2 800 887 https://kolekcije.nub.ba/files/original/b9f995a572d618982e41a98501ed079b.pdf b8f3c0b2833f11dc6aa367dabc3f5d73 PDF Text Text � https://kolekcije.nub.ba/files/original/5a7de7503da36c1d6f3df3da07168c66.pdf aa9e2cf838e728db770ddc3447bab7b1 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/6c734c1b2cc15b6666f05a35e199af58.pdf f7b1869557e99f3ec00c52a25d6b9920 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/ffd2b852b8bd3fdea4a6d25c6cbaab85.pdf 120207d095608e34b3aba35cf6b3604d PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/779fb19c3d6924ba0f57325ecd38594e.pdf c2bb226d48c732762602fee8da651d3e PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/52f2e7f83b8fe8ecad2bab6fa2bccd5d.pdf 48e9c64e233569c6dd9b4709863e13d7 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e289ac810426aab43153bb63be799071.pdf 17293cf64779578bf38a3e3398eb16fd PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/03b3d8b8f8403710ee7c9c69ab39f35b.pdf f764461bc43c311a06072ab06ea84040 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/cc324a13148804124091a77f647ffdb3.pdf 23bd531c3f0bf349c6f21428706d6a3e PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/5acc8c0e5ca730ff4a86e9acba8a954a.pdf 8b8d0ed7d71557602b688bf6bae7307c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/89bc9df1c358cfaf17be26ad3c3a598d.pdf 938c72980697ac7b70b4de76a0cba7e4 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/c4a333dec4e1e48f439fec0b9330b371.pdf d228c67e373db3d366eeb3b6e2c4594b PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/dd47b0330f3f24fcb905fd96a765677b.pdf 77157d59a145a147925939a59413f97a PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/6c44e62cbaacc35fe41845d6b4cad6f8.pdf a292fd447f9616d22900cce66440dd4f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/3285a0474fc312f2cecb805d2f3349aa.pdf 69488ab2045177c1291c68806ab9e762 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/3e210ccb068df58d8d103f156db32b03.pdf b3b8b6a8894331ab26d41a471a0949c0 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/bf29c8fbb26cf8b85c2abc3d5212e152.pdf 7ca5be42c95d168f38c047cb35addf4e PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/a93460ab9379515b0c719b607e44d63d.pdf ca1d8e0f858a958afda1a8e9425ad64c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/20acaefe7644717d1e9e85a4adff414f.pdf 73b5a92e2af0713f0d5b13a3bcd6346b PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/bb22b27f699f505b4afc46a6163e24bf.pdf 59d177bc48b560ba0cbd74c5c756374b PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/cf4303eb2b47df504eccde7bbbf673fe.pdf 9c155aa2dbe19f77ef890fbfa79162df PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/3655bbafd920590a1d5ec3273f4d202f.pdf 81a1b1d7220d7212954f57899b47ff36 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/155018d0ad67b4b49d1c9aa74ef34659.pdf 135d88edc5e4268504f7a5591f923641 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f5372d0920669486942d969fc9dd2a31.pdf 920494412784acd5f36a50b92d8d6546 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/deff14869de6aafe107028ee16d20609.pdf 22e61f51969b16b6847e429e32bc23ab PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/6c924436c2c375a37375ba712485fcf2.pdf 58a077ac7bea63b32a86126c3863267a PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/da6c605746ef0e48da9c72bb1d91bbb9.pdf b7b3c3ec167d6ed203598d9d7d4cce6f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/963b36f34134b3b5e9aefa99c96e305e.pdf 6b37950c92157383be5a8d115b8bb928 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/031ae3d51278019fcb77dd705e39f797.pdf 8943c7e7d8b8287c48967012c24c1e4b PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/154162c0d44c28d1a316f7a3ba141675.pdf 622ffd86103534a6730024599f7b6be3 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5148f227e845d6d7c42eca3e2b3f27fa.pdf f1716d11b4eb56ba5fa85da0eeef3e01 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/0995cc5b885fe60ca1f5aaf5b5f92935.pdf ab7fab9d43f94f83cf8bf93f2203e66d PDF Text Text ����� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ed6d6544d3f3d0efd5644b17cf34824e.pdf ea689af6fea782b901eb99d9889b3b75 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/e2f1d12d3a482a7391f110e47a7dc885.pdf 3d0692c12db465c9fcb1b5391d8898dc PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/c7ebddc3972a9719650ae6f7b67652fe.pdf 77594aaf92012e90f5f611f71764345d PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/ff290dfadc1bbe2c775ac40ca29c124f.pdf f8940d8db11949642719167c069e875d PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/57e2d6505ce050ce1a27384085f5bf06.pdf cdc2618e354c591cf617d61862a38d1c PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/54efd0f84a187df63ac343375bb6967c.pdf 99c06242664e4179b9a67ac621b609a5 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4cd9f67e8525d86afd4fd7c6f06ddf07.pdf b054c7b6abc5e98fad90dcc5056762b5 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/dc3810a9fede8d5a8c1a5e9573cc57b1.pdf 783ae14170ed82ce3da1be60a1d027b1 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/6e7814de259ae1fca122990b4e9a9f03.pdf d492cfb08da4f520d01f114846ef9386 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/431ee7aeccba73e697d618fad5d8f41b.pdf fa55a9610f70a8b489641c64a7e7413b PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/031542fbc990123d9eaf199e68a0443a.pdf eaeca9963a9c20961f1cfa5f7de4bca2 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/477d6f147f2e0def4abee8cfd2449304.pdf a0baec370bca05f078e6885caf5bc3f5 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b20fd06c5e6756b3aa18fbd245f692f2.pdf 48d57845317a2dd06582145005b485c4 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5c30d653b467b68da01aed0cff4104ce.pdf 0453884c3f613af519140e8501b257e9 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6ed3c531a4e3c8c822bf6883c89cd233.pdf b8e7e92e8f1d35a712a1c6b08e767b83 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6f953f1d56c6287f75b197ef4361e88a.pdf 6a5985bae95bd0c4ec08237bc1300b9c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2edd41932641d10071d2173460000b4d.pdf 355e8dacfc51220d1a2627eacbd30fac PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/11a1cebb0d04cbd194997ea0112590a6.pdf 0fca4dd125b57a36e1a96ee7af4bf024 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/90b2167baafabbac54ebe57d51f367a6.pdf 42f804726fbd24edbb9a427d7e38c891 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/753883908f1c388257b1b34d91bb4273.pdf 1a65c3c2a7c2a94bcd364597c1b24fa4 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4301904cb1d32120020f517fbeed5d3f.pdf d9602959fe90ab57198f258c4d904daf PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6600e1079db3cb938bf22eb231064ee8.pdf b8eeac8a7612593371c48818e66dd810 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a40b74dba87c13757f403992d54969e0.pdf d8abadf1f4db292e7a1ca6f013b446f7 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/29326145fe0dd3b4e207c1e8abf61ad7.pdf 8dfa6d672391249d17d3d74aeec58fb6 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b85bd7ddea85b5a1f207e0dcc0fa6d6e.pdf 9c63d1566c05e9e1e21c57afd7e3686f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/38d32faf17abf57b59fe710a0407fd57.pdf 3156b058c464ddd95e8f0123748499db PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ab005c4bed21570f3363622974016ba9.pdf c12802ea4da616913a0d2c2310d91cba PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/774fdb16c53bc5bbfb267af5f693903c.pdf 4bb25eaa0d3f3ae91b720a4f753f41aa PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/fcfc58fa6b84e4e39fc0a97c52c2fbc3.pdf ea8ad3b72ce61afd3923b9060bfb8718 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/c1f6436d4b7d4c5a2acebd4474c26bd9.pdf 3e202bb8ef06ebf5fc8e4d0356cfc55a PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5ab6c06a5dbf4ef8e13c3ae1c11eaf7a.pdf 680710e660c585b80bd0b354cc6494aa PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7cb2ba584f2d1cd602a90b86b2f3f2e8.pdf d1613417c0fae9fa5b048bba585398a3 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/45b8435c86ea83235ed8adfc184c9657.pdf b595f97712fffa42e5626b8c380e5c3f PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/5dc6e4bdedd1675b818394aadf032206.pdf 91304f75037e10074b9839c63bc5a82c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7f6d661552e3fb292431ac1fa674ff23.pdf 03e3159af1d69f40ef70416d8f694886 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/276b974c184b3cc6bab0b135f35a9a72.pdf 3a3cdebce4b94f7261c1023d78f921d7 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/0b9f73f11b570ced2384c33a6b7f8b1b.pdf 686c99c596d1d6fbd2d19a74047540c8 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/26c5b992c9b0a0138e842cdfc27a3d64.pdf 0912cd7b59354f64c40de46b8bd38ef0 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/8e9d1f6e73f04189c52ba4c6aaf61b8c.pdf b98d5f064c14287fa044d91f764c6208 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4e2f5e9a1848b042ec93ac89937366cd.pdf 406debaaeb8cdaa850bbb49623af9149 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/763cb73eb5cae686a635655770726920.pdf 9673bdd8b3b9c9c2d43c95128dddf3a4 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/c464bc3a13d91b33c2b24c1a50db0996.pdf 7399c4fb9dd853733d82c0a85f9a9117 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d7d9e0bdc45665432433ce1ace471f40.pdf a4f442ef8c4290f81d21436701ad8cf1 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4dce44a7faa0b0005a1313fd421c6375.pdf 4cbe43046720189657cd780387106b50 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/bf1c5902cea7b1f853c779db39f341cf.pdf c3800d7499973d8c361728ca224090b0 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/0bad98cb0b0d4f3ee766ebe13dab9b9b.pdf 07283eea9f31561f6f2d7cf13b4c4ed2 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/17ae02238952c0ed6cef890e6e1c6c20.pdf dd573f198e7cac70cf5caa12611b9a3d PDF Text Text ���������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/19ef0f227fc6687b7f3567f8925baf88.pdf 50c2d220693a0964ea1f3268dbab7f34 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/50d5dc12ed206989b0e9fb1fc6a0abe8.pdf 63822ff72fd67c3c1c63312bd2bb1e50 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/61902869230edd313636935e57177aef.pdf d036ca3926bfba56ddbc8eac4d83a130 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a1c5824b33d0d5ab1d16dfa23c449f1f.pdf 234499256a725b8b4b14b19aecd7181b PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7aacb23aa5b84a127efdb43d7a54b51d.pdf 6d5d5f5f2f76b4585746ccf6167f8828 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/68087a5ab237b9ed496361c619d85d40.pdf 8fa907da4040a633fa521aaa4f76eee2 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b944bedc8646b128dc71c60d3e5ea5d8.pdf 86de46d10e443c8297ee85d10fddbde8 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/c94d394c9f81181d30cd94f62e439350.pdf 0bed7b210ad7fccc67466dfff97faa63 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/98d4d463bf81be11c0fb6ef74a338291.pdf 3447a97057983607424d685efae2b563 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/6c8791120e7331537fbe7286cf2ef233.pdf a3c3ec785fcb3d1eb85925585180f08b PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/0e0ff46bfacd55d9d788c6e1a2897931.pdf 9e758c5ac9f10714ba8873911ea31d92 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7ea380700387cde5af63507d21b631ae.pdf 228aab14d47f33851962d9bfe6df9beb PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/38122b42cf0b3e053a8cbcaf6ae1c34d.pdf 68a1f493596dfbc154fdb3622401401f PDF Text Text ����� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2b07eaca4b9102ab88fa067ce420517b.pdf d6e39b4b555bc430fc40f1901377f5f5 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/c5c8731ef7643279aa85b7200b3ce7b1.pdf 91fde344efc3c14e826770130ddac9e2 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4dafaceb03cbbf9f44ba79a7a8e5b98f.pdf 86c499fc29aed20a51f0b201575304ad PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/1eda222675c35029281890a9b4e07543.pdf 414e6439670bddc39aef0055fe45bf68 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/63d4797dd968c64eb8aba6796e7efe79.pdf dd2d57a3662e96ee10fc55d5ff63d6cd PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f314464521033a21836a7dd23493b24a.pdf 1fccdbece7c513f0b3ebf338b0ad0d79 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4fbd2767906e9d49e1e9e42282b1017c.pdf 07027acdbbf775d13cfaf949fda5a8bb PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/087a9b1a5f0514aeb0a1e98ac139a5d7.pdf c877a240a3bf07741dd0c20883c2a103 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/24594efd253a8251490982f2588f1eef.pdf b1c11e6a93b4de225144080ec40ee6f7 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f1f969fdbbbe1a7c76fb111da4740ab9.pdf e7477502cdc5a021acedc8fe3be61cc5 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b20849fdbbe9c927cc1cd00918a9d9a2.pdf f8f862276be53a75c7278200824a9b45 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7455f5f0d7fd646a51dae988527b16e1.pdf 3d5fdb466a03db7f44037fd006b8769f PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/552fb07eacfad76304a8f9a69e33360c.pdf bccc640d487d8b4f2c55e1dd6f0fcbad PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/93d88cee2ccadde424ae679b4d741384.pdf 9ccda48d4c08f72065765ab57243a9ed PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/8a1d6d89ecc53ee3dfe82f6b331a469e.pdf e1ed53a05758f8ad01efc61194cc0a97 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/8d9d560dd38782e59306b2316caebe0e.pdf 1ce4e2c74d92c9eedd067ba8ecedafac PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/7b17d9aeec1a78d07c188f3190001ab3.pdf 04367614a4495be87e1d01f8dca6555b PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2c608036f0520ee3b30883bebf763433.pdf 387aa302cd5c025403e9c1ac7755b619 PDF Text Text п*. СЈИЈвДО«. В' ■ 1 ед]«ЈЛ«. Ог»Јв киу н Хсрцт Јсдж 6ро| стаје за Сарајево 8 хеа. иа странн 10 хед. шм 10 пар. дин. СРППНАРИЈЕЧ Б р . 112. ЛИСТ ЗА ПОЛИТИКУ, ПРОСВЈЕТУ И ПРИВРЕДУ. Сарајево, сриједа 3. (16.) августа 1905. су учитељи, или бар већина, во.љни | во! Но, јато од нас већнне одбијам, доћи нли не. Човјек кад гредн је- прсмда нас има који то н заслужудномс циљу, мора га стати п муке јемо. Који су, — они знају. и трошка, кадхоћедациљ постигне. I Он рече нзмеђу осталог, да 11ортсмут. 11рви чланак у Нас би се већина драговољно одапогледу Кореје ријешен је по звали ; они који не би, прндошлн бп многн српски учнтељи о том не ће знају с тога, што сваки час миРусе повољно. — Расположење кашње; отиочело би се радити н то да сле напустнти српску школу. По би било довољно. Као главни разлог јс погодније. би им, да то општнне треба да по- моме увјерењу то су млађи. Ми старији нећемо то учнннти. Зар ћемо Крнстијапија. До 28. јула веду. Жалосна нам наша будућност и ми то радити након 10, 12, 15, 20 у вече на скупштини је извише година свога рада на српгласато 362.980 гласова за, а срећа, ако ми чекамо да нам неко нли ским школама!? Да смо мнслили то, други, за нас, на првом мјесту ради; 182 гласа п р о т и в укидања да нам неко други наш посао отпо- учннили би одмах. Сад нећемо, и уније. чне, а ми да будемо други ондје, прије ћемо под старост — на сокак. Тифлис. Полиција је у једном гдје се тиче наших животних интсАли хоћемо то, да се створи наше овдашњем хотелу пронашла реса. Па штаби? Колико се општина удружење, које би бнло подлога назавјереничкп стан; присутне је нзјавнше вољннм, даће помоћи свог шем даљем раду и заштита у нашој учитеља, у случају, да пође на збор будућносЦ; те овим поново, у инухапсила. н скупштину. тересу опште ствари, апелујем на Нетроград. Лињевић јавл.а, Цигле 2, — санска и невска! учитеље српских сарајевскнх школа, да је одбио јапански нападај Лијепо ми рече у разговору један .да ма н у дванајестом часу, позову према Дефиле-у Јандилин- српски учитељ ово; »Требаће нам нас на састанак; а као што рече 35 година (рачунајући 70 ерп. школАЈ гатачки учитељ, доћи ће нас бар 10. Шиког (?) док све општине пристану, уЗев, да Неће ли^или не мо.гу, нека одће сваке годнне, по 2 на то приста<■ти, — « тек рнда ћемо се на до- говоре, да ако се између нас нађе говор (Састати.« — Карактернстично! још ко, који ће учинити оно, што Зна сеч да наш народ потпомаже је њима бнло намнјењено. Не би бнло згорег ни ово: Ако У 64-ом броју »Српске Ријечи« свС, ншпе установе, — може се уод 6. маја о. г. заврших свој »Један1■пр,аро рећи, да их са својим знојем исти збор српских учитеља у Сарапредлог српскнм учитељима у Боснн издржава, па ваљда се не би-оглу^ —јеву, не могне у томе погледу доћи и Херцеговини« са »Ја рекох своју, шио ни о срећу својих српских учи- нп до каквог резултата, нека учини бар овај задњи корак. и спасох душу!« — Нека преда писмену^петицију, исНо, сад видим, да ми још гово- * ^ Општ|1НЕ~ће све временом, постех, рити ваља, па ко пма уши да>1ћ(је, • иено прнћн томе и својим прино- пред нас, свих српских учитеља у спма потпомоћп ће то удружење. Али, Боснн и Херцеговини, »Просвјети.« нека чује! Нека се тај, као неодложан и ваНа тај мој предлог арпским учи- учитељи, учитељи су дужни на томе жан ттредлог усвоји на њезиној идутсљима ; а на нарочити апел на учи- радпти; а како радимо, вндн се. теље српских сарајевскнх школа, одУ разговору о т р ј^ са ј сАјом ћој главној скупштнни; т. ј. да »Проговорн учнтељскн збор ис^их, својим: општином, рече ми предсједник исте: свјета« поради, управ, да онастворн •Још нешто о удружењу срнског »Ми ћемо драговољно, према својим пензнони фонд сриских учитеља; да учитељства у Боснн и Херцеговини«, снлама и прнходу, на то пристати; »стим управља и руководи, те ако у 77. броју -Српске Ријечи«. Шш, даваћемо колико могнемо, али — кад би се кад установило Српско учиставившн неке увјете, по моме мн1ен,у, се то уреди.« Тако је ! Мислнм, да тељско удружење, да фонд који би једноставно то у почетку одбише. је ово у главном одговор н свију дотле радно, преда нстом удружењу, И зарнијесу?! Они веле: »Гдје ће учи- општина, које се до сад о томе нс а дотле да она у свему њим руководи. Да боме, да бн у нме тога и тељи доћи на састанак о свом руву изјасншпе. н круву.« Жале н ас !.. Ја, напротнв . Ннје »и ни намјера, да што више своја правила морала проширптн; тврдим, да би дошли, ако не сви, овом прилнком речем. те да будем своје чнновничко особље умножити бар половнна н, могло би се нешто опширнији о циљу и важностп срп- н т. д. Но, све се то може. Кад се отпочетн. Ништа у почетку не може ског Ј^читељског удружења. Рекао брине о српском подмлатку, нека до бнтн од једном готопо н савршено; са-Л то у своме предлогу, којим сам некле водн рачуна и о томе сталежу, треба радити, и радити, и на крај покренуотузамисао. Овим само пот- који ствара тај подмладак. Ово би крајева сваки рад доннјеће свој плод. пуно одобравам^шсање о тој ствари било тако важно, да ни сама скупНећу вријеђатн н.ихову љубавктоме колеге М. Попаре из Гацка, у два штина »Просвјете« не би такоолако циљу, али су погрјешно учинили. броја »Српске Ријечи«. Ои стварно ову ствар узела и ћутке преко ње Зашто нијесу једним цнркуларом по- доказује и докази су му оправданн. прешла. Кад би то учинила, огризвалн све српске учитсље на збор, Јединп се он нађе да о том у два јешнла бн се о свој ндеалнп позив, без обзира о свом »руву и круву« броја пнше, остали су нндиферентни. којн је сама себн створила и о само н доказало би се одговором, да лн Пребацује нам немар, — нма и пра- нме, које то друштво означава. Телеграми „С. Р .“ Јов непгго о ше предлогу српсвп учитедиа, ПОДЛИСТАК. Бвтка код Мугдена, — В. Табурин. — (Нвстаик.) Као што је познато, под Вафангоу била су два боја: први успјешан, другн безуспјешан. У првом је командовао генерал Самсонов,у другом генерал Штакелберг. Јапанскн заповједници учинили су јапанског војника јунаком. Онн су примили од нашег војног учитеља Суварова главна иравила; »храброст, брзина, нападај«, која су се на жалост у нас заборавила, и тиме су учинили Јапанци своју војску страшном н побједоносном. Оне исте Јапанце, које су у ночетку рата називалн презрнво »Јапошкама« и »Макакама«, у пошљедње вријеме престадоше тако називати. На пукове 54-те днвнзије дигла се под Јантајем опћа вика. Говорило се да ти пукови ништа не врнједе. Кад један од тнх пукова доби другог заповједника, он је постао врло добар и био је у бојевима вазда напријед. Наш се војник и одликујс тиме, да је свом душом одан своме заповједнику, наравно ако овај зна задобнти повјерење и љубав војннкову. Нзега не треба подгријавати ни патрнјотским ндејама нн .ханшином« као јапанскога војника, довољно је да он има вјеру у свог заповједника. Али како заповједницн бивају различити, и пукови су у нас разлнчити. На путнловском брнјегу ген. Путнлов сам је свакн дан угошћавао своје војнике »вотком«, сам им је налнјевао и својом руком раздавао, с војницима је био као друг, кратко рекавши овај је генерал био војник у најбољем смислу те ријечи, што и мора бити сваки војнн заповједник. Ма колико уводили војевање у науку, оно ће вазда остатн једна огромна туча н побједитељи ће битн вазда они зановједници, код којих има више »храбрости, брзине и нападаја*. Са самом стратегнјом моћи ће се само онда побиједити, кад се бојиште раздијелн на поља (коцке) као у шаху, а војници претворе у фигуре шаха. У 19. пуку на Путпловском бријегу ннје бнло ни једног рђавог војника, ни једног рђавог официра. Смјела и очајна витешка дјела поI стала су у н>их нека врста шпорта. Год. I. Српски учитељн, тргннте се из својеучмалости, тесвом снагом.удружени, вољно гредимо своме циљу! Доњн Вакуф, концем јула 1905. г. ср11С^Т**'ел> Вемљорадничке задруге. Штедња. Задруга би могла давати жито задругарима, који нијесу жита уложили, и на овај начин: да задругарн не плаћају жито новцем, него опет житом у јесен, при чему врате онолико, колико су узелн, и још осим тога неки проценат. У јесен, кад сс покупи узајмљено жито и проценат, види се рачун, како се прошло са житом, те се чнст добитак, по одбнтку трошкова, поднјели међу задругаре нрема колнчниама жита, колпко је који уложно. Овако бн се исто аогло поступатн и са пићом за стоку. Кад бн се овај посао у пе.тнко н солидно радио, могао би донијети нашем сељаку огромне користи, особито кад би се провео кроз све задруге и јављало Савезу земљорадннчких задруга, што је у којој задрузн уложно од продуката на штедњу и колико. Као што савез регулише креднт н иреноси новац са задруге, која га има сувише и не може га употријебити на задругу, којој је кредит потребан, тако би се могло радитн н са овим продуктима. У планинским крајевима, гдје нма внше паше, било бн и у задрузи за штедњу више скупљено сточне пиће, а у равни, гдје је више родне земље, скупило би се више жита. Савез бн онда могао удесети, да оне задруге, гдје нма доста жита, дају жито онијем, гдје га нема п потребно је задрузн или за нсхрану чланова илн за сјеме, а од овнх задруга, гдје има више снјена и сточне хране, да шиљу ту храну другијем, којмјем треба. Цијене би могао удеситн Савез сталне, да се знаде у новцу, шта се преносн са једне задруге на другу. Те би цнјене свакако морале битн за задругаре повољније, него за остали свијет. Овакав посао био би много кориснији и јефтинији, него да задругари сваки пут добију новацза оно, што им треба, па да новцем подмирују За вријеме паклене канонаде војницн Видио је живот 19-ог пука, одношај су са котлнћима пзлазилн на врх ген. Нутилова према војннцима н све брежуљака п ту јелн. На моје пи- је то учнннло у њему велнку промтање, зашто то чине, одговарали бн: јену. Касннје сам ја молио да ме зато да »докажу*. Свакн дан нала- пратн на брежуљак. И један пут ми знло се јунака, који су ншлн на признаде да му »срце гори да допољану нза предње линнје и пред бнје Георг11ја.') Наскоро га преведоше непријатељскнм опкопима купили у пјешачки пук. сламу илн се просто прошеталн. Руски се војник покорава из три Кад би ово учинили, били су врло побуде: или строгости заповједнизадовољни, што су »доказали на ковој, или његову уплнву ако је овај практици*. Најмнлије нм је занимање популаран, или најпослије из частобило да радн сушења вјешају рубље љубља, а таких има врло много. на ограде од жица, на које би Ја- Њихова је девиза; »Или георгијевски панци одмах осули ватру. крст или дрвени« (т. ј. смрт). И сваСа мном је на Путиловскн бријег ки руски војннк којн иде у бој спреишао војник из трантспортног одје- ман је на смрт. То није дивљи фаналења (трен). Ја сам се сматрао тизам Јапанаца, него покорно очеужасном страшивицом. Чујући на кивање свог свршетка. Нападаји дванаест врста далеко пуцањ из то- Јапанаца нагли су, они иду у густим редовима; нашн обратно, у неколико пова, он би се забринуо и рекао: — Све пале и пале, Господи по- су флегматнчни, мирнн, алн више увјерени. У нас је много заробље— Какав си ти војник, кад се ника, што обично бива при одступањнма п неуспјесима. Али међу нама бојиш куршума? — Какав сам ја војник, ја сам није било добровољних бјегунаца, каквих је дошло много нама са стране Јапанаца. Бјегства јапанских — Причекај, то је само из даљине заробљеника врло су ријетка, а бјегтако страшно. Први пут сам га послао да руча ства наших из јапанског ропства врло су честа. с војницима на брежуљку. Други пут он се прошетао у опкопима. | *) орки. �Стр. 2. ,СРПСКЛ РИЈЕЧ" Бр. 112. ��Мостарско грожђе • 10.000 - разашиљсм уз поузсћс ј - корхектолитара винских бачава пама од 5 кила почамши од 10 У СИАКОЈ »ЕЛИЧННН августа па до конца истог кор- почам од 5 хектолмтара мродајс уз па 3. круне, од 1 септембра по врло умјсрсне цмјенс твртка новом календару корпа 2 круне. Алекс. Брајер и синови Крнжевцл. Луна Грђић Бјвлоиосић 273—9—10 Мостар. Др. П. пл. ОРЕШКОВИЋ Апелова обала САРАЈЕВО 175-24-65 * « Н » * * # » * Н » * * )» # » ТРГОВИНСКА АГЕНЦИЈА И МУЗЕЈ У 1ЈЕЧ У . И ЗВО ЗН А БАН КА (Адреса: N. КарашасШја, \А/Јеп, VI. МапаћИГ. МШегдаззе 43.) Будим-11ешта, (IV. Мизсит кбги( гу) | постојм у Будим-Пештм као филијала Крал., Срп. Повлашћене Иа( возне Банке нз Бсограда од 1902. год. за које је врсме успела да а трговачкнм прмлнкама псштанске пнјаце иотпуно упозна н ! своје трговачке везс у најјачој мсри раввпјс м разграна. ' Срчска Агенцпја врши све коммсмоне послове на пештан• ској пмјац* м трудм се за најбољу продају сваке робе која јој с ј компсмок упутм, а радм брзог м тачног обављања лстнх нма ■ потпуно уређене комнсионе: 1.) За рснату стоку српску п мађарску у Ференц-вароши ! (прошло-годш1ш,и комнсион 1600 ваг.= 18500 грла говедн). • 2.) За живе гвпае у Штајнбруху (прошло-годшЈмн.н I ј ннсион 40.000 брава.) ј 3.) Зв све жпвотпе пакнрнаце н^ЦентраАном тржпшту, к { живнну, јаја, воће, поврћр, клане свнње м т. ж 3 4.) На продЈкшој бгрзп за обавл.ан.е свмх берзанскмх г | слова како ефективних тако и те^Умн^пх.' Нарочмто истичемо на овоме месту послове с хмм шљмвама и пекмезом, у којмм-је артмклама Агенцнја у/Грошлој ? и иретпрошлој годмнм правмла замашне посШоВе>^ ! Рад је строго солидћ^- Ј ! Пословм се отправљају брзо, тачно и под најповољннјнм Ј условима, б “ } • П А Н С И О Н А Т -Р « | А^епио &МомишЕ,роп Влг.к Вре51-Уа5агс5агпок — ------ + р — ј " 1 не: »бгМшОХ* Вибарев! ДИРЕКЦИЈА Крољ. Српске ДржЖ. А 1------------------------ 1 1 Разасдала је свима Српско правосдавннм црквено школским општи нама у Босни и Хгрцеговнни сеој списак школских књига Цил. је ове школе, да младиће, који њемачки знаду, ооично а две године у трговачкнм наукама гако обучи и усаврши, да буду способни у сваком трговачком или фабричком комптоару, у банкама или нокчаним заводима нал.ано радити. Они ђаци пак, који без нкаквог знања њемачкогјезика, у школу ступе, морају прво н^емачки научити, па онда тек могу бити редовни ђаци. 3^'зрелије младиће са добром школском припремом и знаI у.емачког језика, постоји једногодишн.и стручни курс (Еп јн1т$гег Каећсик), у ком се горе поменутн циљ за 10 мјеееци ке постиђп- V / Срби ђаци имају осим осталпх предавања (која су чмсто на н.&мачЈ^м језику) и засебну наставу, где свестрано н темељно уче њемачки језик и по нешто од других предмета, које на српском, које на њемачком језику. Школарина нзноси (осим 2 форинта уииснине) 100 форинти годишње а може се полугђдишње напред илатити. Књиге стају отприлике 10 форинти. У вези са школом и у истом здан.у постоји н новоуређени 1 Адресе за пошиљке: \ Јаја, живинеЈ д,л ! воће итд. | — Апслова обал> Јијечник за уста н зуОе Уиеће пове зубе без небца. Сиромашввјем вадиаубо од -9 сати у ју т р о ва бадава, и Музсја — Изиозна Панка. где су ђаци не само у брижљивој њези и иод строгим надзороа добро смештени, него и засебну поуку како у њемачком језику, тако и у осталим трговачким наукама добивају. Каио је мјесго у пансионату ограничено, * више од половине мјеста већ сад попуњено, то се могу нове пријаве само онда ос* гурати, ако се што прије учине и прва рата лансионатске своте м програму одмах уплати. На- жељу родитсља смјеш га директор ђаке и у приватнекуће стан и храну. Школа почиње 4. (17.) ссптсмбра 1905. Програми се шаљу на захтијевање 299 1-» ---------- : бесплатно. -----1 1-----------------------1 Издал |е „Просејета" п.сака пера и „Просвјета" одоеке иаЈбоае ерсте од ноји има друштао „ПросвЈота" 5% Која општина нисрпскакњижара Ј А К О В А I Т Р И Ф К О В И Ђ А , С А Р А Ј Е В О е‘брАЈ з . у је списак случај- Има увјек на стоваришту најбогатији избор умјвтничких дописних кдрл1» тако исто и карата„ са дикоаима светитеља. Књига шкодских поучних и забавиих као и најбол.и писаћи и цртаћи прибор.® Великн избор сввтих инона праве руске израде на плеху, платну и папиру. ^ Свв уз ^ајумЈепенијв иијвив и брзу и содидну посдЈГу. а но примила, нех - Да 6и се нар џбине што раиије одасдаде треба исту што прије посдати. :в .А _ 2 К 1 Е а : о ОБЈАВА. Част ми је поштованом грађанству до знања ставити, да сам од г. Теш е Ноловићн преузео и>еМоју солидно зидану кућу на гов Хоте л, који сам на ново преспрат звану „Хотел Ориент“ удесио; те се препоручујем полежећу у сред чаршије и нај- штованом грађанству и свакоме иознатију у Доњој Тузли, аса- моме госту. стојећу се из: кафане, рестауХотел ће бити снабдјевен порације, велике салс за играње и знатим добрим Лобинии пивом концертс са нарочитом собом (сопствени лагер), лругим доза гардеробу, подрума, 6 соба брим пићеи п укусним јел ом . за путнике. две собе на тавану, гг кујне и дворишта, издајем под Послуга брза и тачна. •" ~ Цијеив умјерене. најам од 15. октобра 1905 по нов. календару. Поближи увјети могу се саПрњавор, ииа 1. (14.) »вгус« 1905. знати код потписатога власника. Молећи за што многобројнију посјету Ђ орђа Ђ орђића. Отворем 2. (15). августа 1905. у Доњој Тузли. 8 8 з ,4 ,в 1X 1. СтанидшА . исти захтјева па ће мо послати. 1 1-----------------------1 Н А Т ЈЕ Ч А Ј На овдашњој српско-православној основној школи потребан је један учитељ, Србин, праносланне нјере. Учитељу је дужност: учити лјецу у сва четири разрсдау прописаној настави, у цркви нојати при свим богослужењима, уз прииомоћ омладине приређивати свето-савску бесједу, у спроводу с ђацима присуствовати и перовођа код општине бити. Плата је учитељу годишл.е: 1200 К (хиљалу двије стотинекруна) слободан стан, башча, огријев и 50 круна у име путног трошка. Првенство имају учител.и (ијешти ноталном пјенању) и: ожењени. Уз молбу имаде се послати: 1.) Свједоџбу о свршенин наукама, 2.) Свједоџбу владања од политичке власти, 3.) Свједоџбу о досадашњем службовању. Рок је натјсчају до 18. августа о. г. у Жупањцу, 30. јуна 1905. Српско-правосл. црквено школска општина у Жупањцу. 297—3—3 ПрсЈсједиик: Рното Вуканов*ћ � https://kolekcije.nub.ba/files/original/2e96ad10b5c611265ee7cb9ff0fe8185.pdf a419429a9152ccbd787c8cc627d484af PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f1c345809acdad221aba4eee0a215619.pdf 656cf019d635d6a8350d5d827a434e19 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/03e1a9b5b57baf83f1b8380f3cb15c71.pdf e46f9a111d8ad9eba550ccd444b73bdf PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/679295054e8352981120e91f26bd9e87.pdf f417a265b26439bd2a060377de6ebca0 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/e6f487e3a06988190d9d7e674d13b515.pdf a74793e22a8fa959e6e482e640e205ae PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/12e7067c6e79d20d5b2c997ccfd907f3.pdf 177cee17e037dead012c198820c96756 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e7961514f3246b946ea1d0581c208355.pdf 1d893ce2261418600db7f75c5092a2c9 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/0240bfdcc38b4f1fde08a9f43d0a046e.pdf cd73645d19e6a1a75e1080df4fcd6705 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a97a0e4930b8830abe17b578899294d5.pdf cf79bd26e8cf80b3793a84c76546371d PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/fd5bb76299572adef59a95874379ac9f.pdf 65d66db2b1f5acd3cbd342542c40d1f4 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a131cc35e9ee2338f8a511045ca14b63.pdf c5084a0e64077352aa83c6847caa5fb3 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/da23449e72a8708178d13cbfaeeb2f6c.pdf 6d5de9085c23b67c4f04431b5a94c423 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5578e5078f94dfed2eb7598b64ecaebd.pdf 86c18288ba9ed70bb80bbd7776425bff PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/a52f51158616d97f92a6232269ca89b1.pdf 5ab0fbd41fafb24b027aadf2de7eff39 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f2865dcd61aa6fc0e6e27ed1f7ab835c.pdf 9aeaeed0654821ebf0bcaf0c159a9fa1 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ebda286f62b3e266f7b6897eedb3c730.pdf dadd5aaf18f79c248731571b0d3b516f PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/79f115d2b78e2b1c3bf43c866d81eb21.pdf cae612ef40fee56a3b443668de0697b9 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/07701ebc7de38b80bdb496c6af668e21.pdf 60447cf3c76d21b5eb591b338e22c710 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/75a2d4489b3cedd57d9c1741cd7149bb.pdf 854e79bf5452d07f62c925e5bf5a5daf PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/bac4b8742d2a6b8f51ec1254b83c52ea.pdf 6bce23dded3deb7c0e2de4065f236676 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/9522ac6eb8b46a55bd9ae34d63f6b68d.pdf ccf080b2dbc652accce301bd34df0ec0 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/cc1a59119cf9037dc7412061bd8d6fe2.pdf ec2c06a9671b128b8369b9cac457d184 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d107d0298326cc0f04269f42c1539309.pdf 9507fdcb8c9fa1dbaf38813764a3e4e3 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/66ddb08ccaf634f9875917be1baf145f.pdf b689a617d660b49f1ab43702fd604093 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a6c993af285f8d0005299a75c39c0e45.pdf 7c1a9e5daf04bd7f29369c512673cee9 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d9192b2b6fa64ac50f430f7c211e0027.pdf e57ed1710eed73616d3231be2d80934d PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/60bfed35f106cce0fa0e3ef8cd3a0997.pdf 3cfc8e5d60cfc8c5e0a786a341f3bbc7 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f0e3839688fe242f804bc73934b886aa.pdf 91b3515279d6d6fa9877c97dcc004d4c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5c8f0cd0fe412c1c043f8b1400e1efdd.pdf caab1d87431201adf84c57d2664d0212 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/98b243f9f28a3d9aae873fef3dd1990d.pdf 52171cd04f81ce483f51db413a758e53 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7bc8b0b1a9d84541d7242e73c456c1c5.pdf 654f8af19788439cb75c70822189b72a PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/1e48652277a7de1615ee3cbabb6f89ae.pdf d455f10b544213d036c6cedf7b8b5cce PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f13d833757d969d924c7ee823d6a9753.pdf 3ea2c4cef0ff0cfbb73fd624405985e4 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ed13605c99128063ae70ffbd171e7821.pdf 6e11f242ab16f9ccd47e9c44df7bf3d2 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/dc1099c18fda84fcd535f018e6e5d739.pdf 81b1bcbcc27dc71822f605d44c1f0b1b PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/1915550ca3626d43a34db9a84308060a.pdf a28babaadec628f5dcc61b6edf40ab41 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5be0d904d843d4e23806a6cc7c6b67f4.pdf 78185857f2a28779f619beff3c822f8c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/095f95583b45eab93be9662bb7fd3e5f.pdf c96488aeb1516bd4f8c4e56faca6b12e PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f799be9e28426043fad6134a64640319.pdf 7a50a98e270d59c34b94359587c8fbfc PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/45352f14ff29383738801715a10a1c87.pdf 1f62b8ef5b272180d0c7009ff63a43c1 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4e9df3b1446b8443b28da2d4e90df3ba.pdf be8f378c0b747fb1295173c1806a273c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/12dad8da27494a734e7f349eea876062.pdf 62d59e4de9524a61e71481a380d95bbd PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6e37ef3a889143a8cd2762f345c4ddd7.pdf 4605a09326dd9c6f9ec25d6781a5e82f PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/9c206c2ac0ebf2969d0726e6a1574ee8.pdf de06582819ebb58b64513b48c1042d0f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/02f590647ea58c6e10502dbc156019c4.pdf b8661a9740b69fcdf0a94bb43da0fbf8 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4c0b50a7676425778dbaedb9255c533d.pdf 9d549a2add87dc3252e62d4f03d198db PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2cd65a68b711d4baa3d4a8ad8b1e05f5.pdf 559632edca1c6481ee94a8b86c842d17 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4f0f8eafaaf17cc7d54ee8e11bf8f3b8.pdf 132aee0c3bd44980ecac312721b527b6 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a4e6aff58789b521947c507c2c9ecb88.pdf 740aac3ed5dc2cec494cd28202872d21 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4314ee2957f9a19f16d2962530ed6108.pdf 017dd68156b8bffd6edc0c976e1bb654 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/54e6c513f874f636ac35b7a5a1308055.pdf 62b7fe5041b2b9644deeffa64f7d0363 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/9653f92abfcdfad96c701dba8576aaed.pdf 41c4b8501b60c5427c92ab87fda820c2 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/9d035ffd5900a50c0b4d1f341e4704d3.pdf 170e8541b5df908bf958ff8d96e03274 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/be861940f9c189941869f1bc788ad6d6.pdf 5b13b2ef619411761ad623c7a2e56665 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/9021b3026ded79e2ae6569cbeb87b5f6.pdf d6edd11ae5fafdb58674322fb5b8586e PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/c1772c707c55bf6993dd520af71e6daf.pdf 2273408e4c13235d7f6f557bc255a80f PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ef2a0d9a6e1cc33baada866ab3a6a820.pdf 4706a92f0b76545494b8ece138921349 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b0d68ef30901e9ac5c8c060104d39b7a.pdf 03aa604df461703ceaaa408ff2d02cae PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/62bd28e1dd23c309f8337abc5b1deb69.pdf 47d864769ebae7e8f40a57702dd72f65 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7d3000af00ca40f72651b99c84d10b40.pdf 990117b7d6972f73c5d78f313bc2fcd6 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b07a8ab5fe4c0540ae925f20ebb13437.pdf 1b719a08e2bcb5a7edcb61f31b026c04 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/cf862667b4815c24d8695d7d51c2fdc9.pdf f087e203a2f763d085c176ea6322696d PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b8ab1964c6f6a020e60c74e0866a4f76.pdf e3916b5f7ec724a66f81c14bea226794 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/29b8c629dc7a39ff11123979366e5364.pdf c7002857ee69cf28369036a0cef25906 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/9a9147f110a992265c3a4dcad69e7eed.pdf 00aaa5c9629d3d0b8483f1d3cd51119a PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/51ccfd68d5c4910f0b01a4ee8a5c779b.pdf 00107d8c7cf6faf22a4a8c4b00d30830 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2ca0de905da1e55b284f6bf7370c2996.pdf 68c96f5a6ec2d7d97e1a064c1e0a4f2a PDF Text Text ���������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4223d80a692d40d9d172af24ca340750.pdf 8c3ddb811af21401ae9208fcfa52c96e PDF Text Text ���� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Srpska riječ : list za politiku, prosvjetu i privredu Subject The topic of the resource Vijesti / politika Description An account of the resource List je izdavala Srpska dionička štamparija u Sarajevu, uređivao ga je Upravni odbor Štamparije. Odgovorni urednik je bio Đorđe Lazarević, urednik Vasilj Grđić. List je izlazio četiri puta nedjeljno, štampan na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom. Svaki broj paginiran je za sebe. Srpska riječ imala je svake godine božićne i uskrsne priloge raznog sadržaja. Odgovorni urednik je često zatvaran, a list plijenjen i kažnjavan globama. Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : [s.n.] (Franje Josifa br. 37), 1905-1914 (Sarajevo : Štamparija Fogler i dr.) Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1905-1914 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 46 cm Language A language of the resource Srpski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-769X (Print) ISSN 3029-4126 (Digitalna reprodukcija) Table Of Contents A list of subunits of the resource. Ćir. - Svake godine za Božić i Uskrs imao je posebne priloge. - Od 1907. izlazi svaki dan osim nedelje i praznika. - Od god. 1, br. 81 (1905) list štampa Srpska dionička štamparija. - Urednici se tokom godina mijenjaju: Vasilj Grđić, Đorđe Č. Lazarević, Stijepo Kobasica (1905), Stijepo Kobasica (1906), Risto I. Petrović, Đorđo Bikaljević, Vladimir Vujinović, Mitar G. Ljubenko, Đorđo Trifunović, Stevo Stefanović (1907), Đorđe Trifunović, Marko Starčević, Maksim Božić, Jovan Vasić, Ostoja Jugović, Pero Vukašinović (1908), Jovan Vasić, Petar Lazić, Simo Mitrović, Simo Janjić (1909), Simo Janjić (1910), Simo Janjić, Jovo Babić (1911), Jovo Babić, Tanasije N. Pavlović (1912) i Tanasije N. Pavlović (1913-1914). - Od god. 1, br. 109 (1905) urednik je Đorđe Č. Lazarević, od god. 1, br. 150 (1905) do god. 2, br. 190 (1906) urednik je Stijepo Kobasica. - Od god. 3, br. 1- br. 134 (1907) za uredništvo odgovara Stevo Stefanović, od br. 135-br.186 Risto Petrović, od br. 187- br. 199 Đorđe Bukačić, od br. 200- br. 215 Vladeta Vujinović, od br. 216- br. 239 Mihajlo Ljubenko, od god. 3, br. 240- god. 4 br. 87 (1908) Đorđe Trifunović. - Od god. 4, br. 88 - br. 127 urednik je Marko Starčević, br. 128- br. 166 Maksim Božić, br. 167- br. 213 Jovan Vasić, br. 214- br.253 Ostoja Jugović, od br.254 -br. 282 Pero Vukašinović. - Od god. 5, br. 1 (1909)- br. 101 urednik je Jovan Vasić, br. 102- br. 106 Petar Lazić, br. 107 - br. 267 Simo Mitrović, god. 4, br 268 (1909) -god. 7, br. 67 (1911) Simo Janjić. - God. 7, br. 68 (1911)- god. 8, br. 157 (1912) urednik je Jovo Babić. - God. 8, br. 158-god. 10, br. 128 (1914) urednik je Tanasije N. Pavlović NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 23299334 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Srpska riječ : list za politiku, prosvjetu i privredu 1905 Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1905 Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-769X (Print) ISSN 3029-4126 (Digitalna reprodukcija) Description An account of the resource Br. 1-180 NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 23299334 IIIF Item Metadata UUID edbecb20-62d8-4e93-99b5-6cf0128f821d https://kolekcije.nub.ba/files/original/67a361c15e695598cf4ec329018ab8b3.pdf fba430923230df4783a0c9a53e88d419 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2321f299c014708ab66ad6f5f5617811.pdf cfed7137d7b40bf1db94bda8e584da60 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/15600b746b4267e0db6d2ca13332b8d0.pdf d3b15d67f3d8be1771350ebd9751096d PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/c9a862d9ad4f49396f8b3750b9cd6d23.pdf 2e6cf18ac353a07050cdc1b552567a95 PDF Text Text м У’ <фком, срнједом, оетком н иедјељом. СРПСНА РИЈЕЧ Ј1ИСТ ЗА ПОЛИТИКУ, ПРОСВЈЕТУ И ПРИВРЕДУ. Бр. 4. Пцешатшицанрјатаиа „СРПСКЕ РИЈЕЧИ" Већ смо са срећом ушли у другу годину како издајемо овај једини српски политички лист у Босни и Херцеговини, Наш лист имао је до сада доста борби у прокрчивању и рашчишћавању разних ствари, а те ћв среће и на даље бити, с тога Ј'е дужност сваког брата Србина, да нам барем са материјалне стране помогне. Годишња је претплата листу за Босну и Херцеговину, Санџак, Аустро-Угарску и Њемачку Кр. 16*—, а за све остале • земље Кр. 22.—, те за прву четврт припада наиме претплате четврти дио од горњих износа. Молимо наше претплатнике а и остале пријатеље, ^а се што скорије одазову са претплатом, како би знали коме ћемо лист и на даље слати. Управа „Српсие Ријечи". „Хрватски и њешачки ји п .“ У 10. броју органа странаца у Босни и Херцеговини — Возппс/и РоН — има један натјечај општинског поглаварс<сва из Бос. Шамца. Ту се тражи градсш1 биљежник и изријеком сиомиње: „молитељи, који ово мјестћ по-. стићи желе, морају бити босанско-херцеговачки или аустро* угарски државЈвани, вјешти у манипулацији и рачунству, те у „хрвашск! м и њемачком уаику и иисму.“ Овај фамозни натјечај носи иотпис начелника г. Изетбеговића. Ми протестирамо, да се наш језик у Босни и Херцеговини зове искључиво хрвитски и то особитим обзиром у оним „автономним" тијелима, гдје влада и чиновништво има наЈ'више ингеренције. А свуда је Сарајеио, петак 6. (19.) јануара 1906. код нас општинско вијеће онако, ског језика и српске ћирилице. Ово је неминовна логика, која како се влади допада. Што се специјално тиче Бос. проистиче из споменутих чиШамца, ту је половина Срба њеница. Па још нешто: зашто је баш српско име у Босни и православне вјере, који плаћају преко поетовине изравног по- Херцеговини толико страшно, реза. Они никако неће до- да га се боје неки и споменути? пустити, да ое њихов ерпски Да смо ми сујетни људи, могло језик назива „хрватским“ и то би нам ово и поласкати. Могли у једном званичном акту оп- би закључити да смо сила нека штинског вијећа. С друге стране и да нас се за то боје. Али ми знамо веома добро, да би те ћемо да будемо скромнији. Може се неко у чуду питати: хрвате у Бое. Шамцу могао човјек на прсте пребројити... Ни зашто ми једном невином огласу ми нијесмо за то, да се наш поклањамо толику пажњу, да о српскијезик називље којекаквим њему -чак на овоме мјесту гоекзотичним именима, али још воримо? — То би донекле мосмо више противни, да се он гло да буде оправдано, али онај, зове искључиво хрво.шским, Л-то кога је ујела змија и гуштеу оним мјестима, гдје Срби пра- рице се боји. А оваке „ситнивославни плаћају половицу из-1 це,“ и покуси могу да довуку равног пореза. Па 'које је то за сОбомгч! већих пошљедица. хрватско иџсмо? Да није то дај- А гога се управо ми бојимо. буд» — латиница?... Ако је то С друге стране хтјели смо, да тјЈКО, онда ова господа заслу- се ово питање начелно рдјеши. ЖЈјјјг ВЈ'ечити рекорд, јер су на Ко нас може разувјерити, да и пољу' словенске л и нгвистике-из^ ово није један стратегички манашли оно, што је непознато и 'ТГвмр, који се у војничком жи(Јаг 11ћу, Ј1ескиену, Мурку, Реше- воту зове „опипање терена?“... Ми смо сити и пресити експетару иГосТљцим славистима. Па још нешто: чему позна- римената снаке врсте и са сваке вање њемачкога језика, ондје стране, па се за то свему можемо гдје нема рођених Нијемаца ? , надати. Али још нешто ми видимо у, Док се спомиње као увјет за биљежничко мјесто хрвитски и овој појави. Муслиманима и кањемачки језик и иисмо“ о српском толицима силом се натурује, да свој језик називају „хрватским." Ј'езику и о ћирилици нема ни спомена. Зар је у Босни и Хер- Ми ово никада нећемо призцеговини за мјесто једног јав- нати ни допустиги. Нико се нрг чиновника, који мора да не смије нагонити, да своме бцгде у непосредном додиру са народносном осјећају и свом народом, потребитије познавање народносном освједочењу, даје њемачкога језика и хрватскога онај назив, који му други при„писма“ од српскога језика и шивају. Ондје гдје народна свићирилице? Зар један чиновник, јест још није пробуђека, не кој' и је плаћен крваво стеченим треба је умјетним начином бусрпским новцвм не треба да дити. Времена чудеса давно су познаје српски језик и српску прошла. Патриотска је дужност свих ћирилицу? У цијелој овој ствари ми ви- Срба у Бос. Шамцу, да на ово димо систематски рад наперен реагирају и то веома оштро и против нас Срба и против срп- енергично. Ми им нећемо спо- ПОД Ј1ИСТАК. је оно срећно доба, кад сам мислио, да ништа внше нема на свијету, ЉЕТНА НОЋ. — Душап Тднннџи!.. — неботичним брдима земља Србија и Поље Косово, гдје је погинуо Мплош Обилић? То је доба давно умрло, више се ннкад неће повратити. Срце ми игра у грудима од неке среће и задовољства. Хиљаде успокена пролијећу кроз душу муњевитом брзином. Сваки ми је грм познат, сваки камен, свако дрво, доља, поље, сваки брежуљак и свака стопа земље. Све бих то загрлио, кад бих могао, па бих у том загрљају плакао и јецао... Ноћ лагано броди, пуна мнља, сласти, чежње, туге, топлине, среће, њежности и мртвнла. Све је то смијешано у једно бескрајно море, што се зове љетна ноћ. Све ми нешто шапће и збори. Станем, алн ме нека сила понесе напријед. Већ сам у селу. Гдјегдје се види према мјесечини по која кућица. Тишнна. Све поспало. Под ногама шушти трава. Каткад фркне шева испред мене, високо се извије и падне за бријег. Свјеж вјетрић заструји лагано кроз ноћ. Заталаса вео ноћи, пробуди густу, бујну траву, и изгуби се у густом грању заспале дубраве... Дуго сам желио, да походим мило сеоце, гдје сам провео своје најраније дјетињство и једва ми се једном та жеља испуни. Настао распуст. ЈБето. Пресит градске вике, вреве и загушл.ивости, кренух на село. Ноћ ме стиже на домаку села. Чим га угледах као да стекох крила. Подмладих се, на ново оживих. Лијепо ми би лакше, кад минух дубраве и изађох на чистину... Свуда сретам успомене из дјетињства и свака ми је некако свјежа као да је јучерашња и свака ми је драга, дража од сваког блага. Ноћ загрлила сеоце. Прича ми нешто. Ргзумијем је, та ми се добро познајемо. То је једна од оних љетних ноћи из мог дјетињства. Радује се мом доласку, грли ме својом топлом, меком руком, да ме неко миље подилази, дарнва ме стотинама мириса, што извиру из њених чистих дјевичанских њедара. Пита ме за здравље, пита ме за све откако смо се растали а ја јој причам све по истини. Кажем јој, откако сам се с њом растао, да сам мало сретних часова доживио. Гдје — Теоефон бр. 115. — - Рукоиисц ее пс краРкју. Год. II. мињати, шта они имаЈу да раде, они ће то као добри и честити Срби и сами знати да учине. Нека не допусте, да се овакове ствари, које су наперене против српскога народа, и даље догађају. Ако не могу себи и свом увријеђеном народносном поносу да стеку задовољштину, нека одступе од својих мјеста и као подначелници и као чланови онога општинског вијећа. Треба овој господи и њиховим кумовима показати једном за увијек, да ће Србин жртвовати све за образ, а образ ни за што. Поп Мшило Јовит*) У петак, 16. децембра о. г. у 10 сати прије подне забрујаше тужно сва звона на нашој цркви, да огласе, да је племенита душа нашега свештеника попаМихајла Јовичпћа оставила трошно и дуготрајном болешћу напаћено тијело његово. Као муња раширио се тај глас по вароши и околпни. Није било ока, које није завлажило на ту црну вијест. Није ј бнло Србина, коме у први мах није дах застао и нехотице се у себи за■питао: »Шта ћемо сад?« | Јест! Шта ћемо сада, када нам ; нестаде попа Михаила Јовичића? Поп Миханло Јовичић родио се у јесен 1869 у селу Брвнику код Шамца, гдје му је отац — садашњи архимандрит и настојатељ манастира св. Тројице у Тавни, у срезу зворничком — био тада парох. Већ на дан роћења, ошннулаје крута судбина невино днјете, јер му мајка одмах по порођају умрије, те он још првога дана остаде снроче. Доста је љутих јада вндио његов ојађени отац, док је, борећи се са недаћама сеоскога жнвота, сачувао живот своме јединчету. Још ннје пок. Мнхаило ни за основну школу био приспио, када му се отац доселио у Брчко, да буде помоћннк овдашњем проти Стеви Петковићу. Иза тога ова породица није више ни остављала Брчко, јер послије смрти проте Стеве, отац Ми*) Обећалн смо, да Кемо опширније проговорити о незаборављеном покојнику и ето сад испуњавамо своју ријеч. Ур. не мили. И живот ми је омрзнуо. Све сам чек'о, неће лн се што заметнути, па да скокнем у гору, знаш бива, шта ја мислим, али нема брате ништа. А овако се више не море. Па сам ти намислио на јесен у Америку, само да је не гледам. Имам тамо једног роћака. Вели има доста рада. А ако се што заметне, ето ти мене опет у ове наше кршеве, нр бој се ти, нијесам ја Бранковмћа соја. — Какву Америку чо'ече, окани се таког збора. — Боље је но да од себе учиним зло. Не знаш тм болан, како је мени, кад је сретем и назовем јој бога а она готово плачући одазове. — Е добра ноћ, Стево! Сутра — Ја. Овако ти ја увијек. Никако ћемо се опет поразговаратн. — Де вјере ти, мило ће ми бити. не могу код куће. Све ’оћу да сам Бог на помоћ! сам. — Да ти нијеси што тужан? Пођох одатле задубљен у мисли. — Па да речеш и јесам. Зачудих се кад се нађох пред ку— Ама зашто? Ја бих био нај- ћом, којој сам ишао. Али нећу нисрећнији, кад бих могао к’о ти по кога да будим из слатког санка цијело љето на овакијем ноћима ту сеоске љетне ноћи. Идем на оближњу ливаду. Сједох. Да слатко лежати. — Е мој брате. А памтиш ли ти ли је послије толиког умора сјести у зелену меку траву, па се одмојош ону Цвијету Иванову? — Памтим, како не памтим. Није рити, пловећи морем успомена! Ту си брао цвијеће, кад си био мали, је било љепше међу врсницама. — Е нас смо ти се двоје загле- тамо си сто пута китио јагоде, онадали, али њу натјераше силом, да мо си се опет играо клиса. Успомене, се уда за другог. Па ми се ништа слатке успомене! Вас само може Учини ми се као да нешто шушну. Погледах боље, кад неко лежи у ... Добар вече комшија. — Добра ти срећа — подиже се и сједе па ме чудно погледа. — Тако ти бога ко си ти? Кажем му се Ја. — Ама јеси ли свеца ти божијег? Ја мнпм, ти мене не познајеш. — Не ја, вјере ми. — Ја сам Свето Јовов. Сто пута смо се болан порвали, кад смо јањце чували. — Аха-а-а! Сад знам. Па ти к'о нзмак’о од куће на овако лијепој �хаилов би изабран за овдашњег свештеника. Покојни Михаило свршио је основну школу овдје у Брчком, а за тијем је посјећивао средње заводе у Новом Саду, Биограду и Винковцнма, док није у години 1885. отишао у рељевску богословију, коју је свршио са одличним успјехом. Још као дијете показпвао је пок. Михаило знакове особите даровитости, а биће, да је на развој његова карактера од знатна утјецаја било и то, што ја био сироче без матере. Његов отац, као свештеник, морао је врло често да оставља дом, те је пок. Миханло остајао по чнтаве сате сам. То је ваљда за рана развило у њему смисао самоупућености и нагон размишљања тако, да је за дивно чудо у врло младим годннама показивао необнчну озбиљност у кретању, у збору и саобраћају. Али покрај те озбиљности био је он и веселе природе. По спољашностн врло лијеп човјек, он је својпм пријатним органима при говору, благим и веселим изразом лица, необичним жаром проницавог погледа, избором израза и мисаоношћу свакога задобијао, ко год се с њим упознао. Као човјек у приватном животу одликовао се је ријетким врлинама. Према своме родитељу показивао се вазда као захвалан спн, а према породнци као њежан супруг п отац. Према онима, који су стајалп с њиме у ужем познанству и пријатељству, био је душа од човјека. Искрено пријатељство му је била најузвишеннја врлнна на овоме свијету. Био је пун самопоуздања,'- али оно није било извјештаченс^него ириродно, па му се могло и с лица читати. 0 каквој себичности није могло бити ни говора код овога добричине. Он је вазда бно задовољан с малнм, а нарочпто новац, изузимајући за најнужније потребе за њега није имао никакве важности. ли му која мангура остала, он је улагао одмах у књиге, у л#етове, у путовања у разне српске крајеве. Све док га ннје болест оборила у постељу, био је у друштву рћеговоран, весељак, досјетљив, тако да се свако отимао о његово друштво ш познанство. Све ове врлине нзгледале су још потензираније, јер су биле прн човјеку у камилавци и мантији. Он је у длаку умио да прилагоди свој свештеннчки позив себи као човјеку. Већ у двадесетој години живота морао се покојник примити тешкога свештеничког позива, јер му отац не могаше да сам савлађује све послове протопресвитерског уреда и пастирске дужностн у разгранатој парохији. Као капелан помагао је свога оца до године 1894., када му је отац, који је до тада био прото, произведен за архимандрита и повјерено му настој.-.тељство манастира Тавне. На упражњено свештеничко тако живахно пробудитп мирна љет- мјесто, разумије се, ннје се могло ни неће Бошњаци и Хсрцеговци помншљати, да дође когод други ићи на војску, то је неисиравно. већ поп Михаило, јер је он већ до Томе се православни Срби и тада својим радом као Србнн и све- католици нијесу никад протиштеник засвједочио, Да му нема премца у млађем нараштају свештен- вили. Ми Муслимани пакјесмо ства. У исто вријеме преузео је из у толико, што нам је немогуће очевих руку и админнстрацију про- код и данас постојећих одретопресвитерата. А ако би ко запитао, даба за војску и како је то у ) је бно као свештеник, нека се обрати на безбројну сиротињу ње- пракси, вршити вјерске* обреде, |е парохије, коју је он врло, врло као на примјер уз Рамазан ићи :то, кад би дошли, да му плате на муштру, а постити као кад каково чинодјејство, одбијао са је Рамазан у љету кад се пости ријечима: »Идите, па за те паре 18 сахата. купите дрва и хљеба дјецн!« Г- ПернЂ н М услш и*) Изашао је у Нг. Бптпгки број 7. чланак под насловом: „Негсе^-Возапзко ркапје“ пз пера г. Јосипа Виргила Перића. Ко је и шта је тај господин Перић, то нас се ни мало не тиче, него према оној арапској изреци: „Латанцур мен кале, ванцур ма кале“ (не гледај ко говори, већ шта говори) обратили смо пажњу на тај чланак, јер се у њему нешто и о нама Муслиманима говори, те стављамо слиједеће приговорс: Писац замјера управним орга[ма Аустрије, што је.Филиповић био свргнут са врховне управе х ВоснЛ, хвалећи га да је познавао оЈЈЛошаје и т. д. Ну ми ђ?а ово примјећавамо, да нћм је би'ло врло угодно, што_4ег. Филиповић отишао из наше средине. Њим се не може од нас Мусли.€аНпг-цико похвалити, осЧш једног Јусуфбега Филиповића, кога је Филиповић исказавши му се рођаксЈм, направио адвокатом, и ако овај није имао то никакве способности. Што се тиче пак Виртеноерга, ми га жалимо и то тога ради, што је у истог било доста милосрђа и што је свака оправдана молба наилазила код њега на одзив. ПЈто га писац окривљује, да је крив буни од 1882. нема право. Та је буна од нарави ускрснула, а Виртенбергјој ни најмањеније кривбио. Што су се пак аустријски фактори испричавали за незадовољство у Херцег Босни, да адо дајемо мјеста овоме чланку, којије написао један наш брат Муслииан, потомак Ваздух често јаче замирише. То вјетар однекле нанесе мирис из Ништа вас не може сад заприје- ноћних њедара. Између стотине мичити ни помести, јер у бескрајном риса распознах мирис пелина, свинхраму броди тишина. Читава васи- духа и дуње. она трепти и дршће од нечега света, Село снива, ноћ мирише, звијезде побожна и загонетна. Гледајући трепћу а моју душу носе валови небо, што звјезданим очицама про- осјећаја и успомена. Ноћи, слатка дире у ноћ, обузимљу те чудне мисли. Вјечност, бескрајност, узрок, Около брда, огрнута плаштом сврха! Чудне загонетке. И на крају љетне ноћи причају о недавној само остане осјећај дивљења. прошлости, кад су наша села била Постанеш благ и кротак. У том пуста а брда се око њнх орила од тренутку опрашташ и највећем не- јуначких усклика и пушчаног гракпријатељу. Нестане мржње а љубав тања. Причају о патњама, глади, се распламти, све би загрлио и небо жеђи, голотињи, истрајности и пои земљу и звијезде и траву и цви- бједама својих кршних синова, о јујеће и дивну љетну ноћ. начким побједама, које су биле узаСа присојне би стране каткад са- луд, па ушуте привијајући јаче око нано ћукнуо ћук. себе ноћни плашт, као да крију сузе Уједначено цвркуће по који попак лред звјезданим небом. Са њихових у трави. Препелица се јави из жита се висова отму лагани вјетрићи па и опет ушути. Каква ноћна птица полете кроз љетну ноћ као уздаси, загушљиво писне, заструји зрак и да походе небројено недавно гробље видиш, како промакне нешто црно узалуд жељене слободе. Летећи тихо и изгуби се у ноћи. цвиле, јецају и шапћу, као да моле Да није тога, помислио би, да је љетну ноћ, да им и она буде друга, живот изумро, да је све уснило да увелича својом тугом опијело палпм жртвама... Каткад прелети звијезда преко Мјесец нечујно гази сводом велинеба, засвијетли јој се пут и опет чанственог храма, што нема својих се угаси. Ти нешто чудно осјетиш служитеља, који би проповиједали у души, хтио би нешто рећи, али побожност. Он је пун побожности, немаш за то ријечи. да је има и за највећег безвјерника. Даље вели . г. . писац да су нама Муслиманима, Виртенберг и други угађали тиме, што су као бајаги прогонилШХрвате у Босни. Нити нам је то могло бити какво угађање, нити смо кад то чули ни видјели да се у Босни радило. Даље вели писац, да су нам угађали тиме, што су нам стварали босанску народност и босански језик. То за нас није била никаква угодност. Што је.иак мислио писац под оним што нам вели, да смо почели по старом узмахивати главом, то не знамо, ну ако тим мисли да смо постали горди, то "Је неисправно, јер нам то и не пристоји као .Муслиманима, пошто нам је гордост вјером забрањена. Што нам вели, да смо почели „очијукати“ за Стамболом нема _ораво, јер ми смо једино затражили од власти оно, нашто имамо право, везу са Мешихатом и то отворено без икаква измотавања и ми од тога не одустајемо, јер без тога као правовјерни не можемо у овим крајевима ни опстојати. Писац вели, да је Аустрија у Босни пуно учинила на културном и господарском пољу. На против тврдимо, да баш Аустрија није Бог зна шта учинила ни на културном ни на господарском пољу. Говорећи о конфесијама вели, да је Хришћанско црквено питање уређено, па пита гдје су Католици и Муслимани. Ми одговарамо, ми Муслимани не би се дигли ни тражили уређењс овог питања. Повод нашој тражбини је била Омановића Фата. Преговори се прекидоше, јер влада оста одлучна у том, да она боље зна и схваћа интересе Али то је нека чудна побожност, која потнче из дивљења, из осјећаја, да си немоћан, побожност, чије су молитве сузе а часови тих молитава је тиха ноћ. Вечерњача пристаје за њим блиједа, пуна чежње, бола и стида. Она га воли вјерно и страсно а он се више и не сјећа својих заклетава. Од незапамћених времена она га тако воли пратећи га по цијелу ноћ, докле не клоне од умора, па кад се у вече прене и угледа га, пође опет за њим уздишући и блиједећи... У љетне је ноћи њезина туга најсилнија, јер га је у то вријеме упознала, једне јој се љетне ноћи заклео на вјерност, за љетних су ноћи провели најсрећније часове. Гледајући њезино сјетно лице,сјетих се своје драгане, сјетих се срећних часова, који се више никад неће повратити. Од свега ми је само сјећање, што буди дубоку тугу... Зажелих, да је нешто и она овдје, да ужива у љепоти љетнс ноћи, овдје у самоћи, у моме сеоцу, гдје су људи безазлени и добри као што је и природа... Жеља, пуста жеља... Узданух послах јој стотине сјетних поздрава по звјезданом сјају и по милој љетној ноћи, а она можда сад спава слатко као невинашце и сања Ислама и шта Муслиманима треба. Католици пак, док им је Штадлер жив и његова дружина, која се и на неке чиновникс протеже, не треба не само вјером него ни чим да брину, јер он све за њих спрема. Ето напримјер: трговину води.школе прави, цркве зида, новине покреће, па ето и вјеру им шири отимајући исламску дјечицу (ону из Коњица), те опет неке на новац мами као циганина Синановића. Што се нас Мислимана тиче, ми смо видјели потпоре нашим жалбама од Мађара колико толико, а од Шваба никад, па волимо извоз из Пеште и извоз у Пешту, него у Далмацију прозвану од јучер Хрватском, премда и данас доста становника Далмације и не знају шта је то Хрват. Што госп. писац препоручује „хрватску политику" у Босни, ми му можемо савјетовати, нек се не заводи тиме, јер тој ■његовој хрватској политици овамо у Босни нема мјеста. Домаћи католици о том слабо маре и слушати, дочим ми Муслимани и православни Срби одлучко' стојимо против тога. Другачија политика него хрватска вели г. Перић ишла би у корист кеком трећем. Ко би био тај трећи? Драго би нам било знаги. Ако је то Турска, па ако Аустрија ради у прилог њој, то онда вјерно врши новјерени јој мандат. Г. Перић закључује свој чланак, да би Аустрија тек онда право учинила с Босном, кад би од ње начинила саставни дио Хрватске и тим основала независну велику Хрватску. Можемо му одговорити, да ће му се наде тек онда остварити, кад Загребачка флота дође у Сарајевско поље, те нас заплаши демонстрацијом. в«г Саопштеше џт владеСарајево, 5. јануари. Српска влада, поводом царинског савеза с Бугарском, а обзиром на трговински уговор са Аустро-угарском издала је ово саопштење: »Као што је нознато, прегоо своме драгану и у сну уздише, али без утјехе... Још мало па осјетих, како ми сан заклапа очи, ноћ ме загрли Ја се предах њезином загрљају, из ког ће ме пренути рујна зора, кад се насмије иза наспаваних брда и на својим мирним грудима изнесе бљедолику Зорњачу... ЛУДА Ш АЛА. Неки Лелуз у Паризу, у намјери Да своју жену добро уплаши, дође на луду мисао и положл у своју постељу једну велику обучену лутку од воска. Главу и руке само мало, помоћу лепка прилијепи за труп, па се затим сакријс иза једне завјесе, да види шта ће његова жена радити. Кад је жена ушла у полуосвијетљену собу, приђе постељи и дохвати руку; али хладна, влажна рука луткина се откиде и остаде у њеној руци. Уплашена жена испусти руку и загрли објема рукама главу луткину. Али кад се и глава откиде од тијела и скотрља на под, јадна жена, вичући страшним гласом у помоћ, одјури на улицу, У брзо се увиде, да је жена полудила. Муж изврши самоубиство. �вори за закључење трговинског уговора са Аустро-Угарском обустављени су. По налогу Аустријске владе, овдашњи њезин посланик усмено је тражио од српске владе, да му упути једну ноту, у којој би наша влада изјавила: да одустаје од српскобугарског трговинског уговора и да га неће износити скупштини на одобрење, па ће одмах затим преговори бити настављени. Наша влада је одговорила, да такву ноту не може дати, већ бстаје при изјавама наших делегата у Бечу, да ће ое у српскобугарском трговинском уговору учинити измјене у одредбама за које би се у току даљих преговора о трговинском уговору с Аустро-Угарском нашло да сметају закључењу тога уговора, и да ће јој веома жао бити, ако поред тих изјава преговори не буду настављени." Такав одговор требалоје дати још одмах из почетка, кад су они у Бечу били надигли дреку. Али боље је и доцкан, но никако. Кад буду видјели, да им дрека ништа не помаже. они ће наставити преговоре. То треба да се зна и да се запамти. је на нзборима у Манчестру против либералног кандидата. Турска. — Порта је примила поДУже извјештаје од својих конзула У Грчкој о усташким припремама за Маћедонију. У једном се извјештају вели, да је оружје и муниција послано на границу и уједно спомињу се и мјеста, која су средишта ових припрема. Саопштена су и имена оних часника, који припадају усташким четама. Усљед тога, а и усљед многих других извјештаја од Хилми паше, порта је предузела озбиљне кораке у Атини, како би посве угушила овај покрет. — Прошлога петка султан је примио у подужу аудијенцију аустроугарскога посланика барона Каличе-а. Њемачка и Енглеска. — Неке енглеске новине објелодањују депешу из Берлина, да њемачки цар намјерава из здравствених разлога, да у мјесецу марту путује по средоземном мору. Пошто ће се и енглески краљ у то вријеме налазити на средоземном мору, то се одмах по енглеским листовима стало говорити о састанку краља Едварда и њемачког цара. Иароканска конФвренција. — Руски и марочки делегати већ су стигли у Алђекирас и били су врло свечано дочекани од народа. Стигло је и много француских и њемачких новинара. — 0 мароканском питању пишу шпански листови, да оно задаје данас више тешкоћа но икада. Расправе у Алђекирасу учиниће, да се Мароко и поред своје воље цнвилизује. Њемачка се брине за своје прекобројно становништво "П за свбју, велику производњу. Ми идемо на конферениију да дознамо ко ће имати Политички гласник. право да у Мароку интервенира, када, како, у којим приликама и уз Русија. — Код претражибдња Про- коју цијецу. Најзад, шпански листови хорове фабрике, нађена је велика тврде, да Шпанија има своје непомнна, која је, по свој прилици билЛ- бидно • право, да на конференцији приуготовљена да се њоме дигне у игра прву улогу. ваздуз ова велика зграда. Белгија. — Белгијска влада дожи— Из Ливорна јављају, да се на вљела је у комори велики пораз код једном руском трговачком пароброду, гласовања о другом дијелу првога који је допловио у Ливорно цр^Фео- чланка антверпенскога уговора. Мидосије, за вријеме читавог путовања нистар-предсједникје изјавио, да очевојска бунила. Капетан бојећи се за кује гласовање у другом читању. Посвој живот, оставио је брод у Ли- слијетогаминистри су билипримљени ворну, да се војници искрцају, али у аудијенцију код краља, те новине они опет не хтједоше. ^ говоре о кабинетској кризи. Међутим — Полиција у Риги успјела је, да доцније вијести јављају, да је влада нзнрши два знатна политичка-^Ђт- на министарском вијећу закључила, крића. У двије куће наишла је на да неће одступити. Нико није рад да велику множину динамита, неисправ- ' она одступи, па чак ни противници них путница, један готов нацрт о њезинога приједлога. иступу револуционараца, попис чланова о организацији борбе, велику количину оружја и муниције. Куће Српскп гласник. је опколила војска. У једној друсој кући откривена је потајна штампаСрбија. —■Још се непрестано воде рија. Тога дана ухапшено је -много политичких злочинаца, међу којима преговори са Унион-банком. Владини тврде, да је конзорцијум прије највнше интелигенције. У Кавказу кругови је брзојав нрекинут, те је све устало. стао да се измјене многе тешке тачке Али ипак револуционарна странкаје у уговору, на које је српска јавност нападала. 16. о. м. зајам ће се изнипрогласила крај штрајку усљед тога јети на ријешавање пред народну што устанак у средини Русије није скупштину. У исто вријеме изнијеће имао успјеха. Ворба између Јермена се пред народну скупштину и тргои Татара велика је, а и једни и дру- вински уговори, који ће бити дотле ги боре се са Козацима. И покрет закључени. До сада су закључени међу руским Пољацима све се више трговински уговори са Њемачком, шири. Раднички штрајк ипак није Турском, Црном Гором и Бугарском. тако јако штетан, пошто радници на — Не зна се још ништа позиједном мјесту престају, а на другом опет почињу радити. У Кијеву, гдје тивно, да ли ће између старијих и су апшења на дневном реду станов- млађих радикала бити споразума приликом општинскнх избора у Биоништво је врло узрујано. У посљедње вријеме влада почиње граду. Има и у једној и у другој по провинцијама да на најгрознији странци људи, који су за споразум начин хвата људе и трпа у тамнице. и који на томе раде. На министарској сједници, која је Из Владимирске губерније спрема се депутација од 200 сељака, који ће одржана 1. о. м. донешена је одлука, ићи прсд самога цара, да измоле ми- да Србија не одустаје од царинског савеза са Бугарском и да се у томе нован за министра унутрашњнх по- смислу одговори бечкој влади, која слова. Вите је издао неколико изјава је једном нотом тражила од српске 0 самовладалачким правима царевим владе категоричан одговор: остаје ли и о изданом манифесту, којим се Србија при савезу или не. Таква њекаже, да се цар ни у ком правцу на одлука била је врло умјесна. није одрекао својих права као само- Србија има право једино да мијења држац. Он има право кад год хоће, поједине тачке уговора, али никако да опозове тај манифест, али ипак нема право, да сасвим одступа од њега, јер би то одустајање значило он Т1 неће учинити. Енглеска. — До сада је познато потпуну капитулацију пред Аустро58 изборних резултата. Изабрано је Угарском. — Односно успостављања дипло45 либералаца (међу њима 8 радничких кандидата), 12 унијониста и матских односа између Србије и Ен1 унијониста присташа слободне тр- глеске, круже поБиограду гласови, да говине. Радници су добили 4, а ли- *ја Енглеска изјавила, да она остаје при истом тражењу, којеје поставила бералци 18 нових мјеста. Бивши министар предсједник Балфур, пропао влада Балфурова. Ако ово буде исти- на, онда су у Србији све наде, које су полагане на Кампел Банерманово министарство биле- узалудне. Словенски гласник. Бугарска. — Као што је познато, Бугарска преговара са Француском односно трговинског уговора. Говорило се, да су ти преговори остали безуспјешни. Из Софије јављају да су преговори прекинути због једне француске тражбине, коју Бугарска неће да плати. Но ипак, као поуздано се држи, да ће се преговори наставити чим се ова запрека макне. Очекује се да ће се то наскоро догодити. — Бугарско војно министарство намјерава, да у Енглеској наручи два монитора за пловљење по Дунаву. Поруџбине би се требале извршити у што краћем року. „Словенска Котва“. — Под овим именом основала се у Златном Прагу, у Чешкој, нова чешка установа, којој је задатак да буде посредник узајамне словенске трговине народно економског напретка. На челу је ове установе г. Фердинанд Томанек, виши чнновник Земаљске Банке краљевине Чешке у Прагу, једнога великог и угледног чешког новчаног завода. Исти Томанек познаје врло добро н^родно-економске односе свих јужних Слодрна, што управо и јест од велике важности за »Словенску Котву-. Уз њега су одлични и стручни сарадници, који су, као и он, познати са свог чистог родољубља и као вриједни апостоли економске узајамности., »Словенска Котва« у Прагу обављаће сваковрсне комисионске и заступничке послове за све словенске земље н покрајине. Бавиће се куповањем и цродавањем трговинске робе, сваковрсних ратарских, занатских, индустријских и осталих производа од искључиво словенских произвођача. Преписку ће водити на свима словенским језицима и у име словенских клијената. Слаће свакога мјесеца препоруке, понуде својим дописницима, као и потребна обавијештења у облику окружница. У кратко обављаће сваки посао, који иде у комисионску трговинску струку. Главна је, дакле, задаћа »Словенској Котви« у Прагу, да што јаче, на основи народно-економске узајамности, зближи јужне. троговце н произвођаче са чешким купцима и потрошачима и обратно чешке трговце, индустријалце, занатлије и произвођаче са јужним купцпма и потрошачима. Сви јужни трговци, трговинскн заступници и посредници, треба да узму до практичнога знања ову лијепу радњу »Словенске Котве. у у Прагу, којој сви треба да се обраћају својим понудама и поруџбинама. Фирме и извозннци, који желе разгранати своје послове, нека се обрате »Словенској Котвн* у Прагу, која ће се драге воље примити да их заступа и која ће радо и са захвалношћу примити све тржишне извјештаје појединих производа нз разних градова и тржншта. Слагарски штрајк у Сплету. — Јавља нам редакција »Слободе«; 1. јануара о. г. настао је у Спљету опћи слагарски штрајк, који ће по свој прплици потрајати још неколико дана. Због тога не излазе ни једне мјесне новине. Чнм престане штрајк »Слобода« ће опет редовно излазнти и настојаће да накнади претплатнпке за све ово задоцњење. Жељети је да и остале епархије буДУ заступљене по истом примјеру. Само би имао замјерити преч. г. попу С. као народном свештенику, који је иначе од почетка рада око уређења наше аутономне уредбе као велики родољуб и прави народни свештеник радио, што је у првом почетку поднио онакову резолуцију о дотацији свештеничкој, да се свештеницима одреди стална годишња плата од кр. 2000 петогодишњи доплатак К 400 и 100 дунума земљишта. Види се Да није нмао на уму око, што један свештеник у броју 170. »Српске Ријечи« вели: ама, зар браћо не дође ни једном од вас на ум, да најприје треба нешто имати, па кад се утврди колико се има, онда да се дијели и распорећује, гдје Не познајем ону браћу свештенике, који су у истом смислу као преч. отац С. писали чланке у »Српској Ријечи«. Могуће да су исти на страни стајали, док се је радило око уређен.а наше аутономне уредбе, и за то вријеме уживали масније положаје, па се побојали да им се новом уредбом доходак не окрњи, јер иначе не би смјели са онаким предлозима иалазити, по којима изгледа, да њима ни до чега другог није стало до само, да се њнхов материјални положај осигура, а цркве, школе, учитељи и друге цркв. просвјетне потребе, то им је посљедња По њнховом пмсању и захтијеву, они би, да је и 20°|о прирез дозвољен, тражили још толико, колико сад траже, па стрпали у свој џеп, а ти школо и ви учитељи, пропадајте! И ако § 105 уредбе јасно каже: >да, не само за подмиривање издатака насталих укидањем бира, него и за подмиривање свију издатака око аутономне црквено-школске управе, као и за подмиривање свих црквено-просвјетних потреба уопште, даје се епархијским управним и просвјетним савјетима право трајног побирања намета, и то у смисду § 262. Дакле, господо свештеници, писци оних чланака у »Српској Ријечи« о свештеничкој дотацији, није овај намет на вилајет одобрен само за свештеничке плаће, већ н за све друге црквено-просвјетне и школске ствари, па ће се кад се види (као што пише онај родољубиви свештеник у 170. бр. »Срп. Ријечи«) колико ћемо имати, онда и разређивати гдје и колико ће се на што дати, друкчије неће и несмије бити. Отац Јаков из града Јајца вели: »манимо се идеалисања о светости и узвишености свештеничке службе«. Дакле њему није света и узвишена служба свештеничка! Њему је по овом свето: паре, паре и само паре. Па оваким свештеницима и не замјерам за онако писање и онаке захтјеве. Али познавајући преч. оца С. као родољуб* и народног борца, замјерам му и чудим се што је пошао путем оца Јакова и другова. Ако и један народ на свијету, то је наш народ показао, да знаде љубити и поштовати своје свештенство, које га: примјером учи поштовати своју свету православну вјеру, љубити ближњега свога, тако исто поучавати га у сваком моралном и напредном дјелу. Такове свештенике, народ никад неће запоставити, него ће се сам побринути, да свештенство буде, пристојно награђено и матернално, то је чинио до сада што се стотинама примјера може доказати, а чиниће и у будуће, само себичност и користољубље на страну, чиме се Боспа и Херцеговина. у народу губи повјерење и поштоБрчко, 12 децембра. — (Још не- вање, а гдје нема поштовања и повјерења, нема ни љубави, онда ето ц и ји). — Ево већ и половица де- ти свађе и расцјепа нзмеђу свештецембра дође а у нашој Д. Тузланској ника и народа, што би била једна епархији не састаде се епархијски врло жалосна појава. Нећу да разглабам даље што је просвјетни савјет1). руководило преч. оца С. да у овом Признати се мора, да су за чла- смислу поднесе резолуцију, која нове, како за епархијски тако и за ствара већи јаз између народа и велики просвјетни савјет изабране свештенства, већ ћу се мало осврособе, и од свештеника и од свје- нути на § 164. Рад бих био знати, товњака, које су и досадањим својим како је сарајевски епархијски прорадом на пољу наше цркв. просвјетне свјетни савјет могао узети ову рествари, доказале, да су способни и золуцију на знање, и изабрати назаслужни и за овај високи положај. рочити одбор и у исти преч. оца С. доносиоца резолуције за уређење �свештеничке дотације. Да ли се ту мисли урећење, само за сарајевску епархију, или и за остале три1). Ако се само мисли за прву, онда нзгледа да нећемо заједно, већ сваки себн, премда нас сама ствар упућује да заједннчкн радимо и сходне закључке у овом погледу доноспмо, што се ни са уредбом не косн. Ако ли се нак мисли за све епархије неко урећење предложити, онда мпслим да тај нарочитн одбор, нзабран нз сарајевског епархијског иросвјетног савјета, ннје мјеродаван сам слнчна урсђења предлагатп н о нама рефернсатн. У наше четири епархије није један н истн начнн побнрања свештеничке дотацнје а нн органнзацнја парохнја није спроведена у свакој епархији, усљед чега су и свештеннчкн предлозн различити. По моме скромном мишљењу, требало би из четири епархије изабратн по два свештеника п свјетовњака којн ће закључке великом просвјетном савјету на преглед н одобрење иредложпти. Или ову ствар препуститн велнком управном савјету, у ком ће бнти заступљене све четнрп епархнје, нека ствар уреди. Ово велпм и предлажем, ако се мисли за све енархије једнообразно урећење о свешт. дотацији доннјети. Ако не, а ми ћемо свак себи по досадањем, па гдје стигнемо. Ј А. Домаће вијести. Нашим доП'Сници<!а. — Као што смо јавили, учестале су судбене оптужбе на нашег уредника са свих страна и то систематски, већином ради дописа у Босни и Херцеговини. Пошто уредник наш не може, да на суд у Сарајеву донесе доказе за један догађај, који се догађа на крају Босне или Херцеговине, пошто је удаљ^н од мјеста и извора, то смо одлучили, обзиром на сибменуту наредбу, да доноси.но само оне доиисе, ва које иисац •аисмено изЈави, да је сиреман жримити насебе одговорност ирсд судом.То чинимозато, јер не ћемо да се извргне1мо осудама, прама којим би изгледало да наш лист не држи до истине и правице. Нама је главна ствар истина па је сада нашим дописницима овом наредбо.м пружена прилит ка, да кривац буде одма кажњен. Јер невјерујемо, да би се судбени прогон ограничио само на нас него и на противну страну. С тога препоручујемо и овом приликом нашим поштованим дописницима, да изнесу само голу истину и да ни за длаку не претјерују, да увијек, кад пишу промисле, да могу зато и суду одговарати с доказима и свједоцима. Много има тога да се износи на јавноет а не треба се никако бојати суда, јер истина мора и у Босни и Херцеговини да побиједи. Ми не знамо, хоће ли босанска влада и прама другим листовима предузети једнаке мјере као против „Српске Ријечи", а тероризирати се нећемо дати ни од кога, него ћемо се и даље борити неустрашиво за истину и погажена народна права. Ни пријетња, ни суд, ни прогони не смију да нас задрже у испуњавању дужности прама своме народу — истина најпослије мора да побиједи. Цензура. — У задњем броју нашега листа избрисала нам је ~ ■) Са«о з« ... цензура 15 редака, и то: из уводног чланка „Херцег-босанско питање" 4 ретка, из Политичког гласника: „Турска“ 9 редака; из домаће вијести: „Цензура“ 2 ретка. Одузет ро$1 «1еђК. — Званични орган сарајевске владе Сарајевски лист, јавља у свом 7. броју, да је биоградском листу П олитици, одузет роз1 бећЈћ Нас је ова забрана изненадила, јер ето видимо, да се и умјеренији листови систематски забрањују. Непознавање српског језика на брзојавним уредима. — И з З е н и ц е нам пншу: Овдашњп свештенпк казнионице Јован Гргуревић на Божић прнми брзојав од сестре из Херцегновог, да му је мати умрла. Пошто му је попадија због слабог здравља код оца у Требнњу, овај случајјавн н њој брзојавно са ријечима: »Ноћас мн ја мати умрла«. Брзојавни уред уТребињу изда брзојав мјесто »мати« Дјеце мушко и женско на школовању у Сарајеву, за жену је ово био довољан разлог, да прими е је једно од дјеце умрло. Усљед овога, под упливом тешког душевног бола, што је врло убитачно дјеловало на њезино и онако слабо здравље, похита као без душе сутра дан на тобожњи спровод свога дјетета. Исто тако, прије некн дан овдје у ' Зеници, догодила се је.-иесташЈ1ца солн. Овдашњп трговац госјз. Лазар Јефтић, којн је очекиваснаручену со,' не знајући,8игурнв кога ће дана стићи, узме двоја колз и оде у Травник да код' трговаца купи соли и за вријеме подмирн ћотребу у зеничкој чаршијп; наредичЗрађу да му, док је у Траонику, брзојави да ли је наручена' со можда већ стигла. Брат му брзојави: »Се |ти није ршгла,« што је значило да Јтора у Травники со купити и на’ товарити. Госп. Јефтић прими у Травнику брзојав; »Со ти №стигла, «што је значило да со не кугаује и овај због тога врати се празних шака кући. Усљед тога је споменути трговац пзгубио преко 200 К. Докле ће.мо ми овако плаћати и трпити непознавање нашег језика од стране наших чиновника? Апед Србима свима и свуда*). — Познато је српском народу, гдје год се »Српска Ријеч« чује, да је шака Срба Варешана уз велнке тешкоће дсновала »Српску читаоницу и књижннцу, рачунајућн на дарежљивост и ротољубиву свијест српскога народа. Па шта би и могли ми самн У овоме мјесту, кад.смо само једна сламка међу вихорима. Алн, на жалост, већ на првом кораку увндјесмо, да глас наш слабо се одазва у срцима миле Србадије. Свега два или три поклона са стране и то је све. — Не можемо да разумијемо зашто су нас браћа заборавила. Нијесмо ми ваљда основали нашу читаоницу за то, да се у њој ми забављамо, него да лијегшм књигама и науком дадемо душевне хране овој забаченој Србадији — а у нашој општини има 330 домова српских од којихнн 1бнема дазнаде свог српског писма, него се с туђим дпчи и поноси. А од куд ће знати, кад до сад немаде прилике да му до руке' дође књига српска. Мислимо, да ће неугодно дарнути сваког Србина, кад му испричамо из живота наших Срба жалостан али истинит догађај: Блажански кнез Мићо Ерић у чијој су опћини све сами Срби православни, повраћа позивнице ћирилицом писане котарској испостави натраг, јер му људи не знају ћирилице читати. — Ово нас је нагнало да оснујемо »српску читаоницу у књижницу« — те за то и опет апелујемо Србима свима и свуда особито књижарама, њтимааријама, св’.штгницчма и учииелнма да нас потпомогну у овом светом раду. Сваки и најмањи дарак примићемо са особитом захвалношћу, као дарак на олтар просвјете народа српскога. Помозиге Срби помогао вам Бог! у Варешу, 31. децембра, 1905. Управни одбор »Сриске читаонпце и књнжнице*: Предсједник поп Макснм Јовановић, Тајник Иорће Снмнћ Мпшков. Неуредност на пошти. — Добијамо нз П о д р о м а н и је: Дана 5. децембра 1902. дошао је Ристо Тановић на овдашњу пошту, да преда нека писма и карте за честитку крсне славе св. Николе те је на двије карте било још уз поштанску марку по једна марка »Свој Своме«' Кад је дотични амслајтер впдио исте марке, казао је Ристи: »Те марке не смију бити ту« и још сувише је изговорио: »шта ће та г ...а тунакартама«. Нато сам се зачудпо, да амслајтер тако нешто безобзирно изговорити смије, те кад их не смијемо на честчтке Крсних слава употребљивати, онда их не би дотично друштво требало нн продавати. ' Умољавамо надлежну дирекцију, да на своје млдђе мало се надзире и да не |праве насртљаје на нас Србе и на ћирилицу, јер је исти још 2-ог новембра пријетно да се не смије у парохијалним доставнпцама писати ћирилнцом него латиницом. Очеводац. Из уредништва. — Ради празннка наредни број нашега листа излази у уторак. г р Позориште. — Са својом корисницом може да буДе г. Динић задовољан, јер је било прилиЧно публике, Која је бурно аплаузирала г. Динићу и прнреднла му овација. Он је то заслужиоЛ ГлуЈшл су играли веома добро. Поред г. Динића истакоше се г. Папић, Филиповић, Протић а особито г-ђа Станојевићка. Привреда. то се лед у земљи опет растопи ц земља се слегне, али јој избачене билнне не слиједе, него се још јаче на површину укажу или, посве иабачене не могући поново образовати коријење, угину. Ова појава много зависи од физичке конституције аемље и према томе може да буде мање или више штетна; тако је у пјесковитпм земљама много штетнија него ли у благим лужним или још мање иловастим земљама. Свакако треба и ову појаву противним средстивима предусрести. Здраво и добро крупно сјеме посијано раније, прва је одбрана против тога. Ранпје иосијане озимине могу се до наступа мразова доста јако развнти н у земљи и над земљом. Па ако ради неповољна времена и наступи дизање и слијегање земље, такн усјеви лакше претуре опасност, јер како имају више снаге у себи лакше образују ново коријење ако буду избачени из земље. Од велике је важности пазити још како ће се дубоко посијати сјеме. Искуство је показало, дадубокоусијано сјеме озимина опасност избацивања повећава, особито ако је касно поспјано и биљке се нијесу могле до зиме довољнојако развити. Нијесу ли наведени услови за одбрану већ унапријед учињенн а опасност је ипак дошла.Јонда треба настојати, да умјетним начином помогнемо слабим биљкама н у првом реду, да их заштитимо од јаке и нагле промјене у температури. То ћемо постићи, ако земљу покријемо сламом, ђубретом, лишћем, папради и другим сличним лошим вођама 'топлине, до којих пољодјелац може лако доћи. Покривање не мора и не треба да буде јако, јер и веома слабо разасута слама знатно користи и задржаје топлину земље. На великим пољима тешко је додуше ово извести, али се на. мањим комадима особито у вртарству може изврсно примјеннти. За веће оранице веома је важно одвођење воде, било то умјетним дренирањем или помоћу обичних јарака. Осим тога, пред зиму сувише земљу мрвити и уравнити честим орањем или другим начином обраде, јер груде и брдељци у пољу служе преко зиме као регулатор топлине у земљи и штите инднректно усјеве од мразова. V (Наставак'.) Зимњи усјеви и неповољно вријеме. — У колико је пољодјелац против оваких природних сила слаб, опет не треба посве мирно да гледа њихово штетно дјеловање, и кад се већ зна узрок невољи а т. ј. недостатак ваздуха ушљед сувишне воде, онда се могу употријебити средства, која умањују а могу и посве запријечити предстојећу штету. Такова су: 1.) Одвођење воде из пољаумјетним одводњавањем (дренирањем) или поРазно. моћу згодно прокопаних обичних јарака, Жена новинар. — У Америци се 2. ) Добоко орање, јер оно поред многог другог и у овом погледу прохтјело једној дами да окуша срећу на журналистици. Напустила је користи. своју породицу, и отпочела рад у Дубоко поорана и добро у дубини новинарској каријери као сарадннк. издробљена земља може сама више Пошто је скрпила извјесну суму и воде у себе упити а поред тога засићена потчињеним положајем у • лакше пропушта накупљену воду у туђој редакцији, ријеши се да издаје доње слојеве земље, ушљед чега свој сопствени лист. Е али тај поостају горњи слојеви, у којима се сао већ није био лак. Поред осталих баш биљка и развија, увијек сувљи. тешкоћа, на које наилазн уредник 3. ) Орање у облику гребена. једног листа, он'а се по несрећи своОво је орање увијек теже, али је Јој, намјери на веома симнатичног у подводним крајевима и боље од и лепушкастог администратора. И равнога орања. Корист је од тога дан за даном, сат за сатом, а пара орања а) у лакшем сушењу земље, је све мање било у редакцијској каси. бољем провјетравању и гријању б) Послије кратког времена лист је моу томе, да накупљена и сувишна рао престати. вода не остаје на гребену, него отјече низ стране његове у разоре, тако остају биљке у сувљем дијелу оранице. Ова врста орања не смнје се Телеграми. додуше на сваку врсту земље примијенити; искључене су од тога све Беч, 1 . јануара. — Министарско пјескуље и друге лакше земље, које већ саме по свом физичком саставу вијеће у својој данашњој сједници воду лако пропуштају. донијело је једногласан закључак у Код таких земаља имали би прије ствари трговинских преговара између штету него ли корист од тога. Нај- Србије и Бугарске. У овом ће смислу подесније су за то тешке и хладне дипломатски заступници Аустрије у низинске оранице, које су честим поплавама извргнуте а ради слабе Биограду и Софији добити инштрук ције за рад. отоке не ногу се дренирати. Исто тако штетно дјелује на усАлгесирас, 4. јануара. — Мароканјеве у мочварној земљи оштра зима ска је конференција започела свој рад. без снијега а у којој се чешће изВерсаљ. 5. јануара. — Фалијер је_ мјењују јаки ноћни мразеви са топлијим данима. У том случају смр- изабран предсједником француске ре зне се вода, која се налази по шупљи- публике са 449 гласова; његов про нама у земљи, ради чега се земља тивник добио је 371 глас. мало на више подигне. При томе издизању иопуцају коријенићи биљака и биљке буду и саме нешто *) Умољавају сс сва урсднишгва српских из земље на површину потиснуте. | I јн Ј чш шел отштампају. Наступили иза тога топлије вријеме �Пошт. господину ЛукиК.Л л ексиј евићу Нови Сад. Крушсначко пјевачко друштно, „ЦарЈ1азар“ приликом своје тридесет-пето годишњице, наручило је код нас, за своју потребу . друштвсну засгаву, и ви сте поштовани господине Лука, тачно по уговору исту заставу израдили и на уречено вријеме предали друштву. На овако тачном и савјесном раду, потписана управа, овим ва.ч јавно исказује своју благодарност и особито признање, на вјештачкој и солидној изради заставе, као и на изради врло лијепе кумовске траке, и слободна је свима осталим пјевачким друштвима најтоплије препоручити вас и вашу радњу. Из сједнице управног одбора, Крушевачког пјевачког друштва „Цар Лазара“. 1. Декембра 1905. године Бр. 366. у Крушевцу. Председник друштва: Деловођа: В. ВИТОрОВИк ЖИВКОВукОЈИЧИ*. Потпредседиик: Благајник: Жив. П. Бедотрепи1<. Свет. Каракашевић. Мико Протић, Вас. М. Терзић, Ђорђе Будимовић. Радоје ПавловиК, Филип К. Сироватка. Јавна захвала. Мувши за чувеног доктора Херцмана који већ неколико година врши љечничку службу у Бос. Новом, похитао сам и ја к њему, у нуждЦ 'да потражим лијека и прешне поМоћи мојој тешко обољелој супруги Софији. Послије вишенедељног лијечења у тамошњој лијепо уређеној болници, послије свестраног прегледвња и иснитнвања констатовао је др. Херцман, да моја супруга болује од запалења слијепог цријева, и да јој се ни на који други начин помоћи не може већ операцијом. У таквом случају ја сам помоћу Божјом повјерио др. Херцману драгоцјени живот миле ми супруге Софије, дозволивши му да је опернра. И данас с правом душевном насладом и радошћу могу јавити, да је др. Херцману та тешка операција, као и многе друге сретно за руком испала. С тога раздраган тим сретним исходом операције, сматрам себи за најсветију дужност, да путем јавно•сти дадем израза моје најтоплије и најсрдачније захвалности др. Херцману на његовом својском заузимању и труду око моје супруге, с чим ме је, разумије се у толикој мјери задужио, да ћу цијелог мог живота са захвалношћу спомнњати име његово, и сваком га без разлике најтоштије препоручити. Поред толиких многобројних операција, које су др. Херцману сретно за руком испале, с овим је дао још један доказ више, да га заиста смијемо ставити у ред најбољи оператора — и да је тешко наћи за свој позив овако одушевљеног пожртвовног, истрајног и врло савјесног љечника, коме желим од драгог и свевишњег Бога, да поживи много Јгодина у пуној снази и добром здрављу а на радост и утјеху његових пацијената. Живио! Но овом приликом не могу пропустити, а да се не захвалим обервектерици госпођи Марији Ласић, која је мојој супруги за вријеме њене ■болести лијепе и незаборављене услуге чинила, и која се у опште са свог пријазног понашања, суште доброте и савјесног неговања болесника може назвати душа ове болнице и десна рука овог узор љечника, што ј е заиста ријеткост наћи. Приједор, 16. децембра 1905 год. Милан Поповић Срби и Српкиње! Сјетите се Српске Школе и друштва „Нроевјете." тшттшттш® једна лака кола (фијакер) са добрим коњима. Симо Јовановић и Друг Слободиа сам препоручи1 кнњама Босне и Херцегови :говине за прав- ] >е српског народног одијела, тепе- . з са бисером и бареша, са најумје- < Сарајево Ћемалуша ул. бр. 86. Јавиа захвала. Српско-православнн црквено-школска општина у Чађавици (код бос. Новог) сматра за свету дужност овим путем изразити највећу благодарност свом честитом младом предсједнику госп. Лазару Ољачи трг. у Чађавици, који је уложио 1902. год. у градњу нове цркве у Чађавици гласом исплаћених рачуна 10.000 крука. Од горње своте уплаћено му је до 1. децембра 1905. год. 6.200 круна. Тога дана одржата је редовна сједница црквено-школског одбора, на којој је наш добри предсједник сав остатак црквеног дуга од 3.800 круна великодушно поклонио! — На то племенито дјело, које скоро прелази материјалне силе његове, покренула га је с једне стране побожност и хришћанско милосрђе, с друге стране велико сиромаштво подручног народа! Нека би му милостиви Творац накнадио тај поклон дугим животом, челичним здрављем, срећом и сваким напретком у његовом имовном стању а сиромашни народ остаће му увијек захвалан!! У Чађавици, 28. децембра 1905 гојц Потпрсдсједник: СИМО Кондић Тодор Штековић. Свештсни/ерп. учител. 217—1 ПРАВЕ = БОСАНСКЕ шљивовице, кољака од вина, старе боровичке из властите пецаре и различитих пића добије се уз умјерене цијене код ОСТОЈЕ Б. ШОЈИЋА А. МИХАЈЛПВИЋ и Ј. МАРИЋ САРАЈЕВО Ферхадија ул. бр. 10. (пред имаретом) Наредбе са стране одпреиају се . ■■■ брзо и тачно. — С поштовањ МАРА уд. ВДСИЉЕЕИЋ Сарајево—Хргићаул. бр. 26. МОСТАРСКО вино. Ко хоће да пије чиста и природна мостарскога вина, нека се обрати на = к т и ттш - — Фрање Јосифа ул. бр. 71. у САРАЈЕВУ. Фрање Јосифа ул. бр. 71. ђе се може добити истога уз слиједеће цијене: I. хектолитар вина бијелога (столно) по 40.— круна I. .. црнога „ „ 40,— I. „ „ жилавка (дезерт) „ 50.— I. , „ блатина „ „ 50.— Цнјепе се равуиију нзвцн града фраппо стапнца Сарцјево, - ■ ■■— : а ва град Сарајеко 12 круна скупље. ■ У истоме подруму добива се поред мостарског^вина: бериостарскога Еољака и разннјех ракнја. За све се јамчи, да је природно и чисто. ЦиЈене и мустре на захтјев шаљу се бадава и франко.' < С особитим поштовањем Јв Ф та н Х аџи-Лелечић 496—6—55 (из Мостара.) Ч аст ни је јавити поштованој г.г. града Сарајева в и којвж досадашњин пријатељнма и повнаницима ј унутраш њ остн и са стране да сам „ ЈЦ р к в е н и х о т е л " ; у Ћемалуши улици бр. 21. код старе „Српске цркве“ по св најмодерније вахтјеввма лијепо га ив нова поправио и нај! модерније га ва г .г . муштерије и путнике уредио. ! ИСТИ ИМА ВЕЛИКЕ ПРОСТОРИЈЕ КАО: ’ салу с билијаром, посебну собу, собе за спавање. У свако врјеме може ' се добити изврсна јела хладна и топла, а уз то точим изврсна приј родна иостаоска вина из чувеног подрума „АНИЧИЋА", такођа точим 1 остала различита пића. На захтјев дајем вина и по кућама у мањнм и већим количинама. П рниах на храну ијесечно под врло повољпих услвнха. !НВ 7ИЈЕРЕ2В. 1 П0СД7Г1 БРЗА 3 ТАЧЕА Увјерлвлјућж поштушшо грађиотво ошдвшљв, ио год а оотшлу г.г. оутнв.о ЕЛВЖМ, да мв аваолв посјвтшта а О савму св уајврат« 5—56—60 с поштовањем СТЕФ^Е ЕАТИЋ „НЕВЕСИН>ДЦ.“ ^шшшшшшшшшшшш*т1шшшетши Срси р и а р ш штампарја ј Сарајеву израђује лозиве за светосавске и остале забаве укусно, јефтино и брзо. 2 НАТЈЕЧАЈ. Код подписане градске опћине има се попунити мјесто опћинског биљежника уз годишњу плаћу од 1200 Круна. Молитељи који би ово мјесто получити желили имаду своје власторучно гшсане молбе којима имају приложити крсни лист или свједоџбу старости, свједоџбу о досадашњем занимању те свједоџбу моралног и политичког понашања до 5. фебруара ». год. подписаноме поглаварству предложити. Осим способности за вршење биљежничке службе јест необходно нужно подпуно знање српског и њемачког језика у говору и писму. израђује најмодерније визиткарте. ПСЕРХОФ ЕР-ОБЕ = = ПИЛУЛЕ праве су само са црвеним натписом „Ј. РЗЕКНОКЕЕ" Познате од времена цара Јосифа, дакле више од 120 годинакаонајстарије кућевно средство, којим се без болова одстрањују болести, од много љекара најтоплије препоручено код свију пошљедица: слабог пробављања стомака, затвора, сметње циркулације крви, болова џигерица, ваплета цријева, алатне жице, наступа, п т. д. Због својих особина код чишћења крви нзврсне су код: малокрвности, нервовне главобоље, бљедоће и т. д. 1. кутијица са 15 пилула . . . . 42 х. 1. рола са 6 к у т и ји ц а ...................К 2.10 х. Кад се у напријед новац пошаље кошта са плаћеном поштарином 1. рола . . К 2.60 4 роле . . К 8.90 2. роле . . К 4.70 5 рола . . К 10.50 3. роле К 6.80 10 рола . . К 18.50 Једини произвађач Требиње, дне 11. јануара 1906. Ј. Рзегћо1ег’8 АроШеке Градоначалник: Ристо Ћеловић с. р. 521— 1 ј 417. 7—20 Ш еп , 1. б т д е гзб газзе № . 16. ЖШШШШШШШШШШШШШ трговцу црквених утвари. �Број 4. Стр. 6. Ко хоће дакупи забх. један пакетић цигар папира тај нека искључиво захтјева О том ан^ ЦИГДРЕТЕН ПДПИР___ ПАДАВИЦА. НД ПРОДДЈУ нова кућа у Бешировића ул. бр. 94 год зенал.ске болннце, саграђена 1904 год. на два боја, и уз исту једна мала кућа са црнјепом покривена и 1074 метра земљишта, продаје се све заједно за 7000 Кр. Они који желе купити нека се обрате код зидара Јосифа Поха у земаљској болници. 479—6—6 Ко болу)е од падавице, грчева и другид нервних болссти, некзахтјева брошуру о томс, која се добија бесплатно од рпуИ. Зсћжлвев АроЉеке КгавкГиП а/М. 217-28-62 Д. ТИРИЈА КА Ш А ЈК Ко на њега не обраћа пажн.у, занемарује своја прса. Кајаерове Керамелен ва прса са три јеле. Од љекара опробане и препорученепротив: кашља, промуклости, преладе, слуза, катара и катара у грлу. Прибнљеженнх попратни свје/Ц'19 Доџби доказују да исте одр4 0 1 / . же што обећају. Пакет 20 н 40 хелера Едуарда Плајела, апотекара у Сарајеву. Хајнриха Шлесннгера апотекара у Сарајеву. Вајденхофера и Корнитцера Маријна апотека у Сарајеву, Венцила Степанека у Сараје^у. Ар- ненакнадива ср^дства, затражите брошуру с мина Салцбергера у Сарајеву. Сте- С трбПзРиГжу нли на жељу засебно се раза фана пл. Дубоцког, апотекара у Сарајеву. М. Ф. Хоушке, апотекара у Аро1ћеке А. ТМеггу ш РгедгаЈа ћеГ Мостару. Густ. Прохе, градска апотека код аустријског орла у Брчком. Т. Хајдушека, апотекара у Бугојну. 440. 7—20 СТЈЕЧАЈ. у смис-пу § 89. »Црквено-просвјетне Уредбе« расписује се стјечај на ове упражњене парохнје Дабро-босанске епархије: 1. Цнкоте у протопрсзвитерату власеничком. Парохија нма 2000 душа, цркву и парохијални стан. 2 С т р м н и ц а у протопрезвитерату власеничком. Има 2000 дуицц. цркву у Ловници и нар. осн. школу у Шејковићима. Свештеник има дужност катихете мјесног уз награду, коју је до сад пздавала зем. влада, а од. селе ће издавати епархијски црквенн суд према заЈедничкоЈ одлуци, 3. О с м а ц и у протопрезвитерату власеничком. Има 2300 душа. Нема цркве, ни школе, ни парохијског стана. 4. К о т о р а ц у протопрезвитерату сарајевском. Има 2800 душа и нар. основ. школу у Кобиљ-долу. Свештеник је дужан катихизовати дјецу уз награду. Цркве н парохијалног стана нема. Парохија подлежи регулацији. 5. Л и ј е в н о у протопрезвитерату љеванском. Има 2000 душа, парохијску цркву. српску нар. осн. школу, народну основну и трговачку школу. Свештеник прима за катихнзацију одређену земаљском владом награду. Стана парохијалног нема. 6. Ј а ј ц е у протопрезвитерату варцар-вакуфском. Парохија броји 2800 душа, има цркву и парохнјални стан. Свештеник је обвезан обучавати српско-православну дјецу у мјесној народној основној школи у вјеронауп.и, и примаће за то награду. 7. Г л а м о ч у протопрезвитерату гламочском. Парохијанма 2500 душа, -трпску народну н општу народну основну школу и цркву; парохијалног стана нема. Парох има обвезу да обучава православну дјецу у науци вјере, те ће примати за то одређену му награду. Оне парохије, коЈ‘е парохијалних станова немају, даваће на основу § 105. »Црквено-просвјетне Уредбе« станарину у новцу према одређен.у епархијског просвјстног савјета. Компетенти нмају своје ваљано инструисане молбенице (§§. 90. и 91. Цркв.-просв. Уредбе) надлежним путем овоме Црквеном Суду до 10. фебруара 1906. г. поднијети. Из сЈедтце епархнјасог ццквеног суда, д^жане у Сарцеву 2. децем. 1905. АЕ. и Митрополит Дабро-босански [5 16—2—3 Николај. ФИЛИП НДЈШТДЈН ЗДШЕЋЕГЕНЕ ЧИ^ТЕЂЕ ПИЛУЛЕ (Најштајнове Елисабет пилуле). ЗДТБОГЕ утија са 15 пилула иошта 30 х., један омот са 8 кутија даклв К 20 пилула само 2 Кр. — Кад се пошље у напрцјод К 2.45 м обгце со са плаћеном поштарином 1 кутцја пилула ијеаати, Филипа Најштајна чистећо пилуло. Иете су . аао .жда ( к р а ј дрзса.вхз-.озг к о л о - г ш о р а ) . 7 Преузима отпрему путника на све стране свијета са најбрл и најсигурнијим паробродима 1., II. и 111. разреда, и то: за - Нашо шштићено ш ФИЛИПА НАЈШТАЈНА ка .тт НоП. ЦеороИ« УГ1еп I., РЦпкепгааае ж.уСарајеву као идругим а з Америку, Азију, Африку и Аустрали^у. Писмене упуте бесплатно и безодвлачно даје пословница. Л. МАШЕК и Друг. СТАРЧЕВИЋЕВ ДОМ - ЗАГРЕБ. — СТАРЧЕВИЋЕВ ДОМ ауај дргаввога володвора. 220-65-1" •= СРПСКАРИЈЕЧ“ препоручуЈе своЈе ; ИЗВРСНО ОДЛЕЖАНО и зв озн о п иво признато од најбоље врсте. ПАБАВЉА СЕ У БУРЕТИМА 0Д 25 ЛИГАРА ДАЉЕ, 1 као п у сапдуцвма слозкепо по 30 и 50 боца од 5|,0 литре или по 25 и 50 боца од 7|10 литре Рштшмље у мокрајииу франко ма сваку стамицу босанско-херцеговачке -------------- = дрзкавне зкел.езницо. �Пошто сад ваљски путници овде нуде п н. публици шиваће машине 'гшд нашим, у цпјелом свијету познатим, гласовптнм именом •С и н гер«, »Пр.аве Сингер« и • о р и г и н и н а л н е С и н гер « машине, зато упозорујемо п. н. публику, да се и с т и н н т е » С ингер« маш нне, са најсигурнијом гаранцијом, сало у паших властитпи филијалаиа, и л и о д н аш и х , с а л е г а л и з и р а н о м п у н о м о ћ и п р о в н ђ е н и х а г е н а т а иогу добнватп, н м олим о, да се точво паза па пашу фириу п адресу: — С И П Г Е Р Ко ДИОНИЧКО ДГУШГВО, ДГУШТВО ШИВДЋИХ СТГОЈЕВД. ■— Сарајево, Ферхадија 56—58, ирема тржници, Иогтлр, главна ул. Царина, према гостиони »Европа«, Д. Т.«зла, Сапари ул. 392, \ X X у 1■ Т|ребиње, Царева ул. 14, Травник, Виртенбергова ул. према окруж суду, Бијел>ина, у кући земаљске банке. 372. 14—52 �<-тр. 8. „СРПСКА РМЈЕЧ* _ ............................. ................ ........1ј Р°Ј 4. ШШШШШШШАШШк ^ Ш Ш ВНАШ УШ СШ Помодпа и платпарска трговина Д. Д м . К О Ч О В И Ћ А ДРУГОГ КОЛА УДЈЕЛА СРПСКЕ ШТЕДОНИЦЕ У САРАЈЕВУ У САРАЈЕВУ, — ФРАЊЕ ЈОСИФА УЛИЦА, = = (ЗАДРУГЕ СА ОГРАННЧЕНИМ ЈАМСТВОМ). Ж внско одјело: ОбуКв х хаљача, аа гооподу, гоо; х дјоцу. Прхбор ручног рада, сааховротхо о) галхнторијскв робв. Важно за иушко н женске кројаче! Најразновренлјн прибор за евако женско и мушо одијело. у Ј- ^ш т гт т ш т т те свиђа примамо натраг и замјењујем ПРВА СРПСКА КОНФЕКЦИЈОНА РАДЊА Ј. П Е Ш У Т Фрање ЈссвФа ул. — и САРАЈЕВО, — Д р. Фрање ЈосиФа ул. САКО, Ж А К Е Т , ГЕ Р О К « САЛОН О Д И ЈЕ Л Д , Однјела ва бнцнклнстс и турхсте, одиједа ва праае. ИБЕРЦИЈЕРЈ, УЛСТЕРЈЈ, ЗИМСКИХ КЈЈПУТЈЈ, КРДТКИХ КЈЈПУТЈЈ ОД ШТОФД И Л0ДЕЦ4 Ц ШУМ^РЕ И ЛОВЦЕ, КРЈЈТКИХ И ДУГИХ КЈЈПУТЈ) ПОСЦВЛ.ЕЦИХ Ц КРЗЦОМ, КЈЈБОДИЦЈ) Ц КИШУ И ПРрИ1)У. Даље препоручује велнка ивбор: ШЕШИРА од вуне, Филца и сламе, КАГ1А, КОШУЉА, ГАЋА, V ЧАРАПА, КРАВАТА, ЈАКА, МАНЖЕТА бијелих и шарених, ЦИПЕ- I Ј1А, КАЉАЧА, КИШОБРАНА и СУНЦОБРАНА, ШТАПОВА, ФЈ1А- I а НЕРСКОГ и ЈЕГЕРСКОГ РУБЉА, као и сааке остале робе, хоја ! у ту радњу спада. т Г Управа Српске Штедионице ------ ПОКРАЈ ХОТЕЛ „ЕВРОПЕ*. Добро сортирано стоварнште штофова, вуненнх, свиленнх, питовп, сефира, порхета н правог француског батнста, рааповрстпог увраса за зкопско одцјело, чипака, веаова, вао и сав нладнпсви прибор. р. Штедионица је отворила „Друго коло удјела“, по којима се уплате рачунају од 1. јануара 1906. год. По 1 удјелу уплаћује се 1 круна недјељно, и уплаћивање траје 4 године, кроз које ће вријеме 1 удјео бити уплаћен 208 круна. Осим тога при упису полаже се наиме уписнине 1 круна по сваком удјелу. Позивају се Срби и Српкиње на упис у чланство и они, који се упишу у „Друго коло удјела" имају иста чланска права, као и они којн су приступили у чланство (првог кола удјела) у почетку штедионичног рада. Упис у чланство врши Штедионица у својим просторијама сваког радног дана, и при упису полаже се уписнина у онолико круна, колико се удјела упише, а међутим могу се одмах отпочети и удјели уплаћивати. Из других мјеста: изјаве о ступању у чланство, уписнину, уплате као и остало треба упућивати на Српску Штедионицу у Сарајево. Начин уплаћивања удјела подесан је за свакбга да. може приступити у чланство, и што одзИв буде ■'већи с тиме ће и Штедионица моћи боље одго,ворити сиоме задатку. Међусобним удруживањвм потпомажемо себе и општи привредцЈу напредак, и сама путем удруживања у стању ћемо бити <Јсигш5ати себи привредну будућност. Сарајеву (задруге са ограниченим јамством). Поруџбине са стране извршуЈем брзо ита „БООШСКД вилд“ т т најстарији српски књижевпк лист и једини у Босни и Херцеговини. 1Ц и ји»Босаиске т т т т КРСПЕ М Р Т ЕШ 5 „КРОНДОРФЕГД", „ јИИНЕРДЛНЕ в о д е ‘‘ ш ш т ш Рудолфова улида бр. 12, црквепи трг. Џ ИЕ*ИА. т т уфактурпе, плетепе, бијеле и ситпе робе, ^ т преобуке и пајбоље обуће. Стовариште ћилима и завЈеса. % Власни јјтво и штаила: Сцпсне ** т т - - ... — -■ Телефон бр. 28. : И МЕКЈЈ ДРВЈЈ за потпаљпвање по кубик метру . . , ЗЕНИЧКОГ КЈЈМЕРЈОГ јпО кила ситног............................... угјбејД 100 ■ КРУ"Н0Г ■ • • ■ ■ • • • Главно заступство и стовариште за Босну и Херцеговину: САРШЕСКА ПОМОДНА ТРГОВИНА § Ш Ншдрвазз гориво букГ у и Будимпештанског парног млина „Хунгарија“ (фабрика зоби 487 дпоничарско друштво). 8—52 I М и хајл о Р . Ж и в к ов и ^ и д р . | $ : СДГДЈЕВО. : Члан-њемачко-аустриЈског савева за превоз намјештаЈа. -------------- Ферхадија Ј'лмца бр. 37. . г_ у мјесту и на страну, извршуЈе се са патентираним и постављеним намјештајним колима и то тачно јефтино и са гаранцијом. штштшттшттшштшшштттттт т ЛЕОПОЛД ХАИМ СЕЛЕРЋЕ И ОТПРЕПДЉЕ = репоручујемо наша издања крсних карата: ц Ннкола, св. Рождеиство Христово, св. Василија (Нова Година), св. в. Саве. св. Архиђако-а Стеиана Васкрс. Лазарево, Васкрсеиије Хрив Ђпр),а, св. Петра и Павла, св. Илије, св. Петие св. цар Ноист. и , св. еванг. Дука, св. Кузмана и Дамјана, св. Димитрија, св. Срђев дан, в. Киријана (Михољ-дан), Првоз Андрија, со. Климентија и т. д. = Цијене врло јефтине. = ——Трговцима знатан попуст. -, Књижарница во ПИХДЈЛД МИЛДНОВИЋД У САГАЈЕБУ. % ТЕЛЕФОН БГ. 29. ТЕЛЕФОН БГ. 29. 1_ Сви б/ојеви од нове ^године могу се још добити. Босаиска Вила прима и огл Скупљачима дајемо 151, Претплата с^шаље уредш.штву а^огласњ адхинистр, .— зоеоеееееееееееееееее ПРИВИЛЕГОВАНА ЗЕМАЈВСКА БАНКА! дљ, и | Дионићки капитал К 20,000.000 — уплаћено К 8,000.000 ' Ц ЕН ТРАЛ А У САРАЈЕВУ . I Хапотекарио одјељење. Банковно одјељење. Одјељење за робу. <*1 . фидиЈаре: у Бањалуци, Бијељини, Брчком, Мостару и Доњој Тузли. . Испоетавв: у Дервснти, Б. Градишки, Лијевну, Б. Шамцу и Травнику. [ Заступетва: у Бихаћу, Горажди, Љубушком, Санском Мосту, Стоцу, , 1 Требињу, Вишеграду и Зворнику. , Издавање 5% хипотекарних заложница и 5»/„ комуналних обвезнииа. / које посједују пупиларну сигурност и које се могу употријебити зг пословне и свако врсне кауције код земаљског, а заложнице и војничке женитбене јамчевине код војног срара. на штедњу уз књижице и у текућем рачуну. Ирепоручује се за све банкарске и послове са робом I вршује под најповољнијим условима. 201 � https://kolekcije.nub.ba/files/original/6a67167402cc96cb9cc8848d8ccb1936.pdf 1cfe9db123b20b898e2d0ebcec496823 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7c88122e99eaeaee7b22c0b7d2d3a905.pdf 2e84456b04015642cbd6df9d0a800a89 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/3a73094b35b27513209bde8bd2780d50.pdf b723d0dd0aaa04eee0fa01751cfb5566 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/28ea307270bca3b5b36c821179b45353.pdf 96e128197a21ffff70be76419cecaacf PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/521a934ab94c49e770168177c3dc9b55.pdf 6f255546e5a26df5b23ab493163e8960 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/af393cfe30359672608ac4e2ad59a8ff.pdf f1ae25adf788097b215cc9594457bd1c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e9d0a6e1dad0ef1575575fd504e66069.pdf 2f28ec90438e7619ab739eb64812c6bb PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7cf168e54824c35fb3a29cc563f3b8bb.pdf 943293105869f88429dd01507040affe PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4466318deb127b55d8c908b02e38ffe2.pdf cfcd13b71526451e3085954cd415c83c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/8f29c726d73ecbee7d19cfe89c61950d.pdf 53f8cb9a694a576991609aa43327ba35 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/818fc919b1f5ccb02fe62edffe6b920d.pdf 4aa5d9d816b7686fa7618d48df494ad0 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/6b4bced0338f92e7eaa51246a8176b6e.pdf 7912a4aa44ca54d6f4ec94695527a9ea PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b2122edebdecb26372c184a029484b02.pdf 3f319a58a1312c0f4686d19e0a09bc09 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/1ce69581dd8c893387229df147f5db69.pdf 06d790c2843f5d7c9b5de02a8e9f803c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/0305e0e840ecd2d21ee7dcf097c52a75.pdf d470c988a7cade5b133f7737f34939ef PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/5667e18df2b759d5d482f0f9755002a8.pdf 66e81a9a4f9dc4004e09cb3e0490a32e PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d2805d833b3f946013f7267db707ad26.pdf 1eb80cf71a1fc3222c659b579568a597 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/9ef5f56b97a71dbcf4f4f82bcccfd792.pdf b5c7aead0a871e242c05849bd01950a1 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/998c26751570ed659eaf469f08f60620.pdf f54e2e50b3043f8cf479780e8718ce1f PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/e9b68947ad9103cc101c704d85177353.pdf 7c355883980a4053db2e22bf885fd446 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4e32a38add1cd82dfac93162b4603da0.pdf b231bdbf783d762078ddb60ad949b27d PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b154447aebcf2fd906ad294a6efa54be.pdf 55672cc563bf8dcde2c15baabcaf75cc PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f836d6b26b5049f81815842f5520e2b8.pdf cfe432d8211c5cf7d3d80378666954e5 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/050505535d170a17f9916209e9b87ca2.pdf a93391056c462dfea2b434fba387dd19 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/48f5e680a3f732347464bfea66aa7be5.pdf 41a29a072d4ef8d125a0097b4608ebf2 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/16133a9c5e086b1e4de21b34595208c5.pdf 178e9a4455c2e549bbdddf6d777834fc PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/23d18f1e7111be28c2be17174f190060.pdf 150fd77510d2ff5804a6e16c99d3df8f PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b7c7dddee617a339efdbb38e66f341df.pdf e18cd39fdf11636b4f74d4b2c6859065 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/80ef0c4df803a077291d61a613906ea1.pdf 9c2c142b7d910e8b4d73b09be9ca8468 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/12fcbc435cdad2fa9ac9c56f74580a9f.pdf 6d6fffcf76c8a585539df7708943e1c0 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/db2486fcbff0ede6957c2dcd4292eccd.pdf d57e646d93678921dad15c822bd3159e PDF Text Text ���������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/07aa3bf34430efd2910dd897adbbecfa.pdf 790ba7db3174fb910ae8b6ad08d1f1c4 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/1186d68224b98ae0e6d62d4b0e35613b.pdf 85b6d65e9685a52426c8a04400f8d6e9 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e2f0a132a385d05d2e0b4c13aace77b5.pdf 584f817d7472b9e39bbb0e078cdb3014 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/af636895407408e0e515740b5af1d8bb.pdf 0a654d5756afae92e79b68ed5f13d45c PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/532210aaea36fb2305184b167018cad5.pdf c9ad47d3a8721cc418e0bacb4e274707 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a5673d9c6cfbac42cf9e16579960b982.pdf 2e639b39389e64cfbc5975dda271d01e PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/be32f83322e679fc3b59beea74d6db74.pdf 9ff66d1bba1dba37c36b9589664fe852 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/32ce1990fc0c21a05dbc8b61c37ff0dc.pdf cc2a0a21dc5209a50b112eb8bb27c129 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6ad1f8e41f097a9441d18c94a94a6a55.pdf 12bba574938f36dad387ab032fd439e6 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/fcc1cccdfab6ccf1e9200f82f0575104.pdf 555eab019e9e501eb88729d803be068a PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7a54527f08d9e76546e5666fef42eb6d.pdf 7392dc699991d410ddd3444196bb3422 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ff696fbcd5aaf0613b637229c1a9920b.pdf 1c5ba536173793e2d8ab30d67963ac0c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7a62ca94b13c568ca8dd8f32d1b14b63.pdf 4ac39f793421e88cc0e804fcceda4052 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d376596850d99385af5bc4d842510f64.pdf 573beaf07c2293cac11e47812bc608a4 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/0bbe01e8915b53df3c9c5162747c548a.pdf 633cffde1aa4fe4e2bd706bc8629a453 PDF Text Text ���������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/3d3088e3f0c4098c64ace29db98af320.pdf b4f80a440097034c3db89c51c1b23a62 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/7e7652d8dc5e5124afee402434184c1c.pdf 540f689743438137aa2ef655b734fb8d PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d3033298776f405bd24873cad7cff329.pdf 5bbf1bd4c62a57f69cd76efbf3bba97f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5dcd03e8634771f787773e35ff7d9c0c.pdf 16c4cae80bf073d5a4c1073c0605af62 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/89c971bd4212188ca56d31d397e64da3.pdf 33f32a8b63efb3e763c4431e80bf8a30 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/9ea2379435f0a9e4365a5a30dbd8d1cc.pdf 3adabe21194a4a9843734ce275681261 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7fac0691e434882d0cac806dabbe87ad.pdf 5788d956eb07a723fce702c0e0b71a72 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/46443535edfef816910e0ec027b8ec3c.pdf cc8f9e13672cc5e7dc7a050b1635addf PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/37ee887e5498c7bbfb288a9028934de5.pdf 33ddfc8c5397c56a4be8816de738942a PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/4d7614f1e956515dc7dcac0329de4391.pdf c3fa6c6b7ebd3fb7ce0379d79bc89c2b PDF Text Text �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d74e626b5b545272632ec876ee1cd73b.pdf a7ab3bb9ac6579df9ff3a39cfe4cae7d PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/13a9117bc0e0dcb7bb185e8e4f23376d.pdf 4f7775853945854aa02f7539afef30d8 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/260325aa06193e8af27d80c285284f10.pdf 42cbd6f7cf3598dadc9e44dcb9b5fd1c PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/20b6ec9c8983817c3151e058664b879d.pdf 3949a41f8f759ff9e1e4b426db90f8d2 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a5f08743c50250bbdb2e3e3f177ef60b.pdf 2800e79968d9aad8e873cf950be38081 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/0730db512b3a1f7b9268fc8e5263aecb.pdf abe03b199158cfc8a7232fa6f7463a58 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/70b852c073f1884a89db90c89b3bc588.pdf 8cfedcb80339a3826d3e4b7a60db2a33 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6ab18eaf603152b5d6e65b60cff3525f.pdf f5955f3150fd87906510103fdae0afce PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2bb4fb94f5b6756f7cd9b8748344ac16.pdf 1569d5ab32d42527d7c70583fb18643a PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/bba100a99522ce821f3b157792fb45f8.pdf 2b2314c14e842916353e2126ec42f7fc PDF Text Text ���������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5fad959070c56be43cf449b171509e0e.pdf d55b09576dbc3b6cd26370e02e2f8d3b PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d57dd347dbff71837d98bb4e642b7f09.pdf 75cf63dcb2f9d2d5f51a001020a990f7 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/0ec5813323860a9ead99868526e51bf7.pdf 2221499c521bb240b905d6f59dec4620 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/dc723fb896474c0c69e0ef482e508543.pdf f33a1c7bb96fc6efb336c3526ff9441a PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/efbeb633c60e4987053f5055b3e3f47e.pdf e0d2467521fc3150b2cc9b16204775aa PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5faa3db7832c6754d0c411a50fdebc79.pdf b36d83bd2d69e5f9c16c8d6f21332e3a PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/06a7b60542e76ea917a277d43d06a860.pdf 03cb65ef6752fce6cc77cf0f69a0b94c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ef48a679a4f6216036941778de79ade7.pdf 5bf363d933702ba63de194160158130e PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/fd99f4edc2fd9ad01cb3d57a86c2249c.pdf b126229563ab27c76529794782e0ab31 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/012a43ffaad3b468b7ed69ac4c9ac969.pdf e5a2d99f5503701885bbd462447f0e25 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7ebe2e5504b16516d197448b9d7950c7.pdf 4fcb2cd553f2655858b03efa2365dcf2 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/52d84cd5114ea2bfebd0df3af569ef4e.pdf 7c7bfbb0204b0e787ae6e4659dfcea32 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/b9c7a81cff75edfb7bcce611f5c57a44.pdf 4864ecb13363a750d60d997780e8be6b PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/2e0e8fa2d47659b584572f82ed178a79.pdf 090dd97f430cc3538bfed597976df87c PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a5f36ba9fba51028f61ff24498a34aea.pdf 7978eb0a3fd6445c0eb8cb11925b9cdf PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/722b57687d87e54198ec75f293f12301.pdf 0fb6b88d66e9e31b78bb62d20e9a0ce8 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/8b7eeaec6fd05918a35be60f82db806d.pdf 2578be8734200ce37b490e84f3623fb2 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/382375113d088c26a0d926c609f7798c.pdf e3af6a9dde4bce98efde0bb7bc5398d5 PDF Text Text ������������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/a626d352dcee7696c2dbc2d66b53c291.pdf db64efcddeb9a0337cdb1840364515ac PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/fb8b79c4540ae6d32fae7d71f331100f.pdf 903798ffbcaae3ff8ce287a833a58f0c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/035ed746be2ff303c25ba8d200449335.pdf b44139f33b36c2027566bd6ede0b1cac PDF Text Text ���������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5c465ec1cdfe41d243cde33cc7c16997.pdf 0e6f48d0238bff887add7ee37439b9f2 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/484a7ceea86c2ede1408e37d78af7f73.pdf 4fcee54291cb66a38f80942ab8946618 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/be2fd13e44b85c5ced8fbfc92ecf3c10.pdf 7e1e5c6d37375f294d8bcc46c4e7314b PDF Text Text ������������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/c67873a39cbce3f0d03d198f9a6fa1d5.pdf 1461168621d8f5e7ae8286ea543fab1b PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/1dda63691aee30c3515e9013a17785b7.pdf 91476c92fbed266a4b270f921b946462 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e5545f31f2a6ec2451612983fc10793d.pdf 8c0312f72b03f3d49ff45c5031718b9b PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/5984b74829a940d904bd5667f5e72367.pdf 24d7590e219c3cb4f04eed6c1524ad21 PDF Text Text ���������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d6b491c551494619a390031326d9f5ac.pdf 67d8f09bbfc15ae85909513a8d83b81a PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2f794d32cdd79229214db74f1cd6e5f6.pdf 9531cfda31b1bdda9f23b55563a79c36 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/eececda049cfc4f0326a35df2e334793.pdf c3dd1bb582dfc060fb9ec4415abe4756 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/dda6ad2c9c41f6db6877ae37fe674226.pdf edd14a1b557dcff417593b3e64eacbec PDF Text Text ���������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f8d67af597720bf1d44149281dc24bfb.pdf 007f8e7645df8e70dbfdc0519e31483f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/dee007fff024f02ec76aa505226947d2.pdf ac9c353ed217f7fb4543a79b67ebea16 PDF Text Text БР. 104. САРАЈЕВО, СРИЈЕДА 19. ЈУЛА (I. ДВГУСТД) 1906. ГОД. II. СРПСКА РИЈЕЧ Излази уторком, сршбдом, detkom и недјелом. — Стаје: заБосну м Херцповину, Новопазарски слнџак, Аустро-Угарску м Њемачку ha гојшну 16 К; ha пола ГОДИНВ 8 К; HA ТРИ МЈЕСЕЦА 4 К; 8А ОСТАЛЕ 8ЕМХВ 22 К. — ЈВДАН ВРОЈ СТАЈЕ ЗА СаРАЈЕВО 8 X., HA СТРАНМ 10 X. ИЛИ 10 НАРА дин. Полугодишљи биланс. III. Ове силне тужбе наносе огромних материјалних штета нашем листу. Спомињемо, да je само једна прогутала преко 800 круна! Ове су тужбеједан од најглавнијих разлога, зашто наш лист не може још да иостане дневник, и ако имамо своју српску штампарију и приличан број претплатника. Ово су трошкови, које нијесујмогли никако предвидјети људи, који су ударили основ овом народном органу у Босни и Херцеговини. Да нема ванредних (зовимо их тако) (?) трошкова, ми би и формат проширили и давно претворили лист у дневник, али немамо средстава као фратри и језуити у Сарајеву. Осим 7713 брисаних редака, 3 осуде и 22 тужбе, ми смо били присиљени, да донесемо у свом листу — седамнаест „исправана. Ha ове „исправке* (којим се никад ништа не исправља!) ми смо редовито одговарали. Нашим одговорима није било суђено да угледају божијег свијетла. Свуда у суду оптужени има право на задњу ријеч. To право ми немамо. Ми смо осуђени, a нама се не само руке, него и уста вежу. У своме властитом листу, ми се не смијемо бранити ни доказивати истинитост својих навода. Па не само, да се не смијемо бранити, него морамо трпити, да нас у нашем листу вријеђају... Има ли игдје на свијету овога? Ми смо ради увредљивог тона „исправака" протествовали и до ПОДЛИСТАК, НЛБОПОЛЛСЛГ. — Karl Pauli. — (Свршетак) Могло je блти од прилике једанаест часова, кад сам устао. Ноћ je била красна. Мјесечина као дан, a ваздух je био хладан и мирисав. Одмах иза гостионице пружила се раван, обасјана мјесечином, a засађена купусом, те je изгледала, као да je покривена финим, плавкастим велом. Отпустих коњу узде и замислих се. Красота прмроде, што ме окружаваше, раздрага ме и ja запјевах: 4Мајска ноћца бјеше врло красна, Прол’Јвтаху небом облачићи!* Тада пут удари алејом и Набополасар се од једном пропе, те ja у мало не полећех, као облак небом. •Но пгга je то!« И једва се намјестих викнувши љутито »Набополасаре«; кад ал’ он се понова пропе <и мени испадоШе ноге из узенђија. »До врага, шта радиш?!« Једва uiTO изрекох то, a коњ се хтједе опет пропети, но ja га сметох, тргнувши уздом: »Напријед!« Коњ корачи три пута, за тим опет хтједе, да се пропне, a ja тргох уздом, ушљед чега он пође натраг. Једва једном дознадох за узрок: коњ неће да npe- министра. Tom смо приликом замолили цивилног adlatusa барона Бенка, да нам допусти излазак без „исправка", који нас je вријеђао. Он нам je заповидио „ако га не донесете у првом броју — нема лист a! “ Има једна Дантеова: na смо морали и ову горку прогутати. Од два зла, требало je бирати мање. О постанку ових фамозних ^исправака* дало би се — да смијемо — много којешта написати. Ми не смијемо, али ћемо да једну чињеницу истакнемо. При свакој парници учествују насуду двојица: онај који некога тужи и тужени. Цијелој расправи треба да су оба присутна. У нашем случају, нас, тужиоца, нико и не зове, нити зашто пита. Истрагу води чиновник о чиновнику. Плод те истрагејесу — „исправци"... Нас, као заинтересовану странку, и то заинтересовану у првом реду, нико не зове, дабар учествујемо владиним истрагама, да контролишемо и ревидирамо тај рад и да изнесемо на јавност евентуалне неправице. Основни појам најпримитивнијега схваћања о праву захтијева учествовање обију парбеника и јавну контролу. Ко се боји контроле и јавног рачуна?... Ко жели, да му рачуне и планове прогута копрена заборава?... Ми би могли себи у прилог постављати хиљаду оваких питања, на које су нам дужни одговора господа с мусале. Урвдимштво и адммннстрација налази се у Фрање Јосифа улици (Ташлихан) врој 37. — Првтпаату трева слати администрацији »СрпскеРијечи«. — Телефон вр. 115. — Цијена ОГЛАСИМА РАЧУНА СЕ ПО УЧВРПГВЕНОЈ ТАРИФИ. — НеПЛАЋЕНА СВ ПИСМА HB ПРИМАЈУ. — РУКОПИСИ СВ HE ВРАЋАЈУ. И аустријски закон о штампи § 19. обавезује уредништво, Са апшењем нијесмо били дамора донијети исправак, којим поштеђени,како лањске, тако ни се у уљудној форми исправљају ове године. Лани je био уапшен чињенице. Наравно, на овај први уредник нашега листа и исправак може свако уредништ- главни сарадник. Боље среће во да одговара и полемизуједо нијесмо били ни овога пута. миле воље. Ми не смијемо у И у овом првом полугоистом броју на тај владин „ис- дишту уапшен je био уредправак" одговарати. A када до- ник „Српске Ријечи“ и наш несемо свој објективни одговор нарочити дописник, који у наредном броју, славна пре- се легитимовао пред зеничком вентивна цензура све нам редо- иолицијом легитимацијом са■?ито избрише. Избрише нам радништва при нашем листу. и оно, за што писац захти- To ништа није помогло, јер je јева, да га се суду тужи, na да био стрпан у затвор, гдје je ће тамо доказати истину онога, одлежао цијелу ноћ. Ова два што je у листу навео. Јок, све апшења пала су у вријеме деje то забрањено. монстрација, кадаје сарајевском чаршијом протекла невина крв ■в убијених и прободених жртава Осим онога, што смо до сада споменули, наш je уредник био веома често изненађен разним позивима од полиције и владе. 12 У ово шест мјесеца добисмо Не само тих позива 32 (тридесет и два). да je наш уредник био уапшен, Многи од њих су веома прешни, већ je такођер тужен од државdringend. и врло лапидарни. ног одвјетништва суду. Брзо Ha њима обично стоји: пози- ће морати и за то, да десети -^ате се. да- данас одмах дођете пут сједне на сптуженичку клупу... ! пред полицијску власт. Ови су ♦ позиви колико од владе, толико од полиције веома разноврстни Дареасумирамо: у ово шест и интересантни. Ми их на жа- мј|есеца брисано нам je лост не можемо донијети на 7713 редака; тужени смо суду овоме мјесту. Наћи ће се можда двадесет и два пута, осуђени мјесто, гдје ће се ти диалози три пута, апшени два пута, довладиних oprana и нашега уред- били полицајских и владиних noника моћи слободно и без страха зива 32; девет смо пута сједили споменути. Наравно то мјесто на оптуженичкој клупи. Ово je неће бити у домени славне пре- биланс нашега политичког рада у ово шест мјесеци. Он je отвовентивне цензуре. рена књига, у коју ми с поносом гледамо и ако je свака страница исписана Ово je јаван рачун наш, ово je наш рад и захти- лази сјена, што je дрвеће баца no цино! По мени ако хоћеш и цркни, да ноћиш? Буди паметан, молим те, путу, него хоће да je прескаче. Да мени je све једно! Хајде!« II сваку kao што се Bor моли, мој мили, допокушам са лијеплјем. Сиђох доље, сјену прескакаше. Један, два, три, хоп! бри и драги Набополасарићу, немој приведох га сјени и почех тепати: — пета сјена. Један, два, три, хоп! — скакати безнужде! Будидобар, иначе Погледај Набополасарчићу, ово je шеста сјена. Један, два, три, хоп! — hy те сутра сам собом испребијати.« само сјена, a није брвно, нити јела! седма сјена и тако увијек хоп! хоп!! Иза ових дирљивих и срдачних Погледај, како ja идем, na хајде и хоп!!! да ми се догоди као Вилхечму ријечи, ja сам се утврдо надао, да ти, буди, болан, паметан!« у »Леонори«. Не, овакосене може, ће се поправити, али узалуд, он je Набополасар дрмаше главом, да хоће ми се цријева замрсити. и даље скакао преко сваке сјене. му je ђем са чампаром звечао и не Шта да радим? Дође ми на памет Један, два, три, хоп! Шта ми je друхтједе. Ja га повукох за узду — спасоносна мисао. У јендеку са стра- го преостало, него да сјашем с коња хоп! И он са једним скоком пре- не, одакле мјесец сија, нема сјена. и да ирепјешачим пуних 12 килоскочи сјену, да се у мало не пру- Dictum factum. Но хендек би пун ка- метара, водећи коња за узду. жих, колики сам дуг. »Дакле ти нећеш?« мења и јама, те се коњ на свако деОзнојен и љутит, готово да заплаНабополасар енергично дрмаше сет корака no три пут спотицаше. чем од муке, дођох кући веома касно. главом као и прије. Сиђох, na опет изведох Набопола- Не рекав ки ријечи, бацих узду ко»Да окушам силом!« рекох и по- сара на друм, водећи га за узду, но њушару, који се осмјехиваше, a с пех се на коња. Пробао сам све, што његово непрестано скакање доведе погледом пуним презирања, растадох се у таковој ситуацији може чинити, ме до лудила. Сиђох у хендек a се са гадном кљусином. na забадава. Држим, да ни највје- њега пустих, да ивицом иде, но и то Moj je ујак био још будан. Кад штији јахач. не би боље прошао. није било згодно, јер сваког часа уђох у собу, блажен осмјех прелетје Још један покушај и то посл»едн>и. могае je пасти у хендек, те тиме му преко румена лица. To ме још Учврстих се и приђох четвртој сје- себе озлиједити, што ja нисам смио већма распали. нп. »Прелази!... Не скачи!... Мораш допустити. Да хоће макар Mieceu да »Набополасара« си требао мрцином ићи1... Зар нећеш?« И оштри убод зађе! Али и у томе je слаба нада, назвати«, рекох љутито. *Јарцем даси мамузе даде мојим ријечима већи јер га ено гдје стоји високо на небу га назвао, тад би му дао право име!« утисак, него што je требао, јер се и гледа као какав глупак! »Je ли скакао?« рече ујак. »Ja сам коњ исправи као свнјећа. Збуњен иопех се на друм, крај ти рекао, да не касниш кући. Набо»Гром и пакао!« завиках ja пре- мене стоји Набополасар и гледа тако поласар хоће ноћу да прескаче сјене, плашен. »Набополасаре! Не будали! безазлено, као да не зна ни пет осим тога се спотиче, тврдоуст je и Хоћу ли пасти мрцино једна!« И гр- мзбројати. Склопљених руку почех јогунаст, хоће каткад да угризе и чевито се ухватнх за гриву. Хвала му опет говорити: »Набополасарчмћу, удари, али je и поред свега тога ипак Богу, кад опет стоји на све четири ти си паметно коњче! Зар нећеш добар, ваљан и честит кољ«. ноге. »Ради шта хоћеш, гадна мр- да кући идемо? Зар нећеш у стаји Превео: Р. Бакајлик �СРПСКА РИЈЕЧ* Стр. 2. јевамо, да нам се само на основу овога рада суди. &жје#е je наш најбољи савезник. Ми Ведрачела и неустрашиво ступамо овом трновитом али часном стазом и даље. Ни пред ким нећемо узмакнути. Ни пред ким нећемо сагнути своју главу. II даље ћемо на овој мртвој стражи некадашње српске славе и величине поносито вијати овај неокаљани барјак пробуђене српске народне свијести у Босни и Херцеговини. Овај барјак може да буде сав изрешетан непријатељским танетима, може и да буде крвљу пошкропљен, може да га малаксао барјактар преда другоме, али... ни пред ким ce неће сагнути. Нема те силе на свијету, која би га уништила! И ако падне један барјактар, барјак ће ce и на даље поносито вијати, далеко и високо... Тако далеко, да га Срби и из најудаљенијих крајева поцијепаног Српства могу да спазе!.. Тако нам Бог помогао! Рајфарзенове задруге дакле и нису ништа друго, него модернизирани облиК наШих Домаћих задруга; задруга, у којима ne вијати модерни дух и правац. и из којих je искључено и избачено све оно, што ce са духом времена не слаже и због чега су ce наше старе задруге морале расплинути. Да je то тако и ’ само тако, свједочи нам силно интересовање за Рајфајзенове задруге код нашег сеоског свијета, које je, без готово пкаква пропагисања, заузело код нашег земљорадничког свијета широко размјерје! Понављамо и наглашујемо: С р п к е земљорадничке задруге са неограниченим јамством једини су спас нашем свијету и једин и и злаз из тешке материјалне кризе; једини увјет, да ce наш народ спасе од неминовне материјалне кризе! Ako земаљска влада и даље буде пријечила оснивање српских земљорадничких задруга са неограниченом одговорношћу, не ће мо вјеровати у њезине чисте побуде u намјере према овдашњем народу, К. Нова зешрадшнка задруга. Иначе не можемо да објаснимо сметање оснивању тих спасоносних задруга, чија су правила у сагласју са иначе строгим трговачким бос.-херцег. законом! Ријеч има земаљска влада! Из Чапљине у Херцеговини стпже нам угодна вијест, да су тамошњи Срби сељани, на челу са својим честитим попом Васом Меданом, прегли, да оснују своју српску земљорадничку задругу, са неограниченим јамКњиге и школе. ством, и да су већ правила, — израђена no прокушаном Рајфајзеновом п. систему, a придржавајући ce строго Чудновато ми je било, кад трговачког закона за Босну и Херц. — предали властима на одобрење. сам прве године мога боравка Ово би била једна од првих зе- у мостарском окружју, видио мљорадничких задруга са неограни- школску дјецу, гдје иду са књиченом одговорношћу код нас, дакле гама у школу на православни на систему, који једино зајамчује ус- Божић. И касније сам их випјешан рад задружни. Што нас особИто угодно изнена- дио на сваки већи Лравославн^ ђује, то je, да je од двадесет, на први празник, гдје иду у школу. Зар мах уписаних чланова, (што je за je и то вјерска равноправност? почетак довољно), седамнаест чла- Какав je то закон? Ко je ствонова писмених; утјешљив знак, да рио тај закон, који заповиједа je код нашег народа писменост ипак развијена, до душе само ондје, гд’е православнем учитељу у комусу српске школе; у истој парохији налној школи, да мора и на ce и данас опажа благотворан ути- веће своје празнике у школи цај српске школе, roja je на жалост дјеци католичкој и муслиманима неколико година затворена, али ској предавања држати, док вриједни парохијани, заједно са својом српском задругом, отварају и ce православна дјеца код кусвоју српску школу у селу Клепцима, ће играју, и тако православгдје ће рад још ове године, ако Бог на дјеца у науци морају зада, почети. — Комуналне школе не остати иза оне дјеце, која суу могу нигда у српском народу вршити школи на предавању била? Me* онај уплив, како то имају српске школе, за то треба свијем силама ђутим, кад je католички светац, прегети и отварати нове српске школе онда ипак и православна дјеца a нарочито употребом XIV. основне светкују католички светац док тачке срп.-прав. аут. уредбе, — но о •немају предавања у школи. томе други пут. Зашто ce то не би друкчије Из писма, које из Чапљине при* мамо, разабиремо, да особито млађи удесило? Зашто, н. пр. кад je или католички чланови задруге, сељаци, пропагишу православни међутежацима, својим сељанима, идеје празник, не светкују само она задругарства, тако, да су ти људи, дјеца, чији je празник, a она постали највећи пропагатори те спасоносне мисли, што je веома утјеш- друга нека иду у школу? — љива појаваи знак, да ће задругарство- Кад je православни празник, само ако га власти на неприродан нека иду католичка дјеца, a кад начин не сузбију, за кратко ври- je њихов, нека иду православна јеме ухватити у нас велике димензије. дјеца у школу. Или, нека и Видимо нарочито из те појаве, да je у нашем народу мисао задру- једни и други светкују обоје, гарства увријежена, јер у многим као што je то у Боки Котороблицима наше народно домаће за- ској. другарство ce подудара са модерним Што ce тиче језика удржав* Рајфајзеновим системом. ним школама, ни ту није влада Зар je наша кућна задруга нешто друго, него задруга са неограниченим добро уредила. Ни у повјести јамством? — Зар нема и данас код ce нигдје до сада није нашао нас домаћих задруга, у којима има босански језик, или босанno десет и више одраслих задругара, ска народност, и то je онда са педесет и више чланова у једној патентирани проналазак наше кући; сви раде заједнички и на принципу: »један за све, сви за једноуа...«? окупационе владе, јер je то Нијесу ријетки случајеви, да у такој она no своме калупу скројиједној задрузи има чланова сродства, ла. Користећи ce именом земље, чак до четвртог степена... и просто она je српски језик назвала није било задруге, да je због неогра- „босанским*. За муслимане, који ниченог јамчења пропала’ — Ако je био који члан задруге расцикућа, ис- су стајали неутрални — ствокључили су га из задруге, што ће рила je босанску народност. ce и сад учинити. Зар влада није могла у школама дозволити, да сезовејезик како хоће већина ђака? a не здбра* нити ученицима, да ебој ма* терњи језик зову дједовским именом. Какав преображај мора да наступи у души једнога ђака, — који сврши четири разреда „српске" основне школе, у којој je у сва четири разреда, учио само „српски“ језик, „српску" граматику, „српску" историју и и т. д. — кад пође у државну вишу школу, и кад ce пред њим на један пут створи „босански језик", и то онај исти језик, који je у основној школи звао српским. Пред њим ce створи „босанска" граматика, повјест и т. д., и тако ce, одмах у почетку, затупи мозак онога ђака, над којим ce ове операције извршавају. Какав појам може да има јадно дијете: о своме матерњем језику, народности, прошлости и садашњости? Какво мишљење може имати о науци и учењу, поред овакових ствари. Шта ce свима овим и сличним стварима постизава? Колико ће њих и послије свршеног школовања, овај језик и говор звати босанским? Колико ће ce њих послије школовања, назвати именом босанск.е народности? Колико je такових данас? Ha ова питања не треба ни да одговарам, јер су свакоме јасна и позната. Послије свега овога, намеће нам ce питање: Какву корист и фајду од свега овога „босанскога“ има наша земаљска влада? Мостар. П. A. Политички гласник. Угарска. — У најновије вријеме опажа ce нека струја у политичком животу Угарске, која озбиљним патриотима задаје доста бриге. Извјес* ни кругови парламентарне мањине роваре на све дозвољене и недозво* љене начине, да створе раздор у независној странци и да коначно отуђе све чланове коалиције од не* зависне странке. 0 овоме посљедњем не може бити ни говора, док год je коалиционо министарство на влади. Други им je циљ, да у самој странци министра Кошута, како-тако створе раздор, те ју на тај начин ослабе. Чланови парламентарне мањине довикују већ отворено независним посланицима, ако им ce који предлог не усвоји: иступите из те странке! — Тежак je положај министара Кошута и Апоњиа, јер већина њихових присташа тражи и захтијева много радикалнији правац у политици, нарочито према Аустрији, него шта га они држе. Да je опасност велика, да независна странка, садашња владина већина, изгуби no* вјерење својих бирача, било je ових дана довољних доказа приликом ив> бора у Будимпешти и Араду, гдје двије перјанице независне странке, Бела Барабаш и Комјати падоше и остадоше без мандата. Народна je воља ћудљива, хоће, да joj ce угађа; о овоме треба и вођа независне странке, Кошут, да води више рачуна. Ириликом позива бивше ono* зиције на владу, било je одушевљење у маџарском народу неописиво, али ce оно брзо и стиша, ако ce види, да ce на министарским фоте* љима више брину за своје личне почасти и интересе, него за онај народ, који од онаких министара очекује, да му ce остваре сви идеали, за којим je толике године тежио и за које ce je борио. Енглеска. — Велико-британска фло* та неће ce више повећавати, као што je већином гласова у парлаиенту закључено. Радикални листови сматра* ју овај факт, почетком опћег разоружавања, те кличу од весеља, да Број 104. Енглеска прва отпочиње ово најважније интернационално питање ријеШавати. Умјеренијп лнстовњ гоодећи о овом, не приписују тИ новости никакве друге важности, осим финанцијалне, јер ће — како веле — на овај начин уштедити два и no Милиона фунтл штерлинга. Ен^лези заиста не треба да страхују за флоТУ, јер je свакако, захваљујући раду пријашњег кабинета и поукама ву* ченим из руско*јапанског рата, и данас остала ненадмашива, шта више, јача je и уређенија, него икад до данас. Очекиване реконструкције флота у Русији, Француској и Њемачкој изостале су, те je с тим свака опасност уклоњена. Енглези ce могу слободно поуздати у тврдњу свога адмиралитета, даје'њихова флота тако јака, да ce немају ничега бојати. Словенски гласник. Русија. — Министар-предсједник Стољпин наредио je гувернерима провинција, да све оне, кбји раде на преврату, прогоне и затварају. Највећма ce имају прогонити приврженици социјално-револуционарне странке, којих je већ преко 600 затворено. — У Вукурешту причају бјегунци из Одесе, да су револуционари у јужној Русији закључили, да четрнаести дан иза распуста државне думе покрену опћи устанак. Исти бјегунци причају, да су два ратна брода, припадајућа црноморској флоти, на брзу руку разоружана и посада раздијељена у разне ратне луке. ♦ — Генерал-гувернер у Одеси Каулбарс изјавио je дописнику паришког листа »Matin« слиједеће: »Ha жалост влада у Одеси и цијелој јужној Русији велико огорчење између Хришћана и Јевреја. Мир ce никако не може увести, док ce они између себе не споразуме. ЗаЈевреје би било најпаметније, да они први пруже руку на помирење; a што je најважније, европска преса би требала да не прави толико ларме о стварижа. које никако, no својој важности, TOr лико пажње не заслужују. Они чланови думе, који су говорили, да су сукоби између Хришћана и Јевреја били изазвани од стране власти, нијесу истину рекли. Војска je неутрална и неправи никакве разлике између једних и других. Што ce тиче полиције, морам на жалост признати, да не схваћа своје дужности, како треба.< — Бечка »Pol. Коп\« има вијест из Париза, да данашње стање у Русији ни у каквој форми није занимало интерналионалну дипломацију, да учини какве заједничке ко< раке. A напосе ce пориче, да je дошло до неког споразума између енглеске и француске владе, који би дао правац европској политици за даље држање сила према Русији послије распуста думе. — У окружју Гори,областиТифлис, осваја ревблуционарни покрет. У многим опћинама приморали су ceљаци државне органе, да службу напусте; исти сељаци ce противе давати порезе. Сви тежаци, који раде, морају под притиском револуционара, пољске радове напустити и ступити у њихове редове. Шта више, одредили су покретачи револуције нарочити намет на народ у сврхе револуционарне. — Цензураје невјероватно строга, нарочито према извањским листовима. Ako ce који страни, н. пр. француски лист, адресату и уручи, тако je искасапљен маказама, да у њему остаје само забавни и огласни дио. Телеграфским дописницима je рад сасвим спријечен. Продаја појединих бројева у Петрограду je no* лицијом строго забрањена; чак ни полузванично »Новоје Времја« не сиије ce колпортирати. Хрватска и Славонија. — Како смо јавили, владар je потврдио предложене одјелне предстојнике. Сад ce чУЈе, да ce неће састати сабор одмах послије ааједиичког сабора, него концем септембра или почетком октобра. До тога доба моћи he ce приредити све законске основе, које ce морају у првом саборском засједању �Број 104. закључити. Један угледни загребачки лист црта борбу удружене опоаиције у питању нове владе, те сплетке и интриге, које су се ковале против нове владе и каже: »Новој влади биће посао тежак, јер je наслмједила жалосну оставштину Куеновштине, која je иза себе оставила уставно гробље, a у многим гранама наше аутономије Аугијеву шталу. Треба прочистити Наш јавни живот од корупције и штреберства.« Српски гласник. Мишљење опозиције Стр. 3. „СРПСКА РИЈЕЧ" у Србији. — »Slovenski narod« у броју 168. и 169. доноси разговор свога дописника са опозиционалним политичарима у Србији. Ja ш a Продановић, уредник »Одјека« у питању царинског рата каже да he његова странка подупирати владину већину, јер да се не дају понижавати од Аустрије. Ha питање, какви je положај млађих радикала у скупштини, рече, да стоје на темељу њиховог програма, као строга опозиција, ако би влада хтјела мијењати слободоумне законе, који нијесу никада шкодили срп. народу. Његова je странка проти већем зајму од 70 милијуна, a тај се зрјам мора створити под повољним увјетима. Што се тиче куповања топова, његова странка je за оне, за које je стручна комисија. Што се тиче југославенске идеје, рече, да они сматрају Југословене као један народ, расцијепан на мање народе са три књижевна језика. Ово зближење je од велике потребе, ако нећемо да пропаднемо. Најприје се морамо зближити културио, a коначни наш циљ, то je федерација слободних југославенских држава. A овој федерецији лахко he приступити сусједни народи Румуњи и Маџари, који имају с нама заједничке интересе. Ha питање дописниково, зашто Србија, као центар Југословена, не поради на томе, рекао je Продановић, да до најновијег времена није било могуће на то мислити, јер се у Србији морало борити проти реакционарног режима и морала се je водити брига о Србији и Србима ван краљевине. »Надати се можемо, да he се наши нутарњи одношаји скоро консолидирати, да ће се изцијелити старе ране, које нам je задала реакција, na ћемо онда почети живљим дјелом на пропагирању југославенске идеје«, рече г. Продановић. Др. Boja Вељковић, вођа националаца, рече, да he они своје становиште о трговачком спору међу Србијом и Аустро-Угарском онда означити, кад им влада рекне, како je дошло до конфликта. П a в л е Маринковић рече, да његова странка има ширу основу, него друге, и да су они дошли у скупштину са намјером, да протестирају проти убиству Александра и Драге. О царинском рату рече, да га je боље водити, него Аустрији попуштати. СоцијалистаЛапчевић рече, да не може ништа говорити, јер сматра, да није на то овлаштен од своје странке. Он смије онр говорити, што му његова странка наложи. Драгути-н Илић, књижевник, који не припада ни једпој странци рече о царинском рату: Moja струка није политика, него лијепа књижевност, али занимам се као држављанин и као патриот, те могу рећи, да je бољи царински рат са Аустро-Угарском, него онакви трговински уговор, какав смо склапали са сусједном монархијом од 1880. до данас. У царинском рату, .који се води међу двјема државама, од којих je једна агрикултурна, a друга ин* дустријска, изгуби прва лахко много, a друга изгуби све. Така војна лахко много користи држави, гдје нема домаће индустрије, јер се накупљење сировине. које се могу изважати државном или приватном иницијативом, могу употријебити на корист домаће индустрије. У економском сталежу може царински рат довести до еманципације од економ- ско-трговинске зависности од АустроУгарске и Србија може економски ослобођена постати, јер je њена задаћа: Пијемонт не само Српства, него цијелога јужнос-ловенског народа. Како се види, готово све странке заузимају једнако становниште у царинском рату са Аустро-Угарском, што улијева наду. да се неће створити трговински уговор, који би цонижавао самосталну Србију. Срби на Приморју. — Српска народна странка на Приморју имаhe 1. и 2. септембра у Спљету редовну народну скупштину. Ha дневном реду je извјештај управног одбора и посланичког клуба, о своме раду и одобрење скупштине на про* мјену трећег чланка програма српске народне странке на Приморју. Ово je најважнија тачка скуиштинског рада, јер je до сада . странка заступала становиште против сједињења Далмације са Хрватском из тактичних разлога. Ова je промјена природна посљедицазадарске резолуције, чему се можемо искрено радовати. Домаће вијести. Цензура. — Из данашњега броја брисала нам je цензура 101 ретка. ИнФамија. — Дрски орган Лојолиних потомака донио je у свом јучерашњем броју и ову инфамну подвалу, да Срби бајаги пале чардаке no Б о с н и. Ми ову клевету, која je наручена и без сумње масно плаћена с презрењем одбијамо и позивамо се на колективну изјаву муслиманске и православне омладине. Србин ни један неће никада запалити чардак свога брата муслимана, јер још није толико покварен, као fra Булдогови телићи. Ако то Србин уради, ми га се одричемо од себе, он престаје за нас да буде Србин. Србин je сиромах, али поштен и савјестан. Многи фратри могли би да иду њему у школу и да се уче поштењу и моралу. Браћа муслимани веома ће лако разумјети одакле вјетар дува и овога ће намет-адвоката као и до сада само ногом одгурнути од себе као пашче. Рекдама. — Гујавица „OrientRundschau" осврће се на нападаје, којима je од стране свих домаћих листова почашћен, због свог дрског вријеђања домаћих и протежирања јабанџија. Ни овом приликом није могао, да се не очеше о све домаће листове no реду, велећи између осталог, „да га je све осудило, што у нашој земљи пише „домаћим" језиком a за „Српску Ријеч* вели, да га je осудила no грчком обреду". Зна ова бечко-босанско-херцегов.-жел>езг ничко-подчиновничка глиста, да ће се код својих господара и читалаца најбоље препоручити, ако истакне, да je ми нападамо. Јазук, што Ткачик ефендија није постао телал! Муслиманима на знање. — Ми смо донијели у нашем листу признање „Hrv. Dnevnik а“, да су католици увели Аустрију у Босну и то погибљу (?) свога живота. У задњем броју пише ова пачавра за своје телиће, да je Jechel, ради кога смо осуђени, „честит и поштен човјек*. Нека браћа муслимани не забораве, да je тај исти Jechel — као што се у допису тврдило — аисказом свједока поткријепило, к a з a о за све муслимане, да су „бл>увотине“. Eto дакле кога брани „Hrv. Dnevnik." Ми и ово препоручујемо пажњи наше браће Муслимана, да виде, колико им добра желе Франкови телићи. He знамо, шта ће на ово оно десетак муслиманских Хрвата-аустријанаца са својом дичном челенком адемагом мешићем из Тешња. Нека и ово адемага стави као доказ свога аустријанског „мучеништва" у будућој повјеренициФранкових телића. Из уредништва. — Наредни број нашег листа, ради празника св. Илије, изаћи he у недјељу, јер се у четвртак у штампарији не ради. Нова парохија. — Драга 6paho Срби и родољуби! Провидност je хтјел% да и нама Србима православне вјере оидје сине нада у бољу будућ'ност и да нам се оствари оно, за чим смо већ од давна највећма чезнули и настојали. Прије два три мјссеца пружи нам се прилика, те куписмо овдје у Оџаку један врло погодан комад земљишта у површини од 15 дунума заједно са једном једнокатном лијепом xyhoM, за укупну своту од К 12000, a у сврху, да се установи овдје једна самостална парохија и да саградимо црквени храм. lIoiuTO je нас Срба православне вјере овдје мали број, прикључила су нам се и некоја оближња српска села, али познавајући, какве су материјалне прилике наших сељака као и свуда, a ми овдашњи грађани малобројни и HeMohHH, свако he знати и разумјети, са каквим се потешкоћама имадемо борити. Наша ће дужност бити, да све силе употребимо и да, што се каже, одкидамо од залогаја, те у ову ствар доприносимо, али се ми надамо и у помоћ наше 6pahe родољубивих Срба. С том надом, и поводом оснивања нате нове српскоправославне парохије у Оџаку — која je са ријешитбом Високопречасног српско-правосл. епарх. црквеног суда у Вања Луци од 21. јуна 1906. број 661/510 већ и потврђена, одлучили смо, да уприличимо један народни збор и то у прву недјељу послије Илијин-дана, то јест на 23. јула ов. г. Са одплатом купљенога земљишта и xyhe — која ће служити за парохијални стан, дужност нам се je бринути, како ћемо још набавити звона и како ћемо саградити црквени храм. Ми са ови-ем молимо нашу 6pahy из свих оближњих мјеста и крајева, да нас no могућности у што већем броју горе наведенога дана са својом посјетом удостоје и да нам нашу славу увеличају, дочим осталу 6pahy Србе и познате родољубе широм Босне и Херцеговине, као и из даљих крајева молимо, да се сјете наше потребе, те да нам притеку у помоћ. Прилоге из мјеста и са стране примаће г. Ристо Димић са највећом захвалношћу, те ће имена приложника објавити у ком српском листу. Оџак,поп1таБос. Шамацб. јула 1906. Прив. одбор срп. прав. цркв. onштине. Језуитски цинизам. — Коментујући на свој начин осуду, »Hrv. Dnevnik« овако завршује: >кад би сваки дифамирани тужио то гласило, онда би устали сви поштени људи из Босне, a уредник не би одсједио Ka­ san (одакле пију попови и фратри !), да живи Метузалемове године«. Ето докле допире хришћанска љубав и гадни цинизам! Опет je пречи странац. — Добијдмо из Бање Луке: И у великој реалци бања-лучкој, као и у свим средњим школама уведено je плаћање школарине, a уз њу упоредо и плаћање књггга. Опростити семожесамо onaj, који замоли земаљску владу. Тако предадоше у II. семестру прошле школске године молбу за опрост од школарине 4 ђака VI. разреда. 1 јеврејин странац са^ свједоџбом II. реда и 3 Србина један с I. a двојица с II. редом. A помислите кога he опростити? Странца опростише, a »свагдје и свугдје« јадни Србин мораде и овог пута, да откине од свог сувог залогаја хљеба и плати тај намет! Упозоравамо надлежне, да код слиједећег опраштања боље отворе очи, и да пазе боље домаће синове, него којекакве странце — Schlesingere. Кулук за аргатију! — Када су тежачки радови у највећем јеку, оружници у гомилама као стоку, прогоне кроз Коњиц сиромашне тежаке у котарски апс, a одатле их господа јадне, и жалосне, експедирају на тесту, да туцају камен и праве пут... — Јесмо ли у средњем вијеку ? I He извршивање одредаба. — Сигурно, да постоји одредба и упутство како се мора доносити живад на продају, али како сваки дан видимо, та се наредба не извршује, јер продаваоци доносе живад у рукама са доље окренутим главама. Од колике je штете овако ношење, то je познато, али je познато и то, да се тим муче животиње. Овоме се несмијемо чудити, Отимљу планину. — У 106. броју нашега\ листа од прошле године изашла . je вијест, у којој се говори како Запорци у љубињском котару отимљу планину Хумњацима у селу Влаховићима, на које су ови још за турске владе и за 5—6 година no­ šnje окупације плаћали порез. Према документима, види се да право власништва припада Хумњацима, но, на несрећу документа се не налазе код њих, Beh код калиновичке испоставе, која je од њих узела, да бајаги ствар извиди, но до сада jom није ријешено. У владином званичном листу недавно je изишла објава, у којој се вели, да се документи такве врсте као и остали приговори за обрану, поднесу грунтовној комисији, која he сваку ствар извидјети и ријешити. Митар Љубенко из Влаховића, отишао je грунтовној области и поднио потврду бр. 1451 од калиновачке испбставе, да се документи код ње налазе. Комисија му je одговорила, да их донесе лично и да he ое одмах та ствар ријешити. Кад je ЈБубенко са Јовом Крунићем дошао у испоставу у Калиновику и на основу потврде тражио документе, одговорено мује, да се документи не могу дати. Пошто сва мољакања нису помогла, молили су поменута двојица, да се документи пошаљу грунтовној комисији, која je Beh обећала ствар ријешити. Шта више, обвезали су се, да они плате трошак, само да та ствар један пут сконча. Ha овако уљудне и учтиве ријечи, управитељ испоставе, скочио je као помаман и избацио Љубенка на поље. Каква дрскост!... Грунтовна комисија сад их више и ne позива, већ one, који им отимају земљу. Ако ово није самовоља и тиранија, онда не знамо шта je!... Hehe учитељ у цркву. — Пишу нам из Благаја: Овдје постоји народна основна школа од год. 1885. дакле одмах иза пада српске школе. По броју дјеце, овдје je увијек, старјешмна школе православни Србин. Пошто постоји овдје српска православна црква, то су учитељи no дужности својој, и no наредби владе, увијек у одређено вријеме доводили дјецу у цркву, и за пјевницом појали, за које су били и награђени од општине. To je све тако било до преклањске грдине. Али сад, од како нам дође нови учитељ, тај нити пази своје дужности, нит познаје владине наредбе, те још не нађе за вриједно, да доведе ни један пут. дјецу у цркву за вријеме Богослужеља. Дрзовитост звориичког порезника. — »Ти, хајван један!« — викнуо je један пут порезник на сељака Митра Ковачевића. Скочи са свог »Puch«-a и готово га удари права — здрава човјека. Водио јадни Митар 2 коња кад захукта и загалами »господинов Puch«. Коњи се тргоше и једва их сељак свлада и устави да му не утекну. — Питамо господина порезника: шта je у опште крив јадни сељак, да га онако сиктерише? Ako je и сељак — човјек je, a не марва! �Стр. 4. Број 104. „СРПСКАРИЈЕЧ* Неки дан je исти господин својим Лима на Рајни, појавила се je нова вата буна. За вријеме школског премотором поплашио коЉе сиромашног врста »уши«, која jeутаманМа више давања, на једном се слетише скоро колара Косте Зорановића са Сокоца. од. половине овогодишње бербе. све жене села пред опћину и школу, Кола су се здробила и један je коњ Штета ианоси много милијонамарака. бурно тражећи своју дјецу. Жене су биле иаван себе и очајно проваљипребио ногу, Cpeha те Коста није Бомбе у Њујорку. — Због несубио на колима, jep би главом платио. гласице у једном великом радничком вале у зграде. Учитељи и власти су И иначе će тај господин врло др- друштву, бачене су у локал друштва у чуду питали аа уарок те побуне. зовито понаша; требало би му ма- двије бомбе, које су 30 људи тешко Жене су најзад иајавиле, да оне иа најбољег извора дознаше, да тај дан ло показати, у чему се састоји озлиједиле. господство и интелигенција! Бугари против Грка. — У цијелој долази у село посебна комисија иа Корисница. — Вечерас je корисни- Бугарској примјећује се великоогор- Рима, која he уловити сву дјецу, те ца најбољој глумици г-ђи Гаврило- чење против Грка. По свим већим им извадити крв, да je понесе у Рим, виК. Ми смо увјерени, да je свака мјестима држаће се идућих дана ми- пошто се од те крви мора хранити наша препорука сувишна, jep je име тинзи против грчке пропаганде. На- краљица, која je — слабокрвна. Обг-ђе Гавриловић најбоља препорука. род ће апеловати на владу, да све ласти су узалуд кушале, да умире жене, које се никако нису дале разуУвјерени смо даље, да he сарајевска Грке из државне службе отпусти. вјерити, него постале још бјесније. публика добровољним прилозима и Српско посланство у Берлину. — посјетом доказати, да зна цијенити Српски дипломата Богићевић, који je Уз то се прошири буна и међу мушкарцима, који се слетише наоружани умјетност. био одређен као изванредни послаПозориште. — Вечерас he играти ник у Берлину, неће наступити ово батинама, косама и пушкама и тако позоришна дружина г. Гавриловаћа: мјесто због старости (72 год.). Ha положај постајаше све критичнији. 1. »Стриц у гостима«, шаљива игра у овај начин упражњена су три посла- Најзад мушкарци провалише у школе 1 чину од К. Трифковића. 2. »Бебо ничка мјеста и то: Берлин, Петро- и одведоше дјецу, спремивши их у подруме, гдје су их чували неколико мој«. 3. »Ко дође смејаће се<. 4. град и Париз. дана. »Сецесија«. 5. »Шипарица«. 7. »ПроПоточњак поново адвокат. - Намењен стан«, шала у 1 чину, прера- родни заступник Др. Франко Поточдио Перо Краљевић. њак добио je поново право, да може Телеграми. Теруумаи Алекба — мша^араи. — Главни вршити лдвокатску службу у опсегу сарадник »Hrv. Dnevnika«, нознати Алекса банског стола, са сједиштем у ЗаБудимпешта, 18. јула. — ПоПоповић, добио je јучер у 8 сати у Фрање ЈосиФа улици, један добар шамар од г. Филиповића, гребу. Честитамо старом и напаћеном сланичка кућа je отпочела феуредника »Bošnjaka«, радитога, што га je овај борцу за народну слободу и братску рије. Освориће се поново 10. напао у »Hrv. Dnevniku«. Присутни су нам слогу! причали, како je Терџуман Алекса преблиједио и проплакао, na онда утекао — fra don Булдогу, да га тјеши... Кажу, да ra није могао утјешити, jep ни сам не смије да се покаже ј у чаршији. Грехота je, да се Алекси и ова почаст указује. Писање »Hrv Dnevnika« и његово изазивање пренијело се и на улицу. Није свачији образ ни за шамара! Владика ГрујиБ положио мандат. — Владика Грујић се захвалио на свом мандату као вирилни члан магнатске куће у Будимпешти. Привреда, Друштвени гласник. »Побратимство< у Сарајеву.—Након осам мјесеци жељно очекиваних правила овог. хуманог друштва против алкохола, ових дана добисмо их потврђена од владе, те с тога јављамо свимд пријатељима овог корисног no народ друштва, да притеку материјално или морално у помоћ. Mu ћемо у своје вријеме јавити дан и мјесто конституирајуће скупштине. Оснивачки Одбор. Забава са игранком, — Српскоправослаани црквени одбор у Маглају Н./Б. уе братско судјеловање српоког пјевачког друштва »Дечански«, приређује у просторијама бивше »Војничке Бараке«, на дан св. Илије 20. јула (2. августа) 1906. у корист »Просвјете«. Добровољне прилоге примаће госп. Милан Илић, предсједник српске опттине маглајске. Распоред забаве je: I. дио: 1. Дубек: »Oj Ђурђевдане«, пјева мјешовити збор срп. пјевачког друштва »Дечански«. 2. A. Шантић: »Нови српски мач«, декламује гђца Олга Маслићева из Зенице. 3. Д. Јенко: >Што ћутшп«, пјева мјешовити збор српске омладине маглајске. 4. В. Јунгић: »Смјеса српских пјесама«, свира . тамбурашки збор друштва »Дечански«. 5. Љ. Ненадовић: »Бербер Трајко«, декламује госп. Cnacoje Гојковић из Маглаја. 6. Ст. Мокран»ац: »Вилинско коло«, пјева мјешовити збор друштва »Дечански«. 7. Ј: Маринковић: »Вилинско коло«, пјева мјешовити збор маглајске омладине. 8. Ј, Прајс-Јаворски: »Бана* ћанко коло«, пјева мјешовити збор друштва »Дечански«. II. дио: »Кнез од Семберије«, историјска сцена од Банислава Нушића. Извађају чланови друштва »Дечански«. III. дио: Игранка. Нова муслиманска читаокица. — Пишу нам из Невесиња, да je тамо недавно основана муслиманска читаоница. Приликом избора управног одбора, пало je добровољних прилога до 100 К. Радује нас, да су браћа муслимани у Невесињу кренули напријед, и да су уочили важност читаонице. Дневни гласник. Њвмачки посланик код руског цара. Цар Никола je иримио њемачког посланика у аудијенцију, која je трајала четири сата. Иаа тога je њемачки посланик разговарао с министром - предсједником Стољпином, такођер неколико сати. Пострадали виногради у Њемачкој. — У њемачким винодјелским предје- (Свршетак). Жетва. — Сад je питање, на који je начин најлакше жњети? Ha ова два питања може се рећи, да je најлакше и најбрже жетву обавити са машином, како то раде на великим посједима. Овим начином жетва врло брзо иде, јер једном се машином жито коси, a непосредно лослије тога се веже у снопове, a послије овога долази грабљење онога што се расуло. Како се види, код овога посла се много зрња отресе, што je велика штета за велике посједе, a како неће битч за мале. Великчм посједницима се овај посао исплати, jep више уштеде на радној снази, него што изгубе на просутом зрњу. Крд малог посједа најбоље je обавити жетву косом или српом. Код жетве треба пазити, да не остаје класја на пољу, него их треба марљиво покупити. Кад се пожање и жито у снопове повеже, који несмију бити превелики, усправе се снопови и тако се оставе неко вријеме, да се осуше. Добро je снопове сложити у крстове, јер се и тако добро суше и могу и на киши остати у пољу. Народпо здравље. Утицај алкохола. Свакоме je човјеку мило здравље, jep му оно донаша задовољство. Како je здравље добро за појединца, као јединицу људског друштва, још je веће благо за људско друштво. Тако je мишљење код великих народа, и ти се велики народи труде, да им чланови буду здрави, na како нећсмо ми Срби, као мали народ. Нама није ни један члан нашег друштва сувишан, na зато морамо још више његовати здравље нашег народа. Здравл»е највише убија неуредан живот и пијанство. Мило нам je, да можемо на овом мјесту забиљежити један напредак у српској књижевности. Пред нама je »Нови Нараштај« лист за сузбијање алкохолних nnha. Власник и уредник Никола Т. Ђурић, учитељ у Цагама з. п. Окучани, a одговорни уредник Лазар Кекић, учитељ у Загребу. Лист излази сваки мјесец једанпут, a годишња му je цијена 4 К. Претплата се шаље на Н. Т. Ђурића, учитеља Цаге з. п. Окучани.Овај лист најтоплије препоручујемо, jep je од велике потребе за свакога. Разно. — Прије неколико дана у једном овећем мјесту близу Бариа у Италији, догодила се чудноЧудновата буна. СТЈЕЧАЈ. У српској основној мушкој школи у Сарајеву упражљено je мјесто учитеља. — Годишња плата са станарином n огрјевом заједно износи 2000*— круна. Молитељи треба да докажу, да су Срби православне вјере и да су сврпшли прописане науке. — Ако не би имали и дефинитиве плата je годишн»а за 400*— круна мања. Рок стјечају до 1. августа no ст. календару. Молбеницу са свима документима ваља послати на потписати Одбор. У Сарајеву, 6. јула 1906. Одбор срп.-правосл. црквено-школске општине. 931—2—3 Женидбена понуда. Србин православне вјере, стар 25 год., потпуно здрав, лијепе спољашности, савршен трговац, октобра no н. кал. Министри a који ће у једнем већем мјесту Векерле и Андрапти отпу- отворити мјешовиту и мануфактурну трговину, жели да се употовали су у Ишл. зна са једном госпођицом, која Загреб, 18. јула. Ексеку тивни одбор хрватских делеги- би нешто и мираза донијела. Дјевојка треба да je честита и раца на угарском државном из добре куће. сабору, закључио je отворење Понуде са фотографијама неземаљског сабора истом у окка се шаљу на администрацију тобру. СоФија, 18. јула. — Демон- „Српске Ријечи" под Б 15,17. страције против Грка десиле су 941 — 1—3 се јучер још и у Бургасу и Станимакасу. Биоград, 18. јула. — У’ Taj­ noj сједници скупштинској по„Српсна Ријеч“ gf днио je Пашић записнике о досадањем држању Србије у ПРИША ОГЛАСЕ SS царинском рату. ффПО УШЕРЕНОЈ ПШЕНИ.Јја Варшава, 18. јула. — У Сохочеву убијен je од непознатог кривца окружни капетан. Кривац je умакао. * * Одговори уредпиштва. Травничанин. — Мило нам je, да je све у реду нађено и да je дошло no помирења. Допис неможемо донијети, jep није од велике важности. М. Т. Модрич. — Молба новинара и књижевника одбијена, a послије нијесу никакви кораци предузимати. 3a друго, обратите се управи штампарије. Српски поздрав! Неким дописницима. — Оне дописе, за које писац у напрнјед не изјави, да прима одговорност, бацамо у кош; a ако пнсац прима 'одговорност, опет нам стојк на вољу, хоћемо ли штампати или не. Уредништво није дужно никоме одговарати, шта je са дописом учинило, jep на челу листа стоји »рукописи се не враћају«. Срби и Српниње! СЈЕТИТЕ СБ СРПСКЕ ШКОЛЕ И ДРУШТЕХ „ПРОСВЈЕТЕ". Натјечај. Ha ново отвореној српско-православној основној школи у Клепцима код Чапљине потребан je један учитељ са плаћом од 1000.— К' уз стан, огријев и башчу; уз школске дужности спада редовно појање у цркви и помагање при приређивању Светосавске забаве. Молитељи нека се на потписани фдбор најдаље до Преображенија о. г. са свједоџбама обрате. У Чапљини, 14. јула 1906. Из сједнице српско-правосл. цркввноШКОЛ. Одбор. 939—2—3 Перовођа: у з. Радослав Витковик Предсједник: Васо Медан, парох. Призиата модерно уређена = Фабрика zzzzz Г. СКРБИЋ Илица 40.—ЗАГРЕБ — Илица 40. препоручЈ'је своје солидне и јефтине жалузије, дрвене и платнене ролете, дрвене и жељезне капце за прозоре и дућане и т. д. Цјеновници Франко и бадава. 706 8—12 =е Жеиидбена понуда. Србин прав. вјероисповјести, млад удовац, бави се трговином, капиталист од 20 хиљада круна, тражи честиту, лијепу и младу . удовицу или дјевојку из добре и честите трговачке или занатлијске кућс са и без мираза себи за друга (жену). Првенство имаду потпуно здраве и озбиљне Босанке. Понуде и слике нека се шаљу на администрацију „Српске Ријечи* под бр. 921 „Озбилност." 921-^Зт-б , �Број 104. Д р LJ U Шта ми морамо пити? Најпрву. природну ВРЕЛО ООП обљубљена вода на столу! A А-У V> јеФтма тма еода; радиомје бегате ацфжиие уг^еве киоелвие иф оамо сигурио оредотм кисвлимпш М1ЈлД| iR ■'■■■■■■...................... ............. претм имфмцијозиих мамената, иага je PM" мраае соли, кеја ое у мј налазм м изврсмо средкиселином тилтини -------------------------------------------------- £е0 м рм^ имв6в душаааа «• иаирааиих оргаиа. =================== минералну во ra vrjbAHOM IV мжтпом ,ду натрон Стр. 5. »СРПСКА РИЈЕЧ“ са угленом 11ПУ1ПГИЛ Кемијека анализа и прспорука учинише Агнео-врело код лијечника веома обљубљено и одмах кзађе небројено мноштво лијечничких доказа, tuko на пр. Др. Кстли, Др. Стамборски, Др. Бергер. Др. Наундорф, Др. Борхерт, Др. Акантис, Др. Блодиг, Др. Фишер, Др. Мозетиг, Лр. Руст, Др. Вернер, Др. Гсбхарт. Др. Балог, Др. Варга, Др. Сабо, Др. Сципиадес. Др. Моравчнк, Др. Глаае, Др. . МаркошФалви и остали, који су Агнес-врело код нервозних болести стомака, кроничнвх катара стомака, особито иза карлсбадског лијечен>а, код умекшања костн, код енглеске болести, код болова на бубрезнма и бешике, код слаба апетита и малокрвности и као заштитно средство против ин*скцијозни х болести (тн*ус, колера к т. д.) најтоплије препоручилн. Добава се у смком дућаву вјешовите робе ■ у рестаурацнјава првога реда Главно заступство и складиште за Боспу и Херцеговину код фирме: Т. Л е д е р е р, агентурна и комисионална радња С a р a ј е в о. 839—2—8 Од власти ауторизован Ha овдашњој српској нар. основној школи потребан je учитељ. Школа лежи у лијепом мјесту у Чађавици, 7. клм. удаљено од бос. Новог на најживљој прометној цести Нови—Крупа —Бихаћ. Плата je учитељу годишње 1000 К (хиљаду круна,) коју ће у мјесечним оороцима у напријед примати, уз то бесплатан стан у школској згради, огријев у нарави и велики врт. Дјпкности су учитељеве: Учити дјецу у сва четири разреда у ирописаним предметима, као и no­ ja^ и пјевању, недјељом и празником дјецу у цркву водити и за пјевницом пјевати. С омладином приређивати -св.-Савску забаву, која je до сад за исту уЧила пјевање у 4 гласа, као и _у случају избора општински перовођа бити. Рок. натјечаја до 1. августа 1906. У Чађавици (код бос. Новог), 28. јуна 1906. 904—7—12 Одбор српско-правосл. цркв.-школске општине. СИМО КОНДИК Предсједник: ПАНСИОНАТ КУГЛМАЈЕР Via S. Giovannl 7. Примају се дјечаци, који походе средње школе, припремни рааред, свентуално IV. разред основве школе; исто тако они, који се за ово школе желе приправити. Добра прилнка за учење талијанског и словеначког језика. 942—1—20 Дц. Милана Машћа У Будимпешти налази се од 1. маја 1906. год. I. Dobrentei utca 4. Част ми je објавити поштованом грађанству, да сам набавио три фијакера најбољега система и то бр. 27, 36 и 37. Фијакери се могу у свако доба телефоном наредити. Телефон бр. 12. ■—.... : са два боја, у којој има 6 соба, једна магаза, штала, дрварница и један врт уз кућу. За већу сигурност кућа je осигурана од ватре. Дозвола за точење nnha има. Ко жели узети нека се обрати на С поштовањем Михајла Басрака 932—3 —3 Вукан Пјево, Пазарић. У нашем издању изашла je нова вњнга Јздш Швестка „Osvajanje= =Carinraila“ ПРАГ (ЧЕШКА) Вацлавски трг број 53. препоручује своје гласовите, одличне ланкастерке, које се одликују одличним пуцањем, као и необичном дуготрајношћу. — Званично одобрени специјалитет цијеви са знаком: „ваЈФЖЈи амски ™" избор револвера и Флоберта. Једина фирма, која je издала преко 100 страна велики српско-хрватски цјеновник, штам* пан ћирилицом и латиницом. — Цјеновник шаљем бесплатно, када ми се пошаље адреса и занимање. 937— i—16 Мостар. 922-6-^-10 Рукотворница оружја и велики пушкарски завод Велики Адвокатска канцеларија Оглас. ЈЕДНА КУЋА гогица. Лазар Ољача. срт-прав. свештеиих. Под кирију. У Пазарнћу код жељезничке станице, оружничкс постаје и основне школе пздаје се под кнрију XXI. год. XXI. ГОД. Натјечај. само, већтреба пробаги чувени љековити Meiipfenl Liliemnilcb саш Цијена 3 К 60 хел. од Бергмана и Комп., Дрезден и Тешен н|Е. прије Бергман Lilienmilchseife (марка 2 рудара) да се добије чиста и бијела кожа без љетњих пјега, као и њежна боја лица. Продаје се комад no 80 хел. добива се код нас и у свима сарајевским књижарницама, као и код свих продавача књига у Босни и Херцеговини. у апотеци Ед. Плајсла , „ X. Шлесингера „ , Ст. пл. Добоцки у Маријиној алотеци Дрогсрији Добоцки и Kom. Апотеци Г. Ј. Патера Апотеци Сл. Жупан у Травнику. Кн>ижарница и папирница Михајла Миланови^: у Сарајеву. 766—34—36 Ц. к. повлашћена фабрика штрцаљки за ватру, шмркова и машина. Прва Ерцгсбиргска фабрика мјешина. — Фабрика за машинске љествице, санитетске справе и крла Цијене умјерене. 940—2—3 С. ЦЕРИАК, ТЕПД У ШОЈ — ПРАВИ: — Патентиране паровнте штрцаљке 1. 2. ■ 3. цилнндрасте, између ових препоручује за Босну ову овђе насликану парну штрцаљку „ГУСТИКЛНУ" без концесије котлова, без испитаних грнјача, лагане. = ЦИЈЕНА 3500. — КР7НА. == Кола ■ штрцаљкн sa колнца најбоље конструкције. — Сарава за одбраву од ватре. — — Љетвица са механнчкнм тјерањем — као и све друге врсте љествица за одбрану од ватре. За градске управе шмркова сваке врсте, справа за латрине (без мириса) — Кола за Ij6pe. — 331—46—52 ТЕЛЕФОН КГ, 29, ТЕЛЕФОМ KF, 29, ----------- ЛЕОПОЛД ХАИМ овлаштева интернатјонална Агенццја за путовам === CAF/UEBO. ===== БРАЋА БАНАЦ Члан-њемачко-аустријског савеза ва превоз намјештаја. ■■ ~ Ферхадија улица бр. 37. — ~ Иуд да за ropo и meka ДРВ4 ЗЕЏИЧКОГ КАМЕ1Ј0Г УГЉЕМА У букова у цјепаницама no кубик метру . . К 6.50 , • малим комадићима изрезана . . К 8.— ===== за потпаљивање no кубик метру За преважање паробродом и жељезницом са свакијем друштвом из Дубровника за Њујорк и Калифорнију преко Хввре, Хамбурга. Трста и Фијуие: . К 4.— 100 кила ситног .......... 100 . крупног ......... без подвоза. К 1.24 К 1.44 . . , СЕЛЕЊЕ И ОТПГЕП4ЉЕ== у мјесту и на страну, извршује се са патентираним и постављеним намјештајним колима и то тачно јефтино и са гаранццјом. Главно заступство и стовариште за Босну и Херцеговину: „КГОНДОГФЕГА” „НИНЕГДЛНЕ ВОДЕМ млина „Хунгарија" (фабрика зоби дионичарско друштво). 51—52 и Будимпештанског парног 487 = ГЛAВНA Из Дубровника за Монтевндео н , „ Буенос-Ајрее „ „ Пунта-Арена „ , „ Валпарансо „ r „ Икик ====== Из Дубровннка за Аувланд • « • Нев-Целанд „ „ п Ауетралдју „ , . Африку Посебно заступство за американ-линије. Путна карта из цијеле Далмације те за поближе обавјести треба се обратпти истој агенцији. 540—50—104 �Стр. 6. „СРПСКА Број 104. РИЈЕЧ* СТДЊЕ СРПСКЕ ШТЕДИОНИЦЕ У ГЛЦКУ (ЗИДГУГЕ С ОГРДМИЧЕИИМ ЈДМСТВОН) М ДЛИ 30. ЈУМ 1906. ГОДИИЕ. ИЛКОИЈ^ДДјОДЈ^ к Јуни 1 Благајна чл Мјенице Дужници no текућем 99 рачуну ajoiTK vumju 99 99 99 99 99 99 99 1х ' • 142S 9е 37.130 2000 Дужници разни 229 30 1 945 Намјештај и прибор 66 Основни трошкови 232 74 Пословни трошкови 89 09 Камате на улоге и текуће рачуне 175 33 (X К Јуни 30, Удјели чланова Улози: 99 no улож. књиж. и текућим рачунима 99 99 Повјериоци разни 99 99 Уписнина 99 Резервни фонд 99 99 4161 34.975М 1311 33Ž 368 - ј 49 3^ i« 1087 47' Камате од мјеница и текућих рачуна 99 Провизија 99 Разни приходи 42.2321 OS 185 65 941| 42.232! Oi Привремени пословођа: Предсједник: ^©P^© ^рсти*- ТТТ* fSTTgi -м- 2^. Т^Д.рпттт-ег-ргА.- 938—2—2 НИКОЛЕ КАПАМАЏИЈЕ ТРМШШИ1И0МТ ЈОВАН МИЛОШЕВИЋ = TFCT. -------- == У БЕЧУ.-----------(Адреса: N. Kapamadžija. Wien. VI. Mariahilf, Millergasse 43.) Циљ je ове школе, да младиће, који њемачки знаду, обично за двије године у трговачким наукама тако обучи и усаврши, да буду способни у сваком трговачком или фабричком комптоару, у банкама или новчаним заводима ваљано радити. Они ђаци пак, који без икаквог знања њемачког језика у школу ступе, морају прво њемачки научити, na онда тек могу бити редовни ђаци. За зрелије младиће са добром школском припремом и знањем њемачког језика, постоји једногодишњи стручни курс (Einjahriger Fachcurs), у ком се горе поменути циљ за 10 мјесеци може постићи. Срби ђаци имају осим осталих предавања (која су чисто на њемачком језику) и засебну наставу, гдје свестрано и темељно уче њемачки језик и no нешто од других предмета, које на српском, које на њемачком језику. Школарина износи (осим 2 форинта уписнине) 100 форинти годишње, a може се полугодишње унапријед платити. Књиге стају отприлике 10 форинти. У вези са школом и у истом здању постоји и новоуређени КОШИСИОНАРСКИ ПОСАО, ТРГОВИНА HA ВНЛИКО У колоНИЈАЛНОЈ РОВИ, ДРОГЕРИЈИ, ЈУЖНИИ BORBU ИТД. Имаде везе еа највећим свестраним увозним и извозним пијацама: све врсте земаљсквх промзвода као: зоб, шљиву, opake, вуну, кожу, звијерку, разно медицинско коријење, лишће, бобе, и цвијет. = Кулује за свој властити рачун и прима у комисију. = Постизава најбоље цијене, кулантна послуга. прови576 зиона стопа умјерена. 79—96 ЗЕМАЉСКО КУПАЛИШТЕ КОД САРАЈВВА У БОСНИ. ПАНСИОНАТ, гдје су ђаци не само у брижљивој њези и под строгим надзором добро смјештени, него и засебну поуку како у њемачком језику, тако и у осталим трговачким наукама добивају. Како je мјесто у пансионату ограничено, a више од половине мјеста већ сад попуњено, то се могу иове пријаве само онда осигурати, ако се што прије учине и прва рата пансионатске своте no програму одмах упмти. Ha жељу родитеља смјешта директор ђаке и у приватне куће на стан и храну. Школа почиње 4. (17.) септембра 1906. g Програми се шаљу на захтијевање бесплатно. S Хидротерапијсио лијечење no саставу дра Винтернитца у Бечу. Сумпорне, блатне купељи и купел>и са угљеном киселином. Наравно врело од 58 ступ. топлиие. Лрипознато од изврсна дјеловања лротив реуматизму, улозима, жалвама (шкроФулози), ножним болестима, болестима споловила и женским болестима. Илиџе je далеко сат од Сарајева, Спојено je са Сарајевом жељезницом, a свакога дана вози онамо 40 влакова. Кулалиште je уређено свим модерним комФортоЈу, a цијоне су врло умјерене. ============ Отвореио je од 13. маја. ====== Околица je врло красна и занимљнва, na се могу правити излети на све странс у колима и на коњима. — Особито je лијеп излет на оближњс Врело Бооие, којс je одал.сно само пол a сата. — Гости иа Хрватске, Слдвоније м Далмације, уживају погодности, особито код вожње жсљсзницом. Пенсион која сс састоји од стана и хрвне, на име доручка, ручка и вечере 7 КабО хел. на дан. Сталии иулалишни *емар др. Кости^. Потан.е обавјести дцје: 082—24—24 УПРАВА ЗЕМАЉСКОГ КУПАЛИШТА ИЛИЏЕ мд Сарајева. Чг 902—3—6 Власништво и штамла- Српсие диоиичарске штамларије у Сарајеву. - Уредник: Стијепо Кобасица. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/fc10580bbf9e02ba95191df7809d9366.pdf c28f7180754e7109dcea76b4b166ba12 PDF Text Text �������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d76dd7e3db529a5ce81c21874c627de2.pdf f9bd21bea0a25a517ebecbccddcc5081 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/da5c79b0397d1900c9741d0fc99e31d2.pdf fde034d01e219022f8625c9fbbfc2039 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/c722b13c38f2f259439e106579a180f9.pdf 8bdf37352af5b7e05119656b929dca24 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/f0c9b9f72a57836ba914afa18472457a.pdf c5228918be0443ed693d71b0f7073c5b PDF Text Text ���������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/91c3a1843c744bdd6df29394ef472667.pdf 0b986ee5f8bc472e0345f9d150eac72d PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/10f4904114f94285f5dcf64a936604b9.pdf 5eca7999c6435148186ba87a31da6733 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/26e2cc16bbcc714f4dc389cf59c0ade7.pdf 0f75509c200edf7bf2950e7a358c8b7a PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a171c9fa72dcd076bc536088f9fd78e9.pdf 72987d9416606413474037ca8851255e PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/9ffa8619e65c6008ff4919164b41f272.pdf 7e59e4664446003c173332071237671c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a85cf7204762e305fd8becd85a765e9e.pdf 56250c311739aa139d627f88c3db5d0a PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ee8b3d478407165c54a1a13de76e5b84.pdf 56aa4de8d9dc455d3df35e6e7fe6ad1c PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/af8ebfa708bb54cf127a2328db1d0187.pdf 24f7dbce0e05e421b0afd27a6e5b9d1f PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/77b5c155425d90f15c03c722688e86e6.pdf edaa77f05e41585b77fd216c90149363 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/f2cc56cdc4a411e56114ceb8d1bf13ac.pdf 613a64059abacc97cc91b372fe4e6e7d PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/f8da921b77ee2be9ff598471d94bc61f.pdf 85c20259cd8a06e347addde6448d2bb0 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/1e3721cb6a2876909e7cf2567566024e.pdf 021d5fc779af28d256c765f1a06a8118 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b2f72208e621ffa2bbb136732c4cf291.pdf d45ee8ed0d55aa9b08cf9e775fb408fb PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/db02cd9068e7284f032ddce26ad765c5.pdf 287d95fc2a56849b618be28d454ca035 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/8c43bbc10e1788dd5089e5f816f51438.pdf 925a9cfcd405bfafc7a0bb3963b5816e PDF Text Text ���������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2e7eeed59d6c1aab4395d45deba28fa4.pdf 674355e413d2e9bc34a79c17a50a853d PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/c4db4dfe4e38b7fd3fe6111f85cc8a40.pdf 5880b421a53f9414d462abcb92d07113 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/170c12ee24da26df5e8d1759383017da.pdf d147873fb4cfe4059b96d0e98300c92f PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e3da3ec001e51591a45d736b4fdb2594.pdf c3a037c71a7f1deca08953f336985009 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/70b38280bfa9ed9e91726de6ccc6b65c.pdf c9402d26342b84f41a3928600a69f123 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/bf210290d22f8becf62456b71fb3d6ba.pdf ad0f50c0d582d6f50a7a1adbc97b6bbb PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/46d5fba08fb14978806a28802c1ea694.pdf f0155ffffc72f88b3e930a3e681586bc PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/cf684ea1b97bfd60e3bcbe30842151c0.pdf 5e6ae4e56a95a949153651e5c9ba802b PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/9aff12d7b09b0ab6898a2081c000f64f.pdf acbf1c692631546edfb6f06d744e7de8 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/c850b6facd7d5778173e11a4f9989979.pdf 94a6d4a501d0fff0d6044ebdfe19880b PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/386be242706d840382a83ce6405b3239.pdf 0bbe25b946eaf8581fbe6770412c8ef9 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5f846c56b63c356d1f3d17a0e9ba6341.pdf 632204c6032142ccca18be6135c91c80 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/972d125fd51c676ade344e73e1026bde.pdf be9bc61c3642b782d94e357458702f7d PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/123f75dfb114b1e28f96f14f9c9e4ed8.pdf 58571bf9f13cb5470fb6ce9678b8723e PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/80276e367ff70e6a6522ff27fdbe57c9.pdf f18ec20a2bf32a148bd0434338a24ed4 PDF Text Text ���������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d778f77b7af1d310354be72e3bc2eb6f.pdf 34e994c299a7e638d6a61af2269160ab PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/0c78d51968d85c6e3a6caeaf25fe659b.pdf bbdaf23dd69139fdc733047fe30545f8 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/3c1cc2b3b63da0900f41c07100a2bf6f.pdf e9de32656c650c6dedca1d8787321f5f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/077bd24dff15a6160b10addf05cfe04c.pdf 80c3bca2471365cb235a1017505e9c8c PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/0b1669905048a83a6ac77d7914f94793.pdf 41538ea815c516555b5f666b51596b97 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6fe8685c0b795da955eeeaf468f55c94.pdf 58dd7b2f70803caac44a4cd52889c035 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b1f74e9fc5f205f59d429d30ef31d252.pdf 0330137ab683f03ccee71f418cf5f9ee PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6f800200b4aa493c0506717258010bae.pdf 267e99cbbe7742ac6fcc643cb2ed2154 PDF Text Text ������������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/270f4488f72177f7325e290abf3985a3.pdf 042a2efc9aead9e8aba80e53f8bdf83a PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/df248a406e4d749c4ed967954fea285f.pdf 0286db18d6e6673039ff999481adc350 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/80cdc9aa81ad2a6c797ba261fbb74ad6.pdf 27786fba5708a62e2aa08a1207acfc54 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e409abb55f2c41fcb1a749aec3f8cc48.pdf b153a54e61f5105e42fc2675112f5197 PDF Text Text ���������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ea76b13c2e5654f83ad74ed59d36d533.pdf 96dfd1f4b53fc884340c51a1815d7111 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7816a717c9db0dd531029e0287ec0db4.pdf 98f8af9c107b384a8a05b89f4dd0f682 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/114e2f58c1c2837274d7f60dce31e6cf.pdf dfe50101af440f1e3fa504424cf609fa PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/9b341d5f5d23f65a109bf09fc45fa5d1.pdf ef73edbd0eb9edc3fb69759d07fec913 PDF Text Text ���������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/cbf6160c9fb56d7580dca9bdc92f2cfe.pdf e8bc6f2458fa5a6651f5769ee7bc6618 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4bf5bca4f1e689bf1f47ec18b3ce869a.pdf a4d1cfe27db429d23f4879dd5cae836a PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/02e46b558f8cc3fe22c3ae0cf99143bc.pdf 2548bccd84e5c972d26a4cc69b48a58e PDF Text Text ���������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d2de465682ccb65c3ce6b2b6a0eee1a8.pdf d88693ea3d2b8ca85b0da3d51cc8170b PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/edc0ef7791cefdd8f8cf8d416399bbcc.pdf 4dbefa087d5f39160d613bf2740598ff PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2c798f0a27682ded81732cc854d0d2ec.pdf 2f69314e97f931f33b10a6ef4dc5254f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f6466ede3eb4a2e1474ea629dcbf956d.pdf 014c5c5b171a09832a407dd4d19cfa27 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/8dadcc5893f7c43abeb87bbd73a1de76.pdf 2510042054e9b4af8f551a7089dcab5c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/86d481663848c9d52948519c3e74ec30.pdf dfcf310caaa26d151027378656088566 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e230b31869688e4eec7dfa58398b19ca.pdf b05704cde3d71c3a00fb8c181379aea6 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7c473c132b9b83a77387ba41dd6ed7b6.pdf 4bcc10091c9669379e8ba3bcc51f974d PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/8e15ce9d7bab7502f467cf43002bcf57.pdf edbfe2e87434fd32b94cbd5cde7c3bba PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e0ae7e2a0f3f9d7c55d5c1664dbe8449.pdf 0ffe86069d17f78706530ea2b787404d PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/8b9e73e51b77a0cbd0b7f0dbfe669471.pdf 305df2ceecc2d667b0f9e41161d88a9c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/3a9309deb925221c4cedc53d971e5228.pdf 2a5a3cddb9ff92ce837e8dc5dbd045ed PDF Text Text ������������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/a49571249852064e59bf1f81908a0263.pdf 13b7960f442aed0da35462e5cc99a917 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a642e5e3ebcad2659abca739875a9f84.pdf a4f8820e0b5bb698cfe707ce4f1a50ab PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2deb988c77927cc84d5dea009785c6b3.pdf 9a92f14558cd8ab39e6b97914a4100a2 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/8912e8866c31078f9423f01fec5a374f.pdf 9d9f578e4d381348b24d29c4c541a1e7 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5077850f43124c7eafded0a9c9de5379.pdf 334a665fd7573a28cd2397d24fe0292a PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/684c9334cd377dde8bcaf427aadfa4c1.pdf ada9fb0bfb2d58905fc52d3fb97267f6 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b53cca39b0006303408ef385e4a44938.pdf 6cbae72a8936b2b601bd7b0d9456a6bd PDF Text Text ���������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/958c52dd10fe64cac2474fce2b672852.pdf 3fa395037c27c34e7fd694c66d78b0e4 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/06390af68c7fe2e65de26a52b24681c4.pdf cf49c4d9560324152035a52b99e69555 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/be8553e044177d2407ff7a81b9281c41.pdf ee8b655150e6676b6e4aa57af61836c6 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a459bd9ebc4cc10e732c36d0b2585f89.pdf 84475adbc664850e32bde9aa281bf1e3 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f706201518c31a1c9fc7355a062caac4.pdf f699d09d7c87d7c31ccc8ae5a24b1069 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d8a110d45fa32be4407515e2b150903b.pdf 0a57cfcb14a4ee7536201d1bcebd1148 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a705cbb421b68496bed8802c843d9cf1.pdf dd8050f34713181ad3f567f2f07cf910 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/501e0f959bc03ffd47bf40e507aeb220.pdf bb9c799a71d1930dd09d960d4e6ba6d2 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/45e8c0d13aed807bd8dcb8011cb1716e.pdf 194ece630eb26216a19cd9edebee3e52 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f1b747d181761ec780fc81f01984ca27.pdf c5eaa74493eaa6c6ffe8b57f145fa22e PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/bef290ef51a47dd7804e3d6fdb7b8877.pdf 22d170ecf5ed1117d5b6166cd06d1039 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/a92694c78965545edb381c193ee4470d.pdf 8c20c1ef79cfc8f84954307035e82f1e PDF Text Text ������������������������������������������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/bc3e8e9a4661978c461a734cc7e78202.pdf e83006c444399fc6fcd72f447eb0b915 PDF Text Text ������������ Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Srpska riječ : list za politiku, prosvjetu i privredu Subject The topic of the resource Vijesti / politika Description An account of the resource List je izdavala Srpska dionička štamparija u Sarajevu, uređivao ga je Upravni odbor Štamparije. Odgovorni urednik je bio Đorđe Lazarević, urednik Vasilj Grđić. List je izlazio četiri puta nedjeljno, štampan na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom. Svaki broj paginiran je za sebe. Srpska riječ imala je svake godine božićne i uskrsne priloge raznog sadržaja. Odgovorni urednik je često zatvaran, a list plijenjen i kažnjavan globama. Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : [s.n.] (Franje Josifa br. 37), 1905-1914 (Sarajevo : Štamparija Fogler i dr.) Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1905-1914 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 46 cm Language A language of the resource Srpski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-769X (Print) ISSN 3029-4126 (Digitalna reprodukcija) Table Of Contents A list of subunits of the resource. Ćir. - Svake godine za Božić i Uskrs imao je posebne priloge. - Od 1907. izlazi svaki dan osim nedelje i praznika. - Od god. 1, br. 81 (1905) list štampa Srpska dionička štamparija. - Urednici se tokom godina mijenjaju: Vasilj Grđić, Đorđe Č. Lazarević, Stijepo Kobasica (1905), Stijepo Kobasica (1906), Risto I. Petrović, Đorđo Bikaljević, Vladimir Vujinović, Mitar G. Ljubenko, Đorđo Trifunović, Stevo Stefanović (1907), Đorđe Trifunović, Marko Starčević, Maksim Božić, Jovan Vasić, Ostoja Jugović, Pero Vukašinović (1908), Jovan Vasić, Petar Lazić, Simo Mitrović, Simo Janjić (1909), Simo Janjić (1910), Simo Janjić, Jovo Babić (1911), Jovo Babić, Tanasije N. Pavlović (1912) i Tanasije N. Pavlović (1913-1914). - Od god. 1, br. 109 (1905) urednik je Đorđe Č. Lazarević, od god. 1, br. 150 (1905) do god. 2, br. 190 (1906) urednik je Stijepo Kobasica. - Od god. 3, br. 1- br. 134 (1907) za uredništvo odgovara Stevo Stefanović, od br. 135-br.186 Risto Petrović, od br. 187- br. 199 Đorđe Bukačić, od br. 200- br. 215 Vladeta Vujinović, od br. 216- br. 239 Mihajlo Ljubenko, od god. 3, br. 240- god. 4 br. 87 (1908) Đorđe Trifunović. - Od god. 4, br. 88 - br. 127 urednik je Marko Starčević, br. 128- br. 166 Maksim Božić, br. 167- br. 213 Jovan Vasić, br. 214- br.253 Ostoja Jugović, od br.254 -br. 282 Pero Vukašinović. - Od god. 5, br. 1 (1909)- br. 101 urednik je Jovan Vasić, br. 102- br. 106 Petar Lazić, br. 107 - br. 267 Simo Mitrović, god. 4, br 268 (1909) -god. 7, br. 67 (1911) Simo Janjić. - God. 7, br. 68 (1911)- god. 8, br. 157 (1912) urednik je Jovo Babić. - God. 8, br. 158-god. 10, br. 128 (1914) urednik je Tanasije N. Pavlović NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 23299334 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Srpska riječ : list za politiku, prosvjetu i privredu 1906 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1906 Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-769X (Print) ISSN 3029-4126 (Digitalna reprodukcija) Description An account of the resource Br. 1-190 NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 23299334 IIIF Item Metadata UUID 5d0b6e2a-2a8b-4eaf-ad60-0a88437b53aa https://kolekcije.nub.ba/files/original/8fe9fd83fcbf132e7c4d9760ed6c02ab.pdf 34f9a8a5be69af99144ecc8a3a508503 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/c554e011a44f6fca385a9a23efc0f1d8.pdf bda0fd8bd73e7404b722d10ac40027ac PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/64b42f260b4df2903ac16331e7b08a78.pdf 8d754b1c2d495f3c935197a3b1c2b87e PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/84b4c05312769556e2fa7705c84f85ab.pdf 46e5c0cda3920d728d90b83a01b6d3cb PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/fbcd4828626f955fbf91322a91374aa3.pdf 0d1dc9ebddb566b4fe1baf1b0c0f0445 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/bc8b3a734fc4eddcac449a88d3e71d48.pdf 4209d42c7ff8afa80a3e63ea05a5e5e0 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/523a6653cbccc6086616b860644be3b0.pdf 17e011bc676f2d67280bfe0d34cf2277 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a003ae7e421f5eb5214d96cf08f50be6.pdf 9c124169a0b78e2d66a7e31992c83dc0 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ccc5bba79387cf1e7cf743dbbf9338d6.pdf af7f77dcb6bd2bfd74c50f36d503fc9b PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7fca2cda3e30c7072b3865e22aedcc0c.pdf 5be0dc84fbafe0d102034ba9a08eee7e PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d157b5fcda18589ed1c681e21ccd6080.pdf db385d24b26f8f57d23993075052af7e PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/1cb37ac6b3b2fd1a9b97fb4e7d305dec.pdf 1bfc518c6ad3ea3db834999f4ae16c37 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/457f1b375be7d9ab2a4692eb1c2d87d8.pdf 40b4aef054ba6fa4065baf81f853e580 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/5088a1163d3d0a62cd59bad8f451a9f2.pdf a2a1446a1dcb23c3553b4f8a61570e2b PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/511b5206862787c02113f7df7648b06e.pdf b833e640b56f9e50fea9cb5a1944a99d PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/29338c3c94c7b203827d9909e77dec60.pdf 20f112aefb29bb626630dd2edac009f9 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/adcb8db3f23d52cda2720ec4dc6bf8f1.pdf 55e1fa1b7ac43396f1d79344a8c1e16a PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e23ee99409af2d8214f61774c3b7880e.pdf e1a4294b385f460de1ebb8a879f8e3d9 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/3486169ca5041472421b98688ffe3687.pdf fcf718f00f3dacf6d27dd03128065e7a PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b160b0f3633613ae174d7f24345d69a5.pdf 13881005f0e95fcfbf9ead0a1d0394e4 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a32cbfc4686480a303108d23026906d7.pdf 7414dfafabfaa4c8db825ccc4244f2cc PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/3a9ee3365c0be0fee848bfd0b26e165d.pdf a272740f1f6aba717646b77070854ba4 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/8b82958dca35e68cbc7b269a966ace81.pdf 23db53d71c16601579c96abb76e80fd7 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/03d670e2070ee6e1fb175f7f0c29e8ec.pdf b4b8e2b998604b62ad676bebfaa1ae97 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/eb0829ead0d921ca9fb8a13369fe9a35.pdf f8d81333065c8c6b4cb4fe18a67f642e PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6d0c5ed0016b06a16b6bd62cbc599c34.pdf b8eebbfb30072c2fd0700baac5f370fc PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/fcf9d24f51ed4953b1984e0307bbf843.pdf 0b6967363c40e09b6eb70aa6e00a6cb4 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/2e0ef71b4c1934d496d86152ab1017a1.pdf 89b0f40352b3c2e4631d4203fa63b97c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b453ded241aeebd839e5ccc4ff3a1847.pdf a49ac5de5daa71195e4cd5eaff76869f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/1d7dd84d8c4c58d7f132f4f7f57f09f1.pdf c8b7bb014a1405b79cf1afe28787b868 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/1045aacb89e5aebdc872354492712996.pdf f18613d17441637b01a07245085bdec0 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4fac1cc36bda2975c041b1ecbd7d44a4.pdf 1cb0ce2d736f9bea1b9ea64d690195ee PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4292a79de5ff2e1b3cc1bce6ddd24945.pdf 3e71fb8ec30c84d613c9ca3f629ae5a8 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/8e57f4a54f2b60b0d953d43eb44f41da.pdf dc0ef734ec752b9caa488766ac61662d PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/36d4cbd540c140c636d0929eab277674.pdf 9e6eb275a76d32161df77b313897fbbb PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/bcafcc1dfe72c3bc7ad28cb02a2c8c61.pdf eea759b069c168ab9eb69af417029e72 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/9cf80873155d73062d9913da035a0368.pdf 1805a792483d37833fc38e2f9b79706b PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/553ab7ea96e29c5740208daa385fbed1.pdf 51f951bf90527017f8939a83f60a1b02 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/29289d9f67305cafd8f654a70086c95d.pdf 9ea57301851d7662ee8b56da5cd27832 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2fd79d77ba95ab71939fc6f83f6089e0.pdf afea694ad0e8b3132a314a6ba7d6122c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/79cc8bc0b4af467cfa0ee5bfca78e832.pdf bd48340e4d3e1120193342a22cf6526b PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/42c38c8fcb75b2526b3fef54182c684f.pdf 06268bb8ed9d5976b426c8e3b3ebe08d PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/13999035859bdb5f1247de74a34807f0.pdf 41b1c94cdbaa14565cd9d88386af1ef4 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f08a8bf000bcc3a5106571f022fca2a8.pdf 3273cdf26573ff3852846494ff154f45 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d191e7e684281bf33251b162e8f8f668.pdf 44c7eac93d6679110219693990c3446a PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/8f2d0c6b5beb52f0694d8e7f11117dd3.pdf 9361bbedd592ef2ce4d1bf23a14e7c67 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/d4bfd6a85855fe291cbe0a45471a173e.pdf 7e2c1959ce896e578a11549f8971b012 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d2776e2b3726f5f9c406df1d189a45e5.pdf c56c4aabbf78f85ff29c39f2fbb86f76 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/91c77e441293f95e54627bf20b4b4166.pdf b9e5fc8d42a6c6d87fdd88e68f900796 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b69483bb85a3ce5bd6181619df00a138.pdf 002a864abb972dbe8dd92a3be9288ba6 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/33f98bc5cb1f7e9240cfaaadf667a7d3.pdf 06cebbacf40a8740450f82313ffcf0bf PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/6c045fc374ad1c0efa2612fd48d0a977.pdf efa508761b0d00a088ae8c69fa3efafa PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a222c1b156b9293e27c612b0f695f39a.pdf 384986707220cb214b4c64e040551110 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5e267775b564447a6c49aac1058dd405.pdf 8f1c1699522f6fd25af9b0a2bd8b9b92 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6b5e848fc8acbb25b2f5d41e8abf65a9.pdf 08d2c45736a69f756e6057e412bcadf3 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/b9f8c0be93308d9b815dc26756fad591.pdf 29f9be3e9067cfbf21f6355702d88cbf PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4eae8e533ac71778f94f9a2d347ed5be.pdf 003c4da94d6427c3bb8c99110123a342 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/d2dc433ba8a64aafc565860facdb02a1.pdf 9fa5e8201a5b869fce1ec6e8ce277226 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/fdc124fab874fe82d82fcc8a20520a1d.pdf 4a2b9adff46aca82cc2f2900dc2c38e8 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/91bb507db122966c7d9ce705b17203f8.pdf fdc2fab26c9a335067c9e83e9b439ec6 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/487dd9afebbdd311c59fc030e119dd58.pdf 4799213d3afd2848fb7b5d7fc7c830ba PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4dcbdd2f16da264245f73f7f95f6b4fe.pdf 96fdabe7dbd36fa2f54841e7486e5fe5 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e8961402b5c172a3f03c51e86da3955d.pdf 9e85dbd085c7006cd7473edc5652c6c6 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6ea85d6c6c4a7dd2064bd1a0837d41e6.pdf d4435fd9eb0ceb79340efe52ee83d504 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f15afedba9b70c30587d35d4c09a629d.pdf 0c35644eba68282c6a7fde31b14b6e1c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/cbbfd12653ba6063501092cfd30e32be.pdf b5a626a721dc0221138003ec02c8ae21 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ca7ff7f7af85ac1e2d4db1d8bcc8a7b4.pdf ebb6b8e55db9724f596695fde0b86f68 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/84fecf7af6f525f56d0697ab1d1ba3b8.pdf a4c13b4a95ed3ec4ab3570b6003deb70 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ec9e7a913b1b450e9cfb34d3f039af5d.pdf 1d79dc0cc7a39242eaeb3bf44a1646ab PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/05073f38b7fd42b3039b7fde7af8ee75.pdf e13d14bf27659adb4fedc7f52d21b43e PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/14daef6859b7e5777c68bfadc9f543d6.pdf b4dbfc82fc3939e09f71772335d1901d PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f876c56671205c0c9986bdb637bd2ab7.pdf 4581e737688d8577b4d127a0c877a23d PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b257aaeec4e6243c2884e81bf2d471e8.pdf b3e410b15c8446e39522ab264eaa7a6c PDF Text Text ���������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e65546db7aa51b95a6834788bf88e9d3.pdf b3f23e947cc8516f2b2264ca78489f85 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/878986150d7f046f9e6136161f2492d5.pdf 6fa986e7a50e845630349784878073c1 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/fdf35e8081de5b1c2fc0a4317c3bf1cc.pdf e9bf1db36304b13a44d161fd64721ea0 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2509fd33751dcb3fc346351bdbbfbb05.pdf dd4de9111bb5f7ec45d06cc44f4099d4 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4c97028426954e2c973db401d25e6507.pdf ba15d207c43a13f4eefa5fc6a365c4e7 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/51c847605c554f4adc1d1d5f8aae0b3a.pdf 31cf9b4f0aca97946fdb8782412002ab PDF Text Text ���������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/8ce0edeb2ab7aad24c7410d08deec54a.pdf d9a23d9b02586f67b86bb6ea92689d25 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2917691617334b38776a0a2dffa76362.pdf 5f6a34bdccf2f86b6237d3ba0ebaf5a3 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5ab5da7fa023a4997dff15972f4b412d.pdf c9b73a276efed0ae2e9abfe284c2a232 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/8bc80f92fba29feaf05c2529d6b93c03.pdf 050f5e3daef1418e17391bcf6d3f5aa7 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f14137a9e6a4624dff851ba8769b481f.pdf e6b561b94f2c0a3f95a906577c6f9009 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ad1c6f0a3737f5e29b43f407eb9bb270.pdf 5eee89be6065b108fc2278a3c736728c PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/028bdc7e59ed51d02ea1b5fe2c91228b.pdf 5c6e098096a2e46ed5d3ef68d81aadfd PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/92c486dc76ffb7e7e9cd327130821659.pdf 089bbad470cdd3316dd5a6877ebf04df PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/24260821b2bca0d3ab6d86c279a8631a.pdf 7d4889abea351ac522413cee233213d2 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/784e54bfc160b1f7ca2a898556984300.pdf d490f59c80171a954d0d1e087cb963bf PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/88de952f3caaf02ccdb8c358d7ad01b6.pdf 80b3d2ff7c5de0270ec4cc52a4851049 PDF Text Text ���������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/1286baf9ad56350a4428d4f0973d2c51.pdf b6091785d1a2677a79af8ca8a8717f0f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/566b967b21048435f11e2328fef6b404.pdf d363ffd1c5ec1cb8e89ed94816edea59 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f8b136ff5455edbeb99202e35684cce1.pdf 4f630fc3c15739c4d6f81e9a4a007d5c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d5f15ab98abe21b48ecb97208d340e04.pdf 2517c1f4bcddc433268fcb9b753724a9 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/352e8ed580899951697a9e4b52ff99de.pdf 0ecbaa75badec00cfa2f587e011069a3 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d653e8d9245515d49d8092cc23a22f9d.pdf 2559089b3aed20a0d71ba0eca06c40d4 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d29317039144c186d526cf0684971f5f.pdf 14dc8fcdf61267da1ecf208d7f0642ad PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/3ecab6d04b4f2968c4e98c8f87e4a853.pdf 5a52707d35d13412bb10dc834aa4fbb6 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/e17c9fd32336e34b8d5fb486d026cf3e.pdf 521acc187fe72f34eb6b7ace3c49c5c3 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/9873930783fb29598f0d247b87e1cb07.pdf 742aefbc07cbb92d2b9df276ce67876d PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/0df1d0fe79f8445b488d148eea32fb1c.pdf a9b671346269c31dbc65bc63a7785ba1 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/731df4923fefb79f18d001774727e41b.pdf f4d1ba691448eb7c3f74e7d2650f0d88 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6bf1b15b953aa4a2668f27d3041ab5bc.pdf 012b11ac3784325e16662fdd3f522a94 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d6da45b5166d4f18d3d2f590f635db92.pdf 587000fe63b195183c00dd40591ba538 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/81b999c7ccda84bac3f65728d77077ca.pdf d7e6b5d5a7244a641c4e142fc582c0d6 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/9ced8c752d5b8917c01bc1f62414ac52.pdf e8b45742ecd2f5665a13dec9b15dc06f PDF Text Text ���������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/05e8a00f413946b345f0f5842ee670ce.pdf 872941ebd05aae8be78bbe7c943fb279 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/687de00a08fe84735736dd532594b7ae.pdf 131b8913fe8603eecd8b05116b799c8d PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/8840f0196f03e39a0b62daac7c04105e.pdf 72a3a6356c760032d4c9efd2c6a86f69 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a7459b64b473e7650577a1745efd34b5.pdf 3480b895484358952fe0fb39e795d2e2 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/dc5320c3c566b9bff987a0da6fbe927a.pdf 9cf9cc4534b2d70ca8e99be5c9e9048c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/37c25854a51849cdef4d042fc4022d43.pdf 8d4446b2d205fef191acc73738edf8c0 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f24313b31284631f04a82d86c48aaa62.pdf 6cd7b4ca5521e743263c4700c57615c4 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6ef6b6e7be9ccf70a9c15493756ea393.pdf 535b5406088076bdcc7b3bae743d7e78 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/35db07762e3fb9bf38928e5f65514173.pdf fabbca8f348ef46d7751e188a00594b5 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4b264fbe0bf8a6fbcb5843eb24407cd5.pdf f72e9bdcd0bbd3f6aaeaa973107c9584 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/af1cac62a439da2f0ccb071c3ab843f1.pdf 92eb45235fc785f215debe85fca3a609 PDF Text Text ���������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7577ba8a61b7831db37790316a502296.pdf 032fd3ba1a6215c13128c8cff6a5c3ed PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5038b60ddfe00b1013e17c7bf3b45822.pdf 57f5d234a101807074df418c96662375 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d27dd5bdf4377ecc3e75eb33005d553d.pdf fc03577ecd33e18c796ed29272f73b24 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/20e4842cf630b80b017fc7216b2a0b8e.pdf 55a60d55b1fa7b6382de4046f870842e PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/40576ed1af8da692a7d0bea4c1c8d815.pdf e55fb7a8ba20f6de254809284c24dc64 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7c9677488252852baad6cdfb59214ad6.pdf fdcdc8450fb76c9683f2c459ff594e75 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ddf18ff1d562156477439c04bf7d151f.pdf bcc588bd2a3e0a823d997dd33be4cbf9 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/227ecd2d087d7aa64298af64682df15d.pdf 6b06ca74379b45c14d17a2a3e26d01ab PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/942de5fd091360cd079e618a065233c3.pdf 7adfcdb2ac7532fb92c765f30ebf3f1c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e9493296ea8a739ebc97f86c8acde9b6.pdf 1d026d257360a5f3dcafc533c17ce53d PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/fc66a9482f9a0daad731fda0b1d81a1f.pdf 0ee95395ab213266c8379adc934de2f3 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b98b50d2d222458dfc86aec9f2c6ec6a.pdf 3878c21df2dab2e9bbb5ebb43cb7f4eb PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/040ae53e2b0f8667b5f25d9c7b8f66db.pdf dd756b04b688eee0b2e493b195bd651d PDF Text Text ���������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/c3abede7df70ece03cc0d18bf0360f7b.pdf c28110f7a890f82e62b43e16e2bdc36f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/167e912e989c0cdc3d7c616ebb70de42.pdf d783c8a28c159f6e76cfcb192f6f111f PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/79651637a9363d3a4f18ded1f0225da6.pdf fe01d57b4f2cb009ec67f2b5e150d326 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/25a8300eabfb470600948331195ae3de.pdf 65c3266bfe0e93e8db3fe537643afe6c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/208c3a2b5b0e824dded72a28f4c120da.pdf ea875626a8dc78c795731469f0af18ae PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7068f871da09020469a02864991b362f.pdf c825215aee5e706c7001b85e4aa0a397 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a42fd8a5ee038991569cad0ebb3d501c.pdf 619962ea501932aff67b24a130507e9e PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/3bd1c2595a5d911be2555207639092ac.pdf 04bc474580b2c6386339c9d2781cb5e1 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5bee8355040ef2ad2f08fbcb1cf40b58.pdf bcafbe03f31dcaaeae60ae426192625e PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2104c4ee2c44db1ef2ea42bcfe5e9af0.pdf 7420f281023db433710a538418583cea PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/7849b23ecfbc55798528bb54dec97e8a.pdf 8920e9734722560254e08e6e1f2e3d1b PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/0eecd6d9ccf742a6eefb890dab18aa29.pdf a1c64cf4ec80a5eaa47e107604698462 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ed801884e71fdb1dc9e14207f4d5a5e4.pdf ed8b4e11bf1db85818cf9fe00e48da01 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/103583c23f4720d761eabb1b24f2bb6d.pdf 6af7ce77ecf7e71d6f341d77c24a65be PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/827bd20d258c32d9c173dadf0c781f6e.pdf 4dd0613fc0577405e6845aa1c0af84d0 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/92cd6c8ee74bb9c92a70d82a4b43be0b.pdf 3e21cdaf0a9beb66def4bb5b6ce623b1 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/c5597e42606a60c5a1ae4c795c6d391f.pdf c298a5f0d1c229a5e0f2381e54807efe PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/aed50f2a5aba86b2429639810904402a.pdf 32b553e084c74b31d3e9f94e4e6d941f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/825ec871b8bbf56e3d280a47666dd1b0.pdf 3709caa50ee344d16b24254fe00cb9ce PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4f4e7594fa01363abdc24e3e4cc0a2f8.pdf 3e98e7be942df20c86097369c1f3192f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5bbdf300bc4daf4b4245acd3d19a4cf9.pdf 5d66175253662f2bea73dd802f27ac91 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/c673f2c9f208c211d10404cb57d5769c.pdf f44cde27f3d47e035981783f0c4e3c29 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/8d28975a272d70c42d6a91cc9a3ba747.pdf 8fb9a8051ed9fadc051bec3addafd0ce PDF Text Text ���������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/71d79d43669a16228cfffa20420b8191.pdf 69f3993b75ed488d126fd3b9b95c459a PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f8f4066649546c9b4f1fb0c90650e45a.pdf 1f25f71329ecebf799e4fb26378ee657 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/0e7118e0b65734c1d5af1d2366019c03.pdf 2a4bfb309bf757a8c2f4b5194f4a949d PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/eb7979cf01b114b89bda129f1f4d22b2.pdf ae5e5a574f8c80c75ce763f74fb715d0 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ecfa8ae217eaf3b38309418ba1e071b7.pdf 36c82485aa18ad4a09a8e6d4221761ea PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d4e5034a89f1aba414ce5919494ebd13.pdf 487c8743e9361526656018afb5c04650 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5c6e54dae4dfed572f21b37e8f65678b.pdf f870c1499871cd124a47258b43747e6d PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/8d0bedc957436fb31d9d95cedb533f84.pdf 9e590cb1a463f34040b7b654c6237a60 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e563194790d7401c6aaa45fdca8593a6.pdf e0b88de6e099c58253602ebd79fade33 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/14f92e959e5a4f5ce9a226070e375f7a.pdf f6488f15be9cdf4a5b2bde9b9065632e PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/45c4ca6b620e4d30f4db6a9a3a436f98.pdf 1fd7b9ff9d71e1014db1e87e2a7d19ce PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/9258eceb86df3527a6651822ce6672a7.pdf 496fbc365031baf2acf5e40fb024d342 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/3a914b5e2c35f12283018ad4e1ac18d1.pdf 99dc1917f40fb86ee26049efacee2e2d PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b82fda0a7a5fbd6f129f007d3ad8808e.pdf ec3b84b59d7838ccb8606b540e55374a PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a331d347574fbdc7547813a8fea5b15f.pdf 744fc9c98f89ae3f52f29a38c7997ec6 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/449284e91346316f17c1c9ccf910b692.pdf 9cf2e739e96dbd9f8858585b865a8ec6 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/26220a3c324cf24ea6d011ef3a05dbba.pdf c9ea1db629c8d738797199ef47543461 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/c60a12e24546a9c828396ee4828a3c2f.pdf 843d56d656c9b512484a37cd0969d40b PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/bfc07d62eb8b3f55623ebd709ca2a5a1.pdf 8f91bda32c74de1a272f8bbb6741cd3a PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/961a4ac9265c5f886e14beea7359a62b.pdf fe5ac83588106d5b2e58f4322263aed0 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/7f42a13429e5e27f4578bc035dda5d94.pdf 2961f3eb02783fa7d7d4eabb2d2c8e72 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ee8139568bca88bad3faf7bc77cc05f7.pdf 7926b95b877d1898dd3b0195ef91ac30 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6b56376e1ad9451a86a169a3224c338d.pdf d9c1258a44deb4d837e2abb8933eb56a PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/3412530cf05391f24468bf8dfabd09db.pdf 1068fd722652ac84de825f271b62ef25 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/c0dd444e74c302dacd313f5d71931075.pdf 892385d846feedbb1f405b9cbaadd1c9 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/135431f36a02dabdbe0dc254fe30c852.pdf 892ca696a92bd17613a20c6b13a018b4 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d0b01996e87b83d40d4f5d2c747bd1e1.pdf 2cb972c99a87273decfc36f12119604a PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/131aa52e9721587c2de8726642fa527e.pdf 12a0d47f2930051ad044e24b24c872d3 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4e69bc470050ce2a7c5db29ba949567e.pdf 5e81a238866517942d7c8492f0bfe0aa PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/0d2f05d75208b4a691330101d13a6802.pdf 11c3d2c6a38a6d686a962862477c2865 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e0a3726f6f11e622bf33449de01622b7.pdf bd792d4558ebdd740c28994ab7f30a2d PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/262529cca9c180efdd31d8fcf2067397.pdf f885f0019d806e3928c8f6d4bd0893a2 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/42c1dc37b87ea6f2934ca50ef264b395.pdf 31916860b49914d50235d9567610ab3e PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/c94412154e50195dd8c645773d6595a2.pdf e908026e6f34d49f54471ee9c52ca318 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/4f3628c66c94117fce783546133adf7f.pdf 9f71753cb34e67e77eb3abbc352a4782 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/80bad4d2e6ead7f239751503beb4b8bf.pdf 049f30638a78c2f675613aef45c3b567 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/137c5fd209ffc0f29f00045eeb6e99f1.pdf 7eab663bc77bae5d8577c30ae3b5e2eb PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a38dd62a6b3615659c5b6142cf5bebc3.pdf 9b747785a9beb7cf201552de2921b4c3 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/dde4ae2aaffd774c5a75fb2d6e967b36.pdf e2dc5fe9fce868aa85e91ee2eef10598 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/679ada1fd1be5f673d38b7af917f008e.pdf 6c243c6630b161d3470a6e66870db4bb PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/81cf3ca842c6c3e8857cf80a25e50441.pdf 9e5e31558a157e11b215c4641e5ee163 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d100d167965296313fe4442387e79dcb.pdf ad8de83d9d5b9559c250c637146d30c6 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/c275e055eaf3ac044bac352dea15c75e.pdf 54c6d2146b005ab7f86de5d3e0ee95b6 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a2e198c43bbd5b0205d7c716bc2382cb.pdf 7d3ea667be5d16665a7bc99f42bf9f14 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5e3547e31c36a99929e687221916c7b9.pdf eb6dd5ce1dda7da59435791721d3de85 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/63eb2912cd1a158d6b1fec248f265105.pdf 8f33cb9eaa55c2e2c36edb964dd5a268 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/94037774a9b06ececa76519f1fe42080.pdf 4fac6974019f1b236d66c5beb23eaab9 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/5d7fbe39d16f38ec817e070984bcd18c.pdf 9bebcf46e1aea8058f3a16a131df47b5 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/c4d0d11574a613937434ada8072c73e4.pdf e50a87a3cc18c909ff603d99a3d3e88e PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f54f930e8aa43879a7aa4cfa19ff38c6.pdf a594538736beb3c2d4bb0acd6c0cba0a PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/c95267d0aafb8f00d0d7c6947519c3fa.pdf 370c55b4b44e10a0775f8726c10271c8 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/94fbf01b1a1ee5dbe9c44ae28f06159e.pdf 050d8de818a566c4ce6833504fe34861 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e91faf18c07ced8deb5a8bb75e952ea4.pdf 86675dad40ea566dcc6609248387b331 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/907799f4005127d3f51331615455d08b.pdf 4a25e14e252624ab0265699a0ebb951c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d1b17ba8414f37cad915d76fb94833c9.pdf 7ae31e84b23bc9de312b59d8b6a20223 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/533105086fa00a6cee0d7f962d418a67.pdf 9be2688c6020061977bc87516b714b15 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f9e986b83d739712359fb8621716f389.pdf f1d30082c563f563ef9a5e2d9350bd87 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/99f4a618f8825e4d3ae8defab1293f86.pdf cada1b2cdca2cf7e276f0551d933be6b PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/3d6da386af911ecde88cf50e4c25a248.pdf b735d758c4957c4976d8a92bd1afa01d PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/201869de6675f11a668bbf4cfb3f7b7e.pdf 62b6f5c0e287d639e01bcad0cc069ec6 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a371e897911e9ac1fab71cd20b4c0b2c.pdf a37e86c837aab48339f112f095eea936 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4ccd16ca0156eee1293f4c88a123feee.pdf f0787cbb9fe2c10098553c77ff281030 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ed583174b62e38e00c1854856ace68fb.pdf c1012c7778978afd2e536242f378847d PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/74855980cf15394e31320fcc9ba2af4c.pdf dd126820b7831d90ad34461d49c2173b PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f2812eb07b1a91e83514c9f67a5a914b.pdf 7358bb2f8c7b99765837860456ddba0f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7f69b09e67ee53344afe2845c7f65686.pdf 91ad0d47728ab3832ff1e7c14eca53a0 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/05e70a37a99dfee707564439f2afda2c.pdf 6863c8526c70662cf570fcd53e215047 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/fc67815e351b67532aaf9d6a9e44262e.pdf 451af7c85b228cb4cb9b9f82b5fc7728 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ecb5e8d16eea8c8d8d34b97ec3643c72.pdf 0b21cca54a2c6a21eba8bb58b82a929c PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7c3e7f825eaae72c03c103fa63e61ba5.pdf e43fa686cfd5470dbd33ba8cdc618443 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6440cbb646fac52dc9766068b34822f7.pdf 7ccbfde3740738c6a11552be0afc2d6c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2d9174872016a3037dd748cc816278d1.pdf e423210da173b7f9bd38996baa139f69 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ac513d2019a948e5f4d183a48e8a1d54.pdf 7bf5d18311040cdf526db9989653b744 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/0b245a398b3819d8c06545dd8f504312.pdf eb95e57108d8d1c3ebdb9b47e2e44d1b PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/390a297c900149e4795fc98898163216.pdf 8debf75b0425ae14bd3c07fc66c963f2 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/52d1744495a049966e8ae2663e454e46.pdf 04edbf4bc8aa9fab59a546acff76c026 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/74a7e28d2f0d2c86b0f04f19aed7b58f.pdf 971e18513c92af611786c49e8b7db95a PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/3ba1e59fdeb8ea43951d0b90b3d69bd6.pdf a993beea4a6f6531649393b2c40aafe3 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/0414bc986a7eabc91841c189759723ce.pdf bcfd06e4a62cab26d72231a6c4f75b85 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b4586d0d3ed4c9042a3ef1dab18cf9a6.pdf c18046643e6924b65ed1e43c783a076c PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/297c41c16b6d668520c8ee839d468ab2.pdf 88e87fed201ed44ff0105485f10f8ac3 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e771a8bebf152c44928a582348af296b.pdf 50862fff8a62f34b23e0e63b7d3e27b6 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/47d106b9e1d29d1ecae7f2a45310be9f.pdf a53ba267a2aeaf51a158b75ed46a722a PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/9b8831c0206709b682c248b078380224.pdf d2428689307c68ac904f9b3fc2dc18ea PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/945d09b92cc7be4a742b88dc555b713b.pdf 19b34a880d09cce4a3f90f9c4b0dfa12 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e2a552198af082322cecf2c4c7985bca.pdf e377e4d7d132283cc0831764e82683d0 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/43ab04c0e01016916fcce31156a488f1.pdf e24cf672ad480fc231cb18116ec7af45 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d45b6d4e8a066c1fd5ce3c6f11b31a06.pdf cd5174b55e79143d1c1ada2d00bb58cd PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/0174018e6ee3a8a6e2f286f90ec201c5.pdf ff594e5e0549334850cdb9435e6edaf3 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/9e8529369ecfce59cb651c2836562957.pdf 5389a3e03666bb32f82fb32fd15d6b6e PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/c5bba9f29d7497e48e0a3a2d316f11d6.pdf 06d00bb7316e8b088efd076be5f8d64b PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/3f0784bf8afa74d4b552ac20efdcba37.pdf df654b4cdeea0703ba38727c2e63ebf0 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/da08edecd3492852cb2a29915950a074.pdf 93078f73644f702f32524be67ec5b9e2 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d316298551a8502c00d74aa22b61c234.pdf 20a8292ed9706ec7352eb6e6abf3e8a3 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ca11461e8d3b4f9c2adc18384a6ab844.pdf ca179bc17548aa941a1bba2075bf443f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/cf2f36da09259bdaad1caeaadbfa7d03.pdf 9d8df70befaf10060a552a418e057ce7 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2fe02a7e8c4e31e4a54c74c7453284ae.pdf 4886abe688af47e0292ee06385e4c5ec PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e728303ffc27055c67df21aedd0f47c0.pdf 2ebfd14751d92c94972d3c73b64e8b05 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/45652cb35a82f697883abaa6e6b9ffcc.pdf 144eb3986257a82f6e762c863d460d09 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/0453ae147fe5ed23b678466a0775e03c.pdf 0aaafed341c7868c0d88bf5c7b1ab6d3 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7eb0bcc40f5d4b441e04b3768e19f67f.pdf 00783194c91d7727f6ec1b1763314340 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/19dbd4069994ec125eec3ea81b3cee81.pdf c035f9133144e757147df32dc3d89f37 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/bafd434bdcf7feed9b0b433cb37cd3cd.pdf e7f0eea323e0732c7e02c01d3c64cce9 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/606ba222ea7bf83cf99a22ae40e7593d.pdf cdf1850625d7e665e78da09d5e0fd298 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/eb191679a06dd23700bab2d4a21611ea.pdf 0ff7c2aa2495a37e0e7729c4609c3308 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a2abf8bd9bd0860881ab960bd8438683.pdf d08bd973daca19fd93c724c0cb99620e PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/4dfc3ae272e3554cd709090d76fd305c.pdf 9cedd2f0b8959c854951b3ae2637b51f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/40e272bf0a5d9edfdd8eb551a7109987.pdf 7a84d5794659df38e4bc753f6d440309 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/125a7851a68b796dbc27aaecb197cac6.pdf 554c3219a3c37a509e91067b5b490b7f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7c17437e051e0d2a2267760e095f9706.pdf d6d58d367c9dc02b901746a81e7ddbda PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/90dc1d1bc231b1e69640e9d804b9562d.pdf 827abce9bbfb4b90297b14fd610b75f3 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/be5594c24c765d1407d6994b8142d7cf.pdf e17bf51c72c3c140e3196c2727d53201 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/79cb1639b3417a46f890f23e27784f38.pdf 3dd23fb3d2885eba3dd7fedc1733df49 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d3b78fea8c9a7a2c29c78c000a600917.pdf 8dae3e9197ca585e04fa550aa18db160 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/fde35e2e299ffa131e8da01a8b536a7d.pdf 00bf879215f4925232a4ee83b1b78611 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ee5a655bd85eaf7859373037166834de.pdf 58d964aabf46115121cc8db374b1f78e PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/909f60073416771de549f9abea0e00e2.pdf 87f570ebc0f23533fe2db9ed7811ed86 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b31781c63ad6d07f6a0ae3d07f55d7b6.pdf 3e23f7ada90e67e5ecf2682d2717ecc9 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/038017dc9f95e717584f4c172d7d2197.pdf 587b95ee9d21fd6e5ecd1afafdbeb6cb PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4b5456eea85a5ecc4d48822775f31954.pdf 8bbfa2dc04a47a920c050c2cca3fc5aa PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/0430f591c92469f26587ec69d13710e7.pdf 4dbc21369e79995781573f8967dacb46 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d16ee9797a1ffddc37842cdb0a0dee94.pdf 4b323b2aed5cc6825ab5d41ae6f0e5ce PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/00b4719a0935263a112a20be95b7e4e8.pdf ec0dadeb372d3055b3919ae93da0421b PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/37460d44dea6e591323ebaee1d1e0e25.pdf 4ab8ccc703f2e66d9d2bbb07498b8307 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/0b3fa0e59a0aecf040ebd4cd50ad3441.pdf 22fe31a3b8cf8ba36b224b1a43455e79 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7be79d7acdbd834c37046a6608068394.pdf 563f3726797391f69faa81d5ceee1d38 PDF Text Text ���������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7ece17c845eb44eff0cdfe15ea6e3d86.pdf b6b317ca9054af248a6d13ed7cda1ed1 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/34c33a31e476137d6c76c43ba00ac142.pdf a98dffc04af99fc29d018f03c3999df3 PDF Text Text ���� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Srpska riječ : list za politiku, prosvjetu i privredu Subject The topic of the resource Vijesti / politika Description An account of the resource List je izdavala Srpska dionička štamparija u Sarajevu, uređivao ga je Upravni odbor Štamparije. Odgovorni urednik je bio Đorđe Lazarević, urednik Vasilj Grđić. List je izlazio četiri puta nedjeljno, štampan na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom. Svaki broj paginiran je za sebe. Srpska riječ imala je svake godine božićne i uskrsne priloge raznog sadržaja. Odgovorni urednik je često zatvaran, a list plijenjen i kažnjavan globama. Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : [s.n.] (Franje Josifa br. 37), 1905-1914 (Sarajevo : Štamparija Fogler i dr.) Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1905-1914 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 46 cm Language A language of the resource Srpski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-769X (Print) ISSN 3029-4126 (Digitalna reprodukcija) Table Of Contents A list of subunits of the resource. Ćir. - Svake godine za Božić i Uskrs imao je posebne priloge. - Od 1907. izlazi svaki dan osim nedelje i praznika. - Od god. 1, br. 81 (1905) list štampa Srpska dionička štamparija. - Urednici se tokom godina mijenjaju: Vasilj Grđić, Đorđe Č. Lazarević, Stijepo Kobasica (1905), Stijepo Kobasica (1906), Risto I. Petrović, Đorđo Bikaljević, Vladimir Vujinović, Mitar G. Ljubenko, Đorđo Trifunović, Stevo Stefanović (1907), Đorđe Trifunović, Marko Starčević, Maksim Božić, Jovan Vasić, Ostoja Jugović, Pero Vukašinović (1908), Jovan Vasić, Petar Lazić, Simo Mitrović, Simo Janjić (1909), Simo Janjić (1910), Simo Janjić, Jovo Babić (1911), Jovo Babić, Tanasije N. Pavlović (1912) i Tanasije N. Pavlović (1913-1914). - Od god. 1, br. 109 (1905) urednik je Đorđe Č. Lazarević, od god. 1, br. 150 (1905) do god. 2, br. 190 (1906) urednik je Stijepo Kobasica. - Od god. 3, br. 1- br. 134 (1907) za uredništvo odgovara Stevo Stefanović, od br. 135-br.186 Risto Petrović, od br. 187- br. 199 Đorđe Bukačić, od br. 200- br. 215 Vladeta Vujinović, od br. 216- br. 239 Mihajlo Ljubenko, od god. 3, br. 240- god. 4 br. 87 (1908) Đorđe Trifunović. - Od god. 4, br. 88 - br. 127 urednik je Marko Starčević, br. 128- br. 166 Maksim Božić, br. 167- br. 213 Jovan Vasić, br. 214- br.253 Ostoja Jugović, od br.254 -br. 282 Pero Vukašinović. - Od god. 5, br. 1 (1909)- br. 101 urednik je Jovan Vasić, br. 102- br. 106 Petar Lazić, br. 107 - br. 267 Simo Mitrović, god. 4, br 268 (1909) -god. 7, br. 67 (1911) Simo Janjić. - God. 7, br. 68 (1911)- god. 8, br. 157 (1912) urednik je Jovo Babić. - God. 8, br. 158-god. 10, br. 128 (1914) urednik je Tanasije N. Pavlović NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 23299334 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Srpska riječ : list za politiku, prosvjetu i privredu 1907 Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-769X (Print) ISSN 3029-4126 (Digitalna reprodukcija) Description An account of the resource Br. 1-281 NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 23299334 IIIF Item Metadata UUID 97a72361-0225-4d72-bab1-4517f8cd1dec https://kolekcije.nub.ba/files/original/af96b69bf82edc8184360151be8baaf5.pdf 1811754f43dd127a55901a8f251d4c4d PDF Text Text ����� https://kolekcije.nub.ba/files/original/fbed78605da3d2bf3f47826b16c723c7.jpg 5caf18a0a3ca0da2b039459f2fab52fd https://kolekcije.nub.ba/files/original/5233bfd802f563622691a53d11c7861d.jpg 683b8940739b626059d85070557f3c96 https://kolekcije.nub.ba/files/original/e050cd30eafd78bbb71e39ed0f617a99.jpg d1846b9e2432da4938ce70f98b01b97c https://kolekcije.nub.ba/files/original/702f90da75d74ac1200638f1cfd94999.jpg 01d5f07f93e5daaa6faa813a381d2fd2 https://kolekcije.nub.ba/files/original/7e5f308f12c2516c303d2997300da0b0.jpg 266f129db3a8f6037cf420df9e6e0984 https://kolekcije.nub.ba/files/original/93152e369823696ce562ad8638e6ad49.jpg 9caee537eac5165334a8e773443ff3d6 https://kolekcije.nub.ba/files/original/3aa5bab824233ee817ad65f7c3bb011b.jpg 80acd5f5a1d33c2bbe44cbce6c37b736 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Arapski jezik Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Description An account of the resource Podzbirka rukopisa na arapskom jeziku predstavlja važan dio Orijentalne zbirke i čuva djela iz temeljnih disciplina islamske učenosti. Rukopisi obuhvataju tekstove iz oblasti vjerovanja, fikha, hadisa, tefsira, gramatike i drugih naučnih područja koja su oblikovala klasičnu islamsku obrazovnu tradiciju. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AN‘ĀM أنعام Subject The topic of the resource Dove Počinje 5. ajetom sure al-An‘ām, nakon čega slijede kur'anske dove, imena Muhammeda, a.s. i ashaba, poredana po slovima arapskog alfabeta i salavati. Description An account of the resource Nash, krupan, kaligrafski ispisan. Mastilo crno, kvalitetno. Nazivi poglavlja i istaknute riječi pisane crvenim mastilom. Papir žut, tanji, lahko lomljiv, glat, s vodenim znakom, evropskog porijekla. Tačke na kraju rečenice iscrtane u obliku cvijeta i ukrašene zlatnom bojom. Tekst uokviren širokom zlatnožutom linijom ojačanom dvjema tankim linijama s unutrašnje i vanjske strane okvira. Na fol. 52a nalaze se veoma lijepe slike Meke i Poslanikove džamije u Medini. Povez kartonski, presvučen kožom, s ukrasnim rozetama, oštećen na hrbatu, naknadno popravljan. Na marginama prvog lista iscrtani cvjetovi zlatnom bojom. Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Contributor An entity responsible for making contributions to the resource Prepisivač nepoznat Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 1a-52a 18 x 11 (12 x 6,5) 13 redaka Language A language of the resource Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 5/1 IIIF Item Metadata UUID 8d7780cc-5556-4d8a-b472-b69cfd99ab16 arapski https://kolekcije.nub.ba/files/original/eb2cd6dd84d52a5e563e16c4d53339eb.pdf 7018628fd936b882f9c176d2fd8efc72 PDF Text Text ��������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d75e5ccd10cdb4db78c65f996554612d.jpg 6305b9b4ecd3b26133326c5a6d6712d7 https://kolekcije.nub.ba/files/original/74739ecd227674728d741c1a6a1d1d72.jpg adfd0b425a9a1b7f6f6c5919f3ad3653 https://kolekcije.nub.ba/files/original/7080792f8462a421a8d044a2087ebcaa.jpg 9abaae05bc4645569cff99de4f035538 https://kolekcije.nub.ba/files/original/ed36437ba8c7dafa4322f270a114fc3c.jpg 1705266d8f0baa6a7f1735bf243a51b6 https://kolekcije.nub.ba/files/original/a42b472bc7c447c176ce0976207150b1.jpg 12369733772b41825e442305b33afd7e https://kolekcije.nub.ba/files/original/28b2b7b1503fa30bf23f6844713b6e9e.jpg 5fb68b4a587ba6d982fd21d1835d74a3 https://kolekcije.nub.ba/files/original/d0e91256477f4757a880810839ea0601.jpg 14ad836ab30d446e1b91381a40cb78af https://kolekcije.nub.ba/files/original/13bf64d6bea1f8cc314e5b147ec72951.jpg 929db7bdd0cf746b8372c1c2ec408aa3 https://kolekcije.nub.ba/files/original/53ecd04fead59d9cc7652d7251be402f.jpg ec883e0364af91451157056715281ca2 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Turski jezik Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Description An account of the resource Podzbirka rukopisa na turskom jeziku obuhvata djela koja svjedoče o kulturnim, obrazovnim i duhovnim tokovima osmanskog perioda. U njoj su zastupljeni tekstovi iz različitih oblasti, od vjersko-didaktičke i pravne literature do književnih, jezičkih i praktičnih spisa. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource QĀNŪN NĀMA-I ĞADĪD SULṬĀN SULAYMĀN H̱ĀN قانون نامهء جديد سلطان سليمان خان Subject The topic of the resource Zakoni Description An account of the resource Zbirka zakona o zemljišnim posjedima iz vremena Sulejmana Zakonodavca i drugih sultana. Zbirka je izrađena na osnovu fetvi koje su dali šejhu-l-islami. Nash, krupan. Mastilo crno, slabijeg kvaliteta. Istaknute riječi i naslovi poglavlja pisani crvrnim mastilom. Papir tamnobijel, tanak, glat, s vodenim znakom, evropskog porijekla. Osnovni tekst uokviren debljom linijom zlatnožute boje, a komentari na marginama, također, uokvireni tankom crvrnom linijom. Na fol. 1b unvan u zlatnožutoj, ljubičastoj i zelenoj boji. Povez kožni, s preklopom, naknadno popravljen na hrbatu. Više bilješki različitih prepisivača. Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1753 Contributor An entity responsible for making contributions to the resource Prepisao Aḥmad al-Mostārī Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 85 25 x 14,5 (16,5 x 7,5) 21 redak Language A language of the resource Turski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 6 IIIF Item Metadata UUID 1b57610d-a68f-49ad-a0ac-89be118c9f5d https://kolekcije.nub.ba/files/original/e16d7ce4ad6e77e09028dc891888b820.pdf 958c78b5e7d9e78cb865ddde3dc6efb8 PDF Text Text ��������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b662b23e59fa663f60c65c21aaebf15f.pdf 4187512623ff18bf2e4e0933c699dc8d PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/8179fdbb8a651b3df0738b764bd1dfed.pdf 595b2f3e5869c2610c78de23393a4f2e PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/519f1d2b5fc403071f071b23abdb426d.pdf 359175c538b50fcb3be54aede1ccd49d PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2ce5c6aac3e4add473bc5069484228dd.pdf 3e15c115bb1f171b889b976eac6dd8b6 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a2c0e67c67ddf1a078af5b8e7c2521de.pdf 9dbd85a0cb2080cf00cfd913f3f0c7a3 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a86351bc5872c39d664e136b8512a7ac.pdf baefbf156b617cc1586b527a106b3bcf PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/46336aef65d865135e5b918d05c646f8.pdf a0c1bd852d193aa785aa1da700733481 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/94885dee3ad2b6bc179501d83be7f93d.pdf c101b5e28546af122022f1e21cff9a5e PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d47cbbf67137eb683c6839b32de16426.pdf 6198d436e64386fd4cb98f7955c8692c PDF Text Text ���������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/9f6913d80433132ac45564512f8cb007.pdf d8338f811d2165ca2b51a22577747686 PDF Text Text �������� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Musavat = Musavat Description An account of the resource Naslov je uporedo štampan na ćirilici i latinici, te na turskom jeziku. Vlasnik i odgovorni urednik je bio Smail aga Ćemalović. List je izlazio od 1906. do 1911. godine. Do 1909. godine u Mostaru, a onda u Sarajevu. Štampao se u Štamparsko-umjetničkom zavodu Pahera i Kisića, nakon toga od br. 27 (1907) "Narod" Dr. Krulj i komp., Mostar; od br. 2 (1908) "Naroda", Mostar; od br. 15 (1909) Đure Džamonje, Mostar; od br. 22 (1909) "Naroda", Mostar; od br. 33 (1909) Srpska dioničarska Štamparija, Sarajevo. Izlazio je sedmično. Podnaslov od br. 43 (1910) je Organ Muslimanske narodne organizacije. Dolazi do promjena urednika. Od br. 27 (1907) glavni urednik je Smail-beg Šarić H. Šaćirbegov, od br. 2 (1908) Smail Hakija Ćišić, od br. 36 (1908) Muhamed Fazlibegović, od br. 37 (1908) Avdija Selimhodžić, od br. 39 (1908) Omer Haljevac od br. 4 (1909) Alija Raljević. Također se mijenjaju i vlasnici novina. Od br. 33 (1909) i nakladnik Mustafa beg Halidbašić; od br. 50 (1910) Alibeg Firdus u ime Eksekutivnog odbora; od br. 1 (1911) Derviš beg Miralem; od br. 9 (1911) Rifat beg Sulejmanpašić. U 1912. godini nastavlja se pod naslovom Novi musavat. Publisher An entity responsible for making the resource available Mostar : [Smail aga Ćemalović], 1906-1911 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1906-1911 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 37 cm Language A language of the resource višejezički Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-9285 (Print) ISSN 2566-4166 (Digitalna reprodukcija) Subject The topic of the resource politika Creator An entity primarily responsible for making the resource vlasnik i odgovorni urednik Smail aga Ćemalović Source A related resource from which the described resource is derived NUBBIH Type The nature or genre of the resource novine NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22547462 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Musavat = Musavat 1906 Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-9285 (Print) ISSN 2566-4166 (Digitalna reprodukcija) Description An account of the resource Br. 1-11 NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22547462 IIIF Item Metadata UUID 7d90c527-3e6b-403b-bcae-5999a4a73d79 https://kolekcije.nub.ba/files/original/dc3736c4cfee232be9bf3859ee730a80.pdf fabf213c1d39e70c2d6c93e6d4aa5a44 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2a340057fd91778ee98dc68f2d1f2460.pdf 3dc39991d2cc88c102816fca73f577bc PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f050adacf4fed6874f436786bbc42797.pdf 62b51875ad44dbbdf4a9579024983616 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/8502772096a2ff64dd46dc78be8ca19f.pdf 676b40d3727b5b9f7320ff1093abd4ca PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/cbb474281e22d76d33af4a89e7d556b7.pdf c048ceb27e48a9fcaa8e780200783889 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/51e5f7666990fa4153bc2e487f6d73bd.pdf 24be6f2999f57850564ed5c6bfc4deee PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/33ba437eb0e88877a7422d04955d631d.pdf 8eff24a514a21618ec2719bd2727fc3d PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7673ff69dcf0948dbe295572b84f489e.pdf 2d1d45e9fad64fdeab6c758401b16a69 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/358712d0d727fbcef73a4133d0d2b01e.pdf cb4c314d92d2760e85f18de6ec8d2804 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/840c45ecc00a9bedea2517196b321509.pdf a5396f4468304c11bd616670bf3d266d PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/cfcf56d58b5772ea5c61b6f397b60df1.pdf 7dfe71e56e2936ae0f96a4f3092c3cfc PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6228c6ab36a0d15703b4abaab6ab7ef4.pdf 6390a7f88827e9f775051d5158ac80dd PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/04ff2bb2f9cc2618677683fbcd51d8c8.pdf 8f91826d284d7ece0474630d799a39d1 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/da03041a95e0e4d74d4b3a3105362a7a.pdf 41e005758209c574a2b38ce36f3bdee2 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/935b75f5d5fade80e070c1fe10e4d1ba.pdf ff3154b0384f518c12a9ecd34fc83b46 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/699e578f66d0f77b13a38e77557497d6.pdf 4dbc7c5ef988a9d1cee797b24d80e4e5 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d1eedd3c0bf3a0713d75be17eb53f2d2.pdf e39d772e957e90ea4f80c8dd664b9760 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b93193f35d9ce7898fcf2916493c2acc.pdf 0a719464188c7324af8dd7a7b0a83122 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/637b320f3612b3ce67b61a37e675eed0.pdf d4f01a6f567fb3c529e7390bfd3fb6c9 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/aed9ff6db820276c8ea15e53d0662114.pdf 4a70e4ee62f70f5544cea84a8fa5acb1 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/247234c17e33a74fd0df8a67ca989294.pdf d8c5f2086291891d9e41ccf1fac9f175 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/1124e345d2bead477e747c437051602d.pdf 49770283a6cb2971ffa6305264bc6a7f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d85a31dae1351e1ac9dd998893fae685.pdf e2fd74af775bf1b0be4122c8d711a3c8 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/98c8934bb486bd28753a70ee705788b2.pdf 7dcab7330dedb92b4d7150782d29a2d6 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d2c38a3d8c3e43f40352f09df65b06ac.pdf d24cfa5684826628fc573601d07c43c8 PDF Text Text �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/9430f38a73863c159e0aefc0dc2a7032.pdf 67853b9773d4e5440be3b5a5e25fbcc8 PDF Text Text �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b3ba326354c772a41593f87520df0ca3.pdf 86f65cf60ee5e4bc9f6f86480818f9ff PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f1834454f9aeb305e64c5ff1ea39e8c9.pdf 7f91bb0b6c4443a8ea9a27fdb237b6e5 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ab2cb4f19a7720797402cb1e404881eb.pdf ebc8d304cc73274882a80fc57a861eba PDF Text Text �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e62c2064c4ad03dc95c9bade89ca31ac.pdf 25b7969f0844bfc6ea7ace0ad83bb096 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6eff23cda1e16aaf33174ec9a711dc3b.pdf d4d71af991de41b1fee9a1a68291aad7 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/1382cb34baed8574ffae3ea628753c4a.pdf 38d86ca71598cc2048a5aae845b94805 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/84a6713c203e23ed53c7c60b75183b66.pdf ec462e9a55a98397a8ce24e9aaeeae46 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d20c6ffea12889abebb71ecf3250cc60.pdf 4888485c1c494d42449bb35b872adf39 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2e17d29fa390730f4efdeabec0092033.pdf 858b1584aff75ce35c67319e0c42863b PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/34120a97dceae7af1fc574e8374ce5ab.pdf 1b21358e7047413d53ca953a780ee90a PDF Text Text ���� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Musavat = Musavat Description An account of the resource Naslov je uporedo štampan na ćirilici i latinici, te na turskom jeziku. Vlasnik i odgovorni urednik je bio Smail aga Ćemalović. List je izlazio od 1906. do 1911. godine. Do 1909. godine u Mostaru, a onda u Sarajevu. Štampao se u Štamparsko-umjetničkom zavodu Pahera i Kisića, nakon toga od br. 27 (1907) "Narod" Dr. Krulj i komp., Mostar; od br. 2 (1908) "Naroda", Mostar; od br. 15 (1909) Đure Džamonje, Mostar; od br. 22 (1909) "Naroda", Mostar; od br. 33 (1909) Srpska dioničarska Štamparija, Sarajevo. Izlazio je sedmično. Podnaslov od br. 43 (1910) je Organ Muslimanske narodne organizacije. Dolazi do promjena urednika. Od br. 27 (1907) glavni urednik je Smail-beg Šarić H. Šaćirbegov, od br. 2 (1908) Smail Hakija Ćišić, od br. 36 (1908) Muhamed Fazlibegović, od br. 37 (1908) Avdija Selimhodžić, od br. 39 (1908) Omer Haljevac od br. 4 (1909) Alija Raljević. Također se mijenjaju i vlasnici novina. Od br. 33 (1909) i nakladnik Mustafa beg Halidbašić; od br. 50 (1910) Alibeg Firdus u ime Eksekutivnog odbora; od br. 1 (1911) Derviš beg Miralem; od br. 9 (1911) Rifat beg Sulejmanpašić. U 1912. godini nastavlja se pod naslovom Novi musavat. Publisher An entity responsible for making the resource available Mostar : [Smail aga Ćemalović], 1906-1911 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1906-1911 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 37 cm Language A language of the resource višejezički Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-9285 (Print) ISSN 2566-4166 (Digitalna reprodukcija) Subject The topic of the resource politika Creator An entity primarily responsible for making the resource vlasnik i odgovorni urednik Smail aga Ćemalović Source A related resource from which the described resource is derived NUBBIH Type The nature or genre of the resource novine NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22547462 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Musavat = Musavat 1907 Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1907 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-9285 (Print) ISSN 2566-4166 (Digitalna reprodukcija) Description An account of the resource Br. 1-6; 9-10; 12; 14-19; 20 samo prilog; 21-23; 27-28; 30-32; 35 samo prilog; 36-38; 40-41; 43-48 NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22547462 IIIF Item Metadata UUID 6e12166d-a02f-44c1-8447-131f296d2e12 https://kolekcije.nub.ba/files/original/7dd3460059c06c1542b24112bb8c5d93.pdf 47867e3504ab320c398dc466f44706cb PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5900124e6a451dcbbdb932bf3a6ea923.pdf 81bbcc272d4425fecfee03289330ef49 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/85dd94ff4a687953560e3513b8a2ee24.pdf b4d2324536ba9b3aa275e09aa730dbd8 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/eb07029569472de02b730102a2c8dbd4.pdf b3519e2fcb3668d5748234d867aadedb PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/c7a6df6863ab2eb9bb32c913859e4f4b.pdf 0fc82babfd692e722fe9dd6a09892016 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/68e6629c76f6be01ca2bc7e450b314d3.pdf 301c50fc98a3f419bb4d812fb3201e1f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d52dec8037a0a03f1c11c112fde24fb0.pdf 91c3df0973fe3466f1d36158fe580637 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2f2473815f4f0ca8da9884d06a936bd3.pdf 94384f21247ed477194439b659274703 PDF Text Text �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/3f8df3f4d6aec586e753c4c2232d1f6a.pdf 62e333fac0043cff3135e4474cd3e6da PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/3b8eccd02ea07064baf9acb01344db18.pdf ca2e5cac9b02d5915ff0f057d39d1822 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/78a659b92a0de5e21cf2062c525cd49b.pdf 6d8b4098ff68b5afd470c67c0f12f36d PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/16f2470b36073c986bb19685415d22cd.pdf 034a4863442c4958ac1e98a24a1b67fd PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/12e969dd0406186f292600fdb9401ba3.pdf 6c902b252fcd428ee5b4cce449978719 PDF Text Text �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7057680f90059cddf977d17ea24a2ffd.pdf c465114f1fde3fee0b81b02743ba58d3 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/33ab652650e2e298f4a8e5e12faa1d7d.pdf c55f6ee0f71a17c971ddb72b80724353 PDF Text Text �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/cf4666be190fdd6d55489d1a97c35729.pdf bbb60fbfb66f4e7299c9d5e3ce5e80eb PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/332b7096f7c58169734437da0a1050c1.pdf 362c1bc651b935c03aeaabc587e5e755 PDF Text Text �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/104cbc500e13b81cd99636d0cf5e4199.pdf b94981e664ff21206b951b44082978e6 PDF Text Text �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7ba601cbdad3416b16710bec8ad2dec7.pdf 8e0e3ffa50eb6115fa848a1c3b895174 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a8160e138de1a764ebddab05f328a5dc.pdf 633850f7822af13efd5fde87a132aeeb PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/c83053a3def1fdb3caa8ea70edda9a28.pdf 934a45251854ce492a4b818c39891657 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/377695fae24ff735ba166e0f43163ce5.pdf c4b13f4f5c972a5a690bd4e342c1c22e PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b0feafc7488bc3f9ba13a1619939b2f7.pdf 16e7ed1efe2da6af7b5559d5a148045b PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/72260611d7e18753e18bf30eeacb3dac.pdf f403b6e467e343de1c771c4555326b28 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/4285e10938034a8ba10f428a6a1c9276.pdf 690ba69ae512bbe64b4392557e02eea3 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/3a8edc0d73ce10b932605565070c7986.pdf e8141e74d2bfb7d070ee4d979cfb8295 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b32e2d5acb78a7b9874250d5569f4b60.pdf ece658f8e02ff25f9877b6964da5e755 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a4fb159f753900cf36754df4c01ffe37.pdf 8cd0c6fb0b4c6a9650c8dabe66e5a57d PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/733a520833f3b43661c80e638dbf7d2e.pdf 828c61a699a04e883e1a65c308a2f8c0 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f0ab05798366835d48306e610bcaf695.pdf b577811a8a58ebbf017549afe7e07c63 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2d7e6b164fa3219ee0e162d2e2cd92f4.pdf ac841d74a36b3aa58752deeb29d7296c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/8023e1a46cc3cb312d18540b31b9f5cf.pdf 7536cb2634b3d8b620b71711d52709dd PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/297b5397d1423b4ffd1b11ea25ef2b5e.pdf 01517016b498a223c7e0777fc9831bb9 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/9197a5015128c0d6f312a69a1524d0da.pdf 68e90a4571ea58359b5fe798fbeae056 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/bb059e4ed40d5c9e21fd9e3ee4f15761.pdf 751ab770f0ef4e925862048252e9485b PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/75c576585b7a5ee78533b205d616611f.pdf 0b2456a4739da82c6d30b88b1e229458 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/771a3e196aa60735d440b4934e60d8ef.pdf 39e0f17d02f6c6b614058b9a662411a8 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/3b591729a5ad49a787eb0536f94ac5f4.pdf 761b643460ef3636143a79837fbf96e0 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/240ca9b52c440770cadccd48dae0da33.pdf 9ad4769c4b014a973337908d42eb10ce PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/89eccb06ea0c8da9e0f8d9a36e044f48.pdf 1a2dfdbdb0712e8234c005c96021ceb9 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/17959848432257c22dd8c73f597bf2d6.pdf d0b65133699111135f7ead67154992a8 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6224624ee304971b977085dedebea5dd.pdf 76dd569c1fbe4ba6d61f5939c5bf7d03 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7a478bd8ead8297097f347186116a2d6.pdf dd8168be1e5bd70fa11763b9df7ff572 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/10d042f67abaa623bb9249288767fa9a.pdf e577be6aca7eb50e6afa13c4c6a1ea3f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/65be95a5af671bc36aa0e4bc689d49ad.pdf c3cb0d0937b35c33b0cb79685466d91d PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/c972e53bd30258f0368d8f6cc1e7621d.pdf e7ac65c42af54d0a6a3315843b397810 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e30b94393c70e6a1289309355a4af4fd.pdf 137d13386630175c4e9205a77c8bb234 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/1d8775fce6d1e21b8ec748a798499111.pdf 5de9fb7277ae5db7f49cbe526fdbf6de PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b69cbf164f5a838162601fc6803771bb.pdf 2b255ce28d841c01f5796fcde2addeb1 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/c9da773025762635dece3078f600c636.pdf b9d4d9a0ffd3327a1661b6c2b786d0fd PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/61ce850b8e561912d8b6678e81970348.pdf 870b22ec40ed7457607006881d2af02d PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/0e714ec0193a58df5a473d465558192b.pdf be43188f955408595ee4aa01fd2b2434 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4c6cca06c6a51e200cfc1414ad9faa81.pdf 9ada4d125b35d409c93393e8d840cd5f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ea97601cd128469b1b66be794d258fbc.pdf c90293844eb35359cbc58908e20f3f1e PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/565c76d87a6960896a1bbf2cdd29f73f.pdf 4e844f3459919a8277d24ce3424ca359 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/76f0f15f03e22363aeb5f359aff90bcb.pdf 5d2f4c9c192b9f6d12d1d2885c4d77ba PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/8acbc5a717fc73ee9fefa15231b8e58e.pdf a1fee8e505a0c27fdd4a0a02957893d6 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/84bfa8df6c15305eebdc3268f5dc57c8.pdf 12f4b51c1490fb04f76f0fc6dbb06b20 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a1fc572845b81c88ba2942ae28032d41.pdf d4f0a83c92accf1959c14315afdf2607 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/23b5b9b499c333e642b325225dbd8dc2.pdf 94d650d6324b73bd22dc45904a098c4f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/871c680793bd3794cd2def6f0bb32a90.pdf 19d3cd27def057d1d58f779eb725def8 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/fde714fa64fe79860677a6028f75206c.pdf fb8d198b1207d61eabfb17f1a0229dcd PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d14e1c9046a91f32e14100bd1dca6bb6.pdf 718e1c12a425f210cc61322a03d5f8ba PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/9300168cd5e39f789a243ea8d8f228c9.pdf 4651b8975e7cc585345cc7ba33850640 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b15cb8b6ee5752ac40fdaa9eb14fa75e.pdf ef30f28f75ac63ec70b79d14f7d3dc3a PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d9ade2b5cdd1a844ade89e9679f66564.pdf ce4513385af1302d2836f288c3cb8fec PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6800ad80785ebb1b9ae5ad35b578a875.pdf c335c8bc2276ea99c2e397212ca09117 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b5ca4096ada8201673601dc17e3d4bc7.pdf 273a2ffb8005b98e8b82611b5dcef6ca PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e83e8d2b4b4f276e4c11d55f5204c8d8.pdf b95bb5c47b67d5e64f638757b28e64f0 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e92789925588884349ad52a66f83bff5.pdf 4e231648b2274c78a8c0f03b022ec935 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b77744950475a345eec133752b976fee.pdf ab3a94575a80a22b6ee55dd4def2dcc0 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b230a6187fda0c73690dcd4029877b91.pdf ff342fb0c3843122586209d65f531fc9 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/72d7880418459fa4647684c335647ecf.pdf d96d7d69efbe22513aeb74b49ecd6db1 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/62ec4f2abdef6554de8538deeea0d931.pdf b81ceea85058cff44b010372ffd8b932 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/fd737dd1b7bfbe2180fdc783f42f2e6a.pdf 1edae041a6a431bd9e38d8000e42e567 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2b9e6546613f4d92fe630013d5ec7787.pdf 9934e929a31ea4cfa463087902fae4f2 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/45a98dfdf6623a346c3e212bef539e03.pdf ecda8f1508343cbdefb0bbd6eba4ba8e PDF Text Text ���� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Musavat = Musavat Description An account of the resource Naslov je uporedo štampan na ćirilici i latinici, te na turskom jeziku. Vlasnik i odgovorni urednik je bio Smail aga Ćemalović. List je izlazio od 1906. do 1911. godine. Do 1909. godine u Mostaru, a onda u Sarajevu. Štampao se u Štamparsko-umjetničkom zavodu Pahera i Kisića, nakon toga od br. 27 (1907) "Narod" Dr. Krulj i komp., Mostar; od br. 2 (1908) "Naroda", Mostar; od br. 15 (1909) Đure Džamonje, Mostar; od br. 22 (1909) "Naroda", Mostar; od br. 33 (1909) Srpska dioničarska Štamparija, Sarajevo. Izlazio je sedmično. Podnaslov od br. 43 (1910) je Organ Muslimanske narodne organizacije. Dolazi do promjena urednika. Od br. 27 (1907) glavni urednik je Smail-beg Šarić H. Šaćirbegov, od br. 2 (1908) Smail Hakija Ćišić, od br. 36 (1908) Muhamed Fazlibegović, od br. 37 (1908) Avdija Selimhodžić, od br. 39 (1908) Omer Haljevac od br. 4 (1909) Alija Raljević. Također se mijenjaju i vlasnici novina. Od br. 33 (1909) i nakladnik Mustafa beg Halidbašić; od br. 50 (1910) Alibeg Firdus u ime Eksekutivnog odbora; od br. 1 (1911) Derviš beg Miralem; od br. 9 (1911) Rifat beg Sulejmanpašić. U 1912. godini nastavlja se pod naslovom Novi musavat. Publisher An entity responsible for making the resource available Mostar : [Smail aga Ćemalović], 1906-1911 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1906-1911 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 37 cm Language A language of the resource višejezički Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-9285 (Print) ISSN 2566-4166 (Digitalna reprodukcija) Subject The topic of the resource politika Creator An entity primarily responsible for making the resource vlasnik i odgovorni urednik Smail aga Ćemalović Source A related resource from which the described resource is derived NUBBIH Type The nature or genre of the resource novine NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22547462 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Musavat = Musavat 1910 Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1910 Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-9285 (Print) ISSN 2566-4166 (Digitalna reprodukcija) Description An account of the resource Br. 7-9; 11-12; 34-105 NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22547462 IIIF Item Metadata UUID 73a2d670-5813-40b4-a763-660ffb55bc15 https://kolekcije.nub.ba/files/original/fa6519b6ae3e92a5eb9f9e3608617b40.pdf 31506eadf0367159c68be81cf8c8ed49 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5fcb4f0f7e1b630f1574acc54243c04d.pdf 51eb87beb3f630d8788e4216154ec327 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/3937f52f5be3c0a707473d33edc669f9.pdf a318d9c2829e42ae894f5d3391a397c1 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/74afe7c76b951e828fae75b7646aa6a1.pdf f699796f18f3fe36cdcd77f2838458dd PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/777352afe2e72bb144fb3d689f3fbeda.pdf 28948da4516948cd23f26671d6e85577 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/9b184e3e73fa16487694bb3c527b170b.pdf 7ad8434d9d6732bb2575a18fc32f823c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/fd10196c9c191390980013079ff6a60b.pdf 58460b80433346bbed868665442b8986 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/31841b0dac466354642a4a7500dcf306.pdf 28520ea80f715468442170cd77501085 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4b7741165bf243d702e05c9547d990c1.pdf ffd7047c0ea046a48ae67519be41b43a PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/d8f537f5a8bce8bca3547dba3d84d526.pdf 21ffa1fb4225662ef87bf352c08fa473 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/df625812978c8e233dfb673258ec2c0c.pdf eb2056cdd489a8a8668cc17f7c413b0f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a50a14eff467b938a7d4ee48fd0b6c1f.pdf 920c083261cdb7db88308e07a8f4303a PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5f165acd6a41d50aecd0855e4f84d19d.pdf 472b5af885525ef8880000853126524f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7be97f2fc291ca674ee39677dd7a27b7.pdf 260b1c58537eca041b5bec2e5a30b9a9 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a88d214966412f6f75f5d85170f44095.pdf 14974a8d344a7a6dfc7c56709833489d PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f1d6fc187e422577cfcc4427269891f2.pdf 506e2b4be75458c71ee0a7cb6d2df81b PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/3d49674a6fb875369fcfc2ef8fbfb984.pdf 75ce1159c3cd7ed3bd22d4de90142c3f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/29cc348419aa7aa8094589624a794539.pdf e40db40d6aed601c8e041155c5b09835 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/36d24bf66d1765dfc6a3597ffc5fefdf.pdf 0c8590272efc155d8728b853bf4216a7 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/401640bb6177076da6e178f9b7348fc2.pdf 7a39a40141c2a0101ac2c20798609552 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e569ea6b86736a6a97f74c72bd25f41d.pdf cabd8e81f514dbc10910c47b22357efa PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/cc3802cfea7c6f44f2f39e6c82fcd721.pdf 9189149db321366a6fd2d9efcc930916 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/8dc6629bd24f6c6bd97729e1263a726a.pdf 5381a64234c949e119347a0563c2b10c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/aa03860f86d61c54775d3647e1f91206.pdf 1ca9940a47fb45777e4ad681dc04ba19 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4f2791f7449db0a8173c0b62f62ddf22.pdf 8540a9312d92a44622ac01559e956642 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7e72f470d43f6d67b0eb82c35729c148.pdf 9370a45fe60c4ad9a7f59bb0115c9c0c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7679f5d5f4a26a16cc479abf64c1cca1.pdf 728b23c9ffec5fa988b0c0739d48e443 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6126f585bccc31a39356034a8fca3d2f.pdf 941b56fb65649ed4eb796c7b4fdfd85c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/31d31f0929e10ca877ee486c665b0262.pdf 508d9a347423b77636179de1344f898d PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/98f0b1da7425256ca0e71d67d2aa025d.pdf 436e39bca7bc8d1d8129bf25dc0086e7 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b5150baa2f051587fa892ae5a2940c25.pdf 8f0395be729cddebb89bd0375b1e3667 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/dfde52d884d9b4c6fbd9d744732068f9.pdf c4985547a056883f06af114e483491a6 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/aeb668bb03f3feae659cc22019cd1fda.pdf ed124c6851aca63a162019331c1ce534 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/398a8034930f94c2fd2f2ddc3d1a3148.pdf bb9a9a89f5b59169324b625e2636e33f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e4c0caeba032352d19b5ca64e3d46063.pdf eff25eae1ce64a7dac78103bd60cb2f9 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/46ef657564c63c91390a37f3c66a4a39.pdf 465108b8fd7bd2d74eb351a433fe3b9b PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/62c61a0ebb3b55952facaa2607972c13.pdf 1e74c66e734bd85d5da12359f9ab19f0 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2c11830c55cd2aa19b19b2264c0365f6.pdf 69ad3f6ff500f119f5c2da216fdc753a PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/0782bd0e822738faa15dce6834fd8460.pdf be5a06033346615d1a7f85fcea068f5e PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f83d1cb62cf5a58c7d8827254e0b04a9.pdf ff3cb9352a9d0ee78eadac4f03276d54 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4dcd75bb6648c2d1cf95195cc1193daa.pdf 231fb088d69e63a9e3dd96b2613b1e67 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/741d9d9d3ba3a9ef5ddf50ad616e7b36.pdf 31e28ff1ea98982afd375c094a7040f3 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/9072657884c38fccee20dd7bffd3c070.pdf ae38e0de56e785a567bbaad0aa68f0d8 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7f1fced2c8ba9b7bca791e9c527c6a42.pdf f1fbae8bc328aec3944d115be484fbe4 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/8e7805e24e9d3a5ea6eb71391128df19.pdf e68bf7dc80d428354a0932ffcb11ebe2 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7282cb448d77ea2faf0ce5e6a5ba627f.pdf 7d7f831c6c407f1119bab54d6861e723 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/dcb52bc12f345e87b33679af56255dde.pdf ca410d62c0da6c78e554de7cf1385b59 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/6f8d7cb4ea9776e87aafd2b36c3918d0.pdf d5bbe2c103028378906fc831ab2968b1 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/221e05aeb529c032c35f59f31eff05bc.pdf fe07f12d81e94538e3b6d19d5142ed92 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/50193d71e6d9f9af453b9e5d92cec659.pdf 39288679b96edc02d25c96d0fb5d50cb PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a94856deff01b769f67e2c4a87c2f009.pdf e206ddc93dc049abe6af081e734f2b24 PDF Text Text ���� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Sarajevski cvjetnik = Gülşen-i saray Description An account of the resource List je izlazio u Sarajevu od 1868. do 1872. godine. Uporedni naslov je Gülşen-i saray (Saraj džulšej). To je bio poluzvanični političko-književni list. Do 1870. godine urednik lista je bio Ignjat Sopron, a nakon toga, sve do gašenja lista, urednik je bio Mehmed Šakir (Šaćir) Kurtčehajić. List je štampan dvojezično, ćirilicom sa jedne strane, na arapskom pismu turskim jezikom sa druge strane lista. Izlazio u Sarajevu, sedmično, a štampan u Vilajetskoj štampariji. Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : Mehmed Šakir Kurtčehajić, 1868-1872 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource God. 1, br. 1 (1868)- god. 4, br. 15 (1872) Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 43 cm Language A language of the resource Dvojezično na bos. i tur. jeziku. Type The nature or genre of the resource Vijesti Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7606 (Print) ISSN 3029-410X (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 19440646 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Sarajevski cvjetnik = Gülşen-i saray 1869 Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1869 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7606 (Print) ISSN 3029-410X (Digitalna reprodukcija) Description An account of the resource Br. 2-52 NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 19440646 IIIF Item Metadata UUID 8d009fd6-a07f-4d23-9341-6b5b55548c5a https://kolekcije.nub.ba/files/original/04daa766637f7959bd9fc863f3b91053.pdf db2f8ea757f1345ed4f99c8621def1ed PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/94152206eb476b68a919c2008a09beeb.pdf 5c10165badef615c9fe2f1c9a0d51e52 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/aee2bab915d3dd91336e82f997eff4ce.pdf ec2b076a2dc053f49f496ac38916f4b2 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e397dc3776a9b02c5b5a44dc9a5a5375.pdf 6cbd49bb2875a6a1cb09fce4e309fb69 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b36b734a0dda10ff33a24d94ff1b53df.pdf 60ea67e8ed0dd27bbadc7f36d80b64e5 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/8f9ef7237e82620ebe327b3e98816c44.pdf cf9a3b6696165a9af178fe0803034908 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/20bad1eefb57388878da5c70d9d8549b.pdf 7cd347950276ee37773a3c789c4f4a6a PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7f6331a71f4adfc160f7a99d269a887b.pdf 3940607089d39a6ddff340e1c95a74da PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d52fee6b5a97561682346a2cca8b42a7.pdf 9300a77fd9bd1c1af83ac07d349316e4 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/790de884acd0a7e6c357255e25d24a2f.pdf d514f187f45811e68aae5c81e2cc94eb PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a284d853f5f1e0b05ff0f9533c1eb2a0.pdf 23f944b740cd66a2b000a556b3a43451 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/83abe5d581471070ecb0e40cf601fa31.pdf aa7ec2501b2b1e1e4fe53a787fa0c04a PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/66f461f9b8eac40c04ce945d01cb8e72.pdf 5a03c514dd00ba8783b4dd4bbcf3d3f6 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/41113d9a717a58b1b48cf400f0f849c4.pdf 0633b9ec893fbcc1ff1d7514e008ddc1 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/17f94416d025bd3d73e2e51868a67da3.pdf 3f814c399ef74cf958de20b051cd7960 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b3bf4edb9c275430e85f0e1a2cc3f28c.pdf 755a6d75a01d979304ea7b39c92f684b PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2b2aa4e3faece8fba13f227261819aa6.pdf b28c276bc285a2129cc5c4f0ef8dcf8c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/de56a9b2d8ad9cc4298667c256795de9.pdf ec678f4f42b840ab73fb61c482e712df PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4560eaab76927f7a177f1221dcf20bdf.pdf 8618099bfa1cdefdc0f625fe660e7d3c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a102dc4bf165891145f2b739398ef2ed.pdf 9d1e850c7f63da3cafc423f7f1e7403f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/de1f34f9f990d2da87f1baa071ef2b21.pdf 410d0317ea77204aafafd73eb3bc06da PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/0a6b6e764cfe0a5f0a9ea834f982e0f1.pdf 7a415a723f61ee27a25b40f446018151 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/cfa2667d8e4283c9b9470109dbee77f2.pdf de624558ae789d965d2091157b9b050f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/96b3819dbea131b36bbcf9c0f8917262.pdf a9984b706b405d75bebe2b1ea850d011 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/754605011b321cd4d66ee7079836a5eb.pdf 30745a5158ef2582e91d828139192cd5 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7c6d265f62a22a49a202640755eab9a7.pdf c1a8d54c87651dc321efb1394e5d0ea9 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/facff63bf9ab5f622ffedb8ba78182d5.pdf 0a67c3944652f000b9813063c94c3cc0 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d4661d9dc0661e8bb2579361f1f4910a.pdf 04c8c6b33b6fa07e3e5b22798616c8e2 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2139cbc1d77857abf7aae66eb5fb7f58.pdf e5d9cadd9052a27d672b220421951bae PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/fd0a31cb647b01cbb8b7b498c56a3996.pdf f8133cd0800ae8ffe10996954878e465 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f2cbd302b100565acc3adf0bf5d91bf6.pdf 4ba4a3473c6aa61f039d11117e661334 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5bc9581a64d7538bd9bd5e35c1be022f.pdf 81116b35b2531b8f2c5c3642ad1403d3 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7d16e4d2cea69cef4fb6b2ab3dfa61a5.pdf 155869239f7eb55a2d983fd7ab46b9e1 PDF Text Text ���� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Sarajevski cvjetnik = Gülşen-i saray Description An account of the resource List je izlazio u Sarajevu od 1868. do 1872. godine. Uporedni naslov je Gülşen-i saray (Saraj džulšej). To je bio poluzvanični političko-književni list. Do 1870. godine urednik lista je bio Ignjat Sopron, a nakon toga, sve do gašenja lista, urednik je bio Mehmed Šakir (Šaćir) Kurtčehajić. List je štampan dvojezično, ćirilicom sa jedne strane, na arapskom pismu turskim jezikom sa druge strane lista. Izlazio u Sarajevu, sedmično, a štampan u Vilajetskoj štampariji. Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : Mehmed Šakir Kurtčehajić, 1868-1872 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource God. 1, br. 1 (1868)- god. 4, br. 15 (1872) Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 43 cm Language A language of the resource Dvojezično na bos. i tur. jeziku. Type The nature or genre of the resource Vijesti Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7606 (Print) ISSN 3029-410X (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 19440646 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Sarajevski cvjetnik = Gülşen-i saray 1871 Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1871 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7606 (Print) ISSN 3029-410X (Digitalna reprodukcija) Description An account of the resource Br. 1-10; 13; 15-36 NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 19440646 IIIF Item Metadata UUID 4624b136-124b-4862-8508-0e3aca274bb1 https://kolekcije.nub.ba/files/original/91f9d1cf77b2c0bced0a62b9320f6b08.pdf 2a39f167cc6c76e0c2d6317561e97f8a PDF Text Text ���������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/0e1b37651f96b8363fcf73e701e8f8cd.pdf 23507ec190a978aaecef9f25b27a4368 PDF Text Text �������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a819838be52142d243c760e7d85845ce.pdf 20899016b3ec140ff41dc4c54366fb35 PDF Text Text �������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/c8fa0dcd3a2759b31a15073bdb303e16.pdf 66c3b432b25c34a080b751c96c033157 PDF Text Text �������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/8adc3928074d462c6e7330dfd9d3eb12.pdf 235e865aaacd805dace69f98b76531df PDF Text Text �������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/08655f006a14e075fe3a28fef28e3466.pdf 76adb1646792f94c7e83f9c4f433dc0a PDF Text Text �������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/59018978d875088003a1fd77e02fb781.pdf 50a2de11621ce8eb01802648feb919b2 PDF Text Text �������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f210b54bfd9bb267f756699d50395b8d.pdf b7e359a024ce77dc28aefea1b60e0929 PDF Text Text ���������������������������������������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/700500ad7da98e43fa48f3c28bf79540.pdf 9e91d9a33c9465382c19670f7f8c5b60 PDF Text Text �������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/1fe74e6dec9f1b184942c073d8634fa1.pdf 5290321eeadfb0614b326a6c4741db11 PDF Text Text �������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/fbf607c54943b57c6148a52bc76eccd5.pdf 9fb14255b4927cf4b78c152fecb3ffda PDF Text Text �������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e7792f317f972e2716c172d370b9f6fd.pdf f2c49784b664d8df03e88f9df96e1a31 PDF Text Text ���������������������������������� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Franjevački vijesnik Subject The topic of the resource franjevci / religija / književnost Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Visoko: Franjevačka vel. gimnazija/bogoslovija, 1927-1941 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1927-1941 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Language A language of the resource hrvatski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2303-775X (Print) ISSN 2712-1186 (Digitalna reprodukcija) Description An account of the resource Urednik Vijesnika bio je fra Kazimir Ivić. Uprava i izdavaštvo lista bilo je u Visokom, Franjevačka klasična gimnazija/bogoslovija. List je štampan u Sarajevu u Hrvatskoj tiskari d.d. do 1930. Od tada se štampa u Beogradu u štamparijama Narodnoj I Narodne misli. Franjevački vijesnik izlazio je jedanput mjesečno u sveskama. Smatran je nastavkom Franjevačkog glasnika, Serafinskog perivoja i Naše misli. Zato je i prva godina izlaženja označena sa brojem 1 (34). U uredništvu su bile česte promjene, a za 1941. godinu nije naznačen urednik. Pored franjevaca koji su pisali za list, u glasniku su objavljivali tekstove i pjesme različitih autora koji nisu pripadali svećeničkomu staležu. Među njima su bili Silvije Strahimir Kranjčević, Vladimir Ćorović, Milutin Mayer, Ivan Pregelj i mnogi drugi. Creator An entity primarily responsible for making the resource Franjevačka vel. gimnazija/bogoslovija Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 30 cm NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22578438 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Franjevački vijesnik 1931 Description An account of the resource Br.1-12 Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1931 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2303-775X (Print) ISSN 2712-1186 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22578950 IIIF Item Metadata UUID b01035e2-b24f-4cf7-93d6-236fa20523a4 https://kolekcije.nub.ba/files/original/324f42dd99b319d540b3de099cc831ad.pdf cb3abc7880b74efa3703d50cb7f23036 PDF Text Text ��������������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/60cb66969610677a5fea70eb5f43b800.pdf 0533f30a194954593faba3a34449d944 PDF Text Text �������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ac913d33160b4fdf2638f9ef3b867bfc.pdf 8b70371b22e4f8053919fbd0ce222760 PDF Text Text �������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/c01dd74699742f54efdd3e517e66a6d5.pdf f89631156ee1bea066042a119d478bbd PDF Text Text �������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/75508b49d7fd2b0f55419a87c3af7fb0.pdf dabfecd72d96e1feffd7dad1344abac9 PDF Text Text �������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/42ff7e997a08a523377cde11696b7240.pdf e441e1d84a0ae93618ba5ab15e7f32cb PDF Text Text �������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/227f81ef8e273294fbf97059f3f09aa8.pdf 56d6cd3cdc7ce266aaf5dce459b13be5 PDF Text Text �������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b6e2d06bce6b12d2de226d94f7dfa636.pdf b0ac59e34e0fd052f1f3f69dacd5ec17 PDF Text Text ���������������������������������������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/39ab61d507c084fb1d6b1a43e742bfaf.pdf 28e89dfbf35773cfb30ef3616dc99c9d PDF Text Text �������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/bf2e3ae97214b78abc521735d866599c.pdf b928db4fe5a6655d268f25c1f35ac168 PDF Text Text �������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/35bed39ed8a7167da1ff86552ece8ec3.pdf 9115d6ab602f096254b82f6c8156593a PDF Text Text �������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5e1fae58883aedf8d4cca8ab7ff0df73.pdf 22585288b43f78d23b7a86b2bce92474 PDF Text Text �������������������������������� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Franjevački vijesnik Subject The topic of the resource franjevci / religija / književnost Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Visoko: Franjevačka vel. gimnazija/bogoslovija, 1927-1941 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1927-1941 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Language A language of the resource hrvatski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2303-775X (Print) ISSN 2712-1186 (Digitalna reprodukcija) Description An account of the resource Urednik Vijesnika bio je fra Kazimir Ivić. Uprava i izdavaštvo lista bilo je u Visokom, Franjevačka klasična gimnazija/bogoslovija. List je štampan u Sarajevu u Hrvatskoj tiskari d.d. do 1930. Od tada se štampa u Beogradu u štamparijama Narodnoj I Narodne misli. Franjevački vijesnik izlazio je jedanput mjesečno u sveskama. Smatran je nastavkom Franjevačkog glasnika, Serafinskog perivoja i Naše misli. Zato je i prva godina izlaženja označena sa brojem 1 (34). U uredništvu su bile česte promjene, a za 1941. godinu nije naznačen urednik. Pored franjevaca koji su pisali za list, u glasniku su objavljivali tekstove i pjesme različitih autora koji nisu pripadali svećeničkomu staležu. Među njima su bili Silvije Strahimir Kranjčević, Vladimir Ćorović, Milutin Mayer, Ivan Pregelj i mnogi drugi. Creator An entity primarily responsible for making the resource Franjevačka vel. gimnazija/bogoslovija Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 30 cm NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22578438 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Franjevački vijesnik 1932 Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Franjevačka vel. gimnazija/bogoslovija Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1932 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2303-775X (Print) ISSN 2712-1186 (Digitalna reprodukcija) Description An account of the resource Br.1-12 NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22578950 IIIF Item Metadata UUID 677d2b53-ec98-4d1b-8eb5-40c6f4cc233f https://kolekcije.nub.ba/files/original/3647f16fd7fbd05e868ae0672117acc4.pdf 388e1277293eb61c82640a211b011286 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/44457f150e4ab5695a77c1799ca50d20.pdf a536772c9c095e61481b2469d233c84d PDF Text Text ������������������������������������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/91f5f4cf40033fabcea0e5c9d807bc33.pdf 241532b14a4259fbee41b9cee458303a PDF Text Text ������������������������������������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/2f4bed19480afa1bc8e87682c5926340.pdf 6facc3a456df14b353fc2e7c923c63f8 PDF Text Text ������������������������������������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/f7d775f14aeb4f2b98a4f6bfa2fac581.pdf c72484c070e5fed43ca0aef87b7aa1ee PDF Text Text ������������������������������������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/7ae542d620cf316b7e4fefafd34e71f8.pdf 4c1ebfcf57306ed7c36a8986ae48bb44 PDF Text Text ������������������������������������������������������������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/ac20b475d7b1219a9c400aff0241f493.pdf 2de4e9e861ba47d8f88be70c74db0735 PDF Text Text ������������������������������������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/81e7aff28c8683383b8ebd6132c701d1.pdf fcd3b8410e4a6203bfab11867b40920c PDF Text Text �������������������������������������������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/dc7a15189608e33ecfe30df372083914.pdf d9963b1855f1ec8c4d5b9641fe3481fb PDF Text Text ������������������������������������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/f1414a5d1489e728f223460f6cf6d922.pdf b1fce82b2e0b5032f5b2f2541346d4bb PDF Text Text ������������������������������������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/010cdc2119ad7bb93f2299e9d1316011.pdf c07266ec041ca10722ed8ee549b51a19 PDF Text Text ������������������������������������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/0586fe91bc32e4cdf914ac5a36d6b942.pdf e37d506dcf0c1c2a302436b6efb1871c PDF Text Text ��������������������������������������������� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Franjevački vijesnik Subject The topic of the resource franjevci / religija / književnost Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Visoko: Franjevačka vel. gimnazija/bogoslovija, 1927-1941 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1927-1941 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Language A language of the resource hrvatski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2303-775X (Print) ISSN 2712-1186 (Digitalna reprodukcija) Description An account of the resource Urednik Vijesnika bio je fra Kazimir Ivić. Uprava i izdavaštvo lista bilo je u Visokom, Franjevačka klasična gimnazija/bogoslovija. List je štampan u Sarajevu u Hrvatskoj tiskari d.d. do 1930. Od tada se štampa u Beogradu u štamparijama Narodnoj I Narodne misli. Franjevački vijesnik izlazio je jedanput mjesečno u sveskama. Smatran je nastavkom Franjevačkog glasnika, Serafinskog perivoja i Naše misli. Zato je i prva godina izlaženja označena sa brojem 1 (34). U uredništvu su bile česte promjene, a za 1941. godinu nije naznačen urednik. Pored franjevaca koji su pisali za list, u glasniku su objavljivali tekstove i pjesme različitih autora koji nisu pripadali svećeničkomu staležu. Među njima su bili Silvije Strahimir Kranjčević, Vladimir Ćorović, Milutin Mayer, Ivan Pregelj i mnogi drugi. Creator An entity primarily responsible for making the resource Franjevačka vel. gimnazija/bogoslovija Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 30 cm NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22578438 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Franjevački vijesnik 1933 Description An account of the resource Br.1-12 Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Franjevačka vel. gimnazija/bogoslovija Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1933 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2303-775X (Print) ISSN 2712-1186 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22578950 IIIF Item Metadata UUID 998ae237-d01d-4b2c-834c-556e0051e94a https://kolekcije.nub.ba/files/original/9e4f7219db863b9a0e01d185efe7a706.pdf 00e32fe6ae3030a15fc7d14eb01accb0 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/103edf425cb2d0272a491f25c1934c17.pdf 4fdfddcd79b1b2d461f0ef89af764ac7 PDF Text Text ��������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e6c019bb8550714e6f205bc72dad774f.pdf ac692df7a1efd0c9446283ac80399bc4 PDF Text Text ��������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5edeb32ad834b12de961ba146da6d276.pdf 86a6cff64905c40d7f8c97d65489dfd5 PDF Text Text ����������������������������������������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/47d203b8f978d6b90f241c42354a115c.pdf 49b879ead1394f0fe0d2877cf6653b94 PDF Text Text ��������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/62280cd49bc65110de4458ddd6099632.pdf 9ac83bd566dabda57d7a4471de3d763b PDF Text Text ��������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/649fa51ddd7766689bc9e55328436b48.pdf dad778e0ccf404287dcf45caed647a88 PDF Text Text ����������������������������������������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/be995e2fcfb84eb0d2b694fee93d984d.pdf 90a235c146ffe6fedaeeca1c28cefe37 PDF Text Text ��������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/8852e16c716fc6d5acd6893b664019b1.pdf 8a847eea5381aba88b80c91ded9a0361 PDF Text Text ��������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6675bc53ca9074330831f0b933dc0eab.pdf 6e088e680c9e9f62270b210c8f6c42a0 PDF Text Text ��������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4fcef455a348ca6c3b216ff3f51e5550.pdf ed32fa1dc42bb6fe944b76a4b18ace6c PDF Text Text ��������������������������������� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Franjevački vijesnik Subject The topic of the resource franjevci / religija / književnost Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Visoko: Franjevačka vel. gimnazija/bogoslovija, 1927-1941 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1927-1941 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Language A language of the resource hrvatski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2303-775X (Print) ISSN 2712-1186 (Digitalna reprodukcija) Description An account of the resource Urednik Vijesnika bio je fra Kazimir Ivić. Uprava i izdavaštvo lista bilo je u Visokom, Franjevačka klasična gimnazija/bogoslovija. List je štampan u Sarajevu u Hrvatskoj tiskari d.d. do 1930. Od tada se štampa u Beogradu u štamparijama Narodnoj I Narodne misli. Franjevački vijesnik izlazio je jedanput mjesečno u sveskama. Smatran je nastavkom Franjevačkog glasnika, Serafinskog perivoja i Naše misli. Zato je i prva godina izlaženja označena sa brojem 1 (34). U uredništvu su bile česte promjene, a za 1941. godinu nije naznačen urednik. Pored franjevaca koji su pisali za list, u glasniku su objavljivali tekstove i pjesme različitih autora koji nisu pripadali svećeničkomu staležu. Među njima su bili Silvije Strahimir Kranjčević, Vladimir Ćorović, Milutin Mayer, Ivan Pregelj i mnogi drugi. Creator An entity primarily responsible for making the resource Franjevačka vel. gimnazija/bogoslovija Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 30 cm NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22578438 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Franjevački vijesnik 1934 Description An account of the resource Br.1-12 Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Franjevačka vel. gimnazija/bogoslovija Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1934 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2303-775X (Print) ISSN 2712-1186 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22578950 IIIF Item Metadata UUID a000e596-c54c-4eb4-bc4c-c0e6f3d650a3 https://kolekcije.nub.ba/files/original/138928be826460373574d155d76ab06b.pdf 2d8c473b1069732166dba2cbf6aae528 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/88193b5f2dda9e8cfff61a6b7060a6f1.pdf ee2a04b00f4e6626ddb9070c352f0286 PDF Text Text ������������������������������������������������������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/7c4c9b8013ea3d43f4b98c01f165a215.pdf 6b72ad818d4bc4d2db3b40d9bb7670a2 PDF Text Text ����������������������������������������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a044ac2277a9c1c194735621699c6781.pdf 8de7126f8683f17e39644a85a7a328ee PDF Text Text ����������������������������������������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/adcd8dbe9baf6a1d644d7c5b291f5743.pdf 6d04f1598c3325b4dda0718539ce8b62 PDF Text Text ����������������������������������������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/dff988b212cf28198c290cde8a82c819.pdf bd2eee8f73ab8fee158ab043121c275b PDF Text Text ��������������������������������������������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/21b3c5736287ff5c26d9e5f31622d758.pdf b44836b65e66f8f7596080b0818b9032 PDF Text Text ����������������������������������������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/15e3dd4f5acc82f01227d45d1f5f472e.pdf 36672809f8e3b6bd2480ada3b5766f73 PDF Text Text ������������������������������������������������� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Franjevački vijesnik Subject The topic of the resource franjevci / religija / književnost Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Visoko: Franjevačka vel. gimnazija/bogoslovija, 1927-1941 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1927-1941 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Language A language of the resource hrvatski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2303-775X (Print) ISSN 2712-1186 (Digitalna reprodukcija) Description An account of the resource Urednik Vijesnika bio je fra Kazimir Ivić. Uprava i izdavaštvo lista bilo je u Visokom, Franjevačka klasična gimnazija/bogoslovija. List je štampan u Sarajevu u Hrvatskoj tiskari d.d. do 1930. Od tada se štampa u Beogradu u štamparijama Narodnoj I Narodne misli. Franjevački vijesnik izlazio je jedanput mjesečno u sveskama. Smatran je nastavkom Franjevačkog glasnika, Serafinskog perivoja i Naše misli. Zato je i prva godina izlaženja označena sa brojem 1 (34). U uredništvu su bile česte promjene, a za 1941. godinu nije naznačen urednik. Pored franjevaca koji su pisali za list, u glasniku su objavljivali tekstove i pjesme različitih autora koji nisu pripadali svećeničkomu staležu. Među njima su bili Silvije Strahimir Kranjčević, Vladimir Ćorović, Milutin Mayer, Ivan Pregelj i mnogi drugi. Creator An entity primarily responsible for making the resource Franjevačka vel. gimnazija/bogoslovija Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 30 cm NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22578438 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Franjevački vijesnik 1940 Description An account of the resource Br.1-12 Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Franjevačka vel. gimnazija/bogoslovija Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1940 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2303-775X (Print) ISSN 2712-1186 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22578950 IIIF Item Metadata UUID 536944bf-8cce-4f01-8b55-7a6b806b6b80 https://kolekcije.nub.ba/files/original/f9fd553403e767ba29492e63de00aa65.pdf 0a4832a717385ac91eb69cb6092d597b PDF Text Text ���������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/359d0620e5c98177514688d78174705f.pdf 755615843d74e034fd5c8f2c524a87b7 PDF Text Text ���������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/306707d6f90028ecabc502f5065f301f.pdf 73b2aafc0463d17e557e9653b436e43e PDF Text Text ���������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/41780237beb0745d118d116e78087315.pdf d5e9c75599a84daf99fdbac86b6657d0 PDF Text Text ���������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/52fa1c97975db5dd58d2ba1c3ef3022d.pdf 9311d0d3e252ad3acb5d21baad14dc02 PDF Text Text ���������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/c71789664a81cf21b10c652fac929d04.pdf 58abd800cc45c02c53136130580b81d4 PDF Text Text ���������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d06869cfe3c2ee1cadd8c1539a004d6b.pdf c13fb24b3b9eb6b8d5c1b573e0ef4f4f PDF Text Text ���������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/cb83d269b9306d3bbb9eb8b4a187e920.pdf 8a136e6de7d525faa5e374e69ed8f9e2 PDF Text Text ���������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/778a2d1805c6ef75318046456dcad2b9.pdf d21df8cc4adb175023aa5bcd8138f2af PDF Text Text ���������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/03fa39be574181b1a416b9b365d0b68a.pdf 87fa4be6867c700f35f35f3610fb8f12 PDF Text Text ���������������� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Glasnik jugoslavenskih franjevaca Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Subject The topic of the resource glasnik; bosanski franjevci; katoličanstvo Description An account of the resource Urednik i odgovorni urednik bio je O. Jeronim Vladić. Časopis su izdavali Franjevački red iz Bosne i Hercegovine. Štampan je u Sarajevu, u štamparijama Spindlera i Lešnera, Bos. pošte i Hrvatske tiskare d.d. i u mostarskoj Prvoj tiskari i Tiskarskom zavodu Hrvatske dioničke tiskare. Naslov Glasnik bosansko-hercegovačkih franjevaca nosio je prvi broj 1887. godine. Od broja 2 (1887) do kraja 1894. nosi naslov Glasnik jugoslavenskih franjevaca; od 1895-1901. nosi naslov Franjevački glasnik.&nbsp; Creator An entity primarily responsible for making the resource uredio O. Jeronim Vladić Source A related resource from which the described resource is derived NUBBIH Publisher An entity responsible for making the resource available Visoko : Bosanski franjevci, 1887-1894 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1887-1894 Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 23 cm Language A language of the resource hrvatski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-9447 (Print) ISSN 2712-1429 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID <a href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/22577926">22577926</a> Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Glasnik jugoslovenskih franjevaca 1892 Description An account of the resource Br.1-12 Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Visoko: Bosanski franjevci, 1887-1894 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1892 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-9447 (Print) ISSN 2712-1429 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22577926 IIIF Item Metadata UUID 1ff49f68-35de-4d3d-8e6c-036f611654d3 https://kolekcije.nub.ba/files/original/dc9ca4dfa67fc56e526c3ae6d52eaa89.pdf ca1dcc1b5c8b53144338808cf7a0a078 PDF Text Text GLASNIK JUGOSLAVENS'КIH FRANJEVAGA. POlTCNI I RELIGIOZNI LIST ТЈ:<ЈС' А Ј SFJD::\П GODINE 1893. 1 Ri,;DIO: SARAJEVO. :пsкАН.А "IIOANSKE P08Ti.:;", 1893. �Gdje је sto. (Cif"ra znaci broj lista). Clanci. Bistorijske Crtice (о. Ј. V.) . . . • • • • • • • • • • 1. 2. 3. ћimjeri za trecoredce iz novije dobe (poh1·vatio о. А. Р . . . с) • 1. Ruвevine mog samostana (p1·eveo о. Ј. V.) 2. 4. 6. 7. 8. 9. 10. 11. Hodocasce franjevackih Тrecoredaca u Rim i Jeruzalem • • • 2. Ob1-acljnja • • • • • • • • • • • • • • • , • • , • • 3. 4. 5. Hodacasce na .шаlп" i "veliku goru" sv. Тоше Apostola (s italskog preveo В.) • • • • • • , • • • • • 4. 5. Slika Majke Bozje Olovsku (о. Ј. V.) • • • Fi·anjevacki Тl'ecoredci pred Рарош . • • • • • • 5. F1·anjevacki genei·al u яv. Zemlji (о. Ј. V.) 6. Djela О. Lпdovika fla Casoria • • • • • • • • • 6. Gradnja franjevackoga samostana i bogoslovnoga sjemenista u :::,al'ajevп • • • • • • • • • • • • • • 8. • 9. General f1-anjevackog reda u Je1uzalemu • • . 10. Pokop kod Kineza (preveo В.) • . . . . • • • • • • 10. Sprovod katolickoga biskпpa u Кini (preveo В.) • • . . . • . . . . 11. А postolske borbe i pobjede Napoшene вv. - ilipa Ne1·ija, koje је veoma koristno cesce napominjati skolskoj djeci . . . . . • · • • . . . . . 11 Povlastica bo1:1anskoj redodrza i za komisai·a visitatora (razpravio о. Ј. Vladic) • • • • • • • • • •• • • • • • 12. Poziv na predplatu .spomen spisa" fra. Luki Ibrisimovicu . . 12. Okruznice. Prec. о. generala . • • . . , . . . . . Е. S. С. Ritпum. Dec1· tum Urbis et OrЬis . Fra. Pavao Kovacevic . О. Lujo Rados • • - • О. La islav Bajic • , • ћ а . Simun Martinovic Fra. Domin F1·anjkovic О. Mato Orsolic • • - Osmrtnice. 5. 7. . 8. • 11. • 11. • 12. • 12. • 12. �Pjesme. U slavu Kristoforu Kolumbu (о. Grgo Martic) 1. :Smrt Kristofora Kolumba (о. Roberto Kauk) 2. L avu XIII. (ро talijanвkom V.) • • • • • • 3. S mrt Kristofora Kolumba {О. Jeronim Vladic) 3. Dva starca (nap. grof Lav Tolstoj, spjev. F. G. М.) 7. 8. 9. 10. 11. Rama-Sёit . . ... Dopisi. .......... 1:! . •u • • • • • • • . . . . · • · • · • • • 1. 2. 6. 9. 10. 12. U svakoIВ broj11. Viestnik. Prosvjeta . �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2e3c86aec52dc3df0c6ad00634310704.pdf 36872eaeb8ca1eac1ba40cb19796d691 PDF Text Text Ovaj list izlazi evakoga шјевеса je<lanput na cielom a1·ku. Ciena mu је godina 2 for. U SL.Л.VU KRISTOFORU KOLUMBU PRIGODOM CETIRISTOLJETNE USPOMENE NJEGOVA ODKRICA AMERIKE POSVECUJE RED BRACE FRANOVACA D N Е 12. МЈ Е S ЕС А L I S 1' ОР А D А G О D I N Е 1892. (Spjevao i krasnoslovio u Rimu о. Grgo Martic.) "Ubog mrije u dошн tudjemu." Pпtnik pade па tпdje ognjiste Iz daleka trU<1aп stigav svieta, Rec Ьi пјеgа dogнa sudba kleta U tпdjiпi iskat пtociste; Jer Ьје vidjet da ga h1·dja Ьiје Sto шн 1-uћо z1opatнje пе krije. Dош ј е skгошап komн оп dopade Al' ј е glasaн s' k1·Maпske 1jпbavi Sto se svakoш bjedпikн odja,vi; Сiш ta(j) pпtnik s' p1-aga pozdгav dаде RнЛogost mп 1-uci 1-ukn prпzi I 1јнЬаzап l1l'li, da шн slu i. ��3 Da Ьi mogli pro pпcine seci Е Ьi istom k' pravoj stigli sreci. Ista ћi1-а i moj um uzbшli, 1 rec Ьi шi пdesise s neba, Da jos ljudstvu krпga zemlje ti·eba, Koi da mп пsrecj u пzprпdi, А da Bozjem sYeslavju nekriva Опо 1·oda sto jos more sk1·iva. U m mi velje, bezk1-ajna sп mo1-a 1 kraj zemlje dalek ima Ьiti, А vid sunca mrak пе moze skriti, Pod njim drпgo joste Ьiti mога, А па svakoj tog okruga strani Ima covjek p1-avo da se stani. Та(ј) mi izпm пz srce p1·ione, I slпbav me ljudoljubstva svati, Ра s tom misljп zelja mi se sbrati: 1с' pucinom dokle vihri gone, I rjesih se u Bozije ime Spravit brodic i navest' se njime Sa vrlijeh druga saku malп,; Које ista odlui:\enja gnase I vjerom se sa mnom rukovase, Tu razstav se s kopпom па igalп, Mrijet sргаvпе nas lпhk bi·odic !апс Niz talase vih1·om uzburkaпe. Ni glad пi bol, пit na:3 mпka smeta Поk пе splismo па otok Gvaпanu, (1dje паm suпce па zemlji ogгanu, Е ta grпda posta паша sveta Ко spasioc, sto shrvasmo more Р а је zvasmo S а n t о S а l v а d о 1·е. Sresmo ljuJe, Bozja slika bjese Кано i mi ро licu i stasu, I veljasmo паsа braca da su, Al' se braca па nas okostr'jere U<lriv kao vuci iz skгovista, Kratec tu nam Ь1-апе ubrat ista. > ' G ш i 1 i t i: l'epere. �4 Al Nebes11ik koji str-ave stvai·a Poml'6нu ла sппсп pojavi, I рошri:\јеш div-Jjuc1e ustгavi f a ј а l'eko]1 јiш da Bog Љ kai·a, t,to је Gospocl i zeшlje i .неЬа, Sbog tog j:;to паш пе дас1п sto tгеЬа. Tad па tп 1:jei:\ опi plasi klekпн, Sa sta di·zali cla za Boga zпасlн, I <1а Jjшiskп nizпmпost ima<1u, I tim zпаkош l1cese da mi 1·еkпн: Stisaj boge koji svjetlost tvoщ Nek лаs vece s poml'i:\jem пе mo1·e. Poveslavsi s' otoka Gvапапе Kгsili smo i vilн·e i vale, Svшl kнi:\ali pl'i11101·ske obale I svud Jjшlske пaliotlili stane, Dok pнst p1·osto1· пе odkrismo cjeli Zemlje sto se оа ti·i d1·uga djeli. Kad glas щl tog па ovi lпај viнп, Da se odlпi i ta cetvrt svjeta, Ev1·opa se l'adostпa пzkreta, I ј а stigol1 tad п domoviпн I gdje Sl'er.нog , jest oc1lпica javi Sve se zivo mace с1а ше slavi: Tпtnjale su t1ЋЬе i lнЬшdе, Himni pjёli, zvoвa sп zvoпila, U ,·eselje Spanja se ovila, Kraljske mene pratile sн gaI"de, Cast mi dase i k1Ћ]j.em p1·ozvase ј AI tom slavlju zavist J1iпbovиse; J e r kad s' саМп opl'avdaп se vrnп, D a ko vlada1· radiш zemJjп dragu I пap1·edka uzvc]icam snag·u. Istor pakost speri zlobн Сl'ПП Ne1л-avi m ok1·ivise Jjiн1i, I poslase da me kra1j osudi. Evo gvozdja s Ыш sam sрнссп Ьiо S' dva rоdјепя. jos ћl'ata пzа me, S' <'ieg' пеkа se navjek sшlci s1-ame ! J e r се ovi rnoj puto' nemio ������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/81ddba2c25498cbf2404af580e18a650.pdf f02a23cc953b4740fcc886979af7e912 PDF Text Text ������������������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/82f0ed22cc555208114a0cfb2870e6e5.pdf fd514eb65e457be49025405a61642b79 PDF Text Text ���������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7e15bf4197e887b8c9b9f50642883688.pdf bf0b71e4d3157d008e3e5a2a85f40d2d PDF Text Text ���������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4377b7e43edbf9aa5469c0a19fc4a4c7.pdf ae3b2ac95c414ab7b1c8f3e6e8883351 PDF Text Text ���������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/68344f4d71f6b9abb0ecd4af333c443c.pdf bcbc01e712960efbb0d69b8662d165c8 PDF Text Text ���������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/9edfa551db85d3848a94861451b7e13e.pdf 566ef4d574cf337942dab008bfc97bd6 PDF Text Text ���������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/0f902dcf3c85c55d7c8f6efda28109e9.pdf 7f3ec92d0702c6670692ef782c794b67 PDF Text Text ���������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/8ca7cd66b8f22d5daa50cfcbac023861.pdf b818b5a5fe3f8ed0a0d58218c441fb89 PDF Text Text ���������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6a9ba9ffc7efec26d8ba197053436ae8.pdf 123ea273b374519f6a6db03580360b6b PDF Text Text ���������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/771a3d700b9db91917181f6d8281fe58.pdf 47fb1c42287b5d7c6279aa5b994f4c80 PDF Text Text ���������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/3787f385ed55a8cdfa0d7e7a6d7c47d0.pdf 0ed94f9d18fa63462ae3096020082e28 PDF Text Text ���������������� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Glasnik jugoslavenskih franjevaca Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Subject The topic of the resource glasnik; bosanski franjevci; katoličanstvo Description An account of the resource Urednik i odgovorni urednik bio je O. Jeronim Vladić. Časopis su izdavali Franjevački red iz Bosne i Hercegovine. Štampan je u Sarajevu, u štamparijama Spindlera i Lešnera, Bos. pošte i Hrvatske tiskare d.d. i u mostarskoj Prvoj tiskari i Tiskarskom zavodu Hrvatske dioničke tiskare. Naslov Glasnik bosansko-hercegovačkih franjevaca nosio je prvi broj 1887. godine. Od broja 2 (1887) do kraja 1894. nosi naslov Glasnik jugoslavenskih franjevaca; od 1895-1901. nosi naslov Franjevački glasnik.&nbsp; Creator An entity primarily responsible for making the resource uredio O. Jeronim Vladić Source A related resource from which the described resource is derived NUBBIH Publisher An entity responsible for making the resource available Visoko : Bosanski franjevci, 1887-1894 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1887-1894 Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 23 cm Language A language of the resource hrvatski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-9447 (Print) ISSN 2712-1429 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID <a href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/22577926">22577926</a> Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Glasnik jugoslovenskih franjevaca 1893 Description An account of the resource Br.1-12 Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Visoko: Bosanski franjevci, 1887-1894 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1893 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-9447 (Print) ISSN 2712-1429 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22577926 IIIF Item Metadata UUID 014ad841-92dd-4092-93f3-2fc225b7d17a https://kolekcije.nub.ba/files/original/71d48511161067d6243c1c2e2f57f573.pdf af8498e35d51cd4247ef33dc16215575 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/dddc17dd6d42a11df3ef5db087b8844a.pdf e193c5b74164c88a959e3cde26e9445b PDF Text Text ���������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/bd9d62373687d9690d37be6d36dda9b4.pdf b7a914503b01209b75ae2ea62862401c PDF Text Text ���������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/8589d9dd58316796c9fa51e44a03e426.pdf 6d37d71b4fb8a3d5943435bfd7d37e1a PDF Text Text ���������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7079c88deba533ef4c3fa86bdbcd4229.pdf b5ef3dec136460fcc72a01f167768b45 PDF Text Text ���������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a2d751f84d928639221f41ab1bfaafde.pdf 97c014a09528927c6faa52dfc6ae908f PDF Text Text ���������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d99c9575d9356e51a031aceb6428262a.pdf d447f247090d1e315f58d0437be0f933 PDF Text Text ���������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2bddbeabf92d6ec35ee172e5e2a6395a.pdf 8585632d62abc4abfc2f2594cefe9393 PDF Text Text ���������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ca44a103cab3acf5cbe23fb4224161c9.pdf 2b3bf7733485f65ffc6da27620744cb3 PDF Text Text �������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/1810ff372bf71fe02399367bbe3b1aa9.pdf 46cbc2a892947118b95c81761a59d2f5 PDF Text Text �������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b88f7e0c40d4a5740bd6e9c4ba0e0498.pdf 0accb9a7c35ed39e41227db6fd6dcd29 PDF Text Text ������������������������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/971f7b660c37741441af4871d6719b47.pdf ca3400d1195d8ec02a5139a5d8795ad6 PDF Text Text ������������������������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/0bd65b0d5797345c744f69f50be75aa9.pdf 79753255e3c1855c24f9b6d17aef6c2a PDF Text Text ������������������ Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Glasnik jugoslavenskih franjevaca Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Subject The topic of the resource glasnik; bosanski franjevci; katoličanstvo Description An account of the resource Urednik i odgovorni urednik bio je O. Jeronim Vladić. Časopis su izdavali Franjevački red iz Bosne i Hercegovine. Štampan je u Sarajevu, u štamparijama Spindlera i Lešnera, Bos. pošte i Hrvatske tiskare d.d. i u mostarskoj Prvoj tiskari i Tiskarskom zavodu Hrvatske dioničke tiskare. Naslov Glasnik bosansko-hercegovačkih franjevaca nosio je prvi broj 1887. godine. Od broja 2 (1887) do kraja 1894. nosi naslov Glasnik jugoslavenskih franjevaca; od 1895-1901. nosi naslov Franjevački glasnik.&nbsp; Creator An entity primarily responsible for making the resource uredio O. Jeronim Vladić Source A related resource from which the described resource is derived NUBBIH Publisher An entity responsible for making the resource available Visoko : Bosanski franjevci, 1887-1894 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1887-1894 Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 23 cm Language A language of the resource hrvatski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-9447 (Print) ISSN 2712-1429 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID <a href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/22577926">22577926</a> Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Glasnik jugoslovenskih franjevaca 1894 Description An account of the resource Br.1-12 Publisher An entity responsible for making the resource available Visoko: Bosanski franjevci, 1887-1894 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1894 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-9447 (Print) ISSN 2712-1429 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22577926 IIIF Item Metadata UUID 7bd17199-5672-4795-912a-1b2881f8fe75 https://kolekcije.nub.ba/files/original/a821f58bd4c4e863f681d3c975534bf5.pdf f9dbe4a81e5fdb3c5ce4f9dc6d3d8129 PDF Text Text ��Behar List za pouku i zabavu God. I-XI (1800 - 1911) Izbor S a r a j e v o 1990. �Izdavač: Mešihat Islamske zajednice BiH Izdavačka djelatnost - 'LC-KaUm Gazi Husrev-begova biblioteka G lavni i odgovorni urednik Hilmo Neimarlija Urednik Muharem Hasanbegović O dabrati: Alija lsaković Hadžen Hajdarević CIP - Kaaatalogizacija u publikaciji Narodna i univerzitetska biblioteka Bosne i Hercegovine Sarajevo 03 : 886. V- 2(497,15) -8(046) BEHAR: list za pouku i zabavu : god. I-XI: (1900-1911) : izbor / [odabrali Alija lsaković, Hadžem Hajdarević]. Sarajevo : Mešihat Islamske zajednice BiH, E1-Kalem: Gazi Husrev-begova biblioteka, 1990, - 476 str.: fak s.: 32 cm 1. lsaković, Alija �LIST ZA POUKU I ZABAVU. Uredio: S afvet beg Bašagić, SA R A JE V O . ŠTAMPARIJA RISTE J. SAVIĆA I DRUGA. �GOD, BROJ 1 l> Hiiet za, za’baf'T-u. I pouku. i. muharema 1318. S A R A J E V O 1. maja 1900. Našim čitateljima i suradnicima. iilmu faridatun ala kulli muslimin ve muslimetin. — Ove je uzvišene riječi rekao najveći božiji milosnik, naš pejgamber a. s. Nauka je dakle fa r z (obvezatna dužnost) za svakog muslimana i muslimanku, a ta nauka obuhvaća sve što je čovjeka potrebno da zna. U prvom je redu ta nauka vjerska, no i da dogjemo do te nauke, da je usvojimo i provagjamo djelovanjem, potrebno nam kogjer, da mnogo učimo, da se održimo u svetoj uzvišenoj svojoj vjeri, potrebno je učiti, da se no u moralnom i materijalnom stanju uporedo s drugijem narodima. To je ta druga potreba nauke, i svjetske, prosvjete uopće. P Nauci je uopće temelj mekteb — škola, a moralnom odgoju mekteb i kuća zajedno. No bez * nauke ne možemo imati ni kuće, ni porodice sposobne za odgajanje podmlatka. Nauka je dakle i opet nauka; a naukom tek mekteb i dom djeluju na čovjeka u pravom smislu, u odregjenom pravcu, naobražavaju ga i oplemenjuju. Ali vremena se mijenjaju dolaze nove prilike, gdje se potrebe uvećavaju, gdje i škola i dom stiču veće zadaće oko odgoja i naobrazbe. Od čovjeka se u raznim prilikama mnogo više traži, mora da više vre­ mena utroši u svoju nauku, pa je jedinoj školi i domu nemoguć odgoj. Čovjeku treba znanja, naobrazbe i izvan toga, treba da se što više bavi naukorrTne samo u školi i domu već takogjer i u društvu, onda i čitanjem lijepe i plemenite knjige. Naš devletlija a. s. rekao je: »Naučavajte djecu svoju za ona vremena, u kojim će Uvjeti/« Ove nas uzvišene riječi zadužuju, da radimo svom silom, da širimo nauk, da podučavamo naš islamski svijet, jer nova vremena donose sa sobom nove potrebe, a i novu nauku. Osim mekteba, dakle nauke u opće i doma kao faktora naobrazbe i odgoja čovjeka i lijepom se knjigom dosta postići može. Većina nas je počela nauku, pa napustila, drugi je na žalost nijesu ni počinjali, a jedni opet — hvala Bogu — naoružali se naukom, da bi mogli svom narodu biti od velike koristi. Kako je zgodnu dužnost, da siromaha potpomogne, tako znan treba da neznana pouči. Za to je knjiga, jedini posrednik izmegju jednih i drugih; knjigom ćemo dakle prenijeti znanje od naučena nenaučenu, knjigom ćemo lakše saznati i najmanju potrebicu onog, koji je žedan nauke, knjigom ćemo dakle dovesti u svezu zgodna i siror maha u neposrednu blizinu, a tim sastankom jedan ćo se okoristiti znanjem drugoga, a drugi će učiniti lijepo i plemenito djelo, na koje ga je i Bog zadužio. Neka dakle „Behar" bude za nas ono središte, gdje ćemo se �behar I sastajati, t. j., gdje ćemo moći svaki svoje znanje iznijeti, svaki svoje iskustvo pružiti svjema po potrebi okoriste njime. Nije nam dakle ni na kraj pameti 1 nas o nvo razumio — <ja ^ ® „mladež" poučavamo starije od sebe, jok! „Behar" ne poziva ni mlagje, da podučavaju strarije, niti * starije, da mlagjim daju nauk, već pozivasvakog pametna i iskusna, pa bio on star Hi mlad, da svoju znanjem, iskustvom, naukom posluži braći svojoj. Ta zamislimo najvećeg naučenjaka, od kog biše mogU okoristit čitava zemlja, ako je zatvoren u svom mjestu ili čak, ako ni u rogjenom svom mjestu ne prosipa svo’6 nauke drugim, da od one nauke ima koristi samo on i nitko više. U to ime pokrećemo evo sa srećom bst , Behar*, koji će svako 15 dana procvasti širom naše domovine i donijeti, ako Bog da, svaki put ' lijepa ; ugodna mirisa. Za lijepu knjigu za naš islamski narod u ovim zemljama osjeća se živa potreba, pa nam ta potreba uprav daje donekle i nade, da će se naš „Behar", koji hoće da ispuni tu potrebu, objeručke primiti. To se nadamo tim više, što su „Beharu" lijepe i plemenite osnove; njegov je naime cilj: učvršćenje naše u svetoj nam vjeri — Islamu, i opća — prosvjeta našeg islamskog naroda u Bosni i Hercegovini. Ovoliko mislimo da je potrebno bilo reći pri prvom procvatu „Behara", jer smo uvjereni, da će gragja njegova najbolje označiti program njegov. * Još jedno pitanje moramo ovdje rasvijetliti: „Behar" će donositi gradivo, koje pretežno u Islam za­ sijeca. No u toj gragji ne će biti ništa nova, niti to može biti, već će samo pretresati ona pitanja, do kojih mnogi od nas za vrijeme svoje nauke nije došao, a sad su mu nepristupačna, jer nije dovoljno savladao turskog i arapskog jezika, da po sebi nastavi dalje. Treba uzeti i naše prilike u obzir, da mi na našem jeziku u tom pogledu ništa nemamo, a svak će priznati, da je na pr. povijest Islama, život pojedinih pejgambera, život imama i zaslužnih ljudi za Islam kao i razna pitanja šerijatska bolje znati nego li neznati i t.d. Sve je to gradivo tako dragocjeno nama, svete notrebno da ga čitamo, da se učimo iz njeg. A hvala Bogu mi već danas imamo svojih ljudi naučenih, hoćeš na istoku, ii na zapadu; mnogi će nam napisati raspravu iz koje bilo grane znanosti, naročito rasprave o životnim potrebama našeg islamskog naroda. Zabavnu gragju čovjek uopće slagje prima, a u ovoj može da se dosta pruži nauke. Lijepa pjesma uzvisi čovjeka, oduševljuje ga, plemem.No koliko je pjesma sapeta svojom formom i silnim pravilim etike, u pripovijetki su tako rekuć slobodne ruke. Dobar pripovjedač ispriča nam dogagjaj ili istinit ili izmišljen, ali je na dlaku sve moguće, da se onako dogodilo, pa to nas zanese, osvoji, a svaki dogagjaj — razumije s e nosi u sebi i neko iskustvo, pouku za onog, koji je to doživio, možda prepatio nešto i t. d.,-a mi to njegovo iskustvo gotovo usvojimo, jednom riječi bez ikakva troška. Lijepoj je pripovijetki i romanu zadaća osim toga još i to : da mahane ljudske prikaže da su zle kao što i jesu, vrline da pohvali, a tim samo dvjema činjenicama navraćaju se čitatelji na pravi put. Pa i s druge strane, svakom je narodu mila njegova uspomene iz ratova i t. d., što se punim pravom i od nas može tražiti. Ovaki se dogagjaji, koji takogjer kriju u sebi neku nauku, mogu i u drami obraditi. Sad nam još preostaje, da spomenemo jednu zadaću i namjeru našeg lista, koja je isto tako važna i potrebna, a za koju ne treba ni osobite spreme ni znanja. Prema našem malom narodu ogromno je naše narodno blago sačuvano u uspomenama našeg islamskog naroda, da se takom gragjom malo koji narod može podičiti. Naše narodne pjesme kako muške tako ženske lijepe su i nježne, pune pouke i Čiste narodne pleme­ nitosti. Pripovijetke isto tako sadržaju mnogo zrnce ljepote jezika, mišljenja i shvaćanja naroda našeg; za tim priče, bajke, basne, zagonetke, poslovice, razne rečenice, riječi pune prostodušnosti i filozofije, sve je to naše, naš amanet od očeva nam ostao, pa je upravo šteta pustiti, da to tako i dalje ide od usta do usta, kojom prilikom mnogo zrnce lijepe pouke narodne i propane. Opis kog kraja, povijest gradine kakve, uspomene kog rata, ili junaka narodnog, kako je narod sačuvao osobito treba da sabiramo. To nas plemeni, oduševljuje, mi se dičimo svojim starim. To je, dakle u kratko gragja, koju će „Behar" donositi. A sad braćo suradnici, za pero! Kome što od ruke ide neka sjede i napiše; za što da čuvamo što koji znamo samo za sebe; neka i drugi čuju i vide što mi imamo, čim se dičimo, što je naše. Treba da i ovo znamo: mnogi su narodi imali i imaju svoje velikane, svoje naučenjake, pjesnike i t. d. Svi ti ljudi, rodili su se kao i drugi, učili, čitali, proučavali, „pokušali" i ____ došli do svjetskoga glasa, a svom narodu učinili neizmjernih usluga. I od nas se iziskuje, da učimo, čitamo, proučovamo, pa koji osjeća u sebi snage da i pokuša, a ne treba odmah misliti ni na zlatne uspjehe. U ovakim stvarima nema skokova. Mnogi možda misli, da mu sastavak ne će valjati, pa i ne zamače pera. Mi ove i ovake molimo neka nam napišu kako znaju, neka nam pošalju, a za to je naš odbor, koji i onako sve radove propušta kroz �9 BEHAR I svoje ruke, a radove ove vrsti gledaće još većom, voljom, da uvrsti. Ako radnja i nije po svojoj spoljašnjosti uspjela ima bar lijepu misao, koju je ipak vrijedno iznijeti. Dakle neka se nitko ne ustručava, neka nam samo pošalje, jer nitko ne zna, što se u čem krije. Naročito ovdje valja istaknuti, da se radovi pišu čisto, čitljivo i razgovijetno, da se pišu samo na jednoj strani papira, a druga da ostane prazna. Osim tog i na onoj strani, gdje se piše treba da ostane lievo nešto prazna prostora, ako je moguće pola stranice. Dakle od jednog lista papira treba da je ispisana samo jedna četvrtina, a tri četvrtine da budu prazne. Radove želimo iznositi pod pravim imenima; no ako ko želi da mu se ime zataji, to neka nam naročito piše. Ali rad od nepoznata čovjeka, bez imena, ili pod krivim imenom ne možemo donijeti. „Beharu" je naročita želja, da svoje čitatelje poduči znanjem i iskustvom starijih i pametnih, a mlagji naraštaj, da pobudi na rad. Dakle na posao s hajrom i sa srećom! Uredništvo i oprava „Behara". B e li istoka rujna zora se rudi, — Jedno se više proljeće piše. Gorica lista, a ljubav čista — Čisto životom novijem diše. S istoka Ezan se Muslimc Svijest i rujna zora se rudi, — čuje š vitih munara zove — u njima budi ponos islamskog žara. Dogji, o dogji, moj rode časni, Sa grude tvoje evo ti dara, Dogji, o dogji, — primi dar krasni, Od brata primi granu Behara.^ Na grud je privij, na srce vrelo, Ljubi je — njeguj! sitna je grana. a r u . Okruni njome vedro ti čelo, Pa će ti kruna bit gjulistana. Na našem tlu je rasla i evala, Nama je miraz od našeg roda: Naša je majka nama je dala, Pa gdje je sloge biće i ploda. Svakome sinu gruda je sveta, Časna i mila i svima nama, Pa neka jedna vodi nas meta: Napretku sreći svega islama. Dogji, o dogji — pristupi bliže! A brat ti ruku vitešku pruža, Junačka srca kada se zbliže — Pleten je v ’jenac rumenih ruža! Riza beg Kapetanović. Z n a m en ite izreke. Sabrao i protumačio: H. Mehmed-Teufik ef. Azabagić. tlubul ilme ve lev bissini*. Značenje je ovog mu pamet, a ne vjeru, jer njegova vjera njemu, a hadisa: >Traši nauk, pa makar u Kini*. zuanje tebi; Nauka je dakle tako potrebna, da je moreš Slično ovome ima jedna arapska poslovica, koja tražiti i u Kini, koja.je na kraju svijeta, a glasi: *Uttzur ila ma kale ve la tansur ila meti kale*, gdje su stanovnici pogani, razumije se, ako je što znači: ne gledaj ko kaže, već Što kaže, Ali obično ne možeš naći u mjestima, gdje Muslomani žive. mnogo se puta ne drži ove rečenice, već ljudi traže Pogotovo je dozvoljeno čovjeku tražiti nauku od od onog, koji nešto nekog svjetuje da on najprije bude Ehli kitaba t. j. od onih, koji vjeruju u jednog onaki, kako želi da bude drugi. Pa čak ima jedan Boga. U tom je smislu rekao Imami-Ali: »Elhikmetu arapski bejt (distihon) koji v eli: * Ve gajru tekijjin naši dalletul mutnim feltekifha ve lev min efvahU mušrikine*, jemurrun naše bittuka — tabibun judavin naše vittdbibu što znači: Nauka nije samo u Muslimana; uzmi je pa marizun*, a to će reći: koji nije pobožan, a pobožnost makar iz usta neznahožaca. propovijeda, isto je kao liječnik, koji svijet liječi, a Jedan od arapskih velikana rekao je : >Iza sahitbe on je sara bolestan. Ali jedan arapski naučenjak, komu tnsanen fanzur ila aklihi la dini/ii fe inne dinehu lehu je ovo rečeno, priznajući svoje pogrješke, reče: ilm el ve akluhu teke*, t. j.: Kada se s kim družiš, gledaj bi tlmi ve itt kasartu f i amali, jenfeake ilmi, ve la je- �vjednik i svaki ćete za svoje podanike pred Bogom odgovarati. Svaki i najveći siromah jest zapovjednik komu je mnogo povjereno, kao razum, jezik, srce i t. d. Za sve će te darove božije on odgovarati; da li ih je tiče nauke, da pa makar ti je valjano upotrebio, da li njima kome škodio ili koristio. davao inovjerac ili čovjek, k»)'i se ni saiu ne drži ono&- Zgodan će biti pitan, kako je trošio svoje imanje, da li je ulagao u korisne svrhe, ili je škrtario i ustego što tebe hoće da nauči. Pripovijeda se kako je pošao nekakav čovjek u svoje blago od tolikih dobrih djela, što bi se moglo šumu da donese drva. U putu sretne on medjeda, koji učinit od njeg. Starješina porodice, zapovjednik kakve je hramao u jednu nogu. On se dosjeti, da bi mogao zadruge ili čak čitava jednog naroda biće pitan: kako bit u medjeda trn u nozi; s toga prikuči se medjedu je upravljao svojim podanicima, kako ih je gledao, i izvadi mu trn iz noge. Medjed je sad htio, da. se kako je štitio njihova prava vjerska i svjetska, vanjska čovjeku oduži za tu dobrotu, te ga je pratio u šumu, i nutarnja, da li je štetio ili koristio porodici, zadruzi čuvao mu drva, a kasnije svaki put našao bi se u po­ ii narodu? Nekakav siromah, koji je imao jaku obitelj, *tužio moći i čak donosio mu med iz šume. Jedan put se ovom čovjeku zadrijemalo, te on legne u šumi. a me­ se na svoje kukavno stanje. „Pa ti imaš imanje svoje!" djed ga stane čuvati. U to navale na čovjeka silne — odvrati mu jedan čovjek. „Otkuda mi?" — u čudu muhe; medjed ga branio i branio od muha, ali nije će siromah. „Po što bi mi prodao pamet, koju ti je mogao obraniti. Na pošljetku rasrdi se na muhe, prione Bog podario?" Siromah će na to: „Ne bih ni za hi­ za kamenje i počne se bacati na muhe, ali u tom po­ ljadu dukata". — »Bog ti je dao oči, uši. ruke, noge, zdravlje; po što bi mi to prodao*?" „Ni po što!" — godi čovjeka u glavu i čovjek umre. Iz ove se priče vidi potpuna istina one turske re­ odvrati on. „Eto, vidiš" — veli mu onaj, — »Bog ti čenice: »Aduvvi akti sadiki dzahilden h a j i r l i d u r t. i. -’e udijelio toliko blago, koje. vrijedi hiljade dukata, a ti se opet tužiš na svoje siromaštvo!" bolji je pametan neprijatelj nego lud prijatelj. Iz tog se vidi, da je i najsiromašnijemu Bog po­ Toliko dakle o nauci, da znamo, gdje nam ju je dozvoljeno primiti, a sad promotrimo još dužnosti naše, dario toliko blago. S toga će biti velika odgovornost onih, koji unište to imanje raskošem ili lijenošću. Ste­ na što smo obvezani. *Knllukum rain, kullukum mesulun an reijjetihi*.. čenim blagom pametno upravljaj, a od Boga ti dane Ove nam uzvišene riječi našeg devletlije a. s. vele: darove kao duševnu i tjelesnu snagu dobro i pametno Svaki od vas jest upravitelj, nadglednik, sudac, zapo­ upotreoi u dobru namijenjenu svrhu! durruke taksiri, a to znači: makar ja ti moga znanja, jer će ti ono koristiti, moja ne će naškoditi. Po svemu se dakle vidi, kad se ne treba gledati od koga je; primi je griješio, drži se a pogrješka ti Bijela medžidija. (Uspomena) ej pusto dječinsko doba! Kad ti dan mine molćra" dijeli, za čas dvije hrpe, megju njima mejdan kolik što bi dlan o dlan, sve u ig ri; a teh, dva-tri konopca. Sohe u šake, najbolji otisni „kolo", noć. . . ta nijesi ni lego, a već se zavezo a ono pusto muze po ledini, tek kad-kad poskoči ko u tvrd san, tvrd i gluh ko gluha noć, a zečić preko krtorovine, a oni onamo stali oprezni, spremni k, mehak k ’o mehki pamuk! Po cio Božiji dan svi u dugu lancu, pa dočekuj; prvi promaši, drugi zar C l na onoj žezi, po bujnim poljima, trči skači, ne savu će, jedan udarac ria onako letećivo, al’ samo kad / \ goloj vodi, a tabani bride, al’ to niko i negaopaža. dobar igrač valjano smjeri svojom drenovačom, ma Za čas suni svjerna u glavu „kupati se", i dok nema mu Boga mi druge, već istim putem k nama smo na obalu, ono malo haljinica pobačaj onako natrag. Ali promaši li ga po nesreći, ode ono, obd! ne gdje prije moreši za čas eno pljuska po vodi. Izagji malo, stiže ga da i hoćeš, a „mrtvo" se i onako ne smije odahni, pa opet. Eno, onaj spopao nekakav panj, po­ dirati. Sad pomiči obje hrpe dok prva do „kola", te tako j a s i pa pliva; drugi se premeće s kamena preko goni jedni druge do crnog mraka s kraja na kraj polja. glave, a ovaj . . . . ta vidi čuda! Arap! Bože, ja te A kad nas prićeraj mrak, da kola već i ne vidiš po vike, smijeha, pa onda bježi, noge se polomiše, Arap travi, onda — — klonuli od umora, ali ipak s uzdahom nas goni. A šta je ? Omer se onako mokar zaprpio u prekini igru, pa onako u hrpi kući, a sve pravdajući onaj sitni pijesak — mtllj, pa — što Arap, Arap. I kad se. Onaj će : da li je meni tvoja soha . ., a ovaj je i tog dosta, a on u vodu, sapra ga Bosna, a on osta opet: Samo da mene ne pomete onaj grm, vidio bi ko i bio. Sad brže za haljine, pa opet na ledinu. „K ola"! ♦i H&, „kola" ćemo sad! Uporedo dva i dva! „Suha- R �I BEHAR Krasan je ljetni dan, vedar kao staklo, a još smo u raspustu ruždijanskom. Sunce pripeklo u kaldrmu, vjetra ni ev’, da rukom mahneš, umirilo se, prava hora; ali nešto ham evo hoće da otme igri tu horu. Jučer su tu sjahali kićeni svatovi iz daleka kraja, a sad evo Spremaju se, da vode mladu, neku rodicu našeg druga Omera. Bijesni se konji izvode, a gizdavi svatovi pune, praže; djevojke onamo pjevaju, a sve je izvrvilo po susjednim kućama, po tarabama, sokaci, proć ne možeš. Ka jedan put nasta žurba i žamor u kući pa i u avliji. Pogjoše. U kući nasta plač, roditelji' puštaju dijete svoje u daleki svijet, curo opet pjesme he prekidaju, svatovi uzjahuju aždahe svoje, djeveri daruju sluge, djecu, prosiplju p.^-c, zveket ploča konjskih o tvrdu kaldrmu, a puška pušci ne da odgovorit . . . . vreva, galama, čini ti se sve se prolomiti hoće. Ženskinje. će u hintov, svati zaredaše i povorka pogje, a silan svijet ko roj za njima. Nadomak grada i svatovi zamakoše, nestade ih, samo se još čuo prasak pušaka njihovih. Svjetina ona što ih isprati, natrag, a i mi ko da nas ko razabira, nagjosmo se na raskršću. Svatovi i šenluk njihov dugo se još spominjao u gradu, ali za nas to minu, mi krenusmo u igru. Na jedan put će naš drug Omer, zastade kao da nam hoće da rekne, šta hi se to danas zapovrglo, mi oko njeg, a on sve mučke ruku u džep ama poduboko, kopaj nešto kopaj, dok izvuče; ispruži šaku a na dlanu mu zasja bijela medžidija. Uh! mi svi u čudo. Otkud ti bolan bijela medžidija? trže jedan. — Svatovi! — dočeka drugi gotovo koreći ovog; — svatovi mu dali. Omer je prevrnuo na dlanu, a ona se sjevkala na suncu, uzeo je u drugu ruku, pa je onda, ah kako toplo, čak oholo, ponosito turio u džep i krenuo putem mjereći nas sve očima, a te oči govorahu uprav ono, što mi mišljasmo u taj čas: „nije šala bijela medžidija!" Nije fajde žurba za današnju igru sve smalaksavala; mi išli u hrpi, u sredini našoj i Omer, oliol i čak zami.šljen, a u džepu njegovu „bijela medžidija". Ta nije ni šala! koliko je to groša, koliko dvaestića, marijaša, a krajcara bolan ne bio! I jedva Boga mi naj­ stariji izračuna. Pa zar je to šala imati to sve u svom džepu, znati, da je to. tvoje! Sve mi to pretresamo, a Omer naš sve raste. »— A šta bi se sve moglo kupiti za to ! — trže se jedan novom misli, da još više uzveliča Omera i džep njegov. — Janje! — požuri se jedan. — Šta janje? Bi dvoje! — Ne bih ja! Ja bih pušku. — Ha! — Konja! — Kakva konja? Haljine! — Imam vala haljina! — sad će tek Omer prvu, otkad postade teži za bijelu medžidiju. 11 — Pušku ti, pušku Omere, — opet će onaj ; — eh, da li ja . . . . — Ne da meni otac puške nosit. — Ih, pa moreš ti nju nosit, a da on i. ne zna. — Znam ja, šta ću! — zastade on. Svi pogledamo u njeg. — A ništa, ne ću ni to, — predomisli se on i odusta, a da mi i ne znadosmo od čega. Išli mi dalje, išli u hrpi, Omer u sredini megju nama, a mi oko njega. Često ga omjeri koji od glave da pete, ko da ga prvi put vidi, ili ko hoće da rekne „blago li se tebi!" — i l i . . . „ta kojoj sorti dade Bog toliko blago“. Bijela medžidija, Omer, uopće taj dogagjaj uzveličavao se još više, pošto Omer najmanje bijaše priličan, da u svom džepu nosi bijelu medžidiju. Ali vrijedna je i ona „kad Bog da, ne pita se, kome". Na polju smo, al nikom ni na um ne pada igra; ta kakva igra? Omer je tu, Omer pretežniji danas, a još više ono nešto u džepu njegovu. Napošljetku zapovrže se igra. Danas ćemou„šudle". Hajde de, kako mu drago, mi usred igre, dok će Omer ruku u džep, a mi svi oko njeg. Ostaše štapovi, rupe šudla, ostaše mjesta prazna, a za njih se malo prije jagmili i natezali. Jedva se nekakcr otpoče igra, kad Omer spravi svoj novac u džep. Idem ja nju razmijeniti — na jedan put će on usred igre. Opet svi oko njeg; igra batal. Ni ko: de, ni nemoj, a ipak na svačijim ustima treptilo: „da je u mene i ja bih je razmijenio". I treća se igra započe, a ne svrši. Omer oporavi peljem, a mi za njim. Silna radoznalost, šta će Omer od svog novca. Sve u hrpi tako okraj Bosne, a sve nagagjajući, šta bi se moglo kupit, i šta bi se moglo izleć iz te bijele medžidije: kupit ovcu, pa će se ona ojahjit, pa onda dalje tako . . . . ali jok. Omer to čuje i ne čuje. U džepu mu, broji se, toliki novac, a i ne čuje. se — ne zveči. Evo nas pod obalu, blizu čaršije. Ko će ići raz­ mijenit? Svakako sirota, ko nema oca, da ga opazi u čaršiji — i Šaban zamače s bijelom medžidijom u čaršiju. Ne bih reko, da je do prvog dućana, a on natrag. — Šta je? — Ne će da razmijeni. Treba kupit što god. — Pa kupi! — Šta? — Šećera — A duhana? — Kupi oboje! Kolik dlan o dlan, a Šaban natrag s duhanom, šećerom i — — punim pregrštem para. Sad tabanima vatru ispod obale, što nam noge mogu, a u Omera se sve trese i zvekeće u džepu silna para. Evo nas na domak polja. Zaukružismo oko Omera. Duhan će u Šabanovu kapu, pa s a d ------ reda ti je savijat umio ne umio, pušit mogo ne mogo I Tu se kašlje, tu suze oblile svakog; ali reda je tako, to rado ' veliki, koji �12 BEHAR imaju onako dosta para k ’o Omer. A Omer? Istres’o svu onu sitnež u krilo, pa razabira sve sortu; tu dvije cvancike ruske, bijele ko snijeg, tu pieta, grošića, banovaca, bakreujaka lontoša, da bi njim svako ma­ gare potko vat mog’o, a krajcarima ni besaba nema. — Eh, da im^m s kim poigrati trže se Omer i obreda nas sviju očima. A1 ovamo sve nijemo. — Da ti je gore na „šarine klupe !“ dočeka Šaban. — Šta? Zar se gore igra? — Ih, svaki dan sve o pare. — Ma kako, ja i ne znam! — Omer će. — Ne znam ni ja, nekako u kapu. — Hajdemo ja i ti šale onako, — požuri se Omer s kapom. Šaban sleže ramenima, jer na njemu ne bijaše ni ječerme, a kamo li džepa. — Evo, ja ću ti uzajmiti, pa ćemo onako šale. I za čas baciše po dva krajcara u kapu, treh, treh, prevrni kapu na zemlju. Tura, jazija; digni, jedan nosi, drugi gleda. I oni se zavezoše baš ko veliki, a mi oko njih ko mali. Be, otvori se tu prava igra. Krajcari padaju, zgrću se, novci idu od jednog drugom ; sad Omer Šaban, a sad opet Šaban Omer. Na koncu nikom ništa. Oba se naučiše igrat, a inače oba ostaše na glavnici. Sunce već bijaše zašlo kad krenusmc kući. Dan nam progje baš uzalud, a sve s Omerove bijele inedžidije. I Sjutri dan Omera ni na oči nama, a mi, he, ko djeca, te, jedan manje, jedan više; nastavismo igru da kasnije nikom ni na um ne pade Omer i njegova bijela medžidija. Treći dan prouese se glas, da Omer igra na „Šarinim klupama", i vidi čuda: dobiva, veli zgrće. Tom se svak čudio, a oni na „Šarinim klupama" igrači od zanata i ljudi svakakva glasa, posmješkivali se. Kad im je došao novi drug, popustili mu k’o ribi udicu, nek se djetetu osladi, a poslije će ono znati, gdje će naći novaca za igre. I dan po dan, al daj, ko će znat onda, po temelju pokvariše dijete. Poče i ružđija, ^1 Omera ni od lijeka. Be, otac za ruku, đovedi ga sobom efendiji, al koja fajda, dok se okreni, Omer škrinuo. Ušao otac u trag društvu na „Šarinim klupama"; ni pet ni šest, kako je čovjek naprasit, za štap, pa ih rastjerao, al tada i onako bi­ jahu udrile jesenske mećave i društvo nastavilo igru obnoć kojekuda po zabitim kućama i kahvicama. Druge godine, kad će nesreća Šerifagu shrvala bolja, lego i ne digo se, a Omer onda istom nastavio. Mi ga gdjekad smotri, a on odjeven ko cvijet, a sjutra: nikako oni momak. Bože dragi, ni groš haljina na nj mu. Bijaše siromah sveosve zagrezo u igru. Dan po dan i mi se razigjosmo, neki u Carigrad, neki nekud za naukom, a kad se do nekoliko godina povratismo, imamo šta da vidimo.: ta nije, uije ono, nikako naš negdanji drug, već nekakav hamal, lica Omerova. Siromah glavu zakret’o od nas, a m i ------žaleći svog negdanjeg druga tek tada pogodismo, da svemu tome bijaše uzrok ona nesretna bijela medšidija. Edheni Mnlahđić. Načela Islama i naš zadatak*). Piše Osman Nuri Hađžić. jS gsiS g edna od najprečih potreba nas Muslomana u Bosni i Hercegovini bila je ta, da 3? imamo svoj čisto islamski list, svoje f * *Je<^ n 0 ^s^ams^e novine) °ko kojih vj) bi se okupilo sve, što plemenito islamski ^ f\ osjeća, da uzrađi na korist i procvat islam4 ( skoga elementa, a osobito što se tiče vjer\ skoga odgoja njegovoga. Bez pravoga, koijenitoga vjerskoga odgoja i prosvjetnog preporoda nemamo ništa niti smo što: jer šta vriedi mrtvo slovo, ako ga djelima ne oživljavamo i ako prama njemu ne udesimo sav naš život, obći i posebni, a što je glavno, obiteljski? — To ravnalo, taj putokaz, koji- ima da nas vodi na putu prosvjete i koji ima da nas upućuje, kako da udesimo naš obći, posebni, a nada sve obiteljski život, jest naža sveta vjera — Islam. Islam, kao vjera, velebna je nauka, što ju je dragi Bog po svome poslaniku predao čovje­ čanstvu za njegovo dobro i spas. Po Islamu znamo i vjerujemo, da je jedan i jedinstven Bog, milo­ srdni i milostivi, koji ravna svietovima, koji prosudjuje djela ljudi, te ih nagradjuje ili kazni. Po islamskoj nauci takodjer znamo, što imamo raditi i kakvi moramo biti, da zaslužimo nagradu i da se oču­ vamo kazne božije. Vjera u pravoga i jedinoga Boga i njegova poslanika očituje se našim na­ stojanjem, da budemo plemeniti i dobri: odrazuje se u djelovanju, radu i mišljenju našem, koje mora dobro i plemenito biti, na dobru se osnivati *) P o ielji g. pisca ostavljamo sad i ostavljajm o u buduće pravopis i jezik, kako on piše. U r, ' �I BEHAR 13 i dobru težiti. Islam od nas traži, da u svom ži­ nika i da po njemu objavi svoju volju, da dade votu budemo kriepostni i da za kriepošću vazda zakon, kojega se čovjek ima držati, da se po­ težimo, jer ćemo se time približiti usavršenju pravlja i usavršuje i da se napokon po dobrim naših misli i srdaca, a udaljiti od nizkoga stanja djelima u pravoj i istinitoj vjeri spasi, da po izkvarenosti, zala, neistine i duševnoga propadanja, smrti dodje onamo, kamo milostivi Bog pozivlje koje pod nipošto ne dolikuje čovjeku, kao naj- one, koji su dobro radili, plemenito življeli i u odličnijem stvorenju božijem. I upravo na tome pravoj vjeri umrli. oplemenjivanju i obraćanju čovječanstva od zla i I u istinu nije trebalo dugo da Arabija, koja izkvarenosti, na ljubavi, krieposti i kriepostnu do tada bijaše ognjište zla i izkvarenosti, zasine življenju — na tim se zasadaraa osniva islamska kao zviezda danica, nova predhodnica, koja je nauka, a mi, vjerni mu sljedbenici, moramo sborom navješćivala novi život — spas i preporod čo­ i tvorom tu nauku širiti i učvršćivati, te prama vječanstvu . . . I ondje, gdje je do tada vladalo njoj udesiti cielo naše djelovanje. najstrahovitije neznanje i surovo đivljačtvo, — Islam je vjera razuma, u njegovim zasadama užgala se luča prosvjete, milosrdja, znanja i sadržana su načela napredka, usavršenja, dobro- uljudbe, čije su zrake brzinom munje obasjale stivosti i milosrdja. Dok s jedne strane uči, da zapuštene krajeve Afrike i Azije; zasinule su i čovjek mora biti dušom i srdcem pošten i plemenit, u tada još barbarskoj Evropi, te postavile temelje da mora dobro, plemenito i koristno raditi i mi­ novoj epohi, epohi islamske civilicazije, na suncu sliti, dok preporuča i zagovara duševni, prosvjetni koje se je dugo i dugo grijala sada toli ponosna napredak: civilizaciju srdca i uma, s druge strane i ohola civilizovovana Evropa . . . I gdje je do­ nuka i na rad, materijalno obezbjedjivanje, — u prla rieč vjere u pravoga Boga i njegova posla­ jednu rieč Islam je nauka, koja čovjeka uči, kako nika, tu je nastao novi, pomladjeni život. Arabi, da na ovom svietu živi kao najplemenitiji stvor u neznanju zakržljali, u pokvarenosti okorjeli, božiji i kao takav, živući po načelima Islama, primiv Islam, preporodili su se i digli do takova da zasluži spas duše svoje za drugi, vječni život. stepena uljudbe i napredka, da im se i dan danas To je bivstvo i snaga naše svete vjere, jer divi cio obrazovani sviet. Nosioci i prvi pred­ uočimo li dobro doba, kada je dragi Bog preko stavnici Islama bili su ujedno vjestnici kulture i svoga poslanika objavio čovječanstvu Islam, napredka, civilizatori u pravome smislu rieči, j er uzmemo li u obzir prilike i odnošaje, koji su u Islam i civilizacija dva su uzajamna pojma, dva to doba vladali, onda nam očito i nada svaku nerazlučiva faktora. sumnju izlazi na sriedu istina, jasna kao sunce, Za to i mi, koji smo sljedbenici Islama, kad da je Islam božijom voljom i odlukom već u držimo taj najsvetiji amanet božiji, onda moramo prvom času, kada je bio objavljen čovječanstvu, da se pokažemo, da smo i vriedni i dostojni no­ pokazao, koji su mu osnovi i koja Sveta svrha. sioci njegovi. Svaki pravi i iskreno osvjedočeni Objavljenje Islama jest objavljenje istine, vjere Musloman dužan je i zvan, da po svojim naj­ u pravoga Boga, a s tom istinom popravak i boljim silama radi za širenje i učvršćenje istine, oplemenjenje ljudstva^ da se podigne iz kala i da radi za umanjivanje i uništenje zla, te po­ izkvarenosti, da se uzdigne na stepen, koji mu boljšanje i oplemenjenje, u prvome redu nastojeći kao čovjeku dolikuje. U vrieme objave Islama i težeći sama sebe očuvati u istini, na putu ple­ u Arabiji je vladalo bezvjerstvo i krivovjerstvo; menitosti, dobra i krieposti. To je najuzvišenija — zlo, opačine i najstrahovitija izkvarenost bile 8 vrha, Što nam ju je dragi Bog namienio i On su obvladale tom zemljom i arabskim pučanstvom, je time pokazao, kako nas neizmjerno ljubi, a sad a to je sve značilo i predskazivalo propast tje­ kako da se mi pokažemo zahvalni za tu neiz­ lesnu i duševnu: moralnu i materijalnu. — Sviet mjernu ljubav? — Najzahvalniji prema Bogu bio zagreznuo u zlo, mržnju, zloće i opačine svake stvoritelju i najdostojniji vjernici njegovi bit ćemo ruke; a ljudi, odani pogubnim strastima, živili su tek onda, budemo li radili i činili, kako nas to u medjusobnoj mržnji i svađji — i svidjelo se uči naša sveta vjera — Islam. Hoćemo li se milostivome stvoritelju, da pošalje svoga posla­ držati Islama i njegovih načela, to moramo svim �14 BEHAR srdcem i dušom prionuti uz rad, napredak i učenje: moramo nastojati, da se duševno prosvictlimo, a materijalno obezbiedimo. Ne znači živiti po na­ čelima Islama, ako, zapušćajući njegovu suštinu i bitnost, ograničimo naše djelovanje samo na vanjske forme njegove nauke. Mi moramo težiti za tim, da cielu vjersku sgradu, čitavu islamsku nauku obuhvatimo svim svojim srdcem i dušom, svim razumom i ljubavlju našom, moramo nasto­ jati da shvatimo i usvojimo moralne i etične te­ melje, na kojima se osniva nauka vjere, koju je čovječanstvu priobćio onaj, za kojeg je rekao tvorac svieta: „Levlaće, levlaće, lema halaktul eflaće!“ . . . I kako nema drveta bez debla, tako ne može biti ni čovjeka bež srdea, a što je srdee u čovjeku, to su temeljni osnovi u našoj vjeri. Ako dakle zanemarujemo i zapušćamo temeljne osnove, ni vanjština naših djelovanja — bez nutarnje podloge — ne pomaže. I baš radi toga, što nismo pronikli u temeljne istine naše vjere, što još ne pojmimo, kako treba, etičnu stranu Islama, vidimo u svakidanjem životu strahovitih i užasnih pri­ mjera, kako se naš sviet slabo brine, da živi onako, kako od njega iziskuje Islam. Dok. se svatko drugi brine da se duševno prosvietli i ma­ terijalno podigne, mi zapušćamo jedno i drugo, bez i najmanjeg grizodušja. Koliko pak time griešimo protiv Islama i islamske nauke, koja se ne ogra­ ničuje samo na vanjsku formu, nego uči, kako da se čovjek usavrši u svim duševnim dobrima, i da bude koristan član ljudske zajednice? I tako, dok na jednoj strani vidimo odvratnost od napredka i rada, pogubno propuštanje dužnosti, s druge se strane medju nama uvriežila zavist, inad, hased, mržnja — dakle sve svojstva, koja su u živoj opreci sa islamskom naukom. Ima nas i takovih, koji — ma da znamo da je jedan čin nemoralan i kao grieh zabranjen — ipak ga sviestno uči­ nimo s predhodnom nakanom, da ćemo naknadno obaviti ono, što se traži, da grieh bude oprošten. I — hiljadu je pogrešaka, zaostataka i nedosta­ taka, koji se u svakoj zgodi i na svakom koraku opažaju kod našega svieta, te uza svu vanjsku formu i hvalisanje o čvrstoći i stalnosti vjerskoj i ne treba dugo promišljati, da se dodje do posve bistra i jasna zaključka, da sva ta naša nedaća, sva naša duševna i materijalna bieda dolazi sa m o 'i izključivo odtuda, što ne poznamo temeljne osnove i bitnu svrhu Islama. Ako je tomu tako, a sumnje nema da nije — onda ima li preče i ujedno uzvišenije dužnosti nego se selušno latiti posla, da na najsgodniji način oživljujemo, razširujemo i učvršćujemo bitne osnove Islama, da razsvietlimo njegov zadatak i svrhu njegove, nauke, onako, kako se mora shva­ titi i kako su ju naučali i u životu provadjali prvi njegovi predstavnici, i tek da na tako čvrstim temeljima uzmognemo od početi da gradimo sgradu bolje islamske nam budućnosti? Jer ako hoćemo da živimo kao Muslomani, onda moramo da se brinemo za budućnost, da za nju radimo pravim oživljenjem naše svete vjere, prosvjetnim i odgoj­ nim preporodom islamskoga elementa. Za to se hoće rada, požrtvovna, nesebična i uztrajna rada, jer time, što ne radimo ništa, ili ako radimo iz kakvih drugih pobuda, pokazujemo, da nam Islam nije unonasrdeu; propuštavanjem pak naših dužnosti dokazujemo, da smo mlaki i ujedno da ne shva­ ćamo uzvišene nauke i zapoviedi, što su nam u Islamu dane. Otvoreno se priziati mora, da se je u nas uza sve to, što se je ponešto činilo i stvo­ rilo, ipak veoma mnogo propustilo. Napose smo malu pažnju posvećivali odgoju i prosvjetuom napredku našega elementa, makar da o odgoju i stepenu obrazovanosti ovisi obstanak pojedinca i naroda. Namajemuslomanima, s toga, nastojati, da se prepo­ rodimo, da se oživimo vjerom, da se okriepimo zdravim islamskim moralom i odgojem, — odgojem vjere i prosvjete, koja je već u samoj vjeri sadržana. Prva nam i vrhovna svrha ima biti Islam, a način i sredstva radu za preporod ima biti prosvjeta, koju moramo da unosimo kako u bogatunske dvore, tako i u siromaške Seljačke kolibe. Na osnovima islamske nauke i prosvjete moramo da učvrstimo islamsku obitelj, na kojoj se temelji čitav obstanak ljudskoga đružtva. Obitelj je prvo odgojilište, u njoj se radjaju i odgajaju u prvim, najvažnijim početcima buduća pokoljenja, a kakva će ta buduća pokoljenja biti — ovisi o obitelji i odgoju u njoj. Ono, što se u mladjahna srdea za­ sadi, ne gine; pak s toga treba i znati, šta i kako se ima zasadjivati u nevina islamska srdašca — u duše naše djece. S toga nam je dužnost pregnuti i nastojati, da prvoj našoj školi, prvom ođgojilištu, da islamskoj obitelji pomognemo u odga- �BEHAR I 15 janju, da joj pružimo sva sredstva i olahkotimo što ga mora da traži izvan svoje obitelji, a taj težki i naporni trud oko uzgoja našega podmladka. daljnji odgoj tražiti se mora, jer to stoji u na­ To je težak i naporan posao, ali tim sladji i ravi same stvari, — jer to i sama vjera traži. ugodniji, jer proiztiče iz osjećaja i vršenja vjerskih Islam sam po sebi jest otvorena i neizerpiva bazna i ljudskih dužnosti. Preporod, oživljeuje i učvr­ kulture i prosvjete, koju on izrično prepomča, a šćenje naše obitelji mora nam biti jednom od naša je sveta dužnost nastojati da naš narod, pored najprečih zadaća, da nam tako obitelj uzmogne vjerskoga odgoja, buđeiinakokulturaniprosvietljen: odgovarati svom zadatku 1 svojoj svrhi. Odgojni da se duševno preporodi, a materijalno podigne. rad u obitelji imade nastaviti škola, — al za to Dužnost nam je dakle činiti i \ rsiti sve ono, na i škola mora biti sposobna da nam odgaja živ, što nas upućuje naša sveta vjera, i, oslanjajući se uporabljiv podmladak, zadahnut islamskim sveti­ na vjeru, upućivati narod na sve ono, što mu je njama, proniknut osvjedočenjem i oboružan sve- ne samo od vječne, već i vremenite koristi. Islam i prosvjeta — to budi naš program, naše obćim znanjem, plemenitom obrazbom, da taj tako usposobljeni podmladak uzmogne onda na­ geslo, cilj i svrha našega rada, a taj program staviti daljnji rad za islamsku ljepšu nam buduć­ mora biti islamski program, naš rad islamski rad, nost. Već iz obitelji ima diete posvema islamski rad vjerskog osvjedočenja i ljubavi, rad za vjerski odgojeno i pripravljeno da ide na daljnji odgoj, odgoj i prosvjetni preporod našega naroda V r a č a r a . f estita hanuma“ —*Ni ciglo čeljade n:je bile u cijelome selu, daje nije poznavalo. ? ro r’ ilo se njeno ime po svim selima, glasrio se po kasabama pa čak dokučilo i do šerer Sa- srebrnasto liŠćo, a čudnovate sjene odrazivale se sa visokih gora. Vrelo šumilo i razbijalo se niz tvrdo kamenje — sitne kapljice pretvarale se u ogrlice bisera. Tišina sve spava; kad i kad zadahne te po koji dašak ljubico. Spava cijelo selo. Gluha su doba . . . . Izmegju gustog šikarja — mjesečevim svjetlom promicale dvije sjene — drije prikaze. Vrelu se bliže, lbret-hanuma sa Fatiir ianumom. lbret-hanuma sva u crnu poštapala se drugarici o rame. „Ovo ti je „Vilino vrelo" — promumlja vračara. „Tu ćemo okušati sreću tvoje jedinice, a sada — evo ii ovaj korijen, metni ga pod jezik, pa budi i gluha i nijema. . . . I u času plamsala je vatra na mangali, a kr­ da joj se pozlati. I u trenu zvektala je ogrlica Fatbnahanume u njedrima vračare. „Vile su sve tu — a ono u srijedi što no mu carski turali ferman na prsima — he — to je doma­ ćin, vezir, tvoj sugjeni, a do njega, sin mu, dragi tvoje jedinice". a -v „Čestita banuma! — još ona jedina oa i žena. Da je nije, ;kome bi otišla, da ti la, baci fal"? — govorile žene po sijelima. I bila je sevepli ruke. Je li kome trebalo probajati, zagasiti saliti stravu — letio je Ibret-banumi, a ono prisijeci ko rukom. Tako je prozvala neka pašinica, kadno joj božijim emerom kurtariša sina od uroka. Mlagjarija je najvoljela, ta koliko se njezinim sevepom isprosilo djevojaka i oženilo momaka. Kuća joj je bila na dnu sela, lbret-hanuma sama u njoj; ni rogjaka ni rodice, a vazda po puni budžaci nekakvih trava. I na mjesec prije vakta, vidjelo bi se u nje ljubice, behara i drugog bilja. U svaka doba ni. noći, našao bi je budnu; trave kuhala, osijecala krajSalejman efendijina kuća brojala se megju srednje čicu, razmećala graške, pa uvijek neko uza nju. Vele u šeheru, ali onoga pokućstva, načina i čistoće i megju vilama je imala posla, a vigjalisu je, gdje.u nije se moglo vidjeti ni u prvim kućama. On je gle­ isto vrijeme ulazi na nekoliko vrata. dao svačemu red — svaka stvar pjevala na svom Fatime-hanuma, vrla udovica rahmetli Sulejman mjestu. Kad mu se rodila šći Šefika više nije ni imao etendije došla iz dva dana hoda Ibret-hanumi na od srca evlađa, pir se kazivao na daleko i široko, ali konak, da joj ogleda sreću mile jedinice Šefike. Bog mu ne pokloni duga života razboli se i umrije. 11 . �16 BEHAR Nu ni poslije njegove smrti ne pomete se red u kući — Fatime-hanuma domaćica mu znala je svime upraviti. Šefika mila jedinica rasla majci uz koljeno, rasla i narasla velika djevojka. Akrana ni ljepote nije joj bilo u cijelom šeheru. Već kao dijete zagleda­ vale su je neke hantrme, ali je majka nije nikome dala — ugovorila je za Šemsibega, Osman begova sina i uzela amanet. Samo dok ona bude za udaju. Majka je' ludu ne će udavati. * * * Sunce je zalazilo za planinu kad se Fatime-ha­ numa povratila u šeher. Na vratima dočekala je Šefika, dočekala je cijela čeljad. Istu večer bio je pun čardak pa budi i gluha i I u času plamsala je vatra na mangali, a krnjav lonac pun bilja vreo na plamenu. Nad parom koja je kadila obe žene buncala starica nerazumljive riječi. Fatime-hanuma se kamenita — strepila. Karoenila se od straha, strepila nad srećom mile jedinice Šefike. „Lululululu 1" „Lululululu!" Glas s6 razlijegao prašumom. „Vile!" povika starica i nadosu nečim lonac. „Vila prisojkinja doziva drugaricu preko d rvet pla­ nina. Posestrima joj se odazvala — u času su na vrelu®. Fatime-hanuma se skoro uvukla vračari u krilo. Ta ona ih je davno opazila. Vidjela ih je iste onake, kakve joj je njena nana još u djetinjstvu kazivala. Bile su krasne, još nikad ne vidje onako lijepa, insaua, — osim kad je ona mlagja bila, kadno osta udovica. Samo što ona nije imala krila i onako bujne kose. Stas i oči iste. Dok je badža Štrcala vodu sa prsta, obilazila do sedam puta oko lonca, Fatime-hanuma na novo traula, u kakoj će prilici pokazati sudbina sugjenika kćeri njene. „Vezire viče 1“ — vračara će na jedanput veselim glasom plešćuč Fatime-hanumu po ramenu „Vezirevice! Sad se više ne brinem ni tobom ni jedinicom ti, obe će te u jednu kuću! Znaš — vezir je sugjenik i njegov 5fn, ama sada — “ uznese starica očima i pruži ruku Sunce je zalazilo za planinu kad se Fatime-ha­ numa povratila u šeher. Na vratima dočekala je Šefika, dočekala je cijela čeljad. Istu večer bio je pun čardak k6na na sijelu. Fatime harnima okivala u zvijezde Ibret-hanumu, — pripisivala joj neku višu moć. „Ako ona nije dobra, ja je i ne znam" — govorila sijelkinjama, a ove potvrgjivale mudrost vračare — kimajući glavom. Nu Fatime hanuma nije im šćela reći pravu istinu, govorila im, da je išla ogledati porad zdravlja i onoga svijeta. „Šta ćeš« — na koncu će Fatime-hanuma — „kad prouči nakvu dovu, čini mi se otvori se sve sedam nebesa, a odonuda posukaše meleći. „Može bogme, može« — Mulla-hanuma će iz budžaka — prva joj kona, „i ja sam čula od svoga efendije — bila nekakva žena, pa bogme što ’no velis baš eto tako«. „Vesta starih žena, dočeka jedna sijelkinja, a ostale joj sve ulečeše u riječ: „Nesta, ja — ko ahir zeman«. Odmah sutra dan pronio se glas cijelim Šeherom: Fatime-hanuma vratila amanet Osman begovu sinu. Niko se mje mogo načuditi. Neko u ploču neko u čavo, ali nikakvo čudo nije za vijeka. Iza toga prošlo neko­ liko godina, još nekoliko mušterija pokucalo na Fatimehanumiuim vratima, ali se svi povratiše praznih ruku. Hanuma čeka vezira, a jedinica joj vehne ko jesenski cvijet. Riza beg Kapetanovih. Narodna frazeologija. On je od svakog žita mlin, veli se za čovjeka, koji je svakomu poslu vješt. Spao s leha, kažu, kad neko nešto govori, pa pregje na drugo, a zaboravi što je počeo, biva „izagje iz koncepta". (Leh je u mlinu gdje se vreteno nasloni kad se okreće; kad vreteno spane s leha mlin ne može da melje. Daće jo j na oiegu sira, rekne se za mladu, koja se uda u kuću, gdje su čeljad ljuta i obijesna, pa će joj biva biti ružno kod njih. Mahnuće u kapi vatre, isto vele kao gore. Ja bajem, a on: boli me, kad ko govori nekom ili se opravdava, a onaj ga i ne sluša nit mu razloga prima. Kad se baje u oH se gleda, reknu čovjeku, koji ti za legjima govori, nije iskren. D rži me sita, čuvaj m i žita, veli se ironički za čovjeka, koji hoće svagdje da se nagje, a šve o malom trošku ili džaba. Slično tom: i vuk sit i ovce na broju. Edhem Hulabdić. �I 17 BEHAR * I NARODNE UMOTVORINE, Zaim bega seka. z’o čas ga Veli paša dojde, Po Zlatiju Zaim bega seku; ■ Mače Zlata na obor na vrata, Ugleda je Morić Mustaj beže, Za Zlatom se ašik učinio, Tri put zlatu u majke prosio, Ni jednom mu Zlate ne dadoše. Uranio Zaim-Osman beže, Susreta ga Morić Mustaj beže, Te govori Morić Mustaj beže: „Selam Alejk, sura i ne šura!" Odgovara Zaim-Osman beže, „Alejk selam zete i ne zete!M Mustajbeg mu stade goveriti: „Čuješ li me, Zaim-Osman beže, Tri put sam ti ja prosio seku, Ja ne mogoh isprositi Zlate." Pa mu stade dalje govoriti: „Nemoj reći da ti nisam kazo, Da je više ni zaprosit ne ću, Već ću skupit silovitu vojsku: Ljntu guju, Travničanin Muju, Gorskog vuka, Hnsu bajraktara Bjele ću ti porušiti dvore Tebe mlada s glavom rastaviti, Tvoju majku nogam pogaziti, A seku ti na sramotu ljubit." Pripade se Zaim-Osman beže, Od straha ga zaboljela glava, A od muke i srce i glava. Sveza glavu srmali mahramom, Utegnu se mukaddemom pašom, Pa se vrati svome bjelu dvoru, Susreta ga ostarjela majka: „Hajirola, sine Osman beže!" Odgovara Zaim-Osman beže, Odgovara svojoj miloj majci: „Nije bajir, već nehajir majko!“ Iznova ga poče pitat majka: „Što si rusu zavezao glavu, Što li si se utegnuo pašom, Zagje njojzi Osman govoriti: „Da ti kažem šta je i kake je, Susrete me Morić Mustajbeže, Te mi reče Morić Mustajbeže: „„Selam Alejk, šura i ne sura,"" Ja sam njemu ’vako govorio: „„Alejk selam, zete i ne zete."" Mustajbeg mi stade govoriti: „„Čuješ li me Zaim-Osman beže, Tri put sam ti ja prosio seku, Ja ne mogoh isprositi Zlate."" Pa mi stade dalje govoriti: „„Nemoj reći, da ti nisam kazo, Da je više ni zaprosit ne ću, Već ću skupit silovitu vojsku: Ljutu guju, Travničanin Muju, Gorskog vuka, Husu bajraktara, Bjele ću ti porušiti dvore, Tebe mlada s glavom rastaviti, Tvoju majku nogam pogaziti, A seku ti na sramotu ljubit."" Pripade se Osman bega majka, Oni daju Osman bega seku, Daju Zlatu Morić Mustaj begu, Dadoše je i ne pitaše je, Vjenčaše je i ne kazaše joj. Za to doču Osman bega seka, Ona ode na visoku kulu, Gdje joj sjedi ostarjela majka, Ona sjeda uz koljeno majci, Te govori svojoj miloj majci: „Daj mi ključe, ostarjela majko, Daj mi ključe od novi’ sanduka, Da izvadim stambolsku ćatiju, Da ja rusu svoju stegnem glavu, Rusa me je zaboljela glava." Dade majka od sanduka ključe. Zlata ode u šikli odaju, Sve sanduke redom otvorila, Ona traži svilene gajtane; A ne traži stambolske ćatije, Čim je našla svilene gajtane, Izvadi ih Zlatija djevojka, Trkom sagje u zelenu bašču, U zelenu bašču pod naranču* Objesi se o žutoj naranči, Objesi se žalosna joj majka. Petak bješe niko ne vidjase, Al’ ugleda Mujezin s’ munare, Pa zavika glasom sa munare, Koliko ga grlo podnosaše: „Jazuk vama, Base Sarajlije! Čije zlato visi u Hasbašči, U Hasbašči o žutoj naranči." Tuđe bješe Zaim-Osman beže, Pokraj njega Morić Mustaj beže. Odmah su se jadu dosjetili, Potekoše u zelenu bašču, Kad dogjoše u zelenu bašću, Oba bjehu pamet izgubili, Oni lome granu od naranče, �BEHAR A sa l’jeve jabuku sadili, Više glave rumenu ružicu, Po srijedi param posipabu: Ko je gladan, nek jabuku jede, Ko je žedan, nek vodicu pije, Ko je mlagjan neka se zakiti, Ko je dužan, neka se oduži. Zabilježio: Hasan Deronja. A ne režu svilena gajtana; Ali Zlata izdahnula bješe. Pokupiše hodže i hadžije, Opremiše Osman bega seku, Opremiše te je odnesoše, Odnesoše dženazu klanjaše. Dok klanjaše, u mezar metnuše, S desne strane vodu navratili, Z l a t n a ja b u k a . (Basna.) -io jedan car, pa imao pred svojim dvorima zlatnu jabuku. Svaki je dan izlazio i sjedio pod jabukom i jedva čekao da vidi hoće 1’ jabuka rodit zlatnim jabukama. I zbilja jabuka obebara i rodi sve samim zlatnim jabukama, ali još ne bijahu ni dozrele, a car ništa; kad al iza po noći evo ti iz mraka golema mede sve nešto mrmlja u sebi, upravio bas jabuci. Kad ga sluge spaze svi skoče, pa tabanima vatru, od straha noge polomili bježeći. Sjutri dan opazi car, da je opet nekoliko jabuka ukradeno. Zove sluge, al slugama ni traga ni glasa. Vidi car da tu nije šale, pa pusti telala, da se nagje junak, koji će dočekat hrsuza pod jabukom i uhvatiti ga, a car će ga obasut darovima. Na pošljetku se jave tri brata. Najprije će najstariji sam, jer hoće da sam ugrabi carske darove. Sjedne pod jabuku, ali čim se oko po noći pojavio medo, on kapu u šaku pa kroz mrak, da jfe sve tutnjilo pod njim. Drugu večer dogje srednji brat; ali i on čim spazi medu stisne bježati, koliko su mu noge mogle. Kad reda dogje najmlagjem, Ćeli, on uzme tamburicu sa sobom pa pod opazi da mu jabuka nestaje. Kako koji dan osvane sve po jedna-dvije manje. On dozove sluge pa na njih a hršum, ko krade jabuke; ali oni ne znaju. Onda im car zapovjedi, da cijelu noć sjede i da čuvaju. •Carska se ne poriče; sluge odmah čim se smrkne posjedaju oko jabuke i čekaju hrsuza. Čekali do po noći, jabuku. Oko po noći evo ti mede, sve pod njim granje puca, a ćelo uzo tamburicu, pa kuca ne pometa. Medi budne tuhaf Ćelino ono kucanje, pa mu se približi 1 rej ne „Ama vjere ti, daj ti to mene nauči!" „Hoću, za što ne ću“, — veli mu Čelo. A medo gotovo da poigra od veselja. Onda mu Ćelo rekne: „Hajde obu­ hvati o .o deblo jabukovo što moreš bolje, pa ću ti ja onda kazat daljeu. Medo obuhvati deblo što može bolje, a Ćelo imo već konopac uza se pa ti mog medu stegne oko debla, da su mu sve kosti pucale. I tako ga ostavi. Kad sjutra car ustane i pogleda u jabuku, ima šta vidjeti. Medo obgrlio deblo jabukovo, pa tako stoji. „To li je hrsuz mojih zlatnih jabuka!" — poviče car radostan. Odmah dozove sluge, da medu ubiju a ćeli dadne obilne darove. Pribilježio: Ata Nerćes. L I S T Književnost. Usuli talim vo tsrbSje. Ima po prilici četrdeset godina kako se u Turskoj počelo raditi o uregjenju ženskih mekteba. I tamo se dotle ženska naobrazba kretala samo oko vjere, svjetskog se ništa nije učilo. Kad se ta misao življe prihvatila, Osmanlije su odmah OBjetile prvu i najveću potrebu u tom pogledu, potrebu naime ženskih učiteljica. Za to se u njih najprije osnovao 1282 p. h. Darulmuallimat (ženska preparandija) te kad je ovaj zavod pružio prvi plod svoj, onda su se tek mogle osnivati i ženske ruždije koje danas uprav cvatu i pružaju ženskiuju najpotrebniju naobrazbu. Ta je ženska preparandija dala do danas mnogo učiteljica ženskim ruždijama, što više sve današnje spisateljice A l turske učenice su ženske carigradske preparandije. Dok su mnoge te spisateljice pisale raznih djela na turskom, a i na franceskom jeziku, evo jedna u novije doba AjiSa Sidika prva učiteljica više preparandije bacila se na svoje strukovno polje te napisala djelo pod gornjim naslovom: Usuli talim ve terbije (red podučavanja i odgajanja). Ovo je ujedno u reformaciji turskih ženskih mekteba prvo djelo svoje vrste, izragjeno je popularno kako za učiteljice tako uopće za roditelje i prijatelje ženskog podmlatka. Djelo je razdijeljeno na ova poglavlja: Pojam podučavanja i odgajanja i njihova svrha; čovjek; odgojitelj; tjelesni odgoj; duševni odgoj i m&r; moć shvaćanja, pamćenja prosugjivanja, maštanja i t. d .; odgoj naravi; dužnost i vrute dužnosti; individualnost (džibillet) i odgoj; sa­ �19 BEHAR mosvijest; odgovornost; osjetljivost djece; djelovanje, naravi u djece ; razlike u ćudi djece i ćudoredni od­ goj kao sredstvo za odgoj uoptfe. Ovo je kratak pre­ gled ovoga djela. No ne treba misliti, da je vrijedna spisateljica prenijela misli zapadnih pedagoga i filo­ zofa; ona je uzela ovom djelu za temelj spise islam­ skih pedagoga i filosofa kao Imami Grazalije, Šehabuddini Suherverdije, Abdurrahmani Džamije i t. d. Ovo je djelo izašlo u nakladi Mihranove „svjetske knjižare" u Carigradu (Babi-Ali ulica br. 73). Cijena mu je 6, uvezano 8 groša s poštom. Amr lbni obi Vekas (Jedna stranica iz islamske prošlosti.) U ovom djelu pripovijeda nam nepoznati pisac, kako je ovaj ugledni ashab i veliki islamski ju­ nak potukao Perzijance kod Kadesijo u Iraku. Koje je junaštvo ovdje ^pisano samo se po sebi razumije, kad samo napomenemo, da je u ovoj bitci šaka ljudi pod ovim znamenitim junakum potukla 12.000 Perzijanaca. Osobito mora ugodno djelovati na svakog Muslomana ono dopisivanje i pregovori izmegu oba zapovjednika, pa onda mnogobrojni a uz to jezgroviti govori i mudri savjeti, što ih je on govorio svojim vojnicima. Djelo je izašlo pod gornjim naslovom, dakle pod imenom samog tog znamenitog vojskovogje; u nakladi je Mihranove „svjetske knjižare", a cijena mu je s poštom 2l/s groša. KešaflIstalahatll-funun. (Tumač znanstvenih rijeci.; Napisao EŠšejh Muhamed-Ali bin A li Ettekanevi, I. svez. rječnik arapskih znanstvenih izraza. Carigrad, štampa­ rija „Ikdama" god. 1317. Cijena 10 groša, s poštom 14 l/a groša. Ovo djelo znamenitog indijskog naučenjaka koje sadržaje sve arapske izraze bilo islamskih bilo drugih znanosti, počela je izdavati po nagovoru nekih cari­ gradskih naučenjaka vrijedna štamparija „Ikdamova", a obuhvataće po prilici devedeset štampanih tabaka. Poznati AhmetRamiz ef. u Carigradu dodao je i ispravio neke stvari i preuzeo korekturu. Do sad je izašao I. svezak sa 20 štampanih tabaka. Štampa je izvrsna, na žućkastu papiru u velikoj osmini. Uvod koji tumači sve znanosti zaprema oko 100 stranica, a onda se pre­ lazi na riječnik, koji je sastavljen po uzoru Kamusa, Ovo je djelo tako savršeno izragjeno, da se s njim poznato Ebul-Beka-ovo ovako djelo zvano Kallijat ni sravnit ne može. Fehini. Kratka uputa u prošlost Bosne i Hercegovine. Ovako se zove, knjiga, što je nedavno izišla, a kojoj je autorom urednik našega „Behara" Safvet beg Bašagić-Redžepašić, poznat i pod imenom Mirza Safvet. Oveća je ovo knjiga od 14 araka u osmini, u kojoj pisac prikazuje prošlost Bosne i Hercegovine od dobe propasti samostalnosti bosanskog kraljevstva (1463.) pak do 1850. Upravo je to razdoblje prošlosti naše najmanje istraženo i ispitano, a do sada poznata vrela, koja se na nj odnose, tako su oskudna i nepotpuna, da se nije ni čuditi, što do sada od dobi osmanlijskog vladanja u Bosni i Hercegovini nije skoro ništa napi­ sano. To je razdoblje kulturno-historijski i politički od najvećeg zamašaja i znamenitosti za naš narod, te je od velike i neosporive potrebe, da se to razdoblje od četiri vijeka u svakom pogledu rasvijetli. S toga se mora srdačno pozdraviti svako djelo, koje ide za tim. Bašagićevu pak *Kratku uputu u prošlost Bosne i Hercegovine« pozdravljamo tim radosnije, što je vrli pisac upozorio na djela nova, prije ne baš tako po­ znata, posluživši se njima, obragjujući ovu tešku i pravo reći nezahvalnu radnju. Ali pisac može biti za­ dovoljan, da je zadaću, koju je sebi postavio, sretno i lijepo riješio, pruživ nam evo u istinu kratku, ali zgodnu uputu u prošlost ovih naših pokrajina. Bašagić je, kako sam veli, htio sastaviti samo preglednu sliku po podatcima, što ih je on sabrao, a poznato nam je da je dosta prepisao, nu i sam se tuži, da još „fermani, bujruntije i druge listine, koje trubnu po tavanima i policama, nijesu ispitaue, a ni razni natpisi po javnim gragjevinama. Kad se to gradivo malo po malo obradi i tačno istraži sva istočna i zapadna vrela — istom onda će moći jedan povjesničar od zanata, da sastavi potpunu povjest Bosne i Hercegovine". U ovoj svojoj „Kratkoj uputi" Bašagić je posegao za novim vrelima, te upozorio i na uMuvekitovu kroniku*, u kojoj mora da Ima mnogo znatno zrnce, što ga je Muvekit sabrao 1 iz narodne žive predaje zabilježio o prošlim zemanima. „Kratka uputa" Bašagićeva jest vrlo uspjela kro­ nika dogagjaja, a sad je nužno, da se ona nadopunjava. I sam pisac sigurno osjeća potrebu, da se do sad ne­ poznata razna vrela učine pristupačna širem krugu stručnjaka. Ovim svojim uspjelim djelom dao nam je lijepu uputu, a sada neka nastavi istraživanjem i objeloda­ njivanjem vrela. — Knjigu najtoplije preporučujemo svakom > kome je stalo do naše prošlosti i naše knjige. Cijena joj je 3 krune, a dobiva se u svim našim knji­ žarama. n—n. Kulturne bilješke. Željeznica od Šama do Mekke. Od neizmjerne važ­ nosti biće ovo veliko djelo, što ga sada turska vlada zasniva. Spojiti Sam s Metkom, znači mnogo u pogledu prometa i trgovine, a što je najglavnije: Mekka, to sveto mjesto sviju Muslomana, približiće se tako rekuć svim onim krajevima: Siriji, Palestini, Maloj Aziji, Iranu i t. d. Mi ćemo dobro znati, kakvih je poteškoća bilo, dok se na pr. iz naših krajeva išlo na Mekku suhim, koliko je trajao put tamo i natrag. Ovo se zaista kultnrno poduzeće prihvatilo živim interesom; u Carigradu se o tom sastalo vijeće, a članovi su mu prvi i priznati stručnjaci turski. Prvi je član tog vi­ jeća Hasan Husni paša, ministar mornarice. Trideset oficira ratne škole uzeće se za inžinire i mjernike, a peti kor sirijski ima da se brine za materijal za ovu prugu, koji će se većinom u Carigradu izraditi. Red. SenusI u Africi. Nedavno je uvaženi »Memorial diplomatiqu< i donio vijest o tome, kako Inglezima i njihovu gospodstvu u Misiru i cijelom području Nila prijeti pogibelj od reda, koji se zove Senusi po imenu svoga utemeljitelja. Red (tarik) Senusi utemeljen je pred kojih pedeset godina, a osnovao ga je pobožni i učeni Arap imenom Muhamed ibni Ali-el-Senusi, koji se je rodio 1791. godine na maročkoj granici kao ravni potomak slavnih Kurejšijevaca. Prije četrdesete godine svoga života, negdje oko 1830. ostavio je on svojti domaju, pun srdnje i nezadovoljstva proti franceskom gospodstvu, te se je više godina zadržavao u Meći i po Misiru kao naučavatelj i propovjednik (vaiz), dok se napokon negdje oko 1845. stalno ne nastani u oazi �20 BEHAR DSerabubu, gdje je nastavio svoje naučanje i propo­ vijedanje (vazove). Do skora je on tu utemeljio svoj red, po njemu prozvan Senusi, koji je danas postao politički najmoćniji i najznamenitije bratstvo afričkih muslomana. Ovaj red ima tu svrhu da od Islama odbaci sve ono, što se je vremenom prikrpilo, te da ga pri­ vede na pravu i prvobitnu stazu, od koje su ga odmakla kojekakva kriva naučanja nesposobnih hodža i tugji uplivi. Organizacija (uredba) reda Senusi vrlo je stroga. Sva braća (redovnici) su obvezani na bezuvjetno ču­ vanje tajne što se tiče svih poslova'reda, obvezana su na bezuvjetnu poslušnost prema propisima poglavice reda, na visoko poštovanje njegove osobe, na raegjusobno potpomaganje braće, te na strogu pobožnost, rad i učenje. Članovi reda ne nose doduše nikakvo po­ sebno odijelo, nu ipak se mogu po nekim znakovima raspoznati. Članovima je strogo zabranjeno pušiti i kahvu piti. Ovaj red osobitu brigu posvećuje tome, da gradi džamije i uza njih podiže škole po divljim i zapušćenim krajevima, a u tim Školama za koje se red brine, redovnici poučavaju učenike u čitanju, pisanju i računanju, a osobito pak red i redovnici promiču i unapregjuju obragjivanje tla (ratarstvo i gospodarstvo) napose zasagjuju i goje paome (hurme) i masline. — Pošto je prvi poglavica i osnovatclj reda Muhamed ibni Ali-el-Senusi umro negdje koncem 1858. godine, poglavicom toga moćnoga bratstva postade tada još mlagjahni njegov sin Seidi-el-Mehdi ibni Muhamed ibni Ali-el-Senusi, koji i dan danas stoji na čelu reda. Seidi-el-Mehdi podigao je red na izvanrednu visinu, te je on ušljed toga u veliku ugledu i njegova riječ jest silno mećna, a po svoj Aziji i Africi raširen je glas 0 njegovu bogastvu i uplivu. Samo jednostavna njegova zapovijed dostatna je da u najudaljenijim krajevima obustavi kavgu i možebitni krvavi zaplet megju dva sultana. Kao i utemeljitelj reda, tako i njegov sin Soid-el-Mehdi, odlikuje se velikom pobožnošću i strogim načinom života, a njegovo ustrajno’uastojanj'e, da uspostavlja i učvršćuje mir megju plemenima, da unapregjuje i pomaže prosvjetu, trgovinu, obrt i po­ ljodjelstvo, podiglo je silno njegov ugled u islamskom pučanstvu Afrike. Radi toga se upravo natječu Francezi i Inglezi, koji će višu počast iskazati Saidi-elMehdiji, ne bi li time stekli njegovu naklonost. Sultanu je pošlo za rukom, da živi u dobrim odnoŠajima sa Senusi redom i njegovim poglavicom, premda ga pra­ vila reda ne priznavaju kao pravovaljana poglavicu Islama, već pravila izrično traže, da jedan Arabin, i to Kurejšievac, potomak Poslanikova plemena, mora biti vjerskim poglavicom svih muslimana. Seidi-elMehdi, sadanji poglavica redar, nedavno je ostavio kraj 1 mjesto Džerabubi, gdje je mezar njegova oca i gdje je red učinio i podgojio divne i velike nasade, gajeve i šume. Grodine 1896. otišao je sa svojim najglavnijim učenicima sa ogromnom bibliotekom (ćutubhanom) reda i t. d. u oazu K ufru, koja leži posred libijske pustinje, te koja je od Džerabuba udaljena 12 konaka. Do nekoliko iza toga, kada je moć sudanskog halife skršena bila, Seid-el-Mehdi ode prama jugozapadu za još jedno 12 konaka dalje i to u kraj zvani Garu u u predjel Fiblu&, gdje su sve pristaše Senusi reda, te predručje Beni-Sulejmanskih i Mebdinskih Araba. Tamo se je on naselio, te je početkom marta ove go­ dine otišao 6 konaka dalje jugozapadno na Aini Kalaku, te se čini da će tu u libijskim brdinama osno­ I vati novu prijestolnicu, odakle će moći, bez ik itugjinskoga upliva, ravnati i upravljati svojim redoin _________ n. Pogled po svijetu. Kako je poznato svake se godine sastaju pos]a nici obiju državnih polovina naime austrijskih i ugar skih zemalja da vijećaju o poslovima, koji su zaje(j] nički objema državnim polovinama, a to su financije* vojska i vanjski poslovi. To zajedničko vijeće zove se inače Delegacije. Ove se godine sastale delegacije u Budimpešti 11. o. mj. Za predsjednika izabran je J a. vorski, koji je odmah zatražio od delegacija punomoć te je kod primanja delegacija kod Njeg. Veličanstva izrazio radost za posjet carev u Berlinu i za sjajni doček. Njeg Veličanstvo car i kčalj primio je izasla­ nike delegacija, te u zahvalnici istaknuo da se položaj Anstro-ugarske u ovoj godini ništa nije promijenio. A ustro-Ugarska stoji u najboljem odnošaju sa svim silama, a naročito se može istaknuti, da i Rusija u skladu sa Austro Ugarskom monarhijom podupire taj opći mir. — Zajednički proračun za 190L., što je iznešen u delegacijama predstavljaju ovi brojevi: Cjelo­ kupna potreba iznosi 357.034.706 K. Za ministartvo vanjskih poslova redovita potreba iznosi 10,530.784 K. izvanredna 208.295 K. Za ratno ministarstvo redovna potreba za vojsku 278,649.953 K. izvanredna 25,168.258 K za ratnu mornaricu redovna potreba 28,741.660 K., izvanredna 14,969.160 K. Proračun za upravu Bosne i Hercegovine iznosi kao i OAre 1900. godino suvišak od 198.403 K. * Berlin, prijestolnica Njemačke države, bio je dana 4. i 6. ovoga mjeseca pozorištem velikog slavja. Na 4. u 10 sati stigao je u Berlin car i kralj Franjo Josip I., a na 5. je bilo proglašenje punoljetnosti nje­ mačkog prestolonasljednika. Već se na desetke dana pripremalo u Berlinu za što sjajniji doček visokoga gosta — cara i kralja, te je u istinu i bio veličajan. Sav je grad bio iskićen i načičkan što se može bolje i ljepše, a po javnim i privatnim zgradama vijale su se zastavo austrijske i magjarske. Na kolodvoru je sam car Vilim dočekao Njegovo Veličanstvo cara i kralja, a bila je tu i počasna satnija u kojoj je bio njemački prestolonašljednik sa svoja četiri brata. Na putu sa kolodvora u dvor, carska se kočija ustavila kod slavoluka i tu je cara pozdravio berlinski vrhovni gradski načelnik Kirschner za tim je pristupila nočelnikova kćerka i krasno slovila pjesmu, koja je naročito za to spjevana i uručila Mu kitu. cvijeća (bouquet). Car i kralj Franjo Josip I. srdačno se zahvalio na ovom pozdravu. Od kolodvora do dvora carske kočije pozdravljahu sa najvišim ushitom veliko stanovnništvo. Berlinska i opće njemačka štampa najsrdačnije je po­ zdravila dolazak cara i kralja, ističući sa najvećim zadovoljstvom, da će ovaj visoki posjet još bolje učvrstiti prijateljstvo ovih moćnih država, što je ujedno i zbog miroljubive politike i nastojanja oko svjetskoga mira. Ovome plemenitom nastojanju oko uzdržanja mira i miroljubivosti megju narodima Evrope, dadoše izraza značajne vladarske besjede izrečene na gala-objedu u berlinskom carskom dvoru. Oba vladarska govora naglašuju nastojanje oko uzdržanja mira i uzajamnog prijateljskog saveza. — Ministar grof Ooluchovski podnio je odborima austro-ugarskih delegacija svoj �izvještaj i istakao, da posjeta Njegova Veličanstva u Berlinu odgovara usrdnim odnosima izmegju obadva vladara i države, 1 ako nikakva specijalna politička pitanja nijesu izazvala ovaj sastanak, ono se ipak može priznati, da znači novo osnaženje ovih načela na ko­ jima je podignuta solidna gragja srednjo-evropskog ii mirotvornog saveza. * Ćini se da se je spor izmegju Turske i Amerike još više zaoštrio, jer se iz Waschingtona ultimatumom 1 prijete. U diplomatskim krugovima se drži, da će u -'■* brzo uslijediti prekinuće diplomatskih odnošaja megju Turskom i Saveznim državama, te da će u tome slu­ čaju Njemačka zastupiti Ameriku u njezinim intere­ sima u Turskoj. S druge strane neki drže da ovaj cijeli postupak vlade Saveznih država nije ništa drugo, nego izborni manevar predsjednika sjeveroamerikanskih saveznih država Mac Kinley-a, koji se silno za­ mjerio velikom dijelu pučanstva radi toga, što se nije X htio zauzeti za Bure. Novi kandidat za predsjednika Saveznih država jest Bryana. * / 21 BEHAR I Zadnjih godina Franceska je bila pozornicom i najvećih uzrujanja u duhovima, kakvih se gotovo ne pojavljuje ni za najvećih katastrofa na svijetu, a l ? nije riješenog kapetana Dreyfusa čitav svijet jo raz­ dijelila u dva tabora, te se je tečaj stvari i trzavica u Franceskoj pratio najvećom pozornošću. Stvar kape tana Dreyfusa nije bila ništa drugo nego koprena preko tajnih težnja, koji su glavni ciljevi i svrha svih onih elemenata u Franceskoj, koji su proti repul :anskom ustrojstvu Franceske. Ovi elementi u prilikama, koje danas vladaju, ne mogu uspijevati što se tiče nji­ hovih osoba i osnova, pa se zakleli, da će oboriti današnju republiku i uvesti bilo što drugo — carstvo kraljevstvo, u kratko, da će sve činiti da u zemlji stvaraju smutnje. Ove dvije tri zadnje godine bile su od najsudbonosnijih po opstank franceskoga republi­ kanskoga ustrojstva, protiv koga se uporno i vrlo ruž­ nim sredstvima bore klerikalci, monarhisti, antisemite, i ostali smutljivci. Ovi svi razlikuju se samo prividno i imenima a u stvari su jedno te isto, pa su se na­ pokon i pokazali u pravoj boji, spojiv se u zajedničku skupinu pod imenom nacionalista. To su oni učinili u tu svrhu, da uzmognu što više osvojiti općina u Pa­ rizu i pokrajinama. U cijeloj Franceskoj ima 36 hi­ ljada gradskih općina, a za ove općine vrijedi opće izborno pravo (glasanje, dakle svako a ne samo onaj, koji ima izvjesnu količinu imetka) a uspjeh općinskih izbora djeluje i na držanje većine zastupnika u Fran­ ceskoj komori (saboru). Po tomu, kako dakle ispadne izbor po općinama, može se prosuditi, koje je pravo javno mnijenje i mišljenje u Franceskoj. Do sada se je po svim općinama pokazivalo, da je franceski narod za republikansku vladu, samo je u nekim časovima imao Pariz izdati kao za vrijeme ganerala Bulangera (Bulanžer). Tako se pokazalo i ovaj put i u cijeloj zemlji, svagdje su prodrli republikanci, samo je Pariz nešto zaostao, jer su izabrana 22 protirepublikanska zastupnika (u svemu je 80 općinskih zastupnika). Nu ispadali općinskih izbora u Parizu nije nikakva nesreća za republiku, kad su ostale općine po cijeloj zemlji republikanske. Poznato je da je Pariz iskvaren moralno, pa nije čudo, da u njemu mogu napredovati naciona­ liste: ostali franceski narod izvan Pariza jest moralno jak i neiskvaren, pa stoji uz republiku i time se naj­ svečanije izrazuje protiv svih onih, koji bi htjeli Francesku strovaliti u nove trzavice. 7. o. mj. sastalo te narodno vijeće (Volksrad) u Pretoriji u južnoj Africi, te je vijećalo o stanju Bura i prihvatilo revoluciju, kojom se izražuje sažalenje što Engleska nije prihvatila uvjete mira, koji su bili ponugjeni. Ujedno su prekorili postupak Salisbury-a, koji je cijelu stvar drukčije predstavio nego je u istini. U drugoj je rezoluciji Volksrad izrazio svoju zahval­ nost stranim državama, koje su joj za vrijeme burskoingleskog rata iskazale svoje simpatije za Bure, te je ujedno uložio ponovni pokret na neutralne vlasti radi nečovječnog postupanja Engleza u ratu, pozivljući se na Genevsku Konvenciju (ugovor sklopljen u Genevi, koji su potpisale sve evropske velesile i kojim je odregjeno kako se ima postupati sa ranjenicima i za­ robljenicima u ratu). Londonski -»Times*, doznaju, da megju članovima Volksrata postoji jaka stranka, koja bi htjela što prije sklopiti mir. Za tim se Volksrad bavio predlogom vlade, da se prodaju zlatni rudnici te je ovaj redlog odbijen sa 12 proti 9 glasova. Ova vijest o stranci, ojabi želila mir, stoji u živoj opreci sa izjavama pred­ sjednika države Oranje. Predsjednik reče jednom dopis­ nim New. Jork Heralda: Mi smo pripravni boriti se po zadnji g Časa: nitko od mojih podanika nije voljan po­ ložiti oružja, i mi nikad nijesmo ni mislili, da se samo za jedan čas udaljimo od svoje braće iz Transvala. Mi ćemo se boriti na svim linijama jer mi se od mira nemamo ničem nadati, sve smo stekli oružjem, a svaki 1 najmanji uspjeh Engleza bio je skopčan s velikim gubitcima. Ali u koliko se može vjerovati vijestima, koje dakako idu ispod engleskog terdžaha, Burima u zadnje doba nije baš najbolje i čini se da počinju uz­ micati i napuštati svoje utvrde. Svaštice. Dobar lijek. U jednoj omanjoj varošici arapskoj sastajali se ljudi svaku večer na sijelo, kod jednog čovjeka, kom kuća bijaše u sredini mjesta, baš na udarcu. No hajde de, obnoć se i onako ne može ništa raditi, al neki bi često došli i obdan, pa sjedi tu i benetaj. Domaćinu je valjalo sjediti s ljudima, pa makar i posla imao. Na pošljetku to njemu dosadi, pa kako im nije mogao reći u brk da mu se odbiju od kuće, potuži se jednom hodži na nesnosne posjetitelje. Hodža fnu na to odgovori: „Ako su tvoji posjetitelji ljudi siromašni manje ih časti, a ako su'zgodni išči im para u zajam, pa će te se proći". Jedna knjižnica. Danas se često čuje kako je neka knjižnica u Europi broji toliko i toliko hiljada svezaka. 0 tom se govori tek u novije doba, pravo rekavši od pronalaska štampe; ali Arapi su u stara vremena na glasu sa svojih knjižnica. Bilo je knjižnica u Španiji u Arapa pa su brojile po nekoliko stotina hiljada knjiga. Kako je svaki Arap, svaki naučenjak arapski sabirao knjige, kako je množio svoju knjižnicu svjedoči najbolje ovo: Godine 169. po kidžretu umro je jedan misirski naučenjak u Kairu po imenu Sekabuddini Hafadži, a u njegovoj knjižnici našlo se jeda- �BEHAR 22 naest hiljada svezaka raznih knjiga. Ovo se našlo za* hilježeno u sidžilu tadanjeg misirskog suda. Rnfaije. Svak će znati, da u muslimanskih naroda ima ponajviše pobožnih ljudi, ljudi, koji su se sveosve odali Bogu, tako rekuć odrekli se ovog svijeta. Te ljude obično zovu Derviši no i megju njima ima mno^o razreda ,,tarika“, te se jedni od drugih u mnogo koje čemu razlikuju. Izmegju sviju ovih tarika ili redova odli­ kuju se „Rufaije" koliko po načinu svog ibađeta (molitve) toliko i po čudesima, koja oni čine. Ljudi strani, koji nijesu vidjeli svojim očima: šta Rufaije čine, ne mogu i ne će da vjeruju, da je to uopće moguće. Ovaj je tarik đerviški osnovan prije 800 godina, a utemeljitelj mu je Sejid Ahmed el Rufai rogjen 502. po hidžretu u Obajde mjestu u Iranu. Bijaše to čovjek vrlo darovit a već u mlado doba njegovo sva mu so okolica poko­ ravala i slušala njegovo savjete. Kad je prvi put kao derviš učinio prvo čudo na očigled svojih učenika, za čas je bilo uz njeg preko dvadeset hiljada pristaša. Najzanimivija čuda, što ih danas Rufaije svojom dovom (molitvom) čine jesu ova: Oni uhvate najveću i najotrovniju zmiju, raskinu je na komade, ili je omotaju sebi oko vrata ili č a k ------- pojedu je, a da njima ništa ne bude. Oni dalje jedu žeravicu, gutaju staklo, najdeblju čašu zubima smrvi i proguta, okreće se na jednom mjestu po više sati, da mu se ne zavrtoglavi i na pošljetku ugju u usijanu peć, u samu vatru i opet izagje zdrav i čitav. Veliki su se učenjaci inte­ resirali za to i iztraživali uzroke, ali — — ostalo sve ipak ne riješeno. Bivalo je u Indiji, pa je straža čuvala Rufaiju po četiri mjeseca, on se naime zakopa kao mrtvac i — nit jede ni pije niti mu vazduh ima pri­ stupa, a nakon 4 mjeseca otkopaju ga, a on opet zdrav i živ kakav je i bio. Danas se more vidjet gdje Rufaije čine čuda i po velikim gradovima europskim gdje se skuplja silna publika, gleda i ostaje zapanjena, a za­ gonetka za čudesa Rufaija još uvijek neriješena ostaju. BMF* Upozorajemo naše poštovane čitatelje na oglas u današnjem broju „Behara44 od Studničke. Lijepa je i onako umjetnička radnja, a za nas naročito Sarajlije još od većeg interesa Što pred­ stavlja Sarajevo kakvo je bilo prije 36 godina. Ovu sliku naročito preporučujemo, pošto je na­ kladnik daje jeftinije našim pretplatnicima. Na sred polja lonac vri. Pun grad arapa ni otkuda vrata. Šilo bodilo, kroz zemlju hodilo, ni jelo, ni pn0 pedo utilo. Zadaća. J a sam varoš sad u Bosni, Što me svaki od vas znate: A sad sam vam stvarca mala U džepu me vi imate. Zamijente mi zadnje slovo; Poznato je sad to svima, Da sam jedan dio tijela, Koji ptica samo ima. Ata Nerćes. Zagonetka. a a b li i i k k k a a h i k 1 1 1n n n o o o o r V V V 1 2 3 4 5 6 7 8 9 slovo predlog neugodnost varoš u Bosni mjesto u Bosni plod pokret vode usklik slovo 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Selim. Isp ra v a k . Obje zagonetke u 1. broju nijesu bile potpune. Pod slovčanom zadaćom od II. Deronje treba da stoji ovo: Srednja slova /stana odosgor dolje daju jedn u lestitkuU zagonetki od Selim a treba da stoji prvi redak ovako: 1 2 S r * 5 zanatlija što ovim rado ispravljamo, te se ujedno obe zagonetke kao na novo zadaju, a odgonetke ćemo donijeli n 3. broju. Kaše poruke. Ata Nerćes. Kako vidite nešto smo upotrebili. „Dvostruka prevara“ koliko je lijepa, toliko i naivna. Ovaki bi predmet valjalo izraditi s malo viša poezije; nn nemojte se V i za sada žuriti s ovakom gragjom, V i možete ljepše da nam posložite s kakvom na­ rodnom stvarcom. „Svako djelo . . .“ valja će malo preudesiti. Basna 0 liji nema a sebi onog, što se traži od jedne basne. Palindrom ćemo Zagonetke. (Narodne zagonetke, sabrao S e lim .) U našega Gjerzeleza golem perčin, zelen ćurak i dolama? Samo sebe jede? Mrko bače kroz šumu promače? U našega dede puška do grede; ko god dogje svak je ljubi. Devet baba po ledu se plaža. U gorici na jednoj nožici. Ni na nebu ni na zemlji, već u nebo zja. možda takogjer upotrebiti. M. Š. N i jedna pjesmica nije za nas. M isli su lijepe, ali iz­ rada je nešto loša. Pokušajte što slično u prozi. Mukdim ibn i Reb'iy. H vala Vam na pošiljci. Pismom ćemo Vam odgovorit opširnije H am di M. Ne možemo donijeti poslate pjesme, jer nema u sebi ništa osobita. A . H. M. Nijedna od poslatih pjesama nije za naš list. Mi od Vas očekujemo što ljepše. M —A. K V. Primilo smo Vašu pripovijetka. Za izradu ne bi imali mnogo što reći, ali predmet — predmet izabraste kako zanim iv tako 1 nježan i nekako nezgodan. Možda bi se moglo obraditi da bnde ono, što je kod Vas glsvno, k ’o sporedno, da ne ndara suviše n oči? Predmet je lijep, ps zaslužuje, da se razmišlja o njem. �I I 23 BEHAR Z. y . M Pjesmica: Sve po volji . , . nije Vam uspjela. Misli su Vam lijepe, ama u pojedinim rečenicama; al u cjelini jedno s drugim nema nikakve sveze. I Vama bismo preporučili da za sad sabirete znanja za sabe, pa onda . . . al opet ne morate početi baš pjesmom. Gledajte za sad da nam pribilježite koju narodnu Btvarcu. M. A. V. List ne možemo nikom besplatno davati. A— S. 71 I od Vas primismo dvije tri pjesmice, a ni jednu ne možemo npotrebiti. Izrada bi možda mogla valjati, da st) što drugo opjevali u njima. Vi bi nam m ogli Sto drugo poslati; pjesama imamo ^oć sada dosta i previše. Hafit. Lijepa je Vaša narodna pjesma, narodni su Btihovi vjerno zabilježeni; a l i --------ni hakva uzroka, ni povoda onoj žrtvi; ta to su — i ako 6e bit u narodnoj pjesmi — obične stvari; razboli se i umre. Ne bi vam uskratili prostora u našem listu, da ne znamo, da Vi imate gragje svake ruke. H. M. — A. D . Zaista je zanim iva gragja koju nam poBlaste, ali — ne zamjerite — m i je ipak ne možemo donijeti i to evo za što: Ako se sami roditelji drže onog, što bode djecu da nauče savjetom, onda je onaj svaki savjet suvišan Uzm im o u srednju ruku, da dijote i može i ne može vidjeti ono lijepo vladanje kod svoje kuće, onda bi ovi savjeti im ali mjesta, a l i -------- ovi su savjeti svakako nešto „općenito", neka „pravila" ili bolje „zaključci" na temelju nekog iskustva, ili će sad boljim plodđm roditi ovaj goli savjet, ili onaj dogagjnj, iz kog je postao? Svakako se more više naučiti kad se vidi recimo konac života jednog lašca, nego li kad se jednostavno kaže: ne valja lagati, to je gijehota i t. d. Dakle po našem mnijenju svako ono Vaše pravilo dalo bi se izraditi u nekom ruhu t. j. u nekom dogagjaju iz kog bi onda i roditelji i djeca u opće čitatelji sami rekli ono. što im Vi sad golo dajete. Kjamil. Primismo pretplatu i pošiljku. Misli su Vam lijepe, a kad bi se izradile u prozi još bi bolje bile, a ovako . . . . Mi od Vas očekujemo što drugo, koju narodnu stvarcu, a možda i prevod kakav s turskog. N. N . Vi nam razložiste cijelu osnovu svoje radnje pa tražite od nas savjeta: bili se dali na posao. Osnova je lijepa, sasvim odgo­ vara pravilima, a sad treba to izraditi. Za to Vam sad unaprijed ništa ne možemo reći, da će valjat ili ne valjat. Gledajte m egjutim da se pri izradi ne naprežete treba da Vam se same misli iz pera cijede, i dok tako ide, dobro je; inače ako počnete na silu raditi, onda se silom i čita. Dakle na posao! G.—r? Onaj nam original nije poznat, no prevedite Vi to slobodno, pa ako baš hoćete pošaljite nam i prevod i original, pa ćemo sravniti. Ako samo valjadne, naša je tvrda želja, da svakom damo mjesta u „Beharu". M. S. T .f Opis Vašeg rodnog mjesta nije baš loš, ama ono samo nabrajanje zgrada, ulica i t. d. dosagjuje; u opisu mjesta trjba pružit vjernu sliku ne samo tla, već i stanovništva, nešto iz običaja tog mjesta i — — čim se narod poprečno najviše zanima. Inače lijepo pišete. M. H. S. K. Slijedi pismo. Vlasnik: Adem aga Mešlć. Odgovorni urednik: Safvet beg Bašagić. Štamparija Kiste J. Savića i druga u Sarajevu. 'S T c T' Š e li i t i. I. Pripovijetka. \ roljetna je noć, a tamna da jedva samo nebo razabireš; gluha, nigdje ni živa stvora. Po gdje­ gdje se čuje cvrkut cvrčlca, lcreketuša u bari, ii strašan, tužan glas prokleto sove, negdje na klisuri baš nad samim selom. U gustoj tami jedva razabireš tamne sjene, u sklonu seocu razbacane seoske kućice, sve su — čini ti se — puste, nigdje ni pas da se javi. Al u jednoj samo čuje se tih glas-, glas tužan, nemoćan, U onisltoj čagjavici, potleuši, prokisla krova, leži žena, teška hasta, a dvori je dječak, sin, jedina utjeha majke tužne, b6ne, nemoćne. Žena leži, prevrće očima, a često joj se istrgne iz grudi težak u z d a h -------i ona dozove sina svog. — Hasane! — Evo me, majko! — on gotov, već na nogama & posudicom hladne vode, da majku napoji. — Haso, sine moj 1 — I htjela bi da mu još nešto rekne, ali — — teški kašalj ne da joj. Opet se zanese, sklopi oči, a sin u budžak; svaki čas siromah gledao u čirak, lojanica dogarala. Bože dragi, koliko li ima kako siromah onu muku muči 1 Majka već od lanjskog ljeta leži, i kruta zima već je na izmaku, ona sve gore. A o tac------ ! Treća je eto zar godina, a od njeg nikakva glasa. Zna i Hasan da je otac negdje u vojsci, ta vidio ga je kad otiš’o. Sjeća se dobro, kad su rekli, da mu valja ici, došle mu i haljine vojničke i puška; ih, ta Hasan ga eno sad vidi na avliji, kakav je bio lijep u onim voj­ ničkim haljinama, kad se s majkom mu halalio, a njega poljubio u čelo i dao mu groš; rek’o, da sluša, majku, a da će i on brzo doć. I Haso duboko uzđaše. Treća je godina, zna to on, ta mati je to govo­ rila dok je još zdrava bila. Koliko ga je puta poslala muhtaru, da pita: čuje 1’ se šta za njegova babu. I muhtar bi svaki put rek’o: čuje ja; došla je knjiga od njeg, on će brzo doći. Ali kad je jedan put pitao, vidio je baš dobro, kako se u muhtara otisnula suza niz obraz; reko nešto Hasi, pa se okrenuo od njeg. A Hasan je mislio, da su muhtara rastužili onamo u čaršiji, u sudu, jer svaki ga čas zvali, iskali nekakve konje, iskali ljude da nasipaju testu, iskali žito, dese­ tinu i nekakve pare. I Haso nije nikako mogao pomi­ sliti, da bi muhtar plakao za njegovim babom, jer njegov će babo doć,-svakako valja da dogje, jer nema ko uzorati ni one jedne njivice. I Hasan se daleko zavez’o u misli, svjećica davno dogorila. On se na jedan put trgnuo. Bio se zanio, a �24 BEHAR odmah mu majka na um pade. Učini mu se da ga je zvala jedan put. U sohi bio mrak, a tišina, ništa se nije čulo. On skoči. Gdje je mati, ona se ne čuje, ne kašlje, ne diše----— Majko! — viknu on sav u strahu, i pristupi k njoj. Ona ni da dahne. — Majko! — opet če on još jače, a raskolačio svoje oči u tamni budžak. Uze je za ruku, al ruka, ruka bijaše ko tugja, hladna, ukočena. On ciknu, pa u strahu složi na vrata. Ispred kuće obori niza šljivik drumu. Letio ko da ga vile nose, kapa mu rasla, u ušima nešto šumilo. Letio u tuzi, u strahu, da ni sam nije znao za što, od čega bježi, i ------ kad se jedan put obazre, učini mu se, da leti za njim njegova majka. On je sve dalje skakao, preko trn ja, panjeva, sad na livadu i ------- skok dva, evo ga na cesti. . . . II. Bijaše svanulo, a sunca još ne bi iza brda. Livade se još tamno zelenile, drveće tek pustilo list još golo, ko sjene po njivama, a izmegju guste živice, iz koje se čula hiljada glasova ptičiji, vijugala se bijela cesta, tek malo ovlažena hladnom rosicom proljetne noći. Ptičiji cvrkut iz daleka prekidalo zvonce kiridžijsko. cestom se čuo stropot teških kola, što već nekoliko dana vuku silan teret s Broda u Sarajevo. Veliki al umorni konji jedva vuku teška kola, a na njima teret, ljulja se ko plast sijena. Na šarugi posjeli kolari, pa tek kad ikad mahnu bičem da prekinu onu silnu jednovitost. I sunce se rodilo, penjalo se k ručanici, a kola sve jedna drugim uz šarugu promicala tvrdom cestom, dok sunce na popasno doba, i oni ko odmjereno šaćinu hanu na ručak. Tek što bijahu stali i potražili torbe, da i konje nabrane, kad se zadnji od njih raskolači i poče vikati: — A ! vidi ti njega! — Šta je, Omere, jadan ti ne bio jutros! — u čudu će prednji jedan kolar. — Hodi da vidite! — ovaj će u pola podrugljivo društvu. — Ja imam i bez kirije robe. G ledaj! Svi se zgrnuše oko kola, gdje je na stražnjoj šarugi sjedio dječak; mršav, al očiju živahni. Odijelo mu bilo tanko, pa nešto od jutarnje studeni, a nešto sad od straha opaka kolara, strepio ko vrba u vodi. — A što ćeš tu nitkoviću! — trže se sad osorni kočijaš ozbiljno. — Molim te! — poče dječak gotovo kroz plač. — čiji si ti? — dočeka drugi; — kud ideš? — Ja sam sirota! — provali dijete u plač. — Pa ako si i sirota, — opet će jedan, — ne može se na tugjim kolima đžaba vozit. U to će handžija s golemim ibričićem kahve k njima na meraju. — Čuješ Omere! — veli jedan kroz smijeh <ja se malo i našali, — ne diraj ga, bolan! Zar ti nije 2 uhar, da ti da makar p6 dukata do Sarajeva. — Vjere mi je tako druže! — drugi ć e ._Omer svakako za kirijom ide, a to mu je usputica. I dok se ovi šalili s Omerom, koji se sve yj§e žestio, dotle on spopade dječaka za ruku i zbaci sa Šaruge. — Spadaj! — viknu on. — Ne hraniš ti mojih konja! Oni srkali kalivu tu pred hanom, a dijete se sku­ pilo u kraju ceste i plakalo. — Ma zbilja, kud si ti pošao mali! — sad će jedan od kolara ozbiljno. Ono je plakalo. — Odakle si ti sinak moj? — prigje k njemu handžija. — Iz Slatišta. — promuca ono. — Pa kud si poš’o, dragi? — Ne znam. — A što ideš, što bježiš od kuće? — J a nemam kud kući, otac mi u svijetu, a mati — um — — umrla. — Hej pusta sirotinjo! — kimnu handžija glavom. — Uzmi ga ti sebi! — pogleda jedan u handžiju. Što će mi? — U najam, da ti radit — A imam ih, da valjaju. Dok su.se putnici krijepili crnom kahvom, dotle se pred hanom postavljala sofra i iznosio ručak. Ba­ zgo varali kolari o svom putu, neki jadio za svog konja, da je već osipljivio, drugi se boji, da će mu šina u kola popustiti, a teret težak, i sve ljudi o svom poslu, a mali čučio uz ogradu i nije znao, šta će se dalje zbiti od njeg. — A bi li ti mali u Sarajevo sa mnom? — na jedan put će jedan kolar, na veliko čudo drugih. Svi u ovog izvali še oči. — A bi, što ne bi; — dočeka handžija.— Vidiš, da je pošlo nekud, a ni samo ne zna kud bi, ko ludo. — A što bi ti? — trže se jedan. — Ta vidiš da hoće, da ugrabi kiriju Omerovu! — izvrnu jedan opet na šalu. — Mahnite se Boga ti šale! — uozbilji se ovaj. — Vidite, da je dijete sirota, a vama do šale! Dijete opet počelo plakati. — Nemoj plakat! — skoči on. — J a ću tebe povest sa sobom, pa bogme onda, ako valjadneš, sebi ćeš. Ovi vidjeli, da se čovjeku sažalilo na dijete, a kao i da mu je naš’o nekakav put, baš ozbiljno obreče da će ga povest, pa i oni ušutiše. Tek će poslije ovaj: — Znaš, sjetio sam se nešto. Ono ima u nas na Musalli nekakav mekteb, što su djeca sve u askerskim haljinama. Pa neki dan prije neg sam pošao na Brod, došle zaptije po dijete mog jednog komšije. „Upisano je," veli, „pa valja da ide.“ Dok će otac dječinji iz �BEHAR I kuće: „Šta? Nijeste vi njeg hranili! Gdje ste do sad bili? Već kad sam ga ja podigo na noge i othranio, da vidim od njeg neku fafdu, onda vi hoćete da mi ga vodite! Ne dam, hajd!“ — Eto, tu ću ja njeg! — nastavi ovaj. — Boga mi ti je sevap! — dočeka prvi handžija, a i kolari potvrdiše. Tako i hi. Do sahat su krenula kola ispred Šaćina hana, a na jednim se lijepo smjestio Hasan megju sanducima i svežnjima pamuka. Bilo mu je ljepše, nego li ikad u njegovoj rogjenoj kući. .. m. A u to isto doba u Slatistu bio velik skup; na onoj meraji oko seoskog mejtefa skupili se seljani i klanjali dženazu Hasanovoj materi. Dženaza bila pred mejtefom, jer — Slatište, pusta sirotinja, ni džamije nijesu imali. Svi bili nekako tronuti, makar da znaju, da se sirota žena dugo patila, dugo hrvala s ljutom boljeticom. — Rodila se! — šaptali jedni drugim; — pravi je šehit, koliko se izmučila; rodila se kad se kutarisala one muke. I odnijeli je u hladnu zemljicu, spustili i zagrnuli, pa se svak povratio svojoj kući. Žalili ženu i ljudi i žene ne sa same smrti, jer smrt njoj bijaše samo lijek, već s patnje njene, žalili je i s Hase njena. Šta će on sad? Eto, nema ga, nitko ne zna, gdje je. Zar dijete se preplašilo, ko samo bilo s majkom u kući, pa i od puste tuge, ko zna kud se skrilo, možda u šumu kud, izaći će, a doći će ono, ta kud bi, kud je sirota pristalo samo, još ni momčić tek da mu je dvanaest-trinaest godina. 1 svi se pri povratku s mezara još jedan put osvrnuli na pustu kućicu, odakle jutros iznesoše sirotu ženu. Eto ni Murata nema, ko zna četvrta je eto go­ dina, a ne zna se, živ li je ii’ mrtav. Žena mu ode, a i dijete, dijete pusta sirota, šta će samo u pustoj, praznoj kući. I ljudi tako dugo žalili, tugovali, jadili i premi­ šljali o teškim vremenima, koja evo raskućiše jednu kuću. . . IV. Prolazili dani tiho, neopaženo, ko i sve drugo u životu seoskom, danas se ore, sjutra kopa, sad vjetar, kiša, ne radi se, pa se skupi, henetaj, sad opet nešto novo od suda, popis novih vojnika; jesen, zima . . . i takp jedno za drugim, godina za godinom. Hasanova kućica, a prokisla i rasklimana dok je u njoj i života bilo, stajala još neko vrijeme, da se ljudi sjećaju njega, oca mu i majke, stajala i da se djeca u bešici plaše njom, a kad jedne jeseni udari mećava, ona ko kad nikad nije ni bila u sklopu, za čas hrpa trulile daske, tanka čagjava šepera, ćerpič gotovo blato, neko vri­ jeme stajalo to sve kao neko zgarište, a do godinu iza 25 toga igrala se djeca na kućištu Hasauovu i upleskali ga svojim tabanima, da joj bujad i kdrov sve osve nei zametnu uspomenu i trag. Jedne jeseni, iskrenula bijaše strašna bura; tkiša nebo se otvorilo, a baš u to doba po toj nezgodi bijaše sve Slatište stjerano na cestu, da je nasipa. Ljudi, prokisli, jadni, pozelenili neki od studeni, vukli kum ii’ tukli tvrd kamen, stenjali uprav od puste muke, kad na takom nevremenu čovjek ni sebi ne bi radio. Vatre se naložile po jarcima, pa za čas trkni i spali malo ruke na plamenu, pa opet za tokmak, čekić i lopatu. Ljudi od hućumeta, što ih nadziru, ne daju odahnut, i sami zlovoljni, pa udri na svijet, viči, deri se na onoj buri, već promukli. A kad je devet zala neka je i deseto: cestom na jedan put zamrači. Silan asker, k’o drum je to, pa svaki čas neko, ako nitko, a ono tatar, pošta. Navalila silna pješadija, a tek se odozdol kroz gustu maglu što je postala od onog pljuska, opažao konjanik. Seljaci što nasipaju cestu lijepo se — ako ćeš — i odmoriše, dok ova prva sila miti, a sad tek navali suvarija najprije gjogati, pa dorati, vranci, a daj dva oka da ih se nagledaju, krupni konji, naočiti, vile! Na jedan put jedan sinu iz reda alat, a konjanik na njemu, mlad crnomanjast, tek ga naušnica zagadila. Zabit je, golem mu tunos fes na glavi. Ispade iz reda pa oporavi seoskim putićem k’o da je sto put onuda prošao. Slatištani se čudili, a drugovi njegovi ni da se obazru za njim. Mladi zabit jurio kroza šljivik blatnim seoskim putićem, da je sve pucalo i frcalo blato iznad glave njegove. Psi zalajaše, djeca se razbjegoše, a žene pohitiše na prozore. Stranac se na jedag put zastavi pred golim kućištem Hasanove kuće. Stade i teško uzdaše. Obazre se na najbližu komšijsku kuću i viknu po imenu starca Ibriša. Nitko se ne odaziva. Opet viknu, dok će jedan mališa iz kuće: — Nema Ibriša, on je davno umr’o. On opet uzdaše, pa će malom: — Ima 1’ itko, da mi kaže, gdje je mezar ove žene, što joj je ovo bila knća? U to će jedna djevojka iz kuće, oporavi putem, a konjanik za njom. Žene ga iz kuća mjerile i nitko ne bi ni vjerovat’ mog’o, da je to Hasan, negdanje nji­ hovo siroče i za žive majke svoje. Kad mu djevojka uprije rukom u mezar, mladić ostavi konja, pa se sleže i suzna oka poljubi zemlju, što je krila kosti njegove majke. — Oh, majko moja! — izusti on kroz plač. — Kako sam te ostavio! Pobjeg’o od tebe! oh, oh! Hoćeš li mi oprostiti, majko moja? Djevojka se kamenila. D aje to Hasan Muratović, onaj Hasan sirotan, onih crnih živih očica! I u njoj srce uzigralo, i ona proplakala. Hasan je čučnuo kraj majčina groba, plakao, učio, ljubio zemlju . . . A kad mu vilpviti alat za’rza na putu, on ustade, teška srca �26 BEHAR rastajao se odatle. Pri polasku sage se i dohvati gru­ dicu zemlje s majčina mezara, poljubi je, zavi u rubac i odnese. Jecao, plakao na glas, još jedan put poljubio ono drago tlo, pa onda pojah’o konja i oborio niza šljivik, onim istim putem, preko onih istih panjeva, trnja, kud je ono one noći sletio, a sve više puštao glas, plakao da bi i sami kamen rastužio. A kad na cestu, nagje se u hrpi svojih seljana, drugova iz djetinjstva, staraca još živih, on ih zna sve, a n jega. . . njega kao da niko na zna. — Ljudi 1 — trže on kroz plač. — Omere, Alija, ta muhtaru, zar me ne možete p’oznati. — Hasane! — ozva se jedan iz hrpe. — Vidte, ljudi, Hasan, Hasan Muratovice, živ, vidi g a ! . . . I ža čas bijaše sklop oko njeg. Grlili ga ljudi suznih očiju, ljubili mu haljine, stotine pitanja u jedan mah, a on sad vedar i veseo, što se vidio sa svojim dragim komšijama, seljanima, a sad ga obliše suze: nema oca, majke, pa ni kuće nema, kao da se nije ni rodio tu, i ne zna se, da su kad živili, da je kad bila tu porodica Murata Saletovića, Ali njemu se valjalo žurit, dosta je zaostao ^a društvom. — Braćo 1 — viknu on drhtavim glasom ; — meni valja pohititi, valja mi se rastat od vas, od svoje majke, more b it. . . a ko z n a . . . braćo, halalite m i! — Hasane, dragi Hasane! — povika sto grla. — Mi tebi halalimo, — Da si nam zdrav i živ, gdje god si — dočeka muhtar iznad sviju; —1 i sretan da si nam, k’o što i jesi, da Bog d a . . . — Muhtaru! — opet će on kroz plač. — Evo, molim te, da mi majci svijeću u džam iji. . . — ali so na jedan put žacnu. A h pusta sirotinjo! U Slatištu nem a dža ■■ sjetio se on. — Evo, podijeli sirotinji za dušu m ajke moje • -------jedva je kroz plač izgovarao — ogradi joj mesa/ — tušio se u plaču i pružio muhtaru nekoliko žuta ’ Mahnu rukom seljacima, govorit nije mogao alat zagrabi cestom; za čas ga nestade, a seljaci <Jir nuti do plača ostali za njim gledajući. V. I to je prošlo kao sve drugo. Slatištani se dugo sjećali svog Hasana, Hasanage mulazima, kako kasnije saznadoše. Krasan momak, izučen, pametan, zabit đičili se njim. I ne progje dugo, a u sudu onamo kazaše muhtaru, da je Hasanaga na Crnoj Gori pravo junaštvo počinio. Iza toga se javio iz Stambola, a kako bijaše u ono doba zapucalo na sve strane turskog carstva, tako i Hasanagu bacali s njegovom vojskom sve iz boja u boj. Kasnije kao da zamrije svaki glas 0 njem. Jednog dana dozvaše m uhtarau sud i kazaše mu da je juzbaša Hasanaga pao na Šipka-Balkanu. Kod njeg se našao ćemer sa osamdeset osmanlijskih dukata 1 j 'smo, gdje veli, da se ti novci, ako on pane, i ako ih . agje poštena ruka, pošalju u njegovo rodno mjesto. Do godinu iza tog čuo se prvi put prvi ezan sa nove džamije u Slatištu. Gdje je nekad bila ona potleušica Murata Saletovića, gdje se toliko vremena mučila žena mu, odakle je kroz tamnu noć sinuo Haso mali, da steče u svijetu taki glas, tu na istom mjestu diže se i danas lijepa seoska džamija, vakuf juzbaše Hasanage, a svaki se dan tu uči fatiha za duše ovih Šehita, Hasana, majke mu i oca Murata. Eto, to vam je ujedno i povijest seoske džamije u Slatištu. Edhem Mulabđić. Islamska tolerancija. jrepozvati faktori mnogo su toga do sada naw pisali o netolerantnosti islama prama drugim vjerama. Dapače cijele knjižurine izmišlje­ nih predsuda štampane su, pa još se i danas štampaju, da se u očima civilizovane Europe ocrni islam u svakome pogledu. Ali to još nije sve. Nekakav Karl May izdaje cijeli ciklus ro­ mana u debelim svescima. Tu se u obliku pripo­ vijetke na strašan način crtaju načela islama i izvrću činjenice. Jedan je takav svezak „Am Jenseits", a jodna takova tačka o nesnošljivosti muslomana prama inovjernicima. Mi ćemo se u svoje vrijeme s faktima osvrnuti na sve podvale i predsude. Ovaj put ćemo nastojati samo da nabrojimo ne­ koliko historičkih istina, koje su najbolja svjedočanstva, da je islam najtolerantnija vjera na svijetu, U „Hulasatul kelam fi measiril islam" — u evo šta piše o snošljivosti šeriata prama kršćanstvu i židovstvu: Kao što šeriat brani prava muslomanska, tako isto štiti i prava nemuslomanskih podanika u islamskim državama. To ćemo odmah vidjeti iz narednih historičkih primjera. Mutevekil Alallah Abbasović zaveo bijaše za svoga vladanja nekakve posebne zakone za nemuslomanske podanike, po kojima su se ovi od muslima mogli raspoznati. Ovaj postupak Mutevekil Allahov bio je u �BEHAR opreci sa šeriatskim ustanovama; za to su ga osugjivali ne samo inovjerci, nego t&kogje muslimi i njihova ulema — makar ti znakovi nijesu bili ni na kakav teret dotiČnicima, koji su ih morali nositi. Kad je došao na prijestolje Ebu Džafer Mansuri, koji je bio poznat kao teolog i koga je sam imami Malik priznavao za dobrog poznavaoca islama, odmah je ukinuo spomenute Mutevekil Allahove znakove kod nemuslomana. Kad je regulirao i uregjivao Bagdat sagradio je mnogo hramova i crkava i privatnih sta­ nova za svoje jehudinske i kršćanske podanike i u opće postupao s podanicima neislamske vjere po šeriatu i čovjećanski. Ebu Džaferi M'nsuri nije propustio nikakve pri­ like, a da se ne bi pokazao pravednim i tolerantnim prema svojim neislamskhn podanicima, te bi strogo kaznio svakoga, ko bi im nanio kakvu nepravdu. Isti vladar dao je ispitati sve nepravedne stare običaje u državi, ušljed kojih su njegovi neislamski podanici trpili kakvu nepravdu te ih uklonio strogim naredbama. Tako Su prava neislamskih podanika bila sasvim obezbijegjena; svagdje su uljudno primani, njihove usluge i vještine dobro su cijenjene, jednom riječi ni u čem nijesu zapostavljani ni podrogjivani. Oni su čak zauzimali i viša državna mjesta, gdje im se po­ vjeravala važna i škakljiva državna misija. Na pr. za Omejevića (Umejje) bio je Muavin vezir hrišćanin Zerdžun Burnija, kojega je Muavija veoma cijenio i uvažavao. Ne može se reći barem, da su u ono vrijeme silile kakve političke okolnosti Muaviju, da je morao kod sebe držati vezira hrišćanina, nego su vladari či­ nili iz same svoje uvigjavnosti i pravednosti, te su mogli i nemuslimani zauzimati važna državna mjesta. Harun Errešidu, koji je sa svoje islamske pobožnosti poznat i koji je vazda kao strogi vršioc šeriata ostao, bio je glavni liječnik hrišćanin Bahtjevša. U Harunovih nasljednika bili su takogjer brišćani u državnoj službi: Ebu Zejd Hanin bin Ishak, sin mu Ishak bin Hanin, Ebu Ali Jabja, Ebul-Hasan Hibetulah i još mnogo drugib. Neki su bili savjetnici, neki li­ ječnici, a neki tajnici i t. d. Ebul-Hasan Hibetulah obnašao je ministarsku čast „ominud-devle." Isto tako Ebulferedž Jahja „mutemidud-devle.“ Uhdžizeman Ebulbereket, Hibbetullah Ebulhasan Sabit ibni Kuzzetini Felsefi, Ebul-Hasan Sabit ibni Sinan, Ebu-Ishak Ibrahim i Ebul-Hasan Hilal bilisu jehudinske vjere i ovi su obnašali važne državne činove. Ovi su nemuslomanski službenici uživali pot­ puno državno povjerenje, te su mogli sasvim slobodno i neprikorno dulje vremnna svoju službu vršiti i u ^ činu ostati, i to baš u ono vrijeme kad-no se strogo vršio šeriat i njegove ustanove. Početkom devetoga stoljeća dobavio jo Memun iz Carigrada dvojicu Grka, da mu oni uvedu socijalne 27 nauke u islamske mektebe (škole), te su sam Menun i i bagdatska ulema polagali veliku važnost u tu nauku i cijenili učitelje kršćane, o kojima se sačuvala predaja. Kad je Memun poručio po učitelje u Carigrad, da mu dogju u Bagdat, oni su se ustručavali poduzeti taj korak jer su se do tada o Arapima pronosili svakojaki krivi glasovi i predsude. Držali su ih da su ljudožderi, najgori barbari — i pripisivali im svakojaka zla svojstva. Memun doznavši da Grci ne smiju doći u njegovo carstvo, spremi ponovno po njih jednog kršćanina, koji ih uvjeri, da im je svaka bojazan neosnovana i da će mirno i ugodno živjeti pod Memunovim okriljem. Istom tada se Grci zapute put Bagdata. Kad dogju pred Memuna, iznenadi ih njegova susretljivost, pa iz poštovanja prema halifi hotijahu odmah preći u islam, ali Memun to odlučno odbije, da se ne bi pronijeli još gori gla­ sovi o islamskim državama, i njih uputi na njihov opredijeljeni rad. Eto kako su islamski vladari postupali sa inovjercima još u ono staro šeriatsko vrijeme. Iz toga šeriatskoga vremena jo ostalo, pa i danas se čuva u onim mjestima, gdje zapadnjaci nijesu doprli, velika, gostoliubivost prema svakome. Ovu islamsku čednost u Arabistanu i Anadolu priznaju i nepristrani francuski spisatelji, koji su pro­ putovali to krajeve. Šerijat zapovjeda muslimu, da prema svakome Čovjeku bude uljudan, učtiv i tolerantan; za to se i nalaze još ta lijepa svojstva muslomana u onim krajevima, gdje se šeriat potpuno vrši i — gdje se nijesu uvri­ ježili novi tugji običaji. U nepristranim istorijama naći će se bezbrojnih pri­ mjera o šeriatskoj snošljivosti prema drugim vjerama i njivim sljedbenicima, ali ovo što gore istakosmo donosimo samo za to, da islamski protivnici vide, kako su šeriat i islamski vladari postupali prema inovjercima i to: u IX. i X. vijeku. Uzgred ćemo spomenuti i ovo, da šeriat ne propisuje, da se islamska vjera drugim silom nameće, za to se nigdje ne može naći, da se u islamskim pokra­ jinama upotrebljuju misionari, zavodi i ina sredstva, kojima bi se inovjerci u islam mamili, nego svak uživa potpunu vjersku slobodu. Dočim u drugih vjera imade više načina i sredstava, kojim se služe čisto u svrhu vjerske propagande. Mi prepuštamo drugima kako hoće, neka onako rade, a ponovo preporučujemo svim muslomanima i islamskim državama, da uvijek ostanu prema drugim vjerama potpuno tolerantni, kao što to prepo­ ručuje naš lijepi šeriati muhamedija. Tako ćemo se uzvisiti svojom plemenitošću nad onim nesuošljivim sljedbenicima drugih vjerai pokazati ćemo se vrijedni našega šeriata, kojega drugi napadaju samo za to, jer ga ne poznaju. Toliko u „Hulasatul kelamu i t. d.,w a mi ćemo još nadovezati, da je najbolje svjedočanstvo islamske tolerancije, što su se dvauest vjekova, u islam- �28 BEHAR l l skim zemljama uzdržali Sljedbenici raznih vjera, dok je još pri koncu prošloga vijeka u svima kršćanskim državama vladala velika nesnošljivost prema inovjercima. Današnja tolerancija u Evropi čedo je franceske revo- lucije, a ne misionarstva, kako se razbacuju mQo . mudraci, koji krivim okom gledaju i na to najplemeiliti? djelo modeme prosvjete. Ibro Topi^ Riječi velikih ljudi. ledaj ovaj metež, što je na sv’jet pao I Vas se sv5Jet šteti mj es^° ćaru zdao. Nema ništa bolje, nego kraju lagju; Teško onom ko je na srediuu pao! Efdaluddini Ćašani. No daj taštoj oholosti, da s tobonj zavlada, Jcrbo niko s oholosti nigdje pristo nije. Budi kao dilber-soluf! što se skovrdžava, Pa da tisuć srdaca te sa ljubavi grije. Sve pogreške prijateljsko oko Kroz ružično sv’jetlo zrije; Dočim oko zlobna protivnika — Ni s uspjehom zadovoljno nije! Ebulala Elmearri. Preveo M. S. Dolazak hadžija. . . . . Četrnaesto stoljeće teče od dana, kada je tamo na dalekom Istoku u sretnoj Arabiji zasinulo prvo svjetlo ljubavi, milosrdja i jednakosti, kada se je potresla palača kralja Sasanovića Kosrua Nošerevana u Ktesifonu i utrnuo vječni oganj — četrnaest je viekova, kako je došla objava Islama. — četrnaesti je viek nastupio od onoga znamenitoga dana, kada je božiji Poslanik pobje­ donosno uljegao u sveto mjesto — Meću i obja­ vio: „Istina je tu, više laži nemal" — Trinaest podpnnih viekova navršilo se je od toga dana, a ta se iskra ljubavi i bratstva, istina Islama razširila od indijskih gora do novoga svieta, i kako je onda ona šačica vjernika sa svojim spasiteljem oduševljeno i ponosno širila istinu: „Jedan je Bog a Muhamed njegov poslanik," tako i danas milijuni i milijuni raznih na­ roda iz svih krajeva svieta, razna jezika i narodnosti istim pietetom i oduševljenjem izgovaraju tć rieči. — Trinaest stogodišta prohujilo je u nepovrat od onoga časa, kad je Ćaba očišćena od poganskih idola i kad je postala svetište Islama. Od toga dana pa do danas jednakim se marom, jednom ljubavlju i oduševljenjem muslomani sa svih krajeva svieta okreću prema tome svetištu i šalju svoje vruće molitve Svevišnjemu Alahu za spas duše svoje. I svake godine muslomani sa svih strana svieta upravljaju svoj hod prema Meći, središtu Islama. A to bu daleki i naporni puti: treba prevaliti brda i doline, broditi sinja mora i bistre rieke, gaziti pjeskovite i vruće pustare, trpiti žedju i podnositi vrućinu, — ali sve to vjerni musloman lahko podnosi, svjestan da vrši božiju svetu zapovied, hadžifarz. Njoga izpunjuje čuvstvo pieteta, pobožnosti, čuvstvo vjero u Boga stvo­ ritelja i sladka nada, da će viditi sveto mjesto, a pri takim čuvstvima izčezavaju putne neugodnosti. Netko putuje dan, netko dva, mjesec, tri, pet i više, ali svi se u vrieme nadju ua istom mjestu, oko islamskoga najvišega svetišta — oko Bejtullaha. Silan je, neizbrojan to sviet, i zatravljuje ona velebnost, kada u osvitku zore, kada se rastaje noć sa danom, stotinu hiljada grla zaori u jedan nezamirući glas: — Lebejće, lebejće, la šeriće leće — lebejće! Zrak zadrhti, zemlja se strese od uzklika i uzdaha vrućih molitava pobožna svieta, Arefat dahti pod sil­ nim množtvom, koje izpovieda tu i zasvjedočuje vjeru svoju u Boga jedinoga i njegova Odabranika. U osvitu dana — kano da boće pokazati, da se iz mraka i noći vraćaju danu i svjetlu, da se iz mrtvila i tmine duše dižu k svjetlu Islama. . . Tu razna svieta iz svih kra­ jeva, nikad dosada nevidjena — pa ipak sve zadalinuto i proniknuto jednom idejom, jednom mišlju: oda­ nosti i vjerom u Boga i njegova Poslanika. Najveličajniji prizor, kada se toljki i toliki narodi svieta zajedno i jednako prostiru na svetom mjestu, svi vezani jednom duševnom vezom i svi jednaki pred milosrdjein božijim. I u istinu mora da bude duboko ganut svaki onaj sretnik, kojemu je Bog dao te može vidjeti one svete zidove brama, koje je obasjavao nur sa lica božijega Poslanika, da može gledati i ljubiti ono mjesto gdje je njegova mubareć noga stajala i gdje se je njegovo sveto čelo Bogu na sedždn prigibalo. Potresno, uzdo sito mora biti ljubiti onaj sveti kamen Had&erul Esved, kojega se kroz trinajest stotina ljeta sa najvećim straho­ �BEHAR I poštovanjem dotiču ustnice milijuna pobožnih muslomana. Zanosni osjećaji obuzimaju svakoga musloinana, kada stupa mećanskim ulicama, kojima su stupali pra­ vedni halife, kuda je stupao strogi i nada-sve pravedni Faruk, gospodar ogromna carstva, a opet tako čedan i jednostavan, umiljat i ljubezan . . . Potresno mora biti za pobožnu dušu vidjeti Revzai-mutaheru, posve­ ćeno mjesto, u komu se nalaze zemni ostanci najvećega božijega milostnika i pravednika — našega Devletlije salalaku alejlii ve sellem. — I tolike svete uspomene su tu, koje se redaju izpred očiju pobožnika, koje potresaju njihovim srdcima uznoseći ih k Onome, koji je velikim milosrdjem svojim poslao spas čovječanstvu. I to čovječanstvo eto grne na sveta mjesta u dokaz, da je primilo i da prima spas; dolazi gorljivom dušom i vjerujućim srdcem, sretno, da mu je dragi Bog dao milost te može izvr­ šiti tu jednu od svojih dužnosti. I tu se zaborave sve muke, sve skrbi i boli, jer ljubav prema Bogu i vjera u Boga nadkriljuje sve; gdje je bila zamrla nada, 29 diže se, ugasnula ljubav oživljuje, zaspala vjera ustaje i uznosi slaboga i nemoćnoga stvora božijega. I kao što Zem-zem voda okrepljuje umorna i slaba tiela, tako i sveta vjera, oživljela svetim uspome­ nama na svetom mjestu, kriepi duše i srdca stotina tisuća, koje se nakon obavljene dužnosti vjerske vra­ ćaju svojim zavičajima sviestni one islamske nauke: „Hubul vatani mine! imanM — ljubiti domovinu svoju dubiost je vjerska .------Divno je i ganutljivo bilo gledati i one častne putnike, naše hadžije, koji su se u sriedu na 13. ov. mj. povratili sa svetoga puta u svoju domaju. Opaljena i na pogled umorna lica, ali oka bistra i živa, na koje se odrazuje puno srdce, zadovoljna duša, ponosna, što je izvršila božiju zapovijed, a vesela što se zdravo i čilo povraća u krilo svojih mili i dragi; sretni su i zadovoljni što se vraćaju na svoju rodjenu grudu, jer: ljubiti svoju domovinu dužnost je vjernika. Dobro nam došli 1 ~ w Osman N. tfadžić. I s l a m . Pismo od Ahmeđi Miđhata. Francezki akademik i bivši ministar izvanjskih posala Francezke Gahriel Hanotaux napisao je dva članka u parižkom „Journalu" pod naslovom „Islam". Charles đ Agostino, poznati publicista, koji je u zadnje vrieme mnogo pisao socijalno-političkih razprava o savremenoj Turskoj, obratio se je na svoga pobratima glasovitog osmanlijskog pisca i teologa Ahmeđi Midhata, da mu on reče svoje mnienje o nazorima mi­ nistra Hanotaux-a. Ahmeđi Midhat odazvao se pozivu svoga pobratima i u pismu, pisanom francezkim je­ zikom, razložio mu a kratko svoje mnienje o tome. Pismo glasi: Dragi moj Karlo, Pročitao sam članak pod naslovom Islam od Gabriela Hanotaux-a, što je izišao u „Journalu" od 21. i 28. marta 1900., koji si mi poslao i za koji želiš, da ti rečem moje mnienje. Kad sam uzeo čitati članak, mislio sam, da je cienjeni akademik u svojoj razpravici načinio paralelu, prispodobu izmeđju Islama i Kršćanstva, ali čitajući dalje, osvjedočio sam se, da se je on više bavio tako rekuć političkom stranom ovoga pitanja, nego li vjerskom. Za to sam bio odlučio, da ti novine povratim bez ikakva odgovora, jer nisam nj htio niti mogao da se bavim pitanjima, koja — ti dobro znaš — mene ne zanimaju i za koja ja nisam kom­ petentan, pozvan da ih riešavam, Nu sjetiv se naših davnih i dugih razgovora o vjerama i vjerskim pitanjima, spo­ pala me želja, da ti ta pitanja ponovim, a ujedno da se i osvrnem bar u kratko na jedan stavak u članku gospodina Hanotaux-a, gdje je iznio svoje subjektivne nazore o Kršćanstvu i Islamu. Gospodin Hanotaux prije svega postavlja pitanje o predestinaciji, o sugjenom (usudu), pitajući se, da li čovjek ima slobodnu volju, na što sa nekim sažaljenjem i neutješIjivo, odgovara, da nije ni jedna vjera niti filozofija riešila toga pitanja u skladu i prema zahtjevima ljudskoga uma. Meni se čini, i ja volim tako vjerovati, da je cie­ njeni akademik, odgovarajući na ovo pitanje, abstrahirao, mimoišao Islam i islamsku filozofiju, koja na ova pi­ tanja ima odgovor posve jasan1i na zadovoljstvo ljud­ skoga uma. Na dalje se kao musloman ne mogu slo­ žiti sa mnienjem francezkoga akademika o antropomorfičkoj vjeri Grka. Za njega je to vjera života i rada, akcije, po kojoj čovjek junak (heroj) po svojim djelima može da postane Bog. To je posve naivno shvaćanje, jer ja ne poznam primjera u historiji svieta, da bi ijedan čovjek po svojim djelima postao ,,Bog“, makar da imamo primjera u starom poganskom svietu, gdje su neke osobe, ljudi, podignuti na čast i stepen božanstva. Nu to je pjesnička apoteoza, koja ostaje bez ikakve važnosti za osbiljna mislitelja, za kojega božanstvo nije stvar ili osoba, koja može biti promaknuta iz jednoga stepena u drugi, nego nešto �30 BEHAR uzvišenije, pojam prirodjen najvećem i vječnom biću. Da je tako bivalo u poganskom svietu, dade se raztumačiti time, što su savremenici ovih „heroja" nalazili malu razliku medju čovjekom i „Bogom", ljudstvom i božanstvom, i čim se je jedan svojim genijem razlikovao od drugih, odmah je bio podignut na čast „Boga" ili „poluboga" u olimpijskoj hierarhiji. Ovakovo promicanje ljudi na čast „Boga" nije pod nipošto podizanje ljudih k bo­ žanstvu, nego pcnižavanje ovoga prema čovjeku. Ali božanstvo, kako ga mi shvaćamo i vjerujemo, to jest, ona absolutna i abstraktna sila i moć, ona vječna i sa­ vršena mudrost, ono biće, koje je od uviek i koje će biti za uviek, muže li dakle to svojstvo takova bića biti dano smrtnome čovjeku, kojemu je i život dan i smrt će ga uzeti, a sve bez njegove privole i izvan njegove volje, čovjeku, koji je stvoren i koji će uništen biti, a da ne može dati niti svoje privole? Drugo, što me začudjuje, jest ono, kako gospodin Hanotaux označuje kršćanstvo a napose muhameđanstvo, kako ih definira. „Kršćanska religija", veli Hanotaux, „jest najizravnija baštinica arijske prošlosti, a naglo se odtrgnuv od semitizma (judaizma), komu je bila kćerkom, teži da podigne čovjeka i da ga približi bogu". Govoreći historički, kršćanstvo nije ništa drugo do li reforma, obnova u judaizmu; sa judaizmom pre­ kinuti sveze i „izravno baštiniti od poganizma" značilo bi udaljiti se od Kristove religije, vjere i vratiti se u krilo poganstva, Međjutim se je u prvo vrieme kršćanstvo trsilo sa svom svojom snagom, da uništi ne samo juda­ izam, nego i poganizam. U svaku ruku veoma je smiešno to baštinjenje, reći ćeš ti, dragi Karlo, kada ta krš­ ćanska religija, kako ju Hanotaux označuje, ruši svoje pred je, roditelje svoje, samo da se okoristi njihovim padom. Ti možda imaš pravo, da rekneš tako, nu na Hanotauxu je da ti odgovori. A što se tiče mene, ja ću, uzporedjujući Islam sa kršćanstvom, označiti, šta je kršćanstvo. Šta razumieva dakle g. Hanotaux pod riečju Kršćanstvo? Je li to rimska vjera? Ili je to vjera grčko-iztočna, pravoslavna? Moguće protestantska, refor­ mirana — a da ne navodim množinu drugih vjera, koje se kršćanskima nazivlju? Nu već same prve tri glavne vjere se tako medju sobom glože i jedna na drugu bjesne, da ni jedan nepristrani motrioc ne bt mogao odlučiti, koja je od njih prava Krstova ieligija. Što se toga tiče, trebalo bi upitati Unitarce*) u Englezkoj koji odsudjuju sve druge kršćanske vjeroizpoviesti, a koje opet za uzvrat odsudjuju sve druge kršćanske •crkve 1 Uzporedjujući Islam i kršćanstvo, takodjer je nuždno da označimo i šta je Muhamedanizam. Ova pako zadaća nije tako težka kao prva. Premda Islam nije mogao sačuvati svoje prvobitno jedinstvo, ipak antagonizam (opreka) izmedju islamskih sekta niie takav a da bi mogao izmieniti karakter Islama, kao Y to kod kršćanskih sekta. Razlike i opreke medju isi° ^ skim sektama puno su manje i neznatuije, nego i opreke medju sektama samoga protestantizma. Niitd muslomanska sekta ne smatra drugu tako protivn oprečnom i neprijateljskom, kao što to čine ona ^ najveća ogranka kršćanstva izmedju sebe. U 11&^ nema shizme (razcjepa), nema hereze (krivoga uče ođpadničtva). U islamu nema svećenstva, koje bi *** svojoj miloj volji vjernike izobćivalo ili u vjeri zadr° zavalo; u islamu nema nilko prava, da drugome nameće način i formu svoga vjerovanja. U samoj stvari vjere svaki je Musloman za sebe svoj vlastiti svećenik, a za svoje čine i mišljenje nema nikomu da odgovara osim Bogu, neposredno, izravno i bez ičijega posredovanja. Sam Muhamed nije imao niti si je ikad pri­ svajao moć i vlast, koju si prisvajaju razni svećenici (crkovnjaci) kršćanski. Naprotiv, Muhamed se ničim ne razlikuje od drugih ljudi pred božjom pravdom, kako to Kur-an svjedoči. Sada dakle dolazi pitanje: šta je Islam? Sve muhamedanske sekte davaju i dati će isti odgovor: vjerovati u zapoviedi Kur-ana, obdržavati ih i ništa drugo! Osim toga treba, napomenuti, da sveta knjiga muslomana (Kur-an) ima svoju jasnu i bistru historiju. Prepisi Kur-ana, što su ih Muhamedovi učenici sakupili, u našim su rukama, i od milijuna tekstova (primjeraka), razasutih po čitavom islamskom svietu, nijedan se od drugih ne razlikuje ama niti za jednu rieč. Kuranska dakle vjera ne ide za tim, kako to misli Hanotaux, da čovjeka ponizi, postavljajući Boga u najskrajniju neizmjernost, jer u Kur-anu stoji: „Bog je bliže čovjeku, nego njegove žile kucavice." Ova vjera, razlikujući jasno moralnoga čovjeka od materi­ jalnoga, označuje položaj jednoga i drugoga na takav način, da zadovoljava podpuno ljudskomu mišljenju. Moralni Čovjek — to je ono ja u meni, koje je sviestno, da je prolazno i ništavo pred Onim, koji je stvorio sve. Islam ovome mome „ja" označuje svoj položaj prama Onome, pred čijom bezgraničnošću ve­ ličanstva i beskrajnosti svjetla sva sunca nisu nego slabe iskrice. Materijalni čovjek — to sam onaj drugi ja, koji sam sviestan svojih sila, moći, sposobnosti, te od kojih moram sve očekivati. „Za čovjeka," veli Kur-an, „nema drugo nego ono, što sam zaradi" (ve en lejse lilinsani illa ma sea). Dakle po tomu moralni čovjek nema slobodna suda, volje: ništa o njemu ne zavisi; naprotiv pako, materijalni čovjek ima podpunu svoju volju, slobodnu i nezavisnu: sve zavisi o njemu i njegovoj volji, radu. Tako, kad je jedan sultan Seldžuković, opojen triumfom pobjede, htio uništiti svoga neprijatelja, to je bila ona njegova materijalna, bru­ talna sila, koja ga je na to nagonila, koja se je digla �I BEHAR proti onoj moralnoj sili; nu moralna sila u njemu pobiedi, i turski se junak, kajući se radi svoje krvo­ žedne oholosti, prostire, ponizuje, izpoviedajući svoju ništavost i moleći oproštenje u Svevišnjega. Moli se, budi pobožan, kao da ćeš sutra umrieti, a radi i posluj, kao da ćeš do vieka ziviti — veli Islam. čovjek će u ovo nekoliko rieći naći temeljna naćela, koja ga imadu voditi u njegovom materijalnom 31 i duševnom životu, naime, kako ima skrbiti za ovaj i za onaj sviet. Evo, dragi moj Karlo, što sam htio da ti reknem; ćini od ovoga što hoćeš i pokloni meni iskreno prija­ teljstvo pjesnika, koji je meni tako drag, jer tvoj duh i tvoje srdce odgovara momu duhu i momu srdcu kao srok sroku tvojih pjesama." S francezkog preveo: Hajruddin. Iz narođDe frazeologije. Ž ivi u hararu, veli se onome, koji ne će, a mogao bi živjeti udobnije, ili ima, a ne vidi mu se. Nijesam (nije ori) niti ja kutija, veli se, kad bi §ta govorio o nećem ili o kom, pa ga drugi ukori radi toga, jer da to nije po volji onom, šta ga otkriva. Biva ne moram ja ćuvati nečije tajne, nijesam kutija njegova. Nije svačije ispod sela pjevati, biva nije svakom dato da može raditi što i onaj, kojem je to dozvo­ ljeno, ili nije svatko jednako jak ili pametan, da može nešto izvršiti ili se pokazati negdje. U tugje krave veliko vime kažu, t. j. tugje je sve krupno u očima, biva pretjerano se o tom sudi ili divani. Meni se od tugje svijeće ne vidi, biva meni ni od kog nema nikakve koristi, nitko me ne potpomažu Svi u jedan čavao udaraju, isto kao „svi u jedan rog ili diple pušu itd.; biva složni su. Osumporan je veli se, kad se ko s koje bilo strane potisne, oglobi. U staro doba bijaše na bosanskoj granici mjesto Var. Car ga pokloni tadanjem bosanskom banu, koji se svao Kulin. Na to se rasrdi nekakav Skender, te zapali i donji i gornji dio grada, a ban onda okrene taj grad u vakuf. Rekoše mu, da je to od jednog bana premalo, te on vakufu pokloni još pet gradova po Bosni, koji su to gradovi? F&l&n. 1. Zelen daha, daha, po potoku jaha; zelena mu kapa do ušiju klapa? 2. Dva lončića, četiri poklopčića? 3. U mog oca reznate gaće, glavantava glava, gvozdeno srce? 4. No sve butum pade, ili: Za svašto prisnulo? 5. Četiri brata preko polja trče, jedan drugog ne može da stigne? 6. Malo, a kuću čuva? Sabrao Mehmeđ Hadžimajagić iz Doboja. Hasan Nametak. m Oerka cara krvopije. (Priča iz starina.) a visokoj hridi, gdje s’oblak odmara, Oklen svakog jutra zlatna zora šara, Gdje sunašce jarko zlatne luče žeže, Iz davnina surih — ruševine leže. I kad ponoć tavna razavije mrake, 1 raskrili sanak svoje mreže tanke, Sa visoke hridi — s ruševina tavni’ Svečan mir raskida vapaj neki tajni. —I I taj vapaj tajni, punan bola velja, Nazivaju ljudi iz okolnih sela. — Plač careve kćeri, a zidine puste Skrivene — bršljana u spletove guste. Ostatci su, vele, dvora veleslavna, Što se diz’o gori u vremena davna, Kojemu gospodar car je jedan bio, Što svaki dan, vele, krv je ljudsku pio. On je im’o četu od sto oklopnika, Što motraše uv’jek ozgor sa vidika. I je 1’ koji vitez najahao tuda, Ubojna ga četa opkoli od svuda, I za časak tužan u ropstvo je pao, (Osudu je cara svaki četnik znao), Odmah su ga klali, — i krv mu hvatali, — I nosili caru, — u zlatnu peharu. �BEHAR 32 I jednoga jutra u osvitaj dana, Tek zasjala bješe sunca luča rana, U busije četa zasjela je ova, Krvopiji caru izgledaše lova. Znala j ’ tužna, šta mu car otac joj sprema, A u njega nikad smilovanja nema, Al’ se ipak spremi, pred oca izagje, I zavapi milost, ali je ne nagje. Kad se začu pjesma dvoru ne daleko, Pade u busiju na konjicu neko. Od suhoga zlata u se gledat ne da, Mač o njemu visi krvavoga gleda. „Zar onome milost, koj’ mi četu pobi!" Odgovor od oca kratak, surov dobi. A kada mu ona ljubav svoju reče, I pred njega vapeć na koljena kleče, Kad ga četa spazi radosno pokliče: „Dobro si nam đoš’o, mladi konjaniče! Nemadosmo lova već toliko dana, A žednome caru ne prija ni hrana. Kao divlje zv’jere car bijesom planu: „Smilovanja nema, krv njegovu vranu Danas ću, da pijem!" Na dželate vika: „Krvi hoću danas mladog ubojnika!" Caru krvca vrela iz tvojega t’jela, Ruho zlata čista, što na tebi blista Nama." U to vitez na konjicu stiže, Iz busije četa na noge se diže: „Milost, oče milost!" Molila ga ćerka. „Znaš, milosti nema nikad u raeneka!" Surov car joj zbori. Na dželate vika: „Zakolj’te mi onog l’jepog konjanika!" „Stoj, ne gubi glave!" Sto glasova grmuu, Krvožedna četa na njega nasrnu. Al’ vitezu mladom ne plaši se — oko, Mač od pasa trže, i k ’o sivi soko Krvavi džclati izvedoše roba, Tišina je mrtva, baš k ’o u sred groba. Ljuto gvožgje zveknu, vitez mrtav pade, A careva ćerka pred svog oca stade: U carevu četu nagoni konjica, I rubiti stade glave ubojica. Dosta četu bješe proredio veće, Kada koplje jedno ubojno doleće. „ iK ’ta krvi duša popila ti j ’ veće, Al’ iteza ovog, znaj, napit se ne će!" Reče i poteže mača iz njedara, I sa njime oca u srce udara. Jedan četnik bješe za st’jenu se skrio, Na soko-vitezu nišan sastavio, Al* nišana koplje ne pogodi svoga, Već vitezu ubi konja vilenoga. Car krvolok pade, dušu vragu dade, A prekrasno lane, čedo zore rane, Mrtvu dragom pade na krvave grudi, Suzam’ rane pere, poljupcim’ ga budi. Mrtav konjic pade, a pod njim ostade Vitez plemeniti. Tad četa pohiti I svezav mu b’jele ruke obadvije, Odvede ga caru, što krv ljudsku pije. Al’ lijepi vitez ostade bez daha, A careva ćerka sred čemer-uzdaha Dvor napusti kobni, u kom vitez pade, I megj’ divlje zv’jeri u goru se dade. Krvopija care kćer je im’o krasnu. Kao majski cv’jetak, k’o zoricu jasnu, I to jutro ona sa prozora svoga Gledala je prizor boja žestokoga. I od toga dana kadgod ponoć pane, I Svemirom sanak carevati stane, U dvor dogje ona vitezu viš rake, Gorke suze lije sve do zore jarke. Junaštvo je vidla lijepog viteza, Za kojijem ljubav nehotice sveza, I odmah se dala u slagjahne snove, Kako oči crne ljubiće njegove. I od toga plača i vapaja toga, Đojahu se ljudi kraja okolnoga, I živ niko nije smio izać’ gori I za kratko carski opustješe dvori. To mišljaše ona dok još vitez čili Na konjicu bješe sa vilinskih krili’, I njezinog oca — cara krvopije Razganjaše četu po hridi kršnije. Premnoga Nestalo je Da je bio Al’ i sada Al’ kad konjic pade i l’jepog viteza Divlja četa teškim okovima veza. Tad joj čemer gorki grud napuni mladu, I u teškom ona poče cvilit jadu. Vapaji se viju i ljudi se boje Primaknuti gori, gdje zidine stoje. Carigrad, 15. juna 1900. su odtad prohujala ljeta, onog kobnog dvora kleta, samo zidina svjedoči, svake bogovetne noći Osman A. Gjiktć. �33 BEHAR Istočni Parnas. Pri sastanku juče koliko veselja, Rastanak me danas baš toliko jadi. Čudnovato I što mi života povelja: S dana na dan — vazda drugu pjesmu knadi. Sultan Tugril Selcuković. Gorjeti, spalit se na vatri I derat na sebi ruhu, — Kad plane žarka duša. Hajjam. * S mahom sablje svjetodržea, S maljem, što no tvrgje ruši — Svijet meni stanak posta, Ko tijelo mojoj duši. * Nije vr’jedna kobi ovog sv’jeta sreća, Nije vr’jedan muke sva slast uživana; Užitak od sedam hiljada godina Nije vr’jedna patnje: samo sedam dana. Hafiz. « Od tebe nauči gazela Kretat se, kako treba: Skočiti, stati, pa onda Naivno pogledat za se — Da 1’ lovac na nju vreba. Sa jednijem znakom ruke Gradove sam uz’o mnoge, Otvar’o sam tvrde kule Sa udarcem jedne noge. Nu kad smrt po svoje dogje, Sve to skupa ne pomaže; Sam’ je carstvo — tvoje carstvo, Jer je tvoja vječnost Božel Sultan M. SeUuković. S perzijskoga preveo M. Safvet. Od mene nauči sv’jeća, Komar i rumen-ruža: NARODNE UMOTVORINE. Nevjestina kletva. Ja dal’ Bog da, da nam i ne dogje ! Svekrvica dugo živa bila, Od nedjelje do ponedjeijnika! Zaova se na blizu udala, Tri konaka preko polja ravDa I četiri preko sinjeg mora, Tri duvaka gorom izderala, Tri put knila i noge i ruke! Djever mi se blizu oženio, Jedna metla dvije kuće mela!" mom dvoru na red vodu nose, Reda dogje skoro dovedenoj, Uze vidre i ode na vodu. Svekar veli: „Ne bi nam nevjeste", Svekrvica: „I ne bilo nam je!" Zaovica: „I ne će je biti". Djever veli: „Teške su joj vidre, Teške vidre, a nejake ruke, A daleko za goru na vodu". Kad to čula skoro dovedena, Progovara skoro dovedena: „Svekar babo na Ćabu se sprema, Iz zbirke: Mehmeda Spahe. m Pravda i krivda. Narodna pripovijetka. no ti je bio jednoč jedan čovjek vrlo zgodan, i imao tri sina. Pošto u tom gradu nije bilo dobre vode, on sagradi dobru česmu sa dvanaest fiskija i dovede vodu iz dva dana hoda. Na samoj je česmi sagradio jednu kulu i na njoj dvanaest prozora, a na sredini go­ lemo kube. Kad je to sve bilo gotovo i česme p r o te k le , počeo dolaziti svijet, da gleda taj veliki hajr, što je on sagradio. Dolazio svijet i čudio se, a i zafaljivao hajr-sahibiji. Na pošljetku dogje jedan dedo i pošto sve razgleda rekne onom Čovjeku, još da mu je bulbul-tica, da tu u kuli pjeva, sve bi onda bilo k’o što treba. Hajr-sahibija bio dobar čovjek, i htio baš da mu sve bude pod tamam, pa nije druge već naredi sinovima svojim, da idu po svijetu, i da nagju bulbul-ticu. U mlagjega pogovora nema i oni �34 BEHAR sva tri zapute se u svijet, da traže bulbul-ticu. Išli su dugo jednim putem, kad na jedan put dogju do jednog raskršća. Sad se tu razdijele i svaki krene jednim putem, a prije nego se rastanu, usadi svaki na svom putu po jedan jablan. Kad se povrate, ako koji bude umro, jablan će njegov usahnuti. I tako se rastanu. Ali starijem bratu brzo dojadi hodanje, pa čim dogje u prvu kasabu, odmah se tu najmi u jednog trgovca. Srednji isto tako nije dugo tražio bulbul-tice, već se i on negdje u nekakva bega pribije i tu ostane konje timareći. Najmlagji išao svojim putem dugo i na pošljetku nabasa na nekakvu golu goricu. Kako bijaše umoran, tu pade da se odmori, pa reče sam sebi: „Ah, kako je lijepa ova šuma!w I čim je to on izgovorio, božijim hićmetom ona gora prolista. Iza toga nastavi put i dogje do neke vode, koja bijaše gorka. On opet rekne: „Ah, kako je slatka ova voda!", a voda odmah bude slatka i on se napije. Sad ga put nanese na neku kulu, koja bijaše debelim i visokim zidom ogragjena. Kad dogje pred kapiju, rekne: „Ah, što se ova vrata lahko otvaraju I" — a vrata se sama otvore. Kad u avliju, nabasa na veliko čudo: na je ­ dnoj strani arslan, a na drugoj konj. Pred konjem bi­ jahu kosti, a pred arslanom sijeno. On ne bud’ lijen uzme sijeno pa metne pred konja, a kosti pred arslana, pa onda ugje u kulu. Kad u prvu sobu, a tu djevojka, lijepa k’o vila, a na ruci joj Dulbul-tica. On odmah uzme djevojku za ruku i povede je sa sobom, a po­ nese i bulbul-ticu. Djevojka mu u tom dadne nekakvu kutijicu i rekne, neka to ponese, da bi mu mogla valjati u nevolji, pa onda pobjegnu. Brzo iza toga probudi se gore na kuli div, što je njegova kula i ona djevojka s bulbul-ticom, pa kad vidi, da mu nema djevojke, odmah skoči u potjeru za njom. Stigne ih u avliji, pa vikne na arslana: „Drži arslane, ne daj mi djevojke?" — a arslan ni da se makne. Onda vikne konja: „Ha ti konju, ne daj im, da pobjegnu!" — ali uzalud. „Ha vrata, zatvorite se; rijeko potopi ga, goro, ne daj m u !“ —■ali ništa se ne miče sa sv mjesta. Onda div ostane jadikujući, a momak ođve^ djevojku i odnese bulbul-ticu sa sobom. Kad dogje na ono raskršće i vidi da ni j e(jan jablan nije usahnuo, on krenu sa djevojkom, da traž* braću svoju. Došavši u prvu kasabu, nagje najstarije« brata i povede ga sa sobom. Onda odu drugim pute*m j nagju i srednjeg brata, pa i njeg povedu i tako sva tri zajedno krenu kući. Ali u putu starijem i srednjem bratu bude muka, što je mlagji brat našao bulbul-tiCu i onaku djevojku, te se oni dogovore i bace najmlagjeg brata u jednu jamu, pa pogju s djevojkom kući. Ali nijesu dugo išli, pa se i njih dva posvade za djevojku, te stariji srednjeg ubije i sam odvede djevojku. Kad dogje kući kaže ocu, kako je našao djevojku i bulbulticu, a da su mu braća u putu nmrla. Otac žalio si­ nove, pa na pošljetku i prebolio, a bulbul-ticu metne u kulu na česmi. Ali vidi čuda: tica nikako ne će da pjeva, a i djevojka opet ne će s njim da govori. Najmlagji brat u jami htio da se kako god iskopa iz jame, ali nikako ne može. Na pošljetku na um pane mu ona kutijica, što mu je djevojka dala. Uzme je i otvori, al iz nje izleti arap, i upita ga, šta želi. On mi rekne, da ga odvede njegovoj kući. Arap ga odmah izvede iz one jame i uputi kući. Kad dogje u svoju kasabu, on ne htjedne svojoj kući, već se opkonači u jednoj kahvi. Sjutra dan pogje da vidi babinu česmu; kad tamo, puno svijeta, i sam car došao da osejri česmu kulu i bulbul-ticu u njoj. Svakom bilo za čudo, što tica ne će da pjeva. Ali vidi čuda: čim on uniđe u kulu, tica odmah zapjeva. Svakom to bude za čudo, a i caru, te on odmah pozove najmlagjeg brata k sebi, a on mu sve kaže po redu. Kad to i ona dje­ vojka potvrdi, onda car naredi, da se stariji brat baci u tamnicu, a mlagji da se oženi sa djevojkom. Tako i bi. Ako su živi i danas im je dobro. Pribilježio: Ata Nerćes. L I S T A K. Ibrahim ef. Repovac. Dne 24. maja u podne mno­ i istočne književnosti na ovdašnjoj velikoj gimnaziji. gobrojni znanci, prijatelji i drugovi — članovi profe­ Uzprkos slaba zdravlja on je najsavjesnije i najdivnije sorskoga zbora ovdašnje gimnazije i muške preparan­ ispunjavao svoje zvanje, baveći se ujedno i književnim dije, te mnogobrojni vjernici i njegovi učenici otpratiše radovima. On je — pravo rekavši — bio jedini izmegju do hladnoga groba zemue ostatke profesora Ibrahim svih naših poznavaoca arajjskoga jezika, koji nije ef. Kepovca, koji je u najljepšoj dobi života promienio mogao podnijeti, da sve ono bogatstvo to kulturne ovaj svijet boljim. Neprežaljeni merkum ostavio je za grane istoka ostane neotkriveno našem narodu: on je, sobom osjetljivu prazninu, s čega ga oplakuje svako, koliko mu je zvanje i zdravlje dopuštalo, marljivo radio ko je poznavao njega, njegove vrline, naučnost, nada­ i prevagjao iz arapske književnosti, te je tim svojim renost i marljivost. Merhum je bio učenik bivšega krasnim radovima kitio hrvatski omladinski list „Po­ Reis-ul-uleme, rahmetli H. Mustafe ef. H. Omerovića, bratim" u Zagrebu, a bez sumnje da će se u njegovoj te je slovio kao jedan megju najboljim poznavaocima književnoj ostavštini naći mnogo zlatno zrnce iz arap­ arapskoga jezika u Bosni i Hercegovini. Rogjen u ske književnosti. — Sa Ibrahim efendijom je zakopana Hercegovini u Konjicu (selu Repovcima god. 1860.), naša mnoga nada, krasne misli i pleminite osnove, koje rano je došao u Sarajevo, gdje je zadnjih petnaest je on kanio izvagjati, i o kojim je često puta, u dru­ godina uspješno djelovao kao profesor arapskoga jezika štvu prijatelja, tako zanosno znao pričati. Žaliti je nje­ �I BEHAR gov gubitak tim više, što je on bio uza svu čednost, koja ga je resila jedan od onih, koji je htio i nasto­ jao da svojim vznanjem i iskustvom pomogne i drugoj bradi svojoj. Čedan i skroman, mio i blag, Ibrahim efendija je bio iskren i vjeran drug u društvu, dobar otac i uzoran muž u obtelji, savjestan i promišljen u ispunjavanju svoje dužnosti. Uspomena njegova neka „atn "bude dična, a njegovoj plemenitoj duši od Boga mir i pomilovanje. Rahmetulahi alejhil n — rt. Književnost. Znanstveno izvješće o putovanju po Bosni i Her­ cegovini. Godino 1898. u jesen putovalo je društvo franceskih akademik- i profesora sa visokih škola Bos­ nom i Hercegovinom naročito u tu svrhu, da prouče našu domovinu sa historijskoga i etnografskog gledišta, — da ispitaju društveno, narodnosno-vjorsko i kulturno stanje nnše domovine. Plod svoga proučavanja sada su objelodanili u uvaženoj i po cijelom svijetu raširenoj s notri »R evne generale des Sciences«. Sveske od 1. marta i 15. aprila o. god., svaka od preko 400 stranica po­ svećeno su isključivo Bosni i Hercegovini. Franceski su učenjaci megju se podijelili pojedine struke svojih ispitivanja, te su, može so reći, manje više potpuno uspjeli; i,- u koliko srao mogli letimičnim progledor zaključiti, ovo je najpotpunija i najvjernija radnja o Bosni i Hercegovini što je do sada izišla u stranom svijetu. Radnja je ukrašena slikam« gradova, pojedinih krajeva i raznim likovima iz svih slojeva našega na­ roda^ Bude li nam dozvoljavao prostor lista, mi ćemo od vremena do vremena pretočiti koju stranicu, u ,,Beharu. n—n. Kenznl-Irfan. Ovako se zove djelo, što ga je ovih dana izdao u Carigradu Hadži Muhamed-Esad ef., Šejh Kelamijtne tekije. U ovu je knjigu sabrao rečeni pisac preko hiljadu hadisi šerifa, te ova zbirka može valjati kao vrelo naučenim ljndiina, a i kao vogja za sve Muslimane. Ovo se djelce samo sobom preporučuje jer do sad nije bilo knjige u kojoj bi bilo sabrano ovoliko hadisa. Cijena je knjizi lijepo uvezanoj s poštom 10 groša, a kupiti se može u knjižari „Darušsefeka" u Carigradu. Menakibi hazroti Imami Safli. U ovom je djelu opisao Hilmi zađe Ibrahim ef, učitelj u Carigradu život poznatog imama Šafiije, kojim se Islam ponosi, te je ujedno sabrao u toj knjižici mnogo njegovih lijepih misli. Cijena je knjizi 50 para, a kupuje se u „svjetskoj" knjižari u Carigradu Babi Ali 73. Halid ibni Velid, jahod sejfl sarlmi Ilabl Halid ibni Velid je bio — kako je poznato — bajraktar za vremena našeg devletlije a. s. ujedno prozvan „oštra božija sablja", S toga je dakle vrijedni pisac Hilmi zađe Ibrahim ef. pod njegovim imenom izdao ovu knjigu, veliku 800 stranica, a u njoj opisao njegovo junaštvo uopće a na po se boj sa bizantijskim carem Heraklijem. Njegove ratne osnove mogu i danas vrije­ diti za vojskovogju uopće, a savjeti što ih je davao svojoj vojsci puni su svetog oduševljenja, puni nauke za svakog Muslimana. I ovo se djelo može kupiti u „svjetskoj" (Džihan kutubhanesi) knjižari uz cijenu od 8 groša zajedno s uvezom i poštom. 35 Kulturne bilješke. Napredak Islama UIndiji- Kako je Azija kolijevka na­ roda, tako je u njoj Indija zemlja čudesa, zemlja zgode i bogatstva. Kakvim bogatstvom vladaju Indijanci, to može shvatiti samo onaj, ko je bio onamo, ili naš koji hadžija, ako je imao prilike na Meki da vidi kog Indi­ janca, s kakvom on zgodom dolazi da posjeti to sveto mjesto. A kako su iudijski Muslimani pregorljivi, po­ žrtvovni, kako oni čuvaju Islam, šta čine za njeg, to mi ni shvatit ne možemo. U Muslimana nema misio­ nara, naime ljudi, kakve razašilje recimo Amerika širom svijeta, da prevodi divlje narode u kršćanstvo. Ali Muslimani u Indiji osnivaju čitava društva, koji imaju samo tu svrhu, da podupiru one, koji tek progju na Islam, a da talcih ima dosta, da prelaze na Islam bez ikakva nagovora i t. d., to se može čitati svaki dan u raznim azijatskim novinama. Tako jedno društvo: »Islamsko udruženje « postoji u Lodhojani, središtu amerikanskih misionera.. Tajnik tog „Islamskog udru­ ženja Hafiz Abdullah-han piše u jednom dopisu u mjesnom njihovu listu „Pondžab Observer" ovu vi­ jest: „Nedavno pregje mnogo Kršćana u Lodhejani na Islam. Od tih je jedan: Mister du Nitchauđ, koji jo 12. aprila o. g. sa svojom porodicom primio Islam. Taj dan je Mevlevi Nur Muhamed, učitelj vjeronauke i arapskog jezika na tamošnjoj visokoj školi zvanoj „Islainijje" pred velikom skupštinom Mister du Nitcliauđu priopćio ustanove Islama i dao mu ime Šojhuddin Mu­ hamed, a ženi mu Merjema. — Pošto se Šejhuddin l)avi trgovinom, to mu je obećano, đa će mu se zd njegovu glavnicu skupiti oveća svota, da će u svojim trgovačkim poslovima naći lijepe potpore od Muslimana. U isto doba je primio kod Nur Muhameda Islam još jedan Kršćanin i nadjenuto mu ime Abdulah. Kako je ovaj potonji po zanatu cipelar, to su prisutni da ga u njegovoj radnji potpomognu, naručili oko 70 čifta (pari) obuće i dali mu priličnu svotu novaca, da nabavi po­ trebnu kožu. — Kao veliki uspjeh Islama jest i to da i one osobe, koje po nagovoru misionera pregju na kršćanstvo, ne će tamo da ostanu, nego iza kratka vre­ mena hite u krilo Islama. Pošto svakim danom sve to više prelazi Kršćana u Islam, to ondašnji Mu­ slimani namjeravaju, da pod himajom (pokroviteljstvom) „Islamskog udruženja" sabiru za njih dobrovoljno pri­ nose (ijanu). — Muslimani u Lođehijani mnogo pomažu svim indijskim Muslimanima, osnivajući razno prosvjetno zavode i društva. Tako su osnovali visoku školu „Islamijju", a kako rekosmo, potpomažu i nove Muslimane, te se nadaju pomoći od Muslimana.i izostalih krajeva Indije. Feliim. Pogled po svijetu. Od najnovijega vremena počiraljo evropske diplo­ matske krugove zanimati novo pitanje: pitanje marokansko. Maroko, ta posljedna neodvisna država na sjevernoj obali sredozemnoga moi*a, tako je propala u svakom pogledu, da se mora svakog časa očekivati njegova potpuna propast. Što se tiče samog Maroka, njegove nevolje i propasti to bi jako malo zanimalo evropski diplomatski sviet, — drugo je tu po srijedi. Kako se i.pred smrt pojedinca javljaju sebični nasljednici i unaprijed dijele ostavštinu njegovu, tako se i nasljed­ nici Maroka oglašuju, svaki za sebe prisvajajući pravo nasljedstva na imanje još živog pokojnika. Za nasljed­ stvo se otimlju Španjolska usprkos tome, što je i sama �BEHAR 36 nedaleko smrtne postelje, nadalje Franceska, Italija, Engleska i Njemačka. Franceska kao najbliži rogjak već je opkolila marokanski sultanat iz Algira, s istoka i juga; Španjolska prijeti sa sjevera, isto Italija, En­ gleska bi htjela da na marokanskoj obali stvori drugi Gibraltar (Gjebeli Tarik) a Njemačka bi se zadovo­ ljila sa jednom postajom za ugljen. I makar da to iz­ gleda, kao da su se vrapci potukli za tudje proso, ipak bi ovo moglo uzdrmati evropski mir, dogje li do diobe marokanskog sultanata. 2. Kona konu preko plota zvala: Daj mi tvoj, dok nadogje moj? 3. Prstom ti ga kažem? 4. Ja bacih štap pod oblak, meni pade kolo <Jje vojak’? 6. 0 čiviji visi, o zlu misli? 6. O čiviji visi, o dobru misli? ila s a n đ e d lć Ahm et, *, Početkom ovoga mjeseca potpisana su dva ugo­ vora megju ruskom i korejskom vladom. Koreja doz­ voljava prvim ugovorom Rusiji, da može u luci Masanfo osnovati i podignuti skladišta za ugalj i bolnicu za pomorce. Drugim se ugovorom obvezuje Rusija, da ne će iznajmljivati niti uzimati zemlj'išta 11a otoku Kojeđo, koji leži nasuprot spomenutoj luci, niti će tražiti zem­ ljište u okolici Masanfo. Koreja se obvezuje, da ne će ni jednoj od drugih vlasti.ni iznajmiti, ni prodati zem­ ljište spomenutih mjesta. Masanfo će biti glavni stan ruske mornarice u zimsko doba. « Iza špansko-amcričkoga rata, koji je tako ne­ sretno i sramotno svršio po kraljevinu Hispaniju, Španija je zapala u veliku gospođarsko-financijsku bijedu. Od toga doba čudno upada u oči zlo stanje španjolskih financija. Silvelino ministarstvo htjelo je, da poboljša kako tako teško stanje državnih financija, koje prijete ozbiljnom krizom te je udarilo izradu i povisilo neko poroze. Radi ovih povišica nastali su izgredi u nekim gradovima, a sad je to preotelo mah po cijeloj zemlji. Opozicija se protivi povišenju poreza i izradi, te traži kao najbolje sredstvo za saniranje državnih financija, smanjenje vojske i mornarice. Vlada, nalazeći se u ozbiljnom i kritičnom stanju, preduzela je stroge mjero i Uvela opsađno stanje. Budu li nemiri i dalje trajali i širili se, proglasićo se opsadno stanje u cijeloj zemlji. * Svaki dan Burima sve to gore. Englezi napre­ duju silno, a Buri uzmiču prema Transvalu; oslobogjenje Mafekinga nije mali udarac za Bure, a veliki dobitak za Engleze. Istina Buri su odlučili boriti se do zadnjega časa, ali ipak se opaža malaksalost. U Ame­ rici po svuda rastu sve to više simpatije za Boere, ali teško da će se vlada amerikanskih sjedinjenih država odlučiti na kakav korak, je r Mac Kinley hoće da bude neutralan. Jedan ruski list, „Rossija" predlaže da bi bilo dobro ako bi ostale vlasti opslele Britaniju, i time spriječili svaki uvoz hrane, usljed čega bi u Engleskoj zavladala glad. Treba se sadanjim položajem Engleske, veli isti list, okoristiti; — poslije transvalskog rata teško će to ići.1 Z a g o n e tk e . [Narodne zagonetke.) Zagonetka od M eh iu ed a Sp& he. 1. * ■ * * * * * Sta gjaci najvole. 2. * * « * Imo muslomanskog službenik: Rijeka u Bosui. 3. * * * * Biljka. 4. * * * * * Izraz tuge. 5. * * * * * 6. » * * * * * Pustinja Muško ime: 7. * * * * * Početna slova dobro pogogjcnih riječi odozgo čitana daj a ime znamenitog islamskog pjesnika, a zadn ja odozdo čitana najljepše djelo njegovo. Odgonetke Odgonetka Slovćane zagonetke od H. Deronje iz 1. br. „Behara" bež, ietra, lan, planina, p, paria, top, ptičar, iv a , grana, t, arabija, beg, taliir, maj, oro. Srednja slova odozgor dolje čitana daju čestitko: Sretan pro cva t beharu. O dgonetali sn : Salirija n D o b ic i, A iik Oiner n Sarajevu i Oinsica iz Poeavine. a, srp. Odgonetka zagonetke od Selima iz I. br. „Behara" berber, berba, harab, raba. bara, beba, aliar, rab, beb, bar, behar. O dgonotnnli: Melimed Spaho gim nazijalac n Sarajevo, Izet ef. Sarajlič, n Cazina, K asim NikSić, učenik rnžđije n Sarajeva, Sabriji u D obici i *Brko“ o Brčkom. Haše poruke. P rijatebj B rlan in . U prvom Bino broju već ja v ili, da n e ćemo obzira uzim ati n a potiljke bez pravog im ena. N e znam o, B kim imamo posla. H . N . M . Jedna amo stvaran npotrebili, a ona droga možda po potrebi. One rečenice (Ćelami ćibar) ne možemo upotrebi ti jer nam nijeste naveli pod svakom onog, koji jn je rekao. Inače i ne sadrža­ vaju bal sve Bog zna kakve mudrosti. Potražite ovakih rečenica od Nem ala, J bdnl-Hak H am ida, Midhata, Šamije itd. A m a m i nepre­ stano očekujemo od Vas k akva lijepa provoda. K . A — R . M . — 3 * nas je svejedno bio g a k n državnoj Školi ili softa n medresi, m i svima. Šaljemo list po onoj cijeni. D akle iz­ volite se i V i pretplatiti i naznačite tačno gdje u čite, n kom ste razreda (sunufa) itd. Mi ćem o V am slati list. II. A. M . Saberite j o i poslovica pa ćemo onda počet iznosit. Ono smo Vam poslali. Mabsns selam. Z M . Za ovo Sto nam poslaste izvolite jedan put potruditi se n uredništvo, da se dogovorimo. H ovadle eade M. P rim ili smo v a iu obilata poBiljkn. Gledaćemo; da upobrebiino, Sto se može. Zagoaetkn ipak donijeti ne možem o, pOSto bi jn bilo teSko odgonetnuti. 1. Ptica leti, krila nema, kad se zakolje krvi nema, kad se proda para dosta? Vlasnik: Adem aga Kečić. Odgovorni urednik: Safvet beg Bašagić. Štamparija Biste J. Savića i druga u Sarajeva. �BEHAR I 37 D e r v i š . o sinje beskrajno more, usijan p’jesak se sfere, 1 gledaj, kada ga veće i zadnja napusti snaga Viš njega lomača gori i riga žcravu živu. I noga pokleknu slaba i sv’jest se mračit’ poče, Klonula narav je c’jela i stoji bez nada, vjere Na vreo pijesak kleče i usna prošapta blaga: U daljni život, besvjesno strašnoj smrti na pozivu. „Oprosti grješniku meni. o; Višnji, svijeta Tvorče!" Nikakva drveta nigdje, ni jednog osjenka nema, I pogle, u tome času, gdje čelom pijesak tače, Gdje no. bi umoren putnik spokojno odahnut mog’o, Hlagjani studenac provri i bujno oko njeg* cv’jeće Nit* hladnog, izvora, što ’no slatki mu napitak sprema, Razavi krunice šarne, a bulbul pojati zače Odavno ispi ga žedni plam sunca ognjenoga. U granju lisnatih liurma i divno zacari veće. f Sumornim, polumrtvim krokom,- po živoj žeravi gazi, Sijedu pognuo glavu, sunce ga ognjeno prži, Bez nada narav je c’jela, aT derviš na božjoj stazi; U Boga svojeg se nada, i vjeru u nj’ čvrstu drži. Klonuli derviš se prenu, duša mu oživlje s' nova, Na sedžde Allahu pade, na dar mu zahvali velji. I prigje užitku božjeg raskošnog blagoslova, Što ’no mu izdašno Allah Svevišnji udijeli. Njegovo usahlo oko, što samrt pred sobom gleda, Ni jednom ne planu gnjevom, nit’ usna njegova kada Poliuli Svevišnjeg Boga; s opekla lica mn bi’jeda, Pročitat* nije se mog’o ni jedan izražaj jada. Buna, 18. jula 1900. god. 0, vjerni, nikada nemoj u Boga izgubit nade, Nit’ hulit Svevišnje Ime, na rubu propasti svoje, Jer Allah kuša nas često i mnoge patnje nam dade, Al’ nikad survati ne će u propast vijerne svoje! Osraan A. Gjikfć. NARODNE UMOTVORINE. Ali-begovica. vorergradi Sulejman ćehaja: Od almera i od albabera, Od elmasa i mavi piruza, Od jakuta i od zumurluta. Duvar diže, đukatim’ ga niže, Tahte teže u zlato okiva, Ekserima glave pozlaćuje, B,afe kiti drobnijem biserom, Basamake sa zlatom pokiva, A pendžere od srme saljeva. Sulejmanu majka besjedila: „Ja moj sine, Sulejman ćehaja, Kad si take načinio dvore, Bog ti dao lijepu djevojku — Ko mladicu Ali-begovicu 1“ „„Mila majico, zar je tako l’jepa?"" „Suljo sine, ljepša' bit ne more! Dva joj bena megju obrvama, A četiri megju solufima; Dva joj gjula s dvije strane lica, A na bradi đilberska jamica; Odrasla je k’o tanka Latinka, A nazićli k’o mlada Gjurgjinka." Sulejman je bolno uzdisao Ćekajući kad će noćca doći. Kad se noćca na zemlju spustila, Ode Suljo Ali-bega dvoru, Pa se penje na demir-pendžere. Beg Ali-beg na šilti sjegjaše, Vjernu ljubu na krilu đržaše, Po njedrima ogre joj krojaše, Po gr'ocu biserli gjerdane; Jedna diza bješe prekinuta. Otale se Suljo povratio, Pa on ode svom bijelu dvoru. Kad je sutra danak osvanuo, Eto Sulje u novu čaršiju, Pa se hvali megju jaranima: „Ko bi rek’o, da je ’nako l’jepa Gospoj ica Ali -b egovica!“ Pitali ga mlagjahni jarani: Okle znade, da im pravo kaže. Suljo im je ’vako besjedio: „Sinoć sam je na krilu, držao, Brojio joj ogre po njedrima, Po gr’ocu biserli gjerdane; Jedna joj je diza prekinuta, Ja sam joj je zubom prekinuo." Sve to sluša beže Ali-beže, Od jada ga zaboljela glava; Steže glavu srmali mahramom, Pa on ide svom bijelu dvoru. Susrete ga na avliji ljuba, Da mu skine ćurak sa ramena. Beg j ’ od sebe rukom otiskuje: „Bjež’ od mene, moja nevjernice, �38 BEHAR Vođi roblje, što si ga dovela, Nosi blago, što si ga don’jela“ ! Ljuba misli s njom se šali bego, AT u bega šale ne bijaše. On izagje na bijelu kulu, Pa otvara sahtijau sepete, Pa joj broji potpuno vjenčanje: Trist’ izbroji, trista se zabroji Gledajući ljubi u benove, Jer je ljuba begu vrlo draga. Kad joj blago izasu u krilo, Vidje ljuba, da to nije šala. Kupi blaga što je i don’jela, I Vodi roblje, što je i dovela, Pa se diže u pohode majci. Kad je bila poljem zelenijnm, Susrete je Sulejman ćeliaja, Pa je svrati svom bijelu dvoru, I vjenča je sebi za ljubovcu. Kad je čuo beže Ali-beže, Kako ga je Suljo prevario, Da mu ljube nije ni vidio, A kamo 1’ joj lice obljubio, Puče srce u junaku živu, I umrije žalosna mu majka. Zabilježio: Tale. Mudri savjeti Lokmanovi. tokman i mudrost dvije su nerazdružive ri­ Sevrije (97.—161.) Salebija nam bilježi savjete Lokma­ ječi u istočnim knjigama. Još prije osvita nove, od kojih mi po izbor donosimo slijedeće: 0 islama stari arapski pjesnici češće spominju siučiću, svijet je duboko more i mnogo se ljudi u njemu Lokmana i uvijek mu daju prigjevak „haćim“ utopi. Tvoja lagja nek bude božiji strah, kormilo vjera r mudrac. Tako isto spominju ga i islamski pje- u boga, a veslo pouzdanje u boga. 0 sinčiću, uzmi od svijeta, koliko ti nužno treba ) II; snici, naročito u panegiričnim spjevovima kad za življenje. Ne odaj se njemu tako jako, da drugima ( \ hoće koga pohvaliti radi mudrosti. ) Stotine arapskih i perzijskih stihova dalo bi škodiš, niti ne budni tako neradin, da si im na teret. 0 sinčiću, ne podaji se sasvim nauci, da učenjake se navesti, gdje se ovome ili onome laska, da je mudar k’o Lokman. Što više neki i svojoj ašikliji pri­ potamniš, ili da lugjake zavedeŠ, ili da se preveć od­ pisuju mudrost Lokmanovu. likuješ u društvu; niti ne zanemari istu misleći da je Ko je bio Lokman, odakle je rodom i kad je suvišna i da gojiš ljubav za neznanje. živio? — ta su pitanja neriješena. Suvišno bi bilo o 0 sinčiću, daj društvu prednost pred samoćom, i tome ovdje raspravljati, jer se toliko protuslovnih pre­ ako vidiš ljude, koji boga spominju, pridruži se njima; daja sačuvalo o Lokmanu, da i veliki historici kao jer, ako si učen, oni će ti koristiti i povećat znanje, a Salebi sliježu ramenima i bilježe ih po redu. Ne upu­ ako si neuk naučićeš nešto od njih; možda će im bog štajući se u raspravu, mi ćemo ovdje po Imami Ga- udijeliti svoju milost, pa ćeš i ti biti udionikom u zaliji navesti, da je bio sin Lukalmov, a unuk Adov. njojzi. Ako pako vidiš ljude koji boga ne spominju, Živio je po Salebiji u Davud pejgamberovo vrijeme i ne idi k njima; jer ako si učen ne ćeš se od njih bio mu vezir. Umro je u visokoj starosti poštovan kao ništa okoristiti, a ako si neuk, oni će ti neznanje po­ pravedni sudija i mudrac od svega naroda1). Za njega množiti; možda će im bog opremiti belaj na glavu, pa neka islamska ulema veli, da je pejgamber, a neka ćeš i ti biti udionikom u njemu. tvrdi, da je samo mudrac, kako to i u kur-anu (a. š.) 0 sinčiću, ne prodaji svoje pobožnosti osim samo stoji. Lokmanove mudre savjete čuvao je arapski narod pred istomišljenicima, jer kako god megju psom i s koljena na koljeno kao svete savjete ili urneke mu­ vukom nema prijateljstva, tako isto nije moguće prija­ drosti, dok ih napokon popisaše islamski učenjaci i teljstvo megju pobožnim i raspuštenim; je r ko ljubi tako sačuvaše od zaboravi. Da su ti savjeti, uza svu pretvaranje, biva ružen, i ko se zlu žda, pada pod primitivnost puni duboke pouke i visoke mudrosti, sumnju, i ko pane u društvo zla druga, nije siguran, svaki će se čitatelj lako osvjedočiti. Oni su prije islama i ko ne obuzdava jezik, kajaće se. služili arapskome beduinu kao svete ustanove zz život O sinčiću, budi sluga dobra, a ne budi čedo zla. i društvo; mogu se nazvati arapska narodna filozofija. 0 sinčiću, sjedi učenjacima tako blizu, da se tvoja Svi počimaju s „0 sinčiću 1“ Po autoritetu Sufjani koljena njih dotiču, ali se s njima ne prepiri, inače će MeQa arapskim narodom sačuvala se predaja, da mu je Bog te oni isključiti; uči od njih, ako ti dadu priliku, budi dao na izbor ili život od sedam krava najčvršće rase ili od sedam blag u pitanju, da te ne zapuste i ne budi dosadan da orlova. Lokman je zadaje izabrao. Stari arapski pjesnici često ističu u zgodu i smjeraju na Lokmanov život. im se ne ogadiš. t l i ] �I 39 BEHAR 0 sinčiću, ako jašeš, ne daj se u jahanju od sna svladati, jer ti konj može skrenuti, i mudraci to ne gine za toj drugo je što, ako u nosiljki sjediš, gdje se možeš istegnuti. Kad se prikučiš pristaništu, sjaši i idi pješe, onda nahrani konja prije već sebe, jer je on jedan dio tebe. Najbolje je putovati s početka večeri. Odmori se malo, pa onda putuj od po noći do zore. Putuj sa svojim nožem, u svojim čizmama, pod svojim turbanom i kabanicom i sa svojom bukarom, s iglom, koncem, šilom i obskrbi se s lijekovima, koji tebi i drugima mogu koristiti i postupaj prijateljski sa svojim saputnicima i sve radi s njima u zajednici, samo ne griješi. 0 sinčiću, ne udaraj krinke na se, jer po danu padaš u oči, a po noći pod sumnju. 0 sinčiću, ne opominji ljude na pobožnost, dok i u isto vrijeme sam je zaboravljaš, jer inače si kao svjetiljka, koja drugima svijetli, a sebe izgara. 0 sinčiću, ne drži male stvari neznatnima, jer sutra mogu velike postati. 0 sinčiču, čuvaj se laži, jer ti laž kvari moral, izaziva ljude na pretjerana očekivanja radi tvoje obijesti i na taj način iščezava tvoja čast i ugled. Ne će te niko više slušati kad govoriš i ne vjeruje ti se, kad I što kažeš, a kad se dotle dotjera, život nema više ni­ kakve vrijednosti. 0 sinčiću, čuvaj se hrgjavih navika, neprestanoga napastvovanja i oskudice; jer s tim svojstvima odbićeš od sebe sve drugove, a ljudi će te se uklanjati: sa­ čuvaj u svakom slučaju svoju težinu, budi strpljiv, ako ti braća nijesu tačna i pazi u doticaju s ■ljudima 1 na dobre navike, jer dobre navike, svjetlo lice i ugled I pribaviće ti kod dobrih ljudi naklonost, a kod hrgjavih uklanjanje. 0 sinčiću, ne obaraj svoju dušu u brige i ne naI punjaj svoje srce s jadom radi poblepnosti, nego budi zadovoljan sa svojom sudbinom i s onim, što ti je I Bog odredio tako će biti tvoje vladanje čisto, tvoj I život sretan, tvoj duh. veseo. Ako želiš biti nezavisan iščupaj iz sebe težnju za onim, što imaju ljudi; jer j što su pejgamberi i sidici (pravedni) postigli, to su po­ stigli, što su iščupali težnje za svijetskim imanjem. sinčiću, kratko je vrijeme, jedan kratak dio od njega jest šivot, a malo od malo (kad se odbije) ostaje malo. O sinčiću, čini dobro onima, koji to * zaslužuju, a ne čini onima, koji to ne zaslužuju, jer inače izgubićeš svoje dobročinstvo na zemlji, a za to ne ćeš dobiti nikakove nagrade na onome svijetu. Budi promišljen, a ne rasipan, niti budi 5 škrt u dijelenju, niti davaj preveć. 0 sinčiću, poštuj mudrost, pa ceš i ti biti po­ štovan, visoko je cijeni, pa ćeš i ti biti visoko cijenjen. 0 sinčiću, zavidnik se poznaje po tri znaka: od­ sutnoga omalovažava, prisutnome laska i raduje se svakoj nesreći. Toliko Salebija, a osim toga po raznim antologi­ jama sačuvalo se više mudrih savjeta, koji se pripi­ suju Lokmanu. Evo ih nekoliko: 0 sinčiću, kad čuješ nešto, sakri to u svome srcu i ne pokazuj, jer inače, to će postati žerava, pa će ti spržiti jezik. 0 sinčiću, budi pripravan uvijek slušati, a ne kazivati. 0 sinčiću, ne ostani dugo u kući, gdje se mnogo brblja. Brbljanje vuče za sobom mržnju i neprija­ teljstvo. 0 sinčiću, kako je lišće nakit jednoga stabla, tako su djeca nakit jednoga čovjeka. 0 sinčiću, čovjek bez djece je kao stablo bez roda. 0 sinčiću, budi zahvalan Bogu, da se na tvoja vrata kuca, a da ti ne kucaš na drugim vratima. 0 sinčiću, stupi u posao samo s čovjekom, koji je stariji ili bogatiji od tebe. 0 sinčiću, čuvaj se da ti prijatelji ne saznadu za materijalno stanje. Ako si bogat zavidiće ti, a ako si siromah ostaviće te. 0 sinčiću, nigda ne posreduj udaju jedne že»e. Ako je dobra, ne će ti biti zahvalna, a ako je zla, proklinjaće te. 0 sinčiću, čuvaj se hrgjava društva, ono je k ’o gola . sablja od hrgjava. čelika. 0 sinčiću, zar nije mrav rađišniji od tebe? — on sakuplja ljeti zimnicu. 0 . sinčiću, zar nije pijevac marljiviji od tebe? — on slavi i hvali Boga, dok ti još spavaš. 0 sinčiću, ne idi u blizinu vladara, kad se srde, i u blizinu mora, kad bjesni. 0 Lokmanu pripovijeda se takogjer mnogo anekdota na istoku, od kojih su neke pobilježene, a mnogo ih još imađe, koje se pripovijedaju naušnice. I u nas u Bosni i Hercegovini mogla bi se mnoga pričica naći o Lokmanu, premda je on u našim krajevima, što se tiče mudrosti ustupio mjesto Eflatonu (Plato). Eflaton je u našem narodu isto ono, što je Lokman na istoku. Rečenice: Mudar k’o Eflaton; Laže, da je Eflaton; Da mu je Efllatova pamet, do zla j& i t. d. čuju se Češće, i po seoskim kolibama. Kako je Plato u nas postao slavan, ne da se rastumačiti. Možda nje­ gova slava zasijeca u daleku prošlost, u vrijeme .užega dodira s Grcima, Ali bi se opet i i iz forme imena*) *) Pjesma, kojom se po formi, stihu i mislima podražava drugoj pjesmi.' Nu poftto je ovdje usor u drugome jeziku podražavano je samo stihu i m islim a. ,,Nezira“ je na istoku vrlo obljubljena. Katkada natkrili svoj uzor. �} / BEHAR 40 moglo naslućivati, da smo preko islamske prosvjete upoznali toga grčkoga filozofa. Lokman je kod nas poznat kao bajoslovni liječ­ nik, koji je po narodnoj predaji bio našao i lijek od smrti. Osim te kićene legende čuo sam još više anekdota o Lokmanu kao liječniku. Lijepo bi bilo, kad bi se ko našao, pa ih sve pobilježio. „Ne može ostati, da mu je Lokmani hećim amidža" — veli se, kad se 6 nekom misli, da mora umrijeti. NARODNE I Zloglasni vladar iz Omejevića dinastije J e2^ ibni-Muavi, inače izvrsni pjesnik pjeva o svojoj §u' lejmi u nježnoj ljubavnoj pjesmi, kojoj ja ne 2nai^ ravne u arapskoj poeziji. Zar uijesu divni stihovi N otira ilejha bil-benani ke-enne-ma N otira 'l’-el-bejtil atik il m oharrem i. Leha hnćmn Lokman r e snretu Jnsufi Ve nagmeto Davuđć r e iffetu M eijem i1).*i •) Prstom oa ujo pokazojmo kao na drevnu sveto koću (Ćabu' — U nje je mudrost Lokmanova i ljepota Jusufova i glas Davudov i nevinost Meijemina. UMOTVORINE. Smrt Hasan-aginice. to’no cvili na bijeloj kuli? II’ je vila, ii’ je ljuta zmija? Nit’ je vila, nit’ je ljuta zmija. Čedo ragja Hasan-aginica, Ragjala ga tri bijela dana; Kad četvrti danak osvanuo, Tada njojzi svekar-baho dogje. Govori mu Hasan-aginica: „Svekar-babo, otišo na Ćabu! Doneši mi studene vodice, Ne bi li se čedom rastavila!" Al’ govori svekar n e v je sti^ „Ja ne mogu moja mila snaho, Eno ezan na džamiji uči, Morim ići u džamiju klanjat." U to doba svekrva na vrata. Govorila Hasan-aginica: „Svekrvice, po Bogu majčice! Donesi mi studene vodice!" Al’ govori Hasan-age majka: „Ja ne mogu moja mila snaho, Mene žene u mahalu zovu." U to doba zaova na vrata. Progovara Hasan-aginica: „Zaovice, po Bogu sestrice! Donesi mi studene vodice, Ne bi li se čedom rastavila!" Progovara Hasan-age seka: „Ja ne mogu moja mila snaho, Mene cure na teferič zovu." Kad se opet vrata otvoriše, A na vrata Hasan-aga dogje. Progovara Hasan-aginica: . „Hasan-aga, iza gore sunce! Donesi mi studene vodice!" Kad to čuo aga Hasan-aga, Uze sude, pa ode na vodu; Zafatio studene vodice, Pa on ide svom bijelu dvoru. Kad je bio blizu dvora svoga, Susrete ga ostarjela majka: „Proli vodu, aga Hasan-aga! Ljuba ti je svijet mijenila, Mrtvo ti je čedo porodila, Zlatnih ruku i zlatna perčina!" Zabilježio: Ibrahim Dautović iz Bijeljine. L I S T A K. Književnost. Knjiga Boocadoro. Xeres de la Maraja. Zbirka pjesama 1898.—1899. Zagreb 1900. Ko želi čitati pjesme nježnije od čuvstva, a šarolikije od fantazije, neka nabavi knjigu Boccadoro. To nijesu pjesme, koje se svaki dan pojavljuju u književnosti maloga naroda. To je zbirka, koja i u većih naroda u decenijima ri­ jetko ugleda svjetlo. Pjesnik Xeres i nehote nas sjeća na turskoga pjesnika Fikreta, kao da su rasli na istom suncu, u isto vrijeme, pod uplivom istih prilika. Samo je razlika u tome, što hrvatska kritika ne poštuje Xeresa ni deseti dio, koliko turska Fikreta. Riješiti tu veliku zagonetku nije teško onome, ko pozna prilike i ukus jednoga i drugoga naroda. U Turskoj je probjen led za moderno, a u Hrvatskoj istom su mlagje sile počele probijati. Hoće li im trud ostati uzalud, to se sada ne da sigurno odrediti, jer je javno mnijenje �I 41 BEHAR podijeljeno u dva tabora. Što se tiče knjige Boccadoro ini slobodno njezinim protivnicima možemo doviknuti: ne da se sunce šakom začepiti, jer svjetlo, koje se iz tih pjesama prosipa, jako je tako, da svako oko na njemu zabliješti. Ko je gledao na pozornici Madame Fuller i njezin serpentinski ples u bajoslovnim bojama, koje zamamljuju ljudski vid, tome če slični sklad boja u istočnoj raskoši jednoga Harana ili jedne Semiramide sinuti u knjizi Boccadoro. I Ibnul-Mutez, taj gla­ soviti vladar iz dinastije Abasovića i pjesnik prirodnog i umjetnog sjaja, ostao bi zapanjen pred knjigom Bo­ ccadoro, gdje se grli ljubav s pjesmom u čarobnom skladii perzijske mašte, arapske djevičanske poezije i grčke prirodne umjetnosti. Mi je svima prijate­ ljima čiste, djevičanske poezije najtoplije preporu­ čujemo. Kad je naš „Behar" prije četiri mjeseca počeo izlaziti, mnogi su listovi, koji su nam u neposrednoj blizini ili inače goje neke simpatije prama nama, po­ zdravili „Behar", prikazali ga svojoj čitalačkoj pu­ blici i stupili u zamjenu s nama. Da se i mi odužimo kako treba za taj kolegijalni susret, evo uhvatismo priliku, da i mi njih u ovoj rubrici prikažemo, te ćemo i u buduće osvrnuti se prigodice naročito na poučne listove, kojim se i naš narod može da okoristi. A sad evo ih redom: „Bosnische PostM, list za politiku i narodno go­ spodarstvo, izlazi u Sarajevu dnevno osim nedjelje i praznika, kako se po naslovu vidi, na njemačkom je­ ziku već XVII. godinu. Cijena je listu za Bosnu i Her­ cegovinu i austro-ugarsku monarhiju na godina 24 K, za ostale zemlje 36 K godišnje. List izdaje Joh. Boft. Sctnarda, urednik Oscar Hirt, a štampa se u tiskari „Bosnische Post". „Bob uska Vila", list za zabavu, pouku i knji­ ževnost, izlazi u Sarajevu, XV. god., dva put u mje­ secu, ćirilicom, na dva tabaka. Cijena je listu 8 K na godinu, za gjake 6 K. Vlasnik i urednik lista jest Nikola T. Kašiković, a štampa se u štampariji Biste J. Savića i dr. Sadžaj zadnjeg (18) broja: PreosveŠteni Antonije, episkop i rektor kazanske duhovne akademije u Rusiji (sa slikom); Zimnje veće, (pjesma) od Puškina, ruskog pjesnika; U slobodi, igra iz dječijeg života (u Rusiji), napisala J. A. Ljapunova; Idila (pjesma), od barona Delviga, ruskog pjesnika; Jermolaj i mlinarica, pripovijetka (iz „Lovčevog Zapisnika"), od Turgenjeva, ruskog pisca, prevod; Sestra t braća, srpska narodna pjesma, prevedena s francuskog na ruski jezik, (preveo Puškin, ruski pjesnik), sravnjena s originalom; Marko Nesrećni i bogati Vasilije, ruska narodna priča, s ru­ skog preveo Jocić Lj. C. — Listak je u „Vili" obilat raznim bilješkama književnim i kulturnim: Ruski jezik u Austriji, Nova ruska crkva u Sv. Gori, Poklon cara Nikole Francuskoj, Rusija na pariškoj izložbi, Ruski gjaci u Pragu, Ruska mapa i ćirilica, Narodne knjiž­ nice u Rusiji, Ruski car i pariška izložba, Ruski arhe­ ološki institut u Carigradu, Žensko svenauHŠte (t. j. sve­ učilište) u Moskvi (u Rusiji), Industrijska Škola u Moskvi, Ruske učiteljske Škole u Sibiriji (u Rusiji), Spomenik ruskom caru u Sofiji, Grčke i slovenske ppvelje u Sv. Gori, Ukidanje progonstva u Sibiriji; Citule: Mitropolit Joanikije (u Rusiji), Leonid Nikolajević M aj krv, ruski naučenjak, V. Pavlović Vasiljev, ruski učenjak, Grof Muravjev, diplomata ruski, I. K. Ajvazovski, ruski slikar, Dr. Gj. Dimitrijević, advokat u Vel. Bečkereku. Ova zadnja bilješka je jedina od sviju bilježaka i članaka u ovom broju „Bos. Vile", što govori o čovjeku iz naroda, kom je posvećen ovaj list. No prevariće se, ko pomisli po dragim člancima i noti čama, da je ovo ruski list. „Bošnjak", list za politiku, pouku i zabavu, izlazi u Sarajevu, X. god., jedan put u hefti (sedmici) lati­ nicom, na čitavu tabaku. Cijena je „Bošnjaku" za Bosnu i Hercegovinu i austro-ugarsku monarhiju 5 for., gjacima u pola cijene. Urednik i vlasnik jest Jusuf beg Filipović, a štampa se u štampariji Riste J. Sa­ vića i dr. u Sarajevu. „Brankovo Kolo", za zabavu, pouku i književnost, izlazi u Srijemskim Karlovcima, god. VI., svakog če­ tvrtka, ćirilicom na dva tabaka u formi našeg lista. Cijena je listu za Austro-Ugarsku, Bosnu, Hercego­ vinu i Crnu Goru na god. 10 K, za sve ostale zemlje 14 K (dinara ili franaka). Vlasnik i urednik je Paja Marković-Adamov, a štampa se u Srpskoj manastirskoj štampariji u Sr. Karlovcima. Sadržaj zadnjeg (31. i 32. zajedno): Sedamdeset-godiŠnji rogjen-dan cara i kralja Franje Josipa I. (članak od uredništva); * * *, pjesma od A. Šantića; Od Lermontova (pjesma), preveo M.; Gjurgjijanska (pjesma), od A. Čavčavazde, preveo M.; Mrkunjić, pripovijetka, od Svet. Ćorovića (nastavak); Amalat-bek, pripovijetka, od A. A. Bestuževa, prevod, (nastavak); Pesnik Mistral, od Dante-a, s franc. preveo M. Nikol ć ; Zlatna zvezda, od Benedek Elek-a, pripo­ vijetka, s magjarskog preveo Gj. Žokić; Cvijeta Zuzt *J*va i Dominko Zlatarić, listak iz dubrovačke knji­ ževnosti, napisao D. A. Kivaljević (nastavak); Prilog pitanju o istorijskom pozivu ruskoga naroda, piše V.. Zavitnjević; K dodatku *malog osvrta< g. M. Mediča, piše Savo P. Vuletić; Pravci hrvatskog realizma, od M. Marjanovića; Ivan Ivanović-Kozlov, piše Drag. Popović. U „Kovčežiću", kako „Brankovo Kolo" zove svoj listak ima bilježaka kulturnih i književnih: Ogled francuske bibliografije o Srbima i Hrvatima, za tim se prikazuju zbirke pjesama Čuvstva i poleti, od N. Ostojića i Suze i osmjesi, od I. K. Ostojića; Renesansa od Srepela, što je izdala Matica Hrvatska; Zapisi Andrije Milčinovića, pričice; Ruska rasprava o litera­ turi Srba i Hrvata i još neke knjige i novine, za tim piše prilikom 25-godišnjice češke „Matice Školske" u Pragu i t. d. „Budućnost", list za prosvjetne i materijalne inte­ rese, izlazi u Vršcu svake nedjelje, ćirilicom na čitavu tabaku. Cijena mu je za Austi'o-Ugarsku, Bosnu i Her­ cegovinu 8K, za ostale zemlje 10 K na godinu, a za ratare samo 4K . Vlasnik i urednik Sava Vezenković. Kulturne bilješke. Dvadesetipet-gcdlšnjlca Sultanova. Narodi prostra­ nog turskog carstva danas provode rijetko veselje; danas se uprav navršuje ravno dvadeset i pet godina, kako je na tursko prijostolje, na taht slavnih AlOsmana zasio sadanji sultan i vladar Abdul-Hamid II., dičan potomak stare i slavne vladarske loze Osmanove, što se proteže kroz punih šest vjekova. Narodi turske carevine od vajkada su ljubili i pošti­ vali svoje vladare uprav sinovskom odanosti, pa kako sve, tako i sadanjeg sultana Abdul-Hamida. Dvadeset i pet godina on vlada i upravlja turskim carstvom mudro i razborito u pravcu i duhu kako i vrijeme nje­ govo iziskuje. Kroz cijelo vrijeme njegove mudre vla­ davine njemu bijaše pred očima narod i podanici nje­ �BEHAR ------------------------------------------ ----------- _ _ ^ 1 42 govi, kako je i vrijeme iziskivalo, oni je svu svoju brigu uložio gotovo satno u odgoj i naobrazbu naroda turskog. Mnogobrojni zavodi niži i viši svjedokom su njegove iskrene želje, daj se narod turski intelektualno digne i održi spram drugih modernih naroda. Osim toga nastojeći, kako je sam miroljubiv, svaki zaplet mirom riješiti, štedio je vazda snagu svog naroda, a gdje iskala čast i ponos i slavu tursku znao obraniti, stekao je on kod svojih naroda neizmjerno štovanje i ljubav. — Svaka se godišnjica sultanova proslavi u prostranoj turskoj carevini s osobitim veseljem sa to­ plim željama, da ga Bog i nadalje uzdrži na prijestolju svojih djedova; no ove godine činile su se izvanredne pripreme širom cijele carevine, da se veselje prilikom navršenja 25 godina njegove vladavine što dostojnije provede. Osim toga sav je narod turski kao i sam dvor ustao, da se pri ovom rijetkom veselju mnogom kulturnom i humanitarnom zavodu i poduzeću udari temelj. Turski listovi već od nekoliko dana puni su tih vijesti. Tu se dovršuje nova džamija, te će se otvoriti na sam dan, kad se navrši 25 godina sulta­ nova vladanja, ovdje se otvara novi mekteb, ondje podiže česma, onamo bolnica, negdje sirotište, novi putovi, vodovodi, razni internati, a svega je tog uprav bezbroj u prostranoj carevini. Od svega toga tri su ovaka kulturna poduzeća ponajvažnija, a to je gradnja željeznice ,u Jemen, koja se dovodi u svezu s ovom proslavom, za tim reorganizacije turske mornarice, te otvorenje sveučilišta u Carigradu. Osim toga šire se glasovi o manifestu, što će ga sultan izdati na sam taj dan, a što se drži najvećom tajnom do sada. Taj manifest da će iznenaditi sve narode i podanike Turske, a ujedno uvjeriti o velikoj milosti sultanovoj prama svojim narodima. Najnovija irada Njeg. Veličanstva Sultana odnosi se na novo ustrojeno carsko sveučilište (Darul-fununi šahane.) Koliko se vidi iz pravila i programa preda­ van ja, to ne će biti sveučilište, kakova su u gv već neka .vrsta visoke škole, na kojoj će se preda?'.' više nauke, i to po prilici biće dva fakulteta teolnžS i filozofski; dakako sve u manjemu. Iz škola, k ■ odgovaraju u pravom smislu riječi našim nižim mnazijama primaće se absolventi na tu višu škol* gdje će slušati realne znanosti, povjest literature ialau^’ ske i francuske, za tijem psihologiju, logiku, opći ze mljopis i zemljopis osmanske carevine, arheologiju * pedagogiju. To su svi predmeti, koji će se predavati na toj višoj školi sad za sad, a u buduće se obećaje da će se program prema potrebi proširivati. Teolozima ne trebaju nikakve svjedočbe, oni će se primati na usnovi prijamnoga ispita. Absolventi mekteba: Mulćije Sultanije, trgovačke škole i svih idadija imadu prven­ stvo, da se prime na oba fakulteta. Svaki je početak težak — stara je riječ; za to se i toj visokoj školi mora kroz prste gledati. Nas naročito veseli, što se jedan put došlo i u islamskom svijetu do uvigjavnosti, da se viša važnost polaže na teološke znanosti (ulemi dinijje), jer stari sistem obuke u medresama nije odgovarao svojoj svrsi. Na toj visokoj školi predavače se megju ostalim s posebne stolice tarihi-dini-islam (povjest islamske vjere), o kome učenici staroga sistema nemaju ni pojma, jer im ne zapada vremena od mantika i meauije. — Kako javlja „Moniteur orientale" na 31. augusta t. j. na dan 25-godišnjice care^anja Njeg. Veličanstva sultan Abdul-Hamida II. otvo* riče se svečano predavanja na carskom sveučilištu, i to na teološkom fakultetu s predavanjem o islamu. Na istome sveučilištu dnevno će se držati dva do tri predavanja, koja će moći posjećati takogje činovnici pod imenom „Sami" (slušatelj). Ime profesora, koji će stvoriti predavanja na novoj univerzi ne spominje se, što bi trebalo svakako napomenuti, jer je to važna kulturna pojava. Sad za sad biće sveučilište u zgradi Mektebi-mulćijje, koja će se na rečeni dan sjajno okititi lijepim slikama i znakovima turske države. m Kćerka bega Ljubovića. oletio siv zelen sokole, Iz Stambola na Hercegovinu, Bijel ferman pod krilima nosi, Na koljeno begu Ljuboviću. Ferman uči beže Ljuboviću, Ferman uči, grozne suze lije. Pitala ga šćerca Umihana: „Što je tebi, moj promili babo, Što proljevaš suze od očiju?" Progovara beže Ljuboviću: „Ne pitaj me, šćerko Umihana, Car me zove na carevu vojsku, A ja hrono, vojevat’ ne mogu. Nemam brata, nemam ni bratića, Nemam seko, nemam ni sestrića, A ne imam muškoga evlada, Da ga pošljem na carevu vojsku." Onda njemu Šćerka besjedila: „A Boga ti, moj promili babo, H ajd’ otiđi u novu čaršiju, Porezi mi junačke haljine, I daj meni slugu Ibrahima, I daj meni doru od mejdana, I daj meni hiljadu dukata, Ja ću ići na carevu vojsku." To je babo jedva dočekao. Od zemlje je na noge skočio, Pa on ode u novu ćaršiju. Poreza joj junačke haljine, I dade joj slugu Ibrahima, I dade joj doru od mejdana, I dade joj hiljadu dukata. Opremi se lijepa djevojka, Ona pogje na carevu vojsku, Sa svojijem slugom Ibrahimom. L ’jepo ime sebi nađjevala, �43 BEHAR L ’jepo ime Šan-beg Dizdaraga. Bćad je došla na carevu vojsku, Svaki aga sebi čador penje, A Ibrahim sebi i Šan begu. Svaki aga pod svoj čador igje, A Šan beg se po ordiji šeće, Sva se za njim ordija okreće, A najviše Mujo careviću. Progovara Mujo careviću: ,,A tako mi Boga jedinoga, Ja ću poznat’ lice Šan begovo," Kad u jutru jutro osvanulo, Osvanulo i sunce granulo, P 'sla Mujo dva labka tatara, Pa je njima ’vako govorio: „Hajte zovte Šan beg Dizdaragu Da s* bacimo kamena s ramena." I odoše dva lahka tatara, Do čadora Šan beg Dizdarage, Pa govore dva labka tatara: „Hajde ustaj, Šan beg Dizdaraga Tebe zove Mujo careviću, Da s’ bacite kamena s ramena." Opremi se Šan beg Dizdaraga, I on ide Muji careviću. Kad je Šan beg Muji dolazio, Sve se age tuđe iskupile, Bacaju se kamena s ramena, Kada dogje Šan beg Dizdaraga, Jednom baci, svima im dobaci, Drugom baci, svima im prebaci, Više im se ni bacati ne će. Svaki aga pod svoj čador igje, A Šan beg se po ordiji šeće. Sva se za njim ordija okreće, A najviše Mujo careviću, Progovara Mujo careviću: „Ah tako mi dina i imana, Ja ću poznat’ lice šan begovo!“ Kad u jutru jutro osvanulo, Osvanulo i sunce granulo, Posla Mujo dva lahka tatara. Pa je njima ’vako govorio: „Hajte zovte Šan beg Dizdaragu, Da skočimo skoka iz ćusteka." 1 odoše dva lahka tatara, Do čadora Šan beg Dizdarage, Pa govore dva lahka tatara: „Hajde ustaj, Šan beg Dizdaraga, Tebe zove Mujo careviću, Da skočite skoka iz ćusteka." Opremi se Šan beg Dizdaraga, I on ode Muji careviću, Kad je Šan beg Muji dolazio, Sve se age tuđe iskupile, Pa se skaču skoka iz ćusteka. Kada dogje Šan beg Dizdaraga, Jednom skoči, svima im doskoči, Drugom skoči, svima im preskoči, Više im se ni skakati ne će. Svaki aga pad svoj čador igje, A Šan beg se po ordiji šeće, Sva se za njim ordija okreće, A najviše Mujo careviću. Progovara Mujo careviću: „Ah tako mi posta ramazana, Ja ću poznat’ lice Šan begovo." Kad u jutru jutro osvanulo, Osvanulo i sunce granulo, Posla Mujo dva lahka tatara, Pa je njima ’vako govorio: „Hajte zovte Šan beg Dizdaragu, Da igjemo u vruće hamame." I odoše dva lahka tatara, Do čadora Šan beg Dizdarage, Pa govore dva lahka tatara: „Hajde ustaj, Šan beg Dizdaraga, Tebe zove Mujo careviću, Da igjete u vruće hamame." Govorio Šan beg Dizdaraga, Govorio svome vjernom slugi: „Pobratime, sluga Ibrahime, Nemoj mene prokazati mladu, Kad unigjem u vruće hamame, Kad ja počnem kovče raspinjati, Ti izagji pred vruće hamame, Pa zaviči iz grla bijela, Ko je ovdje Šan beg Dizdaraga, Umrli mu i otac i majka, Eno knjiga po ordiji traži. Pa on ode u vruće hamame, Kad je sio kovče raspinjati, Pred hamamom neko zavikao: „Ko je ovdje Šan beg Dizdaraga? Umrli mu i otac i majka, Eno knjiga po ordiji traži." Kad to čuo Šan beg Dizdaraga, Odmah skoči na noge lagane, Pa izagje pred vruće hamame, Pa uzjaha doru od mćjđana, Pa se mahnu preko polja ravna, Kano zv’jezda preko vedra neba. Za njom trči Mujo careviću. Obazre se Umihana mlada. Kada' vidje carevića Muju, L’jepo skida srmali kalpaka, A prosiplje sitne pletenice, A na čudo Muje carevića, Baš na čudo i velike jade. Kad to vidje Mujo careviću, Plesnuo se rukom po koljenu: „A vaj meni do Boga miloga, �BEHAR 44 Varaše me Turci i kauri, Niko mene'prevarit’ ne može, Osim jedna Ljubovića šćerka, A na ime Umihana mlada. Kad to začu Ljubovića šćerka, Udarila doru vilenoga, Potjerala brdu i dolini, Muslimani, a ne muhamedanci! Jedan ' nogome od čitatelja „Behara" biti će za­ čudan naslov ovoga članka, a kad još reknem da je naziv ,,muhameđanac“ čak jfc i uvredljiv za muslimana, onda će me tek poprieko pogledati. Ali polako, prija­ telju i druže, da se razumijemo! Istina Bog u nas su se rieči „muhamedanac, „muhamedanski" tako udomile i uobi­ čajile, da više nitko i ne misli na njihovo značenje, a kamo li, da bi išao iztraživati, odkuđa do­ laze i da li sbilja označuju onaj pojam i onu misao, koju mi time boćemo da istaknemo i naglasimo. Istina je takodjer i to, da smo mi privikli tomu nazivu: tako nas prozvali, i mi se sami tako zovemo i — nikom ništa. Ali ako izpitamo i dobro uočimo početak i historički razvitak ovoga nazivlja, odmah ćemo se uvjeriti da rieč „muhameđanac", muhamedanski" ni po svome etimološkome značenju ni po svojoj prvobitnoj uporabi, podništo ne označuju čovjeka, koji vjeruje i izpovieda Islam. Naprotiv taj je naziv uvredljiv te je zapravo blasph'emija rabiti naziv „muhamedanac" mjesto mu­ sliman. — A sad da vidimo kako je došlo do toga nazivlja i kako se je razvilo. Kada je po božijoj volji, arabski genij preporodjen islamskim naukom, izišao iz svoga uzahnoga kruga, Arabskoga poluotoka, kada je svjetlo Islama obasjalo i razsvietlilo zamračene krajeve Azije i Afrike, — mjesto podivljalog puka, pokazao se je kulturan, radin, uljudan i prosviećen narod, mjesto poganskih potleušica, počeli se dizati velebni.hramovi — remek djela islamskog genija; mjesto krvi i pokolja, procvala ljubav i milosrdje; mjesto strasti i živinskoga nagona, zavladao zakon, razum i srdce: — prvi uspjesi is­ lamske civilizacije. Nego, ovaj silni i blagotvorni uspjeh islamske nauke, čini se da je u velike zabrinuo njegove nepri­ jatelje, — „glavne stupove sređovjekovnog mračnjačtva," — kako veli Draper — te su odmah odpočeli navale na njega, prikazujući ga u najcrnijim bojama, jer — „kano sinovi mraka i tmine, bojali su se s v jetla"............ „I doista, piše Hađriani I Ka svojemu dragom zavičaju> Pravo zdravo u Hercegovinu. Davno bilo, moja braćo draga, Davno bilo, sad se spominjalo, Kano dobar danak u godini. Iz zbirke: Fehima H. Baščauševića. Poslanik, a ne prorok i propheta! p r e d i o g. Relandi, nema vjere na svietu, koja bi bila tako zlo tumačena od njezinih neprijatelja i koja bi bila izvrg. nuta tolikim porugam i mržnji svieta, kao baš Islam1)" U prvim navalama nastoji Be prikazati Arabe (musli­ mane) kano neznabošce i krivovjerce, koji obožavaju razne predmete i prirodne pojave, pripisujući im bo­ žanska svojstva, te su se čak ti neprijatelji Islama, po­ brinuli za imena tih božanstva, koji se zovu: Apollin, Tervagant, Noiron, Venus, Astarte, Uranion, Baraton, Marg ot. Šaha, Merva, a najglavniji „bog" (haša, sume haša!) da je Mahom. Ove izmišljoštine i pogrde na Islam naročito su se umnožale početkom dvanaestoga stoljeća, je r kako veli Voltaire — „u vrieme križarskih ratova bilo je više byzantinskih kaludjera, koji su pi­ sali protiv Islama, nego li Janičara u turskoj vojsci." I sbilja razdoblje križarskih vojna, ,,le cycle de la croisade" može se nazvati stoljećem ratnih i literarnih navala na Islam. Dok su križari u nebrojenim četama hrlili prama Istoku, dotle su razni ,,trouvere“-isvojim epo­ pejama fanatizovali i jarili svjetinu protiv Islama, prikazajući ga u najcrnijim slikama. Već u prvoj pjesmi toga vremena ,,Le chevalier au Cygne" spominje se kako mati jerusalemskoga emira pita i moli idola Mahoma, koji joj proriče dolazak k rižara: ,,L a m ire Corboranat rerin de pasmoiaon; Par m atin ae leva, moult reclaim e M ahom, Margot et Appollin, Jupiter et Noiron . . . . “ U drugoj se pjesmi razgovara arabskim emirom, te mu predbacuje, muslimani) bezvjerci, da ne vjeruju kao životinje i- da im je „bog" idol je zaludio: vodja križara sa da su oni (Arapi, u Boga, da žive Mohamet, koji ih Vous n'avez point đe D ieu, come biestes viv ez; Ordenanche ne foi en rien ne m aintenez, Fora que de Mahomet qui voua a aaotea.1) A kad iza toga susretne četu konjanika, vodja križara htijući saznati, jesu li to kršćani ili muhame­ danci („adorateurs de Mahomet"), pita ih da li vjeruju u Boga velikoga ili u idola Mahoma i Apollina: �I BEHAR *Va? quel gena estes vos? crćea en Dieu 1« grand; Oa crdes Apollin. Mahom et Tarragantf1) A kad emir muslomana pane ranjen od križara, digne se na koljena i moli za pomoć idola Mahometa: „Quant liroi Sacamanasroit b’ oreille perdue, A hante Toix s’eacrie: Mahomet sire, aiue!*] Nema sumnje da se je time htjelo zaniekati Islamu značaj revulacije, a Alejhi-selamu božije poslanstvo, i muslimane prikazati kao idolatre. Da stvar bude lakše išla, izmislili su cielu pripoviest 0 postanku „muhameđanstva44 i nekom popu Sergiusu. Ludophe de Sudheim u svome izvješću ,,De itinere Terre Sancte44 piše o toj ludoj i proračunanoj izmišljotini na dugo i široko. Mi ćemo navesti samo neke odlomke iz te promišljene bajke jedno radi toga, da ukriepimo našu tvrdnju, a drugo da se vidi, kako su bili ograničeni i zamrzli mozgovi evropejskih pisaca srednjega vieka. U poglavju ,,De Saracenis44 pripovieda Sudheim, „kako je vrag godine 620. posijao medj u Saracenima (Arapima) heresu muhamedanstva> 1 zato se potomci Ismaila više ne zovu Saraceni nego muhamedanci (adoratores Mahometi) po nekome pro­ roku Magometu, koji ih je zaveo: . . . ,,quid u*ique non sunt, sed magis vocandi sunt Magumete a profano quodam Magumeto per quem sunt decepti44. -------Da je Magumet mogao uspjeti i Saracene zavesti „kriv je pop benediktinskog reda po imenu Sergius, koj' je za osvetu rimskome dvoru našao nekakvu neznalicu Magometa i nagovorio ga, da se izdaje za proroka, naučiv ga prije toga nešto iz starog i novog Zavjeta44. U tu je svrhu Sergius*4 izvježbao gladju jednoga goluba, koji bi svaki dan, kad bi se svjetina skupila oko Magumeta, doletio na desno rame Magumeta i u njegovu desnom uhu kljunom tražio zrnje žita, što bi ga Ma­ gumet prije toga metnuo, a tada bi Sergius počeo pripoviedati okupljenoj svjetini, da je to prorok, kojemu Bog šalje angjela u obliku goluba, da mu priopći nje­ gove želje, što je divlja svjetina i vjerovala;**------et cum esset Magumetus in medio populi, ecce! dimisit columbam, quo mox volavit fame urgente super scapulam Magumeti, in auricula grana querens. *) „Ova lukava spletka44, veli Sudheim, „po cielom svietu je pronila glas Magumeta i ljudi su hrlili sa svih strana i priznavali ga za svoga proroka, a Sergius je međjutim prevario neku bogatu udovicu Kandugagju (Hatidža?!) i vjenčao je za Magumeta, i tako su nasiljem i lukav­ stvom zavladali svietom44; . . . tune Sergius suasit ducisse . Arabie nomine Candugagii que erat vidua, ut ipsum. susciperet maritum, quo facto ipse per potentiam et dolum 'totum šibi populum subjugavit *) Za tim isti pisac pripovieda o postanku knjige *Alteriam (Kur-an\t) koju „muhamedovci44 za sveto pismo -drže: „tu bezbožnu knjigu zvanu *Alterian« smislio je i diktirao Sergius, a Magumet ju je pisao, 45 jer on je inače bio neznalica i nije ništa razumio44, . . . post hec precepit prophanas leges condere et librum quem vocant Atterianum componere, quem Sergius dic*avit et Magumeto ascripsit, qui omnino litteras ignoravit*). Sudheim završuje svoj izvještaj sa mrću Magometa i veli: „Pošto je tako Magomet vladao u Ara­ biji sedam godina i budući je trpio od padavice, otrovala ga je njegova žena i upravo, kada se je po obi­ čaju nalazio sam u pustinji, otrov je djelovao, te su ga tu pojeli vukovi i divlje životinje ostaviv mu samo podrpane haljine4* ; -------. . . de morte Magumeti sciendum, quod vij annis in Arabia dominatus fuit et cum esset epilepticus et sordidus, a propria uzore intoaicatus fuit; de quo veneno, cum esset solus in deserto, sicut sepe facere consuevit, solus cedidit, et periit; —. cujus corpus a lupiš et bestiis devoratum fuit, . . . — quod potuit. religi de reliquiis que lupi reliquerunt, nilq'ue inventuip fuit nisi vestes *) — I ova ludost o popu Serigiju za evropski sviet postala je donekle „poviestnom“ (? !) činjenicom, te se još i danas taj nesmisan opetuje, pa čak i u školskim knjigama uz male pre­ inake. Čudnovato da se baš oni, koji bi htjeli da budu nosioci i pioniri kulture i modernog duha, još ne mogu da otresu sredovječnog fanatizma i barbarskih navika! I pošto je dakle taj Magumet tako nesretno za­ glavio —•. piše drugi „kroničar44, Saraceni (muhame­ danci) Su počeli graditi njegovu priliku (kip) od zlata, srebra, drveta i zemlje te ju postavljati po mošejama i njemu se klanjati kao Bogu (haša većela!) Mahomu. Za to se po svim muhamedanskim hramovima nalaze takovi kipovi i razne prilike, koje predstavljaju Magu­ meta; za to je i Tankred Sicilijanski, kad su križari osvojili Jerusolim, prvi poletio u glavni hram (džamiju) „muhamedanaca44, ,,i tamo sav prestravljen nadje na uzvišenom mjestu srebreni kip idola Muhameda44: — Patefacto itaque templo, ille (Tancređus) ingressus, ecce videt simulacrum argenteum Mahumeth. quod erat fusile, stans in ezeelso throno. *) „Ne da se opisati, veli „kronika44 taj užas i „pobožni44 gnjev Tankreda Sicili­ janskoga, kada je na visokom tronu mjesto Krista našao idola Mahumeta i sav uzbiesnjen zaviče: „Ergo non est hic Christus, sed est pravu« Machumeth, pristinus Antichristus44. *) — A malo da nije poludio siromašni Tankred, hodajući po hramu i videći na sve.strane razne kipove idola Magumeta, te razne posude od srebra i zlata, posvećene službi toga idola: — Reperinntur et ibi quingentae caldariae de argento diversao quantitatis, que ad officium Machumeth deputatae fuerant. *) U jednoj „kronici44 pak iz desetoga stoljeća ■) či­ tamo, kako vojnici Karla Velikoga nisu mogli porušiti kip idola Mahometa, jer ima čudotvornu moć. ,.Svaki kršćanin, koji se primakne, ovome idolu, odmah na mjestu ostane mrtav, dočim Saraceni (muhamedanci) idu njemu, mole ga i klanjaju mu se i ništa im ne bude44: — quant alcun crestien s’approche de la dicte �BEHAR 46 statue magique, ii pćrit incontinant, mais quant alcun des Sarrazins va en celluy lieu pour adorer et deprier le dict Mahomet, ii s’en retourne sans auculne lesion et blesure.3) I tako se počelo muslimane nazivati »adoratores Makutnetii, >adorateur de Mahumete., adoratort dt Maomettoe, to jest obožavatelji Muhameda, „muhameđanci", ljudi, koji obožavaju Muhameda, a sve je to smjeralo na to, kako smo gore napomenuli, da se Islamu zani-, eka značaj božije objave, Alejhiselamu božije poslan­ stvo i da se Islam prikaže kao jedna iđolotrijska sekta. To je u kratko historički razvitak toga nazivlja. Uzmemo li pak rieč „muhamedanac" samu za sebe, gramatikalno, i tako vidimo, da ona podnipošto nemože označivati onaj pojam, što ga sadržaje rieč Islam. Nu kad svega toga ne bi ni bilo, ipak naziv „muhameđanac“ ne bi se smio rabiti, jer ta rieč u tome smislu nedolazi nigdje: ni u Kur-anu (az. š.), ni hadisu niti ma u kojoj islamskoj teoložkoj knjizi. Osim toga valjda nema ni muslimana nigdje na svietu, koji bi sebe na­ zivali „muhamedancima", osim mi u B^sni i Herce­ govini. U Kur-anu, hadisu i svim fikuh ćitabima spo­ minje se samo Islam, musliin, a to je jedino mjero­ davno i izpravno. Musliman *) dolazi od arabske rieči Islam, a to pnači: podpuno i neograničeno sljubljehje, posluh, resignacija svega onoga, sto je Bog po svome Poslaniku ljudstvu objavio. Imami Azam r. al Islam definira ovako : El-Islamu : huve-el-teslimu vel-inkijaduli evami rilahi teala. #) Dakle hoćemo li se držati Kur-ana, hadisa i fikuh ćitaba, mi se moramo zvati i nazivati mu­ slimani, a podnipošto i ni u kojem slučaju „muha­ medanci". Ništa nije manja uvreda i blasphemija zvati Mu­ hamed alejhiselama „prorokom" ili „profetom**. Sama rieč prorok ili profeta dolazi od grčke rieči. (rcpo<p<2v) proricati, proreći, nešto unapried predkazati. I ovaj je naziv nastao na isti način i sa istom proračunatom svrhom kao i „muhamedovac". I ovim se hoće, da poreče božije poslanstvo Alejhiselamu. Muhamed al. sel. nije nikakav „prorok" ili .orofeta,. or nije ništa proricao ili nagadjao, nego je božiji poslanik, koji je po Bogu uoblašćen i poslan, da svietu objavi — spas, I vjeru Islama. — On nije „prorok" nego božiji poslanik jer ga tako zove i Kur-ani a. š., jer je njegovo poslanstvo na zemlji bilo čisto božije poslanstvo, on je vršio boži‘ volju i zapovied i prema božijoj volji naučao bož’*’ nauk. Kur-an njega zove Resul (Poslanik) ili Mustafa (odabranik) a to je upravo antipod od prorok ili profeta jer dok prorok znači čovjeka, koji nešto nagadja i proriče, dotle je Resulova definicija posve nešto drug0 Resul naime znači: Redzulun bease hullahu teala Uel halki bi tebligi ma evhahu ilejhi-bi šeriatin kadise ti* 9, to jest čovjek, kojega je Bog poslao da svietu priobći boHje objave o novoj vjeri. Tako je to pravo i po šerijatu, s toga bi moj predlog bio: 1. Da sve domaće i vanjske novine rabe naziv Musliman, muslimanski, mjesto „muhamedanac*, i „mu. hamedanski". 2. Da isto tako mjesto ,',prorok" i „profeta" rabe naziv b. poslanik, ili Muhamed r. (Resululah) ili Mu­ hamed al. sel. ili pak samo Alejhiselam. — Tako je po našem zakonu i po propisima naše vjere, pak prema onoj: suum cuique 1 *) H adrian i Relandi: „De religione 1705. godine; pr. CXXH. M oham m edica“, Utrecht Guillaume I X ., comte de Poitiers : Le Chćtifr." ») L a conquete de J iru salem ; Chant. I. Vers. 236 i sliedeći. V L a conquete de Jirusalem \ Chant Vers. V. 5306 i dalje. 4) L. c. l) Ibidem. *) 8) *) ‘) Op. cit. Ibidem. „Historia peregrinorum euntium Jenisalvm am .“ Ibidem. () Na istom mjesta. *) ,,Chroniqne da faux Turnin". ■) L. č *). Prvobitno muSlim (ismi fail) ali radi duha. jezika (Siveilisan) upotrebljuje se musliman kao neka vrsta ulemi g jin sa , obća im enica koju su Persijanci prvi podali rabiti. *) Im am i A tom : „Fikhiećber“, komentar E b i Munteha, s’tr. 23. 4) Ista ova definicija je i za im enicu N M , samo treba odbaciti zadnju izreku „bi ieriatin hadisetin". D akle je m egju Besu! i Nebi umumi-hususi mutlak. Mostar, 3. septembra 1900. Osm&n Nari Hađžić. Male priče i dosjetke. Svak o svom zanatu I Krojač Ljudevita XIV. uljegne jednoga dana kralju i podnese mu jednu cijelu osnovu o preuregjenju države i ^državnoga ustava. Kralj primi osnovu od krojača a da hi najmanje ne pokaza kakva začu- gjenja. I dok je krojač čekao odgovor ili pohvalu, kralj dozva slugu i reče m u:' — Zovni mi moga ministra, da mi uzme mjeru za odijelo, jer evo gospodin krojač hoće da kroji ustav državi. Krojač ožme ramenima i pobere se. �BEHAR I Tko ne ljubi svoju djecu — nije za državnika! 47 Čednost Ndtko tražio od Imami Ebu Jusufa r. a., da mu Emirul-Muminin, Omer-el-Faruk ležao je jednoga razjasni jednu fikuhsku meselu (pravno pitanje). Ebu dana u svojoj sobi, a oko njega se igralo njegovo Jusuf mu na to odgovorio, da tog pitanja ne zna. „Pa kako ti onda možeš uzimati tolike novce iz dvoje dječice. Na jednom se djeca potjeraju i oboje se uspenje otcu na prsa i trbuh i tako se počnu ruči­ bejtul-mala (državne blagajne)?- upita ga ovaj. Ebu cama tući. U isti mab uljegne u sobu jedan od h. Jusuf mu na to odgovori: „Oni novci, što ih uzimam, Omerovih državnika i sav usupljen stane na sred sobe : to je plaća za ono što znam; a kad bih naplaćivao — Ja Emirel-Muminin, kako možeš dozvoliti, da sve ono, što ne znam, onda ne bi u državnoj blagajni djeca po tebi, caru svib Muslomana, gaze? ni jedna para ostala." *) — 0 ! — u čudu će h. Omer — a šta ti radiš Ljubav prama b ližn jem u sa svojom djecom? — Kad ja dogjem kući, moja djeca ne smiju ni Kad je sa svoje pravednosti poznati endoloski prosloviti, sve mora tiho i mirno biti. — Odvrati on. valija Akabe ibni Hadždžil-Kajš, kojeg je onamo po­ — Moj dragi, kad si ti tako opor sa svojom slao oko 120. g. p. H. Halifa Hešam Omejević, po svom rogjenom djecom, ja kako ćeš, kao državnik, biti sa običaju jedne noći obilazio kordovske ulice, čuje gdje mojom braćom Muslimanima i podanicima; ti niesi za se u jednom dućanu kuje gvožgje. Htijući se raspitati: državnika! I h. Omer ga otpusti iz službe*) čemu taj posao tako u nevrijeme, unigje u dućan. Po­ Ezop i putnik. Glasoviti bajoslovac Ezop', idući iz grada susretne nekoga putnika, koji ga upita: — Koliko ima odavle do u varoš? — Pogji! odvrati Ezop. Putnik ga malko pogleda i opet ponovi pitanje, na što mu Ezop odvrati isto. Putnik misleći, da ima posla sa mahnitim čovjekom, nastavi svoj put. Kad je malo poodmaknuo, Ezc zaviče za njim: — Hej, čuj, dva sahata ! Putniku je tek sad cijelo Ezopovo ponašanje bilo začudno, te se povrati i upita ga, za što mu to odmah nije kazao. — Ama dobar čovječe, kako sam ti mogao kazati dok ne vidim kako koračaš ? — Odvrati Ezop i nastavi svoj put. Majmunova osveta. « slije pozdrava raspreo se megju njim i kovačem ovakav razgovor: Valija: „Dali je to potreba ili pohlepa, što te sili, da ovako u nevrijeme radiš?- Kovač: „Go­ spodaru, nije ni jedno ni drugo, nego radim za jednog nesretnika, koji mi nije suvjerenik, ali mi je suple­ menik.1' Valija: „Ko je taj nesretnik ?Kovač: „To je jedan siromašan krojač imenom Džuza, vlasnik ovog dućana uza me. On mora svojim trudom uzdržavati sedmero nejake dječice i ženu, a evo dvadeset dana, kako leži bolestan. S toga ja mimo svoj običaj ustajem dva sahata ranije, a liježem dva sahata kasnije i što zaradim za ta četiri sahata, po­ klanjam njima za uzdržavanje. Da imam i što više, podijelio bih s njima, ali i ja sam siromah." Valija: „Vrlo dobro ! a hoće li Ti poslije ovaj terzija te novce, što mu ih sada daješ, povratiti ?“ Kovač: „Gospodaru, ja ovo- radim u Božije ime, pa s toga ne očekujem za ovu moju pripomoć plaće ni od kog drugog, osim opet od Boga.Valija: (izvadivši kesu dukata): „Onda neka Ti ovo bude nagrada za Tvoju požrtvovnost, kojom si uzvisio čast Islama prema jednom siromašnom kršća­ ninu.Kovač: „Ako dozvolite, da u ime našeg gospodara dadem polovicu onom nesretniku, ne bi li čim prije ozdravio.- U jednom narodnom vrtu u Londonu bio je smješten afrikanski majmun, s kojim se je dokolno općinstvo jako rado zabavljalo. Nu neki gentillemen imao je tu zlu navadu, da je majmuna znao rasrditi tako silno, te bi jadna životinjica sve skikutala od muke. Jednoga ljetnog dana, kad se je gentillemen primicao šav u bjelini, majmun brže bolje prevali svoju posudicu vode i od praha zamieša blato, uze punu šaku blata, sakrije je za se i onako mirno i lukavo stane proma­ trati došljka. Gentillemen po običaju prikuči se Valija: (izvadivši drugu kesu) „Ne, to je bila kafšzu i počne majmuna dražiti, na što ovaj svom brziAem i takovom vještinom baci na svoga pro­ nagrada Tebi za tvoju požrtvovnost, a ovo je njemu tivnika blato, da ga je od cipela do šešira poprskao. potpora iz državne blagajne (bejtul-mala).Svijet prasne u smijeh, a majmun stane pleskati šapama od vešelja da je prevario „svog inteligentnijeg brata".. . *) Ova je dosjetka izafila u proilom broju „Behara- , i Vamik je pripisao Devalu, a ja je nagjoh zabilježenu, da je je rekao Ebu Upaljetkovao: Vamik. Jusuf, koji je 10 vjekova prije Devala živio. Ja je zabilježih samo za *) Otu mi je crtica pridao dobar poznavalac isto dne literature’ t« bi mogao, kad bi htio, mnogo ovako liepo zrnce prenleti za nai ,Behar" to, da se zna, da ju je prvi rekao Ebu Jusuf i da se zna, da je nikla u islama. Makar to bila i sitnica, ne treba, da puStamo dru­ gomu Sto je nase-islamsko. �u smrti je ljepota svijeta. Halifa Mansur razgovarajući jednog dana sa svojim vezirom Rebiom o prolaznosti svijeta, reče megju ostalim: „Da nije smrti, kako bi bio lijep ovaj sv ijet!“ Rebi mu na to odgovori: rovori: „Prava ljepota ovog 8vij uprav je zbog smrti, jer da nije nje, ne bi Se Veličanstvo nikad dovinulo svog uzvišenog mjesta “ Sabrao Fehim Spaho. Iz narodne frazeologije. 1. Zalud deblo, kad je zeblo, — veli se, kada 6. I patka odbije leda, koliko moše prošdrijeti t. j. ne čini ništa preko mjere. mlagji nadjača starijeg. 2. Sto vrljika može danas jedan čovjek zatvoriti 7. Biće ti miŠija rupa Živkovo polje, — tim se a jednih usta ne može, — veli se onda, kada ko Sto dira ironički onaj, koji se nečega plaši, pa mora bježati sad izgovori, a domalo se onaj glas na daleko razigje. 8. Ko jaH , ta j kvaĆi, — t. j. jači će uvijek nađi 3. Nikad mu jake (ili dvije jake) za vratom, — jačati. 9. Ne guli kore, da ne bude gore, — veli se onda veli se onom Čovjeku, koji sve svoje dobro potroši, a kada se dvojica pobiju, pa i treći doleti i počne nena njemu se ne vidi. 4. Šljeme, pritislo mu tjeme, — reknu za mladića jačega tući. U drugom opet slučaju znači to: ne diraj u nešto ili ne govori o nečem, mjesto bolje, učinićeš gore. koji ostane iza roditelja, pa postane starješina. 10. Svega ljeta jedna repa, i to crvova, — veli 5. Tugja ruka ne išćeša svraba, — veli se, kada te ko zamijeni u poslu, pa ti. ne uradi posla, kako si se onome, koji jedva nešto učini i to naopako. želio, već naopako. Zabilježio: A ta Nerćes. Pogled po svijetu. 0 najzadnjim nemirima u Ušćupu javljaju iz Cari­ grada slijedeće: Prvaci uščupski već su odavno živili na lijevoj nozi s komandarom gendarmarije Mehmeđ pašom i predsjednikom gradskoga vijeća Abdullah begom. Sa zadnjim radi imenovanja osobnih prijatelja u gradsko vijeće. Pod vodstvom Hadži Ferhad bega rečeni prvaci silom su pokušali provaliti n gradsko vijeće, što im je pošlo za rukom. Kad su odstranili nepovoljne vijećnike, zatražili su takogje, da i Abdullah beg Dude lišen presjedničke časti. Ušćupski valija to je javio u Carigrad, odakle je dobio nalog, da pod svaku cijenu uspostavi mir. Na to je valija obavijestio prvake 0 carskoj zapovijedi, ali oni su nastavili dalje agitaciju 1 pokrenuli sugragjane, da zatvore dućane. To je u narodu izazvalo jako uzbugjenje. Komandar gendar­ marije izaslao je brojne patrole na sve strane, pa kad su prolazili pokraj kuće Ferhad begove, opaljena su ne­ kolika hitca na žandare, koji su odvratili vatrom. Tako se razvila neka vrst bitke izmegju žandara i pučanstva, koja je trajala sve do zore. S obje strane ima dosta ranjenih, megju njima nalazi se i Ferhad beg. Napo­ kon je pošlo oblasti za rukom pohvatati glavne krivce i uspostaviti red i mir. • Rogjen dan kraljice Drage proslavljen je na služben način. Što se očekivalo od kralja Aleksandra da učini na vjenčani dan, to je učinio ovom prigodom, da pobudi ljubav i privrženost prema svojoj drugarici; na ime 24. o. mj. pomilovao je kralj sve osugjenike radi atentata na kralja Milana i to: Vlajka Nikolića, Milana Gjurića, advokate Živkovića i Pavičevića, koji su bili osugjeni na 20 godina teške tamnice. Osim toga taj dati je još uveličan s dugim nizom odlikovanja i naimerovanja, koje oglašuje službeni list. Svi mini­ stri dobili su veliki križ takovskog ordena. Na isti dan je naročiti sultanov poslanik Nasr paša uručio kraljici Dragi Šefekat orden u briljantima, a kralju sahat u briljatntima kao vjenčane darove. Kod galaobjeda rekao je kralj zdravicu sultanu, radujući se rijateljskim odnošajima izmegju obje države i za­ valjujući mu u ime svoje i kraljičino, što je poslao Nasr pašu u toj misiji. Kralj će nastojati, da učvrsti prijateljstvo izmegju Turske i Srbije. Rat u južnoj Africi s dana na dan ispada lošije po bure. Englezi su upeli sve sile, da dohakaju toj slobodnoj državici. Starina KrUger videći da će njegov narodić izvući4kraći kraj, zaputio se glavom u Evropu, da traži i moli posredovanje koje bilo velevlasti za mir. Njegov put u Evropu veli se da je samo iz zdravstve­ nih razloga, ali je u istinu skopčan s misijom za posre­ dovanje za mir. Kako su Buri malen naroeić dosta su jada zadali Englezima a imade nade, da će i još s četovanjem po granici nanijeti im grdnih neprilika. Kad bi svi veliki narodi, koji se nalaze pod gospod­ stvom Engleske toliko učinili, koliko Buri, ostala bi ponosna Britanija mahajući šaka. Hoće li KrUger us­ pjeti kod koje god velevlasti, koja će se zauzeti za bursku stvar, jako se dvoji. Najnovije vijesti s ratišta javljaju, da 7—12 hiljada Burastoji pod bojnim oružjem i nastoji spriječiti sjedinjenje engleske vojske. Nekoji opet prelaze na portugalsko zemljište. * Zadnje vijesti s dalekoga istoka vele, da je princ Tua.. ispred carice-namjesnice izdao tajni proglas, �BEHAR U kojem saopštava, da je carski dvor zaključio na svaki način nastaviti rat proti stranim silama. U isto vrijeme, kako javljaju iz oattgaja od 26 septembra vrhovni vojskovogja grof Walđersee očekuje se u Taku, gdje £e predati činskoj vladi ultimatum, da mu izruči pet začetnih vogja u ustanku protiv Evrope jaca kroz ne­ koliko sabata, jer inače, da će Činu navijestiti rat. Amerika čini se, da ne ima volje ratovati u Činu. Ona je odlučila, i kako najnoviji glas veli, uputila svoga poslanika brzojavno, da pregovara ne samo o neza­ visnom ugovoru za mir izmegju Čina i Sjedinjenih država, nego takogje neka ponudi i posredovanje Sje­ dinjenih država izmegju Čina i stranih sila. Amerikanske čete povući će se 1. oktohera iz Pekinga. To raspoloženje Amerike može uroditi dobrim rodom po Čin i njegovo sadašnje žalosno stanje. Svaštice Najdalja ćuprija na svijetu jest kamenita ćuprija u blizini kineske varoši Sangang, što vodi preko je ­ dnog zaljeva Žutog mora. Ona je dugačka osam i po kilometara (2 sata hoda), sagragjena na 300 stupova, koji su ukrašeni mramornim lavovima. Sagragjena je prije 800 godina, te se još dobro drži. Eta njemački narod najvoli čitati. Mnogi koji ne zna njemački zna sigurno za njemačku „Universalnu Reklamovu biblioteku". U toj se biblioteci u malenim sves­ cima i pod nisku cijenu izdaju razna djela njemačka, pa i tugja u provodu. Do sad je izašlo tih svezaka 4100. Jedan je statističar istraživao, koje je djelo u toj biblioteci u najviše primjeraka izdato, pa je našao da je Schillerov ,,Tel“ izdan u 620.000 primjeraka. Za ovim dolazi „Herman i Dorothea" sa 500.000 pri­ mjeraka i prvi dio fausta sa 300.000 primjeraka. Slijepci. Po statističkim podacima ima na cijeloj zemlji oko jedan milijun slijepaca, po čem otpada jedan slijepac na 1500 duša. U samoj Engleskoj^ ima 23.000 slijepaca ili 870 na jedan milijun duša. Slije­ paca ima najviše u Rusiji i Misiru. Šta čcvjeku treba za pedeset godina. _Jedan amerikanski novinar bilježio je samo znamenitije potrebe čovječije, te našao ovaj prosjek, šta čovjeku treba ztf pedeset godina: čovjek pojede za 60 godina 9600 ki­ lograma hljeba, 6000 kg mesa, 1600 kg jaja i u. ugog smoka, a zbog silnog znojenja salio je u so oko 30 hiljada litara vode i drugih tekućina (pića). Pa to sve nije ni čudo, kad se :.na, da mu je u 50 godina prošlo 18.250 dana. Od tih dana proveo je on 6200 u snu, 6340 u radu, a 4200 u zabavi. Poprječno u 50 godina i bolest otme čovjeka oko 600 dana. To je sve samo kod normalno zdrava i razvijena čovjeka, te odgojena za nmjeren život. Ovo naravno ne vrijedi za čovjeka, koji silom u se saljeva otrovna pića, ili se ne hrani umjereno i dobrom hranom. Amarikanskl radnici- Godine 1895. bijaše u d— žavi Nju-Jork u Americi 2290 fabrika, a u njima je radilo ukupno 253,139 radnika. Sve su te fabrike pla­ tile tim radnisima godišnje 110,427.158.81 Dollara ili 436 dolara (1744 krune) jednom radniku. ■ m Sud evropskog učenjaka o islamskoj prosvjeti. oznati njemački orientalista Alfred barun Kremer, koji je cijeli vijek posvetio proučavanju arapske književnosti, a naročito kulturnoj povjesti islama, do sada se istaknuo cijelim nizom obsežnih djela, od kojih ćemo mi ovdje samo nekoliko napomenut: „Kul­ turno poTjesna četovanja na polju islama", Gospodujuće ideje u islamu" i „Kulturna povjest istoka za vladanja chalifa". U tijem a i n ostalijem djelima izlaže učeni pisac'duboko poznavanje islama i islamskih na­ roda i raspršuje predsude zapadnog svijeta, koje su se uvukle u Europu preko zakletih i pristranih nepri­ jatelja islama i svega što je islamsko. Kremer kao nepristrani sudija neustrašivo laća se pera i izlijeva četrdesetgodišnje studije na papir pot­ krepljujući svaku tvrdnju nepobitnim dokazima i činje­ nicama, nevodeći brige: koga će istinom u živac po­ goditi. Sva njegova djela napisana su strogo učenjački, a za to je najbolji dokaz, što je većinu tih djela iz­ dala Akademija znanosti u Beču. Najzamašnije Kremerovo djelo jest „Kulturna povjest istoka za vladanja chalifa", iz kojega mi ovdje donosimo nešto iz pred­ govora, fla naši čitatelji vide, kako jedan njemački učenjak sudi o islamu i islamskoj prosvjeti. Megju ostalim u predgovoru Kremer piše: „Islam i iz njega izvedeni politički i socijalni sistem, od velike je, još i za naša vremena, od uplivne važnosti, da je vrijedno truda, njegovo' kulturno-po vjesno značenje obširnije i stvarnije prikazati, nego se to do sada dogagjalo. Često se čovjek, kad prosugjuje istočne prilike, dade zavesti td utisaka sadašnjosti i zaboravi pokraj toga ona vre­ mena, kad su bili isti islamski narodi, o kojih se bu­ dućnosti sada mnogo' nepovoljnih sudova izriče, nosioci prosvjete, napretka i udivljenja vrijedne duševne snage. Negda je civilizacija imala svoje sjedište na is­ toku. Bagdad nije bio samo politička prijestolnica ši­ roke države, nego tđkogje žarište svih znanstvenih na­ stojanja. Tamo se čitao s najzdušnijom revnosti i najvatrenijim oduševljenjem Aristoteles i Plato, u život se dozivala, oslanjajući se na Tukidida i Ptolomeja, znanstvena studija matematike i astronomije. S Hipokratom i Galenusom pri ruci gojilo se liječništvo i ispitivale tajne prirode. Oslanjajući se na spise starih živo se dalje radilo i čovječanstvo obogaćivalo novim otkrićima. Nu nije se samo opažao veliki pokret na polju ezatnih znanosti. Isto tako filozofske i pravničko-po­ litičke nauke gojene su s najrevnijom njćgom. Ras­ pravljalo se o biću i životnim pitanjima države, po- �50 BEHAR stavljali su se politički sistemi i pravničke teorije, koje su po vrijednosti sve natkriljivale, što su učinili drugi narodi u srednjem vijeku. Zamašne misli, koje su v Europi prokrčile put istom u zadnjem stoljeću, tamo su izrečene već prije osam stoljeća. Dosta je ovdje sjetiti se riječi racionaliste Nezzama (živio oko 235 god. p. Hiđž,), gdje v e li: „Dvojba je prvi uvjet nauke." Zar ne leži u toj re­ čenici klica za svako slobodno i znanstveno ispitivanje? Pravna Akademija u Bagdadu postavila je naredna načela: da nijedno sudbeno očitovanje ne imađe važ­ nosti, koje je pomoću nasilnjh sredstava is tje ra n o d a niko samo na osnuvi sumnje za jedan kažnjivi čin ne smije biti lišen slobode; da život jednog inovjerca ili rob^ upravo toliko vrijedi, koliko život jednog muslima ili slobodnjaka. U toj su se školi pretresala pi­ tanja kao ova: da li jedna žena može obnašati sudsku čast ili ne; d aJi se jedan nemuslim u državnu službu može pripustiti — i dosta je bilo glasova, koji su na to pitanje dali jestan odgovor. Jedan zatravljajući humani duh pokazuje se u svemu, što nam je predano iz onih naučenjačkih kru­ gova. Ni jedan moderni čovjekoljub ne bi mogao s višim gnjevom ožigosati sramotnu trgovinu s evnušima (hađumima), kao što to čini jedan arapski pisac iz IX. vijeka po I. Da, i proti mučenju životinja podigli su svoj glas tadašnji pravnici, da se od strane pogla­ varstva poduzme zaštita. Na polju pravne i upravne znanosti i financija mogu se dokazati zanimivi tragovi uzvišenog kulturnog pokreta. Porezni zakoni, koji se odlikuju prama tada­ šnjim prilikama savršenosti, vrijedili su za cijelu dr­ žavu, dobro uregjena pošta usko je vezala najudalje­ nije pokrajine, megjusobno ucjenjivanje (Zvvischenzoll) bilo je najstrožije zabranjeno. Pomoću osnivanja lo­ kalnih kasa za potporu u svakom gradu, iz kojih nijesu samo domaći siromasi, nego takogje siromašni tugjinči, dobivali potporu, i što više robovi otkupljivani, stvoren je jedan dobrotvorni zavod od neprispodobive veličine, koji je obuhvatao cijeli islamski svijet. Da kako brzo su ih izrabili vlastodršci u svoje svrhe; nu takav je sistem pronagjen, makar da je samo djelomično proveden i to za neko vrijeme, taj je pro­ nalazak trajna zasluga islama. Megju islamskim zem­ ljama vladala je neograničena sloboda seobe. Puto­ vanje na Meku, produženje naučnih studija na viso­ kim školama i akademijama,, koje su cvale skoro 1 svima mjestima, poticale su izmjenjivanje misli i ^na oUk. šavale megjusobno duševo pobugjenje. Jedino čovjek se ne smije dati zavarati tako nom slikom: ova intelektualna struja tekla je kroz srednji stalež, osobito kroz gradsko pučanstv0° dočim na dvoru i u visokim vladinim krugovima slab' je nalazila odziva. Istočni despotdzam tu je osjetio svu svoju tožinu U-palači ehalifa vrijedio je samo jedan zakon: volja negraničenog vladara ili njegovih miljenika. Doduše pojedini vladari podupirali su naučna nastojanja i _ — znajuć ili neznajuć — bili nakloni duhu vremena Pritisak absolutizma bio je samo za to manje osjetljiv jer im nije stajao na raspolaganje aparat bizantinske uprave. Administracija se osnivala malo ne isključivo na samoupravi općiha, koje su uživale sva prava i pot­ punu vlast u svojim stvarima. Organizacija malog broja mladinih ureda bješe pomno uregjena, a naročito duž nosti i prava sudskog urćda bila su od. škole, koja je evala v Bagdadu, najtačnije odregjena i kompetencija raznih oblasti, poglavito sudskih i administrativnih, strogo ograničena. U vladinim uredima vodio se tačan statistički popis o pomoćnim vrelima (Hilfsquellen) u pokraji­ nama, o broju pučanstva po različitim očitovanjima, o prihodu i opsegu plodnih zemalja, rudokopa i t. d. Kako se vidi. iz sačuvanih odlomaka starih poreznih knjiga, ti se popisi odlikuju velikom tačnosti. Eto tako Kremer letimice skicira glavne pojave islamske prosvjete, koje je obradio naučenjački u dva odebela sveska. Mi ćemo na to nekolike nadovezati, da upozorimo neke i neke učenjake na Slavenskom jugu, kad sebi prisvajaju pravo, da mogu govoriti i pisati o islamu, neka se obrate ha nepristrana vrela i neka se ne dadu zavesti bezobraznim podvalama tjesnogrudnih protivnika islama. Svaki iole razboriti čovjek znade, da se nesmije nijedna vjera prikazivati i prosugjivati po pripovijedanju baba i prostih fanatika, nego po bitnim činjenicama njezine prošlosti i po glav­ nim ustanovama njezine nauke. Toliko uzgred, a Kre mer je ostalo učeno prikazao i dokazao, na čemu mu svaki musloman mora biti blagodaran i zahvalan. Nazlm. �I BEHAR 51 N ašim pretplatnicim a. Ovim brojem zavr&ujemo prvo pola godine našega lista. Stoga molimo naše poštovane pretplatnike, koji se pretplatiše samo na prvo pola godine, da svoju pretplatu obnove i ža drugo polugodište. I ovom prilikom umoljavamo sve naše pretplatnike i prijatelje, da nastoje da se naš list što više raširi u našem islamskom elementu. Za mnoge je uprav neznatna svota deset kruna na godinu, a tim će koristiti i sebi, a i našem ovom plemenitom poduzeću, da ovo naše jedino glasilo ove ruke što bolje cvate. Mahsus selam! Uredništvo „Behara".. Dilber djevojka. Narodna pripovijetka. i staro doba, Bog zna koliko ima godina, ži.vio jedan starac sa staricom, imali su samo jednu jeđitu kćer „Dilber djevojku*4. A kakva je to bila djevojka? ! Nikako ni nalik na današnje djevojke; to je, brate dragoviću, najljepša što može biti na ovome svijetu bije­ lome — prava sultanija, pa eto. Za nju ćula cijela carevina, u kojoj je ona bila, pa Sak i u drugoj carenini čuo je carević, mladić od 20 godinica. Ovaj_ odmah pogje sa nek iiko drugova, da je potraži. Išli mnogo vremena, obili dosta brda i dolina, ali koja korist. Nikad od nje ni traga ni glasa. Što je više vremena prolazilo, sve je više carević čeznuo za njom. Jedan dan dogju pred nekaku londžu, u kojoj- se je skupilo nekoliko staraca, brade im do pojasa, a čibuke drže u ustima. Opazivši ih carević, unigje unutra, i nazva im božiji selam, a oni mu ljepše odvrate. Jedan ga izmegju njih upita; „Hair ola sine! Šta te je ovamo navratilo?14 On im uljudno odgovori; „Čuo sam, da ima negdje ljepotica „Dilber djevojka,44 pa imam velik merak za njom44. Na to će mu najsta­ riji od n jih : „Eno je, brate, u drugoj carevini, ama je daleko, ima sedam konaka hoda do njezine kasabe. Ali i to je ništa, nego ćeš putujući njezinoj kasabi nabasati na jednu planinu, a pod tom planinom ima jedno jezero i u njemu živi strasna aždaha. Ko god je htio onuda proći, ona ga je proždrla. Nego dragi moj, slušaj nasihat što ću ti ga sad kazati, pa ćeš ako me poslušaš, toj aždahi umaknuti i djevojku naći. Kad dogješ na tu planinu, ispenji se na onaj kuk, što je uprav više jezera pa zaviči tri puta „Vriska . u tome ćeš čuti smijeh i aždaha će oćoriti, za ono vrijeme dok ti progješ. To se njoj rile smiju, što je pre varena, a „Vriska14 je njezino ime, pa ona misli, da od ljudi niko ne zna njezina imena.14 Otale carević nastavi dalje sa družinom putovati, pa hajde sve pravo. Gdje ih noć zateče ondje noće, a danju su uvijek putovali. Idući tako dogju i na onu istu planinu, a kada su došli do kuka, isj enje se carević na kuk. Kad ugleda aždahu u je­ zeru, odmah zaviče „Vriska14 „Vriska14 „Vriska1*, a iza tog odmah ču se smijeh i on progje slobodno. Šta bi ti duljio, dogju u onaj isti grad, u kojem je '„Dilber djevojka14 živila. Po gradu su hodali neko vrijeme i na pošljetku naigju ispred jedne kuće, iz koje im nešto zasvijetli kao da je gruda dragog kamenja. To bijaše baš Dilber djevojka kraj pendžera, a na krilu joj gjergjef, koji sam veze. Čim je carević opazi, odmah ode ko bez svijesti u bašču pod pendžer, da je bolje vidi, a kad je svu vidi, odmah se bailiše. Dje­ vojka brzo sleti s ibrikom punim vode, te ga počne zaljevati.. Dok se carević malo otrijezni, zahvali Bogu što je vidio tu „mor-ružuu ovoga svijeta. Prikuči se starici, njenoj majci, pa reče: „Po Bogu majko, ako misliš onoga svijeta dženet imati, daj mi kćer za ženu14. Mati ko mati: Ne da svoje jedinice, jedine svoje utjehe nikome: Carević molio, kumio, te jedva umoli i ugo­ vore da za nekoliko dana po nju. dogje. To carević jedva dočeka. Tu se rad rastane od njih i povrati kući s dru­ žinom svojom zdravo i veselo. Kad je došao kući i kazao ocu sve, kako mu se je zbilo, otac mu reče: „Sada pokupi kitu momaka, sve gospodskog soja u svatove, a evo ti pune tri bisage dukata što ti treba putem44. Carević uradi sve kako mu otac reče i do nekoliko dana uputi se po djevojku. Kad su tamo došli, evo ti sad većeg belaja ! Ni djevojke, ni roditelja joj. Sad ko jadniji, ko čemerniji ud carevića? Družina — svatovi po gradu hodali i raspitivali, ali sve uzalud. Na pošljetku jedva nagju trag, po nekoj babetini, baš koni djevojčinoj. Ona im kaza, da ih je zmaj premamio u svoje dvore. Zmajevi dvori bijahu daleko od �52 BEHAR tog grada. Kad to ču carević ne bi mu ni pet, ni šest, nego družini reče: „Braćo moja, druge nije, već da li-, jepo idemo k tome zmaju, ne bi li ga kako usmrtili1*. Družina — svatovi na to pristanu. Carević pogje prvi pred njima i unigje u kuću zmajevu, pa kroz sobna vrata proviri, da vidi ima li ko u sobi. Kad ima šta vidjeti! U sobi leži zmaj, pravo ljudsko strašilo, a dje­ vojka ga bište po glavi. Sada se carević nakašlje da djevojka čuje. Ona to čuje, te odmah izagje, kao da zna šta je čeka. Ugledavši carević a zagrli ga i poljubi u čelo junačko, pa mu rek n e: „Evo ti buzdovan nje­ Zadaća gov ! U njemu je život zmajev, udari ga je(jan Put samo njime pa je on mrtav1*. Carević se zmaja udari ga, a on se raspade na stotinu kom do Sad ko sretniji, ko li veseliji od carevića? Brže n 7^ družini, da se spreme te krenu, sa djevojkom i • zinim roditeljima put svoga zavičaja. Kad su došli kuć' car ih dočeka sa velikim veseljem te provede tak* svadbu, kakve još nije niko zapamtio. I ja sam im svadbi bio, i dobro brke omastio. Ako su živi i danas im je dobro. Ata N erćes ,‘, B e h a r a “. — Pismo uredništvu. — otara ali uvijek nova poslovica „svaki je početak težak", mislim, da je prošla i kroz uredništvo „Behara**. Zamisao, da se pokrene jedan čisto islamski poučno zabavni list, koji će zastupati i hraniti Čisto islamske interese bez ikakve političke primjese, — ta zamisao, bila je, koliko hairli i plemenita, toliko smjela i napredna. Da je bilo od prijeke potrebe, da se pokrene sličan list, o tome niko ne dvoji, a mnogi su to i osje­ ćali i snovali, ali se nisu ufali početi. Dvostruka je poteškoća: materijalna i moralna, a uz to se hoće opreznosti, okretnosti i sabrane promišljenosti, što treba i što ne treba, da se piše u ovakom listu ; takovo gra­ divo i duševna hrana da se pruža našem čitalačkom svijetu. Mnogo je toga, što fali našemu elementu, a nada sve mu je potrebita i nuždna: zdrava i koristna duševna hr^na, koja će ga moralno uzdići, koja će mu srce i dušu oplemeniti i u svetoj ga vjeri-Islamu učvr­ stiti i, u koliko mu je nužno, podučiti. To je prva i najglavnija zadaća „Behara" kako je to i javljeno u prvom broju „Behara". I makar, da je bilo toliko i još više poteškoća, koje je „Behar" morao pregaziti i pre­ broditi, ipak se danas, nakon dvanaest brojeva, koje imamo pred sobom, priznati mora, da je „Behar" svoj zadatak sretno i sa uspjehom vršio, a danas, do njegovih pretplatnika i saradnika stoji, da i nadalje korača istim smjerom, đa napreduje i da se usavršuje. •S toga, gospodine uredniče, dozvolite i meni, is­ krenu prijatelju „Behara" i islamskog hajra, da pro­ govorim koju ovom zgodom, kada „Behar" stupa u drugo polugodište svoga života. Moral je baza, podloga ljudskoga društva, a izvor morala i svake plemenitosti jest vjera. Živjeti prema ustanovama vjere, vršiti njezine zapoviedi i čuvati se onoga, što ona zabranjuje, znači živjeti moralno. Da čovjeg može živjeti po propisima Islam, da može živjeti Ckajrvn-nasi men jen-feun-nase. H adisi Šerif. moralno, nuždno je i da pozna tu vjeru, da poznaje njezinu uzvišenu nauku i moralna načela; jer čovjek može pravo i valjano ljubiti samo ono, što poznaje i što se sraslo sa njegovim umom i srcem. Mi se zanašamo za arabskom, islamskom civilizacijom, ali ćemo se moći oduševiti tek onda, kada budemo poznavali njezine uspjehe i plodove, njezin blagotvorni i humani utjecaj, kojega je vršila u umnom i moralnom razvoju čovječanstva. Veliki muževi islamske prošlosti i ne­ umrla djela njihova genija neoborivi su spomenici i vječit dokaz civilizatorne misije, koju je Islam vršio u tri dijela svijeta. I kao što blago proljetno sunce iza zimnjega mrtvila razgrijava i oživljuje priinrle damare prirode, tako zdrava i korisna lektira, štivo, oživ­ ljuje čovječja čuvstva, srce blaži, um oštri i dušu oplemenjuje. Dok se s jedue strane divimo, recimo, veličini duha Imami Azamova, s druge nas strane za­ grijava, oplemenjuje njegova moralnost, njegov krepostni i uzorni život, njegova požrtvovnost i nastojanje za opće dobro. A koliko je takovih likova i uzora u islamskoj povjesti, koji nas, kad upoznamo njihov život i djela, bodre, plemene i u dobru sokole? Za to „Behareva" pojava i namjera, da naš narod upozna po izvorima sa islamskom sjajnom prošlosti, da ga upozna sa njegovom uzvišenom vjerom, jest plemenita, i, ako Bog ^ od veiikoga haira za naš islamski. Bviet u Bosni i Hercegovini. Ako su za Arabe, Persijance Osmanlije, kojima su vrela Islama i islamske prošlosti i pristupačnija i poznatija, potrebni ovakovi listovi i knjige, kud i kamo je to za nas nužnije i potrebnije Da se uzmogne pisati o Islamu i islamskoj prošlosti, nije dosta samo znati arapski, nego treba i inače učiti, prebirati knjige i proučavati ih te sahirati ono, što je najpotrebnije i najnužnije za naš svijet. S toga je islamska i domovinska dužnost svakoga našega poznavaoca Istoka i istočne riznice, da po svojim silama privredi �I BEHAR koliko može za „Behar" i da na taj način pripomogne islamskoj kulturnoj zgradi, koja je potrebna našemu svijetu. Isto je tako dužnost vjerska i domovinska i svakog drugoga inteligentna i naobražena čovjeka, da svojim perom okiti koju stranicu našega „Behara", da svijetu pokaže ono, što može i koliko može i da ga upozori na ono što bi morao znati a ne zna. Od nas se ne traži, da pišemo Bog zna kako učene razprave i filosofska razmatranja, to nije ni za čitatelje „Behara", nego za nas je najnužnije i za „Behar" najprikladnije, da se iznose male crtice i razpravice o Islamu i proš­ losti mu, životopisi pojedinih velikana, razne zasade i raspravice o odgoju, ponašanju, moralu, učenju, radu i nastojanju; toga je puna i prepuna arabska literatura. Opet ovi drugi mogu da pišu o raznim modernim in­ stitucijama, novovjekim napravama, izumima i društvenim -uredbama; o raznim pokretima, ohretima, o novim nau kama, sistemima i t. d. Pravnik neka piše o modernim zakonima,. o novim uredbama država, o sistemima i sustavima pojedinih državih tvorba, o raznim sistemima vladavina, o gospodarstvu i industriji, o ekonomiji. Sve se to dade na lahak i popularan način prikazati i obrazložiti, a sve je to potrebno našemu svijetu, koji živi na razmedju Istoka i Zapada. Učitelj neka piše 0 odgoju i obuci, o razvoju nastave i modernoj školi; tko pak zna i ko se u tome okušao nek piše lijepu sa moralnom tendencijom pripoviest i novelu, pjesmu i dramu, pak ćete vidjeti, kako če „Behar" bit raznolik, poučan i zabavan. A sve bi to moglo biti, bude li u nas volje i ljubavi; ta hvala Bogu danas je literatura u svakom području znanosti i mnijenja tako bogata, da se ne treba vele ni mučiti, a popularno i labkim stilom zna pisati svaki iole inteligentniji čovjek. Dakle na posao, braćo, a Bog će Vam to dobro djelo i na­ stojanje naplatiti! Malko oduljih, ali mi još jedna leži na srcu. Od uvijek i svagdje mladež je bila i jest uzdanica roda 1 doma. Što se veli, na mlagjima svijet ostaje, mladež je budućnost, na njoj ostaje svijet. Kakva je mladež, onakva će biti buduća generacija, budući svijet; a mladež je onakova kako je odgojena, kako je pripra­ vljena za budući život. Veli se, što posiješ to ćeš i žeti, kako mladež odgojiš, takva će biti. Naša mladež, hvala Bogu, prilično prianja uz školu i nauku, uči, trudi se i muči, da kasnije u zrelim danima, svoga života uzmogne časno vršiti zadaću muslimana i dom6ljuba u vjerskom i domovinskom pogledu. Nu koliko je godj naša mladež u prilici i sgodi, da nauči, da se obogati i oboruža svjetskom,, tako rekuć zapadnom naukom, ipak za nju ostaje Istok terra incognita, ne­ poznat svijet, malo, vrlo malo upozna što o sjajnoj pro­ šlosti Araba, o civilizaciji Islama, a tek da nešto znaju o povjesti i razvitku dini-mubina. Za to je i za ovo najzgodniji „Behar"; čitanjem „Behara" naša će mladež po malo i postepeno naučiti i upoznati ljepote i kra- 53 sote islamske civilizacije, bolje će se i temeljitije upo­ znati sa vjerom-Islamom, te će ju bolje i štovati i lju­ biti, kako se to i pristoji i kako je dužnost vjernika. Ona pak mladež i mladići, koji bilo iz kog uzroka ne pobagjaju školu, a znaju čitati, iz „Behara" će nau­ čiti postepeno i vremenom, sve što im je potrebno za svakidanji život i potrebe. Za to, kako ne bi smjelo biti nijednoga inteligentnoga muslimana, koji, bi ma što doprinio za „Bebar", tako ne bi nijedne musli­ manske kuće smjelo biti, koja nebi bila pretplaćena, na „Behar". „Behar" bi morao biti najvjerniji i naj-. stalniji prijatelj muslimanskih obiteljih. Nu ima mnogo mladića, softa, učenika i gjaka, koji nisu kader nabar viti „Behar", jer se inače muče za svoje eksikstencije i opstank; pak bi za to mogli naši imućniji i bogatiji da za svoju uzdanicu, za našu mladež štogod žrtvuju i svaki pretplati bar po dvojicu ili trojicu. Ta šta je jednom našem zgodnu čovjeku na godinu 30 kruna, a time bi mogao predplatiti pet siromašnih gjaka. Gjaci bi mu bili zahvalni, a Bog bi mu tu dobrotu i onog i ovog svijeta nagradio. To iziskuje od njih harnijeti islamije. Svaki takovi zauzetnik može naći u svome mjestu j'rotnih mladića i siromašnih učenika, koji bi rado čitali, kad bi se mogli pretplatiti; a može po­ slati i na uredništvo „Behara" pretplatu za stanuvit broj djaka, koje sam imenuje ili ovlasti uredništvo, da ih ono nagje u školam u Sarajevu ili gdje u po­ krajini. To je naša islamska dužnost, kojoj se ne bi smjeli oglušiti. A sad gospodine uredniče primite bratski selam. Pri koncu, gospodine uredniče, dopustite mi još jednu primjedbu. „Behar" se dosljedno drži svoga programa i u tome, da u svakom broju donosi i na­ rodnih umotvorina. To je donekle i potrebno, jer je u nas još mnogo zakopana i neprekaljena narodna blaga, ali se pri tome ipak nebi smjelo zaboraviti, da je „Behar" u prvome redu poučna smotra, a ne folkloristički zbornik. S toga bi rubrika narodnih umotvorina, po mome nemjerodavnome mnijenju, morala biti točno odmjerena, a u pravcu i načinu, pisanja strogo opre­ dijeljena, jer za nas, to jest -Beharove čitatelje na­ rodne umotvorine imaju smisla samo u toliko, u. koliko nas mogu zabaviti i štogod podučiti, Drugra strana ove gragje, to jest u koliko ona služi za proučavanje i poznavanje narodnog života i običaja, za nas je mi­ slim u ovom slučaju posve irelevantna. Tim hoću reći, da hi „Beharovi" suradnici narodnih umotvorina morali nastojati, da njihovi radovi za „Behar" moraju u prvom redu imati plemenitu tendenciju i moralnu poduku. Ali ovo ne smije odvratiti i smetati suradnike i sabirače narodnoga gradiva, što više, oni treba da istim marom i ljubavlju kao i do sada sakupljaju naše narodno blago, a uredništvo neka prema uvigjavnosti upotrebi. Ono što ne spada strogo u tekst �BEHAR 54 lista i kad ga se nakupi dovoljno, moglo bi se izdati u posebnom prilogu. Ne bi li mogao „Behar" svako pol godine izdati posebni prilog „narodnih- umotvo­ rina", u kojem bi bilo uvršteno sve gradivo narodno (pjesme, priče, basne, zagonetke i t. đ.), koje je sa­ I kupljeno isključivo u našem islamskom dijelu narod Meni se čini da bi to bilo potrebno, a time učinili mnogo za našu narodnu prosvjetu. U Krajini, početkom oktobra 1900. Male priče i dosjetke. Mudri Šekik. ćuveni Arap po imenu Šekiki Belbi kupio jednog dana na molbu svoje žene jednu karpuzu i đonio kući. Kad je iskrižaše, a karpuza ne bijaše ni malo slatka. Žena se počne ljutiti za to, ali mudri joj muž brzo dočeka: „Šta se ljutiš?" — „Ljutim se", veli žena, „što je karpuza ovako ružna". — „Pa na koga se ljutiš? Bostandžija je imao najbolju želju^ da mu karpuze budn lijepe; trgovac koji je prodao, nije znao kakva je, tako isto i ja, koji sam je kupio, želio sam da kupim dobru karpuzu. Ovaku ju je Bog dao, pa za to tvojoj ljutnji nema mjesta." — Boj se Boga i budi pokoran svojoj sudbini! I kažnjen i nagragjen. Jedan put dogje nekakav čovjek Haruni-Rešidovu dvoru i zamoli dvorjanike, da ga puste pred Haruna, da će on tu njemu pokazati veliku svoju nekakvu umjet­ nost. Kad je Haran dopustio, uvedoše umjetnika k njemu i stadoše svi da gledaju, šta će pokazati. Umjet­ nik izvadi iz džepa čitavu kutiju igala, tada zabode jednu iglu u pod, a druge nastavi bacati stojećke i svaku probaci kroz ušice one usagjene, i tako jednu za drugom izbaca čitavu kutiju. Na to Haran d& za­ povijed, te umjetnika smjesta uhapse. Kad je odležao nekoliko dana, naredi da ga dovedu pred njeg, te mu onda dade stotinu dukata i pusti ga. Kad su ga kasnije dvorjanici upitali: za što je tog umjetnika i kaznio i nagradio, on odvrati: „Nagradio sam ga za njegovu vještinu, a kaznio, što je tu svoju vještinu u besposlicu upotrebio." Dug jednog šaljivdžije. Jedan dvorski šaljivdžija engleske kraljice Elisabete uzajmio od kraljice pet stotina lira. Kad je došlo vrijeme da novac vrati, on udari u molbe, da mu kraljica taj dug oprosti, ali kraljica ne htjede ni da čuje za to. S toga šaljivdžija izmisli ovaj način, da se riješ* duga: On čuje da će kraljica jednog dana proći nekuda, pa on kupi mrtvački sanduk i kad kraljica naišla onim sokakom, on je lego u sanduk, a ljudi su ga ponijeli i uprav se sreli s kraljicom. Ona odmah upitala ža mrtvaca, ko je, pa kad joj rekoše, da je njezin dvorski šaljivdžija ona ga počne žaliti. U to se sjeti i onog duga, pa rekne, da mu to oprašta. Kad to. šaljivdžija čuje, odmah skoči iz sanduka, pa rekne kraljici: Vaše su me riječi toliko obradovalo, da sam ovo — oživio. Tako se riješio duga. Pribrao: Salih ef. Demirović. Dželaluđdini Rumiji. th (^jia si zdravo, y Što uaniza „Mesnevije Uzor zemne Odlomak iz NePine „kaside-i-medhijje.* o vladaru, naših sila duševnije’ ! kao biser na ibrišim „mesnevije"; x) ali k a k v e? — u svakom se stihu krije: umjetnosti i nebeske poezije. Duševni sv’jet Tvoja duša kao sunce obasjava I kreće se po obzoru naših snova, naših java;, Pamet Ti je svjetli dragulj, što nam biće opčarava4 Oovor Ti j;e nježni disaj, što nam žiće razigrava. Jezgru tvoga mudrovanja po djelima Tvojim bira I prosipa po svijetu kao svete iskre mira. Tjesna bi mi rima bila, kad bih htio opjevati: (I ako mi niko ne bi mogo pero zadržati) S kakvom moći tvoja duša naša zemna djela prati. Nek svjedoči „Mesnevija," koja-no će vječno sjati! S turskog preveo: M. Safvet. *) Vrsta pjesama po formi u kojima so rimuju samo po dva I Nef’ ija zanešeni uza tvoje žice svira, A ne uz mudraca Gazne,’) ni Delhijskog uz Emira.1*) stihk; glavno djelo Bumino zove se „Mesnevi." *) D va glasovita perzijska pjesnika-filozofa: H akim i Gaznsvi i Emiri Husrevi Feblevi. �I BEHAR 55 Iie jle tu r-re g a i'b . U oči prvoga petka u redžebn mjeseca zove se „Leiletur-regal'b0. To je sveta i mubareć no6, kad se ye lčanstveno s je tio iz uzvišenoga nebeskoga svijeta odrazilo na niskoj zemaljskoj km gli i obasjalo sve obzore s eternim sjajem i napunilo svu prirodu božanskim mirisom. To je sveta i mubaieć noć, kad je slika i ponos vasione prirode odlikovan s božanskim riječima „Evvelu ma halaka . . . . začeo biti na svome zemnome svijetu, prosuo prve zrake svjetla istine kroz grudi svoje majke hazreti Amine i navijestio skori osvit Islama. Tu svetu i mubareć noć, u kojoj su prvi traci prosvjete rastjerali gustu tminu neznanja i prosvijetlili s božanskim iskrom zapušteni .ljudski rod, tu mubareć noć po cijelome svijetu provode muslimani u skrušenoj molitvi hvaleći i slaveći onaj čas, kad je zasinuo nosioc božjih riječi, mira i prosvjete. Sjajni kandilji s vitih munara, pobožni i skromni glasi iz dobrih mjesto salavati kroz tihu i vedru noć oživljuju ne samo žarka srca puna ljubavi i blagosova prama božijemu poslaniku, nego takogje o vladaju cijelom prirodom, koja regbi, da tajnim šapatom prati i uveličava vjerski zanos ponosnih i slobodoumnih muslomana. Dok se god istina bude poštovala na svijetu, dotle će se svake godine u oči prvoga petka redžeba mjeseca s jednakim oduševljenjem i gorljivosti slaviti ona noć, kad je božiji milos­ nik i ođabranik prvi put zasjao kao žarko sunce na obzoru islama i kao stožer istine u ljubavi i prosvjeti ujedinio milione pravovjernih duša. L e j l e t u r - r e g a i ' b je mubareć noć! Zekonja. Crtica. k*va hajvan je, je li, a dina mi p avom da bi uhvatio, ja li čuo od koga šta god za Zekonju. je on težaku ko sami evlad. Šta bi od one Dvoje u selu gdje se sastane, o Zekonji govore. Žali mBffilllP krute ledine; kaži mi: ko bi ti zadro onim ga svatko, žali i Zekonju, žali i Ibriša. Već ima nešto, gvožgjem onako duboko, ma konj, ah ka­ ama to nitko biva ne smije da rekne, a baš je nekakf kav konj, konj i nije za tog a insan po gotovo. eto tako pa haj dl Muja Lišin, ama ni riječi jedne J V Dobar jaram, kad čoek spari dobar jaram, znaš da ti progovori o Zekonji; kd bi reko čak da mu 6 1) li ti, da se to platit ne more. To su rekli stari nije ni mrsko što je eto Zekonje nestalo. A momče je baš i nekako onako čudnovato. Ako je svagja na težaci i tako je. Pa ti sad razumij Ibrišu Salkonovu. Težak sijelu, on j e ; ako je boj zametnut megju momčađima je on od starina i otac mu i djed i sve, a on još me- on, a on je prvi tabanima vatru; a hvali se đpet da rakli eto za dobrim jarmom pa — onomadne, što no on smije i more što god hoćeš, ne boji se nikog, smije vele, čoek izvratio kesu, dok je u Tuzli na pazaru se i ruga svakom, pa sad svak o Zekonji, a on baš osvojio onog Zekonju i sastavio s Maconjom. Pa ga ni crne ni bijele. A još nešto: Ono još zimus kad no bijaše ljuščilje baš u Ibriša, zagovorili se nešto o utvosad nema! ricama i prikazama, pa kad god ko kaže koju, kako Kako će to bit? Eto tako, nema pa nema! Ko da je u zemlju se nekom prikazalo gore na raskršću ili ga mahalo prop’o, nigdje vola! Eto tu gore bio s ostalim blagom peškirom iz Dedine kućice, a Muja ti odmah: ,,Lh, da na paši, vrelina bila Bože, a obad, prokleti obad do- sam ja tu bio!“ A za Dedinu se kuću znalo baš po­ vez’o se, pa zar — — vo se zaobadao i ko zna gdje tvrdo, da se prikazuje. Ko siromah Dedo, starac od je sad! Selo se čitavo uzdiglo, momci otišli na sve osamdeset, ispatio se kukavac sam bez žene i djece, strane, a sam Ibriš sto put je zaš’o u one johe kraj ko sub panj, bolovao nekoliko godinica, pa umro, a rijeke, gdje bi goveda plandovala, ali sve uzalud. Pust pustu kućicti nit ko prodade ni kupi. Od to doba samo momak da suzu pusti od teške tuge. Jedno je bogme zamrkni gdjegod pa tuda, a ono te nešto maše peški­ i pare tolike, a drugo: eto žao mu baš Zekanje, žao rom s pendžerića Dedina, baš odanle, otkle bi on rahmetli bolestan zvao koga, da mu uhizmeti štogod. ne more preboljeti. Pa kad baš i Ibriš reče, da je i njeg mahalo, a Tri dana se to traži, zavirilo se i u najmanji grm, gdje se ni tele ne bi sakrilo, išlo u Veliki Gaj, Potokom, Muja ti ni pet ni šest: „To se je tebi pričinilo Ibrišu, ispod Crvenih Stijena, a što je najgore ni papka traga od straha 1M Eh, znaš li, da to nije u njegovoj kući �56 BEHAR bilo, koliko je muka Ibrišu, bilo bi svašta, već momak osaburi. Razgovor se opet nastavio i nitko i ne opazi, đa je Ibriša nestalo. Do malo evo ti nečijeg momčeta iz sela po Muju, veli, da mu mater nešto zaboljelo, pa ga zove odmah kući. Maja skoči, a kad je onako sam misleći o materi ispod Dedine kuće, a ono ozgor peškirom, ma malo da ga ne dohvaća po glavi, pa ga još i po imenu zovne baš isti Deđo pa eto. Muja jaukne, da je selom jeknulo, pa složi Šljivikom, a do mala ču za sobom glas, posve drugi: „Muja! Da ti se to nije pričinilo od straha!" On podbrusi još bolje, a kad kući, mati zdrava i živa. Eh; sad vidje šta je. Sjutra je sve govorilo o Muji, kako su ga pre­ pali, Ibriš i još neko. Njemu bilo teško, i sad je regje dolazio na sijelo. Bilo mu teško, što ga je Ibriš ovako nasamario al šta će, ništa mu ne more, već šuti i trpi. Pa sad eto -s toga hoće da reknn za Zekonju, da je to biva Muja nešto bajagi ko da mu se, veli, osveti za ono. Istina vala niko mu za to nije ni reko, već kd gdje on onako šuti za Zekonju, svijet eto tako. Osvanuo petak, treći dan kako Zekonje nema. a bilo vrijeme nekako.tmurno i oblačno baš ko čelo ojagjenog Ibriša. Ljudi se skupili pred seosku džamiju, klanjali, pa onda tu na brežuljku zaturili eglen. Go­ vorili o Zekonji, i imam se čudio i muh ar i sve, a Ibriš sjedio megju njima, jadan i čemeran i svak po­ nešto, a Muja baš ni jedne. Ali vidjelo se rdmah đa ni njemu nije sve jedno, vidio se baš da je nešto ljut, a nikako nije mu se dalo da odapne. Zar ako je načuo, da se za njeg nešto govori, p a ------- ako je da Bog sačuva biva njegovo maslo tuđi, teško je da svijet sazna; a ako nije, onda vjere mi još gore, kad čoeka iftira pritisne. Na pošljetku će muhtar istom da ko utješi Ibriša: — Nije druge Ibrišu, valja ti javiti na sud, da ti je nestalo vola. Ibriš pogleda u njeg, ko htio reći, kad bi znao, da bi ga sud mogao naći, da bi to učinio. — Nije s goreg! — upade komšija’jedan. Nek i sud zna, pa ja da što uhvate. — Ima još nešto, potiho će imam. Na sudu će te odmah pitati: imaš li na koga išćil, da je biva vola — — i on ne izusti već podobro pristisnu jednim okon^. Mene ti pitaj, a oko naših sela ima i Cigana ima vjere mi svakakva svijeta, p a ------— Beli, beli; pravo veliš, — ubrza komšija jedan Ibrišev. To beli im a! — uzdaše Ibriš. Hrgjavi ljudi ima, a najkraće: ne vjeruj d an as------Pa kaži! — ozbiljno će muhtar. Kaži vala, dati je otac, ako imaš iščil. Ljudi! trže se Ahmed Bracan, tu se čovjek može za čas ogriješiti, pa kud će ti duša; već brate Ibrišu, jesi li ti dobro obišao našu okolicu ? — Sve, ni grm nije ostao! odaše on. — Da nije vo na starinu poteg’o? I — Jok brate! Eto sinoć Ahmo doš’o Nra .... ’ ^ eoaa nigdje! — E, ljudi, ovo je čudo jedno. Baš, ko rla je Vo u zemlju prop’o ! Nekoliko časaka zašutili, dok će opet muhtar— Nema, nema druge, već na sud. Pa bogme kaži! — Ma šta će kazat? dočeka opet Ahmet Bracan Šta ć.e kazat kaži m i! — Kazat pa koga misli, da je ukro vola ii morQ bit odveo ii kako mu. drago, samo belći da mu se osveti, — A duša! kud će duša, ako udari na prava čovjeka ? — Ama nije s goreg de, opet će muhtar! Sud će njega naći. makar do godinu. — Ali valja mu kazat na koga m isli! — Pa nek kaže! — Pa eto nek sad k a ž e ! — E, — okrenn se imam Ibrišu. Imaš li na koga ------- da je biva — oni . ? Ibriš slože ramenima, kd žegu ga riječi Bracanove, da ne će na prava udarit, al mu se pogled i nehotice zastavi na Muji. A Muja skoči i planu: — Šta u me gledaš! Ibrišu se razgali čelo. Svi pogledaše u Muju, gdje se ovako poče ritati, a niko mu ništa nije ni reko. — Pa šta je ako gleda! — uplete se muhtar. — Nek ne gleda! — odriješi Muja. Čuo sam ja, šta se govori po selu. — Nije, već to je moj dragi, dočeka muhtar, što no vele: ko je šupalj pod u š i.. . — Muhtaru, ne griješi duše! — Ja ti ništa ne velim, ti si se sam oda6. — Šta sam se odao? Muhtar šuti. — Šta sam se odao, kaži m i! Mphtar puše kroz čibuk. — Govori muhtaru, zlo će bit! — Oho,.ispravi se muhtar. Šta hoćeš ti Muja? — Hoću da mi kažeš, šta ti misliš za me ? — Ja ne mislim ništa, a svijet šta govori, go­ vori i o carevima, pobro moj. — Jp. neću da se govori, kad sam prav ko i ti. — Ko ja, ne znam jesi 1, a ja ti onako ništa ne velim. — Ja sam čuo sve što se govori, pa sam za to i došao da vam kažem, da ja ne dam da se to o meni govori. — Ne daj, šta je meni stalo. Začepi svijetu usta I — Ne mogu, kad je to od vas pošlo. Al samo meni da hoće kogod reći, pa bi vidio!' — Od mene nije pošlo, ja ti kažem, ja ti ništa ne velim. — Jest od Ibriša. Ibriš je šutio. �57 BEHAR I — Govori Ibrišu !<— ustade Muja. Ljudi vidješe da se na zlo naginje, pa uđariše na Muju, da se smiri, kad mu niko ništa ne veli. Bracan ustade* i posadi ga na silu, da je zlo u manje. Ibriš šutio, a Muja puhao, ljutit ko ris. I dok se nad njima svijali crni oblaci i spremala oluja, da oni ni opazili nijesu, oni se tako stišavali, niko nije mog’o udarit na Muju, jer momak ust’o da se unaprijed ob­ rani. Na pošljetku će opet muhtar: — J a ti opet velim Ibrišu, da kažeš za koga misliš da je . . . — Velim i ja, — pritače Muja. Nek nikom za legjima ne govori, već nek kaže u oči. Ljudi pogledaše u Ibriša, a Ibriš u muhtara. — Govori 1 — veli muhtar. — Govori t i ! — veli Ibriš muhtaru. — Nije moje da govorim. — Jest baš tvoje! — trgoše se drugi. Starješina u selu, treba da on . , . — E, kad je tako, — muhtar će, — onda evo čuj me Muja: Svi pogledaše u njeg, pa u Muju. — Evo da ti kažem : I ja i Ibriš imamo šuhvu na te ! Muja skoči, a Bracan pade pred ujeg, da ga uhvati, ako bi poletio. — Ti si ljut na Ibriša! — nastavi muhtar. — A za što! — Muja će dršćući. — Za ono, što no se lani našalio, da te prepane. — Pa za to, da se ja njemu svetim! — Jest! A onda.-vidiš li ti, svakome je u selu bilo i žao i začudno, što je nestalo vola, a tebi baš svejedno. Pa o n d a ------— čuješ muhtaru! — planu Muja, — ti se gri­ ješiš o me, a ja ako sam to učinio, da Bog da me sad grom udario . . . ali jedva da je to izustio, svjetlica sinu i puče tu negdje, ali Muja osta. zdrav i živ. — Pa ništa, ništa, moj sinko! polahko će imam. Oni tako misle za te, ako budeš teško tebi, i bolje će biti da odmah kažeš; a ako nijesi, a oni će zaiskat halala, pa ćeš im halaliti. — Njima da balalim? Nikad! U to su propadale krupne kaplje kiše i dok su ljudi skočili, kiša poli ko iz kabla. Poteci Bvi onako, ali nigdje ništa da se sklone od kiše, a kiša je ugustila kako Bog hoće*. Nema se kud, već najbliže Dedinoj kućici. Lupi neki nogom u vrata, al se ne ot­ varaju, zavalilo nešto odonud. Navališe svi, i kad vrata popustiše, usred kućice Dedine stajaše Ibrišev Zekonja. Ljudi se čisto zabezeknuti od čuda, a Zekonja siromah bio gladan, pa ih ljubezno primio. Tu se ljudi izmirili, svak vidio, da je Zekonju utjerao u kuću onaj prokleti obad za one vreline. Tu Ibriš na istom mjestu, odakle je ono plašio Muju, zamolio, da mu oprosti i halali, a Muja to i učinio. Od to je doba i on nekako bolji bio u očima svojih seljana. Edhem Mulabđić. tJ 6 P o š l j e d n j i traci. Primte, o primte vezeni jagluk 0 mili vali. U svoje krilo primite ovaj Amanet mali! Kako. me moga žarkoga sunca Ne griju traci, Ali beg zlato, kako te ban u Tavnicu baci. Lahorić tihi lišćem žubori, Neretva šumi, Zlatija zlato zlatne joj valć Zaklinje, kumi. Nijesam ga vezla srebrom ni zlatom Jagluk da krasi, Boneći suze, vlastite svoje Trgala vlasi. I mjesto slasti s usana rujnih Čemer te peče, Mjesto bijeli zlatnije ruku Okovi zveče. Kumi ih srećom žarkoga sunca Prvijem trakom, Zaklinje tutnjom gromova silni, Crnijom mrakom: Od Bamažana trista i šeset Prošlo je dana, Trista i šeset na srcu mome Ljutije rana. Tako vam rujne s istoka zore, 0 mili vali, Primte o primte vezeni jagluk, Amanet m ali: ošljednji traci žarkoga sunca Nebom trepere, ^ Čarobno svjetlo s vitih munara Dolom se stere. Žurno ga noste sinjemu moru, Talasi mili, Bijeloj kuli zadarskog bana, Sužanj gdje cvili. Ali beg sunce kada ga spazi Znaće da Zlata Prva će stići zadarskom banu Zadru na vrata Rizabeg Kapetanovlć. ~ ^ 5 " e r �« BEHAR 2v£ i r a d ž . Serejte min hareniin leilen ila haremin Kema serel bedru fi tadžin minez-zule 'mi . Ve bitte terka ila en nilte menzileten ’ Min Kabe-kavsejne lent tudrek ve lem turemi BBusiri. J * o š se veličanstveni „Beitullaliu nalazio u vlasti pogana, natrpan raznim idolima, a „Habilullah" svojim čistim i uzvišenim duhom Činio je ,,tavaf‘ oko svete i Časne Ćabe po običaju, dostojnom božijega poslanika, i lebdio u nebeskim visinama, kad dvadeset i sedmu noč redžeba mjeseca svijetlim putem kroz crnu tminu uzdiže od ,,Mesdžidul-harama‘‘ preko Mesdšidul-aksa čak iznad „Kabu kavseina“, gdje prestaju granice ljudskoga uma. Tu je bio udostojen i odlikovan vidjeti stvoritelja sviju s le to v a , s kojim je Musa pejgamber (a. s.) na brdu Sina govorio, a nije ga vidio. Božansko odlikovanje' ,,rujetullah“ na ovome svijetu palo je u dio samo našem pejgamberu Muhammed Mustafa (sallallahu alejhi ve sellem !) dočim če na onome svijetu svi pravi muslimi u dženetu vidjeti svemogućeg stvoritelja. T a sveta i mubareč noć, kad je najsretniji ađ sviju ljudi išao na nebesa, zove se „Leiletul-Miradž. Ona ima veliko značenje za dobra muslima, jer u njojzi duhom dovodi pred oči veličinu božije svemoći i sveumjeća. Koliko je veličanstven taj prizor pred zatravljenim očima, zamisli smrtni če! samo ovo: biće sve od svjetla, resi ga čelo, iz koga se prosipaju na sve strane zrake mira i islam skog ponosa, kako se uzdiže u nebesa, u svijet eternoga svjetla. Naieđnom osjetiš, da ti padaju krila mašte, da ti je vid nemoćan, da ga slijediš, da ti je um preuzak, da obuhvati neizmjerne prostorije sjaja, a svijetlo biće već se uzdiglo — ko zna koliko v iso k o ! iznad nebesa, u viši — u najuzvišeniji svijet. Na pitanje: Štaje vrhunac znanja? odgovorio je jedan mudrac s dvije riječi: „Spoznaja boga“ — A šta je konac spoznaje boga? — Udivljenje! bio je odgovor s jednom riječi. Udivljenje je granica najvećih veleuma, ni za dlaku ne da se naprijed. Zamisli samo tu mubareć noć, u kojoj je najveći božiji poznavaoc i poslanik prošao kroz neizmjerne prosterije, kroz nevigjene svjetove i čuj uzvišene riječi o Miradžu, koje su se sjutri dan prosule iz mubareć usta, pa ćeš s udivljenjem pred božijom svemoći uskliknuti: „Ma arefnake . . . jer je: „Muessir perda-poŠi kibrija asari hajrette.“ * * * Kao što svuda po islamskome svijetu, tako je i kod nas ta sveta i mila uspomena oži­ vila 27 redžeba i nadahnula naše duše uzvišenim i ponosnim veseljem, a zlatni tadž s visoke Be­ gove munare i sjajni kandilji s ostalih džamija još su uveličavali više osjećaje i napunjali is­ lamske grudi žarkim svjetlom. „Bir teđželli var ki Musa šunde Sina šunde jok!“ L I S T A K. Književnost. Bosanska književnost. U djelu „Bosnien und Her­ cegovina in Wort und Bilđ“ napisa«} je K o š t a H firm a n n o bosanskoj literaturi kratku i zanimivu studiju. U njoj imade dosta podataka iz starije bosanske knji­ ževnosti, ali i dosta pogrešaka iz novije i najnovije. Čovjek se ne može načuditi smjelosti piščevoj u pro­ cjenjivanju Martića kao pjesnika. Kod tvrdnje : „Martić ist ein Weltdichter“ (Martić je svjetski pjesnik) svaki čitaoc, koji preuba pozna Martićeva djela, ostao je za­ bezeknut. I nehote je morao pomisliti, da oči ne va­ raju, ali kad je po drugi put vidio, da zbilja mrtva slova izražavaju čudnovatu tvrdnju, ostao je zapanjen. Svi vjekovi i svi veliki i mali narodi rodili su samo nekoliko pjesnika, kojima se može prišiti taj vejiki �BEHAR I naslov ,,Weltdichter“. Stroga i najnovija kritika poriče opet nekoličini od tih nekoliko velikih umova i genija naslov ,,Weltđichter“, a na jedanput Martić, koji nije mogao u snu sniti, da igda može doći u prvi red pje­ snika na Slavenskom Jugu, podigne u red svjetskih pjesnika, u red Homera, Firdusa, Dantea, Shakespeare-a, Goethe-a i drugih velikana. To znači više, nego preko noći postati: slavan pjesnik s par narodnih fraza. Po našem skromnom mnijenju Martić je dobar narodni guslar, koji umije s .retoričkom vještinom živo prika­ zati patnje raje i nasilja turska. 59 Da nije Mažuranića i Jakšića u tome hi bio prvi majstor na Slavenskom Jugu u tome zgodo-pripovjedanju. Ako u Martićevim djelima^ imade poezije, onda mi svečano priznajemo, da ne znamo šta je po­ ezija, onda Homer, Dante i drugi nijesu nikako vi pje­ snici, jer izmegju njihovih i Martićevih djela nema nikakove sličnosti u onome što se razumije pod riječi: poezija. Toliko za sada, a prvom zgodom ćemo se osvrnuti opširnije na Martićeva djela i s primjerima dokazati da imaju pravo oni, koji poriču Martiću izhitreni izraz : „jugoslavenski Homer" Nauka i bogatstvo. Od Mnallimi Nadžije. ilW J T n° ^ naoia3u * teže za bogatstvom i ®IM'1■ 'M P voHčinom, ali kad bi znali pravu suStinu toga, za čeznu, zaista ne bi togM pgpalftc liku volju za tim pokazivali. Odlična mjesta i unosan položaj, boga/F s . stvo i veličina nijesu baš tako sjajni. Čovjek doduše s njima izgleda veći i bolji od đru.|l^ gib, postane kao nekakav zapovjednik svojim akranima i drugovima i svako mu odaje čast i štovanje; ali skinimo jedan put taj sjajni zastor, pa ćemo onda vidjeti, da taj sjaj, što nam zabliješćuje oči, nije ništa drugo, osim teški tovar i pravo ropstvo ili kako veli Seneka dragocjeni „teret”. Stoga se ne mogu nikako misliti od svakog sret­ nijim oni, koji su samo svojim ugledom i moću od drugih. Vrlo se rijetko nagje sreća i na samom prije­ stolju, kako je to priznao Teodosius grčki car. Kad je on (Teodosius) izašao jedanput u lov, ne­ kako se od svoje pratnje odvoji. Tumarajući po šumi dogje sav umoren i pade pred kolibu jednog ptfstinjaka. Misleći pustinjak da je od careve pratnje primi ga s velikom počašću i poštovanjem, te onda sjedu zajedno. Car baci pogled na sve četiri strane po kolibi i vidi tu nekakv sepet. U tom sepetu bijaše nešto hljeba i jedna brema vode. Pustinjak donese malo te svoje hrane i ponudi caru, a on to rado primi i pojede. Kad pusti­ njak dozna: ko je on, padne odmah na koljena. Car ga pridigne i rekne m u : „Ah oče! kako si sretan, što si ostavio tegobe svijeta, pa živiš ovako u miru! Sreća ne će nikad unići u velika mjesta. Kako sam uživao jedući ovaj tvoj hljeb i pijući ovu vodu, nijesam takve slasti nikad u svom životu kušao. Iići od Boga znanje i nmdrost, a ne zgoda i veličinu. bio miran. Ne okušah ni jednog uživanja, a da nije bilo začinjeno otrovom”. Čovjek se nasiti carstva, časna mjesta, nasiti se i onih čuvara, svega mu bude dosta Slava i prednost, časna i ugledna mjesta, s kojim se misli biti zadovoljan, sve to čovjeka samo uznemiruje. Jednom riječi zgoda i sjaj, časna i ugledna mjesta premda nam omogućuju mnogo ipak nam ne nogu sreće povećati. čovjek se ne smije primiti onog mjesta, za koje nije dorastao, jer visoki dostojanstvenici, ako ne budu stekli sposobnosti za svoja mjesta, u koja su uprte oči svega svijeta, moraju se stiditi. Glup bogataš u onom svom sjaju sliči čovjeku, koji se popeo na kakvo visoko mjesto, pa kako on vidi one dolje u nizini malenim, tako i oni njega odozdo vide malena. Čovjek nesposoban koliko god će visok stepen postignuti, koliko god će se visoko popeti, to­ liko će se poništiti i nisko pasti. Odlična mjesta, bogastvo i sjaj pristoje samo ljudima, koji su sami od sebe veliki. Ali takovi ljudi nijesu pohlepni za tim mjestima, nego ih oni ustupaju opet drugim, koji su od njih sposobniji. Nu ovim ne ćemo da naružimo i ponizimo visoka i odlična mjesta, nego hoćemo pokazati, da za njih treba postići spo­ sobnost. Više puta pohlepa, koja goni čovjeka za visokim mjestima, udalji ljudski ugled s pravog puta, pa ga natjera, da pogje ružnim i nedopuštenim pravcem. Stoga se pametan čovjek, koji ovo promisli i promozga, mora tješiti, što nije za tako visokim mjestima pohlepan. Takav čovjek će od tog odstupiti, kad promisli, da mora svoju čast i krijepost uništiti i da mu valja Karlo V. predajući krunu i,prijestolje svom sinu taj svoj sjaj kurisati i podignuti na ruševinama kriFilipu n . reče mu pred Bvim dostojanstvenicima i ve­ jeposti, dok postigne takav čin. Stoga ne moramo žaliti, ako nas nije sreća uz­ likašima: „Eto sine, stavljajući ti na glavu ovo cvijeće puno bodljikavog trn ja i ovu nakićenu krunu, što se digla na visoka mjesta, na koja su se uzdigli koje na oči čini tako sjajnom, navaljujem na te težak to­ kakvi ljudi bez sposobnosti i bez ploda. To je za nas var. Ja nijesam za svega svog vladanja ni jednog časa bolje t. j. time nam nije sreća učinila krivo, nego dobro. �60 BEHAR Neki ministar financija u Evropi silno se oboga­ tio državnim novcem. Razgovarajući jednom s nekak­ vim naučenjakom, reče: „Ja mislim, da bi čovjek morao imati veliku srčanost, da ponizi bogastvo." Naučenjak mu na to odgovori: Varate se gospodine, to ste krivo rekli. Zapravo da se nešto tako rekne, dosta je, da se promotri u čijim se rukama uopće na­ lazi bogatstvo1*, Bolje je i neznatno bogatstvo, koje je skupljeno krijepošću i vjernošću, nego nebrojeno blago, koje je nakupljeno nasiljem. Nekog njemačkog državnika podsjete, da bi mo­ gao steći stč hiljada dukata, ako bez kraljeva znanja dokine jedan porez. Na tu primjedbu odgovori o n : „Imao sam do sad dosta zgodnih prilika, da stcčem silno bogatstvo, ali nijesam nikad ništa pronevjerio. Ne mogu ni pod svoje stare dane svog đosadanjeg pravca i naravi promijeniti". I zbilja kad je umro nije se u njegovoj blagajni našlo, nego 600 dukata. Kakva ljepota može biti u bogatstvu, kad ono svog sahibiju samo u brigu baca? U istinu ko ne bi znao, da bogatstva, koje je stečeno nepravdom i zulumom, brzo nestane i kad malo dulje potraje, opet je od ,njeg vrlo mala korist, a ako pregje s koljena na koljeno, teško i vrlo malo, da istjera do trećeg pokolenja. Premda nije ni šeriatom ni pameću zabranjeno čovjeku, kad može i kad ga sreća prati, sakupljati imetak i obogaćivati se, ipak je mimo granicu suviše gledati skupljati imetak, osobito, pak nasiljem gasticati, zabranjeno je i po šerijatu i po pameti. Želja, da se obogati češće škodi krijeposti. Jedan stari hebrejski filozof veli: „Ne može ni­ kako biti bez grijeha čovjek, koji je preko mjere pohlepan i koji se je zdao za sricanjem bogatstva. Zlato je mnogog bacilo u bijedu i nevolju, a njegov je sjaj bio u mnogomu uzroku propasti." Nu kad čovjek mogne .bogastvo lijepo upotrije­ biti, onda je ono veliki nimet (blagodat), ali je r to mnogi ljudi ne mogu učiniti, dokazano je iskustvom, da je više puta bilo bogastvo samo na štetu. U istinu čovjek više puta samo zbog svog bo­ gatstva zabludi i propadne, a uz to se zdade raskalašenosti (nevaljalštini). Stoga bi za ovake ljude bolje bilo, da nijesu imućni ni bili. Koliko je ljudi na svijetu, koji čine nepravdu fukari, s dana na dan povećavaju svoje uživanje i raskoš i provode se u koje kakvoj 'besposlici, injesto da svojim bogatstvom potpomognu potrebne, da rastužena srca utješe i svojom krijepošću steku priznanje. Za naše prave potrebe dosta nam je umjereno bogastvo. Tražiti više nego nam treba to izgleda upravo pokazivati se i veličati sama sebe. I Kad čovjek mogne odbaciti nekorisne stvari * besposlice, može onda s malom stvari biti bo*rat *** 1 dovoljan. 6 ' zaĆovjek kad imadne samo ono, što mn n isti treba i bez čega ne može biti, pa onda od tog još ^ bogatstvo traži, onda je to pohlepa i lakoinost ili i budalaština, jer čovjeku što god se više povećava zgoda, to on prema tome uvećava svoje troškove * hire i onda ih mora — htio ne htio — izvršavati Koliko je stvari, koje ne trebaju, a čovjek ih drži za potrebne i ima volju, da ih nabavi; đočim ako čovjek s malim bude zadovoljan, biće onda i s malim imetkom bogat. U tom je stari grčki filozof Diogen prekoračio granicu umjerenosti, ali se ipak mora na umjeren način pouka uzeti iz njegova postupka. To nam svjedoči i onaj dogagjaj: Čitav imetak ovog filozofa bilo je jedno prazno bure u kom je on stanovao, jedna dagarica i jedan čanak, u čemu je jelo držao i jedan tas iz kog je vodu pio. Hodajući jednog dana, vidi gdje jedno čobanče pije vodu iz ruku. On na to reče: „Ne treba mi ni ovaj tas,a i baci ga. Aleksander Veliki đogje jedanput Diogenu, da ga posjeti, pa mu tom prilikom rekne, da traži od njeg šta želi. Diogen se u taj mah sunčao u svom buretu, pa zamoli Aleksandra, da mu svojim sjenom ne za­ klanja sunčanu toplotu, a ostale njegove ponude odbije. Na to Diogenovo ustezanje reče u čudu Ale­ ksandar: „Da nijesam Aleksander, bio bi Diogen1" Jednom grčkom filozofu poslao je Aleksander Veliki golemu svotu novaca'kao dar, ali on to ne htjedne primiti. Ljudi, koji su donijeli te darove rekoše mu konačno: „Ako ne ćeš uzeti sebi, a ti ih barem uzmi svoj6j djeci." —■ „Ako budu moja djeca pametna, reče im on na to, biće' im dosta moj imetak, a ako nijesa pametna, onda im je i to suviše." Eto kako se vidi iz ovih primjera bogatstvo je uopće samo gizđa, koja nije čovjeku nikakva potreba, nego mu može još prouzrokovati štetu i propast. Uz to se mora još i to promisliti, koliko ona ve­ lika bogastva donose brige i glavobolje. Jednog dana đogju Hazreti Aliji sedmorica ljudi i upitaju ga zajedno, da li je bolja nauka ili bogatstvo. Hazreti Alija im odgovori sve sedmorici na po se i to ovako: 1. ) Bolja je nauka, jer opstoji otkako je s stvoren. 2. Bolja je nauka, jer ona čuva svog vlasnika, a vlasnik mora čuvati svoje bogatstvo. 3. Bolja je nauka, jer rutu čenjaka svako poštoje, a bogataš ima mnbgo neprijatelja. 4. Bolja je nauka, jer sio god se ona više troši, to veća biva, a imetak ako se saviše troši, nestane ga. 6. Bolja je nauka, jer se blago može ukrasti nauka ne može. �I BEHAR 6. Bolja je nauka, jer se blago stojeći izgubi, a nauka postane još zrelija. 7. Bolja je nauka, jer blago čovjeka u brigu baca, a nauka ga prosvjeduje. Bogati ljudi, pa makar im ne znam koliko bogastvo bilo, moraju ga jedanput ostaviti i mora im to biti teško. Kad čovjek, koji je nešto imao, seli na abiret, žali i place za onim svojim blagom. Zbilja kako je gorko i teško ostati bez onoga, što ti je za života bilo srcu priraslo. Koliko god je život drag i sladak, onako se je teško i gorko rastati s njim. Najueeniji vladar na svijetu Sulejman-pejgamber (a. s.) najbolje znajući, kako je zgoda uopće ništetna i koliko je sretniji umjeren život od svijub blagodati,, ovako je molio Boga (dž. š.) „O Bože! Ne daj mi ni potrebe ni bogatstva! Milostivo mi podaj samo ono, što mi je potrebno za moj život, da u bogatstvu ne budem toliko zaslijepljen, da Tebe zaboravim, a da zbov « r omaste a ne budem prisiljen uzimati tugje!" I zbilja ako 8e pravo promisli, kako god može čovjeku velika potreba škoditi, tako mu može preko­ mjerno bogatstvo prouzrokovati propast. Osim toga potreba čovjeka prisili na tužakanje i nezahvalnost, a bogataše njihovo bogatstvo natjera, da budu tiuge i ro­ bovi svoga nagona i strasti. Kako bogatstvo i sjaj čovjeka zaslijepi pa zabo­ ravi Stvoritelja i svoje dužnosti, tako ga siromaštvo potišti i ponizi, pa ga natjera da počini zločin, ako mu prava vjera ne bude u pomoći, pa ga ne uzvisi i ne očuva. Stoga je najpraviji put naći se megju bogatstvom i siromaštvom, a udaljiti se od pretjeranosti u svačem. Koliko god je zgodnim lahko potpomagati po­ trebne i činiti dobra djela, ip&k u tom imadu dosta zaprijekai poteškoća. Ona labkoća, koja nam pruža pri­ liku, da izvršujemo naše pohote i unutarnja nagnuća tako je opasna, da je mnogo bolje, da molimo Boga, da nam ne daje bogatstva, koje nas u tako ogromne opasnosti baca. Stoga i mi kao i Hazreti Sulejman (a. s.) molimo Boga, da nam ne daje ni bogatstvo niti siromaštvo, nego mudrost i nauku. Ovdje donosimo za pouku dovu Sulejman pejgamberovu (a. s.), koju je učinio Bogu (dž. š,), kad se je popeo na prijestolje: „0 Bože ! Kad je već Tvoja volja, da se popnem na prijesto, onda Te molim, da me obdariš sposobno­ stima pravedna vladara. Daj mi bistru pamet i pra vedan sud, a od svega najviše da mi srce bude puno božijeg straha, koji je temelj mudrosti! Vladari svijeta mogu vladati državama samo naukom i mudrošću. Beže! koji si 6tvorio i ukrasio naukom i mudrošću ovaj svemir, koji predočnje i dokazuje Tvoju bezgra­ 61 ničnu moć i veličinu; koji toliko v j e k o v a u savršenom redu upravljaš ovim svemirvom Svojom mudrošću, kojoj se ne može ni začuditi, kad se vidi i koja u potpunom svjetlu dokazuje Tvoju vječnu moć; Ti mi podaj makar mali dio one Tvoje mudrosti, da me prosvijetli u ovom mraku! Ispravi mi u ovom vrtlogu, koji me je zao­ kružio, moje pogrešne korake! U kratko nauči me svemu onome, što mi treba, da budem Tvojim ugodnikom Iu Bog mu je tu dovu uslišao, i što mu je dao mudrost i nauku, obasuo ga je još raznim nimetima i od jedanput ga učinio prebogatim. Mudrost nabavlja sve one stvari, koje čovjeku trebaj u, da sretno živi, a nadomješća mu ono, što mu manjka. Ništa se ne može mjeriti s mudrošću, i nimeti ovog svijeta ostaju ništa pri mudrosti. Hazreti Sulejman (a. s.) veli: „Čemu su neznalici blagajne, kad za njih ne može kupiti nauke ni mudrosti." Neki mudrac savjetuje svog sina ova^o. „Sine! Traži nauku u mladosti, da stečeš mudrbst! jer će te ona pratiti do starih dana. Srcem i dušom traži nauku i mudrost! Istražuj ih najvećom pomnjom. Ako tako uzradiš i tebe će vazda mudrost sretati." Naučenjak i mudrac sretni su i pribrani na obadva svijeta. Tu su istinu i pogani (medžusije) svojom pa­ meću k uvigjavnošću znali. To nam'objašnjuje crticakoju je sastavio jedan sljedbenik Platonove škole: On veli : „Jednog dana dogju u skupštinu grčkih naučenjaka idoli bogatstva, pohote, (šehvet) zdravlja i naobrazbe i kažu, da im treba odrediti po jedno mjesto prema njihovom utjecaju na ljudsku sreću, Najprije obrazloži bogatstvo svoju znamenitost i veličinu, te time zamažu oči sudcima. Na to progje naprijed pohota, pa reče; „Jedina je svrha bogatstva, da služi ljudima pri izvršavanju njihovih pohota.“ „Slast najvećih uživanja, svih veselja i sreća po­ staje bež mene gorkau, odvrati zdravlje. Pri kraju poče naobrazba: „Da nije mene ne bi ni bogatstvo, ni pohota ni zdravlje trajalo. Oni, koji ih ne znaju dobro upotrijebiti, propadnu," i time ušutka sve druge. Na to su za sve četiri odregjena mjesta i to na prvom naobrazba, na drugom zdravlje, na trećem pohota, a tek na četvrtom bogatstvo." I zbilja je naobrazba ona, koja je zaslužila, da dovje na pivo mjesto, jer je ona jedina, koja čovjeka i .ii sretnim i na ovom i na onom svijetu. Naobrazba nas uči, da bogastvo dobro i umjereno upotrijebimo. Naobrazba ublažuje nam ogorčenje i tugu, a ulijeva nam nadu za bolju budućnost. Naše želje ograničuje u onoliko, koliko možemo snositi. Dokazuje nam, da naša sreća ovisi o valjanom izvršavanju naših dužnosti. Naobrazba nam donosi srcu veselje i daje nam pravo mišljenje, koje je sa ljudskom savješću usko skopčano, pa bilo u svojim sretnim danima, bilo u danima tuge, od nas se ne rastavlja. Stoga ,e �62 BEHAR zbilja pravi sretnik, koji mogne steći mudrost i nao­ brazbu, Čovjek može samo na putu sabirajući. nauku naučiti, kakve su i kako izvršuje naobražeui čovjek svoje dužnosti i kako se djelom dokazuju istine, o ko­ jim smo ovdje govorili. Svi postupci i razgovori čovjeka koji bude na taj način odgojen i naučen, biće prava slika utjelovljene mudrosti. Ili je bolje znati, ili im ati? made mnogo hadisa, koji nam svjođoče, da je bolje znanje, nego imanje. Jednom prilikom rekao' je naš pejgamber (a. s. v. s ,) ovaj hadis: *Ene medinetul Umi, ve Alijjun babuha*, — ja sam grad znanja, a Alija je njegova kapija. Kad su hariđžije čule za taj hadis, veoma ih iz­ nenadi i razočara u njihovim raskolničkim tvrdnjama. Jednom se sastane deset haridžitskih prvaka, pa od­ luče, da odu sve jedan iza drugoga pitati hazreti Aliju za jednu te istu stvar. Ako im dade svakome naponase uman i različit odgovor, da priznadu hazreti Aliju za alima (učenjaka). Pitanje je bilo: Ili je bolje znati, ili im atif Odgovori su slijedili ovako: Prvome'. Znanost je miras (baština) od p&jgambera (božjih poslanika), a imanje je miras Karuna, Šedada, Firauna i drugih asija (silnika). Drugome'. Znanost tebe čuva, a ti si imanju čuvar. £ Trećeme: Učen čovjek imade mnogo —ijatelja, a imućan neprijatelja. Četvrtome: Kad znanost daješ ona se povećava, a kad imanje daješ ono se umanjuje. Petome: Znanost čini čovjeka veleđušnim i odlič­ nim u društvu, a imanje lakomcem i poniženim. Šestome: Učenu ne može niko znanja ukrasti, a imućnu može. Sedmome: Učen će na sudnjem danu imati šefaatčiju, a imućan će biti pitan od kud mu imanje i kako ga je stekao. Osmome: Znanje s vremenem ne može propasti a: imanjo može. Devetome: Znanost dušu rasvjetljuje a imanje pomrčava. Desetome: Znanost čovjeka čini pobožnim, a imanje bezbožnim. Hariđžije iznenagjene mudrim odgovorima pri­ znadu. na koncu hazreti Aliji veliku učenost i poprime islam Hasan Nametak. P6sL Efdfli-ul-S’mali es-saamu. H adisi Šerif ovjek od svoje naravi naginje i teži za svim onim,1što nije dopušteno. S toga: suzbijati svoje pohote od svega što nije dopušteno znači živjeti po Božijoj zapovijedi. Bog dž. š., dajući ljudima pravu i čistu « vjeru, odredio je megju ostalim dužnostima i ‘j/fc* jedan farz, koji će ih od tih nevaljalih težnja i (i? hira sustezati. Taj farz jest post.' Post čini čovjeka pobožniln i napućuje ga na dobra djela;, to uništuje ljudske pohote (šehvet) i težnje za uživanjem, pa ga time odvraća od svakoga zla i nevaljalštine, i predstavlja mu ovaj svijet i nje­ gove ljepote ništetnim i prolaznim kakve i jesu. Što čovjek više posti, to mu uživanja ovog svijeta postaju odvratnija, a to ne samo što će ga sustegnuti od sva­ kog zla i nevaljalštine, nego će mu još olakšat i svakidanju brigu za opstanak na ovom svijetu. A to su sve povodi i uzroci ćudoredna života i pobožnosti. Po tom je jedan veliki božiji niinet, što nam je farz učinio post, tim više jer sve što čovjeka odvraća od zlih djela, mora biti sveta.dužnost. Čim čovjek više čezne za nečim, tim mu je teže to napustiti, a čovjek je najviše pohotan na jelo, piće i t. d. Kad se čovjek privikrie, da to dvoje napusti i u tom pogledu olakša sebi, da bude pobožan, onda mu je gotova stvar, da se privikne na vršenje ostalih vjerskih dužnosti i da onda u svakom pogledu bude pobožan i dobar. Postom dogje čovjek u red pobožnih ljudi (zumret-ul-mutekin) jer je post njihov prvi znak.1) Post je bolji i uzvišeniji ibađet i od samog na­ maza, jer on djeluje na čovjeka i tjelesno i duševno, dok namaz samo tjelesno i jer niko ne može postiti samo za to, da se u ljudskim očima pokaže dobrim i pobožnim, dočim to može biti i u namazu i u zećatu.1) Čovjek ili postio ili ne, ne može se na njegovoj vanj­ štini nikakav znak primjetiti, nit' se može postom na �I BEHAR ma kakav način pokazivati, dočim mu je to moguće, da se po džamijama namazom ističe i da zećat javno na očigled svijetu dijeli kako bi stekao glas pobožna i darežljiva čovjeka. 13 kratko rečeno u postu nema murajiluka ni nifaka, dok u drugim ibađetima može biti. Post je odregjen uz mjesec Ramazani šerif, jer je taj mjesec postao najuzvišenijim i najpribranijim nad drugim mjesecima u godini i to s toga, što je u njemu kur-ani azimuššan nazil bio«) Bog je dakle od­ likovao Ramazan najvećim dokazom Svoga božanstva (rubfibijjet), što je u tom mjesecu poslan Kur-an a. š. S toga se dade vrlo lahko u sklad dovesti, da je bilo shodno, da ga još odlikuje i jednim od najvećih zna­ kova našega robovanja Njemu (ubudijjet), a taj je post. 63 nici drugih pejgambera, koji su takogjer bili zaduženi postom, izmijeniše ga preinačile ili ga sasvim napu­ stile.1) Ittekasii ahb&rehum ve ruhbanehum erbkben . . . . Bog dž. š. naregjujući nam, da postimo, kazao nam je tom prilikom da ga i tekbir činimo i da mu budemo blagodarni na Njegovim bezbrojnim nimetima Da vršimo i ovu drugu uzvišenu zapovijed, -naime da ga tekbir činimo moramo dokazati zborom, vjerovanjem i djelom. Zborom ćemo dokazati, ako budemo priznavali i spominjali Njegova božanska Svojstva (šifat) i Nje­ gova lijepa imena, a budemo mu nijekali sve ono što Njegovu božanskom biću ne dolikuje (od čega je munezzeb) kao Suparništvo, • društvo, porod i opće svaku sličnost sa stvorom. Ako ovo sve budemo iskreno i sa srca priznavali, onda ćemo ga odmah time i vjero­ vanjem tekbir činiti. Djelom ćemo udovoljiti toj božijoj zapovijedi, ako budemo savjesno vršili svoje dužnosti prema Njemu, naime posteći, klanjajući i t. d. Samu riječ Ramazan tumače arapski filplozi na razne načine, ali izgleda najprikladnije, da dolazi od korijena remđa, što znači kišu, koja padne pred jesen i očisti zemlju od praha, pa kako ova kiša opere ze­ maljsku površinu, tako Ramazan opere muslomanska Taj tekbir ipak ne može biti savršen, dok čovjek tijela i očisti njihova srca od grijeha.1) dobro ne upozna Božiju veličinu i moć i dok ne bude uvjeren, da je Bog dž. š. mnogo veći, nego što to Bog ~dž. š. tako je milostiv, pa nije htio Svojim slabi ljudski um može shvatiti i svojom riječi opisati. robovima ni u ovoj dužnosti dati velikih poteškoći, da Kad to upozna, biće onda uvjeren i o Njegovoj nei­ uzmognu ovaj farz savjesno izvršavati. Tako nije od­ zmjernoj milosti, koji nas je uza svu svoju veličinu, redio, da uvijek postimo, nego samo jedan jedini mje­ moć i bogatstvo obasuo tolikim nimetima i kazao nam sec u godini; dozvolio je, da bolesnici i putnici n mo­ pravi put k istini i spasu. Za to mu onda mora čovjek raju postiti u odregjeno vrijeme — uz Ramazan, nego neprestano blagodariti i zahvaljivati, koliko mu njegove neka toj svojoj dužnosti uduvolje u drugo doba kad slabe ljudske sile dopuštaju. im to bude moguće. Još su u tom razne druge polakšice, o kojima na dugo i široko raspravljaju naši fiBudimo Bogu za to zahvalni i molimo Ga u ovim kuhski ćitabi. Treba se samo malo zadubiti u ovu od­ mubareć danima, danima, kad je On Svojim robovima redbu, pa da se vidi božija milost u svom pravom prosuo toliku milost, molimo ga vruće, savjesno, da svjetlu. Pravo veli o tom Kafal, tumačeći ajeti kerim, vršimo svoju ropsku dužnost prema Njegovoj neiz­ kojim je farz učinjen post: mjernoj milosti, a On nam je blizu, čuje naše mo­ litve, uslišaće ih!.. . . „Gledajte čuda, kojim nas je Bog dž. ž. upozorio Fehint Spabo. na prostranost svoga fadla i rahmeta u ovoj dužnosti!“ U pogledu olakšica za bolesnike i putnike veli jedan hadisi šerif: To je sađaka, koju vam je Bog udijelio, pa je i primite od Njega. Nije Bog samo nas — Muhamed pejgamberov umet — zadužio ovim farzom, nego post bijaše sveta dužnost svim narodima, koji su i prije Alejhisselama živili, a imali pravu i čistu vjeru u Boga i Njegove pejgambere. Bog nas je o tom u Kur-anu obavijestio, da lakše i s većim oduševljenjem primimo tu njegovu zapovijed, jer svaka dužnost čim je općenitija t. i* čim je njom više svijeta zaduženo, tim je lakše snositi u društvu s drugim. Mnogi ti narodi i sljedbe­ ') Fahruđin Er-Razi: Mefatih-ul-Gajb n. 170 i d. ') Šemsucldin El-Fenari: Fnsul-ul.Bedai’ S76. F . Er-Razi: Isto. T) Ibidem l) Ibidem. �BEHAR 64 „Pobratimstvo" (Pism o uredništvu.) . . . Quem deus per dere vult — dementat prins. Omer beg Snlejmanpašić-Skopljak, Osman, A. Gjikić 1 S. A- Zarabegović izdali su ovih dana u Beogradu zbirku pjesama pod naslovom ^Pobratimstvo*. Zašto su se tri mlada „pesnika* odlučila, da u zajednici izdadu plodove „svoje* muze, to nam nigdje ne kažu, ali. ko god pročita ovu najnoviju srpsku hlestokovijađu, u vidječe svrhu i cilj ovog udruženja i tog vajnog srpskoga „bratimstva*. Sve pjesme ove zbirke — a ima ih sedamdeset i pet — gragjene su po jednom ka­ lupu, zadojene jednom mišlju, a sve u skupu manife­ stiraju svesrpsku ideju „Velike Srbije1* Du-anova ka­ libra, koja se stere od Triglava do Carigrada, od Dunava do Jadranskog mora, i mi možemo mirne duše reći, da ni jedan srbijanski šovinista nije tako zanosno, tako gorljivo obradio tu utopističku misao, kao gornja tro­ jica „srpskih pesnika Muhamedove vere**. — Les extremes se touchent. I makar da ovakovi pojavi nijesu rijetki u srpskoj literaturi, jer „Devesilje- , „Dahire“, „Almasije** dnevice niču na polju srpske literature, kao gljive na barovnu mjestu, to se ipak „Pobratimstvo1* n ora smatrati kao posebni pojav, kao signum temporis nezdravih duševnih i društvenih odnošaja. čitajući pjesme „Pobratimstvo “ mi smo se morali i dva i tri puta povratiti da vidimo natpis knjige, nevjemjući svojim očima, da su na toj zbirci otisnuta t* musli­ manska imena. Ne zamjeramo niti izpitujemo ičije narodnosno uvjerenje, ali ipak nijesmo mogli vjerovati, da ima i jednog muslimana, koji bi se tako zaboravio te makar za čiju volju pogazio tradicije i svetinje svoje vjere i svojega naroda. Ali na žalost evc pred nama je knjiga pjesama, — „Pobratimstvo**, na kojoj su potpisana tri muslimana, a ta knjiga, to „Pobratimstvo** jest pođal insult i drska pogrda na uspomene i tradicije nas bosansko-hercegovačkih muslimana, pa i same islamske vjere. Eto to nas je natjeralo, da pi­ šemo o tom najnovijem srpskom pamfletu sa ozbiljnom opomenom, neka se već jedan put manu tog gadnog zanata i navala na naše svetinje, jer ćemo inače biti prisiljeni, da tražimo skrajnje sredstvo, da se pre­ priječi importiranje takovog blata sa beogradskog Kalimegđana u našu domovinu. U „Pobratimstvu ** na prvom mjestu dolaze pjesme Omerbega Sulejmanpašića-Skopljaka, a za živo čudo te su pjesme i najbeternije. Omer beg je u svojim pjesmama prava srpska junačina, on reže i siječe na S.T? strane, te čitajući te pjesme ne znamo bili se lju­ tili ili smijali, jer kad ih čitamo, čini nam se da je pred nama Miloš Kobilić, a kad pomislimo na sama pjesnika i nehote se sjećamo Homerova Thersita. . . . Osim toga do sada smo mislili, da je istinita ona: poeta nascitur, a sad vidimo eto, da može čovjek preko noći i pod stare dane postati „pesnikom*. — Takova čudesa samo „Srpstvo- stvara. Dakle promatrajmo i mi Omer bega kao srpskoga „pesnika* i „junaka*! v. . Omer begu je srpstvo jedina sreća, on za srpstvo živi, za njeg će i umrijeti, to je nebo pred kojijem on pada, Veličanstvo, kome se on divi: „ T t st nebo pred kojijim padam . / lijem te Veličanstvu divimu . Da li je slobodno tako govoriti jednome musli­ manu, to je drugo pitanje, ali pred „srpstvom* mora da sve izčezava. Omer beg kao srbin ima i svoje srpske želje, a te su, priznat mu se mora, baš srpsk i srbijanske. Noć je, — zviezde sjaju — pa i mj e ® je tu — (nije li to divno?), sve spaVa i miruje sam naš Omer beg ne. Njega sirotana pritisle brige, on misli na patnje svog srpskoga -roda, koji ljuto cvili u ropskim lancima, pak mu „pesnik** dovikuje: „Ja m islim na te, o 'robe tužni, Sto ’no te lom i taj sraman lom — Ja m islim na te, moj rode srpski, Sto si na nehaj svijeta svom Misleći tako na srpstvo i na osvetu, „našem* pesniku prolaze dani njegova mlada (sic Ij života i jedva čeka kad će kucnuti čas, da hrli u boj, u borbu za milo srpstvo, al na jednom se s je ti: ,,A1 hora pusta kasno će doći, D a okove skidam a s njim ti ja<L“ Pomislite Omer bega, kako se razmaao na svome ,,hujgun hatu“! Nu kano da i sam pjesnik dvoji o tom srećnom vremenu, pak tužno cvili: „H oću T k ’o starac ma&t’ se mada, Dušmanškim k o sci. tupit m u rez, N a gadnom lica dažmann tvoga, Odužujuć se da vezem vez*. ,,Oh srećo, srećo, oj stigni samo, D a život dadem, da nisam rob, Bar mjesec svojim zlatice sjajem Poštenog borca hlagjani grob*. Mi Vas, nije to šala! To je junačina, koji će za svoj *rpski rod i u grob leći. — Ut figura docet! ... Nezavisnoj ući Omerbegovu srpskom junaštvu, mi ga pitamo, gdje je taj narod srpski, koji je još u ropstvu, i kojega, još dušmani tlače, a kojima Omer beg kani svojom ćordom parati gadna lica? Koje su to srpske zemlje, koje još ujedinjene nijesu, a koje Omer beg želi sjediniti i od dušmanskog zuluma izbaviti ? Po teoriji srpskih „historičara*4 u srpske zemlje spadaju ojim Šumadije i Crne Oore još i ove zemlje: BosnaHercegovina, Dalmacija, Slavonija i Hrvatska (osim Zagorja), Macedonija i Stara Srbija sa Carigradom, jer to je Dušanovo naslijegje. Šumadija je i po samom Omer begovu priznanju već slobodna, jer „Tu se diže stijeg slobode*1 a i Crna Gora, jer je to —* kako „pesnik** veli — slobodno gnijezdo srpskih sokolova, stan junaka i hrab­ rih osvetnika. Dakle ostaju još „srpske** zemlje (? !), koje danas spadaju u državne tvorbe Austrije i Turske, ali koje zemlje, po „mnijenju** Omer bega Sulejmanpašića-Skopljaka-Despotovića treba osloboditi iz dušmanskih ruku i prisjedinit ih „materi Šumadiji**, pa makar to stajalo i „pesnikove** glave. — Šta velite na to? Nije li to zamjerna požrtvovnost ? Ali idimo dalje! Omer begov sinčić, mali nevaljanac, nije tako „žestok** i „osvedočen** srbin kao njegov pesnik-babo, pak ga za oto kanda pesnik-babo kori: ,,U srećnom sanku, o, mili sine, Budnoga babe da 1’ čuješ glas: Njegove krvi, o krvi slatka, Mrziš li ropstvo, štuješ li spas?*1 I pesnik-ćaća teši se,. d a . je dobri Bog i sinu usadio ista „plemenita** čuvstva u srce, pak za to pun nade kliče: „Dušmane mrzi, a srpstvo ljubi, Tako mi sine, ti bio živ, Pane li babo u borbi ljutoj, Osvet’ ga sine, sokole siv!11 Vidite, ko bi rekao, da je onaj novovjeki Tfiersit ta- f # �65 BEHAR I kova junačina!? Neka se sakrije i Herkul i Leonida, jer im je naš Omo slavu potamnio. . . . 1 Omer beg šalje svoju pesmu po vascelom srp­ skom svetu, šalje ju i u srpsko nebo, pak joj veli: „Teška je muka robovat’, braćo, Na lica robski nositi sram, „Ustajmo braćo na borba svetu, Dušanov treba ponovit hram. Koji je to dušmanin, kojem se Omer beg osvetiti kani, lahko je pogoditi, kad znamo da na svakoj stranici srpske historije cvile srpski historićri Da li je jednom muslomanu dozvoljena ovakova isti- ni „petstoljetnog dušmana i tiranina, koji je gnječio ara, megjaz što li, pa makar i u pjesničkoj figuri, — srpski narod." Nu kanda i Omer beg osjeća, da mu mi dvojimo. Pošto je Omer begova pesma opšetala „braća" srbi (razume se oni „srpske vere") ne vjeruju srpske zemlje, i vidjela na jednoj strani patnje i vaj, potpuno i da ga još uvijek smatraju „turčinom" — a na drugoj ,,pitomu Šuraadiju, gdje se vije stijeg slo­ ergo svojim dušmanom, pak ih za to ponizno moli: bode", pesnik je upućuje u drugu srpsku slobodnu „ 0 , srbe brate, pruži mi raku, zemlju: Priznaj mi, dragi, da sam ti brat! „Poleti nebom, poleti zemljom, Poleti pjesmo, a tobom je Bog“ . „ A iftlii li vid.et lava. Za sloboda Ifo se bori. Ti poleti pjeamo moja, Onoj maloj Crnoj Gori;“ „Pa ponosi pozdrav vjerni Za rad sreće, bratskog gleda, Krv nas veže, a ne d’j J i Vjera: Hrlsta, Muhameda. Što velite, a? Moraće se i pravi srbi začuditi tolikoj slobodoumnosti jednoga „Turčina", a pop Jova Sundecić moraće se i u grobu nasmejati svome naslje­ dniku u propovedanju sloge srpskoga plemena. Mi ne­ mamo ništa protiv toga, da Omer bog slavi crnogorske „lavove" i njihova „junaštva", ali ga tek upozorujemo. da su isti ti njegovi „lavovi" i „junaci" najviše jada zadali „onome", kome na prvom mjestu kao za višu sprdnju posvećuje nekoliko verzova. Zna li Omer beg koliko je muslimanske djece, majka i žena ^aplakalo za izgubljenim babajkom, sinom i mužem, koji po ginuše braneći svoj vatan, svoju grudu zemlje od razbojničkih i hajdučkih navala tih Omer begovih „lavova"? Zna li plemeniti beg i pjesnik, da su ti njegovi „lavovi" prouzročili više jada i nevolje nje­ govoj islamskoj braći u Hercegovini, nego li cio drugi sviet? Zna li nesretni beg i pesnik, da su njegova braća muslimani na decenije dan i noć stajali pod puškom i branili svoj ’rz i obraz od razbojnika i ha­ jduka, koje on „lavovim" nazivlje? Sve to Omer beg zna, pa opet u „zanosa" svoje srpske duše obožava te „junake" ,njima se divi i u Lovćen upire oči: A ferim beže, turska te porodila majka!! Nego Omer beg se ni tim ne zadovoljava, njemu nije pravo, što sa njegova braća srbi klonuli i što trpe jaram i zulume, on hoće slobodu svom srpskom rodu, te ga u pjesmi „Ustajte braćo" pozivlje u rat ovako: „Ustajte, braćo, na noge labke, Jer ropstvu zadnji doto je ćaa! Urtajte, braćo, branite pravo, — U ljutoj borbi srbu je spasi„Čujete 1’ zraka handžara zlatnog, 6a ivekom kako poziva nas — Ustajte braćo na borbu svetu — U borbi, znajte, srbu je spas!u Pomislite Skopaljskog Herkula, kako se je nakostrušio na svom — papirnatom pegazu I Da što bolje podjarmi srpske „vitezove", pesnik im spominje dedovski jatagan, koji s&m u koricam reži i kao amanet pradedova za osvetom vapi, a onda: „Ustajmo braćo branimo svoje, Ne dajmo da nas dnšmanin tre! Kek handiar zvedi, nek puška jeći, Nek nam duimazuu od straha mra 1“ onda: Zajedno ko dva hajdemo lava Prot crnog vraga voditi rat!“ Pa onda opet'. „Ustajmo, braćo, neSal’mo krvi, Spasimo rod nam i m ili dom l* „ Čujete l kako d ju a nam pilte, Kako ih p ra ti nevolja, glod ? Vidite l kako narod nam plale, Kako ga tare tulum i ja d / “ Hoćete li od ovoga jasnijeg dokaza, što pjesnik misli ? Nečini li Vam se kao da čitate srbijanske no­ vine, koje cvile o progona srba u Staroj Srbiji i Maćedoniji, u Bosni i Hercegovini? Beže, beže, daleko si zabasao, a vjeruj mi, da bi ti prvi zakukao i oćutio pritisak srpske slobodne ruke, kad bi se — ne daj Bože! obistinile „tvoje" misli i želje u pjesmi ovoj izražene. ■— Iddio ci guardi! Drugi junak i pjesnik „Pobratimstva" jest Osman A. Gjukić. To je što znamo još mlad gimnazijalac. Držeći se sa brišćanima, počeo je za rana pristajati uz „srpstvo", a već u trećem razredu počeo pjevuckati po „B. Vili" i drugim srpskim novinama. Nu zagrijao se za srpstvo, u brzo mu je otješnjala mostarska gi­ mnazija i grad Mostar, pak je otišao u Carigrad bajagi da uči. I poštoAvaljda ni tu nije našao plodnu baru za svoje „ideje", prešao je u Beograd, odakle nam se evo javlja sa druga svoja dva brata u vajnome „bratimstvu". I njemu je srpstvo alfa i oipega, i on cvili i jaduje za svojom „tužnom" domovinom kao Marij nad razorenim Kartagom. I njegova je domovina u ropstvu i pod zulumćarima i on će ju mačem braniti. „Da te branim na tvom kršu, Gdje se jato guja spliće." U „molitvi". pesnik moli Boga, da spasi srpski narod, da iz srpstva izbavi njegovu tužnu domovinu, pak tu molitvu šalje: „Tamo, gdje se vapaj vije Majke moje — domovine- , — onda dolazi nabožna jeremijada, koja svršava : „Hoj, izbavi srpstvo moje, Od vjekovnog ropskog vaja.- Što pjesnik misli pod ovim „vjekovnim srpskim vajem" nije teško pogoditi, a i sam nam on n pjesmi „Crnoj gori" to jasno veli: „Na tvom kršu, što se k ’ neba vije, Luč slobode uvjek jasno sije„Ljuta bura petstoljetnog mraka, Ugasit jo j ne bi kadra traka* Dakle osmanlijsko gospodstvo u Bosni i Herce­ govini ža pet stoljeća jest mrak i tmina, a Crna je Gora luč slobode ! Aferim nesretni sine zemlje Her­ cegove, zar je to zahvalnost onome, koji te je u dini-. �BEHAR 66 inubin priveo, na svojim grudima hranio i uzgojio? Sram te bilo islamskog imena! . . I ovaj se poput Omerbega zaboravio do skrajnosti, pak ne zna ni šta lapurđa. U pjesmi „Oproštaj" pri­ povijeda, kako je bajagi morao ostaviti svoju domo­ vinu i patnički rod premili, pak onda završuje: , ,M kad je k n u sfjenjem tvojim Bojne trube, mila m ati , Eto sina , da za zajam, Tvom duhnann zajam v ra ti!" Tako srpska junačina, a mi ga pitamo, razumije li on smisao svojih verzova. je li on promislio sto je izlanuo ?. Tko ga je natjerao da ostavlja svoj zavičaj i da bježi u Beograd, gdje je valjda već do sada oćutio svu neprijatnost prisiljenog „bratstva". Megjutim to su njegove stvari, ali mi ga opominjemo, da ne prisvaja prava na ono, čega se je dragovoljno odreklo i nek ne zove materom onu zemlju, kojoj se odrodio. — Treći pesnik „pobratimstva" jest poznati Kara- I begović, koji je već davno proklamiaro Zmaja J 0Va za (liaša summe haša) poluboga. I njemu je srpstvo sve i sva, a najveći mu je ideal Kraljević Marko, onai Marko, za koga srpska pesma veli „da je na snopove seko turke, i nagonio ili da uz ramazan vino piju« Eto o tora Marku Kraljeviću sanja dan i noć, Marko je njegov • ideal od djetinjstva i sve što radi, ima da Marku zahvali: „I sto god 'mi mašta sačinjava, Sve to troja zraka obaajava; Blisnu prošla ava vremena d a m a I n njim a tvoja djela slavna'* I tako ide dalje, sve besnija iza pogrdnije, a mi i opet naglasujcmo, da se čudom kamenimo i skoro ne vjerujemo svojim očima, da su na tom potpisana trojica muslimana, koje jedino možemo ispričati onom starom „Quem deus perdere vult — dementat prius :u — koga Bog hoće da uništi najprije mu pamet oduzme. Vamik. U zgodan čas. ^ _ ^ ^ ija š e kao u proljeće — prije i na toliko dana, M l E može čovjek opaziti gdje se prikrčuju mubareć dani „Šehri Ramazana" Sve Be uskomešalo, sve oživjelo, sve se ne­ kako ramazanskim ruhom zaodjelc — drugom snagom opasalo. Već su davno okićene vite mu­ nare kandiljima — mukave se pronose, sadake dijele — svuda se se sprema da što ljepše zapo­ čnu ovi mubareć danu Vrijeme se bliži kuca žugjeni čas, kad — da staro i mlado pane svome Allahu na sedžde i pokaje grijehe. Ićindija okujišala. Sa bijelih bedema oglasili topovi te mubareć dane, a hiljade ljudi opremilo skromne dove svome Allahu — hiljade duša zatražilo halals, hiljade srca jednako udarilo. — Istom što je zašlo sunce za planinu — tisuće kandilja blistalo se na vitino munarama a svemirom sterao se mujezinov glas: „Allah je velik, On je vrh nas!" Pošto je sve klanjalo — izašlo iz džamije — napunili se sokaci pu­ nile se mahale — hitio svoj svome na mubareć — da mu Allah usliša dovu, da mu post kabnl učini Kroz čarobnu večer razlijegali se mahalom mili zvuci skladne pjesme, ozivao se dragi dragoj — ljudi s fenjerima izbijali sokacima, čopori djece tutnjili, čaršija ■va kao da gori, ko da se ori. * * Neka bu doba noći. Još se čula ona vreva, žamor, veselje u divnu skladu ramazanske noći i sve to dopiralo u tanahnu kula begovu. Beg sjedio sara — ogrnut samur ćurkom i odbijao guste dimove na jaserain čibuk. Ispod bijelih trepavica sumorno se dizali kapci na očima. On je čuo svu tu vrevu cijelo veselje. Čudnovate mu se misli glavom vrzle. Njegov cijeli vijek motao se taj čas u crnim gustim kolutovima dima. Gdje su oni, s kojimi je on dočekivao i provodio ove dane i noći. Nema ih, sve pod crnom zemljom. On sam osta kao osječeno drvo. Oh samo da se mogu povratiti one godine — koje prohujaše u neznan, znao bi u što l>i ih potrošio. Oh sve je prolazno, sve je prolazno. — — — I u taj mah bacio je pogled na vitu munaru, gdje su cijelu noć blistali kandilji u ružičastom s v jetlu ------------a sad eno još samo jedan zuri — kao da kaže da tu malo prije bijaše života. Jest „Zaključivao on — svega nestaje, i u času je bacio svu prošlost za legja, a njega eto baca kleta zaborav. J e s t,------- opet je zaključio, sve ga nestaje i sve ostavlja nekakav spomen da je živjelo životom kom je i namijenjeno. Još je kandilj treperio — na munari — a beg je punim srcem ganuća odcijepio dobar komad svoga imetka i u času sagradila je njegova mašta lijep raekteb i nada rila sirotinju. Sjutra dan bio je pun begov konak rodbine i pri­ jatelja, sve mu došlo na mubareć, što je učinio veliki hajir. A i sada se u begovu mektebu uči Jasini šerif za dušu njegovu. Riza beg Kapetanović �I BEHAR 67 E a m : z a n i j a. ečer je tiha, vedra i blaga, Tisućam zv’jezdanebo se šara, Tisuć kandilja treperi blista, U divnom sjaju s vitih munara. „Allahu ekber! — čarobni zvuci Nebu se dižu — šume po travi — „Allahu ekber! — Njegov Poslanik Sejjid Muhammed, Resul je pravi!" Grlas mujezina dolom se stere, Dvorogi mjesec vrhunce zlati; Kroz tihu, vedru, čarobnu večer, Svuda^ se uče hak salavati. „Allahu ekber! — Allahu ekber!" Lahorič lišćem žubori s grana, „Allahu ekber! — Allahu ekber!" — Ječi u srcu svih muslomana. Ponoć je prošla; oluja bjesni, Silne strijele pustinjom strižu, Pri kraju jednom tekije stare Zidine tamne plameni ližu. Bjesni Munja Ali iz I opet oluja, — gromovi prašte, što munju pučinom prati, one tekije stare uče hak salavati. „Allahu ekber! — Allahu ekber!" Svemirom glas se nebu talasa: „Bože, Ti dovu kabul učini — Bože Islamu ljubavi, spasa!" . . . Riza beg Kapetanovi#. Lejlei feadr. ||ad Mekom se prostirala tamna noć, vladala okolicom grobna tišina. U toj pustinji ni­ jeme noći bdile samo dvije duše, duše, koje do tada jedine bijahu rasvijetljene istinom Islama Bijaše to najveći božiji Milosnik i Po­ slanik čovječanstvu, naš pejgamber a. s. sa h. Hadidžom. Te dvije duše usred te tamne noć1 Bogu ibadet činile. Nad Mekom se sterala gusta tama, svud bila grobna tišina, a u toj nijemoj noći sanjaše Ebu Bekir Abdullat Kurejšija strašan i čudan san: Našao se na onisku humku, a pred njim puklo prostrano, skoro ne­ pregledno polje puno raznolika svijeta, muška, ženska, stara i mlada, zdrava i bolesna. U tom bezbrojnom narodu ne mogaše se vidjeti ni jedino prijatno ni ve­ selo lice; na svoj užas gledaše Ebu-Bekir kako se sav taj narod u silnoj mješavini megju se bije i tuče, jedno drugo progoni i zatire. Eno tamo vidi već hi­ ljadu puta i na javi vigjeni čin, gdje zvjerski otac bez ikakva milosrgja zakapa živu, istom rogjenu kćerku — pravog meleća, mjesto da se veseli i raduje, Što je obdaren takim evladom. Tamo podalje zvijere jedno u ljudskoj spodobi zaslijepljeno svojim širĆom para i na komade kida živu djevojku, svoju rogjenu sestru. Usred toga meteža stajaše ćaba okružena razno­ vrsnim idolima. Ebu Bekir ogorčen i ojagjen gledaše u to svoje svetište, zurio u one nepomične kipove i kao da od njih izgledaše, da se jednom prenu, da učine kraj tomu zlu i nesreći. U taj mah prišao pred jedan idol iznemogao i poget starac, vodeći za ruku lijepa i prikladna mladića u najvećem napunu svoje mladosti. Priveo ga pred idol, povalio i za čas je potekla nedužna krv i prinešena žrtva. Mladić se rastavio za uvijek s ovim svijetom. To bijaše zadnja starčeva žrtva, koju učini u svom neznaboštvu i ostade sam samcat na ovom svijetu. Ebu Bekir pogleda i za Čas prepoznade kip idola Lata, čijim se robom i on nazivao. Sve se to njemu pričinilo gadno i ružno, bijaše mu tijesno pri duši, pa mu čak bijahu odurni i oni idoli, kojima se on dotle klanjao i obožavao ih. Zamišljen i mračan gledaše Ebu Bekir tu, u svako zlo zagrezlu svjetinu, dok mu nešto bijesnu pred očima i u jedan tren obasja i čitavo polje i onaj na­ rod na njemu. Ebu Bekir trže pogled, a na onoj �68 BEHAR strani rodi se žarko i svijetlo sunce i obasja onaj narod, koji se malo po malo pridiže iz one tmine i pokloni novom suncu.......... Mjesto kavge i krvoprolića zavlada u njima ma­ hom jednim sloga i bratska ljubav. On se prenu. Sve bijaše puki sanj ali — blage zrake onog žarkog sunca ipak bijahu prodrle u najtamnije zakutke srca i uma njegova. On skoči i — za čas dva nagje se kod božijeg poslanika. A on mu reče, da je zasjalo sunce, i rasvijetlilo cijelo čovječanstvo, da su objavljene prve božije riječi, da je čovječanstvo obasjalo svjetlo svete i čiste istine Islama. U času iskra tog žarkog svjetla rasplamti srce Ebu Bekirovo, jezik mu izusti uzvišene riječi: Bog je jedan i istinit, a Muhamed je njegov Poslanik, i — od Abdullata postade Abdullah,pravi rob pravog Boga jedinog. Boga za oprost grijeha i spas duše svoje, čvrsto uv jeren, da je • Lejletul-kadri hajrun min elfi iekrin......... « * * Lejlei kadr je mubareć noć, je r su te noći ob­ javljene Alejhisselamu prve riječi Kur-ani azimuššana To je s toga najveća i najsvetija noć, i bolje je pro­ vesti tu noć u ibadetu, nego hiljadu drugih mjesecu Ova noć se zove Lejlei kadr — noć časti i ve­ ličine, jer je u njoj poslao Bog dž. š. časnu i veličajnu knjigu po časnu meleću, a narodu, koji uživa čast. Ko još ovu najsvetiju noć provede u ibadetu, moleći Svevišnjeg Alaha, postaće i on častan i ugledan kod Boga. Lejlei kadr pada svake godine uz Ramazani še­ rif, ali u koju noć, ne zna se tačno. Mi se držimo Ubef lbni Kabova mišljenja i još nekojih Ashaba i uzimamo dvadeset i sedmu noć Ramazani šerifa kao Lejlei kadr. Ebu Bekir bijaše prvi poslije Hazreti Hadidže, za njim su slijedili drugi, mala se četica spašenih po­ lagano, ali sigurno povećavala, s početka tajno, poslije progonjena od mušrića, dok najzad rulja neznabožaca i pogana ne prisili šaku pravovjernih, da sa svojim pejgamberom hidžret učini u Medini Muneveru. Tu je božiji Odabranik ljepše primljen, tu su ljudi primili spas i sad ih bijaše više, koji vjerovahu u jednog Boga i njegova Poslanika, pa mogahu i mačem u ruci odbijati navale bijesnih mušrića. S toga je dobro, ako se svaka ramazanska noć drži za Lejlei kadr, pa se svake noći ibadet čini. Bog jc milostiv, On će uslišati molbe svojih vjernih. Istina mora konačno pobijediti, — tako je i bilo. Prava i istinita vjera pobijedila je pogansku. Borilo se dugo i na više mjesta, dok nije došao čas, kad je božiji Milosnik unišao sa svojim sljedbenicima u Meku i očistio Bejtullah od poganskih idola. Ko u Lejlei kadru spomene božije ime samo tri put, stekao je neizmjerno dobro. Bog će mu za to oprostiti grijehe i podijeliti dženet onog svijeta. Noć, kada je prava Istina poput sunca zasjala na sve četiri strane svijeta, kada je Bog dž. š. po svom Milosniku i najvećem pejgamberu pokazao svemu svi­ jetu pravi put spasu, kada je objavljen Islam . . ., to je najveća i najsvetija noć, što se je igda smrkla, to je — Lejlei kadr. Kako je s početka ona šaka pravovjernih muslomana oduševljeno i sa zanosom Čekala onu najsvetiju noć, kada je Stvoritelj svijeta navijestio Svojim robo vima spas, kada se rastvara i zasvijetli nebo, kada je svačija dova makbul, kada Bog otvori vrata Svoje neizmjerne milosti, tako je zanosno dočekuje kroz trinaest vjekova čitav ehli Islam i moli Svemogućega Uz tu mubareć noć silaze meleći, da vide ljude, kako obožavaju svoga Stvoritelja i kako Mu ibadet čine. Koga zateku na dobru djelu, pozdraviće ga, a koga oni pozdrave, tome su grijesi oprošteni. I mi kao i svi drugi muslimani, razasuti širom svijeta, čekamo evo tu mubareć noć — Lejlei kadr, da se pomolimo svemogućemu Alahu za se i svoje bližnje, da ga molimo za bolje daue čitavu ebli Islamu, da nas prosvijetli i nauči svakom dobru, da nas izbavi od džehaleta i stranputice i okrene na pravi put, da nam ponovi vremena, kada su na nebu prosvjete i umjeća Bagdad i Kordova sjale kao zvijezde prethod niče, kada se iz njihovih dar-ul-uluma i medresa pro­ sipala nauka i znauost na sve četiri strane svijeta, kada su učeni hatibi i vaizi s meubera i ćursa pripo­ vijedali samo ono, što je bilo na korist milletu i vatanu I Amin,' bi-hurmeti Sejjid-il-murselin! Fehim Spaho. �I BEHAR 69 B ez glave. Uspomena. oći petka je, a u kakvi smo. Ljetna je noć i jacija već prošla, vrijeme kad se ono počnu ljudi k’o natjecati, ko će bolje zijevnuti, al u nas razgovor sve jači. San nikom ni na um ne pada. A i kako bi, kad sjutra eto sviće petak, prilika je i dan da bude lijep, a pustiće se onamo na polju do dvadeset, dvaest li i pet brzaca, pa nije ako ćeš ni za onu čobu, što je daje mladoženja Osman beg, što će prikrit konja i junaka, a ni za oni bošćaluk, već živ bio, hoće se nam da steče. Nije vjere mi ni šala, kad bubanj kucne, svirala udari, a i konj, ako će i hajvan bit, odmah ušima ko zec, a sve u te gleda, prstom upiru, koliko je kad se rekne: nema brsca kč u njega! A sabibija mu onda sve raste. Ma znaš li ti, da čovjek ne žali od svog zalogaja otkinut, pa dati konju. To ti je živa istina. Pa sad jedni ko u ruci drže za Suljina vranca a drugi — — pročulo se, negdje u nakva seljaka alat, vele, zatvorio onaj k raj; ne more, vele, s njim vam vila. I taj sad seljak doveo svog alata, da ga biva s vrancem ogleda, a i na našem polju još nije trkao. I sad jedni tu u kabvi nijesu konja još ni vi­ djeli, a jemine čine, da . . . . ama se nikom ne čudim ko Avdagi. Zakvačio ti on s Bajrom, ma zagustilo pa eto. A e.babi su oni oba, a Avdaga još više, pa što oni dalje jedan drugog pobija, to onda drugi istom vide: kakva će trka biti, i da su se našla baš dva peblivana na jednom užetu. Bajro jednako zaintačio: mudar je, veli, seljak, othranio konja, a u selu ti je sve petak i trka, pa ga doćero, kroz iglene uši da je kabil, — — a molim te njemu je i lakše konja'tako ujaračiti na selu, nego li nama na kaldrmi. Hrane izobila, polja — prostorija jedna, a u nas .. . — E, čuješ Bajro! — oduši Avdaga. Megjer ti baš ne znaš, što je konj. Ma ne umije seljak, bolan, s konjem, ne umije ; on u njeg trpa ko u vola, a konju se h o ć e -------a šta bih ti tu govorio kad vidim, da ti konja nijesi ni vidio. Sad je to opet Bajru bocnule, a on ti se prometo i kroz sito i kroz rešeto, bio u vojsci, bio s topčijama u komori, u suvarijama, bio je potvrdo u pijadi, a veli, kad bi koji put zabiti zaturili trku, da je ou binbašina konja jaračio. On opet počeo stoti put onu svoju: baška je vidiš li ti konj za jahanja, baška za to­ vara, baška za tereta, za -kola i topa, a opet sve to na jednu stranu, a brsca na jednu. _ Brate Avdaga! — nekako će on ko čisto ugodno mu, što 8e ovako podaleko zašlo. — Nek meni niko ne kazuje što sam ja očima vidio. A znaš li ti Avdaga, — na jedan put se on promijeni, — da ima konja srčanih baš ko insan! Dina mi, zastao on malo i pogeo glavu; dina mi, čuješ, a nemoj mi vjerovati, jer nijesi svojim očima gledo ko ja; zekan našeg,binbašc, ama je on otuda iz daleka, pasmine je . . . ne znam, ne smijem ti rijet, a vele da je iza Kavdaka. Kad no bijasmo u boju, ne znam kod koje ono kasabe, što sam onda vidio, aman ja rabi! Na polju, pa se nema za što zakloniti, već jednu, dvije, pa dogje i do „sungi davran“. A binbaša — — sablju je izvuko, pa ništa što će zekanu svom „ha sokole" i — —umiješa se u kaursku ordiju. Na njemu haljine gore, a on miješa, miješa i za čas izbije na drugu stranu. Ništa što haljine utrne, zekan frkne, pa opet kroz ordiju, kud on, tud trag za njim. Onaki konj da mi je, vjeruj mi. na stotinu bih smio udariti .. . Neko se u društvu nakašlja ko nekako na silu, dok se javi kahvedžija Šaban: — Da te iznese. — Nije da me iznese, već znaš li ti, a šta, šta ćeš ti znati kod svog odžaka, znaš li ti da čovjeku ruka smalaksa udarajući, a da si pješe, bi te za jedini čas svladali. — — I Bajro se bijaše daleko zanio, gotovo da suzu pusti, kad se sjeti te zgode, i pri tom skoro da i zaboravi Suljina vranca i seljakova alata i sve, o čem je i poteko govor. — Ništa I — dovrši Avdaga, jedva dočekavši, da Bajro svrši svoju zgodicu; — ništa ne treba duljiti. Pred nama je vidjećemo sujutra. — I hoćemo vidjeti Avdaga, a ja bi se okladio po tovar zobi, pa nek je pozoba, kog sjutra čphom pokriju. I razigjoše se svi redom i svi puni brige: ko će sjutra mejdan odnijeti. * Još ni zore, ni bijela dana, kad se polutamnim poljem pojaviše dvije ljudske spodobe, išli tek nogu za nogom, a još se tužnije vuklo za njima gladno konjče, utegnuto, sama oklagija. Pa jer tek opažaš da se miču sve pravcem ko po koncu uz polje, a kad bijahu u vrh polja, tu mudri seljak izvadi zob­ nicu i ustače alatu, da hajvan zna, kad poteče, gdje mu valja doći, gdje će naći gospodara sa zobnicom u ruci. Svanulo i sunce već odskočilo za sidžim, kad poče svjetina sve na buljuke, pa pojedince, pješe, na konjima, a sve u živu razgovoru o trci o bracima, koji će prvi. O drugim se malo i govorilo, vranac i alat su jedini, koji se tu takme i za Čudo o njima brigu vocle i oni, koji od njihovih gospo dara nemaju ništa osim, što evo jednim putem dogjoše. I sve se na pošljetku sleglo, samo se još čeka da telal vikne, da se konji skidaju i vođe. Kad na jedan put nikoše uz polje dva konjanika. Odmah se �BEHAR vidjelo, da su ljudi tugji. Bliže do bliže, kad ovoj svje­ tini hrupiše dvojica, ali kakvi konji, kakvi li junaci I Dva brkonje, plećati krupna oka, a stra­ šna pogleda, oružje im se prisijevalo na suncu, a k o n ji------- ne daju u se gledat. Oni, ni govorit ne umiju dobro, Amauti li su, Tatari, koja li vjera; a prolazi tuda svašta, sjetila se svjetina odmah, da su nekakvi Tatari, pošta, šta li, pa bahnuli eto u pustu čaršiju i kad su saznali šta je,- odmah i krenuli na trku. Hajde de, nikom ništa, bili ljudi onako mrki i ozbiljni, a vidi se nikom zla ne misle. U to telal: da se to biva. spema, ko ima brza konja, da se vodi niz polje. Obilježiše piku, postaviše ljude da gledaju, koji će prvi na piku, a — ko će drugi pustit konje ozdol iz tuka ko Avdaga i Bajro. Kad to Amauti sve vid­ ješe, tek što se jedan abazre na drugog, odapeše kopče, sedla padoše, a Bajro i Avdaga sobom im prihvatiše konje, da će ih odvesti i pustit s drugim. I dvadeset i šest konja krenu niz polje. Amo silan metež u svjetini, svak bi htio na piku da sobom v id i: koji će prvi zakoračit na slamu, jedni će po đrvetima, po ogradi, gore brežuljak pokriven svjetinom. Za nekoliko časaka konji istom što se vide dolje u dnu polja, još idu, dobre oči viču odozgor s brijega, još se nijesu pustili. I Amauti nekako u neko doba zameračiše i oni metnuli ruku nad oko, pa zure dolje. Čas jedan tišina, dok dolje puška, a svi vamo graknuae u jedan mah: eto ih! Nasta metež, vika, galama. Vranac prvi, nije; alat! Nije ni alat! Njihov, nije, jest! Vidi, vidi, čak neki gjogica, ama odmiče li, odmiče! Ha sokole ! Dok izbi alat, a za njim vranac, osta gjogica. Evo ti sad dva upoređila za vrancem i alatom. Arnautski viknu neko, be primiču, ha još malo i — — da hi još cigli konopac, bi oba prošli i vranca i alata. Alat jedva da ujagmi za dobar čibuk vrancu, a ona dva sve uporedo ni dva koraka iza njih. Opet silan metež. Seljak zaplaka od pusta meraka, što mu konj osvjetlja obraz, Suljo se snuždi, a Arnauti vjera je smrkoše se. Tek što pokriše alata crvenom čohom, kad stigoše i pošljedni na piku, a za njima do skora Bajro i Avdaga, oba bez duše. — čiji je prvi, po Bogu braćo ? — vikali oba hrapavim glasom. Arnauti već bijahu osedlali svoje onako umorne i sve bi tako lijepo prošlo, ama neko, — — a nikad niko ne znade: ko j e -------viknu u ovoj stisci: „varka, varka je bila!u Što bi okom trenuo Amauti padoše na svoje konje, a kad razabraše riječi onog nesretnika, istom Što pogleda jedan u drugog, u času sinuše dva handžara ko dvije ljute guje, spopadoše čohu s alata i počeše je kasapiti sve na same kajiše. U času svjetina vigje zlo, pa leže niz polje, ko je imao makar kakvo konjče, valjalo mu je tada oku zlata, jedni će u šikaru, drugi po.jem. U jedan put jedan od njih smotri Bajru u blizini i — — nož sinu, a Bajro se prostre p0 ze lenoj travi. A tada pođbođoše konje, pa poljem, ča3 uzduž, Čas poprijeko, u svjetini prava strava, ljudi se penju na drveta, zavlače u živicu, kriju u kukuruze Avdaga je kasao samim krajem polja, vidio šta je bilo od Bajre, pa se svaki čas mašao kape, sve mislio da je nema na glavi. I makar, da je čovjek već u godinama, brzo je bio na kraj polja, obazro se a Arnauti jednako krstare poljem, viču nešto, psuju, a kajiši crvene čohe još im se vijaju iznad glava. Avdaga jednako kasao, kasao, a gledao za se i na jedan put posrne, pa koliko je dug preko — svoje vlastite bike, koja se bijaše uvalila u lokvu i u čudu gledala svog gospodara. A njemu nešto malo i ođlahnu kad smotri svoju biku. „Dragi hajvane" promuca on u sebi i šćaše da je zagrli baš ko svoju rahmetli nanu što bi malešan grlio, pa da se s njom uvali u lokvu, ali ni tu — ne smjede, jer oni eno tutnje poljem, a čini mu se, da su baš za njim uperili. Davranisa se, pa opruži puteljkom i brzo se do­ grabi prvih kuća varoških. Dok do prve kapije, i negledajući čija je, upade u avliju, p a ------- pod basamuke. Kokoši zakakotaše, ko ne navikle vidjeti tako štogod pod basamacima, u neku počeše se kupit oko njeg, h horoz bijaše baš zaleputao da će zapjevati, što je Avdaga iznio živu glavu, kad ispred same kapije tutanj korjskih kopita, sve se ori. Avdaga čini mu se poče mrijeti. Konji protutnjaše i kad nesta topota, Avdaga Bogu šućur učini, a onda nije branio ni horozu da pjeva. Arnauti protutnjali pustom varoši i Čaršijom i nestalo ih, a svjetina se još jednako odmarala po kućaina, pod basamacima i kojekuda. Tek iza podne p 9 Češe neki izbijati u čaršiju. I s početka nekako plašljivo, a kasnije se smijali kako je svijet strašiv. Svaki govorio, da je iza trke „otišo" kući. I već skoro da mrak pane na zemlju, sve ko što je i bilo, a Bajre, Bajre još nema. I Bog zna da bi siromah i zanoćio na onoj ledini, da čobanče nečije nije nagazilo na njeg. Kad opazi čovjeka, gdje leži u travi, prigje i poče ga buditi. Kad ga lijepo prodrma, on progleda. Prve mu riječi bijahu: — Jesam li ja mali, bez glave? — Kako bez glave, udario Mali u smije. Ustani hajde, mrak evo sad će. I Bajro sve polako dizao glavu, ustajao, a sve sijevao očima na sve strane. Onda se objema rukama prihvatio glave, i zbilja bijaše traga, od arnautskoga noža: presjekli mu burmu jednu u šala na glavi. Tada se digo i ko slomljen otišo kući. Liječio se nekoliko dana, strave mu saljevali i za heftu ne bi ni čem traga, ali — — čobanče alčak kazalo negdje, pa svijet ga uze dirati i sve do smrti njegove govo­ rili : kako će čovjek biti živ, a bez glave. Edhem Mulabdič. �I __ ______________________________ BEHAR Zagonetke. Odgonetke. Čudna pitanja zadao Ded .0 1.) K oji je varoS svako? u oku? 2 ') Kbjp. gora trči? 8 .) Koju varoš jednim korakom prekoračiš 4 .) Koji grad nikud ne do ostariti 6 .) Gdje je -la v gazda, a tu ga nikada nema? 6. ) N a kojoj varoši svak sjedi? ) Koji ti grad otvara tvoju vlastitu kuću? ) Iz kog se mjesta djeca najviše kamenom bacaju? 9. ) Koja je varoš neprijatelj iujevima? 10.) Koji čovjek treba da se postavi na glavu, da postane drvo 7. 8. od Šcmsudlua. a a a a 1 a a d d 2 g k n n 3 r r n u 4 3 4 1 .) životinja, 2.) rijeka n Bosni, 3.) varalica, 4.) grad u Ugaskoj. Računska zagonetka od A . B je le v c a iz Mostara. Naletiln jato gusaka, susrela ih jedna guska, pa rek:a: „Selam alejćsto gusaka," a one joj rekle: „Aleju* selam, nije nas stotina gu­ saka, da nas je još ovoliko i pola i četvrtina i ti jedna, bilo bi nas stotina." Koliko ih je bilo? Slovčana zadaća od D žem ala. a a a a a vrata bilja a a a a A žen. koš. ime a a a a a zametak bilja a a a b b deblo h b b 0 d komad drveta d e • e « dom, životinja e e & i i novac i i i j k južno drvo (plod) k k k k T k 1 1 1 1 m ir početak rijeci 1 poljki posao m mjesto u kući 0 primorski grad m m » 0 r r r r rijeka evropska ■ B š t t stanje atmosfere T V V t T V * h j v ▼ Odgonotka „čudnih pitanja" od Dede iz 17. br, Behara: 1. Nojoj, 2. riba-ribar, 3. sova-ovas, boš sob, 6 . lnika-luka, f>) kolar-kola, 7. kos-os, 8 , p&s-pas, kftm-kum, 10 kos-koš. Odgonetnuti: A šut Omer i Fehim Baščaušević, učenik trg. škole oba iš Sarajeva, „Orasica" iz Posavine i Dedo. Odgonetka zago netke od Selima iz 17. broja Behara: 1. Ruš čuk, 2 bajram, 8 . Nomadi, 4. Sumava, 5. kavazi, 6 . Afrika, 7. kordun, 8 . aterira, 9. stršen, 10. kremen, 11 britva, 12 lsmeta, 63. fu­ kara, 14. Smirua, 15. studen, 16. stablo, 17. opanak, 18. slikar, 19. groblje, 20. kaš ka, 21. sotona, 22.) valija, 23. istina, 24. Okrina25. Nevada. Crni kvadrati: Ramazani ie r if mubarek olsun. Ođgonetnuli: Ašik Omer i Šemsnđin iz Sarajeva i „Dedo". „I s la m I k u lt u r a .“ Za g o n e t k a 1 2 71 U „ L e to p is u " Matice, srpske od godine 1892. i 1893. izišla je razprava prof. Milana Nedjeljkovića pod naslovom: »Islam i njegov utjecaj na duševni i kulturni razvitak 7iaroda mu.« U ovoj. je raspravi pro­ fesor Nedeljković grubo napao na Tislain njegove svetinje, poričući mu svaki uslov za uljudni život i kulturni razvitak, Kad je ovo izišlo u pomenutom ,,Letopisuu, ja sam dva tri puta u novinam upozorio u nadi, da će se naći koji od naših pozvanika, koji će na to odgovoriti i znanstveno oboriti neosnovane tvrdnje jed­ noga Nedeljkovića, ali je od toga prošlo i godinu dana a nitko se ni maknuo nije. Da protivnici ne bi re k li: tko šuti, priznaje, latio sam se sam po>sla, da prema svojim slabim sposobnostima a na osnovu vjere dokažem, kako se Islam slaže sa kulturom, kako on diže i popravlja svoje pristaše, a ne ruši i nć kvari, kako to neizpravno tvrdi g. Nedeljković. Tako,. je nastala „Islam i kultura". Jesam li i u koliko sam u tome uspio, vidi se iz knjige. Kritika se u obće pohvalpo izrazila, Pošto niesam mogao naći tiskara, koji bi knjigu uzeo u svoju nakladu i time bi zarizjkao dvie — tri stotine forinti, bio sam prisiljen tiskati jn o vlastitom trošku, dakako u nadi da će se knjiga ražprođati i sama sebe izplatiti. Koliko sam bio nevješt takovim poduze­ ćima i kako me je nada prevarila vidi se najbolje u tome, feto još i danas, nakonšest godina, leži do preko 800. — o s a m s to tin a nerazprđdauih „Islam i kultura14, čiji je sž,m tisak stajao preko' dvije, stotine i pedeset foriuti, Kako mi je bilo ugodno, izplatiti ovih dana taj trošak, može svako pojmiti, tim lakše, dok je još tako ogroman broj nerazpredanih knjiga. Poslije ovoga uvoda, skoro nije ni potreba spo­ minjati, da ovim pozi vijem ponovno na predplatu „Islam i kulture14. Knjige se nalaze kbd mene, a cijeoia je komadu 75 novč., s poštom 8Q novč., (1 Kr. 60 hel.). Nadam se, da će se prijatelji naše knjige i islamske prosvjete sdušno zauzeti i što više predplatnika saku­ piti, te time autoru bar materijalni teret oblašakati. Takovi prijatelji i zauzetnici neka se izvole obratiti na mojua dresu, a ja ću im zatraženi broj knjiga priposlati.*) O sm an H. H ad žić, Mostar, 7. januara 1901. auakultant. plod deblo Srednja slova odozgor dolje daju ime historijskog vladara i junaka. Vlasnik: Adem aga Meštć. *) Po želji pisca i našeg suradnika Osman ef. H ad iića dono­ simo po drugi put onaj poziv, te ga osobito preporučujemo sa že'jom, da se što više ovo djelo rospaša, pošto je zaista 070 prvo i jedino ove vrate napisao u obranu Islama a tim više, što mu se đp sad javio vrlo malen broj pretplatnika. Ured. „Behara" Odgovorni urednik: Safvet beg Bašagić. Štamparija Riste J. Savića i druga u. Sarajevu, �BEHAR 72 I Narodne poslovice. Sabrao: Hadže Zađe. 159. Treba i zasvirati i za pas zaditi. 174. U terzije razđrte šalvare. 160. To su sve drveni lemeši. 175. U varen pilav ne treba vode sipati. 161. Teško meni bez tebe, a još teže s’ tobom. 176. U jednom mu sudu zajam vratio. 162. Teža lakšu preteže. 177. Više harča neg’ omaća. 163. Tko nije kuću gradio,. i vinograd sadio, 178. Više su dvije nego jedna. 179. Vuk dlaku mijenja, ali ćudi nikada. ne zna što je trošak. 164. Tko nije za sebe nije ni za dragoga. 180. Vratio mu u jednim opancima. 165. Tko kuca, dokucaće. 181. Vruće se gvožgje kuje. 166. Tko traži, naći će. 182. Zacrtaj na ledu, pa prinesi vatri. 167. Tko laže, nikom ne vjeruje. 183. Zadro nogpm u rivinu. 168. Tko pije, za posla nije. 184. Zagledao se u nj, kao lejlek u jaje. 169. Tko na prečac ide, brzo se oznoji. 185. Zdrav bez novaca na pola bolestan. 170. Tko med vadi i p ste liže. 186. Za maškarom zbilja ide. 171. Tko umrije, uteče,^ ’ko ostade, vidjeće. 187. Zla se čuvaj, dobro ti ne će dosaditi. 172. U mlinici se po dva puta kazuje. 188. Ženin mal vatra u kući. 173. U svakom žita ima kukolja. LISTAK. K njiževnost. „Život i običaji muslimana u Bosni i Hercegovini napisao' Antun Hangi. Naklada: brv. dion. tiskare u Mostaru. Knjiga obsiše 329 str., a cijena joj je 2 krune. Hvala Bogu I Evo da jednom vidimo pred sobom knjigu, koja je napisana u našem jeziku, koja se bavi se bavi s nama. a nije zaražena s vjerskom nesnošljivosti i natrpana glupim izmišljotinama, samo da štp više ocrni naše islamske i staroslavenske običaje, naš viteški i čestiti život, s kojim se možemo pred svakim drugim narodom ponositi. Spomenuta knjiga nije djelo ishit­ reno na putu kroz Bosnu u Dalmaciju u roku od tri dana boravka u našim zemljama, kao djelo Tresić Pavičića, niti je čedo proti islamu naperene propagande kao djelo Gjure Turića, niti je zlobno glagoljanje i odraz. očite mržnje proti svemu, što je naše, kao akademička rasprava dr. Radića, niti je naivno čevrljanje Milene Mrazovića, — nege djelo koje je u desetgodišnjom općenju s muslimanima u Bosni i Hercegovini š neumornim trudom sakupljeno, svrstano i bez truna pristranosti napisano onako, kako to naš svijet u istinu misli, vjeruje i živi. Djelo gosp. Hangija prava je slika života i običaja bosansko-hercegovačkih muslimana. Ono otvara strancu nove vidike u naš život i običaje, ono obara sve dosadašnje pre­ sude i izmišljotine, ono zatvara put zlobnim, površnim i nadutim doktorima, koji u ime „Geschaft“-a dolaze k nama, da pišu kao o Ašantima i izvrgavaju nas smi­ jehu preziru i ruglu svoje čitalačke publike. Upravo kao po zdogovoru putopisci, slikari, propovjedači itd,. sve do:,najnovije doba pisali su o nama kao o divlja­ cima bez vjere i zakona, a slikari slikali nas kao amerikanske Indijance — prave nakarade. Naše čestite begovske kuće, gdje nikad jedan ponosni beg nije sastavio dvije žene, opisuju se. kao takozvani istočni haremi puni robinja, odali.ska i vrag ti se zna šta sve usijanim glavama na um ne pada. Pogledaj jednu sliku, koja bajagi - predstavlja našeg zemljaka. Lice ne naliči na ljudsko, koža ne znaš kome rodu pripada ili majmunskom ili čovječij.em, dlaka nije ljudska, nego kostret, a odijelo čim više dronja niza nj visi, tijem je slika uspjelija. Što se tiče slikara — lijepo je primjetio gosp. D. P. N., svaka ih „Ansichtskarta“ u pojam ubija, kako u očima stručnjaka, isto tako u očima svakoga laika. Što se pako tiče pripo­ vjedača, putopisaca, i dn djelo gosp Hangija pljuje im u oči i pobija sve pređsude o nama, našem životu i običajima „Koliko vilajeta, toliko adeta“ veli narod, koji rijetko griješi u svojim poslovicama. I naš svijet — naša Bosna i Hercegovina — ima svoje adete (običaje). Mučan bi bio, ali bi bio i zahvalan rad, ispitati naše običaje i odrediti, gdje im je porijeklo. U nas ima običaja po svoj prilici svih vjera i svin naroda, koji su od iskona u našoj zemlji obitovali ili stajali u užoj svezi. Dakako megju tijem običajima islamski i staro slavenski zauzimaju prvo mjesto. Koje su islamski, a koje staroslavenski obič&jrbosanski muslim ne zna, nego ih naziva skupa.:, naši -turski običaji. Svetkovina Gjurgjev dana po starom kalendaru svi običaji megju momcima i djevojkama u oči_Qjurgjevadne, vjerovanje u more, stuhe, vještice, vile i druge prikaze, žrtve na kućnjem temelju, raspored �BEHAR I uselivanja u novu kuću, skidanje uroka, odsjecanje kraj žice, zagasivanje i sijevanje strave, razne dječije igre, Ćvaranje, nabrajanje i t. d sve su to običaji, koji dolaze u sukob s islamskom naukom, a ipak u nas se još i dan danas vjerno čuvaju i prelaze s matere na kćer. Nagje se i u knjizi Hangijevoj po gdjekoji običaj koji se pripisuje islamu, a nije islamski nego naš na­ rodni. To nije nikakova pogreška od strane pisca, jer je on tako čuo, a bosanski musloriian zbilja drži, da je to vjerska ustanova, jer on, kako rekosmo, ne zna razkovati islamske ustanove od običaja starib Slavena. On je to čuo od oca, otac od djeda, i tako sve od Kulina bana predavalo se s koljena na koljeno do danas. Zanimivo bi bilo sve ispitati, šta bosanski muslimani imaju danas zajedničkoga sa Kulinovim savremenicima. Po našem skromnom mnijenju bilo bi puno zajedničkih krijeposti i vrlina, zajedničkih običaja i navika i za­ jedničkih obreda prigodom raznih narodnih svetkovina. Svega toga našlo bi se na pretek, a sve se to u očima našega naroda^ odrazuje kao vjerska ustanova, premda nema ništa zajedničkoga s islamom. Možda nijedan islamski narod nije sačuvao svoga starog narodnog obilježja, kao baš mi muslomani u Bosni i Hercegovini. Mi smo i dan-danas okorjeli u konzervativnosti, protivinci svakih novotarija kao naši pregji za zemana Kulina bana, Mehmed paše Sokolovića i Zmaja od Bosne. Mi od naših; narodnih amaneta nigda nijesmo popustili ni za dlaku, pa ni danas ne popuštamo, makar se oni protivili vjeri, kulturi i svakome napretku, mi od njih ne odstupamo. Svaki uvigjavniji bosanski muslim osugjujo tu našu tvrdokornost, ali i nehoto svakom ugodom sam griješi kao i svi drugi. Uzmimo samo Sokolovića i njegovu dkorjelu ljubav za materinski jezik, Husejin kapetana i njegovu mržnju proti fesu,' koja se iskalila u potocima krvi, bosanski ustanak proti nizamu i ti«jesnom odijelu, pa onda pogledajmo još i dati- s oko sebe, šta vidimo : sve po starome: običaje, odijelo, način života i rada. Vas še svijet promijenio, a mi ostali onaki isti kao što smo bili prije više vjekova konzer­ vativni od glave do peta. Toliko uzgred radi boljega razumijevanja djela Hangijeva, koje najtoplije prepo­ ručujemo svima našim čitateljima, a naročito tugjincima, koji žele da nas pobliže upoznadu. Gospodinu piscu najsrdačnije čestitamo na uspjehu i želimo mu dobru sreću, da nastavi svoj rad i posije mnogo zrnce istine po tome neispitanome polju. Nazim. Kulturne bilješke. Svadbe, suneti i pokopi, krimska novina „Terdžumana donosi dva članka, iz dva razna kraja u Rusiji, gdje u velikom broju obitavaju muslomani. Oba dopis­ nika tuže se na raskoš, koji je u njihovim krajevima postao običaj, da se na svadbe, sunete i pokope troše ogromne svote novaca. Ko more i ko ne more izvrgnut je tome gadnome običaju, koji se protivi vjeri i razumu. »Bogata pokrajina Širvan, veli dopisnik — više od luksusa strada nego bi stradala od potresa. Ta "bolest ve­ ćinu zarazila, džahilske oči sve više crne, ura Be sve više gasi, napretku Be sve više staje na put, šeriat sve se više zaboravlja. Oni koji su pozvani, da liječe tu bolju kao na pr. ulema i prvaci, oni sami slijepo se pokoravaju toj zloj navici. Svaki dan se .puše veliki kazani halve u slavu mrtvih, a plodne zemlje pokrivaju bankovnim pa­ pirima, a taj običaj nije islamski, nego ostatak iz poganskih vremena. A gdje su svadbe, a gdje su suneti? i raskoš kod tih svetkovina? Drugi dopisnik iz Hokanda veli da m K E m ž rn 73 se na isti način kod njih tjera ko negda u Krimu prave „dokuzlame", a to je Krimljane uništilo, pa se boji, da ista sudbina ne stigne i njegove zemljake: Mada su nje­ govi zemljaci veliki prijatelji novaca, ipak kad dogje do svadbe i drugih besposlica prestaje sve, nestaje računa. Troši se nemilice, bez izma. Kao primjer navagja „sunet“ kod Mula Mehmed Šačir baja, gdje je bilo u gostima do 20.000 duša iz Chokanđa i okolice. Tu se potrošilo ništa manje neg 1.600 čuvala brašna, 600 čuvala pirinča (riže) zaklalo se više stotina velike i male marve. Prama tome nek se uzmu darovi, katovi odijela, atovi, trke i drugi troškovi. Zar to sve nije uzalud bačen novac? Koliko bi se dobra moglo s tijem novcem učiniti, da se okrenuo u prosvjetne svrhe! Tako tamo u dalekom svijetu, ali i kod nas, kako svi svaki dan vidimo ne jde bolje. I naše svadbe i naši suneti mnogoga zaviju u crno. I mi imad.emo po nekim mjestima dosta Šaćir baja, koji su se stenjući naprezali, da uveličaju svoju moć ili bolje rekuć: da se proslave svadbom ili sunetom. Takav luksus kakove pošljedice čekaju, to mi dobro znamo, a toga se boje istom eada širvanški i cbokandski dopisnici. Imaju i pravo, premda tamo ima baja, koji bi svakog našeg bega kupio za trice i kučine. Pretjerani luksus — gotova propast. Nemar u borbi za opstanak — gotovo suzanjstvo. Pro­ povijedanje nazadnih ideja a preziranje naprednih — gotov zločin umorstva proti jednom narodu. Čudnovato, da se baš mi u svima tačkama moramo slagati sa svima natražn acima, a ni u čemu b naprednjacima i prosvije­ ćenim narodima. „Moderna je formula, veli Gambetta, raditi, pa opet raditi i uvijek raditi". Narod, koji. radi oboružan prosvjetom i svima modernim strojevima, može si dopustiti da katkad oveću. svotu potroši na vanjski sjaj; ali narod koji ne će da radi, kako vrijeme i položaj mu iziskuje, taj uza vas kanat(štedljivost), ne može se uzdržati u ravnotežju sa susjednim i naprednijim narodima. A šta će s njega biti, kad uza sav nerad troši više, nego može — pod geslam one' Btare : „Pleti kotac, ko ti i otac“. Ža taj slučaj u sjevernoj Africi ima dosta pokra­ jina, koje mogu služiti ža uzor. U nauci je napredak, u napretku je prosvjeta, u prosvjeti je žilava borba za opstanak, a u toj borbi narodno blagostanje i spas. Taj proglas dvadeseti vijek oprema, na sve narode, s potpi­ som „Kruh“. U toj jednosložnoj riječi, sastoji se sva di­ plomacija, sva filozofija i sva moralna i materijalna snaga pojedinca i naroda. Ko zn* sebi i svome potomstvu osi­ gurati kruh, taj ima pravo na obstanak, inače mora podleći „duhu vremena“. Mali narodi u velikom strahu pred velikim narodima moraju upregnuti sve sile, da se održe. Takav jedan narodić jesu Tatari u kazanskoj guberniji. Bež ikakove pomoći od strane države oni tvore čudesa. Do nedavno nije se znalo za njih, a sada su ^vratili pozornost na se, ne samo Rusije, već cijeloga islamskog svijets. Malo ih je, kakono se veli, ali su ju­ naci, ne na bojnom polju, nego na polju prosvjete. U cijeloj guberniji ima ih do 600.000. U glavnom gradu Kazanu imade devet modernih škola za muške i. pet za ženske, piše „Terđžuman“, i vrlo malo se nalazi indi­ vidua, koji ne shvaćaju korist nauke. Tatarska inteli­ gencija u sva društva prodire i svuda se slušaju njezine riječi. U Kazanu 8e nalazi pet islamskih knjižara i jedna velika tiskara. Osim raznih poučnih i zabavnih djela, tu se tiskaju na godinu tri velika ilustrovana kalendara u tatarskom jeziku i dvije novine. U deset medresa imade hiljadu talebe, gdje se uz razne islamske revno uče i ostale svijetBke nauke. U preparandiji imade ih šesdeset, a na sveučilištu preko trideset. Ko je sve to uredio? �B E H A R 74 „Terdžuman“ nam odgovara „Dobrotvorna zadruga11 (Džemijjeti hajrije), koja neumorno radi oko napretka svojih istovjernika i suplemenika. A gdje smo mi? Na to pitanje moramo slegnuti ramenima i izreći žalosnu, ali živu istinu: mi nijesmo još na čisto : da li nam treba učiti, ili ne? Svi uvjeti su tu, samo kad bi se to pitanje povoljno riješilo i kad bi smo posegli za svijetskom naukom, brzo bi smo prokrčili staze i bogaze napretku i počeli marširati za drugim kulturnim narodima Austro ugarske monarhije „limun uluvvi k&druni ber veđžhi bihterin Jsbat id'er šebadet; „Hel jestevil-lezin.““ Serađž. Zagonet ka Složio ii . o . a a a a dom aća životinja a a a a vrsta žita vrsta ribe a a a a a a d g g g žensko kršćansko ime h i i i j turski činovnik plod k k k k 1 y m m m dom aća životinja n n n o dio stabla 0 0 0 P p djetetu najm ilije r r r r S biljka s 6. 8 t t. mus'omansko' muško ime V * V dio tijela Pogled po svijetu. 9. o. mj. u Maidridu pred kućama i manastirima jezuita bile su velike demostracije od strane pučanstva. — U Abesiniji (Habešu) došlo je nedavno do sukoba’ izmegju kršćana i muslima, koji je urodio velikim krvopolićem. S obje strane panulo je do sedam hiljada mrtvib. — Engleski kralj Eduard VII. imenovao je Njemačkog cara Vilhelma II. maršalom (serdari-ekremom) engleske vojske, a car njega vrhovnim zapovjednikom njemačke mornarice. — Francuska komora prihvatila je zakon proti imetku manastira, a to je veliki udarac za popove u Franceskoj. — 10 o. mj. Presjednik bavarske akade­ mije i tajni savjetnik Pettenkofer ubio se iz nepoznatih razloga. — 10 o mj. bile su u Madridu velike gjačke demustracije proti vladi i papinskom Nuncius-u, — 7. o. mj. vjenčala se nizozemska kraljica Vilhelmina s princom Heinrichom od Mecklenburga. Na vjenčanje ti Haag došla je silesija naroda. — 11 o. mj. umro je u BeĆll bivši srpski kralj,Milan Obrenović od uparen]a pluća« — 4 o. mj. umro je u Vršcu glasoviti vogjs ugarski! Srba dr. Svetozar Miletić i sahranjen je s velikim počastima u Novom Sadu. — 1 o. mj. otvoreno je carevinsko vijeće u Beču, a 4 o. mj. bili su pozvani zastupnici u dvor, gdje im je Nj. veličanstvo car i kralj pročitao prijestolni govor. — Burski general Bota provalio je u Kapak u s 2000 vojske i 7 veliki topova. — Megju Englezima vlada veliki strah, a kad dogje Dewet, on će ih izdevetati do mile volje. — U Kapstatu, kako najnovije vijesti javljaju, pojavilo se deset slučajeva kuge, što je jako uplašilo Engleze i pučanstvo. Ako to bude istina, Buri Će uzmaknuti pred kugom i ostaviti Kapsku. — Kako javljaju iz Pekinga carica udovica izdala je nove edikte o reformama. ------- a a t |u Srednji kvadrati pogogjenih .riječi čitani odozgo dolje, daju narodnu ooslovicn. Ari t mogr i f Od Selim a. 1 1, 1, 2 3, 4 4, 2, 1, 1, predlog 2 pom. glagol 4 potrebno kod jela sveza 4 pokaz. zamjenica predlog 1 kukac islamsko muško ime 3, 4 poslije jela 2, 3 ? 2, 3, 4 Odgonetke. Odgonetka Rebnsa od 8 elim a iz 18. broja „Behara": Bajram mubarek olsunl Odgoneta ali: F ehim H . Baščanševič, uč. trg. škole u Sarajeva, Ašik Omer iz Sarajeva, „član“ stolaćke kiraethane i 6 emsudin. Zagonetke Odgonetka konstrukcije od D eđe iz 18. broja „Behara" : Računska zadaća Zadao Dedo. Ono ti ja pošao u igru i ponio pun džep oraha. Kad na kraju igre dobio Ahmet od svih mojih oraha ravno */»• Ali od tog dobitka dobiju opet njemu: Bećir */,, Suljo Vbj Avdo ljt . i Omer Vio i — tako njemu ostane cigli jedan orah. A koliko je meni ostalo? Brojčana zagonetka Od Fehlma H. Baščauševića. Odgonetnuli: Ašik Omer iz Sarajeva i „član" stolaćke kira­ ----------------------_______________ ■ U ovih šest četvorina [kvadrata] im ađn se brojevi tekuće 1818. g. ako rasporediti, da svi vodoravni pravci, svi okomiti, kao i dva u nakrst, dajn zbir 1 3 . Vlasnik: Adem aga Mešić. ethane. Odgonetka narodnih zagonetaka od iz 18. broja ,.Behara": 1 . akt. 2. knkurnz, 6 . kantar, 7. saramsak [bijeli lak], 8 . zubi, Zildžić Mehmed, gimnazijalac i A šik Omer Fehim a H. Bašćaoševića 3. metla, 4, sito, 6 . bnha, 9. klupko. O d g o n e ta a li: oba iz Sarajeva. Odgovorni urednik: Safvet beg Bušagić. Štamparija Biste J. Savića i druga u Sarajevu. �I BEHAR 75 Imami Muhamed-Grazalija. Kratak životopis. Napisao: Sađik Ugljen. o bi mogao odgovoriti na pitanje: Gdje je znanje; da li je ltaitac znanje u glavi čovje­ čjoj ili u knjigama, koje je opet čovjek iz svoje glave napisao ? Za nas je sad bar sigurno, da je u knjigama, jer mi učimo iz knjiga, sastavljenih umon i napisanih Ćovječijom rukom; ali ako uzmemo prvi knjigu, koju je čovjek iz same svoje glave napisao, ondf kad nije bilo. nikakove knjige na svijetu, dolazimo do zaključka, da je zbilja znanje u glavi. Raspravljajući u ovom pitanju, treba znati, da je ovdje govor o knji­ gama, kao plodu ljudskog umovanja. Glasoviti arapski filozof Muhamedi Gazali r. a., još dok je bio u mla­ dim godinama, izrekao je ovu znamenitu rečenicu: „Lejsel ilmu fis sutur, bel fi sudur" t j. nije znanje u saturama, redcima t. j. u knjigama, nego u prsima, u glavi čovječijoj. Eto, toga velikog arapskog,učenjaka i filozofa hoću ovdje u kratko da prikazem. Velim „u kratko", jer bi zaista trebalo vještije pero, da ocrta kako valja život i djelovanje ovog islamskog velikana, kog dobro poznaju sa njegove učenosti i nemusliman'ki narodi. Muhamedi Gazali (rahmetulahi alejhi rahmeten vasiaten!) rodio se u godini 450. u mjesecu Zilkadetu po hidžretu ;u gradu Tušu. Otac mu Muhamed bio vrlo siromašan čovjek, bavio se zanatom t. j. preo vunu i tkao tkanine od vune. Takom zanatliji (koji se vunom bavi) Arapi vele Gazal, pa je sin njegov prozvat po tom Gazalija. Otac mu je bio vrlo .pobožan čovjek, uvijek je pristajao za učenim ljudima i ako sam nije bio učevan, te bi prisustvovao predavanjima tadašnjih učenjaka. Težip je uvijek za tijem, da su ono, koliko je bio kader ugosti kakovog učenjaka čim bilo, i da mu poštovanje i počast iskaže. Po tom, što mu je otac bio odan naučenim ljudima, moglo se već predvigjeti, da će sina svoga dati u nauku, jer je to neko pravilo na istoku, kad otac opći s naučenim ljudima, da će mu i sin biti naučen čovjek. Ali otac Imami Gazalijin ne dočeka tog veselja svog, jer on se razbolje i umrije, dok su mu sinovi Muhamed i Mahmud maleni bili. Na samrtnoj postelji dozove on jednog svog komšiju i za­ moli ga, da mu nagleda sinove Mahamemeda i Mahmuda i da ih dade u mekteb čim uzrastu. Nakon smrti oca im to dobri, susjed i učini, te Muhameda do malo dade u Mekteb u rodnom im mjestu Tušu. Tu on svrši početne nauke, a dobri mu susjed iza toga do tri go­ dine opremi ga u medresu u Gjurgjan, pošto je i on a i muderris mu uvi dl i veliki dar u dječaka. U Gjurgjanu je nastavio nauke, ali tu nije s početka učio najbolje, pošto je bio još mlad, a osim tog brinuo se sam za svoju hranu, pošto je bio siromašan. Nakon dvije- godine povrati se iz Gjurgjana kući, gdje' je ostao tri godine. Kroz to vrijeme učio je u Tušu, i u tom vremenu steče osobitu volju za nauku, te se opet povrati u Gjurgjan. Tu je sad silnom voljom prihvatio za nauku. Kroz kratko vrijeme on se odlikova megju Svojim saučenicima u svim strukama znanja, a osobito u vjerskoj filozofiji. Jedni kroničari (muverihi) vele, da je s početka bio pristao uz racionalističku sektu islama (uz mutezile) i da je zadavao osobite brige pro­ tivnoj stranki Mutasili (umjerenoj stranki), da joj je bio nesnosljiviji, nego polovina ostalih mutezelijžt. Nu do malo on svojom dubokom učenosti upozna i jednu i. drugu sektu, te okrenu legja mutezilijama, pošto je uvidio njihov slab temelj, te pregje u umjerenu stranku (mutasile. Sad je nastavio svoj posao protiv mutezilija i postade im nesnosljiviji* nego je pTije bio protivnoj stranci. Boreći se proti mutezilija svojim filosofijskim pre­ davanjima i djelima, steče na istoku veliki glas, da su ga prozvali nimamomu, što je svakako golema čast. U godini 482. pozva ga Nazamul-Melik, veliki vezir Melikšaha Seldžukovića u Bagdat, gdje postane muderisom Nazamije medrese, gdje je držao javna pre­ davanja u njima živom riječju odvraćao narod od raznih sekta (frka), osobito od mutezile što mu je za rukom pošlo. Bio je već tada vrlo učen, a to nam svjedoči ovaj poziv Halifov u prijestolnicu, gdje je onda arapska prosvjeta evala i širila svoj miris na sve strane svijeta. Sa svoje duboke učenosti steče u Bagdadu taki glas, da ga je svijet štovao kao i samog Halifu (vladara). Ma da je uživao glas u narodu i na dvoru Melikšahovu, on je ipak bio ponizan i skroman. Od svoje plaće zadovoljavao se je sa malim, ostatkom bi potpomagao sirotinju, osobito siromašne svoje uče­ nike, njima je bio i otac i majka. Bio je vrlo pobožan. Vrijeme je vrlo- cijenio, ne bi propustio jednog časa uzalud, a da ga ne upotrebi ili u pisanju ili u preda­ vanju. Odijevao se priprosto, ali bio uvijek čisto i ukusno odjeven. Čistoću osobito preporučuje u svom zname­ nitom djelu „Ihjai ulumu" na više mjestA s vjerskog i zdravstvenog gledišta. Od njegovih djela najznamenitija su mu „Besitulvesit“,. „Hulasa" i „Ihjai ulumu. Od znanosti bavio se je osobito šeriatskim pravom, moralnom teologijom, islamskom filozofijom i logikom (mantikom), a i u svim ovim strukama znanja napisao po nekoliko djela. U Bagdada je ostao do godine 488, a te godine ode na Meku, da posjeti sveta mjesta, a na njegovo profesorsko mjesto postaviše mu brata Mahmuda, koji je takogjer bio učevan. Pošto se vrati iz Meke. krene u Kudusi šerif (Jerusalim) i osta u njem cijelu godinu dana. Iz Kudusa ode u Sami šerif (Damask) i tamo se zatvori u jedan kut džamije „Emevije", koje se mjesto i danas zove po njem „Gazalije", gdje je započeo pi- �76 B E H A R sati „Ihjai-ulum.« Za koliko je vremena ovo veliko i znamenito djelo napisao, ne Zna se tačno. Kad se iz Damaska vratio u Bagdad, donio je napisano djelo „Ihjai-ulum« i iz njega držao javna predavanja. Iza toga opet ostavi grad Bagdad i ode u Horoš&n,’ a odavle u svoje rodno mjesto Tus, gdje je u svojoj vlastitoj kući namjestio medresu, u kojoj je držao javna pre­ davanja i bavio se naukom. U Tušu je živio od tad sve do svoje smrti, naime do dana 14. Džemazil-ahira 505. kojeg se je dana preselio na onaj svijet. Kako je Imani Gazalija bio učen i pametan, kako je na njeg djelovala i najmanja zgodica, da . bi se on njom poučio, vidi se iz ove crtice iz njegove mladosti. Kad je jedne godine vrijeme mektebskog tatila (raspusta školskog) putovao iz Gjnrgjana kući, a putovao je kao siromašan softa pieše, nosio je uza se u srojoj tor­ bici na regjima «voje ćitabe, da iz njih uči i ponavlja. Ka jedanput u samoći na sred puta ispane preda nj četa hajduka s harambašom naprijed, svi do znba naoružani. „Stoj !« povikaše- ran. On stade. Uzeše mu torbu, pre­ kopaše je, ai to sve sami ćitabi. Prekopaše mu njedra i džepove, para nigdje. Tada ura odnzeše ćitabe, a njeg pnstiše, da ide svojim putem, a i oni tada zamakoše u šumu. Kad se do malo vremena hajduci u šumi obazri v kad on sve jednako ide za njima, „Kuda ćeš ti aJo ?« u čudu ga upitaju hajduci. „Idem k vama« odvrati° „A što ćeš kod nas?« — „Da mi date moje ćitabe'« °Q „Mi smo ti oduzeli ćitabe«, — veli mu harambaša lintitT „a ti hoćeš da ti i glavu oduzmemo ?l> Onda on 8tads pred barambašu, pa žacvili plačnim glasom: ?JJ a v molim, da mi date moje ćitabe, vama i onako ne tre­ baju, već su i poderani, a za mene su čitava moja ser mija (kapital), je r sve mi je tu, što sam naučio u Gju„. gjand«. Na to se harambaša porugljivo nasmija, pa m reče: „Zar tako? Ja sam mislio, da je tvoje znanb što si naučio, n glavi, pa da moreš bit bez ćitaba-, * kad je tako, kad si bez Ćitaba dža'hil ko i ja, onda bu preči tebi, jer ja imam evo svoj zanat. Na to ma pruži njegovu torbicu, pa reče: „Evo, ali gledaj, da to znanje nosiš a glavi, a ne u ćitabima. On se zastidi od ovih riječi, uze svoju torbicu i okrenu svojim putem. Tada je bolje prihvatio za nauku i nastojao, a i postigo, da znanje svoje nosi u glavi svojoj, te je nakon tog iskustva i reko onu poznatu svoju: Lejsel Umu fi utur, bel f i sudur. ,Rahmetullahi alejhi rahmeten vasial“ Na kurban-bajram. (Sabahski ezau.) llahu e kbe r . . . . ; — allahn ekber . . . ! U ranu zoru uzvišeni glas Mujezina zove na Mnsallu nas. Allahn ekber . . . ; allahn ekber . . . .1 — Kroz prirodu tihu — kroz nebeski kras Prpsipa se milje umiljata glasa, Što n svemu budi: i s k r u v j e r e , s p a s a , Što nada sve diže u I s l a m u n a s . Allahu ekber . . . . ; — allahn ekber . . . ! Za muslima pravog koliki je dar Samo on to shvaća, — kad mn duša pliva TJ milome čuvstvu, kad se budi žar U zanosnoj misli, — kad živi, uživa U b o ž a n s k o j v j e r i — u dini I s l a m u Pred vječnu ljubav ti vječnome plamu Panuti na sedždn — to j e velik č a r ! Allahu ekber . . . , , — allahn ekber . . . . I Po mirnom gradu uzvišeni glas Svu prirodu budi, da Svemoćnog slavi U jeziku svome, da Svemoćnog štuje U ljubavi svojoj, da se sve najavi Stvoritelju, koji sve napose ču je; I ko traži milost i ko prosi spas. Allahu ekber . . . . ; — allahu ekber . . . , ! Kahrimana starog premileni zvuk Potrese i prenu. On Šahina budi: ,,Ustaj, drago d’jete, već i zora rudi, — N a Musalli eno sakuplja se puk. „Allah je velik . . . . ; — allah je velik . . . • A namaz sinko najpreči je dug. Najprva je dužnost svakom muslomanu Bogu se odužit, pa onda po danu Urediti: jaram, teljige i p lu gf — Ko naredbe bož’je na vrijeme vrši, U svakome poslu berićet mn daje, TJ svakoj bijedi brige mn rasprši, N a pravome putu sve mu povećaje. �I BEHAR „Allahu ekber . . . . , — allahu ekber Danas imade nadprirodnu vlast. Dvjesta milijuna braće pmslomana Slabi siromašak nz moćnoga chana Bogu će na sedždu u zanosu past’. Na stotine hiljad’ plemenitih ljudi Sa svih strana sv’jeta u Ihramu stoji, U svakome ppnos islamski se budi. I „Lebbejke \k šerike lć k e !“ — poji. Svi ti ljudi Boga jedinoga slave, Svi ti ljudi sl’jede zadnjeg poslanika I ljubimca božjeg — s v j e t l o v j e r e prave, Svemogući kome „Levlake . . . . ! “ povika Svojim zborom, — kad ga pozva na nebesa." Svud tišina vlada: samo žubor vrela U jeziku svome „munadžat“-e pjeva I veliča boŽ’ja, sveumjetna djela, U kojima živo novi život s’jeva. Svud tišina vlada; samo tiče male Stvoritelja svoga zvučnim glasom hvale 1 sve, — što po zemlji miče se i niče, — Lagano „Lebbejke . . . ! svojim glasom viče. A kroz tu tišinu odjekuju glasi — S pobožnoga mjesta — učitelja vjere, Kojeg nauk prate duboki uzdasi Pobožnoga puka; a ljubav bez mjere Pram' Svesilnom bogu po zemlji se stere I pram’ Njegovome zadnjem poslaniku, koji služi ljudstvu na ponos i diku, Kao dini-islam zdravome razumu. 77 Allahu ekber . . ~ allahu ekber I Sahina prenu taj osjećaj svet Iz slatkoga sanka, pa se Drzo diže, Opra i obuče, opremi i stiže, S djedom na Musallu, — pđjevp.u ko cvjet. Čini inu se: niko od njeg ljepši nema Megju cjelom djecom ubavog gradića; Za drugi se bajram već u ulašti sprema, Da iz djece stupi u kolo mladica; Gledaj na čelu mu razgovjetno piše: Da je svjestan sebe, doma i islama Roda i slobode — u tisuć pjesama Što no slavni pregji njemu ostaviše. Allahu ekber — allahu ekber TekbiraŠe Šahin u zanosu vas Uznešeu sa ćursa kićenijem vazom I prirode majske raskošnijem krasom — Allahu ekber . . . . ; — allahu ekber - . .... ! Ne imade Boga do Boga u nas! On je jedan, on je stvoritelj stvorenja, Ni ko njega rodi, ni on koga ragja! Po njegovoj volji sve s’ u nebu mjenja. Po njegovoj volji sve se tu đogagja. Allahu ekber . . . . ; allahu ekber . . . ! Od tisuć glasova razlježe se šum Po prirodi čarnoj, po obzoru plavu — Svesilnome Bogu u hvalu i slavu Prama kom blijeŠti i najveći um!10. zulhidžeta 1317. Mirza Safret. Islamski običaji i ćuđorednost. Iz djela: „Islamski svijet." jednoj od prijašnjih rasprava, kad sam govorio o istočnim običajima i ćudoregju, obećao sam, da ću se osvrnuti na običaje i ćuđoregje naših otaca, koje sada mi i nehotice smatramo kao tugju svojinu. Sada ću i to dodati: običaje i uljudnost, koje smo davno zabacili, pa ih u zadnje vrijeme kao.tugjinštinu primamo sa strane. Jedan od tih običaja jest, kad hoćemo nekome unići u sobu, da pokucamo prije na vratima i na taj način zatražimo dozvolu za ulaz. U opona­ šanju toga običaja neki se upravo smiješnima priči­ njaju. Na primjer držeći taj običaj evropskim mnogi se igraju Evropejaca. pa mjesto, da se posluže s našom riječi „naprijed** s nekim impozantnim naglaskom upo­ trebljavaju tugju riječ „entrez. “ Po nesreći dogje jedan Evropejac, pa pokuca na vrata, čuvši iz nutra riječ „entrez** stupi u. sobu. Naravno prema „entrez“-u na­ govori našega efendiju francuski. Imade potpuno pravo! Ko se služi s riječju „entrez** treba da znade i fran­ cuski. Nu naš efendija ne odgovara, .jer ne-zna pro­ bij eliti fancuski, Obojica i on i stranac Hagjn se u neprilici. Zar to nije smiješao? ’ Ali u istinu je pravi islamski običaj, da čovjek traži dozvolu, kad hoće, da unigje u tugju kuću ili sobu. �U Kur-ani azimušanu izričito veli t* 1) „0 mumini, ne ulazite u kuće osim vaših kuća, dok ne dobijete do­ zvolu od ukućana. “ Kur-ani (a. s.) nije se samo ogra­ ničio na to, nego još o tome iinade puDO bpžijih zapovijedi. U istom ajeti keriinu dalje stoji: „Kad unigjete s dozvolom, hazovite selam (pozdrav) ; dužnost vam je tako lijepo postupati.u Ako u kući ne bude nikoga božija zapovijed glasi:1) „Ako. u njoj (kući) nikoga ne nagjete, ne ula­ zite,*1 — s tijem se upozoruje svaki muslim, da mu nije džaiz bez dozvle unići ni u čiju kuću. Ne dobije li dozvolu od ukućana mora se vratiti natrag.8) Iz toga se vidi jasno, da smo mi zanemarili is-? lamske običije, dočim su ih Evropejci s odobravanjem primili i usvojili. Što nam se ti običaji danas ne svigjaju dolazi odatle, što ih primamo za strane — iz Evrope. U istinu bi trebalo, da se držimo više rečenih običaja, nego tugjinci, a vrlo je ružno, ma da nam se danas pružaju sa strane, što ih ue usvajamo. Kao što gore spomenusmo o kucanju na vrata, isti slučaj imamo i za rukovanje. Da rukovanje spada u islamsku uljudnost, svjedoči nam hadisi šerif:4) „Iza eltekal muslimani, feljetesafeha!“ što znači: Kad se sastanu dva muslimana, neka se rukuju.** Jedan drugi hadis (š) giasi: „Kad se sastanu dva muslimana, pa se rukuju kao braća, s spadaju s njih grijesi kao lišće sa stabala.« B) Budući da je rukovanje islamski običaj, nije po trebe, da to uzimamo od Evropejaea. Ovom prilikom uzimamo slobodu razjasniti još jednu važnu tačku, a to je : više se puta čuje sa strane, a katkad i od naših zemljaka prigovor, da megju muslimirna vlada neprijaznost (ademi ulfet) i nesnošljivost, za to da megju njima nema familiarne ljubavi, i s obzirom na to nikakove zajedničke sveze. Mislimo, da to neopravdano mišljenje nije potrebe pobijati i razglabati; jer ko iole pozna ustanove uzvišenoga šeriata, odmah će biti na čisto, da baš islam naročito propovijeda prijaznost, ljubav i snošljivost. Što više jedan muslim, kad ide s drugim muslimom, pa ih na putu rastavi stablo, kamen ili zid, treba da megjusobno izmijene selam, kad se rastanu i kad se sastanu.6) Takovu ljubav i udruživanje mislim, da ne ispovijeda nijedna vjera ni zakon. U opće o ćudoregju i ponašanju ljudstva ne govori ni jedna vjera, koliko dini-mubin. Nazvati selam prije nego se upustiš u razgovor s nekim iziskuje islamska uljudnost.7) Kad jedan mu*) Suretun-Nur, 27 aje. ») Ibidem 28 aje. *) Ibidem. *) Ebu Davuđ. l) Iza iltekal muslimani feaafeha ehadahuma eh&hu, t i ha tat auoababama, k tm a jetehatu verekudftedleri *) *I za iatehabe redJulani muslimani fe hale bejoetiuma iedžerun, ev hadžernn, ev mederun fel -jeslim ehadahuma ile l ahari ye li jubađilus-selame." Bihki. TJ „Ee-Belamu, kablel kalam “ Tirmizi. slim nekome nazove selam prijo svega, dužnost • dotičnoga, da mu prihvati selam.8) Dočim je kod ropejaca pozdrav tako skup i velik, da jedan drugo' ne će pozdraviti, ako već prije nijesu sklopili p0z nanstvo, t. j. kad se Evropejci zavrnu u jednome dru štvu, ako se ne poznaju, ne pozdravljaju se; isto tako ni ne govore megju se. Kad muslim putuje koga god sretne na pufcu treba da ga pozdravi. Kud se konjanik i pješak su' sretnu, na konjanika pada da nazove selam. Dužnost ide prolaznika da nazove selam onome, koji sjedi. I8to tako islamska uljudnost iziskuje, da manjima pozdra­ vlja većinu!.9) „Rukujte se — (jer s rukovanjem) odstranjuje se nevjera, darivajte se, ljubite se!“ zar to nijesu uzvišene riječi? Koliko se pouke sadržaje se u tome hadisul Najveći je škrtac od svih ljudi, ko štedi selam« veli drugi hadis,10) koji nalaže muslomanima, da ulju­ dno nazivaju i primaju selam. Danas velika većina kod nas ne drži te prijetnje, nego od selama brata muslima okreće glavu i tako griješi. „No sjedaj megju dva čovjeka, dok ti ne đopuste“ zapovijeda hadis11*) (š), a to je tako važna tačka, da nam može služiti kao najbolje svjedočanstvo islamske uljudnosti, koja zauzima odlično mjeBto u ljudskom društvu. Zabranjuje se muslimu,. da sjedi na putu,13) U alafrangi ne pristoji se sjediti po ulici, ali opet to čini većina po nagonu. Kao primjer navesti ćemo samo mnogobrojnu svjetinu, koja sjedi po putu na Bejolu ispred Tepebaši parka. Da bi se taj ružni obi­ čaj ostranio ima više zabrana. Još je jedan od lijepih islamskih običaja kad čovjek u društvo dogje, ako mu prisutni u društvu opredijele mjesto, neka • sjede na njega, a ako to ne bude, neka traži, gdje je najšire, da nikoga ne uznemiri.18) Islam zabranjuje, da dvojica- megju se šapću i tajno se razgovaraju, kad neko treći imade s njima u društvu.14) Ako više ljudi imade u društvu još se stro1žije zabranjuje. Nasamariti koga — kao što je to obi­ čaj u svoj Evropi na 1. aprila — ili inače pre­ variti koga islam strogo zabranjuje. Na pr. šta bilo — da bilo, pa makar i iz šale baciti kome (recimo: neprijatelj ti je umro, ili tu ti je blago izgorjelo) i tome slične besposlice govoriti islam ne dopušta.16) Idući ulicom pljuvati, ili sjedeći negdje pljuvati, pa nogom rastiiati — tu ružnu naviku Evropejci nama upisuju u veliki grijeh; ali u istinu to nije naš'običaji Doduše u nas imade dosta prostote, ^oja to čini, jer ne zna, islamske uljudnosti, jer hadisi šerif veli: kad •J-Siuretun-Nlsa, 84. aje. ?p-fiuh*ri i M iulim . *•) .„Ebhalun-imai men behale bis eelami - Taberani. *>) „La tedžlisu bejne ređžulejnt illa bi iznihiioa!,‘ Ebu-Uavud. >*) „Ijjakum vol džulasu fit tnrakati “ Kuhari Muslim. l4) Bega vi. u ) Muslim i Buhari: „La ju n aiži iauani đune vahidin,“ **) Ebu L)avud. �BEHAR I 79 čovjek pljune, nek mu pljuvača me pane kome na Od islamskih suneta je takogle jedan, da do­ odijelo ili tijelo, kad pljune nek sakrije usta pa krio­ maćin isprati gosta sve do vrata.99) Za to u istoku mice pljune.16 Dakle pljuvati po javnim mjestima i svako gosta prati do vrata. Da pače taj £ 0 običaj nepristojno nogom rastifati pljuvaču nije islamski obi­ kod nas proteže i na hućumetske prostorije, jer se i čaj, nego zla navika proste svjetine. tamo obično izvrši!je. Dok ne progje tri dana -iza nastupa bolesti za­ Kad kome dogje sijevanje treba, da metne ruku branjuje se bolesniku ići u. posjet.” Svrha od ta tri na usta9*) i da nastoji,jda čim manje u društvu zijeva.94) dana jest, da se bolesnik ne uznemiruje i da mu se Kad se kome uzriguje ili štuca, neka n,e podiže posjetima ne urisuje bolest, ako se u istinu nije oz­ glasa, nego neka to čini čim laganije.96) TV mu na­ biljno razbolio. Ako baš logom ne leži ne treba ni laže islamska uljudnost. posjedati bolesnika, recimo ako ga zub boli ili ako mu Bilo u zijevanju bilo u uzrigivanju i štucanju se propne čir, pa mu smeta ići. Islamska uljudnost treba se držati rečenih hadisa, da se čovjek ipo ogadi iziskuje, da se kod bolesnika samo zbore utješne riječi; prisutnima, to zahtijevaju i pravila društva, koja sva^t treba se jako čuvati riječi, koje bi ga mogle rastužiti.” ) čovjek poznale iz obćenja s ljudima.90)*) Dužnost je odazvati.se, kad te ko pozove u po­ sjete,19) ali neučestaj s posjetima, da ne dosadiš, jer rijetki posjeti povećaju ljubav.99) « ) Bihki. Kad neko u društvo dogje dužnost je društvu da **) Ibni Madže. **) Mnslim i Buh&ri mu. načini mjesto.91) **) vIza tedieSšee ebadnkum ev itesa fe la jerfeu bihima esBavte.“ Ebu l'avud. **) Sve te zapovjedi i pravila, koja na navedena jean hadiai Sarifi t.- j. hazreti pejgamberove riječi, koje su nam pipdaU po Bigurnoj tradiciji veliki islamski imami, kojih imena u primjedbi jamče za vjerojatnost. Po njima se vladati dužnost je svakome mualomanu! « ) Bezar. ii) L a jn&dul maridu ila bade selasin. Kazvini. »*) Tirmizi. t») Muslim. *»). Ibidem. 06ina kletva. Stajao sam nekoliko koraka udaljen od kabura, naslonjen na jedan nišantaš, gledaj ći bez cilja po mezarlucima, kad me trže iz razgledanja mukli tutanj gruda, koje su udarale o daske u kaburu, bacih pogled na kabur, njega zasipaju, i eno, već ga poravniše sa zemljom, pa se momci žure da ga uvrše. Nijemo mu je kraj kabura stajao sin sa iz­ mučenim licem i velikom bolju u duši, koja se je mogla na licu mu čitati, nijemo je staja« i gledao kako se momci žure da Sto prije zaspu i uvrše kabur u kome je ležalo njegovo najveće blago, njegov dobri otac . . . Svijet se stao rasipati od kabura, imam se pri­ kučio i stao uz kabur da uči talkin, a.Hasan je još jednako stajao i gledao na očev taze zemljom uvršeni kabur, gledao, i htjeo da pogledom prodre kroz zemlju, da vidi oca i da ga oživi; a kad mu se primakao rogjak, koji ga je čekao, rekavši mu: „hajde Hasane, da idemo kući", i uzevši ga za ruku te poveo; tad Hasau zapade u grčeviti bezkrajni plač. Gledao sam za njim, on se o^bzirao i plakao, dok ga je rogjak vodio, skoro vukao za ruku; gledao sam i žalio rabmetli Hađži Osmana, oca mu, a još više Hasana. Imam počeo talkiu, a glas njegov do srca mi I prodirao i nikada mi se nije činio potresniji nego tada, a kad sam pogledao oko sebe, sve mezar do mezara, a u svakom je po neko zakopan, ima ib koji su ne­ kada drmali našom kasabom, diktatorskom vlašću, imali sjajne konake, dobre atove, mnoge kmetove; a sada od njih je samo prah u kaburima ostao, koji nisu dulji nego oni siromašnih ljudi; samo hladno kamenje, ni šantaši, izragjeni bolje, po tom se poznaje još, da su nekada bili i nešto imali; i sve to gledajući dalje po mezarlucima dogje mi u pamet kako je sa£ jjudski sjaj, svo bogatstvo i vlast ništetno i brzo prolazno; samo su dobra djela trajne vrijednosti. Digob oči imamu kad je svršio talkin; on pogje polagano, tiho stupajući kao da se čuva da ne naruši onog mira i tišine koja je vladala na mezarlucima, pošao sam za njim, izišao na put i šuteći pokraj njega išao. Hasan žali oca, bio je dobar otac i uvjek ga blagosivljo, a i Hasan je njemu u itaatu bio; nemože biti bolje, ni nalik na starijeg brata, govorio je imam, negledajući u me i kao sabirući misli u^glavi. Zar je Hadži Osman imao sina starijeg, ja ga nisam upamtio. Jest, imao je, poče imam. Hadži Osman se ženio dva puta, od prve ženb imao je troje djece; najsta­ rijem bilo je ime Salko. On je bio jedno dvije go- �dine od mene mlagji; ije d n o eme išli u mekteb, a lijuni ljudi žive ne pijndi i ništa im nije hrgjaTije kad Bam .ja. otišao n T. da naetavim nditi u medresi i .,;vW samo žto su zdraviji, napredm jniiSde. svoje s a v j^ ' ' ■ * « djeca — Iz dana u dan pijući, on je sve niže padao i paon se je prošao mekteba, te kao i• druga težačka dao, dok napokon, kad nije više ni odatle bilo novaca pošao za plugom. Radio je i slušao oca sve do svoje dvadesete počeo svog oca krasti. Kad je Hadži Osman potpazio, da mu nestaje godine, a tada okrenu naopako, a i tu je bio uzrok što nije litjeo oca u jednom poslušati, nije gledao pšenice i kukuruza i drugog, on je bio uvjeren da oa sin krade; jer je znao da hodžiui savjeti nisu našli s kim će se družiti. ' U ono vrijeme bila u našoj kasabi samo dvojica odziva u Salkinom srcu; on je uvidio đa mu je sin turaka koji su pili rakiju, svako se od njih uklanjo tako nisko pao da nema koristi savjetovati ga i. 0<J. jer su bili naprašiti, a kad malo sastave, sve gledali vračati, uvigje da se neda popraviti i. počeo ga pro­ s’ kim će se svaditi, ne znam kako i na koji način klinjati. Salko je krao a i pio, i to ne sam već s’ druš­ počne se Salko s’ njima družiti, najpre po prelima, a poslije navedu ga i počne piti, ali je sakrivao, imao tvom, a to društvo pripadalo je onoj sorti ljudi, koji kad griješe htjeli bi da koga gogj mogu navedu na je još stida, Hadži Osman, čim je dočuo, da mu se sin pro- grijeh i to ako ne gori, a ono bar da bude onaki kao pio; došao je mom ocu, koji je onda bio. ovdje imam, i oni, i Salko je u tako društvo bio zapao, velim bio te mu se odhukujući izjađao i kazao svoju nevolju i zapao, je r oni su bili samo s’ njim dok su ga naveli i sramotu, te ga molio da zovne Salku, da ga nasvjetuje dok imo šta krasti, a kad je i tog nestalo, onda su mu i da mu govori nek se progje onog društva i nesre­ okrenuli legja, tražili su druge; koji imaju, a neznaju trošiti, da i njih nauče. tnog pića. Odbijen od (Jruštva koje ga je na sve to navelo, Moj otac zovnuo Salku, svjetovao ga, govorio mu, da je to za njega, sina onakog čovjeka dvostruka sra­ koje ga je navelo da krade, kad mu otac nije više mota, osim Što je haram, da se pijući gubi dunjaluk i htio davati, koje ga je dotle navelo da se grozi ocu, ahiret, i zdravlje i duša, da se imetak upropašćuje, kad nije mogao ujdurisati ključeve na novu bravu na hambar, da, od tog društva odbjen; on je postao gori brojeći mu sve one, koje je piće upropastilo Nikad se megju ljudima ne ćeš ništa brojati — od njiha. Hadži Osman je hodao mrk, najegjen, žalostan, govorio mu moj otac — nego će te svatko prezirati i tebe se kloniti, kao što se i onih nesretnika kloni kako već kada, a kad bi mu moj otac rekao da ga svatko. Progji se pića i onog društva, moj sinko, sra­ ne kune, već da od Boga mu išće selamet; — jer on motiš, i sebe i oca, pa pogledaj samo svog oca, ko­ je Salku-kad god mu je na um panuo proklinjo — liko je čovjek propao u zdravlju, a ono je sve zbog tad bi odgovorio: Ne, moja usta ne mogu iskati selameta onom, tebe, što nisi onaki kao što treba, pa da se on može s’ tobom dičiti ko s’ vrijednim i dobrim sinom; idi pa koga sam ja rodio, a on se meni grozi, rezil me čini oca poljubi u ruku, i zamoli ga nek ti dosadanje na svakom svom koraku, krade me, i sve, sve radi halali, jer ako ti ne halali, ako te prokdne, nigdje ti što je Bog zabranio. Došla kura, Salku zovnuli i on izvukao punu. Iz nema Belameta, ni na dunjaluku ni na ahiretu; jer je konaka se svratio u mehanu, da malo razbije tugu, a teška roditeljska kletva. Salko slušao mirno, oči oborio preda se i šutio, kako prva čaša i drugu zove, on se napije i onako pjan kući pravo ocu u sobu. a kad je moj otac svršio, on je ustao i otišao. Mene . . . su . . . uzeli . . . osta ćeš . . . ra hat, Moj otac je mislio da će koristiti njegov savjet, pa . . . ra m i. . . daj . . . ja i . . đem, mucao je Salko pa je i Hadži Osmanu kazao, da se nada; jer da ga pjan ocu. je Salko pozorno slušao, i otišao sav potišten i H. Da Bog da i ne došao, đa Bog da ti top glavu Osman se nadao i mom ocu zahvaljivao. odnio I hairsuze jedan, rekao mu je otac i izišao iz Salko je zbilja sprva mislio se popravit, ne piti sobe . . . više, ali to je njegovoj glavi i njegovu srcu bila slaba Salko je sutra otišao u Banjaluku da obuče asstrana, a ona jača poticala ga je, da pije — samo da kesrke haljine, otišao je da se više ne vrati. sakriveno pije; a kad se društvo priklopi onoj jačoj, Nije prošla godina i po kako je otišao, a Turska naravno, drugoj strani njegovoj, nije bilo mjesta. se zarati s’ Crnom Gorom pa poslije s’ Rusijom ; tabor Nije prošlo nčkoliko dana njegovo društvo prire­ u kom je Salko služio bio je na Plevni i Salko je u dilo teferić pa i njega zovnuli. On otišao, bilo na kraju jednom okršaju s’ Rusima poginuo. Ori je bio naime kasabe u nekoj zaklonitoj bašči, proteferičili i napili se. topčija i stojeći kod svog topa, čekajući zapovijedi da Salko je iza toga nastavio piti ko gjoja sak­ ga opali, doleti s’ neprijateljskog brda kumbara, te riveno, ali znalo se da pije, —- i okasnio svaku njega u glavu zgodi. Tako sam poslije od jednog nje­ večer, nek mu je slagje večerati, kako mu je dru­ govog druga čuo da je zaglavio, završi imam svoju štvo kazalo, a on nesretnik nije umio smisliti, da mi- žalosnu pripovijest. * Emln. �BEHAR I 81 Riječi velikih ljudi od riječi i čina. Preveo: Seradž. Politika je približiti se ljubavi prvaka s lijepim ponašanjem, a s pravednosti udaljiti se od prostog naroda. Kisra Noširevan. Ne zbori bez promisli i ne radi bez osnove. Mensur Abasovic. Da me Bog sačuva od vražije spletke i mlade­ načkog farizejstval Ebul-Nasim, Eskafi. Pametan treba da se čuva dvoga: neprijateljske laži i prijateljske zavidnosti. lbnu-ebil-Huvari. No se druži s vladarima neka čuva dvoje: oko i jezik. Abđullab-ibni-Tabir. Moj sinkol čuva} se mora, kad se uzburka, i cara kad se uzruja. Lokman. Nad je Ismail-ibni-Ahmed došao u Nišabur reče: Ala je divan grad ! samo da nema dvije mabane; da su mu vode na zemlji, koje se nalaze pod zem­ ljom, a šejhi pod zemljom, koji se nalaze na zemlji. No čuva svoje imanje, čuva dvoje: vjeru i po­ štenje. Džabiz. Ne znam šta je gorče od to dvoje: smrt bogatašu ili život siromahu. Ibnul Mutez Abbasović. Lijenčina ne ubraja se u žive, on je mrtvac, koji se ne zakopava. Nemal Čovjek sve što postigne s marljivošću postigne. Nemal. Male priče i dosjetke. Mravja hrana. Sulejman pejgamber a. 8. upita mrava, koliko mu može biti brane za godinu dana. Mrav mu kaže, zrno šenice. Tad ga Sulejman pejgamber zatvori u jednu bocu, metnuvši uz njega i zrno pšenice. Nakon godinu dana zaviri u bocu, kad li nagje mrava živa i zdrava i kod njega pola zrna šenice. A za što si to ostavio?. — zapita u čudu Sulej­ man pejgamber. Za to, jer kad sam iz Božije blagodati svoju bra­ nu đobivo, smio sam pojesti po čitavo zrno ha godinu; a kad sam spao na ljudsku brigu, nijesam se smio po­ uzdati, da ćete me se sjetiti, jer znam da su ljudi zaboravni, pa sam za to drugu polovinu uštedio, da mogu i drugu godinu preživjeti. Hazim Muftić. Iskrice hazreti Alije chalife IV. Preveo: Mir.-vet. ušmaninu pruži slanu ruku, Neka se sam od tebe zastidi. Dobra sreća naopakih ljudi Zla nesreća cijelom narodu. Mudrost ljudi po zboru se sudi, A vrijednost jedino po činu. Dok pravedno vladaju vladari Dotle Će im i trajati carstvo. Ako možeš srdžbu obuzdati, Svakoj sreći i dobru se nadaj. Tko se svojoj sudbi pokorava, Taj će lako srcu lijek naći. Dok te glede tvoji prijatelji, Dotle ćeš so i ti veseliti. Šta ko zbori u to i vjeruje. Tvrdici je i kamenje zlato. Zabludnika pusti, neka bludi. Spominjati mladenačke dane, To je, brate, puko uzdisanje. �BEHAR Mudar čovjek mora mnogo trpjet. Mjeri ljude na njihovoj vagi, A ne mjeri na svome kantaru. Tko se druži s opakim ljudima, Sigurno je na krivome, putu. Tko dušmanu pod jaram unigje, Najposlije mora propanuti. Nema mjesta na ovome sv’jetu, Gdje ne vlada nekoliko iada. E je žešći udarac jezika, Nego rana koplja ubojita Ako želiš čednim se pokazat, Budi dobar prama slabijemu. Ko se sjeća svojijeh djedova, Taj se može blagosovu nadat. E je ljepša plemenita duša, Već tijelo sliveno u zlato. Jasno, krasno tko zboriti znade, Dragocjenu blagajnu imade. Ako želiš bit u miru, druže, Nemoj vlasti jeziku davati. Lakomost je puko poniženje. Pritužba je slaboga oružje. Poniznost je pravog siromaka Veličajna kod Boga miloga. I jed i med s jezika dolaze ; Stog ga treba dobro zauzdati. Zla navika — to je provalija — Iz koje se ne može izaći. Vanjska kretnja odaje čovjeku Sve, što snuje u dubini duše. Škrt bogataš siromašniji je, Već siromah darežljive ruke. Najgori je čovjek na svijetu, Koji sebe za sveca prodaje. Naravno je : čovjek kudi stvari, S kojima se zanimati mora. Jedan grijeh premnogo se čini, A premalo hiljad u ' sevapa. Ako hoćeš, da te djeca ljube> Ljubi i ti svoje roditelje. Kol'ko znadeš, tol’ko i valjadeš. Čas rodjenja svakom oglašava, Đa se smrti treba pokoriti. Malodušje matica je jada. Naučenjak svoj ugled obara, Ako sobom svoja djela hvali. Sretno čovjek u slobodi živi, A nesretno, gdje slobode nema Ti druži se s dobrijem ljudima, Da te puste zločesti na miru Od razbora boljeg druga nema Ustrpljivost pobjedu izvoišti. Nema oko boljega veselja, Već gledati u lijepo lice. Iskrenost će čovjeka spasiti. Praštaj! Nek se množi veledušje Pred očima tvojih protivnika. Ako čovjek čovjeka proganja, Svijet će im lako omrznuti. Tko je malo preživio jada, Taj neka se dugu žiću nada. E je bolje tražiti nauku Nego čisto prepirati zlato. U zgurava i sjena je kriva. Tko je škrtac a tijesne ruke — T’jesno mu je i srce i duša. Zulum vodi svakog zulumćara Sve to brže njegovoj propasti. 0 teža je uvreda od druga, Već udarac ljutog dušmanina. Za bogatstvom veće škrtac Klepi, Nego žedan za vodom studenom. �I BEHAR 83 Od. smrti se ne može pobjeći. Narodna priča. nekom mjestu živio jedan čovjek, imao če­ tvero djece, a bio vrlo siromašan. Nije mogao toliko zaraditi, što bi moglo biti njemu i djeci, te pošto se.ispatio dotuži mu ,, ^ živiti, pa ođluč! da se usmrti. Smisli otići na i neku klisuru, te se s vrha otisnut niz nju, pa A & dok dolje padne, u tom će i umrijeti. Spremi se i te pogje ne kazajući djeci, kuda će. Kad izagje na vrh klisure, zaveže sebi oči, te legne na legja, da se otisne, kad na jednoć neki glas po imenu zovne. On brzo odriješi oči, pa kad se obazrije, opazi čovjeka u zelenim haljinama. Ovaj ga čovj.ek upita, šta to radi, a on reče :.„Hoću evo da umrem, ne mogu dalje trpiti svoje bijede i nevolje.4* — „Kako ćeš umrijeti preko volje božje ?** — upita ga onaj: „Ja šta ću, „veli on**, — u mene tolika djeca, a nigdje ni pare da ih prehranim". „A znaš li ti pisati ?“ opet će ovaj: „Nešto malo znam1*. „E kad znaš, a ti uzmi knjige i kalem, pa kada se ko razboli, zapiši mu, možda će ozdraviti s božjom pomoću, pa će ti se r u d a platiti i imaćeš onda čim prehranjivati i sebe i svoju djecu. „Ali ne imam ni toliko para, da kupim knjige i kalem**. A ti uzmi kupusni list i ugljen, te napiši „euzu-bismilu**. Iza toga nestane onog čovjeka odatle,' a siromah se malo zamisli i krene svojoj kući. Sutra dan uzme nekoliko kupusnih listova te pogje prvom svomu komšiji, koji već dvije godine boluje i daje pola svog dobra, ko ga izliječi. Kada tamo dogje, upita ga, kako mu je, pa rekne, da će mu on zapisati. Od­ mah izvadi jedan list od kupusa i zapiše ugljenom na njemu euzu-bismile, te reče bolesniku, neka to s vo­ đom popije, da će mu s božjom pomoću odmah bolje biti'. Kad je prošlo nekoliko dana iza toga, dogje po njeg jedan sin bolesnikov, te mu reče, da ga zove njegov otac. Kad je tamo došao, začudi se, kad vidi, gdje je njegov komšija ustao, pa sjedi. Bio je posve ozdravio. On odmah rekne svojim sinovima, da idu razdijeliti cijelo imanje sa siromahom, jer da je on ozdravio njegovom pomoći. To bude siromahu vrlo drago, gdje sada najedanput postade zgodan čovjek. Dan po dan začuje se za njeg^ na daleko, kako. on dobro liječi, te ga je svako pozivao na liječenje. U tom se i u .ondašnjega cara kći razboli, te je car tražio ljekare po svim krajevima, dok mu kazaše za ovog siromaha, te ga car pozove, ne bi T je on mogao izliječiti. On se zaputi caru, kad ga na putu sretne onaj isti čovjek u Zelenim haljinama, te mu reče:'kad izliječi carevu kćer, onda će ga upitati, šta će mu dati za to, a on neka ništa drugo ne ištev nego nje­ gova konja, koji je vrlo brz i koji će mu trebati. On tako i učini. Kad je izlječio carevu kćer, upita ga car, .šta će mu dati, a on reče, samo konja. Car mu je davao i veće darove samo da ne ište konja, ali on nije htio ništa drugo, te car i pri­ stane i da mu tog konja. Jednoga, dana, kada je on baš sjedio u svojoj kući, poviče ga neko ispred kuće njegove i upita, može li uuići. On odgovori, da može, ali ga u isti tren obuzme nekakva zima i poče mu se dlaka je­ žiti. Kad čovjek unigje u sobu, upozna u njem onoga istog čovjeka u zelenim haljinama : „Ma šta mi je ovo, nekakva me zima obuze, kad me ti povika ispred kuće?** upita on: ,,E, moj prijatelju, ono ti htjede prije, da na zor umreš, a vidi , nije ti onda bio čas došao, nego je istom sada došao red na te, da umreš" reče onaj čovjek. On siromah vidi, da nije druge, nego valja umrijeti, kad bi najvolio da živi, pa reče: „E pa dobroj kad nije druge, a ja ću te bar moliti, da me pričekaš dok uzmem abdest i samo malo moga konja zagrlim." Pošto mu on to dopusti, otigje, ali ne uze abdesta, već uzjaše na konja, te put pod noge, udari bježati što god bolje može. Dok je tako nekoliko sabata letio, izagje na jedno polje umoran i žedan, pa opazi na sredini polja četvoricu ljudi, gdje kopaju neki grob. On Se približi do njih, te ih zamoli za malo vođe, dok će mu jedan izmegju njih: „Molim te, ako ti nije mrsko sagji s konja, da o tebi izmjerimo ovaj mezar, jer nam se čini, da je baš tolike rasti onaj čovjek, što je umro tamo u jednom seluj pa nam je daleko do njeg." On sagje s konja, napije se vode i htjedoše o njemu izmjeriti mezar, kad se pred njim Znenada stvori onaj čovjek u zelenim haljinama i reče mu: „E, prijatelju, ti si htio pobjeći od smrti, ali ne možeš. I bolje je, što si pobjego, jer tebi je sugjeno, da ovdje legneš u ovaj mezar, a koliko bi ljudi vi­ djeli muke dok bi te ovdje donijeli." I tako on tuđi umre — jer se ne može smrti pobjeći. Mastafa Abđul-YehaboTić, gim nazijalac. �BEHAR 84 Kulturne bilješke. Baš ameiikansld, Kako se iz Washingtona javlja priregjuje se pod upravom Mr. Austina plivajuća iz­ ložba, u kojoj'će se izložiti amerikanski proizvodi. Ta će izložba ploviti oko svijeta. Vlada sjedinjenih država dala je u tu svrhu više brodova, u koje će se natrpati najodabraniji proizvodi Amerike. Plivajuća izložba V\ će okićena svakom vrsti američke robe. Parobrodi, na kojima će se prirediti izložba, posjetiti će u svojoj plovidbi oko svijeta: Južnu Ameriku, Indiju,'Japan, Rusiju, Čin, Afriku i sve velike luke u tijem dijelo­ vima svijeta. U tu izložbu biće pripušteni trgovci i obćinstvo, da razgledaju izložbu i kupuju, ako im što treba. Ne smije se ništa šteđiti, kad se pokazuje vrs­ noća i solidnošt amerikanskih proizvoda. n§av -svijet ne može doći na izložbu4*, misli gosp. Mr. Austin, ali Amerikanci mogu svemu svijetu na noge donijeti izložbu i udvorno mu ponuditi svoje produkte." Tesla p svojim najnovijim izumima. Nikola Tesla dao je opet. glasa o sebi. On je rekao jednomu Ame­ rikancu, koji ga je intervierao: „Ove godine doći će u praksi u javnost moja tri, a može biti i četiri nova izuma: pi^o, moje svjetlo, što je jednako svjetlu dana; drugo brzojav i telefon bez žica, bez granica obzirom na daljinu, u kojoj će se moći upotrebiti; treće automatski stroj, što ću ga pokazati na jednoj pod­ vodnoj ladji; četvrto je izum, s kojim ćemo moći, da dodjemo u saobraćaj s Marsom i. drugim planetima, (zvjezdama.) Kad svjet bude vidio ove izuma u prak­ tičnoj uporabi, počeće on drugačije o meni misliti". No, u ovaj potonji izum pogotovo se ne može vjerovati. Svakako bi bilo previše . očekivati, ma. bilo od koga, da u jednoj godini izumi više, nego što nam Tesla evo i opet obećaje, ako izvrši svoje obećanje.xIdemo, da čujemo, a ako no budemo imali sreće da te izume do skora vidimo. Pogled po svijetu. I kal ufa ne će marširati prema Palestini, nego će 8v t ostati n svojoj postojbini. Koga zanima: da li & 8y , od rečenih zemalja imati s^oga „Gotfrieda Buljonsko « i kako se rekrutiraju te vojne neka čita uvodni član*! „Pester Leoyda“ od 20. pr raj. — U Beć će doći mački carević prestolonasljednik i ostati tnde par dana” gostima kod Nj. Vel. našega cara i kralja. — Kako se javi' iz Beča podni jeće se delegacijama predlog, da se nabavi uovjh 2000 topova, koji će stajati 140 milijuna kruna. Ta ^ se svota podijeliti na četeri godine. — Njemački car 8e sasvim oporavio. Već se izvaža na šetnju i pohagja p^. zorište. — U istrazi proti va umorstva ruskoga ministra prosvjete otkrila se politička zavjera, koja je bila n«pe. rena i protiv cara Nikole. — Pregovori .izmegju Bothe Kičinera ne samo, da nijesu ratu u južnoj Africi uS|. nili kraj, nego sa ga još razplamtili. I Buri i Englezi spremni su uhvatiti se u koštac i pokušati zadnje sile u Ijntom boju, pa što im bog i sreća dade. Kratko vrijeme pregovora upotrijebili su Bari za obskrbu brane sa žet­ vom, a ratne vogje, da se ljepše ponamjeste, naročito q Oranja Dapače grad Vreede, koji su uporno branili Englezi, bacili sn hrabri Buri n zrak s dinamitom. To se isto dogodilo s jednim vlakom na prozi Delsgoa. Za što 8d se razbili pregovori izmegju Bothe i Kičenera ne zna se pod 6igorno, ali se nagagja dosta pametno, da Englezi iz svog principa ne mogu dati ni trona slobode, a kamo li nezavisnost, kakovo traže barske vogje, koji su vični nezavisnost i slobodu uživati u pravom smisla, tih riječi. Engleski uslovi, koje je Bothi stavio lord Kičner, preveć su zaoštreni, kad se traži, ako je istin ta vijest, da Buri ne smiju nositi orožja bez tngleske do­ zvole i da Se mala Bnrčad uzgajaju u engleskom duba i jeziku. Na to sigurno ne bi niko pristao, osim azijske i afričke faknre, a pogotovo ne će pristati čelični i svoga ponosa, svjesni Buri. A sada eto nezgode za redovita vojsku! Počimsju jesencke kiše, koje puno znače za iz­ mučene engleske vojnike, a tima kišaiha pridružila se kuga, koja se regbi u velike razmahala harati po južnoj Africi, ma da se to zabašurit a s Engleske strane, tz Kapstadta se javlja od 25. marta, da se je još 24. po­ većao prirast kuge za 12 slučajeva. Dakako n ovako nezgodno vrijeme nije ugodan gost ta strašna bolest, ali Burima mogla bi dobro doći n odlučnoj borbi, koja sada moraju povesti na život i smrt. — Rat na dalekom istoka —- u Č id u još nije konačno dovršen, osporio ga je najviše nesporazum izmegju engleske i ruske vlade. Kako nam stižu najnovije vijesti, ruski zastupnik grof Lamsdorf izjavio je, da se taj spor podastre grofu Walderseeu, kao izabranom sudiji, da ga on riješi. Ruski ministar nastave Bogoljepov, ua kome je nedavno počinio atcDtat jedan gjak po imenu Karpović, podlego je rani, od koje mu se krv rastrovala. Rusko gjačtvo po svim gradovima veoma je uznemireno. U Moskvi, Kijeva i Odesi zatvoreno je vrlo mnogo, svenčilištnih slušatelja i slušateljica. Vlada nastoji svima si­ lama, da u gjačtvn ubije svaku iskru samoevjesti i slo­ bode. Čndnovati koraci na praga XX. vijeka 1 — D Pešti an opet smjestili krstove po dvoranama n sveuči­ Svaštice. lištu. To je izazvalo ponovne nemire, pa je predavanje List u sedam jezika. Naravno takav jedan list moralo biti obustavljeno na više dana. U Španiji, Fran­ može nastati i izdavati se samo u onoj zemlji, gdje svi cuskoj, Rnsiji i Ugarskoj ft i drugdje kao da se do- narodi hoće da imadu svoju. raku. Već od nove godine zivlju u život nove križarske vojne. Te yojne po novom izlazi u Činu, gdje svi narodi sudjeluju u uspostavljanja �BEHAR 1 reda i dnevni list pod naslovom „Chma Times. “ Taj se list Štampa ništa manje nego u sedam jezika, i to : činski, japanski, ruski, engleski, francuski, njemački i talijanski. Tako biva i vuk sit i koza čitava 1 Električna željeznica u zraku. Rusko ministarstvo saobraćaja bavi ss zanimljivom željezničkom osnovom. Slavni ruski mjernik Romanov je Uni sagradio u zraku blizu Gačive jednu električnu prugu, koja je vrlo dobro uspjela. Svoj sistem Romanov sada primjenjuje na Nikolajevsku prugu, koja izmegju Moskve i Petrograda vodi po najpravijoj liniji, koja odavna kuburi sa prevoženjem tereta. Romanov na toj pruzi hoće da zamieni paru elektricetom i da prugu podigne iznad zemaljske 85 površine. To bi stalo od prilike 350 milijuna franaka, a godišnji saobraćajni troškovi iznieli bi oko 35 milijuna franaka. Po računu Romanovljevu takav vlak bi jurio brzinom od 120 kilometara za sat, a putna taksa po kilometra bila bi samo 4 filira. Petrogradsko- moskovska željeznica je i onako najskuplje sagragjena pruga na svijetu, jer kad se mjernici nisu mogli da slože kuda da ide ta pruga, pok. car Aleksander uzme linir te po njemu povuče pravu liniju od Petrograda do Moskve, rekavši: „Bitz po semulu (Tako neka bude!) Rasprave prestadoše i pruga je sagragjena pravo, ali je tim skuplja bila, što je morala savladjivati ogromne prirodne smetnje. Ako se Romanovljev plan ostvari, bila bi to ogromna dobrobit za ruski saobraćaj. Zagonet ke. Kofijićev skok. Složio ? i* Stoca. BVO- zi- što kom j ti e- Slad- ai je- iye- gla- gal gla- do- r il sve, jo- ti- som nje- U- Svo- spi- slo- Ta» n- sva- . ii- pti- iua je Po nim jim po- ca mi- ma- od- za kaj va, vi, ka njem ri se ri- dju ro- Bog « mi- te- i- ga ii- ta Bez ri, nim! a nad me- njim 8VO- smje- • da njim na- bo nje- li te ' zik sve- da si. njim dje- stvo- je- T kim si: ! som u- jim aeb- bus nog cvi- ta, BVO- svo- jim ai- 6- e- noj svjet- e- lom 8V0 - b_ sil- - svi da sr» 8 me- bu* CQ je- aa ez- de, da- -nai bez si SVOj j 0- da- plar zvi- ma, u pi- bez ro- sje- rak, a ti 0- defi ar- bu- teg ka bi- na je- va, bez u- vaS, na li- će da P. po ha, ma. ti njim kg, liš- pro- rio- ni- njim Od i Ljn- Sva- ]UI- Nje- ŠSR- da ' »m- 1 1 . se mo- | �B E H A R Islamski običaji i čuđoređnost. Iz djela: „Aletni islamijjet pregjimo na islamske običaje kod sofre (stola). Da se ne bi kogod u neprilici našao i zastiđio,.ne pristoji se, ustajati iza sofre, dok svi prisutni ne prestanu jesti.' Na žalost kod nas u Carigradu zanemaruje se taj lijepi islamski običaj većinom. U Arabiji pako na to se strogo pazi1). Zabranjeno je puhati u piće ili je lo ; treba \ čekati dok se ohladi8). Kad se postavi sofra, megju gostima najstariji po časti treba, da prvi sjede na najođliČnije mjesto. Ako nema takoga gosta, onda je domaćin na redu ili koji drugi gost, kome se želi čast iskazati1). Kad se taj obrčd svrši, onda najstariji po godinama ili po časti prvi, ili u narodu ugledni počima. jesti. Kako bilo da bilo prije starijega od sebe početi jesti, nije pristojno. Prije nego se počne jesti spomenuti ime božije islamski je običaj. T. j.: „Bismillah" reći, pa onda jesti*). Gozbu, gdje siromasi ne učestvuju pejgamber je pokudio1); đočim je gozbe, koje supriregjene o trošku vlastitog truda i rada, naročito pohvalio, jer je i božiji pejgamber Davuđ jeo ono, što. je sam zaradio8). Osim toga za vrijeme gozbe ili jedenja ne treba šutiti, nego voditi lijep razgovor o krijeposnim lju ­ dima i o pristojnosti8). Poslije jela izaprati Usta islamski je običaj. Ne valja jesti, po ulicama i mejdanima, jer je to običaj prostote4). Isto kao kod jela ima i kod pića islamskih pro­ pisa. Pijući vodu ne pristoji se puhati u čašu. Po­ hvaljeno je polagano piti, a pokugjeno napuniti puna usta, pa natežući se žderati.8). Dapače hadis nas upo­ znaje da je — daveći še piti vodu iz punih usta — nezdravo, jer od toga dolazi bolest džigarica. G radu i marljivosti imade u Kur’anu (a. š.) i u hadisu (tradiciji) — ne uzimajući u obzir riječi veli­ kih ljudi — toliko zapovjedi i ozbiljnih savjeta, da ih nije moguće u ovom djelcu nabrojiti. Zapadnjaci, koji se danas toliko razmeću sa riječi *rad, rad", neka malo zavire u islamske ustanove, pa će se lako osvje­ dočiti koliko islam zagovara rad, koliko ni u-jednoj drugoj vjeri. Što neki muSlomani neće da rade, to nije islam kriv nego oni sami, jer ne samo da sebi škode, nego griješe proti Islamu, koji zagovara rad, a osugjuje nerad i nemarnost. Zar ne stoji u Kur’anu: „Ve in lejse lil insani, illa m a seal" Dakle „za čo­ vjeka nema ništa bolje, nego što sam privrijedia. Ži­ vjeti u neradu na račun drugih i „muktešitiu ne smije ni jedan musloman. Hadisi šerif veli:1) „Kad kla­ njate sabah ne spavajte, nego radite i brinite se za hranu". Drugi hadis v e li:8) „Makar i kijamet kopti. sao (sudnji dan došao), ako vam se u ruci zavrnula grančica, posadite je u zemlju". To će reći radite, pa opet radite i uvijek radite — u radu je sreća i s p ^ Iz toga se vidi da je rad od glavnih uvjeta is­ lamske vjere. „Bog ljubi zanatliju", veli hadis 8), a od toga ne treba boljeg dokaza, koliko islam cijeni rad i zanat. Isto tako veli:*) „Kad nastupi mrak onima koji se vraćaju umornih ruku s rada, grijesi se pra. štaju," „Šeriat je veličanstven, a do Bocra put imade" i u radu i- u ibadetu. Ti sii propisi u islamskom svijetu negda strogo se izvršavali. To nam svjedoče i riječi Hazreti Omerove8): „Današnji posao n e ostavljaj za sutra". Kao što imade u islamu dosta savjeta za rad, 'sto tako imade i dosta ukora i prijetnja za nerad i ljenčarenje. Hazreti Omer je ubrajao nerad u istu vrstu opačina, u koju spada pijančenje, dakle u velike grije mufsidliike, Kao što o svemu tako se islam pobrinuo i o pri­ stojnosti kad čovjek spava. Ko spava na ^trehi bez pokrivača, hadis ga ubraja'm egju asije8). U tradiciji preporučuje se takogje ekonomija (ik? tisad), gdje se veli: „Ekonomija je pola življenja (kruhoborstva), prijaznost prama svijetu pola razuma, a lijep način pitanja, pola znanja". *) Pristojno se odijevati, pasati i čisto se držati vjera nalaže svakom muslimanu. Osim toga valja jako paziti na red' i čistoću8). Drugi hadis veli8) : j,Perite odijelo, pođsijecajte kosu i bradu, čistite zube, obla­ čite kićeno odijelo i držite se čisto." D a se taj hadis odnosi i na ljude i na žene nije pptrebe razlagati. U pogledu čistoće imade više lijepih islamskih ustanova, koje se odnose na sve. Kao što su na pr. hšđiši: „Bog je čist, pa ljubi čistoću1)" ili „Bog je dobar, pa ljubi dobrotu; čist je^ pa ljubi čistoću; do­ brotvor, pa ljubi dobrotu i darežljivost; za to držite sve čisto".8)P a još jedan hadis veli: „Obrezujte nokte, ne bacajte ih gdje prije stignete, čačkajte zube i či­ stite meso oko zuba, da ne ostane jela, ispirajte usta, ni pošto s nečistim ustima ne idite meni," Eto na ka­ kav način islam propovijeda čistoću. Čim čovjek ustane iza sna treba — po islamskoj pristojnosti, da umije najprije ruke i lice. Hadis glasi: Kad čovjek ustane iza sna ne smije rukuma ništa di­ rati, dok ih tri-puta ne opere8). Šta više jedan hadis preporučuje, da se nosi bi­ jelo odijelo, jer se na njemu najljepše odrazuje či­ stoća*). �I 87 BEHAR To su sve naredbe, kojih se svaki musloman treba držati i paziti na čistoću, a kamo ti dužnosti kao gusul“ i ;(abdest“, koje.mora vršiti, ako hoće da bude musloman na svome mjestu. Kako čovjek da se ponaša prema svome susjed­ stvu i za to imaju u islamu naročiti propisi. „Gore je ženu svoga susjeda okrenuti na hrgjav posao, nego drugih deset žena", veli- hađis, a isto tako i za kragju u susjedstvu i na strani8). Dužnost je svakog muslomana, da se dobro pazi i u ljubavi živi sa svojijem kom šijama. Šeriat ne dopušta mušku, da oblači žensko odi­ jelo, isto tako žensku, da oblači muške haljine*)". Islam preporučuje milosrdnost nada sve. U Kur’anu (a. Š.) zapovijeda se, da se najprije potpomažu roditelji, pa rogjaci, pa sirote, pa siromasi, pa beskuć­ nici7). Na drugom mjestu veli se o onome, koji na božijem putu, dade zrno žita vratiće mu se sedam klasova, a u svakom klasu po stotinu zrna8). Kad čo­ vjek daje, ne treba da obvezuje sa zahvalnosti. To je hitni uvjet, ako želi da mu kabul bude, jer u Kur’anu stoji, da je pomoć i sadaka, koja se na taj način daje, jako pohvaljena9). Osim toga treba svaka pomoć i sadaka da se daje da pošteno zaslužena mala10). Pa još k tome treba znati, da se svako dobro djelo ubraja u baaaku (mi­ lostinju)11). Ispuniti obećanje, održati vitešku riječ i z danu vjeru (ahde vefa) veličanstvena je islamska ustan val,\ U Kur’anu stdji da su prokleti oni, koji ne održe riječi1), a hadis po tačiioj tradiciji Ebu Davuda glasi *}: „Ko zulum učini savezniku ili ga ošteti i prisili na više nego može, ili mu uzme stvar bez privole — ja sam mu tužitelj na sudnjem danu." Tako hazreti pejgamber, a slušaj šta hazreti Omer veli: „Ako je išta čovjeku na svijetu sveto, to je viteška riječ *)“. Islam preporučuje da se s robovima i zaroblje­ nicima lijepo postupa. Kad je govor o lijepom i ple­ menitom postupanju sa zarobljenicima, ne možemo mimoići, a da ne rečemo nekima i nekima u Europi, koji su prije par godina ustali baš radi toga proti Islamu, da je islam u pogledu toga najuljuđnija vjera na svijetu, jer kur’ani {a. š:) i hazreti pejgamberove riječi što se tiče milosti i milosrgja natkriljuju sve zakone r ustanove. Doduše islam nije sasvim dokinuo ropstva, ali u prilog robova satvorio je mnoge zakone, koji ih uzimaju u zaštitu i na taj način robove i za­ robljenike uveo u neki krug blagostanja. 0 tome bi se dala napisati cijela rasprava4). TJ islamu je zabranjena psovka 6) ; naročito mrtve psovati i ogovarati nije dopušteno *). U jednome se hadisu preporučuje, da čovjek o mrtvima samo dobro govori. Zla se njihova ne smiju ni u usta uzeti7). S -islamskoga gledišta oholost je upravo prezrena. U jednome ajetu stoji, da je džehenem (pakao) mjesto oholili ljudi8); a u hadisu9) veli se: Ne će vigjeti dženeta (raja) ko imade u srcu trun oholosti. Praštati i pomilovati dužnost je svakoga muslor mana. Ko proguta srdžbu i prašta grijehe drugima može se nadati makfiretu (spašenju) stoji izričito u Kuranu (a. š.),0). Islam I žena. Ko hoće da razumi ženska prava u islamskome svijetu, treba najprije da upozna ženu š poluotoka Arabije; jer nije moguće shvatiti kako valja lijepe ustanove islama, dok ne shvati žalosni položaj i stauje Arapke prije osvita-islama. Jedan od ružnih običaja u Arabiji bio je: daje žena ne samo bila lišena svih prava baštine, nego je ona sačinjavala predmet, koji su muškarci baštinili i ^raspolagali s njime kao s našljednom imovinom, U ona vremena bio je narodni zakon, kad čovjek umre, da djeca naslijede ženu kao svaku ostavštinu. Najstariji sin umrloga, ako mu nije bila mati, trebao je uzeti svoju maćehu za ženu. Tako je po narednom običaju najstariji sin bacao makar koji komad* svoga odijela na ženu i to je bio znak, da je pridržava za se. Ako se najstarijemu sinu nije htjelo oženiti maćehu, onda je na nju imao pravo drugi sin po redu. Najbolji je dokaz prezrenosti žene u ono doba, što su Arapi živu žensku djecu zakopavali. Taj gadni običaj zove se „veed", a nesretna žrtva „mev’uda". Lijepa islamska vjera taj je gadni običaj najstrožije osudila i sasvim ga dokinula. Više ajeta (izreka) u Kur’anu imade, gdje se to nečovječno djelo iznaša kao strašni zločin i gdje se jtena kao i čovjek ubraja mćgju našljeđnike. Prije islama svijet je bio jaso pokvaren u Ara­ biji: Kužni običaj „sofah" (prostitucija), bio je preoteo mah po svuda. Islam je to dokinuo strogim ustano­ vama, uveo brak, osigurao prava žene i djece i pro­ pisao ljudima više dužnosti prama porodici. Svijetli islamski šeriat odredio je, da čovjek ženu uzdržava, da lijepo s njome postupa i da je ne smije zanemarivati i ponizivati. Osim tih prava, koja je uzi­ maju u zaštitu prama Čovjeku, dao joj je još pravo, da sa svojim imetkom raspolaže, koji može po opo­ ruci ostaviti svojoj ili tugjoj djeci. Islam ne drži žene, kako misle Europejci, robinjama. U mnogom nečemu imaju ista prava kao i muškarci, Kao što smo gore napomenuli narod, koji je ženu držao nižim bićem od životinje, koji je kćeri žive u grob zatrpavao, koji je prostituciju gojio u velike, koji ništa, nije držao do zakonitih žena, koji je žene -ba­ štinio kao svaku drugu prćiju, — u kratko narod, koji se bio naučio na svaki način ponizivati i zlostav­ ljati ženska stvorenja, danas pod okriljem islama smatra to nježno biće kao svaki prosvijećeni narod, ljubi je i štiti; a to je najbolji dokaz vrijednosti i uzviŠenosti islamske vjere. �BEHAR 1 Što se j>ako tiče poligamije (teadudi zevdžat) nj Kako je poznato Islamske ustanove pogledom na. našljed^tvo povoljnije su za žene u mnogo slučajeva to nije tako strašno, kako se misli. Poligamija se nio^a nego moderni evropski zakoni. Na primjer: po šeriatu nije osjećala nužnom. Naročito u zadnjem vijeku ri­ žena manje nasljegjuje od muškarca. Iza oca sin na- jetki su ljudi, koji su se zdali poligamiji. Ista pravila slijegjuje dva puta više, nego kći1), jer u ljudskoj za­ o razvodu braka vrijede i za poligamiju. Kad se stro*0 druzi muškoga ide uloga, da reprezentira porodicu. U uzme i razmisli, poligamija nam se pričinja nemogućom Kur’ani (a. š.) stoji, da je Bog u pogledu nafake uči­ (muhal). Kako nam povjest piše, Džafer ElmensUr nio razliku izmegju ljudi i žena, te odlikovao muškarce*). imao je jednu ženu. Kad mu se prohtjelo, da uzme Koliko je u tome pravednosti, kad uzmemo na drugu, pozvao je sebi imami Azama i štavio mu pj. oko lijepo uregjenje porodičnih odnošaja, suvišno hi tanje: koliko'žena može imati jedan musloman? Kad bilo jednu riječ reći. Dočim u nekim krajevima Eu­ je dobio odgovor, da može imati četiri, Elmensur je rope baštinu, plemstvo i sve ostalo nasljegjuje najsta­ doviknuo ženi, koja je stajala za zastorom: „Čuješ li riji sin. Sva ostala djeca ostaju bez baštine i prepu­ šta Ebu Hanife veli?*1 Imam š mjesta razumivši šta je štaju se milosti najstarijega sina. Ako im on ne bude rta stvari reče: „Zaista dopušta se muslomanu, da uzme sklon, moraju ostaviti očinski krov bez pet prebjenih četiri, samo to se na Vas ne odnosi. Vama je dosta jedna žena, jer ste posvjedočili, da nijeste u stanju para. pravedno i nepristrano postupati sa ženama.*1 Ta či­ U islamu je žena neograničeni vlasnik svoga ci­ njenica je zaista vrijedna, da joj še više pažnje po­ jelog imetka. Kada se uda, muž ne samo da ne može sveti, jer jpotječe od najvećega imama. Kako god se tražiti raspolaganja sa ženinim imetkom, nego ne poligamija dopusta, onako se preporučuje monogamija. smije tražiti ni pravo miješanja u njezin imetak. U Zabranjeno 'je u islamu siliti curu, da pogje za Europi je upravo obratno. Uda li se jedna žena, gubi nekoga. Hazreti Omer veli: „Ne silite kćeri da polaze pravo raspolaganja sa svojim imetkom. Muž je neo­ za nemila i ružna, jer i one, kao i vi, ljube ljepotu." graničeni posjednik njezine imovine. Jasno je ko dan, Svrha cijele ove raspravice jest, da dokažemo da je to na uštrb prava krasnoga spola. Većina ljudi kako islam i muževima i ženama jamči prava. Oni ženi se radi novaca ili imetka.. Čim je brak sklopljen ljudi, koji proti zdravome razumu i nauci islama rade, žena potegne ruke od svoje imovine i prepusti je sapa se zđaju hotimičnom razvodu braka i poligamiji, svijem svome mužu. Ako on tu imovinu profućka, što neznalice su i izrabljuju šeriat. U tome dakako oni se vrlo često đdgagja, onda sirota žena ostane bez sami zaslužuju, da budu osugjeni, a šeriat nikako ne ičega izložena svakoj oskudici. Zakon, koji' ženama odobrava njihov postupak. jamči prava i uzima ih u zaštitu sigurno to ne odo­ brava. U Europi imade mnogo takovih čudnih.prilika, Preveo: Terdžnntan. koje otešćavaju ženidbu i oštećuju prava žena. *) Anil H atib. U Kurani (a. š.) u jednom ajetu stoji**4*), da mu­ *) ,Neheu-nebijja en jenfeha fittajuni veš-šurBi.“ Anit-Taževi sa ženama lijepo postupaju ; ako se kada posvade, berani. •) „Iza vudiat-taamu feljebđe’ etili ral "ka vm i ev jahibut-taam i, da se strpe, jer mala razmirica katkada može uroditi ev chajral-kavmi*1. An lbni Asakir. *) An lbni Davnd. velikim dobrom. U jednome hadisu veli1): „Svijet je tržište robe, a u njemu jn najdragocjeniji predmet — ’) „Biaet-taamu taamul velimeti jud’a ilejhel agnijau ve judobra Žena.“ trekul fukarauu. Anift dejhain. ») Anil Buhari. Uza sve to u šeriatu imade ustanova u pogledu *) lmani Gazali. razvoda braka, koje jamče za pravo muža i žene. 4) „El-eklu fis-suki den&elun11. Anit. Taberaai. •} An lb n i Men ur. Jedan hadis glasi*): „Kod Boga je najružniji halal (dopuštenje) razvod brakau. ' Mislim, da više nije po­ *) „Iza saHerjtum el fedlre fela tenamu an talabi erzakikmn“ trebe dokazivati, kakovim je pravednim zakonima tabi *) Anil Bezar. *) „lnnallahe juhibbul -mu mi ne el nmhterife“ . Anil Kazvini. učinjen” (podčinjen) razvod braka. *) „Men emsa kalen min ameli jeđejhi emza m&gfuren lehu U Europi na vjekove se borilo, proti razvodu Anit Taberani. *J ,,La tuehhar • -tele jevmike ila ghđike**. braka, ali je napokon nužda, da se brak može raz­ *} An Ebi Davnd. >rEl iktisada niiftd meiieti, v t teveddnda ilen-naai riiefal vesti, pobijedila. A^to je takogje jedan veliki dokaz, akli, ve hnanna-znali niafnl ilmi.M Anit Taberani. da islamska vjera prednjači sa svojim filozofskim Usta­ ■) Anil-Hakim. •) An lbni Asakir. novama. S tijem hoću da rečem: kako u razvodu braka tako i u drugim prilikama, da su prava ženidbe i Ži­ ‘) „lnnallahe nazifnn jnhibbun nezafete". An, lbni Ađj. vljenja žene na istoku više zajamčena, nego prava *) Anit TIrmisi. žena na zapadu. Što neki europski kratkovidni pisci *) Anil Buhari vel Musum 4) Anit. TirmizL bez ikakova dokaza tvrde, da je žena na istoku prava ») Anil Buhari. robinja, to je samo iz neznanja naših prilika i islam­ *) An Ebi Davnd. ’) Soretul Đekar 5125 aje. skih ustanova. �I BEHAR •) Bnretnl Bekar 262 aje. », SuretuI Bekar 262: aje. i«) f'nretul Bekar 268 aje. ilj „Kullu marnfin aađakatnn" Anil imntn Ahmed » ) >fLa 'dine JI men la ahde lel**ii« Anil imam Ahmed. t) Saretur-Bad, 25 aje *) „Men zaleme mualiiden ev intekasahu ve kellefehn fevka Ukatihi ev ehaze minhu šejen b. gajrl tibi Aefcin fe ene badžironhu ievmel kijaxneti“ , An Ebi Davnd. J •) Dogagjaj, kad je tu izreku rekao veliki chalifa opjevali su glaaoviti njemački pjesnici Platen i RUckert, svaki na po se pod imenom „Harmoaan”. Te riječi, za koje povjest jamči, najbolje su svjedočanstvo islamskog viteškog velednšja. Prim prevodioca *) U „lkdamovoj” kutnbhani iaišla je oveća brošura „Errikku fil islam" od istoga pisca, za to je ovdje izostavio citate upozorujući čitatelje na brošuru. AmiŠ-oejhain. •) Amit. Tirmizi. i) An Ebi Davnd. •) Buretd Zemer, 27 aje. *) An Mnslim. 10) Buretu Ali Imran, 184 aje. 89 t> A ) Ako neko ne ostavi sina iza sebe, onda je kći baštinica. Bude li više kćeri od dvije, one baštine dvije trećine ostavštine. Ako je samo jedna, baštini polovinu. Ako iza umrloga ostane muško djece, r°^ite^ie» R ako ne ostane onda dvije trećine baštini otac, ai jednu trećin majka. Ako šena umre bez djece polovina ostavštine ide muža, a ako imadne djece četvrtina. Ako muš umre bez djece, žena naslijegjuje četvrtinu, a ako ostavi djece iza sebe samo osminu. Ali u svakom slučajn mora se najprije podmiriti opornka i dugovi. Po današnjem žakoniknj koji Srijedi za tursku carevinu i naše zeUalje, sin baštini u novca i akaru..dva. dijela, a kći jedan dio, doćim u zemlji i sin i kći, i brat i sestra baštine jednako. *) Suretun-Nisa, 33 rrjb. *) Snretun-Nisa, 18 aje. 5) „Eddnnja metaun, ve hajrp metaiha el mer’etus-salibatn**. An Mnslim. ------ / *) „Ebgndnl halalin ilallahi et-talaku“. An Ebi Davnd. Narodne popijevke. bđul-lahu, biber po pilavu, y Biber p&li Abdul-lah se mami. Ciganinu zapanulo carstvo, Te svog’ oca najpre objesio. Jadna Liko, Šta si dočekala! Đa te Bosna .kukuruzom hrani. Banjaluka sirkom i jarikom. Jadan-Tale zaludu te bvale, Kad’ ne imaš pare ni dinara 1 Novo sito na visoko visi, A staro se po buništu valja. Neću bega ne begenišem ga, A ni age jer mi nisu drage! 0 mladosti ludo ti li progje, A starosti mrljavo veselje I Gospodski se poznaju harari Uvijek su čohom zakrpljeni; A uzica učkur iz šalvara. Knća mu se kućetinom zvala, A djeca mu gloginje zobala! Sve se bogat ieni od bogata, A siromah jedan od drugoga. Hljeba, sira i studene vode, — To najviše jedu u gospode. Lako ti je trošit bogatome, Sjeromahu: uzdisat za novcem. Tarhana je u Turčina hrana, U kaura, kupus i kumpira. Sabrao: Hadže-Zade Š ta n e v a l j a ? U prvom smo broju „Behara" u pozivu na su­ radnike svratili pažnju na narodno blago svake ruke, Kazali smo da je to dragocjena gragja za „Behar" jer je nešto naše, a u drugu ruku nije ta gragja ni onako tek da te samo zabavi, već i da pouči. U ovo nekoliko brojeva iznesosmo nešto toga, što je već po­ znato našim čitateljima. U ovom broju i u ovoj rubrici počinjemo iznositi neke narodne rečenice, koje ti vele samo „što ne valja". To je — kako rekosmo — takogjer nešto narodno, nešto svoje vrste, al i to nije bez neke pouke. Svakom te tom rečenicom narod po­ učava : čega treba, da se čuvaš, što ne valja da činiš. I te su rečenice naravno kao i obične poslovice, po­ stale ili na temelju iskustva, ili — što je većinom, porijeklom su iz davne davnine i puke praznovjerice. Ali makar da su i praznovjerice, makar da se protežu čak i od poganstva, vrijedno je da se vidi, šta sve bezazleni narod tvrdo vjeruje i kao tako predaje s ko­ ljena na koljeno. Dok se ovo i ovako narodno gradivo, ne iznese, ne može se proučiti narodno mišljenje, pa da se onda prema tom ili utvrgjuje u tom ili da se liječi od tog. Ovdje dakle počinjemo iznositi ovu gragju, što su u dokolici sabrala ova dva naša suradnika: Riza �90 BEHAR I 19. Ne valja: fodiku na vatru ložiti, _ ^eda beg KapetsrioVić i Edhem ef. Mulabdić. Iznosimo ih u kravama. bez kakva osobita rasporeda, već samo složeno po 20. Ne valja: gledat, kad se ćele puštaju, _p0 abecedi, ali n isto doba pozivamo sve prijatelje koji bjeći će. se zanimaju narodnim stvarima, da nam — pošto pro­ 21. Ne valja: gledat male maĆiće, dok ne progle. čitaju ovo sve — prikupe što mogu više ovih rečenica, daju, — gubi se vid. naravno novih, koje već nijesu ovdje iznešene, da se 22. Ne valja: gledat u svoju sjenu, — more SQ tako što bolje iscrpi i šktipi u jednu cjelinu gragja ograjisati. ove ruke. Onda bi se to sve tek imalo urediti, nekako 23. Ne valja: gorućiva luĆa u sobu unositi, ■ — grupirati, da se vidi recimo: o čem ih ima najviše žaleći će se stjenjce. i t. d. Još bismo zamolili poštovane prijatelje, da uza 24. Ne valja: goveda gontti trnovim prutom, — svaku zabilježe i „razlog" za što to „ne valja"; recimo: ne valja ovcama p u t presjeći, jer će vuk u njih uda­ pobjesniće. 25. Ne valja: g risti nokte, — nametnuće se trudovi. riti ; ili: ne valja gologlav sjediti kad grmi, jer more 26. Ne valja: guju dizati više koljena, ne će Be grom ubiti i t. d. Nadamo se, da će mnogi od naših poštovanih su­ narasti. 27. Ne valja: guju ubiti u mraku, — može biti radnika moći bar po nekoliko skupiti. da je prikaza, pa će se pomahnitati. “Ured. „BehafraK. 28. Ne valja: haljine na sebi izvraćati, — -mrziće ga svijet. Šta ne valja . . . . ? 29. Ne valja: haljine p rati u onaj dan, u koji je Sabrali: E dhem i R iz a . p rvi p u t iza gjurgjeva zagrmilo, — da se ne raspanu. N e ljevaj vodo na vodu, 30. Ne valja: hljeb nmakati u sb, — leže se ne loži vatra na Vktira, frenjak — ili: sluti siromaštvu. ne meci noga ha noga, ne udri konj« povodcem — 31. Ne valja: idući jesti, — sluti siromaštvu. ne čini >ebi siKira! 32. Ne valja: ispod ruke gledati, — nema ugura. 1. Ne valja: bacati se na voćku kamenjem, — 33. Ne valja: iza hljeba ostaviti lug nezagrnut> obiće je grad. — djeca će oćelaviti. 2. Ne valja: biti daždevnjaka, ciknuće, pa ćeš 34. Ne valja: iza sna vodu piti, — sluti bolesti. ogluhnuti. 35. Ne valja: iz juĆije vodu piti, bolovaćo debelu 3. Ne valja: bos hodati po solilima, (gdje se stoka bolest. soli), — nabiće se naboj. 36. Ne valja: iz groblja davati sijeno kravi, — 4. Ne valja: brojiti ćele, — rojevi će ti pobjeći. pnsušiće mlijeko. 5. Ne valja: brojiti janjce prije gjurgjeva, — 37. Ne valja: iz krnjava suda jesti, — sluti fune će se dati u njima. karaluku. 6. Ne valja: brojiti zube, — umrijeĆe se. 38. Ne valja: iz lonca jesti, — sluti fukaraluku. 7. Ne valja: da muško uzme ja je ispod kokoši, 39. Ne valja: izvrnutom rukom udariti koga, — — prestaće nositi. nema četerest dana ugura. 8. Ne valja: davati sadaku onaj dan, kad se Ćele 40. Ne valja: jahati izmegju ovaca, — ne će se iznose, — rojevi će se razbjeći. dati u njima (ili treba izvaditi nogu iz uzengjije. 9. Ne valja: davati zajam onaj dan, kad se Ćele 41. Ne valja: jajevu Ijupinu u vatru bacati, — iznose, —* rojevi će se razbjeći. grjehota je. 10. Ne valja: dockan veĆerati, — sluti siromaštvu. 42. Ne valja: janjce goniti vrbovim prutom, — 11. Ne valja: do gjurgjeva obdan spavati, — uginuće. drijemaće se cijelo ljeto. 43. Ne valia: jasiku ha vatru ložiti, — jer je 12. Ne valja: dotaknut se rukom vatre, kad se krava prokleta. pomuze (dok se ne operu ruke), — pucače u krave sise. 44. Ne valja: ja vlja ti se lovcu, kad ide u lov,— 13. Ne valja: drobiti u mlijeko, — krava će se ne će imati ugura. bacati. 45. Ne valja: jednom kašikom dvoje da jede, — 14. Ne valja: držati horoza s ćahurom na koberu, pošvadiće s& — sluti nesreći. 46. Ne valja: jedući poduprijeti se na ruku, — 15. Ne valja: držat kokoš, koja propjeva, — gjavoli iz insana nose hranu. umrijeće neko u kući. 47. Ne valja: jelo držati nepoklopljeno, — ližu 16. Ne valja: dijete ogledati, u reći će se. ga šejtani. 17. Ne valja: dvojica da piju vodu zajedno, — 48. Ne valja: jesti s noža, —■ boliće sandžija. jedan će umrijeti. 49. Ne valja: kad grm i maĆku držati u rukama, 18. Ne vhlja: findžan prevrtati, — nema ugura. — ubiće grom. �I BEHAR 91 60. Ne valja: kad grmi pronioliti se kroz prozor, 81. Ne valja: luč nakomice cijepati„ — more se __ ubiće grom. ograjsati. 51. Ne valja: kad grmt stajati pod trešnjom, ili 82. Ne valja: Lukovu Ijupinu u vatru bacati, orahom, — ubiće grom. grjehota. 62. Ne v a lja :.kad je malo kiše čuvati se od nje, 83. Ne valja: mačku u kolima voziti, — * crk__ biće suša. nuće konj. 53. Ne valja: kašiku davati djetetu, dok ne pro­ 84. Ne valja: makazama nokte rezati, — guli se hoda, — biće ljuto. zanoktica. 54. Ne valja: kazati kadpogjeŠ na put, — nema 85. Ne valja: megju gjurgjeve plesti, — uplešće ugura. se vuk u stoku. 65. Ne valja: kazivati drugom za zvijezdu, kad ' 86. Ne valja: megju gjurgjeve obdan spavati, — leti, — uhvatiće sužnja, koji je pobjego iz tamnice. boljeće glava i biće težak cijelo ljeto. 66. Ne valja : kazivati u petak da te glava boli, 87. Me valja: mesti paučinu u večer, — sluti boliće cijelu bJitu. nesreći. 88. Ne valja: Metati ruke megju noge, — nema 57. Ne valja: kazivati za tičije gnijezdo, — pougura. ješće što mlade tiće. 89. Ne valja: metlo-m koga udarati. — zamjeće se. 58. Ne valja: kladiti se, da smiješ obnoć otići 90. Ne valja: mlijeko u vatru bacati, — pucaju nekud, — stići će te nesreća. 59. Ne valja: kod stoke zmiju spominjati, — za- u kravo sise. 91. Ne valja: mrve prosipati, — more se ograjisati. puhnuće je. 92. Ne valja: mijenjati dovratak u avlijskih vrata, 60. Ne valja: kod vatre govoriti o mladim tićima, — umrijeće domaćin. — poješće ih guja. 93. Ne valja: mirisati leander, — umrijeće se. 61. Ne valja: konje biti fudikom, — okrviće. 94. Ne valja: muško da gleda, kad žensko sprema 62. Ne valja: kosu bacati u vatru, — spađaee. 63. Ne valja: ko'su bacati za vrata, — tpadaće jelo, — ureći će. 95. Ne valja: muško da obuče ženske kaljine, — 64. Ne valja: kravu udarati kandžijom (bičem), pašće s konja. uzmaknuće mlijeko. 96. Ne valja: muško da se dodirne ženske kose, 65. Ne valja: krnjavim ČeŠljem ŠeŠljati 1— — spadaće. sluti siromaštvu. 97. Ne valja: mušku prste kniti, — pašće s konja, 66. Ne valja: kroz lukovo pero puhati, —*pokreili ne će se kalem primiti. paće janjci. 98. Ne valja: na alt-gjun plesti, — ubiće grom. 67. Ne valja: kroz prozor dodati Što, — čini se sihir. 99. Ne valja: na bijelu nedjelju stoku soliti, — 68. Ne valja: kroz prste gledati, — nema na­ pobijeliće stoci oči. pretka. 100. Ne valja: na božić čučati se na stolici, — 69. Ne valja: kućnu zmiju ubiti, — ubija se koze će ohronuti. berećet. 101. Ne valja: na božić na djecu snijeg da pada, 70. Ne valja: kuću graditi od kruŠkova drveta,'— — vještice će im ispiti krv. zaleć.će se stjenice. 102. Ne valja: nad djetetom makaze striškati, — 71. Ne valja: kuću od jednom dograditi, — more sluti velikoj bolesti. se umrijeti. 103. Ne valja: na-duhove sjeći zelenu Šumu, — 72. Ne valja: kupati se prije gjurgjeva u tekućoj vrijeme će obiti, vodi, — sluti siromaštvu ili će zmija ujesti. 104. Ne valja: na gjurgjev ići u drva, — zmija 73. Ne valja: ležati na svojim haljinama, — bliži će ujesti. se smrt. 105. Ne valja: na gjurgjev nositi drva, — za74. Ne Valja: ležati potrbuške, gubi se vid kotiće se stjenice u kući. 75. Ne. valja: ležeći jesti, — biva ko pas (ne budi 106. Ne valja: na gjurgjev prispati (prespati primijenjeno). — hvatače groznica ili ne će moći uraniti cijelo ljeto. 79. Ne valja: ležeći na legjima glediti u nebo, — 107. Ne valja: npizvrat haljine nosati, — ići će pamet se gubi. posao natrag. 77. Ne valja: lijevom sisom prvi put dijete zado108. Ne val]a: naizvrat haljine obući, — obujiti, — biće ljevoruko. đoviće. 78. Ne valja: lisica da ti put presiječe, — nema 109. Ne valja; na jednoj nozi. stajati, —: stići će napretka. nesreća. 79. Ne valja: ljubiti dijete, — biće blijedo. 110. - Ne valja: naložiti na vatru Čobanski Štap 80. Ne valja: ljuljati se na ljuljački prije gjur­ — Uginuće stoka. gjeva, — ostaće krivih legja. �92 BEHAR 140. Ne valja: pođ; orahom ležati, — vještice će ga udaviti. 141. Ne v a lja : bod torbom sjediti, — n.e će 8e sreća. cura udati. 113. .Ne valja: na oprljin (itreći dan i pa aii-gjuna) 142. Ne’ valja: pod visokim drvetom sjediti, sadtievati žito u stog, — uđariće grom. ubiće grom. 114. Ne valja:, na pragu stajati ili sjediti, —e 143. Ne valja: po lugu gaziti, — more Se nema ugura. ograjsati. 115. Ne valja: na sadžaku sjediti. — nema be144. Ne valja: poslije podne krojiti haljine, ifle rećeta. život na niže, kao sunce zapadu. 116%Ne valja: na sebi haljine uhvati. — ušiva 145. Ne valja: po spirinama hodati, — more se se pamet, (ili valja za to vrijeme žutiti ili metnuti ograjsati. slamku pod kapu. 146. Ne v a lja : povraćati hljeb iznad tendžere; 117. Ne valja: natrag ići} —1 mjeri se ocu i kad se drobi, — povrati se mlijeko u krave, materi grob. 147. Ne valja: po zatioku udarati, — nema na­ 118. Ne valja: njihati veHge nad vatrom,— go­ pretka Četerest dana. veda će se razlučiti. 148. Ne valja: praznu beŠiku ljuljati, — umrijeće 119. Ne valja: nokte rasipati, — nema ugura. dijete. 120. Ne valja: nož iz ruke u ruku dati, — boliće 149; Ne valja: prazna sofra da stoji, — kape sandžija. se gjavoli. 121. Ne valja: obe ruke pod glavu metati, — 150. Ne valja: pred akšam spavati, — približuje more se ograjsati. se smrt. 122. Ne valja: oblačiti donju haljinu stojeći, — 151. Ne valja: pred djecom govoriti o žabi, — sluti fukaraluku. udi djeci, (ili se dijete potegne za uho). 123. Ne valja: ob noć'u mlinu spavati, —* pri152. Ne valja: p red večer iznositi vatru iz kute, kazaće se. — umrijeće neko u kući. 124. Ne valja: odijelo izvraćati, — sluti fukaraluku. 153. Ne valja: preko mrtvaca da pregje kakva 125. Ne valja: ogledati se u naći, — vile nose životinja, — biće vukodlak.'ljepotu. 154. Ne valja: preko ruke davati Sto, — sluti 126. Ne v alja: o mijeni prati haljine, — ras- bolesti. pašće se. 155. Ne valja: prepadati malu djecu, — zani* 127. Ne valja: orah usaditi', — umrijeće se prije jemiće, ili mucaćfe. godine, ili dok orah naraste koliki mu je vrat. 156. Ne valja: prevrtati obuću,: sluti nesreći. 128. Ne valja: otkrivenu.beŠiku držati, —.umrijeće 157.. Ne valja: prim irisati bosiok, — sluti bolesti, dijete. ili’ dotakne se rukom, pa se ruka primiriše. 129. Ne valja: otvorene makaze držati, — na 158. Ne v a lja : proći izmegju dvije žene, —; ne onu kuću gleda dušman. će imati djece. 130. Ne valja: ovcama put presjeći, — udariće 159. Ne v alja: prolaziti ispod haljina kad se suše, vuk u njih. — more se ograjsati. 131. Ne valja: ovce striči u petak, — ne će se 160. Ne valja: prolaziti ispod prolivače (babure), dati u njima. — more se ograjsati. 132. Ne valja ovce stn ći u srijedu, — vuk će ih 161. Ne valja: prolaziti okraj zidara, — uzidaće naklati, ti sjen,’ pa ćeš umrijeti. 133. Ne valja: ozivati se. u gluho doba,.— o^rai162. Ne valja: pronositi ja ja kroz blago. — nasati se more, (ili treba do tri put da se zovne). rašće u blaga zaušnice. 163. Ne valja: prste pucati, —- sluti žalosti. 134. Ne valja: p iti vodu stojeći, — grjehota je. 164. Ne valja: puhati, kroz mosur, — biće ti 135. Ne valja pljuvali na vreo sać, — krati se guša. život. 165 Ne valja: puhati svijeću, da sam fitiljg o ri, 136. Ne valja: po bunjiŠtu hodati\ — more se — zameće se suha bolest. ograjsati. 166. Ne valja: puhati u vatru, kad se mlijeko 137. Ne. v a lja : pod kapu ruke podvlačiti, — biće podvaruje, — ne da se krava musti. ti bradavice po rukama. 167. Ne v a lja : putnika pitati, kuda će, — nema 138. Ne valja: podnimiti se, — nema ugura. ugura. 139. Ne valja: pod ogledalom .spavati, — more 168. Ne valja: putovati u onaj dan) u koji si se se ograjsati. rodio, — nazadak ti je. 111. Ne valja na luču sjediti, — more se ograjsati. 112. N$ valja: na metlu stati, — stići će ne­ 1 ! , �I BEHAR 169. Ne valja: reći: Ono. je moja zvijezda, — ako pogodiš, umrijećeš. 170. Ne Valja: safun iz ruke u ruku dati, — biće majasil po rukama, ili mrziće jedno drugo. 171. Ne valja: sam sadžak držati na vatri, — obiće krupa. 172. Ne valja: s desne strane na konja uzjahati, __ biće nesreća. 178. Ne valja: bijelim se pokriti,— umrijeće se. 174. Ne valja: sirovo drvo smokvino na vatru ložiti, — uzmaknuće krazd mlijeko. 175. Ne valja: soli u vatru bacati, — grjehota je. 176. Ne valja: spavati pod strehom, — more udariti damla. 177. Ne valja: srp u zemlju zabadati, — .boljeće legja. 178. Ne valja: s ruke vodu otresati, — more se ograjsati. 179. Ne valja: stoku cesto brojiti, — nestajaće je. 180. Ne valja: sto (tronožac) prevrnuti, — haj­ van ramlje. 181. Ne valja: strmoglav ležati, — bliži se smrt. 182. Ne valja: strugati sud, u kom se varilo što god, — p oki snu će svatovi. 183. Ne valja: sud u sud metati, — ožoniće se domaćin na ženu. 184. Ne valja: svatovi da d>gju s mladom istim putem, kojim su otišli po nju, — pobjeć’ će mkda. 185. Ne valja: sve mlijeko pokušati, — presušiće krava. 186. Ne valja: svijeću utrnuti pusući, — sluti si­ romaštvu. 187. Ne valja: svirati na sviralu, dok kvoĆka sjedi na jajima, — ne će se pilići izleći. 188. Ne valja: tabane uz tabane prisloniti, — oduzima se snaga. 189. Ne valja: tiČija jaja kupiti, — more se opjegati. 190. Ne valja: tražiti u trehiji crva, — more se oslijepiti. 191. Ne valja: u akŠam sadaku davati, — sluti siromaštvu. 192. Ne valja: u akŠam sobu mesti, — sluti si­ romaštvu. 193. Ne valja: udarati kravu Šibovinom (krvinom), okrviće. 194. Ne valja: udarati se po koljenu, — sluti žalosti. 195. Ne valja: udariti koga ua božić, — očiraće se. 196. Ne valja: udati se tnegju bajrame, — blizniće se.*) 93 197. Ne valja: u kući držati paučinu, — opustiće kuća. 198. Ne valja: u nebesa bacati se kamenjem, — obiće grad. 199. Ne valja: u neopran sud jelo metati, — oženiće se domaćin drugom ženom. 200. Ne valja: u noći držati otvorenependžerove, — zapuhnuće crveni vjetar. 201. Ne valja: u noći govoriti o žabi ili vještici, — izaći će na san. 202. Ne valja: u noći ići na cjepalo, — spadaće kosa. 203. Ne valja: u noći koga dozivati, — more se zanijemiti. 204. Ne valja: u noći kohilju oblačiti, — krati se život. 205. Ne valja: u noći mačku pisnuti, — more se prikazati. 206. Ne valja’: u noći na bunjiŠte ići, — ograjsaće se. 207. Ne valja: u noći nokte rezati, — krati se život. 208. Ne valja: u noći u kokošinjak ići, — ograjsaće se 209. Ne valja: u noći obazirati se za se, — more se prikazati. 210. Ne valja: u noći spominjati zmiju, — zanijemiće se. 211. Ne valja: u noći vaditi trn iz noge, — udi zdravlju. 212. Ne valja: u noći zviždati, — kupe se šejtani. 213. Ne valja: u oci božića dotaknuti se peći, — očiraće se. 214. Ne valja: u oči božića miti se, — očiraće se. 215. Ne valja: u oči se kome zagledati, -— gubi se vid. 216. Ne valja: u petak do podne sobu mesti, — sluti fukaraluku. 217. Ne valja: u petak se češljati, — opadaće kosa. 218. Ne valja: u petak haljine prati, — nema ugura. 219. Ne valja: u petak se kupati, — dogodiće se nesreća. 220. Ne valja: u petak se na voćku penjati, — pašće. 221. Ne valja: u petak Šitikoje kop'o djecu, — udi mrtvoj djeci. 222. Ne valja: u petak tkali, — udi stoci. 223. Ne valja: u prvi mrak djecu ivnositi iz kuće, — ograjsaće. *) Bacio otvaramo rubriku Slancima ove vrate. Ovakib i jod ljepših i duhovitijih crtica puna je naročito istočna literatura, pa bi mogli nadi poznavaoci »točnih jezika prevoditi i pretočiti po koju u nad ,,Behar“ i na taj način upoznati nad svijet a bogatstvom duba, dosjetljivosti i vesele ćudi istočnih naroda. �94 BEHAR 224. Ne valja: u prvi mrak iznositi mlijeko iz ktUe, — uđi kravi. 225. Ne valja: u p rvi mrak vodu piti, — ograjsaće. 225. Ne valja: u rogjeni dan haljine krojiti, sluti smrti. 227. Ne valja: u sofru udarati, — gone se meleći. 228. Ne valja: u srijedu davati mlijeko iz kuće, — uđi kravi. 229. Ne valja: u srijedu se brijati, — nema sreće. 230. Ne valja: u subotu haljine prati, — udariće damla. 231. Ne valja: ušicama sjekire u zemlju udarati, — u goveda će biti raspršnjaci, pa će hramati. 232. Ne valja: u utorak od kuće polaziti, — stići će nesreća u putu. 233. Ne valja: u utorak prati haljine, — obiće krupa. 234. Ne valja: u utorak Štti, u koga su djeca mrla, — udi mrtvoj djeci. 235. Ne valja: u vatru pljuvati, — nema ugura. I 254. Ne v a lja : žena da ispred kola prolazi slomiće se kola. 255.. Ne valja: žensko da mušku kapu oblači spadaće kosa. 256. Ne valja: žensko da se Češlja muškim češljeni — spašće kosa. Edhem i RiZa. Moto: Ne udri žene ožegom, N e udri vola toljagom, N e pij vode prigibom! 1. ) Ne valja: djetetu metati pod glavu pelen smrdiće mu usta. 2. ) Ne valja: gledati dijete odojČe bez »MaŠa — krati mu se umur. 3. ) Ne valja: mačku u mraku zvati, — se u njoj šejtan stvoriti. 4. ) Ne valja: metlom biti koga, — nema pretka ćeterest dana. 236. Ne valja: u večer ići na cjepalo, — more 5. ) Ne valja: motati konaca u noći, — pu^/a se ograjsati. se crijeva. 237. Ne valja: u večer prikučivati se , vodi, —6. ) Ne valja: oklagijom biti dijete, — biće more se ograjsati (ili treba se tri put baciti kamenom kućnik. u vodu). 7. ) Ne valja: prati haljine u subotu, — radi 238. Ne valja: uzeti, novac kad se nagje, — more đamle. biti da je sihir* ili iz strave, pa će pomabnitati. 8. ) Ne valja: pratljačom lupati na Aligjun padaće krupa. 239. Ne valja: uzeti što, kad se nagje na raspu9. ) Ne valja: preko beŠike vodu piti, — nes tnici, — more biti da je sihir. 240. Ne valja: vjenčati se megju bajrame, — mlijeka. 10. ) Ne valja: preko insana prelaziti, — ne nema sreće. 241. Ne valja: voće iz groblja jesti, — oboliće. narasti. 11. ) Ne valja: se biti sinijom (loparom), — •242. Ne valja: vodom vatru poljevati, — sluti će se narasti. nesreći. 12. ) Ne valja: se jorganom u Širinu pokriti, 243. Ne valja: vraćat se jednim putem iz džamije zamrziće muž ženu. na bajram, — udi sreći. 13. ) Ne valja: se mušku djetetu u nedilju ob 244. Ne valja: vrata zatvarati, kad se pogje na čiti, — jer će poginuti. put, — da se povrati putnik. 14. ) Ne valja: s jedne strane beŠike dojiti dijete, 245. Ne valja: vruć hljeb načinjati, — ne će biti biće mu nejednaki obrazi. berećeta, 15. ) Ne valja: se na bajram i božić biti, — b 246. Ne valja: vuka kod vatre spominjati, — čirovi. udariće u stoku. 16. ) Ne valja: se u noći Češljati, — opadaće kosa. 247. Ne valja: zamesti koga, — sluti fukaraluku. 17. ) Ne v a lja : šiti na dan rogje nj a, — ne 248. Ne valja: za mrtvim plakati, — udi mu. 249. Ne valja: sa sofrom govoriti o vuku, — više imati djece. 18. ) Ne valja: u nedilju snovati na stanu, — udariće u ovce. 250. Ne valja: za sofrom plesti, — sluti fuka­ taj je dan postao dun-jaluk, pa se krati umur. 19. ) Ne valja: u noći tkati, — jer će kozji pa raluku. 251. Ne valja: zec da ti put presiječe, — nema narast. 20. ) Ne valja: za dugo u bijelo gledati, — m napretka. 252. Ne valja: sove ložiti na vatru, — zubi će se vid izgubiti. 21. ) Ne valja: zecu megju oči gledati. — ne boljeti. 253. Ne valja: žabu uzimati u ruku, — biće ćeterest dana napretka. bradavice. Sabrao Ata Nerćes. �I BEHAR 1. Ne valja: bacati kamenice u vodu, pađaće kiša. — , 2. Ne valja: bacati orahovu ljusku na vatru, doći će misi iz seste mahale, pa će se,-naseliti u onu kuću i šteto će činiti. 3. Ne valja: btiUti se u utorak, more se obričiti devlet dlaka. 4. Ne valja: cijepati drva u akŠam, ubiće drvo. 5. Ne valja: da dvojica piju zajedno vodu, narašće guše. 6. Ne valja: dizati guja više koljena, gubi se vid. 7. Ne valja: djetetu da igju £ose pred obi, biće sasijasto. 8. Ne valja: držati kokoš, u koje'je ćahorast hober, jer da ona prenese u svom hoberu kap vode oko kuće, sve bi pomrlo u onoj kući. 9. Ne valja: gaziti čage, grehota je. 10. Ne valja: gaziti po jorganu, nema većeg sevepa fukaraluku. 11. Ne valja: dugo gledati u vatru, gubi se vid. 12. Ne valja: griskati nokte, opoganiće se. "• " 13. Ne valja: haljine čistiti metlom, deru še. 14. Ne valja: izpod uzla vaditi šta, udi zdravlju. 15. Ne valja: izlaziti ne umiven na poje, sunce će te popljuvati. 16. Ne valja: jedući mrve prosipati, sevep . si­ romaštvu. 17. Ne valja: jesti lijevom rukom, pomažu tani jesti. 18. Ne valja: jesti pred večeru, sevep je fuka­ raluku. 19. Ne valja: jesti sirove orahe, more se žaleći frenjak. 20. Ne valja: kad se Što nagje na putu uzeti, more biti daje nabajano. 21. Ne valja: koga udariti sinijom po glavi, ne će više narasti. 22. Ne valja: kokotima davati jecam, prokvocaće i prestaće nositi jaja. 23. Ne valja: kroz demir dodati Šta, krati se život. 24. Ne valja: kroz stan dodati šta, trgaće se žice u stana. 25. Ne valja: mačka da progje ispod nogu, ne će se više narasti. 26. Ne valja: mutvaka mesti u petak, grjehota. 27. Ne valja: mutvaka mesti u srijedu, ne će se dati u kućnom poslu. 28. Ne valja: nokte bacati na vatru, sluti bolesti. 29. Ne Valja: nokte bacati po putu, more se ograjsati. 95 30. Ne valja: penjati se u petak na dud, pašće se. 31. Ne valja: preko sebe haljinku oblačiti, oftr kariće se. Sabrao Fehim Hadžibafičnnševfć. 1. Ne valja: poći na put u nedilju, nema sreće. 2. Ne valja: preko zalogaja govoriti, udaviće se. 3. Ne valja: puhati kroz nosač od ibrika, opoga­ niće se voda. 4. Ne valja: pušiti duhan kod pčelinjaka, uginuće pčele. 5. Ne valja: puštati ovce u batu, ometiljat će se. 6. Ne valja: rezati nokte u subotu, nema bahta. 7. Ne valja: rezati nokte u utorak, sevep je ve­ likoj bolesti. 8. Ne valja: ruku sklapati, sevep je fukaraluku. 9. Ne valja: se na hljeb navaljivati, grehota. 10. Ne valja: se protezati na so/re, šejtani nose iz insana hranu. 11. Ne valja: sjediti na jorganu, sluti siromaštvu. 12. Ne valja: sjediti na kućnom pragu, jer k’o da si sio na hljeb, tako je grjehota. 13. Ne valja: stojeći na se haljinku oblačiti, ofukariće se. 14. Ne valja: udariti goveče onim, Štapom kojim i ubio zmiju, uginuće. 15. Ne valja: u mjesec gledati, gubi se vid. 16. Ne valja: u noći hodati ispod voća, ograisaće se. 17. Ne valja: u petak mijesiti kruh u kvas, otiće šejsedamdeset berećeta iz one kuće. 18. Nevalja: u petak smetlja iznositi iz kuće, nema berećeta. 19. Ne valja: u prvi mrak knjigu učiti ili pisati gubi se vid. 20. Ne valja: uzvrativši se jesti, udaviće se. 21. Ne valja: započinjati raditi Šta u nedilju, nema napretka u onom poslu. 22. Ne valja: zoviku ložiti na vatri, boliće glava, Fehim H. Baščanševlć. 1. Ne valja: bez bismillepoČimati jesti, nema be­ rećeta. 2. Ne valja: biti gologlav, kad grmi, ubiće grom. 3. Ne valja: blizu stupca od brzojava stajati, kad grmi, može ubiti grom, (gadjajući šejtana, koji je u stupcu). 4. Ne valja: brbaŠati po lugu, nema kući na­ pretka. 5. Ne valja: da troje zajedno puha u vatru, jednoć će umrijeti. 6. Ne valja: da dvoje zajedno jaše na jednom konju, može ko god na njih predati bradavice. �% BEHAR 7. Ne valja: da dvojica vehi terkije na istom konju, neće biti sretan put. 8. Ne valja: da žensko udari muško nogom, na­ zadak je mušku. 9. Ne valja: dizati ruku na starijeg, može ruka ostati onako dignuta. 10. Ne valja: duge nokte držati, gjavoli se pod njima legu. — 11. Ne valja: idućijesti, grehota je, jer se mrvi, pa se gazi Božji nimet (blagodat). 12. Ne valja: iskati u sajam vode ni vatre, sluti siromaštvu. 13. Ne valja: iza sebe ostavljati zalogaj hljeba, gubi se snaga. 14. Ne valja : iz ciganske torbe hljeba jesti, mnogo će se groziti. 15. Ne valja: izvrtati sadžak,, nazadak je kući. 16. Ne valja: jesti lijevom rukom, nije lijepo. 17. Ne valja: jesti na pragu, može se pomahnitati. 18. Ne valja: ježa nogom ćuškati, može na nozi biti živina (ovdje gluho bilo!). 19. Ne valja: kazivati, koliko imaš plela, pomrijeće. 20. Ne valja:: koga buditi, Što se ne će prije tri put imenom zovnuti, može se zblanuti. 21. Ne valja: koga zamjetati, ne će viši uzrasti. 22. Ne valja: kravu biti nogom ni konopom, izjaloviće se. 23. Ne valja: kroza stan Štogod dodavati, kidaće se. 24. Ne valja: lasicu biti, doći će noćno, pa će uši odgristi, ili će haljine izgristi. 25. Ne valja: megju pĆelama gjavola ni vješticu spominjati, ne će se dati u njima. 26. Ne valja: mlijeko po vatri proljevati, presusiće krava. 27. Ne valja: mrve sa sinijegolom rukom mesti, sluti siromaštvu. 28. Ne valja: na mrve leći, mogao bi se zgra­ nuti. 29. Ne valja: na nedizatim haljinama spavati, može se pomahnitati. 30. Ne valja: na pragu mesti, ne će biti dosta masla. 31. Ne valja: ništa bez bismille ostavljati, mogao bi ga poslije ne naći; odnijeće ga gjavli. 32. Ne valja: ništa „gjavolu predavatiu, ne ćeš od toga vidjeti koristi (doći će on po svoje). 33. Ne valja: noćno ići onuda, gdje su se haljine prale, mogao bi se zgranuti (ili treba to mjesto prije žeravom posuti. 34. Ne valja: novu haljinu obući, Što je ne ćeš prije bismillom desnom nogom malo pogaziti, jer ne ćeš u njoj biti sretan, (ili: nek haljine prije nestano ne tebe. 35. Ne v a lja : neoženjenu (neudatoj) mnogo mrviti kad jede, ne će mu (joj) biti lijepa žena (lijep muž^' 36. Ne valja: od tikve Špice jesti, oboliće od suhe 37. Ne valja: orahov list mirisati, oboliće od renjka. 38. Ne valja; otvarati i citati zapis, ne će od njega biti pomoći. 39. Ne valja : otvoreno zijevati, kad se prozijevne mogu onako usta ostati. 40. Ne valja: petkom u podne kuću ni mrve mesti nema sreće. 41. Ne valja: p iti vodu, koja je u ibriku preno ćila, jer su je gjavoli opoganili. 42. Ne v alja: pobijati mašu ili maŠice na ognjištu nazadak je kući. 43. Ne v a lja . po noći koru od jabuke ložiti, gre­ hota je, jer će se. probuditi „Devekuša" (Deve-deva; kuš-ptica), koja živi u vazduhu, i koja se hrani samo mirisom kore od jabuke. 44. Ne valja: poslije ićindije jesti, nema na­ pretka. 45. Ne valja: po zem lji mlatiti, jer kao da se mlati po materinim prsima. 46. Ne valja: pred kakvu babetinu otkrivefia ćela izlaziti, može biti, da je vještica (usta joj se olovom zalila,) pa će nauditi. 47. Ne valja: prelaziti preko tare, kad se navija ili snuje, ne će se dati tkati, kidaće se. 48. Ne valja: preko koga kamen bacati, ne će viši uzrasti (a već ko hoće da baci, onda treba ruku metnuti na glavu). 49. Ne valja: preskakivati preko koga, ne će više rasti. 50. Ne valja: prevrtati kamen, kad lete ždralovi, grehota je, jer će im se pomesti red. 51. Ne v alja: prevrtati kašiku na siniji, sluti siromaštvu. 52. Ne valja: pticu držati u zatvoru, grehota je jer kako bi tebi bilo, da te žatvore.) 53. Ne valja: puhati u vodu, ko se napije te vode, može zviznuti. 54. Ne valja: puhati kome u lice, biće mu lišaji. 55. Ne valja: sam u kući spavati, može se zgra­ nuti. 56. Ne valja: se igrati petinjaka*), kad je suša, ne će biti kiše. 57. Ne v alja: siromaha od kuće odbiti, može biti Hazreti-Hađer (Hrzul), pa će se onda osiromašiti. 58. Ne valja: se megju sobom brojiti, umrijeće koji. 59. Ne valja: se na mačku po noći bacati, može biti, da se utvorilo, pa će presmlatiti. *) Igra ■ pet piljak*. �I BEHAR 60. Ne valja: se podnimljrvati, umrijeće ko u kući. 97 8. ) Ne valja: na gjurgjev putovati, — nema ugura, 61. Ne valja: se u knći zametati sjemenom, iz9. ) Ne valja: na gjurgjev spavati, — cijelo daće žito. ljeto biće dremovan. 62. Ne valja: spavajući noge prema k'bli okre­ 10.) Ne valja: nagorjelom kašikom jesti, — sevep tati, jer se može u snu umrijeti, a kad se umire, treba fukarlulcu. se — ako se ikako može — licem prema k’bli okre­ 11. ) Ne valja: ogriskom od voćke hitati se na nuti. momka ili djevojku, — ostaće neoženjen ili neudata. 63. Ne valja: udariti koga metlom, ne će rasti, 12. ) Ne valja: petkom iz tora prodavati stoke, — (ako se udari, treba metlom tri put u sišu dohvatiti, ginuće ostala. cucuknuvši uz to svaki put). 13. ) Ne valja: petkom vatre davati, — ne će 64. Ne valja: u pčelu prstom pokazivati, umrijeće biti masla. (ili treba cijelom rukom). 14. ) Ne valja: presti vunu u oči petka i ponedelj65. Ne valja: u suton pod strekoin sUijati, može nika, — ne da se u ovcama. se zgranuti, ili sugreb dobiti. (Ako se dobije sugreb, 15. ) Ne valja: priuze od like plesti poŠlje nikoljtreba se za tri noći u suton pod strehom zobnicom trti). dana, — udariće vuk u stoku. 66. Ne valja: u ptiČije gnijezdo dirati, ukleće 16. ) Ne vali« • tugji \obojak obuvati, — svrbiće ptica. noge. 67. Ne valja: u uljanik bos ni gologlav ulaziti, 17. ) Ne valja: u kašiku soli metati, — sluti nazadak je pčelama. fukarluku. 68. Ne valja: u utornik i u subotu novu haljinu 18. ) Ne valja: u vrijući lonac Puhati, — nad o b la č iti, nema sreće. maće se. 69. Ne valja: u zahod tjestavih ruku ići, pretvo19. ) Ne valja: vatre na gjurgjev davati, — n riće se u što drugo. (Tako je od pekara postao me da se u malu. djed. 20. ) Ne valja: zavezati verige obdan, — zavezuje 70. Ne valja: u zapad sunca kuću mesti ni na se rod i ne će biti napretka. kudjelju presti, velik je nazadak kući. 21. ) Ne valja: ženi trudnoj brhŠnenim rukam 71. Ne valja: u žabu kreketušu otvorenih usta jesti, — biće dijete sa prhotinom na glavi. gledati, prebrojiće ti zube, pa će ti umrijeti ots c ili Sabrao Ibrahim Dantović majka. učen. trg. Škol. u Bijeljini. 72. Ne valja: za sofrom ruku držati na hljebu, sluti siromaštvu. 73. Ne valja: žensku dohvatati do ptičijega gni­ ’l.) Ne valja: cvokom biti koga, — nema četerest jezda, opadaće kosa. dana ugura. 74. Ne valja: više glave ni za vratom ruke skla­ 2.) Ne valja: gledati, kad zvijezda preko neba pati, nazadak jo 40 dana. leti, — more se ograjsati. 75. Ne valja: vodu u Ćatrnju vraćati, no će držati 3.) Ne valja: kad se nešto jede, jednom dati, a čatrnja. * jednom ne dati, — napeće mu se jačmen. Sabrao: Hakija.1 4. ) Ne valja: koga iza vrata biti, — jer more pogoditi u šahin damar, pa odmah umrti. 5. ) Ne valja: na ogledalu jestiK — jer se mo 1. ) Ne valja: da dijete kroz sito i rešeto gleda, — u trbuhu živo žaleći. ležaće ospice. 6. ) Ne valja: pred mrak Mjeb jesti, — umrće 2. ) Ne valja: drškom od kašike pitu iz tepsije mati. vaditi. — nadimaće se ko je uzjede. 7. ) Ne valja: priliku ptaviti, — jer će na ono 3. ) Ne valja: haljine prati u oči mijene isvijetu uŠ. dušu iskati. 8. ) Ne valja : u kući zviždati, kupe se miši. iapa, — jer će se raspasti. 4. ) Ne valja: jabuku u vis bacati, tlt njom o Sabrao Serhatlić Abdulah-HIlmi deblo tuči, — biće leda. iz Ušaka (Mala Azija). 5. ) Ne valja: jesti iz o n o g čanka, u kom se m a rv so daje, — to je sevep fukaraluku. 6. ) Ne valja: kuće mesti, dok mrtvaca ne iznesu, — 1. Ne valja: bez bismilla jelo jesti, — gjavii iz insana jedi). pomrijeće svi kućani. 7. ) Ne valja: na gjurgjev pruŠće vući, — biće 2. Ne valja: nož iz ruke u ruku davati, — za 40 dana nazadak je životu. guja oko kuće. �BEHAR 3. Ne valja: bez bismilla poso zapoČimati, — nema u poslu hajira. 4. Ne valja: bez bismilla stvđri ostavljati, — habaju ih gjavli. 5. Ne valja: bez bismilla vodu piti, — može na­ uditi životu. 6. Ne valja: ćitab iza utenja otvoren ostaviti, — proklinje ga. 7. Ne valja: dijete Škakljiti po tabanima, — biće tepavo. 8. Ne valja: djetetu p rst u usta metati, — biće laživo. 9. Ne valja: hljeb mrviti, — fukaraluku sevep, 10. Ne valja: ispod ruke stvari davati, — u ime sihira. 11. Ne valja: iz burila vodu piti, — grlo će boljeti. 12. Ne valja: Iz gjuguma djetetu vodu davati, — obolje će. 13. Ne valja: izvrnut hljeb držati, — boliće legja. 14. Ne valja : jajevu Ijupinu nerazbijenu ostaviti (baciti), — šejtani se kupe. 15. Ne valja: kad mrtvaca nose za njim gledati, — ide očitiji vjd. 16. Ne valja: krozpendzer stvari davati, — ujme evlađa. 17. Ne valja: kroz stan stvari davati, — u ime sihira. 18. Ne valja: laktom beliku ljuljati, — dijete će protiskivati. 19. Ne valja: metlom kravu biti, — zanieće se hajvan. 20. Ne valja: na suncu i na Idadu sjediti,, — (gdje se sunce i hlad sastaje) — šejtani sjede te mogu nauditi. 21. Ne valja: na vruću Žalost ići, — život se krati. , 30. Ne valja : ugrizak jedno drugom davati inadiće se. 31. Ne valja: žena kada rodi za 40 dana u mrak da izlazi, — radi sihira, prikaze i mahnitluka 32. Ne valja ': žensko iz mulke ćese da pare vadi — nazadak je malu. 33. No valja: žensko mušku obuću da oblači nazadak je obadvoma (i fakirluku je sevop). Sabrao: Hadže Zađe. 1. Ne valja: da žensko prifa ti pušku, — ne će se ništa uloviti. 2. Ne valja: dijete prema ogledalu držati, — p0. mahnitaće. 3. Ne valja: donje kaljinke metati pod glavu, — ne more se usniti, ili more se ograisati. 4. Ne valja: gledati kad se ufati mjesec, — krati se viđ. 5. Ne valja: igru držati u baŠČi, — jer se iz one ».uce ne će momak nikad oženiti, ili cura udati. 6. Ne valja: iza večere uzeti hljeb pa jesti. ~ sluti se fukaraluku, 7. Ne vjlja: kakvu stvar iz groblja uzimati. —doć: će mrtvi po nju. 8. Ne valja: ljeskovim prutem stoku biti, guja će je ujesti. 9. Ne v alja: mater oŠinutt, ufati će se ruka. 10. Ne valja:, mirisati cvijet od igde, istiska basul biva. 11. Ne valja: na guju pucati iz puške, —• puška će se razdrijetk 12. Ne valja : na pragu stajati kad grmi. uđriće grom, 13. Ne valja: nokte po noći 'obrezivati, — ograisaće se. 14. Ne valja: pra ti muške haljiue u potoku, — braća će pomrijeti. 15. Nć valja: prema kome ruke preko koljena 22. Ne valja: noćno se ogledati, — može se po-, sklapati, — nema ugura. 16. Ne valja: Ne valja: se Češati masnih* , . mahnitati (ako se pomahnita ne izlječivo je). ma po glavi, — očelaviće se. 23. Ne valja: nokte pred drugim rezati, — mrziće 17. Ne v a lja : smetlje po putu bacati, — ograina nj. saće se. 24. Ne valja: pod strehom sjediti, mogu džipi 18. Ne valja: se u rijeci prije aligjuna kupati, — presmlatiti. utonuće se. 25. Ne valja : pred ahlam liti, plesti, vesti i tako 19. Ne v a lja : se u utorak Šilati, ili odrezivati Što dično raditi, — ili će izgorjeti ili pusto ostati. nokte, — umur se krati. 26. Ne Valja: prije starijeg jesti, — nema be20. Ne valja: u akŠani pisati, — gubi se vid. rićeta, 21. Ne valja: ubiti daždevnjaka, — ciknuće, pa 27. Ne valja: na neopranim haljinama sjediti, — će umrijeti otac i mati. mogu džini- presmatiti. 22t Ne valja: u kuću unositi ono drvo. kojim se 28. Ne valja: prosjaka vratiti, ne udijelivh mu, guja ubila, — uješće nekog od kućana, — može uzdah stignuti. 23. Ne valja: u prvi mrak is po d damle hod 29. Ne valja: sadžak na vatri' sam držati, — gjavli na njemu vare, — ograisaće se. �BEHAR I 24. n a p r e tk a v a lja : više glave ruke sklapati, dana. Hamdia. Ne za 40 1. Ne valja: da preko mrtvaca' mačka preskoči, jer će postati vukodlak. 2. Ne valja: da se djeca igraju zvrka, jer faljivaju konji. 3. Ne valja: da ženske jedu mozak, jer će im se znojiti ruke kad stanu vesti. 4. Ne valja: dijete nad ogledalo nositi, postaje žuto. 5. Ne valja: dijete nositi po mraku: može se pre­ strašiti. 6. Ne valja: dijete preko vode prenositi, ne će biti dugovječno. 7. Ne valja : donositi kući babušaka, bježe kokoši od kfiće. 8. Ne valja: gledati kad zvijezda pada, jer se krati vijek. 9. Ne valja: iz lonca jesti, Diče snijetljivo žito. 10. Ne valja: izmegju ovaca prolaziti, kvari se zihin (um). 11. Ne valja: na božić izbacivati smetlje, biće u kući stjenica. 99 12. Ne valja: na golo sjedati, sluti fukaraluku. 13. Ne valja: njihati vjerugnjaČe, je će se ritati krava, kad se stane musti. 14. Ne valja: noću ulaziti u mlin, može se ograjisati. 15. Ne valja: otkidati od metle, pa Čistiti zube, sluti fukaraluk. 16. Ne valja: pitiprinoćnu vodu, može se oboljeti. 17. Ne valja: pod orahom spavati, može se raz­ boljeti. 18. Ne valja: pokraj greblja zviždatif jer se može priviđjeti. 19. Ne valja: puhati pod kotao dok se mlijeko uzvaruje, užmaknuće krava na mlijeku. 20. Ne valja: rezati nokte u tugjoj kući, jer škodi ako domaćin ima pčela. 21. Ne valja: se igrati klisa, biće gladna godina. 22. Ne valja: se igrati piljaka, jer će biti krupe. 23. Ne valja: sjediti na raskršću, može ograjisati. 24. Ne valja: u petak šerbetiti sobe, može be raz­ boljeti. 25. Ne valja: se u utorakpreoblaČtti, nema ugura. Ne valja: u vrŠaju vode piti, jer će pokisnuti vršaj. Skupio Salem. L I S T A K. Književnost. „Hajal ičunđeu (U mašti). Hnseini-i-Džahid. Tako se zove peta sveska od „Edebijjati džedide ćutubhanesi," koja je ovih dana izašla iz štampe. Poznati pisac novela u novoj turskoj književnosti Hnseini-i-Džahid sada oprema u svijet oveći roman pod gornjim naslovom. Tnrska kri­ tika ne može da se nahvali dosta novoga djela omiljeloga pisca, a čitalačka publika, kojoj je već prešlo u krv čitati moderne stvari, na jagmo raspačava i ovo novu svesku; to joj je najbolja preporuka. U zadnje vrijeme modernizam u Turskoj sasvim preotima mah, a protivnički tabor se tako gubi, da ne smije više u jav­ nosti se pokazati kao neprijatelj nove struje. Uzrok tome treba tražiti u intilegenciji zastupnika stare i moderne škole i raspoloženju čitalačke publike. Kad se govori o modernizmu u Turskoj, ne smije Be zamijenjivati sa mo­ dernizmom, koji danas vluda u Evropi i kod nas na slavenskome jugu. Turski modernisti nijesu se otresli i, što više, ne mogu se otresti od upliva»Kemala, Abdulhak Haraida i drugih, koji su preporodili tursku lijepu knjiga. Njihov fini ukus, duboko poznavanje zapada i vještina u izboru nuanca daje višu eleganciju jeziku i obliku djela. U tome natkriljuju svoje pretšastnike, koji su ra­ dili svoja djela po kalufiraa Duraas fils-a (Keraal) ili Poppe-a (Abdulhak Hamid). Turske moderniste ne po­ I dražavaju slijepo francuskim decadentima, nego od njih uzimaju ono što je lijepo, pa prema svome istočnjačkom ukusu nadopunjuju bvo nezgrapuosti decadente-e sa is­ točnjačkom veselosti i sjetom. To je živo obilježje njihove pjesme i pripovijetke, a to godi čitalačkoj publioi, koja ima svoj posebni ukus neizobličen francuskim ukusom, koji regbi izdiše od dosade Btvarajući uvijek nešto novo, a istina ne stvara ništa novo, nego se nateže u opona­ šanju Kaldejaca, Kineza, Aleksanđrijske škole i Bocačijeva ukusa. Taj miš-maš na prvi mah zatravi, ali. i brzo dosadi, preživi se i zabaci. Dočim tnrska moderna knjiga neće se nigdje zabaciti, kao što se nijesu zaba­ cila djela Hafiza, Firdevsije i dragih velikana Istoka. Od njih su Fikreti, Sahiri, Džahidi i drugi naučili stva­ rati djela prema ukusu vjekova, a ne od Maeterlinka i Dehmela. Svaki od njih ima manje-više^ Bvoju indivi­ dualnost, a opet svi skupa sačinjavaju jednu cijelinu u radu za podizanje tnrske narodne književnosti. I za par godina nadati se da će biblioteka nove književnosti pru­ žiti cijeli niz dijela iz pera tih mladih, modernih sila, koja će sačinjavati samoniklu književnost na Istoku i obratiti na se viši interes Zapada. Mi sad za sad možemo samo toliko reći, da [nas je jiočetak iznenadio. Kao što sve sveske Biblioteke ‘ nove književnosti, tako se i ova sveska može dobiti u knjižari „Džihan.u Cijena je s po­ štarinom 160 K. �BEHAR 100 Kulturne bilješke. Prvi kongres hindakih muslomana. Nedavno se obdržavao prvi kongres hindskih muslomana u gradu Madrasu. Taj sastanak bio je tako sjajno upriličen, da grad Madraa nije zapamtio šta takova. Držeći da će i naše čitatelje zanimati tsj kulturni korak u Indiji, za to ćemo o njemu nešto opši/nije progovoriti. Sve što je u Indiji bilo otmenije inteligencije sve se to okupilo na taj važni kongres koji duboko zasijeca u dušu islamskoga pučan stva, jer se na njemu radilo o preustrojenju dosadanje obuke u islamskim Školama. Birana i pozvana inteligencija raspravljala je živo i dugo o tome životnom pitanju i napokom s većinom glasova usvojila je slijedeću rezo­ luciju: I. Obučavati islamsku djecu žensku i mušku: Kur’an (a. i.) IL Obučavati elementarne pojmove o vjeri koji su potrebni za ibadet i oplemenjenje duše. HI. Obu­ čavati čitanje, pisanje i govorenje jezika: arapski, per­ zijski i ordski. IV. Kad se svrše početne knjige obučavati opširnije razne znanosti i umjetnosti. V. Obučavati pro­ pisane predmete i knjige od strane države, da mogu islamska djeca položiti prijamni ispit za državne škole. VI. Uzdržavati više maturanata, da mogu pohagjati visoke škole (sveučilišta) i tamo slušati moderne znanosti. VII. Moralno uzgajati Muslomane, popravljati im navike i obi­ čaje, koji su u zadnje vrijeme zaraženi sa strane. — Indijska novina „El-nejjirul-Asafi veli, da su se već po­ kazali lijepi plodovi kongresa. Lijepa kita islamske djece u Madrasu s dobrim uspjehom položila je prijamni ispit za državne škole. Pedeset i tri slušatelja uđabr&na su za više škole, koje će zadruga (endžumen) izdržavati o svom trošku. Zaista lijep napredak! Da bog da, da se i mi u Inde ugledamo! pa jednom pregnemo, kako Ebu Safjan veli na rad, jer su nas naši susjedi natkrilili. Daleko smo ostali za njima. Prošlost ih je podigla. Budućnost će nas njima zapostaviti, ako se ne probudimo na rad s geslom : Prosvjetnom blagostanju! Pogled po svijetu . U Peking je stigla vijest, kako javljaju iz Londona od 10. o. mj., da je u Mongolskoj buknuo veliki usta nak. Misli se, da tome ustanku stoje na čelu Tungfušjang i princ Tuan. Ustaše marširaju praraa gradu Kalgani. — Veli se da je belgijski kralj Leopold ineognito dolazio u Rim, posjetio papu, i odmah se vratio natrag. Tali­ janske novine tumače taj postupak na razne načine i snebivaju se što kralj Leopold nije posjetio talijanski dvor. — Talijanska sredozemna mornarica 10. o. mj. posjetila je Toulon, kojoj je na čelu vojvoda od. Genue. Taj posjet dovagja se u savez s približenjem budućoj saveznici Francuskoj, jer se misli, da će Italija istupiti iz trojnoga saveza. Dolazak presjednika Loubeta s mi­ nistrima u Toulon izazvao je to nagagjanje. S druge se strane pako tvrdi, da je njemački kancelft grof B(ilow kod sastanka s talijanskim ministrom presjednikom Zanardellijem ostao od konta, da Italija i dalje ostane u trojnom savezu. — Rusija je službeno izjavila, da se odriče ugovora s Činom u pogledu Mandžurske. Malo ne sve su vlasti ukorile činsku vladu, što je sklopila ugo­ vor sa Rusijom i ona ga onda nije htjela potpisati. Ru­ sija se ustručava navijestiti činu rat, jer se boji da bi mogli nastapiti drugi zsmršaji; ona je uzmaknula, jer je Vlasnik: Adem aga Mečlć. I to ništa ne stoji. Rusija se izgovara, da ne želi nikom« silom nametnuti ugovor i da će mirno čeka*; razvoj do. gagjaja na Istoku. Vojsku nije povukla iz Mandžurak« nego će je i nadalje tamo držati, a to znači: kome nij« pravo neka dogje, pa je istjera, ako mu pogje za ra. kom. Njoj je za sada prva stvar, da se ne reče sa strane, da je izazvala rat. Rusko novinstvo tvrdi i vje­ ruje, da se će će niko naći ko će Rusiji reći, da ukloni svoju vojsku iz Mandžurske, a s tijem je sve rečeno — Maćedonskorae pokretu u Turskoj regbi da je od' zvonilo. Stroge mjeis prot- buntovnicima od strane Tarske i postupak bugarske vlade prama kolovogjama komite« razočaralo je bugarsko zagrijanje i megalomaniju. Vogj« u Sofiji stavljene su f>od istragu, a strijeljačka društva su raspuštena. U Selaniku pako osugjeno je 19 Bugara radi veleizdaje, i to: na smrt Mibajilov, Čonkov i Georgijev; na doživotnu robiju profesor Mašov, Školski u«drornik Tošev, učitelj Nakov i gjak Rizov • na petgodišnju tamnicu dr. Tatardžev i pop Hammat; Ivanov na dvo­ godišnju tamnico, a ostali su oslobogjeni. N aše poruke. M . E n tin u D . ViS način pisanja zbilja nam bb irigj«. Jezik Vam je upravo krasan, samo se viie držite ijekavštine, je r kako Vam je poznato, tijem ae dijalektom sluti danas apsolutna večina. N ala domovina je krasna i ima slika izobilja; naš ti- at je zanimiv i neiacrpiv; naš jezik je slikovit i bogat, ima n njemu sve ito treba; samo u nas ima nešto malo, a to je m i imamo malo pre­ galaca, nulenika, koji imaju volje i spreme, da barataju i perom. Za to treba da jedan radi za petoricu. Pero u iako, pa radi, koliko možeš, io od avakog čestita sina traii narud i domovina. Mahsas-selam. P . N S . * M Pjesmice, koje priposlaste uredništvu .Behara* po našem mišljenju dosta su uspjele, ali pošto po programu lamo muslimani aaragjuju u našemu lista, želji Vam ne mošemo udovoljiti. Obratite se slobodno na koji drngi list. N . H . u D . Kako vidite Vaša pričica je isišia u .Behara*, ali znajte da se to dogodilo nehotice, jer mi od uredništvu nepoznatih osoH ništa ne nvričujemo. Vaša je dopisnica kasno stignnla, u kojoj nas upozoriste, da tajite svoje prava ime, jer se bojite naše poruke. To je u nama evo iia ir lo sumnju u Ya* rad, jer nam je na um panula ona stara: ,,Ko je iupalj pod uši, diži se u . uli*. Držite li se Vi ili ne, to 6e nam budućnost pokazat. Toliko primite na znanje i vjerujte nam, da vile nikada Vaša radnja pod pseudoni­ mom neće doći u naš list, dok nam najprije ne izvolite otkriti Vaše pravo ime. Mahens oelam! N a šim čitaocim a. S ovim se brojem svrgava L godište „Behara1*. Kad se površno pogled baci preko sva 24 broja, svaki će se Čitatelj uvjeriti, da zbilja „Behar* za­ služuje, da se svaki od njega primjerak nalazi u svakoj mnslomauskoj kući. K ako je .„Beharu jedini list u našim zemljama, koji zastupa islam, nije nikakovo čudo, što je našao odziva n narodu i elementu, kome je namijenjeni. U najčvršćem uvjerenju, da će svi bivši pretplatnici odmah ob­ novili pretplatu i da će se još lijep broj novih pretplatnika javiti i tako poduprijeti ovo korisno i plemenito podnzeće, da može i dalje svjesno na­ staviti rad za dobrobit islamskog elementa, odlučilo je uredništvo i na dalje truditi se oko uregjenja >,Đeharau, da odgovara svojoj svrsi. Uredništvo „Behara*. Odgovorni urednik: Safvet beg Baš&jgić. Štamparija Riste J. Savića i druga n Sarajevu. � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Behar: list za pouku i zabavu Subject The topic of the resource književnost Description An account of the resource Časopis Behar pokrenut je 1900. godine. Štampanje lista finansirao je veletrgovac iz Tešnja Adem aga Mešić, koji se zbog toga smatrao vlasnikom Behara, dok je odgovorni urednik bio Safvet beg Bašagić. List je štampan na bosanskom jeziku, latinicom i izlazio je dva puta mjesečno. Creator An entity primarily responsible for making the resource Safvet beg Bašagić Edhem Mulabdić Hadži Mehmed Džemaluddin Čaušević Šemsibeg Salihbegović Ljudevit Dvorniković Šemsibeg Salihbegović Hamid Šahinović Ekrem Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Štamparija Riste Savića i druga Islamska dionička štamparija, Sarajevo Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1900-1911 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 30 cm Language A language of the resource bosanski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7452 (Print) ISSN 2566-4042 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22541574 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Behar: list za pouku i zabavu 1900 Description An account of the resource Br. 1 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Štamparija Riste Savića i druga Islamska dionička štamparija, Sarajevo Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1900 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7452 (Print) ISSN 2566-4042 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22541574 IIIF Item Metadata UUID a62e8906-6fc2-48de-a094-c3b47930946d https://kolekcije.nub.ba/files/original/c91a4310c40be387fd59005cfffeb185.pdf 66e80ae02961e4548b0ae5bb26ad6961 PDF Text Text sm * Nakladom: Ađemage M ešića Uredio: Edhem Mulabdić, fali iuinfavn kiUioleka Uii t o t e m i lifeiituki ■S <Aj£VO S GAJEVO W S A R A JE V O . ŠTAMPARIJA RISTE J. SAVIĆA. / 3 tž �BROJ *24 6 o d . II. L i s t za- poiaJarsj i za-'ba-vu- 7. Muharem 1320. SARAJEVO 15. aprila. 1902. Ne š t o o t a kvi m u. Napisao Fehim Spaho. oš u najstarija vremena potreba je natjerala ljude, da udese kakvu bilo razdiobu vre­ mena, kako bi mogli označiti, kad se je ’ što zbilo. Tako je postao kalendar (takvim). To računanje vremena udešavali su narodi svaki po svom običaju, ali su še u tom svi držali v U dviju nebeskih pojava: sunca i mjeseca, a to je i naravno, jer su oni najvidljivija nebeska tje( lesa. Tako je bilo najlakše udesiti tu razdiobu u mjesece po 29 i 30 dana, koji su se temeljili na sinođičkom mjesecu, koji je imao 29 dana, 12 sabata, 44 dekike i 3 sanije, a to je ono vrijeme, dok mje­ sec obigje jedan put oko zemlje. Jedan veči odsjek te razdiobe sačinjava godinu, koja se oslanja na tropičku sunčanu godinu i koja ima 365 dana, 5 sahata, 48 dekika i 46 sanija, a to je vrijeme za koje se okrene zemlja oko sunca. Takova sunčana godina, koja je od oka ustanovljena na 365*/4 dana, bila je poznata starim Egipćanima još u 14. vijeku prije Isa pejgambora a. s. Osim ove sunčane godine imade još i mjesečna godina od 12 mjeseci po 29 i 30 dana, koja po tom broji 354-355 dana. Da se ova godina približno izjednači sa tropičkom sunčanom godinom, umetali su u početku svake treće godine trinaesti mje­ sec od 30 dana. Kasnije (540 pr. I.) uvedeno je, da se taj trinaesti mjesec umeće svake 3., 5. i 8. god. Pošto je po prilici jednak vremeni razmjer megju 19 tropičkih godina i 235 sinodičkih mjeseci, sastavio je znameniti grčki astronom (munedžim) Meton, ciklus od 19 godina i uveo, da megju njima ima 7 prestupnih, svaka po 13 mjeseci. Te prestupne godine bivale su svaka: 3., 5., 8., 11., 13., 16. i 19. Metonov izum primljen je Grčkoj sa najvišim oduševljenjem, te su taj kalendar urezali zlatnim slovima na mramorne ploče i nazvali ga „zlatnim brojem". Nu s ovim su umetanjem velike neprilike i čo­ vjek se ne može labko snaći. Ali ako se računa po mjesečnoj godini, može se uzeti 12 mjeseci kao mjerilo godine, te nije potrebe, da se ona slaže sa sunčanom godinom, a niti je to moguće tačno udesiti. To je pravo računanje bez ikakvih zamršaja. Tako je kazano i u Kur’ani a. š., da u božijim propisima vri­ jedi godina od 12 mjeseci. �104 BEHAR M j e s e o n e 1 M je s e c i g o <i i n e. 1 - — — 1318 1319 1323 1324 1326 1826 1827 1832 1333 1334 1336 1340 1341 1342 1343 1349 1860 i t. d. _ _ — 1820 1321 1322 1328 1329 1330 1331 1836 1337 1838 1339 1344 1846 1346 1347 1348 ' ~~ Dani, u koje pada početak najeseca. i Kuhanem S rijeda P o nedjeljak P etak Srijeda N edjelja č e tv rta k U to ra k Subota Safer P e ta k Srijeda N edjelja P etak U to rak Subota Č etv rtak Poniedjeljak Rebi-ul-erel Subota Č etvrtak Ponedjeljak Subota S rijeda N edjelja P e ta k U torak Rebi-ul-ahir P o n ed jeljak Snbota Srijeda P on ed jeljak P e ta k U to ra k N edjelja č e tv rta k Džumađ-el-ula U torak N edjelja Č etvrtak U to rak S ubota S rijed a P o n edjeljak P e ta k Džumad-el-ahire Č etvrtak U to rak Subota Č etvrtak P on ed jeljak P e ta k S rije d a N edjelja Rcdžeb P e ta k S rijeda N edjelja P etak U torak Subota Č etvrtak Ponedjeljak Šaban N edjelja P e ta k T’to rak N edjelja Č etvrtak Ponedjeljak Subota S rijeda Ramazan P o n ed jeljak Subota Srijeda Ponedjeljak P etak U to rak N edjelja Č etvrtak Ševal S rijed a P onedjeljak Petak Srijeda N edjelja Č etvrtak U to rak Subota Zil-kiđe Č etv rtak U torak Subota Č etvrtak Ponedjeljak P etak S rijed a N edjelja Zil-hadže S nbota Č etvrtak Ponedjeljak Snbota Srijeda N edjelja P e ta k U torak Ovaka je mjesečna godina, osobito u vjerskijem stvarima, i najprikladnija, jer svaki obred dolazi u razna doba godine. Tako na pr. čovjek doživi a 33 godine, da posti ramazani-šerif u svaka doba godine, a to je i pravo, jer da je sve n zimi, bilo bi prelahko postiti, a opet bi ljeti bilo skopčano s velikim poteš­ koćama. Mnogi sa uveli sunčanu godinu i u vjerske stvari iz nekojih dunjalučkih interesa. Još od iskona uzimalo se za početak računanju vremena važan dogagjaj, pa se počam od njega bro­ jilo redom. Odmah poslije Adema (a. s.) počelo se ra­ čunati od njegova hubuta, i to isprva se brojili redom dani, a kad se taj račun zamrsio, uzeti su mjeseci, a kad se i to zagubilo, onda su tek uzete u račun gogodine. To je po prilici bilo oko „Tufaua“ (opći potop). Iza tog se zagubio i taj račun, te se počelo brojiti od „Tufana" i taj se račun vodio sve do bazreti Ibrahim pejgambera (a. s.), kad no je uzet u račun njegov rogjenđan. Još se poslije računalo od sagra- gjenja Ćabe, od Jusuf, Musa i Isa pejgambera (a. š.), od potopa Firaona i t. đ., od kojih su nekoja raču­ nanja još i danas u krijeposti. U islamskoj su književnosti najpoznatijih šest glavnih kalendara, i to: arapski, turski, koptski, rimski, persijski i meliki. Od ovih je najstariji turski, po kojem su raču­ nali počam od postanka svijeta sVi narodi na krajnjem istoku, kao Kitajci, Mongoli, Turkmeni i dr. Pošto je ovaj kalendar već zabačen, nijesu nužno nikakve po­ tankosti o njemu. Arapi, naročito oni u Hidžazu, računahu po mje­ sečnoj godini, a u zemani džahilijetu (vrijeme prije Islama) uzimahu za početak računanju razne važnije dogagjaje u svom životu, naročito velike ratove kao „ami fll“ ili dan sm ti kojeg svog velikana kao Velid ibni Mugire i drugih. Polovicom reibiul-evela 16. godine poslije Hidžreta, piše Ebu Musa-el-Eš’ari, tadanji valija u Basri, drugom halifi Hazreti Omeru (r. a.), da mu dolaze od �n BEHAR njega pisma i nalozi, kojj su datirani samo danom i mjesecom, a da na njima nema godiue, pa da to mrsi državne poslove, jer nakon godinu dana dotični se datum više ne zna. S toga ga zamoli, da uvede opći kalendar za islamsku državu i da se onda prema tome sve bilježi. Hazreti Omer (r. a.) po islamskom običaju sa-' zove svoju skupštinu, da se o tom važnom predmetu posavjetuje. Na tom sastanku bilo je glasova, da se uzme za početak računanju Alejhisselamovo rogjenje, drugi opet pređlagahc, da se računa od Njegova irtilaha, a hazreti Omer predloži, da se uzme kao prva ona go­ dina, kad je Alejhisselam hidžret učinio iz Mekko u Medinu, temeljeći taj svoj prcdlog na tom, da se tada sav ehli Islam složio i da od to doba počima prava slava i sjaj islamov. Kad je taj predlog primljen i tako utemeljen islamski kalendar na mjesečnoj godini od 12 mjeseci po 29 i 30 dana, nastalo je pitanje kako da se usta­ novi početak mjeseca, to j. da li mlagjak, uštap ili zadnja četvrt, pa je zaključeno, da se računa od mlagjaka (hilal), jer je on začetak svih drugih pojava mjeseca. S toga je moralo biti da mjesec počima. kad se prvi put vidi mlagjak. Mjeseci su po imenu i redu ostali isti, koji su i dotle u islamskoj arapskoj državi vrijedili samo je nastalo pitanje, kojim će mjesecom godina započinjati, da li onim u kojem je hidžret bio, naime rebi-ul-evelom ili kojim drugim. H. Osman, III. halifa, koji je takogjer u toj skupštini sudjelovao, predloži, da se uzme kao prvi mjesec u godini Muharem, budući se u tom mjesecu vraćaju hadžije iz Mekke i jer će se time „ešhuri hurum“ skupiti u jednu godinu. Taj je predlog primljen, pa s toga nije dan hidžreta ujedno i početak godine, nego je ta godina, u kojoj je bio hidžret, prva, a, računa se od 1. muharema. Ti su mjeseci po redu: muharem, safer, rebi-ulevel, rebi-ul-ahir, džumad-cl-ula, džumad-el-ahire, redžeb, šaban, Ramazan, ševal, zil-kide i zil-hidže. Od tih su četiri, i to : muharem, redžeb, zil-kide i zil-hidže ešhuri hurum, u kojima su i sevabi i gri­ jesi, koji se u tim mjesecima učine, veći od onih u ostalim mjesecima. Za ovaj ešhuri hurum znali su Arapi i prije Islama, te se u njem nijesu smjeli krviti, a taj’ su suunet naslijedili od Ibrahim pejgambera (a. 8.) Mnogi su islamski astronomi radili na tome, da za ovu mjesečnu godinu postave definitivan red, pa je, koliko se čini, u tom najbolje uspio znameniti islamski astronom Jakub, koji je za sva vremena sastavio ovu skrižaljku, koju ovdje donosimo, a i iz koje se može viditi, u koji dan u hefti pada početak kojeg mjeseca u svakoj pojedinoj godini: 105 o ovom su kalendaru za Muslomane mubareć i znameniti dani T7 muharemu ; 1. Nova godina; 9. TasuA; 10. Ašura. i h. Husejnov šehadet’) ; 17. Dolazak ashabi fila. 22. Smrt Musa ibni Džafera i Zejnul-Abidina. U saferu: 16. Bolest Alejhisseiamova; 24. Izlazak Alejhisselamov iz pećine.; 27. Smrt Muhamed-ul-Bakira. U rebi-ul-evelu: 1. Alejhisselamov hidžret u Medinu; 4. H. Ebu-Bekir stupio na hilafet; 8. Dolazak Alejhisselamov u Medinu; 12. Rogjendan (Mevlud) Alejhisselamov. U rebi-ul-ahiru: 1. Ogragjenje Cabe po Hadžadžu; 1C. Smrt Amine r. a. ; IQ Ifcmaz objavljen kao farz; lij Početak vlade Abasovića; 18. Upmrćenje Ćisra-a. U Dzumad-el-ula-u: l, Rogjendan Zejnul-AbidinoV1, Ibnuz-Zubejrov šehadet; 28. Smrt Fatimetuz-Zehre r. a. V džumad-el-ahiri: 8, Smrt Ehu Bekira r. a.; 9. U, Oo\er stupio pa hilafet; 15. Obnovljenje Cabe po Ibnuz-Zubejru; 20. Rogjendan Fatimetuz-Zehre r. a. U redzebu: Prvog u oči petka: Lejlei regaib; 21. Rogjendan hazreti Alije r. a.; 27. Lejlei Miradž. U Sabann: 15. Rogjendan hazreti Husejnov r. a .; 15. Lejlei berat; 18. Smrt Džaferus-Sadika r. a. U Ram azanu: 8. Rogjendan Džaferus-Sadikov: 12. Alejhisseiamova ženidba s h. Ajišom; 17. Bitka na Bedru; >) Šehadet znači poginuti za Tjera i domovinu, a koji tak« pogine zove se fieidd- �mm 106 BEHAR 21. 21. 26. 27. Zauzeće Mekke; Šehadet hazreti Alije r. a ; Nuzuli Kur’an; Leiletul-Kadr. U Ševalu: 1., 2. i 3.: Idi fitr. 12. Bitka na Taifu; 14. Bitka na U hudu; 15. Smrt Ebu-Talibova; 18. Smrt Alejhisselamova sina Ibrahima. zil-kidžetu■: 1. Rogjenđan h. Ibrahim pejgamberov r; 7. Muzdelife; 8. Jevmut-tervije; 9. Jevmi arefe; 10. —13. Idi adha (Kurban Bajram); -16. H. Osmanov šehadet; 27, H. Omerov Šehadet i h. Osmanovo stupanje na hila£et. Ovaj kalendar, što ga je uveo b. Omcr-ibnulHatab, vrijedio je u islamskom svijetu ne samo u vjerskim, nego i u državnim i svim drugim poslo­ vima kao jedini kalendar sve do godine 1255. po H., kad no je sultan Abdul-Medžid bati šerifom od Grjulbane izdao razne reforme za tursku carevinu. Tom prilikom je uvedeno, da se u financijalnim i nekojim drugim poslovima računa po sunčanoj godini prema starom kalendaru, a za početak godine uzet je 1. marta. Taj je kalendar prozvan „malijja" (financijalni). Nu u uvagjanju ovog kalendara učinjena je krupna pogrješka time, što je odmah na mjesečnu go­ dinu nastavljeno računanje po sunčanoj godini, a nijesu počam od hidžreta izračunane sunčane godine, pa da bi se onda po tom počelo računati. To je prinukalo nekoje novije islamske astronome, da tačno pronagju sunčane godine po hidžretu. Kako se je pozitivno moglo ustanoviti Alejhisselam je otišao iz Mekke 1. rebi-ul-evela, a na 8. je prispio u mjesto Kuba. četiri dana iza dolaska, po­ ložio je Alejhisselam temelj prvoj džamiji na zemlji i time je bidžret definitivno odlučen. Direktor egipatske zvjezdarnice Feleki Mahmud pasa izračunao je i dokazao u jednoj svojoj risali, koju je izdao na francuskom jeziku godine 1858, da je dan hidžreta bio na 22 septembra 622 poslije Isa a s., dakle onda kada je u jesen dan i noć jednaka. Iza tog je još god. 1285 p. H. znameniti turski astro­ nom Tahir efendija objelodanio švoja vrlo važna istra­ živanja i račune u tom pogledu. Kako bi se imao urediti takav kalendar i. u opće sve potankosti u toj stvari svestrano je razložio da­ našnji carsko-turski povjerenik u Misiru Gazi Ahmed Muhtar paša u svom djelu „Islahut-takvim". (Pobolj Sanje takvima) n Na temelju tog obrazloženja Muhtar pašina i na, kon što se je još naročito s njim posavjetovao počeo je godine 1307 p.^-H. znameniti „turski, nakladnik a i književnik Ebuz-Z ija Tevfik .izdavati svake godine „Nev-sali marifet", kalendar po sunčanoj godini, a B0 Hidžretu. Po ovom kalendaru pada nova godina na dan hidžreta po gornjem Mahmud pašinu računu t. j. u jesen kad je dan i noć jednaka, na 22. septembra po gregori­ janskom kalendaru. Mjeseci su razdijeljeni po godiš­ njim dobama, i. to: prva iesen. druga jesen, treća jesen ; prva zima, druga zima i t.' d. Prvih šest mjeseci,'*dakle jesenski i zimski su po 30 dana* dočini- su proljetni i ljetni pot 31 dan u pre­ stupnoj godini, doćim u prostoj zadnji mjesec t. j. „treće ljeto" imade samo 30 dana. Svaka četvrta je godina prestupna, a ostale su proste. Ali da se ova kalendarska godina; potpuno izjednači sa tropičkom sunčanom, to svaka 128. godina nije prestupna, premda je djeljiva sa 4 kao i prestupne. Ovaj je kalendar, zbog svoje jednostavnosti i lahkog-računanja najpraktičniji od svih postojećih kalendara. Premda ovaj. kalendar- nije nigdje poprimljen, nadati se je, da to bude. u skoroj budućnosti, jer je „Nevsali marifet" vrlo raširen ne toliko radi kalendara, kolikG radi svog obilnog i lijepog .sadržaja. Ovaj $,NevsaF. je više .poznat pod- imenom „Takvim! EbuzZija^,' (Ebuz-Zijaov kalendar.) Koptski kalendar (tarihi kibti) broji svoje godine od <kad je rimski car Dioklecijan vodio rat na Egipat, da upokori Kopte, a to je od godine 148 poslije Isa a. s. Ovaj se kalendar računa po sunčanoj godini i to 12 mjeseei po 30 dana a na kraju svake proste godine poslije zadnjeg mjeseca dodaje se 5, a u prestupnoj 6 dana (ejjami musterika). Početak godine u ovom kalendaru pada na 6. jula po novom kalendaru. Ovaj se -kalendar upotrebljivao doskora u ne­ kojim krajevima Hidžaza i Misira. Rimski kalendar (tarihi umi, tarihi iskenderj), na zapadu prozvan po svom osnovatelju Juliju Cezaru, julijanski kalendar vrijedio je u Rimljana sve do nji­ hove propasti, te je takogjer prešao i u kršćansku crkvu. Pošto . je 36§*/f dana za 11 dekika.i 14. sanija ili za Visa dana više nego li tropička sunčana godina, to tako uregjena kalendarska godina ne može ići p skladu sa suncem pa se astronomičke pojave, n. pr. izjednačenje dana i noći itd., ponavljaju tačno. nakon što mine prava sunčana godina, ali po kalendarskoj godini od 3651/« dana progju u. 129 godina za jedan dan naprijed. Taj red pa još nepravilnosti s kojekakvim ume­ tanjem zamrsiše rimski kalendar i dotjeraše, d^ je go­ dine 47. pr. Isa a. s. 67‘ dana bila razlika megju nje­ govom i pravom tropićkdui godinom. �n BEHAR Pomoću alekšandrijskog astronoma Sosingenesa i ćatiba (scriba) M. Flaviusa reformira Julius Caesar kalendar god. 708 poslije sagragjenja Rima t. j. 47 pr. Isa a. s. Ova je godina imala mercedonius od 28 dana, pa je k tomu još dodano bnih 67 dana, šfco je ova kalendarska godina protjerala mimo sunčani; tropičku, te je tako ova godina, u kojoj je taj kalendar reformiran brojila 445 dana. Po tom je kalendaru ustanovljena godina na 3651/* dan* i uregjeno, da tri godine budu proste sa 365 dana, a svaka četvrta prestupna sa 366 dana. Mjeseci su prozvani: januar (31 dan), februar (28 d.), mart(31 dan), april (30 dana), maj (31 dan), juni (30 d.), juli (31 dan), augur* (31 dan), septembar (30 dana), oktobar (31 dan), novembar (30 dana) i decembar (31 dan). U prestupnoj je godini imao februar 29 dana, a kao umetnuti dan držao se je 24, februara, dan po­ slije rimskih svečanosti nterminalia“» Pošto je 129 godina ovog kalendara više za čitav đarfod prave sunčane godine, to nije moglo računanje po ovom kalendaru ostati u skladu sa suncem, te je to opaženo već godine 325. poslije Isa a. s., kad se sastao crkveni kongres u Nikei. Te je godine bio dan i noć jednaka u proljeće mjesto na 24. marta kao do tada već na 21. marta. Nu tada se nije znalo za pravi razlog tomu, nego to u Evropi doznaše tek u XV. sto­ ljeću pos. Isa a. s. m ok su se dakle u Evropi uzalud mučžii, da stignu pravi razlog toj netačnosti kalendara, dotle su Muslomani to postigli već u XI. stoljeću, i to onda, kada su prvi put po­ kušali, da uvedu u svoje poslove sunčanu go­ dini>. Da im je to i prije trebalo i da su se ža to zanimali, sigurno bi to i prije iznašli, jer kako vidimo, dok im je zatrebalo, odmah su i pronašli. Godine 1093. p. I. (a. s.) primjete nekoji držav­ nici sultana Dželaluddina Meiikšaha Seldžukovića, da bi za državu mnogo korisnije bilo, ako bi se u dr­ žavne, naročito financijalne poslove uvela sunčana go­ dina. Za to Dželaluddin sazove osam najglasovitijih islamskih astronoma kao Omer-ul-Hajama, Eb-ul-Muzaffera, Mejmuna Vasitiju, Mubameđi Hazina i Abdurrahmana Harisiju, te im naredi, da za njegovu državu urede kalendar po sunčanoj godini. Ovo astronomsko vijeće sastane se i nakon što su se u tom svestrano posavjetovali, udariše temelj novom kalendaru, koji je taćrto odgovarao pravoj sun­ čanoj godini, 8 ramazani šerifa 467. p. H. Da ovaj kalondar potpuno odgovara suncu, urediše ga tako, da tri godine jedna za drugom budu proste po 365 dana, a svaka Četvrta prestupna sa 366. Nu da se ukloni i ona pogreška, koju smo vidjeli kod 107 julijanskog kalendara, bude ustanovljeno, da svaka sedma prestupna godina ne padne nakon tu proste, nego tek nakon četiri godine tako, da u 130 godina bude prestupnih 31 mjesto 32i. Time se izbaci onaj dan, koji se po uregjenju julijansskog kalendara nabere u 129 godina. Po ovom kalendaru počinje godina, kad je u proljeće jednak dan i noć, a taj prvi dan u godini zove se nevrozi sultani (sultanov novi dan)." Mjeseci po imenu uzeti su iz stare perzijske go­ dine, a zovu se: ferurdin, erdi bihišt, hardad, tirmah, merdad, šehrijur, mihrimah, aban, azer, zimah, behmen i isfenđarmez. Pet stoljeća poslije toga, kako je u islamskom svijetu uregjen tako tačan kalendar, sjetiše se u Ev­ ropi, da preurede svoj (julijanski) kalendar. Zaludu su razbijali glavu, istražujući za što se julijanski ka­ lendar ne slaže ša astronomskim pojavama, ne mogoše to postignuti dok ne naučiše od Muslomana doznavši za DŽelaluddinov kalendar. tJ drugoj polovini XVI. vijeka sazove papa Gregor XIII. komisiju, u kojoj su se sastali učenjaci iz svih krajeva Evrope. U toj je komisiji usvojen novi preuregjeu kalendar, što ga je predložio Talijanac Luigi Lilio, a koji je prozvan po" rečenom papi gre-, gorijanski kalendar. Pošto je iza Ju lij a Cezara, koji je uredio juli­ janski kalendar, bilo prošlo 13 puta po 129 godina, to je proljetni aequinoktium (jednakost dana i noći) za 13 dana zaostao, te je pao 11. marta. Da se za­ ključku koncila u. Nikei udovolji i proljeće na 21. marta dovede izbačeno je godine 1582. deset dana, te se te godine računalo 15. odmah na 4. oktobra. Da se opet ne povrati stara pogrješka, uzeta je godina 365 dana 5 sahata 49 dekika i 16 sanija, koja se temelji na planetskim tablama, što ih je izdao kostiljski kralj Alfonso X. Pošto je ovakih 400 godina jednako 146.097 dana 26 dekika 40 sanija, a po julijanskom kalendaru ravno 146.100 dana, to su ove potonje u blizu za 3 dana više. Prema tome bude uregjeno, da godine, koje se mogli dijeliti na 4, budu prestupne sa 366 dana, ali konačne godine stoljeća tako zvane sekularne godine kao 1600, 1700 itd. da ostanu ipak proste, premda su djeljive sa 4, osim onih, koje se mogu razdijeliti sa 400. Time ispadnu u svako 400 godina ona tri dana, koja su se dotle po julijanskom kalendaru nabirala. Tako je iza uregjenja bila u gregorijanskom kalendaru 1600. godina prestupna, đoČim su godine 1700, 1800 i 1900, bile proste, a od ovih sekularnih godina biće prestupna tek 2000 godina. Da nije ni ova uredba potpuno savršena priznala je komisija, ali je ipak time praktičnoj potrebi na dulje vremena doskočenor O toj vrlo neznatnoj netačnosti raspravljali su ne­ koji učenjaci kasnije, nu na to se nije do sada uzi' �BEHAR 108 malo obzira, pošto to u opće niti ne treba prije go­ dine 3200. Istom će se oko te godine pokazati razlika za čitav dan: Ovaj gregorijanski kalendar je najrašireniji i poznat je po svemu svijetu. Po julijanskom se kalen­ daru računa još u hrišćanskom svijetu,, a vele, da ga se drže i Muslomani u pustarama oko Fizana i Tuati-a. Julijanski se kalendar obično zove stari, a gregori­ janski novi. Do sad je prvi zaostao za 13 dana. Perzijanci običavahu u staro vrijeme računati pd dana, kad bi došao novi vladar na prijestolje, pa dok bi njegova vlada prestala, počelo bi i novo računanje, kako je novi vladar stupio na prijestolje. Ovaj način računanja vukao se od kralja Džemšida pa sve do Jezđudžurda, pošlijednjeg kralja iz dinastije Sasanovića. Kalendar, koji je po dotadašnjem običaju uveden od dana, kad je Jezdudžurd stupio na prijestolje, nije se više promijenio, kad je poslije njega došao novi vladar, nego je i nadalje vrijedio u perzijskoj državi. Taj kalendar broji svoj početak od 22. rebiul-evela 11. godine p. H. Ovaj perzijski kalendar računa se po sunčanoi godini od 12 mjeseci po 30 dana, a na kraju mjeseca Albana ili Isfendarmeza*) doda se 5 dana tako, da svaka godina broji 365- dana. U ovom kob nđaru nema običnih prestupnih godina, n kojima se dodaje po je­ dan dan kao kod drugih kalendara, koji se račnnajn po sunčanoj godini, nego Perzijanci običavahu u svako 120 godina dodati po čitav jnjesec i time b: izjedna­ čili onu razliku, što bi se njihova kalendarska godina razišla sa sunčanom tropičkom godinom. Ovaj se kalendar zove još Jezdndžurdov kalendar (tarihi Jezdudžurdi i tarihi šehrijari), a kad se spominje kao perzijski obično mu se dodaje još i pridjevak stari (tarihi faresi kadim) za razliku od Dželaindinova kalendara, koji ima, kako je to več prije navedeno, mjesec istog imena. Jevreji imaju mjesečne godine po 12 i 13 mje­ seci. Prosta godina ima 6 mjeseci po 30 dana, a 6 po 29. U svako 19 godina umeće se 7 prestupnih po 13 mjeseci. Po tom prosta godina ima svega 354, a prestupna 384 dana. O pravilnom uregjenju ovog jevrejskog kalendara nije ništa poznato do IV. stoljeća poslije Isa a. s. Prvi put je sistematički uregjen godine 344. Stari Grci .su dijelili mjesece na tri razdjela po 10 dana i zvali su te razdjele: prva, srednja i zadnja desetina. Nijesu imali naročitih imena za dane, a ove su brojili redom po tim desetinama. Tako n. pr. akoi) i) Im ena ovih mjeseci vidi kod D ielalora kalendar«. ■I su htjeli kazati 16. dan mjeseca, kazali bi 6. daa srednje desetine. S početka ne imagjahu redovitog ra. čunanja po godinama, nego su svake četiri godine imali obnovljenje. Osim toga imali su tako zvane olimpijske dev rove, pa su prvi dan svake olimpijade držali velikim praznikom i tada priregjivali velike zabave. Ovaj olimpijski kalendar broji svoj početak od godine 776 prije Isa a. s. Nekako oko 600 godine prije Isa a. s. uređiše Grci kalendar, po kojemu su bile 2 godine po 12 mjeseci od 30 dana, a svaka treća imala je 13 tako­ vih mjeseci. Tim računanjem, koje je inače uregjeno po hebrejskom kalendaru, (ibrani), očuvao se bar do­ nekle pravi kolenđarski tok. Iza tog su još stari Grci provodili kojekakve re­ forme u tom kalendaru, dok nije Meton sastavio po­ znati ciklus od 19 godina, o kojem je još u početku ovog članka bilo govora. Još su vrijedni, da se napomenu: stari albanski kalendar, po kojemu računahu stari Rimljami, onda Selefkosov kalendar, zvan takogjer tarihi surjani, što ga je uveo Selefkos, general Aleksandra Velikog, te napokon franeusko-republikanski kalendar, koji je bio nveden prigodom velikog francuskog prevrata g. 1792. Na naša islamsku novu godinu t. j. na 1. muharema 1319 računali su se po drugim kalendarima, o kojima je ovdje bila riječ, a po kojima se i danas računa, slijedeći datumi: 29. hamla (pryog proljeća) 1287 po sunčanoj godini poslije H idžreta; 7. nišana 1317 po wmalijjiw. 1. Ajara 5661 po jevrejskom kalendaru poslije MusA a. s. 7. nišana 1270 po starom perzijskom kalendaru. 30. ferverdina 823 po Dželalovu kalendaru. 7. nišana 2212 po Selef kosova kalendaru. 20. po gregorijanskom, a 7. aprila 1901. po jnlijauskom kalendaru poslije rogjenja Isa a. s. Po ra­ čunu znamenitog historičara Dionisiosa pogriješilo se je u ovom kalendaru za jednu godinu, te bi sada bila istom 1900. godina. Naprotiv tome pronašao je zna­ meniti turski pisac Kemal beg, da se je Isa a. s. rodio 4 godine prije, nego što se općenito drži. Po tom bi sada bila 1905. godina. S toga ima opravdane samoje o ispravnosti ovog kalendara. �BEHAR 109 M e d v je d ic a . (Basna.' jeki car imagjaše tri sina. Kad su poodrasli za ženidbo, opomene ih otac, da se žene. Stariji se brat, a i srednji ožene, a mlagji ne htjedne. Na to ga otac po. drugi put opomene, a ujedno ga upita, za sto se ne bi ženio. Na to mu sin odgovori, da de otisnuti strjelicu, pa gdje padne, da će se odanle i oženiti, » a drukčije, da ne će. Kako je on rekao, tako 1 mu otac i dopusti, te on svoju strjelicu pusti, i strjelica netragom iščezne. Sada će dakle, da je traži, gdje je pala. Uputi se onim smjerom, kuda je izčezla. Mjesec dana je neprestano išao, dok nije napokon došao u neki veliki grad. Tu dogje u jedan han, da noći. Sutra poslije podne izagje malo u grad, da pro­ hoda ne bi li štogod čuo ili vidio svoju strjelicu. Na­ pokon je spazi na krovu jedne velike kuće. Veseo radi toga vrati se opet u han i tu zateče u jednoj sobi krojača (terziju), kako šije nekakve haljine. Tu se on u prvi mah s krojačem upozna, te poslije dugog razgovora, upitaće carević krojača: „Molim te. maj­ store, bili ti meni znao kazati, odakle je ona strje­ lica na onom krova i kako je ona ondje došla ?“ Ns to mu krojač odgovori: „Moj dragi prijatelju, evo ima mjesec dana, kako je ona ondje pala, pa naš valija iztražuje, nebi li šta saznao za nju, ali još ništa. “ „A ima li vaš valija kćer?“ upita carević. “Po svoj prilicir kako sam čuo, ima“, odgovori krojač. Iza toga carević pripovijedi cijelu svoju odluku krojača i za­ moli ga, da o tom govori ondašnjem val ij i, da je ona strjelica tog i tog .carevića i kako -on moli ruku nje­ gove kćeri. Krojač mu još reče, da je valijin krojač, pa da će biti još lakše govoriti o tom valiji. Drugi se dan opet carević navrati krojaču, da čuje poruku valijinu. Kad je došao tamo, reče mu krojač: „Valija ti poručuje, da bi on rado dao svoju kćer tebi, ali, kaže, njegova kći ima veliku mahanu, pa ne zna, hoćeš li ti pristati ?“ „Ti njemu kaži, da sam ja tako odlučio', pa makar ona imala neznam kakvu mahanu, ja ću nju ipak uzeti“, odgovori carević. Tako i bude. Krojač sve kaže, što je carević rekao i valija mu dade svoju kćer. Kad je bilo prvu noć, dogje carević u sobu, gdje mu je bila vjerenica. Ali, kad tamo, imao je šta i vidjeti ! Na lancu stoji svezana — medvjedica. On si­ romah, pošto vidi, kakva mu je tuga na glavu pala, uzme kur-an, te sjedne u jedan kut i stane učiti i tako do zore, a medvjedica jednako svezana na lancu stoji. Tako bude i drugu noć i treću i t. d.; svejedno. Tako je on siromah sproveo kod valije dvije godine, te se napokon počeo i sušiti. To opazi i valija, te ga pogje nuditi, ako hoće, da može ići sa# ženom kući, svomu ocu. Na to on i pristane, ali kako će doći kući, a oženio se s medvjedicom? Kako će, kad mu Čuje otac, pa druga braća ? On dakle odluči, da će po noći dovesti se u svoj dvorac, a ne će nikomu ništa kazivati. Tako i učini. — Ali, kad je prošlo nekoliko vremena, pozove car sva tri sina i zapovjedi im, da mu do­ nesu od svojih žena po jedan boščaluk, da vidi ruko­ tvorine svojih nevjesta. Šta će sada siromah mlagji carević? Njegova braća lahko će proći, jer su im žene zdrave, a u njega? U njega je žena medvjedica. Pa kako će mu ona naA'esti boščaluk? Zatvori se si­ romah u sobu, gdje je bila njegova nesretna žena, te stane misliti i suze roniti. Kad pogleda kroz prozor, vidi, gdje njegova braća progjoŠe, noseći svaki po boščaluk. Kad to vidi, pogje siromah još više plakati i govoriti: „Ah, dragi Bože, šta će sa mnom biti ? Moja braća progjoše i pronesoše boščaluke, a ja? Ja nemam, šta će sada biti? I kako ću ocu kazati, da je u mene žena medvjedica ?“. Tako on naričući i pla­ čući, pogleda u medvjedicu, a ona stane mumljati i pokazivati glavom prema rafi. Kad on pogleda prema rafi, opazi nešto zamotano. Ustane, uzme i razmota, kad, al’ boščaluk I Skoči zadovoljan i veseo, te pred oca. Polože sva trojica sinova pred oca darove i car zaključi, da je u mlagjega boščaluk najbolji. Poslije nekoliko vremena, zapovjedi car opet po drugi i zadnji put svojim sinovima, da svoje žene dovedu, da ih vidi i pita, šta znaju i šta su za mladosti naučile. Šta opet sada mlagji carević? Kako će on medvjedicu odvesti pred oca? On siromah opet otide u onu šot)u, te Stane naricati i plakati. Kad vidje, gdje mu braća provedoše svoje žene pred oca, još mu se više ražali i stane plakati kao malo dijete. Nije dugo plakao, kad od jednom se medvjedica strese i stvori se pred njim djevojka kao sunce. On siromah s početka nije mo­ gao vjerovati' svojim očima, ali se doskora ragabra, kad ona stade s njim razgovarati. Ona sad obuće feredžu, te s njim pogje pred njegova oca. Kad tamo dogju, zateku i one dvije nevjeste i on svoju braću. Sada svi posjedaju, te car stane ispitivati najprije sta­ rija nevjesta, za tim srednju, a onda dogje red na najmlagju. Nju što god upita, ona ga preteče prije u odgovoru, nego joj on zada pitanje. Car uvidi, da je mlagja nevjesta najpametnija i najvaljanija, te je najbolje i pohvali. Sada istom za mlagjega brata nastane život i nanovo se oženi, premda se nije mogao oženiti sa — medvjedicom. Zabilježio: Mnstafa Abdul-Tehabović, gimnazijalac. �BEHAR 110 n L I S T A K. Književnost. El-mer’atu fl-l-Islam. (Žena n Islamu). Kako je poznato u pošljednje je vrijeme pobudilo veliki interes u Mi siru — žensko pitanje. 0 toj dosta važnoj stvari niču svaki dan razne knjige, o kojima smo nekad i progo­ vorili u našem listu. Tu skoro pokrenuo je znameniti misirski pisac Ibrahim ef. Remzi i list pod gornjim imenom. Iz samog naslova vidi se, da je namijenjen islamskim ženama. U tom listu se lijepo raspravlja o žen­ skom pitanju, piše se o ženskom poslu, naobrazbi, ku­ ćanstvu i u opće o svemu, sto islamskoj ženi treba. Osobito je vrijedno napomenuti životpise i radove zna­ menitih Muslomanki, o kojima se tu piše, a koje treba, da budu uzorom svakoj ženi. Ovaj list izlazi dva put u mjesecu, a godišnja mu je cijena 30 groša. — Dakle uz „Enis-ul-Dželis“ i druge eto u Misiru još jedne po­ jave na tom polju, koja je na korist Islamu. —h — Eehberi nmuri bejtijje. (Vogja u kućnim poslo­ vim a) EtO'nam opet jednog krasnog djela za islam­ sko ženskinje. Pod tim naslovom izašla je skoro u Carigradu knjiga, što je je izdao tumač carske Mabejne Izzet beg. Kako se vidi iz sama naslova nami­ jenjena je ženskom svijetu, koji se tu upućuje u svim granama kućnog posla. To je upravo kao kakav li­ ječnik za kućni posao, jer su u toj knjizi po alfabetu poredani svi kućni poslovi. Hoćeš li dakle naći uputu u nakav kućni posao, potražiš to po alfabetu kao ka^kvu riječ u riječniku. Kako se vidi, djelo je vrlo praktično uregjeno. Hvale ga i turske novine. — Ci­ jena 121/* groša. —ni. „Književni list'*, organ „Cetinjske čitaonice i Gor­ skoga vijenca14. Tako se zove prosvjetni list što je počeo oa nove godine izlaziti na Cetinju u Crnoj Gori, a uregjuje ga književni odbor „društva cetinjske či­ taonice i Gorskog vijenca14. List donosi izvornih radnja i nar. umotvorina, a glavna mu je eilj prosvjetno od­ gojna. Književni list izlazi svakog mjeseca jedaput u svpskama od 2 tabaka velike osmine, a ciena mu je na godinu 6 kruna za inozemstvo. Petar Zrinski historička drama u pet činova, na­ pisao E v g e n i j K u m ič ić . Pisac „Jelkina Bosiljkau i „Urote Zrinsko - Frankopanske", proslavljeni knji­ ževnik Evgenij Kumičić poznat je u ciolom obrazo­ vanom slavenskom svijetu kao vrstan književnik i va­ tren rodoljub. Njegova djela koliko su god s umjet­ ničke strane dotjerana i ugladjena, toliko su manje više može se reći i rodoljubljem zađahnuta i protkana. Radi toga neki umjetnički puristi zamjeraju njegovim književnim radnjama, jer da je patriotizam na uštrb čiste umjetnosti, Što je po našem skromnom mnienju posve neopravdano. Što više nama se čini, da je to u književnosti naroda, koji se tek kulturno počeo razvi­ jati , vrlo potrebito. Literatura srbska i hrvatska može se reći, da je tek u začetku, a čitalački»sviet u prvom razvoju, te je svako djelo srbske i hrvatske literature koje je zadahnuto čistim i razumnim patriotizmom kud i kamo prikladnije za čitatelje, nego li ono, koje je pisano isključivo radi umjetnosti, ono, kako se veli: „I1 art pour l’art.44 Za to mi pe možemo zamjeriti piscu „Petra Zrinskoga*4, što je u svojoj drami dosta pro­ zirno aludirao na današnje političko i društveno stanje svoga naroda. Na to su ga prisille prilike i nezdravi društveni odnošaji. Knjiga je tiskana u tiskari prve hrv. dioničke tiskare u Zagrebu.44 — Ciena ? ” K ulturne bilješke. Pohagjanje mektebi-ibtidatta u škol. god. 1899./900. Od godine 1894. ovamo počele su se u nas ustrajati mektebi-ibtidaije, škole, u kojima se islamska mladež naobražava u vjerskim stvarima. Takvih je mektebi ibtiđaija bilo u Herceg-Bosni prošle školske godine 61 na broju. Te škole pohagjalo je 6471 islamsko di­ jete, od kojih ih je preko 1000 svršilo mekteb i o svojoj uzvišenoj vjeri toliko naučilo, da može nasta­ viti svjetske nauke. Za uzdržavanje tih škola potro­ šilo se u prošloj godini okruglo 85.000 kruna, koje je dala dijelom zemaljska vakufska zaklada, a dijelom sama ehalija. Osim toga je i visoka zemaljska vlada doprinijela za te mektebe kao svake godine blizu 20.000 kruna, koje su upotrebljene u izvanredne troš­ kove naročito oko podizanja novih zgrada za mektebe. Osim toga uzdržaje se ženska mektebi ibtiđaija u Tešnju iz vakufa rahmetli H. Fefim bega Smailbegovića, a brčanski mekteb opet iz vakufa Aliage Kučukalića, koji je lanjske godine okrenuo u vakuf ne­ kretnina u vrijodnosti blizu 100 000 kruna. — Na tim mektebima služilo je 180 mualima (učitelja). U tekućoj školskoi godini ustrojeno je još 10 takovih mekteba, tako da ih sada imade u čitavoj zemlji 71, na koje se troši oko 110.000 kruna i to 75.000 kruna iz zem. vakufske zaklade, a ostalo od stanovništva. —h— Pogled po 8vAJetu. Austro-ngarska. Na 14. aprila stigao je u Beč nje­ mački prijestolonasljednik Fridrik Vilim te je dočekan vrlo srdačno i sa velikim ovacijama.? Grad, kuda se je provezao odlični gost, bio je iskićen, a svijeta na hiljade klicalo i oduševljeno pozdravljalo visokog gosta. Na sjajno okićenom kolodvoru dočekalo je Njeg. Veličanstvo car i kralj Franjo Josip I. sa nadvojvodama i ostalim dosto­ janstvenicima njemačkog carevića, koji je izišao iz va­ gona, poljubio cara u ruku, a car Djega u čelo. Zatim se je carević odvezao u carskim kolima sa carem i kra­ ljem u dvor. U 10 sati istog dana vladar je posjetio prijestolonasljednika, na što mu je on odmah posjet uz­ vratio. U pet sati istog dana bio je sjajni dvorski diner, gdje je prestolonasljednik sjedio s desne strane cara i kralja. Tom je zgodom vladar nazdravio prestolonasljed­ niku ovako: Dobro mi došli Vaša carska i kraljevska visosti, ne samo kao sin moga vjernoga prijatelja cara Vilima, nego i kao moje kumče. I zdam se, da će Vaš posjet još tjeBnije svezati dobre ođnošaje i političko pri­ jateljstvo. Želim, da Vaša car. i kr. visost ponese osjećaje sa sobom kući, da je bila kod prijatelja. — Njemački prestolonasljednik odgovorio je. Molim Vaše Veličanstvo najpoznije, da primite moj duboki osjećaj i moju zahvalu za srdačni doček. Vi ste mi iskazali toliko ljubavi i srdač­ nosti, da moje zahvalnosti neće nestati dok god živim. Dižem čašu sa usklikom : živilo Njegovo Veličanstvo car i kralj Franjo Josip. �n BEHAR Na 15. aprila viećalo je^zajedničko ministarsko vieće o pred lozima, koji će se dometi delegacijama. Svi pred lozi, koji su stavljeni u prvoj sjednici, primljeni sa jedno­ glasno, a tiča se gradnje novih ratnih brodova. Na 17. Bu se ministarske konferencije dovršiće i nije bilo nikovih nesuglasica. Na 18. sastalo se je ponovno na uskrsnih praznika carevinsko vieće u Beču i zastupnička kuća u Budim­ pešti. Rasprava, u carevinskom vieću tekla je vrlo ži­ vahno, te je doSlo do oštrijih izraza izmegju zastupnika pojedinih parlamentarnih stranaka. Na 20. maja sastat će se delegacije u Beču, da razpravljaju o zajedničkim poslovima. Turska, u zadnje se vrieme pogovara, da su izmegju Turske carevine i Velike Britanije nastupili pri­ jateljski odnoSaji tako, te bi moglo doći i do užega sbliženja. Neke novine ističu da bi prijateljski savez izmegju ove dvie velesile bio od probitačne koristi za obe 6traoe te da bi taj savez podjedno bio čvrst jamac stalnog mira, što je nužno za obje države. Macedonski pokret, koji je uplivom i agitacijom bezdušnih prevratnika bio uhvatio opasna zamaha, pri­ gušen je. Bugarski i macedonski prevratnici i mutikaše znali su cielu stvar tako inscenirati, da su, gradeći od muhe me­ dvjeda, bili zainteresovali i strano novinstvo. Da izazovu bunu i nemire, oni su huškali neuku svjetinu, da se odupire turskim vlastima i da time izazovu nemire, a dogodilo se često puta,'da su na vlaš učinili koje nasilje i nemire izazvali, samo da se turska vlast umieša, a da oni onda dignu huku na nekakva bajagi progonstva i zulume sa turske strane. Pošto je donekle tome i sama bugarska vlada pogodovala bili sn se ustrojilii i posebni odh ri za macedonski pokret, koji sn svoje mreže raspleli po :eloj Macedoniji. Ovaj revolucionarni odbor imao je namjeru da jednoga dana pobuni zavedena svjetinu, izvede nemire ne bili se umiešale velesile i riešile mačedonsko pitanje u korist Bugarske kneževine. Nu pošto evropskim vele­ silama nije ma do kakvih zapletaja na Baikanu to su dale razumjeti bugarskoj vladi, neka se ne meče u ta­ kove vratolomije, jer bi je to moglo skupo stajati. Sama je Tnrska poduzela sa svoje strane stroge i oprezne mjere te po Macedoniji pohvatala sve mreže revolucionarnog odbora i ušla u trag njihovim razvratnim namjerama. Nadalje ie Tuska zahtijevala od Bugarske, da i ona odmah poduzme stroge mjere kako protiv centralnog re­ volucionarnog odbora u Sofiji, tako i jrotiv svih članova toga odbora, što se nalaze u zemlji. Bugarska je vlada odmah pohvaćala i u zastvor stavila sve članove central­ nog odbora, te je megjn ostalim zatvoren i presjednik toga odbora Sarafov, a podjedno je zaplijenila mnoge spise, oružje, novce i druga sredstva, koja su pripravili za prevrat. Eto tako su se pripremali bezdušni prevratnici, a kad Tnrska poduzme ozbiljnije korake da očuva mir i poredak, te da narod i zemlja spasi od nesreće, onda ovi bezdušnici jauču na „zulum" Turske, koja — brani svoju kuću. Ali uzdati seje da će turska vlada, pošto sada zna sve osno\e i namjere njihove, biti na oprezu i neće dopustiti, da neprijatelji carstva i naroda nalože vatra pod njezniim vlastitim krovom. Srbija. Na 19. aprila proglašen je svečanim nači­ nom novi nstav za kraljevinu iSrbijn. Kako je poznato, Srbija je od godine 1869 . samostalna i računala se ustav­ nom državom, premda je njezin ustav bio daleko od 111 ustavnosti, ali je ipak sve tako išlo do godine 1888. kada je kralj Milan proglasio nstav^Irtako slobodonman, da je Srbiji može se reći donio više štete nego li ko­ risti. Slobodoumne ustanove Milanova ustava nisu podnipošto odgovarale Srbiji, koja je jtšuviek i slabo kulturno razvijena i politički nedorasla za neograničena ustavnu vla­ davinu. Radi toga je kralj Aleksander • ukazom od go­ dine 1894. dokinuo ovaj ustav, obećav, da će podieliti novi ustav čim nastupe sgodnija vremena za to. Tako je eto došlo do novoga ustava što je proglašen na 19. prošloga mjeseca, a koji je kralj izradio u sporazumu sa svim postojećim političkim strankama u Srbiji. Novi nstav makar da se n malo čem razlikuje od onoga od godine 1888. ipak mnogi n tome vide postepeno približenje absolutnoj vladavini, što bi možda za Srbiju koristipje bilo od ustavnosti. Novim su ustavom uvedene dvije posve nove točke, to jest uvedenje priestolonasljedstva, po kojem mogu kraljevati u Srbiji i ženski po­ tomci direktne linije, što do sada nije bilo; a druga i glavna nova točka jest uvedenje „gornjeg doma" u koji kralj imenuje dvie trećine članova. Mnogima nije pravo ni to, što je novi ustav oktroiran, nametnut, jer polag ustava od 1869. godine ustav može mienjati samo velika narodna skupština. Nu vlada je nepitajući za razne pro­ svjede uvela novi ustav i sad u Srbiji nastaje nova treća ustavna era, koja će imati tu prednost, da zaprieči dosadanje sukobe izmedju legislativne i eksekutivne vlasti. Svaštice. Ratni proračuni evropskih država. Italijanski ge­ neralštab (erćani harb) izdao je jedno djelo, u kojem sravnjuje troškove, što ih izdaju evropske države za vojsku. U tom su djelu prosječno proračunani troškovi oko vojske u zadnjih 10 godina. Iz tog računa vidimo, da Italija nzdržaje 220.000 vojnika, megju njima 18.600 časnika (zabita), a troši za tu svu vojsku 236Vs mili­ juna franaka na godinu. Po tom pada na svakog voj • nika popriečno 990 fr. 50 c. godišnjeg troška. Austro­ ugarska troši na svoju vojsku od 350.657 momaka, megju kojima je 21.710 zabita, 4 0 7 ^ milijuna fra­ naka, dakle po tom na svakog vojnika 1008 frc. 80 c. Njemačka nzdržaje 604.168 vojnika sa 26.335 zabita, na koje izdaje godišnje 736 milijuna franaka, po tom na svaku glavu poprečno 1012 frc. 80 c. Rusija se iz godine u* godinu brine za 1,018.000 aktivne vojske, na koju troši samo 732 milijuna franaka, pa je po tom stoji jedan vojnik 813 frć. 13 c. na godinu. Francuska ima 607.525 stajaće vojske, koja joj proždre svake godine 645 milijuna, dakle stoji je s glave na glavu svaki vojnik 1038 frc. 70 c. — U Italiji biva od svake hiljade malo više nego 6 ljudi vojnik, a na svakog državljanina pada 7 frc. 47 c. troška za vojsku. Od hiljadu austrijskih podanika više ih od 8 biva vojnik, a na svaku glavu pada za vojsku 9 fr. 21 c. — Nje­ mačka uzima iz svake hiljade više nego 10 ljudi u vojsku, a svaki podanik plaća popriečno 14 fr. 8 c. za vojsku. U Rusiji ide od svake hiljade malo više od 5, ljudi u vojsku, a svaki Rus plaća oko 5 fr. 63 c. na godinu: Od svake hiljade Francuza ide ih više od 15 u vojsku, a tu u Francuskoj plaća svaka glava 17 frc. 25 c. za. uzdržavanje vojske. Eto šta stoji mi­ roljubivu Evropu uzdržavanje t°g oružanog mira. 1 • —h — �BEHAR 112 n Zagonetke. Narodne zagonetke. S abrao: F e h i m od Š e n ts n d d in a . H . B a š c a u & e v ić . K alinovik, L aiv a, Prijedor, R o g atica, Teftanj, V ile n ic a , Zvornik 1. L jepii od zlata, a m iliji od b ra ta ? 2. Manje Teče n ad m eće? 3. Nem a nogo bježi, nem a ra k u h v a ta ? 4. P eto rica braće jedne g aće oblače ? 6. U naže Anice d e v e te « k a n ic e ? 6. U naieg ćaće rezn ate g aće? 7. Sav avijet obigjoh, a jed n o g p a n ja ne m ogoh? G ornja im ena treba tak o Tasporedit, d a prvog im ena prvo slovo dragog — drago, trećeg — treće i t. d. d adu im e g rad a n Borni'. Č itateljim a i prijateljim a „B eh ara44. „Olmaja devlet džihande b ir nefes sih h at gib?' veli na svijetu kao jedan časak zdravlja. Osvjedočen o živoj istini Sultan Sulejman: nema carstva tih znamenitih riječi hoču ne ću danas moram zdravlja radi prisloniti pero i predati uredništvo „Behara44 u ruke mome dobrome prijatelju i drugu Edhem efendiji Mulabdiću, koji me je i dosada što ističem s najveoćm zahvalnošću pomagao sdušno i neumorno. Mislim, da „Behar44 nijesam mogao predati u bolje ruke, a uvjeren sam, da će to Štovani čitatelji uviditi iz prvih brojeva i poduprijeti moralno i materijalno ovo ple­ menito islamsko poduzeće. Ma d a j e svaki početak težak, ipak je „Behar44 kroz godinu dana stekao lijep glas n domovini i izvan nje i pokazao da ima u Bosni i Hercegovini priličan broj muslomana, koji znaju i umiju perom baratati; odbijati svaki napadaj na islam i presude o islamu, koje su se preko raznih pisaca raširile na Slavenskom Jugu. Držeći se uvijek svoga programa, „Behar44 će i u buduće vršiti svoju zadaću i nastojati da zdrave pouke \ birane zabave pruža svojim čitateljima, da donosi vijesti o svakom kulturnom pokretu širokoga islamskoga svijeta i da bude dobar tumač izmegju istoka i zapada. Upravljajući molbu na 'sve dosadanje suradnike i pretplatnike „Behara44, da po mogućnosti — čim izdašnije — u svakom pogledu potpomognu novoga urednika, šaljem mahsus selam Safvet beg Bašagić. V la sn ik : A dem aga M ešić. O dgovorni-urednik: Edhem M ulabdić. Štamparija Kiste J. Savića i druga u Sarajevu. Ihtijar Sejfo. Crtica. d kad za se znam, on nvijek ovaki, ni u čem Be ne mijenja. Visok, plećat, n lica ramen Sm v a brada, brkovi i obrve kd snijeg. A kako cJ nosi na svojim plećima ravnih sedamdeset, / — ako nije koja više, nije manje, — nijesn ga 7 Y klete ni pritisnnle, već vazda uspravan, baš ko f \ oni koji bdr, Sto no mu doprli do same kuće More bit, da mi nije bilo*- desetak dvanaest "■ godina, kad nekako namolih oca, da me prvi pat povede a Borje a Sejfino selo, gdje smo imali čiflok. A to ti je seoce, — sedam punih sahata iz koje god čarfiije pogjeS{ sentom onamo Rogatici, Kladnju li. Valja ti proć kroz steče planine, neba ne vidiS, a kapa ti spada kad namjerifi koji bdr ii j81u. Pa kad se nspnefi na najv ilu kosu, onda valja oborit kom ac, pa pobrdaljem haj, haj, dok u jednu debelu kotlinu, i tu- je n a ie selo. Tn sam vidio Sejtu prvi put vigjao sara ga poslije svake godine, a on svakad onaj isti. Svaki pnt saberi se po večeri sijelo, pa istresaj Sto ko zna, a Sejfo sve o medjedima o vukovim a. S vaku bi zgodicn lijepo ispričao, kako su ne znam gdje skrnžili medu, pa ko kdcem , ko sjekirom, a ko — busom, dva tri udarca i on se pre- �n BEHAR 113 vali. Šio bi dovikd s brda pa brdo, medo, onaka slota! On se siromah nije mogao pohvalit, da je bio u bojo, nije bio ni n Stambolu, ko njegov prvi komšija Mešan, nije bio ni u Minira, ko muhtar -Salić, pa --------ne Sudite ga — Sejfo nije bio ni u Sarajevu, ni a kojoj kasabi, on nikako nije ni vidio čaršije; rodio se, odrasto i ostario a sela. I » toga je on sada pripovijedao kako se s medjedima brvao, a vukova Sto je pobio, ni broja nije. U mladosti svojoj vele, na zeca nije nikad puco, već za njim stisni, koliko more, pa nekoliko skokova, i zec je drhtao a njegovim Šakama. K ad god sara otišao u Borje, vazda bi mi Sejto Ja ga i ostavjh, hajde rekoh, neka baš . . . ali kad se navratih pred akšam, da ćemo knći, a on jednako □ džamiji. Sjedio nasred džamije i prebirao zrno po zrno tespiha, a pomalo gledao na vrata kako šadrvan pljuska, a svijet prolazi haremom. Kad ma se ja primakoh, on jednako svijetlih oči ja, dovrši onp što je ačio, pa mi šapnu : — Hajde ti, ja ća čekat ahšam, da džematom kla­ njam, pa ća onda dod. — Imaćemo i gor’ džemat, velim ja, biće još lju d i. . . ali on već počeo očit, mahnu mi samo glavicom, pa na­ stavi prebirat tespih. đoS«o na sijelo; a kad ne dogje od sebe, ja pošalji po njeg. Nešto je bilo u Sejfe, šio nije u dragih Beljak«, bio vrlo sabran čovjek, a onako slatke krvi, pa — po­ mislio ja, da je kud iSao, da je vidio kakve nauke, to bi bio pam etnjak, jer mnoge sam ih vidio: veliki uče­ n jak, a seljak porijeklom. S toga meni drago bilo sa Sejfom. Jedan put mu ja u razgovora sponemem i velim, da je čađo, a .i šteta, što nikud nije išao. A on meni na to, da nije bilo nafake. — Pa ni u SarajeVo 1 Za što makar u Sarajevo ne đogješ? — E h l — uzdaše on. Ta me želja mori, evo i ostsrib. — Pa što ne bi došo? — ja ću s ukorom. — N e more se! — savi on glavicu svoju. — Za što? — Ma nešto ne moga da se nakanim. — To je besposlica, — viknuh ja na njeg. Znam da ne stoji hrgjavo, ima dobre sinove, kome god rekne, da mu opremi konja, pa da krene pred njim u Sara­ jevo da ne bi pogovora bik). A oni još uzdah njegov, kako bi želio vidjet Sarajevo nekako me potače, pa ja ne budi.lijen odmah taj čas zovnem sina mu jednog i reknem, da oca opremi konja, a do heftu će opet ra­ mazan, pa da stari provede koji dan kod mene. OveseK to obojicu s tolikog biva ićrama mog, te sin samo pogleda u oca, da on biva samo rekne kad leE, a konj je spreman za dekika. I tako je i bilo. U oči samog ramazana ja se nešto zabavio a avliji, kad se kapija otvori, a k meni Ihtijar Sejfo sa sinom. Ja ih dočekah, te pošto im smjestih i namirih konja, uvedoh ih u halvat. Baš mi drago bilo, što Mi smo kod kuće i klanjali i iftarili, popili i kahvu, a njeg nema. Do po sahata došao je i večerao. Onda dok se spremi bilo je vrijeme i u jaeiju. Poslije jacije agrabih ga jedva na sijelo, da se razgovorimo. Ali nije bio onaj stari Sejio, ko i tugjio se malo, bio je megju nepoznatim ljudima, ali nekako mu se .nikako nije dalo u razgovor, sve jednako oči mu se krijesile, a usta šaputala. Sjetih se ja, Čo’e k : nikad prije ni zavirio u ka­ sabu ni manju od Sarajeva, a sad tu, pa onda danas klanjao u onolikom džematu, sve je to nekako promije­ nilo starca. Ali ja opet otvorih razgovor. — Kako ti se, Sejfo, svigja Begova džamija, — upitah ga. On podiže obrve, pogleda u me uzdaše, duboko uzdaše i malo trehnu glavom, pa opet nastavi. — Vidim, da t: se svidjelo, — velim ja opet, — kad vas dan ostade. On dovrši tespih, pa će s uzdanom: — Ono je dunjalučki dženet! mi je došo na onaj n oj poziv. Po večeri amo n teravijn zajedno u maha laku dža­ mija, pa onda malo a čariiju. Sjutri dan opravimo sina s konjem k o ć i; a j a Sejfu pred podne povedoh u Be­ govu džamija. Pošto klanjasmo i poslije vaza ja pogledah n Sejfo, ali se n njeg oči rasvijetlile, pa mi istom uz* vinu obrvama, da ja biva idem i gledam posla, on će ostat. Ja odoh. Pred ićindiju navratih se kroz harem, ali njeg nema. Kad a džamijo, a on sluša makabelu, Arap počeo. Doskora i ićindijs, a po ićindiji opet on meni obrvama, da ja idem. Ja ga i ostavit, da ja idem. 1 meni je zaista bilo vrlo ugodno, gledajući starca Sejfu, kako se siromah topi od nekog milja. Ja nijesam još ni ustao, a on već u džamiji i rijetko kad pred ša­ drvan, pa opet a džamija. Ulazio prije ezana, a izlazio najzadnji, mukabelu slušao je od početka do kraja, a vazove isto tako i bilo mu je žao, što ih sve nije mogo čut, što svi u jedno .vrijeme kazuju. To su bili najveći i najsUgji dani u životu njegovu, to mi je nekoliko pata rekao, tih dana da ne će nikad zaboraviti. T ja se nadam da sam dobro učinio, što sam ga doveo. Tako je sve bilo do po ramazana, al dalje, počeo mi se Sejfo nešto mijenjati. U džamiji je opet provodio po cio dan, al ovamo ko nekako tužan. Bilo mi je ne­ ugodno da ga pitam, dok jednog dana niče njegov sin s konjem po oca. — A što si došo? — udarih ja na momka. — Otac poručio po me, — odvrati on. Kad u to Sejfo pade pređa me, a suze mu se sli­ jevale niz staračko lice. — Lijepo mi je bilo kod tebe dragi moj, da ti Bog plati za to, poče me blagosivljati, — ama ne mogu djeca, poželio, nemogu, ah, — i on upirao rukom u srce, — evo izgori za djecom, d& mi ih je samo vidjet i njih i kuću, poželio sam i selo svoje i s v e . . . . �114 BEHAR Razumio sam starca. Nije siromah naučio hodat, pa I dolazio je te godine dva-tri put, svaki pQt no,r mu se sad čini Bog zna, Šta se zbiva u sela njegovu; u mene, a više: starost ga savlada, pa ga nema Sir ° a osim tog na am pade mi i ona: svagdje je lijepo, a Sejfo, često ga se Bjetira. Po pripovijedanju zabilježi * kod kuće najbolje. Pustih ga kad hoće nek ide, ali rekoh da se navrati koji put, vrata su mu uvijek otvorena. On mi zafalio i zamako zafaljujući; a suze mu orosile lice. Edhem Mulabđig. Zl a žena. Narodna pripovijetka. pekom mjestu živjo čovjek, težak. kpji je HKMMTfflh' ,Iliao ženu i pet-šestero djece* Žena mu bila vrjo zla. Što -jgod biJ j&j naredio, da i uradi ona bi posve protivno tome uradila. Jff^ Malo po malo uvidi on, da joj mopai, ako hoće l da mu što uradi, to isto zabraniti, da ne ratli. Jednoga dana ovaj težak pngje s^.plugom i voc[V lovimft na njivu, d& ore. Kad *j$ rpoŠao od kuće • rekne ženi: „Ženo, nemoj mi danas ručka do­ nositi !" AU j e on znao, kada joj onako rekne, da će ona r u č ^ donijeti. Op je orao njivu do podne, pa taman ka^ je htio, da brazdu svrši i da sa volovima otpočne, zapne mu ralo za panj. On vikne na volove, a volovi potegnu još j*tće i izvale panj, kad li se ukaže ispod izvaljenog p,anja duboka jama. On se nasmvie i progovori: „H>, eyo hore, da se kurtariŠcmžene, ja ću ovu jamu pokriti gunjem, a ona kad dogje ja ću joj reći: „Ženo ne sjedaj na gunj lu, a ona će sjesti i propasti u jaipuk Kako je odlučio pokrije jamu gu­ njem, a volove pusti da pasu i stane-ženu čekati, kad će se pomoliti s rpčkom. U to vrijeme i žene mu stigne. Pošto je spustila ručak rekne j[oj: „Ženo, nemoj sjedati na onaj gunj 1“ Ali ona čup to čuje, odn^ah poleti i sjedne na gunj, pa sa gunjem zajedno jallah, te u jamu. Kad se je težak u m rak sa ,racla kući vratio, nagje djecu, gdje plači; i traže, mater. Njemu se sažali i odluči, da će sutra upeti konopac i ići vaditi ženu iz jame. Sutra kad se je rasvanulo ode On do jame i baci konopac u nju, a jedan kraj zadrži u ruci, dok nešto zapne za konopac, u jami.,Qn pomisli, da se je žena uhvatila za kraj konopca i počne iz­ vlačiti. Kad je izvukao, kako je mogao vidjeti, Šta je na konopcu, ugloda dedu „peđo čose lakat bradea bijedne ga natrag u jamu povratiti, ali dedo ti zapomaŽe: „Za Boga nemoj me natrag u jamu vraćati, a ja ću ti sevep biti, pa ćeš se obogatiti. Evo me yidiš, kakav sam obijelio, a do jučer sam bio crne brade1 kap( i ti, ali naopako jučer dogje nekakva žena, pa od'njezina ifrizluka evo obijeljeh". On ga izvuče,:jz jame, a on mu reče: „Ja ću sad otići i, uvući sp u carsku kćer, a ona se ne će moći izliječiti, dok j a >iz iz nje ne izagjem, a kad ti dogješ i rekneš ini, da izagjem, ja ću izaćitt. To rekavši rastanu se, dedo ode svojim pute® a težak ostane orući. Nije prošlo dugo vremena, a glas pukne po svi: jetu, da se je razboljela carska sultanija Naš ti težak, kad to čuje, spremi se i ode, da liječi sultaniju. Kad je došao u prijestonicu, prokaže se, da je liječnik Odmah ga zdrpe sluge i odvedu, da liječi sultaniju. Kad je unišao sultaniji, zaviće dedi: „Hajde izlazi !u a dedo pdgovori, da mu otvori prozor, pa pošto mu je otvorio, on st^ne na prozor, okrene se prema njemu, pa reče: „Neka znaš, ja idem sada u kraljevu kćer, pa nemoj se prevariti, da dogješ, jer ja ne ću izaći..I" To izgovoriv ode. Car kad je čuo, da mu je izliječena kči, nadari bogato seljaka. Iza toga vremena nije dngo prošlo, a raščuje se, da se je poboljela kraljeva kći. Kralj namah caru po­ ruči, da mu spremi onoga liječnika, što je izliječio njegova kčer. Car opet poruči po težaka, a on dogje, Car mu kaže, da ga zove kralj, da mu izliječi kčer, a težak mu odgovori, da ne može. Car mu kaže, da mora ili će ga posjeći. Om vidi da nema druge,, nego uprtu na rame i otputi se kralju. Kad je došao ode najprije u sobu kraljeve kčeri, i zamoli dedu, da iz nje izagje, a onaj mu odjgovori: „Ja sam ti kazao, da ne dolaziš, jer ja ne ću izaći". Težak ko ja đ n ji ko čemerniji od njega, ode kralju i zamoli ga, da mu da petnaest dana muhleta. Kralj mu dozvoli. Četrnaest je dana išao težak kraljevni i molio dedu da izagje, ali ga ovaj uvijek odbije govoreći mu, da ne će izaći. Kad bude u oči petnaestoga dana, težak se stane misliti, kako. bi dedu iz kraljevne is­ tjerao. Napokon se sjeti. Pred zoru unigje kralju i rekne mu: „Svijetli, kralju! U Qvom gradu ima 100 tabija, zapovijedi neka se na svaku tabiju izvuče 100 topova i neka u jedan Čas svi opale 1" To rekne, pa ode kraljevni u sobu. Iza nekoliko vremena pukne sa svake tabije po sto topova, cijeli se grad potrese. Dedo prestravljen �BEHAR n upita: B$ta je to?« a težak mu odgovori: „Jadna nam majka, eno se pomolila ona žena iz jame!« BŠta govoriS bolan?« ^Istinu«. wj a kud ću ja?« ^Ne znam, brate, nego da bi za kavdak". nOtvaraj mi prozor {“ 115 Težak mu otvori prozor, a on ode. Sad ti polete muštulukćije kralju, da jave, da mu je ozdravila kći. Kralj njima dade muštuluk, a težaka nagradi, što je mogao bolje. Iza dva tri dana veselja uputi se svojoj k n ćij djeci. Ponovno se oženi i ako su živi i danas su dobro. Zabilježio: Hamdija. m L I S T A K. Književnost Serhi m edžellei ahbuni adlije (komentar medžele). Napisao merbum Atif beg. Može se reći, da n Turskoj' skoro nema naobraženog čovjeka, koji ne bi bio osvje­ dočen o visokoj naobrazbi merbum Atif bega. Od knji­ ževne ostavštine tog svagdje poštovanog učitelja, koji je na žalost prerano preminuo* jedno jfe od najboljih djela komentar medželle, koji se ovih dana počeo štampati. Kako je ovo njegovo djelo proizvod desetogodišnjeg pre­ davanja na visokoj školi, u kojem je dosta toga iskusio, mora vrijediti za svakoga od alima, koji hoće da temeljit prouči islamsko gragjansko pravo, pa do taliba, koji je istotn u to zagazio. Kogod prouči ovo najnovije djelo u turskoj pravnoj književnosti, uvjeriće se, štc je najglavnije, da je pisano lahkim razumljivim jezikom, da nema kojekakvih nepotrebnih razlaganja i oduljivanja, da je svagdje temeljito rastumačena svaka mesela pot­ krijepljena ustanovom iz šeriatskog prava. Baš s ovog potonjeg mi bi preporučili nekojim našim pravnicima, koji bezrazložno tvrde, da je medžella sastavljena po fran­ cuskom codex-civil-u, neka bi se potrudili, da ovo djelo prouče i steku uvjerenje, da je medžella nikla iz islam­ skog prava — šeriata. Ovo bi naravno bilo mognće samo onim, koji vladaju turskim jezikom. —s Do sad su štam­ pana četiri poglavlja (ćitaba) i uvod, a i ostatak je n štampi, te će skoro izaći. — Cijena? —h— Kulturne bilješke. Izložba tkanina u Konji. Kako su u Turskoj u posljednje vrijeme bili počeli opadati razni lijepi, po­ najviše umjetni zanati, osjetila je turska vlada potrebu da podiže zanatlijske škole, kako bi se stari istočni zanati očuvali i usavršili, a novi uveli i raširili. Takve za­ natlijske škole (mektebi sanai) postoje već po svim vilajetima, a još se uvijek podižu nove po svim većim gradovima. Da se narod još bolje zainteresuje za li­ jepe: zanate, upriliči turska vlada od vremona do vre-< mena po koju manju izložbu, koja je naročito o’chregjena za unutrašnje izrade. Taka jedna izložba*' koja1 je odregjena jedino za tkanine, otvorena je 4. o:"raj. u Konji, a trajaće 40 dana. U tom mjestu ima vrla lijepa, skoro sagragjena zgrada zanatlijske škole, u: koju je izložba smještena; Ovo je prva izložba tka­ nina. Na toj su izložbi zastupani vilajeti: Konja, Kastamoni i Sivasy a stiglo je tkanina svake vrsti i vrlo* lijepih ručnih radova. Osobito se ističu lijepi ručni' radovi, što ib je izložilo ženskinje iz same Konje. Najy važnije mjesto zauzimaju od same Vune izragjene halije iz Korjć onda' svileri’e sedžađe iz Kajsarije, a naročito privlače gledaoce sedžađe iz Sivaza, na ko­ jima su uprav umjetnički izvedene slike nekojih gra­ dova kao Carigrada, Parisa itd. Kajmekam iz AkŠehera poslao je jednu sedžadu, da se iza izložbe po­ kloni zanatlijskoj školi u Konji. Na toj je sedžadi imi­ tirana prva stranica vilajetskog glasila „Konja " Na toj je izložbi zastupana i fabrika■■čohe i šajaka u KaraMurselu, koju je prvi zasnovao naš zemljak Mustajbeg Ćengić. I sve ženske škole iz vilajeta izložile su svoje ručne radove. Džamija TI PetrogradtL Još od nekoliko godina za­ snovana gradnja džamije u Petrogradu počinje, da se ostvari, Muslomani glavnog grada Rusije sporazumili, su se u toj stvari sa svojim muftijom u Orenburgu i kupili jednu munasib sgradu, koju će adaptirati u džamiju. Radnje su već započete ovog proljeća. Za tu gradnju je sabrano preko 43 000 rubalja, te prema, tolikim sredstvima, koja za tu gradnj'u stoje na ras­ polaganje, izgleda da će džamija biti'vrlo lijepa. Ti su novci većim dijelom skupljeni megju islamskom ehalijom kao iana a nešto je došlo i od vasijeta. Zrnje biserovo. Glavno, s čega se mnogi osjećaju nesretni, šasastoji se u precjenjivanju tugje sreće. Tugjim se perjem može kititi, a ne letiti.. Djeca i lude govore istinu, jer su oni jedini, koKad neko kaže, da ljubi istinu, a mrzi laž, to jima se to oprašta. on misli svoju istinu i laž drugoga. �D a je ljepota prolazna, to je utjeha rugobi. Prilike učine čovjeka i kradljivcem , to se može oprostiti; ali da one čovjeka učine i pjesnikom , to se Narav je jedina žena, koja svoje tajne nije \z brbljala. _________ Kad neko u praksi ništa no postigne, onda Se drži za velika teoretičara. ne smije oprostiti. Ne uzimaj ništa za stalno i za nemoguće, pa ćeš Povod za neko dobro djelo kad-kad nije ništa manje iznenagjenja doživljavati. bolji od onog za zlo. S njemačkog E. M NARODNE UMOTVORINE. Brat i sestra u sužanjstvu. \ o im reče, pa se natrag vrati. ) Ode s’ bratom, mlada Ismibana .Noćno hode, a o'b dan spavaju. Neka idu. Pogledajmo Ružu, Polahko se uz polje vratila, Kad je bila blizu svoga dvora, Poletjela što je višo mogla Izletjela u odaju majci Pa'ovako majci progovara: „Mila majko, što ću i kako ću, Duletješo Turci Hercegovci, Odvcdoše Ismu i Mebmeda, Ja sam mlada uz polje strugnula, Jedva sam ti dobježala, majko!1* „Fala Bogu, kad si ti utekla, A Što su njiha Turci odveli, Nek ih vode, njihovi i je su ! Da vidimo Ismu i Mehmeda Mnoga polja i planine prešli, Dok bu došli do polja zelenog; U tom polju bjelica pšenica, Rodno klasje k zemlji savijala, Žet’ je zašlo dvjesta žetelica, A za njima, do. sto vezilica Koji vežu žitQ u snopove ; Nit’ ko pjeva, nit im puška puca. Progovara Isma Mehemedu, „Mehemede, brate, od matere, Šta bi reko, čija li je moba, II je Turska, ili je kaurska! ?“ Njoj Mehemed ’vako odvraćao: „Lahko ćemo pozuavati mobu, Kad im dogje ručak, ii* užina, Ako budu Turci i Turkinje, Užinaće, |*a će klanjat podne, Ak’ nebudu VTurci, već kauri Ćim pojedu, odmah će za poso 1“ ■* Taman oni u govoru bili, Pomoli se jelo žetelicam; Kad jedoše, na noge skočiše, Umiše se, i podne klanjaše. Tad povika Isma, Mehemedu: „Mehemede. čuj, što ću ti reći, Evo ima devet godin’ dana, Kake nismo, s Turcima zborili, Sad kad gori otiđemo mobi, Ti ćeš njima tdrski selam viknut I Oni će ti selam prifatiti, Prifatiti, s’ tobom s’ upitati, Pitaće te tko si, i kako si, Nemoj im se brate kazivati, Već ih pitaj, čija li je moha, Zašto ondi cure ne pjevaju, Zašto momci puške ne pucaju!“ Pa se otlen oni pokrenuŠe, I odoše do kićene mobe. Kad su došli do šarene mobe, Cijela ih je moba poznavala, Poznavala, poznat nije mogla. Mehmed im turski selam viknu Oni njemu selam prifatUe, I l’jepo se s njime upitaše; Pitaju ga koje, i kako'je, Mehemed šuti ništa ne^ovori, Vam ih l’jepo on poćfe pitati: nO, Boga vam, mlade žetelice, Žetelice, a i vezilice, Ćija j ’ ovo gluho-nijema moba, Zašto ovdi cure ne pjevaju, Zašto ovdi puške <he pucaju 1?“( Žetelice njemu odvraćaju: „0 Boga mi neznani junače, Evo ima devet godin dana. Kako s’ vlasi Duvno porobili, I Gabele malo zahvatili, Džafer-bega dvore porobili, I dvoje mu djece odvodili, Mehemeda u svilu povjena, Ismihanu o<£ sedam godina. Ovo j ’ moba bega Džafer-bega; Svakog s’ ljeta ovdi skupi moba, Nit’ s’ zapjeva niti puška pukne 1“ Mehemed im opet govorio: „O Boga vam mlade žetelice, Živ 1’ jošte beže Džafer-beže, I živ 1’ mu na odmaku ljuba! Žetelice njemu govor daju: „Živ je, jošte heže Džafer-beže, I živa je Džafer-begovica!u Mehemed im opet govorio: „0 Boga vam, mlada žetelice, Dajte nama što da užinamo, Jer smo hodeć, plaho izgladnili !** Dadoše im jela izobila; Te se oni malo nahraniše. Kad jedoše*. onda ustadoše, Ustadoše i vr.uko opraše. Melfmeđ im onda govorio: „čujete 1* me mlade žetelica Žetelice, a i vezilice, Zapjevajte, i zapuškarajte, Džafer-begova su djeca ovdi lu Kad to čuše mlade žetelice, Zgledaše se pa se izabraše, Sve ćift, po ćift redom zapjevaše, Onda momci mladi žapucaše. Beg Džafer-beg u dvoru sjedio, Pokraj njeg’ mu vjerenica ljuba, To začuo, iz misli s’ prenuo, Ou mislio da idu svatovi, I pogleda niz polje zeleno, Na mobi je pogled zastavio, Je r u mobi puške su piica£<. I pjesmo se veselo pjevale �D pa s’ okrenu svojoj vjernoj ljubi: Vjerna ljubo, što no može biti, En’ u polju, naša moba pjeva, Glasno pjeva, a jako puškara, Ono dosad niput nije bilo. Kako su nam djeca odvedena. Jat’ su nešto za djecu saznali, Jat’ su njiha očima vidili P On završi, a momče čatrsa, Pa ovako begu progovara: BEHAR „Džafer-beže daj mi muštiiluka, Došlo ti je tvoje dvoje djece!“ On završi, a drugi doleće „Džafer bcže daj mi muštuluka, Djeca su ti kod mobe ostala P On završi, a treći doleće: „Džafer beže daj mi muštuluka, Djeca t’ idu uz polje zeleno !u Njih Džafer beg l'jepo darovao; Prvom dade konja nejahana. 117 Drugom dade zlata nebrojena, Trećem dade ćobu nerezanu! Nije prošlo ni deset dekika, Dogje Mehmed i s njim Ismahana. Majka Mehu triput poljubila, Ismihanu k srcu savijala; Od dragosti tu je i umrla, Jer j’ u njojzi živo srce puklo. Zabilježio: Šemsuddin, Devet godina s mejitom bila. Narodna pripovijetka. io neki car i imao jedno žensko dijete. Kad je Iza toga do dvije tri godine odluči on, da ide to dijete odraslo i kad mu je vakat bilo, dao ga na Meću. u mekteb. Kad god bi ta curica pošla u mekKadijo pošao, naredi mu robinja a sad njegova teb, sve bi joj nešta iz duvarova govorilo: „Ti ćeš žena, da ijoj svašta donese. On upita i sultaniju, „svoja devet godina biti sama s rnejtom**. Za ovo, kako joj robinju Sta ona želi, da joj donese. Ona mu odgovori: nešta iz duvarova govori, kaže ona ocu i materi. Otac ^Donesi mi tri sabur kamena, meni ne' treba i mati, kad to čuju, odmah se počnu spremati da bježe ništa viŠeu. sa svojom kćeri, . da ne bude devet godina s mejtom. Kad se je hadžija vraćao sa Meće, kupio je svojoj Tako bježeći dogju do jedne goleme kuće i odluče, ženi sve što mu je rekla, a sultaniji bio .zaboravio, da u nju unigju, da prenoće, i da vide, sta ima u kupiti .sabur kamenove“, pa je bio dan hoda odmaknuo njoj. Kad su bili na najgornji boj, vide u jednoj sobi od-Meće. čim mu na um pade, odmah upita -jednog mrtvaca, gdje leži. Htjednu unići u sobu pa najprva trgovca, ima li U njega toga kamenja. Na ’ njeglSvu unigje sultanija, a iza nje btjedne otac i mati, ali se Sreću nagje se. odmah za'djevojkom čuvarovi' sklope, i tako ostane Sultanija, kad joj je hadžija dqnio sabur-kamenje, djevojka sa inrtvacem sama. zatvori se u jednu sobu i počme jaditi, i nabrajati sve Tri godino 'dana otac i mati oblijetali oko sobe, svoje muke, a kamen o kamen tući. ne biše li k$ko do kćeri došli, ali uzalud.. Nakon, tri Hadžija se je odmah počeo misliti, što li rć0 joj godine vratei.se kući, ko jadniji ko čemerniji od njih. ti sabur-kameni, te s toga provrti njezina vrata',' te Djevojka bila sa mrtvacem iz dana u dan devet počme viriti, šta će ona raditi i slušati šta će govoriti. godina. Na.kraju devete godine pročuje se nešta pod Sultanija je jadala dok nije prsnuo jedan kamen kulom.: Ona kroz prozor pogleda i vidi, kako se ro­ onda je uzela drugi, te sve tako jadikovala, dok nije binje prodaju. Kad se je od prozora vratima okrenula, i on pr*snfio, a u nje srce tvrdo, te nije prsnulo. Na na veliko njezino čudo vidi, da su se vrata sama otvo­ pošlje&u uzme i treći, te nastavi jadati u kamen gle­ rila. Ona siren niz kulu i jednu od robinja kupi. dajući. Bogme i treći kamen prsne, a ona. kada to Jednoga dana ode sultanija u mutvak, da nešto ugleda stane još više plakati i reče: „Bože, zar je u mene srce tvrgje od kamena!" vidi, a robinja ostane sama sa mrtvacem. Čim je sul­ Na to hadžija uleti u sobu i obgrli je, a ona mu tanija iz sobe izašla, robinjica primi mrtvoga za ruku i skine mu u desne ruke s’ prsta mrtvački prsten. ispriča kako je ona 8 njime devet godina sama bila. Mrtvac odmah pregleda, a ona mu reče: Do nekoliko dana hadžija se a njom vjenča, (oženi), a robinju na konjima razdere. Ako su živi i „Ja sam s’ tobom devet godina sama bila". danas su dobro. -Zato ću te i uzeti za ženu“. Odgovori on. Zabilježio: H am dija. N a:to mu kaže, kako imade jednu robinju. �118 BEHAR n A đ a 1 e t. (P ra v d a ) . Istočna pripovijetka. io nekakav narodni' mudrac i ljekar, te se pričinjao toliko vješt da odgonetao i proreče čas i vrijeme čije god hoćeš smrti. Pa kad je bio tako nčen, bezbeli da je i bolesne liječio, te ga s tog pozivali na sve strane. On hodao i — ko i mnogi drugi; negdje izliječi, a negdje mu smrt ugtabi bolesnika; ali za njeer se svakako daleko čulo. Njegovo liječenje pa i pogagjanja i prori­ canja smrti dospiju i do ušiju tadanjeg cara, u kojem je carstvu živio, te ga car odmah pozove, da mu prorekno smrt. Nije druge valjalo je ići kad car zove, ali se već, odipah uplašio, jer on u istinu tog znanja nije imao, da bj znao kad če ko umrijeti, već onako pogagjao, a svijpt ko džabil, sve mu' vjerovali. Kad je bio kod cara, car mu odmah k&že, za Sto ga je pozvao, pa mu rekne, da i njemu kaže: kad će umrijeti, a on će ga dobro nagraditi; ako li mu ne kaže, a car će ga s mjesta posjeći. On se prestraši, pa se za­ misli. Ako kaže caru, da on to ne može pogoditi, car će ga svakako posjeći, što je do sad varao svijet Za to odluči, da će pogagjati carevu smrt, ali zai&ka od cara mjesec daqa vremena i nešto novaca, da prohoda to vri­ jeme kud je potrebno, pa će se vratiti i kazati caru, kad će umrijeti. Car na to pristane, dadne mu novaca, pa se odmah s mjesta zaputi po carevini. Hodao tako nekoliko dana a sve n brizi, te molio Boga avaki dazi, da mu on odijeli to znanje, -da to caru kaže i da tako iskupi svoju glavu. Jedne večeri oinrkne u jednom selu, te pane na konak u jednog seljanina. Seljak ga lijepo dočeka i ugosti lijepom večerom, a po večeri sleže se mnogo seljaka tu na sijelo. Razgovavaralo se o svačem, dok se na pošljetku otvori i pazar. Njegov domaćin kućni kupovao tu od jednog drugog seljanina jednu njivu, te na pošljetku svi skočili i na­ tjerali pazar. Domaćin odmah 1iznio iz sanduka svoju kesu i platio seljačinu zemlju, a odmah sjutri dan zaveo volove i zabrazdio. Orući .tvrdu ledinu i prevrćući busove ko stijene, nabasa na jedan put na ćup pun zlatnih dukata. Odmah zastavi volove, izvadi ćnp pa ga odnese, ali — ne odriese ga svojoj,kući, već oporavi ravno komšiji, od kog je kupio onu njivu. Kad mu sve lijepo ispriča, kako je našao te novce u zemlji, koja je do sinoć njegova bila, pruži mu taj ćup, govoreći, da njemu dopada. Njegov komšija na to mu odgovori, da ori ne će tog ćupa primiti, jer da nije njegov, a što nije njegovo to he želi imati, pa ne će ni ćupa, makar da su u njemu i dukati, jer je grjehota tugje prisvajati, a on ne će da griješi. Kupac opet veli, da je kupio samu zemlju, da nije znao, da u njoj ima dukata, pa s toga da on ne može prisvojiti tog ćupa. Pa kad mu ga, to govoreći na silu htjede da utrpa, onda ovaj rekne: — Ja sam tebi prodao njivu i sve što je u njoj. U noj su bili i ti dukati, onda prodd sam ti i njiha. Na pošljetku ne mognu se drukčije namiriti, već se oba zapute pred kadiju. Kadija im je razložio i osudio, kako šeriat zapovijeda: čija je zemlja, da su onog i du­ kati, što su se u njoj našli, ali kupac zemlje ipak nije htio da primi ćnpa bojeći se grijeha. Pošto i drugi, prodavač zemlje, nije htio primiti dukata, kadija se do­ misli, te ovako riješi tu meselu: Je lan od ove dvojice seljana imao sina ne ženidbu, a drugi kćer na udaju. Kadija im rekne, da se prijatelje tako, da ovaj oženi svog sina od onog, a da ćup, ostave kadiji, pa će to kadija pošlje rasplesti. Tako i bude. Odmah onaj oženi siha, te se tn svadba zakuha. Kad je bio pir, -pozovu bezbeli i kadija na rnčak. Kadija dogje s ostalim ljndima, a sa sobom donese onaj ćup dnkata pa ga daruje mladi i mladoženji. Siromah onaj mudrac i ljekar sveto vidio, pa se divio pobožnoetii pravednosti tih seljana. Razmišljaj ući o tom na .jedan pat ee domisli, da. bi taj slučaj mogao da ga iz­ bavi od kazne, koja će ga stići od cara, ako ma ne prorekne čas smrti, a eto prošlo mu više od pola vre­ mena, a on se još nije dosjetio šta će caru odgovoriti. Za tj se on s mjesta zaputi caru, da mu dade odgovor. Kad je bio kod cara, mjesto da mu kaže, kad će umrijeti, on mu ispriča sve o onom dupu dukata, Stoje vidio u selu, pa onda ovako završi: „Dokle god, čestiti care, imadneš u svojoj carevini onake pravedne i pobožne podanike, a tako i memure kakav je onaj kadija, dotle ćeš živjeti; ti ne ćeš umri­ jeti. Ti ćeš, istina, otić s ovog svijeta, al će ostat tvoj vječan spomen, a onamo te care, čeka bolji život. Blago li se caru uz ovake podanike 1 Cara ovaj odgovor potpuno zadovolji, te n a g r a d i mudraca, ali mu ipak zapovjedi, da ne tjera više starog zanata, jer: kad če ko umrijeti, to samo Bog zna. Tako i bi. Zabilježio: Haflz Ajni Bošfttlić. �BEHAR Agina 119 ' vižlad. Istinit dogagjaj. | ošao aga . u kmeta na vršidbu i doveo sa sobom troje vižladi. Kmet ga lijepo doče­ kao, ispekao mu kahvu, pa otišao u kuću, da mu što donese da založi. Do malo evo ti mu maje, gdje nosi u jednoj ruci čanak mli­ jeka i kašiku, a u drugoj sahan priganica (uštipaka), a pod pazuhom komad lijepa hljeba. Mli­ jeko i priganice metnu pred agu, a hljeb poče mrviti kerčadi; ali vižlad samo prinjuše, a ni jedno ni da okusi hljeba. — Ne će oni hljeba! — uzdiže aga obrvama. Ma šta ne će! — začudi se jedan seljak. — Hljeba veliš ne će? — Vidi! post im se oladio! — drugi će. — Pa šta jedu! — priupita sad maja. — A šta? — ago će. — Ostavimo im, bogme, što iza sebe, pa eto! — Bi oni, duše mi, aga, — oduši istom sad kmet, — i nepečenih divljaka, kamo li ne bi hljeba ! — Ne budi dijete! — okrenu se aga na nj. — Oni bi krepali, a ne bi okusili hljeba! Eh! kad im se polije mlijekom, onda hajde, de ! — Da ih je meni neko vrijeme, — osmjehnu se seljak, — pa bi ti ja kaz’o, bi li ii’ ne bi. — Mahni se, bo, toga! — ukori ga jedm od seljaka. — To je naviknuto lijepu, he h e j! — Pa dobro, — poče aga. — Ja ću ti ih osta­ viti sedam-osam dana, pa da vidimo, kako ćeš ih to ti naučiti da jedu divljake! Aga bio nekoliko dana, dok je ovrhao, pa onda otišao, a kod kmeta ostavio vižlad i rekao mu, da mu ih svede, kad ih to bajagi nauci divljake jesti. Čim aga ode, kmet zatvori paščad u pojatu, pa im za dva dni ne dade ama baš ni mrve ništa. Treći dan donese divljih krušaka, pa kako god on koju baci, kerčad je dočekaj u — zube, dok se tako sita najpđu. Tako bilo nekolika dana. Kad je bilo vrijeme, kmet ih poveže i povede agi, a uz put nabere i torbu di­ vljaka. Gotovo se prestravi aga, kad vidje svoju kerčad, kako su mu smršala. — I-i-i-i — — ! ako si božji, šta si to radio od njih! — upita kmeta. — Bogme aga ne deblja se na divljakama kao na mesu, — odvrati seljak, pa baci nekolike kruške, a vižlad im ne đadoše ni na zemlju. Aga se čudio, a kmet bacao krušku po krušku, dok su se kerčad najela. — Ma da mi je ne znam ko kazivao, — aga će uzdahnuvši, — ne bi mu vjerovao, da evo ne vidjeh svojim očima. Moja kerčad, pa divljaka! — Eeee — — ! moj lijepi ago, — seljak će otežući, — glad očiju nema. Zabilježio: Haklja. / P a p ir n a ti križari. 'a k a r da smo obima nogama zakoračili u dvadeseto stoljeće, mi ipak često puta imamo razloga, da o tome podvojimo i da se zapitamo: ne živimo li možda u vrijeme križarskih vojna? Opažamo naime u zadnje vrijeme, da se s desna i lieva kao po dogovoru počimlju vrijegjati naše vjerske svetinje, što u posebnim knjigama, što opet u političkim i beletrističkim listovima. Ovdje se jednom ko i nehote omakne „muhamedanski fanatizam", onom ondje „tursko divljaštvo," dok treći cijelom zbirkom pjesama ili kojom kukavnom no­ velom kuša, da otare svoju nečistu repinu o naše sve­ tinje. Mi ovaj zulumćarski zanat ne možemo drugojačije okrstiti nego li „literarne križarske vojne", pak nam jo sveta dužnost ustati protiv ovih papirnatih kri­ žara, a na obranu naših svetiuja. Mi ne izazivljemo nikoga, jor znamo tugje poštivati, ali se braniti mo­ ramo, jer svoje ljubimo i njime se dičimo. Koliko je god nerazumno napadati tugju vjeru, kud i kamo je nerazumnije ne braniti svoju, dapače to je i sramota i grijeh do neba. Onima pak, koji nemaju bar toliko moralnosti i odgoja", da ne diraju u tugje svetiuje, trebalo bi osjetljivo jezičinu pokratiti, jer za njih moralni ukori ne vrijede: ovakove bi trebalo, sudbeno progoniti. Mi ne znamo kako bi inače stali na put ovoj divljoj rulji papirnatih križara, koji- poput onih iz srednjega vijeka, upravo barbarski gaze i vrijegjaju tugji ’rz, obraz, vjeru i sve, što je čovjejcu sveto i uzvišeno. Ova čeljad kanda se napreže iz petnih žila, kako bi podlije i uedostojuije povrijedila islamsko čuvstvo. Tako smo pisali u jednom od prošlogodišnjih brojeva „Behara", a to i sada opetujemo, opetujemo za to, jer ne znamo kako bi drugojačije označili ovaj literarni vandalizam naše „braće" (? !? ) sa Drine i Save. Oni se kano po dogovoru danomice natječu koji će što grublje, prostije i bestidnije uvrijediti našu svetu vjeru i naše vjerske osjećaje, to bi ud nas bila naj strahovitija izdaja vjere i domovine, kada ne bismo �1 120 BEHAR ustali protiv ovih zulumćara i timskih dušmaua i kada ne bismo branili svim mogućim sredstvima svoju vjeru i naše vjerske svetiuje. Nama je naša vjera najsvetija i najuzvišenija stvar, i ništa na svijetu nije tako ve­ liko i uzvišeno, da bi se moglo usporediti sa tom sve­ tinjom. Ako nas tko povrijedi u imetku, osobnoj časti ili ozlijedi na tijelu, mi mu — ako hoćemo — mo­ žemo i oprostiti, ali uvrede vjere, povrede vjerskih osjećaja niti možemo niti smijemo ma kome opro­ stiti. Kad se radi o vjeri, kod nas prestaju svi obziri, za obranu vjere mi smo spremni žrtvovati sve, pa i život svoj. Mi, kako smo napomenuli, ne izazivljemo nikoga, ali kad se u nas dira, kad nam se vriegjaju vjerski osjećaji, onda smo spremni i ne bojimo se nikakve borbe. Hvala Bogu početak i povijest Islama tako je jasna, da ni najmanji dogogjaj nije sakriven u nebu­ lozne i nerazumne legende, njegov je moral uzvišen, čist i velik, osnovan na božanskoj objavi i prirodnom ljudskom razumu, te se u tome pogledu ne bojimo nikoga niti kome ustupamo. Mi stojimo otvoreno na mejdanu i ne bojimo se ma kakvih polemičko-apologetičkih mejdandžija, jer uzvišene zasade Islama naj­ bolja su apologija njegova. Ali kako da polemišemo sa onim barbarima i literarnim vandalima, koji navlaš najpođiije i najkukavnije vrijegjaju najviše vjerske svjetinje bez ikakve razumne i naučne podloge ? Kako da se prepiremo sa onim prostacima i literarnim razbojnicima, u kojih je moralni i duševni niveau ispod ništice ? Kako da se upuštamo u ras­ pravu sa ljudima, u kojih je i zadnja iskra poštenja i razumuosti utrnula, u kojih je životinjska ćud, bo­ lesni moždani i srce otrovano? — Za ove bi najbolja bila — kako reče moj prijatelj Mujaga — ignelija, pa im razbit hajdučko čelo . . . Neka nam niko unaprijed ne zamjeri oštre izraze, jer kad pročita o čem se radi, nema sumnje, da će nam dati pravo. Evo: n Aleksincu u Srbiji izlazi „KaradŽiĆ, list za srpski narodni život, običaje i predanjeu, a uregjuje ga Tih. R. GjorgjevU, profesor aleksinačke učiteljske škole. U tom istom »Karadžiću* u svesci za maj napisao je neki Velimir Stojković članak pod naslovom „Zašto Turci ne jedu svinjsko m eso?" U tom članku Stojkovič piše od slova do slova ovo: „Kad je turski prorok Muhamed umro, skupilo se beše mnoštvo turskih sveštenika i drugih velikaša, da Muhameda do sahrane čuvaju. Turci nisu čuvali Muhameda, da ga neko ne ukrade, nego da ga nešto ne preskoči, jer su verovali u vampire. (Naš narod veruje, da kad mrtvaca nešto preskoči, da će,se po­ vampiriti). Ali i pored tolikog čuvanja, nešto g a je presko­ čilo. Kad je došlo vreme sahrane, niko se nije nadao da će se Muhamed povampiriti, jer su bili uvereni, da su ga dobro čuvali, a drugo, Muhamed je bio prorok. Kad su ga doneli na grob, opoju ga i počnu ga spu­ štati u grob; ali pri spuštanju on počne da lupa po u sanduku. To lupanje nije iznenadilo one koji su u$e. stvovali pri sahrani, jer kažu da svaki muhamedanac kad ga počnu spuštati u grob, počne da se diže. Onda odža govori neke reči i on se umiri. Ali s Muhamedom nije tako bilp, On se ne umiri i ako mu je odža govorio, nego na jedanput izagje iz groba kao svinja i pobeže u šumu. To je bio znak, da se je Muhamed povampirio jer ga nisu dobro čuvali. Posle nekog vremena neki ubiju divljega vepra, kome na papku nagju prsten, koji je bio zarastao tako da se jedva video. Oni skinu taj prsten i odnesu ga da vide od kuda da se nagje na papku veprovom. Idući tako od ruku do ruku, dogje prsten do sveštenika. Kad sveštenici videše prsten, upropastiše se, jer je prsten bio Mumamedov. To im je bio još bolji dokaz, da se Muhamed povam­ pirio i to, da se u svinju pretvorio. Kad to Turci vide, zavjetuju se da ne jedu mesa od svinje. I danas veruju oni, pa i naš narod, da na nozi divljeg vepra postoji neki kolut, za koga misle da je postao od onoga prstena". Tako taj domuzin i dinski đušmanin, a mi pi­ tamo s 'akog iole razumna i poštena čovjeka, neka nam kaže, može li se i zamisliti bestijalni ja i ogavni ja uvreda? Mi Smo mnogo toga čitali u raznim jezicima, ali ovakog smeća nikad i nigdje Ovo je moglo nik­ nuti samo u glavi čovjeka, u kojem je izumro i zadnji spomon ljudskoga ponosa, ovo je . produkt moždana, iz kojili je i zadnja iskra razumnosti ishlapila, ovakav kukavac spada u ludnica a ne u krug razumnih ljudi. Ima li hasne dakle ovakoj ludi dokazivati, kako gadno laže, kako podlo vrijegja? Ne, on nije pristupao ni­ kakvu razumna razloga, za njega bi bio najbolji ar­ gumentom — ignelija . . . . Ali ako kod nesretnog pisca postoji razlog auševne abnormalnosti, koji ga od krivnje ispričava, kako da to oprostimo uredniku lista g. Gjorgjeviću, inače profesoru i učitelju mladeži? Zaa li on kakav je nesmisao i berstijaluk uvrstio u svoj list, zna li on — ne znalo mu se za trag! — kako je strašnu uvrjedu nanio cijelom islamu? Zna li on, dinski đušmanin, da je za onaku uvredu muslimanima farz i najvišu žrtvu doprinijeti ? Pa napokon zna li neznalica i ignorant, da onako prosta i banalna stvar nć spada niti u urednički koš, a kamo li u jedan nazovi „književni" list? — To je zaista moguće samo u srpskoj literaturi. . . Jer, mi mislimo, da nema razumna čovjeka, pa bio on kako fanatičan, koji se ne bi stidio potpisati onako bezobra­ zan i bedast pamflet. Bi, stidio bi se svako, ko je po­ šten, pisati onako o Onome božijein poslaniku, kojeg štuje i za svoga spasitelja (šef-at sahibiju) smatra do preko tri stotine milijuna ljudi. I sama ta okolnost, kAO i to, da je i dan danas, nakon trinaeststogodišta njegov nauk, koji je On po božijoj volji naučao, rasprostranjena po cijeloj zemalj­ skoj kugli, da se svaki dan širi i učvršćuje tako megju �BEHAR n najzapuštenijim, kao i najkulturnijim narodima; daje ta nalika ikvor i uzročnik, kulturo i umnoga napretka, — ta okolnost, velimo, dostatna je da svaki moralan i lijepo odgojen čovjek poštovanjem spominje začet­ nika i propovjednika te nauke. Ali o tome moralisati sa *Karadšićem* i njegovim suradnicima, bilo bi isto Što i megju slijepcima ogledala prodavati. .. Nego bilo bi s druge strane u interesu javnog morala i duševnog odgoja našeg naroda uopće, daše jednom za uvijek prepriječi inportiranjeovakovog blata, što ga Drina iza granice izbacuje u našu domovinu. * * * Da nam ne bi krivalo ni s lijeve strane, pobrinuo se i drugi „brat* — da nas očepi svo­ jim kopitom. U 15., 16., 17., 18. i 19. broju časo­ pisa » Vtenca* izišla je naime nekakva nazovi-historijska pripovijest u versovima od nekoga versinkatora Ivana Lepultća. Taj literarni monstrum zove se »Gjulsa«, a sadržaj je tako banalan, gnjusan i raz­ vučen, da ga mi ne možemo ni u excerptu donijeti. 121 Jedino žalimo, što ovaj monstrum nije ugledao svijet prije antialkoholističkog kongresa u Beču, da ga tamo pošaljemo kao sjajan prilog teoriji o pogubnom dje­ lovanju alkohola na ljudske moždane . . . 1 u istinu je tako, jer mi ne znamo čemu i u koju se svrhu iz­ mišljaju ovako ogavni temati, koji sami po sebi nemaju ama baš nikakve vrijednosti, dok cijelom svojom sadržinom vrijegjaju vjerske osjećaje drugih, pljuju u lice moralu i etici. Šta ima od toga literatura, čitalačka publika; šta ima od toga ma ko na svijetu, ako mu jedan pijani pjesnik iznese u neskladnim ver­ sovima nekakvu izmišljotinu iz srednjega vijeka o pokr­ štenoj turkjnji? Ako bismo i mi zaplovili u srednji vijek, vjerujte mogli bi smo naći mnogu točku crnu i precrnu, koju kad bi samo kao golu činjenicu citirali, osjetljivo bi pogodili u živac našu „braću* sa obje strane. Mi to do sada činili nijesmo, jer nam nije drago izazivati, ali kad se u nas tako nemilosrdno i bezobrazno dira, vraćaćemo im šilo za ognjilo. Dakle Handsofi! Vamik. NARODNE UMOTVORINE Dizđareva Fata Narodna pjesma. (/)asužnjena dva Dizđarevićs U tavnici bana kaurina; Kako cvile, do neba se čuje. Govorila dva Dizdare vica: „Uc’jeni nas, bane gospodine! Išći mala koliko ti drago! Izvedi'nas iz mračne tavnice!* Njima veli bane kaurine: „A Boga mi, dva Dizdarevića, Ja vam ne ću para ni dukata, Već vašega konja od mejđana, I na konju od zlata abaju, U abaji vašu seku Fatu Seku ,Fatu jošte ne udatn." Njemu vele dva Dizdarevića: „Piši knjigu babi Dizdar a g i!“ To je bane jedva dočekao, Pa on piše knjigu šarovitu, Pa je šalje starom Dizdar-agi. Knjigu gleda aga Dizdaraga, Knjiga gleda, suze prolijeva. Uz njeg’ Fata sitan vezak vezla, Pa je Fata babi besjedila: „Ah moj babo, stari Dizdar-aga Oklen knjiga, ona izgorjela? Nije 1’ Bog đd od dva brata moja !p Progovara aga Dizdar-aga: „Evo knjiga oa dva brata tvoja: Tebe išče bane kaurine, Tebe išče, da braću oprosti. A1 ja ne dam tebe u kaure, Makar njiha nikad ne vidio!* Kad to čula plemenita Fata, Od sebe "je gjergjef odbacila, Tri mu zlatne noge odlomila. Ona ode u drugu odaju, Ona uze divit i kalema, I hartije knjige bez jazije, Pa napisa knjigu šarovitu A na ruke banu kaurinu: „Čuješ li me, bane kaurine? Kupi svate, šalji po djevojku, Turske svate, a turske jengjije, Puli duvak do zelene trave, Nek pokrije konja i djevojku, Do pola ga okiti biserom. A od pola dragijem kamenjem." Knjigu daje vlaškoj knjigonoši, Odnese je banu kaurinu. Knjigu gleda bane kaurine, Knjigu gleda, grohotom se smije. JA da vidiš bana kaurina: Tri je grada hule obigrao, Dok je bane duvak sastavio. On pokupi kićene svatove, Pa ih šalje Dizdarevu d/oru. Kad su hili preko polja ravna, Ugleda ih stari Dizdar-aga, Pa dozivlje svoju kćerku Fatu: „A Boga ti, Fato kćeri moja! Čiji li su kićeni svatovi? „Čiji svati, čija li djevojka?* — „A moj babo, Dizdaraga stari. Moji svati, ja sam im djevojka !■* Tu svatove lijepo doČokaše. DarovaSe što za koga bješe. Povedoše kafezliju Fatu. Kad su došli do banovih dvora Ishodili mladi djeverovi, Iznose joj kutiju prstenja: „Sjaši š konja, turkinjo nevjesto !“ „Bogme ne ću, moji djeverovi.* Izlaze joj mlade zaovice, Iznose joj tevsiju bisera! „Sjaši s konja, turkinjo nevjesto, Na poklon ti tevsija bisera!* „Bogme ne ću, moje zaovice ! Dok ne vidim bana kaurina!* Kad eto ti bana kaurina, Njojzi veli bane kaurine: „Sjaši s konja, nogu ulomila! �122 Danas si mi đoru umorila!" „Bogme ne ću, bane kaurine, Dok mi ne daš kl juče od tavnice, Da ispuštam do đya brata svoja. Ban joj dade ključe od tavnic*. Ona pusti do dva brata svoja, Daleko ih seka ispratila, Ispratila na oboma vrata, Pa je braći tiho besjedila: „A Boga vam, do dva brata moja, Kad budete na sred polja ravna, Tuđi raste drvo jelikovo, Ispod njega hladna voda teče, Čekajte me tuđi do sababa! Do sabaha ako vam ne đogjem, Nikad mene vidjeti ne ćete, Već hajdete b’jelu-dvoru svome !u Oni' misle, da se šali Fata. I progjoše drvo jelikovo, I dogjoše b’jelu dvoru svome. Kad je bilo večer po akšamu, Ja da vidiš ljepotice Fate: Večerala i akšam klanjala. Noj ulazi bane kaurine, Njemu steru mekane dušeke: Sve mu stera dušek po dušeku BEHAR u I brusali jastuk po jastuku I kumašli jorgan po jorganu. Tuđi leže bane kaurine, Pruži ruku po mehku jastuku. Ja da vidiš Dizdareve Fate: Lijevom ga je rukom zagrlila, Desnicom mu srce izvadila. Kako jeknu bane kaurine, Odmah svoju majku probudio. Trči majka na odajna vrata, Mila seka na džamli pendžere. Onda veli Dizdareva Fata: „Čudan ti je adet u kaura ! Da mu majka sluša za vratima, Mila seka na'džamli pendžeru!" Majka se je sina zastidila, Mila seka brata pobojala I odoše u kamenu kulu. Ja da vidiš Dizdareve Fate: S bana skida kaurske hasljine, S’ bana skidaj pa na se oblači, Pa mu jami ključe od tavnice, Pa izvede trideset sužanja, Svakome je po žut dukat dala. Pa užjaha na debela Šora I oćera preko polja ravna Pravo kuli babe Dizdar-age. Kad je došla na oborna vrata A babo joj na arliji bješe, Iz ibrika abdest uzimaše Više suzi, nego vode hladne: „Mili Bože, na svemu ti fala! Je li moja uranila Fata? Je. li banu hizmet Učinila ?“ Progovara Fata iza vrata: „Jesam babo, rano uranila, A i banu hizmet učinila,“ Na nožu mu srce izvadila Kad to čuo stari Diždar-aga, Ruke širi, u čelo je ljubi: „Haj aferim, draga kćeri moja! L’jepo će te babo udavati, Udavati kako tebi drago I pola ti mala pokloniti.“ Šenluk čini stari D izdaraga; E tako se bane oženio Crnom zemljom i zelenom travom. Davno bilo, sad se spominjalo Kao dobar danak u godini. Zabilježio: Abdur-Rezak Bjeletac iz Mostara. Iz narodne frazeologije. 1. Na tankom se kraju kola lome, znači kad kakva nezgoda zadesi slaba i siromaha, a kod toliko jačih i zgodnih. 2. Kud će nesreća u babine teoce, znači to isto. 3.,Dere na stranu kb Markovo ralo, rekli bi ti, ako ne poslušaš savjeta pametnijeg od sebe. 4. Nek ne gori ni ŠiŠ ćevap, veli se u slučaju, kad se dvojica nagagjaju, pa da ne bude krivo ni jednom ni drugom. 5. MaĆija trka do potoka, kaže se, kad se misli, da neki posao nema dobra temelja, pa da ne će moći na predovati. 6. Nevoljo broda ne gleda, veli se u istom slu­ čaju kao: kad se tone, za slamku se hvaća, t. j. u i»9volji čovjek ne gleda kud udara. 7. Nikad vatra bez potake ne gori, to znači: ništa se ne će dogoditi dok neko drugi ne bude tome uzrok. 8. Deveti mu plug psima ore, tako se veli za onog. koji je odveć zgodan. 9. Od svakoga žita mlin, tako se kaže za čo­ vjeka, koji hoće u svaki posho ubrusiti. 10. Ne će više baka u drinke, reklo bi se. kad neko u nekom poslu zlo progje, pa ne smije više u to da udari. 11. Dok lisica teftere prouči, ode koža na pazar, tako se Veli. ako neko ihmali (oklijeva) s poslom, koji je vrlo nuždan. 12. Mladu more nije duboko, to jest: mladu čo­ vjeku nikakav posao nije naporan. 13. N e pada snijeg da pomori svijet; već svaka zvjerka da svoj trag ukaže, reknu obično za čovjeka, koji uhvati fursat, pa se hoće da okoristi. Dakle kad ti se pružila prilika ne ostavljaj hrgjava traga iza sebe. 14. Ako je hitnja mrijet, nije' kopat, odgovorio bi tako onomu, koji te na brzu ruku zove ili šalje za poslom, za koji se more i čekat. 15. Prebacio kladu, — Otr'o kašiku. — Pao s Čivije. — Udario repom o ledinu. — Izvrnuo tabane. — Izuo opanke. — Otego papke. Tim frazama veli se da je umro. 16. TuČeŠ mi luk na glavi, ovako će ti reći, ako koga za sitnicu priupitkujeŠ, ili napadaš — ljutiš. 17. Nijesu sve ribe Šarani, to jest: nijesu svi ljudi dobri ni svi zli. 18. Ako ne možeš piti ušćupska pšenica, ne budi ni nametna zob, to jest« ne možeš li majstor — pravi sudija — u nečem biti, a ti se i ne nudi za tol �123 BEHAR D 19. Svoj lončić uz.tugjn vatru, poru gljivo bi ti rekli, kad bi svoju pogrješku prišivao drugom. 20. Gdje se mačke zđrušuju tu miševi posla nemadu, znači: gdje su ljudi u slozi i ljubavi, ne može im pogibelj niotkle zaprijetiti. 21 Meni si deveta rupa na svirali, to jest: ti si meni suvišan, moglo bi bit bez tebe. 22. Na vuka vika, a lisica meso jede, veli se onda kad se neko koristi, a na drugog sumnja pada. 23. Zna, u koju nogu hramlje, veli se, čovjeku, koji uvijek radi za se i za svoju korist. 24. Uvijek milonja uz dragonju, to jest: dobro se dobrim, a zlo zlim vrača. 2B. Ne moše kuja da dostigne zeca, obično se kaže, ako je dohodak manji od rashoda. 26. Ne pitaju se šake: kad se bara suši, tako se veli onome, kome nešto nije pravo, a to se njega i ne tiče. 27. Ujeo se za jezik, tom bi frazom ušutkali čo­ vjeka, kad rekne nešto, što nije po ćudi drugim. Zabilježio: Alija Ćatić M evludi-šerif. fiv a n a e s ti dan Rebiul-Evela ove godine navršilo se je potpunih hiljadu i tri stotine i sedamdeset i dvije godine od onoga časa, kada je došao na svijet najpošljednji, a ujedno i najveći božiji poslanik, naš Devletlija salalahu-alejhi veselem. Došao je na svijet kao i svaki drugi čovjek, rodio se kao obično dijete, ali njegov porod obilježio je Svemogući tvorac svijeta takvim znakovima, koji su predskazivali njegov veliki zadatak i njegovo poslanstvo. Noć, u kojoj je svijet ugledao, bijaše izvanredno lijepa, tiha i mirna, a vidna kao nikad prije. Odijelivši se od majčine utrobe, pao na ^cazdu, pomolio se Svevišnjem za spas i dobro bi­ jednoga ljudstva, molio je, a s njime molila i cijela vasiona, i Bog je bio milostiv i uslišao nje­ govu molitvu . . . I rastao je, rastao kao i obično dijete, ali njegovo djetinjstvo bijaše vjesnik njegova po­ slanstva, njegov život i vladanje znak božije providnosti. I oni, koji nijesu ništa predvigjali, i oni su ga susretali nekako đrugovačije, nego li običnu djecu, njegova nevina i djetinja pojava ulijevala je svakom neko poštovanje i strahopočitanie, a on je bio prama svakom mio i ljubazan. I došao dan spasa, dan božije objave, ali podjedno i dan svetačke kušnje. „Spomeni Božije ime i pripovijedaj svijetu istinu: Bog je jedan, a Muhamed njegov poslanik !w Bila je to prva objava, a koliko otpora, koliko li huke i mržnje na njega — radi te vječne istine! Mušrići i ostali neznabošci, ponosni i ogrezli u iskvarenosti, oboriše se svom silom i najvišim bijesom na božijega ngodnika. Nije bila poštegjena ni njegova posvećena osoba, ali on nije uzmicao, trpio je i radio; radio i podnosio svetačkim mirom sve navale i uvrjede, uvjeren, da će konačno istina pobijediti. I obijeđili ga, da nije pravi poslanik, da je varalica, iskali od njega natprirodna čudesa, a on im reče: „Ali ja sam samo čovjek, obvezan da navijestim obećanja i da opomenem narod vjernih: — da mu kažem put sreće i spasa.“ A njegov život, njegov rad i uspjeh, bilo najviše Čudo božije moći. I kao što blaga, sitna i blagoslovljena proljetna kiša mami travku i list, oživljuje i pomlagjuje uspavanu prirodu, tako je i njegova sveta riječ oživila i preporodila svijet. I nije prošlo dugo, i ispunilo se čudo: božija objava, objava istine i spasa raširila se na sve strane svijeta, širila se u» početku tiho i lagano, a onda sve brže i brže i — svijet je bio spašen. Spašen je bio, jer mu je bila objavljena vječna istina, bio mu je pokazan put spasa i neprolazne sreće: bila je objavljena prava vjera, vjera u Boga jedinoga i jedinstvenoga i njegova poslanika. — Spašen je bio, jer mu je ukazan put vječnoga blaženstva. �BEHAR 124 I prolazili sn dani, godine i vjekovi, a ta se istina širila na sve strane svijeta, je ona zavladala, svijet se preporagjao i — preporpdio. I prolazili su dani, godine i vjekovi, a svijet je slavio taj preporod: slavio je dvanaesti dan mjeseca rebiul-evela. I mi slavimo taj dan, a slavimo ga molitvom tiho i pobožno. Slavimo njega i' molimo Svevišnjega, da nas uzdrži na putu pravde i vječne istine. Molimo ga za spas naše duše, za vječno dobro naše, molimo ga, a on če nas uslišati, jer je dobar i milosrdan: on nagragjuje i oprašta. On je rekao: * Oni koji mole Boga, koji ga hvale, koji ga proslavljaju, koji klanjaju, koji Preporučuju i i * I dobro, a zabranjuju zlo, koji poštuju bozije zapovijedi, biće nagragjenL Navijesti ovu dobru no­ vost vjernima I on je navijestio tu dobru i radosnu novost, a pravovjerni slijedeći njegovu zapovijed, mole ga i uzdaju se u njegovu pomoć. Molimo ga i mi na svakom kraju i u svakoj zgodi, molimo ga i radimo, kako on zapovijeda, a on će nam pomoći, jer je milosrdan i dobar. Molimo ga i molitvom slavimo dan njegova poslanika, po kojem nam je objavio spas i istinu. I neka nas ništa ne odvrati s toga pata, molimo ga i budimo pravedni, ljubimo se i nikad da bi nas mržnja zavela sa pravog puta, jer on je rekao: „ 0 vjerni! neka vas mržnja ne zanese da svrnete sa prave staze. Budite pravedni: pravednost je blizu pobožnosti. Bojte se Boga, jer on poznaje vaša djela." I I * I 1 (tanan NurI Hadžić. L l S T A t K njiževnost Islam kao sveopća vjera. *The C rescent* organ britskih muslimana doooi već u nekolike brojeva ra­ spravu pod naslovom »Islam tke Absolute Religum< (Islam kao sveopća vjera) iz pera Šejb-ul-Islam a i vogje britanskih masti mana A bdulah Q uilliam efendije. U ovoj dubokoumnoj raspravi, učeni nam pisac izlaže Islam od njegova početka do danas, lijepo nam i razgovijetno tu­ mači uzvišena nauku Islam, njegov moral i načelne mu zasade o društvu, života, kulturi i napretku. Na temelju nauke Islama u skladu sa historijskim činjenicama učeni musliman dokazuje, da je Islam vjera sveopćeg značaja da islamska nauka, kao Božija objava, odgovara svim vremenima, svim narodima i predjelima; Islam je jedina vjera, koja u sebi sadržaje sve uslove napredka, sreće i spasa ljudskog pokolenja. * Mi ćemo gledati, da ovu krasnu studiju sto skorije donesemo u prijevoda za čitatelje „Behara". U zadnjem broju „The Orescent<<-a čitamo člančić, u kojem se usporegjuje islamska civilizacija sa evropskom, islamsko draštvo sa kršćanskim, tena temelju historije i povjesnih činjenica dokazu je da je današnja eivilizovanaEvropa u svim naprednim formama uljudbe, duševnog i tje­ lesnog odgoja izravnabaštinica islamske civilizacije. Islam je bia‘ prva luča, koja je počela rasvjetljivati zamagljenu Evropu, prva zraka, koja je ogrijala zamrzle žile u s­ pavanog i u n« znanju ogrezlog evropskog društVa. Ovaj člančić ožet je iz knjige >G od and H is B ooki (Bog i božja knjiga) od S a lhudina, koju najtoplije preporučamo svima onim, koji poznaju engleski jezik, a mi ćemo, ako Bog da — bude li vremena i prostora — od zgode do s zgode donijeti u prijevodu po koji od­ lomak iz nje. Mnallmanl i kršćani. (Chretiens et muslimane). Pod tim naslovom napisao j e L . D e Conteson studiju o muslimanima i kršćanima, osobitim obzirom na T an ka earevinu i na nedavne dogagjaje sa Ermenimk. Suvišno je spominjati (jer je to sad nekako uljeglo u moda) da je pisac do skrajnosti pristran u prosugjivanju historij­ skih i savremenih dogagjaja. U vod u ovu knjiga na­ pisao je franceski akadem ik Ju les L em aitre , a »ni se čudom čudimo, kako se u nekim zgodama i najviši uče­ njaci ne mogu da otresu — vjerske nesnošljivosti. U ostalom mi ćemo se na ovu knjigu do zgode opširnije osvrnuti. ^ ^ _ T a m ik . > Pogled po svijetu. Austro-Ugarska- Austrijski pokrajinski sabori sa­ stali šu se na vijećanja, l i češkom saboru držao je podulji govor zemaljski maršal Lobković, koji je oso­ bito naglasio dolazak i boraVak Njeg. Veličanstva cara i kralja u češkoj prijestonici. Pri ovom posjetu, reče m aršal: Pokazalo se je da su svi stanovnici kraljeviće bez razlike narodnosti odani cara i kralja. — Njegovo Veličanstvo upravilo je na povratak iz Češke, previšnje ručno pismo na češkog namjesnika Condenhove-a, a ko­ jem izrazuje zadovoljstvo nad srdačnim dočekom i iskre­ noj i vjernoj privrženosti oba naroda zemlje, te se podjedno zahvaljuje na uzornom držanju naroda Turska. Čini se, da sa lakavi Grci zaboravili na jučerašnje batine, pa opet dižu svoje razbijene glave i nastoje zamutiti na Kroti, ne bi li ponovno došlo na dnevni red kretsko pitanje. U ta svrha rovare i agitirajn m egju kretskim počanstvem, da traže aneksija sa Grčkom. Ušljed toga je ta n k a vlada upozorila četiri zišt.tne vlasti na agitacije i rovarenja, koja se podazimlju na Kreti protiv suverenstv* saltauova, a a prilog anek šiji. Veli se, da su vlasti upozorile princa Gjora na njegov mandat ijzjavite, da ne će trpiti ama baš nikakve promjene. Koliko će to koristiti ne znamo, ali ako i na- ( �BEHAR n dalje grčki rovari bndu zamućivali, Turska će biti priuljena poduzme ozbiljnije korake, jer ipak grčki bezobrazluk prelazi Bve mjere, a napokon nije ni pravo da se Turskoj oduzme to provo, Sto ga je na bojnom polju oa najdostojniji način i junački branila i znala obraniti. Grci su eto pred./nekoliko godina na Kreti zamutili i doveli do rata, misleći, da će drage vlasti za njih koplje lomiti, a kad su se prevarili u račupu i kad ih osmanlijska vojska natjerala u bijeg, onda su lukavo i kukavički zajankali i tražili pomoć Evrope. Ali neza­ sitni.! prevejaui Grci brzo su zaboravili na turske ba­ tine, pa opet rovare, ne bi li Sto isprosili kod evropske diplomacije, koja se u ostalom ovog puta vrlo hladno vlada prema njihovim vrućim žel ji čama, jer i sama vidi, da bi n~vi sakobi i opet samo Grčku skupo stajali. — Ovih je dana došlo do nemira i sukoba izipegju muslo mana i hrištana u Novom Pazaru i Staroj Srbiji. Dakako da su uslijed toga, ni ne pitajući za uzrok, srbijanske novine digle silnu graju na tobožnje „zulume" i „nasilja" Turak« i Arnauta. Beogradski „Dnevnik" i druge srpske novine crtaju položaj najcrnjim i — naravno — vape za pomoć protiv turskih „zuluma". Čudnovato: Ovi su balkanski narodi kao zmija; kad j n procijepu pisti, pusti, je zviždi. Tako i kriićani u Turskoj. Najprije zamute, iza­ zovu svagje i nemire, a kad ih za to pritisni) onda piste i jauču. Tako je srpski poslanik u Carigradu Grujić upravio „odlučnu" (? l) notu na Portu, u kojoj upozoruje ua nepravedna prianjanja Srba i zatvaranje srpskih škola u nekim mjestima u Staroj Srbiji. Na srpski je diplomata zaboravio, da je turska vlada pozatvarala one. škole i one učitelje, koji bi bili zatvoreni i raspuštani u svakoj državi ua svijeta, kada bi se ispostavi!-) odo, što se dokazalo i našlo u tim školama i kod tih sr tih učitelja. U tim školama i kod učitelja našlo se je »ra­ njenih spisa i kojekakvih pisama, što su ih dobili iz Srbije. Pa dakle nije li pravo, da je Turska na corezn i da se čuva domaćih, kućnih rovara i neprijatelja? Zar bi i jedna vlast na Bvijetu trpila, da joj u njezinoj kuci pod njezinim krovom vlastiti podanici nalože vatru ? Ako Turska zatvara i raspušta srpske škole, to ona nije kriva, već oui, koji su učevne zavode pretvorili u prevratoa odgojilišta, a učitelje u političke i protudržavne agente. Engleska i Transval- Pobjeda Bura i mal&ksanje engleske vojske sve to više zabrinjuje engleske političke krugove. Mnogi bi želili da dogje do mira, samo da nagju častan izlaz. Rarii toga je došlo do razdvoja libe­ ralne stranke. Umjereni liberali htjeli bi da se rat obu­ stavi, pa bilo pod koju cijenu, jer vele, da je taj rat uopće nepravedan, i od velike nesreće po Englesku, dočim imperijalisti hoće da se i dalje rat vodi, te umjerene, liberale nazivaju izdajicama domovine. Zagonetke. Čudna pitanja. Zadao D edo. 1. Koja naša rijek a ne teče pravo? 2. Koja jo varoš prije polje bila? A. U Engleskoj n Londonu .m a najviše m agle; a gdje a nas? 4 . Koja ptica i sisavac, ako zamijene glave, zamijene onda i »ve drugi? V lasnik: Adem aga Mešić. 125 6. Koju uaiu varoš Nijemci jedu} 6. Gdje je srce Evrope ? 7. Iz koje rijeke voda opija (judo? 8. Na ito je nalik čizm a? 9. Kom sisavca treba osjeći rep, p a da se njim (sisavcem .) odijevamo? 10. Kojn dalm atinsku varoš treba razdijeliti n a nake polovine, pa da n njoj onda samo stoka stoji? dvije nejed­ A r itm o g r if od Šenisuilđina. 1 2 3 4 2 uopće 5 4 3 2 4 izm išljotina 2 4 1 5 sudbina (turski) 3 1 6 6 13 3 1 2 4 1 3 6 .4 2 9 8 4 6 1 čovjek vrag 7 gora 8 vjera 4 2 mnsl. muško ime 7 4 mnsl. mnško ime P rv i red ozgor dolje daje im e glasovitog arapskog filozofa Geografljska zadaća. od Hamđije Urejisa iz Mostara. Grad u Busiji Otok n Sredozemnom m oru Varoš n A ziji , n Bosni „ n Rusiji Grad u Kita ju Država u Aziji Varoš u Japanskoj Ostrvo u Japanskoj Rijeka a Ita liji. Odgonetke. Odgonetka čudnih pitanja od Abdurezaka Bjelevca iz 3. broja „B ehara": 1. Rijeka. 2. Jela. 3. Brod. 4. Bosna 6. P rag , 6. Vrbas — vrba. — 7. Petar — pet-ar. O dgonetnuti: Šerasoddin. Fehim H. Baščaušević, uć. trg. škole i Ašik O iner sva tri u Sarajevu, Abdulah Mešić, uč. IV. razr. n ar. osnovne škole n Te&nju, H azim Ribić, gimn. n Sarajevo, Selim Alić, učiteljski pripravnik, Aaim Sarajlić, nč. dar ul-m ualim ina i Mustafa Haliloviu, učenik šerialske sud. škole, svi n Sarajevu, H am dija Kadić, nč. ru id ije u M ostaru, Mehmeđ Zildžič i Ibrahim 81inić, oba gim nazijalci n Sarajevu. Odgonetka geografijske zagonetke od M uharem a D ubravića iz 8. br. „Behara**: Tunis, Zenta, Kanin, D unav, Donec, Minho, D rniš, Linao, V randnk, Fojnica. O dgonetnnli; Seraauđdin, F ehim H . Baš 5aušerić, nč -trg. škole, Ašik Oraer, sva tri u Sarajevo. Abdnlah Mešić, nč. [V. n a r. os. škole n Tešnju, Alija Alibegović i Ahmet Aliefenđić iz. Jajca, Selim Alić učiteljski pripravnik, Ham dija Kadić i Abdnrezak Bjelavac, oba učenici roždije u Mostaru, Mebmed ZildSić i Jbrahim člinić, oba gimnazijalci n Sarajevu, N ikola K rum enacker, uć. trg. -škole u Trebinju. Odgovorni urednik: Edhem Mnlabdić. Štamparija Biste J. S&vića i druga n Sarajeva. �BEHAR 126 n NARODNE UMOTVORINE. Tri katmera. Tri katmera u tri grada rasla: U jednom je Karanfil Alaga, U drugom je soko Musfcafaga, A u trećem lijepa djevojka. Zaprosi je Karanfil Alaga. Priprosi je soko Mustafaga. Pa se otud ljuto zavadiše. I ođoše Muli na mešćemu. Pa govor« dva siva sokola : „Sudi nama Mula sa mešćeme, Sudi nama da se ne svagjamo, Jera more koji poginuti!" Sudio im Mula sa mešćeme : Doveđoše lijepu djevojku. Pa je pita Mula sa mešćeme: „Kog’ ćeš sada momka odabrati ?" Govori mu lijepa djevojka: „A bora mi, Mula sa mešćeme, Oba mlada, oba su mi drao-a A najvolim Mulu sa mešćeme" To izrečo pa na dvor uteče, I vjenčaše lijepu djevojku, Vjenčaše je Muli sa mešćeme. Zabilježio: Feliiiu II. Baščiiušević. Ženidba Šećer Salihage. Pohvali se Duda materina, Da je nije niko poljubio, Osim jednom u mladosti majka, U mladosti i to od milosti. Za to ćuo Šećer Salihaga, Pa on ide svojoj dajinici; „Dojinice po Bogu si majka, Pohvali se Duda materina, Da je nije niko poljubio, Osim jednom u mladosti majka U mladosti i to od milosti. Dajinica za Boga hajaše, A i mudra odviše bijaše. Odmota mu turu od percina, Oplete mu sitne pletenice, Obuče mu ruho djevojačko, Te je ona njega svjetovala: „čuješ mene moj sestriću dragi, Moj sestriću, Šećer Salihaga, Vada danas ići u hamame, Hodi mirno, a govori r’jetko, Ljub’ hanume u skut i u ruku, A djevojke u bijelo lice. Pitaće me hanke i djevojke: Odklen mije lijepa djevojka, Ja ću lagat i kleću se krivo, Ovo mi je sa sela djevojka 1“ Kad dogjoše oni do hamama, Obadvoje u hamam ugjoše, A da vidiš Šećer Salihage; Hodi mirno, a gleda preda se, Ljubi žene u skut i u ruku, A djevojke u bijelo lice. Raspituju hanke i djevojke: „A moj dragi, što si poniknuo Poniknuo, glavu objesio, Kao da si iglu izgubio? Da sam mlada dukat izgubila Ne bih tako glavom poniknul Već bi tebe čisto pogledala, I na te se milo nasmijala!" „Muči, draga, ne govori tako! Nisam ni ja igle izgubio, Nit’ sam za to glavom poniknuo, Nego me je majka ostavila, Sinoć mi je svijet prom’jenila, Djever mi pita nevjeste: „Nevjesto, sestro, kaduno! Čija je ono djevojka, Što rano rani na vođu, Što nosi tel-li papuče, Što nosi tjirli dimije, Što nosi kolan viš njiha, Što nosi fesić nad okom, Na njemu dukat od zlata?" Nevjesta zbori djeveru: „Djevere, zlatan prstene, Ono je moja sestrica." D jever joj mladoj govori: „Ako je tvoja sestrica, ,,A Boga ti Hasanaginice, Oklen ti je lijepa djevojka?" Ona laže i kune se krivo; Ovo mi je sa sela djevojka." A da vidiš šećer Salihage, Kad pristupi materinoj Dudi, — Poljubi je u bijelo lice, Iz obraza krv joj otvorio. Progovara materina Duda: „Bog t’ ubio Hasanaginice, Nije ovo sa sela djevojka, Već je ovo Šećer Salihaga!" Salko zgrabi materinu Dudu, Pa je vodi na sud pred kadiju, I vjenča je radosna mu |majka. Zabilježio: Ata Nerćes. Razgovor. Evo sad so sa kabura vratih, I okrenuh ispred tvojih dvora, Da te vidim, moje milovanje, No bi li mi tuga uminula! Zabilježio: Salem, Djever i nevjesta. More ti biti jetrva!" — „Bogme ako će, djevere. Sretno ti bilo, djevere, S njome se mladom ’žen io I sreću s njom ne želio!“ Hadže Zađe. �BEHAR 127 Željeznica Mostar-Trebinje-Dubrovnik. ’ ~ rt an 15. jula 1901. ostaće u nas u trajnoj jfr uspomeni. Toga so je naime dana otvorila nova želi eznička Pruga, koja Bosnu i Hercogovinu izravno veže s morem, tom najnaravnijom cestom svesvjetskoga života i prometa /YJ Geografijski položaj naših zemalja je ta1/1 kav, da će se svatko, tko letimičan pogled baci na kartu, odmah osvjedočiti i uvjeriti, da 1‘ je Dalmacija naravna čest ovih predjela, a ovi predjeli da su naravno zalegje krasne i sretno naše obale, koja se zove Dalmacijom. Nu duh historije nije mogao tu naravnu jedinstvenost izbrisati. U predrimsko doba jedinstvena se moć ovuda stere, Rimljani ne grade svuda granica svojim provincijama (pokrajinama); na osvitku novoga, našega doba, iz kojega izvodimo ishodište našega života, nema takogjer pocjepanosti i granica, koje danas vidimo, a koje su stvorene ne­ zdravim prilikama srednjega i novijega vijeka, koje su i drugdje ostavile sličnih tragova. Nu uza sve to raztrgavajuće prilike nijesu mogle biti potrgane veze. koje su vetzale našu krasnu jadransku obalu sa nje­ zinim naravnim zalegjem. Dubrovnik, Makarska, Split i ostala mjesta i gradovi na moru bili su naravno luke ovih zemalja i ako je u nas bilo prometnog života, to su mu žile kucavice dolazile s moia. Dubrovnik, Split bili su trgovački emporiji uvijek u iivor sao­ braćaju sa svojim zalegjem. Što je naravno, to je zdravo i dobro-------i naravno je, da je od velikoga gospodarstvenoga interesa, što je Bosna-Hercegcvina evo sada željeznicom spojena s morem. Naročito je to za južnu Hercegovinu od osobite koristi — a od kak,ye „će tek: biti koristi, kad srce Bosne bude spo­ jeno s naravnom svojom obalom ? , .S, toga je posve, razumljivo, da je pitanje o že­ ljezničkoj svezi Bosne i Hercegovine s morem svuda pobudilo neobično zanimanje i ne čudimo se, ako ih čak .ima, koji nerado gledaju povećavanje tih veza, jer ..takovima kulturni i gospodarstveni procvat i na­ predak Bosne i Hercegovine ne leži na srcu: njima su tugjinski interesi preči, nego interesi ovih zemalja. Nu, hvala Bogu, što je u našega naroda bistar um i oko. ;pronicavpnarod se zavoditi ne da — a svečani dani ojfvprftnja npve željezničke pruge u južnoj Her­ cegovini ..pokazaše, da je naroda više do napretka i rada, nego li do vike i buke, koju bi bijeli dizati po gdjpkoji. ?avoditelj i koji prijekim i neradnim okom gledaju, .kako so Bosna i Hercegovina ii svakom pogle.dp svakirj časom sve više dižu nad svoje susjede na Balkanu, Novootvorena želieznička pruga1kod Gabele veže se sa. prugom Mostar—Metkovići, a od tuda ide k jugu preko Hrasna; i popova pofja na Trebinje, te su dva ogranka.ističe na more: na Šutorinu (kotorski zaljev) ■ te Gruž, lijepu i zgodnu dubrovačku luku. Ovom je prugom naročito jugo-zapadni kraj Hercegovine otvoren svijetu i prometu i mi ne znamo gdje bi drugdjo že­ ljeznica značila toliku blagodat, koliko upravo tu. Naj­ bolje svjedočanstvo za to daje sam onamošnji narod, koji sam najbolje poznaje svoje životne prilike, pa koji i jest s onako iskrenim i srdačnim veseljem po­ zdravio tu novu gospodarstveno kulturnu tečevinu. Baš s toga i jest taj narod službeno otvorenje nove prugo pretvorio u potpuno i pravo narodno slavlje i veselje tako, te će oni dani svakom učesniku ostati u neiz­ brisivoj uspomeni. Osim što je ova željeznica nova veza izmegju sjevera i skrajnjega juga monarhije, osim sto je ona od velika znamenovanja za razvitak trgovine i pro­ meta u Bosni i Hercegovini, napose je ona za krajeve Hercegovine bila kao najpotrebnija korica kruha. Ovi se krajevi ne mogu pohvaliti plodovitošću, jer tamo prevlagjuje goli krš, a što ima ono glavnoga polja (Popovo polje), to je većim dijelom godine pod vodom, a pučanstvo nije sigurno nikada, da će ma i izdaleka naplatiti svoj trud i trošak. Ko nije bio u onim stranama taj i ne zna kako se pučanstvo bori sa nestašicom vode i drugim brigama — — — pa tko bi se mogao naći, koji bi smio ustvrditi, da ta željeznica nije bila od potrebe niti da je od koristi ? Lahko je drugim plodovitijim i bogatijim predjelima čekati još koji decenij ovakova prometna sredstva, nu za ovaj kraj je želje­ znica bila prijeka nužda. Niko ne može gole stijene u zlato pretvoriti, ali je udivljenja vrijedno ono pre­ gnuće koje rovi tvrdi krš, kud je nastanjeno krepkč, bistro i zdravo pučanstvo, koje će se znati i moći okoristiti novom kulturnom tečevinom, ako ne već onako, a ono bar tako, što će moći od sad zgodnije i jeftinije na­ bavljati najpotrebnija životna sredstva. I za to nije čudo, da je ono pučanstvo onako is­ kreno i onako radosno učestvovalo proslavi otvorenja nove željeznice, koja se je obavila L5. i .16. jula 1901. A bila je to proslava, kakvih malo kad. biva. U nedjelju dne 14. jula pošla je iz bijeloga šeher Sa­ rajeva po izbor kita otmjenih lica posebnim vlakom u kršnu Hercegovinu na otvorenje nove željezničke pruge. To su bili gosti i pozranici, kojima je u čast preuzvišeni gospodin ministar zajedničkih, financija g. Kaliay u oči polaska na Ilidži. dao gozbu. Na čelu sjajnoj kiti bio je zajednički ministar financija Kallaj, poglavar zemlje general konjaništva baron Ivan Appel, gradjanski doglavnik baron Hugo Kutschera, predstojnici vladinih čđjelenja za unutrašnju upravu i prayosugje Izidor baron Benko i F. Sonnleitner, sarajevski gra­ donačelnik H. Nezir ef. Škaljić s drugim mnogiin od­ ličnicima. Od stranih gosti valja spomenuti u prvome redu ugarskog ministra trgovine Hegedilsa, hrvatskog �128 BEHAR ministra Ervina Ceha, ministra trgovine za kraljevine i zemlje zastupane a carevinskom vijeću Calla. U Mo­ staru im se pridružiše mostarski muftija H.’ Abdulah ef. Ridžanović, biskup Buconjić i mitropolit Serafini Perović, mutesarif Kario baron Pittner s drugim od­ ličnicima. U popeđeljak dne 15. jula bio je polazak iz Mo­ stara — i od Mostara pa dalje šve do mora počimlje pravo slavlje. Sve stanice okićene mnoštvom svijeta, koji se je bio sgrnuo i sbliza i s daleka, da pozdravi otmjene goste i pobodnike, te da pokaže svoju radost nad novom kulturnom tečevinom. Vrlo su lijepi bili dočeci u čapljini i Gabeli, gdje su se svečanoj vožnji priključili neki odličnici iz Ljubuškoga i gdje je ljubuški načelnik Mahmud aga MakiĆ lijepom besje­ dom pozdravio gosp. ministra Kallay-a. U Hrasnu je bio osobito lijep doček; tu su svečani vlak na čelu mnogobrojnoga naroda isčekali načelnik stolački Halilaga Šehić, upravitelj kotara Vagner i podnačelnik Vukasović. Stolački načelnik Šehić takogjer je srdačnom i lijepom besjedom pozdravio ministra Kallay-a, na sto mu se je ovaj prijaznim riječima zahvalio. Dotle je gragjanski doglavnik baron Kutschera razgovarao sa pojedinima iz naroda o mjesnim prilikama, napose pako o novoj željeznici. I što god dalje — to S7e veće slavlje to veća, a za učesnike slagja i neočekivana iznenađenja. Goli je krš prekrio narod,' svaki kamen rek bi. oživi kli­ canje se naroda razliježe na daleko i triko nema upravo kada, da što veću pažnju obrati ovoj- i onako zanimivoj vožnji i vještini, kojom je Ova željeznica izvedena kroz one golijeti. Ravno, Zavala, Uskoplje — tud svuda si prisustvovao čisto narodnom slavlju i veselju, koje je postiglo svoj vrhunac u Trebinju. Na krasnom kolodvoru Trebinjskom sila božija svijeta isčekala svečani vlak, a gradski načelnik Muhamed beg Defterdarević pozdravio je gospodina ministra i njegove odlične goste už' oduševljeno klicanje naroda. U Trebinju je bio banket, pri kom su govorili ministar Kallaj i baron Appel. Na stanici Uskoplju — od Trebinja k moru — sastađoše se svečani vlakovi iz Trebinja i Gruža-Dubrovnika. U ovom vlaku iz Gruža stigli su austrijski ministri željeznica Dr. Wittek, zapovjednik mornarice baron Spaun, namjesnik Dalmacije David, grof Ivan Harraćh, dubrovački načelnik dr. Čingrija, neki za­ stupnici sa carevinskog vijeća, predstavnici stare ple­ menite bokeške mornarice, koja postoji već 1500 go­ dina. Tu u Uskoplju, kad su se našli gosti i pozvanici sa obe strane, njegova je preuzvišenost ministar Kallay obavio svečano otvorenje nove željeznice i, uz urne­ besnu pratnju prisutnika i mnogobrojnog naroda, us­ kliknuo: da Bog živi Njegovo Veličanstvo cara i kralja Franju Josipa I. Iz Uskoplja krenuli su prama GružuDubrovniku najprije bosansko-hercegovački pak onda dalmatinsk1 svečani vlak. U Gružu je na kolodvora mi­ nistar Wittek dalmatinsko parče željeznice predao metu govorom, u kome istače poziv Dubrovnika a trgovini, a završio je : neka živi krasna Dalmacija! Na večer je u hotelu „Imperialu4* na dubrovačkim Pilama bio svečani banket, frđje je prvi govorio pre. sjednik dalmatinskog saoora dr. Ivčević, ‘nazdravivjj prejasnom vladaru našemu, a za njim ministar Wittek Svojim krasnim i zanosnim govorom osobito je osvojio srca prisutnika — a napose đalmatinaca-dnbrovčana ministar Kallay, koji je navedavši stihova slavnog Gundulića, izrekao krasnu hvalu prošlosti Dubrovnika koji je bio kao posrednik izmegju istoka i zapada, želio mu i u budućnosti još sjajniju ulogu. Na krasne i umne riječi ministra Kallay toplo se je zahvalio dubrovački načelnik dr. Čingrija, — nazdravivši pred* govorniku i ostalim prisutnim ministrima. Još su go­ vorili ministar Call i baron Appel. — Te večeri je Gruž i gružka luka bila* čarobno rasvijetljena, gotovo kako su to bile rasvijetljene i svjetlom prelivene sure pećine i obale šumne Neretve u Mostaru u čast svečanostnim gostima. I u Dalmaciji se je narod natjecao, da što ljepše odlikuje goste te da iskaže svoju radost nad novom tekovinom. Krasne konopovke kitile su goste cvijećem, narod im klicao — a gosti se divili onome odušev­ ljenju, O n o m onom narodu i prirodnim krasotama, kakovih je malo gdje naći. Na : ovratku u Uskoplja gosti se oprostišd i razigjoše: jedni se vratiše natrag u Dalmaciju, a drugi pogjoše prama kamenitom Mostaru i bijelom ŠeherSa rajeva Tako je eto svršila svečanost otvorenja nove Že­ ljezničke pruge, svečanost, koja će svima dugo ostati u uspomeni, te koja ima i puno iue važnosti' i znache^ nitosti. Bilo ih je megjn gostima naime, koji' nišu ni­ kada stali nogom na naše tlo, nu koji sa — osobito u zadnje vrijeme imali dosta zgode, da i slušaju ko­ jekakvih stvari o ovim krajevima. Ali sad se je mogao uvjeriti svatko, kakovo je duševno raspoloženje našfcga naroda i najširih njegovih slojeva, kako on zaa i shvaća novo vrijeme i novi duh, kako se v e s e li svomu dobru i napretku. I tako svake godine, svakim časom naša đdmovina dobiva sve više i podesnije uvjete za umni i go­ spodarstveni napredak, a do naroda je našega, đa znadne upotrijebiti ta napredna sredstva, te đa — otresav se pogubna konservatizma — prione prilježito raditi i brinuti se radom te radom i opet radom —* svoju budućnost. I mi se nadamo — a i minuli dan. nas u tom ukrijepijuju — da naš narod sve više progledava i raduje se težnji, koja ide za tim da se naše pokrajine izjednače a svemp's ostalim prosvijetljenim zemljama. Narod se je toma obradovao i raduje se, što je dokazao svojim neprišiljenim učešćem u slavi, j j i j I I j �BEHAR 129 ostavivši plug i motilcu i tešku krasnu. Da narod zna su ga kapama i rukama vičući: živio naš Kallay! Mi visoko cijeniti sve ohe, koji rade za njegov napredak, želimo, da u našim zemljama vidimo i što skorije doživimo vidili smo i po tome, Sto je cijelom vožnjom na svakoj još ovakovib slavlja, da nam željeznička mreža još u stanici taj narod priredio burne i srdačne ovacije nje­ gušće ispreplete zemlju, da nam se spoji Bihać i Banja­ govoj preuzvišenosti ministru Kallay-u. Uz neprisiljene luka s Jajcem, Bugojno sa Spljetom, Trebinje s Fočom, i srdačne usklike „Živilo Njegovo Veličanstvo!- — pa — eda se uzmognemo u pravo vrijeme snaći u tim narod se je natiskavao do vagona, u kojim je bio novim kulturnim tekovinama i prilikama i poraditi ministar Kallay da ga vide i srdačno pozdrave. Svi čvršćom voljom i većom ustrajnošću za naš opći mate­ su ga htjeli vidjeti i u blizinu mu doći, a oni koji rijalni napredak, da nam tako domovina budne sretna, ne mogoše pristupiti bliže od silne navale, pozdravljali zadovoljna i mirna. Amin ! NARODNE. UMOTVORINE. P o b r e . Rva se pobre dobro milovahu: ujedno pobre Karaftfil Mujaga, A drugo je Šećer Salihaga; Kako su se dobro milovali. Jednake su haljine krojili, A jednake konje kupovali. Već što im je jedina mabana: Oba s jednim ašikuju zlatom, SjednimzlatomHadžaginomFatom Pa se Salko na dojmane sprema, Na svom j>obri Zlata ostavljaše I on ode na dojmane ravne, Prevede je Karanfil Mujaga. Kad je došo Salko sa dojmana, Milu majku na avliji nagje, On ne pita: „kako si mi majko ?“ Nego pita: „kako mi je zlato?“ „Dobro zlato, za drugoga dato, Za tvog pobfu Karanfil Mujagu.* Kad to čuo Šećer-Salihaga, Od jada ga zaboljela glava. Niti snima čizme ni kalćine, Nego ode Mujaginu dvoru. Kad je došo Mujaginu dvoru, Na veliko čudo udario: Pred dvorom mu tri kola igrahu Jedno kolo sumbul udovica, Drugo kolo mlađih nevjestica, Treće kolo lijepih djevojaka. Koje kolo sumbul udovica, Pred kulom je Mujagina majka; Koje kolo mladih nevjestica, Pred kolom je Mujagina ueva; Koje kolo lijepih djevojaka, Pred kolom je Mujagina seka A da vidiš ŠećeHSalihage, On se penje kuli uz pendžere, Kad na kn li šilta od kadile Na njoj sjedi Karanfil Mujaga. Na krilu mu Hadžagina Faca, Pa joj ljubi prebijelo lice, Njemu veli Hadžagina Fata : „Bog t’ ubio Karanfil Mujaga; Nijesam bijelo odgojila lice Da ga ljubi Karanfil Mujaga Već tvoj pobro Šećer Salihaga*. Na to se je Salki ražalilo, Džeferđaru živu vatru dade, Puče puška, ostala mu pusta, Ne pogodi Karanfil Mujagu, Već pogodi Hadžaginu Fatn, Odmah Fata crnoj zemlji pade, Pa ne veli: „jallah moja majko !“ Nego veli: „jallah dragi Salko \u Na to se je Salki ražalilo, Džeferđaru živu vatru đa<jle, Puče puška, ostala mu pusta I pogodi Karanfil Mujagu, Na lijepo ga mjesto pogodio Megju puce, gdje mu kuca srce. Odmah Mujo crnoj zemlji pade, Pa ne veli: „jallah moja majko !u Nego veli: „jallah pobro Salko!* Gdje umr’jesmo, pase ne vidjosmo I na to se Salki ražalilo, Demire je rukom izvalio, Pa uljeze u šikli odaju, Pa razmaknu dva mrtva mejita, Nožem se je u srce udrio, Na nožu je srce izvadio, Umrije Salko, žalosna mu majka. Kad se svanu i sunce ogranu Tri mojita redom ukopaše, Nek s’ spominje dok je ovog svjeta. Zabilježio: Abdur-Rezak fijelerac iz Mostara, �BEHAR 130 Oelin san. — Narodna pripovijetka. — jednog siromaha bio sin i zvali ga Ćelo. Jednog jutra reče ćelo, da je nešto usnio; m m đ l a kad ga otac i mati upitaše: šta je usnio, 1 on n e -Mjeđe da kaže. Oni ga molili J da im kaže šta je usnio, ali on ne će pa ne će. 2 ^ Na pošljetku se' zbog take neposlušnosti rodi- 1^ telji ražljute, pa ga istuku i otjerajn od kuće. 7 fy> ćelo išo sve od grada do građa, od kasabe I do kasabe, pa bi ga svagdje zapitali: za što je otišo od roditelja, a kad bi im kazo, onda bi ga svak grdio i utjerivao od sebe. Tako on đogje i u Stambol. U Stambolu ga zaptije odmah odvedu u sud, da ga tamo prikažu kako hoda besposlen, a kad ga i tamo upitaše: za što je pobjeg’o od svojih roditelja i kad im on kaza, kako nije htio. kazati sna, počnu ga siliti, da njima kaže. Ali naš Ćelo ne će, ni njima da dokaže. To se pročuje i do cara. Car odmah pozove Ćelu, neka mu kazuje šta je usnio. Ali se Ćelo ne htje ni samom caru pokoriti. Onda ga car baci u tamnicu. U ono doba bijaše u običaju vladara, da jedan drugom šalje kakve teške zadatke i zamašita pitanja, pa pogodi li onaj, kome je to poslato, dobije nekoliko gradova, a ako ne pogodi, onda gubi okladu Hele, dogje caru u Stambol od nekakva kralja tri zatvorene kutijice, da pogagja, šta u kojoj ima, pa ako pogodi, dobiće tri grada od onog kralja, a ako ne pogodi, mora on dati svoja tri grada kralju. Tada car pozove cijeli stambolski svijet, ne bi li se ko mogo dosjetiti, šta je u kutijicama. Niko nije umio kazati, šta je u tim kutijicama. Onda se car sjeti, da još ima i onog Ćelu u tamnici, te pošalje da mu ga dovedu, ne bi li on mogo znati šta je. Kad je Ćelo vidio kutijice, odmah re č e : U • • je zrno biserovo neprobušeno, u ovoj zriio bisero^ probušeno, a u ovoj trećoj pola zrna bisera." Kad su kutije otvorili, kad li sve onako U l. je Ćelo kazo. # ’ *° Car sad vrlo zavoli Ćelu i pokloni mu ona tri dobivena grada i vjenča mu svoju kćer. Nije prošlo dugo, kad li car pošalje kralju jedan štap, da mu pogodi, koji je gornji kraj štapa. p0št0 je štap bio s obadva kraja jednak, kralj nije nikako mogo znati koji bi bio gornji kraj štapa. Tada pošalje po Ćelu. Ćelo reče kralju, kad mu je pripovjedio za što ga je pozvao, da štap baci u visinu, pa koji kraj udari prije u zemlju, ono je gornji, jer je teži. Za taku dosjetljivost, kralju se vrlo svidi Ćelo, te mu i on dade svoju kćer za ženu. Sad se Ćelo ogradi dvjema ženama, i on sad počne uživati. Jednoga dana uzimao Ćelo abdest tako, da mu je careva kći stajala s desne strane i poljevala na ruke, a kraljeva mu kći držala peškir na lijevoj strani. Tako abdest uzimajući, pogleda Ćelo svoje žene, pa se nasmije. Careva kći to opazi, pa ga zapita, što se nasmijao. ćelo reće: „Na um pade mi moj san" „Hajir-ola, kakav je to san?" — upita careva kći. „E još me nitko nije tako lijepo zapito, pa za to nijesam htio ni kazati, a ti kad veliš Hajir-ola, onda ću ti kazati: Kad sam bio nekoć malo dijete, sanjao sam, a u mene pod desnim pazuhom sunce, a pod li­ jevim mjesec. Eto, sad vidim, da mi se san ispunio, to :.te vas dvije. Zabilježio: H aziin M uftić. L I S T A K. K njiževnost Papirnati križari. Abyssum abyssuin invocat — iz pogreške u pogrešku, iz zla u gore, — reklo se davno, a to se skolilo i „pjesniku" Lepušiću. Naš ga ćlanak u 5. broju „Behara" (papirnati križari) pogodio u živac i sad se previja i cvili kao zmija u procijepu. Htio bi on, da se obrani, ali mjesto obrane pada u još višu i grdniju pogrešku. A tako i treba da bude, jer braniti pogreške znači još jednom griješiti i to namjerno i hotice, a to ne Čine ljudi lijepo odgojeni. Ćovjek lijepo odgojen kad sazna za svoju pogrešku, nastojaće, da ju isporavi: žaliće i kajati se. To zah­ tijevaju najprimitivnija pravila pristojnosti Nu „pjes­ nik" se Lepušić nije toga držao. Njemu nije pravo, što smo ga opravdano prilcorili i što smo njegovu „Gbjulsu" nazvali izmišljotinom iz srednjega vijeka. Za to se on pod svu silu trudi, da nam na temelju „historije" (? 1?) i — Tomićeve stilistike dokaže da je sujet „pjesme" istinit, a sama „pjesma" skladna i da odgovara svim zakonima stilistike i poetike. Siro­ mah ! — Vidi se da je i odgovor pisao u neprisebnom stanju, jer koliko je godj „Gjulsa" nehulazna, odgovor mu je još nebulazniji. Da nam nije žao pro­ �n BEHAR stora u listu i kada ne bism<>. štovali naše čitatelje, mi bismo u cijelosti prenijeli, taj galimatijas, da se čitatelji još jednom uvjere, kako je zbilja istina, da alkohol pogubno djeluje na ljudske možgjane. Nu ako radi toga siromašnog pjesnika možemo ispričati i od svake odgovornosti riješiti, tim imamo više razloga zamjeriti poštovanom „Obzoru*4, što je taj galimatijas donio. Prvo i prvo „Gjulsa** nije u „Obzoru*4 ni izišla niti smo se mi u našem članku ma i jednom riječi „Obzora*4 dotaknuli,: pak mislimo, da nije trebao ii zdravu nogu trn zabadati. Ako se „pjesnik44 htio braniti (a kukavna je to obrana bila), onda je to morao učiniti u „Vijencu44, jer je tamo izišla i „Gjulsa*4. To bi donekle i naravno i dosljedno bilo, dočira taj kukavni odgovor u „Obzoru44 izgleda kao kvrga na nosu ili — možda*; postpva.ni „Obzor14 želi, da ga ubrojimo u — papirnate križare, koji hotimično hoće, da vrijegjajii nas muslimane i našu vjeru? Dozvolimo za časak,' da-je zbilja „pjesnik** našao gragju za svoju „pjesmu*4 u nekoj knjizi, koja se „histo­ rijom4* nazivlje, — mi ipak pitamo- poštovani „Obzor*4, da li je shodno i umjesno podgrijavati stare rane? Mi držimo, da nije. Šta je bilo u srednjem vijeku, da li su „turci*4 zarobili jednu „kaurkinju*4 ili „kauri*4 jednu „turkinju44 — to sada iznositi i u pjesmi pripijevati, mislimo da nema nikakve ni odgojne ni lite­ rarne svrhe. To je ^ivalo^ekoč, kad je svijet drugojačije bio razdijeljen i rasporegjen, kad su vladali drugi nazori, ali danas to n^ma smisla. Danas i moć­ niji i kulturniji, me^jusotoifi udaljeniji i tugji narodi rade i nastoje, da Tž^lade sredovječne op.eke i na­ stale nesuglasibe, da se tako uzmognu mirno i solidno razvijati duševno i rnatprijalno; .oni se zbližuju i bra­ time da uzmognu lakšu i koristonosnije raditi za sreću i dobrobit naroda, i.;.domovine, , A ako je. to potrebno .moćnijim, kulturnijim i tugjim narodima, kud i kamo je to prešnije i potreb­ nije susjednim plemenima, koji su tek u povoju kulture i duševnog razvi ča. I Srbi i Hrvati imadu i pametni­ jeg i prešnijeg posla oko prosvjete i nnrp,d:iog odgoja, nego li podgrizavati stare, sredovječne —. pa makar i „historijske — rane i kojekakve druge trice i be­ smislice. To nas može samo zavaditi, a nikad zbližiti. Pa napokon - valja istinu priznati, da onako ogavne stvari, kao što je Članak „Zašto turci ne jedu sviujsko meso44, „Gjulsa14 i slična- književna nedonošća, ni najmanje ne služe na čast ni književnosti u kojoj su nikli ni publicistici, koja tako literarno smeće brani • A na koncu još ovo: i Srbi i Hrvati žele i hoće, da se njihove, novine i književni produkti čitaju i megju nama muslimanima, ali — vjera i Bog, ovakovi postupci, nas će posve odvratiti i od jeđuih i od dru­ gih, budu li i dalje tjerali ovako nečastan zanat. Dakle mi i opet velimo: Hands off. 131 od svog velikog bogatstva sačuvali, naročito gledajući na druge ruske Muslimane kao u Karabagu i Širvanu (Seinah), koji su u tom vrlo pali. Može se reći oni su još dosta bogati. Od brodova, koji plove po Kas­ pijskom jezeru 50 ih. je vlasuištvo baku-skib Musli­ mana. Dva velika petrolejska zavoda i nekoliko ma­ njih pripada Muslimanima, a i trgovina s Perzijom sva je u njihovim rukama. Premda su mnogo njihova dobra i rada preuzeli Armenci iz Karabaga, a i tugjinci, opet je dosta ostalo u njihovim rujcama, s čime mogu raditi i napredovati, samo treba ozbiljno uložiti trud i ne gubiti vremena. Dok im je obrt i trgovina još na dosta dobroj visini, bili su u pošljednjiin go­ dinama vrlo pali na prosvjetnom polju, nu u najno­ vije dobit i tu su živnuli, te rade i u tom poglodu i već se napredak vidi u velikoj mjeri. Oni već imaju deset javnih škola, u,kojima se* predaje na njihovom turskom (tatarskom) jeziku, a uči se i ruski. Na sva­ koj je školi namješteno po tri nčitelja, a povrh svih je jedan nadzornik. Lanjske godine, otvorili su ve­ černji kurs za obučavanje trgovačkog stališa u-ruskoin jeziku. Njihova mladež počinje u velikom broju po.hagjati javne škole, te već do sad imajn oko 50 mla­ dića, koji svršiše visoke škole. Imaju tri svoja advo­ kata s potpunom naobrazbom, tri liječnika doktora sveukupne medicine, nekoliko tehničara, mašinista i drugih profesioništa. Oni mogu u svem tom biti uzo­ rom Muslimanima ostalih ( ruskih pokrajina. Njihovo pozorište u potpunom smislu riječi, dvije štamparije, javna biblioteka i izdanje mnogih naučnih i literarnih djela kako ‘originalnih, tako prevedenih* kazuje nam, da; ti ljudi rade i uapreduju. Doskora će se. otvoriti velika škola za islamsko ženskinje, koju je zasnovao njihov poznati mecena Hadži Zejnul-Abidin Tagiev. U toj do se školi odgajati i obučavati do sto mladih Muslimanki u svom i ruškom jeziku, učiće takogjer i sve ženske radove: šiti, vesti i t. d., a naročita će se pažnja posvetiti kućanstvu* Ova će škola biti uregjena sasvim u islamskom duhu, a zgi;ad^, koja se već dogragjuje uprav je veličajna. Koji ne znaju što je, misle da je kakav veliki dvorac kojeg hana. Kaku je to velika i trajna uspomena za našeg velikog mecenu I Najveće uspomene velikih hanova jesu njihova krasna turbeta, ali se ovake gragjevine .no .mogu s. tim ni iz daleka mjeriti: Turbe ham govori, o. prošlosti, a škol­ ska zgrada o budućnosti; turbeta su nyesta tišine i mira, a škole su mjesta napretka i rađaj,- ko vidi turbe predaje rahmet, a ko vidi mekteb diže ruke na dovu za boljak i napredak naroda. . . . Kako imaju baku-ski Muslimani dosta toga, što im se ima pohva­ liti, tako opet — kao i svi ljudi — imaju koješta, što im i nije lijepo. Naročito se mora to istaknuti, da im ne valja, što provode život svaki za se osamljen, nproaju kakovih sastanaka. Kako je poznato u dru­ gim našim pokrajinama, sastaju se Muslimani uz ra­ mazanske i duge zimske noći i tu izmjenjuju svoje V&niik. misli. Tako jedan od drugog nešto nauči, progovore 0 narodnom boljku i to sve narodu koristi. Kako u Baku-u, ima dosta bogatih Muslomaua, mogli bi otvo­ riti svoje kuće za take sastanke- Kad govorimo oBaku-u, Kulturne bilješke ne smijemo prešutiti ni velike islamske fabrike. Hadži Iz života raslrih muslimana- Njihovo glasilo: Zejuul-Abidin Tagijev osnovao je veliku fabriku u bli­ „Terdžuman44 (HepeBOAUiiK'B) donosi'niz Članaka pod zini grada, u kojoj se izragjuje i prede pamuk i tka tim naslovom, te počinje sa onim što žive u pokra­ razno platno. Fabrika kao i stanovi za raduiko vrlo jini Baku, o kojima veli slijedeće: Nemar i neznanje su lijepo sagragjeni. Sve mašine dobavljeue su iz En­ bilo je ’ uzrokom, da su bakarski Muslimani protratili gleske po najnovijem sistemu. Sve rnašiue rade elek­ veći dio svog imetka, ,ali hvala Bogu oni su još mnogo tričnom strujom,..a i sve su prostorije tim svjetlom �132 BEHAR nika, kod D e la g o a su zarobili 200 vojnika, 5 topova ; rasvijetljane. Do Bad je stupila fabrika samo polovinom u rad, te dan danas radi u njoj 18 hiljada’ vretena . 10 ktili. i 600 stanova. Kad sva bude gotova, radiće u njoj K ako je E n gleska iscrpila 6voje sile vidi se i sv ega 36 hiljada vretena i 1200 stanova. Radnici su odatle, što je državni podtajnik oVili dana izjavio, da skoro sve M ulom an i, samo je.upravitelj jedan engleski se u Engleskoj 0v6 jeseni ■n o ■će abdržavati obični tehničar, a ima u upotrebi dosta tehničara iluslomana, manevri. koji su razdijeljeni prema svojoj naobrazbi u razna odjelenja". — Toliko „Terdžuman** o Muslimanima u Roku u a mi čemo nastojati; da po njemu upoznamo Kao u južn oj <Africi tako i u K ini za čas reknu naše čitatelje i o životu ostale naše braće po vjeri, koja živi pod Rusijom. — h — 1 da je spor pri kraju,' da *e riješi, kad u istinu još ni iz bliza nem a izgleda, da ć e se s Kinom mir sklo­ piti. N eprestano se radi o tom, .da se kineskoj vladi podastru u v jeti m ita i svi poslanici rade.’ o tom, na edan put se jed a ii u stegn e od tog, i nagodba je razPogled po svijetu. lijena. Tako se E n g le sk a u novije doba zategla, pa se zateže s ta v lja ju ć i kojekakve uvjote, i mir s toga nije ni blizu. L i-H u n g -Ć a n g pozvao poslanike, da po­ Veliki ruski knez Aleksander M ihajlović pohodio je ovog m jeseca Bugarsku, Rumunjsku i Carigrad. dastru svoje za h tjev e,, kako bi i kineska vlada mogla raditi što, da ispunjava uvjete mira, ali sv e uzalud, 12. jula stigao je on sa bugarskim knezom i pratnjom na lagji „Rostislav" u Varnu, gdje g a je dočekao to se sve nekako ote$o; Iz Tjonćinn m jesto da ode mnogobrojan narod. Veliki knez uputio se iz Bugarske engleska posada, a ono ta se njihova posada povećava u Rumunjsku. U Constantiji dočekao ga je rumunjski sa 1000 momaka. prijestolonašljcdnik Ferdinand i ministar-predsjednik Sturdza. Odatle se veliki ruski knez zaputio Sultanu u Carigrad, gdje je vrlo lijepo primljen. Putovanju njegovu pripisuju novine politički karakter, naročito S v a š tiče. se misli, da je veliki knez išao moliti Sultana da on pristane na to, da se Bugarska proglasi kraljevinom, . L ljtk pćL sušioe. ĐaVno su liječn ici uvidjeli da ali u stvari nije ništa istina i taj put v elik o g kneza ljudskom pokoljenju nem a v e ć eg duŠihana od sušice, nije ništa drugo nego obični posjet. a i statistika je potvrdila, da n a v iš e ljudiutnire od nje. P a nije u čudo što liječn ici neprestano um uju i m oz­ • gaju, da nagju lijeic od te bolesti. N edavno je bio i Rat u južnoj Africi kao obično još jednako traje, kongres liječnika u lVondont«. g dje je oeđbito lijepo la k o Englezi neprestano govore, da je več pri kraju. Svake nedjelje čita se u Londonu K ičenem v izvještaj,- govorio francuski HjoĆnik Brounardel o -sušici. Iz n je­ gova govora vadim o .ovdje ’ b&ešo neke m is li: On kaže po kom je nekoliko Bura mrtvih,' ranjenih, toliko uhvaćeno, i toliko se predalo. To su skoro uvijek da jedna petina ljudi pomre od* sušice, a ipak to nije izm išljeni brojevi, da Be tako zam aiu oči engleskom bolest;' da se n e mpže-.izliječiti. Za čo k a z to m u navodi gragjanstvu za one silne milijone, koje E ngleska plaća prftnjer, kad se aa kraljice -Katarine u Engleskoj po­ za uzdržavanje i gubitke svoje vojske u juž. Africi. diglo blagostanje u' zemlji, da se je ouda za 40°/« A kad se narod ne da više zavoditi lažnim vijestima, (a ima ih naravno, koji još i sad Bve vjeruju) tada manje mrlo od su šice, nego prije. N ajviše tome dopri­ K ićener izm išlja nešto drugo: On će sada voditi rat nose lijepe i zdrave zgrade za stanovanje, .» razumije samo konjaništvom, a otpustiće do 70.000 pješaka. se onda, da su Hrgjavi i vlažni stanovi najprikladnije D ak le 70.000 pješaka će kući svojoj, a na to mjesto mjesto za razvitak te bolesti: On veli da iii čak va­ traži on 50.000 konjanika. Pametni je svijet odmah ljalo da država izda noki pravilnik k o g bi se imali uvidio, da je to izmišljotina, jer odakle da Engleska nam akne na jedan put 50.000. konja, a nek stoje voj­ držati ljudi g led e stanovanja. No osim tog ima još nici, kad se zna da je dosadanje konje kupovala u faktora ' koji podupiru {u bolest, a i takih, koji jo raznih država u Evropi. D akle tako je ratovanje n e­ priječo. Sušica prolazi s jed nog na drugOg najviše m oguće, v e ć je to bila gola izmišljotina, da se na­ rodu oči zamažu. U Engleskoj se sve više uvigja pljuvačkom. Sušičavi ljudi ne bi sm jeli pljuvati kud koban svršetak rata, pa se diže protiv Chambcrlaina imaju pristup drugi zdravi ljudi. T o je u Engleskoj silno negodovanje. Sve pametnije i izobražonije bilo zabranjeno, a jedan e n g lesk i bogataš imao navadu da bi za to, da se rat dovrši; jer jedno, što se je državna pljuje, pa su g a globili, a kad ni to nije pom oglo, snaga već iscrpila u tom ratu, a drugo: Bvijet se onda su g a zatvorili. Iza tog d ogju slabi, tamni i Kgraža slu ša ju ć i: šta Englezi rade od burskih zarob­ vlažni stanovi. Tu nikad nem a zdrava i čista vazduha ljenika. i tu je leg lo toj zarazi, a tu Be u jedno najdalje održi. U ovom je m jesecu bilo više okršaja, ali sve po Odatle je onda naravno stanari raznose kojekuda na­ staroj metodi Bura: gdje im se ne isplati, tu se ne ročito u radnički stalež, jet- obično radnički stalež će ni da sukobe b Englezim a. Đurski zapovjednik Biljoon zadaje E nglezim a u Pretoriji dosta muke, a D e stanuje u slabim zgradama. Osim stanova dosta uplilary takogjer u m egalijskom gorju . 1T bitci 23. jula više na razvitak sušice i hrgjava hrana. Obično siro­ oteli su Buri od E n gleza 4 topa, a zrrobili 700 v o j­ mašniji svijet nem a dobre hrane, a stanuje u hrgjavim i �BEHAR n stanovima. Još se ta bolest lal>ko razvije u ljudi, koji su odati piću, Pogotovo stradahu oni, koji pjančuju, a ništa ne drže do brane i dobra Stana. Kaže na dalje, da: bi trebalo urediti nadzor nad kasapnicama i mlje­ karama. Mesom i mlijekom da se takogjer ta bolja širi, pa da svaka komisija odredi, kako je to u Bel­ giji, da li je meso i mlijeko čisto i zdravo. Tim bi se veli prepriječilo, da bolest ne zarazi, al on uopćo navodi primjere, da je i sušićayjh bilo, da su se izlijočili. Veli da so u starih ljudi nalazilo "tragova, da su.nokad bolovali od sušice, pa opet izliječeni. U kratko troba Čovjek da Se kloni pića, da inu bude stan zdrav i hrana uredna i izdašna, da se što višo pere, pa nek se ne boji te bolesti, al treba svak da tako radi. Promet na sarajevskom tramvaju. U mjesecu junu o. g. vozilo se na sarajevskom tramvaju 131.679 osoba i 4220 tona robe, za što je bilo prihoda 16.639 K. IT istom mjesecu lanjske godine vozila se 117.653 osoba i 3998 tona robe, a unišlo 16.361 K. Od l. januara do konca juna o. g. vozilo se na tramvaju sarajevskom svega 671.653 osobe i 28.2.69 tona robe, dok je u to doba lanjske godine 'bilo profeta 583.315 osoba i 24.505 tona robe. Višak osoba ovo godine iznosi 88.438 ili 16.2°/«, a u robi 3704 torja ili 15.1#/0. Za vrijeme od 1. januara do. kopca juna t. g. unišlo je 87.727 K., prama 75.4^4 prošle, god,, u to doba Ove je godine prihod veći za 1,1.273 K. ili 14.99/0 Najbrža vožnja preko ooeana. Iz Londona javljaju od 18. pr. m j.: Parobrod „Deutschland“, koji je jućer sa 676 putnika prispio u Pl/moutb, prevalio je put od 3082 milje iz Newyorka za 5 dana, 11 sati i 4 minuta i time natki ilio ne samo sve svoje’ dosa­ dašnje brzine, nego je u općo pobio rocord za vožnje atlanskoga oceana. Isti parobrod prevalio je već jed­ nom taj put za 5 dana 7 sati i 38 minuta, ali to je bilo za 100 milja kraćom prugom. Parobrod jo pri držao običajnu brzinu od 23 51 uzla, te je jednom u 24 sata prevalio 257 milja. Kapetan Albcrs veli, da nije činio nikakvog pokusa, da natkrili record. U tu svrhu nijesu s njegove slmno činjene nikakve pri­ preme. Uspjeh da so ima pripisati povoljnom vre­ menu i vrsnoći parobroda. Broj liječnika po gustoći žiteljetva ima najviše u Škotskoj i to oko 8 liječnika na 10.000 žitelja. U Španiji pada na toliko žitelja 7 liječnika, iza ove stoji Danska, Italija, Engleska, Švicarska i Belgija sa 6, Njemačka sa 5. Na 10.000 duša pada u Madridu 24, za ovim slijedi Budim-PeŠta, Bruselj, Berlin, Beč, Lon­ don i Pariš. V lasnik: Adcm aga 133 .Zagonetke. Zagonetka od Semsutldlna. • rijeka u Bosni drvo dragi kamen klak planina u Ho cegovini rodbina h 1' i i i k|T ftivotlnja dvopapkar piće Sto sve nadvlada rijeka u Hercegovini •Uja dio tijela ii vol inja m jera narod Slova u debelim kvadratim a daju narodnu poslovicu. Računska zagonetka . od S. Gice. U ovih 30 četvorina im adu se brojevi 1, 2, 8, 4, 6, 6, 7, 8 tako rastaviti, da svi vodoravni, svi okomiti, kao i dva u nakrst daju zbroj 21. Odgonetke. Odgonetka čudnih pitanja od Dođe iz 5. broja „B ehara*: 1. Krivnja 2. Prijepoljc. 3. Maglaj. 4. vuk ćuk. 6. Brod. 6. Istra. 7. iz Pive. 8. ns Italiju. 9. Isno. 10. Kotor-ko-tor. Odgonetnuti: Salih Cico i M. Zildiić, oba gim nazijalci, demsuddin, A iik Omer, Fehim H. Baulčauftević, učenik trg. ikole, svi u Sarajevu. Odgonetka aritm otgrifa od Semsuddina iz 6. broja „Behara* : insan, basna, naših, iblis, Sinaj, islam, Numan, Alija; početna, slova d aju : Ibui Sina. Odgonetnuti: Salili Cico i M. Zildiić oba g im nazi­ jalci, Aftik Omer, Fehim H. Bsftčaulević, uč. trg. Ikole, svi u Sarajevu. Odgonetka geografijske zadaće od Haindije Uvejaa iz 6. broja „B ehara*: Kijev, Cipar, Šignn, Bihać, Vilno, Oirin, K itaj, Kivto, Sikok, Tiber. O dgonetnuti: Salih Cico i M. Z ildiić oba. gim nazi­ jalci, &emsuddin i Aiik Omor, svi u Sarajevu, Ali beg Alibegović i Mula Ahraet jkliofenriić, oba iz Janje, Nikola Krum enacker, .učenik trg. Ikole u Trebinju, Fcliim H. Bašćauiević, učenik trg. Skele u Sarajevu. Odgovorni urednik: Edheiu Mnlabdić. Štamparija B’«*« J. Savili i druga u Sarajevu. �BEHAR 134 n NARODNE UMOTVORINE. Kuna Hasanaga. onoga Kune Hasanage, U njeg kažu samokove dvore, f I pred dvorom demirli kapija, I u dvoru srebrena ćuprija. Na čardaka ibrišim halija, Na njoj sjedi Dževakir kađuna, Pred njom jeste srčali bešika, Na beŠici jorgan od behara, Ona lila sina Sejfullaha. Za dvorom mu zelena livada, Po njoj hoda devet paunova, Pa za njima devet paunica, •Pa za njima devet paunčadi. I pred njima vidra vrlo mudra, Megju njima rosna košutica. Prdđ dvorom mu crvena jabuka, List joj pada oko Biograda, A jabuke oko Baujeluke. Miris joj se čak do cara čuje. To začuje care gospodare,. I on posla dva ulaka mlada. Dva ylaka,\dVa hitra junaka, Po Onoga Kunu Hasanagu. I ođoše dva ulaka mlada, Birden doSli Hasanage dvoru, Oni viču Kunu Hasanagu: „Hajde aga, tebe Sultan zove!" T o'je aga jedva dočekao,*) Pa on skače na noge lagahne, Pa izigje na mermer avliju, A mlagji mu gjogu izvedoše. On uzjaha debela gjogata, Pa on ode ka Stambolu gradu. Kad je bio kroz Stambol bijeli, Tiho jaše, a prida se gleda. On ne gleda ni tamo ni amo, Veće gjogji izmegju učiju. Kad je došo do carskih saraja, Sjaha s’konja gdje i car sjahuje, Čizme skida, gdje no i car skida, Pa uniđe Sultan-Padišahu. Pa on caru Božji selam vikuu, Sultan mu je selam prifatio. Dogje, progje, pa kod cara sjede Odmah pita Sultan-Padišahu: „E p e re ti Kuna Hasanaga, Je U istina, što ljudi govore, Da s’ u tebe samokovi dvori I pred dvorom demirli kapija I u dvoru srebrena ćuprija, Na Čardaku ibrišim halija Na njoj sjedi Dževahir-kaduna, Pred njom jeste srčali bešika, Na bešici jorgan od behara Oua ljulja sina Sejfullaha, I za dvorom zelena livada, Po njoj hoda devet paunova, Pa za njima devet paunica, Pa za njima devet paunčadi, I pred njima vidra vrlo mudra, Megju, njima rosna košutica. Pred dvorom ti crvena jabuka, List joj pada oko Biograda, A jabuke oko Banjeluke, Miris joj se do Stambola čuje“ Govorio Kuna Hasanaga: „Istina je Sultan-Padišahu, Istina je, što ti ljudi kažu. Što mi, hoda deyet paunova Ono mi je do devet sinova, A što jeste devet paunica Ono mi je devet nevistica, Što je s’ njima devet paunčadi, Ono mi je devet unučadi; I pred pjima vidra vrlo mudra Ono mi je seka. udovica; A što kažu rosna košutica Ono mi je šćerca jedinica. Kad to čuo care gospodare, I on reče Kuni Hasanagi: „Gela beri Kuna Hasanaga, Gela beri poiklon šćercu meni1“ To je aga jedva dočekao, Pokloni je ni rječi ne reče. Zabilježio: H&ziin Mnftić. *) Gela beri —. hodi vam u. Sve sve, al zanat! Narodna pripovijetka. o ti u Bagdadu življaše jedan car. Jed­ noga dana "hodao on po gradu, gdje mu je biQ taht, pa tako dogje 'pred kuću jed­ noga siromaha i tu u kući vidi vrlo lijepu ku. Djevojka mu se odmah svidi, pa je od njezina oca. Otac ko siromah čovjek, ala: za cara dat svoju kćer, za što ne bi. 'U odmah pristane; ali djevojka ne će. Kad je * upitaše: za što ne će, ona reče, da joj car kaže kakav umije zanat, pada će mu onda poć. Otac joj rekne, da caru ne ireba zanata, jer je car, pa mu> more bit bez tog, ali ona ne će drukčije. Kad car vidi, da nije drukčije, poče razmišljat, kakav je zanat najlakši, koji bi naiprije mogo naučit. Rekoše mu, da pajbrže more naučit: bas ure plesti. On se odmah prihvati toga i za nekoliko dana nauči taj zanat. Prvu hasuru oplcte? pa je pošalje onoj djevojci na dar, a ona onda pristane i pogje mu. Ko car, mnogo se dana svadba provodila i činio pir. Car je bio sretan i zadovoljan sa ženom, al opet što ga je ona onako napatila, smislio je, da i on nju prvom prilikom za što god onako namuči. Brzo iza tog zatrebalo mu je poć na vojsku. Tu mu ispade pri­ lika, pa on kad pogje na vojsku, reče ženi Svojoj : „Dobro pazi, što ću ti reći : dok se ja povratim s vojske, ako ini kobila ne oždrijebi ždrijebe ko moj at, ako mi ti ne rodiš dijete, i ovo ti ova čekmedža, u njoj su moje haljine pod pečatom, ako mi ih ne izvadiš, a da se pečat ne prelomi, — pošjeć ću te“. To joj car reče, pa ode, a ona se odmah iza �D BEHAR toga lati spreme. Opbemi se Sto bolje more, obuče na se muške haljine, uze uza se sluge al ne. svoje, već druge, nove sluge, jfa se tako spremna krenu za ca­ rem ua vojsku. Kad stiže cara, i ona sa svojom druž­ bom pade tu i blizu cara razape svoj čador. Kad bi iza večere ode' ona caru u njegov čador na sijelo. Car je bezbeli nije mogao prepoznat, pa je na sijelu upita: umije li se poigrat koje igre, a ona rekne da se umije igrat „zarfa". Onda zapovrgnu igru Igrali se dugo, a sve je car nadigravao; onda ona rekne caru, da ona nema volje igrat bez oklade. Tada car rekne i oni se druge večeri oklade po svoj muhur, ona nadigra cara i odnesemumuhur. Drugi put se okla­ de po ata, i ona opet odnese. Ona odnese muhur, pa u svom čadoru otvori onu čekn&edžu, prelomi pečat,pa iz­ vadi careve haljine, pa opet muhurlejše ko što je i bilo. Ata careva te noći zatvori sa bedevijom* Treće večeri oklade se po rćbinju, a tada car nju nadigra. 135 Onda ona ode u svoj čador obuče se ko robinja, pa dogje caru i noći kod njeg. Sjutri dan ona se opet' obuče u muške haljine, pa opet s carem zametne igru i car povrati i svoj muhur i ata Na to se car digne s vojskom i ode, a ona kući. Nesreća htjedne, pa dušmanin razbije sva carevu vojsku, a car jedva pobjegne samo sam u tugju zemlju, pa tuđe pletući hasure živio i tako jedva dogje kući svojoj. Kad mu žena čuje, da on dolazi, izagje pred njeg, a iznese mu dijete, ata i na čekmedži ha­ ljine, a na njima pečat neprelomljen. Tada car udari na nju iftiru, a ona mu onda sve pripovjedi i — on vidi da nije drukčije pa i vjeruje. Iza toga su dugo još živili, a car se uvijek sjećao svog boravka u tugjoj zemlji i kako je onda živio o svom zanatu, pa bi često reko: „Sve sve, al zanat je najpreči". Zabilježio: Abđur-Rezak Bjelevae. P a p i r n a t i križari. „Znameniti Srbi Muhamedanci". Tako se zove knjiga, koja je nedavno izišla u Beogradu u štampariji D. Dimitrijerića. Pisac je knjizi profesor Milenko Vukicević, koji je po svoj prilici zasnovao omašnije djelo pod goii.j;m naslovom, dok ova knjiga nosi znaku sveske prve. U ovoj su knjizi ocrtani veliki vezir Mehmed paša Sokolović, Ali-aga Dađić, Hasan aga Krajišnik, Hadži Mnstafa paša, Husein kapelan Gradaščevji (Zmaj od Bos:io) i Sinan paša Sijerčić — dakle sve naši ljudi i krv od naše krvi. Po tom nam je osobita dužnost, da se osvrnemo na tu literarnu pojavu. Knjiga ova pisana je ne u svrhu, da se pokaže i otkrije historijska nam prošlost, već u svrhu, da ona bude neko ratilo srpske ideje i mamilo na udicu srpske politike. Mi ne možemo nikome zanijekati pravo, da misli, snuje i čini, kako mu ćejif hoće: i Kinez ima pravo, da napiše i naštampa „najučenije historijsko djelo", kojim će dokazati, da je čitav svi­ jet kineski i da je profesor Vukićević kineski histo­ rik ; — nu i naše je pravo i naša je dužnost, da sve­ čano prosvjedujemo proti kojekakvim pokušajima ma kojih, bilo ljudi, koji misle — pa prema tome i rade — e smo mi muslimanski elemenat, nerazvijena i iz­ gubljena masa, koju će istom kaki profesor, učitelj ili diplomata iza Drine jednom nezrelom knjigom moći „osvojiti". Poznato je naime, kakova je bila nafoujenjena uloga na primjer „Omer čelebiji" — pa da, ne spominjemo drugih pokušaja, eto nam od jedan put profesora srpskoga Vukičevića, da nas poučava o onakovim idejama naših otaca i djedova, kakovih i i niti su oni imali, niti su mogli imati u prvdm redu već kao muslimani. Eto već tim dovoljno označismo, da je ta knjiga najkukavnija krparija neistinitih tvrdnja, a da poka­ žemo, da je naš sud temeljit i utvrgjen, napominjemo, da#i „Brankovo kolo" veli, kako je knjiga — neisti­ nita. Mi za sada ističemo poglavlje o Alijagi Dadiću, u kome — kao i u ostalim — vrvi sve jedan za drugim „Srbin Mubamedanac" gotovo u svakom retku. Tu se mostarski ajan Alijaga prikazuje i najgorljivi­ jim „Srbinom", kakav se tek poželjeti može. Samo se nekako ne može jasno shvatiti to njegovo „srpstvo", kud li mu se je djelo, kad i sam pisac — makar i mimohodno navodi, da je ovaj „veliki Srbin mostarac Muhameđove vjere, Alijaga Dadić, 1806. godine ra­ tovao protiv Crnogoraca i Rusa, i to s uspjehom." A gdje li je ono pusto „srpsko osečanje" njegovo i ostalih „Srba Muhamedanaca u Bosni i Hercegovini", koji tokorse ovamo osjećaju srpski i simpatizuju sa šumadinskim (srpskim) ustankom i kolovogjom mu Karagjorgjem — đočim isti ti „Srbi Mubamedanci" s najvećim oduševljenjem i samoprijegorom lete proti Karagjorgja, da se proti njemu boro? Takove besmislice pak ono redovito — baš n svakom retku — isticanje „Srba mubamedovaca" po­ kazuje, da je dobričina pisac naivan i djetinjast^ eto to ga pred našim očima pere. Djetinjast- pisac možda da za djecu dobro piše — pa eto mu knjige, nek je zadrži za svoju djecu: nu neka niko ne pomisli, da je muslimanski elemenat tako djetinjast, pak da će segnnti za tom djetinjarijom: kad je izdaleka vidimo, mi joj se smijemo. Kao što napomennsmo, i srpski književni list „Brankovo kolo" u glavnom zamjerava Vukičevićevoj knjizi, da nije istinita ni istinoljubiva, makar, da je na koncu ipak preporučava, jer bi ovo djelo uz neke izmjene moglo „zadobiti Muhamedance za srpstvo" i sroditi „ono, što se je razrodilo." Vrlo je zanimiv način, kako „Brankovo kolo" prikazuje Vukićevićevu knjigu, a za naB kao bosauske muslimane dobro je doznati i popamtiti, koje su tajne i skrovite želje srpskih propagatora. Najprije „Brankovo kolo" piše: „U najnovije se doba obraća pažnja Jevrope (Evrope?), a napose nas Srba sve to više na Bosnu . . . Bosna oprostila se eto �136 BEHAR i teške turske ruke, ali i opet nikako da se smiri, baš kao da joj se nemezida hode da osvećuje isku­ šenjem svake ruke, što se u prošlosti grešila o zajed­ ničke narodne interese, te vodila ne baš svagda rodo­ ljubnu politiku u našoj Ltoriji, težeći svakad za za­ sebnom državnom samostalnošću . . . U zlu času turske najezde skrenu bosansko plemstvo i verom, da bi samo sačuvalo svoje gospodstvo. Tć pogreške (pogreška je dakle, što je narod prigrlio Islami) osvećivale su se i osvećuju se u Bosni, a daj Bože, da ta iskušenja kao kazne budu opor i gorak, ali za to i radikalan nauk za budućnost* — Ove otvorene riječi jednog od najozbiljnijih i najuvaženijih srpskih književnih listova govore i preved jasno: jasno se i bistro vidi što „Brankovo kolo* smatra za pogrešku naših djedova i kako želi, da je mi isporavimo. Nema sumnje, da „Brankovo kolo* želi, da se ovakim naukom ispravi i ona pogreška, koju su naši oci učinili (haša, sume baša), kad su prigrlili našu svotu vjeru. Mi smo za to „Brankovu kolu* proveć harni, kad tako iskreno i otvoreno ispovijeda svoje želje i namjere. Zgodno je uvažiti, što „Brankovo kolo* veli dalje: „Pisac namerno zaboravlja, da je ova borba našega naroda u XV., XVI. i XVII., pa delimice (?) i u XVIII. veku i suviše identifikovana sa borbom Hrišćanstva protiv Islama. .. On se trudi, da nam prikaže tu borbu tako, kao da su na pr. Muhamedanski Bosanci, braneći se sa Turcima zajedno od Hrišćana, branili ne interese svog gospodstva, zajedničke i isto vetnfe sa interesima turskoga nesnošljivog jarma, nego interese srpske samostalne Bosne, a to je ipak „des Schtinen zu viel*. U toj vekovuoj borbi je Srpstvo bilo iz najrogjenijih pobuda i ubegjenja uvek na strani hrišćanskih oslobogjača pored sveg toga, što sve iđelo, da ovi imaju tom prilikom svoje političke interese u vidu. A Što je pak pored sveg tog Srpstvo stojalo na strani zapadnih Hrišćana,' te im simpatisalo i pomagalo ih, uzrok je, što je Srpstvo imalo bez sumnje i suviše važnih razloga za to ; ovo je biralo od dva zla — manje .. .* Osobito treba upozoriti na ono mjesto, gdje „Brankovo kolo* nepritajeno govori o višim ciljevima srpstva: „Srbi Muhamedanci treba da nam se vrate to je prirodno, a mi opet treba da ih raširenim ru­ kama dočekamo i voljno im napravimo mosta u na­ rodnom kolu, koje su oni svoje volje, a za ćelo ne iz patriotizma ostaviti. Ali ako hoćemo da nam se vrate, ne pro forma (ne samo onako na oči), ili gonjeni po­ litičkom nuždom ili iz nekih političkih spekulacija (a već imamo žalosnih primora za to, kao što je valjda svima poznato), nego iz čista ubegjenja i ljubavi pramn svom narodu, kao na novo zadobiveni sinovi svog naroda, to ih treba da primamo sa zaboravom i praštanjem onoga, što su se o narod ogrešili, ali ne srne, ue treba da budo, da oni tom prilikom ne ostanu upozoreni i u neznanju, da su se oni teško ogrešili o n svoj narod. Te kad to sa iskrenim žaljenjem uvide a to uvigjenje dokažu svojom novom ljubavlju i pa_' triotizmom, onda su zaista krv organizma narodno? primili u sebe, da ih od sada hrani i da im daje život. No način, kojim treba da ih vodimo tom njihovu vigjenju njihovih grehova, i ako treba da je blag i neuvredljiv, ipak nikako ne srne i ne treba da bude ovakav, t. j. pevati samo slavopoje i laskati onima koji još nijesu to zaslužili. Celina (t. j. Srpstvo) je dovoljno snažna i jaka uvek da može praštati i biti velikodušna prema delu (česti), ali za ljubav malom dolu svom (t. j. muslomanima) ne srne se ipak odri­ cati onoga, na čemu se osniva njegova sva prošlost a donekle i budućnost.* Te riječi „Brankova kola* tako su jasne, da im ne treba nikakva tumača. Taj srpski list rekao je kako navedosrao — da su naši oci učinili pogrešku, što su prigrlili Islam; tim su se, veli „Brankovo kolo* oni teško ogriješili o svoj narod, pak za to da treba sada nas — muslimane — dovesti dotle, da uvidimo to naše „grobove*, jer smo, dakako, na onu prvu „po­ grešku* natovarivali sve ostale, iz nje izviruće „grehove*. Te jasne i nedvoumne riječi ukrijepljene su pogotovo onim lijepim očitovanjem, da je naime cje­ lina „srpskoga naroda* dovoljno snažna i jaka tako, te može hiti i milosrdna prema svome malome dijelu — muslimanima; nu ipak za volju tom majlom dijelu, za volju tim muslimanima, Srpstvo i srpski se narod „ne smije odricati onoga, na čemu se osniva sva nje­ gova prošlost a donekle i budućnost*. „Brankovo kolo" ne opetuje tu, šta je to, na čemu se osniva ta njihova prošlost i budućnost, jer nam jc to prije saobćio, priznavši da se ta prošlost a donekle i budućnost srbskoga naroda osniva na borbi HrišĆHiistva protiv Islama. Te smo riječi gota točno neveli. Pa zar to nije plemenita vrlina „Brankova kola*, što nam iskreno k&znje, šta oni svi skupa misle i za čim teže? Hvala mu za to, samo mu s naše strane poruka, da kaže syojoj „celini*, neka ne vodi računa o „malom delu* nikako i tako neka „celina" kazni „mali deo* za počinjene „grehove, „Mali doo* ne će u tu „celinu*, a nada li se celina, da će nas — mali deo — natjerati, da djelotvorno okajemo svoje „gre­ hove", to će „celina" i opet dobiti „žalosnih primera*, kako ih ,jBrankovo kolo* spomiuje............Jest, jest, razumijemo mi dobro „Brankovo kolo*,• kad ono veli: „PosledicA ovake politike panegirika i laskanja stvorila bi od Muhamedovaca Srba (pošto na to već inkliniraju, nagiaju) neko zasebno udruženje, neku kastu sa prerogativama (pravima), koje ni najmanje ne bi stojale u skladu sa našim nacijonalnim idcjalima, i tim nači­ nom zadobiveni Muhamedanci za Srpstvo ne bi u to svojstvu vršili u Srpstvu onu ulogu, koju treba da vrše". Ova izpovijed „Brankova kola* i suviSo je jasna, a naša je dužnost, da budemo oprezni. Tainlk. �BEHAR n 137 NARODNE UMOTVORINE. Gjerzelez Alija i Kraljević Marko. ?ita majka Kraljevića Marka: I „A moj sine, Kraljeviću Marko, Jesi li se i kad prepauuo, Ja od vuka, ja li od hajduka?« Govori joj Kraljeviću Marko: „Ja se nijesain nikad prepauuo, Ni od vuka, niti od hajduka, Već se jesam jednom prepanuo: Jodnom igjem uz Šaru planinu, Sa svojijeh trideset drugova; Kad izigjoh na vrh na planinu, Kad mi šarac nešto se pomami Ja pogledali sa svojega Šarca, Al* tu leži krilo od sokola Preko puta u Šari planini. Ja povikah na svoju družinu: ,,„Jamt’ otale krilo sokolovo, Da protjeram Šarca vilenoga !*« Svaki drug mi podizaše krilo, Nikakav ga rasta vit ne može, Ražljutih se mftjko, u planini, Pa ja sjaha* sa konja Šarina, 1 ja uzeh krilo sokolovo, Ja ga jedva do pasa podigoh, Pa ga bacih u jelovo granje, Pa protjerah Šarca vilcnoga I provedoh trideset drugova. Kad sigjosmo pod Šaru planinu Svratismo se u pjanu mejhanu, Kad tu sjedi tursko moinće mlado, Za glavom mu krilo sokolo, A kakva je turska serhatlija, štrk na nogam, širok u plećima, Mrke masti, goleme odvasti Po dugačka iz ramena vrata, Po debela, iz obraza brka, Deblja mu je ruka u mišici, Već je meni noga u koljenu. A kad vidjeli takoga junaka, Poda mnom su noge zadrhtale. Tada sam se majko prepadnuo, Pa u strahu zapitali Turčina: „„Otklon li si, od kojeg li grada Kako li te po imenu viču ?"* A on meno po pr'jeko pogleda Pa mi veli tursko momče mlado: „„Hajd’ ne luduj nezuana delijo( Ja otklen sam, od kojeg li grada. I kako so po imenu vičem, Jesi P čuo šeher Sarajevo, U Saraj'vu Begovu džamiju, Viš džamije Šeh-Sinan tekiju, Pod tekijom Gjerzelez Aliju, Ja sam glavom Gjerzelez Alija.«" Kad sam čuo te riječi majko. Ja potekoh Gjerzelez Aliji, Pa zagrlili Gjerzelez Aliju, Udriše mi suze od očiju, Udriše mi niz bijelo lice, Pa ja grlom janačkijein vikuuli; „„Hvala Bogu i današnjem danu, Kad ja uagjoh svoga pobratima l Ja sam, pobro, Kraljeviću Marko! Kad to čuo Gjerzelez Alija, Ruke širi, u čelo rnc ljubi. Tilde smo se majko upoznali, I tuđe smo s’ majko pobratili."’ Pribilježio: ~ Fehim H Baščaušević. '~v6 "<sr~' Današnja ulema. Razgovor misirskog muftije s& šejhul-islamom. 4* 1 drugoj polovini mjeseca jula o. g. bavio se misireki muftija šejb Muhamed Abdulah u Cari­ gradu, te je tom prilikom posjetio i šejh-ulislama Džemaluddin efendiju. Misirski dnevnik „ElMujjed“ donosi u 8421 broju od 30* jula o. g. dopis iz Carigrada, u kojem pi8o o tom posjetu i donosi čitav razgovor, koji je tom prilikom tekao megju toni dvojicom najvećih islamskih vjerskih predstavnika da­ našnjeg vremena. U tom razgovoru došla je riječ i na naša današnju ulemu, o kojoj se ta dva alima ovako razgovarahu: štjh ul‘islam: Nema sumnje da život i opstanak svakog naroda zavisi o njegovim sposobnostima u vremenu u kom živi; ko se bori proti vremenu vrijeme će ga nadvla­ dati. Ali jaše ipak nadam, da će se današnje stanje promi-. jeniti i da će se Muslimani već jednom probuditi, da po­ stignu ono, što ih je prošlo. Nu to ne može biti drukčije, nego ako se za to zauzme ulema i predstavnici lijepog šerijata. M uftija: Zaista, to se ne može drukčije postići, što so ne 6o ulema zauzeti, ali je ulema na žalost sa« svijem napustila opće probitke i najvažnije od njih pri­ pustila kadijama, a nekoje opet ostavila narodu samom. Svoja savjetovanja što ih daju narodu i svoje zanimanje o narodnom poslu dotjerati su dotle, da sve ne vođi — ničemu, a više ni jedan od njih nema sveze s narodom. Vjerujte mi oni nijesu ništa drugo osim pripovjedači (kussas), koji se nazivaju vaizima i džamijskim muderisima, a nemaju ni pojma ni o vjerskim znanosstima ni o narodnim potrebama. Oni mnogo više kvare nego popravljaju1). Stjh-ul-islatn. Nema sumnje da većini ljudi, koji se bave vjerskom naukom manjka poznavanje narod­ nih potreba,' oni ne poznaju ni nauke, koje se drži današnji naraštaj. Da oni poznaju vrijeme, u kojem žive i da znaju njegov naraštaj, njima bi bilo lahko štititi Šeriat i -uzvisiti svoj narod. Alim (naučenjak) ne može se smatrati alimom dok nije svestrano naobrazen, a svestrano je naobražen onaj čovjek, koji može ii sklad dovesti šeriat sa općim narodnim potrebama u svim zgo >) Vo kom jnfaiduni) gk^TO roimma joslikana, �138 BEHAR dama. Ćovjek koji je naobražen samo u svjerskom pogledu, a ne poznaje stanja svog naraštaja, niti slijedi duh vremena, taj se ne moše niti nazvati alirnom, on je samo stručnjak (mutefenniu), to jest on poznaje jednu struku kao gramatiku (nahv), fikh i t. d., a nikako se ne može nazvati aliraom', dok ne pokaše uspjeh svoje nauke u svom narodu, a taj se opet uspjeh ne moše pokazati, dok on ne bude poznavao pravo stanje svog naroda i njegove potrebe. Muftija. To što reče Vaša milost bilo je poznato našoj pregjašnjoj ulemi. U mnogim malikijskim ćita­ bima alim je definiran ovako: Alim je čovjek koji savjesno vrši svoje dužnosti i proučava savremene dogagjaje. To je definicija (tarif) alima obzirom na svrhu njegova iluma. Savjesno vršiti dužnost, znači, da alim nepropusti ni jednog Časa, a da no koristi svomu na­ rodu i sebi, jer je to alimova dužnost koje se on mora čvrsto držati. Stoga je u alimovoj dofiniciji pridodana i ta dužnost, da proučava savremene dogagjaje, jer sc to proučavanje tiče svrhe iluma, budući je ono povod, da se mogne upotrijebiti ilum megju narodom tog vro mena. ćini se, da se ovim tarifom hoće reći: Ko ne shvati svog vremena kako treba i ne upotrijebi ga onako kako se ima upotrijebiti ili ga krivo upotri­ jebi za to što ne poznaje njegov duh, taj samo drobi i govori u besposlicu, i bez svrhe, a ne zna da li će biti od koristi ili od štete. Na ovakovo so ne raožc protezati prava definicija alima, niti so mogu alimimana­ zivati. Koji se na taj način bude vladao, taj ne može bili alim, niti se prava definicija alima može na njeg odnositi. Šejk-ul-Islam: To je baš ono što so mora u ve­ liko žaliti, da se islamska ulema, koja nešto nauči, može ubrojiti u istinu samo u mutefenine, a nije ni­ n kako pravo, da se nazivaju alimima. Stoga j e ostao šeriat zakopan u ćitabima (knjigama), a dušo njegovih slj edberika ostale su lišene svega, da bi se mogle nje. govom uzvišenom naukom okoristiti. (Za tim govoreći osmjehne se) : J a mislim, da nosioce šeriata udaljuje <,# narodnih potreba to, što oni imaju pred očima svoju, a ne narodnu korist. (Ve lealle-l-lezi male bi-hameletiš-šeriati ile l-bu’đi an šuuni-l-ainmcli, huve enne-hum eradu en jachdimii enfuseJium chkssaten, dunennksi zm-meten.) Muftija : Misli li Vaša milost, da oni time koriste sebi, kad eto vidite, da su tako nisko pali i povukli se od svijeta, a njihovi najviši, lišeni su onih prava, koja u drugih naroda uživaju najniži njihove vrste. Dunjaluk (ovaj svijet) bježi im ispred lica, a oni se slomiše više nego iko, tražeći ga. On (dunjaluk) ib mrzi, a oni su od sveg svijeta najpohlepniji za njim. Kad se jedan od njih zadovolji s nekom dunjalučkom stvari, to nije zadovoljstvo sposobnoga, nego zastoj * nemoć nesposobnoga, koji ne može dalje. Zar oni ne bi bili veći i plemenitiji, a zar njihovo časno mjesto ne bi bilo više i uzvišenije, da su oni onaka ulema, kakovu su poznavali naši stari 1. Šejh-ul islam: Pravo veliš, jer ko hoće, da ućini uslugu samu sebi, mora je učiniti čitavu narodu, da onda postigne u općoj koristi svoju vlastitu. Ako onda propadne opća korist propačće i njegova vlastita, a ako sačuva prvu sačuvao je sigurnp i drugu. Muftija'. Tako je moj efendija, to je pravo i istinito pravilo, ali muderisi, koji predaju fikh, ne će to da predaju svojim slušateljima. To su oni, koje je nazvala Vaša Veleučenost mutefeninima ; oni ne vidješe ove rečenice u svojim predavanjima. Ja mislim, da ih u tom može ispričati samo neznanje i zaborav. Temin pađišah i njegov Gjul. (Istočna pripovijetka) jednom velikom gradu življaše neki bo£ataš> iroagjaše tri sina. Na smrtnom času nasvjetuje sinove, da budu u ljubavi i slozi te da se po redu požene i to najstariji, srednji pa najmlagji. Po njegovoj smrti » ^ ostane braći velik imetak i mnogo novaca. Braća ^ ^ su se pazila i u najvećoj slozi živila. Pošto je ) 'f prošla godina dana po očevoj im smrti, nakani najstariji da se ženi. Za to se spremi na put i ponese sa sobom bisage dukata, to uzjahvši na gjogata, okrene u svijet. Dugo je putovao preko brda i dolina, šuma i gora, dok dogje u jedan veliki grad. Prije gradske kapije bila je jedna mala kućica sa po­ jatom, te pošto je došao kasno i nije mogao u grad, jer je bilo već zatvoreno, svrati se mladić u tu kućicu. U kući je bila neka stara baka samo sama. Baka ga lijepo dočeka, konju dadne zobi, sijena i vode, ko dobru konju, a mladiću spremi večeru, ispeče kahvu, napravi postelju. Kad je mladić večerao, počne se razgovarati s bakom. Baka ga upita s kojim poslom putuje po svijetu. Mladić joj kaže, kako se jo pošao ženiti i zapita je, da li ona zna koju lijepu djevojku da bi bila za njega. Ona mu kaže, kako ima u tom gradu jedna vrlo lijepa djevojka i da nije muškog oka bilo, koje je nijo begenisalo. Ali ona je svakog, koji bi je došao prositi nešto zapitala, a to joj niko do sad nije mogao odgovoriti, pa je svakog prosca u kamen pretvorila, udarivši ga nekakvom šipkom i �D BEHAR prošaptavši neke čudnovate riječUi svaki je na mjestu postao kamen. Mladić se nagje u čudu. Pfrćne razmišljati o nje­ zinoj ljepoti, po bakinu kazivanju; kako od nje nejma na svijetu ljepše djevojke, ali i to ga je mučilo, kako ona svakog u kamen pretvori, ko joj na pitanje ne odgovori. Onda se malo zamisli pa će baki reći: „Ja ću sutra k njoj, da je vidim i upitam, bi li ona htjela poći za me, te ako htjedne, onda ću ja gledat da na njezino pitanje odgovorim, pa makar u zemlja propao" .Nemoj mladiću, reče mu starica, u ludo ćeš izgubiti glavu, ne možeš ti sa sihirbazicom na kraj izaći, ue idi ja ti kažem ko svom djetetu." „Hoću i nije druge pa kud puklo da puklo", odsiječo mladić. Boka ga je još dugo molila i odvraćala, ali je sve uzalud. Ranim jutrom, čim je sunce pomol.lo iza brda, obućo se momak i pogje u grad. Stara ga je još svjetovala, ali on je nije ni čuo. Hele kako mu drago, dogjc on u grad i raspita za djevojku te je. počme tražiti, a na pošljetku što je tražio to je i nn|ao. Djevojka jo vrlo lijepa, da joj ni vila ne može u ljepoti akran biti. Čim je mladić ugleda na demiau, uzmo ga ašk, to je odmah zapita, progovorivSi nekoliko riječi, da li bi ona pošla za njog Ona mu odgovori: „Ako mi odgovoriš na pitanje koje ću te upitati, onda ću poći za te, a ako ne odgovoriš, onda ću te u kamen pretvoriti". Na to će mladić ni pet ni šest već odsječeno reče: „Pitaj šta hoćeš, sa.no mi još kaži: dokle treba da ti na to odgovorim" „Dobro, reče ona, kad hoćeš, a ti hajđo raspituj : za što je Temin pađišah svoga gjula gazap učinio, a evo ti četerest dana, pa kadgod saznaš dogji i kaži, pa ću poći za te". Mladić odmah pogje po svijetu, uzevši svoje stvari od bake. Putovao je svukud, kud je god mogao stići za 40 dana, pitao svakog, koga jo god mogao upitati, ali niko mu ništa nije znao o tom ni riječi. Kad je bio 40 ti dan vrati se opet prijašnjoj baki i ostavi konja, te ode onoj djevojci pod penđžer. Kad joj je kazao da nije ništa saznao, ona iznese uekakvu šipku i udari ga s njom, promrmlja nekakve nepoznate čarolije i on na mjestu postane kamen. Prošla je po tom godina dana, a ona dvojica nijesu ni čuli za okamenjenog brata. Na to reče srednji, da će on ići tražiti brata, a i sebi djevojku. On se spremi na put, te pojabavši debeloga vranca, krene glavom po svjjetu. Pa i on kudgod išao i on istoj baki na konak došao. Upoznavši bratova gjogata, začudi se, te raspita staricu, od kuda joj onaj gjogat. Ona mu ispripovijeda, kako je kod nje prije godinu dana bio taki i taki mladić i šta so je od njega dogodilo. Na pošljetku i snjim se isto dogodilo kao i sa starijim mu bratom, te i njegov vranac ostade sa gjogatom u bakinoj klanici. Po tom progje godina, a najmlagji brat čekaše stariju braću kod kuće, ne će li koji doći i djevojku dovesti. Kad vidje, da nema od čekanja nikakve koristi i on se spremi na put, da trazi biaću 139 i da se oženi. On se dobro spremi s novcima, zatvori kuću i pojase dorata, pa hajd’ — majčiu siče — po đunjaluku. On bijaše najmlagji, ali najučeniji i naj­ pametniji. Dragoviću si dragi, što se ono kaže „kud sva braća, tamo i mali Mujo," tako i najmlagji brat, po­ slije dugog putovanja izbije onoj istoj baki, gdje su mu i starija braća konačili. Pozna konje i sazna od bake šta je bilo od braće. Mislio je u sebi: „ma otići ću i ja zaprositi djevojku, pa alabahtuna, kud su oni platili glavom i ja ću ili njih izbaviti ili ću i ja po­ stati kamen kao i oni, pa kud ispali." Ranim jutrom digne se, klanja sabab te pod abdestom ode pod peudžer djevojci. Hele kako mu drago i njemu zada pitanje : „za što je Temin padišab svoga Gjula gazap učinio." I njemu dade četrdeset dana muhleta. Na to mladić odmah pogje u svijet, te drugi dan zateče ga sabah na nekom polju, a on odmah sigje s konja te zahode kopijo u zemlju i za njega sveže svog debelog doru. Uzme abdest te počne klanjati i uprav dok je on klanjao naigje tuda nekakav čovjek u Lelenim haljinama. To bijaše dobri. Dobri pričeka dok je on sklanjao, te upita ko je, i kuda ide. Mladić mu sve potanko razloži o svojem putovanju i o teškom pitanja, koje mu je djevojka zadala. Onda mu dobri reče, neka mu stane na nogu i neka zažmiri, pa će ga on odnijeti k Temin padišahu, te kad mu on reče, da progleda da će već biti ondja gdje treba. Mladić ga posluša, a ostavi konja na polju nek pase Za ne­ koliko časova bijahu oba i mladić i dobri pod padišahovim dvorom. Kad su prispjeli, reče dobri mladiću, da progleda i spusti ga na zemlju. Kad mladić progledi, ali taj bijaše vrijeme od večere. Tuj bila u istinu noć u ono doba, kao što je u isto vrijeme na onom polju početak dana. Oni su taiuo tako brzo došli za koliko bi mogao nabrojati sto. Onda počne dobri mladića svj etovati, kako će so vladati kad unigje u šabov dvor: „Kad unigješ padišahu, on će to lijepo dočokati, daće ti kahvu i pozvaće te na večeru. Ti sjedi i s njim večeraj, ali nemoj jesti, dok ti ne reče tri put „bujrum," pa kad treći pu reče „bujrum," onda mu reci: „Ja ću jesti, ako ćeš mi kazati, za što si svoga Gjula gazap učinio? Onda će ti on odgovoriti, da hoće i ti za tim slobodno jedi i ne boj se ništa. Ako tako učiniš, dobro ćeš proći, a ako pogriješiš i kako drukčije uradiš, poginućeš. Mladić posluša dobroga i unigje u šabov dvor. Šah ga lijepo dočeka. Pošto su popili kahvu, metne se sofra i sjednu večerati. Temin uzme kašiku i reče mladiću: „Bujrum." Mladić šutio i nije počinjao. Onda drugi put reče šah: „Bujrum," a mladić je i dalje šatro. Kad je treći put šah viknuo: „Bujrum," mladić mu odgovori: „Ja ćn jesti, ako ćeš mi kazati, za što si svog Gjula gazap učiuio?" Padišah mu reče: „Blago �140 BEHAR tebi, kad si se tako ponašao, đeder sad jedi, pa ću ti poslije večere pričati." Mladić započne jesti, te pošto su večerali, stane mu Temin pripovijedati ovu priču: Prije nekoliko godina imao sam vrlo lijepu ženu, koja mi je bila draža od svega na svijetu, te od dra­ gosti nazvao sara je svojim „Gjulom “ Osim toga imao sam vjernog slugu i t.ri ata u podrumu. Moj at, kojeg sam sam jaliao, bio je bolji od ona oba, od kojih je jedan bio mog Gjula, a drugi slugin. Makar da se moj at najbolje branio i timario, opet bijaše slab i mršav, preko svega toga bio je izjutra znojan i umoran. Tome sam se vrlo čudio, t.e jednoć upitam slugu, za što je moj konj tako slab i skoro svako jutro znojan. Sluga mi odmah ne htjede kazati, dok mu ne zapri-* jetih da ću ga pogubiti, ako mi ne kaže šta je. Onda mi on počne kazivati: Tvoj Gjul padišahu, kad pogješ ti spavati, ispeče i tebi i sebi kahvu, te u tvoju kahvu metne maka, pa ti odmah zaspiš kao dijete i ne probudiš se do sutra. Kad ti zaspiš, ona se nagizda što može biti bolje, te sigje dolje u podrum, a dotle meni valja i sveg i tvog konja spremit, te uzjašemo i idemo tamo negdje izvan grada. Ja neznam kuda, nego ona preda mnom, a ja za njom, dok đogjemo do nekakve knće, u koju ona ugje, a ja ostanem čekajući dok se ona ne vrati. Nego znaš padišahu, šta ćeš ti učiniti: ti nemoj popiti kahve, već je sali sebi u njedra, a ona će se onda spremati a ti gledaj, kad ona pogje uješče te za nožni prst, da vidi: spavaš li, a ti se stisni i šuti, pa čim ona izide na vrata, ti skoči, opaši sablju i sigji u podrum, a ja ću dotle i tebi spremiti jednog konja, pa ti uzjaši i hajde uzastopce za nama, pa ćeš vidjeti, za što ti se konj znoji." Kad mi je to sluga kazao, čudom sam se čudio, te odma iste noći to učinim. Ona donese kahvu meni i sebi, te ja nju prevarim i prolijem svoju kahvu i legnem bajagi da spavam. Kad se Gjul nagizda, bila je ko vila, ugrize me za veliki nožni prst tako, da sam htio vrisnuti, ali ipak nekako pretrpiin i čim je ona na vrata izašla, ustanem i opašem sablju pa za njom. Sigjem polahko u podrum nzjašem slugina konja, pa sve uzastopce za njima, da me nijesu opazili. Putovali smo oko dva sahata, dok dogjosmo do jedne kuće. Ona unigje unutra na gornji kat, u kojem je gorila svijeća, a u donjem nije bilo nikoga. Onda ja pogjem gore, te provirim kraj žara u sobu, gdje je ona unišla, kad li imam šta i vidjeti. U toj sobi sjedi dvanaest arapa i uza svakog po jedna cura sjedi, samo dvanaesti sjedi za vratima sam. Toim je bio starješina, pa pošto nije imao djevojke, iz­ gubio je čast, te su ga otjerali za vrata. Kad moja žena unigje unutra, sjede kod onoga za vratima, a on ni pet ni šest već joj odvali šamar govoreći: „Što si tako zakasnila, šta si do sad radila, pa da ovdje za vratima sjedim." Kad sam to vidio, bijaše mi vrlo teško i nijesam mogao predurati, da ne trgnem sablja i ugjern megju njih u sobu. Oni bijahu bez orajKako sara utrkao u sobu odrubim onom za vratio^ glavu, te onda zagjem redom, gdje sam kojeg pogođi9 Tako ih sve pogubim, a cure su sve pobjegle. Kad prebrojim trupove, bilo ih je dvanest, a glava je danest. Glavu onog iza vrata ujagmila je moja žena i odnijela sobom. Za tim izagjem otale i odem kući Kad sam taraam bio na kućnim basamacima, sretne me žena i stane me pitati: „Gdje si ti bio u ova doba što si zakasnio ?" Onda trgne iza legja nekakvu šipku udari me njom govoreći: „Do sad bio moj čovjek a od sad magarac." Kad se ja zagledah, kad li ja pravi magarac. Počnem govoriti, ali ričem. Ona me istjera a ja onda pogjem hodati po sokacima i merajama. Djeca su me gonjala, jahala, podbacivala mi konjskih muha i što sve nijesu radila od mene jadnika. Jednog jutra pasao sam na jednoj meraji, kad eto ti ide nekakva žena sa djevojkom. Kad su bili pokraj mene, reče ona djevojka: „Vidiš majko onog hajvana, šta bi rekla, ko je. ono?" „Magarac, eto ko je!" odgovori joj mati. „Ne majko, ono je Temin pađišah, pa je ono njegova žena od njeg uradila. Već kad bi on obreko da će mene uzeti za ženu, ja bih ga izliječila." Kao o<tm to Ćuo pristanem za njima, pa bih htio da progovorim, ali ričem. Mati one djevojke nagovarala ju je da me izliječi, a ona ne će. I ta je djevojka bila megju onim arapima. Ja joj se stanetu umiljavati i ići za njom sve do njezine kuće, te unigjem i u avliju. Za tim se cura okrene i upite me tri p u t: hoću li je uzeti; a ja svaki put mahnem glavom i zagrebem nogama, biva da hoću. Ona nabere nekakvih trava pa ih svari, te mene polije onom vodom još reče neke čarolije, pa veli: „Do sad bio magarac, a od sad Temin pađišah." Onda meni svanu, ja opet postađoh čovjek. Ona mi dade jednu šipku i reče mi, da idem pa da ja gledam da prije udarim svoju ženu njom i da rečem: nek se pretvori u što bilo, u kojeg bilo hajvana. Ako ja ne bih nju prije udario svojom šipkom, nego ona mene, reče mi, da se ne ću moći više nikad izliječiti. Ja je poslušam, te odem kući, kad sam bio tamam uz basamake, ona bijaše opet izišla sa šipkom i počela govoriti ono isto što i prije, a ja se davranisali te odmah udarim nju šipkom i progovorim: dosad bila moj Gjul, a od sada crna čavka. Kad sam pošao u sobu, ona uleti prije mene, te krilima ogrli nad ogledalom onog arapa glavu, koja je visila u zlatnoj čevrmi. Za tim sam ostavio onu glavu u podrum", reče šah mladiću i povede ga dolje. Kad je mladić svojim očima vidio čavku i glavu, sad je vidio da će moći potpuno odgovoriti na teško pitanje. Onda mu opet šah reće: „Dragi mladiću: ti si dobar i čestit, za to ti je i Bog dao, te si se učuvao od smrti. I ona što je tebe poslala i ona je bila u onom kolu sa onih dvana­ est arapa. Nego kad odeš k njoj, reci joj, ako će se proći onog posla što ga je do sad radila i doći ! 1 < i ] I i I ] I ■ | I I | i i I ] ^ I j t I �BEHAR n t6be, onda joj obećaj, da ćeš je uzeti. Još nek one sve poživi što su okamenjeni, pa onda je uzmi. Mladić se oprosti sa šahom i izigje iz kuće, te nagje svog druga gdje ga čeka. Za tim se vrate oba na pri­ jašnji način na ono polje gdje je dorat ostao. To je sve svršeno za nekoliko časaka. Mladić se rastane sa dobrim i ode uprav djevojci. S njom se naredi onako, 141 kako mu je šah rekao, te ona dogje t&be i poživi sve pa i njegoAru braću. Ona se spremi, a njemu nije tre­ balo kupiti svatova, nego oni poživljeni bili su mu sva­ tovi. Braća se izgrle i oni se na putu kući idući ožene, te provedu svadbu u najboljem veselju sva trojica Zabilježio: E. M. LI STA K Književnost. napisao Ivanov. Primili smo na prikaz knjižicu pod gornjim naslovom, koju ne bismo ni mi znali drugo„Papirnati križari". Naš članak pod ovim naslo­ vačije nazvati, nego što ju je vrlo zgodno sam pisac vom u B. broju „Behara", kojim smo ustali na obranu nazvao: „legenda iz bosanskog života", jer je u njoj Islama, a protiv nedostojnih napadaja lista »Kara- sve legendarno: i tehnika i sadržina i obrada, a naj­ dzića«, naišao je na sveopće odobravanje. Mnogi nam viša je legenda u tom, da je to iz bosanskog (1) ži­ prijatelji usmeno i pismeno izraziše svoje zadovoljstvo vota, jer osim toga dodatka „iz bosanskog života" u i priznanje za našu uspjelu obranu, a i domaće no­ cijeloj legendi nema ništa bosanskog — ni historijskog vinstvo bez razlike smjera odobrilo je naše stanovište ni sadanjeg. U pravom smislu legenda 1 Vamik. a osudilo „Karadžića** radi njegova ogavnog i nedo­ stojnog članka: „Za što Turci ne jedu svinjsko meso**. Tako je „Bošnjak** donio na uvodnom mjestu lijep Kulturne bilješke. članak, u kojem odobrava naše pišanje, a najoštrije — kako i treba — osugjuje „Karadžića**; — mostarski MisirsH muftija u bečkoj dvorskoj biblioteci. Mije *Osvit* našu obranu prenio u cijelost*, a poslije sirski muftija Muhamed Abđullah, koji je pred neko­ napisao odrješit i oštar člančić protiv nekog Lepušića, liko dana boravio u Boču, posjetio je tom prilikom i koji je htio da se obrani radi neke pjesmetine, što je dvorsku biblioteku. Taj veliki dostojanstvenik, koji kao izišla u „Vijencu** pod naslovom „Gjulsa** i koju smo mufijau Kahirifungira kao najveći sudac u duhovnim, na­ mi takogjer osudili. Sad napokon evo i raost? ka ročito đuhovno-pravnim pitanjima i koji je ujedno i *Zora* u svesci za juni donosi malu noticu o nKa- profesor u Azhar-džamiji, tom misirskom universitetu, radžiću**, te ga prikorava radi članka: „Za što Turci primljen je vrlo lijepo pri tom svom posjetu, gdje ga je ne jedu svinjsko meso**, kojim da je teško uvrijedio dočekao direktor biblioteke dvorski savjetnik KaraMuslimane. Drago nam je ovo zabilježiti, da se je baček. Vidilo se na njemu da je vrlo veseo, što je nažao bar samo jedan srpski list, koji makar i blago mogao tom prilikom arapski razgovarati, a uz to i prikorava nedostojni postupak „Karadžića**. stručno-tehnička razjašnjenja u svom materinjem je­ Prilog za istraživanje motiva naših narodnih pje­ ziku čuti. Osobitu je pozornost svratio visoki gost na sama; napisao M. Cherubin-Šegvić, tisak Dioničke ti­ persijke miniature u izložbi, gdje se je dugo zadržao skare u Zagrebu. Poznati pisac i kritičar Ch. Šegvić, i mnogo koješta sebi zabilježio. Njemu je bila sasvim (Pier Lučki) napisao je raspravicu pod gornjim nat­ tugja i nepoznata tehnika na mnogim izloženim per­ pisom, u kojoj istražuje motive naših narodnih pje­ zijskim krasopisima, koja svraća na se pozornost time, sama usporegjujući ih sa narodnim pjesmama drugih što su slova (harfovi) izrezana iz papira, pa prilije­ naroda, osobito sa grčkim. Šegvić u svojoj raspravici pljena, mjesto da su kao obično naslikana ili napisana. kuša opravdati thesu profesora Maretića, da su naime Najviše su ga zadivili slikani rukopisi Haririje i dru­ iz priča, koje su prije kolale u narodu, nastale mnogo gih djela, koja su posvećivana i poklanjana pojedinim kasnije naše narodne pjesme, te nastoji dokazati uspo- sultanima. Pošto, je u Misiru rašireno vjerovanje, da regjivanjem naših narodnih sa grčkim narodnim pje­ u bečkoj dvorskoj biblioteci ima vlastoručno pismo smama, da je većina motiva naših narodnih pjesama Alehissolamovo na nekog grčkog valiju, to je zaželio zajednička i ostalim indo-evropejskim narodima i da muftija, da taj list vidi, ali je dobio odgovor, da je se ne može govoriti o kakvu prelazu i prenašanju iz to mišljenje krivo; u turskoj hazni nalazi se pismo, jednoga naroda u drugi, i da sva originalnost naše za koje se dugo vremena mislilo, da potiče od Alejpjesme sastoji u lijepoj formi, kojom su zaodjenuti hisselama, ali je i to bez sumnje krivo. Naprotiv je ti motivi. — Misao, koju je istaknuo vrijedni pisac imao dvorski savjetnik Karabaček, da iz kolekcije panije, Što no se veli, na jabanu, ali bi trebalo zasukati pyrusa nadvojvode Kamera pokaže muftiji najstarije rukave, pa to jasno i temeljito opravdati i dokazati. dokumente islamske kao ratne naloge nekojih asliaba, Takova stvar ne da se na lahku i brzu ruku dokazati arapskih vojskovogja, koji su zauzeli^Misir, megju raspravicom od 20. stranica. Tu se hoće i više poma­ njima takogjer i jedno pismo, na koje«? je bio munur gala i vrela (kojih pisac, kako sam veli, nije imao pri Amr ibnul-Asa, hazreti Omerova vrho^hog zapovjed­ ruci), a ho£e se i truda, spretnosti i spreme, a ova je nika, od kojeg se muftija nije mogao lahko, da rasrasprivica i uza svu spremu i sposobnost pisca — stavi. U odjelu za rukopise proučavao je naučeni misirski dostojanstvenik dulje vremena arapsku raspravu pisai/a olahko i na brzu ruku. Knjeginja Jelena, bosanska legenda u četiri čina; od Asmeije o imenima životinja u najstarijem bečkom �BEHAR 142 rukopisu, koji potiče iz desetog stoljeća. Pošto je vi­ soki gost dosta toga razgledao, oprostio se sa direk­ torom vrlo usrdno i ostavio biblioteku, zahvalivši se direktoru za uslugu i razjašnjenja. —h— Pogled, po svijetu. U najnovije vrijeme francesko-turski sukob svraća na se pažnju a tim za'čudo kao da zavlada mir u Albaniji.-Po tom se jasno vidi, kad političari nemaju gdje god pravog prijepera oko kog bi se zabavili, onda buknu bune u Albaniji. Društvo koje gradi Kee-ove u Carigradu, francusko je, pa se pobudila sumja u turske vlade nii to društvo da ono stoji u svćzi sa Mladoturcima, tobože pomaže1 im bježanje iz domo­ vine i t. d. Turska je vlada počela tom društvu pra­ viti smetnje, a najposlije uskratila mu i*koncesiju. Da­ kako da je taj korak turske vlade bio osjetljiv za društvo', te se je sad u prijepor upleo i francuski po­ slanik u Carigradu Constans. Da se prijepor kako god riješi, turska se osjetila pod pritiskom, te novine re­ koše,’ da je obećala otkupiti cijelo društvo, a kasnije da je povukla svoje obećanje; ali pošto turske novine o tom šute, ne može se znati za sigurno, da li je baš ta kravica na njihovoj strani, kako evropske novine pišu/U sljed toga se taj prijepor tako zaoštrio, da je francuski poslanik ostavio Carigrad, ali čini se, da franceski m in istar vanj. posala Delcase nije sporazuman s ko­ racima poslanika Constansa, te će valjda morati osobno povući konsekvencije svoje naglosti. S v a š t i c e . Štednja. Zar nijesu naši stari rekli: na jednoj pari po četerest uzlova veži. Tim su riječima htjeli da kažu veliku vrijednost te važne grane domaćeg gospodarstva i to još u ona stara vremena, kad su potrebe mnogo manje bile. I zaista nikad ni koliko riječi nije mnogo, Sto se o Štednji rekne. Glasoviti en­ gleski spisatelj Ch. Dickens formulira štednju ukratko ovako: Godišnji dohodak 1000 kruna, godišnji izdatak 999 kruna 99 helera; pošljedica toga: napredak. A godišnji dohodak 1000 K., god. izdatak 1000 K. I h., pošljedica: nazadak. Ako od najmanje zarade svoje uvijek mećeš nešto na stranu, za neko si vrijeme zgodan čovjek; naprotiv da imaš ne znam koliku zaradu godišnju, ako ti to ne može, da đoteče, siromah si, pa da si najveći ve­ likaš. Često se čuje: nta za krajcar ni zgodan ni si­ romah ;B ali nije tako ! Kako je teško i krajcar zaslu­ žiti !u A mnogi je već iskusio, kako gdje kad baš zbog onog krajcarića ostane posao nesvršen. Recimo žuriš se nekud, da vlakom otputuješ, zove te važan posao. Kad na stanicu, . da uzmeš kartu, maujka ti krajcar. Ako ga nemaš, ne ćeš dobit karte, no ćeš ot-ić, osta posao nesvršen, a ti se vraćaš kući nezadovoljan. Ta davno je u nas rečeno: para groš namiruje. Često se opravdana štednja naziva. Škrtosti, ali treba da znamo, da ui škrtcu ni štediši nikad ne će ptić obraz za maijju ii veću, svotu, dok oni koji se razmeću novcem i, trošo više nego im podnosi, samo da &e, pokaži^ kad bilo osramote se, jer im dug nadmetHP prihod.*Za to budi vazda ono što i jesi t. j, tro$j pnolikp, koliko ti podnosi, a ne više kao da se za drugog izdaješ. Nikad no kupuj ono što ti ne treba i bez čega Vlasnik: Adeui aga Mešić. moreš biti, jer nko kupuje, što mu ne treba, prodavače i ono što mu trebaM. To je narodna poslovica, a po. znato je, da su poslovice uopće nekakva pravila, koja su postala gorkim iskustvom naroda. Dakle nije to u đžabu rečeno. Čovjek se prevari, nosi gotovih para u džepu, opazi nešto na čaršiji i odmah mu se i potreba stvori za tu stvar, Jli: učini mu se suviše jeftino, po. lakomi se, pa kupi. Za to ne prenagli se, ne kupuj i ako si baš odlučio kupiti, a ti stvar dobro razmotri’ Ako ikako možeš, odgodi kupnju do drugog dana, jer more biti da drugi dan ne ćeš osjetit one potrebe, da je kupiš. Dosta ti se puta svidi neka stvar samo za to, jer je ti nemaš. A kad je kupiš, onda s njom u kraj, ti novac izdao, a ona sad truhne. Za to ograniči svoje potrebe, stegni ih na najuže nauči se pregarat. Pregarat je doduše teško, ali po malo se vježbaj i u tom, pa kasnije če biti lakše. Čuvaj se dugova! A Šta sti u istinu dugovi? Uzeo si nešto, nadajući se, da ćeš zaraditi, pa to platiti, a ne znaš ni hoćeš li živiti do to doba. Dakle uzimaš ua račun onog vremena, komu ni gospodar uijesi. Dug rasku.ćava kućo, razara život, ubija sreću, prati te kroz čitav 'vijek, pa te ne pušta iz svojih pandža, kad si jednom pao u njih, oduzimaju ti svaki slatki čaj radosti, a uvećavaju tugu i brigu. Bilježi tačno sve svoje dohotke i izdatke, kod brojeva nema hatura, brojevi će ti vazda kazati kako stojiš. Pokazaće ti: za što si izdao previše novaca, a za što premalo, gdje si prekoračio, a gdje uštedio, Ako ti što preostane za budući mjesec ili godinu, onda je jasno da dobro stojiš; valja li ti makar mali dug platiti u budućnosti, onda je zlo. Uloži malu svoticu u trgovinu, blago ili kupi samo kokoš, izdatak ćeš taj za kratko vrijeme i zaboraviti, al taj mali kapital ne će zaboravit tebe, jer će se brzo umnožiti i po vre­ menu sve veći bivati. Narodne zagonetke. S abrao: Halid Šaran-Trebiujac GuSter gaćer n a v rh kuće plete gaće. Ž uta tu n a pre!etila preko D uvna, gvozdena kljuna, a drv en a repa. N asred mora bulbulovo jnje. Crno, maleno svu nuć c ara varalo. D vije se dede kroz plot tegle. Biće, bude, a vode ne pije. Sve sijeno izgori, a pojata osude. Osam b raće jednu opuiu kroje. U. U n aieg gale oko n a v rh rep-t. 10. P reko m ora kupina. 1. 2 3. 4. 6. 6 7 8. Odgonetke. Odgonetka zagonetke od Šeinsuddiua iz 7. broja „B ehara": U vac, iver, alem, kreć, P ren j brat, srna. deva, voda, nila, B um a, abar, vrat. lam a, kila, B u si: U veler se dan hvali. Odgonetnuti: Fehim U. Baldau&ević, ud. trg . Škole i ASik u m e r, oba u Sarajevu. Odgonetka radunske zagonetke od 3 Cice iz 7. broja „Beba: a 1 14 M 4 2 | 9 | 4 | 3 1 | 8 | 2 | 3 7 | 1 | 6 ] 6 7 14 14 j 1 111 1 6 0 | 2 4 |6 1 | 6 2 i 1 4 I. ‘ 5 j 6 Odgonetnuti: Šem sudm , F eh im H BaSdnuAević nueffik trg. Škole > A iik O m er, sv a tri u S m sjev u , A bdurezak Hifzi B jelavac, avrSeni ndenik rnždije n M ostaru. Odgovorni urednik; Edhem Mulabdić. Štamparija Riste J. Savića, Sarajevo. �BEHAR n 143 Na r odne pošalice. Sabrao A ta Nerćes. no mi ti neki svekar došo s rada u večer kući, pa sic da se odmori: izvadio ćibuk, napunio, pa hoće da iskreše. Ko bilo mrak a svekar bogme i obncio suviše, pa nije vidio iskresati. Zov ne nevu, mu posvijetli. Dogje nova s lučom pa posvii, a on ti počiue: kreši, kreši, al nikako trud '! da uhvati. — Ama babo, kako bi bilo da s luča pr ipališ — reći će mu neva. — lla, bal te odnio — viknu on veseo, — što mi prije ne kaza, već pošto se namučili krešući. Neka punica imala vrlo lijepa zeta, pa ga odveć volila. Eto svakim danom davala mu svo ponajbolja jela, da jcdo. Bogme dan po dan, pa joj so i dosadilo, a zet naučio pa joj dolazio. Kaže ona čoeku, da ga kako skijv^ s vrata, a čoek joj rekne, da mu iznese ćevapa dobro, paprikom nabiberena, i veli još, k tome ljuta luka. Tako j učine. Kad je zet jeo, sve mu, daje kabil, varnice s očiju sipale, a stidio se reći da ne može. Luk ga ujeo opet za oči. pa suzio. — Ama šta ti je zete, što plačoš? pit ga punica. — Ah, na um pala mi- moja rahmetli naaa, sto mi je puta kazala, ne budi pohlepan. — Poslije Je regje punicu pohodio. Ono opet pohodio neki zet punicu, pa kad se je već svijet skupio da ga vide, reći će mu punica. — Pa gledaj dobro, zeto, kako ćeš pred ljudima Što krupno izgovoriti, neka vide kakva imam zeta. Helc, već kad su se skupili svak po nešto reko, a zet se mislio šta će najkrupnije. Svako iščekivao, šta ćo zet reći. Pošto siromah nije mogo ništa krupnije naći, vikne koliko ga je grlo nosilo iz budžaka: „badanj!" Svako živ ogrizno u suzama od smijeha, a punica da pukne od stida. * Ono ini ti neki seljani čuvši od hodže, da imaju ćitabi, pogju u Sarajevo da kupe. Došli u Sarajevo, pa nabasaju nekom bardakćiji na dućan. — Šta ćete? veli im bardakčija. — Ama čuli smo, dušo si mi slatka, da imaš ćitaba, pa da kupimo. Bardakčija se desio poalčak, pa im negdje na­ hvata sršljenova, napuni jedan bardak njima i rekne. — Evo ljudi, ponesite ove ćitabe kućama, svi se u jednu odaju zatvorite, a dobro naložite ama nikom ne dajte ni izaći ni unići, pa sve pucalo — Oni plate i nagna kući. Došli doma, pa se u muhtarevoj jednoj sobi zatvorili, i sve onako učinili kako im je trgovac nasihat učinio, suviše jedan izvana čuvo vrata, da ko ne unigje unutra. Otvore oni bardak, a sršljeni ih počnu peckati, oni onog oni onog, digla se graja. Oni na vratima ne đšl izaći. Nekako jedva razlupaju vrata i izagju, pa vele: „Vala i ako se namučismo, beli se i naučismo." Male priče i dosjetke. Sabrao i preveo Vamik. Pjesnikova nagrada. Pripovijeda se čudna priča o nekom balifi, koji je pjesnicima poricao svako pravo na nagradu za nji­ hove ode (pjesme pohvalnice). Ovaj halifa, čije ime nije ubilježeno, imao je tako jaka memorija *(kuvei hafizu), da bi upamtio svaku pjesmu, koju bi čuo samo jedan put, te bi je znao iz riječi u riječ opetovati. Osim toga imao je jednog roba, koji kad bi čuo pjesmu dva puta, znao bi je na iznst, i robinju, koja kad bi je čula tri puta, mogla ju je posve pravo i doslovno opetovati. I tako, kad bi došao koji siromašni pjesnik, da ispjeva pjesmu u pohvalu halifi i da dobije nagradu, halifa bi mu rekao, da će ga nagraditi su onoliko zlata, koliko je pjesma teška sa onim na čem je na­ pisana, samo ako je pjesma nova i originalna (nje­ gova). Naravna stvar, da bi pjesnik, svjestan, da je pjesma njegova, počeo pjesmu čitati, a kad bi do­ vršio, halifa bi uskliknuo: — To nije ništa novo, to je stara pjesma, ja je znam na pameti — i tada bi je glasno opetovao. — �144 BEHAR Ama ne to — nastavio bi halifa — nego tu pjesmu zna i moj rob! — koji bi tada stupio iza zastora i pjesmu ponovio, a za njim na halifin mig i robinja, koja je takogjer slušala iza zastora. I tako bi se svaki pjesnik povratio bez nagrade, ne mogavši protumačiti, kako je to moguće, da je on smislio i spjevao od riječi do riječi pjesmu, koja je već postojala, a za koju on nikad čuo nije. S a n . Neki trgovac, koji je stanovao u El-Kahiri u mahali El-Hamafi sanjao je jedne noći čudan san Njemu se pričinilo, kako iz njegove kuće iznesoše jedanaest mrtvaca koji su od kuge poginuli. Probudivši Se obuzeo ga je još veći strah, kad je izbrojio, da upravo u njegovoj kući ima deset drugih osoba i on jeda­ naesti ! U jutru čim se rasvane, sazove sve svoje uku­ Za ovo čuo i glasoviti pjesnik Asmai i dosjetio ćane i reče im,: se carevoj ujdurmi, smisli lukavo, kako će ga nad­ — Niko ne zna u gajib (u budućnost) osim Bog, mudriti, a ujedno mu se i osvetiti za sve prevarene ali ja sam noćas sanjao čudan san, pa vas opominjem pjesnike. Radi toga sastavi on odu u najtežem stilu, u da budete gotovi i pripremni za smrt, i tad im pripo­ kojoj su bile upletene najmučnije i najregje arapske vjedi, što mu se snilo. riječi. Kad je odu sastavio i napisao, preobuče se i I doisto sutra dan mu umre najstariji sin (a to lice zamota poput pustinjaka, da ga halifa ne prepozna je bilo godine 1835., kada je u Egiptu vladala kuga), i tako se uputi u carski dvor. iza n jega doskoro žena mu, i tako za kratko vrijeme — Odakle si, šta li želiš, brate arabine? — pi­ sve deset ukućana, a sam on ostane na životu. tao ga halifa. Sad više nije ni najmanje sumnjao u svoj san, — Neka Bog uzdrži na pravome putu cara te je samo čekao na zadnji čas, kad će i on da ostavi vjernih! Ja sam siromašni pjesnik iz porodice Kaudi, ovaj svijet. sastavio sam jednu pjesmu u pohvalu našem halifi, Kada su ukopali i zadnjeg člana njegove poro­ koju želim čitati, — lukavo se previjao Asmai. dice, uvrati se nekom prijatelju na dućan, da mu — A jeste li, brate arabine, čuli naše uvjete? ispnpovjedi taj čudni i grozni san, veleći, da je sada — Ne care vjernih, a kakvi su to uvjeti? -.a njemu reda. Prijatelji su ga odvraćali od toga, — Ako pjesma nije tvoja, ne ćeš dobiti nikakve ali se oa nije dao razuvjeriti. nagrade; a ako li bude tvoja, dobićeš onoliko zlata, — Možda ću ja još večeras umrijeti, te vas pri­ koliko pjesma teži sa onim, na čem je napisana. jateljski i radi božijeg rizaluka molim, đogjite sutra, da me opremite i na grob ponesete, — molio je on — Šta? Da bi se ja usudio prisvajati tugje i svoje prijatelje. — Ja sam već — nastavi siromašni lagati pred jednim vladarom? Bože me sačuvaj! Ja trgovac — kupio ćefin i sve, što treba za pogreb, a pristajem na uvjete, a vladar vjernih neka sudi! sve ćete to naći u mome dolafu u spavaćoj sobi. — Budu li sobna vrata zatvorena, a ja vam se ne ozovem, Za timf glasno i polagano izgovori svoju pjesmu. Halifa je bio iznenagjen, blijedo i ukočeno gledao slobodno ih obijte, ja sam mrtav. I čim je sunce zašlo, on se lijepo za smrt pri­ u pjesnika, kao da se od nešta silno uplašio. Ama ni da bi jednu riječ upamtio. Pogleda na roba, a on ni premi : uzme abdest, klanja, dovu učini i legne u po­ makac, namiguje na robinju, a ona ni da probijeli. stelju sa čvrstim uvjerenjem, da mu je kucnuo Neprilika, ali treba riječ održati. zadnji čas. Kada se je posve smrklo i sobom potpuni mrak — Brate arabine, u istinu je tvoja pjesma, ni­ zavladao, njemu se pričinjalo, da u onim mutnim kad je prije čuo nijesam; pokaži dakle na čem je sjenama vidi strašnu sliku angjela smrti (Azraila al. pisana, da ti dam onoliko zlata, kako sam obećao! se l) Na jednom mu pred oči izašao cijeli njegov prošli — Pošalji, care vjernih, jednog svoga roba, naka život, rad i živovanje: i najmanja sitnica, koju je je donese! on već davno zaboravio, sad mu je jasno i bistro — Da donese, šta? Zar nijesi pjesmu ispisao na stajala pred očima kao javni tužitelj. Spopao ga strah, papiru? — halifa će u čudu. za sve se kajao i molio oproštenje. U tom smrtnom — Ne, gospodaru! kada mi je došlo nadahnuće, strahu, na jednoč opazi kako se nekakva sjena vuče da ispjevam odu u slavu našem halifi, nijesam imao od sobnih vrata prema postelji. Sav prestravljen u pola kod sebe papira, a ne imajući ništa drugo, urezao glasa izmuca: sam je na jednoj mramornoj ploči, što mi je ostala — Ko si? iza oca i eno je u dvorištu tvoga dvora. — Polahko, ja sam Azrail, angjeo smrti 1 — odgovori sjena svečano i jakim glasom. Halifa, držeći se obećanja, nagradi pjesnika, ali da ne bi i u buduće nasio sličnoj lukavštini, odsele Na te riječi siromašni trgovac krikne i pokrije je i on nagragjivao pjesnike po starom običaju arap­ se jorganom po glavi, kao da je htio od smrti po­ skih halifa. bjeći. Ušutio se pod jorganom, da gotovo ni disao �BEHAR n nije, strahujući svaki čas, kad će' mu neumoljivi angjeo potegnuti dušu. Prolazile dekike, prolazili i sahati, a da on ipak nije prestao misliti, da je kucnula zadnja dekika; mislio da angjeo ćeka, dok se on na smrt pripravi. Tako se i svanulo, a on još uvijek u strahu, ni da bi se maknuo. Kada su — prema njihovu obe­ ćanju — došle komšije i videći ga onako pokrivena i nepomična, počeše ga zvati. — Nijesem još mrtav, * odgovori on, da se jedva čulo, — ali je angjeo smrti već bio tu, sigurno će sada doći, pričekajte i ukopajte m e! — Ma božiji čovječe — rekoše mu komšije — za što si ostavio otvorena vrata od sobe i dvorišta? — Ja sam ih zaključao, ali ih je angjeo smrti otvorio 1 — Ali kakav je ono čovjek u dvorištu ? • — Ja ne znam ni za kakva čovjeka, ja sam u svojoj kući sAm; — biće to angjeo smrti, koji se i vama ukazao da ga vidite. — Ne, ono je hrsuz (kradljivac), koji ti je cijelu kuću orobio i sve zgotovio da odnese, ali ga upravo u tom času na sred dvorišta smrt zatekla. — Hvala Bogu! — uskliknu trgovac — to je onaj jedanaesti, kojega će mrtva iz moje krče izni­ jeti, ja sam bez dvojbe spašen. Tako je i bilo. Hrsuz čuo njegov razgovo* sa komšijama, te se požurio da mu te noći kuću obi, 145 ali — smrt mu pomela osnove. Trgovac veseo, da je ostać na životu, hrsuza lijepo opremi i kao jedana­ estog mrtvaca iz svoje kuće sa komšijama do mezara otprati. Opomena. Glasoviti arapski halifa Harun-el-Rešiđ pozove jednom zgodom na dvorsku zabavu pjesnika Ebu AtaHize. Kad je bilo najviše veselje i smijeh, hali£ia umoli pjesnika, da mu u stihovima opjeva njegovu slavu i dvorski sjaj. — Care vjernih! — poče pjesnik. — Živi i uži­ vaj dugo, mirno i veselo sve ugodnosti ovoga svijeta! — Dobro si rekao, samo dalje! — Neka budu ispunjene sve tvoje želje i osnove! — Dobro, samo dalje! — nestrpljivo će halifa. — Ali, care vjernih, kad ti kucne zadnji čas, kada oči stanu i u nebo zapru, a duša u grlo dogje, — oh! onda ćeš silni gospodaru, — uvidjeti, da je ovo sve ništa, da je svijet prolazan i da si živio u tami i opsjeni. . . Na ove riječi halifa proplaka kao malo dijete, a njegov vezir Džafer Bermeki stane prekoravati pje­ snika, za što ožalcšćuje halifu, u mjesto, da ga raz­ veseli. — Ne prekoravoj ga, — reče Harun, — nego mu budimo svi zahvalni. Mi živimo u zabludi, a to ne znamo, mi smo na krivom putu, a to ne opažamo; — on nas je iz toga izbavio! Hvala mU I NARODNE UMOTVORINE. Djevojka i Behar. Rodi gora na kite behara, Ravno polje drobnijem biserom, Tud prolaze kićeni svatovi. Svi svatovi droban biser beru, A djevojka u kite behara; Govore joj kićeni svatovi: „Oj bora ti kićena djevojko, Što ti bereš u kite behara, Što ne bereš drobnogabisera?" Odgovara kićena djevojka: „A bora mi, kićeni svatovi, U mom dvoru puno roda kažu, Divojka je tugjina bratila: „Oj tugjine, moj po Bogu brate, Provedi me priko Romanije Bez govora i bez razgovora!" To je momak za Boga primio, Uze curu za bijelu ruku, Pa je vodi uz goru zelenu. Kad su bili na srid Romanije, Posestrima pobratima pita: „Pobratime, Ćij’ su ono dvori?" „Posestrimo, tvoga pobratima." „Pobratime, kakvo je veselje?" „Posestrimo, ženi ti se pobrol" „Pobratime, čija je divojka?" „Posestrimo, vodim je za ruku!" „Pobifrtiine, ujeli te vuci!" Meni majka malo ruha slaže, Ako kome ne doteče dara, Dosta j ’ dara i kita behara." Zabilježio: E sađ S alihbegO T lć. Pobratimstvo.. „Posestrimo, tvoji bili zubi 1“ „Pobratime, višali te Turci!" „Posestrimo o tvom bilu vratu!" Druge moje, mušku ne virujte! Nikad s njime same ne putujte! Zabilježio: S . S. �BEHAR 146 U Rasla jela. Rasla jela jelika Na vrh brda velika, To ne bila jelika, Već djevojka velika. Igrala se s momčetom, Momče cura nadigra I stade joj na nogu I na čizmu crvenu. „Tamo s’ tamo, gjavole! Ne staj meni na nogu, Ni na čizmu crvenu, Jer je svijet protuhe, Svašta hoće misliti. Sutra ćemo u kolo, Ne fataj se do mene Već do druge kod mene. Biser mi se prosuo, Pomoz’ der mi kupiti I u kitu k ititi!“ Salem. Vita jela. Ja usadih vitu jelu, Na kamenu, na studenu, Haberi mi dođijahu: Da je jela usahnula, Pa ja odoh, da j ’ obigjem. Kad ja dogjoh vitoj jeli, Al’ to jela mah uzela: Iz žila joj voda teče, Iz debla joj čele lete, A iz grana biser kaplje. Iz zbirke: Fehlma H. BaAčauševića. Tuga za dragim. Voda huči, gora pupči, trava zeleni, Gora će se s listom sastat, a ja nejmam s kim, Moj je dragi na daleku, u tugioj zemlji. Ja mu pišem sitno pismo, „dojdi dragane 1“ A on meni odgovara tužno žalosno: „Ne mogu ti draga doći za devet godini" Progje devet i deseta nasta godina I deseto polovina, nejma dragana! A ja idem u gjul-bašču od većeg jada, D b LŠči mi bunar voda, 'ja je ne pijem, Kraj bunara ruža cvate, ja je ne berem, U ruži mi bulbul pjeva, ja ga ne slušam, Ja uranim svako jutro, pa ga otjeram: „Hajd’ otalen bulbul ptica, tu se ne pjeva!" Badže-Zade. Arzikamberov zaDat. — Pribilježio: Halid Šaran-Trebinjac. — jednom velikom gradu u kome je i car stolovao, življaše jedan vrlo siromah čo­ vjek i žena mu, a imali jedinca sina. Oui nijesu ništa imali od svoga imetka, osim I kuće u kojoj su živili i jednu njivu, na kojoj su radili. Više puta bi prošla i godina, a da na toj njivi ne bi ništa posijali, jer sirote ne bi imali ni sjemena. Njihov sin bio vrlo opake ćudi, al dosta oštrouman dječak, pa mu njihova siromaština zada­ vala dosta brige. On jednoga dana ode u čaršiju, te se dugo mislio, što će i kako ć e ; dok mu nešto pane na pamet. Brže bolje odleti kao soko kući, te reče materi: „Sutra, čim se svane, ako Bog da, majko, valja ti otići našem caru, pa ga zamoliti, neka ti po­ zajmi nekoliko dukata do jeseni, da uzmemo sjemena, pa da posijemo onu njivu." Kad mati ču, šta sin reče, odmah poče plakati, pa rekne svome sinu: „Moj sine, ja se caru ne ću ni maknuti, jer će mene car istjerati i zatvoriti u haps “ Ali sin je moljaše, da ode caru, pa pošto vidje, da se mati nećka, uzme štapinu i natjera je, da u jutro ide caru. Pošto se svane i ograne sunce, stara se opremi i ode caru. Došavši do carskih vrata, zau­ stavi je carski nobečija i ne dade joj ući unutra. Stara njega moljaše, da je pusti caru, jer ima puno posla, ali se carski nobečija ne da ni osoliti. Vidjevši ona, da nobečije nikako ne može umoliti, htjeđne si­ lom da caru unigje; ali carski je nobečija uzme, te baci niz basamake. Ona pošto pane, počne plakati i pomagati, da je i sam car tu viku čuo, te otvorio vrata i upita svoga nobečije: „Šta je to?" Kad no­ bečija kaza za staricu ženu, kako hoće silom da ugje caru, on odmah zapovjedi, da mu je upuste. Stara ugje u carsku sobu i kaže caru po što je došla. Pošto je car sasluša izvadi iz svog čekmedžeta deset du­ kata govoreći: „Čim dogje jesen, da mi te dukate vratiš natrag!" Stara se zahvali caru na toj ljubavi �n BEHAR j reče, da će mu ih vratit* čim prije mogoe. Ona odmah veselo izagje iz carske sobe, te ode svojoj kući i dade novce sinu svome i kaza mu što je car naredio. Primivši sin dukate, odmah ode, te nagje neko­ liko težaka; uzore njivu i svu je posije kukuruzom i tikvama. Pošto težaci to sve lijepo urade, plati im on i težaci odu. Svršivši onu njivu ode kući pjevajući, te reče svome ocu: „Moj babo, ja sam njivu posijao kukuruzima i tikvama, a sada je tvoja briga, da se o njoj brineš, da nam ko ne bi pokrao ono, što smo s velikom mukom uradili. Ja sam munasib našao, da ti uzmeš čador, pa da odneseš na njivu i da ondje gve dotlen ležiš i čuvaš njivu, dok ono ne donesemo n svoju kuću, što s .tO posijali, a ja ću ti svaki dan branu donositi." Otac mu pristane na to, te odmah uzme čador, donese ga na njivu, razapne i ostane čuvati njivu. Sin svaki dan ide i nosi svome ocu hranu i gleda jesu li nikli kukuruzi i tikve. Pošto progje nekoliko vremena, niknu kukuruzi i tikve kako najbolje mogu, te bogme i zametnu se i izrastu. Jedno jutro odnese mali svome ocu doručak, pa obilazeći oko njive pomisli u sebi, da ubore jednu tikvu, pa da je odnese kući, da im mati ispeče lijepu pitu. Što jo smislio, to i učinio, pa to odmah i ocu kaže. Otac ga odvraćao od tog, jer tikve bile još zelene, ali se on ne dadne odvratiti, pa u z d u nožić, odreže jednu tikvu i odnese je svojoj materi. Mati odmah uzme jednu kusturicu, te razreže onu tikvu, ali ima šta i vidjeti: mjesto špica u tikvi sve sami dukati! Majka se začudi, pa to odmah kaže svome sinu. Kad on to vidje, obraduje se, pa reče majci, da ostavi dukate i da nikom ne kazuje; a on ode sve trčući i pjevajući na njivu i kaže ocu, što je bilo u onoj tikvi. I otac mu se obeseli, a on da vidi ima li i u drugim tikvama dukata, uzme nožić, te ubere još tri četiri; kad ih razreže, a ono svaka puna dukata. Tada on ode u čaršiju nagje jednog težaka, koji je imao kola, te se pogode, da mu tikve potrga i dotjera kući. Odmah onaj težak upregne volove, te odu na njivu. Potrgaju sve tikve L težak lih otjera kući. Pošto pretjera sve tikve, on mu plati i on ode kući. Sutri dan i otac i sin uzmu dosta dukata, pa odu u Čaršiju i kupe svega što do sad nijesu imali, i tako napune kuću sa svim što im je trebalo. Sad on uzme deset dukata, te ih dade svojojj majci i rekne joj, da ih odnese caru i da mu lijepo zahvali, Što im je pozajmio. Sjutra, pošto se svane, njegova se mati opremi, ode caru, dade mu ono deset dukata i lijepo mu zahvali. Car primi novce od sta­ rice, metne ih u svoje Čekmedže, pa rekne starici, ako joj opet zatreba, nek slobodno đogje, on će joj opet dati. Ona mu opet zahvali, pa ode svojoj kući. Iza toga jedno jutro rekne sin svojoj majci : „Bogme mati, mi smo sad vrlo zgodni, sad bih se ja 147 htio Ženiti!" — „Pa da Bog da s hajrom!" rekne mu mati. „A odakle ćeš da te oženim?" — „Ja hoću, veli on, da ti odmah ideš caru i da mi isprosiš nje­ govu sultaniju I" Na to mu rekne mati: „Bog te ubio, ti mene sve na zlo nagovaraš, kako ću ja od cara prositi njegovu kćer za te, kad ti nije prilika; a znaš li bolan, da ja odem, da hi me car odma katel uči­ nio ! Što će ti careva kći, kad ti nije prilika, ti traži svoju priliku." Na to će sin : „Nema druge, ja druge ne ću, neg sultaniju, već odma hajde i prosi mi je." Mati ga moljaše da se kani ćorava posla, ali ne ko­ risti. Za to se ona spremi i ode caru na prosidbu. Kad dogje caru on je upita: „Što si došla sta­ rice?" Ona veli: „Čestiti padišahu, ne smijem ti ni kazati, rad šta sam došla, a ne smijem se opet kući vratiti, a da ti ne kažem." — „Ne boj se ništa!" — veli joj car, „slobodno mi kaži za Što si došla 1“ — Onda ona reče: „Moj me sin poslao k tebi, da ispro­ sim od tebe tvoju sultaniju za njega." A car joj odvrati: „Pa dobro, kaži ti svome sinu, da on sjutra s ocem dogje meni." Stara se vrati kući i kaže sinu, što mu je poručio car. Sjutra, pošto se svane, zovne sin oca, da idu caru. Oni se oba lijepo spreme, pa odu. Kad dogjoše u carske saraje i uljegoše u onu sobu, u kojoj car sjedi, upita ih car: „Što ste vas dvojica došli?" Otac je šutio, a sin mu je govorio. Onda ga car upita zna li on kakav zanat? Sin onda reče, da ne zna ni­ kakva zanata, a car mu onda veli: „Moj dragi, evo i ja sam car, pa i ja znam hasure plesti, a ti ni toliko ne znaš. Kad ne znaš nikakva zanata, ja ti bogme ne mogu dati svoje kćeri 1" Onda se sin malo promisli, pa veli: „Dobro, ja evo sad ođoh da naučim što bilo, pa mi bar kaži, kakav bi zanat ti najvolio, da ja na­ učim?" Car mu veli: „Hajde, pa nauči Arzikamberov zanat, pa ću ti onda dati svoju kćer. Sin i otac vrate se kući. Mali čim dogje kući^ reče svojoj materi, da im odmah skuha brašljeoicu, jer će odmah. krenuti na put da traže onaj zanat. Pošto se svane, spremi se otac i sin; naspu pune torbe dukata, halali se sin s materom, pa se rastanu. Otac i sin putovali čitavu godinu dana, dolazili u varoši, sela i palanke i svagdje pitali gdje se more naučiti Arzikamberov zanat, ali mu nitko ne umije da kaže. Nakon godine dana izbiju u jedno mjesto u drugoj carevini, te se svrate u jedan han. Handžija ih lijepo dočeka, ispeče im kahvu i pokaže im odaju gdje će spavati. Tu večer kada^ bijaše iza večere upita ih handžija odakle su i što traže. Oni kažu da su iz drugog vilajeta, pa traže Arzikamberov zanat, da ovaj dječak nauči. Handžija im veli, da ima baš u tom vilajetu taj majstor, koji uči „Arzikamberov" zanat i da nije daleko odatle do njeg; ali kaže im handžija: koje god otišao da nauči taj zanat nikad se �148 BEHAR više nije vratio natrag. Otac zamoli handžiju, da im sjutra pokaže gdje je taj majstor, pa makar što bilo. Pošto se svane, oni ustanu i odu handžiji a on ih doskora povede onome majstoru. Putujući jedno dva sata stignu pod jednu golemu planinu. Onda handžija rečo ocu: Eno vidiš onu ondje pećinu, kad dogješ u nju naći ćeš jednu veliku ploču na četiri ćoše, na toj ploči ima jedna gvozdena halka; ti sjedni na tu ploču, poteg 'i za onu halku odmah će doći majstor i pitaće te, što hoćeš, a ti reci, da si doveo ovo dijete na zanat. Na to se hanđžija vrati u svoj han, a oni odoše u onu pećinu. Kad tamo, nadjoše onu ploču baš kako je hanđžija kazivao, te otac sjedne na onu ploču i zađrma halkom. Ne bi malo, had se vrata u zemlji otvoriše, a ozđol niče čudnovat čovjek. Odmah upita oca, što hoće. On veli: „Je si li ti Arzikamber? Doveo sam ti ovo dijete, da ga naučiš svome zanatu." Onaj Čovjek reče: „Baš sam ja taj majstor; ali ja djecu primara samo na godinu na zanat, pa ako ne nauči za godinu, onda dogji pa vodi svoje dijete !" Otac veli na to. „Dobro evo ti dijete! Arzikamber uzme malog i polazeći u onu jamu, reče starcu: „Dobro pamti kad ti se svrši godina, dogji po svoje dijete!“ To reče pa zatvori onu jamu i ode dolje, a starac ode u han da čeka sina. ošto mali unigje u onu kujiju sa svojim maj­ storom, opazi na veliko svoje čudo, kako svud naokolo kanđilji gore, a đuvarovi se sjaj* kao da su od zlata. Idući tako kujijom, majstor na jedan put otvori vrata jedne sobe, a u njoj mali opazi sve same ljudske kosti. Tada mu majstor reče: „Vidiš to su sve kosti od djece, što su u mene bila na zanatu, pa nijesu mogli za godinu dana ništa naučiti i onda sam ih tu zatvorio, a ništa im nijesam dao jesti, ni piti, te su se eto vidiš raspali, a kosti same ostale, pa će i tebi biti tako, ako ništa ne naučiš." Tu sobu zatvori, a drugu mu otvori, u kojoj bijaše petero djece razapeto na zidu, te reče: „Evo vidiš i ovo sam pe­ tero djece skoro razapeo, pošto nijesu naučili mog zanata." Tu zatvori, a treću mu otvori, u kojoj ne bi­ jaše ništa i reče malome: „U toj ćeš sobi sjediti, a nemoj nikud izlaziti da nijesi jadan, a ja idem, pa ću poslije doći i učiću te.“ Zatvori vrata i ode nekud, a mali ostade sam u svojoj sobici. Kad je majstor dobro odmako, da mu se koraci nijesu čuli, onda mali po­ misli u sebi: pošto bijaše vrlo ogladnio, „kako bi bilo, da ja izagjem iz ovo sobe, pa da potražim po ovoj pećini, ne ću li što naći da pojedem, jer vidim, da mi nema danas ništa jesti." Otvori vrata polahko, upane u onaj hodnik, te gore, dolje po Rujiji ne će li što naći, ali nigdje ništa. Najposlije dogje do jed­ nih vrata, koja su bila sva od zlata, upre u ta vrata, a vrata se otvore i on upane u jednu sobu, koja bi­ jaše kao carska urcgjena. Sve što bijaše prostirke posugja, to bijaše sve od samog zlata. U jednom hu’ džaku bijaše stan vas od zlata, a na njemu sjedi cura kao sultani ja, pa zlatno platno tka. Cura bijaše veoma lijepa, a mali ugleda na njenoj ruci almas prste^ koji se sjaji kao sunce. Čim ona djevojka ugleda ovog malog reče mu„Žalosna ti majka, zar si i ti ovamo došao, da ludo pogineš!" Mali joj veli: „Evo i ja sam došao da naučim Arzikamberov zanat." Cura mu kaže, da je nju taj majstor zarobio od- sedam godina, a da joj sada ima već četrnaest. Mali joj reče: „Molim te, daj ti meni, da ja što pojedem, pa ćemo se onda razgo­ varati, jer sam ja veoma ogladnio. Djevojka mu do­ nese divljačine i hljeba,- a mali se pošteno najede. Pošto se najede, onda zapita djevojku: „Čija si ti i odaklen si?" Cura mu kaže iz kog je mjesta, a on onda veli: „Megjer smo mi iz jednog mjesta!" Sultanija nije mogla da vjeruje, ali joj on kaže, kako je prosio u cara njezinu biva sestru, pa kako ga je sam car naputio, da uči Arzikamberov zanat, a to je učinio samo za to, da on nju izbavi. Tada je sultanija vje­ rovala, da su oni iz jednog mjesta, pa ga onda poče svjetova*:: „Ti češ vrlo lahko naučiti ovaj zanat", — rekne sultanija, — „ali ćeš teško izbaviti glavu; nego se meni akuni, čim nančiš taj zanat, da ćeš i mene izbaviti iz ove kujije, pa ću ti ja kazati, kako ćeš se izbaviti." On joj v e li: „Ti mene naputi samo da ja naučim a ja ti se kunem, da ča te izbaviti samo ako budem živ." Onda ga ona poče svjetovati: „On če, veli ona, svaki dan tebi dolaziti i uvijek će sa sobom donijeti po deset štapova, pa će ih sve o te oblomiti, ali ti dobro trpi, pa se ne boj, i on će te svaki dan na taj način učiti, a kad ti bude pošljednji dan od godine, onda će on donijeti taj dan std štapova i svu stotinu će o te oblomiti, i ako to sto štapova izduraš, onda ćeš biti sretan čovjek na ovome dunjaluku. On će još do malo doći tebi, te će stati pred tobom i reći će ti, da radiš ono sto god on bude radio. Najprije će se on malko stresti, te će se pretvoriti u jedno jaje; on će probiti jajetu ljupinn, te će reći neke tri riječi, koje valja da i ti dobro upamtiš; a kad on reče one tri riječi, reći će tebi, da i ti ponoviš one tri riječi, pa da postaneš jaje. Ti to učini, reci te tri riječi i bićeš jaje kao i on. Pošto postaneš jaje, on će ti roči da budeš opet dijete; a samo reci one tri riječi i postaćeš dijete. Na ovaj će način tvoj majstor tebe učiti; on će ti se stvarati u svašto pred tobom, a najposlije će ti se pretvoriti u bravu i kl jnč, koja će se sama otvorati i zatvorati. Tebi će majstor reći, da se stvoriš u bravu i ključ, ti ponovi one tri riječi i bićeš brava; a poslije te brave, onda će se on u svašto pretvoriti, ali ti se nemoj više ni u što pretvarati da nijesi jadan, jer ako se samo još u jednu stvar stvoriš, objesiće te �n BEHAR kao i onu djecu; a čim ode,' moreš se ti sam vježbati, pa slučajno, ako bi se ti u što i pretvorio, a ne bi se umio povratiti, on će te povratiti kad dogje. To dobro, upamti, pretvori se najposlije pred njim u bravu, pa ti je više dosta, ni on više ne zna, što može sakriti, a da ti ne bi znao; — one riječi dobro pamti, što ti ih kaže majstor. Eto, dragi moj, sad ti je dosta, sve sam ti kazala kako ćeš se vladati, trpi, a sada moreš ići odmah u svoju sobu; jer je njemu vrijeme da dogje kući, a sutra moreš opet meni doći." Mali ode u svoju sobu, umalo da ga „Arzikam­ ber" nije zatekao kod sultanije. Arzikamber nosaše jednog zeca, što ga je ubio u lovu, te unigje u sobu, gdje bijaše sultanija i baci zeca na sred sobe. čim je uniŠao u sobu poče miri­ sati po sobi, te reče: „Ovdje je neko dolazio, kako mi se čini insan. Gdje je sultanijo, kaži ga!" Sulta­ nija reče: „Ne budali, moj junače; ko će meni doći, kad niko za m e'i ne zna. A zar ja nijesam insan?" Pošto baci lov ode „Arzikamber" malome, da ga uči svome zanatu ponesavši sa sobom deset drenovih štapova. Čim dogje'u sobu, metne one štapove u jedan budžak, pa se strese pred malim, postane jaje, pro­ bije ljupinu, te reče malome: „Evo ove riječi, što sam ja govorio, dobro upamii, reci ih, pa ćeš i ti postati jaje." Mali izgovorivši one tari riječi, odmah postane jaje. Majstor mu iza toga reče: „Što god ja budem radio, to i ti moraš raditi. Sad izgovori one tri riječi, pa postani dijete kao što si i prije bio 1“ Mt-li to reče i postane dijete. Arzikamber se stvara u svašta, a i mali isto to čini; te se majstor mu najposlije pretvori u bravu s ključem, koja se sama otvaraše i zatvoraše, te poče govoriti, da se i mali pretvori u bravu i ključ. Mali odmah izgovori one tri riječi i postane brava i ključ. Poslije toga reče majstor malome da postane dijete. On to učini. Pošto svrše reče majstor: „Danas nam je dosta, pa ćemo sutra učiti opet, a ja idem, da ti donesem što da jedeš. Majstor ode, Jcad ne potraga dugo evo ti majstora, gdje ruti iiosi jelo. Dćiiio mu hljeba :i ribe; dade mu jelo, pa od« nekuda, a mali ostane jedući. Sjutri dan ode majstor opet u lov, a mali čim. vidi, da je daleko odmakao, brže bolje ode opet Sultaniji. Došavši u sobu upita ga ona: „Je li sve bilo onako, kako sam ti juče kazala?" „Sve je onako, reče mali, kao §to si mi pripovijedala. Ja sam sve već prvi dan naučio." „Dobro," ;veli ona, „ali se više ni u što nemoj pretvarati pred njim, da nijesi jadan, jer će te objesiti'kao i'one ostale. Ja sam i njima kazala, ali oni mene ne poslušaše, pa eto što se je s njima dogodilo;, pa će i s tobom, ako ne poslušaš, što sam ti rekla. Svaki ćeš mi dan dolaziti, čim on ode u lov, a kad god budeš gladan, dogji meni, nemoj da te glad mori. A sada odmah idi, jer će ti majstor sada doći i dobro pamti, ne pretvaraj se vise ni u što, 149 trpi, a šutil" Mali ode u svoju sobu, a sultanija ostane tkajući zlatno platno. Arzikamber čim dogje kući najprije ngje ma­ lome, te mu reče: „Deder momče, pretvori se u so­ kola!" Mali reče: „Moj majstore, ja ništa to ne znanu" „Kako da ne znaš, reče mu majstor, kad si juče sve to znao? Spomeni one tri riječi, što sam .ti ili juče kazao!" Mali sve govori, da on to ništa ne zna; jer ih je zaboravio. Majstor mu ih opet kaže i reče mu, da ih ponovi. On tuc, muc ne umije ni da ih napo­ mene, Onda se majstor rasrdi, pa progovori: „Ne .ćeš, mene prevariti 1“ Uzme ono deset štapova, prihvati ga, te ono sve deset štapova oblomi o njeg. Mali kroz plač reče: „Nemoj, majstore, sutra ću znati!" Majstor se razljuti, te ode od njega. Tako svaki dan majstor dolazi, bije ga, ne će li se prevariti, pa se u što pre­ tvoriti ili možda ne će li ponoviti ono tri riječi; ali on ne će ni da probijcli, već svaki dan kazuje majstoru, da će sjutra znati. Danak po danak, mjesec po mjesec već se i go­ dina približi. eđnog dana, kad Arzikamber ode u lov, mali vas modar, izigje iz svoje sobe, te ode sultaniji. Kad ga ona ugleda upita g a : „A znaš li ti doba, kad si ušao ovdje?" On veli: „Ja sam one šta­ pove dobro upamtio ; još mi ovdje biti samo tri dana, pa ako Bog da ako izigjem zdrav i živ na naš svijet, ne ću ni tebe ovdje ostaviti." Sultanija kada ovo čuje dogje njemu, poljubi ga u čelo, te reče: „Onaj dan, kad pogješ svratićeš se meni i evo ovaj prsten, što mi je na ruci daću ti ga, da ga poneseš mojoj materi i da joj ga predaš. Ovo mi je prsten moje matere, što sam ga do­ nijela ovdje, kad me je on ukrao od roditelja. Pošto pokažeš ovaj prsten mojoj materi i ocu, onda će ti vjerovati, da si bio kod mene i da si me vidio; daćo ti moju sestru i učiniće te moj otac velikim vezirom, te ćeš kao vezir ostati dok si god živ. To dobro upamti što sam ti rekla, a sada hajde, jer će sad on doći iz lova!" Arzikamber dogje iz lova i odmah ugjo malome, te ga po običaja, kao što je svaki dan radio, izbije ne će li se prevariti, da se u što pretvori, da ga već jednom može objesiti, pa kad vidi da ništa ne zna, onda mu reče: „Još ćeš kod mene biti samo tri dana, pa ako pretrpiš još sto i trideset štapova, onda ćeš ići svome ocu, pošto nijesi ništa mogao naučiti." I maj­ stor ode. Kad osvanu treće jutro, kad se malome navršila baš upravo godina; vidje da je Arzikamber otišao u lov, brže bolje otvori vrata od svoje sobe, to odleti Sultaniji. Ćim ga sultanija ugleda zaplače od veselja, pa mu dade onaj materin prsten govoreći: „Još dan' f �150 BEHAR pretrpi one štapove, pa si spašen. Kad se oslobodiš, onda dogji po me, jer si mi se zakleo, da ćeš i mene izbaviti.“ Mali je upita: „Gdje ću ja ovaj prsten osta­ viti ?“ Sultanija mu veli: „Gdje god bi ga ostavio majstor bi znao za njeg, već ga metni pod jezik, tu A\ ga ne će moći naći. Uzme prsten, metne ga pod jezik, te ode u svoju sobu, oprostivši se sa sultanijom. Arzikamber đogje đonesavši sa sobom sto šta­ pova, te’reče malome: „Vidiš ovo sto štapova, prije ćeš umrijeti, nego ćeš ili izdurati; već brže kazivaj ono, što si od mog zanata naučio i onda ću te osta­ viti čestita dok si god živ!u Mali mu odvrati: „Ja ništa-ne znam, pa eto radi što hoćeš.“ Majstor se na to razljuti, uzme ono sto štapova, te jedan po jeđart sve ili oblomi o njeg, a mali sve trpi i šuti. Arzi­ kamber izvadi svoj tefter, da vidi kad je dijete došlo kad baš to jutro tamam ravna godina dana kad je došao na zanat, pa je sad re d : ako ništa ne zna onda izlazi, a ako zna, onda ga objesi kao i druge. Pošto mali nije kazao, da šta zna, nije umio kazat one tri riječi, majstor ga uzme za perčin, pa ga odnese uz basamake na polje, gdje ga je i primio. Starac sjegjaše na ploči i čekaše, kad će mu majstor donijeti dijete. Pošto izigje majstor na polje, nagje starca, te mu reče: „Evo ti dijete! Kod mene nije moglo ništa naučiti." Kad starac vid! svoje di­ jete, reče majstoru: „Što si od njeg uradio? Kako te nije strah od Boga?“ Majstor se vrati u svoju kujiju a starac primi dijete i ode u han. Odmah dozove berbera, te malog obrije i umije. Tu u hanu starac bio sa svojim sinom čitav mjesec dana, dok mu se je dijete oporavilo. Jedno jutro spreme se oni i krenu svojoj kući. Tako putujući sretnu na putu jednog težaka, te ga upitaju: kuda ide, a on im kaže da ide tu n jedan grad na vašar. Kad mali čuje, da tu ima vašar, rekne ocu, pošto onaj težak ode od njih: „Ja ću se sad pretvoriti u jednog velikog vola, biće o njemu uzica ; pa ćeš me uzeti za uzicu i povesti na ovaj dernek, Ćim dogješ na dernek, skupiće se trgovci da od tebe pazarivaju vola, a ti mene slobodno prodaj, ali ne daj one uzice, jer ako im dadeš uzica ostadoh ja vo do vijeka." Stari se malo okrene na drugu stranu, ali se njegov sin već pretvorio u vola i za njim se vuče uzica. On odmah uze vola za onu uzicu, te ga povede na dernek. Došavši na dernek izvede stari onog vola na pazar. Po derneku hodaše jedan hadžija, trgovac od volova, a za njime njegov sluga nosio punu kesu novaca, te čim opazi onog maconju, odmah prigje starcu i kupi vola za pedeset dukata. Kad ha­ džija plati vola, starac skidc uzicu,. al hadžija no da uzice. Tu čitava galama. Starac veli da je prođo vola, a nije uzico, i tako mu hadžija na pošljctkn pokloni uzicu, i on ode. Hadžijin momak odvede vola u po­ jatu i sveza. Do malo iza tog hadžiji na kći pogleda u pojatu, kad iz pojato izleti nekakvo momče o brže vikne oca. al dok otac doleti, momče već • maknu i pobježe. Kad hadžija zaviri u pojatu i vola nema. Poleti sad na vašar, da traži ono" 0d 1 ' je kupio vola, ali dijete ga prije našlo, te oni tab!f nima vatru, da ih ne stignu, pobjegnu iz too- m-0 ' i pogju dalje svojim puteni. 1 rutujući njih dvojica sretnu jednog čovjeka, koji Ju. jaše pošao na vašar. Mali ga upita: što se može najbolje prodati na tom vašaru, a on reče, da se mogu konji dobro prodavati. Onda mali reče oca: „Jaču se sad pretvoriti u konja a ti me odvedi na vašar i prodaj, me, ali ne daj uzde ni po što, da nijesi jadan^1« Istom što to reče, pretvori se u konja a uzda se za njim vuče. Starac uzme za uzdu i povede ga na vašar Čim ga izvede na vašar, kad eto ti jednog povisokog čovjeka, plavih kosa, te upita starca: Pošto mu je konj. „Stotinu dukata, ni para niže !“ — veli starac, a kupac odmah veli: „I ja uzehi" Odmah izvadi kesu, izbroji stotinu dukata, te ih dade starcu. Starac primi novce p a poče da ukida uzdu „Jok !“ veli kupae, „ja sam i uzdu kupio1*. Tu se posvade, a svijet se agzne eke njih. Ali u taj mah konj se strese, pa se pretvori u miša, pa pobjegne u jednu rupicu, a onaj trgovac strese se, pa se i on pretvori u mačku, pa stane če­ kati nad onota rupom, ne će li miš izaći, da ga udavi. Svijet se začudi tome, to jedni otjeraju starca, a drugi prihvate za kamenje, te onu mačku otjeraju. Starac pobjegne iz tog grada, a i mačke nestane s one rupe, a miš prokopa sebi put ispod zemlje, te izagje na polje ; strese se i postane dijete kao što je i prije bio. Odmah se uputi da traži oca. Kad izagje iz varoši, opazi oca, gdje bježi, te poviče: „Čekaj babo!“ Otac ga pričeka, te se onda zajedno upute. Onda otac upita sina: „Kaži mi, ko je ono bio, Što se pretvori u mačku?" Sin mu kaže, da je ono bio njegov majstor, Arzikamber, „pa eno pošao, veli, da me traži po svi-, jetu, ne će li me na koji način prevariti, da me ne­ stane s ovog svijeta". Onda nastave putovati. Za neko vrijemč đogju pod jednu golemu planinu, a na toj planini ugledaju golem čardak. Od jednog putnika doznaju, da su se u tom čardaku sastali nekakvi lovci bezi, pa hoće da love u toj planini. Tada mali reče oču, da će se on pretvorit u hrt#, pa da ga otac povede i da s onim lov­ cima lovi. .Pošto će on moć ulovit svaku životinju bolje nego begovski brti, bezi će njega begenisat, pa će ga. kupit po što god on htjedne, ali da on ni po što ne da sindžira. Tako sve i bude. On Se pretvori u hrta, pa ga ođ\eđe onim lovcima. Kad su sjutri dan pošli loviti, starčev brt najviše ulovi, a tada ga bozi kupe za dvadeset dukata. Starac skine lanac, pa ode svojim putem, a brt ćim su ga bezi svezali u aharu �n BEHAR odmah se strese, pretvori u dijete, £a pobjegne i stigne oca pa odu dalje zajedno. Poslije dugog putovanja dogju u svoje mjesto, gdje je bio i onaj isti car1. Dogju kući svojoj, a stara im se vrlo oveseli. Pošto, su se nekoliko dana lijepo odmarali, ode sin u čaršijtf i prohoda, pa nagje jedno mjesto na kraju kasabe, gdje nije bilo kuća i tu za­ misli* da načini haman To kaže i oću i nasvjetuje kako će on trgovati u hamamu, a ako ko god htjeđne da kupi, neka ga on proda, ali nek ne da ključa. Mali ode u po noći, strese se i on postane harnam. Otac ode sjutri dan, sjedne unutra i metne uza se čekmeđžu pa svijet počne dolazit da se kupa, a stari naplaćuje i sasipa pare u čekmedžu. Tako on trgovao čitavu godinu dana; kad jed­ nog dana dogje nekakav jabandžija, pa poče iskat od starca, da mu proda hamam. Stari na tb pristane i po­ gode se za ravnu hiljadu dukata. Ali kad Stari primi pare, uze ključ da ide kući, ali sad nastade prava svagja. Onaj hoće ključ, a stari ne da. Vidi stari da se na­ mjerio na majstora, pa ne da ključa ža živu glavu, ali u to pritrka onaj kupac, da mu otme ključ, a stari kad vidje da ga ne more o|/uvat, baci ga u bavu, a ključ se pi;etvori u goluba, 'pa odleti put carskih ša­ raj a. Kupac se na to strese i pretvori u jastreba, pa odleti za golubom. U to vrijeme carska sultanija bijaše otvorila pendžer od svoje sobe i tu vezla. Ovaj golub bj :eći od jastreba uleti u njezinu sobu, pane sultan ji na gjergjef, strese se. i postane kita cvijeća. Sultanija odmah zatvori pendžer i ne dade jastreba unići u sobu. Sad ona uzme cvijeće, metne ga u maštrafu pa ga zatvori u dolaf, da ga niko ne vidi, a Sva se soba uzm irisi od nj cg. Sutri dan sultanija sjegjaŠe sa svojom robinjom u svojoj sobi, kad se na jedan put začuje neko po­ maganje pred njezinim vratima. Ona pošalje robinju da vidi ko ono pomaže. Robinja ode i brzo se vrati natrag pa kaže sultaniji: „Jodna starica moli da ugje tiebi*. Sultanija joj reče da je uvede, a kad starica uniđe zapita je sultanija: šta hoće. Starica veli: „Imam jednog sina, pa mi boluje ima već tri godine, pa mu palo na um tvoga cvijeća, te me poslao tebi, da mi dadeš jednu kiticu. Sultanija odmah pošalje svoju ro­ binju, da joj ubere cvijeća iz bašće, a ma ne da onog iz dolafa. Robinja donese cvijeća i dade ga onoj sta­ rici, a starica ode svojoj kući. Sutri dan ona ista starica dogje u carske saraje pa kad unigje sultaniji, rekne: „Jučer sam dolazila i iskala cvijeća, ti si mi dala cvijeća, ali nije bilo ono, što je u tvom dolafu u maštrafi!" Sultanija joj rekne: „Ja onog cvijeća ne dam, ni svom ocu, a kamo li tvom sinu, pa hajde izlazi mi odmah iz sobe!* — 151 Starica izagje i odmah ode k caru te mu sve kaže što je i kako je. Car pošto bijaše dobar, odmah skoči i povede onu staricu u sobu svoje kćeri. Kad kći ugleda oca, skoči na nogo i posadi ga na šilto. Car odmah zapovjedi, da sultanija izvadi to cvijeće, da ga vidi kakvo je. Sultanija ga izvadi i dade ga ocu. I earu se svidi onaj lijepi miris cvijeća, te ga metne pokraj sobe i reče svojoj kćeri: „Podaj malo tog.cvi­ jeća onoj starici, neka odnese svom bolesnom sinu!“ Sultanija reče ocu: „Stani oče, da ja tebi kažem, ođaklen meni ovo cvijeće, pa ćemo joj onda dati." Sultnnija sve pripovjedi ocu o tom cvijeću. Ona starica stajaše u budžaku, te še zaleti, da ugrabi ono cvijeće, ali u taj mah se ono cvijeće pretvori u proso, prospe se po sobi i jedno zrno odleti caru u mestve; ona se stara pretvori u kvočku i piliće, te počne zobati ono proso. Pošto kvočka sa pilićima pozoblje sve proso, osim onog što je otišlo u carsku mostvu, ono se zrno pretvori u lisicu i sve piliće s kvoćkom podavi. Car gleda sa svojom kćeri i čude se šta bi na jedan put. Ona lisica, pošto pojede piliće i kvočku odo i stane na dvije noge u jednom budžaku i gledaše cara i sultaniju. Car se sada upravo preplaši, te roče: „Kaži se slobodno, a ne boj se. Božja i carska ne idu na manjak!* Ona liši .-a stupi nasred sobe, strese se i po­ stane momak, kao što je i prije bio, te progovori; „Padišahu, je li ovo Arzikamberov zanat? T isi mene poslao ima već dvije godino, da ga naučim, kad sam od tebe iskao tvoju sultaniju, da mi je dadeš, pa evo sam ga naučio.* Car skoči i poljubi ga u ćelo, te ga zapita: „Ivo je ono što si ga udavio?" —„Ono je moj majstor, pa eno vidiš pošao da me ulovi, ali ja njega prije ulovili 1“ U to se on maši pod jezik i izvadi prsten, pa ga dade caru. Carska sultanija kad ugleda onaj prsten, zaplače, te reče: „To je prsten moje sestre, sto je je nestalo ima već deset godina, pa ne znamo gdje je i kako je". Car njega zapita: „Gdje si moju kćer vidio?* A on odgori: „Ona je ostala u Arzikamborovoj kući*. Onda car reće: „Kad mi dovedeš tu moju kćer iz kujije Arzikamberove, onda ću ti dati onu, koju si od mene iskao Carska se ne poriče." Onda on reče: „Otvqri mi pendžer, da idem tra­ žiti tvoju kćer, jer sam joj obreko, da ću je izbaviti". Sad se on..,pretvori u. sokola i odmah odleti kroz pen­ džer u Arzikemberovu* kujiju, da dovede sultanovu kćer. Kad. doleti u kujiju odmah uzme sultanovu kćer i dovede.je caru. Pošto dogje, on mu odmah vjenča svoju kćer i učini ga velikim vezirom. Tako on po­ stade carski zet, pošto se je dugo vremena namučio ; jer bez muke nema nauke. Svoju mater i oca dovede u carske saraje i tu su živili do svoje smrti.’. Poslije nekoliko godina car umre, pa pošto nije imao muš­ koga poroda, onda taj njegov zet postane car. �L I S T A K. Književnost. P a pirn a ti križari,.Kara&Žić“. Kako je poznato našim čitateljima u Alvksincu n Srbiji izlazi srpski list „Karadžić" koji je u svojoj svesci za mjesec maj od ove godine do­ nio članak pod Daslovom *Z<x sto turci ne jedu svinjsko meso /«, u kojem je na najneđostojniji način uvrijedio našu svetu vjeru Islam i sve muslimane. I makar, da je taj edurni člančić ne samo strašna i prostačka uvreda na Islam, nego je i sam po sebi banalan i nemoralan, pravo književno gjubre, ipak se nije našao ni jedan srpski ni srbijanski list, politički, ni beletristički, koji bi na ma koji način prigovorio tom književnom smradu. Ali ka« smo mi po svojoj dužnosti upozorili na to smetlje i ne dostojne napadaje i uvrede odbili na dostojan i doličai način, onda su službenici srpske propagande usmeno i pi­ smeno agitirali, da to uopće u „Karadžiću" nije ni izašlo, nego da je to jednostavna naša izmišljotina. Tako se htjela stvar zabašuriti i na nas odinum baciti, da izmi­ šljamo i ba|agi megju jednokrvnu(?!?) braću" (risum teneatis! !!) zavadu mećemb. Nu to je malo b&snilo, jer je stvar bila crno na bijelu: bilo je „Karadžića", koje smo mogli pokazati, a koje su i drogi vidjeli i na Bvoje se oči uvjerili. Sad se tek našao jedan jedini srpski list, koji je blago i kako no so veli „salonski" ukorio svoga druga radi toga, — jer da su „braća" (??!?) uvrijegjena, misleći, da je i to dosta, da se naivnoj „braći' zamažu oči. A „Karadžić"? — On je bizantinski Sude; iza našeg odgovora izašla su dva broja „Karadžića", a da nije ni problo.vio, ali su se za to pobrinuli propagandini službenici. Uvjeriv se, da nema hasne obsjenjivati, .kao da to uopće nije nikad ni bilo, niti n „Karadžiću" izišlo, okrenuli su stvar na drugu stranu i opet u namjeri, da nas i naš list okaljaju. Sada naime nakon četiri mjeseca izlazi a „Karadžiću" (sveska za august i septembar) izjava, u kojoj se uredništvo žali i to (nemojte se smijati!) od sveg srca(?!) što se desilo, „da je u 5. broju „Ka­ radžića" od ove godifle naštampano narodno predanje „Za. što turci ne jedu svinjsko meso" uvredilo našu dobru i čestitu braću (?!) srbe (oho! u tom grmu leži— propagandin službenik) „Mututued'mce" u Bosni i Hercegovini. Da sr je „Karadžić" time zadovoljio, mi se na ovu stvar ne bi više ni osvrtali, ali njemu nije toliko namjera da se pred „braćom" opere, koliko da nas ocrni i za svoje grijehe okrivi. Za to on u svojoj bizantinskoj prevejanosti veli: „Još više žali uredništvo što se našlo ljudi, na žalost naše krvi, k^ji 6U naštampano predanje u „Karadžića" preštampali, izneli i Da veliki doboš i na gnusan način prokoraentarisali u opakoj nameri da Pr j stave naš8 nebratstvo, i da time pokolebaju veru u našu isk nu lju b a v i bratstvo prema braći Srbim a Muhamedancima# Bizantinci 1 Vrijegjaju nas na najprostiji način, Po. grgjuju našu svetu vjeru, našu prošlost i naše svetim' j opet od nas „u ime bratske ljubavi" traže, da mi ^ to ne reagiramo, nego da „sa zahvalnošću" primimo d* znanja. Caboteni! Osim toga ,,Karadžić“ je tu vajnu ,,izjavu“ pre_ štampao i sad je propagandi;.! službeoici na malom pa« riću kao poseban otisok dijele po čaršiji i megju ljude da se biva vidi, kako se „braća" znaju i pokajati, kada to zahtijevaju — propagandini interesi. Doisto hoće se mnogo moralne iskvarenosti, da čovjek bude u i3to vrijeme tako prefrigan i toliko drzovit . . . Malo hasni „Karadžiću" isprika, da se to dogodilo u odsatnosti urednika, jer list nije izašao sam od sebe a oni, koji su zastupali urednika, nijesu valjda tolike bene, da ne bi mogli nviditi, koliko je onaj članak gnjusan i prljav. Pa osim toga, je li taj 3lučaj osamljen u srpskoj literaturi? Da ne spominjemo starih krvavih ^remena, za koje oni vele, da ili treba zaboraviti, jer da onda nijesmo znali, da smo „braća", — dakle preko tog koprenu zaboravi, ali ogledajmo novu i najnovija srpsku iteratara, pa šta tamo vidimo? Kamo profesor Nedjeljković i njegove pogrde ua Islam, kojeg je Osman Kori ef tadžić u svom djelu „Islam i kultura" pobijao i Islam branio? Kamo „Dahire", „Almasije", „Devesilje" j mnoga druga djela novije srpske literature, u kojim se s jedue strane vnjegja i pogrgjuje Islam, a a druge se strana propagira megju muslimanima srpštvo i pravo­ slavlje, jer da je to (haša summe haša!) naša starina? To su djela iz novije i najnovije srpske literature, pa kada se našao i jedan srpski list, koji je tome prigovorio i „dragu braću Srbe Muhamedove vere" (?!) uzeo u ob­ ranu? A? Nikad, nego su još svi povlagjivali i nasto jali, da to megju muslimanima što više rašire. Ali dopustimo, da je i to bilo, davno, davno, čak u devetuaetom stoljeća,, koje je prošlo ima već deset mjeseci, ali je srpska literatura ostala dosljedna svome principa i u dvadesetom vijeku. Evo nema tome neko­ liko dana, kako je u Novom Sada izašla knjiga pod naslovom „Fatine kaduna“ i>ripovetka iz srpske proslostiu} koja je napisala srpska spisateljica Mila. Tenden­ cija je ove „pripovetke" gnjusna, da ne može biti gojusnija. NARODNE UMOTVORINE. Senjanin Ivan. (»Mialio se Senjanin Ivane § N_a srid Senja grada bijeloga: „Ženjen nisam, ženiti se ne ću, Dok no ljubim Turkinjo divojke" Podranile Turkinje divojke Na Crkvinu, hlagjanu vodicu, Prihulja se Senjanin Ivane I ufati Turkinju divojku, Pa odvede svome bilu dvoru, Daleko ga majka ugledala, Još se bliže prid njeg išetala. G ovorio Senjanin Ivane : �BEHAR u „Evo tebi majko zumjenica. Tebi snahe, a* meni ljubovco !“ Ljuto cvili giž'đava divojka, Njoj dolaze Ivanova braća: Donose joj tcvsiju dukata, Da utješe Turkinju divojku ; A1 se šale utješit ne more. Ishodila Ivanova selca: Daje njojzi kutiju bisera, Ne bi li se mlada utješila; AI se šale utješit ne more. Kad se crna noćca unoćala, Dvoje mlađih u halvat svedoše. Ivo sjede na mohke dušeke Pa govori Tnrkinji đivojci; „Otpili kopče Turkinjo divojko!u Plačna mu se divojka primiče, Vlaše se je pjano prigodilo. Desnom rukom kopče otpinjala A livom je hanđžar izvadila. Udari ga u sreo junačko. Kako ga je lahko udarila Na nožn mu srce izvadila, Ivo jeknu sva kula pozveknu, Na vrata mu majka poletila, A na penđžer bratac i sestrica, Mudra bila gizdava divojka, Pa je mlada ’vako besjedila: „0 Boga ti Senjanin Ivane! Nije s’ mlađim mirno razgovarat A od tvoje ostarile majke I od tvoga brata i sestrice!“ 153 Majka se je sina postidila Brat i sestra brata pobojali, Te ođoše u gornje Čardake. Kad to vidi gizdava divojka Skočila je na noge lagahne, Ona uze ključe od tavnice Pa otvara bravu u tavnice, Pa ispusti slugu Huseina I još tome trideset sužanja, Svakom sužnju po žut dukat dade. Pa govori slugi Huseinu: Spremaj nama do dva konja brza Da bižimo u zemlju Turćiju 1“ To je sluga teško dočekao, Pa opremi dva konja vilena I još uz to dva tovara blaga Pobigoše u zemlju Turćiju. Za njima su potir potirali, Al za fajdu, kad su već umakli. Knjigu piše Ivanova majka, Pa je šalje Turkinji divojki, I u knjizi vako besjedila: „Bog t’ ubio Turkinjo divojko, Kad si meni Ivana ubila, Što si meni dvore porobila; Kad si meni dvore porobila, Što si meni sužnje ispustila!8 Njojzi piše Turkinja divojka: „Junak bila, sina ti ubila, Mudra bila, kulu porobila, Milostiva sužnje ispustila!** Pribilježio: S elim Sa b it. Tri s l u g e . Istočna pripovijetka. Carigradu živio jedan vrlo zgodan čovjek i bavio se trgovinom. Imao je trojicu sluga te im je plaćao nejednako: Prvom je plaćo 250, drugom 200, trećem 150 groša mjesečno. Njemu je češće dolazio jedan prijatelj, pa kako je i on vidio, kako trgovac nejednako plaća svojim slugama, začudi se tome, pa ga upita: — Za što ne poravnaš plaću svojim«slugama ? U taj mah. začuju se topovi s morske obale, a to je znak da je prispjela u luku gjemija s robom. On mu odgovori. — Eno čuješ, gdje pukoše tri topa s morske obale. Sad je najprikladnija zgoda, da ti dokažem za što ne plaćam podjednako slugama. Zapovjedi onom slugi, kom je plaćao 150 groša, da ode vidjeti: šta je s gjemijom, što je sada n Inku prispjela. Sluga ode, obigje i vrativši se, kaže mn ovo : — Došla gjemija s robom, a i svijeta ima n njoj. Aga onda pošalje drugog slugu, kom je plaćao 200 groša, da ode vidjeti šta je s tom gjamijom. Sluga ode, obigje i vrativši se na trag, reče im : — Došla gjemija iz Kahire, puna svakojake is­ točne robe, samo trojica trgovaca došla sa na gjemiji, a ostali su odavle, koji sn se ispeli na palubu da vide roba. Aga onda pošalje trećeg slugu, kom je plaćao 250 groša, da i on ode i da vidi šta je s prispjelom gjemijom. Sluga ode.. Do malo ču se topov pucanj �154 BEHAR s morske obale a to je znak da je roba prođata. Sluga se vrati i kaže im: _ Kupio sam svu robu, za dvjesta hiljada groša, na veresiju do sjutra. Aga ne progovori ni riječi, izvadi novce i dadne ih slugi da odmah ide platiti robu. Sluga ode, ne bi ga pozadngo. Kad na jednom otvore se vrata i sluga se pomoli, noseć u čevrmi zavezane novce. Stupi pred agu i prozbori: _ Ja kad sam robu kupio, davali su mi naši trgovci odmah deset hiljada groša ćara, ali ja nijesam htio dati, dok tebi najprije ne kažem, da sam kupio robu. Osim toga vidim, da se na toj robi više more dobiti, pa je nijesam htio preprodavat. A sad ti mogu javiti, da sam robu prodo, za dvjesta i četerest ljada groša, to jest na četerest hiljada groš* a Evo ti novci i tvoji i čar. araKad prijatelj to vidi, pa kad se sjeti s kakvim • odgovorom došao prvi sluga, s a kakvim drugi 0n^ istom vidje koliko je vredniji onaj treći n ,’ ^ » r«* za to reče trgovcu : — Onom trećem slugi povisi plaću, onim uzmakni. — Ne, — veli trgovac, — onim dvojici ne ću uzmicat, a ovom trećem treba da primaknem, Tako je i bilo. Semsuđdin, m Mudra osuda. Istočna pripovijetka, zabilježio M. Hajrović. <^4lno ti bila dva prijatelja i oba zaragjivala svoj svagdanji kruh cijepajući svijetu drva. Više puta zajedno rade i stečenu zaslugu bratski podijele. Jedan put nagje jedan nešto drva u nekakva čovjeka i pogodi se da će ih za groš iscijepati. Ali do skora opazi to onaj drugi, pa pristane za njim i stane ga moliti, da mu i«on pomogne cijepati drva, i da bratski podijele zaslugu, kao što su i došle za­ jedno radili i zaslugu dijelili. — Ali ne imamo šta dijeliti brate dragi, rekne onaj prvi, ja pogodio nešto malo drva, da iscijepam za jedan groš, a znaš i ti, da mi ne može jedan groš iskrpiti kućne potrebe. — Ali brate, ja ne imam danas ni groša, da zaradim, a i ti znaš da je i u mene puna kuća čeljadi. — Sve ja to znam i sve je to tako, ali šta ćemo: kad bude groš na dvojicu, nema ni meni ni tebi, ni srknut ni kusnut. To reče onaj prvi, pa i oporavi za poslom, da onom čovjeku cijepa drva, ali onaj dru£i odmah za njim iz stope u stopu. Prvi počne cijepati drva, a ovaj drugi sjedne za njega? Pa kad god onaj udari sjekirom u drvo, ovaj što je za njim, odahne, davši glas nho“ Kad je onaj iscijepao drva i primao zaslugu onaj groš, skoči i onaj drugi i rekne. — Daj meni p6 groša! — Za što, da ti dam p6 groša? — Za to, jer sam se i ja mučio i svaki put odahnuo, kad si ti sjekirom u drvo udario, Onaj što je cijepao drva, osmijehne se na ove lude riječi, pa oporavi svojim putem. Ali ovaj drugi nije to uzo za šalu, već s mjesta ode kadiji i tuži onoga. Kadija pozove obojicu preda se, pa zapita onoga, što je cijepao drva, za što ne dadne njemu njegov hak, — Jok efendija, njegova haka nema ovdje, ven onaj, on nikako nije ni cijepao ta drva. — Za što ga onda tužiš, kad nijesi cijepao drva ? obori se kadija na onog. — Istina, veli on, — on je iscijepao drva, ali ja sam mu pomogao, svaki sam put odahnuo, kad je on sjekirom u drvo udario. Sad kadija dozna za što onaj tuži, pa se nagje u .čudu. Pošto nije do tada ni jedne takve tužbe imao to ni ove ne htje riješiti, dok se najprije ne smisli Rekne obojici da izagju pred vrata i da čekaju, a on se okrene hodži, koji je u taj par kod njega sjedio, pa ga zapita, kako bi to on osudio. Na to <;ekne hodža: — Ako mi dopustiš, ja. bih im osudio. Kadija odmah pristane na to, ustane sa svoga mjesta, a hodža sjedne, Hodža zatraži sarafsku tahtu, na kojoj sarafi novce broje a oni mu je donesu. Sad zovne one davudžije, pa uzme groš nd onoga, što no drva cijepao i baci na onu sarafsku tahtu. Groš zve kne, a on onda osudi: — Eh, tebi pripada groš, što si drva cijepao, a tebi ona zveka groševa. �BEHAR n 155 T ri druga. Jjlno ti se jedan put zaputili nekud Turčin krš­ ili ćanin i jehudija, pa pošto su putovali cio dan, umorni panu na konak u nekakva siromaha seljaka. Pošto su bili ogladnili zaišću što, da večeraju. Domaćin imao samo komadić sira i kruha, pa im to iznio, a oni odmah vide da to nema ništa, jedva jednom, a kamo li sve trojici. Šta će, počnu se pogagjat za večeru, da jedan pojede, a dvojica da se strpe do sutra. Ali se ne mogu da pogode, jer svaki bi htio da on pojede, te tako nateži se, doli, gori, doknajposlije jedan rekne: da sva tri legnu spavati, pa kad ustanu sutri dan, nek svaki kaže : šta je sanjao, pa čiji san bude najljepši, nek onaj po­ jede večeru. Tako i bude. Svi polegnu, pa pošto su bili umorni brzo zaspu. Ali Turčin ipak ne zaspi, već kad vidi, da su oni pospali, on ustane, pa pojede ve­ čeru u medeni kus i onda i on legne. Sutri dan kad ustanu, počne pi*vi jehudija pripovijedat svoj san: — Ja, veli, usnio, a ja otišo na Turi-Sina, pa sam tu dugo razgovarao sa Musa pejgamberom. Oni mu oba reknu, da mu je san lijep, a na to počne kršćanin da pripovijeda: — Ja usnio, a ja otišao na nebesa, pa me tamo dočekao sveti Petar i dugo me vodao po nebesima. .. Kad oba ova reknu da je i njegov san lijep, onda počne Turčin : Ja, veli, usnijem nekakva čovjeka u zelenim ha­ ljinama, pa mi on rekne, čim me ugleda: „Tvoji su veli drugovi otišli jedan na Turi-Sina, a drugi na nebesa; ne će se, veli, za dugo vratiti, već hajde ustani, pa pojedi onu večeru!“ I ja sam tako i uradio. Onda oba ona kliknu: E, tvoj je san najljepši! H ađže Zađe. L I S F i l Književnost. P a p i r n a t i križari. (Svrtetak.) „Fatme-kadnna" — zove se „pripovetka iz srpske prošlosti", a napisala ju je srpska spisateljica M ila , Tendecija ove „pripovetke", kako smo spomenuli u prošlom broju, gnjusna je, da ne može biti gnjusnija. Spisateljica nas u početku „pripovetke" uvodi u dvor binzatinskog cara Emanuela i tu nam predstavlja Omera i Fatimu, sina i kćer sultana Bajazida, koje je njihov brat po ocu sultan Sulejman dao u robiju bizantinskom caru Emanuelu. Spisateljica je odabrala i vrijeme i dan i predmet naročito samo za to, da uzmogne biti što tendecioznija: Oin se zbiva dvadesetak godina po­ slije propasti srpskog carstva na Kosovu, a počimlje na Vidov- dan, dakle na isti dan kosovske katastrofe. Toga dana to jest na Vidov-dan, dolazi Fata, ili kako je spisateljica zove Fatme-kaduna u sobu Irene, sestre cara Emanuela, gdje je dočekuje Irena i Fatimina od­ gojiteljica Smiljana. Fatma je vrlo tužna, i na pitanje Irene, za što je tužna, Fatma pripovijeda o svojoj ma­ teri, kćeri srpskog cara Lazara, koju je sultan Bajazid uzeo za ženu i s njom rodio Omera i Fatimu..Moja mati — pripovijeda Fatima — bila je uvijek tužna i samo bi se onda razveselila, kad bi joj u pohode došao brat Stevan. Fatima to onda nije znala, ali joj je ka­ snije rekla Smiljana, da je to bio despot Stevan, ma­ terin joj brat, a njezin ujak. Za tim pripovijeda o nesretnom ratu, u kojem joj je zarobljen otac, a majku joj odveli divljaci. Iza toga je nju i brata joj Omera Sultan Sulejman, njihov brat po ocu, dao grčkom carn Emanuelu. I dok ona tako „pripoveda" dolazi i brat joj Omer, te je upita: „Ti si danas bila u džamiji? — pa će onda prkosno: „a ja sam se molio kod kćueK A kad ga za to Fatma prikori, Omer nastavi: — Nemoj mi ništa govoriti, sestrice 1 Ti i sama znaš. koliko sam puta navaljivao*na cara Manojla, da me k rsti.. On- ne će . . Boji se sultana Sulejmana . . E. pa — oni neće da me krste, aja neću da se klanjam“. — Fatima ga počne tješiti govoreći mu: „Car ima svoji . razloga. ; . . nu . , . Bog je dobar. Možda će ti jednom želju ispuniti". — Omer na to nastavi: „Op­ rosti sestrice!. . . Ti si mnogo bolja od mene . .. Danas je vidov-dan. Sama pomiaso na taj dan uzbugjuje krv u meni. .. Ti ideš u džamaju i moliš se Bogu za deda i pale kosovske junake. Ja, pak — kad bih ulao n džamiju, ne bih se mogao moliti, ne! Ja bih se selio: da bal za to da se džamije podižu- natopi se Kosovo krvlju; udariše divljaci na prosvećeu narod. (Pod di­ vljacima misli Osmanlije, a pod „prosvećenim narodom Srbew). U mojim žilama teče dedova krv, krv moje matere. Ja sam Srbin t Unuk svetoga kneza muŠenika l Sejo! — ko je taj, što nas rastavlja od matere ? . . . Nije li sin našeg oca; ne diže li džam ije?------ Nije li divljak onaj, kojj kida božiju ljubav?! Za tim Fatima govori o srpskoj slavi i propasti, 0 Kosovu i kosovskim junacima tako žarko i vatreno kao da je svaki dan čitala — „Srbobran" i spise Sime Lukina Lazića. A kada to čuje Smiljana, stara, okorela, Srpkinja ogrli Fatimu i veli jo j: „Milo moje dete, ti si dostojna unuka Lazareva, vidi kćeri sa onih zvezda gleda nas tvoj sveti deda, on deda matere tvoje viteški ujaci i svi pali kosovski junaci. — oni te bla•gosiljali za taj plemeniti osećaj, koji gojiž prema Srbijiu. — 1 Smiljana podiže Sklopljene ruke k nebu. Molim vas nije šala: po cijelom se svodu nebeskom poredao srbin do srbina, a pred njima „sveti deda", pa gledaju unučad poznu, sina i kćer Turčina Bajezida, kako lepo 1 divno govore o srpstvu, Srbiji i svom srpsko-pravoslavnom porekla. �156 BEHAR A Fatima šta ona radi? „Ona je plakala" od tuge za izgubljenim srpstvom i od dragosti, što je sveti deda“ gleda i „blagosilje" sa — zvezda. O sveta prostoto!.. ... . . . I u tom smislu slijedi sve neslanija iza nebesnije prostija iza pogrdnije, dok na koncu mudra spisateljica ne ishitri način, kako da pokrsti Omera. Omer je za­ ljubljen u sestru cara Emanuela, lijepu Irenu, koja — Omera ne mari. Irena se uda, a Omer radi nesretne ljubavi padne u boljeticu, u sušicu, Hoće da umre. Ali ga tek na smrtnoj postelji spopadne želja, da se krsti, da kao oreklom srbin pregj e u srpsku veru, veru svojih praotaca, car. mu dozvoli da ga krste. Fatima se brine za nje­ govo zdravlje, ali je Smiljana tješi: „Ne boj se, Omer će preboleti, i nova će inu vera doneti sreće i spasa.* Megjutim se iz pobočne sobe čulo tiho čitanje grčkog opa. — Fatima ustade i podiže ruke na molitvu, a miljana se prekrsti. A „posije krštenja Omer je ve­ selo primio Fatimu i Smiljanu. Razgovarao se sa njima op utu u Srbiju, pa kako će ići na grob svetog Save, da mu se pokloni i kako će ići njegovim tragom* — Kad Fatima vidi, da je kraj Omerovu životu, počne pla­ kati, na što joj Omer veli: *Ne plaći, ja sam srećan jer umireni preporogjen ,• umirem u onoj veri, u kojoj nam je majka rogjena, u kojoj je spas . . . * Omer za tim „podiže suru ruku i prekrsti se“, a „Smiljana mu tisne u ruku voštanu svijeću" i jipravo kad je Omer izdahnuo, u sobu ugje vitka kalugjerica — carica Mileva, majka Omera i Fatma — kadunc, koja za tim sa tužnom kćeri i mrtvim sinom otputuje u — Srbiju. Tako svršava Omer, a Fatima — kaduna još gore. U noj se probudi želja, da „postane kalugjerica" i ona se pokalugjeri, te dobije ime »sestra Ana*. A sad da vidite sestru Anu. Takve Srpkinje ne pamti srpska povesnica. Što ćeš više, kad ona prinudi Gjurgja Brankovića, da se „zakune na evangjelju i krstu, da će mu svagda Srbija biti draža od svega na svetu", i onda ga izmiri sa despotom Stevanom. I kad je tako dovršila svoju misiju, reče Smiljani, da je prevede k oltaru i — Fatma kleče: „Gospode 1 hvala ti 1 — za tim ustade, okrenu se Ste van u i Gjurgju, diže. ruke na blagoslov i pro­ šapta: m[r s Vama: — sestra Ana bila je. megju angjelima". Eto to je u najglavnijim crtama sadržina te „pripovetke iz srpske prošlosti", a mi smo doista u ne­ prilici radi izraza, kojim bi mogli dovoljno žigosati ovako ogavan i bestidan zanat propagandiuih službe­ nika. Može li biti nemoralnije i ujedno drzovitije pro­ pagande, nego li je ova? Sve pripovijesti srpske li­ terature u kojima se piše o nama, zadahnute su jednom, te istom idejom: idejom srpstva i pravoslavja. U svim djelima srpske beletristike, u kojim se piše o bosansko-hercegovačkim Muslimanima, uvijek Muslimani ig­ raju tu tužnu i žalosnu ulogu, da prije ili poslije spo. znaju, kako su njihovi predci bili srbi pravoslavni, nalaze po tajnim sobama i dolarima srpske ikone i — najposlije postaju i sami sebi pravoslavni. Sto je svrha takovoj književnosti, takovom mrčenju papira? Ništa drugo nego prosta i najbezumnija vjersko — politička propaganda! Zar se ovim ne na­ mjerava našoj mladeži kroz pripovijest uliti u glavu misao, da smo mi svi nekoč bili pravoslavni srbi H smo se tome izrodili, pak da je pravo, da i 0pet ~\ postanemo ? Hoćete li dakle, da ne reagiramo na ovako p0(j| i hajdučke napadaje na našu svetu vjeru i našu prošlost ? Nama naša vjera nije tek „puka vanjska haljina« nego to je naša najviša svetinja, duša našega bivstva* za koju smo mi uvijek i u svakom slučaju pripravni doprinijeti i najveće žrtve. Uzalud je dokazivati, da >1 su naši praoci bili srbi pravoslavni, mi znamo, da to nismo i da nikad biti ne ćemo — ako Bog dal Ako bi se držali te logike, šta je ko bio pred pet sto hiljada godina, šta bi onda rekla Mila, kada bi je ko počeo natezati sa Darvinovom teorijom? Bjjimo se, da bi ona vrlo zlo p ro šla............ Interesantno je zabilježiti i to, da se nije našao ni jedan srpski list, koji bi makar i blago prekorio „spisateljicu" Milu radi njozine banalnost i koji bi uzeo u zaštitu „dragu braću (?!) Mubamedove vere". Svi oni šute kao ribe, a ko šuti priznaje — davno i 1 su rekli. Da, oni šute, a nije isključena mogućnost, da ćo navaliti na nas, što smo to bajagi iznijeli na veliki 1 bubanj. Oni bi htjeli, da mi šutimo i da njima pustimo slobodne ruke, da agitiraju kako mogu i kako bolje znadu. Ali se varaju, ljuto se varaju, jer smo mi naš list pokrenuli i za to, da stoji na braniku islamskih etinja, da brani interese našeg islamskog elementa i da najodluĆnije i bez ikakva obzira odbija sve navale na * im i Muslimane, ma s koje strane one dolazile. Zadnju izreku podvukosmo, a podvukli srne je za to, da is.aknemo, d a je ovo list isključivo islamski ol an bez ikakve političke boje. Mi branimo i zastupamo . interese Islama, dakako u prvom redu, u koliko se to tiče nas bosansko-hercegovačkih muslimana, ali po mo­ gućnosti i prema našim silama hranimo i branićemo interese cjelokupnog islamskog svijeta. To je program i zadatak našega lista i od njega ne ćemo odstupiti ni za čiju ljubav na svijetu. A ko hoće s nama živiti u ljubavi i miru, neka nas ne vrijegja, neka respektira naše svetinje, pa ćemo i mi njega štovati. Inače — šilo za ognjiioi Tamik. Primili smo na prikaz kalendar „rirvoje", što ga je uredio Ante Jukić, a izašao u nakladi hrvatske dio­ ničke tiskare u Mostaru. Kalendaru, koji je izragjen za god. 1902. dodan je i islamski kalendar za dio go­ dine 1319. i 1320. U zabavnom dijelu ovog'kalendara vidimo dosta lijepe zabavne i poučne gragje, izmegju koje osobito se ističe „Zvonarev teljig" sa svoje ori­ ginalnosti, krepka i jedra narodnog jezika. Kalendar je ukrašen i slikama i to: Don Frano Miličević, fra Grga Martić, fra Radoslav '"Glavaš, Safetbeg Bašagić, Ivan Milićević, Ivan Zotrko, Gazi Osman paša, predsjednik Krttger, gcnerpf De-Vet i još nekoliko nacrta nekih krajeva. Cijena je kalendaru 70 b. Primismo takogjer na prikaz: »Krsnjaci i krsna imena* u nekim mjestima Herceg-Bosno, izdao Mihajlo Milanović, knjižica džepnog formata, na 32 str., a ci­ jena joj je 40 h. U 'ovoj je knjižici sabrao pisac i potedao: koje porodice slave koga sveca. Naravno da je ova knjižica namijenjena samo pravoslavnim. — io ir ' | ; j �R u h. (dnSa.) Po narodnom, pripovijedanju. y ^ v f n o ti se dvojica ljudi, dva velika jarana, raz- do onog što leži. Pade mu na lice a ovaj se poboja, govarali o duši. Jedan kazivo, da duša izide da će ga ujesti, pa htjede da je otjera, ali čela umače iz čovjeka kad on spava, pa hoda kojekuda onom što spava uprav u usta. po cijelu noć, a drugi to nikako nije mogo Do malo iza toga probudi se domaćin, pa se da vjeruje. Razgovarali o tom više puta, i svaki put strese od sna i reče drugu: „Oh, brate, što sam ti bi se rastali kao i prije, ovaj nije nikako mogo, da čudan san usniol" “Hajrolal* dočeka ovaj, „daj kaži to potvrdi. Jedan put se nekako desi, da je onaj Sto mi ga?'' A onaj odmah poče: „Ja ti sanjam, a ja ti ne vjeruje, da duSa izlazi iz čovjeka, došao onome ko u nekakvoj pećini, a u toj pećini silno blago: Ja se na konak. Sjedili njih dva po večeri dugo i razgova­ bogme odmah latim, te nakupim pune džepove, pa rali se o svačem, pa najposlije i polegli. Domaćin pogjem iz pećine, ali — ne mogu na polje, jer voda odmah zaspao, a musafir pomisli, kad onaj pripovijeda, ko more sa svih strana. Okreni tam', poteci am’, al da duša izlazi iz čovjeka, more bit baš da iz njeg voda svud, nikud da izagjem. Povratim se natrag u izlazi, pa smisli, da nikako ne spava, već da sjedi i pećinu, pa udri plači, što ne mogu izaći. Onda kad se da gleda: boćel’ duša izaći iz njeg i otić kud, kako isplačem, pogjem opet da izagjem, al za čudo, vode onaj kazuje. Kako smislio, tako i učinio. Sjedio, sjedio nema, a ja ti veseo iskočih na polje i u tom se i već ni u se i dosadilo, gledao oko sebe, gledao u probudih, tavan i brojio tahte, na pošljetku opazi u duvaru ne­ Musafir njegov sad pomisli, da je ona čela bila kakvu rupicu, a iz te rupice pomolila se čela da izagje duša njegova, pa zbilja, da je izlazila i bila u duvaru On brže skoči, uzme findžan vode i podnese pod onu dok je on spavao. To on i njemu kaže, pa se onda rupicu, da ne da ćeli izaći, ćela pogje da izagje, a sjete onog blaga i raskopaju duvar, kad tamo pun on s vodom pred n ju ; ona na drugu stranu, a on ćup dukata. Oni ga onda izvade, podijele i postanu opet pred nju s vodom. Dugo je tako radio, dok mu zgodni. Zabilježio: Omer. to dotuži, pa baci findžan, pomislivši: za što da joj branim izaći. Ćela izagje iz duvara, pa upravo đogje Narodne pošalice. Priča se, kada je glasoviti Hercegovac. Alipaša Rizvanbegović, gradio kulu na Buni, naredi majsto­ rima da visok i čvr«t bedem okolo udare. Za to mu je trebalo mnogo irgata, pa pozove sve svoje kmetove. Jedan će mu od kmetova : „Ama, turske ti vire, pašo, što ćemo ti mi ovoliki ? — Hm, andan sani, odvrati Alipaša, valja mije­ šati kum, kamen dogoniti, vodu pripravljati, zidati, eto što ćete. Ja hoću, visok i jak bedem da se udari. — Znaš, pašo, pametniji si, ama gjejćek, to je moj zanat, pa bi te nešto tu svjetovo — reći Će mu opet kmet, — Zbori, samo nemoj ludo — rekne mu paša. — Ama znaš, ja ko mišljah da bi bolje bilo gornji dio zida sasvim slabo zidati, jer kad bi dušmanin navalio, sav bi se na nj srušio. — E, stoko jedna baš si ispametovo — na to će Aga, jer mu se svidje kmetova dosjetka. * Ono se opet priča, da se je Alipaša hvalio, da neima nigdje mudrijih kmetova od njegovih. Veli evo kako: moj kmet Nikola u svojoj cijeloj zadruzi sta­ rješina, ponadijevo imena ovako: jednom Nikola, drugom Ivo, trećem Nikola „stariji" za razliku u kući, a četvrtom opet Ivo i t. d. A kad je harač plaćati, po srijedi su dvije glave ili tri, a njiha šestorica. * Opet vele, da je reko Alipaša: svakom se mogu načuditi, a vala beli ovim kaurima jok. E, andan sani, ljetos ga pitaj, bolan što piješ, a on veli da se rashladi; upitaj ga zimus, a on veli da pije, da se ugrije, a sve jedno piće. * Ono opet u jednog čojeka, oteglo papke magare, pa će mu sin početi plakati od žalosti. — Šta ti je sine? — upita ga babo. — Žao mi magareta, — dijete će mucajući kroz plač. — De, ćulhanijo mahnila. babo će na to, — dok je tvog babe biće i magaradi. * Išla dva šperca kroz neki d6, pa Će jedan drugog zapitati: E ; gire ti, kume. što bi ti sad najvolio ? — Oire mi, kume, naj volio, da ie ovaj d6 pun �BEHAR 158 pure, i to polite mlačenicom, pa da ja s jedne strane, a ti s druge prionemo jesti, pa gdje se sretnemo, odgovori svoju vruću želju ovaj drugi. — E, gire mi, si baš pogodio, što sam ja mislio. Opet se ono sastala dvojica šperaca, pa 6e ,• j drugog upitati: — Posta ti, kume, ša bi ti najvolio? — Posta mi, kume, najvolio, da mi je ga| ° deset metara, čibuk osam, a lula od oke duhana4 — Ču, gire mi, kume, ti izabra sve lipote na ovom svitu. Sabrao Ata Nerćes * Papirnati križari. Mesnevije magzi Kur-an est. D iila lu J in i Rutni. l a z a k T u r a k a u E v r o p u " i .„ T u r c i „N. Novine" važnije i korisnije pitanje: „Šta će biti K c °p o d K o ra n o m " . Godine 1899. izišao je sa Slavonijom" ? Kada bi „N. Novine" to pitanje sve­ afe u 11. i 15. broju pariške smotre „ R e v u e strano vintilirale mnogo bi više koristile sebi i svome d e s R e v u e s" članak pod naslovom: „La narodu, nego li se plentati u stvari, koje ne razumiju Turquie peut elle viver? — „može li Turska i za koje pozvane nijesu i time vrijegjati jednu vjeru, živjeti" ? U ovom članku nepoznati pisac, koji koja njima ni starmalom I. K-au ništa zla ne čini. svoje slavno ime krije pod tri zvjezdice nakČudnovato! u cijeloj hrvatskoj i srpskoj lite­ (|[ lapa o svem i svačem: 0 Dželaludini Rumiji raturi nema ni dva retka napisana ju. prilog i pohvalu * i njegovoj Mesneviji, o Kur-anu i janičarima, Islam a; nije se našao ni jedan ni hrvatski ni srpski o turskoj obitelji i — Bog zna o Semii sve negovori, a na pisac ili učenjak, koji bi po vrelim Islam proučio i koncu dolazi do mudroga zaključka, da će (uieo se onda o njemu pisao, a oboji se kao po dogovoru | on za jezik I) Turska propasti i to s jednostavnog natječu, koji će što pogrdnije i prostije reći o Islamu razloga što je eminentno islamska država, te joj Islam, i o našemu Devletliji salalahu alejhi ve sellem, I odnosno Kur-an priječi, da se razvija i da napreduje jedni i drugi nazivlju nas „braćom", dragom i milom, u duhu vremena!?! a kad im se ne pruži prilika, tad nas i ne uvrijede. , Na ovu besposlenu pisaniju pariške smotre nijesmo Amo „braća" na sve strane, da nam već i uši zagluhse onda osvrnuli poglavito sa dva tri razloga: prvo, nuše od te puste „bratske" vike, a onamo udri po što onda neimagjasmo svoga isključivo muslimanskoga nama i našoj vjeri, da se više snositi ne može. U organa, u kojom bi se mogli braniti kako treba, a političkoj borbi iskrviše se megju se o naše bratstvo, 9 drugo jer smo mislili: u Franceskoj naučnoj literaturi a što se tiče napadaja na našu svetu vjeru, tu su ima toliko lijepih i za Islam pohvalnih stvari, te će složni ko rogjeni blizanci. Dok nam s jedne strane i ij ova stvar jedne povremene smotre ostati neopažena i jedni i drugi dokazuju da smo „braća", da oni poš­ bez osobita utiska; pak donapokon pošto je to izišlo tuju naše vjerske i društvene običaje, da nam u u franceskom jeziku, koji se u veliko čita i u Stamdruštvu sa njima ne prijeti po vjeru nikakva pogibelj { bulu, držali smo za stalno, da će se naći koji osmani tako dalje, s druge se strane slomiše utrkujući, koji lijski pisac ili novinar, koji će dostojno obraniti će što pogrdnije uvrijediti nas i našu vjeru, tražeći > Islam i svoju otadžbinu, te dolično pobiti osvade i pod­ i po stranim literaturama, da prevedu ono, što je vale nepoznatog franceskog fanatika. Nu u tom smo protiv Islama i da nam to u ime „bratske ljubavi" j se prevarili: od onda pa do dana današnjega ne podkade pod „bratski" nos. čitasmo nigdje, da bi ma tko sa turske strane na to A kada ustanemo na obranu naših svetinja, kada reagirao. Što se tiče i drugoga razloga, naime, da će im, braneći Islam, uz put prišijemo koju zaušnicu, ta stvarca ostati neopažena i bez osobita utiska, i tu onda se bizantinski previjaju kao zmija u procijepu i smo se pr.evarili, jer evo nakon dvije godine, ta se dovikuju nam, da smo nesnosni, intolerantni, „da svabezsmisao pojavila u spodobi dvaju članaka (Dolazak gjamo sljubljenu braću (!?!),“ — u jednu riječ traže od Turaka u Evropu i Turci pod Kuranom) u podlistku nas, da mi šutimo, da nereagiramo na njihove pro­ zagrebačkih „Naroduih Novina", a u prevodu nekog stačke napadaje. Valja da i to u ime bratske ljubavi? I. K. Koješta! Nema tu bome ni govora o kakvoj slozi, a Kako je ova besposlica nakon dvije godine kamo li „bratskoj ljubavi", dok se vi svi, od prvoga zalutala u uredništvo „Narodnih Novina", to ne razu­ do zadnjega ne naučite štovati naše svetinje, dok ne mijemo, jer je. mislimo, posve irrolevantna stvar, kako budete znali i h t j e l i respektirati našu svetu vjeru za „Narodne Novine" tako i za njihove čitatelje: hoće Islam i naše islamske običaje. — Ove navale na Islam i li Turska još koliko živjeti i za što propada? Kud i sa jedne i sa druge strane nijesu tek slučajne i mirnogredne stvari, nego namjerne i dobro promišljene, koje kamo bi bilo za čitatelje „N. Novina" kao i za same SE P �n BEHAR se piša već u naprijed proračunanom svrhom. Da je to tako, vidi se i po tome, što ih ni politička nužda nije mogla bar na časak' ušutkati, nego u isti mah, kad nam laskaju, podjedno nas i vrijegjaju, upozorujući nas na našu — bajagi — prošlost i prađedovsko „poreklo". Dan danas malo hasne etnografski zakoni i historijske uspomene, a napose će to malo vrijediti u slozi sa onima, u kojih se pod maslinovom granom krije razbojnički nož . . . . Još manje basni govoriti: to se i to dogodilo u odsutnosti urednika1*, — kao da je ovaj pozobao svu mudrost, a drugi svi da su bene — ili nto je poje­ dinac, većina misli drugovačije" i t. d., jer mi još ne opazismo, da bi ma i c i g l a j e d n a srpska ili hrvatska novina odsudila taj nečasni zanat svojih kolega, i da bi tako bar uzela u obranu svoju braću (!) muslimane. Što više, teško bi bilo naći i dvije no­ vine u cijeloj hrvatsko i srpskoj političkoj i beletrističkoj žurnalistici, koje nas nijesu jednom ili više puta najosjetljivije povrijedile u našim vjerskim čuv­ stvima; pa kada se je našao ma tko bilo s koje strane, da bi nas uzeo u zaštitu? A kamo posebne knjige i brošure? Neka niko ne misli, da mi ovim tražimo od njih, da brane nas i našu vjeru io1 Bože sačuvaj! Samo konstatujemo golu činjenicu, a mi smo se, hvala Bogu, u stanju braniti protiv svih „papirnatih križara", ma od kuda oni dolazili.- A ako zahtjevamo, da nas ne vrijegjaju u našim v jer :im čuvstvima, ne činimo to za to, jer se možda r. bi mogli braniti, na protiv, u tom se poglodn na bojimo nikakve ozbiljne i stvarne kritike, ali nam se gadi čitati i pobijati prostačke i fanatične izljeve mržnjo i vjerske nesnošljivosti. — A i staje drugo, nego li vjer­ ska nesnošljivost ići pretraživati stare revije i tražiti članke, kojima se vrijegjaju čuvstva i vjerski osje­ ćaji muslimana i onda to svojim riječima pripovije­ dati čitateljima „Narodnih Novina1*? Doduše mi znamo, da podlistkopisac „N. Novina** I. K. podleži čudnoj maniji, naime, da se plenta u sve što razumije i ne razumije. Tako on piše literarne kritike a sam je pjesnik — u prozi, ocjenjuje umjetnička djela i kazalištne komade, piše kulturna pisma i t. d. Koliko se sjećamo prošle je godine počeo učiti engleski, a već je iste godine pisao o franceskom romanu u en­ gleskoj literaturi. U jednu riječ to je — budi bez zamjere rečeno — neka vrsta književne „Madchen flir a)les**, koja ima osobiti talenat za književno paljetkovanje. Megjutim ostavimo to na stranu, i ogle­ dajmo u kratko, što veli taj nepoznati francoz u „Revue des Revues", odnosno hrvatski literarni paljetkar u podlistku „N. Novina**! U članku „Dolazak Turakau Evropu** pripovijeda se, kako su Turci, bivši još u Maloj Aziji, obožavali vatru i vodu, a kad su provalili u anatolsku ravnicu osjetili su potrebu, pa se primire fizički, a podjedno 159 stim i da svoje senzacije i ideje ustale u formi nekoga konkretnog kulta". „No u religioznom pogledu nijesu se oni mogli prikloniti nijednoj vjeri. Kršćanstvo Grka i Armenaca svigjalo im se je radi svoje miline (?1?) ali im iiij.<| imponiralo, jer je to bila vjera pobjegjenih. Ni islam nije na njih u to vrijeme vršio većega upliva. Islam je u to vrijeme bio rascjepkan šizmom, a kalif njegov u Bagdadu smaknut kao kakav zločinac.** „U XIII. vijeku rodi se u Konj aha (sic) nova jedua religija, koja je još i danas megju Turcima mnogo razširena, premda je osnovana na temeljima sasvim oprečnima islamn. Ova religija je prava religija, a nije sekta, jor se ne prislanja ni uz Koran, ni uz Evangjelje, nego je sačuvana u posebnoj jednoj knjizi: Mesnevi, koju je sam Bog kazivao u pero DželaledinRumi-u. „Muhamedu se je Bog objavio, ali i Dželaledinu ae je objavio", govore vjernici ove religije**. Eto kakav sve nesmisao može napisati čeljade, koje nezna šta piše i ne razumije o čem piše, a kad bi to rekao pred kojim pristašom te „nove religije" (!?) vidio bi kako bi prošao. To bi isto bilo, kao kad bi mi napisali, da jedan recimo vjerski red u kojoj hrišćanskoj sljedbi ne pripada istoj, nego da je to po­ sebna religija I Dakle nemože biti prostije i bezumnije laži, nego li je tvrdnja, da je „Mesnevi** posebno sveto oismo, sveta knjiga, „koju je (basu sume baša!) sam Bog kazivao u pero Dželaludini Rumiji**! ! Vidi se, da nije kako podlistkopisac „N. Novina" tako ni njegov franceski autor nikad Mesnevije ni vidio, a kamo li je proučio i razumio. Istina „Mesnevija** je pisana u parabolama, ali se ni u čem, mani jednom riječi neprotivi Kur-anu ili uopće islamskim propisima. Ako je Dželaludini Rumi utemeljio jedan đerviški red, nije time ni mislio, a kamo li osnovao kakvu vjersku sektu, a još manje „novu religiju". U Islama, kao i kod drugih religija, ima nekoliko vjerskih redova, ali se svi oslanjaju na Islam, tako rekuč na filozofski duh njegove nauke. Eto šta o tome piše Kibrizli Zađe Osman Nuri bej u svom djelu „II genio delT Islamismo:" „Vjerski redovi Islama — veli on — zovu se tarikat, a to, prevedeno ad verbum, znači put, staza, a nji­ hovi poštovani saznavatelji označili su ih kao jmtokaze do moraltie usavrŠenosit, do spasa. Tarikata, ili vjerskih re­ dova ima šest i to: mevlevi, kadiri, rufai, nakšibenđi, saadi, i bektaši" *) Dakle nisu to posebne vjerske sekte ili „nove vjere" nego jednostavno vjerski redovi, koji prema svome utrojstvu imadu različite pobožne vježbe „eksercicije." A kako mevlevije obavljaju svoje „pobožne vježbe", evo noka nam kaže isti Kibrizli — Zađe, koji je više puta prisustvovao tim „vježbama" *) Kibrizli zađe Osman Nuri bej: „II genio del 1* Islamismo,u capitolo XQ. ordini religiosi, str. 141. i slijedeće. �160 BEHAR „Za moga boravka u Konji" — piše Osman Nur1 stinji osušio u .turskoj duši svježi cvijet sočuih hej — „prisustvovao sam više puta pobožnim vježbama Mesnevia«. » Hoćete li više drzovitosti? Je li korist mevlevija, koje se drže u njihovoj tekiji. Kad ugje u veliku dvoranu starješina reda, svi derviši ustanu na gadu dokazivati, da je to koliko bezdušna toliko bezumna laž? Zar oni zaboravljaju, da su noge i razdijele se u dva reda, a Jcad starješina sjedne se Arah; do tada na pola podivljali narod, upravo pod bla na svoje mjesto, onda i derviši posjedaju na koljena. i spasonosnim zrakama Islama to jest Kur jana*^**1 Nakon male šutnje, donese se jedan veliki tesbih (rosarij) pri. digli, oporavili moralno i materijalno, a u civili^-.! i derviši, sjedeći u halki (u okrugu) premoću zrna od i kulturi tako visoko podigli, da ih još ni danas^ tesbiha i svi u jedan glas opetuju: Alahu-ekber, Alah, XX. vijeku nijesu ni dostigli a kamo prestigli m * Alah!«*) Ne dopušća nam sada prostor lista, da se obšir- kršćanski narodi? Zar nijesu upravo Arabi, Muslimjjj nije i potanje pozabavim derviškim redovima, ali ovo i najvjerniji vjernici Kur-ana, zar nijesu, velim, ti ist| Arabi glavni začetnici današnje evropske civilizacije? navedesmo tek za to, da pokažemo, da je neispravna Megjutim u mjesto, da sada ovdje potanje razglabamo i skroz neistinita tvrdnja, da su mevlevije posebna i onako već svakom naobraženom čovjeku poznatu vjera, koja bi bajagi bila oprećna Islamu. Vamik. stvar, da je naime muslimanska Azija, Afrika i Španija visoko stajala u civilizaciji, i kulturi, dok je krštena Evropa drijemala u potpunoj agoniji savršene ignorancije, da dokazujemo, kako su Bagdad, Kordova « podlistkopisac „Nar. Novina« kao i njegov i drugi oveći gradovi islamske države bili pravi pioniri m W m franceski autor, polazeći sa stanovišta, da uljudbe i napretka, dok su recimo London i druga ve­ I M I l ! je Mesncvija posebna „religija" (!?!) dolaze lika središta kršćanske Evrope bili ovijeni gotovo d° vr*° smiješnih zaključaka. Tako oni cineprozirnom maglom neznanja; da, u mjesto svega jeli napredak osmanlijske države, sve uspjehe toga upozorujemo „papirnate križare« na dva djela i p t l njihova oružja pripisuju Mesneviji, toj „novoj" učenog i nepristranog amerikanca J . W. Drapera: |i f ^ religiji (!) Dželaludini Rumije, koji „ae pozna *Histoire du developpement inttfectuel de l' Evrope % .i Alaha". »Les conjlits de la Science et de la religion c, iz kojih Da je ovo sve prosta laž i gola izmišljo­ će — ako su još pristupni razumnosti — moći na­ tina, to će nam biti najlakše dokazati. Uvodne riječi učiti, kakav je Islam i u koliko se sa kulturom u Mesniviju, koje smo mi kao motto ovom članku sta­ slaže. vili glase: „Moja je Mesnerija mozak (jezgra) Kur­ Ali d a ! Zar hasni njih upozoravati na istinu i hiana«. Tako veli sam Dželaludini Rumi o svojoj Me­ storiju? Oni za to malo mare, nego po onoj staroj sneviji, a tko će pametan ustvrditi, da je to nova, po­ tradiciji evropljana svu krivnju radi propadanja i nazatka sebna religija", koja se protivi Kur-anu ? Što više Meistočnih naroda, bacaju na Islain. To je, kako veli snevija se u svemu oslanja na Kur-an, njezina sađrKesninbej u svojoj knjizi „Le mal đ’ Orient«: „II žina i duh njezine nauke izvagjen je iz Kur-ana. est de tradition en Evrope, lorsqu'on parle de la Svaku pričicu ili parabolu, koja se nalazi u Mesne­ dćcadence des peuples orientauz, de' hausser les viji, Dželaludini Rumi potkriepio je ili ajeteti šerifom ćpaules et d’ attribuer le mal a l’ Islamisme: „Tout (rečenicom) iz Kur-ana ili hadisom, Muhamed al. sela- ćela, c’ est la faute de Muhamed", a to bi značilo: movora izrekom. Dakle, kako će Dželaludini Rumi ne po­ „Kada se govori o nazatku istočnih naroda, u Evropi znavati Alaha, kada je njegova knjiga Mesne vi izva­ je postalo tradicionalno da ljudi sažmu ramenima i dak, jezgra one nauke, koju je Alah po Džibrili Eminu svu krivnju svale na Islam : svemu tomu je kriv Muhamed al. selamu saopćio ? To može tvrditi ili luda, Muhamed". koji nikad Mesnevije ni vidio nije, ili fanatik od za­ 1 u istinu, oni nemaju drugog izgovoia, nego, nata, koji nalazi jedinu nasladu u tome, da vrijegja da je tomu Islam kriv, uza sve faktične i historijske tugje vjerske svetinje. dokaze, da nije tako. Da ne diramo u načela drugih vjera, da neispitujemo, u koliko se one slažu ili neAli „Papirnati križari« nijesu se zadovoljili samo slažu sa civilizacijom i umnim napretkom, navest tim, da prikažu Mesneviju kao posebnu „religiju", koja ćemo i opet sud istoga Kesnin-bega, koji je dugo u je na Turke tako djelovala, te su za čas postali na­ Orientu živio i koji nije ni najmanje laskao ni Turcima predan i civilizatoran narod, nego su u svojoj bezniti Islamu. On veli: „A notre jugement, 1’islamisme umnosti pošli tako daleko, da na prosto tvrde, da je n’ est pas plus rćfractair k la civilisation qu’aucune cijeli nazadak i propadanje današnje Turske države autre religion". (Po našem sudu Islam nije oprečan prouzrokovao samo Kur-an, koji je „kao samum u pucivilizaciji ništa^jiše, nego li ma koja druga vjera.) „Papirnati križari", da opravdaju (?) svoje sta­ *) L. c. novište, da je Kur-an ubio civilizatorni duh u Turaka, I �n BEHAR 161 Đavagj®ju> kako 86 me£lu Turcima Kuran obučava, uvakove besmislico i fanatičke izljeve vjerske nesno­ jer da je to „vrlo zanimivo znati!« šljivosti. Dijete — vele oni — već od sitnih nogu počinje Papirnati križari, da dokažu, kako u Turaka ništa ga učiti i to tako, da najprije nauči na izust prvu ne valja, drznuli su se, da dimu i u tursku obitelj, strofu prve knjige. Iza toga uči prvu strofu druge taj najsvetiji araanet svakog muslimana i poštena čo­ knjige, pa tako redom, dok ne nauči prvo strofe svih vjeku. Po njihovom ludom mišljenju u turskdj obitelji 30 knjiga- Kad je to naučilo, onda treba jednako da je megju mužem i ženom prevješena kao zavjesa. S jedne nauči drugu strofu, pa treću, i tako svih 30 knjiga. strane zavjese razvija se kućna despocija, a s druge Kad je i to gotovo, onda se uče strofe od natrag, pa koketerija i ljuboutor. Tu obitelj sastavljaju bića hete­ opet sve redom. Svaku strofu treba najprije izglarogena,.• Nikakva zajednica ne veže ih jedne uz druge. goljati, pa onda napisati, prevesti, naučiti na izust i Samo životne potrebe drže ih skupa. recitovati u nekoj melodiji. Tako je gjak, koji studira Čudnovato 1Nikad u tursku obitelj ni zavirili nijesu, teologiju, pravi automat, koji ima slijepo da utuvi u np poznaju ni vjerskih propisa islamske vjere niti dru­ glavu Muhamedovu knjigu. Da taj način nauka ne štvenih, obitelj sitih navika muslimana uopće a Turaka djeluje na njih najbolje, da ih u fizičkom i duševnom napose, pa ipak imadu obraza pisati o turskoj obitelji razvitku priječi, da od njih — pa i od najčvršćih — i to tako gadno. . čini samo fanatične recitatore i ljude, kojima su afirKad bi mi htjeli ovo pobijati, najbolje bi učinili, matorne tvrdnje najveći dokazi, jasno je samo po sebi." ako bi jednostavno potegli jednu crtu izmegju evropske Baš zanimiv dokumenat površnosti i neznanja (kršćanske) i turske (muslimanske.) obitelji, pak h* „papirnatih križara!« Oni, jadnici, misle, da svi Turci vidjeli, gdje je više „ljubomora" i „koketarije," gdje od prvoga do zadnjega uče Kur-an na pamet, i da se su srđaČniji osjećaji i iskrenije veze izmegju muža i ničim pod kapom nebeskom ne bave više, nego da u ženo. Ali ini to ne ćemo, je? nam nije drago zadirki­ vati, a tko se želi uputiti o muslimanskoj ženi i obi­ tom stroše svoj život. Siromasi, neka im je oproštene telji, i komu nijesu pristupačna druga vrela, neka pomno jer ne znadu što govore! pročita ova dva godišta „Behara," pak. će mnogo toga Jest, megju muslimanima se uči Kur-an na pamet i oni, koji ga cijela znadu na pamet zovu se hafizi, naučiti i bar donekle moći sebi predstaviti muslimansku ali takovih izmegju tri stotine milijuna muslimana si­ obitelj. Uvjereni smo da bi i pođlisko-pisac „N. No­ gurno nema ni jedna četvrtina milijuna, pa kad bi ih vina" i svi njegovi papirnati drugovi drugojačije sudili bilo i više, zar bi to smetalo njihovom umnom napretku? 0 muslimanskoj obitelji, kada bi je iz bliza poznavali, Što više, koja sreća da svi muslimani znadu Kur-ap kada bi proučili načela i islamsko propise, na kojima na pamet, da se po njemu vladaju i da točno obslu- se osniva naša obitelj. Da se ne upuštamo u potanje žuju njegove uzvišene propise, jer hi onda zasigurno razlaganje toga pitanja, navesćomo samo dva hadisa, dvije uzvišene izreke našega Devletlije salalahu kud i kamo napredniji bili u svakom pogledu. A po „mudrom« mnijenju još mudrijih križara, alejhi • ve selem, koje u prevodu glase: „Ko uzme „nije način obučavanja kriv propadanju Turaka nego ženu radi njezine blagosti, lijepa ponašaja, lijepe na­ tome da je kriva Kur-anova nauka, koja je u jezgri ovo: ravi i ćudi, plemenita srca i naobrazbe, biće sretan „Koran je riječ božja, koja je bila prije svijeta. u braku i Bog će ga blagosloviti," „Ništa ljepše, kao Samo oni, koji vjeruju u koran, imaju pravo na sreću kad se muž i žena ljube i miluju.1* „Vjernost, sklad ovoga i drugoga svijeta t. j. na vječni užitak. Nevjer­ 1 mir u obitelji ;je temelj napretku.« Može li biti uznici pako t. j. oni, koji u Koran ne vjeruuju, treba višenijih i racionalnijih propisa o obitelji i obiteljskom da su upokoreni na ovom kao i na drugom svijetu: životu ^ego što su ovi? A ako se ’i^u muslimanskoj obitelji dogodi kakav nesklađ'ili nepodobština, zar se ovdje i preko groba treba da trpe." Mudrijaši! sad ne znamo bi li ih smatrali više na­ je čuditi, ta i mi smo ljudi, od kosti i’ mesa, ali ako ivnim ili umno ograničenim. Evo uzmimo, baš da je bi i u tome pogledu usporedili statistiku izmegju mu­ to jezgra Kurana, pa šta onda? Zar ne stoji u Svetom slimanske i kršćanske obitelji, mi stfto uvjereni,- da bi pismu (Evangjelju) svih kršćanskih konfesija ovo dog- mi muslimani bolje prošli. Ali manimo se toga; dan danas je mnogo i mnogo matičko načelo. Qui crediderit et baptizatus fuerit salsocijalnih neprilika na jednoj i na dragoj strAni,-tišti vobitur, qui non crediderit condemnabitur.“ jedne i druge, pak je kud i kamo bolje i za društvo Dakle ? U ostalom šta je i kakav je sadržaj Kurana, neka korisnije, da svaki svoje rane liječi i lijeka im traži, podlistko-pisac „N. Novina" zaviri u prvi i drugi broj a da druge pusti na miru. Čemu ta besposlena zadir­ „Behara« od ove godine, pa će tamo naći, šta Kur-an kivanja, za što drugom zamjbravati dlaku u okut dok u svom ne vidiš brvna? sadrži i kakva mu je nauka. A sad još jednu, pa da završimo, jer nam se S toga mi ovim ponovno apeliramo na sve hr­ zbilja, kako smo rekli u prvom članku, gadi pobijati vatske i srpske itovine, apeliramo na njihovo čuvstv'o �BEHAR 162 pravednosti, pozivamo ih u ime' bratske ljubavi, da se • ’ j- — već• jednom manu tog gadnog zanata, da nas ne vri-: jegjaju, da nam ne diraju u naša najsvetija čuvstva. Opetujemo: ne tražimo to radi toga, jer se možda ne možemo braniti, n e ; mi se braniti možemo, možemo ako bude potrebe iz defensive stupiti u oferisivu, ali '■* to nema smisla, nema smisla i bezumno je vrijeg.;ati ma čija čuvstva, osobito vjerska. Dakle radimč * 'aki razvijajmo so i napredujmo, koliko koji možemo potpomažimo jedan drugoga, pak ćemo onda biti =’ jedni i drugi i troći napredniji, jači i složiiiji. Iha^ siuiilia similibus. Vamik, '1 * NARODNE UMOTVORINE. Majka i djevojka. Wajka Fatu za večerom kara, p~Za večerom, za šećer baklavom. „Šćeri Fato, meni te ne bilo, Što će ono momci po bostanu ?“ „Nijesu ono momci po bostanu, Već su ono vuci po bostanu 1“ „Kad su ono vuci po bostanu, Što će vuku zelena dolama?" „Ono vuče dlaku mijenio, Pa se čini prema mjesečini 1“ „Kad su ono vuci po bostanu, Što će vuku toke na prsima ?“ „Ono vuče bjelo janje vuče, Pa se čini prema mjesečini!“ „Kad su ono vuci po bostanu, Što će vuku( kajsar jemenije?K „Ono vuče u krv ugazio, Pa se čini prema mjesečini." Seinsuđdin Djevojačka kletva. ()ad morija Mostar raorijaše, <T Sve umori i staro i mlado I umOri majci Ibrahima. Žao joj ga u groblje kopati, Već ga kopa u zelenu bašču. Svako ga je jutro oblazila, Jedno ga je jutro dozivala: - Je 1’ ti tvrdo Ibro, bez dušeka ? Je 1* ti nisko bez brusa jastuka. Je U ti zima bez kumaS-jorgaua ? Jesu 1* teške talite javorovo?u Iz rnezara nešto progovara: „Nije majko, tvrdo bez dušeka, Nije nisko bez brusa-jastuka, Nije zima bez kumaš jorgana, Nit su teške talite javorove; Već su meni guje dodijale: Oči piju, u perčin se kriju! Kdni majko, jOraera berbera, Koji mi je perčin ostavio! Kaži majko, mojim jaranima: Što gledaju, neka ne varaju, Je r su teSke djevojačko kletve. Muž i žena. Narodna pripovijetka. nekom selu življaše muž i žena. Oboje je bilo valjano i radili što se veli i dan i noć, čovjek na njivi, a žena kod kuće. I stoga bogme imali svašta, ničem potrebni' nijesu bili. Na jedan put čovjeku se nešto učini, kako se odviše bio zdao za poslom, da.mu žena ne radi kod kuće koliko bi trebalo. Njemu se učini, da on više radi nego mu žena. Ova mu misao sve većma u glavu ulazila, te najzad, k’o da je Bože 'prosti pamet izgubio, poče na nju vikati/ i psovati je da ^pna ništa no radi, nego samo gotovo jede, te da ga upropašćuje. Ona je jadnica na sve ovo šutila i trpila, jer je volila svoga druga, te joj bilo teško Bvagjati se s njim.' Tako je dugo vremena trpila i najzad je vidjela, da ovako ne može dalje. Za to ona odluči, da tome kraj bude, pa jednog dana reče svome čovjeku: fiEto, kad ti veliš, da ja ništa no radim, ostani ti ovdje, a ja ću na njivu, pa da vidimo, gta ćeš ti uraditi!“ — „Hoću vjčre mi,'" jedva dočeka muž, „pa ćemo baš vidjeti, što će ko uraditi." Kako smislišo, tako i učiniše. £ ađ žena pogjt? u polje na posao, reče mužu, koje poslove treba da posvršaVa dok ona dogje. — Najprije v eli: „Skuhaj nam kruh, pa pomuzi kravu, uzvari mlijeko, a ono jučerašnje izmeti; čuvaj da ti tele ne posasne kravu, pazi da pilićč ne bi vrana po­ kupila i odnijela, i za ručka nam naberi trešanja. Pri­ pazi dobro na kuću, da se ne bi uvukle kakve ciganĆurine i pokrale štogod, onda se nemoj nipošto prevariti, da bi okusio onoga, što je u loncu na tavanu, ono je otrov, pa stoga ne diraj u ono.u Kad mu ovo sve iz­ broji, pohvata volove u plug i ode na rad u polje. Sad se muž okrenu po kući. Najprvo naloži vatru na ognjištu. Pomuze -kravu i nastavi mlijeko, da se uzvari. Započne sada kuhati kruh, ali se sjeti da more dva posla na jedan put raditi, pa s toga uzme ono si- �BEHAR n nošnje mlijeko, te s njim u stap. Stap priveže sebi za pAs i tako kuha$e kru,& a "jedno mu se i mlijeko Jnelo. Kijašo ,iaina' ,ia ova eba. posla dogotovio, kad mu poče ono kipi« nad vatrom, potrči i sagne se da kutarišo, ali .prolije i ovo Što je bilo u stapu i to sV0 po vatri i vatru potrne. Sad šta će drugo nego iznova ložiti vatru. Uze ti mašu ili ožeg u ruke, te odgrnu onaj mokri lug i. opet naloži ^atrsu, te dok se malo razgori, zaprećc u nju kruh. Sada se sjeti pilića, pa izagje iz kuće, da ili vidi. Pohvata ih te poveže jedno za drugo i najposlije sveže i kvočku s njima: Ha evo ih veli sviju, boli se nećo ni jedno sada iz­ gubiti." Sada se sjotK da mu je žena rekla da pazi da tele da ne posasne. P ječi se toga popne ga na trešnju, i metne ua jednu granu i povrati se u kuću. Svrši još neki po­ sao, pa onda ode na trešnju gdje je bilo tele da nabere trešanja za rućak. U tome dogje krava pod trešnju i opazi tele ua grani pa rikne. 1 tele kad opzi nju uZvrti se na grani, otisne'se i pane s trešnje, te slomi vrat. Videći mrtvo tele izgubi se od jada i ne nabra ni trešanja, sagje dolje, i ode u kuću. Sjedio je na ognjištu i nešto se zamislio, kad njemu hrupi ciganČurina. Ona odmah opazi, da k njemu ima nešto, pa ga poče pitati: „Što ti je aga,? što si se toliko zamis1 .. Kad se on od ljutnje otrese na nju, ona ćeopei:„De aga, da y malo bacim u g rah! Te će ti mi ii odmah proći." I tako ga svrnu ciganka i obendži^a, pa mu porobi kuću i s njega skine odijelo, da je ostao ko­ šulji i u gaćama. Ostalo je ciganka sve odnijeh Kad je ovo sve pokupila za čas je nestane, a? on se onda malo razabere, te stane sam sebi govoriti: ,,J*o što učinih, nesretan ti sam ja! Kako ću ženu sada doče­ kati? Oh, da sam ja slomio vrat što je ono tele!" i sad se sjeti, da sam sebi skonča. Sjeti se onog otrova na tavanu, pa Brže bolje uspne se na tavan, napipa čup i stane grabiti otrov iz njega. Siromah istom počeo da jede otrov, kad žena poviče pred vratima: „0 čovječe-e-e! 0 čovječe-e-e!“ „Oho! Šta je bona?" “Gdje si jadan ne bio?" Dva seljaka. Dva se seljaka posvade oko jedne male njivice U toj svagji dogje i do šaka. Oni se uhvate u koštac te su se nekoliko časova hrvali. Jačemu posluži srcca, da obori onoga slabijega, te ga sve udarao koljenima u trbuh. Kad se rastave, ode onaj ubijeni megju svoje drugove, to im kaže, kako je ubio onoga seljaka. Oni ga upitaju : „Kako si ga ubio?“, a on odgovori: „Ubio sam ga veli trbuhom u koljena, da će pamtit, dok je živ 1“ 163 „Ma evo me na tavanu." Bixa tavanu 1“ viknu ona u čudu „Šta radiš tamo ?“ „Vala hoću da se otrujem, te evo jedem ovaj otrov iz ćupa." „0, Bog te prokleo, to nije otrov, to je med. Ja sam ti rekla, da je otrov, samo da ga ne pojedeš, a ti si ga eto opet nanjušio. Ja sam to malo meda ostavila ko velim, kad se zapne, da se ne osra­ motimo, a tebi je to svejedno samo da je tebi što po­ jesti." Sad ga nastavi pitati: „Jesi li ispekao kruh?" „Eno ga' pod sačom!" Ona podigne sač i Vidi samo tijesto u lugu zapretano, nema haman ništa vatre. „Kamo ti tele nesretniče ?“ „Ulomilo vrat." „Šta ulomilo vrat?" u čudu će- ona. „Ama kako će ulomit vrat, ubio te sami Bog." „Bogme ja se bojao da ne će posasti mater, te ga popeo na trešnju." „Ma jesi li lud tele na trešnju penjati?" To me je pomelo, pa nam nijesam ni trešanja nabrao! Kad to žena sve ču, viknu na n je g ; Hajde, hajde slazi , odozgor nesretniče jedan i nekade^e! „Ne mogu," ozva se on, „g6 sam, nagji mi ha­ ljine 1" „A za što si g6?“ „Pokrala me ciganka" „H, resrećo, jedna, nijesu za tebe kućni poslovi, za tebe je plug i brnača." On se pokunjio, pa šuti, ko vidi, da je kr£v. Kad mu žena dobaci druge haljine, viknu mu: „Obuci se, pa hajde pusti one volove i položi im što ti je i poso." On se obuče, pa klisnu iz kuće, te pusti volove, položi im i plug skloni u suho. Ođ to doba živjeli su opet onako sretni i radilo svako svoj pos5, a njemu nikad više nije na um palo, da žena manje radi. * O naer. Boj. U jeđnomo se mjestu navado skakavci, te sve opustoše Sad se spremo svi seljani, da tamane ska­ kavce. Svi ponesu puško, da jh puškama biju. Kad dogju na ono mjesto, gdje su bili skakavci, jedan skakavac pane na čelo jednome od seljana, a ovaj da ga ne poplaši, namigne drugu, da ga na njegovu čelu ubije. Drug naperi pušku i opali, a onaj pade mrtav na zemlju. Sad se svi iskupiše oko njega. Jedan izmegju njih poviče: „Nije ga žaliti, jedan naš, a jedan njihov" T&lib. �164 BEHAR n Crnogorac n džamiji. Priča se kako je jedan Crnogorac đošo pred dža­ miju, da vidi kako Turci klanjaju. Kad se je vratio kući u Crnu Goru pričao svojim: „ču j! Ložija vjera, jedva sam glavu iznio. Jedan se ispe gore na skaline, pa poče vikati i grditi, a oni svi šute ko zaliveni. Dok ti jedan djetić zavika ozgor sa tavana, a oni svi skakaše na noge. Dok oni na noge, a ja božija vjera — tabanima vatru“. Pribilježio: Abdtirozak Bjelevac. Hum i međenijjet. (Znanje i kultura.) Preveo Mušić Muhamed Sami. vi roditelji, koji ne dale, da Vam djeca vaša nauče, znate valjda, da od kalema drvo (stablo) postaje, a od djeteta čovjek. A znate valjda i to, da kalem, ako se ne njeguje, 7l£P ii propane, ii zaraste u trnje, da od njeg nikom nema koristi, a dijete bez odgoja postane čovjek, 5jf al divlji, neotesan. Djetinjstvo je pak jedino vri’S jeme odgajanja, pa s toga treba cijenit to vrijeme, da u ludo ne progje, da se djetetu da što je nje­ govo u to doba. Dijete uzgajati znači: nastojati, da uzraste zdravo i čilo, ćud njegovu navraćat na ono, što je plemenito, a duševno ga usavršivati, da ni u čemu ne bude slijepo kod očiju, da sve zna, što je dužan kao čovjek i kao musliman. Uzgoj je dakle dvostruk: uzgoj tjelesni, i uzgoj duše i srca. Kako ne može biti tijelo bez duše. a duša bez tijela, tako se ne smije nikakav od ovih dvaju uzgoja zanemariti. 0 vi, roditelji, koji ste uzrok, da vaša djeca đogju na ovaj svijet, dužni ste : brinuti se za njih. Dužni ste htjeti i umjeti da odgajate svoju djecu, da ih navraćate na pravi put.. Dužni ste dakle znati sve, što je dobro i što je zlo za vašu dječicu. Dužni ste htjeti, no ako ne umijete sobom, a vi pi­ tajte pametnije, iskusnije. Pošto je znanje 'neiz­ mjerno golemo, pošto je zlo takogjer jako, da od­ vrati i čovjeka s pravog puta, to gledajte rodi­ telji, da ojačate svoju djecu, da ih uputite, kako će moći dok su živi kititi se znanjem i razlikovati dobro od zla. Da vas ko god sad upita, ii biste voljeli, da vam djeca budu zdrava i hajirli, ii da budu zločesti po se i po svoju okolicu, zaista vi biste rekli, da volite ono prvo; pa za što da uskraćujete svoju djecu od nauke. Da znate samo, u kakve musibete mećete svoj vlastiti rod, što ga ne date da izuči nauku, srce bi vam za­ drhtalo. Kad bi vi samo mogli promisliti kako je đžehalet (neznanje) pokugjen, kakvi su strašni plodovi neznanja i neukosti! A vi to želite svojoj vlastitoj djeci! I vi možete reći, da ste im roditelji, da im dobro želite! K ale EesuIullahL - a. t . s: „E lh ik m etn đaUetal m am ini ej nem a vedžedeh* eh&zehaBfi. Pa kad velite, da bi voljeli, da vam vaš evlađ bude hajirli, da bude učen i plemenit, recite onda: kakva su sredstva, da se to postigne! Ako ih pustite da vam ljenčare u ono doba, u koje su pozvani da uče, hoće li vam onda biti hajirli i čestita? Za to dakle znajte, da vam vaš evlađ bude čestit i valjan, put je jedini do tog: nauka; hoćete li, da vam dijete bude zlo i opako, ne dajte ga na naaku, ali u tom slučaju spremite se, kako će te i odgovoriti za ta, svoj čin. Ima nešto što vama i najgorim očevima priznati valja, vi svoju djecu hranite, vi ih odijevate; ali vi to sve činite samo za — tijelo. Bog je stvorio njegovo tijelo i dušu. pa sad šta za dušu njegovu činite? Za tijelo se brinete, a dušu ste zaboravili. Tijelo mu hranite, da ne skapa od gladi, da se uzdrži u životu, odijevate ga i topli te, da ne ozebe, a čim mu hranite dušu, a valja da se i duša uzdrži kao i tijelo. Znajte dakle vi, koji ne znate, što radite, da i duši treba hrane, a hrana duši ljudskoj nijesu nikakve poslastice, već čisto znanje i prosvjeta uopće. Znajte da šerefi insanijet nije tijelom već dušom. Znamenit jedan naučenjak re č e : Iza kunte za ilmin fente muazizun, ve kavluke makbulun ve em ruke mudževizun. Učite dakle svoju djecu sve što im je potrebno kao muslimanu, i kao čovjeku, a valja da svako, dijete više uči nego mu je otac učio, jer dijete će živiti u drugim vremenima, a otac je živio u drugim; znanje se svaki .čas uvećava, pa s toga dijete ima više i da savlada. Hazreti Alija r. a. reče: Ne udešavajte odgoja svoje djece prama svomu odgoju. Imadnete li pred očima ovo dvoje: da vam dijete bude dobar musliman megju muslimanima, dobar čovjek megju ljudima, to ćete se latit^ i tih sredstava. Stvoren si na ovom svijetu, valja ti živit tu i spremat se za onaj, onda ti valja tražiti nauke, koja će te odr­ žati čestita i valjana na ovom, a i snažna dosta, se za onaj spremit možeš. Traži dakle nauku i pćrad ovog i porad onog svijeta. Ući sve, traži nauku pa �D BEHAR akar na kraj svijeta, samo da se osposobiš razliko­ vati dobro od zla. 165 ne zaraste. Tako vas i djeca vaša zovu — mole: Vi oče­ vi naši, rodiste nas, vi ćete i otići do skora, a nas ostavljate za uspomenu, da ste nekad bili na ovom svijetu, a kakva ćemo mi biti uspomena vaša? Kakva ćemo uspomena biti, to stoji do vas. Teško da ćete moći naći izgovora, što zapuštate svoju djecu u neznanje. Siromaština! velite. Ne, to nije opravdanje. Pogledajte malo oko sebe! Vidite li onu sirotu ženu, nigdje nikoga nema osim jedinca sina. Eno je, pere rublje svijetu, pa polovi zalogaj svoj sa sinom, kog jo dala na nauke. To je mati, to je pravi roditelj. Kud će veći siromah od Imami Ehu Jusufa, pa opet znanjem i naukom dogje do tog, da je bio Imami i dinski direk. Osim toga, ostavite li djecu svoju iza sebe neuku, to je isto,' kao da ste im svezali oči, pa ib natjerali da tumaraju po kojekakvim vratolomima. Probudite se roditelji, osvijestite se, pogledajte i u kakvu vremenu živite, pa i radi tog vremena dajte djecu svoju na nauke, jer nauka je jedini put selametu i ovog i onog svijeta! Žito svoje, koje posijaste, Bog dade, pa niče, 3 0g dade i kiše, ali vaše je da ga čuvate da u bujad .Beliar* na kraju druge godine. : TraSfolF vo nas, joŠ do malo, na kraju druge godine „Beharove", pa je svakako urajseno, a i A 3 |i|r s drugih razloga potrebno, da so malo njime ?. zabavimo. Potrebno je s razloga, koje ćemo kasnije /k vidjeti, da raščistimo šta je s „Boharoin1, jer list lili) nije ničiji pojedince, već nas sviju. Pregjimo | s toga za čas njegov osnutak, preletimo n; egov ' život, pa zaključimo na temelju toga i buđ nost njegovu. Kad je ideja o ovakom listu dosta oživila i dosta se osnažila u pokretačima njegovim, kad su bili živo osvjedočeni o potrebi lista, o svojoj koliko bilo snazi na tom polju, onda se pošlo, da se ta ideja oživotvori. No prva poteškoća, prije nego se i koračilo u tu stvar, bijahu troškovi lista, jer nitko nije mogao unaprijed reći, da će list imati toliko predbrojnika, koliko je potrebno, da se troškovi namire. Vijećali i razmišljali, dok na­ pokon ne nabasasmo na čovjeka, koji s mjesta reče: neka se s listom učini pokušaj na godinu dana, da vi­ dimo koliko ćemo imat čitatelja, a koliko radnih ljudi, da se vidi, jesmo li dozreli za ovakih poslova, pa — ne bude li ama ni jednog ciglog pretplatnika, da će on sve godišnje troškove namiriti. I mi s hajrom otpočesmo. Izdadosmo — kako je poznato — poziv na sve rodoljube Muslimane ovih zemalja i pozvasmo svakog da svojim silama potpomogne ovo plemenito djelo. nije im davao ni prava, da klonu i prestanu s listom. Dakle valjalo je odabrat, ili smrt ili život pa kako čovjek osobito u ovakim prilikama treba da bude i malo više optimista, tako se odluči, da se i druga godina s istom misli „za pokus8 nastavi. To je u najkraću ruku istorija „Behara", a sad evo nas u sadaSnjosti njegovoj, na kraju druge godine. Rezultat je i ove godine po prilici isti lanjski t. j. list bi trebao da ima više odziva, a naročito bi trebalo, da ima više radnika. Budući, da su troškovi lista steg­ nuti na najminimalniji minimum, izaći će se i ove go­ dine, da ne će trebati ništa namirivati; ali suradnika je bilo malo lani, malo i ove godine, pa sad treba da se s listom odluči. Znademo dobro, od kakovih bi po­ sljedica bilo, da se prestane s „Beharom8 i s toga smo u duši tog mišljenja, da to ne bude; ali kako da se pogje u treću godinu? S toga je uredništvo izabralo jedan način, da se posavjetujemo, dok je još pravo vri­ jeme. Odlučismo dakle, da pozovemo još jedan put i zadnji put svakog rodoljuba Muslimana, s kojim smo poznati bilo makar po čuvenju, a za koje mislimo, da bi mogli „Behar8 okititi svojim lijepim perom, te iirf poslasmo slijedeće pismo: Sarajevo, početkom lebruara 1902. Cijenjeni gospodine i dragi prijatelju! Evo još 4—6 brojeva i „Behar" će završiti i drugu godinu svoga opstanka. Kakva je uopće bila potreba, Poziv se prihvatio objeručke, i nama obećana pomoć da on izlazi, kakva li bi po tom bila šteta, da prestane, svake ruke, a dosta ih nam se — hvala im budi i o tom nije nužno da govorimo, to ćete i sami znati. ovdje izrečena, — i odazvalo. Što više ni od kog ne Ali prolistajte, dragi prijatelju, i.opet ovo zadnjih dvadobismo ama ni cigle riječi prigovora, pa čak i kad estak brojeva, pa ćete opet opaziti, da se tu izmjenjuje list poče izlaziti. To nas naravno oduševi, i mi s hajrom nekih 5 —6 imena saradnika. Da se širi krug saradnika počesmo. List se dosta dobro primio. I prva godina javio „Boharu8, kako so to mislilo i nadalo, o tom poče za pokus, a i svrši so, a rezultat, toga bijaše taki, kako vidite da smo se prevarili. Pa sad kad bi ovo da pokretače doduše nije oduševljavao za budućnost, no 5—6 saradnika bili neiscrpivi i kad bi „Behar8 i dalje �166 BEHAR idaru činili gradivom, recite sami po duši: je li pravo da se oni sami žrtvuju, da od svog i najpotrebnijeg odmora otkidaju dragocjene časove, pa da za list rade ? Osim toga mislimo već i radi vanjskog svijeta, da nije lijepo da se ista imena vigjaju u listu; i dost i dušrnanin vidi, kako smo nemarni ili nedozreli za ovake stvari, pa da se „Behar" ne može da. okiti raznolikim radovima raznolikih pisaca. No mahnimo se i toga, recimo, da je bolje da izlazi i s istim imenima, pa makar nam i prigovarali za tu malenkost; ali druga je stvar po srijedi. Dosadanji su se suradnici već i iscrpili, smalaksali, osobito videći, kako je slab odziv onih, koji su pozvani, koji bi mogli da svojim radom okite „Behar". Dakle listu sad manjka — ako bi ovako ostalo — i ono sila, što je imao, pa mu uslijed toga manjka naravno i onog što je najglavnije, manjka mu gradiva. Uredništvo je ovaj čas u zdvojnosti, u ovim prilikama ne može pro­ duljiti izlazak „Behara", već evo još jedan put a na ovaj način u skrajnjoj nuždi, poziva se na vas neko­ liko, za koje pozitivno zna, da ste naobraženi, da ste rodoljub, muhibbi islam, poziva vas, da iskreno reknete svoju odlučnu, šta će biti s „Beharom", hoće li dalje izlaziti, može li da izlazi i treba li da izlazi. Daleko snio razasuti, pa ne možemo da budemo u kontaktu, a ovaki bi dogovori i savjeti i češće bili od velike po­ trebe i koristi. Na pretplatu se ne možemo toliko’ tu­ žiti, koliko na slab odziv radnih sila; da reknemo naime da kod lista-ima nekog nedostatka, što bi saradnike odbijalo, ne bi li onda trebalo da i kod pretplate bude loš odziv ? Možda vas dakle i u tom pogledu nešto pri­ ječi, pa daj, recite nam svoju iskrenu 1 Mi dakle ovom prilikom molimo Vas i pitamo: Jeste li Vi toga mišljenja, da je svakako prečo i bolje da „Behar" izlazi, pa makar i dalje kuburio s gradivom ili — da prestane? Uz to molimo Vas i ovo: Možete li nam Vi i hoćete li što napisati i poslati bar do 1. aprila, jer nam tada valja biti na čistu: na čemu smo, hoćemo li s listom nastaviti ili prestati. I onako pored sve volje, upustiti se i u treću godinu praznih aka, ne bismo radi bili, Apelirajući dakle u ovoj skrajnjoj nuždi na Vaše islamsko rodoljublje, molimo Vas za skori odgovor i šaljemo bratski mahsus selaml Uredništvo „Behara". Urednik: Mulabdić,in. p. Sad nas veseli, što možemo javiti poštovanim či­ tateljima i prijateljima lista, da nam se neprestano odazivaju rodoljubi Muslimani iz raznih krajeva naše domovine, pa kako i u listu naglasismo, da smo daleko, razasuti, i pošto ne možemo usmeno, da se posavjetujemo o našim stvarima, biće dakle sad najbolja prilika, da se čuje mišljenje naše i da se mnoga lijepa zamisao ovom prilikom pretrese. Ođlučismo sad, da iznesemo u U „Beharu* niz pisama, što ih primismo na gornji posiv sve onim redom* kako nam stiguju, neka se čuje, što ko misli. Ovako ćemo dakle najlakše doći do istine, jer ne mora biti ni onako kako jedan rekne, pa makar to bio Sokrat. Više ljudi više zna; dakle počnimo: Fojnica, 12. februara 1902. Slavno uredništvo 1 Primio sam vaše pismo, koje me se je vrlo ne­ ugodno dojmilo. Kad se uzme na oko, da našem milom „Beharu" više nedostaje gradiva nego li pretplatnika, mora se zaključiti da je više kriva naša inteligencija nego svijet. I ako ne velite,'svi znamo, da je glavna naša mahana: lijenost, ali uz to još i drugo štošta. Golema bi bila šteta, ako bi — ne đ6 dragi Bog — „Behar" prestao. Od njeg je korist velika, to svatko mora priznati. Uz to svijet ga sve više čita, očekuje od njeg dosta i goji u njeg nadu kao u svog jedinog braniča. Pa kad je ovako počeo osvajati povjerenje i nadu, i još više djelovati, kako bi bilo da prestane? Mislim, da smo potrebni ovakog lista kao gladan hljeba, i za to nok izlazi, dokle god može. Ta valjda ne će uvijek ni ovako biti. U mene ti se u skrajnjem škripcu pojavljuje nada na bolje. Ako Bog da i biće bolje. Ne znam da ima nedostatka kod lista, što bi saradnike odbijalo. Ja sam potpuno zadovoljan, što se toga tiče. Listu apsolutno prigovora nema, nit je, što no vele digo glavu, nit se opet u njeg trpa i što valja i što ne valja. Meni je vrlo žao, što ne mogu više usluge da učinim „Beharu". Šta ćeš, služba za vratom, a hoće čovjek i da se odmori i da pročita što. Za to ja što radim, radim sporo, na mahove. Što se tiče ostalih suradnika, ne znam, kako da budete prama njima susretljiviji, nego što ste. Osobito ovo mislim glede izvanjskih. Što ima u Sarajevu te naše „inteligencije" kako bi bilo da sa njima udešavato sastanke. Dakako u tim sastancima Vi kolovogje mo­ rali biste imati zadnji glas. Možda bi što niklo iz tih sastanaka. Ja za sad od svoje strane mogu obe­ ćati, da ću odsad i u treće godište „Behara" moći poslati dva, tri sastavka, i poslaću ih dok dovršim. Prihvatimo dakle svi složno i zajednički, svak što ko može, ne žalimo truda, a trud se svaki u ovakom poslu dvostruko naplaćuje. Neka živi naš „Behar"! Mahsus Vam selam! Hifzi Muftić, šerijatski sudi'ja. Mostar, 14./2. (1902.) Zil-kide 8./1319. Štovanom Uredništvu „Behara 1“ Ovih dana dobio sam Vaše pismo radi savjeta, koje bi nas vrlo obradovalo, kao i druge mnogobrojne �BEHAR n osobe, koje ste se rađi savjetovanju obratili, da °isnio razumjeli iz Vašeg navagjanja i razlaganja, da ? na§ jedan jedini islamski poučni list „Behar" na prevratu. Dragi gospodine uredniče! Razlozi navedeni od Vaše strane doista dosta su nepobitni, ali u nekoliko Be mora priznati, da postoji krivnja i u osnovateljima B e h a r a 14, kao i u uregjivanju, o čemu ćemo gdjegod kasnije koju prozboriti. Pošto ovaj čas hoćemo da raz­ ložimo i mi našu što imamo, kako da bi se mogao sačuvati ovaj islamski list, to sada o čemu drugom ne preostaje vremena da se govori. Poznato je Vama da je svaku stvar lakše malko popraviti, nego li ju pustiti da se poruši, pak' onda na zidinama i pustoleži novu zgradu podizati. Jerbo, uvjeren sam, da niste Vi niti drugi dobroželitelji islamske budućnosti tako pali u očajnost od napretka ovdašnjeg Islama, pak izbacili iz glave svaku nadu, da je moguće da se već i u ovim krajevima Islam probudi i da sam sebi odabere jednu stazu i put (izmegju današnji mnogobrojni), koji će ga voditi u bla­ gostanje. Samo ta mogućnost i možebitnost sama ništa ne sačinjava. Treba je uzgajati i pojačavati Lagano — lagano raditi i nastojati na tomu, da ne izčezava pod tubom i prašinom, već da po gdješto — po g ešto izlazi na djelatnost. U ovom pitanju nema praktičnijih niti skođnijili sredstava od poučnih novina i vaiza. Najveći dio vaiza i vodiča narodnih, ako što kojemu i može poći za ru­ kom da svoje bližnje u ahiretskim stvarima upravi, ipak u ovosvjetskim stvarima nužno je i istim još mnogo i mnogo upute i pouke. Štovani gosp, uredniče! Kad bi se sad ovaj je­ dini list pustio da zamre, kako bi se kasnije mogla i u kom pobuditi misao i nada u srcu koga rodoljuba, da se koji god nanovu list oživotvori ? Kako bi se mogao takom čemu nadati, budući im se na očigledice srušio jedan, uzrokom što se nije malo truda i žrtve oko obdržanja uložilo? Sigurno ja bih pao u veliki mejusijjet (očajnost) kad bi ovaj današnji list panuo, u tom da li će se više igda podići drugi mjesto njega. Taka nam je prilika od nazad više stoljeća: što smo god izgubili, nismo više nigda postigli. Osobito muslimanske prilike u ovim krajevima materijalno sve nazaduju, te ako se malko ne budemo pojačavati u moralu i izobrazbi, ne ostaje dugo do naše propasti. Molim Vas i ostale dosadanje suradnike „Behara" ispred sebe, te i ispred sviju đobroželitelja islamskih, već, pošto ste ga osnovali i uzdržavali njeko vrijeme, 167 da se strpite i da nastojite svim mogućim sredstvima da obstaue „Behar" u svojoj krijeposti. Jer, njegov bi pad, bio veliki udarac za svakog, koji islamski osjeća, a mogao hi taj slučaj hiti i kao djelimični dokaz, da se nami ne da razviće, ma u kojoj bilo' stvari. Što razlažete, da se je gradivo iscrpilo, to onda povećajte i raširite pritočišta „Beharova". Nabavite po­ učnih islamskih novina, misirskih itd., pak provagj:»j to iz njiha za neko vrijeme. Nagje se više puta i u „ElMuejjedu" i drugoj kojoj novini, što se može za „Be­ har" upotrebiti. Ponovo vas molim, da ne biste i Vi, koji ste se fatili i zapadnog uzgoja, bili nestrpljivi, kao što zapadnjaci time prikoravaju istočne narode, osobito Muslimane. Ja sam n neodoljivoj želji pripomoći što god „Beharu", kao i ostaloj svakoj islamskoj stvari i stoga iz svaku ruku, koliko mi budu moje nemoćne sile do­ puštale. Još i ovo Vam mogu mnijenje istaknuti: Bar ako ni po koji način ne možete obdržati „Behar", a Vi se strpite svakako makar do maja mjeseca, pak pozo­ vite sa dozvolom oblasti od dostojnih osoba na Ilidžu jednu skupštinu u svrhu ne hi li se opstanku „Behara" našla kakva bilo čara i izlazak. Kad se ne hi nikakav zaključak postigao, ipak bi ostala za buduće dobra nada na takav način. Oprobaćete i drugih savjetuika mnijenja, pak koje budete vidjeli najshodnije i najdostojnije, mislim da ćete njim i postupati u ovakoj kritičnoj stvari, koja zasijeca u islamsku čast i budućnost. Oprostite što sam ovoliko oduljio. Sigurno me je potislo i potresla bojazan za naš „Behai". Naravno je da u mladim dobima svako više stoji u opasnosti, nego kad stane na mjeru i kad što no reče kost utvrdi. Tako i Vi nastojte još koje vrijeme oko „Behara". U istinu biće mu poslije puno tvrgja glava. (La havle ve la kuvvete illa-bi-llahi *el alijji-1azirni). Primite mahsus selam Karabeg Ali-Riza. U Sanskom Mostu 20. Rbruara 1902. Gospodine uredniče 1 Kad se sav svijet latio nauke i prosvjete, reda je i nama makar da još općenito ne shvaćamo te po­ trebe. No za opću našu naobrazbu, za prosvjetu ukup­ nog stanovništva ovih zemalja brinu se pozvane oblasti, kao i.svagdje; al za prosvjetu islamskog elementa u ovim pokrajinama pozvani smo mi sami. Davno je �168 BEHAR dakle bilo vrijeme da se latimo svih sredstava, koje će nas voditi k prosvjeti, pa tako je nastala i potreba da imamo i svoj list, koji će nama a iz našeg života davati duševne hrane pored onog što će nam iznositi iz života i povjesti drugih naroda uopće, a islamkih na po se. Raditi dakle za ovaki list kakav je naš „Behar" zaista nije ništa drugo, nego raditi za procvat i prosvjetu islamskog elementa u ovim zemljama, a za taj rad pozvan je svaki musliman, da ućini koliko može. To nam je dužnost. Žalosno je, to se mora priznati, da ipak svi ne mislimo ovako. Osobito je krivnja na našoj mlagjoj generaciji, koja će ti svakom zgodom ovake misli po­ tvrditi, al — slabo sama šta radi : otud je jasno, da vi pokretaći morate najviše da radite, i smalaksate li jedan put, to ni po što nije vaša krivica. Ali treba ipak da se sve boljemu nadamo. Naš mlagji svijet, razni naućni zavodi daju nam ipak svake godine ko­ liko toliko mladih naobraženih ljudi, eto nam na prvom redu naše akaderaićke omladine, eto nam mladih kadija, učitelja, pak ostalih rodoljuba, koji će htjeti i moći pomagati svoj rod koliko im od ruke ide. U to ime dakle i ja Vam šaljem svoj odgovor želeći i nadajući se, da se sve po malo budimo a ra ­ dom „Beharu" potrudiću se takogjer što prije mognem. Primite mahsus selaml Vaš Županjac, 24. februara 1902 Štovani gospodine uredniče! Na Vaš cijenjeni list gledo miloga nam „B ehara" evo i mene, da Vam odgovorim. Iznenadilo me ba§ upravo, da sto u tako teškim prilikama obzirom na suradnike, to da s toga oklije­ vate za dalji život „Behara". Priznajem i uvažujem Vaše poteškoće, ali to bi se dalo ipak lahko ublažiti • jer nije valjda naša inače rodoljubiva muslimanska inteligencija zapala u taku letargiju. Pregnimo malko boljim marom, pa biće Vama olakšauo, a život i op­ stanak dragog „Behara" sačuvat. Bolje da uam na e mezimče časovito malko i prokuburi, nego da posve prestane. Zar cvijeće u jesen no izgubi sav svoj nakit? Ali u proljeće ako i no mahom, a ono lagano ipak obehari. Nije umrlo već je pomlngjcno nastavilo svoj život. Pa neka bude tako i sa našim „Beharom". Zar no bi bila neoprostiva šteta po prosvjetu naše muslimansko braće, kojoj je bio „Behar" ne samo zabavnim, nego još i poučnim štivom, ako bi on pre­ stao? Zar našom indolencijoin da utrnomo život op­ ćega ljubimca našega? Ne! Bolje bi bilo djelo nezačinjai nego još i ovo nedovršenim ostaviti. Na rad za to braćo muslimani! Ne ostavimo djela još u po­ četku nedovršenim, već nastojmo, makar pojedince H aflz A jni F u ša tlić . i sm .lakša ii, da radeći oko njega uščuvamo ga za sadašnjost i prodamo ga časno i podinlatku za buduć­ U Mostaru 23. februara 1902. nost. Ako momentano izvornim temama ne bi mogli puniti stupce njegove, za što ne bi scguuli za valja­ Štovani gospodine uredniče! nim provodima drugih literatura? I ja -mislim da bi Prije nekoliko dana primio sam Vaše pismo, u bilo dobro, da so sazove skupština, u kojoj bi se za­ kome i mene pitate za neko savjete gledo „Behara", ključilo i našlo puta, da „Behar" no upane opet u pa u koliko sam upućen evo da Vam odgovorim. Ja ovako tešku krizu, kao što je eto sada. sam za to da nama Muslimanima Herceg-Bosne ovaki Dotlen pako molim Vas, da izvolite uznastojati, list treba. da Vaše sarajevske sarađnike pobudite na malo inten­ Mi imamo taj prosvjetui list „Behar", ali na ža­ zivniji rad, a i mi sa strane svom mogućnosti n&st lost da je na vrlo klimavim nogama počeo hodati, jaćemo Vas poduprijeti, samo nek nam dalje cvjeta pak hoće da se izgubi. Ja sam za to na svaki način, naš veoma omiljeli „Behar" širom naše domovine. Ja da no bi presto izlaziti, jer bo ako na takav način za sad obećajem tokom budućeg mjeseca malu rukovet prestane, teško da se više pokrene. Da se „Beharu" narodnog blaga, a u buduće i više. dade nove snage i manjkavosti po mogućnosti dopuno, Svak po nešto, je r: „Kamen do k a m e n a palaca" po mom shvaćanju bilo bi umjesno, da u mjesecu a „Beharu" našem eto trajna života. maju na Ilidžu od najuglednije inteligencije sazovete Primite mahsus sclain. jednu konferenciju od herceg-bosanskih Muslomana i H uliti Saran-T rcbinjac, na toj konferenciji neka se odluči: šta se ima činiti. učitelj. Moje je mnijenje ovo i ja da sam urednik bi učinio štogod ovako, jer ako se zaključi što ne mislim, da Slavno uredništvo „Behara"! „Behar" prestane izlaziti, ne će te Vi biti odgovorni Prije nekoliko daua dobili od Vas pismo glede nego svi mi, i tako bi ostala ta ideja u inteligencijo, pak je se nadati da se opet oživotvori; ali ako bi Vašoga lista „Behara", za koji velito, da no ima dosta tako bio u grob sahranjen, Vi ćete mu sami i pokoj suradnika, te Vam je po tom teško moći nastaviti iz­ davanje njegovo. nazivati. Sad primite mahsus selaui! Gledajući na oye dvije godine u nas ima dosta K arabeg Ahuied H ifzi. spremnih ljudi, da u tom pogledu rade, pa kad ih �BEHAR n •ma koji vide potrebu takog jednog lista i mogu ko­ liki) bilo dA rade, nadati so moremo, da i u buduće ćo biti gore, već sve bolje. Osim toga bila bi ve­ lika šteta da se s tim prekine, i s toga troba da se nastavi, pa ako drukčije ne bi moglo biti do boljih vremena nck bude manji ili neka regjo izlazi. Oso­ bito treba da gledate, da se što više mlagji svijet pri­ kuplja oko lista. U Sarajevu, 16. zil-kide 1319, 25. februara 1902. Reisul-Ulema: M. T. Azabaglć. Gospodine urednićel Meqlem jarif zemanen, male mejjtten dž*hilijj«ten. 169 je temelj škola, a knjiga ti je drag kroz cio život. Mi muslimani u Bosni i Hercegovini uhvatimo temelj u mekjtebu i školi kao i drugi, a knjige na žalost ne­ mamo u smislu islamskom. Pošto dakle ovdje nije govor o nauci uopće, nije mjesta da se potanko ras­ pravlja o spomenutim sredstvima, to ćn samo ostati kod onog, što je povod ovome pismu. Kako rekoh lijepa ti je knjiga pratilica u životu, pa nemadavši take lijepe knjige čisto a našem duhu, „Behar" je zaista bio ono, što nam je imalo nado­ mjestiti tu potiebu. I zaista je potpuno udovoljio ovoj potrebi. I dokle god je ovoga i ovakoga pravca, mi ga svi moramo potpomagati moralno i materijalno svaki po svojoj mogućnosti. Koliko sam kađer obećaj em za se, a molim sve one koji sa išta u stanju, da mu pomognu t. j. ne „Beharu" već preko „Behara" svojoj miloj braći, a vi gospodine uredničo primite moje iskreno priznanje na dosađanjem radu i ustrajte dok Bog dadne bolja vremena. U V itin i, 27. februara 1902. Vaš poziv na rodoljube muslimane potpuno je opravdan. Zaista je vrijemo da še jedan put probudimo. Žalosno je kad jedan narod mjesto u napredak sve u nazatku zaostaje. Mi smo osobito u takim prilikama, da svaki čas možemo opaziti svoj zaostatak. Obazritno se samo malko lijevo i desno, pa ćemo opaziti kako su se drugi elementi objeručke latili pa uporedo s vre­ MehmeđrAli beg K apetanovih menom rade. Tu su razna društva, koja reprezontir ] i svijest njihovu, tu su knjige, tu listovi raznoga smjera i pravca i t. d. A mi, do duše i na ovom ' velikom V itin a , 1. marta 1902. mora se čovjek ipak veselili, ima nas kolik) toliko, Voleštovani gospođine uredniče! pa uvigjamo kako koinšije naše napreduju. kak<- mi Vaše pismo koje ste nedavno razaslali, uvjeren nazadujemp t. j. kako uporedo s vremenom ne id "rao i na temelju toga osjećamo i potrebu neke ref*trnwije sam, da je svakoga prijatelja muslomanskog uapretka ražalostilo, da ga je uprav u srce dirnulo. Zar smo u našem kulturnom i prosvjetnom životu. Pa upitajmo se šta nam stoji na putu? Materi­ zbilja toliko nemarni, da „Behar" radi oskudice gra­ jalne. možemo reći, nijesmo ništa slabiji od drugih, diva mora dvojiti za svoj opstanak? Ovo je za nas žalosua pojava 1 moralno, hvala Bogu, još dosta jaki; preostaje dakle da nemamo eneržije, nemamo odlučnosti, principa i t. d., Kroz ovo cijelo vrijeme od kada je „Behar" već mjesto toga zavladala je u nama neka mlitavost. procvao, mogu Vam reći, da sam ga Maslađom čitao Dakle tu nesreću, tu mlitavost moramo zamijeniti i držao sam za so vrijednim, da i najmanju sitnicu odlučnošćn i principom. Budimo dakle svjesni, pa gdje preglodam. Kroz ovo kratko vrijeme koliko smo so se rađr i o najmanjem našem napretku, skršimo sve od ujoga poučili, koliko li muslomanskih velikana upo­ niske i neopravdane zapreke. znali nije nužno, da nabrajam, svima nam je dobro poznato, pa se može reći, da nije bilo „Behara" ovo Neka nam je dakle sveta dužnost, da idemo samo bi bila tajna za nas sa malim iznimkama. U kratko n susret našemu napretku, a to znači raditi u korist „Behar" je narodni islamski učitelj nas muslomana u islama u ovim zemljama. Herceg-Bosni, a s druge strane uaš stražai* i branič A sad razmotrimo malo puteve i sredstva koja naših svetinja. Koliko puta baš n ovo zadnje vrijeme su nam od potrebe. Hađisi šerif veli: „Čovjek, koji mogH smo čitati u raznim novinama nepravedne i bez­ ne poznaje vremena, u kojem živi, izgubljen je i za obrazne napadaje ua nas Muslimane, a to je sve ovaj i za onaj svijet." Dakle prvo je, što moramo imati „Behar" znao najodlučnijim načinom pobiti, čim bi pred očima, vrijeme. Ono nam nalaže, šta moramo nas pred stranim svijetom opravdao, a dotičnoga pi-c.a raditi. Moramo dakle prihvatiti za nauku svake ruke, pred svakim poštenim čovjekom kao lažljivca pokazao. a ona će nas uputiti u zanate, čiji su produkti potrebni Samo bi ovo dosta bilo, da svim silama nasiij.'mo, za ovog vremena, ta će nas nauka uputiti u gospo­ darstvo, šteduju, život i ponašanje u društvu i t. d. No da nam se „Behar" održi. Kako Sam uvjeren „Behar" ta nauka ne crpi se samo megju četiri Školska duvara, je i u narodu vrlo lijepo primljon i obljubljen. Nastojmo, dakle svi zajedno, da ga bar pri­ ne sabire se samo iz crnih slova po bijelom papiru, ta vremeno uzdržimo, a nadati so da bi se jednom i njeb© nauka širi i sabire na više načina; no svakako joj �170 BEHAR gove priliko poboljšale. Bolje je i sa lošijim gradivom nego li nikako. Gubitkom ovog i ovakog lista, mi bismo izgubili što nam je potrebno kao gladuu hljeb, a dugo bi vre­ mena trebalo, da što slično stečemo Ovo bi ubilo u nama svaku volju, te kasuo bi se odlučili i što drugo poduzeti. Kada je „Behar* svjetlo ugledao, mnogi se je obradovao, jer je vidio, da se i mi malo počesmo buditi, pa je onda s pouzdanjem išao u budućnost i nadao se, da ćemo se doskora posve otresti svoje mlitavosti, te nastojati, da ne zaostajemo za drugim svijetom. Kako bi bilo, da so upriliči jedan mali sastanak, možda bi se tako shodan izlaz našao? Najprvo Vi gospodine ureduiče, a onda svi ostali suradnici izvolite primiti moju najtopliju zahvalnost na velikom trudu i krasnom uspjehu. Koliko mi moje slabe sile dopuštale budu, nastojaću, da Vam i ja što pripošaljem. Sada primite mahsus selatn! Mustafa beg Kapelauorlć. U B rč k o m , 15. marta 1902. Veleštovani gospodine uredniče 1 Ta radosna vijest, da će nam u šeher Sarajevu procvasti „Behar" pronese se prije dvije godine dana munjevitom brzinom širom naše mile domovine. Taj preznameniti korak u našem kulturnom nastojanju i napretku, za koje smo eto sabirali sile puna dva de­ cenija, pozdravio je sa ushitom svaki brat muslirn, koji je bio svjestan njegove zamašitosti, kao što po­ zdravlja osamljen putnik iza duge tamne noći prvi tračak zore. Srce nam je zaigralo, misao se vinula u daleku budućnost . . . 1 Ta ko se ne bi radovao tako vjernom drugu, koji nas svakih petnaest dana pozdravi slatkom riječju materinom, iz duše nam pripovijeda o svemu što nas može zanimati iz naše okoline, iz stranih nevigjenih krajeva, iz sadašnjosti i prošlosti, zabavlja nas, tješi poučava i bodri, prati uas na pu­ tovanju, pokazuje staze i otkriva bogaze, čuva i štiti od dušmanske navale i t. d. „Behartf se je za ove dvije godine svoga op­ stanka — čast i slava njegovim saradnicima — održao na dostojnoj visini, ostao vjeran svome programu, kojim se je općinstvu predstavio, mnogo pouke svome čitaocu pružio i, što je od osobite važnosti, donio je nokoliko instruktivnih članaka o našoj svetoj islamskoj vjeri, kulturi i prošlosti i tako rasvijetlio mnogu da­ pače i većini nas nejasnu tačku. „Behar" nas upo­ znaje rnegju se, crta prigodice život našega naroda, prikazuje u kratkim potezima njegovo duševno (a mogao bi i materijalno) stanje i sili nas na razmišljanje o nama samim, da tražimo, kako bi smo svoj život olak­ n šali, obezbijedili i poljepšali. Time „Behar" ne đje luje samo na pojedinca, čitaoca samog, nego i na familiju, te na društvo u opće. Da je društvenost kod nas slabo ili nikako razvijena, to će svaki prj. znati. Istina naš život, naša sreća usredotočuje 8Q nekako u familiji. Ali prilike mnogo koješta promijene. Tc vidimo bajramom i nebajramom. Gdje nema društava, te škole i uzgojilišta za odrasle, tamo pro­ padaju često i najbolje sile baš u cvijetu mladosti Naš dičui „Behar" misli i na to. Spomenuću izmegju ostalog samo ovo: Kako li je zgodna Ekremova šala „Vrag pod čergom," kud bi ljepše zabave u našim društvima. Mlagji bi so zabav li, razmišljali i — Bpa. sili, stariji bi priznavali, i ne fali mnogo, pa eto nas st6 aršina naprijed! Dobro raspoloženje donosi uvijek neku novu zamisao. Eto „Behar" nam daje putokaze i gotovu gragju, samo to valja još praktično provesti. Šta ću duljiti! Sto je „Behar" za nas, to se ne može istom sa nekoliko riječi ocrtati, a ni jesam ni po­ zvan, da ga ocjenjujem ili — ne dao Bog — da mu pišem posmrtnicu, ne! Nego me zabrinu pismo veleštovanog urednika, kojim mi javlja, da je „Behar" u velikoj opasnosti. Nije to kakva zarazna bolest ili što slična, nego „Behar" nema — hrane I Oho, hrane? Baš sramota! Zar ćemo pustiti tako vjernog jarana da ugine i to još- od — gladi?! Prije glavu sa ra­ mena, nego li tu sramotu ! Zar nas ne boli pri duši čitajući pismo urednikovo gdje nas u zdvojnosti pita kao brižna majka nad svojim zlatnim Čedom: „Što će biti 3a „Beharom" ? hoće li dalje izlaziti ? diože li iz­ laziti, ? pa onda, ljut na sve one, koji bi „Beharu" mogli priteći u pomoć, a još se i ne miču, dodaje ironički: „Treba lt da izlazi?!" A kako ne bi trebao jedan zabavno-poučni list narodu od p6 milijuna duša, kad malo prije rekosmo da je za nas od neprocijenjene vrijednosti, do sad najveća naša kulturna tečevina u ovo dvadesetak go­ dina! Kad bismo pustili, da nam propadne, ne zaslu­ žujemo da živimo i ne bismo za dugo vremena smjeli ni pomisliti na takovo štogod. Ta valjda će se naći u pedeset kotareva makar po pola pisca. Hvala Bogu kad se financijama ne kuburi, a gradiva će b iti! Ne smijem mnogo obećavati, jer ko mnogo obećaje, malo daje. Ali onako kojekakvih poslastica iz prirode imam pune džepove. Dobro će biti, da „Behar" malo pro­ mijeni! Toplo Vam zahvaljujem, gospodine uredniče, na Vašem trudu i nastojanju oko „Behara" i ovako lijenog i nemarnog halka kao što smo mi! Drmaite, budite, šibajte! Mahsus selatn! Vaš Hasan Hodžlć, uđitelj u trgoraftkoj ikoli. �' BEHAR D B ih a ć , dne 15. marta 1902. Gospodine nreduičel Važe pismo je jako neugodno djelovalo ne me. Da mi j° ko Prii e đviJe Sodi,1° rekao — Rad smo sVi s velikim zanosom pozdravili pokrenuće jednog islamskog lista, da će taj list doći u pogibelj s našeg nemara, kazao bih mu da se vara. Ali sad vidim, da bih se ja bio prevario. Ako se uzme u obzir, da Beharuu ne manjka materijalnih sredstava, koliko duševne hrane, jasno je, da je tome kriv nemar naših znanih glavica,u a ne naša nemoć. Je li onda kriv prosti svijet, kad mu mi zlim primjerom prednjačimo, tfa sastancima se utječem o u riječima rodoljubivim, ističu se mane i potrebe, odsijevaju spasonosne misli« a kad tamo — sve pusta fraza. Sad je hora, da se djelom pokažemo. Eto, uredništvo „Behara“ pozivaše na naše islamske osjećaje i pita nas, kako, da se održi jedini islamski list u Bosni i Hercegovini. Mora se priznati, da nas samo lijenost pritiskuje i za koga se ne more reći, da ima za taku rabotu talenta, ipak bi se trudom nešto dalo učiniti. Obzirom na svrhu, koju „Behar“ ima, kolika bi šteta bila, da prestane, može shvatiti svaki uvigjavni domoljub. Ne bi li to bila velika ljaga na islamski ponos i žalosno ogledalo naših mana! Ušljed toga moje je mišljenje, gospodine urediiče, da se „Behar" ne smije napustiti. Priznati se mc t, da ono nekoliko vrijednih suradnika puno žrtvuju i za to im mi moramo biti zahvalni. Ali nadati se, da valjda ne će uvijek ni tako ostati. Samo ustrajte još, ne klonite, jeda se i drugi, koji što mogu, ganu. Ja obećajem u koliko mi posao i slabe sile dopuštale, da ću koji redak pridnijeti. Do sada ste iznijeli nekoliko pisama i u njima dosta rodoljubivih misli. Da se sastajemo u tu svrhu, da vijećamo o listu, mislim da nije od potrebe. Istina na oči smo daleko jedan od drugoga, ali nas to ne bi smjelo smetati na putu za naš napredak. Dosta je shvatiti onu zajedničku misao, koja nas veže, koja nas Čini jednom cjelinom; onu uzvišenu ideju, koja treba, da je svakom sveta, a to je napredak i dobrobit islama, pojedinca kao i cijele mase. A Čim da to po­ stignemo, osim žrtvama, radom, slogom, bratskim osje­ ćajima i uzajamnom pomoći, na što nas i uzvišena vjera upućuje. Nije nam moguće svima biti zajedno, da raspravljamo o svom napretku; ali nam je moguće osjećati jednako i raditi složno na onom, što nas spaja, zbližuje, što će nam osigurati opstanak. Dosta je samo da čujemo i znamo, da ima list, organ namijenjen is­ lamskom dobru i općoj zajednici, pa da ga pomog­ nemo i materijalno i duševno, da osjećamo potrebu za nj. A iz tog onda svakako slijedi: Treba da se žrtvujemo, činom posvjedočimo ono, što osjećamo. Ali na žalost u nas je baš obratno. Svako zna, svako vidi, 171 da smo puno zaostali; da je svak uprego sve sile, da osigura sebi budućnost, a mi se opet ne ćemo, da osvijestimo. Pustili smo se, zanemarili, te živimo u nekoj neizvjesnosti, sve čekajući nekakvoga čuda, koje će nas spasiti i sreću donijeti. * Naš islamski narod gotovo sav se nada nekom osobitom slučaju, kad će |mu na jedan put osvanuti bolji dan života i sreće. U tu svrhu ne manjka čestih besposlenih sastanaka, gdje se zna o svemu i svačemu raspravljati, vode se šuplji i nekorisni razgovori, a megju tim se neopazice život u nepovrat troši i pro­ lazi dragocjeno vrijeme uzalud. Tim i takvim životom pokazujemo, da ne poznamo ni sami sebe, niti Onog, koji nas je stvorio. Bog je nas poslao na svijet, da upoznamo njegova neiz­ mjernu moć, njegovu volju. Nu najprije moramo poznati sebe, svoje slabe sile i našu ovisnost o raznim potrebama. Već sama okolnost, da je čovjek biće smrtno, upućuje nas na našu prolaznost, na božiju vječnost. Ista vjera, srodnost, humanitet zadužuje nas na uzajamnu ljubav. Svakidanje iskustvo životne borbe sili nas na društveni saobraćaj. Iz svega toga vidimo, daje čovjek prinužden sam i u zajednici skrbiti se za se i bližnjega, jer je iz iskustva i sopstvenih odnošaja osvjedočen, da mu je život ovisan o radu i vlastitom nastojanju. U nepre­ stanoj borbi nailazi na zapreke, poteškoće,-neuspjehe, te često radi nepogodnih prilika, bolesti i drugih nepovoljnosti ostaje razočaran. Sve je to udezba Sve­ višnjeg, jer ćemo tim, kad upoznamo svoje slabe sile i nedostatke, upoznati njegova neizmjernu moć,'kojom On od vječnosti ravna svemirom, dolazimo do uvje­ renja, da je samo on vječit, svemoguć, osebit i bez potreba; da smo mi nemoćni i slabi stvorovi Njegovi, da je svako naše poduzeće bez Njegove pomoći bez­ uspješno. On bi nas mogao — istina — uzdržavati i bez našeg truda, ali Oh hoće, da Ga mi sobom upo­ znamo — jer videći svoje potrebe, svoju nemoć, bolje ćemo Ga poštivati i izvršivati Njegove zapovijedi. „Men arefe nefsehu, arefe rabbehu." Dakle, braćo, vidimo, da nam je u radu spas, da nam i vjera nalaže, da se za se skrbimo. Nastojmo i ne izgledajmo od puke sudbine spasa, jer „lejse lilinsani illa ma sea“. Ta uzvišena izreka dostatna je, da se ganemo i počnemo već jednom sami sebi krčiti do bolje budućuosti. Radimo dobro, dobrom će nam 6e i platiti. Ne dopustimo, da nam drugi postanu go­ spodari, jer su teške pošljedice, ali, pošlje boja ko­ pljem u trnje. Nije li žalosno, da jedan jedini naš list nakon dvogodišnjeg opstanka prinužden je pozivati se na naše rodoljublje. Da je sreće, imali bismo i više ovakih organa u raznim pravcima. Bili bi puno najpredniji i ošiguraniji za budućnost. Imati svoje, pa i za tugjim posegnuti, ne će biti bez koristi. �172 BEHAR U većine našeg- naroda vlada neopravdano mnijenje, da je nekorisno, pače i pogibeljno čitati tagje listove i knjige, ali je to mišljenje sasvim krivo i s naravnog i vjerskog gledišta. Sveta je izreka, koja veli: J a tanzur ila men kale, vanzur ila ma kale*. Ne treba gledati, čije je duše plod, već kakav je. Vidi sve, prouči sve, te ako je za te i ne protivi ti se vjeri i drugim interesima, koristi se, ako ne, od­ strani. Hvala Bogu, imamo um i pamet, pa možemo prosuditi. Plemenita misao dobro je došla od svakoga. Na hiljade primjera ima u arapskoj književnosti, u tog nekad najprosvijetljenijeg islamskog naroda, da su nauka i misli starih grčkih filozofa, koji su inače bili neznabošci, pretočene u arapski jezik. A šta sn oni bili, nego muslimani,, i to pravi muslimani, koji su cijelom svijetu prikazali islam u pravom njegovom svjetlu i ovjekovječili svoje ime. Zar nam treba bo­ ljeg primjera tražiti? Čitanjem čovjek usavršnje um i crpi nauku za život. Povjest nam na pr. pruža sliku u opće ljudskog života. Ističe dobra i zla svojstva čovječanstva, na­ predak i propast pojedinih naroda i država, uzroke i pošljeđice jednog i drugog. U kratko uči nas načinu života, da se valjana i plemenita djela dobrim i ko­ risnim plaćaju i obratno. Prirođopis, gospodarstvo upu­ ćuje nas, kako da prirodne blagodati što bolje i ko­ risnije na lakši naćin iscrpimo. Priče nijesu ni po što na odmet, jer ili se a njima navode možebitni ili prošli i slični dogagjaji. S pravom neki govore — istina — da se našoj djeci ne bi smjele davati svakakve tagje knjige, da ih čitaju, jer se mlagjahnog duha vrlo lahko primaju za­ razne misli. Pa bač stoga mi treba da nastojimo, da što veče imamo svojih poučnih listova i djela, odakle će djeca moći crpsti duševnu snagu i u islamskom se duhu od­ gajati. Eto nam lijepa primjera našeg dičnog „Behara". Ko može reći, da je „Behar", od svog poćetka donio u svojim stupcima i šta, što ne bi smjela i mala djeca čitati bez ikakve pogibelji ? Za to treba da ga potpomažemo i da zahvalimo onim, koji se za nas žrtvuju. Kolika bi šteta — a i velika sramota za nas — bila, da naš mili „Behar* uvehne, koji nam tako sladak plod namjenjuje. Ne, to ne smije biti. Mi se moramo jedanput riješiti ove trzavice i nastojati, da što više oživotrorimo ovakih i boljih promicatelja našeg na­ pretka. Mi smo još jak faktor, a budućnost je pred nama. Uviđjećemo i mi, Bog će dati, te ćemo stresti sa sebe prokleti nemar, koji nas toliko pritišće. Nastojmo dakle, braćo, svim silama i vlastitom snagom prokrčiti sebi put do napretka. Osvijestimo se, ako hoćemo uopće da eksistiramo. A. Fefctah Sađikovlć. D U D. Tuzli, dne 19. Marta 1902 Cijenjeui gospođine uredniće! Makar da ne spadam u Vaše lično poznate prj. jatelje ili radnike, od kojih se možete nadati pomoći „Beharu", dozvolite mi ipak, da i ja svoje skromno mnijenje u toj stvari izrazim. Prijo nego što pregjom na samu stvar, moram naročito istaknuti, da naš dični „Behar*, koji je đo danas u svakom pogledu svome programu vjeran ostao mora i nadalje opstajati, mora i nadalje cvasti, i na' dalje nas poučavati i naš uzvišeni islam od svakih napadaja hraniti pa makar nas žrtava stajalo. Pre. stankom njegovim mi hi izgubili tako lijepo vrelo naše duševne hrane, a i cijelom hi svijeta pokazali, da smo za svaki napredak nesposobni i da nijesmo nšs p0 miliona elili islama kađer uzdržati jednog lista, koji ne iziskuje Bog zna kakvih materijalnih žrtava. Oni, koji su se pouzdali u svoje noge, te se u kolo uhvatili, ne treba, da malakšu \ treba, da izdrže dotle, dok ih drugi za to sposobni, voljni i odmorni ne zamijene. S toga je po mom skromnom mnijenju, koje ne mora, da bude uvaženo — dužnost u prvom redu pokretača, da do nekog izvjesnog vremena us­ traju, jer koliko god se misli, da mi danas imamo dosta sposobnih sila, ipak se mora ta okolnost u obzir uzeti, šio ima dosta sposobnih u mislima i Senatskim n? 'selama, a slabi u peru ili obratno. Dodaše do danas se ue možemo potužiti na „Beharovo" gradivo ni s jedno ni s drage strane. Usljed toga bi trebalo, da se dosadašnji „Bekarovi* suradnici, a obzirom na uzvišenu stvar malo pretrpe i pridonesu u tu svrhu koju žrtvu sa svoje strane, na čemu ćemo im mi čitatelji puno zahvalni biti, a mi pako, koji smo za pisanje nesposobni, mo­ ramo svim silama nastojati, da potpomOgnemo list s materijalne strane. Po tome mislim. — a i nadam se, da hi i drugi čitatelji „Behara*- kojima njegov opstanak na srcu leži. na to pristali — da se cijena „Beharu" povisi, te da se rad suradnika bar u nekoliko naplati i možda bi se na taj način s vremenom i više takovih privući moglo. Možda će netko prigovoriti, da je i onako „Be­ haru*, koji izlazi samo dva put u mjesecu, dosta vi­ soka cijena, nu tomu se lahko odgovor dati može. jer nek pomisli, da on ne plaća sa ono 5 for. ili 10 K . materijal „Beharov* t. j.' papir, tiskanje i marko i t. d., uego neka dobro zna, da on plaća i time podupire jedno dobro,-plemenito i uzvišeno poduzeće, za što bi trebalo puno više žrtvovati, pa makar se to zvalo i dobrovoljnim prilogom i neka zaviri u dosadanje bro­ jeve „Beharove*, a naročito pako u one članke „Vamikove", u kojima su oni gnjusni i — pravo da so izrazim — bezobrazni napadaji ua islam i islam ske svetinje, tako odrešito, tako jezgrovito i tako rječito �BEHAR obijeni, da se ti napadači ni jednom jedinom riječi Obraniti ne mogoše niti se odbraniti moga, pa neka ^ etne roka na srce i prosudi: nijesu li ti sami članci vrijedni onog malog prinosa, što ga za godinu dana uplaćuje. Ta žali Bože nas muslimana i danas ima mnogo, koji u luksuz, dapače u neke po šeriatu i današniem poretku zabranjene poslove 10 i 20 K. za jednu noć potroše, pa za što ne bi onda ovako plemenitu i uz­ višenu stvar i više nego li što more podupirao, a ne­ kamo li samo onoliko koliko more. Ja ne znam kako bik mogo prestanak „Behara** preboljeti, jer ga čitam takvom nasladom i užitkom, da Vam to nikako kader ni jesam opisati. Meni ga je upravo žao odmah na jedan put pročitati od kraja do konca, nego uvijek ostavljam, da kroz čitavih 15 dana _ dok drugi broj ne stigne — imam bar po nešto čitati i naslagjivati se njegovim mirisavim cvijetom, pa sam 8 toga pripravan svaku materialnu žrtvu pri­ donijeti, pa makar to bilo i od samog moga zalogaja otkinuti. Ne bi bilo s gorega, da se zasada i sa povišicom cijene ogleda, jer svakako i nije pravo, da dosadašnji suradnici pišući u „Behar1*, potroše ono malo odmorna vremena, pa još k tome bez ikakve i najnrnje na­ grade. Što se tiče rada, ja u ime svoje obećajem priposlati koliko moje sile i moji službeni p o s l o v i do­ puštaju ponešto, ako ništa drugo, a ono bar koji prevod, koji bi za „Behar1* odgovarao, Bratski Vam selam šaljući ostajem Azabagić Ešref. • Osim ovih primilismo još pisama od rodoljuba naših, kojim leži na srcu ^Behar“ i njegov opstanak. Ali radi prostora lista, a i zaključka ove godine ne možemo ih u cijelosti da iznesemo u „Beharu**, neg evo donosimo tek jezgru svakoga, za što molimo te naše dopisnike, da nam oproste. Mehmed Hadžimujagić, iz Doboja piše: „Da treba da „Behar" i dalje izlazi, mislim, da će Vam to po­ tvrditi svaki prijatelj islamskog napretka u ovim zem­ ljama. Za rad takogjer nadati se može, daće se oda­ zvati, koji mogu da rade. Ja za se obećajem spram sebe malu pomoć. Ustrajte, dokle se m ože!... Hafiz M. — Ali Dukatar iz Tešnja zahvaljuje na pozivu, a rada takogjer obećaje al ne puno. USitelj u Ljubinju Sulejman ef. Mursel šalje kao odgovor nešto gradiva a obećaje i u buduće. Nada se, da će se i ostala pozvana braća odazvati i potpomoći kako koji može. čokić Ibrahim ef., vjeroučitelj vel. gimnazije u D. Tuzli piše: Svakako je bolje, da „Behar" izlazi, jor je to zbilja skroz naš list, poučan, bez ikakve po­ litičke boje, pa ga čovjek može prep ručiti svakoj 173 muslimanskoj kući. Članci „Papirnati križari11 svigjaju se svakom, te se Vamiku puno priznaje. Bahtijarević Edhem, realac u Banjaluci veli, da bi muslimani, a osobito mlagji naraštaj jako osjetili gubitak „Beharov". Koga se, veli, stvar tiče, onaj je najbolje i razumije. Ja Vas molim, da upregnete sve sile, pa makar kako velite i kuburili, a da se list održi, i da ostane vjeran svom lijepom programu. Dobro Vam razumijem, da Vam je teško, ali, neka Vas tješi i oduševljava, da će Vam Bog trud platiti. . . . Naš vrijedni sarađnik Kađić Ali ef., profesor na vel. gimnaziji u Mostaru, ispričava se da se za sad ne može odazvati „Beharu** kakovom radnjom kao što je ove godine, zbog neke radnje koju je preduzeo mimo svoj službeni posao. No obećaje manje pomoći i moli takogjer, da se ne smalaksava s listom. Hasandedić Ahmet ef., učitelj i Nametak Hasan ef., mualim iz Mostara pišu zajedno u smislu kao i drugi. Hadžić Hakija, gimnazijalac u Mostaru obećaje radova iz narodnog blaga, te po mogućnosti prevoda s drugih jezika. Bukvica Abdulah, gimn. u Sarajevu nada se, kad se uredništvo ovako obratilo na rodoljube, da će biti odziva, obećaje takogjer, koliko mogue doprijeti od posla, da će raditi za list. Svaki je početak težak, a i „Behar** je još u početku, svijet se naš još nije naučio ni čitati knjige a kamo li pisati. Osim toga veli. kad se već pokrenulo ovako zamašuo djelo, treba gledati da se napreduje, a ne nazaduje. Uzejr ef. Eminefendić učitelj u D. Tuzli piše : Ovaj svijet nije hali od dobrih ljudi, pa jeđa se i u nas nagje rodoljuba koji će to plemenito djelo potpo­ magati. Ustrajmo i ne klonimo! Demirović Salih ef. kadija u Sarajevu veli, da je i davno bilo vrijeme da imamo svoj ovaki list, kako imaju i ostali narodi i islamski i neislamski, pa kad je došlo vri­ jeme da ga imadnemo, bila bi velika šteta i govoriti sad 0 prestanku njegovu. Štampa je veli jedini način, kako znani može da pruži svoje znanje drugim i da se sarazmjerno mnogo veći krug naroda može na taj način da okoristi nego neposrednim slušanjem. Obećaje od svoje strane svega što mu od ruku ide. Mohić Omer ef., učitelj u Brčkom piše: Malo ih je koji mogu i hoće da rade i radom potpomognu list kakav je „Behar**. No treba znati, da je bilo nedavno vremona, kad ih ni toliko nije bilo. Na temelju toga zaključuje i nada se, da će tih^ radnika sve više biti, pa s tog moli, da se ne smalaksa. Od male stvari po­ staju velike. „Behar" sve više zalazi u narod, sve ga slagje traže i čitaju, pa za to mora naprijed pa makar 1 sitno koračao. A bez sumnje ne će dugo trebati, ostane li vjeran svom programu, pa će svijet doći do spoznaje, da ga „Behar** od zla brani i na dobro napućuje, a onda mu je opstanak zajamčen. �174 B E H A R Serhatlić Abđulah-Hilmi,-iseljenik naš u Ušaku (M. Azija) moli nas, da neklonemo rad našeg mileta u Bosni i Hercegovini. Malo ih je, Veli, koji pokre­ tačima priznaju trud i požrtvovanje, al to nije od zle namjero, već od neznanja. „Behar" je jedini u stanju da dovede naš narod do samosvijesti islamske, pa bi neprebona šteta bila, da mu se to lijepo djelo ukine. Mulić Hamdi ef., učitelj u Čapljini pišo: Kako bi trebalo „Behar" još nije prodro u narod, ali gdje je doš’o, prihvaćen je svega srca. Gledao sam kako se iz njeg vaz kazuje, kako se narod poučava, a kako lijepo i plemenito i zabavlja. Prihvatimo se veli pera pa što ko može, samo da se održi. U svoje ime obećaje kao što je i do sad kitio stupce „Beharovo" li­ jepom zabavom. Iluin sahibijama ne može se nikako ukabuliti onaj uzur što vele, da ne znaju jezika. To nije uzur, nek napišu što mogu turski, arapski, persijski kako bilo, pa će se to sve lijepo pretopiti u naš jezik, a eto onda koristi narodu. Kakva bi sevapa za­ služio, kad bi važio u hiljadu dvije ljudi, tako mu je po prilici kad što napiše u „Behar", jer vjera je nema te džamije u koju bi stali svi čitatelji „Beharovi". Osim toga, veli, davno bi već vrijeme bilo, da se i našoj dječici pruži lijepe duševne hrane, a „Behar" i tu potrebu sad za sad zaklapa. Radimo dakle neko za djecu, neko za odrasle, a svi za svoj rogjeni narod za braću muslimane. * Iznesosmo naše pismo na rodoljube, a evo danas završimo i odgovore njihove. U tim je odgovorima palo dosta lijepih misli, pa je već s toga ovaj pokus bio lijep i opravdan, da se i ovako priučavamo iz­ mjenjivati misli o našim potrebama. Poziv, da se što više okupimo oko „Behara", donio je izmegju ostalih i tu lijepu misao, da se upriliči jedan sastanak. Krasne li ideje 1 Sastanak otmjenih muslimana i rodoljuba, daše razgovore i posavjetuju o svom stanju i svojim po trebama. A kakve su to potrebe? Je li sam „Behar"? Ni po štol Tako rekavši najmanje „Behar", ta evo ova lijepa pisma, puna rodoljublja, puna islamske svi­ jesti i ponosa dostatna su, da se ovaj i ovaki list mora čuvati i uzdržavati, da on ne smije manjkati. No kako čovjek ne treba ni u čem da se prenagli, tako po gotovo kod ovake plemenite ideje, ne s toga što je za nju možda prerano ili prekasno, već da se što bolje prikupi materijal, da se ta prilika što bolje iscrpi. Razmišljajmo dakle o tom, zdogovarajmo se u društvu, na sijelima, pribilježimo svaki pat svaku lijepu misao za te rijetke zgode, pa kad se jedan put osjetimo n spremniji, ta ovake potrebe nikad ne će manjkati slični su se sastanci držali u svim vremenima, pa ^ tako i ta potreba i u našoj svijesti izbijati na površinu a tim će se češće i jače ukazivati, što mi budemo svjesniji bivali svog stanja i života, pa kad ona a i mi za nju sazrijemo, onda je pravo vrijeme za tog. A sad još riječ dvije o „Beharu". Neki intimniji pisaše nam privatno a i rekoše, da oni ne mogu da vjeruju našim jadikovkama, da smo se „iscrpili". pa — kako se uzme — nijesu baš mnogo ni pogriješili u svom mišljenju. Mi znajući dobro kao pokretači lista njegovu zadaću i cilj, da „Behar" nije ničija svojina, do duše jest formalno vlasnikov, ali kako se znade, vlasnikovo ime stoji samo uvijek na kraju lista, „Behar" je dakle sviju nas, on je posvećen islamu i islamskom elementu u ovim zemljama. Stoga mislismo, a to i sad i uvijek mislimo, kad je nas sviju, da smo naravno i. svi moralno dužni, da se i okupimo oko njega I to a i oskudica u gradivu skloni nas, da se onim pismom obratime na rodoljube, pa sad poslije onih i onakih toplih odgovora i obećanja, ne možemo, a da ne naste/m o započeto djelo. Osim toga pismo je naše uz ona obećanja imalo i materijalnog uspjeha, al nas više okrepljuje onaj sud naše inteligencije, ona topla molba da se ne prestane izdavanje „Behara", iz čega zaključismo još veću potrebu njegovu, nego smo i mislili. Dakle s haj rom nastavljamo. „Behar" će dakle produžit svoj život u pravcu u kom je i do sad izlazio, donosiće radove u islam­ skom duhu, zabave takogjer lijepe i plemenite ten­ dencije, u kratko promijenit se' ne će ni u Čemu. Za ove dvije godine ne čusmo nikakva prigqvora ni glede programa, ni sadržine ni forme. Tek neznatne pri­ mjedbe: daje više ili da je manje narodnog blaga, da je riše ili da ne treba nikako političkih vijesti i t. d. To nas odobravanje uvjerava, da je listu. udaren pro­ gram kakav odgovara našim potrebama. Jedino bi bila naša želja, da mu sadržina bude još ljepša, najljepša od sviju i svačijih listova. No ne može se ni više ni bolje, neg onoliko za koliko smo dorasli. Nije kako se hoće, već kako se more. Ali nadat se je i boljem, dosta je kad jo dobra želja i dobar nijjet. Zahvalju­ jemo dakle našim rodoljubima na onim slatkim i sr­ čanim liječima, te ih još molimo, da gajret učine, da se pomogne „Beharu" kako i kolika se može I Mahsus selam! (§ © e § ) U r e d n ištv o „B ehara". �a BEHAR 175 Carev san. Narodna pripovijetka. eđnom se car preobuče u drugo haljine, pa zati, daj i meni dan i noć, pa onda me posijeci, ako pogje sa svojim vezirom po svijetu. Išli su ne pogodim". „Pa dobro, nek ti bude", reče vezir. dan, dva, dok dogju u jednu kasabu i panu Cim pade crna noćca na zemlju, softa ode u dža­ na konak kod jednoga bega. miju, tu klanja s tim nijetom, da mu dedo izigje na Tu car opazi kćer begovu i ona mu se. vrlo san i kaže carev san. Čim je zaspao odmah mu dedo svidi, pa sjutri dan, kad je bilo vrijeme, da idu. izigje na san i stade mu govoriti: „Dragi sinko : Ja begove kuće, upitaće car bega: „Bi li ti meni već znam, što ti želiš. Za to slušaj dobro, što ću ti svoju kćer poklonio?" Begu to ne bi drago, pa govoriti. Car je sanjao da pred njega pade pečena ^ će mu reći: „Moja je kći mlada, a ti si star; guska, a iz buđžaka se zatrka gavran, te mu ju ujagmi. ona nije za tebe". Nemoj se prevariti pa kome drugom ovo kazati osim nA bi li je caru dao?K upita on. „Caru bi sve glavom caru. Onda mu reci još : Ona guska, to je dje­ svoje dao,' pa i svoj život". U tom car raskopča ha­ vojka, što si je doveo u harem, a onaj crni gavran, to ljinu a na prsima mu se zasjaše carski nišani. je rob, kojega si doveo u ženskom odijelu. On ti je Kad beg to vidi, poče ga moliti: „Aman padišahu! ugrabio djevojku". Softa sutra dan ode veziru i kaže Tebi poklanjam svoju kćer i od tebe oprost ištern!" mu, da on zna, što znači carev san, ali da to nikom Beg odmah ode u harem i javi kćeri, da će ići drugom ne smije kazati osim caru. Kad on sve ispriča s carem. Ta vijest je cijelu begovu kuću obeselila, caru, car se vrlo rasrdi, te odmah naredi, da se posinije šala, car će im biti zet. Za ćas-djevojka i njena ječe i djevojka i rob, te još htjede i dječaka da po­ robinja biše gotove i krenuše s carem pnt Stainl; 'a. gubi, jer se- bojao, da on ne bi to po svijetu razglasio. Za dva, tri dana stignu u Stambol. Car preda djevojku Ali softa se mudar desio, pa zaviče: „Aman padišahu i robinju u harem. samo, da ti jednu priču kažem, pa me odmah posijeci!" Odmah te noći car usnije: gdje pred njega pade „Pričaj!" reče mu car. pečena guska, a iz buđžaka se zatrka gavran, te nu A on počo: „Ono ti je bio, veli, jedan car, tako ju ujagmi. Kad se je probudio zabrinu se, šta ie s •jao. ko i ti, pa imao tiču, koja je u njega u kafezu već Sjutra dan sazove sve svoje velikaše, pa im kaza dvanaest godina bila. Ona mu je pjevala svakojake šta je sanjao, i reče; koji zna, da mu san odgonetne. pjesme. Najzad je progovorila. Kad progovori, zamoli Svi šutili ko zaliveni, dok najposlije reče veliki vezir, svoga gospodara, da ju pusti, da obigje rogjake. Go­ da će on kazaiti, ako ga pusti godinu, da razmišlja. spodar joj da godinu dana vremena, a t.ica odleti u Car mu dadne godinu vremena, ali kad se godina na­ svoj zavičaj i sastade so sa rodbinom. Dan po „dan, godina progje. Tici vrijeme da ide svom gospodaru, vrši, ako mu ne kaže, reče', da će ga posjeći. Veliki vezir krenu u svijet, hele hodaj danas, ali joj je trebalo nešto ponijeti. Dugo je mislila, šta hodaj sutra, nikako da nagje, ko bi mu odgonetnuo god ponese, svega u cara ima. „Tla, veli, ovoga Boga carev san. Najposlije ga sreća nanese na nekoga hodžu. mi u cara nema. Evo ove smokve, ko ju god pojede, Taj mu hodža reče, da će mu kazati za dvadeset i pomladi se. Ovo ću svome gospodaru ponijeti". Usčetiri sabata, šta je car sanjao. Vezir mu reče: „Ako trgne tri, jednu u kljun, a dvije mcgju pandžo i od­ ne pogodiš, posjeć ću te". Hodža čim dogjekući, stane leti svome gospodaru. IJlot-i u sobu i spusli smokve tražiti po ćitabima, ali sve mu bi uzalud, nigdje ne na sred sobo, te ode u lcafez, na svoje mjosto. mogaše da nagje. Vrijeme već na izmaku, i on pogje Kad je car ušao u sobu, opazi svo tri smokve i carevu veziru, đa‘ mu se preda, neka ga posijoče. Us­ stane se čuditi: „Bože moj! Sta ovo znači? U mome put srete svoga jednog softu, koji ga upita: „Što ti dvoru ima svakakovih smokava. Je li ovo more bit je efendija, što si tužan?" Hodža onako ljut ni pet ni otrov ili lijek?" Skupi vijeće i kaza šta mu je tica donijela, te šest, već izbije softu. Njemu se sažali, pa ga poče pi­ tati : „Št.a sam ti učinio, da me tučeš ? Ja ti nijesam im reče, da mu kažu, šta će od tih smokava, raditi. ništa kriv". Hodža poče mekše govoriti i softi kaza Rekoše mu, da naredi baščovanu neka ih posije, ne za što je ljut. „Pa ne boj se ! — veli softa — Što mi hi li koja niknula, pa ćemo onda vidjeti". Tako on i odmah nijesi kazao? Vodi mene velikom veziru, ja ću učini. — Samo jedna smokva bijaše nikla. Kad je mu kazati carev san". Hodža ti so rodi na novo, kad dala prvi plod, sakupi car opet vijeće. Vijećnici rekoše ovo ču. Uzme ga za ruku i odvede veziru, te mu reče: caru: „U tebe ima zatvorenih ljudi, koji su osugjeni na smrt. Izvedi dvojicu, pa ćemo na njima okušati. „Evo, ovaj će ti kazati carev san". Vezir ubrza: „Kazuj more, ali ako ne pogodiš, Ako ostanu živi, neka im je prosto, a ako umru, sva­ ode ti glava sa ramena L" „Ne mogu ni ja odmah ka­ kako su osugjeni". �176 BEHAR Na to car naredi bašĆovanu, da ubere dvije smokve i donese ih njemu, a reče opet da mu se dovedu dva iz zatvora, koji su osugjeni na smrt. Baščovan brzo ode u bašću i nagje jednu smokvu na zemlji. Tu bijaše zmija punu otrova napljuvala. On je uzme i još jednu ustrgne i donese caru i njegovim vijećnicima. U tome i tamničar dovede dvojicu osugjenika. Čim su unišli u vijećnicu, odmah ječUn na njihovu zapovijed uzme jednu smokvu i pojede. Po­ trefi mu se ona s otrovom i on se sruši mrtav. Na to se car vrlo razljuti, te bijašo reko, da se tica zadavi, ali vijećnici dadoše i drugom osugjeniku da i onu drugu smokvu pojede. On siromah dokuči smokvu i pojede, ali odmah se malo strese i pomladi se. Svi su se vijećnici čudom čudili. Ovo su još dvojica okušali i oba su se pomladili. „Eto ti priča padišahu!“ reče sorta „pa sada evo mene. a eto tebe, sijeci, ako ti je volja8. Car mu se smilova te mu oprosti, ali ga upita ; „Kad ti sve tako dobro znaš, kaži mi. šta će moj sin raditi, kad mu bude šesnaest godina?* „Boga mi, to je teško kazati8 veli softa „već molim te, daj mi dva­ deset i četiri sata vremena, pa ću ti onda kazati; a ako ne mognem ni onda, a ti me pusti kući, jer mi je tamo najlakše pogoditi*. Car pristane na njegovu molbu. Kad je pala tamna noćca na zemlju ode softa u obližnju džamiju, tu klanja i nekako se sakrije u džamiji, da ga mujezin nije vidio. Nijet učini, da mu dedo izagje na san i kaže, šta će biti s carevim sinom. Dova mu bi primljena i dedo mu se pokaže na.snu: „Došao si mi opet, da ti savjet dadem? Reci caru: Kad mu sinu bude šesnaest godina, sve sedam careva mu zapta ne će moći dati8. Sutra, dan, čim mujezin otvori džamiju, dječak se išulja da ga niko nije vidio, i ode caru. „Što je? Jesi li doznao?8 — „Jesam pa­ dišahu. Kad mu bude šesnaest godina sve sedam ca­ reva ne će ga moći umiriti (uzaptiti) Car softu vrlo dobro nadari i opremi ga njegovim roditeljima. Ali se car vrlo zabrinu za svog sina. Uzme mu hodžu da ga podučava. Iz saraja mu bez velika pratnje nije nikuda dao otići. Mladi je carević rastao što no reknu k’o iz mlijeka. Dan po dan, bogme već i poodraste. Svrši mu se petnaesta, a nasta šesnaesta go­ dina. Jednom pozove svoga hodžu na večera. Kad je hodža pošao svom učeniku na večeru, pristanu uz njega dva lovačka psa. Hodža ih je odgonio, ali ih nije mogao otjerati. Kad je bilo za večerom, liodža ne htjede jesti, već samo davaše psima. Vidjevši to carević, vrlo se ražljuti, pa viknu: „Baš si ti efendija čudnovat čovjek, ja nijesam pse pozvao na večeru, već tebe*. Ali ga hodža malo ublaži govoreći mu: „Da ti znaš, kako je lov lijepa i ugodna zabava, ti bi sve svoje dao i volio bi ove pse nego oči u glavi. Eto za to ih i ja volim. Careviću se odmah prohtjede ići u lov, pa za­ moli oca, da mu to dopusti. Otac ga isprva odvraćao, n ali na posljetku mu reče da ide, jer mu on reče da će se usmrtiti, ako ga ne pusti. Carević se spremi * ode u lov. Car diže silnu vojsku te prije neg je 0 1 došao, opkoli cijelu šumu, u kojoj će mu sin lov loviti Carević je išao po šumi kao bez glave,' ne pazeći se i na odijelo i ni na što. Vižlad su štektala i jedan put potjeraju zeca, te i carević krene za nji^a Slučajno zec nabasa na jednu pećinu, gdje nije bilo vojnika, vižlad se natisnu za njim a i carević. Izagju iz šume i nagju se na jednom velikom polju. Leteći tako preko polja dogju do nekakve rijeke. Zec odmah zapliva, a vižlad za njim. Carević dogje do rijeke, ali vidi jada, kako će sad preći preko vode? Domala opasi čamčić u blizini, sjede u njega i preveze se preko rijeke. Zaluta tu u nekakvu šumu, vižlad mu se izgube, a on jadan ne zna ni sam, kuda sad da krene. Odluči dalje Izagje iz šume i opet mu puče polje pred očima. Idući tako tim poljem, približavaše se nekakovoj kuli. On upravi hod prema njoj. Unigje unutra i nagje jednoga starca. Selam mu nazove, a ovaj mu otprimi. „Odakle ti careviću ovamo?* upita ga. „Sudbina me donijela* veli carević, ali se začudi što ga ovaj starac poznaje, pa će ga upitati: „Molim te, ko si ti, kad mene po­ znaješ?8 Ja sam tičiji car8, odgovori mu on. Upravo bijaše srijeda a sutra četvrtak, a u taj dan u godini tičiji car ide, da vidi svoje tiče. Tičiji car reče care­ viću: „Razgledaj sve moje dobro, bašću, saraje, samo nemoj u ovu sobu ulaziti*. Car ode, a carević osta razgledajući. Tu je vidio svašta, o čem u svoga oca nije ni čuo. Sve je pregledo pa dogje do one sobe, u koju mu je car reko da ne ulazi. Otvori i nju, pa ima šta i vidjeti, bašću, zasagjenu svakojakim cvijećem. Na sred bašče voda (šađrvan). Najednom doletješe tri golubice k vodi, stresoše se i postadoše tri krasne dje­ vojke, te se počnu tu kupati. Careviću se djevojke svidješe, te se prišulja i ukrade jednoj, perje. Kad to vidješe one dvije druge, odmah pobjegoše, a ona ga stane moliti, da joj da njezino perje, ali on ne da. Kad se pred noć car povrati knpi, rečo mu: „Jesam li ti govorio, da onih vrata ne otvaraš ?8 „Ja no mogoh da otrpim, pa otvorih i evo ulovih ovu vilu. Ja bih poludio, da je nijesam uhvatio8. Ali ne možeš kući, moraš čekati do ovo doba godine!8 veli mu ti­ čiji car. „Makar8, veli carević. Kad je prošla godina, ode car opet da obigje svoje tiče. Kada se jo povratio, dovede careviću jednu veliku tičurinu, da ga odnese kući. Tu se carević oprosti sa starcem, tica ga uzme i vilu pod krila, pa odleti prema Stambolu. Neise, stigne u Stambol s vi­ lom. Otac mu se vrlo obradova. Sada se zametno šonluk i veselje, topovi zapncaše s grada, da je došao carević i još se oženio vilom. Veselje se svrši i vilu vjenčaju careviću. Carević je živio od to doba sretan i zadovoljan. Oiner. “^ © 3 8 ^ �b e h a r 0 177 Hiljada i jedna noć. (Istočna pripovijetka.) S originala preveli: Osman Sari H riži« i Fehim Spalio. Dvanaesta noć. ad bi dvanaesta noć, reče Šeherzada: „Sretni care, ja sam čula, da je pro jak nastavio svoje pripovijedanje onoj djevojci i osta­ lim, dok su kalifa i Džafer slušali, ovako : Iza tog udari moj stric svog sina nalulom, premda je on tu ležao kao crni ugljen. To me začudi a i sažali mi se na svog amidžića, te re­ koh stricu: — Tako ti Boga, amidza, ublaži tugu sa svog srca I Mene muči misao, što se dogodilo tvoui sinu i kaku je postao s ovom djevojkom kao crni ugljen. Zar ti uije dosta ovo, što je snjim bilo, nego ga još i tučeš nalulom. — E, moj bratiću, odvrati mi moj stric, ?ovaj moj sin ljubio je još od malih nogu svoju sestru, a ja sam ga uvijek od tog sprečavao i mislio u sebi, oni su sad maleni, ali kad podrastu biće s njima zlo. Kad sam to istom čuo, nijesam vjerovao, ali sam ga ipak strogo ukorio, rekavši mu: Ćuvjg se tih hrgjavih poslova, kojih nije nitko počinio prije tebe, niti će ih počiniti iza tebe, inače ćemo ostati do smrti pokugjeni i zastigjeni megju carevima, a naše će zgode raznijeti patnici širom svijeta. Pazi se, da što tako ne počiniš, jer ću inače zamrznuti na te, pa ću te ubiti! — Ja sam ih za tim jedno od drugog ra­ stavio, ali i ona, nevaljalica, ljubila je njega, pa je tako bio šejtau njima prevladao. Kad je on vidio kako sam ih zastavio, napravio je ovo sakriveno mjesto pod zemljom i donio ovdje jela, kako vidiš, a mene je zaveo, dok sam ja bio u lova i došao na ovo mjesto. Ali im je pravedni Bog dao, što je za njih bilo, te ih spalio, a ostala je još kazna na onom syijetu žešća i vječita". — Iza tih riječi zaplače gorko, a i ja sam plakao s njim, pa mi dodade: „Ti si moj sin umjesto njega«. Ja se na to zamislili jedan čas o ovom svijetu i njegovim dogagjajima: kako je onaj vezir ubio mog oca i zauzeo njegovo mjesto, kako ja izgubik oko i što se dogodi s mojim amidžićem. To bijahu sve ču­ dnovati dogagjaji i ja sam plakao. Mi se na to ispesmo gore, zatvorismo vrata i nabacasmo zemlju, te uređismo mezar kao što je i bio. Za tim se viatismo doma i nijesmo pravo ni sjeli, kad se oćutiše bub­ njevi i talambasi. huka ratnika, a svijet se napuui tutnjavom i prašinom od konjskih kopita. Mi so sinetosmo, ne znajući što je, a kad car upita, rekoše mu : Vezir, koji je ubio tvog brata, sakupio vojsku i došao 8 njom, da navali iznenada na grad. Stanovništvo so nije moglo braniti, te mu se već predalo.« Ja na to pomislih, ako dopanem njemu u šake, ubiće me, te me to rastuži, pa se opet sjetih, što mi je bilo s ocem i s materom i ne zuađoh, što ću hiniti, jer ako se pokažem, poznaće me podanici i vojska mog oca, pa će radit da me ubiju. U tom škripcu ne nagjoh dragog izlaza, da se spasim, nego razbrijah bradu i preobukob odijelo, te izagjoh jz grada. Sad sam pravo došao ovamo i da ste mi zdravo. Sanio da mi je kogod, da me odvede pred emir-ul-muminina i božijeg halifu, pa da mu kažem svoju pripovijust, što mi se sve do­ godilo. Ja sam eto tako ove noći došao u ovaj grad i zastao izgubljen, ne znajući kuda ću, dok izbi ovaj prosjak. Ja ga pozdravih i kazah mu, da sam tugjinac, na što mi on odvrati, da je i on isto to. Mi u tom razgovori, dok izbi i ovaj naš treći drug, te nas pozdravi i kaza nam, da je i on tugjinac, a i mi opet njemu kazasmo za se. Odatle pogjemo, te nas stiže mrak, a sudba nas naputi vama. To je uzrok, što je u mene razbričena brada i što nemam jednog oka.« — Kupi se i hajde, reče mu na to djevojka. — Ne idem, dok ne čujem, što je s ostalim bilo, odvrati joj on. Svi se začude njegovoj pripovijest, a halifa reče Džaferu: — Tako mi Boga ja nijesam nikad čuo štogod ovako kao što se dogodilo ovom prosjaku. Sad pristupi drugi prosjak, poljubi zemlju i reče: Moja gospodarice, ja se nijesam rodio ćorav, a i moja je pripovijest čudnovata. Ja sam car i carski sin, učio sam kur-au na sedam rivajeta, proučavao sam knjige svake struke pred prvim naučenjacima, učio sam zvjezdoznanstvo (ilrai nudžum), čitao pjesnička djela, a usavršio sam se i u drugim znanostima tako, da sara svoje savremonike pretekao. Moje je pismo slovilo megju drugim pi­ sarima, a ime mi sepronijeloi u druge pokrajine i gradove, za me su čuli i strani vladari. Tako je čuo za me i in­ dijski car, te posla po me, da me išče od oca, spre­ mivši mu darove i poklone, dostojne za jednog vladara. Moj me otac opremi u šest lagja. Putovasmo čitav mjesec dana, dok stigosmo na kopno, te tu iskrcamo konje, što smo ih sa sobom ponijeli u lagji, a darove natovarismo na deset deva. Nijesmo malo pošli, kad li se uzdiže prašina, koja se za čas raširi čitavom okolinom. Kad se iza tog do malo rastupi, ukaza se šezdeset konjanika kao lavovi, što prkosno gledaju. Kad ih smotrismo malo bolje, poznadosmo, da su to arapske pustahije. Pošto spaziše našu malu četicu i s nama deset tovara darova za indijskog cara, zaokru- �178 BEHAR žiše nas i naperiše mizrake na nas. Mi im dadosmo znak, te im đoviknusmo : „Mi smo poslani caru velike Indije, pa nas ne uznemirujte!" — „Mi nijesmo u njegovoj zemlji, niti stojimo pod njegovom vlasti,u odvratiše nam oni, a za tim poubijaše nekoliko momaka, a ostali pobjegoše, megju kojima sam se i ja nalazio, ali teško izranjen. Arapi se zabaviše oko onih darova, što su bili uz nas, a janijesam znao kuda ću okrenuti. Sad bijah moćan, pa eto u jednom ćasu postadoh po­ tišten. Tako pogjem ne znajući ni sam kuda, te se ispnem na jedno brdo i zavučem se u jednu špilju, dok ne osvanu dan. Odatle pogjem dalje, te sretno stig­ nem u napučen grad, u kojem bijaše smalaksala zimska studen, a nastupilo proljeće sa svojim cvjetanjem. Meni bijaše vrlo drago, što sam tu došao, jer bijah već od duga puta sastao, a od tuge sav požutio. Tako promi­ jenjen, ne znajući kud ću ni kako ću, prigjem jednom terziji na dućan, te ga pozdravim. On mi odzdravi i nazove mi dobrodošlicu, te me poče raspitivati za uzrok mog putovana. Ja mu pripovjedih sve što mi se dogo­ dilo od kraja do konca, te ga to rastuži pa mi reče: „Mladiću, ne kazuj se ko si ni što si, ja ti se bojim od cara ove varoši, jer je ono jedan od najvećih ne­ prijatelja tvog oca, pa mu se želi osvetiti." Za tim mi iznese jela i pića, te jedosmo zajedno, a onda se tu noć razgovarasmo. On mi isprazni do svog dućana jedno mjesto i dade mi dušek i jorgan. Pošto sara tu proveo kod njega tri dana, reče mi on: „Znaš li ti kakav zanat, čime ćeš što god zaslužiti?" — „Ja sam pravnik, naučen, znam pisati i računati," kazah mu ja, „Tvoj zanat, odvrati mi on, ne prolazi u ovim kraje vima, jer se u našem gradu niko ne trsi za znanost i pisanje, neg samo za imetak.*4 — „Tako mi Boga. rekoh mu ja na.to, ja ne znam ništa drugo osim to, što sam ti kazao.** — „A ti se onda ujedri, pa uzmi sjekiru i uže i idi u drva; tako se možeš uzdržavati, dok ti Bog da bolje, saino se čuvaj, da te ko ne pre­ pozna, jer će te ubiti.** On mi kupi sjekiru i uže i posla me s nekoliko drvara, preporučivši me. Ja odoli s njima, te sabrah drva i donosoh jedno breme na glavi, pa ga prodadoh za p6 dukata. Odatle sam so prehranjivao, a nešto bih i zaštedio, te sam tako proveo čitavu godinu. Bijaše već prošla godina, a ja po svom običaju odem u onu šikaru da saberem drva. Tu zagjem u jednu dolinu, u kojoj bijaše silno drvo. Zagjem unutra i dogjem do jednog drveta, te počnem otkopavati zemlju oko njega. Kad počeli sjeći, udari mi sjekira o bakrenu halku. Jaočistih zemlju, kad li tu drvena vratašca. Kad ih otvorih ukazaše se merdevine. Ja sigjem dolje i vidim tu nek kva vrata, te unigjem na njih, kad li unutra dvorac tvrde gragje. TJ tom dvorcu nagjem dje­ vojku kao skupocjeno zrno bisera, a iz srca joj bije svaka nevolja, briga i nesreća. Kad je pogledah padoli na sedždu njezinu stvoritelju, koji je u njoj usavršio kras i ljepotu. Pošto ona opazi mene, upita me : „Jesi n li ti čovjek ili džin?** — „Čovjek,** kazah joj ja, ^ ko te dovede ovamo," upita me na to ona, }>Tia ”Vo mjesto, gdje sam ja evo dvadeset i pet godina, , kroz toliko vremena ne vidjeh čovjeka.** Na te njeno slatke riječi odgovorih jo j: „Dovede me Bog u tv / stan, da mi umanji nevolju i brigu." Za tim joj p ^ povjedih sve, što mi se dogodilo od kraja do konca Vidivši, kako mi je teško stanje, zaplaka, pam irečo * „Ja sam ti drhga u nevolji, pa ću ti kazati svoj doživljaj Ja sam kći cara krajnje Indije, koji vlada otokom Abanos. On bijaše mene vjenčao za mog amiđžića, a], me one noći, kad mi je bila svadba ugrabi ifrit imenom Džerdžeris sin Redžemusa sina Iblisova, te pobjegne sa mnom i spusti me na ovo mjesto. Štogod je trebalo gizde, odijela, kumaša, prostirke, jela i pića, sve je ovdje pribavio, a svako deset dana dogje mi jedan put i prenoći. Uz to kad gqjl mi bude trebao po noći ili u dan, rekao mi je da pritisnem rukom na ova dva napisana retka na kubetu, pa ja ne ću ni ruke dignuti a njega ću ugledati kod sebe. Evo su prošla četiri dana kako je bio kod mene, a ostalo je još šest dok opet dogje, pa hi li ti ostao kod mene pet dana, a onda hajde na dan prije, nego on dogje." To me ob­ ra*1 ^a te pristanem, a ona skoči na noge, te me uze za ruke, pa me uvede na kapiju u lijepu i udobnu, banju. Kad ja to vidjeh, presvukoh se, a za tim unigje ona, te sieđe na jedno šilte, a do sebe posadi mene, pa mi donese šerbeta od miška i napoji me. Iza tog dokuči jela, te jedosmo zajedno i razgovarasmo se, dok ona meni re č e : „De sada zaspi i odmori se, jer si umoran!" Ja joj zahvalili, te zaspah, zaboraviv na sve što mi se dogodilo. A kad se probudih, nagjoli je gdje me gnječi po nogama, pa joj učinih dovu. Za tim sjeđosmo, da se razgovaramo, pri čem mi ona reče : „Tako mi Boga baš mi se bilo stislo pri duši ovako samoj pod zemljom, ne našav nikoga, s kim bi se razgova­ rala prvih dvadeset i pet godina. Za to hvala Bogu, koji te meni posla." — Na te riječi nadoveza ove stihove: Da smo znali, da vas dočekamo, Krv bi srca izlili po stazi I crninu oka plamenita, Po njoj noga da hodi i gazi; Prostrli hi obraze i lica, Da šećeto iznad obrvica. J a joj zahvalih na toj pjesmi, što je čuli od nje. Ja je zavolili od srca, pa mi nesta one sve tuge i brige. Tako smo sjedili, pijući sve do noći. Tu noć prespavah s njom zajedno, a nijesam u svom životu nikad take noći zapamtio. Kad u jutro ustadosmo oboje veseli, upitam j e : „Hoćeš li, da te izvedem ispod zemlje, pa da te izbavim od tog džina." Ona se nasmija, pa mi odgovori: „Ta budi zadovoljan i šuti: u svakih deset dana ifritov je jedan, a tvojih je devet." U meni pre­ vlada ljubomori pa joj odvratili : >,Ja ću ovog časa �BEHAR D razbiti ovo kube, što je po njemu ispisano, pa neka dogj® ifrit>da ga ubij em- Meni je unaP'*ijed odregjeno, da tučem ifrite." Mjesto odgovora, ona mi dobaci ove stihove. Za što da se rastajemo? Što se varaš, što te ganja? 0, nikada dosta nije Ljubavnoga milovanja. Pogled po svijetu. Političkim pnz£-/cima. „Jedinstvo" se zove polit, list, što izlazi u Spljetu a urednik mu je čuveni politički puza­ vac Stražičić, pa je dosta to samo, da se vidi, koja je sorta taj list. Ali kako svi ljudi te sorte tako i ovaj, traži dogjaja I političkih zapletaja izvan svojih granica i- tu se nameće sudijom, a sve da svoju ljagu .i ulogu pokrije. Taj list piše i u zadnjem svom broju članak o Macedoniji, pa se na taj članak moramo svrnuti već i s toga Što se ta kuga Siri nepozvana i ovako okušava svijet neispravnim mislima o turskoj politici,. a što je još gore, tu politiku turskih oblasti označuje pošljedicom vjersko turske nesnošljivosti. Taj puzavac bulazr*, se u Macedoniji ne će i ne mogu reforme provesti, dok se. ne odijeli vjerska od političke oblast*. Dok je svakom poznato, da u turskoj upravi vlada zakon mo­ demi gragjanski, da se po Kuranu rješavaju same is­ ključivo vjerska pitanja (nasljedstvo i bra^c), dok u turskoj vojsci i upravi ima sarazmjerno dosta inovjeraca on veli, da se sve ravna po Kuranu, koji ne pri­ znaje drugih vjera. Koliko je drzovit i šovinist vidi se po tom, što sam veli, da u Kuranu piše, ali ako i ne piše, on se tako tumači, da druge vjere ne mogu biti ravno-pravne islamu. Pošten bi čovjek političar bar zavirio u Kuran, vidio što .on propisuje, vidio bi šta se radi u turskoj politici i upravi, pa kad bi našao da se faktično po njemu ravna, onda bi to tek mogao da i konstatira. No puzavci politički ne će toga. Oni vole ovako trovati svijet neistinama, da sebi pribave nekog autoriteta, koji su sami proigrali, i ovako se na­ bacuju na druge. Da u Kuranu piše onako kako bi puzavci htjeli, i da se zbilja turska uprava ravna polnjem, no bi li kršanima đavuo odzvonilo u turskim zemljama, kako je muslimanimaodzvo ilo u Crnoj gori na Btdnjak 1703., u Srbiji za zadnje bune. i t. d. Danas je slo­ bodno sve kritizirati, ali treba bit pošten, pa opravdati ono, što pišeš. Ali toga puzavci ne će. * Buri su do sad pobjegjivali fizički., al kad u no­ vije doba pustiše zarobljenog engl. generala Metbuena na slobodu, tim veledušjem. zadobišo sebi i moralnu pobjedu i tako se i u očima samih Engleza digoše nad Engleze. No Engleska još ne odstapa od boja. Sad putuje lord Wolseley na bojište, formalno se ne zna, za što putujo, al nagagja se, da pntuje ili da kralja Eduarda obavijesti o pravom položaju na bojištu ili da zamijeni nesposobnog Kičenera. Drugi opet vele, da putuje, da s burskim Vogjama sklapa mir. Novije vijesti javljaju, da je burski vogja Shalk-Burgor za­ molio* Kičenera, da dogje u Pretoriju, što mu je i 179 Nevjera je i onako Ovo brzo vrijeme. Ljubavnoj su sreći konac Na rastanku suze nijeme. Ne osvrćući se na njezino riječi, što mi pjeva udarih jako o kube. Šeherzada opazi zoru i presiječe svoje ugodno pripovijedanje. dopušteno. O ovom posjetu govore razni glasovi druk­ čije, hoće jedni da reknu, da je Kičner poručio po njih, da ugovaraju o miru, a to je učinio da ujagmi Wolscley-u, koji ide tom namjerom, da dokrajči taj rat po što po to. Wolseley ima da stigne u juž. Afriku 31. pr. ili i. o. mjeseca. * Negdje početkom prošl. mjeseca iskrca se u Šapcu na srbijansku obalu čovjok u srp. generalskoj uniformi, i pozva sve oblasti, da mu se predadu. Uz njeg bijahu još četiri druga. Pošto je sklonio napredaju financijsku «tražu, policiju i žanđarsku postaja pogje dalje, ali ga u tom času zapriječi žandarski kapetan, poteže revolver a i general se maši revolvera, opališe oba i general se sruši mrtav. Taj lažni general zove se Alavantić, a pošao » da podigne bunu u Srbiji, da se onda pro­ tjera kralj Aleksander, a da na prestolje dogje Karagjorgjević, koji odavna neprestano kibicuje oko srpskog prestolja. Taj se glas raširio u jedan čas po Srbiji, i razumije se, da se klicalo kralju, da je slavio i hvalio svijet kapetana Nikolića, koji junački zapriječi bunu i prevrat u Srbiji. Ali kasnije počeše izbijati čudni glasovi na javu. Poznato jo dobro, kako je srpski narod još od Milana pokojnog ludorija hladan prama dvoru i kući Obrenovića, a osobito od kako se i Aleksander oženi udovicom, kako se izjalovi rogjenje prestolonašljeđnika i. t d., te je dvor sve više gubio svoj ugled u narodu. Da se dakle taj klimavi auto­ ritet kako god popravi, vlada je srpska sama ujđurisala Alavantićcvu navalu i pokušaj bune, da se tako pobudi u narodu što više simpatija za dvor. Novine nabrajaju nepobitne dokaze o toj aferi koju je dvor izmislio, a Alavantić naravno bio puka igračka i žrtva njihova. Čudnovate vijesti dolaze u novije doba iz Turske. Da se radi o progonu jednog čovjeka, ili da koji sam pobjegne ili osjećajuć se krivcem ili bojeć se klevete špijunske, to se moglo Ćuti i odavna i u drugih država. Ali u novije doba progon zabita i činovnika učestao. Bježanje ili progon velikih osoba vojničkih ili gragjanskih oblasti, pa i iz blizine sultanove na dnevnom je redu. Pet generala i preko 140 oficira da je do sad prognano, osugjeno ili pobjeglo, pa naknadno kažnjeno smrću ili doživotnom tamnicom. Sumnjivih vojnika ili ba š izdajica bude i u drugih careva i država, u svakom žitu ima kukolja; ali ako je broj kažnjenih toliki kako pišu novine, onda zaista ili je vojska zaražena nekim idejama, protivnim dvoru i sultanu, ili se nekakav dušman turske carevine uvukao na odlično mjesto turske voj­ ničke i civilne uprave, pa hoće ovako da ruši ugled �180 BEHAR i moć turskoj carevini. Ili je sto i toliko oficira i J činovnika izmet i izdajica roda i doma m je gadna kleveta prisvojila moć, pa kara nemilice. U Moskvi se ušlo u trag, da ruski pukovnik Grimiu, koji služi kod generalnog štaba, izdaje ruske ratne osnove Njemačkoj. Ta se. izdaja njegova opa­ zila već odavna, pa se od tada strogo pazilo na njog i dokazala se izdaja. Po vojničkom zakonu pukovnika bi trebalo pogubiti, ali njega još drže u zatvoru, a neprestano pronalaze još oficira, koji su s njim zajedno Činili tu izdaju. Ti svi oficiri vele da su porijeklom n Nijemci, pa ih sada Rusija progoni, zatvara, a i 0ll: sami bježe iz rusko vojske. Rusija je u savezu Sa Franceskom, pa po mišljenju p ditičara Fra icoska <ie zajedr.o s Rusijom jedan put navaliti na Njemačku i s toga da se Rusija i naoružava, a to naoružavale i ratne planove Njemačka je saznavala od spomenutih Nijemaca u ruskoj vojsci. U Rusiji se gjaci i radnici složili i neprestano demonstriraju i zadaju posla ruskoj vojsci i oblastima Gjaci su održali kongres i tu stvorili zaključak daše bore protiv dvora i dvorskih ministara. Uhapšeno je 20 časnika, koji nijesu dali zapovijedi vojnicima da pucaju na demonstrante. Islam na Istoku. Priopćio Hnlnsi. JjnSra^bvjetski naučenjaci naročito evropejski rijetki su kao bijele vrane, koji pišu neprifV dgafi strano o islamu. Mogju mnogim, koji ga napadaju a sve od puke zlobo i fanatizma ovi nepristrani sudije iščezavaju. No ipak nagje I i l\' se u novije doba, a bilo je toga i prije, da se y 7 pokoji ipak javi i svoje mnijenje razloži u prilog \ islama. Savlada ih ipak jedan put savjest, pa no mogu drugo, nego moraju istinu da rclcnii. Kad bi se mnogi potrudili i proputovali razne krajeve is­ lamske i neislamske, opazili bi mnogo koješta, što bi im s mjesta promijenilo mišljenje. Da ništa drugo, prispodobe li se samo sredstva, kojim se danas šire vjere megju divljim narodima, opaža se velika raz­ lika. Dok na hiljade misionara hrli cijelim svijetom i širi vjeru, islam sam sebi krči put. Po dalekoj Kini i srednjoj Africi misionari ginu, bivaju spaljivani, a Englezi istresaju po čitave brodove svetog pisma po raznim obalama azijskim i afričkim misleći, ako ko samo jednu uzme svi ha je postignuta. No sav taj rad, da se divljaci preveda u vjeru, u jednobošce, pokreće tobože čovjekoljublje; divljaci naime ostaju divljaci, dok su neznabošci, pogani. Treba ih dakle prevesti u vjeru, u kojoj će ostaviti divljaštvo svoje i biti dobri članovi čovječanstva. Ali u no­ vije vrijeme počinju evropejski naučenjaci da se raz­ očaravaju. Da islam na te iste divljake kulturnije upliva nego li ikoja druga vjera, dokazuju nam u no­ vije doba sami ti putnici Evropljani, te evo dva taka mnijenja iznosimo, da se vide. U jednoj sjednici madžarskog zemljopisnog druš­ tva u Budimpošti, čuveni orijentalista profesor V&mbćry govoreći o radu na polju zemljopisa i nabrajajuć putovanja po Australiji, Africi i Aziji, dotakao se i pitanja: o uplivu, što ga Islam i kršćanstvo na istoku imaju, odnosno od ove dvije vjere, koja imade veći civilizatorni upliv na istok, pa megju ostalim reče: „Vi ćete se čuditi, što mi danas naočigled sjaj­ nih pobjeda i velike nađmoćnosti kršćanstva po cijelom širokom cvijetu u opće još ističemo ovo pitanjo, a još više se možete čuditi, ako Vam rečem, da je jedan sluga crkve, kanonik Isak T a y l o r na crkvenom kon­ gresu u ’VVohverhamptonu na veliko čudo i izneuagjenje slušalaca stao da razglaba pitanje: zar se još nije uvidjelo, da kršćanstvo nije prosvjetno orugje sa Afriku, i da je Islam puno podesniji kano civilizator za tamošnje čovječanstvo. U engleskoj, u domovini ve­ likih, smjelih i sloboduijeh misli, smije tako da raz-t matra i jedan crkveni velikaš, koji svojim razlozima i pravo zbori. Poznato nam je, da se Islam, koji je odmah s prvine zahvatio korijena od Maroka do Jave i od Zanzibara do Kine, u tečaju novijeg vremena upravo nepojimljivom brzinom širi po svoj prostranoj Africi, Eno ga na rijekama Kongu i Zambesi, a Uganda, naj­ silnija i najveća eruačka država u novije je doba listom prihvatila vjeru Islamsku. Više od polovice naroda u Africi Islamske je vjere. S toga je od velike vrijednosti pitanje: kako to. da se kršćansko čovječanstvo još sa svojom materi­ jalnom nadmoći sa tolikim grdnim milijunima potro­ šenim u misionarske svrhe i tolikim trudom naših misionara svagdje pokazalo nemoćno'i svagdje izgubilo temolj ispod nogu ? U Engleskoj, gdje su novine ovo pretresale, ondje se razlagalo i naglašavalo mnogo koješta, što sam i sam opazio jia svojem višegodišnjem putovaajn megju Islamskim narodima i što sam u samim svojim spisima mnogo put istaknuo. Ja sam svoje djelo: „Islam u XIX. vijeku1* za­ vršio ovom rečenicom l „Mi još nemamo prava, da napustimo polovicu svijeta — Islamskog — neizbježivom propadanju i da društvu, koje broji milijunima duša, proreknomo k*>- 1 �181 BEHAR n načnu propast 1“ Ovu moju rečenicu kao da istom sada uvigjaju i širi krugovi. Što sara rekao, odnosilo se je samo na Aziju; ali danas se još većma uvigja, da ova fećenica još više važi za Afriku i da se Islam megju crncima pokazao i djelima zasvjedočio kao najpođesnije i najbolje orugje za civilizaciju. Doduše i Islam i kršćanstvo u ove mračne dijelove svijeta unose pri­ padnici stranog soja (plemena), koje Afrikanac naziva divljacima. Pri tom arapski trgovac, koji je s urogjenicima u neposrednom dodiru i po svojim običajima, navikama i boji lica ne razlikuje se toliko od njih kao evropski misionar, šta više on nalazi ljudi koji će ga radije slušati pa može i na moralnost Afrikanca i bolje i puno lakše uplivisati, nego li što to može Evropejac. Ušavši u carstvo Islama dotle prezreni Crnac s mjesta postaje poštovanim članom bratstva od stotine milijuna na broju, a taj isti Crnac iza pokrštenja ostaje samo crni kršćanin i njegova bijela braća po vjeri dulje ga vremena omalovažavaju. Po nauci Islama svi su Muslimani slobodni Ij.udi (kjullu Maslinun hurr), a pored kršćanskih misionara sami kršćanski trgovci sa robovima vijekovima tjerali su svoju gnjusnu trgovinu i afričku djecu na stotine hiljada, šta više na milijune prevažali i prodavali u šećerne bostane američke, i s toga je za čovjekoljupca, kojemu je stalo do sudbine tamnog dijela svijeta, svakako neugodna ist'na po sri­ jedi: da se kršćanski preobraćenici u Africi broje istom ha hiljade, dok islamskih na milijune imado. ^ Tako piše taj odlični magjarski pisac i naučen jak a u novije doba francuz jedan još bolje nadopunjava to isto osvjedočenje. Kako je poznato nedavni rat i natezanje Evrope s Kinom postao je s jstih razloga. U daleku Kinu dolaze ljudi tugji, strani'Kinezu, strani mu i po jeziku i po plemenu i po osjećajima i osvjodočenju i sad počne uznemirivati Kineza na rogjonora mu pragu i nametati mu nešto, za što on ni čuo nije. .Stih se razloga mnogo krvi prolilo. Pisac taj znajući, šta se u zadnje vrijeme vidjelo muke, dok se izvojevala kakva taka zadovoljština Evropi, pa analizirajući ćud i prilike Kineza zaključuje, da njima drugog spasa nema, što ne će listom na islam preći. Kinez je, veli taj pisac, po naravi lijen, ne možeš ga krenuti u kakvu akciju bez velika napora, a kad opet ustane na što, teško ga dovest do uvjerenja. No kako je poznato ima danas već dosta Kineza Musli ana, a ovi,, veli pisac, bitno se razlikuju od svoje rogjene braće. Dok nijesi s njim ni progovorio, vidiš po njegovu ponašanju, po poslu da je nešto drugo nego li brat njegov, a to je od njeg učinio islam. Što više, zaključuje on, u samom boju po načinu ratovanja, po srčanosti i junaštvu po­ znavali su Evropejci s mjesta: koja je kolona islamska. Tu, veli, i djeca od 12 godina drukčije rade nego li stara neznabožac kineski. A k toma treba znati, da se islam svukud danas širi samo pukim slučajem, megjusobni dodir putnika i trgovaca prevodi čitave krajeve u pravu vjeru" 9 “ gT ~ Svaštice 0 kahvi. Glasoviti berlinski fiziolog, profesor Mendel, odavno je ispitivao pošljedice mnogog pijenja kahve, i nije davno što je iznio na javnost rezultate svoga ispitivanja. Mendol dpkazuje da kaliva može opiti čovjeka kao i svako drugo piće, da štetno (sa zarazom) utiče lia n^še živce .(damare) i da se šta više od kahvo može dobiti „pjanačko ludilo" (delirium tremcns), ako Si*; neumjereno pije. Istina, kahva je, za pošljednih desetak godina dost« poskupila, ali je još i sada tako jeftina, d»i je so i siromašni slojevi naroda mogu dočepati, laliko nabaviti i uživati. 2$a to so pijonjo kabv© i raširilo po čitav.om svijetu. i\o mišljenju Mendelovu, mnogo pijonjo kalive s vremenom postajo otrovom takovim, kojo ima onako iste opasno pošljedice ■ko što i mnogo pijenje alko­ hola, .ili pjančarcnje, samo što so zlo pošljedice od kakve no mogu opaziti u onolikoj mjeri, kao od alkokolupg pića. Prekomjerno pijonjo kabve, prouzrokovalo jo opću nervozo $t (živčanu bolest — razdraženosl) koja je u ovom vremonu odviše uzela maha.i vooiua -s <j raširila po cijelom svijetu, a koju isti profesor Mcndel nazivlje „kahvedžijsko pijanstvo". Nervoznosti je početak u kvarenju svega živ­ čanog sistema u čovjeka, koje postepeno sve većeg uzima maha i sve više i više propada, i to u nekih brže a u nekih sporije, kako se koji desi jače ili sla­ bije konstitucije. P o slije onog raspoloženja (razg alen ja) i dobre volje što č o v jek a sn a g je k ad p o p ije ja k u kah v u , n a ­ stu p a obična duševna (duhovna) trom ost. Često čov jek a spopane glav o b o lja, a najvećm a n e san ic a (n esp av an je), p a se dešava da čovjek Ban posve izgubi, a od te bolje teško se m ože izliječiti. Naučnim ispitivanjem profesor Mendel se je uvjerio, da se živčana bolest koju prouzrokuje preko­ mjerno pijenje kahve rijetko kad izliječi. Takav bolesnik više puta sobom opaža zle po­ šljedice svoje ičkije (strasti), pa se sam uplaši i za­ brine za svoj vudžud, koji mu ta bolest hara, ali se i opet ne može da okani svoje zlo navike, koja mu često prouzrokuje bolest, od koje po gdjeko i glavom plati. Pa nije samo to, već tijelo takovih bolesnika i merakčija izvrženo je gotovo svakom z&palonju. Jedan ubod iglico, dešavalo se je da je takovom bolesniku prouzrokovo crveni vjetar (basur-nevazil). Profesor Mendel dokazuje, da obično kahvu vole iti ljudi, koji su življe naravi, i da dogmatici (hladnorvni ljudi) ne mare toliko za nju. �BEHAR 182 Na pošljetku isti profesor dokazuje, da najveći broj onih ljudi, koji su se vremenom zdali na piće i postali pjandure, i robovi kaplje alkohola, ili uzima­ njem afijima (opijuma), započeli su tu svoju zlu na­ viku (strast) pijenjem mnoge kahve ili čaja. n Odgonetka Brojčanice '*) od F. H. „Behara*. Zagonetke. Rodbinska zagonetka. od Hilmije. Išlo piitem devet mladića i jedna fient Kad npitnše ženn, ko au joj ti mladići, ona reče: Četiri au mi brata, četiri djevera, a jedan muž, a svi au braća. Kako je to bilo? 7 6 1 6 2 6 1 8 9 8 7 4 6 8 7 8 G 7 8 C 6 2 8 7 8 4 9 8 6 G 4 8 4 & 2 9 2 l 1 9 4 2 1 8 9 Đaftćauševića i* 6 7 5 1 8 2 8 4 9 8 8 9 G 2 4 G 7 1 7 8 6 3 6 1 2 9 4 r> G 8 2 9 7 4 * 8 Odgonetke. Odgonttka geometiijake zagonetke od Um ata iz 20. broja „Behara": I na joi na više načina. Odgonetnuti: A-B. Bjelevac, August Knežić, Muli med Pokuiić i Mehmed Ribica, učen. trg. škole u Moataru, Omer Salikamidžij u Trebinjit, Alija Kajtaz u Mostaru i Huaein Serda.ević i* Ljubiuja. Odgonetka Pitanja od Džomnla iz 21 br. „Behara 1. Kad je noć najkraća, 2.) posjećeno, S.) njena, 4 ) kantar, 6.) zemlja, 6.1 dim, 7.) sat, 8.) na zemlji, 9.) i, 10) ajena, 11.) korača, 12.) ime, 13) jer ima jezik. Odgonetnuti Ašik Oinor i Fehim H. Uaščaušević. Odgonetnuti: šeinauddin, Ašik Omer i Fehim II. Bai&aušavić avi iz Barajeva. •) Krivo je bilo u zadatku, rodovi brojeva ne daju proizvod već zbir. Vlasnik: Adeiu aga Mcšić. Odgovorni urodnik: Edhem Mulalulić. Štamparija Riste J. Savića, Sarajevo. Ogledalo. (Crtica.) o danas ne bi znao što je ogledalo, ta neznatna već kako je bio nalik na svog oca, mišljaše, da je stvarca? Ta i u najzabitnijem seocu, u naj­ to očina mu slika. Otac mu već davno bijaše umro, siromašnije djevojke naći ćeš ga, a ona ga nosi i. on s velikim poštovanjem ponese ogledalo sobom, u njedrima, čnva ga i po njemu dotjeruje svoje čudeći lice se, od kud tu da bude slika oca njegova. i kosn. Po ogledalu pozna ljepotu svoga lica. Ali u Kad dogje kući ne kaže za očinu sliku nikom krajnjem istoka, u dalekoj Kini i Japanu ima i danas ništa, pa ni ženi svojoj, već je postavi u jeduu kuti­ sela i krajeva, gdje se ne zna za ogledalo. Djevojke jicu i objesi o gredi u svojoj sobi, gdje spava. Iza se na vodi ogledaju, ii misle da su onake, kako im to toga je neprestauo razmišljao o slici svoga oca, pa mu to zanijelo pamet. Gdje kad bi ostavio svoj posao, momci laskaju i govore. U jednom takom japanskom selu nagje jedan ušao bi u kuću, pa u svoju sobicu i uzeo sliku, pa seljak putem idući malo ogledalce, koje je nekakav gledao u nju za dugo i tako bi često radio, i što je zar daleki putnik evropejBki izgubio, i uze ga nezna- više gledao, sve mu to više misli zapletalo: od kud jući, šta je. Kad malo bolje pogleda, opazi u njemu slika njegova ocal sliku, a kako se nikad nije ogledao, nije znao svoje Na pošljetku i žena opazi tu promjenu na mužu slike, pa ni tada ne znade, da je to njegova slika, svom, pa joj to i čudo, a i brigu zadavalo. Za čudo M �n BEHAR joj bilo. što muž često kući dolazi, a osim tog uvijek hladan i ko zabrinut. Ona odluči da po Što po to sazna za tu tajnu njegovu, pa kad on jedan put izagje iz svojo sobice i ode za svojim poslom, ona ugje u sobu i svu je pretraži, ali ništa ne nagje. Sad udari još u veći merak. Jednog dana kad joj muž po običaja ugje u svoju sobicu, ona iznenada hrupi k njemu i na veliko čudo opazi, kako se on zagledao u nešto pred sobom, a čim nju opazi, odmah to pobaci i po­ stavi u onu kutijicu Što je visila u gredi. Ona se učili nevjesta, tu se malo zabavi nekim poslom, pa brzo izagje. Kad muž opet ode za svojim poslom, ona ugje u sobicu i dokuči tu veliku tajnu, što muž od nje krije. Iz kutijice izvadi stakalce, pa ga uze razgle­ dati, kad na jedan put opazi u njem si ku nekakve žene. Sva se upropasti od velika čuda. Drhtala od uzbugjenja i kamenila se’ od čuda. Dugo je razmi­ šljala, /dok joj na jedan put sjne misao i odgonetka te čitave tajne. Grozno i užasno ! Ona se sva strese od gnjova a kako i ne bi I Eto mislila je, da se muž oženio njom i uzeo je baš od čiste ljubavi, a sad evo se ona uvjerila na svoje oči, kako on drži sliku nekakve druge žene, koja mu je draža od nje i ovako gleda u nju po čitav dan. 0 nevjero muška! pomislila jadna žena u sebi. Oči joj se suzama napune, vrisne od teška bola i pane na zeirljo. Sad se opet razabere malo, još jedan put pogleda u sliku, a ona joj 60 još gora pričini, čudom se čudila, d aje ovaka grdoba ženska mogla zanijeti muža njez 1a. To je toliko satrlo, da taj dan nije mog;a ni ve­ čere spremiti. Kad muž dogje u večer s rada, onr »a ne dočeka po svom običaju na vratima kućnim, već je sjedila jadna i čemerna, zaplakanih očiju. Čim se pojavi kod nje, ona udari u plač: „Zar tako nevjero jedna? Ti si se .meni kleo i preklinjao, da jedino mene ljubiš, i još ni godina nema od našeg vjenčanja, a ti već vjerom krenuo ! 183 „Bog s tobom, ženska glavo, u čudu će on, šta ti je, šta je bilo ?a „Ti znaš, šta je, nevjerniće!" opet će ona. „Ti znaš za ženu, čiju sliku držiš ovdje i svaki dau do­ laziš rad nje, da je se nagleđaš, stid te bilo To rekavši baci mu sliku u krilo, pa nastavi: „Ja ove grdobe ne mogu podnijeti, ne moga gledati u svojoj kući! A onda udari plakati na sav mah. Muž je poče tješiti, al ona no da ni probijeliti, već sve jednako kroz plač viče i grdi ga, da se sve ori. U taj mah otvore se vrata, a k njima upade seoski njihov svećenik. „Šta je to djeco, kakva je to galama>■* n čudu će -duhovnik. „Evo šta je oče!“ poče žena i njemu da pripo­ vijeda, kako joj muž ima sliku nekadve žene, koju voli nego nju, svoju vjenčanu ženu. Na to poče muž da se opravdava: Nije oče, to ništa istina, već sam onomadne našao sliku svog po­ kojnog oca i donio je, pa je postavio na lijepo mjesto i čuvam je. To je slika moga oca, a nije nikakvo ženske. „Dajte, da ja to vidim lu -u čudu će đuhovuik. Kad mu dađdše stakalce, on se zagleda u nj, pa se sav iznenadi od čuda. Ilaskolači oči, pa će mužu i ženi ozbiljnim glasom: „Djeco moja, vi se oboje varate! Ovo nit je slika tvog oca niti kakve žene, već — a evo vidite ovu kosu, ovu kapu, ovo lice, ovo je slika nekog našeg sveca. Ja ću ovo ponijeti i na dostojno mjesto u hram postaviti". Njima dade blagoslov i umiri ih, a o n ' ode za svojim poslom i odnese ogledalo sa sobom. S turskog preveo: Jusufbeg Besalbegović. Lisićiji sud. Basna. Neki čovjek, idući kroz Šumu, čuje, kako na jednom stablu cvrče mali ptići u svom gnijezdu. Mi­ sleći, da ih nije napala koja proždrljivka, gume štapom u gnijezdo, da ih izbavi. Tada iz gnijezda izagje zmija, spuza niz onaj štap, te omotavši se čovjeku oko vrata, reće: „Sad ću tebe ujesti." On se prestraši, ali predomislivši so malo, zamoli zmiju, da ga prištedi, dok bar koga upitaju, bi li bilo pravo, da ga ona ujede. Zmija na to pristane. U tome nanigje jedan čovjek, koji, bojeći se svojoj glavi, osudi, da zmija ujede onoga čovjeka, koji ju jo uznemirio. Osugjeni opet zamoli zmiju, da čekaju još koga. Sad dogje lisica. Ona rekne, da no .može tako na niskom mjestu suditi, nego neka idu za njom do obližnjog panja, gdje će so ona popeti. Kad so popela na panj, reče zmiji, neka i ona stane na zemlju, usporedo sa Bvojim protivnikom. Kad su se tako smjestili, reče lisica čovjeku : „Eto, moja budalo, štap ti u ruci, a pamet u glavi: udri dušmana po glavi I" Maftič Hazim. �BEHAR 184 Pozi? na pretplatu. Evo nas s liajrom na kraju druge godine, a na pragu treće. PoStovani naši čitatelji vidjeće iz članka „Behar44 na kraju II. god, da odlučismo produljit „Behar44 i ukoračiti s liajrom i u IH. god. i dalje ako Bog HL Pozivamo sad sve naše dosadanje čitatelje, da „Beharuu ostanu vjerni, kako će i „Behar1“ ostati vjeran svom programu u svim rubrikama. Molimo ih dakle da što prije obnove pretplatu svoju, za što mi i ne sumnjamo, već pored tog hoćemo ovom prilikom, da ih j 0g nešto zamolimo: Čitatelji naši i prijatelji lista našeg mogu „Beharu** da učine još jednu ljubav, koja ih ništa ne stoji. Progovoriti koju u društvu, na sijelu za „Beharu, skloniti još koga prijatelja, da se pretplati na „Behar* ili bar da se pretplati za svog sinčića, brata ili sirotu kakvu, to može svaki učiniti. Ta s onih 10 ili 6 K. jedva da čovjek plati papir i štampu, d, gdje ti je tolika mo­ ralna korist, a „Beharu11 se svakim pretplatnikom učini velika potpora. Svaki je dakle pretplatnik jedan pomagač na prosvjetnom polju islamskog naroda. Do sad su nam se troškovi kako tako po­ krivali, ali je stoga svak u „Beharu4* džaba radio A ne može se svaki put ni uraditi, a da se lijepo i ne oznoji. Ima mlagjih talenata, pa bi i uradio što god, al mu ne podnosi džabe da radi: Ovoga ćeš dakle potpomoći onom peticom, pa ćeš ga oduševiti i u njemu će se možda razviti krasan radnik u našem prosvjetnom životu. Još nešto: Mogu nas naše ćudi, prilike, osvjedočenja i kojekakve zagjevico dijeliti u koliko hoćeš tabora, al treba znati, kako se svi ipak nagjemo i sastajemo u pozivu i zadaći islama, da nas tako i „Behar** svojim programom sjedinjuje u jedno. Svaka bi kuća trebala da ima svoj „Behar44, U to ime šaljemo kako čitateljima, tako svojim vry.ednim pomagačima saradnicima bratski selam i kličemo: Gajret braćo, što ko može! Uredništvo „Behara*. Vlasnik: idem a g a Mešić. Odgovorni urednik: Edhem ttnlabđić Štamparija Biste J. Savića, Sarajevo. � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Behar: list za pouku i zabavu Subject The topic of the resource književnost Description An account of the resource Časopis Behar pokrenut je 1900. godine. Štampanje lista finansirao je veletrgovac iz Tešnja Adem aga Mešić, koji se zbog toga smatrao vlasnikom Behara, dok je odgovorni urednik bio Safvet beg Bašagić. List je štampan na bosanskom jeziku, latinicom i izlazio je dva puta mjesečno. Creator An entity primarily responsible for making the resource Safvet beg Bašagić Edhem Mulabdić Hadži Mehmed Džemaluddin Čaušević Šemsibeg Salihbegović Ljudevit Dvorniković Šemsibeg Salihbegović Hamid Šahinović Ekrem Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Štamparija Riste Savića i druga Islamska dionička štamparija, Sarajevo Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1900-1911 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 30 cm Language A language of the resource bosanski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7452 (Print) ISSN 2566-4042 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22541574 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Behar: list za pouku i zabavu 1901 Description An account of the resource Br. 24 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Štamparija Riste Savića i druga Islamska dionička štamparija, Sarajevo Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1901 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7452 (Print) ISSN 2566-4042 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22541574 IIIF Item Metadata UUID 1cd7ef4a-d2f7-4a8c-b66b-210189cce479 https://kolekcije.nub.ba/files/original/02910aa1bfc1909507435cd98324a8bb.pdf c0ff74d88fedeeb003b95681ef70e7bc PDF Text Text �BROJ i- GOD. III. 2-iist za p o 'jLkro .i z a T o a ^ r-cL . 23. Muharema 1320. | | _______ Š A H A J'E Y.O || 1. maja 1902. Što se Avđagi dogodilo u Stambolu. Istinit dogagjaj. |ahmet mu duši! Do skora je živio, a svake zime to pripovijedao. Stambol je dug i širok i na sedam je brda, a u njemu svakakva naroda. Dosta svakakva i zla i dobra, pa insan ne bi ni u snu snio, što more / vidjeti i sam dočekati. Prijašnjih je vremena mnogo koješta druk­ čije bilo. Nije bilo današnjih mašina, da što no reknu, ovdje zaspiš, a u Stambolu se probudiš ; več je dobro valjalo dobre opanke i sillah, ili.vilena vranca zakoračit, pa klimati mjesec i više, dok stigneš u carev grad. Pa i današnje pare — čage — dijete ih more odnijeti, kud ti drago; a prije bijaše zlato, više srebra i još više bakra, pa kad se nakupi carske mirije, onda natovari, a hućumet bi naš’o dobra čojeka, predao bi mu ih da ih on nosi i preda u carsku haznu. Eto to je jedan put i našem Avdagi došlo na glavu. On pojaše svog dorata, pa za kiridžijom hcsbos jednog dana stiže u Stambol i pade u Ćelebi han. Novce uze sa sobom u odaju, a kiridžiju vrati natrag u Bosnu. Ali kad sutri dan ode na kapiju, da vidi gdje će predati miriju, opazi, da će biti prave muke, što su mu i stari ljudi kazivali. Teško je doći do carske hazne, a još teže uteslimiti tolike pare, jer je stigla mirija iz sviju carskih valiluka, pa je na hazni bila velika naloga. Avdaga se vrati u han tužan i zabrinut. Išao je poslije toga svaki dan, ali nikako da mu reda đogje. Na poŠljetku mu rekoše, da ide u han, a da će ga pozvati, kad mu vakat bude. Avdaga je od tog dana provodio besposlen : u jutro bi sjedio na kameriji hauskoj i tu kahvu pio; naprama sebi gledao visoke kuće od tri i od četiri boja. a istom kroz pendžerove njihove naslućivao, kvkva je zgoda i saltanet u njima. Poslije bi izaš’o u čaršiju, a tu mu je na udarcu prvi trgovac Hadžija, čovjek lijepe brade, tih i miran, te bi Avdaga kod njeg dugo posjedio. Za tim bi hodao, razgledao, otišao •iroko, koje j« inače poznato i pod imenom „Havzi sultan". Ovo bi se jezero tnoglo prispodobiti sa jezerom Tiberijađe. Tako piče u pri­ mjedbama „B u r đ e " Serif-ed din Bumsi. Imami Kazvini u svome ,,A .d *a ib eI Mah lu k a t u " veli: „megjn čudesima prirode mofcemo navesti i preeugeno vrelo, kao što je ono Save, koje je nekoč bilo veliko jezero, a danas presnSilo i nema ni spomena od vođe1'. �BEHAR u džamiju, onda opet Hadžiji, u tom bi mrak, pa onda bajde u han na počinak. Kad se sa svojim Hadžijom već dobro upoznao, potužiče mu se jednog dana, kako mu je teško čekati ovako besposlen, a još je neprestano u strahu za tolike carske pare, jer, ne daj Bože hrsuza — ode i sve imanje i glava s ramena. — Pa, evo, brate, magaze moje, odvrati mu hadžija, nije potrebno da strahuješ. Magaza je moja. „atešten enim,“ ja se ni za svoje ne bojim vatre, a pasvandžija i onako čuva od hrsuza Donesi, pa ćemo postavit evo vodje u ovu moju gvozdenu haznu. Pa kad ti đogje reda, a ti ih nosi, i predaj. — Boga mi je baš tako, dočeka Avdaga veseo, hvala ti/k a d ti hoćeš da mi učiniš to dobroI odmah skoči, odazva dva hamala i prenese pare u hadžijinu magazu. Poslije’ toga spavao je Avdaga svake večeri mirno i bez brige. Na pošljetku saznade, da je na carskoj bazni nestalo one navale, te on pogje Hadžiji* i zaiska pare da ih nosi u haznu. — Kakve pare! u čudu će hadžija i promijeni se čovjek u licu. — Ama one pare, onu miriju, šio ti predadoh na čuvanje, dok mi dogje reda na bazni, da ib predam. — Jok fcfendum! u mene nema nikakvih tvojih paral & a! Oko Avdage se magaza okrenu. Šta. ć e ? Nije mogao više ni jedne da probijeli, a i mušterija nekakva navalila Hadžiji, te on skoči i zaokrenu u han tužan i žalostan. Dogje n svoja odaju, sjede i uhvati se za glavu objema rukama. Šta će jadan, tolika para, a u tugju .svijetu! Pa ne smije nikom ni da kaže. Tako so mučio 1 previjao u sobi cio sahat. Na pošljetku mu se stijesni, a svakakve ga misli salijetale: tolika para, a carska mi rij a, kako će se on šaliti s tngjim blagom i davati ga kome bez seneta, ko hi mu i vjerov’o, da to i kaže kome. Pobjeć . . . . skočit u more, Bože sačuvaj ; džipi da se kakogod jtrese tih strašnih misli i ispade na kamariju, ali čisto k'o drngi čovjek. Dosta je put Avdaga, pijući kahvu gledao u one sar&je naprama sebi, ali nije ni naslućivo, da i njega neko odonud motri. Udovica nekakva paše, na glasu žena mudra i prepredena, gledala bi svako jutro, kako Avdaga rahat i mimo pije kahvu i sad ga je opazila, ali on se posve promijenio, k6 satrven, zagleda se u jedno mjesto, trgne se na jedan put, skoči i pogje nekud, pa se opet vrati, a sve vitla rukama, k’o da je - - Bože sačuvaj — s uma sišao. I dok je Avdaga tako jadio .na kameriji, otvore se vrata one velike kuće izagje sluškinja i upravi n hansku avliju. Kad dogje pod kameriju, mahnu na Avdagu rukom da ide za njom, a on odmah i oporavi m k'o lud i neznajući ni ko ga zove ni kad ide. Kad ga, cura nvede nza široke basamake u prostranu sohu prostrtu debelim halijamA, Avdaga se zabezeknuo. U to će ženski glas iza zastora ponudit mu da sjede i upita ga: — Tebi ima nešto, ti si strašno zabrinut. Avdaga se još više iznenadi. — Kaži slobodno, šta ti je, ja ti možda mogu pomoći. Avdagu kd da sunce obasja. Bazveđri se malo pa uze pričat nepoznatoj ženi svoju muku i jad, kako mu onaj hezdušnik hoće toliki novac da zahaba. Kad dovrši svoju pripovijetku, reći će mu žena iza zastora: — Ne brini so, hajde sad tom istom Hadžiji u magazn i sjedi ondje, eto i mene odmah. Avdaga sprti like, pa Hadžiji u magazu, ali n rijeći ne zbori o parama. Doskora evo ti nekakve žene n magaza, a čim poče zborit, Avdaga joj poznade glas. — Živ bio Hadžija, poče ona, nijet sam učinila na Meću, a imam nešto para i đževahira, pa ne smijem ostavit u samoj kući, već da ti donesem nek mi stoji kod tebe u tvojoj magazi dok se ja vratim s Meće. — A koliko ima toga, upitaće Hadžija. — Jedno deset oka zlata i nešto đževahira. Hadžija sad pomisli, to je svakako bolja pljačka od one Avdagine, pa bojeći se, da sad Avdage ne zine i ne odvrati ženu od misli, brže mu namignu i poteže njegove novce iz sanduka, a njoj r e č e : neka samo do­ nese i nek se ne brine, on ćo ih čuvat ko svoje. Avdaga se dočepa svojih novaca pa škrinu n han, a za tim odmah požuri se pašinici, da joj so zahvali. Ona se smijala svom majstorlukn i rekla na pošljetku, nok on mirno spava, a Hadžija nek čeka, dok mu ona donese deset oka zlata. Ali kad već i podne minu, a žene ne hi s parama, i Hadžija se sjeti varke pa ndari u druge diplo. Šatri dan ranom zorom došao je zaptija po Avdagu i odveo ga na mešćemn. Kad tamo: stala žena s dvoje djece i tuži ga, kako je ostavio već toliko godina i p-’ bjego, a ona sirota potuca se i na deset nokata zaragjuje, pa njegova djecu hrani. Avdaga sav poblijedi, umrije ćovjek. Poče se klet, da on nikad do sad nijo ni dolazio u Stambol; ali sve nzalnđ. Okreni doli, obrni gori, sad osadi da Avdaga plati idaru ženi i djeci toliko godina, a on se uhvatio, ne umije da probijeli. Kleo se, da on nikad te žene ni čno ni vidio nije, ali sud reče i on plati troškove, a u to zaleže gotovo sva ona carska mirija. Sad jadan i žalostan ode u han i sjede na kamarijn ko otrovan. Ali evo ti doskora sluškinje pašinice po njeg. — Šta je sad? — upita ga pašinica, kad joj je ušao. — Sad gori belaj I dočeka on i uze joj pričat tu novu napast. Kad je svršio, dočeka opet ona: — Ne boj se! Hajde, veli, odmah na sud, pa iŠči svoja djecu. Kad je sud osudio, da su tvoja, a ti ih i uzmi, pa vodi! �BEHAR Dl Avdaga se kaskatio od čuda ženskoj mudrosti. Nije druge, skoči, pa oplete u mešćemu. Odmah do­ bavile ženu i predadoše mu djecu, a žena ne htjede 8 njim. On uze djecu jpa s njima u han. Ali kad dogje n han, sad vidje da tim sebi ništa n,'je pomogo. Para opet nema, a sad još valja i tugju djecu da hrani. Dok opet sluškinja po njeg. — Gdje su djeca? — upita ga pašinica. — Eno ih u Hanu. — Podaj ih odmah telalu, neka ih proda, ali neka voda sve ispred hadžijine magaze. 189 Avdaga brže nagje telala i predade mu djecu. Telal oporavi ispred Hadžijine magaze i viknu „sto dukata dvoje ropčadi!“ Hadžija dometuu iz magaze deset, al nečija žena dogje tu i dometnu pedeset. Avdaga je odmah poznao glas pašinice. Sve Hadžija po deset, a žena po pedeset, dok istjera djecu na toliko, da hi ih zlato pretegnulo. A kad već vidje da je dosta progje se, a Hadžija plati i odvede ko svoju djecu. Sutri dan je Avdaga odnio i predao carsku miriju, a kad je to svršio, zakoračio odmah konja i pobjego iz Stambola, dok ga nije stigo veći kakav belaj. Šemsnđdin. Islamu. p l Islame, vjero moja sveta, ® Spasu duše griješničke moje, Velike su Tvoje svete misli, Tvoje ime veličanstveno j e ! Pred propisom uzvišenim Tvojim, Mudri razum u prašinu pada ; Zakoni su nepobitni Tvoji, Tvoj šeriiat vječita je pravda! Mudrosti su veljih učenjaka Nedohitne Tvoje tajne svete, Ti si luča čovječanskog spasa, Ti si izvor znanja i prosvjete! Ti me učiš svim djelima dđbrim, Ti me učiš časti i ljubavi, Ti me učiš da za narod živim, Čovječanstvu da član budem pravi. Ti Bi knjiga svenauke svijetle, Ti si djelo vječitoga Boga, Kojime je nav’jestio sjajni, Preporogjaj svijeta cijeloga I Dok mi dani nevidovno teku, U nopovrat od prošlosti tavne, Mene blaže zapovijedi Tvoje Svete ode riječi veličajne. Tvojih misli božanstvenih ja ću Bit šljedbenik uvijek valjani, Tvoju svetu zapovjed ću slušat, A prezirat što Tvoj propis brani Oj Islamu vjero moja sveta, Spasu duše grijeiničke moje, Velike su Tvoje svete misli, Tvoje ime veličanstveno je ! Musa Ćazim Naše zdravlje. avno su rekli: od zdravlja nema većeg blaga na ovom svijetu. Kud si pristć, jesi 1’ i za H ™ kakav poso, ako si samo malo bolestan ? Ma ne to samo, često se dogodi, pa Čovjek lc~j»ne može ni prstom uprijeti gdje ga boli, al sam T J vidi, da nije ni za što. Ne će mu se sjediti, dosadno mu ležat, lijen da hoda, ne more jesti, f|J nije ni gladan ni sit, sna nema — nije mu ništa, 1 a sve mu nešto krivo. On je bolestan čim nema volje ni za rada, ni za šta, nema onog „raspoloženja" Što su Turci dobro označili riječju „ćejifsuz", što treba razlikovati od haste. Mnogi danas vele, da je liječništvo kao znanost najdalje došla od drugih svojih sestara, al drugi opet vele, da je baš protivno t. j. liječništvo da je najniže zaostalo. Bacimo li ipak jedan pogled na liječnišku vještinu, moramo joj se diviti. Na hiljade ima danas bolesti, a isto tako i lijekova. No opet kad dogješ liječ­ niku valja ti kazati: šta te boli, ne može se od njeg ipak tražiti da svaki put pogodi, šta je u zavezanoj vreći. Dakle ta prilika, što moraš da mu kažeš, šta te boli, upućuje te: da vodiš računa o sebi. Pojavi ti se bolja neka, malenkost, brzo prestane, opet se pojavi, prestane, a kad jedanput dogješ do uvjerenja da treba potražiti liječnika, onda mu kaži svoja opažanja. Za to pravo neki vele: čovjek treba da je sam sebi pd doktora. No razmotrimo površno najobičnije naše bolesti i zdravlje. Usporedimo li varoŠanina sa seljakom, opazićemo veliku razliku. Prvi mršav i blijed, drugi je ­ dar i crven. Varošanin, mora se priznati, više drži do odgoja djeteta neg’ seljak, pa opet seljanče mnogo zdravije. Tome je svakako uzrok, način života. Seljak hoda više, a varošanin sjedi, onaj udiše Čist planinski zrak, a ovaj pokvaren sobni. Pa tako možemo opet i varošane rastaviti u zdravije i rumenije i blijede �190 BEHAR nezdrave. Makar da na zdravlje upliva još više raznih uzroka, ipak se može više puta pogoditi, da je onaj blijedi ili radom svojim privezan za sobu, t. j. sjedi i ne miče se, a onome posč zapovijeda, da se vise kreće, a tim mnogo potpomaže svom zdravlju. Ovo*je sigurno imao pred očima i čuveni Kneipp kad je proučavao razne bolesti, što nastaju ovim načinom, te je onda stvorio sustav liječenja, koji se dan danas sve više Širi. Imajući pred očima onu vrstu bolesti, koju opisah u početku ovog članka, a koja se općenito uzima olahko hoću da reknem koju o njoj i o liječenju njenu. Dakle ne boli te ništa, a sve ti fali, tako se ona more označiti. Te bolesti u novije doba ima najviše, a ona je korijen „nervoznosti*, bolesti živčevlja. Ta bolest postaje ili od prevelika duševnog rada ili od posvemašnjeg nerada. Pravo rekavši čovjek i da hoće da se tjelesno napreže da radi recimo 16 sati na dan, ne može, jer ruka će na jedanput klonuti, a noge klecnuti, m šljanja. Dakle ukloni se kud bilo od kuće i provodi neko vrijeme dok se oporaviš. A sad pošto je svejedno ili proveo to vrijeme u Beču, Dubrovniku ili recimo u Abaciji, to osnovaše zavode rekao bih za odmaran" i oporavljanje i prozvaše ih ,,sanatorium“ , a podižu ih obično u tišini, u šumovitim krajevima, no ipak bližU gradova. Tu se samo dobro jede, spava, Šeta i uopće odmara. Ovu vrstu bolesti liječe još i „putovanjem*. i to je promjena zraka, promjena prilika, odmor od posla i t. d. Putovanje uopće valja za čovjeka osobito mlagjeg i u pogledu intelektualnog razvitka njegova. Stara je naša rije č: kad ti se stuži, kad si nezadovovoljan sa sudbinom svojom, obazri se i za se i preda se. H oće reći: naći ćeš boljih i zadovoljnijih od sebe al ćeš naći i nesreća, da će ti tvoja sudba tog časa omiliti. A gdje ćeš vidjeti te razlike u sudbini ljudi, ako živiš u mjestu sa 2— 3 hilj. duša. No o tom puto­ vanju drugi put, već da završimo o našem zdravlju. Temelj zdravlju svakako je odgoj, pa kako nam nije svrha ovdje, da o odgoju raspredamo, hoćemo reći mali ovaj naputak za one, koji se ne mogu više odgajati, kako da se uklonimo od onih malih bolesti, koje su doduše neznatne, al nam ipak ne daju da ra­ dimo onako svoj posao, kako bi htjeli. Odbacivši dakle na stranu bolesti, koje su postale ili našljedstvom ili inače liječnici mogu samo da tu pomoć pruže, sve dakle bolesti .„lahke ruke* nazirna, neraspoloženje, nejelica, nespavanje mogu da se uklone isto tako lahkom nikom t. j. mogu da se spriječe. Ne topli se suviše, nc nemoj na jedan put ni seljak postati, jer to može bit opasno. Uopće Kneippovo liječenje, koje predusreće gye .bolesti, može takogjer da bude opasno, ako se nerazumno upotrebljava. Za to je najbolje ili sam otići u taki. zavod, .ili pak ravnati se po njegovim knjigama, koje su vrlo popularno napisane, i upućuju te u svaku malenkost. No možemo ona druga sredstva i sami da upo­ trebljavamo. Ako te je posao privezao da sjediš cio dan, ako sad i ne osjećaš, osjetićeš kasnije, a ti hodaj makar pola ili čitav sat dnevno u jutru ili u večer, No osim Kneippova liječenja vodom ima danas idi po mogućnosti na b rd o ; ne možeš li koji put dugo i liječenja zrakom (Luftcur). Neko je malokrvan, bli­ zaspati, a ti skvasi noge u hladnu vodu 2— 3 časa, jed, znak da pluća ne Čine ono od udisanog vazduha, izvadi ih, omotaj krpom ali ne tari i lezi. Obli se koji što treba .da Čine, pa kako se bolestan stomak hrani put hladnom vodom al u sobi, osuši se i ostani jedan samo mlijekom i jajima dok ojača, tako treba i plu­ sat ili ne tari se, al odmah se požuri na šetnju jedan ćima potražiti najčistijeg vazduha dok se oporave, da Sat, ali tako da ispočetka ideš hitrije, onda lakše, opet mogu podnositi onaj pokvareni sobni odnosno obično dok ti u tijelo đogje naravna vrućina. Jel ti zlo u stomaku, metni pred spavanje mokar ali dobro ožet kahvenski. U novije doba niče nekakav zavod za liječenje peškir na trbuh, obloži suhim i lezi, nauči se po malo zvani *sanatoriumi. Čuje se često, da doktor nekom i po rosi hodati bos ili gazati po vodi, al ne dulje od preporuči „promjenu zraka* (tebdili hava). Ta promjena 6— 10 minuti. Ne pij crne kahve, ne pij alkohola, zraka nije ništa drugo, nego da se čovjek ukloni vode se ne boj. pa ne koristi htjeti, kad se ne more. No duševno more čovjek raditi i više. Makar se dotjero dotle, da i ne ra­ zumije više što čita ili piše, opet radi duševno, ili recimo ako ne spava kad je vrijeme, opet i tako duševno radi. Tada se živci umore, nestaje sna, nestaje volje za jelo, a kad nema hrane ni odmora, ništa ti onda ne može ni maknuti s mjesta. Kad se dakle čovjek suviše duševno napreže, pošljedica je ta bolest, koju onda liječi Kneippov sustav. To se onda liječenje sastoji u šetnji, udisanju čista vazduha, pranju ili bolje polijevanju hladnom vodom. Kako se prevelikim radom ili neradom or­ ganizam slabi, to onda može i mali vjetrić da čovjeku naškodi, on se brzo nahladi, otkrije li se u noći ili pogje li bos preko avlije — Kneipovo liječenje osi­ gurava čovjeka od onih nahlada, od onih slabosti, pravo rekavši: i zdravi, ljudi valjalo bi da rade po Kneippovim propisima, da predusretnu ovim bolestima. Seljak hoda svaki dan i više nego treba, hoda bos po rosi, što Kneipp osobito preporučuje, udiše čist vazduh i t. d. Dakle Kneippovo liječenje i nije liječenje nego predusretanje bolesti. U Evropi se to liječenje toliko raširilo, da danas neme ni srednje varoši bez takog zavoda. malo od posla, ta kad je kod kuće pa makar ništa ne radio, opet ne mpže da se rastrese brige i razmi­ Ovo su neki manji općeniti savjeti za ljude inače zdrave, al da ih ne snagje ona mala bolest lahke �BEHAR ruke, Sto ipak ubija u čovjeku volju i priječi rad. pakle Kneippovo liječenje nije pravo ništa drugo, nego upućivanje Čovjeka na naravni život, jer pored tih savjeta osobito preporučuje rano lijeganje i rano ustajanje. Ko osjeća da ga crna kakva uzrujava, ili da mu srce jače lupa, neka je se progje, a u tom slučaju bi trebalo da se i bijele okani, a ovu bi bijelu kakvu mogao lahko zamijeniti Kneippovim ječmom. 191 Tog se kupi u špecerajima paket od po kile 25 nč., a pijući je ne moreš raspožnat, da nije kahva. Za nervozne je dobro da se i duhana progju ili bar da ne puše dok se dobro ne najedu. Uopće za njegovo liječenje mogu se preporučiti nje­ gove knjige, „liječenje vodomu, ili „kako treba da se živi- Edhem Mulbđić. Carski saraji. (Narodna pripovijetka.) io mi ti jedan car, pa napravio šaraje, kakvih do tada niko- vidio nije. Pa Kad su saraji bili gotovi i prostrti, onda on sazove svu svoju vućelu, te ih upita: li m cgju vama i jedan, koji bi mi mogao j Kazaii: koliko su me stali ovi moji šaraj i?“ Vućela mu nikom poniknula, niko se ne smije u to ^ upuštiti, a i kako bi, kad je car obećavao silnu nagradu onom ko saraje kimetlejiše; ali ako im pravi kimet ne kaže, da ima platiti svojom rusom glavom. Pa nije se lahko bilo u to upustiti. Ali car je jednako navaljivao na vućelu, da se kako kimet odreže njegovoj palači, pa pošto se m egjj. vućelom niko ne nagje, da kaže- kimet, to car onda pust' dale po cijelom ulćetu. „K o kimetlejiše carske saraje, car će mu ih đarovati, ali ako pravi kimet- ne kaže, da će to rusom glavom platiti." Telali su vikali i vikali, ali uzalud, dok jedan put nakoin dugo vremena đogje pred telale jedan starac i rekne: Ima u mene jedna £ći, pa ako ona to ne bi znala drugi beli ne bi." ’ B Telali odvedu đedu. pred cara, a car mu rekne, neka ta njegova šći dogje ni gola ni u haljinama, ni bosa ni u obući, pi pješe ni na konju. Kada to deđo čuje, zaputi se kući ali zabrinut, kako će njegova šći otić caru ni gola ni obučena, ni bosa ni u obući, ni pješe ni na konju. Odmah se pokajao, što je olišao caru, ali šta će sad, nije druge, valja da se carska izvrši. Kad dogje, ko jadniji ko žalosniji; ne smije ni d& kaže šćeri svojoj tog belaja, već nit jede nit pije, sve jednako šuti i misli. Šći to spazi i stane ga zapitivati: Šta ti je babo?" „Kaži mi I" Tako ga ona dugo molila, dok jedan put dedo joj sve ispriča Šta je i kako je. a ona na veliko njegovo čudo uzvikne: „Pa to je lahko babol" „Ja ću odmah sutra poći do cara" 1“ Kad sjutra dan osvane, onda ona uzjaše na štapinu, obuče na se mrežu, a na noge nalune, i tako dogje pod carsko saraje, Car je upita: „Koliko vrijede moji saraji?“ , a ona mu od­ govori: „Padišahu 1 Vt.fr vrijedi jedan Bošiji rahmet (kiša), nego Čudo takih šaraj a*. I Caru se to svidi pa je uzme za sultaniju. Ahmed Mahluić. Pijevac i lisica. Basna. Neka lisica zateče na jednom brežuljku viš sela pijevca, gdje se popeo na neko drvo i pjeva. — šta tu radiš, upita ga lisica. — Evo okujišem, odgovori joj pijevac. — Deder časom sokujiŠi, — reče mu lisica — pa sigji dolje da džematile klanjamo. Pijevac se dosjeti, da ga hoće, lisica da prevari, te joj poviče: Evo dok ja okujišem, u tom će se još džemata skupiti, pa ćemo svi zajedno klanjati. — A ko bi imao još doći? upita ga lisica. — Eno pogledaj — reče joj pijevac — i pokaza joj prstom prema selu. Lisica pogleda onamo i opazi avdžiju (lovca) s dvoje kerčadi, gdje se penju uza stranu. Kad lisica opazi kerove, prepadne se i poviče' pijevcu — Klanjajte vi, sada ću s* ja vratiti, jer izgubih abdest, i podbrusi pete. Zabilježio: Fehini H- Baščaušerić. �BEHAR 192 TO Hasanaginica. A BĆazboIi se Hasanaginict. t§fU Gabeli najbolja kaduna. Kako se je plaho razboljela Tri jastuka suza napunila. Njoj dolazi aga Hasanaga: „Što je tebi moja vjerna ljub o?" Je 1’ ti žao što ćeš umrijeti, 11’ ti žao mene Hasanage, II’ ti žao tvoje djece drage?" Progovara Hasanaginica: „Nije meni žao umrijeti, Jer ja znadem, da ću umrijeti, Nit mi žao tebe Hasanage, Jer ja znadem, da ćeš se ženiti, Već mi žao moje djećć drage A Boga ti aga Hasan aga, Ne ženi se tugjinkom djevojkom Već se ženi mojom sekom Ajkom!u To izusti, pa dušicu pusti. Lijepo aga ljubu opremio, Do mezara jadan i žalostan, Od mezara puničinu dvoru I prosio punićinu A jk u ; Svadbu vele do petnaest dana. Dogje progje i petnaest dana, Kupi svate aga Hasanaga, Kapi svate šalje po djevojku, Pokupiše kitu i svatove, DovedoŠe prelijepo zlato. Kad su bili u meriner Avliji Izlazile do dvije pastorke,Krile ruke, u liče je ljube: „Blago nama naše mile tete, Naše tete i oca i majke lu Ona ih je rukom oturila: „Kolike ste, teti ne hodilel Ko li će vas radu naućiti, Ko li će vam ruho sakupiti, Ko li će vam čeiz kupovati Ko li će vam svate dočekati." Mlagja šuti, stariji* besjedi : „Ne brini se mila naša teto, Majka nas je radu naučila, Majka naša ruho sakupjfp, Babo ćo nam čeiz kupovati, Jedna drugoj svate dočekati!“ Kad je tamo po jaciji bilo, Sve zaspalo malo i golemo, Zaspala je Hasanaginica. Usni joj se prva inočica, Inočica njezina sestrica: „Ne bij djece, ja sam ih rodila, Ne ber’ ruže, ja sam je gojila I ti seko dugorjeka bila, Od neđelje do ponedeljnika 1“ Kad je sutra jutro osvanulo, I u tome sunce ogranulo, Ona sanak agi kazivala. „Hair sanak, hairli ti bilo 1“ U sebi je junak promislio: „Hair sanak, tu haira nema!" Odmah je je zabolila glava.. I umrije žalosna joj majka. Lijepo aga ljubu opremio, Do mezara jadan j žalostan, Od mezara .Dizdarevu dvoru, Isprosio. Dizdarevu Fatu I ta svadba do petnaest dana. Dogje progje to petnaest dana Kupi 8vate, šalje po djevojku. Svaštice. Škrtost 1 rasipanje. Tvrdica skuplja novac bez cilja; rasipnik ih bez svrhe rasipa. Tvrdica nema ni­ kakva uživanja, rasipnik ima beskorisno uživanje od svog imetka. Tvrdica se može povratiti na zlatnu srednju stazu, kad god hoće, rasipniku je teže, čim je više od nje udaljen. Tvrdica se može vratiti, ali rijetko on to čini; rasipnik i ako bi htio, ne može više. Jedan stiče sebi neprijatelje, drugi (rasipnik) stiče prijatelje, koji su gon od neprijatelja. Ovoga muči čežnja za napretkom; onaj se kaje, što je tako daleko napredovao. Tvrdičenje je korijen svakog zla; rasipnost je stablo koje ragja gorkim plodom. Tvrdicu ubije briga; rasipnika, raspuštenost. Tvrdici je zadnja nagrada strah a ra.ipniku tuga. Nije rijetko da mladi rasipnik poć stare dane postane tvrdica, ali rijetko kad da tvrdica bude rasipnik. ,, Dovedoše prelijepo zlato. Kad su bili u meriner avliji, Izlazile do dvije pastorke, Krile ruke, u lice je ljube: „B lago nama mile naše tete, Naše tete naše mile majke!" Ona ih je rukom prigrlila: „Kolike ste, blago vašoj teti, Blago teti, rahmet vašoj majci Teta ćo vas radu naučiti, Teta će vam ruho sakupljati, Babo će vam čeiz kupovati, Teta će vam . svate dočekati !u Kad je bilo tamo po jaciji', Sve pospalo malo i golemo. I zaspala Hasanaginica. Usni jo j se inočica prva, Inočica mile djece m ajka: „ 0 kađuno Dizdareva Fato, L ’jepo si mi djecu dočekala Bij mi djecu, ja sam ih rodila, Beri ružu, ja sam je gojila, Na poklon ti aga Hasanaga, I ti seko dugovjeka bila, Lijep agi porod izrodila D o tri šćeri, do četiri sina." Kad je sutra jutro osvanulo I u tome sunce ogranulo, Ona sanak agi kazivala. „Hair sanak hairli ti bilo !“ U sebi je junak pomislio: „Hair sanak, tu haira ima." Lijep agi porod izrodila Do tri šćeri, do četiri sina. Zabilježio Keb&c Hasan. Žena u XIX. Tijeku. U prošlom vijeku žena se kulturno tako digla, da je to pretjeralo i njezino oče­ kivanje. Žena je počela već konkurirati čovjeku u njegovu zvanju, a još malo, pa će ga možda i nad­ mašiti. Po zadnjoj Statistici bilo je u Sjedinjenim amerikanskim državama 4550 ženskih liječnika, 203 advokatica, 1215 duhovnica, 22 tehničarke, 337 ljekarica zubnih i 10800 slikarica. Vlada je Sjedinjenih država izdala za 25 godina 4000 patenata na razne pronalaske ženskinja. I ako tako ženska emancipac.ia pogje i dalje, onda će moći osjetiti: kako su'žene zanemarile odu zadaću, na koju su na prvom rodu pozvane t. j. ragjanje i odgajanje djece. Što se više žene emanci­ piraju, to će sve bivat manje familija, manje brakova, a u odgoju djece niko ne može žene nadomjestiti. Iz „El-M.“ A-R. K. �BEHAR Dl Zagonetka. Od Halida Šaraua-Treblnjea. Sin jednog bogataša zaište od oca, da ma dade onoliko novčića, koliko on (sin) .ima, ako mu otac to đide, rekne da će podijeliti sirotinji 100 novčića. Kad mn otac dade što je želio i on podijeli sirotinji 100 nč., 193 dogje i dragi dan i opet zaišče onoliko, koliko sad ima, a. da će opet razdijeliti 100 novč. Kad mu otac i to nčini, i on opet razdijeli 100 novč., evo ti ga i treći dan i opet tako zatraži kao i prvi i drugi put, a obeća opet da će razdijeliti 100 novč. Kad mu je i treći put otac učinio po volji on je razdijelio 100novč. al onda mu nije ni jedan novč. ostao. Pita se: koliko je on imao novčića u početku t R iječ dvije na početku treće godine. Bože s hajrom ! Evo nas n trećoj godini. „Behar" će ako Bog da i u ovoj godini cvasti i mirisati najljepšim mirisom. Kako se vidi po ovom broju započesmo sa nekoliko većih radnja. NaS vrijedni suradnik Osman N. Hadžić iznosi život našeg devletlije alejhusselam, zbog čega prevagjanje hiljadu i jedne noći preuzima na se sam Fehim ef. Spaho. Novi jedan pomagač iznosi nam Čuvenu dramu glasovitog turskog pjesnika Namik Kemala, a počesmo takogjer prenositi i roman „Tajne" poznatog Ahmed-Midhata. Hiljada i jedna noć nastavlja se i dalje. Pored tog donosićemo uvijek manjih i većih crtica iz našeg života, gledaćemo takogjer da pružimo pošt. čitateljima po koji prevod i iz zapadnih literatura. Narodne umotvorine i Listak ostaće isti, po mogućnosti obilniji Za sve nam ovo jamči dobra volja i mar naših prijatelja, kojih se odazvao lijep bro:. Dobra volja sve može, pa se je nadati, da će „Behar1' potpuno udovoljiti svom pozivu. No samo još jedno: „ J o Š naime ni jesmo na čisto: hoće li nam ostati vjerni svi stari pretplatnici, hoće li nam se javiti dovoljan broj novih, je r bez toga pored najbolje voije nema ništa. S toga dakle molimo svakog brata i prijatelja naše prosvjete, da pohrli s pretplatom, zrno do zrna p o g a č a .. . A to s pravom možemo tražiti od svakog muslimana Bosne i Hercegovine buduć je ovo jedini naš list ove vrste, pa ovaki izvor lijepe duševne hrane dužan jo svak potpomoć v e ć i u svom sopstvenom interesu. Ovaj broj šaljemo svjema dosadanjim pretplatnicima, šaljemo tak ogjer i mnogim drugim, za koje mislimo da bi trebali i mogli, da se pretplate. Ne znamo adresa, a poslali bi i više, pa s toga molimo prijatelje da nam jave koga, kome bi tre­ bali da pošaljemo. Ovom prilikom javljamo, da još imamo I. i II. godine „Behara". Ko želi, možemo mu poslati uz običnu cijenu ili uvezano za godište po 2 krune više. Naročito preperučujemo prijate­ ljima siromašne školske mladeži, da je godište „Behara" vrlo lijepa knjiga i zgodan dar. U to ime još jednoć dovikujemo: gajret, gajret „Beharu!" Uredništvo „Behara*. Mahsus Belam! Odgovorni urednik: Edhern Hulabdić. Vlasnik: Adem aga Košić. Štamparija Riste J, Savića, Sarajevo. Odgoj djeteta. Po dru Lindnera izradio Sulejman Mnrsel. rio je nužno da se dijete što raznoličnije hrani i navikava želudac na probavi janje. Što *e god ranije i postepeni je na to navikne, biće mn poslije lakše. Jednostvna je hrana nesumljivo bolja i hranivija, samo ako je uz to s mjerom osoljena i su malo začiua. Više škodi djeci premasno meso, jaki začini i razni slatkiši, nego li zrelo i sočno voće. Ako se dijete suviše najede eto odmah zlih pošljedica. Osobito treba priučavati one na mjera, koji se odgajaju za mirniji život. Voć u djutinjstvu treba postaviti neki red u bra­ njenja. Pri tom se preporučuje da se u ručku više jede, a na večeri pred spavanje rnaujo. Uvijek valja jesti lagano. Jelo ne smije biti ni suviše vruće, ni hladno. �BEHAR 194 Za pića uopće nije nužno ni govoriti, ali ipak treba znati, da je izmegju sviju pfća najzdravija jedino čista voda, jer je poslije jela vrlo potrebna i korisna tijelu. S toga nek se češće daje djeci, jer otklanja i mnoge bolesti. Da djeca budu zdrava, od velike je potrebe, da su u čistu vazđuhu. S toga treba, da su djcčijo sobe što prostranije i po mogućnosti okrenute prema jugu ili istoku. Preko dana treba više puta za dulje podržati otvorene prozore, da se soba prozrači, ćist še zrak u sobi laliko pokvari, kad se mnogo vatre naloži ili kad se drži cvijeće. U noći nije nikako dobro, da mnogo čeljadi u sobi spava, a još je gore kad njih više spava na jednoj postelji, kao što se običaje. Sve i onda, kad je uvijek u sobi čist zrak, opet nijo dobro, da djeca neprestano borave u sobi. Dakle ne­ prilika je s djecom, ako su neprestano u sobi, a mogu lahko da se prehlade, ako sfe ne čuvaju od vanjskeg zraka. S toga valja da budemo oprezni. U zimno doba prenesi malu djecu u drugu sobu, dok onu prozračiš i obratno. Kad dijete malo ojača, iznosi ga na čist vnzduh, utoplivši ga dobro i ako na dvoru nije prooštra studen. Tako ćeš dijete pri.učiti na oštriji vazduh, priučićeš ga i na one prorajno u toplini, pa mu ne će kasnije odmah nauditi, kad izagje iz tople sobe na studen. U jutro je boljo iznijeti dijete na čist vazduh, jer je vazduh u jutro zdraviji i čistiji nego u večer. Naročito se treba brinuti, da mala djeca budu Čista. Za to im valja više puta u danu promijeniti pelene, a osim toga svaki dan dijete i okupati. Naj­ prije se dijele okupa čim se rodi. Tada treba, da je voda topla oko 28°R. Odavde se onda može kupajući ga svaki dan postepeno toplina vode umanjavati u prvoj godini do 25°R. U drugoj se godini rogje kupa (svaki drugi ili treći dan) a toplina vode postepeno pada, dok se uajposlije s onom u sobi izjednači. Ku­ panje nek ne traje više oci 5— 10 minuta. Nek se dobro pripazi na odmor (spavanje) kod djece. Nikako nije dobro smetati mala djecu kakovom vikom naročito prvo vrijeme poslije rogjenja. Ljuljanje je posve suvišno, jer dijete treba priviknuti da zaspi i bez bešike. Osim toga nepreotano ljuljanje škodi i zdravlju djeco. Spavanje je vrlo nužno. Što god dijete bolje i dulje spava, pravilnije se razvija tijelo. Za prvih 4— 5 godina treba da i danju djeca spavaju. Kasnije je dovoljno spavanje po noći, ali uek dijeto uvijek što ranije zaspi. Kad spava, treba ga samo to. liko pokriti, da ne bi prezeblo. Bolje prija dječijem zdravlju slab pokrivač i tvrgja postelja, nego perje. Tijelo valja zaodjoti.. O vdje treba imati naumu: dovjek treda da ojača i otvrdne, da što lakše mogne odolijevati raznim nepogodama. Za to nek se dijete pripravlja na o v o : Što su god djeca mlagja, nek im je odijelo tako, da ne će priječiti slobodno kretanje, razvoj udova i isparavanje kože. Suviše tijesno odijelo šalovi i pasovi stišću tijelo, pa su škodljivi. I teško odijelo smeta slobodnom prirodnom razvitku tijela. Iz navedenih razloga vidi se da su povoji škodljivi djeci, za to nek se ne povijaju. Kažu nerazumne majke, da se djetetu noge iskrive, ako se ne povija. To nije istina. Kad bi to bilo istina, onda bi ga trebalo utegnuti i pričvrstiti uz kakvu dasku, da mu se i legja ne iskrive, a mi vidimo, da djeca pravilno zrastaju. Djetetu je do­ voljna košuljica samo bez ikakva drugog ruha, jor taa može neprestano da miče glavom, nogama, rukama, pa po volji i čitavim tijelom. Ov^ke su kretnje od veliko koristi, jer potpomažu strujanje krvi-, disanje, isparavanje kože i probava. Za novorogjeuo dijete najbolje su ovake haljino: lanena košuljica ši­ rokih rukava, pelena, kojom će se zamotati i pamučni pokrovac kojim se dijete pokrije. Ruke nikako ne valja povijati. Ono se moraju slobodno kretati. Pri odijevanju slabije razvijene djece treba se obazrijeti i na godišnje doba, ali što manje. Zdravoj djeci nikad ne treba zamotavati vrata ili glavo (osim kapice). S prva ustiči djeci lanenu kapicu, a kasnije ne smeta kad su i gologlavi. Eto to su u glavnom stvari, na koje treba da pazi odgojiteljica majka svoga djeteta. Hrana, čistoća tijela, i odmor važne su stvari, koje treba da su uredne i za odrasla čovjeka, a po gotovo za dijete. Male priče i dosjetke. Zabilježio ,A. Dž. Šerić. Dobro 83 dobrim nagragjuje. minin znao, šta mi radimo kod svoje kuće? Mudri i pravedni halifa hazreti Omer, r. a. obi­ — Biva, da ga na oči slušamo, dočeka kći, a gdje lazeći noćno po Medini, kako je to njemu bilo u običaju, on ne vidi, da radimo šta hoćemo ? dogje pred kuću jedne mljekarice, koja nagovaraše Ovaj mudri i pravedni odgovor djevojke, natjera svoju kćer, da nalije vode u mlijeko. materi krv u lice, a halifa, da joj pokaže svoju Za­ — Majko, znaš li, da je to zabranio emir-elhvalnost za tako poštenje i pravednost, vjenča je sutri muminiu? Ja ne smijem raditi preko njegove riječi. dan, za svoga sina Asima. — Ta jeni li luda, mati će, otkud bi emir-el-mu- �beh ar ni Dobar odgovor. Kad su jednom prilikom došla dva poslanika ne­ kad slavne mletačke republike, da pregovaraju o nekim, diplomatičkim odnošajima sa Karlom VIII. kraljem francuskim, pošto su ovi bili veoma mladi, kralj im nakon pozdrava posprdno r e č e : — Zar su u Mlecima djeca diplomati? Tamo kao da i nema više bradatih! — Sire, da je samo prejasna republika i po su­ mnjati mogla, da se mudrosti želja Vašeg Veličanstva u tom sastoji, jamačno bi bila poslala dva dobro bra­ data jarca — odgovore ravnodušno Mlečani i zastide obolog kralja. _ _ _ _ _ 195 Mudri derviš. Saleti jedan čovjek nekoga derviša, da mu odgo­ vori na ova tri pitanja: Prvo: Zašto se kaže, da se Svemogući B og na­ lazi svagdje, b'uduć se ne vidi nigdje? De mi ti opred^'eli, gdje je on? Gdje se nalazi? Drugo: Da je čovjek, radio bi uvijek kako treba bolje i najprobitačnije. Jerbo njegovoj ruci, te ne može niti bez Božije odredbe, za što se grijeh, što ga počini ? gospodar svoje volje, i što je za nj’ naj­ čovječja volja nije u jednoga kreta učiniti dotičnik kazni za neki Treće: Kako će se šejtan kazniti džehonnemskom Dobar primjer. Neki Spartanski kralj, tečajem jedne vojne, ugle­ vatrom, kad je sam od vatre stvoren; t. j. kako će davši jednog starog vojnika, koji je već ugazio u osam­ vatra na njega djelovati ? deseto ljeto, reče mu, neka se povrati kući, jer da čuvši derviš ova pitanja, zamisli se malo i na vojevanje nije za njegove godine. A vojnik mu od­ jednom zgrabi pogolem busen zemlje i udari njime govori : čovjeka po glavi. — Gospodaru ! zaista mi svojim veledušjem nijesi Siromašni se čovjek potrese od boli i srdžbe, te mogao ništa bolje reći, nego da idem kući i u miru ne progovorivši ni riječce, ode na sud i tuži derviša Čekam smrt. Nu vjeruj mi, da nijesam našao bolje " :ti za njegovo neuljudno ponašanje. časnije postelje od bojnoga polja. Sudac pozove derviša i upita ga, za što je udario I zbilja, u ljutom kreševu, gdje su se rasijecali prava zdrava Čovjeka, na što mu derviš odgovori: bojni redovi, stari je vojnik svagdje prednjačio i za­ — Molim samo malo strpljivosti, stvar ću lijepo divio svakoga svojom hrabrošću i junaštvom, a pokazao razjasniti ovako: Vidio sam za shodno, da odgovorim mlagjima, kako se bori za domovinu i slobodu. na tri pitanja ovoga čovjeka time, da ga lupim buse ­ nom u glavu. On vam se na prvom redu tuži, da je Milostinja. u glavi osjetio neku bol. Neka mi sada opredijeli, Zakuca jedne večeri na vratima bogatoga Ebnl- koja ga tačka, koja čestica glave, boli, gdje se bol Esveda, glasovita zbog velike škrtosti, prosjak, da mu nalazi, a ja ću njemu reći, opeta gdje se Bog nalazi. udijeli milostinju; Domaćin zapovjedi, da ga uvedu u Kako mi reče, ja nijesam u stanju raditi po svojoj volji, kuću i dadnu mu da večera. Kad se siromah malo šta hoću, nego da svaka moja kretnja zavisi o volji okrijepi, blagoslovi dobrotvora i zamoli za dozvolu, da Višnjega, pa za Što se onda‘ tuži na me, kad to nije proisteklo iz moje volje? A pošto je čovjek stvoren* ide kući. — E moj dragi, reći će Ebul-Esved, ako ja tebe od zemlje, kako to svako priznaje, htio sam mu do­ pustim odavle, ti ćeš još koga uznemiriti noćas svojini kazati, koliku ona imade djelatnost na čovjeka. Čuvši tužitelj ovaj mudri odgovor 11a svoja pitanja, prosjačenjem. Za to ti valja ovdje prenoćiti. I paredi slugama, da ga metnu u lisice i zadrže skoči na noge i potpunim počitovanjem pristupi um­ nome dervišu, poljubi ga u ruku i z.antoli za oprost. u zatvoru. N A R O D N E UM O TVO RIN E. Agfi Hasan-aga. Narodna pjesma. W inoć ago iz Novoga dogje, y Vjernu ljubu na avliji nagje, Vjernoj ljubi jade zadavaše: »Vjerna ljubo, ženiću se na te!:< >,2oni, ago i meni je drago, Pomoć ću ti pirinač tr’jebiti I bjelicu pšenicu Stupati, Spremi ću ti sina u svatove, Da ti bude djever uz djevojku,“ Iza toga dugo i ne progje, Zaprosio aga Hasanaga, I isprosi u Novom djevojku. Svate kupi aga Hasanaga, Da mu idu po l’jepu djevojku. A1 da vidiš Hasanaginico, Kako svoga sina svjctovašo: „Mehemeđe, moje djete drago, �196 Kad ti budeš blizu tete dvora, Tiho jaši, a gledaj preda se. Tamo će vas l’jepo doćekati. Kad izvedu na adet djevojku, Da djevojci adet postavite, Siplji dvore mišćem i amberom, Svoju tetu grošim i dukatim. Ti joj reci i dva i tri puta, L ’jepa ti si moja teto draga, Već što ti je u malo mahana, Tebe majka ua inoću dala, U koje su do četiri sina. Najmlagjega u bešici njiha, Drugi joj se uz koljeno prima, Treći joj je kalfa u mejtefu, A četvrti babi u svatovim." BEHAR m Svatc skupi aga Hasauaga, I odoše po l'jepn djevojku. Kad su bili blizu mlade dvora, Da vidite mlada Meliemeda! Tiho jaše, a gleda preda se, Kad dogjoŠe djevojačkom dvoru, Tu su l’jopo svate dočekali. Izvedoše na adet djevojku, Prekrivenu stambolskom čatijom, Tri je roglja u skut udarahu, A četvrti u ruku uzela. Da vidite djever Meheinedal Dvore sipije mišćem i amberom, Svoju tetu grošim i dukatim Još joj reče i dva i tri puta: „ L ’jepa ti si, mila teto moja, D ra gi i Već što ti je u malo mahana. Tebe majka na inoću dala, U koje su do četiri sina, Najmlagjega u bešici njiha, Drugi joj se uz koljeno prima, Treći jo j je kalfa u mejtefu, A četvrti babi u svatovim". Kad to čula lijepa djevojka, Ona ciknu kano ljuta guja: „Ja te ne ću, aga Hasanaga! Ako ćeš mi sina pokloniti, I ću mlada tvome b'jelu dvoru." Kad se aga vidje u nevolji. Sramota se vratit bez djevojke, Uze curu za Mehmeda sina. —Latif. draga. Narodna pjesma. Oonu stranu grada Biograda, D voje drago sitno smilje bralo; Gdje je bralo, tu je i zaspalo, Srma momče, a biser djevojče. Dragi dragu alkatmerom budi: „Ustaj, draga, da to nešto pitam, Možeš li se tome domisliti? Što je šire od mora sinjega, Što jo više od mermer munare, Što jo brže od brza sokola, Koja j ’ gora i zimi zelena. K oja voda zimi leda nema, Ko je draži od oca i majke, Što je slagje od Gjulbe-šećera?" Odgovara lijepa djevojka: „Hajd otale, Mujo momče mlado, Lahko se je tome domisliti! Šire nebo od mora sinjega, Viša jela od mermer munare, Brže oči od brza sokola, Širnšir gora i zimi zelena, Bunar voda zimi leda nema,' Draži dragi od oca i majke, Slagja draga od gjulbe-šećera! Latif. Pala Bogu, kad je san! Narodna pripovijetka. jednoj kasabi bijaše običaj, da kad ko umre, mrtvaca no zakopavaju odmah onaj dan, nego bi ga ostavili u džamiji da prenoći, gdje bi ga po nekoliko ljudi čuvalo. Tako jednoga dana umre jedan čovjek, a gragjani ga opreme, pa odnesu u džamiju i ostave tro­ jicu, da ga čuvaju do sutra. Kad se već dobro zanoćilo, jedan od one trojice zaspa, a ona dvojica kad vide, da im je treći drug zaspao, počnu se dogovarati, kako bi bilo, da oni sada odu svojim kućama, a da džamiju zaključaju-, pa mrtvaca onda no će ništa biti, a eto svakako jedan od živih kod njega spava. Kako se zdogovorili, onako i učine. Upalo još nekoliko svijeća, neka se po dža­ miji dobro vidi, a od kabanica načine još dvije hrpe kod onoga Što spavaše, neka se misli, —. ako bi ko provirio kroz pendžer, — da se sva trojica tu nalaze. Džamiju zabrave i odu svojim putom. Sad je u džamiji zavladala mrtva tišina. Ovaj je spavao kao zaklan, a da jo ko došao pregledati, da li je sve u redu, vfdio bi osim mrtvaca, još tri hrpe pokrivene kabanicama, pa bi tako mislio, da su sva trojicu na okupu. U neko doba noći učini se onome što je spavao, da se probudio i progledao. Vidi kako je džamija ra­ svijetljena, ali se začudi, kad opazi da je sam samcat od živih u džamiji. Zagledč se u mrtvaca i počne razmišljati, kako bi bilo da on sada oživi. Tamarn on tako razmišljašo neko vrijeme, a mrtvac se počne di­ zati. Čuvar sav protrne. Mrtvac se dizao sve malo po malo i već je bio na nogama. Tada se obazre na sve strane, gurne one dvije kabanice nogom i eto ga praraa prestrašenom čuvaru raširenih ruku, kao da se �BEHAR . g njim ogledati. Ovaj ga ne smjedne na mjesto ŽCčekati, nego skoči, pa bježi prema vratima. Ali kad d°i c da su vrata zaključana, smete se još više, pa n ne pred mrtvacem bježati preko džamije, sad u *edan budžak, sad. u drugi. Tako se gonjahu čitav šaha4- N esretni je htio vikati u pomoć, ali koliko bi trod zazinuo, da viče, opet nikakva glasa ne bi mogao izreći- Ćinjaše mu se, kao da ga nešto guši. Tako u očajnosti uvidi umorćni, da bi ga mrtvac i najkašnje mogao stići i uhvatiti} sjeti se da bježi na munaru. Potrči uz stepenice od munare, ali uvidi da °-a se mrtvac i ovdje ne će okanuti, jer oćuti tutnjavinu za sobom. On na munaru, a i mrtvac za njim. Sad s6 potjeraju oko šerefe. Okolo, na okolo, potjeraj, bježi; bogme opet vidi, da mu nema selameta. Za to on iskoči iz tijesne šerefe i objesi se tu.' uhvativši se čvrsto ru­ kama za rub zida. Sad je visio izmegju neba i zemlje. Munara visoka, a zemlja tvrda, muka živjeti, a žao umrijeti. Mrtvac ga uhvati za jednu ruku, a on ju otme i prihvati se za zid drugom još čvršće; mrtvacščepaj onu drugu, a on je opet izmijeni. Onda se mrtv? sagne preko šerefe i litjedne ga uhvatiti za glavu, te ga tako privući k sebi; no kad nesretnik vidje, da je i do glave došlo, pusti se, veleći sam u sebi, da je bolje i tako umrijeti, nego da ga mrtav čovjek zadavi. U najvećem huku gnjekue o ledinu tak_ jako, da je sva džamija zat-utnjala. Pogleda oko sebe i ra­ 197 zabere se, kad li on i sad leži na onom istom mjestu, gdje se je još sinoć prevalio, a mrtvac ko i ostali mrtvaci, leži nepomično na svom mjestu. ćuvar se sad sjeti, da jo ono bio puki san, a da je ona lupa, koja ga je probudila, došla jedino otud, što je on — nekako u snu —- udario nogom, po novom džainijskom podu. Tada ustane i digne one dvije kabanice, misleći da i ona dvojica spavaju, pa da ih probudi, ali se začudi, kad vidje da ih nema. Sad se opet prestraši i preblijedi. — *Od kuda da ja saraeat, pomisli on u sebi, ovdje u džamiji, u ovo doba, čuvam jednog mrtvaca. — Stane nešto učiti, ne bi li se tako ohrabrio. U tom se oču otključavanje i otvaranje džamijskih vrata, a ujedno i razgovor ljudski, što je njega vrlo obeselilo. Ona dvojica, što su otišli, sad dogju, da zajodno sa trećim prečuvaju mrtvaca do dana. Kad su ona dvojica ušli u džamija i vidjeli svoga druga, odmah opaze na njem, da je nešto moralo biti, jer bijaše vrlo blijed. Škole ga da im kazuje šta se je dogodilo, a i on vidivši se sad potpuno slo­ bodnim, ispriča im, onako sve u smijehu, svoj čudno-vati san. Kad je sve ispričao, završi riječim a: — „Fala dragom Bogu, kad jo to sve bio samo san, a ne java; jer da se to na javi zbilo, mene onda više megju vama ne bi bilo!" Muftić Mazim. Male priče i dosjetke. Ptičiji jezik. W f f i » no a Afganistanu jedan car po imenu Mahmud i imao jednog vrlo pametua ve■'* |w žira, a bilo mu ime Ejas. Tome Ejasu đogje jednog dana jedan siromašni derviš i zaLjw| moli ga, da mu kod cara kakvu pripomoć isposluje. J' Na to mu Ejas rekne: — Car će ići sutra u lov, a i ja ću s njim. Ti izagji pred nas, pa digni ruke i čini dovu. Car će se ustaviti, kad vidi, da ti dovu činiš; a kad svršiš dovu, reci caru, da znaš „ptičiji jezik" Car će se dakako čuditi, pa će i mene pitati, a ja već znam, Šta ću mu odgovoriti, Sjutri dan derviš izagje pred cara, dovu mu učini 1 rekne, da zna „ptičiji jezik." Car se okrene na Ejasa i rekne u Čudu: — A more li čovjek znati ptičiji jezik? — More, sretni care, a da ga taj derviš zna i se sjećam, tako potvrdi Ejas dervišu, a onda na- Bolja je laž, koja je od opće koristi, nego istina, koja je od opće štete. doveza: — te ako ti dozvoljavaš, neka taj derviš i mene nauči. Nu pošto je car vrlo volio tog vezira, odmah na­ redi .dervišu, da ostane kod Ejasa, dok ga ne nauči. Dan po dan i progje mjesec, a tad Ejas uvede derviša caru i rekne, da ga je derviš naučio „ptičiji jezik," na što car bogato nagradi derviša. Odmah p o ­ slije toga car ode sa Ejasom u lov, pa kad su bili u nekakvoj gustoj šumi, prvi car ugleda na grani dvije sove, gdje jedna na drugu othukuje* On se sjeti Ejasa, pa reče: — Ejasu, ono si ti meni rekao, da te je onaj derviš naučio „ptičiji jezik," — der mi k»Ži, šta one dvije sove govore 1 Ejas najprije kao bajagi posluša, a onda nastavi: — Ona desna sova ima valjda sina na ženidbu, pa prosi od one lijeve kćer, ali joj ona lijeva v e li: „Ja ti ne mogu dati kćeri, što mi ne ćeš obećati dati pet stotina pustih sela." „Ih šta je meni pet stotina �BEHAR 198 pustih sela“ , tfeli joj opot ona druga, '„ta ja ću tebi dati, ako hoćeš, toliko pustih gradova, jer bolan, zar ti ne znaš, da je ovo zemlja Sultan Mahmudovo carstvo.“ Kad ću to Sultan Mahmud, pomisli u sebi: Megjer sam ja zbilja zulumćar, kad u mom carstvu postaju m nije sve blago potrošio. Kad već nije imao za što ni ručati, pokaje se i rekne sam sebi: — Eh, majko moja, da mi je sad ono očino blago kako bih ga znao čuvati! sela i gradovi pusti, pa- nar.di Ejasu, da imade sva porušena sela i gradove na njegav vlastiti trošak p o ­ praviti. Razmišljajući tako o svojoj bijedi i nevolji,, pane mu na um onaj očin savjet i on odluči, da se objesi Došavši u onu sobu, gdje su vješala bila, prigje njima, te natače ličinu na vrati htjede, da je pritegne ali se sad nagne taj direk, na što dukati posuše iz njega. Dječinja igra. On se obeseli, pa pokupi te dukate u tvrdoj nakani, da će odsela Štediti i po malo trošiti. Ono ti se rasrdio nekakav car, pa svrgne jednog starog vezira i oduzme mu sav imetak, a on ne zna­ jući, što bi ni kako bi, pokori se sudbini i pogje u svijet. Došavši u prvi grad, opazi na jednom mejdanu jato djece, gdje se igraju. Kad se primakao bliže, imadijaše šta i vidjeti. Jedno dijete, što je u najbo­ ljem odijelu bilo, sjegjaše na kamenu i držaše u ruci od đrveta odjelan mač, ostala djeca stajahu na okolo držeći ruke na prsima, a jedno izmegju njih mol jaše onog, što je na kamenu sjedio, ovako: „Sretni care, ti si pravedan, a kad si pravedan, opet me primi u tvoju službu i povrati mi moj imetak, jer i ti znaš, da sam ja bio mlad, kad sam unišo u tvoju slušbu, te sam eto, kako vidiš, svoj vijek potrošio služeći tebe. S toga, ii me primi opet u službu i povrati mi mćj imetak, ii mi barem daj one godine, koje sam potrošio služeći tebe 1“ Ono dijete, što je sjedilo na kamenu, osmjehne se i rekne: — Eto, budi opet moj vezir, a povratiću ti i imetak. Kad je sve to čuo vezir, ne htje ići dalje, već se povrati caru, te ga tako zamoli, na što se car smi­ luje, te mu dade vezirluk i ostali njegov imetak. Ličina. Koliko roditelji trebaju, da se brinu za svoju djecu, kazuje nam ova kratka priča. U jednom gradu živio jedan bogat čovjek, i imao od djece samo jednog sina. Kad je poostario i kad je vidio, da će na brzo mrijeti, uvede sina u jednu sobu, u kojoj bijaše n je ­ govo blago, i to sve sami dukati u ćupovima i reče : — Moj sinko, to ću ti blago ostaviti iza sebe, a eto vidiš da ga ima dosta. Ako budeš Štedio i po malo trošio, moći će ga biti i tvojoj djeci. Onda ga uvede u drugu sobu, u kojoj bijaše ispravit direk i na njemu gotova ličina, pa r e č e : — Eno, vidiš li onaj direk i onu ličinu; ako ne budeš štedio, već potrošiš ono sve blago, ti se objesi, a ne moj prositi, krasti ni otimati I Malo za tim otac umre, a njegov sin zaboravi očin savjet, pa počne nemilice trošiti i„ rasipati, dok Slijepac. Za vrijeme cara Haruni Rešida življaše jedan slilepac, koji je mogao svašta pogoditi, pa ga jednom i Haruni Rešiđ pozva da mu nešto pogodi. Car veli: — Meni je nečega nestalo te mi najprije reci šta je to bilo? Slijepac popipa rukom oko sebe i r e č e : - - Sretni care, tebi je nestalo jedne kutije, a u njojzi je b ilo: bisera, piruza i lale. — A ko je to uzeo? — To je uzeo tvoj konjušar. — Pa gdje se to sad nalazi? — To se sad nalazi u avliji i to u. bunaru. Kad to ću car, reče slugama, da idu vidjeti, je li ta kutija u bunaru i da je donesu, ako bude. Po­ traživši sluge kutiju u bunaru, nagjoše je i donesoše caru, na što se car obraduje, te nagradi slijepca, a onda ga upita. — De mi kaži, kako si ti doznao, da je to bila kutija, te da ju je uzeo konjušar i da je bila u bunaru ! — Sretni care, nastavi slijepac, ja ne imam vida, ali mjesto njega, svemogući Bog dao mi je oštar razum i brzu dosjetljivost. Kad si me najprije upitao, da ti rečem čega ti je nestalo, ja sam se popipao oko sebe, dok mi upade u ruku koštica od burmo, pa pošto ona ima oblik kutije, ja rekoh, da ti je ne­ stalo kutije. Za tim se sjetih hurmanog cvijeta, koji sliči biseru, sjetih se lista, koji sliči firuzu i napokon sjetim se ploda, koji je većinom crven, te sliči lali. Kad si me zapitao, koje to uzeo, ja sam čuo, gdje konj hrže, i rekoh ti, da je to uzeo tvoj konjušar. A kad si me najposlije zapitao, gdje se to sada na­ lazi, ja sam čuo, gdje neko nekog šalje u avliju na bunar, pa rekoh ti, da je to sad u tvojoj avliji i to u bunaru. Sabrao M. H ajrović. Umje8tan odgovor. Jedan kradljivac bijaše već i po deseti put zbog kragje došao pred sud. Predsjednik se desio dobar �beh ar •ek, pa htio savi etovati kradljivca i ukoriti ga za ponašanje, to će mu r e ć i: ^Vidiš, dragi, tebe je na kragju natjeralo druie i općenje sa svakakvim ljudima. Zar to nije 199 „Izvolite premilostiva, vidjeti kojem na svijetu para nema!" * te sramota?" .Kakvo druženje? I sam će državni odvjetnik riznati, da ima već deset godina, kako se ja: miješam samo sa gospodom sucima i drugim činovnicima", od­ govori kradljivac. __________ _ to krasno biće, Vezirov majstorluk. Jedan arapski vladar imao mnogo konja, a izmegju njih najdraži mu bio jedan stari bijeli at. Jednog mu dana javiše, da je at krepao. To. njega razžalosti i poleti u konjušnicu da posijeČe nadglednika konjušOčitovanje na lijep način. nice, valjda što je pustio ata da krepa. Već bijaše za­ Jedna francuska kraljica primijeti, da se jedan mahnuo sabljom, dok u taj čas pritrča vezir, vičući njezin poslužitelj, mlad i lijep čovjek u nju zaljubio, „Ne, gospodaru! Treba mu najprije kazati kakvu.je pa da se baš uvjeri, upita ga jednom prilikom: veliku pogrešku učinio, pa ga onda uhite!" Za tim se nU mladosti svako ima nekog, koga ljubi. Možeš okrene konjušaru govoreći: „H uljo! Ne vidiš li koliko li mi kazati, koga ti ljub iš?" si zlo počinio ! Pustio si caru najmilijeg konja da krepa! „Premilostiva! i Vaš rob ljubi jedno biće, ali se Cara si time ražljutio tako, da hoće počiniti eto veliko ne usugjuje ime mu pred Vama spomenuti; ako do­ nedjelo, ubijstvo! Pa da se dok je svijeta i vijeka zvolite pokazaću Vam sliku?" priča, kako je jedan car ubio čovjeka za jednog konja! Kraljica je tim odgovorom bila još više zainte* Vidiš li šta si počinio nesretniće!" Car se već sabrao resovana, jer joj se činilo, da on zbilja ljubi nekoga i sablju zadio u korice, pa će konjušaru „Vezir te osim nje i zatraži od njeg sliku, na što poslužitelj iz­ spasi, inače ne bi više bio živ!" Tako osta konjušar vadi krasno ogledalce iz džepa i okrenuv ga prema vezirovim majstorlukom još megju živim. kraljici, reče: Server. Lisica i sirac. J j i ednog se lijepog dana kroza šumu vozaše na kolima jedan seljak. Kola su bila natovarena prtljagom, a na vrbu bijelio se baš podobar sirac. To opazi lisica sa neke pećine, a kako je bila gladna, odmah joj počnu zazubice rasti. Oca se do­ sjeti, kako da ukrade onaj sirac. Otrči daleko pred seljaka, i pokraj puta legne, ispruži sve četiri i tako se načini, kao da je mrtva. Kad seljak ugleda lisicu, obeseli se, 'misleći za njezinu kožu uzeti nekoliko N a groša, On sigje s kola, uze ju za noge, i baci je za se na kola. Opet potjera konje. Kad je došao kući u sami sumrak, dočekaju ga ukućani, da mu pomognu rastovariti. Seljak htjede najprije skinuti lisicu, ali ni nje, ni sirca.' „Ah, ljudi, vidi Bož’je g Čuda! . ad sam pošo amo, ponio sam jedan sirac. Na putu nagjoh mrtvu lisicu i ponesah je. A evo sad ni sirca, ni nje. Ona ga, Boga mi, ukrala". Gjogo H. ift a r u . Šaljiva crtica.. Napisao : Ekrem. Zakrcnu malo glavom po drugim dućanima pa onda a dnu Bnzergjana na debelom drvenom ćefenku sjedio omalešnn pristar čovjek, kratko potkre- poteže iza šarena adžcin-pojasa starinski sabat sa ispup sane brade i malo zavrnutih brkova. Preturio čenim kutijama, polagano ga otvori i zagleda se u madesnu preko lijove, pa oborio male žućkaste oči ispod lešnu kazaljku, koja se polagano vrti u kraju začagjelo kratkih gustih obrva na čaršijsku kaldrmu i raspredao mine i odbija čas za časom. Okrene pogled na ka­ nekakove misli, pogledajući na sunce, hoće li skoro zaljku minuta, koju je jedva mogao zapaziti, kako lijeno za brdo. Sad bi opot pridigao desnicu na lice, protrao putuje od jednoga zareza prama drugom, pa onda uz­ °či, zijevnuo i ukazao rijetke zube i prodoliue izmegju digne obrvo i sabra nekoliko nabora na čelu, priklopi kuliju i metne za pojas. Bijahu još dva sabata do njih, pa se opet zavezao u misli. �200 BEHAR iftar.t; opet se sari na ćefenak, pileći u jedno mjesto n kaldrmi. Nije dugo drijemao na svom mjesta, a snopić sunčanih zraka prodrije preko suhoga k-ova su­ sjednoga mu dućana i sasu se na lice Ibralumagino. Žmirnu nekoliko puta očima, izdiže ruku nad oči i kroz prste šarnu, odakle je svjetlo dolazilo, zijevnu još jednom i pomače se sa prijašnjega mjesta, pa so prisloni uz mali sandučić, gdje je sasipao pazar i čuvao pozivke i druga ćageta, Što su mu dolazila sa suda. Ne pomičući se sa svoga mjesta, baci oko niz sokak, kud se primicao njegovu dućanu' čovuljak, gotovo istih godina kao i Ibraga. Polagano je koračao i bijelom drenovačom tukao po kamenju, da samo pri­ krati vrijeme. Korak dva i: evo ga, gdje svinu na Ibrabimagin ćefenak i sjede. Bijaše to čovjek srednjega stasa, zelenih ovećih očiju i podugačka lica, na k<»in su $e iza gustih prosurjelih brkova krile dvije uvaline, a na svakoj se moglo pročitati po trideset godina. Crveni krrnez omotan nekoliko puta oko plitkoga tunos fesa zaklanjao mu je obrijanu glavu, mavene, gdjegdje zakrpljene čakširo objes le se niz suhonjav stas. — E bajrulah, pomače se Ibrahimaga. — Selam ti je Fehimefendija, da pozoveš ovo alibaba po BaZergjanima i. da noćas đogjcte na iftar. — Pekala, malo vedrijega lica odvrati Ibrnhimnga, — On nije mogao danas silaziti u čaršiju, već je mene spremio, da vam kažem. — Tamam, ]a ću ih pozvati. — Ama, da mi Šehu ne zaboraviš! — .Ne ćemo, ne boj se, kako bi se om zaboravio. — A meni valja nekako oteturati u Bistrik, da još nekoga zovnem. — Peke, peke. hajde ti slobodno, ja ću sabrati ovo ovdje. — Tako, a ja sad idem polahko, podiže se Mulomer, upravi prema Bistriku. — Asimefendija, viknu Ibrahimaga svoga prvog komšiju. — Lepe, odazva se glas iz drugog dućana. — Ču T ti, da nas Fehim-efendija zove na iftar ? — Ama čuh, pa hoćemo li ? — A ja, valja otići, kad čovjek zove. — A. ti barem kaži i drugim gore. A hoćeš li ti Muharemaga? okrenu se Ibrahimaga drugom komšiji, koji je probadao iglom crno sukno. — Ja ne branim, odvrati Muharemaga. Do malo zdogovoriše se ahbabi i odrediše vri­ jeme u koje će poći. Samo je još trebalo otići na vrh Bazergjana i kazati Šehi, da se i on nagje na vrijeme. Šeho držaše mali dućančić, onako ni bakal ni opet trgovac mehke robe, a niti gvožgjarije. U nje­ govom se dućanu moglo svašta po malo naći, a hi- m čega dosta. Po nekoliko oka soli ili vrećica brašn nešto malo kahve, šećera, po koji crveni rubac i koja džidža za djecu i ovoga, onoga, pa ti se j e nj e gov mali magazin činio pun. A li u Šehe bijaše p0 najviše šale i veselja. Stoga ova družina nikad nikud bez svog Šehe. Svaki ga dira, a on odvraća šalom, pa tu uvijek smijeha na pretek. Svak se je za trbuh uhvatio, kad ga ono prevariše komšije, da se ispenje na krov jednoga dućana, oni ma poslije izmakli merdevine, uzeli jesti kadaif ili piti kalivu, a Šeho mo­ lio i zaklinjo, da ga pričekaju dok sigje sa dućana — Ćajete li ljudi, oglasi se Muharemaga, pre. sukivajući ibrišim, da ga u iglu uvuče. — Šta je ? prvi se odazva Ibrahimaga i uprije oči u vremešna i pristara Muharemagu, koji je nepomično sjedio sa gunj em Što ga je gajtamo. — Beli mu je nešto na um palo, dodade Asim­ efendija, a tračak mu smijeha pregje preko poilebelih usana i ukazašc se zubi. — Ja mislim, da bi ovako najbolje bih*, pa da bude džumbusa sa Šehom, učini Muharemaga i po­ turi šav. — Ama daj kazuj, izmačo se Bećiraga s tre­ ćega dućana i pokaza se svojim krupnim glasom. — Dajte ljudi, da se nasinijemo, opet će Mu­ haremaga. — Vallabi si tuhaf! zakle se berber Kadrija, sjedeći na tronošcu pred berbernicom, zapreguut Ša­ renom berbevskom bošćom, niz koju se vidio širok kaiš, na kom berberi navlače britve. — Dajte, — započe opet Muharemaga — da kažemo Šehi, kako je Fehimefendija pozvo iftar na Sedrenik. Vrijeme je evo lijepo, pa će baš misliti, da je istina. — Pa šta onda? zapitaće Bećiraga. — Mi ćemo kanom pripraviti lonac i reći Šehi, da ga nosi h a Sedrenik, a mi da ćemo izaći s ostalim jelima. — Hahaha . . . nađuŠi se Kadrija. — Progji se belaja, bi te ubio, kad bi to od njega učinio. — A šta ćeš metnuti u lonac, smijući se zapita Ibrahimaga. — Natrpati krpa i kamenja, pa ga odnijeti Limi u ekmečinicu, neka ga malo zagrije da se ne bi do­ sjetio jadu, pa biste vidjeli džumbusa. Ili ! . . . junački sine, što si dobro smislio, prasnu u smijeh Asimefendija. — Hihihi . . . stade so kihkati Ibrahimaga i ljepše se namjesti na ćefenku, da boljo čuje Muliaremaginu dosjetku. — Mi ćemo lijepo na iftar, — produlji Muliaremaga — a on kad vidi, da smo ga prevarili, eto ga ko namazana put Fehimefendine kuće. �behar 201 0 __ pošm ane jedan, kako ti to pade na um ? u smiće Asimefendija. 3 ' _ Nosi ga belaju, gjavola bi na ledu potkovo, ,mlllinu rukom berber Kadrija. ° ^ Ama, šta bi drugo ? — ispravi se- Muharom__p a se malo ne našalim, poludio bih prodijeva^ ći igl°m iz dana U daD' 311 _ E fajda jok, beli si smislio, kimnu glavom __ Kadrija, .daj lonac, naredi Muharemaga i uze sabirati odreske i komadiće sukna, ćenara, ćolie i drug°ga Pok bi dlan 0 dlan udario skleptaše se ahbabi na Mubaremagin ćefonak i uzeše spremat, lonac. Kad je sve bilo gotovo i natrpano kamenjem, povezaše ga krpom, da se ne bi opazilo i dadoše Kadriji, da ga odnese u Liminu ekmečinicu. __ Boga mi će se oznojiti, dok ga iznese, dođade Kadrija i nestade ga iz Bazergjana. __ A ja ga idem zovnuti časom, dobaci Asimefendiia. __ Ha . . . ama nemoj se smijati, naredi mu Muharemaga. — Jok džanum, znam ja to, odvrati Asim­ efendija. — A i vi se ostali čuvajte, opomenu ih Muha­ remaga. — Hahaha . . . naduši se Ibrahimaga i primiri se čekajući Šehu. Jedanaesti udarac odbijao je na. visokoj sahat kuli kraj Begove džamije, kad se pomoli niz Bazergjaue Šeho, a s njim i Asimefendija posve ozbiljna lica, kao da se ništa i ne sprema. Šeho bijaše Čovjek veoma niska stasa u sivkastnim hodžinskira šalvar.vma i bijelom ahmedijom oko glave. Žuta, već prošarana bradica kitila je nisko tijelo, a zelene male oči virile su bezazleno ispod niska čela na kom so vidio po koji starački nabor, a žut svilen zeh kočio so niz Šehina prsa i pokazivao, da mu za pojasom sahat počiva. — Selam alejć, oglasi se Šeho tankim tihim glasom, kad je stupio mogju dućane, koji su voć Često puta s njim napravili šalu, ali mu za to i pomogli u siromaštini. — Ve alejćumuselam, zaoriŠe glasovi sa ćefenaka, jedni malo kroz smijeh, a drugi . ozbiljni da šeho ne bi ništa naslutio. — Merhaba Šeho, dobaci mu Muharemaga posve ozbiljna lica. — Ja merhaba Muharemaga, što ste ino zvali? upita Šeho i uze odvraćati drugim koji su mu dovi­ kivali po jedno merhaba. — Zar ti nije kazivo Asimofendija? odnnud će Bećiraga. — Šta je ? okrenu se Šeho na Asimefendiju. Eto, neka ti Muharemaga kaže. Sta je Muharemaga, okrenu se 11a Muharcmagu. iehimefenđija ugrabio lijepo vrijeme, pa nas poziva na iftar, ama na Sedrenik, gori tamam pod onim baščama. • Ama ne može bit? u čudu ćo Šeho. Može vala i bile je lonac napravio, potvrdi Ibrahimaga. — Ama ti se valja, prije nego pogješ na Se­ drenik svratiti u Liminu ekmečinicu i ponijeti lonac Tako je naredio Fehim efendija, posve ozbiljno iščita mu Muharemaga. — Pekala, — kimnu glavom Šeho, a odmah se vidjelo, da mu to ni malo ne zadaje mnke. — A ti se lijepo spremi, pa pred iftar uprti lonac i hajde na Sedrenik, dodade Bećiraga. — Nema zbora, sve ću ja učiniti, Idem zatvoriti dućan i uzeti vrećicu, da u nju metuem lonac, pa ću ja pravo na Sedrenik. Kojim ćeš putem? pripita ga Asimefendija. — Uz Arap-mahalu, biće mi najbliže. — A mi ćemo od Fehimefendine kuće uz Madreseta, pa pravo na Sedrenik. — Tamam je tako, dovrši Šeho i vrati se natrag da zatvori dućan, a ahbabi' opet prasnuše u smijeh. * Još je veći dio Trebevićeva vrhunca plivao u predvečernjem ruju, što se prosipao iznad Sarajeva, a Široke Bakije i Sedrenik kao da su tankim svilenim platnom prekrivene, -pa sve svijetlilo i zamamno tre­ perilo u sunčsnim zrakama. Tanak oblačak predvečernje tame polagano se prevlačio iznad grada i oba­ vijao se oko šerefata visokih munara. Sa žutih alemova raspršavala se svjetlost u stotine boja, pa se pričinjali poput sjajne zvijezde, koja se kroz oblake u mrklo doba noći ukaže i veselo pogleda svijet. Tok što bijaše mujezin na džamiji u Arap-mabali nalio kandilje i oborio pogled pod četvorouglastu tabiju, kad mu zape za oko omalešna slika, naprćena malom vrećicom, kako iznemoglo korača i sve se više i više penje prama Scdroniku. Bio je to Šeho sa loncem, što ga je uzeo iz Lira ine ekmečinice, pa se uprtio njim i krenuo put Sodrenika, a da nije ni slutio o kakvoj prijevari. Makar da mu je već odavna đoteŠčalo, opet mu je šalica iz­ bijao trak zadovoljstva, jer se nadao poštenoj večeri na onako lijepom tenhanu, kako se samo mogao za­ misliti. Koga je god sreo putem, svakom se lijepo javio sa smiješkom na licu i jedva dočekao, što se evo kutarisao tijesnih gradskih ulica i tvrde kaldrmo, pa stupio u ravno Bakije, da se može sit narazmišljati. Ni vjerovat ne bi mogao, da bi mu ko rekao, da mu ahbabi nijesu došli na ugovoreno mjesto, da već �202 BEHAR nijesu naložili vatru, pristavili šerbe i nasavijali cigara. Ta šo ŠehO'nije ni žurio; radio da malo prijo topa stigne, pa da odmah razđriješe lonac i sjedu iftaritiKad je stupio na kosu, odakle se dobro vidi ono mjesto gdje su ugovorili, lijepo se začudi, kad' ne vidje da se vatra dimi. „Ovo je beli pred iftar ne vidim dobro", šapnu sam u sebi i nastavi put, upravljajući prema baščelucima, što se ukraj Sedrenika prostiru. Još nekoliko koraka; evo ga na ugovorenom mjestu, ali na njegovo čudo nigdje nikoga, „Ah . . . ! “ sam se začudi i spusti vrećicu kraj jednoga kamena. „Boga mi ih nema!" Izvadi sabat, pogleda, rastaro oči, da se no bi u sahatu prevario. „Još deset dekika, a njih nema." Čudnovato mu, da se ni načuditi ne možo. „To doći će, ima još vakta; ko se malo utješi, pa se spusti na travu. Sjedio je nepomično, ali uvijek u dvojbi za društvo. Na koncu so utješi, da nijosu mislili dolaziti, ne hi mu valjda prodali Čitav lonac. Potogno sahat, pogleda, još nekoliko dekika, a njih opet nema. „Vola havle vela kuvote," prošapta sam u sobi i okrenu glavu prema strani, kuda je izvodio put iz Medrešota, gdje je bila Fehimcfendina kuća. Vid mu se gubio i jedva je mogao ^m jeriti kućne krovove, što su se pomiljali kroz drveće. Glad navalila 11a oči, glad stegla trbuh, a ovamo opet dvojba, karao ih, što 110 dolaze i. sve drugo nagonilo siromaha Šehu na ljutnju. Nekoliko je puta šarnuo preko lonca, oćutio miris, kako se upirjanio i jedva čekao kad će mu zaviriti u utrobu. Još dekika dvije i top zaurlja sa žute tabije, a kandilji se počeše svijetliti po šerefetima. „B oga rai ih nema!" prozbori sam sebi i primače vrećicu s loncem bliže. „Da so barem omrsim. Sreća te je i ovaj lonac uza me,“ dovrši posve požudno i uzo driješiti povežaj na loncu. Istom što podiže krpu sa lonca, oči mu stadoše kao mrtve, ruke zadrhtaše, a gnjev se odazva sa blijeda lica i potjera nekoliko crvenih plamenova uz njegovo lice. „Dušmani!" sav razjaren viknu i opali loncem 0 kamen, a kamenje i krpe prosuše se iz lonca. Još je nešta htio progovoriti, ali mu gnjev zapriječi riječ. Pograbi vrećicu bez lonca i upravi prema Fehimefondinoj ku<$da ga izruži i izgrdi za toliku prevaru. * Po mekanim minđerima i Šiltetima 1 noga čardaka poredali' so redom ahbabi i zadimili prv cigaru iza topa. Sa lica im se moglo Čitati, kako jed^ čekaju, kad će se pomoliti Šeho, da se nasmiju zgodni šali. Sa iftarom su pritekirili samo, da i Šeho stio-^ jer su po prilici znali, da će ravno krenuti put Pehim’ efenđine kuće. Muharemaga odbijao guste dimove često pogledao kroz prozor na avlinska vrata, ođa'klo će se pomoliti Šeho. Mulomer opružio čibuk ispred furune, pa se i on zadovoljno smiješio, kako su lijepo nasamarili Šehu. r - Šta ga ovo nema, prvi, poremeti šutnju Asim efendija i pogleda u Bećiragu. — Da on ne oplote na koju drugu stranu, dobaci Mulomer. — Ne će, oto ga amo ljuta ko zoja, jedva što ovo bijaše dovršio Fehimefendija, a avlinska vrata klepnuše, kao da so kanati istaviše iz đireka i neka se prodrijo na sred avlije. — Fehimefendija! Fehimefendija skoči na raskc- cio na sred avlije, pa donosi. — Bujrum Šeho, pozva — Džaba ti i bujrum i da od Boga nagju. kameriju, kad se Šeho se krivi, koliko ga grlo ga domaćin. sve ostalo, Šta uradiše — K o? ko kauom će Fehimefendija. — Dusmani, Bog im platio! — Hajđo gori, viknu ga Fehimefendija. Šeho upravi uz merdovine, i izigjo na kameriju, a Fehimefendija mu otvori vrata, unigje megju ahbabe. On na vrata, a svi prasnušo u smijeh, da se nijosu mogle čuti kletve, što ih je Šeho izbacivao. Smijeh je potrajao pozadugo, a Šeho se primirio, kad so uzeo zalagati papazjalinijom, rešedijom i šišćevabom na Fehimefeudinom iftaru. A kad se malo potkožio, zavrtio on prstom ispred očiju: — Eh, ako će; ne bio ko sam, ako vam zajma ne vratio. Pod kulom A li paše Rizvanbegovića. (Iz putničke bilježnice). arka sunčana zublja bijaše dobrano zamakla Cigare bilo ispušene, a mi stupili na vraća, otna zapad, još se priroda kupala u vrućem kalen so pruža vidik k ubavom seocu Trebižatu. čudo traku, kad se ja i moj drug uputismo iz naše bi bilo od čovjeka, kada bi mimoišo ovaj krasni predio, Čapljine k Trebižatu u Šetnja. Po okrajcima puta ne nauŽijuć so lijepe zeleni, dražesna sklada oranica skladno nasagjene aleje drveća sterahu pod sohom i ne nahranivši tople grudi čistim vazđuhom . . debeo hlad, da je ćisto mamio vitlanje vjetrića. Odma’ s vrata Trebižata vidi se sred srijede sto- Ž �r A beh ar ak kmetovskih domova, kula opasana visokim betlllja m 8ilnoga Ali paše Rizvanbegoviča. Kula — ^•elfcbna zS,a<^a trokatnica, — sva od samog tvrdog blesana krečnika, gusto načičkana puškarnicama. bez & v » i P °dOTa - niševina' Na prvi mah kad je čovjek gleda, odaje ti liqe ekad zgodna stana i puna svake spreme, za junaka ? gospodara, odaje lice nekad moći i slave, gdje je loko Hercegovine gnijezdio svoje gnijezdo, da brani *; i 0braz. Sad još bršljanom okićena, štiti možda koje divlje zvijere, a nama kazuje, kako je prolazna slava svijeta. Neki kmet, s'-aina od osamdeset i tri ravne, bivši nam provodiocem, dovede nas n čardak, gdje je paša izjutra sjedio i držao divan. Tu ispod oka puca vidik pro cijelog polja Trebižačkoga. Gledali srao to divili se a još nas više zadivio starac svojim pričanjem: Ovo brdo pro polja, što pušta tragu po njem, bila je ” usta hridina obasuta užarenim hripama. Ovo polje bijaše uzrujano vodom, gdje se svaka gamad gnijezdila, čule se samo žabe kreketuše i zmijsko siktanje, a ni­ gdje duše ljudske ni od nje traga. Ovo selo. gdje vidite našo domove, bijaše sve u kamenu, pustinja. Moćni aga Stočević, čovjek bistra oka i uma, na vas mah okretan, vojnim i vještim pogledom obasja ovaj kraj i oživi. Provede jaz niz dolinu Trebižata (rijeke), silne irgato navali, iskopa z.'mlju, pa udri danas pa sjufra. sve očisti i pokuša svakom hranom okr piti ovu zemlju.. Ovu istu kulu, podiže tada u obrai u od ljubuškog kapetana i da mu je bliže, jer je sokolovo oko često prama komšinskim kapetanijama pogledava", a vjera ti je božija, gdje je zapelo, ja miloia, ja silota — osvoji. „Neki vele, starče — počmem ia — da je ovo sve sirotinjska suza pokopala“ . „Nije božija ti vjera — otpoče starac — već znaš ko u ono doba klančili se hajduci po agaluko njego­ vom, pofataj ih, pa mu nklepaj ovdje komad zemlje, da radi i sjedi na njem. Pa zar je to ružno? I ja i ostali, svi smo ja sinci, ja unučad tih bajduta, koje je aga Bvojom strogošću, a bogme i pravdom nagonio na dobro, a nije svoje već njegovo dobro.“ — Ama neki vele, da je ovu zemlju paša agama Čapljinskim oteo na nemilu? — Boš, ta im je na ođmet, ka’ i svaka na pašu kriva; ko age, neđale se, a vjerej’ Bog, nijesu raža­ lili, što aga hoće s ovom dolinom. Bio sam ma kmet a bio ka i sin, svakog je volio, a gjejček, ko mu se pokoravao; a bome ko mu se je opirao, nema naSo j© kaltačinu na vrat. Tako nam starac pričo a mi se čudili, da je taj „nepravedni i siloviti aga“ tako dobra i plemenita djela &oio. Da, danas gdje se na stotine goji naroda,^ a °đaklen se na hiljade ljudskih dnša brani božijim đaćnim. darom, to da bude mjesto čovjeka, koji je silu 203 gojio, a ne ljubav i plemenštinu. To je zbilja isto ovo seoce, lijep i dičan svjedok mudre glave i plemenita srca Ali pašina Bojile se starcu misli, malo se zavezd, pa opet oporavi da priča; Ima veli blizu sedamdeset godina! Kako vam velju, pašino oko vazda je zapinjalo po komŠijskim kapetanijama i odma’ bi za to prama njima podizavo kule. Jednoga pramaljeća, odma’ o Uskrsu dne^ pače glas po luci gabeoskoj, da se paša sprema na Počitelj. E Počitelj u tada Gavran kapetan, moćan gospodar, prikupi odma’ oko sebe polovina Gabeljaka. Znaš, čapljinski strnžani. . . . kd uz inad ih osata kućnih t|pr maćina prigrliŠe Gavran kapetana, jer pašu mrzijahq radi Trebižata. Uz to doć će u pomoć Gavranu i ju* nak Aliaga Dadić iz Mostara, da brani PoĆitelj, ključ hercegovački. Silan bedem opasao grad počiteljski, a s četiri strane nabreknuti su gradovi: Gavranov, Diždarevića, Alagića i pašin (tako se i danas zovu). Pašin kavaz-baša grdni Ibrahimaga pred askerom, sve stoČanin i rajom iz pašina agaluka, navali na grad. Dva dni se zaustavili pod gradom, al’ bedemi jaki a jaka mož kapetanova ne da na se. Tako se pašin asker po­ vratu I više je puta paša na Počitelj uđaro, uvijek uzalud, nije puko glas o njegovu vezirstvu. Ova zgočica zgodila pašu u srce. Brže-bolje spremi nesretnog kavaz-bašu u gabeosku luku da is­ pipa, koje su porodice pomagale Gavran kapetauu. Veliki majstor, a i junačina kavaz baša Ibrabim aga svojom ekretnošću i lukavomu pjrpkaž.e ogam čjipljinskih domaćina. Čim je paši stigo haber o ovom, onaki ljut, Što mu se ne pokoravaju, zapovjedi, da idu u progon If.Nikšiću. I odma’ je osam porodica pješke, s djecom n sanducim, na kenjcim natovarenim, jadni kavaz baša proveo u progon za špst mjeseci. A kad su sužnji prolazili mimo agu, dovikne oq kavaz- baši: „Ibrahime, vodi te ojagjenike, al’ ti je na pokonje anđan sani ako što pro moje besjede učiniš od njih" — tako je ou kavaz-baši zapovjedio. Kasnije, nijesu ni tri mjesesa prošla, pošlo im „Itlak“ da idu kućama. I Često je ou ovako u progon slao da se samo opameti narod, jer njega nije slušo, a ou budavši i otac i majka svemu narodu. Za raju bi reko kavaz-baši: „Ibrahime, Čuvaj mi andan sani raju, jer ako sam im ja na glavi, (na teretu) be li sam im vjera j ’ Bog i pod glavom". Ali paša je bio vrlo strog, al’ i pravedan. Što se danas o njemu buba to mu je kriv njegov grdni kavaz-bpša. Raju je volio, koja ga i danas lijepo spo­ minje. Bio je merhum, stasit i jaka snopa, crnih krup­ nih očiju, gustih brkova i velige brade. Nosio je široko odijelo, al’ novotarijama se rado privikavo, naravno, koje je vidio, da nijesu naodmet. Kako se znade, njemu je dokončao život crni serašćor Omer paša, kao p o ­ sljednjem junaku — mučeniku hercegovačkom. Ata Nerćes. �BEHAR 204 L I S T A K . Književnost. „Poturica gori od Turčina.'* (Na adresa hrvatskih i srpskih novina). Ko čita srpske i hrvatske novine mogao je opaziti da i jedni i dragi često i rado upotrebljavaju izreku >poturica'gori ođ Turčina* i to u vilo hrgjavoin smisla Kako i kada je postala ova „poslovica" ne znamo niti ispitivati marimo, ali svakako joj jo korijen i izvor u vjerskoj i nacionalnoj mržnji i nesnošljivosti, kako se to iz same „poslovice" razumije. Hoće li se na primjer, da kaže za nekoga, da je postao izdajica i renegat svoje vjere, naroda ili Bvoga uvjerenjaj onda se najragje služi ovom izrekom. Da je to teSka uvreda za svakog onoga, koji je Turčin, to se samo od sebe razumije, a u koliko se pod onim „poturica" misli na promjenu vjere, te u koliko ie pojam Turčin spaja Ba pojmom Islam (kako to kod nas i naših komSija često i biva) to se onda ovom „poslovicom" vrijegja izravno Islam i muslimani. Stoga mi ovim molimo sve srpske i hrvatske novine, da Be više okane u svom pisanju ove za nos uvredljive izreke, jer kako njima ne bi n. pr. bilo milo, da mi pišemo: „povlašica gori od vlaha", „protestant gori od katolika" i t d. tako nije ni narpa drago, da nam se dira u naša vjerska čuvstva. — Najbolji su prijatelji oni, koji se znaju megjusobno poštivati. Tarnik „Dom". Mi smo nedavno pisali o ovom listiću i sad bi imali povoda da pišemo, ali nije vrijedno jer i mi dogjosmo do uvjerenja, kao ijedan zagrebački dnevnik, da će se urednik „Doma" najposlije staniti u Stenjevcu. • „Sttgjeno." Ćitamo u „Pačkoiu listu" što u Spljetu izlezi, kako neki Petar Oparn raspravlja o slijepoj vjeri u sudbinu,* da se to slijepo vjerovanje uvuklo u narod, a to je od zlih pošljedica. Pa pošto se to sad ne da lahko iščupati iz dalmatinskih glava, onda hajde bar da se krivica na kog drugog svali. Ali na koga, objzri Be tamo, amo, ha eto sreće, Turčn je bl.zu, Turčin je dakle donio to šuplje vjerovanje u sudbinu i to šuplje vjerovanje utuvio dalmanticimti u glavu. No sad ju samo još to nejasno: donesoše li Turci sa sobom i riječi, kojim dalmatinci zbore: „sugjeno, sudbina, ncšugjenica, tako je bilo sugjeno, nema smrti bez sugjenog dana, sudbo kleta" i t. d. Opnra se još i ovdje opario, kad sam zna, da bu Turci bili pod Bečom, a tako vjeruju u sudbinu dakle nijesu čekali, da ona turska sudbina dosudi, pa da im Beč sam ilogje gotov u Stambol već se potru­ dili do njeg. Možda je baš tada to vjerovanje haralo po Dalmaciji 1 ,,Zlatno arnje*. Josip Buzolić, urednik „Znauosli" u Spjletu, bio je pččeo izdavati „Zlatno zrnje" zbirku misli i seuloma, te je poslije 2 sveska bio zapriječen, da nastavi. Sad nastavlja izdavanje te zbirke, te će u ovom mjesecu izaći IIL, a do skora iza tog 1. i II. svezak preragjeu i onda će. dalje slijediti ostali do 10. Cijena je svakom svesku 60 h., a pretplatnici i prcdbrojnici dobiće ih po 50 li. Ako so 4 K 60 h unaprijed pošalje, do- Vlasnik: Adri" aga Mesić. bije se 10 sveščića franko. Za 10 skupljenih predbroi’. nika daje 1 primjerak na dar. Pisati treba na ured „Znanosti" u Spljetu. Pogled po svijetu. Osmi dan mjeseca oktobra godine 1899. buknuo jo rat u južnoj Africi izinegju Transvala i Tngleske a od toga dana do prvoga juna ove godino punilo s« novino cijeloga svijeta svojo struke izvještajima 8a krvavoga bojišta: o slavnim pobjedama Bura i užasnim porazima Ingleza. Simpatije cijeloga svijeta bile su za Bure, svako jo nestrpljivo iščekivao i sa zadovolj. stvom čitao izvješća o sjajnim pobjedama malenih ali junačkih Bura nad silnim i moćnim Englezima. Ali mnogi su so bojali za Buro, jer su predvigjali da će kad tad morati pođlegnuti jačoj i većoj sili svoga ne­ prijatelja; koji jo uza ove poraze uvijek rastao i po­ jačavao se, dočiin so dnevno smanjivao broj junačkih Bnra. I dakle što su mnogi davno predvigjali dogo­ dilo se ovih dana: naime na prvi ovoga mjeseca sklopljen je mir izmegju Engleza i Bura, kojim se Buri lišavaju svoje slobode i samostalnosti. Taj ugovor sadrži četiri točko a glasi: „Ćl. I. Gragjani na bojnom polju polažu smjesta oruž,_ i predaju sve topove, oružje i ratnu municija kolja se n njihovom posjedu ili pod njihovim nadzorom nalazi. Oni odustaju od daljnjeg otpora protiv auto­ riteta kralja Eduarda VII., koga oni priznaju kao svoga zakonitog suverena. Ćl. II. Svi gragjani koji su ratovali, a nalaze se izvan granica Transvala i Oranje-kolonije i svi ratni zarobljenici, koji se sada nalaze izvan južne Afrike, a gragjani su, biće, ako se izjave, da se priznaju po­ danicima kralja Eduarda, natrag povraćeni, Čim im se priskrbe i osiguraju sredstva za opremu i uzdržavanje. Cl. IIE Tako predanim i povraćenim gragjanima ne ćc^s'e uzeti njihova osobna sloboda ni vlasništvo. Ćl. IV. Protiv predanih ni povraćenih gragjana no ćc se zapodjeti niti gragjanski niti kazneni postnpak za djela koja su u savezu sa ratom. Ova se ograda ne će protegnuti ua stanovita djela, koja se protive ratnim upotrebama, te će se za potonja odmah po dovršetku neprijateljstva zapodjeti pred ratnim sudom rasprava." Eto tako jo svršen tnj nesretni rat, koji je po žđerno toliko hiljada ljudskih života, potratio inilione A’ovaca, a koja sreća, d a j e svijet'toliko civlizbvan i napredan, pa da živi u miru i ljubavi a svoje umne i materijalne silo upotrebi za dobrobiti Čovječanstva. Zagonetke. Rodbinska zagonetka. Zvalo jodno dijeto drugo dijele riječima: „O amidia (»tričej* I „Sta je dajdia (njače) T ocvalo M ono „Zore te moj otac, a tvoj brati* Kako je to bilo fcejflja Odgovorni urednik: Edlieiu Muiabdić. Štamparija Biste J. Savića, Sarajevo. �beh ar Halil-aga Šehlć. Ugledni hercegovački musliman . lać]fi gradski načelnik umro je naglom smrću dne i ovog* m jeseca u Sarajevu u Grand-Hotelu. tfešto iza pet sati u jutro pošao na česmu (Wasseri tung) da uzme al>dest za 8al)aha i vrativši se natrag !!!d abđestom pane pred sobnim vraiima na hodnik i PJL se ne d'g ,ie- Merhum Halil-aga bio je Ijubezan i limDatićnri čovjek, dobar musliman i prijatelj fukare. Keka ga Bog pomiluje i duši mu dženet dadol K njiževnost Bin hir hadisi šerif šerbi. (Komentar na hiljadu ; jedan hadisi šerif). Napisao merbnm Mehmed A r if htv bivši tajnik osmanlijskog komiseriata u Misiru. otamparija „El-M earif“ u Kairu 1319. Cijena 1 rijal (B kruna). Ovo je djelo pod konac prošle godine po bidžretu izašlo u Kairu, a izdao ga je piščev sin (jr. Nedžmudin Arif. Kako se vidi iz naslova u ovom je djelu pisac rastumačio hiljadu i jedan hadis, koje je uzeo — kako sam veli u uvodu — iz JDžamisgagira" osim jednog, koji je uzet iz Medžmuai Menavije. Svi su hadisi poredani po elifu i označeni bro­ jevima, a na kraju je sadržaj, sastavljen prema pred­ metima o kojima hadisi govore, te je vrlo lahko o svakom predmetu uaći hadis. Kako jo poznato „Džamius-Sagir“ je sastavljen po svim zahtjevima usuli hadisa, te su svi hadisi u njemu cznačeni, koji su tradicijom utvrgjeui (koji su sahih), a u kojima opet postoji kakva sumnja (koji su dhafi). U qvo djelo nije uzet ui jedan hadis, koji je označen kao hafif, nego su svi utvrgjcni tradicijom. Hudisi su vi o lije o i shvatljivo protumačeni, te ovo djelo može biti & om muslimanu kao vodič u njegovu životu Mi ga eporučujemo svakom, ko je vješt turskom jeziki uobije se kod dr. Nedžmudin Arif be^ Hamzavi, Kairo, Misir. -h - . Svjetska knjižnica. 1. Velikanović u Mitrovici (Slavojija) moli nas da objavimo, kako hoće da izdaje „Svjetsku knjižicu", zbornik najboljih pripovjedača sviju naroda. „Svjetska ćo knjižica izlaziti svakog 15 i 30. u mjesecu u sveskama od 6 štainp. ti baka (9o str.) a cijena će joj biti 16 K na godinu. U prvoj svesci, što ćo izaći 15, decembra biće: „Braća Karamarovi", a u drugoj Siei^ki-evićev roman r Bez dogme". Izdavač poziva na pretplatu. „Kraljica Lepau. Istorijski roman, napisao Evgenij KumiHć, naklada knjižare Lava Hartmuna (Kugli i Deutsch) Zagrob 1902., cijena 3 kruno 60 bol. Primili smo na prikaz vrlo fino i ukusno spre­ mljenu knjigu, najnoviji roman poznatoga i prosla­ vljenoga hrvatskoga pisca Evgenija Kumićića „Kra­ ljicu Lepu“ . Najbolja preporuka ovoga romana jest njegov autor Bam g. Kumičić, jer što izlazi ispod njegova pera, to j.e sve slikovito i fino, umjetnički dotjerano i čistim patriotizmom zadahnutn. Kad pro­ čitamo knjigu, onda ćemo o njoj opširnije progo­ voriti. HalU 'Ganem: „Histoire des Sultans Ottoman". Izašao je i drugi svezak povjesti turskoga carstva, ®to jo piše Halil Gauem. I drugi kao i prvi svezak prikazuje nam slikovito i jasnim, razumljivim načinom razvoj, veličinu i pad osmanlijske države. Ko zna i ~|ja franceski, ini mu ovo djelo najtoplijo preporučamo. '--ij'na je I. II. svesku 7 kruna. 205 Papirnati križari. , povjesnica za niše razrede srednjih škola; peto popravljeno izdanje — Zagreb 1901.“ . . . . idee false gnastano i oervelli, ed i cervelli goaiti mandano in ro▼ina la societk. M. LfArtglio: .1 misi rioordi*. ®"ada 8e j© pred nekoliko godina nvela u naše škole „Opća povjesnica" dr. Hoića i profesora Klaića, bilo je sa više strana opravdanih prigovora protiv sa­ držaja tih knjiga, u koliko se bave Arabima, Islamom i osobom Alejhiselama. Pisac je ovih redaka dv~ puta javno ustao protiv ovog krivog i tendecioznog pisanja 0 našem Devletliji salalahu alejehi veselom, upozornjući dotičnu gospodu profesore i učenjake na prave i isti­ nite izvore o Islamu i Alejhiselamu. Osim toga megjutim je i kod nas dosta toga napisano i o tome ozbiljno 1 stvarno raspravljano, te smo mogli s pravom očeki­ vati, da će zabludjeli ispraviti svoje pogreške. Ali na žalost, nada nas je prevarila: dr. Hoić ostavio je i u najnovijem izdanju svoje povjesnice sve pogreške i zablude o Islamu i Alejhiselamu, koje kruto vrijegjaju naša vjerska islamska čuvstva. To je budi naj­ blaže rečeno žalosno i sramotno. Žalosno je, da i dan danas u dvadesetom vijeku ima ljudi i to tobožnjih „učenjaka" i profesora, koji se, uza sve svjedodžbe zrelosti i ^veleučenosti" nijesu mogli otresti sredo­ vječni "redrasuda vjerske nesnošljivosti i fanatizma, Sramotro je, da jedan profesor i „historičar" napiše u svojoj linjizi očitu laž i prostu kleveta, koju onda izdala za, povjesnu istinu. A i šta je drugo do li gadna laž • prosta kleveta sve ono što je profesor Hoić napisao o našem Devletliji s. al. vesel. i o to­ božnjem h Omerovu naloga za spaljonje Aloksandrijske knjižnice? Mi držimo ispod naše časti i dostojanstva raspravljati o tome sa jednim Hoićefn i pobijati ono, što samo od sebe pada, i što smo već toliko puta po­ bijali i historičko-zuanstvenim faktima oprovrgli sve one i slične klevete i laži. Ali pošto je pisca ovakovili školskih knjiga želja, da će njihova djela uvedu i u naše škole, gdje ima i musliman ke djoce mi smo dužni ustati protiv toga, i tražiti, da sj učini onoliko koliko je moguće i nnždno, jer kako veli ve­ liki talijan, čije smo riječi stavili na čelo Članka „pogrešno i krive misli kvare m ozgivc, a pokvareni mozgovi dovode društvo do propasti." Vamik. Kulturne bilješke. Dar afga&sleog emira. Novi afganski emir (vladar) Habibullah-Han poslao je nedavno društvu „Endžumeui HimajetiUslam" u Lahuru kao dar svotu od 6000 rubija. O tom piše jedna afganska novina: „Muslimane je jako obradovao glas, da je afganski emir Nj. Veličanstvo Habibullah Han poslao društvu „Endžumeni Himajetil-Islara u Lahuru svotu od 6000 rubija kao dar. U pismu, koje je poslalo Njegovo Veličanstvo Emir uz ovaj dar veli, da je taj novac iz njegove vlastite blagajne. Ovo je dobar dokaz da se Emir zauzima za napredak Islama, da dobro pazi na njegovo stanje i da razlikuje svoju blagajnu od državno. Ovaj postupak Ernirov začudio jo Engleze, jor nijesu znali, da je Emir tako darežljiv i zaizetan za Islam". K. Nikad. �BEHAR 206 Mačak i miš. Arapska basna. ačak izagje jedne noći u njive, ne bi li što u kojem se neprijateljstvo sprama meni ukorijenilo • ulovio, i ne nagje ništa. Oslabivši od studeni koji se naučio štetu mi nanositi? Da mi nijesi krv]1, i kiše koja je tu noć počela padati, tražaše neprijatelj, vjerovao bih ti; ali ovako ne mogu, j 0r 1 je reklo: „K o povjeruje neprijatelju, biće kao 0n, mjesto, gdje bi se sklonuo, dok ne ugleda pod jednim * đrvetoin rupu. Kad dogje do nje, sage se i poče pri­ koji je metnuo ruku u usta otrovnice" (zmije). sluškivati i njuškati, dok ne opazi, da je unutra miš. Na to mu mačak ražljućen njegovim govorom Sada poče oblijetati oko rupe, ali ne mogaše nikako reče: „Prsa su mi stijesnila, i oslabio sam, brzo unutra unići. Kada vidje mačak, da mu je nemoguće umrijeti pred tvojim vratima i moj će grijeh, na tebi na silu unići, zače moliti miša da ga pusti, a kad mu ostati, jer mi možeš pomoći — a ne ćeš". ovaj ne dade, progovori slabim glasom: „Brate, ja Miš se poboja Boga i sm ilova se mačku te reče sam se nadao, da ćeš mi se smilovati, i smjestiti me u sebi: „K o hoće, da mu B og pomogne proti nepri­ na ovakom nevremenu u svoju rupu, jer sam u jatelju. neka mu se smiluje i dobro mu u čin i; j a 8e slabom stanju zbog starosti; ne mogu se ni micati, a na Boga oslanjam i spasiću ovoga mačks od propasti nevrijeme me zateklo na ovoj njivi, to sam više puta a za to mi plata no gine". zazivao smrt, koja će me osloboditi ove patnje. Stojim Mis izagje i uvede mačka u rupu, te bijaše kod skupljen od zime i kiše pred tvojim vratima, molim njega, dok se on ne oSnaži i ne oporavi. Sada mu te, da mi pomogueš i smjestiš me u svoju rupu, jer se mačak poče tužiti, kako je nemoćan i kako ima ko smjesti u svoju kuću nemoćnoga, i njega će Bog malo prijatelja, — dok se miš ne združi s njime i ne u dženet (raj) smjestiti. Ti si brate vrijedan, da stečeš 'rikuči mu se. Mačak se sada primače vratima, da mu tu plaću, pa to ponizno molim, da mi dozvoliš preno­ miš ne bi utekao, i kad mu se on ne sluteći zla pri­ ćiti, a ja ću odmah sjutra otići svojim putem". mače, uhvati ga pandžama i poče ga valjati, bacati i Pošto ču miš mačkov govor reče mu- „Kako ću svakojako mučiti. Miš zaište pomoći od svemogućega te pustiti u svoju rupu, kad si ti moj krvni neprijatelj i poče prekoravati mačka govoreći: „G d je ti je vjera, živiš od moga mesa, te se bojim, da mi ne naškodiš, koju si mi zadao i kletva, kojom si mi so kleo; je li jer ti je to navada; ne mogu ti vjerovati, jer su rekli: to nagrada za moje dobročinstvo? Pravo su rekli: „Ko „Ne vjeruj siromaku kod blaga, ni vatri kod drveta“ . čuva neprijatelja, na traži sebi pom oći". Ja se na Boga — „Što god neprijatelj više slabi, to mu se neprija­ osUujam i on će me spasiti od tebe". teljstvo povećaje!" Priknadajući se oni tako, htjede mačak razdrijeti Mačak mu slabo i nemoćno odgovori: „T o što miša, kad li naigje lovac, sa kerovima, koji očute to kažeš lijepi su savjeti i ja ti to ne poričem, ali te prepiranje i pomisle da je unutra lisica sa svojom lo­ molim, da zaboraviš naše prijašnje neprijateljstvo, jer ko prašta drugome i njemu će Bog oprostiti. Bio vinom. — Jedan se ker primače rupi,, a mačak spa­ zivši ga zabavi so o sebi, i pusti miša živa i ne ra­ sam ti prije neprijatelj, ali danas tražim tvoje prija­ njena, te htjede pobjeći — ali ga ker uhvati i ispre­ teljstvo, a davno su rekli: „Kad lioćeš, da ti nepri­ jatelj postane prijateljem, čini mu dobro!“ Brate, kunem kidavši mu damare (Žile), izluče ga mrtva na polje. Tako se nad njim obistini ono, što se je reklo: ti se Bogom, da ti ne ću nikada naškoditi; a i ne „K o se drugome smiluje i njemu će se smilovati, a mogu zbog slaboće, osloni se na Boga i dobro mi ko nasilje čini i njemu će se brže počiniti" učini, pa uslišaj moju m olbu!" ■ Zabilježio: S. K. Miš mu reče: „Kako ću vjerovati kletvi onoga, Turska žena. (L a F e m m eško bi bilo naći u Evropskoj naučnoj književ­ nosti predmet, o kojem se više, a istodobno netočnije i nesavjesnije pisalo — i još se uvijek piše — kao o turskoj, odnosno muslimanskoj ženi. Stanje i dru­ štveni — obiteljski život i položaj muslimanske žene, zanimao je učeni evropejski svijet još od prve polo­ vine trinaestog stoljeća. Sve orientaliste — a tih je T u r q u e .) dan danas u književno naučnoj bierarbiji priličan broj — pisali su manje više o tom predmetu, ali na žalost uz prkos iznimke, — svi pristrano, netočno i tendeciozno. Kad čovjek čita njihova djela, mora da sažalno p o m iš lja la stanje muslimanske žene, koju je „Islam zapostavio, ne priznajući joj nikakvih društvenih niti obiteljskih prava"; misliš, da naše žene i nijesu insani �beh ar umna bića) ’ veg° đ* 8U t0 pr° 8te zaluPane ropkinje, trorene megju četiri zidine i dosmrtno osugjene, da ualovno vrše despotičke zapovijedi muža — tiranina. Iftiin s® 8Pisima o p i 8 U k a k ° mUŽ “ zulumćar dolazi u 6i mrskih obješenih brkova sa dugim kamišom u ruci, žena robinja čeka dršćući i na koljenima, uvijek * • ravna,'da mjesto ljubavi primi — udarce. p0P Takovim je duhom prodahnuta sva sredovječna literatura, koja je nastala poslije krstaških ratova. Cijela legija fanatičnih pisaca uprla Re svim silama, da u lažnim i tendicieznim spisima prikaže Islam u Žto crnjoj slici, zabašurujući i iskrivljujući njegova uzvišena moralna načela. Ova 207 bitom „vještinom« iahitre i takovih stvari, da se svom strogošću svoje „učenjačke« duše obore na Islam i njegove svetinje. I da nije nekolicine Muslimana, pi­ saca evropejskog kova, teško da bi smo našli u cije­ loj svjetskoj literaturi i jedno djelo objektivno i ne­ pristrano o Islamu i njegovim odnosima i propisima prama ženi. Ovi su pisci, — a žalibože možemo ih izbrojiti na prste jedne ruke — odvažno ustali na obranu islamskih svetinja i Časti muslimanske žene, te su na temelju Kur-ana i hadisa posvema oprovrgli i u prah smrvili sve lažne i tendeciozne spise te ruke. Ovim je piscima — Muslimanima uspjelo, da neopo­ zivim faktima dokažu, da Islam smatra ženu kao ra­ zumno biće, božije stvorenje kao i čovjeka i da joj daje takova prava i pogodnosti u društvenom i obitelj­ skom života, kako joj to i pristoji po božijem i pri­ rodnom pravu. su djela dugo i dugo Ružila u Evropi kao neki vođemerum za Orijent na nose za ispitivanje Islama i islamskih propisa. Pa Bože moj, grdne li zablude 1 Ljudi, koji zamjernom točnošću ispituju tajne svemira, ginuše i ginu vrludajući po sjevernom polu, teško su se odlučili, da Ali g. Dorys kojemu valjada nijesu pristupna p0 vrelima i na izvoru istinski i objektivno prouče originalna vrela islamske teologije, prava .i filosofije, propise i ustanove jedne vjere, koju slijedi i obslu- nije mogao ni upoznati ni shvatiti šerijatske propise žuje do preko dvije stotine milijuna ljudi. odnosno žene. On se je — u koliko se u svojoj knjizi I tek eto u najnovije doba našlo se nekoliko dotiče šerijata — poveo za prijašnjim evropskim pi­ hvale vrijednih orijentalista, naročito Franceza i E p scima, te nam reproducira što no se veli „čorbine gleza, koji su u interesu kolonijalne politike njihove čorbo čorbu.« Za to nije vrijedno, da se osvrćemo na države, počeli proučavati Islam po vrelima. Da se i ono, što smo toliko puta pobijali i što se samo od sebe ovi inače vrijedni orientaliste, nijesu mc li otresti obara, ali koga zanima ovaj predmet i ko se želi sredovječnih tradicionalnih piesuda, to je lako poimiti. upoznati sa pravima i dužnostima naše žene, kako ju Ljudi, koji su štono riječ, od bešike služali ' tali Islam shvaća i kahva joj prava daje i dužnosti pro­ samo tendaciozne i iskrivljene spise o Islamu no mogu pisuje, mi bi mu mogli preporučiti samo „JKenm aHa se toga na prečac otresti, makar se na vlastite oči no hcjium y h Bh H Cjairb« od A h m e d b e g A g a e v a osvjedočili o protivnom. Megju takove pisce možemo „The in flu e n c e o f W om en iu I s la m « od E m ir i A l i je , indijskog muslimanskog pisca i autora krasne ubrojiti i autora knjige „L a Femme Turque«, gosp. G. D o r j s a , koji se uza sve prednosti, nije mogao i umne studije „ Š p i r it o f I s la m .« U koliko se g. otresti mana i zabluda svojih prijašnjih'kolega. Čudno­ Dorys osvrće specijalno na tursku (osmanlijsku) ženu vato! Na jednoj strani priznaju, da je Islam mnogo -i tu je u mnogočem netočan i površan. 0 ovom pred­ metu najbolji i ujedno najmjerodavniji su spisi osmanjako mnogo doprinio razvoju novo vjeke kulture; daje od propalog i zakržljalog naroda učinio jednu veliku lijske glasovite spisateljice Alije Hanume, koji su i Čvrstu i kulturnu državnu zajednicu, da je podigao i na franceski prevedeni. Yamik. pob.oljšao bijedno stanje žene, ama opet nekom, oso­ Tutija*) (Istočna pripovijetka.) io jedan čovjek, koji je imao jednu tutiju i koja je znala govoriti. Kad taj čovjek pogje na Ćabu, pitao je ukućane šta će im donijeti sa Ćabe. Kad je svakog ukućana upitao, dogje reda i na tutiju, da i ona rekne svoju; upita je hadžija: „Šta ćeš ti, da ti donesem?" Na to tQtija odgovori: „Kad progješ kroz Misir, tuda ćeš vidjeti dosta mojih drugarica (tutija). Ponesi im selam °d mene, nek mi kažu, kako ću se spasiti ove tamnice B *) Vr«ta p«p*gaja (kafeza)?« Na te se tutijine riječi hadžija nasmije i ne odgovori ništa. — Halali se sa ukućanima: ženom, djecom i ostalim prijateljima i ode na hadž. Kad se vrati s hađža, naljegne kroz Misir, opazi tu na jednom mjestu mnoštvo tutija, pa zaviče sa deve: „Selam vam je moja tutija, da joj kažete, kako će se kutarisati iz kafeza?« Kad tutije čuše te riječi — jedna izmegju njih zakoprca se i onesviješćena pane na zemlju. �208 BEHAR Hadžija još čekaše i dalje na odgovor, ali ga ne dočeka. Sad mu Čudo postane još začudnije. 0 tome je putem sre mislio, pa I id đogje doma kaza tutiji, što mu se dogodilo. Na to tutija reče: „Dobro 1“ Pošto, tutija izgovori riječ „dobro", zakoprea se i pane na dno kafeza onesviješćena, Hadžija se ražalosti, jami m je u ruku pa je metnu na oluk, kako je m „že put vidjeti. Pošto je metnu na oluk, a ona sinu zdrava čitava i odleti svojim drugaricama. Sad se hadžija j 0$ više ražalosti..— Tutija je poslušala savjet svojih dru­ garica i tako se spasila. Zabilježio Abdurezak-H ifzi Bjelerac Nješto o uzgoju. Piše Mnhamed-Hifzi Mnftić. oliko je neugodno ponavljati iste stvari — jer se * ,na^e doni ekle uo^^ aj^ ° g0V,°Hti o SplilsIjpjjB našim prilikama i neprilikama — toliko opet nije prijatno govoriti o svojim ranama, pa se stoga i ja ne lačam ovog sastava baš draga srca. I h Ali se mora, jer ne biva, ne liječiti rana, jer se ne 1 smije biti malodušan. Napokon govor je svemu 'r ' povod, i od Adema a. s. do danas nije ništa u ljudskom društva nastalo prije, nego što se je o tom počelo govoriti, poimenice što se tiče društvenih prilika. Pa i ovi naši govori j&d& urode dobrim plo­ dom! U to ime da nam je Bog dž. s. u pomoći 1 Svaki nas vidi i zna u kakvom smo stanja a da to ne treba opširnije opisivati i na ovom mjestu. Šta je tome uzrok i ko je tome kriv, o tome se je govo­ rilo i govori se i po javnosti, te se ovdje i ta tačka izostavlja. Naše je stanje loše: imovinski smo nazadovali i naza­ dujemo jer: pretežno je trgovina u rakama dragih, ne izučavamo današnjih zanata, a stari padaju; u gospođartvu (težakluku) smo pri starom, dok se drugdje ta struka privrede iz dana u dan sve više usavršava; mnogo smo posjeda isprodavali, a sila ga je pod te teretom, koji će ga — po svoj prilici — mnogo smr­ viti. Što se tiče nmnog razvitka, to smo pred današ­ njim prilikama n nedoumici. Vjeru učimo, ali ne pomajeum njezinih sviju odsjeva. To i jest glavni uzrok la smo danas ovako stali. Tako starješine. A mladež? Čija djeca po vas dan skaču po sokacima i galame? Čija se mladež najviše lola, karta, skita po mejhanama, kavži se i radi nereda dolazi u zatvor? Da je uz ostale mjesecove kao uz Ramazan kadno se ipak i najveći pjancf ustegnu od pića, ne bi ni treća mejhana mogla opstati po mušterijama drugih vjera, Ovom svemu glavni je uzrok, što se naša mladež ne rukovodi kako treba, jer joj je bačen jular na vrat, pa kud zna, neka trči. A mladost je ludost, ne može smisliti sama sobom, šta treba preduzeti, čemu ima te­ žiti, već prama nagonu strasti i vrućoj krvi srta u ča6omična uživanja i raskalašenost. To se je najbolje očitovalo prilikom novačenja prošlog ljeta u Sarajevu. Samo piće ubija tijelo i dušu. Rastrošan život rastače ljudski život. •Kad čovjek grohno tijelom, a duh mu otupi, on je na muku sebi i svojoj okolici, a kamo li da od njega bude koristi ljudskoj zajednici kao od čestita člana. Potomstvo takog čeljadeta nije prilike, da će hiti bolje. Štetno zrno ne daje zdrava klasa. Tako se trujo čitava porodica. Konačno tak i ogranak mora sasvim bez ploda uvehnuti. Od ovake mladeži kakav hoćeš posao ? Od ovake mladeži kakvo hoćeš potomstvo? Na kome nam svijet ostaje? Ko će Islam zastupati? Istina nije sve tako iskvareno. Što je grad veći, to je obično postotak moralne propalosti viši. Dok je — istina — u manjim mjestima mladež bolje saču­ vana, jer ne ima one prilike kao n većim mjestima, ali i amo ostaje opet skoro bez ikakvog uputstva, ~s e bez pravog odgoja. A i to je nazadak. Jer šta nas je dovelo do ovog stepena, već što nismo bili pripravljeni, koliko je trebalo, za ovo naše vrijeme. Megjutim starješine do pred dvadeset-trideset godina donjekle sa ispričani time, što nijesn mogli slutiti, kakvo će vrijeme dočekati njihova djeca. Ali danas ne ima isprike, pošto sada svako vidi, šta je i kako je. Zbiljski život još bolje nbjegjnje, nego mrtva slova. Stara je to i na hiljade puta opetovana istina, da su dva glavna Ćinbenika u uzgoju mladeži: kaća i škola ili mekteb. Istina, sve prilike, kroz koje i odrastao Čovjek, a kamo li dijete, prolazi, upliviša, ali ona dva ćinbenika opredjeljuju stazu i cilj pojedinaca. Zašto su muslimanska recimo djeca mu­ slimani, a druga nijesn? Jednostavno iz razloga, Što svi roditelji u opće držeći svoju vjeru pravom u uju i svoju djecu upućuju, odnosno šalju ih onamo, gdje će očinn vjeru naučiti Kako kuća odnosno roditelji daju pravac djeci ima napomena i po hadisi-šerifu, kojeg je smisao: sva se djeca ragjaju sa sposobnošću da biše mogli biti muslimani. Nu kako ih roditelji napute, onaki oni i budu, njeki kršćani, njeki jevreji i t. d. Kako u ovom temeljnom pravcu, tako i u dru­ gom kućui uzgoj silao odlučuje: djeca iz čestitih kuća obično su Čestita. Kad je tako, na prvom su mjesta pozvani rodi­ telji, da uprave svoju djecu na pravi put I sam nam Šerijat to zapovijeda, jer hadisi-šeril veli, da je svaki �beh ar . k čoban. p » P° 10111 da i e odgovoran za č°v)e .-d o; vladar za svoi narod, starješina za svoju s ^ e 8k* d B ,miejsi Semrkandija govoreći o dužnosti k0ĆO ija prema djeci govori: i poslije smrti roditelju ^ sevapi, ako mu je dijete čestito, te svom ro80 ![! hajir-dovu čini, pošto ga je uputio na pravi d,t0'jUtakogjer i grijehovi se tokare, ako se ne bude put* dio da mu dijete bude dobro, a da se ne krnji Ptap »li g rlJeh nJe? 0VU d.ieteta za njegova dobra ili djela. Biva ne ima druge čare, nego upućivati djecu na pravi put. Zar nije svrha naša: ućuvati islamijet i u svoj . ovoj čestitosti ostaviti ga svome potomstvo, koje če ga dalje provoditi. A kako i ne bi? Islam nas ući upoznati najveću istinu: Boga i to u najsavršenijem naćinu. n koliko je moguće da čovjek pojmi taj riajuzvišeniji pojam. Ući takom životu, kakvim će čovjek postati najčestitijim članom ljudskog društva, dajući uputstva, kako da se vlada u privatnom i javnom ži­ votu. 0 tom su tako temeljne i napred na ustanove postavljene, da tek nakon trinaest vjekova pro.vjetljeni svijet dolazi na te misli, n. pr. tolerancija (snošljivost drugih vjera), zabrana pića i t d. Ovdje nam nije namjera govoriti o vrijednosti Islam:., a evo letimično natuknusmo, da napomeaemo, kolika blagodat po čovjeka leži u njemu. Pa kakj da nije nnŽno raditi, da se što bolje očuva? A pošto je opet čovjeku najdraže Bogme svoje dijete kak” da c jek ne bi nastojao, da tako dobro ostavi'u naslijede, svojoj krvi? To se mora! Samo sad dolazi pitanje: kako? Da dosadašnji način uzgoja i nastave odgovara potrebi, ne bi naša mladež bila u ovakom stanju. A jer je na lošu putu, to je dokaz, da nastava i uzgoj nijesu potpuni, te se mora potražiti bolji, spasonosniji način. Da pogledamo sadašnji kućni uzgoj i da istak­ nemo, što bi i kako bi trebalo raditi. Osim one primitivne roditeljske brige oko djece, malo ih je, koji se istinski zanimaju, kako će, da svoju djecu odgajaju, napućujući ih kako treba i da­ jući im lijep primjer sa potpunim razumijevanjem te velike zadaće. Dijete kod kuće živi haman sasvim po Bvom ćejfu, te se po vazdan igra. Kad poodskoči, opet šivi kao i prije, samo se okanjuje dječinjih igara, već počinje tražiti zabave prema svojoj dobi i strasti U očeva slabo ima brige, da li mu dijete redovito ide 11 mekjteb ili školu. Osobito kad pogje u školu, ta se ^•riga po sve pobaci. Dogagja se, da se roditelji ljute *ko hodža (učitelj) kazni dijete. Nagje se starješina, P* im je žao — što no riječ — i krajcar potrošiti na ono> $h> će im pomoći djeteta u nauci. Kad dijete poodraste i bude mu vrijeme, da se dade kud dalje: bud na više nauke ili na koji zanat, 209 još i sad se mnogi očevi tome protive ili se kolebaju i a o i naslućuju, da je to dobro, opet se na to ne odlučuju. 9 Može biti i sad ih se nalazi, koji drže, ako bu zgodni, da im nije potrebno davati Bvoju djecu na stokakve nauke. I ako to ne će reći, to govori okol­ nost, jer djecu ne upućuju, već ih besposlene drže. « ^jeki opet ne će da troše na djecu izvan kuće. Uini im se taj trošak suvišnim. A zar na njih ne troše dok su kod kuće ? Mnogi, koji su baš mogućni« htjeli biše, da im država škola djecu. Ima ih, koji drže djecu kod sebe, što nijesu radi, da im se djeca „ne pokvare", kad nauče „vlaško" pismo i nauke. Zar su vlaške nauke zemljopis, povjest, prirodopis, račun, geometrija i drugo? Qve nauke prvotno su se ižučavale u Islamu. Od Islama su prenešene u Europu. A danas se i u samom Cari­ gradu uče. To su tokorse njeki razlozi, za što zadržavaju svoju djecu kod kuće u besposlici. Koliku li štetu time nanose svojoj djeci! Ovakom postupku otaca i starješina povodom je to, što danas nastaju sasvim drugi običaji i postupak, a oni su upamtili prijašnje, koje smatraju, da je samo ono pravi oblik života, koji se slaže sa Šeriatom. Za što na pr. da se djeca šalju osim kuće na nauke i zanate kad ni njihovi očevi nisu slali nj-iha nikud od kuće, pa su eto opet postali ljudi, kao što treba. Ako će dijete biti trgovac, jednostavno će ga otac uzeti u dućan kad mu bude 14—15 godina, a dotle će u mektebu naučiti ono, što mu treba znati o svojoj vjeri. Za što dakle da bi bilo potrebno poslati ga tri-četiri godine u trgovačku školu? To nije po­ trebno. Eto otac vrlo lijepo vodi trgovinu, a ne umije ni pisati, a kamo li da je učio kakve nauke. Pa tako može i sin. Pošto nije moguće zapriječiti navala novih obi­ čaji i održati stare, oni so potežu u kraj, pa očekujuda — valjda — sudbina sama uredi stvari i to bez beli da to bude u prilog starim običajima. Ali treba dobro zapamtiti, da običaji ne dolaze sami od sebe. Njih ljudi prouzrokuju. Ljudi sobom sačinjavaju vrijeme i prilike i to svi skupa. Naši ljudi neka dakle ne misle, da oni, potežući se u kraj, ne sudjeluju u sačinjavanju prilika. Svojim nesudjelo­ vanjem oni daju povoda, da prilike budu drukčije, nego bišo bile, da rade. To se je već pokazalo i baš zlo i to na našoj mladeži. Za ovo se dakle ne mogu smatrati ispričanim time, što su se držali u kraju. Kad je tako, ne ima drugog izlaska, pa da čovjek ne bude kriv, nego se latiti posla oko nzgoja djece sa razmišljanjem, kako da se žugjeni i pravi cilj poluči razborito promatrajući prilike. Sve novotarije, koje nastaju, ne kose se sa šeriatom. Ni svi stari običaji nijesu potvrgjeni vahjom, pa da ih čovjek mora drža ti. �210 BEHAR Na okolnost, što je naša mladež besposlena, puno se ima zarabošiti njezinih poroka. Nije šala mlada krv, koja vrije i buja, valjda to svaki znamo. Ona ne može mirovati. Ako joj se ne će dati kakve za­ bave i zanio, nja, ona će udariti, kud je strast goni. Svaki otac običaje prema mogućnosti davati po njeŠto para, reći ćemo, da se ima za što obričiti. Kad mladić ima druge zabave, a ne može sve kod kuće biti, počne ići u kahvu. Tamo vidi, da se drugi kar­ taju, pa i on često put iz dosade i da mu. vrijeme progje. započne se igrati. Eto ti komarđžije i to zbog toga što je bio besposlen! Pa iz te dosade i besposlenosti, a još u društvu počne ići u kafane, hotele, mejhane. Eto ti opet sarhoša zbog što je bio besposlen! Nješto društvo, nješto strast, nješto pjanost, pa pokvarenost ide i dalje. Kad takom mladiću ne dostaje, što mu otac običaje davati, započne sobom da dogje do sred­ stava, da može udovoljiti strastima. Obrati se na očinu ke.su, pa sam izvuče po koji sekser. Ili u hambar pa po koji tovar žita proda i to redovito nibud pošto. To je već njeka vrsta kragje! Eto ti dakle nekažnjivog hrsuza. čemu je prethodila besposlenost. Dakle potrebno je i pored toga, da se mladež zabavi naukom ili kakvim drugim zanimanjem, pa da joj bude što “ manje prilike srtati u stranputicu. Današnjem ćesatluku i ako ima i d ugih slav­ nijih uzroka, svakako je jedno i taj, što se u čitavoj kući obično samo starješina trudi i zaragjuje. Sinova je dosta besposleno. Oni dolaze za gotovu sofru. A — vjera je — kad deset ruku raznosi, a šarao jedna snosi, tnde je obično praznoća. Mnogi biše nagi htjeli, da policija stane na kra' raskalašenosti našeg m lagjeg svijeta. Istina, polici* ^ bdije nad javnim mirom i poretkom. Ali njezj^ dužnost nije, da našu mladež uči ljudskom pozivu moralu, adabu.i drugim čovječanskim dužnostima* ^ osim tog ona ne može hi doprijeti, da svakog zapri ječi od. nepodobština, jer bi trebalo, da uza svako od naše mnoge mladeži, ide po jedan straŽar i da ga svukud prati. Je li to m oguće? Ko bi toliku policiju izdržavao? A to je najzadnje sredstvo, da se njeko silom zapriječi od ćoravih poslova. I teško 'onom, ko nije sam svoj stražar. Nemoguće je zahtijevati, da se silom zapriječi naša mladež od nevaljaština, v e ć ju treba za vremena pripraviti, da se sama ćuva. Što se tiče seljačkog, odnosno težačkog podmlatka, ipak nije toliko izvržen neprilikama, da se pokvari, jer čim jo djetetu desetak godina, ono već r a d i: ide bar goveda čuvati, a odrasli ja obavljaju sve teže i težo poslove. Što jo glavno, nijesu besposleni. Osim toga nemaju drugih sredstava, a ni prilike, da se pokvare. Ali je kod gragjanstva to drugačije. Sve to gragjanskoj mladeži na dohvatu, a besposlena je. Pa šta treba činiti, da naša mladež dogje do tog cilja, da budu dobri muslimani i čestiti članovi društva? Evo da to razmotrimo: ;rvo^treba, da djeca kod kuće čuju i vide. te da se tako uče uljudnu vladanju i govoru, uaročito ne smiju da čuju psovki, prostih Ne upućujući djece na kakvo zanimanje ili nauku ls izraza, kletava i kako se sve imenuje ta i ne dajući je od sebe, već je držeći u svom okrilju nevaljala bagra: Zar se ne v e li: što otac na mi ju činimo mehkoputnom, nesposobnom i nepouzda / ognjištu, to djeca na bunjištu. Valja li psovati? nom u sama sebe i kad odraste. Treba misliti,-da no ^ h A kako se djeca ne će naučiti na to, kad ih može biti očine pomoći i zaštite sve do sinovlje smrti. 4 ‘ očevi uprav nagovaraju. Treba dijete naučiti na Jednog da/ia ima sva očina briga, kao što idei ime­ čistoću. Ta našeg je sveca izrek a: čistoća je tak preći na sina. I za to je nužno da se mladić pola imana. Nije, pušćati dijete, da hoda krmeljavo, vaktom priuči, providiti sam sobom, pa kad u istinu ćupavo i uopće neuredno. Kad roditelji budu imali to ostane sam, da se može snaći. Jest treba ga uzgajati lijepo svojstvo, da se drže čisto, da im je kuća čista, za samostalan život.. Bez pouzdanja u sama sebe ou i djeca će to poprimiti. mora očajati kod prve navale životnih potreba. Koliko god ima manjka roditeljske brige oko Megju nama ima opet i takih — i to na žalost pri­ uzgoja djece, to opet ima roditelja, koji sasvim strogo, lično — koji premda su godinama punodobni, ali je čudnovato shvaćaju što je terbijet. Ovaki biše htjeli, njihova pamet dječinja. Ono što im je ostalo od ro­ da im djoca budu vazda mirna kao bube. Ne daju im ditelja, troše, bacaju neznajući kud kako i za što. U nikad progovoriti, ne đopuŠćaju im izići pred svijet. naponu mladosti, u dobi, kad treba, da su najbolji Htjeli biše, da im djeca samo šute i mirno sjede, kao poslenici, da najuspješnije rade, oni su još drugim na kakvi starci. Ovo je krivo shvaćanje uzgoja. Ovakim pometnju, jer treba da se za njih drugi brinu. Brkati se postupkom ubija duh u djece, pa se tugje od ljudi i djecu> izrodili, a pod tutorstvom! Da su ovi svijeta i uprav se strah nzgaja u njima, zatupljuje se jadnici za vremena bili upućeni, da izuče, da sami sebi um, i smeta se umni razvitak, često puta bi dijete zarade, ne bi im trebalo skrbnika. Ako bi baš štogod upitalo za nješto, a ne smije. Ovaki postupak ne valja. od očevine i prodali, opet biše se mogli izdržavati Već odučavajući djecu od nevaljala zbora i postupka svojom zaradom. treba djecu pitomiti, treba ih priučavati da lijepo i �beh ar _ ivijetn° _________ 211 kazuju svoje pomišljaje. Kad što upitaju protumačiti u koliko je moguće da razumiju, bezbeli će upitati štogod i tto ne valja. U tl'ebaiu da& 0 U6iugaju treba ih na fin način odvraćati od tog takomši iin> da to ne valja, da za to Bog kAra, i tomu kaS5ftVS a ne odmah se prodrijeti na dijete, padapossulj edne Up‘tati ni Za ° U0’ Št° bi trebalo> da ZttaJUTakogjer prijeka je potreba uzgoja, da se djeci . prilike i poigrati se : klisa, topograda, žmirke, neka proskaču i protrČu i tomu slično; neka se • poplazaju, malo se pogrudaju u koliko ne će doći dTsvagje i tučnjave. Igra je prijeka potreba za dje° ji tjelesni razvitak, a po tom i po duševni. Kad ^ dj0ca malo poigraju, draže im je i učiti i poslušati. I danas se ugodno sjećam i ocu sam blagodaran, što me je običavao kadnok dopustiti da se poigram. Kad bih sa njegovom dozvolom otišao, igrao bi se slobodno do mile volje ne bojeći se, da li će me tražiti i da li trebam kod kuće.' Dobro se sjećam, da bih puno radije učio i poslušao poslije svake slobodne igre, Dakako ne velim, da je igra glavno. Treba da djeca uče. Ta svrha je uzgoja da se ona u mladim godinar-. upute, kako će moći biti pravi ljudi, kad odrazu. A to se beli ne može polučiti igrom. Ali ne <miju se djeca sveosve priječiti od igre neprestanih učenjem i radom. Samo im se ne smije dopušćati, d? se ir iju parama. Ostale su dječinje igre nevine, za njih su od prijeke potrebe, a korisne su i po njihov posljedak, kad im se primjereno daje prilike za to. Na dalje prijeka je nužda da roditelji dobro paz^ kako im djeca pohagjaju mekjteb ili školu, i da ih gone na redovit polazak. I treba da tb zanima, kako m djeca napreduju. Ako dijete u čemu ošvanji, treba ga prisiliti na red. Kad dijete lijepo uči i u redu se ponaša, treba ga nagraditi ili pohvalom ili čim drugim prema prilici, neka dobije jož bolju volju za napredovanje. Ako dijete bude kažnjeno u mektebu, tome se ne smije protiviti, jer zaista ne će biti džaba kažnjeno. Ako roditelj baš i misli da hodža-učitelj nije imao zašto, da mu dijete kazni, to opet ne smije se pred djetetom govoriti, jer mu se tako povlagjuje pa se učiteljski ugled umanjuje u dječinjim očimn i u njemu se ragja neposlušnost. Po tom se otešćava školski uzgoj. Mek'teb je mjesto gdje djeca imadu naučiti na prvom mjestu svoju uzvišenu vjeru to najveće dobro ^0vjeka.- Roditelji šaljući svoju djecu onamo skidaju 8 vrata Što su dužni učiniti u tom pogleda. Kad bude djetetu 80 starješina pobrinuti, °j* ga ima dovesti jecu treba da nauče 6 ~~ kad joj vrijeme dvanaest—četrnaest godina, ima da se dijete već uputi na pravac nekom zanimanju. Za žensku kućni posao i ručni rad, kako bude pa se uda — biti prava pravo 7 ° PUnQ đopnnaša kanoni blagostanju. Za -a se zamisliti kućni rahatluk, gdje domaćica mje prava kućanica. Izostavljam do druge prilike potanje nnti, kolika duševna i materijalna korist leži u a 0 3® žensko valjano i Čestito. Samo napominjem a mo e zavrijediti za kuću, koliko i muškarac žara« gjnjući izvan kuće. Uz to treba imati na pameti i o nost, da je moguće, pa da žensko Čeljade ostane samo. U takom slnčajn neka bi umjelo sobom providjeti, za se zaraditi poštenim radom. Kako su danas mate­ rijalne prilika Blabe; potrebe znatne, što se kaže borba za opstanak sve veća biva, to je sve veća potreba, se roditelji što više pobrinu za odgoj ženske djece. Dok znadne svijet još bolje cijeniti riječ valjanost, akše i prije će se usrećiti žensko, koje je kao što treba uzgojeno. Mušku djecu opet treba, kad tako poođskoče, uputiti ili na nauke ili na koji bilo zanat, Jer kad odraste, treba da bude u. stanju sam sobom da mogne providjeti: da umjedne sebi idaru zaraditi* da bude dobar kućanin i čestit član ljudske zajedniceTa nije uvjek oca pod glavom, pa da se za svoju djecu brine. Stariji ostavljaju svijet na mlagjim. Kad" mlagj i ne budu usposobljeui i upućeni, pa kad im — Što no riječ — pane Sljeme na tjeme, onda će loše proći. Osobito danas, kad je borba za opstanak tako silna, ko se ne mogne snaći, taj propada. Ima li laj otac, koji bi Želio, da mu dijete propane ? Nu i na otaca, koji nerazumjevajući prilika ni potreba, prouzrokuje slab pošljedak svom djetetu, svojoj vlastitoj krvi. Otvorimo očil Prijeka je potreba dakle za dječinji pošljedak, da se uputi na neki posao. Dajući posla mladeži mi i uzgred takogjer time ćarimo, I besposlenost naše mladeži, jedan je od uzroka našem ćosatluku. Kad se i dijete bavi kakvim poslom osobito je za siromašnije porodice osjetljiva i materijalna korist, dok će mladić koliko — toliko privrijediti. Uhar je da privrijedi dnevno po sekser pa makar imanje, jer koliko god privrijedi, toliko je zaštedio ocu. Kad u kući ima više djece za neka te neka poslovanja, pa kad se bude svako bavilo nečim, vjere mi će kuća osjetiti blagostanje. Uzmimo jedan primjer: Huso ima ženu i dvanaestogodišnjeg sina Aliju. Radi u fabrici na nadnica po 2 K. Uzme svog Aliju i odvede ga kunđnrdžiji na zanat. Istina s početka dijete ne ima nikakve zarade. Ali Huso veli: „Ta i onako bi mi ga valjalo izdržavati. Na njeg mi je isti trošak ili ne išao nikud ili negdje radio džaba. U prvi kraj i ako ne imam ćara ne imam ni zijana, A poslije će dijete imati zanat". Recimo da dijete ne dobije nikakve plaće tamam do testira. Poslije toga odmah ima plaću. Najmanjom rukom im&će toliko, da će moći zaragjivat sebi hranu. Eto Husi jedna briga manje. Kasnije Alija i više zaragjuje, pa više nije potreban ni odijelo da mu otac dobavlja. Još jedna briga Husi manje. Malo kasnije i prihod Husin �se kući podvostručio. A da otac nije odveo Alije na zanat, on bi se uđembelio, možda i prololao, sa ocem se možda i svagjao, jer sam ne zaragjujući a rastući tražio bi od oca više novaca, što otac ne bi mogao podmiriti. Alija se nije ni oblijenio, jer su ga otac i majstor gonili na posao; pa nije imao kad i # ni u nevaljale igre. A koliko je opet otac postao zadovoljan i sretan što na oči svoje vidi, da mu je sin udario pravim putem. Ako se ne misli da dijete bude težak, to kud se ima uputiti razlikujemo u glavnom u dvije gru pe: nauka i privreda. Pod naukom razumjevamo to. da mladić dovršivši ju mogne poslovati i sebi zaraditi svojim znanjem kao na pr. da izuči liječniŠtvo. A pod riječi privreda razumjeva se to, da dječak izući kakav zanat, pa da mogne zaraditi, privrijediti svojim tje­ lesnim radom, kao na pr. da izuči stolarstvo. Treba naše mladeži da ima u obima grupama, jer kakogod ne bi valjalo, da budemo svi samo zanatlije, tako 'opet ne bi vrijedno bilo po našu zajednicu kao narod da se svi đadnemo na nauke. Kako se ono r e č e : ja beg, ti beg, ko će konje vodati? Kako treba aga, tako treba i nefera. Na takoj uredbi svijet opstoji. Inače bi se pokvario red, Osim toga neko je za nešto spo­ soban, a neko za nešto. Prema dječinjoj sposobnosti i za čim ima višu volju, onim ga pravcem treba i uputiti. Tako rade napredni narodi. Tako su činili mu­ slimani za ovog procvata, kako mi kaza jedan od našib učenih ljudi. Suvišno je dokazivati kako je nauka korisna i uprav nužna. Izučavanje zanata, višeg gospodarstva važno je i potrebno za ljndsku zajednicu koliko i nauka. Šta više, čovjek sa zanatom često put može biti zadovoljniji nego sa Bog zna kakvom službom, koja se namom postiže, jer zanatlija nije ni o kome zavisan. Koliko god potroši, on je opet na glavnici. G dje god pane, može sebi priskrbiti. Niko mu ne može oteti njegova zanata. Kako je to lijep posao i po šeriatu pohvaljen ja ću u potvrdu navesti samo jedan hađisišerif: Bog voli mamina zanatliju. Želiš li čovječe, da ti sin bude sretan — koliko je to moguće na ovom mjestu — da ne mora pružiti ruku za milostinju, da bude pravi član ljudskog društva, uputi ga dakle ili na nauku ili na privredu I Glede zanata ima se primjetiti, da se imade mladež izučavati u onim zanatima, koji imadu pro • bogju sad i u budućnosti, a ne n onim, koji izumiru. Promjena zanata nije nikakvo zlo, niti je proti šeriatu. To nije onaj bidat, koji je pokugjen Šeriatom. 0 tom nas poučava Imami Bergjivija u svojoj „Tarikati Muhamediji". Promjena zanata nastaje zbog usavršava­ nja i napretka prosvjete, pošto ljudi dolaze do većih izuma, te je od koristi. Kad se dakle čovjek ne mora držati starih zanata, to se ni ne treba mučiti, Što neki te neki iščezavaju, niti treba u njima vrijeme gubiti, već je nužno prihvatiti one, koji imadu prohogju. | onako bi se htio truditi oko starog zanata, koji se gubi i to za to, da zaradiš idaru, pa barem se trudi oko onog zanata, koji će ti se bolje isplatiti. Ovako j e pametno. Eto promisli s e ! Osobito djecu treba upQ, ćivati na nove zanate, jer u buduće imadu novi zanati još više zavladati, a stari, koji iščezavaju, sasvim pasti pa ako bi dijete naučilo stari a ne novi zanat, moglo bi doživiti vrijeme, da ostane bez zarade kao da i nije naučilo u opće nikakva zanata. Kako je Hazreti Atija r. a. rekao, treba dijete osposobiti za vrijeme a kojim će ono živiti. Pa ne samo da j c potrebno potrebuijem svijetu, da svoju djecu upućuje na razna zanimanja, već je to nužno i za zgodni svijet. G ore istakosmo, da dajući mladeži zanimanja mi ju zabavljamo, da ne zalazi na stranputice. Baš ova okolnost još je nužnija kod zgodnih kuća, jer takoj mladeži ima još povoda i sredstava, da dadne maha svojoj strasti. T o se vigja i u životu, jer je eto više raskalašenosti kod zgodnije nego kod siro­ mašnije mladeži. Megjutim đau-danas i zgodnija mladež treba baš i porad imovinskog pošljetka upućivati na posao. Nekad je donekle mogao reći zgodan otac: „K o treba mome sinu, da uči i da se muči. More on i bez tog živiti". Ali danas nikako. Danas treba naučiti i. sačuvati očevinu i znati njom upravljati. Jedno je što su danas velike prilike za raskoš i rasipnost, a drugo je, što ru drugi elementi u gospodarenju vještiji. I ništa drugo nego su ova dva uzroka po srijedi, pa je mnogo imetka izišlo iz naših ruku, a može biti ono što ga još ima većina ga je pot teretom, jer su gdse pod dugovima, od kojih se — valjda- — mnogi ne će ni odužiti. Dakle i zgodni moraju slati svoju djecu na za­ nimanja, ako nisu radi, da im propanu. Neka Bogu blagodare, kad mogu to činiti bez ikakvih poteškoća i za njih osjetljivih žrtava. Osobito je jedna struka privrede uprav za ujih. A to je izučavanje gospodar­ stva u višem smislu i naprednom duhu. Ako je mladić iz bogate kuće izučen, pa ako bi po kom slučaju upropastio svoju imovinu, opet se može snaći, ne će propasti, ne će morati biti momak u kahvedžije, čemu ne bijaše namijenjen po svom sretnom rogjenju. Osim te koristi po sama njega, ima i to. što su može biti još od više koristi po narod nego onaj; koji je prinužden, da svojom naukom saslužuje opskrbu ua prvom mjestu, jer kao bogat nije potreban ići u službu, već se sasvim komotno može posvetiti buđ unuci, bud lijepoj književnosti, a i inače može bolje koristiti svom bližnjem Ovo je u najkraćem rečeno šta su dužni očevi i staratelji da učine prema svojo; d j e d Dakle ne Šalimo sc, ne ihm&limo, ne griješimo, već da upućujemo svoju djecu na pravi spasonosni �BEHAR puti Usposobljujmo ili na samostalan, čestit i pošten život! U tom ne treba ništa požaliti. Kad ih tako ugojim o, pa kad postanu sreli ljudi, dašto će upoznati, 213 da smo im ostavili najveće dobro i nasljedstvo, a prema tome biće nam i zahvalni i spominjaće svoje roditelje Ba poštovanjem i hajir-dovom. „Gajret*. Drvo se na drvo naslanja, a čovjek na čovjeka. Jjlaista nije naš narod uzalud rekao ovo gornje i rijeći. Šta nas je danas trgovaca, zanatlija, službenika i drugih učenih ljudi, a od nas ne bi ništa bilo, da ne bijaše tugje pomoći 1 i potpore ili novcem ili dobrim savjetom. Dijete, pa i mladić ne bi umio sobom providjet, da ga drugi ne naputi; pa za one, koji imajn svjesne svoje roditelje lahko je, al ostaju oni, što su neopskrbljeni. Tu smo dakle mi pozvani, da potmognemo svog bližnjeg, da naputimo na dobro svog brata muslimana, od kog će danas sutra bit čovjek, koji će svoje mlagje potpomagat, a bez naše pomoći bio bi i biva mnogi zapušten, propada, un ištuje se, te onda ne može da udovoljava ni Božijim ni ljudskim dužnostima. Riječ je dakle ovdje o našoj mladosti o našoj siromašnoj mladeži, koja bi učila, koja bi sf razvijala u pravcu kako BoŽiji i ljudski zakon traž‘, da ima sredstava i potpore. U nas danas priličan broi m eži pohagja razne nauke. Ali taj bi mogao biti i veći, a što nije veći, tome je uzrok u jednu ruku onaj pri­ rodni nemar, što nije samo naš običaj, već ga je bilo i biva i u drugih naroda i vjera, a drugi je uzrok, Što ne ući ko bi mogo, a što ne. može, ko bi htio. Na one prve teško je uplivisati, da se late nauke, jei su oni u rukama svojih roditelja koji još nijesu svjesni, da je nauka potrebni *a i bogatu i siromahu. S toga je nama lakše, a i više smo zaduženi, da okrenemo na pravi put onoga, koji je siromah ili bez ikoga svog, ko bi ga potporaogo i naputio na nauku. Toj svojoj dužnosti hvala Bogu evo se i odazi­ vamo. JoŠ ljetos sastalo se ovdje u Sarajeva društvo rodoljuba iz Sarajeva i iz vilajeta, te poveli ozbiljnu riječ o tom. Rezultat tog rodoljubnog vijećanja bio je povoljan : ustrojio se privremeni odbor, da izradi pra­ vila i podastre Visokoj zemaljskoj vladi na odobrenje. Ovih dana saznadosmo, da sn se pravila povratila od vlade odobrena. Društvo će so zvati „Gajret" a svrha mu je da potpomaže novčanom potporom našu islam­ sku mladež na srednjim i višim školama i to od pri­ nosa članova. Članovi se dijele u nekoliko razreda, da će moći biti člauom i onaj, koji će smoći po cigli 10 nč. mjesećno u tu našu tako plemenitu islamsku stvar. Kako saznajemo, privremeni odbor, koji je dakle svoju zadaću tako sretno riješio, sazvaće prvu i glavnu skupštinu početkom o. mj. u Sarajevu, gdje će se pro­ čitati pravila, gdje će se članovi upisati u društvo, da ono stupi u život, a za tim izabrat stalan odbor, koji će rukovoditi društvenim poslovima. Ovaj je čin tako-značajan u kulturnom razvitku nas Muslimana u ovim zemljama, da čovjek ne može u prvi mah ni đa prozre velike i korisne njegove pošljedice. Ta evo samo ove godine može se mirne duše ustvr­ diti, đa nema u Bosni i Hercegovini kasabe, u kojoj nije ostalo makar jedno ili dvoje djece lišeno od dalje naobrazbe svoje, jer zemaljska sredstva u tu svrbu ne mogu da podmire svačiju potrebu. Za to ćemo dakle mi sada otkidati od sebe za nas male žrtve i ulag&'i ih u dobro naše mladeži, naše budućnosti, jer na mlagjim svijet ostaje. Velim da su to za nas male žrtve, jer počevši od onog groša pa do najvećeg pri­ nosa dobio tvorskog od 1000 kruna jedan put za uvijek spram naše zgode i stanja svak će, nadamo se, davat što je za njeg. No u ovom se momenta može još nešto uočiti. Valja na ime priznat žalosnu istinu, da smo mi do sada pokazivali vrlo malo mara za naša mladež na naukama Otac je do duše vodio svoje dijete na nauku sobom, otkidao od sebe i potpomagao ga,, ali to je on činio, jer je roditelj. Opće naše volje i brige sa našu mla­ dež nopće nije b ilo / a postankom evo ovog dreštva pokazujemo, da i tog imamo. Upravnici društva a i sami Članovi pridonoseć od sad neka žrtvu za naš pod mlađak svakako će se više interesirati, kako naša mladež napreduje, a taj je interes dovoljan đa mlađa srca steku još veće volje za naukom, kad ih stariji pohvali i očinski poplešće po ramenu. Stoga požurimo se, bržćo Muslimani, pokažimo, da shvaćamo ovaj plemeniti naš pothvat, pohitimo s prinosima u Oajret, pokažimo, da smo gajjur, poka­ žimo da ljubimo svoj rod, da uvigjamo veliku potrebu nauke, jer ona je zbilja jedino sredstvo, da se održiš na nogama u današnjem vremenu, pokažimo, da slije­ dimo pejgamberove (a. s.) riječi: „Utlubul-ilrae ve Jev bisinil" Zahvaljujući onim rodoljubima, koji prvi potakaše ovu plemenitu misao, mi ovom prilikom kličem o: Neka je sretan i hajirli početak I Amin 1 �L 1S T A L Mehmed beg Kapetanović-Ljubušak. Dvadeset osmi dan prošloga mjeseca izmegju ahšama 1 jacije umro ]e a svome ljetnikovcu na Grbavici blizu Sarajeva naslovni vladin savjetnik, bivši gradski načelnik grada Sara|eva i poznati književnik Mehmed beg Kapetanović-Ljubušak u 63 godini Bvoga života. Rahraetulahi alejhi 1 Smrću Mehmed bega Kapetanovića iščezava jedna od najizrazitijih ličnosti Bosne i Hercegovine, čiji je život usko skopčan sa kulturnim i političkim razvitkom naše domovine u zadnjih dvadeset i pet godina. Četvrt stoljeća aktivno je eudjelovao na pozornici našeg javnog života, a taj je rad mnogostruk i opsežan, koliko na kulturnom toliko i na političkom polju (ako, da se ne moža to tek na prečac ocijeniti. Život i rad Mehmed bega Kapetanovima pripada novovjekoj historiji našega kulturnog i političkog razvića, koja će o općem i nje­ govu radu pravedan sud izreći. Mehmed beg Kapetanović-Ljubušak rodio se 1255. godine po bidžretu (1839.) u lijepu mjestancu Vitini, kotara ljubuškog, gdje su mu se starenici izrodili. Otac. nm je bio Ali beg Kapetanvić, kajmekam ljubuškog kotara, a majka od znamenite porodice Atlagića iz Livna. Svršivši, ruždiju u Mostaru, te medresu pred čuvenim hodžom Mehmed ef. Krehićem u Ljubuškom, nauči dobro turski, arapski i perzijski, koje znanje poslije u životu zoade lijepo upotrebiti i raširiti. U dvadesetoj gudini bude izabran članom medžlisi idare u Ljubuškom, a iza toga ode uz poznata bunu pod zapovjedništvom Derviš paše na crnogorsku megju, gdje se borio 5-—6 mje3eci. Pošto se odatle povratio, bude odlikovan nišanom za zasluge i lijepo vladanje. Iza tog bude izabran članom komisije koja se ustrojila uMostaru kod Sultanova povjerenika Dževdet paše, te tada bude drugi put od Njeg. Velič Sul­ tana odlikovan medžedije nišanom III. razreda. Godine 1863. bude izabran kapudžibašora (slično stepenu majora), a do godinu k&jmekamom u Stocu, te Ljubuškom, Foči i Trebinju, kojom prilikom je namirio 11 godina služ­ bovanja kao kajmekam sve u hercegovačkom okružju. God. 1875. dade OBtavku od tog, te se preseli u Sara­ jevo, i tu postane zetom glasovitog Mustajpaše Babića. Bivši 10 mjeseci članom komisije, koja se je ustrojila kod Hajdar ef. koji je došo da izvede neke zamašne reforme, pa pošto se ista dokinula, bude Mehmed beg Kapetanović 1876. izabran prvi put uačelnikom grada Sarajeva, a do godinu iza tog poslanikom u medžlisi mebusan (carevinsko viječe) u Carigradu, otkuda se do 4 mjeseca povrati. Za vrijeme okupacije išao je s de­ putacijom u Peštu pred Nj. Veličanstvo. Poslije toga bude odlikovan od Njegova Veličanstva ordenom željezne krune III. razreda, a na brzo još imenovan vladinim savjetnikom. Od 1879. godine prilikom svakog izb ira bio je izabran gradskim zastupnikom, a 13. marta 1893 bude imenovan načelnikom grada Sarajeva. Svršetkom 1892. godine bude četvrti put. a od Nj. Veličanstva drugi put odlikovan komturnim nišanom reda Franje Josipa 1. za njegove zasluge. Osim na političkom polju kao vrstan zvnničnik za obiju vlada Mebnred se takogjcr istuko kao književnik. Upućen u istočnim literaturama latio se on pera poslije okupacije pa kao čovjek iz naroda, a originalna ukusa u narodnom govora, počeo se on baviti sakupljanjem Vlasnik: Adem aga Mešić. narodnog blaga. Izdao je Što sabranih što prevoj . vise djela i to: „Boj pod Banjalukom,« „A vdija“' k rodno blago,« „Istočno blago« i dvije brošure! N a-* ravao je raditi više tema, osobito „Prirodno blago« ‘*1' ga zapriječi ljuta bolest. U mjesecu julu godine 1898. merhum Mehmed U udarila je danila u desnu stranu tijela, radi čega se ** vukao sa javnoga poprišta, da u miru protivi zad ? dane iskušanog života Neka ga Bog pomiluje i d» J® mu duši dade I __________ ** -Književnost. Iako se može spasiti Turska ?“ Tu nedavno iz. išla je u Parizu knjižica pod gornjim naslovom od Muhamedage Sahtantinskoga \z Tiftisa. Pošto se pjsa dotiče i Islama, Kurana i njegovih propisa, mi ćemo se na ovu knjižicu opširno osvrnuti. Kulturne bilješke. Ispit u šerijatskoj sudačkoj školi držan je 22. 23. i 24. jula o. g. Zavod je ove godine polazilo svega u 5 godišta 49 pitomaca. Od ovih je 30 nutarnji na zem. trožak, 6 nutarnji na svoj trošak i 13 eksternih. U atom godištu bilo je svega 8 pitomaca, koji ove go­ dini evršiše nauke u ovom zavoda i to Muhamed ef. Dizdar iz Mostara s odlikom, Rasira ef. Rezaković iz Fojnice s odlikom, s vrlo dobrim uspjehom svršiše Mustafa ef Berbić iz D. Tuzle, Abi.l ef. Učaubarlić iz Prusea,' Mehmed ef. Šabbegović iz Prozora, Ismet ef, Stočanin iz Stoca, Mehmed ef. Kurt iz Mostara i E$ref ef. Imai ović iz Sarajeva. Zagonetke. Rebus. od KaranfUage. ■ •• “ T* • 8 *1 8 8® s M/» Z + Odgonetke. Odgonetka broja , 1)01101« “. razmetaljke od A b d a r R e z a la 26 2 16 22 1 8 20 18 9 10 17 16 14 11 7 8 6 18 19 24 12 21 6 4 28 BJelevca iz 6. Odgonetouli: Oemani Himni iz Tefinja,* Ah med AUefendic m Janje, Febiro H. Baičaufiević i Afiik Omer iz Sarajeva. Odgonetka računske zagpnotke od Hamdije Kadića i* 6- i)r0Jft ,Behara“. U III. razredu bilo dm je 9, a u IV . razreda 18 učenika. Odgonetani!: Obmani Hnsni iz Tefinja; Fehira H. Bafičaufievi i Afiik Omer iz Sarajeva Odgovorni urednik: Edkem Mulabdić. Štamparija Biste J. Savića, Sarajevo. �BEHAR m 215 N A R O D N E UMOTVORINE, Lijepa Nizama. Narodna pjesma. obolje se lijepa Nizama; Bolovala sedam godin’ dana, X od osme šehri ramazana. Ni jeknula, ni progovorila, Kad je bilo u oči bajrama, I jeknula i progovorila : Iznesite haste na čelenke, Ne će haste dugo bolovati, Danas danak i sjutra do podne, A od podne valja umrijeti?" To izusti, pa dušicu pusti. Žalilo je malo i veliko, Ponajbolje lijepi Mujaga; Svako jutro nju je oblazio. Jedno jutro dobro uranio, Kad Nizama na mezaru klanja, Pod nogam joj zlaćana sedžada, U ruci joj tespih od merdžana. Njojzi reče lijepi Mujaga: „Što ćeš tuđi lijepa Nizama?" Odgovara lijepa Nizama: „Od jutros mi tako je sugjeno, Kod mene su ključe ostavili Od dženeta i od džebenema." Progovara lijepi Mujaga: „Znaš li barem gdje je mojahana?tf A Nizama ne reće mu ništa, Otvoriše od dženeta vrata, Al' mu nane u dženetu nem a; Otvoriše džehenemska vrata, Al' mu nena na dnu džebenema. Progovara lijepi Mujaga : „Što ćeš tuđi, moja mila neno ?“ A l’ mu nena ljuto progovara: „Ne pitaj me, moje dijete drago, Izjela sam amanet-jabuku, Lijepom momku skudila djevojku, Da sam kome, veće bratu svome, Da sam koju, već zaovu svoju 1" Zabilježio: Hasan Alib&šić. ,,G a j r e t o v a “ h ?m n a . [[ staj omladino mila, Uzdanice roda svog, Diži na visoko krila, Stitiće te svevid-Bog! Ponos nek te vodi — Prosvjetom slobodi; — Sini, grmi kao grom, Kad s’ o bratu radi tvom. Svijest se budi, mladost se krede Da traži pravo, slavu i čast; Svojega ne da, tugjega ne će, Ne voli .viku, prezire strast. Svet je amanet svakom mu sinu Za narod mili, za domovinu — Kad digne hajku Ahrimam ljut — Stat mu na put. Ta neka cio svijet znade, Da y u nama ponos živ, — I u naše sile mlade, Da se uzda narod —- narod divi M smo mladi, al u nama Star je ponos, star je žar To nam pregji u pjesmama Ostaviše kao dar, Da nas ’uvjek vodi — Prosvjetom, slobodi. — Na rad narod zove nas, U radu je nama spas. Povjest nam kaže, gusle nam gude, Kakvu smo negda imali m oć; U našem srcu nade se bude, Da ćemo opet do moći d o ć! Radimo braćo zove nas slava, Branimo svoja djedovska prava! Uz nas je Pravda, s nama je Bog, Nedajmo svog. Ta neka cio- svijet znade, Da j ’ u nama ponos živ, — I u naše sile mlade Da se uzda narod — narod div. Mtihibbi „ G a jre t\ �BEHAR 216 Gr a j i e t.*) M otto: .Gajret braćo ako Boga Zaista ja nusret u Toraka [« Narodna. Stišala se jeka od handžara; Mjesto mača naukom se kiti, Oštrim perom u boj ljuti hiti. „Traži nauk pa makar u.Kini**, Svetac nam je reko u Medini. Hum cvijet je koji na v ’jek cvate; „Gajret braćo, ako B oga znateu, Ne gledajmo obješenih šaka, „Zaista je nusret u Turaka!*4 jesmo moja posestrimo mila, Pođigni se na lagana krila, f Progji širom mile Herceg-Bosne, Cvjetna polja i livade rosne, •Svojo braću redom proslijedi, Ni kolibe sitne ne poštedi, Već n srca junačka zaviri; Nek se „Gajret* sa gajretom širi, Riječ je stara i d’jeteje znade: „Skladnabraća nove dvore grade*! pjesm o moja uzdanice mila, Podigni se na lagana krila, Progji širom mile H erceg-Bosne, Cvjetna polja i livade rosne. Svoju braću redom proslijedi, Ni kolibe sitne ne poštedi, Već u srca junačka zaviri. Nek se „Gajret* sa gajretom širi, Pa se ne boj ni trnja ni grana, jretli su srca Muslomana! Biće možda putem koja grana, Biće trnja, a bit gjulistana; Ali bratska Brca kad se slože, Većoj sili odoljet se može. C’jelom sv’jetu na'ponos i diku Mnsloman je stao na braniku. Gdje mač sudi a topovi gude, On je vazda bio prvi tuđe. — Nu vremena minula su stara, Riza beg Kapet&uovlć. Š a r a j e v o ,n a dan glavne skupštine 20. februara 1903. ,G a jr e t ' folem je zadatak ljudski na ovom svi­ jetu, što više šire svoju samoniklu kulturu. Zaljub­ težak je poziv čovječanstva i ljeni u sveti nauk oni zapostavljahu i sami po­ pojedinca, a što koji vijek promiče, litički život, državnu uredbu, a to ih silno baci u nazadak. to je taj zadatak sve jači, sve teži. No teško je isto tako popet se na taj stepen, Što Arapi činiše knjigom , to T urci nasta- da spoznaš svoj poziv, i zaista gotovo da nad tu mudrost nema veće. Biti svjestan višc — mačem. T i heroji svijet zadiviše svojim lavljim srcem, i svijet drhtaše pred njihovom svog zadatka, što te zadužuju Božiji i ljudski silom. Ali taj junački i srčani narod jedini tada zakoni, vrhunac je samosvijesti, a onda zdrav razbor kao da sam slijedi i kaže ti put, kojim predstavnik islama, stajaše prama cijelom svi­ ćeš udarit svrsi svojoj, cilju svom. jetu, no ipak ne bijaše ujedno i našljednik Arapa. Dok se njihov m ač bliještio na žarkom suncu, U svjetskoj istoriji nema primjera, kakav nam daju Arapi. Za jedan čas oni zadojeni svetim tu Turci silno zaostaše. idejama islama preporodiše i uljudiše istok, pro- kovnoj borbi — mi ovdje u H erceg-Bosni bijasmo budiŠe zapad, sedam vjekova djelovahu oni knjigom u ruci propovijedajuć Božiju istinu, im četiri vijeka zapadna straža. pravi put, ljudski poziv; i učiniše dosta. Turke i svoje Štićenike drugih vjera, dotle se Oni osvajahu, al ne da budu gospodari, već da drugi oboružavahu novom misli, protkanom za- — *) Ova je pjesma prvobitno data a „Behar", mjesta Štampaju. dotle se drugi svijet laćao rada prosvjetnog, a U njihovoj I seđam-vjedok Be naš mač bliještio na žarkom suncu, braneći sebe i ali nekako je pometnjom došla 1 u „B ošnjak", pošto ee oba li«ta na i»t6m �behar 217 padnim životom. A kad se jednog dana nagjosmo 0£ u oči s novim prilikama, da mač objesimo, zastoju, prvi i pravi korak u bolju budućnost. Oduševila je ta pojava svakog i s toga, Što je a knjig© se latimo, bijaše to za nas grozna to dokaz naše dozrele svijesti, dokaz iskre sudba. našeg života. Ispitujuć svoju bdiju dogjoše rodo­ T a silna promjena jest za nas neopisiv uda­ ljubi na ovaj svoj lijek, pa koliko ih je to rac. Zaboravit vranca od mejđana, pustit da ti veselilo, toliko ih i u brigu bacalo s bojazni lirgja sablja demiskija, odreći se za noć tradi­ hoće li ovaj još jedini način našem boljitku rodit cija otaca, zar može karakter učinit? potrebnim plodom. I s toga s velikom se bo­ A li! vremena se mijenjaju i mi s njima. Va­ jazni, s velikom napetošću očekivao taj dan, ljalo je prekinut s prošlosti, valjalo je nastavit ali s kolikom se brigom sastaše rodoljubi na novi ž iv o t Živeći u uspomeni časnih nam dje­ vijeće, s toliko se isto ushićenja rastaše, kad dova mi se latismo novog nam života, ali tromo vidješe, kako im srca zajednički biju za jednu i lijeno, jer ne naslijedismo od njih njihova rada, ideju, za jednu misao. a niti žilave ustrajnosti. Četiri vijeka stojeći na Do ovog dana mnogi nas bijaše u dvojbi, braniku svemu istoku, mi ne poznasmo ni suštih i kao da bijaše već i pitanje od prevelike svetih nam istina svetog nam islama, koji nam bojazni, na tapet metnuto: treba li nam pruža potpunu slobodu, da gredemo svojoj svrsi, nauke. I ako to pitanje ne bijaše formalno svom ljudskom zadatku, da se naoružavamo priznato, ne bijaše do tada formalno ni naukom svake ruke. Nije dakle čudo ako i četvrt pobijeno. Mnogi naši rodoljubi na riječi bivijeka oklijevasm o da kročimo u novi život onako jahti u stanovitoj zgodi za nauku, dok bi se svesrdno, kako naši stari slijediše svoje fl&re. opet u drugoj prilici uskolebao, a taki sud Ali vrijeme je svemu lijek. Mač nam ljuti za­ pozvanih ljudi mnogo je Štetio našem napretku. mijeni knjiga, a ta knjiga otvara nar, oči, da spoznamo suvremenost svoju. Tješimo se dakle i nek nas to veseli. : ako poslije četvrt vijeka dolazimo do svijesti, da je nauka jedin i nam spas; još sve nije izgubljeno. Narodi u miru vjekove življaše, dok ih drugi iza sna probudi, mi smo ipak se rano sjetili. Blago narodu, k oji sam dogje do samosvijesti, koji sobom spozna svoj zadatak na ovome svijetu. NaŠ „G ajret“ jest dokaz da smo mi to po­ stigli. D ok nain drugi na uho vikaše, mi gluhi bijasmo, a danas! vedro lice i suza radosnica kaže nam, da jedno mislimo, da jedno osjećamo, a to je potreba nauke. Od prevelike brige bilo je i očajanja, da smo zakasnili; no bijahu to samo ćudi, koje lakše s tradicijom prekidoše, pak se prije naroda popeše do samosvijesti. Ali još nije kasno, je r brzo zatim narod dogjo do uvje­ renja, da je nauka potrebna nam ko i komad hljeba. Dan 20. februara o. g. epohalan je dan za nas Muslimane. Bijaše to dan ustrojenja našeg prvog kulturnog društva „Gaji'eta“ , bijaše to dan nekog neopisivog veselja našeg. Prvi glas o „G-ajretn8 oduševio je svakog muslimana, odu­ ševio ga, jer je to prvi i pravi lijek našemu Teoretika i u javnosti ne bijaše niko protiv nauke, al u praksi malo naše mladeži na naukama, a po zakutcima Čula bi se po koja u prilog nazatkn. I zaista je bilo v e ć jednom skrajnje vrijeme, da se upitamo m egju se, da reknemo svoju, da izagjemo na čista c: je 1’ nam nauka zabranjena, je li dopuštena, je li potrebna. „Gajret“ je to pitanje raščistio. Do duše tu ipak ne bi na okupu čitav narod, tu se ne odrazi misao čitava naroda, al rodoljube to ne smeta, jer se ni u najuvigjavnijih naroda ne bi postigo jednoglasan sporazum, a gdje li u nas. P a ako ne bijaše čitava naroda, ne bijaše baš tako ni malica neznatna. Na jednostavni poziv pokretača odazvale se rodoljubi iz raznih krajeva naše domovine, javiše svoj sporazum i očitovaše svoju dozrelu svijest Drugi se ne javiše do tog časa preloma, al ne učiniše to, što im pitanje nije jasno, već što uopće od prevelike bojazni strepe za uspjeh, pak očekaše rezultat društvenog ustrojstva. Ustrojenju društva „G ajreta" prisustvova glava naše uleme, koja na ovo pitanje ima naj­ odlučniju riječ, naš presvijetli reis-ul-ulema očitova svoje mišljenje i dade pitanju pozitivan odgovor; dva predstavnika vrhovnog šerijatskog �BEHAR 218 suda potvrdi.še to, a do njih se nagje i jedan dugogodišnji nastavnik i muderis Šerijatske su­ m . Stoga je. sveta dužnost nas sviju, da po­ dupiremo ovu ideju, da širimo „G ajretoveu misli u našem islamskom narodu, ne toliko ni za dačke Škole. Kad ova časna lica, ovi predstav­ nici naše uleme okruniše društvo svojim.zvaničnim sudom i privatnim iskusnim uvjerenjem, onda je jasno, da pitanje o nuždi, o potrebi, o Šerijatskoj materijalne njihove žrtve, koliko da se učvrsti u nama ova samosvijest. dozvoli nauke svake ruke, — više ne postoji. je prelom dvojbe i rada, , on je korak u kulturan Nema dakle više pitanja: je Y nam dopuštena nauka, je Y nam potrebna nauka, već mjesto tog stoji .danas „Gajret“ kao zvijezda, naša jasna i čista svijest, da nam je nauka jedini rad, on će nam sjat ko Danica na obzorju našem, on će nam biti naše okrilje, gdje ćemo se sklonut, on će nam biti deblo, uz koje ćemo se u nuždi spas, da se održimo. „G ajreta je dakle svjetionik naše svijesti, da smo došli do osvjedočenja, do samosvijesti, da smio spoznali Bvoj poziv i zadatak. Oh, koliki je to dokaz našeg napretka to se ne da sad riječima izraziti, kao što se ne da unaprijed označiti: kakvih će korisnih pošljedica uopće danijeti No potvrda naših predstavnika ulemanskih bila hi i opet tvrdnja u teoriji, da na ono jedno­ stavno pismo pokretača ne zazujaše žice, ne potekoše rodoljubni glasovi, kucaji rodoljubna srca iz raznih krajeva naše mile domovine, da ne odjeknu jedinstvena misao, jedinstvena želja. Uz onu dakle časnu riječ naše uleme ovaki rodoljubni, odziv muslimana kako da ne napuni grudi svakom bratu, muslimanu, kako: da te ne opoji ushićenjem, kakva odavna ne doživism o? T a narod je već dosta i razmišljao, a ni časka jednog plodom svog razm išljanja; sad mu se hoće više volje, više Čuvstva, više odu­ ševljenja. Dugo se gledalo ohjesiv ruke niza se, što drugi rade, sad — naravna je to pošljedica duga oklijevanja — hoće da se makne da radi. 1 osvanuo je taj sretni dan, kad su zakucale stotine srdaca za jednu ideju, kad je sve pregnulo da kroči naprijed ne požalivši u ovim teškim vremenima ni materialnih žrtava. „G ajret“ dakle nije samo odraz naše volje uopće za nekim jedinstvom, nije samo zajednica; koja će opskrhIjivat sirotinju na naukama, to«je znak naše svi­ jesti, naše želje, naše volje i odlučna koraka u kulturni rad. To je zagrijalo Čitav zbor naš, to se odrazivalo sa svačijeg lica, ta vjera, da por hrlismo u bolju budućnost zadojila je svakog prisutnog, pa mu je srce igralo u grudima, pribit, on će nam bit naš dom, u koji ćemo uvijek moć uprt prstom, da ga imamo, on će biti krasan spomenik, k oji će svakom pokazivat našu svijest. Bog je stvoritelj svega, on sve vidi i zna. Neka nam udijeli što više islamske svijesti pa će „Gajret cvasti dokle god je nas! Amin! * jedan kulturan podhvat i rad. da se naužije ,G ajret“ je dakle svršetak naše dvojbe, on a suza radosnica na oku tumačila čuvstva njegova. ,,Gajret“ nije nova stvar niti inu je ideja origiu. . Općem zakonu razvoja podvrženo je sve na svijev sve teži iz jednog stanja u drugo — bolje, u svemu r lađa evolucija, pa i u društvenom životu. Natrag se ne ide, stajat se ne može, već se kročit mora ako je u njemu života. Osjetivši za se potrebu da se krene, obzire sp čovjek na okolicu, osjeti nešto za bližnjeg svog, eto to je evolucija društvenog ži­ vota. Tako postaju zajednico, narodi, općine, skupovi, a sloga je sredstvom tom kretknju. 1 nGajretw je jedna zajednica, da stanovitim na­ činom posluži onom prirodnom pokretu, prelazu iz jednog stanja u drugo. „Gajret“ je dakle u praksi nov, al u teoriji je ou samo jedna forma, jedan oblik kojim se ideja ostvaruje. Da se u tom napredovanju nešto kreće brže, a nešto sporije, to je jasno, no tek težnja je ovdje glavno. Može čovjek uz to i krivim putem da udari, pa će izdaugubit al će se i opametiti; i to je evolucija. Tek rad je glavno, kretanje je cilj, jer tom putu kraja nema. Što više učiš, sve više vidiš, da malo znaš. Za ovo kratko vrijeme iza borbe ljute mi smo se nekoliko puta digli i krenuli. Već prvih godina mi — makar i u neznatnoj mjeri — latismo se knjige. Mnogoga narodna pjesma nagna, da za jedno po podne nauči ono nekoliko znakova i -------- on je pismen. No već za 5— 6 godina naši prvaci uvigjaju, da to ipak klimavo napreduje, pa se laćaju radikalnijeg sredstva. Ustraja se konvikt za našu mladež, a kupi se od varoši tek po jedno dijete ko za pokus, da se vidi uspjeh rada u toj mjeri. Taj pothvat pada, al padanju ipak ne bi kriva ideja, već način. Ideja osta i dalje i što koja godina postotak je pismenih rast’o. �in behar ftaše kiraethane i čitaonice prirodna su pošljedic'a potrebe društvene, i ako išta za širu publiku, one bi mogle i morale biti podlogom za neki rad u većoj mjeri. Franceska se akademija razvila od običue čita­ onice. Danas nam se one- čine ipak .obična sastaja­ lišta, al u evoluciji vrijeme čini dosta, iz njih će ipak nešto ragjati. Na polju školstva išlo je nešto sporije, bar rela­ tivno prtim* drugim,' al ipak koračalo se i korača se. Gimnazije su danas ponajzamašniji zavodi za našu budućnost, a konvikti njihovi jesu ideje u prilog našeg podmlatka, naše bud^nosti. Prije desetak godina niče ideja, da se osnuje neko gitalačko-literarno društvo „Zvijezda*. Dakle dosta zamašita pojava. Da ideje zavise o volji ljudskoj, one bi nicale i prije i poslije, al one niču'same. Čovjek ni sam ne zna, zašto je došao na neku misao; i ako mu je njena podloga dosta jasna, bitnost opravdana, pita se ipak: za što mi to jučer nije na um palo. Ideja ta pada, ali zar svaka mora opstati, čim se rodi? Ta gotovo nema je, koja ne progje čitav niz faza, i što je zamašitija, to se sve uz veće basamake penjala do svog potpuna razvoja. Tako i naša „Zvijezda", zašla je za oblak, al pojavićo se, bez sumnje će se opet pojavi, oni, koje će obasjat njezino svjetlo, okoristiće se nje­ zinom prvašnjom pojavom, t. j. neznanjem mog na­ raštaja za prve njezine pojave. Kratko iza tog evo druge slične ideje. U r im gradu osjeti se na jedan put potreba, da se -na. iše obazremo na svoju sirotinju, na pitanje necp3v.ryijene djece na ženski odgoj i t. d., ideja jedna po svojoj formi, al opsežna po sadržini. Neko se vrijeme u Sarajevu nije ni o čem drugom ni govorilo već o „džemijjeti hajrijji", ali i tu makar da bijaše volja očita po srijedi, ne bijaše samopouzdanja, da se ideja ostvari. Palo je i to ili bolje odgogjeno je samo za to, da neuspjeh njezin slijedeći naraštaj za iskustvo uzme, kad mu se javi ista ideja možda samo u drugoj formi. U nizu ideja javlja so napokon i jedna za pot­ poru i’ pomaganje naše mladeži na raznim naukama. Ta ideja, izbila je već prije 4—5 godina na površinu. Neki naši akademičari pokrenu tu misao, da se organizuje društvo, koje bi potpomagalo našu mladež na univerzi. Naši gjaci na univerzi pretežno imaju štipoudiju, bar onda je tako bilo, ali upravo kad svrše, Stipendija im se presiječe, a onda imaju da polažu ispite. Tada im najviše treba potpore, a najmanje je imaju. I bijaše u prvi mali uvigjavnih rodoljuba, ali br°j njihov bijaše vrlo skučen. Osim toga na univerzi su onda naši mladići bili tako rijetki, da bi ih na prate prebrojio, a Što su oni tako rijetki, razlog je, što ib jo malo sa svršenom gimnazijom, a da i no govorimo o naobrazbi šireg općinstva, o temelju opće naobrazbe, o osnovnoj školi. Makar da je po se, po B0 219 narod i po zemlja bolji jedan svršeni pravnik nego vojska djece s osnovnom školom, ipak, dok djece u osnovnim školama ne bude na hiljade, na višim ih naukama ne može biti ni na desetke. Valjalo je dakle poći od temelja. Bita su dakle-dva pitanja na srijedi: za potpo­ maganje uopće i za potpomaganje mladeži počevši odozdol prema gore i obratno. Pitanje u principu ne imagjaŠe Šireg interesa, a Što ga bijaše, rascjepkan je u dvoje glede načina njegova. I tako jedno drugo uništi, i sve zaspa. Poslije bi se po češće Čula pb'koja na Bijelima ili inače na sastancima o tom i sličnom predmetu. Ta — predmet je to koji uvigjavnu rodoljubu često ne da spavati. A i kako bi ? Baciš li površan samo pogled na brojeve naše i drugih vjera djece na naukama, eto ti odmah silna zastoja našeg. N&s ima jedna tretina duša u Bosni i Hercegovini. Prema tom bi naB trebalo da bude' svagdje u javnom životu prama tom jedna tretina, dakle u činovništvu, u učiteljštvu, u modernim trgovinama (a neka stoje drugi manji pot­ hvati). A je li tako? Naša neopskrbljena djeca i nemar . -i u oči ti udara, pa skoro nema dana, kad se ne ni o tom govorilo. Prema temperamentima i stanje se shvaćalo i lijekovi tražili. Jednim je sve krivo, u svemu su aestali, pa bi trebalo reformacije na svim poljima, o je značajnije, da ti najuvigjavniji ne moga da se late niti jednog.makar zakutka, da u njem krče trnje korov. Valjalo je dakle najposlije početi s mjerom, a početi onim što je najpreče, valjalo je rješavati pitanje, koje će uza se odgonetnuti i mnoga druga, jer uauka je svim poteškoćama kljač i lijek. Naša islamska akademska omladina u Beču dogje lanjske godine na tu misao, da se učiui nekakav korak kako bi se elementarna -naobrazba što više raširila u nižim slojevima, te se obratiše. posebnim pismima na neke rodoljube, naročito na mlagje nastavnike, da se što više agitira za bolji polazak na nauku. To se pitanje uzelo u pretres, a kako jedno drugo vuče, dogje doskora i misao, da se mladež materijalno po­ dupire, ako se hoće, da ustraje na naukama. Pitanje se to malo više ventiliralo i na posljetku se upriliči i formalan sastanak do duše sve mlagjih. sila. Vijoćalo so temeljito, promatrala stvar sa svake, strane, te konac ipak ne bijaše besplodan, nego još s dovolj­ nom opi-ezuošću i promišljenošću. Zaključak tijaie, da se tokom velikih školskih ferija širi ta misao, da se u neku ruku ispita, ima li u provinciji za to odziva, a po tom i da se zemljište priprema. Članovi su se razišli, i gdje je ko dopro, govorilo se o tom, a svagdje je bilo dobra uspjeha, jer — po­ treba je ta izbila fizički na površinu, pa je svak osjećao. Kad su se u mjesecu septembru obdržavalo trke u Butmiru, đogjoše neki na tu misao, da so upriliči jedan sastanak, pošto je bilo dosta odličnika iz cijelog vilajeta. Na tom sastanku bude zaključeno, te se iza- �BEHAR 220 bere privremeni odbor i povjeri mu se, da izradi pravila za društvo, što 6e se zvati ,Gajreta, za potpo­ maganje mladeži islamske na srednjim i višim školama Bosne i Hercegovine i Austro-Ugarske monarhije. Odbor je pravila izradio i podnio ih visokoj zemalj­ skoj vladi na odobrenje. Pravila su došla odobrena prije mjesec dana, a onda se privremeni odbor latio pripreme za glavnu skupštinu, gdje će se društvo formalno konstituirati. Eto, tako je ideja za naš „Gajret* po put drugih doživila mnogo faza, pretresalo se i raspravljalo, bilo je i zapreka i smetnja, bez kojih ne može ni da bude, ali na koncu je ideja pobijedila. Pobijedila je, jer se mnogo pročišćavala, jer je došla u pravo vrijeme, jer je našla koliko toliko svjesna rodoljublja u našem islamskom svijetu u našoj miloj domovini. m A sad, kad je naš „G ajret" stupio u Život, na nama je, da ga potpomognemo, da ga ćutamo i- nje­ gujemo, jer je nešto, što će nas, pa makar i u maloj mjeri dovesti u neku zajednicu, da se spoznamo, da nam srce za istu jednu misao kuca. Živiti svak za se brinući se za. svagdanje potrebe svoje i svoje poro­ dice, to umiju i stvorovi daleko niži od prosvijećena i plemenita čovjeka; al živiti radeći, pored brige za se i svoju porodicu, još i za svoj narod, osjećat se koliko-toliko korisnim članom njegovim, to je zaista nešto uzvišeno. Da ništa više — brige smo i onako puni na današnjim vremenima, a ideja, kao Što je „G ajret" oduševljuje, bodri, oplemenjuje čovjeka za dalji rad za se i svoj rod i dom. Neka nam Bog dragi đš, da naš „Gajret" cvate i napreduje na vijeke vjekova! Amin! Glavna skupština. S velikom radoznalošću očekivao se dan glavne skupštine, dan postanka „Gajreta". Odmah iza podne iz džamije počelo se skupljati u kiraethanu sve Što je bilo prožeto idejom „Gajreta", što je za kulturan rad. S v e ­ nić, Esad ef. Kulović i Avdaga Šahinagić. Osim ovih nagje se tu sve činovništvo šerijatskog sada, Ademaga Mešić posjednik iz Tešnja i sve naše činovništvo i uči teljstvo islamsko, nekoliko uglednih trgovaca i mnogo likim oduševljenjem dočekani su velikaši: N jegova presvjetlost Beisul-ulema. za ovim načelnik grada Sa­ rajeva Hadži Nezir ef. Skalić, vrhovni šerijatski sudac Hadži Nurudin ef. Hafizović, muderis šerijatske su­ dačke škole Hadži Hasan ef. Spaho. Na skupštinu đojoše gradski zastupnici Mahmud beg Fadlipašić, Fehim ef. Ćurčić, Sulejmanbeg SulejmanpaŠić, Reuf ef. Uzu- m lagjog oduševljenog svijeta i t. d. Sve napeto očekivaše otvorenje skupštine. Tačno u 2 sata po podne ustade predsjednik privremenog odbora Safvet beg Bašagič i otvori skupštinu pozdra­ vivši prisutne naročito vladinog izaslanika g. dr. Kosa lera. Za tim izreče Safvet beg ovaj svoj govor: Pozdravni govor predsjednika Bašagića. Štovana gospodo i prijatelji! Hvala Vam u ime privremenog odbora, što ste se odazvali pozivu i gajret učinili doći na skupštinu, gdje se društvu „G ajret" polaže temeljni kamen, na kome će se — ako Bog da i sreća nas posluži — s vremenom podići trajni spomenik, koji će podsjećati naše potomstvo, da smo i mi jednom na svijeta bili i nešto učinili. A sada dozvolite mi, da Vam u kratko kažem historiju razvića ovoga društva od početka do danas. Prije četiri-p et godina u kolu nekoliko mladih muslimana, koji su na prolazu iz Beča svratili se u Sarajevo, rodila se misao, da se osnuje jedno društvo, koje će materijalno pomagati siromašne i neopskrbljene slušatelje na višim školama. Za to su bila izragjena i pravila, ali — prilike i bojazan za loš odziv od strane naroda uspavale su tu plemenitu zamisao na neko vrijeme. Istom lani naš novi j>odmiadak na visokim školama u Beču obratio se pismeno na nekoliko (mladih) i sstavnika u Sarajevu i izvan Sarajeva s molbom, da l se svaki po uvigjavnosti i po mogućnosti pobrine, da Čim više naše mladeži pohagja moderne škole. Ta skromna molba iskrene mladeži potaknula je ponovno na razmišljanje svakoga njezina prijatelja. Pri koncu lanjske školske godine jedan put u kolu više učitelja poveo se razgovor o tome pitanju. Iz običnoga razgovora isplela se misao, da se osnuje društvo, koje će potpomagati siromašne muslimane, da pohagjaju osnovne i srednje škole. T o malo društvanco od nekoliko nčitelja i prijatelja ove misli razišlo se sa zadaćom, da preko Školskih ferija ispita: hoće li takvo poduzeće naći odziva. Par dana prije ove školske godine za vrijeme trka u Butmiru došlo je u Sarajevo dosta odličnih muslimana iz pokrajine. Dakle pružila se lijepa prilika za sporazum i nije se smjelo propustiti, a da se malo življe ne rastrese pitanje o osnivanju islamskog pot­ pornog društva. Kada se vidjelo, da i u pokrajini ima dosta rodoljuba, koji će se svojski zauzeti za ovakovo poduzeće, zgoda se nije mogla propustiti; na brzu �m BEHAR 221 ruku sazvano je danas za sutra više odličnika sa strane i milijih slušatelja, pred kojima čovjek može slobod­ j iz Sarajeva, da dogju na mali razgovor u Ruždiju. nije otvoriti srce i reći sveje misli, jer se nada, da TCako je brzo išlo, odziv je bio dobar, a uspjeh još će ga Baslušati i razumjeti, Mladež lahko shvaća i bolji- Izuzam nekoliko njih brzo smo se sporazumili s mladenačkim žarom (čuvstvom) odmah počima raditi, i jednoglasno je zaključeno, da se osnuje društvo za čim se uvjeri, da je nešto dobro i korisno. Čujmo potpomaganje siromašnih muslimana na srednjim i što veli Hakem II. vladar Endeloski: višim školama pod imenom „GajretK. Tu je odmah „Eššejhu in jahvin nuha bi tedžarubin, izabran privremeni odbor od šest članova, da izradi veššebabu rejil kavmi inde šebabiha. pravila i predloži ih visokoj vladi na odobrenje. Sve što tvori stari čovjek, Kako je poznato svima, pravila su odobrena 4 Na iskustvu svome tvori; wGajretu če se danas ovdje konstituirati i stupiti u A narodna mlada mis’o život. Na mladome srcu gori. Govoriti o koristi i zamašaju ovoga poduzeća suvišno bi bilo, jer to znači raspravljati o koristi nauke I prva misao za ovo poduzeće planula je u mladim u opće. A mi svi znamo, da stotinu ajeti kerima i hadisi srcima, za to ovdje, moji mladi prijatelji, stupite Vi šerifa preporučuje, dapače nalaže nauku kao vjersku naprijed pod pokroviteljstvom i iskusnim savjetom dužnost svakome bez razlike roda i staleža. Bojeći naših prvaka i uleme. da ne bih oduljio navagjajući sve ajete, hadise i riječi Vi mladost buduća narodna volja i inteligencija! prvih ehalifa, spomenuću samo neke: Svaki uvigjav&n čovjek cijeniće ideje, k«je u Vama „limun uluvvi kadrini ber vedžhi bihterin. začnu i koje Vi ispovijedate. Ako nije n kome od Ispat ider šehadet: „Hel jesteviellzin.aa Vas još dozrelo pitanje, da li nam treba pohagjati Visoku čast nauke na najljepši način dokazuje moderne nauke ili ne treba, onda ga molim za oprosvjedočanstvo „Hel jestevillezineu, (mogu li se isn-' štenje i upućujem ga neka dalje razmišlja s molbom, rediti neznani sa znanim? i t. d.) A sada čujte, Sto da sam svojom glavom razmišlja i da se ne da zavesti hadisi šerif v e li: „Talebul ilmi faridatun ala kulli mu- svakid&i m nejasnim tvrdnjama u obliku sofizm:, koje slinim ve muslimetin**. (Tražiti nauku svela je duž­ više odgovaraju ishitrenoj mudrosti nego li Čvrsta nost svakom muslimanu i muslimanki). uvjerenja. A koja je to nauka i gdje je treba tražiti, i sčb uvjet koji hoće, da koristi svojoj općini, ne nam dva naredna hadisa: „Utlubul ilme vele >bissini" smije sebe nipošto držati ništetnim bićem, a ne smije (Traži nauku pa makar u Kini), i „Elhikjmetu dalletul se ni nreveć dići nad svoju okolinu nego mora zrelim mamini ehazeha ejne vedžedeha". (Nauka je za mu­ razmišljanjem i solidnim radom koračati naprijed. To slimana zalutala deva, uzima je, gdje je nagjo). Dobar razmišljanje ne smije trajati dugo, jer ko dugo raz­ tumač ovome hadisu jesu hazreti Alijine riječi „Unzur mišlja, ne ostaje mu vremena za rad. Pod izrazom solidni ila ma kale, vela tanzur ila men kale“ . (Gledaj, što rad treba razumjeti redoviti rad, rvagdanju dužnost, je rečeno, a ne gledaj, ko je reko), a najbolja je koju čovjek sebi nametne da svoje djelo svaki dan poznata izreka Essejjidi Ahmodi Rufaije-El Huseini: naprijed pomakne za jedan korak, stopu ili pođlanicu. „Huzil hikmete ejne rejteha feinnel akile jehuzul hik- Život je bez rada jednoglasna, monotona kajda, koja mete la jubali ala ejji haitin kjutibet ve an ejji redžulin mjesto da nas razveseli sve nas više i viče umorava nukilet ve nim ejji kjafirin snmiat“ . (Uzmi nauku, i ozlovoljuje. Narod je* jak i moćan u kome radinost gdje je vidiš, jer pametan čovjek uzima nauku bez budi ponos i samosvijest. Ko ima i malo pogleda u obzira, na kom je zidu napisana, od koga je čovjoka svijet, lahko se može osvjedočiti, da je lozinka našega vijeka a i svib vjekova Gambettina loziuka: raditi, predana i od koga nevjernika čuvena.) Ovim riječima komentara ne treba. Dakle musli­ pa opet raditi i opet raditi. (»Du travatl, toujours du manu su otvoreni puti, da traži nauku od kogagod travail, et eneore du travail.<) Za to, gospodo moja, bilo i gdje god hoče. U tome mu se daje potpuna neka mi niko no zamjeri, što se obraćam u ovoj pri­ sloboda. Što mi lu svetu dužnost no vršimo, mi smo godi na sve rodoljube i na mladež kao na čilu neprokušanu silu, da primi ovo mladenačko podnzeće u sami krivi. svoje ruke neustrašivo ga vodi naprijed, Širi što više Štovana gospodo i prijatelji 1 može i usavršava. Draga omladino, upregni sve sile pa hajde na Meni je danas osobita čast zapala, dapače to mi i laska, da kao predsjednik privremenog odbora posao! Bez moralne i materijalne pomoći naše čestite otvorim ovu skupštinu, gdje se nalazi više odličnih starine i prvaci ne će nas ostaviti. Nas sve čovječanska prvaka i velika svita mladeži, doduše imade u tome dužnost zove, da svaki doprinese ovdje neku količinu komadić egoizma, ja to i ne tajim, jer je zbilja lijopo svoga rada, da svi slrttpa ostavimo lijep spomen i bar nekoliko časaka biti tumačom svoga naraštaja, svoje primjer budućem naraštaju. Neka svaki od nas primi generacije. Vjerujte mi od mladeži nema simpatičnijih svoju zadaću kao svetu dužnost, koja će mu dokolicu �BEHAR 222 m radom zasladiti i u životu ispuniti onu prazninu, koju zovemo suvišnim odmorom. Ta zadaća može biti jednostavna i na oko neznatna, ali ništa za to, njezin plod ne će biti beskoristan. Zrno do •zrna, pogača; kamen do kamena palača. Doprinosimo svaki neko zrno, neko kamen, pa eto našem „Gajretu" za kratko vrijeme pogače i palače. Gospodo mojal Ja bih Vas još nešto zamolio, a to je : neka bude kod ostvarenja ovoga poduzeća manje razmišljanja, više oduševljenja, manje želje, više volje, manje zbora, više tvora, manje očajanja, više samopouzdanja, pa se sve može postići s božijom pomoći, lijepim načinom i islamskim nepo­ kolebivim gajretom. Safvetbegov je govor saslušan velikom pažnjom, i svaka je njegova riječ prisutnim na srce padala. Kad Safvetbeg dovrši svoj govo.r, podiže se bura od pleskanja i vike „Ž iv io !" Tada Safvetbeg zamoli dr. Haliđbega Hrasnicu da skupštini pročita pravila. Dr. Hrasnica je pročitao pravila bez ikakvih upadanja i prekidanja, a onda Safvetbeg upita: ima li ko da što prijnjeti. Na to ustade i progovori: da pomognemo onim,. koji žele da uče, a ne m og^ Mi iz provincije uprli smo oSi u Sarajevo, mi nijesino drugo nego vojnici, pa ako nas naše vogje budu dobro vodile, mi ćemo ih slijediti. Ne odgagjajmo, nego pokažimo, da hoćemo i možemo, ne plašimo se, već naprijed, naprijed, naprijed! Ja ispred svog Tešnja, a jedini sam čini mi se iz provincije pozdrav­ ljam s oduševljenjem osnutak društva. Živio „Gajret"! („Ž ivio" dugotrajno se čulo). Na to se opet diže Kulović, pa reče: Sve je lijepo što veli Ademaga, nijesam ni ja za uvijek govorio, nego govorim, da nas bude više, je r: jedullahi meal-džemaah. Eto neka sam Ademaga kaže. kad me je on isti ljetos za vrijeme butmirske trke upitao, jesam li ja za tu stvar, ja sam rekao, da Esad ef. Kulović: Stvar, za koju se skupismo, dobra je i lijepa, i mora se zahvaliti pokretačima za njihov rad i trud; nu ali: obzirom na okolnosti vremena, na abnormalno stanje, koje kod nas vlada i na pomanjkanje upliva u narodu ne će biti željena uspjeha, pa će nam biti rezultat kajanje. E1 umuru merhunetun bievkatiha (za svaki posao treba zgodno vrijeme). Ovo će se sma­ trati nekom kao kontra i stvaraće izazivanje, pa će biti još veći razdor. Da se tome izbjegne, ja predla­ žem, da se to odgodi na neizvjesno vrijćm e.’ Eto, još čd sad ima prigovora, da je Štatut skučen, jer nema unutra medresa ni hotlža. A vjerujte, ne možemo bit ni bez toga. Viče se na hodže, a vjerujte nijesu ni oni krivi, svi smo krivi. Je li pravo da bezi i age idu u lov/ a hodže da rade; treba i njima dati pri­ like, da se naobraze, pa će raditi. Zar nije valjao Sultan Fatihov 'hođža Mula Gjuranija i šejhul-islam Selimov Ibni Kemal? Je li kriv indžinir, što je na­ činio hrgjavu kuću za to, što je ,,indžiniru ili za to, što nije naučio. Ja predlažem, da se to odgodi ha neizvjesno vrijeme, da se izbjegne ovim neugodno­ stima. (Silno negodovanje u publici). N a ovo ustaje Adamaga Mešić i pobija Kulovićev predlog. V eć kod prvih riječi diže se silna bura vike „živici 1 On r e č e : Ja ustajem protiv Esad efendijina predio ga, te želim, da se društvo ustroji. Ja sam došao mahsus iz provincije (živio), danas nam se pruža ovdje najbolja prilika, da pokažemo zborom i tvorom kako nam leži na srcu naš napredak. Za dobru i plemenitu stvar uvijek je vrijeme dobro, kad god se započne. Ugle­ dajmo se braćo u naše djedove, koji su se za nas mačem borili, a naše oružje jest danas pero. Naoru­ žajmo i sirotinju tim oružjem, pokažimo da nam je to na srcu. Bezi, age i trgovci mogu svoju djecu uzga­ jati, ali sirotinja nema odakle. Srce im kuca za naukom, a nemaju sredstava. Današnji dan pruža nam prilike, jćsam. Ja dakle nijesam protivan društvu. Ja sam tada otišao u Posavinu, a ovdje se sastalo nekoliko mladića, pa to skuhali, tu nije bilo mjerodavnih osoba. Ja upozorujem, da se ne prenaglimo, proklet bio, ako sam protiv toga, već ođgagjam to iz političkih razloga, da ne bude većeg razdora. (U publici opet negodo­ vanje). Predsjednik Safvetbeg ustaje iza tog i veli, da on misli, da je ipak zgodan čas, da se društvo kon­ stituira; već do sad ima pko 600 članova (odobra­ vanje), pokazuje telegrame i uvjerava, da je golem broj svijesna svijeta uz nas (povlagjivanje), veli da se to pitanje skine s dnevnog reda, pošto je skoro sve prisutno za to, da se ^»-uštvo ustroji, i moli, da se upisuje, ko se nije upisao, da se pregje na izbor odbora. Dr. Halidbeg Hrasnica predlaže, da se ipak ovo predpitanje riješi parlamentarnim putem. Osman ef. Hadžić želi, da se stvar razbistri, veli, da bi se krivo učinilo, ako bi se Kulovićev predlog krivo shvatio i mislilo se možda, da je on protiv toga. Onaj, za koga se društvo ustraja, toga nema ovdje, a to je narod. Pogledajte, tu nema osim ove časne gospode (Reisul-uleme, H. Nezir ef. i t. d.) kojima svaka Čast, nema našeg otmjenog gragjanstva. Gdje je ulema medžlis, gdje šerijatska Škola, gdje hodže, bezi i age? Ja se klanjam Vašim duševnim sposob­ nostima, ali nema ni izdaleka one materijalne pomoći, kakve bi moralo biti. Veli da će to prouzrokovati još veći razdor, a što nije kasno za 24 godine nije valjda još ni za jednu. Posljedica svega toga biće deprimiranje naroda, pa će biti još više neprijatelja. �m BEHAR Ovaj j© Pr0dlo8 osnovan na iskustvu, s toga ne da, da se glasuje za i protiv odgode, već moli, da se stvar razgovorom razbistri. Na to ustaje učitelj Hasan ef. Hodžić, pa v e li: ja o-ospodo moja nijesam mjerodavan, da govorim o tom» al a^° 3e stvar dobra i plemenita, svi smo dužni da za nju radimo, i za nju je uvijek zgodno vrijeme (Esad ef. Kulović upada mu u riječ: Je 1’ sad vrijeme, da sijemo bostan? Govornik mu odvraća: Nije „Gajret" njiva!) U mlada srca kad god se nakalemi, vazda se primi. Do sad ima već golem broj članova, a dosta je, ako jednog mladića izvedemo na pravi put. Ovo nije isto što i milostinja, milostinju daš, pa bude i progje, a ovim se izvede čovjek na pravi put. Naša je stara taktika: odgagjati. Pomislimo samo: koliko je naše mladeži, što se klatari bespo­ slena, a nema sredstava, da uči. Ja apeliram u ime te sirotinje, koja ne može čekati, dok se nama svima prohtije, da se društvo konstituira (burno odobranje). Iza ovog ustaje Edhem ef. Mulabdić. On veli; Ja ne ću da razlažem o ovoj stvari, ja ću samo da Vam iznesem nekoliko konkretnih primjera: Pitam Vas gospodo moja, s kakvom bi idejom trebalo doći pa daše sav narod zadnju prihvati ko za jedan Nema te ideje danas, koja bi svakog oduševila (odo­ bravanje). Stoga dakle nemojmo se obazira*, Što sve nije na okupu, radimo, koliko možemo ! Da vam pripovi­ jedam jedan slučaj, koji će potvrditi ovo mo‘ mi­ šljenje. U jednom se selu otvorila škola i oč se učiti. Kad vladin izaslanik, školski nadzornik dogje obilazeći škole i u to mjesto, opazi, gdje je u školi naše islamske djece vrlo malo, makar da tu u selu ima dobar postotak islamskih žitelja. Kad pozove prvake sela: muhtara, meldžuze (medžlise), pa ih upita za razlog loša polaska njihove djece, oni vele: da nji­ hova djeca treba najprije damekteb svrše, pa onda u školu. Pa dobro, gdje su Vam oni koji su već do sad svršili mekteb? E, mi nikako i nemamo mekteba, odvrate oni. Je li dakle sad pravo čekati, dok se lijeni seljani nakane, da jedan osiječe gredu, drugi posjek, onaj pajvantu i t. d. pa da sagrade sebi mekteb, to sve čekati i lišiti djecu i školske naobrazbe? Djeca se ne smiju ustegnuti bar od jedne naobrazbe, djeca treba da kod kuće svoje nauče najnužnije ob­ rede vjerske, a onda se ne će ništa pokvariti. Nema li ono kućnog vjerskog odgoja, a nema ni mekteba, pa ga još odvrati i od škole, onda je ono proletarija, koji je na teret i sebi i svojoj okolici (odobravanje). Drugo: Spočituje nam se, da nije sav narod zaintoresovan ovdje, i da bi ustrojenje „Gajreta* bilo nekom nepoćudno. To nije nikakav kontra a još manje hotimično. U nas ima dobra polovina na­ roda, pa ima svoj stanovit program od deset, pet­ naest taćaka koliko li. Veli nam se, da je naša zamisao, naš ,,Gajret“ jedna od tih tačaka. Pa dobro! Ali za to što se Čitav taj program ne rješava, 223 je li pravo, da mi čekamo s ovom jednom tačkom, t. j. s ovim Što mi sami možemo da uradimo, za što da otežemo? („pravo, živioI“) Za što da mi ne radi­ mo ono, što ne zavisi ni o kom drugom, već samo o nama? Kulovićev predlog dolazi od prevelike oprez­ nosti, ali bolje je bilo i ne počinjati nego sad raskopati već na pola gotovu stvar (živio). Još jednu tačku i ako se ,,Gajret“ još nije ni rodio, jer ovo što ću reći, tiče se njegova programa. Mi možemo raditi i gdje se ne tiče para. Jeste li vidjeli koji put kad se otegne onaj lanac , djece školske, kako ih je lijepo vidj eti! U nas se joŠ i sad školska mladež nekako poprij eko gleda. Kad mi budemo društvo, k o je 'ć e podupirati ovu našu mladež, mi ćemo se nekako tom prilikom više zainteresovati za nju, pa ćemo je češće obić, a djetetu je koji put dosta, kad ga po plećima popleščeš i tim osokoliš na učenje. U nas toga do sad nije bilo, a postankom „Gajreta“ i toga će biti, probudiće se dakle veći interes i u nama za mladež i u mladeži ‘ za na­ uku. (Živo odobravanje). Esad ef. Kulović ustaje treći put i očituje, da se on slaže s tim mislima, ali boji se, da ne prouzroči još veći razdor. Nije dosta materialna pomoć, a nije u dugu ni ovo odgagjanje. Želi da se o stvari izraze iskusni,; judi, te sd osvrće na Reis-ul-ulemu. Nastaje odlučan čas, sve uprlo oči u Hadži Reis ef., šta će on roči. Reisu!-ulema na to veli: Bojat se je, da bi. bili lijeni, da se opet sastanemo (prava bura odobravanja: Živio Hadži R e is . efendija!) Ma la judreku kulluhu, !a iutreku kulluhu (Gdje se ne može sve stići, ne mora se ni sve ostaviti = bolje išta nego ništa). Po mom mi­ šljenju ne. b i,b ilo munasib, da. se odgagja. Da sad malo ugajretimo. Što veli Esad ef.,. da nije znao (da je učinjeno bez njega) evo. nijesu ni meni kazali,, ali to je osobna stvar, a ja pošto vidim, da je stvar hajirli, ja pristajem i velim, da se stvar otpočne (prava grmljavina vike: živio i pleskanja). Esad ef. Kujović ustaje četvrti p u ti pita: G dje je sarajevski notabilitet? Hadži Reis e f. : Ne možemo mi nikog na zor natjerati. Esad ef. Kulović peti put ustaje i veli: Umio.bih i ja popularno govoriti. Na to predsjednik čita do sad prijavljene članove i veli, da neprestano dolaze brzojavi i javljaju se novi članovi. Hodžić čita. telegrame (kod telegrama iz Cazina bnrna vika: „živio Babtijareviću). Predsjednik Safvetbeg hoće da se pregje na glasovanje o odgodi, ali ustaje opet Osman ef. Hadžić: Zar Vas ni ti telegraini ne mogu da uvjere, da tu nema uspjeha? I ja sam u načelu za to, al se' treba promisliti. Dakle da odgodimo! (Prosvjedo­ vanje). �BEHAR 224 Esad ef. Kulović šesti put g o v o r i: N ije se mučno nakaniti, ako je stvar u bitnosti dobra i ozbiljna. Predsjednik prelazi na glasovanje o Esad efendijinu predlogu, te govori: ko je za odgodu, nek ustani. Ustaje Kulović i Hadžić, a za njima još je ­ danaest osoba. Pošto Kulovićev predlog pada, on ustaje sa sedam drugova i ostavlja skupštinu, dok onih pet ostaje pokorivši se zaključku ogromne većine. Tada se prešlo na izbor odbora. Za predsjednika je bila dogovorno većina, da se izabere vrhovni šeriatski sudac Hadži Nurudin ef. Hafizović, ali pošto on to otkloni, pregje se na glasovanje. No ipak je za njeg glasovalo 26, a za Safvetbega 29, dok su neki drugi dobili neznatan broj glasova. Dakle za pred­ sjednika bude izabran Safvetbeg Bašagić. Za odbornike su izabrani: Edliem ef. Mulabdić (sa 68 glasa). Dr. Halidbeg Hrasnica (44), Hasan ef. Hodžić (39), Hilmi ef. Muhibić (37), Rizabeg Kapetanović (36), Salib ef. Aličehić (30), Hajdar ef. Fazlagić (30). Za zamjenike: Fehim ef. Spaho (sa 25 gl). Hilmi ef. Hatibović (25), Fehim ef, Ćurčić (16). m Pošto se novi odbor predstavi skupštini predsjed. nik se zahvaljuje na povjerenoj časti, pa obećaj 0 će sve sile uložiti u rad za društvo. Rei8ui-ulema na to v e li: Sretno Vam bilo (Živio) treba da svi radimo zajedno i da se ugledamo ^ Ademagu (živio) koji toliko čini za nas. Na ovo ustaje -Hasan ef. Hodžić, pa v e li: Mene vrlo veseli, Što mi se evo pružila prilika i što me zapala velika čast, da u ime privremenog odbora kažem iz srca nekoliko riječi: Današnji je dan vrlo zamašan taj će se dan upisati u historiju našu. Ja uzimam tu čast, da izrazim u ime privremenog odbora najtop. liju zahvaluost ovim našim ovdje časnim licima (po­ kazuje na Reisul-ulemu i t. d., glasni poklici „živili"). Ova su časna lica, gospodo moja, poduprla društvo moralno i materijalno. U prvom redu ja zahvaljujem našem Reisul-ulemi (živio). Treba, gospodo, da se sjetimo: kad nastade odlučan čas o našem društvu, boće 1’ ono postat ili ne će, koliko je on tada učinio za ovo naše hajirli poduzeće. Po njegovu primjeru povedoše se Hadži Nezir ef. Skalić, Hadži Nurudin ef. Hafizović, Hadži Hasan ef. Spaho (burno klicanje i odobravanje). Predlažem, gospodo, da im iskažemo zahvalnost i po­ čast: ustavši na noge (bura pleskanja, ustajanje, živili). Reisul-uiema se zahvaljuje i priznaje rad mladeži, veli, da su oni samo na gotovo došli. Za revizore: Mehmed of. Berberović (sa 37,) Izet ef. Perfef (31,) Muštafa ef. Hađžić-Rustanagić (30) Na to odbor još razdijeli uloge i to: Dr. Halid bega Hrasnicu za podpredsjednika, Hasan ef. Hođžića za tajnika i Hajdar ef. Fazlagića za blagajnika. Dr. H asnica se zahvaljuje predsjedništvu Kiraethane za ustupljene prostorije, na što ustaje H. Nezir ef. Skalić, te veli, da je Kiraethana bila dužna ustu piti svoje prostorije za taku hajirli stvar, a to obećaje i u buduće. Predsjednik Safvetbeg s ustaje i formalno zaklju­ čuje skupštinu, na što se sve u sami zapad sunca veselo i puno ushićenja razilazi. Brzojavni pozdravi „Gajretu*. Banjaluka: Najodušovljenije pozdravljajući skup­ štinu želim, da se tuj dokumcntujo naša sloga i odluč­ nost u radu za islamski kulturni napredak. Svi smo dužni raditi, a naš pregalački rad moraju okruniti uspjesi. Mahsus selain. Hamdibeg D žinič. Banjaluka: Žaleći, što be mogu prisustvovati skupštini plemenitih patriota, pozdravljam srdačno, te kličem : Bog blagoslovio plemenito poduzeće milih rodoljuba. Kurbegović. Banjaluka: Od srca želim svaki uspjeh j pri­ javljujem bo za utomeljitelja. M iliievit. Banjaluka: Sretno bilo! Živio nQajret“ I L'oschner i G rgtć. Banjaluka: Za članove javiću poslije. Mahsus selam. H adži H afiz Ibrahim M aglajlić, Član utemoljitelj. B e č: Najiskrenijom radošću pozdravljamo prvi korak za dobrobit naroda na polju prosvjete! Srolno bilol Islamska akademska omladitia. Brčka: čestitamo i pozdravljamo skupštinu, želeći da rad. blagoslovljen bude. Pridružujemo se sa što moguće voćim brojem članova. Rezultat slijedi u pismu. Svima selam. Mulainehmedović i KuČukalić. B rčka: Iz svega srca pozdravljajući današnji sastanak želimo „Gajretu" trajan opstanak i dobar �BEHAR uspjeh Živili pokretači! Ne klonimo dubom, je r : lejse lil insani illa ma seal Hadziomeroznh, M ehić, Zeljkovih, ČauŠevih. Cazin: Zahvaljujemo Tebi i suradnicima na iz­ radbi Statuta za društvo „G ajret" i selamimo prisutnicima današnje skupštine, te obećavamo u ovome kotaru osigurati veliki broj članova, što do danas samo zbog kratkoće vremena nismo mogli izvršiti, ali će brzo Bahtijarevih, Ćorović, Šahinovih, Prokić, Pozderac, Toromanovič, Tabaković, A lagić, M ulalić, Osmanović. D ob oj: Želim najbolji uspjeh, javljam 2 člana I. reda, 11 XI-, 2 III, Živilil Mabsus selam. Midzić, učitelj. Bos. Bubica: „Gajret" — budućnost islamskog naroda od srca pozdravljamo: U tem eljitelji:. načelnik Šerić, kadija M uftih, Sulejtnan beg Hadžiadembegovih Cerih, Šahir aga Pašagih, bilježnik GjumiHh, učitelj Litnić, veterinar Šem si beg Salihbegovih. — Prinosnici prvog reda: Hasan M usić, A lija D elić, A lija Skopljak. Prinosnici drugog reda: Smail Arnautovih, Kasim ČauŠevih, M ustafa A lić, M ujaga Tabaković, i 12 članova trećeg reda. R ađani * Veseli me, što se počeo taj di-ni rad. Bog Vam trud platio. Uzdam se u islamski gajret, da će „Gajretu" ugajretiti. Mabsus selam. ćam il (iKaratneh?%edcv; Ljublnje: Prijavljujem 1 utemeljitelja. 61. JI. reda, Želim dobar uspjeh! M ursel, učitelj. Ijubuški: Ja, Osman beg, Mebmeđ Alija i Zija želimo upisati se utemeljiteljima članovima „Gajreta . B ećir beg Kapetanovih. 225 zasijati mrtvo tlo mile nam domovine, izričemo Vam i svim začetnicima ove. napredne misli najdublju zahvalnost. Hadzi D erviš Ljuta i Hajiz Ahrnet MehmedbaHh, Članovi utemeljitelji. Rogatica: „Gajret" se oduševljeno pozdravlja. Kličem: Sretan početak! Da Bog da, da se i mi jednoć probudimo! šaljem popis 10 članova I. i 4 II. reda. H alitn Badnjević PaŠalić. Sanškimost: Želeći procvat „Gajretu“ najtoplije pozdravljam plemeniti podhvat! Živili pokretači! Bulatlić. Stolac: Svi pokretači „Gajreta*, te plemenite ideje primite moje najiskrenije priznanje i čestitke na uspjehu s dovom, da Vam rad dobar plod donese. Mahsus selam. Ragib (Kosovih). Tešanj: Napredujte, ustrajte! Živili pokretači 1 Dukatar, Kahrić, B rkić, Handzih. Tešanj: Želim hajirli terekkiju društvu! Mahsus selam! Sadiković, kadija. Tešanj: Osobiti procvat želim „Gajretu" 1 Živili! Selam. A li beg Kapetanovih. Tešanj: Najsrdačnije čestitam procvat „Gajreta" želeći mu čvrst opstanak i dobar plod, a njegovim osnivačima dobrotvorima, utemeljiteljima, i članovima od Boga sdravlje r sreću. Živili na čast rodu i domuŽivio novi odbori Selam. Hatttza MeHh. Tešanj : Svesrdno želim trajan uspjeh „Gajvetu", priključujem se zdogovoru Živili pokretači I Selam, Z ijabeg Gjonlagih. Ljubuški: Šaljem 7 utemeljitelja, a mislim biće Tešanj: Osobito želim častan uspjeh „Gajretu". Živili! Emin beg Kapetanovih. ih još, nastojaću, koliko mi sile dopuštaju. Da Vam Bog plati za Vaš neumorni rad! Mahsus selam. M . M ahić, načelnik. Tešanj: Iskreno želimo znamenit uspjoh „G a j­ retu". Živili dični pokretači! Selam. Dedth, Ka/irih. Mostar: U prosvjeti su svojstva napretka. Dušom prisustvujući želim dobar uspjeh! KonjhodŠih. T rebin je: Kano traci rujne zore. što jutrom razgoni noćni mrak, tako će — ako Bog da —: i taj plemeniti podhvat pokrenuti u srcu našo milo domo­ vine u šeher-Sarajovu biti onaj prvi „hajti objad", čiji ćo so sjaj po cijelom obzorju raširiti. U to imo pozdravljam „Gajret" želoći mu sjajnu budućnost. Srcom i dušom -sam uz Vas. Živilil Jtisufbeg Resulbegovih. Mostar: Kao prijatelj kulturnog napretka nas musli­ mana s veseljem pozdravljam oživotvorenje „Gajreta" Šaljući današnjoj skupštini najbolje želje za složan rad. Mehmed Gjikić Mostar: Ako uspjeh u prvi mah nije sjajan, neka Vas to ne smota. Kasnije će biti bolje. Primite svi oko oživotvorenja te dobre i korisne ideje, moje iskreno priznanje i toplu zahvalnost. Ne klonite, braćo, ljubite se i bratimite, radite za stvar. Da Bog da s hajrom! Mahsus selam. Ibro (Defterdarović). Mostar: Puni velikih i lijepih nada u budućnost i blagotvorno djelovanje „Gajreta“ , toga plemenitog i po nas tako korisnog poduzeća, koje će — ako B og da — kao blaga kiša oživiti, kao sretna ruka Tuzla: Srdačno čestitam! Čok jašal J u su f M idzić. Tuzla.: Duhom učestvujući u vašoj sredini želim dobar i hairli uspjeh! Osman aga P rcić. Tuzla: Zapriječen prisustvovati današnjoj skup­ štini želim „Gajretu" svaku sreću i napredak, a po­ kretačima moja najveća zahvalnost. Na onu : „Svaki je početak težak" — puno šabura i ustrajnosti! Selam. E sref Azabagih. �BEHAR 226 D. Tnzla: Čestitam i želim napredak i sreću. Mahsuz selam. Gluhić, učitelj. Vis o k o : Z eleći svaki napredak islamskom elementu, radujemo se uspjehu „Gajreta“ , predhodnici prosvjete u miloj nam domovini. Hasan beg Zečević, Smailbegović, H rasnica, Čatič, Hadžiahmedagić, Hadžiomerović, Hadžiimehinedagić, Gjonlagić, Ahić. Zagreb: Uvjeren da ste prožeti duhom islam­ skog napretka, srdačno pozdravljam današnju skup­ štinu „Gajreta". Sadik Sadikovič, pravnik. Zagreb: U krilu „G ajreta“ složnih sila, .procvalo i razbujalo uzvišeno čuvstvo humanitarnosti, nepovregjeni osjećaj ljubavi islam a! Cvao i napredovao! I sm et beg Kapetanović, pravnik. Zenica: Vaš nas poziv oveselio i sve one, koji su ljubitelji nauke. Nijesmo u stanju zahvaliti rodo­ ljubima, koji su ovu ideju pokrenuli i čija će imena u srcima muslimana vazda trajno ostati. Slijedi popis članova. Želeći najbolji uspjeh „Gajretu" ostajemo Abdulak B aralić, učitelj.' M chm cd Ugljen, kadija. Žnpanjac: Hajirli nam bilo braćo muslimani! Živili! H adži A li ef. Odobašić, H adži H usejin ef, S imičić Bahtijaragić, Kapetanović, Izet beg R edžcpašič, Izb a liić. Do sad se upisaše u „G ajret*: I. Dobrotvori: Ademaga Mešić, posjednik i trgovac u Tešnju. H adži Ahmedbeg Gradaščević, veleposjednik u Gradačcu. Hadži Mehmed-Teofik ’ ef. A zabagić, reisul-ulema u Sarajevu. Alijaga Kučukalić, posjednik i trgovac u Brčkom. M ustabeg Hadži U zejrbegovič, gradonačelnik i ' vele­ posjednik u Maglaju. 11. Utemeljitelji: B an j a lu k a : Agić Muharem ef., učitelj, Earahasanović Mustafa ef.y učitelj, Milićević Ivan, politički pristav, iMaglajlić Hadži Hafiz Ibrahim ef., upravit, ruždije. B eč: Akademska islamska omladina. B i j e l j in a : Resić Mebmed ef., posjednik. B i l e ć: Drljević Ali ef., šerijatski sudac, Drljović Nefise kanuma, posjednica, Drljević Osman ef., posjednik, Hadžić Zaimaga, posjednik. B. D u b ic a : Gjumišić Sadik ef., posjednik, Hadži Adembegović Sulejmanbeg, posjednik, Limić.Sabri ef.. učitelj, Muftić Ragib ef., šerijatski sudac, Fašagić Šaćiraga, posjednik, Salihbegović Šemsibeg, veterinar, Šerić Omeraga, gradonačelnik i posjednik. B os. N o v i: Cerić Rasimbeg, posjednik, čaušević Salihaga, posjednik. B rčka: Kučukalić Hadži Salihaga, trgovac i posjednik, ^učukalić Ibrahimaga, trgovac i posjednik, <iučrkalić Febimaga, trgovac i posjednik, Kučukalić Hafiz Abdulah ef., trgovac i posjednik, Kućuka Mehmedaga, trgovac i posjednik. D. T u z la ; ■Šeh. ć Onnanaga, posjednik, Telalbašić Suljaga, posjednik. G ora ž d a : Ibrahim ef. Rašidkadić, načelnik i posjednik. G ra d a č ac: Hadži Ibrahimbegović Bećirbeg, posjednik, Muftić Ahmet e f , posjednik. K 1a d.a n j : Braća Hasići, posjednici, Karamehmedović Ćainil ef., kotarski upravitelj, Salihandžić Ibrahimaga, posjednik, Šehić Ibrahim ef., šerijatski sudac. K o n jic : Rezaković Ali of., šerijatski sudac. K o to r V a roš: Čohadžić Rasim ef., šerijatski sudac. L i v n o: Mabmutčehaić Hadži Šaćir cf., šerijat. sudac, Hamzalajbegović Ćamilbeg, posjednik. L j u b i n j e: Ćerimović Ali of., posjednik, Nurić Osman ef., posjednik, L j u b u š k i: Kapelanović Kapetanović Kapetanović Kapetanović Bećirbeg, posjednik, Mehmed-Ali beg, posjednik, Osmanbeg, posjednik, Zijabeg, posjednik, �behar ,0 KonjhodŽić Mehmed ef., posjednik, Mabić Mahmutaga, gradonačelnik i posjednik. Omerhodžić Arifaga, posjednik. M aglaj: ffadži U z e jrb eg ov ić Em ine-hanum a, posjednica. Hadži U z e jrb eg ov ić E d h em beg , posjednik, Kadić Ibrahim ef., šerijatski sudac. M osta r: Gjikić Mehmed ef., posjednik, Ljuta H adži D erv iš ef., posjednik, Mehmed bašić Hafiz Alimet ef., učit. gimnazije, Mohinić Hašim ef., posjednik, Mavrakis Odisens, gradski tajnik, Trbonja Jusufaga, posjednik, Uvejs Naili ef, šerijatski sudac. N e v e s in je : Bašao’id Salibbeg, gradonačelnik i posjednik, Tafro Murad-Hulusi ef., šerijatski sudac. S a r a je v o : Azabagič Nurudinbeg, vladin podtajnik, BaŠagić Safetbeg, učitelj gim n., Belohlavek dr. F ra n jo ; liječnik, Bičakćič Mujaga, posjednik, Ćurčić Fehim ef., posjednik i gradski zastupnik, Čengić Ibraliimbeg, posjednik, Filipović Sejdalibeg, posjednik, Hafizović Hadži Nurudin ef. vrli. šerij. sudac, Hodžić Hasan, prefekt, Hiršl Albert, trgovac, Hatibović Hilmi ef., šerijat. sudac, Hrasnica dr. Halidbeg, vladin perovogja, Kadić Muhamed ef., oficijal, Krehić Šukri ef., vjerouč. ginm. Kape-anović Rizabeg, posjednik, Kapetanović Mustabeg, auskult., Krehić Muhamed ef., šerij. sudac, Muhibić* Hilmi ef., vakufski tajnik, Muhibić Esad ef„ posjednik, Muhibić Fehim ef., -vakufski činovnik. Muftić Omer ef., računski oficijal, Mulabdić Edhem ef., prefekt, 227 Resulbegović Gjulhanuma, posjednica, Spaho Hadži Hasan ef., profesor šerij. sud. škble. SpaLo Fehim ef. šerij sudac, Smailbegović Nedžib ef., profesor šerij. sud. škole, Smailbegović Adil ef.t vakufski činovnik, Sočo Ahmet ef., kancelist, Šerifović Ahmet ef. učitelj, Skaljić Hadži Nezir ef., gradonačelnik,. Škaljić Asim ef. politički pristav, Tafro Abduselam ef., učitelj. S.t o 1 a c : Grebidjela Šaćir ef., posjednik, Rizvanbegović Omerbeg, posjednik, Šehić Hasan ef., posjednik. T e š anj : Avđuzaimović Ahmetaga, posjednik, Dcdić Šakir ef., učitelj, Eminagić Eminbeg, sin Mustabegov, posjednik, Eminagić Eminbeg, sin. Osmanbegov, posjednik, Gjonlagić Hasanbeg, posjednik, Gjonlagić Zijabeg, posjednik, 71: dži Sadiković Abid ef., šerijatski sudac, Ibraliimkadić Ferhatbeg, posjednik, Kapetj : ić Alibpg, posjednik, Kapetane Eminbeg, posjednik, Mešić Hamza ef., posjednik i trgovac,’ Mešić Ibrauimaga, posjednik i trgovac, Mešić Isa ef., posjednik i trgovac, Pobrić Džaferaga, posjednik, Smailbegović Tahirbeg, posjednik, Širbegović Mahmutbeg, posjednik. T r a v n ik .Smailkadić Rifat ef., gradonačelnik i posjednik. Z e n ic a : Alikadić Esad ef. posjednik. ČarŠimamović Numan ef., imam, Ugljen Mehmed ef. šerijat. sudac. III. Prinosnici. I. reda 104, II. 226, III. 234. Naš rad za „Gajret*. N'aŠ je „O a jr e t"' stupio u život.’ SAd'treba iJđhi najbliži oko :„ Gajretau i oni najudaljeniji da se pri­ hvate posla. U ’ččmu se sastoji naš'rad oko wGajreta“ da on buja i raste na žarkim grudima našim ? Odbor izabran na glavnoj skupštini rukovodiće poslove „Gajret°vo“ , a drugi kqji pokazaŠe da uvigjaju potrebu nauke, koji pokazaše, da im leži na srcu naša mladost, naša budućnost, koji 'svojevoljno upisaše svoj prinos h će redovito i draga srca u stanovitim obrocima pridonosit svoje žrtve za tu plemenitu našu stvar. Odbor će po svojim povjerenicima skupljati to redovne prinose, ulagati ib u fond i odatle prema dohotka društva potpomagati naša omladinu, koja uči na naukama, a materialno je neopskrbljena. Ali osim tih prinosa članovi „Gajretovi" mogu, maka^ da nijesu dužni, još velike koristi učiniti našem društvu. Ima tu bezbroj načina, kako retu“ da pomogne. Mi biti, jer glavno što je, nas predobila, mi smo se može na lahku rnkn „G ajsmo uvjereni da će toga svega to je postignuto. Ideja je naime sad zadojeni njom, pa kad je �BEHAR 228 ta volja, način ti se svaki čas pruža da društvu koristiš. Vremena su do duie teška i ne bi bio umjestan način, da se u neku ruku na silu a bez osobite volje izvlači od koga prinos za društvo; nego ima u nas dosta slučajeva, gdje se u trošku ne pazi mjera, već se uprav u raskoš prelazi. Svadbe i slične zgode naj­ ljepši nam primjer za to daju. Kud ćeš bolje prilike, da se u tom obilju sjetiš „Gajreta". Sjeti ga se opomenuvši domaćina, sjeti družinu, pa da se tom prilikom i u tom raspoloženju gajret učini za naš napredak. Teferiči sa razni i kojekakvi sastanci vrlo lijepe prilike da se i misao sama razjasni svijeta; neznatni su do duše troškovi kojekakve čestitke, karte sa slikama i t. d. ali je ipak luksus. Upotrebimo i to za „ Gajret" Naše čitaonice običavaju već priregjivat uža sijela, ili veće zabave. Tu će koji od mlagjih priredit lijepo predavanje iz područja zanimiva a nepoznata okolici. Zgodna igra kao tonbola začiniće sijelo šalom i ve­ seljem, a „Qajretu" će donijeti koristi. To su sve malenkosti a kamo ti veće stvari kojekakve zaklade itd. Ali — ne treba samo i isključivo mislit ni mate­ rijalni prihod za društvo. Dosta se za „Gajret* da učiniti i lijepom riječi, Širenjem ideje njegova. Upi­ sivanjem u „Gajret" dovodi se čovjek do one svi­ jesti za kojom se ide, da. potreba nauke bude uvigjavna svakome. „Velika e — istina.—;.razlika izmogju jednog utemeljitelja i prinosnika;. ali u ovom smislu nema nikakve. Širenjem ideje društvene, 3vijesti islamske oni su oba jednaki pobornici, jednaki radniai u službi naše svrhe. Svaki član neka bude rasadnik ideje „Gajretove". Vlasnik: Adem aga Mešić. Teška su vremena, to priznat valja, pa se možda mnogi ustručava, kad prama svom glasu ne može da doprinese, a on se stidi i s malim prinosom. Od toga ne treba nitko da se usteže. Svrsi je našoj dobro došao i najmanji prinosnik. Ovake ideje traže više dobre volje i draga srca da se doprinosi, hoće tim da se svijest ova u nama,što bolje ukorijeni. Kad jedan put budemo svjesni svog poziva, onda će nam potomstvo udarit našim pravcem, a to je onda sreća za narod. Eto u tom se sastoji naš rad za naš „Gajret". Radimo dakle ne prenaglo, a ni sporo, radimo svjesno, širimo ideju našu lijepim i ozbiljnim načinom. Unišo li se ko, veliko je dobro učinio našoj stvari, ne npiše li se, nije ni dužan, kad ne uvigja potrebu nauke, nije ni kriv. Radimo tako složno, pa je po­ bjeda naša! Darovi „G a]retu“ . „Gajretu“ sn do sad poslali dar ovi G. Bećirbeg Filipović, posjednik i gradenačelnik u Ključu G. Juli. Bapt. Sclimarda iz Beča za Trgo-vačko-transportno društvo . . . . kao vlasnik „Bosanske Pošte" . . G gja. Gjulhanuma Resulbegović . . . Jedan rodoljub skupio u društvu . . . Pitomci šerijatske sudačke škole . . . rodoljubi : 50 K 50 „ 50 „ 4 „ 7 „ 50 b 24 „ 20 r Ukupno . . 185 K. 7 0 li. na čemu im se odbor najtoplije zahvaljuje. Odgovorni urednik: Edhem Mulabdić. Štamparija Biste J. Savića, Sarajevo.. Novi takvim. Ovih dana izašli su novi takvimi za 1321. godinu po Hidžrotn, koja počinje 1. mnharema (30. marta 1903.). Štampani sn u zemaljskoj štampariji u Sarajevu, a cijena im. je 20 li. Moga se dobiti u Sarajevu kod Mustafage Ćerimovića, a u pokrajini kod svib prodavača knjiga. Kulturne bilješke. „Gftjret“. Uspjeh glavne skupštine i osnutak „Gajretov" odjeknuo je širom naše domovine. Nepre­ stano so rodoljubi odazivi ju, čestitaju osnutak i pri­ javljuju se kao novi članovi. Od zadnjeg broja „Behara", povećao so broj naročito utemeljitelja za Šezdeset. Evo ovi se javiše naknadno kao utem eljitelji: F oča: Bukvica Sinail ef., šerijat. sudac. G la m o č : Ajanović Sulojman Nedžati beg efendija, šerijat. sudac. G ra đ ačac: Mustajbeg, Osmanbog i Hajribeg Građaščević, posjed. H. Ibrahimbegović Sulcjraan beg, posjednik, Imamović Hafiz Mustafa eif. posjednik. ezero: Aganović Ibrahim beg, načelnik i veleposjednik. M osta r: Hašim beg Badnjević-Pašalić, pol, pristav. Šabić Hađži Hasan aga, veleposjednik, Šerifović Šerif ef., učitelj. S araj e v o : Bayer dr. Karl, primar, liječnik, Filipović Jusuf beg, advokat, �BEHAR M utevelić M ustajbeg, posjednik, Učiteljski pripravnici Muslimani mjesto .brzojava Ademagi Mešiću . . . . 2 „ — Omer beg Sulejmanpašič, povodom bajrama 11 K — Jedan prijatelj „Gajreta“ ..........................2 „ — „ Dar sa sijela . . . . . . . . . . 3 „ 40 Mjesto odgovora na bajramske čestitke prilaže za „GajretK Mirza Safvet . 5 . — Sa sijela ......................................................... 2 n 70 „ Sejid Alibeg Filipović mjesto odgovora na bajramske. čestitke prilaže za „Gajret" 6, a za */, od utrška kurbanskih ko­ žica 5 K 60 h .................................... 11 B 60 Sakupljeno u Duvnu na sijelu, koje je dala Salejmanpašić Nur-hanuma, veleposjednica, Sulojmanpašić Omerbeg, veleposjednik, Merhemić Hadži Mustafaga, posjednik, T r e b in j e : P efterdarević D efterđarević R esu lb egović R esu lb egov ić M uham ed beg, načelnik 1 veleposjednik, J u su f b eg, veleposjednik, A bdurrahm anbeg, šerijatski snđac, B a g ib b eg i Jusuf beg, posjednici. V a r e a r -V a k u f: Arnantović Ali e£., načelnik, K ulenović Salih beg, (Ibrahirabegov), trgovac i vele­ posjednik, Kulenović-Debeli Mustafa beg, veleposjednik, Buhić-Talić Mustafa aga, poduzetnik, Kršlak Mustafa beg, učitelj, Suša Omer Lutfi ef., šerijatski sudac, Seidović M ehm ed Hulusi ef., gruntovničar. Ukupno utemeljitelja 144. Ali u zadnji čas po­ većao se silno broj sviju članova odzivom naše krvave Krajine, kotara cazinskog. Iz tog kotara javilo se: 28 utemeljitelja, 23 I., 130 II., 260 III. reda. Stoga danas broj članova „Gajreta" ovako stoji: 5 dobro­ tvora, 172 utemeljitelja, 137 I., 380 II., 525 IH. reda, ukupno 1219 sviju članova. • Prošli (21.) broj „Behara" napuJsme samim „Gajretom", a kako svaki prijatelj „G a jr»a a nije ujedno i Čitatelj „Behara", nagjosmo za shodno, da taj broj preštampamo u posebnu knjižicu, l a je 1 ljižica već izašla, i može se kupiti u svakoj jrnji u Sarajevu, a u vilajet poslasmo po nekolik k - tada na neke prijatelje, da ih rasprodaju, jer jo čist prihod od njih namijenjen „Gajretu". Cijena je knjižici 20 h. Darovi „Gajretu". Prije skupljeno: 185 K 7 0 h G. Omer ef. Muftić, sabrao u krugu svojih prijatelja . . . . - . • • 28 „ 50 „ Jpdan prijatelj skupio na sijelu . . . 3 n 30 „ Hasan ef. Hodžić, prefekt mjesto čestitaka prijateljima o bajramu . 4„ — „ Mišo Mutavđžić, trgovac if posjednik iz Hrv. Dubice . . ! .....................19 „ — „ ^ 229 Ukupno . . . „ „ n „ „ 2 91K 20 h 0 napredovanju mlslrskih muslimana. Pred jedan mjesec dana stiže nam zadnji broj od prošle 1902. godine arapske ilustrovane revije „Medžellet-ul-inedžellat-il-arebijje-t (Revne des revues arabes), što izlazi u Kahiri koncem svakog mjeseca, a uregjujo je Mahmud Hasib bey. Kako nam se ovaj izvrsno uregjivani list po svom obilnom i raznovrsnom gradivu dopao, a naročito kad u njemu nagjosmo prikazanih raznih djela iz najnovije arapske književnosti, obratismo se na urednika i zamolismo ga, da stupi s nama kao svojim drugom u saobriaćaj i da nam šalje svoj list kao i najnovija izdanja u arapskoj literaturi, koja ćemc mi onda prikazivati u našem listu, da tako upoz­ namo iaš svijet s naprednim misirskim muslimanima. Molismo ga takogjer, da nam pošalje novijih arapskih pripovijesti i romana, da ih mi pretočimo u naš jezik. Ovih dana dobismo od našeg druga odgovor na naše pismo i jedan broj gornje revije od prošle godine sa jednom ovećom pripovijesti iz misirskog života, koja se zove Tajne Misira". Pošto je taj odgovor pun islamskih osjećaja, mi ćemo ga iznijeti, da vide naši čitatelji, šta nam piše naš prijatelj iz najnaprednijeg kraja Istoka Evo toga pisma: •Veleučenom gospodinu uredniku lista »Behara*.. •— Sa zahvalnošću i velikim veseljem primismo Vaše pismo i pročitasmo svom nasladom, jer nas zaista veseli, da se Muslimani megjusobno. upoznaju, a jedno od sredstava za upoz­ navanje jesu islamski listovi, jer će štampa biti od najvećih čimbenika, k oji-će raditi, da se islamski na­ rodi megju se upoznaju, , da im se srca spoje i da se raširi sve ono, što će im biti od koristi i na ovom i na drugom svijetu. Da nam B og da snage — i vama ^ Čitanje knjiga. Sastavio: ^ j / / ^ l ^ c ta )rJ? Sulejman Mnrsel. ovom ćemo članku pokušati koliko bude dokazati korist čitanja valjanih knjiga. Ako i ne uspijem kako treba, neka mi štovani čitatelji oproste i pomisle na onog, koji ni ovo ne zna, da će se ipak okoristiti. Okoristiće se rekoh, ali samo onda, ako se i sam u ovo dublje zamisli i primi k srcu ovo što mu pružam.*) Koliko je potrebno i korisno znanje, lijepo nam karakteriše oila: „Kjullu šej in šej-un, vel džehlu lejse bi šej-in". (Sve je nešto, a neznanje ništa). Ili ona narodna: Koliko kožna, toliko i vrijedi. G o­ vorim znanje, jer se ono zaista postiže čitanjem knjiga. Da se ragjamo sa znanjem, ne bi nam se trebalo mučiti, da ga stečemo. Da čovjek ne uči i da nije učio, bio bi slabo nerazumno stvorenje, koje bi se malo razlikovalo od životinje. Čovjek, najple­ menitiji stvor božiji, ne bi sjajio svojim znaojem, nego bi Živio poput trnovite neokalemljene divljake. *) Pri sastavljanju ovog članka popušile su mi mnogo isreke (mia’ i) Dr. Mije Ki*patića is uvoda kao i dr. Lindoera „Ersiehungskunđe*. u knjizi „Novovjeki iiu m l- �230 BEHAR Ali učenje i znanje uzdiže čovjeka nad prirodu, znanje i nm dade mu vidik, razbistri oko, te se n.agje kao domaćin svega onog, što je oko njega i upotrebi sve na svoju korist. Slabašno je stvorenje čovjek. Malo mu što ne naškodi, malo je koji utjecaj prirode na slabašno njegovo tijelo ugodan. Na prvom koraku života ob­ javljuje svoje negodovanje plačem. Ali malo po malo objača tijelom toliko, koliko mu je kao čovjeku nužno. Nj em ii ne treba lavske snage, ni zvjerske bjesnoće, pa da se opire raznim silama. Ne, njega je Bog nadario, da može biti razborit. On ukroti divlju zvijer, pripitomi divlju životinju i upotrebi na svoju korist, svijera ravna i svijem se služi, a za to mu tjelesne snage ne treba, jer je tu pamet, koja caruje. Tako je. Čovjek je udesio sobi ugodniji život, osnovav državu i pravicu, obišao zemlju, uredio plo­ vidbu preko nepreglednog mora, vožnju preko ravnico i preko gora, udesio poštu, brzojav i sve što danas imamo. Tako je čovjek postao kulturan. Ima nešto, što je taj ljudski napredak pomoglo i bez čega ne bi bilo ni govora napretku, a to je pismo, to je knjiga. Čim su ljudi izumili pismo, udaren je temelj budućnosti, na komu će ona sagraditi divne dvore. Prije dok nije bilo pisma, štampe i knjiga nije čovjek mogao da koristi iskustvom svome potomstvu, jer ga nije imao gdje ubilježiti i ostaviti, a znanja se malo moglo prenijeti od usta do usta, od oca na sina. 0 razvitku znanosti ili kakvo umjetnosti nijo bilo ni govora, jer mu kratkoća Života nijo dala da dovrši započeto, a drugi nijo mogao iza njeg nastaviti, jer mu nije bilo poznato. Čim dogje pismo i štampa i knjiga, poče se bilježiti i napredovati, jer gdje je juče neko završio, mogao je danas drugi nastaviti, a da ne počinje od temelja kao prije. Baš u ovom leži onaj liitrokrili napredak u svim granama čovječijeg znanja, koji sad nije labko bez velika truda slijediti. Eto tako je taj ogromni napredak donio ljudstvu sreću, blagostanje, laglji, ljepši i sigurniji život. Ipak se pored toga nagje po koji da uzdahne za starim vaktom, hvaleći ga kako je bio bolji, ali to su oni iznemogli, koji nijesu kader uzastopce da sli­ jede podmlađak, koji bez oduška hrli naprijed. U ostalom čovječiji duh ne smije podnijeti prijekor, da je nazadovao. &to je i danas život dosta težak, krivo su razne potrebe što ih valja namiriti, a prije ih nije bilo. To su razna pića, osobita jela, pomodna odijela, uži­ vanja, zabave i t. d., ko bi sve nabrojio. Iz ovoga što je došle rečeno, uvidjesmo kako je •od čovjeka, isprva od one divljake, postao s vrenlenom razborit, uman i plemenit stvor, znanjem i upotrebom m iskustva njegovih srodnika, koje mu oni ostavljaju u knjizi (da se sam no troba mnogo mučiti). Čega nam dakle treba? Znanja. G dje ga ima? U knjigama. Što nam treba raditi, da stečemo znanje? Latiti se, pa čitati knjigo. Kao što se sićušni mravak ljeti brine za zimsku branu, treba se dakle i Čovjeku brinuti-za budućnost i svoj život, pa no žalimo ono, što ćemo za knji<ru dati, niti vremena dok je pročitamo, jer je ovo sve ona mala količina sjemena, koja će donijeti obilan, plod. Nije mnogo stalo ni do kupovanja knjiga, jer ih se može i uzajmiti u drugoga, samo treba volje za čitanje. Ko čita i ko je čitao vidi se, da mu čitanje va­ ljanih knjiga oplemenjuje misli i čuvstva (srce), kri­ jepi volju za rad, raširuje krug znanja, upoznaje sa svira, što biva i što je bivalo u svima zemljama i megju svima narodima. Čitanje knjiga privodi poje­ dinca k narodu (oplemenjuje ga narodnom mišlju i megjusobnim osjećajima) a narod privodi čovječanstvu. Kad smo dokazali potrebu čitanja knjiga, nužno je još da napomenemo, kakve knjige da se čitaju, k< ’ iko da se čita i kako. 0 tom kakve knjige i koje da se Čitaju, pre­ poručili bismo svakome, nek se posavjetuje s pa­ metnijim i onim, koji je već dosta Čitao i to s prva, a kašnje će i sam uvidjeti, što mu treba. Vrlo je potrebno, izabrati što ćemo čitati, jer prvo valja znati, da ima boljih, ljepših i zanimivijih knjiga. Ovaj je izbor tim potrebitiji, što ne možemo pročitati svo knjige što ih ima, a drugo, Što je bolje pročitati jednu vrijednu knjigu, nego deset manje vrijednosti. Pošto svaki čovjek treba, daše uzgoji prema onoj zajednici, kojoj pripada, to mu valja najprije čitati knjige svog naroda (narodno blago). Zabavne nas knjige višo privlače, nego poučne, s toga neka se i počne s njima. Poučne su opet mnogo vrjeđnijc, ali za to zahtijevaju više pažnje, ustrpljivosti i, linioćc. Ako ne možeš da pojmiš ono što čitaš, boljo je da ostaviš, pa da uzmeš nešto, što ćeš lakše razumjeti. Nije daklo glavno da čovjek samo čita, ncg.o ono što čita da razumije i da se onim okoristi. Za to treba početi knjigom lahka i zauimiva sadržaja, pa nđ lakših ići malo po malo k težim. Kako treba Čitali knjigo? U tom mnogi griješe, ior čitaju vrlo brzo i bez ikakva razmišljanja. Za to treba čitati vrlo pomno (osobito poučno knjige) i lagahno-. Svo što Čitaš, promatraj kritički t, j. ispituj, je li onako i lrtora li biti onako, kao što se u knjizi kažo. I)a boljo upamtiš, što si čitao, možeš ono u kratko i napisati sebi, a finija mjesta, izraze i iz reko nauči na pamet. Knjiga, uz to što nas poučaje u nekoj stvari, uči nas i lijepu govoru. S toga vrijedno i znamenitije knj'go pročitaj po dva i tri puta, prvom, �BEHAR đft shvatiš smisao, a drugom da upozn&š ljepotu govora ( * b > 0 li dobro mnogo čitani' Nije. Osobito nc valja, ritati uvijek knjigo jedne vrste, na pr. romane. U om slučaju idu sve misli na jednu stranu, onaj ne­ prestano misli o onom što je čitao pa pošto je u T ’izi sve ljepše i drukčije prikazano nego jest, ili • kakvo zlo suviše istaknuto, zamrzi ovakav onda na čitav svijet i njegovo uredbe, te se oda.lji od ljudi i irode. Osobito mladeži škodi čitanje romana, jer ili vidi u neki drugi svijet, a otogjujo ili od zbiljskog. Za to s pravom ustaje Kant proti čitanja romana za mladež (osobito djecu) i veli: „Ništa škodljivijo nema o djecu od čitanja romana, jer od njih nemaju druge S v a š tic e . Sako je nekad bilo. Godine 1234. u Londonu, se spavalo na slamnatim dušecima, i kuće tada sve bi­ jahu slamom pokrivene. God 1300. hio je luksuz vo­ ziti se na kolima i sa dva točka. God 1351. pari” menat je još doznačivao kralju plaću u zahiri. U Londonu ne bijašo do 1359. repe, kelja ni salate. God 1561. prva je kraljica Jelisaveta obukla svilenr čarape, a 1577. počeli se nositi džepni sahati. Najmanji sabati. Ni danas u XX. vijeku ne gu da natkrile majstore iz XVI. vijeka u pravljenju sve malešnili sabata. Tada su mogli napraviti taku malen gat, da se nosio u mendžuši, a Ana Danska, žena 7 brojem završujemo treću koristi, nego što se zabavo čitanjem. Romani im slabo pamćenje, a najsmješnije je vidjeti jedno, kad ti počne pričati o romanu, što ga je čitalo. Čitajući roman zadube se u nj? svim dubom, te u zanešenju promijene sobom stvar i priliko i tako u tom romanu stvore sebi drugi". Za zrelije nije to baš tako opasno, ali ko već bove da čita romane, nek čita one, u kojima će •uz zabavu naći i pouke iz historije, geografije, kulturne historije i t. d. Ovo je u kratko o čitanju knjiga. U nas se vrlo malo čitaju knjige, a tomu je uzrok nemar i što je mnogom žao dati pare za knjigu. Sretni otkida od svog zalogaja, pa kupuje korisne knjige, jer ko Sita, taj zna, a ko više zna, više i vrijedi. koba I. kralja engleskog, nosila je sat u prstenu mje­ sto kamena, i što više taj je sahatić i sate kucao, ali ne u zvonce, već je mali čekić kucukao kraljica u prst i tako joj kazivao koliko je sati. /OŠta&ske marke. Engl i Šteiner u B. Brodu javlja nam, da kupuje poštanske marke i to bosanske, srpske, crnogorske, bugarske, grčke, turske, levantinske i t. đ. Bosanske marke kupuje po ovoj cijeni: 100 ko­ mada po 1 2 i 5 b za 60 h, po 3 i 25 h za 1 K, po 6 i 20 b za 1 K 50 h, po 10 h za 20 b, po 30 za 3 K 20 h, po 35 h za 2 K 40 b, po 40 i 50 li za 8 K ; dalje 1 kom od 1 K za 14h, od 2 X za 40 b, od 5 K za IKoOh. pomognu kako ko more, neko gragjom kakve Poziv na pretplatu. Ovim 231 bilo struke, a drugi tačnom i obilnom pretplatom. godinu I opet naglašujemo, da nam nije običaj jadiko- „Beharovu*. Kako je „Behar“ i ove godine udo­ vati, al moramo da iznesemo čitateljima malu voljio svom programu, to uek suđe naši čitatelji. bilancu: Mi i ovom prilikom pretplatom; ali nijesmo postigli ono, što smo moramo istaknuti, da je Troškovi i ove godine namireni Stt njegov izlazak omogućila potpora vrijednih sa- želili i lanjske godine, a to je, da nas publika radnika i pretplata čitatelja. Hoće li „Behartf potpomogne obilnijom pretplatom, da bi mogli i dalje nagraditi bar siromašnije, vrijedne izlaziti i Qvako udovoljavati svom li­ jepom programu, opet zavisi o njegovim saradnicima i o pretplati čitatelja. O potrebi i vri­ sarađnikc. Hoće li se to moći u budućoj godini, stoji do odziva u našem svijetu. Zahvaljujemo na svr­ jednosti njegovoj pretresalo se lanjske godine šetku još jedan put našim saradnicima i pretplat­ dosta, pa s toga to sad ne ćemo ponavljati, već nicima i molimo ih da nas i. n buduće pomažu! opet molimo požrtvovne rodoljube, da ga pot­ Mahsus selam! U redništvo „B ehara*. �232 L I S T A L Ibrahim-beg Hedžebpašie- Bašagie*). Hajrun’nasi men jenfeun’nase. H adisi-ierif. Nakon kratke ali teške bolesti preselio se je u vječnost osmi dan ovoga m jeseca u subotu u jutro mnogogodišnji i prezaslužni predsjednik zem aljskog vakufskog ravnateljstva Ibraliim-beg Ređžebpašić-BaŠagić u šezdeset i trečoj godini dobe svoje. — Rahmet mu njegovoj čestitoj dusi! Smrt Ibrahira-bega Bašagića nije samo ožalostila i u crno zavila njegovu obitelj, rodbinu i prijatelje, nego i cijeli islamski narod u Bosni i H ercegovini. Jer ako je neuinolna smrt oža­ lošćenoj obitelji ugrabila dobroga oca, odnosno supruga, islamski je narod ovih zemalja s njime izgubio prijateljima Ijubezna i vjerna druga, savjesna, plemenita i do skrainosti požrtvovna radnika i pobornika za boljak i sreću naroda. Od onoga dana, kada je kao tahrirat-ćatib stupio u državnu službu — a tomu ima već preko četrdeset godina — pa sve do svoje smrti, merhum je najsavjesnije vršio svoju dužnost, imajući uvijek pred očima dobrobit i sreću našega islamskoga naroda. Kao kajmekam (predstojnik) u mnogim mjestima naše domovine ostavio je najljepše uspo­ mene, a kao dvadesetgodišnji što nadzornik što predsjednik zemaljske vakufske kom isije, rahmetli Ibrahim-beg učinio je neprocjenjivih zasluga naše vakufe, a po tom i za cijeli islamski narod ovih zemalja. Sve svoje lijepe duševne sposobnosti upotrebio je na to, da bi što više podigao i unapredio vakufe, te žile kucavice našega vjersko-prosvjetnog života. Osim teške bolesti, koja bi ga shrvala i na postelju oborila, nikada i ni u kojem slučaju nije zanemario svoju dužnost, a radio je tako zdušno i ustrajno, te se mirne duše može reći, da j e pao žrtvom svoga zvanja. Prožet čistim vjerskim čuvstvom i osvjedočen, da će čov jek poslije smrti za svoja djela odgovarati Svevišnjem Tvorcu svijeta, on je cijeli svoj život proveo u divnoj harmoniji i skladu sa uzvišenom naukom Islama i propisima Kurana. Veliki je fazilet ali vrlo rijetko ljudsko svojstvo živjeti i djelovati u javnosti preko četrdeset godina, imati posla sa ljudima svake vrste, pa ipak nikome krivo ne učiniti: nema te duše, koja bi se mogla potužiti, da joj Ibrahim-beg i najmanje zlo pomislio a kamo li učinio. je merhum Bio je plemenit . . . . Blag i ljubezan od naravi, lijepo i islamski odgojen, nije se nikad ni kao veliki dosto­ janstvenik ponio ili uzoholio: uz dobro srce i plemenitu dušu skromnost je glavna značajka nje­ gova karaktera. Kao otac i suprug blag i nježan, kao starješina dobar i susretljiv. Podčinjene Činovnike držao ko svoju djecu i s njima postupao ljubezno i očinski. Ondje gd je bi drugi planuo i uzavrio, on je bio samilostan i predusretljiv; mjesto ruga i ukora, davao je upute i savjete. — Sa prijateljima uvijek iskren i obziran; uvredu je praštao a zlo dobrim vraćao. —- I p rvi put kad si ga vidio, nešto te privlačilo k njemu: ona plemenitost duše, ona dobrota srca i blagost ćudi, koja se ogledala na njemu, čovjeka je na prvi mah osvajala. Srhvan teškom boljeticom, izmučen i istrošen radom i nastojanjem zaklopio je svoje umorne oči blago i "tiho, spokojan, da polazi sa ovoga svijeta u bolji, vječni život mirne duše i Čiste savjesti. Zadnja misao i zadnje riječi, bile mu: Ešhedu enla ilahe illa Alah ve ešheđu enne Muhemeden abduhu ve resuluhu. Blago onima, k oji tako umiru jer vMen mate ala šeji’in beasekuumu alejh il* Osman Nurl Hadžić. *) Posto sad sa nad nemamo pri raci tofinijih podataka o njegovu života, nadamo ae, da ćemo moći to a narednom broja donijeti* i �behar 233 Ibrahim~beg ftedžebpašie-Bašagić. || brahim bog se rodio godine 1840. u Neve| sinju u isto vrijeme, kad su junački j| Hercegovci onako časno osvetili pogibiju čen gić age. On je sin Lutfi bega Redžeppašića-Bašage, age od Zaloma, muselima pivsko-nevesinjskoga i age nevesinjskih baša. Prve nauke učio je u Nevesinju, a iza očine smrti (1861.) do dvije godine otišao je u Trav­ nik, gdje je pred glasovitim travanjskim muf­ tijom DerviS ef. t.orkutom slušao nauke sedam godina. Tu je naučio dosta dobro arapski, perzijski i turski. Po svršetku nauka godine 1860. vrati se u rodno mjesto, gdje je imenovan bina-cminom (povjerenikom gradnje) nevesinjskoga grada. Malo za tijem postao je zamjenik kajmekama u Nevesinju, dok mu god. 1869. bi povjeren pivski kotar. Tu je pokazao osobite spo­ sobnosti za političko zvanje, jer je Piva od vajkada bila najškakljivi je mjeBto u cijelom vilajetu. Uslijed nesnosnih i nesigurnih odnošaja u pivskom kotaru, Ibrahim beg dade ostavku, ali mu ne bude primljena To ponovi i drugi put al uzalud. Tek kad je -ao i po treći put ostavku, jer mu je bilo već dozlogrdilo nositi glavu u torbi, molba mu je riješena povoljno, ali samo na kratko vrijeme, jer je opot ponovno na molbu vilajetakog'savjeta morao vratiti se u P r Za tijem je bio kajmekam u Foči i Ljubuškom Ki i je Hercegovina postala za se vilajet imenovan savjet­ nikom u vrhovnom sudu u Mostaru. Tijekom službo­ vanja na spomenutim mjestima vršio je usput razno misije. Tako je bio zemaljski savjetnik za Hercegovina uz maršala Muhtar pašu, član komisije za umirenje ustaša, član komisije za procjenu štete, koje su ustaše počinile u Hercegovini i t. d. Koliko je uživao narodno povjerenje i ugled dosta je ako navedemo, da je dva puta izabran za narodnog poslanika u carigradski parlaraenat i za poslanika hercegovačkog u narodna skupštinu u Sarajevo. Kad je prvi put bio poslanikom u parlamentu izašla je naredba, da svi kajmekani, koji žele biti promaknuti na viši stepen moraju položiti političkodržavni ispit. On se s mjesta podvrgao tome ispitu i s dobrim uspjehom bio osposobljen i promaknut za predstojnika prvoga razreda. Kad je drugi put boravio u Carigradu istaknuo se više puta kao odvažan go­ vornik u ovim prilikama. Kad je neki bugarski po­ slanik optužio pred parlamentom" mušira Ševket pašu radi pokolja u Bugarskoj, što su ga počinili vojnici jedne Ševket pašine divizije i tražio od parlamenta, da ga odmah osudi na smrt, svaki se ustručavao u parlamenta, da reče jednu u prilog dotičnom paši, samo nije ljuti Hercegovac, nego ustao odvažno na f čudo svih prisutnih i rekao svoju; spasio život jed ­ nome muŠiru i izvadio parlamenat iz velike neprilike. On do tada Ševket paše nije nikad ni vidio očima, nego je čuo kad je bio kajmekam u Pivi, šta Pivljaci 0 njemu pripovijedaju, kad je tamo bio ferik (divizioner). Pravednost rečenog paše, kad je boravio u Pivi ostala je u narodnoj uspomeni, jer ne samo da nije dao vojnicima ni od koga ništa otimati, nego je 1 ono što bi možda oteli dvostruko plaćao. Ibrahim beg braneći Ševket pašu izmegju ostaloga reče: Ševket paša, koji je u Hercegovini prije par godina ostavio tako lijepu uspomenu no vjerujem, da je mogao sada u Bugarskoj počiniti ono, što mu moj predgovornik spi Čitaje. Za to, ako se u istinu što tako i dogodilo, kriva je pukovnija koja je, kako no­ vine pišu, bila izazvana od strane bugarskoga stanov­ ništva i u razjarenosti počinila to nedjelo. Meni je čudo kako moj predgovornik može odmah predlagati smrtnu kazna, kad imade za to i drugih mjera. Što se nako mene tiče, ja sam uvjeren o potpunoj nevi­ nosti ševket paše i molim, da se stavi na glasanje. I to je bilo dosta. Za predlog bugarskog poslanika glasovati su samo balkanski kršćani, a za predlog ibrahim begov svi muslimani i kršćani iz Az>je- 0 toj sc debati brzo pronese glas po Carigrada, a dopvla i do ušija Ševket paši, koji je već bio stavljen pod strogi nadzor vojničkog suda. Isti dan u po noći došao je Novopazarski poslanik M.urad beg, koji još i sad živi, Bašagiću u stan sa agjutantom pašinira i jedva ga umolili, da ode paši. Da ne bi straža, koja je bila oko kuće pašine, opa­ zila, kriomice su kroz pet susjednih kuća, preko bašća i avlija ušli u pašinu kuću. Paša ga je čekao na avliji i kad mu je Murat beg rekao, da je to onaj hercegovački zastupnik zagrlio ga je i poljubio u čelo nazivajući ga svojim spasiteljem i veli-nimetom cijele njegove porodice. Paša mu je nudio bogatih darova, ali on je sve otklonio govoreći, da on ne prima nikakve plaće za svoje uvjerenje i obrana istine. Nakon pola sahata istim putem vratio se natrag kući i nikada više u životu Ševket paše nije vidio. Zadnjih dana, kad je taj drugi parlamenat iz­ dahnuo, držao je odulji govor, u kome je ocrtao žalosno stanje u Hercegovini, raskrinkav crnogorsku politika i ožigosav oštrim riječima nemarnost turske diplomacije i njezino vječno popuštanje. Megju ostalim rekao je : „Čovjek se mora od čuda kameniti, kad gleda kako Crnagora svraća pozornost svijetu na se i nastoji u isto vrijeme nas zabaviti a druge države opsjeniti. Crnogorcima prije trideset godina na zemaljskoj povr­ šini nije se znalo, ni za ime ni za spomen*. Za vezirovanja Ali paše Stoćevića u Hercegovini, �234 BEHAR koji je ubjen 1207. (1851.) katkada su se odvažili Crnogorci preći hercegovačku granicu i opljačkati nešto stoke i goveda ili porobili koje bližuje seoce. To njihovo razbojništvo i prezira vrijedno pljačkanje u našim krajevima postalo je poslovicom. Nu u zajed­ nici hercegovački muslimi i kršćani složno su im vraćali šilo za ognjilo i junački branili svoju grudu od hajdučkih napadaja. U svakom okršaju Hercegovci su izvojŠtili sjajnu pobjedu i dozvali im pamet u glavu, da se dugo više ne zavrate. U to vrijeme država nije imala u Hercegovini nijednoga vojnika. Kako bilo da bilo, u zemlji je bio red i poredak i prama vremenu uvedena neka nova i zdrava uprava. Malo iza toga 1269. (1858.) izbila je na površinu ruska afera (krimski lat) i Crnogorcima se pružila prilika, da opet nastave ne samo stari zanat, nego takogjer, da provaljuju čak u Škodru i druge turske krajeve. Kad je s Rusijom svršena stvar, crnogorska galama postala je za Tursku napast i prisilila je, da sedam godina uvijek vojsku po granici izdržava. Šta je to koristilo? Nikada nije došlo do ozbiljne bitke. Naša vojska je stajala u defenzivi. Vrijeme i trud sve je otišlo u zalud. Kad se to oklijevanje i nemar naše vojske uzme u pretres i pomno ispitaju gubitci v o j­ ske, troškovi i šteta u zemlji ne stoji ništr manje od ruske afere. Osim toga tako zvani buntovnički krajovi bacili su kamen smetnje megju mirnu raju i prisilili je, da ustane na noge, da se ođmetne i stupi na milost i nemilost pod zaštitu Crnegore. Eto to je bila posljedica nemara turske vojsko. Dakako da je tome doprinijelo i mišljenje stranih velesila, da provale u zemlju Tursku i četovanje po granici ne znači rat, za to da se naša vojska mora uvijek držati u defenzivi. Kad je pako sultan Abdul-Aziz u početku svoga vladanja izdao visoku' naredbu, na koju od strane evropskih velevlasti nije se čuo prigovor, za dvadeset dana utišala se crnogorska vika i galama i naša vojska je pobjedonosno unišla u glavni grad Cetinje. Iz toga se razumije, da je i prije sedam godina to se moglo za čas dogoditi, samo je trebalo, da to neko zapovjedi, pa bi davno nestalo crnogorske galame, a država no bi pretrpila tolike materijalne štete i izgubila veliki broj dobrih vojnika. Šta je uzrok tome ? Ako je baš svrha rata Crnogorce naučiti pa neti i dotjerati ih u red, a osvojenu zemlja kao veledušni po -jeditelji pokloniti, ne znam: za što je trebalo proširivati to hajdučko leglo? Uzmimo kako su to primili našega veleduŠja nedostojni Crnogorci? Mislite sa zahval­ nošću? Ne, nego s prezirom, jer oni drže, da smo mi nemoćni i slabi, pa da moramo popuštati. To ih je okuražilo, da otvoreno izražavaju svoje težnje za osvajanjem. Uhvatili su zgodno vrijeme, pa su stupili u dobre odnošajo sa stranim državama i već odavno m naše mirne i valjane zemljake kršćane, sile ustanak ne birajući sredstava. Kad su cijeli her ** guvački vilajet primorali da se odmetne, onda yika „ko je jiinak na oružje" — pronijela Srbij0m * Bugarskom. Svi balkanski Slaveni sklopili su savez ’ Rumeliju doveli gotovo na zub propasti. Sad je Balkan postao prijeporno pitanje svib velevlasti. Ko zanijekati, da ovo teško i kritično stanje nije nastalo iz naše neumjesne popustljivosti, -oklijevanja, slabosti i nemarnosti. Gospodo I nije svrha Crnogorcima raširiti granice nego osvojiti Hercegovinu. Prepuštanje zemlje ne će rat i bunu utišati, nego još više uspiriti. Čuvanjem granica čuvaju se prava. Žalosne poŠljeđice neumjes­ nog popuštenja gledamo već dvadeset godina na svoje oči. G ospodo! probudimo se već jedan put, otresimo se popuštenja, nedajmo se zavaravati sa strane, nastojmo svima silama odbijati svaki napadaj na naše ognjište". Te riječi rekao je Bašagić na čudo svih prisut­ nih, a na strah i trepet svojih prijatelja, jer su prezaii, da ga možda iste noći ne prožđre Marmara. Sutri dan je raspušten parlamenat, a svi poslanici dobili su nalog da se za 24 sabata udalje iz Carigrada. Tako je Bašagić izmaknuo prije nego je izišla kritika o njegovu govoru iz carigradskih političkih krugova. Još ćemo napomenuti da je prvi put bio u odboru za izragjenje reforama a oba puta tajnik balkanskili po­ slanika. Kao kaj mekama zatekla ga okupacija i u tom ga svojstvu ostavila sve do godine 1883. kada bude po­ zvan u Sarajevo i iste godine u mjesecu junu ime novan mufetišem novo ustrojene zemaljske vakufske komisije. Skoro jedanaest godina bio je mufetiš, a godine 1893. u mjesecu decembru postane direktor zemaljsko vakufske komisije i ravnateljstva, u kojem jo svojstvu služio sve do svoje smrti. Bio je odlikovan kamturnim redom ordena Franje Josipa, ordenom že­ ljezne krune III. r. i Osmanijom IV. r. To je u najkrupnijim potezima slika njegova života do okupacije, a kada bi smo pisali i potanje ocjenjivali njegove zasluge za prosvjetni napredak muslimana Bosne i Hercegovine, njegovo nastojanje i rad oko unapregjenja vakufa, onda bi trebali pisati cijelu studiju, za koju bi bio premalen prostor našega lista. N jegov rad pripada historiji, i kroničar, koji bude jednom pisao o duševnom napredku i razvitku bosansko-hercegovačkih muslimana, zahvalno će se sjećati Ibrahim bega Bašagića i njegovo će ime zlat­ nim slovima upisati megju one rijetke sretnike, koje historija stavlja za uzor potomstvu. Kahmetullahi alejhi! �beh ar 0 L I s K njiževnost Pčelarstvo. Primismo knjigu pod gornjim naslo­ vom, što ju je napisao iskusni pčelar g. Ivan Sitarić, upravitelj osnovne škole i urednik „Težaka". Knjiga je srednjeg formata, imađe 126 stranica i 67 slika. Cijena joj je 2 K, a naredbom Vis. zemaljske vlade uvedena je i za nagrade odraslijoj školskoj mladeži, poslije predgovora u kom spominje djela odličnik stranih pčelara, po kojim je sastavljao ovu knjigu, te poslije uvoda o važnosti racionalnog pčelarenja dolazi stručna ova i zanimiva gragja rasporegjena u 4 od­ sjeka s dodatkom. — K njiga je pisana vrlo shvatljivo lahkim i popularnim jezikom, da se zaista i neškoloran pčelar može po njoj vladati n pčelarenju. Mi ćemo se još jedan put osvrnuti na ovo .djelo. Pogled po svijetu. Burski generali zaista pogjoše po prijestolnicama evropskim, da se atiču evropskim vladarima za pomoć Narod ih svagdje dočekuje s najvećim oduševljenjem ali ih vladari' ipak zbog hatura Engleske ne puštaju k sebi. Njemački car Vilhelm prvi ih je odbio, a to vele s razloga, što nije htio, da se Engleskoj zamjeri. Drugi opet vele, da generali nijesu htjeli njemačko' caru u audijenciju, jer im se ponudio engleski posla­ nik u Berlinu, da ih on odvede caru. Na svoin potovauju bnrski generali pripovijedaju i opisuju strahote rata, vele da su prisiljeni bili sklopiti kakav taki mir, da očuvaju, da im se ne tare sibijan. * Vrativši se sa slave na Šipka klancu posjetio je veliki ruski knez Nikolaj Nikolajević Nj. vel. sultana 235 T A K . u Carigradu. Tom posjetu daju novine veliku političku zamašitost, ali biće da je i Rusija opazila, kako bi ova slava Turskoj mogla bit nepoćudna, pa da se stvar donekle ugladi. Ne treba ni zborit o tom, da su u wangradu dočekali kako obično svakog posjetitelja dočekuju pretjeranom gostoljubivošću. * U Franceskoj je u Parizu umro glasoviti pisac Emile Zola, koji kako je poznato u Drejfussovoj aferi bio snišao sa svog polja spisateljskog i umiješao se u aferu. Sprovod mu je bio sjajan. Zabava U Bihaća. Primismo poziv za zabavu sa igrankom, koju priregjuje islamska omladina u Bihaću 7. februara u ondašnjoj čitaonici. Ćist je prihod na­ mijenjen sirotinji grada Bihaća i okolice bez razlike vjere. Dobrovoljni prinosi Šalju se na Ali bega Biščevića. IJ programu je da se predstavlja komedija Varalica Hamza, Zabava U Visokom. Primismo ukusno izragjen poziv od odbora iz Visokog, gdje činovnici i čitaonica priregjuju zabavu 7. februara u korist gkol. djece. Q tom ja programu takogjer našeg Ekrema ,Gjavo pod ČergoTna, Mi se od srca radujemo ovakim pojavima naro­ čito. što st naša islamska omladina trza iz onog mr­ tvila, da pokaže iskra Života i stare naše vesele ćudi. Živih 1 E pur si muovel Bajram mubarek olsun! Minuše dani šehri ramazana, dani kad najgordiji, najoholiji silu svoju slama, kad nemoćni bijedu svoju zaboravlja, pa se oba obraćaju svemogućem tvorcu svijetova i mole za spas svoj i sviju nas. T o bijahu dani posta, dani pokajanja, kad ohola srca ljudska ispunja skrušenost, pokornost, samilost. Dani su nam ovi slatki i sveti, jer kako dani bijahu pored rada za svagdanje potrebe puni skrušenosti i molbe, tako noći bijahu pune usrdna bratskog razgovora al i ozbiljne rasprave, kako da se bijedniku pom ogne, kako da se neznanju na put stane. E vo nas na rastanku s lijepim šehri ramazanom, a na osvitku bajrama, općeg veselja sve­ ukupnog islam, pa kako danas grme topovi i odjekuju cijelim svijetom, tako se ori i pobožan usklik stotina milijuna duša i upravljaju vruće želje svemogućem tvorcu za spas naš. Želeći da nam dragi Bog usliša naše vruće molbe, mi kličemo svoj braći, da i bajram provedu u obilju sreće i zadovoljstva. Od Boga dragog želimo, da nas i na dalje uzdrži na ovom svetom putu i nas i naše potomke dok je svijeta i vijeka, da nam ulije u srca naša što više straha i p o­ kornosti, a ljubavi i samilosti prama rodu i domu našem, da ga nikad s uma ne smećemo. U toj želji kličem o: Bajram mubarek olsun / Adem aga Mešić. ~ Odgovorni urednik: Edliem Mulabdić. Štamparija Riste J. Savića, Sarajevo. � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Behar: list za pouku i zabavu Subject The topic of the resource književnost Description An account of the resource Časopis Behar pokrenut je 1900. godine. Štampanje lista finansirao je veletrgovac iz Tešnja Adem aga Mešić, koji se zbog toga smatrao vlasnikom Behara, dok je odgovorni urednik bio Safvet beg Bašagić. List je štampan na bosanskom jeziku, latinicom i izlazio je dva puta mjesečno. Creator An entity primarily responsible for making the resource Safvet beg Bašagić Edhem Mulabdić Hadži Mehmed Džemaluddin Čaušević Šemsibeg Salihbegović Ljudevit Dvorniković Šemsibeg Salihbegović Hamid Šahinović Ekrem Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Štamparija Riste Savića i druga Islamska dionička štamparija, Sarajevo Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1900-1911 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 30 cm Language A language of the resource bosanski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7452 (Print) ISSN 2566-4042 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22541574 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Behar: list za pouku i zabavu 1902 Description An account of the resource Br. 1 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Štamparija Riste Savića i druga Islamska dionička štamparija, Sarajevo Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1902 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7452 (Print) ISSN 2566-4042 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22541574 IIIF Item Metadata UUID a5e6fb86-671d-486f-9085-b91696ce8964 https://kolekcije.nub.ba/files/original/af9dd798db38de8360cf96c7399aafa0.pdf 6f2676c170aa13a27793e0b1915de8cb PDF Text Text G ’J D . IV . NAKLADOM: ADEMAGE ME$ICA UREDIO: EDHEM MULABDlC. I903./4. SARAJEVO. ŠTAMPARIJA KISTE J. SAVIĆA �broj 'GOD. IV. X j i s t z a , p o o ij s ii 1 zatoa-sr-u - 3. Saferal 321. | ~~3 A R i T i T b | 1. maja 1903. Sto i jedan ha( isi šerif. Sakupio po m teber kitabima i protumačio : Mirza Safvet znači prvotno pripovijest, predaja (tradicija). Kako je poznato Islam so osniva na Kur’ani azimuššanu, u kome su sadr•|*^ž)wrT© j ane gve vjerske i državne ustanove. Kur’an se tumači i nadopunjuje s liadisi šerifima. 4a Asbabi kirami, koji su se borili 11a bojnom polju T kao mudžabidi uz Muhamed resulullaha (SallalI lahu alejhi ve sellein 1) bili su ne samo dobri junaci i vojnici nego takogjer i vrsni učitelji svoga naraštaja i prvi islamski autoriteti svih vjekova. Oni su predavali 0 pejgaraberovu životu, 0 njegovim djelima, 0 njegovim očitovanjima, što se tiče vjere, vjerskih obreda i socijalnih odnoŠaja pojedinca i ci­ jele islamske zadruge. Nauka o Kur’anu i 0 hadisima postala je za sva buduća vremena osnovom svih znanstvenih istraživanja arapskoga naroda. Što se tiče nauke 0 hadisima, mislim, da ne će biti suvišno nešto o njojzi usput reći. U prvom vijeku po hidžr. ona se usmeno predavala. Mnogi učenjaci n to vrijeme nijesu se ustručavali poduzimati naporna * s velikim poteškoćama skopčana putovanja, da slušaju kapacitete i priberu čim viši broj hadisa sa si­ gurnih vrela. Tz poštovanja prama tijem uzvišenim riječima cijeli vijek su so liadisi prodavali od usta do usta, a nijesu se pisali na papir. Početkom drugoga vijeka počeli su mnogi učenici bilježiti ih u male zbirke bez ikakova reda; i te su zbirke bile privatne naravi. Istom kad su veliki imami osjetili potrebu, da im treba svoje principe potkrijepiti hadisima, počelo se raditi na velikim i kritičnim zbirkama. Najstariji oblici tih zbiraka jesu Musnedi, u kojima material nije stvarno poredan nego po autoritetima. Te su zbirke ili sami imami uredili ili njihovi najbliži učenici. Nu na daleko većem su glasu Musannifati, u kojima su hađisi svrstani u poglavlja, koja se- odnose 11a razne struke, i to na pravo, obrede, historiju, es­ tetiku i etiku (fikh, amelijat, tarih husni suveri i husni manovi). Najstarije djelo ovako uregjeno, koje u cijelom islamskom svijetu uživa najviše priznanje jest „Sahih“ od glasovitog učenjaka Muhammed-elBubari, rogjen u Buhari 194/810. Nakon 16 godina trudna putovanja po islamskom svijetu odregjena samo u tu svrhu, vratio se u rodni grad, gdje je uredio djelo po najstrožijoj kritici i umro 256/870. Drugu zbirku pod istim imenom sakupio je Muslim-el-Nišaburi (umro 269/873). Osim ove dvije zbirke imađu još četiri, kojima se u islamskom svijetu priznaje kanunski ugled, a to �240 BEHAR IV sa Tirmizin „Eldžami" i tri „Sunen-a", i to od Ebu postaje sve regje i regje, hazardne su igre zabranjene Davuda, Nesaije i lb ni Madža. U trećem vijeku po nećudoredni plesovi i javno spolno općenje prestaje hidžr. nastala je sila zbiraka bez kritične vrijednosti, što ženska nevinost smatra se kao vrlina, rad zamjeni * je izazvalo megju naučenja.cima pomno ispitivanje o lijenost, raspuštenost je stegnuta zakonom, red i "tri ashabima i o onima, koji sa od njih predali hadise. jeznost prevlagjuje,. prolijevanje krvi i okrutno po Tako se rodila posebna znanost, koja je naravno usko stupanje proti životinjama i robovima je zabranjeno Islam im je ulio čuvstvo- Čovječnosti, dobrohotskopčana sa historijom, Mi oslanjajući se samo na tih šest sbiraka do­ nosli i bratimstva. Višeženstvo ■i ropstvo je zakonom nosimo bez isnađa u prijevodu slijedeće .hadise: nrfegjeno i njihove su zloporabe stegnute. Islam j0 nada sve najmoćnija zadruga najveće samozataje I. (suzdržavanja) i trijeznosti na svijetu, dočim širenje Moji Sljedbenici sretan (mubarek) su narod; ne evropejsko trgovine znači širenje pijanstva i opačina gna se ili mu je bolji početak ili svršetak. a to je degradacija naroda. Civilizacija, što je I8lam Za tumačenje ovoga hađisi Šerifa najbolje pri­ širi, nije ništa nižeg stepena od evropske, naročito staju opažanja kanonika I. Tayler-a, koje je iznio na što se tiče znanja, čitanja i pisanja, pristojnog odije­ crkvenom kongresu u • Wolverhampton-u 7. oktobra vanja, osobne čistoće, iskrenosti i ličnog štovanja 1887. Te opaske donijnla je novina nTimes“ slijede­ Divna je njegova nauka samosvijesti, divno je djelo­ ćega dana. Pošto nam' prostor ne dozvoljava, da na­ vanje njegove civilizacije! Kako malo uspjeha mi vedemo cijeli govor kanonikov, donosimo samo neki možemo pokazati. za naše velike svote novaca i za dio. Ko to pomno pročita, sinuće mu riječi Resul- toliko dragocjenih života, koje smo žrtvovali na Afriku! allahove pred očima kao svjetlo vječne istine. Megju Novi pokrštenici broje se na hiljade, novi muslimi ostalijem prečasni gosp. kanonik I. Tayler veli, da na milijune ! Islam kao misionarska vjera u velikom -dijelu svijeta To su te ozbiljne činjenice, koje imamo pred mnogo uspješnije djeluje nego kršćanstvo (Senzacija sobo n. To su neizmjerno neugodne činjenice; ludo u cijeloj dvorani),' ne samo da u većem broju nezna- bi bi. nb priznati ih*. — — — —- — _______ __ bošci prelaze na Islam nego li na kršćanstvo, nego Da’je razlaže, da*je Islam odjek vjere pejgamjoš n mnogijem predjelima kršćanstvo uzmiče danas ber& ibrah;ma i Musata (Abrahaniia i Mojsije) ^ kr­ pred Islamom, jer su svi pokušaji, da musloihanski šćanskim elementima, da je kosuiopolilska vjera, koja narodi otpanu od svoje vjere, ostali neuspješni. je odregjena i uregjeaa za cijeli svijet, a no za jedno Mi ne samo, da ne osvajamo novog zemljišta, pleme, da u njemu nema ništa antagoničnog proti nego ne možemo ni osvojeno da održimo. Islam se kršćanstvu i da je sredina izmcgju židovstva i kr­ već prostire od Maroka do Jave, od Zanzibara do šćanstva. . . . Kine i širi se kroz Afriku orijaškim koracima. Učvr­ Kako Tayler govori o svemu tome, uz najbolju stio se u Kongu i Zambesiju, a Uganda, najmoćnija volju ne možemo to donijeti bojeći se, da ne povri^ crnačka država, upravo je postala islamska. U Indiji, jedimo vjerska ' čuvstva svojih komšij'a, a Naročito gdje zapadna prosvjeta potkapa budizam, krči se put kršćana. Islamu. Od 255 milijuna stanovnika u Indiji 50 mili­ Dalje ovako veli: Vrline Što ih Islam ulijeva juna su već muslimi,1) a od svega pučanstva u Africi jesu takove, da niže rase mogu shvatiti umjerenost, više od polovice. Nije to tek širenje Islama na koje čistoću, stid, pravica, odvažnost, hrabrost, dobrohot­ se ima upozoriti, već i žilavost, kojom drži svojo obra­ nost, gostoljublje, iskrenost i odanost. Njih čovjek ćenike. Jedno afričko pleme, koje jo poprimilo Islam može poučiti, da njeguju četiri temeljne vrlipe i da ne vraća se vise poganstvu i ne prima više kršćanstva. se odreknu sedam smrtnih grijeha. Islamsko bratstvo Islam je vi Se za civlizaćiju učinio nego krSćan- je praktično, jer propovijeda društvenu jednakost svih stvo. Čitajte na pr. izvješća engleskih svećenika ili musliuia. Eto to je veliki dar, što ga Islam pruža. laika, koji putuju, šta govore o praktičnim rezultatima Novi- muslim odmah je. pripušten jednoj društvenoj Islama, čim je koje crnačko pleme primilo’ Islam, zadruzi, on postaje članom ogromhog bratstva od nestalo je najednom u njemu poganstva, obožavanja 250 milijuna duša1). Kršćanski obraćenik se ne smatra vraga, fetišizma, kanibalizma, ljudskih žrtava, čedo­ društveno jednak, dočim je muslomansko bratstvo morstva i t. d. Urogjenici se počimaju odijevati,, ne­ realnost. Mi imamo vrlo mnogo braće na' propovje­ čistoća je zamijenjena čistoćom. Tako dolaze do daonici, no vrlo malo u svagdanjem životu. spoznaje ljudskoga dostojanstva i osobnog štovanja. Dvije velike praktične poteškoće istrgnuti na­ Gostoljublje postaje vjerskom dužnošću, pijančarenje rode Afrike iz poganstva jesu poligainija i ropstvo. Islam kao i židovstvo nije to zabranio, jer to bi-bilo *) Posljednji popis n Indiji glasi o broju maslima 67,966.291, nemoguće, ali je nastojao, da to zlo po mogućnosti a broj krSćana (uključivo Evropejaca koji borave u Indiji) 2,284.191. Bačuna sč, da je po prilici 6 milijuna samo u Indiji kroz zadnjih ublaži. Ropstvo nije dio Islama. On ga trpi kao nužno deset godina preSlo na iBlam. - GuiUiam: The fait of Islam. 1894. *) Radiš veli: „Pravovjerni su braća." �IV BEHAR zio ba§ tako kao i Mojsija i sveti Pavao. U rakama maslima to je vrlo blaga institucija, daleko blaža nego ropstvo crnaca u Sjedinjenim državama.1) Poli­ c a je još veća poteškoća: Mojsija je nije zabra­ nio. David (Davud pejgamber) ju je provagjao, te ni u novom zavjetu nije direktno zabranjena. Islam je ograničio poligamiju, pa je ona postala više iz­ nimkom nego pravilom u većini prosvijetljenih islam­ skih pokrajina u evropskoj'Turskoj, AlgJru i Egiptu.1) Poligamija sa svijem svojim zlima imade i svo­ jih dobrih strana. Ona je dokinula čedomorstvo od strane majke, te dala svakoj ženi zakonitog zaštitnika. Radi poligamije muslimski sa krajevi Čisti od profe­ sionalne hludnosti, što- je veći ukor kršćanstvu nego poligamija islamu. Dobro uregjena poligamija u muslimskim kra­ jevima ne ponizajo tako ženu i ne uvigja muškarca, kao što poliandrija, koja jo prokletstvo kršćanskih gradova i koja je sasma nepoznata a Islamu. Englez, koji tjera poligamiju, nije ovlašten, da baca kamen na muslima, koji živi u poligamiji. Izvadimo najprije gredu iz vlastitog oka, pa se onda bavimo s treščicom, koja se nalazi n okn našega brata, ćetiri zla a našim očima: poligamija, ropstvo, konkubinat i sloboda razvoda braka ne mogu se isključivo predbaciti is­ lamu. Iz vlastitog našeg sjećanja, ako ne baš toliko sada, vladala su sva ta zla u velikoj mjeii. u Sjedi­ njenim državama — u zemlji poglavito kršćanskoj i napučenoj'većinom od Engleza. Moram reći da u mnogom obzira isums' i ćudoređnost je bolja nego naša. U odanosti božije volje, umjerenosti, ljubavi prama bližnjemu, iskrenosti i brafimstvu islamskom daju nam uzor, koji bi mi mo­ rali slijediti. Islam je dokinuo pijanstvo, pogubno igre i prostituciju — ta tri prokletstva kršćanskih zemalja. Islam je najsposobnija vjera, da .zavlada istočnim i južnim narodima.*) U kratko rečeno : Islam je vjera budućnosti., jer je jedina vjera, koja je osnovana na demokratskim ustanovama i koja propovijeda realni soci­ jalizam, Što mora imponirati Crncu i Europejcu. II. Siromaštvo istotn Što nije ćufur. Taj badis će mnogoga ubosti u oko, koji se na­ učio slušati na vazovima cijele govore, o ništavosti bogatstva na oba svijeta. Preko nekih derviša uvuklo se ^u Islam mišljenje, da je bolje biti siromah nego bogat, a eto šta hadis veli, koji Imami Šafi ovako tumači poznatim stihovima: „Obišao sam istočne i *) Hadis veli: Što se tiče vaSih robova pazite ih i hranite kao aami sebe i odijevajte ih kao sebe. *) Slučaj poligamije bio je nepoznat na -Kreti. megjn 10.000 maslima. Urquhaxd: Špirit of East“ IL str; 588. •)Kadje „Times* objelodanio taj;Taylerov govor,koji je ovdje u glavnome- prikazan, nastalo je živahno pisanje n njegovim stnpcima pro i contra. Mi ćemo se kojom dragom prilikom osvrnuti na članak gosp. Josipa Thompsona, koji je objelodanjen n spomenu­ tom listu 14. novembra 1887. 241 zapadne krajeve i knšao sam to vrijeme u sreći i nesreći, a nijesam vidio poslije vjere ništa bolje, od bogatstva, a nijesam vidio poslije bezboštva ništa gore od siromaštva". Tijem riječima tumača ne treba, ali mi ćemo ipak još-nešto navesti za bolje razumijevanje. Hazreti Talha ovako je đovu činio : Božel ti me hrani plemenitošćn i malom". Imami Muberred pjeva: „Si­ romaštvo je u domovini tugjina, a bogatstvo je u tugjini domovina". Dosta je karakteristična slijedeća rečenica, da izrazi istočno i islamsko mišljenje o bo­ gatstvu, na ime glasoviti vezir Sahib-ibni-Ubbad veli: -Dužnost je svakome vladaru, da napiše u tfnutrinu srca i na ženicu oka ove riječi Ardiširove: „Nema cara bez ljudi, a nema ljudi bez bogatstva; nema bogatstva bez kulture, a nema kulture bez pravde i dobre vlade". Da je to tako svako će potvrditi, ko je vidio makar jedan evropski velegrad* a od onoga, koji poznaje jednu kulturnu državu u Evropi, ne treba ni tražiti potvrde, jer on sam može navesti sto ljepših, dokaza poregjujući evropske s istočnim državama. Šta biste rekli vi propovjednici siromaštva za ova dva hadisa, i to.: „Mal -— ala je dobra pomoć za poš­ tovanje Boga* ili „Blagostanje — dobra ti je pomoć za poštivanje Boga I" Ako vam i to nije jasno, kako vam se dopada ova pejgamberova izreka: „Dinari i đirhemi (zlato i srebro) božiji: su muburi (pečati) na zemlji; ko đogje s muhurom (sa zapovijedi) svoga gospodara, ispuniće mu se. želja". Dakako to bogatstvo ne smije nraslim na hrpu trpati i mrijeti više njega, nego s njime pristojno-izdržavati svoja kuću i pomagati bližnje držeći nvijek na/pameti, da i svoje potomke kako tako osigura- Hazreti Ibni Abas. v e li: „Najbolji je mal, s kojim čovjek čuva svoj obraz," a to je nepobitna istina/ jer je teško plemenito misliti i raditi, ako čovjek misli i radi za kruh. Uzmite samo naša narodnu poslovica „Sit gladna no razumije", pa ćete se Iako uvjeriti 6 krutoj logici onih, koji dovikuju lijenoj i glupoj sirotinji: „Vaša je sreća na kijametu l" ne znajući, da badis iakogjer veli: „Gornja je ruka bolja od' donje", t. j. raka, koja daje milostinju hajiraija je od rake, koja prima milostinju, jer je kletva sirotinje veli neki pisac, da se sva njezina djela, pa makar joj nikakove koristi ne nosila, pripisuju niskome interesa. Neki islamski mudrac veli: „Mal je orugje za veledušaa djela, po­ moć za .borbu proti vremenu i sredstvo za pribavljanje prijatelja." Sve je to ltjepo i pametno rečeno, ali aforizam, koji vrijedi za sva vremena —- dok je svi­ jeta, koji svijetli poput zabije a moždanima svih ljudi) obdarenih razumom, jesu volike riječi hazreti Sufjani Sevrije: *Mal je u ovo vrijeme orugje pravovjernika.* Kad se tako mislilo u onom zernanu, onda po gotova danas treba da bude lozinka svih maslima u cijelome svijetu, jer je bogatstvo usko* skopčano sa blagosta­ njem i samosvijesti svih prosvijećenih naroda. �242 BEHAR IV tonuo u njojzi. Takovom griješniku još uvijek ost • III. vremena, da se uhvati za slamku i spasi iman * Zapovijedajte, da se dobra bine, pa makar ih vi ne Činili, a zabranjujte, da se zla Čine, pa makar se je : da druge odvraća od zla, u koje je on panuo^ upućuje ih na dobro, jer drugi hadis veli: nza uči* "d sviju ne Čuvali. Ovaj hadis naregjuje svakome muslimu, da sva­ telja dobra (t: j. čovjeka, koji druge ljude svjetui kom prilikom gdje koga može na dobro upućuje i da čine dobro) prose „magfiret* (pomilovanje) sva pravi mu put pokazuje — put koji vodi do ćilja svih stvorenja, dapače i ribe u moru". Bog je svemoguć vrlina, do savršenstva vjerskih i čovjećanskih dužnosti. svedobar i svemilostiv, ■«— on iz obilja svoje svemoći Više puta neko se nagje u takovim prilikama, da sam svedobrote i svemilosti može svako dobro djelo bilij^’ nije u stanju ućiuiti nešto, što misli, da bi dobro bilo puta preplatiti. Ko je najgori muslim na svijetu? za pojedinca ili za cijelu zadrugu, onda mu je duž­ To je pitanje dosta škakljivo, ali se može približno nost, da drugoga' skloni na to, ako mu od ruke ide. ovako riješiti: čovjek, koji sam zlo čini i griješi i Ko napućuje drugoga, da dobra radi, piše mu se u druge navraća, da zlo čine i griješe Bože nas saču­ se vab kao da on sam to čini. Nagje se na svijetu i vaj takove napasti i onih, koji ovako mudruju: „Ako takovih ljudi, kojima nije u naravi, s kojom su stvo­ ne možeš koristiti, a ti škodi;, jer čovjek pokazuje reni, da dobro rade i dobro misle svome bližnjemu i volju za rad, kad koristi i kad škodi", čudna mudrosvojoj zadruzi, koji ne će ili ne mogu da sami što lija! ali na žalost danas u svijetu služi mnogome kao koriste, takovim ljudima Islam nalaže, da drugima lozinka. zapovijedaju i svjetuju ih, da dobro čine, pa će im IV. se i to u hajir upisati. Hadisi šerif veli: „Svako je Pravovjerni. ne da se ujesti dva puta iz jedne dobro djelo, milostinja (sadaka)". Slabo se piše onome zmijske rupe. muslimu, koji sam ništa dobro ne čini, nego još od­ Ovaj hadis upozoruje svakoga muslima na veliku vraća druge, da ne pomažu svoju zadrugu. Takav oj eznost u općenju- s ljudima. .Ko te jednom prevari, čovjek nosi na vratu dva smrtna grijeha, aa duši ne jeruj mu više, jer je u stanju opet prevariti. Nije dvije teške ljage, na svojoj individualnosti Iva znaka, pametno, da ti jedan čovjek dva puta štetu nanese. koji ga tftgje od Islama. Lijepo veli haareti Alija: Naroči o danas u svijetu; gdje imade sila prepredenih „Vrijednost je svakoga čovjeka, koliko dobra učini*. individua, trebalo bi, da svaki muslim dobro utuvi u Dakle dobročinstvo je ogledalo plemenitosti duše. glavu spomenute riječi' i strogo ih se drži. Sva di­ Svako se u njemu može vidjeti, koliko vrijedi kao plomacija u privatnome i javnome životu sadržana je čovjek .„U svačemu imade prećeranost, veli El-Mngire, u njima. Uvijek je bilo teško, općiti s ljudima tako osim u dobročinstvu". Što više dobra činiš svojoj oprezno, da ne nasjede pošten Čovjek- dva puta bar okolici, tim si pribraniji i kod Boga i kod ljudi. Ako kod jednog smrtnika; ali istom danas kako je teško u svakome čovjeku imade nešto, što je zajedničko s ljudima pregju presti! Vidiš na vlastite oči, gdje svima ljudima, onda to nešto mora biti nagon, koji se sve vrti oko tebe, da te zavede, prevari i s tvojih ga potiče na dobro, a odvraća od zla. Dakako taj je legja izvuče neku.korist, a nikako se ne možeš otresti nagon momentom prolazan kod zločinca i griješnika, napasti. To je za to, što nemaš odvažnosti islamske, kojima je u naviku prešlo zlo činiti i griješiti. Mu- da po ispomenutom Ladisu jednom za uvijek lišiš se slomanu, kad se ti sam ne možeš od svih zala i gri­ varalice i licemjera. Kao muslim ne daj se ujesti dva jeha uzdržati, gledaj i nastoj, da drugu braću od puta iz jedne zmijske rupe! pa ćeš vidjeti, da će se toga odvraćaš! Kaži mu na lijep način: to ne valja sve varalice tebe kloniti, a pošteni ljudi, koji su ti činiti, to nije muslomansko i ljudsko, to je grijeh prije daleko stajali sye se bliže i bliže tebi primicati pred forumom vjere i ljudskih vrlina, ako hoćeš, da s tobom prijateljstvo vezati, kao s čovjekom iskrenim budeš spašen i pribran u islamskoj zadruzi. Na pr. u općenju s ljudima. Još koncem osamnaestoga vijeka ako neko pije vino ili se igra karata ili razbludno najglasovitiji govornik svoga vremena u najpoznatijem živi, kad se sastane s nekim, koji te grijehe nije prevratu sviju vremena rekao je ove riječi: Ubijte nigda Činio, ne smije ga zavoditi I nagovarati, da se svoju savjest, jer je ona najveći dušmanin svakoga, povodi za njim, uego, ako dotični znade za njegove koji želi biti sretan*. I ta je izreka rOgbi danas po­ mahane, mofa mu izložiti suštu istinu i pokazati kao stala devizom mase. Eto baš za to danas nama treba pošten muslim, da piti, kartati se i t. d. strogo Za­ rečeni hadis kao slijepcu štap, da se možemo ćoravi branjuje islam i razjasniti mu, da je to u njega zla kod oĆiju kretati u toj masi, razabirati kukolj od šenavika, koje se ne može otresti i priznati sve hrgjave niče. Ko ne može odoljeti stotini neprijatelja, nije pošljedice pića, kartanja, bludnje i drugih grijeha. vrijedan da imade jednoga prijatelja! Ako si čvrsto Ne smije ipuslim drugome biti šejtan, da se pokvari, osvjedočen, da te neko jeduom prevario, drži ga dobro pa makar on sam bio kako mu drago pokvaren, ili na oku bojeći se uvijek da te opet ne prevari. P o­ mu biti začetnik moralne propasti, pa makar on sam sudomjnš li samo, da je počeo igrati oko tebe i na- �IV BEHAR voditi te na tanak led, pa makar bio ko, bježi od njega, ako ga ne možeš odrinuti od sebe. Da bolje razumijemo ovaj hadisi šerif, prikazaćenao zgodu u lcojoj je izrečen. Poznati pjesnik i mušrik u taboru Kurejševića Ebu Azže-el-Džumhi na dan bitke kod Bedra panuo je kao sužanj u ruke maslima. Kad je doveden pred resulullaba, počeo je jad ikovati* tužiti se na svoju sirotinju i prositi milost. Mojba mu bude' uslišana i on bude pušten bež ikakve otkupnine. Ne­ zahvalni mušrik. zaboravi islamsko valodušje, pa čim dogje u Meku, odmah nastavi stari zanat javno, pso­ vati i grditi muslime i resulullaba. Nu i to nije bilodosta,, naime: on je zadao vjeru, da ne će nigda oružja dignuti na muslima. Prva prilika mu se pruži u bitci na Uhudu i on je. Upotrebi, da prekrši zadanu vjeru. Nu providnost odredi, da pane u islamsko sužanjstvo. Pređveden pred lice pravde z«itraži opet smilovanje, ali najpravedniji od sviju ljudi izreče mu osudu ,,La juldegul murninu** i t. d., koja je ostala za sve vje­ kove u islamskom svijetu — pred forumom pravde i u privatnome životu — deviza mudrosti, s kojom bi trebalo da se^luži svaki musliman i muslimanka. Na osnovi toga hadisa pogubljen je, kako je poznato, zadnji bosanski kralj Stjepan Tomašević i njegov stric Ra divoj, V. Svaka vjera imade nešto značajno (karakteristično) a karakteristika ove vjere (islama) jest obraz (stid). Svaka vjera imade na sebi nešto izrazito, štc joj daje neko obilježje-, po kome Čovjek njezina Sljedbe­ nika u svijetu poznaje; dakle čovjek, koji izgubi obraz i stid, izgubio je ono, što ga u očima isto vjernika označuje muslimom. Stid je odraz dobra srca i plemenite duše, a bestidno st je ogledalo, u kome svaki pošten čovjek vidi užasni lik moralne propalice. Šta znači riječ obraz ili stid, mislim da bi bilo suvišno tumačiti, jer je naša narodna poezija puna iskrica. Iz toga se vidi, da je bosanski muslim. uvijek mnogo držao do obraza i tijekom vjekova stekao megju susjednim narodima naslov „ponosni", jer se s plemenitijem djelom pono­ sio, a od sramotna djela stidio. Za • naš narod je obrazli čovjek onaj, koji čuva svoj ponos, pazi da se ne ogriješi o svoju savjest i da ne povrijedi zakone morala. Osim toga ne smije vrijegjati ni poštenje drugoga. „Svaki stid je dobar", veli drugi hadis, t. j. stidio se čovjek pred sobom, pred svijetom ili pred Bogom Ko se stidi — makar pred kijem b'lo od svoga nedjela ili sramote, daje znak, da ga za to savjest grize i da se kaje, a ko se bezobrazno svojim nećuđorednim činima ili prezira vrijednim djelima razmeće i hvali, daje očitovanje, da ga za to. savjest ne grize i da je u stanju svako nedjelo i zločin počiniti. Koliko ima vrsta bezobraznih ljudi, teško ih je nabrojiti, a kamoli opisati. Imade puno, puno ! možda više nego gmazova. Mi ćemo da se bolje 243 razumijemo saino .nešto ovdje natuknuti o dvije tri vrste iz one grupe, koju prirodopisci nazivaju „zmije otrovnice". U našim krajevima je najopasnija, rigjovka. Ta podmuklo-bezobrazna živina sakrije. $e u travu, da je niko ne može opaziti, pa vreba na plijen iz zasjede. Opazi li je ko, bježi bez obzira, da opet na drugome mjestu, pane u zasjedu i čeka novi plijen. Manje opasniji je poskok, ali je za to užasno dosadan. Vidi* da ga se- svak kloni, — možda i uvigja, — ali ništa za to, — skače za čovjekom s jednoga mjesta na drugo, napastuje sto i jedan put, pa makar sto puta bio odbijen, jer, ko metne obraz pod noge, njemu je svejedno: ili ga psovao ili ga blagosivao. Kad se naš poskok moderno naobrazi, onda još dobije neka svojstva amerikanske ČegrtuŠe. Takove obrazovane živine je glavno obilježje: bezobrazno uobraženje. Ona vam čegrta na sve strane,-viče na glas: evo mene — nemam obraza, ali imam uobra­ ženje, da sam obrazovana zmija. Ja vas uhodim, psu­ jem i klevetani usmeno i pismeno, ali opet ne možete me se otresti, jer sam ja gmaz-, koji izlučuje priljepčivu tvar kao spuž i Štrca otrov kao čegrtuša, Tome je gmazu dosta sličan Šargan, samo Što on pisti i vrišti, , kad ga čovjek uhvati u procijep i mijenja boje kao kameleon, a čim se izvrca, počne zviždati kao obrazovani poskok i t. d. i t. d. Čuvajte se dakle takovih propalica, jer je u njih- na obrazu debela koža kao gjonpara, a na očima crne gjozluke, da ne mo­ žete kroz njih vidjeti opačine, koje im iz duše vire. Takav čovjek, koji nema obraza, nema dakle glavnog obilježja Islama, a to je stida; koliko prava imađe na ime muslim, ne. trebamo dalje razlagati, samo se po sebi razumije. Treći hadis glasi: „Ko ne imade stida, ne imade ni vjere*1, četvrti: „Vjera je.gola; pobožnost joj je odijelo, a stid joj je nakit", peti: „Stid je usko skopčan s vjerom**,'šesti: „Koga Bog hoće da uništi, uzme mu stid" i t. d. moglo hi se nabrojiti cijeli niz hadisa, koji se bave stidom i obrazom kao karakteristikom Islama. VI. Dva su druga bolja nego jedan, tri su .bolja nego dva. a Četiri su bolja ?tego trt, dakle dužnost vam se družiti, jer Bog ne će sakupiti moje Sljedbenike, nego samo na pravome putu. l) Pozor! na ove uzvišene riječi moram obratiti svačiju pozornost, jer u njima imade mnogo utjehe za budućnost i' mnogo pouke za sadašnjost. Utjeha je da se muslimi ne će nigda ujediniti na krivome putu, a pouka je Što se nalaže svakome muslimu, da se na svakom skupa oko jedne plemenite ideje nagje megju braćom. Dakako mi danas živimo u iluzijama, u su*) Isnani hajrun min vahjdin v& selasetun hajrun min isnejni ye erbeatnn hajrun min selasetin, fe alejkum bil džemaati, fe innallahe la jedžmeu ummcti illa ajel hnda. — Džamiussagir. �BEHAR 244 mračju, koje naviješta zoru, ali kada će zabijeliti, to se joŠ ne da odrediti, jer se istom nalazimo u naj­ primitivnijem stanju zadružnoga života. Jedna misao, pa makar kako svjetla bila, ne može rastjerati sumračje oko sebe, da je svako prostim okom vidi; njezine svijetle zrake dopiru samo do očiju onih, koji razumom gledaju. Mnogi već trepće trepavicama, a to je znak, da nazire svjetle zrake one rnislij koju svaki uvigjavan čovjek drži zorom sreće i napretka. Kako je sveta, kako je uzvišena, kako je zamašna ova misao, koja se odrazuje na našem poduzeću, kakovom plemenitom cilju vodi, suvišno bi bilo razlagati, jer je u svrhu nauke, zbliženja i sloge. Gledajući napredak prosvijećenoga svijeta na svoje oči i nazadak izgubljenih naroda u neznanju i džehaletu, uzavrelo je u nama islamsko veledušje u gajret, pa smo stvo­ rili ovo društvo bojeći se da ne postanemo žrtvom džehaleta i neznanja. Kako je prirodna želja i težnja u svakome čovjeku, da ne ostane iza svojih, drugova, isto tako je prirodna skupini ljudi i cijelom narodu, da ne ostane iza drugih skupina i drugih naroda; za to mislim, da je i u nama opravdana želja i težnja, što se brinemo, da se ne izgubimo u vrtlogu radišna i ambiciozna svijeta — što smo stvorili , „Gajret- . Latinska poslovica veli:. „Slogom rastu male stvari, a nesloga i velike kvari", dok naša narodna pjesma, pjeva: Bud'te složni, djeco moja, jer je sloga sy'jest i moć. Kad ste složni ne će niko, vašoj glavi haka doć. U društvu ste snop strijela, kog na jedan niko hip ne prelama, & na pose svi ste samo krhak klip. „Složna braća nove dvore građe. A nesložna i stare prodaju-. To mi svi dobro znamo, a znamo i to : da je vas Islam osnovan na udruženju i uzajamnoj ljubavi. Farz'je klanjati, ali je sedamdeset puta bolje klanjati u džamiji, u džematu, u zajednici, nego li kod kuće. Hadisi šerif glasi: „Ko propusti navlaš tri džume, srce mu Bog započeti". A za što je baš džuma tako važna? Na to pitanje vrlo je lahko odgovoriti, naime: Svi muslimi u malim gradovima, a mnogo njih u vadim gradovima okupljaju se na jedno mjesto, da čuju hudbu i vazu-nasihat, da zajednički panu Bogu na sedžađu, da se s braćom ispitaju za zdravlje i na taj način obnove ljubav i prijateljstvo. Za to kp omalo­ važava ovu — najdubljega poštovanja dostojnu duž­ nost i božiju zapovijed, srce mu pocrni radi nemarnosti prama vjeri, a ljubav mu obladni prama islamskoj općini. Dakle kRko se iz toga vidi misao o udruženju nigdje nije .jasnije prikazana kao u Islamu. čujte Šta ovaj bađisi šerif veli: „Moji se sljed­ benici ne će skupiti na krivome putu; ako vidite megju njima prijepor u načelima, držite se većine". *) Šta velite na te mnbarcć riječi ? kako vam zvone u ušima? da li vam mogu zagrijati srca ? boće li vam ikada oplemeniti zapuštene možgjane? kada ćete sfcu') lane nmmeti la tedžtemin ala dalaletin, fe iza reejtom ihtUaffln, fe alejkma bis-slvadil azami, — Džami-uaeagir, IV piti na pravi put? — vi, koji se tugjito, od s^ake napredne misli, — vi, koji predate pred svakim kul turnim pokretom, — vi, koji izbjegavate svaku islamsku zadrugu i društvenu zajednicu — šta velite, mislite ' u što se uzdate: u ovaj ili onaj svijet!? Poslušajte me, da va;n pripovjedim jednu pripovijest. Malena je ali jezgrovita. Bio mi ti jedan arapski mudrac p0 imenu Eksem ibni Sajfij, pa kad je umirao pozove sinove, da ih nasvjetuje, da im pokaže u kratko sve iskustvo, koje je kroz dugi niz ljeta stekao u tegotnome životu. Bezbeli vi očekujete, da im je mudri Arap ovu mudrost rekao: prezirite svijet i klonite se ljudi. Ne, nije im tako rekao, nego naredio, da se donese snopić strijela, pa ponudio svakome pojedinome sinu, da ih prelomi sve odjednom. Kad se svi okušaše i nijedan ne bi .u stanju to učiniti, onda razveza snopić dade svakome po jedan komad da ga prelomi, što svaki vrlo lahko izvede i prelomi svoj komad.. Na to mudri Eksem reče: „Budite, složni, da vas ne mogne niko slomiti, kao što vi ne možete slomiti više strijela u snopiću, jer ako se razdružite, lahko vas je lomiti i zatomiti". Za tijem zapjeva ovako: Kako je nepohvaljeno, kako je griješno ne stu­ piti u društvo, koje muslimi osnivaju u svrhu nauke i udruženja neka vam kaže ovaj had^i šerif: „Božija je pomoć s džematom (zadrugom); ko se odijeli od džemata, odijeli se, da ide u džehenem".1) Ali ko se danas drži toga sunneta? Svak dere na svoja stranu. Nije moguće sastaviti trojicu ljudi, megju kojima se ne rodi pet raznih mišljenja. Ako Omer nešto počne Aliji se ne svigja, jer on to nije počeo ili s dragim riječima, jer je Omer to počeo. Makar se iznevjerio sonetu i farzu, gdje je Omer tu ne će Alija i obratno. Eto u tome džehaletu mi živimo decenije i vje­ kove. Ta nesloga i pizma prelazi s oca na sina kao amanet. Malo ih je koji se pod uplivom iskustva ili jiauke mogu otresti te mahane. Je li to prokletstvo samo na nama ili imade još naroda, koje ista sudbina patri, ja ne znam, ali mislim, da u tolikoj mjeri toga nema nigdje, .koliko kod nas. Jeđaa od glavnih uz­ roka tome zlu kod nas jest, što se ne držimo ovoga hadisa: „čuvajte se sumnjičenja, jer je to najlaživija Jeđollahi aleldž maati ; men iezze Sezze ileu-jiari. DžalniUisagir. �IV BEHAR izmisljotinja. Ne uhodite, ne budite izvjedljivi, ne tugjite se, ne zaviđite jedan drugome, ne mrzite se, ne okrećite legja jedan drugome i buđito božijim robovima b r a ć a " .U tome grmu leži zec, jer su tu izložene sve naše pogreške i prirogjene mahane. Mi 0 svakome gojimo zlo mišljenje i sumnjamo u svačije poštenje; mi uhodimo raspitujemo i istražujemo tugje tajne i sramote; mi potajno prisluškujemo, zavirujemo, napinjemo sva pomodna ćutila, da što čujemo kroz vrata, da što vidimo preko oka; mi se tugjimo od svakoga, jer sebi uobrazujemo, da smo najpametniji, jer svaki o sebi misli „ja sam drugoga nema," a to nas dijeli, otugjuje i u nama ubija megjusobnu lju­ bav i prijateljstvo; mi zavidimo jedan drugome s^e 1 što smo i što nijesmo i Što imamo i što nemamo; mi okrećemo legja jedan od drugoga, ne pozdrav­ ljamo se, ne razgovaramo jedan s drugim; mi se mrzimo, preziremo, ljutimo se i ružimo jedan drugoga bez obzira na to: imamo li pravo ili nemamo; mi nijesmo braća nego krvni, neprijatelji u privatnome i javnome životu. Sada nam s e ' pitanje nameće: mogd li se te rane viđati ili ne mogu? Ja velim s potpunim uvje­ renjem, da mogu i to naukom s ćursa ili s pera. Vaizi i vjeroučitelji morali bi posvetiti veliku pažnju i veći dio svoga truda na „ilmi ahlak" (nauku o moralu) jer gdje nema ahlaka, tu se ne’ da z? saditi ništa, da pače ni najneznatnija klica vjere. Mnogo bi tome moglo doprinijeti i udruživanje p<5 pristojnim mjestima kao što su na pr. čitaonice, jer je, kako veli jedan arapski pjesnik, duša kao vazđuh; ako dogje u cvijetnjak — miriši, a ako đogje na gjubre — smrdi. Isto - tako i čovjek u dobru se društvu oplemeni, a u brgjavu pokvari. Pošto su sva javna društva kao kiraethane iz­ ložena javnoj kritici, osnovana na ćudorednoj podlozi i obskrbljena s pravilima, koja odborima daju pravo, da svakakove individue ne primaju u društvo, onda takove zadruge na čovjeka mogu djelovati samo oplemenjujući. U takovom društvu čovjek imade priliku, da. svaki dan čuje pametnih rasprava i lijepih misli o svemu i. svačemu, a kamo ostalo, što i .neho­ tice čovjek nauči čitajući razne poučne, zabavne i političke listove. Tu se dolazi svaki čas u doticaj s više ljudi, tu se sklapaju nova poznaustva-, tu se zbližuju srodne duše i vežu iskreno prijateljstvo, tu se osniva sve šira i šira islamska zadruga, koja čo­ vjeka i nehotice podsjeća na ovaj hadisi šerif: ,,Muslim je za muslima .kao zid, drži- jedan drugoga". Dakle kakogod kamenje, od kojih je sastavljena, drži jednu zgradu, onako* treba da drži muslim uz muslima islamsku općinu. Ako se ospe nekoliko kamena, pa *)' Džamins-sagir, 245 ostane šupljina u duvaru, makar niko sa strane ne dotaknuo u taj duvar, radi te šupljine napokon srušiće se sam. U tome badisu za umna čovjeka imade mnogo pouke: koliko vrijedi udruživanje i šta sve može sloga i zajednica. Kako je pogibeljnat štetna i po­ gubna nesloga — koga zanima može naći po više primjera na svakome listu islamske povjesnice od hazreti Osmana do današnjeg dana. Mi se u to ne ćemo upuštati,, jer bi nas predugo zavelo, pa bi pro­ mašili cilj, a ako ko želi pobližu uputu neka čita: povijest Arapa u Španiji. Tu može vidjeti najcrnju sudbinu nesložne zdruge, koja se megju se kobi raz­ miricama, zagjevicama, plemenskoj i osobnoj mržnji. Kako to može biti, može slučajno ko od čita­ telja upitati, kad su sigurno anđaluski Arapi pozna­ vali hadisi šerif: „Men ferreka felejs^ minna“. Da, oni su dobro znali, da je rekao resulullah: ko dijeli u stranke (moje šljedbenike), ne pripada nama i. j. muslomanima. Taj se hadis odnosi na sve. Ne smije muslim, ako želi, da ostane član islamske zadruge, bacati zagjevice ni megju pojedince ni megju društva, ni megju narode. Ko to čini „lejse minna" (nije naš) veli resulullah. Dakle toga se treba jako čuvati. Enđeloski Arapi toga se nijesu čuvali, pa su sasvim propali. Uzroci njihove propasti i ujedno uzroci strančarenja mogu se podijeliti na dvoje, i to: na duševne i materijalne. Duševni je uzrok: uobraienje pojedinih individua, koji sebe drže da su najpametniji ljudi i kao takovi pozvani, da budu prvaci naroda. Svaki takav čovjek živi u megalomaniji, da on morabiti prvak, vogja i zastupnik narodnog mišljenja. Da postane to, što je sebi uobrazio, služi se svakakovim sredstvima, pa makar on bio uvjeren, da radi proti svojoj savjesti i zdravome razumu. U takovim sluča­ jevima obično se bira plodno tlo i računa na jaku stranku u narodu i prama tome udešava se program, da. se može povući narodna masa za nos. Nekome to pogje za rukom, a neko se prevari u računa i izigra. Uobraženi liberalae laća se često puta fanatizma, a fanatik liberalizma i t. đ. S tijem duševnim uzrokom usko je skopčan u više slučajeva i materijalni uzrok, taj je obično iz zavidnosti radi unosne državne ili privatne službe i trgo­ vine. Ako je Hasan bolje plaćen nego Husejin ili ako trgovina bolje ide Hasanu nego Husejinu, Husejin sebi smatra za dužnpst, pa makar ne imao pravo škoditi Hasanu gdje može i gdje ne može. Dakako u tome igraju ulogu svakakova sredstva kao ubodarstvo, fesat, mnzevirluk i t. d. sve najstrožije od Islama osugjene mabane i izložene kao smrtni grijesi Eto to je upropastilo Arape; u Španiji i lišilo mnoge islamske narode na svijetu ponosa i slobode. Čujte šta takovim narodima resulullah dovikuje : „I vas �246 BEHAR zarazi bolest naroda, koji su bili prije vas, zavidnost i mržnja. To je šuga, šuga vjere* a ne šugA dlake. Tako mi onoga, u koga je u vlasti duša Muhamedova (salla.llahu alejhi ve selleml) ne. ćete unići u dženet, dok u imin ne dogjete, a u iman ne ćete doći/ dok se megju se ne uzmilujete. Bih li vam nešto objavio ? ako to uzčinite milovaćete se, naime: nazivajte selam jedan drugome !tfI) Dakle jezgra je svega toga, što do sada reko­ smo : da je Islam osnovan na slozi i udruženja, a sloga i udruženje osnivaju se na megjusobnom prija­ teljstvu i zbliženju. Za to je sveta dužnost svakoga muslimana da nastoji oko sloge i udruživanja, jer ćemo inače propasti kao što su propali narodi'prije nas. „čudnovato, — veli Mehmedi Arif tumačeći taj hadis, — mi na svoje oči vidimo gdje propadamo, a nikad se pameti ne možemo dozvati. Još uvijek gložimo se megju se, živimo u đušmajnluku i zatiremo se malo po malo, jer mislimo, da je propast sasvim nešto drugo. Propast, je po našem mišljenju: da će s nebesa panuti vatra, pa nas sve spržiti ili da će iz zemlje riknuti vulkan, pa da ćemo svi u džombu otići i t. d. Pogledamo li oko sebe, ćoravi smo kod očiju, jer ne vidimo, da je bujica propasti davno pomaknula s mjesta sve islamske narode i da ih neke brže, a neke laganije sa sobom nosi. Spavajući u dubokome snu mi sebe držimo sigurnim i tancajući po koritu te bujice teglimo se gulivrata i marširamo onamo — namo kud su otišli narodi prije nas 1“ Ja hu! gdje smo, šta radimoi? Narodi oko nas, koji su došli na sejir, smiju nam se grohotom i Čude se našemu ponašanju na rubu propasti. .Rijetki su uvigjavni i od srca iskreni, koji puštaju po gdjekoju suzu l“a) U kratko: šta radimo ne znamo. Đa nam je Bog na pomoći 1 Hajde, kad smo se toliko izjađali, da vam još jednu pripovjetku Kažem, pa makar i ne bila utješIjiva. U starim arapskim knjigama piše: „U danima svoje moći i slave Filip, kralj macedonski i otac Iskenderi Rumije, obsjedao je godinu dana jedan ») Džamius-sagir. Ja sam riječ BhalikatunK preveo: Saga, a upravo znači: berber ili sredstvo od koga dlaka opada. *) Binj bir hadis str. 182, IV grad i nije ga mogao zauzeti. Napokon se obrati na jednoga mudraca i upita ga za savjet: kako đa saČUVa slavu svoga oružju i da osvoji taj grad. Na to mn mudrac ovako odgovori:. „Budući, je grad dobro utvrgjen, da ga još deset puta toliko vrem-cna obsjeđaš pridobili ga ne ćeš, ako se ne poslužiš varkom, i to ovako: baci neslogu i razmiricu megju gragjane, pa će željeni grad brzo doći u tvoju vlast. Taj je savjet kralj Filip zdušno primio i odmah počeo poručivati u grad jednijem ovako, drugijem onako, dok ih je za­ vadio* Nije prošlo neko vrijeme, a gragjani se toga grada podijele u stranke, odreku zlatne slobode i izvjese na tvrgjavu bijelu, zastavu. Ej neslogo, nigdje te ne bilo 1 Vješto li ti utvrde otvaraš, I narode slobode lišavaš 1 Kako svako djelo konac resi, onako će i ovu raspravicn uresiti ove uzvišene riječi: „Šta je meni, da vas vidim podijeljene u male skupine 1“ *) To je rekao resulullah jednom prilikom/ kad je došao na mjesto, gdje su se obično kupili ashabi, pa ih. vidio, kako sjede podijeljeni na više kola i malih skupina. Taj separatizam (teferruka) nije begenisao, pa je rekao rečeni hadis, da se čuvaju Muslimani od strančarenja i da propovjedaju udruženje, jer su i slabi jaki, kad su složni i udruženi. Kako treba da čovjek pomaže zadrugu, ući nas jedan brahmanski mudrac u narednim stihovima: Stell’ dich in Reih unđ Glied, das Ganze zu verstarkeu I Mag auch, wer’s Ganze sicht, dich nicht darin beinerken. Stell dich iu Reih und Glied und schare dich den Scharen, Und tbeilst du nicht den Ruhm, so tbeilst du die Gefahren. *) *) „Ma li erakum izine“. Dzamius-sagir. l) Riickert, — Veisheit des Brahmanen. U prevodu glasi „Postavi se u suru i red, da osnažiš cjelinu, pa makar te i n.eopazio, ko promatra cjelinu. Postavi se u suru i red i jati se u jato; ako ne dijeliš slavu, dijeliš bar pogibelji. T 5 & �IV BEHAR W Beharu (Na pragu četvrto godine). Već tri ravna probujašo ljeta, r Miris „Behar" kako nam procvjeta; f Miris „Behar" naše bašće cv’joćc, Što mu biser nježno lišće rosi, Lahor-vjetric s njeg miris pokreće I Širom ga Herceg-Bosno nosi. Tri su ljeta, kako „Behar" cvjeta, I na pragu četvrtoga ljeta Ko rajska se miris-grana javlja. I u nama divnu nadu budi. Cvat će „Behar", cvat će cvijeće slavlja, Dok je uz njeg rodoljuba ljudi. Tri je ljeta „Behar" svojim dahom, Nježnim smješkom i blagim uzdahom Ledono nam razgrijav’o grudi I napaj’o mirisnim beharom, Što u mladim srdašcima budi Svjestan život, prožet živim žarom. Cvat će „Behar", mila naša dika, Do god bude marnih radenika Na poljani prosvjeto i znanja; Cvjetati će premila nam gruda Dok joj djeca perom oružana Ne požale za napredak truda. Tri se ljeta „Behar" krasno vio, Tri je ljeta putokaz nam bio Na stazama zemnog nam života I duševnom hranio nas hranom, Što je svijetskili čara i divota, Nad njegovom blistalo so granom. I od sad će miris prepun ćara Napajat nas sa našeg „Behara" I buditi pravu svijest u nama, Kako treba napretku da gremo, Kako treba dužnosti Islama Da vršimo — znanje podignemo. Svojom riječi nas je bratski spnjo I ko bedem nepomično stajo Na braniku svetoga Islama; Odbijao vihrove. bijesne, S kojih crna vitlala se tatna Na naš Islam, na Muslime svijesm.. Nek u svijetu, gdje duh znanja diše I našeg se roda ime piše Megj’ narode premlade prosvjeto; Iza nas će mlagji naši biti, Pa kada se svojih pregja sjete, Blagođarao rahmet će im viti. Musa-ćazivi ćafić. Prvi ezan. (Crtica). rni se i sivi oblaci svili nad kasabicu, a mrak neki stisnuo prije reda. Bijaše tek po ićindiji ljetnog dana, a bi reko: sad će suton. Taj mrak uvećavaše tugu, Što ila oko čarši,ske džamije, gdje bijaše pun n ljudi. Uprav je zagrmilo, zatutnjilo svonebeskim, kad đžemat u haremu zdade sei svrši dženazu sijedom mujezinu Mula Muji. .iječi imamove zabruja iz stotinu debelih grla drhtav glas „Ej, Allah rahmet ejle !" Džemat se uskomeša, a četvorica spopadoše dže­ nazu i ponesošo iz harema. Makar da bijaše tako tmurno vrijeme a do kabura debela po sabata, ipak svo pogrnu za đženazom. Većina svjetine bijahu starci, drugovi uiujezinovi iz mladosti, tek po koji od* mlagjili, nekoliko softi,. a megju njima sirotan Alija, jcđinak mujezinov, dijeto jedva se proteglo, desetak mu dvanaest godina. Neki su ga vraćali, ali on ipak išao, da svog babu isprati do hladnog kabura, a znao f jo tvrdo, to mu je i babo toliko puta kazivao, i da je dužan, a i sevap je, veli. svakog do kabura ispra­ titi. Išao mali Ale sav zaplakan, al ipak dobro se držao, samo mu teško bilo, šio nijo narast’o, da i on makar malo ponese dženazu. Hod svjetine, nepravilnih koraka njihovih od­ zvanjao kro^' tijesne sokake, a nebo se sve više mra­ čilo, munja za munjom parala tamno -obzorje. U mujezinovoj kući vrisak i plač. Mujoziuovica prste kršila od tuge, svijala se jadnica, što ovako naglo izgubi starješinu svog, osta sirota sa svojim Alijom, a kone je tješile, tješile, a i same se gušile u suzama. Negdje po akŠamu pojavi se Alija na kućnim vratima tužan i žalostan, al ipak ljudi ga malo vra­ ćajući se s kabura utješili i on se malo smirio. Nije ga bilo u toj povorci, koji nije prišao Aliji i rekao mu riječ dvije, pogladio ga po glavici. Ali, to su oni činili da sirotu utješe, a i za hatur mrtva im druga i prijatelja, čestitog mujezina. �248 BEHAR Rijedak to bijaše čovo! Nije šala preko pede­ set godina on je hizmet činio onoj džamiji i pust čovjek vazda jednak. Ako je ljeto, on u bijeloj rubenini ko snijeg, lice mu se rumenilo, a ona bijela brada sjajila ko svila. Zimi bi se na teškoj ciči za­ ogrnuo svojim dugim gunjem zelenih gajtana. Onaj isplakani zid haremski od kiše, onu lipu i uz nju sofu ne možeš ni zamislit bez njegove pojave. Grmilo — pucalo, on je pred svaki vakat na svojoj sofiči, čeka. Taki to bijaše čoek. Pa ko se ne bi obazro i smilovo na sirote takog muslimana! Ljudi su s toga utješili Aliju i on se rastao od njih na sokaku i svrnuo kući tako puna srca, da se žurio majci, da i on nju utješi, da joj kaže sve ono što su ljudi njemu govorili. Ali kod majke on nagje čitavu četu žena, sve se požurilo majci mu na žalost. Ona ipak plakala, gušila se u suzama, a kad još smotri sina svog na vratima, vrisnu jadnica što ikad može i poleće prama njemu „Ale moj, sine! Sirote smo!“ Žene opet oko nje: — Ne plači, sestro; kader Boziji! Svi ćemo za njim! — Majko! — odupre se Alija. Nemoj plakati Meni su ljudi rekli, da ne plačemo, da je to Božiji emer; već da mu učimo što god! I on ko pravi Čovjek svrnu u svoju sobicu i dohvati svoj musaf, pa poče učiti ocu svom. Zar je kome bilo do večere. Aliji došla dva-tri druga, da ga razgovore, pa sjedili oni do neko doba, a iz druge sobe neprestano dopirat) jauk i plač majke mu. Drugovi jedan po jedan izodlazili, a Alija opet so latio musafa, učio, mislio, žalio oca i zavezo se u misli. Sirota je on, sirota mu majka, kako su živili za oca mu, kako će sada. Ah, to je poso materin, ona će njega naputit, šta će radit, a on će je slušat, eh, kako ne bi, kad mu je babo uvijek govorio: kako je lijepo roditelje svoje slušati! Ta ni babo njegov nije sve sam radio, kad je vakat onom poslu na njivi, onda bi on našo nekakve težake, pa bi oni srađili, a on im pomago, a sve se žurio, da ga vakat ne zateče, hitio u džamiju, da okujiše. Ha, sad mu na um palo, babo je njegov mujezin bio, a o n .. . za što i on ne bi mogo, ta koliko je puta s ocem išao na munaru, išao i po noći i pred sabah,. pa šta jc. Hoće, on ćo sve radit, majku slušat; slušat, slušat majku i ljude, slušat i ivadit . . . Plač iz druge sobe prekinuo bi Aliji misli, al ono ga svo više obuhvatale, oči so svrtalo. . . Radit, slušat majku, slušat ljude, slušat, rad it. . . . i on sc zaveze u lahak san; « Pljusak kiše, što je svu noć šibala, stišao se, tama so nešto razredila, a pijevci učestali. Alija ua jedan put progleda. Lojanica davno bijaše dogorjela, u sobi tama, a on se zgleda. Sabah je, pomisli u sebi, sad će babo . . . na jedan put ga misao ustuknu: nema IV babe da sabah okujiše. Da, da, nema njega više. ne mujezina . . . Sad se na jednom osvijesti, sjeti se k U ga sinoć san prevario, a mislio je nikako i ne spav ° . mislio je kako će živit od sad, slušat majku, 'ljQ(i ’ radit, što mu reknu, radit sve Sto može, što mu je * babo radio. Horozovi neprestano pjevaju, mrak se na polja rastupljuje. Sabah je. On skoči. Iz druge, sobe n0 čuje se ništa. Polahko išulja se on na avliju, na so. kačna vrata i ispade na sokak. Uputi se mimo dža miju česmi, što je žuborila da se cijelim sokakom razlijegalo. Pristupio onako isto k česmi kao i babo mu rahmetli, zasukao rukave i počeo abdest uzimati Sokakom još nigdje nikog, samo, učinilo mu se, da negdje kahvena vrata škrinuše. Od česme zaputi se on džamiji onako isto neodsukanih rukava, ugje u harem. Strah ga bijaše poduzeo, al on se brzo sabra: ta koliko je puta u to doba sve pred babom svojim kroz tamnu džamiju, preko mračna tavana, pa uz mu­ naru ko janješce pred ocem. Otvori vrata đžamijska, a u pustoj džamiji ođjeknuše njegovi sitni koraci. Kosa mu se ježila, a u ušima nešto zujalo, a li. on išao kroz gusti mrak neprestano misleći kako je lijepo oiU’jisat, kako je sevap, kako će ljudima biti drago, kad ga čuju, a najviše: a kako bi mogo proći ovaj šabaL. ' sz ežana. . . . U tim mislima tapao on preko tavana, a tu bi m- uvijek babo reko, da zakloni oči da mu koji sli­ jepi miš no udari* u oči. Sve išao, a sve mu trnci uz lcgja. Nema ništa. Ako se što i očuje gdje, to će bit slijepi miš. Već se prihvatio basamaka munare. Mu­ nara škripila, a to njemu bilo drago, verao se i za čas dva odaše on na šerefetu. Kroz jutarnju tamu baci on pogled preko kuća, što se nizale ispod njeg, a lahor ga vjetrić milio po licu. Nigdje glasa, sve spava, al sad će on sve probudit, sve će pozvat na Božiji namaz, i on u tom zanosu diže obe ruko k ušima, raširi svoje grudi što može boljo i za šas odjeknu njegov sitni jasni glas: — Allahu ekber — Allahu ekber! Sav je strepio taj čas, a ni sam ne znajuć ža Što. Tek zna samo to, kako mu je to neizmjerno drago, pa mu se od to dragosti grudi napunile i u grlu ga davilo nešto. On se opet sabra i još jasnijim glasom nastavi: — Allahu ekber — Allahu ekber 1 Sad mu se učini, da mu je glas još dalje od­ jeknuo. Negdje u blizini kapija nečija klapnu, na česmi sc neko prokašlja, a ispod same džamije oču so jedar glas prvog mu komšije Nazifago: „Aziz Ali ah !B Alija so topio od nekog milja a jasni njegov glas pođrhtova** i talasao sc poput lahor vjetra onom dolinicom, gdjo su se zbilo kuće, pa se onda daleko razlijegao niz prostranu ravan. Svo se više vrata otva­ rala, sokakom sve više po koje čeljade, a kad Alija �IV BEHAR svrši svoj prvi ezan, upravo mu žao bilo, Sto je pre­ stao. Dotle je već sijedi Nazifaga bio u džamiji. On se brzo spusti niz munaru i za čas je sjedio »a mahfiltr na onoj istoj sedžadi gdje mu je babo klancao. Dolje se u polutami vidjela samo d7a ihtijara, a u tišini džamijskoj čula se samo zrnja njihova tespiba. Do malo se sabrao džemat, a kad se klanjao sunet i Alija počeo kametit, ljudi se sve ozdol oba­ zirali na njeg, a on se topio od tih toplih pogleda. W Iza namaza svi ljudi u haremu skružili Aliju, pohvalili ga, što je tako lijepo zamijenio svog česti­ tog baba, a on se zarumenio od dragosti, saznih očiju pohitio majci, da joj sve kaže. Danas je već mitilo ravnih trideset godina, kako Ali Mula, mujezin u čaršijskoj džamiji hizinet čini, a još se i danas živo sjeća svog prvog ezana. Edhem Mulabdić. N A R O D N E U M O T V O R IN E Djevojačka kletva. (Narodna pjesma). r^ j djevojko kićena, EfŠto mi nijcsi kazala? * Da mi dragi boluje, Da mu šaljem ponude, U sahanu sutlije, Na tabaku šećera, Nek mi dragi večera; Pa nek ide pred dvore, I nek gleda na nebo, AT na nebu đanica, Tjerala se s mjesecom, Ne mogla ga preteći. Već nagnala za goru, Za gorom je platica, Na platici Fatica, Otud iJe delija. „Daj mi Fato vodice! Iz krnali ručice, Iz srmali gjezvice, Ne dam vala ni kapi, Da ti duš^ iskapi. Za sinošnje eglcne, Za jutrošnje jabuke, »Svakom dade jabuku, Meni dade istruhlu, Istrulilo ti srdašce, Kao ona jabuka. Omer. L I 5 T A K. Književnost. „Podvala". Ovako bismo mogli nazvati pjesmu što izagje u 83. broju „Obzora" od ove godine pod imenom ,,U oči okupacije". Kad se pred okupaciju naslutilo, da će u Bosni biti promjene, da ono staro stanje onako ne može ostati, onda se dogovore (tako razjašnjava „Obzor") velikaši Muslimani, da narod pri­ prave'na promjenu vlade, da u njemu probude neku simpatiju prama budućoj upravi Austro-Ugarske, to smisle da jedan pjevač spjeva pjesmu u tom smislu, pa da se pjeva po kalivaina i da se tako biva pripravlja narod na tu promjenu. Pjesma je bila brzo gotova i pjevač je pjevao po kahvama, a u njoj Muslimani bosanski opisuju nesnosno stanje i turske zulume, pa mole cara austrijskog, da ih oslobodi od toga i t. d. Da su velikaši i prvaci bili nakloni novoj upravi pošto je i iz Carigrada promjena vlade zvauično navi­ ještena, to niko ne može poreći, to su bar i prilikom dočeka austrijske vojske u dobroj mjeri pokazali; ali da bi išli na onaj način širiti tu* misao, to se ne može pojmiti. U ^Obzoru" se veli, da je tu pjesmu spjevao neki Hadži Hasan e t Taj H. Hasan ef. nije nitko drugi nego neki. crnogorski pribjegliea pop poturčenjak. Jabučicu, koji je tobože pjevao tu pjesmu po kahvama, do duše mnogi znaju, on je prilikom boja na Šarajevn poginuo. I kad so ne bi znalo da jo pjesmu spjevao bivši. pop crnogorski, nevjerojatno je, da bi ona i onaka pjesma iziŠla iz usta jednog Muslimana. Dvije tri su istina turske riječi kao fajda, zulumčar, ćitab i t. đ., ali ih ima silesija, za koje so apsolutno prije okupacije nije znalo. Zar jo musli­ manski pjevač znao; „Na hiljadu i osme stotine, se­ damdeset i pete godine" ? Ama nije znao ni turske godine a kamo li tngju! Za tim veli na dva mjesta: privati (prihvati, prifati), sozdani (sazdani), krjeposti, domovina, baroni, grofovi, velmože, niži činovnici, spa­ sitelj, veličestvo i božestvo i t. d. Da Musliman rekne: Nadamo se Tvome veličestvo, kano velikom Bogu i Božestvu I ! Ta on se zgraža, kad od kršćanina čuje ovaku zakletim: Molim te kao Bogal Čudimo se najviše „Obzoru" Što nas u ovakoj blizini još dobro ne poznaje, kad on inače zna o dalekim krajevima pisati kilometrično članke 1 I ako je ova pjesma u istinu spjevana, a ona je svakako podvala muslimanima. Kako se djeca fanatiziraju? U Somboru izlazi srpski dječiji list „Golub". U tora se listu u zadnjom 7. broju piše: kako je poginuo Ru§ Ščerbina, koji je bio odregjen u Mitrovicu (Turska) za poslanika, pa zaključuje ovako : „Ruski će car već razračunati s Tur­ skom, u kojoj ni pošten čovek Živjeti ne može*. Poznato je svakom, kako je Ščebrinov dolazak za poslanika u Mitrovicu uprav izazivanje Arnauta, pa mnogi svjetski listovi žaleći ovog Rusa ipak no �BEHAR 250 svaljuju krivnju na Tursku, nego su još za vremena upozoravale Rusiju, da ne traži zla boz^nevoljo. Zar se ne dogagjaju ovaka ubojstva i na drugim mjestima ali za to ipak niko ne krivi čitav narod ni državu. Ali nije srpskom listu namjera žaliti Rusa, već je tu glavno fanatizirati nevinu dječicu. 0 jadna pedagogijo ! Još jedno fcndo i sramota. Na našu bilješku u prošlom broju moramo se osvrnuti, a potače nas na to prigovoru ovd. njemačkom listu „Šaraj. Naclincliten". U tom nam se listu prigovara, da mi svojom ovom bilješkom ubijamo mlade talente. Dakle mi no bi smjeli braniti svojih svetinja, jer ta uvreda potječe od pjesnika, čiji talenat treba više da respektiramo od svojih svetinja 1 A kad smo mi to još suzbijali pjesn čke talento i polete osim ako je ko dirnuo u naše islamske osjećaje? To bi mogli i morali da vide najviše oni, koji blizu nas stoje, ako nijesu ćoravi. Dopisnik „Nachrichtenov" treba da zna, da je musli­ manu islam svetiji od sviju talenata. Ukorava nas još, da dajemo povoda, da se zaoštruju odnošaji izmegju vjera, buduć da su muslimani tako mirni i tolerantni. Ćudno li logike! Mi, koji se branim), dajemo povoda zaošlravanju, a no onaj, koji nas vrijegja. To je blago rekavši šovinizam. Šovinizam samo može da toleran­ ciju tako razumijeva. Mi osnovasmo nas list, da po­ put drugih uaobraženih naroda dajemo narodu našem lijepe gragje za pouku i zabavu, ali čvrsto stojeći na braniku naših svetinja, čvrsto stojeći baš ovdje na ovoj tački islamske periferije; a što tako naše dr­ žanje neko smatra netolerancijom, to je za njega dokaz da živi u sredovječnoj fazi svoga subjekta. Nego karakteristično je to, sudeć bar po r ječim t re­ čenog lista, da to piše neko, ko blizu nas stoji, dakle tobož brat musliman. Ne, vara se „S. Nachnchten,« jer mi, na žalost tog delije, imamo dosta muslimana u svojoj blizini, koji nas potpomažu potporom svake ruke, a ta sorta ljudi može se „Beharu** približiti samo na taj način, da mu prigovara — za islamsko stanovište. Nego biće žalosna istina jednog našeg ro­ doljuba, da je teško naći karaktera, koga u nas ne bi bilo; zaista u nas svašta ima, ali neka nas to ni malo ne buni, jer su na sreću ti ekstra-vaganini ka­ rakteri bijele vrane. Ima toga svagdje. U svijetu ima patuljaka, pa za to, što se u svojoj sredini ne vide, oni iskaču na stranu, odjeljuju se od svoje braće samo, da im se glas čuje. To je vrsta bolesti: oni hoće, da se za njih zna, a na drugi način ne mogu da do tog dogju. Nama je uprav žao što ovo prostora u listu morađosmo posvetiti toj bolesti. Dodajemo ovom prilikom bilješku, Što nam na­ knadno stiže za Karabegovića. On je vele, mladić uči sada u Pakracu, a izdržava ga ili potpomaže onaj’ pop, komu je onu pjesmu spjevao. Kulturne bilješke. »Qajretu. Kao članovi utemeljitelji upisaše se u „Gajret“ slijedeća gospoda: D o n ja T u z la : Azabagić Muslafabeg, posjednik. Nedžib ef. Bekić, trgovac i posjednik. K 1a d a n j : Abdullah ef. Gogić, posjednik. Z a g r e b: Trg, tvrtka: Gustava Sochera našljed. T rs t: A. Figli di Jakob Brunner. Darovi „Gajretu". Darove za „Gajret" s ijedeća gospoda: Muhamed Duadžić iz P a l a .......................... Murat ef. Rašidkadić iz F o č e ..................... Ibrahim beg Defteđarević, politički pristav iz Mostara mjesto čestitke gospodinu Osman begu Kapetanoviću prigodom Previšnjeg odlikovanja......................... Dalje poslao je „Gajretu** gosp. Isa ef. Mcšić, trg. iz Tešnja svotu od 32 K, što ih je sakupio njegov zastupnik u Pribiniću Sabit ef. Galijaš i to od ovo gospode darovatelja: Erno Obrinocsak, nadšumarski starješina Pero Turuntašević, nađlugac . ' , Duregger, šef postaje. . . . . N. N. K lu p o .................................... Josef Braun, šumski poduzetnik . Marko Kraus, gostioničar . . . Nikola Perušić, šumski poduzetnik llnmid Krivčić, kahvedžija . . . . Ferdinand Tomaci, šumski poduzetnik Salom Gaon, trg o v ac..................... fato Božić, šumski poslovogja Ivo Tomljenović, šumski poslovogja Jose'. Tschrneta, šumski poduzetnik Jovo Bauj&e . i .......................... Iznos . . . 30 K 20T Prenos . . . 30 K 20 h Milan oreean, m a n ip u la n t................................ 1 n — X Y. . . . . . . . . . . . 1 „ - „ Polikarpo Zager, šumski poslovogja . . 1 „ — „ Miloš Rodić, lugar ..............................................1 „ —„ Baban Krličović, k a h v e d ž ija ...........................1„ —„ Rako Ćoćić, šumski poslovogja . . . . 1 „ — „ Bernard Ftlrth & Co., B e č ..........................10 „ — „ Trg. tvrtka: Heinrich Frank iz Linča (gor. A u s t r i j a ) ..................................... 100 „ —„ Dr. Jozo Sunarić, advokat izBanjaluke . 20 „ — „ Gjaci na sarajevskoj gimnaziji izmegju se sakupili.......................................................50 „ —„ Za brzojav Bahtijarevićn . . . . . . 40 „ 20 „ Ukupno . . 256 K 40 b Prije is k a z a n o ............................... 911 „ 18 „ Svega . . . 1167 K 5Bh na čem im se odbor najsrdačnije zahvaljuje. Naša kiraethana- 17. aprila držala se glavna skapština u našoj kiraethani. Skupštinu je otvorio društveni predsjednik, sarajevski gradonačelnik H. Nezir ef. Skalić, a za tim tajnik Muhamed ef. Kadić potanko izvijestio o radu društva u prošle tri godine, te o starju blagajne, što se s odobravanjem primilo naznanje. Za tim je bilo biranje novog odbora. Izabrani bu za predsjednika: H. Nezir ef. Skalić, za potpred­ sjednika Esad ef. Uzunić, za tajnika Hilmi ef. Hatibović, za blagajnika Mustafa ef. H. Rustanagić, za knjižničara Sejd-Alibeg Filipović, za kućnog nadzor­ nika Cainil ef. Rašidagić, a za odbornike: Safvetbeg Bašagić, Rizabeg Kapetanović, Fehim ef. Curćić, Salih ef. Svrzo, Alimet ef. SoĆo i Edhem ef. Mulab- �IV BEHAR 251 đijS. Poslije kratka razgovora,. većinom o poboljšanju ovog društva predsjednik je zaključio skupštinu, za­ hvalivši članovima na posjeti. Njemački prijestolonasljednik posjetio je sa svo­ jim bratom 6. aprila Carigrad, i bio gost sultanov tri dana. Dočekani su onim istim počastima kao i otac im njemački car prije 5 godina, kako samo Osmanlijo Pogled'po svijetu. umiju da dočekaju. Slijedećeg dana razgledali su U Macedoniji još . uvijek po malo puca. Svaki prinčevi Carigrad, te posjetili znamenitu „Jedi kule** dan čuju se glasovi o sukobima malih četica bugar­ (sedam tornjeva) za tim su se vozili oko gradskog skih hajduka s turskim' oružnicima ili vojnicima. Nu bedema, gledali gradnju obale, kao i gradnju anadolčesto se megju tim t-ako zvanim ustašama nagje i po sko željeznico. Devetog aprila oprostili su se gosti i koji redovni bugarski vojnik ili oficir. Ali kao da se otišli iz Dolma-bagče, a pratile su ih dvije carske i ovom nejunaČkom četovanju Bugara primakao kraj, lagje do u Crno moro. Izmegju ostalih počasti i po­ jer — kako se to još prije govorilo — glavni usta­ klona sultan je prinčevima darovao dva zlatna mača nak je imao buknuti na hrišćanski uskrs, pa i ovaj sa balčakom, dijamantima n&kićenim. I ovaj posjet dan progje kao i ostali ili možda još mirnije. To je učvršćujo veliko prijateljstvo izmegju turske i nje­ očit dokaz, da je onaj mali broj nezadovoljnika već mačke carevine. malaksao. — Reforme se s velikim uspjehom provode, te su do sada po mnogim mjestima već uregjoni novi sudovi, a i oružništvo je znatno pomnoženo' sposob­ Svaštice. nijim silama. Plaće se isplaćuju sada posve u redu, Sretni konji. U Actonu kod Londona imade po­ a isplaćuje ih otomanska banka u Carigradu, koja jepo važnijim mjestima u Maćedoniji uredila Svoje fili­ sebna kuća, u kojoj provode zadnje dano svoga života jale. Povjerenstvo za provagjanje reforama radi sada ostarjeli jahački konji. Tu živo one plemenite živo­ svim silama na uregjivanju poreza. Arnauti se opet tinje u zamjernom miru. Na 1. januara priredili su u protive provagjanju reforama, pa se pred nekoliko Čast onim konjima, koji su često na trkama pobijedili, dana povratila i pošljednja komisija u Carigrad, koja svečan ručak. Na karti, na kojoj su bila propisana je išla, da umiri Arnaute i da ih mirnim načinom jela, bijaše propisano i više poslastica, kao: biskvit, predobije za reforme. Sada je odlučila Turska da šećer i dr. Na ručku bijaše i mnogo prijatelja sporta. oružanom rukom izvede ono, što joj nijo pošlo za Mnogi bi siromah rado jeo s ovim konjima. rukom mirnim načinom. Po Anadolu i ostaloj Tur­ skoj kupi se jednako redifa i otprema u Albaniju i Maceđoniju, te je u zadnje vrijeme odregjono novih Zagonetka 25 tabora redife iz Anadola i 6 evropskih ilave-ta­ od Esedn. bora za ovo zemlje. -Ali neke novine pišu u adnje vrijeme, da je ovaj otpor Arnauta smariajisan od n u In i a ! a 1 a ! a i * otok Turske, da tako turska vlada imadne formalna povoda, a h e <• d ~d đ grad n Turskoj I* da sabere dosta vojske u evropskim pokrajinama, koja e. c K i i i pokrajina n Austriji će onda, ako bi buknuo rat, zajednički s Arnautima j j L1.. udariti na dušmanina. Ovo nam se nagagjanje čini T i i j j i li k planina n Bosni vrlo vjerojatnim, jer su Arnauti na glasu sa svoje k odanosti prema Njegovom Veličanstvu Sultanu, pa su 1 i 1 1 1 i m III mnsl. ninsko ime ni se vazda pokoravali Njegovoj volji. — U hjitroviei 0 o grad n Rumu nij i »i « 0 0 0 je ranio turski vojnik Arnaut Ibrahim ruskoga kon­ r ' i r r r r .H a indijsko otočje zula &čerl>inu, pa je od te rane i umro. Rusija se t n a . U V rijeka n Americi t mogla nadati ovakom slučaju, jer. slati ruskoga kon­ *j zula u mjesto, tgdje nijedan Rus ne živi, osobito u Dobro poredana slova, daćo n debelim kvadratima ime grada burnim danima,- ne znači drugo, nogo izazivati uzbu- n Bosni. gjeno duhove. fla pragu četv rte godine I Bože, s hajrom! Završivši zadDjim brojem i treću *Beharovuu godinu, evo nas, osvaniismo i u četvrtoj. U lanjsku III. godinu ukoračismo s nešto maDje pouzdanja, al’ ipak svršismo je s potpunim zadovoljstvom. Tim zadovoljstvom i većim pouzdanjem ulazimo evo u četvrtu godinu. Hvala Bogu, „Behar** se već dosta sigurno osovio na svoje noge, a fiomogoše mu to muslimani rodoljubi potporom svake rake. Ti nam muslimani što se tiče moralne potpore obećaše i dalje svoju pomoć, a da će se iNpretplatnici odazvati u onom i još većem broju, to se tvrdo nadamo., Ko god potpomogne „Behar** čim bilo, potpomogao je našu prosvjetu, našu svijest islamsku, jer pravo veli onaj Arap iz Misira: što pero danas čini, to ne čini’ sablja. Na osnovu dakle ovog obećanja naših vrijednih saradnika možemo reći, da će „Beharu i ove godine, ak ne će više, manje zaista ne će, udovoljavati svom uzvišenom pozivu. Evo u ovom �BEHAR 252 broju počinje naS neumorni radnik, a dobri poznavalac istoka i zapada, naS Safvetbcg radnjom: Ste i joda* hadisi itrif. Pored ovake lijepo i poučne gragje preuze jedan od mlag^i, radnika, koji od čednosti ne iznosi, roman-------*>— (Makadam, )Sti svoje imena jju ipuuoi, prevoditi ~— čuveni ------------------viul“ iaaar»M slavne turske spisateljice snisateliiee Fatime-Alije hanume. Taj če roman uvjereni smo mnogo više zzanimao a n i„ J naše Čitatelje čitatelje nego su „Tajne„Tajne« u lanjskoj godim, godini. uvaje Ovdje ne samo sro što je uogagja dogagjaj zamimv zauimiv i ncSt nošt ____ ______ n K i o a i ' i n a Š A I S lim 11H, 1. r a z n i m k’ r a i A v i m n x . i romantičan, nego se lu lijepo ocrtavaju običaji naše braće Osmanlija u raznim krajevima tursU carevine. Naš vrijedni Feliim ef. Spalio, nastavlja i dalje Hiljadu i jednu noc, a drugih sitnijih Članaka imamo i pri ruci, a obećaše nara mnogi. Mi danas potpuno vjerujemo u trajan opstanak „Behara- što se tiCc nas i naših radnika; a hoće li i vrijedni Čitatelji to uvjerenje naše po­ duprijeti obilnijom pretplatom, to stoji do njiha. No da i u našoj publici ima oduševljenja i požrtvovnosti, pokazao nam je to ove godine naš „G-ajrct-, pa smo s toga već n neku ruku i tu uvjereni da ni kod pretplate ne će krivati: Eto u to ime mi s ovolikim pouzdanjem ulazimo u ovn četvrtu godinu. Bože s hajrom! Uredništvo „Beharau. Odgovorni urednik: £dliein Vlasnik: Adem aga Mešić. Mula dić. Štamparija Kiste J. Savića, Sarajevo. NARODNE im O T U O R IN E , Karanfil A laga. \ian nsnio Karanfil Alaga, I^jGdje mu dogje rumena jabuka, Od punice, djevojačke majke. Bijelim je zubom nagrizena, Karanfilom zrnom nakićena. Nikom ne smje sanka kazivati. Osim daji, agi Hasanagi. Dajo mu ga na hajr okretaše: „Hair sanak, aga Hasanaga! Što ti dogje rumena jabuka. Od punice, djevojačke majke, Bijelijem zubom nagrižena, Karanfilom zrnom nakićena — To je tvoja ljubljena djevojka. Već sakupi kitu i svatove. Da idemo po l’jepu djevojku.„ Odmah aga svate sakupio I ođoše po l’jepu djevojku. U djevojke l’jepo dočekaše I gospodski ićram učiniše. Tu su svati noćcu prenoćili. Kad u jutru jutro osvanulo, (Govorila jengjija kaduna: „Kadun-Šaho djevojačka majko, Izvedi nam na adet djevojku I Izvedoše na adet djevojku Prigrnutu ćurkom do zemljice. Progovara jengji-kađa mlada: „Kadun-Šako, djevojačka majko, Što je cura ćurkom prigrnuta? Odgovara djevojačka majka: „Jengjijice, po Bogu sestrice, Hvata mi je trostruka groznica." Tad pogjoše kićeni svatovi, Povedoše lijepu djevojku, Dovedoše Alaginu dvoru. Kad je vr’jeme od ložnice bilo, Dvoje mlado u gjerdek svedoše, Da vidite lijepe djevojke: Kad je bilo u sred mrkle noći, Ona rodi prenejako čedo, Prenejako, ali muška glava. Kad to vidje karanfil Alaga, Turčin bješe za Boga hajaše, Pa Alaga ljubu svjetovaše: „Čuješ li me, draga ljubo moja( Pitaće te moja mila majka, Što nam svu noć mumi pregorješe, Ti ćeš njojzi tiho govoriti: A Boga mi svekrva kaduno, Tvoj Alija velik hašarija, Prekino mi biser sa gr’oca, Svu noć sam ga prenizala mlada. Podranio Karanfil Alaga Prije zore i prije sabaha. On uzima prenejako čedo, Odnese ga pred b’jelu džamiju, Pa se vrati ljubi u odaju, Uze aga turski abdest na se, Pa na sabah ode u džamiju. Pred džamijom džemat se skupio, Jer su našli prenejako čedo. Ugleda ga mujezin s munare, Tada reče Karanfil Alaga, „Sinoć sam se mlagjan oženio, A jutros ću upitati majku Da ja nosim prenejako čedo, Nek mu mlađa ljuba hizmet čini, Ode aga svome b’jelu dvoru, I upita svoju milu majku, To je majka jedva dočekala, Uze aga prenejako čedo, I odnese u bijele dvore. Iza toga do godinu dana, Alaga je Ćabu pohodio, A1 iz Cabe nešto progovara, „Što se mnčiš Karanfil Alaga Što li ideš Ćabi i Medini Tebi Ćaba na domu je bila. K. Mehmed. �IV BEHAR 253 U 5 T A K. Arlf-Hikmet beg. 19. maja ove godine umro je n Carigradu jedan čovjek. Taj čovjak ne spada megju obične smrtnike, koji se svaki dan ragjaju i mru, nego u red ljudi, koji se odlikuju gospodskim rodom, odličnim umom, bistrim duhom, visokim poletom i čistim značajem. Kad jet u jedanestoj godini svoga života na arapskom atu kao miralaj (pukovnik) stupao pred hercegovačkim spahijama u Mostaru i kad je pod zadnje dane u šezdesetoj godini sjedio kao savjetnik u vrhovnom sudištu u Carigradu ostao je jedan te isti junački Hercegovac od glave do peta. Bio je megju učonima — učen, megju pjesni­ cima — pjesnik, megju harabatijam — harah atija, megju mladeži — mladić, megj.U sudcima — sudac i zaštitnik pravednosti, megju Midhatom, Kemalom, Zijaom, Suavijom i drugim propovjednicima naprednih ideja u Turskoj neustrašivi pobornik. Za to nije mogao uza sve velike vrline i učenost ni dotjerati daleko, nego uvijek bio zapostavljen i premještan iz jednoga vilajeta u drugi. Uza sve to svak mu je priznavao vanredne spo­ sobnosti, što više — veli se da ga je i njegov ŠaburČelebija (Kučuk Said paša) uvijek cijenio kao učena i bistra državnika, ali šta je mogao postati i ostati jedan Hersekli Arifi — Hićmet, potomak starih stolačkih kapetana, nego pošten čovjek i karakter, a prepustiti puzavcima ministarske i vezirske časti. Evo šta on sam pjeva: „Ustraj na jednome sta­ novištu, ako hoćeš da do slave dogješ, jer učenim i umnim ljudima ne dolikuje, da svaki dan mijenjaju svoje nazore. Pogledaj kako gube svijetlo zvijezde prehodnice, dukle stajaćice prosipaju zrake na sve strane svijeta i bude život u prirodi" Vjeran načelima prkosio ie nepovoljnim vreme­ nima, javnome mišljenju i svaKom atentatu na čovječanska i državna prava naroda, kome je vjerno služio, i za to pojeo mnogo gorkih pilula. U jetkim i neustra­ šivim satirama nije štedio nikoga, nego po svojoj uvigjavnosti šibao svakoga bez obzira, pa bio dotični njemu pretpostavljeni ili podregjeni, bio vezir ilićatib. Uza sve to, što je .proveo cijeli život u tugjini ostao je dobar rodoljub i pravi sin kršne grude do časa, kad je ispustio veliku dušu. Lijepo ga karakte­ ristiku ove dvije anekdote iz njegova života. Jednom u društvu najviše turske inteligencije panulo je pitanje na srijedu, da svaki reče: s čijem se najviše ponosi na svijetu. Jedan je rekao, da se najviše ponosi s djedovima, drugi sa sinovima, treći s ovijem, četvrti s onijem, a kad je došao red na Hićmet bega, s po­ nosom reče: da se najviše ponosi s tijem, što je Herce­ govac. Taj odgovor udario je na najviše odobravanje u društvu. Isto tako drugom prilikom poveo se razgovor u nekom društvu megju književnicima i pjesnicima o jezicima i njihovoj sposobnosti za pjesmu. Kad je Hićmet beg rekao, da je i njegov jezik prikladan za svaku vrst pjesme, svi su mu se grohotom na­ smijali. Nu to njega ni najmanje nije dovelo u ne­ priliku. Spretan i domišljat kao malo koji smrtnik izjavi, da mu gospoda pjesnici u turskome jeziku ili ma kojem jeziku spjevaju liomonim od četiri stiha, koji se svršuju na četiri po glasovima jednake, a po značenju, različite riječi. Kad ni jednome nije pošlo za rukom da to načini u turskom jeziku, koji ima na raspolaganje gotovo sve arapske i perzijske riječi, onda Hićmet beg podiže glavu, pa reče: „Čujte to, kako zvuči u jeziku, koji vi timatrate i nazivate div­ ljim (vahši lisani), pa onda molim da promijenite o njem scoje mišljenje. Evo vam jedan primjer: Vidio sam, l’jepu curu na zeleni u gori, Njeno lice kao sunce pđsijeva i gori. Mili Bože, divna čuda I tu na zemlji i gori. Rekao bi da je mjesec malo od nje pogori.1) Da ne reknu, da su slučajno samo te četiri riječi od kojih se može načiniti homonim, kazao im jo još četiri, a to su dtiga na nebu, diiga kosa, diiga od bureta i Duga, klanac izmegju Gacka i Nikšića Toliko za sad na brzu roku, a drugom prilikom ćemo se osvrnuti opširno na njegov burni život i pjes­ nička djela. Mirna Safvet. »Gajret*. (Prilikom prve mu skupštine.). Od 20. februara o. g., kad se položi temelj našem Gajretu", našem prvom društvu ove vrste, od tada su naše oči uprte u taj naš temelj i svakim danom pažljivo motrimo, kako se slaže kamen po kamen, kako se zida i podiže naša do duše čedna zgradica, al nama veličanstvena palača, veličanstvena jer je naša, jer se podiže razdragana srca, suzom radosnicom, u oku, podiže se žarom naše islamske svijesti. Razvoj te naše stečevine pratimo mi koliko s veseljem, toliko i nekom sinovskom i roditeljskom brigom: hoće 1 se održat, hoće 1 napredovat, a s takom njegom i bri­ gom i odgaja se upravo najbolje ovako čedo. Ali ako smo ga takim čuvstvom pratili i motrili do sad, to ćemo od sad zaista pratiti ga s manje brige, a s više po­ uzdanja, s manje straha, s više zadovoljstva i veselja. To će mišljenje bez sumnje u svakom rodoljubu pro­ mijenit nekidašnja glavna skupština „Gajretova". Cigla četiri mjeseca opstanka društva i rada odborova pokazuju upravo sjajan uspjeh. Mi ne ćemo kitnjastim riječima i laskavim mislima da vel čamo uspjeha; čista fakta i neumoljivi brojevi pokazuju najbolje naš rad, našu požrtvovnost, naš uspjph. Iz­ vještaj tajnikov jest pregled malog razdoblja, a ve­ lika ploda. Ako taj rad, taj uspjeh ne će otvorit oči našem dosađanjem donekle i opravdanom pesimizmu, onda tome pesimizmu uopće i nema lijeka. Od zaibri- �BEHAR 254 IV mi se moramo latiti Bvega dopuštenog, da održi nuta rodoljuba često se čule riječi: da se nema s svoju eksistenciju kako valja i kako to dolikuje ^ kim radit, da narod još nema smisla za ovaki napredni po. tomcima slavnih nam djedova. Ići golih šaka u opći rad, ali naš „Gajret8 danas dokazuje protivno. boj prama oružanom neprijatelju, ili stati spram advol Pokazuje, da naš narod nije klonuo, da u njemu još a bez njegove spreme i dokazivat svoje pravo, ako ima vatre, ima živog žara zatrpana pod pepelom je i naivno i ludo, ono je zaista pogibeljno. Nauka sam o-------samo treba da se taj žar raspiri. Naš rad za „Gajret" pokazuje, da narod ima više dara i ljubavi je dakle ključ i lijek svemu, ^1 da ne dogje do te za opći rad nego mnogi, koji hoće da ga proglase’ nauke, pored najbolje volje treba i sredstava. Ta nezrelim za opći rad, za rad u smislu modernom. sredstva treba mi da namaknemo sami za se, za svoj ,,Gajret“ je ukratko općenito nas sviju, nije tu jedan rod i braću, za svoju islamsku zajednicu, za svoju stalež, već ćeš tu vidjeti i trgovca i seljaka i posjed­ budućnost. Ta obazrimo se još jedan put dobrano na sve nika i uleme. „Gajret" je samo jedno od mnogih naših neriješenih pitanja od mnogih naših zadaća, strane 1 Nijesmo li mi zbilja pripušteni sami sebi, ni. koje nas još čekaju, a to sada riješeno pitanje naše jesmo li ostavljeni, da sami sebi krojimo sreću ? Nas otvara nam oči i daje pouzdanja, da bi mi i za one upravo nema ko ni moralno da okrijepi, da ohrabri da nas osokoli i potakne na rad za naš hajr. I ako druge naše zadaće imali snage, da ih rješavamo. Zaista uspjeh „Gajretov8 dokazuje nam, da se nam se ko i nasmiješi kad ikad, to je ipak razlog u mi možemo takmiti i, sa onim, u kojih su ovako ideje nečem drugom, a ne što nam je prijatelj i našem davno prokrčile sebi put. U drugim zajednicama, gdje dobru rad. Ova okolnost treba da nas osvijesti, da je sve od najbogatijeg do najsiromašnijeg prožeto jedan put pregledamo očima, da vidimo kako smo idejom, gdje je sve već na čisto i s potrebom nauke zaista sami na se upućeni. i s potrebom ovakih poduzeća, u tim zajednicama re­ S toga dakle u ^asu, kad se zanosimo ovim na­ lativno nema ovakog uspjeha. A šta bi tek bilo, da šim početkom, kad nas „Gajret" ovako zagrijava, mi je ta ideja kod nas tako prodrla u dušu? ne možemo, a da još jedan put ne upravimo bratski Ali — mi se ipak ne smijemo zanijeti ni ovim pogled i na svu onu našu braću, kojima je sudba uspjehom i prestat radit. Mi moramo nastojat, da ta ista naša sudba, zajednička, sjajna ii tamna, da ili i ideja prodre čak do siromašne kolibe, i koliko god opet bratski zamolimo, da se i oni pobrinu za našu treba da držimo do bogataške potpore našem mezimcu budućnost. Mi nikad ni u jednom ovakom našem pi­ „Gajretu8, treba toliko da nam je stalo i do tog, da tanju ne treba da tražimo riješen ja od pojedinca pa narod dogje do osvjedočenja, da makar k’o kroz ni od stotine, već svi moramo zajednički pregnuti, maglu nazrije: kakva je strašna sudba đžabil narodu. jer nam je zajednička potreba, zajeduička budućnost. Za to dakle na ovom mjestu dovikujemo svakom U veleduŠju ne treba da se razlikuje ni bogat od si­ bratu muslimanu, da se osvijesti, da se malo obazre romaha, ni stariji od mlagjeg, svi složno treba da i desno i lijevo, da dobro promozga: ima li nama radimo, a prama svojim silama da pridonosimo žrtve, danas ikakva drugog izlaza, nego da se prihvatimo koje iziskuju naše potrebe Pa kako je početak ovako onih sredstava, kojih se Iatiše svi kulturni narodi na krasan, mi dovikujemo svoj braći, da priskoče n ovaj svijetu osobito držeći na umu: da ta sredstva ne samo naš pothvat, a želimo od dragog Boga, da nas okri­ jepi i osnaži, da nas uzdrži na putu borbe za naš što su nam dopuštena, već nam ih čak i uzvišena rad, našu budućnost. Amiu! naša vjera preporuča. Zaista drugog nam izlaza nema, „ N a t “ *), t .Ma in medalita Maliammeđeu bi mekaleti, Lak'iu medabtu mekaleti bi Mnhameđin. Hassan. ebi, evo Pejgamberu sveti Ja saplećem ovaj miris-splet, Tebi. kome vječno hvalu vije Kod zemaljski i duševni sv’jetl Svaka riječ veličajna Tvoja, Svetinjom mi nadahla je krv, Pa s'e vijena pred imenom Tvojim, Po prašini kao mali crv. Ko đanica zvijezdica jasna Blještao se um veliki Tvoj, Na izvoru Božanskoga znanja Duh si sveti napojio svoj. Na mlagjahnoj mojoj dnŠi plamti, Prama Tebi svetog’ aška žar; U mom’ srcu misli su se Tvoje, Utisnule k’o nadzemni čar, Tebe Allah poslao je k nama, Da na pravi izvedeŠ nas p d t; Da sa lučom svijetlog Islama Rasvijetliš svaki zemni kut. Na zbor svojih pejgambera svetih, S’ Tobom pečat ud’rio je Bog I podigo iznad sviju Tebe, Ko najvećeg miljenika svog’! *) Pjesma u bIatu Hazreti Pejgambera a. s. �255 BEHAR IV Iz utrobe neprozirne tmine, S’ Tobom sinu prave vjere trak, A iz Meke podiže se tada, protiv njega divlji crni mrak. Širila se k’o bujica brza, Arapski joj tjesan bješe sv'jet; Na krilima istine i pravde, Svud’ je ona upravljala l’jot. I što dublje u vjekove tone, Sve sjajniji postaje joj plod; Što napretku više svijet hrli, Višo joj se divi — ljudski rod! Ta j e sv’j etlost životvorna s mrakom Borila se na život i smrt, I izvojšti triumf. veličajni, A mrak bjaše poražen i strtl širila se nauka Islama, Bez otpora kd božanska moć; Pred valima n’jezinoga bl'jeska Svud je crna iščezala poći Nauka Ti o Resule sveti 1 Svim' je nama najsvetija stvar, Nauk Ti u srcima našim, Za prosvjetom žeže živi žari Sv’jetlost se je dizala Islama, Put etera u beskrajni svod I istine prosipala trake, Nad Arapski negda divlji rodi T4 je luča životvorna toli, Narodima raznosila spas; S’ njenog’ časnog sinuo je plama Taj današnji sav kulturni kras. Nauka Ti najveći je nimet, Što ga nama vječni dade Bog; I slabi smo zahvalit' mu, što smo Sljedbenici sja] — zakona Tvog I I poslije Tvoga preselenja S niskog’ sv’jeta u viječni raj, Nauke je nenatkrilne Tvoje Nepomućen ost’o bistri sjaj! Ah! Punih je trinaest vjekova Vodič bila rodu Islamskom’; Vodila ga prosvjeti i znanju, Vodila ga k’ napretku svakom. Ja Te uvjek u svom srcu nosim, Tvom’ imenu srce mi je stan — Ah 1 Da li ćeš gr’ješniku pomoći Meni, kada sudnji svane dan? Da li ću se udostojit’ moći Velikoga šefaata Tvog’? Kada htjedno svoj pravedni gnijev, Na gr’ješnike izlit’ dobri Bog 1 Neka Allah, Pejgamberu sv’jetli Svoju milost lije nad Tobom; Neka Allah štit uvijek bude, Svem ummetu svijetlome Tvoml Musa-Ćazim Čatić. „Gajretova* skupština. (Govor predsjednika S. BaSagić;..) Odlična gospodo i dragi prijatelji! Mladež ne laska nikome, pa ne laska ni narodu, 20. dan mjeseca februara ove godine ili 22. nego zi mu kaže: tako je, ili još izrazitije: tako mora biti. kideta prošle godine upisaće se zlatnim, slovima u Što do sada .nije shvatila velika većina naroda kulturnoj povjcsti muslomana ponosne Bosne i junačke svoju mladež svoga tumača misli i osjećaja, držim, da Hercegovine. Toga se dana u ovijem prostorijama treba tražiti uzrok u mračnome osjećaju mase i odigrao jedan prizor one borbe, koji se je morao odi­ obskurnoj uvigjavnosti odabrane kaste. Nu da će tije­ grati u svima naprednim narodima, a to je prizor kom vremena iskrene mladenačke misli dati nešto borbe, u kojoj napredna ideja mora pobijediti ako je svijetla tome mračnome osjećanju i da će prodrijeti narod dorastao za preporagjenje. kroz tu obskurnu uvigjavnost u to čvrsto vjerujemo. Ta je borba preporodila naš stari ponos, zaža- Na obzoru našega čistog uvjerenja nema ni jednog rila nam u duši jednu iskru svijetle nade za bolju oblačića sumnje, jer je historijska činjenica, da pros­ budućnost, ulila nam u srce jednu kap mile utjehe vjeta uvijek pobjegjuje. za opći napredak, zasadila u grudi jedan struk čelične Kolika je moć prosvjeto, šta je ona sve učinila volje za uzvišeni rad i probudila u nama samopo­ uzdanje, samopregaranje i luksuriozno veledušje. — u prošlosti, šta sve čini u sadašnjosti i Šta će sve Toga se dana osjetio prvi trzaj kulturnoga života u učiniti u budućnosti o tome je svak uvjeren ko pgeuba pozna povjest jednog kulturnog naroda, ili ko budnim našoj islamskoj zadruzi. očima gleda u svijet. U tome prvome trzaju mnogi eufemistični duh odmah je nazrio zamašnu snagu jednog žilavog po­ Eno vam u vrijeme Periklovo male Grčke i nje­ kreta; — i nije se prevario. zine slave, eno vam u doba Augustovo grada Rima i „Derin bei dem Volke, wio bci den Frauen njegove svjetske moći, eno vam u moru pijeska male Steht immerfort die Jugend oben an.tf oaze Mekei-Mukereme u kojoj je planula zublja islam­ Davno je l’ekao glasoviti pjesnik Fausta i nije ske prosvjete i u vrijeme Memuna i Abdur-Rahmana se prevario, jer su se te riječi obist.nilo nebrojeno iz Bagdata i Kordove osvijetlila tri dijela svijeta Aziju, Afriku i Evropu. puta pa i ovaj put. �256 BEHAR Slava i moć tili velikih naroda davno je bila i prošla, ali spomenici na negdašnji kulturni sjaj i du­ ševni rad još- i danas žive u predaji svih naroda, još i danas vide se tragovi njihova uplivži na umni raz­ vitak čovječanstva. Nemruđova sila, Đarijev luksus, Džengizova horda i t. d. sve što nije učinjeno pod bajrakom prosvjete, ‘to je izglodao zub vremena, to se izgubilo za uvijek kao da nije nigda bilo ni bitisalo. Prošla su ona vremena, kad se pjevalo: ,,E1međždu lissejfi lejsel medždu lilkalemitf (Slava ide sablju a ne pero), jer se danas u svemu svijetu popijeva: „Elfevzu lil-ilmi lejsel fevzu iil alemi“ (Po­ bjeda je na strani nauke, a ne na strani zastave), i uz tu popijevku mora svak igrati, jer je njezina melodija jako zamamljiva. Koga ne može zanijeti i privesti u svoje kolo, nek se ugleda u sudbinu veli­ koga čioskoga carstva, n kome četiri stotine milijuna duša dršće pred četom pijonira evropske kulture. Zar to nije dobar dokaz, što sve može prosvjeta, ona sila, koja pomoću pare leti kopnom i morem i prevaljuje za sabat -po osamdeset kilometara — ona sila, koja pomoću elektrike za par časaka donosi nam vijesti iz dalekih krajeva svijeta — ona sila, koja nam u prošlosti imponira kao neuinrlost, u sadašnjosti kao moć, a u budućnosti kao sve što zamisliti možete. Takove sile treba svakome narodu, koji o sebi vodi račun, pa i nama, jer bez nje nema ništa u prosrijećenom svijetu. Naše vr;jeme i naše priliko nijesu takove, da možemo obješenih ruku gledati oko sebe i soj riti kako drugi vežu poznanstvo i prijateljstvo s tom svemoćnom silom, koja je u prošlosti Grcima, Rimljanima i Ara­ pima ovjekovječila ime, koja je u sadašnjosti majdan individualne i opće moći, koja će u budućnosti na polju tehnike tvoriti čudesa s izumima i na polju nauke činiti velika otkrića. Za što bi mi bili osugjeni, da ne budemo udionici općega ljudskog napretka, da moderno ne uzga­ jamo svoj naraštaj? Mi hvala Bogu imademo zdravu, snažnu i daro­ vitu mladež, kojoj treba za vremena pružiti priliku s malom potporom, da se izobrazi, pa ćemo i sebi i njojzi osigurati opstanak, a domovini uveličati slavu s našim požrtvovanjem i prosvijećenom mladeži. Mi imademo imućnih i bogatih ljudi, koji bi mogli da i ne osjete doprinijeti velike svote na žrt­ venik prosvjete, domovine i islamskog napretka, ali ti ljudi spavaju u dubokom snu, oni se ne brinu ni za svoju rogjenu djecu, a karao li za islamsku siro­ čad i sirotinju, oni nemaju smisla za prosvjeta, a još manje za dobra djela, oni su sebičnjaci, koje Islam strogo osugjuje, jer ne poštuju suneta, koji svakome muslimanu nalažu udruživanje kao vjersku dužnost. Bacite pogled preko „Gajretovih* članova, pa ćete naći — izuzam nekoliko časnih lica — sve samu siro­ IV tinju : učitelje, kadije, male činovnike, posjednik trgovce i seljake, sve same ljude, koji daju od svoe-a zalogaja iz uvjerenja, a to je dobar znak, da naše društvo stoji na čvrstom temelju. Kad uzmemo u obzir napredak sličnih društava u zemlji, oko kojih se sve okupilo, onda s relativnim uspjehom našega đrugtva moramo biti zadovoljni i tješiti se sonom: malo nas je, ali smo junaci. Gospodo moja, šta bi mi sve mogli, da se megju nama pobudi islamsko bratstvo, kome je umek bazreti Omerovo halifovanje, kome se dive propovjednici socijalizma i cijeli obrazovani svijet? Mogli bi imati pe. deset ovakovih zadruga, ali mi još smo i sad mi, jer ne vidimo dalje od sebe, jer živimo u najcrnjem đž$lialetu. Mi ne samo da ne zagovaramo udruženje, nego još instinktivno postavljamo se u busiju i onima koji rade na udruženju i bacamo klipove pod noge. Mi svi znamo da to nije islamski, jer je vas Islam osnovan na udruženju i uzajamuoj ljubavi, ali zla navika, koja se kroz nekoliko zadnjih decenija uvriježila uvijek nas goni na razdruženje. Kad se jednom otreserao toga smrtnoga grijeha, kad počnemo svi raditi oko plemenite islamske usta­ nove, da pod geslom ffelmuminune ihve“ zajednički čuvamo svoje interese, zajednički uzgajamo svoju mladež i na njezinu uzgoju i napretku osiguramo sebi položaj u društvu, kako će veličanstven biti taj prizor u našoj zadruzi ne da se predstaviti, jer se dan općeg preporoda jedne mase, pa makar ona ne brojila više nego pol milijuna duša, u svoj veličini u orgijama slavlja ne može zamisliti. Nadajući se da ne će mnogo Bosne i Neretve proteći do onoga časa, kada će se svi bosanski i herce­ govački muslimi okupiti na pravome putu i s gajretom naše društvo „Gajret“ poduprijeti, mi — koji gledamo u svijet kroz ružičasto svjetlo —- Čestitamo u naprijed svima rodoljubima, koji se oknpiŠe oko ove velike islamske ideje, žalimo one, koji — makar pod kojom izlikom ne stupiše a zajednicu oko obrazovanja siro­ tinje, a preziremo one, koji se digoše tajno ili javno proti ovoj svetoj i uzvišenoj misli i nabaciše se na nju raznim izmišljotinama i farizejskim klevetama. Mi najodlučnije pobijamo te izmišljotine i pod­ vale i islamskim ponosom dovikujemo takovim niskim idividuima ovako : Ma Ne Be Be ezan muhtešemanim ki saga girend. ezan muflisedžan ki bezi lagar girend. jegi dest meji halisi islam nošend, jegi desti diger perčimi mnfsid girent Mi smo oni veledušni muslimani, jednom rukom pijemo čistu vjeru Islama, a dragom držimo sve mufside za perčin. �IV 257 BEHAR skupština. tajnika Hasan Hođžtća.) || čl. I. reda 1 <* utemeljit. „Podigosmo svjetionik, koji će nam u ova teška vremena vedriti mračno obzorje i svojim blagim svi­ jetlom bratske ljubavi, nade i utjehe postojano bodriti zabrinuta putnika na trnovitoj dunjalučkoj stazi, na putu napretka, krijeposti i čovječnosti !a Zaista! Za naše prilike ovo je kulturno djelo prvog reda i može Vam, gospodo, biti samo na diku i čast, Vama kao i svoj braći u pokrajini, koji listom prigrliše ovu spa­ sonosnu misao, da kao prava braća rame o rame upremo ondje, odakle će nam neminovno sinuti zora boljega života. Da ova misao nije, što no riječ, kao iz neba megju nas pala kao tugja i narodu nepoznata, kako bi to neki htjeli, nego da ona u narodu odavna živi, da se je ona morala kod nas roditi naročito u ovih pošljadnjih 25 godina, kad su se naše životne prilike iz temelja promijenile, da se je ona sama od sebe ef. morala nametnuti svakom, u koga je zdrav razum i pošteno srce, to najbolje dokazuje nenadani uspjoh „Gajretov“. Ali to nam je ujedno dokazom, da kod nas više nema mjesta šupljim frazama onih strarivica, koji ne privregjujući sami ništa svaljuju krivnju na narod i mirne duše proriču mu najcrnju budućnost. Lamentacijama mora biti kraj, gdje i narod može da svoju kaže, gdje pare govore! Dozvolite, gospodo, da učinim ugodnu mi duž­ nost, da Vam ispričam, što se je do danas za „Gajret“ učinilo, da Vas izvijestim o dosadanjem radu ođborovu i razvoju društva u opće. Cijeneći Vašu strpljivost, nastojaću, da to bude što kraće. No pošto je ovo prvo vrijeme društvenog života i opstanka od velike zamašitosti i za dalji njegov razvoj, nastojaću, da što potpunije iznesem i predam na blagohotno razmišljanje sve pojave, koje se društva tiču, znajući, da ću time najviše poslužiti dobroj stvari, jer kao što bez megjusobnog poznavanja ne može biti prijatelj­ stva megju ljudima, tako ne možemo srcem i dušom prigrliti ni najplemenitiju ideju, kad bi nam bila nepristupačna. Tako će ,,Gajretova“ misao biti svakom ašićare, kao što treba da nam jo din-islam ašićare! Na poziv privremenog odbora, kako Vam je poznato odazva nam se što brzojavno, što pismom do konstitutione skupštine po prilici oko 600 članova. Odmah po ustrojstvu društva počela su nam stizavati imena članova, a upisivanje nije još ni iz daleka dovršeno, pošto se svaki dan novi članovi javljaju. „Gajret broji danas 1582 člana, raznog stanja i zani­ manja, a po članskim kategorijama broji : JI VeleŠtovani zbore! Nama je još u živoj uspomeni onaj znameniti dan, kada se je ideja t. j. zamisao ovog humanog poduzeća realizovala, pretvorila u zbilju, kada je naš wGajret“ stupio u život i razvio svoj blagotvorni bajrak u istoj ovoj dvorani, gdje se evo opet sabrasmo, da prama društvenim pravilima zaključimo ovu prvu i ako kmjastu, ali veoma važnu društvenu godinu. Od onda pa do danas protekla su samo četiri mje­ seca i mi već možemo da iznesemo plodove bratske nam ljubavi i islamskog gajreta, pa da nam se ob­ nove oni ushitni dojmovi, koje ponesosmo sa prve njegove skupštine, kad no smo časno pred svim svi­ jetom pokazali, da se i „orijent" znade otresti po­ gubnog separatizma i povlačenja, da se i mi umijemo i hoćemo sustegnuti pa žrtvovati za opću našu islam­ sku stvar, za svoj obraz i čast; pokazali smo, da srna spoznali svoju dužnost i zadaću, te pravi put, koji lagano ali sigurno vodi ljepšoj budućnosti i boljem položaju. Stid i ponos nam nijesu dopuštali, da obje­ šenih šaka i dalje gledamo, kako nam dragocjeno vrijeme uzaludno izmiče u nepovrat, dok se sve oko nas, što je voljno i dalje živjeti, po malo miče i na­ preduje; stid i ponos nam ne datloše pustiti svoju nadu i uzdanicu, svoju mladost da u neradu ne­ znanju čami, kržlja i propada, dok se sav svijet znanjem i umijenjem naoružava za budućnost, za veliku megjunarodnu utakmicu. Čekati, da se ko drugi pobrine za vlastiti ndŠ evlad, da nam djecn, taj naj­ veći BoSiji dar, ko drugi uzgoji i usreći, to bi zaista bila najveća sramota, najveće poniženje, Što se uopće zamisliti moše. Spoznavši ovu svoju čovječansku dužnost, koja je ujedno usko skopčana sa svetom našom vjerom Islamom, osnovasmo dakle ovo društvo ili kako još zgodnije kaže jedan prijatelj „Gajretov8*: Dobrotvora 3,(jajretovaa (Izvještaj 1 H sarajevsko 1 44 42 114 79 280 mostarsko - 80 31 86 60 207 21 9 30 47 107 1 Okružje travničko ■ «| ■" <D 0 d a C p. U o a. p. 0 M P tuzlansko 8 42 24 38 15 122 "banjalučko 1 81 11 41 118 202 bihaćko - 34 34 181 381 630 monarhija - 3 2 9 20 84 205 153 499 720 1582 Ukupno 6 �BEHAR 258 Po tom dakle možemo već konstatirati tu ra­ dosnu činjenicu, da u ovom narodnom poduzeću sud­ jeluje cijela zemlja. „Gajretova" misao, misao našega preporoda, zaokupila je, kako vidimo, za kratko vri­ jeme otadžbenike po svim krajevima domovine, te društveni članovi nijesu ograničeni na pojedina ok­ ružja ili krajeve Eto to je znak naše budne svijesti, koji nas napunja nadom, da će se ,,Gajretovoa na­ stojanje okruniti potpunim uspjehom, da 6emo izvesti djelo, koje ie nam pribaviti Štovanje i udivljenje civilizovanog cvijeta, kojim ćemo se moći ponositi kao pravi potomci, slavnih nam djedova, Makar da je u nekim mjestima za sada još malen broj članova, ne smeta, samo neka ih ima, a s vremenom će ih biti još više. Od 5L kotar odazvao se je 41, no i iz onih 10 dobismo ovih dana povoljnih vijesti. I tamo se radi, pa će i oni naskoro pristupiti. Usporedimo li sad pojedine kategorije članova, vidimo, da je razmjerno velik broj utemeljitelja (205) isto tako prinosnika I. (154) i II. (409) reda. Tu je zastupan srednji sloj naroda, ljudi ponajpristupačniji novim idejama. — Dobrotvora (5) je razmjerno malo. Istina prinos dobrotvora je velik, ali će ih ipak još biti. — S obzirom na to, što je društvo istom pred 4 mjeseca stupilo u život, posve je naravno i ra­ zumljivo, što broj prinosnika IH. (720) reda još nije, poskočio na onu visinu, kako bi to odgovaralo ne­ znatnoj mjesečnoj žrtvi od 20 h. U ovaj red spadaju najširi slojevi naroda, pa kako rekosmo, za to treba vremena, dok se misao raširi i usvoji. Kada to bude, onda će nGajret“, ako Bog da, imati prinosnika toga reda 10 ili možda i 100 puta više. Zar ne bi izmegju p3 milijuna muslimana barem 10.000 moglo davati mjesečno po 20 h? To je zaista neznatna žrtva, a Gajretu bi bila velika svota. Osim toga, što Gajretova misao nije još zašla u ove najšire slojeve, ima i toga, da se mnogi možda stidi biti članom III. reda, a stanje mu ne dopušta većih žrtava. Toga ne bi smjelo biti, jer se i najmanja žrtva u dobrotvorne svrhe mora štovati i cijeniti. Tu je glavno da nas bude Što više u bratskom kolu, a gdje više ruku radi, tu i Bog pomaže. U glavnom početak je, kako vidite, nenadano lijep, naravan i obećajo sjajan uspjeh. Sada je u redu da se sjetimo bivših članova „Gajretovih". koji naravno nijesu gore ubrojeni: Alikadić Nezir-aga iz Sarajeva i Čaušević iiafiz Sabri ef. iz Tešnja preselili su se na onaj svijet. Rahmetullahi alejhima! Sulejman beg H. Adembogović, posjednik iz Bos. Dubice najavio nam se je bio kao utemeljitelj, ali je istupio i taj svoj istup kroz novine proturio. Sa osobitim štovanjem i zahvalnošću iznosim ovdje pred skupštinu imena onih rodoljuba, koji IV zborom i tvorom društvu svojski pritekoše u pomoć • tome puno doprinesoše, a još i sada doprinoso, da 1 društvena misao tako lijepo Širi, usvaja i nje ^ Istaknuću kao znak naše dozrele svijesti veoma ut‘ šljivu pojavu i radosuu činjenicu, a to su „Gajretove« pokrajinske skupštine, sastanci i sijela. Ćim je misao o osnutku ovakog poduzeća planu] ovdje u glavnom gradu, zakucaŠe živi damari p0 8vim krajevima naše otadžbine i kao što se lišće na g0rj iza dugog noćuog počinka okreće prama istoku, kad ga jutrom ogrle topli sunčani traci, tako se prenušo i pokrenuŠe pojedini udovi našeg narodnog tijela i stresajući sa sebe drijemež pohrliše u kolo, na ja. nački zbor ili na skromno sijelo, da potraže lijeka našem halu i ispitaju načine, kako bi se trajno držala na obzorju ona zvijezda, koja ih tako ugodno dirnula. Ne ću vam potanko nabrajati, kako naša braća u pokrajini rade za društvo, bojeći se, da vas ne osanišem, nego ću navesti samo nekoliko primjera. Sve ostalo, što doznasmo i zabilježismo o radu poje­ dinih muževa kao i svi spisi čuvaju se u društvenom arhivu kao sveti amanet za mlagji naraštaj. ćetvrti dan hadžinskog bajrama sabraše se junački Kraji ici u Cazinu oko dičnog otađžbenika gospodina Omer Atifef. Bahtijarevića i časnog starine II. Selman bega Ćcroviča, načelnika cazinskog u velikom broju na dogovor, gdje je Atif ef. živim govorom prisut­ nima rastumačio ,,Gajretovu“ pojavu, zadaću i istoriju. Resultat toga sastanka bijaše onaj veliki broj članova, što ih danas imamo u tom kotaru. Iz toga se vidi spremnost, odličnost i vrlina karaktera naših krajišnika, koji, kako sam Hadži Selman beg veli, ne vrše dužnosti obećavanjem, već oni tvore, što govore I Odbor je živo nastojao, da se ovaki sastanci upriliče u pokrajini u što većem broju, jer su oni od velike važnosti za društvo, pošto se tako iskusnijim i učenijim rodoljubima pruži prilika, da svojim sugragjanima savjetom priteku u pomoć, razjasne našu situaciju i učine pristupačnim mnoge istine o našoj islamskoj zajednici, o našem zadatku i t. d., što pojedinac sam po sebi ne bi nikad mogao shvatiti i dokučiti. To nastojanje ne ostade bez uspjeha. Evo kako je izišao taj poticaj: Pošto po pravilima u svakom mjestu mora biti jedan ili više povjerenika, koji u svom kraju zastupaju odbor i promiču interese društva, to je trebalo ove povjerenike imenovati, čim je porast6 broj članova. Držeći se toga principa, da odbor ne nameće Članavima povjerenika — u kom su duhu i pravila sastavljena — nego da oni sami izmegju sebe slobodnim izborom odrede jednog za povjerenika, koga za to nagju najprikladnijim, obratismo se pismom na neke članove i zamolismo ih, da tu odborovu želju i ostaloj gospodi saopće. Kako se je taj poziv �IV BEHAR ugodno dojmio otađžbenika, vidi se iz ovoga pisma koje glasi: „Draga moja braćo 1“ „Duša mi se topi od miline, kad ćitam retke, koji pišu o „Gajretu" kako napreduje, jer to je velika stvar za naša budućnost. Meni je osobito milo, što ste se na me obratili pismom, jer ja držim, da mi je farzi-ajin roditi za „Gajret“. — U petak trećeg aprila sakupićemo se m , pa ćemo izabrati jednog ili dva izmegju sebe za povjerenika, koji će obavljati „Gajretove“ poslove.---------------------------------------- - _ — Stojim u službi braći i „Gajretu" do svoje zadnje kapi krvi. Primiti5 ^elam bratski naši junački pioniri prosvjete i napretka 1“ Kako su „Gajretovi" prijatelji u Mostaru jedno­ dušno pohrlili na bratski dogovor, razabiremo iz nji­ hovih razgovora o našim kulturno-prosvjetnim pri­ likama, a i po tom, što se tu za tili čas sakupilo 152 K darova. Da se stvar ne hi otegla, navešću izmegju ostalih još samo jedan uzorit primjer. To je sastanak u D. Tuzli od 10. maja, koji je „Gajretu" donio 10 utemeljitelja. Sa toga sastanka poslaše nam opširan izvještaj o toku dogovora, o prilikama u ravnoj Posa­ vini i našem industrijalnom gradu Tuzli. Da čujemo ponajprije što piše glavni pokretač toga sastanka dični prijatelj i promicatelj našeg društva gospodin Jusuf Zija ef. Midžić: „Draga braćo 1“ „Izvolite primiti kako od mene, tako i od ovdašnjih mnogobrojnih muslimana najvišu zahvalnost i priznanje za neumorni rad, nastojanje i požrtvovanje oko ustrojenja našeg milog „Gajreta*, a u znak ovdašnjeg rada i oduševljenja za uspješno napredo­ vanje toga dobrog, pouzdanog i vjernog prijatelja naše budućnosti, šaljem Vam ovom prilikom (sa sastanka) polag priloženog iskaza 10 utemeljitelja, dočim će ih, ako Bog da, kasnije i još više hiti, jer je sada najnepogodnije doba godine. Radimo i nastojmo, braćo, za napredak „Gajreta". Ne klonimo radi nekakvih razmirica. Ugledajmo se u ona širom svijeta postojeća velika i ogromna društva, koja počamši sa vrlo neznatnim svoticama danas sa milijunima raspolažu i narod u blagostanje dovode. Vrijeme vrlo hitro prolazi, ali u njemu uloženi dobri rad mnogo zlata donosi. „Hirameturridžali takleul — džibal“. Ovi sastanci nijesu samo za ,,Gajret“ od veliki zamašitosti, nego su oni jedna od onih radosnih pojava našega preporoda u opće, kojima ova godina upravo obiluje. Kada znamo, da se za svako djelo ponajprije mora roditi misao, pa da misao mora u narodu sazoriti prije nego U od nje postane djelo, onda nam izlazi pred oči prava vrijednost zborova i sastanaka. 259 Jedna misao, koja se je doduše kod nas već davno vodila, pa se perijodično često pojavljuje, ali nekako sporo dozrijeva, izbila je na tom sastanku u Tuzli opet na površinu. Muftija gospodin Hadži Muhammed ef. Čokić polazeći od hadisi šerifa, koga je smisao: „Budite djeca, a ne očevi vremena11 naglasio je neobhodnu potrebu svjetske i stručne naobrazbe našega naraštaja, jer bez znanja i umijenja ne možemo u današnje vrijeme zauzeti ni najneznatnijega položaja u Životu, a po tom ne možemo onda ni raditi za svoj millet i svetu vjeru, šta više ne možemo kao čovjek Živjeti prama propisima svoje vjere i farzove donositi na mjesto. Dakle moramo djecu naoružavati osim vjerskog naročito svjetskim znanjom. A pošto se to znanje stiče u Školama, apeliraju otadžbenici iz Tuzle na savjest roditelja i narodnih prijatelja, da se djeca Što više šalju u Škole, naročito u osnovne škole, gdje se polaže temelj takoj naobrazbi. A sada još da vam pročitam imena do sada imenovanih i legitimiranih povjerenika. U naprijed vam mogu reći, da tu ima časnih staraca i uglednika kaa i mladih i agilnih ljudi, ali svi su prožeti „Gajretovom" idejom, sve pravi pioniri prosvjete, rada i napretka, sve bolji od boljega. Evo tih vrijednih po­ bornika 1. 2. 3 4. Bihać: Fetah ef. Sađiković, šer. vježb., Bileća: Osman ef. Drljević, porez, ofic., Brčko: Mehmeđ aga Kučukalić, trgovac, Cazin: Hadži-Selman beg Ćorović, načelnik i posjednik, 5. Dubica: Šemsi-begSalihbegović, kot. veterinar, 6. Doboj: Salih ef. Midžić, učitelj, 7. D. Tuzla: Ahmed ef. Gluhić, učitelj, 8. Foča: Smail ef. Bukvica, šor. sudac, 9. Gračanica: Osman beg Muftić, posjednik, 10. Gradačac: Bećir beg H. Ibrahimbegović, načelnik i posjedeik 11. Kotor-Varoš: Rasim ef. Čohadžić, šer. sudac, 12. Ključ: Džafer beg Filipović, posj. i trgovac, 13. Klađanj: H. Hafiz Snlejman ef. Hasić, trg. i posjednik, 14. Ljubinje: Hasan ef. Hromić, posjednik, 15. LjubuŠki: Ali ef. Bukovac, opć. tajnik, 16. Livno: Sabit ef. Talić, učitelj, 17. Mostar: Mehmed ef. Gjikić, Husejin ef. Brkić i Ahmed ef. Hasandeđić, 18. Maglaj: Mujaga Osmanagić, posjednik, 19. Novi: Ibrahim Fevzi ef. Alagić, šer. ćatib, 20. N'evesinje: Mustajbeg Čelebić, posjednik, 21. Sanski Most: Ajni ef. Bušatlić, šer. sudac, 22. Stolac: Ragib ef. Kosović, šer. sudac, 23. Tešanj: Adem aga Mešić, posj. i trgovac, 24. Trehinje: Jusuf ef. Resulbegović-Kapetanović, šeriatski vježbenik. �BEHAR 260 25. 26. 27. 28. Visoko: Mahmut beg Hrasnica, auskultant, Varcar-Vakuf: Mehmed Hulusi ef. Seidović, Zenica: Abdulab ef. Baralić, učitelj, Županjac: Haki ef. Buljušmić, učitelj. I u ostalim mjestima imamo članova, koji već obavljaju povjoreničke poslove, pa će se i oni ime­ novati i legitimirati, čim poraste broj ondješnjih članova. Kada pomislimo, da gospoda povjerenici osim dopisivanja, pobiranja članarina, izdavanja potvrda t. d. imaju i Siriti društvenu misao, te promicati interese društva u opće, onda vidimo, kako je taj rad velezaslužan, ali i težak. S toga će im svaki prijatelj ovoga poduzeća ići na . ruku, što se bolje može. Sudeći po njihovim marljivim izvještajima, o tačnosti otpremanja članarina i t. d. ovi muževi zaslužuju svaku hvalu i priznanje. Ima puno načina, kako se „Gajret" može dizati i unapregjivati bilo materijalno ili moralno i tako se svakom patrioti pruža prilika i široko polje za blago­ tvorno djelovanje. Pa i u tom pogledu moram sa radošću naglasiti, da se narod sve više interesuje za društvo i naše nastojanje. Za to su nam najboljim svjedokom mnogobrojni darovi, o kojima ete čitali u „Beharu**. Daleko bi nas odvelo, kad bih vam išao nabrajati imena darovatelja i revnih sabirača, a da i ne spomenem marnih pčelica, gjaka, koji u „Gajret** snesoše svaku paricu, koje se samo dočepati mogoše. Pa kako i ne bi ! Kad god ti se sreća nasmije, sjeti se brate i našeg društva. Jedan „Gajretov" prijatelj n. pr. došao je na originalnu misao, pa društvu pošalje po koju svoticu, kad god sretno utjera koji zabatačeni dug. Osim ovih darova u novcu valja mi istaknuti još slijedeće: Gospodin Adem aga Mešić dozvolio je sadanjem odboru, da može raditi i smjestiti društvene stvari za ovo vrijeme u prostorijama uredništva „Behara" posve badava, te še je time prištedila znatna svota, koja bi se bila morala izdati za nabavu namještaja i kiriju lokala, na čem mu se odbor ovdje najsrdačnije zah­ valjuje, ako je uopće moguće tom patrioti zahvaliti na tolikim dobročinstvima i žrtvama, Što ih on dopri­ nosi za naš napredak. NARODNE' IV U ovakom društvu, koje se ne osniva od danas do sutra, moraju se čuvati svi spisi, b la g a jn i^ knjige, potvrde, namire i t. d., a za to je od prijeke potrebe od vatre sigurna kasa. [ ova znatna svota koja hi se morala bila izdati za kasu, prištedila se je' jer je gospodin Omer beg SulejmaopašiĆ društvu pritekao u pomoć i poklonio jednu starinsku kasu, na čem mu se ponovo zahvaljujemo. Dakle, kako se iz do sada navedenih činjenica vidi, radi se na svim linijama složno i oduševljeno Istina poteškoće su velike kako već znate. Tu na prvom mjestu je nerođica, koja nas prati već nekolike godine, onda razni interesi, sebičnost i maloduš­ nost, te rovarenje onih naših prijatelja, kojima naša prosvjeta i kulturni napredak nikako ne ide u račun jer se bijahu naučili u mutnom loviti. Ali nije badava rečeno: „Kad se bratska srca slože, i olovo plivat’ može!** Kraj svih tih poteškoća, koje su „Gajretu** stajale na putu, mi se možemo podičiti tim krasnim Uspjehom kako moralnim tako isto i materijalnim 1 Prije nego li završim da rečem riječ dvije o nabavama i inim društvenim rashodima, o kojima će Vas gosp. blagajnik pobliže izvješćivati. Da mašina u redu funkcionira, valja čestito ložiti i poticati, a uz to hoće se stroga tačnost. Samo se po sebi razumije, da je društvena korespondencija za ovo vrijeme morala biti veoma živahna i da je za to trebalo listova, omota, maraka i t d., a osim toga i kopija sa presom u kojoj ostaje otisnuto onako kakvo je svako važnije pismo, koje društvo šalje. Blagaj­ nički su poslovi opet u toliko kompliciraniji, Što se računi moraju voditi o svakom članu i izdavati po­ tvrde za svaki prinos. Kad su se ove stvari štampalo, naručilo ih se za 3 do 4 godine, jer tako dogje kud i kamo jeftinije, nego li kad hi se svake godine na novo štampale. Za to če dakle ova 4-injesečna drušštvena godina nositi troškove za iduće 3 —4 godine. Jednom svršenom pravniku, koji je bez ikakva imetka i bez Stipendijo absolvirao pravniĆke nauke uzdržavajući se onim, što bi sam privredio i zaslužio, podijelio je odbor pripomoć od 210 K, da može po­ ložiti pošljednji svoj ispit. U n O T U O R IN E . Mujo i njegova draga. \ujo kuje konja po mjesecu, ,JLMujo kuje, a majka ga kune: „Mujo sine, živ ne bio majci 1 Ne kuje se gjogo po mjesecu Neg po danu i po žarkom suncu 1“ „Progji me se moja mila majko Kad mi moja na um pane draga Ja ne gledam tavnoj noći mraka". Pa on ode dragoj pod pendžere Kucnu burmom dragoj u pendžere „Draga moja jesi li mi doma", „Jesam doma, amanijesam tvoja". Tvoja me je majka potvorila Da sam tebi sihir učinila Nijesam dragi života mi moga Jesam tvoju stopu iskopala Pod žuti je neven potkopala Vehni, dragi, dok ne pogjem za te. Zabilježio: M. MehmedbaŠtL �IV BEHAR L I5 K njiževnost Avdija. poučna knjižica za školoku mladež od Jusufbega Cengića iz Foče, povećao i izdao Beg Kapetanović Ljubušak, naklada knjižare B. Buchwalda i druga, Sarajevo 1903. Cijena? Ovo je sigurno najobljubljenija narodna umo­ tvorina u nas, te je svijet najvoli čitati. Bivša Špindlerova Štamparija štampala je prije ovu knjižicu nekoliko puta, a sad je to preuzeo Buchvald i pri­ redio novo izdanje. Knjižica je. sad vrlo lijepo opremljena, a može se nabaviti u knjižari izdavača. Kulturne bilješke. „Gajretova" skupština. U pretprošli petak 19. juna održavala se prva „Gajretova" skupština. Po pravilima valjalo je održati polovicom mjeseca juna i ako je ova prva društvena godina manjkava. Na skupštinu dogje i Nj. presvijetl. Reisul-ulema H. M. Tevfik ef, Azabagić. H. Nurudin ef. Hafizović, vrh. šerijat. sudac, H. Hasan ef. Spaho, muderis Šerijatske sud. škole, Mujaga Bičakčić posjednik, Ademaga Mešić trgovac i posjednik iz Tešnja i mnogo drugih. Predsjednik Safvetbeg Bašagić otvori skupštinu u 21/* sata podne zahvalivši se gospođi na posjeti, te pozdravivši vladina izaslanika g. Koszlera. Za tim izreče tom prilikom krasnu besjedu, koju na drugom mjestu u cijelosti donosimo. Njegov govor bi pozdravljen burnim pleskanjem. Iza njega uze riječ tajnik društva g. Hasan efHođžić, te pročita svoj izvještaj o radu društva i odbora za prošla 4 mjeseca. I ovaj izvještaj u cijelosti donosimo. Iz zaključnog računa, što ga razloži na skup­ štini draštveni blagajnik g. Hajdar ef. Fazlagić, sa­ znajemo ovo: Za ovo vrijeme ušlo je u društvenu blagajnu članarine dobrotvorske 3500 K, utemeljiteljske 8.384 K 56 h, članova L, II. i IIE reda 2.767 K 80 h, te darova 1.373 K 27 h; ukupno: 16.025 K 63 h. Izdatci su bili od l./III. do 18./VI. 1903. za nabavu blag. knjiga i tiskanica 610 K 69 h, podvorniku 36 K, potpora 210K, nabava i uzdržavanje inventara (po­ kućstva) 57 K 60 h, poštanski troškovi 89 K 76 h, ukupno 1004 K 05 h. U gotovom ostaje u blagajni 15.021 K 58 h. Ovaj zaključni račun potvrgjuju re ­ vizori. Potpredsjednik g. dr. Halidbeg Hrasnica čita proračun „Gajretov“ za buduću godina. Iz toga so proračuna saznaje ovaj vrlo opravdani i shodan za­ ključak odborov. Odbor je zaključio, da prihod jedne godine ne troši u potpore te iste godine, već da taj prihod (Jijeli siromašnim učenicima, tek u budućoj godini. Tako radeći ne će se nikad dogoditi, da se gjaku osijeČe potpora u sredini godine, i makar kakve zapreke u društvu nastale, gjak će biti potpomagan cijele godine, a ne će mu se morat reći jednog mje­ seca : čekaj dok se skupi članarina. Na tom je prin­ cipu osnovan budget društva tako, da će se prihod od l./ffl. do 31./VIII 1903. upottebiti za izdatke od l./VII. 1903. do 30./VI. 1904 Taj prihod iznosi po pravilima 90°/0 od članarina članova I., II. i III. reda 5.784 K, od darova 1.373 K 27 h, od kamata 150 K, 261 T R K . _ _ ukupno: 6.576 K 54 h. Ođbivši od toga dosndanje troškove^ i potpore l.OOlK 05 b, to ostaje na ras­ polaganju 5.572 K 49 h, koje će sc upotrebiti u potpore gjacima za vrijeme školske godine 190*/- t. j. od 1./IX. 1903. do 30./VI. 1904. Osim toga ostaje kao fond društveni, koji se po pravilima ne smije trošiti i to 3.500 K od dobrotvora, 8.400 K od utemeljitelja i 10% od članarine I., II. i III. reda, darova i kamata, što iznosi 12.630 K 72 h. Poslije kratke debate ovaj se proračun primi. Na pitanje predsjednikovo: ima li još kogod kakvu primjedbu, da se može preći na biranje odbora, ustaje Mustajbeg Mutevelić i Čita Bvoj odugačak predlog. U dugačku uvodu veli, da on, otkad zna za se, prati prilike i život naroda, da mu njegova dobrobit na srcu leži i t. d. pa nadovezuje odboru, da odbor kao inteligencija vodi narod, a narod ne zna, kud ga vodi. Inteligencija treba da i primjerom pokaže, da joj je narod na srcu, treba da mu rekne, da je ona 8 njim, pa da ga onda povede i narod će onda pohrlit za njom. Na koncu sve se svodi na to, da odbor izda jedan novi proglas na narod, da mu kaže: narode mi smo uza te, hajde s nama, pa će se onda narod oda­ zvati i pohrlit u „Gajret.“ Pošto ovaj predlog nije još bio dosta jasan, mnogi govore, da ga govornik ponovi, da ga preci­ zira, na što govornik čita zadnje riječi svog članaka. Na ovo su odvratili: Mulabdić, Aličehić, Mahmuđbeg Hrasnica, te dokazali, da poziv u ovom smislu nije od potrebe, pokretači „Gajretovi“ dovoljno su poka­ za! da oni rade za dobro naroda. Vrata su „Gajretova- svakom otvorena, a odbor svakom prilikom po­ ziva narod, da se upisuje. Na pošljetku dr. Hrasnica veli, da bi poziv u tom smislu, kako ga govornik predlaže bio više provokacija, te bi povukao društvo izvan djelokruga njegovih štatuta. Ovaj se predlog jednoglasno skida 8 dnevnog reda. Ademaga Mešić ustaje, te u poduljoj besjedi razlaže zasluge sadanjeg odbora i predlaže, da se, ako ne Čitav odbor, a ono bar predsjednik ponovo izabere per aklomacion^m. Ovaj se predlog usvaja, te skupština izabire Safvetbega BaŠagića za predsjednika a za tim prelazi na biranje odbora. Rezultat bijaše taj, da su u odbor izabrani opet članovi starog odbora, dr. H. Hrasnica, H. ef. Hodžić, H. ef. Fazlagić, Hilmi ef. Muhibić, Rizabeg Kapetanović, Salih ef, Aličehić i Edhem ef. Mulabdić. Za revizore izabrani su opet Mustafa ef. H. Rustanagić, Mehmed ef. Đcrberović i Izet ef. Petrev, a za zamjenike odborske: Fehim ef. Spaho, Hilmi ef. Hotibović i oukri ef. Krehić. Time se skupština svršila. „Gajret*. Kao članovi utemeljitelji stupiše u dru­ štvo slijedeća gospoda: DerviS ef. Kulaglić, imam carske džamije u Prozoru; M. S. iz Sarajeva; Malić-beg Kulinović, vele­ posjednik iz Petrovca; PraŠo Mustafa beg, posjednik iz Cajniča. _________ Svaštice. Prvi klšobjaa Do; godine 1750. u cijeloj Evropi nije bilo kišobrana. Jonas Hanvaj, rogjen u Portsmuthu (Engl) 1712., proputuje gotovo cijelu Aziju, �BEHAR 262 pa Vidi tamo naročito u Kineza, kako su nešto raza­ peli nad sobom i čuvaju 6e od žege sunčane. On tu spravu promotri, pa kad dogje u Evropu, napravi sebi taku spravu, i poče je nositi nad sobom, ne samo da se zakloni od sunca već i od kiše. Kad se prvi put pojavio na ulici, svijet se je bacao na njeg kamenjem, grdili ga i psovali zbog te novotarije. A kasnije rsširi se kišobran brzo po svoj Evropi. IV Zagonetke. Računska zadaća od Behdžeta. Brojeve 1, 2, 8, 4, 6, 6, 7 i 8 treba tako rasporediti đ njihov zbir dade 9999. Od Selim Sabita. Da što mi ti da što: 1. 2. 8. 4. 6. 6. 7. 8. Pogled po svijetu. 16. juna obdržavala se u Biogradu u Srbiji narodna skupština i jednoglasno izabrala za kralja Srbiji Petra Karagjorgjevića. Odmah su povog kralja obavijestili i u Ženevu, gdje je on živio dotle, za­ putila se deputacija, da mu zvaničuo priopći zaključak skupštino i da ga dovede^ u Srbiju. Petar je došao prošle hefte u Srbiju, gdje je dočekan vel kom sve­ čanošću. Tada se zakleo na novi ustav i zauzeo srpsko kraljevsko prijestolje kao Petar I. Karagjorgjević. Hodalo, vodalo, soli ne lizalo ? Dva se deda kroz plot za brada vnku ? Oganj gori, n ognju Čovjek stoji ? Skoči srna iza grma, pa preskoči sto i tri trna? Vodom ide ne brčka, čamom ide ne čačka? Dogje na voda, vode se ne napi? Oko panja dva lopara? U nače Katice devetere gaćice? Odgonetke. Odgonetka rebusa od Karanfilage iz 3 br. „Behara". Dobro djelo vječni život. Odgonetnuli: Ibrahim Dautović, učen. trg. fik u Bijeljini, Smailbeg Ghradaščević, gimn, ? i Čelebija Majo. Vlasnik: Adem aga Mešić. Odgovorni nređnik: Edliem Mnlabdić. Štamparija Risfe Savića, Sarajevo. 0 pećkom Hasanagi. Historijska crta. EtuhJeiu alerradi. d lŠ S ^ P iuvremenici Hasanage poćkog, glasovitog juna^a 1 značai u°g vojskovogje krajišničkog. /jfefjSagalK pripovijedaju slijedeće o njemu: U prvoj četvrti devetnajestog stoljeća /iL skoro nije bilo dana, da na Krajini „krvavoj haljini* ne bi bilo okršaja zbog upadan ja i haY / ran ja jednih druge s obiju strana granice, pod \ raznim i u ono doba uobičajenim izlikama sa strano pograničkih kršćana i muslimana. S obe strane granice postojalo su čotovogje i četovanje je obično izmjenično bilo. Kršćani s ono strano za vremena pećkog Ha­ sanage, da vrate muslimanima „šilo za ognjilo" u Krajini, počnu se sakupljati u velikoj množini oko granice. I Muslimani, opazivši to sakupljanje počnu se pripremati na otpor. Pećki Hasanaga vazda je bio spreman na poziv Krajišnika srnuti u boj za obranu milo otadžbine i uzvišenog dina. Ali gledajući, u zadnja vremena kako bosanski veziri ni krive ni dužno bosanske erćano, ajane, kapetane i ugledne porodico i plemiće, koji su bili kroz 2—3 stoljeća stupovi carstva i veliki bedemi proti zapada, nedostojnim načinom kažnjavaju, imetak im otimaju, progone ih i glave im osijecaju, uništa- vaju ih i ugled im obaraju, pokaza se onaj put vrlo hladan prema primremi kršćanskoj. On bijaše tvrdo uvjeren, da su plemići bosanski hranitelji domovine i carstva, a Osmanlije ih tako ponizuju i uništuju, pa ga to strašno ogorčilo. Krajišnici su se neprestano pripremali, kao i kršćani prijeko, to se sakupe u Peć pod svojim hajracima. Kad opaze, da Hasanaga nije u Peći, teCko im bude i neobično. Nekoliko bajraktara pošalju po Hasanagu, koji ga teškom mukom podignu i s njime u Peć vojski stignu. Hasanaga se primi vodstva, ali pod nekim uvje­ tima. Krajišnici vjerni samo Hasanagi u ono doba, na to privole i njemu svoju sudbinu u ruke daju. U odrogjeni dan Krajišnici pod vodstvom svog milog pećkog Hasanage krenu na granicu i utabore se prema kršćanima. Hasanaga naredi Krajišnicima, da se ne miču dok im on znaka ne dade i da čekaju dok se on vrati. Megjutim se on sa nekoliko svojih doglavnika uputi na svom alatu u neprijateljski tabor. Raspitavši za njihova vogju nagje ga, to odmah poslije pozdrava otvori s njim ozbiljan razgovor: — „Šta ste so vi junaci ovdje sakupili ?“ �IV BEHAR „Ko v^s jo ovamo i radi čega poslao, šta želite ovdje ?u — „Zuluui i pustošenje vaših ljudi sakupilo nas je ovdje, da vam vraćamo „Šilo za ognjilo“. Što smo trpili, više se ne može. Došli smo ovamo, bez ćesarske zapovijedi, da se jedanput za vazda riješimo vaših zuluma i pustošenja, kao što i vi u više slučaj ova bez zapovijedi vašeg pađišaha prelazite ovamo i pu­ stošite naše krajeve". — Biva vi ste ustali da provalite u našu zemlju i da je poharate ? —* To smo namjerili, jer ne nalazimo drugog puta. Hasanaga, promislivši u sebi kako su Krajini krila oblomljena po božanskim vozirima, koji su baš u toj godini više krajiške gospode i plemića isjekli i iz domovine protjerali, nepouzdavajuć so u ono skup­ ljenih odluči boz bitke neprijatelja sa granice pomaći, pa nastavi: — Možete. Moja vam se vojska ne će oduprijeti. Uradite što god vam jo volja. Popalite i porobite sve Ali ne zaboravito ovo: da ćemo mi, nakon vaše po­ plave i poroba vratiti se na svoja garišta, pa ću ja na svom garištu pradjedovskom doći i ko gorski vuk zavijati, a sa mnom i ovo moje društvo kao mali vu­ čići. A vjerujte, od naših će se glasova zemlja za­ tresti, pa kad onda sa naših garišta onako ljuti i ogorčeni pogjemo, budite uvjeren druže, da ćemo i stolicu pod banom prevrnuti, pa ako. volite to na glavi dočekati, a vi slobodno hajte, kud ste pošli. Što se tiče naših prelaza tamo i upada i četovanja po vašoj zemlji, to uvijek vaši ljudi dadu povoda tome. Vi vaše tamo držite da ne upadaju, naši zaista ne će. A kad zajimate, vraćaće vam se. S Bogom! Hasauaga se vrati svom društvu i naredi im, da se odmah razigju kućama; da niko ne izbaci ni hitca proti neprijatelju, i ako neprijatelj pregje, da mu so niko ne odupire, nego da bježi u unutarnjost, da sve svoje ostavi. Krajišnici ga poslušaju, kao prokušana svog vogju i razigju se svojim zavičajima, a neprija­ telj, čuvši odlučne riječi silnog i njima dobro pozna­ tog Hasanage, ne usude se nakane svoje izvesti, nego se i oni svojim domovima povrate i tako se taj sukob vještinom Hasauage pećkog bez krvi dovrši. Kad su kašnje Hasanagu pitali, što je tako uradio, kad se nije trebo bojati neprijatelja, imajući 263 pri juci dosta junaka krvave zemlje, vele, da bi uz­ dahnuo i ovako odgovorio: „Dragi sokolovi! dok cara u Stambolu nijesu počeli opkoljavati kukavice, izdajice, murtati i lopovi, siledžije i hrsuzi, nepoštenjaci i ubojice, lažljivci i spletkari, Bosna je mogla, a na pose ova naša Kra­ jina ratovati i legja Turskog carstva čuvati, pa i izvan domovine turskom oružju čast uzdržati; ali od kako ga počeše nesretni ljudi opkoljavati i u našoj domovini spletke i zavagje zamećati, te naše prve' ljude i plemiće i uplivne osobe ubijati i imanja im otimati, od onda smo mi, vidio sam, natrag pošli, pa bolje je i ovako, nego da smo se oduprli. Pošto je sada ovako tursko carstvo počelo opadati, osela, neka zuate, radite šta hoćete, a Hasauaga vas ne će više voditi". * 0 Hasanagi pripovijedaju i ovo: Bosanski vezir Vodžihi paša bio jo, kako je poznato veliki krvolok — poput Dželalije i Abduralunan paše. 1 on kao mnogi njegovi predšastnici, utamuiči radi ništa jednog vremena za svog vezirovauja u Travniku izmegju ostalih H. Mustajbega Kuleuovića (Šinikčića) i H. Kadi bega Kuleuovića iz Petrovca. Običaj mu je bio zatvoreno velikaše, potplaće­ nim muftijom i kad.jom osuditi na razne kazne, ne­ koga na gubitak imanja, a nekoga na gubitak života ili na progonstvo. Jednog dana osudi i gore spomenutu dvojicu na smrt. Čuvši to Hifzi e£. Gjumišić iz Banjeluke, da mu je zet H. Kađibog osugjen na smrt, pobiti u Travnik i zamoli vezira za oprost smrti obojice gornjih bo­ sanskih plemića i ajana, ali mu Veđžihija ne htjedue udovoljiti, izgovarajuć se, da se zakleo, da će ih po­ gubiti. Hifzi ef. poleti u Krajinu Hasanagi pećkom i zamoli ga, da ou što učini kod vezira, na što Hasau aga, i onako zlovoljan na Osraaulije, pristane ’i Vedžihiji piše, da se nipošto ne usudi smaknuti H. Mu­ stajbega i H. Kađibega, jer da će im on doći sa 40 hiljada Krajišnika fatihu na grobu učiti, ua štq, Vedžihija zbilja odustane od smaknuća i pusti ih na slobodu. Zabilježio: H. A. BuŠatlić. �S l i k a r . _ Jedna zgođica iz života. — gSpjedio ti ja u našeg Ibrahimage na ćefenku, j S p te zaturili laf o vrućini, a i bijaše onog S R ljeta vrelina, vam onaka more bit. Dok 6e ti u to nekakav stranac preko čaršije. Rijetkost je to u našem gradiću, a još veća, Sto ovaj izbi s onim mrkim sandučićem, pa ti ga istom prinese oku, i ko nanis«ani, a sve se i \ nevješt čini, još malo naperi, pa istom nešto njemu klap! i nikom ništa. I kud će vrag, pa u pravo k’ nama pred dućan. — Dobar dan! veli — Bog ti dobro dao, ođvratismo mu mi. Stade on, pa u nas gleda, a mi u njeg. Dok će Ibrabimaga: — Šta bi htio komšija? — Ništa. — A šta ti je to? — Ovo je sprava za slikanje. — Ti si biva slikar? — Jesam. Pa bih htio i Vas . . . . — Ne’š mene, vjera ti je, da ’š svakog. — A za što molim Vas? — Ne ’š pa eto! — Pa ja sam i druge muslimane . . . — Svak za se komšija, ja za njih ne znam, ja znam samo sebe čuvat. Stranac se osmjehnu, pa opruži sokakom. Sjutri dan osvanuo petak. Pa kako je ljetni dan, svud vreva i galama, vriska momaka i pjesma djevo­ jaka. Gore na Ćatinu brijegu prava vreva djece, igra je i galama, a blizu do njih kolo djevojačko, sve dvije a dvije, a blizu njih opet momci. Dok opet onaj jnčerasnji Švabo mimo nas, pa pravo djeci na Ćatino brdo. Prišulja se ko da nije uperio k njima, a sve zvirla očima po okolici, kad na pošljetku blizu djece naperi onu spravu ko top na djecu. I koga će on uočit, Meska Ćatina. Bijaše to dijete ko što se ono desi, pa ašićare od stvorenja smlaćeno, nekako blesasto, a glavurde tako goleme, a kakva ti biogradska tikva, ništa iza nje nije ostala. Alčak Švabo, u drugu djecu ni da pogleda, već sve u malog Ćatu, dok najposlije prigje i reče mu: — Čuješ mali, daću ti čitav sekser, ama da mi se ne makneš odavle, hoćeš? f Ćato i ne znajući Šta će bit, stade ko ukona a on dohvati onu spravu, pa dok bi dlan o dlan' nešto štrocnu, a on reče: — Gotovo je! Evo ti sekser. U to sad istom ostala djeca vidješe, šta bi, pa će svi u graju na Ćatu: — I ! Švabo te uštrampa ! I, Švabo to uštrampa. u Švabo u taj čas put pod noge, a Ćato stao, pa se okaskatio. Jednako djeca viču: — I, Švabo te uštrampa, pa jedni onda: No’š voli, narasti, a drugi: Ni godinu ne’š skrasit, umrijećeš. Ta graja na pošljetku natjera Ćati suze na oči. Otrže siromah plakat, pa oporavi ravno kući. — Mešane, sine, šta ti j e ! — udari brižna majka u jauk, kad smotri dijete. — Šta ti je, kaži m ajci! I njoj se već svrnuše suze, dok on jedva jecajući: — Uštrampali m e! izusti kroz plač. — A ko te uštrampa, da od Boga nagje. Švabo. Pa mi djeca vele, da ću umrijeti. — Uli, teško meni nesretnici,, jauknu žalosna mr ca. Ja puste grjehote! A Što se dade štrampati, da od Boga nagješ? — Prevario me. Mati i dalje jaukala i prste kršila, a Muško sve jecao i sve nešto premišljao. Dok se na jedan put okrenu, pa zamače na kapiju. Opruži sokakom i poteče Što može bolje, sve u sebi misleći, da gdje bilo stigno Švabu. Na jedan put ga smotri na raskršću, kako je uperio onaj top upvavo na grad. Ćato se pri mače, pa će iznenada: — E, Švabo! Sad ćeš upamtit koga ćeš štrampal! Dokopa se one sprave, pa njom o zemlju, a ona u hiljadu komada. Švabo zinuo, pa samo gleda pusta čuda. Ne umije da progovori. Dok će u neko doba : — A šta ti to uradi ? — A šta ti uradi od mene ! No bio me štram­ pati, pa ti ne bi to bilo I To reče, pa oplete kući, da kaže majci, a Švabo osta sabirući polupane komade. To je bilo onda, a danas kad se Ćato vidi na anzihtskarti — — smije se. Mujo. �BEHAR IV 265 Mala poslanica. (Za utjehu svima koji su promašili cilj.) Aako čovjek ne bi htio, >Udeien je sviet cio, 1 Jer slačajno u sebi je — Svu protivnost oličio. Ko ne znade uživati, Bez broja mu blago daje; .A ko znade, pogledaj ga, U nevolji gdje skapaje. A ko živi Od onoga Više nego Filira mu Ko prezire žensko društvo, Sve Zulejhe za njim teže; A ko bi im dušu pio, čak i babe od^njeg bježe. A onome, — ko bi znao Da Kineskim carstvom vlada, — Nad životom kletvu prospe, Pa do groba vazda Btrada. Ko ne ima sposobnosti Da kod kuće plugom kreće, Pod jaram mu st6. tisuća Vrsnib ljudi udes meće. Kome nije od potrebe, Nek napiše sto mu drago, Svijet će mu skupo platit I na blago sasut blago. siromaški Što napiše, papir vriedi ne da više. Ovu malu poslanicu Ko utjehu Mirza šalje: Književniku, novinaru, Pjesniku i. tako dalje........I Mirza Safvet. Nešto o našem v&zu. - Piše: Salili. — Evo se primiču mubareć dani, približuje nam se ramazani šerif. To je vrijeme u godini, kad musliman treba da se potegne od svjetske brige i posla, da više koji čas provede u ibadetu, da se sam sa svojom savjesti prohesabi, na čemu je, icako je stao prama Bogu (dž. š.) prama starijem, roditeljima, sirotinji i uopće prama društvu. To čovjek Čini i treba da čini i izvan ramazana, ali to je kraće i sastoji se obično osim namaza u tovbi i t. đ. Ali ramazanski su dani neki veći objam, gdje čovjek za godinu hesab vidi. Pa kako su ti dani pretežno odregjeni u taku pobožnu svrhu, to se i sa strane uleme, vaiza i đr. daje što više prilike, da se narod pouči, u čem je neuk, da se osvijesti, da se dozove k sehi. S toga je dakle ta pouka od velike, neprocijenjene zamašitosti po narod, po njegov intelektualni, etični, moralni i reli­ giozni razvitak. "Velika je razlika kazivati vaz skupu, rastrešenu svagdanjim brigama, i opet takom skupu, koji je već skrušen ibadetom došao do svijesti, da je žedan vaizove riječi, pohitio u džamiju, da čuje što ne zna, da mu onaj autoritet prikaže ljude dobre kod Boga i zle po svojim djelima, da mu dakle onaj autoritet izreče osudu o njemu samu, jer on siromah naslućuje o sili Božijoj i dvoji o selametu svom. Golem je dakle zamaŠaj vaizov i njegovih riječi i gotovo bi se moglo ustvrditi, da je loš uspjeh vaza samo pošljedica nepoznavanja vaizove zadaće, jer mnogi da pojima ovaj zamašaj, ne bi se možda ni Uspeo na ćurs. Kakav bi dakle valjalo da bude svaki vaiz, kakav njegov vAz, s kakvom spremom treba da se popne na ćurs, to ćemo reći kasnije, nego da sad razmotrimo naše prilike. Nama kao da je u krv prelio, da za svaki naš nazadak krivimo hodže. Hodža je po mislima našim dužan, da se brine o duhovnim poslo­ vima našim, pa s toga: hramljemo li gdje god u tom, krivimo naravno njiha. Ali ovdje valja raščistiti nešto, a to je da u islamu nema staleša, kakav mi razumije­ vamo u hodžama. Što mi jednu veliku skupinu ljudi na­ zivamo hođžama, to ta skupina još nije stalež, jer nemaju nekog izvjesnog zajedničkog pravca kome su se odali. Ima dosta ljudi posve privatnih, učili su negdje, da se u poznavanju vjere što bolje usavrše, a Bad kao zreli ljudi bave se privatnim poslovima, ali nose đžubu, ahmeđiju, šalvare i t. d. i mi ga nazivamo hodžom; a kad za naš nazadak krivimo hodže, onda i na’njeg ni kriva ni dužna pada nešto te krivice. A je li to opravdano ? Ima ih u isto takom kijafetu, ali obavljaju službu mualima, muđerisa, imama, hatiba, vaiza i t. d., pa ako se kod muđerisa recimo opaža loš uspjeh, mi opet udri po hodžama, dakle, za po­ grješke muđerisa krivi su i imami! Ni to nije oprav­ dano. Kad ovako tu skupinu ljudi razlučimo po nji­ hovim faktičnim zvanjima, onda hčdža kao staleža prosto nema. Možemo mi do duše sve njiha nazvati jednim imenom „hodže11, ama ne možemo se kasnije zaustaviti kod tog da ih samo nazivamo, već ih idemo okrivljavati sviju za pogrješke jednog. S to{ja dakle ova tužba na hodže nije opravdana. Ali hodže su ipak krive ne kao hodže već kaO muslimani. Svaki je musliman dužan raditi i za se, a i po mogućnost za sve oko sebe. Spremnije i učeniie ljude u vjerskom pogledu mi nazivamo hođžama, pa i oni i kao muslimani a i kao učeniji pogotovo treha da rade za svoj narod. Kako imućan čovjek ne smije svoga imanja samo za se čuvati, nego mora njime i drugoga potpomagati, tako i onaj, koji nešto zna — �266 BEHAR ----- --------------------------------- koji je duševno bogat — ne smije svojim znanjem onako svašta po malo. Ispitaj glavnu pouku v&za k, škrtariti. Istina, najveća je odgovornost na hodžama, se hoće njim da k aže; ali na pošljetkn najglavn^ • jer bi u prvom redu oni, kao najučeniji morali biti mjerilo sam džemat. Biva ga često sve manje, što ^ nosioci islamske prosvjete, ali to ne može biti ujedno znak da ili on nije za vaza, ili vaz za njeg. No hvalj i razlog, da i drugi oko toga ne rade. Danas se n. Bogu nije ni sve tako. Ima ih dosta, pa se džen^ pr. u sudbenim stvarima ne može ni najprostiji seljak suznih očiju razilazi s vaza. Iz toga slijedi, da vaiz dobro mora poznavati obraniti time: što nije poznavao zakona. Nepoznavanje zakona nikog ne ispričava. A ovdje još nikom nijesu svoj džemat, jer kako liječnik ne može izliječiti ruke svezane da radi ono, što će poboljšati onaj čovjeka, dok mu ne zna bolesti, tako ni vaiz ne m0$6 nazadak naš. Mi na priliku danas i ekonomski naza­ nas popravljati, ne zna li u čem najviše griješim0 dujemo, pa koga da za to okrivimo? Ne ćemo svi ; i Vaizi dakle moraju dobro poznavati naše mahane ako bi htio pojedinac, koja korist, t. j. ima koristi al naše bolesti u pogledu vjerskom, a kako se onaj svijet stiče ovim, valja da nas i u ovom svijetu upućuju samo njemu, a ne narodu ! £a to u onom pogledu, u kom okrivljujemo na uredan i krijepostan život. Stoga dakle valja da hodže, krivi smo svi, jer hodže bar rade za se kao poznaju i naše mane i zle navike, koje se toliko muslimani; da radimo i mi svi toliko, eto nas sretnih. i ne tiču neposredno vjere. Vaz treba da se udešava Ali kako rade sve hodže, kao muslimani, ža se, tako prama đžematu i njegovim potrebama. Nije shodno, rade.i muallimi, muderisi, imami i vaizi. No njihova da se u vazu posluži stanovitim mev’izama i kojekakvim je dužnost pored te još i druga, veća. Muallimi će tasnifatima, kojima se ni autor ne zna. Ove su knjige poučavat svoje učenike, imam će dolazit u džamiju i napisane za ljude od kojih se mi razlikujemo i obavljat svoju zadaću; pa ako ispred muallima i mu- vremenom i shvaćanjem i t. d. Naš vaz trebao bi da se u glavnom ograniči m derrisa odlaze učenici nedotjerani, nenaučeni kako valja, ako đžemat često mora da klanja na po se, najnužnije teme, premda je lijepo čuti sve što se u jer nema imama, onda ih možemo okriviti, da ne vezu govori. U tom se baš i griješi najviše što se ne vrše svoje dužnosti, dok vaizi na priliku za to ipak zna razlikovati predmet veće potrebe od onoga manje mogu biti vrlo dobri. Ali prispodobimo li zvanje mu­ potrebna. Hićaje su istina kojekakve dobre za moallima, muderisa imama i t. d. sa zvanjem jednog r: ’nu pouku, al ima puno prečih stvari. Za to bi dobro vaiza, opazićemo veliku razliku bar pa zamaŠa’u same bilo da se stanovit dio vaiza odredi za' akaid. Kad se te zadaće. Dok muallim ima pred sobom stanovit sve lijepo i potanko progje što je najpotrebnije broj mladeži, vaiz ima čitavo općinstvo; onaj ima jedr m muslimanu, onda bi došlo jedno vrlo važno mladež, kojoj mora polagat temelje za budući život, pitanje u našem životu, a to je pitanje našeg uzgoja vaiz ima zrele ljude, koje treba da ravna i upravlja (terbijeta) u kući i izvan kuće. 0 tom se baš pred­ u samom životu; dok je muallimu u neku ruku pro­ metu u nas u vazu najmanje govori. Koja ti korist pisano, šta će govorit svojoj talebi prama dobi nji­ od dječaka i momka, ako on teoretički pozna i sam hovoj, vaizu su otvorena vrata, Široko polje, ama akaid, kad je u društvu, na sokaku, u kući surov, oba svijeta su pred njim, pa treba da slušatelje svoje neotesan, nedozvan, kad je ponašanja (ahlaka) po­ upućuje u ovom svijetu, kako će se vladat prama kvarena ? Bvojoj okolici, a da ih sprema za onaj, drugi, vječni Roditelji se malo brinu za svoju djecu, jer imaju svijet. S toga je dakle zadaća, vaizova golema, i drugih poslova. Mati po gotovo misli, da.joj se sva ogromna, nepojimljiva uprav. roditeljska dužnost sastoji u tom, da joj je dijete sito Dobar vaiz može učiniti više nego itko u svakom i obučeno (makar i prljavo), — ispustiće dijete na pogledu narodnog razvoja, i postigne li zlatan uspjeh, ulicu, ni malo ne pazeći u kakvo će ono društvo doći. kakav treba da se postiže, onda se njegove zasluge Hoće li tu dijete šta lijepo naučiti? Tu će se ono procijenit ne dadu. Naprotiv slab vaiz može štetno da naučiti psovati, svagjati se i sve što je najgore. Kad upliviše na svoju okolicu, a onda------ onda je kriv, dogje kući, istrešće šta je taj dan od svog „lijepog kriv je da se izreći no može. Nije to sve jedno ka­ društva" čulo, a „marna" će ga kad joj tako svašta zivati vaz samo da se k aže; kad se već troši u to zapamti — zagrliti i poljubiti. Ukoru ni traga! I tako vrijeme i trud, a sami je predmet — vaz tako uz­ to ide dalje. Dijete se kvari, a niko ga ne popravlja, višen, iz džamije svak mora otić ganut i dirnut slat-, niti se o njegovom duševnom razvijanju brine. kom riječi vaizovom, mora otić s vaza i utješen, što Ko dvoji o našem nemaru, neka pogleda u je on ipak na pravom putu i opet bojažljiv za bu­ našu mladež, pa će mu nestati svake sumnje. Sva ta dućnost svoju. Uspjeh vaza najbolje ćeš saznat po tom naša pokvarenost dolazi od pomanjkanja odgoja a ako si sam slušač, upitaj se poslije vaza ili pripo­ tomu su u prvom redu krivi roditelji. Kada bi oni vijedaj kome sadržaj njegov, pa ćeš često opazit, da vršili svoju roditeljsku dužnost onako, kako to Islam ne znaš, šta bi mu kaz’o. To je znak, da u vazu zapovijeda, ne bi bilo ovlike pokvarenosti i ne bi se nije bio opredijeljen predmet, o čem se govori, već tužilo na „zeman". Pa i u mekteb što će dijete ići �IV BEHAR teško će se popraviti, kad inu roditelji ne rade u skladu sa muallimom. Dužnost je dakle vaiza da rastumači roditelju: kako griješi proti vjeri i proti svojoj djeci, kada ovako zanemaruje njihov odgoj. A kako mu trelia podučavati? Je li dosta progovoriti pet — Šest riječi, kao što se je to do danas činilo? Nel . . Današnjem vaizu valja u to mnogo više truda uložiti, jer mu valja naknaditi i ono, što su prijašnji propustili. Ali ne samo da mu treba o tomu više raditi, nego nru treba i dosadanji način u tom promijeniti. Đevletline (s. a. v. s.) uzvišene riječi: „Naučavajte djecu svoju za ona vremena, u kojima će živjeti 1“ ne smiju i na dalje ostati samo puka fraza, nego se mora po njima i vladati; one nam moraju biti vodič iz mutne nam sadašnjosti u svjetliju budućnosti . . . Arapska je literatura hvala Bogu, obilna djelima o odgoju, a do današnjih je vaiza da ta mrtva slova ožive, da sebe i nas okoriste njima. Vaiz ne smije samo reći to i to je u šeriatu za­ branjeno ili zapovjegjeno, nego mora paziti da li te njegove riječi nalaze odziva. Qn mora tražiti naj­ zgodniji način, kako će od jedne zabranjene stvari svijet odvratiti. Uzmimo koji primjeri Svi znamo da je n. pr. pjanČarenje u Islamu zabranjeno, a znamo, da je i sa zdravstvenog gledišta štetno. Ali pored svega toga, ta se je zaraza kod nas tako uvukla, da bi je bilo vrlo teško iskorijeniti. Kod nas danas pjančare kako "ajviši slojevi naroda tako i najniži. Osobito se je tomu odala naša mladež. Čovjek se upravo zgraža gledajući šta se sve 2bog tog nesretnog pijanstva kod nas danas dogagja. Mnogi jadni starješina kućni skrenuće mahom s pravoga puta, pa se otrovat tom nesrećom. U neko doba noći eto ga kući, dignuće tu galamu, žena će u jauk, djeca u vrisak i -------svašta se zbiva u takim prilikama. Eto kako može da pozvijeri onaj, koji ima da bude uzor svojoj porodici! S toga dakle nije dosta vikati, da je piće zabranjeno, to su suhe riječi, obične fraze; vaiz treba da tako predstavi tu zarazu, da bi i kamen proplakao. Nesretnim pjančarenjem ne samo da propadamo moralno nego i materijalno! Oh koliko li je posjeda ta nesreća prodala? Kolike li je u krpe zamotala? Ovo prokletstvo vuče za sobom i drugo. Ono ne samo da ruši mirni obiteljski život, nego je u njemu — jedino u njemu je — uzrok današnjeg raskalašenog živ­ ljenja naše mladeži. Zalazeći — a sve zbog pijanstva — po najbezobraznijim mjestima, otugjuju se od obiteljskog života i.tako prouzrokuju slabo napredovanje muslimanskog pučanstva. Ovako pokvarena naša muška mladež uzrok je da iženskinje u moralu popušta i da je u mnogim mjestima velik broj neudata ženskinja. PjanČarenje je dakle uzrok da se slabo izvršuju uzvižene riječi: „Tenakehul! . . i t. d.u A je li moguće uopće i nabrojiti sva zla, koja prouzrokuje ta nesreća ? 1 267 Pa i kad ga šeriat ne bi zabranjivao, mi vidimo u njemu propast, pa treba da ga iskorjenjujemo. A šta bi bilo jednom vaizu, da se lati i drugih praktičnih sredstava! Kad ovako lijepo razloži grozne pošljedice ove zle navike naše, za što ne bi pozvao svoj džemat na neku akciju.-Na primjer da potakne misao da se ustroji društvo odličnih ljudi, koji će raditi da se to zlo iskorijeni, a to bi društvo moglo imati sto načina, da se bijednici svrate na pravi put. Da ništa dobar savjet dosta čini, a naročito od uglednijih lica i t. d. U vođenju k našoj propasti pijanstvu rame o rame stoj" igranje ili komaranje. Ovo je zlo od pi­ janstva još raširenije, jer se je uvuklo i megju našu djecu, ^Ta se bolest svakim danom sve to više širi a dobra joj se lijeka slabo traži. Ta nas je mora pri­ tisnula te nam isisa poštenje, stid, nevinost imovinu i sve, čim bi se kao pravi muslimi morali kititi i ponositi. Satrti je, ili joj stati na put da novih žrtava ne kupi, bio bi velik korak u bolju budućnost. Za to radimo svi složno da je izmegju sebe istisnemo ! To nam je svima islamska dužnost. Autoritet kao što je jedan vaiz može najlakše pokrenuti ovaku akciju, a mi svjesni toga, treba svi da se svojski prihvatimo toga. Zbilja mi još i sad živimo svak za se i ne brinemo se jedan za drugoga, a ovako bi društvo budilo megju nama islamsku svijest, te bi bilo sredstvo za bolje megjusobno poznavanje i tješnje zbliženje nas muslimana . . . A toga nam najviše treba! . . Mnogom se vaizu ovaka novotarija ne bi spadala, jer „nijesu ni stari Turci toga radili pa su opet lijepo živili" ; ali toga ne bi smjelo biti. Kako god liječnik kuša vise lijekova, dok se na pravi namjeri tako bi isto i vaiz — duševni liječnik morao tako raditi. Vazu je svrha popraviti onoga koji je na krivom putu, a da se to postigne ne treba ni od novotarija zazirati. Vaiz kao osoba za se može ne begenisati novotarije, ali kao vaiz, toga ne smije činiti. Za opću korist mora osobnost iščeznuti. Vaizu mora uvijek pred očima lebditi njegova uzvišena zadaća, a to je propovijedanje i provagjanje svetih islamskih propisa. Tomu za volju mora svoj nazor zaboraviti. Krenimo kuda po glavnij im ulicama, vidjećemo mnogo prosjaka, a što je još žalosnije, opazićemo da su to skoro sve sami muslimi i muslimanke. Zar to nije sramota po cijeli ehli Islam? Zar se ne će misliti, da je tomu uzvišeni dini-mubin kriv? Jest, mi znamo, da je u Islamu zabranjeno zdravu prositi, znamo da ni onom, koji je nemoćan, te koji se ne može sam sobom prehranjivati nije dozvoljeno isprositi više nego li mu može biti taj dan, ali opet možemo na desetke prosjaka vidjeti. A za što to? Za to, što ne poznajemo ili bolje što ne ćemo da poznajemo uz­ višenih propisa Islama, što nijesmo njegovi dostojni šljeđbenici. Ovaj nam postupak obara ugled, za to bi vaizi morali o tomu mnogo više govoriti, a kada bi �268 BEHAR to oni činili uvjeren sam, da bi to umanjilo. Nemoćnim bi se mnogo bolje i dostojnije pomoglo osnivanjem sirotišta . . . . Naš je narod ogrezao u džehlu, a opet naši vaizi ne nalaze za shodno progovoriti o nauci, koju uzvišeni Islam tako zdušno propovijeda. Oni vide koliko naše mladeži provodi život u besposlici i ljenčarenju a ipak ćete rijetko čuti riječ proti tomu ljenčarenju. Ta kad vaizi o tom šute, ko će onda o tom uopće i govoriti? Hoće te V nas, dragi vaizi, pustiti da i dalje kunjamo? Ta i prijašnji nam se drijemež ljuto sveti, a kako će tek sadašnji? Osvijestite nas, dok je još vremena! Naši vaizi vide, kako se naš svijet slabo drži svojih vjerskih propisa, ali ga opet slabo od toga odvraćaju. Jest, naši vaizi satrše se kazujući koliki je „sevab" klanjati tu i tu nafilu, postiti taj i taj post, učiti tu i tu dovu i t. d .; ali oni ne vide, da oni, kojima oni te sevabe kazuju, ne će da obavljaju mnogo prečih stvari nego li su one, koje im ti vaizi kazuju. Kakva je korist kazivati onom, koji ne klanja ni farzova, da klanja nafilu? . . . Naši vazovi ne od­ govaraju duhu vremeva i potrebama, jer naši vaizi kazuju ono isto, što su kazivali vaizi, koji su živjeli prije pedeset i sto godina, a kolika je razlika megju slušateljima, to se ne uzima u obzir. Prije ljudi nijesu imali prilike, da se pokvare kao danas, za to i prijašnjim vaizima nije trebalo toliko govoriti o ružnoći neklanjanja, pjančarenja i drugih šeriatom zabranjenih stvari. Danas je sasvim drukčije. Kako je prije bilo malo „binamaza*. tako je sada malo „namaščija"; a ovako je u svemu. Vrlo je dakle nužno, da se u ovom pravcu mnogo više radi, nego se je do sada radilo I Vaiž mora nastojati, da sve ružne stvari izmegju nas iskorijeni. On mora u nama buditi islamski ponos mora nas poticati na rad, kratko rečeno, mora Hniti sve, kako bi nas priveo u kolo prosvijećena svijeta islamskog. Da navedemo riječi carigradskog muderrisa Musa Ćazim ef.1) kojima poziva vaize na njihovu dužnosti „Na temelju toga ja zaključujem svoj govor i u ime islamske vjere svega srca opominjući sve svoje drugove, da naučivši još i ove znanosti (svjetske), rašire svoju naobrazbu, pa da onda svoju uzvišenu službu vjeri i narodu još većma povise*4. Ovo su ponajglavnije stvari o kojima bi na našem vašu trebalo govoriti. Što ljuća rana to je treba prije i brižnije liječiti. Naše najljuće rane jesu: slab odgoj i slabo izvršivanje islamskih propisa, ove će nas rane oboriti na smrtnu postelju, one će biti uzrok našoj propasti, za to izliječimo najprije ove ljute rane, a kad se od toga malo oporavimo i pridignemo, onda tek možemo upotrebljavati druge manje važne lije­ kove, koji će nam potpuno duševno zdravlje povratiti. Držimo se svetoga dini-mubina našeg, propovijedajmo 1 IV njegove svete istine, učvrščujmo se u njima, 8lijeđim ih kako treba, nadajmo se u pomoć božju, pa Se ° bojmo ničega, i tek onda se nadajmo boljoj bođuć nosti 1 . . . Služimo svi ovoj uzvišenoj zadaći, a J dragi vaize ponajviše, jer ćeš jedino tako udovolji svom zvanju i svojoj zadaći 1 . . . Osobiti izbor gradiva iziskuju naši ženski vazovi. Pogledajmo samo kakvo nam je ženskinje i kako 8e drži islamskih propisa 1 Ono je u prvom redu ua niskom stupnju naobrazbe — na koju po uzvišenom Islamu ima isto pravo kao i muškinje — za t0 ^ njihov vaz morao osobito poučan biti. Žena je temelj obitelji, do nje stoji kakav će nam naraštaj biti. Nau­ čimo je dakle, kako će moći svojoj zadaći ođgovarati I Naša žena ne može i nadalje ostati onakova, kakova je prije' bila, nego se mora i njoj dati prilika, da se naobrazi. U novije se vrijeme do duše i kod nas opaža veći mar oko naobražavanja ženskinja, osnivaju se — bar u glavnijim mjestima — ženski mektebi, ali je to sve neznatno. Do danas bismo mi morali imati i žensku preparandiju islamsku, kao i naša ostala islamska braća. Šta ih je, koje je nauka mitila, a koje bi takogjer (jer na njima stoji naša sadašnjost), morale, nešto znati. Mektebi će — obrati li im se mnogo veća pažnja, nego li se je to do sada činilo — donijeti obilna ploda ali samo kod mlagjeg naraštaja, dočirn će stariji naraštaj biti opet lišen te sreće. . Kako bi se dakle moglo ovim starijim pomoći? Kazali smo, da je vaiz, narodni učitelj, on će dakle biti onaj koji će se brinuti oko tako uzvišene zadaće. A za ovako težak posao treba dosta volje i dosta znanja! Naši dosadanji ženski vaizi nijesu ni iz daleka toj teškoj zadaći dorasli. „Mrvica znanja je opasna** rekao je jedan naučenjak, a ako igdje, ta se je izreka ovdje obistinila. Dok megju muškim vaizima imade učenih ljudi, megju ženskim nema ni toga. Naši ženski vaizi obično su siromašni ljudi, koji nijesu učeni i koji gledaju, da vazom štagod zarade, a koji se o odga­ janju našeg ženskinja malo brinu. Naše žene ne mogu u mekteb, ne zalaze u društva u kojima bi mogle štagod poučno čuti, a vaz im je vrlo slab. Šta ćemo onda od njiha? Hoćemo li ih pustiti da žive ko i obični hajvani? — Ne I . . • Moramo im pružiti priliku, da nešto dobro čuju, a to ćemo učiniti jedino dobrim vazom. Mekteb i vaz imaju biti podloga bolje nam budućnosti, oni moraju biti sredstva, kojima ćemo to postignuti a može li s© slabim sredstvima išta postići ? . . . Ne može I . . . Za to usavršimo najprije sredstv. , pa ćemo onda mnogo prije i mnogo lakše do cilja doći. Ako ne možemo lahko i brzo usavršiti mekt.Sa, jer su tomu mnog© zaprjeke — a najviše naš nemar — možemo bar vaz . . . Malo više mara pa čc se ,o lahko postignuti 1... ‘) Musa Ćazim: „Mes&liki irš&d* („Behar* god. I. broj £•)* �IV BEHAR 269 Da vaiz ovu svoju tešku zadaću dostojno izvrši Muškinje ima prilike, da čuje pouku i izvan nije nm dosta sam0 ono vremena. koje je dosada u vaza dočim naše žeaskinje nema. Vrijeme njihova tu svrhu upotrebljavao, nego ga mora produljiti. U vaza moralo bi dakle dulje biti. A je li tako kod većim mjestima — kao u Sarajevu — vazi se do duše nas ? Ne! . . . Dok se muŠkinju vazi uz ramazan svaki po cijelu godinu, ali toga po manjim mjestima nema. dan, ženskinje se mora zadovoljiti sa četiri vaza na Naši vaizi vaze obično samo uz ramazan, a ćim ra­ godinu i to je sve. Je li moguće sa toliko vaza išta mazan progje i vaza nestane. Toga ne bi smjelo.biti, postignuti? Smije li tako i na dalje ostati? — Ne, jer se za tako kratko vrijeme ne da ništa postignuti. ni po štol . . . Ovo pomanjkanje vaza i nasibata i do­ U svakom bi mjestu morao biti bar po jedan vaiz, tjeralo nas je do ovog hala, za to upregnimo sve sile, koji će kroz cijelu godinu — makar sedmično — da se toj oskudici doskoči I . . . važiti. Tada bi mogli reći da imamo vaiza a ovako ne. s Gajret“. Naš je „Gajret“ već dobrano ušao u svoju kolotečinu. Ušao je već od jula u drugu svoju društvenu godinu, prilog predvigjen u izvještaju prošle (I.) glavne skupštine odregjen je već za stipendije i oko 25 gjaka je opskrbljeno za ovu školsku godinu. Ali odbor ne može da se s ovim zadovolji. Držeći ovu našu organizaciju prvim praktičnim humanitarnim poduzećem u ovim zemljama jednako misli, da svi muslimani treba jedan put da se složno okupe oko ovog društva. To je ponajglavniji, a im» i drugih razloga, koji odbor sklonuše, da je izdao jedan poziv i razaslao ua sve strane naše domovine, kao drugu bratsku molbu za upisivanje u društvo. Evo toga po­ ziva u cijelosti, pa i mi sa svoje strane molimo braća muslimane, da promisle o tom pozivu i da pobrle u naš „Gajret** koji to još ne učiniše: „Draga braćo muslimani!“ Deviza sviju naroda u današnjem vijeku jest izražena u jednoj riječi: prosvjeta. No ta deviza davno je već postavljena islamskim narodima, ona je nikla s islamom zajedno. „Utlubul-ilme velev bissini, fe inne talabul-ilmi faridatun ala kulli muslimin ve muslimetin" Džamiussagir (Traži nauke pa makar u Kini, jer traženje nauke sveta je dužnost — farz — za svakog muslimana i mu­ slimanku) uzvišene su riječi našeg devletlije (s. a. v. s.) i te su riječi najbolja deviza za sva vremena, za sve muslimane, pa tako i za nas. Ali čini. se, mi kao da još nijesmo shvatili tih uzvišenih riječi, a tako i onih bazreti Alijinih: „Na­ učavajte djecu svoju za ona vremena, u kojim će ona živjeti". Naš zastoj u razvitku umnom, gospodarskom i uopće kulturnom, tako je jasan, da ga ne treba doka­ zivati ni brojevima ni logikom, on je očevidan. Naročito zle pošljedice našeg zastoja u napretku mo­ dernom, 8avremenom, ne će nikome tako gorke biti kao nama, koji do nedavno bijasmo elemenat moćniji i vigjeniji. Nije siromah, ko ništa nema, veli narod, već onaj, koji je imao pa izgubio. Naš će nemar naši potomci teže osjećati nego iko. Naši su se djedovi za nas brinuli, oni su se borili mačem u ruci, borili se oružjem svog vremena, a mi potomci njihovi, moramo se boriti za svoje potomstvo oružjem današnjeg vremena: knjigom i prosvjetom. Ali razjašnjavati dob današnjeg vremena, doka­ zivati potrebu prosvjete i moderne nauke gotovo je suvišno, jer to je svakom jasno, a i hvala Bogu sve iz dana u dan više dolazimo do te svijesti, sve se više pojavljuje naše mladeži na naukama, bogatije i siro­ mašnije, raroške i seoske; već ovdje treba drugo nešto da uzmemo pred oči: Glavna smetnja, da narod naš islamski u ovim zemljama sve osve još ne prihvaća za nauku jeBt pored onog prirodnog nemara — pomanjkanje sred­ stava. Srazmjerno nas je vrlo malo, koji o svom trošku uzdržajemo djecu svoju na srednjim i višim naukama, a vrlo je velik broj onih, koji bi učili, da im se osiguraju bar najuužnije potrebe životne. Za to smo ovdje pozvani svi, da pritečemo u pomoć svojoj braći, svom pođmlatku i — tako |svi složno možemo ovoj rani lijeka dati. Sveti i uzvišeni naš dini islam nalaže nam kao svetu dužnost, da potpomažemo nejaku i siromašnu braću svoju makar kakvim milodarom. Ali obični naši darovi i potpore kratki su i časoviti, a od puno veće su zamašitosti potpore trajne i sistemizirane, kojima se mladež izvodi na pravi put, da i ona danas — sutra narodu svom bude od koristi, da radi za svoje potom­ stvo. Na mlagjima svijet ostaje. Čovjek se u ovim teškim vremenima može održati na visini jedino osobnom vrlinom, moralnom i mate­ rijalnom jakošću, koje nam uvjete propisuje i uzvi­ šena vjera naša i jedino naoružan savremenim zna­ njem može vršiti njene uzvišene zapovijedi. Eto to su sve imali na umu neki naši rodoljubi, te počeli lanjske godine raditi o osnutka dobrotvornog islamskog društva, koje bi sabiranjem priloga svojih članova podupiralo vrijednu ali potrebnu našu omladinu, koja se odala na nauke na srednjim i višim zavodima. �BEHAR 270 Tako je u mjesecu februaru o. g. osnovan ovdje u Sara­ jevu „Gajret", koji je za to kratko vrijeme razvio svoju sarazmjerno golemu blagotvornu djelatnost. Upisalo se do sad oko 1500 članova, uložilo se u šte­ dionicu do 20.000 K, a već za ovu 1903/4 školsku godinu opskrbljeno jo oko 25 mladića što na srednjim što na višim naukama. Ovo su svakako radosne činjenice, tim više, što one pokazuju naš neki pokret nakon dosadanjeg bez­ brižna i nehajna života u pogledu narodne prosvjete. „Gajretom" pokazujemo evo, da smo se počeli bu­ diti, da se ne ćemo više puštati kao liko niz vodu. Zar nijesmo za to i pozvani i zaduženi da se sami za svoju djecu brinemo, a kolika bi sramota bila če­ kati, da se za njih — kod nas otaca — neko drugi brine. Zar bi to uopće mogao dopustiti 'rz i ponos muslimana? Taj ponos mi naslijedismo i treba da ga čuvamo ne samo po imenu već i djelom. Obezbijediti dakle budućnost svom podmlatku može se samo organizacijom kao što je „Gajret", jer sam čovjek ne može gotovo ništa, a narod može sve. Koliki se narodi oteše pandžama propasti ovakim organizacijama! Ta uopće onu moralnu i materijalnu korist ovake zajednice ne može čovjek u dalekoj budućnosti ni nazreti; tek samo ove godine, da nije „ Gajreta“ onih 25 mladića ostalo bi ruku svezanih, i lutali bi u daleku tamnu budućnost. Ali kako rekosmo za ovaku organizaciju po­ zvani smo svi i jedino svi zajedno možemo biti ko­ vač svoje zajedničke sreće. No makar da smo mi svjesni tog našeg poziva, mi ipak još ne vidimo u „Gajretu" sviju nas složnih.. Kako je pak ovo poduzeće stvar rodoljublja i savjesti, mi ipak ne možemo i ne ćemo svakog u neku ruku moralno da zadužujemo i da ga silimo, da s mjesta prizna potrebu našeg društva; ako to ko ne može da prizna danas, možda će Bjutra i t. d., ali dužni smo i moramo ovu našu tečevinu svakom muslimanu predočiti i prikazati mu je, zamoliti ga bratski, da po svojoj savjesti odluči i učini korak u tom pogledu, da otkine od sebe žrtvu za narodnu pro­ svjetu. A to činimo ovaj put i s ovoga razloga: Mnogome će biti poznato: kolike su poteškoće i kolike tehničke spreme i pripreme kod osnivanja L I 5 K ulturne bilješke. Učiteljska škola. Primili smo XV. godišnji izvješ­ taj učiteljske i s ujom spojene I. narodne osnovne škole (vježbaonice) u Sarajevu, objavljen na kraju školske godine 1902./03. Na zavodu je radilo što re­ dovitih, što pomoćnih 18 pastavnika, a pohagjalo zavod 99 pripravnika. Od ovih bijaše muslimana 28, jednog društva. Kod prvoga dogovora septembru lanjske godine, gdje bijaše 40—5 0 ^ ^ ljuba, pade dužnost na njih 10 da izrade pravila, dastru ih‘ vladi i u slučaju odobrenja pripreme sve osnutak društva. Tih desetak osoba imalo j e šake posla, a po gotovo pred prvu glavnu skupštinT1 kad su pravila Btigla odobrena i društvo se imalo đa osnuje. Tih dana u mjesecu februaru o. g. 8iat| svaki dan po čitavi snopovi poziva na sve strane naše domovine na braću muslimane rodoljube, da pohrle da se upisuju u novo društvo „Gajret". Lahko je mo­ guće, da je mnogi rodoljub u toj trzavici zaboravljen ili nepažnjom ispušten, što oni zaista ne će za zlo uzeti, znajući: šta su priregjivači pred glavnu skup. Stinu mogli posla imati. I otkad društvo postoji, mnogi se ne javiše svojim upisom, a to ne učiniše sa svoje čednosti, s te lijepe crte našega karaktera, da se ne­ pozvani ističu ma i u dobrotvorne pothvate. A što su priregjivači propustili, to novi odbor zbog nagomila­ nih poslova u početku života društva sve do sad nije mogao da ispravi, te se to evo tek sada dragovoljno čini. Dragi prijatelju i hrate I Drvo se na drvo na­ slanja, a čovjek na čovjeka. I mi muslimani u Bosni i Hercegovini prisiljeni smo, da se megju se potpomažemo, a nikad svi zajedno nemamo na koga da se oslonimo. Mi smo ostavljeni sami sebi, i ako se sami za se ne pobrinemo, teško će ko drugi za nas osjetiti našu bol. S toga dakle, dragi brate, obzirom na one uz­ višene riječi, na one hadisi Šerife, a obzirom takogjer na naše životne potrebe, pozivamo Vas i bratski mo­ limo, da stupite u našu zadrugu, da se upišete kao dobrotvor, utemeljitelj, uopće kao član, ili da se „Gajreta" sjetite ma kakvim bilo darom. Svaki i naj­ manji. darak društvu je od velike koristi, a za vas patriotično, rodoljubno, islamsko djelo, jer — ne ba­ cate svoj novac ni u što beskorisno, već — potpomažete svog brata muslimana. Mahsus Selaml U S a r a je v u , koncem ramazana 1321. (1903) Za odbor islamHkog potpornog društva „Gajrets* Predsjednik: Safvetbeg E. Bašagić. ' A K. pravoslavnih 31, kakolika 39 i jedau druge vjere. Po napretku bijaše s odlikom 6 , I. red 80, popravak 1 1 , III. red 2. U konviktu je bilo 42 pripravnika, 1 0 svom trošku, 34 štipenđista (zem vlade) 2 općinska i na svoj trošak 20 . U osnovnoj školi (vježbaonici) bilo je te godine 214 učenika i to 32 muslimana, 17 pravoslavnih, �IV BEHAR . ^o i ^tolika, BI jevrej i jedan druge vjere; s odlikom f 13. 3 B, I. red 148, II. red Ž3 i III. red 7. i 6 garavi Islamske omladine n Stoo'n Primismo od ■i mske omladine u Stocu poziv na zabava, koja ta 1 mladina priregjujd u Stocu 12. decembra o. g. u ta° « -oi narodnoj osnovnoj školi. Polovina čitavog primosnj j .. . r/a osnivanie ženske mektebi ihti. 271 za društvo. Sjedi negdje veselo društvo, pa makar i sami članovi „Gajretovi"; na jedan put jedan potegne svoj snopić iz džepa i za čas rasproda desetak listića. Oni, u kojih se sabere kod kuće više kupona, mogu se tom zbirčicom pohvaliti, a i u samih se na taj način poragjaneko zadovoljstvo, šta su učinili za „Gajret“. Dakle ima u toj malenkosti i neki uzgojni momenat. Ti će društveni kuponi izaći za koji dan, a može svaki od uprave „Gajreta 11 osobno ili porukom kupiti 8U cijene s porodicon . . . najmanje po 1 snopić (10 listića 2 K) ili više od jedan i ‘anie 80 b. Dobrovoljni se prilozi primaju sa za8 a-L .. Ar»r na kasi. a sa strane šalin an na put. Ne proda li ih, a htjeđne ih vratiti društvu, „Gajret11 će mu uvijek za neprodate kupone novce po­ vratiti. Dakle novci se za kupone polažu unaprijed. Gajret dakle „Gajretu" na svaki način l ^vor- g- Ibrahim ef. Vrebac; II. dio: Abdulab paša, Bajramske čestitke. Svoj braći Muslimanima, a dramatski spjev u 4 čina od Safvetbega Bašagića; naročito članovima i prijateljima našeg „Gajreta" i TT1 tombole. * ’ Ovake pojave islamske omladine, u našoj domo­ podmlatka najsrdačnije kliče: „Bajram mubarek olsun! Odbor. vini mi treba da s radošću pozdravljamo, pa s toga i • ova zabavu stolačke islamske omladine preporučujemo prijateljima, da ib se sjete poslavši bar ulazninu kao Mjesto brzojavnih i inih bajramskih čestitaka poslali su „Gajretu" ove priloge dični naši Telnjaci prll°g‘&ajretovo cigar-6age i šibice'1. Odbor nGajćeta“ kličući svim Muslimanima: Idi seidiniz mubarek olsun 1 sklopio je ugovor sa ovdješnjom tvrtkom S. D. Alka­ Adem-aga Mešić 10 K, Ferid beg Azabagić &K, m a da izda društveno cigar-ćage i šibice. Pomenuta Mehmed aga Galijašević 3 K, Abid ef. Sadiković, tvrtka pristnpila je društvu kao član dobrotvor i polo­ kadija i Zija beg Gjonlagić po 2 K, Eramin beg žila u gotovom 1000 K, a kod čitavog prometa cigar- (mali) Eminagić 1.50 K, Mustafa Hadžić 50 h ; po 1 K: ćageta f šibica na kojima je ,,Gajretova“ etiketa (omot) Sadik ef. Sadiković, pravnik, Hafiz Mebmed Ali ef. Dudobiće društvo 5 postotaka, t. j. kadgod se proda te katar, Emmin beg Kapetanović, Saim ef. Ajanović, robe 100 K „Gajretovih" je 5 K. Pošto je roba naj­ Hamza ef. Mešić, Isa ef. Mešić, Šaćir ef. Dedić, finije kakvoće i pošto će društvo, kako se vidi od Tahir beg Smailbegović, Hasan beg Gjonlagić, toga imati velikih dohodaka, pozivamo svu rodoljubivu Ibrabim beg Gjonlagić, Zaim aga Galijašević, Ibrahim braću Muslimane, a i druge prijatelje našeg podmlatka, aga Galijašević, Halid aga Galijašević, Hamid aga da kupuju i troše „Gajretov" papir i šibice. Eto tu Mešinović, Ahmet aga Abduzaimović, Gjulaga BajUkupno K 40.— se pruža prilika, da pomognemo nejakoj i nevoljn oraći raktarević. Zivili! Za tim položiše učiteljski pripravnici mjesto svojoj bez ikakvih novčanih žrtava. Ko troši ove stvari mora ih i tako kupovati. Za što da podupiremo tugja Čestitaka o Bajramu i to: društva i tugje pothvate, kad imamo svoje. Tu treba Po l K: Alija Ćurić, Husejin Gjogo, Sulejman dakle samo naše muslimanske svijesti, treba da se sje­ Hadžialijagić, Mehmed Jahić, Zulfo Kapetanović, ćamo da i mi imamo nevoljnih i nejakih, kojima valja Mehmed Kozo, Mehmed Nožić, Sulejman Jakubović, pomoći. Za to braćo, zahtijevajte u svim trgovivama Asim beg Mutevelić, Ahmed Gjikić, Hasan beg Cerić, neka Vas poslužuju „Gajretovom" robom. Ko zna Zejnil Vukotić, Hamđija Elezović, Fehim Hađžiba. turski ili latinicu, taj će lasno poznati „Gajretov“ pa­ čaušević, Mehmed Mehmeđović i Mehmed Mulabdić ; pir i šibice. Za one, koji ni jednog tog pisma ne Za tim Muhamed Ljubović 80 h, Husnija Pitić 66 h ; znaju, znak je sunce kao simbol prosvjete. U kolo po 60 h: Bećir Tatlić, Hasan Dizdarević, Husejin dakle braćo, pomozimo svojoj sirotinji i kupujmo Salković i Mustafa Volić; Omer Silajđžić 40 b, Ibra­ „Gajretovu" robu 1 him Ibraković i Adem Dedić po 30 h i Mustafa Naručuje se kod S. D. Alkalay-a u Sarajevu. ŠiŠić 20 h. Ukupno . . . K 21.06 Barjamske čestltske u Br&ethanl. Uobičajene Na dalje mjesto čestitaka prijateljima o Bajramu zajedničke bajramske čestitke u našoj Kiraethani biće položiše u „Gajretovu" blagajnu: i ove godine prvi dan bajrama u jutro od 9—11 sati Po 2 K : gospoda: Omer beg Sulejmanpašić, ala franga ili od 5—7 ala turka. Safvet beg Bašagić, Hasan ef. Hodžić, Ibrahim beg # Čengić, Riza beg Kapetanović, Edhem ef. Mulabdić i Kuponi „Gajretovi". Čovjek, koji je član i pri­ Mustafa beg Kapetanović i Fehim ef. Špaho; po 1 K : jatelj naše narodne prosvjete i naše sirotinje, može Izet ef. Pertev, Hiln i ef. Muhibić, Haj dar ef. Fazlagić, na razne načine da koristi ovoj našoj zakladi. Recimo M. H. Rustanagić, Teofik beg Bašagić, Mustafa ef. putuje nekud, ili inače dogje u doticaj s osobama, Mujagić, Begu Henda, Ejjub Sokolija, Muhamed* Šahikoje nijesu naš član. Skloniti ga, da se upiše, teško nagić i Fehim Šahinagić; za tim po 60 h : Ahmed J®» jer mu je to nezgodno, daleko je ili inače koja ef. Šćeta, Mustafa Harba i Edbem Mašić, a Kadri zapreka, moliti dar kakav, takogjer je nezgodno baš ef. Karahodžić 50 h. Ukupno . . . K 28.30 u svakoj prilici, jer ako ništa, valjalo bi mu bar forme radi dati odmah i neku potvrdu. Za to će ovaj pri„Gajretu" su darovala gospoda: Izet ef. Sarajlić, jatelj „Gajretov" imati uza se uvijek po jedan snopić „kupona" (10 listića), a na svakom kuponu piše, da učitelj; prigodom premještaja 5 K, N. N. iz Sarajeva je dotični dao „Gajretu" 20 h. Otkini dakle jedan, a 2 K, x -f 7 iz Sarajeva po 40 h, Idriz Gjiko i M. za hatur će ti svaki znanac drage volje dati sekser. Bogović iz Sarajeva po 50 h, S. Perić 40 h i Ukupno . . . K 9.60 To je malenkost, ali tim će se takogjer dosta učiniti Mehmed Muzur 40 h. �BEHAR 272 Na sijelu u Velikoj Kladuši sakupio H. H. ef. Rizvić, a darovala gospoda: H. H. e t KuviĆ 1 , Adem ef. Biše 1 K, R. ef. Ahić 1 K A. Sabulić 1 K 20 h, I. ef. Šehić 40 h, I. Lome 60 h, M. Keserović 40 h i H. Keserović 40 h. Ukupno . K *>.— 104 K 96 T Svega , 1601 „ 67 „ Prije skupljeno , 1606 K 63 h Ukupno S v a š tič e . Veliki gradovi evropski. Godine 1880. bilo je u Evropi 287 gradova po 40.000 duša. Godine 1900. povisio se taj broj gradova na 468, u kojima je živ­ jelo 67 milijona duša. Po 100 000 duša ima 148 gra­ dova, od kojih je u samoj Engleskoj 44. Imenjaci (adeši). Najviše' imenjaka sigurno ima u Danskoj. Od 600.000 duša u Kopenhagenu svaka se deseta zove Hansen. Obična su još imena ili bolje prezimena Petersen, SCrensen i t. d. Od svakih 100 stanovnika u 42 se imena svršuju na „sen“. U jednoj drugoj varoši sa 26.000 stanovnika ima svega ciglo 20 raznih imena, tako onda na svako ime pada po 1300 duša ili pravije ima tu 20 puta po 1300 ime­ njaka (adeša). Seobe n Ameriku. Po izvještaju generalnog komisera za doseljenike u Ameriku, doselilo se druge polovice 1902. i prve polovice 1903. u Ameriku 857.046 doseljenika, a to za 208,303 ili 32 postotka više nego prošle godine. Od ovih se naselilo 804.456 u lukama Sjedinjenih država; 16.670 n lukama otočja amerikanskog i 35.920 u lukama Kanade. Od sviju doseljenika bilo je 814.507 Evropejaca, 29.966 Azijata, a 12.573 iz ostalih kontinenata. Zabranjeno je bilo naseliti se u. Ameriku 8769 osoba, koje su povraćeue natrag i to s ovih razloga: 1 je povraćen zbog nedozrelosti, 23 zbog ludosti, 5812 zbog siromaštva, 1773 zbog priljepčivih bolesti, zatim je povraćena 51 osoba, što su zločinci, 1 što je poligamist, 13 nemoralnih žena i t. d. Od sviju doseljenika bijaše 233.546 Tali­ jana, 82.343 Poljaka, 79,347 Šveda, 76.203 Židova, 71.782 Nijemca, 36.347 Iranaca, 34 427 Slovaka, 32 907 Hrvata, 28 451 Englez, 27 124 Magjara i 156.550 drugih narodnosti IV Situacija u istoč. Aziji postade još opasnije od kako lukavi Englez poče iz Indije prodirati ’ središnju Aziju, u Tibet, da preteče Ruse i njegov'* pozicije za legjima Indije i Kine. S toga se RUs:-6 ljuti i kaje, što je nedavno mirno gledala, ha]!a Englez davi junačke Bure. Osim toga Englezi h’uškai° Japan na Ruse, te skoro sve japanske novine zahti jevaju rat; vlada bi im ipak volila, daše stvar rije§* mirnim putem, te je državno vijeće i parlamena*1 morala raspustiti, jer narodni zastupnici ne bijahu sporazumni s tom politikom vlade. # Dok se tako Englez iz petnih žila upinje, da zamuti i u mutnu lovi, Amerika zbija šale s njim Ona odavno ašikuje sa Kanadom, velikom susjednom na pola samostalnom državom, koja priznaje englesko vrhovništvo, ali nastoji da se raskrsti sa Albionom i pripoji sjedinjenim državama. — Ovih dana pozva Amerika Englesku neka isturi svoje ratne lagje na manevar, da se malo poigraju rata; to je Albiona živo ubolo, tim više, što je amerikanski poziv na oko ozbiljan i Što Engleza drži toliko naivnim i djeti­ njastim, da bi išao duŠmanu pokazivati, kako bi s njim ratovao. * Rusija i Austro-Ugarska imenovale su svoje agente za Makedoniju, te se ovih dana htjelo vijećati c nekim važnim pitanjima kontrole. Nu pošto ge sultan nenadano prehladio, prekinuti su pregovori. Zagonetke. Zonjićev skok. Od Gjul-Emhia. či- da vot hrb- tvom po- u- vrš- skog ro- des put vječ- tam Ži- je Na ni Spo- tu nam gdje Ljud- da. Ti ti sla- Ni- ni bro- si, na ba ni- ra mo- ga pa- gdje nje ra, knji- ma, me- vot- Prem- i ta ti re, Di- ne- me- ki- sta- Pogled po svijetu. Narodnim ustankom prije 127 godina zbaci s vrata engleski jaram oko 13 naseobina sjeverne Amerike i pomoću Franceske osnovaše novu državu, koju prozvaše: sjedinjene sjevero-američke države. Danas je to najmoćnija država u Americi i kada se u politici kratko kaže: Amerika, misli se ta unija. Prirodnim bogastvom i živahnom trgovinom ojača ta država za kratko to vrijeme i postade jedan od najglavnijih faktora u svijetu. U najnovije vrijeme, iza rata sa Španjolskom, od koje ote dva velika ostrva Kubu i Filipine, umiješa se Amerika u sva svjetska pitanja i danas se n. pr. sa napetošću očekuje, kako će Be ona ponijeti u sukobu Rusije i Japana, koji se je tako zaoštrio, kao da je rat neizbježiv. Amerika je do sada živila sa Rusijom a prijateljstvu, a sada, vele, da joj ruska moć u istoč. Aziji ne ide u račun. Odgonetke. Odgonetka .Konjićeva skoka", od Mustafe Babtijarevića, gimnazialca: .Tebi opet daša diše, Tebi opet erce bije. Domovino, majko sreće, K tebi opet sin se kreće, Od radosti bozo lije. �BEHAR IV Primi opet tvoje dijete; Primi vjek će tvoje biti Ljnbit tebe svako doba, U tvom polja daj ma groba, Tvojim cv’jećem grob ma kiti !fc Odgonetnali Ibrabim Daatović, ačen. trg. Škole u Bijeljini; -• ’ Behar i Mustafa Volić, ačit. pripravnici; Hnsein Omanović, ićar • Gjol-Emin, Mehmed Zildžić, gimn. i MuBtafa H. BaS* Jarić* trg. u Sarajevu, Omer Bostandžić, gimn. u Mostara; J E U i Alija Aliefendić iz Janje. Ispravak. U pošljednjem broja „Behara" omakla se jedna pogolema pogreška. Na str. 237 u II. stupcu po- 273 šljednja 2 retka trebalo je da su na str. 239 u II. stupcu na istom mjestu. Bajram mubarek olsunl Kličenoc srdačno svoj braći muslimanima s iskrenom željom, da nam svemogući Bog kabul učini ovaj farz, što ga ovog ramazana izvršismo, da bajram provedemo n veselju i rahatluku, te da i drugi u još boljem zadovolj­ stvu dočekamo! Amin! Uredništvo „Behara Vlasnik: Adem aga Mešić. Odgovorni urednik.: Edhem Mulabdić. Štamparija Biste J. Savića, Sarajevo? Brat sestri. vNa dan svadbe.) m e te Bam bio, al se i sad sjećam ?Kadno sam ost’o nevina sirota Smrt hladna kada našem ocu dragom Ugasi iskra zemnoga života. I u Tvom prvom nevinom pogledu Blisto se odraz sirotinjskih rana, \ lico Tvoje bl'jedo je bilo, K’o bl’jeda slika toga tužnog dana Bijaše danak oblačan i plačan Ko što je bilo bolno Brce moje; Nad našom kućom, razorenim gn’jezdom I nebo suze plakalo je svoje. Oh, davno, davno preko toga dana. Prošlosti tavne koprena je pala, Al vrela iskra spominjanja uv’jek U mome srcu do sada je sjala! . . . I mrka jesen tonula je tih.o Kroz bolnu narav i kroz moje grudi, A našeg oca na tabutu trošnom Mezaru hladnom nosili su ljudi. Uz milu majku' naš je tihi život Ko mirna r’jeka tiho, mirno teko, A ljubav naša, oh, čista je bila, Ko što je čisto majčino nam ml’jek Tada je, sestro, toga tužnog dana Tvoj život sjetni u koljevku pao; S Tobom je našoj obitelji tužnoj Utjehu pravu Bog milosni dao. Često je pata vodio te bratac Rahmetli babe hladnom groba tamo. I uvjek priče o njemu ti prič’o, A Ti si suze proljevala samo. Ah, te su suze tumačile, seko, S majčinim ahom i mojim uzdahom Da, tumačile su, da si mi sirota, Pom’ješan i Tvoj prvi plaĆ je tek’o, s A Tvoje lice žalosno jo bilo, I mrtvog oca u' nedogled v’ječni Ko nijema knjiga sjetnoga života.! Tihome groblju pratio daleko. Pa i sad jošte, kao mladu nevu, Kada te bratac pod đuvakom gleda; Tvoje mi lice, Tvoje sjetno oko Sirotog srca sva bol pripovjeda. M . ć. Ćatić. �274 BEHAR IV Sa proslave „(Jajretove* godišnjice u Težnju. Današnji dan je običaj kod svih prosvijetljenih naroda slaviti znamenite dane, koji zasijecaju u sud­ binu dotičnog naroda i takovi dani postaju u neku ruku narodnom svetkovinom. Sjećanje na takove dane ima vrlo dobru svoju stranu — jer se obično u takovim prilikama daje impulsa za nove pothvate, probugjuje sve više svijest za zajednički život i rad — a to urodi slogom, koja jedina vodi napretku i narodnom blago­ stanju. Kako smo i mi muslimani Bosne i Hercegovine stupili u kolo današnjeg napretka — to svakako i mi imamo kulturnih tekovina u modernom smislu pa s tog imamo i svijetlih momenata u razvoju našeg javnog života — kojih se rado sjećamo i njima se dičimo. Bez sumnje je naš „Gajret“, koji je lanjske go­ dine upravo na 20 . februara u život stupio, jedan od najsjajnijih uspjeha, što smo ih do sad poduzeli u radu za narod i otadžbinu. Taj će dan, kada smo sretno udarili prvi temeljni kamen za onu velebnu zgradu našeg islamskog naroda — ostati kao spomendan i s koljena na koljeno prelaziti, kao zalog bolje budućnosti. — Već prva spomen-slava — koju braća TeŠnjaci prirediše upravo na godišnjicu, urodila je lijepim plodom u svakom pogledu : materijalan uspjeh bijaše neočekivan — a tek moralna strana ove zabave ne da se upravo ni procijeniti. Tu su se sastala braća iz raznih krajeva, bratski izmijenili lijepih riječi i jedan drugom otvorili povjerljivo svoje srce. Kud ćeš boljeg uspjeha! Jedino na ovaj način ide se u susret zbliženju i spoznanstvu — koje opet vođi do društvene organizacije, koje mi danas nemamo a koja nam je od prijeke potrebe, ako mislimo živjeti. Ova spomen-slava u Tešnju privukla je lijepu kitu mladića iz šeher-Sarajeva, koji su pohrlili kao iskreni prijatelji napretka, da sa svojom braćom u Tešnju proslave ovu zgodo — kad već oni saminijesu u svojoj sredini slična nešta učinili. Samo je šteta, što se je godišnjica,, Gajretova" desila upravo pred bajram — pa Sarajlije nijesu brojnijom posjetom mogli dokazati, da znadu štovati ono, što su Tešnjaci podu­ zeli! U ostalom opet priličan broj gajretli muslimana našao se u gostoljubivom Tešnju i u bratskom društvu proslavili dan wGajretova“ osnutka. Tešnjaci su upravo zadivili goste svojom susretljivošću tako, da će učesnicima onaj bratski doček dugo i dugo ostati u živoj uspomeni kao sto i zabava, koju su oni onako lijepo priredili. Čovjek ne bi uopće mogao ni pomisliti, da jedan gradić u pokrajini može onoliko učiniti, koliko je Tešanj ovaj put. To nam je najbolji dokaz, šta može sloga, megjusobna ljubav i ustrajni rad učiniti. Prostor nam nikako ne dopušta, da podrobnije opišemo one utiske, koje smo iz Tešnja ponijeli u duši, pa ćemo se samo još u kratko pozabaviti tokom ove zaista znamenite proslave. Na dan 20. februara bijaše u Tešnju sve Živahno Domaći ljudi kao i strani posjetnici željno su očeki vali, kada će tiha noć nastupiti — da u njenom blagog i mirnom krilu otpočne urečena slava. Pod starim razvalinama tužnog grada, kojemu j e podno vitka sahat kula davno odbrojila dane slave — sred čaršije skupila se mala zgrada u kojoj će se noćas odigrati ova kulturna proslava!. .. I kad se sjajno nebo našaralo sitnim zvjezdicama _ hrlilo je šaroliko mnoštvo svih slojeva kroz zelena vrata Či­ taonice u ukusno uregjenu dvoranu, da zarana nagje sebi mjesta. Za tili Čas bile su sve prostorije čitaonice pune radoznala i vesela svijeta obojega spola. U prvim redovima sjedila je odlična publika, a megju njima ponudiše mjesto i gostima sa strane. Pošto je glazba odsvirala nekoliko komada — diže se zastor i pokaza se ukusno uregjena pozornica sa lijepom i ukusnom slikom u živim bojama, koju je izradila vrijedna ruka tamošnjeg učitelja Šaćir ef. Dedića. — Malo zatim stupi na daske naš dobrotvor Ademaga Mešić, te lijepom i kiće jm besjedom muževno pozdravi prisutne prikazavši ujedno i povod ovoj zabavi. Ademaga reče: Poštovana gospodo, braćo i prijatelji! Srcem punim oduševljenja i bratskim zagrljajem pozdravljam Vas ovdje, kad s e s takom voljom odazvaste i dogjoste na ovo naše rijetko veselje. da ga bratski i zajedniŠki provedemo l Neposredni povod ovom našem sijelu i veselju jest naš „Gajretu. Evo se upravo danas navršuje ravna jedna godina, kako se udari temelj ovom' našem društvu. Lanjske godine na ovaj dan m i kao da se iza sna probudismo, mi se tog Šaša svojski latismo, da i djelom pokažemo, kako nam na srcu leži naš podmladak, naša budućnost. Upravo na ovaj dan osnova se ovo naše društvo, Šijom će voljom i požrtvovnošću omogućivati se našoj darovitoj ali bez sredstava omladini, da na­ stavlja i dovršuje nauke današnjih vremena, da i oni po vremenu postanu Šestiti ljudi, dobri rodoljubi i mu­ slimani, pa da i oni budu od pomoći i koristi svojoj nejakoj braći. Taj dan osnutka ove naše lijepe ideje došao je evo danas, da nam dozove u svijest osnutak njezin, i mi se s toga osjećamo dužni, da tome odamo doliŠnu Šast. Ovaku jednu teŠevinu našu kad Šovjek razmatra, kad vidi pred sobom ovako organiziranu našu zadrugu, osjeća silno zadovoljstvo, a preko tog još i neki prijekor pa sam sebe pita'. „Za što m i ovo nijesmo davno već stekli t u Da, zaista smo to mogli i davno imati, i kamo sreće da je ovo veŠeras deset—dvadeset i trideset go­ dišnjica r)Gajretova'1; — ali prije zore ne sviće, rekli su naši stari, a zaista nijesmo ni mogli. Nama su jo š u Živoj uspomeni stara naša vremena, naš ondašnji �IV be ha r 275 , ftvot inatiti, kako ga provodismo. Ta već i djeci onih »Gajret* je za ovu prvu godinicu svog Života vremena bijaše predmet običnog razgovora: bojno oružje udario sebi Čvrst temelj, krasan dokaz naše poŽrtvovi konji od mejdana , narodni junaci bijahu idejali i nosti, a plod je toga, da mi već danas gojimo i uzga­ j j e c i i odraslim. Čim bi djetak opaso se junatkijem jamo preko dvadeset mladića koji će po vremenu biti pašom odmah se laćaj puške Šarke, pa hajde na gra­ Čestiti ljudi, Čelik rodoljubi i dobri muslimani, a nicu i brani rod i dom svoj. Mi proživismo život svoj kao Čeda našeg „Gajretatf, biće moralno zaduženi, da pod oružjem, mi pogibasmo u obrani prava svojih. Pa se i oni odužuju narodu onom istom ljubavlju, kojom u takom životu zar se moglo laćati ikakva rada u da­ je narod njiha odgojio. Tim će im se dozvat u svijest, našnjem kulturnom smislu f Ali — taka bijahu vremena. da su i oni potomci onih Čelik junaka, koji krv proNo u ovom ipak jedan nas momenat tješi i odu­ Ijevahu za svog brata i bližnjega pa će se i oni i ševljava, te. ćemo na osnovu toga — ako Bog da — htjeti i moći povagjati za tim uzorima. A toje gospodo krenuti naprijed svom snagom naše volje, svom topli■ moja, ona velika moralna snaga našeg „ Gajretau, koja nom našega srca. "šalo prije, rekoh, da mi pogibasmo se unaprijed ni naslutiti ne da. pod puškom braneći rod svoj i vatan. Take je žrtve A sad u ime te velike moralne snage i ideje nGajtražilo od nas ono vrijeme, i mi tih žrtava ni malo retoveu ja Vas gospodo moja još jedan put pozdravljam ne žalismo. Mi bijasmo junaci na mejdanu, pouzdam kliČući Vama živili i s Vama zajedno našem „Gajretu sinovi svoje majke domovine, dobri branitelji stara i Živio „Gajret*'! nejaka, ta za nas bijaše dika biti na pomoći sebi i svom bližnjem. To je karakterna crta naša. I sad gospodo Na konca sjetio se govornik toplom besjedom moja, mi novi naraštaj, sinovi onih Čelik vitezova, onih i stranih posjetioca te naglasio, da je ovaj posjet ve­ div-junaka, da smalaksavamo, da žalimo svojih žrtava, lika moralna potpora za njih. Ovaj patriotski govor koje se od nas traže isto onako kao od naših otaca, što Ademagin dojmio se sviju vrlo ugodno te je govornik stajahu ko stoljetni hrastovi na pragu doma našeg, mi bio pozdravljen u znak priznanja dugotrajnim pleda se iznevjerimo njima f Ne, i opet ne; jer cna ka­ skanjem. rakterna crta, Što se vukla kroz njihova srca, zaista je Iza male stanke stupio je pred publiku mladi i nama ujamanet prešla i mi moramo nastaviti nji­ Muhamed beg Širbegović i na opće zadovoljstvo hovu borbu, borbu istu ali samo sredstvom drugim. deklamovao jednu pjesmu iz zapisaka „Zmaja od Danas nema više polja ni mejdana, nema. sc je ni Bosne" od Safvet bega Bašagića. Kretnje, osjećaj, handžara ljuta, danas je to sve zamijenilo pero i knjiga način govora i sve što se kod jedne deklamacije mudrolija, što sav svijet ko na uzdi drži. T mi sad■ iziskuje — nije pri ovom deklamovanju manjkalo i evo laćamo se tih novih sredstava a da ćemo i mi mladi je beg dokazao, da ima osobita dara za ovake po but naših otaca ustrajat u svojoj borbi, jamči nam stvari.... U drugom dijelu iza tog predstavljana je ,,Miona njihova ustrajnost, koja nas tješi, koja nas ispričava, raska", vesela igra u jednom činu od E. M. Selima. Ovaj što se davno već ne latismo novih sredstava u našoj je dio zabave bio najinteresantniji, jer se publika zaista borbi. Taj momenat neka nas oduševljava i vodi u da­ lijepo zabavila i razveselila. Diletanti su odigrali komad leku budućnost. pravom glumačkom vještinom i zadivili gledaoce. Mehaga I od kad presta borba starog kova., od kad han- Galijašević, koji je igrao glavnu ulogu sluge Hasana džar u kore se turi i od onda nam se izmaČe lijep pokazao je, da imađe velik umjetnički dar u sebi za komad vremena, Čitava Četvrt stoljeća, da se skoro ne ovake stvari. Originalan upravo kako uloga zahtijeva makosmo. Ali toliko razdoblje u životu naroda nije ipak začinio je radnju onom prirogjenom šalom, kojoj ne ništa drugo, nego ko kad. pojedinac iza snose prene, trlja može niko uskratiti priznanja. Isto tako su i svi oči i osvješćuje se: gdje je, Šta je, ne može da se sna- ostali diletanti shvatili vrlo dobro situaciju i na opće gje. M i smo, mogu mirne duše reći preturili i taj Čas^ zadovoljstvo odigrali svoje uloge. — dvoumija, mi se već osvješćujemo, a sad — vjera j Pošto je zatim vučena tombola razvio se na Bog mi potomci onih Čelik junaka, kad se osvijestimo, jednoj strani uz umilnu pratnju muzike ples, a na mi ćemo lavskim srcem i divovskom snagom krČit sebi drugoj opet veseo prijateljski razgovor, pri kojem je put, da ćemo osvjetlat obraz i sebi i onim, koji nas mnogo lijepih misli izrečeno. Veselje je trajalo sve do Časno izrodiše. Da ćemo munjevnom brzinom krenut ranog jutra — a onda se društvo razišlo pnnijevŠi s naprijed, dokaz nam je najbolji naš nGajret“, koji na ove proslave najugodnijih uspomena. jednom iza onog oduga Časa kolebanja i drijemeža ju ­ tarnjeg niče ko orijaški brod na pučini sinjeg mora i Na 21. februara priredio je Ademaga u svom gostoljubivom domu u počast gostima svečan ručak, ustoboči se, da prkosi bijesnom valovlju Eto, taj „ Gajretu je dokaz naše svijesti, a kad kojemu je prisustvovao i lijep broj domaćih odličnika, je svijest čista i vedra i srce će imat volje i duša raz­ a u 4 sahata toga dana krenuli su musafiri uz mnogo­ brojnu pratnju svome zavičaja---bora, da se i u drugom pravcu krenemo naprijed. �BEHAR 276 Tako je tekla ta naša prva proslava „Gajretova** osnutka — koju Tešnjaci upriličiše. Od kolike je važnosti bila ova zgoda — ne možemo sada reći, tek će nam to budućnost pokazati. Svaka hvala i priznanje našoj braći u Tešnju za njihovu požrtvovnost u radu __ IV za narodnu sreću i blagostanje. Bog dragi dao te v sloga i ljubav vazda ćvrsto spajala pa mogli i <j v bajrak naše prosvjete nositi. Živilil >>y ..iTY • Ljubi vjeru, čuvaj doma. — Iz tugjine. — peh, kuda si vinula se, ^ Željo moja, željo vrela, Kud si na svom burnom valu Mene mlada ponijela? — Oštrom kršu — toplom krilu Premiloga doma moga, Gdje no prva iskra sinu Života mi mlađahnoga. Gdje ugledah b’jeli danak I visinu plavog svoda, Gdje prozborih prvu riječ Slatkim zborom svoga roda. Gdje mi mila majka reče, Još dok bijah malo d’je te : „Ljubi vjeru svojih djeda, Čuvaj doma — grude svete 1“ Oh, tamo je vinula se Moga srca želja vrela, Tamo me je na svojemu Burnom valu ponijela. Gdje sam prvu pjesmu svoju Ko slavujak zapjevao I u pjesmi topli cjelov Svom cijelom rodu slao. A riječi majke mile S usana mi i sad trepte: „Ljubi vjeru svojih djeda, čuvaj doma — grude svete** 1 ... Omer H ifei Bostandžić. > i- Namaz. — Sa gledišta zdravstvenog. — amaz, kako je poznato . svakom muslimanu, jedan je od pet islamskih temeljnih dužnosti. Osniva se kao i ostali temelji islama na Božijoj objavi: Kurani azimuššanu, od koga svaki stručak sadržaje duboke misli. Po propisima te objave nalaze muslimani vječni spas na oba svijeta. 0 Islamu samom pisahu i strani naučenjaci i ne mogahu da ne pri­ znaju one uzvišene principe njegove. Dakle ljudi rogjeni izvan islamskog domašaja, odrasli izvan islam­ skog odgoja ovako govore o njemu, a mi neki pored svega toga ipak smo još u gafletu. A to je pogreška tim veća, što se svi ti uzvišeni propisi posve slažu sa zdravim razumom. Čovjeku, da bude musliman, potrebno je: srcem vjerovati, a jezikom očitovati, da je B.>g jedan i Muhamed (a. s.) njegov pejgamber. Očitovanje jezikom na drugom je stepenu, a srcem vjerovanje na prvom. 1 u ovome su mnogi inovjerni naučenjaci našli onu veliku i uzvišenu ideju, te su. se mnogi na osnovu ovoga ispričavali, jer ne mogu s raznih obzira da kao muslimani izagju na javnost. Neko to ne može da učini b familije svoje, neko čeka zgodniju priliku i svakoga ipak sam islam ispričava, kad inače ispunjava bar prvi i najglavniji uvjet. A da su mnogi inovjerci priznali islam i prihvatili ga, pomaže još i to, Što se propisi njegovi, glavne dužnosti ni malo ne odaljuju od zdrava razbora, dapače sadržaju u sebi i glavne temelje zdravlja i higijene. Da to vidimo samo kod namaza. Namaz je klanjanje, a to znači: Bogu se moliti i pokoran mu biti. Kako za svaki ini posao, tako i za ovaj, treba neke kretoje. U tim se kretnjama izražava ona pokornost i poniznost Bogu (dž. š.). U namazu vidimo ove dijelove kretnje: stajanje, sjedenje, pregibanje i sedžde. Kretnje ove vrste od uvijek pokazuju poniznost i pokornost kao i poštovanje. No mi ćemo promatrati ove kretnje samo sa gledišta medicine. Lahko i umjereno pregibanje tijela jest vrlo potrebna kretnja za tijelo uopće. Ovaka kretnja, kakva je u namazu, pospješuje pravilnu cirkulaciju krvi kao i dobru piobavu. Za ljude, kojima je posao skopčan s kretnjom, namaz je odmor, isto tako za umne radnike; za one pak, koji sjede, namaz je dobra kretnja. Stajanje i sjedenje u raznim oblicima kao kijam, sedžde, ruću’ i t. d. lahko potakne sve dijelove tijela na rad; naročito onako umjereno i pravilno ustajanje, Bjedanje i pregibanje kakvo je kod namaza, vrlo po* voljno djeluje na rad pojedinih udova. A tek razdioba samih namaza po dnevnom dobu. Šabah namaz je odregjen rano u jutro. Poslije onog velikog odmora, spavanja, čovjeku je svakako potrebno, �BEHAR IV da svoje mišice protegne, da ih tako donekle pripravi Đa rad. Osim toga upravo je sabat — namaz uzrokom, da čovjek ustaje rano svakako prije sunca, a to ma vrl0 dobro potpomaže zdravlje. Da pak svaki put ustane na taj vakat u pravo vrijeme, potrebno mu je i lijeganje ranije k j. u pravi vakat, iza jacije. Eto to ga već upućuje na pravi prirodni život. Svi ee i liječnici u tom slažu, da je noć upravo po pri­ rodi čovjeku o^regjena za Spavanje. Dakle misleći da u sabab ustane, lijegaće rano i tako provesti noć u spavanju i odmoru. Po svojoj prirodi čovjek može da radi u jednom komadu od sababa do podne. Tada će ručati i klanjati podne, a to mu je vrlo lijepa promjena u radu, upravo pravi odmor. Izmegju podne i mraka treba svakako jedan odmor, a tom će prilikom i ićindiju klanjati. Pred akšam a poslije onog naporna rada ne može odmab za jelo, već namazom akšamskim učini vrlo zgodan prelaz od naporna rada na potpun mir. No poslije večere ne bi bilo po zdravlje dobro odmah leći. Arapska poslovica veli: „Tegadde, temeđde, teašše, temeššett t. j. iza ručka lezi, a iza večere probodaj. Dakle poslije večere puna stomaka vrlo je zgodno ustati i prohodati do džamije, gdje će se klanjati jacija ili bar, ako se i ne prohoda, jacija će ga za­ držati da ne legne onako sit, a sam namaz učiniće dosta, da mu one sitosti nestane, pak da mirno spava. Ko se dakle drži ovih propisa islamskih i klanja pet vaktova namaza, taj će u vidu higijene držati svoje tijelo u neprestanoj ali umjerenoj kretnji. Ko­ likim će na taj način zlim posljedicama izbjeći, to znaju najbolje strukovnjaci. Šta se puta dogodi, pa čovjek nešto trom postane, ništa ga ne može đa po­ takne na kakvu akciju, na rad. Namaz je i u tom slučaju ono, što će ga dići iz one lijenosti i tromosti, te će tako na neki način predusresti ono mrtvilo u tijelu, probuditi krv i mišice na rad. Naročito je namaz sa higijenskog gledišta korisna ustanova po one radnike, koji svoje poslove obavljaju sjedeći. Ali od namaza po zdravlje ima još jedna velika korist, a to je abdest. Kako je poznato namazu je preduvjet abdest, dok se abdest ne uzme, ne može se namaz klanjati. Može li išta čovjeka u razno doba i u raznim prilikama osvježiti kao hladna voda? Je li iza spa- 277 vanja, je li poslije teška rada, je 1 pred spavanje ma u svakoj zgodi, pranje ruku, lica, nogu i t. d. što se u abdestu obavlja od velike je koristi po zdravlje. Na liječničkim se kongresima mnogo raspravlja 0 narodnom zdravlju, o životu naroda, te o svemu Što ide u prilog zdravlja i što ga priječi. Naročito u novije doba svraća se osobita pažnja na čišćenje, od kad se počeše pronalaziti razni mikrobi i t. d. I tu je bivalo govora i o abdestu i tu mu se priznala velika korist. Po tom je abdest jedna korisna ustanova ,u islamskim obredima, kojoj je vrijednost jednaka u svim vremenima i ako se vazda nije mogla da nvidi. Rukama čovjek obavlja gotovo sve poslove, koji su' vrlo raznoliki. Ako ništa abdestom ćeš ih danas -opraf i očistiti pet puta. Usta, nos, uši jesu organi, kojima treba osobite njege i pažnje, koja se pak pre­ težno s&stoji u čistoći tih organa. I tu će abdest uči­ niti i ispuniti tu potrebu i ako Čovjek ne bi bio baš svjestan da rad zdravlja ove organe čisti kao iza spa­ vanja, iza jela i t. d. Pranje nogu dokazuju strukov­ njaci tek u novije doba, da je od osobite koristi po zdravlje. A kako se one bolje i jednostavnije čiste, nego li abdestom i to posve po propisima higijene hoćeš poslije spavanja, hoćeš poslije rada, pred spa­ vanje, da je san ugodniji. Ovako čišćenje i potrebu čišćenja pojedinih or­ gana strukovnjaci liječnici drukčije tumače nego li to shvaća prosti svijet. Vazđuh ulazi u pluća naravnim putem kroz usta, a osobito kroz nos. Što vazđuh unese sa sobom prašine, to mi pojmit ne možemo. Ako se to svaki dan ne očisti, može da bude uzrokom raznim, bolestima. Isto tako ostatak jela megju zubima ako se ne odstrani, počne da gajije, a odatle sto neprilika. Kad se to pet puta na dan očisti, onda je svakako čovjek sigurniji od onih zlih posljedica. Tako se opet tumači i pranje kože na svim dijelovima tijela. Na koži n. pr. našoj ima na milijune rupica, na koje se izlučuje znoj. No ove se rupice l&hko začepe prahom, blatom i t đ. Ako se one ue Čiste, tim se znojenje oteščava, a s toga opet takogjer nastaju razne vrste bolesti. Eto, to je u kratkim crtama velika korist od na­ maza i s njim zajedno i od abđesta po ljudsko zdravlje. Po turskom liječniku: Istnail-Haki Izradio: M. ćamil. Male priče 1 dosjetke. — Skupio: M. Hajrović. — Mljekar. Pripovijeda se, da je živio jedan čovjek, koji je prodavao mlijeko i tako steče hadžinski trošak. On lijepo namiri kuću i pogje na Meku. Kad se je vozio na brodu, đoveže ga se jedan majmun, Što je tuđe brodarima pomagao tako, đa se nije od njega odmicao. On nije znao, što majmun kani, pa otpaše čemer, da izvadi koji dukat za troška, ali majmun čim mu opazi čemer u šakama, skoči najvećom brzinom i ote mu ga. Za tim se pope na direk, otvori čemer i poče ba- �BEHAR 278 cati dukate i to dukat hadžiji, a dukat u more, a kad je sve dukate izbacao, onda baci ćemer hadžiji, da metne u njeg onu polovicu svojih dukata. Svak se je tome čudio, dok jedan najposlije upita hadžije: — Hadžija, čim si ti stekao svoj trošak.? _ Braćo, ja sam prodavao mlijeko i tako stekao svoj trošak, odvrati hadžija, al ja sad vidim, za što mi nije halal ona polovica novaca. Ja sam, braćo, li­ jevao u mlijeko po pola. vode. U to jedan đođade: Što se vođom steč, to voda odnese. _________ M. Hajrovič. Nesmotrenost Pripovijedaju, da je došao jedan naš čovjek u Stambol raz ulefe, pa išao svaki dan na kapiju, da mu isplate, a oni pošto ne hite, govorahu mu: „Ćekaj do 8utral“. On je, ako ćeš, i mogao Čekati, pošto je bio musafir kod jednog vezira, s kojim je zajedno sjedao za sofru, i tu mu jo bilo vrlo lijepo. Jednog mu jutra na um pane kuća, te se stane misliti, kako mu je kod kuće, da se nije ko razbolio i t. d. Za to on sjede za std, da napiše jedno pismo kući. Taj std bijaše zelenom kadifom pokriven, pa kad je zamočio kalemom u murećef nekako, zar tako htjelo da bude, prolije sav murećef po toj kaditi, na što problijedi od stida. Razmišljajući, kako će mu tekar biti mrsko, kad to vezir bude vidio, sjeti se svoje džepne čevre, te je izvadi i stade njom trati murećef po kadifi, kd ne bi li makar što god manje bilo, al opazi, da je sad gore, neg’ što je bilo, jer je još više čevrom razmazao. Na to ostavi i čevru u džep i sjede čekati, ne će li koji sluga unići. Do malo unigje jedan sluga i on mu kaza, što je uradio, zamolivši ga da promijeni tu ka- IV difu, jer veli. da hi volio propasti u zemlju, nego biti kod vezira, kad ugleda tu zamazanu kadifu. — E bolje bi bilo, da to nijesi uradio, dočeka sluga, ali se baš nemoj toliko žalostiti, nije to.baš tako golem zljan. Za tim digne sluga sa stola tu kadifu, a metne novu Toga je dana vezir imao musafira na ručku, pa i njega kao musafira, pozove s njima. Ali nije danas ručak s onim musafirima kao Što je sa samim vezirom Sad prostriješe jedan čašaf, na koji će se metnuti sofra ali stim čašafom bijahu u svezi peškiri, koji se ne meću samo po krilu, već ih treba nataknuti na vrat da se i prsa pokriju. On je gledao u njih, pa je sve radio, kao i oni. Kako mu drago, počne se ručati. Kad je došla k’zatma, oni komadi debele ovnovine, njemu bi mrsko uzeti komad, što je bez kosti, već on uzme kost, a kad je ogoli, vidje, da se je prevario. — Ih majko moja, gdje ću je metnuti? upita sam sebe, jer ne mogaše metati masne kosti po takoj sofri, koja je bila čista, k 6 staklo, niti je moguće vratiti, u sahan. Razmišljajući, što će od puste kosti, oči mu utekoše na prozor u kom je bilo čisto staklo, da se nije moglo opaziti, na što on. mišljaše, da je prozor otvoren, te baci kost, ali u taj čas, Btaklo ciknu. Kad to bi, oni prasnuše u smijeh, ali njemu ne bijaše do smijeha; on je gorio od stida, a za tim ga oblije znoj, te izvadi čevru iz džepa i stade trati znoj s lica, na što se oni još većma smijahu, a sad i njemu na um padne, da se tare onom čevrom, kojom je trao muraćef sa one kadife. On ne mogne dalje durati, već skoči od sofre, zaboravivši, da je natakao na vrat peškir, koji je u svezi sa čašafom, na kojem je sofra bila, na što se sad i sofra prevrne. On se gubio od stida, a gosti se samo smijali, a iza tog isposluju mu ulefu, te on ode svojoj kući. On se sjećao do smrti tog slučaja. M. Hajrović. Islam prama sirotinji. p K a đ su Božije riječi slazile našem Devletliji, da ih On objavljuje čovječanstvu, onda je sigurno na svijetu manje sirotinje uj£T bilo, nego je danas ima. Ali uzvišeni principi . svetog islama vrijediše za ona vremena, vrijede i danas i vrijediće do sudnjeg dana. Svijet se umnožava, život postaje sve tegobniji, sirotinje | sve više ; a kako je više puta naglašeno, da je islam vjera socijalna, u njoj nema razlike megju Sljedbenicima osim kako život svoj provode prama Božijim zapovijedima, to je islam zadao svojim Sljed­ benicima osobitu dužnost prama sirotinji. I baš onda u početku kad je bilo za to manje potrebe, muslimani t su više pazili sirotinju, a danas kad je za to veća potreba, danas se obično naš islamijjet- graniči saino na temeljnih pet dužnosti. Prosudimo za časak jedan bijedno stanje sirotinje i naš poziv, koji nam nalaže naša savjest i naš razbor, pa tek onda osvrnimo se na Božije riječi u tom pogledu I Šta bi bilo danas od svakog jetima, od svakog malodobna stvora, da se pripuoti samo sebi, da mu se ne pruži ljudska pomoć? Ne pita se tu: čije je to stvorenje, od kakva je roda i koljena; ne priteče li mu u pomoć majka, otac, komšija ma ko, da ga othrani bar prvu godinu, dvije, tri, pet i deset, zaglaviće. Pa i dalje . .. sve do petnaeste godine dijete �IV be ha r r^sam ostalno, ono bi bez tugje pomoći tjelesno je n, r avjl0j a duševno nerazvijeno bilo gotovo na 2ak -Ju 0bične živine. Eto po jednostavnom razmišljanju S!šem opažamo, da je čovjek dugo i dugo vremena 1)1 ćen na tugjn pomoć i. njegu, dok postane zrio i upU da sobe može održati u daljem životu. 3 ' U životu današnjem ima raznolikih bijednika i, evoljnika, jetima i sirotinje, kojoj treba pomoći. Oca ozvala domovina, pozvala dužnost islamska, te je kosti svoje ostavio u tugjini, u ljutu boju, a majka je očajno3ti smalaksala i podlegla tuzi i — doskora otišla za vjernim mužem; dječica, pusta sirotinja ostaje sad Da svijetu viseći o tugjoj milosti. Eto, tu milost nalaže islam najviše svojim sljedbenicima, i bez te milosti čovječanstvo ne bi moglo opstati. No -šta i šta otaca u teškoj životnoj borbi podlegne boljetici i na skoro se ukrade svojoj sirotinji s očiju, a ona ostaje plaćuć i jadikujuć ne samo za svojim dragim hrani­ teljem, već takogjer išČekujuć tugju pomoć. I nema danas zemlje, nema grada, nema sela ni mahale, gdje nema makar po koji ovaki bijednik, kojima su svi tugji ljudi mjesto oca, sve žene mjesto majke, ti bijed­ nici ne mogu da žive, ako nema te tugje samilosti. 0 grožno bi bilo na svijetu, da te božanske iskre milosrgja nema u. ljudi l1" A ljudi moraju imati te samilosti, kad P;»g (dž. š). priopćujući našem Devletliji svoje želje, da-ih On objavi čovječanstvu, nekoliko puta spomenu sir iju 1 nevoljnike. Na jednom mjestu u Kur’anu (a. Š veli: nFe emtnel jetime ., Nemojte ucviliti neopst:rbljene. Prema ovom, kako srce muslimansko mora l iti puno milosrgja, prama sirotinji, naprotiv grozno je i strašno ono ljudsko srce, koje ucvili nevoljnika. U muslimana ne smije biti tako srce i ako je tako, liječit ga valja i to svakako ugagjajuĆi Božijim zapo­ vijedima, potpomažući. jetime i nevoljne. Na drugom mjestu Bog (dž. š.) veli našem Devlet­ liji: „Vejes’eluneke . . . “. Pitaće te za sirotinju. Reci: dobro je njima dobro činiti. I kad nam ne bi naš slabi razum, naša savjest kazivala, od kakve je potrebe sirotinju potpomagati, ove nam gore uzvišene riječi jamče, da dobro činimo, kad nevoljne pazimo. I naš Devletlija (a. s. v. s.) ostavio nam je uzvi­ šenih preporuka i naputaka za sirotinju. On veli: ^Ene ve kafilul jetimi fil dienneti ke hatejniu : Ja i on*j, koji. jetima opskrbi, u džennetu smo ovako (naporedo kao dva prsta). Zar može biti veće nagrade, boljeg jamstva od °vih uzvišenih riječi! 0 , sretan li je onaj, kome je Bog dao, te može sirotana da opskrbi, nevoljniku da ublaži teške holove borbe u svagdanjem životu. No razmotrimo malo, kakve plodove može čovjek da bere od ovog dobrog djela svog već na ovom svijetu! 279 Poznato.je dobro, da je u prirodi ljudskoj usagjena neka taština i gramežljivost za neprestanim na­ gomilavanj em blaga. Mnogi se ne bi nikad zasitio, da mu Bog podijeli na stotine godina života. A što je kod tog još gore, da ga to nagomilavanje čini sve većom tvrdicom, on sve okrutniji postaje i sve mu srce tvrgje biva. Naslada njegova u početku se sastoji u onom pojmu silnog mogućnika, u samosvijesti, da je on gospodar silna blaga. A kasnije ta naslada pre­ lazi u prispodobu sebe sa drugim nemoćnijim, dok se na koncu vrti samo oko tog: ne da vidi sebe moćna, već druge nemoćne. To je vrhunac silne požude za imanjem, i čovjek na tom stupnju gotovo da i nije više čovjek. Izbjeći tomu zlu teško je, jer odreći se one ta­ štine, značilo bi odreći se: da prirrijediš sebi svag­ danji zalogaj kruha. Jedini dakle lijek toj bolesti jest oplemenjivanje srca, koje treba da upore do ' raste ili da preteže onu taštinu. Pošto ta taština vodi do vr­ hunca, do naslade, da čovjek drugog gleda nemoćna, lijek je tome, da se srce već od početka privikiva nasladi, da i drugoga gleda spašena iz nevolje. A kad se srce tako oplemeni, da se ono naslagjuje u po­ maganju nevoljnika, onda je ta naslada svakako ple­ menitija i dostojnija čovjeka od one živinske, kad drugog u patnji gleda. Nu ljudi ipak ne čine i ne treba da čine ta dobra djela radi subjektivne svoje naslade, već što je ta naslada, to izvjesno stanje ople­ menjena srca, neki kvas za dobra djela tokom cijelog života: a kad svi, kojima to od ruke ide, čine taka djela, onda su ne samo udovoljili pozivu Božijem i Pejgamberskom već će onda u samom čovječanstvu biti manje ili posve malo bijede i nevo^e. Eto kakvi su plodovi ovog svijeta od tih naših neznatnih žrtava, ali po nas same i po cijelo čovječanstvo dobrih djela! Za to islam, koji je sam po sebi jezgra dobrote, na­ laže nam, da taka dobra djela činimo, jer u našim dobrim djelima spas je čovječanstva. Neka je diagom Bogu po sto puta hvala, što nam je rasvijetlio razum, da se nalazimo na putu spasa. * * * Naša dobra djela, što činimo sirotinji, sastoje .se u običnoj sadaki i zećatu. No koga valja smatrati po­ trebnim za ove darove, to treba musliman da znade. Čovjek potpuno razvijen, odrasto, zdrav i sposoban za rad, nije potreban sadaki. Isto tako bijednik, i. ne­ voljnik, sakat, koji ima za jedan dan hrane, ne smije prositi; koji ima osim svoga pokućstva vrijednosti dvije stotine drama srme, što mu godinu jednu leži kao nakit, dragocjenost, novac, nije potreban ni zećatu, već ga je i dužan dati. S toga u našim prilikama rijetki su ipak oni, koji strogo po propisima islama zaslužuju sađaku. Ali mi imamo i suviše neopskrkljene djece, siročadi, koja i ako imaju Šta jesti, jer im je majka zaradila. ili �BEHAR 280 isprosila, ipak zaslužuju našu pomoć i potrebni su je ako ne momentano za danas, svakako za njihovu bu đućnost Njiha će majka, ako je imaju, nekako ishra­ niti do njihove sedme osme godine, a onda eto novih prosjaka, novih besposlenjaka, kojima .taj život u na­ IV viku pregje. Za ove bi se trebalo što prije pobrinQtL a to je najzgodnije ustrojstvom sirotišta, kakvih * po svim islamskim, a i neislamskim zemljama. ^ Za to, braćo muslimani Bosne i Hercegovine razmišljajmo o ovoj našoj prijekoj potrebi I Selim ’ ,,Gajret“. f ila braćo, mili rodoljubi 1 Opet kora naše slave rudi, Bujna zora — vijesnica Ljepše sreće vedrih dana Na obzorju našeg neba Spzom milja okupana; Bujna zora — dični „Gajret® g Q$ju nam zastor diže l auaćenim svojim trakom U vijenca nam sreću niže. Mila braćo, svjesni muslimani! Sjećate 1’ se onih dana davnih, Kad je naša Herceg-Bosna U viječnoj slavi sjala I sinove u boj ljuti Na dušmana svoga slala? Njeni sinci pravu njenu Neprolazan zid bijahu, Svud za njeno časno ime Krvcu vrelu proljevahu! Ljubinje, Oh, ta prošlost, uzor vječne slave, To je škola budućnosti prave! Za to složno, braćo draga, S lahkim perom novoj slavi, Jer je koplje pobačeno, A prelomljen mač krvavi! Nek nam krijepi duh prosvjeta — To oružje novo, rode I Ona će nas zaogrnut U svečani plašt slobode. Godina se navršila sade Podignuću prosvjetne nam zgrade. Oh, iz te je zgrade „Gajret® Kao zora zablistao, Naša polja naša brda Svojim zrakom obasjao! „Gajret® će nas zaogrnut U svečani plašt slobode, Pa za to sad svom „Gajretu® Gajret, gajret, mili rode! —• Salih Zeki BakHć. M odemi alkoholizam. Po njemačkom izradio: Snlejman''Mor8el.' 0 modernom alkoholizmu, njegovu širenju, štet­ nom djelovanju na organizam ljudski i uopće o nje­ govim štetnim pošljedicama, kako oni, koji su mu odati, propadaju tjelesno i duševno, pisano je mnogo i mnogo ne samo novinskih članaka, nego i čitavih knjiga. Koje stanovište zauzima Islam prema piću, to je poznato, ali pošto u tom ne mogu mnogo da razlažem, iznijeću ono, što misle i čine oni, čija ga re­ ligija tako strogo ne zabranjuje, gdje nije već una­ prijed predvigjeno, iznijeću rekoh, žalosno mnogo­ godišnje iskustvo i realne statističke podatke, koji će sigurno interesirati štovane čitaoce „Behara®, kao što je i mene interesirala knjižica „Moderne Alkoholismus, seine HaupturSachen, Schađen und die Frage seiner Bekampfung,® iz koje sam ovdje četiri poglavlja slo­ bodno izradio. I. O Sirenju alkoholizma. Jedna pri^a veli da je Nuh (a. s.) prvi vinograd posadio. Kad je prvi put okušao vino, opije se, jer nije znao dotle, da ono opija. S toga ga ne htjede okusiti više. Druga dodaje, da je Nuhu (a. s.) pri sadnji vinograda pomagao gjavo, koji zalije lozu najprije krvlju janjeta, onda krvlju lava, pa krvlju krmeta. „Za što to činiš?® — upita Nuh (a. b.), a gjavo ozbiljno odgovori: „Ko popije jedan pehar sdka od ovog drveta t. j. vina, taj će biti veseo i nevin kao janje> popije li ih dva, biće srčan i jak kao lav, a popije li ih tri-četiri, taj će Be zavaliti s krmkom u brlog®* Ipak najviše zaprijeti njegova pogibelj u zadnjem stoljeću. Prije se opijahu samo nedjeljom i praznikom, �IV BEHAR danas svaki dan, prije samo bogati, danas svi slo* vi ljudstva do najzadnjeg proletara, prije samo muŽevi, danas i žene pa dapače i djeca. Najbolje ćemo se o ovoj žalosnoj pojavi izraziti, ftk0 navedemo govor austrijskog ministra Dr. pl. ffartela kojim je on otvorio internacionalni kongres proti jlltoholu, koji je bio u Beču 1901. Spomenuti govor glasi: „Pjanstvo je danas uzelo veći i opasniji mah nego došle, jer se izrodilo u opće zlo. S prva zarazi samo neke obitelji, neke krajeve i zemlje; dok druge ostadoSe netaknute, tjelesno i duševno zdrave* tako da su. ti jaki i zdravi narodi nadomještali onu praz­ ninu, gdje su pokvarenici • izumrli. Dok propadaše jedan čitav narod u raspuštenosti i razuzdanom životu bijaše drugih netaknutih naroda, da stupe u praz­ ninu i podignu bajrak prosvjete, koji je u obamrlog naroda klonuo. Broj i brzina prometnih sredstava skrati zemlju, zbliži najudaljenije narode tako, da dobro i zlo, krijepoBti i opačine lakše postadoše vlastništvom sviju zajedno. Naravno opačine pri tom dobiše prednost**. Megju uzroke da je alkoholizam postao općim zlom ide u prvom redu podignuli rakijske industriji. Gdje se najprije poče praviti rakija nije nam poznatom U Kini je već bila poznata u najstarija vemena, kod Slavena u 9. i 10. stoljeću. Arapi je pravljenu u 9. stoljeću od žita, dok se inaće pravljaše samo od vina. I tada se čujahu od iskusnih ljekara savjeti, kako je rakija škodljiva zdravlja, kako prouzrokuje smrtonosne bolesti i pomore. U 15. stoljeću bijaše već tužbi na rakiju, a u 16. stoljeću 'se pijaše ne samo po gradovima već i po selima, gdje ae pecijaše i potpadaše porezu. U mjestima gdje se sprva mogaše dobiti samo u apote­ kama, bijaše kašnje i pecara. Osobito se raširi za tridesetgodišnjeg rata, a megju narod sa svim tek kad izmisliše pečenje rakije iz krompira za to, jer bijaše jeftina. To i jest uzrok što prodire rakija od svih alkoholnih pića najviše megju prosti svijet. Za to je najviše pjanaca u onog naroda, koji najviše rakiju troši. Drugi uzrok općem pjaustvu jest veliki broj mejhana. Prilika ne stvara samo lapeža nego i pjanca Gdje je manje mejhana, gdje su strožiji zakoni o tocarini, manje ima pjanaca; gdje je to drukčije, tamo se za kratko vrijeme prije potrostruči broj mejhana, nego podvostruči broj žiteljstva. Poznata je stvar da se povećanjem broja pivnica mnogo ljudi obogatilo. I to je jedan razlog općem širenju alkohola, što se jedni natječu ko će više prodati, a drugi ko će više popiti, ili bolje reći polokati. Nije ni to čudo što ih j© više stotina na alkoholu steklo, to postadoše velika i bogata gospoda. Vojvode, markizi, grofovi, lordovi, duhovnjaci, magnati i t. đ. imaju i danas svoj glavni posjed u pecarama i pivarama. Pivo poče prevlagji▼ati sredinom 19. stoljeća, pošav i ono od varoši u selo. 281 U nekim varošima (Mtinchen) dolazaše na jednu glavu 560 litara piva godišnje. Osobito su radnici zagrezli u pića, da za nj’ daju V* zarade, a neki što zarade, to i popiju. Kada ovako zlo n svijet prodre, teško ga je iskorijeniti. -Negdje se snizuje broj pivnica, a povisuje proizvodnja pivara, negdje manje troši rakija, više vino i pivo, a negdje sve ovo raste. Najveći poslovi svigjaju se uz čašice, pije se, pa pije. Stoga još nvijek vrijedi onaj gjački § U: „I opet se pije Sve se dalje pije!** II. Djelovanje alkohola na organizam. Pošto je alkohol tekućina, to on brzo pregje u krv čim se popije. Iz želuca pregje u one organe, koji su dobro s krvlju snabdjeveni kao u mozak, džigerice, bubrege i srce. Lakša alkoholna pića kao vino i pivo ne ostav­ ljaju odmah vidljiva traga na sluzokoži ustiju, grla i jednjaka, kao jaka rakija. Kod uobičajenog pijenja prijegje ova sluzokoža u neku vrst kroničnog zapalenja, te najprije slini, onda nastupi neprestano sušenje, grgatanje glasa, nagnuće čestom kaŠljucanju. U rakijaša sluzokoža odehlja i potprišti. I susjedna slnzokoža u nosu i grkljanu postrada ne samo ušijod direktnog draženja, nego i usljed kroničkog prepunjenja s krvi, tako da dogje do kroničkog nosnog katara (pjanačko hrkanje) kao i do kroničnog katara jabučice, koji pregje u dušnik i razvije se u bronhijalni katar. Od katara grkljana prelazi zapalenje preko ušne cijevi u t. z. bubnjevu šupljinu, otklen se izragjaju razne bolesti uha, kao zvonenje u ušima, zujanje, hučanje i t. d. Ovo se koliko je poznato vrlo teško liječi. Dugotrajno pijenje alkohola proizvagja u želucu katar, a kojim je u najviše slučajeva u svezi i kro­ nični katar crijeva. Pri tom je sluzokoža želuca oso­ bito u jutro na tašte, pokrita nekom tvrdom sluzi, koja se obično izbljuje. Ušljeđ dugotrajne upale odehlja sluzokoža stomaka, iskvare se žlijezde, koje želucu Šalju probavne sokove, postaju čiri, a s ovim promje­ nama dolaze svakojake poteškoće: pritisak, gorenje u stomaka, štucanje, podrigivanje, boli i t. d. Osobito u onih koji piju pivo, dolazi uz kronični katar želuca i proširenje njegovo. Oni koji piju manje više koncentri­ rani alkohol mogu u oblika bljuvanja i izmetina toliko krvnih tvari izgubiti, da se iz tog izrodi upala želuca i crijeva, a ušljed ovog može vrlo lahko nastupiti smrt. Što se tiče djelovanja alkohola na probavu, mogao bi on izostati, jer veće količine priječe izlučivanje že­ lučanog soka i usporavaju probavu. U zadnje vrijeme ima više liječničkih glasova proti pića, koji neće apso­ lutno da čuju o kakvom njegovu dobrom djelovanju �BEHAR 282 na probavu, nego ga (osobito rakiju) sa svim zabra­ njuju. Mi vidimo više osoba, koje slatko jedu, dobro piju i napreduju. Ti bi isti bolje napredovali bez pića, koje im škodi, ali se to u velikoj mjeri ne opaža, jer su dobra sastava (konštrukcije). „Navikne li se čovjek na pijenje, postane mu to potrebom, pa nije čudo što takim izgleda, da im piće pomaže probavu" veli prof. H. Nothnagel dodavajuć da zbilja koliko se iskusilo manje količine piva pobugjuju apetit. Profesor Hans Mayer opet veli: „Već nam ponestaje energije boreći se proti neznanja i raširene nauke, da su alkoholna pića okrepa duhu i tijelu, osobito potrebna radnicima, da im na jeftin način slabu hranu učini ukusnom i probavljivom, da mogu bolje raditi i podnositi zimu. Ništa to nije istina". — Ali istina je i ono što dalje veli prof. Nothnagel: „Ne može se poreći, da je ono malo rakije što se prispe k vodi, pa se popije kad se čovjek umori i oznoji te tim žegju ublaži od manje opasnosti, nego mnogo pijenje studene vode u ovakirn prilikama. Isto tako i za radnike, koji po vlažnu i studenu vremenu rade, koji su usljed znatna fizičkog napora umoreni, alkohol daje prolaznu duševnu snagu i osposobi ga tjelesno za bolji rad." Ovdje bih ja pri­ spodobio radnika sa ugorkom, koji se polije petrolejom i zapali da prija izgori, ili s konjem koga bič natjera silom da teret povuče, pa onda od muke po­ srne. 1)“ Manje količine alkohola mogu se uzeti kao ne­ posredno hranivo, što uštegjuju ono, koje bi se inače u tijelu potrošilo. Znamo da našem tijelu treba, bje­ lančevina, masti ugljeničnih hidrata, soli it.d. za ishranu. Mjesto što biše u tijelo u stanovito vrijeme.potrošilo 100 grama bjelančevine 100 „ masti 250 „ ugljenih hidrata može to uz potrošak alkohola da bude ovako: 100 grama bjelančevine 80 „ masti 200 „ ugljen, hidrata 56 „ alkohola Ovo nam navagja prof. V. Noorden ubrajajući alkohol megju sredstva koja štede mast i tove ljude. Od osobite je to važnosti za bolesnike, koji ne mogu druge hrane, nego ovako koga vodom razrijegjena pića. Da vidimo kako alkohol djeluje na pojedine or­ gane. Tu je u prvom redu crna džtgerica (jetra), koja najviše strada. Ne veli se uzalud: „Taj ima žednu đžigeru.“ Jetra se u pjanca prepuni krvlju, upali i oteče, a iz tog se onda izragjaju razne bolesti. Slično alkohol >) Primjedba prevodioca. IV djeluje na bubrege. Ćesto se čuje. da je neko obolio od upale bubrega, ušljed pijenja rakije, vina, a osobit piva. Kad ko u mladim godinama oboli ili uuu.e ^ upale bubrega, najbolji je to znak, da je bio veliki prijatelj piva ili drugih alkoholnih piča. Isto tako bude i sa srcem. Toga osobito mnogo ima u gra<ju Mtlnchenu kako pripovijedaju profesori Bauer i Bollinger, gdje se govori o „pivnim bubrezima" i pivnom dva put povećanom srcu." I krvne žile ne štedi alkohol. One se rašire i uspavaju. To se osobito opaža u crvenom licu i nosu pjanca. Mnogi tu rumen pjanačkog lica zamjenjuju sa pravom prirodnom rumeni, te se hvale kako su zdravi, ali je žalosno zdravlje tih „zdravih". Veliki crveni nos u pjanaca svakom upada u oči. I pijancima kanda smeta taj božur Što ih izdaje, pa se u novije doba mnogo nastoji kako će se racionalno izliječiti ta „zdrava crven". U nogama su im grčevite žile. Ove se otvaraju u bedrene čireve, koji se vrlo teško liječe. Žile. kucavice (arterije) obole od t. z. „arteriosklerosi", unutra odebljaju, začepe se i oteščaju rad srca. Više put puknu na slabom mjestu, pa izliju krv. Ako se to desi u mozgu, eto „kaplje" (damle) i naprasne smrti. Srdgreen konstatuje od 124 slučaja arteriosklerose kod 81 slučaja uzrok alkohol, a to je upravo 26 %, Ove pošljednje bolesti dulaze najviše u 50. go­ dini života. Što se tiče djelovanja alkohola na mozak, to je ono obzirom na količinu koja se pije vrlo različito. S prva ga samo pobudi na brži rad, a kasnije ga oslabi za sve. To se i opaža, kako sprva čovjek po­ stane veseo, iza tog jak i hrabar, a kasnije iznemogne te postane duševno nesposobni, svadljivi i nesmišljeni lugjak. Pošto se pjanac otrijezni nije baš onaki kao prije pijenja. Ovako se gube mnoge sposobnosti duše i na kraju izragjaju razne duševne bolesti. Sad nam preostaje progovoriti o onoj tvrdnji, da alkohol pribavlja tijela toplotu. Evo kako je s time. Da alkohol mogne djelovati, treba mu tjelesne topline dok se zagrije; dakle ne daje toplinu, nego ju troši. Kasnije se zagrije i vidimo zbilja ugrijana pjanca, a kad ovo popusti opet dršće od studeni, jer je tijelo izgubilo mnogo topline. Kako je to i za što? Alkohol pobudi cijelu cirkulaciju krvi na brži rad. Usljed toga se razvije toplina, koja krvne žile raširi. Krv pojuri prema vanjskim dijelovima tijela, razlije se u sve žile i žilice, te kako je topla grije tijelo iz vana kao plašt. Što biva dalje? Tijelo na taj način više žari toplinu, gubi je i gubi dok se ne ohladi i pjanac počne da dršće. Evo kako se troši tjelesna snaga i toplina. Ovo je razlog što pjanci ne mogu da podnesu studen. Nansen to isto tvrdi sa svog putovanja na sjeverni pol. �IV BEHAR III. Akutno i kronično otrovanje alkoholom. Akutno otrovanje alkoholom u čem leži pir* janstvo,- nije ništa drogo do jedne vrsti ludila, koje brzo progje. Tu sa svi znaci ludila, ali je njegova t. z. „progresivna paraliza", koja se nalazi u slici pijanstva često tako vjerno kopirana, da pri susretu take osobe ne možemo momentalno odlučiti od čega od ovo dvoje pati. Najveći stupanj akutnog otrovanja ’L alkoholom karaktezira nam omama (gubljenje svi­ jesti). Ona kako god brzo nastupa, tako se brzo izvagja u potpunu nesvijest i neosjetljivost. Mišići se pri. tom uspavaju, bilo slabije kuca, dihanje je tiše, a tjelesna temperatura padne. Ovo se stanje može izli­ ječiti, a može i smrću svršiti. Ima mnogo slučajeva gdje je iza ovakog opijanja za nekoliko minuta nastu­ pila nagla smrt. Nekada je to potrajalo 1!i —3 sata, gesto 20—40 sati, ali se najviše puta nije moglo iz­ bjeći smrti. Za djecu od 3—7 godina drži se da je smrto nosna količina od raznih pića 75—200 grama, za od­ raslog opet najmanje po (Kajseru) 300 grama. Nijesu ovi slučajevi smrti tako rijetki kako se obično misli. U Engleskoj je kako se po uredovnim izvješćima potvrgjuje od 1847—1874 godile zaglavilo upravr 9520 osoba, dakle godišnje 396 uz onih 470 osoba, koje svake godine umiru od pjanačkog ludila. Organizam se može naviknuti na neku izvjesnu količinu alkohola, koja se redovito pije, da ne bude odmah onih velikih posljedica, ali se opet na ovaj način s vremenom izragja t. z. kronično otrovanje al­ koholom. Prvi znaci kroničnog otrovanja alkoholom jesu pomanjkanje apetita, štucanje, podrigivanje vodom, zatvor, pa žestoki otvor, u kratko svi simptomi kroničnog katara želudca. Usljed slabog hranjenja na­ stupa veliko pomanjkanje krvi, bljedilo, mršavost, oči se nekako čudno cakle, crte lica i čitavo držanje iz­ gleda nekako uspavano i umoreno, govor lagan i smeten, ruke đršću, Uz ovo se još kod mnogih osoba pojave osipi na koži,. osobito ono što rijetko kad izo­ staje jest „crveui nos". Duševna se i tjelesna snaga sve više i više gubi i njihov sklad poremećuje biva­ jući svakim danom to žalosnijim. Konačno dotiČnik zaboravlja sve dužnosti i postaje surov u mišljenju i radu. K ovome pridogju one prije napomenute bo­ lesti jetre, bubrega, srca, krvocjevnog sustava i mozga. Porodi se velika čežnja za pićem ti j. strast. Sad pjanica nema nikad mira. Istom se onda osjeća zado­ voljnim kad strasti udovolji, tad se istom osjeća spo­ soban za rad. Osobitu vrstu ove. pjanačke strasti pred­ stavlja nam t. z. „dipsomanija" ili periodična Čežnja za pićem, kod koje dotičnog bolesnika goni neodoljiva 283 sila, da se u . nekom razdoblja sa svim besvjesno opije. U ovom razdoblju, koje kadgod traje nedjelja, mjeseci, dapače i jednu godinu ne mogu pjanice da vide pića, dok ih opet čežnja no spnpane. Za tog su razdoblja ti bolesnici potpune svijesti, oni se tuže i otimaju tome nagonu. Neka bolesnica u toj đipsomaniji uzalud miješaše blato n alkoholno piće i sebi govoraše : „Pij, živino, napij se pjančino, oskvrnjena ženo, koja svoja obitelj obesćaŠćaje". Mnogi se sa­ krivaju od društva i bježe kad im ovo dogje. Njima je svako piće dobro, vino, pivo, rakija, absiath itd., što bilo. Žene su ovom više podvrgnute, nego muževi. Pjanacko ludilo (Delirium tremens) predstavlja jednu formu akutnog otrovanja alkoholom, koje najviše dobiju oni, koji se vrlo često opijaju, siabo hrane, oboli im stomak, pluća, malokrvni sa i kosti ih bole. Bolest se pojavljuje u štadiju 1 —12 dana, za koje vrijeme dotični izgubi apetit i spavanje, dobije glavobolju i šumljenje u ušima, uopće nervoznu nemirnoću, podraživost, izgubi svijest i pane u ludilo. U ludilu bunca, spominje osobito veće množine živo­ tinja, kao miševe, parcove, kukce, zmije, pse, vukove, konje, a često i veće životinje ili stvari od kojih se kao da boji i izmiče, a to su rulje policaja, sablasti itd. U ovom bolesnik često leti glavom prema zidu. Prsti, jezik, mišići lica i udova dršću, što često pregje u grčeve. Za vrijeme ove pojave dotični ne može zaspati. Poslije prvog dobra sna, koji se javlja pošto je bolest 3—8 dana potrajala prestaju po malo simptomi bolesti. Najviše ovom podliježu muški od 30—50 godina, rijetko mlagji ljudi, a još regje žene. Obično ovo progje a da ne nastupi smrt, ali alkoholno otrovanje ostaje. Ako se ne izliječi kako valja, to će drugi ili treći nastup bolesti završiti, što ne učini prvi t. j. prekinuti život. Osim ovog javlja se uobraženje, da dotičnoga progone vještice, duhovi itd. poragjaju se razne budalaste ideje, nepovjerenja, sumnja (osobito ljubo­ mora kod žene) itd. Od većih bolesti javljaju se alkoholična neurastenija (osobito kod mladih pjanaca) tropska kolera (koja kako iskusni liječnici tvrde nije ništa drugo nego ušljed tropske vrućine podignuta alkoholična neurastenija) histerija, obolenje živaca, sije­ vanje u udovima, ulozi itd. Od osjetilnih živaca najviše strada vidni živac. Na oko se navuče mreža, vid se skrati, nastupi daltonizam i slične očne bolesti. Kako su se raširenjem alkohola raširile mnoge bolesti vidi se iz slijedeće statistike. St Andrew Clark, tjelesni liječnik engleske kraljice Viktorije govori na osnovu svog iskustva da je 30°/0 bolesnih oboljelo od samog alkohola. U Berlinu od god. 1875.—1881. bijaše 607 slučajeva epilepsije od kojih otpada 150 na pjance, t. j. 247®/0Skoro 5. dio duševnih bolesti vuče sobom alkohol. �284 BEHAR Kako je strašan morbiditet (često obolijevanje) još je gori mortalitet (pomor), koji nastupa ušljed alkohola. Alkohol prikraćuje život najprvo time što on životne organe slabi i njihovu izdrživost skraćuje, a drugo što organizam otruje i pripravi zgodno tle na kom se razvijaju druge bolesti (osobito upala pluća). Profesor Bollinger u Mtinckenu navagja da je od svakih 100 seciranih našao 15 —45 ljudi, gdje je alkohol direktno ili indirektno donio smrt. Megju uzrocima samoubojstva igra alkohol glavnu ulogu. U socijalnom je životu- alkohol uzrok velikim prestupcima. Kako dr. B ir u Njemačkoj navagja od 82837 zločinaca pogriješilo je pod uplivom alkohola njih 13706. Od ovih bijaše muževa katkadnjih pja nača 53-6°/0, žena 39®/0 a svagdanjih pjanica 46’40/# kod muževa, a 61 °/0 kod žena. Ali alkohol ne djeluje štetno samo na pojedinca nego i uopće. Tako je obično druga ili treća loza degenerirana. Što je otac obiĆno uživajuć na tijelo zla navukao, osjećaju to djeca i unučad. Šta alkohol u ovom smjeru donosi evo primjera o našljednicima jedne pjanice i lupeškinje imenom Ada Jucke, koja je umrla 1740. godine. Ona je imala 834 našljednik«* Megju njima je bilo 106 nezakonite djeco, 145 pros­ jaka, 64 javne sirote, 181 prostitutkinja i 76 osugjenika (od ovih 7 ubojica). Za ovo lijepo društvo platila je država kroz 75 godina 5 milijuna maraka. Idioti i epileptici potječu od pjanaca. Od pjanaca roditelja ragjaju se obično gluhonijema djeca. Degeneriranje prelazi sve s koljena na koljeno i ide u gore. U svim kulturnim državama pada broj vojničkih 8posobnjaka. Nestaje tjelesno razvijenih, lijepih, jakih ljudi, a mjesto njih se vide pogureni kržljavci i indi­ vidui, koji prije vremena ostare. IV. Pitanje radikalne borbe protiv alkohola. Koliko se radilo i koliko se i danas radi riječju i djelom protiv pića ipak se. na žalost opažaju slabi uspjesi. Koju je praktičnu važnost imao internacionalni kongres u Beču proti alkohola govori prof. Max Gruber ovako: „Kongres nije čisto znanstveni. On će se dodaše poslužiti znanstvenom metodom, ali za praktičnu svrhu. On će nam stvoriti motive. Kad narod vidi, koji mu je neprijatelj alkohol, onda će sigurno pregnuti, da mu se othrve. Ali možemo svaki sa svoje strane tome doprinijeti toliko, da se svaki za svoju osobu čuvamo alkohola. Ovako mišljenje i volja ide u prilog svakom zakonu u ovom smjeru, jer on bez ovog ne može biti krepostan t. j. mora obilaziti. Prof. dr. jur. N. Reichsberg obraća se IV 2 . maja 1901. u javnoj skupštini u Bernu na minuli bečki kongres govorom: „Oni koji upriličiše kongre8 izgleda da su toga mnijenja, da kongres bude propa. gauda proti alkoholnom uživanju, drugim riječima da rasprostrane misli o njegovu štetnom djelovanju. Mi tu još nešto vidimo. Na kongresu su iznešena iskustva iz borbe protiv alkohola, otkrivena nova sredstva i putevi, a kad se nekom zlu otkriju uzroci, lakše se boriti protiv njega. Ako se samo reče pilo se, i sve se više pije, tu još nije rečen uzrok. Na kongresu je bilo i previše članova. Mnogo bi bolje bilo, da su se oni kojekuda razišli i držali narodna predavanja protiv alkohola". „Bogate pjanice škode najviše sebi (misli Rej. chesberg) a kod radničkih pjanica krije se opća opasnost i Šteta. Alkohol ne ruinira tu samo pojedinca radnika tjelesno i moralno, nego mori cijeli radnički stalež i pođgriza žile života modernom društvu". „Onu hranjivost“ — veli dalje Reichesberg, _ „ili ljekovitost moraju uzeti s oka oni, koji se bore proti alkohola, ako hoće postići uspjeha. Traži se da radnika odvratimo od pića, navagjajući mu kako je alkohol sreću mnogog domaćina i mnogog lijepog obiteljskog života uništio. Ko bi nabrojio sve one, koji nemaju pojma o ovoj bijedi nego zbilja u alko­ holu traže komad sreće i zadovoljstva. U borbi proti alkohola postićićemo najviše uspjeha, ako budemo u nižim slojevima pučanstva budili nove plemenite po­ trebe. Ne smijemo osuditi tobožnju „čežnju narodnu za užitkom", nego baš ono „neosjećaijje za potrebama" pa kad jednom narod dobije veće potrebe- kad se jednom nauči i upozna vrijednost intelektualnih, estetičkih i etičkih užitaka, tada će grube materijalne užitke u prvom redu užitak alkohola zabaciti i sami od sebe prezreti". Da se Što veći uspjeh postigne treba nastojati 3a se onim koji su u pi^e zagrezli pruže prilike i motivi, da se poprave, a to će biti najprije ako se njihovo socijalno stanje i izobrazba uredi i podigne, jer je zbilja manje izobraženih alkoholista. Vrijeme će i kultura sve urediti. Kad bi se ovo sve htjelo za jednu noć popraviti, to bi trebalo svu alkoholnu in­ dustriju na jednom uništiti, i tim bi država mnoge milijune naglo izgubila. Zakon bi trebao da zabrani piće najstrožije svakom bez razlike, pa i onim koji znaju mjeru radi onih, koji je ne znaju. S toga će i u buduće ostati po starom. To zvuči pesimistički, ali ne zaboravimo da i alkohol kao i svako zlo nosi sobom škodu i iskustvo. Naći će se ipak pored pjanica vazda i onih koji će s mjerom piti, i to s napretkom kulture sve više i više. To je optimištički izgled, koji nas tješi kad pomislimo na zle postjedi g uživanja alkohola �IV BEHAR 285 Na kraju četvrte godine. I četvrtu godinu s hajrom počesmo i' s hajrom evo završismo. I ovo će godište lijepo pristati uz ona tri, da skromnu knjižnicu našu zakiti i uveliča. Ta već sama ova četiri godišta „Behara" u našim čednim prilikama mogu se nazvati ako ne malom knjižnicom, a ono bar lijepim temeljem za valjanu islamsku knjiž­ nicu u svakoj islamskoj kući ovih zemalja. Napredak ^Beharov" pratimo s očinskim toplim pogledom kao čilo i zdravo čedo naše, kad prvi put skoči s majčina krila, prebaci se preko praga, istrče na sokak, na li­ vadu, u gaj i dubravu, i poslije sve što koji dan, a ono sve bujnije, jedrije, veselije i ljepše. Eto tako nam buja „Behar“ pred očima našim, to nam kažu naši mnogi čitatelji; tokom ove godine svakom pri­ likom izraziše nam svoju radost za „Behar", svoje priznanjo i zahvalnost za naš trud, a to mi sad zado­ voljstvo dijelimo opet sa svjema onim, koji nas i ove godine čim bilo potpomogoše. Hvala srdačna našim saradnicima, hvala i pretplatnicima, koji omogućiše, da „Behar" i ove godine pokrije svoje troškove. Na p6 se izričemo ovdje ne samo ispred „Behara" već i ispred nas muslimana uopće našu blagodarnost našem vrijednom i obljubljenom radeniku Savfetbegu Bašagiću, što nam pruži ove godine onako lijepe gragje i du­ ševne hrane i pouke u svojoj radnji „Sto i jedan hadisi šerif". Za tim zahvaljujemo srdačno i našem saradniku D. M. Eminu za prevod krasnug romana „Razgovor", te Febim ef. Spahi za prevod „Hiljadu i jedne noći", i svjema ostalim, koji okitiše „Behar" svojim radom. Ovdje moramo napomenuti, da zasnovana radnja našeg neumornog saradnika Safvet bega Bašagića „Sto i jedan hadisi šerif" nije se mogla tokom ove godine svršiti, te se s toga za sad prekida na neiz­ vjesno vrijeme. Ova će se krasna radnja opet u svoje vrijeme nastaviti i dovršiti. Na po se molimo naše čitatelje, da nam oproste, što više puta prekidosmo nastavke „Hiljadu i jedne noći". To smo morali uči­ niti zbog veličine romana „RazgOvor", koji je valjalo dovršiti koncem godine, a s tog je izlazio u golemim nastavcima, da bi zauzeo gdje-kad po tretinu lista. S toga je nešto valjalo izostaviti. Roman koji odabrasmo za buduća godinu ne će smetati, te će i ta radnja bez prekidanja izlaziti. Na poŠljetku zahvaljujemo i mnogobrojnim pri­ jateljima, koji nas potpomogoše pretplatom, a tako i svojim laskavim priznanjem i odobravanjem. [Svi ti faktori omogućiše, da je „Behar" i ovu godinu do­ stojno proživio, a ti isti faktori obećaše nam svoju pomoć i u buduće, te na osnovu toga i mi možemo reći, da „Behar" produžuje svoj život i ulazi s hajrom u petu godinu. A da će „Behar" i u budućem godištu — ako Bog da — udovoljiti svojoj lijepoj i. pleme­ nitoj islamskoj zadaći, mislimo, da svakom može za­ jamčiti njegov dosadanji život i rad. Za to braćo muslimani, naša je dužnost sada da dalje potpomažemo ovo naše ovako plemenito poduzeće. Mislimo, a tu tvrdnju našu mogli bi potpuno i oprav­ dati, da nema muslimana, komu bi — što Be lista tiče išta moglo smetati, da ga ne potpomogne ne samo radi njega već više i radi sebe. „Behar" ne goji ni­ kakva načela, nikakva pravca, nikakve misli, koja bi mogla muslimanu biti protivna. On ima prod očima samo pouku, koja muslimanu može od koristi biti. Smetati dakle muslimanu, da ne potpomogne „Behar" može samo ili nemar, ili pomanjkanje sredstava. S toga na siromahe i ne apeliramo, ali tim više pozivamo druge, koji mogu, da se odazovu pozivu, jer „Behar" je u današnjim našim prilikama jedini naš list, koji bi mogla držati svaka mogućnija islamska kuća, a neke bi mogle pored sebe da obradaju i po kog si­ romaha, valjana učenika ili inače vrijedna čovjeka. Tim bi se njemu- samo dobro učinilo. Za buduću smo se godinu već pobrinuli, da ni malo ne zaostane iza prošlih. Krasnu radnju misirskog, spisatelja Mehmed Feriđ-Veđžđi bega prenosi naš od prije poznati saradnik Ali ef. Kađić, profesor na' gimnaziji mostarskoj, dobar pozuavalac arapske lite­ rature i kulture uopće. Zanimiv romau „Ferdi i dru­ govi4 turskog modernog romansijera UšŠaki zađe Halid-Zijabega uzesmo za ovu godinu, a prevodi ga naš isti prevodioc Tajni A. Dž. Šerić, pravnik. Ostalih manjih radova imamo i pri ruci a i obećano nam je dosta. Za listak ćemo se takogjer pobrinuti, da bude kićen i obilan kao i ove godine, pravi izvjestitelj sviju pojava na kulturnom polju u prvom redu .muslimana, pa i ostalog svijeta. Za to molimo prijatelje, koji prate naše prilike a i ostalih muslimana, da nam svaku zgodicu jave bilo to iz našeg kulturnog života, bila ugodna i povoljna vijest i o ostalim muslimanima širom svijeta. Od ovakih bilježaka mi imamo lijepu moralnu korist, da smo bar ovako u svezi s ostalim islamskim svijetom. I ostale rubrike u „Beharu" ne će po mogućnosti manjkati, da će u opće čitatelji potpuno biti zadovoljni. Za to je dužnost nas s^iju, da radimo, da se „Behar" što je moguće više raširi. Od njegove obil­ nije pretplate može samo da bude koristi narodu, jer ako se „Behar" u dobroj mjeri pomogne, i on će onda inoći da sve obilniji bude, a upravo je cilj njegov, da se što više čita. Dobar prijatelj našeg ovog kulturnog poduzeća može usputice da ovome koristi. On će mahom na sijelu, u kolu svojih prijatelja čitati što iz „Be­ hara", on će prijatelje svoje upozorit na nj, kazati o njemu što je nužno i uputiti ih . . . ta više puta naš čovjek ne zna ni kako list naručit treba, pa ga �BEHAR 286 IV to više puta i odbija. Osobito molimo, neka se svagdje možemo ih jedino uz naknadu od 50 h poslati. Dakle kaže i razjasni, da je „Behar" islamski list, da izlazi u u vlastitom je interesu, da se brojevi čuvaju, jer kad Sarajevu svakog mjeseca dva puta, jezikom vrlo po­ ih ni u nas nema na raspolaganju, onda je cijelo g0. pularnim i razumljivim narodu, donosi svašta poučna dište nepotpuno, te se uvezat ne može, a tako se onda i korisna za svakog muslimana, osim tog lijepih pri­ i ostali pogube. povijedaka, po koju pjesmu, vijesti iz života muslimana Na koncu upozorujemo mnoge i molimo da i oni iz svega svijeta i t. d. Taj list da je serbes svaki druge upozore, da „Beliarova" godina ne počinje 1 . ja. otac dati svomu djetetu, da ga čita, da se ne boji nuara, već 1 . maja, te se jedino od tog dana i može pretkao kod drugih knjiga, da će nagaziti na što god ne­ platiti na čitavu ili na pola godine, u kom *e slučaju poćudno ili protivno islamskim osjećajima; on goji i onda obnavlja pretplata l. novembra. odgaja svoju mladež čisto u islamskom pravcu i uli­ Pošto nam nije u običaju, da tokom godine dojeva mu čistu islamsku svijest, i — —1 zaista svaki sagjujemo č tateljima pozivom na pretplatu i t. d., to otac za taki list ne će požalit za svog sina šest ili. moradosmo ovom zgodom zamoliti i upozoriti čitatelje 10 K na godinu, a tu svoticu može.pri baviti, kad svaki i pretplatnike na neke stvari što se lista tiče, za Što dan samo po jedan novčić baci u kraj. opet molimo, da nam oproste što ovoliko oduljismo. Ovom prilikom moramo upjporiti poštovane čita­ U ime još bolje „Beharovo" a i naše budućnosti telje, da malo više paze, da se pojediui brojovi „Be­ hara" čuvaju. Mi tokom godine dobijemo na stotine opraštamo se za čas ovim brojem s našim prijateljima poruka i molbi za koji broj, da naknadno poSaljemo, da se i u budućoj godini „Beharovoj" opet nagjemo „jer se negdje zagubio". „Behar" je i onako jeftin, na okupu oko njeg, dovikujuć svjema: Esselamu po gotovo nam ne podnosi, da naknadno šaljemo po­ alejkum evvelen ve ahireh! Uredništvo „Behara“. jedine brojeve. Za to i što imamo suvišnih brojeva Tvrdica. Idogledaj gal zemsko carstvo Višnji mu je Allah dao: U moru je neizmjernog blaga Kao Karun zaplivao 1, Svega ima preko mjere: Čista srebra, Čista zlata, Samo jadnik smilovanja nema Na.sirotog svoga brata. A1 dok pogled radosni mu Nad gomilom blaga pliva, Dotle veo griješnoga mraka Prljavu mu savjest skriva. — Hej, tvrdice, pruži ruku, Trgni s duše mračni veo, Da ti blago uzdah sirorqaški Ne pretvori u pepeo! . .-. M. ć. Ćatič. Male priče i dosjetke. Devet hila (varka), deseto junaštvo. Pripovijeda se, da su u ono prijašnje hajdučko doba došli jednom spahiji na selu trojica na glasu razbojnika i to : jedan turčin, jedan hrišćanin i jedan ciganin — pred kuću te ga zaviču: 0 domaćine 1 Spahija izagje pred kuću, da vidi, ko ga zove. čim ih ugleda, odmah vidi da će zlo biti: tri čovjeka mrkih lica, hajdučkog pogleda, naoružani do zuba. 1 ako je spahija bio jaka ljudina, ipak se je prepao 1 Oni, ni pet ni šest, nego zatraže od spabije sto dukata, ili ćet ga ubiti, kuću mu porobiti i zapaliti. Na to ih spahija zamoli, da uljegnu u kuću, da kahvu popiju i večeraju, a on, da će im drage volje zatraženu svotu dati. Razbojnici uljegnu u kuću, spahija im donese kabvu i večeru. Pošto večeraju, spahija zovne na strunu dvojicu — turfiina i ciganina, te im reče: — Brate turčine, što si mi ti došo kući, neka si, a i ti — okrene se ciganinu — što si došo, nije mi hatur, ali kako ste mogli vlaha na moju kuću dovesti, a vi što tražite sto dukata, ja ću ih vama dvojici dati, te ih podijelite, a vlaha da istjeramo i da ga išibamo 1 �behar IV to oba razbojnika pristanu, te se obore sva trojica na vlaha, istuku ga i isprebijaju na mrtvo ime; uZmu g» za n0Se i ruke» te “ tace pred kuću. — Na to 00 spabija opet primakne onom turčinu, te mu re5e na uho: — Sto si ti brate došo, nije mi hatur, ali vlaha i Ciganina Sto si doveo, to mi je vrlo žao na te, već daj da istjeramo cigu, a ono sto dukata Što sam rdeo, dacn ib tebi samu - što bi ti njib sa Ciganinom dijelio ? Na to ovaj pristane, te sa spahijom na ciganina navale, izlemaju ga dobro i izbace pred kuću. Onda ge Spabija okrene razbojniku i reže: — Hej, ti, mufside jedan, stid te bilo, ti da do­ laziš na moju kuću kao razbojnik, a ovamo se brojiš da si turčin, ti si nikakav čovjek, sad ću ja tebi dati tvoju bisu. To rekavši spabija, dokopa svojom snažnom rukom razbojnika i baci poda se, to ga stane tući, što no kažu, ko vola u kupusu, te ga najposlije izbaci pred kuću! Eto tako se je taj spabija na pametan način riješio razbojnika bez svoje štete. Haki ibiti Sulejman. Dva pravila za život. Pripovjeda se, da je jedna žena svoga muža „ciglo* dva puta u vijeku istukla. Evo za'što: Jednom on u jesen pošao iz dućana kući, kad udri kiša ko iz kabla! Šta će? Kako će? Da ide po kiši, okisnućeko miš, a onda bi izio „pasije maslo* od svoje „sijede*’ da čeka. . . .? al* čekaće baš, jeda, 1’ dragi Bog da, te kiša prestane. Skrene pod jednu strehu, pa stade čekati, al ona pusta muze, muze: ne prestaje Šalel Tako nekad iza jacije krene kući, baš po onoj kiši. Kad se pomoli na vrata, sijeda ga dočeka — s oklagijom u ruci. „Šta radiš do ove dobi, ugursuze jedan?" razvali ona oči. „Zar ćeš mi još u to doba kući dolaziti?* On se siromah počne pravdati; al ona razvuče oklagijom, pa ovud hoću, ovud ne ću! Kad mu j© lijepo nadavala, poče ga svjetovati: „Metni dobro u glavu, stari, da u jesen ne treba Čekati, dok kiša prestane, jer jesenska kiša ni za heftu ne pre­ staje 1“ I tako on siromah pošto je večerao „čibuk čorbe* i primio jedan savjet, svuče se i ode spavati. 287 Jednog proljeća vraćao se on isto tako iz čaršije kući, kad opet udri kiša ko Bog hoće f Šta će sad ? Da čeka dok kiša pregje, bojao se, da ga ne stigne aujs a sudbina, s toga odluči ići, pa makar i pokisao. Dok je došao do kuće, ni pod pazuhom suha donio nije, a kad ga žena opazi onako okisla i mokra maši se bogme opet oklagije, pa ga lijepo ispraši* a onda mu dade još jedan savjet „Čuješ, stari«, reče mu ona, „proljetna kiša časom premabne, s toga treba čekati dok pregje, pa onda ići kući; to dobro upamti. I tako ga žena nauči oklagijskom metodom ta dva pravila za život. M. Islamovtć. Pravo govori. Jednoga dana spremi mati Abdulkadir Gejlaniju u Bagdat u posjete šehu Bagdatskom sa njekim lju­ dima, koji su istoga dana išli u Bagdat. Kada joj sin već bi na polasku, izvadi mu mati putni trošak, a osim putnoga troška baška mu zaŠije u jedan kraj od nje­ gova odijela u zlatu 25 dukata, te na polasku svome sinu reče: Hajde sine, sretno ti bilo! Ove dukate što sam ti zaŠila, podaj šebu bagdatskom. Toga dana oni su krenuli na veliki put. Jednog dana kad su bili kroz jodnu Sumu, iziđu pred njih hajduci i putnike opljačkaju. Kada je reda došla Abdulkadiru, oduzmu i njemu sve novce, što je uza se za putni trošak imao, osim onog novca, što ma ga je mati zašila u njegovo odijelo, te ga harambaša upita, da li ima još novaca. U tom njemu pane na um, kako njega mati uvijek svjetuje i napućuje, da bude valjan, •poslušan i da uvijek istinu govori. Sad mu dogje prvi put, kad bi morao istinu da zataji. Na to on odgovori, da ima još novaca ali da nijesu njegov^ A kad ga barambaša upita: Čiji su, on ma kaže, da je novce mati poslala kao bediju Šebu Bagdatskom. Harambaša ga upita: „Za što mi kazuješ za te novce, kad si ih mogao zatajiti? „Ja nemogu drukčije," reče on, „kad me je mati naučila, da pravo govorim. Taj odgovor sve hajduke porazi, svi na. jedanput tovbe učine (pokajuse) i s ima putnicima njihov novac povrate, te s njima uzajedno pogju u Bagdat. H. G. P. �BEHAR IV NARODNE UMOTVORINE. Tri djevojke. fošetale tri lijepe djevojke, Čar Azila i Tenzila mlada I Merdžana najbolja djevojka, I najbolja i najpametnija. Oni igju caru u saraje, Car Azila ljubi cara mlada, A Tenzila pod carem serdžadu, A merdžana podviš ruke dvori. Car Azilu car je vjenča za se, A Tenzilu dade svom veziru, A Merdžani hiljadu dukata: „Maj to tebi Merdžana djevojko, U stidu si sreću izgubila I u sreći Šeh. Islama mlada." U ta doba Šeh. Islam na vrata Ljubi cara u skut i u ruku: „Aman eare, sunce ogrijano, Pokloni mi Merdžanu djevojku 1“ S/tnić Muhamed, Pogled po svijetu. Nitko ne umije • upotrebiti zgodne ■prilike kao Englezi. Oni se već i od prije ne osjećaju sigurni u Indiji', pa za to namjeravaju, da se prebace preko Himalaja i učvrste u Tibetu, ali to nijesu do sad smjeli učiniti od Rusije; no sad kad je Rusija zabav­ ljena na istoku, evo ti njiha sad u Tibet. Već su imali i nekoliko okršaja s Tibetancima. Sa bojišta u istočnoj Aziji iznenagjuje nas juče­ rašnja vijest, po kojoj je opet zaglavila jodna pusica ratna lagja i to oklopnjača „Petropavlovsk". To se dogodilo iB. o mj. u jutro, ruska flota u Purt-Arturu opazi, gdje joj se neprijateljsko brodovlje primiče. Zapovjednik ruske flote Makarov dade zapovijed i rusko brodovlje izagje Japancima u susret; ali kad vide, da su Japanci mn >go jači, da im je sila veća. odmah se povrate natrag, ali tom prilikun udari oklopnjača „Petropavlovsk" na rusku minu (lagufri podmorski) te usljed silne explosije odmah se i potopi sa zapovjednikom Makarovim i sa 600 vojske. Spasio se samo ranjen vel knez Ciril i nekoliko oficira, a drugo se sve utopilo. Svaštice. Slatka voda u Janbou (Hidžaz). Društvo misirskih poštanskih parobroda, koje ima veliku korist od prevoza hadžija kroz- Sueski kanal do Janboa ili Džide, odredilo je ove godine jedan svoj parobrod zvan „Jambou", koji će za vrijeme boravka hadžija svakim danom donositi slatku vodu i besplatno je da­ vati hadžijama. Za ovo se ima zahvaliti tom društvu, jer je zbilja bih* neugodno, kad se u Jambou zbije oko stotine hiljada duša, vrućina pritisne ko u Arapskoj a nigdje slatke vode, pa makar i vruće, da se žegj ugasi, što ne ćeš skupo platiti, već valja čuvati i kanatiti, da se prije vremena kesa ne bi ispraznila. Osmanlije u Argentini (Amerika). Broj Osmanlija koji idući za trgovinom nastanjuju se svuda, raste u Argantini svakim danom, da su već sami osjetili potrebu osmanlijskog konsulata u toj državi, te su odmah od Turske to i zatražili. Perzijski konsul u Buenos Airesu javio je vanjskom ministarstvu u Carigrad,, da bi on zastupao interese Turske i njenih podanika te sudjelovao kod tamošnje vlade kao počasni konsul Turske. Vlasnik: Idem aga Mešlć. Odgonetke. 0'lgonet.ka zagonetki „Da »to mi ti. da što“ od Falniua H. iz 22 j>r. „Behara- 1. kantar, 2. mlin, 3. ključ i brava, 4. n8fa oči, čelo i kosa, 5. rogovi, G. ogledalo, 7. pile kad se izleže, 8 majčina sisa, 9. grom — manja. Odgonetnuli: Fehim Bajraktarević Hamdija Kreševijaković, učen. rnždije, Mnstafa Volić i Hamdija Elezović, učit. pripravnici; Hnsein Omanović, tehničar; Gjul-EminMehmeđ Zilđžić, gimnazijalac; Karanfilaga; Mnstafa H. Baščau-' šević, trgovac i Meho Okan, baka. svi iz Sarajeva i Alija m. Z. Odgonetka zagonetke od Fehima Bajraktarevića iz 23 br, „rehara-: štiva, Alija, Glina, Dvina, Drina, Pliva, plima, gljiva, mliv. ir.oribor. Odgonetnuli: Hamdija Kreševijaković. učen. ruždijo Gjul-Behar, kandidat; Hnsein Omanović, tehničar; KaranfilagaMnstafa H. Baščanšević, trgovac; Gjnl-Emin; Mnstafa Volić i Hamdija Elezović,- učit. pripravnici; Meho Okan,- bakal i Melimed Zildžić, gimnazijalac svi iz Sarajeva, M. Knčnkalić u Gračanici, Hašim Šerie, realac a Banjaluci, Alija Aliefendić i Ahmet Oemerlie iz Janje i Alija m. Z. t Iskaz dobrovoljnih priloga „Gajretove“ zabave u Tešnjll ima se ispraviti i dodati još ovo: Zbir treba da b u d e .....................1193 K. 17 li K tome Ibrahimaga Agauagić iz Sarajeva p o s l a o .................................... 2 Ukupno . . . 1195 K 17 b fVYYY\VV\VVVVVVY\YVYVYYVYVYVYVYVVVVVVVVYVVVVVVVVY//VYYVYVYYV'r///WVYVYVVYVYVV-/VO Braćo muslimani! Sjetite se naših siromašnih učenika, darujte što „Gajretu“, društvu za potporu njihovu. Trošite samo „GajretovK cigar-papir i šibice. Ko ima starih upotrehljeuih poštaDskili ma­ raka, neka ih šalje u korist „Gajreta* na „Gajretu ili uredništvu „Behara. Ko god. kome bilo piše, neka pismo fraukira markama od 1, 2, 3, 5 ili 6 helera, jer 100 komada ovih maraka vrijedi 60 helera. Odgovorni urednik: Edhem Mnlabdić. Štamparija Riste J. Savića, Sarajevo. � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Behar: list za pouku i zabavu Subject The topic of the resource književnost Description An account of the resource Časopis Behar pokrenut je 1900. godine. Štampanje lista finansirao je veletrgovac iz Tešnja Adem aga Mešić, koji se zbog toga smatrao vlasnikom Behara, dok je odgovorni urednik bio Safvet beg Bašagić. List je štampan na bosanskom jeziku, latinicom i izlazio je dva puta mjesečno. Creator An entity primarily responsible for making the resource Safvet beg Bašagić Edhem Mulabdić Hadži Mehmed Džemaluddin Čaušević Šemsibeg Salihbegović Ljudevit Dvorniković Šemsibeg Salihbegović Hamid Šahinović Ekrem Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Štamparija Riste Savića i druga Islamska dionička štamparija, Sarajevo Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1900-1911 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 30 cm Language A language of the resource bosanski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7452 (Print) ISSN 2566-4042 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22541574 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Behar: list za pouku i zabavu 1903 Description An account of the resource Br. 1 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Štamparija Riste Savića i druga Islamska dionička štamparija, Sarajevo Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1903 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7452 (Print) ISSN 2566-4042 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22541574 IIIF Item Metadata UUID 22966a0c-f011-4596-a081-717af5dfe494 https://kolekcije.nub.ba/files/original/20b7a56b6cb0099e9ca483c74a5f3336.pdf 1c785d4723b42ade1d74a78f7eb9eef8 PDF Text Text L I 5 T ZA P O U K U I Z A B A V U Godina V UREDIO: E DHEM MULABDI Ć I904./5, S ARAJ EVO. Š T A M P A R IJ A R IS T E J . SA V IĆ A . w m m ‘ �BROJ j GOD. V. L is t z a z a b a v u i p o u k u TŠT Šaier 1322~ | S A B A J E Y O 1. m aja 1904. Očitovanje. (Falirijja).J) nPela tegurrenke ejdin tahmilns-STibebal — Mearri. t aroŠ, selo, dan i noć me znade Sablja, knjiga, Škola i nirvana; Kuda idem, tuda put mi grade Ko vitezu pera i mejđana.** a) I onome, što na račun vjere Kao janje pred sv’jetom se gradi, Skresali u brk: đa je više zv’jere Nego kurjak pod pritiskom gladi. Veledušje po krvi mi ne da Ni pred sudbom oboriti glavu. Kad me prati nevolja i b’jeđa, Opet gledam u daljinu plavu. I pram onom, što na račun znanja Zdravi razum s katedre ubija, Nigda nisam imo smilovanja Ko pram piski otrovnije zmija. Bog vječiti i to Sunce staro — Ko svjedoci nevolje i sjaja — Znaju, da sam svoja đjela stvar’o Kao Simurg, što ne pozna vaja. I onome, što rad svojih hira Opsjenjuje prostu masu ljuđi, Mirni Mirza satiru ođsvira — Po pravdi ga božijoj osuđi. Kao Simurg, što ne pozna slasti, Farizejstvu rekao sam svoju; I onoga, što života slasti Mrzi, sklonih, da izbaci foju. I onoga, što po „staroj mođi“ Hoće silom da mhćenik bude, Moja pjesma u živac pogodi I diže ga megju „svete luđe“. *) FouOsua pjesma. Ova vrsta pjesama veoma je obljnbljena na Istokn, a naročito kod Arapa, U Fabrijji pjesnik ili ističe svoje vrline ili vrline svojib pregja, plemena i naroda. *) Na sličan naČin počima Mntenebbi jednn fabrijn. �B E H AR 292 V Mnogi AI ne Mojoj Boriti Eto to su u glavnom- načela, Na Painasu što sam naučavo. Čitajući drugim opijela Sam sam sebe sv’jetu izvrgavo. wvitez“ okresa me b’jesno, može, đa me razočara. duši ne bi bilo t’jesno se sa st6 kritičara! A kamo li da se Mirza boji Jedne pandže vrane il gavrana, — Mirza, koji prama orlu stoji Kao vitez pera i mejdafia. U Sarajevu, 17. aprila. 1904. __ M r z a Safvet, - Stambolska pjesnikinja. Pribilježio: Mirza Safvet. lada, nježna, lijepa i dražesna, veli jeđan zavremeni pisac, k tome đubovita i dosjetljiva, da svakome s nokta dade odgovor, pa još učena i ugledna, jer je bila član odlične krvne i duševne aristo, kracije, kretala se kao obljubljena pjesnikinja u carskim sarajima i vezirskim dvorovima. Njezini nježni stihovi učili su se na pamet, njezine fine dosjetke, kojima je u škripac tjerala diplomate i pjesnike, kolale su od usta do usta. Tako je bila u svoje vrijeme i ostala sve do danas u.turskome narodu najpopularnija pjesnikinja. Napitanje: ko jebila ta pjesnikinja, svaki preuba obrazovani Osmanlija's mjestabi odgovorio: mogla bi biti i pjesnikinja Mihri (1460), ali ne će ni jedna druga biti nego Fitneta i ođinah bi citirao nekoliko njezinih stihova i možda pripovjedio koju (pikantnu!) anekdotu iz njezina drugovanja sa velikim vezirom i s glasovitim učenjakom Kodža Ragib pašom i jeziČavim pjesnikora Hišmetom. Fitneta je njezino pjesničko ime, a znači: pronicavost, oštroumnost. Rogjeno joj je ime Zubejđa, a kći je šejhul-islama Mehmed Esada 1747 (1161), unuka šejhul-islaraa Ismajila i sestra. šejhul-islama Mehraed Šerifa 1777 (1191). Dakle nije nikakovo čudo, što je bila ona učena i darovita; to joj kuća donosi, jer i otac i brat njezin bili su vrsni ućenjaci i pjesnici. Takove pjesničke porodice nijesu rijetke na Istokul Da je bila prava miljenica Muza, to joj pako „Divan“ (zbirka pjesama) svjedoči, koji je štampan u Carigradu 1869. (1286). U toj zbirci imade gazela, koji se kako tvrde dobri poznavaoci turske književnosti Kemal1) i Zihni1), u veliko cijene u učenom svijetu radi pjesničkoga poleta i fine dikcije. Po našemu skromnome mnijenju dva-tri njezina gazela mogla bi se staviti megju Bbiser“ turskoga Farnasa i ako ih nije (valjda slučajno I) uvrstio Zija paša u svoj 0Harabat“ (antologiju arapske, perzijske i turske poezije). To mu i Kemal spočitava. Metnimo ruku na srce, pa preletimo preko rečene antologije i Fitnetine zbirke pjesama, ne ćemo se puno preknadati, a doći ćemo do uvjerenja, da vrijedi Fitneta kao pjesnikinja više nego čitava duzina pjesnika, koji su se ušuljali u „Harabat". Stihotvorci, koji arapske i perzijske riječnike krpare i liferuju u formi pjesme, ne spadaju u „Harabat" nego u prostu krčmu, gdje se sastaju stambulski učitelji metrike (arnza), koji hoće po što po to, da od kvantitativuo arapske, perzijske ili turske pjesme načine kvalitativnu i svedu je na formu nfailatunw. U Fitnetinim pjesmama ne trebatražiti filozofije, jor ona ne umije mudrovati. Sve njezine pjesme o djeci su dosjetljive i tankoćutne duše. Ne umije filozofirati uza svu učenost, kao Ragib paša, ali umije majstorski ono reći, što ćuti i osjeća, u biranim riječima, koje su onda bile, pa su još i sada, u turskoj knjizi moderne. To je baš ono, što je diže nada sve turske pjesnikinje i nad mnoge pjesnike prije preporoda. Koliko se može uvidjeti iz pjesama i anekdota sačuvanih iz njezina života, živila je uprav pjesnički i bezbrižno kao kakav ravnodušni bekrija. Njojzi ne zapire za oči, što je drugima ženama sva briga, prva i pošljednja želja na ime: nakit i odijelo. Ona pjeva da svak čuje: Fitneta, koja se kiti draguljima prave nauke, ne odaje nikakove pošte svijetskom nakitu.w Toliko mi o njojzi, a sada prepustimo sud Osmanlijama. Glasoviti pjesnik i kritičar Nadži evo šta piše: Fitnet je prava rijetkost na polju lijepe knjige. Ona služi na diku i ponos osmanlijskim haremskim ružama. Megju našim pjesnikiajama prije preporoda nema joj premiceWI). ») Taln-ibi Harabat. ■) MeSahiran-nisa II. str. 140. *') E»ami, atr. 260. �BEHAR V Ka lstoku i Zapadu pozuata turska spisateljica Fatime Alije hauuma u svojoj raspravi o ženama pod iaslovom „Namdarani zenaui islamijan1**) (Glasovite islamske žene) piše o Fitneti i njezinom pjesničkom životu dosta zanimivo i slikovito; zato se nijesam prije osvrnuo na život pjesnikinje, koji nam pruža jasnu sliku obrazovane Turkinje u ono doba. Fatime Alije hauuina koja revno obragjuje muslomanku svih vjekova, uajbolje će nam znati prikazati i život pjesnikinje Fitnote. Sve što dalje slijedi iscrpio sam iz spqmenutoga djela misleći da će i čitatelje zanimati: šta moderna Turkinja piše o antiknoj Turkinji. I ako nas toliko godina dijeli, piše Fatime Alija, ipak Fitnet hanumini, — hilo stihovi, bilo riječi još se i sada spominju u krugovima osmanlijskih spisatelja i pjesnika kao poslovice i duhovite dosjetke. Fitnet hanuma kao što je u nauci i. obrazovanosti, isto je tako u gotovu odgovoru i finom općer\ju bila oličena oštroumnost. U kratko da rečemo bila je žarko sunce svoga vremena. Doduše Fitnetino doba nije bilo kao doba pjesnikinja Mihri i Zejnebe (XV vijek), jer Osmanlije iza sjajnih pobjeda i osvajanja n Perzije, kad su se ćali kući, ponijeli su sa sobom perzijskih pjesama, novih najeva i dosta drugih običaja, koje su oponašali i provagjali u svojoj postojbini. Tako Fituetin položaj sa položajem Mihri i Zejnebe ne đa se prispodobiti. One su živile u mnogo boljim pri. *ma. U njihovo vrijeme još nije bila cijena nauci i knjizi opala, za to su spisateljice i pjeskinje tađa zauziinalo iznimno drugi, viši položaj nego ostale žene. Uza sve to Fitnet u zavitku, pod gustom koprenom družila se sa uČenjacima, piscima i pjesnicima. Izmegju nje i glasovitog Kodža Ragib paše bilo je inuogo pjesničkog preganjanja. Ragib pasin prijatelj i drug, jezičavi i lijeporeki pjesnik Hišmet često se miješao megju njih sa svojim doskočicama i- oboje izazvao na grohotan smijeh. Kad smo spomenuli ime Hišmet, ne možemo proći, a da se ne zaustavimo malo kod njega. Ovaj Hišmet poznat je kao pjesnik i učen čovjek i spretan govornik. Nije bilo čovjeka u njegovo vrijeme, koji bi ga mogao ušutkati i njegovoj doskočici ođgovor naći, dočim Fitneta, ne jedanput nego više puta dotjerala ga je u škripac da je morao ušutiti. Kako se onda cijemila nauka i naobrazba, kolika se čast odavala pjesnicima i književnicima, uzmite na um samo to, da je izmegju Fitnete i Ragib pašo pjesničko nadpjevavanje (muša'are), izmegju Fitneta i Hišmota đobacivanje doskoČica (mulatefe) bez granice bilo slobodno i bezobzirno, a ipak se nije niko uašo, da to uzme za zlo. Svo se to primalo, kao što jo u lstinu bilo, za pjosnički humor i eleganciju izražavauja misli (zerafet). *) Hustrovani „Malumata br. 245. 293 bto više i na javnim šetalištima Ragib paŠa' i Hišmet pružali su jezičiue i dobacivali joj ujedljive dosjetke u finim izrazima i to se uzimalo kao uzor pjesničke dikcije i pripovijedalo u najvišim krugovima u Carigradu i provinciji uz opće povlagjivanje. Katkađ bi se ustručavao Ragib paša zadirnuti u Fitnetu, pa bi nagovorio Hišmeta, da je izazove. Kad bi ovome okresala perje i pritjerala ga kraju, lađa no može i ne umije odgovoriti, paša bi uživao u Hišmetovirn mukama. Neće biti suviše, ako ovdjo spomenomo jednu takovu doskoČicu. Jednom na Kurbu-bajram, kad svak išela na Bajezidov mejdan, da sejri i razgleđa kurbane (ovnove), dogje i Ragib paša sa Hišmetom. U to bahne Fitnet u kočiji, a njih oba primaknu se kočiji. Ragib paša dobaci: „Aman Hišmete, đa te viđim!u i stade, da čeka doskočicu, na koju ne će moći Fitnet odgovpriti. Hišmet stupi bliže kočiji, pa reče: „Hanumo, za što tražiš kurbana? evo ja ću ti knrban bitil** Fitnet omjeri ga od glave do peta, .pa doviknu: A gdje su ti rogovi? Ragib paša prasne u srnijeh, a Hišmet obori glavu i izmače se otresajući ušima. Fitnet je bila udata za nekakva miljenika sreće kazasćera Derviš efendiju. Zgodno primjećuje Nadži: „Fitnet. koja je megju pjesniČkom aristokracijom uzgojenc da bude žena čovjeku, koji je imao malo smisla za lijepu knjigu, a još manje za poeziju, zaista je čudnovato". Alijeh anuma o njezinu mužu ovako se izrazuje: r,l ako je Derviš efendija obnašao velike Časti i dostojanstva, bio je čovjek bez obrazovanosti i potrebnih nauka. Zihni pako tvrdi, da se Derviš dovinuo do visokih časti, jer je bio Fitnetin muž. Možda je ona i tražila muža od koga je pametnija i uČenija, da se može slobodnije kretati i opet ga uza sve neznanje, svojim uplivom kod dvora proturiti do visokih dostojanstvenika u državi. To će biti, po svoj prilici, prvi motiv, koji joj je lebđio pred očima, kada je birala sebi vjerenika ; inače ne da se rastumačiti njezina udaja za čovjcka, koji joj, po učenosti i izobrazbi, nije bio ni iz đaleka dorastao. Ja sam pokušao prevesti dva-tri Fitnetina gazela u formi gazela, ali mi to nije pošlo za rukom, za to sam, držeći uvijek na umu misli, zanemario gazcle i pretočio ih u stihu i formi, koja najbolje odgovara duhu našega jezika. Tako su rađili, pa još i sađa uvijek rade njemački pjesnici, kad prevagjaju arapske "kaside ili turske i perzijske gazele. Uza svu tu slobodu, opet više puta ona elegantna konstrukcija zvonkih rijeČi, koja tijem gazelima daje pravi čar, ne moŽe se u prevodu izraziti živo i slikovito. Evo štovanim čitateljima na ogled nekoliko suhoparnih prevoda sočnih Fitnetinih gazela: �B E H AR 294 V Kad se ono gonđže1) nasmijeŠi, Od stida se zapužare ruže, Od zavisti sumbul se previja Pram solufim*), što mu čelo kruže- Dok ne budu srca zatvorena Pogledima čudotvome moći, Uvijek će na polju Ijepote Krotit lave gazeline oči. Tvoj se pogled sibirbaski«) U korice samo meće, Kad ti crno, pjano oko U narućje snu se kreće. Da pogleda oži sokolove — Makar drska Anka-tica*) bila!— Oži, što no žensko srce love, Amoru bi u zamke se svila. Da nijesu kao u dragčeta Kose, sličnog mirisa i boje, Ko bi gledo — u bašći vremena — Te sumbule, gjule i šeboje?*) Kad te vidim na osami, Neko čuvstvo mene smete, __ Tvoj mi pogled rijefi uzme, Tvoja kosa misli splete. Ono gondže još ne procvjatano Ab-kako se Blatko podsmjebival Dok pram njemu srce polugjelo Kao rosa suzice proliva. U njegovu jednome pogledu Hiljadu se vragolija leže, Hiljeđu se Harutovih5) misli Sa solufom skovrdžanim veže. Beg-efendi, smiluj mi se U ljubavi ja izgorih I Ko bi drugi snosit mogo To, što moje srce mori ? Ako želid na putu ljubavi, 0 Fitneta, svoju đušu dati! Od kućnjega praga tvog dragčeta Ti se nemoj nigda rastavljati. O Fitneta metni na žrtvenik Slabo srce za ljubljeno biće! Ako ti se izjalove nade, Za šta će ti ojagjeno žiće? * * * Zaljubih se, kad ugledab Oko, fito no nemir sije, — Tad mi posta pusto srce Plijen pandža okrutnije. Dok Fitneta razuzdano Po svijetskoj bašči leta, Njeno srce — poput vreh Izljeva se kraj gondžeta. ‘) Pnpoljak, rnta neprocvjetana. Pjesnilrjija tako naziva svoga dragoga. *) Dva prama pođrezane kose, koji- pokrivajn nšesa i slijepe oči. •) Bajoalovna tica, koja se nije htjela pokoriti ni sndbini. Perzijanci je zovu Simnrg. 4) Gjnl znadi ruža, a žeboj je jedan krasan i mirisav ovijet. *) Angjeo ili genije, koji je protjeran iz neba naučio ljnde Eihir Činiti, občarati, obmaonti. •) Sihir znači: občaranje, magija. Sihirbaz je onaj, koji čini sihir, opčarava, dakle magioničar. Biječ Bsihir“ osihiriti, sihirbaz- sihirbaaki poznate sn posvnda n načim krajevima. Naše zđravlje. Zdravlje je najveće blago. M vo nas u maju, u proljeću, kad se uprirodi sve na Za to je ovo vrijeme sađ pravi čas da se raznov život bndi. Kao što nas rujna zora budi, inislimo, da obračunamo sa zimom, da se okoristimo blago jutro zove na kretnju i rad, tako proIjetom, da se u ovoj krasoti i od zime oporavimo i za ljeće iza zime, iza ove dugačke godišnje noći, u kojoj novu spremimo, kako ćemo se u nju upustiti što spremnara sile naše gotovo zamriješe, điže da se okrijepimo niji i jači . . . i t. d. u ovom kolotrku što se život iza onog dngog drijemeža. Noć je odregjena čovjeku zove sve po božijoj volji dok ne stignemo do zadnje za odmor od dnevnog rada; tako je i zitna oimor od ljetne kretnje i uraOra, al una uz to uspava u nama svoje zime ili zadnjeg ljeta. Ali — dok smo, nek smo. Nije pravo i bilo bi svaku silu, kosti se priuče ljenčarenju, mišići omliprotiv prirode i Božijib odredaba, da pustimo ruke tave, pa i ne mislimo onako bujno i živo u zimi kao niza se, pa šta nas poklopi, trpi i šuti. Tako ne rade u Ijetnim čarima prirodnim. U Ijetno doba trošimo svoje sile radom i napre- ni životinje, već i one grade sebi pođesna legla, 5uzanjem, al ib i nadoknagjujemo mnogim eleinentiraa vaju od prirodnih elemenata, koji su škodljivi njihovu zdravlju, njihovubiću i opstanku. A nas još ući prirodnira: Šta ti je slagje od sna kratke ljetne noći, nafie vlastito iskustvo, mnoge rećenice i poslovice, da šta ugodnije od ćista miris zraka iz bujnih šuma i livada, a pogled u zelenilo, u šarno cvijeće blaži ti zbilja nad zdravlje nema blaga na svijetu. dušu i zanosi srce slatkim ćustvima. U zinii niŠta toga nema: kako smo uzim i privezani i za posao svoj, to nam ona dvostruko iscrpi naše sile. Mnogome je od prijeke potrebe da potraži sebi lijeka, ako ništa, da potraži odtnora, a može se reći uopće: da neuki ili nemarni ljudi ili no traže sebi li- �V BEHAR ■ ka ili ga tražo kad duŠa U lcotlac došla- Razbo' J/ ti i pametni ljudi razlikuju se od ovik u torn, Što oni 11 )že jijeka prijebolosti, to jesturajerenim životompredusrcću razno bolesti, ili pak uaročito putuju u kupatila. ^ g0 ua ueki način osiguraju od bolesti. Korae je Bog dao srodstava, pa upotrebi ove krasne Ijetne mjesecovo da posjeti koje ljekovito mjesto, taj je učinio svoju osobu ono, što se traži od paraetna čovjeka. Ko ima srcdstava a ipak propušta ove prilike, već se • s zavlači u prostorije s pokvareniin vazduliora i tu irovodi krasno ljoto, taj ne voli saraa sebe, taj uništuje jodno biće, za koje samo govori, da rau jo najclraže. No no troba — kako ćomo vidjcti — za ovo ni I3og zna kakovih srodstava. Potražit sobi lijeka u ovom smislu, da se u ovim mjesecima oporaviŠ od zime, da se osnažiš za slijedeću dugu noć godišnju, može se i tez velika truda i troška. Na prvom je mjestu bližnja okolica naša. Mi ne živimo u Londonu, u onoj grđosiji grada, da ti do šume ili slobodne prirode treba svaki put 2 - 3 sata puta; svaki varošanin može doći do brijega ili poljane još prije, nego bi s ahbabom na dućanu popušio cigaru i popio crnu kahvu. Etn te dakle za nekoliko časaka u slobođnoj prirodi, a sad : tu je vazduh bar koliko bilo čišći, udiši ga što možeš dublje i više; tako ustraj preko ljeta, pa još ako si se zapamtio u proljeće, kakav si bio, ako si se izmjerio, u jesen ćeš opazit veliku razliku. Kad si već na brijegu a ti i prohodaj malo, pp sata, sat, ne škoJ, ne ćeš izdangubit. To je dakle najlakši naČin oporavljanja i ’iiačenja. Na drugom je mjestu plauina. U nas ima đosta rajesta, pa bi od kuće u šumu kamenom dobacio. Šuma je još zdravija. To bi bilo samo lijeČenje šotujom i zrakom; ali i u jodnom i u drugom slućaju možda ćeš naći i vode, pa se joŠ i kupaj ljeti, plivaj, to je najbolja gimnastika, trzanje mišica. Naravho — kome se može — da je još bolje potražiti kupatila kakva: ilidže ili kisaljaka ili mora, koje nam se u novije vrijeme hercegovačkom željeznicom znatuo približilo. Ta i onako: do sad se prstom kazivali ljudi, kdji su vidjeli wdenjiz“, a sad eto te za jedan dan na moru. U svim ovim lječilištima naći će čovjek svokojakih bolesnika. Jedni su došli da liječe kostobolju, jedni stomak, drugi su slabokrvni, ili je katar u grlu i t. d. No svagdje ćeš naći posve zdravih ljudi; ti su došli da se odmore, đošli su na promjenu zraka ili da svoje zdravlje još bolje ojaćaju, kako bi se moglo u slijedećoj zimi oduprijeti kojoj napasti. Kod nas su najpoznatija ljeĆilišta ilidžo i kiseljaci. Ilidže su topla sumporna vrela, a kiseljaci kisela ili slana. U ilidžama so obično kupa da se topliuom i olementima u vodi liječi kostobolja (reumatizam), a ki- 295 sela se vrola piju radi stomaka. No i jedni i drugi mogu da lijočo još mnoge bolesti kao prsobolju,- katar u grlu i t. d. U svakom pak slučaju prvo i najpreče je naputak liječnikov, po kome se valja ravnati. Mnogo boljih lječilišta ima izvan naše domovine, u mouarhiji. NaroČito su na glasu Karlove Vari u českoj i Grleichenberg u Štajerskoj. Često se čuje strahote tužbi na skupoću u ovakim lječilištima, a to ipak nije opravdano. U tom pogledu, a i za vlastitu korist izdaju uprave brošure o svom ljcčilištu u. kojima se tačuo može viđjeti sve priliko, život, cijene svemu i t, d. Primjcrico spomeuućemo glasovito Iječilište Gleicheuberško, u kom se liječe razuovrsue bolesti k ao: svaki katar, slabo dihanje, slabokrvnost, pluća, bubrezi i t. d. Obični obrok (ruČak ili večera) stoji 60 novč., a može biti i skuplje, soba takogjer od 60 novč. pa dalje, doruČak (bijela kahva) 20 novč. i tako cstalo prama tom. No šta tu čovjek može da uživa. Nikad mn se život ne može đa đosadi, jer zabave ima svake ruke. Okolica je prekrasna za Šetnju, zrak gorski i t. d., a zabave đruge na pretek, tn je svaku večer koncert ili pozorište, glazba svira svaki dan, igara đrugib, kola, konja i magaraca za jahanje i t. d. Mnogo su podosnija za manje bolesti kao katar, nervoznost i slabost uopće, morska kupatila. U našoj blizini u Dalmaciji može đa se živi u omanjim mjestima prilično jeftino. Tom blagodati blizinom mora, mi treba da se okoristimo. Ko živi u sjevemim ili visokim krajevima, može đa zimu provede na moru, đok u ljeti i sami primorci bježe u naše gorske krajeve. Stoji dakle i do tog đosta kad treba upotrebiti koje lječilište. Hiđžama ili morskim kupkama sezona je ljeto, isto tako ljeti treba potražiti čista zraka u našinr gorskim krajevima, zimi ko traži kakva lječiliŠta taj iđe na topli jug, k moru. No često je i samo lječilište beskorisno ili čak ubitačno, kad se ne upotrebljuje kako valja. Mnogi kad se ođluči i pregori trošak za kiseljak, hoće za tri dana da ozdravi, pa se često kiseljak na oke pije. Za to treba uvijek liječoika za savjct pitati. No najgore je ipak zanemariti se i ne tražiti sebi lijeka i okrepe. Šta i Šta našeg svijeta propađa u nemaru, zapustio se, pa još odan izvjesnoj strasti, naravno mora jedan put podleći, a svakako prije vremena. Ta i posve prirodno živeći čovjek nije siguran od raznib napasti: prehlada je zimi najobičnija.pojava, nezdrava voda, vlaga i t. d. a kamo li još povrh toga traži nezdrava vazduha, dugo sjedi na jednom mjestu, truj se kahvom, duhanom, alkoholom. Razborit čovjek ne smije da bude sam svoj dušmauin; ta i Bog nas zadužuje da se čuvamo svake napasti, jer nam dado zđrav razbor. A drugo je porad sebe sama, porad svoje porođice, u koga toga netna, treba da se uzdr- �296 B E H AR žaje dok može porad naroda svo£, da mu koristi koliko može, dok je živ. Čovjek treba da ima neki raspored rada i života svog za svaki dan, a tako i za V cijelu godinu. Zažto je zima, za§to ljeto, to mu 8e samo kaže. Za to treba svaku zgodu pameta0 upotrebiti. A. ftj N ARO D N E U M O TVO RIN E. Mujagina majk’a. — Narodna pjesma. — 9'^/'aprosio 1 tanahne knjige bez jazije, aga Hasanaga, Pa napiši knjigu šarovitu, ^ N a daleko lijepu djevojku, Pa je šalji u Mostar sestrici: A. od onili bega Ljubovića, Noka dogje, da ti jengja bude, Starih bega i koljenovića. I povede mlađoga Mujagu, Prsten dade, svadbu ugovara, I ta svadba Ćak do petnaest dana Svoga sina tebi u djeverstvo!“ Hasan aga jedva doćekao. Govorio aga Hasanaga: „Dok pokupim kićene svatove, On uzima divit i kalema, I porežem djevojci haljine, I tanahne knjige bez jazije, I pokujem zlatne prstenove!w Pa on piše knjigu šarovitu, Spremao se aga Hasanaga, Te je šalje sestri do Mostara. Spremao se i opremio se, U knjizi je vako hesjedio: On pokupi kićene svatove, »|0> rogjena sestro od matere, Tamam svati poći po djevojku, Jesi 1’ Čula i jesi 1’ doznala Sitna knjiga Hasanagi dogje Da sam ralagjan curu zaprosio, Od punice djevojaćke majke: Zaprosio i to na daleko, nAh moj zete, aga Hasanaga On onijeh bega Ljubovića, Ti ne vodi tugjih jengjibula, Pravih bega i koljenovića, A ne vodi tugje u djeverstvo. Prsten dao, svadbu urekac I mene su tugjini vodili, 1 to vrijeme za dugo ne bilo, Neg’ povedi svoje jengjibule, Ja pokupih kitu i svatove, A od roda u djeverstvo koga!u Htjedoh ići po l'jepu djevojku, Mučno bješe agi Hasanagi, Kad li meni šar’na knjiga dogje Mučno bjeŠe al’ fajđe ne bješe, Od punice, djevojačke majke: Od muke ga zaboljela glava. Da ne vodim tugjih jengjibula, Dertli hoda, aga Hasanaga, Nit da vodim tugjih u djeverstvo, Dertli hoda po svom b’jelu dvovu Već da tražim kog od roda svoga. I razmišlja što će i kako će. Padaj sestro, majčinogti mlijeka, Pitala ga ostarjela majka: Dogji k meni, dami jengja budeš, ^Sta je tebi sine, Hasanaga, I povedi Mnju u djeverstvo !“ Sto si mi se tako zabrinino, Kad je sestri bjela knjiga stigla, l što dertli ti po dvoru hodaš?“ I kad ju je mlada proučila, On. mi njojzi tiho odgovara: Drugu mu je vaku povratila: ,,Ne pitaj me, moja mda majko, „Došla bih ti, moj premili brate, Sto sam sjetan, što sam neVeseo, Da ti jengja u svatovim budem, Što ti dertli ja po dvoru hodam! I dovela Muju u djeverstvo, Jer je ineni sitna knjiga došla Al’ ti znađeŠ, da je Mujo d’jete, Od punice djevojačke raajka Mujo d’jete ludo i nejako. Da ne vodira tugjih jengjibula, Ne rairuje aga Hasanaga, I ne vodim tugje u djeverstvo, Već joj opet sitnu knjigu piše: Voć da tražira koga poznanika, „Pogji s njime, mila seko moja, II od svojih bližijeh rogjaka! Dajdža će ga l’jepo svjetovati, Pa sad ne znam, što ću ni kako ću, Za sve će mu što ne zna kazati, Nemam nikog od bližnjega roda I u svačem l’jepo poučiti!“ Ro bi mi -se u pomoći našo, Druge njojzi biti ne mogaše, Niti imam koga poznanika, Ona dogje, da mu jengja budne U kog bih se smio pouzdati1*. I dovede Mujii u djeverstvo. Al’ mu reče ostarjela majka: Uim je doŠla Hasanage seka, L»sno ti je, sine, Hasanaga, I s njom mladi sinčić Mustafaga, Ti der uzmi divit i kalema, Krenuše so kićeni svatovi, Da dovedu Ijubu Hasanagi. Poče Muju dajdža svjetovati: Čuješ li rne, nejačak Mustafa, Kada budeš k dvora Ljubovića, I kad tebe oni ugledaju, Išetaće devet Ljubovića, Nakrivivši bijele saruke, U rukaraa gole sablje nose Nemoj ih se Mujo prepadnuti, Već im viči turskoga selama ! Ljepše će ti selam prihvatiti Nego što ćeš ti njimi nazvati. Uzeće te za bijele ruke, Odvešće te u bijele dvore Kada dogješ u bijele đvore> Ti ćeš proći devetera vrata, Susresće te do devet punica, Svaku Mujo, ti darivaj lijepo! Svakoj podaj dva dukata žuta, Baš punici dvanaest dukata, Kada budeš na deseta vrata, Sresće tebe ujna đojinica, Kad je vidiš, moj Mujaga sino, Pospi vrata mišćem i anberom, Dajinicu grošim i dukatim !“ Što je Muji dajdža govorio, Sve je Mujo lijepo zapamtio, I u glavu sebi utuvio. Odjezdiše kićoni svatovi, Odjezdiše poljem zelenijem. Kad dogjoše dvoru Ljubovića, Zastadoše svati na livadi, Na livadi čador razapeše, I velike vatre naložiše, Gojne konje u čair smjestiše, 1 tude se malo odmoriše. Od njih krenu nejačak Mujaga I on ode dvoru Ljubovića! Kad je došo nejaČak Mujaga, Kad je došo dvoru Ljubovića, Išetalo deset Ljubovića, Na selamluk mladome Mujagi, Nakrivili bijele saruke, U rukama gole sablje nose. Nije ih se Mujo prepadnuo, Već im viknu turskoga selama! Oni njemu ljepše pribvatili: „Alejk selam nejačak Mujaga!“ Uzešc ga za bijele ruke,Odvedoše u bijele dvore. �BEH AR V Da 8e junak pred Mehom pofah*, Mujo F o g je etefra vrataf 0J0 srete do devet pumca, Sta je njemu dajinica dala; Svakoj dade dva dnkata žuta, Ha govori Mehi Haznadaru: Baš punici dvanaest dnkata. wNu šta j’ meni dajinica dala, kad je bio na deseta vrata, I čim me je sad obradovalal" Srete njega mlada dajinica, Njemu reče Meho Hazmadare: posu vrata nejačak Mujaga, Daj to meni nejačak Mujaga?“ Posu vrata mišćem i anberom, Odgovara nejačak Mujaga: Dajinicu grošim i dukatim. wNe dam Bog meMeho Haznađare Fati mu se ujna đajinica, Da mi za njih pet dukata dadeš Fatila se sebi u džepove, Jer kad dogjeiu dajdži na livadu pa izvadi srrnali mahramu, Cijem ću se daji pofaliti, I dade je nejaku Mujagi Sta je meni dajinica dala?M Naj Mujaga otan se njome, Tu ostade nejačak Mujaga, Kada uzmeš turski abdest na se, A vrati se Meho Haznadaru, Kad umiješ oto svoje lice. On odletje na rosnu livadu. Tu je bio nejaćak Mujaga Kako dogje, pod čador unigje, Neko vrijeme na bijeloj kuli; Hasanagu pod čadorom'nagje, A onda se povrati' iz dvora, Pa govori agi Hasanagi; I okrenu đolje na livadu. »Da li čuješ aga Hasanaga, Kad je bio na avlinska vrata, Sta ti veli nejačak Mujaga, Susrete ga Meho Haznadare. Kaže meni nejačak Mujaga: Kad ga spazi nejačak Mujaga, „Kakva mi je l’jepa dajinica, On izvadi srmali mahramu, Da sam Bog do još malo poviši, 297 Da pogubim agu Hasanagu, Da obljubim svoju dajiuicu, Volio bih neg carevo blagol" Mehi reče aga Hasanaga: „Je l’ istina Meho Haznadare, Sto mi sada pod čadorom kaza ?“ Odgovara Meho Haznadare: „Istina je, aga Hasanaga, Tako meni bora velikoga!” Opet veli aga Hasanaga; „Čujefi li me Meho Haznadare, Hajde brže dvoru Ljubovića, Pa mi kaži nejaku Mustafi, Da je brže na rosnoj livadi 1“ Odletio Meho Haznadare, Odletio k dvoru Ljubovića, I on nagie nejaka Mujagu, Pa mu reče Meho Haznadare : „čuješ li me nejačak Mujaga, Reko ti je dajo Hasanaga, Da si brže na rosnu livadu!“ Skočio je nejačak Mujaga, Od zemljice na noge lagahue, Pa ou ode na rosnu livadu. ^ Evlija. — Narodna pripovijetka. — -io nekakav vrlo siromašan ćovjek: nije imao nigdje ništa. Žena rau bila — da vas Bog sačuva! Sve hoće da misle drug!, da je zgođna. Jednoč će ti ona Bvome mužu: „Ama Bog te he ubio, što ne tražiš kakva posla ?" — „A kakva ću, ako Boga znadeš? Da idem irgetovati, ti mi ne daš, a drugoga posla nema“. — „Kad je tako — odgovori žena — naći ćemo tome lijeka Kupiću ti divit, kalem, ćageta i ćitab, pa sjedi usred čaršije i zapisuj 1“— BMa kako ću, ako si Božija, kad ni učiti ni pisati ne znam?u — BŠta ti je stalo? Ti šaraj crno po bijeln, ne će se svijet sjetiti!u — BDe, na tvoju đušu!“ veli on. Žena mu kupi sve to, a on siromah sjede u čaršiju, da zapisuje. Svijet u njega i ne gleda, a on oborio od stida oči: Progju ti jednog dana pokraj njega dvije hanume, jedna bila trudna, a drugoj nije bilo muŽa kod kuće. Kad oua, koja je bila teška, opazi njega, reći će drugoj: „Boga ti, vidi toga tuIFukara ]e, pa nek nam zapiše, — samo nekasene rekne, — da smo mu dale 8adakeu. Odu k njemu, te će ga upitati ona, kojoj nije bilo muža kod kuće: — „Dina ti, efendija, kada će mi doći čovjek kući?“ On uzme listati po ćitabu kao da zna, pa joj rekne: BJa l’ ti je došo, ja l’ će doći večeras!" — „A molim te — npita ga druga — šta ću ja roditi, mufiko ili žensko ?“ Muško — odgovori on, pošto je bajagi našao u ćitabu. Žene mu dadu lijep bakšiš i odu. Kad je ona, koja ga je zapitala za muža, došla kjići, kad li muž je već čeka: a kad je druga rodila, rodi muško dijete. Žene se počmu s njime hvaliti, kako im je sve pogodio, a svijet poče sve više i više dolaziti hodži. Do malo vremena zbaci on Bvoje stare haljine i obuče zeleno odijelo. Jednom se ukrade caru prsten, kakvog nije hilo na svijetu. Car čuvši za hodžu pozove ga preda se i naloži mu, da nagje prsten za četrđeset dana ili će izgubiti glavu. Hodža se ražalosti kao nikada. Kad je došao kući, zaviće ženi: — „Eto tvoje pameti! Sad mi valja sevep tebe poginuti!“ —• „Šta je bolan ? — prepane se žena. On joj pripovjedi, šta mu je naložio car. Bogme žena vidi da je kriva, jer ga je ona navratila na zapisivanje. On joj reče, da mu svake večeri ispeče po jedan ćevapčić, da ih se bar najede, dok je živ. Vrlo ih je volio. Žena mu ispeče jedan ćevapčić, a on poviče podignuv ga malko: — „Ero jedan bi!“ Jedan hajduk od one druŽine, koja je ukrala prsten, bio je pod prozorom. Kad je čuo što hodža veli, otrča družini da javi, kako hodža zna, tko je ukrao prsten. Ostali se drugovi ne vjpruju, nego se dogovore, da će sjutra otići dvojica pod prozor. Kad je hodžina žena sjutra dan donijela ćevapčić, zaviče hodža — „Evo, biŠe dva!“ Hajduci se opet desili pod prozorom u isti čas, kada je hodža brojio đanove, a oni mislili da njih broji. I tako dolazilo svaki dan po jedan bajduk vifie, a hodža pribrajao po jedan dan. Kad se navrfiilo četrdeset dana, dogje cijela družiua, četrdeset hajduka pod prozor, a �B E H AR 298 Iiodža zaviče, kad rau je žeua donijela ćevapčiće: — „Evo ih četrdeset ravno — sjatra valja poginuti!“ Jadni liajduci mislili, da njima valja poginuti, te onako svi skupa provale u njegovu kuću vičući: — „Aman, efenđija!u Hodža se malko prepane. Haramhaša mu rekne: —— „Evo hodža mi smo, kako znadeš, ukrali caru prsten. Boga ti, ako :kako možeš, kutariSi natn glave, a išći koliko hoćeš!u — „Tamam" reče hodža, povrativSi se malko od straha. „Hajte u carevu avliju, slomite jednoj guski nogu, pa kljuknite joj prsten u grlo!“ Hajduci se vrlo obradovaše, te daju hodži nebrojeno blaga. Kad bi vakat, uradiše hajđuci sve po hodžinoj naredbi. Sjutra dan ode hodža po sabahu caru. Car ga upita namali s vrata, je li pronašao lopove, a hodža mu reče: — „Ispušćaj ono guske iz ćumeza !u V Kad pustiše guske, sve hođaju lijepo, samo jeJna hramlje. „Dote zakoljite tu gusku, što hram lje!“ zavika liodža opet. Zaklaše gusku, rasporiŠe je kad prsten u njezinu trbuhu nagjoše. Sad ga istom car zavoli, ne pušća hodžu nikuda od sebe. Hodža bi se prošao cara, ali no će car njega da pusti. On sve misli, kako će se kutarisati cara, te najpotlje smiMi načiniti se buđala. On ode jednom s carem u džamiju. Car još usred klanjanja, a moj hodža spopadne cara, pa na se, te bježi iz džamije. Nije još prešao ui praga, a kube se sruši u džamiju. „Evlija !“ zavika svijet. — Kutarisao hodža caru glavu. Eto, tako tko traži sreću, ona bjoži od nje^a a tko. bježi od nje, ona njega traži. M u sta fa Hodzić, iz B. GrartišKc. L IS T A K . K n jiževn ost. Dječija njega, upute mladoj majci, sastavio đr. Radovan pl. Marković, u Zagrebu izdanje flMatice Hrvatskeu, 1903. str. 184. Ovo je druga knjiga ove vrste u „Matićnim” izđanjima, te će sigurno udovoljiti dosta osjetljivoj potrebi naroda. Pisac je koliko se vtdi uložio dosta truda, da što bolje iscrpi najnovije podatke o ovom predmetu, a oslanjao se na mnoge njemaćke i francuske pisce. U knjizi se govori đosta opširno i popularno o trudnoći, o porogjaju, o majci kao dojilji, o d ojenju i hrani djeteta, o duševnom razvitku djeteta, te o bolestima dječijim. Svakako valja priznati piscu trud i mar oko ovog djeia, a naročito za njegovo popularno ne ođveć znanstveno, već za narod udešeno prikazivanje ovog vrlo važnog djela. Samo bi smo primijetili jedno, a to je: ovakom lijepom djelu po našem mnijenju manjka samo još jedan momeriat. Kako dr. 0 . Kučera umije u svojim prirodoslovnim djelima u predgovoru ili inače na zgođnu mjestu pobuditi u čitatelju ljubav i interes za predmet, tako bi ovdje trebalo da se mladoj supruzi razigra srce za poziv majke tim više, što i u ove krajeve, za koje se izđaje ova knjižica, prodire u porodice ona zapadna kobna navika, da se supruge ustežu od majeina poziva, da materinsku ljubav upray ubijaju u sebi za ljubav, da tobožnjoj svježosti i Ijepoti produlji koju godinicu. Od ove ubitačine treba supruge odvraćati živom riječi i razigrati im srce za svoje potomstvo, da je ona tek onda udovoljila pravom svom pozivu, kad sretna i blažena ostavlja iza sebe po nekoliko sinova, sivih sokolova. Inače se ovo djelo samo sobora preporučuje. K n ltu m e bilješke. DŽamlja U Londonu. Kroz kratko vrijeme imaće i najveći evropejski grad džamiju. Panislamsko društvo, koje u Londonu okuplja mnsliinane iz svih krajeva svijeta, odluČilo je, da u Londonu sagradi veliku džamiju. Društvo je osnovano godine 1886. pa car Šahare Jakub I. bio mu je članom za vrijeme svoga boravka u Londonu, pošto je preŠao na Islam. Džamija če biti izvanredno lijepo i umjetnički od zelena kamena sngragjena, a iznutra najljepšim bojama obojjena. Na džamiji će biti đevelera vrata tako, da će Turc Perzijanci, Arnpi, Mauri, Misirlije, ingleski ntuslimani i ostali islamski narodi moći svaki na posebna vrata ulaziti. Panislamsko se društvo nada, da će mnogi Inglezi na Islam preći. Oni će sve muslimanske vladare na svijetu a i one krŠćanske, pod kojim žive musffmani zamoliti za pomoć. Društveni tajnik u jednom razgovoru s dopisnikom „ D a il/ Chronicle« naglasio je, da kralj Eduard imade više muslimana podanika, nego ikoji drugi vladar na svijetu, a, time je sigurno htio reći, da društvo očekuje najsrdačniju pomoć od kralja Eduarda. Nema dvojbe, da će ova radosna vijest o gradnji Londonske džamije naići u cijelom islamskom svijetu na odobravanje,. pa da će i pomoć iz svih islamskih krajeva biti obilna. Trebalo bi samo nastojati, da se i u drugim evropskim gra dovima gdje žive muslimaui sagrade džamije. Osobito bi to nužno bilo u Beču, gdje nekoliko stotina naŠih vojnika i đvadesetak gjaka na visokim školama boravi. Za gradnju džamije u BeČu morali bi se mi bosansko-hercegovački muslimani u prvom redu pobrinuti, jei je za nas i najpotrebnija. Natapanje. Poznato je iz povijesti, da su stari Arapi natapanje pustih krajeva prenijeli na Sicilijn, u južnu Italiju, a Spaniju umjetnim natapanjem pretvorili u pravi gjulistan. No kako se moderna tehnika sve više usavršuje, tako se i u tom pogleđn sve više napredujc. Sad je u Misiru osnovano jedno kolosalno poduzeće za natapanje pustinja, te će se za kratko vrijeme dva milijona feddana (1 feddan =4200;//>) a to je 8400 kvadratnih kilometara pretvoriti u plodno tlo. Za ovu prostoriju treba rode oko ćetiri milijuna kubičnih metara, što će se nabaviti iz raznih ćijeka. Cijelo će poduzeće stajati oko 120 milijona kruna, ali će za to svakomu feddanu zemljišta poskočiti vrijednost za 7000 K ili cijelo će natopljeno zemljište vrijediti oko 1400 milijona K. — �BEHAR V 299 Lejlei-mevluđ. llevlaje salli ve sellim daimen,. eteden Ala Habibike hajril — halki knllihimi * -ko sunce utonnlo u pješčanom movu širom ***parina tropskog tlana sa njime je izumrla, ^ nad Mekom — svetim gradom i Zemzemskim časnim [virom j>o obzorju vedra nojca lahka krila razastrla. pa jja Sa Da k’o mlada nevjestica u duvaku prozirnomo Harasko brdo slazi sa mliječne čiste staze granćicom nježna krina; na mirisu zamamnome uljuljka u san *.;hi život brda i oazo. Brođi nojca gluba, nijema: u spokojstvu svijet drijema, Sve tibano uvija se u koprenu blagog mira; Nit se urlik hijene čuje, niti šakal gdje klikujo, Tek laborić mirisavi vrh paoma lišće dira. A dalcko na nebištu iznad čela veđre noći, K’o sjajna se kruna blista polumjesec prepun čara, Ta sa traka zlaćenoga rajsko milje bajno toči 1 po viru Zemzemskome najdivnije slike šara. I zvjezdice sjaj čarobni u zraćni se vijenac svio, Pa cjeliva časno čelo svete ćabe — Bož’jeg lirama; I šapatom tajinstvenim blagu pjesmu šanćo tiho-: Ob, noćas se svijetu javlja svjetlo spasa i — Islama!“ * * Grobni mir je svuđa pao: cijela Meka sanak sniva, Tek Emina časna žena u pčnoći sama sjedi; U slagjahnoj nekoj boli nevina joj duša pliva, A pobožno blago oko u beskrajni eter gledi. U obliku sitnih iskri sto čudesa gdje se niže, Gdje u slici vječnog svjetla nedosti/.na tajna s’jeva, Tamo njezin pogled hrli, tarao joj se dusa diže, Slušajući munadžate, što ib noćni mir popjeva: U disaju vjetra lalika Božja joj se bimna krijo, Svaka zv’jezda, čini joj se, da Božijim blista sjajem; Za to s njenib blijeđib usni drlitav glas se nebu vije: „Prvi porod na amanet, dragi Bože, ,Tebi dajem 1“ U tom trenu zbor angjela na zlatnijem krilašcima SveČano se spusti s neba u nizino zemskog šara; I Bož’ji se rahmet prosu nad Haraskim obroncima, Svetom tajnom svu prirodu da opije i očara. — Sa pučine neizmjerne kroz valove vedra zraka U triumfu jasne zvijezde življe plamte i trepere, A angjelski glasi lete na krilima vjetra labka: nAIIab posta griješnomsvijctu pejgambera prave vjero 1( * * G-le, u moru valovitom beskončana čista sjaja Ko Sinajslca časna gora cio zemni svijet tone! Sveta Ćaba ponizno se do zemljice crne klanja Pred sjenčicom blagorodnom pejgamberskogponos-cara, A u prkos poganoga Kurejševa vjerovanja U njoj bezbroj idola se u atome sitne stvara. Vito drvlje, golo stjenje u skromnosti nice pada, Sa sedžeta cijela narav k nebu plavom oČi diže, Nježno lišće dršće, šumi, a laborak kajde sklada I pošljednjem pejgamberu slavo^pjeve divne niže. U slagabnoj barmoniji sto glasova mističnijeli Po pučini mebkog zraka salavate svete ori, S tog u carstvu prastarome perzijana ponosnijeli Iz temelja drmaju se Ktesifovi — gordi dvori. I na užas blijeđih maga u medžuskom svetilištu Vječne va,tre strašni plamen nadnaravna sila trno, I jezera jemenskoga nije više na poprištu, Jer bijesni valovi mu jure ispod zemlje crne. Jest! i bezbroj jošte zgoda, o pi’esveta blaga noći, Širom bijole vasione u Tvome so krilu zgodi, A ta svaka čudna zgoda jedno samo tek svjedoči: Da se svijetu s Mubameđom prosvjetitelj pravi rodi I m * * Već je vrijeme brzoletuo' na labkome krilu svome Preletjelo davno, davno more v’jeka trinaestoga Od te noći, što u njenom divnom plaštu zvjezđanomo Luč istine zatreperi s mračnog svođa arapskoga. — Mubamedu vječna volja stvoritelja svemoćuoga Spoznanja je iskru svetu u srđašcu rasplamsala I u suštoj pravoj slici istinć. mu bića svoga Razotkrila svijetle čare pune v’ječnih iđeala, Što pod štitom svečanijem nepobjedna čista sjaja Kroz vjekove širila je lahkoletna svoja krila I k’o snnce ljudske sroče sred svakoga zemskog kraja U rnraku je narodima spasonosni vodič bila! Jer na stijegu pobjednome Božje ime pronoseći Od kineskog tvrdog ziđa do francuskih mračnib gora, Muslimani s prosvjetom su put krčili općoj sreći Preko divljih vrućih stepa i valova burna mora. — Tri stotine milijuna i danas nas tamo, amo, Kao složne’ vjerne braće ponosnijeh muslimana Sarajevo, lt . Rebiul-evvela 1322. * 0 presveta, blaga noćil iz Tvog svetog naručaja « avljaju se čudne tajne širom bijele vasione; Ovu svetu nNoć rogjenja“ u veselju izgledamo, Njena svotost da obasja niz griješuili naših dana. �300 B E H AR 0 muslimi Lraćo draga, usklikni.no: „Bogu slava!“, Kroz slojeve melikog zraka nek se plavotn nebn vije; Tri stotine milijuna blagib, skromnil. mol-itava Sa pjesmicom ovom mojom nek se skladno sada slijo ! V U dubini fiista srca nek nam plamti prava vjera, Salavatom veličajmo ovu večer svetu toli, Jer vederas Allahu se za našega pejgantbera C’jela narav, cio sveinir na sedždetu skromno moli [ Miisa ć a sim ćatić. Sultan i Bošnjak. - Po narodnom pripovijeđanju. — •L^jp/riča se, kako je neki Bošujak otišao jednom u Stambol želeći, da kako bilo unigje pred Sultana. Kad je došao, dugo je obilazio oko dvora, a đvorjanici mu ne dadoše unići Sultanu. Kad je prošlo šest mjeseci, raspita se on jednog petka, u koju će džamiju Sultan ići, pa saznavši nekako, ođe do imama, što je u toj džamiji i zaprijeti mu, da će ga ubiti, ako na huđbi ne spemene „Vel gazi Bošnjak- . Imamu se to učinilo smiješno, mislio je da je nekakva budala, pa ode svojim putem, a njerau ništa ne reće. Kad dogje petak i Sultan dogje u džamija, dogje i onaj BoŠnjak, pa sjede upravo prema minberi, kako bi i on imama i imam njega mogao vidjeti Imam započne učiti, pa mu nehotice oči uteku i ugleda Bošnjaka, koji je udarajući rukom po balčaku, gledao prijetećim pogledom. Siromah imam ne znađe šta će. Ovamc se boji Sultana, a ovamo opet pomisli, da ga ne bi Bošnjak iza kakvog ćoŠeta dočeko, prije neg što bi se mogao potužiti sudu, da ga sud obrani od napasti. U to mu na um pane sultanova milost, pa pogledavši o}»et u Bošnjalca i vidivši, da mu još prijoti, odluči i spomene: „Yel gazi Bošnjaku. Svatko so u džamiji tome zaoudio, svi pa i car t pogledali u imama, al on učio i đalje mirno, kao da nije ništa na jabanu rekao. Kad je imam izišao iz džamije i otišao kući, nije čestito ni sio, a na vrata zakuca zaptija, dozivajući poimence imama. Imam čuvši da ga Sullau poziva, uprepasti se od straha. Ustade odmah i ode sa zaptijom. Kad dogje pred Sultana, on ga zapita srdito: za što je na hudbi spominjao Bošnjaka. Dršćući imam mu sve kaže, kako mu je nekakav Bošnjak zaprijetio, da će ga posjeći, ako ono ne prouči da je u džamiju došao, da vidi, hoćel on to izvršiti i sve se veli kucao rukom po balčaku. vši to sultan usplamti od ljutine, pa zapovjeđi da odmah nagju toga Bošnjaka i dovedu pred njega. Za kratko vrijeme bude Bošnjak doveden pred Sultana. Sultan ga pogleda oštrim pogledom i zapita: kako se usuđio to učiniti. Bošnjak odgovori sasvim mirno: „ćestiti care i Sultane! Evo ravnih šest mjeseci kako sam došao ovdje s jedinom željom na srcu, da izagjem preda Te, a tvoji mi kavazi no daju da Ti unidem. Za to sam smislio ovo, jer sam znao, da ćn tako biti okrivljen pa da ću doći preda Te, a to mi je i želja bilajer drukčije ne bih mogao izaći preda Te!“ To se Sultanu svidi, pa ga pusti bez ikakve kazne, a imamu da veliki dar. Ibrahim Slinić. (5 > ® Afljundžija. [Na samoći saraac sio, jer mu smeta društvo ljuđi; Sklopio je mutne oči, pa o plavom nebu sniva, A olovna teška glava na trošne mu pala grudi : Prašno lice crne zemlje hotio bi da cjeliva. Na samoći samac sio, podbuhlo mu blijeđo lice, Na ognjištu svome pireć’ kobni plamen crnih zala ; Da, zlo svako i prokletstvo ispijo je iz gidica, Srce, dušu, krv i život giđa mu je otrovala. Na samoći samac sio, u ruci mu život pjani, Ko prljava krpa dršće : bez razuma i bez duše ; Šv’jest i razum u koprenu crnu su mu umotani, kroz glavu mu samo puste ništavosti vihor puŠe ! Na samoći samac sio i o plavom nebu sniva. — Hej, prestani, pjesmo raoja ne kidaj mu tihog sanka, Jer kroz vale afijuna, dok mu mračni razum pliva, Za njega je mrtva java, za njeg nema radnog danka ! M . ć . Ćatić. �BEHAR V 301 NARODNE UMOTVORINE Kopćićeva kćerka. — Narodna pjesma — Ito se čuje u Kopčića dvoru? je radost, il’ golema žalost? ^ije radost, već velika žalost: Umrla im Alibegovica. Ostalo joj troje siročadi: Kadunica od dvau’est godina, Sin Muhamed od sedam godiua, Hanumica od tri godinice. Svatko žali Alibegovicu, A najviše kćerka Kađunica, Ona kuka kao kukavica, A prevrće kao lastavica. Tješile je po dvoru robinje: Šut’ ne plači naša Kadunice, Ako ti je i umrla majka, Volik ti je šićar Ootavila, Srebra zlata, bez broja dukata, Tri sanduka sama burundžuka Ostalome ni besaba uema“, To se čudo po svijetu čnlo. Za to čuo Bosauski vezire. Pa ou piše knjigu na koljonu, 1 a je salje Kopčić Alibegu Sta je njemu vezir nakitio: „Eto knjiga Kopčić Alibeže, U men’ saruk bijela zambaka, U teb’ stručak rumene ružice, Ustrgni ga, pa ga pošlji meni, Dapomješam sb’jelijem zambakom!* Kad Alibeg knjigu pregledao, On se fati divit i kalema I hartije knjige bez jazije, Pa veziru sitnu knjigu piše „Cuješ mene bosanski vezire, Nije moja za udaje Kada, Ni njezina pleća za kavada, U struku je kao šibičica, A u licu kao narandžica". Kad je vozir knjigu prouČio, On je njemu drugu napravio: „0 Boga mi Kopčić Alibežo,^ Jeste tvoja Kada za udaje I njozina pleća za kavada. ato j’ u struku kao šibičica, To je Kada soja gospodskoga, Što j’ u licu kao naraudžica, Skoro joj jQ umrijela majka Opremi je pa je pošalji menil" To se begu ino ne mogaše, Već opremi svoju milu kćorku, Uz nju sprema trista robinjica I još više trista i tri roba, Pa je šalje bosanskom veziru. Kada ju je vezir ugledao, Sa pendžera na srčali durbin, P'j sahata pred nju išetao. Uze Kađu po svilouu pasu, Ođnese je u svoju odaju, Pa jo za se nićah uČinio 1 sa njome porod izrodio. zabiljožio Alija Aliefendić, iz Janje Halal para. |riča se, kako je neki čovjek išao svako jutro, u sabah-u džamiju: A kad bi se vratio iz džamije, uzeo bi sjekiru i otišao u šumu. U šumi bi. nasjolcao drva i odnio u grad, to ih prodao, a za ono novce kupio bi što mu treba kući. Jednu večer kad on zaspi, dogje.mu na snu jedau čovjok i reče: „Sjutra kad dogješ u džamiju i počneš abdest na šadrvanu uzimati, vidjećeš ua ouoj ploći kesu dukata, uzmi ih sebiM. On ga upita: „Jesu li sa halalom?“ On mu odgovori. nnijesu“ U tom ga žena vikne, govoreći: „Ustaj, ono sabah okujiŠe 1“ On ustane i odmah kaže ženi svoj san, za tim odo u džamiju. Kad na šadrvau da abdest uzima opazi onu kesu dulcata. On uije uzeo ui jednog, nego uzme abdest i odo u džamiju. Pošlo klanja, ode o.pet u Šumu, kao što je uvijok radio. Opet kad je drugu večer zaspao, dogje onaj isti čovjek i reče m u: „Sjutra kad uzuzimaš abdest vidjoćoš na °noj ploči u kesi dvijo biljađe dukata, uzmi ih“. On ga opet upita: „Josu li sa kalalom?“ On mu odgovori, „nijesu“. U tom ga žona vikno, ou ustauo i stade joj pripovijeđati svoj san. Žena mu roče: „nemoj uzimati, kad nijesu sa lialaloin!“ Ou opot pogjo u džamiju i kad stade abdost uzimati, vidje na onorn mjestu lirpu dukata. Ou nije uzeo ni 'jednog već ode da klauja. Pošto klanja, ode opet za svojim poslotii, kao što jo uvijek radio. Opet kad zaspi dogjo mu onaj isti čovjek i rečo mu onako isto, ali da će sad naći tri hiljade dukata, i opet rečo da nijosu sa lialaloin. Kad je došao u džamiju i stao abdest uzimati na onoj česmi, vidjo na onom istom mjestu hrpu dukata. On nijo uzeo ni jodnog, već odo u džamiju đa klanja. Pušto se klanjanjo svrši, on ode za svojitn poslotn. Ćetvrtu večer opet mu dogjo onaj isti čovjek i ročo: „Sjutra.kađ uzuzimaš abdost, vidjećeš jednu paru i uzmi je“. Ou ga upita, je li sa balalom?“ Ou mu odgovori, „jest“. U tom ga žeua probudi i on ustane. to stade žoui kazivali ovaj san, pa upita žone. „IIoću li uzeti onu paru?* Žona mu odgovori: ,,Za što ne ćeš, ubar ti je i oua para kad je sa halalom“. On pogjo u džamiju i vidjo ua šadrvanu kad jo abdest uzimao onu paru i uzmo je. Odo u džamiju i pošto so klanjanjo svrši, pogjo kući. Idući kući vidje nekoliko djoco, gdje se igraju na sokaku, a jedno samo stoji, pa gloda kako so oni igraju. On gaupita: „Što se ti ne igraš?“ Dijet# mu odgovori: „Notnatn ]>ara“ Čovjek so maŠi za džep i dadno mu onu paru, Što jo ujiš.to na šadrvanu. Sad so ono dijete započe igrati i sve izigra od onih i reč^ onome čovjoku. nDe da mi ovo raspolovim<).u Ćovjek inu odgovori: nNo ću, ti si so igrao.“ S.id oni đječalc uzme jedau kamen sa zemlje i dadne ga onomo ćo- �B E H AR 302 vjeku. Ouaj čovjek uzme oni kamen, te ga odnese kući i baci na tavau. Njegova kuća bila je prema hanu. Jedan trgovac dogje u oni grad, te se zanoći u onom hanu. Iza večere ugleđa oni trgovac onu kuću prema hanu. gdje se sjaji. Zovne onoga handžiju i upita ga: „čija je ona kuća ?u Handžija mu odgovori. ,,0na je kuća jednog siromahau. Trgovac mu reče : „Hajde mi zovni toga čovjeka, da se s njime tnalo razgovorim". Handžija nde i zovue ga. Kad dogje onome trgovcu, nazove mu selam, te ga upita za što ga je zvAo. Trgovac mu reče: „Pošto ćeš mi prodati ono, što imaš na tavanu?4 Siromah mu odgovori: ,,U mene nema ništa ni u kući, a kamo li na tavanu“. Trgovac mu opet reče: „Po što ćeš mi prodati, što ima na tavanu, pa tebi nije brige, našao ja šta ili ne našaou. On mu odgovori: „Hajdomo mojoj kući, pa šta nagješ na tavanu, uzmi džaba“. Kad dogju kući, ne nagju ništa, do oni kamen i trgovac ga uzme, te potegne kesu i dađo mu biljadu dukata, za oni kamen. Siromah reče onome trgovcu: „Maj ti ove pare natrag, ja ih ue smijem uzeti jer more svijet promisliti da sam ih ja ukrao“. Eh kad ne sraiješ, a V ti hajde zovni imama, mubtara i još nekoliko pa da ti ih pred njima dadem, a kazaću im da si m’j ti brat. On ode te sabere one ljuđe, pa ih odvede trgovcu u han. Trgovftc im reče: „Dobri ljudi, ja sam vas pozvao za to, da vam kažem da je ovo moj brat i evo mu ja dajem hiljadu dukata, neka malo kuću popravi i sjede u kakav posao, neka ste vi svjedoci" Trgovac izbroji pred njima hiljadu dukata i dade ih onome siromahu, te ode svaki svojoj kući. Onaj siromah sjeđe u dućau i stane raditi. Posao mu je išao sve na bolje, da je od one hiljade dukata kroz ueko vrijeme stekao još jednu liiljadu. Uar u toj zemlji zatraži u koga ima najveći dragi kamen. Onaj trogovac što je kupio od onoga čovjeka oni kamen odnese caru jer je bio dragi kameu i uzme za nj dvadeset hiljada dukata. Sad ode onome čovjeku te stano pripovijedati njemu, kako je ou odnio oni kamen caru, i uzeo za njega đvadesot hiljada dukata i reče čovjeku, da to podijele. On mu odgovori da no će, jer ima para dosta. Ali se trgovac tu razboli pa umre. One sve pare poklonio jo ouomo čovjoku, te onaj postaue veliki hogataš. Napisao H am đija M. Kreštvljaković. Društvena osnova. (T’rospekt § 155. trg. zak.) Potpisani su zaključili osnovati: „Is/amsku dionićku Štam fariju (tiskaru)u dioničko društvo u smislu § 151. i t. d. trgovačkog zakona sa sjediŠtem u Sarajevu. Ovo dioničko đruštvo biče ustrojono na neodregjeno vrijeme ■t. j. tako đugo dok glavna skupština u smislu druŠtvenog pravilnika (štatuta) no zaključi, da se imade druŠtvo razići. 1. Svrha druŠtvu biće osnivanje štamparije (tiskare). vogjenje tiskarških poslova, utemeljenje knižare i časopisa, te vogjenje i obavljanje svih knjižarskih poslova. 2. Osnovna društvena glavnica iznosićo 50.000 kruau, koja će se sastojati od 1000 dionica (akcija) po 50 krnna nominalne vrijeđnosti, kojo će glasiti na ime i ne će biti djeljive, te se mogu samo uz jednoglasnu privolu ravnateljstva na drugoga prenijeti. 3. Totpisivanje t. j. pismena prijava, da potpisana osoba imađe ozbiljnu volju društvu kao dioničar sa jednom ili više dionica pristupiti imađe se najduže do 1. augusta 1904. obaviti. 4. Svaka osoba, koja želi đruštvu kao dioničar pristupiti, imade priposlani joj arak, ha lcomu se nalazi otisnuta ova druStvena osnova potpisati osobno, lh svoj prstoznak ili muhur pred vjerodostojnom dvojicom svjedoka u mjesto potpisa staviti ili se po svomu zakonitom po nadležnom sudu na to posebno ovlaštenom zastupniku (skrbniku ili tutoru) odnosno iskazanom punomoćniku potpisati dati i kođ potpisa 10% ođ nominalne vrijednosti svake upisane đionice u gotovu uplatiti, te ovu uplatu na uredniŠtvo „Beharau n Sarajevu odmah otposlati (§ 156. trgovačkog zakona). Za ovu uplatu kao jamčevinu odgovorni su potpisani utemeljitelji u smislu § 157. trgovačkog zakona solidarno t. j. u nerazdijeljenu ruku. 5. Počam od 1. augusta 1904. ohvezani su po pisani utemeljitelji najduže u roku od 2 mjeseca sazvati u Sarajevu konstituirajuću glavnu skupštinu, koja će ustanoviti društveni pravilnik, te u smislu § 159. i 160. trg. zalc. svoju dužnost vršiti. 6 Niti utemeljiteljima niti ostalim dioničarima ne pristoje nikakove posebne društvene povlastice. Sarajevo, 4. februara 1904. Ademaga Mešić v. r., trgovac iz Tešnja. F adil PaŠić Mahmutbeg, v. r. vele posjednik u Sarajevu M ujaga Bićakćić v. r. posjeđnik i trgovae u Sarajevu. Abdaga. Šahinagić v. r. trgovac u Sarajevu. R iza beg Kapetanović v. r. veleposjeđnik u Sarajevu. �behar V Općenite ustanove. Članak 1. Tvrtka društva glasi: Islamska dlonlčka tiskara u Sarajevu. Društvo jo ovo dioničko društvo u smislu trgovačkog zakona za Bosnu i Hercegovinu; sjediSte mu je Savajevu, a osDOvano je u neodregjeno vrijeme, to “est dok glavna skupština ne zakljufi, da se ima dru- U razići. ćknak ^ Svrha je društva nabava tiskare i vogjenje tiskarski poslova, te osnovanje knjižare i vogjenje svih knjižarničkih poslova (§ 283. to6. 5. trg. z.) Članak 3. Temeljna glavnica iznosi 50.000 K i sastoji se od 1000 dionica (akcija) po 50 K, koje se ne mogu đalje dijeliti i glase na stanovito ime. Temeljna se glavnica može povisiti na 100.000 K u dvije hiljade dionica (2000) po 50 K na temelju zaključka glavne skupštine uz prijedlog ravnateljstva. U ovom slučaju pristoji dioničarima pravo prvenstva za nabavu novili dionica prema broju starih dionica, koje se u posjedu svakog pojedinog dioničara nalaze. Ovo pravo mogu vršiti đioničari u roku odregjenom po društvenom ravnateljstvu. S lik e 303 U koliko ne budu dioničari nove dionico kupili u ro^u» Sto ga oprcdjeli ravnateljstvo određiće se nova subskripcija. članak 4. Odmah kod upisa valja uplatiti 10»/„ nominalno vtijednosti upisanib dionica u irae jamčevine, đa ima potpisatelj ozbiljnu nakanu sudjelovati u dioničarskom poduzeću. Osim toga obvezan je svaki potpisatelj poslije objavljene subskripcije i poslije ohdržane konstituirajuće glavne skupštine, ali svakako prijo upisa društva u trgovački registar uplatiti dalnjih 20°/0 od nominalnog iznosa svake pojedine upisane đionice § 164. toč. 3. trg. z.). Ostatak valja uplatiti u roku od 2 mjeseca počevši od onoga dana, u koji bude u službenim novinama objelodanjen upis društva u trgovaČki registar. U tom roku opomenut će ravnateljstvo dužnike na isplatu 3 puta u zapečaćenim listovima i u novinama za to odregjenima, da svojoj duŽnosti udovolje. Zadnji put opomenuće ih ravnateljstvo barem 4 nedjelje prije, nego će isteći dvomjesečni rok. Dioničar, koji u tom roku ne uđovolji svojoj dužnosti gubi sva prava dioničarska kao i do sada uplaćeni iznos, koji propada u korist pričuvne zaklade. Članak 5. Kad potpisatelj uplati jamčevinu, izdaćo mu se privreraenica (megjutomna dionica, interimakcija) na njegovo irae glaseća, na kojoj ćo se biljeŽiti daluje uplate. sa sela . (Mojoj Lejli.) I. Qradski metež, gradski život burni Moj je razum zamaglio veće, Gledajući, kao buĆna r’jeka, Odje hosvjesno i razbludno teče. l’a sam sada prenio se evo Na krilima lahke fantazije Tamo — u sv’jet tihoga spokojstva, Ddje se slatka poezija krije; Gldje gaj bujni, kao Čista ljubav Pram pjesniku svoj zagrljaj širi, Gdje u carstvu slobodnoga zraka Lepršaju ptice i leptiri. — Oh, sad u tom pjesnićkome kraju, U toj divnoj i raskošnoj slavi, S ptičicama slatko pirujući Sjedim, Lejlo, na zelenoj travi. Iznad mene drveće je vito Splelo nebo od lisnatog granja, Ispod mene potočić žubori, Nježne pjesme ljubavnijeh sfinja. Ojl ta dogji, dogji i ti sađa U zagrljaj ovog bajuog svijeta! Ovdje život ko u raju teče, Ovdje pjesma kao cvijeće cvjetal — ir. Tebe nema! 8 ja samac stupam Kroz dubine gaja zelenoga, Ptičiće me pozđravljaju s grana Blagom pjesmom, kao druga svoga. Bacio sam zaboravi vco Preko starih nevolja i briga, Jer pređa mnom bujna narav stoji: Vječnog milja otvorena knjiga. Tu na blizu razl’ježu se zvuci, Ko akordi ljubavi i mira: To pastirče kraj svilenog stada �B E H AR 304 Dragoj srojoj sevdalije svira; A draga mu, kao krasna bajka, Mirno tamo na proplanku stala, Pa ga sluša s zanosom u duši. — Ah, to ti je slika iđeala! — I ja sada u zelenom gaju Živim, poput frigijskog pastira, Moje srce zaljubljeno, Lejlo, Gle, ljubavne melodije svira! Samo tebe, tebe jošte samo, Pa eto mi na svijetu raja! A1 te nema, — opet samac stupam Kroz dubine zelenoga gaja. — III. Na travnome brežuljku sam stao, Divan vidik pređa mnom se pruža; Čini mi se, ko u viši svijet Da mi se je zanijela duša. Gore nebo nadvilo se plavo V Bez oblačka, kao savjest čista, Dolje opet, kao bujna mladost, Cvijetna se dolinica blista. Tamo selce ko siroce blago, Na obali potočića sniva, A oko njeg sa šarenog polja Blagošlov se ljetna osmjebiva. Sve je mirno, ko pjesnička duša, Kad o svome sanja idealu, Tek se klepet mlinskog kola čuje, Što k'o život vrti se na valu. Hej, da znadeš, moja Lejlo mila, Kako li je ovdje slatko živit’, Sad bi došla, s ovoga brežuljka Sa mnom Bož’joj .prirodi se d ivit'! Sađ bi đošla, sad bi ostavila Bumi život objesnoga grada, Jer ti ovdje caruje sloboda, Ovdje ljubav i iskrenost vlada! — M m a Ćazim Ćati 'ć. T e š a n j , 8. augusta 1904. Na pragu školske godine. eliki školski raspust evo je na izmaku, i u^az^m0 u novu Školsku godinu. Našoj ^e se nilad eži otvoriti sada vrata raznih naših učevnih zavoda, da ta mlađež odVEfr~morenih sila opet pregno za tu jedinu hrana duševnu, da se njom otpita i odgoji za valjan život. Kratke su godine u današnjem životu našem, C al za to ipak obiluju poukom i hranom za đušu i ) srce za onog, koji je umije da cijeni. Za to ne treba prppustiti jednog časa u ludo, treha vrijeme cijeniti i upotrebit ga kako iziskuju potrebe današnje. Pitanje uzgoja i opće naobrazhe jest životno pitanje svakog naroda, rekli su veliki naučenjaci. 0 tom zavisi život ili smrt naroda, a tako i pojeđinca u narodu. Danas se već i od običnog nadničara traži bar pismenost, ako ništa više. Svaki je pojedinac đužan da troŠi svoje dusevne i fizičke sile za opskibu svoju, pa za to onaj, koji nije u stanju du^evno išta da radi, mora sve svoje fizičke sile da troši u radu svngdanjem. On je za to prosta mašina u rukama onog, koji duhom ravna poslove svoje. Bez naobrazbe dakle ne možemo nikud ni koraka. Propusti li čovjek u ljenčarenju samo dan jedan, to gorko osjeti kasnije, a kamo li ako mu i godina jedna progje u ludo. Za to je ovaj dan današnji za opću naobrazbu našu vrlo važan. Danas će se mnogi odlučiti da svom đjetetu otvori vrata prosvjete, a to znači: uložiti za dijete svoje .jeđan kapital, koji jo mnogo više vrijedan, nego li je jedna godina fizičkog rada dječijeg. Jer fizični rad djeteta i u koliko se on pretvara u vrijednost u običnim praktičnim posloviraa kućnim, ipak ta se vrijednost odmah 1 troši, da dijete u buđućem životu svom od tog skoro ništa nema. A kamo li tek koliki je grijeh zadržati dijete od prosvjete, od onog što je za njegovo doba najpotrebnije, pa ga prosto ostavit kod kuće da ljenčari. Teško si ga ovakim roditeljima, oni će se bez sumnje za ovo gorko kajati. Danas đakle treba da pohrli naša mladež u razne zavode učevnc, da se upiše i da ih pohagja. No da se baš đanas požurimo u što većcm broju na nauke, gotovo je sad i prekasno govoriti o tom, jer što se nije odlućilo na taj put, već je izgubilo godinu. Nego nam se ovom prilikom nameće misao o našem polasku uopće na razne nauke, pa bi htjeli svakoga rodoljuba da podsjetimo na ovu naŠu veliku potrebu, da se inalo promislimo o toni. Kakav je naš polazak modernih nauka? Prama prijaŠnjim godinama dobar, al prama potrebi i današnjim prilikama još jednako slab. U zadnjih nekoliko brojeva iznesosmo po izvještajima rezultat prošle školsko godine u našim srednjim zavodima. Tu se može vidjeti naš mar i interes z^ moderne nauke. Brojcvi nam kažu naš nemar. Kad čitamo izvjestaje naših srednjih zavoda, naroč'to ntra upada u oči nomar naš u većim mjestimn, gdje mladež ima srednje škole na pragu kućnom. Ovo je žalosno i ne može �V i ) BEHAR nilcako opravdati. Jeđno mjesto u kora živi 4000 80 5a islamskib iraa u svom sredajem zavodu 10—15 ^ g k i k gjaka. Približan otnjer gjaka prama stanovu'štvu našeiu naći ćeš u mnogim našira rajestiraa s Inalom pronijenom. Sad se i neliotice natneće pitanje: Sto'je to tako? Ima tomo vtse uzroka. 1 rvi ]o bez sutnnje onaj općeniti nemar, koga je bilo i iraa ga i danaa u sviju naroda. I danas itnade od 100 duša u francuskoj nepismenib 5, u Švicarskoj 2, u Italiji 18. u Kusiji 60 i t a. Toga netnara naravno u manje kulturnili narjda ima više, pa tako i u nas. Korak k općoj prosvjoti bez sumnje ponnjviše otešćava siromaštvo. Siromašan otac ima šestero đječico u kući, dao bi ib draga srca troje na nauku, na zanat, ali šta ćo, kad siromah nema ni putnog troška do škole, a kamo li da dijete još i izdržava na nauci. Ovo su đakle ponajveća dva razloga. Ali prispodobivši naš mar ili nemar prije 10, 15 ili 20 godina s današnjim, opaža se ipak velika razlika. Znak je ipak, da se čovjek po malo osvješćuje, da đolazi do spoznaje, da je izobrazba djetetu ipak jedna od prvili potreba Ama ovo drugo? Siromašan se teško rješava svoje sirotinje, bogat no postaje bogatiji, daklc ovo neinianje ili pomatijkanje sredstava za opsktbu djetota to so slabo liječi. Tu stno mi dakle pozvani, da poraognemo, koliko raožemo. Scone, koje se vigjahu ovih đana oko naVilt sredujih zavoda daju za onog koji itna oči ia id» i srce da ga'gane, dosta lijepih i utjošljivili momenata, ali ujedno pružaju vjornu sliku naših potreba, i naš ti se poziv na silu nameće, da razmišljaš o njemu. N a ' stotino se tu zgrnulo mladeži (za prvi razred gimnazijski u Sarajevu javilo se 300 učenika), ' vrvi u zgradi i oko zgrade. Jedni se protiskuju da se upišu, drugi se isto tako žure na prijamni ispit, jedni se skrbe za razna dokumenta, jedni opet za ono što je najtežo: za opskrbu svoju. A sva su ta tako živahna lica sad brižna, ona obijest, što no joj ljetos zemlja tutnjila ispod nogu, sad se stišala, jer utakmica je silna, pa kao da ta nevina glavica sad otkriva slikn svoje teške budućnosti u svijetn, gdje joj se valja aa eksistenciju svoju isto onako protiskivat, kao što se sad vere do ravnateljevih vrata. Pristupi der raalo jednome, pa ga upitaj što je onako brižan. Začudićeš se, kad ti kao zrio čovjek odgovori, kako je u strahu, ^a ga ne odbiju. Ne zna šta će onda, kud li će. Drugi je siromah, neopskrbljen. . . pa ako ga prime, on ne ZI>a, kako će se uzdrŽati, ali glavno jo da se primi. Treći veli, da nema kud kući. Otac ih ima još petero, 1 rfikao mu je na polasku, da svakako ostane u školi, Pa‘ kako bilo. .. i t. d. Ima ljudi pa vele: pa kud ćerao uapokou i s tim tolikira učenim svijetoni. Sve prihvatilo za nauku, ko će 0 zemlji radit? 305 Kako se u nas sve uaopako sudi! Kad se radi 0 svom vlastitom djetetu, da mu se budućnost udredi, ili bar zarntsli, što je svaki roditelj dužan, tu se obično kaže: to je na dugu Štapu, to je u BoŽijoj ruci, o tom oe treba da se vodi briga i t. d. A kad vidi hrpu djece na nauci, onda bcće da se brine za njihovu budućnost i vodi brigu : Šta će bit od njih tolikib, kud će kad svrše nauke. G-dje je pozvan, ue odazivlj* se, a gdje nezvan tu se pozvan gradi. N»učen čovjek ili izobražen što se veli, i kad besposlen bude, on će lakše sebi posla naći, on će ipak korisnije upotrebiti vrijenie, nego li neznalica bespo slenjak. Osim toga i gdje je najviše Ijudi s kojom bilo strukom naukc, nikad se ne ču, da štrajkuju za nerad svoj da zadaju okolici svojoj posla ka >što to čine recimo kakvi radnici fabrički. Dakle suvišno jo o toui i govoriti, Jedui opet vele: đa smo mi toliko vremena iz* dangubili, da je svaki pokušaj prosvjete i svakog drugog pokrcta-beskoristan. Malodušnici! Htjeli bi za noć da se ćovjek preporođi, btjeli bi đa već gledaju zlatne uspjebe dok se još ni s mjesta maknuli nijesu. Za svaki so poso valja ožuojit. Ta ni propast čovjek ne raože tako brzo i bez nekog truda, a kamo II da se t>rz> preporodi kad i u akciju neku ugjo. Ovi tabijati poknzuju, da jo u muogog malo ono pokretne silo. inoralne snage, one ustrajnosti i ustrpljivosti u solidnu radu. Nauka je jediua, koja čovjeku ulije te suage, da so on priuČi žrtvovati svoj trud i znoj u dobru svrhu. Ta zašto će nam napokon i snaga, voć da je u nešto trošimo! Nema dakle mjesla ni jcdnom ovom prigovoru.. Nauka odnosno potreba njezina t-ako je oČevidna, a osim tog nama farz učinjena, sa toliko ajeti-kerima i badisi šerifa potvrgjena. Oprovrgavat tu potrebn može samo džehalet (neznanje). Čovjek je neprijatelj onom, cega ne zna. No sad vratimo se na one naše smetnje. Glavno je naš nemar, a taj kako se vidi, popušta, t. j. interes 1 voija za naukom sve više preotima mah. To je utješljivo za svakog pa i za nas Ovake scene čovjeku razigravaju srce, ko ga ima, ali u jedno i dirnu, kađ vidi onu čistu prirodnu i vruću želju za naukom a tu vruću djetinju želju suzbija okrutna životna potreba, suzbija je svakiđanji zalogaj kruha. Ta čovjek bi morao, bar da umiri svoju savjest, otkinuti od sebe mali mjesečni prinos ili jednom za vazda dati .svoticu neosjetljivu za mnogu našu zgodu, samo bar da more reći, e zaista ne radi na ovom svijetu samo za svoju osobu ili porođicu, već još za nekoga pored sebe, za sVoja braću, za svoj narod. Upiavo su sada dvije godine, kako se povede prva akcija o našem društvu, koje će suzbijati ovu našu najveću smetnju k našoj prosvjeti. I hvala Bogu �306 B E H AR kao god Što nas ova vruća želja naše mladeži za naukorn tješi i otkriva nam bolju budućnost, tako nam upravo i nGajret“ naš pruža sliku našeg nekog p.ostepena rada oko razvitke našeg. Ali pošto ovo'društvo saĆinj.avaju i treba da saćinjavaju oni slojevi, koji su već prešli onu fazu prostodušnog narodnog mišljenja, ljuđi koji su voć posvo na Sistu s potrebom prosvjete i nauke, to bi se razvoj ovog našeg društva imao V mnogo brže kretati, nego je to prelaz naroda iz starog u novo mišljenje o svijetu i potrebama ljudstva. Ko je dakle na čištu za potrebu ovog društva našeg, taj bez sumnjo uvigja i naš spas jedino u općoj prosvjeti; ko je pak s prosvjetom na čistu, taj bi takogjer morao kako mu skromna sredstva dopuštaju i „Gajret“ podupirati, da omogući i našu opću prosvjetu. Hidžadska željeznica „Hamidijja*. vakomu je sigurno još dobro u pameti, kad je pred četiri godine Njegovo Veličanstvo sultan Abdul-Haraid na dan svoje dvadest i pet godiŠnjice stupanja na prijesto najavio islamskom svijetu i izdao iradu, da se izrade nekoliko velikili kulturnih djela, koja su većira dijelom imala važnost za čitav islamski svijet. Tako je u prvom redu bila naregjena gradnja velike željezničke pruge od Šama do Meke, onda tim istim putem provedenje brzojava, otvorenje sveučilišta u Carigradu i t. d. Ta kulturna .đjela, koja su se mogla lakše i brže izvestij i ostvariše se vremenom već davno. Tako već zuje brzojavi iz Hidžaza na sve krajeve islamskog svijeta novom brzojavnom prugom preko Šama, i hadžije nijesu vezane, da plaćaju skupe pristojbe za tugjinačke kabelsae brzojave, što vode kroz Crno more. Carigradsko sveučilište već je dalo Turskoj i absolvenata, koji sada stečenim •znanjem služe švome narodu. Naravno, da se željeznica nije inogla ođmab ni započeti, a kamo li tako duga pruga svršiti. Nu i na tom najvećem kulturnom djelu od svih gornjib učinjeno je vrlo mnogo. Frve t. j. 1900. godine samo se pripravljalo, da se dojduće 190L godine svom silora započne gradnja. U prvom redu bijaše nabava potrebnili novčanib sredstava. Tu se na prvom mjestu apeliralo na požrtvovnost islamskog svijeta, te se počelo sakupljanjem đobrovoljnih prinosa (iano) Osim toga se uz kurban bajram kupile u tu svrbu kurbanske kožice, koje su donijele dosta znatnu svotu. Da se viđi, koliko je s koje strane pridoŠlo u to plemenito djelo, mi ćemo ovdje pridonijeti kratak pregled o financijalnom gospodarenju pri gradnji ove željezničke pruge do konca julao. g. po staroni kalendaru (t. j. do 13. augusta o g .).. Primici: Iane (dobrovoljni prinosi) 69,400.544 groša 367s para, kurbanskekožice 10,100.546 groša 05 para, razne pristojbe, koje su uvedene naročito za ovu svrbu 29,748.038 groša 161/, para, iz poljoprivredne banke 20,298.199 groŠa 20 para, dobitak na prekivanju ti- jala, koji su došli iz Jemena i Tripolisa u turski novac 30,994.167 groša 24 pare, pribod od sporedne pruge đo Hajfe 882.577 groŠa 06 para, seljačka rabota iz sela, koja leže uz prugu otjilaćena u novcu 596.998 groša 19 para. Ukupno: 162,021.072 groša 06 para. Kaucije od fabrika 144.004 groša 20 para. Ukupno: 162,165.076 groša 26 para. Razlika na tugjem i srebrenom novcu, koji je promijenjen u turski zlatni novac 2,829.146 groša 19 para. Svega: 159,335.930 grcFt 07 para. Tzdaci: Šinje i druge gvozdene stvari 25,268.019 groša 16 para, lokomotive i vagoni 6,919.653 groša 19 para, mjerničke sprave 1,758.680 groŠa 36 para, traverze gvozdene i drvene 12,364.719 groša 35 para, kreč, cement, ćumur, brzojavna žica i ostale slične potrebe 1,892 737 groša 14 para, plaće služlienog osoblja 4,885.712 groša 13 para, putni troškovi 236 397 groša 071/, para, na račun za razne dobave, koje će se poslije predati 508.325 groša 13 para, za istovarivauje stvari u Beyrutu pristojba za kej 269.431 groš 10 para, nadzornim komisijama u Beyrutu i Šamu isplaćeno, da troše za potrebe gradnje 50.250.000 groša, za vojsku, koja je upotrebljena pri gradnji 1,412.826 groša. Ukupno: 105,766.503 groša 031/, para. Troškovi oko sakupljana iane 438.541 groš 11 para. Podvoz i osiguranje za aovoz srebrenih rijal.a iz Jemena i Tripolisa 564.834 groša 21 para. Izrada medalja hidžaske željeznice 129.723 groša 02 pare. Dar za Haremejn (Meka i Medina) 201.440 groša. Za izvide novih ugljenih majdana u Seferbisaru 15.185 groša lO.para. Ukupno: 107,116.227 groša 071/, para Prib od .................... 159.335.930 gr. 07 p. (31,867.186 K) Ukupni rasbod . . 107,116 227 071/, „ (21,423,245 K) Ostajo u gotovini . 52,219.702 „ 391/, „ (10,443.941 K) Ovaj jo račun na ovogođišn'ji dan sultanova stupanja na prijestd t. j. na 1. septembra o. g. izvagjen iz glavne knjige, koju vodi naročito financijalno ra vnateljsto za ovu željeznićku prugu. ��308 B E H AR Ova željezuiČka pruga počinje iz Šama (Damaska) i dijeli se u dva odjela i to: glavnu prugu, koja vodi pravo iz Šama (Damaska) u Mediuu i dalje u Meku, a onda spoređnu, koja se iz mjesta Der'a rastaje od glavne pruge i vodi do HajEe, luke na Sredozemnom moru. Na glavnoj pruzi dovršeno je do sada do Meana 465 kilometara, a na sporednoj, koja će u svemu iznositi 152 km , dogotovljeno je s jedne strane dio od Hajfe do Džesrul-Medžamia u duljini od 80£/«, a s druge strane od Der’e do Muzejrebije u đuljini od 15 km. Prema tome je u svemu do sada dogotovljeno što na glavnoj što na sporednoj pruzi ukupno 560 kin, od kojili je onih 95 na spoređnoj pruzi još prije predano prometu, te se i u gornjem prihodu iskazuje znatan dohodak od te pruge. Spoređna pruga izgragjujo se za to, da se uspostavi sveza s morem, jer je Hajfa vrlo živalina luka na Sređozemnom moru. Otvorenje dogotovljenog dijela glavne pruge do Meana izvršeno je uz voliko sveeanosti na ovogodišnji dan sultanova stupanja na prijesto t. j. 1. septembra o g. U tu je svrhu otišao u vclikoj pratnji naročiti sultanov zastupnik Turlian paša, da u iine sultanovo ]>reda ovaj dio prometu. Osim ovih 560 kw , lcoji su do sada predaui prometu dogotovljeno jo na sporednoj pruzi 50 km svo što trfcba, samo da so još šinje polože. Polaganje šinja zakasnilo je za to, Što joŠ uijesu stigle narućene ćetiri velike gvozdene ćuprije, duge po 150 m i što još nije u cijelosti prokopan tunel, koji leži na tom putu. Prema gornjem racunu stala je dosađanja radnja u svemu okruglo 1,057.665 osmanlijskih lira (funti), ali je u tom isplaćeno 107.89L lir a z a š in je i .raverze, koje ću se upotrebiti za produženje prugo od Meana, pa će ]io tom ukupni trošak za otvorene pruge iznašati sarno 949.774 lire. Kad se ovaj trošak razdijeli na kilometre, pada na svaki kilometar 1696 lira, ali i iz 'tog bi trebalo još izlučiti vrijednost još nedogotovljenih 50 km na sporednoj pruzi, koji su većim dijelom izragjcui, pa bi se tako moglo uzeti, da je svaki kilometar stajao okruglo 1500 lira. Ovaj je iznos po prilici 34.000 kruna naših para, a kad se uzme, da je ovdjo bila silesija velikih ćuprija, tri veća tunela, pa onda krševito tlo, te se u takim slučajevima u Evropi troši i 80.000 K na kilometar, mora se priznati, da je dosadanja liidžaska željeznica vrlo jefcina bila. Na obje pruge ima u svemu što viših što manjih 275 ćuprija, tri tunela, svaki po 150 w, u Der’i i Hajfi po jedna r&dionica sa svim potrebnim alatom i mašinama, dvije velike stanice, velika zgrada za stanovauje stalnih radnika, veliko stovarište za trgovačku robu i 28 manjih stanica, na kojima su napravljene moderue čatrnje. Sve je ovo izidano solidno, od tvrdog kamena. V Na čitavoj pruzi radi što većih što manjih 20 lokomotiva sa 24 putnička, 193 što otvorena što zatvorena teretna i 100 vagona za prevažanje zemlje i kamena, te 3 tereziue i dva vagona za vodu. S kakvim je poteškoćama gragjena pruga od Damaska (Šama) do Me’aua, ni pola tih poteškoća ne će biti od Me’ana do Meke, jer pruga kod Me’ana izlazi na ravnicu, stari karvanski put, pa tu ne treba skoro ništa, nego li izrađit put i postavit traćnice. Za to ima nade, da će se ovaj komad S dvostrukom brzinom dogotoviti, dakle za tri-četiri godine možda do Medine. Još valja napomenuti dva ogranka od glavne pruge ili u svemu tri t. j. onaj spomenuti od Der’a do Haife, drugi će biti po prilici od pedesetog kilometra dalje od Meana na zapad do Akbe, mjesta na istočnoin zaljevu sinajskog poluotoka. Ta će pruga biti duga po prilici 120 km , a spajaće kako se vidi glavnu prugu sa Crvenitn morem. Treći će ogranak ići takogjer na zapad i to od Meke do D žid e; i ovaj će sjmjati glavnu prugu s Crvenim morem, a biće dug takogjer 120 km. Zađnja tačka glavne pruge jest San’a u Jemenu, ali će se ođatle produžiti na jugozapad do Hudejde na Crveuom moru. Cijela glavna pruga biće preko 2000 km , no glavni je cilj ove pruge uopće Meka, đokle pruga iz nosi 1300—1400 km. Kako se i po samom imenu njezinu vidi, pruga je ‘ hiđžaska i svrha joj je da se provede do Meke, lcuda svake godine hrli na stotine hiljađa muslimana. Kakvim su poteškoćama podvrženi putnici kroz ove žarke pustinje, zna to dobro svaki koji je putovao; naročito je velika bojazan za hadžije od pustinjačkih hajduka. Ovim će se poteškoćama jednim mahom doskočiti kad pruga bude gotova i onda će pobožni muslimani slobodno i bez bojazni moći obić ona sveta mjesta i odužit se onom farzu, koji je učinjen na svakog imućnijeg muslimana. Onda će možda biti hadžija na milione, a tek kako će oživiti ona pusta mjesta kroz Hidžaz, kako će se to sve uhvatiti u lcolo svjetskog prometa i trgovine, to se sad ne đa ni uaslutiti. Uz ouu pretežnu i glavnu vjersku zadaću ove pruge, ovo je druga korist od pruge, korist ekonomska po one narode, ali i po gospodarstvo same Tnrske. No za Tunsku ima ova pruga još jednu veliku korist. Muogi • ondašnji krajevi bili su u političkom pogledu turski samo po imenu, turska se država samo broji'a gospodar njiliov, a sad — kad se pruga ova provede, tađa će i de facto ovi krajevi pripasti zakouitoj svojoj gospodarici, državi turskoj a to ne samo s toga, što će Turskoj biti lakše upravljati ovim krajevima, nego će njiha sami promet željeznički, tr gov&čki i gospodar*,ki interesi privući u kolotečinu općeg prometa s državom turskom. Svako je ovako veliko djelo skopčauo s ogromuim troŠkovima. No zadivit se čovjek mora, kad pogleda, �BEHAR V kako se ipak lahko i bez poteškoća smažu silni troškovi za hidžasku zeljeznicu, od turskih državnih p.ihoda ne ide tako rekući ui novčić, a ipak gradnja rapidno napreduje. Taj uspjeh bez sumnje potiče odatle, što ovu velekulturnu i svetu zamisao zaČetnika njezina Sultana Ahdul-Hamida svega srca i s dovom na srcn pozdravi sav islamski svijet, što i gradnju nje- 309 zinu prate srca sviju tri stotine miliona muslimana i daruju od sebe neznatne, a za nju ogromne svote. Uz te silne dove i blagoslove na zaSetnika ove kulturne islamske tečevine, pridružujemo se i mi kličući: da ga Bog poživi i omogući, đa s hajrom i lnhkoćom što prije kraju privede ovo sveto djelo ! Auain! Fehim Spaho. Na grobu moga ućitelja, (Mehrum Mahmudi Mesud ef. Smajilbogovića, muftije tešanjskog). iš Tvoga groba, učenjače sv’jetli, Bez daba, evo, k’o mramor sam slao: Ledene tuge olovni je teret Na srce moje i ua dušu pao; S mutnog mi oka vrele suze teku, Pa vrh Tvog humka kvase bujnu. travu, A bl’jede usne dršćući mi za Te Fatihu šalju u daljinu plavu. — Sjećam se živo, — kako mlađib dana Na Tvom sam suucu svoje srce giijo. Od Tvoga daha krila su mi rasla, S Tvoga sam vrela blagodati pio Jest, svjetli traci Tvog velikog uma Biiahu luča moje mlade duše, Što pravoj stazi vodile su mene, Gdje vječne sreće divne cvatu ruže. Oh Tvoje čisto plemenito srce Vazda je vrilo ljubavlju Islama, A Tvoja žarka i pobožna duša Puna je bila nebeskoga plama, T e Š a n j , 28. augusta 1904. S tog zernske megje tjesno su joj b ile: Njoj se je visa neizmjernog htjelo, — Pa vinula se u dženetske bašte; l klouulo je Tvoje časno čelo, Na kom je negda svako čitat mog’o Svijetli odraz dubokoga znanja I ćistu Ijubav pram Bogu i vjeri: Besmrtni biljeg tvoga živovanja I — Viš Tvoga groba učenjače sv’jetli, Bez daha, evo, ko mramor sam stao: Ledene tuge olovni je teret Na srce moje i na dušu pao, Žalosti gorke crnim toli velom Samrt mi Tvoja ovila je glavu, [ s mutnog oka 6uzice mi teku, Pa vrh Tvog humka kvase bujnu travu. I bl’jede usne Tvog zahvalnr»g gjaka Fatihu za Te plavom nebu prate: Ko blaga kiša s proljetnog ublaka, Nek Bož’ji'rahmet ižljeva so na Te I ftliisa Ćaeim Ćatić. » Ebul-alM Mearri. Pribilježio: Mnliamed-Seid Serdarević. |*o god je listao što po arapskoj literaturi, bez sumnje je više puta nabasao na stiliove Ebul-alai Mearrijine, po čem je vidio: da je nekad po zemlji bodao Ćovjek pjes' nik pod gornjim imenom. Ebul-ala’ taj veliki [ genij kao i mnogi drugi isločni velikani, malo a i se u usta uzima, a još manje hvali i slavi. U istočnjaka nije bio običaj — kao kod zapad! njaka, a nije ni đanas — propovijedati i slaviti svoje hvale vrijedne i slave zaslužne velikane • svojo gonijo, zbog čega današnji istočni naraŠtaj mnoge svoje muževe, mnoge svoje velikane mora od zapadnjaka saznavati. Čitalac arapskih djela sam će od sebe razumjeti, da je to bio prosvijetljen i pronicav istočni velikan; jer se često za potkrepu tvrdnje i riješenja raznih problema njegovi stihovi citiraju. S toga ne će biti ružno, ako koju pobliže o tom velika'nu pi-ogovorimo. Istorija ga bilježi ovako: „Ebul-ala’ Ahmed sin Sulejmanovog sina Abđullaha, Tenuhija, Mearrija, pješnik.*' Ime mu je đakle �310 B E H AR V Kad je to dovršiu, to iznio pred skupštinu, k«»ja g-a je odobrila i pohvalila, rekao je: „Kao da Mutenehbija iz prijeka me gledajući, v e li: „Enellezi nazarel-’auia ila edebi. Ve usmiat kelimati men bilii samemun« (Ja sam onaj, u čiju knjigu slijepac gleda i čije su x**iječi gluliim date, da ih čuju.) Nađalje skratio j# Ebu Temmamov divan. (Divan je zbirka pjesama jednog pjesnika, koje su poredane po abecedi gledo zadnje slovke, kojom se stihovi završuju), komentirao ga i nazvao.: „Zikra habib“, za tim Buhturin divan i dao mu naslov: „Ahesul-velida i Mutenobbin divan nazvavŠi g a : „Mu’džizu Ahmed“. Kritizovao je spomenute divane kao i druge pjesme, to ncšto odob-avao a nešto i pobijao. Preselio se u vjačni svijet, koji je čas željno očekivao, u petak, u isti dan, kađ je i došao na ovaj prolazni svijet 449. godine. Živio jo daide 86 godina, a sahranjen je u Mearri. Radio je puno i uradio na polju kulturnoin koliko nije mnogi drugi: proŠirio granice arapske literature i natrpao istočnu antologiju neopisivo krasnim i čarobnim cvijećem — svojim uzor-pjesmama i Hjepim stihovima, koje je potomstvo usvojilo i za uzor primilo. Na grobnici su mu potomci napisali ovu kiticu : „Kad kjane sahihu hazel-kabri dževhereten Meknuneten sagaha — ’Rahmanu min šerefi; Garret felem tarifil-ejjamu kimeteha Fereddeha gajreten minhu ines-sadefi'. koja zu ači: Vlasnik ove grobnice hio je jedan pokriveni dragulj, kog je Premilostivi od visosti stvorio. Sijao je, ali mu vrijeme nije poznavalu vrijednosti, ušljed čega ga je Premilostivi povratio opet u njegovu bisernu koru. Ova je kitica napisana i na Muhjuddini Arebijinu mezavu. Da se je spomenuti muž u kojeni zapadnom kraju rodio i uzgojio, A’iš glave hi mu se digao spomenik i do vijeka hi se slavio i u zvijezde okiATao. A zar ne bi bio toga i dostojan onaki genij, koji je na polju kulture onoliko poradio i koji je bio izvorom onib misli i onih ideja, koje se pojavljuju u novim vremenima, kad no je kultura na vrhunac izišla. U Evropi se tek u 18. stoljeću dižu francuski filosofii Roussean, Voltairo i Moutesquieu protiv apsolutističke vladavine, a slijepac pjesnik Mearrija još u 5. po hidžr. govori ove znamenite rijeČi: „Ma edžhelel-umemel-lezine areftuhum, Ve lealle salifehum edallu ve ebteru: Jed'une fi džume’atihim bisefahetin li emirihira, fejekjadu jebkil-miuberu“. što znaČi: Čudo kako su narodi, meni poznati, zalupani i glupi 1 a starenici njihovi kao da su i gori b ili: u ludosti se Bogu mole za svoga vladara, da •) Sadrul efadU imami Ebul-mekjarimi Mntarrizija je napisao Serh (komentar) istom djeln Mearrinu, koje je nazvao: Diranusmal’ Što menbera ne zaplačel" On se rugao svijetu 8ikt“ (raspaljivanje iskre). koji se moli za vladara (despota) ne s toga, što *) I ako se tvrdi, da je to djelo Mearrija napisao, danas ga — na žalost — na javnosti nema. je bio anarhista, nego s toga, što je bio protivnik bilo: Ahmed, ocu: Abdullah, a đjedu: Sulejuian. Ebul-ala’ mu je nadimak, a znači: otac visosti, odličnosti (visok, odličan). Zvao se je „TenuhijaJ (Tenuhović), jet je bio od „Tenuh“ plemena. To so sastojalo od triju različitih rodova, lcoji su se vrlo davno sastali u Bahrejnu (grad na ohali l’erzijskog zaljeva, na sjevero-istočnoj strani arapskog poluostrva). te se zavjerile i zaklele, da će so megjusobno potpomagatr i tudi se nastanile, ušljed čega sn se sve prozvale jednim imenom — Tenuhom (a teuuli znači nastanjivanje). Poznat je pod imenom: Mearri, jer se je u Mearri rodio, tudi je obitavao i tudi je sahranjen; a Mearra je pomalešan građ, koji pripada halepskom vilajetu; zove se i: Mearretun-Numau (Numaonova Meara), jer je Numan’ hin Bešir El-Ensari (r. a.) u uekim svojini putovanjima naišao pokraj nje, gdjc mu sin, koji je bio s njiui u društvu, umre, a on ga tude ukopa. Rodio se u petak o zalasku sunca 27. rcbiulevela god. 363. (po hidžreetu). Zbog silnih ospica oslijepio je u četvrtoj, ili — kako neki vele — u sedmoj svojoj godini. No ipak njega to nije smelo, da uči i da se duševno prosvjetljuje. Gramatiku i leksikologiju uČio je pred ocem u Mearri, a kasnije pred Muhamed bin Abdullah hin Sadi-nehavijom u Halebu. U jedanaestoj svojoj godini pokazao še kao dobar pjesnik. Poezija, etimologija, sintaksa, leksikologija i u opće nauka o jeziku, kao da nru je bila prirodna. Svojom neopisivora pronicavošću đuha, svojom vanrednom oštroumnošću uspeo se dotle, da je postao — kako učeni ljudi tvrde — svestrano naobražen učenjak u svom vremenu. Išao je dva put u Bagdad god. i 398. 399. Kad je drugi put otišao, ostao je tamo godinu i 7 mjeseci, nakon čega se povratio u Mearru, odakle više nikad nije pomicao, nego tude sve do zađnjeg svog časa proboravio. Iza drugoga svoga povratka iz Bagdada počeo je pisati djela, a svijet mu je hrlio sa svih strana, da se kod njega izučava i naohražava. Dopisivao se je s ranogim uče ujacima, vezirima i s drugim poštovanim i uglednim ličnostima. Pred ujim su učili: Ebul-Kasim Alijju’bnul-Muhsin . Ettenuhi, El-Hatib Ebu-Zekerijja Ettibrizi i drugi. Napisao je velik broj lijepih i glasovitih djela. „Luzumu-ma la jelzem“, veoma je krasno i poučno pjesničko djelo u 5 svezaka, „Siktuz-zena"1; (iskresana iskra) takogjer pjesma, koju je sobom komentirao, te komeutaru. nadio ime : BDav’us-siktu (svjetlo iskre), ,,El-ejkju vel gusun3) (gusto drveće i stupovi), ili — kako neki vele, da jo poznatiji s ovim naslovom — „El-hemzetu verridfu u prozi, kog ima — kako se tvrdi — nešto oko 100 svezaka i „Ellamiul-aziziu, komentar Mutenehbinih pjesama. �BEHAR 311 V lutizma i želitelj slobode i narodnog napretka. ^ C -a la " jo bio i fanatizmu neprijatelj, kako se jasno ^kih njogovih stihova razabire. Misli su mu dakle ,Z 116 nft kojo su u Evropi uikle megju genijalnim ^ . o f i ^ novih vjokova. u Evropi ]0 tek u novije vrijeme mko. učenjak ■ velikan talijanski Machiavelli, i bez sumnje su ra' . 0 njegovim principima mnogi evropski diplomate: pricdricli Veliki, Meternich, Bismarck i t. d. Machiaei|i kaže u svom djelu „Vladar" ove karakteristične •• ,j Nikad ne budi osoran prama okrutnome nerijateljn, ludo je i bezuspješno na njega napadati; ^evo se vazda drži nevješt poraišljajući na pošljedak: l'vataj zgjdu i' izgledaj priliku, kako da mu mogneŠ mudro i lukavo nogom za vrat stati«. Šta uradiŠe Bismarck i Cavour od Napoleoua 1IL, držeći se spomonutog naćela? Spomenuti princip je arapski genij Ebul-ala, kog je smrt pokosila prije nekoliko stotina godina, u najljepšoj formi izrazio u ovoj kitici: Jckulu lckjel-aklul-lezi bejjenel-huda: Iza ente lem tedre’ aduvven, fedarihi Ve kahbil jedel-džanil-leti lesto vasila 11a kat’iha; fauzur sukuta džidarilii 1“ fVoli ti pamet, lcoja ti je pravu stazu pokazala- kad se i\e mogneš lišiti svoga neprijatelja, kad ga ne raogneš od sebe odhiti, pruži mtf slanu ruku i umiljavaj mu se! Poljubi ruku svoga zločinca, do koje ne možeš doći, da je osiječeš, pa pazi: k>.d ; mu se zid oboriti!) I ako je bio slijep vanjskim osjetiliina — vanjskim očima, neopisivo je bio oštrovidan nutarnjim osjetiHma. ’Vidio je ići ouim stazama, kojima se prije nije putovalo. Istočna je poezija puna fabrija (pjesama u kojima dotićni pjesnici, ponoseći se i bvalisajućij ističu svoje vrline, ili inače vrline svojib starenika) No Ebul-ala’, koji je u istinu potpuno odgovarao svome epitetu i čija se genijalnost nikako poreći ne može, bio je neopisivo čedan i do skrajnosti ponizan; nije so hvalisao ni sebe isticao, nego je naprotiv bio ponizan i iskazivao, da nije dostojan onoga imena, kojim ga nazivlju. On naime v e li: Duitu Ebel-alai ve zake mejnu, Velakinnes-sahiha: ebun-nuzuli“. (Prozvali su me Ebul-alaom (visokim, nzvišeuim), a to je laž; istina je da sam : ebun-nuzul (nizak, ništav), dok Mutenebbija, izđižući sebe pod nebesa, diže glas: „Feda’ kjulle savtin gajre savti, feinneni Enes-saihnl-mahkjijju, vel-fiharus-sadaw. (Ostavi svaki zvuk izvan moga; jer je samo moj zvuk pravi zvuk, a sve je drugo odjek.) Što je još zanimivo u privatnom životu ovog velikana jest to čudo, što je bio pravi vegeterijanac (koji raesa ne jede). Zadnjih četrdeset i pet godina nije se mesa okusio. Kad se na smrt razbolio, donesu mu po lijrćniČkoj preporuci pečeno pile, pa kad mu ga poiiude, ou ga odlučno odbije, govoreći: Ah, što su ovi ljudi uemilosrdni! Da vam je liječnik rekao, da ini lavića ubvatite i zakoljete, teško bi se koji toga poduzeo; ali pile, pilešce jadno, kako vas srco ne boli! Bolovao je u svemu samo tri dana i tada teslim učinio Bogu svoju veliku i plemenitu dušu. Eto to vam je Ebul-alai Mearrija, korae je teško nači para ne samo.u njegovu vremenu, nego i poslije i ne samo na istoku nego i na zapađu. Kad pomislimo đa je u svojoj 4. ili 7. godini oslijepio, da se rodio i obitavao u Onom kraju, gdje su se gojile misli, njegovim sasvitn protivne, onda se moramo diviti geniju njegovu. t ako je bio boz velikog Božijeg dara, bez očinjog vida, ipalc je velikim darom Božijim, nutarnjim osjetilima vidio i bodao po stazama do sad nevigjenim. Male priće. Ženlnl savjetl Pripovijeda se, kako je nekad živio jedan car, za kojeg vele, da mu je odviše bila draga riba. Jednog dana kad je sjedio u dvoru sa svojom ženom, donese mu jedan ribar golemu ribu na dar. Garu.se riba svidi, pa naredi, da se dade ribaru četiii stotine dukata. Ženi to ne bi po volji, pa reće: „Ne valja Čiois«. „A za što ?“ upita car. „Šta će ti reći jedan *vclj podanik, kad mu toliko dadeš?** nastavi žena, nnarugaće ti se i reći će: „Zar je ovo za me dar? zar ovoliko on daje ribariro: ,a a ako ma manje dadeš, rćći ć e : BŠto me je car ponizio, dao. mi manje nego li jednotn' ribaru". „Pravo veliš,M potvrdi car. nAli koja korist sad, sramota je da poričem". „Ja ću ti kazati način, kako ćeš dar povratiti. Pitaj ribarfi : 'Ova riba il’ je muško ili žensko? pa ako rekne, da je muško, ti mu onda reci: „Ja sam mislio: da je žensko“, a ako rekne: da je žensko, a ti reci: „Ja sam mislio da je muško“. To se caru svidi, te odmah pozove ribara preda s e ; ali je ribar bio oštrouman i dosjetljiv, pa se je umio u ovakim prilikama snaći. Kad stupi pred cara nastavi ga on pitati: „Ova riba il je muško ili žensko?“ Ribar poljubi zemlju pred njim, pa nastavi: Čestiti care ! ni muško ni žensko * Car se �310 B E H AR V Kad je to dovršio, to iznio pred sku]»štinu, lt((; je ođobrila i pohvalila, rekao je: „Kao da MutenebbH& iz prijeka me gledajući, v e li: „Enellezi nazarei.^11* ila edebi. Ve usmiat kelimati men bihi samemuT (Ja sam onaj, u čiju kujigu slijepac gleda i čijQ ‘ riječi gluliim date, da ih čuju.) Nadalje skratio SU Ebu Temraamov divan. (DivAn je zbirka pjesama j0j° nog pjesnika, koje su poredane po abecedi gied zadnje slovke, kojom se stibovi završuju), koinentirj ga i nazvao.: „Zikra liabib“, za tim Buhturin divan '' dao mu naslov: „Abesul-velid-* i Mutenobbin divlu nazvavši ga: „Mu’đžizu Ahmed“. Kritizovao j e SpQ’ menute divane kao i druge pjesme, te nošto odob^avao a nešto i pobijao. Preselio se u vjačni svijet, koji j e čas željno očekivao, u petalc, u isti dan, kad je i došao na ova’ prolazni svijet 449. godine. Živio jo dakle 86 godina, a sahranjen je u Mearri. Radio je puuo i urađio na polju kulturnoin koliko nije mnogi drugi: proširio granice arapske liierature i natrpao istočnu antologiju neopisivo krasniui i čarobnim cvijećem — svojim uzor-pjesmama i li. jepim stihovima, koje je potomstvo usvojilo i za uzor i rirnilo. Na grobnici su mu potomci napisali ovu kidcu : „Kad kjane sabibu hazel-kabri dževhereten Meknuneten sagaha — ’Rahmanu min šerefi; Garret felem tarifil-ejjamu kimeteha Fereddeha gajreten minhu ines-sadefi;‘. koja zn ači: Vlasnik ove grobnice bio je jedan pokriveui dragulj, kog je Premilostivi od visosti stvorio. Sijao je, ali mu vrijeme nije poznavalo vrijednosti, ušljed čega ga je Premilostivi povratio opet u njegovu bisernu koru. Ova je kitica napisana i na Muhjuđdini Arebijinu mezaru. Da se je spomenuti muž u kojem zapadnom kraju rodio i uzgojio, viš glave hi mu se digao spomenik i do vijeka hi se slavio i u zvijezde okivao. A zar ne bi bio toga i dostojan onaki genij, koji je na polju kulture onoliko poradio i koji je bio izvorom onih misli i onih ideja, koje se pojavljuju u novim vremenima, kad no je kultura na vrhunac izišla. U Evropi se tek u 18. stoljeću dižu francuski filosofii Roussean, Voltairo i Moutesquieu protiv apsolutističke vladavine, a slijepac-pjesnik Mearrija jos u 5. po hidžr. govori ove znamenite rijeĆi: „Ma edžhelel-umemel-lezine areftuhum, Ve leall© salifehum edallu ve ebteru: Jed’une fi džume’atihim bisefahetin li emirihim, fejekjadu jebkil-minberu • što znaČi: Čudo kalco su narodi, meni poznati, zalQ" pani i glupi | a starenici njihovi kao da su i g0T* ») Sadrnl efadil imami Ebnl-mekjarimi Mntarrizija je napiaao hili: u ludosti se Bogu mole za svoga vladara, đa Serh (komentar) istom djeln Mearrinu, koje je nazvao: Diranusmal’ gto menbera ne zaplačel" On se rugao svijetu 8ikt“ (raspaljivanje iskre). *j I ako se tvrdi, da je to djelo Mearrija napisao, danas koji se moli za vlađara (despota) ne s toga, što ga — na žalost — na javnosti nema. je bio anarhista, nego s toga, što je bio protivnik bilo: Ahmeđ, ocu: Abđullah, a djeđu: Sulejuian. Ebul-ala’ mu je uadimak, a znači: otac visosti, odličnosti (visok, odličan). Zvao se je ,/lenuhija (Tcnuliović), jef je bio od „Tenuh“ plemena. To so sasto'jalo od triju razlićitih rodova, koji su se vrlo davno sastali u Bahrejnu (grad na obali Perzijskog zaljeva, na sjevero-istočnoj strani arapskog poluostrva). te se zavjerile i zaklele, da će se megjusobno potpomagati i tudi se nastanile, ušljed ćega su se sve prozvale jednim imenom — Tenuhom (a teuuli znači nastanjivanje). Poznat je pod iinenom: Mearri, jer se jc u Mearri rodio, tudi je obitavao i tudi je sahranjen; a Mearra je pomalešan grad, koji pripada halepskom vilajetu; zove se i: Mearretun-Numau (Numaonova Meara), jer je Numan’ l»in Bešir El-Ensari (r. a.) u nekim svojini putovanjima naišao pokraj nje, gJje mu sin, koji je bio s njim u društvu, umre, a on ga tude ukopa. Rodio se u petak o zalasku sunca 27. rebiulevela god. 363. (po hidžreetu). Zbog silnili ospica oslijepio je u četvrtoj, ili — kako neki vele — u sedmoj svojoj godiui. No ipak njega to nije smelo, da uči i da se duševno prosvjetljuje. Gramatiku i leksikologiju uČio je pred ocem u Mearri, a kasnije pred Muhamed biu Abduliab bin Sadi-nehavijom u Halebu. U jedanaestoj svojoj godini pokazao še kao dobar pjesnik. Poezija, etimologija, sintaksa, leksikologija i u opće nauka o jeziku, kao da mu je bila prirođna. Svojom neopisivora pronicavošću duha, svojom vanrednom oštroumnošću uspeo se đotle, da je postao — kako učeni ljudi tvrde — svestrano naobražen učenjak u svom vremenu. Išao je dva put u Bagdad god. i 398. 399. Kad je drugi put otišao, ostao je tamo godinu i 7 mjeseci, nakon čega se povratio u Mearru, odakle više nikad nije pomicao, nego tude sve do zađnjeg svog časa proboravio. Iza drugoga svoga povratka iz Bagdada počeo je pisati djela, a svijet mu je hrlio sa svih strana, da se kod njega izučava i naohražava. Dopisivao se je s ranogim uče njacima, vezirima i s drugim poštovanim i uglednim ličnostima. Pred njim su učili: Ebul-Kasim Alijju’bnul-Muhsin . Ettenuhi, El-Hatib Ebu-Zekerijja Ettibrizi i drugi. Napisao je velik broj lijepili i glasovitih djela. „Luzumu-ma la jelzemu, veoma je krasno i poučno pjesničko djelo u 5 svezaka, „Siktuz-zena"1; (iskresana iskra) takogjer pjesma, koju je sobom komentirao, te komeutaru. nadio ime : „Dav’us-sikt“ (svjetlo iskre), „El-ejkju vel gusun>) (gusto drveće i stupovi), ili — kako neki vele, da je poznatiji s ovim naslovom — nEl-hemzetu verridfa u prozi, kog ima kako se tvrdi — nešto oko 100 svozaka i nEllamiul-aziziu, komentar Mutenehbinih pjesama. �beh ar V lutizina i želitelj slobode i narodnog napretka. a£bul-ala“ jo bio i fanatizmu neprijatelj, kako se jasno ? nekjh njogovili stihova razabire. Misli su mu dalcle !Zte one, kojo su u Evropi nikle megju genijalnim iiozoEma-novih vjekova. U Evropi je tek u novije vrijeme niko. učenjak • velikan talijanski Machiavelli, i bez sumnje su radili njeg°.vim principima mnogi evropski diplomate: Friedricb Veliki, Meternich, Bismarck i t. d. Machiavelli kaže u svom djelu nVladar{f ove karakteristične riječi: „Nikad ne budi osoran prama okrutnome neprijatelju, ludo je i bezuspješno na njega napadati; *eg0 se vazda drži nevješt poraišljajući na pošljedak:. hvataj zgjdu i' izgledaj priliku, kako da mu mogneŠ oiudro i lukavo nogom za vrat stati“. Šta uradiše Bismarck i Cavour od Napoleona 11L, držeći se spomonutog načela? Spoinenuti princip je arapski genij Ebul-ala, kog je smrt pokosila prije nekoliko stotina godina, u najljepšoj formi izrazio u ovoj kitiei: Jckulu lekjel-aklul-lezi bejjenel-huda: Iza ente lem tedre’ aduvven, fedarihi Ve kabbil jeđel-džanil-leti lesto vasila Ila kat’iha; fauzur sukuta đžiđarilii 1“ (Voli ti pamet, koja ti je pravu stazu pokazala. sad se ne mogneš lišiti svoga neprijatelja, kad ga ne mogneš od sebe odbiti, pruži mu' slanu ruku i umiljavaj mu s e ! Poljubi ruku svoga zločinc?., do koje ne možeš doći, da je osiječeš, pa pazi: kad ' mu se zid oboriti l) I ako je bio slijep vanjskim osjetiliina — ^anjskim oćima, neopisivo je bio oštrovidan nutarnjiin osjetilima. Vidio je ići ouim stazama, kojima se prije nije putovalo. Istočna je poezija puna fahrija (pjesama u kojima dotični pjesnici, ponoseći se i hvalisajućij ističu svoje vrline, ili inače vrline svojih starenika) No Ebul-ala’, koji je u istinu potpuno odgovarao svome 311 epitetu i čija se genijalnost nikako poreći ne može, bio je neopisivo' čedan i do skrajnosti ponizan; nije so hvahsao ni sebe isticao, nego je naprotiv bio ponizau i iskazivao, da nije dostojan onoga imena, kojim ga nazivlju. On naime v e li: Duitu Ebel-aUi ve zake mejnu, Velakinnes-sahiha: ebun-nuzuli“. (Prozvali su me Ebul-alaom (visokim, nzvišeuim), a to je laž; istina je da sam : ebun-nuzul (nizak, ništav), dok Mutenebbija, izđižući sebo pod nebesa, diže glas: „Feda’ kjulle savtin gajre savti, feinneni Enes-saihul-mahkjijju, vel-fiharus*sada“. (Ostavi svaki zvuk izvau moga; jer je samo moj zvuk pravi zvuk, a sve je drugo odjek.) Što je još zauimivo u privatnom životu ovog velikana jest to čudo, što je bio pravi vegeterijanac (koji mesa ne jede). Zadnjih četrdeset i pet godina nije se mesa okusio. Kad se na smrt razbolio, donesu mu po lijećniČkoj preporuci pečeno pile, pa kad mu ga poiiude, on ga odlufino odbije, govoreći: Ah, što su ovi Ijudi uemilosrdni! Da vam je liječnik rekao, da mi lavića uhvatite i zakoljete, teško bi se koji toga poduzeo; ali pile, pilešce jadno, kako vas srco ne boli! Bolovao je u svemu samo tri dana i tada teslim učinio Bogu svoju veliku i plemenitu dušu. Eto to vam je Ebul-alai Mearrija, kome je teško naći para ne samo .u njegovu vremenu, nego i poslij© i ne samo na istoku nego i na zapadu. Kad pomislimo da je u svojoj 4. ili 7. godini oslijepio, da se rodio i obitavao u Onom kraju, gdje su se gojile misli, njegovim sasvitn protivne, onda se moramo diviti geniju njegovu. I ako je bio boz velikog Božijeg dara, bez oSinjog vida, ipalc je velikim darom Božijim, nutarnjim osjetilirna vidio i hodao po stazama do sad nevigjenim. Male priće. Ženlni savjeti Pripovijeda se, kako je nekad živio jedan car, za kojeg vele, da tpu je odviše bila draga riba. Jednog dana kad je sjedio u dvoru sa svojom ženom, donese mu jedan ribar golemu ribu na dar. Garu.se riba svidi, pa uaredi, da se dade ribaru četiii stotine dukata. Ženi to ne bi po volji, pa reće: „Ne valja 5to Činiš«. za što?“ upita car. „Šta će ti reći jedan tvdj podanik, kad mu toliko dadeš?1* nastavi žena, nnarngaće ti se i reći će: „Zar je ovo za me dar? zar ovoliko on daje ribarima," a ako mu manje dadeš, rćći ć e : „Što me je car ponizio, dao mi manje nego li jednotn ribkru". „Pravo veliš,“ potvrdi car. flAli kojakorist sad, sramota je da poričem". „Ja ću ti kazati način, kako ćeš dar jpovratiti. Pitaj ribark: 'Ova riba il' je miiško ili žensko? pa ako rekne, da je muško, ti mu onda reci: nJa sam mislio: da je ženako“, a ako rekne: da je žensko, a ti reci: „Ja sam mislio da je muškott. To se caru svidi, te odmah pozove ribara preda s e ; ali je ribar bio oštrouman i dosjetljiv, pa se je umio u ovakim prilikama snaći. Kad stupi pred cara nastavi ga on pitati: „Ova riba il je muško ili žensko?tf Ribar poljubi zemlju pred njim, pa nastavi: Čestiti care ! ni muško ni žensko tf. Car se �B E H AR 312 V nasmije riječima ribarevim, te naredi, da mu se đade još četiri stotine đukata. Ribar ode ćehaji i primi od njeg osam stotiua dukata. Saspe ih u toibu i uprti je na legja, da ponese. Kad je htio izaći iz carokog dvora, ispane mu jedan dukat, a njemu ga bi žao ostaviti, pa spusti torbu na tle i povrati se, da ga uzme. Car i žena to sve gledali, pa reče žena: nYidiš li onog škrtice! Ni jednog dukata ne može ođ svoga titizluka ostaviti, da ga uzme koji sluga“. „Tako je“, potvrdi car, pak povrati natrag ribara pređa se i stane ga koriti: „Nezahvalniče! ti nijesi čovjek; toliki ti ja novac poklonik, a ti ne možeš pregorjeti jednog dukata, što ti je išpao, da ga ostaviš na mjestu." Na to ribar pane pred cara, poljubi zemlju, pa nattavi: „Čestiti care, da Bog da puno godina upravljao svojom državom I Ja nijesam digao dukata sa zemlje, Sto mi ga je žao, nego sam vidio, da je na jednoj strani dukata tvoja slika, a na drugoj napisano ime, pa se pobojah, da ne bih nehotice stao nogom, te za to ga digoh; jer bi to za te uvreda bila“. Caru se svidi ovaj odgovor, pa naredi, da se ribaru dade još četiri stotine dukata. 2a tim naredi, da telal po čarŠiji vikne: Kad ko hoće da što radi, nek ni po što ne pita žene; ko posluša ženu, pa po njezinom savjetu počne raditi, nek dobro znn: gdje je mislio potrošiti dukat, potrošiće tri. Ševkija Karabdić. kravu na pazar i da je proda. Kad je hodža dovede na pazar, počne vikati što mn grlo daje^ „Ova kra ne valja ništa, ne će na vrijeme da se teli, a se oteli, ne može ni jednog teleta da othrani. Mlijek daje posve ma!o.M Tako je Nasrudin hodža kudi0 svoju kravu, Što je više mog’o on je to sve istiQU kazivao, jer je znao, da je laž haram. Kad je svijet Ćuo, šta Nasrudinhodža viče, niko * da pogleda kravu. U to se Nasrudin hodži prikui; jedan njegov komšija i prišapta mu na u ho: §to tako Vičeš za kravu, ta nijesi pobudalio, znaš da ne valja svog mala kuditi, jer ga onda qe. ćeŠ nikad prodati, nego daj ti meni tu kravu, pa da vidiš, kako se prodaje, a ti se gdje sakrij i ne izlazi, da ne p0. znadu, da je tvoja krava.M Vratlo znu šilo za cgnjilo Jedne noći ugje u kuću hrsuz jednoj ženi, koja je bila sama kod knće. Kad ga ona opazi prepadne se, da joj ne odnese haraniju, koju je bila zaboravila unijeti u kuću, te.joj ostala na avliji. Ne znajući šta će i kako će, ode na pendžer i. vikne rau: Neki Bofta pošao nekud od kuće dn boda. JBilu je na njerau dobro čohano odijelo, pa spram odijela objesio na vrat srebren lanac. Srete ga jedan seljak, pa kađ mn nazove selam i on primi, rekne ttiu seljak: „Ćuvaj se hodža, zakoraćićeš za lanac". nNe brini se,“ odvrati mu softa i nastavi put. Kada se je softa do nekoliko dana vratio opet srete onog istoga seljaka, gđje jaše na kobili. Sufta mu nazove selam .i rekne: „Pobro, ja bih rekao, da je tvoja kobila ždrebnau. „More bit,“ odvrati mn seljak, a softa rekne: „Vala ja bih rekao, da nosi magarca*. Na to mu odguvori seljak: nDa je Bog d’o, da to bude istinal** To izgovori pa. nastavi put. Kada dogju u bhžnju kasabu uvrati se u hau, da popije kahvu. Tu nagje još dosta ljadi, pa im rekne: „Dobri ljudi, bi li vi rekli, da je ova moja kobila ždrebna? Srete me jedan hodža, pa .mi. kaže, đa je moja kobila ždrebna i da nosi magarca". nA jesi li. ti bolan onda jabao na kobili, kada ti je to rekao?“ upitaju ga ljudi. „Jesam,u odgovori seljak. Na to će ljudi udariti u smijeh govoreći: nE baš ti je pravo kazao, nije on mislio, da ona nosi magarca u sebi, već na sebi. Zabilježio: Ahmed A liefendii. NaBrndln hodža 1 njegova krava, Ono ti Nasrudin hodža imao jednu kravu. koja nije nićemu valjala. Jednom mn reče žena da odvede Nasrudin hodža dađe mu kravu i sknje se. Njegov komšija stane vodati kravu i vikati: „Evo dobra krave teli se, kad je mlijeko najskuplje i daje na pomužaj po pet oka mlijeka.“ On je tako falio, & u to se svijet počne kupiti oko krave i pitati: po što je. Tad odnekle izbije Nasrudin hodža pa povičo : nPa kad je ona taka dobra, ne ću je ni prodavati tu Uzme kravu od komšijo i odvede je kući. Fehim H. Bafiauievtf. Zena i hrsnz. „Hrsuzaga, živ bio nemoj mi konine haranije 1“ Hrsuz, kad čuje, da je žen& budna i da ga je vidjela, okrene se i pohjegne, da se više nije ni okrenuo. Žena 1 tttrskl vojnlcl. Priča se kako su nekad turski vojnici negdje u Bosni putovali, pa se .svratili u jednu bašču i posjedali, đa se odmore. To opazi sahibinca te bašče, pa rekne svojoj nevjesti, da ih upita, št& hoće i da ih otjera. „Ama kako ću ih otjeratiu, rekne joj nevjesta, nkad ništa ne znaju šta im se govori!u nPa reci im turski,"- rekne joj dalje svekrva. nKako ćn, kad ne znam turski?M nKako ne ćeš znati!u ljutito će svekrva. „čekaj idem ih ja zaružitiu. Ustane i odo na bafićena vrata, pa im vikne : „Hajd odatle nizamenda, ako uzmem kamenda razbiću ti glavenda!u Kad to čuju vojnici počmu se smijati, pa spremivši se ustanu i odu, a Žena ostane hvaleći se i ženama kazivajući, kako je tobož znala turski. lbrahitn Slinić. �behar 313 Sskrat Sokrat je i rpretna 4 bio 9jako uljudau 9 ' osvakome » iovjeku ućtir. Jednoč on ugleda na putu jedooga fltaroga zoa“ca 1 Pozdravi g a. ali °vaj je bio ohol j Be primi mu pozdrava. Tada upifcaše učeuici Sokratovi koji su tu bili prisutui: wZa 6to ti pozdravljaš take neuljudna čovjeka?“ fcokrat odgovori: „Želite li, da i ja budem onako neuljudan kao on Fehim Bajraktarevii. Ljepotica Pata. ii 8e na narau djevojka, Tespih uči a suze proljeva, L’jepa F atA jedina u majke. U to doba paŠa Herceglija. Ja kakva je vesela joj majka: I za njime kićeni svatovi. Crna oka a čela široka, Paša pade, turski selara dađe: A izvitih na elif obrva, „Selam alejk, moja mila majko!“ Dva obraza, dva gjula rumena, Njemu veli Fatiraina majka: Dvije oči crne trnjinice, „Alejk’selam, zete narećeni, NareČeni, ali nestečeni, Trepavice krila paunova, Fata mi je davno prerainula.“ Vitka stasa a umilna glasa. Govorio paša Hcrceglija: Nju mi prose mnogi prosioci, „Kad j’ umrla gdje je bolovala.“ A najviše aga Hasanaga, „Bolovala na gomjem čardaku.“ Paša prosi nigda ne prestajo. Paša ode na gornje čardak«. Majka Fatu jedno jutro budi: „Ustan’ Fato, ustaj kćeri 'moja, Pa on prigje ljepotici Fati, Niz polje se srebren bubanj čuje, I podiže knmašli jorgana, BaŠ ja mislim, da su tvoji svati“, I sa lica srraaii manramu. Sinu lice kao jarko sunce, Fata majci tilio govorila: A gr'oce kao mjesečina. „0, Boga ti, moja mila majko, Govurio paša Herceglija: Ako bude aga Easanaga, „Šnt’ ne plači Fatimina majko, Podaj raene moja mila majko! Nije Fata svijet mijenila, Ako bude paša Herceglija, Nit’ je njeno lice prebl’jedilo." Ne daj mene moja mila majko 1“ Pa joj metnu ruku na srdašce, „Kako ću te kćeri zabraniti, Ne bil mu se Fata nasiuijala, Kad ti znadeš pašu Hercegliju: Nit’ se Fata trenu, nit se prenu, Bjele bi nam dvore zapalio, Paša viče slugu Husejina: Mene, staru nogam pogazio, „Brže meni slugo Husejine, A tebe bi nazor obljubiou. Ponesi mi vatre žeravice, „Lahko ćoŠ me majko zabraniti: Da je stavim Fati na srdašce Ja ću ići na gornje čardake, Nije 1’ mi se Fata pritajala." Pa ću leći na mehke đušeke, To je Huso paše poslušao, Pokriću 8e kumašli jorgauom, Donese mu vatre žeravice. A po licu srmali mahramora, Paša Fati meće na srdašce. Nit’ se Fata trenu nit’ se prenu. A ti uzmi tespih od merđžana, Opet paša Husi govorio: Pa izigji na raermer avliju, „Donesi mi zmiju prisojkinju, Tespih uči a suze proljevnj, Da je mećem Fati na srđašce, Kada dogje paŠa Herceglija, Nije 1’ mi se Fata piitajala.“ On će tebi selain nazivati, To je Hjjso paše poslušao. Primi selam moja mila majko, Donese mu zmiju prisojkinju. Pa ti reci paši Hercegliji: Paša Fati meće na srdašce. „Davno mi je Fata preminula 1“ Nit' Fata treun, nit’ se prenu. Fata ode na gornje čardake. Kada vidje paša Herceglija Ona leže na mehke dušeke, Da mu od tog fsjde ne imade, Pa se pokri kumašli jorganom, On je pokri kumašli jorganom, A po licu srmali raahramom. Majka uze tespih od merdžana, A po licu srinali raahramom, Pa on sigje na mermer avliju, Ona ode na mermer avlijn, *nja. Te povika kićene svatove: „Ušutite bubnji i svirale, Savijajte alajli bajrake, Fata rai je svijet mijenila “ Ušutiše bubnji i svirale, Saviše se alajli bajraci, Vratše se kićeni svatovi, I pred ujima paša Hercoglija. Usta Fata sa mehka dnšeka, Pa pogleda niz goru zeleuu, U sebi je sama govorila: n0j gorice po Bogu sestrice, De podigni to tanahno granjc, Nek’ jengjije ne deru čembera, I moj paša b'jele ahraedije." Majka Fati tiho govorila: „0 Fatima draga kćeri moja ! Metaše te na muke svakakve, Koja t’ muka najgora bijaše?“ Fata majci tiho govorila: „0 Boga mi moja mila majko, Kađ mi metnu ruku na srdašce Umal’ majko što se ne nasmijah, Od straha me zima uhvatila. Kad mi metnu vatru žeravicu, Onda sam se majko ugrijala. Kad mi metnu zmiju prisojkinju, Onda sam se malo rashladila.“ Fata uze đivit i kalema, 1 hartije knjige bez jazije, Ona piše knjigu na koljenu, Pa je šal.e agi Hasanagi: „Eto knjige aga Hasanaga. Kupi svate vodi mene mladu." Hasauaga jedva dočekao, Pa pokupi kitu i svatove, I odveđe Ijepoticu Fatu. Kad je čuo paŠa Herceglija, Kako ga je Fata prevarila, Udari so rukoin po koljenuK Kako se je lahko udario Na koljenu mor-čakšire pukle. Govorio paša Herceglija: „Avaj mcni od sad đo vijeka! Varaže nie Turci i hajduci, Niko mene prerarit nemože, Nego danas Ijepotica Fata.“ Zabilježio: A lija Aliefendić. �314 B E H AR Naše gospođarsko preporagjanje. JIJi^Hjgtara je pametna riječ: bolje j e umjeti nego im ati Sposobnošću za razvitak i dobro JrcjSjSgjjJi gospodarsko stanje može čovjek doći do fOT'® zgode i bez imanja, dok sa imanjem ako /MV ne umije da se snagje, teško će očuvat i ouo Sto / jA ima. Mi smo gospodarski dobro stajali, ali niy “ 7 jesmo nastojali, da se umno razvijemo, pa smo \ za to i udarili natrag. Mi smo do nedavno bili svak za se, bez ikakve zajeđnice, ne brinući se jedan za drugog, pa su za to pojedinci padali, a drugi se nijesu ni osvitali na njih. Imetak nam izmiče iz šaka pa đok se jedni tim bore idući neprestano natrag, drugi se probudiše, da se intelektualno -ojačaju, jer kad čovjek Bumijeu lahko rau je i imati. Ali pravog blagostanja ili solidnog ekonomskog položaja ipak ne će biti nikad, dokle god se u oba pravca ne počnemo razvijati i napredovati. Dakle u jednu ruku moramo još bolje prihvatit za umno ojačanje i naobrazbu, a u drogu: da se gospođarski održirao bar na onom, na Čem smo sada. Za ov'o se prt^o do sad više učinilo, jer već i pojedinac teži, da sebi osigura kakvu taku eksistenciju, no gospodarski ne pokazasmo ni da smo živi do sađ. Danas je vrijeme tako, da se ne možemo držati starog načela: svak svoje što ima nek obragjuje, pa će svak bit zadovoljan. To pravilo ako za pojedinca relativno i valja, ne valja apsolutno za nas sve zajeđno. Strani se kapital urotio protiv na$, pa ti ubija svaku konkurenciju i zbog toga, što rau se mi jednakom silom kapitala ne možemo oprijeti. Za to i nama treba take sile, pa ako je momentano i nemamo pri ruci, imamo je raštrkane u pojedinaca. Odatle nastaje potreba za organizacije. Mi se moramo organizirati, mi morarao kako iutelektualno (umno) biti složni, tako moramo složiti i naš kapital, da se odupremo tugjoj kapitalističkoj navali. Eto u tim gospodarskim organizacijama stoji sredstvo za naš gospođarski preporod, a ako se ne preporodimo t. j. ako ne promijeniroo naš način gospodarenja, mi ćemo ostat i dalje u kandžama tugjeg kapitala, koji nas uemilice nništuje sve jednog po jednog. Jedan veliki posjednik imaće u jesen sto, dvjesta do pet st jtina tovara zahire da proda. Ali njemu sad recimo u mjesecu aprilu zatrebalo četiri stotine forinti da utroši u popravke svog gospodarstva. On ide trgovcu, koji će i onako u jeseu kupiti od njega zahiru, pa traži novaca u zajam. Ali trgovac ne može da da novaca već išće, da mu proda zahiru. Naravno, ako će zahira bit u jesen po 6 for., on će je sad prodat po 4 for. ili najviše po 5 Oo uzme pare i u jesen zaista preda trgovcu zahiru. Ali koliko je pri tom štetovo? Na šest for. popustio je 1, što čini po prilici 20 po sto a za ciglo po godine (za godinu dakle 40°/0). Šta je tome lijek? Da mi iinamo svoju ovaku organizaciju za otkupljivanje naše zahire, ne bi ona njega ovalco gulila, već bi mu dala novaca najviše po sto 6 št0 čini za po godine 3, a to znači da bi on na 6 f0r izgubio samo 18 novČ. mjesto I for. Đakle kako se vidi, ovake su organizacije ne ophodno potrebne. Ali hvala Bogu, kako je vrijeme sverau lijek, tako smo se i mi već počeli osvješćivati. U ovom smislu baš sad imamo da zabilježimo dvije pojave našeg gospodarskog prepoioda. Nedavno smo pisali nešto o novčanom zavodu naše braće muslimana u TeŠnju. U tom se krenulo i dalje. U nedjelju 1. 0 mj. održana je 1. glavna skupština u Tešnju gdje su pročitana pravila i uglavljene neke osnove ovog zavoda. Osnovni kapital biće 200.000 K, a poslije p0 potrebi imao bi se povisiti na 500.000 K. Du sad je u samom Tešnju upisano 80.000 K. Kad budu pravila odobrena, onđa će se pozvati i muslimani iz ostalih gradova i krajeva, da pristupe u ovaj zavod. O povoljnom načinu uplaćivanja već s’mo pisali: Za četiri godine ua heftu po 1 K plaćajući more i siromašni -eljak biti dioničar ovog društva. Na skupštini je ran odbor koji će dalje voditi akciju i to : Hasanaga Turalić, Zijabeg G-jonlagić, Ahmedaga Galijašević te Hamza ef. i Ademaga Mešić. Pravila su vcć predata zemaljskoj vlađi na odobrenje. Drugu jednu ovako lijepu pojavu imamo da za bilježimo u Bijeljini. TamoŠnji bezi i veleposjednici imaju silna imanja i ogromnu zabiru, koju prodaju svake godine. Tokom đosadanjih godina iskusilo se, da obično dogju tamo ljudi stranci, koji se nazovu trgovci ali bez ikakva kapitala. Deverajući tom silnom zahirom obogate se za kratko vrijeme boz ikakva svog kapitala, pa poslije gule i bega i težaka uemilice, a na pošljetku odlaze u daleke krajeve, troše i uživaju, što su stekli na raćun naše lijenosti i nemara. Ali hvala Bogu i u tom je sad krenulo na bolie. Bijeljinski bezi sa čuvenim velikim trgovcem iz Brčke Kučukalićem odlučiše da osnuju taku trgovačku zađrugu. Već je do sad upisan lijep osnovni kapital. Zadruga će đakle raditi u glavnom o tom, da sačuva posjednika i težaka od lihvara, da mu se nagje u pomoći, ako bi bio potrebaraa prisiljen, da unaprijed proda svoju zahiru i t d. a svi bezi i posjednici imaju prama zadruzi obveza da je potpomažu da drugom ne prodaju, da zadrugi daju neki postotak jeftinije, kako bi se konkurencija ubila. Za sad će to biti obična trgovačka zadruga, a poslije će se proširiti i pretvoriti u pravo dioničarsko društvo za trgovinu i izvoz gospodarskih proizvoda. Ovo je kao i ono u TeŠnju zlata vrijedna misao naših veleposjednika i trgovaca. Ovo je tako čvrst temelj za naš gospodarstveni i ekonomski napredak �V BEHAR tek od kolike je ovo koristi po naŠu zajednicu u Binisla našeg društvenog života. Ta već nema toga uačina. u kakvom mi megjusobnom saobraćaju niesmo živili. Živili smo svak za se, nemareć jedan za dragog kolik za jednog došljaka, mjerili smo jedan drugog poprijeko očima, ali na pošljetku vidjeli, da smo ipak pozvani i upućeni samo na se, da se sobom brinemo, da radimo za naše opće dobro i — tako, jedino tako mo.ći ćemo eksistirati. Nitko nama ne ćini prijazna lica, što smo mi njemu dragi, već Sto njegov interes leži u nama, a mi smo prama svakom dobri j ljubezni, jer ne možemo nikora zla pomisliti. Mirabo kaže: „Danas bi'.i dobar i iskien znaći: golib prsa jći prama bajonetamaM. Ali za to baš Sto smo mi predobri, za to smo morali doći i dolazimo do gorka iskustva, a to je i najbolja škola. No za to kad se 315 prenerao, uspjeh našeg iskrena i solidna rada mora biti okrun^en dobrim rezultatom. Da i ovom prilikom naglasimo: svaka naša organizacija, pa bila to obićna čilaonica, bilo ma kakvo druŠtvo, trgovačka organizacija, naš „Gajret", ili makar i zabavno društvo, štamparija i t. d. sve ide za našim ujedinjenjem a mi samo ujedinjeni možemo odoljet svačem pa bilo to prirodni elemenat kao što je džebalet, bilo najezda tugjinskog kapitala za našim dobrom. Hvala za to našim dičnim pokretačima našeg preporoda u svakom dobrom smisln, bvala tešanjskim trgovcima muslimanima, hvala bijeljinskim bezima i plemićima, kad su raskinuli s našom pogubnom tradicijom, da ne treba raditi, kome nužde nije, kad dogjoše do svijesti i osvjedočenja: da samo inteligencija združena s fizičkom silom ođolijeva svakoj navali. Stan i p o st e lja . Po Dr. Reclamu izradio Sulejman Mursel. stanu smo se rodili, u stanu živimo, većin? ljudi umire unjemu i tako ga smatramo p;avim domom. Ipak bismo se uvijek trebali sjetiti, da stan nije prvobitno i prirodno boravišto ljudsko, nego da je čovjek sebi načinio stan 3 istili razloga g kojih i odijelo, t. j. da se zaštiti od nepogodna vremena. čovjek je dakle stvoren, da živi u zraku, a ne u stanu. Pošto veći dio dana, a po tom i veći dio našeg života provodimo u stanu, to treba gledati da sobe predsoblja i basamaci budu tako udešeni, da nas zbilja čuvaju od nepogodna vremena. Stan nam nije dobar, ako nije sagragjen i rasporegjen kako treba, te ako se pažljivo i redovito ne vjetri. Ne odgovara li zdravstvenim zahtjevima, tad nam škodi i to tim više, što se na one Štetne utjecaje naviknemo, pa ih lako i neopažamo, a ti kad se sumiraju štetno djeluju, da čovjek propada, a ni sam ne zna kako. Stan nesmije biti vlažan jer je onda i sam zrak n njemu vlažan, a taj svojom studeni navlači bolesti koje od prehlađe dolazekao: kašalj, kihavice, trganje (zijevanje) u udovima, upalu očiju i sl. bolesti ili pak smanjuje isparavanje kože i plnća. Tim okrnji izmjenu tvari i eto ti onda opet bljedobolje, malokrvnosti, malaksavosti i drugih slabosti. Najškodljiviji je vlažan stan u kom je stuđeno. Taki su novosagragjeui stanovi, u koje se preseli još doksepotpuno ne isuše, stanovi kojima su prozori okrenuti prema sjeveru (dakle zaklonjeni od sunca) i oni, koji su pri tlima. U ovakim je stanovima najbolje danju ložiti, a noću ib vjetriti otvorivši gornja krila na prozorima. Za grijanje je bolja zemljena peć jer dulje drzi toplinu, a zidovi se u sobi brzo ne ohlađe. Osobito prizemne stanove treba ređovito i čestito grijati, jer je statistički dokazano, da se u prizemlju lakše oboli nego u drugim bojevima kuće, da su oni u prizemlju kraćeg vijeka i da svaka epidemija najviše nagje svojih žrtava u prizemlju. Stan ne smije biti uzak, jer je onda u njemu teško držati red i čistoću, a i zrak se brzo pokvari. Najveće sobe treba odrediti za spavaće, jer u njima najčešće i aajdulje boravimo. U uskim sobama gdje više osoba boravi zrak je pokvareu baš kao uz gjubrište, a svaki čas neko oboli. Stan je nezdrav, ako je u biiziui bunjište, gjubrište ili uopće nešto od čega dolazi pokvaren i smrdljjv zrak u sobe. Stanovi u prizemlju često su vrlo opasni po život, jer se nalaze blizu zahoda ili jame. Ko u sobi mora po dulje vremena da sjedi, treba mu se pobrinuti, da ima čista zraka. Nije đosta što se češće puta otvore prozori po nekoliko Časova, nego uvijek treba gornja krila prozora držati otvorena. U sobi ne će biti propuba, a zrak će se sbodno izmjenjivati. Gdje se u sobi kuha tamo je vjetrenje još potrebnije; gdje je bolesnik isto tako. Samo nek se onda ne otvara kad je vani mraz i velika studen. Stan ne smije biti mraČan. Svjetlo nas razveseljava, krijepi i oživljava. Ko u mračnim prostorijama stanuje postane zlovoljau, trom i nemoćan. Zidove je u sobi »ajbolje bojiti jasnom bojom. Dobro je i podove obojiti primiješav boji firnisa, jer pod onda neće u se upijati neĆisti, a može se vrlo čist držati alto se redovno otire krpom Stan ne smije biti prevruć. Od velike se sunčane žege štitimo u stanu otvaranjem prozora po noći, a po danu zastiremo roletama (zarima) od debela prosiog platna. Zimi se ne smije stan pregrijavati. Dovoljno je da se ugrije do 15° R. Stan treba da se grije uvijek peću, a nikad dagarom. Na dagari se razvija ugljeni kis, koji nas njože vrlo lahko �316 B E H AR ugušiti. I peć je opasna, 8 toga razloga, ako- se solunar zacepi, dok još u poći žerave ima. Ako se soba suviše ugrijava od lampa, dosta je otvoriti gomja krila prozora. Ali lampe često vrlo neugodno zauđaraju i kvare zrak, za to ih valja dobro čistiti. Posteija za spavanje valja da je po mogućnosti dovoljno duga i široka, a neka se sastoji od jedne slamnjače (mindera) napunjena slamom ili sijenom, po slamnjači bi došao madrac (duŠek) napunjen morskom travom ili konjskom dlakom, a po dušeku čaršaf. Na dušeku od perja ne bi smio niko spavati osim djece do četvrte godine, staraca preko seđamđesete godine i bolesnika, koji su jako omršali i oslabili. Pokrovac (jorgan) može biti zimi deblji, a ljeti je ugodnije spavati pod tanjim vunenim pokrivačem. Jastuk od perja takogjer nije udesan, osobito Ijeti. Svu opravu na postelji valja što češće vjetriti, čistiti i izmjenjivati. U spavaćoj sobi treba da bude uvijek čista zraka, a to se postiže otvaranjem gornjih krila na prozorima zimi, a ljeti čitavih prozora u spoređnoj sobi. Danju moraju prozori od spavaće sobe biti otvoreni. U spavaćoj sobi ne smije se nikad ložiti, osim kad to liječnik naročito ođređi. Djeci se može zimi za vrijeme mrazova ugrijati soba do 14° R Pošto mi u spavaćoj sobi boravimo dnevno 7—9 sati i pošto naša krv za vrijeme spavanja iziskuje najviše kinka, to je dobar i čistzrak u sobi jedna od najprečih zđravstvenih V potreba. Ko raspolaže s većim stanom nek izabere najprostranije sobe za spavaće. (Obično je soba 2a posjete (Wi8itzimmer) najprostranija i najudesnija j ako mnogima samo nekoliko puta u godini zatreba). Ko želi da ugodno i mirno spava treba mu osim čista i studena zraka u sobi redovito svaku veče u isto vrijeme leći, večerati najmanje na dva sata prije spavanja i zgodno smjestiti postelju. Postelju ne valja prisloniti uza zid, jer se lahko ozebe, a i dihanju smeta. Treba je dakle odmaći od zida, a noge okrenuti k zidu, a glavu u sobu, da Što više uživamo čista zraka. Da bolje spavaš dobro utopli noge, a dauju. se poslom umori. Ko po svom zvanju ne može tjelesno da radi, taj neka gimnastiše, šeta daleko, igra društvene igre (tenis, kuglanu, kriket i sl.) nek mačuje, igra ili se plaza. Danas se griješi u tom što se u varoši slabo njeguje tijelo, a na selu slabo obrazuje duh. 0 tom bi trebao svak da razmišlja i pomogne, gdje god može, jer u zdćavlju naroda leži snaga države. Zdravo je tijelo prvi uvjet pravog rada, vesela užitka i uspježnih težnja. Čistoća i brižno vjetrenje stana, dnevne šetnje u prirodu, a po tom nužni odnior, dnevno pranje tijela, zgođna i dobra hrana sa začinom redovito,. vjerno ispunjavanje dužnosti i marljivi rad jesu jednostavna prirodna sređstva, koja gode zdravlju. H o d ža i žena. Narodna pripovjetka. JL j£) \ n0 bio nekakav hođža, pa se je nekoliko puta ženio, a svaka mu žena urarla. Kakav je bio, bio, nijesu se na njega žene tužile. Kad mu je i šesta žena umrla, čuje to nekakva cura pa reče: „Vala da hoće sad mene uzeti, baš bi viđjeli šta bi bilo“. On čuje za tu curu, zaprosi je i zbilja mu je dađu. Ćim se je svadba svršila, ona odmah* počne raditi po svojoj volji. Šta bi god hodža zapovjedio ona bi drukčije uradila. Hodža je volio slatko jesti, a što je slano, to mu nikako nije trebalo soliti. Jeđanput za ručkom ona uzme čitavu šaku soli pa saspe u čorbu. Hodža dok to vidi, odmah reče: „Vala dobra ženo, belli si ti evlija“. Žena se upropasti kad to čuje, pa reče: Ma kako to dobar 5ovječe?“ Hodža nastavi: „Evo ima tri dana kako mi se je nešto mida pokvarila, pa sam ti hotio govoriti, đa nam što dobro slano napraviš, a ti si eto već sama to uradila, to mora da nešto ima pri tebi“. To ženi ne bi baš drago, ama ona smisli još nešto. Jadanput sreže hođži košulju, pa jedan rukav sreže skoro do lakta i to u desne ruke, a u lijeve opet ostavi dugaČak ima dva pedlja Hodža je sve to vidio, ali on sve šuti, pa obuče košulju i ode u džamiju. Kada se vrati, reče ženi: „Vala dobra ženo, dami sav svijet kazuje, da ti nijesi evlija, ja se opet ne bih' vjerovao". Žena se opet iznenadi kad čuje šta hodža govori, pa opet reče „Kako to ti misliš, ako si turčin?“ On joj odgovori: „Kako nijesi de ? evo desnom rukom uvjek nešto radim, pa mi je trebalo da zagmem rukav, a evo si mi ti srezala i napravila košulju, gdje ne trebam da zagrćem rukava. Opet mi nešto po lijevoj ruci uvjek' zima, pa sam je uvjek zavlačio u džep, a sad evo je rukav dug pa mi to ne treba sad čininiti, već samo omotaj oko ruke. Žena, kad to čuje vidi da ne može hodže ražljutiti, pa se već i ona progje besposlica, nego se onda umekša kao mehlem. Od to su • doba u miru i Ijubavi dugo zajeđno živjeli. Sejfadin Haseinagić. gT " �I V BEHAR 317 Vakufsko povjerenstvo. I , I jednice vakufskog povjereustva trajale su — koliko še uije ni očekivalo — od 24. februara do 30. marta. Makar da bijaše opća želja, da te sjednice budu javne, ipak one ostaše za širu publiku nepristupne. Ovu bi uredbu svakako trebalo izmijeniti, jer naš je vakuf najveća naža institucija, on je naš trud i rad od četiri vijeka, u nj sabiraše naŠi velikani, naši otadžbenici svoje darove i poklone, pa i danas nijesu rijetki slučajevi, da se bogatijem muslimanu bar pred smrt gane srce i pobudi volja, da svojim dobrom pridonese ovom općem naŠem fondu, kako bi se iz njeg mogle uzdržat naše džamije, medrese, mektebi i t. d. Vakuti su naši jedino vrelo iz kojih se mogu održavati naše svetinje a tim posredno i mi samo tako možemo vršiti svete zapovijedi i dužnosti uzvišenog Islama. S toga bi dakle neophodno potrebno bilo, da ova naša institucija ne bude zatvorena za onog, ko se najviše za nju zanima, a to smo mi — islamski narod u Bosni i Hercegovini. No makar da ova vijećanja našeg vakufskog povjerenstva bijabu tajna, ipak na sijelima Be svake večeri moglo dosta saznati, o čemu se sve tog dana raspravljalo. Svakog su rasprave i zaključci vakufskib sjeđnica živo interesovale, pa se s toga već odmab u večer komentiralo i pretresalo o svemu, što se u vakufu radi. Na taj način i mi koješta saznađosmo i dogjosmo bar do nekib podataka: , Cijeli budget vakufske uprave iznosi po prilici 260.000 K t. j. prihodi vakufski za ovu godinu predvigjaju se sa 260.000 K, a isto toliko i troškovi. Ovaj pribod sačinjavaju ove pojeđine stavke: suvišak od evkafi mulhake (t. j. od onih vakufa po gradovima, s kojim upravljaju mutevelije) oko 160.000 K, onda prihodi vakufskib dobara, kojim ravnateljstvo neposredno upravlja t. j. evkafi-mazbuta i to: kirije oko 75.000 K, od vakufskog agrara 9000 K, kamate 3.500 K i t. d. TroŠkovi su : vakufska uprava: plaće 34.000 K, upravni troškovi 8000 K, porez 5000 K, popravci džamija i t. d. 25.000 K, za mektebe 90.000; osim toga u trošak se ubraja i 30.000 K, koje se svake godine pribijaju glavnici da raste i umnožava se. Za ovo 30.000 K stvoren je zaključak još god. 1894., kad je uregjeno, da se cijeli suvišak (fazla) od sviju vakufa Bosne i Hercegovine šalje zemaljskom vakufskom ravnateljstvu u Sarajevu. Taj fond za ovih deset godina iznosi sađa oko 160.000 K i to s toga, što vaknfsko ravnateljstvo koju god stavku prekorači, iz te svote namiri. Taj je proračun uzet na znanje. Jedna od najvažnijib tačaka fakufskih sjednica bijaše pitanje o prirezu za mektebi ibtiđaije. Poznato je svakom, s kojim je troškovima skopčano izdržavanje jedne mektebi ibtidaije. Vakufi naši nemaju toliko priboda i sređstava, da bi sami namirivali i izdržavali mektebe, pa s toga najposlije ne će moći biti, što se ne će na narod prirez udariti, kao što se i do sad u mnogim mjestima ijana davala. Ali to pitanje ipak.ni sada nije definitivno riješeuO, makar da se već ne može dalje odgagjati. U budućim zasijedanjima u jesen i to će se pitanje riješiti uz mnoga druga, koja su do jeseni odgogjena. Da se pak to pitanje u jesen iz temelja ne pretresa, ispitano je sada mnijenje pojedinih članova povjerenstva, šta misle o tom pitanju, da je bar materijal za jesen priregjen. Tom se prilikom očitovale ove želje: Na stanovništvo islamsko u Bosni i Hercegovini treba udariti prirez 5°/0 od poreza, i tim bi se mogli uzdržavati mektebi. Osim toga da suvišak od evkafi mulbake ne ide čitav vakufskoj upravi u Sarajevu, već samo Vsi a */» sa prirezom da mjesne vakufske komisije troše na mektebe, odnosno da tim ustroje fond, pa kad bi se taj fond umnožio, onda bi se prirez skinuo sa gragjanstva dotičnog mjesta. Po tom bi dakle svaki kotar autonomno trošio svoj prihođ (prirez i */a °đ vakuf. suviška) u svoje vlastite mektebe svog kotara. Koji su kotarevi siromašni, a nemaju ni vakufa velikib, niti đostižu prirezi njihovi potreba mektebskih, te bi uzđržavalo vakufsko ravnateljstvo onom tretinom od suvišaka sviju vakufa. Osim toga izražena je takogjer želja, da se mearif, koji je 1891. spojen s centralnom upravom vakufskom, rastavi od vakuf. ravnateljstva i ustroji kao posebna oblast pod odgovornošću i upravom jednog člana medžlisi uleme i da se reformira cijela mearifska uprava. Gto, to je uopće taslak za uregjenje našeg mearifa, što će se prilikom jesenskih sjednica riješiti. Za sad je takogjer usvojen zaključak, da jedan član ulema medžlisa obide i kontrolira sve mektebe u Bosni i Hercegovini. Od neko se doba osjeća, kako na više mjesta općine uzurpiraju vakufska zemljišta. Stoga se prilikom ovib sjednica i o tom izrazila žolja, da se zamoli risoka zemaljska vlađa, da i vakufske nekretnine nzme u zaštitu kao što uzima općinske. Osim toga zamoljena je takogjer zemaljska vlada, da oprosti Vakufu porez od kirije vakufskib zgrada, kao što je to i prije bilo. Vakuf plaća erariT od svojib zgrada porez od procjene kao i privatnici, osim toga plaća ekviralent, t. j. pristojbu, kojom se nadoknagjuje eraru onaj prihod od nekretnina, koji se plaća, kad se prenosi dobro prodajom, poklonom ili u ostavštini. Pošto vakufska dobra ne prelaze iz ruke u ruku, to �BEH AR 318 V je erar u tom pogledu na šteti, te se za to plaća ekvivaleut. No porez od kirije nije se ni prije plaćao. od vakufskih dobara, pa je s toga zamoljena visoka zem. vlada da ga i sad ukine. To su neki zaključci ovih sjeđnica, što smo ih saznali; no pitanja je sila ostala neriješena, te će se za to ove godine sazvati sjednice i u jesen, Da Bog da s hajrom ! S vaštice. artura, po porazu kod Lijaojanga te poslije žalosnog poraza kod Mukdena kao da joŠ uvijek ne misli o miru. U nutrini raste nezadovoljstvo i revolucija, na ratištu se reda neuspjeh za neuspjehom. Nu u tom je danas najviše tiŠti, Što uz ovake prilike ne može lahko da sklopi zajma, bez kojeg joj ne može da buđe. Ali je ona usprkos tome uvrtila sebi u glavu, da mora pobijediti, pa jednako šalje vojsku, koja je izgubila svaku nadu i pouzdanje u se i koja teŠko da će raoći imati uspjeha, jer nerado ide na ratiŠte. Suđeći po dosadanjim bitkama, ne će na skoro biti kopnene Jfitke, ali se za to svaki Čas očekuje pomorska bitka, jer je ruska baltička flota već blizu japanskih voda, gdje je čeka Togo sa svojom mornaricom. Bitka se očekuje još pod konac ove hefte, a biće to jedna od najžešćih pomorskih bitaka u historiji kao što je mukdenska bila najveća megju kopnenim. Pošto je Franceska u svojim lukama na istoku pustila rusku mornaricu, da dulje od 25 Bahata ostane i time prekršila neutralnost, mogli bi se i odatle poroditi kakvi zapletaji megju Japanom i Franceskom. Na kopnu, kako rekosmo, nema još kakve bitke, ali Japanci ipak napreduju i uz male okršaje sa predstražama primiču se Harhinu iz kojeg Rusi bolnice već isprtljavaju, a Japanci po malo zauzimaju omanja mjesta, negdje bez puŠkaranja a negdje uz pomanje okršaje Iz Tokija se čuje da i Japan nije željan mira i da hoće vojsku potrostruČiti i na milijun dići. U uspjeh Rusije svako sumnja, kao što je još u sredini ratovanja sumnjao njezin admiral, koji je zastupo u hulskom pitanju u Parizu, a osobito pošto je vojska poČela strahovati na suhu, a ona na moru slabo uvježbana, doČim je japanska kuražna, a na moru vješta, dobro uvježbana i okretna. Kako su iskorijenjeni Indijanoi. Kako je došlo đo toga, da su Indijanci (ameriČki) gotovo posve propali, iumači nam na jasan način Georg Friederici u knjizi: Indijanci i Anglo-Amerikanci. Da se je propašću Indijanaca ispunila samo zapovijed naravi, to je smiješna fraza. Pređsjednik Gremt sastavio je god. 1869. poseban odbor u lu svrhu, da prouči indijansko pitanje, pa 6u rezultati ovog proučavanja posvema p6bili više puta opetovanu potvoru, da Indijanci ne će raditi, Mnoga su indijanska plemena već pokazala svoju sposobnost za višu kulturu, pa je brzina, kojom su oni od lovačkog do ratarskog života napredovali, upravo začudno. Nu oni nijesu mogli sačuvati Bvojih teČevina. Angloamerikanski doseljenici, koji su krajem 18. i početkom 19. vijelca sve to višo prodirali sa istoka na zapad, otimahu im zemlju. Od god. 1776. do 1869. sklopljeno je oko 360 ugovora, kojim su Indijanci ustupili svoje zemlje doseljenicima. IVopasti Indijanaca doprinijela je mnogo i rakija, koja osobito zlo djeluje ha crvenu rasu. Nu najstrašnija su sieđstva, kojim su anglo amerikanci trijebili Indijance, priregjivanje lova na Indijance s nagradama i širenje priljepčivih bolesti osobito ospica megju njili. K tomu pridolazi još tamanjeuje bikova, koji su velikom dijelu Indijanaca bili gotovo jedina hrana, te koje su doseljenici samo radi kože tamanili. Od zemljišta su preostale Indijancima tako zvane rezervacije, ali su i tu oni štajali pod nadzorom anglo-araerikanskih agenata, koji su ih tlačili. Otuda su se porodile bune Indijanaca proti doseljenicima, a onda dugogodišnji indijanski ratovi, lcoji su sjeverne ameriČke države stajali silnih novaca, ali koji su posvema zatrli trag Indijancima. Dakle prilike su sada talie, a kome će so sreća nasmijati, to ćemo u skoroj budućnosti vidjeti. P ogled po sv ijetu . Dok knjaz bugarski Ferdinand oblijeće oko evropejskih dvorova, a bugarski pol. agenat u Parizu trubi po francuskim novinama o tobožnjim nasiljima i nepravdama u Makedoniji i dok službena bugarska vlada uvjerava portu o lojalnosti i svima poduzetim sredstvima protiv ustaškim četama i prelasku njibovu preko granice, dok nazovi arnautski princ Gjuro dolazi u Sofiju i sa ustaškim vogjama i Sarafovom pregovara a Bugarska municiju nabavlja, dotle Turska postepeno i uspješno provagja svoje reforme, ustaške čete i buniteije svake vjere i narodnosti gnjavi i zaslužno kazni, kao što čine i druge države s Ijudima one sorte, a kršle (vojarne), puteve, bolnice svom energijom podiže i zida i pod puškom za svaku eventualnost oko 260.000 sa svom municijom i potrebama opskrbljenu vojsku drži i sve granice svoje države čuva. » Rusija nakon gubitka jedne na milijune vrijedne mornarice, poslije sramotne kapilulacije Port- Odgonetke. Odgonetka konjićeva skoka od F. Bajraktarevića iz 22. br. „Behara“ : Kleta sudba papagaja S vranetinom združi Pa mu Čudo da se opet Smrdivrana tuži. (Rizabeg Kapetanović). Ođgonetnuli: Deli-lbro. Odgonetka geometrijske zagonetke od Džemala iz 22. br. nBehara“. Treba brisati stranice: c-a, a-1, h-k. Ođgonetnuli: Sejfuddin Huseinagić, učenik trgovačke Skole u Sarajevu; Mustafa H Rakanović, Ibrahim Fejzić, Ruždija, Hasan-Husnija, „Ađže dobri* BVt B. Novog; Mustafa Muratagić, Smail Karabegović, Zaim Hadži-Dedić, Snlejman Hadži-Halilović, 8mail MeSić, Abdullah Karabafiić, realci Banjaluka i Ahmet Čemerlić iz Janje. � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Behar: list za pouku i zabavu Subject The topic of the resource književnost Description An account of the resource Časopis Behar pokrenut je 1900. godine. Štampanje lista finansirao je veletrgovac iz Tešnja Adem aga Mešić, koji se zbog toga smatrao vlasnikom Behara, dok je odgovorni urednik bio Safvet beg Bašagić. List je štampan na bosanskom jeziku, latinicom i izlazio je dva puta mjesečno. Creator An entity primarily responsible for making the resource Safvet beg Bašagić Edhem Mulabdić Hadži Mehmed Džemaluddin Čaušević Šemsibeg Salihbegović Ljudevit Dvorniković Šemsibeg Salihbegović Hamid Šahinović Ekrem Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Štamparija Riste Savića i druga Islamska dionička štamparija, Sarajevo Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1900-1911 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 30 cm Language A language of the resource bosanski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7452 (Print) ISSN 2566-4042 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22541574 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Behar: list za pouku i zabavu 1904 Description An account of the resource Br. 1 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Štamparija Riste Savića i druga Islamska dionička štamparija, Sarajevo Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1904 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7452 (Print) ISSN 2566-4042 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22541574 IIIF Item Metadata UUID bc383d6b-cc48-4b8e-9f5e-d96a17ad6027 https://kolekcije.nub.ba/files/original/cf22fe96cff1c9ec5b73832db94903b0.pdf 2d6ea35905100bdf422170e40d63127c PDF Text Text c n ^ . Gođina V I. NAKLADOM: D E M AGE M E Š I ĆA. UREDIO: EDHEM MUL ABDI Ć 1905./6 SARflJEUO. lSLAMSKA DIONIČKA ŠTAMPARIJA(TI5KARA). f i- ■A- r �god . VI. BROJ 1 L is t z a z a b a v u i p o u k u 26. Safer 1323. ....... j " 1 SA E A JEY 0 ^ — ■ ~ | " 1. rna]a 1905. ~ r - - - — —- — ■— Naša zabava. 17. aprila 1905. god. r ' M r đavna ve<^ navjeŠćujemo ovu našu prvu za WA$ m jj bavu, odavna javljamo našim poštovanim ćitateljima i prijateljima našeg kulturnog i društvenog rada, da je mlada sarajevska 7 ^ is la m s k a inteligencija pregnula, da se i ona jedan put pojavi na otvorenu podiju, gdje se ogleda l f vještina, gdje se oćituje rad za socijalni život t sviju kulturnili naroda. I dočekasmo napokon taj • dan i provedosmo te večeri našu zabavu u množini svijeta a u žaru zanosa svog, jer na tu našu čast ođazva se elita naše inteligencije, naše aristokracije, a sve bijaše zanešeno našim krasnim slikama, našom pjesmom, našim produkcijama. da je tu nastavi, i ta mlada generacija još nije posve prekinula s tradicijom otaca, oua bi još i sad mogla u zanosu naše prošlosti latit se vranca od mejdana i bacit se niz kotare ravne, da osvjetla lice i sebi i rodu svom. Ali progjoše ona vremena i zamijeniše ib druga, u kojim treba da na drugom mjestu pokazujemo svoju moć, svoju ljubav za svoju čast i svoj rod, na drukčijem posve mjestu sad se ogleda naše junaštvo, naša slava i moć. Eto uprav za to se baš možda i otezalo s početkom naieg rada ove ruke, jer mnogi bijasmo u brizi: ne ćemo 1’ se ogriješit o naš glas, o naše ime viteško i junačko, kad se nagjemo mjesto ledine na daskama, mjesto luga I zaista bijaŠe već skrajuje vrijeme, da se i mi j gaja u četiri golema zida, u moru elpktrična svjetla, pred biljađom radoznalih očiju. Ali makar da u glavnom gradu naše domovine, islamska mlađež, današnja predstavnica našeg društvenog života, poka- nam nova vremena ne izbrusiše naslijegjene eneržije žemo da smo živi, da nešto znamo, umijemo, da i mi djedova naših, ostalo je ipak zrnce njeuo, iskra u smisla imamo za ono, što danas moderni svijet smatra pepelu, pa će upalit kad bilo i frcit plamen iz nje, ogledalom finoće, uglagjenosti, okretnosti, ljubavlju da pokaže svakom: ,,da još Bosna sokolova hrani, za plemenitom zabavom. Zakasnili smo nešto i lu kao đa joj ponos brani.“ I mi održasmo sjajnu zabavu, sjajnu i raskošnu i svagdje, ali uvijek nam se to oprašta, jer i ova mlađa naša goneracija, koja u dubravi i gaju prekide po svojoj spremi, krasnu po svojim produkcijama i svoju milozvučnu pjesmu i đogje na moderne daske, epohalnu po svojoj odličnoj posjeti. NaŠa mladež, �B EH AR 322 četrdeset do peđeset pionira, pokaza te večeri i skladne pjesme i majstorske deklamanje i vješte produkcije u ođigravanju znamenitih lica i značajeva. Sve je opčaralo i zanijelo otmjenu i ođličnu publiku. Pokušačemo da makar u blijedoj slici prikažemo tu našu krasnu večer r Izmegju 7l/s đo 8 sati ušlo je u veliku salu Društvenog Doma preko šest stotina osoba-i zauzelo sva mjesta. Moglo je biti preko stotinn osoba, što se vratilo, jer nije bilo više ni stajaćeg mjesta. Kad je u dvoranu ušao poglavica zemaljske vlade sa generalitetom, vojnička je muzika zasvirala carevku. Samu je zabavu otvorila po programu vojnićka muzika „Istočnom svetčanora uvertirom." Odmah iza tog pojavio se na bini naš pjesnik Sofvefbeg Bašagić i pozdravio publiku. On izreče ovaj P i o l o g : Stupamo na daske Thalijina hrama, Da nekakvu zrtvu i mi prinesemo Muzama; onako — kako umijemo: Sa jednom dramom, s vijencem pjesama — I to sve onako skromno prama nama. Gospodo moja, ne uzmite za zlo! Ako naŠa smjelost što vas iznenađi — Mi smo poietnici, — mi smo jako mladi. Vjerujte mi, đa je dovela nas amo Plemenita miso, da led probijamo. Ako n’jesmo kader ko što drugi mogu, Molim, nemojte nam zamjeriti sada, Jer zabava ova plod je teŠke borbe, Koju danas vodi — puna svijetlih nada — Puna viših težnja — jedna Četa mlada S klikom protivnika, koja sve obara, Što nafiredna mladost u zanosu stvara. S oruijem su naŠi stari baratali I lovor vijence na mejdanu brali; Mijenja se vrjem e, a s vremenom Ijudi, S ljudima potrebe, a s potrebam ćudi, Eto tako — sve se sa vreraenom mijenja: ObiŠaji, tefaije, zabave, miŠljenja Pojedi?ica kao i cijele mase Naroda, ako se svojski brine za se. Ko god plete kotac, k6 što mu je pleo Djed i otac, taj se s vremenom zameo U silnoj oluji kulture i znanja, Osto je bez svega, — bez Šasti, imanja, Osto je natraŠnjak, da sam sebe tješi, Da s’ i dalje o se i o svoje gr’ješi, Vremena su taka, da traže junaka, S modernim oruzjetn, da nas od zla brane, Da napretku krče staze i bogaze Uklanjajuć.s puta naše Ahrimane. Da s ćursa o znanju i poštenju vaze, VI A s binc da primjer veleđuŠja daju I narodu svome proŠlost pređstavljaju S uvjerenjem, da će do svijesti doći Pa danas — il sutra svjetla čela poći — Prosvjetom slobodi, kud g a mladost vodi. Mora i naš narod polagano rasti, Ne smije se vraćat u djetinjsko doba. Mora i naš narod polagano cvasti, Ne smije se vraćat u položaj roba. Epsko doba mi smo preživili davno I krvavo doba bacismo za legja, Od toga nam osta samo ime slavno I ju n ački spomen naših silnih pregja. M i stojeć na pragu našeg preporoda Radimo za sreću doma i naroda, — Radimo koliko od ruke nam ide. JoŠ se našeg rada uspjesi ne v id e ; A1 malo po malo i to će nadoći, Jer kogod ne želi, da u tmini gine, — Ko nosi na srcu dobro domovine Napretku u susret mora s nama poći. Ovaj je prolog Safvetbegov kurno pozđravljen. Pleskalo se i odobravalo bez kraja. Još se odobravanje ne bješe ni stišalo, kad se zastor diže, a na bini se pojavi naš mladi pjevački zbor, koji publika simpatično pozđravi. „Gajretova" se himna otpjevala tačno i s takom toplinom, kakvom je zadojio naŠ pjesnik Safvetbeg i kompozitor Buljušnić, a publika je silnim odobravanjem prisilila zbor, da je ponovio. Za ovaj krasni prvi uspjeh naše zabave treba zahvaliti u prvom redu vrijednom učitelju g. K. Travnju, koji se primio teške zađaće, da u kratkom vremenu neškolovanu mladež u jfjesmi pripravi i još izvede na otmjenu binu. Kako on tako i mladi zbor pozdravljeni su od publike urnebesnim odobravanjem. Prizori se na bini uopće mijenjali vrlo brzo, a svojom raznolikošću ne samo što publika kao obično kod obilnijih programa i dugih pauza počinje da se dosagjuje, već su naprotiv pobugjivali silou znatiželjnost, za čim su svaki put slijedili zaista rijetki časovi umjetničkog uživanja. Zastor se diže, a na bini se ukazuje krasna iđila, prizor sam po sebi pun čarobne poezije: na bini sjelo momče, preturilo nogu preko noge, preko krila mu se popriječio saz, uz njeg je stala djevojka, u našoj narodnoj nošnji, raskošno odjevena. Ovaj je prizor gledaoce zanio, te se i tu osu kiša odobravanja. Tek što zatitraše čarobne žice na s&zu na ovom naŠera obljubljenom inštrumentu, kad djevojka, ggjica učiteljica Zlata HaraminČićeva podiže svoj glas, svoj krasni alt, a od titranja njegova isto je tako zatitralo svako srce u publici. Ona pjevaše staru našu pjesmu i staru melodiju: �B E H AR VI Jutros rano podranila danica, Yaj seni, vaj ben’ aman, aman, Podranila danica............ Pratnja Nnrage Džabije na sazu bila je motiv iz narodnog našeg života, a izvagjana je pravom preciznošću modernib muzikalnih vještaka. Ora je taćka programa okrunila dosađanje produkcije, te se silno pleskanje i odobravanje nije dalo stišati, dok se opet zastor ne diže i ne ukaza publici ista slika. Tada je ggjica Zlata dođala uz pratnju Džabije druga takogjer krasnu narodnu pjesmu: Akšam o'Il, sunce zagje; Na tvom licu jošte sja......... Ova je tačka programa zađivila i naš domaći svijet a i one strance, koji nemadoše prilike u istini gledati ovu krasnu idilu. U naših si tada gledao na licu kako se tope od miline, dok drugi bijahu zanešeni Ijepotom pjesme, samim pjevanjem i pratnjom i uopće ovom slikom. Vojnička je muzika lijepo i skladno uđarala, a i zgodno ispunjavala inače kratke pauze. No njezine prođukcije bijahu takogjer privlačive za svu publika, jer priregjivački se odbor pobrinuo i nabavio više istočnih komada, kojim je muzika vrlo đobro ugodila i naŠoj a i zapadnoj publici. Naročito je pomno saslušan i simpatično pozdravljen popularni turski marš BDžezair“. Poslije onih starih vremena, kad ga je turska muzika ovdje svirala svakom zgođom i kao koračnicu, on se nikad više ne ču nego pokvaren od narodnih svirača. Oni koji pamte stari vakat bijahu ugodnt) dirnuti, a đrugi zanešeni ljepotom uopće istočnih komada. Naši pjevači otpjevaše i drugi svoj zbor „Karišik narodnih pjesama*, kompozieija Marinkovića. Tek strukovnjak može ovdje da procijoni velik trud i vještinu pjevača, koji onako tačno otpjevaše ovu muzikalnim niansama protkanu kompoziciju. Deklamacije se iz modernih programa radije ispuštaju, to je tačka, koja već više nije moderna. No deklamacija „Divane Husrev'-paša" saslušana je pomno, jer se za nju nagje majstor, koji joj je dorasto, pa je majstorski prikaza i zapadnoj i našoj publici Osman ef. Muradbašić simpatično momče u salonskom odijelu nagje se pred crvenom zavjesom i poče umilna izraza tek da nam priča nešto samo ozbiljnijim tonom o vijeću kod Sultan Sulejmana Ali za čas jedan njegovo lice obljeva crven, u njem za tren uzbukti vatra kao što uzbjesni uvrijegjen ponos bosanskog viteza, kad trže Husrev sablju, da kazni Sulejman pašu neđostojna stvora, što se usudi, da Bosnu vrijegja. A1 se opet naglo stiša i pokunji, kad car Sulejman megju njih pađa, i jedva čujno izgovara zađuje riječi, kad se zastor za njim otvara, a pu- 323 blici se ukazuje živa ilustracija kulmena u pjesmi: Dvojica paša trgnuli sablje, a Sultan Sulejman megju njima stao, drugi veziri na strani stali, i vratari uz prijestolje carsko, pa sve nijemo šuti i gleda, šta će bit u ovom odlučnom času. Publika bijaše zanešena, opčarana ovim prizorom, a dvoranom se prolamao urnebes pleskanja i odobravanja. I zaista bijaše taj prizor veličanstven: uz raskošno uregjeni prijesto carski, u čarobno rasvijetljenoj i bajoslovnoj dvorani kao iz Baruni-Rešidovih vremena stali ovi vitezovi ko kipovi, a publika očima gutala ovu bajnu scenu. I zastor je napokon pao i valjalo ga je ponovo dići, a dvoranom se prolamali urnebesni usklici, grmljavina. Ovaj prizor bijaše kruna cijeloj zabavi. Muzika je napokon zasvirala Hediv Abas pašin marš i tako se jedva stiŠao silni utisak pregjašnjeg prizora. Sad se očekivala drama: Zastor se điže, u skromnoj starinskoj sobi sjedi Hasan paŠa Tiro, đostojanstven i ponosan kakav je bio u svoje slavno doba. Njegovo je dostojanstvo Tevfikbeg Bašagić potpuno shvatio, njegove ozbiljne staračke riječi pratila je skladna ozbilna mimika, tek primjetiv kret glave ili ruke odavao je starca Tiru posve vjerno. Naprama njemu je desna ruka njegova Karapandža (Lutfi ef. Ruždić) simpatičan tip junaka iz naše prošlosti. Njegov kostim a naročito kretnja i odrešit izgovor njegov prikazivaše Karapandžu jednim od najzanimijih karaktera u drami. Uopće Ruždić je tokom drame svratio pozornost publike svojim majstorskim, upravo savršenim igranjem, da ga uočiše ljudi; koji su gledali većih bina svjetskih. Uz njih dobro pristajabu dvije age (Salih ef. Žiga i Kadri ef. Karahodžić) koji svojom pnsutnošu, odijelom starih aga i rijetkim svojim primjedbama odavahu vjerne drngove starca Tire. Još treba đođati Tirina Ćatu (Edhem ef. Mulabdić) i tatara (Omeraga Jerlagić) kao i Ferjačiju (Mustafa Memaga) pa je ova slika potpuna. Ona je kratko trajala, ali je svojom pojavom izazvala simpatiju publike i već unaprijed osigurala uspjeh drami. U drugoj slici vidimo skoro sve iste osobe, koje u slobodnpj prirodi dočekuju velikog vezira, Serdara Ibrahimpašu (blustabeg Mutevelić), što je sa svojim vezirima Lala Mehmedpašom (Ibrahimbeg Ćengić) i Muratpašom Kujudžijom (Osman ef. Topčagić), te Jenjičaragom (Mehmed ef. Sinanović) pošao na Oziju. Ova slika starih đostojanstvenika turskih bijaše impozantna. Naročito se tu svojim dostojanstvom ističe Serđar, njegova ponosna kretnja, dostojanstveno držanje bijaše u potpunom sklađu sa njegovim otadžbeničkim riječima, punim zanosa, punim ljubavi za narod državu i islam. Uza nj lijepo pristajahu isto takim dostojanstvom Lala Mehmedpaša i Kujudžija Ova tri diletanta pokazaše staro tursko dostojanstvo u potpunoj sliči njegovoj. �324 B EH AR VI Na komersu hijaše prava stiska. Tri velike poTreća slika u ovoj drarai bijaše najsimpatiĆnija bočne sale bijahu prepune. Tek poslije tombole iza našoj publici. U starom plemićkom dvoru sjedi mlad ponoći jodva se silna svjetina slegla i tada razvitez u raskošnu ođijelu Ahmedbeg Šestokrilović (Salih vio prijateljski razgovor. U to je zaredao krasan ef. Ališehić.) Naprama njemu je vjerni mu drog Huuiz kićenih govora. Prvi ustade predsjeđnik priregjisein Ćehaja, (Edhem ef. Mulabdić) i delije, Nuraga vačkog odbora Edhem ef. Mulabdić i predloži u ovom Džabija i Lutfi ef. Kuždić prvi vješto kucajući uz veselom sastanku i prijateljskom ovom sijelu da se bugariju, a drugi pjevajući narođne stihove : za ovu svrhu ovoj nrepubliciK izabere predsjednik. A Igraja li konji Atlagića, kad njega samog čitava wrepublika“ pozdravi b u s Pacaja li paSke Malkoćeve? . . . klikom: „živio predsjednik<(, tada se on opet diže i Tred Ahmedbegom puSke srehrom okovane i kratkom besjedom zahvali gostima uopće na ovakom ploska, te u zanosu stare slave i junaštva svaki Ćas bratskom odzivu i posjeti, istaknuvši naročito goste i puca sa prozora. U taj ćas dolazi rogjak mu Velibeg prijatelje sa strane. Tu zahvalu izražava on i predaje (Osman ef. Topćagić) i opominje ga, đa se kani pića Ademagi Mešiću kao pređstavniku gostiju sa strar.e i pucanja; za tim đolazi i majka mu (ggjica Zlata i inače prijatelju i rodoljubu, koji je vazđa spreman, Haraminčićeva), pošto sluga (Mahmut ef. Ziga' izvede da svako ovako veselje naše i osobno počasti. Silni delije, te ga i ona svjetuje, da se kani takoga žipoklici: „živio Ademaga!B Na to se Ademaga zahvaljuje vota. Tu se mladi beg u razgovorn s majkom odluči toplom hesjedom, a za tim Salih ef. Aličehić pozpravlja u boj na Oziju. ggjicu Haraminčićevu, koja se rado odazvala i primila Aličehić nam ovdje prikaza vjeran tip starinskog tako teške zađaće, a koja je opet onako sjajno okrunašeg plemića i viteza, a ggjica Haraminčićeva brižnu nila ovu večerašnju i prvu našu zabavu. Ispređ ggjice majko, al i ženu, koja rađo pregara i jeđinca sina za Haraminčićeve zahvaljuje se Safvetbeg Bašagić. Vrlo čast domovine i roda svog. kićeno pozdravlja Mustabeg Mutevelić našeg knjiHafiz Ali ef. Bulić i Sulejman ef. Suljagić ževnika, pjesnika, rođoljuba Safvetbega BaŠagića, koji vjerno nam prikazaše u opsadi Ozije dva dželalijska govor bijaše pozđravljen sil.nim pleskanjem i poklicima zabita (k’z’lbaša), koji očito ne će da vojuja za tur„živio". Poslije Safvetbegove zahvale govori tehničar skoga cara i Islam. U gradu ozijskom vidjesmo stare knezove Krilaša i Orlovskog, koje posve vjerno odi- Muhamed ef. Bukvica u ime naše školske miađeži. graše diletanti Džemal ef Fejzagić i Sulejman ef. za koju se rodoljubi muslimani ovako zauzimaju priHećimović. No i tu opet scenu okruni ggjica Hara- regjujuć ovake zabave u korist njezinu. Iza tog je minčićeva kao Rosa kći kneževa. Uz gospoda.ra ozijskog još palo nekoliko zdravica, a napokon pređsjednik zakliučujući i taj dio sijela pozva kratkom besjedom lijepo su takogjer prikazani njegovi časnici (Esad ef. onu istu omladinu, koja prinese tolike žertve svojim Tefterdarija i Ešref ef. Šamo). Tu se opet prikazuje Husein ćehaja kao sužanj i upreža pritiku, te zapalivŠi trudom i postiže ovaki krasan uspjeh ove zabave, da na temelju tog i takog rezultata nastavi ovaj svoj džebhanu sruši zidove gradu, u koji provaljuje prvi blagotvorni rad na naŠem društvenom razvoju a za Ahmedbeg Šestokrilović, a za njim i ostali Turci. Kulraen je đrarni susret Šestokrilovića sa Rosom (s kulturni preporođ nas muslimana. Iza tog se razgovor kojom se on već prije zagledao) i dvoboj njegov s uz muziku dumaćih svirača dalje nastavio i oteg’o đo neko đoba noći. knezom, ocem njezinim. Tako se svrši naša prva zabava. Ova je zabava Uopće sve su se tačke programa izvele potpunom vještinom, a naročito dramatski momenti posve maj- karakteristiČna u mnogom pogledu. Po svom programu. storski prikazani. U drami se osohito pokazaše majstori p° umjetničkom izvagjanju pojedinih tačaka spada megju rijetke zahave, što su se do sad držale u nai vještaci u prvom redu ggjica Zlata Haraminčićeva, Šem Društvenom Domu. Značajna je i po tom, Što je Salih ef. Aličehić i Ruždić zadobiše opće priznanje to prva naša zabava, što je okrunjena ovakim krasnim kao pravi umjetnici. Za ovima se vrlo vješto pokazali Serdar, Tiro, te Krilaš i Orlovski. Tako su uopće i uspjehom a sam prograrn njezin po svojoj sadržini sve OBtale uloge odigrane, da se — kako se neki stru- za zapadnjaka je orijentalan, a po formi za nas čnjak kritičar izrazio — ni po čem nije moglo moderan. Za to je naša zaba privukla sve ođličuije raspoznat, da sn to početnici. Dramu su uveličali i i otmjenije krugove sarajevske publike. Naročito su prekrasni kostimi, za koje ce odbor dosta trudio, da u slici prepune sale Društvenog Doma pretežno fesovi i saruci upadali u oči. Osim tog zahavu odlikovaše ih priredi i nabavi, kako će u svakom pogledu zadovoljiti. Sva je turska odijela prigotovio naš terzija svojim posjetom Poglavar zemljo i general konjanišAhmetaga Prijepoljac. Dekoracije su takogjer bile tva fzm. Baron Albori sa generalitetom, svi viši činovnici i najođličnije naše gragjanstro, u kom je takoprekrasne osobito u živoj slici. I drama se svršila kao i ostali jdijelovi programa gjer u velikn broju jevrejsko odlično i otmjeno gragjanstvo bilo zastupano. NaroČito pak ističemo s potponim odobravanjem publike. �325 BEHAR VI garazmjerno velik broj braće muslimana sa strane njih do 60 i to iz Tešnja, Bijeljine, Doboja, Mostara, Visokog, Dervente, Foče i t. d. Poslije duge šutnje naše u našem društvenom Životu, ova naša zabava prokrĆi nam pnt, otvori vrata, probuđi nas, đa koraknemo u duhu mođernom a u zanosu volje i eneržije našeg slavnog imena i glasa. Ona nam još otvara oči, da spoznamo jednu staru istinu o nama samim a to je ovaj fakat: Naša volja — dok miruje — troma je i lijena, no kad se probudi, priznat valja da je onda svaki naš rad u velikom stilu: Mi smo u junaŠtvu vitezi, u radu ustrajni, u štednji ko stijena, u trošku raskošni, u časti kavaliri, u čednosti robovi, u zanosu gordi, u nas nema površnosti, rad je uaš kad je jednom u kretnji, intenzivan, on nas zadivljuje. Eto taka bijaše i naša prva zabava, a taki i uspjeh njezin. Gondže Mehmed-beže. j!7ošeto je gondže Mehmed-beže, Po Vratniku bijeloj mabalj. Gledale ga vratničke djevojke, Gledale ga pa mu govorile: „Mila majko lijep ti je Meho! Da nam hoće ostat u Vratniku, Dali bi mu p6 Vratnik-mahale, I najbolju vratničku djevojku". Govori im gondže Mehmed-beže: „Ne bih vama osto u Vratniku, Da mi date i vas Vratnik listom, I najbolje četiri djevojke, čobanija od zlata kutija, I u njojzi moja jauklija" Sabrao: Fekim H. BaŠČaulevii. I caru može zanat zatrebovati. (IstoĆna priča.) stara vremena bila đva cara, pa kako ? im carevine bile jeđna uz đrugu, to se za i >gjposvađe i zarate. Bitka bila duga i krvava, jer oba cara bijahu zengjil i imućni, ama opet bitka k’o bitka, valja da neko izgubi, a da opet neko dobije. Pa tako i ovi carevi svrše svoju muharebu. Jedan po temelju propane i helać bude, te sa svojom čeljadi jedva živ umakne u đrugu zemlju, gdje ih niko poznavao nije. Eako car nije umio nikakva zanata, to mu ne bi druge ćare, nego za ono para što ih je sa sobom ponio, kupiti nekoliko ovaca, pa ih gonit u pašu i s njima se beslejisati. Tako i učini. S početka je on sobom čuvao i paso ovce, a kađ mu je jeđinica šćerka podragla; -ondtf bi ga i' ona po gdjekAđ'Bafflijetilla. JeđHtftiT ona čuvala ovctf, a tuda naigje carević te zemlje vraćajući se iz lova kući, pa čim opazi mladu čobanicu, odmah se za njom aŠik učini. Kad kući đogje, ođmah na njemu opaze, kako se u čebri promijenic. Osiječe jelo i spavanje, a vazđa izgledaše zamišljen i tužan. Be traži i pitaj za hećime, be piši zapise, svejeđno, šta ti nije, da ti nije, careviću svaki dan sve gore. Najposlije vidješe hećimi, da on nefito krije i da im ne smije, da kaže, pa ga osokoliše obećavajući mu, da nikom kazati ne će, ali oni moraju znati, jer ako njima ne kaže, što ga mori i za čim je merak svezao, onda ga niko izliječiti ne može. On se povjeri hećimima i ispriča im kako se ašik učinio za jednom čobanicom, ali ne smije ocu da kaže, jer nije šala ou carević, pa da mu otac đopusti uzeti za ženu jednu čobanicu. Hećimi viđe da druge nema, nego kazat caru cijelu stvar i nasihat ga učiniti, da mu đopusti šta gođ hoće, da radi, jer ako mu ne đopuste, onda mu nema dermana. Car ođmah posluša i đade izun svome sinu, da se oženi baš onom čobanicom. S boŽijim emerom, careviću ođmah bude lakŠe i kroz nekoliko dana ozdravi, pa odmah ode u lov i svrati se onoj čobanici. Pošto joj pripovjedi ko je i za što je doŠao, ponudi joj amanet, a ona rekne, da ne može primiti amaneta, što joj otac ne će izun dati. Carević se ukajili, da će opet doći i amauet donijeti u ugovoreni dan. čobanica zaište izun od oca, ali joj otac rekne, da upita tog carevića, znade li on ikakav žanat, pa ako rekne, đa zna, onđa da primi amanet, a ako rekne, da ne zna, onda da mu ga odbije. Ona posluša oca i upita carevića, umije li ikakav zanat. Carević se veoma zaćudi, ali kad vidje, da nije druga, pristane naučit' ’ ikav zanat S toga zovne jednog hasurdžiju, koji ga za kratko vrijeme nauČi kako se pletu hasure. Onda ode carević i čobanici na novo ponudi amanet, a ćttst mu ga ođmah’ i primi. Iza toga dogju careve delije i sejizi, te dignu curu u tahterevan i ođveđu je u carske saraje. Tu se sada zametne veselje i svak se veselio osim cure. Ona je bila k6 malo kaharli i nevesela. Carević to opazi, pa se veoma začudi, te je upita, za što je nevesela i malo ukori rekavši joj : BŠto si tako tužna, zar ti je neobično u mojim sarajima, kao da imaš šta žaliti. Ovčarski štap i kukuljicu!M �BEHAR 326 „Nije meni žao oviarskog štapa i kukuljice, jer za tog se ni rodila nijesam, nego mi je žao mog oca i moje mile majke, jer su i oni carskog soja i plemena kao i vi što ste.“ Tu ona ispripovijeda, šta joj je otac bio i kako je svoju carevinu izgubio, pa da je uvijek govorio: VI „Kamo sreća i od Boga daća, da nijesam ostao bez zanata, jer se i carstvo izgubiti moŽe, a zanat nikad“, To je bio uzrok — nastavi djevojka — što me otac nije htio dati ni careviću, koji je bez ikakva zanata. Oarević se onda oveseli i odmab spremi svoje delije i sejize po punicu i punca, te se s nova nastavi veselje pod carsku i akransku. A. M. L ISTAK. Književnost. Boj pod Bsmjomlukom i Avdlja. Vrijedna knjižara Danijela A. Kajona zauzela se već ođavna, te izdala već do sad lijepih djela, koje smo i mi priopćili. Sad je priredila nova izđanja manjih zabavnih djela našeg merhum Mehmedbega Kapetanovića Ljubušaka: Boj pod Banjomlukom i Avdiju, poznatu našu pjesmu punu savjeta od Jusufbega čengića, što je spomenuti Mehmedbeg raširio i dopunio. Prvoj je cijena 50 h, a drugoj t. j. Avđiji 1 K. Knjižice su lijepo opremljene, te ih našoj mladeži toplo preporučujemo. Kulturne. bilješke. Lijep dar. Naš zemljak Muharemaga Gjumišić veleposjednik iz Banjeluke, koji se davno odselio i boravi- u Carigradu, sjetio se nas lijepim darom i poklonio za našu siromašnu djecu 12.000 komada sufara, te ih poslao na ulema medžlis, koji ih je već i razdijelio po mektebiina Bosne i Hercegovine. Hvala mu za to i od Boga plaća! Nas se Turci slabo sjećaja ili još bolje oni i ne znaju za nas, ali za to treba đa nas ne zaboravljaju bar naši zemljaci, koji dobro stoje pa makar preko svijeta bili. Tako se ni za naš „Gajret" za naše gjačko potporno društvo i ne zua u onim krajevima, jer da se to kod njih i spomene, oni bi mislili da je to kakvo urotničko đruštvo, makar da dobro znaju, šta ta riječ znači. Taka je u njih muvesvis politika. Ulezna medžlis. Saznajemo i s radošću donosimo vijest, da se naš ulema medžlis počeo malo bolje zauzimati za naše mearifske pri'ike. Ovih su dana dva člana obilazili sarajevske mektebe, te će to po svoj prilici i nastaviti, Što je svake hvale vrijedno. Naš je mearif bio do sad prava sirota, osobito otkad se s vakufom sluČio, tu nema što je najnužnije : mearifskog nađzornika, koji će nadzirati, šta i kako se radi u našim mektebima, ima ii potrebnjh sr.edstava, .pohagjaju li đjeca mektebe i kako se napreduje. Uvjereni smo, da nam sad nitko ne bi znao kazati tačno: koliko mekteba ima u cijeloj zemlji, koliko ih đjece pohagja i t. d., a kamo li o unutarnjoj uredbi njihovoj. Ali nadamo se eto, da će i u tom krenuti na bolje. Osim tog saznajcmo, da je ulema medžlis odlučio da uredi i neke vakufske džihete, t. j. one vakufske službe, koje su našljedne da naime koja vakufska služba u džamiji ili gdje bilo prelazi s oca na sina. Mnoge se te službe ne obavljaju osobno, već se za to najmi obični radenik, a plaću džaba uzima. To će sad ulema medžlis urediti i đžiheti će se „binnefs(< t. j. osobno obavljati. Ulema mudžlis sastajao se do sad po 2 ili 3 put u hefti, a sad kako saznajemo djelovaće svaki dan a da je naravno i potreba za to opravdana, ne treba ni spominjati. Stoga je odlučeno, da se nagju ili sagrade i urede nove prostorije za uiema medžlis, jer su dosadanje zaista premalene. Velika medresa u Tiflisu (Busija). Buski musli mani odavno pokazuju veliku volju za napretkom u Islam. duhu, ali do nedavna im se nijesu zgodne prilike pojavljivale, da svom poletu đađu života. Stim zajeđno ipak nijesu skrštenih šaka stojali, nego su po mogućnosti radili i napredovali, te svaku priliku umjeli dobro u svoju korist iscrpiti. . Koristeći se trajnom bunom i revolucijom u R'isiji, koja još uvijek nutrašnjom Rusijom vlada, Muslimani u Tiflisu (u Kavkazu) odmah su se latili posla i počeli reformacijom svojih vjerskih zavoda, te su naumili ustrojiti jednu veliku medresu po modernom sistemu. Ta velika medresa će se osnovati u Tiflisu i na njoj će se predavati ovi predmeti: Arapski jezik; persijski jezik; Tursko-tatarski jezik; Ruski jezik; Tefsir; Islamska povijest; vjera islam ska; Ilmi kelam ; Fikh šerij. pravo; Belagat; Matematika; Zemljopis; Opća historija; Megjunarodno pravo i t. d. Profesori će imati sva prava gimnazijalnih profesora, a nauka će trajati sistematički 8 gođina, te će se dijeliti na 7 razreda, a biće i jedan pripravni tečaj. Predavanje islamske nauke biće povjereno ondašnjoj ulemi, koja je poslata u Carigrad, da se uputi u metodu, a svjetovna nauka gimnazijalnim profesorima. Učinjene su i sve priprave i podloge, koje su potrebne, za podignuće i ostvarenje tog zavoda, te će se on izdržavati potporom vakufa, raznim zaklađama, te porezom, koji će se u tu svrhu na Islam. ehaliju porezati. Kafkaski muftija i šejh-ul-islam će biti glavni nadzornici tog zavoda, a imaće oni posebne svoje vijećnike i savjetnike, koje će narod birati. Da se što prije o ostvarenju tog plemenitog i korisnog zavoda otpočme, te da u tom i ruski Muslimani svoje učine, nedavno je isti šejh-ul-islam došao u Baku, te to sve saopćio tamošnjim muslimanima, što su svi begenisali i ođmah megju sobom u tu svrhu sakupili 53.270 rubalja i daljnja sakupljanja nastavili. Što je svjedokom rijetke, ali vrlo vrijedne, požrtvovnosti naše braće u Rusiji. Da se to bolje uoči, iznosimo neke od tih dobrotvora. Znameniti macena ruskih Muslimana H. Zejnul Abidni Tegiev đao je 10.000 rubalja. Nadalje : H. Šejh Ali Dadašev, �BEHAR VI pa H. Baba Hašimov svaki po 10 000 rubalja, a H. Abas Kuli Bizajev 5000, trojica još po 2000 rubalja, iedan 1000, a devetorica po 500 rubalja i t. d. svega za jedan jedini dan 53.270. rubalja. H. A B. Sdravstvena pravila za Jelo. Pjofesor na carskoj turskoj vojnoj medicinskoj akademiji u Carigradu, divizioni general Dr. Besira Omer paša u svome popularuom liječničkom djelu „Hifzi sihhatuu (Higijena) izmegju ostalog piše i o tom, kako čovjek treba da jede, te o tome iznosi ova pravila: 1. Ako je ikako mogoće treba urediti stalno vrijeme jelu. 2. Ko je slabe konstrukcije (tjelesnog sastava), ili u koga stomak slabo prokubava, taj treba da jede po malo a često. 3. Jelo treba dobro ižvakati. 4. Ako si jeo vruća jela, ne smiješ iza tog hladne vode piti. 5. Treba jesti u toliko vremena, kako će izmegju jela oveći razmak biti, jer da stomak prokaha umjereno pojedenu hranu, 327 treba mu za to najmanje tri četiri sata. 6 Dobro je iza objeda pojesti jeđan komadić kore od hljeba, jer to znatno probavu olakŠava a uz to i zube čisti. 7. Ako se je čovjek umorio od rada ili ako se što god rasrdi, ne smije odmah sjedati za sofru. 8. Za sofrom nije dozvoljeno čitati, niti uopće ono činiti, što će razum umoriti. 9, Ako u društvu jedeš, treba da ti je društvo veselo i živahno, a razgovarati možeš samo 0 onom, što ti je po volji, jer jelo u veselu društvu 1 povoljnu razgovoru vrlo se lahko prokuhava. 10. Kad ustaneš iza sofre, nemoj raditi teškog i napornog posla, niti se smiješ toliko kretati, kako ćeš se umoriti. 11. Nesmiješ iza sofre gladan ustati, niti se preveć prejesti. 12. Ne treba .ono jesti, što je Štetno po zdravlje. 13. Nemoj se prije jela ni poslije, niti za vrijeme jela srditi, jer tada ti je svaki zalogaj za stomak gori od noža. NARODNE UMOTVORINE. Vjerna ljuba age Hasanage. — Narodna pjesma. — P ropio se Hasanaga, sarhoŠ-bekrija, I on popi sto dukata sve za jedan dan, Još se trista zadužio sarhoš-bekrija, Pa on ide b’jelu dvoru i svojoj majci 1 on uze milu majku za b’jelu ruku Hoće svoju na ćaršiji majku da proda Progovara vjerna ljuba Hasanagina: ,,Ne budali Hasanaga, sarhoš-bekrija, Ne ćeš steći mile majke i smrt će ti doć. Već ti prodaj vjernu ljubu sarhoš-bekrijal“v I on uze vjernu ljubu za b’jelu ruku Dovede je ua čaršiju, da je prodađe Kupuje je Kzlaraga iz Carigrada, Za nju daje trista groŠa i trista dukat’ Odvede je Kzlaraga do Carigrada, Vjernu ljubu b’jelu dvoru svome vogjaše, Pa on Šalje vjernu ljubu na svoju kulu, Da mu stere mebki jatak na tankoj kuli, Kad na kuli vjerna ljuba suze proljeva. Nju mi pita Kzlaraga iz Carigrada: „Za što cviliš vjerna Ijubo Hasanagina?u „Zar ti žališ b’jelih dvora Hasanaginih?“ „Il’ svekrvu milu majku Hasanaginu?“ Progovara vjerna ljuba Hasanagina: BJa ne žalim b’jelih dvora Hasanaginihu wNi svekrve mile majke Hasanagine, Već ja žalim svoga roda, brata jedinog, čini mi se Kzlaraga, baš ko da si ti“. Progovara Kzlaraga iz Carigrada: nPo čem bi ti prepoznala brata jedinog?" „Kad bijasmo djeca mala igrali smo se, Moj je bratac u djetinjstvu konja jahao Konjic bješe pobjesnio, brata ujeo Na desnici ruci njemu biljeg ostaol" Kađ to čuje Kzlaraga od Carigrada, Svilen rukav uz desnicu ruku zagrće Na .desnici biljeg bješe, biljeg od konja. Po tom su se poznavali bratac i sestra Pa on uze vjernu ljubu Hasanaginu, Pa je vodi b’jelu dvoru Hasanaginu: „Pokiaujam ti vjernu ljubu sarhoŠ-bekrija, Tvoja ljuba, moja seka sarhoš-bekrija Itf - * > * ---- Fehim Bajraktarević. Jamac djevojka. Qnomadne u petak u podne, Ukrade se od zlata jabuka, Sa džamije Ćejvan ćehajine, Sve še jamČi jedan za drugoga, Brat za brata, rogjak za rogjaka, Stari ljudi za svoje sinove, Za Mujagu jamca ne imade, 2a njeg jamči lijepa djevoka. Ne će jamca lijepe djevojke, Već Mujagu na muke mećahu, Za nokte mu čavle zađivali, Kad Mujagi rauke dodijaše. Onda Mujo njima besjegjaše: rJesam ukro od zlata jabuku Jesam skovo dragoj belenzuke“ Iza toga đo nedjelju dana, Iznagje se od zlata jabuka, U djeteta Ćejvan ćebajina, Gđje se igra nj'ome po sokaku. Ata JVerćes. �328 BEHAR VI Megjed i lisica. — Basna. — ek* lisica pogje iz svog brloga, da što god M p tiL nlovi za svoj trbah. Putem susretne megjeda, kojega upita: „Dokle ćeš ti to stri5e?“ nIdem u ono selo, što se eno tamo vidi, jer su me pozv^li, da im kolo vodim". eMogu li i ja s tobom ?“ upita ga lisica. nPa bajđe,tt rekne joj megjed. Oni dogju u selo, tu ib lijepo prime i dadu im da jedu; ali njima bijaše to malo, pa odu u kubinju i stanu tražiti po sudovima, da šta pojedu. To maje opaze, pa neka za sjekiru, a neka za bilju, te megjeda i lisicu protjeraju iz sela, Oni su jednako bježali ne pbazirući se, misleći, da ib još jednako gone i tako u sami mrak dogju do jednog drugog sela. Megjed tad p o v iče: nTh, što sam izgladnio bježeći Itt nBe ako si ti i ja sam,tt reće mu lisica, wnego idi u selo, pa nam donesi jeđno ulišce meda, a ja ću te dotle ovdje čekati“. Megjeg ođe u selo, ukrade jeđnu košnicu meda i donese ju Lsici. Lisica mu reče: „Mi ne ćemo ovoga meda sađa jesti, nego je bolje da ga za sutra ostavimo.“ Megjed na to pristane, te legoše i zaspaše. Poslije nekog vremena lisica se probudi, jer joj na um palo meda, pa počne vikati: nŠta ]e, šta je?tt Megjed se probudi na tu njezinu viku i upita je: nKo te to zove?tt nEno u sela rodila jeđna žena, pa me zovu da budem baba, a ja ne znam, šta bih joj ponijela?“ „Pa ponesi joj malo meda iz one košnicett, rekne joj megjed. Lisica ode tađ do one košnice i pošto se najede meda, vrati se natrag. „Kako si djetetu ime nadjela?“ upita je megjed. „Površinatt odgovori mu lisica i zaspaše. Oko ponoći lisica se opet probuđi, jer joj na u » padne još međa, pa stane vikati: nŠta je, šta je ? tt Megjeda probndi ta njena vika i upita je: nKo te to opet zove?tt nEno u selu, reče mu lisica, porodila se đruga jedna žena, pa me zovu, da buđem ■ijetetu baba, a ja ne znam 3ta bib joj ponijela? „Ponesi joj malo onog medatt, reče joj megjed. Lisica ođe do košnice, te kad se najeđo međa vrati jse megjedu. nKako si nadjela ime djetetu?tt upita je on, nPosredina“ reče mu lisica i leže da spava. Pređ zoru lisica se opet probudi, jer joj na um padne, da đokrajči onaj med. Ona še đigne i stane kao i prije vikati: ,,Šta je, šta je ?tt Megjed se opet na to probudi i vikne joj Ijutito: „Araa ko te to opet zove?tt nEno u selu porodila se'joS jedna žena, pa me zovu da budem baba djetetu, nego bib li joj ponijela malo onog meda?“ nPa ponesi1*, naređi joj megjed. Ona ode do košnice, te pojede ostatak meda i suviše ogrebe košnicu, pa se vrati megjedu. nKako si tomu djetelu ime nadjela", upita je on „Pogrebljinatt, odvrati mu lisica. Kad bude sutradan, ali megjed bijaše jako >g1adnio, pa rekne lišici, da ttotičšč 1oniu1"kć§fiicu,':š medom. Lisica ode i đonese ju praznu Megjed kad spazi da nema ni malo meda u košnici, poviče joj: „Kamo med iz košnice?tt nNe znam ja, šta mene pitaš?tt odgovori mu lisica. „Ti si ga pojelatt. „Šta govoriš kad nijesi vidio, .nego si ga ti' pojeo“. Nisam ni ja, nego ti, rekne mu lisica i tako se posvađe. Megjed pogje da lisicu razdere, a ona mu reče: „Hajdemo ovamo, ima jedno pravdalo, pa ćemo vidjeti, koje izio med?tt Lisica đovede megjeda do jednib gvožgja za koje je bila već prije opazila, pa će reći megjedu : „De se zakuni na ovome pravđalu, da nijesi izio medatt. On joj rekne: „De ti prva, pa ću ja onđa“. Lisica tad digne svoju prednju desnu nogu i polako je spusti na gvožgja i sitno reče: „Nisam ja izjela meda tako mi ovog pravdala*1. Megjed tad digne svoju nogu i krupno rekne, k’o megjed: nNisam ni ja, tako mi ovog pravdalatt, pa lupi stopalom po gvožgjima, što igda mogaše. Sađ btjede da izvadi nogu iz gvožgja, ali ne mogaše, jer mu je bijahu uhvatila. Lisica kađ to opazi, frci od megjeda i bježeći rau dovikne: nE moj medo, zaludu što ti je golema glava, kad u njoj pameti nejma!tt Pribilježio: Fehim H. BaiČauŠević. �BEHAR VI 329 L IS T A K . Književnost. Kultume bilješke. Fanatizair u litsr&tuzi. U zagrebačkora ,,Obzoru“ iziali prevod historićkog- romana nNa polju slavett, od ćuvenog poljskog romaijsijera H Sienkiewicza. U jednom od zadnjih brojeva naba-sasmo u XVIII. poglavlju na ovaj fanatički pasus: Kršćansk; propiganda n Egiptn. U novije se vrijerae pojaVila kršćanska propagauđa u Egiptn. Propagatori — kršćanski svećenici i misionari otvoreno su zašli po misirskim gradovima, a naročito u Kairu, pa dijeleći na tuceta štampana evangjelja na arapskom jeziku, pozivaju narod u kršćanstvo, a megju siromašnije i novac prosipiju. Naravno da je taki drzovit postupak uzmjao islamsko gragjanstvo, pa kako se muslimani obično drže pasivni, ili po onoj rečenici: tugje štuju, a svojim se diče, obrate se najprijfe oblasti za zaštitn. Vlada im odgovori, da je po nagovoru berlinskog kongresa pravo vjeroispovijedanja svakom zajamćeno, a ako koja vjera i radi na tom, da se raširi, nema joj zapreka. Dakle i musliinani mogu, ako hoće, latit se takih sfedstava. (Ali ta hladnokrvna i tolerantna engleska vlada ipak je prije nekoliko godina zabranila neke muslimanske listove (BEl-urvetul-vuskatt, rEl-ustaz“) što su na častan naćin pisali o islamu i razlagali narodu njegove uzvišenb ustanove, a . to je vlada uzela, da listovi potiču narod da bunu i mržnju protiv kršćana). Za to sađ ni muslimani ne šute, nego se i oni latiše obrane. D novije doba posuše otuda brošure, te se i prođaju, a i đijele n egju narod. Jedna je taka: „Essua'.ul’a dža.b fir-reddi ala ehlis-salibtt (Čudno pitanje za snzbijanje križara). Na omotn te brošure objavljaju se još dva taka djela, da su već u štampi. (Zahruttahdžil men herrefel lndžiltf, Mesmumul-esumneti-vessihamu) Sve se može nabaviti u knjižari Sej Ahmed Ali El-Melidžij u Kahiri. „-.T eje večerisjedio pan Ciprijanović u prisjenku kućnom, g-osteći popa Vojnovskoga, koji je došao da ga posjeti poslije večere, i četvoricu gospode Bukojemskih koji su sfalno prebivali n Jedlinki Pred njima je bio stol. na njemu lagvić medovine i čaša, a oni DiaSajući tihi šum dume, pijuckahu po malo, dižući oči k nebu, na kojemu se sjao mjesečev srp, i razgovarahu o rata. — Hvala Bogu i Vama, dobri gospođine, što ćemo naskoro biti^ opet spremni na put — reče Mateuš Bukojemski. — Što hilo da bilo. I sveci su grijeŠili, a kamo li slabi čovjek, koji ne moŽe ništa bez milosti božje. Ali kad pogleđam na ovaj mjesec, koji je inače turski znak, onda me sve srbi šaka, kao da me je ugrizao komarac. No daj, Bože, da čovjeku što prije odlane, Najmlagji se Bukojemski zamisli malko i reče: — Za što, velečasni, Turci štuiu mjesec i za što ga nose na barjacima? — A zar pši ne štuju mjesec? zapita pop. — Da, ali za što. ga štuju Turci? • — Za što su pasja braća. — Boga mi, tako je! —- odvrau mladenac gledajući zadivljeno u popa. Eto tako piše čuveni Sienkievricz, cto takim se blatom nabacuje na Turke njegov velečasni, da mu fanatizam ni mislit ne da, da li je to nepristojno za jednu posvećenu glavu. Ali mi znamo i znali smo to i otprije, da se često dogodi, te najizobraženiji umovi zapadnjaČki mogu, kad je samo riječ o Tnrcima, da za čas odbace od sebe pariške rukavice i frak a zaogrnu se životinjskom kožom poput negdanji Vandala ili Huna i Alana. No kad smo već zamočili pero u ovo smetlje zapadnjačko, đa bar konstatiramo i glupost Sienkiewiczeva ve ečasnog: Svako zna, đa su Turci uzeli polumjesec kao svoj simbol, to zna i veleĆasni; ali svakako zna i to, da psi ne štuju mjesec, već: ta n poslovicu je već prešlo, da laju na nj. Izgleda dakle po 3ienkiewiczevu velečasnom, da onamo n njiha ne laju psi na mjesec. Islamska čitaonloa 11 E. Novom. Primili smo knjižicu od 13 stranica, u kojoj. je prikazano stanje ove čitaonice prilikom prve godižnje sknpštine. Prihod je bio za ovu godinu 3316 98 K, a rashod 2988-04 K, prama tom gotovina 928 94 K. U knjižici je odštampan izvještaj tajnika i blagajnika, koji naročito prvi sadržaje, ne samo slikovit pregled rada društvenog, već čitav niz krasnih mišli i poticaja za jedno ovako društvo, da svoju djelatnost raširi i izvan svojili prostorija radeći, bodreći i preporagjajući svoju okoiicu i bližnje svoje. U tim se riječima dobro ističe plemenit poziv sviju naših društava, da se cilj društva ne bude samo: sastojanje i čitanje, već da se megju narod prosvjeti krČi put. Vrlo je lijepo nčinjono, što je ova knjižica ovako opremljena, a pošto je prihod od nje odregjen u dobrotvorne svrhe, to se vrlo toplo prepornčuje svakom, da je nabavi. Naručit se može za 30 h u Ibrahim Fevzi eff. Alagića u B, Novoin. �BEHAR 330 VI Islamska štamparija, (Prilikom otvorenja.) D avno li su minula vremena Ljute borbe — krvavijeh djelal Burna nam je donijela m’jena Nove misli i nova načela, Nove misli, što ih svijet cio Mladenačkim žarom prigrlio, Jer su one kao tople zrake Razgonile nad zemljom oblake, I budile zoru Ijepših dana, Zoru mira, prosvjete i znanja. — Ta one su žara uljevale I mom rodu u grudi plamteće, Slikale mu divne ideale Na obzorju života i sreće, Pa u toku nekoliko Ijeta Velikih je satvorio djela. Sada opet k’o kroz maglu sivu Gledam jošte jednu sliku živu: Sv'jetla slika kao sunce rano Na obzorje života mu stupa; Moje srce njome začarano U milju se i u sreći kupa. — Kako pjesnik sretan ne bi bio, Kad se sreća narodu mu javlja; Kako ne bi danas pjesmu vio, Kad je pjesma za ovakog slavlja? Svač’je grudi, u kojim k’o zublja Žar plaminja živog rodoljublja, Svač’je grudi neko milje puni, Što budućnost ljepšu djelom kruni, „Štamparija* djelo sretnih dana Krasan plod je sloge muslimana. „Štamparija!w oj koraka divna U napredak, moj premili rode! Kolika li za Te tečevina, Sarajevo, 10. jula 1905. Krasan simbol prosvjete — slobode! „Štamparije" — to Ti je putokaz Bajnoj stazi, gdje budućnost cv’jeta „Štamparija* — Tvoj je novi dokaz Da si udo kulturnoga sv’jeta. Oko nje su u kolo se svili Tvoji sinci — čelik rodoljubi Njoj se skladno njima duša krili I u sv’jetlu njezinu se gubi, Ah, to svijetlo u Tvojoj povjesti Njino ime zlatom će izvesti! — Pjesmo moja, drugarice mila, Daj raširi svoja Iahka krila, Pa mi gukni, nek ti giasak sreće K’o val bujni po mom domu teče, Svojim šumom nek svakome javlja Bajni osvit našeg novog slavlja! — Musa Ćazim Ćatlć. J 3raćo jV lu s iim a n i! S pomoću Svemogućeg Boga (dž. š.) i neumornim radom naših rodoljuba evo nas na vratima preporoda, evo nas ma osvitu, gdje ?e ukazuje još jedna sjajna zraka kulturnog napretka, evo nas da današnjim danom narodu našem predamo našu novu stečevinu — našu „Islamsku dioničku štampariju. (tiskaru)“. Nije nužno, da se ovdje govori o vrijednosti ovakove inštitucije, jer će svaki pravi rodoljub lahko shvatiti veliku važnost ovog našeg poduzeća; i od kolike je to bilo potrebe, da se naša islamska štamparija osnuje. Ova Štamparija je sasma uregjena i današnjim danom prometu predana, a ravnateljstvo se je pobrinulo, da sve mašine (strojeve) kao i raznovrsna slova i ostali potrebiti pribor nabavi po najmodernijem sistemu — sve novo. Za to će naša štamparija moći udovoljavati svjema zahtjevima cijenjenih mušterija, a ujedno će se moći takmiti sa svjema drugim štamparijama, jer obiluje velikom količinom slova razne vrsti: arapsko-turskim, latinskim, ćirilskim, jevrejskim i t. d. kao i raznovrsnim nakitima i svim ostalim potrepštinama. Osjem toga cijene će biti umjerene, a sve narudžbe najtačnije obavljane na potpuno zadovoljstvo cijenjenih mušterija. Za to se ravnateljstvo nada, da će svi Muslimani naše mile domovine svim silama poraditi oko napretka ovog našeg poduzeća. �331 BEHAR VI svjema zahtjevima cijenjenih mušterija, a ujedno će se moći takmiti sa svjema drugim štamparijama, jer obiluje velikom količinom slova razne vrsti: arapsko-turskim, latinskim, ćirilskim, jevrejskim i t. d. kao i raznovrsnim nakitima i svim ostalim potrepštinama. Osjem toga cijene će biti umjerene, a sve narudžbe najtačnije obavliane na potpuno zadovoljstvo cijenjenih mušterija. Za to se ravnateljstvo nada, da će svi Muslimani naše mile domovine svim silama poraditi oko napretka ovog našeg poduzeća. U ovoj nas nadi najbolje učvršćuje ta okolnost, što je naša štamparija čisto islamsko poduzeće, pa je svaki Musliman moralno obvezan, da potrebne tiskanice kao pozive, programe, trgovačke objave, listovne papire i kuverte, trgovačke knjige, račune, memoranda, okružnice, predatnice, dopisnice kao i sve trgovačke tiskanice, godišnja izvješća i bilance za udpuge, štedione i bantce, nadalje diplome i adrese, posjetnice i karte prigodnice, brošure i knjige, znanstvena djela i uopće sve, što u štamparsku struku zasijeca — naručuje u našoj isla m sk oj štam pariji, jer će time p o t p o m a g a t i naše općenito dobro. Osim toga ravnate.ljstvo se nada, da će našu islamsku štampariju svojim narud^bama najizdašnije potpomagati, naša slavna gradska poglavarstva i općinski uredi širom naše mile domovine, nadalje naši muslimanski uredi kao: vis. zemaljsko vakufsko ravnateljstvo, šeriatski sudovi, kotarske vakufske komisije, uprave raznih vakufa, mekteba 1 drugih zavoda, jer su svi pozvani, da potpomažu svoje po onoj: „SYOj k syome!a U S a r a j e v u , 10. jula 1905. S poštovanjem HaVnateljstVo „jslansKe dioničt(e ftanparije (tijl|arc)“. Vlasnik: Adem ag a Mešić. ___________________ Odgovorni urednik: Edhem Mulabdić. Islamska dionička štamparija (tiskara) u Sarajevu, Svome bratu. ajnim žarom srce s’ budi, Jače kuca, jače bije — Iz mlagjanih mojih grudi Prva mi se pjesma vije! Da ti kaže, kako tuga Mlagjahne joj grudi slama, Zbog rastanka tvoga duga, Što te nije megju nama! Prva pjesma što je kiti Duša mlada sestricina, Tebi hrli, tebi hiti Brate mio, put daljina! Zdravo budi najmiliji, Nek te Allah vječno prati, Al’ mi nemoj poeziji Mnogo brate, zamjerati! Tebi hrli put daljina, Da ti kaže dragi brate, Svaka miso sestricina Upravljena da je na te! Slabašna je pjesma moja AF iskrena znadi da je Misleć na te sestra tvoja Uzdišući pisala je! Hatidža A. Gjildćeva. �332 BEHAR VI „El-Menar“ i nešto o panislamizmu. ožda će se sjetiti štovani čitatelji „Behara“, da je u jednom od brojeva IV. godišta njegova pisano, da u Misiru u Kahiri izlazi list „El-menar“. Ovo je revija, te donosi članke vjerske, znanstvene, beletristične i pouku, izlazi dva put mjesečno, a izdaje ga veliki učenjak, teolog Muhamed Rešid Riza. U Misiru se naučni svijet dijeli u tri različita tabpra: konzervativci, koji u svem i svačem slijede svoje starenike, pa makar se što s velikim šeriatom i ne slagalo; umjerenjaci hoće u svim svojim postupcima, da drže pred očima samo šeriati-islamijju: kuran, hadis idžmai kijas, i na pošljetku su treći pretjerani liberalci, koji, zadahnuti evropskim duhom, u svemu i svačemu nerazumno i slijepo se povode za Evropejcima. Urednik i izdavač pomenutog lista „El-Menara“ spada u onu srednju grupu, propagira pomoću svog lista ideju napretka i prosvjete u islamskom duhu i nastoji oko poboljšanja naroda u svakom pogledu, a naročito u islamijjetu, te za to potiče svijet, da se prihvati čistog Islama, nezavijenog u crno ruho bid’ata i izmišljotina, što ih svijet čini pod firmom Islama, a on sa svim daleko od njiha. On dakle bodri narod na to, da se vlada isključivo po uzvišenim principima Islamovim, za koje se jamačno znade, da su njegovi i da nijesu produkti drugih vjera ili ljudi, što se je mnogo megju muslimane uvuklo, a pravi principi islamski jesu oni, koji su neposredno iscrpljeni iz gore pomenutih četiriju njegovih vrela: Kuriana, hadisa, idžmaa i kijasa. Uzor je „El-Menarevu“ izdavaču Muhamed RešidNRiza-u sadašnji misirski muftija ( t j. bivši, koji je prije nekoliko dana mijenio svijet), glasoviti veliki učenjak šejh Muhammed Abduh, čiju veliku učenost priznaju i njegovi najveći neprijatelji. Ovaj veliki učenjak kako zaprema veliko, zapravo najveće mjesto megju islamskim teolozima, tako ima veliku ruku i u svjetskim znanostima. On je najglavniji širitelj panislamizma i drugi pokretač njezin. Prvi naime, od koga- je potekla ta ideja, jest veliki mudrac i filozof svoga naroda, znameniti sejjid Džemaluddin EI-Husejnijj, El-Afganijj (Afganac), čijim je stopama odmah pošao šejh Muhammed Abduh. Ta dva filozofa i mudraca, kao pravi i velikodušni Muslimani, kojima je svaka nesreća ehli-Islamska na srcu Ijuta rana, uvidjevši bijedno stanje svoje braće muslimana u socijalnom pogledu, stali su pisati i javne govore držati o tom njlhovom bijednom stanju, ocrtavati njihove bolesti u pogledu socijalnom, materijalnom i moralnom, i buditi svijest u njima, kako da se liječe °d tih bolesti, upućujući ih na ujedinjenje sviju njih u jednu zajednicu. Ta dva genija nijesu ostavili ni jedan put, koji dovodi do reformacije i poooljšanja muslimanskog stanja, a da nijesu pošli njime. Najprije su § bili počeli raditi oko ujedinjenja sviju nezavisnih mu, slimanskih država u jednu političku točku, dakle politiku su najprije bili uzeli za sredstvo, kojim su se mislili dovinuti svog cilja, ali kad im ne mogne poft za rukom, kašnje dogju na ideju panislamizma. U tu uopće za svrhu pokrenu list „El-Urvet-ul-vuska“ u mjesecu džumadel-ula-u god. 1301 (1884.). Taj je listizlaziou Parizu, a predmetom mu je bilo pozivanje Muslimana k pravpm ujedinjenju njihovu, upućujući ih na to, da svojim glavnim vogjom učine veliki Kurian. Poticao je ulemu na to, da ukine bid'ate, da ih posve unište, a da mjesto njiha uzmu sunnete, islamske ustanove. da se prihvate čisto islamskih principa, te da postupaju po njima. Bodrio je na slogu i ujedinjenje islamskexvladare i državljane, a naročito one, koji su različitih sekta (mezheba) kao Sunniti, Šiiti i t. d., ove je upozaravao na to, da djelomične nesuglasice, što postoje megju njima u pogledu nekih vjerskih ogranaka ne čine podlogom separatizmu, neslozi i razdoru, što inače skupo stoji sviju njiha i sav islamski svijet. „El-Urvet-uI-vuska“ je bio taki inspirator islamskog svijeta, da bi mu izdavačima svi muslimani u ime ujedinjenja i ostvarenje ideje panislamizma pružili ruke pozdravnice i na taj način nastao veliki preokret u islamskom svijetu, da je samo taj list dulje vremena izlazio. Ali ga — na žalost — nije više izašlo nego samo 18 brojeva, jer Engleska, koja se dotle ne bijaše dobro ustalila u Misiru, a koja je inače najpopustljivija država i najveća njegovateljica slobode, uvidjevši, da joj taj list opasnošću prijeti i da će biti od kobnih pošljedica po nju odnosno njezin autoritet u okupiranim zemljama, bude T samo dopustila, da prolazi kroz zemlje, koje je ona okupirala, nagovori i potakne misirsku vladu, da mu zabrani ulazak u misirske pokrajine, kao što je to ona učinila i u indijskim zemljama. Na taj je način morao pasti „El-Urvet-ul-vuska“, jer su mu se odlomila glavna krila kojim je letio, a ta su Misir i Indija. Kakav je taj list bio propagandista, koliki je imao auktoritet i u kojoj je mjeri bio obljubljen megju islamskim svijetom, nek nam posluže za dokaz slijedeće činjenice: Sami muftija šejh Muhamed Abduh, koji je list uregjivao, kazivao je — kako jedan misirski list javljaše, da mu je jedan od bagdatske uleme saopćio ovo: „Čitali bismo jedan broj „El-urvet-ul-vuska-ov“ na sijelu kod sejjida Selman ef. nadzomika visoke porodice, koja vuče lozu od Alejhisselama (nekibulešraf) pa bismo svi jednoglasno zaključili, da se prije nego što izagje idući broj, mora zbiti nešto veliko u islamskom svijetu.“ Ovako se je isto saopćavalo i od drugih nekih istočnih i zapadnih učenjaka. — Čuveni učenjak šejh Husejn ef. Džisr, pisac znamenitog djela „Risalei-Hamidijja“ rekao je jednom pri- �VI BEHAR likom na jednom mjestu, gdje je bio prisutan i urednik ^El-Menaratt, ove eiječi: wDa je „El-Urvet-ui-vuska“ dulje vremena iziazio, pojavio bi se megju islamskim svijetom veliki preokret od velike vrijednosti i zamašitosti, probudili bi se Muslimani iz svog sna i oduševili za to, da povrate sebi slavu svojih pregja i starenika“. — Pojedini su še brojevi pomenutog lista strogo čuvali i to tako, da su ih neki držali i čuvali u gvozdenim kasama, gdje se novci čuvaju, opetovano se čitali, prepisivali se s prva do na kraj i učili se na pamet. Pošto je taj list prestao izlaziti, ideja panislamizma je biia donekle zaspala, jer joj pristalice nijesu imale kakva svoga organa, kojim će je propagirati. Tek početkom 1310. godine znameniti Misirac sejjid Abdullah Nedim pokrene jedan list pod naslovom „El-Ustaz“, koji i ako je bio malo na drugi način nego što je bio „El-Urvetul-vuska“ i izgledao kao da mu je drukčiji smjer1), ipak bi u Misiru izvojevao politični i moralni efekat, qd velike zamašitosti, da se mogao samo održati. List naime nije mogao ni godinu skrasiti, jer mu urednik bude protjeran iz Misira pod tom izlikom, da mu list tobože udahnjuje u narod duh vjerskog fanatizma i da potiče svijet na revoluciju. S toga se je strašno zaziralo od tog lista, s bojazni, da se ne bi palo pod sumnju. Iza „El-Ustaza“ je bilo opet zastalo propagiranje panislamizma — osim ako bi se što icad u gdjekojim listovima moglo što, o tome vidjeti dok je sejjid Muhamed Rešid Riza početkom 1315. godine pokrenuo list „El-Menar“. Pomenuti je taj list pokrenuo za to, da dade člancima i uputstvima ,E1Urvetul-vuska-ovim“, da stupe u život, te mu je osnovicu postavio natemelj „El-Urvetul-vuska“-ov.Naravnoje da se je ipak morao odreći politike, koja se tiče misirskog pitanja i huškanja protiv Ingleza, jer bi mu inače davno odzvonilo, kao i njegovim predšasnicima, a osim toga vrijeme je za tog prošlo, jer je sami „El-Urvetul-vuska“ pisao, da ona prilika, koja im se je bila pružila, nije prilike da će se više povratiti, Engleska će se u Misiru utvrditi. To je tako i bilo, te bi mu svaki korak i sve djelovanje, što bi poduzimao protiv englezke okupacije ili njezine politike u Misiru, bilo uzaludno. „El-Menar“ se dakle slaže s „El-Usvetul-vuska“-om u pisanju o sociialnom stanju i o onim principima, koji su postavljeni za ujedinjenje Islama (panislamizma), što se sve postepeno širi, a razilazi se u pravcu, kojim je bio on pošao u pogledu političkog pitanja misirskog. U ovome opet ima nešto, što u onome nema, a to je pisanje o pojedinim bid’atima (tugjim tvorevinama u Islam uvučenim), opširno raspravljanje o štetnom i korisnom poučavanju pokvarenom i urednom uzgoju i izopačenom i čistom *) Nedim je to morao učiniti, jer je položa] i vrijeme, u kojima je on bio i prilike, koje su ga okruživale, tako su izisJkavale, 333 vjerovanju. „El-Menar“ je u prvo vrijeme izlazio svake subote, a pojedini su brojevi sačinjavali po 16 stranica u veličini male 8°, dočim u pošljednje vrijeme izlazi dva puta mjesečno — kako smo to prije kazali — a svaki broj sačinjava 40 stranica iste veličine. Pošljednjih godina donosi na uvodnom mjestu tefsiriKurian (tumačenje Kuriana) po sadanjem muftiji šejh Muhammed Abduh-u, koji predaje taj uzvišeni predmet u El-Ezheru. Pomenuti učenjak, tumačeći Kurian ne drži se ni jednog odregjenog primjerice Bejzavijinog tefsira, nego ga tumači onako, kako on shvaća. da je pravo, kako on drži, da jest i po svojoj metodi; predaje ga dakle samostalno i tumači po svom znanju i po svojoj spremi. Kako je taj čovjek ne samo veliki teolog, nego i filczof i to novog vremena, svak će svjestan i razuman moći sobom prosuditi, od kolike je vrijednosti to njegovo tumačenje i koliko čovjek slušalac i čitalac može iscrpiti koristi iz tog njegovog predavanja i tumačenja Kuriana, koji je inače izvor prave mudrosti i čiste zdrave filozofije. Osim ovoga u „El-Menaru“ tma raznih naučnih i poučnih članaka, kako je to i prije naznačeno. Tako nalazimo u njemu u ovoj osmoj mu god. lijepe teme: život i smrt nar'odd, bračni Život, a iza njih će slijediti, kako je obećano: životi: narodnosni, otadžbenički i politički. U njemu ima i vijesti o Muslimanima svih, a naročito istočnih krajeva, te čovjek pomoću njega može saznavati za svoju istovjemu braću u vrlo dalekim krajevima i prouČavati stanje, u kojem se nalaze i njihova djelovanja na svakom polju. — Osobito je od velike vrijednosti rubrika „Fćtav’-„E1-Menar“ („El-Menarove“ fetve, odluke o pojedinim stvarima sa šeriatskoga gledišta), koju je otvorio za svoje čitatelje, odnosno pretplatnike, da im s islamskog, sa šeriatskog gledišta rješava pitanja, što mu ih oni pismeno podnesu. Tu može čovjek naći ono, što na drugom mjestu ne bi, ili teško bi mogao naći; može vidjeti svakakvih pitanja, iza kojih slijedi odmah i riješenje. Odgovori na pojedina pitanja mogu čovjeka iznenaditi i razočarati, jer taj alim ne strahuje ni od koga, a veliki je protivnik konzervativnosti, obskuri, bid’atima, slijepom povodenju za drugim i nerazumnom slijedenju običajd svojih starćnika ili koga drugog i uopće svegaonog, što je protiv Islama. Barem se takim pokazuje svojim kalemom (perom). Da ne govori za hatur običaja, niti ičiji drugi, navodim jedan, svojim sadržajem interesantan primjer, čime ću, mislim, ugoditi mnogim čitateljima „Behara". U 6. broju ovog (VIII.) god. stoji izmegju inih pitanja i ovo pitanje od H. Vana Ahmeda iz Sengafore (Singapor), koji mu osim ovoga i još neka pitanja stavlja. Pitanje: Pustiti (ne brijati) kosu na glavi jest sunnet, oni pak, koji to zna, a poriče, mora se (vadžib je) kazniti, kao što stoji u kitabu „El-mevahibulledunnijje bil-minehil-Muhammedijje-h“. Ima li s toga za pušćanje kose kakav opredijeljeni način ili ne? �334 BEHAR Odgovor: Pušćanje i brijanje kose jest od običaja (minel-’šd&t), a ne od bogoslužnih činova (ld minel-’ibšdat), osim kad se čovjek liši ihrama kod hadždža, te mu treba: il’ se obrijati, ili ošišati. Istina nije se ispostavilo, da se je Pejgamber s. a. v. s. brijao, osim kad bi se lišio ihrama, a i ashabi njegovi pušćali su kosu, ali ipak to nijesu ubrajali u vjeru, nego im je bio to običaj. — Svigja mi se imami Oazalijina izreka o tome u „Ihjai-ulumu“: »Nije loše •(ne škodi s vjerskog gledišta) ništa, da se briči onaj, čijaje namjeratime čiščenje, a tako nije loše ni pustiti kose onome,koji će je mazati mašću, čistiti i češljajući je, lijepo ju držati, osim ako će ostaviti perčin, što je običaj nesvijesnih, podlih šaklabana, ili ako će ostaviti pletenice, kako to čine članovi ugledne porodice, koja potječe iz porijekla hazreti Alijina, kojih je znamenje ostavljati kosu s pletenicama. Ovako se kosa ne smije ostavljati, jer bi on — koji inače nije od porijekla Alejhisselamova — time zavaravao narod, oči mu zasljepljivao — sebe izdavao za potomka Alejhisselamova". — Gazalija ovim hoće reći, da onaj, koji je naobražen i oplemenjen vjerskim moralom i ćudoregjima, ne treba da majmuniše nesvijesnim glupanima, kao što su podli šaklabani, a ni onima, koje kad bi oponašao, izlazi puko zavaravanje svijeta. Ulema što je izrazito rekla, da je brijati glavu nevaljalo (mekjruh) i protivno sunnetu — tojejedino s toga, što je to bilo u prvo vrijeme Haridžija (Haridžita). Nu kad uzmemo tu njihovu osudu golu, ne pazeći joj na razlog — krivnja ostavljanja toga sunneta u ovome vremenu pada na vjersku ulemu, jer se oni briče što više napadaju i grde one, koji se nebriče, buduć je grijeh pri njima. Jest, koji pusti kosu u namjeri, da slijedi svoga Pejgambera s. a. v. s. u njegovim uzvišenim običajima — taj ima višu prednost u njegovoj vjeri, ako ga još slijedi u njegovim vjerskim ustanovama (sunnetima) i nastoji okititi se njegovim plemenitim ćudima. „Šemail“-ski hadisi glase, da je kosa u Alejhisselama bila do polovine ušiju i da obično ne bi promašavala . d6nji kraj uške, premda bi gdje kad doprla i do ramena; držao ju je prije u njezinoj naravi t, j. ne tičući u nju ništa, ostavio je onako, kako joj je prirodno da bude (sedl), a kasnije razdvojivši je u dva dijela, odbacivao ju je na strane (ferk). Neki od uleme drže, da je prvi način nošnje kose (sedl) ukinut ovim potonjim (ferkom), te da se sedl ne može uzeti za sunnet, ali za to nemaju dokaza. VI koje avam računa megju odlične? Ne bi li im rekli, da su time din prekršili? — Da, ali upliv običaja vlada i kod uleme i kod neznalica, a to dodaje i umješava u vjeru ono, što ne spada u nju i okrnjuje od nje ono, što je od njezinih ustanova i odredaba, a za čije pripadanje k vjeri nema prigovora ni sa čije strane. El-Ezherska ulema vidi u hadiskim djelima, da je Šeriat-sahibija zabranio podizati zgrade (turbeta) na mezarima, graditi džamije na njima i tude sprovoditi svečanosti, pa ipak se pridružuju prostom puku u tim svečanostima, koje nazivaju „mevludima“, buduć se tude nalazi onih nevaljaština, koje sami njihovi imami zabranjuju u Fikhu. Ista ta ulemu čita u djelima, koja govore o ćudima, nošnjama i vladanju Alejhisselamovom (kjutubi šemaili-šerif), da je on svoju mubareć kosu nosio na oba načina, što smo ih prije spomenuli, ali oni opet napastuju i kore onu vjersku ulemu, koja to čini. To se je baš i meni dogodilo: jedan mi od one uleme, koji bijaše šejh ElEzherov, reče: „Ti si čovjek od uleme; ne doliči tebi, da imaš kosu; obriči je!“ Ja ga pak pritekoh time, da je ovo sunnet, a on mi odgovori, da je brijanje kose sada znamenje uleme“. Mi ovo prenosimo ovdje poglavito za to, da vide oni, koji proučavaju Islam po Muslimanima, a ne po njegovim izvorima, da brijanje kose, što je megju većinom našeg svijeta prihvaćeno, a što se onima inače pričinja grubo, nije od onih poslova, što ih Islam zapovijeda i hvali, nego da je to naprosto jed' običaj, kao i ostali njegovi običaji. Dapače kod n a :. > Devletlije s. a. v. s. to nije bilo nikako ni od običaja, kako eto malo prije vidjesmo. Ovako ima mnogo stvari, koje se drže grubim i mahanama, pripisuju se Islamu, a on za njiha nikako ne zna, ili ih je inače zabranio. Na koncu ističem, da u ,,E1-Menaru“ ima i kritika djela (kjitaba), koja se istom napišu, ili ponovno oštampaju u Misiru, koji se danas odlikuje izmegju svih muslimanskih gradova time, što obiluje raznim, dobrim i krasnim knjigama. Kritika pak, a osobito od dobra i učena kritičara, najbolje je mjerilo za dotično djelo, te je po tome čovjeku slobodno naručiti iz Misira knjigu, za koju je ,,E1-Menar“ povoljnu kritiku izrekao, a poglavito ako.Ju je preporučio, sve jedno što je čovjek nije nikad ni vidio ni čuo. Čovjek bi više puta želio naručiti kakvo lijepo djelo, koje govori o onom, o čemu on želi studirati i raspravljati, ali kad mu ne zna nikako imena — premda sigurno U ovo vrijeme većina Evropejaca, a i neki drugi, zna, da tako djelo postoji primjerice u arapskoj litekoji se za njima povode, vladaju se po ovom sunnetu raturu —, ili ako mu zna ime, ali ne zna, kakvo je — pušćaju kosu i razdvojivši je udva dijela, odbace djelo: je li vrijedno ili ne, ili zna i to i ono, ali ne je na strane. Recite mi, kad bi to učinio glavni šejh zna pošto je i gdje se može naručiti — što će onda? El-Ezhera, ili koji drugi od njegovih znamenitih šej- — „El-Menar“ obično uputi čovjeka i na cijenu i na hova, što bi tome rekla prosta masa,' a i drugi neki, mjesto, gdje se može dobiti. — S ovoga svega „El- �BEHAR VI Menar“ najtoplije preporučujemo svjema onima, koji poznaju arapski. a napose onima, koji se bave ulumidinijjom. Cijena je „El-Menaru“ 18 franaka (17 K i 19 h), 335 a adresa mu je jednostavno: Uredništvo „El-Menara“ u Kahiri, Misir; a arapski: Idaretu medželleti „ElMenar", bi Misr — El-Kahira. M. S. S erd a rev lć . LISTAK. Književnost. Poziv na pretplatu. I ako sam s izdanjem dramatskog spjeva wPod Ozijom" upravo nasjeo, jer' nijesam ni toliko prodao, da mogu podmiriti polovicu štamparskih troškova, ipak se odlučih da i nove pjesme pod imenom „Misli i čuvstva" sakupim u jednu zbirku i štampam ih u Islamskoj dioničkoj štampari. Ova nova zbirka je izbor neštampanih i — po raznim listovima — štafnpanih pjesama; koje sam spjevao poslije izdanja „Trofande“. Naša štamparija nastoji po mogućnosti, da prvu knjigu, koju izdaje u javnost što ljepše opremi; za to su troškovi oko Štampanja dosta veliki, koji se moraju iz džepa namiriti, ako me naša čitalačka publika ostavi na cjedilu kao što se to dogodilo prije nekoliko mjeseci, kad sam štampao „Pod Ozijom“. Moje „Misli i čuvstva“ najdalje za 15 dana izići će iz štampe na finom debelom papiru, a obuhvataju 13 štampanih araka u šesnaestini, dakle preko 200 stranica. Cijena je knjizi 1 K 50 h. Pretplata se šalje na adresu: S a fv etb eg B ašagić, (M irza Safet) Sarajevo, gimnazija. Požar u Tešnju. (20. augusta 1905.). S anjala je tiha varoš, kao u grob zakopana, Ni ne sluteć, kakova joj u krilu se bura muti; Sanjala je tiha varoš iza žarkog ljetnog dana: Svud oko nje puste bile uske staze, ravni puti. I nebo je mirovalo u purpuru mjesečirie, Ko u plaštu kad se starac sankom krjepi i odmara, Dok na jednom k’o glas smrti iz dubina noćne tmine Zaori se strašni odjek, što no stravom srca para: „Vatra, požar!" — To rog trubi poput trublje Israfila, Kad svjetinu budi, zove na poljanu strašnog suda; I već ljudstva prestravljenog bujica je potopila Sve ulice i sokake; — jauk, vapaj grmi svuda. Sitna djeca plaču, dreče lelek stoji jadnih žena, A plamen se razbuktao do visina eternijeh, Pa sve' guta, šireći se od šljemena do šljemena — I ne mareć’ za uzdahe, sirotinja što ih vije. Kao pako u svom b’jesu u pepeo sve pretvara, Što je mukom sazidano na nevinoj ljudskoj krvi: Sred zidanih dvokatnica, sred koliba i daščara Mnogoj mirnoj obitelji plod cijelog žića mrvi. Bukti požar strašnim plamom rasvjetljava mračne strane, Bukti požar, strašnim plamom um i srce pomrčava, Bukti požar, k’o aždaha kad pomamno, bjesno stane, Da nad žrtvom uhvaćenom smrtnu himnu izvijava. Pa s lelekom sirotinja svoje divlje m’ješa glase I odzvanja pod kupulom zažarenog nebosklćna. — Hrle Ijudi poput vala, da ga trnu; da ga gase; Al’ zar mogu gola prsa zaustavit’ tog demona? Bukti požar divljom jekom i paklene žvrile širi, Pa sve žrtvu iza žrtve kao pusta neman ždere... — I žder*o je c’jelu noćcu, dok se jednom jedva smiri I ušutje k’o nad pl’jenom zasićeno Ijuto zv’jere. U jutru je jarko sunce nad ‘varošom rodilo se, Al’ oblačak tamni ga je u koprenu svoju krio; A zgarište. — užas-slika — posl’je vatre mrčilo se, Kao i taj danak što je sirotinji mračan bio. TeSanj. M. Ć. Ćatić. �336 BEHAR VI Baci niz vodu, naći ćeš uz vodu. (Arapska prlč*). Arabiji davno u starim vremenima upute se trojica nevoljnika i pogju po bijelome svijetu, da kako bilo dogju do korice hljeba. Oni su nekad bili zgodni Ijudi, ali prečesta žega stare Arabije nanese im nekoliko gladnih godina, te oni spanu na prosjački štap. Putujući sva trojica zajedno i razgovarajući se 0 svojoj bijedi i nevolji, često šu ponavlj'ali Hječi: „Dragi Bog kako nam je prije bio dao, tako nam može i opet dati. On pomaže a i bijedu u svijet šalje*. U putu ih sretne strašna bura i oluja. Sirote da ublaže nezgodu i da se uklone od te velike kiše počmu tražiti, gdje će u suho glavu zavući. Na njihovu sreću spaze brzo na desnoj strani puta u blizini jednu pećinu. Čim je spaze poteku, da se skriju. Tamam kad se oni u pećini smire i malo dušom dahnu, evo ti sada prave nesreće. Od prevelike kiše 1 bure otisne se strašna jedna stijena od nekog brijega prema njihovoj špilji, te se skotrlja i začepi ulaz u njihovu špilju. Oni se prestraše, te jedan počme hukati, drugi ruke kršiti, a treći plakati. Jedan od ove trojice počme se sa svojom tugom razgovarati ovako: „Treba se brinuti, da se iz ovog groba izbavimo. Stijena je velika i teška, da je ne može ni st6 volova pomaknuti, a kamo li nas trojiča ljudi, a niko ne zna osim Boga, da smo mi ovdje da bi mu se sažalilo na nas. Ali i kad bi ko htio, da nas izbavi, nema te snage, koja bi stijenu pokrenula. Tu snagu ima samo jedini Bog, reče drugi. On može sve učiniti. Nejma druge, nego Boga zvati u pomoć. Stoga braćo, neka od nas svaki iskaže, ako je kakvo dobro učinio za Božiju ljubav, te da Boga u ime te milosti zamolimo, da nam sada pomogne, jer se dobro izgubiti ne će. Kad li tad li ono će se naknaditi". Na to jedan počne pripovijedati: „Podavno je ovo bilo. Najmio sam nekoliko radnika, da mi pod nadnicu rade na njivi. % Svi radnici su došli taj dan rano i na .svoje vrijeme na njivu i ranim jutrom se latili rada osim jednog. Ovaj je imao nekaku smetnju, te za to nije mogo doći u vrijeme, kada i drugi, nego je došao u neko doba na rad. Pred večer, kad su radnici posao dovršili, pošli su svaki svojoj kući, a ja sam im svima platio njihove nadnice, pa sam i onom radniku, koji bijaše pokasno doš’o, platio cijelu nadnicu. Na to se jedan od radnika naljuti, pa rekne: Nije pravo, da on dobije cijelu nadnicu. ja ne kabulim takog plaćanja. To rekavši baci svoju nadnicu meni i zamakne svojoj kući. Ja pokupim njegovu nadnicu i ostavim je u kraj. Do nekoliko vremena nabasam u čaršiji na jedno lijepo tele, koje se prodaje. Vidim, da je od dobre pasmine i kupim ga baš uprav za onu nadnicu i namijenim to tele i sve, što od njega bude. napretkS, neka bude onog nadničara, Kroz nekoliko godina tele priraste a od njega se umnoži mnogo goveda. Prošlo je nekoliko godina dok evo ti onog mog nadničara, koji nije primio svoje nadnice. On tetura na četiri noge, to jest na svoje noge dvije vrlo mršave i dva debela štapa. Odrpan jadan i čemeran dogje k meni i zamoli me, da mu dadem onu nadnicu, što je kod mene osfala. Ja se osmjehnem i pokažem na ono krdo goveda, rekavši mu: Eno ono je tvoja nadnica. Zajmi ih, pa goni. Sretno ti bilo! Siromašni starac prolije suze od veselja, pa kroz plač mi zahvali i otjera svoja goveda". Tako ovaj prvi od ove trojice završi svoje pripovijedanje, rekavši: 0 Bože! ako sam ja ovo učinio samo za tvoju ljubav, onda pomozi nam danas! Na to se kamenje, na koje je pala stijena poče slijegati, i stijena se malo odmače od vrata špilje. Drugi nevoljnik stane pripovijedati svoje i rekne: „Dok bijah u mlada doba, sjećam se naletilo je nekoliko tvrdih i gladnih godinaf Zle su bile, da su već svakog do duvara dotjerale. Po onoj okolici, g :.’e sam ja stajao, svakom je bila već duša u nos đošla, a ja na sreću bijah još puna hambara. Imao sam dosta žita i ostale zahire, jer sam bio samac, pa mi nije trebalo toliko trošiti, a nijesam ništa trebao ni prodavati. Jednog dana dogje moja jedna kona jadna i žalosna, u koje je muž na smrt bolestan, a imaju petero sitne djece. Ona dogje k meni, da im se u nevolji nagjem, ko što treba svome komšiji pomoći. Čestita i stidna ženica usudi se i previjajući se do zemlje crne i kroz plač izmuca i zaište makar koricu hljeba. Ja mlad i silan, nije mi još nikakva nevolja na glavu pala, odgovorim ženi: „Daću ti, što želiš, ali najprvo otkri mi svoje lice, da te vidim. Čuo sam, da si Ijepotica. Drukčije ti kod mene pomoći nema“. Jadna ženica kako ču moje zle i grdne riječi, savije se do crne zemljice i roneći tužne suze ode natrag ni riječi ne rekavši od velikog sfida. Bijeda je u njihovoj kući svaki čas to gora, te je muž i po drugi put meni opremio, da milost traži. Ja sam joj opet one riječi ponovio, a ona kao stidna i poštena žena ni opet nije na to pristala, nego se tužna kući povratila. Sirota žena kazala je mužu za moju napast i zamolila ga, da je više ne šalje k meni, jer voli svijetla lica i poštena glasa i umrijeti, nego se osramotiti. Nesretni muž odobravao je ženi i slao je opet k meni govoreći: .„Oh, <ia mi je djecu nahraniti, pa bih onda ukabulio i tri puta umrijeti. Draga ženice, ako hoćeš moj hatur i božiju Ijubav, idi opet našem �BEHAR 337 komSijiimoli Ra 23 Pi>moć“- Nevoljna ženica ne mogne svome mužu oprijeti, jer mu nije nikad odgovorila -Sjti s njime na riječ došla. Jadnica ne odgovori ni "rne ni bijele, sažme ramenima i treći put dogje k meni m0Ieći me kao i prije, da joj se u nevolji nagjem. ,a j0j opet stare riječi ponovim, a ona pri nevolji lice otkrije, a megju tim problijedi, spopane je strašan drhat i obori suze niz obraze, ja se iznenadim vas u Čudu, pa ukočen stanem je pitati, što joj bi. Ona mi niuklim glasom odgovori, da se boji Boga. Tada meni sinu u glavi ovo: Ona.uz toliku muku i nevolju boji se Boga i na um joj pada, te se Boga sjeća, a ja u svakom dobru i rahatluku, pa mi opet Bog ne pada na um. Oh, što sam silan i griješan! Dogje mi strah Božji u srce, okrenem glavu od žene, zamolim je, da mi oprosti i dadem joj hrane, Što god joj je trebalo. 0 Bože, ako sam ja to učinio za tvoju ljubav, onda ti nama danas u nevolji pomozi!“ U to se stijena još bolje odmače od zjaia špilje, mogli od svake snage. Oni su bili pod svoju teŠku starost slijepi i gluhi. Ruke su im drhtale, da nijesu mogli njima ni za što prihvatiti. Na nogama se nijesu mogli ni držati, a kamo li hoditi. Oni su stanovali u . selu, a ja u planini. Ja bih svakog dana umuzo po jedan kotao mlijeka, snio bih ga dva sahata iz planine u selo i nahranio bih roditelje, pa bih se opet u planinu povratio. Tako dugo vremena živeći jednog dana zadesi me velika oluja, te nijesam mogo na vrijerae otići u selo roditeljima svojim i odnijeti im mlijeka, nego sam čak kad se je smračilo i unoćalo mogo ugrabiti promahu da odem njima i odnesem 'im hranu. Kad sam došao k njima oko po noći, našao sam oboje gdje spavaju. Probudio bih ja njiha, ali se bojim, da im što na žao ne učinim, pa čučnem pred njih na koljena i čekam, da se sami probude. Ali oni jednako spavaju i sve tako do zore. Kad su se probudili, ja sam ih napitao i namirio, pa sam onda otišao svojoj stoci. Eto to je dobro, koje sam Najposlije otpočne i treći nevoljnik svoje pripoučinio, s toga molim Boga: »Ako sam ja ovo za tvoju vijedati: wDok sam bio u mlagja doba radio sam o liubav učinio, ti se danas nama smiluj i pomozi!“ stoci, pa sam s toga i stanovao u planini. Imao sam U to se stijena s Božijom naredbom sasvim oca i majku, a nikog drugog. Sve naše uzdanje zbiio odvali od vrata, i oni izagju iz pećine i odu svojoj se je u to nekoliko ovčica, a drugog ništa imali ninevolji dalje lijeka tražiti. Nulk„ „ Re, 0,«. jesmo'. Otac i mati bili su gjuturumi, ostarjdi i obne- Jednoj bogatašici. N e gledaj rae ljepote ti tvojel Jer Tvoj pogled mir mi samo muti. Ne gledaj me, jer do Tvog su skuta Mom sevdahu zagragjeni putii.. Ti si kćerka bogatstva i sreće, Odrasla si u zlatu i svili, Tvojom dušom nikad se nijesu Oblakovi teške tuge vili. Tvoj je život ko jezerce mirno, Po kom vazda zlatna radost pliva; Ne poznaješ uzdaha ni suze, Što je svijet u svom krilu skriva. A ja pjesnik gola sam sirota, Za me radost tek je pusta bajka, U kolibi pod čagjavim krovom Rodila me siromašna majka. Od djetinjstva udes me je vitl’o Kroz sve m’jene patničkog života, Baš ko vihor na pomamnom krilu, Slabu slamku kad vitla i mota. Vidiš evo ovu tamnu mrežu Krupnih bora povrh moga' čela, Ta nju mi je hrapavijem perjem Gorka zbilja, — gorka tuga splela. Pa ta tuga zar da i Tvoj život, Tvoju sreću tako bistru muti? — Ne gledaj me; ta do Tvog su skuta Mom sevdahu zagragjeni putil Ah! ja nemam nigdje ništa svoga, U svjetu sam kao gola grana: Sve mi blago — uzdasi i suze, A tuga mi — svagdanja je hrana! ( § § x^ b) M. Ć. Ćatić. �338 BEH AR VI Prije smrti pokaj se. eki griješnik, koji je svoje zle čine javno pred stio, a kamo li, kad je molio za samoga sebe. Ja sam cijelim svijetom radio, omrazi se kod svo- najmilostiviji."— — „A kako te je to on molio, o Bože?“ — upjta jih gragjana tako, da ga — kad je umro ne htjednu nikako ni kupati, ni omotavati Musa a. s. u mrtvačko odijelo, niti gdje zakopavati, već ga onako— „ 0 Musa! Kad se nesretniku približila smrt bez. ikakva reda i obreda spopanu za noge i ruke, te rekao mi je: Premilostivi Bože, Ti mene najbolje znaš! Ti znaš da sam ja griješio, ali da sam to griješenje kao strvinu bace na neko gjubrište. Za vrieme, kad je onaj nesretnik umro, živio je srcem prezirao. A uzrok je tome mom griješenju: Musa pejgamber a. s., koji za griešnika i za njegovu strast, zlo društvo i prokleti gjavo. Ovo troje, zavodilo me je u stranputicu. Ti, o Bože, znaš, da istinu gosmrt nije ništa znao. Kad su Ijudi svog mrtvog sugragjanina onako vorim, za to mi se smiluj i oprosti mi! O Bože, Ti nemilosrdno bacili, Svemogući se javi Musa-u a. s. znaš, da sam ja živio megju griješnicima, ali sam lju. zapovijedajući mu, da ide u ono mjesto i da potraži bio dobre i pobožne. Društvo dobrih bilo mi je draže onoga nesretnika, pa kad ga nagje, neka ga okupa, od zabludjelih. Uvijek sam nastojao, da prije poslužim pobožnome, nego zlikovcu. Kad bi Ti mene, o obuče, pomoli se za njegovu dušu i lijepo zakopa. Musa a. s. se uputi označenom mu mjestu, pa Bože, pomilovao i oprostio moje grijehe, Tvoji bi se kad je upitao Ijude za bačenog mrtvaca, pokazaše mu ugodnici i pejgamberi obveselili, a gjavo, neprijatelj ga, ali ga i opisaše kako je crnje moglo biti, govo- moj i Tvoj, ožalostio bi se. A kad bi me kaznio, ožareći, da je bio najveći javni griješnik, te da nije ni lostili bi se Tvoji ugodnici, a gjavo i njegove pristaše bi se obeselili. Ja znam da je veselje dobrih Tebi mizaslužio, da ga bolje sahrane. Kad je Musa a. s. čuo potanko od ljudi o gad- 'ije, od veselja Tvojih neprijatelja. Za to mi oprosti, nom životu griješnikovu, zgrozi se, ali se opet sabere o premilostivi Bože, i otkloni od mene grijehe moje!“ — i progovori: „Bože dragi, Ti si mi zapovjedio, da ovoga On je meni priznao svoje grijehe i zamolio da griješnika zakopam i da se za njegovu dušu pomolim, mu oprostim, te sam ga ja pomilovao, jer ko god a ovi mi ljudi tvrde i svjedoče, da on nikako ne za- svoje grijehe prizna i pokaje se od njih, te od mene služuje Tvoje velike milosti. Ali Ti, o Bože, sve naj- oprosta zaište, ja ću ga zaista pomilovati i oprobolje znaš! Ti znaš, je li on bio dobar, ili zao!“— stiti mu. Tadareče Bog dž.š. Musa pejgamberu: „Ti ljudi, o Za to učini onako, kako sam ti zapovjedio i Musa, što tvrde, da je nesretnik mnogo griješio, istinu pomoli se za dušu umrloga!"— ti kažu, ali je on na smrtnom času mene molio, i da Iz hadisi erbeina preveo: je iskao oprost sviju griješnika — ja bih mu ih oproM uftić H azim . « Narodne urootuorine. Ženski šer. nekom ovećem gradu življaše jedan mladić trgovac. Bijaše oženjen. Oženio se još za očina života. Ne bijaše mu u kući nikog drugog, osim njega i žene mu. Odviše ga je žena ljubila i lebdila za njim, a i kućanica je bila kako treba. Afi on nje nije. voJio, m rzioju je. Jedan put sjedeći sa ženom u razgovoru, reče joj: „Vala ženska glavo, ja bih se imao volju još jedanput oženiti“. „A šta ti je krivo sa mnom? Eto fala Bogu nijesam raspikuća, a ne mrzim te, ’rza i obraza čuvam; pa za što bi se ženio“ ? odgovori žena. „Vala ja hoću“ opet će on. „E, pa de. Oženi se; nijesam ti vasija, da ti mogu zabraniti“ odgovori žena. On ustade i ode u dućan. U dućanu istom počne pazarivati, kada unigje jedna mlađa djevojka i zapita: „Imaš li kumaša, aga“ ? „Imam hanuma, k^kva ćeš? „Daj donesi da izaberem“. On joj donese svake vrste kumaša, i reče joj: da izabere kakva hoće. Ona počne da izabira, a on se zamisli: Bože dragi, ja kakva li je ovo djevojka. Baš kada progovori, kao da me glasom prosiječe. „Aga, na jednom se javi djevojka; gledajući na tebi, ti si u velikoj nekakvoj misli, i u licu si se eto promijenio". „Ko insan." „Baš si ti mene — koliko mi se čini — begenisao; bi li me uzeo“? „Pa bitf, ama neznam čija si“. Ja sam ovdašnjega paše kći“. „A bi li ti pošla za me“? „Bih, ama me zaprosi od �VI b eh a r oca. Otac moj mene ne će dati, nego će te odbijati s ovim riječima: „Ja ti ne mogu svoje kćeri dati, m0ja je kći sakata, bogaljasta, gluha, ćorava, nijema A, tj reci: »Jaa to sve primam drage volje\ pekje, draga hanuma!" „Pošto će biti ovaj top kumaša“? »Nosi, ja ti ga ne ću naplatiti*. „Fala lijepo“, odgovvri djevojka, i ode. Sutra dan uputi se niladi aga upravo pašinijem ćošcima. Upita, bi li jnogao unići paši u odaju. Dobije izun i unigje, Paša ga dočeka i počasti. „Dragi paša! progovori on, ja sam došao da vas upitam, bi li mi dali, po Božijem putu, svoju kćer pod nićah“? Na to mu paša odgovori: J a bih var*i, drage volje, dao moju kćer, ali na žalost ona je pod velikom mahanom: sakata, bogaljasta, gluha, slijepa,. i nijema.“. J a . to sve primam" odgovori mladić. „A ti ako primaš položi sto kesa, kako ne ćeŠ moje kćeri odustati", dočeka paša „Evo sto kesa“ i izvadi ih i dade paši. Paša primivši pare, zapovjedi da se zovne kadija i da se obavi vjenčanje. Zapovjedi još da se i svadba kod njegove kuće obavi. Kadija dogje i vjenčanje se obavi. Topovi oglasiše s grada, da je paša dobio zeta. Svadba se je provodila heftu dana. Kada se svadba svrši, otprate zeta mladoj u sobu. Kađ lma ti šta zbilja i vidjeti! Djevojka mu onaka ista, kao što mu je paša kazivao. Zabuni se on, pa nezna šta da učini. Najpotlje, izvuče se odatle, ode svojoj kući i prenoći. Kada je svanulo, opremi se i ode u dućan. Sjede u dućanu misliti: šta će? i kako će se belaja kutarisati. Najednom ugleda gdje sokakom ide jedna grbava baka, poderane feredže. Uprtila. torbu, pa sve: korak naprijed, a dva natrag, gjoja od starosti, dok mu upade u dućan. „Allahičun Allah rizasičun, podaj baki jednu sadaku, Bog ti u sevab upis’o“. On izvadi groš pa joj dadne, a baka će: „Fala sinko, živ bio i oženio se. A ja bih rekla da si nešto tužan i zabrinut". „Progji me se bako već hajde Allahselamet!“ „Kaži ti baki, jer može baka tebi valjati“? „On joj počne pripovijedati: „Moja bako, u volikoj sam brizi: Oženih se. U z’o čas uzeh pašiuu kćer, pa mi se tako i tako dogodilo, neznam šta ću činiti. Ostaše mi tolike pare, rastaviše me dušmani s pola života". „Moj sinko“, nastavi baka: „Ne brini se ništa za to, daj ti baki jedan dimiluk, pa će baka tebe nasvjetovati, šta ćeš i kako ćeš činiti. „Daću, bako šta god hoćeš, samo kazuj". „Moj sinko, otigji u ciganluk pa skupi četu bubnjara cigana, neka idu pod pašine ćoške, pa neka zasviraju i zalupaju a ceribaša neka zapjeva. Paša će poslati sluge da ih odbiju, a ceribaša neka rekne: „Ne ću da idem! Hoću da se provedem u moga brata! Na svadbi se niesam zadesio kad se je provodila; bio sam u drugom 339 gradu." Kad to paša čuje, reći će: „Zar je moj zet ciganin?“ zovnuće te odmah a ti mu otigji. Nagoni će te da mu pustiš kćer, ali ti nemoj, dok ti ne povrati tvojih novaca i dok ti ne dadne još onoliko svojih. Tako ćeš uraditi.“ On joj odreže dimiluk i baka ode iz dućana, a on zatvori dućan te se uputi u ciganluk. Nagje ceribašu, dadne mu dva-tri žutaka i zapovjedi mu sve onako, kako ga je baka svjetovala. Sjutra dan ceribaša podigne sve svirače i bubnjare, te pod pašine ćoške. Svi ostali sviraju i bubaju a ceribaša pjeva što ga grlo nosi. Paša začu tu hlupu, pa povika: „Kakva je ono galama“? Pogleda kroz prozor i ugledavši cigane, rekne slugama: „Idite ih otjerajte odanle, neka ne galame“. Momci odu i kažu im: „Idite odmah odatle, nemojte galamiti, ruži se paša“. Na što ceribaša dočeka: „Ne ću da idem! Kad mi se brat oženio pašinom kćeri, ja se nijesam zadesio na svadbi, pa sapi evo sada došao da se u brata provedem na svadbi. Kaži ti mom prijatelju, neka se ne ljuti“. Momci odu i kažu paši, što je i kako je.Paša kada ču, pocrveni od huje. „Pa zar je moj zet ciganin? Brže mi zovite firauna“. Odu sluge po njeg, a on i bio u blizini, zovnu ga i on ode. Još nije lijepo ni unišao, a paša će: „Pa zar si ti ciganin"?. On je šutio i gledao preda se. „Pusti mi kćer, firaune!“ zaintači paša. „Daj mi povrati moje par.e, pa ću pustiti“ „Evo ti sto kesa“ i paša mu ih oturi. „Pusti sada“. „Ne ću. Kad mi dadeš još stotinu svojih kesa, onda ću pustiti". Dolje, gore — on ne popušta. Paša mu izvadi i svojih sto kesa, i dade, a on zovne kadiju i pusti ženu. Sada, tko veseliji od njega.? Zgrne pare pa ode kući pjevajući. Unigje u sobu gdje nikoga ne zateče. Kada on pogleda, a na jastuku stoji onaj top kumaša, što ga je- dao onoj djevojci, i dimiluk što je dao onoj pogrbljenoj prosjakinji. Kada to ugleda onda usklikne od čuda: „Tako mi Boga ovo je mene moja žena nasamarila; ovo je njezin šer!“ I zaista ona mu je sama ženidbi sevep bila, napravivši se prvi put kao djevojka. a drugi put ga opet izbavila kao prosjakinja. On sjeda i ne sjeda a sobna vrata otvoriše se. Na vratima se pojavi njegova žena, vesela, topeći se od miline. „Ciganine! šaljivo će mu ona, hoćeš Ii se ženiti“? pa unigje u sobu, na što joj on odgovori: „Ženska glavo, ti si mene vješto opametila, da mi više nikad ženidba na um pasti ne će“. Obadvoje slatko i radosno su se •smiješili. A on se nije usugjivao pitati je: odkuda joj ono — što je na jastuku našao... Od tada su uvijek sretno i zadovoljno življeli, a ako su živi i danas im je dobro. Zabilježio: Ahm ed A liefendić iz Jan je. �340 BEH AR 1 Ramazan-i Šerif. vo nam opet onih blagih dana punih ,i rada i napora a i ibadeta, i onih čarobnih i slatkih večeri mubareć šehri ramazana! Kolika je to radost svakom muslimanu, koliko zadovoljstvo i sreća svakoj porodici, kakvo veselje i za sitnu dječicu! Ova slatka i ugodna promjena od pregjašnjeg trudnog napornog života k ovom blagom ugodnom sretnom žitku na ovom svijetu uznosi svakog muslimana u one visine moralnog i etičkog poziva čovječanstva, za koji ga Stvoritelj svijeta stvori i posla na svijet, da tu svemu stvorenju bude gospodar i zaštitnik. Uz ove se dane zaista svaki musliman osjeća posve drukčije nego u drugih jedanaest mjeseci. Ta pravo je veselje i zadovoljstvo muslimana zaista veće ramazanom nego li na sami bajram, što bi po Ijudskom shvaćanju trebalo posve obratno da bude. Ramazani šerif je-mila i ugodna promjena za svakog muslimana. I sama mu spoljašnost i cijela priroda oko njeg primi posve drugi oblik a to je, jer čovjek musliman uz te svete dane posve drugim očima gleda, on više srcem motri sve oko sebe; od te okolice njegove sve više uzmiče u njem onaj pobornik bez razloga, onaj gramežljivac bez razmišljanja, a sve više preotima mah blaga i topla priroda njegova, mehka ćud i plemenito srce. 0, zaista svaki musliman ovo neizmjerno zadovoljstvo dobro osjeća uz ove raubareć dane, i blago onom smrtniku, kom je dato, da to osjeti! Gledajte onog starca! Kako mu je ruho čedno i ćisto, taka mu je duša blaga, tako je u njem srce mehko. On je prožet pokornošću prama Stvoritelju, on plovi u ljubavi prama Njegovu Miljeniku i Poslaniku, što dogje, da čovječanstvu usadi u grudi onaj sveti poziv, što baci u srca Ijudska iskru onog nepojmljivog blaženstva, kojim evo sad onaj starac ulazi u harem džamijski! Poglednite onog domaćina! Do jučer mu čelo junačko bješe slika truda i napora u borbi za svoju porodicu, danas je vedar i blag, nema one okrutnosti na njem, već je ljubezan i prijazan, a mjesto nesuzbitne čežnje za sticanjem u njem zavladalo milosrgje, on traži bijedna i nevoljna, da mu suzu zbriše, da i njegova bijedna porodica njega dočeka vesela lica, kao što će on svoju nać, kad pred iftar dogje sretan domu svom, Zaviri u život u porodici! Sva je briga posvećena za sreću doma i pokornosti Božijoj. Uz ibadet i toplu dovu za spas.živih i mrtvih duša obavljaju se kućni poslovi u takom zanosu, u takoj poeziji i blaženstvu, da je taj dom čist i nevin od svake ljudske mane, da je to jedna utjelovljena čistoća, svjetskim okom nevidljiva i nedokučiva. I sitna će dječica mahom spopasti mushafi šerif, pa će u džamiju. A tek pred suton! U toj uzor čistoći metnulo se na srijedu, što je domaćin smogo priskrbit za svoju dragu i milu i taku nevinu i čistu porodicu i tada jedino tada se srcem samim pojima, da je na sofri dar Božiji, da za sve baš u tom času treba naročito dragom Bogu zahvaliti za njegove darove, jer koliko god će i marna ruka čelična prirodnjaka zabost plugom u ledinu, bez Božijeg blagoslova nema ni dara Božijeg. A toga čustva izvan ramazanskih dana uz onu svagdanju borbu za zlatom i srebrom, u hirima bogataša, u bijedi nevoljnika, malo ima. Večeri su ramazanske bajne i romantične. Kroz tih suton zaplamte kandilji na munarama, ezani se čuju na sve strane, svjetina grne u hrpama u džamije. Sije*a su noćna mila i prijazna, za stara puna crdačna susretaja, za mladež nevina veselja i zabave. A u neko doba noći kad se pored zadnjeg kandilja s munare u noćnoj tišini počne razlijegat salavat, bude se u ćovjeku ugodne misli i čustva, tu pojimsš neki viši glas iznad mirna stvorenja, tu osjećaš svemoć i vječnost Božiju, a privremenost i nemoć ljudsku. Al te uza sve to krijepi čvrsta nada u sigurnu, ljepšu budućnost, jer ti to samo srce osjeća. Ta čustva i te misli donosi nam ramazani šerif. Ta 'čustva, koja muslimana uz ramazan obuzimiju, tračak su onog vječnog zadovoljstva, slika su one velike nagrade od Boga muslimanu, koji eto svojom subjektivnom žrtvom ispunjava jednu veliku Božiju zapovijed. Zaista! kao što je Islam u povijesti perioda osvješćenja čovječanstva od hiljadegodišnjih lutanja po tmini i neznanju, to je ramazan niz svetih časova Bogu ugodna života muslimanova u godini dana; on je mjesec osvješćenja i spasa islamskog prama jedanaest godišnjih mjeseci punih napora i brige za svagdanji kruh, što odgovaraju hiljadama godina lutanja čovječanstva. Za to će dakle ramazan svakog muslimana osvijestit i probudit; kao što je jedanaest. mjeseci radio i trudio se za svoj opstanak, tako će ovaj sveti mjesec posvetit dobrim djelima, posvetit dakle trudu za onaj vječni svijet. Musliman će uz ramazan pored svagdanjeg farza namaza postiti t. j. ustegnut se za izvjesno vrijeme od svakog užitka. Ali inače kroz cio mjeseć on će se čuvat svakog i najmanjeg zla, pa čak i hrgjava govora; i kad ga neprijatelj napane hrgjavim ponašanjem, zlom riječi, musliman će se tog časa dozvat i reći: Ne! Ja postim, to jest: ja _ �BEHAR VI ne ću zle naravi biti, ja ne smijem hrgjavu riječ izu stiti y l ) l l>. r L _ - J ll £ l o ^ l l j / V l ^ . ^ - U j l ( ^ U j l j a c j - L j ^ j l -o-l lilU jli 341 se besposlice i suvišna govora; i đko te ko napane i nagrdi, reći: ja postim, ja postim. Hadisi šerif.) Želeći svjema muslimanima, da ovaj veliki fara u zdravlju i zadovoljstvu ispune, dovikujemo: (Nije post: postit od jela i pića, već je post: ćuvati l)jL * a J u j L** j Žena i porodični život. orodični život, to je jedna uzvišena ustanova ona svoju kćerlču Ummi — Unasu savjetovala, kad u čovječanstvu, ona mu je upravo pravi i je udavala, neka se vidi, kako je islamska žena u jedini temelj. U porodici je osnova i razvoj prvo doba Islama shvaćala svoju dužnost u poroljuđstva, u njoj je sva filozofija života, u dici i koliko je poznavala filozofiju porodičnog života. njoj poezija, u njoj najljepša, najviša etička i moralna— »Kćeri!“ ona je govorila: Kad ne bi trebalo načela. Sami prirodni zakoni upućuju čovjeka na taj savjetovati one, koji su valjano uzgojeni, ni ja danas život; sve što na svijetu živi, sveopći opstanak jedino ne bih tebe savjetovala. Ali savjetovanje znači :^neje u ovoj svezi zajamčen. S toga razloga, što je poro- znana podučiti, a znana opomenuti; s toga je ono dični život sama narav tako osnovala, on je kod za svakog od jednake koristi. Da djevojka, koja je u pametnih Ijudi od velike važnosti. Blažen je i sretan rođiteljskoj kući odrasla u zadovoljstvu i blagostanju, svaki onaj narod, u kome se dragocjena ova ustanova. nije potrebna mužu, ti sigurno ne bi bila nikada; ali ljudska visoko cijeni. Veliki zakon, koji je Islair. pođ nije iako, jer kao što su ljudi stvoreni za nas žene, imenom „porođičnog života" uredio, vrlo je općenit tako smo i mi za njih. Mi smo na ovaj svijet rogjeni, i širok; dapače svi se rauslimani na svijetu — ma da živimo u braku t j. u zajednici. — Kćeri! Ti sada odlaziš iz roditeljske kuće, iz da su politički jedni od drugih odijeljeni — po tome zakonu smatraju članovima jedne porodice. Nas Ijudska gnijezda, u kom si se rodila i othranila, a dolaziš u dužnost, a i sam naš šerijat zadužuje, da najrevmje kuCu jeonog posve tugjeg covjeka, icoga u životu čuvamo našu porodicu. Poezija, koja u prirodi istra- nijesi vidjela niti ga poznavala; za to dobro gledaj, žuje svaku ljepotu,' uzvišenost i sklad, i filozofija kako ćeš mu ugoditi, kako ćeš mu se svidjeti, budi koja tako pohlepno teži za ispitivanjem istina i bi- mu poslušna, pa će i on febi dobar muž biti. tnosti stvari u svijetu, do danas su nam prikazale Ja ću ti nekoliko stvari kazati, koje će ti valjati porodični život u najljepšoj, najuzvišenijoj slicirlDakle, kao pravila u tvom bračnom životu; ako ih dobro znanost i umjetnost, stroga realnost i bujna fantazija, zapamtiš i po njima se uzvladaš, moći ćeš lijepo koje su inače megju sobom oprečne, u toj se tački živjeti u ljubavi sa svojim mužem, a Ijubav je, kćeri, sjedinjuju i zajednički hvale tu uzvišenu ustanovu u braku najveća sreća. Dakle čuj, drago moje dijete: prirodnog zakona. Porodični je život u svom veselju Budi vazda zadovoljna sa svojim mužem, sve što ti poput pjesme bujan, sladak i uvijek nježan, a u on donese za hranu i odijelo, to svim srcem primaj. gospodarenju i upravi poput filozofije ozbiljan, smišljen Dobro ga slušaj; što ti zapovjedi, ono odmah izvrši, i uregjen; s toga on potpuno odgovara i najpotreb- a što ti zabrani, ono ne čini. Pazi na čistoću u kući, nijim pravilima higijene, koja su nedavno pronagjena svaki ugao neka ti cvjeta; vidiš li ma što god nei još se jednako pronalaze. Najprvo sredstvo — gotovo uredno, ili osjetiš li kakav bilo smrad, nastoj, da to svrha braka s medicinskog gledišta jest zdravlje. odmah otkloniš i urediš, jer ćeš tako kao valjana Nema li zdravlja, nema ni porodice. Porodica i zdravlje kućanica biti draža svom mužu, a svome ćeš komšidva su nerazdruživa druga; oni su u tako tijesnu luku time služiti kao uzor prave domaćice. Gledaj, odnošaju, da ih skoro ne možemo jedno bez drugog da točno na vrijeme, u koje je muž uobičaijo, vazda pojmiti. U Islamu ima bezbroj pravila, koja nam od- prigotoviš jelo i postelju, jer glad i besanica čovjeka regjuju, kako da se u porodici vladamo. Kurani — smaraju, a otale lahko nastupaju živčane bolesti, u kerim, pejgamberovi hadisi, mudre izreke pobožnih kojim.može čovjeku sve, pa i žena omrznuti. Pokućstvo ashaba i savjeti naših velikih učenjaka obiluju takim je ženi povjereno, da njime ravna, s toga ga moraš pravilima i uputama. dobro čuvati: ne budi rasipna i raskošna, jer raskoš Mi ćemo mimoići sva ta pravila, a ovdje ćemo i rasipanje, kćeri, najveći su dušmani porodičnog navesti samo riječi mudre Arapke, Umame binti života. Sve ukućane i vanjske članove muževe poroHaris, žene Anfa bin Muhlemi Šejbanije, kojima je dice treba da poštuješ onako, kako to njima dolikuje. f �342 B EH AR VI Nemoj nikom otkrivati tajne svog muža, koje ti je uvjeriti, d ” je veoma teška. Ta žena će morati cijelj on povjerio. Ako je muž što god tužan, zamišljen, dan neprestano raditi, da tu dužnost potpuno izvrši ne pokazuj pred njim vesela lica; a ako je veoma Općenito se kaže svagdje i kod sviju naroda, da je raspoložen, gledaj da se i ti makar usiljeno tako prikažeš. i u siromašnijira i u imućnijim porodicama samo Svjestan muž i valjana žena u porodičnom životu muž obvezan podrairivati kućne potrebe. Nu bude gdje kad takih vremena, kad muž, — zapriječen bolešću zajednički dijele i tugu i radost." Ovi savjeti mudre Umame i danas su vrijedni ili nečim drugim — ne može zaragjivati novaca, da da budu putokaz, po kome bi se moglo u bračnom podmiri potrebe svoje porodice. U takom slučaju životu vladati. Ovim je savjetima ona posvjedočila, žena, kućna gospodarica, proširi djelokrug svoje dužda je bila ne sarno dobra majka, koja je znala naj- nosti, te svog muža ozbiljno potpomaže. Ona se tada bolje i najplemenitije uzgojiti svoju kćerku, nego da lati igle, ili nekog drugog sredstva, koje joj ide od je još bila i valjana žena, prava kućna gospodarica. ruke, te tako nešto zaradi, pribavi potrebe svoje poUmama nam ovdje na vrlo kratak način poka- rodice i sačuva je od gladovanja. Kućom upravljati, zuje, kako i šta sve treba jedna žena da čini u kućnim poslovima ravnati znači: nastojati oko zajedporodičnom životu, pa da potpuno izvrši svoju dužnost, ničkog blagostanja u obitelji. Žena, koja je potpuno koja se od nje zahtijeva. shvatila svoju dužnost, koja je valjano upoznala vri* jednost uzajamnog potpomaganja izmegju sebe i Megju svjema kulturnim narodima postoji jedno muža, u prvom je redu dobar ekonom; ona sliči vrlo lijepo pravilo u braku, a to je, da žena, koja je marljivom mravu, koji sve zimske potrebe u Ijeti u istinu dostojna toga imena — treba svog bračnog pribavlja. Razumna žena, ako nije kako treba vješta 'druga svom silom li porodičnom životu potpomagati gospodariti, to će ona brzo u porodici naučiti. Ona \ zajednićki s njim čuvati rair i blagostanje u poro- mora nastojati, da što prije nauči gotoviti jelof nrora dici. Vladanje jedne žene po tom pravilu znak je paziti, da njeno i sviju članova u porodici odijelo ’njezine vrline, a uz to odgovara njezinoj sopstve- bude što Ijepše, čišće i dugotrajnije; za platno, kroj, noj koristi. uopće za sve ona se mora brinuti. Poznato je, da je u svjema prosvijetljenim naOna se ne će nikad zadužiti, gdje ne osjeti rodima dužnost žene, pa ma pod kojim uvjetima ona velike potrebe. bila, samo uzgajanje djece j vogjenje kućnih poslova, Eto to su u kratko pravila, po kojim se jedna a to je dvoje za nju dosta, jer ma da nara Se na žena freba vlada, ako hoće da svjesno izvrši svoju prvi pogled ta dužnost pričinja kao vrlo neznatna dužnost u porodičnom životu. stv'ar, ipak ćemo se, ako malo bolje promislimo, S turskog preveo: Ćazim. Jedna naša velika bolest. e znam kako bih drukčije nazvao zlu našu na sijelu ne znaju jedan za drugog kad se unoća, i naviku:piće alkohola. Bolest je to zaista i ako se gdje i sretaju, gotovo jednakom opreznošću to nije više bolest pojedinca, već rak rana kloni se jedan od drugog. Tim dakako nastaje sve na našem zajedničkom tijelu. Istina je po veći jaz izmegju njih, oni uopće i ne osjećaju jedan drugog, a to je vrlo loš znak i ne sluti dobru. broju duša bila bi valjda i u nas manjima ovih zaljudi, Kao ugod što komšiju veseli radost komšije mu, tako ali čim se opazi, da ovaka bolest hvata korijen jednom staležu, ili u jednoj skupini članova zajednice bi trebalo, da se i u nevolii nagje jedan drugome. u izvjesnoj dobi, odmah treba da svi liječimo tu ranu, Stoga: ako imamo vremena, ako upće dopiremo, dok se dalje nije raširila. Kad koji domaćin, trgovac, da povedemo brigu o drugome, to je na prvom mjestu posjednik, zanatlija, alim, službenik i t. d. ostavi svoj red, da bi se porazgovorili o ovakim stvarima u našem posao i pogje pred večer kući, da se odmori od svog društvu. A mi zaista imamo koji put i previše vrerada megju svojom dječicom, nitko se ne obazire, mena, da zapovrgnemo razgovor o tugjim poslovima. ostaje li ko god, da se prošulja u okrilju mraka do S toga razmotrimo malo ovu pojavu u našem narakog lokala, da, mjesto užitka u svojoj kući megju štaju. U fiziološkim bolestima liječnik najprije ispita, djecom, provede vrijeme u gadnu zraku, u smradu istraži samu bolest, pa prama tom odregjuje: ili nož i t. d. A nije to teško ni opazit, jer se više taki Ijudi ili promjenu života, hrane, promjenu zraka i t. d. Nai ne šuljaju, ide se tu serbez kao u kahvu. Po gotovo vika za pićem prodrla je u mladež, u odrasle i starije ova dva svijeta: onaj u mejhani i onaj kod kuće ili slojeve. To je dakle bolest socijalna, bolest društva, bolest f �VI BEHAR naraštaja. Stariji S6 prolaze, kad ga već i snaga izda, napokon izumire, ali mlagji se ipak imao od koga naučiti tome zlu. Prijašnjih se vremena posve drukčije pilo: Neko bi pio — kako ono narodna pjesma veli — po devet godin’ dana, al bi na jedan put došao k sebi, razbio čašu kao što bi duhandžija prelomio gjbuk i nema više o tom zbora; ali to je bilo nekad. Take je obično nagnala na taj korak nekakva neprilika u životu: ljubav, gubitak imetka, vatra i slično. Danas, kad se bolest u pravom smislu raširila, to se okrenulo posve drukčije. Danas se pije žešće nego prije, danas je ta strast ubitačnija za pojedinca a da zbog pojedinca i čitave porodice stradaju, za to ima na žalost dosta očevidnih primjera. Skupno uzevši da ekonomski nazadujemo, svakom je jasno, a da je tome u prvom redu uzrok piće, moglo bi se i brojevima dokazati; ali gotovo je bolje, da se ti strašni brojevi ne iznose. Možda nije piće neposredni uzrok, ali jest posredni, jer obično taki se čovjek zanemari, izgubi svaki račun o svom životu, gospodarenju, pada u dug, i — on je brzo propao. A što tek da reknemo za zdravlje: Isporedite danas oca i sina ili unuka i djeda, gdje vidite na mlagjem sva tjelesna obilježja naslijegjena od st-.ine, ali kakva su to obilježja? Čelo je široko kao i u djeda, ali nije onako vedro, oko krupno, al je Kržljavo, i sve mu je tako kržljavo, nerazvijeno t. j. ubijeno; kad je trebalo da se razvija, kao što mu se u dede razvijalo u čistoj nepokvarenoj prirodi, ždra 'U zraku, u šumi i livadi mjesto čagjave mejhane, na konju i igralištu mjesto uz karte, domine ili bure. Gdje ie danas dobar hrvač, snažan čovjek, dobar hodac, jahač ili inače momak od oka? Ima ih još po selima, gdje nijesu m.ejhane doprle, ali po gradovima rijetkost je to. A treba znati, da ima još puno uzroka oslabljivanju generacije i kad bi se ova zaraza i iskorijenila. U nas se ništa ne drži do zdravlja, ništa se ne radi naročito u tu svrhu, osim lijepih naših običaja sačuvanih u familiji i uzvišenih zapovijedi šerijata našeg. Dakle tim više bi trebalo raditi i brinuti se, da se očuva narodno zdravlje i od pića i od drugih ubitačnih navika. Pa što bi mogao biti uzrok ovoj zarazi? Danas nijesu tome oni stari uzroci: kojekakve nesreće, nekakav dert, tuga na srcu i t. d., svijet se danas tome odaje od puke obijesti. Jedan nije imao prilike ni čuti lijepe riječi u svojoj kući, osirotio je malen, pa se potucao po svijetu i postao proletorijat, a od ovog u većim masama potječu kradljivci, lopovi pa čak i anarhisti. Drugi i ako je vidio kakav taki odgoj kućni, neuk je, nerazvijena je u njemu svijest čovjeka, da se osjeti kad odraste, da je on gospodar svakoj pohoti, već ga obuzme neka životinjska narav, pa i ako je tjelesno jak, duševno je slab i to toliko tijelo, grdosiju, nema što da vodi, ono podliježe pohoti. Treći 343 je od dobra roda i koljena, lijepo prilično i uzgojen, u njeg ima i fina ukusa i ljepote u svemu, on sam uživa u svom mišljenju, u svojoj kretnji, u sebi. Ovakom bi se htjelo nekog višeg života, ljubavi, poezije; ali toga ništa on nema. Ovog bi trebalo uzgajat i dalje i gojit u njemu one lijepe osjećaje ali naukom, da se osposobi, da umije uživati u čitavoj prirodi. Ovaj može jedino da nagje prave slasti i poezije uopće u prirodi. I čoban se koji put zagleda u dubravu i gaj, ali ne vidi u njemu ono, što ovaj vidi. Ali na žalost i ovaj, ako mu duha ne zabavi razvijen interes za poslom kod kuće, u trgovini, i on zabasa, često uzdišući, što ga nitko ne shvaća, ne razumije, nitko mu ne zr.a dati, što bi mu trebalo. Ovakom onda treba i veća mjera da ugasi onaj silni poriv duševni. Za to se obično često ni kakav gorostas seljak ne može da takmi s pjancem ove vrste. Napokon u novije doba ima dosta ljudi novijeg kroja, duševnih radnika, pa misli, da mu je izvjesna mjerica alkohola potrebna ko i kora hljeba, da naknadi ono sile što je potrošio radom, ako je uopće šta potrošio. Ovi obično uzimlju piće uz jelo, misleći, da i ono ima neku hranjivu moć naročito uz ostalu hranu. Ovi su *do duše razboritiji i vladaju sobom, ali i oni se varaju, jer dosta strukovnjaka higijene veli, da je najzdravije piće uz jelo voda, a neki čak vele, da ni voda nije potrebna, jer je dosta ima, što se u hrani unese. Oni, što u kakvoj prilici uzmu po malo pića, ne mogu se ni. ubrojit ovamo, kao što ni onaj nije duhandžija, koji kad mu ko pruži, on i zapali. ‘Najveća je po tom opasnost od ove zaraze po narod od onih mladića gragjanskog staleža, što no nit je obuzdano jakom roditeljskom rukom, ili dobrim uzgojem, niti oboružano naukom do tog stepena, da uvigja, da je piće elemenat, koji razara. Razmotrimo li prilike, u kojim živi ovaj elemenat, a naročito zadubimo li se u prirodu takog mladića, doći ćemo do zaključka, da njemu treba nečeg, što će mu zabaviti duh njegov, t. j. dati duši njegovoj dovoljno rada kad je tome vrijeme, a po tom i neke naslade, da i srce oplemenjeno ovom Iijepom naukom uživa u. nečem, a da to uživanje nije opasno ni po moralni ni po fizički život njegov. Ali prisili ga, da ti sjedi sa starcem, pokoriće ti se, al u duši jedva čekaj da prhne u slobodu kao i pt'ca, kad joj kafaz otvoriš. Pusti ga opet posve sama sebi, podivljaće posve, jer u prirodi samoj bez čovječije pomoći nije se mogo ni na noge podići,patakohisad u prirodi samoj bez ljudskepomoći ne će bit od njeg ono, što i Bog i Ijudi od njeg traže. Sama nam Božija odredba i podjela vremena kaže, da je dan za rad, a noć za odmor; djetetu do sedme godine treba više tjelesne njege, a poslije do dvadesete duševne hrane. Kao što ne možeš u jutro odmah iz postelje na poso, tako ne možeš ni odposla u postelju, neki je prelaz osobito potreban iza �344 BEHAR posla k onom velikom odmoru, a to je za starca iza ibadeta prijateljski razgovor, za odrasla čovjeka isto tako, ali za mladić^ treba nešto više. Njegov će duh zabavit lijepa knjiga, Iijepa igra s drugovima, pjesma. Uzmite sad onog mladića, koji je cio dan proveo u lahku poslu ili uopće u sjedenju, komu je duh isto onako trom kao i tijelo, zar on može iza onog velikog odmora, gdje je cio dan proveo u sjedenju, opet ravno poći u novi odmor, kad ga uopće ni željan nije? Posve je dakle prirođno, da će on potražit kakva bilo materijala, kojim će makar koliko da duh zabavi, a to naravno nema kud već u mejhanu. Šta bi dakle trebalo činiti, da se i njegovoj prirodi udovolji, a i on sam da ne bude na štetl ni u moralnom ni tjelesnom pogledu? Dati mu nešto, što će udovoljit toj pohlepi njegove prirode, ali neka to bude plemenita i pristojna zabava. — Ako smo radi pomoći, a za to smo i pozvani, svom bližnjem, svom bratu, sami sebi, treba da se pobrinemo za našu mladež. Tu su u prvom redu pozvana naša društva t. j. u koliko ih imamo. Društva čitaonička ili uopće društva za društvenost mogu puno učiniti u ovom pogledu. Koliko i koliko mi imamo zabava i igara, koje djeluju i na tijelo i na duh, da su u stanju čovjeka-raladića posve odvratiti od stranputice. U novije se doba osnivaju gimnastička društva, pjevačka. tamburaška, diletantska, ali ni jednom tome dmštvu nije cilj tanburanje, čitanje i t. d., već mu je to sredstvo da uzdrži članove u zajednici, jer ta zaieđnica samo dobro djeluje na pojedinca, dakle cilj je đruštvenost. Kao što je djetetu u prirodi igra, tako je ođraslu pjesma, kojom izražava svoja čustva; a sad nitko ne da djetetu zlatnih čaša, da se njima igra, jer bi učinilo štetu, tako obično i društva biraju samo pristojne pjesme i take melodije, koje čovjeku srce mekšaju i oplemenjuju. Sama je riječ neka ljuća i od otrova, VI a neka umiljata i slatka; tako je melodija udešena. da gdje kad i besvjesna životinja ili ludo đijete -igra uz nju, druga će ga rasplakati i t. d. Osim toga u društvima se ima uvijek prilike čuti pametna riječ pročitati što korisno, učiti jezjk, ili struku kakvu itd’ da se duh zabavi. Piće je 'društvena bolest, bolest socijalna, bolest naraštaja, pa se mora tako i Iiječiti U početku se je na godine hapsilo za duhan, ali nije taj način iskorijenio duhana iz naroda. Isto tako svak zna i to, da je vjerski piće zabranjeno; ali čovjeka treba naučiti, da zna sfijediti svoj razum, kao što smo mu uopće kazali, da je to zabranjeno. Na koncu konca mislim, da ćemo se svi složit u tom, da ova bolest postoji megju nama, a bolest se uopće izliječiti ne može, ako je čovjek zataji. Ako smo dakle u tom složni, dajmo još malo truda, da tu stvar uzmemo u pretres. Ne moraju lijekovi, što ih usputice nabacih, biti dobri i praktični, ali ako svi radimo, da ih nagjemo dobre i praktične, i naći ćemo ih. Ne bi li se ta stvar mogla pretresti štampom ill možda u većim sastancima? Ili možda kakvo društvo osnovano, đa ispituje ovu bolest, moglo bi po vremenu bar djelomično uklanjat one uzroke ovoj pogubnoj mahani, ako danas tome uopće može biti što gođ iole opravdanim uzrokom. Je li toj zarazi osnova puka obijest, zar je onda naš elemenat tako tvrd i neđozvan, da na njeg ne bi mogla djelovati dobra riječ, iskreno nastojanje za poboljšanjem pojedinca. Ama žalostan je to pojav, kad jedan čovjek osjeti, da nitko apsolutno ne vodi brige o njegovu životu osim organa oblasti, da kome štetu ne nanase. Naprotiv može na pola ogrezla čovjeka u stranputici lahko da popravi, kad osjeti, da se neko brine za njeg, da ga izvede na pravi put, da ga učini čovjekom i da je u tora nastojenju samo njegova i ničija više dobrobit Braćo muslimani, razmišljajmo o tom! E. M. S. Na Oglavku. glavak je uzdignuto mjesto ispod Zahor planine. Uzdiše se niže Kiseijaka jedno tri-četiri kilometra, gdje se sarajevska cesta rastavlja u Busovaču i Fojnicu, izmegju ovih glavnih drumova. Osobito je krasan pogled točnim pravcem prema Kiseljaku, preko kojeg se vidi Bjelašnica i još druge okolne planine. Oglavak leži nad morem oko 500 m. Mjesto je dosta planinsko i vrlo zdravo. Kraj seoskog puta je prizemna tekija i odaja za musafire pod istim krovom. Ovu tekiju na ovom mjestu podigao je Abdurrahman ef. Sikirić poznat pod imenom Šejh Sirri baba, ima više od 120 godina. On je stajao u Fojnici, gdje mu je otac Mehmed ef. f bio kadija onog vremena. Nu Njegov Šejh, Husejin baba, — kako se priča — reče mu, da podigne tekiju na Oglavku, jer da je i prije bila tekija tude još od fetha. Ima riječ, da je Oglavak bio naseljen, jugoisali kad je neki pomor harao po Bosni, da je i Oglavak opustio. Kazuju, da se i sad u okolici ove tekije nagje ovdje-ondje štokakva zida, što je znak, da je bilo nekad nastanjeno mjesto ovaj Oglavak. Vele da je i Sirri baba, kada je počeo da gradi ovu tekiju, nabasao na temelj nekakve zgrade. Ehli tarik hoće da reče, da je to bio temelj stare tekije. Čuo sam od današnjeg Šejha ove tekije, da mu je kazivao merhum Mehmed ef. Alagić, da je našao u porodičnim spisima iz desetog vijeka po hidžretu, da �VI BEHAR je nekakav — valjda njegov starenik — vasijjet Činio tekiji na Oglavku. Ako je ovo istina, onda je bez sumnje, da je i prije bila tekija na Oglavku. El-uhdetu ala elravi! Za tekijom preko puta je turbe u kojem leži Šejh Sirri baba i njegov stariji sin Abdullatif ef., a pred turbetom drugi mu sin Šakir ef. Kraj turbeta je starodrevna lipa, ispod koje teče česma bistre hladne vode. Više tekije na desno su kuće Sirri babinih potomaka, a niže tekije najprije mali konak, koji je sagradio Vedžihi paša, a još niže veliki konak koji je’ podigao vezir Muhendis Mehmed-Ćamil paša 1260. po hidžretu. Mali konak je znamenit samo po svom darovatelju, inače je obična drvena gragja već oharabila. Veliki se pak konak ističe samo svojom veličinom u ovom seoskom kraju. Tekija na Oglavku i njezin osnovatelj izigjoše na glas i steče veliki ugled kod savremenog svijeta. Šejh Širri baba imadijaše nebrojeno murida. Njegova tekija ne bijaše svratište samo sejjaha i derviša, već primaše i najuglednije ljude imena i položaja: vezire i ajane. Koliki bijaše Šejh Sirri babin ugled, neka nam svjeđoče ove dvi-tri bilješke iz njegova života Kad se 1255. podigoše Sarajlije proti Vedžihi paši, bijaše s njima i Fojničana. Vedžihi' paša ih dočeka na Vitezu i razbije ih. Kazuju da je naredio, da se topovi napere iznad buntovnika, kako se je i pucalo iz njih. Došavši za tim Vedžihi paša na Oglavak isposluje kod njeg Šejh Sirri baba oprost za sve Fojničane, koji su bili na Vitezu osim nekog Hasanage Ojire. A i ovaj se Hasanaga spasio čim je' naime opazio kavaze, gdje uljegoše u fojničku čaršiju, odletio kući, uzjahao na gotova konja i pobjegao u Hercegovinu AlipaŠi Rizvanbegoviću. Dok su kavazi raspitivali za njegovu kuću on je već bio umako. U ovog Gjire bijaše adet — a može biti, da ga se je strogo držao, kad mu je prijetila pogibelj. — vazda držati potpuno opremljena jednog konja. Priča se da se je to izmegju Vedžihi paše i Sirri babe dogodilo ovako: Vedžihi paša pokaže tefter o Fojničanima, koji su bili na Vitezu, Sirri babi, koji ga uzme, pa počme brisati jedno po jedno ime. kad vidje paša, zaviče: „Aman Baba!“ i tako ostane neizbrisano jedno ime: Hasanage Gjire. Za njeg Sirri baba reče: „Allah selamet!“ A on se eto tako bijegom spasio, kako gore rekosmo. Gjiru su kazuju — neki od potjere stigli, ali su ga pustili da pobjegne. (Zaista mi ne trpismo od osmanlija nikakva zuluma, već bijasmo kao u porodici razmaženo i jogunasto dijete. — Hasan-Alajbeg Stdejmanpašić od koga je — što no riječ — sve skoplje strepilo, ne bi htio sjesti dok mu ne bi rekao Šejh Sirri baba. Kad bi pazarnim danom došao u Fojnicu, pa kad bi nastupio u čaršiju, sve bi se na uzengjijama podizao i gledao preko svijeta, da vidi, je li Šejh Sirri baba gdje u čaršiji 345 — jer je on svakoga pazara slazio u Fojnicu — pa ako bi ga spazio, odmah bi odjahao. Sirri baba — ruhi šad olsun — kako bijaše pametan i pobožan imadijaše i pjesničkog dara, pa je nekoliko pjesama pobožnog sadržaja na turskom i naŠem jeziku ostalo iza njega. Domaći ehli tarik rado uči te njegove ilahije. On umrije 1263. godine po Hidžretu u dubokoj starosti. Iza njega preuze starješinstvo ove tekije stariji mu sin Abdullatif ef., koji je takogjer ostavio lijepu uspomenu iza sebe. On je doživio okupaciju, kojom prilikom je i vrijednih stvari nestalo u njih i to ne od strane vojske već od domaćih protivnika, kakvih je slučajeva bilo dosta i po drugim mjestima za tog burnog vremena. Iza njegove smrti 1300. nasta prepor izmegju njegova najstarijeg sina Halim ef. i brata mu Šaćir ef. Napokon Halim ef. dobije i danas je on starješina ove tekije. Ovaj ehli tarik je Nakšibendijina reda. Rijetko češ udariti na gostoprimstvo, kao što je ovdje na Oglavku. Bez razlike staleža svako je ovdje lijepo primljen. Ima skoro uvijek musafira. Osobito je lijepo pohoditi ovo mjesto, kad je mevlud. A taj se uči prvog uoči petka ili uoči ponedjeljka iza dvanaestog rebiulevela. Tom se prilikom na Oglavku skupi oko dvjesta-trista ljudi. A i ženskinja dogje u harem. Na mevlud dogje svijeta iz Fojnice, Sarajeva, Visokog, Travnika, Busovače pa iz okolnih sela. Već oko ićindije počne se svijet iskupliati. Čim se akšam klanja, počmu se sofre metati i to: po dvije zajedno. Metne ih se i po dvadeset. Kad svak večera, a to bude oko četiri do pet sahata po akšamu, klanja se jacija. Za tim se počne mevlidi šerif učiti. Najprije započne Šejh. Onda uče na izmjenice još i oni, koji su za tog i imaju volju. Prije nego će se započeti sami mevlud uči se u skupu „Ej hodaden". Isto tako se uči ilahija iza ustajanja. Poslije mevluda je derviška mukabela. Mukabela se do.vrši na nogama. A onda Šejh, čovjek visoka uzrasta, bijele, okrugle, pokratke brade, rumena iica, u crnom kauku (ili kako ehli tarik veli: tadžu) svoga djeda i u zelenom binjišu, stane, a ostali ga svijet počne ljubiti u ruku. On svakog pojedinca blagoslovi riječima: „Allah seni tevfiku hidaj^t* ejlesun!" (Bog te na pravi put okrenuo). Sve se ovo obavlja u velikom konaku. Kad je mevlud, te večeri ne ima spavanja tude. Dok jedni večeraju drugi mehabbete, uče se ilahije unutra i na izvanu, ako je lijepa noć. I makar da se tude toliki svijet zgrne, ipak nikad neprilike. A od strane domaće čeljadi svako je lijepo dočekan, svako je lijepo ugošćen. Osim plemenitog osjećaja gostoprimstva ove Ijude resi i čestito svojstvo radinosti. Nijesu to der- �346 B EH AR VI A i danas Šejh ove tekije dobiva neku sub viši, što no se samo prenemažu i žive od darova;t oni se bave teŠkim poslom težaklukom, da drugog venciju od vlade. Još treba da napomenemo, da osim Šejha i nahrane. njegov amidžić, a Šaćir efendijin sin Abdullah ef Zemlje što ih je držao merhum Sirri baba drži posebnu musafirhanu u onom malom konaku oprošćene su od desetine.Muhamed Salih-Vedžihi paša koji je sagradio Vedžihi paša i uči mevlud istodobno. svojom bujrultijom od 21. Ševala 1251. pisanom u kad i šejh. Bude i u njega čudo svijeta. Zvorniku a na temelju carskog fermana oprostio je Pošto je ova tekija velika rijetkost u našoj doŠejh Abdurrahman-Sirri ef. od sviju daća i poreza i movini, a ima i tako lijepu historičku prošlost, osjetih još u toj istoj bujrultiji naredio, da se Šejhu ima da- potrebu, da reknem o njoj ovo nekoliko riječi, i da vati po 800 groša godišnje iz vilajetske hazne i to ovim upoznam što više svoje braće. obzirom na njegovo časno zvanje i gostoprimstvo. M. H. Mufttć. * Nesrudin hodža i kadija. (Narodna priča). Priča se kako je neki kadija uvijek zvao Nesrudin hodžu, da mu dogje u posjete, ali mu on nije htio nikada doći. Za to kadija jedanput nagovori svog ćatiba, da što god naljuti hodžu, ne će li on doći, da ga tuži. Iza toga do malo vremena, ugleda ćatib hodžu na pazaru, gdje nešto kupuje. Ćatib se došulia do hodže, te mu iza legja odvali jednu podobru ljosku, a onda tabanima vatru, i pobježe. Hodža potrči za njim, ali on uteče i negdje se sakri. Sjufra dan dogje hodža kadiji u mehćemu. Kad unigje, ustade kadija prama njemu na noge, govoreći mu: „Hodi hodžal bujrun, sjedi, otkada mi nijesi došao." wNe ću sjediti, već sam došao da tužim ovoga tvoga nesretnika", i pokaže prstom na ćatiba; Ju čer mi odvali šamar, bi gajri hak, na sred čaršije." Na to se kadija okrene ćatibu i zapita ga: J e s i li ti ošinuo hodžu šamarom?" *Jesam“ odgovori ćatib. „A za što?“ zapita kadija. „Efendum, u mene ima jedna mahana, a to je: dogje mi svakog mjeseca, pa moram ošinuti šamarom koga prije dohvatim. I jučer mi dogje ona moja mahana, pa pošto je hodža bio najbliži, njega i udarih, i odoh svojim putem.“ Na to kadija dohvati ćitab, otvori ga i prevrnu nekoliko lista, pa će ćatibu: „Ovde piše, da dadeš hodži haka četiri pare, što si ga udario, a on neka tebi halali.“ „Nemam sitna“ reče ćatib“. „Pa idi razmijeni", dočeka kadija, namignuvši okom na njega, neka nježi. Ćatib ustade i ode. Kadija će opet hodži: „Sjedi, hodža, dok on donese parfe“. „Mogu i stajati“, reče hodža. Progje dosta vremena, sat dva, a ćatiba nema. Vidje hodža da ćatib ne će doći s parama, pa se primače kadiji, koji gledaše u ćitab smiješeći se, priveza mu jedan šamar što može bolje, govoreći: „Eto tebi svoj hak predajem! Kad dogje ćatib i donese 4 pare, neka ih tebi dade, ja nemam kada čekati“. To rekavši obode na vrata. Zabilježio: Alija Aliefendić. Ogledalo. Jedan star Arnaut sjedio u hladu pod granatim drvetom. Tuda naigje jedan poodrastao dječak, koji je imao uza se malo ogledalo. Progje s one strane, kako ga ne može Arnaut vidjeti. Izvadi ogledalo, okrene ga prama suncu, te stavi sa njega sunčanu zraku Arnautu na oko i počne titrati. Starac se okretao, obrtao, mahao glavom, rukama, — hajr — ništa nekoristi! Najedanput ustane na noge i spazi dječaka s ogledalom u ruci. Dječak kad vidje, da ga je on spazio, hotijaše pobjeći, ali ga starac vikne: „Hej, pobro, ponesi da vidim, šta je to.“ Dijete mišljaše, da mu ne će Arnaut ništa, pa prigje k njemu i reče: „Eto šta je; ogledalo.“ Na to će Arnaut: „Ah, kakvo je lijepo! Gdje si ovo kupio?“ „Kupio u čaršiji“, odgovori djete. „E baš lijepo; maj ostavi,“ reče stari i pruži mu ogledalo. Dijete pruži ruku da uzme, a stari što može brže, ščepa dijete za ruku i poteže batinu, te ti našeg dječaka mahni otud, mahni odovud. „Hoćeš li ikad više?“ „Nemoj dragi adžo! ne ću više nikad.“ A on jednako mlati, kao po pustećiji. „Nemoj adžo, svega ti na svijetu! Nemoj adžo Boga ti! Nemoj adžo, znaš li što je Bog?l“.... Na to će adžo: „Znade adžo Što je Bog, ama ne znaš ti što je ihtijar adžo!“ i utjeravši mu još malo pamet u glavu, pusti ga. Zabilježio: A hm ed A liefendić. �VI B E H AR Draga braćo i prijatelji! Svi napredni narodi nastoje i rade, da svoje ekonomske prilike unapriede i svedu u svoje vlastite ruke, da se u novčanim stvarima oslobode od tudjeg upliva, te da sebe materijalno i moralno ojačaju. Naša mila domovina, ponosna Bosna i kršna Hercegovina, na žalost još ne ima niti jednog muslimanskog novčanog zavoda. Svi postojeći novčani zavodi u našoj domovini su u rukama tudjinaca. Muslimani trgovci, bezi i age, obrtnici i seljaci primorani su, da kucaju na tudja vrata. — Ona naša narodna poslovica veli: „Maćeha ne može nikada biti kao mati“, i: „Tudja majka ne pazi kuda i kako tuče“. — Koliko muslimana bega, aga i težaka propadne za to, što ne imamo našeg novčanog muslimanskog zavoda, koliko se kuća i zemalja muslimanskih u bežcienje proda radi toga! A kad bi se osnovali novčani muslimanski zavodi, toga bi zla mnogo manje bilo. Mi muslimani u Tešnju odlučili smo osnovati prvi muslimanski novčani zavod sa sjedištem u Tešnju. Za sada smo nakanili, da se ovaj zavod osnuje kao kreditna zadruga, koja od svojih članova iziskuje male, tako rekući neznatne žrtve, koja svakomu, pa i siromaku, omogućuje, da može lahko postati članom zadruge. Poslje se misli, ako bude veliki odziv, ovaj novčani zavod prenieti u Sarajevo, a li Tešnju i u drugim mjestima otvoriti filijale. Jedan udjel (poslovni dio) stajati će kruna 200, slovom: dvie stotine kruna, koje se ima platiti tako, da se uplati odmah od svakoga udjela 20 K i 1 kruna upisnine, a kusur od 180 K u obrocima svake hefte po 1 krunu, ako ne može brže ili sve od jednom uplatiti. Podpisani privremerii odbor moli svakoga brata muslimana i prijatelja muslimanskog napredka, da stupi kao član u ovu našu novčanu zadrugu. Da je ove naše novčane zadruge opstanak osiguran, jamči nam to, što su se već prije, nego smo našu osnovu u javnost dali, javili kao zadriigari mnogi od prvih i najugiednijih muslimana, a tako i nemuslimana, sa velikim upisima. Ovaj poziv poslali smo u vašem mjestu još nekojim, te ako i vi imate kojega svoga poznatoga, a mi ga niesmo pozvali, izvolite vi to učiniti i molimo, da nam to javite, te ujedno napišete, koliko želite udjela predbilježiti. Opetovno apeliramo na vaš patriotizam i nadamo se, da ćete svrnuti cielu pažnju na ovaj plemeniti pokret i da ćete se pridružiti ovim patriotskim osjećajima u interesu islamskom i islamskog napredka. Primite bratski i prijateljski selam! Utemeljitelji prve muslimanske kreditne zadruge: Ađemaga Mešić. Zija beg Gjonlagić. Hasanaga Turalić. Ahmedaga Gaiijašević. Hamzaga Mešić. �BEHAR 348 VI Na kraju VI. godine. S pomoću Božijom, požrtvovnošću saradnika i pretplatnika evo nas hvala Bogu završismo i Šestu godinu „Beharovu". Ovo je vrlo lijep i utješljiv znak u našim prilikama, kad se jedan ovaki list može održati punih šest godina, a uzdajući se u istu požrtvovnost, prijatelja i u pomoć Božiju „Behar" će i pastavit izlaziti i dalje vršeći svoju plemenitu zadaću. S toga i ovu godinu savršujući osjećamo ugodnu dužnost svoju, da se najtoplije zahvaiimo svaRom rodoljubu, koji je makar koliko doprinio svojim žrtvama, da ovaj jedini naš list mogaše produljiti svoj rad. Uredništvo „Behdra*. Mahsus ielam! Dragi moji prijatelji, saradnici i čitatelji! Prije pet godina primih se teške ali i časne zadaće da uregjujem ovaj list, mili naš „Behar“, čijn sam ideju osjetio u srcu svom ima i deset godina. Za to vrijeme mog uregjivanja dogjoh tako do poznanstva s mnogim prijateljima, sa saradnicima i čitateljima, koji mi iskazaže svoje povjerenje i svoju ljubav i sutretIjivost, pa pošto evo dogje vrijeme da prestanem uregjivati ovaj list, osjećam osobitu dužnost, da se na rastanku oprostim s vama, da Vam najsrdačnije zahvalim za vašu izkazanu mi ljubav i pomoć u mom teškom radu. Kratko je vrijeme pet godinica; al ja se osjećam sretan i zahvaljujem milostivom Bogu, Što me uzdržao u znazi, da s vaspm pomoći i povjerenjem makar i toliko poradim u listu, koji kao prvi pionir krči pute narodnoj prosvjeti. Hvala vam i mahsus selam! Edhem Mulahdić. Vlasnik; Adem aga Mešić. Oflgovorni urednik: Edhem MulabdićIslamska dionička štamparija (tiskara) u Sarajevu. � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Behar: list za pouku i zabavu Subject The topic of the resource književnost Description An account of the resource Časopis Behar pokrenut je 1900. godine. Štampanje lista finansirao je veletrgovac iz Tešnja Adem aga Mešić, koji se zbog toga smatrao vlasnikom Behara, dok je odgovorni urednik bio Safvet beg Bašagić. List je štampan na bosanskom jeziku, latinicom i izlazio je dva puta mjesečno. Creator An entity primarily responsible for making the resource Safvet beg Bašagić Edhem Mulabdić Hadži Mehmed Džemaluddin Čaušević Šemsibeg Salihbegović Ljudevit Dvorniković Šemsibeg Salihbegović Hamid Šahinović Ekrem Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Štamparija Riste Savića i druga Islamska dionička štamparija, Sarajevo Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1900-1911 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 30 cm Language A language of the resource bosanski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7452 (Print) ISSN 2566-4042 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22541574 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Behar: list za pouku i zabavu 1905 Description An account of the resource Br. 1 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Štamparija Riste Savića i druga Islamska dionička štamparija, Sarajevo Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1905 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7452 (Print) ISSN 2566-4042 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22541574 IIIF Item Metadata UUID ed8bfaaa-2313-4773-8afd-383499752f39 https://kolekcije.nub.ba/files/original/6a08d32a07ed88bda86ca617fe3859cd.pdf 1eb884e53fda316d7bffef07929d45b8 PDF Text Text G O D IN A VII. NaKladom Adem age Mešića. SARA3EUO. ISLAHSKA DIONIČKA ŠTAMPARIDA (T15KARA). �Broj 1. Bebar“ izlazi dva puta mjesečno. — Cijena mu Je za Bosnu i Hercegovlnu na godinu 10, na po godine 5 kruna; za gjake 6 kruna, a za sve ostaie zemlje 12 franaka na godinu. (7 ^i7 y Gođ. VII pP»R (f?T it ' r Za oglase plaća se prvi put za cijelu stranu 40, za pola 20, za osminu 6, a za šestnaestinu 4 krune. Slijedeća uvrštenja uz popust. rinnl Za prijevode oglasa iz Jednoga jezika u drugi računa se 8 kruna po stranici = — Pretplata i rukopisi šalju se: Uredništvu „Behara" u Sarajevu, Ferhadija == ulica broj 23. = pojedini brojevi 50 helera. Neplaćena se pisma ne = " pri“ iu- R ukopisi se ne vraćaju. LIST 7. R e b i-u l-e vv e la 1324. | ZA POUKU I ZABAVU SARAJEVO . 1. m aja 1906. Čitateljima na početku sedm e godine. redništva manjih i viših, političkih i književnih Iistova običavaju na početku svake godine porazgovoriti se sa svojim čitateljima: Uredništvo „Behara* čini to ovaj put na osobit način, a evo za što. Kad smo prije šest godina pokrenuli „Behar* učinili smo to u dobroj namisli, da time pokrećemo jedno plemenito poduzeće, koje može biti od velike koristi i hajra po naš islamski narod i njegov napredak u ovim zemljama. Bila nam jedina želja, da „Behar“, kao čisto islamsko glasilo', postane središte našeg kulturnog života i nastojanja, mjerilo i ogledalo naše duševne snage, u jednu riječ, da to bude list, oko kojeg će se okupiti sve što plemenito i dobro za Islam osjeća, što je voljno i kadro poraditi u korist i procvat našeg islamskog elementa, a osobito, što se tiče vjerskog odgoja njegova. Sam program „Behara" može se zbiti u dvije riječi: Islam i prosvjeta, biva rad za islamski vjerski odgoj i prosvjetni preporod našeg islamskog naroda. Time je ujedno isključena i svaka mogućnost, da „Behar“ postane stranačko glasilo ili organ bilo koje političke stranke u zemlji: „Behar* jest isključivo i samo glasilo za opće potrebe našeg islamskog naroda, a takav treba i da ostane. Nu kako svako ljudsko djelo vremenom podleži manjoj ili višoj promjeni, tako smo se i mi uvjerili — a na to nas upozoriše i stariji i iskusniji naši rodoljubi — da bi trebalo „Beharov" program proširiti, a pravac i smjer bolje srediti i opredijeliti. Mnoge su stvari naime u „Beharu“ izlazile, koje za pravo i ne spadaju tamo, a mnogo toga falilo, što bi u njemu moralo biti, ako hoćemo, da postigne onu svrhu, za kojom teži, a to je u prvom redu .„vjerski odgoj i prosvjetni preporod našega naroda, jer bez pravog vjerskog odgoja i prosvjetnog preporoda nemamo ništa niti smo što.“ A naš vjerski odgoj, priznati treba, nije baš najsjajniji, a tome je mnogo uzroka. Vjerški naš odgoj uvjetuje prije svega po.znavanje arapskih pismena, jer je tim pismenima pisan Kurani azimuššan, a da samu vjeru i vjerske obrede poznamo kako valja, treba poznavati jedan od istočnih jezika, na kojem su pisane naše vjerske knjige. Jedan od tih jezika, koji je nama najbliži i sa kojim nas vežu tolike uspomene jest turski jezik, koji mi nikad zapustiti ne smijemo, jer bi time izgubili čvrstu podlogu našeg vjerskog odgoja. Radi toga smo naumili odsele donositi u „Beharu“ po nekoliko stranica teksta u turskom jeziku a arapskim pisrnenima. Ovaj dio „Behara“ bit će u prvom redu posvećen vjerskoodgojnoj strani njegova programa, a od zgode do zgode donosit će po nešto i iz edebijjata i lijepe književnosti. Kako će ovaj dio „Behara“ biti uregjen, to ovisi o našoj ulemi i starijoj inteligenciji, na koju se obraćamo, te o našem mlagjem naraštaju, koji je svoje znanje na Istoku crpio, koji s temelja i po izvorima pozna Islam i istočnu književnost. Time, što će odsele „Behar“ izlaziti i u turskom jeziku pruža se našoj ulemr, starijoj i mlagjoj inteligenciji osobita zgoda, da napišu u turskom jeziku nešto, što drže, da je od koristi za vjersko-ćudoredni odgoj našega naroda. Bogata je i velika islamska književnost, naročito vjerska, pak će naši vrijedni alimi moći, đa u kratko, jasno i razgovijetno saberu sve, što je potrebno da i širi slojevi o tome znaju. U novije dolfa osobito napredovala je i dobar korak učinila naprijed arapska i turska književnost, naučna i zabavna, pa će od neizmjerne koristi biti, ako se plodovima tog nastojanja što bolje upoznamo. Poslije vjerskog dolazi na prvom mjestu obiteljski i društveni odgoj. U obiteljskom i društvenom životu našem mnogo je poroka i mana, koje su u �352 B E H AR vn živoj opreci sa propisima Islama, a koje podrovavaju u posjedu, u zemlji, naši i dobrostojeći slojevi dru§tv naš narodni organizam, jer su ga se uhvatile kao jesu uz male iznimke sve sami posje'dnici i zenipa zarazna bolest. Za to će wBehar“ odsada donositi gospodari, a prihod i izvor našeg gospodarstva j J 6 članke i rasprave o našem obiteljskom i Školskom naši posjedi. Dakle ako oslabiš njih, oslabio si odgoju, raspravljat će o obiteljskim i društvenim rodnu snagu, potkopao si temelj kultumog i duševno' pitanjima, o našoj mladeži, javnim i privatnim našim napretka njegova, jer — varat se ne treba — akjj inštitucijama, polazeći uvijek sa stanovišta, da je nam se izbije posjed iz ruku, ako nam propadne vjera (Islam) osnov moralnosti, a moral temelj dru- vlastela i posjednici — uzalud nam sve nastojanje — štvenog opstanka i napretka. Da i ova strana wBe- propali smo i mi. S toga su i ustali naŠi i napretku hara“ što ljepša i kićenija bude i opet zavisi o našim našem neprijatelji, da oslabe ovu podlogu našeg na saradnicima, koji će svojim lijepim duševnim proiz- rodnog života, da nam izbiju iz ruku najčvršćii podvodima kititi stupce njegove, napose je dužnost naše logu našega opstanka. Eto iz tiJM e razloga dužnost „Beharova“, da inteligencije, koja je na zapadu pohagjala visoke škole i vidila prostrane krajeve svijeta, da svojim znanjem pored drugoga brani vlasničke interese, da se bavi i stečenim iskustvom pomognu djelom i tvorom svojoj i agrarnim pitarijem, te radi toga molimo sve naše prijatelje, koji se u to razumiju, koji su pozvani, da braći, svome narodu. ■ Da jedan narod uzmogne kulturno napredovati u to ime što napišu, da nam svoje radnje pošalju. i duševno se razvijati kako treba, prva je pretpoTo je čime mislimo proširiti i nadopuniti program stavka, da je njegovo materijalno stanje obezbijegjeno. i pravac ,Behara“. Nadalje kanimo iz dosadanjeg Naše pak ekonomske i gospodarske prilike nijesu — programa ispustiti cijelu jednu rubriku: Narodne umoiskreni budimo — baš najidealnije: naša trgovina nije tvorine, jer ova rubrika za pravo nije nikad spadala ni iz daleka, kakva bi trebala da bude, industrije i u jedan list, kakav je „Behar“; to je gragja za pučke nemamo, a naše gospodarsko stanje upravo je ža- ili folklorističke listove, koji se specijalno bave salosno. Naš se čovjek nekako sapeo, ne zna da se biranjem riarodnog blaga. Pjesme „otište se stijena okrene u ovom novovjekom vrtlogu, a ono što ima, Dd Budima“ i narodne priče o „krilatim konjima" i ne zna da upotrebi i izrabi, kako valja. S toga će „veziroviću", koji je poznavao sve ptičije „jezike", *Behar“ nastojati, da u buduće donosi po koji članak ne mogu mkoga da pouče niti ozbiljnu publiku da 0 trgovini i industriji, a napose o našim gospodarskim fcabaye Radi. toga mirne duše doki()amo. tu .rub.rjku, 1 agrarnim prilikama. Osobitu ćemo pažnju posvetiti Ali ako nam tko pošalje izvanredno lijepu i do sada agrarnom pitanju tim više, što se u zadnje vrijeme neštampanu narodnu pjesmu, koja pored svoje vanjske sa više strana naskočilo na zemljogospodare kao na ljepote ima i estetsku vrijednost, koja može da pouči bijele vrane. Nastoji se sa izvjesne strane oslabiti i oplemeni, donijet ćemo je iznimno u tekstu lista. Isto njihovo vlasničko pravo, poričući mu naslov potpune tako i narodnu priču, kojoj je sadržina moralna i vlasnosti. S toga će „Behar“ braneći te interese, poučna. Po koju duhovitu i poučnu zagonetku dostajati na zakonskom temelju, da su zemljogospodari nosit ćemo i odsele redovito. Naročitu pažnju posvepotpuni i neograničeni gospodari svoga dobra, a da tićemo listku, te ćemo donositi literame prikaze, takozvani „kmetovski" odnošaj nije drugo nego muste- bilješke iz književnosti i društvenosti. džirski, najamnički odnošaj posebne vrste. Odbijat Pri koncu još spominjemo, da se „Behar" ne će ćemo s toga protupravne napadaje, pa ma otkuda baviti političkim stranačkim pitanjima i odnošajima, oni dolazili, i sve što se u javnosti uradi a zasijeca dnevnim novinskim smicalicama, i osobnim zadjeviu ovo pitanje, podvrgnut ćemo ozbiljno stvarnoj kritici. cama, niti će stajati na strani koje političke stranke, Da nas ne bi tko krivo razumio, kano da mi nego će donositi članke i študije općenite i trajnije time izlažimo iz okvira „BeharOva“ programa, \treba vrijednosti, a svjetske dogogjaje bilježit će kronološkim nam to malko razjasniti. redom, da čitatelji obaviješteni budu o onom, što se Uslov kulturnom napretku i duševnom razvoju u svijetu zbiva. jednoga naroda — kako smo već spomenuli — jest Pretplata na „Behar“ ostaje kao i do sada: njegovo materijalno dobrostanje, jer narod kao i Za Bosnu i Hercegovinu na godinu 10 K; za gjake pojedinac čovjek, koji se mora boriti za svoj opstanak, i softe 6 K, a za sve ostale zemlje 12 franaka. za svakidanju koru hljeba, — nema kada misliti na Evo to je u kratko naš program, naša svrha, duševni razvoj svoj. Takovome narodu nije sugjeno, a do „Beharovih" saradnika i čitatelja stoji, da da postane važan i ugledan član ljudske zajednice, „Behar“ postane prava islamska smotra (Revue), nego mora životariti kao rob, dok najposlije ne ugine. ogledalo naše obrazovanosti i duševne j^kosti. U to A naše bogastvo, naš uvjet duševnog napretka jest ime bilo s hajrom. Uredništvo nBehara‘ �353 - B EH AR VD Broj 2. God. VII. Behar“ izlazl dva puta mjesečno. Za oglase plaća se prvi put za cijelu stranu 40, za pola 20, za osminu 6, a za šestnaestlnu 4 krune. Slljedeća uvrštenja uz popust Čijena mu je za Bosnu i Hercegovinu na godinu 10, na po godine 5 kruna; za gjake 6 kruna, a za sve ostale zemlje 12 franaka na godinu. (7 ;c 7 s Za prijevode oglasa iz jednoga jezika u drugi računa se 8 kruna po stranid = Pojedinl brojevi 50 helera. Pretplata i rukopisi šalju se: Uredništvu wBehara“ u Sarajevu, Ferhadija = ulica broj 23. = Neplaćena se pisma ne R u k o p is i se ne vraćaju. LIST 21. R e b i-u l-e vv e la 1324. ZA POUKU I ZABAVU. SARAJEVO 15. m aja i906. Le tocsin macedonien. Nekoliko naših odličnih prijatelja molili su nas, d'a upozorimo cijenjene čitatelje na jedan stavak iz članka MajK, što je izišao u 17. Jbroju ovdašnjeg wDanaa. Taj stavak glasi: „Naš narod nije radnički narod u zapadnom smislu, u nas nije razvijena industrija, mi nemamo kapitalista ni kapitala — ali imamo onih radenika, koji svojim trudom podržavaju poredak društveni i to takav poredak, koji je Evropa davno i davno preživjela, koji sramoti slobodna čovjeka, kad je već ukinuta trgovina robljem, koji ponizuje stvorenje božije do stupnja živinčeta, jer svojim rukama i svojim žuljevima izdržava jednu klasu — koja ništa ne radi, ništa ne misli i nikome nije od koristi, pa ni samoj sebi. Zar to nije žalosno i strašno trpiti takav nesregjen poredak i gledati junake narodne fantazije, kako otkidaju komad od svoga grla i nose — kome? Nose li to ljudima, što rade za sreću narodnu? Rade li oni od jutra do mraka za sreću i zdravlje svojih spasitelja? Sve je to pusta fantazija. Kmetovi 1. maj i vaš je praznik." �B E H AR 3# D vn^l LIST A K . „Sabah" o „Beharu". Carigradski ugledni dnevnik ,Sabah* u svom broju od 4. maja o. g. donosi naročiti članak o našem listu, koji glasi: „Ima neko vrijeme, kako se u čitavoj publicistici na svijetu pokazuje vrlo Iijepih uzora iz islamskih pera o književnosti i znanosti. Kad čovjek dublje pogleda u ova napredna djela, nije mu moguće, a da mu na licu ne zasja ponos. Danas naša prava vjera u svakom kraju prosvijećenoga svijeta ima mnogo usta, na koja ćudoredno i mirno prenosi svoje ponosne slavospjeve: Riječi, što ih o islamskoj slavi piše „El-Hilal", koji izlazi u jednom od glavnih gradova Engleske, odjekuju u najzabitnijim krajevima Indije, zauzimanjem pisaca dopiru vesele vijesti Muslimanima u Liverpoolu o kulturnim ustanovama, što ih dižu ruski Muslimani. Pošto je svrha ovom lijepom pisanju, da nčvrsti i potkrijepi istine naše svete vjere Islama, koja je osnovana na plemenitim ćuVstvima napretka i usavršenju Ijudskoga odgoja, naravno je, da se ono posvuda prati nekom zahvalnošću. Da ove riječi napišemo dao nam je povoda lijepi sadržaj povremenog časopisa, koji pod imenom „Behar* u Sarajevu izlazi. Ovaj list izlazi već šest godina na bosanskom jeziku. S ponosom gledamo, kako je u njegovom posljediiem broju i jedan dio turski. U uvodnom članku je na tako lijep način dokazana važnost okupljanja svih Muslimana oko hilafeta kao i turskoga jezika, da se to zbilja mora visoko cijeniti. Za to mi uzimajući nešto iz njegova sadržaja, hitimo, da „Beharu" na njegovoj književnoj svježini, koju je stekao, čestitamo, i da iz njegova sadržaja prenesemo ovaj članak". Zatim slijedi u cj'ejelosti članak o Hidžaskoj željeznici „Hamidiji", koji je izašao u 1. broju našega lista. Ovaj je članak prenio takogjer i carigradski „Ikdam*. Književnost. Medžele. U prošlom broju „Behara" obećasmo opšimije se pozabaviti prevodom Medžele, što je je izdala ovdašnja knjižara A. Daniel Kajon, ali pošto smo je malko prolistali, uvjerili smo se, da nam je to nemoguće s jednostavnogarazloga, što bi morali cijeli taj „prevod* preštampati, da upozorimo na sve jezične nakarade i iskrivljeni smisao originala, a to nam opet ne dopušta prostor lista. To je isti onaj prevod Medžele, što je prije petnaest, dvadeset godina na brzu ruku preveden i sada, bez ikakve korekture, iz zaprašenog rukopisa preštampan u posebnu knjigu. Jedino što o tom izdanju Medžele reći možemo jest to, da je nikomu preporučiti ne možemo. Ali još jedno. Mislimo, da je izdavanje turskih zakona trebalo najprije ponuditi našoj islamskoj štampariji, koja bi se pobrinula, da to izdanje bude ne samo vanjskom formom lijepo, nego i da prevodi budu s originalom suglasni, a jezik pravilan i dotjeran. S toga ako kani zemaljska vlada nastaviti izdavanje turskih zakona, onda svakako treba, da se to najprije ponudi islamskoj štampariji i da se s njom najprije u pregovor stupi. Nauka o pjesništvu. Sastavio Dr. Jozo Dm mušić; vlastita naklada, tisak Voglera i drug. u Sa« jevu, str. 208, cijena 2 K. Hrvatska i srpska literatura može se podičiti izvanredno bogatim narodnim pjesništvom i dosta lijepom umjetnom poezijom, pa ipak još nema valjana i sustavno obragjena djela o tome, to jest nauke o pjesništvu. Ono što su pisali Maletić, Šenoa, Subotić i Pavlović — sve su to može se reći, pokušaji i donekle već sada zastarjele stvari. A nije to ni lahak posao. Nije se lahko odvažiti i napisati stručno i kritično djelo o tome, što je lijepo i uzvišeno, Što je pjesništvo i pjesma u opće, opredijeliti joj zakone i postaviti granice, razdijeliti razne vrste pjesništva svesti to u neki sustav, i odrediti mjerilo, kazati zadaću pjesništva i istaknuti ljepote njegove, odrediti granice uma i fantazije i t. d. i to sve Iijepim i tome odgovarajućim primjerima iz literature i života podkrijepiti. Ta okolnost, da je naša literatura tako bogata narodnim i umjetnim pjesništvom, a o nauci samoga pjesništva nema podesne knjige, veli dr. DujmuŠić ponukala ga je, da se prihvati trudna posla i doskoči toj' znatnoj oskudici „nadajući se, da će i naša inteligencija i naš školski podmladak, koji se kani dalje obrazovati i stupiti u kolo moderne inteligencije, s nekim veseljem primiti u ruke djelo ove vrste." Nu baš ta okolnost, da uz tako bogatu pjesničku literaturu nemamo još podesne knjige, o nauci pjesništva, trebala je ponukati i gospodina autora i na jedno drugo razmišljanje, naime, da dobro promisli i omjeri svoju snagu prije nego što se „odlučio doskočiti ovoj znatnoj oskudici." Jest, prijeka je potreba, da bi i mi već jednom imali vrstnu knjigu o nauci pjesništva, ali to još nije dovoljan razlog, da se o tome piŠe onako na lahku ruku. Istina dr. Dujmušić se pri izradi svoga djela služio priznatijim stranim autoritetima, a ponajviše se drži Gottschalla, ali baš je za to više puta jednostran, a^ mnogi citirani nazori i sudovi davno su preživili. Što se tiče pak praktičnih primjera u podkrepu teorije, tu je pisac — moramo reći — upravo nesretne ruke u izboru citata. Nije dosta teoretski raspraviti o nekoj vrsti pjesništva, nego treba u podkrepu navesti i podesne primjere, a za to se hoće fina estetskog ukusa i solidna poznavanja literature. Pisac iza vrlo kratkog uvoda u pjesništvo, raspravlja u prvom članku o tom „što je lijepo," i tu nateže sve moguće teorije i mnijenja o ljepoti, a čitatelj na koncu tog poglavlja znade o svemu upravo onoliko, koliko je i prije čitanja znao: lijepo je, što je lijepo! U drugom članku raspravlja o pjesništvu, o poeziji kao pojmu, i citirajući razne difinicije pristaje uz Kleutgenovo mnijenje, da je pjesništvo umjetnost, ali nam to pobliže ne objašnjuje, što je svakako trebalo u ovakoj knjizi, kad se već dotaknuo toga pojma. Đaljni su članci o pjesništvu prema slikarstvu i glazbi, o razlici izmegju prave poezije i prave proze, o lirici i drami, o romanu i produktiv- �VH BEH AR nosti fantazije, o realizmu i idealizmu i t. d. Dugo bi nas zavelo, kad bi slijedili pisca u njegovu razlaganju članak po članak, samo ćemo naspomenuti, da se pisac u svemu, pa i u rasporedu gradiva najviše držao Gottschalla, radi čega su mu mnogi nazori neispravni i već sada nesavremeni, jer zasakani estetski formalizam više ne odgovara mođernom ukusu i duhu vremena. Ono što Gottschall piše a Dujmušić u svojoj knjizi citira o Zoli, upravo je ispod svake kritike. Konvencionalnim moralistima muti njihovo „estetsko" čuvstvo Zolina „Nana* te ne poznajući druga Zolina djela na prečac ga osugjuju i broje megju pisce, „koji ni malo ne pitaju za to, da li dame pocrvene od stida ili ne“ (sicl); zaboravljajući pri tome, da u Zolinim djelima ima tako savršeno lijepih stranica, da bi mogle poslužiti kao uzori ljepote u kojoj estetici. Pa donapokon nije ni „Nana“ toliko strašilo, nego samo ima tu nepriliku, da je osugjuju baš najviše oni, koji je ni pročitali nijesu. Za to se nije smjeo ni dr. Dujmušić slijepo povesti za formalistom Gottschallom, sudeći o Zoli, tim manje, kad misli, da će njegovo djelo „s nekim veseljem primiti u ruke oni, koji se kane dalje obrazovati i stupiti u kolo moderne inteligencije" jer je za modernu inteligenciju Gottschalov sud o Zoli — smiješan. U ostalom buduć knjiga Dr. Dujmušića pored svih svojih mana, ispunjuje jednu prazninu u našoj književnosti, mi je preporučamo, a u koliko pisac nije ispunio svoju zadaću kako treba, želimo i mi s njim zajedno, „da bar njegovo djelo potakne na ovakav rad spremnije i vještije pero, te jednom u nas učini krai lektiri pjesničkih proizvoda bez pravoga tem elja/ nU toplom hladu Islama." (Dans Tombre chaude de I’Islam.) Napisala Isabelle-a Eberhardt. Čudna li naslova knjizi, a još čudnovatije spisateljice! U toplom hladu Islama od Izabele Eberhardt što to ima da znači, ko je i šta je ta ženska glava, koja po svom imenu i prezimenu i ne sliči muslimanki, a pisala je knjigu sa tako zamamnim naslovom? Nije Ii to kakav pseudonim? Ne, to je živa istina, a ko ie i šta je ta Izabela Eberhardt, pustimo je nek nam ona sama kaže. Kad je godine 1903. posjetio Algir bivši predsjednik francuske republike Emile Loubet, zgrnula se tamo sva sila novinara stranih i francuskih, kojima u čast dadoše novinarski banket. Na tom banketu prisustvovala je i Izabela Eberhardt u muškom arapskom odijelu od bijele vune, sa bijelim turbanom na glavi i dugim taejasanom niz ramena. Čudna ta pojava, njezine bijele i duge ruke, umiljati i ponešto tih glas — sve to svrati osobitu pozornost prisutnika: svi su se raspitivali, ko je ta „muškobara." Neka piskarala domaćih, arabima neprijateljskih novina ocrniše je i prikazaše u ružnom svjetlu, kao neku vrstu „Veledi araba," koja ide megju arabske kabile, propovjedajući im mržnju proti doseljenika. Izvjestitelji franceskih žurnala pisaše tako o njoj u svoje novine. Da odbije te osvade odgovorila je mlada sj)isateljica javno u pariskom listu „Petite Gironde od 23. aprila 1903. pismom koje glasi: „Moja historija nije tako romantična, kako bi legenda htjela, ali ipak smatram svojom dužnošću, da je pripovjedim. Rogjena sam od oca Muslimana, ruskog podanika i 355 matere pravoslavne ruskinje. Rogjena i odgojena kao muslimanka nijesam nikada promijenila evoJo svete vjere. Otac mi je umro u Genevi brzo iza moga poroda, a onda sam živjela tu sa mojom majkora i starim djedom. Djed me odgajao upravo muSkarački i za to već odavno nosim muško odijelo. U mojoj dvadesetoj godini otišla sam sa majkom u B6ne, gdje mi je mati u brzo umrla, primiv prije toga Islam, a ja se povratim u Genevu, da ispunim djetinsku dužnost prema starome roditelju, koji takogjer za kratko vrijeme umrije, ostaviv mi vrlo čedan imetak. Ostala sam sama, kd osječeno drvo, a želja me vukla u nepoznate krajeve. Vratim se u Afriku i proputujem sama na konju Tunis, istočnu stranu Algira i konstantinsku saharu. Radi olakšice i estetskog ukusa privikla sam se nositi muško arabsko odijelo, a govorila sam skoro isključivo arabski jezik, koji sam u Bčneu naučila. Godine 1900. dogjem u El-Veda na skrajnom jugu Konstantina. Tu sam upoznala Selman Ehniju, onda zapovjednika spahijske konjice i s njim se vjenčam po islamskom obredu i propisima. Kako je poznato u zemlji, gdje sablja vlada, novinari nijesu rado vidjeni — s jednostavnog razloga, jer ne će, da u kolu plešu__ Tako bilo i sa mnom: već u početku pokazala mi svoju nesklonost vojna oblast, koja tamo vedri i oblači. Nu tu smo ipak ostali do januara 1901. U to vrijeme na vrlo misteriozan način napadne me neki mjestni budala i usprkos mog svestranog istraživanja, nijesam mogla ući u trag ovom misterioznom napadaju sve do parnice, koja se u januaru 1901. pred vojničkim sudom u Konstantinu provela i dovršila. Ali iza ove parnice na jednoć i bez povoda protjeraju me iz franceskog algirskog područja, a da mi ne rekoše uzrok i povod te brutalne odredbe. Tako me nemilosrdno rastaviše od moga muža. Pa ne samo to, nego ne priznaše ni naš brak, jer je moj muž bio naturalizirani francez! Prognana i rastavljena od svoga muža, sklonim se kod svog ujaka u Marselju, gdje me u brzo razveseli moj Ijubljeni muž, prešav devetoj husarskoj regimenti. U godini 1902. napusti moj muž vojsku i mi se u februaru iste godine vratimo u Algir, a on bude imenovan Jiodžom* (tumačem) kod mješovitog suda u Tenćsu, u sjevernom okrugu Algira, gdje se i danas nalazi". To je u kratko historija te čudne žene, koja je iza tako bumih doživljaja tragično završila svoj mladi život 21. oktobra 1904. u dvadeset i sedmoj godini dobe svoje na dalekom Istoku — u Ajni Safra-u. Upravo u onom času, kad je htjela da spase Svog ljubljenog muža, sruši se kuća i zatrpa je u ruševine. Dva dana iza katastrofe izvuče njezino tijelo ispod ruševine kuće general Lyautey, a sa njezinim tijelom i rukopis ove knjige. Sama knjiga, to je, mogli bi smo reći, album moment-fotografija, u kojem je sabrano preko šesdeset sličica i crtica iz raznih krajeva sjeverne Afrike, napisanih živo i poletno, pjesnički i zanosno. Mi ćemo od zgode do zgode donijeti u prevodu po koju sličicu. Razne bilješke. Prva muslimanska kreditna zadruga u T ešnju obdržavala je 2. maja konstituirajuću skupštinu �B E H AR 356 na kojoj su pročitana i primljena društvgija pravila, te izabrano ravnateljstvo i nadzorno vijeće. Za predsjednika izabran je Adem^aga Mešić, za podpresjednika Ibrahim aga Kučukalić. Po sada se upisalo do 2000 dionica sa svotom oko 400.000 K, a novi se članovi još uvijek javljaju. Kod čitanja pravila, stavio je predlog Ibrahim aga Kučukalić 'kod § 2., da se društveno dopisivanje vodi arapskim pismenima, što je jednoglasno usvojeno. Analfabeti u Rusiji. Po najnovijem znanstvenom popisu od godine 1897. ima u Rusiji osim Finske 126,586.525 stanovnika, a od toga je 99,070.436 nepismenih. Uzme li se u obzir godišnji prirast od jedan i po milijun, to se može reći, da u Rusiji preko §totinu milijuna žitelja ne zna čitati i pisati. Od svih stanovnika obojega roda, koji su pohagjali školu ili po sebi naučili čitati i pisati, ima akademsku naobrazbu samo 104.321; 99.948 pohagjali su gimnaziju ili koje srednje učilište, 72.441 je iz vojničkih odgojilišta; 1,072.977 ih je išlo u osnovne škole, većinom sa 4 razreda. Saberemo li ove brojeve, to izlazi, da se sva ruska jnteligencija sastoji od 1,349.687 duša, što muška, što ženska. Pogled po svijetu. vn primiti, ali u zadnji čas-koalirali su se StarČevićanpi rezolucionaši. 9. o. mj. otvoren je hrvatski sabor predsjedao mu je najstariji član .starina Erazmo Barči? zastupnik bakarski. Tursko-perzijski pogranični spor, kako Se javlja, riješen je’ mirnim putem, kako se i dolikuie dvjema islamskim državama. J Tursko - egipatski nesporažum. Ovaj se sporu zadnje vrijeme ižvan svakog očekivanja zaoštrio, i to krivnjom Engleske, te se sada o tome vode živahni pregovori izmegju Carigrada i Londona. Poruke uredništva. Abdulhaku u B. Vaša ideja, da obradite cijelo naše agrarao pravo (formalno i materijalno) svigja nam se izvanredno. Žaiimo, što vam ne možemo biti na ruci i poslati potrebite zakone i naredbe, jer od svega toga nemamo ništa. Tražili smo Stefanowskijev lexikon, ali ga ni uz najbolju volju — makar da smo nudili lijepu svoticu za nj — ne mogosmo naći. U ostalom mi se nadamo, da ćete VI ipak potrebiti materijal sabrati i tu nam radnju što prije pcslatL Mahsus selaml Ii. ef. K. u B. Vaš smo 1. broj bili poslali u T., ali nam Austro-Ugarska monarhija. Početkom ovoga mjeseca objavljeni su i dovršeni izbori narođnih za- se vratio, pa smo ga odmah isti dan opet posiali tamo. Kako stupnika -u HJgarskoj, u svih 413 kotara. Kod ovih vidite nijeste imali razloga, da stvar onako strogo uzmete. Selam. izbora, izabrano je 240 zastupnika neođvisne (KosK. Dž. R. u B. Pretplatnicima izvan Sarajeva ne šaljemo suthove) stranke, 74 ustavne (Andrassyeve): 32 pučke, nova stranka (B£nffy) 1, socijalistička 1, demokratska naročite potvrde, oni imaju poštanski recepis. Ovo vrijedi i za 3, seljačka 1, a izvan stranaka izabrano je 18 zastup- ostale.pretplatnike izvan Sarajeva, koji su nam tražili naročite nika. Ostale narodnosti u svemu 38, i to Rumunji 14, Sasi 12, Slovaci 8, Srbi 4 zastupnika, dočim od bivše potvrde o primitku pretplate. liberalne (Tiszine) stranke, nije niko izabran. Sabor Sadi (S. K.) u M. Ono drugo ne odgovara programu naće se sastati 22. o. mj., te će ga otvoriti prijestOnom . šeg lista. Selam. besjedom osobno Njegovo Veličanstvo Kralj. M. H. S. u Ž. Žalimo, što Vam želji uđovoljiti ne možemo — Poljaci su, opirući se izbomoj reformi na osnovu sveopćeg prava glasa u Austriji, srušila mi- i poslati uvezano prošlo godište ,Behara“, jer nam fali 2. i 4. nistra-predsjednika barona Gautscha, misleći, da će broj. Dakle ako slučajno imate te brojeve (2. i 4.) pošaljite a mi time osujefiti izbomu reformu, ali su se u računu pre- ćemo dodati ostale j dati vezati. U ostalom ako se javi toliko varili. Ne samo nasljednik barona Gautscha, princ Hohenlohe, nego je i samo Njegovo Veličanstvo na- mušterija za prošlu godinu, da se može tisak isplatiti, mi ćemo glasilo, primajući ostavku barona Gautscha, da će na novo tiskati 2. i 4. broj od prošle godine. njegovo ime uvijek ostati skopčano sa reformom državnog austrijskog ustava, a to će reći, da će i novi ministar-predsjednik poći stopoma svoga predšastnika i nastojati, da provede izbornu reformu. Austrijski se Muslimam! državni sabor sastaje 15. o. mj. — Pobjedom magjarske koalicije, nastupila je Sjetite se ,,Gajreta“ ! promjena političkih odnošaja i u Hrvatskoj, te je rezultat izbora za hrvatski sabor, koji su obavljeni početkom ovoga mjeseca, bio taj, da je se srušila stranka, Trošite samo ,,Gajretov“ cigar-papir i šibice! koja je preko dvadeset godina bila na vladi, a time je pao i sistem, koji je usko skopčan sa imenom Naručujte tiskanice samo u Islamskoj diogrofa Kuhena-Hedervarya, bivšega bana. U ovim je izborima izvojevala Starčevićeva stranka 19 mandata, Rezolucionaši 27, Narodna stranka .(vladina) 37, izvan ničkoj štampariji u Sarajevu! stranaka 5. Rezolucionaši kao i narodna stranka stoje na stanovištu nagodbe od 1868., tp se u početku držalo, da će' se ove dvije stranke fuzionirati i vladu 2§ k Vlasnik: Adem aga Mešlć._____________________ Odgovorni urednik: H. M. Džemaluddin Ćaušević. Islamska dionička štamparija (tiskara) u Sarajevu. �vn B EH AR 357 Kolumbo. =--■ ■ (Prigodom CetiristogodiSnjice njegove stnrti.i red četiri stotine. godina, 21. maja 1506. goonog istočnoga. Već Aristoteles, Seneka i Plinius tvrdine, umrije Hristof Kolumbo. Osamljen, za- dijahu, da se iz Španije može kroz nekoliko dana boravljen, skršen i satrven tijelom i dušom doći u Indiju. Mnoge brodarske priče potvrdjival& kao slomljen brod ostavi on ovaj svijet. Nikome ovu hipotezu. Da su Normani, već godine 1000. donije bilo stalo do njegove smrti, pa mu tijelo s najlazili s Islanda u neke dijelove Amerike, o tome Kovećom tišinom sahraniše u Valladolidu. lumbo ne znadijaše ništa. Svoje je kombinacije tePa ipak je ovaj čovjek našao nov svijet i razmeljio na kazivanjima iz 'starine i na fantastičnoj viću evropskog ljudstva pokazao nove svrhe, gospozemljopisnoj karti od Italijanca Toscanellia, te najdarstvene, politične i etične svrhe. Dijelom nehotice. poslije došao do nepokolebivog uvjerenja, da put na I to je već mnogo političnijeh zanovijetala navuklo, zapad napokon mora dovesti u Indiju. da pokušaju oboriti Kolumba ša svjetskopovjesnog Kolumbo nije bio idealista u lijepom duševnom položaja. Njegov spomenik u pameti narod§ nadvisuje smislu riječi. On se pokaza kao okorio mornar, koji sve prolazno i trajaće, dok bude ljudstva i povjesti. je dohvatio četrdesetu godinu, pun misli višeg poNe znamo ništa, šta bi za povjest ljudskog slanstva, ali nikako ne prezirući zemaljskijeh dobara. roda bilo od tolike važnosti kao otkriće Amerike. Njegova čežnja za zlatom, moći i'čašću bijaše isto Općeniti duševni zamah u 15. vijeku, izum Štampe, tolika kao i odrješitost i ustrajnost mu. U slučaju, oživljenje starinske književnosti i mnogo toga označuje kad bi mu djelo pošlo^ za rukom, tražio je on najprije odsjek, od koga mi bilježimo novo vrijeme. Ali nad podignuće u plemićki stalež za se i svoju porodicu, vratima, kroz koja se ide u novo doba, stoji krup- čast atlantičkog admirala i sve povlastice španjolnijem slovima pisana riječ Amerika, stoji ime Kolumbo skijeh velikaša (granda), onda čast i moć potkralja Po uskom se kotlu Sredozemnog mora i po obalauia u novc nagjenijem zemljama, deseti dio dohodaka, mu do tada odigravala povjest svijeta. Obzor evrop- što bi ih kruna dobivala iz tijeh zemalja, i dio novskijeh kultumijeh naroda nije sizao dalje od obala čanog dobitka svijeh trgovačkijeh poduzeća, što bi triju dijelova svijeta, koji porubljuju Sredozemno more. se imala podignuti otvorom novog puta u Indiju. Šta je dohodilo s dalekog istoka, bilo je pcput priče, Kada u španiji odbiše nečuvene mu zahtjeve, obrati o zapadu se nije ništa ni znalo. Prema istoku jijahu se on na Francesku. Ali kraljica Izabela posla za najviše prodrli Mlečani, oni su donijeli Evropljanima njim glasnike i povrati ga. I upravo neizmjervijest o nepresušnom blagu Indije, o Kini i bajnom nost njegovijeh zahtjeva čini se da je podupirala Zipangu (Japanu). Već dvjesta godina prije Kolumba osnovu mu, koju su kroz nekoliko godina smatrali opisivaše Mlečanima Marko Polo ove zemlje kao raj sanjarskom besposlicom. I najposlije mu sve odoljudski i vrelo bogatstva, koje ne presahnjuje. Ali je briše. Hoće li ih kad ko uhvatiti za riječ, nijesu mnogo put tamo evropskijem naprednijem narodima bivao razbijali glave. sve to zakrčeniji. Trećijem se augusta 1492. godine, kad Kolumbo Tako je evropsko ljudstvo, u kojemu je vrelo novo doba, sjedilo prikovano na uskom tlu. Ovaj zatvor zaplovi na zapad, ža stanovnike zemlje širom otvoriše čitavog kulturnog života u Evropi dovede do one vrata nova svijeta, a srednji vijek potonu u more. unutarnje i duševne jačine, iz koje proklija preporod Trideset godina iza toga dana dobi svijet, koji se narOda. Vjerski se život silno razmahnu i dovede kroz dvije tisuće godina nije mijenjao, sasvijem do reformacije; književnost i umjetnost procvaše, drugi oblik. Obzor se ljudski dvostruko raširi u zemkad im se otvoriše blagoslovljena vrela starine, izum ljopisnom smislu, nagje se ogroman nov dio svijeta štampe stvori svoj naobrazbi najšire podloge, usavr- i dva oceana, a zaista i pomorski put na istočne šenje gradnje brodova pompže neslućeno razvitku obale Azije. Što Kolumbo sam nije ni slutio o ovoj veličini svog djela, što je on pronagjene dijelove trgovine. U ovome svijetu vrelijeh nacrta i nada, u svijetu južne i srednje Amerike smatrao obalama Azije, prpžegje i čežnje za djelima, življaše Hristof Kolumbo kao plancima Indije, — to ništa ne mijenja važnosti njesamac, kao izabranik sudbine. Iz malogragjanske po- gove pojave. Njegovo je bilo djelo, koje oslobodi rodice, već rano u boju za opstanak očeličen, mnogo na okova svu snagu u staroj Evropi i podbode na osmoru živeći, dozre on polahko za svoju veliku zadaću. Vajanje novo nagjenog svijeta. Najprije u domovini Ni gdje, ni kada se rodio, ne zna se stalno. Govore, u mu. Pustolovi nicahu kao iz zemlje i nasta vatreno Genovi ili Savoni, izmegju 1446. i 1456. godine. Svoju natjecanje za blaga novog svijeta. Veliko djelo bi je naobrazbu brao na putu. Lagano je tražio vrela, koja svršeno, ali i sramota učinjena. Kao vulkan rigaše o tome pričahu, da ima i drugi put u Indiju osim Evropa svoje vjetrogonje i odpuhivaše ih na zapad. « / �B E H AR 358 Nije se moglo nadzirati, šta sve tamo biva. Španjolci se i Portugalci dočepaše juga, Holandezi, Englezi, Francuzi i Nijemci sjevera. 0$obito Englezi. Engleski puritanci, kalviniste i quekSri, franceski hugenoti, njemački mennonti, protestantski Solnogragjani svi tražahu spas u novom svijetu. Tamo su bili slobodni vjerski i politički, tamo su smjeli biti Ijudi, samo ljudi. Sto i dvadeset godina nakon smrti Kolumbove eto u Bostonu već prvog američkog sveučilišta. Takovom se čudnom brzinom razvijao novi dio svijeta, a taj razvoj navrati na se čitavu nalogu ljudstva, koje je težilo za rasprostranom. I na američkom su se tlu bili pripravili mnogi veliki bojevi vjerskog, političkog i gospodarstvenog razvojnog života. Temelj vjerske slobode, političke i društvene ravnopravnosti, pojam o plemenitosti rada, — to je staroj, u fedualnim oblicima okorjeloj Evropi otuda navrnuto. Najbolji sinovi Evrope koje je ona u Americi izgubila, stvoriše tako slobodno, jako, za rad vrijedno pleme, koje u dotada nepoznatoj čistoći pribavi čast republikanskom obliku države i koje je na putu, da postane središtem cijelog svijeta. Ovo pleme sada gospodari Atlanskijem i Tihijem oceanom, na čijim će se obalama odigrati buduća sudbina čovječanstva. Kolumbo umrije u siromaštvu i zaboravi. Ali što to smeta? Njegovo je ime 11 zvijezde okovano. Konquistadores, koji oko njega i za njim nicahu, otkriše mnogo više, dok je on šutio i radi nezahvalnosti svijeta tugovao, Amerigo je Vespucei pisao u Evropu □ vn mnogobrojna pisma o silnijem otkrićima, tako te m je njema^ki učenjak Martiii WaldseemUIler za v i j ^ vjekova sačuvao ime, prozvavši novi svijet AmerU^ Španjolska vlada uskrati Kolumbu čast i naslove, jer nije odmah preda nju istresao sve blago Indije; nje govi srećniji suparnici, kojima je on utr’o put, zgrnu§e sebi blago, koje je njega išlo, a jedan, koji je Za njim putem trčao, ugrabi mu još i besmrtnost imenanovi svijet prozvaše po njemu, a po Kolumbu samo malenu državu u sređnjoj Americi. Pa šta to smeta? Tužaljci o patnjama ovog genija ima toliko koliko i varavom svijetu. Amerigo Vespucci živi još uvijek u imenu od Kolumba nagjenog dijela svijeta, a sam Kolumbo u uspomeni Ijudstva. Njegovi ga savremenici mogoše zaboraviti, njegova ga domovina ne zaboravi. Kad su španjolski posjedi u južnoj Americi procvali, prenesoše mu tamo pepeo i sahraniše ga u San Domingu, a poslije na Havani; ovaj pepeo opet domovina sebi donese, kad nakon četiristogodišnje vlade španjolska moć spade na najniže grane. Od 19. januara 1899. god. počiva Kolumbo, kojega Španjolci zovu Christobal Colon, u Sevilli.. On je postao narodnom svetinjom, a na kićenom mu lijesu stoji rijek: A Castilla y Leon Nuevo mundo di6 Colon.*) Srok, to je sve, što je ostalo Španiji od nekadašnjeg svjetskog gospodstva s onu stranu mora. *) Za Kastilju i Leona Novi svijet je od Kolona. LISTAK. Važna naredba. Danas će izaći u „Glasniku zakona i naredaba" već sankcionirana naredba, kojom se ovlašćuju šeriatski sudovi, da mogu legalizirati potpise Muslimana na ispravama svake vrsti. Ovo je za nas Muslimane vrlo važna odredba, jer se time pruža osobito našemu ženskinju velika olakšica u ovom poslu, koji često' treba. Do sada su šeriatski sudovi bili vrlo ograničeni u tomu, jer su legalizirali potpise samo na takovim ispravama, što su seVticale predmeta, koji spadaju pred šeriatski sud ili uopće ako u rješavanju tih predmeta ima šeriatski sudac svoj glas; U svim drugim stvarima. trebalo je ići pred gragjanski sud, a koliko je bilo poteškoća u tom pogledu, naročito u dokazivanju identičnosti, zna samo onaj, koji je o tomu deverao. „Terdžuman" o „Beharu“. Najstarije i najuglednijeglasilo ruskih Muslimana wTerdžuman* osvrće se u dva navrata na naš list, a u 45. broju izmegju ostaloga piše: U prošlom 44. broju našega lista, pod naslovom „Naša štampa“ pisali smo o listu „Beharu.“ Ovaj list je islamska novina, koja je osnovana s namjerom, da megju našom islamskom braćom u Bosni i Hercegovini probudi vjerski odgoj i islamske osjećaje i da Širi islamsku prosvjetu. „Behar" je izlazio već šest godina, i to vrlo ukusno, i uredno, ali samo na jeziku, kojim govore mjesni Muslimani. Od sada je pak počeo izlaziti i turski. Bosanski muslimani, koji su po mezhebu sunije, vrlo su gorljivi sljedbenici svoje vjere, a kako su blizu središtu evropejske civilizacije, svojim nastojanjem i zauzimanjem su postali i kulturan narod. Glavni im je grad u zemlji Sarajevo, gdje uz ostale inštitucije imaju i lijepu islamsku štampariju. Djela, koja je ova štamparija izdala, svjedoče, kako su bosanski muslimani u štamparstvu napredovali. I „Behar“ se štampa u ovoj štampariji. Ovaj list svojom vanj" skom opremom, što se tiče ukusa, ne zaostaje ništa za najsavršenijim evropejskim časopisima, a sadržaj �vn BEH AR 359 mu je ukrašen vrlo korisnim člancima i raspravama život, onda je time rečeno, da želi na nj i utjecati, 0 Islamu i politici. Vlasnik mu je Adem aga Mešić, jer kakva je književnost, tako ona i utječe na svoje a urednik Mehmed Džemaludin efendija. Pošto u njemu doba i na svoje ljude jma i turski dio, mi wBehar“ osobito preporučujemo To je program i osnovna misao „Savremenika*> naŠoj braći Muslimanima u Rusiji, da se pretplate i a „Društvu hr. književnika“ i uredniku Iista može sluda ga Čitaju. žiti na čast, da su već u prvih pet brojeva dostojno „Sabah" je i drugi broj našega lista popratio otkupili svoju riječ: „Savremenik« je doista pravo vrlo laskavim riječima i prenio nekoje stavke iz poje- ogledalo hrvatskog kulturnog života. U njemu je štivo dinih članaka. Mi se našemu uglednomu carignadskom birano i dotjerano, raznoliko, zabavno i poučno, a od drugu najljepše zahvaljujemo. broja do broja postaje ljepši i zanimiviji. „Savremenik“ izlazi u Zagrebu jednom u mjesecu „Tuna“, dnevnik bugarskih Muslimana, što izlazi u Ruščuku čestita nam na novom programu lista i na osamdeset stranica, a stoji na cijelu godinu samo prenosi jedan dio našega članka „Čitocima" iz prvoga 14 kruna. Preplatu prima knjižara Gjure Terpinca u broja. Mi se našemu drugu na ovim prijateljskim osje- Zagrebu, Ilica br. 6. ćajima najljepše zahvaljujemo. Nešto malo iza izlaska „Savremenika" počela je i „Matica hrvatska" izdavati svoj posebni organ, svoj „koji će potanko obavješćivati povjerenike, ,,Glas“, Književnost. članove i prijatelje društvene o svemu, što odbor „Savremenik" i „Glas Matice Hrvatske". Više snuje i radi.“ — Ova napomena koja je stavljena je nego li jedan decenij, što hrvatska književnost pre- kao prva točka programa, teško, da bi mogla opravživljuje ozbiljnu krizu. „Vijenac", najstariji književni dati raison d’etre Matičina „Glasa“, jer bi taj posao list počeo vehnuti, a u javnosti se osjećala sve to mogla i od sada kao i do sada vršiti hrvatska štampa, življa potreba za jednim ozbiljnim književnim listom, koja te usluge nikad „Matici“ uskratila nije. „Ali — koji bi bio u stanju okupiti oko sebe sve valjanije veli se dalje u programu — „Glas“ će nadalje budno 1 vigjenije književnike i tako postati ogledalom savre- paziti na sve, što štampa javlja o društvu i njezinu mene hrvatke prosvjete. S druge strane pojavila se (sic!) odboru, pa će prema potrebi neispravne vijesti mlagja i „moderna" književna struja, koja je radikalno ispravljati i čistu istinu ustanovljavati.“ Možda je to tražila, da se u književnosti prekine sa starim tradi- trebalo, da dogje kao prva tačka programa, jer je cijama, da se u književnost unese nešto svježijeg, „Gias“ već. u prvom broju počeo ne samo da „ustanovljava čistu istinu“, nego, da pomalo i — polemizira. naprednijeg i modernijeg duha. Stariji književnici, većim Istina treba i „Matica", da se brani od neopravdijelom odbornici „Matice Hrvatske" protivili su se danih i zlonamjernih napadaja, ali opet jedno društvo, tome ozbiljno, jer su u tom nazrijevali neku pokoje je svojina cijeloga naroda ne smije da bude tako gubnu, izvana importiranu struju, koja hoće da hrosjetljivo prama javnoj kritici. Kritika je potrebna, a vatsku književnost odnarodi, da joj oduzme narodni ako je dobromišljena i objektivna, može .da bude od značaj. Nastale prepirke i svagje, počelo se otvoreno velike koristi. Držimo, da će dozvoliti i uredništvo navaljivati na „Maticu", prigovarati radu odbora joj „Glasa“ da u „Matici" ima mnogo toga, čemu treba i matičinim edicijama. Ni s druge se strane nije ostalo opravdano prigovoriti. — Dakle ako je protiv toga dužno i — spor je bio gotov. Kušalo se tome doskoustao jedan dio hrvatskih književnika, nijesu trebali čiti na razne načine, pokretali se razni listovi i listići matičini odbornici da budu tako osjetljivi i da odmah sa svim mogućim književnim smjerovima, ali se uspregju u ofensivu. Sigurno ti prigovori nijesu potekli pjelo nije: ovi su listovi ginuli jedan za drugim istom u zloj vjeri, da se društvu škodi, nego u dobroj i što bi se pojavili. Prava književnička kriza, koja je plemenitoj namjeri, da se pogreške poprave, nedopostigla svoj vrhunac, kad „Matici hrvatskoj" nije statci nadopune i da „Matica“ postane u istinu pravi pošlo za rukom, da spasi „Vijenac", nego je dopurasadnik hrvatske kulture i prosvjete. To je trebalo stila, da na njezinim rukama svehrie i — izdahne. uzeti u obHr. I tako je hrvatska javnost ostala bez pravog Isto tako nijesu ni ovi drugi trebali tjerati mak književnog ogledala, jer „Dom i Svijet“ jedva da se može i nazvati tim imenom, dok je „Prosvjeta" više na konac i tražiti od „Matice" da odjednoć prekine sa svim tradicijama i dosadanjim životom, jer ona obiteljski list: prave i čiste književne smotre bilo nije. I ta je „kriza“ trajala tako dugo, dok nije po- treba računati i sa najširim slojevima naroda. Hele u kratko, nije trebala ni jedna ni druga strana da pričetkom ove godine „Društvo hrvatskih književnika" počelo izdavati svoj Ijetopis, mjesečnu smotru „Sav- goni, a „Društvo hrv. književnika" i „Matica hrvatska“ remenik", „osjećajući živu potrebu jednog valjanog trebali bi se iskreno i svojski zauzeti i pronaći književnoga lista i znajući da je žalostan dokaz način, kako da se ovaj spor riješi i privede kraju. „Glas Matice hrvatske" izlazi 2 puta u mjesecu narodne snage, kad se nemože, da održi jedan knjiili — što je češće — dva broja spojena a jednom ževni list u narodu, koji hoće da bude u broju u mjesecu. Cijena mu je za članove „M. H.“ 3. za kulturnih naroda*. S toga će „Šavremenik* kao Ijenečlanove 4 K. topis „D. H. K.“ neprekidno upućivati svoje čitatelje u ono, što njihovo doba znade i misli, iznoseći pred Mala biblioteka. Osma je ovo godina, otkako njih svoj rad, hrvatsku duševnu ragjevinu, a u mje- je ozdavačka knjižara Pacher i Kisić u Mostaru počela sečnim stalnim prijegledima bilježiti svaki korak hrizdavati u malim sveskama a uz jeftinu cijenu razne vatskoga a P° mogućnosti i kulturnoga slavenskoga pričice i pripovjesti iz domaće i svjetske književnosti. zivota". Prateći hrvatsku knjigu i iznoseći pred svoje Lijepo je to i korisno poduzeće, jer se time i široj čitaoce književne radove, ,,Savreinenik“ hoće da bude publici pruža prilika, da se uz jeftinu cijenu a na ogledalo hrvatskog kulturnog života. Kad je rečeno, lahak način uputi u domaću i stranu zabavnu knjida će „Savremenik" u opće pratiti hrvatski kulturni ževnost. Do sada je izišlo 120 šveščića; svaki svezak �360 B E H AR ima od 4 do 6 štampanih araka, a cijena je na cijelu godinu za 24 sveske 6 K; inače po svesku 24 odnosno 30 helera. Razne bilješke. Ibsen. Nema možda na svijetu iole obrazovana čovjeka, koji ne bi poznavao velikog svjetskog genija male Norveške, Henrika Ibsena. Ibsen, Tolstoj i Zola — to su tri najizrazitija genija prošloga stoljeća, koji za sebe čine jednu zaokruženu ‘epohu — jedan vijek. Kao tri velike zvijezde predhodnice pojaviše se pred jedan ljudski vijek na duševnom obzoru evropskog Ijudstva, a najjače se isticaše Henrik Ibsen, čiju je smrt 23. prošlog mjeseca kratka brzojavna vijest iz Kristijanije objavila cijelom obrazovanom svijetu: Henrik Ibsen je umro! A njegova smrt uzdrma čitavim kulturnim svijetom; isti onaj svijet, koji se pred dobar Ijudski vijek prestravio pred ovim čovjekom, koji poče svojim prosvjedima nemilosrdno tresti svim onim, što je njegovim savremenicama bilo milo i sveto, taj isti svijet sada slavi velikoga genija i žali nad njegovim grobom. Kao rijetki i čudotvorni magus sa sjevera bezobzirno je otkrivao i razarao ukorijenjene predrasude, svijetlio podno Ijudske duše i od tuda vukao i razotkrivao potajne laži i kukavstvo; koji se usudi postaviti etične ideale takove visine i osobitosti, da su djelovali kao pravi moralni razor. A što je pri tome najneobičnije bilo, da je on to sve činio s nekakvom nepokolebivom mirnoćom, bez ikakva uzrujavanja i naprezanja, kao da govori nešto, oda šta na svijetu nema n»šta jednostavnije i ruzumljivije stvari, o kojima* niko ozbiljno posumnjati ne može. Zato je otpor bio tako glasan, a svaki je ćutio: mi mimo ovoga čovjeka nemožemo proći. — Taj veliki orijaš, taj najznačajniji analizator ljudske duše Henrik Ibsen rodio se 20. marta 1828. godine u malom gradiću Norveške u Skienu. S početka, još kao mladić sudjelovao je u borhi svoga vremena tiho i polagano, pjevao pjesme i držao govore, dok nije godine 1851. u Kristijaniji pokrenuo list „CovjeIc“ i onda zagrmio proti vladi i opoziciji, ali za kratko vrijeme, jer se list ne može za dugo održati. Godine 1851. postao je dramaturgom kazališta u Bergenu, gdje je počeo pisati svoje drame, a godine 1857. došao je u istom svojstvu kazalištu u Kristijaniju. Dok je bio u Bergenu napisao je izmegju ostaloga tri djela, odlučna za njegovu sudbinu „Nordijska^ vojska", „Komedija Ijubavi* i „Pretendente Krune“, u kojim je majstorski orisao borbu za prijestolje izmegju kralja Hakona i njegova bivšeg vojvode Skuli. Nu kritika je prama Ibsenu bila nemilosrdna i brutalna, a najviše je bure izazvala „Komedija Ijubavi“. Radi toga mu predbaciše, da je nemoralan. Za vrijeme njemačko-danskog rata pjesnik zapade u tako veliku bijedu, da su se njegovi prijatelji počeli ozbiljno brinuti, ne bi li mu pribavili. kakvo bilo mjesto u carinarini, samo da se prehrani. Nu megjutim ipak dobije nešto novaca i s proljeća godine 1864. ostavi svoju domovinu, u koju se stalno povratio tek godine 1892.: četvrt stoljeća je boravio izvan granica svoje domovine. Najprije je boravio u Rimu, zatim bio gost hediva Ismail paše kod otvorenja SueŠkog prokopa, a od godine 1868. naizmjence livio u Dražgjanima i Monakovu. Boraveći u Rimu napisao je tri velike filozofske tragedije i jednu socijalnu dramu: vn „Branda“, „Peer Gynta“, „Cara i Galilejca“, te vez mladosti“. Daleko od domovine, ostao joj je Ibsen Uv; . vjeran: sve gradivo za svoja djela crpao je j2 ** vota svojih zemljaka. Tek u novom svijetu moga' je pjesnik, da upozna sve slabosti svojih zemljaka • počeo ih je šibati i rešetati, ali uvijek očinskim srcenl punim ljubavi. U „Peer Gyntu“ karakterizirao je ro’ mantiku sjevernjaka, koji u svom sanjarenju nije nikad dosta sabran za ozbiljan poso, a u' „Brandu" i $avezu mladosti" duboko je uronuo u dušu lahkouml nosti političkih agitacija. Od godine 1877. do 188l' napisao je Ibsen tri drame („Stupove društva“, „Noru“ i „Sablasti"), koje su izazvale velike proteste i oštru kritiku. Na to je Ibsen odgovorio u „Neprijatelju naroda“, neke ruke samoobrani. Ovu dramu donijejj smo i mi u prevoda u trećem godištu „Behara". Iz. megju godine 1881. pa do 1896. napisao je Ibsen još„Divlju patku“, „Gospogju s mora“, „Heddu Gablera", „Graditelja Solnessa“, „Malog Eyolfa“, „John Gabriela Borkmana". Kao epilog i zadnju dramu napisao je slavni pjesnik godine 1900.: „Kad ustanemo mi mrtvi“. Pogreb Ibsena biće danas. Sa svih strana svijeta prispjela su razna odaslanstva, da izkažu zadnju počast slavnom pjesniku, a pokopu će prisustvovati i sam norveški kralj Hakon. Opći sastanak muslimanskih gjaka u Rusiji. ‘uslimansko gjačko društvo „Islah“ u Kazanu izdalo je p oglas, u kojemu za 10. maja o. g. po starom poziva u Kazjn sve gjake Muslimane iz Rusije na opći sastanak. Oni, koji žele tomu sastanku da prisustvuju, treba da dcnesu iz svoje medrese punomoć od odbora za reformu medresa. Na sastanku će se raspravljati ova pitanja: a) da se osnuje opće društvo za gjake svih turskih plemena u Rusiji; b) sastaviti pravila za to društvo; c) sastaviti. oredstavku u ime svih softi i gjaka, koja će se podnijeti glavnoj skupštini društva. „Ittifaki Muslimin", što će se sastati 15. augusta o. g. u Nižnjem Novgorodu. d) odlučiti o osnutku lista za gjake. Osim toga će se podnijeti skupštini na vijećanje predstavke onih medresa, koje su poslale svoje izaslanike na ovu skupštinu. John Stuart Mill. 20. maja navršilo se stotinu godina, od kako je ugledao svjetlo ovoga svijeta jedan od najsimpatničnijih duhova devetnaestog stoIjeća: John Stuart Mill. Od njegove smrti — a to je bilo 8. maja 1873. — proteklo je više od tri decenija, te se može već sada prosuditi, šta je od njegovih djela ostalo stalno i što ima trajnu vrijednost. Jedno se kao sigurno može reći: povjest duševnog razvitka 19. stoljeća naročito druge polovice njegove, ne bi se mogla pisati, a da se na svakoj strani ne spomene ime ovog engleskog filozofa. Za generaciju, koja je živjela i radila u razdoblju izmegju 1848. i prve polovice sedamdesetih godina u Engleskoj i Francuskoj, Mill je bio u nacionalno-ekonomskom i političkom pogledu isto toliko mjerodavan, koliko i Comte u filozofiji, a poŠto su Engleska i Francuska baš u to doba davale pravac Evropi, zasigurno se može reći, da su njihove duševne vogje znatno uplivisle na cijeli svijet. Comte doduše nije mogao svojim positivismom osvojiti Njemačku, jer za narod Kanta i Hegla nije bila podesna njegova filozofija, ali Millove su �VH BEHAR ideje slavile pobjedu u cijeloj Evropi. Mill je svojom Logikom" pročistio jedno dosta zatravljeno polje u znanonosti, a svojom „Političkom ekonomijom" moćno je uplivisao dulje vremena na najveće duhove, dočim su njegovi spisi o „Representativnoj vladi“ i „Političkoj slobodi" bili credo (dusturul amel) liberalnog gragjanstva u Evropi, a naročito u Njemačkoj i AustroUgarskoj. Millov je upliv bio tako moćan na liberalne i radikalne stranke Evrope, da su svjestno ili nesvjetno radile po njegovim doctrinama, jer njegova jasnoća u mišljenju i izlaganju, iskrenost i toplina djeluju neodoljivo. Reakcija protiv Millova upliva na ekonomskom i političkom polju pojavila se u prvoj polovici šezdesetih godina, neopazice, da se već u sedamdesetim godinama posve kristalizira. Carlyl i Ruskin u Engleskoj, a Hipolit Deine u Francuskoj potiskoše i oslabiše Millove državopravne nazore, a u isto vrijeme i u Njemačkoj, uslijed pobjede pruskog oružja nastupi preokret. I tako su Millovi državopravni nazori donekle potisnuti, ali nijesu posve zabačeni, kao ni njegove ekonomske doctrine. Dok. ima osjećaja za pravdu i smisla za političku slobodu na zemlji, ne smije se ovaj veliki muž zaboraviti, koji je bolje možda, nego iko drugi tako sjajno branio prava pojedinaca prema svemoćnoj državi. Seid Muhamed, — bej tuniški umro je dne 11. maja ove godine u najljepšoj muževnoj dobi u svom ljetnikovcu E1 Marsa blizu Tunise, a nedaleko od ruševina Kartage. Seid Muhamed-el-Hadi rodio se 24. juna 1855. a stupio je na prestolje po smrti svoga oca Seid Alije dne II. juna 1902. Seid Muhamed nije bio evropski obrazovan, ali je ipak govorio francuski jezik, a inako je bio priprostih manira i navika. Prvi put posjetio je Paris za vrijeme svjetske izložbe godine 1900; a kao tuniški bej bio je u Parisu godine 1904. u mjesecu junu, te je tom zgodom prisustvovao velikoj vojničkoj smotri u Long-Champu, koja se tu obdržavaia 14. jula kao na dan velike narodne svečanosti. Tu mu je francuski narod priredio srdačne ovacije. Seid Muhamed ostavio je iza sebe dva sina Tahira i Bešira, ali ga ni jedan naslijedit ne će, jer po ustavu ne nasljegjuju sinovi oca, nego najstariji član vladalačke obitelji. Prema tome će tuniškim bejom postati Muhamed-el-Nasir, sin rahmetli Seid Alijina brata, dakle amidžič umrlog beja. Novomu beju Muhamed-el-Nasiru ima 50 godina i broje ga u napredne i liberalne Ijude. Nastupio je svoje mjesto 12. maja uz uobičajene ceremonije u Bardo-Palais (u službenoj palači tuniških beja). Ovaj dan, to jest 12. maja značajan je u historiji Tunisa, jer je toga dana godine 1881. u istoj toj Bardo-palači, potpisan ugovor, kojim je Tunisskučen podfrancuski protektorat. Po zaključku lista. Ljuti se. — Ko? Dr. Jozo Dujmušić. A zašto? — Za to, što smo u našem listu po novinarskoj dužnosti prikazali njegovu „Nauku o pjesništvu." Pa šta veli? — Svašta.. Najprije hoće, da mu se prestavimo in „Wort und Bild,“ inače — ako to ne učinimo — pripušća našu kritiku sudu cijenjene publike.. Koju to on misli publiku? Ako misli našu, to jest „Beharovu“ čitalačku publiku, to smo mi učinili prije njega, napisav onu kritiku, a ako misli svoju publiku, — 361 onda je trebao da prenese našu kritiku za svoju pobliku. A čemu naše ime? Bože dragi, ako imamo „preventivnu cenzuru“, ne mora i sve drugo biti policajno: slobodno je zar napisati književnu ocjenu po svom znanju i uvjerenju — a -tu se ne pita Bko*, nego „što" ^ Da smo mi — učuvaj nas Bože! — lično napali g. dr. Dujmušića, da smo bilo na koji način apostrofirali njegovu vrijednu osobu, onda bi imao kakvo takvo pravo, da od nas traži ne samo ime, nego i drugu zadovoljštinu, ali ovako?......... Istina ima primjera u svjetskoj, napose u francuskoj književnosti, gdje veliki autori odgovaraju raznim kritičarima njihovih djela auto- ili antikritikom, to jest, da sami napišu o svome djelu neko objašnjenje ili protukritiku na ono, što drugi napisaše o njihovu djelu, ali da bi tražili i ime kritičara, toga još ne čitasmo. Pa i čemu to napokon? Ako je kritika valjana i stvarna, bio kritičar potpisan ili ne, ona je na svome mjestu; a ako li je ta kritika — — „ispod kritike", ozbiljna će publika preko toga preći na dnevni red, pa makar pod tom kritikom bio potpisan i sam glavom Gottschall, — „duhovni učitelj“ dra Dujmušića. (Kakvi li su to . „materijalni učitelji?!“ op. sl.) Osim imena traži od nas dr. Dujmušić, da što prije izdamo poetiku bolju od Gottschallove, kad smo viši od njega (ne od dr. Dujmušića, sačuvaj Bože, ko bi to rekao nego od Gottschalla!) i kad se usugjujemo prigovarati njemu i — dr. „Dujmušiću.“ „Tako ćemo“ — veli dr. Jozo — „sebi osigurati u hrvatsko^ literaturi prvenstvo u estetici možda za stoIjeća.“ Nije li to dražestno?! Pp „logici“ dra. Joze morao bi čovjek biti najmanje Michel Angelo, da prigovori „pečurki" na Zrinjevcu, a dokle bi sam dr. Dujmušić došao sa svojom „logikom" pokazat će ova dva primjera: Dr. Jozo naredio cipele i cipelar napravio, ali dr. Jozo ima kurje oči, te svatri na cipelara, što je napravio tijesno. Cipelar posve mudro: „Napravi ti bolje, kad si viši od mene i tako ćeš sebi osigurati prvenstvo umcipelarstvu!“ Ili: kuharica donese na stb nepečene palačinke, da ti sve za nepce prilipću, dr. Jozo slaba želudca i svatri na kuharicu, kakve su to palačinke, a kuharica (fitnija jedna!) ni pet ni šest već: „Napravi ti bolje, kad si viši od meiie, pa ćeš osigurati sebi prvenstvo u kuharstvu bar za jednu sezonu!" Na pošljetku dr. jozo „pripušća Ijudima zdrave pameti, da prosude, jesmo li mi smješniji, što općinstvu preporučamo njegovu knjigu, kad po našem sudu ne vrijedi ama baš ništa, ili Gottschallov sud o Zolinu moralu." Prije svega, mi nijesmo rekli, da njegova knjiga „ne vrijedi ama baš ništa", nego smo napisali, da je- „pored svih njezinih mana“ preporučamo, a to je posve drugo: Razlikujmo dobro! U ostalom mjesto odgovora na ovu mudru dosjetku dr. Joze, pripovjedit ćemo njemu i „Ijudima zdrave pameti“ jednu malu pričicu: Pošao mrav na daleki put, u svetu zemlju. Pitali ga znatiželjni Ijudi: kud ćeš? Mrav odgovori i kad ljudi čuju, kud je potrtao, sažalno se nasmiju, ali im on posve samosvjestno odvrati: „Lijepo se i naći na dobru putu!“ A Ijudi? — pohvališe njegovo „djelo,“ makar da su znali, da on onako malešan nije za tako velik p u t........ Ut desint vires, tamen est laudanda voluntas! �BEH AR 362 * Dok smo mi ovo pisali pomoli se dr. Jozo u lavljoj -koži, ali tako nespretno, da nije mogao ni do u polje sjuriti, a kamo li pitome životinje poplašiti: već su ga prepoznali Ijudi. U ostalom, da je dr. Jozo basnoslovan, to smo mi znali i iz^njegove" „nauke" o pjesništvu, ali da će ovako riagraisati .sa lavljom kožom, to se ipak nadali nijesmo. Biće da se zabunio! bolje bi mu pristajala ona basna iz Vrčevića o „Žabi, koja se toliko nadimala, dok nije pukla". . . Mogao se bar toga sjetiti, jer to profesori daju gjacima u prvom razredu — za diktando! Le tocsin macćdonien. ,,Danu u 20. broju piše: „Šta je upravo htio „Behar"?*) Ako se misli razbacivati i braniti neopravdane aginske vn interese — onda barem neka pogleda u stati tiku, i neka vidi, koliko ima kmetova, pa će Iak' moći vidjeti, kolika sila ljudi stoji u poredano^ faiangi — na prama agama. Mogli bi omlatit ' aginsku voćku i na njoj „Behar", pa da nikad roda ne ponese". Q •) Naime onim, što smo iz „Dana“ u prošlom brnju na prvoj stranici „Behara" donijeli. Poruke uredništva. M. H. u B. Primili smo Vašu radnju o odgoju. ali ovalfr.«,. stvar trebalo bi izraditi pomnije i opširnije. ‘ vu B. M. u Podgoricu. Izvolite ono poslati, a mi Vam se u naprijed zahvaljujemo. Selam. Abdulhak u B. Kako ste vidili cenzura je u Vašem zad njem članku mrve brisala, premda ste se Vi — kako rekoste — trudili, da pišete umjereno. Nije svačije ispod sela pjevati. Vlasnik: Adem aga Mešić.______________________ Odgovorni urednik: H, M. Džemaluddin Čaušević. Islamska dionička štamparija (tiskara) u Sarajevu. Nedim: ■ .....-------------------- ■ i■ ^ B o sn a pred d eleg a cija m a . I I prošlome broju rekli smo, da će i naša Uprava ^ doći na rešeto delegacija, te da će tu biti ko u ploču, ko u klinac i — nijesmo se prevarili. Rešetalo se tu sve u šesnaest, bilo i u ploču i u klinac, a na koncu „mnogo vike ni zašto“. Svi govori, upiti i interpelacije raznih delegata, poslužili su samo zato, da gospodin ministar sa svojim odgovorom može što bolje briljirati. A to je i naravno, jer Ijudi i patriote, koji se uprtiše govoriti o Bosni i bosanskom proračunu, o svemu tome po svoj prilici imaju pojma, koliko i o španskim selima. Nije ni čudo, jer njihovo zanimanje za Bosnu počinje zasjedanjem delegacija i dočinje njihovim svršetkom. Osim toga i ono malo, što se informiraju, više je puta jednostrano, pošto sve te upute i informacije temelje se na raznim novinarskim člancima i privatnim pismima i gospoda se delegati po tome ravnaju. O objektivnoj i svestranoj stvarnoj kritici, koja bi obuhvatala sve grane . prave i odgovarala potrebi cjelokupnog naroda skoro nema tu ni govora. Radi toga je gospodin ministar, koji se pripravi i za veće eventualnosti, u vrlo ugodnu položaju, da gospodi delegatima dade razjašnjenje i za najmanju sitnicu. Tako godine i godine stavljaju razni delegati na vrhovnog upravnika Bosne upite, o riješenju tako zvanog „agramog pitanja", na što slijedi uvijek sa njegove strane stereotipni odgovor, da se to pitanje samo po sebi rješava, da se otkupilo toliko i toliko „kmetova", da se zemlja ne može opteretiti sa tolikim dugom, koliko bi trebalo za otkup „kmetova", te napokon — risum teneatis amici — da se to ne može učimti, ni iz obzira prema bezima i t. d. Šta to znači? Ne znači li to, ne sa strane gospodina ministra, nego od strane gospode delegata, praznu slamu mlatiti? Zašto se nijesu gospoda delegati najprije pobrinuli, da prouče ovo pitanje, da ispitaju te blažene naše agrarne odnošaje, pak bi vidili, da tu nema ni govora o kakvoj kmetiji„ kakovu oni zamlišljaju, nego da je to čisto najamnički odnošaj kao i tamo u njih, samo s tom razlikom, što su kod nas dan danas i uz ovake prilike u gorem položaju najmodavci, nego li najamnici. Gospoda delegati silno bi se ljutili, kada bi se u tom forumu razmahao kakav komunista, koji bi tražio, da se uopće dokine privatna vlasnost ili da se uz malu otkupnu cijenu preda jednom izvjesnom staležu. Jer šta su drugo bosanski zemljoposjednici, ako ne vlasnici svoga imanja, koji mogu lahko dokazati i naslov i način stečenja svoje vlasnosti, pa zašto i iz kojega pravnog naslova, da im se to oduzima i drugome predaje? To bi bio slučaj nasilne expropriaćije, nečuvene u pravno uregjenoj državi. U ovogodišnjim delegacijama bio je gospodin ministar u još boljem položaju, jer je mogao javiti, da je počelo paušaliranje desetine, te da će se time u veliko pomoći seljacima i da će zemlja dobiti veću vrijednost, te da je ova reforma primljena od strane stanovništva s odobravanjem, jer poslije provedenja paušala u nekim općinama, cijela je zemlja burno zahtijevala, da se što prije posvuda provede. I pusto niko se ne nagje, da upita, a šta vele na to oni, kojih se najviše to tiče — vlasnici zemalja. Moguće, da seljaci, naši mustedžiri to traže i odobravaju, jer će �B E H AR V vn tako još lakše moći prikraćivati zemljovlasnike u njihovim pravima, ali zemljovlasnici su protiv te reforme prosvjedovali i još uvijek prosvjeduju, jer ne samo da se time prikraćuju u izvršivanju svoga vlasničkoga prava, nego im otuda često puta prijeti i osobna nesigurnost. Da je bar kojom srećom gospodin ministar naglasio i razložio i zemljovlasničke prigovore i pritužbe, da gospoda delegati mogu ovo pitanje s obe strane i objektivno proučiti. Da je gospodi delegatima jasan i poznat kako treba ovaj odnošaj, ne bi se mogli zadovoljiti jednostavnim ovakovim odgovorom, a čudnovato bi im zvučile one riječi gospodina ministra kad veli, da će paušaliranje desetine samo od sebe dovesti do toga, da će i zemljovlasnici sa mustedžirima morati sklopiti neku vrstu paušala glede svoga haka. Kakovim pravom, da se sile zemljovlasnici, da sklapaju nekakve paušalne ugovore glede svoga vlasništva i time, da se odreku svih onih prava, koja iz toga naslova za njih izviru? Zar će time zemlja dobiti veću vrijednost? Ne znači 1i to stvarati neku vrstu novovjekih fidei-commisa? Na upit o . katoličkoj propagandi, o prelazu iz jedne vjere u drugu, o nasilnom pokrštavanju i kršenju u tom pogledu postojeće naredbe, odgovorio je gospodin ministar jednostavnim statističkim datima, iz kojih proizlazi, da su Muslimani izgubili 44, dobili 36, pravoslavni izgubili 37, dobili 72; katolici izgubili 100, dobili 80 pristaša, te da vlada upotrebljava naj- Nedfm: 363 strožije zakonite mjere, ako se desi slučaj prelaza iz jedne vjere u drugu mimo propise naredbe. Vjerujemo, da su ovi statistički podatci istiniti i da službena statistika nije ubilježila više slučajeva, ali je razlika, kako su se ovi slučajevi dogagjali i kako su se ovi prelazi obavljali na jednoj, drugoj i na trećoj strani. Gospodin ministar bi sigurno bio u velikoj neprilici, da ga je koji delegata upitao, kada su se i gdje katoličkl sveštenici držali naredbe o prelazu iz jedne vjere u drugu i gdje je ta naredba i zakonski propis, po kojem se mogu malodobna i nedorasla djeca prevoditi u katoličku vjeru? Pa kakovu važnost uopće ima ta naredba, kad je protiv nje cjelokupni katolički kler prosvjedovao i javno izjavio, da ta naredba za njega ne opstoji i da je se držati ne će? Da smo mi bili u delegacijama, mi bi odgovorili gospodinu ministru: Nijesmo mi Muslimani tjesnogrudni niti smo u strahu za našu svetu vjeru, ali ne dopuštamo, da se s nama postupa kao sa crnačkim robljem i tražimo, da se od strane države naša vjera javno štiti jednako kao i druge, da je zakon za sve jednak i da smo pred njim svi ravnopravni. Ako katolički kler traži, da se ta naredba svede u suglasnost sa kanonima rimske crkve, to mi Muslimani i drugi nekatolici imamo isto to pravo, ako ne i više tražiti i zahtijevati, da se takove naredbe ne protive ni ustanovama naše vjere i da joj nijesu na uštrb. .......... ........... Izjava „m uslim anske" i pravoslavne om ladine. ada je Solon izdao svoj zakon, primjetili mu, da u njemu nema kaznene ustanove za one, koji ubiju svoga oca ili svoju mater. Na to Solon odvrati: „Ne vjerujem, da će se ikada naći i jedan Grk, koji bi učinio tako strašan zločin i ubio svoga roditelja.* Tako smo i mi stavili u znaku navoda „muslimanske", jer ne vjerutemo, da se je našao i jedan muslimanski akademičar, koji bi potpisao onu izjavu. Evo o čemu se radi: Na 19. dan mjeseca juna ove godine obdržavalo se „veliko“ vijeće cijele bosansko-hercegovačke akademske omladine u Beču na kojem su pretresane prilike naše domovine. Na tom je zboru donešena rezolucija, kojom se traži — ni manje ni više, nego revizija berlinskoga ugovora, po kojoj bi se „pravilno riješilo državno-pravno pitanje naše zemlje.“ Kada je došlo do glasanja o ovome predlogu nije glasao ni jedan od prisutnih muslimanskih akademičara, što je i posve naravno. Nu iza toga do nekoliko danaf na 3. jula ipak se je, kako pišu neke novine, održao ponovnl sastanak, i to ovaj, put muslimanske i pravoslavne mladeži, na kojem je „nakon dužeg raspravljanja o našim prilikama riješeno, da se preda javnosti ova izjava obiju omladina: „Muslimanska i pravoslavna omladina iz Bosne i Hercegovine u Beču pretresavši na zajedničkom sastanku od 3. jula o. g. život, rad i prilike Pravoslavnih i Muslimana od okupacije do danas, donosi slijedeću izjavu: lnteresi i težnje Muslimana. i Pravoslavnih u Bosni i Hercegovini istovjetne su. Dosadašnja poćijepanost i megjusobne razmirice poticale su nešto zbog predrasuda i hrgjavoga shvaćanja svojih interesa. Pošto bi nam nastavak ovakovog rada donio za kratko vrijeme neminovnu propast, stupamo u zajednički rad i borbu kidajući za uvijek sa separatizmom i predrasudama.f Program našega rada baziraće na resoluciji bos.-herc. akad. omladine od 19. juna 1906. �364 B E H AR Sva naša politička i ekonomska pitanja, a naročito agrarno pitanje, koje je ođ uvijek bilo kamen spoticanja u našem zajedničkom radu, odlučujemo, da ih sami u sporazumu, bratski i pravedno riješimo bez ikakva uticaja vlasti. Sav dosadaŠnji bratoubilački rad s jedne i s druge strane, a naročito u posljednje vrijeme učestana razoravanja i paljevine aginskih imanja najoŠtrije osugjujemo, jer to nas vodi u propast. Iznoseći ovo u javnost, stavljamo na srce svim patriotama, da ovu našu odluku prihvate i u njenom pravcu živo porade, kako bi nas što prije ogrijalo sunce slobode.* Eto to je izjava, za koju vele, da se je našlo i nekoliko muslimanskih mladića da je potpišu, što mi — opetujemo — nikako ne vjerujemo. Ko će pametan i razuman moći vjerovati, da ima i jedan Musliman, koji bi htio javno izjaviti, da su „težnje Muslimana i pravoslavnih u Bosni i Hercegovini istovjetne, i koji bi Musiiman htio uzeti za temelj svoga rada resoluciju od 19. juna, kojom se traži revizija berlinskoga ugovora? Kakve su i koje su to težnje, što su istovjetne Muslimanima i pravoslavnima? Zar ta naša „zlatna“ mlade?, koja se tako visoko diže i traži reviziju berlinskog ugovora, ne zna, kakve su težnje pravoslavnih? Zar oni ne znaju, što znači ideja srpstva, koja je svakom pravoslavnom nada sve sveta? A ta je ideja diametralno oprečna našim muslimanskim interesima. „Dosadanjoj pocjepkanosti i megjusobnim razmiricama" — kako misli omladina — nijesu uzrok predrasude i hrgjavo shvaćanje svojih interesa, nego uzrok su tomu historičke uspomene i politički dogogjaji, te naše današnje i konačne težnje i težnje pravoslavnih. Govorimo iskreno! Šta može biti konačni cilj i svrha srpstva kao ideje, ako ne oslobogjenje i ujedinjenje svih zemalja i plemena za koje Srbi drže, da su srpske? Nije li to vajkadašnja težnja Srba; nije li za to ustanak pod Crnim Gjorgjem, ne hvastaju li se Srbi, da je i nevesinjska puška pukla utu svrhu? A može li to biti težnja i cilj bosansko-hercegovačkih Muslimana? Bog sačuvaj! Kad smo već jednom otrgnuti od onoga, koji nas je izveo na put spasa (hidajeta) i u čije smo ruke kroz četiri stoljeća polagali sve svoje nade i želje, ne ćemo dozvoliti, da se na tugji račun, a na našu propast utiru putevi za kojekakve utopističke ideje. Nije naš svijet tako zaostao, a da ne bi mogao shvatiti, kuda to cilja uza sve rodoljubne i patetične fraze. Zar misli „zlatna" omladina, da će za njima islamski svijet nagrnuti, pa makar ga oni vodili i u ponor, samo ako upotrijebe koju bombastičnu frazu protiv uprave i jezuitske propagande? Jest, i mi i svaki razborit Musliman osudit će i pritužit će se protiv svega, što nam je krivo i nepravo; tražit ćemo i borit ćemo se svim dopuštenim i zakonitim sredstvima za očuvanje i održanje našega prava imašega vn položaja, ali nećemo dopustiti, da u ovoj borbi za drugoga igramo ulogu Curtiusa. „Pošto bi nam — veli mladež dalje u svojoj iz. javi — nastavak ovakovog rada donio za kratko vri. jeme neminovnu propast, stupamo u zajednički rad i borbu, kidajući za uvijek sa separatizmom i predrasudama. Program našega rada bazirat će na rezoluciii bos.-herceg. akademske omladine od 19. juna 1906.“ Kakovu borbu i protiv koga misli naša „zlatna“ mladež? U čemu će se sastojati ta borba? Tražiti reviziju berlinskoga ugovora, je li? Kada u svoj svojoj ozbiljnoj pozi ne bi ovi najnoviji rezolucionaši bili smiješni, mi bi morali teško uzdahnuti, pa makar da je to potpisao i samo jedan muslimanski mladić, koji nije nikada ni škole vidio, a kamo Ii onaj, koji se hvali akademskom naobrazbom. I opet • pitamo, šta oni misle pod tom revizijom berlinskoga ugovora i pravilnim riješenjem državo-pravnoga položaja naše zemlje?- SmiješnQst je to i komendijaštvo, da mu para nema, a — da se najblaže izrazimo — preuzetno je stavljati to još na srce svim patriotama, „da prihvate tu odluku i živo porade u njezinom pravcu, kako bi nas što prije ogrijalo sunce slobode.“ Kakva je to sloboda i odakle će to sunce sinuti? To se „zlatna" mladež nije ufala kazati, jer zna, da bi cijeli muslimanski narod Bosne i Hercegovine, ako ne bi moglo biti drukčije, pokrio svojim tjelesima puteve, otkuda ta sloboda dolazi. Jer i šta ima drugo da znači „revizija berlinskoga ugovora i pravilno riješenje državno pravnoga pitanja naše zemlje*, ako ne samoupravu ili pripojenje „slobodnim" srpskim državama? Za što nijesu ti vajni muslimanski omladinci pitali svoje pravoslavne kolege, ne misle li svi jednako na dlaku ovako? Pa? Misle li oni, da ima i jedan pošten Musliman, koji bi na to pristao i to potpisao? Neka se ti mladići, ako ima koji, da je potpisao to, usude izjaviti tu svoju odluku najbližoj svojoj rodbini ili svojim roditeljima, pa će vidjeti sa kakovim će ih prezirom odbiti. Nije li to dakle preuzetno i drzovito pozivati cijeli islamski narod, da sam sebi potpiše smrtnu osudu? Ili misle mladići, da će naš svijet zavarati frazama, da oni „najoštrije osugjuju razoravanje i paljevine aginskih imanja?" To su samo fraze, izbačene nesvjesno ili za opsjenu prostote. Nesvjesno je, ako su oni zbilja tako naivni, te misle, da ima i jedan pravoslavni u cijeloj Bosni i Hercegovini, koji bi iskreno i iz dna duše osugjivao današnji pokret pravoslavnih „kmetova", njihova nasilja i nasrtavanja na aginske čardakove i njihova imanja? Gdje su oni čuli i čitali, da su srpski prvaci ili njihova štavnpa ozbiljno i otvoreno ustali protiv ovih nasilja? Zar oni ne znaju, da je baš srpsko novinstvo, razne brošure i inaka propaganda i dovela današnje stanje? Nesvjesno je i nepromišljeno izbačena fraza, da „sva naša po- �vn B E H AR utička i ekonomska pitanja a naročito agrarno pitanje, koj’e je od uvijek bilo kamen spoticanja u našem radu, odlučujemo, da ih sami u sporazumu bratski i pravedno riješimo bez ikakva uticaja vlasti." j e b to naivnost ili opsjenjivanje? Za što nijesu najprije pitaii svoju pravoslavnu braću, šta oni razumijevaju pod tim pravednim riješenjem agrarnog pitanja? .Svć srpske knjige, f,b.rPŠurB.(4-novine, koje se bave tim pitanjem, stoje na tome stanovištu, da je zemljovlasnički posjed nepravedan i nezakonit, da je to zemljište prvobitno bilo wkmetovsko“ i da ga njima bez okolišanja i ikakve odštete treba i povratiti. Zar našoj mladeži nije poznato, da od okupacije, pa do danas Srbi kao najveću slabost i pogrešku današnje uprave nalaze baš u tome, što nije riješila agrarno pitanje,oduzevši zemljišta zemljovlasnicima? I u samoj rezoluciji, za koju se ne stide pisati neke novine, da 365 je je usvojila i islamska omladina, stoji, „da se je austro-ugarska monarhija pokazala nesposobnom za izvršenje eyropejskih mandata, jer nije riješila još agramo pitanje." Pa i tako ta vajna mladež traži, da se to pitanje riješi bez ikakva uticaja vlasti. Bože nas sačuvaj i kad bi došlo do rješavanja ovoga pitanja, da se ono riješi bez utjecaja vlasti! Kad bi se pripustilo, da' to riješimo mi megju se,vidila bi ta naša omladinadokle bismo dotjerali. Mi stojimo na stanovištu, da jeto naša potpuna vlasnost sa svima pravima, koja otuda izviru i da se to nama ne može oduzeti, nego samo s našom voljom i zakonitim putem, dočim svi Srbi, kako rekosmo, stoje na skroz protivnom stanovištu. Ako to naša mladež ne zna i ako je zavedena, mi joj opraštamo, a ako zna, te usprkos tome javnosti siplje !ug u oči, onda je mi prepuštamo sudu te javnosti, koja će joj i znati, dogje li do potrebe dolično odgovoriti. LISTAK. Književnost. „Osvajanje C arigrada“. Napisao Ahimd Muhtar paša Brigadir. S turskoga preveo: Aleksa J. PopovićSarajlija s naslovnom slikom osvojioca. Štamparija Riste J. Savića a izdanje knjižarnice Mihajla Milanovića u Sarajevu. Cijena 3 K 60 h. Pod gornjim naslovom niče ovih dana u nas prevod remek-djela Ahmed Muhtar pašina „FethiDželili Kostantinijje". Ali prije nego li bar letimično pregledarao sadržaj knjige, pogledajmo još jedanput u naslov i zapitajmo: što tamo u naslovu stoji riječ „osvajanje", a ne „osvojenje" ? Odmah na prvoj strani knjige vidimo riječ „nebesnim znacima' (da je Carigrad bio po nekim „nebesnira znacima" „od pojave islamskih vladalaca (viadara) zenica (zjenica) njihova oka“). U originalu stoji: „išarati kudsijje uzerina thli muddet mulukji islamijjenun matmahi-nazari olagelmiš bulunan šehr.. Po mom mišljenju riječ Jšarati kudsijje' ne može se prevesti sa „nebesni znaci", niti je „matmahi-nazar zjenica u oku, nego je ono mjesto ili stvar u što se oči upru, na narodnu rekavši, što se „drži na oku ^ Na str. 15. vidimo opet riječ „nebesnom pomoću („savremeni astronomi nagagjaše, da će se sedmi turski padišah nebesnom pomoću po cijelom svijetu proslaviti"). U originalu stoji (str. 10. stup. II.): „Bejnelislam beš ve jedi adedlerinun kudsijjeti..." Kako rekoh „kudsijjet“ nije „nebesno*, niti je pravo : „sedmi tu rsk i padišah“. Ovo je sve malenkost pri onome što vidimo na dvadesetoj strani. Tamo stoji doslovce ovo: mU kuranu Muhamed pejgamber veli ovo: Osvojitelj Carigrada biće pravovjerni vladalac, vladalac pravde i mira, a njegova vojska pokazaće se dostojnom svoga imena i ponosa. On će biti veliki pobjeditelj Grčkih zemalja i gospodar zemnog mira. „Ovu rečenicu kurđnsku Turci još i danas sa najvećim ponosom čitajuJ U originalu (str. 14-15.) stoji: L-l I j t Jllc- ,jo lib-JL <X* (_£ L j j j r 'l- 'V I jj'l IJ * jlUl—-*«JijrV JS. »ol •j|jj y jVjt jUl» »LJlj JLij *3^ JJj*~ « jV jl.X i> - dU ii— J l* jU> xf-jUaJL- ^ j U j • 3 y? ^ j L'j J«Dakle, kako vidimo iz originala, gornji citat iz Popovića prevoda sasvim je kriv. Šta Više, izreka .<(zaista će se osvojiti Carigrad ...) jest samo hadis, a ne nikada Kur-an. Popović, „kao dobar poznavalac turskog jezikau (?) morao bi znati razlikovati hadis od Kur-ana i ne podmetati da ima u Kur-anu nešto, što nema, jer to je uvreda za sve Muslimane na svijetu. još je veća uvreda, što kaže, da „u kuranu Muhamed pejgamber veli ovo. . .“ Zar je Kur-an (a. š.) djelo Muhamed pejgamberovo ? Zar mu je on autor? Zar nije Kur-an Božija knjiga ? .... O, ovaku glupost može napisati samo stvorenje koje ne zna šta je Kur-an, niti koje je ikad vidjelo život jednog muslimana jpo propisima Kur-anskim. Sve da na§ nije ni nazvao „muhamedancimau str. 92., svetački rad našeg devletlija s. a. v. s. „proročanstvomu str. 90. i t. d. ne možemo preporučiti ovog prevoda čitateljima, jer je odviše neispravan, �366 B E H AR kmjav, upravo banalan. Jezik ne valja ni čem, a prevod je kriv ne samo pojedinih riječi, nego i cijelih rečenica. Koliko je opet ispušćato u prevodu. sviedoče nam najbolje same knjige: u Popovica je 23ostrana, na osmini, po jedan stupac na stranici, a u Ahmed Muhtar paše 306 strana na četvrtini, a po dva stupca na stranici. Koliko je ovim prevodom stradalo Muhtar pašino djelo, može se samo vidjeti kad se knjige sravne, a siguran sam, da mu ovaj prevod njegova remek-djela neće ni iz daleka poslužiti veličini njegova imena. Semsuddin. „Marko Kraljević i Gjerzelez AHja“. Fragmenat narodne pjesme. Dopjevao ga Josip Milaković. Sarajevo. Zemaljska štamparija 1906. Cijena? Primili smo na prikaz separatni otisak iz „Školskog Vjesnika" pod gomjim naslovom na sedam stranica. Ali djelo i ako je malehno, lijepo je, te se može preporučiti, naročito pak, kad uzmemo u obzir, da pred bujicom modernizma ginu sve tradicionalnosti, pa i narodne Diesme — duša narodna. Stoga, da ne propadne jedan ulomak pjesme o Gjerzelez Aliji i Kraljeviću Marku, jer se vidi u njemu „vrlo lijep etički momenat", koji „tek može uzgojno da utječe na šire slojeve naroda, do kojih još nije doprla knjiga prosvjetnica", dao 5e je na trudan posao pjesnik g. Milaković i dopjevao ovu kmjavu pjesmu čisto na narodnu. Istina, u 9. broju H. god. „Behara" zabilježena je pjesma „Gjerzelez Alija i Kraljević Marko", kao cijela, a govori o pobratimstvu njihovu, nu fragmentu pjesme, koju je dopjevao Milaković, a štampana" je u HOrmanovim narodliim muslimanskim pjesmama (knjiga I., strana 583—565.), nije slična ni u čemu više, do li u svršetku. Ovaj je fragmenat zanimljiviji od pjesme u „Beharu“, jer govori o tome, kako se bratime dva „jednaka“ junaka, pošto se upoznadu, nosivši se prije toga ------- — „šest ravnih sahata“, dok su A liju... „pjene zauzele A Marka su mutne i krvave“. Pa ipak, kao da ih pjesma jednakim ne prikazuje ? ... K. Male priče i dosjetke za muslimansku mladež. Skupio i napisao Murat Hajrović, mualim u Bihaću. Cijena 50 helera. Sarajevo. Tisak i naklada islamske dioničke štamparije 1906. Primismo na prikaz knjigu pod gornjim naslovom, u kojoj se sadržaje dvadesetipet omanjih pripovijedaka na 44 stranice. Sve ove pričice poznate su našim čitateljima iz prijašnjih godina „Behara“, a biće da su se neke mnogom duboko zasjekle u pamet, kao „Tevećul" „Sabur“, „Mudra osuda“, „Zavidnost" i t. d. Knjiga je valjano opremljena, te se može lijepo, a našoj mladeži naročito preporučiti. Opaža se bugjenje svijesti i volje za čitanjem kod našeg naroda, naročito mlagje generacije, pa ne bi sgoreg bilo, kad bi se ove i ovakve u islamskom duhu pisate knjige čitale i po mogućnosti što većma zamjenivale sa stranim knjigama, koje više puta pogubno djeluju na čitatelja. U ovom pogledu zaslužna je vrlo islamska štamparija što je uzela u svoju nakladu ovako jedno djelo. vn Knjiga se dobiva $amo u knjižari braće Bašagića Sarajevu. Razne bilješke. Misirski novinar u Japanu. Ali Ahmed elDžerdžavi, izdavatelj lista „El-Iršad“, što izlazi u Kahiri otputovaoje ovihdana ujapan, daprisustvuje kongresu za proučavanje vjera, a pri svom polasku objelodanio je ovaj proglas: Citao sam božije riječi: „ko u božije ime pogje na put, naći će mnoga mjesta plodna za širenje prave vjere kao i blagostanje; a ko ostavi svoj dom u ime Boga i božijeg Poslanika, pa ga na tom putu. zateče smrt, Bog će ga za to nagraditi... Isto sam tako čitao pejgamberove rijieči; „Sva su djela onako, kako se ona naume, a svaki čovjek dobiva ono, što je naumio: ako izagje na put u ime božije i njegova Poslanika, onda će mu nj'egov put prema tome i biti, a ako pogje radi ovoga svijeta, da u tom pogledu nešto steče, onda će mu tako i biti.“ Takogjer sam čitao još pjesnikove riječ: (Svako ima svoju svrhu, za kojom teži, da je postigne a svaki slobodan čovjek teži za onim što je plemenito i uzvišeno). Za tim sam pogledao u one misije, što putuju u Japan, nežaleći ostaviti svoju rodbinu, prijatelje i zavičaj, pa prevaliti tako velike puteve, da prisustvuju onom vjerskom kongresu, što će se sastati u Mikadovoj prijestdnici, te i ja rekoh svojoj devi: Naprijed! Jest, ja se rastajem s tobom, dragi zavičaju, ali ne zato, da sam se na te rasrdio. Ja se praštam s vama, moji mili i dragi, ali ne tako, kao da sam vas iz svoga srca izbrisao. Mene vode razlozi, koji vode mnoge ljude, pa makar taj put i opasan bio. Ja vidim ljude, gdje se penju u zrakoplovima, da stoje megju nebom i zemljom, a zrak im je uz sve to kao mehka postelja; vidim druge, gdje obilaze najopasnija mjesta, puna lavova i druge zvjeradi, gdje ne raste ni trnje, a kamo li žito, izvrgavaju se sunčanoj žegi, kao usijanoj peći i studeni, koja ti kožu reže. Jest, svi ti ljudi obilaze istokom i zapadom idu na hladne polove, pri ^vemu tomu trpe tolike poteškoće i nezgode, a sve to čine samo da otkriju koji novi kraj svomu narodu i unesu u njega svoju civilizaciju. Sve je to — tako mi Boga — u meni pobudilo uvjerenje, da sam ja sada dužan, da učinim sebi sve pteškoće iahkim, da se i ja pridružim tim misijama, što putuju u Japan i prevalim te daleke puteve, pa da učinim u ime božije onoliko, koliko mogu. Misirski Muslime, čitao sam u novinama vijest, da se sastaje vjerski kongres u najdaljem kraju svijeta, gdje živi narod od pedeset milijuna duša, koje obožavaju nešto osim Boga, što im ne donosi ni koristi ni štete, ali su se kulturno podigli do takovog stepena, do kojega nije došao ni jedan drugi narod. Ja sam na to fražio sebi druga izmegju misirskih Muslimana, kojega bih pratio na ovom putu i bio mu vjeran sluga, da ga poslušam, kad mi što naredi ili zabrani, pa makar mi to do plača i nesanice dojadilo. Kada se ova moja ljubav za tom idejom rasplamtila i kada je nestrpljivost prevršila mjeru, nenalazeći još �\ vn B E H AR uvijek takovog druga., molio sam Svemogućega Boga, Ha mi ne uskrati tu milost, pa makar mi taj drug bio j iz najdaljeg kraja svijeta. Hvala Bogu, On mi je dao dva druga, koji nijesu sinovi Misira i koje ja nijesam nikada u svomu životu vidio: jedan je od njih glasoviti nobožni tuniški alim, koji na svakom koraku traži, da iasluži božiju milost, i koji putuje u Njegovo ime, a drugi je poznati učenjak Sejh Ahmed Musa Misirlija, jmam velike džamije u Kalkuti i pisac onih mnogih članaka u „El-Iršadu“. Sutra u petak*) rastajem se sa svojim zavičajem da pogjem u Tunis po svoga druga, što mi ga je Bog odabrao izmegju pet milijona Muslimana, kojima vlada Francuska. Dok se sastanemo, krenućemo obadva zajedno u Kalkutu, da uzmemo našega trećega druga, što ga je Bog .odabrap izmegju osamdeset, milijona Muslimana, kojima vlada Engleska.' Tada će sesaštati dvojica sa svojim trećim drugom, kojega je Bog odabrao izmegju deset milijona misirskih Muslimana. Kako je uzvišen savez ovih složnih drugovai 1,j'i i * j l —>i A>j l (Uzmi me za ruku, jer megju nama ima srodstvo i to u vjeri, ostavljanju zavičaja i u uzvišenoj zadaći.) Neka je na znanje svima mojim zemljacima, naročito pretplatnicima mojega lista, da ja za ovaj svoj put ne tražim nikakve materijalne ni moralne pomoći. Sve ću ja ovo obaviti na svoj trošak, ne ću primiti ni od koga bilo kakva novčanog prinosa i ako je ko god htio što god poslati, to mu ja unaprijed povraćam, zahvaljujući mu se na njegovoj plemenitoj namjeri, a ne na tomu daru, što ga je mislio poslati. Bože, mi putujemo u Tvoje ime, da širimc tvoju pravu vjeru, vjeru razuma, vjeru istine, pa nas T uputi kako ćemo iznijeti jasne dokaze i otvori narodu oči, da ga izvedeš iz tmine na svjetlost! Olaksaj nam svaku poteškoću i pomozi nam, da sretno završimo svoja djela. Ti si Svemoguć! Vodovod Ajni Zubejde. U Mekku je doveden vodovod sa vrela Ajni Zubejde, koje je udaljeno od Mekke 18 km. Ovaj je vodovod u zadnje vrijeme oharabio, pa je Njegovo Veličanstvo halifa izdao iradu, da se taj vodovod popravi dobrovoljnim prinosima (ianom), u koje je Njegovo Veličanstvo odmah doprinijelo 2000 osmanlijskih lira. Ta je svota zajedno sa još 3000 lira, koje su pale u prvim danima sakupljanja, otposlana hidžaskom valiji, kojemu je naloženo da radnje odmah otpočne. Iz ove iane nabaviće se u Janbeul-Bahru stroj za destiliranje morske vode, da se tako olakša hadžijama boravak na tom mjestu, gdje do sada nije bilo pitke vode. Mualimski sastana U ovom mjesecu sastat će se mualimi mekteba u kazanskoj guberniji u Rusiji, da vijećaju o nastavnom planu u mektebima, a naročito o reformi vjerskih nastavnih knjiga. P o zaključku lista. Revizija berlinskog ugovora.= I potrese se carski Beč ,i zadrhta Evropa, a stara Vindobona ne zapamti silnijeg i zamašnijeg skupa *) t j. 29. juna 1906. 367 poslije godine 1815.1 A nije ni šala! Sastalo se nekoliko stotina sve po izbor — mladića od dvadeset godina, a megju njima star-mali „Grga od Kordona". Skup je to, koji će jednim mahom da preokrene i preobrazi političko i geografsko lice stare kahpije Evrope, koja sa sviir svojim diplomatskim patuljcima a la Bismarck, Solisbury, Gorčakov i Andrassy nije mogla ni znala upraviti ni sa jednim malim komadićem svoga kontinenta, našom „bijednom i napaćenom domovinom* — Bosnom i Hercegovinom. Ti diplomatski pigmeji sastali se prije dvadeset i osam godina na veliko vijeće u Berlinu i nakon jednomjesečnog mudrovanja, ne znadoše ništa pametnije odrediti, nego da našu domaju predaju jednoj svojoj drugarici, koja eto „za dvadeset i osam godina pokaza svu svoju nemoć za izvršenje toga mandata, jer još nije bila u stanju riješiti agrarno pitanje" i — izkoreniti Turke! Ova „nesposobnost* evropske mandatarice — bezbeli — još se većom lsp^stavlja, kad se uzme u obzir, šta su druge „velesile" megjutim u istome razmaku vremena počinile. Kako su one to pitanje lijepo i jednostavno riješile! Na prosto Turcima oduzeli ono zemlje, koju su oni va vremja ono i tako mačem oteli jadnoj raji, i onda ih, što senije dalo pokrstiti, protjerali u Aziju. Nije li to jednostavno? Pa kod nas nema drugih sloboština kao drugdje i zato jesve mrtvo, monotono, dok su sena primjer tamo negdje blizu nas u zdravlju tih sloboština, kroz pedeset godina izmijenile dvije dinastije, a došlo i palo preko sedamdeset ministarstva. A tek sloboda štampe! Dok ovdje nemilosrdni cenzor guši i najmanji slobodniji poklik, onamo je ona na takovoj vislni, da bi teško bilo naći čovjeka od jdvnosti, koji niie nazvan lopovom i nitkovom. Pa da to nije lijepo? A kamo druge sloboštine? Kamo ajdukovanje, koje je davalo toliko impulsa'našoj narodnoj pjesmi? Danas se junaci te pjesme i narodne fantazije moraju baviti plugom i motikom, da „svojom rukom i svojim žuIjevima izdržavaju jednu klasu, koja ništa ne radi, ništa ne misli i nikome nije od koristi, pa ni samoj sebi“. A to mora da boli, teško boli svakog dobrog patriotu i zato je eto sazvan veliki skup, da tome potraži lijeka. Našao se tu i „Grga od Kordona", dijete sa hrvatske krajine, koji je od „najvernijeg Gerge“ i prvog pouzdanika Ante Starčevića, postao preko noći najveći Srbo-hrvat ili hrvato-srbin slavenskog juga. Ali, šalu na stranu! — stvar je ozbiljna, radi se o našoj koži. Tako? Baš tako. „Skup“ je zaključijo, da se obrati „na vlasti podpisateljice" za — ni manje ni više, jiego — za „reviziju berlinskog ugovora“, po kojoj bi se „pravilno riješilo državopravno pitanje naše zemlje": Ne svigja Vam se? Vjerujem, ali „skup“ je tako „zaključio". Bi, pa bi. Samo šteta, što su se našim novim diplomatskim predhodnicama �B E H AR 368 sa Gergom na čelu potkrale dvije male pogreške. Prva je pogreška, što se obraćaju na „vlasti potpisateljice", biva one iste vlasti, koje su pred dvadeset i osam godina počinile onu budalaštinu, i Jcoja im se tada mogla oprostiti, jer u to vrijeme nijesu na evropskom političkom nebu sjale diplomatske prethodnice ž la Tuškan kao sada. Mrve je manja pogreška ta, što bi se naši diplomati našli u maloj neprilici, kad bi ih koji stari diplomatski lisac upitao za punomoć, u ime koga oni govore. To su vidite zaboravili, ali — Bože dragi — errare humanum est, Ijudsko je griješiti. To je donapokon nuzgredna stvar, glavno je „revizija berlinskog ugovora", pa ako ga ne znale „vlasti potpisateljice* revidirati, — „skup“ je tu, koji VH će da to učini. A nije to tako ni teško: Ivan je granica Koješta! Kohimbovo jaje... A rezultat svega toga? Parturiunt montes nascitur ridiculus — Grga. Poruke uredništva. Nedimu. Radi nagomilana gradiva nijesmo mogli donijeti Vašega drugoga članka. M. K. u M. Niti ovo, što nam sada poslaste, ne možemo donijeti u našem listu, jer nijesmo radi upuštati se u lične zadjevice Abdulhaku u B. Pismo smo primili. Za koji dan ćete ono dohiti, dok nama stigne. H. M. R. u B. Adresa je „Iršada*: Journal „Irchad8 Bacu (Russie). Urednik je Ahmedbeg Agaev. Vlasnik: Adem aga Mešić.______ ._______________Odgovorni urednik: H. M. Džemaluddin ČauSević. Islamska dionička štamparija (tiskara) u Sarajevu. S a l i m : ---------' ---------- ------- ■ == H id žask a ž eljezn ica ..Hamidijja". (Prigodom otvorer.ja pruge Šam-Tebuk.) eć je prošlo trideset godina, kako je 1. sep- novan vrhovni mjernik, koji je s početka sjedio u tembra u islamskom svijetu svečan dan, Carigradu, a vrhovna administrativna i vojnička vlast jer je toga dana stupio na prijestolje slav- bude predana muširu Ćazim paši sa sjedištem u nih Ali Osmana Njegovo Veličanstvo sultan Damasku. Abdul-Hamid II. i postao halifom svih MuslimanaSa radnjama se ozbiljno započelo u maju 1901. na svijetu. godine, a već do tri i po godine mogla se svečanim Kada se pred pet gođma ovaj svečani dan po načinom na onaj isti, svečani dan, džulusi humajun, dvadeset i peti put obnovio, trebalo je, da se on otvoriti prva trećina ove orijaške pruge, o čemu je kakvim neprolaznim spomenikom čitavu islamskomu „Behar“ u ovomu istomu broju od pete godine svoje svijetu u pameti ostavi. I u proslavu toga svečanoga čitatelje opšimo izvjestio i iznio pred njih takogjer dana najavi Previšnja irada halifina gradnju velike kartu čitave pmge. željezničke pruge u islamska sveta mjesta, a ta objava Požrtvovnošću islamskoga svijeta, koji je svojom bi primljena ne samo u carevini Njegova Veličanstva, ianom skoro sve troškove podmirio, velikom potponego u čitavom islamskom svijetu sa još ovdje ne- r6m, koju je gradnja ove željeznice dobila od carskočuvenim oduševljenjem. Koliko bijaše to oduševljenje turskih četa pod upravom energičnog i neumornog u islamskomu svijetu, toliko se opet ovo islamsko mušira Ćazim paše, pa onda valjanom i opreznom poduzeće gledalo u Evropi prijekim okom, mnogi je upravom dobrih mjernika, dovršen je na toj svetoj mislio, da se to veliko djelo neće nikada ni izvesti. pruzi toliki tehnički rad, da se Turska može njime Ali se prevariše! punim pravom ponositi. Naravno da za ovo veliko Na prvi poziv stigoše sa svih strana islamskoga vjersko i kulturno djelo duguje zahvalnost čitav islamsvijeta dobrovoljni prinosi; velike svote poslaše Mu- ski svijet u prvom redu njegovu začetniku i pokroslimani iz Indije, Kine, sa malajskih otoka, sa svih vitelju, svojemu ljubljenome halifi. Pa napokon ovo krajeva islamskoga svijeta. Do nekoliko mjeseci iza je djelo tako veliko i važno za čitav Islam, da se ne objave mogaše se uzeti mjernici, sklopiti ugovori za može mjeriti ni s kakvim djelom ove vrsti iz svih liferovanja i započeti sa prvim radnjama. S početka pregjašnjih vjekova. se radilo sa pojedinim mjernicima i poduzetnicima u Na ovogodišnji džulusi humajun je otvoren svemalim prugama od 50 do 60.km, ali se brzo opazila čanim načinom od pruge Šam-Medina dio do Tebuka, potreba, da se poduzeće organizira, na što bude ime- toga mjesta,, što je odlikovano time, da je Alejhisela- * �vn B EH AR mova mubareć-noga na njegovo tlo stupila. Taj je dan u tomu, do sada zabačenomu, a sada na novo oživljelomu mjestu, u sredini vruće Arabije odjekivalo uz toplu molitvu čestitoga Osmanlije: wPadišahim čok jaša!“ vruća dova vatrenoga i ponositoga Beduina: „Allahu jansurus-Sultan!" Uz šenluke i druge ceremonije predao je halifin naročiti zastupnik Rahmi paša prometu na glavnoj pruzi od Šama do Tebuka 714 km. i čitavu sporednu prugu Hajfa-Der’a u duljini od 161 km. Osim toga su radnje dalje od Tebuka u sav mah otpočele sve do Medaini Saliha, gdje se svršava upravo hiljadu kilometara glavne pruge. Tako nije daleko dan, kada će ova kulturna tečevina prosijecati čitavu sjevernu Arabiju i njezine pustare, da olakša dužno posjećivanje najsvetijih islamskih mjesta na zemlji čitavu islamskomu svijetu. Na ovaj isti svečani dan objavilo je financijalno ravnateljstvo hidžaske željeznice svoj račun do konca jula p. st. t. j. do 13. augusta o. g., iz kojega se vidi, da je čitav prihod dotle bio 253,237.621 groš 28 para, a rashod 224,713.347 groša 261/* para, te po tomu je današnja raspolOživa gotovina 28,524.274 groša Ol1/, para. U prihodu osobito u oči pada, da je osobnim i teretnim prometom na do sada izgragjenoj pruzi zaragjeno 6,190.336 groša. Kada se dakle samo na jednom dijelu pruge, koji vodi skoro isključivo u pustaru i u manja beduinska mjesta, mogao postignuti ovakav uspjeh, kakva će zarada biti od ove žeIjeznice istom onda, kada bude pruga sasvim ili barem do Medine dogotevljena. Od rashoda*'je otišlo'.3,605.335 groša 18 para za sakupljanje prihojia, za plaće i nagrade, za kovanja medalja i druge sporedne troškove, a ostatak troškova od 221,108.012 groša 081/* para upotrebljen je za samu gradnju i nabavu strojeva i kola. Radnje su, kako je gore spomenuto napredovale u toliko, da je danas nakon pet godina u svemu u prometu 875 km. osim prilično odpočetih radnja dalje od Tebuka prema Medaini Salihu. Što na glavnoj, što na sporednoj pruzi, u svemu je napravljeno 2388 ćuprija i viadukta, od kojih je šest velikih gvozdenih mostova, dva duga po 40 m, a četiri po 100 110 m. Na pruzi do Hajfe ima sedam, a na glavnoj pruzi samo jedan tunel. U Hajfi, Der*i i Meanu je podignuta po jedna radionica, a na Kademi Šerifu, odakle počinje glavna pruga kod Šama gradi se velika radionica u kojoj će se moći izvoditi i najveći popravci na lokomotivama i vagonima. U sva tri ova mjesta, a 369 osim toga još u Ummanu i Mudevveri imaju zgrade za spravljanje lokomotiva, a u Hajfi još i za vagone. U Hajfi je velika zgrada na dva boja za prometno ravnateljstvo, a uz to velika stanica i stovarište za trgovačku robu, na ostalim mjestima, što manjih, što većih trideset i devet stanica sa ostalim zgradama, stovarištima, čatrnjama i drugim potrebama. Na čitavoj se pruzi upotrebljuje 55 što manjih, što većih Iokomotiva, tri putnička vagona I. razreda, šest II. razreda i dvadeset i jedan III. razreda, osim toga jedan džamija-vagon, koji je u carskoj ters’ani u Carigradu naročito za to sagragjen, da hadžije putem u njemu klanjaju, zatim jedan spavaći vagon sa četiri jataka, koji je takogjer u carigradskoj ters’ani napravljen, onda 547 što otvorenih, što zatvorenih teretnih vagona, 200 zeljezničkih kola za radnike i prevažanje pijeska, 25 direzina i dva vagona za vodu. Iz gornjih troškova nabavljeno je još, što nije upotrebljeno, 5000 tona traverzi i 11.000 tona šinja u vrijednosti od 97.240 osmanlijskih lira. Ako se to zajedno sa troškovima za lokomotive i vagone, koji se ne računaju u gradnju, a koji iznose 79.436 lira, odbije od sveukupnog rashoda, onda sveukupni trošak za gradnju ove djelomične pruge od 875 km iznosi 2,034.404 lire, dakle za svaki kilometar 2325 lira. Ali pošto je gradnja sporedne pruge do Hajfe biia skopčana sa mnogo većim tehničkim poteškoćama i po fomu skuplje stajala, to je izračunano, da na ovoj pruzi pada svaki kilometar 3803 lire troška, dočim je svaki kilometar glavne pruge do sada stajao samo 2023 lire. Treba još uzeti u obzir, da su u ovaj račun unešeni i troškovi što su do sada učinjeni ako radnja dalje od Tebuka do Medaini Saliha kao i gradnja luke u Hajfi, na kojoj su postavljene tračnice u duljini od 400 m. Toliko da se zna, koliko je do sada napredovala ova znamenita pruga, za koju smo i mi, bosanskohercegovački Muslimani, prema svojim silama doprinijeli svoj obol a sjetićemo je se sigurno još kojom lijepom prilikom, kako bi pokazali svoju Ijubav prema onim svetim mjestima. Na koncu neka nam je slobodno podnijeti na podnožje uzvišenoga halifina prijestolja svoje vruće podaničke želje i molitve, da pod moćnim pokroviteljstvom Njegova Veličanstva ova važna i za čitav islamski svijet tako potrebna inštitucija prema Njegovim očinskim željama bude na sreću i spas čitava ehli Islama čim prije dovršena i svojoj plemenitoj svrsi predana! �B E H AR 370 vn >/ Fadll K urtagić: ~ N em oj zdvajat. Jednom prijatelju.— Oh teško je. teško mi pri du ši. . . Ne kazujem nikom tuge svoje Njezin dom je tužno srce moje. to li po tvom vazda vedrom čelu •Naborane stoje sada pruge? Što me gledaš okom smrknutijem I punijem neke tajne tuge? Što stisnute tvoje usne blijede Katkad drhtnu, a uzdasi slijede? Veliš na to: „Stišću mi se grudi I od briga tijelo mi se suši; Suze same na oči mi mfle, Mehtued Kozo: — — Nemoj zdvajat, prijatelju dragi, Baci brige, što te muče sada, Jer zapamti: kad najviše grmi, Ponajmanje tada kiše pada. Neće tvoje srce vazda ginut, Bog će pomoć, sunce će ti sinut. ..... —- — T je le sn a i d u še v n a ljep ota. 'zgoj pretežno je uzgoj tjelesni. Ko je u tjelesnom dravlje je najveće blago ovoga svijeta — veli uzgoju zanemaren u mladosti, taj sigurno osjeća hrnarodna poslovica, a mi ćemo tu istinitu poslovicu malo opširnije da razjasnimo, gjave posljedice i neugodnosti kroz cijeli svoj život. Ako je čovjek kržljav i slabunjav, on je i duuzevši na oko ponajprije čovjeka kao najševno miitav, tmuran i nervozan; ne može mu se savršenije božije stvorenje, a za tim neke okolnosti, koje neposredno djeluju na tjelesni i duševni vidjeti razna licu one ?ive veselosti i vedrine kao u vitak njegov. zdrava čovjeka. Iz toga slijedi, da je tjelesno zdrav i Zamislimo čovjeka u prvo doba njegova života, potpuno razvijen čovjek u razumijevanju i pamćenju mnogo spretniji i sposobniji; njegovi su umni organi u najranijoj mladosti, dakle u djetinstvu, tada on u riormalnim prilikama pokazuje sve znakove života i sigurni, a moć .shvaćanja zdrava i temeljita. Baš ta osjećaja ljudskog, ali je ipak pored svega toga saokolnost je u općem uzgoju veoma važna činjenica, svim ovisan o milosti i volji roditelja — uzgajatelja koja s higijenskog i zdravstvenog gledišta tjelesni svojih; njemu je dakle neophodno nužna što brža i uzgoj najbolje preporuča — razumije se, ako nam izdašnija pomoć: svjesna i ozbiljna njega. Tako je je do toga u opće, da djeca budu potpuno razvijena, nježno i slabašno tijelo nevinčeta još prvih dana zdrava i napredna. svog života od naravi upućeno na tugje ruke — na Uz tjelesni uzgoj mora se osobito njegovati tugju pomoć. Ali ta uzgojna pomoć, koja mu tjelesnu intelektualni i moralni razvitak djeteta, jer to iziskuje i duševnu hranu pruža treba, da je nekako sistematski duh uzgoja, a to su — tako rekuć — i nerazlučivi uregjena, da se podaje nekim stalnim redom, a da faktori svjesnog i promišljenog uzgojnog rada. Tim se pri tomu opet ni uzgajatelj ne ogriješi o stanoviti valjanim radom treba da se pobugjuje, razvija i usazakon uzgoja i opću narav uzgajanika. Obzirom na vršuje tjelesna i duševna narav djeteta, da tako sve individualnost i prirogjena svojstva pojedinaca, treba skupa sačinjava neku suvislu cjelinu. Pošto je tjelesni da se čovjek u svojim tjelesnim i duševnim sposob- i duševni uzgoj tako intimno skopčan — stoje dakle nostima potpuno razvije, da tako postane umno i megjusobno u uzajamnom odnošaju — to se jedno moralno obrazovan član čovječijega društva, da bude bez drugoga za pravo ne može ni zamisliti. Pošto se pobožan, značajan i t. d., a to i jest glavna svrha tomu cjelokupnom uzgoju što veća pažnja posveti, racionalnog uzgoja. U ovakovim prilikama i u svakom to se prije i postigne svrha uzgoja i uzgojni cilj. slučaju ne smijemo megju tim nikada smetnuti s uma, Zanemari Ji se pak ma koja strana toga uzgojnog da su: umjerenost u jelu i odijelu, čistoća i zdrava rada, to je konačni rezultat manjkav i ne donosi žuhrana ponajglavniji uvjeti dobra zdravlja. gjena ploda. Mudri Latinac je rekao: „Samo u zdravu tijelu Svemu tomu kućni uzgoj je ponajglavniji faktor, je duša zdrava", a to je tako stalna i neoboriva is- on je kao neki stožer oko kojeg se kreće život čovjetina, da o tomu niko ne dvoji. S toga djetinji prvi čiji ili čvrsta i stalna podloga, na kojoj se osniva sav « �i vn B EH AR daljnj* ^ d nie80v > jednom riječju: kućnim uzgojem polaže se stalan temelj svemu daljnjemu obrazovanju. Kao §to mlada voćka, kad se oplemeni i racionalno uzgaja, dobije zamjeran rast i obilat rod ponese, isto tako i čovjek valjanim kućnim i školskim uzgojem postigne ponajprije onaj uzvišeni cilj, za koji je odregjen... 371 više iskustva i praktičnih načela, koja će ga voditi u ujegovom budućemu životu. Po ovom se vidi, da u lijepu tijelu nije uvijek duša lijepa. Neki su Ijudi ružne i neprijatne tjelesne vanjštine — antipatični, ali su svojim duhom i uljudbom, svojim uzornim životom'J plemenitošću kud i kamo Da budemo zdravi i krepki, moramo se čuvati natkrilili mnoge, koji se ističu i ponose svojom toi klonuti svega, što bi nam moglo zdravlju naškoditi božnjom ljepotom. Tako u povijesti nalazimo mnogo jer: dok je čovjek zdrav i voda mu je slatka! Ko znamenitih pedagoga i umnika, glasovitih vojskovogja, nije tjelesno zdrav, tomu bez sumnje manjkaju i du- stratega i državnika, koji uijesu bili osobite tjelesne ševne sposobnosti. — Još u staro doba imali su ljepote i izgleda, ali su za to svojim duhom i ustrajprosvijećeni narodi.. poimence Grci i Rimljani posebne nošću, svojim junačkim srcem i samoprijegorom stvar zavode i vježbališca — gimnazij, palestra — u kojima rali čudesa, preobrazili svijet i tako ostavili trajnu su uzgajali svoju mladež u tjelesnim i duševnim spo- spomen u narodu. Iz ovoga proizlazi, da u ružnu tijelu nije uvijek sobnostima. Sklad i suglasje izmegju tijela i duše bijaše najviši ideal njihova uzgoja. Ta praktična i duša ružna— Sve nam ovo govori, da je vanjska temeljita načela i dan danas gospoduju u javnom tjelesna Ijepota iluzorna, da ne vrijedi, ako s njom društvenom i socijalnom životu kulturnog svijeta. nije usko skopčana i duševna Ijepota. Ako je pak u lijepu tijelu i duša lijepa, to je Sav naš duševni rad: mišljenje, poimanje i pamćenie proizlazi iz našeg zdravlja. Ko je bolestan, taj je upravo dar božiji. Takovi su Ijudi presretni, oni su klonuo, sjetan i nezadovoljan. Sve rau je krivo, on općenito obljubljeni, njih svak štuje. Za njih je pripne mari ni za što. Kbd zdrava čovjeka naprotrv od- ravljeno odlično mjesto i na drugom boljem svijetu. razuje se neki ponos, duševno raspoloženje i z?.c ■ Dobar čovjek uvijek radi za dobrobit svoga naroda; voljstvo; horizont njegova oka je nepregledan, njemu napredak i narodno blagostanje jest kruna i vrhunac je ravno do m ora!. . . Iz toga se vidi, da zdravlje njegove sreće, njegovih ideala; to je njegov najviši neposredno utječe na tjelesni i duševni razvitak, o cilj. I njega strasti i požude sile na tjelesno uživanje, ali ih on kao gospodar svoga tijela i duše suzbija — čemu u mnogom ovisi i tjelesna Ijepota. ukroćuje. Nutarnja ljepota tijela po tom jest žestoka Ljepota tijela je prirogjena, ona se većinom borba sa osjetilima; borba dakle izmegju tijela i duše. baštini ili nasljeduje. Kao izvanjska Ijepota se brzo Ko radi načelno onako, kako mu glas razuma opaža, zaslijepi nas i očara svojom prirodom, svojim zapovijeda, taj je ćudoredno slobodan; on dakle nije sjajem i krasotom, te stiče priznanje hvalu i simpatiju. više slijepi rob svoje pohote i neobuzdane strasti.. Po tomu Ijepota je dragocjeno blago, jer čovjeka Duševna Ijepota ovisi o našoj volji, a može trajati više puta učini sretnim. Sirotu Ijepota udaje. Ali do smrti; pa i dalje, jer se uvijek pokazuje u našim ona je opet i prolazna — nestalna. Više puta djelima. Iskreni i pravi rodoljub neustrašivo brodi kroz čovjek od teške bolesti postane i ružan. A dogodi se i to, da zdrav i mlad čovjek nakon goleme i nena- Scilu i Karibdu, prolazi drumom, koji je posut trnjem dane nesreće i žalosti omršavi i oslabi, da ga je i kamenjem; on na tom putu drać i korov trijebi i teško prepoznati. .. Ljepota tijela po tomu nije ovisna iskorjenjuje, a mjesto te divljači na zapuštenoj po0 našoj volji i ne može se za navijek očuvati, premda Ijani pravi krasan cvijetnjak, te ga kiti i zasagjuje ružicama i drugim cvijećem. bi smo mi voljeli uvijek biti lijepi. Veliki umnik i patriota zadivljuje svijet svojim Ljepota tijela ovisi dakle najviše o samom zdravlju. Dušeyna ljepota je nutarnja; stiče se naukom djelima i produktima svoga veleuma, kojima se može 1 radom, a očituje se u nkšem znanju, vladanju i na ovome i na drugom svijetu podičiti i spasiti. Glas takovoga dobrotvora i rodoljuba pronosi se širom ponašanju, krijeposti, Ijubavi i nesebičnosti. Ima Ijudi, bijela svijeta; njegovo je ime ovjekovječeno. koji su potpuno razvijeni, zdravi i sasvim lijepi, ali A za to harno potomstvo takovom smrtniku su duševno skroz pokvareni — .nemoralni. Imena veliča slavno ime sa najvećim žarom sinovske ljubavi takovih individua sačuvala nam je historija zbog i gradi mu u svom srcu vječan spomenik, kojemu njihove velike raskalašenosti i razuzdana života, da ne može ništa nauditi ni bura ni oluja ni mržnja ni bi u njima i potomstvo moglo vidjeti zle primjere zloba ni opaka zavist Ijudska. pokvarenosti i demoralizacije, te da bi na taj način Ljepota duše po tomu je veća nego Ijepota tijelal znalo odlučiti dobro od zla; da pribere dakle što �BEH AR 372 vn LISTAK. Sjeđnice zem aljskog vakufskog povjerenstva. U prošlom zasjedanju zaključilo je zemaljsko vakufsko povjerenstvo, da njegove sjednice budu javne. Kako čujemo s pouzdane strane ovaj je zaključak odobren tako, da će od sada moći uz dozvolu predsjednika po desetak osoba prisustvovati ovim sjednicama, jer za širu publiku nijesu podesne prostorije vijećanja. Ovaj je zaključak tim važniji, što će moći i naši novinari prisustvovati i o tečaju rasprava svoje čitatelje obavijestiti, te će se viditi, kome je stalo do vakufa i islamskog interesa, ko umije i zna govoriti i zastupati te interese, ko li opet kao mumija šuti i tu sjedi samo da ispuni prazno mjesto i — na koncu primi dnevnice. Ne bi škodilo, kada bi i ulemamedžlis prešao iz one špilje u kakve pristojne prostorije, u kojima bi po katkad obdržavao javne sjednice, da se vidi jednom o čemu i taj visoki hejet sve vijeća, a — ništa ne radi. Književnost. Nagodba. Svi zakoni o nagodbi, koju s jedne strane kraljevina Ugarska, sjedinjena s Erdeljom, s druge strane kraljevine Hrvatska i Slavonija sklopiše za izravnanje postojavših izmegju njih državnih i financijalnih pitanja. Cijena 30. filira. U Zagrebu Gjuro Trpinac, knjižar jugoslavenske akademije. 1906. — Ko pošalje unaprijed 40 helera, dobiće ovu knjigu franko. Ova će knjižjca dobro doći osobito u današnje doba svakomu, ko nije upućen u odnošaje Hrvatske prema Ugarskoj, a to ga zanima. Sandžak — i opet je počeo izlaziti pod uredništvom starog urednika Ahmed Saib bega, koji je nakon obustave „Sandžaka" saragjivao kod „Šuraji Umeta*. Svoj istup iz uredništva Suraji Umeta i ponovno pokretanje Sandžaka Ahmed Saib beg opravdava time, što su izmegju njega i nekih pristaša mladoturske stranke, koji se kupe oko Šuraji Umeta nastale razmirice glede panislamizma i prijestolonasljedstva u Turskoj. Ahmed Saib beg polaže veliku važnost panislamismu i hoće, da i to bude u programu mladoturske stranke, dočim oni drugi to ispušćaju iz svog programa; Ahmed Saib beg traži uspostavu starog nasljednog reda na osmansko prijestolje, naime da prelazi carstvo sa oca na sina, a ne kao danas na najstarijeg člana porodice Ali Osman. Radi toga su se razišli i on ponovno pokreće svoj Sandžak. U prvom broju počimlje pisati odulju raspravu o panislamismu. Razne bilješke. Progon Muslimana u Bugarskoj. Rijetko kada dopiru u širu javnost sva ona nasilja i nepravde, koje čine Bugari i bugarska vlada Muslimanima, koji još zaostaše u toj vazalnoj kneževini. Tako 'od 42 džaVlasnik: Adem aga Mešić. mije, što su u Sofiji bile, sve su osim jedne porušenp ili u bugarske crkve pretvorene, a i onu jednu §t je do danas ostala hoće bugarska vlada, da pretvori u javnu banju, premda su svi službenici ove džamiie plaćeni iz hazinei hasse. Proganjanje Muslimana u Bugarskoj biva na razne načine, te im se podmeću i podbacuju sve moguće zabranjene stvari, samo da ih mogu progoniti i kazniti. I tako Muslimani kad usljed raznih globa i progona izgube svoje imanje prisiljeni su seliti u Tursku. U zadnje 'se vrijeme iselilo iz Sari Sahe i Vidina dvadeset i sedam familija sa 117 duša, samo da izbjegne progonima. U selu Baškioj seljaci su se dograbili muslimanskog mekteba a muslimanski prvaci Numan Dede i Derviš Jakub’ koji su se zbog toga pritužili, bili su napadnuti i’ teško izranjeni. Isto su tako u Burgasu isprebijali muslimanske radenike. U muslimanskomu selu ElmaDere ubacili su Bugari u muslimanske bunare svinjsko meso, a u korita lijevali svinjsku mast. U gradu Karlovi napastuju bugarski soldat« i prodiru u muslimanske hareme, a u oči ramazana provalili su soldati u banju i prisilili Muslimane, da goli izagju na izvan. Sve tužbe glede toga ostale su bez uspjeha. U istom grad i nabacali su Bugari svinjsko meso u džamiju, a kada je mujezin počeo na munari okujisati jaciju, zaprijetio mu je jedan bugarski major revolverom u ruci, da šuti, dok su serežani unišli u džamiju i utrnuli svjetlo. Isto su tako u Baškioju onečistili džamiju poderali sve Kur-ane i bacili u zahod. (Ruke im usahle i turska im sablja sudilal) Iza toga su u Ruščuku najljepše džamije Džami džedid i Bajrakli džamiju srušili i sa zemljom sravnili, a u selu Jankovu na džamijskoj avliji sagradili bugarsku školu. U Jenji Zagri gradska je općina prodala jedno muslimansko groblje za 1.350 franaka, u Vidinu na groblju sagradili bolnicu, a iskopane kosti pobacali na cestu. Barbari, tursko ih kopito pretrlo! Poruke uredništva. H. S. K. u B. Original je „Hiljada i jedne noći“ arapski, a ima više izdanja. Najpotpunije je carigradsko, iz kojega i mi prevagjamo. Možete ga i Vi Iahko naručiti iz Carigrada. Ima turski prijevod, ali nije posve tačan. Durendiš. Vaša najavljena radnja o reformi naše nastave dopada nam se u principu to jest prema onome, kako pišete, da ste je zasnovali. Biće tu i tamo po koja točka sa kojom se mi ne slažemo, ali Vi ćete nam dozvoliti prema onoj — „Neka se čuje i druga," da na koncu nadovežemo i mi naše primjedbe. Abdulhaku u B. Imate pravo. Pisati samo za cenzora, da on to svojom crvenom olovkom poresiđi, doista se ne isplati. Čekajte boljih vremena; govori se, da će naskoro izaći zakon o štampi, ali, ako je istinita ona, da kruška ne pada daleko od stabla, teško da ćemo time pokročiti naprijed. Selam. Odgovorni urednik: H. M. Džemaluddin Ćaušević. _ Islamska dionička štamparija (tiskara) u Sarajevu. �vn B EH AR 373 M. Ć. Ćatlć. - Ja n’jesam sanjar... Ja n’jesam sanjar, što u tihoj noći Po moru bl’jede mjesečine pliva, Hrleći carstvu svjetlosti i moći, Na svilnom mehkom oblačju da sniva Ružične sanke pramaljetne sreće, Kad slavulj pjeya i kad cvate cv’jeće. Ja n’jesam sanjar, na sunčanom traku Što zida sebi dvore od biljura; Ta ja sam patnik, kog po crnom mraku Na lednom krilu silna yitla bura Ko svehli listak sa tanane grane, U mutnu jesen kad na zemlju pane. 0 davno, davno otrova mi grudi Cinička zbilja zemaljskog života, Davno me udes rastavio hudi Na koncu sed m e godine. Ovim se brojem svršava i sedma godina ašega „Behara", a time i ja prestajem biti odgovornim urednikom. Na mnogo sam strana „odgovoran". pa sam prinužden, da barem ovu „odgovornost" sa stbe skinem. Doduše drago mi je, da što bolje poslužim svojoj domovini, ali ne treba ni ja sam da tu uredničku čast uživam: neka to i drugi steku. Jednu godinu uregjivati list, nije Bog zna što, aii koliko sam mogao toliko sam i učinio. Nastojao sam, da sav sadržaj ovogodišnjeg „Behara" bude na korist Islama. Dalo bi se doduše još mnogo raspravljati i pisati o uregjenju naših mekteba i medresa, o osnivanju sirotišta, o drugim našim životnim potrebama, ali za ozbiljna i zrela posmatrača naših prilika, bilo je dosti toga i ove godine rečeno. U čitavu je radu bila mi vazda najbolja namjera, a kakav je uspjeh od toga rada, to je u Božijoj ruci. ČovjeK snuje, a Bog odregjuje. Za ovo kratko vrijeme stekao sam mnogo prijatelja i saradnika. Mnogi mi opet priznaše moj rad. Za to smatram svojom dužnošću, da im se sada, kada se povlačim, najljepše zahvalim, moleći ih, da ovo prijateljstvo i nadalje uzdrže. Svima prijateljima, koji pomagahu „Behar“ bilo moralno, bilo materijalno, želim svaku sreću i dobro i molim ih, da i nadalje ostanu „Beharu" vjerni i da ga potpomažu. „Behar će od sada uregjivati gosp. Šemsi beg Salihbegović, a time će se i turski dio „Behara“ dokinuti. Želeći novom uredniku najboli uspjeh u Od mojih milih; ah, ja sam sirota! Gle, moje lice — to je mrtva knjiga, A slova su joj — nevolja i briga! Ništa mi babo ostavio nije, U hladu da mi medom život sladi; Tužni se pjesnik sam na sebi grije I poput mrava radi, radi, radi. — Trošeći krvcu — snagu svoga duha, Da steče samo tvrdu koru kruha. Ja n’jesam sanjai^ na sunčanom traku Što zida sebi dvore od biljura; Ta ja sam patnik, kog po crnom mraku Na lednom krilu silna vitla bura Ko svehli listak sa tanane grane, U mutnu jesen kad na zemlju pane. njegovu mučnom radu, završavam ovaj svoj oproštaj dovom: Bože, uzdrži moju muslimansku braću u megjusobnoj vjerskoj ljubavi! H. M. Džemaluddin Čaušević. Knjiga „Gazi Husrevbeg" može se odsele dobiti samo kod pisca Mehmeda Spahe u Sarajevu (okružni sud). Novci za kalendar ,,Mekteb“ neka se odsele ne šalju na uredništvo „Behara" nego na pisca H. M. Džemaluddin ef. Čauševića u Sarajevu (Talirevića ulica, broj 2). Pušite samo „Gajretov* cigarpapir, jer od tog ima „Gajret* 10°|0 prihoda. �^}L-I j~0 <—>$ � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Behar: list za pouku i zabavu Subject The topic of the resource književnost Description An account of the resource Časopis Behar pokrenut je 1900. godine. Štampanje lista finansirao je veletrgovac iz Tešnja Adem aga Mešić, koji se zbog toga smatrao vlasnikom Behara, dok je odgovorni urednik bio Safvet beg Bašagić. List je štampan na bosanskom jeziku, latinicom i izlazio je dva puta mjesečno. Creator An entity primarily responsible for making the resource Safvet beg Bašagić Edhem Mulabdić Hadži Mehmed Džemaluddin Čaušević Šemsibeg Salihbegović Ljudevit Dvorniković Šemsibeg Salihbegović Hamid Šahinović Ekrem Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Štamparija Riste Savića i druga Islamska dionička štamparija, Sarajevo Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1900-1911 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 30 cm Language A language of the resource bosanski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7452 (Print) ISSN 2566-4042 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22541574 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Behar: list za pouku i zabavu 1906 Description An account of the resource Br. 1 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Štamparija Riste Savića i druga Islamska dionička štamparija, Sarajevo Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1906 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7452 (Print) ISSN 2566-4042 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22541574 IIIF Item Metadata UUID a07ce515-b445-483b-9f65-527995e39cd0 https://kolekcije.nub.ba/files/original/51d8d5cbf43c52e7886af67a1a3e2b85.pdf cbd066a407e21e03e718f905f34e448b PDF Text Text l ' v: -v3 u m LIST ZA POUKU I ZABAVU Godina Vili NAKLADOM: ADEMAGE MESICA, UREDIO: ŠEMSIBEG SflUHBEOOUK SARAJEVO. �Broj l- God. VIII Bthar' k l« ' dva pu,a ‘a / a s Za oglase piaća se prvi put za cijelu stranu 40, za pola 20, za osminu 6, a za šestnaestinu 4 krune. Slije­ deća uvrštenja uz popust. Za prijevode oglasa iz jed­ noga jezika u drugi računa se 8 kruna po stranici. = mjesečno. Cijena mu je za Bosnu i Hercegovinu na godinu 10, na po godine 5 kruna; za tHake 6 kruna, a za sve zemlje 12 franaka na godinu. ostale Pojedini brojevi 50 helera. Pretplata i rukopisi šalju Neplaćena se pisma ne — primaju. — ■ Rukopisi se ne vraćaju. se: Uredništvu „Behara" LIST ZA 18. R e b t-u l-e v v e la 1325. POUKU I ZABAVU. SARAJEVO u Sarajevu, Gornji Tabaci = ulica broj 35. = 1. m aja 1907. Falk-Zeki: - Za što islamski narodi ne -----napreduju.----nije Islam kao vjera kriv duševnoj stagnac^ mus,imansk°g svijeta, o tom je svako na čisto; dapače i protivnici' Islama priz( naju, da ni u jednoj drugoj religiji nema (fj($) toliko mjestS, u kojima se upravo zahtjeva od šljedbenika, da se izobrazc, da traže znanja po cijelom svijetu, da budu nosioci kulture i civilizacije kao u Islamu. Da zbilja Islam nije zaprijeka napretku, o tom postoji cijela književ­ nost u arapskom i turskom jeziku, te u svim velikim evropskim jezicima, a u najnovije doba i na našem se je jeziku raspravljalo o tom pitanju kako u no­ vinstvu tako i u posebnim brošurama. Neka je doz­ voljeno ovdje navesti nekoliko hadisa u prijevodu, koji sljedbenike islama upravo zadužuju, da se bave naukom i znanostima. „Znanost je ideal muslimanu, on je mora tražiti pa makar ona dolazila i od ate­ ista." „Tražite znanost pa mar i u Kini." „Tražite znanosti od bešike do lopate." „Jednu riječ znanosti naučiti je bolje, nego sto ibadeta učiniti." „Smrt jednog cijelog plemena manje je žalosna, nego samo jednog jedinog učenjaka." Sada nastaje pitanje, ako nije muslimanski svijet neprijatelj napretku, i ako je u opće za napredak sposoban, a već prilično dugo stoji u živahnom sa­ obraćaju sa zapadnim svijetom, za što nije poprimio modernu izobrazbu, za što megju muslimanskim svi­ jetom upravo na strašan način napreduje političko i gospodarstveno propadanje, za što se nigdje ne opaža, da se narod oporavlja, za što preko dvije trećine1*) sviju muslimana živi pod tugjim vladarima i za što su izgubili svoju samostalnost? Sa odgovorom na gornja pitanja ovisi i riješenje problema muslimanskog pitanja u opće. Mi ćemo niže pokušati na ona pitanja najsavjesnije odgovoriti, na simptome bolesti — stagnaciju muslimanskog svijeta - upozoriti i na sredstva — ljekove — kojim bi se sva boljetica izliječiti mogla. Da je islam neprijazan kulturi i civilizaciji, ne bi mi mogli danas s ponosom pokazivati na rad muslimanskih Arapa u Španiji, koji su kroz dugo vremena bili učitelji da­ našnjoj Evropi u chemiji, mehanici, astronomiji i medicini i t. d. Mi danas s ponosom upozorujemo na savršeni gragjevni stil indijskih muslimana u Agri i oko Agre, u Egiptu i Španiji i svi putnici svijeta, koji su imali sreću ove monumentalne gragjevine vidjeti, oduševljeni su njihovom ljepotom i umjetničkom kompozicijom. Ako se je, kako smo gore u kratko napomenuli, islamski svijet mogao baviti u svojoj zlatnoj dobi svim zna­ nostima i umjetnostima i ako je ostavio iza sebe sjajne spomenike negdašnje moći, slave, kulture i civilizacije, za što je nastupio zastoj, za što nijesu na započetom putu ustrajali i do danas nosioci kul­ ture i civilizacije ostali? Prije, nego što dadem od­ govor na ovo pitanje, citirati ću jednu islamsku us­ tanovu. *) Ukupni broj muslimana na zemlji teško je odrediti, jer pripadnici ove vjere kako u Aziji tako i u Africi podvrženi su brojenju pučanstva samo u onim krajevima, u kojim evropejci vladaju. Pod stranim državama živi u Indiji 62,458.061 u Rusiji 13,889.421, u Chini oko 25 milijuna u Holanskim kolonijama 15 milinuna ukupno 116,347.482 duše. U Turskoj 25, u Perziji 6, u Afganistanu 5 milijuna. Pratna tomu daleko više od dvije tre­ ćine muslimana živi pod nemuslimanskim vladarima u Aziji. �378 BEHAR Kako je općenito poznato, Islam ne poznaje svećeničke kaste f*-VIJ Islam ne poznaje nadahnnća svetim duhom (Ruhullahom kod kršćana), nego je svakom učenom muslimanu dopušteno vjerske knjige učiti i tumačiti, te ako zbilja pogodi pravo i dobro tumačenje, čeka ga nagrada, a ako pogriješi, ne će biti kažnjen, jer čovječija pamet ne može sve ni shvatiti. Ali upravo na nesreću islamskog svijeta razvila se je tečajem vremena svećenička kasta premda je kao takovu islamska religija ne priznaje niti priznati može. Hodže ili ti tako zvana ulema razlikuje se svojom vanjštinom od ostaloga musli­ manskog svijeta, te kad ih čovjek vidi na ulici, ili u kući s bijelom časnom bradom, velikom bijelom ahmedijom i dugim crnim ili zelenim gjubbetom, pri­ činjaju mu se kao zbilja učeni ljudi sve dotle, dok s njima ne počne razgovarati; ali čim koji usta ot­ vori, čovjeku je čisto žao, da mu ovako brzo razore iluziju u kojoj je živio. Hodžinski stalež sadašnjega vremena vrlo je primitivno, da nerečemo nikako obrazovan. Po 15—30 godina bave se učenjem arapskog oblikoslovja i sin­ takse, te kad su se već usavršili u arapskom jeziku, ne poznaju ga ni toliko, da bi bili u stanju jedno pismo, a nekamo li jednu učenu knjigu u arapskom jeziku napisati. Osim starijih pisaca, koji su pisali vjerske knjige i tumačenja kur-anu i hadisu, ne uče ništa, a koji zna dobro računati s običnim čestnicima (feraizom) smatra se već učenom, glavom. Da ovakova malo obrazovana „ulema" ne poznaje filozofsku stranu Islama, jasno je svakome; o n i' vide spas islamskog svijeta samo u formalnim vanjskim stvarima vjere (u amelu.) Usljed svoje manjkave izobrazbe i manj­ kavog razuma izvrću religiju po svom mišljenju i mjesto da koriste škode narodu na svakom koraku Djeci pripovijedaju o takim stvarima, da svako mora pocrveniti od stida, mjesto da naučavaju pravu suš­ tinu Islama. Cjepidlačarenje u obrednim pitanjima nije vjera. Ovo cjepidlačarenje samo nakazuje vjeru i priječi pravu prosvjetu i oplemenjenje islamskog svijeta. Ovakove neznalice kao što su današnje hodže, stekle su tečajem vremena povjerenje kod naroda, i gledaju, da to povjerenje i ugled u narodu pošto po to očuvaju. Oni upravo na umjetan način priječe razvitak muslimans'kog svijeta, ne priznaju i ne znaju druge znanosti osim vjerske i u njivovim je očima svaki evropejski izobražen musliman skoro identičan s ćafirom. Dakle jedan glavni uzrok za što muslimanski svijet propada jest taj, što je islam dospio u ruke obscurantnih neznalica tako zvane nadri uleme, koji ne poznaju vjere a ono što poznaju ne shvaćaju. vm ii .*) prvom dijelu ove raspravice upozorili sm na jedan od glavnih uzroka, a ovdje ćem° navesti drugi ne manje važan uzrok. Kad se na zapadu piše i govori o sultanima šahovima, emirima i t. d., tada se misli na vladare s apsolutističkim pravima i auto kratskim alirima, koji pomoću vezira — ministara — i savjetnika vladaju, kojima dobro naroda u prvom redu leži na srcu i koji su dobrim savjetima pristu­ pačni. Moguće, da je u Aziji i u prošlosti bilo takovih vladara, ali danas ih je teško naći. Kod većine je glavna crta njihova karaktera tiranska samovolja vlastoljubivost, ponos i bezmjerna sujeta, zlo i dobro njihovih podanika podvrženo je njihovom vlastitom individualnom zadovoljstvu daleko više, nego što je bilo u Evropi u srednjem vijeku. U srednjem vijeku napravio se je jedini rimski papa zastupnikom božijim i Isa-ovim na zemlji, dočim su svi islamski vladari uzeli sebi naslov „sjene božije na zemlji" jlUlj ^lji* ili halifat. Koliko god puta poznavaoc istoka čita u zapad­ nim novinama o vezirima i o državnom proračunu, mora se od srca nasmijati, jer ministri — veziri -nijesu ništa drugo nego jednostavne sluge i automatički izvršioci zapovijedi svojih vladara; što se tiče proračuna, to je čista bajka, jer porezi pripadaju vla­ daru, koji se smatra kao prvi posjednik sviju dobara u zemlji i jao ministeru koji bi se usudio uskratiti makar kakav novčani zahtjev vladarev iz državne blagajne. Ako seje koji od vezira usudio svoju vlastitu volju i vlastito mišljenje zastupati, bio je s mjesta odpušten, kako smo to vidjeli kod Hajruddnin paše, Midhat paše, Ćemalpaše i drugih, uzprkos tomu što su ovi ljudi bili moderno naobraženi i duboko prilike prozrijevali. Pojam „državno blago" znači isto što i izraz „padišahun mali" i sve što mi o civilnoj listi, carskim dobrima, apanažama prinčeva i princeza čujemo, to je samo prazan laf, jer što se je u srednjem vijeku na zapadu razumijevalo pod izrazom, „le roy le vult" (volja kraljeva) to je danas na istoku svakdašnja stvar. Vladar razpolaže skroz slobodno s državnim dohotkom. On imenuje visoke činovnike i odregjuje plaće po volji i vrlo često bude imenovano jednog te istog dana više generala oberštara i drugih visokih dostojanstvenika, koji se nikako ne unose u šematizam i koji svoju plaću jednom ili najviše dvaput dobiju. Da se obsjeni prostota i sebi u očima neupućenim dade ugled modernih vlada, pristali su, da se izvjestni konvencionalni izrazi u službenom listu uvedu i ko­ medija uredovnog proračuna pripravi; da se ipak ovo svojevoljno raspolaganje s državnim dohodcima te-*) *) Kod izradbe ovog članka, poslužio sam se djelom H. Vambčry-a ,,Wesllic!ier KuKureinfluss im Osten." �VID BEHAR meljnim principima Islama protivi, ne treba dokazivati. LJ prvo vrijeme halifata nije imao halifa nikakova posebnoga prava na „bejtul mal" nego se je onaj imetak najsavjestnije čuvao i strogo kontrolisao. Ovaj lijepi običaj je zanemaren u prvo vrijeme sultanata. Bezprimjerna tiranija i strašni apsolutizam musliman­ skih vladara u prvom je redu kriv, da je islamski svijet još u ono doba počeo naglo propadati, kad su se na zapadu krstaške čete proti Islama snovale i kad je zapadni svijet živio u strahu, da ne bi azijski islamski narodi na zapad provalili i osvojili ga. — podpuno nepoznavanje položaja s ovu i s onu stranu bio je glavni uzrrk krivog prosugjivanja prilika izmegju Istoka i Zapada i kao što su nekada sljedbe­ nici Islama držali, a današnje hodže drže i danas suvišnim, dapače griješnim voditi račun o zapadu i njegov duševni napredak pobliže upoznavati, isto tako su se kršćanski fanatizam i ignorancija zadovo­ ljili s djetinjastim porugivanjem na Islam i rijetko ili bolje rekuć nikako nijesu nastojali da upoznaju ljude i zemlju u muslimanskoj Aziji. Nije Islam i nje­ gova nauka kriva, što su onako žalosne prilike u zapadnoj Aziji zavladale, nego neograničena samo volja muslimanskih vladara i njihovo slijepo orugje — ulema — koji su nauku Muhamedovu (a. s.) nakazili i koji su liberalne principe Islama na silu izvrnuli i zabašurili i tako svaki napredak zapriječili. Kolijevka čovječanstva — Azija — bila je doduše od uvijek sjedište tiranske samovolje i strašnoga despotizma. Žalosna je istina, da Azijati do sad nijesu ni žudili za političkom slobodom — u najnovije doba učinio je perzijanski narod u tom iznimku, te je prisilio vladara, da je dao zemlji ustav — sloboda im je se činila bezkorisnom i opasnom; dapače - su je se bo­ 379 jali, isto kao malo dijete, koje je uvijek u strahu da ne izgubi oca, koji se za njeg stara, i kako bi u srednjem vijeku evropejac smatrao nedostiživim i upravo strašnim i pomisliti, da on mora odrediti svotu s kojom će kralj živiti i svoje potrebe pokri­ vati ili da on ima zakone stvarati, kojima se uregjuje odnošaj izmegju naroda i krune ili takogjer da on odredi broj vojnika, koje kralj smije uzeti u soldate i da on ima odlučivati o odnošajima prema susjednim državama i drugim pitanjima, koja spadaju u mo­ derni konstitucionalni život, isto tako se danas zgraža svaki azijat (izuzevši Japance) nad svakim utjecajem u sferu moći vladara i drži upravo za grijeh kritizi­ rati rad „sjene božije na zemlji" ili halife, jer svi su muslimanski vladari ovakove naslove sebi prisvojili. S ovog stanovišta polazeći izgleda orientalnim vla­ darima konstitucija kao nekakova neman, i sto g a upita jednom Fethi Ali šah englezkog poslanika Sir John Malkom-a: „Kako se može vaš vladar kraljem zvati, kad on mora slušati i izvršivati naloge od ne­ koliko stotina parlamentskih članova?" Poznato je, da je baš Engleska usljed slobodnog vladanja osvojila polovicu svijeta, da je se u Engleskoj razvila trgovina i industrija kojoj ni danas na svijetu premca nema, a poznato je takogjer i to, da se sve apsolutističko-autokratske države u temelju ljuljaju. Mudri i razboriti car Japanaca Mutsuhito dao je iz vlastite uvigjavnosti svome nardu ustav godine 1888. i Japanci su se u najkraćem vremenu tako razvili, da se danas natječu sa starim kulturnim narodima na svakom polju napredka, a u političkom pogledu stekli su tako važan položaj, da se evropske vele­ vlasti, koje imaju interesa u Aziji upravo natječu za njihovo prijateljstvo. Ovaj uzorni japanski vladar nije još našao sljedovatelja megju islamskim vladarima. Fadil Kurtaglć: Otac. = ) ako li je nestrpljivo svakim danom išče­ vinih usana dotrčao mi je jednoga dana, obgrlio me kivao riješenje svoje molbe,, u kojoj je i jedva izustio riječi: — Brate 1 Sve je propalo! molio potporu za polazak srednje školel U onom neurednom disanju naslućivah veliku Kako li mi je govorio o svojoj sjajnoj budućnosti sa riječima punim nekoga borbu u mlagjahnoj mu duši, a pogled — oh taj po­ izvanrednog patosa! Kakove li je sve gled bijaše pun onoga, što ljudi zovu — očajanjem. — Hajdemo ocu — rekoh mu, a u tim riječima zlatne kule gradio u zraku, a male mu one dječije očice sijevale su poput vatre, kojom kao da je htio ne bijaše ni polovica zadnje nade za spas toga po­ što bolje rasvijetliti svoj put, pun raskoši i sjaja, koji letnog mladića. Izgovorih te riječi, a odmah mi se vodi do sjajne one zvijezde, na kojoj će se blistati pojavi pred očima - - naš čovjek. — „Podaj sina u školu, možeš ga izdržavati", njegova pojava; pojava toga budućeg „čovjeka . Nje­ gova prirogjena mimika postala je mnogo življa i kao rekoh mu ocu, ali brzo dobih odgovor, koji mi začepi usta. Nehotice mi se ote pogled na ubogog mladića, da je htio kretnjama svojih ručica zaplivati po moru a u očima mu vidjeh nešto sjajno, izmiješano sa atmosfere i doplivati do one sjajne zvijezde, u kojoj sunčanim tracima i nehotice pomislih na onu „sjajnu su mu sve nade koncentrirane.---------------------------zvijezdu", koju tamom zastriješe očeve riječi. Kašnje ju je sasma uništio heuredni život mladićev, koji ocu Zadihan i sa tužnim smiješkom preko onih ne­ svom pribavi — neizlječivo pokajanje.... �1 BEHAR 380 vm N A R O D N E UMO T V O R I N E . Ženidba age Hasan age. Konja jaše aga Hasanaga, Konja jaše a preda se gleda. Njega gleda Zlata ljepotica, Ona zove svoju milu majku: „Vidi, majko, glavita junaka! Lijepa stasa, još boljega rasta; Da li mi ga Bog i sreća dade, Pod njega bi karanfil sterala, A pod glavu rumenu ružicu, Nek miriše, nek se često budi, Neka moje bjelo lice ljubi". To izreče, pa uteče mlada I zaključa od odaje vrata, Pa otvara srčali pendžera, Dovikuje agu "Hasan agu: „Hasan aga, moje milovanje, Ti dolazi tri godine dana, To ne vidje još nikakva glava. A sad ago, moje srce drago, Vodi mene kud je tebi drago. Tebe hoću, ja drugoga ne ću, Volim svoju izgubiti sreću". Na to se je aga nasmijao: „Moja Zlato, moje rosno cvjeće, Nema danas koji tebe neće. Ti si blago mom srcu i duši, Ja se junak za tobom osuši. Draga moja, rascvjetano cvjeće, Tvoj te dragi zaboravit neće. Kad pomislim bjelo lice tvoje, Smiju mi se naušnice nioje. Čekaj mene još pč godinice, Dok pokujem zlaćano prstenje I na ruke zlatne belenzuke". U to doba mati joj na vrata, Pa besjedi svojoj jedinici: „Što će tebi aga Hasan aga, Što će tebi njegova ljepota?" Tužno Zlata u majku gledaše I ovako njojzi besjegjaše: „Nije blago ni srebro, ni zlato, Već je blago, što je srcu drago!" „Nemoj tako, kaja ćeš se Zlato!" „Hoću, majko, tebe ne želila!" J o š imade gore nelomljene I gospode mlade ne ženjene. Srma momci, a zlato djevojke, Hoće srma da se pozlaćuje". „Ne će zlato srme svakojake; Čisto zlato potavniti ne će, Moj se Hasan drugom ženit ne će!" To je majci vrlo teško bilo, Ona ide na gornje čardake, Pa uzima divit i kalema I hartije, knjige bez jazije, Pa ovaku knjigu napisala: „Dragi beže Ahmedbegoviću, Tri put si mi ti Zlatu prosio, Nisam ti je mogla, beže, dati, Jer je cura vrlo luda bila. Kupi, beže, kićene svatove, Pa ti dogji kroz petnaest dana, Vodi Zlatu svome bjelu dvoru". Kad je beže knjigu pročitao, Od radosti na noge skočio; Odmah kupi kićene svatove, Te razvija zelene bajrake, On ih vodi puničinom dvoru. A kad su se blizu prikučili, Pa ih vigje^ Zlata ljepotica, Ona sjede jade jadovati I u svaku miso udarati. Sve mislila, na jedno smislila: Oblači se, što god ljepše može, A na glavu, što,držat ne može, Nabi peču, ogrnu feredžu I pobježe^agi,Hasan agi. KoPko ju je aga ugledao, Još je više pred nju išetao, Uzima je po svilenu pasu, Odnese je svom bijelu dvoru. Mlada Zlata, poput bjela danka, Savija se agi oko vrata Kao svila oko kite smilja. Kada dogje Ahmedbegoviću, I on vidje, što je i kako je, Od jada ga zabolila glava. I on pade u zelenu travu, Kako pade, više ne ustade. Osta ležeć na zeleno /i — Nek se grli sa zelenom travom. Hasan aga s ljepoticom Zlatom. Bjelina. Salih joldić. �vin b e h a r 381 Muhamed Hifzl Muftić: Prijatelji. z = ri svagji Muzaferovoj sa političkim protiv­ — „Znaš šta je?“ otpoče Mensur. „Sinoć kad nikom Novićem bio je prisutan i njegov sam došao u stan, dugo sam razmišljao o sinošnjoj prijatelj Mensur. Došavši u svoj stan, prepirci, gdje se prešla granica prave debate". Mensur je dugo razmišljao o tom konfliktu, — „Pa ne udi. On je htio mene iz potaje boc­ koji je ostao neriješen i uvidio je, da ne kati, a ja sam mu rekao baš što ga ide". će ostati samo na tom, poznavajući drzovi— „To je zaslužio i ja velim. Ali ako bi došlo tost Novićevu a i odvažnost Muzaferovu, koji nedo bi ostao dvoboja . . . “ pod izazivom. Mejdan sa sabljama može se donekle I Muzaferu je to na um padalo, ali nije toj mi­ predvigjeti, kako bi mogao ispasti. I prema ugovoru sli veće brige obraćao. Tek mu se sad to ukaza sa­ može biti bez osobite opasnosti. Ali sa puškama? svim mogućim. Nekoliko časova razmišljaše te će: U tom slučaju puka sreća pretežno odlučuje, i ne „Pa nek pozove ako hoće. Ne ću odbiti". može se ništa unaprijed znati. Ta sreća može biti i — „I ja mislim, da bi trebalo primiti, ako po­ na jednu i na drugu stranu. Mensur je bio tog na­ zove. Nego znadeš, šta sam ja o tom još smislio?" — zora, da Muzafer treba da primi dvoboj, ako mu se Mensur na ovom mjestu malo zastade, podiže glavu ponudi. Nu .kako da on meće život svoga prijatelja još bolje, a obrve mu se još više stiskoše, — „Ako na kocku? Kao pravi krajišnik držao se je načela, da bi došlo do tog dvoboja, da ja primim mjesto tebe". je bolje časno poginuti, nego kukavički živjeti. Muza— „A-a-a-a“ — začudi se Muzafer. Ko malu ferove sjajne duševne vrline — to je Mensur žalio, ugodnost osjeti, ali se mnogo više začudi prijateljevu ako bi nesreća bila, pa bi prijatelj podlegao. Zat'"- predlogu, jer ovaj uopće bijaše dosta nježan V slabu­ je još dugo razmišljao i kasno, u neko doba noći, njav, te nije bilo izgleda, da bi se on u tako šta zaspao. uplitao. Onda nastavi: „To nije moguće. Ti nisi nikad Sjutra dan ustavši iz postelje, Mensur se brzo učio mačevanja. Tvoja ti je noga na pometnji. Napo­ opremi, uze abdest — što, priznati se mora, nije baš kon ne znam, ili bi ti u lijevu ruku primio tu tvoju redovito činio — klanja sabah, završivši ga do /om, treću nogu, ili bi ti lijevom sablju držao poput junaka te se uputi svom prijatelju, noseći u desnici kukasti Omera Ljevaka sa Krajine", dovrši Muzafer šaljivo. štap, o koji je oslanjao desnu nogu, jer mu je bila sakata. — „0 svemu sam ja tome razmišljao. Ja i ne Naturivši fes nad obrvu nikud se nije obazirao mislim, da bih mejdan dijelio sa sabljama, baš iz već je išao pun ozbiljnosti. Bio je odjeven u obično razloga, koje sam navodiš, nego bih ja stavio uvjet, mrko ala. franka odijelo, premda je u duši volio lo­ da se bijemo revolverima. Ovim bismo načinom bili vačku odjeću, sa onim p£som po sredini, te sa panizjednačeni u spremi, te jednako bismo bili oba izlo­ tolama do pod koljena. Nu jer te pantole ne biše ženi sreći i nesreći. Moje je tijelo i onako kržljavo, odgovarale na njegovoj suhoj desnoj nozi, a ni onaj pa ako bi trebalo podleći od nas dvojice jednom, kaput kad hćga, to ih ne nosi sa puno prijegora. Došavši prijatelju u stan, zateče ga gdje pije bilo bi shodnije, da ja podlegnem. Šala kraju, tebe je Bog obdario i krepčinom tijela i duševnom sposobno­ crnu kahvu, koju je na špiritu ispekao. šću. Tvoje i potomstvo imalo bi biti krepčije nego — Hodi pobro, da pijemo crnu mećrušinu" — moje. A svojim duhom zajednici islamskoj i čovje­ reče Muzafer, kad ugleda svog vjernog prijatelja. čanstvu možeš ti bolje poslužiti nego ja". Nakon selama i običnog pitanja zašutješe obo­ Na to skoči Muzafer, te ogrlivši svog prijatelja jica, dok im ne provri voda na špiritu, da Muzafer uskliknu: — „Fala dragi Mensure. Tvoja je požrtvovpo drugi put zaspe tčz. nost i previša. I ja ne mogu toga primiti od svog Drugovi na univerei poznati su megju se još iz niže gimnazije. Upoznavši se, sve su se više sprijate- najboljega druga". Zatim odstupivši, te sjedavši opet na ljivali. Mensura je privlačila Muzaferu njegova vesela svoje mjesto, nastavi: „A svog tijela nemoj tako ćud i otvorenost, a kasnije ga posve osvojiše njegove podnipošto držati. Nije ono tako slabo kao što ti rijetke sposobnosti i vrline* kao što je darovitost, kažeš. I zaista ne zna se dokle će ko istrajati. Ti si Iahko učenje, kuraž pred svakim. Mensur takogjer istina nježan, ali si svjež. A to tvoje tijelo je nama učaše dobro, te je rame uz rame sa svojim drugom tako skupocjeno, kad u sebi nosi taku čestitu dušu. prelazio iz jednog razreda u drugi. Uz to bio je iskren Napokon poštedi se u ovom slučaju, koji nije tako do skrajnosti. Riječ njegova bila je pouzdanija nego ni važan ni težak, da bi se, ako bi ustrebalo, mogao ikoji pisani ugovor. Dok je Muzafer odavao neku že­ korisnije i časnije žrtvovati. U ostalom, ja sam u re­ zervi lajtnant, pa . . . “ stinu, Mensur je pokazivao dosta hladnokrvnosti. f �BEHAR 382 U tom neko pokuca na vratima. Unutra stupiše dvojica njihovih kolega, nu ozbiljno i svečano u crnim haljinama i sa cilindrima na glavi. — „Mi smo poslati od gospodina Novića, da 'bi iza podne u tri sahata izvoljeli izaslati svoje svjedoke, da ustanovimo način viteškog riješenja radi sinošnjeg konflikta". — „Molim vas, je li gospodin Nović označio vr“___ pohiti Mensur da upita. Ali ga prekide Muzafer sa riječima: Sejjah: vm — „Potrudiću se gospodo, da ne budete trebali čekati". — „Sluga!" — „Slugal" dvostruko se s obe strane oglasi. * Dvoboj se je obavio sjutra iz jutra i to sa sa­ bljama kao megju časnicima, makar i u rezervi sa običnim načinom i svršetkom. Krv je potekla od obo­ jice protivnika: Muzaferu iz ruke, a Noviću sa čela. Časti je udovoljeno s obe strane. ----- Razgovori. 6. 5. Gledali smo kolo zvjezda, Što se nebom tiho kreće, Pitali smo jedno drugo Koja j’ zvjezda naše sreće. Kad se čovjek svjeta prašta. Kada čuje tešku zemlju Gdje na tvrde tahte pada, Kada bude kraj veselju. Ja iz one sjajne čitam Na sred neba što s’ odmara: — Budućnost je naša sjajna Puna sreće, puna čara. Onda istom pita sebe: Je li bio časak samo, Da bez znoja prošao je, Dok ne dogjoh grobu amo: Eno, zlato, kako trepti, U veselju kako gori, Vidiš da nas milo gleda, Valjda hoće da nam zbori: Pa se sjeća divne noći Što na grudim proveo je Djevojčeta, koje ljubi; I kad slatko zaspao je. — Sreća svjeta nije ono Za čim ljudi ginu vehnu; U ljubavi sreće ima, Ona čuva uspomenu. Sretan onda, grob je njemu Jer ga kriepi uspomena, Da na svietu slasti ima, Da sve nije puka tama. Ćazim:-----— -------- Turska pjesnikinja Nigjar. jerilo napretka jedn©&naroda jest naobrazba neke i prije njega —, mi danas vidimo na sve strane njegova ženskinja, — veli neki mudrac. I za­ bezbroj ženskih prosvjetnih zavoda, nižih i srednjih, ista; narod koji želi, da korači prosvjeti gdje se mlade Osmanlijke uzgajaju i naobrazuju, da i civilizaciji, mora se u prvom redu po­ budu valjane domaćice i vrijedne majke, koje će znati brinuti, da svoj ženski svijet naobrazi i unaprijedi, a i uzgojiti dobre članove islamskom društvu othraniti tom nas uči i historija novijeg razvitka pojedinih naroda. i turskom narodu. Osim tih početnih i srednjih žen­ Držeći se toga principa i osmanlijski je narod u ova skih škola po pokrajinama, u Carigradu imade ženska zadnja tri decenija mnogo intelektualno napredovao. preparandija (darul-muallimat) s tri odjelenja. U pr­ Kraj tolikih muških početnih, srednjih i viših škola u vom odjelenju se Osmanlijke osposobljuju za učite­ turskom carstvu, koje su podignute kroz ovo trideset ljice na početnim školama, u drugom na nižim gim­ godina vladanja Nj. Vel. sultana Abdul-Hamida II. — a nazijama (ruždije), a u trećem odjelenju za profeso- « �VID BEHAR rjce na višim gimnazijama, koje su podignute u Smirni, Solunu, Brusi, Šamu i još u nekim važnijim grado­ vima turske carevine. Ova je preparandija osmanlijskom narodu dala mnogo dobrih pjesnikinja i valjanih spisateljica,čijim se duševnim proizvodima danas po­ nosi osmanlijska literatura. Imena: Fatime Alijja, Ni­ gjar, Mihrunnisa, Semijja, Aišei-Surejja, Aišei Siddika, G’juzida Lejla-Ferida i dr. svijetliće se poput zvijejezda na obzorju turske lijepe knjige, dok je svijeta i vijeka. Ali megju tim svjema proslavljenim hanumama — izuzam Fatime Alijju, koja se je ne samo na polju lijepe knjige istakla, nego koja je i sa svojih dubokoumnih filozofskih rasprava stekla velik glas u cijelom obrazovanom svijetu svakako najvidnije mjesto zauzima Nigjar, plodna i duhovita pjesnikinja osmanlijska, kojoj i sami Abdul-Hak Hamid, najveći turski pjesnik jednom prilikom reče: „Lijepa naša pjesnikinjo! Naša se knjiga može ponositi tvojim bogodanim pjesmama, — tim biserom naše ženske poe­ zije; mi osmanlijski pjesnici dičimo se tobom kao članom našeg Harabata." Danas nema ni jednoga naobražena Osmanlije, ni jednoga muslimana, koji prati tursku književnost, da mu nije poznato ime ove visokonaobražene hanume, ove najplodnije i najveće pjesnikinje novog Istoka. S toga sam evo i ja odlučio, da cijenjenim čitateljima „Behara" prikažem život i rad Nigjar hanumin makar i u maloj slici; da ih upoznam s tom velikom muslimankom. Nigjar hanuma potječe od visoke porodice po krvi i po položaju. Otac joj je Magjar Osman paša, borac u revoluciji za slobodu i samostalnost Ugarske, koji je poslije poraza magjarske vojske 1848. — da ne pane u ruke Austrijanaca — pobjegao u Carigrad s Košutom, Andrašijem i drugim vogjama ustanka, gdje je posve ostao i islamsku vjeru primio. Osman paša je pripadao magjarskoj aristokratskoj porodici Farkaš, a prije nego što je u Islam došao bilo mu je ime Šandor. On je prije deset godina preminuo u Carigradu u časti divizionog ge­ nerala i profesora carske vojne akademije. Nigjar hanumina je majka rogjena stambolkinja Emina Rif’ati, kći Nuri efendije, sekretara glasovitog diplomate i velikog vezira Fuad paše. Pjesnikinja se rodila 1866. po Is. u Carigradu; dakle danas je upravo u najboljoj snazi u 41. godini života. Dok je bila još maleno dijete, otac joj je ve­ liki trud ulagao, da mu kćerka nauči turski, njemački i francuski jezik, a dobavljao joj i učitelje glazbe, koji su je učili na glasoviru i drugim instrumentima. Ljubav za naukom na Nigjar hanumu je prešla s oca, a dar pjesnički s majke, koja je — i ako ne bijaše pjesnikinja — veliku ljubav gojila prama pjesništvu, te je cijele pjesničke zbirke na izust znala. Nigjar hanuma je vrlo mlada — u svojoj jedanaestoj godini — stupila u bračni život. Vjenčala se s -jednim vrlo 383 bogatim i naobraženim stambolijom, Ihsan begom, danas visokim činovnikom u ministarstvu državnog imovinskog katastra. JjU« Jl»L jis — u četrnaestoj je godini majkom postala. Njena pjesnička karijera započima jednim nesretnim dogagjajem u porodici: prva joj pjesma bijaše poduga jadikovka na grobu jedinog joj brata, koji je u cvijetu mladosti umro. Njegovom je smrću dakle jedna obitelj izgubila vrijedna i valjana člana, a turski narod stekao jednu veliku pjesnikinju. — Pjesnikinja ima troje muške djece: Salih Munira, Salih Feriduna i Salih Kirameta. Razumije se, da ih je majka najljepše uzgojila. Sva trojica su svršili carski licej Sultanijju, kao najbolji gjaci, a Feridun beg je osim tog absolvirao i pravnu akademiju u Carigradu. Najstariji Munir beg, koji je danas od glavnih urednika carigradskog francuskog političkog dnevnika „Le Vant Heralda" kao i srednji Feridun beg nastavnici su francuskog jezika na Sultanijji, a majčin mjezinac Kiramet beg, po kom su pjesnikinju prozvali „Ummi Kiramet" ove godine svršava visoku poljoprivrednu akademiju u Carigradu. Nigjar hanuma je najprije čitala stare turske pjesnike Fuzuliju, Nef’iju, a poslije i francuske pjes­ nike kao Viktora Huga, Alfreda de Musset-a, La Martine-a, Prudommea, i druge, čije je mnoge radove na turski jezik prevela. Prva zbirka njenih pjesama zove se „Efsus" (Uzdah), koja je izišla na sivjetlo 1304. po Hidžr. (1889.), a drugo se izdanje oštampalo 1308. po Hidžr. (1890.) Iza toga je drugu zbirku pod istim imenom izdala, a onda su u dvije — tri godine razmaka slijedile zbirke „Niran" (Ognjevi), „Aksi sada" (Odjek) i „Safhati kalb" (Listovi srca). Njene sve pjesme obljubljene su kod Osmarilija kao i ona sama. Pjesnikinja bi uvijek ljeto provodila kod roditelja na Bujuk-adi, (ostrvo u Zlatnom rogu) gdje je većinu pjesama spjevala. Zimi živi u Peri megju mnogim prijateljima i znancima. Zidove njena salona krase slike današnjeg tali­ janskog kralja Viktora Emanuela, francuske spisate­ ljice i rogjakinje Napoleonove princeze Ratagy, pred­ sjednika francuske akademije nauka, Pier Lotia, člana iste akademije i poznatog književnika Prudomme-a i mnnogih drugih velikana i učenjaka zapadnih. Koliko god je Nigjar hanuma poznata megju Osmanlijama kao velika pjesnikinja i učena žena, toliko je ona poznata i u Evropi. 0 njoj i njenom pjesničkom radu pisale su mnoge ruske, francuske, engleske, njemačke, talijanske i magjarske novine, kao „La Revue Ensiclopedique“, „La Ruvue du l’Orjent", „Magjar Szalon", „Lajpziger Ilustrirte Zeitung", „V&nap Ujsag" i druge. Od početka Islama do danas nije se ni jedna Musli­ manka proslavila kao ova skromna i nježna pjesni­ kinja; ona je najsjajnija zvijezda na trinaeststoljetnom obzorju muuslimaske ženske poezije. — Najmilija joj danas zabava pjesma i muzika; upravo savršeno um- �BEHAR 384 jetnički znade svirati na glasoviru. Tursku glazbu dubokim patriotskim čuvstvom ljubi; a mnoge su njene pjesme osmanlijske komponiste uglazbili. Pjesnikinja do danas nikad nije daleko izvan Carigrada putovala osim jedan put u Solun, Siroz i Brusu. Carigrad veoma ljubi. Njeni rogjaci po ocu više su je put pozivali u Magjarsku, da ih posjeti, ali se nikad nije htjela odazvati pozivu. Poznati turski pjesnik Mahmud Ekrem beg pripovijeda, da je jednom prilikom upitao Nigjar hanumu: — „Ili se više, hanum efendi, ponosite, što ste Osmanlijka ili što ste Magjarica?" Pjesnikinja mu na to pitanje odgovori: — „Efendim. Evropejci, koji me posjete, kažu da sam Magjarica, a ja se na to ne ljutim. Moj otac — i ako je Magjar — u Carigradu se je uzgojio i naobrazio; majčin je jezik skoro posve zabravio bio. Ja sama ne znam madžarski govoriti. Ja ljubim svoju domovinu, svoje rodno mjesto Carigrad. Do sad iz njeg nikud daleko nijesam išla. Rogjaci su me toliko put u Magjarsku zvali, ali ja im nijesam otišla. Moja je domovina — Turska, moj jezik — turski jezik, moja majka — turska je kći. I ja sam se u Turskoj rodila.' Ja sam Turkinja, muslimanka i više se tim dičim nego ičim drugim na svijetu. Magjari su ple­ menit narod i ja prama njima osjećam u srcu velike simpatije. A svakako nijesu li nam rogjaci? Sama povijest tvrdi, da su Magjari čfsto tursko pleme." Nigjar hanumine su pjesme pravo ogledalo jedne nježne ženske duše; kroz svaku se provlači nit tople čežnje, intimna uzdisanja i žarke ljubavi; a formom su upravo nenatkriljive. Mi ćemo ovdje sada pokušati da iznesemo dvije tri pjesmice pred „Beharove" či­ tatelje makar i u mršavu prijevodu, a i odsele ćemo uvijek pokoji njen rad donositi, nadajući se, da ćemo njime ugoditi islamskoj čitalačkoj publici. Evo tih pjesama! I. Rastanka se dani dulje, U beskrajnost idu noći; Moje grudi boli tište A bez tebe na samoći. U cvjetnjaku na ružici Gledala sam čare tvoje, Za to kao slavulj mali Vazda cvili srce moje. Moje srce vezano je Za vlas crne kose tvoje; Ah, tvoja te Nigjar moli: Utješi me zlato moje! II. Ti si lijep. Sva ljepota U te je utjelovljena, U tvome je crnom oku Rajska vatra raspaljena. I na nebu i na zemlji Svakog časa ja te gledam Ko nebesko divno biće -*~ I ljubav ti ispovjedam. Ti caruješ mojim srcem, Ti si vladar uma moga, Otkada sam u mrežama Tvog sevdaha angjelskoga. Ah, ne sumnjaj! moje žiće 0 trepavki tvojoj visi; Ja sam t’jelo — ti si duša; Ja sam sjena — stablo ti si Moja duša ljubeć tebe 0 vječnome carstvu sniva; Tvoje oko ovom pjesmom Moje grudi nadahnjiva. III. Srebrolika mjesečina, Kad se nebom porazlije — I mirisna ružičica, Kad se rose ponapije; Tanki cvrkut malih ptica, Tiha pjesma noćnog mira I akordi rastrgani S lahke harfe i klavira; Svako slovce one knjige, Koju tvoje oko prati, Svaka travka, svaki cvjetak, Što u tvome vrtu cvati; I sve što taj svijet krasi, Sve što tebi radost nudi I sve ono, u tvom srcu Što duboki uzdah budi; Čuj, u bačši fontan jeca I prosipa kaplje male: To su suze: za tobom ih Moje oči proljevale. Pa i rujni plamen cvjeće, Što na tvome stolu gori I uzglavlje, kad ti na njeg Slatku glavu san obori; Svake noći lice tvoje Prispodabljam mjesečini; A1 i mjesec skriva mi se Za oblačjem u daljini. Ja bih htjela, to sve skupa Da ti šapće ime moje, Ja bih htjela, da ti pjeva Pjesme vjerne ljube tvoje. �vni BEHAR 385 Ata Nerćes. ===== Mali Meho. (Crtica). Sjedim za učiteljskim stolom i razmišljam___ Osim što čovjeka dužnost zove na rad, kad ga ono još jaka volja krijepi i bodri na posao, divna je to slast ljudskog života. A stupiti u školsku sobu pa otpočeti odgajati čitavu hrpu sitne dječice, koju je svoj narod na uzgoj i na nauku poslao, — to je krasan poziv, blagoslov­ ljen je to rad. Bože moj! Preda mnom ih evo svih, — stidljivo i nesigurno uprli očice u me, budućeg im svagdanjeg prijatelja, a ja ih moram jednako milo gledati, jedna­ kim ih odgajenjem moram voditi cilju, što se zove — čovječnost. Pa tu eto sad j)osla! Jedni su mi brljavi, drugi Čisti, pa gladni i siti, nagluhi, nenadareni, daroviti... i kakvih još nema. Tad učitelj zove u pomoć svoju moć, što se zove „pedagogija", da jednako odgaja te mladice ljudskog stabla . . . Mali Meho — kanda mi se najviše srcu prislo­ nio, pa ga najvećma i moja učiteljska misao prati. Dijete je to u sedmoj godini, inače mršava tijela, sitne glave sa crnom kosom, lica blijeda a očiju bojažljivih, koje se nikad s tugjim pogledom ne smiju sudariti. Eto, tu, u tim majušnim, punim straha očima, ležala je neka tajna zagonetka. U školi mi mirno sjedi, a kad pazi na nauku i moje riječi, kao da ga često svraća misao i zavede onu malu glavicu negdje, gdje nije ni najmanje ugodno, jer tad mu lice izgleda vrlo tužno i žalovito. I u učitelju se tada pobudi mnogo samilosti, ali on ovaj divni osjećaj čovjeka mora što bolje primjeniti. Stanem ga proučavati. „Deder, Meho, kaži ti nam a. .. i t. d:, pitam ga o onom, o čemu je riječ, a Meho šuti, muči se, napreže s e . .. i brižne u mučno jecanje. Njegovi dru­ govi — djeca — 'primjećuju, da se Meho prepao, J e r njega mama tuče". Žalio sam to dijete svaki dan sve to više, a svaki dan mi je draže bivalo... Jednoč malo, kao po običaju, sjednem u svojoj kući, poslije ručka, da koju sa svojom čeljadi izmijenim. „Ama, čuješ", — rek©h svojoj domaćici, — „po­ znaš li ti majku Mehe Ibrišimova?" „Znam. Ama, čini mi se, da mu ono nije mati, nego maćeha". Sad istom meni puca pred očima Mehina prepast. Mama je svemu kriva. A otac Ibrišim? Njega već odavno znam, ta za Boga, on je otac, on misli: ko još o djeci vodi računa, tu su eto žene, neka se brinu za njih... Jednog predvečerja pogjem sa svojom kćeri kroz našu mahalu, k rijeci u šetnju. U putu dogjem i pred kuću malog Mehe. Tu se Meho naslonio na tarabe golokrak, pa plače. „Hajde, sinko, obuci gaće, pa ćeš s nama ho­ dati", rekoh mu i dijete posluša, te unigje u kuću, da išće gaće. Za čas se oko mene okupila maholjska djeca, a i pokoja žena viri kroz pendžer ili čak se ne krije „od efendije", pa zapodjenuše sa mnom razgovor. A razumijem ja naš niži, siromašni dio naroda. U tome evo i pod boščom Mehine „mame", vodeći Mehu za ruku, a na licu joj vidim, da je pripravna sasuti ne­ koliko riječi, punih gnjeva na Mehu. Da tom predusretnem, rekoh: „Nek si ga baš dovela, nek ide s nama šetati. Meho je dobar k6 janje". „Ah, ne znaš ti, moj efendija, ove hinje, hajirsuz je ovo, da se kazat’ ne more", poče žena da blebeće, a ja ću opet mirnim, lijepim tonom: „Nije, draga, hajirsuz, dobro je to dijete, pa zar boležljivo, pa se „hinji", a eto ja od sve djece njega najvolim. Mene lje sluša, samo mi se ne svigja, što ga čistijeg i opranijeg ne držiš, a ovako lijepo dijete . . . “ Žena, inače blebetuša, gotovo se razočarala, pa htjede „svom snagom" opet udariti, a ja nastavih: „Aman, ja Rabbi, srećna li ti je svaka, koja ev’ ovako dijete ima, pa ga lijepo pazi i odgaja; ne treba joj boljeg pred Bogom sevaba". „Nije ona, bogme, Mehina mati, to joj je pa­ storak", dobaci jedna curica. „Sve jedno je to, ona mu je na mjesto matere, pa kao i mati. A kad pomajka goji svoga posinka lijepo i uredno, bogme je to lijepo i čuti, a kamo li to raditi". Žena se posve umirivala, a ja milo pogledam dijete, uzmem ga za ruku i povedem u šetnju. Sjutradan dogje mi Meho u školu obučeniji i umiveniji. Sitni, divni plamenovi, što ’no mu uz lice udarahu, izraziše se veselije. A meni vrlo ugodno bi, što sam „sevab" stekao, da je maćehina mržnja počela jenjati prama mome sitnom, siročetu Mehi. Pratiću vas, mala siročadi, i čuvati, da ne budete nesrećni, koliko to mogu kao čovjek . . . �BEHAR vm M. Ć. Ćatlć: ------- -- U sevdahu. U sevdahu moja duša Oko tvoga dvora l’jeta, Tebe traži, Šemso mila, Kao leptir majskog cvjeta. Ahl željna je, da na tvoje 1 Ružičaste usne pane; Pa pusti je, zlato moje, Ljubeći te nek izdahne . . . . Hotjela bi amber-miris S vilinske ti kose piti; — Ah, pusti je! ona će se U tom milju utopiti!___ U sevdahu srce moje Tvoga toplog žara žudi, Hotjelo bi, da s’ ogrije Sred mlagjanih tvojih grudi. U sevdahu pjesma moja S lahke harfe k tebi hrli I tvoj svaki korak prati, Jer je željna da te grli; Daj pusti ga, na toj vatri U pepeo nek se stvori: Smrt će njemu slatka biti, U sevdahu kad izgori. — IbrpliJm Dautović: Izliječen. Pet je mjeseci minulo, kako nijesam bio kod kuće u rodnom mjestu. Za to vrijeme bijaše se mnogo što šta promijenilo. Prvo jutro, kad sam izišao u čaršiju, upade mi u oči moj dobri komšija Avdo, mladić od kojih dvadeset godina, štono se kaže — istom ga naušnica nagarila. Prije godinu dana ostavih ga zdrava i vesela, a sad mi se on činjaše kao kakav starac, kojemu je već i osamdeseta preko glave prohujala. Pognutih legja i blijeda lica igjaše on prema meni. Čim me opazi, pozdravi me onako veselo: „Selam alejkj". — „Vealejkjumu selam" — otpozdravih ja. Za tim upitasmo se za zdravlje i veselje. „Ma, vjere ti, Avdoa — upitam ga — „šta bi tebi, pa tako brzo propade u zdravlju?" „Ne pitaj, brate", — reče mi on. „U mjesecu oktobru otjeram ja desetak tovara suhih šljiva u Brčko na pazar. Prodavši šljive, uzjašem konja i krenem kući. Putem, baš blizu Lopara, posrne konj ispod mene i ja — bub o ledinu. Čim padoh na zemlju, uhvati me nešto kao kliještima u legjima, te kako onda, tako i danas, ne mogu nikako da legja ispra­ vim, već, kako vidiš zgrbljen hodam". „A jesi li kakvog lijeka tražio?" — upitam ga ja opet. „Ma jesam, bogme" — reče on. „Ljudi rekoše, da mi je upalo meso megju kosti, pa sam zvao Aliju Muharemovića — znaš da je on veliki erbab u tome. Ali mi ništa ne pomože. Zvao sam i Omera H. Ara- povića iz Kozluka, nad kojim nema majstora u po­ pravljanju legja, ali mi ni on ne može ništa pomoći. Ama u kratko rečeno, zvao sam mnoge majstore, gdje god sam za kojeg čuo, ali mjesto da mi bolesno meso izmegju kostiju iščupaju, oni i zdravo meso počupaše". Pošto sam imao u čaršiji posla, oprostim se s Avdom, pozvavši ga, da mi dogje sjutra malo na razgovor kući. Po večeri odem mjesnim oružnicima na sijelo, jer me bijahu pozvali na razgovor. T?imo zatekoh i Avdu. Pošto oružnici bijahu za stolom, ja im zaželim dobar tek i pogjem do Avde na stolicu. Dok su oružnici večerali, dotle nam je Avdo svoj neki doživljaj pri­ povijedao. Baš kad je bio u najživahnijem pripovije­ danju, poklaše se pas „Lord" i mačka „Fritz" pod Avdinim stolom, da on nije ni opazio, kad su pod njegov sto došli. Avdo na to preplašeno gjipi sa stola, sav blijed u licu, ali se brzo osvijesti i lice mu se razvedri, jer se bijaše ispravio u legjima. Od ve­ selja poče on po sobi skakati. I mi ustadosmo i po­ česmo se zajedno s njime veseliti i ujedno smijati mu se, kako ga pas i mačka izliječiše, a ljudi ne mogoše. Poslije nam je jedan od oružnika pripovijedao, kako je bacio mački „Fritzu" jedan komad mesa. „Lord" vidjevši u nje dobar komad mesa, potjera je, da joj ga otme i baš pod Avdinim se stolom pokolju, a da Avdo sav taj dogogjaj nije ni primjetio. �BEHAR VID Fadil Kurtagić: 387 ----- Što se sm iešiš?... Tvoj angjelski lik me prati, Kud god moja noga kroči; Gledaju me vazda, Plavko, Tvoje l’jepe, plave oči. I čarobni rujni smiešak, Što vrh tvoje usne pliva — Usred sanka, usred jave Viečno mene podraživa. A št? ~nači pogled onaj, Šta li smiešak s usne tvoje? Da l’ je pusta ironija, II je ljubav — carstvo moje? Tim pogledom i tim smieškom, Znaš li šta si učinila? Iz njedara mladenačkih Srce si mi ugrabila! — Što se smiešiš, što me gledaš, Za što li me tvoj lik prati? Ah, i meni srce treba, Vrati mi ga, Plavko, vrati!... Kratke priče i dosjetke. (Sabrao: Fakir.) — -— Diplomatski odgovor. s pera i papir zamrlja, na što ga on Ijutito zgužva i bacf na tle. Hašmet, koji je dotle šutio, posve ozbiljna lica sage se zemlji, diže onaj papir i gurnu ga u svoja njedra, na što ga naglednik harema zapita: „A što vam treba taj papir?" — „Da imam uspotnenu na vaše visočanstvo," odgovori mu pjesnik „jer ova kap znoja s.vašeg mubarek lica, što je kanula ovdje, vječito će me na Vas sjećati." J ^ s ^ ^ g ip a ts k i princ Mustafa Fadil paša, negdašnji n lS /T predsjednik državnog savjeta u Turskoj bio ,/■/!£.( je žestoki neprijatelj glasovitog diplomate i velikog vezira Mehmed-Emin Ali paše, a i načelni protivnik njegovih liberalnili os­ nova, s toga ga je uvijek osugjivao i ogo­ varao pred merhum sultan Abdul-Azizom. Prilikom Kako Arapi ljube pjesnike. jedne audijencije sultan otkrije Ali paši -- kojeg je Glasovitom arapskom pjesniku Nabigatul-Džadiji vrlo poštovao zbog njegove visoke državničke spo­ sobnosti, — kako ga kod njeg Fadil paša ogovara, bijaše došlo neko duševno neraspoloženje, te nije mogao ništa spjevati cijelih četerdeset dana. Njegovo prestavljajući mu u najcrnjoj slici sav njegov rad pleme Beni-Džade zaratuje megju tim s nekim drugim oko poboljšanja državne uprave. Visoki državnik s diplomatskom udvornošću i plemenom i brzo ga do nogu potuče. Čim je Nabiga osmjehom na usnama sultanu odgovori: „Veličanstvo! čuo za tu sjajnu pobjedu, odmah pod dojmom njenim Bog je dao svakom čovjeku dva oka, da jednim spjeva jednu oveću kasidu. Tada mu njegovi saplemenici rekoše: promatra dobra, a drugim zla u svijetu. Fadil paši „Tako nam tvoga dragocjenog života! Mi smo pak fali jedno oko i to po svoj prilici ono, kojim gleda dobra; s toga se nije čuditi, da pri meni vidi veseliji, što si ti propjevao, nego što smo dušmana samo zle strane." — Fadil paša je naime bio u jedno’ porazili." f Jadna utjeha. oko ćorav: Pjesnikov sarkazan. Kad je jezičasti turski pjesnik Hašmet zbog jedne* žestoke satire proti dvora bio osugjen na pro­ gon iz Carigrada, dogje naglednik carskoga harema Dževheragi, koji je bio crn kao ugalj, da ga zamoli, nek posreduje kod sultana, ne bi li mu oprostio počinjeni grijeh i pomilovao ga. Mrki etiop oda­ zove se molbi i uze tintu i pero, da zapiše ime Hašmetovo, kako ne bi zaboravio ishoditi kod sul­ tana pomilovanje. Pišući, kane mu pokrupna kap tinte Siroti i ubogi Ebu-Šamakmak nije na sebi nigdje ništa imao, osim jedan otrcani kaftan, u kome se stidio izaći megju ljude iz svoje malene i prazne kolibice. Jedan put ga posjeti neki njegov prijatelj, kome se on potuži na svoju golotinju, na što ga ovaj stane tješiti: „Strpi se, o oče Šamakmakov, jer na sudnjem danu biće onaj najbolje obučen, koji je na ovom svijetu gč b io / Na te se prijateljeve utješljive riječi pobožni starac malko zamisli, a onda, smijući se reče: „Ako je to baš tako, ja ću zasigurno tamo biti trgovac odijela." �BEHAR Abdul-Melik i Ša’bija. Kad se je Ša’bija, glasoviti vezir Abdul-Melik ibni Mervana, povratio iz Carigrada, gdje je išao kao izvanredni poslanik, donese svom' suverenu jedno za­ pečaćeno pismo od grčkog cara. Čim je Abdul-Melik počeo čitati pismo, promijeni se u licu i Ša’biji reče: „Veziru, znadeš li što mi piše ovaj nitkov?" „Ne znam, o vladaru pravovjernih!" vezir mu odgovori. — „Evo čuj šta veli:"' Abdul-Melik nastavi, „Arabskoj bi državi na čelu trebao stajati vladar ovake sposobnosti, kao što je tvoj poslanik..." vm — „E veličanstvo," Šabija ga predusrete, tebe nije vidio, pa da upozna tvoje sposobnostj°n vrline; on ti zavidi, što imaš u svojoj službi državnika kao što sam ja." 1 Djela su slava. Prvaci Benu-Temim porodice zamoliše jedno pjesnika Selamet-ubnu-Džendela, da ih proslavi m svojim divnim i kićenim pjesmama, a da će ga za to obilno nagraditi. Svijestan svoje visine, pjesnik odbi njihovu nagradu, govoreći im: „Ako želiš, da se oko tvoga čela Vijenac slave svija, onda stvaraj djela!" Istočno biserje. (Sabrao: Keda.) = = = = = Pozorište je slično ogledalu, u kojem posmatrač sam sebe vidi. N. Kemal. Inteligencija je najodabranija kasta ljudi. N. Kemai. * Čovjek se manje — više naslagjuje u iluzijama i maštanju, jer istina i zbilja života opore su; njihovo se lice rijetko kada osmjehne. Abdul-Hak-Hamid. (t N A R O D N E UMOTVOR I NE . H. Kreievljaković: = Prvi sevdah. Pivo pije gondže Mehemede, Na Varoši na sred Sarajeva, A sa svojim dajom Hasanagom. Gondže Mehi knjiga dolazila I uz knjigu uvehla jabuka. Njemu veli dajo Hasanaga; „Moj sestriću gondže Mehemede, Otklen tebi knjiga šarovita I sa njome uvehla jabuka? Da ti nije Zlata isprošena?" Gondže Meho daji odgovora: »Progji me se dajo Hasanaga! Dvorih pašu tri godine dana, U njeg bjehu tri kćeri djevojke. Najmlagja mu bješe ponajljepša,” Najmlagja mu pred dvor izhogjaše, Paši babi sablju iznosaše. Pa je sada za nedraga dali, Za nedraga rad nesretnog blaga: U Repovce za Muhamedbega. Često meni sitnu knjigu sprema I uz knjigu uvehlti jabuku: „Mehemede tri žalosti moje! Jedna žalost crne oči tvoje, Druga žalost, što se rastadosmo, Treća žalost gdje mi sugjen nisi! Gdje se mlada udah za nedraga; Sa nedragim sina sam rodila, Od jada mu tvoje ime dala, Od čemera ni zvat ga ne mogu. Kad mu babo iz čaršije dogje On mu veli: hodi babi sine! A ja mlada u sebi pomislim: Hajde sine, ne bilo ti babe, Već t’ ostala majka udovica, Pa s’ udala za prvog sevdaha!" �VID BEHAR 389 NARODNE UMOTVORI NE. Mehmeda mila majka karala. Mehemeda mila majka karala: „Mehemede živ ne bio u majke! Odkud tebi te crvene jabuke? To su tebi nadavale djevojke; Ponajviše Umka kučka u Majke." Mlad Mehemed miloj majci govori: „Da ti tako meni majko ne činiš, Ja bi tebi svoje jade kazo, Kad ja pogjem da večeru večeram; Men’ se čini večera mi čemerna, Kad mi nije moje Umke kod mene. Kad ja pogjem u halvate da spavam, Men’ se čini halvat mi je tavnica, Kad mi nije moje Umke kod mene. Kad ja pogjem u džamiju da klanjam, Ja ne znadem u džamiji kibleta, Nit ja znadem za imamom klanjati; Kad mi nije moje Umke kod mene." Tekla Sava... Tekla Sava mutna \ krvava Ona nosi drvlje i kamenje U gjemiji bratac i sestrica I nevjesta Hasanaginica. Seka bratu uz rukave veze, Uz rukave careve munare, A uz skute svoga dragog pute; A brat seki telli kavad šije. Seka bratu tiho govorila: „0 Boga ti brate Hasanaga! Često udri puce do puceta A i one zlaćene ilike, Nek ne može ni al katmer proći A kamo li ruka od junaka." Govorila Hasanaginica: „Luda ti si moja zaovice! U mene je brat terzija bio, I meni je telli kavad šio, Sve udaro puce do puceta, A i one zlaćene ilike, Nije mogo ni alkatmer proći A kamo li ruka od junaka, Kada dogje tvoga brata ruka, Sve se puce u krilo sasuše, A ilike po mehku dušeku." Osman *i Vila, Vila jaše konja Osmanova, Vila jaše, Osman pješe ide. Vila nosi sina Osmanova; Osman vilu iz sveg grla viče: „Stani vilo, da se odmorimo, Odmorimo i razgovorimo." Osmi vila s dore odgovara: „Meni nije sad do odmaranja, Već je meni sad do putovanja, Jer ja letim da Bijograd zidam. Bijograd se počo osipati Sa ćemera od Dunava hladna, Popravlja ga četerest majstora Evo ima sedam godin dana; Ne može ga niko popraviti Nit mu može tilsum pogoditi. Nosim tvoga sina uzidati Ne ću li mu bedem popraviti. A drugog ću sina ti roditi U Bijograd na pašaluk dati." Mustafa Handžić. LISTAK. Islamski svijet. Islamska duhovna gimnazija u G’jundži. (Ru­ sija.) — Požrtvovnim radom i zauzimanjem Ahond Mula Muhameda osnovala se je u G’jundzi velika duhovna isl. gimnazija sa devet razreda. Zgrada školska stajala je dvadeset i pet hiljada rubalja. Ne­ koliko je profesorskih sila dobavljeno iz Carigrada, koji će na tom novom zavodu muslimanske prosvjete u Rusiji predavati svijetske znanosti. Program je nas­ tave vrlo obilan. Osim vjerskih znanosti, kao hadisa, tefsira, dogmatike, šer. prava i t. d., predavače se francuski, perzijski, arapski, turski i ruski jezik, onda matematika, geografija, fizika, kemija, logika, psiholoVlasnik: Adem aga Mešić. Iz zbirke: 'lije AHefendlća. --------- a Tgija, botanika, prirodopis, crtanje, kosmologija, eko­ nomija, megjunarodno pravo, biologija, povijest svijetska, povijest Islama, racionalna agrikultura, nauka o mikropima i t. d. i t. d. — Ovu su gimnaziju ruski muslimani podignuli dobrovoljnim prilozima, a osi­ gurali su joj i veliki vakuf (fond), odakle će se iz­ državati. Bože moj! Kada li ćemo mi u Bosni imati bar jednu ovako uregjenu medresu!? Džamija u Petrogradu. Odboru za skupljanje dobrovoljnih priloga u ime gradnje džamije u Petro­ gradu, došlo je od 1. maja 1906. do maja 1907. god. 130.035 rubalja i 28 kopejki ijane, što po prilici iz­ naša 400.000 K. _______ Odgovorni urednik: Semsibeg Salihbegović. Islamska dionička štamparija (tiskara) u Sarajevu. �BEHAR 390 vm N A R O D N E UMO T V O R I N E . A. AHefendlć: — Alibegovica. Hvalila se Alibegovica Baš na svadbi megju kadunama: „Kako mene moj Alibeg ljubi! Kud god hoda za- ruku me v6da, Gdje god sjede na krilo me meće, Kad se kune sve mene spominje: Živa meni moja Hanka bila! Kad me budi u lice me ljubi: Ustaj srce, izašlo je sunce, Donio sam studene vodice, Pa ti umi svoje bjelo lice." Nitko tome mani ne bijaše, Neg svekrva Alibega majka. Ona stade misli premišljati, Kako će ih mlade zavaditi. Sve mislila na jedno smislila, Pa govori sinu Omerbegu: „Omerbeže ponajdraži sine! Id’ opadaj svome bratu snahu" To se njemu na ino nemaže, I on skoči od zemlje na noge, Pa on ode Alibega dvoru Kad unigje u šikli odaju, Kupi svoje što si donijela," Ona uze nićah i nafaku I pokupi što je donijela. Ona ode natrag svojoj majci. Nije prošlo ni pola godine, Svati prose Alibegovicu Zuprosili pa je isprosili; Odvede je kita i svatovi, Ispred dvora bega Alibega, Sve to gleda beže Alibeže, Kad je ljuba od kule odmakla, Uze durbin od sedam kanata, Pa je prati do sedam sahata. Kad je ljuba za goricu zašla, Puče srce u živome begu, 1 umrije žalosna mu majka. Ljuto cvili Alibega majka Ona žali sina Alibega, Žaleći je oči isplakala. Osta ona sa najdražim sinom, Da je hrani do zadnjeg izdaha. Al’ mu snaha ićindiju klanja, A Alibeg na šiljti sjegjaše. Govorio beže Alibeže: „Bujrun brate, bujrun Omerbeže! Kakve li nam sad donosiš vješti? Govorio beže Omerbeže: „0 Boga mi brate Alibeže! Nisam došo sjela sjelovati, Već sam došo tebi kazivati: Što je doma oko našeg dvora, Sve je snahi lice obljubilo!" Snaha šuti ništa ne govori, Već proPjeva suze niz obraze. Mučno bješe begu Alibegu, Pa on skoči od zemlje na noge, 1 otvori sedefli sanduka Pa on vadi groše i dukate, Ter ih daje svojoj dragoj ljubi. „Uzmi ljubo nićah i nafaku. Zaboravno ime. „Ibrahime na gradu zeime, Sve ja tvoje zaboravim ime. Tri sam puta ćitab proučila Dok sam tvoje ime naučila, Da bih tebe u knjigu pisala, Žao mi te u crno metati, Da bih tebe na jagluku vezla, Jagluk će se odma poderati, Pa ću tvoje ime zagubiti Da bih tebe u pjesmi pjevala Neda mi te mati zapjevati: Pjesma hoda od usta do usta Pa će doći u dušmanska usta. Iz zbirke: Ahm eda A liefendića. �VID BEHAR 391 M. Mehmedbašić: =r-r-. Dječije suze. (Crtica), S^§to još nekoliko časaka, pa će i mujezin s vite munare zaoriti svojim umilnim glasom i navijestiti doba večernje molitve — akšam. Po sokacima, po ulicama, s kupila se sitna dječica, i svako željno očekuje, kad će mu se pomoliti dragi babo i donijeti po običaju jabuku, naranču ili štogod drugo iz čaršije. Već su se skoro svi razišli, samo pred vratima rahmetli Mullage udubila se u misli mala Munira i djetinjim blagim pogledom zuri kroz svijet, koji vrvi; na sva­ kog prolaznika baci oči, ali uzalud — babe joj nema te djetešce kO drvo osječeno u sami sumrak ode doma, da je bar majka utješi i pomiluje roditeljskom rukom. Blijedi je mjesec išetao na vedro nebo obasuto sjajnim zvjezdicama, te svojim blijedo-sjajnim traka­ ma obasjao gore i dolove, sela i gradove. Mjesečeve su trake dopirale i do prozora Mešanove kafane, te se tu na čagjavom i zaprašenom staklu prelamale i svojim bajnim sjajem osvijetlile inače mračnu kafanu. U jednom kutu Mešanove kafane zbilo se ne­ koliko mladića i kartaju se. Svi upiljili oči u prljave karte, e bi rekao, tu se Bog zna kakvo važno pitanje rješava. Nu najednom prekine tu tišinu opori i raspaljeni glas: „Eto, kad sam izgubio sve novce, založiću i fes, pa i cijelu odjeću..." Bio je to Fehim, jedinac sin rahmetli Mullagin. Lice mu se zažanlo od jarosti, dva oka se zacaklila, te svojim sjajem i vatrom pokazuju veliki duševni nemir okorjelog igrača, a nozdrve se raspuhale, čo­ vjek bi rekao, sad će cijeli svijet pa i samoga sebe staviti na kocku. * Gluha su doba. Sve se živo smirilo i leglo na noćni počinak, da se sjutra opet čilo i okrijepljeno prihvati blagoslovljenog rada. Kroz nijemu noćnu ti­ šinu samo se čuju nekakvi koraci, dok naskoro i oni ne isčeznu i ne izgube s e ........ Fehim je došao doma. rAh! gdje si ako Boga znaš; šta radiš do ovog doba?" uzdahne bolno i tugaljivo mlada mu ženica. „Tž cijelu sam evo noć bdjela, držeći čedo u na­ ramku. Fehime! tako ti Boga, tako ti mene, tako ti ove ljubavi naše, ne pusti me da ovako jadujem bez tebe; ta pomisli Fehime, ti si već i otac, ti s i ........“ i posljednja joj riječ zape u grlu, te se malaksala sruši njemu pod noge, a djetešce počne bolno, bolno plakati za materom. Fehim je stajao ukočen, bio kao izvan sebe. Nije znao šta da radi; dušu mu pekla neka tajna bol, savjest ga grizla za njegove pogrješke i opačine dok mu na jednom nešto sunu u glavu. Privine malu Muniru na svoje grudi i dvije čiste djetinje suzice okvase babino lice. Ah! To.su bile angjeoske suzice, one su nekom nadprirodnom moći odvratile strastvenog igrača: — Fehim se je dozvao. Mirza Abdurrahim E l- T ib r iz l: = Islam u Americi. (Svršetak.) Jedna pripomena. eka naša braća misle, da je Muhamed efendijin prijelaz na Islam uslijedio jedino iz težnje za- slavom i iz želje da se na taj način obogati; ali to je njihovo miš­ ljenje posve neispravno. Jer u prvom redu treba znati, da ni po šerijatu nije dozvo­ ljeno reći da nije musliman onaj, koji je djelom po­ svjedočio svoj Islamijjet. Ta Bog je u Kur’anu rekao: c - J ^ J l j £ j l jJ I jL 'jlj* t. j. „Ne recite onom, ko vas pozdravi: Nijesi pravovjerni:" Osim toga poznato je, da se svako može pro­ slaviti, ko je na pravom putu, jer dobar glas i slava usko su skopčani uz istinu i ljepotu; oni su jedno drugom potrebni kao stablo i sjena i* megju sobom su nerazdjeljivi. Na pr. ko hrani svijet, taj sam sebe hrani; ma da je po tom nekom krajnja svrha, da sebe hrani, on će i druge nahraniti. Dakle ako u svom poduzeću konsul traži sopstvenu korist, tim će se koristiti i drugi ljudi. Po mome mišljenju ne smije se strogo paziti na to, da li je muslim ili gajri muslim onaj deista, koji je na se preuzeo zadaću da �392 BEHAR širi svetu islamsku vjeru u Americi. Jer to je nutarnja duševna stvar megju Bogom i čovjekom, a Bog nam je na volju stavio, hoćemo ii priznati Islamijjet ili ne ćemo jednog čovjeka, koji pokaže, da se želi prosvijetliti njegovim istinama. Šerijatom nam nije naloženo, da takovoj osobi rasporimo grudi, te da joj izvadimo srce i u njemu njegove tajne proučavamo. Mi smo umnim prosugjivanjem, koje ne stoji ni u kakvom odnošaju s našim strastima i egoističkim ciljevima, došli do zaključka, da će konsul Web do zadnjeg časa ustrajati na putu, kojim je pošao i da će vazda ostati vjeran započetoj zadaći. Pretpostavi li se da Muhamed ef. teži za blagostanjem ovog na­ zočnog, ili za ljepotama onog zagrobnog svijeta, opet ćemo doći do zaključka, da od Islama nema kraćeg ni časnijeg puta, koji bi ga doveo do željenog cilja.. Sama stvar svjedoči, da će on ustrajati u Islamu, jer ako bi mu se iznevjerio, oborio bi svoj ugled, što ga je prijelazom na našu uzvišenu vjeru stekao megju tolikim narodima. Mnogo je bilo velike islamske uleme, čiji očevi i djedovi bijahu inovjerci; ali su im ipak muslimani u ruke predavali cijelu upravu vjerskih odnošaja. Takovi su učenjaci vršili najpovjerljivije zadaće, a da niko nije posumnjao u njihovu vjernost i ljubav prama Islamu. Po tom kad je Muhamed ef., koji ima manje pravo širiti Islam nego mi, započeo unositi našu svetu vjeru u Ameriku u ime Boga i njegova poslanika, te kad je već objavio, da mu se u svrhu tog poduzeća pošalje nekoliko uleme, ne upuštajući se pri tom po svojoj volji u slobodno i samostalno tumačenje šerijatskih principa — onda je nama duž­ nost, da mu pohrlimo u pomoć koliko nam od ruke ide i da ga smatramo kao pravog brata muslimana. Da li su Amerikanci sposobni da prime Islam? Mnogo je činjenica, koje nam svjedoče, da bi Amerikanci vrlo lahko mogli primiti Islam. Jedna je od tih činjenica to, što Amerikanci po samoj svojoj naravi silno naginju promjeni i novosti, a druga je činjenica njihova težnja, da budu članovi onog društva, koje se najviše odlikuje megju društvima. Po tom dakle kad bi se tamo oshovale islamske zadruge i kad bi se članovi tih zadruga počeli rije­ šiti lijepim vrlinama, kako to Islam zahtijeva od svakog muslimana i muslimanke uzvišenim pejgamberovim riječima: -oc'JVi-t \y& - t. j. „Nakitite se Božijim vrlinama!," tada bi bez dvojbe veći dio onih, koji i malo imadu zdrava razuma, pohrlio u krug takove zadruge. — Amerikancima je teško snositi terete, koje im svećenici i crkvena hijerarhija na legja tovare; a i ta činjenica daje mogućnosti, da bi oni vrlo rado primili Islam, u kjem nema klera ni tih tereta. Osim svega toga Amerikanci mrze iz duše Engleze, čijim jezikom moraju da govore; a kad bi vm se oni uputili u islamske istine i kad bi se u nji hovu * domovinu uveo koji drugi jezik — recimo arapski — bez sumnje bi hrpimice prešli u krilo naše svete vjere. Da potkrijepim svoju tvrdnju, kako Američani mrze Engleze, ovdje ću navesti dva slučaja što sam ih doživio za vrijeme mog boravka u Ameriki. Na dan svečanosti, kad se slavi oslobogjenje Amerike ispod engleske vlasti, Amerikanci po crkvama Bogu zahvalnice služe, što ih je ropstva spasio. Te svečanosti tri dana traju u najvećem veselju i pompi i kroz to vrijeme New-York u noći prestavlja sliku pravog vulkana, koji u moru plamena i svjetiljki gori. Jedan znak, da Amerikanci Engleze mrze jest to, što engleski novac preziraju i jedva ga u prometu trpe. Ja sam u New-Yorku jednom američkom trgovcu pružio eglezku liru (sterling), da naplati stvari, koje sam od njeg pokupovao; ali mi je on tu liru u jarosti i s prezrenjem bacio pod noge. Na to sam mu francuski napoleon dao, koji je on s veseljem primio. Opet drugom prilikom sam u Chicago-u jednom Amerikancu pružio englesku liru, jer drugog novca ;jesam imao. On me je uputio do mjeničara, da je raz' ijenim u američki ili francuski novac; jer veli, da će me Amerikanci mrziti i prezirati sve dok uza se nosim engleski novac. Da bi se megju Amerikancima mogao raširiti Islam dokazuje nam i ovaj fakat: Amerikanaca su dvije vrsti; jedni su u istinu civilizirani i uljugjeni, a drugi su na posve nisku stepenu kulture. Svaka od tih dviju grupa svoju religiju smatra najboljom i najprikladnijom. A pošto im Islam nije poznat, niti su što god o njegovim istinama čuli osim kojekakvih laži i potvora, to bi svaki pobožni Amerikanac iz načela same pobožnosti prešao u krilo islamske reli­ gije, kad bi se ona tamo počela agitirati i kad bi se jasnim argumentima opravdali njeni principi kao najshodniji i najkorisniji za ljudsko društvo. Oni pak, koji su indiferentni u vjeri, primili bi Islam bar iz‘ uvjerenja, da je on najuzvišenija religija - - samo kad bi im se njegove doktrine prikazale u potpunoj i bitnoj svojoj slici. Po tom je jedini razlog da Ame­ rikanci još s oduševljenjem ne prelaze u krilo naše svete vjere — njihovo nepoznavanje islamske nauke. Ali je istina tako moćna, tako jaka, da vrlo brzo i lahko privlači svojoj ljepoti sve one, koji za njom teže. Istina je uzvišena; nju ništa ne nadvisuje. Da li bi emancipacija žena mogla zapriječiti širenje Islama u Americi? Po sudu nekih ljudi poligamija je jedan veliki zid, koji priječi, da se islamska vjera unese u Ame­ riku. Mi pak tvrdimo, dli su kako ljepote šerijata, tako uzroci i svrhe pojedinih vjerskih ustanova neko �vm b e h a r vrijeme bile posve nepoznate i nerazumljive čovje­ čjem rodu; one se samo katkad u nekim izvijesnim j shodnim razdobljima pokazuju u svojoj potpunoj i jasnoj slici. S toga su eto sve do skora na raspust braka Evropljani gledali kao na crnu tačku islamske kul­ turne povjesti. Danas pak u vijeku civilizacije i nap­ retka svaki prosvijećen čovjek tu ustanovu našeg šerijata smatra jednom od najboljih inštitucija pravno uregjenog društva. Kad se je istom civilni brak počeo uvoditi u prosvijećene kršćanske države, mislilo se je, da će on na veliki otpor naići kod kršćana, a poglavito kod žena; — ali to se nije dogodilo; da­ pače ta je ustanova gdje gdje primljena s najvećim oduševljenjem. Pogledamo li na stare običaje murmonske sekte, koja se pojavila u Americi u četrna­ estom stoljeću, vidjećemo, da je i megju njenim šljedbenicima nekad postojala ustanova bračnog ras­ pusta, a i danas je u životu. Po tom se dakle vidi, 393 da bi se oni vrlo lahko prilagodili načinu islamskog' života. Osim tog treba znati, da se vjerski odnošaji ne daju nikako primjeniti na svjetovne i tjelesne odnošaje. Ta koliko je djece težeći za istinom osta­ vilo svoje roditelje; koliko li je ljudi raspustilo svoje žene, koje su se ustezale, da prime pravu vjeru; a koliko je opet bogataša žrtvovalo svoj imetak u Božijem putu! To je takova jedna premisa, koju ne treba nikako opravdavati; to je očevidna činjenica. Ako mi dakle razjasnimo pod kakve je stroge uslove i pravila podvrgnuta poligamija u Islamu i kakve od nje koristi potječu po civilizaciju i ljudsko društvo; ako kažemo da je jednom muslimanu veoma teško držati više nego jednu ženu, hoće li da udovolji propisima šerijata u tom pravcu, onda će bez sumnje ljubav i simpatije cijelog amerikanskog ženskog svi­ jeta prama islamskoj vjeri porasti i Islam će se brzo moći raširiti u novom svijetu. (Konac.) Preveo: T e š n ja li Mflsa. Književnost. Muslimanske narodne junačke pjesme. I. sveska, sakupio Esad Hadžiomerspahić, izdala štamparija Ugrenovića u Banjojluci 1907., cijena pojedinom svesku- 1 K 40 h. To je u nas može biti jedini č~ /jek od muslimana, koji se eto odlučio, da sabire narodne naše junačke pjesme. Prvu zbirku tih pjesama .mamo od vrijednoga radnika na našem književnom polju Koste HOrmanna, drugu zbirku od „Hrvatske Matice" mnogo veću i opsežniju, a eto treće zbirke, koju će nam pružiti vrijedni gospodin Hadžiomerspahić. Gosp. HOrmann je mnogo bolje u tome uspio, nego li „Hfv. Matica," jer je u pjesmama, koje je iznio u toj zbirci znao potpuno očuvati njihov narodni karakter, dok se u onoj Matičinoj zbirci vidi jasno, da su pjesme po kancelarijama dogonjene, a nikako vjerno prenešene na papir iz pjevačkih usta. Glavna osebina narodne pjesme, t. j. duša naroda, što se ogrijeva u pjesmama ne bi smjela da trpi niti za dlaku od umjetne pjesme. Naše je dapače mišljenje, da bi morala naiodna pjesma biti ria papir prenešena isto onakova, kako se čuje iz pjevačeva grla. Ne dopada nam se nikako kojekakovo ispravljanje, jer svaki ispravak oduzima joj komadić narodnoga duha, što ne bi smjelo da bude, ako se hoće, da zbirka narodne pjesme ostane kao spomenik, iz kojega će buduća vremena prouča­ vati narod i njegov osjećaj, a čak i sam jezik. 'Sva­ kako je nepobitna Činjenica, da se j sami pjevači u dosta stvari razlikuju, n. pr. velika je i stvarna raz­ lika izmegju jednoga hercegovačkoga pjevača i onoga u Krajini. Ne samo da je u samome jeziku razlika, nego čak i u ocrtavanju pojedinih junaka ili bojnih dogagjaja. Da bi se dakle i te osebine, vjerno oču­ vale, nužno je, da se u narodnoj pjesmi, osobito junačkoj ne mijenja. To je naše mišljenje, a tako je radio i Vuk Karadžić. — Prva sveska pjesama gosp. Esada Hadžiomerspahića sadržava ove pjesme: Tale Ličanin u sužanjstvu; Dizdarević Meho izbavlja Zibru PertL Alajbega; Lika Mustajbeg dili mejdan sa pri­ morskim banom; Bosnić Mehmedaga i Popovi6 serdar. Ove su dakle pjesme sadržane u prvoj svesci. Pjesme su dosta vjerne, te nas osobito veseli, što je u njima sadržan i onaj jezik, kojim narod tamo govori. O prvoj svesci možemo se pohvalno, izraziti, te prepo­ ručiti svakome prijatelju naše književnosti, da svojom pretplatom omogući daljnje izdavanje svih pjesama. Mi ćemo se na svaki svezak još posebno osvratiti i o njemu progovoriti. Islamske dužnosti, vjerska knjiga za svakog muslimana, napisao i izdao Muftić Muhamed-Hifzi ef., kadija u Fojnici uz odobrenje našega rijaseta. Jedan od boljih saradnika lista „Behara" Muftić Hifzi ef. odlučio se i napisao knjižicu „Islamske dužnosti" štampanu arapskim hurufatom, a na našem jeziku. Nas bi više veselilo, da je to štampano latinicom, jer bi po našem sudu bilo mnogo pristupačnije našem narodu, pošto nam se ovo čini dosta teško za čitanje. Nu nije pitanje, kako je knjiga štampana, nego što je u njoj. Temeljne dužnosti svakoga muslimana kao imanski šartovi i ostalo, obragjeno je u toj knjižici vrlo pomno i sa osobitom pažnjom, obragjeno je tako, da će i prost čovjek moći1da ih shvati, a to je baš i glavna zadaća ovakovim knjižicama. Mi je sa svega srca preporučujemo islamsjcome narodu, jer će fak­ tično učiniti onu korist, na što je namijenjena, a bilo bi sasvim opravdano, da 3e razproda, da pisac ne pretrpi kakve materijalne štete. 0 dobitku nem^, niti govora, to je stara stvar. Ne hi loše bilo, kada bi se ovakove stvari štampale i latinicom. Zašto je „Behar" zakasnio? Naš list zakasnio je ovaj put radi toga, što je prevodioc pripovijesti „Svećenik morala* od M. Gorski-a naglo obolio, te smo nekoliko dana očekivali njegov �BEHAR 394 daljnji rukopis, m nijesmo ga mogli dočekati, te list izdajemo bez toga nastavka sa primjetbom, da ćemo u dojdućem broju nastaviti i sa molbom, da gg. čitaoci ovo uzmu na znanje. UREDNIŠTVO aBEHARu Poziv. Pošto je ravnateljstvo „Islamske dioničke štam­ parije- kupilo zemljište za zidanje vlastite kuće, to se ovim na temelju zaključka glavne skupštine stavlja na prodaju još ne prodati broj dionica. Dionice može kupiti uz gotov novac svaki Mu­ sliman, bez obzira da li je prije bio dioničarom ili ne uz nominalnu njihovu vrijednost od 50 kruna. Ravnateljstvo. Književni oglas. Poznata je stvar, koliko se kod nas troši truda i vremena na izučavanje arapskoga jezika, koji je od vm starine kulturni, a za Muslimane i vjerski jezik. Danas je plavilo, da se svaka znanost mora obučavati na najlakši način. Za učenje kojega stranoga jezika prvo je i temeljno pravilo, da se taj jezik uči preko svoga materina. 8 Uza sve to nije u nas još bilo niti arapske gra­ matike, niti riječnika na našem jeziku, za to smo se potpisani odlučili i po najnovijoj metodi sastavili pot­ punu arapsku gramatiku, koja se sastoji od ova tri dijela: 1. Pravila o- pravopisu kao uvod u gramatiku 2. oblikoslovlje (sarf) i 3. sintaksa (nahv). Uz to smo u istoj knjizi dodali zgodne i dovoljne vježbe u arapskom i našem jeziku i protumačili sve riječi, koje u tim vježbama dolaze. Ako se dakle ova knjiga točno progje, to dobar uspjeh iz arapskoga jezika ne može izostati. Ko želi knjigu dobaviti, neka se obrati na pot­ pisane u Sarajevo ili Mostar. Cijena joj je 3 K 60 hel a novce treba unaprijed poslati. A. Kadić, profesor gimn. u Sarajevu. A. Bulić, učitelj gimn. u Mostaru.*I Vlasnik: Adem aga Mešić.____________________________ Odgovorni urednik: Šemsibeg Salihbegović. Islamska dionička štamparija (tiskara) u Sarajevu. *** M. Ć. Ćatić; Zimska slika. Zimska noćca zavitlala crni bajrak moći svoje, Pa sa trona ledenoga besvjesno se svjetom krili. Polja, gore bez života u tišini tamnoj stoje, Katkad samo ko siroče ćuk zaplače i zacvili. Mala varoš mrtva snije. Nigdje daha, nigdje svjeće. Tek u jednoj kolibici, izdišući, tiho tinja Mala vatra na ognjištu. Kraj nje hladan život teče Monotono, suhoparno; ah taka je sirotinja! Zamišljena sjedi žena, krpice joj kriju tijelo. Dvoje gole siročadi na dršćućem krilu drži. Ko olovan težak oblak prekrila joj tuga čelo, A niz lice suza teče, što ko živi oganj prži. Imala je vjernog vojna, kćj’ na žulju svojih ruku 1 na znoju krvavome pribavljao, što im treba. Djelili su megju sobom vedru radost, gorku muku I bili su zadvoljni sa koricom suha hljeba. Imala je vjerna druga, on joj bio život, nada. Na toploj mu ljubavi je grijalo se srce njeno. AI godine gladne došle i sve bilo manje rada; — A srce je bogataško okorjelo, skamenjeno. 1 sumornog jednog dana klonulo mu čelo bl’jedo U naručje vjerne žene, a sa suznog oka pao Zadnji pogled Ugašeni: siročad je svoju gledo I u zadnjem uzdisaju pošljednji im cjelov dao.-------Sjedi žena kraj Golušava njena Ah, toplote oni Nema hljeba, a ognjišta. Bez prostirke i bez ruha ptičad u krilo joj glave skrila, ištu i koricu hljeba suha — — vatru je leđna suza ugasila. A na polju, zima struji, pod krilom joj streha puca; Silni vjetri ko pomamni svoju strašnu himnu viju... Gdje su ljudi, što im srce za svog bližnjeg dobro kuca, Tu kukavnu sirotinju na ljubavi da ogriju? — Dan je bjeli iznad zemlje noćnog mraka digo mreže, A u trošnoj kolibici kraj ognjišta razorena Bezazleno dvoje djecp smrznutije uda leže I kraj njiha jadna majka sa suzama obljevena. Bolno dršće vapaj ljuti, dršću duše s teške muke, Ali zalud: gluh je svijet! To tek jedan pjesnik sluša. Sirotinjo, hodi meni, na mom srcu ogrij ruke, Jer toplo je moje srce, a vrela je moja duša! �BEHAR 395 Pred očinskim domom. Ko slaba sjena na tvoj prag sam stao Ćutke i n’jemo, zagrlivši liru. Na grudi moje težak led je pao Ko tvrde sante po duboku viru. I l’jetao sam ja i druzi mali Po tvome vrtu, beruć cvjetke čame; I igrasmo se u nevinoj šali, Hvatajuć kapom leptiriće Šarne. Kroz suze gledam trošne ziđe tvoje 1 krov prokisli, s kojeg strašne zube Smrt mrka kesi. 0 ognjište moje! 0 dragi raju, gdje no mi se gube 0 dragi dome, grobe moje sreće! Marljiva ruka mrtvog babe moga U tebi nekad sadila je cvjeće Radosti vedre. Sa krova se tvoga Zlaćeni sanci mladosti čile 1 zvuci prve bogodane pjesme! U tebi su me odgajale vile, Napajajuć me s abu-hajat česme Blagodat svaka tad smješila milo; Na tvom je pragu teko med i ml’jeko. A sad gle, regbi nigda nije bilo Iskre života. Ko strašilo neko Kapljicom slatkom vječitoga milja, Što zanos budi u nevinoj duši. Ah! tada gorka i cinička zbilja, Ko vihor bjesni što no život ruši, Ti stršiš nebu. Fatum ti je. hudi Krvavom pandžom porušio čare, Baš ko što sada tvog pjesnika grudi Nevolja gorka obara i tare, Nije se mene dotaknula bila, Nit crna briga o svagdanjem kruhu Mir mi mutila. Kao glazba mila I bura u mom zvonila je uhu. Te tvoje puste zidine mi sada Pričaju patnju sirotinje crne, Što zadnju iskru veselja i nada Leđnim ti dahom na ognjištu trne. Ah, ja sam nekad ko maleno ptiče U tvome krilu prva krila steko; S majčinih usni slušao sam priče Tople i slatke ko i njeno ml’jeko. Sve, sve je mrtvo. Tek rujine stoje, A s moje lire bolno zvuci ječe: 0 dragi dome, zadnji akord to je Prošlosti naše — naše mrtve sreće! H. Muftić: — i . Naša inteligencija. anašnje prilike gone nas muslimane, da učimo svjetske nauke, opću izobrazbu i da se prosvjetljujemo, ako želimo, da se održimo. {£? I ako nerado, ipak pod pritiskom po­ trebe, mi po nješto šaljemo svoju mladež u državne moderne — škole. I eto počeli su i naši mladi ljudi izlaziti iz tih učevnih zavoda, pa bismo se imali radovati, što nam počinju stizati naši intelegentni ljudi, koji biše imali popravljati pogreške nas neinte­ ligentnih Božijih robova. Ali pogledamo li tu našu inteligenciju — čast iznimkama — kad dogje u javni život, i ono što ljudi budu imali volje da svoju djecu upućuju na škole, i to ih progje. Naime mnogi inteligentan naš čovjek, kad dogje u službu, svojim odnarogjenim životom loše djeluje ,la naš svijet. Njegov privatni život je kao i svakog drugog stranca život. Stanuje i hra'ni se po hotelima, druži se samo sa činovnicima, i sa njima „imadu čast“ posjediti samo oni muslimani, koji su naučeni po javnim lokalima hodati i u „finije društvo" zalaziti. Inače oni su kineskim zidom odijeljeni od svog ele­ menta, . od onog elementa, kojem pripadaju njegovi roditelji, braća, rodbina i prijatelji. Oni neće doći ni Hasi ni Husi na dućan, da se sa njim porazgovore. Mnogi ti ne bi zašao u kahvu, gdje njegov narod sjedi pa kad bi se proti njemu, — da se moderno izrazim — „urotio grom i pakao". Zašto to? Mi ne znamo drugog uzroka osim toga, što se je poćiburio, pa ne može da se ponizi da se miješa sa „prostotom", neizobraženom masom. Njegovo inteligentno oko vrijegja, kad vidi našeg čovjeka bez čarapa, gole noge, u firalama. Megjutim topi se od milina, kad mu u „otmenom društvu cucak" kakve dame obliže prste i �396 BEHAR otare m j se o utlejsane „čakšire". Nama je žao, što se oni ne interesiraju ni za naše mektebe ni medrese. Moglo bi se otkud reći, da se oni ne imaju pravo u to pačati. Ali mi smo toga mišljenja, da su i to stvari i pitanja nas sviju muslimana megju kojim nema ni­ kakvih kasta, pa smo svi pozvani i dužni da za opće zajedničke stvari zajednički se brinemo. Oni kao ljudi šireg pogleda u svjetske prilike mogli biše mnogo doprinijeti, da se što savršenije i ta pitanja urede i riješe. I kad bismo se mi pitali, ne bismo ništa bez njihovog sudjelovanja zaključili. Mnogi se ne će da žene a ne idu ni u jezuite ni u kalugjere, što u našoj vjeri i ne zahtijeva se, nego je neko prema prilikama i zadužen: „Ženite se, plodite s e ...“ Zla strana zapadne kulture uhvatila se je oko njihovog srca. Istina ima nedostatka kod našeg svijeta. Pa i pokret je za to, da se popravimo. Ali da ’e naš svi­ jet tako nisko ostao, da ne zaslužuje, da se sa njim druže njihova djeca sa akademskom ili nješto manjom izobrazbom, to ne stoji. Svijet je kod sviju naroda manje više jednak, a inteligencija drugih naroda i elemenata naročito zalazi u svoj narod. A mi možemo za svoj svijet ustvrditi, ako nije na višem ono je si­ gurno, nije na nižem stepenu čovječnosti. A baš čo­ vječnost je ono najskupocjenije blago u ljudskoj duši. I svi pravi dobroželjitelji su za tom misli išli. Ta našu inteligencija dok je puna kritike za naš život dotle se ne podvrgava sama kritici. Valjda misle da su nepogrešivi, ili da nije u stanju kogod drugi njih ocijenjivati kad su oni iznad ostalog svijeta. Ili misle da su izuzeti i oslobogjeni od pravila i usta­ nova kojima se mi obični smrtnici podvrgavamo. Oni, koji prilike i sebe podvrgava kritici svakako će raditi na popravku. Može biti da ih ima, koji se zamišljaju iznad kritike, koji u svom odrednom životu i ne uvigjaju kakve pogreške. U islamu ne ima svećeničkog staleža, pa kao svaki drugi, tako i inteligencija ima se za svoj privatni život brinuti i svoju savjest čistiti, ali kao članove javne naše zajednice, koji hoće, da zauzmu prvo mjesto u našem društvu, moramo posmatrati, te ocjenjivati, koliko je od koristi, a ne ko­ liko čini štetu. Njihov život, kako napomenuh, ni u čemu se ne razlikuje od života drugih činovnika. A nas naj­ više vrijegja, što se odbijaju od nas. Svaka tica svome jatu leti. Pa ,i ostali izobraženi pojedinci uvjek su uza svoj narod. Pa i kad su u službi opet savjsćavaju sa svojim elementom. Ne samo to, već kao izobraženiji upućuju ih, potpomažu ih u svakom prosvjetnom go­ spodarskom i političkom pqkretu. Brinu se za sve njihove institucije. Čvrsto vjerujem, da bi njihova mnoga stvar mnogo slabije prošla, da im nije rodo­ ljubivih u štokakvim službama. A nek stoji na stranu što je inteligencija u njih preuzela vodstvo i stupila u otvorenu opoziciju. Istina i u nas ćeš pročitati po vm koji rodoljubivi stih, koji je potekao iz žarkoga osjećaja nadobudnog pjesnika, koji inače nikad ne tražf društva svog elementa već satno „sebi ravnu inteli genciju". Nu to rodoljublje obično ostaje na papim Biva i u nas ima rodoljuba, ali samo na papiru. Kad šu se oni toliko poveli za Zapadom, pa na Istoku ni ne mogu da opaze štogod što valja, zašto se ne ugledaju u zapadnu inteligenciju kako ona radi i živi i osjeća za svoj narod? Istina i naša je inteli­ gencija pokrenula „Gajreta i „Behar" i još nješta te nješta. Ali je Ii time posao svršen? u ostalom ovo se i ne odnosi na onu čestitu družinu, koja udovoljava svom pozivu i u koliko udovoljava. Ovo se odnosi na one, koji misle, da su kulturnu misiju (baš kao pravi Kulturtrageri) izvršili, što nose utlejsane europ­ ske haljine sa mandžetama i ovratnikom, što svako jutro izmiju glavu hladnom vodom, počešljaju se, obriju bradu, i pod kaluf metnu brkove po jedno po sahata, da im stoje zakofrćeni kao repići, a po kadkad bome i kao frčice. Čuo sam od njekog, da inteligencija ruskih muslimana, kad svrši visoke nauke, čisti put se preobrće opet u narodno odijelo, a onda zalazi u svoj svijet i predobiva ga za napredne .misli. Mi od svoje inteligencije ne tražimo da mijenja svoj ukus u odjevanju, jer je odjeća u opće kod nas sasvim nuzgredna stvar. Njeke su feslije bolji muslimani nego njeko saruklije. Njeki su pantolaši efzalniji nego njeki čakširaši itd. Ali tražimo od njih, da se druže sa svojim svijetom, da im naustice kazuju prave napredne misli, da sa njima saosjećaju, da ih upućuju u današnje prilike. To se ne može polučiti, što će se njih nekoli­ cina sastajati u kakvom hotelu i pretresati dnevna pi­ tanja i prilike uz čašu pive. Već treba zaći u svijet, koji neka se osvjedoči, da si mu pravi dost i prija­ telj. Doduše nije to posve lahak put. Treba ti neukom čovjeku po sto puta kazati jednu naprednu misao, pa da je opet ne poprimi. Gdjekad će ti ošutiti, gdjekad i odobriti, kadkad i usprotiviti se, pa može biti da budeš i napadnut. Ali ti to moraš sve pretrpiti i opet raditi za onu misao, koja ima pomoći tvom bratu. A ni naš svijet nije tako konzervatiran. Ako te baš neće odmah poslušati, kad ga savjesno i razborito na nješto upućuješ, obično će te mirno saslušati pa i odobriti. I što ne ostvaruje uzrok je taj, što je još ihraaldžija, a nagla promjena političkog života smela ga je pa se je bio ko izgubio. — Danas se sabire i osvješćuje. Da su njeki naši ško! V ljudi — valja pravo reći — nije sva krivica pri njima. Oni su danas krivi što se ne popravljaju, a pi?Hke u kakvim su uzrasli u kakovim su se uzgojih. lt - * ju ih onakim. U na­ šim srednjim školama i pri na višim zavodima naša mladež o svačem dobuvr, pojma i upućuje se, a nitko ju ne upućuje, kako će ^anas sutra sa svojim �vni BEHAR svijetom živiti. Nastavnici svaki za-svoju stranku uplivišu. Pa kad budu neutralni opet zadahnjuju ih ev­ ropskim duhom. Vjeroučitelji drugih vjera, već imadu prosto otvoreno polje, da. svoje stado čuvaju u svom toru. I kao ljudi svjetske naobrazbe oni to zdušno vrše. Zašto su katolici bez iznimno Hrvati, a hrišćani nefaljeno Srbi? Naši vjeroučitelji niti u vjeronauci ne upućuju ih potpuno. Zar to nije bogu plakati, kad se u trgo­ vačkim školama i po realkama uči: „Ilmihal" (Mizraklija) i „Šuruti salat“, što su već djeca učila u mektebima i po osnovnim školama? Tako oni progju kroz škole, a o Islamu ne znaju ništa više nego po sto puta ponovljene iste mesele o namazu. Oni i ne slute da Islam ima potpunu svoju moralku savršeniju i od kršćanske i od moderne pedagoške. Njima je poznat preporod u Evropi i Luterovo reformatorsko djelovanje. A ne zna ni jednog slova iz života i rada svoga pejgambera, koji je kao najveći um i genij sviju vjekova od sviju nepristranih svjetskih mudraca priznat, i nje­ govih ashaba, koji su tako idealno proveli svoj život i čuda nečuvena učinili. Oni znadu kako .e Hanibal vodio ratove proti Rimljanima, a može biti ni po imenu ne znaju za velikog islamskog nepobjedivog vojskovogju Halid ibni Velida prozvan Sejfullah, koji je toliko puta pretežnu silu Grčku pobijedio. Njima je poznato kako se je Evropa spremala na križarske vojne i oni se dive Rikordulanljeg srca. a ne znaju kako su muslimani suzbili te navale, i veliki i 'dealni vladar Salahudin im se kao kroz maglu nejasno pri­ kazuje. Pa ko im je u ostalom ovake sjajne momente iz Islamske prošlosti, prikazao? Ako ne poznaju, pa misle, da i neima uW šoj prošlosti velikih duhova, kakvih se nalazi u prošlosti Zapada, nije čudo. Ko im je te velikane prikazao? Posljedica je dakle nevaljastog uzgoja pa su oni nemarni za svoj narod i za Islam i za njegove ideje, SET 397 a zarazili su se njekvom narodnosnom borbom izmegju se dok su jož na naukama. Na tahmin su i mejdane počeli dijeliti megju sobom. Njihovi su očevi rame uz rame borili se desno i lijevo. Sva ta naša školovana mtadež je bez svake sumnje kao žto iste vjere takogjer i iste narodnosti, pa ako je slučajno jedan umislio da je Srbin, a drugi da je Hrvat, to je samo mišljenje, a nikako, da biše bili od dva naroda. S toga neka se svaki zove kako hoće, ali znajmo, da smo jedno i zajednički radimo. „Uhvatite se svi čvrsto za Božiji konopac i nemojte se rastavljati..." „Zaista su vjernici braća..." Mi se ovog držimo i bez razlike su nam jednako dragi naši školovani mladići pa koje se narodnosti osjećali, samo ako im je na prvom mjesu sren naša sreća. Mi ne begenišemo cijepanje naše akademske mladeži na društvo „Zvijezde" i „Svijesti". Čemu to? Ako se u njekim nazorima ne slažu, pa nek bistre stvar mirno i savjesno, kako će nama Muslimanima biti od koristi. Srbi i Hrvati svaki od svoje strane zabacuju mržnju od stotine godina i traže sporazuma sa nama. A naši gjaci na broj svega jedan i po ne mogu se složiti i jedan drugom izaći u susret i po­ pustiti se. Da nam buduća inteligencija bude bolja i narodnija potrebno je, da se vjeronauka po žkolama reformira tako da mladić potpunu sliku o Islamu i njegovu moralu i o. njegovoj prošlosti dobije. I za vjeroučitelje treba najsvjesnije i najbistrije ljude probirati, koji-će znati i htjeti dovesti u sklad ustanove Islama i zahtjeve današnjeg vremena i koji će umjeti pridobiti mlada srca i osigurati ih za uvjek za svoj narod. Ali . . . ali inteligencija, koja je stupila u javni život, pa i ako nije bila sretna da dobije pravi od­ goj, pošto je štono riječ, punoljetna, dužna je da se samo popravlja, neka u svijet i u inteligenciju drugih elemenata. L1STAK. Književnost. „Uputa u čitanju i pisanju latinice za muslimane, koji znadu arapsko pismo". Ovih je dana izišla iz štampe malena knjižica j)Od gornjim naslovom od učitelja Mustafe Konjhodžića, maiena knjiga svojim formatom, ali velika svojom svrhom i koristi, koju će donijeti našem nepismenom muslimanskom elementu. Odavna se osjećala potreba i tražila različita sredstva, kako da se naš neuki svijet pouči čitanju i pisanju latinice, koja je danas u životu neobhodno nužna ne samo bogatu i gragjaninu, nego i siromahu i seljaku i svakom pa i našoj ženskadiji. Radilo se u zadnje vrijeme i na tom da se me­ gju muslimanima uvedu arapska pismena, ali povrfi svega toga nesmijemo zabaciti «iti latinice. Arapska pismena samo se mogu raširiti megju musli­ manima — nu muslimani ne smiju ostati samo kod toga. Bio je to težak posao a uspjeh sumnjiv, pak su tek rijetki i pozvani pokušali, da nagju kakav prakti­ čan i jednostavan način za učenje i pisanje latinice — nu i osim toga taj je posao bio težak, a povrh �398 B E H _A_R_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ v m svega bojazan, da će materijalni gubitak veći biti nego moralna dobit. Za to možemo s veseljem pozdraviti djelce g. Mustafe Konjhodžića. Što se tiče izradbe pošlo je u istinu za rukom g. Konjhodžiću da napiše malu, ali praktičnu uputu za muslimane, koji poznaju arapska pismena. Da li bi se nešto bolje i naravnije moglo naći, neću ovdje da govorim, nego ini je još istakniii to, da je osobit i rapidan uspjeh analfabetskog4tećaja što ga je držao g. Konjhodžić, rukovodećima sa ovom malom knjižicom najbolja garancija za njezinu vrijednost. Knjiga se može dobiti jedino kod autora učitelja u Ljubuškom uz cijenu od 60 helera. Nerkesi-Zade A, Hifzi. Književna zamolba. U interesu hrv. omi. knjiž. umoljavam omladinske pisce i spisateljice, da mi po­ šalju ako što izdaju zasebno štampom, jer pribirem gragju za „Povjest hrvatske omladinske književnosti" i „Bibliografiju hrv. omi. knjiž." — Ako sam možda u svojoj antologiji savremene hrv. omi. knjiž. f t pjesmi i priči" zaboravio koje djelo spomenuti molim, da me se za vremena još upozori, Primjetiti mi je, da ću na zahtjev, za svaku primljenu knjigu dati u zamjenu koju od mojih po knjižarskoj cieni Rudolfo Franjin Magjer Valpovo (Slavonija). ______ J ' Ispravak. U listu prošlog (21.) broja potkrale su nam se neke pogrješke, te molimo, da se bar ove veće isprave7. red ozgo pred riječ: izlazi... treba metnuti: koji (t j. članak); u bilješci« Širenje lsi. u. E.“ u 4. redu treba: veli se, da... mjesto: veli X. da...; u bilješci „Nova čast engl. š.-nj-Islama“ u drugom stupcu (5 red) treba: u svojoj struci... mjesto: u svoj struci...; konačno u istoj bilješci 3. odlomak treba da glasi: Osim tih geol. djela napisao je Quilliam još mnogo o Islamu... do riječi (Islam), a onda tu tačka i dalje ovako: Na naš jezik... Draga braćo muslimani! Osjećajući duboku žalost u srcu. moramo vam javiti, da će po svoj prilici naš jedini islamski književni list „Behar" sada — koncem osme godine svog života prestati da izlazi, i to samo zbog nestašice gradiva. Dobro će vam biti poznato, s kakvim su oduševljenjem muslimani Bosne i Hercegovine primili „Behar", kad je prije osam godina pokrenut i kako su tada svi naši na peru sposobni ljudi pohrlili, da ga urijese produktima svoje duše. Nu to oduševljenje nije po­ trajalo dugo, jer već u početku druge godine „Beharova" života opažamo pomanjkanje rad­ ničkih sila. Razumije se, da je to pomanjkanje postepeno sve više postojalo, a osobito u potonje dvije-tri godine, kad no su sav materijal listu dogotoyljali tri-Četirt čovjeka. I mi smo se u tako teškim prilikama primili dužnosti, da uregjujemo „Behar", uzdajući se, ne će li nas bar nekoliko dotadanjih saradnika potpomoći svojim radovima u tom teškom pothvatu. Ali smo ostali razočarani. Kroz cijelu godinu našeg uregjivanja nije se javilo tek nekoliko sa­ radnika „Beharu" i to većinom početnika, te je skoro sve radove samo uredništvo moralo da gotovi. S toga dakle razloga moraće ovaj naš jedini islamski beletristični list, da prestane iz­ laziti sada koncem osme godine svog života, ako mu ne priteku u pomoć ljudi od pera. Tre­ bamo ovdje primjetiti i to, da naš vlasnik, poznati rodoljub i narodni dobrotvor, Ademaga Mešić, ne bi žalio doprinijeti i znatnih materijalnih žrtava u svrhu opstanka „Beharova"; — ali koja korist od tog, kad listu manjka duša — rad, materijal. Dakle, braćo muslimani. Ako vam leži na srcu egzistiranje našeg „Behara", koji nam je do danas pružio toliko lijepe du­ ševne hrane, latite se pera, koji se god osjeća sposoban štogod napisati, i pohrlite u pomoć ovom jedinom islamskom književnom listu. — M. selam. Uredništvo. Vlasnik: Adem aga Mešić.____________________________ Odgovorni urednik: Šem sibeg Salihbegović. Islamska dionička štamparija (tiskara) u Sarajevu. � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Behar: list za pouku i zabavu Subject The topic of the resource književnost Description An account of the resource Časopis Behar pokrenut je 1900. godine. Štampanje lista finansirao je veletrgovac iz Tešnja Adem aga Mešić, koji se zbog toga smatrao vlasnikom Behara, dok je odgovorni urednik bio Safvet beg Bašagić. List je štampan na bosanskom jeziku, latinicom i izlazio je dva puta mjesečno. Creator An entity primarily responsible for making the resource Safvet beg Bašagić Edhem Mulabdić Hadži Mehmed Džemaluddin Čaušević Šemsibeg Salihbegović Ljudevit Dvorniković Šemsibeg Salihbegović Hamid Šahinović Ekrem Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Štamparija Riste Savića i druga Islamska dionička štamparija, Sarajevo Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1900-1911 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 30 cm Language A language of the resource bosanski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7452 (Print) ISSN 2566-4042 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22541574 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Behar: list za pouku i zabavu 1907 Description An account of the resource Br. 1 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Štamparija Riste Savića i druga Islamska dionička štamparija, Sarajevo Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1907 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7452 (Print) ISSN 2566-4042 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22541574 IIIF Item Metadata UUID 2c33464d-bb6e-4946-bf55-c0a17b027a76 https://kolekcije.nub.ba/files/original/b61cda918504dad3389883ae3e679540.pdf 4382ecf3d110c109779f41341c21f7a0 PDF Text Text BEHAR LIST ZA ZABAVU I POU^U. Godina IX. Nakladom ftdemage Mešića. URADIO: L J U t O IT DUORNIKOUIĆ ODUOUORNI UREDNIK: ŠEMSIBK SflLIHPMOUIĆ 1908./ 09. SARAJEVO. Islamska dionička štamparija (tiskara). �Broj 1. God. IX. Behar* izlazi dva puta 'đscf; mjesečno, Za oglase plaća se prvi put za cijelu stranu 40, za pola 20, za osminu 6, a za šestnaestinu 4 krune. Slije­ deća uvrštenja uz popust. Za prijevode oglasa iz jed­ noga jezika u drugi računa se 8 kruna po straniđ. = Cijena mu je za Bosnu i Hercegovinu na godinu 10, na po godine 5 kruna; za gjake 6 kruna,, a za sve oslaie zemlje 12 franaka na godinu. 0 /tT s Pojedini brojevi 50 helera. Neplaćena se pisma ne Rukopisi se ne vraćaju. 15. m a ja 1908. LIST ZA POUKU I ZABAVU. Š A R A J EVO Pretplata i rukopisi šalju se: Uredništvu „Behara* u Sarajevu, Gornji Tabaci = ulica broj 35. 13. R e b iu l-a h a ra . Na početku IX. godišta. raz istočne i zapadne kulture na tlu Bosne i lamu, u širim slojevima nije imao puno onih, koji bi Hercegovine učinio je velike dojmove u bili i približno temeljito odgojeni i poučeni u svojoj narodu i imao je svojih posljedica. Islam­ vjeri. Taj nedostatak odgoja bacao je svoj sjen na ski dio naroda ovih zemalja, kroz vijekove čitav islamski elemenat, te nije čudo, da se je nala­ nosioc kulture Istoka, našao se pred gotovim činom; zilo a može biti i danas nalazi neupućenih ljudi, koji njegovo iznenagjenje je bilo toliko, da je gotovonaiz­laku ruku iznašaju tvrdnje, kao da je islamski gubio pouzdanje u se i u svoj opstanak, da je izgubio elemenat ili, što je još čudnije, Islam sam oprečan vjeru u svoju životnu energiju. Muslimani su bili klo­ kultmi. Taj nedostatak odgoja kao i ona klonulost, nuli. Mnogi se uslijed toga i iseliše — i to je za nastala uslijed sraza dviju kultura, prouzrokovala je i muslimane kao takove bio jači udarac, nego li je onaj trajno iseljenje muslimana iz Bosne i Hercegovine, sraz mogao štete nanijeti. koji su mislili, da onaj sraz prijeti opstanku Islama, Klonulost islamskoga dijela naroda izazvala je te da će ga samo na taj način očuvati. Nije bilo dosta samosvijesti niti životne moći, da se Islam, sve zastoj u radu i napredovanju, dok su se drugi dije­ kad bi mu pogibelj i prijetila, čuva na rogjenoj grudi, lovi novim prilikama znali prilagoditi i znatno napri­ i to odgajajući se u njemu, crpeći iz njega duševni jed poodskočiti. Pustiti, da stvari tako i dalje teku, život, snagu, a ne smatrajući njegove zasade mrtvim značilo bi, mirno gledati zamiranje jednoga dijela na­ slovom; nije bilo uvigjavnosti, da se islam iseljiva­ roda, koji je tolika stoljeća ravnao udesom ovih ze­ njem muslimana uništuje, istrebljuje. malja. Trebalo je dakle učiniti sve, da se taj dio na­ roda prodrma, da se njegova žeravka prigušena kloTo je sve bilo pred očima osnivačima „Behara", nulošću, raspreta, da se muslimanski elemenat probudi koji su bili tvrda osvjedočenja, da uz dobar i temeljit i osvijesti jače, nego li je bio svijestan sebe i svoga vjerski odgoj ni jedan elemenat ne može doći u po­ Doložaja u razdobljima pred trideset godina. gibelj, da bi mogao svoju vjeru izgubiti, te su tako Ta težnja provijava noviju hrvatsku književnost oni i pokrenuli „Behar", da na tom odgoju porade i da prošire kulturni horizont islamskoga dijela naroda. Bosne i Hercegovine, kojoj su prilike morale impera­ tivno nametnuti značaj tendencije. Bio je mali broj pregaoca, ali su svi bili odu­ U znaku te misli pokrenut je pred osam godina ševljeni za plemenitu stvar. Megju prvima je u tom i list „Behar", koji je nužni nastavak dotadanjem kolu" bio Adem aga MeŠić kao vlasnik lista, ili — da književnom radu, namijenjenom osviještenju, osvje- se jasnije to rekne — kao otadžbenik,- koji je pre­ ženju muslimana. Dotadanjim književnim radom po­ uzeo na se dužnost, da za slučaj potrebe za stvar kušalo se je skrenuti pažnju muslimana na nove so- doprinosi žrtve iz svoga džepa. cijalno-kulturne prilike, a „Beharom" se imalo poku­ Prvi urednik „Behara" bio je naš pjesnik Safvet šati, osvajati i preobrazivati obitelji a po tom i u beg Bašagić Redžepašić (Mirza Safvet). S oduševlje­ Školi na osnovu populariziranja i zdravog tumačenja njem se je latio posla. Radio je marljivo i savjesno islamskih zasada. Uvigjalo se je naime, da islamski za list, te je kao dobar poznavaoc istoka i Islama elemenat Bosne i Hercegovine, koji jezikom i narodnošću nema nikakovih osim vjerskih veza s istočnim držao list na lijepoj visini. On, i sam laik, sa neko­ islamskim narodima, do udivljenja vjeran i odan Is­ liko laika pomagača nastojao je, da „Behar" odgo- t �402 BEHAR IX ] vara svojoj zadaći, za koju su u istinu u prvom redu sve to nije ni brinuo, pa niti se na list pretplaćivao morali raditi islamski teolozi i moraliste. Urednik i niti ga pratio. Osim jedne ili dvije iznimke nije se ni sada ni jedan od zato pozvanih za suradnika prisaradnici lista su odmah u početku iskusili, koliko je težak posao u koji su se upregli. Bolno je na njih javio. Dokaz je ta, da naše hodže i alimi nisu savredjelovalo, što se za stvar ne zagrijaše i oni krugovi, koji su u prvom redu bili zvani za to: ovi su volili meni i da je skrajnje vrijeme, da se odgoj hodžinskog podnijeti prijekor, da laici u Bosni i Hercegovini iz­ staleža što prije osovi na nove, modernije osnove. Tako je dakle i taj pokušaj ostao bez uspjeha daju islamsku vjersku smotru. I tako je čitav teški posao pao samo na urednika i nekoliko mu poma­ — i „Behar" se morade vratiti na staru mjeru. Ali gača, koji se — naravna je stvar — moradoše i iz- kako su po prvobitnom programu „Beharovom" u crpsti. Nu „Beharovi" radnici, laici, mogu biti zado­ list mogli saragjivati samo muslimani, jer je list bio voljni, jer su odista mnogo učinili; dosadašnja godišta više vjerske, nego li svjetske naravi, već je po dosa„Beharova" dokazuju, da su ti laici razbistrili i ras­ danjim iskustvima prevladavalo uvjerenje, da će se tumačili mnoga pitanja i donijeli mnoge rasprave o „Behar" morati iz temelja preobraziti, i da će musli­ vjeri i vjerskom moralu, o historiji Islama, što ni mani laici morati prepustiti hodžinskom staležu, da mnogim osobama, koji bi se imali smatrati stručnja­ se on sam okuša u radu po svojoj dužnosti, i da cima, nije bilo poznato. „Beharova" je zasluga, da je pokaže što zna i- može. A i jest svagdje u svijetu, svojim kritičkim i polemičkim člancima učinio jedan pa i kod nas, običaj, da u pravilu čisto vjerske listove veliki preokret u hrvatskoj i srpskoj literaturi, te šu izdaju i uregjuju za to pozvani vjerski predstavnici od. onda mnogo oprezniji u vrijegjanju islamskih vjer­ odnosnog dijela. Tako u Sarajevu pravoslavni vrhovni skih osjećaja. I to je bio velik uspjeh, kojim se ured­ crkveni sud izdaje „Istočnik", a vrhobosanski Kaptol nici i saradnici „Behara" mogu s pravom ponositi, „Vrhbosnu" — pa za što ne bi ulema-medžlis mogao ne žaleći napor, koji su uložili, vršeći svoju dužnost. izdavati jedan islamski vjerski list? Savjest im može biti mirna, i o sebi mogu reći barem Eto to sve, pak i jer je dosadanji „Behar" časno to, da su se našli na dobru putu kao i mrav, koji ispunio svoju zadaću, potaknulo je vlasnika i ostale se je bio iz daleka uputio na Ćabu. pokretače lista, da se „Behar" preokrene u narodni Jedna od očitih posljedica one prije spomenute zabavno-poučni list, tim prije, što bi bila šteta obu­ klonulosti islamskog elementa nakon sraza dviju kul­ staviti list, koji izlazi toliko vremena i koji ima svojih tura, bila je i ta, da „Behar" .nije mogao sticati znat­ osobitih zasluga. Osim toga se osjeća i potreba jednog niji broj saradnika, osobito stručnih. Istina je, da je takovog lista u Bosni i Hercegovini, koji bi odgovarao „Behar" ponekoga početnika uveo u naš mali knji­ prilikama zemlji, potrebama i shvaćanju naroda, koji ževni svijet i da se može ponositi, da je megju svo­ je kroz više vijekova bio pod dosegom istoka i u jim radenicima imao i po koju naobraženiju musli­ kojemu će ostati trajni i neizbrisivi bilježi istoka i manku — nu to sve nije dostajalo, da „Behar" budne istočne kulture. onaki, kako se je zamišljalo. Onaj mali, stalni broj S toga su se „Beharovi" osnivači obratili na sve „Beharovih" pomagača bio je prenatrpan i drugim hrvatske književnike bez razlike vjere u Sarajevu, i poslovima na sve strane — i tako je došlo vrijeme, pozvali ih da se izjave, bi li se latili posla, da preu­ kad se je moglo reći, da je gotovo ponestalo radnika rede i obnove „Behar" kao hrvatski zabavno-poučni za popularizovanje islamske nauke. list. Pokušalo se, da se i tomu zlu doskoči i da se Odziv je* bio jednodušan. Odazvali su se lome svrha što bolje poluči. Nije se pustila s vida želja, da pozivu Safvet beg Bašagić-Redžepašić (Mirza Safvet), se hodže i alimi potaknu na rad. „Beharu" se je do­ Fehim ef. Spaho, Dr. Tugomir Alaupović, Silvije S. davao i po jedan arak u turskom jeziku kao prilog, Kranjčević, dr. Milan Prelog, Osman Nuri Hadžić i dočim se je glavni list izmijenio, kako bi „Behar" u Ivan A. Milićević (Osman-Aziz), Ljudevit Dvorniković, neku ruku postao islamskom smotrom. Učen alim i Josip Milaković, Adalbert Kuzmanović, (Kuzma Nović), izvrstan pisac u turskom jeziku primio se je teške Šukri ef. Alagić, Nikola Ostojić i dr. Halidbeg Hraszadaće, da našem starijem učenijem staležu pruži u nica. Oni su se odmah uredili kao stalni redakcioni turskom jeziku vjerske pouke i moralne okrepe. I dok odbor „Behara", koji će počamši od mjeseca svibnja je taj pokušaj i trud učenoga alima naišao na najpo­ početi izlaziti kao zabavno-poučni list, i to hrvatski. hvalnije odobravanje svega islamskoga novinstva u Narod naš naime u Bosni i Hercegovini kao i naša tri dijela svijeta' u nas i kod nas, gdje i za koga je braća preko Save i Dunava kao i ona preko Drine „Behar" bio pokrenut — nije na žalost bilo uspjeha. govore istim onim jezikom, kojim i mi pišemo, samo Turske, misirske (egipatske), ruske i indijske islamske ga zovu dvojakim imenom. Prema tome postoje dvije novine s pohvalom spominju „Behar" i iz njega pre­ književnosti, hrvatska i srpska. Književnici i saradnici nose cijele članke — a ovdje u Bosni i Hercegovini koji preuzeše da uz promijenjeni i prošireni program i opet bijaše jedini za to pozvani stalež, koji se za Izdaju „Behar", broje se u hrvatske književnike i rade �BEHAR IX na polju hrvatske književnosti. S toga, a i jer trećem imenu pored hrvatskoga i srpskoga ne može nigdje biti mjesta, obnovljeni će „Behar" biti hrvatski list. Obnovljeni „Behar" list je za zabavu i pouku, a redakcioni će odbor nastojati svim silama, da list iz­ drži na visini i da njime ispuni jednu veliku prazninu u hrvatskoj književnosti. „Behar" ima da bude ogledalo duševne snage, koja se je izvila i izdigla na najneodregjenijoj granici izmegju istoka i zapada. Donositi će štivo, kako u pjesmi tako i u prozi, poučno i zabavno, crpeno iz nepresušiva vrela narodne osebujnosti, iz prošlosti i sadašnjosti, najstrože pazeći na vjerske razlike u je­ dinstvenom narodu i na opravdane osjetljivosti, i ima­ jući vazda na umu, da je gajenje izrazito narodne književnosti i na zapadu bilo predtečom općim na­ rodnim preporodima. 403 Za taj preporod moramo se i mi spremati i, ra­ deći za nj, u nj vjerovati. „Behar" će takogjer otvarati hrvatskomu narodu bogatu riznicu istočnih književnosti, koje u Bosni i Hercegovini imadu vrsnih poznavaoca.' Hrvatska se književnost do danas nije mogla neposredno oboga­ ćivati plodovima turskoga, arapskoga i perzijskoga duha sav naš narod nije mogao da prati kulturni rad na Istoku. „Behar" će živo nastojati, da toj lijepoj zadaći udovolji. „Behar" će uza sve to još nastojati da prati kulturni rad zapada, pa sljubljujući tako u sebi dvije kulture, istok i zapad, „Behar" će morati da sljubIjuje i jedan narod raznih vjeroispovijesti, koji može i mora biti tim razvijeniji, što se grije na dva kul­ turna sunca, tim ljepši što je u svom razvoju različit ali u suštini ipak jedinstven. Osman Aziz. Sllvije St. Kranjčević. Portreti. = -—- - - (Prva slika). ...Znaš li, sinko, suza što je? „Znam: prvo je u njoj voda Klornatfije i fosfati. A budala moja mati Po odaji mrsko hoda, Kad joj pričam, suza što je". Možda i smrt nedaleka! Sve se ragja, sve se mori I sve. onda svejedno je!" ...Vrlo dobro moj junače! Sve je tako, kako reče: Suza, zanos, domovina Analizu svoju ima! Tek me nešto oko peče I u meni nešto plače. ...Znaš li, sinko, domak mili? „Što je — to je! Zemlje šaka, Uz to jošte niže vrsti, Gdjeno gusjar blatnih prsti Mudro laže i moljaka I o nekoj tlapi vili!" Bit će, da se nekud sjetih Na lugjaka, dernog Mehu, Što po svojoj zemlji pada I ljubi je — ko nikada I u glupom grli sm’jehu Pradjedovski odžak sveti! ...Znaš li, sinko, plamen što je, Te u srcu žarko gori? „Znam, bolest će biti neka, — S - gT " Mirza Safvet, Sarajevo, ----- --- Bekrijska ljubav. o) J o j J3* ^ ***!■ ć j * - » j c*l Kad pogledam tvoje lice, — Kad razgledam tvoje kretnje, Ja oborim oči niče — Neznajući šta da radim Od zanosa ii od smetnje; Pa se pitam: — Bože mio! — II sam vidjo, ii sam snio? Kada čujem slatke zvuke, Ah — iz tvoga jasna grla, Spopanu me mile muke; Mislim slušam glas Hizira Kraj jezera neumrla; Pa se pitam: i - Bože mio! II sam čuo, ii sam snio? Kada nam se sretnu oči, Obuzmu me čudni srsi; Srce hoće da iskoči, �BEHAR 404 IX Tad poviknem: kad te slavim, Hoću da sve zaboravim! Vidne zrake zapletu se, Miso s mišlju se zamrsi Reko bih ti — šta da reknem?! Ja preda te skromno kleknem. Zbogom vjero i moralu, — Zbogom sve, što meni smeta — Poklonit se idealu, Zbogom, zbogom oba sv’jetal Azra, — ja te ljubim silno. Ni u nebu ništ ne tražim, Kad se na tvom biću blažim. Kad još drhtnu usne žedne, A zamagle žarke oči, Onda moje strasti čedne U ljubavnom ognju planu; Tijelo se sve ukoči — M. Alaupović, Sarajevo. ------------- 1 Slike iz naše knjige. Luka Botić. jsok je čitava Dalmacija, osim Dubrovnika, drijemala mrtvim snom, koji ne mogaše da razbije ni zora dalmatinska, dotle je zanosna i oduševljena godina 1848. okup­ ljala mlade gjake dalmatinske još na gim­ nazijskim klupama. Braća se megju se slagala i hrabrila, podupirala i njegovala, bratimila se, da tim žešće zavole narod svoj i svu braću svoju. Išla je od usta do usta krilata riječ: Iz naroda za na­ rod. A da se narod iskreno ljubi, valja ga upoznati temeljito, proučiti mu život, običaje i jezik. I zavjeriše se, da se nekoliko izmegju njih rasije po domovini i da rade za sve one velike i plemenite idejale, koji su se ko munja širili iz Francuske, strujili kroz sva srca i vodili mladost u borbu za jedinstvo i slobodu narodnu. Srbija je bila zemlja slobodna, glasovita s Karagjorgja i Miloša, a Vuk je iznio obilato blago duše narodne. Tamo je vukla mladenačka fantazija gjake spljetske i zadarske, a odanle da se ko učitelji, književnici, vojvode i trgovci raspu po čitavom na­ rodu, da ga oslobagjaju i na nov život dižu. Da se oduži zavjetu svome, krene Luka Batić u bosanskom odijelu na put, probije se kroz Bosnu u vrlo opasno doba i stigne u Srbiju. Ustavi se dulje u Sarajevu, a romantičnu dušu mlada pjesnika zanese narodni život, pjesna i šargija. Ali na tom putu i nauči, da su i muslimani prava braća njegova, iste krvi i jezika, krasnih narodnih običaja, plemenite duše i iskrena srca. I prvi diže svoj glas Botić, da zakopa starinsku mržnju, da u ljubavi i bratstvu utopi toliku krv, što se vijekovima lijevala, da priljubi brata bratu, Kršća­ nina Turčinu, pa zaboravivši jadnu prošlost da braća ogrljena i izmirena pogju novim putevima zajedničkoj sreći i boljoj budućnosti. A taj glas, nov i nečuven, diže mlad pjesnik u ono doba, kada je i pjesma i pripovijetka kipjela mržnjom na Turke, prikazujuć ih krvopijama i sile- džijama, a u gorskom hajduku gledala zatočnika po­ gažene časti i poštenja, osvetnika muka i stradanja rajina. To je nov duh, što ga uvede u pjesmu i pri­ povijetku Botić pa je prošlo mnogo vremena, dok - emenita duša pjesnikova nagje u pjesmi srodne glasove. Na svom teškom putovanju naučio je Botić mnogo. Razgrnula se pred njim duša narodna, otvo­ rilo mu se na vrelu obilje narodne pjesme, lirske i epske; bogatstvo i jedrina nar. jezika; sanjarenje ro­ mantično ogrnulo se kićenim i šarenim plaštem, na­ rodno sijelo i ašikovanje, ćilik tamburice i žalosna jeka gusala stopila se s pjesmom jadovankom iz dje­ vojačkoga grla. Kratke i bone romantične zgode na­ rodne pjesme zaokružile se i zamrsile po uzoru ro­ mantičnoga epa talijanskoga u umjetničku kompozi­ ciju. Narodno vjerovanje o ljubavi i pobratimstvu, mekano srce djevojačko, slobodna desnica narodnih junaka, krv i mejdani, svatovi i otmica, tiho padanje južne noći, bogata priroda uz more i krš dalmatinski, vrijeme kada su Klis držali Turci i u Spljet na pazar dolazili, krvili se i tukli oko zidova palače Diokleci­ janove, sve se je to isplelo i stopilo s uspomenama nježne mladosti sa zanosnom dušom pjesnikovom, za­ lilo bolom njegova srca, izmučena i isplačena i s rogjenih i s narodnih rana. Pa i ako je taj narod ras­ komadan ko nikakav na svijetu s tri vjerozakona, dvoja slova, tri do četiri imena i stotinu ubitačnih predrasuda, opet je vjera pjesnikova tvrda i nagje zgodnu priliku, da zapjeva himnu slobodi, bez koje nema života, krjeposti ni ljepote. Za nju će se raz­ igrati i prašak pjesnikov u g obu. Nije u svoje pjesme pohranio Botić samo svoje jadove, u njima su bolovi i rane čitava naroda, on otjeća s narodom, diše za narod. Cilj je njegov, da Otkrije narodu svomu one istine, razgrne one osjećaje, što su svrha i sredstvo života, a kada se istina i dobro zaodije plemenitom haljinom poezije, dobivaju dvostruku snagu jer sjaju �IX BEHAR u punoj svjetlosti. Umjetna pjesma imade da žive o pjesmama i tradicijama narodnim, a slaba joj cijena, ako nije na temelju povijesti i tradicija narodnih, jer briše značaj i duh narodni. Pjesnika valja da narod razumije i sluša. I košto je smrt Smail age Čengića najljepši herojski ep, tako su Botićevi epi, osobito Pobratimstvo, najljepši rad na polju romantičnoga narodnoga epa. A u nečem i natkriljuje Botić Mažuranića. Dok je u Mažuranića krvava slika narodne borbe, muke: patnje teških vremena, osveta: mučki napadaj, u Botića je otvoreno srce narodno u najple­ menitijoj ljudskoj težnji — u ljubavi. U njoj se utaplja krv i mržnja; strast i osveta, ona pokreće junačke či­ nove na zemlji, a ne da mira ni u grobu onomu, koji se o nju ogriješio. Mažuranićevo je pričanje stegnuto i zbijeno, često i zamršeno. Botić pjeva jasno i glasno, da ga svako razumije i zavoli, u njega je sve narodno, ali probrano i oplemenjeno. Došavši u Biograd, nagje Botić sve zatvoreno, samo ga za vrijeme uze u kuću pjesnik Matija Ban, a onda ga ko sirotu Bošnjaka spremi u Zagreb. Te­ škom mukom nagje Botić hljeba ko vlastelinski či­ novnik na dvoru Biskupa Strosmajera, ali mu se i ta glužbica ote iz ruku, da pod zadnje dane života ostane bez krova i ognjišta. S Dalmacijom su ga neprestano vezale najnježnije veze, a vrela mu želja bila, da do­ bije u domovini svojoj kakovo učiteljsko mjesto. Aii i od toga ne bi ništa. Godine 1861. dogje ko narodni izaslanik u sabor hrvatski, odakle se vrati kući u Gjakovo bolan i satrven. Teški napori u mladosti, borba za koricu hljeba da prehrani sebe i kuću svoju, slomiše snagu tjelesnu i svališe u grob pjesnika, dok ne bijaše navršio ni trideset i treću godinu (1863.). Botić se je prvi put javio u Nevenu god. 1854. Pobratimstvom i nekim sitnijim pjesmama (Što će meni cvijeće svakojako? Tri muke bjeguncima, Srb ide u rat) pa pripovijetkom Dilber Hasan iz sarajev­ skoga života, gdje se crta nesretna ljubav kršćanske djevojke i momka muslimana. Pobratimstvom uhvati se Botić odmah u kolo ponajboljih pjesnika hrvatskih. Način pjevanja bijaše nov, prijedmet nenačet, a u pjesmi razgaljeno srce pjesnikovo i njegovih prijatelja. Dva su vjerna pobratima, Mijo Draganić i Mijo Radmilović, braća nerogjena, a više nego i rogjena. 1 sasvim su jednaki: i po licu i po junačkom odijelu i oružju. Svatovi su i idu u stolac po djevojku, hoće da ožene Draganića. I Turci im idu u svatove, ali na 405 povratku zametne se kavga na Raškršćima, a Draga­ nić pogine. Sav ostali dio Pobratimstva nije do po­ tanko crtanje boli Radmilovićeve za poginulim pobra­ timom. Te teške i duboke žalosti ne može da olakša ni žarka ljubav krasne kćeri Ajagićeve, umiljate Ajke, što Radmilovića pušta iz tamnice, s njim bježi, osta­ vivši roditelje svoje, ponositu Pakulu i zeleno Skadarsko jezero pa da s njime žive u zelenoj gori, da ga tješi plavim očima i mirisom djevojačke duše. Nema junak mirna dana ni spokojne noći. Šve mu na san izlazi sjena pobratimova i vodi- ga na krvava Raškršća. Mijo misli, da je pobratim željan osvete, ali on mu kazuje, što mu u grobu ne da otpočinuti. Kada su jednom pobratimi jašili kroz Livno, gledala ih s pendžera djevojka Šerifa, a Draganić joj se os­ mjehnuo i primio kiticu cvijeta, što mu je s prozora bacila. Nesretna djevojka dvorove ostavila i pošla da traži junaka. Ali svoj je grijeh Draganić smrću okajao u času, kada je drugu djevojku kući vodio. I Ajagić pošao u potjeru za svojim djetetom, popalio dvorove Radmilovićeve. Na Raškršćima se opet zametne krvava kavga. Ajagić pade, teško ranjen, ali još imade snage, da ubije i svoje rogjeno dijete, koje je ocu na grudi bilo palo. I Šerifu, koja izdahnu na prsima Radmilovićevim, misleći da je Draganić, i jadnu Ajku zako­ paju na Raškršćima, gdje je bio i grob Draganićev i njegove Cvijete, a okolo sade visoke jele, navraćaju studenu vodu, da teče kroz miris i cvijeće. Radmilović zove svu braću i prijatelje na Raškršća, pa ili da se odrvaju neprijatelju ili da izginu i svojom krvlju zabrinu sve dušmane narodne. Drugi je ep Botićev Bijedna Mara, historička pripovijest iz narodnoga života u Dalmaciji u drugoj polovini XVI. vijeka. Štampana je u Zagrebu 1861. Tu se crta nesretna ljubav Spljećanke Mare, s mladim Turčinom Adilom iz Kliša. Botić je uveo u radnju i nekoga narodnoga pjevača, a u njem prikazao sebe sama, sveti poziv pjesnički i žarku ljubav za svoj rogjeni grad Spljet i lijepu spljetsku okolicu. Uz sve ljepote vile Botićeve ostaje Bijedna Mara za Pobra­ timstvom. Još je slabiji treći ep Botićev Petar Bačić (štampan 1862.). Ljubav pučanina Bačića i plemenite Jelice Albertijeve, s kojom bježi, ali padne junački u boju. U romantični splet unio je Botić i sliku okršaja i bojeva izmegj Spljećana i Turaka Klišana, a Januš begu prikazao plemenita prijatelja i pomoćnika Bačićeva. �406 BEHAR IX O sm an -A zlz: = = = = = Svijet za sebe. (Iz sbirke „S puta i ce ste- .) ad se je jednoga ljeta vraćao kući, nadje se iznenada u rodnom gradu sa svojim starim znancem i drugom iz škole, Dževadom. Susret je bio prijateljski, usrdan, makar da već preko pet godina nije čuo jedan za drugoga. Dok su bili u školi drugovali i prijateljivali kao dva rodjena brata, a kad svršili, onda se rastali: Džemal otišao u bijeli svijet na vi­ soke. škole, a Dževad ostao na očevu ognjištu i bavio se gospodarstvom. — Koliko ostaješ ovdje? — Dan, dva. — Mani! — sparno je ovdje, da Bog sačuva! — Idemo meni na selo: sam sam; — tamo je hladovina i lijepo ćemo se provesti dan dva. — Pa dobro! — Sutra? — S utra! I sutri dan već rano u jutro sjedili su u kolima Džemal i Dževad i jurili niz prostrano polje. Jutro bilo sumorno i sparno; po nebu se prevukli tanki, bijeli oblačci, kroz koje su prodirale — rek bi — umorno i lijeno prve zrake jutarnjeg sunca. Dva se druga zavela u razgovore o djetinjstvu, školi i prvom mladovanju, te nijesu skoro ni opazili da je već prigrijalo. Sunce je dobrahno poodskočilo, po nebu se razrijedili i onako tanki oblačići, zavladala vrućina, prava ljetna žega, koja je tim nesnosnija postajala, što su se oko njih i ispred njih natiskivali sve gušći i gušći oblaci ‘prašine, one sitne lugaste prašine, što i za gilo stiska i za oči peče. Po znojnim konjima naslagala se silna prašina, a jadne životinje nešto od umora, nešto opet od silne žege i dosadnih muha čas zastajale, čas opet nogama na stranu derale i glavom uzmahivale, da su se kola tresla. Kočijaš se potulio i nemilosrdno pucketa po konjima, samo da bi što prije umakao nesnosnoj sunčanoj pripeci i zagušljivoj prašini. — Baš je pripeklo! — reče Džemal iza malo šutnje. — Evo sad ćemo svrnuti preko njiva i odmah smo u kuli, a tamo je već hlad — nadoveže Dževad pokazujući mu suncobranom kulu, koja se iz daleka u razmaku od jedan čejrek šahata ukazivala onamo na onom brežuljku u kiti zelena stabalja. — Hvala Bogu! — odahnu Džemal veselo, kad su kola stala pred kulu na široku ledinu, na kojoj su se seoska djeca igrala klisa. — Eto age!.... razbježaše se djeca, kad opaziše aginska kola. — Mujčine, amo! — raspremaj kulu, loži tfatru,.. kahvu...., vodu, brzo!.... — razmahao se Dževad, dok se Džemal sklonuo pod kulu u hlad, jedva čekajući, da Mujčin otvori avlijska vrata. Kula je bila na pouzdignutom humku, okružena visokim i krošnjastim hrastovima i kitnjastim omorikama, a ispod nje pukla široka i prostrana ledina. Odmah iznad kule zelena i lijepa uredjena bašča, kroz koju protiče bistri potočić, slijevajući se niz oni humak dolje na ledinu, odavle preko oranica i livada, da se napokon izgubi u rijeci, što no podno sela teče. Dalje iznad bašče, pod onim brdeljkom zeleni se gust i prostran gaj, koji se prema kuli- rastavlja u dva jednaka rukava, čineći tako u sredini široku, bujnu prodfi. U vrhu prodoli a ispod jednog stoljetnog hrasta izvire vrelo, bistro i studeno, osipi ju ći se kao zrnje biserovo niz onu strmen. Inače u tom gajiću lijepo, podina čista i travom obrasla, a kad i ponajvećma sunce pripeče, tu je dobar hlad, dok je na izvoru pod onim hrastom pravo milinje. Dževad bi više puta a i obično odilazio u polje, na njive, a Džemal bi sam za rana rosna jutra obigravao kojekuda naokolo a onda se vratio u kulu. Gdješto bi opet oba zajedno zašla po cijeli dan po selu daleko, ili se o sunčanoj pripeci izvalili na ćilim u gaju pod brijestove. Džemal bi ispod glave podvaljenih ruku buljio u blještavi dan i pratio sve one razne glasove s ka­ mena, s travke, sa svake grane, ili se nadvio nad omašnu knjigu, koju je sa sobom donio. — Ama šta je ovo Džemalbegu? — znali su se u kmeta često puta upitati, čudeći se, što toliko zuri u knjige. — Čudno — šta ima od^oga? — Hm — neka g a ------ šare dosta, izist ništa! — zavrnula bi koja kmetica glavom i primakla se vatri, gdje sigurava večeru svome mladomu agi i Džemalu. Kad bi se uzeo hvatati mrak, Džemal bi odlo­ žio knjigu, protegao Se, malo zamislio — valjda o onomu, što je čitao — — pak se onda oprućio i i digao, da „malo protegne nogama". Izišao bi pred obor, uzšetao se, ogledavao po onom kraju, u komu je tek sada zapazio svaku stienu, svaki kamen, gdje su se mijenjali baščeluci s oranicama. To se sve splilo u jednu liepu, cjelovitu sliku — i odtuda bi motrio, kako se rudi i sjaji večernje nebo, kako se sve više i više okolna brda zavijaju u tamno modrilo, kako se onaj prostor pred njim — i žita i sva zelen gubi sve više i više u tamnoj magli, da bi mu �IX BEHAR u očima treperilo i drhtalo. A od svuda u naokolo, iz svakoga ugla, svakoga drveta i travke i klasa i busena odjekivalo množtvo svakojakih, krupnijih i sitnijih glasova, ispresijecanih, sikutljivih, zaobljenih, razliegalo se oglasivanje stoke, bronzanje ili hrzaj izmorenih konja. Džemal bi pozorno slušao te glasove, kao da su mu prijali, kao da ih je razumijevao, udisao izmiješani miris, koji ga je zadahnjivao, napinjao se da čuje daleku jeku pjesme — a kad bi pod sobom sasma u blizini očuo kmetovu stoku, nad­ vio bi se malo bolje, da gleda gdje se jagme koze jedna mimo druge, ovce i krave. — Mejruša, jesi li se umorila, a? — upitao bi on čobanicu, kmetovu kćer, kad bi i ona već posve izbila pred obor. Mejruša bi samo pognula glavu — valjda se zastidila, i omahnula šipkom po stoki, da ju tobož potjera. Pri tom bi kao u neprilici potegla za okrugu i namještala je — kod uha. — Kako si, Mejruša, a? Mejruša hitro baci na nj plašljivi pogled, pa opet preda se. — Dobro! A pri tom bi se u onome sumraku jasno za­ sjalo njezino oko. Lijepe su joj, crne oči bile ovelike. Ni Dževad, ni Džemal nikada nisu htjeli prije večerati, nego u isto doba, kad i u kmetovoj kući. Pozvali bi sebi i kmeta Mujčina, i onda bi im još sladja bila ona gusta kuhanija od kukuruzna brašna, polivena kiselinom i mirisnim maslom. Po večeri bi izišli pred kulu i sjeli na travu, na hladovini — pa udri u razgovor. Još bi se privukao koji iz komšiluka, te bi svi slušali, što pripovijeda mladi aga, što kazuje Džemal. Nu Džemal je najvolio, kad bi seljaci pripo­ vijedali o svojim stvarima i zgodama, koje su doživili. Džemal kao da je slutio sve ono, što kazuju — ali je ipak sve pozorno slušao, pažljivo, gotovo pobožno. Često put bi i nehote udario u smijeh, čuvši, kako seljak pojima i shvaća pojedine stvari i dogagjaje. i — Koliko li razlike izmegju nas! Ovo je posebni svijet za s e -------mi se vidimo i znademo po imenu, al jedan drugoga ne razumijemo! — uzkliknuo je Džemal u sebi, kad je pripovijedao o gradu, gdje da su jedni te isti ljudi kao i ovdje na selu — a oni ne mogli vjerovati, da su jednaki šeherlijama. Džemal se' je uvijek rano dizao — al jednoga jutra bio je osobito rano na nogama. Izišao na dvor i hodao se pred kulom. Dževad je još slatko hrkao. Još nije bio dan lijepo raztjerao mraka — al je nebo bilo vedro, te sve više i više pucalo, svjetlo se danje prelijevalo podnebjem i razganjalo jutrnji polu­ mrak. Iza kule upravo zasitnili papci stoke pa Džemal podje tamo, upravo neproračunano, tek od neke nesvijestne radoznalosti-------ta nije mu baš 407 bilo toliko do toga, da vidi, kako stoka izlazi, jer se je dosta nagledao. Nešto ga je povuklo da gleda. Uranila, Mejruša! — doviknu on Mejri, koja je podaleko tamo za stokom bila i primicala se, go­ neći ju pred sobom, Mejruša omahivala i jednom i drugom rukom oko sebe, udarala- šipkom po uzduhu. Koze kao pomamne oblijeću, zatrkuju se oko nje, otaru joj se o ko­ šulju od banbazine, o šarenu bošču, pak se podbodu naprijed. Mejruša pognuta glavom — a prekrila ju tankom jemenijom, ispod koje je virio crveni fesić, izDod njega opet sjajna ko ugljen crna kosa. U ruci je nosila pletivo. Džemal nije bacio oka s nje — tako mu je bilo zapelo o nju. A bila je Mejruša li­ jepa i jedra stasa, povisoka i tankovijata. — Šta ti je, Mejruša b6na ne bila — javi joj se opet Džemal, kad je bila gotovo pred njim. Mejruša digne glavu i pogleda Džemala — a njemu kao da se stuži. Iznenadi ga tužan izraz na njezinom lijepom, pravilnom licu, koje je bilo još zanimivije i primamnije, što je bilo malo opaljeno: doj­ mi ga se turoban pogled njezinih crnih i plametnih oijiju, što su se bile gotovo napunile sjajnim suzama. Džemalu ne bijaše milo a ni pravo vidjeti tu mladu i lijepu djevojku, tako raztuženu. Činilo mu se bar, da joj se je nešto dogodilo — doma je izružili, preko­ rili, ii joj koje glave iz stoke nestalo-----------šta li. — A, Mejruša, šta ti je? — upita ju upravo nježno Džemal, kao da se je jedan dio nepoznate mu Mejrušine tuge prelio i na nj, u njegovo srdce. Dobro srdce ima osjećaja za svoga bližnjega. Mejruša ga na to pogleda s pouzdanjem i nekom nijemom hvalom — a u očima joj se mutile suze. Sbilja je bila lijepa — osobito u ovaj čas! — Kaži mi, vjere ti — šta ti je? — napane Džemal jače na nju, donekle i zapovijedajućim glasom. — Srednji mi brat — znaš ga, Ale, — ništa što je živ! — Šta, boluje? — začudi se netko iza Džemala. Džemal se okrene. Dževad se bio digao i prispio na Mejrušin odgovor. I on se je sam začudio, jer evo koliko je na selu, još mu nitko ne kaza, da Ale boluje. — Ljuto " — tko zna — — — mogao bi Bog dati, da ga još večeras zatečem. Na umoru je! — laganije izusti Mejruša, okrenu glavom te jemenijom kradomice otare oči. Pa onda podiže ruke, zamahnu šibkom i bijesno potjera stoku pred sobom. I letilo stado, a za njim Mejruša, što je brže mogla, dok sasma ne zamače. Još se samo iz daleka čulo gdje viče: — Ks, ks! vuk te izio! Džemal popostade malo tu, pa onda podje da vidi koga od kuće i upita, kako je bolešniku. Upravo Mujčin izlazio iz kuće. �408 BEHAR — Zar ti je Ale bolestan? — A što nam ne kaza? — iz daljega priupita i Dževad. — A što bih... — slegnu Mujčin ramenima. — Kako mu je? — Eh, dat će Bog i bolje... Onako, — leži. — Meni Mejruša veli, da je posve rdjavo. — Ne će biti — ta znaš, kakve su žene. One vazda vele da je gore nego što jest. Jutros mu je malo lakše — a dat će Bog!.... I Mujčin je brzo otišao za poslom. Kod kuće samo ostala Mujčinova žena Saja i dvoje sitne djece. Najstariji sin — bez ruke — otišao nekud po poslu u grad; oni ga poslali i tako se preko dana sve razbjeglo, kao’ obično. Ono su jutro i Džemal i Dže­ vad i deset puta upitali Saju, kako joj je sinu, a ona odgovarala smeteno i jadno. Ni jednom se nije dalo daleko od kule. Po podne se Džemal i Dževad izvalili pod brijestom. Dževad stisnuo oči, a Džemal čitao, kad ih nešto prenu. Mujinica izišla na vrelo, da zahvaća vodu. Džemal podiže glavu, da ju bolje vidi. — Šta — zar je Ali gore? — upita ju on, kad vidje, kako su joj oči od suza nabrekle — A ništa već što diše! Već evo ću da ga malo zamamim vodom. Starijega mi sina još nema iz grada — a poslali smo ga, da bolestniku donese kakva lijeka! Džemal je htio upitati, kakva to lijeka, al se nije odvažio, misleći, da bi mogao dugim zapitkivanjem i odviše mater raztužiti. Sutri dan ju opet Džemal pitao za Alino zdravlje. — A nikako! — slegnu žena ramenima. Vratio mi se sin iz grada. Kupio uz put pirinča i šećera za bolestnika... Dat će dobri Bog... I tako to trajalo još nekoliko dana. Jedno po podne — upravo u petak — začuje Džemal iz kuće jecanje. Jecanje je bilo potiho — al' ga se ljuto kosnulo. Skoči da i sam zaviri u kuću. Prije u nju nije ni zavirivao. Iznutra mračna i zadimljena — jedva Što vidiš. Pod je gola zemlja, a puna jamica. Dalje ništa nije vidio. Ulazeć odmah mu s lijeve strane na otvorena i crna vratašca pade u oči slabo svjetlo. Malo zastane — i podje unutra. Uzahan to odjelak kuće, isto mračan, crn i trošan i gol, kao i onaj prednji dio. U prvi mah nije ništa opazio, do li nešto slabe vatre na ognjištu. Kad se malo razabra i kad mu se oko priviklo na taj sumrak, lagano se kao i prestravljeno privuče na tanki zid — čatmu — opleten i zamazan ilovačom, koja se ni ne poznaje. Ondje pred njim razasuto nešto slame, po slami hasura, a na njoj ukočen gotovo bolesnik — miran, nepomičan, žut kao što je žuta ona čadja, što se nad njim po ljesi uhvatila. Samo što očima prevrće te IX kadkad prigušeno odahne. Preko njega prevukli p0 krivku, rutavu i izderanu, crnu; sjaja i danjega svjeti* nije toliko dopiralo, da bi mogao vidjeti i uzglavij* Al i to se nekako jadno i sirotno činilo. Džemal se ustobočio uz čatmu, a Dževad se raširio rukama na vratima. — Sine moj, Ale! Pogledaj — vidi — evo do­ šao ti je naš mladi aga, da vidi kako si! — javi Sg mekim, tresućim glasom Mujinica bolesniku. A Ale ne okrenu glave, već samo osvrnu pogled, koliko je mogao. A onaj pogled — kakav je bio! Džemal se je vas otresao, kao što je u sebi drhtao gledajući one žive kosti u onom siromaštvu Nije mogao više izdržati. Htio je i sam, da barem nešto bolesnika upita — al mu riječ zape, poposta — pa se okrene na vrata. Pognu glavu. Za njim podje i Mujinica, da ga isprati. Zaustavi ga na pragu. — Šta ću, Bog ti dao? - - pogleda ga ona i očajno i bolno i s nadom i s pouzdanjem. Bila je neka sila u tom pogledu. Džemal nije znao naći odgovora. — Tužna ja! A sve sam mu radila — i sutliju mu varila, i šećera i tr a v a ------- i eto! Da mi je — pfisto — još limuna, ne bi li mu to pomoglo? Al gdje ćeš — nije mi prije palo na pamet! Džemal zapeo očima u krošnje brijestova. — Pa sam mu i zagasivala, šta ću, i to more pomoći....,, — Veliš limuna? — priupita iznenada Dževad. — Čini mi se, da ja im a m ----- — stani.... Al za što mi niste prije rekli, da boluje? Ni ne čekajući odgovora uleti u kulu. Malo za tim iznese dva limuna. Mujinica mu nije mogla riječima zahvaliti, a i Dževadu je to valjda milo bilo — — jer gledajući ju onako od brige oslabljenu, krvavih, zaplakanih očiju — zar da još sluša plačan glas? Onako nijemo — — često put je ugodnije i sladje. Tu večer’nije Mujčin s njima večerao. Jutrom rano Džemal izišao u šetnju, a Dževad izjahao. Zvao je i Džemala, al on nije htio. Na večer nikoga nisu tražili iz kmetove kuće, već sam Mujčin dodje k njima. — Šta je, Mujčine? Mujčin je upravo dlanom otrao jedno oko. — Kako je? — .Pred ahšam je umro! — odgovori Mujčin, pa malo ušuti. — Šteta za kuću — nastavi opet — na­ vršio devetnaestu, a bio dobar radnik i u polju i gdje h o ćeš!-------Eh, volja Božja — Bog dao, Bog uzeo! — uzdahnu Mujčin. Cijelu večer, cijelu noć Džemal se nije mogao smiriti. Uznemiren prevraća se s jedne strane na �IX BEHAR drugu. Tek negdje pred zoru prevari ga malo san i odpočinu. Rosno i svježe jutro probijalo na mali otvoreni prozor, pred kojim se je razgranalo visoka murva. Tek se vedro nebo s prikrajka počelo ruditi, gdje se je rastanjio gotovo prozirni veo svijetloga, dugoga oblačka. Okolica se budila i oživljavala, a on još lež^o izvaljen, rukama pod glavom. Već kad se istom prosuše prvi sunčani traci, ustade, i kuo bježeći izidje iz kuće, pa stade daleko tamo kod obora. Lijepo jutro; osvanuo lijep dan, ugodan i mio. Pod prtim tracima još blagoga sunca odsijeva rosa kao alemovi po lišću i travi; s neba se uzeo i zadnji oblačić, a uzduh bio svjež i mirisan. U prvi mah se začudi, kako svijet ne idje poslu ■«— al se tek sjeti, da je Ali-džun, ne­ radni dan. Širilo mu se srce od te krasote — pa kao da je cijelu noć prespavao, Iako podskoči i uzpe se malo više gori iiz brdo, nad drijenove, da se još više nauživa. Kroz jutrnje glasove i šum dopre mu do ušiju glasniji razgovor iz kmetove kuće, a uz glasove kao da je čuo i prigušeno jecanje. Znao je i pogodio, što je moglo biti.... On nije htio, ne imajući odvažnosti, ii nije mo­ gao valjda zanesen krasnim jutrom ------ on nije htio pomisliti, kako ovaj čas mora biti u Mujčin ovoj kući, pak se okrenu, da se bolje ogledava oko sebe. Al loveći očima oko sebe naokolo — pogleda i pod obor. Kao da ga nešto strese. Četiri čovjeka nose megju sobom omotana mrtvaca na nosilima stavili dva 409 kolca, koja su odozdol poduhvaćena daskom, pak svak drži za jedan držak, i gazaju opancima po rosnoj travi, po kojoj se je prelijevalo jutrnje sunce, prosipljući se po njima i po mrtvacu. Uperili da ga nose pred džamiju — podaleko tamo. A bilo je lijepo, krasno jutro, sve kan da je pje­ valo i kliktalo od milinja. — Ovako naši ljudi umiru! — sumrtvo ispade Džemalu na usta, i ostade tu na mjestu ni ne mi­ čući se. Džemal nije mogao tu više ostati. Nagovorio Dževada — i treći dan podjoše u grad. Lijepo se oprostili s Mujom i njegovom ženom. — Na, Mejruša! — na večer u oči polaska pokuči Dževad svoj safun Mejruši, da bude njoj. Mejruši se nasmiješi lice, a od uzbudjenosti i ve­ sela iznenadjenja tako se strese, da joj niz ramena padoše dva kraja jemenije. Primi safun i stidnim se pogledom zahvali mladome agi. — Kako je naš aga dobar! — reče kmetica i ponosnim i zahvalnim glasom. — Čudno! — mislio je sutridan Džemal u sebi, putujući u grad. — Kako brzo prežališe ono, što im smrt ugrabi. Čudno.----------I padne mu na um, kako mu je Dževad pričao, da im je pred nekoliko nestalo jedne koze, pa kako su je posvuda tražili i za njom žalili punih osam dana. A u Mujčinovoj kući ostao život kako je bio i davno, davno prije: trud i rad.... Esad ef. K ulović:— ■■■■- ------— Gospogja Maintenon svojoj nećakinji. Prevod s franceskoga. = A znaš li Ti, sjutra, kad kralj umre, da Te ne reviše Te volim, draga moja nećakinjo, a da Te ne upozorim na Tvoje pogrješke. Ja to će ni njegov nasljednik, ni svi drugi, što Te sada kažem i drugim gospojicama, koje su s miluju, ni pogledati — ni Tebe ni Saint-Cyr? Tobom u Saint-Cyru, pa kako bih Tebe tako Ako kralj umre prije, nego se Ti udaš, uzet će zanemarila, kad Te volim k6 svoju vlastitu kćerku! Te koji siromašni plemić iz pokrajine sa malo imetka a puno oholosti. Da, ako se za mojeg života udaš, Tvoja oholost nikako mi se ne svigja. Ili su te za kakva velikaša, štovat će Te, dok sam ja živa, a Tvoje drugarice tome krive, ili si Ti i njih na to na­ kad mene nestane, onda će te cijeniti toliko, koliko vela, ja ne znam, ali svakako, ako se toga ne progješ, mu se budeš dopadala, a dopasti mu se ne možeš, pak ne budeš umiljata i ponizna, svatko će te prezi­ već ako budeš blaga i Ijubezna, — a toga, žali bože, rati. Takovo ponosito držanje, nikome se ne svigja! u Tebe nema. Nije to nikakva sumnja protiv Tebe, Valjda Ti misliš, da si važna za to, jer si odhranjena nego ja vidim, da si vrlo ohola. Ti znaš na pamet u kući, gdje svaki dan, njegovo veličanstvo kralj sve mudre knjige, ali koja korist od toga, kad ih še ne držiš? dolazi. f �410 BEHAR Ne zaboravi, da je Tvoja tetka usrećila Tvoga oca, pa će ona i Tebe usrećiti, a Ti još uvijek ne znaš da cijeniš ono, što ti se čini! Ti bi htjela uzvisiti se i nad svoju tetku. Nemoj si toliko laskati. Ja sam vrlo malena stvar, a Ti si posve ništa. Ja to govorim Tebi, ko velikoj djevojci, jer si Ti zaista duhovita. Ali ja bih IX drage volje pristala i na manju Tvoju duhovitost, da ostaviš tu (pred svijetom ogavnu a pred Bosom zločinačku) nadutost. Hoću, da Te na mojem povratku, nagjem čednu ljupku, bojažljivu i poslušnu, pa ću Te onda više voljeti. Znaš kako mi je teško kad Te ružim, a i kako mi je drago, kad to činim! O sm an -A ziz: Silvije. ored buke svakidnevne borbe, u kojoj se kad vidi, da je gdje zamro ponos ljudski, plače, jer rijedko kada može da razabere glas raz­ je narod morao razasuti u tutanj, po neplodnim ledi­ bora, posred ove neshvatljive ratne vike, nama, po morskim dubinama svoje junačke vrline, koja se zove život i razvoj naroda, u ko­ svoje momačke kosti. „Uskočke elegije“ su odraz tih jem se prvijencem i vojskovodjom izvikiva njegovih boli, toga pjesnikovog jauka. onaj, koji — zahvaljujući tjelesnoj snazi i A on, kako i jer voli svoj narod, voli sve one, ustrojstvu — imade najjače grlo, posred kaljuže kojivrtose pate, kao i taj narod. Bijeda drugih nalazi glavanja i grijehova, što se čine i hotomice i u ludosti odziva u njegovu srcu, i on, pjesnik radnoga svoga a sve na račun otačbine — posred toga svega spo­ naroda, ljubi sa štovanjem žuljnu ruku i mučne naminjemo se radenika, koji je najmanje vikao, al čiji bore umornoga radnika, koji svojim znojem natapa će se glas trajno razlijegati, jer je glas sa strune pjes­ zemlju novim blagoslovom. Tomu radu umornoga nika, koji osjeća, ljubi, koji bjesni i udara, glas pjes­ radnika pjeva himnu i traži priznanje, iznosi slavu, nika, kojega samo njegovo srce pohara i pojede. koja je viša od svih slava, što sjedjahu na tronovima. Taj radenik je Silvije. Radništvo je poluga ljudskog napredka, snažnija od Ima ravnih dvadesetpet godina dana, što je na­ žezla, a u radu se odrazuje pravo plemstvo, plemstvo peo strune na svojim guslama, da nam izvija s njih duše, koja ruši predsude, dok prosvjeta bfidi pravo. pjesme, jer ga je otačbina pjesmi rodila i žrtvovala, da mu se srce cijepa i lomi, kako je to pjesnikov Slavitelj rada, uvjeren, da rad diže svijest i po­ udes. nos, da budi ljudsko dostojanstvo, progoni nemilice Rodio se je pod Nehajem na kamenu, što ga servilnost, tromost i mlohavost, koja oduzimlje čov­ hrvatsko more oplakiva, a došao je medju nas, domu jeku sve ono, što ga čini čovjekom, koja mu oduzim­ svome, da ovdje radi. I radio je i tukao se kroz svi­ lje njegovo dostojanstvo. Gospodskom psiću Kastoru jet i živio je, opažao, osjećao i u stihove nizao svoje upravlja svoje jedke riječi, koje je namijenio druš­ osjećaje, i stvorio je svoje doba u hrvatskom pro­ tvenoj rastrbvanosti i gnjileži, na kojoj se udobno sun­ svjetnom životu, koji je odraz, slika prilika, u kojima čaju beznačajnici. Ni gospodski mu psić Kastor ne žive hrvatski narod. bi bio, kakav jest, da vještinu umiljavanja i ulizivanja nije naučio — od ljudi. A Silvije ljubi ovaj naš rastrgani narod, koji je bio velik, jer je bio svoj i nerazdvojen, plače nad njim, A taj isti pjesnik domovinske ljubavi, pjesnik jer ga je vrijeme razcijepalo, dok je zemlja zasula rada i čovjeka, ujedno je i pjesnik očaja, gledajući i spomenike njegove veličine, al i na ruševinama na­ razmišljajući p tomu, kako je čovjek i sada kao i u rodnima stoji nadajući se i proričući novo, sretnije davne davnine jednako iskvaren, nemilosrdan, te se doba narodnoga života. Toj svojoj ljubavi, bolima i u očaju pita, pa za što je čovjek? Za to i njegov nadi daje Silvije snažna izraza u svojim pjesmama; posljednji Adam umirući urezuje noktom u led na ploča kralja Zvonimira potiče ga, da očajno zatuži, ekvatoru — zadnji upitnik. ali ga budeći se život naroda osvježava i pridiže, te pun vjere kliče, da svijest naroda ne će mrijeti, ne Silvije je rogjeni pjesnik snažne zamisli, snažnih će proći, jer se narod počimlje dozivati svoje prošlo­ osjećaja. On je pjesnik čovjekov, čovjekova udesa, sti i veličine. a tko ga ne razumije, traži u njemu filozofa i u nje­ I vjerujući u novi život naroda, on ga budi oštrim govim radovima tragove filozofskih sistema. Nu Sil­ bičem, omašćenim u vlastitu krv, satirom, koja ne vije nije pjevao, da filozofira, već on pjeva, jer osje­ oprašta ni jednu mahanu, ni jedan porok. Peče ga, ća, ljubi dobro, mrzi zlo, on pjeva jer f �BEHAR IX Bog je meni pjevat rek6, I ja vršim božju volju — I ja jedem srce svoje! Tko ne može osjećati sve, kao što on osjeća, tko ne može ljubit i mrzit kao on — taj ne može da razumije njegove poezije, koja sve uključuje i o svemu se zaustavlja. Silvije je velik pjesnik za to, jer je pje­ vao srdcem i jer nije filozofirao pjevajući. * Bolešću shrvan Silvije doživljuje dvadesetpetgodišnjicu svoga pjesničkoga rada, dvadesetpet godi­ 411 na kulturnoga nastojanja — i to je najgorča pjesma u pjesnikovu životu. I udes sam kao da mu je zavidio jakosti duše i njegovom velikom duhu, pak ga je ob o rio -------svalio ga u tjelesne boli. Ali Silvije se i iz njih diže, osjeća i pjeva, jer ga ni bol ne ništi, a još ga više može okrijepiti pojava, da ga Bosna i Hercegovina u ime svega razdijeljenoga naroda ma­ kar i skromno slavi, ona ista Bosna i Hercegovina, u kojoj je proveo svoj vijek u radu, svijestan, da je u svom domu i na svom pragu! �BEHAR 412 IX Tugom lr A lau pović: = = = = = Pobratimu Silviju. Uz dvadeset i pet-godišnjicu — književnog rada. punome jeku mladosti i snage Sa obala morskih došao si k nama. Donio nam gusle zamamne i drage I u njima blaga — po izbor, pjesama. Dovela Te ljubav i veliko srce Pastorčadi crnoj tolikih vijekova, Da istočiš do dna plemenite krvce U prepunu čašu bola i jadova. U sretnijih, brate, sjediljke se kupe U slavi i časti, kad pjesnika krune; Povija se zemlja od momačke lupe, Od papuča mekih i od noge pune: Ko mrtvačka pjesma naša slava svaka; U teškome grču trne nad i vjera, Gubeć se i leteć kao sjeti oblaka, Kad ga nago vjetar niz strmine tjera. Mnoga su se gladna povijala jata, Da ispiju mozak s osušenih kosti: Nezasitne duše misle naći zlata, Gdje ni crvu nije zalogaja dosti. Appstoli znanja, prosvjete, slobode, Znadeš, oduvijek kako piju, sišu, A kukavna djeca, što ih grijehom rode, U knjigama pravde imena im pišu!.... A Danica Tebe s ljutim bolom pita: Jesi li me sretno dočekao ranu? I nosi Ti opet na pregršte mita Čemera i jeda za okrjepu danu. Pa to Ti je, brate, stajalište prvo Na mučnome putu za patničko čelo, Jaki bol je tvoju žarku dušu shrvč A1 ti ćeš se opet preporodit smjelo! Megju braćom svojom mučenik si i Ti. Takove su naše slasti i ponude: Komadati dušu i kap krvi piti Zadnju, otrovanu za sićušne trude, Da izvedeš na dan roblje iz zindana, Što kroz tminu pišti i kroz maglu jeca Pa ne traži sebi ni sunca ni dana, Samo dršćuć vapi: kuda će nam djeca?!... Ne damo Ti klonut, zar nedopjevanu Da ostaviš pjesmu trzanja i bola? Skidat ćemo rosu prozorkinju ranu Sa srca i duše. Ko siročad gola Plamenom i krvlju zal’jevat Ti snagu, Dok se ispneš uman na strmu Golgotu I pogledaš mirno svoju zemlju dragu, Osjetiv bar malu za žrtve milotu. Josip Milaković:= Silvije Strahimir Kranjčević. B iografsko-bibliografski nacrt. Ne umijem ništa reći, Što nij’ srcu na uzdahu. Kranjčević. ijaše to god. 1883. Na Jelačićevu trgu u Pon- čitala jedna na uredništvo „Vile" netom stigla pjesma, gračevoj kući u Zagrebu otvorena bijaše a megju nama odjekne glas: „To je pjesma! To je hrvatska knjižara, koja bijaše stjecište mla- pjesma! Taj će vam biti najbolji hrvatski pjesnik 1“ gje hrvatske pravaške generacije, a naročito Kumičić uze pjesmu u ruke i — kako bijaše nas mladih književnika. Odatle se širom rodoljubne sadržine — pročita je glasno, ak ce n tira ­ hrvatskih krajeva razašiljala tako omiljela jući je nekim osobitim zanosnim naglasom, a saznavši, „Hrvatska vila", koja je prije izlazila na Sušaku, no pjesma od Senjanina, reče ponosno: „Ma to je da je radi tehničkih i radi mnogih drugih poteškoća pre­ jedan od naših 1 Bravisimol" selila u Zagreb, gdje se tiskala u Albrechtovoj tiskari. Pjesma ode isti dan u tiskaru, a prvoga kolo­ Jednog srpanjskog dana stupimo u knjižaru po­ voza — dakle taman prije 25 godina — izagje u 8. kojni Evgenije Kumičić i ja, kad tamo, tu se taman broju „Hrv. vile" pod naslovom „Zavjet" i — biće f �BEHAR IX valjada po želji pjesnikovoj — sa okrnutim potpisom Silv. Kr. Tema joj je spram one Horačeve: „Slatko je i časno za otadžbinu umrijeti", te odiše duhom naših rodoljubnih davorija. Makar da ta pjesma ne odaje nikoje odlike, koje učiniše Kranjčevića prvakom današnjeg hrvat­ skog Parnasa, ja se toga časa uvijek ugodno sjetim, kadgod je govor o Kranjčevićevoj poeziji, kome je neka čudna i zagonetna slutnja prorekla po njegovu prvencu pjesničku slavu i veličinu.... * * * Kranjčević bijaše tada baš svršavao gimnazijalne nauke. Osokoljen time, što mu je pjesma izašla u naj­ omiljenijem i najsjajnije opremljenom-hrvatskom bele­ tristikom listu, on propjeva sada još življe, te napisa gotovo čitavu knjigu pjesama. Te pjesme bijahu ve­ ćinom erotske i patriotske sadržine. Njegov biografu „Viencu" (1893, br, 4.) veli, da je prva njegova netiskana pjesmica bila izgubljena oda „Suncu", koju da je mladi pjesnik čitao jednom svojoj majci, te su oboje plakali, — i majka i on. Kranjčević bijaše tada gjak četvrtog gimnazijalnog razreda. Njegovi drugovi smatrali ga takogjer pjesnikom, te ga vrlo voljeli. Kad je, svršivši gimnaziju, krenuo na filozofske nauke u Rim, preda svom ocu rukovet pjesama, a ovaj ih posla u splitskoj „Nadi", gdje su izlazile u više brojeva pod naslovom „Ja pregaram". Rim sa svojim starinama i uspomenama upoznanje stranog svijeta, a i zvanje, za koje se ma i pro­ tiv svoje volje spremao, otvori njegovoj duši rove vidike, poda joj nove gragje, i tu se rek bi poče prvo razvijati duševni proces njegove poezije, koja se dotle kretaše u uzanim granicama, stiješnjenim dojmovima prve lektire. Taj put bijaše po nj vrlo blagosovan i za to mi ne vidimo u njemu dugo pole­ tarca, kao ni u Preradovića i u svih pravih odabranika pjesnikinje vile. Da se Kranjčević počeo vrlo rano samostalno razvijati, to nam posvjedočavaju pjesme, što ili šiljaše iz Rima sušačkoj „Slobodi" i zagrebačkom „Viencu" (Noć na foru i Kolo sreće). U ovoj potonjoj osjeća se još utjecaj Šenoin, kojega je Kranjčević kao pjes­ nika njegovog Nehaja, mlagjanim zanosom čitao. Do g. 1885. ispjevao je cijelo čislo pjesama, te odluči tu svoju prvenčad izdati u jednoj knjizi svijetu na vidik. Knjigu uze u nakladu tadašnji senjski tis­ karski nakladnik Marijan Župan, a naslov dade joj pjesnik „Bugarkinje". U njoj ima oko 70 pjesama, koje zapremaju 152 stranice. U 33. broju „Vienca" ocijeni ih vrlo pohvalno pokojni Šrepel, koji mu prizna, da ima u njega žive mašte, vrela i srdačna čustva i mnogo pravog pjes­ ničkog zanosa, a to da je najznatnije, jer je pjesma 413 bez zanosa, što i ljeto bez cvijeća, što i ruža bez boje i mirisa. On mu preporuča pjesničku pripovi­ jetku, jer da ima u njega mnogo plastike i dramatske krepčine, metafore i antiteze da su mu žive i skladne, refleksija bujna. Prva je pjesma spjevana uspomeni Augusta Šenoe, kojega bi bio tako rado upoznati mladi pjes­ nik i donijeti mu otkucaje srca svoga, ali prerano leže u grob veliki pokojnik, koji je umio prave talente sokoliti na rad. Veći dio ove knjige imade rodoljubni značaj, no nisu to obične patriotske tirade, već misaone i često vrlo originalnom mišlju prožete pjesme. Može se utvrdo reći, da do Kranjčevića još niko ne ispjeva ovako lijepih i žarkih rodoljubnih pjesama. Valja samo pročitati pjesme: „Hrvatskoj", Suzi robija", „Povjesnice sud", „Plaća pravde", „Najvećem mučeniku", „Čuj", i „Udovičin novac" pak onda one donekle lokalnim rodoljubljem zadahnute pjesme: „Senju gradu", „Na Nehaju" i „Nad raspom moga grada". Pjesma „Grobovi", puna čelikovih varnica, zagrčena je ironijom i sarkazmom. Kranjčević ne pjeva, samo da te zanosi i da te uljulja u rodo­ ljubno snatrenje, gdje se može Iako i zadrijemati, već te budi i junači, ili te mlitavca rugom svojim pozivlje u kolo radiša i junaka. Takova je snaga njegove pjesme! Prekrasna mu je pjesma „Radniku", kojoj su temom socijalne .prilike. U duhu narodne pjesme spjevana je „Lijek tuž­ noj ljubavi" a na način starih hrvatskih bugarštica „Moć-osvete". I pjesme erotske sadržine („Uz prozor", „Pjena mora", „Moć zagrljaja", „Tvoj vijenac večernice“ i dr.) odlikuju se žarkim čustvom i lijepim mislima. Koliko li je već za rana prepatio bijede i ne­ volje, ocrtao nam je lijepo i živo u pjesmi, što je napisa u spomen svojoj materi („Klekoh tebi na grob"). Izjadavši se nad materinim grobom, veli sjetno, kako ima u svijetu ljudi, koji će ponijeti cijelo brdo zlata vrijedna, a njihovu srcu teška je ma i samo sirotica jedna." Da je Šrepel preporučio Kranjčeviću povjesticu, biće da ga je na to upozorila oveća uspjela pjesma „Na odru staroga ljeta". Valja još spomenuti, da je pjesnik priopćio u toj knjizi i sonetni vijenac ljubavi. Značajnim riječima svršava Šrepel svoju ocjenu. On veli: „Strah nas je hvatao, kad smo uzimali u ruku Kranjčevićevu zbirku, ali smo je zadovoljno od­ ložili, jer smo se osvjedočili, da se na Parnasu hr­ vatskom pojavio nov darovit radnik". Knjiga se ubrzo raspačala, te je danas velikom rijetkošću, što je takogjer dovoljan dokaz, kako bi­ jaše primljena i pozdravljena. Kranjčevića megjuto �414 BEHAR ne zablješti to općenito priznanje i mi ga vidimo, gdje od toga doba sve više i više napreduje, a u svome razvitku, čemu se često ne mogu oteti ni pjesnici njegova kova, nije do danas pokazao, da je šuštao i tegnuo korak natrag. Pravo reče za nj Jovan Hranilović J[Vienac 1899. br. 11), da je Kranjčević pjesnik, čije vrelo ne će još dugo presahnuti. Pjesnik će skoro da napusti laku liriku i povjesticu, njemu Se hoće drugog svijeta, a taj je duša čovječja sa svim njezinim jadima i nevoljama, i veliki labirint, u kojem se kreće i vrvi čovječanstvo, kao i neizmjerni i tajinstveni svemir. Sve će to da razmatra njegovo oko, sve će rane i boli i vlastitog i tugjeg srca raščinjati njegovi prsti. Iz te radionice, gdjeno će se ogledati sa svakoje ruke ta suzna dolina a i disonanca, što će je opaziti pjesnikovo oko izmegju srca i razuma, izmegju opojna i blistava sna i tri­ jezne sumorne i hladne zbilje, — rijetko će dašto izložiti vesele i vedre slike, a to nam navjestiše već ti prvenci, gdje ima mnogo ne takozvanog svjetskog bola, već duboko osjećane i proćućene tuge nad mnogom teškom krivdom, nezasluženom patnjom, ne­ srećom i bijedom. Na njegovu putu raste pored lovora gorki pelen, za to će i njegovu pjesmu kad god zagrčiti jetki sarkazam ili hladna ironija. Tu će on odista krenuti još neutrtim, ali svojim vlastitim putem, a uspjeh već prvih radova bijaše tolik, da se polagahu u nj ponajljepše nade. Njegove pjesme postaju sadržinom sve to raznoličnije, mislima dublje, a formom dotjeranije. Pjesnikov rani odlazak u Bosnu (g. 1886.), gdje ostade do današnjeg dana, jamačno, je blagosovno utjecao na pojedine od­ like njegova talenta a pogotovo tu je mogao na bistrom izvoru narodne poezije i lijepog narodnog govora osvježiti svoju dušu čistim i zdravim napret­ kom po čemu je i njegova pjesma krepčija i jača. Nije mi ovdje zadaća govoriti potanje o zna­ čenju njegove poezije i zalaziti u njezinu analizu, pak ću za to spomenuti tek kratku sadržinu njegovih ostalih dviju knjiga dodavši ovamo i neke pjesme, koje nijesu izašle u ovim zbirkama. G. 1898. izdala je „Matica Hrvatska" u Zagrebu njegove „Izabrane pjesme", u kojima su tek dvije tri uzete iz „Bugarkinja", a 1902. izda u Donjoj Tuzli pjesnik I. K. Ostojić njegove „Tr­ zaje". Poslije nije izdavao posebne knjige, te su mu novije pjesme razasute po raznim listovima. Istom nedavno pokrenulo je društvo hrv. književnika misao, da izda u jednoj knjizi njegove najnovije pjesničke tvorevine. Njegove pjesme mogli bismo podijeliti na: filo­ zofske, rodoljubne, na satire i čisto lirske intimne pjesme. Rodoljubne su mu pjesme: „Neznani grob", „Pred knjigom povijesti roda moga", „Slavenska lipa", „Moj dom", „Domovini", „Zadnja zdravica Hanibalova", IX „Dolazak Hrvata" (Pobratim), „Hrvatskoj braći izt) macije, „Na grudi prošlosti" i ciklus uskočkih elegu' Demokratskim duhom odiše pjesma: „Radniku" a srodne su joj „Otpušteni vojnik", ,,U badnjoj noći" „Stara slika" i „Suzi robija". Intimnošću odlikuju s e : „Angelus", „U zanosu" „Sanak", „Noći", ,,Ah sve je sanja pusta" „Ideali"’ „Kad mi klone", j,Pjesma moje sreće", „Orlu" n^ a’ kolodvoru" i mnoge druge. Osobitom milinom i finim mekim bojama ističe se pjesma „Sin". Megju satire idu: ,,U maskiranoj gomili" y noći mrtvih", „Dva barjaka", „Eli, eli, ISma azavtani" „San ili java", „Jataganu", „Ditiramb", „Monolog" „Propali genij", „Prosinačko sunce", „Nostalgija" „Gos­ podskom Kastoru" i nedovršen spjev „Efeta" (Vienac). Velika većina pjesama ima filozofski karakter, a megju te idu i jur pomenute satire a i mnoge in­ timne pjesme, koje se odlikuju dubokom psihološkom analizom. Amo idu pjesme: „Zapadsunca",Mramorna. Venus", „Iza sklopljenih trepavica", „Lucidaintervalla", „Snilo mi se, kerub da sam", „Astrea", „Zadnji Adam", oda „Smrti", „Prolaznost", „Misao svijeta", „Kolo sre­ će", „Angjeo bola", „Heronejski lav", „Resurrectio" „Pa­ met i sreća", „Kako je postala nada", „Noć na foru", „Mojsije", „Ouvertura", „Život" „Utjeha", „Sveljudski hram", „Dosjetka smrti", „Hrist djetetu u crkvi", „Pjesnik i svijet", „Duša", „Ekscelsior", „Mir vam", a nada sve alegorijski oratorij u tri dijela „Prvi grijeh". Njegovim se pjesmama spočitavalo, naročito, otkako je izdao „Trzaje", — da ima u njima suviše jakog pesimizma. Ocjenjujući njegove „Izabrane pjesme" brani ga pjesnik Hranilović ovim riječima: „On (Kranjčević) očajava, jer su ideali nedohitni, jer revnost pada žrtvom sili i nepravdi, jer u borbi za opstariak bez samilosti uzmiče ono, što je slabije, pred jačim. Očaj radi tih činjenica, koje stva­ raju, kako on veli „besmislenu tragediju života", hvata ga sve to jače, te odiše njegovim pjesnikovanjem još i u pjesmi „Zadnji Adam", jer mu je i golgotsko ras­ pelo samo simbol triumfa pravde nad nepravdom i grube sile materije nad duhom. I taj očaj prestaje tekar, kad mu ljubav prema otadžbini prožeže dušu, te ga uzdigne na krilima vjere i nade u one sfere, gdje se „liječe čudne boli onim smješkom sa oblaka" Vinuv se jednom u te visine, ostavlja ga očaj beznagja i on vjeruje, nada se i ljubi. Plemeniti altruizam, što se je sa Golgote tracima najnevinije krvi razlio nad vjekovima, prožeo je i žarku pjesničku dušu Kranjčevićevu" Spomenuvši i sumorne sfere, u kojima nastade: „Eli, eli . . ", završuje: „Očajni pesimizam pojedinih pjesama Kranjčevićevih uzmiče pred silom njegove iz očajnog pesi- �IX BEHAR inizma iznesene tvrde vjere u svemoć vječne pravde, istine i ljubavi". Sve su mu pjesme u toj knjizi lijepe, sve se odlikuju rijetkim svojstvima pravog i bogoduhog pjes­ nika, naročito genijalnošću zamisli, pjesničkom in­ vencijom i intuicijom, majstorskom koncepcijom i finom suptilnošću osjećaja. Na „Trzajima", koje je posvetio svojoj gospogji, osjeća se jače pesimistička žica, a poezija njegova dobiva sve više karakter opći, svjetski. Pjesnikovi su ideali isti, ali u njega nije već tako čvrsta vjera i nada, jer videći oko sebe sve to veći nesklad, sveto veću bijedu i nevolju, za čije krivice nema u njega smilovanja, on pada kadšto u očaj i beznagje. Za ovaj momenat njegovog pjesnikovanja je značajna pjesma „Groblje na umoru" („Život"), a ujedno i nje­ gova najnovija u „Savremeniku" priopćena pjesma Hristova slika". Njegov horizonat proširio se u naj­ dalje sfere, po kojima lijeta njegov duh slobodnih i prostranih krila i za to pogdjekoja pjesma gubi jas­ noću prijašnjih mu pjesama. Pjesničke su mu slike velebne, tipovi ko od mermera sadjelani, poante krepke i odsječene, jezik još biraniji, a srokovi novi, ne­ obični. Može se reći, da Kranjčević tolikom pomnjom obrazuje svoju misao kao što umjetnik klesar, kada izragjuje kip u mramoru. On je prvi od hrvatskih pjesnika prezreo onaj običajni šablonski srok i isto takovu formu, a uznastojao je u umjetnu pjesmu uni­ jeti mnoge krasne riječi iz naroda, koje žali bože čekaju u rječnicima i u živom govoru, kad li će se neko naći, da iznese njihovu ljepotu svijetu na vidik, da ne ginu u zaboravi, gdjeno ima u njih toliko ži­ vota i plastike. Nakon što je spjevao „Trzaje" rijetko se javlja, čemu je mnogo doprinijela i pjesnikova du­ gotrajna bol, ali ono pjesama, što ih je u to doba spjevao, nosi na sebi većinom značaj najčišće lirike pjesnikove duše ispaćene teškim bolom i varkane stoputa blistavom nadom. To su pjesme suze i krvi pjesnikove, to su biseri izragjeni iz dubine njegove duše, odakle ih je duh pjesnikov kao laki ronac iznio u doba njegovih najtežih životnih bura i oluja svijetu na vidik. Valja da tek pročita one tri sumorne pjesmice u preklanjskomtečaju „Savremenika" i onu na pozivu za izdanje najnovijih mu pjesama . . . * * Kranjčević napisa i nekoliko uspjelih pjesama za mladež, te je vječna šteta, što se on i na tom po­ lju barem po gdjekad ne javlja, gdje nam je to polje tako ubogo, sirotno. Kad pokrenuh g. 1885. „Hrvatsku omladinu" na­ pisa mi za prvi broj nježnu odu „Nevinčadi", koja je danas malo kome poznata, a valjalo bi je gotovo cijelu ispisati. Ta je pjesma zadahnuta serafinskom nevinošću i milinom. Njegove misli rone u dušu dječiju, 415 gdje nema zlobe niti trovi, već čista nevinost i raj. Glatko čelo, kud još nije zaparalo gromovje, slatki govor kao žubor gorskog vira — sve to njega zanosi, i on bi žudio do smrti cjelivati to zlato nevinosti. A čime da ga nadari za te nevine čare, koje zaniješe njegovu dušu? Za spomen usagjuje djeci u srce ljubav spram rodne grude, veleć: Ljubite je čista srca vjerom, Ljubite je žarom duše c’jelim, Ljubite je jadom i čemerom, Ljubite je onim znojem vrelim 1 Ljubite je, — ah ta ljubav vrijedi, Da se srećom cj’elog žića miti, Ta gle, na nju kao starci s’jedi Mirom duše djeca ćete biti! Druga je pjesma „Ko dašak . . . “, koja je izašla u 3. broju pomenutog lista, a za prvu knjigu „Naše pjesme" spjeva pjesmu „Suncokret." Ima megjuto još nekoliko njegovih pjesama, koje bi mogle pristati u ovo kolo, što pokazuje izbor njegovih pjesama u dru­ goj knjizi pomenute antologije. U 4. broju „Hrv. omladine" napisa za mladež pripovijest: „Dajte i dati će vam sel", u kojoj crta sudbinu dječaka, kome rano preminu majka i koji u najvećoj bijedi nalazi u nekom čovjeku samoživcu dobrotvora, čiji imetak postaje u njegovoj ruci odista blagom, jer umije njime mudro upravljati i jer je go­ mili zlata umio udahnuti siromašni mladić duh po­ žrtvovne koristi. Za isti .list napisao je u prozi kratak no zano­ san članak „Forum romanum". Za „Dom i Svijet" napisao je alegoriju „Suza", a u „Viencu" priopćio je fantaziju „Glad", onda ale­ goriju „Vanitas, vanitatum vanitas“, zatim „Priču iz pradavnih vremena" i „Demonovo ogledalo", a u „Nadi" alegoriju „Čim se ljudi tješe 1 * * * Kranjčević je suragjivao u „Hrvatskoj vili", split­ skoj „Nadi", „Hrvatskoj omladini", „Balkanu", „Viencu", zadarskoj „Istri", „Lovoru", „Prosvjeti", „Pobratimu", „Novom vijeku"^ Što ga u Splitu izdavaše pjesnik dr. Tresić-Pavičić, zatim u bečkoj „Mladosti", „Sa­ lonu", „Životu", sarajevskoj „Nadi", „Savremeniku" i u još mnogim drugim listovima, almanacima (Zvoni­ mirov) i knjigama (Matičino Spomen cvijeće i dr.). Lijepo čislo pjesama priopći u Sarajevskoj „Nadi", kojoj bijaše cijelo vrijeme njezinog izlaženja (1895.— 1903.) glavnim urednikom. 0 raznim svečanim zgodama napisao je više prigodnih pjesama i davorija, tako n. pr. o „Trebevićevu" slavlju i prigodom dolaska braće čeha u Sa­ rajevo. Najviše njegovih ponajboljih pjesama izašlo je u „Viencu", gdje je izašao i ciklus „Žumberačkih" �BEHAR 416 IX elegija i „Prvi grijeh4*. Sada pjeva jedino u „Savremeniku" a najnovija mu je pjesma, što je priopćio u 1. broju „Behara". (Portreti). * * * Mnogi bi jamačno rado znao i najomiljeniju li­ teraturu pjesnikovu. U Kranjčevićevoj biblioteci naći ćej> najmanje lirske poezije a mnogo knjiga filozofske sadržine, prirodopisna i geografska djela kao i um­ nih romana i drama. On čita najradije ruske pisce, i to gotovo sye odličnije, a naročito Dostojevskoga i Gogola, pa onda druge sjevernjake,- osobito Ibsena. Imade pisaca, čija djela pozna u najtanje tančine. Mili su mu moderni njemački dramatičari; kano što su Hartman i Suderman. Od filozofa čitao je nekoć Darvina, dok za Nitzschea i Schopenhauera, sa kojim ga tako rado neki stavljaju, prosugjujući njihove misli, uporedo, priznaje sam, da ih nije volio čitati, jer mu se nisu svigjali. Poznati su mu i ponajveći romanopisci francuski, talijanski i engleski. Lektirom su mu dakle djela velika i misaona, a najzanimljivije na tome jest to, da u njoj ima ponajmanje stihova. * * * Nema hrvatskog lista, u kojem se ne bi pratio najvećom simpatijom njegov rad, no izmegju većih recenzija i studija valja neke napose napomenuti. M. Marjanović pisao je o njegovoj poeziji opširno u „Hrvatskoj misli", dr. Tresić-Pavičić u „Novom vijeku", Lunaček u „Obzoru" a pored toga izašle su mnogo­ brojne pohvalne kritike i eseji u „Narodnim novi­ nama", „Obzoru"; „Agramer Zeitungu", „Agrarne: Tagblattu", „Svjetlu" „Viencu" i posljednjih dana u „Hr­ vatskom pravu", gdje je o njemu napisao vrlo simpa­ tičnu studiju A. G. Matoš. Na francuskom jeziku pisao je o njem u „L’ Humanite Nouvelle" dr. ivo Kernic, a na poljskom izašla je nedavno napose opširna studija, što je napisa po­ znati prijatelj Hrvata Tad. Stan. Grabovvski. Koliko je štovatelja stekla njegova poezija u stranom svijetu, vidi se najbolje odatle, što se nje­ gove pjesme prevode na mnoge evropske jezike. Naj­ više pjesama prevedeno je na njemački. Koliko se sjećam, prva na njemački prevedena pjesma bijaše „Radniku", a preveo ju je pok. prof. Drnka, čije se prevode vrlo cijenilo. Poslije su ga prevodili naši revni i vrli prevoditelji: ggjice: Lujza de Martini, jedna pjesnikinja Osječanka, kojoj se ne mogu sjetiti imena, onda Ida FOrst, zatim Mavro Spicer i E. Koller. Pre­ vodi prvih triju izlazili su ponajviše u „Agramer Tagblattu", a potonja dvojica izdali su mu pjesme u svo­ jim antologijama. Ftlrstova prevede pjesmu „Snivao sam, herub da sam..." (Est traumte mir, ich w3r ein Cherub), Spicer (koliko znadem) pjesme „Mein GlUck", „Kom, Geliebte" i „Das alte Bild" (Kroatische Lieder und ErzShlungen, Erfurt 1896.), a E. Koller: „Unser Mann", „Der entlassene Soldat", „Das alte Bild“ n Vorschung" i „Das Kindlein" (Kroatische Lied ^ Pierson’s Verlag, Dresden). — Na madžarskom i* '5 izašle su dvije njegove pjesme, megju njima nje ,U maskiranoj gomili". — Prekrasni su češki preS^ prof. Adolfa Černoga (pjesnik Jan Rokyte), što ih ^ opći u svom listu ,,Slovansky pfehled", koji dono^' svakom broju odabrane pjesme ponajboljih slavenskih pjesnika. U II. tečaju (god. 1900.) izašle su pjesme' „Eli, Eli! lama azavtani?" „Lucida intervalla" i slednf Adam" 1906. „Dva prapory" (Dva barjaka) i ,,Myšlenka svšta" (Misao svijeta), a prošle godine „Mramorna Venuše11, G. Černy sprema posebnu zbirku Krančevićevih pjesama i što ova nije već izašla, uz­ rok su silni drugi poslovi ovog odličnog našeg pri­ jatelja kao i mnogogodišnja bolest njegova. — Na talijanski prevodi Kranjčevićeve pjesme naš suradnik Stjepko Ilijić i to najviše u glasovitoj reviji ,,Nuova Rassegna", koja izlazi u srcu Italije u klasičnoj Florenciji pod upravom jednog od najboljih talijanskih spisatelja, A. Tossanija. U tom listu uregjuje rubriku za hrvatsku književnost dobra poznavateljica našeg jezika ggjica Umberta Griffini i pod njezinom redakci-v m te rubrike izašle su u talijanskom prevodu, što ih priredi g. Ilijić, ove pjesme: „Heronejski lav", „Noć na foru", „Astrea", „Zadnji Adam", „Dva barjaka", „San", „Misao svijeta", „Ouvertura" itd. A u čuvenoj italijanskoj reviji „Poezija", koja izlazi u Milanu" pri­ općio je dva pjesnička sastavka: „Eli, Eli! lama azživtani?“ i „Svijet i pjesma". Tu dašto nisu zabilježeni svi prevodi, već samo najglavniji, no i te bilješke svjedoče nam dovoljno, kako se Krančevićeva poezija cijeni i van granica hr­ vatske domaje. * * * Koliko je pako jak utjecaj njegove poezije, vidi se najbolji na mlagjoj hrvatskoj pjesničkoj generaciji, koja ga smatra svojim vogjem i uzornikom, dok mu jamačno ni stariji književnici ne će poreći prvenstvo megju današnjim hrvatskim pjesnicima u opće, a da se i ne mora na pose isticati, kako od Preradovih vremena ne imadosmo boljeg pjesnika od njega. Kranjčević je naročito ljubimac hrvatske mladeži, što po­ kazuju tolika omladinska društva, listovi i zabave, što ih ova priregjuje, gdje se uvijek krasnoslove njegove pjesme, ili se raspravlja o njegovoj poeziji, a mladi pjesnički poletarci najradije se pokušavaju zalijetati u njegove sfere, koje su dašto njima još daleke i nedohitne. Taj dojam i snaga njegove pjesme moći će blagosovno utjecati na razvitak novije poezije tek onda, kad se u temelj shvati suština njegova, njezina jezgra i duša njegova, a ne tek vanjska joj sjajnost i lje­ pota koja je odista neodoljiva. U hrvatskoj lirici vazda će pored Preradovića imati ponajviše Sljedbenika i �417 BEHAR IX poklonika Kranjčević, kao što ih u rodoljubnoj povjestici ima tako nam rano umrli Šenoa. * * * Kranjčević se rodi 17. veljače 1865. u Senju od oca Špire i majke Marije rogj. Marković. U svom rodnom gradu svrši god. 1883. gimnazijalne nauke, a onda stupi po želji roditelja u senjsku bogosloviju, odakle ga poslalo kao boljeg gjaka u Rim u Collegium Germanico- Hungaricum, gdje slušaše logiku. Pošto ne pokazivaše prave volje za to zvanje, reče to kanoniku Crnčiću, koji ga, kad se 1884. desio ondje veliki vladika Stossmayer — predstavi našem meceni, a ovaj pošto mu se Kranjčević izjadao, dade mu preporučno pismo na Račkoga i tako ostavi Kranjčević nakon šest mjeseci pomoću Strossmajerovom, koji ga i poslije pomagao, Rim i dogje u Zagreb, gdje se spremaše, da položi ispit za učitelja gragjanskih škola. Pošto mu umrije otac, vrati se na neko vrijeme u Senj, a g. 1886. slušaše i opet u Zagrebačkoj učitelj­ skoj školi predmete filološko-historijske skupine, koje godine i položi ispit. Prvog rujna 1886. budne ime­ novan učiteljem trgovačke škole u Mostaru, a 20. pro­ sinca iste godine premješten u Livno, gdje je učiteljevao do 14. kolovoza 1888., kadno dogje u Bjelinu. 13. kolovoza 1892. vratilo ga i opet u Livno, a 17. li­ stopada budne premješten sarajevskoj učiteljskoj školi, gdje osta do 8. rujna 1894., kadno ga imenovalo uči­ teljem učiteljske škole i dodijelilo redakciji ,,Nade“. Pošto je prestala izlaziti ,,Nada“ imenovan budne 21. prosinca 1904. profesorom učiteljske škole u VIII. činovnom razredu, te mu budne ujedno povjerena uprava sarajevske trgovačke škole, gdje i danas službuje. 17. februara 1898. oženi Kranjčević milovidnu kćerku kapetana Kašaja, ggju Elu, koja mu je najbolji drug u njegovu, većinom teškim patnjama zagrčenom životu. Iz toga braka potječe mala ljepušna dje­ vojčica Višnja, veselo i nemirno djetence, nemirno i veselo košto mu je i babo, kad ga ne kini teška bo­ ljetica i kad je skinuo na čas teret s legja, teret dnevnih i svojih a i službenih briga. Blaga i mirna ćud njegove ži­ votne družice i djetinska rek bi dobrota njezina, a pored toga smisao za sve, što zanosi njegovu pjesničku dušu, melemom je njegovu srcu. Kadno je nazad par godina teško obolio, te odlučio sarajevsku bolnicu zamjeniti bečkom klinikom, nadajući se ondje prije ozdravljenju, pratila ga i ona onamo, te ga više mjeseci teško bo­ lesna dvorila i njegovala, a kadno je ' otrag mjesec dana i opet nenadno opasno obolio, te morao po sa­ vjetu lječničkih stručnjaka s mjesta u bolnicu, nije ga i opet pustila sama, ma da onde prijeti opasnost i njezinu zdravlju, već se i opet privila uza nj, gdjeno bdije nad njime, kada umoran s teške nesanice na čas zadrijema, i gdje ga, kad se prene, milom riječi razgovara, dvori i njeguje. Dvojinom joj je drag: ta ona u njemu voli ne samo muža, nego i pjesnika. * * * Od svoje teške bolesti Kranjčević se lijepo opo­ ravlja, te ima žive nade, da će se naskoro posve iz­ liječiti. Ne bi T dobra kob dala, te nam osvježenih krila koraknuo u novo razdoblje svoga stvaranja, gdje pucaju novi još neslućeni vidici, na čijim visinama i daljinama slijediće pjesnika sa iskrenim oduševljenjem i rodoljubnim ponosom misao i oko svakog iskrenog prijatelja hrvatske lijepe knjige. Sarajevo, srpnja 1908. Silvije Str. Kranjčević: — San ili java?*) snio sam ružan sanak; — Bog bi znao, Al’ mi ga je raj al’ pako prišaptao; Usnio sam ružan sanak; — od tog maha Ne progje mi ni čas jedan bez uzdaha. A nijesam prazne vjere, slabe nade. Znadem dobro, sanak mutni što valjade; Ali ipak.... ali ipak — od tog časa, Sve uza me nešto kuka u pb glasa. Sve uza me nešto jeca, nešto mrije Zadnji odjek kO od zvona mrtvačkijeh — A nijesam prazne v je re ;-------Bože mio, Ah, je l’ ono samo pusti sanak bio? Usnio sam da sa brijega visokoga Gledam polja i doline roda svoga; *) Iz »Izabranih pjesama". Izd. Mat. Hrvatske. God. 1898. I kućarke i ponosne b’jele dvore, Kolibica još najviše, moj neborel I krovove trulom slamom pokrivene, Po cestama hrpe djece zapuštene — Gledao sam čudne slike, sve i svašta, Ponajviše svojevoljna siromaštva! U palačam, vidjeh, prvih ljudi ima. Misli su im svuda, svuda, tek ne s njima, Nad jednog se drugi koči, mn’jenje bistri, I svi rad bi postanuli bar — ministri! A seljaci u dvorištu punom kala, U kraj čaša rakijinskih i stakala: „Hoće l’ ljetos biti rata?“ — mudro zbore, Dokle susjed — tugjin neki — šuteć ore... I gledo sam pustom zemljom gorć, doli, Vidio, sam, a što vidjeh, to i — boli! I uzalud — u tog moga jadnog sv’jeta �418 BEHAR Manjkala je još i bratska sloga sveta: Do p6 čaše složno pili i još kako, Od p6 čaše — i sve pogji naopako! Sve ti jedno drugom’ pr’jeti, grdi nešta, Po sr’jedi je vjera, prživo i koješta. Još se koji mudrac nagji brže bolje, Pa ih huškaj, nek se bratstvo jače kolje; I dokle se braća tako revno biju, Mudraci im ispred nosa vino piju! I tako je išlo dugo, išlo redom, Zavile se mnoge kuće crnom b’jedom Mnogo sljeme propanulo, sve se šatre I domaće davno iskra zgasnu vatre, I krveć se pala braća u dno groba, Ne znajući nikad pravo, otkle zloba, I jošt im se mrtve one mrze kosti, A na domu treći im se davno g o s ti-----------Vr’jeme leti -------dug je mor6 v’jek da bude Onda vidjeh istu zemlju, al ne ljude! Drugi jezik, tugje pleme i sve strano, Sve koljeno Bog zna okle posijano. Ne čuju se gusle više, k6 se čulo, Davno im je zadnje drvce istrunulo. Manje vike, manje buke, više rada, Manje pjanih i veselih, manje glada! Pred kućicom one braće starac sjedi, Lj. D vom ik ović: — — -— IX Zadovoljna sv’jesna oka u sv’jet gledi — A četica žurne djece, zdrava, čila Oko starca veselo se uhvatila. On im priča na staračku lako, milo, Što je nekad u svijetu davno b ilo ------ I gle — eno - odnekale malo čedo Preda nj skoči, pa će reći: Gledaj, djedo, Što je ovo? — Ded mi kaži — Bog bi znao, To sam evo igrajuć se iskopao! Gleda djedo, s dlana na dlan tako meće, Misli dugo, pa sigurno onda reć’ će: E moj sinko, hiljade su tomu ljeta, To su kosti pretpotopnog — magareta! I otpljucnu. — Stid mi krvav podbi lice I zgrozih se nad sudbinom povjesnice; Al me sjeti jedna gorka suza samo, Da mi više povjesnice ne imamo! I to mi je sanak ružan — Bog bi znao, Al’ mi ga je Bog al’ gjavo prišaptao? I to mi je sanak ružan — od ‘tog maha Ne progje mi ni čas jedan bez uzdaha. A nijesam prazne vjere, slabe nade, Znadem dobro, sanak mutni što valjade, Al u srcu kopka, boli —; Bože mio, Ah, je 1’ ono samo pusti sanak bio? - _ Filozofija Kranjčevićeve poezije. ad se je Kranjčević prije dva i pol dece­ nija pojavio prvi put u hrvatskom pjesni­ štvu, pobudile su njegove pjesme izvjesnu senzaciju. I kritika i općinstvo opazili su u prvi mah, da se je tu pojavio ne samo nov, snažan, pjesnički talenat, nego da se i njegova poezija odlikuje od dotadanje nekom osebujnošću, da je pošla nekim novim pravcem. Dotada­ nja hrvatska poezija kretala se utrtim putovima pat­ riotske i erotičke lirike; epska pjesma obragjuje istorijske motive iz hrvatske i slavenske povjesti, misaona, t. z. refleksivna poezija kreće se najvećim dijelom u megjama konvencionalnog društvenog i religioznog morala i naziranja na svijet. Glavni pjesnički pred­ stavnici toga, razmjerno vrlo produktivnog razdobja, nakon izminuća ilirskog perioda pa tamo do osam­ desetih godina prošlog stoljeća, ostaviše plodova trajne pjesničke vrijednosti, koja se ogleda u djelima Mažuranića, Preradovića, Markovića, Šenoe, Palmovića i dr. Pojava Kranjčevićeva ne pada dakle u doba pjesničkog zastoja, pa ipak odmah u početku svraća pozornost na sebe, čitajuće svijet osjeća, da ta poe­ zija ima u sebi nešto novo, da dira neke netaknute do tada žice. Osjetilo se, da se ta poezija diže iznad dotadanjeg kruga, a osjetilo se ujedno u njoj nešto snažno, gotovo prkosno. Već nekoliko godina iza prve svoje pojave stoji Kranjčevićeva poezija na jednom od najvigjenijih mjesta na hrvatskom Parnasu, a što se tiče osebujnosti, stoji na posve odlučenom mjestu. Naravno, da nalazi brzo oponašatelja, koji ga slijede manjim ili većim uspjehom (u većini sa manjim). Kri­ tika već govori o „Kranjčevićevoj školi", a općinstvo čita, takogjer s raznim dojmom. Jedni čitaju, shvaćaju i osjećaju, pa se dive i zanašaju, drugi neshvaćaju, ali osjećaju i oni se zanašaju, treći ne shvaćaju ni ne osjećaju, ali se ipak dive kao nad nečim nedokuči­ vim, — a napokon neki se dive i za to, jer to čuju od drugih. U jednom su ipak složni svi, i kritika i općinstvo bez razlike shvaćanja, — da je Kranjčević kao pjesnik filozof a njegova poezija filozofska. A od- �IX BEHAR kuda takovo shvaćanje Kranjčevićeve poezije, kako to od pjesnika postaje filozof? Pojam „filozofa ima u svom običnom shvaća­ nju dvojako značenje. Jedno je shvaćanje naučno, po njem je filozof čovjek, koji se bavi sustavno prouča­ vanjem pojava o svijetu i životu namjerom, da pro­ nikne u konačne ciljeve i uzročnu svezu tih pojava u prošlosti i sadašnjosti. Drugo je shvaćanje šire, vul­ garno. Po njem je filozof svaki čovjek, koji svakom danom prigodom pojave i dogagjaje oko sebe posmatra u njihovoj općoj uzročnoj svezi, koji dakle o svem rado umuje ili kako se obično kaže „mudruje1*. Ima još jedna vrsta „f^ozofa" po naučnom i vulgarnom shvaćanju, nu njihovo glavno obilježje ne stoji u „mu­ drovanju" nego u njihovom vladanju. To vladanje jest ipak u svezi sa njihovim mudrovanjem, ono je praktični rezultat ovog potonjeg. Tko je na osnovu svojih filozofskih nazora došao do uvjerenja, da treba stati visoko iznad prolaznih dojmova svagdanjeg ži­ vota, pa se prema tome i vlada, to je filozof u praksi, životni filozof; Ovakovo shvaćanje filozofskog pojma ima svoje porjetlo u najdavnijoj davnini, a proteže se sve do našeg doba, što je i posve prirodno, jer svaki teorijski filozof nastoji da barem svoj život do­ vede u sklad sa svojim načelima, makar to u većini slučajeva ne polazi za rukom. Diogenesa ima malo u prošlosti a još manje u sadašnjosti. Iz ove psihološke suštine pojmova filozofije, lako je uviditi, da područje njezino ne može da bude tugje koliko pjesničkom stvaranju i toliko pjesničkom uživanju. I pjesnik ima svoje nazore o svijetu i ži­ votu, o njegovim prvim i zadnjim stvarima — ne mo­ guće je dakle, da u svom umjetničkom stvaranju neda oduška i tom dijelu svoje unutrašnjosti. Dokle ide ta emanacija pjesnikove filozofske sadržine u njegovom umjetničkom stvaranju, to stoji naravno do količine te snage same. Što više filozofske žice ima u pjes­ nika, to će ona jače i odjekivati u njegovoj poeziji, pa ćemo prema jakosti toga odjeka i otkrivati filo­ zofa u pjesniku. Kad je u pjesnikovu stvaranju filo­ zofiranje tek pratnja njegovoj lirici ili epici, onda nam se ovakov pjesnik još ne pričinja filozofom. On je samo pjesnik naših osjećaja, a ne mislih. No kad je pjesnikovom stvaranju izvor ne u samom osjećaju koje ga obuzimlje nego u mislima, koje su izvor nje­ govim osjećajima, — onda i mi iz njegovog proizvoda primamo ne samo pobudu za osjećajem, nego i pobudu da ga slijedimo u njegovim mislima. Takav je pjesnik za nas filozof — u ovaku vrstu pjesnika spada i Kranjčević. Varao bi se megjutim ko bi iz ovog izvagjao, da je poezija ovakog pjesnika filozofa sušta misao, te da čustvo ne igra nikakove uloge u toj poeziji. Uloga čustva ostala je netaknuta u svojoj snazi, ona je i u toj „filozofskoj1* poeziji jednako snažna 419 kao i u najnježnijoj lirici, — tek su tu čuvstva druge vrsti. Kad pjesnik na osnovu svog posmatranja dogje do nek^e misli o pojavima svijeta i života, onda nje­ govo pjesničko stvaranje ne sastoji u umnom raspredanju one misli, nego u izlučivanju onih osjećaja, koji ga snalaze nad mislima. Do toga, kakove su vrsti te misli, kojih i kakovih se pojava i predmeta tiču, kako će ih pjesnik moći i umjeti izraziti u svom umotvoru, — do toga svega stoji vrsnoća njegova. Znamo da jedna te ista pojava, pa makar često i najobičnija, može da u više posmatrača pobudi posve različite misli. Isto tako znamo, da će pojava, koja u jednoga ne pobugjuje baš nikakove misli, u drugoga uroditi čitavim nizom umnih spekulacija. Nadalje nam je poznato i to, da se u nekom i posije namjernog posmatranja i proučavanja pojava neće roditi nika­ kove nove misli, dok će drugom već pri prvom po­ gledu bljesnuti svjetlo, u kojem će onu pojavu vidjeti u posve novom, od drugih nevigjenom liku. Pred­ stavimo si sada čovjeka, u kojeg ima ovakav prirogjeni dar posmatranja (jer to se ne da naučiti), — koji mahom vidi, što drugi ni naprezanjem ne može da ugleda, — kome je uz to još taj vid uperen u glavnom na pojave, koje su najvećim dijelom ostale još uvijek zastrte koprenom našoj spoznaji, i koje su trajnim predmetom njezinog naprezanja. Dodajmo k tome u ovakom čovjeku vanredno finu osjetljivost za dojmove što iz njegovog spoznanja slijede i usljed toga vrlo jaku pobudu čustva. Ako se je uz to ko­ načno još našla i prirogjena snaga, da se takovo čustvo i izluči stvaranjem umjetničke kakove tvorevine, — onda imamo pred sobom psihološku suštinu filozofa-umjetnika i uvjete njegovom stvaranju. Filozof kao umjetnik više ne umuje, nego iznaša čustvene doj­ move svoga umovanja. Nuzgredno je tu, na koji će se način izlučivati misaoni osjećaj takovog umjetnika, hoće li to biti tonovima, likom, slikom ili riječima; psihološka je podloga svagda ista. Na ovakoj su pod­ lozi postali Wagnerovi „Nibelungi", Bartolpme-ov „Grobni spomenik", Klimtove „Alegorije" i Madačeva „Čovjekova tragedija". U ovakav red filozofa-umjet­ nika, spada eminentno i naš Kranjčević, njegova poe­ zija nosi markantno sva obilježja ovakog umjetničkog stvaranja. Sva tri glavna, prije označena kriterija filo­ zofa umjetnika, naime: lako i duboko prozrijevanje, finoća m vrelost čustva, te umjetnička snaga za izražaj tog čustva, — sve se to nalazi obilno u Kranjčevićevoj poeziji. Prije nego li se dademo na kvalificiranje njezine filozofske sadržine, moramo da raščistimo još jedno pitanje, koje se tiče konzumenata te poezije. Pitanje o dojmu umjetnine na konzumente, t. j. uživaoce njezine, nekud je u umjetničkoj kritici za­ postavljeno. Kao da je tome doprinijelo ono poznato �430 BEHAR geslo „F art pour F art“ t. j. umjetnost je nezavisna u svom stvaranju od ukusa publike. Nije ovgje mjesto da se upuštamo u raspravu o tom problemu umjet­ ničke kritike, — no možemo ustvrditi, da pravi umjet­ nik doduše stvara samo od unutarnjeg svog nagona, no da mu nije ravnodušno, kakov je dojam učinila njegova umjetnina- na publiku. Ovo je neosporivo, leži u prirodi čovjeka, no i mimo te prirodne ambi­ cije, od koje nijesu ni umjetnici prosti, ima još jedan važan razlog, zbog kojeg dojam umjetnine na publiku ne može da bude sporedna stvar, a to je prosvjetna, obrazovna misija umjetnosti. Po čem bi umjetnici bili prosvjetitelji i obrazivači svoga naroda, predstavnici njegove kulture, ako ne po dojmu svojih umotvorina? A u čem stoji taj prosvjetni dojam? Dojam umjetnine u opće posve je analogan dojmu, što ga po akustičnom zakonu proizvagja zvuk sa neke žice na drugu, koja je jednako s njom udešena. Kad dirneš jednu, zazujat će i druga. Kada konzumenat umjetnine nagje u njoj misli i čustva, koja se i u njem samom nalaze, pobudiće se u njem to isto, oživit ga unutarnjim životom, a baš u tom oživljavanju stoji obrazovna snaga umjetnosti. Jakost tog unutarnjeg pobugjenja uživaoca umjetnine stoji do više komponenata. Stoji u prvom redu do kakvoće duševne sadržine njegove, dakle do općenitog obra­ zovnog stepena dotičnika, nadalje do individualne sklonosti na pobugjenje, običajno rečeno do tempe­ ramenta a stoji konačno i do oblika, kojim je umjet­ niku uspjelo, xla svoje misli i osjećaje prikaže. Sve ove okolnosti uzrokom su onoj razlici u dojmu, kojeg jedna umjetnina čini na više uživaoca i razlici ukusa, kojom se umjetnine prosugjuju. Samo iz jednako udešenog nastroja umjetnika i njegovog uživaoca nastaje onaj harmonički dojam, rad kojeg uživamo u umjet­ nini, a divimo se umjetniku. Ovo psihološko načelo, koje vrijedi za dojam umjetnosti u opće, vrijedi i na­ pose za umjetnika filozofskih misli, pa i za pjesnikafilozofa, kao što je Kranjčević. Spomenuli smo već, da je kritika i općinstvo u prvi mah u Kranjčevićevoj poeziji oćutila pretežno filozofski duh, i da se je baš tim svojim duhom pri­ kazao pjesničkim velikanom. Preostaje nam sad još razmotriti, u čem stoji takav dojam poezije, koja inače baš nije po svom predmetu pristupna običnim pobudama našeg svag­ danjeg duševnog života. Filozofirati voli doduše manje više svatko, no oduševit se za pitanja toga duševnog područja, osjećati sa pjesnikom u takim stvarima, to je već nešto udaljenije iz našee svagdanjeg kruga. A Kranjčevićeva je poezija prevalila i tu poteškoću, ona je i svojom filozofijom našla odziva, što više baš radi nje je puna počitanja i udivljenja, kao ni jedna te vrsti u hrvatskoj književnosti. Odkuda to, gdje je ta snaga Kranjčevićeve poezije? IX Spomenuli smo već, da u svakog čovjeka ima nešto sklonosti za filozofiranje, u nekoga više, u ne­ koga manje. 0 konačnim ciljevima pojava svijeta i života u njem, o uzrocima njihovima i zakonima, koji tim pojavama vladaju, o skladu izmegju ljudskih težnja i mogućnosti njihovog udovoljenja, svatko si stvara neke nazore i uvjerenja, koja stoje na visini njegove obrazovanosti i individualne sklonosti. No pošto su ovakovi filozofski nazori u praksi od male vrijednosti, to ne ulaze u svagdanji duševni inventar čovjeka, nego ga svak pohranjuje u dubinu svoga duševnog života, kao neko sakriveno, posebno blago. Istom kad nadogje izvana neki potjecaj, koji dirne tu pritajenu, gotovo prigušenu stranu naše unutarnjosti, onda se ona uzbuni, kao mirna do tad površina vode, podignu se valovi misli i čustva, — pa ako nas je ovako dirnuo pjesnik, mi plovimo s njim zajedno po valovima, koje je on uzburkao u nama svojim pjesmotvorima. U tom baš leži pretežitost snage pjesnika-filozofa nad filozofom istraživaocem. Dok ovaj povagja za sobom samo pojedine umove, sklone analitičkom i sintetičkom posmatranju, dotle onaj prvi prikazom svojih dojmova filozofskog posmatranja pobugjuje u nama čustva a s njima i svu onu filo­ zofsku sadržinu naše nutarnjosti, koja se bez tog uzbugjenja čustva ne bi samim posmatranjem uzdigla u našoj svijesti. Pjesnik je tim uzbugjenjem i podignućem oslobodio jedan dio našeg- duševnog života od sapetosti, on je jednu latentnu snagu toga života oslo­ bodio, priveo ju izlučenju, za kojim je težila kao što svaka latentna snaga. Ni kakav filozof ne može ni sa najdubljim is­ traživanjima proizvesti takav općeniti dojam na širu publiku. To može samo pjesnik-filozof svojim umo­ tvorinama, kad nam filozofske misli iznese u vidu svojih osjećaja. Njegov osjećaj pobudi i naš i s njim sve one misli, koje su uzrokom pjesnikovom osjećaju. No da se to zbude, nužno je da je pjesnik umio svoj osjećaj prikazati u obliku, koji je kadar uzbu­ diti naše osjećaje i čustvovanje t. j. njegov prikaz treba da je savršena umjetnina. U tom stoji njegova pjesnička veličina, jer pjesnik-filozof natkriljuje filo­ zofa istraživaoca ne snagom svojih misli, nego snagom prikazivanja čustva pobugjeniti nad filozofskim mi­ slima. Tom snagom privagja on u svjetlo duševnog ži­ vota zakopane mrtve kapitale našeg unutarnjeg svi­ jeta, tim dojmom daje on težnjama i čežnjama odušak, koji ćemo uzalud tražiti u knjigama mudraca filozofa. U takvoj eto pjesničkoj snazi leži veličina Kranj­ čevićeve poezije, jer ona nosi sva obilježja te snage. Kranjčević je u svojoj poeziji iznio svoja čustva nad životnim problemima čovječanstva u takvom pjesnič­ kom obliku, koji je uzbudio nagomilanu, latentnu snagu duševnog života čitalaca. A svatko, ko je osjetio to uzbugjenje utajene svoje snage, oćutio je �IX BEHAR ujedno i neku lakoću, kakova se osjeti kad smo se oslobodili nekog tereta, što nas je tištip. Osvijetlimo to jednim primjerom. U pjesmi „Misao svijeta" traži pjesnik nekim očajem tu misao, po­ gled mu bludi po prošlosti i sadašnjosti, nigdje.ne može da se smiri, — a napokon nalazi jednu čvrstu stalnu tačku, — ljudski rad, koji u tom beznadnom lutanju vraća čovjeku životnu snagu: — I podiže čekić teški miškom tvrdom kao kamen, „Naprijed!" reče, a nebesa namignuše na to: Amen! U tom psihološkom momentu jest razlog, zbog kojeg je hrvatska publika Kranjčevića pozdravila već u početku kao svog velikog pjesnika i stavila ga u prvi red na svom Parnasu. Kranjčević je kao rogjeni umjetnik-pjesnik stvorio sjajne poezije i na drugim područjima, — na patriotskom, erotičkom i socijalnom — no ne samo, da je sva ta poezija protkana filo­ zofskom žicom, nego i najveći njegovi pjesmotvori spadaju po svojem predmetu u čisto filozofsko pod­ ručje. Po tom dijelu svoje poezije Kranjčević jest velik, u nekim partijama upravo veličajan. Na tom području u hrvatskom pjesništvu ne ima mu premca, dio te njegove poezije mogao bi zapremiti dostojno mjesto i u svjetskoj literaturi. 421 ćenita je svjetska po svojoj sadržini. No koji su ti „najviši problemi", koji nijesu ničijom isključivom svojinom, a opet su svojinom svega misaonog čovje­ čanstva od najdrevnije davnine? R ije š e n je v je č n e z a g o n e tk e p re d lju d ­ sk im um om o p o d r i j e t l u s v e m ira i č o v je k a u n jem i o n je g o v o j k o n a č n o j s v rs i. O s je ­ ć a n je n e s k l a d a iz m e g ju d u š e v n e p r i r o d e č o v je k a i n je g o v ih id e j a l a p re m a k r u t o j z b i l j n o s t i prir ode, pa k o n a č n o i n e s k l a d u megjusobnim odn os im a lju dskog dru štva p r e m a i d e j a l i m a , k o j e je s a m č o v j e k o t i m o d n o s i m a z a m i s l i o i u z g o j i o u s v o j o j psihi, — to su e to g l a v n i f i l o z o f s k i p r o b l e m i K r a n j č e v i ć e v e poe z i j e . Kako se vidi, to je filozofija pesimizma, filozo­ fija, koja ne može da bude danas originalna, jer je nalazimo već i u „Vanitas vanitatum" drevnog kraljapjesnika, kao što i u romantičarima Byronovog i Leopardijevog kova. U samim dakle mislima Kranjčevi­ ćeve filozofske poezije ne smijemo tražiti njezine ve­ ličine, nego u načinu, kojim nam ih je on iznio, ili bolje rekuć u držanju, kojim se on prema tim mi­ slima vlada. Jer pjesnik^ „svjetskog bola“ imamo vrlo mnogo. * * * Takav je pjesnik — barem u duši — svaki misaon Bilo bi sad na redu, da prozborimo o samoj čovjek u izvjesnom razdobju svoga života (pjesnički kakvoći te filozofije Kranjčevićeve poezije. Istaknuti nam je odmah, da rasprava o klasifi­ početnici rado se javljaju tom žicom), — a u razvoju kaciji Kranjčevićeve filozofije može da bude posV$ svjetskih literatura nailazimo na pojedina razdobja, jednostavna. Kranjčević nije filozof od zanata i zani­ gdje se općenito javlja takova poezija. Ona je re­ manja, nego je pjesnik sa prirogjenom filozofskom dovno pošljedica razorenih idejala — u pojedinca dispozicijom. Napokon pjesnik i ne može da bude mladenačkih, a u čovječanstva pojedinih kulturnih sustavnim filozofom, niti takova filozofija može da faza. Tako je n. pr. „svjetska bol“ romantičara re­ bude predmetom poeziji. Filozof raščinja pojave pod zultat depresije, nastale nad neuspjesima idejala ve­ mikroskopom svog intelekta, a pjesnik ih oblijeva like revolucije i si. Originalnost dakle i veličina Kranjčevićeve poe­ čarnim Spektrom svoje čustvene prizme. S toga su na posve krivom putu oni kritičari Kranjčevićeve po­ zije ne stoji u pesimizmu njegove filozofije, nego ezije, koji njezinu filozofiju predočuju kao rezultat u osebujnom njegovom reagiranju na taj pesimizam. sustavnog izučavanja filozofa. Ne ima sumnje, da Dok smo u pjesnicima svjetskog bola vikli naći kao je Kranjčevićev filozofski duh zavirio i u djela konačni akord neku zamiruću rezignaciju, koja nas svjetskih filozofa, no poezija njegova nije rezultat rasplakuje nad samim sobom, to se Kranjčevićeva sustavnog njihovog proučavanja. Filozofski problemi, poezija pesimizma redovno svršava nekim snažnim, koje iznaša u svojim pjesmotvorima, nijesu ni evolu- oštrim akordom otpora, gotovo prkosa. Za to za­ cijonistički ni metafizički, oni nijesu uzeti ni iz Kanta vršetci njegovih pjesama ne stvaraju [plačljive senti­ ni Schopenhauera, kao ni iz Darvina ili Spencera, no mentalnosti i depresiju volje, nego nasuprot pobuoni su i zajednički njima svima i — Kranjčeviću. To gjuju i oživljuju životnu energiju. Odatle titanski, su oni najviši problemi, kojim se je misaono ljudstvo prometejski karakter njegove poezije, u tom leži i te­ žište njezine obrazovne snage. Pjesnik, koji se ne počelo baviti od prvog svog postanka. Nad njima su filozofi — počam od drevnih istočnih mudraca, žaca iz ojagjene duše iznijeti pred svoj narod crne pa do modernih monista raspreli svoja razmatranja i strane ljudskog bivstva, ali mu ujedno i dovikuje: ne riješavanja a umjetnici izjadavali svoja čustva udivljenja, zdvoj, nego digni čelo gore, odupri i bori se! — jest ali i nemoći rad neuspjelog riješavanja. Kranjčević njegov Tirtej u životnoj borbi; njegovo je mjesto po jest tipijski predstavnik takovog umjetnika-filozofa, vrijednosti u prvim redovima narodnih borilaca. pa stoga je njegova filozofija samo njegova, kad je Svomu odporu proti pesimizmu nad raznim pro­ predmetom njegovog umjetničkog stvaranja, — a op­ blemima daje Kranjčević oduška u raznim varijan­ �tama. Neke od njih izgledaju do duše kao očajna rezignacija, no ta nikada ne ubija, nego poziva, da se otresemo misli, koje takovom rezignacijom rode. Tako n. pr. pjesma: „Iza spuštenijeh trepavica", u kojoj se iznaša opreka izmegju idejalisanja prirode i krute borbe za opstanak u njoj, završava spočitavanjem idejalnoj iluziji, koja je: Skrivala vječni ogavni kostur, A ja ga Ijubljah kroz tvoju pregju — Sklopljenih vjegja?! Sa beznadnom za čovjeka pomišlju smrti, izmi­ ruje ga on u istoimenoj pjesmi konačnim stihovima: -------Zipko, grobe, zagrljeni druzi, Ljudska suza rastavit vas neće! Preradović u istoimenoj odi tješi na koncu či­ taoca, da će i smrt biti valjda nešto dobra, jer je „božji dar" — a Kranjčević veli odlučno: Ne ima koristi od jauka nad smrću, ostavi ga se! Proti fatalizmu udesa ljudskog izriče očajni protest majke, kojoj angjeo prikazuje sugjeni, ali ne do­ živjeli tragični udes njezinog umrlog djeteta, usklikom: „A što mi ga onda dade?"! No najjače se ogleda otporna snaga Kranjčevićeve poezije proti tegobama ljudskog života u za­ vršnim stihovima njegovog oratorija „Prvi grijeh": „Krjepkom nogom, muškom rukom Drži pravdu, ruši laž, 0 napr’jed, o naprjed! 1 kad znoj nam skvasi čelo, Ispravmo ga svjesno, smjelo!“ Za obaranje krivih načela i nazora služi se rado ironijom pa i sarkazmom, pa nas u tom njegova poezija mjestimice sjeća Heine-a, pri čem ipak nikad ne nalazimo, cinizma i frivolnosti, koje se u Heineovoj poeziji može naći. Kranjčević bije sarkazmom i iro­ nijom naivne, besplodne iluzije i sebične, nepravedne maksime ljudskog društva („Gospodskom Kastoru", „Lude želje",) religijozni fanatizam („Dva barjaka") — no ne izvrgava ruglu ljudske idejale, nasuprot, njegovom „Mojsiji" grmi Jehova: „Mrijeti ti ćeš, kada počneš sam U idejale svoje sumnjati!" Mirza Safvet: - Sav svoj zanos pjesničkog idejalizma, svoje pjes ničko „vjerovanje", u kojem pjesnik prevlagjuje fii0] zofa, slio je u stihove: „A ja stištem glasne gusle a na vjerne grudi, U guslama šapće nešto, što mi nade budi" ' * * * Široko je beskrajno polje djelatnosti ljudskoga duha Na jedan kraj treba da zaroni umom u dubine po­ java svoga zbiljnog života, a na drugi ga kraj čuvstvo i težnja zanaša u visine zamišljenog idejalnog svijeta U umnim je dubinama, hladno, često i ledeno- u čustvenim je visinama toplo, ali često i vruće. Ko' se kreće samo u jednom od ovih područja, može da se ili smrzne ili sprži. Po izmirenje ovih dviju opriječnih skrajnosti duševnog ljudskog naprezanja ne vrijedi ni jedan ni drugi. Tu treba duh, koji se je prekalio u jednoj i drugoj sferi. Kome je dana snaga, da to uzmogne, taj je utirač snagži budućeg napretka čovje­ čanstva ali i patnik' njegov. On je lučonoša na toj stazi, narod ga slavi kao genija, no ne može da ga odšteti za patnje, koje su spojene sa vršenjem nje­ gove misije. Pjesnik-filozof rogjena je žrtva za buduć­ nost čovječanstva. Ako ga već ne možemo dostojno odštetiti, shvaćajmo i počitujmo barem po pravoj vrijednosti njegov rad. To je i u meni danas podstreklo zamrla čuvstva, Da rečem i ja svoju, kad čedni Silvije slavi Jednu četvrtinu vieka očaja gorka iskustva, Kako je pošo pjesmom da staze istini pravi. Svjetlo, kojega odraz u mračni svijet pada, Ljepota, s koje ljubav smrzla srca nagr’jeva U svakom očajnom biću probude stotinu nada, Da sve okolo ljubi, da svemu svietu pjeva. Zdravo, o Silvije b’jedni! — i Mirza pozdrav ti sprema 1 brzo pehar pije na tvome danas veselju, Gdjeno uz nesnosne boli utjehe ljepše nema, Već vidjet bezbroj duša, gdje goji velebnu želju, Pjevajuć: „Mnogaja ljeta..!" pjesniku slobodne misli, Koji se iznad drugih u svome narodu diže, Kom’ su mišljenje mSgi teškijem dogmama stisli, Koje će raskinut moći, kad Tebe upozna bliže. U Docu kod Sarajeva, 28. jula. — .......... Silviju Strah. Kranjčeviću. (O 25-godišn]ici pjesnikovanja). -■■■■- Ogrnut čarobnim plaštom — mirno al živo gleda Upalim očim ispod fino ispupčenog čela, Već izraz lica mu kaže, da se preplašit ne d a ; Gledaj ga — to svjedoči njegova pojava ciela! - ......— Slobodna njegova duša slobodno čuvstva izlijeva I stvara vječno liepe slike svijeta i ljudi; Slobodna njegova vila slobodne pjesme pjeva, Nevodeć brige: da l’ su magu ii vragu po ćudi. �423 BEHAR IX Spreman podnositi boli, što no ga godinam muče, Spreman nositi mržnju maga i njihove čete, Koja je uprla sile, da sebi prisvoji ključe Hrama slobodne misli, gdje s’ uče „nauke klete*. Koje su pjesmi „Eli . . temu božanstvenu dale, Da u njoj svijetu kaže: kakovu prošlost imade, Kako su nisko u svietu ideje visoke pale,' Šta sve u ime vjere ljudi i neljudi rade. Koje su „Adamu zadnjem“ misli tajinstvene dale Na jednoj santi leda da ljudstva budućnost slika, Adam Micklewicz: Kako će velike težnje negda postati male, Kad molbe ne pomažu, kad ništa ne hasni vika. Za to od svojih škola Mobed mu zatvori vrata, Satrapi kimnu glavom, a masa zaplešće burno . . . . Kad pjesnik istinu reče, zveknu pehari od zlata. Stupovi HarabSta piju u zanosu žurno. Mearri, Voltaire i Chajjam s ostalim besmrtnim dušam’ Poju u slavu članu novome zanosne ode; Meni se čini k6 da njihove glasove slušam I laki udar noge kad kolo Sakije vode. ■------ — Farys.*) - Kasyđa u čast emiru Tadž-ul-Fehru.**) = S poljskoga preveo lsa Velikanović. (Iz knjige Mickiewiczevih pjesama, što je „Matica Hrvatska* u Velikanovićevu prijevodu ljetos štampa.) - Ko veseo što brod od kopna hrli, Da po biljuru modrome povija, Pomamnim veslom moru grudi grli, Vrat labudov nad valovima njija: I Arab tako s konjem s hridi hita Na pustinju nedohodu, Gdje tonu u pješčane rijeke kopita Uz gluhi šum, ko žarko željezo u vodu. „Bijesnika! kud on gonil Od sulica oštrih s vrela Sunca pala na zakloni Zelenkosa glave njemu, Niti čador krila b’jela, Sunce sve je čadorje mu, Samo hridi tud noćaju, Samo zv’jezde tud basaju’" Moj konjic plovi suhim morem, i raskala Ko pliskavica grudna more sipkih vala. Sve hitrije, sve hitrije Na pijesku vrh razmeće; Sve se više, više vije, Nad pučinu uzlijeće. Moj vranac kao bura leti plahovita, Zvijezda, lisa, s čela sja mu ko danica, Nojevu grivu vjetru na igranje hita, Bijele noge baca kao sijavica. Zalud pr’jete, pr’jetnja minu! Gonim vranca, neka hiti; Kamenovi ponositi Za mnom ginu u daljinu; U redu se gube dugom I nestaju drug za drugom. Jastrijeb ču im grožnju, ludo povjerova, Na pustinji rad robu Bedujinu; U dostig za mnom letnu krila jastr’jebova Vijencem crnim triput glavu mi ovinu. Oj putalju moj krilati, Gore, šume sa puta ti! Zalud palma prezelena Čeka nudeć voća, sjene: Iz krila se trgam njena! Palme goni stid od mene, Nestade je u oazi, Ismija šušteć lišćem mene ponosita. „Ćutim" — grače — „truplju vonju, Glup jahaču, glupi konju. Jahač traži put pješčani, Putalj pašu, da se hrani: Jahač, konju, pustč radjž, Ne vraća se, kod tud zadje! Tud lutajuć vjetar gonja, S vjetrom ginu vjetru trazi; Nije luka ta za konja, Ovud pasu samo gmazi. Samo trupi tu noćaju I jastr’jebi tud basaju." Blistavom pandžom na rug u oči mi leti, Triput se pogledasmo okom mi u oko: I ko se lecnu? jastr’jeb; pobježe visoko!... Tu kamenje, na medju pustinji što pazi I Bedujina pogledava divlje, Podrugujuć se za mnom jeci od kopita Pr’jetnju će mi da dozivlje: *) U Araba jahač, junak. •*) Vijenac slave i pod tim je imenom po­ znat bio na istoku grof Wactaw Rzewuski. �7 BEHAR 424 Kada ga htjedoh kaznit, i pušku zapeti, I okom natragati nad sobom jastr’jeba: Već on u zraku lebdi kao siva ljaga, Ko vrabac... leptir... komar; i bez traga Rastopio se sred modroga neba. Oj putalju moj krilati, St’jene, jastr’jeb sa puta ti! Al zapadni se oblak ispod sunca trgo; B’jelim me krilom vija nebu po modrini; Na nebu na brzića mene on se vrgo, Kako letim po ravnini! Iznad glave moje stao, Prijetnju mi zazviždao: „Kud bijesnik goni smjelo! Ovdje žedja grudi topi; Oblak daždem tu ne kropi Zaprašeno ljudsko čelo; Pustom ravni nema r’jeke Ni srebrene žubor-jeke; Čim na zemlju rosa pada, Gladni vjetar nju raskrada." Zalud se grozi! Gonim konja još hitrije... Zamoren oblak stao nebom zapinjati, Sve se niže sagibati; Tad se o hrid poduprije. Još jednom prezirno mu ja dobacih oko: Pretekoh za cijelo nebo ga visoko. Vidjeh mu s lica, čim mu srce bije: Crveni se sav od gnjeva, Žuč ga, zavist, oblijeva, Ko trup pocrni najzad, u brda se skrijeL... Oj putalju moj krilati, Stepa, oblak sa puta ti! Svud pod suncem oko kreće Motati se oko mene, Nebom, zemljom motre zjene: Nigdje brzić ne liječe... Tu priroda leži snena. Nikad ljudski krok ne čuje; Tu drijemom tvar miruje, Kao zvjerad neplašena, Što u jatu ne odleti, Kad čovjeka prvog speti. Za Boga! n’jesam prvi!.,. Sred luke pješčane Opkapaju se, dižu prsobrane.-. II lutaju, ii sjede zasjedom na pljački? Jahači b’jeli, strašno b’jele se atovi!___ K njim, — stoje; kličem, - - Šute... Trupovi mrtvački!,.. Vjetrom davna karavana Iz pijeska iskopana!.... Na kosturima deva jašu kosturovi; IX Iz očinjih jama njima, Iz čeljusti otrgnutih, Teče pješak potocima, Mrmlja, jeca glas zlosluti: „Kud ćeš, mahnit Bedujine, Na uragan, olujine!*’ Jurim; strah, me ne zahvati! Oj putalju moj krilati, Trup, uragan sa puta ti! Uragan, afričkih olujnika glava, Samosan po pučini p’jeska pošetava. Spazi me iz daleka, stade, te se čudi, Vrti se i sam sebi u šumu zagudi: „Koji od vihorova, braće moje mladje, Ovako niska l’jeta, jadna rasta, zadje, Da drsko gazi zemlju, moju djedovinu?" Riknu, ko piramida u susred mi Šinu. Kad vidje, da sam smrtnik, a da se ne bojim, Nogom kopno tresnu ljuti, Arabiju svu uzmuti, Ko brkut pticu, zgrabi pandžama me svojim. Ognjenijem žeže dahom. Krilom praši prah za prahom, U vis hita, k zemlji bije, Težak p’jesak na me lije_ Otimam se, borim smjelo, Ud za udom trgam desnim, P'eščano mu grizem b’jesnim. Iz ruku mojih htjede k nebu letnut stupom: Ne istrže se! Trže pol fjela i tresnu, Daždem p’jeska s visa pljesnu, Ko opkop pred noge mi dugim pade trupom! Odahnuh! K zv’jezdam glednu ponosne mi zjene, I sve zvijezde s neba pogledaše Očicama zlatnim mene: Na zemlji osjem mene nikog ne bijaše. Milota grudima je dahnut cijelima! Dišem snažno i široko! Sveg tvog zraka, oj Arabistane, Za dah nemam dovoljane. Milota očima je gledat cijelima! Otima se moje oko I daleko i široko: Zahvaća mi svijet veći, Neg što vidik zna doseći. Milota rukama se krilit cijelima! Na svijet ja posegoh rukama veselim, Od istoka na zapad zagrlit ga želim. Miso mi ravno leti k bezdanoj modrini, Sve više, više, više, k nebeskoj visini. Kao što pčela s žalcem i srce pokapa, S mišlju se moja duša u nebo utapa. �BEHAR IX Književna smotra. Bosna i Hercegovina srpske su zemlje po krvi jezik u . ■Istorijske podatke skupio i napisao Vlatko Bogičević. Mostar 1908. Štamparija »Naroda«. j Iz štamparije »Naroda«, onog istog »Naroda«, koji je još nedavno skoro plačljivim glasom pozivao bosanske Hrvate na nekakav »zajednički« rad i koji je kadkada znao u svojim stupcima udariti sasvim drugi ton, kojemu Hrvati nijesu navikli u listovima bosan­ skih Srba, izašla je knjižica pod gornjim naslovom, a spada u onaj niz brošura, koje »čistim, jasnim i ne­ pobitnim historijskim dokumentima« brišu s lica ze­ mlje bosanske Hrvate. Nijesam zaista nakanio pisati ocjenu o toj knjižici. Kad bi se u ovakav posao upu­ stio, možda bi g. Vlatko Bogičević mislio, da njegovoj knjižici pripisujem kakovu važnost. Ovo mi nije ni na kraj pameti. Vrijedno je samo i ovakove pojave registrirati,. karakterisat ih s par riječi, neka se zna, kojim i kakvim sredstvima se bore oni, koji su u svoj program stavili nešto sasvim drugoga, nego li ova­ kav rad. Prije nego li neke karakteristične momente iz ove brošure istaknem, da joj pokažem tendencu, do­ viknuo bih g. Vlat’ u Bogičeviču: Dragi moj gospo­ dine! Hrvati u Bosni, a i oni s prijeka doživjeli su, a i sretno proživjeli priličnu biblioteku ovakove »histo­ rijske literature«, pa če i preko vašeg rada preći, a da ih ni najmanje ne će zaboljeti glava. G. Bogičević otkriva nam u uvodu svoje brošure, da nas je htio već i prije usrećiti tom knjižicom ali »nešto nekakva sloga s Hrvatima«, o kojoj se počelo tada govoriti, odvratila ga. P a tako se evo oduljilo štampanje. Vrlo interesantno priznanje. U malo da od ovog šovena ne postade prijatelj sloge. Da je došlo do sloge, kako nije, onda bi g. Bogičević bio malo popu­ stio, ili što je vjerojatnije, on si je valjda slogu prestavIjao tako, d a se Hrvati odreknu ovih »srpskih zema­ lja«, da se odreknu svog imena. Drugačije si ne mogu ni pomisliti, kako bi g. B. nakon onako »pozitivnih«, »utvrgjenih« dokaza, »da su ovo srpske zemlje po krvi i jeziku« bio spreman i na najmanje popuštanje za volju »nešto nekakve sloge« s Hrvatima, t. j. da se poslužim njegovom terminologijom „s malom klikom od nekoliko stotina bosanskih činovnika katolika1*. Zar je bilo i sam za čas vrijedno pomišljati na slogu s tom klikom, g. Bogićeviću? Zar ste vi imajući u svom stolu dokumente, „da se ove srpske zemlje u kojima živi narod triju vjera, koji je cisto srpske narodnosti^ što se inače već i onako k tome „a priori znade", zbilja iskreno mogli pomišljati na kakovu slogu? Tko da ne pomišlja na onu: Timeo Danass.... Mirza S a f v e t : .................. - G. Bogičević, koji je makar i na čas pomišljao na nekakovu slogu, tvrdi u svojoj brošuri, da prije 12, vijeka imade političkih i nacijonalnih granica izmegju Hrvata i Srba. To on tvrdi usprkos tomu, što pisci bizantinski još u 12. stoljeću miješaju jedian i drugi narod. Da g. Bogičeviču nije bilo stalo, da pruži dokaze ozbiljna rada u svojoj knjižici vidi se megju inim i iz toga. što identificira granice najstarije Bosne s oni­ ma potonje i eksploatiše u svoje tendencijozne svrhe nekoje hrvatske historičare, megju inim i velikog Bač­ koga. Pohvatao, je nešto, što nije razumio, a jer je mislio, da mu može poslužiti, odužuje se hrvatskim historičarima i učenjacima veledušno titulama »učeni«, »veliki«, »pošteni«, »pravedni«. Klaić, koji slučajno u nekim stvarima malo drugačije misli, nego veličina Bogičević, on »zalugjuje svoje čitaoce«. Bog bi ga znao, kakove li titule dobili bili Rački i drugi, da ih je g. Bogičević malo pomnije pročitao i proučio nji­ hova djela! Ja bih mogao pabirčiti dulje vremena po ovoj brošuri, iznijeti mnogo cvijetova „h'storijskog" doku­ mentiranja, ali mislim, da jo to sasvim suvišno. Način, motivi, koji su g. B. vodili i iz ovog, što sam dosad rekao, jasni su. Bogićevića knjiga spada megju djela zadahnuta šovinizmom, mržnjom. Takova djela ni ne mogu da budu drugo nego ono, što zovemo pamfle­ tom. G. B. nas uvjerava, da ga je vodila žarka srpska ljubav prem a ovoj zemlji pri pisanju njegove knjižice. Zaboravio je dodati: i silna mržnja prema svemu što je hrvatsko. Misli dalje, da će njegova brošura dobro doći našoj omladini svih triju vjera. Dodajem: Kad bi g. Bogičević i malo dalje vidio od nosa, onda bi mo­ gao razabrati, kako upravo žalosnu lektiru pruža u ruke omladine. Ali g. Bogićevića uvjeriti o tome, to bi bio Sizifov posao. Pri koncu svoje knjige ipak se malo razmekšao! Žali, što se naši domaći obrazovani katolici otugjuju svome srpskom imenu i primaju tugje, jer su s Hr­ vatima jedne vjere. Ta i Dubrovčani su katolici, pa ipak sve ono, što j'e obrazovanije i inteligentnije osjeća se Srbima, kao što i jesu! Neznam, što će na to to­ liki odlični dubrovački Hrvati, koji stoje u prvim re ­ dovima borbe u Dalmaciji! Mislim, da ih ipak ne će ni najmanje uvrijediti, što ih jedan Bogičević računa u neobrazovane i neinteligentne samo za to, jer su Hrvati. Možda je g. Bogičević zaboravio ipak na nešto, što je prije svega morao imati na umu. Danas je vrlo uesavremeno pozivati se samo na historijske, kadkada i dvojbene dokumente. Radi se o faktičnom današnjem stanju, o pobugjpnoj narodnoj svijesti, a to je baš ono, što je valjda g. Bogićevića potaklo na iznašanje ovakih »istorijskih podataka«. ■—-■== Iz „Milih uspomena". Ko stari soko kad se vrh timora Pred veče vine, da s visine gleda Pitome župe i vrhove gora, Gdje žarko sunce na počinak sjeda, 425 Viš dvorca svoga sjedi borac stari Slobode, prava i ustavne vlade. Reko bi, ništa nit misli, ni mari, A ipak nešto mira mu ne dade; �Ko dobro pozna njegove manire, Opazit može, da ga nešto jede; Eno iz oka već mu suze vire — Spremne se prolit niz obraz bl'jed.. „Osmanli" organ mladoturske stranke Pokraj njeg leži na zelenoj travi, Sadržaj vas mu: pjesme jadovanke Osmanskoj časti, ponosu i slavi. A stari borac Kao nijem šuti — I nepomično u nebesa zuri. Sve ga odaje, da mu duh se muti I plovi^proti osjećaja buri, Koja Koja Koja Kad mu dušu nemilice hara, mu srce nemilice tlači, od sveca harambašu stvara, vidi, kako ponaša se jači Pram slabijemu — i kako ga gnječi, Sramotu čineć zemlji i narodu, Kad reče samo uzvišene r’ječi: Borba za pravo, ustav i slobodu. Muž, koji ne zna, šta zapovjed znači, Ako se ona s uvjerenjem kosi; — Muž, koji sebi vedri i oblači, A ni od koga milosti ne prosi; — Ne pojmi: kako jedan vladar može Hiljade ljudi lišiti života, Hiljade ljudi globiti do kože, Da ugodi strasti arapskoga skota*); Ne pojmi: kako mogu biti zv’jeri Ko kleti Tahsin i ko Ragib gordi Ko strašni Fehim u islamskoj vjeri, Gdje nema mjesta razbojničkoj hordi; Ne pojmi: kako narod kao stado Dade se spratit u tor, da preživa; — Ne pojmi: kako i staro i mlado Iz dana u dan kukavnije biva; Ne pojmi: kako neko može gledat, Da narod njegov bezdušnici taru; — Ne pojmi: kako neko može predat Sudbinu svoju u vlast zulumčaru. Kad čuje „Izzet“, od groze se strese, Kad čuje Jilduz", u bijesu plane, Upale oči ognjem se zakr’jese, A doljnja čeljust poigravat stane. Šino bi u~smrt, samo da zna kako Pomoći može državi Osmana. I ne bi, vjeruj, trepavicom mako Sin Herceg-zemlje ponosnih ajana, Koji je dva put poslanikom bio Rogjene grude u državnom zboru, *) Zloglasni Izzet je porijeklom Arap. Što ga je Midhat narodu stvorio I boljih dana nav’jestio zoru. Sjeća se dobro zgoda i nezgoda; Sjeća se dobro ljudi i neljudi; Sjeća se dobro uzdanice roda, Što pouzdanje u Turcima budi. Sjeća se dobro turskih ideala Midhata, Vefika ko da ih gleda; Sjeća se dobro Hikmeta, Kemala Vatrene pjesme, kićenih besjeda. I sjećanja ga progone sve više, I bude u njem uspomene stare. Po nebu protest pogledima piše Pred vasionom tuži zulumćare: „Sunce i more, doline i gore, Svemiru i sve što s’ u tebi kreće! Svesilni bože, koji no sve može; Zar Turčin nigda progledati ne će?“ J e li on proklet, da svojoj slobodi Iskopa raku — i sam je sahrani? II je osugjen da Jilduzu godi, I polagano sam se utamani?" „Smiluj se Bože, ne daj da propane Osmansko carstvo na radost dušmana! Uništi Jilduz, — nek Turčinu svane: Zora slobode, zora boljih dana!“ Kad svrši, ko da iza sna se prenu, Potrlja oči i s mjesta se diže; Dok spazi mene, brzo se okrenu — I znak mi dade, da pristupim bliže. „Vidiš Ii, sinko, — reče polagano — Ovako starca uspomene more, Kada ga snaga iznevjeri rano, A misli u njem ko u momku gore. Sve bih ja rado zaboravit jednom: I parlamenat i vremena mlada, A1 uspomene meni — starcu biednom Ne daju mira bez velikih jada. Što zulum u svojim pandžama drži, Lagano nokte na pandži rasteže; Nasilnik mrzak sve postaje mrži; Osveta slogom bijedne veže. Kada proti sili bijedni se slože, Pucaju lanci i okovi kleti; Niko bijedu ustavit ne može, Kad pregne, da se zulumu osveti. Turčin je miran, dok mu ne dogori; A kada nokte pržiti mu stane, Onda se proti silnicima bori, Dok ih ne sruši, ili dok ne pane �BEHAR IX U borbi. To je moje uvjerenje, — I dani borbe nijesu daleko. U omladini kc guši mišljenje, Iz roda c’jedi materino ml’jeko. Svijet se kreće, čas se ne odmara, Sve novoj formi u sretanje ide. Prošla su jata sitnijih vladara — I ti ćeš proći o Abdulhamidpf To s takovijem naglaskom izusti Tresnuvši nogom, da me je prepao, Za tim na klupu lagano se spusti, Ko da je s njejr- velik teret pao. I mirno sebi smota cigaretu, Zapali, pa mi razlagati stane: 0 teškom jadu na ovom svijetu, Kad čovjek na krug ulizica spane, Da s njima druži i da dobro pazi, Šta smije reći. a šta da zašuti; Kako se čovjek više put izrazi 1 da im kruha, a da i ne sluti, Da u tom kakve zarade imade Za one, koji ne imaju duša. „Teško je — reče — onom, koji znade, Zboriti, da ga ništarija sluša. A još teže s onim praću plesti, Što misli od nas da je nešto više, Što ne odaje ni starini časti, Nit pošten rad nam u zasluge piše A hulja biti nije svakom dato; Puzati ropski - to je opet teško! Ni čast, ni orden, pa ni suho zlato Ne mogu uzet poštenje viteško Što dobru sinu dobar otac preda, Da čuva kao amanet od djeda, Lj. Dvornlkovlć. 427 To čuvat mora ko oči u glavi Za djecu svoju — Hercegovac pravi. Taj je amanet — moja sva baština, Pošteno ime — moje sve imanje, Viteški spomen utjeha jedina, Četiri sina — moje sve uzdanje! I to je eto sve, što zovem svojim, Ja više ništa ne imadem — ništa. Svijetla lica pred svakijem stojim — I to ja sinko volim nego ista Na ovom sv’jetu." I mirno ušuće Pun zadovoljstva utjehe i nade; — I pogled baci preko mile kuće, Gdje sreće, dobra i svašta imade. U Docu kod Sarajeva, koncem jula 1898. Godina ima, kako je to bilo, A u mom oku i sad lebdi slika, I u mom uhu odjekuju milo Zanosne r’ječi moga govornika. Ustani oče, da sad vidiš, kako Stari se ponos u Turčinu budi, Ustavna svijest širi se polako — I Turčin poče, da živi kao ljudi. Svemoćni Jilduz odriče se moći, Narod je svome uplivu prisvaja. I taj je prevrat nasto preko noći, Svijet mu žrtve na prste nabraja! Nijedan narod, što povijest znade Tiranstvu brže otpjevao nije — I dočepo se slobode i vlade Kao što jučer tvoje Osmanlije! U Docu kod Sarajeva 27. jula 1908. ........................ ■■■-- Lav Nikolajević Tolstoj. Čitav obrazovani svijet proslavio je ovih dana štampom jubilej, kojemu ćemo teško naći ravna u kulturnoj istoriji. Grof Lav Tolstoj, pisac romanž svjet­ skog glasa i filozofskih teorija, koje navještaju rat tom istom obrazovanom svijetu, navršio je 80. godinu svog života. On leži u staračkoj nemoći, odaljen od svijeta u svojoj pustinjačkoj zabiti. Šalje ipak sveudilj prosvjede proti životu svog savremenog društva, pro­ tivi mu se ne samo u svojim spisima, nego i svojim životom, — taj svijet ga ipak slavi, prisluškuje nje­ govim riječima kao glasovima proroka, divi mu se, makar i neće da za njim ide. Tolstoj je doživio kultus, kakvog nije u tolikom opsegu nijedan velikan u carstvu duhova doživio. Ovaj je kultus tim zanimivija pojava, što nije u skladu ni sa težnjama slavljenika, ni sa praktičnim nazorima svijeta, koji ga slavi. No pojava takova, toliko razgranjena, mora da ima i svojih dubokih razloga, ko­ jima ne zapovijeda ni Tolstoj, niti njegovi slavitelji. Razgledajmo malo te pojave. �428 BEHAR IX Sin stare ruske plemićke porodice polazi u svijet god. 1863. Već su mu ove pripovijesti pronijele gias redovnim tada putom mladoga boljara. Na sebi nosi megju prvim evropskim pripovjedačima. Sljedećih sva obilježja toga boljarstva, kome je Evropa svojom deset godina nastavlja svoj novelistički rad, a daje kulturom dala lice a ruska domovina svojom hiljadu- se i na pisanje velikih romana. U tom razdobju na­ godišnjom tradicijom naličje. Mladi Lav Tolstoj uči naj­ pisa megju ostalim i dva najveća svoja beletristici prije kod kuće, ide na sveučilište, tamo uči i ne uči, proizvoda: „Vojnu i mir(t i Anu Karenjinuu. Oboje vraća se kući, — zabavlja se kao evropski dandy i se broji danas megju prva djela svjetske književnosti, kao Kozak, — nit je bolji ni gori od drugih njegovog biće dapače malo djela u njoj, koja bi im se dala soja. No ovo je samo prividno. U tom običnom na usporediti gledom na veličajnost koncepcije i maj. oko mladom aristokratu, koji se u prvoj mladosti storsku izvedbu. „Vojna i mir“ jest epohalna slika ničim ne odlikuje od drugova svojih, krije se kapital, cjelokupnog života ruskog naroda na početku devetkoji se pod prvim ozbiljnim utjecajem životnih doj­ najstog stoljeća. Konkretna pozadina te slike jesu istorijski dogogjaji napoleonskog rata na Rusiju, a na mova počimlje micati. Nastaje boj izmegju njegove nutarnjosti i doj­ toj pozadini prikazuju se ne samo istorijski dogagjaji mova što ih pojavi života u društvu čine na tu nu- na površini, sa svim istorijskim ličnostima, nego i tarnjost. Ova se počinje odupirati tim pojavima. Ovim sav ruski narod u svim svojim slojevima, počamši odupiranjem zapoćima ujedno prva djelatnost Tolsto- od visokog plemstva u palači, pa do mužika jeve individualnosti, ovo je odupiranje glavni impulz u njegovoj koljebi. Tu nalaziš sve tipove ruskoga i osnovka svem kolikom njegovom kašnjem duševnom društva, u svim njihovim životnim prilikama u dobru radu i naprezanju u javnom životu. Koliko je god i opačini, strasti i pobožnosti. Porod i smrt, rat i mir, Tolstoj u teoriji protivnik otpora i revolucije, toliko kulturu i barbarstvo, visoke umove i idijotske glu­ je u istinu osnovno geslo sveg njegovog nastojanja pane, hladne diplomate i usijane glave, sve to motriš, otpor proti postojećim nazorima društva, religije, kako se pred tom reda u živim slikama, čovjek to morala i naobrazbe. Koliko se god pričinio po svo.im ne čita samo, nego proživljuje. Ogromna je to riznica rečenicama i propovijedima, po svojim pričama i pro­ za učenjaka i umjetnika, imenito socijologa i psiho­ testima kao mironosac Tolstoj je za pravo revolucionarne loga. -Ana Karenjina" jest slika modernog ruskog za cijelog svog života i cijelim svojim radom. Revoluciona­ društvenog života. Tendencija tog romana jest u izrne je ne manji od njegovog autipoda Nitzsche-a, razlikuju se samo u tom, što smo jednome premeki a drugome našanju socijalno-filozofskoga problema, pretežna mu pretvrdi. U mladom Tolstoju očituje se ova otpornost, je strana psihološka. Sa „Karenjinom„ približava se već Tolstoj izlazu kolebanjem izmegju pošljedovanja običnog života mladog boljara i časomičnih pokušaja, da pogje nekom iz svoje beletrističke karijere, na putu je da prestaje novom stazom. Naravno da mlade godi ne traže svo biti pripovjedač a počimlje biti filozof. Problemi, što harač, pa za to mladi Tolstoj samo je na časove ga muče, preotimlje sve to više snagu u njem, a reformator a redovno iskapljuje čašu života kao i napokon se svi skupljaju u pitanjima: Čemu život, drugovi njegovi, — inštinkti su još jači od glasa koji mu je smisao ? duševne njegove prirode. No i glas te njegove indi­ Stavljanje ovakih pitanja nije ništa novo i ose­ vidualnosti biva godinama sve to jači. Već njegov bujno, stavljali su ih mislioci svega svijeta od kako nastup u vojničku službu ima da utre barem put su se pojavili; osebujno je samo, kako je koji od provali njegove nutarnjosti. On stupa u vojsku, da se njih odgovarao na ta pitanja. Tolstoj nije originalan otme vrtlogu raskalašena života, u koji je upao. Stavlja ni svojim odgovorima na njih. Njegovo gušenje ži­ si vanjsku uzdu, ne osjećajući dovoljno snage da se votnih inštinkta i zatajivanje života nalazimo već sam zauzda. Sad počimlje probijati njegova urogjena davno prije u indijskih mudraca, njegovu otpornost stvaralačka snaga. On ju izlučuje pisanjem. Uspjeh proti istorijskoj kulturi i vapaj za povratkom prirodi bijaše sjajan. On se izvi kao spisateljski talenat i primitivnom načinu života nalazimo u Rousseau-a. prvoga reda i pobudi odma opću pozornost. Počimlje Osebujan je u Tolstoja način, kojim za svoje refor­ s autobiografijom, i to najboljim dokazom, da mu je matorske ideje vojuje, taktika, kojom vrši svoju revo­ spisateljski rad samo izjava nutarnje borbe, borbe luciju proti kulturnom i socijalnom životu savremenog njegovog J a “ sa svijetom oko sebe. „Djetinstvo“ društva. Dok se svi takovi reformatori redovno svojim zove se njegov književni prvijenac. Početak ove svoje prvim istupom odmah kao takovi i najavljuju, Tolstoj autobiografije nastavlja on dalje pod raznim naslo­ izlazi pred svijet najprije kao sjajan pripovjedač. Kao vima i u raznim djelima, a i svagotova njegova takav osvaja najprije duhove i to ne samo na po­ djela nose u sebi karakter ispovijesti svoje nutarnjosti. vršini, nego i u širokim slojevima. Time si pribavlja Iza „Djetinstvau slijedi niz pripovijesti sa Kav­ slavno ime, koje mu opet stiče autoritet, kakav je kaza, megju kojima se osobito ističu „KozacV izašli nuždan onome, koji želi da mu se glas daleko čuje j �IX BEHAR i sa poštovanjem i uvažavanjem prima. Tolstoj beletrista utire puteve Tolstoju filozofu — reformatoru. Bilo bi neispravno ustvrditi, da je Tolstoj navalice radio po takovom planu, no razvoj njegove djelat­ nosti faktično je pošao tim pravcem. Što- je pako pošao tim pravcem, to je samo pošljedica njegovog individualnog duševnog razvitka. Težnja za prepo­ rodom društva jest primarno, osnovno svojstvo nje­ govog duševnog kapitala. U nastojanju, da toj težnji dade oduška, on počinje govoriti svijetu pripovijetkom i na taj se način otkri u njem silan pripovjedački talenat. Ta snaga, koju on sam megjutim drži samo sekundarnim svojstvom svoje glavne duševne sadržine, jest toliko jaka u njem, da ga upravo goni na stva­ ranje, na izlučenje svoje psihičke sadržine tim putom. Pa kad je na taj način stvorio velika djeja i stekao besmrtno ime, onda se trga natrag i drži da je sašao s pravoga puta. I u tom je Tolstoj revolucionarac opriječan cijelom svijetu. Ono, što svijet drži na njemu najvećim i najvaljanijim, rad čega mu se divi i poštuje ga, — proglašuje on sporednim, tričavim, što više i štetnim! I svijet i Tolstoj imaju svaki sa svog stanovišta pravo. Svijet cijeni ono, što udovo­ ljava njegovim težnjama i nazorima. Svijet uživa u njegovim remek-djelima, a od piscu više i netraži, a Tolstoj bi uživao, kad bi svijet prihvatio njegove nazore. Njegova beletristička djela nijesu urodila ta­ kvim dojmom, Svijet ih doduše uživanjem čita ali se po njima nevlada, nego ide dalje dosadanjim pu­ tom. Posve je prirodno, da ih onda Tolstoj osugjuje kao neuspjela sa stanovišta njegovih tendencija. Pa kad svijet neće da sluša onakav, njegov govor, on mu počimlje govoriti drugim, direktnim i glasnijim. Tolstoj beletrista odstupa sa književne pozornice, a nastupa Tolstoj filozof, popravljač čovjeka i njegovog života u društvu. Prvi je nastup još zaodjet u beletrističko ruho, ovaj put u dramatsko. U 60. godini piše Tolstoj drame socijalno-pedagoške tendencije za puk. „ Vlast tmine11, „Plodovi prosvjete“ i „Rakija“ zovu se ta djela, koja su pri­ mljena počitanjem doličnim autora „Vojne i mira" — no svijet i u njim vidi još uvijek samo beletri­ stiku. Napokon zbori Tolstoj posve očito. U nizu svo­ jih poslanica pod raznim naslovima osugjuje društvo. Veliki starac, koji je do sele zabavljao ljudstvo po­ čimlje ga koriti i spočitavati mu put, kojim ide. U poslanici o „Umjetnosti* odriče modernim proizvodi­ ma umjetnosti obrazovnu i etičku vrijednost, imenito beletristici. Rroglašuje sve to besposlicom, a zahti­ jeva samo moralno-religiozno štivo za narod. Pri tom ne štedi on ni svojih proizvoda, pa žali što ih je pisao. 429 No on ne ostaje samo samo u teoriji, nego pre­ lazi i praksi. Kad neće svijet, hoće bar Tolstoj sam. Povlači se iz svijeta na svoju Jasnaja poljanu, skida gospodske haljine i oblači seljačke. Ostavlja se go­ spodskih navika pa i hrane. Stanuju u goloj izbi, jede zobenu kašu. Piše doduše i dalje, ali samo ono, što služi njegovim idejama. No on radi i tjelesno, kopa i ore, kosi, vozi drva, iz nekadanjeg svjetskog ari­ stokrata postao ili bolje rekavši, hoće da postane ruski mužik. A svijet sada gleda zapanjen svoga ne­ kadanjeg sjajnog pripovijedača. Sluša i počitanjem prima njegove poslanice, — ta one su od tako slav­ nog muža, od pisca „Ane Karenjine" itd. Ova metamorfoza Tolstojova takogjer je posve razumljiva, psihološka. Tolstoj njom dovršava svoj duševni razvoj. Životna snaga mladosti i muževnosti smetala je Tolstoja, da zastupa potpuno u teoriji i praksi svoje asketske težnje glede, „smisla života"; starac Tolstoj riješen je toga balasta, on se je oslo­ bodio. Njemu je kao takvom jasno, da može biti onako, kao što on želi i preporuča, no svijetu to nije. S toga se Svijet još uvijek klanja i divi Tolstoju, piscu romana, a njegove filozofske poslanice prima dužnim počitanjem, raspravlja o dubokim i novim mislima, no ono što bi Tolstoj htio, toga ne čini, i neće valjda potpuno nikada ni činiti. Jer Tolstoj želi mnogo toga, i previše, ispra­ viti. On nezadovoljan ne samo sa umjetnošću, nego i sa religijom, naukom, državnim uredbama, obrazovanjem i u kratko sa svom kulturom našeg vremena. Ali ta je kultura tako stara i organički spojena sa toliko bezbrojnih niti prirodnih istorijskih uvjeta svog postanka i razvitka, da ju s tog puta ne mogu odvratiti pojedini umovi, pa makar oni bili i veći od Tolstojevog. I u tome leži osnovni razlog nedostatka i neuspjeha Tolstojevog filozofiranja. Zato to filozofiranje prima obrazovan svijet sa poštova­ njem, mislioci ga obilaze i neće da se iskreno iz­ jasne o njem, — a široki slojevi ga neshvaćaju ili, što je još gore, krivo shvaćaju. Da je Tolstoj svojom revolucionarnom naukom došao u sukob sa svim onima, koje su tom naukom ugroženi, to je takogjer prirodno. Ko niječe vrijednost pozitivnoj religiji, taj mora doći u sukob sa crkvom, kojoj pripada, a čije se nauke protive postojećim državnim uredbama, taj mora biti pripravan, da će ga progoniti. Tolstoj je doživio ono prvo, a možda bi ovo drugo, da ga ne štiti slavno ime i — praktička neškodljivost nje­ govog propovijedanja. — I tako će veliki starac u Jasnoj poljani zaklopiti svoje oči bez uspjeha svojih nauka, — svijetu će pako ostati od njega kao spomen pojava čovjeka, koji je htio biti veliki filozof i reformator, a u istinu je bio veliki umjetnik. �BEHAR 430 Musa Ćazim Ćatić: R .. Prvak turskih pjesnika: Fuzuhja. desetom stoljeću po hedžri, a u šesnaestom po Is., kadno su se pred osvajalačkom si­ lom ratobornih Osmanlija tresle kamenite planine u srcu Evrope i ljuljali valovi In­ dijskog oceana, pojavio se je izmegju Eufrata i Tigrisa jedan živ i obilan izvor, sa­ stavljen od arapskog bistrog zemzema i perzijske mi­ risave ružične vodice. Taj izvor Dijaše — izvor čiste i nepomućene poezije, koji je u poletnoj duši mladog Fuzulije, pr­ vaka turskih pjesnika. Fuzulija se je kao najmlagji sin hallanskog muf­ tije rodio 910. po hedž. u Gerbelatu, u tom svetom grobištu, gdje je potekla krv tolikih nevinih praved­ nika i nad kojim su se talasima prolijevale kroz sto­ ljeća suze vjernih hodočasnika, koji su dolazili, da se poklone mrtvom pepelu pejgamberova unuka, Hazreti Huseina. Fuzulija je još kao mlad čovjek došao u ognji­ šte negdanje arapske civilizacije Bagdad, da produži nauke, gdje je i preminuo u 65. godini svog blagoslovenog života. Rodno mjesto Garbela, koje je ovjenčano tisu­ ćama žalosnih i krvavih priča o smrti velikog šehita Hazreti Huseina, moralo je još u djetinjstvu na nježnu sanjarsku dušu ovog bogodanog pjesnika utisnuti bi­ ljeg melankolije i tuge. Mekano ljubavno čuvstvovanje, intimna sjeta i topla čežnja za idealom provejavaju kroz svaki stih Fuzulijinih pjesama. Muhamed Fuzulija je pravi utemeljitelj osmanlijske pjesme. Ma da se je prije njega na turskom Parnasu pojavilo nekoliko svijetlih zvijezda kao Nesimija, Javuz sultan Selim, Hidir beg, Nedžatija, Nizamija, Hrvat Mahmud paša Abagović, Brusak Ahmed paša, ipak ti svi pjesnici nijesu imali toliko stvara­ lačke snage, da bi mogli udariti čvrst i solidan osnov osmanlijskom pjesništvu. Osim pjesama imade i u prozi pisanih djela Fuzulijinih, izmegju kojih se oso­ bito ističu Jadovanka" oLijsi i „Bašta sretnika". U tim mu je djelima stih veoma fin, a tehnička konstrukcija upravo savršena; samo se ovdje poveo za nekim arapskim piscima, te je prozu prenatrpao srokovima i u jezik uvukao mnogo provincijalizma, za to mu danas ta djela s gledišta jezične ljepote nemaju velike vrijednosti u turskoj književnosti. Megju Fuzulijinim djelima u prozi najuspjelije je spo­ menuta „Jadovanka", jer je izvagjena iz srca pjesni­ kova. Ona je pravi uzorak njegove pjesničke snage u satiri. On ne bijaše kao neki satirci Istoka banalan i prost; svu svoju žuč na socijalne mahane tadanjeg društva znao je izraziti samo u jednom ironičnom osmjehu, u kojem je bilo i otmjenosti, a to je jedrio posebno odlikovanje, koje ga je riješilo. Ja ću ovdje navesti jednu iskru s toga Fuzulijina ognjišta: ?JLjIIT <Jj j-UTj fM- Ja ih pozdravih lijepo Pozdrav primili nijesu, Veleći: Nije mito, Da nam zasiti — kesu. — Kako se vidi ovdje Fuzulija Šiba uzimanje mita od strane državnih činovnika, koje je još u njegovo vrijeme bilo uzelo velikog maha u turskoj carevini i koje je potrajalo sve do skora, dok nijesu mladoturci izvojštili konstituciju svojoj domovini i svjema zlouporabama u državnoj upravi učinili kraj. Fuzulijina „Bašta sretnika" je oveći ciklus na­ ricaljki i tugovanki, a napisana je po uzoru „Bašte mučenika" koju je napisano na perzijskom jeziku Mevlana Hasan Vaiz. Ovo je prva jeremijada u turskoj književnosti. Veliki pjesnik, držeći pred svo­ jim oštrim pogledom sve patnje i nevolje, koje čo­ vjek na ovom kratkom i vratolomnom putu zemalj­ skog života podnese, napisao je ovu knjigu, razdi­ jelivši je na deset poglavlja i epilog. „Bašta sretnika" je napisana u srokovanoj prozi, a pjesnik ju je gdje gdje protkao i vrlo lijepim kiticama. U njoj je vrlo rijetko naći pjesničkih nejasnih tropa; valjda je pje­ snik htio, da mu djelo bude narodu razumljivije, te ga je s toga u posve jednostavnoj formi napisao. „Bašta sretnika" se ne može ubrojiti megju Fu­ zulijina pjesnička djela, ona nije imala utjecaja na potonje generacije turskih pjesnika, jer ju niko nikad nije imitirao. Ipak ovo djelo ni danas ne gubi literarne vri­ jednosti. Evo jedne krvave slike iz „Bašte sretnika": * 't' y}i J*? *)■><* »j U - sjj, ! đfl* (SAJ <11_>> j .j . Skovavši sablje munje, Što oblak zogfida je krije, Na žrtve nasrnu fatum, Da krv im nevinu lije. Gore smo rekli, da je Fuzulija utemeljitelj tur­ skog pjesništva. Njegove su pjesme poznate i kod cijelog turskog naroda, s toga su nekoliko izdanja doživjele. To treba samo uočiti, pa da shvatimo Fuzulijin upliv na kasnije turske pjesnike. Načelo je, da pjesnikova djela moraju biti tako napisana, kako mogu �IX BEHAR služiti kao ogledalo stoljeća, u kojem je pjesnik pri­ padao i sviju dogogjaja, koje je pjesnik vidio ili o njima čuo. Fuzulija je potpuno shvatio ovu pjesničku dužnost i s najvećim ju marom vršio, i to baš u ono prijeme, kad nije bilo cijene ni pjesmi, ni pjesniku i kadno Ruhi Bagdadija žalosno pjevaše: {£ J' k* j»t j, . . 1»j& a V V j>\> jlT Na ovaj svijet, gdje pobožnost vlada, Mi smo došli u vremenu, kada Plemenitih ne imade djela, Nit kod ljudi, nit kod angjela! Ma da ga savremenici nijesu znali cijeniti i po­ štovati kako treba, ipak Fuzulija nije ni kolik trunak izgubio volje; on je i dalje ustrajno išao stazom pje­ sničkom i utirao put poznijim generacijama turskih pjesnika. Ima ljudi, koji, kad vide čovjeka radina i mar­ ljiva, sami postaju marljivi i ustrajni u radu; takovi ljudi ne mogu u sebi nikad svladati i zatomiti osjećaj ambicije. Ima opet ljudi, koji su po samoj svojoj na­ ravi radini, a takova vrst ljudi sretno provodi život u uspjesima svog rada i nastojanja. Megju ove poto­ nje spada i Fuzulija, kako nam to on sam dokazuje u ovim kiticama: «J6 f š (i *jkI J j 4i *f«— j r oi ji* t *jlki jgjk $T jUJ ! 4«! *jk. £ ’)j-* ! t pki : Jii *ć5-*d . * Jui J - 4*’lj ) i š* x -j\ J. a. (t4»i «<-jj «d./- j£*•>’ U tekoj zemlji ja sam: Kada bih krv si pio, I kad bih dušu svoju U nježne pjesme slio; Kad bih na tisuć konaca Nanizo kamenje drago, I kad bih u tisuć bašč Sadio cvijeće blago, Tad opet niko ne bi Bncio pogleda na to: Rekli bi ružici — truje, A dragom kamenju — blato. Sa vremenom nestalnim nikad Ja vam se kretati neću,' Jer nisam od onih ljudi, 431 S vremenom koji se krećn. Ta vrijeme današnje hoće, Da pjesmi oduzme cijenu, Cvjeće za trnje smatra, A rubin za morsku pjenu . . . . A1 ja ću pjesmi opet Podignut vr’jednost sada — 1 bude P bolesna pjesma, Ja ću je rječiti tada. Jest, ja ću popravljat ono, Što burni srušiše dani; Pobjeda — s pomoću Božjom — Na mojoj biće strani! Fuzulija je potpunim pravom zaslužio časni naziv prvaka turskih pjesnika. On je u Bagdadu svršio vjer­ ske i svjetovne nauke, gdje je poslije bio i profeso­ rom na jednoj velikoj medresi. Dakle bijaše i pjesnik i učenjak. Kao svestrano naobražen čovjek želio je da se nada sve prijašnje i savremene turske pjesnike uzdigne; želio je da bude od onih rijetkih pjesnika, koji svojim stvaralačkim radom za sobom vode cijela pokoljenja, u čemu je potpuno uspio. Fuzulija je još u petnaestoj godini svog mlagjahnog života propjevao, Što dokazuje, da ga je sama priroda nadahnula pjesničkim darom. U cvijetu mla­ dosti izišao je na glas kao dobar pjesnik, priznat i hvaljen od svojih savremenika pjesnika. On tada sam o sebi pjeva: j f j Jil» OjL^I a«* j ' ^lc ( S 4*1 wX* U kol’jevđ slave ja sam Tek nemirno malo djete, A pjesme mi krasne, nježne Na krilima svjetom lete. Fuzulija se kao pjesnik odlikuje više svojim me­ kanim osjećanjem i nježnim mislima, nego dikcijom i vanjskom formom svojih pjesama, kao što se u tom odlikuje Nefija, o kojem ćemo u jednom od idućih brojeva govoriti. On je u svojim gazelama pravi osmanlijski Hafiz. Ma da sžm veli u predgovoru zbirke svojih djela, da je u početku pjevao na perzijskom i arap­ skom jeziku, ipak nam takove pjesme nijesu poznate osim nekoliko gazela na perzijskom. Fuzulija nije nikad u svojim pjesmama upotreb­ ljavao tropa i figura, koje su osobina dialekta istoč­ nih i zapadnih Turaka, za to su ga osugjivali neki osmanlijski i tatarski književnici. Nu ipak njegov je jezik takav, da ga Turci sviju krajeva razumiju. Samo u nekim njegovim gramatičkim objektima i glagolskim oblicima opaža se azerbajgjanština, a to nekim daje povoda mišljenju, da je Fuzulijin otac rogjeni Azerbajgjanac. Zbirku Fuzulijinih pjesama „Divan" najprije Su iranski Turci u nekoliko izdanja tiskali i za to je taj „Divan" veoma iskrivljen. �BEHAR 432 U Fuzulijinim pjesmama vrlo je malo onih je­ zikoslovnih oblika perzijanštine, koje su neki pjesnici unijeli u turski jezik, a to je dovoljno, da nam kaže, koliko se je pjesnik trudio, da sačuva čistinu turskog jezika. Općenito uzevši, Fuzulijina je narav najviše na­ ginjala ljepoti i umjetnosti; njegove su pjesme pune epiteton-ornansa, komparacija, metafora, metonimija i drugih pjesničkih figura. Tako je sve nježne osje­ ćaje svoje sjetne duše znao obući u fantastično plačno ruho, da nam se svaka njegova pjesma pričinja ča­ robnom slikom kineskog bajoslovnog slikara Manija. Istina, imade megju Fuzulijinim slikama nekoliko posve tamnih i nejasnih, jer je za njihov hatur pjes­ nik misao žrtvovao. Muhamed Fuzulija je spjevao i nekoliko kasida (panegiričkih pjesama). Prva takova pjesma posve­ ćena je slavi sultana Sulejmana II. Zakonodavca j j t jednog od najvećih vladara osmanlijskih, koji je — kako je poznato — pod Sigetom preminuo 974. go­ dine po hedžri (1566. po Is.), upravo na godinu prije Fuzulijine smrti. Osim ove pjesme, još je nekoliko slavospjeva spjevao nekojim velikašima i emirima, nu ni u jednom tom hvalospjevu nema one hiperbolične sla^e i pre­ tjerane hvale, koju vidimo kod drugih istočnih pjes­ nika, kad nekog veličaju. Fuzulija u svojim kasidama velikaše savjetuje i potiče ih na pravednost i jednakost. Evo tom jednog primjera: * «4-lS <Jjl cSlT jf"L . Ij c ltilT J Ono j’ vladar pri kojemu Nema ambicije — I u čijim radovima Farizejstva nije. To je dokaz, kako je svijetao i čist karakter bio ovaj bogodani pjesnik i kako nije znao nikom laskati, pa ma to bio glavom despotski svjetodržac, silni Sulejman. U svjema svojim kasidama, pa i u odama Bogu i Božijem poslaniku, Fuzulija je imao poseban način pjevanja; svagdje se pokazuje kao zaneseni ašik, koji ljubi i na ljubavi izgara poput leptira na plamenu svjetiljke. U svakom stihu njegovih kasida i oda Bogu i Božijem poslaniku osjeća se topla iskrenost i pobožnost, zadahnuta miomirisom plavog suinbula. Nu sve te vrsti pjesme ne mogu ni izdaleka Fuzuliju pri­ kazati kao Fuzuliju; u njima nema onih nježnih reflektivnih misli, onih mekanih osjećaja, koje su bitno svojstvo Fuzulizma, a koji su lagodni poput blagog jutarnjeg povjetarca i čisti poput srebrne rosice. Poznato je, da se je megju pjesnicima Istoka silno razvila pjesma t. zv. „Fahrija“, u kojoj su pjes­ . IX nici slavili junaštvo, darežljivost i druge vrline • plemena, veličali svoje djedove, hvalili svoje orur°^ konje, pa i samim sebi apoteoze pjevali. Takove vrsti pjesama kod Fuzulije je pos malo; on bijaše skroman i tih'do skrajnosti. U jedn^ se pjesmi Fuzulija ovako hvali: ! jU -J iJJ-** JI? Za pjesničku snagu moju Isfihanci kad bi znali, Moj Husreve, rumskijem bi Kemalom me nazivali.1) Iza panegiričkih pjesama dolazi na red jedna podugačka alegorija pod imenom „Hašiš i vino** *4* ^ koja odiše misticizmom, a spjevana je na način Rumijine „Mesnevije*. U toj alegoriji Fuzulija iznosi zle pošljedice, koje potječu od uži­ vanja hašiša, opijuma i alkokolnih pića. Pjesma je na­ mijenjena perzijskom šahu Ismailu Safeviji, savremeniku sultana Selima I. Alosmanovića. Osim ove Fu­ zulija je još jednu alegoriju u istom smislu i na isti način spjevao. Gore smo rekli, da je Fuzulija najnježniji turski lirski pjesnik — pjesnik mekanih čuvstava, magijskih slika, ljubavnih uzdisaja i toplih suza. Njegove gazele koje dišu intimnom se'ntimentalnošću, dale su povoda nekim turskim kritičarima kao Ahmed Kemalu, da ga sravnjuju s Ibni Farizom*) i Buhturijom*). Fuzulija sam za se veli: ‘f J-C! J24>' I lije 4£-> « j* iile «jrt Fuzulija, od mene ue traži Ni satira, niti slavospjeva, Ja sam pjesnik, koji vazda ljubi I ljubavi samo pjesme pjeva. Pjesnik je još u-mladosti ljubio, osjećao, raz­ mišljao i — onda svoje misli i čuvstvovanja u finim i čarobnim slikama opjevao. Bijaše zaljubljen do lu­ dila u kćerku svog učitelja Mula Rahmetullaha. Izrazitu sliku njegove ljubavi pružaju nam ove kitice: *ili «Li o jl < »il)U _ji j u C L i: I^-CL * . ilL Jjl tf-ui. f j* ij (S*J.) 4. \J . > s\ J . J j \ ‘) Ovdje pod Kemalom pjesnik misli Isfihanca Kemaludina Ismaila, koji je poznat pod imenom „Stvaralac misli* a čiji se Divan u velike cijeni. Kemaluddin je zaglavio u općem pokolju, što ga je izveo u Isfihanu mongolski chan Oktaj 635. g. po hedžri. *) Arapski mistični filozof i pjesnik, čiji se Divan visoko cijeni. Rogjen je u Kairu 556. a preselio se u vječnost 636. go­ dine po hedži. «) Arapski pjesnik gazela, a pravo mu je ime Ebu Ubbade Velid sin Abdullahov. Rodio se je u Kafi 206. a umro u Bag­ dadu 283. po hedžri. �BEHAR IX Na plamenu uzdišaja Čist je Medžnun*) izgorio, A Vamik se u rijeci Burnih suza utopio. Ferhad svoj je život dao Vjetru strasti i nagona I svi zepilja postadoše; Pa sad ja oam zemlja ona, Fuzulija je pjesnik gazela; za to čim 'e njegovo ime spomene, čnvjeku odmah dolazi na pamet i gazela. Njegove su gazele mirisave poput rumenih širaskih gjulova, u njima čitaoc ćuti slavujsku milo­ zvučno i sjetno bigjlisanje i ljubavni šapat blagog povjetarca, koji plavom cvijeću prenosi vilinske priče zelenog treperećeg lišća. Kaogod tiha usamljena šuma, mirna srebrna rijeka, blijedi jesenski cvijetak, plava mjesečina i rujni grimiz zalazećeg sunca — tako se i Fuzuline gazele dojimaju zaljubljena srca i sanjarske duše. U njima nema niti jedne riječi suvišne; svaka je gazela čarobna kompozicija, sastavljena od najmilozvučnijih akorda, koji sa u zamamnu ritmu i varijacijama ljubavnog čeznuća izvijaju poput nebeske harmonije. Ma da su sve Fuzulijine gazele različita sadržaja, ipak megju svjema postoji neka unutrašnja veza. Sve se te gazele sastoje od pet sedam ili osam kitica. Da je tu vrst pjesama pjesnik pretpOLtavlja svjema drugim pjesmama, dokazuju nam ove njegove kitice: . > jt- j, ! Jki J*l * • li-o Ji^ U umjetnom vrtu gazela je ruža, Gazela užitak čitaocu pruža — Pjesnikova moć se u njoj ogledava, Pjesnikovu slavu ona povećava. 43? Ni za života Fuzulijina, a ni poslije njegove smrti sve do danus nije se pojavio jedan turski pjesnik, koji bi Fuzuliju valjano mogao u gazelama pošljedovati. Osim do sad navedenih vrsti pjesama Fuzulija je spjevao i jednu pjesničku pripovijet „Medžnun i Lejla“ (Romeo i Julija), koju je posvetio svom savremeniku knezu Vejsi begu. Ovu je pripovijest najprije spjevao na arapskom jeziku Kajs bin Amir, te su je neki perzijski pjesnici preveli na svoj jezik, dodavši joj još nekoliko ukrasa; ili pravije rečeno: perzijski su pjesnici uzeli samo sujet ove pripovijesti i obradiii ga na svoj način, podražujući Kajsu. Tako je i Fuzulija učinio. Perzijski su imitatori u duh ove pjesničke pri­ povijesti unijeli misticizma, te su je udaljili od na­ ravi; za to njihove pjesme motivom „Romeo i Julija" nemaju nikakva efekta na dušu čitaoca. Fuzulija je pak u svojoj pjesničkoj pripovijesti prikazao Lejlu kao nevinog angjela ljubavi, a Medžnuna kao vjer­ nog i iskrenog ašika, koji je srcem i dušom za­ ljubljen. Ovo je Fuzulijino djelo strogo umjetnički na­ pisano, te se s gledišta umjetnosti i zakona estetike može ubrojiti megju najvrsnija djela turskog pjes­ ništva. U njemu pjesnik nekom osobitom psihološkom, analizom otkriva mnoge tajne zastore ljubavi; on iz­ nosi psihičku istinu, da se iz pretjerane ljubavi ragja mržnja prama onom, koga si ljubio. U ovom smo evo članku prikazali — koliko nam je od ruke išlo — djela prvaka turskih pjesnika, a u kojem od idućih brojeva prikazaćemo zname­ nitog pjesnika Nefija, koji iza Fuzulije svakako za­ uzima najodličnije mjesto na osmanlijskom Parnasu starijeg literarnog perioda. ‘) Istočni Romeo. M. Ćazim Ćatić: = = Rendezvous. Gle, poput svilnih golubijih krila Pala je noćca plavetna i meka; Oj dogji, dogji Vesno moja mila, U cv’jetnom parku tvoj te dragi čeka! Na klupi sSm sam, nikog više nema. Viš mene lišće baldahin je splelo — A mirisima svježih hrizantema Lahorak diše i gladi mi čelo. Ah! dogji k meni čarobna i snena, Nek ti je halja prozirna i bjela; Raščešljaj kose niz obla ramena, Ko niz klas jedri kad vlat klone zrela. Oj dogji tiho poput muze moje! Nek su ti bose b’jele pune n6ne; Donesi meni rujne usne svoje I bajne grudi — izmirske citrone, Za kojim vazda griješni pjesnik žegja, Mamuran s žudnje i ognjene strasti, Da žarkom usnom, sklopljenije vjegja S njih pije otrov i edenske slasti. Oj, dogji da uz milje tvoga fjela Od silne vatre gorim poput sv’jeće, Nek prsa dršću s uzdaha mi vrela Ko listak, kad ga krilo vjetra kreće. Ah! dogji, ma i duša mi se muti, Dok ti klonem na ljiljanske grudi — Ja sav ću grijeh na se nametnuti, Tek ne čas, Vesno, ti uza me budi! � https://kolekcije.nub.ba/files/original/f63f54dffecf8201f6feea709ea7daf5.pdf 56dc81083206a417ff7770e1bae201d0 PDF Text Text God. IX. Broj M2. Za o glase plaća se prvi „Behar" Izlazi dva puta cr;(7 < / put za cijelu stranu 40, za mjesečno.'jjv^v^ pola 20, za osminu 6, a ?a Cijena mu je za Bosnu 1 Hercegovinu na godinu 10, na po godine 5 kruna; za gjake 6 kruna, a za sve ostale zemlje 12 franaka na godinu. šestnaestinu 4 krune. Slije­ deća uvrštenja uz popust. Za prijevode oglasa iz jed­ noga jezika u drugi računa se 8 kruna po stranici. = Pojedini brojevi 50 helera. Pretplata i rukopisi šalju Neplaćena se pisma ne = = t— primaju. — ----R u k o p is i se ne vraćaju. 1. n o v e m b r a 1908. se: Uredništvu „Behara" u Sarajevu, G ornji T ab aci L I S T ZA P O U K U I ZABAVU. = SARAJEVO u lica broj 35. - — 6. Š e v v a la . Silvije Strahimir Kranjčević Preminuo T ek tri su mjeseca minula, odkako smo. u našem listu posebnim brojem i izdanjem njegovim u „Spomen spisu" proslavili 25. godišnjicu pjesničkog jubileja prvaka hrvatskih pjesnika Silvije Str. Kranjčevića, kad eto sad moramo ovgje ubilježiti,, da je taj naš slavljenik podlegao svojim patnjama i preminuo na 29. oktobra o. g. Makar da su oni, koji su mogli iz blizine pratiti tečaj njegovog teškog bolovanja, kao i oni,' koji su po glasovima novinstva morali naslućivati da se sprema katastrofa, morali biti pripravni na nju, ipak je ona svojim nastupom teško dirnula svakoga, ko nije htjeo vjerovati da će se zbiti. Neumitni zakon prirode izvršio je i tu svoje, i onakav golemi duh, kao što je bio Kranjčevićev, morao, je položiti oružje svoje pred njim; ispaćeno tijelo njegovo prestalo je živiti. Teška je to tragika u borbi duševnih dobara za opstanak protiv prolaznosti materije, no u toj tragediji, kakova se je eto odigrala u pojavi Kranjčevića na obzorju hrvatskog Parnasa, ostaje nam utjeha, da djela takovog duha nijesu izgubljena, kao što ni ostale privrede velikih duhova. Tragično je pri tom samo to, da nam je toliki genije istrgnut u Ovakim godinama svog života, u kojima smo se imali pravo od njega još mnogome nadati. Kako je žarkim plamenom svoje velike duše obuhvaćao sav svoj narod, imao je jamačno još mnogo da mu kaže, no nemila sudba prekinula je oporo žice njegove lire, gromki i veličajni njezini zvuci zamuknuli su za uvijek budućnosti, ali tim jače i neprolaznije ozvanjat će nam oni iz prošlosti. Sa rimskim pjesnikom mogao je Silvije reći: „Neće me nestati, neću potpuno preminuti, sagradio sam si spomenik trajniji od mjedi!" I to je jedino, što nas smiruje sa zemnim isčeznućem velikog hrvatskog pjesnika, kome nad grobom dozivamo: Vječna Ti slava! �IX BEHAR 435 Muhamed Hilrnt »-rifit*-- Nešto iz djevojačkog svijeta ili: — Gatke i bajanja. Sličica iz muslimanskog narodnog života. sam kući u Banjaluku na ferije... Još se sunce nije rodilo. Istom se raz­ bio i ptičice počele svoje kajde da pjei da jedna drugoj podražava svojom om. Jutro je maglovito, ali ne baš previše, moglo se je vidjeti, da će te magle nestati čim sunce grane. To jutro pogjem u šetnju, da se naužijem čistog vazduha, naslušam raznih kajdi i da se nagledam miloga mi zavičaja, u kome sam najprije božje svjetlo ugledao — koga nijesam već duže vremena obašao. Prošao sam svoju domovinu uzduž i popreko, ali ne nagjoh kraja, u kom mi slagje i umilnije pjesme ptičice pjevahu! Ta i zrak je tamo mnogo čišći i sladokusniji! Od njeg mi se mnogo ugodnije grudi šire. Zanešen divotom prirodnoga čara, razmišljajući i dovodeći u pamet slatke momente iz djetinjstva svoga, dogjem u jedno obližnje seoce ili taman >fedgragje banjalučko, jer teško da ima 3—4 km. U tome sam kraju imao dosta poznanika! Istom ja da ću u ,,V.U, a izbi preda me mladić od kojih 18 g. Pošto mu nazovem selam i o'n otprim' i povika: — Ma je si Ii ti to, turske ti vjere? Od kada te vidio nijesam! — Ma teško te pozna! — I ja tebe! — Za što? Nijesam ja u te „švapske" haljine uskočio, kao ti. Ja sam vavik u istim haljinama. — Pa nije to ništa — odgovorim mu ja. — Kako da nema? jer ti nikakove razlike nemaš izmegju tebe i „Vlašadi" — ne budi ti od mene re­ čeno, pa vidi i ono pod vratom! — Baš kao i u njih! (Biva jaka i kravata). —- E turske ti .vjere, što ti je reko daidža — Mujaga — i efendija, kad si došao?! Kako su ti dali u kuću?! Da Bog sačuva!! — Šta će mi reći!? Taki je zeman! Moramo se i mi prilagogjavati ovom zemanu. Ove su haljine ko­ motnije, jeftinije, a što je glavno zdravije. U tebe čakšire stegnu oko noge, pa ne može krv probrati. Isto tako i pasovi i koparani i t. d. — A to sve talaha ko na klipu! Nego pustimo to kraju, pa hajdemo malo mojoj kući! — Ne mogu sad! Drugi put. — Hajdemo, tako ti Boga, pa ćeš vidjeti, da te moji neće poznati. Ja sam se neko vri.eme otimao, ali napošljetku privolih. Kada stigosmo njegovoj kući, zbilja me ne po­ znaše i još se prepadoše. Čim mi na kućna vrata, stade trkiš njegove matere i sestara po kući, vičući: Uh! uh! uh! Dok će na to Ibrina — tom mladiću bilo je ime Ibro — mati: Ma jesi li poludio!? Kud ga vodiš amo?! Tad se mi stanemo smijati, a ja viknem: Ma zar me zbilja ne poznate? Ibrina se mati zagleda, što s tim nastade mala pauza i pošto me malo prepozna reče u čudu: Ma je li to Muhamed Mujagin? Ah sinko dragi! što će ti to? Vallahi, ja mislim nekakov „šikutor"! Sad se svi skupe i stanu me motriti sa sviju strana. Ibrina sestra, koja bijaše već na udaju, poče govoriti: „Uh!jadna mi majka, kaki si sad?! Majko draga! Pogledaj, tako ti Boga! ama ni uzmi ni podaj, već „vlaščew — ne budi mu od mene rečeno! — Ma ko te na to nagovori, od Boga našo!? Pa kako možeš dihati od tog titara oko vrata? — Oho! Zar me usporedi sa psom?! Fala ti! Ovo nije titar, titar je u pasa, a ne u ljudi — ja ću ljutito! — Afo edersun! Nisam (u našem se kraju go­ vori ikavski) tako mislila! Ne znam kako bi drukčije rekla — reče Rukija. — Pustimo to kraju! Mene dovede Ibro, da vas vidim i da se razgovorimo, a mi udarili u nekakovu budalištinu. Da sam znao, da će te me ružiti, ne bi se ni uvratio! Ovo je sad unišlo u modu — što no reču — kao i vaše alafrange (pleterovi od konca). Ovaki je haljina bilo i za turskog vremena, a sad je u Turskoj samo ovako, pa toliko se nije vikalo, niti tamo viču. Na to će stara: — Dragi sinko! Ja nedaj Bože, ne ružim te, a ono je, štono reknu: u kakvu si kolu, onaku i pismu pivaj! Ja znam tvoju majku, i tvoga oca, oni su pravi Turci, pa valjda ne ćeš ni ti biti mimo njih?! Kažli su stari ljudi: Od šta vrića, od tog i uzica. Ti ako si obuko te haljine, nisi srca prominuo! Ti ostaješ onaj isti. Je li tako sinko? �436 BEHAR — Tako je, draga tete! (tituliram je, i ako nije tetka). Poslije pitanja za zdravlje i za moje kućane skrene Rukija razgovor na drugo. — Ma čuješ Muhamede! Kada ti svršiš te škole i budeš imao svoj ajluk, (plaću) bi li ti uzeo kakvu našu tursku curu? — Kakvu tursku? Nema ovdje turkinja, ovdje su muslimanke — Hrvatice. Je li tako? — Ma da muslimanke — sve jedno! — Nije sve jedno, treba, da i vi ženske znate, Šta je vjera, a šta narodnost! — Ako koja naša djevojka nagje se pametnoumitna, dakako da ću nju uzeti, a ako ne nagjem kakvu ja hoću, onda se neću ni ženiti. — Ako kakva nabaje i nagata — reče stara ­ ti ćeš nju uzeti, pa makar ništa ne valjala i ne znala! — Šta o kakvim ti bajanjima govoriš? upitam. — Ma kažem ti, cure znaju basmi, pa ti se čini, da je ko vila! — To su za mene trice! To ja ne vjerujem! Da je ona, što ti kažeš ko vila — ako ne znadne sašiti, spremiti i ako bude jordamli, ja je ne bi uzeo, da je sva Bosna njezina! — Sve će to drukčije biti! Da vidiš da to nijesu trice! Da ti znaš, što je ženski „šer", ne bi ti tako govorio. — U to nipošto ne bi vjerovao, prije bi vjero­ vao, da je mlijeko crno! — Ne ostajem ti — reče stara, — jer nijesi još — štono vele — na sebi dočekao. Mlad si, lud si! Da ti ja stanem pričati, ne bi ti tako lahkouman bio! Ja znam puno cura, koje nisu bile ni zgodne, ni lipe, pa su sa bajanjem došle do velike sreće. — Možda je ona bila valjana i dobra srca? Pametan čovjek ne će gledati u ljepotu, i zgodu, nego u njezinu vjersku i svjetsku naobrazbu. Lje­ pota i zgoda je časovita, a znanje trajno. Lijepo kaže hrvatska poslovica: „Bolje je znanje nego imanje!" — Bome danas se traži ljepota i zgoda! reče stara. — — To se ti šališ, ili misliš, da je to svagdje. Ima toga do duše, ali megju prostijom masom i megju egoistima, a naročito, megju onim, koji ne znaju i neće da rade, nego traže džabice. Hoće da se sa ženinim hrane, ali ti su kod poštenih ljudi kukavice. Ali fala Bogu taki je svakim danom manje. — Da ti kažem, taki da ima na stotine, koji vole lipu. nego zgodnu; a ona je lipa i najlipša, koja zna bajati, nju svak voli! — Pa baju li tako sve cure? — Mnoge baju! — Onda su mnoge najljepše, najdraže i naj t, d. — Neka nekom. IX — Kako to? — Tako! Ona, na kog nabaje, onaj misli, bolje nema na svom božijem svitu! Poludi za n]0n,d — Onda bi svi momci bili luđi! To će biti, da se on zaljubi! Na ovo stara ušuti, valjda me nije razumila! — Vala, da mi hoćeš — ako znaš — tih svojih bajanja, gatki, kako li ih nazivaš — nekoliko.kazati!? Baš bi mi drago bilo! Bar bi vidio na čemu se to osniva. — Hoću vala sad, ako hoćeš! Kad mi je kazala nekoliko svoji „basama" kako ih ona nazivaše, vidim, da je nešto čudnovato i da ima mrvica poučni t. j., da se može tumačiti na temelju čega im to — po njihovom djeluje, to pošto nijesam imao papira, a i gladan sam bio — to rečem da ću sutra doći i donijeti papira, da to popišem, a da ću joj platiti. Poslije'dužeg razgovora oprostim se i odem, ali dobro utvrdim, da ću sutra rano doći. Kada sutra dogjoh, doneso joj kafe, šećera i duhana, te pošto se malo odmorih, zamolim je, da mi priča. — Moj sinko! ti juče reče, da ne vjeruješ, da cure mogu što učiniti — poče ona. One ne miruju, ni kac pogju leći, ni kad idu putem, ni nikad! One uvik šopore. — Ma govori jednom po srijedi, nemoj oko plota, to je meni već dosadno! — Kada sunce zalazi — poče ona — običavaju one na sunce bajati ovu basmu: I. „0, ti žarko sunce! Zar za goru miti? Na kome mene ostavljaš? (Ili kod koga mene ostavljaš?) Ostavi me kod mog dragog! On mene ne voli. On za me ne mari! Ja na njeg metnu Bogom do tri muke: Jedna muka: zubna bola; druga muka: ko kad žena dite ragja; treća muka: ko kad Azrail dušu vadi! Crko, puko, ako me prevario! Elit zalif lamim!" Ovo se — veli — tri put govori, pa se na sunce puhne, pa će je taj dan plaho voliti. A i doći će joj na ašikovanje. IL Čim se smrkne, onda ugriju ciglu, pa polije­ vajući je govore ovo: „Ćeremit cvrči, moj dragi trči, (biva njoj) ćeremit čereste bir ustun, bir esre!a T u noć mora doći, pa makar bio daleko dan hoda! Osim toga zapreče žabu pod vruć sač, pa go­ vori: HL Žaba kreči, moj dragi ječi! Ako ne došo dok je žaba živa, crko na skoku! Sada će se, veli — okrenuti prema onoj strani, gdje joj je dragi, pa će tri put ovo govoriti: IV. Mrak mrči, strika miči; gora puči; voda huči. �IX BEHAR Nebo ječi. Zemlja zvečL— Nit mrak mrči; nit strika miči: nit gora puči; nit'voda huči; nit nebo ječi; nit zemlja zveči; već za plotom moj dragi kleči; od srca ječi;-iz srčnih žila, krvljom hrače, niskom šeće. Otud idu sedmeri svati, osmera plemena: devetera roda, pa pitaju n. pr. lipog Alu: Šta je tebi lipi Ale? Što ti tuđi jačiš? Odgovara lipi Ale: Ne pitajte sedmeri svati, osmera plemena, devetera roda! Eto tamo lipe n. p. Ajke ulbrdo me uvela, u nita me uplela; br­ dom me. zbija, sve mi moje kosti sliva!" V. Elif, elif huti, dragi meni muti. (Biva što god ona hoće, da on onako čini). Ja sultan, on duvar. (Kako zid šuti tako neka i on). Ja gospodar, a on drvlje i kamenje. Pod no­ gama puca ko drvce; šuti ko kamenje. Veledalin, aminl VI. 0 moj dragi! Ele lele, kud god ideš sve leluješ, kao da se dušom diliš! Draža ja tebi, nego ti meni! Crko, puko, dok me ne vidio! Elif zalif lamim! (Ovo je — veli— na kraju tilisum, (!) da bolje djeluje!). Kada želi znati, je li joj dragi, koji joj dolazi, sugjen’ probaće ga sa ovom basmom: VII. Ja hus, ja med hus! Ako si ti moj dragi, od Boga sugjen: Digni ruke više pasa, ako nisi, spusti ruke niže pasa! Elif zalif lamim! I o tri puta reče i puhne. Kaže da će svaki sugjeni dignuti ruke. VIII. Elif, elif etti, ti meni muti, što govorim ja to i ti! IX. Ehum, vehum, ćulli lehum, ćulli salli sallellahu kulhuvalahu! X. Evretna, sabretna, safretna, što govorim ja to i ti! Ove zadnje tri basme — veli — da su „tilisum" i da na zna, što znače. Ti se tri put izgovore i puhne na momka, pa će biti kao ćorav i da će dušu za nju dati. Kada se u jutro umivaju govore ove tri basme: XI. Žarko sunce kruglim sjalo, a ja pored njim! Otud idu dobri ljudi. 0, Boga vam dobri ljudi, ja sam sunce ja, ogrite se vi! XII. Ja se umi studenom vodicom, mednom ro­ sicom, bisernom groznicom, žarkim sunašcem, sjajnim mjesecom, zvjezdom danicom, čelicom maticom, sveg’ svita očnom ženicom, a najviše svoga dragog (N) i srcom i dušom! XIII. Ja se umi zeftinom, bejtinom, studenom vodicom; mednom rosicom. — Gdje je ova vila sve do sada bila? Gdje je ova mama, sve do sad ma­ mila? Obraz mi je obraz beg! Oči su mi vile, obrvice strile! Koga očima prostrilim, obrvama premamim! 437 Ja uzmami i premami i putnika i namirnika, a najviše svoga sngjenika! Veledalin amin! Sada pošto se je umila, treba da se nabijeli, narumeni, obrve sa crnom bojom navuku i surmu podvuku. Tim će se maskirati, da će iz daleka iz­ gledati kao kakova ljepotica. Za rumenilo je ova basma: XIV. Ustunile, revanile, Šahin paša divanile: Ah rumenilo, vah rumenilo, nur (vatreno) rumenilo! Isto tako je i za bjelilo i surmu, samo što reče: Ah bililo vah bililo, nur bililo! Kada navlače obrve sa crnilom, onda govore: XV. Elif boj, aškun divit, sav svit nazif! (To je „tilsum"). Sada slijedi oblačenje haljina, pa na svaku po­ jedinu ima po basma: XVI. Kod oblačenja košulje uče ovo: J a obuko bilu košulju na se, žarko sunce prida se, jasni mjesec nada se, sve djevojke poda se, a ja sama nada se, sve cure kuje, a ja bila vila; meni veli bila vila: Ti si mamac, ti primami: muško i žensko, staro i maleno, sputa putnika, iz grada gragjana; od jauklija momka, od majke sinka, a najvećma svoga sugjenika! XVII. Kad oblače gaće: Ja obuko gaće dologaće. Ko me vidi — bolovaće; ko ne vidi jadovaće; nek momci bol boluju, jad jaduju, što mene nejmaju! Amin veledalin! XVIII. Kada oblače koparan, anteriju, ječermu ili što drugo, spomenuvši boju odjeće, govore ovo: J a obuko (n. pr. crveno) crveno na bilo (ko­ šulju). Ko god vidi, nek se čudi, ko kada se čedo rodi, ili da se mlada vodi, ko kad paša konja jaše, XIX. Kad se opasuju govore; J a se opasa pašom! Ja se ne opasa pašom, već se opasa Sandžak begovim glasom! Nek sam u pasu k’o Sandžakbeg na glasu; nek sam u struku ko Sandžakbeg na putu, — caru na divanu junak- na mejdanu! XX. Kada oblače: cipele, papuče ili koju drugu obuću govore: J a obuko papuče na noge, sve svoje druge pod noge, a ja sama na noge. Duman dumani, ćejvan ćejvani, ko me vidi baildi (neka se zanese). Pošto budu obučene, onda se okrene prama suncu i izgovori ono pod br. XI. XXI. Ako imaju što sapinjati govore ovo: J a sape puce za rukave. Puce, puce bagi — dilbagi (zapis od uroka) Džor bagi (da oči ureku), Kiz bagi (da cure ne ureku), Džanum dragi dilbagi (duša njezinog dragog je hamajlija, zapis). Tako mi je stara rastumačila! XXII. Kada pogje iz kuće da izagje, ili kuda da hoda, onda ovo tri put reče: �438 BEHAR XXIII. Ja pojdoh (mjesto pogjoh) putem, put puca poda mnom, kamen frca preda mnom; trava vehne, gora sahne. Nit ja pojdo putom; nit put puca; nit kamen frca, nit trava vehne, nit gora sahne, već moga dragog srce i džigerice, — crko, puko, dok me ne vidio! Elif zalif Iamin! XXIV. Ako je put odulji, izgovoriće još i ovu basmu: J a poleti kano voda, a zatrepti kao gora, gle­ daju me kano bega, štimaju me.kano cara, oko mene moje druge, ko oko cara virne sluge, kud god hodim zlato nosim, kud koracam, zlato bacam, kap govorim med ižimam. Elif zalif lamin! XXV. Kada joj dragi dogje, onda ovo polako govori i puše na njeg: 0, moj dragi! Ja te gledam ko brdo, kršim te ko drvo; nek sam ti draga, ko Ademu Hava, nek sam ti mila ko Havi Adem! XXVI. Sada će na njeg polako ovo izgovoriti i puhnuti: Ah moj dragi! Aleti, galeti, na glavi ti umreti, ja ti šećer sureti, ja ti otac; ja ti majka; ja ti bratac i sestra. Ja ti rod, ja ti pleme, ja ti sunce i misec. U me žiri, ume viri, u me dušu pusti ti! XXVII. Sada će uzeti prsten s ruke, pa će ga kroz njeg progledati govoreći: J a bol bolden; ja tebe kroz prsten, ti mene kroz srce! Na srcu ti draga, na očima zlatna, sve ti kuće tamnice, a djevojke kuće, a ja žarko sunce i misec! U me žiri, u me viri, u me dušu pusti! XXVIII. Kada ugledaju mjesec govore ovo: „Sarem sokli Sarajevo, ibrišimli hirajevo, hane biši jateriši, mome dragom čifderiši, anihi, pjanihi, pjan si dragi sićumihi! XXIX. Kada pogje leći govori ovo: J a legoh na zemlju, puče zemlja poda mnom, puče nebo nada mnom; puče mramor u gori; puče kamen u vodi; nit puče zemlja poda mnom; nit puče nebo nada mnom; nit puče mramor, nit kamen, već puče moga dragog srce i džigerice! Crko, puko, ako me prevario! (nekad: ako mi ne došo!“) XXX. Kad ustane, onda će onako drjemovna ovo izreći: „Puče dan, puče zora! Puče zemlja poda mnom puče nebo nada mnom! puče kamen u vodi, puče mramor u gori! Nit puče dan, ni zora, nit puče kamen ni mramor, već puče moga dragog srce i džigerice! Crko, puko, dok me ne vidio! — Kada mi to ispriča reče: Eto dragi sinko, šta one sve znaju! Znaju vraga na ledu potkovati, a osim toga, što one rade u oči vlaškog božića i jurjeva, ne bi ti još za tri sata ispričala. Pa sad reci, da ne mogu zamotati mozgom! — Sve je to lijepo, što ti govoriš! Nego reci ti meni, jesi li ti -znala te basme, kad si bila cura? IX — Ja šta sam!? — Pa jesi li radila to i „učila“ — kako ti kažeš! — Pa kažem ti, da jesam. — Onda mi je čudo, kako nijesi za bega po§la| — Pa nije mi bilo sugjeno! — Oho, otud mi dogji! Dakle nije ti moglo pomoći, nego opet ti samo ,,sugjeni“ zapo! — Ali možda, da nisam ono na svog Mustafu hajala, možda me ne bi uzeo?! — Onda ti ne vjeruješ i ne znaš, što je to su­ gjeno. Po tome ti tvoj Mustafa nije sugjen bio, nego neko drugi, a ti si ga „usugjenila" sa svojim basmama?! — Slušaj da ti nešto kažem! Da vi, Bog d6, toga ne znate, nego mjesto toga, da znate 30 dana i sureta (molitava) onda bi vama mnogo više hasne i ovog i onog svijeta donijelo. Kaži koliko znaš sureta iz amene sufare? — Ja nijesam išla u mekteb, nego nešto od tetke i matere naučila! — Sigurno manje, nego gatki?! — Imaš pravo! — Onda je to i prežalosno! neće tebe na onom svijetu pitati za basme, već za dove i molitve. Da si ti mjesto toga učila makar: „Rahijesir", tako dugo vremena, ili vikala: ,,La ilahe illella!" eto tvoje sreće! Imala, bi kud na onaj svijet, a ovako...! — Što za Boga! Pa zar ću biti griješna za to!? vikne upropašćena... - - Ne samo griješna, nego i kažnjena! To je ćufur! — Ja šta ću sad sinko dragi? — Tobei mustagfir, pa se zakuni, da više nikom nećeš to kazati, nego cure napućivati kako će što naučiti u vjeri i u kući, da zna kad se uda, kuću voditi, onda će ti dragi Bog oprostiti! — Kunem se sinko, da ću tako raditi! — Čuješ ti Rukija! — rečem ja curi — sigurno i ti znaš ove budalaštine? Preče bi ti bilo što drugo! Okani se sestro toga, nego gledaj da se Bogu moliš, da se valjano vladaš i da što naučiš' od ku­ ćanstva i ručnog rada, onda ćeš božijom pomoći sto puta bolje na glas izaći, a i bolju će ti sreću Bog udijeliti! Hoćeš Ii me poslušati? — Hoću! — reče cura stidljivo! — Ja što ti to popisa, kad kažeš da je grehota? upita stara radoznalo. — Ovo ću ja dati u novine, nek vidi svijet kakvih budala ima, pa ću onda dolje reći ovo što sam tebi rekao. Pozvaću sve cure i zakleti ih njihovom srećom, da se ovoga progju, nego da še late drugog valjanog rada i da se Bogu mole! — Pa ne znaju naše cure čitati 1 — Znaju neke, pa će razglasiti onim, koje ne �BEHAR IX znaju. Koja je god prava Muslimanka, ona će svoje druge od toga odvraćati. Osim toga, mnoga braća, očevi i rogjaci, ako hoće sreću svome ditetu, odvratiti će ga i savjetovati da ovakih stvari ne rade, nego će im kazati, šta im je preče. — Hoćeš Ii ti moje ime u tim novinama spo­ menuti? — Ako želiš hoću! M u sa Ć azim Ć a t i ć : = = - - ...... 439 — Nemoj dragi za živu glavu! I ovako me je stid, a nekmoli kad sav svijet znadne. Ne boj se neću, a i kad bi kazo tvoje ime, kazao bi, da si tobe došla, to ne bi bilo sramota! — Nemoj baš, nemoj! — Dobro, neću! Ali ćeš mi gdje god i to drugo kazati, što znaš, a ja sad idem! — Ejsahatile! Tako ti Boga, nemoj mog imena pisati! ------- „ : Silvije Strahimir Kranjčević. On, blijedi pobratim muza u hramu ljepote drage Na grudma sa zvučnom lirom tamjan je palio Febu, I tog se tamjana miris ko dašak duše mu blage Dizao dalekom nebu. Pa to ga u srcu peklo i on je pravde Bogu Dizao pred oltarom pehar bola i tuge, Isko je Hrvatstvu svome slobodu zlatnu i slogu: Dan posl’je noći duge. On, pjesnik ljubavi, koja ko oganj medžuski1) gori, Nejake, radnike, s'labe na svom je srcu grij’o; A gdje se sa tamnom laži viječna istina bori, On joj je bajraktar bio. A1 vrijeme njegova žića vrlo je kratko bilo, Jer kad je na zrenik svoje gigantske snage stao, Na liri pukla mu žica, a duhu klonulo krilo I on je ko listak pao. Na krilu, poletnog duha beskrajne u regione, Kud mirijade zvijezda geniju svjetle pute, On je hrlio živo i tamo vasione R’ješavo tajne krute. Danas mu hrvatska vila viš groba j&da jade, Za suzom suza s oka poput kiše joj kapa — I vila skuplja suze, pa ih u tužne kajde, U smrtno opijelo stapa. Ozgor je orlovskim okom gledo zemnog života Potpunu jasnu sliku poa velom prašne tmine; Gledo je svoj mili narod, kako se u klupku mota 1 jarmom pod tugjim gine. l) M edžusije su Sljedbenici Zoroastrove vjere, ali s e pod tim im enom razumijevaju i m agovi, sv ećen ici viječne vatre. Tu sliku u mašti gledeć i jedno islamsko d'jete, Štono ga s pjesnikom mrtvim jezik i povjest spaja, Ko zadnji pozdrav evo ovaj mu vjenčić plete Od suza i uzdisaja: Slava Ti Silvije dragi! Velikom duhu Ti slava, Koji se k’o golub sada u carstvu etira vije! Nek t’jela trošni Ti pep’o spokojno, slatko spava, Njeg zemlja hrvatska krije. Ruski napisao: A. P. Č ehov preveo Selim R ak o šev . Istražni sudac. kružni liječnik i istražni sudac vozili se lijepog jesenjeg dana na obdukciju. Istra­ žni sudac, čovjek od kakvih trideset i pet godina, zamišljen gledao je u konje i pričao je: — U naravi je mnogo zagonetna i nejasna, a i svakdanjem životu, doktore, naidje čovjek često puta na pojave, kojih ne može nikako, da pro­ tumači. Poznati su mi neki čudnovati i neobični slu­ čajevi smrti, kojima bi uzroke znali rastumačiti samo ....... = spiritisti i mističari, kod kojih prestaje čovjeku um. Poznavao sam na primjer, vrlo obrazovanu gospodju, koja je sama porekla smrt, i koja je umrla bez ika­ kvog vidnog uzroka baš onaj dan, koji je označila. Rekla je, da će onda umrti i umrla je. — Nema pojava bez uzroka — odgovorio je liječnik. Gdje je smrt, ondje je i uzrok smrti. A što se tiče prorokovanja, znate, da je na tom vrlo malo čudnovatog. Sve naše gospodje i uopće ženske imaju više ili manje dar proroštva i predrasuda. �440 BEHAR — Pa dobro, ali moja gospodja, doktore, bila je nešto osobitoga. U njezinom proroštvu smrti nije bilo ništa ženskog. Bila je mlada, zdrava, razumna žena i bez ikakovih predrasuda. Njezine oči bile su umne, vedre i poštene, lice iskreno i razumno, s bla­ gim, posve ruskim osmjehom u očima i na usnama. Žensko, ako baš hoćete, bilo je na njoj samo jedno i to, njezina ljepota. Bila je vitka i dostojanstvena, kao ona breza tamo, a kosa bila joj meka i lijepa, kao svila. Da ju još bolje shvatite, dodajem, da je ta ženska bila vesela i bezbrižna, i one razumne, ugodne lakomišljenosti, koja je prirodjena prostodušnim i veselim ljudima, bila je puna. Možete li dakle ovdje govoriti još o spiritizmu, misticizmu, daru predznanja ili o čemu sličnome? Ona se smijala svemu tom. Liječnik ■ustavio se kod zdenca. Sudac i liječnik napili se vode, protegnuli se, i čekali su, da kočijaš napoji konje. — Ali, za što je dakle umrla ta gospodja? za­ pitao je liječnik, kad je krenula kočija. — Umrla je čudnovato. Nekog lijepog dana došao je muž k njoj i rekao joj, da ne bi bilo loše, da u proljeće prodadu staru kočiju, i da mjesto nje kupe novu i lakšu; a isto tako, da promjenu i lijevog konja, a Bobčinskog (tako se zvao jedan od konja) da pritegnu uz rudo. Žena ga slušala i rekla mu: — Radi kako ho­ ćeš, meni je sad posve svejedno. U ljeto bit ću i onako u,groblju. Muž je na ove riječi maknuo ramenima i na­ smiješio se. — Ne šalim se, — rekla mu ona. Velim ti posve ozbiljno, da ću naskoro umrti. — A kad? — Odmah iza poroda. Rodit ću i umrijet ću. Muž se na ovo nije ni osvrtao. Nije bio sujevjeran, a kraj tog dobro je znao, da su ženske u drugom stanju vrlo čudnovate, i da se obično podaju crnim mislima. Prošao je jedan dan, a žena mu počela opet o tom, da će umrti odmah iza poroda, a za tim ope­ tovala je to svaki dan, a on joj se smijao, nazivajući je praznovjerkom, vračarom i ludom ženom. Bliska smrt postala je za ženu fiksna ideja. Kad je ne bi slušao muž išla bi u kuhinju i ondje je pričala da­ dilji i kuharici o svojoj smrti. — Ne ću više živjeti dugo, djeco moja. Čim rodim, umrijet ću. Nisam rada, da umrem, ali sud­ bina tako hoće. U takvim prilikama plakale bi dadilja i kuha­ rica. A dogodilo se, da je njoj došla popadija ili žena vlastelina, koje bi odvela u kut i opet im pri­ čala onu pjesmu o njezinoj bliskoj smrti. Govorila je ozbiljno, s nekim neugodnim smješkom i zlobnim licem, a nije trpila nikakova prekidanja. Oblačila se obično po najnovijoj modi i rado se resila, a otkad je vidjela smrt pred sobom, sve je to odbacila i je skoro u prnjama; nije više čitala a nije Se n* smijala. Naskoro za tim išla je s tetkom na groblje i ondje |je izabrala mjesto za svoj grob, a pet dana prije poroda napisala je oporuku. Morate uvažiti, da je to učinila, dok je bila posve zdrava, bez najma, njih znakova bolesti ili kakvog neraspoloženja. P0r0d bez sumnje s poteškoćama, Često združen sa smrtnom opasnošću, bio je za ovu žensku, o kojoj vam pripo. vijedan bez svake opasnosti, i zaista nije bilo nika­ kova straha. Mužu je^konačno dosadilo ovo njezino pričanje Kod objeda se jednom rasrdi i rekao joj: — Čuj, Nataša, kad će već biti kraj tim glupo­ stima? — Ovo nisu gluposti, ja govorim čistu istinu. — Glupost! Savjetovao bih ti, da svršiš jednom s takvim glupostima, da se ne bi još jednom sti­ djela njih. Približio se porod. Muž je doveo iz grada najprvu primalju. Bio je to za ženu prvi porod, a prošao je tako, da ne može biti bolje. Kad bješe Sve gotovo, zaželila je rodilja, da vidi dijete. Pomilovala ga i rekla je: — No, sad ću lako umrijeti. Oprostila se, zatvo­ rila je oči i za pol sata izdahnula je. Do zadnjeg časa bila je kod svijesti. Još pri svršetku, kad su joj mje­ sto vode ponudili mlijeko, prošaptala je: — Za što mi dajete mlijeka, mjesto vode? — Vidite, zar to nije Čudnovat dogodjaj! Kako je rekla, tako se i dogodilo. Sudac je ušutao, duboko je uzdahnuo i na­ stavio: — Rastumačite mi, za što je ona umrla? Po­ štenom riječju jamčim vam, da to nije kakva izmi­ šljotina, već se u istinu dogodilo. Liječnik se zamislio, pogledao je prema nebu i odgovorio je: — Treba je iskopati. — A zašto? Za to, da se sazna za uzrok njezine smrti. Ta on^ nije umrla od proroštva. Otrovala se, kao što se vidi. Sudac se brzo okrenuo prema liječniku i razrogačenih očiju zapitao ga: — Iz čega zaključujete, da se ona otrovala? Ja to ne zaključujem, već tvrdim. Da li je ona dobro živjela s mužem? Hm.... baš ne osobito. Nesporazumci nastali su odmah iza vjenčanja. Nesrećom nastale su razne ne­ ugodne okolnosti. Pokojnica je jednom zatekla muža s nekom ženskom... A brzo mu to oprostila. — A što se dogodilo prije, muževa nevjera ili pojav ovih misli o smrti? �IX BEHAR Sudac je značajno pogledao liječnika, kao da ■ želio, da sazna, za što ga to pita? je J - Dozvolite — odgovorio je. — Dozvolite, da se promislim. Sudac' je skinuo šešir s glave i rukom ;e povukao po Čelu. — Jest, jest — počela je da govori o smrti, odmah iza tog dogadjaja. Jest, jest.... — Ali vidite dakle... Bez sumnje, da je još onda odlučila, da se otruje, a nije htjela — kao što je vjerojatno — da umori sobom i dijete, za to je od­ godila samoubojstvo do poroda. — Ne, ne.... To je nemoguće. Ona mu je sve oprostila. — I ako mu oprostila, još ne znači, da nije mislila o tome. Mlade žene ne opraštaju tako brzo. Sudac se teško nasmiješio, da prikrije svoju očitu uzrujanost, upalio je smotku. — Ne, ne, nemoguće je.... govorio je. Ovo ni na um nikom palo nije. Da, a što se tiče njega, on nije bio ni toliko kriv, kako se čini... Iznevjerio joj se na čudan način, kad to ni želio nije: neke noći došao je kući, vrlo veseo, i htjelo mu se malo milo­ vanja, a žena bila je u drugom stanju. I tu, vrag je odnio, naišla mu u susret ženska, koja je bila tri dana kod njih u posjetima, neukusna, glupa i nnna ženska. A to se ne može ni smatrati nevjerom. Žena se na to obazirala vrlo malo i naskoro mu oprostila. Kasnije se o tom nikad više ni govorilo nije. — Ljudi ne umiru bez uzroka.... rekao je li­ ječnik. — Pa dobro, a ipak... ne mogu da dopustim, da se ona otrovala. Čudnovato, da sve do danas ni­ sam ni pomislio o takovoj smrti... A niko nije mogao ni pomisliti tako što! Svi bjehu osvjedočeni, da se ispunilo proroštvo i misao o mogućnosti takove smrti bila je isključena. Ne, nemoguće je, da se otro­ vala. Nikad ne! Sudac se zamislio. Misao na ženu, koja je tako čudnovato umrla, nije ga ostavila nije ga ostavila ni 441 kod paranja. Kad je pisao, što mu govorio liječnik, srdito je dizao obrve i tro je čelo. — Pa zar je otrov, koji usmrti čovjeka za če­ tvrt sata, bez svakih boli? zapitao je liječnika baš kad je otvarao lubanju. — Naravno. Na primjer: morfij. — Hm... čudnovato... Sjećam se, da je ona imala kod sebe tomu nešto slično. A nije moguće! Putem prema kući sudac je gledao srdito pred sebe, nervozno je griskao brkove, i vidilo se, da mu nije do govora. — Hajdemo malo pješice — zamolio je liječ­ nika. Dosadilo mu sjedenje. Jedva su prešli kakovih stotinu koračaja sudac je, kao što je primjetio liječnik posve oslabio, kao da se penjao na kakvo visoko brdo. Ustavio se, i gledajući u liječnika čudnovatim, kao pijanim očima, rekao je: — Bože moj, ako je istinita vaša tvrdnja., to je strašno, nečovječno! Otrovala se, da tim kazni dru­ goga! Zar je to tako velik grijeh? Ah, Bože moj! Doktore, zašto ste došli s tom prokletom mišlju? Sudac očajno uhvatio se za glavu i nastavio je: — Govorio sam vam o svojoj ženi i o sebi. Bože moj! Ja sam kriv, da, ja sam se ogrješio proti njoj, a ipak, da li je lakše umrijeti, nego oprostiti? To je prava ženska* logika, okruta, besćutna logika! 0, ona je dakle bila okrutna već za života! Sad shvaćam! Sad mi je jasno. Dok je sudac ovo govorio, kimao je ramenima i hvatao se za glavu. Za čas opet je sjeo u kočiju, a zatim opet je išao pješice. Nova misao, koju je sa­ znao od liječnika, sigurno ga omamila i otrovala, bio je sav uništen, slomljen u duši i u tijelu i kad je stigao s liječnikom u grad ispričao mu se, da ne će doći k objedu, ma da mu je jučer^zadao^riječ, da će objedovati zajedno. Aforizmi. Zaboravi na časove nevolje, ali ne na ono, što mine mimo nas, u tren ga je nestalo, sad istom su te naučili. Lavater. vidimo, da je imao na legjima krila, koja nismo mogli Vrijeme, dok je pred nama, pričinja nam se, kao starac što se na šljakama vuče nama u susret. A kad opaziti* Yung. �BEHAR 442 Ruski napisao: M aksim G orki, preveo S e lim Mudrac. mudrac. Shvaćao je žalosnu tajnu, jna mu ispunjala srce tamnim drhtajem aha i u tom mraku tužno su se pogaosmjesi zemlje, tiho umrle radosti. Hladnim okom svoje pameti gledao u dubinu vremena i vidio je tamo mrak. Budućnost bješe za njega jasna — ondje je bio mrak. On je išao putevima svoje domovine, ulicama gradova i njezinim selima, išao je bolno mašući mudrom glavom i u raznoj životnoj buci zvučala je njegova propovijed kao tužni zvuk pogrebnog zvona. — Ljudi' vi živite u mraku. Izašli ste iz dubine neznanja, žizotarite u magli neznanja, studeni mrak neznanja očekuje vas već... Ljudi slušahu tužnu njegovu riječ, svaćahu gorku njegovu istinu i uzdišući bez rječce gledahu mudracu u oči. Ali ljudi su, sprovedši njega na osamljeni put mudraca, išli svojim poslovima i svojim vjenčanim, gozbama, jeli su kruh svoj, veselo pili svoje vino i zabavljajući se igrama djece, zaboravljali su i potrebe i bijedu svoju, za koju su čuli jučer. Borili se medjusobno za vlast i bogatstvo, odu­ ševljeni slušali su propovijed o ljubavi, a mile krasotice izdajničkim svojim ustima ljubile su drugove svoje. Krali su jedan drugom imetak i obogaćeni kradjama, oduševljeno branili su vlasništvo, besvijesno lagali jedan drugom i svi govorahu, da samo istina mora biti kraljicom života, a neki su šta vise vjero­ vali u blagotvornu moć istine i trpjeli su za svoju vjeru. Glazbu su volili i srećni plakali su uz njezine zvuke, bili su oduševljeni za ljepotu oko sebe, ujedno dopuštali su besramne čine. Zarobljivahu jedan drugog, a govorili su, da im stalo do slobode, morili su one, koji se pokoravahu njihovoj vlasti i tajno, plašljivo kao brze zvijeri, mrzili su vladare svoje. I uvijek, že­ leći nešto bolje, sve nemirnije tražili su oko sebe, ali u sebi nisu mogli sagraditi ništa bolje, jer su sami izmučeni sitnim brigama za udoban život svoj, trošili su svoj um u neprijateljstvu i laži, u lukavosti, u slavi nezasitne svoje želje za zemaljskim blagom. Tako su živjeliti zanimivi čudaci i smatrahu sebe palim andjelima. A život bio im kao blatni vul­ kan, neizcrpivi vulkan, koji je izrigao u svjetlu beskrajnost nebesa smradnu paru stenjanja i plač, priIjepivi pepeo stradanja i patnje, smrdljivo blato ži­ votinjskih želja. Osamljeni je mudrac, lagano idući ispraznošću zemlje, sveznajućim govorio glasom: — Što je život? Vi ne znate: Što je istina? Vi ne ćete kazati. I čemu ste vi? Nepoznato vam je. U tom eto i leži vaša nesreća! IX R ak ošev. — I videći, kako ljubavnik grli draganu svoju, g0. vorio im tužno: Smrt očekuje vas i vaš rod... I videći, kako su ljudi gradili sebi raskošne do. move, govorio je s ukorom : — Sve je to — za žrtvu propasti... I videći djecu, kako se igraju u vrtu medju cvL jećem, slični cvijeću, uzdisao je i govorio sam u sebi; — Oči moje vide žetvu smrti... I ako je koji mudrac života, tudj duši onog, koji je poznavao mudrosti smrti, naučao je omladinu u hramu znanosti o čudnim njezinim tajnama, on je govorio smijući se: — Ograničenost — ime je mudrosti tvojoj. Jer propasti će zemlja i svi njezini hramovi i nauke joj i istina i laž njihova, a nepoznat ti je dan i čas tvoje propasti... A jednom je na kraju bučnog grada u tramvaju, u tijesnoj ulici blata i sirotinje, u smrdljivoj magli truleža, mudrac opazio rpu radnika; jedan od njih govorio je, i začudio se mudrac, kako ga pažljivo slušaju — jer nikad ljudi njegovu propovijed nisu slušali s takvom pažnjom. I oštri-žalac zavidnosti dotakao se njegova srca. — Drugovi! — govorio je govornik radnicima. Mi ležimo u kolu rada našeg, sličnom kamenju na dnu. rijeke, a nad nama brzo se kreću vali života naših gospodara. Njima smo mi kao stepenice, po našim tjelesima uspinju se oni gore, na vrhunce is­ tine i otuda obraćaju silu razuma svojeg proti nama, da zarobe još i duše naše... Oni znaju — mi ništa, oni žive, a mi još nijesmo živjeli. Njima je poznata sva mudrost, a nama tek priče, sve sjajno u njihovim je rukama, u našima ništa, šta više i kruha je pre­ malo, da mi budemo siti. Učinili nas robovima i preselili se i eto će skoro naša glad, pobijediti zasi­ ćene, jer je njihov duh bez sila, a mi smo životom duha živi i silni. Mi hoćemo, da znamo, mi hoćemo ljudi, da budemo. Mi hoćemo, da zasitimo naš neza­ sitni duh svom mudrosti zemlje, sazidanom na pećini naše strpljivosti, mi hoćemo sve što postoji, a stvorit ćemo, što nema 1 — Čovjek! — reče mudrac oholo se nasmijavši. — Zabluda — ime je tvojih riječi. Ograničeno po­ znavanje ljudi. I oni neće znati više. nego što mogu. I nije li to isto, kako će poginuti gladan ili sit, slično onima, proti kojima upireš ti tup žalac tvoje mudrosti. I nije li isto, ako neznalice, legneš u svoj lijes Ili se obučeš u hladni mrtvački pokrov jadnih gospodara? Promisli — sve će na zemlji, pa i sama zemlja pro­ pasti u crnu dubinu zaboravnosti, u beskrajnu pu­ činu smrti. �IX BEHAR Radnici su nepomično i šutke gledali u njegove oči, slušajući mudri govor i što je više govorio,, to Se sve više opažala na njihovim licima surova hladn° Ća — Matvej! Mene ruka boli, lupi po glavi onog starog majmuna. 443 Eto, to je sve. Jest, napokon priznajem, da je nešto suroviji taj radni narod, ali zar je on tomu kriv? Ta niko nije ga učio boljim običajima. ---- - o □ L1STAK. o Iz Islamskog svijeta. Opasivanje mača novom sultanu. Čaroban je Stambul već sam po sebi, po svom predivnom polo­ žaju, po svojoj luci »Zlatni rog« za koju vele, da je jedna od najljepših luka na svijetu, po svojoj krasnoj okolici; tako da su ga s pravom Turci — Osmanlije prozvali »Deri seadet« t. j. vrata blaženstva. Zamislimo sada kakovu je šaroliku sliku pružio Stambul prigodom nedavnih svečanosti, kad je mlađoturska stranka proglasila novog sultana Mehmeda V. Tim svečanostima dohrlio svijet sa istoka i za­ pada. To si mogao vidjeti uz fes i ahmediju, cilindar, vojničku kat u, šalove, svilene mahrame; zlatom izve­ zene prsluke i sva raskoš boja blještala je oči, i sav opojni miris istočnih parfuma — miomirisa napum'ao je vazduh. Svakako je najljepša svečanost bila opasanje mača novog sultana. Bilo je to 10. maja. Ranom zorom hrlio je stambulski svijet spram Ejuba, da vide sul­ tana Mehmeda i čitavu povorku njegovu. Svi ratni turski brodovi, pa trgovački turski i inostrani razvili su sve svoje barjake. Sve javne zgrade, banke, dućani bijahu nakićeni barjacima a na nekojim mjestima izmegju Bostan Iskelesia i do Aja Sofije podigli su posebne tribine za publiku. Na Jedrenskim vratima, pred Aja Sofijom i na trgu, gdje je ratno mi­ nistarstvo, dizali se bogati, sa skupocjenim ćilimima iskićeni slavoluci. Cijelim putem, kud će prolaziti po­ vorka, stajahu spaliri, vojnici, školska djeca svih do­ maćih i stranih zavoda. Za posebne pozvane goste, bilo ih je oko 500, bili su namješteni posebni šatori, od kojih je najljepši bio onaj u kojem je stajao diplo­ matski zbor. Taj je šator baština sultana Mehmeda, današnjeg sultana. Sultan se ukrcao na obali kod palače Doima Bagdže sa svojim sinovima, sa maršalom Ahmed Muhtar pašom; sa junačinom Niazi begom. Iza njega slijediše još dva parobrodića sa ostalim različitim osobljem njegove pratnje. U času odlaska puče 21 top, a mornari na lantinama svi u jedan glas: »Padišahim čok jaša! (Živio suita.) Tako ga pozdravile i ostali tugji parobrodi. Kad še novi sultan kod. Iskelesi bostana iskrcao, pozdravila ga nova himna specialno njemu u slavu komponirana. Sultan je pješice otišao do džamije. Svjetina mu oduševljeno kliktata, on ijubezno smiješeći se odzdrav­ ljao, dok su čuvari Ejubovog mauzoleja iz posebnih Posuda sipali najkrasnije, najopojnije miomirise. Pred džamijom čekali su veliki vezir Hilmi paša, general Mahmud-Šefket paša i svi ostali vojnički i civilni dostojanstvenici. Nakon običajnih molitava otišao je sultan unutra u Mauzolej, gdje se obavila ceremonija opasajem mača u prisutnosti šehislama, šerifa Ali-Hajdar bega, predsjednika senata i drugih dostojanstvenika. Po vjer­ skim propisima nije dozvoljeno kršćanima prisutvovati toj ceremoniji. Poslije obreda pogje ova povorka u već priregjenim kolima natrag. Samo je Mehmed Šefket paša sa svojim Stopom jašio u povorci. Svjetina je Hilmi-pasu, pa Ferid pašu aklamirala. _ Povorka se sastojala od jedno 150 Kočija, kao lijepa dekoracija služili su okonjeni stražari, artilerija, kavalerija. Sultanu se neprestano klicalo. Kad je njegova kočija prolazila pokraj šatora, u kojima su stajali pozvani gosti, htio se sultan malo pridiguuti da po­ zdravi goste, ali mu Ahmed Muhtar-paša nešto prišapne u uho i sultan ostade sjedeći. Povorka dogje do sultan Fatihove džamije, koju je sultan takogjer posjetiti morao. Ozdo se pošlo spram Top-kapu. Na koncu pozdravi sujtana još 50 čerkeza u narodnim haljinama. Vele da je taj pozdrav udesio Zeki-paša, negdašnji zapovjednik 4. zbora, koji je sam rodom Čerkes. Kad su stigli do pred Top-kapu, oprostio se sultan sa svim dostojanstvenicima i sa svjetinom na koju je upravio nekoliko simpatičnih riječi. Onda se je sultan sa svojim sinovima, sa maršalom Ahmed Muhtar pašom ukrcao, da se povrati u svoju palaču Bešiktaš. ------ E. Književna i umjetnička smotra. Hrvatski gjački listovi. Koliko nam je poznato izlaze sada tri takova lista: „Luč", „Hrvatski gjaku i »Mlada Hrvatska«. 1 ti su listovi pojava, s kojom treba u razvitku naše književnosti računati. Kraj tolike lite­ rarne produkcije, imenito u žurnalistici, posve je ra­ zumljivo, da i naš gjački svijet želi izaći na javu sa svojim mislim i težnjama. Čarobna snaga Gutenbergova izuma privlači mladež da i ona poigra na javnoj areni, pa makar i pred svojom vlastitom publikom, glavno je, da se i njezina čuje. Ovoj težnji davalo si je gjaštvp oduška i u prvašnja vremena, tek su to bili pipani a ne štampani proizvodi, namjenjeni užem kole­ gijalnom krugu. Biće malo školovanih ljudi današnje starije i srednje generacije, koji ne bi u svojim gjačkim uspomenama imao kakov časopis, što ga je iz­ davao pojedini koji srednješkolski razred ili kakovo obrazovno društvo. Danas se to čini štampom. Svakako znak napretka, te nam nije ni na kraj pameti, da is­ �taknemo možda kakovu prednost onih skromnih gjačkih listova prijašnjih »blaženih vremena«. No neće biti na ođmet, da se ti, za javnost proračunani proizvodi gjačke žurnalistike podvrgnu u javnoj kritici nekoj kontroli. To činimo sa svim našim knji­ ževnim produktima, pa će si to dozvoliti i naši mladi »žurnaliste«. Pomenuti su gjački listovi — kako se čini — zajedno srednjoškolski i visokoškolski, t. j. oni su glasilo jednog i drugog gjaštva, jer nalazimo u njima zastu­ panje interesa« jednih i drugih. No osim ovog jednog zajedničkog obilježja, ne samo da ovi listovi nemaju ništ a zajedničko, nego upravo protivno. I to je posve prirodno. Kad bi svi imali istu boju, onda bi bio dovoljan jedan od njih a ostala dva suvišna. Ovako su ti listovi iz­ ražaj triju savremenih kulturno-političkih skupina u hrvatskom javnom životu. Naše gjaštvo, školi»vana nada i uzdanica naroda, okušava tu svoju snagu kul­ tu rno-političkog uvjerenja. Pojava je to, koja i ako nije toliko od savremene aktuelne važnosti, ili bolje rekuć aktuelnog utjecaja, — ipak je vrlo važna kao jedan stadij u razvitku buduće naše narodne inteligencije, dakle vogja naroda. Prema spomenutim već strujama javnog hrvatskog života, zastupaju ovi listovi pravce: klerikalni (Luč); napređnjački, u politici t zv. koalicionaški (Hrv. Gjak) i čisto hrvatski t. zv. starčevićanski (Mlada Hrvatska). Da vidimo malo, kako zastupaju svoje interese i stanovište skupine uz koje po svom uvje­ renju pristaju i za čija načela u sadanjem svom sta­ diju razvitka borbe rade. Na prvom su mjestu svakako interesi gjaštva u njihovom glavnom položaju, t. j. u školi. Već ovo za­ stupanje interesa zahtjeva samo po sebi mnogo takta, jer tu ima bez sumnje megja, koje se ne smiju pre­ koračili, a da se tim ne uzdrmaju osnovn' stupovi naučnih aparata za obrazovanje omladine. To zastu­ panje može se u glavnom obavljati samo kritičkim pretresanjem školskih uredaba, školskog života i na­ stavničkog osoblja. Sve su to yrlo škakljiva pitanja, za čije pretresanje sa strane učeće omladine treba zrelosti, šireg pogleda i objektivnosti spram ličnih dojmova i upadica. U takim stvarima često posrću i mnogo zreliji i dobom odmakli učesnici, a koliko će lakše omladinski duhovi sa vrelim temperamentom i ne8taloženim kapitalom svog skromnog iskustva i ličnih dojmova. Pa kad sfc prema duhu našeg naprednog vijeka ne može odreći neka sloboda i gjaštvu da za­ stupa u javnosti svoje interese, onda će ipak biti dobro, da si ono u tom stavi neki odregjeni program, preko kojeg neće baš u svom interesu — prelaziti. Držimo, da taj program u glavnom, ne bi smio prelaziti za­ stupanje onih općenitih uzgojnih i obrazovnih mome­ nata, na kojima se po uvjerenju i iskustvu samog gjaštva osniva uspješno njihovo školsko obrazovanje. Da li je to uvjerenje uvijek opravdano ili nije, to ovgje ne odlučuje — ako je iskreno i objektivno iz­ rečeno — ono ne može promašiti svog cilja. U svakom je slučaju to i za uzgojitelje omladine važan materijal po razumijevanje njezine psihe. No ako je gjačka kritika — po naravnom redu stvari — ograničena u tim općim načelnim pitanjima, još su joj tješnje megje u slučaju kritikovanja poje­ dinih dogagjaja ili čak ličnosti. Kao što i najslobodoumniji zakoni o štampi imaju neke megje, koje se ne dozvoljavaju prekoračiti u interesu društvenog i dr­ — Adepi aga Mešić. žavnog poretka, tako i školsko ustrojstvo zahtijeva neke neprekoračive megje u čuvanju nastavničkog avi. toriteta, pa bilo s čije strane, a po gotovu sa gjačke jer je inače potkopan i sam temelj škole. Da je ovo imalo pred očima n. pr. uredništvo »Ml. Hrvatske« ne bi jamačno u svom ovog 6.—7. broju donijelo na str. 207. ovu bilješku: »Na adresu »Hrvatu« profesoru u Sarajevu«, kojom se lično i poimence napada jedan nastavnik sarajevske Vel. Gimnazije*). Ne upuštajući se ovgje meritorno u sam predmet napadaja, možemo slobodno izjaviti, da nema pod suncem povoda, s ko­ jega bi se sa gjačke strane smjelo onako grubim, 0iničkim tonom napadati svoga nastavnika, pa još u svom gjačkom glasilu. Zar se može ičiip, — pa i naj­ plemenitijim mladenačkim patriotizmom ili kakakvom drugom pobudom opravdati, da se gjački list pretvori u »Rpvolverblatt« ili da napram školskom organizmu zauzime ulogu, koju socijaldemokratski i anarhistički organi igraju spram organizacije modernog društva? Takvim je shvaćanjem slabo posluženo i patriotizmu, jer- mu ne može pred ostalim narodnostima koristiti’ kad se u patriotskom organizmu otkriva pomanjkanje’ taktičke discipline i nepoštivanje nužnog nastavničkog autoriteta. Želimo da nam se krivo ne shvate ove, u naj­ boljoj namjeri izrečene opaske. Što se tiče čisto literarnog dijela, on je po svojoj književnoj vrijednosti da što različit, a i nosi u svakom ou pomenutih listova obilježje književnog programa svoje stranke. Inače nosi sve atribute mladenačkog stvaranja, sve što se zastupa, zastupa se baš radikalno, a i to je prirodno, pa stoga ti proizvodi niti ne podpadaju pod mjerilo kritike općih književnih proizvoda. Glede toliko slavljene danas »slobode« beletrističkih proizvoda, želiti bi bilo da je u nekim od tih produ­ kata nešto manje »slobode«. Bilo bi to nešto prirodnije. Mladenačkoj duši ne pristaje cinizam i blaziranost u spolnim stvarima, čovjek bi se i nehotice morao pi­ tati, — a što će biti od tih mladih ljudi kašnje, kad već sada tako sude o spolnoj ljubavi — tom najljep­ šem idealu mladenačke duše, — no redovno su takvi proizvodi sušto imitiranje i naglašivanje »slobode stva­ ranja« — pa to nije toliko ni opasno. Pravi prirodni razvoj u obrazovanju svesti će i to u prave megje. Poučni dio pretežno je ozbiljan i dostojan, te dokazuje solidnu naučnu spremu i interes prema obra­ zovnom stepenu. na kojem se pisci nalaze. Kulturno politički dio, u kojem se prikazima, ocjenama, dopisima, izvještajima i si. zastupaju načela svoje stranke, posve je u stilu, koji odgovara tempe­ ramentu i dobi pisaca. Nije čudo što je žestok u obrani i navali, ta ni ostala naša stranačka štampa ne stoji u tom pogledu — sa malim iznimkama — mnogo više, često i ništa više. Loši primjeri ne mogu ragjati boljim pošljedovanjem — prije dakle, nego li što u tom spočitnemo omladini, popravimo se i sami. U ci­ jelosti želit je toj mezimčadi naše literaturo, književnim pupoljcima našeg literarnog cvijetnjaka budućnosti snage, a i spreme, da se pokažu dostojnim navjesnicima bu­ dućeg rada naše narodne inteligencije. S te strane svraćamo na njih pozornost, koju po važnosti pvoje pojave doista zaslužuju. LJ. D . •) M egjutim d o sp io n a m j e i 8. br. «M1. H r.* u kojem n a la zim o sliča n ispad o d r u g o m n a sta v n ik u , p a sv o j su d pro­ te ž e m o i n a to. ________________________ Odgovorni urednik: Semslbeg Sallhbegović. Islamska, dionička štamparija (tiskara) u Sarajevu � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Behar: list za pouku i zabavu Subject The topic of the resource književnost Description An account of the resource Časopis Behar pokrenut je 1900. godine. Štampanje lista finansirao je veletrgovac iz Tešnja Adem aga Mešić, koji se zbog toga smatrao vlasnikom Behara, dok je odgovorni urednik bio Safvet beg Bašagić. List je štampan na bosanskom jeziku, latinicom i izlazio je dva puta mjesečno. Creator An entity primarily responsible for making the resource Safvet beg Bašagić Edhem Mulabdić Hadži Mehmed Džemaluddin Čaušević Šemsibeg Salihbegović Ljudevit Dvorniković Šemsibeg Salihbegović Hamid Šahinović Ekrem Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Štamparija Riste Savića i druga Islamska dionička štamparija, Sarajevo Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1900-1911 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 30 cm Language A language of the resource bosanski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7452 (Print) ISSN 2566-4042 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22541574 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Behar: list za pouku i zabavu 1908 Description An account of the resource Br. 1; 12 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Štamparija Riste Savića i druga Islamska dionička štamparija, Sarajevo Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1908 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7452 (Print) ISSN 2566-4042 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22541574 IIIF Item Metadata UUID 0f1c2507-48fa-465a-8306-e23708a87c2f https://kolekcije.nub.ba/files/original/a1944bd9881197bd33486b1ad83844f1.pdf 7227856fb8b75a4bdecaa6e97e614528 PDF Text Text LJST Z RZ RBflVU I POUl^U GODINA X, Nakladom fldemage Mešića. URRDIO: LJUDEUIT DUORNIKOUIĆ. ODGOUORNI URErDNIK: SEM5I5EG SflLIHBKOUlC, SARAJETO. Islamska dionička štamparija (tiskara). �1. i 2. God. X. .Behar" izlazi dva puta mjesečno, Za oglase plaća se prvi put za cijelu stranu 40, za pola 20, za osminu 6, a za šestnaestinu 4 krune. Slije­ deća uvrštenja uz popust Za prijevode oglasa iz jed­ noga jezika u drugi računa se 8 kruna po stranici. = Ciiena mu je za Bosnu i Hercegovinu na god in u 10, „3 po godine 5 kruna; za /jake 6 kruna, a za sve ostale zemlje 12 franaka na godinu. <7siTs Pojedini brojevi. 50 helera. Neplaćena se pisma ne primaju. -— R u k o p is i se ne vraćaju. 1. i 15. ju n a 1909. LIST ZA PO UKU 1 ZABAVU. SARAJEVO Beharu na osuitka desetoga godišta. rano naša, cv’jećem okićena, I gjulsijom rosom orošena, Mila kito kućnoga nam praga, 0 što si nam i mila i draga! Po tebi su lepirići pali 1 pčelice, ti radiše mali, Mile ptice pjesmice ti poju, Ko da ljubav pričaju ti svoju, A sunašce milo te ogr’jeva, S divne sreće ko da se osm’jeva, Posl’je četir gdjeno nam stoljeća Zazelenje — ao puna cv’jeća! Bilo doba i muke i tame, Crne_ćavke — kudno gleneš — same, Jarko sunce sakrilo se bilo, Oblačje nam obzor zamračilo; Jadikovci tek se znali klanci, Gdje nas ljuti sapinjali lanci. Svenulo nam i drvlje i cv’jeće Sa nedaće i sa zle nam sreće; Ali nakon pretrpljenih jada Zlatno sunce sinu iznenada — I gle suha probehara grana — Grano naša, davno željkovana! Sve, što duša u sebi je krila, Sve je u te u taj čas prelila; Svu milinu i čeznuće vrelo, Svu bol svoju i uzdanje c’jelo, Svoje želje i uzdahe bolne, Svoje suze s kobi neumolne, Svoju krvcu, o‘disaje svoje, Nek te kr’jepe i dižu i poje, Da- nam dahneš svim, što nam je sveto, Što žudimo, ii što bje oteto, Ne bi I’ pukla na oku nam mrena — Grano naša, cv’jećem okićena! Pretplata i rukopisi šalju s e : Uredništvu „Behara" u Sarajevu, Čemaluša' — nlica broj 95. = 24. Rebi-ul-evvela I ti ljupko zamirisa miljem: Karanfilom, smiljem i bosiljem, Rumen-ružom, sitnom mažuranom, Alkatmerom, lalom, garofanom. I nevenom, strukom ružmarina, A1 i kitom gorkoga pelina, Vitim borom, tananom jelikom, Dragoljubom al i čemerikom. A to cv’jeće i to naše gondže Čemerli nam opojilo londže: Prenuše se ptice i slavuji, Mila pjesma odsvuda zabruji. Ta te ptice, što no propjevaše, I to cv’jeće — to je cv’jeće naše, A taj. miris i ruža i cv’jeća Ta davnine ta drevne nas sjeća! Ptić gle ptiću na grančicu hrli, Cv’jet i ruža ljubi se i grli! Prenuše ih jedne pjesme čari, Regbi da su poznanici stari. Mujo s Ivom, a sa Fatom Mara Brat i seka — to se razgovara, A dušama poklič se raznaša: Ta jedna je, jedna gruda naša! 0 cvjetaj nam, naša grano zlatna, Sa sunašca mila i prijatna, Nek oluja cv’jeta ne otruni, Nek se naše nadanje ispuni, — Pa kad onaj sretni časak svane — Mnogoželjni u tužne nam dane, Kad sva braća spoznadu se širom, I opašu ljubavlju i mirom, Na piru nam bratskog izmirenja I sestrinskog žudnoga grlenja Tvojom kitom hrvatska će mati — Ponosna će svate dočekati! Josip Milaković. �BEHAR 448 X Atif Hadžikadić. . 0 muslimanskom školstvu obzi­ rom na novi vjersko-autonomni Statut* *) i. osad se u našoj javnosti vrlo malo ili — bolje rekavši — nikako nije pretresala gornja tema, i ako ona zaslužuje mnogo više pažnje, nego li se može i pomisliti. Škola je naime vrlo važan i odlučan faktor u životu svakoga naroda, a osobito kod nas u Bosni, gdje se počelo istom od nazad tri decenija kul­ turnom stazom koracati. Važnost Škole neće niko poreći, niti o tom samo za čas posumnjati, kolika je to blagodat za narodno prosvjetljenje i napredovanje. No čini se, kao da je danas ovo pitanje postalo za nas musli­ mane interesantnije, privlačivije i puno važnije, nego li ikada prije, jer se eto nedayno dade musi. ele­ mentu vjersko-prosvjetna autonomija; skupa s tom autonomijom povjerene su muslimanima i njihove škole, kako elementarne, početne, tako i srednje. Kako će muslimani svoje škole urediti, koie će i kakove vrijednosti predmete u plan školske nastave unijeti, to je sve ovisno o samim muslimanima, odnosno o ulemai-medžlisi. Da li će se savremena, današnjem vremenu i potrebama prilagogjena obuka zavesti u nove škole, koje po autonomnom štatutu pripadaju u isključivo pravo i nadzor muslimana, resp. ulemaimedžlisa, to opet o nama muslimanima ovisi, čim ćemo ujedno pokazati, da li shvaćamo duh vremena i da li se znamo i umijemo prilagoditi prilikama, u kojima živimo i mislimo eksistirati. Nama je muslimanima prijeka potreba, a i skrSjnje je vrijeme za to, da svoje vjerske škole po­ stavimo na savreraenu, modernu bazu, da ih iz te­ melja reformiramo, unesavši u svoje vjerske škole uz glavnu vjersku još 1 s v j e t s k u znanost. Istina je, da nam autonomni štatut daje ovakih izgleda, istina je, da taj isti štatut govori i o svjetskoj nastavi za sve vjersko-mearifske škole, gdje se s mi j e , (ali se ne veli: p o d j e l j i v a ć e se, a još manje mo r a se) svjetovna nastava podjeljivati jedino od za to zvanje osposobljenih učiteljskih osoba (§ 53.). Ali u kolikom će opsegu biti zastupana ovaka svjetovna nastava i koji će se osobito predmeti njegovati, to je baš za nas od velike zamašitosti i o tome treba da punč brigp vodimo. Sudeći pak po onom, što o ovoj tako važnoj, stvari naš štatut govori (bolje reći šuti) i kakve uvjete stavLja na polaznike medrese (srednja škola), *) slavuj. *) Uvršćujemo rado ovaj članak iz musi. naprednih kru­ gova u jednom aktuelnom pitanju, prepuštajuć za kritične nazore o statutu odgovornost s*.mom piscu, Ur nije baš moguće u ovom pogledu sa zadovoljstvom pogledati na štatut, jer nam nije jasno označena „j izrečena ni nastava škola nego se to jednostavno prepušta ulemai-medžlisu. Mislimo, da nije nikako podesno bilo dati neograničenu vlast ovom medžlisu jer kako danas stvari stoje i kakovi su naši medžlisi i naša ulema, ne može ni jednog naprednog musli­ mana ova odredba zadovoljiti, nego šta više mora sumnju i bojazan pobuditi, da će opet isl. elemenat ostati na istom duševnom niveau i kod istih nesavremenih vjerskih škola, kakove su bile i do štatuta. Da pak dojakošnje naše vjerske škole sa svojim sre­ dovječnim tipom danas ne mogu odgovarati svojoj svrsi, o tome nije nužde gubiti riječi, jer to znade svako, kome su one samo malo poznate; prije se u našim školama po deset do dvadeset godina učio samo i jedino Bsarf“ i. wnahv“ (arapska morfologija i sintaxa) i kad ostavi absolvent medresu nakon ^»gog vremena, on vrlo slabo ili nikako bude spreman za svoj hodžinski, svećenički poziv. Onakve dakle škole, gdje se dugo uči, a ništa ne nauči, nemaju smisla za nas, koji živimo u XX. vijeku; iz ovih se raz oga treba4bojati (jer su današnji naši alimi ovake medrese svršavali) te na to traba upozoriti muslimane, da se ne bi i nove, prema štatutu obećavane škole na/ratile u stari kaluf. Da li se s pravom mogu poroditi ovako crne misli u glavi onoga, koji pročita naš štatut, pokazaćemo odmah mogućnost i osnovanost ovoga navoda. 0 mektebima i medresama govori štatut u §§ 164.— 173. Odavle se ne vidi, ko su i šta su mektebi i medrese, jer se ništa o nastavnim predmetima ne govori, nego se sve onako gjuture predaje i povjerava ulemai-medžlisu, koji imade odregjivati: o primanju učenika, kao i o podjeljivanju besplatnih mjesta, na­ dalje o vremenu učenja, o nastavnom programu i o razdiobi učevnog gradiva na tečajeve, kao i o školskim ferijama. (§ 167.) Ipak je kazano, da su mektebi po­ četne islamske vjerske škole, a medrese da su vjerske škole više kategorije, i to je sve, što znamo o našim tako važnim inštitucijama! Uz ovake manjkavosti našeg štatuta jasno je, da u njem nije precizno ozna­ čeno, do koje duševne sposobnosti moraju biti kva­ lificirani apsolventi ovih naših Škola, ako želi posve­ titi se zvanju narodnoga svećenika, jer je to vrlo nužno znati i naznačiti već radi položaja, koji je na­ mijenjen apsolventima medresa. Ali pošto imade ulemai medžlis vlast i pravo odlučivati o nastavnom planu i rasporegjenju gradiva u našim .vjerskim školama, na­ dati se je, da će taj medžlis znati udesiti plan obuke �X BEHAR 449 prema svrsi škole i prema današnjem vremenu, nadati se ravnati. U školi se mora jačati volja i otporna se, da ne će u novim školama biti sva znanost i životna snaga učenika, škola nam treba da daje mudrost ograničena jedino na „nasare", „iansuru" i ljude, koji su harmonični u mišljenju, osjećanju i t. d., nego da će ulemai-medžlisa uvidjeti potrebu htijenju. Mi ne smijemo više odgajati svoju mladež reforme i to takove reforme, koja mijenja nutarnju, na način, kako smo mi bili odgajani, nego moramo a ne vanjštinu škole, koja će nove škole od sada po­ odgajati mladost za više i teže svrhe, moramo je od­ stojećih bitno i po temelju preudesiti. gajati za ona i onakva vremena, u kojima će živjeti. Da bi se u ovom pogledu koliko mu drago na Glavna je dakle zadaća škole, da nam mladež savrepomoći bilo pozvanim faktorima i da bi se prema meno odgoji i da joj ulije snage za životnu borbu. svrsi i zadaći škole odabrao pravi put i način nas­ Iznesavši ovako samo letimice misli o školi* tavnog plana,. ne će' biti na odmet, ako se ovdje uopće, svratićemo malo više pažnje srednjoj školi, da u kratko izloži nastavni plan i svrha savremenih bi nam puklo pred očima, koliku i kako važnu za­ svjetskih škola, prema kojima ćemo onda kao uzoru daću u ljudskom životu zaprema srednja škola. Na plana od prilike označiti, kakav bi trebao da bude ovaj će se način ujedno vidjeti, kako se iz same nastavni plan naših vjerskih škola, ako želimo, da zadaće, što je treba da izvrši srednja škola, lako bude prema svojoj svrsi i namjeri. mogu urediti i uvesti plan i grupa predmeta za pre­ davanje u srednjoj školi. II. Kao svrhu srednje škole označuju neki ili opću Pogledom na važnost škole, kojoj se jedinoj ima naobrazbu ili pak pripravu za visoke škole. Ali ni zahvaliti napredak kako pojedinca tako i cijelbg na­ jedan od ova dva zahtjeva, koji se stavljaju kao glavna roda, jer škola odgaja i oplemenjuje dušu i duh ljudski, zadaća srednjoj školi, nije opravdan, pa se ne mogu obzirom na znatan momenat, kad se konačno podi­ ni uzeti kao konačni cilj srednjoj školi. Pojam naime jelila i sankcionirala vjersko-prosvjetna autonomija „opća naobrazba" jest neodregjen i klimav. U naj­ bos.-herceg. muslimana, vrijedno je nabaciti pitanje širem smislu te riječi razumijeva se pod općom na­ 0 školstvu uopće, a napose o srednjoj školi, koja obrazbom upućenost u rezultate svih znanosti, razu­ našoj mladeži treba da dade više nego elementarnu, mijevanje polit, i socijal. problema današnjih i spo­ površnu naobrazbu, koja treba učiniti našu mladež sobnost za razumijevanje djela umjetnih i literarnih. sposobnom, da mogne velike i teške zadatke vremena O običnom se pak životu veli, da je općenito obra­ razumjeti i ispuniti. U ovako zgodnom času, kada će zovan onaj, koji pravilno govori i piše svoj maternji će se muslimani početi sami brinuti o svojoj duševnoj jezik i koji poznaje glavna djela svoje literature (za naobrazbi o savremenu odgoju svoje mladeži, uz­ nas dakle to bi značilo: hrvatski jezik i hrvatsku i danice i nade svijeta, nameće se samo od sebe pi­ srpsku literaturu). Opća naobrazba dakle kao cilj tanje, kako treba da udesimo plan svojih škola, ako srednje škole ne može se uzeti, 'jer to znači ili pre­ želimo, da budu naše škole na visini svoje uzvišene više ili premalo od nje tražiti. Pa ni priprava za vi­ zadaće, nameće se pitanje, šta jej u opće zadaća škole soku školu ne može se staviti u zadaću srednjoj 1 šta mi tražimo i smijemo tražiti od škole prema školi, jerbo je nemoguće, da srednja škola pripravlja današnjim socijalnim, ekonomskim i političkim ili u za sve visokoškolske Studije; ta gdje bi se mogla takva kratko rečeno prema današnjim kulturnim prilikama? škola naći, koja bi učenike za medicinu i teologiju, Bez sumje je glavna zadaća škole, da odgoji i za matematiku i pravo, za filozofiju i fiziku u isto) usposobi mladež za sve ono, što od nje život traži. mjeri pripravljala?! U svim školama mora na mjesto suhoparnog biflanja Naobrazba, što je dade srednja škola učenicima, i nabrajanja stupiti odgoj na prvo mjesto. Mehanizitreba da bude općenita u tom smislu, da ona ne ranje učenika i silovito utuvljivanje nauke u glavu pripravlja za specijalne znanstvene struke, nego da mladeži treba da se ukine, a na mjesto toga mora nam duh oplemeni i oškoluje. Ovakim oplemenjiva­ doći samostalan rad i mišljenje učenika; ovaka škola, njem i iškolovanjem pripravlja srednja školane samo koja po modernoj pedagogiji postupa s učenicima, za visoke škole, nego i za sva zvanja praktičnog života može ispuniti zadaću, koja se s pravom od škole koja traže izvježbanost u mišljenju. I baš se ovaka traži, a ta je da učenike za život, pripravi. Ona po­ zadaća može staviti s pravom na srednju školu 1 Ako znata klasična izreka, da ne učimo za školu, već za naime pogledamo samo položaj srednje škole i stepen život, treba da se primijeni u svom potpunom smislu duševnog razvijanja, u kojem se nalazi mladež srednjo­ i opsegu u školama, da se ne mogne reći, da je to školska, pokazaće se gornji zahtjev kao cilj srednjoj lijepa stara istina, na koju se mnogo ne pazi. Nije školi, koja stoji u sredini izmegju obiju spomenutih dovoljno samo na ulazu školskom dati mjesta spo­ žkola. menutoj rečenici, nego je treba u razredu učenicima U osnovnoj školi mora se sav materijal,. sva kao i učitelju vazda na pameti držati i prema njoj nauka u samoj školi pretresti, uzeti i proučiti. Na �450 BEHAR X prezanja, a to i jest znanstvena naobrazba, koju daje srednja škola. Da sada pogledamo, kako je udešen učevni Di u srednjoj školi, da se postigne gore istaknuta nje^ zadaća i svrha. "!nr Današnje srednje škole osnivaju se na Sd filološko-historičke naobrazbe s matematsko-prirodj)1 slovnom. Za ovakovom naobrazbom ide i gimnazj' i realka, ali ipak s tom razlikom, da je u realci grun^ modernih jezika mjesto klasičnih u gimnaziji. Razlij je dakle samo u izboru predmeta nekih, dok je svrha i put k cilju išli. Spoj filološko-historičke nastave sa matematsko-prirodoslovnim predavanjem jest u istinu vrstan i podesan označeni cilj srednje škole polučiti naime pomoću znanstvene naobrazbe sposobnim učiniti učenika za samostalan duševni rad. Filološko predavanje otkriva učeniku ljudski duh i pokazuje mu, kako se misli tvore i u lijepom obliku izlažu. Tako učenik, proučavajući tugje jezike Za napredovanje učenika u osnovnoj školi jesu dolazi do sposobnosti, da vadi i luči misao iz jezične učitelji sami odgovorni, dok za napredak na visokoj forme; pri tome pak uči učenik svoj materinji jezik školi i u praktičnom životu jest svako sam za se dubokim razumijevanjem promatrati, gragju i sastav odgovoran. U osnovnoj je školi mladež dakle pod shvaćati i to onda upotrebljavati u praksi. Historičko potpunim nadzorom, a na visokoj školi i u praktičnom predavanje upoznaje mladež sa razvojem i napredo­ životu ona je potpuno slobodna i samostalna, te sama vanjem naroda i držanja zemalja, otkriva državno uregjenje, iznosi mitologiju, prikazuje postanak i na­ za se i odgovorna. predak umjetnosti, što sve čini, da bolje i temeljitije Kako se pak srednja škola nalazi u sredini sadašnjost upoznajemo. Matematske i prirodoslovne megju obe spomenute škole, to će biti njezina zadaća, znanosti daju pak pogled u stalne prirodne zakone da svoje učenike, koje prima iz osnovne škole, od i pružaju gradivo za mišljenje i razglabanje, a to je nesamostalnosti do duševne samostalnosti, od nadzora od velike važnosti za razvoj obrazovanosti. Ovakav eto naravni plan srednje škole, koji ba­ i ograničenja do slobode izvede i odgoji. U srednjoj školi treba da se priuče učenici na razmišljanje, treba zira na sastavu filološko-historičke znanosti sa maih za to odgojiti i iškolovati za znanstveno mišljenje. tematsko-fizikalnom, daje srednjo-školskoj mladeži Tu se iziskuje ponajprije sposobnost, tugje misli brzo pravu znanstvenu naobrazbu, otvarajući joj pogled s sigurno i pravo shvatiti, sposobnost iz činjenica lo­ jedne strane u prirodu i njezine nepromjenljive zakone, gičke zaključke stvarati i napokon tvrdo uvjerenje, s druge strane opet upućujući je u razvoj ljudskog da su priroda i život ljudski podvrženi vječnim, sil­ društva i razumijevanje ljudske nutrine i tvorevina nim zakonima i da je kultura produkat i rezultat ljudskog duha. socijalnoga rada i razvitka. HI. Prema ovom svemu, Što je dosad rečeno, dade Čini se, da je bilo potrebno izložiti bar u glavnom se postaviti kao zadaća i cilj srednjoj školi, odgoj nastavni plan i svrhu kako osnovne tako i srednje do samostalnog duševnog rada pomoću znanstvene škole prije, nego što pregjemo na pokušaje sastava naobrazbe. Znanstvena naobrazba pak sastoji se u nastavnog plana za muslimanske vjerske škole. Ovo iškolovanju i uglagjenju duha pomoću stečenog po­ je bilo tim nužnije, što nam izloženjem nastavnog zitivnog znanja, koje osposobljuje mladež tugje du­ plana modernih škola izlazi slika u boljem, jasnijem ševne produkte lako i pravo shvaćati i koje u nama svjetlu, koju bi trebale poprimiti i musi. vjerske škole, budi potrebu, da znademo sebi znanstveno dati račun ako se uopće misle udesiti prema današnjem vremenu o stvarima i dogagjajima svoje okolice. Ali ori .tome i potrebama narodnim. Analogno prema gore istak­ treba odabrati takovo pozitivno znanje, koje vodi nutim školama i nastavnom im planu, trebalo bi ure­ označenom cilju i svrsi.. Pozitivno znanje lako se diti i musi. yjer. Škole, ali ipak s tom razlikom, da gubi ako ga u životu ne ponavljamo ili ne upotreb­ njima namijenjena svrha (vjerska naobrazba) dogje ljavamo, no opet što ostane i što mora ostati kod do izražaja u samom planu, davši naime dosta mjesta dobrog plana i valjane metode, to je ostatak od neg­ i vremena vjerskim predmetima, ali se ne smije radi dašnjeg našeg rada, to je talog našeg duševnog na­ toga posve zanemariti ni zabaciti svjetska nauka, bez domaće samostalne radnje ne smije pučki učitelj ni računati, a kamo Ii ih još tražiti. Čitavo znanje i sposobnost učenika mora se na samu satu za pre­ davanje razviti i okušati. Neprestano opetovanje i vježbanje jesu glavni posao pučkog učitelja. Korak za korakom vodi učitelj djecu naprijed, dok postignu nenadano svoj cilj u osnovnoj školi: pravilno čitanje i pisanje, te glavne vrste računanja. Ovako je u os­ novnoj školi, dok je na visokoj školi i u praktičnom životu mladež sama na se upućena, ona stoji tu pred zadaćom, da se zadubi u znanstveno polje i speci­ jalne struke, ako je u mladeži sada intelekt i volja dovoljno iškolovana i razvijena, tad ona napreduje, a ako tako ne biva, onda nazaduje i ostaje. Prilika se daje mladeži, da sluša predavanja i da sudjeluje na vježbama, pa ako ona to čini i ako se pri tom okoristi i štogod profitira, čini to na svoje dobro i svoju korist, pri čemu je dakako odlučno, da li je mladić darovit, obrazovan i marljiv. �X BEHAR koje se danas ne može niko okrenuti, pa ni naš muallim (narodni prosvjetitelj). Muallimi naši naime trebaju bezuvjetno upute u vjersku znanost, jerbo su često jedini muallimi pozvani, da nam odgoje i naobraze mladost. Pa ako bi mnogo toga općeg znanja i našem svećenstvu manjkalo, kako bismo onda od svoje mladeži, koja sluša i upija znanje tih muallima, mogli očekivati savremene poglede u školama i na pojave životne, kakovoj li bismo se budućnosti mogli nadati od svoje mladeži, svoje uzdanice, kojoj nema ko štogod pametno, savremeno kazati? Ovo su — mislimo — dosta jaki razlozi, koji nam daju pravo upozoriti pozvane faktore musi. ele­ menta na sastav nastavnog plana kao i na svrhu škola, pa makar one bile i vjerske, jer je škola škola, svaka ima odgojnu svrhu. Kao što su osnovne škole početne i elementarne, tako su isto i mektebi početne islamske, ali vjerske škole, pa kao što je zadaća pučkoj školi, odnosno pučkom učitelju, da mladost nauči čitanju, pisanju i računanju i to sve u samoj školi, radeći zajedno sa učenicima, vježbajući i opetujući propisano gradivo tako isto treba da slijede ovaj način i metodu i naši mektebi, odnosno muallimi, da predaju obuku po sis­ temu novog vvremena, da lako i brzo upute našu mladost u najelementarnije vjerske stvari, naučivši je čitanju i pisanju arapskim (turskim) slovima (harfovima.) Što se pak tiče medrese, to je. vjerska škola više kategorije, a svrha joj je, da odgoji toliki broj hodža (svećenika), koliko odgovara vjerskim potre­ bama isl. elementa. Ove su škole kao takove važne za život i napredak musi. elementa, pa se radi toga treba s njima više pozabaviti. No kod govora o med­ resama mora se upozoriti ponajprije na manjkavost vjersko-prosvjetnog Statuta, jer se iz njega ne vidi, s kakvom se kvalifikacijom može ustupiti u medresu, da li dotični sohta mora svršiti najprije osnovnu školu i bar polovinu srednje, ili šta uopće kao pred­ znanje mora jedan u medresu donijeti; o ovome nema ni riječi u Statutu, a ipak bi to bilo vrlo važno na­ glasiti i preko toga ne bi smio naš Statut onako prelazili. Kako je u § 166. vj. št. rečeno, da kandidat za medresu mora navršiti 12., a ne smije prekoračiti 16. godinu života, te kako je opet u § 160. spome­ nuto, da musi. muška djeca moraju najkašnje po svr­ šenoj sedmoj godini života poći u mekteb, to bi se odavde dalo zaključiti, da će ti medresenski kandi­ dati biti s kvalifikacijom mekteba ili u najboljem slučaju još i sa osnovnom školom. A šta ovo znači i koliko će znanja imati takovi vajni kandidati, lako je dokučiti, te o tome nije potrebno ni gubiti riječi u tutanj. Samo se to može dodati, da mi uz ovake kandidate niti ćemo imati hodža niti modernih med­ resa. Pa kud smo onda pristali?! 451 Dakle Statut je krnjav, neprecizan i manjkav, pa ga treba popuniti i to nekom vrsti naredbom ulemai-medžlisa, koji po Statutu imade odlučivati o nastavnom planu i o školi našoj uopće, pa prema tome i o kvalifikaciji kandidata. Evo, već do sada istaknuti momenti ulijevaju nam sumnju o savremenosti naših medresa; kad se pak svemu tome doda još i ono, što se veli u § 173. a), da naime za oprost od dolaženja pred povjerenstvo za stavnju moraju učenici dokazati, da su s uspjehom svršili „nauke" (?) „sarf" i „nahv" u jednoj domaćoj medresi, onda nam se nameće misao, da će se i u novim medresama gledati te „nauke« (!) „sarf i nahv" te da će možda one biti kulmen mudrosti medresanske. Ako će biti ovake naše nove medrese, onda ih i ne trebamo, jer su ovakove medrese još pred hiljadu godina postojale, i ovake su medrese sve naše današnje hodže pohagjale, pa za to ne znaju gotovo ništa! Ta „sarfu i „nahv" nije ništa drugo, nego morfologija (nauka o oblicima) i sintaksa (nauka o rečenici) arapskog jezika, a ta se sva nauka dade za godinu dana temeljito proučiti, ako se samo knjige starostavne i stoljetni ćitabi zamijene novom i za to podesnom arap. gramatikom, što ju je izdao Kadić i Bulić na hrvatskom jeziku. Eto, to su te užasne nauke sarf i nahv, koje se po našim medresama dva do tri decenija Studiraju isključivo, pa se opet ne mogu proštudirati, te o kojima kano o kulmenu mud­ rosti i svega znanja i štatut govori! Ovoliko rekosmo samo onako usput o našem Statutu, a sada ćemo se povratiti onamo, gdje je prestao govor, a to je nas­ tavni plan medresa. Kao Sto je negdje naprijed rečeno, imade o nastavnom planu za medrese i mektebe odlučivati ulemai-medžlis u sporazumu s vakufsko-mearifskim saborom. Dakako, da bi najbolje učinili ovi pozvani faktori, kad bi se u prvom redu obazrijeli na nas­ tavni plan i metodu srednje škole, te nastojali, da nastavni plan medresa dovedu u sklad s onim srednjih škola, uzevši za podlogu nastavnom medresanskom planu spoj predavanja filološko-historičkog s matematsko-fizikalnim. A ovaj i ovakav plan dao bi se Iako i u naše medrese uvesti, naravski uz neke prei­ nake i izmjene, koje bi odavale karakter musi. vjer. školi, ali bi ipak ostao isti princip plana, koji ide za odregjenim načinom naobrazbe. Da sada iznesemo od prilike pokušaj sastava plana nastavnog za medrese. Ovo ćemo učiniti mutatis mutandis prema nastavi u srednjoj školi. Nas­ tava filološka (jezikoslovna) i historička (povjesna) ostaje u potpunom opsegu u medresama uz tu mo­ difikaciju, da na mjesto klasičnih (latinski, grčki) od nosno modernih (francuski) jezika za muslimansk . medrese dogju orijentalni jezici uz literaturu i histe­ riju; orijentalne jezike treba učiti iz modernih, p- �452 se reći, da za medresu nije potreban onako onji-, v “ ‘“ °"atto materijal materom*«, matematski, kao što se to uči po s " tičnih (arap., turs. ili pers.) gramatika, a ne iz s an An reducirati nna manju mjeru ( I 1 školi; on se dade knjižurina, koje su izgubile već vrijednost, ° J eliminirati posve!) recimo samo toliko od njega "6 moguće naći gramatike pisane na hrvats i, ^ * kako za nas najkorisnije, pa ako je to koliko se uzme u prva četiri razreda srednje j t ' , ’ onda učitelji moraju biti dobri poznava Isto bi se moglo ovako učiniti i sa fizikalnim PJ jezika, da lahko i shvatljivo tumače 1 razlaz«, metima, da se naime za medrese uzme gradivo b a ri učenje materinjeg jezika treba usporedo i na onoliko, koliko ga se prouči u prva četiri ra2re™, raturu gojiti i uvažavati. Što se tiče his on srednje škole. tave, ona je od velikog zamašaja, pa joj e dolično mjesto u medresi. I u ovoj je grani nu Ovo bi bio podesan i lako ostvarljiv način, <ja promjena u toliko, da se u medrese uvede opširnija se nastavni plan medrese učini sličnim nastavnom povijest islama i islam, naroda, ali ipa an planu srednjo-školskom, te da se naprave od medresa medrese osim toga trebaju poznavati bar u g avn u istinu reformirane, savremene muslimanske vjerske i povijest svjetsku, a naročito pak povijest domovine. škole, koje bi tek davale lsi. elementu narodnih pro. Na oyaj bi način spoj filoloŠko-historičke o u e svjetitelja spremnih za svoje zvanje i sposobnih, da došao do izražaja u medresama. ispune zadaću, koja se u njih polaže. Ne treba ni Druga temeljna grupa predmeta jest matematskospnminjatij da uz ovakav plan treba i dobrih učitelj, fizikalna, na koju treba uzeti obzira medresa kao skih sila, koje razumiju svrhu i zadaću škole. škola više kategorije. Za ovu skupinu predmeta može u # Narodne umotvorine. Iz zbirke H. Kreševljakovlća. Djever i nevjesta. Lovac lovi Teftedar Alaga Ispod dvora Mahmut pašinice. Gledala ga Mahmut pašinica, Mahala ga rukom i jaglukom „Baš ti hvala Teftedar Alaga Kad hejmadeš od srca evlada. Uzmi mene Teftedar Alaga, Rodiću ti do godinu sina Pozlaćenih nogu do koljena." Zlatni ruku, srmali perčina" Kad to čuo teftedar Alaga, Odmah se je domu povratio, Pa doziva brata Zaimagu: „Čuješ brate aga Zaimaga; Uzmi nevu za bijelu ruku, Pa je vodi u zelenu bašću, Dovedi je pod žutu naranču. Pa ti nevi osijeci glavu." Brat se njemu teško zaklinjaše: „Neću nevi osijeći glavu, Neću brate života mi moga. Kad je neva u rod pohodila Sve je mene za ruku vodila, Sve se klela sa mnom i očima, Živ mi bratac i dva oka moja. Njemu veli Teftedar Alaga: Ako li je pogubiti ne ćeš, Ti se glave nanositi ne ćeš" Sad da vidiš age Zaimage, Kad on vidje, da mu druge nije, Uze nevu za bjielu ruku Odvede je u zelenu bašču, U zelenu bašču pod naranču, Jako se je mlada prepanula, U mukama i sina rodila Zlatni ruku, srmali perčina, Pozlaćeni nogu do koljena. Paša kara ftuju Haznadara. Paša kara, Muju Haznadara: „Bolan bio, Mujo haznadare, Gdi si bio, gdi si dangubio?" „Gdi sam bio, nisam dangubio. Odgovara Mujo haznadare: „Vas dan*jesam po Lisku hodio Do Mostara grada dohodio. U Mostaru na jeni pazaru, Prodaje se dvoje diče mlade, Brat i sestra hiljadu dukata. Prodaje ih Janko Ka’.ajdžija, Kupuje ih Meho Kujundžija, Lipa Fata pismu zapi vala: „Ko prodaje, hajra ne vidio, Ko kupuje, ni vitllt ga ne će. Ova dica nisu zarobljena, Već su ova dica ukradjena. Kad je bilo na bajram hadžinski, Našeg babe doma ne bijaše, �BEHAR X Nas je majka lipo opremila, Spremila nas dajdži na zijaret. Uhvati nas: vlaški kapetane Prodade nas Janku Kalajdžiji, Kalajdžija Mehi Kujundžiji. Uranila JHasanagfnica. Uranila Hasanaginica, Uranila u zelenu bašću, Da zaljeva šareno cvijeće. Soko pade na struk fasligjana, Oknivenih nogu do koljena, Pozlaćenih krila do ramena, Nad očima kruna od bisera, Pitala ga Hasanaginica: „Oklen jesi siv zelen sokole. 453 „Dvorio sam bega Alibega^ U njeg bješe tri kćeri djevojke Jedna knije noge do koljena, Druga zlati krila do ramena, Treća niže kruntf od bisera. Tako su me one milovale. Jednom bjesmo rano uranili Poletiše ptiće jarebice. Spremi mene beže Alibeže Da ufatim pticu jarebicu. Ne dade se meni ufatiti. Rasrdi se moj Alibeg na me, Pa otjera siv zelen sokola, Pa ja padoh na struk fasligjana. Ufati ga Hasanaginica, Odnese ga svome Hasanagi. L1STAK. Iz Islamskog svijeta. ja l Napram vani zadaje Turskoj sada najviše posla otok Kreta. Taj je otok u većini nastanjen Grcima, dobio pošlje grčko-tursko rata neku vrst autonomije, pod suverenstvom turske države. Kretski Grci megjutim neprestano snuju o odcijepljenju i pripojenju Grčkoj, pa u najnovije doba pokreću i otvorenu ak­ ciju u tom smislu, pri čem ih Grčka ispod ruke pri­ pomaže. Usljed toga došlo je do napetosti izmegju nje i Turske, pa je počelo i oružje zveketati, a ni do sada nije se faj spor još umirio, jer turska vlada ne bi ni pod koju cijenu pristala na otcijepljenje Krete. Prevrat u Perziji. Posije Turske doživila je i Perzija svoj prevrat, koji se je takogjer svršio sa svrgnućem vladara. U razlozima prevrata u ovim dvim državama ima ipak neka razlika. U carevini Turskoj bio je prevrat posljedica trajnog i sustavnog rada moderne napredne struje Mladoturaka, koji je išao za tim da Tursku reformira na ustavnim o sn o vima, u Perziji podigao se je prevrat proti apsolutis­ tičkoj tiranskoj vladavini šaha Mohamed Alije. Perzija je imala nekakvi ustav, no koliko je u praksi vrijedio, vidi se odatle, što je šah još ove zime nepoćudne sebi zastupnike dao pohvatati i Književna i umjetnička smotra. smaknuti. Sad je i njegova sila dokrajčila. Prošlog Josip Milaković: Majčina dušica. Zagreb 1909. mjeseca pobunio se narod u prijestolnici Teheranu. Pod ovim je naslovom izdao „Hrv. ped. ■Knji­ Šah morade uzmaknuti pred tom pobunom i odreći se prijestolja, na koje je podignut princ Ahmcd Mirza, ževni Zbor" u Zagrebu zbirku pjesmica za omladinu, dječak od 11 godina. Po sadašnjim prilikama čini se, i to za djecu rane još dobe, od poznatog našeg omla­ da neće u Perziji biti do skora trajnog mira, jer tu dinskog pjesnika J. Milakovića. Bilo bi suvišno go­ imaju svoje prste razne sile izvana. Za sada izvršuju voriti o vrsnoći tih pjesmica, jer je njihov pjesnik vojničku vlast ruski kozaci, kojima je na ćelu pukovnik već odavna stekao jedno od prvih mjesta megju našim omladinskim pjesnicima. Mi smo nedavno obLjahov sa diktatorskom moći. juvili tri desetgodišnjicu Milakovićeva pjesnikovanja, Godišnjica ustava u Turskoj. Na 24. jula o. g. a sad nadopunjujemo ovu objavu sa nekim podacima prošla je godina dana, što je u Turskoj uveden ustav, .o njegovom dosadanjem radu na polju hrvatske omla­ pa je taj dan ongje svečano proslavljen. Tečajem te go­ dinske knjige. Milaković je počeo pjevati već kao dine morade ustavnost podnijeti žestoku borbu protiv šestoškolac i to g. 1889. u omladinskom časopisu odpora Staroturaka, koji su ga na čas i ukinuli. Mo­ „Smilju", kome je od onda do danas vjernim saradderni napredni pokret ipak je pobjedio a nadat se nikom. Osim toga napisao je za mladež: „Božićnice" je, da će i ostati pobjednikom, makar da su i prilike (sa slikama) „Mali svijet", „Proljetno cvijeće", „Iza­ za razvitak trajnog ustavnog života još uvijek dosta brane pjesme za mladež", onda zbirke pjesama i teške. Veliku tegobu zadaje Turskoj uregienje pitanja priča „Prve ljubice" (posvećene Zmaj-Jovanu Jovanoraznih narodnosti njezine države, koje pitanje će mo­ viću) i „Sreća mladosti" (sa slikama). Priredio je i rati riješiti na zadovoljstvo sviju. Da to riješenjo nije dvije antologije za mladež. Prvu pod naslovom: baš tako, vidi se po stanju toga pitanja u svim ev­ „Mali hrvatski deklamator" (posvećeno Ivanu Filipo^ ropskim državama sa više narodnosti, gdje se već viću). Drugu veliku antologiju pjesama za omladinu tečajem stoljeća riješava, a još nije svagdje povoljno pod naslovom: „Naša pjesma" uredio je pred neko­ riješeno. �454 BEHAR liko godina i to u dvije omašne sveske, od kojih je prvi namijenjen manjoj, a drugi odraslijoj mladež. Uregjivao je neko vrijeme i list za mladež: „Hrvatska omladina". I ova netom izašla zbirka Milakovićevih omla­ dinskih pjesama nosi sva obilježja njegove poezije: nježnost i iskrenost osjećaja, proniknuće u dječju dušu, shvaćanje radosti i žalosti njezine. Dikcija se odlikuje jasnoćom i jedrinom, stihovi se čitaju vrlo glatko, a završuju redovno zgodnom, večinom ko­ mičnom pointom. Šteta, da je usljed uvrštenja jedne od tih pjesama ova zbirka ograničena samo na djecu jedne vjeroispovijesti, kako nam je narod od više konfesija; dobro bi bilo, da se kod izdanja omladin­ skih vrsnih djela, — u koliko ih neizdavaju pojedine konfesionalne korporacije, obazire i na taj momenat. Primili smo i predbježno samo obznanjujemo: Porivi II. knjiga pjesama Radolfa Fr. Magjera. Drugo popunjeno izdanje sa umjet, ilustracijama 1909. Na­ klada Lj. Szeklera. Osijek. Cijena 1 K. Čovjek bez stida. Izdanje društva „Prosvjeta" u Osijeku, Sv. I. Napisao Franjo Sudarević. Letopis Matico srpske. Godina 85. knjiga 257. Sv. V. za god. 1909. Novi Sad 1909. Hum oristička knjižnica. Srpanj 1909. br. 11. Socijalna i prosvjetna smotra. Stogodišnjica Ljudevita Gaja. Diljem cijele Hrvatske slavi se ovih dana stogodišnjica rogjenja ovog slavnog Hrvata, prvog pokretača t. z. „ilirskog preporoda" u historiji hrvatskog kulturnog, napose književnog života. Mi smo u 8. br. lanjskog godiš­ njaka našeg lista donijeli literarni, prikaz Gajeve po­ jave, a prikazaćemo ovgje povodom pomenute stogo­ dišnjice u kratko njegovu važnost po prosvjetni razvoj hrvatskog naroda. Jer ta je važnost Gajeva mnogo veća od samo one na književnom polju. Gaj nije nikakav veliki književnik ni pjesnik, njegove zasluge ne stoje u književnom stvaranju, nego u pobudnoj i pokretnoj snazi, kojom je tadašnje duhove pobudio i pokienuo na novi pravac narodnog razvitka. Ko ne pozna pobliže prilika, u kojima se je razvijala hrvatska historija zadnjih stotinu godina, tome će se činiti zagonetno, kako da Hrvati danas slave čovjeka, koji je zasnovao „ilirski" pokret. — I doista ima i danas u Hrvatskoj ljudi, koji radi tog imena zaziru od slavljenja Gajevih zasluga. No stvar treba shvatiti u njezinim tadanjim prilikama i poslje­ dicama. Na počet u 19. stoljeća obumrla je potpuno narodonosna svijest u hrvatskoj. Glavni narodni predstavnici, visoko i niže plemstvo marilo je samo za svoje stališke interese, građanstvo bilo je još neosviješćeno i neobrazovano, a narod, — seljak, bio je u većini kmet, podložnik vlastele. Učenih ljudi bilo je malo, i to većina u svećeničkom staležu. U poli­ tičkom i društvenom životu nije bilo narodne svijesti, a književnost bila je rascjepkana u nariječjima poje­ dinih krajeva. Ni tu nije bilo dakle narodnog je­ dinstva. No probugjenje narodne svijesti, koje se je po­ javilo u Evropi iza pada Napoleona, doprlo je i u Hrvatsku. Oko početka tridesetih godina nagje se na okupu kolo mladih ljudi, koji, zadojeni narodnosnom idejom, a obrazovani tadanjom, evropskom prosvjetom, X imenito književnošću franceskom i njemačkom, preg. nuše i svoj narod probuditi i osvijestiti u narodnom jedinstvu. Tim ljudima stoji na čelu Lj. Gaj, on ih ie okupio oko sebe, on je bacio prvu iskru za to bu­ duće ognjište narodnog preporoda — i u tom stoji njegova glavna zasluga. Ime, pod kojim je probudio narodnu hrvatsku svijest doduše jest tugje, on prozva svoj narod Ili. rima, nu i to treba razumiti. Gajeva osnova bijaše naime pod jednim narodnim imenom okupiti sva slavenska plemena na jugu, imenito (kao što to u jednoj pjesmi izrično ističe), Slovence, Hrvate, Srbe i Bugare. Za ovo trebalo bi odabrati neko za­ jedničko ime, a Gaj uze ilirsko. Nije to bila posve nova ideja Gajeva. Već je Napoleon I. ove jugoslovenske zemlje kad su potpale njegovoj državi, prozvao Ilirijom, a za njim se je poveo čuveni slovenski ro­ doljub Vodnik. I Gaju se to ime učinilo najzgod­ nije, jer je na osnovu tadanjeg istorijskog poznavanja balkanske historije držao, da su Iliri bili slavenskog porijetla, te po tom neki pradjedovi jugoslavenskih plemena. Danas se dakako znade da ti Iliri ne imaju ništa zajedničkog sa Slavenima. Gajeva misao nagje u početku odziva, ali samo u Hrvatskoj, te donekle i u Slovenskoj. Zanimivo će biti spomenuti ovgje, da su se i tadanji neki bosanski Franjevci, imenito mladi još tada Fra Grga M artićijukić zauzeli za tu ilirsku misao. Srbi ne priznaše nikad ilirske ideje, te ostadoše kod svog nacionalnog imena. Slovenci odrekoše se takogjer brzo ilirske utopije, a u Hrvatskoj isčeznu takogjer, nakon što je na književnom polju utrla put na­ rodnom jedinstvu. Neprolazna je zasluga ilirizma po Hrvatsku, da je pod svojim imenom u istinu uzbudio narodnu svijest hrvatsku. Utiskivanjem hrvatskog jezika u državni život, te uvedenjem jedinstvenog književnog narječja — štokavskoga — u književnost stvoreni su temeljni uvjeti za narodno osvješćenje. Za to se može reći, da je ilirizam potpuno istovjetan sa hrvatstvom, tim više, Što je sustegnućem ostalih južnih Slavena od te ideje, — ilirizmu ostao čist hrvatski karakter. Gaj izdaje počam od god. 1335. i novinu pod naslovom „Danica ilirska" a radi osnivanjem druš­ tava i čitaonica, skupštinama, i drugim agitacionim sredstvima za ilirsku ideju. Dolazi doduše još za Gajeva života novo doba, koje meće llirizamu u kraj, a s njim i samoga Gaja. No njegovih zasluga ne može to umanjiti. Njegov Ilirizam jest za pravo kulturni i politički preporod hrvatskog naroda u doba, kad su svi ostali evropski narodi pod dojmom narodnosne ideje stavljali se na nove osnovke. Poruke uredništva. B. B. B. Vaše pjesme odviše su samo Vaše i -- »nje­ zine", a da bi mogle zainteresovati publiku našeg lista. Pošaljite ih stoga „njoj" pa su postigle svoju svrhu. Istina, da se štam­ paju i pjesme o ljubavi, te da su tako postali i pjesnički proiz­ vodi znamenitih pjesnika, no u njima ima i nešto više, nego li samo uvjeravanje o svojoj ljubavi. U ljubavnoj pjesmi hoće svijet da nagje slavu ljubavnog čustva, a tome nedostaje samo uzdisanje za dragom. Uz to su Vaše pjesme i formom još posve primitiyne, nedotjerane, pa i stoga razloga nedozrele za štampu. Pa­ triotska pjesma „Na slapu Plive" vrijednija Vam je svakako od ljubavnih, vpa ćemo je možda priopćiti, doćeravši metričke ne­ dostatke. Čitajte uzorne pjesničke proizvode naše i strane litera­ ture, pa ćete i sam zadobiti drugi ukus u svom pjesničkom, stvaranju, — ako već mislite, da biste imali postati pjesnikom. Džafer. Vaše su „Crtice" potpuno neuspjeli proizvod. Ovake crtice treba da u malo redaka sadržaju neku misao ili društveni problem, a toga u Vašim crticama ne ima, ili gdje ima, �BEHAR X ♦orno te ----- # v j. , ....... v u iiim u d iu s u m . LoTi djeluje više smješno nego li potresno. Ako želite u toj struci H valiana stvoriti, čitajte „Lišće od Fr. Mažuranića ili „Pjel e u prozi" od Turgenjeva, a prije svega čekajte dok u Vami re ispravni nazori o svijetu i životu. a A J- Vaše “spomene na „Gdjicu F. U.“ pošaljite O, moi jer ste u njima baš indiskretni, pa će nam ta gdjica možda i zahvalna biti. U ostalom pjesma nije ni formom do 'o štampu. U „akšam" jest opet jedan od ovih fantastičkih proizZ “ V, mladenačke vruće glave, o kakovim smo na ovom mjestu voda Progovoriti - kako vidimo, one poruke ili nijeste čitali ili niJ^tp htjeli uvažiti. Poručujemo stoga ponovno Vama i svim, koji L- nas opet pokušali saletiti ovakim proizvodima momentane -rnćice. da nas se okane, jer za ovake besmislice, kojima bi se Im oiesnik za koju godinu morao smijati, ne mora valjda ured­ ništvo'i općinstvo imati smisla i - ustrpljivosti. Našim knjižarnicam a i književnicima na znanje! Minula je eto godina dana, otkako započesmo izda­ vanjem novine „Materinska Riječ", eda tako prive­ demo na pravi put naš silni, al na žalost zapušteni iseljenički svijet širom Južne Amerike. Nego ubrzo uvidjesmo, da nam je uz samu novinu nemoguće po­ stignuti sve ono, za čim idemo, pa nakanismo eto 455 osnovati prvu hrvatsku knjižarnicu u Južnoj Americi, a da tako pružimo u ruke našem iseljeniku lijepe i korisne hrvatske knjige koju dosele, na žalost, za­ mjenjuju razna talijanska i španjolska izdanja. Umoljavamo stoga sve naše knjižarnice i knji­ ževnike, da nam izvole poslati u komisiju po neko­ liko ištisaka svake pojedine dosele izašle hrvatske ili srpske knjige, košto i od onih, što se budu unaprijed izdavale. — Provizije ne tražimo nikakve, al nam se za to imaju knjige franko dostavljati. — Da ne bude većih troškova, preporučamo da se knjige odašilju kao proste ili preporučene tiskanice, u paketima, koji ne smiju težiti više od dva kilograma. — Knjige pla­ ćamo, čim se rasprodaju, dok nerasprodane istiske vraćamo u svako doba, na naročitu želju vlasnika. — Za točnu isplatu jamčimo svojim poštenjem, dok smo u ostalom spremni dati i posebnih garancija. Pošiljke prima: Uprava „Materinske Riječi" — Rosario. de sta fe-Espana, 986 (Repub. Argentina) — Stld-Amerika. Uprava „Materinske Riječi“. Vlasnik: Adem aga Mešić. UregjujeTj. Dvorniković. Odgovorni urednik: Semsibeg Salihbegović. Islamska dionička štamparija (tiskara) u Sarajevu Narodne umotvorine. Daidža i sestrić.*1) Pripovijetka. f riča se, kako je u jednom gradu živjela . je.dna žena udovica. Nije imala nikoga, osim jednog sina. A ipak je nekako ra­ dila i zaragjivala, pa hranila sebe i sina. Imala je i jednog brata, ali je ovai bio hajduk, češće bi obišo svoju sestru i donio joj malo hrane. Pošto žena nije imala osim jednog sina, stane se misliti za njegovu budućnost, i da mogne pošlje, kada odraste, ishranjivati sebe i svoju mater. Misleći, šta će i kako će, ili bi ga dala na zanat, ili u mekteb da uči, nikako se nije mogla da smisli i da odluči, koje je bolje, pa na pošljetku odluči, da upita dijete. Kada je dijete došlo, rekne mu mati: — Ej sinko, sada si narasto, već ti ima dva­ naest godina, a nisi ništa naučio, pa kada odrasteš, zar da prosiš, i da reziliš svoju majku? Jok, ja to ne mogu trpjeti; nego reci mi, da te dadem da gdje učiš, ili u mekteb, ili na zanat, pa koje ti voliš, ja ću te dati i uči. Kada dijete čuje, šta mu je mati rekla, on jedva dočeka, pa ništa ne razmišljaiući, odgovori: — Mati, podaj me daidži ne zanat; ja bi najvoiio njemu. — Pa zar biti hajduk, je li? — vikne mati sva razjarena. — Pa što daidža, to i ja, — odgovori dijete. Ona sva od ijutine skoči sa svoga mjesta pa ne rekavši djetetu ništa, okrene se i pogje, a dijete za njom viknu: — Nemoj se ti mati ljutiti ništa, ja sam taki san usnio, pa ako se ne vjeruješ, a ti idi u džamiju, pa pitaj dobrije, pa što ti oni reknu, ja ću onako postupati. Mati se na te riječi smiri malo i naumi sutra otići u džamiju. Kada je sutra dan svanulo, urani mati prije zore i pogje u džamiju. To dijete opazi, pa kad je mati izašla, skoči on iz postelje, opremi se, pa izigje za materom iz kuće, poleti na prečac prema džamiji, prije matere stigne u džamiju, popne se na mantil i sakrije se u jedan budžak. Kada je mati došla u džamiju, klanja, a onda digne ruke, prouči dovu, pa rekne: — Ej „dobri" kome ću ja dati svoje jedino dijete na zanat? A dijete odgovori sa mantila: — Daidži.... daidži..., t) Ova je priča doduše poznata, no mi rado uvršćujemo i ovu varijantu, jer ima i ona nešto svoga. PrimJ. ur. �456 BEHAR Mati ustane, pa na vrata. Ko jadniji ko čemerniji od nje! A dijete kada vidje, da mati ode, skoči pa izigje iz džamije, pa opet prije matere stigne kući. Kada je mati došla kući, upita dijete: — Eh mati, išla si, pa šta ti odgovoriše? — Ništa, sine! Nješto su govorili, ama nisam dobro čula, nego ću opet ići sutra, pa šta bude. Sutradan kada je svanulo, ode opet žena u dža­ miju, a dijete opet na prečac i prije stigne u džamiju. A kada je ona klanjala, digla ruke, proučila dovu i rekla: ' — Ej „dobri", kome ću ja svoje dijete dati? — dijete je odgovorilo jačim glasom, nego prošloga jutra: — Daidži.... daidži.... najbolje. Mati opet snuždena okrene kući, a dijete prije nje, pa kada je unišla u kuću, stane je pitati kome će ga dati na zanat. Kad mati vidi, da nejma druge, rekne ljutito: — Hajde, vrag te odnio i sa daidžom, kad si taki. I jesi za lopova da robiš svijet. Dijete to jedva dočeka, uzme malo hljeba i pogje tražiti daidžu. Poslije kratkog traženja nagje g a ji jednoj šumi. Dijete ispriča sve daidži, kako je prevario mater i mati ga dala u hajduke. Daidža se začudi djetetu i njegovom pripovije­ danju i varanju, a onda mu reče: — Pa kad znadeš tako varati, onda znadeš dobro i ukrasti, pa nam barem ukradi šta varkom, da vidim. Na to mu dijete odgovori. — Pa hajde da tražimo, pa na što prvo udarimo, ondje ćemo i krasti. Daidža Jia to pristane, a onda pogju niza šumu, dok ne izigjoše na jedno, polje. Na polju su bila dva tri čobanina, koji su čuvali ovce. Onda dijete reče daidži: — Eh eno od onijeh čobana ćemo krasti. Samo se ti ovdje sakri, pa kad čobani odu od ovaca, ti odmah doleti i uzmi dvije ovce, pa bježi a i ia ću odmah za tobom doći. To mu reče i rastane se s njim. Daidža se sakrije za jedan grm" i stane gledati za djetetom i čekati svog plijena. Dijete progje pokraj čobana a onda okrene dalje. Kada je odmašio od čobana toliko, da su ga samo mogli malo vidjeti, sjede on i stane pomagati vičući: — Pomagaj, ujede me gujal Oj pomagajl vikao je, što ga je grlo nosilo. A čobani kada čuju viku, polete mu u pomoć, misleći, da ga je istinito ujela guja. Kada su čobani odmašili prilično od ovaca, skoči daidža iz svoje zasjede, dogje do ovaca, uzme dvije i odvuče u šumu. X Kada je dijete vidjelo, da je izvršio daidža svoj poso, počne on bježati pred čobanima. Kada čobani vidješe, da on bježi, a da ih je samo htio prevariti, da džabe dogju, okrenu se natrag i vrate se ovcama. A kad su došli i vidjeli, da nema dvije ovce, pogledaju na dijete, ali je dijete već davno zašlo u šumu. Dijete nagje opet svog daidžu i sastane se s njim. Daidža zakolje jednu ovcu, oguli je i m etne je na žeravicu, da se peče. A kada je bilo gotovo, sjednu da jedu, a jednu polovicu ostave za sutra. Kada su dovršili jelo i najeli se, koliko su mogli reći će daidža djetetu: — Evo vidiš ovu polovicu janjeta pečena i dobra, pa kada bi od nas jedan izjeo bilo bi bolje. — Pa ako je dobro, da jedan jede, ja sam stvoren za toga posla, pa za to se ne trebamo goniti, već daj ti meni da pojedem pa će nam obadvojici biti pravo, reče dijete. — To je rijet: ja krao, tebe hranio. Ali ja sam veći, pa bi mogo bolje izjest a ti bi mogao gledat kako se ja patim. — E kada je tako — reče dijete — onda ćemo obadvojica zajedno i najpravije. Ne ćemo tako; ja sam se nečemu dosjetio — reče daidža — da mi jedan drugog prepadamo, pa ko koga prepane, nek jede ovu polovicu. — Pa Boga mi baš i jest. tako — potvrdi di­ jete — nego ko će prvi? — Pa ja ću prvi, ako ti nije mrsko. — Pa idi, a ja ću ovdje čekati. Daidža ustane, zagje u šumu i sakrije se za jedno drvo, pa vikne: — Beu.... beuu.... Kada dijete čuje, kako daidža viče, da njega prepane, oh odgovori: — Ništa, daidža, ti beukp ne beuko, opet si ti moj daidža. Kada vidi daidža da se dijete ne plaši, vrati se opet natrag pa reče djetetu: — Hajde ti sada mene prepani! A dijete uzme kožicu pa ode na jednu stranu. Kada je zamako i izgubio se s daidžinih očiju, sjede na jednom mjestu, izvadi iglu i zašije sa svih strana kožicu a ostavi samo jednu rupu kuda je može napuhati. Napuše dobro kožicu pa sigje u jednu potočinu, nagje jedan kolac pa stane lupati po kožici i počne vikati, koliko ga je grlo nosilo: Oj nisam ja Boga mi, već daidža 6j, 6j, eno gor* daidže, bolan, pa ga pitaj, pa neka ti kaže. Oj oj oj! — pomagalo je dijete kao guja u pro­ cijepu. Kada čuje daidža, kako dijete pomaže, pomisli da su ga zaptije uhvatile, pa ga tuku, poboja se, te nagne bježati, kako su ga noge nosile. �BEHAR X Kada dijete izigje i vidi kako daidža bježi, vikne: __ Eh daidža, ne bježi, moja je druga po­ 457 E Boga mi, ti si bolji majstor za prepasti od mene, zato je tvoja druga polovica, što je ostala. D. Tuzla. lovina- Kad daidža vidi, da je to bila dječija varka, vrati se natrag pa će reći djetetu: Pribilježio Mustafa Muharemaglć. I a L1STAK. Književna 1 umjetnička smotra. Muslimanske narodne junačke pjesme. Saku­ pio Esad Hadšiomerspahić. U Banjoj luci nakladom S. Ugrenovića. — Nazad dvije godine izašla bijaše pod gornjim naslovom u Banjojluci prva sveska ovih pje­ sama, te je na 120 stranica obuhvatila tri potpune i jednu započetu pjesmu. Iza toga no pojavi se do danas nikad nastavak te zbirke, dok nas ovih dana ne ponudi njezin nakladnik umjesto druge sveske čitavom zbirkom, koja ima 440 Btranica. Nama se odmah u početku nije svidio način izdavanja u oma­ njim sveskama, koje se lahko izgube, pak djelo nikad čitavo, a jamačno je tako i mnogi drugi sudio, te pošto je to smetalo dobroj progji i sa spomenutog ovdje uzroka, odlučio se nakladnik izdati cijelu zbirku u jednoj knjizi svijetu na vidik. Ima tu svega 12 pjesama i to: Tale Ličanin u sužanjstvu, Dizdarević Meho izbavlja Zibru PeštrićAliagu, Lika Mustajbeg dijeli mejđan sa primorskim banom, Bosniđ Mehmedaga i Popović serdar, Ženidba Čejvanagić Mehe, Grga Antović udara na Raduć, Ženidba starca Mahmudage, Janković Stojan udara na Banjaluku, Trka na Tihovu, Polazak Like Mustajbega u svatove čelebić Hasanu, Zrinić Osmanaga i Simo Kadović te Boj pod Udbinom. Pjesme — kako je to izdavač u prvoj svesci pripomenuo — zabilježio je sakupljač u Bosanskoj krajini — dakle u tako zvanoj Turskoj Hrvatskoj — prilikom ramazanskih noći od naj­ glasovitijih tamošnjih muslimanskih pjevača, a što se naročito svigja, to je vjernost, kojom su prepisane. Rek bi da se tu nije — barem ne mnogo — mije­ njalo ni popravljalo, jer su pjesme mahom ikavske, dakle ostavljene onako, kako žive u narodu, a ne za bog ti ga znaj čiju volju mjenjane, kako su to na žalost toliki drugi radili. Mijenjati na narodnim umo­ tvorinama ne smije se ništa, jer se — kako sam to pobliže izjasnio u svom članku »Bibliografija hrvatske i srpske narodne pjesme« (Školski vjesnik) — gubi tako trag porijeklu pjesme, te nam onaka krparija ne samo da ne može poslužili u povjesne svrhe, nego nas čak navodi na stramputice. Da je kojom srećom tu bio još valjan tiskarski korektor i da se dotjerao pravopis i interpunkcija, još bi knjiga vrijednija bila, ali i ovako je možemo, ma da joj je cijena 4 krune, od srca prepopručiti. A gosp. Hadžiomerspahiću poručujemo, da nastavi dalje svoj lijepi započeti posao, a neka ne zaboravi ni haremske pjes­ me, kao ni pripovjedaka, poslovica i zagonetki. Narod je u ovom kraju vrlo darovit, tamo je prava koljevka naše narodne poezije i mnoge zbirke okitiše ce njenim biserpjesmama, tek na žalost u promjenjenom govoru i bez napomene odakle su. Gosp. Hadžiomerspahić neka sve bilježi, pa i ono, što je možda već i tiskano, jer bisn\o mogli što šta odgonetati i razjasniti, što su nam zamrsili toliki nesavjesni sabirači, kojima bijaše zazorna ikavštin^ jer dakako valjalo zbrisati svaki trag pravom porijeklu pjesme. Mi dakle veselo očekujemo novu knjigu vrijednoga sakupljača, te ga na tome polju srdačno pozdravljamo. J. M. Socijalna i prosvjetna smotra. Juklćeva i Martlćeva korespodencija s Gajem. Hrvatski literarni istoričar Dr. Nikola Andrić prikazuje u „Nar. Novinama" izdanje jugosl. Akademije o korspodenciji Gajevoj. Megju ostalim priopćuje svoje doj­ move o pismima Fr. Franejukića i Grge Martića. Po radi zanimivosti donašamo to mjesto doslovno: „Kao što pisma Akademijine publikacije osvjet­ ljuju mnoge dosad nepoznate stranice intimnoga ži­ vota i rada velikih naših preporoditelja, tako se na­ pose odlikuju vanredno jasnim crtama o karakteru i agilnosti b o s a n s k o g kulturnog pokretnika Fr. J u k i ć a . Štogod smo o njemu dosad napisali, ne daje nam ovako živahne crte kao ovo devet njegovih pisama. Po njima nam se Jukić ukazuje vanredno okretan, otmen i p r a k t i č a n radnik, za kojim Grgo Martić daleko zaostaje. On je i dublji i svestraniji od Martića. Ne zadovoljava se Jukić jedinom pjesmom, nego hoće da svoje Bošnjake r e a l n o pri­ digne počevši ab ovo. UČi ih čitati i računati, tumači im osnovne pojmave liječničke znanosti, upućuje ih u zemljopisu i povijesti, te razlaže državne uredbe osmanlijskoga carstva, s kojima dolaze na svakom koraku u neposredni dodir. Jukiću je zagrebački po­ kret dobro došao, da i on može svoje sile uložiti u zajednički rad, ali on već u prvom početku smišlja, kako bi se u Bosni osnovala filijalka zagrebačkom radu. Šalje on iz Fojnice bistroga i darovitoga momka Frana Glavadanovića Gaju, da se ondje izuči — ti­ pografiju. Godine 1847, misli Jukić već i na to, kako kako bi u Bosni osnovao hrvatsko „Književno dru­ štvo", kojemu bi bila svrha „potjeranje tmina neumit­ nosti (neznanja) iz ove nevoljne i .od svakog zapušćene slavjanske države". Da mu Ovo nije pošlo za rukom, bit će glavnim razlogom, što mu je Omer-paša Latas pomrsio račune, zatočivši ga tri godine kasnije u Carigradu. �458 BEHAR Predjašnji.odnos izmegju Jukića i Omer-paše karakterizovan je jednim Jukićevim pismom iz Banja­ luke sasvim drugačije, nego što se do danas naslu­ ćivalo. Književni Jukićev rad bio ie Omeru poznatiji, nego hrvatskom banu Jelačiću, što jukić utvrgjuje s nekom ogorčenošću. Omer je bio — veli Jukić — „ne samo Hrvat, nego i Slavjanin i domorodac, odveć uljudan i razborit". Dvaput je konferirao s njim preko dva sata, pa ga i nagradio s dvjesta groša. Omer je s Jukićem snivao o nekoj „općenitoj poli­ tičkoj korespondenciji" u Bosni, pa Jukić savjetuje Gaja, da se dogje Omeru pokloniti na • bosanskoj granici. Sve ovo Jukić javlja Gaju pod najvećom dis­ krecijom, da ne bi došlo hi u novine ni „na ulicu". — Kako je pak neposredno iza ovog slavospjeva Omeru došlo do toga, da je Jukić odagnan u pro­ Ata Nerćes: X gonstvo, o tome nismo nikako informirani. Bit će da su prispjeli kakvi fermani iz Carigrada od ljudi, koii na Jukićev rad nisu gledali Omerovim okom. •Martićeva pisma naprotiv puna su leleka, jad; kovanja i retorskih fraza, koje umaraju i ne ostav' ljaju u nama nikakvog drugog konkretnog osjećaja' Pored toga dolazi još slaveno-srpska leksikografska strana njegove korespondencije, koja ga pogotovo čini unikumom na katoličkoj strani tadašnje naše književnosti. Jedina nava i jasna misao, koja izbija iz ovih Martićevih pisama, sažeta je u odluku od 8 lipnja 1843., iz kojega saznajemo, da se Martić iza završenih teoloških nauka htio dati na — Ijekarstvo i primaljstvo, kako bi fizičkim . patnjama svojih ze­ mljaka doskočio." ■-■-= U komšiluku. kopaljski su ljetni dani lijepa razgala za čovjeka, a tek noći, ljetne bajne noći? Čim sunce zagje za visoki Stožer, uhvati se sumračje, te počne zahlagjivati jači lahor i jače mirisati četa sa crnogorice. Tad svijet poput pčela iz ulišća, izvrvi sve i staro i mlado na bašče, avlije i na sokake. Što je lijepih bugojanskih uiica sve, su pune mlada svijeta, a najviše ih par po par šetaju i fihano, nešto tajno eglenišu. Ah/ ti mladi ljubavni razgovori?! Ta to je valjda ono malo puno sreće i zado­ voljstva, što je najslagje u ljudskom životu. Pak kad prestanu tamburaši kojeg organiziranog omladinskog društva sa. svojim-dirljivim kucanjem, otpočima .onda gore na Gaju po viš bugojanske ravni* divni poetički glas momačke žurne. Dolje sve do Vrbasa* svuda žagor, smijeh i veselo pjevuckanjem vragolaste skopaljske mlagjarije. 0 ponoći,-kanda nije ništa bilo — tišina. Dato se sve u. zagrljaj -slatka sna. Još lagano-piri vjetrić „Kalenjak", jače-miriše četa.;i čuje se šum staroga Vrbasa niž Skopaljsko polje. U nekoj malenoj, prikladno smještenoj k-ućici, još je i u kasno doba- osvjetlijivalk svjetiljka sa pro­ zora. Tuj u svojoj sobici, sjedio je mladi učitelj, Ahmed Hadži Alić, naslonjen kraj otvorena prozora i bavio se mislima... Gleda sad u tu bajnu, ljetnu noć, pa kad sve što vidi pred sobom, sabere U pamet* jača mu se budi ljubav prama ovoj lijepoj grudi zemlje, što se domovinom zove. Poslije ugodnih časova u mislima u divnoj do­ movini svojoj, istom ga saletješe druge misli, koje ga dovode na pomisao kako njegov narod živi, kako shvaći ovu dragu zemlju je Ii, da, njegov narod u skladu s ovim prirodnim čarima... „Tako je on dugo mislio, dok ga ne bi spopala ona stara rastužehost... „Ne, ovo ne smije biti, ovako še ne smije čatisatif, šanuo je u sebi i Čilo skočio, da sigje na ulicu, da se još kreće u čistom; neduhu... Sučelice je Ahmedove kuće, mala trošna daščara, dom neke udove, u koje nema nigdje nikog do jedne djevojčice Falime. Ta mala porodica bijaše Ahmedu vrlo mila, kao da ga s njome sama krv veže. „Fatimd!" — reče u sebi pak okrenu opet u svoju sobicu, da gleda, je li već ona zaspala. Nije, nedaj Bože, on Fatimu nije gledao mo­ mačkim okom, no ga nešto za srce vezalo za nju saučešće, šta li? Ona je-tad sjedila na kameriji kraj svojih saksijica cvijeća i gledala gore, gdje male zvijezde svjet­ lucaju... Ahmed je razumio Fatimu. Ona onakva Ijepušna djevojka primamila bi po kojega i od „višeg- roda momka, samo da je se nagleda i da malo s njome progjumbuši. Ona, sirota je čisto vjerovala laskavim riječima ,,s/oga“ ašika, pak valjda sad na tihanoj noći misli sa .slavnim pjesnikom: „Misli moje, kud biudite u tu tamnu noć? Kuda .vjerom, za nevjerom, kud mislite poć?.„ U tim ga mislima zateklo i prvo pjevanje pijevaca, a san ga obuzeo, da slatko sn y a.... Ahmed efendija je učitelj u našem mjestu ima �X BEHAR dvije-tri godine.- Uvidiv odmah s prva svoje službe, da će mirnije i zadovoljnije u porodici živjeti, oženi Se s bistrom i dobro odgojenom kćeri Ajišom Hasanage Kadragića iz K. gdje je prve godine služio. — Nije mi vala ni do ljepote, ni do bogatstva, — veli on pred ženidbu, — no da mi je kakvo mlado djevojČe, ama odgojeno i bistro, da je mogu sSm po sebi učiti i naobražavati." Kako mi muslimani ne imadijasmo još prilike bolje naobraziti svoje djevojčice, to je baš Ahmed sretno popunjao ovu prazninu, da donekle gleda pred sobom ljubu, koja će ga razumiti... Njegova Ajiš* . majka ko dobar dan u godini, a blagom svojom riječi svidjela se ženama gdjegod je s mužem bila. Za četiri godine shvatila je Ajiša toliko, da bi više puta znala s Ahmedom okrenuti u razgovor, koji bi ga divio, zanio, da ju je u najljepšim pomislima sa zadovoljstvom milo pogledao... Jedno poslije, podne, počne se Ajiša umiljavati Ahmedu: „Nešto ću te vala zamoliti! — Bujrun, šta hoćeš. — Molila me je jedna djevojka, da je Ti naučiš pisati i čitati. — Koja to moli djevojka? — Fatima. — Čemu joj treba, da znade pisati? — Eto bogme, hoće da znade i veli, da umije pročitati pismo. — Ako je samo radi ljubavnih pisama., ne bih je naučio. Mi takih dosta imamo, osobito muškaraca, pak samo znadu nešto napisati, a to nešto služi im, da se mogu dopisivati s dragom, ili ova s njim. Kad bi htjeli čitati lijepe knjige i poučavati se, da se naobraze, eh, to bi bila velika korist. A1 ovako je te ,,poluinteligencije“ dosta. Puko ljubavno dopisivanje doyodi djevojku do toga, da se posve zanese u tu pustu besposlicu, a ovamo zanemari svoj kućni posao, ručni rad, ’i prosto izgubi i ovo, Što ima lijepa i dobra iz domaćeg .svog uzgoja. Eto, draga, onda i u nas „pokondirenih ti­ kava/* kakve kod naših komšija na žalost često sretamo, a onda eto naše narodne propasti u rukama ovakovih naobraženih žena. Ne nikako to ne smije biti. — Bože, Bože, što god Ti, Ahmede, progovoriš uvijek okreneš zborom na nasu propast. Ima li ikako selameta ? — Ima. Kaži Ti Fatimi, da ću je drage volje naučiti čitati i pisati.... Ali znaš što Ajiša?... Sad sam se nečega sjetio... Daj Ti sakupi ne­ koliko djevojaka, koje bi htjele naučiti pisati i čitati. U tome ih odvraćaj od „ljubavnog piskaranja" i kaži im, da je sramota. Za tim im evo iz naše knjižnice podkuči koju lijepu knjigu, neka. čitaju, Zar Ti ne bi mogla od njiha učiniti makar ono, što sam ja Tebe naučio? 459 — Ja? Kakva ja, moj brate? Gdje ću ja polu­ čiti ono, što ti načiniš? — Ja ću Te ftapućivati. Čuješ, Ajiša, Boga mi je ovo krasno! Divna li analfabetskog tečaja... — Ja sam Se nečega sjetila. Ako naše djevojke hoće, kako ti vellš ljubakanja s mladićima, ostaće sve usidjelice. — Pisma im ne će ništa pomoći. Pokvariće se, velim Ti, a kad sugjeno bude, onda će se i udati. Kad našim djevojkama nijesu prilike davale, da se u djetinstvu u Školama uzgoje, onda im nema druge čare, nego li ovako uzgajati u roditeljskom domu. Lošim novotarijama ne smijemo ih učiti. Dok je ovo važno misleći govorio Ahmed ef. njegova se ženica počela smješkati. — Ma šta se Ti posmjehkuješ? — Ništa. Nešto nešto mislim u sebi, šta bi ti na ovo pismo što mi je donijela Fatima, da joj pro­ čitam. Ha, ha, haL — Gdje je to pismo? — Ajiša pruži nekakav ispremetan plisnav komadić papira, a ovaj počn^ glasno čitati: Draga i Ijubezna! U valovima nade plivajućoj gospojici Fatimi. Draga nebesanska vilo prije svega želeći Vam od Svevišnjega, da vas ovo moje pžr riječi Ijubezni nagje u potpunom zdravlju. Evo usudih se najponiznije do­ pisati se s Vama i Vašoj milosti na kojem srce moje teži i vuče me te moleći i dovu čineći da vam Bog da, da se sjetite mene koji sam u nemijeru. A moje srce, koje je stavljeno u ražvaljenim plućima nejmadavši prostora da bi moglo trpjeti tajne ljubavi. Inače moralo bi mi srce od visoka zaljubljenja u Vas taku krasoticu puknuti ili dapače bolno kucati u bolesnim plućima. — Hajd’ k’ vragu! Ala je ovo „pismo"... Ma šta taj bunca? — Čitaj dalje, čitaj, pak ćeš još nešto vidjeti... — Ama šta ću čitati: poezija bez poezije, proza bez proze. Eto, tuj su dalje iskvareni još stihovi našeg Mirza-Safyeta i potpis „Fejzi efendija." — Kaže Fatima nekakav softa iz Sarajeva. Vidio je lani u Ruscu, pa se pomami za njom. — Moja draga i taj je softa „pokondiren." Mjesto da uči svoj ,,ders“ u medresi, taj eto bunca u ne­ kakvom ludilu. Ne daj Bože, da nam ovaki uzgajali budu mladež! Dok je učitelj Ahmed htio i dalje još o tomu govoriti, opet ga prekinuo smijeh vesele mu ženice Ajiše. — Ama šta je Tebi uvijek? — Smijem se. A eto kako ne ću; Čitaj: .,srce u ražvaljenim plućima" pa „nebesanska vilo" i t. d. — Mani, glupost! — odrešito reče Ahmed, pak se baci u misli.., �BEHAR 460 Ajiša je otišla u drugu odaju, jer je upravo taj čas plakala mala Munira u bešici. Poslije ove krasne pomisli, da se otvori taj ženski pravo reći djevojački analfabetski tečaj, škola što li, Ahmed je sad nastojao, da predobije koga još za to. Otišao u „Kiraethanu" da se s kim god raz­ govori? Zar smije pred našim i prebijeliti? Odmah je i on ovako smišljao. — A napokon, hoće li mi kogod prigovoriti: Je li to Tvoj posao? Dakako da jest. Ali šta se Ti imaš miješati u naše poslove? Tako sve nicalo pitanje po pitanje u njegovoj glavi, dok ga nije. prekinuo iz tih misli taj čas nadošli kadija Husein efendija. — Ha — pomisli Ahmed u sebi, — baš ću ovome sve iskazati. — I zbilja poslije nekoliko raz­ govora, zapodjene on o syome naumu. Kaže sve ka­ diji, šta je smislio. Kadija, inače čovjek mlagji, inte­ ligentan i sam, s ushićenjem prigrli ovu misao. — Da li je izvediva? Da li je izvediva, rado­ znalo pitao Husein efendija. — Pokušaćemo! reče odlučno, Amed. — Znaš kako?! — pridignuv se i veselo će Husein efendija. „Tvoja je, braco, misao Krasna. Znamo, kako smo mi baš žalosno stali u ženskom uzgoju. A slavni Osmanlija Namik Kemal bey veli: „Stanje ženskinja jednog naroda, mjerilo je njegova napretka!1' Stare su Arabe ragjale divne majke, ve­ ćinom učene i dobro uzgojene, pak stari Arabi zadiviše kulturom sav svijet. A mi? Mi! M. Ć. Ćatić: X Savjetovao bih Ti, dragi prijatelju, da ovu krasnu stvar posve prepustiš svojoj hanumi, a Ti je upućuj onako, kako si nam uz lanjski ramazan u predavanju tumačio. Tu će biti izvrsna uspjeha... Ja ću ti inače biti uvijek-na ruci... Ahmedu je bilo dosta. Husein efendija mu je čisto napunio srce. Čim je došao, kući ispripovijedio je svojoj AjiŠi da je našao još jednog istomišljenika. — Ja, lijepo je to, dragane moj, — otvoreno će Ajiša — i ja ću zar pored svoga kućnog posla kao i Ti pored svoga školskog još i u ove poslove ulaziti... Zar da i ja prsa džaba trošim kao i Ti?! — Šuti, Boga Ti! Kad čovjeka dužnost zove, mora da dužnost vrši. Meni je najveća plaća, moja čista savjest i onai divna pomisao, da radim za narod. Ako si mi druga, budi kao i ja. Ajiša i ako je šta htjela prigovarati dalje, ovake su je riječi uvijek ušutkale. Razdragana Ajiša Ahmedovim oduševljenjem, nije mogla više u tome zdva­ jati, ali ipak htjela bi mu reći, da se ona maloj ko­ risti nada. — Dakle, budi odlučna! Daj ruku! — reče ve­ selo Ahmed. — Dina Ti polahko, nemoj hititi.,. — Baš si i ti prava, pravcafa Bosanka! Sve polahko, polahko i u toj neodlučnosti sve naše zaoštade... — E, Bože s hajrom! — kliknu na jednoć dobra Ajiša i pruži desnicu svome Ahmedu... ------ ■ Ja sklopio sam oči... Ja sklopio sam oči, Pa sanak lagodan snijem, Gdje tiho u gluhoj noći Na krilu tvojemu mrijem. Eros je viš nas se svio, Držeći luk i strijelu----Ti nikom pamučnom tio Gladiš me po bl’jedom čelu. S oka ti suza se lije I mojoj po kosi kapa, A uzdah s usni ti plije Poput šumnoga slapa. I srce taj šum mi sluša Ko pjesmu serafskih krila; S tim mi je šumom duša U skladni ritam se slila. Pa valom „kumovske slame" U eden cvijetni le ti----0, al je slatko, Gjulo, Na tvome krilu mrijeti!... �BEHAR X gocijalna i prosvjetna smotra. Iseljeničko pitanje u našoj domovini izbija i et od novijeg vremena pa površinu. Prvi se je put oojavilo iza okupacije, sad $e javlja iza aneksije. Gorko iskustvo, Sto su ga oćutili prvi iseljenic , kao da nije poznato ili no može da djeluje na sadašnje, pokret za iseljivanje je tu, sva naša politička štampa bavi se njim. Istražuje uzroke tome pokretu, komentira ih svaka novina sa svog stanovišta, a sva se slaže u nje­ govom osugjivanju. Za nas, koji se neimamo baviti dnevnom politikom, važno je to pitanje sa socijalnog, kulturnog i patriotskog stanovišta, i sa tih svih sta­ novišta moramo ovaj pokret označiti neopravdanim i besmislenim, pogotovo pako ubitačnim, koli po iselje­ nike same, toli po zemlju, koju ostavljaju. Nećemo se ovgje upuštati u istraživanje razloga tome pokretu. Za one, koji u zanj pristaju i odlučuju se na selenje, mora da su ti razlozi svakako vrlo važui. Dok se netko odluči, da ostavi rogjenu grudu svojih djedova, da potraži novi dom, mora da je pretrpio tešku borbu sam sobom, i težina razloga, s kojih se je na to od­ lučio, mora . da je prevagnula sve ostale koji ga suz­ državaju. Tu je čvrstoća uvjerenja, pred kojom padaju svi protivni razlozi. Takovo uvjerenje plod je ukup­ nog intelektualnog i moralnog obrazovnog procesa đotičnika, u kratko to je izražaj njegove kulture. Ko se smatra ugroženim u onome, što mu je najmilije i naj 461 više, taj će tome žrtvovati sve ostalo, pa i rogjenu grudu. Tu neima jakosti razloga, jer oni postoje sami o sebi, alinepostoje za onoga, ko se je ogradio svojim uvjerenjem. Pa ipak nikad nije koji elemenat pučan­ stva imao manje razloga ostavljati s\oj dom. nego li što ga imaju Muslimani Bosne i Hercegovine. Ako su Mauri u svoje doba ostavljali Španjju, Husite Češku, Irci svoju domovinu, imali su razloga za to, kakovih ni počem ne ima za Muslimane kod nas. Ne samo državno ustrojstvo, nego i društvene prilike naših ze­ malja danas su takove, da u potpunoj mjeri zajumčuju svakom elementu pučanstva potpunu slobodu njegovog kulturnog razvoja u svakom pogledu. Mi smo u našem listu pripovijetkom iz života, „Muhadžirom14 od našeg saradnika H. Hodžića iznijeli jedan primjer zlokobnih posljedica ovakog iseljivanja, pa smo uvjereni, da megju čitaocima našim i neima pristaša toga ubitač­ nog pokreta. Taknuli smo se ipak roga pitanja, da po svojoj kulturno-pro8vjetnoj zadaći označimo svoje stanovište prema njemu i megju našom publikom potaknemo agitaciju proti toni kobnom- pokretu. U ostalom ne treba tu dokazivanja, kad same činjenice govore. Naj­ novije vijesti iz Soluna javljaju vrlo nepovoljnih stvari za posljednje iseljenike, koji da su silno razočarani nad onim, što su našli miesto onog, čemu su se nadali. 1 Pernica 180 cm duga, 116 cm široka sa 2 Najbolje četko vrelo jastuka svaki 80 cm dug, 58 cm širok, ispun­ dobave I jen novim, sivim trajnim perjem 16 K Polupokrivači 20 K, pokrivači 24 K. pojedini per­ nice 10, 14, i 16 K; jastuci 3, 3.50 i 4 K. Šalje se uz pouzeće, od 12 K gore franko 1 kila sivog, dobrog, čijanog 2 K; boljeg 2 K Wj pri­ Dozvoljena je izmjena i povratak franko. Za ma polubijelog 2 K 80,* bijelog 4 K; bijelog pahuljastog ne pristalo vraća se novac. Cijenik badava i 5 K 10; 1 kila vrlo finog, snijegobijelog, čijanog 6 K franko. 40; 1 kila pahuljica sivih 6 K, 7 K, bijelih, finih 10 K, Jeftin o perje za k r e v e te ! najfinija prsna pahuljica 12 K. — Kod 5 kila franko. Gotovi kreveti iz gustoga crvenog, modrog, bijelog ili žutog naukinga. Š. Benisch u Deschenifzu Bbhmenvald Nr. 989. Prva muslimanska kreditna zadruga sa ograničenim jamstvom u Tešnju. Upisani kapital K 500.000 dosad uplaćen preko K 300.000. Obavlja sve bankovne i štedovne poslove Prima uloge na štednju i plaća čistih 5°j0. Robno ođjelenje bavi se šljivama, raznom hranom i svakovrsnom robom. Vlasnik: Adem aga Mešlć. Uregjuje Lj. Dvorniković. Odgovorni urednik: Šemsibeg Salihbegović. Islamska dionička štamparija (tiskara) u Sarajevu �BEHAR 462 X Kurtaglć: = Proljetni soneti. Sivi se oblačić šulja . . . Sivi se oblačić šulja ko oko momčeta mlada Kroz prizmu ljubavi svete, kad traži djevojku milu; Sivi se oblačić šulja ko stara bludnica kada Nehajno, bez čuvstva stupa, da sjedne na muškom krilu. — Sivi se oblačić šulja i sunce prikriti kani; Za njim U jedno kolo skupe se i drugi — gusti Fikret. 1 srčba bogova već se svemirskim prostorom b a n i; Zatutnje gromovi silni i nebo suzice pusti. A zemlja od sunca stvrdla na grudi prim a‘ih rado, U prah ih odieva sivi i pije požudno tada; Kristalnim suzama takim zavidi oko i mlado; Oh krasna pjesmica ta je, što pljusak kiše ju sklada, Krasna ko čuvstvo dijeve, kad lahor prame joj ljulja. ...Čelom mi na krilu slutnja sivi se oblačić š u lja ... -■ Energija. rršio je osnovnu školu. Učitelj nije bio s njime baš sasvim zadovoljan, jer je po njegovom shvaćanju bio ,,tup“. Junuza to učiteljevo mišljenje nije mnogo pometalo da i dalje stoji u tvrdoj odluci: nastaviti nau­ ke. Njega je više pometao otpor starih mu roditelja — Oni nijesu htjeli ni da čuju o daljnjem školovanju njihova sina. On je isprva molio, poslije plakao, a najposlije se grozio, da će pobjeći daleko u svijet. Zadnja njegova odluka rekao bih da je ipak pobijedila. Roditelji mu dozvoliše, da smije jednu godinu otići u jednu srednju školu, obećati mu, da će ga i potpomagati — koliko im bude moguće. Tako je Junuz krenuo u grad u srednju školu. Alijaga — Junuzov otac, bio je čovjek tanjeg takuma, pa je morao otkidati od svoga zalogaja, da inogne slati nešto Junuzu. Junuz je znao kako mu otac mora štedjeti i ra­ diti da njega uzdrži u školi. On je to cijenio i zato je i drhtao, na svakom novčiću. To je bio oskudan život i za sina i za roditelje. Junuz je mol;o štipendij od vlade ali je bio uvijek odbijen — Bog zna s kakovih razloga. S druge strane nije mogao ni dobiti potporu. Općina siroma­ šna, humanog društva nije bilo, i on se morao zadovo­ ljiti onim malim prinosom, što mu ga je otac krvavom mukom zaragjivao i slao. Druge godine htjedoše roditelji, da im sin ostane kod kuće, ali kad im je Junuz razložio da bi to bila velika šteta jer je on istom počeo da uči, kako s tim jednim razredom srednje škole ne bi mogao, ništa postići — kako bi im se i svijet rugao, oni pristadoše da on nastavi nauke. Druge godine je za potporu bilo isto kao i prve. Tako je — natežući se došao Junuz u više razrede. Ali nesreća htjede i umriješe mu roditelji — nestade i one male potpore. Š tasad ? pitao se Junuz rastužen i zabrinut. Još dvije nejake sestre ostadoše mu iza roditelja, a sav imetak, što je -5tao iza roditelja, ne bi bio dostatan da samo njega dovede do mature. Junuz sjeo i misli se: šta sad ? Nebo visoko zemlja tvrda, a u moru gledaju da i tebe pojedu. Ipak nije zdvojio. Umolio je rodjake da uzmu njegove se­ stre i da ih s ono malo sirotinje uzdržaju. Za sebe nije tražio ništa.' Dogje ,,prvi“ a on nema nikakove pomoći. Već dva dana nije jeo. Treba li tko inštruktora? — ide po razredima i pita — moli. Nitko se ne javlja. Sav satrven glagju ode u stan. Istom je sjeo, a netko pokuca na vrata i za malo ugje gazdarica. — Došla sam po novce za stan. Junuzu se smuti. Nije znao šta da joj odgovori. — Molim Vas budite tako dobri i pričekajte me dan-đva, neću li naći kc’^vu instrukciju — platiću Vam, moljaše on. — Kad nemaš novaca, a ti ćeš spavati u maloj sobici s Pavićem zajedno na istom krevetu, a zato ti ne ću naplaćivati ništa, samo ćeš učiti moga sina. — Tko je taj Pavić — upita Junuz i zabrinuto i veselo. — Jedan kovač. Hoćeš li? Zima je bila žestoka, nema kuda. Nije bilo druge nego pristat — Pa hoću — reče napokon Junuz. Sutra dan.nagje još jednu instrukciju da podu­ čava dvoje djece, a zato je dobivao ručak. Tako je prokuburio s ručkom i stanom do ferija. 0 večeri nije bilo ni govora. Druge godine na­ stavi isto kao i prošle godine i tako je životario sve dok nije maturirao. Sad je trebao ići na sveučilište, ali kamo sret- �X b e h a r tva? Junuz odIuči pokucati na vraia bogatijih gra­ nana. Nu i tamo se razočarao. Oni ljudi, koje je on držao pametnim, za koje je mislio da razumiju što ,e nauka i koliko je potrebna, da shvaćaju nevolju siromaha, koji želi, a materialne prilike ne dozvolja­ vaju mu učiti, ti su ga ljudi odbili, a ipak su i dalje ostali uvjereni, da ih svatko i sam Junuz mora i dalje poštivati, mora vjerovati da su rodoljubi, da su patriote. Junuz je bio odbijan s riječima: kad si siroma­ šak nemoj ni učiti dalje. Pa kad bi i svršio, kakva će nam biti korist od tebe? Šta imamo o,d ovih, koji su do sada svršili? Svaki se ukoči kad dogje u na­ rod, neće ni s jednim narodnim čovjekom ni da progovore. Uvijek su sa Švabama. U džamiji ih nema nikada. Uzalud ih je Junuz uvjeravao, da će to sve biti bolje kad nas bude više naobraženih, uzalud ih je uvjeravao, da će on i svi njegovi drugovi raditi za narod, nijesu vjerovali. Junuza je više peklo što na­ rod ima take pojmove o inteligenciji, nego što mu nijesu dali potpore. U sebi se zaklinjao, da će on uvjeriti svakoga, kako narodu mogu pomoći samo isklolovani ljudi, kako ga samo oni mogu dovesti do sreće — do pobjede, do blagostanja, da će se svak uvjeriti, da su škole i ljudi koji su ih svršili potrebni kao svagdanji kruh. Jedva je nekako sakupio putni trošak i on se smjelo uputi u tugji svijet — na sveučilište. Došao je u- veliko nepoznato mjesto, megju strane ljude, gdje nema osjećaja za njega, gdje n^ma samilosti, gdje ve neopaža jedan ni stotine ljudi, koji nemaju zalogaja kruha, niti imade gdje prenoćiti. Junuz je našao u jednom podrumu stan. Pola je mjeseca nekako platio, a pola obećao na dojdućega prvog. Prvi mjesec ručavao je od kolege do kolege, a za večeru opet ništa. U tom dogje „prvi". Junuz nije imao čime ‘platiti stana. Gazdarica čeka jedan, dva, tri dana, novaca nikad. Na četvrtoga mu pokaže vrata. Junuz je taj dan. hodao kao otrovan. Jedan mu je kolega dao deset helera. On je za tor*kupio kruha i s time proživio cijeli dan. U večer se njegovi dru­ govi razigjoše u stanove, a on ostade sam na klupi u jednom parku. Nije znao kuda će. — Pa mogu i ovdje prenoćiti — pomisli on u sebi i poče se namještati da legne. Smjestio se, ali zubi „igraju" po taktu, koji im dolazaše iz želudca. Junuz stisne zube, pritisnu želudac rukom i malo se umiri, a netko se oćuti blizu njega, Junuz progleda i opet stisne oči; dok ga netko udari nogom i pro­ mrmlja : Stehen Sie auf! Junuz opet otvori oči, ugle­ da više sebe čuvara parka, htjede mu nešto reći, ali mu došljak pokaza prstom vrata parka. Junuz ga je razumio i udaljio se iz parka. Išao je.jednom ulicom ne znajući ni sam kuda. Poslije nekoliko-satnog lu­ 463 tanja, dogje Junuz do jednog mosta. Pogleda pod most i vidje da nema vode. Ne razmišljajući dugo sigje pod most i legne na zemlju. Dugo nije mogao usnuti, spopadalo ga čudnovato čuvstvo a bilo mu je i studeno; Rano - - pred samu zoru probudi Ju­ nuza studen. Ogleda se oko sebe, sve bijaše tiho a nedaleko njega spavao je nekakav čovjek — Junuzu se činilo da je bio radnik. — Opet nijesam sam — pomisli Junuz odlazeći iz tog skrovišta. Tamo je redovito svaku noć dolazio desetak dana. On nije ni pomišljao da ostavi nauku i da ide u službu. Sve je podnosio strpljivo, pred očima mu je lebdilo geslo: energijom do cilja! Obra­ tio se na rogjake i znance, da ga podupru bar nešto. Jedan mu se rogjak ipak odazva molbi i obeća mu mjesečno slati deset forinti. Junuz je bio sav sretan: ta imao je bar za stan. Tako je prošla prva godina. Druge godine — u polovini — umre i zadnja pot­ pora — njegov rogjak — njegov dobrotvor zaklopio je za uvijek oči i tako Junuz opet ostade viseći o’suhoj grani gorke sudbine. On opet nije zdvojio. Otišao je do jedne redak­ cije i zamolio kakvu službu. Nakon dugog pretresanja ponude mu — da kolportira novine. Junuz i na to pristao. Taj je posao obavljao mjesec dana, a onda mu dadoše mjesto u redakciji. To je bio za Junuza napredak. Do podne je obično radio, a posle podne išao na predavanje. Ni ovo nije bilo takovo obezbjegjenje da se moglo živjeti bar bez patnje, ali Ju­ nuz je bio zadovoljan. Kad bi ga upitali zašto ovako pati odgovorio bi: za narod. Drugi su se tome da­ kako smijali, ali on bi nadodao: ko ima pred očima više ciljeve taj se ne plaši patnja, jer on zna, da će ih poslije u patriotskom radu zaboraviti. Kako bi se Junuz znao zanijeti govoreći o či­ stoći našeg naroda, o plemenitosti Muslimana, o ljepšoj budućnosti, o procvatu kulture o napretku Muslimana. Kad bi mu koji kolega dobacio: „Kad je tako ple­ menit taj narod, zašto je dopustio da ti stradaš učeći — da se tako patiš, on bi odgovorio: — Samo dok mi — narodna inteligencija po svršetku nauka zagjemo u narod i podučim ga kako je bio slavan a kako je sad zaostao u svemu, dok mu otvorimo oči, dok se on uvjeri da bez školova­ nih ljudi napredovati s duhom vremena ne može — vidjet ćete, kako će sve poći drugim pravcem, kako ćemo svi jednom dušom disati kako ćemo biti u svemu svi složni — braća u pravom smislu riječi. Tako je Junuz proživio sve tri zadnje godine. Napokon napravi ispit i krene pun volje za radom, na sve spreman da podigne narod na viši stepen kulture. Poslije malog čekanja bude namješten u jednom kotaru. Čim je došao u nov život, dade se na posao. Poče zalaziti s narodom, u razgovor, dolaziti sve češće �BEHAR 464 i češće s njima u doticaj i opazi, da mu se on čudi, ljudi ga čudno gledaju — skoro bježe — boje ga se. On je to shvatio — on ih je razumio. Ta ljudi nijesu bili vični, da se s njima o svačem razgovaraju ovaki ljudi — činovnici. Ljudi, koji nijesu bili vični gledati čovjeka u tijesnim haljinama u džamijama, iznenadili su se kad su vidjeli da Junuz svakog vakta hrli megju prvima u džamiju. Ljudi, koji su do tada slušali iz usta ovakih ljudi kao on, samo pogrde snebivali su se od čuda, da Junuz s njima tako blago postupa — bratski razgovara - s njima se druži. S toga malo po malo njegova je riječ vrijedila sve više i više, svijet se s njime obikne i za kratko vrijeme svak je hrlio Junuz ef. na savjet, njemu su še sasvim prepustili. Junuz je to jedva dočekao. On poče odmah raditi oko osnutko antialkoholističkogdruštva. Tomu brzo pogje za rukom, i za par mjeseci po ulici mjesto pijanih mladića i staraca čulo se bratsko razgovaranje u društvenim prostorijama — čulo se, kako Atif Hadžikad ć. X Junuz govori o radu, o učenju modernih zanata boljem obragjivanju zemlje, o vogjenju moderne'tr° govine o osnutku muslimanske banke i o svim ko' risnim pothvatima. Ljudi su. ga u svemu slušali. Sto je god predložio, usvajalo se jednoglasno. Svojim uplivom pokrenuo je interes za osnut­ kom banke i za kratko vrijeme vidio je, kako je kajišarstvu kucnuo zadnji čas. Kako gragjani i seljaci grnu jedan drugome, podmiruju potrebe u „Musli­ manskoj banci". Vidio je do sad pokvarene i u pjću ogrezle mladiće, kako sada marljivo radi svaki svoj posao, kako slobbdno vrijeme provode čitajući knjige iz svQje društvene knjižnice, kako starci šalju djecu na moderne zanate, a mlagji Muslimani otvaraju mo­ derne trgovine. Junuz je bio sretan — bio je potpuno zadovoljan. U tom radu . često mu je palo na pamet njegovo mukotrpno školovanje, ali bi odmah pomislio: „tempi passati!" — prošlo je! = Latinica i ćirilica. (Prema djeiu M. Kušara: „Povjest razvitka našeg jezika hrvatskog.") kon dugih prepiraka oko jezika i pravo­ pisa postiglo se napokon neko jedinstvo u ovom prijepornom pitanju. V u k na jednoj strani, a G a j na drugoj, učiniše u ovom pogledu za našu literaturu i jezik mnogo, te im za to velika hvala i slava i živi u uspomeni potomstva zahvalnoga. Zaslugom spomenute dvojice muževa te ustrajnim nastojanjem u započetom smislu oko reforme jezika i pravopisa od strane mlagjih radnika na polju filologije sla­ venske došlo se danas do toga rezultata, da je u na­ šoj književnosti usvojeno j e d n o n a r j e č j e jek a v s k o (hercegovačko), što ga je Vuk kao najpra­ vilnije i najraširenije u našem narodu do toga stepeha digao, te su ga kasnije malo po malo i naši ilirci počeli uvagjati i danas — možemo reći — unišla je i prodrla općenito u knjigu jekavština, osim kod istočnog ogranka našeg naroda (Srbi), koji se na štetu književnog jedinstva služe i u knjizi svojom ekavštinom. Kao temelj književnom jeziku priznato je dakle gotovo kod cijelog našeg naroda narječje hercego­ vačko i tim je udaren osnov književnom jedinstvu, koje je još više dobilo vrijednosti i izraza i u tom 1 faktu, što se ovaj knjiž. jezik piše i j e d n i m p r a ­ v o p i s o m, naime čisto fonetskim; fonetska ortogra­ fija jest najveJ stepen, do kojeg je došlo čovječanstvo u bilježenju svojih misli, jer u ovom pravopisu ima svaki glas samo jedno slovo, te prema istom glasu dolazi uvijek i isto slovo i obratno, te se ne pišu glasovi, koji se ne izgovaraju. Ovakav način pisanja nije uvijek bio u običaju, ma da je narod vazda ovako govorio, nego je učeno etimološko pisanje do ne­ davno vladalo, dok nije kao nenaravno, zapleteno i teško posve odbačeno, a govor narodni uvažen bio, te je na taj način fonetika kao jednostavno i lako pi­ sanje općenito usvojena; ii etimološkoj 'autografiji moglo je jedno slovo označivati i zastupati više gla­ sova, što je vodilo do poteškoća i zabuna, jer se pre­ više udaljio književni jezik od narodnog govora; tako je n. pr. u primjeru „izbaci" slovo z zastupalo glas c ; u istjerati glas s, u izljubiti glas ž, u iščupati glas š; zatim se mogao jedan glas bilježiti sa više slova, n. pr. ištem, družtvo, junačtvo, sljubiti, gdje je glas s zastupan slovima: š, ž, č, s, ili su se pisala slova, koja se u izgovoru ne čuju: radostno, gdje se t neizgovara ili n. pr. u izza jedno z se ne čuje. Ovaj je pravopis potisnut od boljeg, naravnijeg i prostijeg �X b e h a r fonetskog pravopisa, koji nije svojina i izum jednog čovjeka — ka0 što se Vuk kao izumilac nazivao — nego je narod ovako govorio; pa je narodni govor uzet u knjigu, kao što je i naravno. Eto, na ovaj na­ čin došlo se do j e d i n s t v a u k n j i ž e v n o m j e­ zi ku i p r a v o p i s u . — Uz ovo jedinstvo stoji još i danas dualizam u pismu, koji mnogo smeta jedin­ stvu našeg književnog jezika, jer se knjige na jednoj strani štampaju latinicom, na drugoj pak ćirilicom, te je usljed ovog dvostrukog pisanja donekle i čita­ lačka publfka u dva tabora podijeljena, čitajući i upo­ trebljavajući samo jedno pismo. Jedinstvo se u knji­ ževnom jeziku ne može postići, dok se ne počne pi­ sati samo jednim slovima; jest, to je očito, ali se od­ mah nameće pitanje, kojim ćemo slovima pisati, da li latinicom ili ćirilicom? Da odgovorimo na oyo pi­ tanje, nužno je pogledati na oba naša alfabeta. U pisanju našeg jezika (hrvatskog ili srpskog) služimo se danas ili latinicom, kako ju je Gaj refor­ mirao, ili ćirilicom, kako ju je Vuk za jezik udesio. Ćirilica je u običaju kod pravoslavnih, a latinica kod katolika i muslimana. Od katolika i muslimana pišu ćirilicom samo oni, koji se* po narodnosti Srbima pri znaju. Prema ovom se vidi, da je ćirilica usko skop­ čana uz pravoslavlje i srpstvo, latinica pak uz kato­ ličanstvo i hrvatstvo. A kako je još i danas izmegju Srba i Hrvata nesloga, mržnja i razdor korijen odr­ žalo dogagja se, da Srbi latinicu, a Hrvati ćirilicu ne upotrebljavaju ili uopće ne uče drugog alfabeta, nego samo jedan poznaju. Zato. se knjige u Srbiji tiskaju samo ćirilicom, a u Hrvatskoj opet samo latinicom, u Bosni pak samo Srbi pišu i štampaju ćirilicom, a drugi svi latinicom (katolici, muslimani, jevreji), te je prema ovom i čitalački svijet podijeljen. Ove će nam navode potvrditi taj fakat, da se ovako tiskaju bele­ tristik a djela, da se žurnalistika prema ovom ravna i drži, nadalje da se knjige pretiskavaju latinicom, za hrvatsku ili obratno iz latinice na ćirilicu za srpsku čitalačku publiku; zatim da se knjige prevagjaju lati­ nicom od Hrvata, a ćirilicom od Srba za svoj čita­ lački krug. Ova nesloga u pismu jest na štetu razvoja i na­ pretka naše književnosti, jer ako se tiska knjiga samo u jednom pismu, tad joj je ograničen broj čitalaca, ako pak u oba pisma, tad je trošak dvostruko veći. Kad bi se rabio samo jedan alfabet, bilo latinski ili ćiril­ ski, tad bi se bolje i knjige raspačavale, trošak bio manji, a čitateljstvo mnogobrojnije, tad bi se i knjige više tiskale i mjesto jedne knjige u oba alfabeta, imali bismo dvije, kako u izvornom, tako i u prijevodnom radu. Pocjepkanost naših alfabeta nosi još i drugu Štetu, koja leži u tome, što polovica našeg na­ roda ne čita i ne poznaje knjige one druge polovice našeg naroda, te se radi ovog momenta i tugje, a mržnja i nesloga raste. Nesloga u pravopisu dakle je 465 uzrok, da naše knjige slabo napreduju, pocjepanost u alfabetu krči i utire put, koji vodi našem zlu. Ovo bi se zlo dalo ukloniti ili na taj način, da svi upotreb­ ljavamo jednako oba alfabeta, ili pak da se jednog okanimo, a da drugi svi prihvatimo. No vrlo je teško odlučiti se na prihvaćenje jed­ nog pisma, jer su slova — tako reći — usko spo­ jena sa vjerom i narodnošću, te većina misli, da. bi — kad bi drugi alfabet i druga slova prihvatili — već tim se iznevjerili i Bogu i narodu svome. Učiti pak oba alfabeta, znači gubiti dvostruko vremena i truda, dok se oba pisma nauče, znači dalje otešćavati posao tugjincima, koji bi htjeli naučiti jezik naš, jer moraju učiti obe vrste slova, radi čega se teško i la­ ćaju ovog posla, ili ga brzo i zabace, ako su zapo­ čeli, zbog čega je naš jezik i narod manje poznat u stranom svijetu. Ovo su štete pismenog dualizma! Ali što narod neće da prihvati jedno pismo, to je puka predrasuda, koju će nauka vremenom ostraniti i naš narod u tom složiti, da prihvati samo jedno pismo, kao što je već općenito primljen jedan jezik i jedan pravopis u knjigi. Ovdje nam se nameće pitanje, za koje je pismo veći izgled u.pobjedu, da li će nestati ćirilice ili la­ tinice? Ako to uvažimo - - a to se ne smije s oka smetnuti — da je latinica već postala internacijonalno pismo, da se njom služe gotovo svi narodi kao svojim alfabetom, da je latinica i nama i tugjin­ cima poznata već po latinskom i romanskim jezicima, a da ćirilicu moramo napose učiti i upoznati, tada se čini i vjerojatnije i pravednije, da se ćirilici dosudi sudbina uzmaka, da se istisne, a latinica uvede. No zaštinici ćirilice vele, da je ćirilica u tom bolja od latinice, jer je n a r o d n o s l a v e n s k o pismo, dok je latinica romansko, a gotica njemačko pismo, zatim jer je za naš jezik mnogo savršenija od latinice.. Da je ćirilica narodno slavensko pismo, to je prava istina — ta poznato je, da je u Bugarskoj najglavnija promjena u radu slav. apostola učinjena za­ mjena glagolice, kojom su slav. prosvjetitelji pisali, sa novim pismom lakšim, ć i r i l i c o m , t j. zamjena glagolice sa grčkim uncijalnim pismom, koje je spe­ cijalno za slav. glasove uregjeno, pri čemu je iz gla­ golice nekoliko slova uzeto. — Ali ćirilica ne karekterizira slavensku narodnost onako, kao što latinica romansku, ili gotica njemačku, jer je latinica u obi­ čaju kod svih romanskih, naroda, a gotica kod cijelog njemačkog naroda, dok ćirilica nije obična kod svih Slavena, jer je ne poznaju, niti su je ikada poznavali sjev. zap. Slaveni, šta više od južnih i istočnih Sla­ vena treba otcijepiti Hrvate i Slovence, koji se danas ne služe ćirilicom, a u staro doba su se njom rijetko služili i to najviše u južnoj Dalmaciji i jugo-istočnoj Bosni. Ćirilica nije dakle opće slav. pismo, već ovo ime zaslužuje samo stara glagolica, koju su u proš­ �BEHAR 466 losti upotrebljavali (IX. i X. vijek) ne samo južni i istočni, nego i sjev.-zap. Slaveni u cijelom opsegu stare Velike Moravske i Češke, kako nam svjedoče kijevski i praški fragmenti. Glagolica kod Hrvata upotrebljavala se već od IX. vijeka, a od 12—16. v. bila je glagolica i hrvatski jezik jedini oblik književ­ nog i pismenog života, a sva je prilika, da su i Srbi, kad je bugarska vlast dosizala i preko srp. zemlje do Dunava i Drave i kad je kod Bugara glagolica evala, a kod Hrvata opet na drugoj strani isključivo rab­ ljena, — znali i rabili glagolsko pismo. Ćirilica je u Bugarskoj za vlade Simeona (893.-927.) počela mah preotimati i istiskivati glagolicu, dok se u Macedonija glagolica bolje održala. Iz Bugarske je ćirilica dopala u Srbiju, gdje se u XII. v. javljaju njezini prvi tragovi, zatim u Rusiju. Od Srba se kasnije proširila ćirilica i megju Hrvate, a osobito u Bosnu, južnu Dalmaciju, odakle ipak nije mogla potisnuti glagolicu. Glagolica je dakle opće slavensko pismo, a ne ćiri­ lica, kako bi neki htjeli da bude. Ćirilica je sačuvala nekoliko glagolskih pismena, kao n. pr. ž, ć, t, š, a sva lsu ostala uzeta iz grčkog alfabeta* ili su postali kombinacijom od grč. slova (kao lj, nj, ć, gj), ali i spomenuta glagol, slova dolaze u ćirilici bez onih mno­ gih zavoja i preudešena prema grč. uncijalnom pismu. Po svom postanju dakle nije ćirilica slav. pismo, već grčko, baš kao što je latinica latinske pismo. Kod ćirilice su uzeta sva slova ili iz grčkog pisma ili su postala diferenciranjem grčkih slova; kod latinice imamo isti slučaj, da su slova uzeta iz latinskog alfabetn ili su postala razjednačivanjem Iat. slova (kao š, ž, č, ć). Po svom p o s t a n j u dakle oba su naša alfabeta, i latinica i ćirilica — tugja pisma, a po u p o t r e b i j a v a n j u jest i jedno i drugo pismo pravo narodno slavensko pismo, pa kao što ćirilicu od vajkada rabe južni (jedan dio, naime: Bugari i Srbi) i istočni Slaveni, tako je latinica od vajkada .u običaju kod sjev. zap. Slavena i jednog dijela južnih. Ali ći­ rilica nije ni savršenija za naš jezik, kako ju je Vuk Musa Ćazim Ćatić: — X udesio, od latinice, kako ju je Gaj preuredio, a D ničić do konca reformirao. Gajevo pismo imalo je*t' manu, što nije moglo označiti razliku megju gias U i grupom d + j, zatim megju lj i skupom 1-j-j, m * nj i n + j, megju^ dž i'd + ž . Ali je Gajevu Iatinicn kašnje popravio i dotjerao Daničić, kad je prvi Puj u monumentalnom akad. rječniku (1880.—82.) uveo četiri nova znaka, za latinicu i to za ćirilsko znaIc đ, za ćiril. ji znak I, za ćiril. h, znak nj, te za ćiril ? znak dž. I ovako reformirana latinica ne zaostaje ni u kojem pogledu iz ćirilice Vukove. Ova reforma nije Daničićev izum, već je taj način za pisanje slova raznih u komparativnim gramatikama upotrebljavan a Daničić je pri udešavanju latinice za naše potrebe uzeo ovaj način bilježenja slova. Ovako nam dakle postaje jasno, da ćirilica nije ni narodnija ni savrše­ nija od latinice! Ali kako je latinica zgodnija od ći­ rilice i kako nam je dvojak alfabet u književnom je­ ziku vrlo štetonosan, to je sigurno opravdano, da ći­ rilice nestane iz naše literature. Trebalo bi je najprije ukloniti iz znanosti na način obrazovanih Nijemaca koji su u znanosti posve ostavili goticu, a uzeli lati­ nicu. Izbacivši ćirilicu iz literature ne će se tim reći, da se taj alfabet potpuno zanemari i zaboravi. To ne[ jer se u istočnog naroda našeg smatra ćirilica narod­ nom /vetinjom, pa stoga ne bi ni opravdano ni ple­ menito bilo, da ćirilicu na taku sudbinu osudimo. Mjesto, gdje se upotrebljavanje ćirilice ne bi nikada smjelo smetati, bilo bi najbolje i najpodesnije istočna crkva, kao što je zap. crkva ono mjesto, "gdje se ne bi nikada smjela smetati poraba glagolice. I zaista nema prikladnijeg ni dostojnijeg mjesta, da se čuvaju i njeguju narodne svetinje, od hrama božjega! Tako bi se jedinstvo u književnosti mal ne posve postiglo, jedina tačka ostala bi: ime jezika da bude samo jedno hrvatski ili srpski. Ova su dva imena u neprestanoj borbi, te će sigurno iedno prevladati tekom vremena, ćemu bi moglo i to pripomoći, ako našem dušmanu uspije da proguta i uništi jedan jezik i ime Tako bi posve dualizma nestalo! ----- S osmaniijskog Pamasa. i. Moje gnijezdo. U veselju pj srne, u prvom sevdahu Jedno mirno gniezdo bijah sebi svio: Uspomena cvieća u njemu je cvalo I opojni miris ko ambra se lio, A čežnje i snovi viš njeg lepršahu Kao lake ptice pozlačenih krila — I liepo je bilo moje gniezdo malo, Ljepše, nego azil čarobnije vila. Kadkad bi iz gniezda srebren glas zazuji, Sladak kao akord poljubaca mekih, Katkad šum bi opet ko muzika slapa Po grudima što mu mjesečina kapa Kroz uho mi mašte etirski prostruji; A gdjekad bi svuda dubok mir zavlad’o �b e h a r X 467 I u sjenu gniezda — kao disaj ruža — Sa večernjeg krila tek bi sanak pad’o; I tada bi moja opojena duša Zadrhtala s čežnje kao listak neki. /H l ja ljubljah pokoj malog gniezda svoga I čeznući čekah, kad će Morfej stići... Dok jednoga dana odletješe ptići I sunčane ptice iz gniezda moga, A mirisno cvieće potrga mi tada Jedna nježna ruka sa lepezom rujnom — Ja svoju promatram sliku, vjerujuć u nemoć kista božju umjetnost slavim sred svjetla i crne tame; f katkad i sama narav ne ima čara za me 1 svigja mi se ništa. Pa ja bih tada htio drukčije vidjeti lice, Lice bolesno i plačno — puno tuge i sjete... Ah, s toga mjesto pjesme katkad s cimbalske žice oamo mi uzdasi lete! Teufik Fikret. Hej, baš za to nema nigdje mira sada, Mojoj pustoj duši i srdašcu nujnom... Teufik Fikret. III. Zlatni snijeg. Pomješajte tminu noći sa sniežnom bjelinom: Baš je nebo takom bojom prevučeno bilo! — Pod drvećem razlila se pustoš sa tišinom, Tek s daleka obzorju su na kadifno krilo Ognjen-suze prosipale jedne sv’jeće oči. II. Slikajući... Moj kist — bolesna grana s debla u suhoj gori — U ruci dršće mi, tiho s uzdahom čežnje i boli; Ah, dršće krvlju, što je po travi zelenoj proli, Htijuć da cvjetak stvori. Već deset dana moja slikarska mori se mis’o, Da talas jednog čuvstva prikaže u vjernoj boji — I ja tu promatram sliku. — Ah, kol’ko truda me stoji!... — Baš sad bih, sad bih je zbris’o. Blieda jesen stajala je u plaštu od tuge I čeznula u spokojstvu sebi sličnu dušu; Snažni vjetri pirili su, uzdišuć, kroz luge, Ko iz srca očajničkog kad uzdasi pušu — I stabla su zadrhtala u dubokoj noći, Pa s njih lišće padat poče, — a ja nj’emo stojim: Zlatni snijeg snj’ežio je pred očima mojim. Teufik Fikret* Tri brata pogagjača, Narodna pripovijetka. jednome selu. živjela tri brata. Nijesu imali ništa drugo, osim jedne kobilice, koja im je ostala našljedstvo iza očine smrti. Jed­ noga dana puste braća kobilu u polje, da se napase, ali kad bi vrieme, da se vrati kući, kobile nije bilo; više se ne vrati Skoče sva tri brata i počnu tražiti na sve četiri Strane, ali je nigdje. Ko da u zemlju propade. Na to če reći stariji brat: E, vala braćo, baš nije pametno, da mi ovako zašto, ni zašto, pustimo džabe cielo dobro. Već daj, da mi gatamo. Ono je jedan a nas' smo trojica pa ćemo je tražiti po svietu. E pa de, odgovore braća — samo ko je stariji, nek počinje prvi, a onda je reda mlagjemu. — Našu je kobilu ukro Musa — poče prvi brat. — E ako mu je ime Musa, onda je auga nosa — reče drugi. Ako mu je ime Musa a duga nosa, onda mu visi straga duga kesa, reče najmlagji brat, a onda sva trojica, pogju da traže po svietu Musu, da im plati ili vrati kolibu. Išli su dulje vremena, dok dogjoše do jedne njive. U njoj su orala dva čovjeka, te onaj, koji je držao plug viknu prvome. — Ustavi Musa. — Eno Muse — . trgne se stariji brat. — Eno Muse, duga nosa reče drugi. — A eno mu straga visi duga kesa. Hajdemo zaiskati svoju kobilu — reče najmlagji — a onda svi u njivu i stanu sva trojica pred orače. — E Musa, kamo kobila — poče prvi. �468 BEHAR Kaka kobila, Bog s V a m a--u čudućeMusa neznajući ni zašto. — Niti znam kaka je kobila niti sam je vidio. — Ništa, ništa, Musa, kobila se hoće na srijedu, pa vidio je nevidio, ništa ne fali — reče drugi. — Ja, ja, Musa, kobilu na srijedu ili će krv pasti. Znaš ti bolan, da mi ništa drugo nemamo, osim one kobile, da je ti ukradeš? — zaintači najmlagji brat.. — Ama ljudi, šta je vama? Niti ja vas znadem, niti vaše kobile, pa da je ukradem. — Ništa zato. Nas nije briga, znaš li nas ili ko­ bilu, već hoćemo živu kobilu na srijedi — zagalame braća. Be otud, be odovud, poćeraj dole, poćeraj gor’ i najposli moradoše svi pred kadiju. — Lijepi kadija, niti znam njiha, ni kobile a na­ pali me na sred božije pravde, ni zašto. Nedaj me lijepi kadija - - počne Musa moliti. — Musa, glava će pasti s ramena. Već kobilu pa se ništa neboj. Ispita kadija što je i kako, pa kada dozna, što je po srijedi, odgodi raspravu za dojdući dan, pustivši Musu, rekavši mu, da sutra dogje, a braću zastavi kod sebe na konaku i zapovjedi jednome slugi, d< ih dobro posluži i da im- janje ispeče, pa kada budu večerali, da izigje iz sobe i da presluša, šta će braća govoriti, pa da mu sve ispriča. Sluga sve uredi, kako je kadija naredio, a onda izigje iz sobe i stane pred vrata, da presluša šta će braća govoriti. Taman se on namjesti uz vrata, kada ču govor iz sobe. — Meni braćo pogača miri mrtvijem — govorio je najstariji brat. — Meni meso zaudara krmetinom — govorio je drugi. — Ako pogača miri mrtvijem, a janje žandara krmetinom i kadija je kopile. Lomte braćo, da jedemo — reče treći i sva trojica počnu jesti. Sluga je čuo razgovor pred vratima, ali kad ga je sutra dan upitao, kadija nne smio kazati, dok my nije kadija obećao, da mu neće ništa učiniti f Sluga mu ispriča sve, što je i kako je. Pozove kadija seljaka i upita ga, otkuda mu brašno. — Lijepi kadija — odgovori seljak — ja Sam imao na pretek šenice, pa pošto nisam imao prostora u svojoj zemlji, da j e usijem, stoga sam uskopao obližnje groblje i otale sam dobio brašno. Kadija pusti seljaka i pozove drugoga koji je uzgajao janje i upita ga, kako ga je uzgojio. Lijepi kadija odgovori drugi seljak — ja sam imao jednu bolesnu ovcu, pa kada se je ojanjila odma je batisala. Ja nisam imao čim drugim da ga othranim, nego ga pustim pod krmaču i tako ga othranim. Radija uzme golubinje jaje u ruku pa pravo u. mešćenu gdje su ga čekala tri brata i četvrti Musa. Kada je kadija unišao, odma pruži ruku prama braći i upita: — E ako pogodite, što je u ruci, onda je Musa gotov, mora vam platiti. Braća se pogledaju, izmegju se, dok dva mlagja namignu na starijega, da počinje. E, što god je okruglo je — poče prvi. — E, kad je okruglo i bijelo je — reče drugi. — E, kad je okruglo i bijelo nije ništa drugo nego je jaje. Otvori ruku kadija. — E plaćaj Musa, neima druge — reče kadija otvarajući ruku a jaje se zabijeli. Musa se poče braniti i izgovarati, kako on ne zna ni za kakvu kobiiu ali najposlije morade poteg­ nuti dugu kesu i platiti braći, a oni veseli naplativši kobilu okrenu kući pjevajući a Musa sveže opet kesu i okrene plačući svojoj. Zabilježio M ustafa Muharemagić. � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Behar: list za pouku i zabavu Subject The topic of the resource književnost Description An account of the resource Časopis Behar pokrenut je 1900. godine. Štampanje lista finansirao je veletrgovac iz Tešnja Adem aga Mešić, koji se zbog toga smatrao vlasnikom Behara, dok je odgovorni urednik bio Safvet beg Bašagić. List je štampan na bosanskom jeziku, latinicom i izlazio je dva puta mjesečno. Creator An entity primarily responsible for making the resource Safvet beg Bašagić Edhem Mulabdić Hadži Mehmed Džemaluddin Čaušević Šemsibeg Salihbegović Ljudevit Dvorniković Šemsibeg Salihbegović Hamid Šahinović Ekrem Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Štamparija Riste Savića i druga Islamska dionička štamparija, Sarajevo Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1900-1911 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 30 cm Language A language of the resource bosanski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7452 (Print) ISSN 2566-4042 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22541574 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Behar: list za pouku i zabavu 1909 Description An account of the resource Br. 1-2 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Štamparija Riste Savića i druga Islamska dionička štamparija, Sarajevo Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1909 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7452 (Print) ISSN 2566-4042 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22541574 IIIF Item Metadata UUID 469c26ef-6fad-4128-b4a7-c67f53e79127 https://kolekcije.nub.ba/files/original/8ba3a861e8112c0dff9f4483d35c8a40.pdf 8b0f12637fc2bd4e76f0859d864e22b5 PDF Text Text List za prosvjetu muslimana u Bosni i Hercegovini. 15. oktobra 1910. V U snf r e d n f k ® v o r ,li SA R A JE V O . 11. Ševala 1328. Uregiuje: Redakcloni odbor. Šahinović Hamid Ekrem. S A D R Ž A I: Našim čitaocima. T e u fik F i k r e t — Ć a z im Ć a tić ; Potreba vjere. D ž e la l S a h i r — Ć a z in i Ć a tić : Resignacija. La: Reformiranje medresa. E k rem : Moj Saradnik. Š e k ib A kif — Ć a z im Ć a tić : Mrtvi sanci. Edi b: Borba. Dr. D. Cholera asiatica. Sličice iz naroda. G j u I B e h a r: Nesugjeno zlato. L is ta k . Književne i kulturne bilješke. Književnost. Svaštice. Šta ima rtova. Našim pretplatnicima. U životu nikada više! 600 komada samo K 4*20. 1 krasni pozlaćeni sat sa lancem točno idući, sa 3-gođtšnjom jamstvom. 1 mod. svilena kravata za gospodu 3 kom. finih žepnih rubaca, 1 krasan prsten sa kamenom, 1 krasna kožnata novčarka, 1 krasno žepno srcalo, 1 par puceta za manžete, 3 puceta za košulje, 3% double zlato sa patentnim zaporom, I prima pisaća sprava od nikla, 10 kom. lijepih umjet, razglednica, 1 elegantni parižki broš za gospogje (novostj, 1 par naušnica sa simili-briljanti vrlo krasno, 3 žaljiva predmeta, vrlo potrebnih u kući. Sve skupa sa satom, koji je sam taj novac vrijedan, stoji samo K 4‘20. Razašilje uz pouzeće ili unapried poslani novac, bečka centralna tvrtka za razašiljanje I * • K P ftfe O V 1 7 0 * NB. Za predmete koji se ne svigjaju vraćamo novac. �^ Broj 1._____ Rehar" ialazi dva pata mjesečno, Cijena mu je za Bosnu i Hercegovinu na godinu 10, na po godine 5 kruna; za. ^lake 6 kruna, a za sve ostale zemlje 12 franaka na godinu. A Jfc - BEHAR LIST ZA PROSVJETU MUSLIMANA U BOSNI I HERCEGOVINI. brojevi 50 helera. R ukopisi se ne vraćaju. ------- - Neplaćena se pisma ne primaliu - ~— P ojed in i God. XI. Za oglase plača se prvi put za cijelu stranu 40, za pola 20, za osminu 6, a za šestnaestinu 4 krune. Slije­ deća uvrštenja uz popust. Za prijevode oglasa iz jed­ noga jezika u drugi računa se 8 kruna po stranici. = Pretplata i rukopisi šalju se: Uredništvu „Behara" u Sarajevu. Sve pošiljke neka se šalju jedino poštom. PLATIVO I UTUŽIVO U SARAJEVU. 15. o k t o b r a 1910. SARAJEVO 11. Š ev a la 1 3 2 8 . Našim čitaocima. ako je već javljeno prije nekoliko vremena putem novinstva, list „Behar" mijenja prigdom svoga nastupa u jedanestu godinu svoga vlasnika i urednika, a s tim zajedno mijenja i svoj pravac i program, kojega je imao zadnje dvije godine, te će u buduće izlaziti kao isključivo islamski književno kulturni list. Ovu rečenicu naročito naglašujemo, jer držimo daje islamski narod u Bosni i Hercegovini ušljed zadnjih političkih dogagjaja postao kao oaza megju drugim ovdje u zemlji narodima, pak kao takav bez dvojbe će trebati uz ostale naše islamske prosvjetne institucije i jedan kjiževno-kulturni list. Ta potreba opažala se još prije jednog decenija, a držimo, da je ta potreba danas, kada je islamski narod dosta i kulturno i politički napredovao još veća, pa je ta ideja i povela sadanju redakciju „Behara", da list učini čistim muslimanskim listom. Možda će kogod ovome i prigovoriti, ali naše je duboko uvjerenje, da je islamski narod u Bosni upućen u svakom pogledu jedino sam na se, jer ne samo svojom uzvišenom vjerom, nego i običajima i samim životom, pak osobito ekonomskim svojim interesima te i političkim težnjama odvojen je od drugoga autohtonog naroda svih zemalja a daleko odvojen od onih stranaca, koji dogjoše svojim poslom u ove lijene zemlje. Pokoravajući se tome uvjerenju, dužnost nam je, da i radimo tako, pa kako je kome već dosugjeno, neko na polju vjerskom, neko na političkom, a naša će biti dužnost da otvorimo stupce u listu „Beharu" svakome muslimanu, koga je Bog nadario perom i spremom, pak hoće da poučava svoj narod i da svoj narod prosvjećuje. Kogod hoće objektivno stvar prosugjivati, taj nam neće stavljati prigovora, što se ovako malo separiramo, jer će uvidjeti, da smo i mi separirani od sudbine, ali na koju se mi ne tužimo. Polazeći sa ovoga stanovišta mi ćemo u kratko razviti program na koji kanimo naš list postaviti sa primjetbom, da je svakome muslimanu slobodno prigovoriti pa ne samo sad nego i u buduće, ako opazi, da smo se i za dlaku udaljili od općenitih islamskih interesa pa na kome god to polju bilo. Ovakav prigovor smatraćemo jedino poukom i takovu ćemo pouku s draga srca primiti. Prvo je što moramo istaknuti, da ona nutarnja politička nesloga u islamskom narodu za redakciju „Behara" jednostavno ne će opstojati, dobar prilog rada od koga god poticalo, samo nek je od muslimana, naći će mjesta u listu „Beharu." Političko strančarstvo, koje se na žalost dosta uvriježilo u narodnu muslimansku krv na redakciju ne će utjecati, jer * �472 BEHAR XI mi hoćemo da „Beharu bude islamski list, a nikako list koje od postojećih stranaka ili Bože sačuvaj list još i trećeg kakvog elementa. Ovu tačku našega programa osobito ističemo j držimo, da govorimo iz duše čitava islamskoga naroda Bosne i Hercegovine. Što se tiče odgojne strane lista, to moramo staviti nepromjenljiv princip da će se strogom kontrolom upuštati gradivo u list uz nastojanje, da sve što ulazi u list bude u čistom islamskom duhu tako, da listu bude osigurana sloboda pristupa u islamsku familiju, jer je naša najveća želja, da djelujemo u islamskoj familiji prosvjetno, ali islamski prosvjetno. U to ime uzdamo se. od naših pedagoga muslimana, da ne će požaliti truda, da svojim radom, a kroz list „Behar" doprinesu svome narodu lijepih pedagoško-poučnih stvari i tako se oduže onome, što narod od njih i traži. Kako je sada nakon burnih vremena u državi našega halife zavladala uz narodnu slobodu tako i sloboda u mišljenju i pisanju te svi oni ljudi, koji su morali da šute ili da pod strogom cenzurom govore u javnosti, danas započeli svojski na svim poljima, da svoj narod prosvjeduju, to se nadamo, da će oni muslimani, koji vladaju turskim jezikom plodove novoga mišljenja u državi halife rado prenositi i na naš jezik te tako zadržati i muslimanski narod Bosne i Hercegovine u prosvjetnom kontaktu sa muslimanima u državi halife, a mi ćemo takove radove sa oduševljenjem donositi u „Beharu". Osobito pažnju svraća n a še ugledni list „Sirati rnustekim", pa se je nadati, da ćemo i mi imati prilike, da u listu „Beharu" donesemo ove lijepe rasprave, što ih taj list donosi. Dakako da to ovisi od ljudi koji su vješti turskom jeziku i koji hoće svome narodu nešta uraditi. Kako rekosmo za list „Sirati rnustekim" to vrijedi i za ostale listove na turskom, arapskom i perzijskom jeziku. Osobito valja istaknuti modernu tursku literaturu, gdje je u slobodi propjevao svak, ko ljubi svoj narod i svoju domovinu. Ovdje valja napomenuti, da je jedna grehota onome ko vlada jednim stranim jezikom, a ne će da prenosi lijepe stvari iz toga jezika na jezik svoga naroda. Nadalje otvoriće „Behar" svoje stupce našim pjesnicima i piscima osobito mlagjim početnicima. Mislimo, da nema ljepše i burnije prošlošti kao što je prošlost bosansko-hercegovačkih muslimana, obilna ratovima, obilna ljudima čvrstih karaktera, obilna i jadama, što ih je muslimanski narod podnosio, pa kuda ljepših momenata za pjesnika i književnika, da svojoj mašti pusti krila, da crta i kritikuje, da iz prošlosti poučava svoj narod za sadašnjost i budućnost; ta svaki kamen svaki klanac u Bosni i Hercegovini nije ništa drugo nego list naše prošlosti, prošlošti takove, kojom se svaki bosanski musliman može sa pravom podičiti. Tu je kako rekosmo gradiva izobilja, samo još treba vješta ruka, pa eto romana, novela, drama eposa i crtica. Osim prošlosti i sadanji život muslimana u Bosni i Hercegovini daje gradiva piscu, da se odlikuje, a nadati se, da će se i mnogi odlikovati. U svakoga je književno-kul­ turnog lista ponajglavnije ova tako zvana beletristika, pa se uzdamo, da će i „Behar" upravo obilovati ovakim lijepim stvarima. Kako mi namjeravamo od lista „Behara" učiniti jednu kulturnu reviju, dakle ne mis­ limo se samo baviti beletrističkim produktima, nego takogjer i stvari donositi, koje ne spadaju strogo u beletristiku, to unaprijed izjavljujemo, da ćemo donositi stvari iz narodne ekonomije. Naročito bi nas veselilo, ako bi se kogod našao od naše nteligencije, da nam toli opjevano agrarno pitanje obradi, ali ne ša polemikom, nego čisto znanstveno, da po mogćnosti raščisti pojmove šta je kmet u Evropi bio, a šta je današnji odnošaj u Bosni i Hercegovini megju vlasnikom i obragjivaćem zemlje, ali kako rekosmo tu i tima slične stvari treba sa strane znanosti obragjivati, jer drukčije ne može naći mjesta u našem listu. Mi se nadamo, da ćemo od strane naše inteligencije u tome pothvatu biti dovoljno poduprti, da ćemo list na svaki način moći uzdržati na visini. �XI BEHAR 473 Pored narodne ekonomije redakcija lista „Behara« kam stvoriti rubriku o zdravstvu, pak je sada na muslimanima liječnicima, a tih imademo već lijep broj, da svojim radom doprinesu na tom polju, da i sa te strane bude list obilan i poučan. Sa sakupljanjem narodnog blaga ne će se ni u buduće prestati, jer redakcija kani i u tom pogledu udovoljiti svojim čitateljima. Dakako da će se list vazda svršavati kao i kod drugih listova sa „Listkom« kome će se posvećivati osobita briga, da ponajprije sve kulturne pojave i momente islamskog naroda u Bosni i Hercegovini budu zabilježene, a onda po mogućnosti i ostalih islamskih naroda, a valja još napomenuti, da će nakon listka vazda biti zabilježeni važniji politički dogagjaji u čitavom svijetu kronvloškim radom. Kako se dakle vidi od strane redakcije „Behara« sva je dobra volja, da se list digne na visinu i da potpuno bude odgovarao svome pozivu, a sada je red na saradnicima, da stvar ozbiljno shvate i zbilja počnu saragjivati, a druga je dužnost na čitaocima i uopće na narodu islamskom, da sa pretplatom i raširivanjem osigura listu „Beharu« što stalniju i čvršću podlogu, jer samo tako može se i list uzdržati. Mi se čvrsto nadamo, da će se ovakom pozivu odazvati ljudi, pa polazimo na rad šaljući selam svakome, ko želji narodu islamskom prosvjete moleći ga, da nas potpomogne. Sarajevo, u oktobru 1910. Redakcija „Behara«. L1STAK. o Književne i kulturne bilješke. Klub muslimanske omladine u Banjo] Luci priregjivao je zabavu s jgrankom, koja se je obdržavala treći dan Bajrama u petak 7. oktobra 1910. u prostorijama »Hotel Bosne«, čist prihod namijenjen je u korist društvene blagajne i za banjalučku musli­ mansku sirotinjsku zakladu. Na zabavi je bio ovaj raspored: 1. H. Buljušnić: „Gajretova himna1*, pjeva muški zbor; 2. Kačerovsky: „Sevdalinke11 a) „Sinoć mi sokou, b) „Šano dušo ŠanoM pjeva g. Muhamed Alihodžić, prati ga iz blagonaklo­ nosti gdja. DerenĆin; 3. Vilhar: „Rasti ružo** pjeva muški zbor; 4. „Guslam*1, sviraju na tamburama gg. M. Jankač i R. Kovačević uz pratnju glasovira. 5. P u n i c a , šala u jednom činu od Ekrema. Djačkasof. a. Pred mjesec dana obdržavala se skup­ ština u prostorijama društva »Gajreta« u svrhu, da se u Sarajevu osnuje djačka safra za one muslimanske djake srednjih škola, koji usljed pretijesnih prostorija ovdašnjeg islamskog konvikta moraju se hraniti po aščinicama ili po privatnim stanovima. Skupštini je prisustvovao dosta golem broj muslimanske inteligen­ Pm cije kao i gragjanstva glavnoga grada Sarajeva, te je padalo predloga i zaključaka a na koncu je izabran poseban odbor, da dalje preuzme poslove oko ostvarenja te namisli. Mi držimo, da nema ni jed­ noga muslimana, koji ne će taj korak pohvaliti, a onda mu je dužnost, da prilogom ’ i savjetom po­ dupre to novo, a zbilja za nas potrebno poduzeće za narodno dobro. Na skupštini se već odmah uplatila li­ jepa svota, kao početak, a mi preporučujući tu ideju pozivamo svakoga muslimana, da što izdašnije podupre tu novu stečevinu. Islamska fabrika čarapa u Sarajeva. Zadnjih dana obdržavala se je jedna skupština u prostorija­ ma društva „Hurijeta« u svrhu organizacije društva na akcije za osnutak fabrike čarapa u Sarajevu. O toku skupštine i zaključcima objavilo je islamski na­ rod domaće novinstvo, stoga ćemo mi preko toga prijeći, ali valja napomenuti ideju, koja je kod toga poduzeća vodila ljude, što su se odazvali na toj skupštini. Kako je poznato u našem glavnom gradu imade toliko muslimanske sirotinje, a sve u zdravlje napretka i nečije kulture, da se čovjeku čisto sažaljava. Ta sirotinja naročito ženskinje lišena je kakove izdašnije zarade i upućena na prosjačenje, pa je �BEHAR 474 svakog iskrenog muslimana oko srca zaboljelo, gle­ dajući ono jato prosjakinja što se roji oko džamija i ispred dućana i jamačno bilo bi već zadnje vrijeme, da se toj sirotinji nagje kakove zarade. Ljudi su se od­ lučili, da osnuju takovu fabriku, gdje će se priličan broj zaposleniti. Naročito mjesta će tu naći mlagje siromašne djevojčice, a nadati se je, da će biti i sa­ čuvane, kako to traže islamski propisi, pak zbilja XI čovjek nema riječi, kako i koliko da pohvali tu od­ luku. Kada budu izragjena pravila i od vlasti odo­ brena, mi ćemo se opet osvrnuti i pozvati svakoga ko može da pristupi kao akcionar toga korisnog is­ lamskog poduzeća. Napominjemo, da ne bi pri tome jednome poduzeću trebalo ostati, nego preći odmah na dogovaranje i o osnutku drugih takovih poduzeća a naročito novčanih zavoda. Musa Ćasim Ćatić: ...... — U sahari života. Pobratimu Šemsudinu. Već oazi — divnom kraju Prispjeli su moji druzi, Gdje paoma vitih luzi U sjeni im odmor daju. H e j! da li ću ikad i ja Žudjenome stići kraju, U sjenatom gdjeno gaju Tanka palma krošnju s v ija ? .., Tuj Žegj oni gase sada Bajnom kapljom s bistra vrela I vedra im gladi čela Svježi lahor kao nada. Ne, n ik a d a !... Somum vreli Kroz pustinju pirnuti će I svehnuće moje žiće Ko što gine cvjet uveli. Tek ja — putnik zalutali Kroz pustinju jošte stupam I u znoju lice kupam, A ko otrov žegj me pali. Tek mogila pjeska drobna Bez busenja i kamena, Bez natpisa i imena Biće moja humka grobna ! ------ I na sve me kruži strane Pustoš gluha i nijema: Hlada, vode nigdje nema, Pa ni lahor da se gane .. . Ah! pred mutne sirab1) oči Donosi mi šume neke, Gdjeno slap su šumne r’jeke U stobojnom ritmu toči. Pa pustinjom ja vam hrlo Posrćući hitan tamo, Da kapljicom barem samo Skvašim svoje grlo. Ali zaman ! . . . U tren tili Raspline se ta opsjena Baš ko kakva uspomena, Kad je tuge noć zakrili . . . Već oazi — divnom kraju Prispjeli su moji druzi, Gdje paoma vitih luzi U sjeni im odmor daju. Tek ja putnik zalutali Kroz saharu jošte stupam I u znoju lice kupam, A ko otrov žegj me pali. I moj svijet ne će znati, Kad izgori srce moje . . . Ah, teško je, ah, teško je Osamljenu um irati! 0 Fata Morgana. �B EHa k XI Karanfilaga — __ ________________ Nijesi, što si nekad bila proteklo je mnogo ljeta Od tada, Kad te vidjeh prvi puta 1 sada. Ti viš nijesi, što Bi bila Nekada . . . Sad si puna, plahovita Žestoka, Razgovorna, puno ljepša, Od oka. Još se sjećam, ko da gledam Onaj čas: Čedne kretnje, stidno lice, Mio stas. Mnogome se svojim čarom Dopadaš, Ti pak s mogim igru pleteš, Vragoljaš. U očima nešto tajno Drhtalo, Na čelu tek djevojaštvo Procvalo. A1 -viš meni nijesi tim, što Nekada, Kada mi se Čedna, Btidna Dopada. Na usne se nevinosti Svio čar, Grudi istom zaoblio Čustva žar. Kad te Ijubih, kad za tobom Ginuli mlad Ne, ne ljubim, ne mogu te Ljubit sad — Onog čuvstva, prvi put što Preli te, Kad momački žarki pogled Smjeri te. Jer viš nijesi, što si bila Nekada, Nit ćeš biti — tugo moja — Nikada . . . Preteklo je mnogo ljeta Od tada; Edlb: .... Opomena. Kad Kad Kad Kad nevinost u očima sjaje, se srce u milosti daje, u stidu ljubav se otkriva, iz oka šija duša živa. Ne odbij je, ti pošteno dušo, Koji nijesi još života kušo; Jer u svijetu rijetko se nagje, Da ti čovjek u susret izgagje. Otvoreno svojim osjećajem I iskreno sa svojim .značajem, Da ti reče, što na srcu leži, Za čim duša častohlepna teži. Već laskavo za spomen ti pruža Lažnu kitu od umijetnih ruža, Pa kad želiš da je pomirišeš, Opariš se — s nevjere uzdišeš — Pripomena uredništva, Usljed toga, što je u ovome broju „Be­ hara14 donešen cijeli komad „Pod gradske iz­ bore", morala je izostati drama Selim III. i pripovjetka „U novom životu" a i ostalo. Uredništvo »Behara/* �BEHAR 476 XI Imate Ii bolova reumatizma? Bole Ii vas krsta ili glava? Osjećate li se potišten ili ne--------------------- - .................- raspoložen? Onda upotrebite najbolji kućni'lijek, koji sigurno djeluje. Jeste li bolestan? Lowen-Franzbranntwein s& Menthoiom opće priznati lijek protiv žigova u no­ gama i rukama, gihta, zubobolje, ispa­ danja kose i znojenja, bolesti u nogama i u legjima. Miris lijeka je ugodan. Osvjedočite se i bićete meni zahvalni. Lijek potražitie u svakoj ljekarni i specerajskim trgovinama. Gdje se ne nagje neka se obrati upravo ria mene kao jedinog proizvagjača. Ja garantiram da će svaki dobiti za 40 helera jednu flašu pravog Lfiwen-Franzbranntweina velika faša 1 K. još veća „ 2 K. ALEKSANDER KALMAR, Suoinpšta, V, Deafc. trg, odjel 4 Poštom se šalje od 2 K gore uz poduzeće. ¥ „HERCEG-BOSNA" Zemaljski osiguravajući zavod za Bosnu i Hercegovinu. Ravnateljstvo u Sarajevu, Apelova obala (ulaz Hadžl Ristlfi ul. br Z). Dionička glavnica K 4,000.000'— Zauodlpreuzima osiguranja: a) proti požaru (makar ga i grom prouzročio) na zgrade, tvornice, strojeve, gospodarske i obrtne zalihe, robu, pokretnine, stoku i t d .; b) proti štetama kod prevoza robe vodom, kopnom i željez­ nicama ; c) proti nezgodama za pojedi­ načno, kolektivno, (skupno, odgovornosno osiguranje d) proti štetama od tuče uz naknađu potpune štete; e) proti provalnoj kragjl i f) na ljudski život, i to osigu­ ranja za slučaj smrti i doživ­ ljaja, osiguranja miraza, go­ dišnjih renta i t. d. d) životne rente, koje odmah ili su odgogjene; e) rente za slučaj preživi jaja, odnosno osiguranja udovnina; i) osiguranja uzgojnlna. Kombinacije za osiguranje ži­ vote obubuateju: Osiguranja živote valjaju osim sluCaja naravne smrfl takogjer a) osiguranja za slučaj smrti; b) mješovita, odnosno osigura­ nja za slučaj doživljaja i smrti; c) osiguranja miraza; 1. za pogibelji rata, bez j | svake doknadne premije; f.g 2. za slučaj dvoboja; 3. za samoubojstvo; L za smrt usljed nezgoda. ' £ Premije se računaju posve nisko (jeftino); štete se isplaćuje brzo i knlantno. Ravnateljstvo u Sarajevu (Apelova obala, ulaz Hadži Ristić ul. br. 2.) i zastupstva (agenture) u svim gradovima i većim mjestima daju rado sve upute u stvarima osiguranja i preuzimanja svake vrsti osiguranja. �S A <D ^ Ž j? J i Uredništvo i uprava ,,Behara“ Riza-beg Kapetanović *** Edhem Mulabdić Osman Nuri Hadžić Riza beg Kapetanović Edhem Mulabdić *** AtaNerćes Edhem Mulabdić Ibro Topić Ebul Ala El-Meari Osman N. Hadžić Ahmedi Midhat Hasan Nametak, Fulan i Mehmed Hadžimujagić Osman A . Đikić *** Mehmed Spaho *** Osman A . Đikić *** *** *** *** Osman Nuri Hadžić *** *** Nazim Uredništvo Ata Nerćes *** Salih ef. Demirović *** *** Edhem Mulabdić Rizabeg Kapetanović *** Muallimi Nadžija Hasan Nametak Fehim Spaho Našim čitateljima i suradnicima..............................................................7 Beharu.......................................................................................................... 9 Znamenite izreke (Sabrao i protumačio: H-Mehmed-Teufik ef. Azapagić).............................................................................................. 9 Bijela medžidija......................................................................................10 Načela Islama i naš zadatak.....................................................................12 Vračara..................................................................................................... 15 Narodna frazeologija............................................................................. 16 Zaim bega seka (Zabilježio: Hasan Deronja)......................................17 Zlatna jabuka...........................................................................................18 Šehiti......................................................................................................... 23 Islamska tolerancija.................................................................................. 26 Riječi velikih ljudi (Preveo: M.S.)......................................................... 28 Dolazak hadžija........................................................................................ 28 Islam (Preveo: Hajrudin) .................................................................. 29 Iz narodne frazeologije.... ......................................................................31 Ćerka cara krvopije................................................................................... 31 Istočni pamas (S perzijskog preveo: M.Sapet ) ................................... 33 Nevjestina kletva...................................................................................... 33 Pravda i knvda (Pribilježio: Ata Nerćes).............................................. 33 Derviš.......................................................................................................... 37 Alibegovica (Zabilježio: Tale) ................................................................37 Mudri savjeti Lokmanovi........................................................................38 Smrt Hasanaginice (Zabilježio: Ibrahim Dautović)............................ 40 Kćerka bega Ljubovića (Iz zbirke Fehima H. Baščauševića).........42 Muslimani, a ne muhamedanci - Poslanik, a ne prorok i propheta.......................................................................................................... 44 Male priče i dosjetke (Sabrao: Fehim Spaho ) ......................................46 Iz narodne frazeologije (Zabilježio: Ata Nerćes).................................48 Sud evropskog učenjaka o islamskoj prosvjeti.....................................49 Našim pretplatnicima...............................................................................51 Dilber djevojka..........................................................................................51 Zadaća ,,Behara“........................................................................................52 Male priče i dosjetke................................................................................. 54 Dželaluddini Rumiju (S turskog preveo: M. Sapet)............................ 54 Lejletur-regaib............................................................................................55 Zekonja...................................................................................................... 55 Pošljednji traci...................................................................... 57 Miradž............................................................................... 58 Nauka i bogatstvo...................................................................................... 59 Ili je bolje znati, ili imati.......................................................................... 62 Post............................................................................................................. 62 �Vamik Rizabeg Kapetanović Rizabeg Kapetanović Fehim Spaho Edhem Mulabdić Osman N. Hadžić (auskultant) *** Sadik Ugljen Mirza Safvet *** M. Emin Kemal Hazim Muftić *** Mustafa Abdul-Vehabović *** Hadže - Zađe *** Pobratimstva............................................................................................... 64 U zgodan čas................................................................................................ 66 Ramazanija..................................................................................................67 Lejlei kadr.....................................................................................................67 Bez glave.......................................................................................................69 „Islam i kultura**.......................................................................................... 71 Narodne poslovice (Sabrao: Hadže Zađe ) .............................................72 Imami Muhamed-Gazalija........................................................................75 Na kurban bajram.......................................................................................76 Islamski običaji i ćudorednost......................................................... 77 Očina kletva.................................................................................................79 Riječi velikih ljudi od riječi i čina (Prevod: Seradž )..........................81 Mravja hrana................................................................................................ 81 Iskrice hazreti Alije halife IV (Preveo: Mirvet)................................... 81 Od smrti se ne može pobjeći....................................................................83 Islamski običaji i ćudorednost (Preveo: Terdžuman).......................... 86 Narodne popijevke................................................. !.................................. 89 Šta ne valja...................................................................................................89 Listak: Književnost - Kulturne bilješke - Pogled po svijetu Svaštice - Zagonetke - Naše poruke - Odgonetke - Našim čitaocima U Fehim Spaho *** Safvet beg Bašagić Edhem Mulabdić *** *** *** *** *** *** *** *** Osman Nuri Hadžić *** *** *** *** Abdur-Rezak Bjelevac Vamik Fehim H. Bašćaušević *** *** *** *** *** Nešto o takvimu.........................................................................................103 Medvjedica (Zabilježio: Mustafa Abdul-Vehabović) ........................109 Čitateljima i prijateljima „Behara**........................................................ 112 Ihtijar Sejfo.................................................................................................112 Zla žena (Zabilježio: Hamdija)......................................................... 114 Zmje biserovo (S njemačkog: E.M.)...; ................................................ 115 Brat i sestra u sužanjstvu(Zabilježio: Semsudin) ................................116 Devet godina s mejitom bila (Zabilježio: Hamdija ) ..........................117 Adalet (Zabilježio: Hafiz Ajni Bušatlić)...............................................118 Agina vižlad (Zabilježio: Hakija) ..........................................................119 Papirnati križari (Zabilježio: Vamik) .................................................... 119 Dizdareva Fata (Zabilježio: Abdur-Rezak Bjelevac) ......................... 121 Iz narodne frazeologije (Zabilježio: Alija Catić) ............................... 122 Mevludi-šerif.............................................................................................123 Narodne umotvorine.................................................................................126 Željeznica Mostar-Trebinje-Dubrovnik............................................... 127 Pobre (Zabilježio: Abdur-Rezak Bjelevac).......................................... 129 Ćelin sin (Zabilježio: Hazim Muftić).................................................... 130 Kuna Hasanaga (Zabilježio: Hazim Muftić) ....................................... 134 Sve sve al zanat!........................................................................................ 134 Papirnati križari......................................................................................... 135 Đerzelez Alija i Kraljević Marko.......................................................... 137 Današnja ulem a........................................................................................ 137 Temin padišah i njegov Đul (Zabilježio: E.M.) .......... 138 Narodne pošalice (Sabrao: Ata Nerćes) ............................................... 143 Male priče i dosjetke (Sabrao: Vamik)................................................. 143 Narodne umotvorine.................................................................................145 �*** *** 5emsudin *** HadžeZade *** *** Vamik *** Omer Talib Talib Abdur-Rezak Bjelevac *** *** Omer *** Hulusi Jusuf beg Resulbegović MuftićHazim *** Arzikamberov zanat (Pribilježio: Halid Šaran-Trebinjac)............146 Senjanin Ivan (Pribilježio: Selim Sabit).............................................. 152 Tri sluga..................................................................................................153 Mudra osuda (Zabilježio: M. Hajrović).............................................. 154 Tri druga.................................................................................................. 155 Ruh (Zabilježio: Omer) ......................................................................... 157 Narodne pošalice (Sabrao: Ata Nerćes) .............................................. 157 Papirnati križari.....................................................................................158 Narodne umotvorine............................................................................. 162 Muž i žena............................................................................................. 162 Dva seljaka............................................................................................ 163 Boj...........................................................................................................163 Crnogorac u džamiji.............................................................................. 164 Ilum i medenijjet (Preveo: Mušić Muhamed Sami) ........................... 164 ,,Behar“ na kraju druge godine.............................................................. 165 Carev saa................................................................................................. 175 Hiljadu i jedna noć (Prevod:Osman Nuri Hadžić i Fehim Spaho) .................................................................................. 177 Islam na Istoka........................................................................................ 180 Ogledalo.................................................................................................... 182 Lisičiji sud.................................................................................................183 Poziv na pretplatu................................................................................... 184 Listak: Književnost - Kulturne bilješke - Pogled po svijetu Svaštice - Zagonetke - Odgonetke III Šemsudin MusaĆazim Edhem Mulabdić Ahmed Mahinić *** *** *** Uredništvo Sulejman Mursel *** Latif Latif Muftić Hazim *** Dogo H. Ekrem Ata Nerćes *** Vamik *** Muhamed Hifzi Muftić *** *** Muhibbi „Gajret" Što se Avdagi dogodilo u Stambola....................................................187 Islama.......................... 189 Naše zdravlje........................................................................................... 189 Carski saraji............................................................... ........................... 191 Pijevac i lisica (Zabilježio: Fehim H. Baščaušević)......................... 191 Hasanaginica (Zabilježio: Rebac Hasan)............................................192 Svaštice.....................................................................................................192 Riječ na početku treće godine................................................................193 Odgoj djeteta............................................... ;.........................................193 Male priče i dosjetke (Zabilježio: A.Dž .Serić).................................. 194 Aga Hasan-aga........................................................................................195 Dragi i draga........................................................................................... 196 Fala Bogu, kad je san!.............................................................................196 Male priče i dosjetke (Sabrao: M. Hajrović)....................................... 197 Lisica i sirac............................................................................................. 199 N a iftaru.................................................................................................... 199 Pod kulom Ali paše Rizvanbegovića.................................................. 202 Mačak i miš (Zabilježio: S.K.) .............................................................. 206 Turska žena.............................................................................................. 206 Tutija (Zabilježio: Abdur-Rezak Hifzi Bjelevac) ............................... 207 Nešto o uzgoju......................................................................................... 208 ,,Gajret“................................................................................. 213 Lijepa Nizama (Zabilježio: Hasan Alibašić)...................................... 215 Gajretova Himna.............*...................................................................215 �Riza beg Kapetanović *** *** *** *** *** *** Sulejman Mursel Uredništvo ,,Behara“ Osman Nuri Hadiić Osman Nuri Hadiić Gajret...........................................................................................................216 „Gajret44........................................................................................................216 Glavna skupština....................................................................................... 221 Pozdravni govor predsjednika Bašagića............................................... 221 Brzojavni pozdravi ,,Gajretu“................................................ 224 Dosad se upisaše u „Gajret“.....................................................................226 Naš rad za ,,Gajret“....................................................................................227 Čitanje knjiga.............................................................................................229 Poziv na pretplatu...................................................................................... 231 Ibrahim-beg Redžebpašić - B ašagić...................................................... 232 Ibrahim-beg Redžebpašić - B ašagić...................................................... 233 Listak: Bajram mubarek olsun - Kulturne bilješke - Knjiže­ vnost - Pogled na svijet - Svaštice - Zagonetke IV Mirza Safvet Musa Ćazim Ćatić Edhem Mulabdić Omer Uredništvo „Behara44 K. Mehmed Mirza Safvet *** Musa-Ćazim Ćatić S. Bašagić (govor) Hasan ef. Hodžić (izvještaj) *** *** Mujo Mirza Safvet Salih Safvetbeg R . Bašagić M. Ć. Ćatić *** Omer Hifzi Bostandžić M. Ćamil M . Hajrović Selim Salih Zeki Bakšić Sulejman Mursel Uredništvo „Behara44 M .Ć. Ćatić *** Haki ibni Sulejman M. Islamović H.G.P. Slinić Muhamed Sto i jedan hadisi šerif............................................................................ 239 „Beharu41......................................................................................................247 Prvi eza a .....................................................................................................247 Djevojačka kletva.......................... 249 Na pragu četvrte godine.......................................................................... 251 Karanfil A laga...........................................................................................252 Arif Hikmet beg.............................................................................. 253 Gajret..........................................................................................................253 „Nat“.............................................................................................................254 „Gajretcva44 skupština...............................................................................255 „Gajretova44 skupština......... ..................................................................... 257 MujO i njegova draga (Zabilježio: M. Mehmedbašić) ....................... 260 O pećkom Hasanagi (Zabilježio: H A . Bušatlićj ................................ 262 Slikar............................................................................................................264 Mala poslanica...................... 265 Nešto o našem vazu........... ........................................................................265 „Gajret44........................................................................................................ 269 Brat sestri.................................................. 273 Sa proslave „Gajretove44 godišnjice u Tešnju......................................274 Ljubi vjeru, čuvaj dom a..........................................................................276 Namaz..........................................................................................................276 Male priče i dosjetke.................................................................................277 Islam prema sirotinji................................................................................ 278 „Gajret44........................................................................ 280 Modemi alkoholizam...............................................................................280 Na kraju četvrte godine............................................................................ 285 Tvrdica....................................................................................................... 286 Male priče i dosjetke................................................................................. 286 Devet hila (varka), deseto junaštvo........................................................ 286 Dva pravila za život............................................ 287 Pravo govori.............................................................................................. 287 Tri djevojke.................................................................................................288 Listak: Književnost - Kulturne bilješke - Svaštice - Pogled po svijetu - Zagonetka - Odgonetka �V Uiria Sa/vet *** ^ jtf. *** Mustafa Hodžić Musa-Ćazim Catić Ibrahim Slinić M.Ć. Catić *** Hamdija M. Kreševljaković *** *** # y Musa-Ćazim Catić *** Fehim Spaho f Musa-Cazim Catić *** *** *** *** Sulejman Mursel Sejfudin Huseinagić *** Očitovanje...............................................................................................291 Stambolska pjesnikinja(Pribilježio: Mirza Safvet)............................292 Naše zdravlje.......................................................................................... 294 Mujagina majka......................................................................................296 Evlija............................................................................. 297 Lejlei-mevlud.........................................................................................299 Sultan i Bošnjak......................................................................................300 Afijundžija...............................................................................................300 Kopčićeva kćerka(Zabilježio:Alija Aliefendić)..................................301 Halal para................................................................................................ 301 Društvena osnova................................................................................... 302 Islamska dioničarska tiskara u Sarajevu........................................... 303 Slike sa sela............................................................................................. 303 Na pragu školske godine........................................................................ 304 Hidžaska željeznica „Hamidijja“.......................................................... 306 Na grobu moga učitelja......................................................................... 309 Ebul-alai Mearri (Pribilježio: Muhamed-Seid Serdarević)...............309 Male priče.................................................................................................311 Ljepotica Fata (Zabilježio:Alija Aliefendić)........................................ 313 Naše gospodarsko preporađanje............................................................ 314 Stan i postelja.......................................................................................... 315 Hodža i žena 316 Vakufsko povjerenstvo........................................................................... 317 Listak: Književnost - Svaštice - Pogled po svijetu - Kul­ turne bilješke - Odgonetke ZZZZZ’’ VI *** Fehim H. Baščaušević A.M. Fehim Bajraktarević Ata Nerćes *** Musa Ćazim Catić *** Hatidža A. Đikićeva M.S. Serdarević M.Ć.Ćatić Nasihudin Repovac M.Ć.Ćatić *** *** *** *** E.M.S. MH.Muftić *** *** Naša zabava ...................:....................................................................321 Gondže Mehmed-beže........................................................................... 325 I caru može zanat zatrebovati................................................................325 Vjerna ljuba age Hasanage.................................................................... 327 Jamac djevojka.......................................................................................327 Međed i lisica (Pribilježio: Fehim H. Baščaušević) ......................... 328 Islamska štamparija............................................................................... 330 Braćo Muslimani!................................................................................... 330 Svome brata.......................................................................................... 331 ,,E1-Menari‘ i nešto o panislamizmu..................................................... 332 Požar u Tešnja........................................................................................ 335 Baci niz vodu, naći ćeš uz vodu............................................................336 Jednoj bogatašici.................................................................................... 337 Prije smrti pokaj se (Prevod: Muftić Hazim) ......................................338 Ženski šer (Zabilježio: Ahmed Aliefendić)..........................................338 Ramazani šerif..................................... 340 Žena i porodični život (S turskog: Ćazim)..........................................341 Jedna naša velika bolest........................................................................ 342 Na oglavka..............................................................................................344 Nesrudin hodža i kadija (Zabilježio: Alija Aliefendić)..................... 346 Ogledalo (Zabilježio: Ahmed Aliefendić)............................................ 346 �*** Uredništvo „Behara" Edhem Mulabdić Draga brado i prijatelji.................................................................... Na kraju VI godine............. ...................;;...................................... Dragi moji prijatelji, saradnici i čitatelji...................................... Listak: Književnost - Kulturne bilješke - Poziv na pretplatu 347 348 348 VII Uredništvo „Behara" *** Nedim Nedim *** Šalim Fadil Kurtagić Mehmed Kozo M.Ć.Ćatić H.M. Džemaludin Caušević Čitateljima na početku sedme godine................................................351 Kolumbo..................................................................................................... Bosna pred delegacijama................................ 362 Izjava „muslimanske" i pravoslavne omladine.................................363 Po zaključku lista.................................................................................... 367 Hidžaska željeznica „Hamidijja".......................................................... 368 Nemoj zdvajaL......................................................................................... 370 Tjelesna i duševna ljepota..................................................................... 370 Ja nijesam sanjar...................................................................................... 373 Na koncu sedme godine..........................................................................373 Listak: Književnost - Razne bilješke - Pogled po svijetu Poruke uredništva - Po zaključku lista VIII Faik-Zeki Fadil Kurtagić S. Salih Joldić Muhamed Hifzi Muftić Sejjah Cazim A ta Nerćes M.Ć. Ćatić Ibrahim Dautović Fadil Kurtagić *** H. Kreševljaković *** A. Aliefendić Ahmed Aliefendić M. Mehmedbašić MirzaAbdurrahim El-Tibrizi M.Ć.Ćatić M.Ć.Ćatić H. M u fić *** Zašto islamski narodi ne napreduju....................................................377 Otac........................... 379 Ženidba age Hasanage.............................................................................380 Prijatelji.................... 381 Razgovori...................................................................................................382 Turska pjesnikinja Nidžar.......................................................................382 Mali Meho..................................................................................................385 U sevdahu...................................................................................................386 Izliječen...................................................................................................... 386 Što se smiešiš?................... 387 Kratke priče i dosjetke (Sabrao: Fakir} ..............................................387 Istočno biserje (Sabrao: Keda) ............................................................. 388 Prvi sevdah................................................................................................388 Narodne umotvorine............................................................................... 389 Alibegovica...............................................................................................390 Zaboravno ime......................................................................................... 390 Dječije suze...............................................................................................391 Islam u Americi...................................................................................... 391 Zimska slika............................................................................................. 394 Pred očinskim domom........................................................................... 395 Naša inteligencija....................................................................................395 Draga brado muslimani............................................ ...............................398 Listak: Islamski svijetKnjiževnost - Književni oglas - Poziv - Ispravak IX *** Silvije St. Kranjčević Na početku IX godišta.............................................................................401 Portreti........................................................................................................403 �Bekrijska ljubav.....................................................................................403 Slike iz naše knjige............................................................................... 404 Svijet za sebe....................................................................... ■............... 406 Gospođa Maintenon svojoj nećakinji (Prevod: Esad ef. Kulović).......................................................................................................409 Silvije......................................................................................................410 Pobratimu Silviju...................................................................................412 Silvije Strahimir Kranjčević................................................................ 412 San ili java?............................................................................................417 Filozofija Kranjčevićeve poezije.........................................................418 Silviju St. Kranjčeviću..........................................................................422 Farys...................................................................................................... 423 Iz „Milih uspomena"............................................................................425 Lav Nikolajević Tolstoj.......................................................................427 Prvak turskih pjesnika: Fuzulija......................................................... 430 Randez vous........................................................................................... 433 Silvije Strahimir Kranjčević - Preminuo...........................................434 Nešto iz djevojačkog svijeta ili... Gatke i bajanja.......................... 435 Silvije Strahimir Kranjčević...............................................................439 Istražni sudac (Prevod: Selim Rakošev) ........................................... 439 Aforizmi...............................................................................................441 Mudrac (Prevod: Selim Rakošev) ........................................................442 Listak: Iz islamskog svijeta - Književna i umjetnička smotra X Beharu na osvitku desetoga godišta.................................................447 O muslimanskom školstvu obzirom na novi vjerskoautonomni statut. ...............................................................................448 Narodne umotvorine:Djever i nevjesta, Paša kara Muju Haznadara: Uranila Hasanaginica... (Iz zbirke: H.Kreševljaković).....452 Daidža i sestrić (Pribilježio: Mustafa MuharemagićJl...................455 U komšiluku..................................................................... ....................458 Ja sklopio sam oči.................................................................................. 460 Socijalna i prosvjetna smotra.............................................................. 461 Proljetni soneti.......................................................................................462 Energija................................................... 462 Latinica i ćirilica................................................................................... 464 S osmanlijskog Parnasa........................................................................466 Tri brata pogađača (Zabilježio: Mustafa Muharemagić) ................ 467 Listak: Iz islamskog svijeta - Književna i umjetnička smotra - Socijalna i prosvjetna smotra - Poruke uredništva x T Našim čitaocima....................................................................................471 U sahari života.......................................................................................474 Nijesi što si nekad bila......................................................................... 475 Opomena................................................................................................ 475 Pripomena uredništva........................................................................... 475 Listak: Književna i kulturna bilješka ��Behar 1900- 1911. Izdavač: Mešihat Islamske zajednice BiH Izdavačka djelatnost - ‘Ei-'KaUm Gazi Husrev-begova biblioteka Za izdavača: Muhamed Mrahorović Mustafa Jahić Tehničko uređenje: Selim Jarkoč Nurko Karaman Šerif Mujkanović Montaža: Džemal Hadžiosmić Tiraž: 2000 Štampa::. Oslobođenje Za štampariju: Ing. Petar Skert 3 h r i v ! Nr ' �� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Behar: list za pouku i zabavu Subject The topic of the resource književnost Description An account of the resource Časopis Behar pokrenut je 1900. godine. Štampanje lista finansirao je veletrgovac iz Tešnja Adem aga Mešić, koji se zbog toga smatrao vlasnikom Behara, dok je odgovorni urednik bio Safvet beg Bašagić. List je štampan na bosanskom jeziku, latinicom i izlazio je dva puta mjesečno. Creator An entity primarily responsible for making the resource Safvet beg Bašagić Edhem Mulabdić Hadži Mehmed Džemaluddin Čaušević Šemsibeg Salihbegović Ljudevit Dvorniković Šemsibeg Salihbegović Hamid Šahinović Ekrem Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Štamparija Riste Savića i druga Islamska dionička štamparija, Sarajevo Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1900-1911 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 30 cm Language A language of the resource bosanski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7452 (Print) ISSN 2566-4042 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22541574 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Behar: list za pouku i zabavu 1910 Description An account of the resource Br. 1 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1910 Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7452 (Print) ISSN 2566-4042 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22541574 IIIF Item Metadata UUID 37783984-1314-4213-9077-083a66d30f17 https://kolekcije.nub.ba/files/original/429787f19b22301e8bc5d33f9875cc50.jpg 4906b7bb6100b36e0c69b8248ed7bbbc Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Graficka gradja slicica IIIF Item Metadata UUID af5b4332-d2e2-49fe-9b55-14f4a6f778d8 https://kolekcije.nub.ba/files/original/bcb55b72cd276d671ed5bdc754f36828.jpg 8a0ec1da1a6b4435a4d79e80b8832bfd Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Članci Subject The topic of the resource Članci iz kolekcije Bosniaca Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Članci Description An account of the resource sličica IIIF Item Metadata UUID a59638af-849b-4390-b6e3-3aab3594c1bb https://kolekcije.nub.ba/files/original/be4e4892a4d6747d475c2236daae9a66.jpg ed51d027359277b2e6cbcf96a18e6e6c Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource KARTOGRAFSKA GRAĐA Description An account of the resource Kartografska zbirka Nacionalne i univerzitetske biblioteke Bosne i Hercegovine prikuplja karte, planove, atlase i sličnu građu. U Zbirci posebnu pažnju poklanjamo nacionalnom fondu, tj. kartama na kojima je prikazana Bosna i Hercegovina. IIIF Collection Metadata UUID b2cd1717-cf69-427e-8504-b9181812c895 Still Image A static visual representation. Examples include paintings, drawings, graphic designs, plans and maps. Recommended best practice is to assign the type Text to images of textual materials. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Kartografska građa Description An account of the resource sličica IIIF Item Metadata UUID 211969a2-5e5e-4cea-bf61-6e6b05b7b195 https://kolekcije.nub.ba/files/original/d793b43b1b437ba4242bf387c08f9292.pdf e270931254b2d2b3a0c5ba84c5fa55e0 PDF Text Text � https://kolekcije.nub.ba/files/original/acc341763d5abdabd1f9767d0c79fb48.pdf d55ee24caab68acd81d9bb26c5c29aa7 PDF Text Text �Nacionalna I univerzitetsVs biblioteka Pili .fiAJEVO BROJ 2. GAJRET izlazi 5. dan sva­ kog mjeseca na 16 stranica, a po po­ trebi i na više. GODINA 11* nZtjfiu j y£\ ----- 1) cd^L«? j»^LI CIJENA je listu „Gajret": za članove 1 K 20 H za nečlan. 2 K 4 0 h na godinu. i j. — — Taleba, učenici i se­ ljaci plaćaju 1 K 20. GAJRET GLASILO »GAJRETA-, DRUŠTVA ZA POTPOMAGANJE GJAKA MUSLIMANA — NA SREDNJIM I VIŠIM ŠKOLAMA. = ^ = = ^ = Vlasnik: Društvo „(*ajret“. || 5. februara 1910 SARAJEVO. \rrv rt |j Urednik: Osaian Gjikić. Bakirbeg Tuzlić. Direktni potomak po muškoj lozi čuvenog Tuzlapaše i sin binbaše Mehmedbega Tuzlića, je po žen­ skoj lozi potomak junačkog Husein kapetana Gradaščevića „Zmaja od Bosne.“ Plertienfta krv i sa očeve i sa majčine strane morala je da dade i plemenit rod.. Jest, Bakirbeg Tuzlić je oliče-' na plemenitost, koja s'e ne upoznaje tek iz begovske titule, već koju mu odmah, na prvi pogled, pri prvom susretu s njime, sa njegova lica, iz njegova držanja, iz njegove riječi i naglaska možete vidje­ ti. A tek ako ste s njime bliže poznati, ako mu zavirite u dušu, onda ćete tek upoznati pravu plemenitost njegovu, koja ga kiti i radi koje se bez imalo pretjerivanja može nazvati najplemenitijim ogran­ kom onog velikog i pleme­ nitog stabla, što se zove bo­ sanskim plemstvom. Današnja naša slika pred­ stavlja toga plemenitog čov­ jeka, koji se, kako se i iz slike može vidjeti, nalazi u v. punoj muškoj snazi i naj­ ljepšim godinama (oko 38 godina). Bakirbeg Tuzlić je vaspitavan u carskim lice­ jima: „Sultanijji" u Carigradu i „Terezijanumu" Beču, gdje je stekao srednjoškolsko obrazovanje. Po­ slije svršenih nauka u „Terezijanumu", upisao se je na pravni fakultet bečkog univerziteta, no u tome ga uzmu u vojsku, gdje je za godinu dana položio ofi­ cirski ispit. Aktivisavši se kao kadet, služio je kao husarski časnik u vojsci, te je postigao čin oberlajtnanta. Kao oberlajtnant Ba­ kirbeg je izišao iz aktivne službe ima već 1U godina, te se odao gospodarstvu. Na svome velikom dobru Gredici kod Brčkog Bakirbeg je raz­ vio najracionalnije ekonomsko poslovanje, te se može nazvati najboljim ekonomom megju nama muslimanima, a njegova Gredica može da služi uzo­ rom, u koji bi se trebali ugle* dati i ostali naši veliki zemljo-,.; posjednici. Kao što je poznato, Ba­ kirbeg je član Eksekutivnog Odbora naše narodne organi­ zacije, te je prema tome jedan od onih narodnih rodoljuba, koji je mnogo radio i uradio za svoj narod i otadžbinu i kojemu se uz ostale mu dru­ gove, ima zahvaliti na današ­ njoj našoj vjersko-prosvjetnoj autonomiji, koja će nam, inšallah, donijeti mnogo dobra. Pri izborima članova vakufmearifskog sabora dakako da je Bakirbeg takogjer izabran za narodnog predstavnika u saboru, što je dokaz narodne ljubavi i privrženosti prema njemu. A da tako plemenit i rodoljubiv musliman nije �izostao ni u pitanju našega „Gajreta" iza ostalih ro­ doljuba to je prirodno, i Bakirbegovo se ime takogjer nalazi megju onim krupno ispisanim imenima, koji se zovu dobrotvorima društva, koji je u Gajretove temelje takogjer uzidao jedan jak kamen temeljac i njime učvrstio ovu korisnu narodnu zgradu. Bakirbeg Tuzlić je danas jedini muški član ču­ vene porodice begova Tuzlića, jer je dosada imao samo ženskog poroda. Ali će Bog dati, da Bakirbeg ne bude i izdanik ove plemenite loze, što mu „Gajret" srdačno želi. Živio narodni prvak i rodoljub Bakirbeg Tuzlić! U. rezil učiniti. 0 , jest, teško i nevoljno je tamo, gdje nema svoga brata ni bližnjega. Pa ipak ima naše braće, koja se odlučuju na taj sudbonosan korak, koji se zove hidžret, pa ipak imade našega svijeta, koji napusti ovu zemlju, ovaj krvlju1 gjedova naših natopljeni tiprag, i ode u ledenu, tugjinu u daleki nepoznati svijet „gdje svoga nema i i gdje brata nijeu. Ipak ima naše jadne braće, koja pogju na taj sudbonosan put, na kojem im je sigurna piopast. Pa zašto se seli muslimanski olemenat naših zemalja? Šta je uzrok, da se on riješi na lako težak korak kao što je napuštanje svoje grude i otseljavanje u daleke nepoznate krajeve ? Na ova pitanja imade nekoliko odgovora, od kojih su ponajvažniji o v i: 1. muslimani se sele iz religioznih Hidžret. motiva ; 2. radi ekonomskih prilika i 3. radi agitacija „Ostajte ovdje, sunce tugjeg neba raznih bezdušnih agenata, koji naivni svijet na razne Neće vas grijat' ko što ovo grije, načine zavaravaju i obmanjuju. Grki su tamo zalogaji hljeba, Gdje svoga nema i gdje brata nije.!“ ... što sc tiče prvog povoda seobe nećemo da o A. Šantić. njemu mnogo govorimo, a nećemo za to, što se na­ O, kako su potresne ove riječi pjesnikove! damo, Čo­ da će naši alimi, koji su za to pozvani, u tome vjeka i nehotice obuzme drhtavica po čitavom tijelu pogledu narodu progovoriti i našem milletu kjitabom i neka silna bol mu se svali na srce i dušu, kada i istinom u ruci dokazati, da u našoj zemlji nisu takve p ročila ovu pjesmu punu rodoljublja, i ponese se u mi­ prilike, da bi nam bio hidžret farz. Mi se nadamo, da slima za pjesnikom, koji pjeva, plače, moli i preklinje će naši alimi u tom pogledu što prije nešto učinili, a braću, da ne napuštaju svoju rodnu grudu. mi možemo od svoje strane reći samo toliko, da ni­ 0, grki su, grči od pelena, zalogaji hljeba, gdje jedan naš učeni i razumni vjerski dostojanstvenik ne nema svoga rogjenog, gdje nema brata ni prijatelja, namjerava da se seli, a isto tako se ne pokreću na druga ni ahbaba!.... hidžret ni ostali pametniji ljudi naše zemlje, koji po­ Grki su tu zalogaji hljeba i onome, koji ima znaju propise svoje vjere. Svi slučajevi seobe se de­ svega u izobilju, a kamoli onome koji nema ništa, šavaju većinom megju onim našim milletom, koji koji svoj zalogaj hljeba mora krvavim znojem da za- ima najmanje pojma o svojoj vjeri, te se ovakovim ragjuje, ili koji mora da taj zalogaj isprosi od pleme­ r e l i g i o z n i m u z r o c i m a seobe mora tražiti drugi neki uzrok. nitih ljudi. Mi pojimamo onu našu braću koja vele, da mu­ Ne, u tugjem, nepoznatom svijetu, ne može bili sladak ni najljepši zalogaj, jer se on svaki čas zagor- sliman mora napusiti čak i svoju domovinu samo da čuje i pretvara se i slatki šećer u grki pelen i čemer. bi očuvao vjeru svoju, no mirne duše konstatujemo, Jer, šta je lakše nego biti ismijan i pogrgjen kad se da takav slučaj u nas nije nastupio niti on može na­ čovjek nagje u tugjem svijetu, megju tugjim ljudima, stupiti sve dotlen dok ga sami ne prouzročimo. Stoga bi koji imaju drukčije običaje i koji govore drugim, nepo­ naša braća trebala da se na tako odsudan korak ne znatim. jezikom. Ništa nije lakše nego biti prezren, rješavaju tako brzo i preko noći. Oni bi trebali da o i odbačen megju tugjim ljudima, koji ti ne razumiju jezi­ svome stanju dobro porazmisle, da se posavjetuju me­ ka, kojim ih nastojiš umoliti, da ti dadu zarade, a svaki gjusobno i sa pametnijim ljudima, a u prvom redu, onaj nevoljnik koji mora pružiti ruku, da isprosi da se obrate svojim vjerskim starješinstvima, pa da komad hljeba, gori je od riajprezrenijeg skota u očima ih pitaju za savjete. Jer tako odsudan korak kakav jo stranca i neznanca koji ga Ijutito otjera i odgurne napuštanje svoje domovine i otseljavanje u daleke ne­ veleći: „Dosta mi je i naše sirotinje, nego mi se još poznate krajeve, gdje se svoj imetak i svoja porodica meću na kocku, gdje se igra životom po nekoliko dovlače kojekakvi probisvjeti iz tugjega svijeta itd. Jest, na svome topragu, u svojoj rodnoj grudi, ljudskih stvorova ne smije se činiti tako ludo i nepro­ gdje se ljudi megjusobno poznaju, može svaki naći nekoga mišljeno, jer čovjek može da učini najveći zločin i koji ga razumije. Imaš kome da kažeš dertc i če- ubistvo nad svojom rogjenom braćom djecom i samim dere, imaš kome da se potužiš na nevolje i nedaće, sobom. Drugi, ekonomski razlog zbog kojega se naš svijet imaš u koga i da uzajmiš u potrebi; imaš napokon u koga i da isprosiš u nevolji. Svijet te poznaje i razumije seli iz domovina, je takogjer važan i on se dade tate,pa te neće odbiti ni odbaciti, a najmanje će tc prezreli kodgjer pojmiti. No i taj razlog nije opravdan. Jer, �19 čovjek kada iseljava radi toga, da svoje siromašno stanje popravi, onda mora biti siguran za uspjeh. Naš muhadžir pak ne samo da nije siguran, da će u da­ lekoj Maloj Aziji ili u drugom kojem kraju Turske svoje siromaštvo poboljšati, nego je naprotiv, mnogo više vjerojatnoće, da će otići iz bijede i nevolje još u goru nevolju, jer nema nijednog ciglog slučaja, koji bi mogao da posluži primjerom, da je n. pr. jedan naš siromašni zemljak postao u Turskoj situiraniji. Naprotiv, većina naše sirotinje koja ide na hidžret, imade u svojoj domovini nešto malo svoga imuća: malo kuće i njive, malo hajvana i dr., pa kada to sve pretvori u novac, ona taj novac na putu i namještanju potroši i tamo dogje u gorem stanju nego što je bila. A ako mu se od strane države što i da, to je tako skromno i maleno, da nije ni u najboljem slučaju ni onoliko, koliko je ostavio kod kuće. Prema tome naš iseljenik ne može da seobom popravi i poboljša svoje imovinsko stanje, pa je prema tome lakomost onih naših ljudi, koji čuju za kojekakve „đunume zemlje, volove i lire,« što car daje gnuhadžirima, glupa, pa ne bi trebao niko da se na takve glase polakomi. A za ekonomsko poboljšanje naše nije potrebno ići stotinu konaka daleko; mi možemo da svoj privredni položaj popravimo i ovdje, na svome kamenu, samo je potrebno za to volje, energije i rada. Radom, intenzivnim i neprestanim radom, mi možemo da stvorima sebi sigurno stanje u svakom pravcu u kojemu ćemo stanju biti kadri, da snosimo sve dr­ žavne i druge namete, koji se svuda na svijetu sve to više umnovažuju, a koji će se — naročito sada u podmlagjenoj Turskoj — i u Turskoj povećavati. No kanda je najglavniji uzrok seobe našeg ele­ menta agitacija raznih agenata, koji megju naivnim našim svijetom proturaju kojekakve laživc glasove o nasilnom pokrštavanju o otimanju muslimanskih do­ bara i — što je najvažnije — o nekakve kobne „tri godine- , koje su tokorse ugovorene izmegju carigrad­ ske i bečke vlade kao zadnji termin za iseljivanje. Poslije tri godine, veli se u tim bajkama, neće smjeti muslimani više da se sele i onda su definitivno »švabini robovi« sa kojima će se činiti šta se hoće. Ova glupost nad glupostima se smišljeno i vještački protura megju naš naivni svijet, koji se sa stra­ hovanjem žuri da što prije iseli iz svoje domovine, a bezbelli, da na taj način proda ono svoje imovine bud — zašto, što bezdušni agenti jedva dočekaju i ku­ puju tako jeftino zemlje, kuće i kajvan. Takvi agenti su mnogog našeg jadnika zaveli i prevarili, mnogi naš nesretni brat je upropašten tak­ vim smicalicama ovih mrskih i podlih stvorova, pa ipak ima i danas dosta našega svijeta, koji se za tak­ vim lažima povede i nasjedne im. Naš svijet čak tak­ vim podlacima poklanja više vjere r.ego svojim pravim i iskrenim prijateljima, koji im žele dobra i sreće. I stoga se i ne traži savjet od našega narodnog pred­ stavništva — vakufsko-mearifskog sabora, zato se i ne pita za mišljenje svojih vjerskih starješinstava. A to je veoma hrgjav znak, koji predstavlja tužnu sliku narodne po retenosti. Narodni predstavnici, ulema i svi drugi uplivni ljudi u našem elementu, morali bi da u ovoj važnoj stvari svim silama porade, ne bi li se našem zaslijep­ ljenom milletu otvorile oči, da vidi i upozna pravu istinu. U. Hamdija Mulić, Hrasnica. - - ——------- . Uzgojni zavod (popravilište). Motto: „Ondje, gdje te ljuto boli, odmah se liječi!“ U svima prosvijećenim državama brinu se svijesni državljani kako će svoj narodni podmladak li­ jepo uzgojiti i pripraviti time sebi što ljepšu buduć­ nost. U svijetu nema „grdnije rane na narodnom tijelu", hoću da reknem, nema ni u jednoga naroda većeg belaja i gore nesreće no što su njegova pokvarena djeca. Za to u prosvijećenih naroda i niču svakim danom „popravilišta" ili uzgojni zavodi u kojima će se ta jadna ljudska siročad popraviti i uzgojiti, da budu ljudi. Takav jedan zavod najveći valjda na svi­ jetu jest u Sugamu koji podigoše prosvijećeni Ja­ panci. Ima li u nas pokvarene djece ? Dakako da ovo pitanje izgovorih s ironijom. Osim onaj koji ne vidi na svoje oči, ta svaki nas je sreo na sokaku makar koje takvo siroče što se zove „pokvareno dijete". U tome su naše kasabe stale vrlo bijedno. U srcu nas boli, je li, kad ih sretamo, zgra­ žamo se nad njihovim nesrećema! A da vidimo, šta je uzrok dječijoj pokvarenosti. Dijete, kada ga je majka rodila, nije donijelo sa sobom na svijet nikakvih vrlina ni mahana. Čim je počelo rasti i razvijati mu se tijelo i duša, počelo se učiti ili kako učeniji vele, počela mu se kupiti u duši sve više i više spoznaja. Čemu se počelo učiti? Pitajte mu njegove roditelje! Ono je sposobno i za dobro i za zlo. Kako ga majka uči, onako i prima, onako se nauči. Mi i ne osjećamo tada kako dijete lahko sve prima naše ,,pouke“. „Pa šta dijete onda znade n. pr. u 2. ili 3. go­ dini?" — upitaće kogod. Ma svaki tvoj kret, svaku tvoju riječ, sve tvoje vrline i sve tvoje mahane dijete tada prati. Mi znamo i to, da djeca radije nauče ono što je gore. Pa kad je doraslo do 10. godine i nakupilo se naših mahana ili u svom pokvarenom društvu, onda velimo „Bogme nam se nesrećno rodilo!" Koliko li tu griješimo! �20 Stid te je kad čuješ da ti je sin što ukrao, ili kad čuješ da psuje, a nije te stid bilo kad si moguće pred njim izustio pogrdnu riječ. Ima roditelja koji za svaki ,,sabah“ u mektebu dadu sinu po 4 helera ili više, pa ga time naučiše da za pare uči i naučiše ga da troši, a kad mu ne stane para onda ukrade. Ima majki kojima je duša, da im kći bude ,,gosposna", lijepo, cifrasto nagizdana. Pa da ne će onda u te buduće majke sve biti „nacifrano" ? Nije li preče odgajati dijete, da se Boga boji, da je lijepa ponašanja i t. d. a gizdu na stranu, jer „zakrpa kuću drži". Koliko ima ljudi, pa im je drago, što im umije dijete ,,ko veliki11 nešto mudro „izmisliti" (slagati), a ima ih kojima je dika, da mu sin kao i otac puši i pije kahvu. A kod nas se ono džaba ne govori: „Ne pušćaj dijete iz „dizgina" već ga drži na oku!" Ovi nam primjeri dokazuju, da ima mnogo sli­ čnih mahana u našim porodicama. U svjetskoj povijesti ima više primjera, kako se navike dječije mogu razviti u nečuvene grozote. Priča se, da je rimski car Domencijan hvatao u djetinjstvu muhe i nabadao ih na bašlije i igle, a poslije kad je postao car, počinio je takih nedjela kakvih se jedva može naći u povijesti svega svijeta. Pričaju, da se na ovakav način odgajao i ču­ veni zulumčar Hadžadži Žalim. Drvo dok je mlado valja ga savijati. Za to je dužnost roditelja i uzgojitelja (učitelja) dječijih da odmah od prvog dana kad je dijete počelo očima pratiti vaš lik, da dijete sobom navraćamo na dobro. „Šta rade djeca, što vide od oca“. Budi ti pošten i krijepostan, biće ti i evlad. Opsuj, čuti će to i dijete, pa će i ono opsovati. Baš mi u toj zapuštenosti najviše griješimo, a to nam je veliki uzrok našem nazatku. Poznavao sam jednu porodicu u kojoj se oso­ bito isticao „ponos", ako im je ko njihov vrlo jakih mišica, pa još ako se gdje odlikovao svojom srčanošću u svagji i bitci. Takav, obično uzrokom još nesrećnog pića, rado se pobije, doduše „izlupa, vlaha ko vola u kupusu" ama sad leži u tamnici već petu godinu. Usljed našeg hrgjavog uzgoja mnogo ima nesrećnika pa leže mjesece i godine u tamnici i u gad­ nim zatvorima. Dakako da takih ima i u ludoj kući i u bolnicama. Ovamo nam dragi Bog daa, da se u lijepom Islamu a u krasnoj našoj otadžbini lijepo razvijamo kao kulturan islamski narod, ama kakva je fajda, kad u naopakom narodnome uzgoju i nemaru bludimo kao muha bez glave. Mi smo bosansko-hercegovački narod od vrlo plemenita i krijeposna plemena. Naša istorija puna je divnih primjera slave, obraza, karaktera sjajnih i t. d. A danas kao da se odnarugjujemo, danas smo sami sebi teški, — na teretu. \ Svaka belest ima svoj lijek. I našoj narodnoj pokvarenosti tako ima lijeka. Bolest se liječi, ako joj se znade uzrok, a tako je i pokvarenost. Mi eto rekosmo, da uzrok pokvarenosti leži u slabom, nemarnom narodnom uzgoju, vaspitanju. Za to nam je dužnost ovu stvar početi poprav­ ljati od temelja, a kako ćemo to, evo da pokušamo svesti u kratko na ove tačke: 1. Uznastojmo svi roditelji, da smo pred djecom uljudni, pošteni i plemeniti; Krijmo od djece zlo. Dajmo djecu u školu*). U školi se liječi od pokva­ renosti. 2. U nas ima vrlo zapuštene djece, koji nemaju prilike da se poprave u domu svome. Taka su opasna i da idu u narodne škole. Za to bi nam duž­ nost bila ovakovu vrlo zapuštenu djecu spasiti a da se ta bolest dalje ne širi u narodu. To će se moći tako, ako svu djecu zapuštenu i pok'verenu pokupimo po našoj otadžbini i smjestimo ih u jedan u z g o j n i z a v o d ( p o p r a v i 1 i šte)* ) gdje će se posebnim obučavanjem i opreznim uzga­ janjem liječiti od pokvarenosti. Taka su djeca obično siročad bez oca ili još o b i č n i j e b e z m a j k e , pak ih je još veći „sevab" spasiti. Eto divne zadaće našim narodnim prvacima i narodnoj inteligenciji, samo počinimo s tim odmah, da ne zakasnimo. U ovakim je stvarima vrijeme vrlo skupo, a pregaocu u dobru Bog pomaže. N a p o m e n a . Da mi se ne bi prigovorilo, da ovim mimoilazim buduće „Islamsko sirotište", to na­ pominjem, da je „Popravilište" sasvim druga stvar, i da se svakako isto posve odijeli od „Sirotišta" kao i od drugih instituta i nastavnih zavoda. K n již e v n o st. Muraija. Kao stogodišnjak pod bremenom ljeta, Pogurenih legja i pognute glave, Išao je žurno izmegju svijeta, Ko od tajne da je gonjen neke strave. Ko orasi zrnja, tri pedlja dužine, Tespih mu u ruci, pa ga zveka stoji, Pomiču se usne, duši iz dubine Svaki čas se vinu uzdisaja roji. Čitavo mu biće pobožnost je sama, Kud god hodi smjerna dova mu je druga, On ne radi ništa, ta na komšijama Briga je, da božji ne gladuje sluga. *) Škola je isto što i mekteb, a mekteb što i škola. U oba se zavoda uči: Boga poštivati, ljubiti bližnjega, ponašati se kao čovjek i t. d. Oboje nam treba kao parče hljeba. Primjedba pisca. O samom *Popravilištu“ biće ovdje drugi put posebna razgovora. Pr. p, �21 Ko njega ne pozna? Švak ga zna S štuje, Stoga mu se i sad svak uklanja s puta, Mnogi ga pozdravlja, al on ko ne čuje Niti vidi koga, gre vrata pognuta. Najedanput stade, saže se lijeno, Pa podiže u vis jednu hurmu s tala, „Hej, narode, počuj, nešto j’ izgubljeno, Evo, hurma jedna nekom je ispala! Pa čija je hurma nek je uzme, evo! Jer ja neću nit mi treba tugjeg haka!“ Tako on zboraše a desno i lijevo Zadivljavala je svijet pravda taka. Al nenadnog čuda! Smjerni i pravedni Nenadno se trže i ispravi lako, Od straha ga probi znoj krupni i leđni, A zaprepašteno gledao je svako Na zgrbljenim legjim ovog pravednika Kad kamdžije jedne biča piska stade, Al niko s’ ne mače^nit se začu vika, Sve ostade mirno, jer svak prepožnade Hazreti Omera, islamskog vladara, Koji isporavi legja pravednoga 1 srdito reče: „Da je 1c£sa para Mjesto hurme bila, gospodara svoga Nikad našla ne bi. Nit bi pit6 tada: Kesu ovu blaga izgubitf fco je? Evo ljudi, dobrp upoznajte sada Murailuk šta je — muraija to je!“ Osman. Nedžib Šefki S a ra jev o. = Moj prijatelj Mehmed. (Crtica.) Jadni moj Mehmed! Još i danas ga se vrlo dobro sjećam, kao da ga gledam. Bio je nešto os­ rednjeg rasta. Lice mu je bilo okruglo i rumeno. Ri­ jetko je kada bio ljut i neveseo. Bio je pravi šaljivčina. Ta koliko sam puta radi nekih sitnica bio ljut i zlovoljan, ali čim sam se sastao s njim, odmah me je to sve prešlo i ja sam postao veseo i raspoložen. Išli smo zajedno u školu. Bili smo pravi nerazdruživi prijatelji, a sjedili skupa za jednom klupom. Njegov otac zvao se Osman Jahić. Neki su ga — valjda po njegovu ocu — zvali i Osman Pašin. Bio je siromašan. Osim malog komadića zemlje, što se nalazio izvan grada i male kućice, gdje je sa svojom siromašnom porodicom stanovao, nije ništa više po­ sjedovao. No kako je bio valjan i radin nije se u njegovoj kući znalo za nevolju i glad. Nije u nje­ govoj kući mirisalo po siromaštvu, nego je bilo svega i na pretek. Tkao je hasure, a to mu je baš i do­ nosilo najviše dobitka i koristi. Svakog bi sedmičnog sajma donio na pazar po nekoliko otkanih hasura, pa bi ih prodao i za dobivene novce nakupovao za kuću što mu je bilo potrebno. Naravno da ni Mehmed nije pri tom očinom poslu stajao prekrštenih ruku. On je svakom prilikom pomagao ocu u njegovom poslu. Za pazarnog dana često bi s ocem prodavao hasure, a u ostalim poslovima bio mu je desna ruka. U školi je bio megju najboljim učenicima. Često mi je tada govorio, kako ga veseli nauka, te da mu je jedina želja da postane učen čovjek. — Brate moj — govorio mi je on — ja ti ve­ liku volju imam za naukom. Ako mi samo otac do­ zvoli, ja ću nastaviti dalje, da učim, pa me to makar i najvećeg truda stalo. Ja bih mu na to rekao, kako i ja želim, da dalje učim, pa da ćemo zajedno uvijek pohagjati škole u Sarajevu, a za tim, ako nam Bog dade zdravlje, Jqš i dalje u Beču. Ovaj bi moj odgovor njega veoma obradovao. On bi me tada zagrlio i uskliknuvši veselo rekao, da sam mu mio ne drukčije nego kao brat rogjeni. Naravno da sam i ja njega volio. Najugodnije mi je bilo, ako sam koji čas pro­ bavio sa njim u društvu. Dakle, odlučismo skupa ići na daljne nauke. No čovjek snuje a Bog odregjuje. Baš one godine, kada smo svršili našu školu, sastadoh se jednog dana s njim. Bio je nekako tužan i neveseo, a to se jasno razabiralo po njegovom blijedom licu. Ovo me je jako iznenadilo, a kako i ne bi? Ta on je bio vazda veseo. Na njegovim usnama vazda si mogao da opaziš neki blagi smiješak. — Šta ti je Meli mede! — upitah ga, a srce mi obuze neka zla slutnja. Naslutio sam, da se mome prijatelju moralo nešto neugodno dogoditi, te sam nestrpljivo očekivao od njega, da mi kaže. — Ništa — odvrati on i odmahnu rukom ne­ kako tužno, neveselo i uzdahnuvši duboko zašuti. — Ma šta ti je, molim te, kaži mi?! — Nava­ ljivao sam na nj, da čujem što prije odgovor. — Moj otac hoće da seli u Tursku. — U Tursku? — Da. — Pa hoćeš li i ti s njim? ; ■ — Ja šta ću? Bezbeli da moram i J a kad idu otac i mati. — Dakle i majka i svi? — Ma svi, što nas ima u kući. — Pa zašto bi tvoj otac selio i vas tamo u Tursku vodio, kad se i ovdje lijepo promeće i živi? — Mi smo doduše uvijek prilično lijepo živjeli i promećali se, ali on eto hoće da seli, pa ga niko od toga ne odvrati. — Da ga kogod nije podgovorio da seli? — Ne znam. Samo to znam, da od nekoliko �dana ni o čem drugom ne govori nego o hidžretu, a znam i to, da od skoro više nego obično svraća u onu kahvurinu niže našeg sokaka gdje se sastaje sa onim besposlenjacima, koji ima nekoliko dana ni o čem drugem ne govore nego o Ankari. — Zbilja, on se ne šali, nego baš hoće da iseli! zapitah ja vas iznenagjen. — Kod onakih tvrdoglavih ljudi, kao što je on, nema šale. Taki ljudi što odluče, to i izvrše, pa ih to makar i same glave stajalo. Ne, ne šali se, jer je i kuću već prodo! Ove je pošljedne riječi izrekao Mehmed nekako Ijutito, a za tim oborio oči preda se, da mu valjda ne ugledam suzu u očima. Meni ga je bilo vrlo žao. I u mene se oči bi­ jahu ovlažile suzama. Pri pomisli da ću izgubiti jed­ noga od najboljih svojih prijatelja, osjetio sam veliku tjeskobu na srcu. Znao sam, kakva bijeda i kakva nevolja čeka moga prijatelja i njegovu porodicu u Turskoj. Pred oči mi izagjoše sve one crne slike pri­ jašnjih muhadžira, o kojima sam svašta čuo, ali naj­ manje dobra. Čuo sam, kako oni muhadžiri, koji su prije iselili u Tursku, jako se tamo pate i kako od svake muke i nevolje skapavaju. — Jadni moj Mehmed! pomislio sam u sebi. 1 njega tamo čeka bijeda i ne­ volja. On će tamo u tugjoj zemlji — gdje je sasvim druga klima, drugi narod, drugi jezik — od svake muke morati da skapa. Ali on eto mora da seli, jer tako hoće njegov otat. Svakojake su misli salijetale moju dušu — sve jedna gora od gore. Mehmed je stajao preda mnom i zurio ukočenim očima nekud u daljinu, kao da i on o nečem razmišlja. — Pa kada mislite ići? — upitah ja, da pre­ kinem ovu neugodnu šutnju. — Mislim kroz ovo desetak dana. — Zar tako naglo? — Da, samo ako nam pasoš do to doba dogje. I opet je nastala neugodna šutnja, koju sam bio na jedan čas prekinuo. Nijesam znao o čem da dalje govorim. Da iskažem svom prijatelju svu onu žalost, koju sam tada zbog njegova odlaska osjećao, nijesam nalazio za zgodno. Bojao sam se da ga ne bih tim još više ražalostio. Napokon je i ova šutnja prestala. Mehmed iz­ javi, da ga nekakvi poslovi čekaju kod kuće, pa oprostivši se sa mnom otišao je hitro kući. Nakon toga prošlo je nekoliko dana. Sa Mehmedom se nijesam mogao nikako da vidim, jer sam tih nekoliko dana bio na selu. Baš kad sam iz sela prispio kući, začujem da moj prijatelj toga is­ toga dana odlazi. Pogjem žurno na stanicu. Došao sam tamo prije nego li će vlak otići. Tu se bijaše sakupilo mnogo svijeta. Mnogi je želio da vidi pos­ ljednji put prijatelja, ahbaba, rogjaka Osmana Jahića i da se s njime halali. Na mnogom se licu vidjela neka tajna tuga i žalost. Svaki je gledao da sa Osmanom progovori koju posljednju riječ. Osmanova vrijedna domaćica sjedila je u jednom kutu čekaonice. Bijedna žena u čohali feredži sjedila je tu, a kod nje dvoje sitne djece: dječak i djevojčica. Jadna djeca! Ona kao da su naslutila u kakvo zlo idu, pa su bila nekako snuždena i uplašena i pogledom, u kojem se jasno razabirala neka tuga i strah, motrili su ti ne­ vini stvorovi onaj svijet, što je kroz čekaonicu pro­ lazio tamo i ovamo. Nagjem Mehmeda. — Oh! kako mi je drago, što ćemo se bar posljedni put vidjeti — reče on toplo nakon što smo se pozdravili. — Oprosti mi, brate, jer sam bio ovo nekoliko dana u selu, pa se nijesam s tobom nikako vidio! — Zašto ti ne bih, brate, oprostio? Ja znam da je u* tebe silni posao na selu, pa ako ga ti ne uradiš, ko će drugi? — Pa piši mi, Mehmede, nemoj me zaboravljati, a ja ću tebi uvijek! - - Pisaću. — Meni je vrlo žao, što odlaziš. Ti znaš da smo mi od uvijek živjeli u najboljem prijateljstvu. — I meni je tebe vjeruj žao, jer Bog zna, ho­ ćemo li se više ikad vidjeti. Iza ovih je riječi Mehmed izvukao iz džepa rubac, pa njim obrisao suze, što su mu bile u taj čas navrle na oči. Dalje već nijesmo mogli razgovarati, jer je već bio stigao vlak. Na rastanku smo se zagrlili i pustili još po ne­ koliko vrelih i iskrenih kapih suza, a onda se požurili u vlak. Ja sam pomogao Mehmedu unijeti neke stvari unutra i pri tom ostao još neko vrijeme sa njim u razgovoru. Kada je posljednje zvono oglasilo odlazak vlaka, zagrlio sam se i oprostio s njim još jedan put. Za tim je on hitro unišao u vlak. Još sam ga jednom smotrio na prozoru. Bio je i otac kod njega, dok mu je majka s djecom bila u ženskom kupeju. Doviknuo sam im posljedni put: „Allaha-amanet" kad se vlak bijaše već krenuo. Još neko vrijeme gledao sam za vlakom, koji se sve više i više udaljivao od mene i napokon ga sasvim ispred mojih očiju nestalo. * Prošla su nekolika mjeseca dana otkako je moj prijatelj Mehmed iselio u Tursku. Jednog dana do­ bijem od njega pismo ovog sadržaja: Angora 18./X. 19 . . Dragi prijatelju! Evo odlučih da Ti se javim i da Ti u ovo ne­ koliko redaka prikažem žalosno stanje, u kojem se sada nalazim. Nije mi moguće opisati sve one ne­ volje, koje su snašle mene i moje roditetelje za ova dva-tri mjeseca otkako smo došli amo, u Ankaru. Ah, Bosno ponosna, nikada te zaboraviti ne ću! Kako �ža Sam tamo lijepo živio, a u kakvom se sada kukavnom stanju nalazim. Ono novaca što smo ovamo sa sobom donijeli, to smo sve potrošili. Sad sami ne znamo u ovoj svojoj nevolji, šta bi smo činili. Tamo se govori, kako ovamo car daje zemlju, kuću, volove, a to je sve prosta laž. Neki dakako, što su prije nas iselili, dobili su po komadić zemlje i kućicu, ali je i to sve kukavno. Zemljište se to nalazi u jednoj pustoši, gdje slabo što može da uspijeva. Kućice su obične, slične našim kolibama, što ih mi po našim baščama pravimo. Nema ovdje onih zelenih livada i šumica kao tamo. Kuda god pogledaš, sama golet i pustoš. Mi stanujemo u jednoj maloj kućici pod kiriju. Ku­ ćica nam je tako tijesna, da u njoj jedva živjeti mo­ žemo. Pa mi bi smo i s tim bili zadovoljni, da je ovo naša kućica, ali i na taj ćumez moramo da pla­ ćamo kiriju, a nema se odakle. Pare smo, kako rekoh, sve potrošili, pa dok se ovaj mjesec navrši, pošto nemamo čime da dalje plaćamo, istjeraće nas iz kuće, a tek ćemo onda pasti u pravu bijedu. A kakav je tek svijet ovamo! Da te vidi, kako umireš od gladi, niko ti ne bi pružio komadić hljeba. Tamo je drukčije. Otišao vlahu ili turčinu svaki će ti dati da jedeš i da u suhu i toplu prenoćiš. Ovdje nas svak prezire. Tako nas gledaju i tako postupaju s nama kao da smo Cigani. Nigdje se ne može posla naći, da se što god zasluži. Sve te, malo i veliko, prezirnim okom gleda, kao da si cijeli svijet porobio i popalio. Pa to bi sve bila „mila majka" da nije još nešto gore. Otac mi boluje ima već ne­ koliko dana od groznice, a i mene je počela da hvata. Da ga vidiš, dragi moj prijatelju, kako je pro­ pao i omršavio, zaista ga ne bi prepoznao. Ni majka mi, a isto tako ni mali brat i sestra nijesu u naj­ boljem zdravlju. Majka mi uvijek plače i uzdiše za milim zavičajem i kune oca, koji je bio uzrokom ci­ jeloj našoj nesreći i propasti. Ja priznajem, da je otac kriv, ali nije ni na njemu sva krivica, nego na onima, što su ga nagovorili da seli. Ovoliko za sada, dragi prijatelju, a drugi ću Ti put malo opširnije pisati o našem stanju. Stotinu mahsus selama od Tvoga vjernog prijatelja Mehmeda. Nakon toga pisma prošlo je nekoliko godina, a ja o njemu nijesam nikakva glasa čuo. Pisao sam mu nekoliko puta, no on mi nije odgovorio. Jednoga ljetnog dana izišao sam u čaršiju. Ve­ lika je bila vrućina. Neprestano sam držao rubac u ruci, pa njim brisao krupne kapi znoja, što su mi se svaki čas pojavljivale na čelu. Idući cestom ugledam jednog hodžu. Dolazio je u susret meni. Po njegovom se odijelu jasno razabiralo, da je nekakav stranac. Tijelo njegovo pokrivale su nekakve stare hodžinske haljine, a megju njima se osobito isticaše stara isplavljela džuba. Dolazio je sve bliže i bliže meni. — Svemogući Bože, je li to moguće? — us­ kliknuli ja vas izvan sebe, kad sam iz blizine ugledao lice toga čovjeka. Zaustavio sam se na sred ceste i začugjeno gledao u hodžu, koji-se meni približivao i bio tek nekoliko koraka od mene udaljen. Svaka me sumnja ostavi, kad opazih, da se hodža na me nasmijao. Dakle se nijesam varao. On je niko drugi! — dodadoh poluglasno i potrčah mu u susret. Bacismo se jedan drugom u zagrljaj. — Ma kad si došao Mehmede? — Kako si mi? obasipao sam pitanjima svoga prijatelja. — Došao sam jučer — odgovori moj prijatelj, a na njegovom blijedom i mršavom licu pojavi se neki blagi osmjeh. Moj Mehmed nije bio onako rumen i pun u licu kao prije. Njegovo tijelo bilo je samo kost i koža. Bilo mi ga je jako žao, no je sam tu žalost krio pred njim. Njegovo me je blijedo lice zastrašilo. Znao sam da je to znak sušice. — Pa gdje si mi bio ovo cijelo vrijeme? Što mi ne piša? — Ah, brate, bio sam ti neko vrijeme u Angori, a onda u Carigradu. Ja sam ti, brate, danas sam ko drvo okresano, jer sam izgubio roditelje — nastavi dalje moj prijatelj, a suze mu udariše na oči. — Pisao sam ti, da mi je otac umro. Prije toga umriješe mi mali brat i sestra. Ja i majka sami ostadosmo. Kakvu smo muku i patnju podnijeli, to niko ne može da pojmi. Siromaštvo, tugji svijet, pa ona klima, a naj­ više tuga i žalost za ostavljenom domovinom, sve je to bilo uzrokom, da i moja majka nakon nekoliko dana razboljela se i umrla. Ne bi joj sugjeno da Ovako mi je pisao Medhmed; a ja sam mu na opet vidi Bosnu. Koliko je plakala i uzdisala za na­ pismo odgovorio i tješio ga kako sam bolje znao i šom milom domovinom. Često mi je govorila, da bi umio želeći njemu i njegovima od Boga selameta. joj najveća želja bila, kad bi još jednom vidjela svoje Iza toga za mjesec dva dobijem od njega pismo, rodno mjesto, pa makar odmah umrla. Nijesmo imali koje je bilo još tužnije i žalosnije od prvoga. Tužna novaca da se povratimo, a u tome se ona razboljela, srca javljao mi je moj Mehmedda su mu umrli brat i te je kroz nekoliko dana ostavila ovaj tužni svijet. sestra, a brže za njima i otac, a njih dvoje, on i Velim — tužni svijet — jer je zaista za nas tu­ mati mu, da su u skrajnjoj nevolji, jer žive od če­ žan bio. merne zarade, koju on zaragjuje služeći kod jednoga Pri ovim posljednjim riječima ugledao sam, kako trgovca jevreja, koji mu daje neku crkavicu njesečno su se dvije krupne kapi suza skotrljale niz lice mom? prijatelju. sa kojom ne mogu ni živiti ni umrijeti. �24 — Šta ćemo, dragi Mehmede, kad je taka bila vaša zla sudbina — dodadoh ja ne znajući sam što bih drugo rekao. — Sudbina da, ali je ovome svemu našemu zlu krivo neznanje. Da smo mi obrazovaniji i znaniji ne bi se ovako nešto s nama zbivalo — odvrati Mehmed nekako ljutito. — To je istina, ali kad naš narod mrzi škole i ne će ih da pohagja. — - Naš narod jako prezire školu, ali da vidi, kako Osmanlija uči i traži nauke, zaista bi bio dru­ gog mnijenja. Osmanlija ide u Pariš, Berlin i Beč da traži nauke i obrazovanosti, a u nas škole pred kuć­ nim pragom pa ih ne pohagjamo. Za to baš Osman­ lija i mrzi nas muhadžire, što smo bez ikakve kul­ ture i naobrazbe. Ja sam ti, vrativši se iz Angore, do­ šao u Carigrad. Htio sam da tu nastavim nauku, no ne htjedoše me primiti. U zavodima, na koje sam še obratio, rekoše mi da sam prestar, te moradoh u me­ dresu. U medresu me dragovoljno primiše. — Pako kako ti je bilo u medresi? Sigurno nije najbolje, dok si je ostavio? — Učio sam ponešto i nekako se prometao, dok mi i to ne dosadi. "A kakq birate i ne će. Ništa drugo ne učiš, nego arapsku gramatiku. Učiš je po deset godina pa opet ne znaš arapski. Pa najposlije ako i naučiš taj arapski jezilj, šta možeš sa samim njim? Istina, lijepo je znati arapski jezik, jer su najglavnije naše vjerske knjige na njemu; no ipak bi trebalo, da mi uz njega zajedho učimo i druge svjetske nauke. Čime je pretekao i pobijedio zapad istok? Ničim drugim nego civilizacijom i prosvjetom. — Ali daj ti dokaži, Mehmede, našem narodu, da je kultura sredstvo, pomoću kojeg se sve danas postizava! Daj ti dokaži našem narodu, da nas jedino može škola spasiti da ne propanemo. — Ne treba se mahnuti, nego treba uvijek, da mu se dokazuje. Dokazuj mu uvijek sve dotle, dok se on sam u tom ne uvjeri. Da je moj otac bio bar malo znaniji i obrazovaniji, ne bi ga niko mogao na­ govoriti da seli. On — čovjek niske naobrazbe, — nije znao da cijeni svoju domovinu, a niti je znao kakve prilike vladaju u Turskoj. Za to ga je eto bilo lahko nagovoriti na seobu. Ja sam sav zan.šen slušao ovaj govor svoga prijatelja. Divio sam se njegovom iskustvu, što ga je stekao za vrijeme svog tužnog boravka u Turskoj. Svaka riječ ovog govora pokazivala je, koliko se moj prijatelj promijenio i koliko je postao iskusniji, otkako je iselio. Da, kazali su stari ljudi: „Iskustvo je naj­ bolja škola." Na rastanku mi reče Mehmed da stanuje kod strica, te me zamoli da ga koji put posjetim. S Mehmedom sam se često sastajao, no on je bio svaki dan slabiji. Sve više i više razpoznavali su se na njemu znakovi sušice, kao mlado drvo, kad mu crv podgriza korijen, pa počne vehnuti i sušiti se, tako je moj Mehmed vehnuo i mrŠavio. Napokon je morao da legne u postelju, iz koje se nije više ni digao. Baš pred samu njegovu smrt došao sam da ga obagjem. Ležao je u postelji blijed i mršav kao suha grana. Grudi mu se naglo dizale i spuštale, a svaki čas ga je zagušivao suh kašalj. — Kako si mi sad, Mehmede? — upitao sam svoga prijatelja sjednuvši blizu njegove postelje. — Dobro je, brate, samo kada će mi kosti ostati u našoj dragoj domovini. — Mahni se, brate moj, takih riječi! Tebe će to sve prijeći, pa ćeš ako Bog da, ozdraviti! — tješio sam prijatelja, premda sam bio uvjeren, da će za koji čas za uvijek zaklopiti oči. Ej brate moj, kakvo ozdraviti? Ovaj ti više ne ustaje iz postelje. Ko je još od sušice ozdravio-' Ona koga zgrabi, više ga ne pušta, da dugo živi. On postaje njezinom žrtvom, te ga jedina smrt od nje rjješi, — završio je tužno Mehmed. Mene su ove riječi moga prijatelja sasvim ožalostile. Znao sam da moj prijatelj istinu govori i da ću ga do koji čas sasvim izgubiti. No znao sam i to da ga nikako od smrti obraniti ne mogu. — Dragi brate, halali mi, a i ja ću tebi, jer su ovo moji posljednji časovi! — progovori Mehmed i prenu me iz neugodnih misli, koje me bijahu taj čas zaokupile. — Halal olsum, brate! — odgovorih ja. Htio sam da još nešto reknem, no nijesam mogao, jer me bijaše nešto stislo u grlu i ja sam briznuo u plač. Taj isti dan izdahnuo je moj prijatelj Mehmde. X acan, Mocrap. y cbojvi cejiy. - lio Bp.ieTHoj KpiUHoj TOpn O rpiia CTa3a k cejiy boah, Kpaj H>e niijeTa ropcico UBnjehe, Koje Aymn. 0Ky i'oah. IlacTHp Tj(‘pa 6aje.io CTa^o, 3BOHica >iy ce njecua opn y je:»HKy npafy‘AOB<iKOM lio AV'ipaBH u no ropa. Ha TybiiHe iiyTiinic MAe C'rapoM c'ra30M, Koja hoah MajiOM ce.iy, y icojeM ce 'BeA My, oTau a on poAn. Mao nyTiiHK nya MU.uma. 1’jicAa ce«io. cjiyma njec»e. H I to ceocaa M.iaAeac lijena I I oa Bpfion koa CTape necme. ^Apauo a& cii. ce.io Moje, 3 ap*bo miuh aaim«iajy! �25 E ho chh.i, t‘BO oneT y tbom toimom irapyHajy! Miic-iho cair, ce«io Aparo, Cpehe hhHh y Tyl)HHii, A«ih cpehe Hii^e mije ,71,0 y CBojoj AOMOBHHh! 0 , oiipoc.TH, cejio Moje, IToKajHH'lKH C1IH Te MO.HI, I I Ha TBoje rpyAn na^a, «7f>y6ek Bpe.io KaMeH rojin! 0 , onpocTii CHiry cno.Me, III to hc 3HaAe unjeHHT reče, Ajm otc&a acpTBOBahe C hh CBe 3a Te, na h ce6e!... Ata Nerćes. - ■ Iz Sličica: „Sa Neretve". Akšamluk. U našoj kasabi na jednoj ravni kraj Neretve, ima i danas stari veliki orah. Razgranao ogranke na sve četiri, strane, te gustom krpšnjom pravi ljudima hlada poslije dnevne ljetne žege. 0 , da znade taj stari orah pričati šta je sve zapamtio, zabavljao bi nas po čitave^fcimske duge noći... Tu, pod orahom leži moja draga uspomena. Da, ljeti kad onb se čovjek zaobada kao da ga obad goni, gdje ćeš kuda ćeš vet na ravan pod orah. Hlada dosta a pred očima ti stara srebrena Neretva milo, tiho teče. Bilo nas je nekoliko u svagdanjem društvu. Najdraži nam je bio Avdaga, koji je bio i najstariji, a voljeli smo ga Što je bio lijepe ćudi i razgovoran. Ono doduše on bi dobacio: „Volite me jer sam po­ najbolji sarhoš!" — a nije fajde duše gubiti, bio je Avdaga čovjek pa eto. Časkom, dok bi čovjek savio cigaru, mi bi ugovorili šta ćemo pod orah donijeti. Memiš obeća taj put od sebe „dagaru", a ko je hitriji od Sabita, da donese iz Jovine mejhane najprije poluoku, pa onda... Onda bi nastao akšamluk. S okolišnjih planina donosio bi lagan vjetrić hlada pa bi upravo ugodno razgaljivao ljudska prsa. A gdje ima čovjek pred sobom lijepa vidika kO u nas sa obale Neretve?! Tu, dok bi se pojile naše oči divnim čarima rodnih predjela moje mile domovine, a onda uz ča­ šicu koju, okrenulo bi se u mehabet do po jacijama. Akšamluk se ne prekida, jer ta nježna i primam­ ljiva strana našeg života nema kraja. Za to bi svaki bogovetni dan u ljetno doba bili pod orahom. Nije ni čudo, da nam je jedan dan kad nije niegju nas Avdaga došao, bilo vrlo neobično. „Nešto se razbolio," — reče neki od nas, a mi zaključismo da je malo ozebo, što li. Vrlo nam je neugodno bilo. Nije šala ponajbolji drug, pa ne moreš, sve ti sad drukčije. Poslije nekoliko dana dok je jednako Avdaga bolovao, akšamluk nam izgubio po­ lovinu svoje slasti. Najviše bi šutili, preda se gledali a samo bi nas Češće čašica razgovarala. Hej, moj br’te, nije šala drug! Onomadne idem nešto zamišljen u čaršiju, kad se začudih: preda mnom Avdaga! Jedva ga poznah. Umoto čevrom glavu i pobulio se šalom. — Hajrola, šta je Avdaga? — upitam ga. — Šta je? — smihulji se on. — Ma nešto . . . . — ne htjedoh dalje zborit’, da mu ne bude što neugodno, — nešto si mi nahoš. — Hej, moj, br’te, mlad si'ti još a meni je krk sene jeo jedna. A, a . . . . pa nešto zastade, sažaljno u me pogleda i nastavi: ,,A moj, brte, ja mišljah rakija eglen otvorila a ’amo meni prsa otrovala...“ To reče brzo i pogje kašljući od mene... Povratih se kući k6 smlaćen. — Majko! — vičem u hajatu. — A sine? — Daj mi ruku! — i prigjem joj ruci. — A šta je, dina ti? Da nisi gdje zagledo? — Nisam. ’ — Da neš bradu pustit’? |j- Ma eto, prošo sam se pića. — Ah, neka sine, dragom Bogu šućur! — kliknu majka. Taj dan pred akšam sjedio sam opet pod orahom samo bez akšamluka, premišljajući: Je li ovo bio sve san? Da, ljuti, varavi san! X. TeMMM CapajeBO. = Mina panyHa. - - XyMopecna. — Baui y nacy Ka.i, caw 3aK0imaisao , H o z e n t r a ­ g e r“ n mucamo na „ F r t ih s t t ic k Iiyjcjr Ha upaTioia HCTHpir nyTa: Kyn, Kyu, icyn, Kyu! II omhcaho caw, a& uopa oiiTH ciirypHO 3oyH>eii onaj koi’h vkcah ynyTpa, na naivo eaji 6no hcdito Aoope bo.t>6 (a Kano n He 6nx, KaA ea»r oa ođnjecra u Aomao y CapajcBO Ha „xaBy“), Aa ra join Biime 3oyinra, npoAepesr ce, aaa oain MyiDKH ii uiBancKH: „ H er e in " . Heico.iiiiio nyTa ynpitje neKo c no.i.a y BpaTa, a ja ce iiCTOM cjeniz, Aa nx HiijccaM hh OTK.i,yqao. ^OAyme y xoTc.iiiMa naje hh noTpeoHo oTitapaTn BpaTa npeKO iiohii, jep CBe niTo mohcc Hohy :iaja3yMiiTH, MCTiiyTO je oko KpcBeia n ncnoA KpeBeia. OiiwbyHaH BpaTa, peKox: »cjio6oaho“ ii iiOMex Haiuamrm KanyT. BpaTa ce ua.io 0TniKpHiiyaie n 113a h>iix ce homoau KOiirryH>aBa HpHOMaif,acTa r.iaiia h 3any cc xpanan r.iac: nc.iyra noHiisaH!"' a 3aTiui yije y co6y n npeAa Me- �26 nocMonoma y cboj cnojoj b c a iih iih h . I I p h m iim TeAerpaM. Koju je 6ho ca njiakeHHM o^roBopoM. O tbophm ra ii npo'inTau: tc OAMax 6p3ojaim: fipoj 3131 Tpc<j>HO 1000 K — McxMe;i,“. J1&L pe’iCM, caM uito unc.iuo, caarao 6i i x , jcp caM CP 3a>iyAiio to jihko , Aa iuijecaM Morao HnuiTa hii mhc .im t h . K a n o csm ce 6 ho 3a*ryAHo, TaKo can ce h yniM .no y 6p;iojaB, He ocjekajyliH, a » npnjeMC ne na 3ii Ha Mene, Horo je,i;naKo npojnuni, — A "H e!" 06a;ipoM :je ii aok ue npeHy rjiac: „rocuo- iiBci!onoiiiy Ha Kora caM 6no noTiryno aađopaBHo. IIoMHCJmx, a® ie APyrn, Te ;ianiiTax: „H ira je? Je jiii oneT TeuerpaM? bh ahm „Hnje rocnoAHHe, mo .ir m jeoTe ,,A xa, napAOH.1 OAMax hyf* jiii noTnnea.m ?' rToTiiiiuien peBep3, npcAHM n y ra ii hohobho cp saAyoim y 6p3ojaB. CaA can noneo m h c jih t h : 6ii x a h oAi'OBopno, hjih 6u x ocTaBiio. a o k cc BpaTJUi y Mop.Tap a CBanaKO caM n m h cAno sa AaH-ABa HaTpar. jep mu je capajeBCKa, a Htipow r o nnavancKa, .,xaBa“ Ao 6po 113.10jeq11.ua — yeuoue. Cpeka. Aa caM iiMao noBpaTiiy KapTy 3a ace.i>e3HHny. Ha UOC.l>CTKy OA^yMIIX Aa OAl'OBOpiIM. TanaH, a » 3aMeTHCM pjjobo' na 6jianK0Ty 3a o ai ’OBop, KaA oneT h c ko 113a MeHe: „rocnoABiie!" OKpenyx ce n bhahm , Aa uouiTap jeAHaKO qeKa. „ U lT a je jora?“ yn o Tax sAOBo.bHo. „M o.nm, Tpe6a n.iaTiiTH 10 xeA.“ naroBopn noKyH.6HO, Kao Aa MHAOCTIIJby TpuiKH. ,.A 3auiTo 0A>iax He m u T eie CBoje ? ii A^AHeii My Tpn nyTa bhuic Hero je Tpaacno, a.in je 3aT0 co6om nonn o OAPOBop Ha Tejierpa«. * ^ a H MH je npornao 6p 30, a.m oneT ca AOCaAOM. HejccaM 3Hao uiTa o nx paAHO, a im 6ecnoc.iHqHTH ce ne Moste caM. y Benep can paHo nerao, a cnanao can ao II 0C.1HJP H caTH. * ^I,aH hcth Kao u jyqepaH>H.... KaA caM y Benep aouiao, jaBHmc mh, Aa Me je ueK* „6er“ Tpaacno. H e 3HaM, Aa caM Tpe6ao KaKOBy „ 6e ry “, Te caM 3aT0 h paeuHTHBao: ksko H3r.ieAa, KaKO ce hoch, a u KaiCO TpOIHH. 0 TOMe CBCMV MH Co6apHIia ASAe HHt|)0pMannjy: Aa je Bp.io .,ij)em“, caMo hcuito HH3aK, cyxoitaB n ..ua.iKo" noAyi’a H oca; y ,,TypcKHM“ xaA>HHaMa, a uito je najr.iaBHHje — Bpjio ra.iaHTaii. H>oj je A ao Ao 6ap ,,T r (I n k # e 1d “ h ouekao je (AaKaKo paAB Mene) oneT ho cjcthth . K a n o m h Hnje HiiKUKaB ,,6er“ 6ho A y*a H , a h h ja Hncan 6ho y ,,6eroBCKOM C T a ib y “ , i i 3a6opaBHo caM ran n M caM jierao. JecaM a h ce cau npooyAHO, hc.ihum, ca.Mo KaA cum OTBopno o hh Aonnpa.ia je ao MeHe H3 xoAHHKa raAana H3 KOje c a n no 3 Hao r.iac co6apnqHii: „ A a h rocnoAnH ce He a » 6yAiiTH. ^ o^ hto Kumn>e“ a aaTUM MaJio thuio : „ H a h t c y 6 poj 12 . (to je 6h a « H>e3Hiia co6a) n joui Tiime roBopauie hcuito, Aa je hhjecaM Morao pa3yMjeTH. „Ja ky r a npo6yAHTn; Heke ce Ha Mene A y m n " ■iyjeM MyuiKH r.iac, icojh mh ce unitanio iioaHaT mah ce Hnjecan Morao cjeTHTH qnjH je. IIoAHrHeM ce n ohhko y HerAeacey otbophm BpaTa. „3ApaBo ABA0ja!“ ycK.iHKHyx KaA ra bh!)Ox , a noMncviHo caM: „KyA tc npar y OBa A°6a hoch . yHHke y co6y 6e3 iiKaKOBa no3ApaBa, a KaKo r a jc HHaie Bor CTBopno KpjKA.ana, na jom 3aAnxaH h .i>yTHT, iiphhhhh mh ce 3aiiCTa CMnjemaH h ja ce MopaAOx HacMiijaTn. — „A x a !“ npoApnje ce Moj ABAnja, „anao caM ja Aa jc cbc TBoje MacJio!“ „Bor c ^o6om, MOBjcne, mTa tii je ? pckox h nomiic.ihx , A» n 6yAaJia mohcc meHyTH. „HlTa, im a mh jc? a ja ? Moje nape? 3ap Mene HacaMapHBaTii“ naAnpame ce na Me h H3BaAHBuiH H3 ^ena neKaKaa nannp Maxamo mh h>hm HcnpcA oimjy: »HlTa je obo? Je jib obo TBoje? „ n a Kojn je ^aBO?“ ynaTax ra HCTprHyBiuH My na pyKe nannp h mhm čast bhaho, Aa je 6p3ojaBiin 6.iaHK6T, HII caM He3H&M 3UI1JT0, OcjeTHX CC KpHBHM. Pa3BnjeM h npoHUTaM hcto pnjenn, Koje caM npeicjy'iep 6p30jenHo MexMeAy. „3HaM im a je« peKOX HyAekH My jeAHHy CT0.nmy Kojy caM imao y co6h, a ja cjeA0X Ha KpencT. „Hpiiqaj mh caAa, oa nyA tii OBaj TCAcrpaM? I I uiTa ce OH reče Time? „Ana komo tii ^036ajayH.iyK yAapaui Bora tm!w AOMPKa CKOHHBinii ca CTOAHiie: ,,3ap kera mh joui caAa naMeT co.iHTH ?u „A.ih cMnpn ce mo.ihm tc ! cee uito caM ja kphb, cbo obo th je“, h noKaacpM My MexMeAOB 6paojaB, Kojn je jeAHaKO Aeacao Ha crojiy, jep je cooapmia iipoMiiTa.ia „1000 K 1', a to je AocTa, Aa ra hc yHHinTH. ABAnja upo'iHTa 6paoj;iB, h TpcxHyBniH MexMeA>r HeicoAHKe KpynHe noMHe Aa npana: „3Haui KaA omo CKopo cjeAH.iH y Mauanoiij AykaHy u ja noKa3ax CBojy .ioay. B h cbh peicocre. Aa Mopa HeuiTO ao6iith, jep je h HanpnjeA h HaTpar no 31. 6 0 »a „Oiy3 uHp . J a caM AOAyme h mhcjiio. Aa ky HeinTO Ao6hth , — Ta, aaTO caM h Aao KpyHy. IIpeKjyHep cjeAim y Hane „hoa iiehHHOMa. aok ^ hbo AOHece MexMeAa h oHor tboi’ mycTepa, uito My hh cBoj cnjaceT Hiije Mp3aK, a icaMOAH Tyl>n. ^ ok cy cje.iH, pa.iBeaonie pa3roBop, kuko je „iiapcicu Aan“ h ksko ce nyqo ayTpnja y CapajeBy. MexMeA Kaace, a » ch My th o6ek ’o TeaerpaijiHpaTn, Kojn 6poj A°onje rjiaiuiii sroAHTaK. J a caM Ha mecHaecTora noroAHo ca I I phaom BiiHorpaA Kpos Tpn roAHHe 3a 200 (jiopiiHTH, na caM 6ho c napaMa a ii ohh cy HMa^n napa. Toano hx 3huo omieH hm. Cje AHJiH cmo ao no nkHHAHjH, KaA ABAa MexM6A0 B AOHcce My TeJierpaM h Kaace, Aa ra je iictom ao6ho. O h (ax, raA j‘’AaH!) omopH ra u aok hpomhtu, k’o A.yTHT, fiaim ra Ha cto ii Kiiace, hhth je h,ci’ob opoj, hhth je HicaKO r.raBHH sroAHTaK. JI kojihko cy cbh johobh, iianpaiuiAH I �27 ce, KO j a h H6 3Hajy 3a moj 6poj. Ja npoHHTax, na 5ea6e.in, jok ea.M bhjho , j a je »ioj 6poj, o6cce.ii 10 caM ce h noMeo 'JacTHTii. Ohh oneT k’o p ajyjy ce yaa Me, Te Mn peKoine, ja , aKo ne ojeM y CapajeBO, Hehy jo 6 iitb napa hh Kpoa Tpn Mjecena a moivic 6h uh .iaxico nponacTii. CBy Hok cmo .iyMiioBa.in n euieTn.in 11 cbc ja n.iahao. Jynep ca6axH.ne cjejox na ace.,he3HHuy h y onoj najnpBoj K.iacH jol>ox a.Mo. Tpn nyTa caM Te OB^e TpaMvHo. Ax. j a caM to 6apcu ojMax Haiuao!" Ty Moj cpeTHHK 3auiyTH h ne3HaM kojihko 6h raytho, j a ra ne 3anBTax. »Ha mTO cn Tponino 6ojiaH, npnje Hero npHMnin nape?“ „IIIyTH Bora th ! ko ho 6h Buao paiyHa uoTpoUlHTIl CTO (JJOpilHTH, Kaj 6h KO H3 BOJO J06HO neT CTOTiiHa ?“ „rT,o6po, MOBjcie, uito cn jomao y CapajeBO h ja 6nx y tom cjiynajy jomao; a.in npojaTH CBoje ro ja n e na oneT pa36auHBaTii... K ojiiko ch ja o OHoj coćapngu? Kaace, j a ch Bp.io rajiaHTaič. O h eauo ojMaxHy pyicoM h manny: „ K a j kem tu y MocTap?« rHeKaj, icavKH »Aua, um i mh jccH jih a u u a 6apeM jooiio?« jooho 'J Hh neT Kpyna. Joiu mh ce oHaj jcxyjn ja jyTpoc CMiije, k’o j a caM hckoo aeroBe nape.“ „Ja 6paTe, Beky joiu 3a hcuojihko jaHa y MocTap". „Ila j a j mh, Bora tu , aajsiH neT <Jk>phhth ! „IIJ to ke th 6oJia V Ta npHMHO ch Be.iem Ha uiecHCCTora CTO (J>opiiHTn, a ja n a c je jBajeceTii. Tie ch 6ho jy*iep 11 CHHok? H hhh mh co Ha omiMa th , j a hhch hh cnanao“. »Ax! ’Bc caM oho? 3uani kukbo je Capajeno, a h ja eau Miic.iHO j a cc Ma.io npoBejeM, Kaj uaaM paMVHa. ITa ko He 6n Kaj 6h jo 6ho 500 <}>op. „E Moj 6pajKo! Kaj 6h jo 6hov — a Kaj ne 6h jo 6ho ?“ „,T,aj mh, Mo.iHM Te, nem uv, j a nl^eu!« „HenaM, 6pare, paqyHa; jaky th eBo Tpn icpyHe. ^ocTa th j o MocTapa . „Kano ky 6oaa y ueTBpToj, a jom ’o y npBojl“ nCBejHo; jokem aajejuo ca oHHMa, Kojn ce h y npBoj B03e; a hh ja HeMaM paqyHa j a tii jaM khuic. — E to 3a.ioacH caxaT u .lanau. 3aaTHH cy, MOJKeni y3eTH jocTa“. B,ZI,aj uaKap h Tpn Kpyne. Kaico k y aaJiaraTH, icaj Hnje uojcu. IIo3ajMiix uy TpH Kpyne h aKo cau 3Hao, j a HCMaM paqyHa. Oiniuao jey MocTap, ajjii caj a y npBoj Meljy sajH>HM8. Hatidža. Moj bulbul. U haz-bašči cv’jetnoj Na ružinoj grani, Bulbul poje mali, Ukućani su ga Dosadljivcem zvali. Nekom dosagjivo, Nekom drag je bio, A mene je mladu Svojim slatkim glasom K nebu uznosio. Ali sudba kruta Otrže ga meni, Zalud očekujem Čarobnoga glasa Nema da mu čujem! U svakog imade Zlobnih zavidnika, Moji ugrabiše Milog mi slavuja, Ne slušam ga više! Megj žicama tankim On boravi tužan, Jad mu srce kruži, Mjesto slatke pjesme Gorko plače, tuži. 0 , bulbule mili, Kako te se duša S teškim bolom sjeća, 0 , bez tebe meni Nema premaljeća! Munevvera. (Ljubavna pripovijest iz carigradskog života.) Napisala: G i u z i d a. s turskog preveo: Osman Asaf Sokolović. (Nastavak). Uzbugjeno slušajući ove pjesme, osjećala sam, da je Munevvera ipak pored sveg veselja s pritajenom tugom u srcu pratila glas svojega miloga uda. Bijaše jednog tužnog jesenskog dana, kad je sitna kišica lagano natapala zemlju, a planine bile pritisunte gustom maglom, tako da su izgledale kao da su bile u bijelo platno ogrnute. Jesenski je vjetar obarao lišće, a priroda kao da je crnom koprenom bila pokrivena. Ne mogavši odo­ ljeti odem da na ovakom tužnom danu vidim svoju drugaricu. Ne mogu nikako zaboraviti! Ušavši u njenu sobu nagjem je u crnome odijelu sa sjajnim kordelama na rukavima i na vratu. �28 Ležala je na posteljji turivši glavu megju ja­ stuke. Kad me je opazila, skoči i od radosti mi se ovije oko vrata. Svojim dršćućim glasom činila mi se je kao da je plakala. Nastojeći, da nježno tužno lice prikaže veselim, ponovno se okrene k meni te nježno protepa; »Ah, kako si lijepo učinila, te si došla, i pnako mi je vrlo dosadno«. Zatim pritrči k prozoru i ot­ vori ga. Pogjem i ja onamo, jer nas je oboje začaralo tugaljivo rominjanje jesenske kiše,, koja se je lagano k zemlji spuštala. Munevvera provuče glavu kroz prozor i zagleda se u planine. Kao da je pratila nekakvu sjenku, koja je megju oblacima letila, bacala je poglede • amotamo po nebu, megjutim se iznenada okrene k meni i progovori: »Ti me, draga,' sigurno u ovako zagonetnom stanju zapanjeno gledaš?! Ali šta ću, kad sam eto od naravi ovako čudna sirota djevojka, koja mrzi pro­ ljeće a s nerazumljivim veseljem ljubi jesen. Ova su dva tri mjeseca moji veseli dani. U drugo godišnje doba ne mogu da nagjem ovakog zadovoljstva1*, Re­ kavši to umukne i izgledaše kab da nešto- misli. Na to zadršće, kao da joj se je pred očima odigrao stra­ šan prizor. Dugo vremena mi je zamišljeno u lice gledala, a zatim odbaci kose natrag, koje su joj se po crnom odijelu bile raštrkale. - 1 dok je nastojala da svoje bolno lice veselim prikaže, okrene se k meni, te će molećim pogledom onih lijepih crnih očiju re ć i: »Hajdemo malo na polje!« Pošto je još padala kiša, ja joj začugjeno od­ govorim : »Je li moguće na ovakom vremenu napolju ho­ dati ? Povrh toga ste još malo boležljivi. Zar vam mokrina ne će zdravlju škoditi ?« »O h! zbilja sam bolesna«. Rekavši to metne ruke na srce i nastavi: — Osjećaj boli je ovdje, ali ipak nema nikakve opasnosti. Njezina me je tolika nemarnost za svoje vla­ stito zdravlje i život veoma začudila. Pokrivene s kišobranima nad glavom, izadjemo šetati po gajevima. Moja drugarica, koja se je obično tužila na šetnju u proljeću, po prirodnom zelenom te­ pihu, sada se je, kad bi joj noga u blato zapala, tako veselila, da sam joj se veoma čudila. S velikom je radošću kidala kačune, te njima kitila prsa i glavu, tim jedinim jesenskim cvijećem, koje je ovdje-ondje bilo rascvjetano. Okrenuvši se prema visokim planinama, koje su se jedva u magli mogle opaziti, zapjevala bi svojim tužnim glasom. Kao što sam je s velikim čudom gle­ dala u ovom stanju, tako bih sa zadovoljstvom obo­ žavala svaku jesensku pojavu, koja ju je razvese-, ljivala. Malo poslije, kad smo se u ćošak vraćali, rećiće m i: — Je li da se na me ne ljutiš, što sam te’silila,, da mi ovu želju ispuniš? — Baš obratno! .— Kako to? Zar mi to možeš reći? Zapita ona začugjeno. — Jest, baš ti mogu otvoreno u oči reći, odgo­ vorim, — jer nikako ne paziš na svoje zdravlje, ne da­ ješ važnosti svome vlastitom životu, eto, zbog toga se i ljutim. Na ove moje riječi, ogorčena okrene glavu slegneramenima, pa će nastaviti. —» Daj, Boga Ti, progji se ovakih riječi, nego mi reci, da li ti dosagjujem sa ovakim svojim držanjem?T — Nikako. — Je li, da mi pravo govoriš? — Svakako. Znaš, koliko si mi mila! — Zahvaljujem. Ovako razgovarajući, vratimo se u ćošak prilično pokisle. Uspevši se gore, prigje ona k prozoru i poslije kratke stanke uzme ud i tako tužno zasvira, kao da su u glasovima toga instrumenta odjekivale sve tugeranjenog joj srca. Svirajući tako se bijaše zanijela, da je i na me zaboravila. Pod utiskom prirodnog rominjanja kiše i udovih zvukova, bijaše se Munevvera zanijela u du­ boke misli. Ustanem i metnem joj ruku na rame, a ona po­ digne glavu i plačnim me osmjehom pogleda. Na to ću joj reći: »Danas te vidim vrlo veselu«, a zatim sjed­ nem kraj nje. • — Pogledaj, zar nije vrijeme onako kakvo ja že­ lim, reći će mi. Već me je bacalo u duboke misli za­ gonetno držanje ove djevojke. — Vrlo si smiješna, Munevvero! Čovjek nikako ne može da raztumači stanje, što ga kod tebe opaža. Zar mi nećeš odgovoriti? Želeći sakriti tugu, osmijehne se, te ć e : — Za što me toliko ispituješ? — Želim razumjeti to tvoje tužno stanje; do sad te nijesam pitala ni za što, ali pošto te žalim, željela bih saznati uzroke tvoje tajne tuge, koju kod tebe uvijek naslućujem. Na ove se moje riječi promijeni Munevverino lice, a lijepe joj usne zadršću. — Munevvera, zašto kriješ osjećaje svoga srca? Zašto mi ne otvoriš dubine svojih čuvstava? Zašto? Misliš li, da te ne razumijem, da ne osjećam? Jeli? Valjda misliš, da te kao tvoja najvjernija drugarica u srcu ne sažaljujem? A ti, mjesto da mi zahvališ na otvorenom i izrazitom prijateljstvu, ti kriješ svoje tajne,, a zar se uz to ne pokazuješ i hladnokrvnom? �29 Munevvera baci ud na stranu, približi se k meni, uhvati me za ruku i uprijevši svoje blage oči u me, kao da mi je htjela tim izrazili svoje osjećaje, nastavi bezazlenim angjeoskim glasom : — Za. je baš tako?! Kimne glavom i uzdahne. Lijepo njeno lice za čas se opet napuni tugom i ža­ lošću. Stisnuvši mi ponovno ruku nastavi: — Varaš se, dušo, varaš. Kad znaš, da tvoja ne­ sretna drugarica, Munevvera, samo na te misli, zašto je tako koriš? Zašto je radi hladnokrvnosti osugjuješ? Uostalom ne znam, da li će te veseliti slušanje tuge jednog beznadnog, uvrijegjenog srca. Ah, da znaš, kako mi je beskorisno slušati ikakve utješljive riječi. Osim toga ne želim s nikim dijeliti tuge svoga rascviljenoga srca. Ah, ne, ne ću nikomu da se na svoje stanje tužim. Poslije časak, dva, | rigje Munevvera k meni, te će mi tihim glasom na uho reći: — Imam sušicu. Vrisnuvši, skočim na sred sobe. Kao limun žuta lica, u svojim crnim haljinama i s tužnim osmijehom na usnama gledala me je Munevvera. Pruživši mi ruku nastavi: — Zašto se toliko bojiš? c Bila sam zbunjena i osjećala sam se posve shr­ vana zbog ovih riječi, koje sam sada čula. Prikučivši mi se bliže, pogleda me nemoćnim pogledom i na­ stavi glasom, koji mi još i sada u ušima jasno zvuči; — Šta?! Zar ste ^e toliko prepali? Onda ćemo[ se iz daljega razgovarati, pošto dosadašnje istraživanje liječničko dokazuje priljepčivost ove bolesti, i zato Vam savjetujem, da sa od mene udaljite! Bi mi teško i zaboli me: — Okanite se uopće sa mnom svakog razgovora ako ćete mi još jeđanpnt o ovakim stvarima govoriti, i ako ćete mi vrijegjati srce, bacajući na svoje zdravlje i na vlastiti život takve sumnje. Jeste li čuli?! Klimnuvši glavom boležljivom odgovori Mune­ vvera : — Zar da ja sumnjam o svojem zdravlju, o svo­ jem životu? U to joj klone glava megju dvije slabašne ruke i začuje se jecanje. Danas je, eto prvi put, Munevvera preda mnom otvoreno plakala. Skinuvši 's lica suzama nakvašeni rubac, počne tanko-zvučnim glasom: — Kada hoćeš, da dijelimo moje jade i kad tako žališ svoju jadnu drugaricu, onda treba da slušaš tuge njenog života, boli njena srca. Odosmo kraj prozora. Kiša je i sada u onoj tišini nepojmljivo skladno padala, a lišće lagano i tiho opa­ dalo. Munevvera se nasloni na kanape, kose joj bijahu pale po crnom odijelu. Jednu ruku bijaše metnula na srce, a drugu niza se pružila. Ostavši tako neko vri­ jeme, uspravi se, pa će ganutljivim tonom nastaviti: — U životu sam se bila samo jednom biću, jed­ noj duši poklonila, koje sam naivno s iskrenim osje­ ćajima, s najvećom nadom ljubila. Ljubila sam ga tako da toga opisati ne mogu. Djetinstvo nam je bilo u jednoj kući vrlo sre­ tno prošlo. Do devete sam godine svoga života bila s njime zajedno. Tada je njemu bilo četrnaest godina i pohagjao je školu i stanovao u konviktu. Tako smo prijateljski živjeli, da bi svatko mislio, kao da jednom dušom dišemo. Šta bi mene, to bi njega razveselilo, a šta njega rasplakalo, to bi i mene, u kratko, potpuno smo dijelili veselje i žalost. Njemu je bila jedina želja, da me razveseli i za­ bavi. Sve časove one dragocjene noći, što ju je imao prostu, najvolio je meni pokloniti. Želio bi, da mi se potuži, da mi nešto kaže, te bi tada tražio samotna mračna mjesta. Često puta smo se naslagjivali, gledajući ljepotu mjesečine, slušajući noćno cvrkutanje ptica, u kratko, u dubokoj noćnoj tišini htjeli smo, da dokučimo tajne ljubavi, koju su nam srca jedno prema drugomu osje* ćala. Eto, to sa bili prvi časovi postanka naše vječne ljubavi! Ali mi nijesmo bili dorasli tomu, da bismo mogli prvu ljubav osjećati, jer smo bili oboje. . . djeca, on dječak od četrnaest godina, a ja djevojče u devetom ljetu. Još nismo bili kadri istinito rastumačiti riječ „ljubav1*, a uz to nismo niti znali, da su oni tužni osjećaji, što su nam srca ispunjavali, bili klica ljubavi. IV. Jedne noći, kada su mjesečeve trake cijelu zem­ lju obasjavale, a priroda u dobukoj tišini nujno spa­ vala i samo jedan slavuj svojim milozvučnim glasom pjevao, a uz to svako stvorenje ushićena srca šaputalo tajne ljubavi, nas smo oboje proplakali. „Plačeš li i ti Munevvero? pitao me Šefik. — „Ah! plačem, Šefiče, plačem.44 — »A zašto ti plačeš?« — »Ne znam ni sama!« — „Onda zašto oboje plačemo?" — »Ne znam.« — „Ah, da znaš, Munevvero, kako su slatke ove suze . . . Gledaj . . .“ — »outi, Šefiče, slušaj žamor onog potoka, a tamo . . . na vrbovoj grani, eno slavuj pjeva. Sjetih se, da ću se sutra s tobom rastati. Onda . . . ovdje, ovdje u grudima osjećam duboku bol.« Za tim je on nastavio: — »Kunem ti se Munevvero, da sam sinoć, kad sam bio u školi, isto ovako osjećao. Slušajući buku morskih valova i gledajući, kako se mjesec kroz oblake šeće, uvijek sam na te mislio, a misleći na tebe, ovako sam isto plakao. Eto, u ovakim razgovorima mi bismo proveli dra­ gocjenu noć Šefikovog sedmičnog odmora. Gdjekad bih mu svirala po koji komad, koji sam na novo naučila. �Uza sve silne pogrješke, šefik mi je uvijek odo­ bravao, tako da mi je volja za udom, svakim danom sve to jače rasla. Naskoro iza toga Šefik izgubi oca, te se je mo­ rao s majkom zajedno od nas rastaviti. Za me je to bila tolika nesreća, kao da se to više nikada ne će moći popraviti. Kako li sam se bijednom, kako li sa­ motnom osjećala, upravo, kao da sam sirota. One lijepo provedene noći, ličile su sada samo još na san i meni se činilo, kao da Šefika više nikada ne ću vidjeti. Ali oni su opet u našoj blizini iznajmili jedan ljetnikovac, te je od sada moj otac Šefiku bio kao njegov pravi otac. Kako smo u godine zalazili, tako smo to većma bili kadri uvidjeti istiniti značaj naše iskrene ljubavi. Sad smo uvidjali, da nam se je ova iskrena lju­ bav pojavila u našim mladenačkim srcima kao neka vječna veza. Sada, kad bi Šefik sa mnom govorio, stidio bi se, a ja mu ne bih smjela u lice pogledati. Oboje' smo se bojali ostati sami. Eto, to sve, ti svi pojavi, bili su prvi zraci naše angjeoske ljubavi. Već u svojoj četrhuestoj godini 'Šefik je vruće •želio da bude doktor. Ali ne znam, zašto bi on uživao gledajući tužne scene. Na primjer: jesen, to bi mu bilo doba radosti. Uvijek bi>mr pričao o slasti, što je uživa, gledajući kako, bi lišće opadalo, a ja bih mu tada od šale rekla: (Nčfetaviće se). H ig ije n a . K a k o tr e b a s ifilis t ič a r (F r e n jk a v a c ) d a ž iv i. Sifilističar t. j. onaj koji ima bolest „Frenjak" može se nazvati svaki onaj, koji je ma kad u svom životu od sifilisa (frenjka) bolovao — bilo da ga je dobio naslegjenjem, polnim saobraćajem ili drugim kojim načinom. T a k i h o s o b a i m a m n o g o i u n a š e m n a r o d u , te kako je njihova bolest teška, uporna i podmukla; kako se ona po gdjekada pri­ vidno smiri pa baš i dugo zataji, da i opet bukne; kako po gdjekada ostavi u tijelu i promjena, koje i na najmanji povod mogu biti za zdravlje tijela i duše pa i za sam život opasne: — sifilističari valja da budu na oprezu i da se čuvaju. U kratko take osobe moraju živjeti naročitim životom: — moraju se, da­ kle, držati naročite „dijete1* (pehrizluka) i tijela i duše. Što se tiče h r a n e s i f i l i s t i č a r a, tu se može reći, da njima nije potrebna ona stroga dijeta (pehrizluk) u jelu i piću, koja se n. pr. preporučuje bolesnicima od želudca, crijeva i bubrega. Sifilističar ima samo da se čuva oštrih, ljutih i paprenih jela. Z a so, o d k o j e se sifilističari u n a š e m n a r o d u j a k o b o j e , može se, na protiv, reći, da im je baš potrebna, i da uvijek valja da traže dobro posoljenu hranu. Ali ipak ne smije biti preslana (kao što je n. pr. usoljena riba, ajvar, suho meso, preslan sir i t. d.). — U p i ć u valja da su jako umjereni, a najbolje je, da alkohol sasvim izbjegavaju. I ne samo to, nego valja da se čuvaju velikih količina ma kakvog pića ili tečnosti — ma to bila i voda. Od odsudnog značaja u životu sifilističara je d u h a n . On im je — pored alkohola — n a j v e ­ ć i i n a j o p a s n i j i n e p r i j a t e l j . Izaziva katare u istima i ranice na sluzokoži njihovoj, a time daje mogućnosti, da se sifilis i na druge pre­ nese. Osim toga duhan smeta i liječenju sifilisa ži­ vom, jer dok se ranice u ustima kod sifilističara, koji ne puše, zaliječe za 10—20 dana, dotle one traju kod pušača po nekoliko mjeseci. Najposlije na te ranice- u ustima hoće da se lahko nametne i rak, a i to je poznato, da duhan naročito dejstvuje na živce srca, koji su kod sifilističara i onako slabi i neodporni. Zato o duhanu i veli francuski slavni sifidolog F u r n t ' J e : „Najveće dobro, koje se može učiniti jednom sifilističaru, jeste: odvići ga od pušenja. A onaj, koji ne bude htio da posluša ovaj savjet, treba bar da smanji obrok duhana.- — da ne puši nikad više od 5— 10 cigareta dnevno. ! Vrlo je v a ž a n i d u š e v n i m i r za život sifilističara. Prije svega ne treba da strahuje, šta će s njime biti, nego da se sasvim spokojno povjeri svome Ijekaru — u punom ubjegjenju, da će se sa­ mo tako izliječiti. Mnogi su baš s toga svoje zdra­ vlje upropastili, što su vječito mislili na svoju bolest i njene posljedice. Opaze li i najmanju čibuljčicu na svome tijelu, odmah strahuju da im se bolest nije povratila, pa to ih muči i satire. A mnogi su opet tako jogunasti, da i pored izrečenog odobrenja od strane ljekara neće nikad da se žene, bojeći se da će im djeca biti škrofuljava, nakazna, nedotupavna ili inače zaostala. To ih, naravno, pomjeri u cijelom životu, pa onda moćno utiče i na njihovo tjelesno i duševno zdravlje. Najzad valja znati,, da i z a n i m a n j e može imati uticaja na život i zdravlje sifilističara, da, da­ kle, i o tome valja računa voditi. Kad već veliki umni i tjelesni napori škode i potpuno zdravom ti­ jelu, u toliko će prije i više škoditi tijelu, koje boluje ili koje je bolovalo, pa je bolešću oslabilo — i to baš od tako teške i uporne bolesti kao što je sifilis. Prema tome je jasno, da svaki sifilističar — po mogućstvu — treba da izbjegava one pozive i ona za­ nimanja, gdje će imati prilike, da se često duševno ili tjelesno premori. Tako n. pr. školovani sifilističari neka se ne otimaju, da budu megju prvima, i neka ne rade više nego što im je za njihov poziv neop­ hodno potrebno. To je tim potrebnije, što tim lju­ dima valja da ostane i vremena, koje bi upotrebili �Hi za njegovanje Svog zdravlja. Zato se gjacima, koji boluju ili koji su bolovali od sifilisa, ne preporučuje da n. pr. budu Ijekari, profesori, oficiri i t. d. U kratko: sifilističari treba da žive mirnim životom u kakvom zatišju — daleko od očajne utakmice u da­ našnjem svijetu. . . . Da ne teže ni za kakvom sla­ vom; da se ne otimaju ni za veliko bogatstvo; da se strasno ne zalažu u buran politički život i nje­ gove trzavice i t. d. A miran, udoban život i duševna ravnoteža održe i sifilističara zdrava i dugovječna. „N. Z.“ Gajretove vijesti. H obh j'Teiae^.a'm „rajp eia .44 3a TajpeTOBe hji&HOBe yTCMejbaHe ynHcaan cy ce rr. Baco H. CaBak Tpr. h HaKo^a T. KamHKOBak, ype,a,HHK „BoeaHCKe BHAe“ H3 CapajeBa. Heisa je cpAaHHa 6.aaroAapHocT oBoj o6o]hi; b HaniHX npaBowiaBHHx aeMJbaica, Kojn&ia AeacH Ha cpuy Ky.nypHO HHanpeijeFbe Hac MHCJinMana y obhm 3eM^aMa. ^Khbhjih poAOA»y6HBH h HCKpeHH npnjaTe.T>H uyc«iHHaHCKH rr. CaBHh h KauiHKOBHk! Č lan ovim a „L ige h ilja d e 46. U imenima čla­ nova »Lige hiljade« uvukle nftm se nehotice razne pogrješke. Radi toga molimo svu onu braću i rodoljube,kod čijih su se imena takve pogreške desile, da nam oproste, te da nas izvole upozoriti, a mi ćemo rado svaku grešku ispraviti. U današnjem broju ispravljamo ove pogreške: Kod imena vrlog rodoljuba i Gajretova prijatelja Asimbega Paloša stajalo je kahvedžija, a treba velepo­ s je d n ik ; kod imena ćejvan Šaćir stoji ćejvan šaćir Cekro, a treba da bude Š a ć i r Ć e j v a n i H a jd a r č e k ro tehn., kod imena Mustafa Spaho stoji bank. či­ novnik, a treba stu d . agron.; ime H a m z i ef. H. Z u k i ć pogrješno je izišlo Hamzi ef. Lukii; mjesto P. pl. Orešković treba Dr. P. pl. O rešković; mjesto Džafer Buturović treba D ž a f e r b e g B u t u r o v i ć i dr. i dr. N aš list. Povećani i reformisani naš društveni organ „Gajret“ naišao je na krasan odziv. Broj pret­ platnika, koji je bio nešto oko hiljade povećao se na 1500 tako, da smo sve primjerke prvog broja rasturili. Stoga nam je veoma žao, što nam neće biti mo­ guće poslati prvog broja lista onim pretplatnicima, koji nam se budu od sada prijavljivali. G ajretova zab ava. U idući četvrtak, 10. o. m. prirediće ovdašnji Gajretovi prijatelji zabavu u korist »Gajreta«, na kojoj će sc, izmegju ostalih tačaka pro­ grama predstavljati junačka pozorišna igra „Gjerzelez Alija«, u kojoj se ocrtava ovaj veliki naš narodni junak. U Sarajevu je za ovu humanitarnu zabavu veliku interesovanje, te će sigurno posjeta biti velika, a i pri­ hod na blagajnici obilan. No nadamo se, da će se taj prihod mnogo uvećati dobrovoljnim prilozima sa stranei jer će svi rodoljubi i prijatelji našega napretka, uvje­ reni smo, pohitati sa prilozima! Prilozi sa strane neka se šalju na upravu »Gaj­ reta«, koja će ih sa blagodarnošću u svome društve­ nom organu objaviti. Liga hiljade. 403 Abdullah Ruždić, Sarajevo; 404. Hasemehamuna Zečević, Visoko; 405. Salihaga Bračković, 406. Mujaga M. Bračković, 407. Lutfija Tanović, 408. Hasan Tičić, Smajov, 409. Ahmet Hadžismailović, 410. HasanĆatović, ratar svi iz Trebinja; 411. Ibrahim ef. Muša* nović, 412. Ešref ef. Imamović, 413. Hamdi beg Begović, 414. Hafiz Ibrahim Fazlić, 415. Hamdija Hasan, efendić 416. Petar Sunarić, 417. Ibrahimaga Hodžić, 418. Fehim Hasanbegović, svi iz Vlasenice; 419. Ljubo Stjepanović^ Sarajevo; 420. Ejub Hadžiademović, 421. Hasan ef. Hađžihalidović, 422. Ragib Beg Borovac, 423. Ranko Milovanović, 424. Dr. Dušan ćorović. svi iz Višegrada; 425. Šukri beg Maglajlija, Rudo; 426. Bećir beg H. Ibrahimbegović, 427. Hafiz ef. Duraković, 428. Sulejman beg H. Ibrahimbegović, 429. Derviš beg Građašćević, 430. Avdi beg Gradašćević, 431. Ibrahim beg H. Ihrahimbegović, 432. Husein ef. Pitić, 433. Fuadbeg H. Alipašić, svi iz Gradaćca; 434. Dr. M. Jokić, 435. Vejsilaga Saraćević, 436. H. R. 437. Saračević Salihaga, 438. Saračević Muhamedaga, svi iz Saraeva; 439. Husein beg Kapetanović, 440. Hafiz Adem Hodžić, 441. Muhamed Zahirović, 442. Salih Karić, svi iz Odžaka; 443. Ilijas beg Resulbegović, 444. Ibrahim Zupčević, brico 445. Halil Volić, 446. Smail Zupčević, 447. Rizvan Volić, 448. Izet ef. Ruždija. 449. Edhem beg Resulbegović, 450. Osman Babović, 451. Ejub Sa* lahović, 452. Braća Šuljak, 453. Bračković Murat, 454. Ali Riza Magjo, 455. Murat ćatović, uč. trg. škole 456. Lutfija Baraković, 457. Junus Arslanagić, brico 458. Džafer Begović, 459. Salihaga Obradović, 460. Husein Babović, maler 461. Husein Kusturica, 462. Šaćir Hadžić, stolar 463. Asim Džaferagić, svi iz Tre­ binja; 464. Jovan Mitrović, knjigovogja „Srpke banke". 465. Risto Kujundžić, blagajnik „Srpske banke" 466. Matija Polak, čin. „Srpske banke" 467 Risto Jovanović, čin. „Srpske bankeu 468. Tanasije Samardžić, čin. „Srpske banke" 469. Jefto Mojić, čin. „Srpske banke" 470. Risto Stefanović, čin. „Srpske banke" 471. Savo Delić, čin. „Srpske banke" 472. Dušan Kolak, čin. „Srpske banke" 473. Savo Lažetić, čin. „Srpske banke" 474. Risto Šain Milićević, čin. „Srpske banke" 475. Risto Avramović, činov. 476. Damjan Miličević, trg. svi iz Mostara; 477. Sulejman beg Filipović, 478. Hasanaga Kukavica, 479. Jasim beg Alibegović, 480. Tahir beg Alibegović, 481. Ejub beg Filipović, 482. Ibrahim beg Alibegović, (Jasimbegov) 483. Ibrahim beg Alibe­ gović, 484. Salih Konjhodžić, 485. Džaferaga Džafer- �agić, 486. Bajramaga Turbo, svi iz Ključa; 487. Avdaga Hiroš, 488. Derviš aga Prndelj, 469. Mehaga Hi" roš, 490. Sofija Milunić, babica svi iz Sarajeva: 491. Murat beg Pašić, 492. Šerif beg Pašić, 493. Halil beg Pašić, sva tri iz Bijeline; 494. Muhamed Ililmi ef. Bukić, 495. Mahmud Alihođžić, 496 Mustal'a Ivanković, 497. Mehmed ef. Pitić, 498. Hasan ef. Basa* rić, 499, Mehmed Sabić, 500. Mehmed Dervoz, 501. Ahmed Šabić, 502. Muha­ med Mujezinovlć, 503. Mustafa Sarajlić, Suljagin svi iz Stoca; 504. Mehmed ef. Stočević, 505. H. Mustafa Pašalić, 506. H. Mehmedaga Siručić, 507. Salih ef. Siručić, 508. Vejsil Siručić, svi iz Srebrenice; 509. Ahmedbeg Kulenović, 510. Muharem Hadžialijagić, 511. Ahmedbeg Kulenović (Suljbegov), 512. Mehmed Srtkljević, 513. Alijaga H. Alijagić, Muranović, 514. Hasanbeg Sulejmanbegović, 515. Huseinaga Kurtagić, svi iz Kulen-Vakufa; 516 Dr. Milivoje Kostić, 517. Dr. Hamdija Karamehmedovič, 518. Dr. Miloš Besarovic, sva trojica iz Sarajeva; 519. Mehmedi Retnzi ef, Delić, muftija, 520. Milorad Pavlović, prof., 521. Salih Mustafić, 522. Stevo Stefanović, .movidar, 523. Drag. P. Porobić, 524. Sulejman ef. Brajić, 525. Todor Gj. Samardžić, 526. Stojan Soldatović trg., 527. Jovan K. Tanović, novinar, 528. Nikola Simić-Torbica, želj. čin. 529. Jovan Dučić, pjesnik, 530. Gjorgjo Popara, go­ stioničar svi iz Beograda; 531. Ali ef. Mešić, 532. Hadžibaga Mešić svi iz Ćelića; 533. Fuadbeg Abdulahefendić, Derventa; 534. H. Muharemaga Karaselimović, 535. Osmanaga A. Vehabović. 536. Ahmed Pilićanić, 537. Mehmed Ali Abdurrezak, svi iz KotorVaroši; 538. Hasanbeg Dedić, Sk. Vakuf; 539. Haki ef. Hadžagić, muallim i imam, Hrvaćani; 540. Mehmedbeg Širbegović, 541. Salih Kadri Čašić, 542. Ahmetaga Terzimehić, 543. Mehmed Mačković, 544. Husein ef. Smailagić, 545. Nazifaga H. Omersoftić, 546. Aširaga Topčagić, svi iz Maglaja; 547. Mehmed Alija Kapetanović, 548. Sado Šamić, 549. Suljaga Sarač, 560, Mehaga H. Osmanović, 561.Ćamil Omerović 562. Ibrahim Papanja, 563. Ahmed Škrge, 564. Mujaga Sarač, 565. Sejid Mulabdić, 566. Bećiraga Sarač, 567. Meho Mehmedspahić, 568. Ćamil Zećiragić, svi iz Jajca, 569. Nuraga Hasagić, 570. H. Hasaga Ćatić, oba iz Žepča; 561. Mehmed ef. Ćišić, Mostar; 572. H. Ibrahim ef. Redžić, šer. sud., 573. Hasan ef. Hromić, 574. Salihaga Gasal, 575. Mustajbeg Filipović-Lički, 576. Muhamedaga Zlatarević, 577. Small Švraka, svi iz Glamoča; 578. Hasan Hasić, 578. Mihajlo Jeremić, 580. Dragutin Ertl, 581. Derviš Plevljak, 582. Šaćir Dreca, 583. Avdaga Vreta, svi iz Foče; 584. Hakibeg Babčić iz Bukuvice (Goražda); 585. Mujaga Šehović iz Zakalja; 586. Joka N. Goražda; 587. Živko Nježić, adv. koncepist, Banjaluka; 588. Edhem Sejdić, D. Tuzla; 589. Risto Samouković, vel. posjed., 590. Omeraga Užičanin, trg., 591. Dr. Aleksa Radović svi iz Sarajeva: 592. Jovan Božičković, 593. Ignjat Jova- nović oba iz Brčkog; 594. Sulejman Faikpaša Čerkez, zap. V. konj. ordije u Šamu, 595. Mehmed Zijabeg, sekretar carsko-otomanskog poslanstva u Beču, 596. Šefibeg, sekretar turskog poslanstva u Rimu; 597. Hasan Bedribeg, čin. nlinis. pošte i teleg. u Carigradu, 598. Zija paša zađe, 599. Subhibeg oba iz Carigrada, 600. Husrevbeg Rizvanbegović, erkjani harb juzbaša iz Edrene. „Zrno po zrno pogača"! Javne potvrde. — Darovi. Na predlog Dervišbega Pašića, veleposj. iz Bijeljine sakupio je Izetbeg Salihbegović svotu od 38 K 90 h, kao dar „Gajretu" mjesto brzojavne čestitke Šerif ef. Arnautoviću i drugovima o uspjelim izborima u vakpfsko-mearifskom saboru, a darovaše ih slije­ deća gg.: p o 5 K: Osmanbeg Pašić, M. Salihbegović i Tomo Salaković; p o 2 K; Dervišbeg Pašić, Smailbeg Salihbegović, Selimbeg Preljub i Vaso Marković; p o 1 K: Muharembeg Pašić, Rifatbeg Rifatbegović, Mahuuidbeg Osmanbegović, Sulejman ef. Saridžić, N. N., Hasanbeg A. Omerbegović, Izetbeg Salihbegović, Ljuba Jovanović, Ibrahim Ramadanagić, Katinka Reak, Štefan Reak, Riza ef. Sulejmanović, Milan Todorović, Rado Jovičić i Šandor Daskalović p o 50 li el e r a ; Laza Lazić 40 hel . H. Rašid ef. Rasavas iz Bos. Novog poslao je 44 K, 47 h, i to 4 K 70 h, što je sakupio prigodom sunečenja djece Hasanage Muratagića, a ostalih mje­ sto brzojavne čestitke Šerif ef. Arnautoviću prilikom njegova izbora za vakuf.-mearif. direktora, a darovaše ova gg.: Huseinbeg Cerić 10 kruna: p o 2 K: Meh­ med Hamdi Memić, HuseinbegKrlečbegović i Salih Berbić; p o 1 K: Muharembeg Džaferbegović, H. H asan. Falan, Mehmedaga Kukić, Mehmedaga Pašagić, Alibeg Cerić, H. Rašid ef. Rasavac, Mehmedbeg Muradbegović, Smajl ef. Mehmedagić, Hasanbeg Kapetano­ vić, Hasan Kulen, H. Rustenbeg Krupić, Tahirbeg Krupić, Ibrahim ef, Sejdić, Husejn Šehović, Ćamil Aliagić i N. N.; p o 60 h; Derviš ef. Šehović i lbrahim Bajrić; Ibrahim Dolić 50 hel.; p o 40 h e l.: Ah­ med Kadić, Hasan Kadić, Mehmed Spahić, Muharem A rnautovići Omer Dolić, Na pokladnom sijelu srp. čitaonice u Ljubinju sakupljen je na predlog g. Stevana Šarenca u korist „Gajreta" i „Prosvjete" 47 K 80 h — za „Gajret" '/3: 23 K 90 h. Asim beg Miralem D. Vakuf poslao je 2 K mjesto brzojavne čestitke Šerif ef. Arnautoviću, prilikom nje­ gova izbora za vakuf.-mearif. direktora i 3'45 K, koju je svotu sakupio u veselom društvu. Derviš Zuhdi ef. Bajrić iz Sarajeva položio je 2 K mjesto bajramske čestitke prijateljima. Džemaludin Ruždija sakupio u Foči mjesto br­ zojavne čestitke Šerif ef. Arnautoviću prilikom njego­ vog izborazadirektora vakufsko-mearifske uprave svotu od 18 K 70 h. �33 Mjesto brzojavne čestitke Dr. Muratu Saricu pri­ likom njegove promocije na čast doktora medicine darovali su njegovi prijatelji i ahbabi u Sarajevu 18 K 20 h. Mustafa ef. Salihbegović darovao je ,,Gajretu“ 2 K mjesto brzojavne čestitke Šerif ef. Arnautoviću i Dr. Muratu Sariću. Alija Muharemagič iz Bijeljine sakupio megju članovima tam. „Islam, kluba1' svotu od 16 K 40 h. Salihaga Zaklan iz Lokava poslao je svotu od 4 K, koju je sakupio za „Gajret" niegju svojim džematlijama, prilikom izbora Šerif ef. Arnautovića za direktora vakufsko-mearifske uprave. Zejnil Vukotić učitelj u Jeleču. poslao je 15 K 60 h koju je svotu istim povodom sakupio za „Gaj­ ret" megju tamošnjom ehalijom. H. Rašid ef, Rasavac iz Bos. Novog poslao je 6 K 57 h, koju je svotu sakupio kod Dervišbega Ibrahimbegovića. Fuadbeg Abdulahefendić iz Dervente darovao je „Gajretu" 1'30 K, mjesto brzojavnog pozdrava vakuf, mearif. sabora prilikom njegova otvorenja. Prilikom završetka svoga rada darovali su čla­ novi saborskog odbora „Gajretu" i to: Rifatbeg Sulejmanpašić iz Bugojna. 22 K, vasi'fbeg Biščević iz Bihaća 10 K i Emin ef. Brka iz Tešnja 5 kruna. Sulejman ef. GerdijanovjćJz.Todorova sakupio je 4 K 20 li mjesto brzojavne čestitke Šerif ef. Ar­ nautoviću, koje darovaše ovi rodoljubi: po 1.10 K: Sulejman ef. Gerdijanović Jmain i Arifaga ^ulejmanagić trg.; Camilaga Sulejmanagie 1 krunu; po 50 h: Ibrahim ef. Abdagić, muallim i Mustafa ef. Sejdinović. Alibeg Frndić čin. musi. štedionice iz Zenice po­ slao je 8'50 K i to 5 K iz kašice br. 474. kod „Muslim. štedionice u Zenici" i 3'50 K koje je sakupio g. M. Gjorgjević, upravitelj štedionice na prijateljskom si­ jelu. „Muslim. omladina" u Višegradu darovala je „Gajretu" od zabave držane 16./X. o. g. svotu od 50 kruna. Omer ef. Čajić učitelj u Tešnju darovao je 3 K mjesto odgovora prijateljima na čestitke prilikom nje­ gove ženidbe. Ibrahimbeg Hasanpašić iz Travnika poslao je od zabave priregjene u Travniku 1. novembra pr. g. u korist „Gajreta" i „Prosvjete" svotu od 328 K 14 h. Ril'at beg Fezirbegović iz Tešnja poslao je 3 K, koju je svotu darovao Omer ef. Cajić učitelj u Tešnju mjesto odgovora prijateljima na čestitke prilikom njigove ženidbe. lbro Burek iz Livna poslao je Gajretu 10 K, koje je sakupio megju rodoljubivim muslimanima. Hafiz Salih ef. Sarić iz Carigrada poslao je 10 K, kao dar tam. bos. herc. Gjačkog društva, »Nada istoka« u Carigradu mjesto brzojavne čestitke Šerif ef. Arnautoviću prilikom njogova izbora za vakufskogmearifskog direktora. Ismet ef. Curcić iz Sarajeva položio je 2 K, od prodanih Gajretovih kupona. S'Jejman ef. Haznadarević, talib u Hanikah me­ dresi darovao je »Gajretu« 15 Kruna. Mjesto brzojavne čestitke Šerif ef. Arnautoviću prilikom njegova izbora za vakuf mearif. direktora, darovao je Derviš Zuhdi Bajrić iz B. Gradiške 5. Kruna. Krehć mualim iz Jajca sakupio za »Gajret« 1'30 K, putujući želježnicom iz Jajca u Sarajevo. Mjesto brzojavne čestitke Šerif ef. Arnautoviću prilikom njegovog izbora za direktora vakufsko mearifske uprave »Gajretu« po 1 Krunu ovi rodoljubi: Nasufaga Hajrović, Smajil Tasligja, Ahmed Hasić. Mujo Hasić, Hašimaga Kapetanović, Mehmed iMomić i Bećiraga Kudra svi iz Domanovića (kod Stoca). Šemsi beg Zaimović i Ibrahimaga Glinac iz Brčkog darovali su Gajretu 10 K, mjesto čestitke bajrania prijateljima. Ali Ćemal beg Džinić pravnik iz Banjaluke sa­ kupio u svatovima svog kolege Mustafa ef. Bahtijarevića prav. za »Gajret« svotu od 22'35 Krune. Nurija Džumrukčić učitelj vel. realke u Banjaluci sakupio za »G« pri osnivanju »Kluba muslimanske omladine« u Banjaluci svotu od K 12'02. Mahmud beg Fadilpašić Šerifović veleposjed­ nik i potpredsjednik vakuf, mearif sabora darovao je »Gajretu« svoje saborske dnevnice u isnosu od 40 kruna. Ađem ef. Kurbegović muderis u B. Petrovcu sa. kupio je na sunetu kod Mehmedage Berberovića svotu od 12 K 10 h. Dr. M. Sarić darovao je 5 K, umjesto odgovora prijateljima, koji mu čestitaše prilikom njegove pro­ mocije na čast doktora medecine. Osman Bazerdžanović iz Zvornika poslao je K, 3'50. koju su svotu darovali i to: Avdaga H. Idrizo-’ vić, K 1'20 Osman Bazerdžanović, K l ’— Sabit Nalić, 50 helera, po 20 h: Huso Bazerdžanović, Šaćir Bazer­ džanović, Mustafa Prpić i Muja Saračalija. Hilmi ef. Hatibović šer. sudac iz Sarajeva daro-1 vao je 2 K, mjesto čestitke bajrama svojim prijate­ ljima i ahbabima. Mjesto bajramskih čestitki prijateljima i ahba­ bima darovao je „Gajretu41 Slaih ef. Karaosmanović iz Lijevna 2 Krune. Dr. Dragan Plentaj darovao je Gajretu 2 KruneHasan Cel'o sakupio je megju prijateljima za „Gajret" K 1T2. H. S. Latifić iz Lijevna poslao je iz kašice br. 56 kod tam. „Islam kiraethane" K 7'91. H. Ibrahim ef. Redžić šer. sudac u GlamoćudarovaO je „Gajretu" 3 K, mjesto brzojavne čestitke Šerif ef. Arnautoviću na izboru za vakuf-mearifskog direktora. Murad Bračković iz Trebinje poslao je 25 K, i �34 1 to: 20 K, koju jc svotu darovala prigodom vasijeta žena Ibrahinia A. Arslanagića, 2 K, koju je svotu da­ rovao Juso A. Arslariagić i 3 K, na račun prinosa „Lige hiljade" Husage M. Sehovića. Bušo Avdić iz Bileća poslao je 4 K, mjesto če­ stitke prilikom sastanka vakuf, mearif. sabora, te iz­ bora Šarif ef. Arnautovića za direktora i Ahmed ef Sehovića za člana saborsskog odbora. Halil ef. Redžić talib u „Hanikah" medresi u Sarajevu položio 6 K 20 h od prodanih kurbanskih kožica, koje su sohte ,,Hanikaha“i „Kuršumli" medresa poklonili „Gajretu11. llasan Bitevija gimnazijalac sakupio je na sijelu kod Mutevelića za „Gajretu K 3'61 dobrovoljnih pri­ loga. Alaga Muhamedagić trg. iz Peći (kot. Cazin) po­ slao je 21 K 40 h. kao dar „Gajretu" Hasan H. Komić iz Otoke poslao je 3 K 20 h, priloga „Gajretu" mjesto čestitke Šerif ef. Arnautovića koju darovaše i to: po 1 K: Zaim Komić i Hasan H. Komić, po 60 h Ale Kovač i Ahmet A. Bešić. Ibrahim H. Salihović iz Bijeljine 1.50 K, koju je svotu sukupio njegov jeđinac u njegovom dućanu. Abdurahman Čehević iz Goražda poslao je od kurbanskih kožica njegove matere i rahm. oca mu 5 Kruna. Mjesto bajramske čestitke prijateljima darovao je Abdul Vahidbeg Krupić gr. bilježnik u Maglaju ,Gajretu" 2 krune. Istim povođom^darovao je Ragibaga Pašelić iz B- Krupe 2 Krune. Pašo Kapetanović iz Sarajeva sakupio je megju svojim prijateljima i ahbabihia za „Gajret" K 6'30. Salih ef. Tomić berber iz Sarajeva položio je K 4'06 iz kašice br. 411 koja se nalazi u njegovom dućanu. Sejfudin ef. Arifhodžić činovnik duh. režije iz Sarajeva sakupio je na bajramskom sastanku dr. Kjub ef. Mujezinovića 4 krune. Abdurahman Gehović povjer. iz Goražda poslao je K 18*10 i to 7 K što je sakupio Salih ef. Hodžič kod kuće Abdurahmana Cehovića prilikom sunećenja njegova brata Ibrahima, K 810 što je sakupio A. Ćehović sa T. ef. Pozderovićem povjer. na sunetu lbrahimage Mašale prigodom sunućenja njegova sina, 2 K, koje je darovao Mehmedbeg Kuljuh mjesto če­ stitke prijateljima i ahbabima 1 K, što je darovao A. ćehovič istim sebepcm. Mjesto bajramske čestitke prijateljima darovao je „Gajretu" Mustajbeg Ibrabimpašić iz Travnika 5 Kruna. Mustafa Ćišić Avdagin iz Mostara poslao je 20 K 8 h od kurbanskih kožica, koje su darovali „Gajretu" neki Gajretovi prijatelji. Mjesto čestitke bajrama prijateljima i ahbabima daro­ vao je Mustafa ef. Sarajlić povjer. iz Stoca 1 Krunu. Muhamed Mehmedbašić iz Stoca sakupio je pred džamijom na bajram K 10’26. Salih ef. Čišić uč. VII. razr. „Dar uI Šefeke" u Carigrudu poslao je 73 K 5 h, koju su svotu darovali „Gajretu" njih 19 gjaka istoga zavoda. Sulejman beg Porobić Derventa šalje iz kašice 275 koja se nalazi kod Ferhat bega i Sulejman bega Porobića u radnji svotu 7 K 86 helera. Svima plemenitim darovaocima neka je čast hvala i priznanje. Zivili Gajretovi prijatelji! Razne zanimljive i poučne bilješke. S a m a r i i ulio. — Stariji su otprije vrlo lako svojim mlagjima dijelili šamare — po gdjekada baš i veoma žestoke. Sad se već to pomalo gubi, a i treba da se sasvim izgubi. Naročito se više ne šamara uz uho, jer je u h o v e o m a o s j e t 1 j i v o, p a m o ž e o d j a č e g u d a r a o b o l j e t i . Šta više, dešavaju se slučajevi, da od jačeg šamara uz uho u njemu p r s n e b u b n a o p n a , pa da od toga ošamareni izgubi sluh. Ko je, dakle, već za tjelesnu kaznu i udaranje, neka bar bira čime, kako i gdje će udariti, da ne nanese svojoj žrtvi osjetne štete po zdravlje i život. Ima dosta drugih, neosjetljivih djelova na čovječjem tijelu, koji bolje podnose boj nego uho. ’ ,,N. Z.“ N ed jelo IiMjjsikovo. Iz Cjelovca javljaju, da se onamo dogodio strašan slučaj. U vrtu zemaljske lu­ dnice šetao je jedan umobolnik. Kad je na ulici opa­ zio jednoga dječaka, pozove ga k sebi. Dječak pregje preko rešetke, našto ga lugjak odvede u pivnicu, svuče ga do gola, sveže ruke i noge, i naglavce ga objesi. Iz bojazni pred lugjakom, nije se dječak usu­ dio vikati. Iza nekog vremena izvuče lugjak dječaka iz pivnice, te ga turi u peć, a vrata začepi drvetom i krumpirima. Pod večer prijavi otac redarstvu, da mu se je sin negdje izgubio, našto iza dugog potra­ živanja nagju dječaka u ponedjeljak u jutro u lud­ nici, te ga u žalosnom stanju izvuku iz peći. O trov d u h a n a . — U novije doba činjeni su tačni naučni opiti s djejstvom duhana i njegovim najglavnijim otrovom — nikotinom. Tim opitima dokazano je, da čovjek, koji popuši 10 o b i č n i h c i g a r e t a , iz njih u svoje t i j e l o p r i m i ( r e s o r b u j e ) 10—14 m ilig r a m a n i k o t i n a , a i to je već mnogo. Ako se uzme, da kod nas ima pušača, koji na dan popuše i po 50 cigareta, i da ih ima, koji tako tjeraju godi­ nama, onda se ne smijemo čuditi, ako im tijelo pod uticajem tog otrova oboli. Ciiuhitak k rv i. — Obično se računa, da u ti­ jelu odraslog čovjeka ima toliko krvi, koliki je t r i ­ li a j s t i d i o n j e g o v e t j e l e s n e t e ž i n e , a u t i ­ j e l u n o v o r o g j e n č e t a d e v e t n a j s t i d io . Ako �35 računamo, da je odrastao čovjek prosječno 63 kgr. težak, a novorogjenče 3 kgr., onda bi odraslo čeljade već osjetilo nestašicu krvi, ako bi od nje izgubilo 1200—1600 gr., a novorogjenče 4 0 —53 gr. Izgubi li odrastao čovjek 3200 gr. krvi, a novorogjenče 100 gr. onda već nastupa smrt. Z a t r u d n u ž e n u o p a s n o . — Trudnu ženu valja od svakog napora poštediti. Naročito su za nju o p a s n i o n i p o k r e t i , k o j i m a s e t i j e l o na­ s i l n o i s t e g n e . A take pokrete mora žena činiti, ako n. pr. naviljke sijena ili slame kome na više do­ bacuje; ako paje; ako što na visoku policu diže i regja ili s nje dohvaća; ako oprano rublje na kono­ pac prostire ili s njega kupi; ako cigle ili drugu koju gragju pri gragjenju kome na više dodaje; ako voće bere i t. d. Svih tih poslova valja trudna žena da se čuva. „N. Z.“ s* Novine i knjige. (U ovoj rubrici ćemo notirati svaki list i knjigu, koji nam se pošalje u zamjenu ili na prikaz sa even­ tualnom kraćom recenzijom.) „CpncKH K hjHvkcbhh rViacHHKu — Ca obim hmchom ii3Jia;ui Beh AcneT rpAUHa y Bnorpafly CBaicus 15 A*Ha Kii.i!3KeBHo-HayiiHa peBnja y OBecfca.Ma oa 5 uiTeMiraaiM ra6aica no# ypeAHirmrBOM AP- JoBana Cnepjinha, npo<|>. yHHBep3HT6Ta n y3 cypaAH>y CBnx Haj6o.T>HX cpncKHx — a y nocA6AH>e pp6& n xpnaTcxnx kh>hiKCBHnKa ii Hay>iapa. OBa pcBuja je Beh oa panu je ao6ha&HMe Haj6o.i>er cpncKor 'iacouHca ii npaje h noćenje H>eroBa nospeTtiH>a, a MH HAeMo h Aa-^e n 6e3 nua.io ycTe3aH>a TBpABMO, Aa je „Cpil. K h>H»C. l\iaCHHK Haj6oA>a KH>niK6B. iiayMHa peBnja Ha CaonencKOM Jyry, Koja ce Monce MjepHTii h ea oHiiM ciiojbm Ko-ieraMa, icoja Bpme can«iHy Ky.iTypny HiiCHjy y Be.mKiiM KH>QXceBH0CTHMa 3anaAnnx napoAa. JecT, „Cpn. K&nvKOBHn I\aacHiiK“ jeoHaKBaHapoAHa KH>iira, Koja cuApsKaje caMO oho uitiibo, Koje je aću.’ba A°6po, 3ApaBo h noyiHo n Koje mohcc cbomo 'inTaouy Aa Aonece cavo KopncTH, jep ra Moace Aa BacnnTa y cBarcoH norvieAy. Mu cTora HajTon.iiije npenopy*iyjeMo oeaj naconnc iianieM uycABMaHCKOM ■CBujeTy, a napoHHTO naiunu 'inTaonuua n APymTBuua. I ^uj c Ha j e ,iHCTy 18 KpyHa Ha roAHHy, a npeTnjiaTy Tpc6a caaTH HaoByaApccy: AAMiiHncTpagiijii „Cpn. Kibnae. r^iacHHKa“ — BeorpaA- Belgade, C kouJb a h c k a y ji. 6 p. 9. „ B o s u is c lic P o s t " — dnevni politički list, koji izlazi u Sarajevu na njemačkom jeziku, a staje godišnje 36 kruna. l lu iik jn r { jju m i-i-š e r ifi (Careva džamija) na turskom jeziku sa slikom i planom. Napisao Šejh Scjifudin Kernura. Cijena 1 kruna. J a v n e m u si im a lis k e jjr a tjje v i n e u S a r a ­ je v u , opisuje Sejfudin Fehmi ef. Kernura. I . C a r e v a d ž a m i ja , sa sedamnajest slika u tekstu i dvije table Cijena 80 helera. S a ra jev sk e d žam ije i drnge javne zgrade turske dobe. Priopćio Sejh Sejfudin Kernura sa 12 slika u tekstu. U ovoj knjizi su opisi od osam džamija sarajevskih sa slikama. Cijena 80 helera. T u rsk i dokum enti za p ovijest bosanskih k a to lik a iz sidžila kutubhane Careva džamije u Sa­ rajevu. Priopćio Sejh Sefudin Kernura. Cijena 80 h. Gornje knjige nam je poslao pisac na prikaz, te ih mi toplo preporučujemo tim prije što pisac od svake prodane knjige daje 20 helera »Gajretu«. Knjige se mogu dobiti kod »Gajreta« i to, za gotove novce. Dakle, ko nam pošalje novac poslaćemo mu odmah dotičnu knjigu, koju poruči. Pisac u isto vrijeme javlja, da je njegov provod » lz s e j a h a t n a m e K v l i j a Ć e l e bi ne « sav rasprodan, pa ne može zadovoljiti onu gospodu, koja su mu se sa porudžbinom obraćala. No ako bi se prijavio dovoljan broj mušterija, pisac bi diio ovaj prevod ponovo štampati. Sejahatnama bi stajala K T60. „ m u s l im a n s k u S v ij e s t " — organ muslimanske napredne stranke; izlazi u Sarajevu svake hefte, a ci­ jena joj 12 kruna godišnje. (Ovih dana prestala izlaziti). »Pa3BMTaK« IIpuHHJiu cmo npimopoj KH>na«eBiioHayinor nacoirnca, nojn je no,t obhm bocjiouoh 1 janyapa no ct. Ka.i. noneo n:!.ia3HTii y Ea&oj Jlynn, a iioa ypeAuiiniTBOM iioanaTor kh>u',kcbiihk;i ETerpa Ko'inha, nncua lioiijviapuc caTiipe: „JaaaBna upoA CyAOM . „PaanHTaic H3.ia3n y MjeccMiiiiu cBeciviiMa oa 2 fflMMnana Tanana, a cTajc na roABiie 6 Kpyna. CaMo BMC ypcAHUKa je AOBO^LHa npcnopyKa 3a JIH6T, na ra Huje norpeoHO hh jcAHOU pnjenii upenopyqnnaTB. ^BpaHKOBO KOJIO1' — KJfcHHCeBHII JIHCT, KOja H3 Jia3ii cB O K o r HCTBpTKa y Cp. Kap.ioBiuiMa a boa ypcAiinuiTBOM Mehana EyAncaBjbC8Hka. IJajeHa My je roreunte 10 KpyHa. Iz uredništva. H. II., M. Kao mTo BiiAnre, je,T,Hy Ban cTBap a °_ iiocnsio y A®uaiDH>eu 6pojy, a n c ny Apyr,y hoMO ynoTpeČHTH. A to Ban je Hajoo.i>n o,i,roBop na iiHTaib?: a ® .ih Ha.ia3iiMO BitiaTe .m TaaeHTa? IIpenopy'iyjcMO Bav Aocra HHTaita Haiunx, a no M0ryliH0CTii ii CTpaHiix. njecHiina! Ce.iaM! A t i f u, M o s t a r — U idućem broju ćemo do­ nijeti. Šaljite nam Vi samo Vaše radove i nemojte se ustručavati, jer je početnik bio i Lazarević i Šenoa pa čak i Viktor Igo. Zdravo! A t a N e r č e s , H r a s n i c a . Hvala na posla­ nom kao i na obećanoj stalnoj saradnji. — Mahsus selam! �36 H a t i d ž i . — One dvije druge stvari nisu za javnost. No ništa ne mari, i mnogoga proslavljenog pisca su poneki početnički radovi išli u koš. Samo naprijed! A. R. F. — Molimo Vas, kad nam budete što sa turskog prevodili, gledajte, da stvar bude kraća, da može izaći u jednom ili, najviše, u dva broja lista. Selam mahsus! M. H., D. — Po želji povratismo. Očekujemo obećano. Selam! Poncva molimo svu onu braću, koja se bave perom, da nam priteku u pomoć saradnjom kako bi smo od „Gajreta" stvorili onakav časopis, koji bi bio pristupačan svima slojevima našega milleta i tako od njega načinili pravu narodnu knjigu! Azbuka (abeceda) ćirilicom i latinicom. Ćirilicom: a A, 6 E, 13 E, Latinicom: a A, b li, V Ćirilicom: ii- H , j ic K , ji JI, JU Jb, j k K, 1 L, P c C, i I, u Latinicom: o p Latinicom: c fc, U ,, A, d D, o 0, M A 8 G, Ćirilicom: 0 , r , v, Latinicom: ćirilicom: r i r, . C l, č c , P , r R, s S, ni III, h Tx, Š S. <3 C , lj fcj, M t T, u dž M, m M, y a E , e E, T, T * e 5K 5 K , Ž n , 3 z Ž, H , n N, E ib z, lR , nj Nj, x X, u, r v, i,i, h H, J Dž. Gajretovo cigar-ćage. je ispitano od svjetskog naučenjaka, proresora kemije na bečkom uni­ verzitetu Dr. Lambecka i pronagjen najboljim i za zdravlje neškodljivim. Pa kada još uz to od potrošenog Gajretova cigar-ćageta ide 10% u korist „Gajreta" zar nije i sramota i grehota, da Muslimani drugo cigar-ćage troše! Jest, i po sto puta jest i stoga je dužnost, da svaki musliman kupuje i troši samo i isključivo Gajretovo cigar-ćage a da odbaci sve druge fabrikate. Muslimani, trošite samo Gajretovo cigar-ćage! Za uredništvo odgovara Osman Gjikić. Islamske dionička štamparija (tiskara) u Sarajevu. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/2818fd39b0ebcd6a7906e3f0e9836262.pdf 54a8ad0a84ba02efde4f875a7c7017ae PDF Text Text BROJ 3. GODINA III. CIJENA je listu „Gajret": za članove 1 K 20 h zanečlan. 2 K 4 0 h na godinu. GAJRET izlazi 5. dan sva­ kog mjeseca na 16 stranica, a po po­ trebi i na više. • Taleba, učenici i se­ ljaci plaćaju 1 K 20. GAJRET GLASILO „GAJRETA", DRUŠTVA ZA POTPOMAGANJE GJAKA MUSLIMANA NA SREDNJIM I VIŠIM ŠKOLAMA. ------- l= Vlasnik: Društvo ,,GiijretK. || 5. marta 1910 SARAJEVO. \r v a rt I Urednik: Osinaii Gjikić. Ustav. Iz islamske kulturne istorije. U pretprošlu nedjelju proglašen je naš zemalj. ustav, izborni £pd, poslovni .red saborski i zakoni o zboru i dogovora Do kot. vijećima. Prema tome je i naša, do sada jedina u Evropi neustavna zemlja, ušla u !recl ustavnih zemalja, u kojoj ć$ se i narodu dati neko p r a v o učestvovanja u upravi svoje otadžbine; Naglašavamo neko pravo, jer naš Ustav ne zajamčava narodu potpunu suverenost, kao što je to slučaj u drugim • strogo ustavnim i autonomnim državama. Naš ustav ograničava suverenstvo naroda samo na pojedina pitanja na­ šega političkog i socijalnog života, dok su neka pitanja sasvim oduzeta kompetenciji naroda i predala u kompetenciju zajedničkog ministarstva financija, koje i nadalje ostaje kao vrhovna ze­ maljska uprava. Mi nijesmo pozvani, da o spomenutim naj­ novijim zakonima naše zemlje izričemo svoj sud. To će učiniti drugi pozTvaniji. Nama je namjera konstatovati samo to toliko, da je i ova, ovako nepotpuna ustavnost bolja od apsolutizma i da ona, ako ništa drugo, daje našem narodu pod­ logu, na kojoj će moći da poradi ha proširenju narodne kompetencije i upotpunjenju suvereno­ sti narodnog predstavništva. Stoga mi spomenuto naše zemaljske za­ kone ipak moramo pozdraviti držeći se one narodne: Boljo išta nego ništa! Nema zbora, islamski narodi danas kulturno loše stoje. Treba samo promisliti, da je od tri stotine mi­ lijuna naše braće, tek deseti dio politički nezavisan upravlja sam sobom — pa da se prizna ova gorka istina. Drugi narodi su nas prevladali, ne brojem, jer Muslimana nije nikada više bilo no što ih danas ima, nego kulturno i ekonomski. Ovu činjenicu priznaju svi rodoljubi današnjih islamskih naroda. Oni jadikuju radi toga, upirući prstom neprestano u našu sjajnu prošlost i pitaju se, kako su mogli na­ rodi, koji su razvili onako bujnu kulturu u Španiji, Siciliji, Misiru, Mesopotamiji, Siriji, Persiji i Hindu — kako su mogli pasti na ovako niske grane. Nema sumnje, da su Muslimani iz doba HaruniRešidova i Hakjima II. mogli bolje poznavati Islam — jer su njegovim izvorima bili puno bliži, nego li mi, nakon trinaest stotina godina, gdje se je kroz to vrijeme uvukao u našu vjeru mnogi bid’at, koji Islam ne poznaje. Ujedno su Muslimani Harunova i Hakjimova vremena njegovali kulturu i vladali i sobom i drugima, dok, dok smo mi danas napustili kulturu pa ne vladamo ni sobom, a kamo li drugima. Svi današnji pisci raznih islamskih naroda, a osobito Arapi — koji i u današnjem našem preporodu vode glavnu riječ — mišljenja su, da smo za to nazado­ vali, što smo napustili duh Islama — ne s toga, što sm to htjeli učiniti, što smo Bogu (dž. š.) asi nego što su nas razne okolnosti, a osobito vječito ratovnje, na stranputicu zavele. Kada je govor o islamskoj kulturi, onda to ni­ kako ne godi nekim netolerantnim elementima — oni su ljubomorni na nas — jer smatraju današnje evrop­ sko kulturno stanje produktom kršćanskog duha i ako nema gotovo kulturnog pojma, proti kojem nijesu �38 ti elementi upotrijebili svu žestinu svoje silne srednjo­ vjekovne moći. Čudne ironije! Ta prije dvije godine je jedan od vogja ultramontanizma, uz burno odo­ bravanje svojih brojnih slušalaca na. katoličkom kon­ gresu u Beču, otvoreno rekao, da treba o s v o j i t i u n i v e r s i t e t e t.j. zapriječiti ih u njihovom slobod­ nom naučavanju i staviti pod tutorstvo klerikalizma. Kao da nije istorijski utvrgjena činjenica, da su da­ našnji evropski narodi tek onda počeli kulturno na­ predovati, kada su se emancipovali od crkvenih do­ gma i kada su za vrijeme krstaških ratova osjetili du­ ševnu nadmoć islamskih naroda. I sve što dalje evropski narodi kulturno napre­ duju, to i misao emancipacije sve više jača. Najprije Su se istakli pojedinci, koji se ni u samoj klerikalnoj Austriji nijesu žacali dokazivati, da je katolička cr­ kva neprijateljica kulture1), a sada to čine čitave dr­ žave, koje u rastavi crkve od države daju tome „Kultur-Kampfu" spoljno obilježje, jer je veliki dio kul­ turnih Evropejaca u duši već davno prestao biti krš­ ćaninom. Francuzi, te stjegonoše evropske kulturne misli, su to već učinili,, to čine i neki švajcarski Kan­ toni, a da će se za njima povesti i u tom, kao što i u ostalom, i drugi narodi, o ctom nema sumnje. Pa ipak se gdjekad čuje. da i ti elementi pri­ znaju nešto kulturnog rada Arapa, ali to smatraju produktom Arapa kao naroda, a ne kao sljedbenika Islama. Da je ova tvrdnja bez mjesta nije nama nužno fokazivati, to tvrdi i sama „Povijest srednjega vijeka1' koju je izdala zemaljska vlada u Sarajevu 1902., a to priznaju i sami moderni arapski kulturni istorici. Najjači argumenat nekih evropskih pisaca, koji poriču Islamu kulturni značaj, sastoji se u pokazi­ vanju prstom na Osmanlije. Za njih su Osmanlije bar­ bari od iskona pa i danas njih ništa ne popravi, a najmanje Islam, za njih vrijedi poslovica: „Kuda Tur­ čin progje, tuda trava ne raste". Ali to nije tako. Istina je, Osmanlije nijesu raz­ vili onako jake kulture kao Arapi. Tomu može biti više uzroka, osobito neprestano ratovanje, a dopu­ štam, da je i sam karakter naroda u tom zaostao za Arapima. Ali i Osmanlije su kulturno radili i to baš analogno ostalim islamskim narodima, u početku svoje slave i vlasti, dokle su gojili kulturu, dotle su i na­ predovali, kada su je napuštali, od onda su i pošli natrag. Kulturna istorija islamskih naroda veoma je loše poznata našem narodu u Bosni, osobito našoj srednjo­ školskoj mladeži, a to vodi vrlo često do nepovolj­ nih rezultata. U današnje doba, kada kroz sve islam­ ske narode struji misao kulturnog preporoda, mislim da je nužno, kao poticaj za to, upozoriti na našu kulturnu baštinu, na koju smo kao da zaboravili, oso­ bito radi toga, da se to pitanje tretira u našem na9 L. \Vahrmund; „Kalolische Wejtanschauung und freie Wissenschaft“, rodu i da naši konservativniji elementi dobiju bolje mišljenje o potrebi kulturnog rada. Iznijećemo od vremena do vremena u Gajretovu listu razne odlomke iz ovog područja, koliko nam do­ puste sile i vrijeme, oslanjajući se više na mišljenja evropskih pisaca i njihova istraživanja na tome polju. Pošto smo spomenuli, da evropski pisci poriču Osmanlijama svako učešće u kulturnom radu, a po­ što je baš taj islamski narod nama istorijski i geo­ grafski najbliži, to ćemo da čujemo šta o njima veli francuski pisac Šari Misme1) u svojoj knjizi „Cari­ gradske večeri". On veli: „Čim je sultan Orhan prenio carski prijesto u Brusu, odmah se je turska znanost i književnost po­ čela da takmiči s arapskom i perzijskom. Pod okri­ ljem toga vladaoca živio je Hafiz, pjesnik ravan Horacu’i Anakreonu2). * Njegovi nasljednici išli su njegovim stopama. Oni su postavljali za velike vezire najčestitije ljude, koji su u svoje vrijeme bili na glasu. Mahmud paša3), veliki vezir sultana Mehmeda II., bijaše prijatelj i za­ štitnik učenjaka, pjesnika i umjetnika. On je dizao . knjižnice i mekjtebe, a bio je i sam pjesnik. Njegova se pisma drže uzorcima mudrosti i ljepote. Drugi veliki vezir istog vladaoca Ahmed-paša, isto se je tako bavio znanošću i pjesništvom, a bio je i priznat kao odlučan političar. Sam sultan Mehmed II. (Fatih) govorio je i pi­ sao više jezika; on se je bavio astronomijom i ma­ tematikom, njegovao je književnost i dizao knjižnice i mekjtebe. Pod njegovom vladavinom se je prosla­ vio astronom Husein. Pred Panteonom i Tezejeovim hramom uzviknu Sultan: »Koliko zahvalnosti duguje • i vjera i carevina sinu Turhanovu, koji im predaje u baštinu ove ostatke grčke kulture". Veliki vezir Ali-paša, osmanlijski Rišlje,4) dobavi iz Persije pjesnika i istoričara Idrisa, da piše istoriju carstva. Brat sultana Bajezida, nesretni Džem, žrtva Alek­ sandra VI., bavio se je znanošću i govorio je više jezika. Došavši u Roćos, njegova je inteligencija, nje­ gova ljepota govora i njegpvo znanje iznenadilo isto tako tamošnje vitezove, kao što ih je iznenadila nje­ gova vještina, hrabrost i junaštvo. A da se opišu djela Sulejmana Velikog, trebala bi čitava knjiga i pero književnika iz vremena Luja XIV.5) Devet pjesnika je slavilo njegovu vladu, kao što i istoričari Feridun, Mustafa Dželal-zade, Mehmed Remzan zađe i glasoviti pravnik Birgeli. Sam sultan Sulejman se je bavio filozofijom i književnošću. 9 Charles Mismer: „Les Soirćes de Constantinople". 2) Jedan rimski, a drugi grčki, veliki lirski pjesnici. 9 Naš slavni zemljak! 9 Riclielieu, veliki ministar francuskog kralja Luja XIII, •'■) Najsjajnije doba francuske književnosti. �39 On ublaži kazneni zakon, ukinu smrtnu kaznu za manje krivce, a tjelesne kazne zamijeni novčanom globom.. On je osim toga izdavao zakon o zaštiti živo­ tinja — tri stotine godina prije Gramonova1.) Da uljepša Hypodrom,2) naredi ovaj sultan da se prenesu u Carigrad stari kipovi od tuča: Heraklov, Dianin i Apolonov3), isto je prenio i znamenitu knjiž­ nicu, koju je našao u Budimu, u Madžarskoj. Figani, satirični (podrugljivi) pjesnik ne usudi se napasti radi toga Sultana, nego njegova velikog vezira i spjeva ovaj dvostih: „Prvi je Ibrahim rušio idole, a drugi ih diže, pa vrijegja tako i samog Boga". Da ga izvrgne ruglu, naredi veliki vezir, da se pisac ove satire provede kroz Carigrad na magarcu. Mnogo godina je prije toga Halifa Abdul-Malik kovao novce, na kojima je bio lik toga vladaoca, opasan sabljom. Drugi veliki vezir sultan Sulejmana, glasoviti Mehmed Sokolli, raspolagao je ogromnim znanjem. Za trojice vladalaca on btjaše sja] politike i snaga carevine. Megju ostalim svojim znanstvenim uredbama diže on na Tophani observatorijuf) i stavi je pod upravu učenog misirskog- ast^gnoma Takieddina. Go­ vorilo se, da će Galilejevo doba donijeti nesreću astronomima. Proti tomu se digoše hodže i So­ kolović bi prisiljen, da poruši to svoje djelo. Fanatici, koji ne poznaju ni svoje vjere ni svoje pro­ šlosti, oklevetaše ga još da je slab musliman. Njegova smrt znači vrhunac slave islama i prvi dan njegova nazatka. Ako današnji Muslimani žele upoznati silu ve­ like vlade sultana Sulejmana, onda neka dobro pro­ misle o ovom pismu na Franju I.5) u kom se veli: „Ja sam osvajao u svako doba godine zemlje i tvrde gradove, ja ne spavam ni dan ni noć, a moja se sablja ne odmiče od moje bedrice". „Samo onaj može da zagrli ljubu carstva 6) — pisao je jednom sultan Sulejman Smail-šahu, koji ne blijedi kada ljubi oštricu sablje". Ko hoće da osvoji, ima da bira samo dvoje: silu ili pravdu. Sila ti je: sablju u šaku, a nogu u uzengjiju. Ona ovisi o vremenu — isto kao i pravda. Kako je god vrijeme prvo oružje u bitci, isto je tako i u pravdi. Teško onom, koji i u politici i u ratu ne poznaje duha vremena. Pri smrti sultana Sulejmana spjevao je Abdul') Gramont, francuski general i političar, slavan radi uvedenja zakona o zaštiti životinja. 2) Sultan Ahmedov mejdan. 3) Grčki idoli. *) zgrada sa spravama za promatranje zvijezda. ■'■) Tadanji francuski kralj, °) misli carski prijesto, Baki — najveći lirski pjesnik osmanlijski — odu, koja se drži remek-djelom. Murad VI. redovito je čitao Makiavelovu knjigu o vladaocu.1) Istorija nam je dužna priznati, da je bio najvjerniji sljedbenik florentinske politike. Za njegove se je vlade proslavio Gurgjali, osmanlijski Monteskije.2) Veliki vezir Sultana Ahmeda III., Ibrahim paša bi svake hefte po tri puta išao u madresu, koju je on napravio i slušao bi kazivanja muderiza. Ragib paša, veliki vezir sultana Mustafe III. na­ redi da ga ukopaju u dvorištu knjižnice, koju je on 0 svom trošku podigao. U istom je dvorištu naredio da se napravi šadrvan sa natpisom: »da gasi žegj, ko je žedan znanja", Poslije čaldiranske bitke, posla sultan Sulej­ man I. u Carigrad preko hiljadu majstora, da tamo presele perzijsku industriju. Sultan Selim nije imao mornarice. Stoga dobavi iz Italije naročite ljude i vješte majstore, da izvedu njegov naum i za vrlo kratko vrijeme je imao arsenal, da ga prostranijeg nije bilo tada u čitavoj Evropi. Idući na osvajanje Misira, posjeti sultan Selim u Šamu glasovitog učenjaka Bendahšana i time iskaza svoje visoko poštovanje spram nauci. Pod njegovom se je vladom proslavio Idris, kao istoričar, pjesnik i diplomata. Islam je, kako se vidi, dugo vremena njegovao znanost. Pa i sami Timur, čije je ime usko spojeno s pustošenjem, bio je u tome pogledu musliman. Kuda bi god on pronio svoje oružje, tražio bi učene ljude 1 na hiljade ih slao u Semerkand. Vrlo je zanimljivo i vrijedno da se spomene, kakvo je mišljenje imao Timur o samom sebi. On reče svome sužnju Bajazidu: „Dok pogledaš jednog topala kao što sam ja i jednog mučenika, kao što si ti, gdje jedan vlada Azi­ jom, a drugi Evropom, odmah vidiš najjasnije srdžbu (gazap), koju je gospodar Bog spustio na carstvo". Jednom zapita pjesnika Ahmeda: „Koliko ti mene cijeniš?" „Osamdeset para", odgovori pjesnik. „Ta to­ liko vrijede moji hamamski peštemalji", reče Timur. „Pa ja i govorim o tvojim hamamskim haljinama", odgovori Ahmed, „jer ti sam po sebi ne vrijediš ni jedne pare". Po tome se može suditi, kako su se mu­ slimani držali božje pravde, pet vjekova prije francu­ ske revolucije i vjere „malog kaprala".3) Ovaj je bar­ bar podigao mnogo mekjteba i uredio „Tufukat" pra­ vila o uredbi i upravljanju vojskom. Njegov je unuk Olug-beg ostavio iza sebe ta­ kovih astronomskih radnja, čija se visoka vrijednost i u naše doba cijeni. S S K ’) Talijanski istoričar i političar Machiavel poznat zbog načela „cilj opravdava sredstvo1* -) Montesquieu, glasoviti pisac i reformator francuski, čiji su spisi mnogo uplivisali na francusku revoluciju. 3) Tako su nazivali francuski vojnici Napoleona. �40 Ženski mektebi. Megju važnija pitanja našeg vfersko-prosvjetnog uregjenja, koja su baš Sada na dnevnom redu u vakufsko-mearifskom saboru, svakako spada i pitanje ženskih mekteba, koje je — može se reći — i naj­ važnije, jer uregjenje njihovo, a po tom i valjano uzga­ janje naših ženskinja jest temelj našeg kućnog i druš­ tvenog odgoja, što je jedan od glavnih uvjeta napretku svakog naroda, Nema sumnje, da je ovo pitanje od velike važ­ nosti po muslimanski elemenat ovih zemalja i za to nije s goreg, ako se ovom prilikom, kad je na pragu uregjenje muslimanske vjerske prosvjete, progovori štogod o tom. Svi narodi i države nastoje svim silama, da svoje ženskinje što bolje izobraze, da im tako valjano uz­ gajaju podmladak, te u tu svrhu podižu razne škole i zavode troše ogromni novac, od čega dakako, pobiru i dobre plodove. Na žalost, mora se konstatovati, da mi muslimani u tom pogledu stojimo veoma jadno, jer u nas svuda vlada nehaj i mrtvilo. Mlitavosti, raskalašenosti i pokvarenosti muslimanskoga elementa ovih zemalja tražiti, je uzroka najviše u njegovom slabom kućnom odgoju koji, kao prva nauka u ^ iv e tu čovječjem, najviše upliviše na čovječji jluh tako, da se kod ipnogih ljudi i pored školovanja, dugo opažaju posljedice kućnoga im odgoja. c• Da taj kućni odgoj znatno upliviše i na našu društvenost samo se po sebi razumije, a to se labko može vidjeti po kafanama i raznim drugim lokalima u koje naša mladež zalazi, gdje će se većinom vidjeti nepristojnost, kako zborom, tako djelom. 0 mlagjem ženskinju ne može se i ne smije ni govoriti na ovom mjestu, jer bi to značilo svoju sramotu iznijeti najavu, samo mi je napomenuti to, da su se i ona pokrštenja, koja su se u posljednje vrijeme izvela, dogodila samo iz slabog kućnog odgoja i pomanjkanja vjerske nao­ brazbe. Ako se upustimo u istraživanje uzroka tom slabom kućnom odgoju našega pođmladka, naći ćemo ih sigurno u tome, što su roditelji bez ikakve nao­ brazbe, pa ne shvaćaju prave roditeljske dužnosti i ne znaju valjano uzgajati svoju djecu, nego ih prepuste njihovoj strasti. Kad se uzme u obzir, da majke, a ne očevi, uz­ gajaju svoju djecu, onda je posve razumljivo, da kućni odgoj stoji na ženjskinju, a ono, kakvo je danas, nije ništa drugo, nego strašna pošast, koja nam svojom bujicom naviještava moralnu propast Kao i sve drugo tako i pedagogiju postizavaju ljudi naukom ili praksom,ali na žalost, u našeg ženskinja nem aloga ni jednoga, jer u nas nema zavoda, da to naučavaju, a ono prakse, što je o tom imaju, vidimo od nje rgjavo plodove — pokvarenost. Današnji ženski mektebi ne samo, da ne naučavaju o uzgoju djece, o poštovanju prema .stari­ jem i u opće o vladanju u životu, nego im ne daju dovoljno ni vjerske naobrazbe, da pravilno mogu iz­ vršavati vjerske obrede. Ono nekoliko predmeta, što se predaju u tim mektebima, svi su na turskom jeziku, što je maloj djeci, koja ne poznaju dovoljno ni materinjeg jezika, dakako teško razumjeti, a koje devet desetina nikako i ne razumije, dok ona desetina, koja su nešto razu­ mjela i upamtila, kad izigju iz mekteba i povuku se u kuću, gdje ih okupe kućni tereti, kroz kratko vri­ jeme zaborave i tako ostanu u pravom džehaletu. Da ta djeca bar i ove manjkave predmete uče na m ate­ rinjem jeziku i kad bi zaboravili, lahko bi ponoviti mogli, đočim na turskom jeziku ponoviti ne mogu, jer one riječi iz kojih su crpili svoju nauku zaboravili su. I tako 7 —8 godina, što su potrošili na pohagjanje mftkteba, potrate uzaludno, to im ništa nije koristilo. Nema sumnje, da je prijeka potreba, da se današnji ženski mektebi zamjene s novim uredgjenim mekte­ bima s praktičnom nastavom tako, da naše ženskinje od početka pphagjaju do svoga skrivanja steče bar pri­ mitivnu naobrazbu. Kao veliki poskok valjanom uspjehu tih novih mekteba bio bi taj, da se svi predmeti na turskom jeziku ukinu i da se mjesto njih uvedu najnoviji pred­ meti i pismo sa arapskim pismenima, na kojima se u posljednje vrijeme piše i prevagja mnogo vjerskih i poučnih knjiga, pa čak na tim pismenima izlazi jedan is­ lamski, književni list pod naslovom „Tarik“, da tako naše ženskinje i nakon istupa iz mekteba mogu nasta­ viti prosvjećivanje svoga uma čitanjem, kako to i žen­ skinje drugih vjera čine. Osim ovih početnih mekteba, trebalo bi, bar u okružnim mjestima, podignuti više mektebe, odakle bi izlazile učiteljice za početne i više mektebe i gdje bi trebalo, pored nauke, uvesti i ručni rad, da naše ženskinje još u mlagjim godinama dobiju pojma i o toj struci, što je opet njima prijeka potreba, osobito u bračnom životu. Ovako uregjenje ženskih mekteba, bez sumnje popravilo bi kukavno stanje našega ženskinja, preobra­ zilo kućni i društveni odgoj naš i svelo u onu kolo­ tečinu, koju nam, kao muslimanima, i uzvišeni Islam preporučuje, Prijeka dužnost je vakuf-mearifskog sabora, da ovo važno pitanje uzme ozbiljno u pretres i da našem bijednom ženskinju svom voljom i energijom i što in­ tenzivnijim radom priteče u pomoć, čime će poslužiti uzvišenom Islamu i udovoljili dužnosti, koju mu je narod povjerio. Mujezin. H. Muhamedi Hilmi. Kako bi se moglo pomoći našem težaku? Da je naš težak daleko za kulturom zaostao, to svako zna. I ako malo njih, ali su se ipak neki časni �41 izuzetci trudili i zauzimali, da se i toj klasi ljudi po­ mogne, da se privedu što bliže kulturi, ali naš je seljak još slijep kod očiju, još neće da pojmi duh vremena i da mu se prilagodi. On još ne vjeruje, da je što bolje od onoga, što je on od svog djeda jli oca naučio. On je još uvijek u XIV. vijeku. Dakle, uzrokom je njegovu nenapredovanju, ili bolje naza­ dovanju konzervatizam, koji se ne da lahko isko­ rijeniti. Starijem ti govori što te volja, on te ne sluša, drži te zelenim, njemu nedoraslim. Mlagji naraštaj seljačkog staleža nešto je malo bolji, da se nagovoriti na bolje, prima i sluša, ali koja je fajda, ako on ima starješinu nad glavom, ne može onako raditi kako je čuo, kako bi htio, nego onako kako mu stariji naloži... Da je i megju muslimanima najviše težaka t. j. onih, koji o zemlji rade, svak će potvrditi. Ima dosta i takvih koji i ako su aga ili beg ili trgovac) ipak i oni posiju po koju njivu „za se“, drže hajvana svake ruke, imaju pašnjake, beru bašću, voćnjak i t. d., pa ni ti ne rade kako valja, «mego po starom. Prema tome u svakom ih je mjestu više koji sa težaklukom rade, a lako bi ih pobrojili — u pojedinom mjestu, koji racionalno obragjuje svoje poslove.... Još mnogi radi sa starim, plugom i to samo je­ danput preore; ne izvlači gjubra na njivu kad trefS f ne razgrče ga i nezaorava kad treba, ad se sa zerifrj Ijom pomiješa, da hranjive čestice zemlja kroz zimu upije; ne obrezuje voća kako trJba i kada treba. Mnogi još ne zna da suvišne grane na voćki škode i voćka slabiji rod donosi. Mnogi još ne nabavlja halata podesnijeg i korisnijeg; ne čuva i ne pravi gjubra kako treba; ne meće stelje pod goveda. Još i sad baca gjubre gdje mu drago, pod strehu, da ga kiša sapire, u jarak, da ono što valja oteče; ne gleda, da mu plaho ne bude suncu izloženo, ne hvata osoke, tog srca i duše gjubreta, nego pusti da propada, a on izvozi na njivu šušanj, ono što vrlo malo ili ništa ne vrijedi. Je li čudo onda, kad se tuži, da mu je godina izdala?! Za kompost (mješanac) neće ni da čuje, a smetIje i razni otpadci vucaju se po avliji i bašći... Još i sad seljak ne prodaje žito kad je naj­ skuplje, nego kad je najjeftinije. Muslimanski težaci još i danas nemaju pojma o zadrugama. Još i danas, mjesto da se on koristi i napreduje, puni drugome džep a sam propada.... Zgrade, štale i kokošinjake, pa čak i svoje sta­ nove pravi po starom. Ne čisti i ne timari redovno i valjano svoje marve.... Još i danas mnogi vjeruju, da je marva tim deblja i jača, čim je kaljavija. i t. d. i t. d. Dakle uvijek jedne te iste pogreške!... Po tom se vidi, da je naš seljak i gladan i žedan, ali ne samo hljeba i vode, nego i znanja... Gladan čovjek gubi snagu, opada i malo po malo bitiše nestane ga sa zemaljske površine.... pa, neće li i ovaj gladnik malo po malo u ovakom vre­ menu, gdje su životne prilike i sve d ru g o — sva­ kim danom skuplje, gdje je iz dana u dan teži op­ stanak, veća borba, gdje mu više treba, a manje dobiva za kratko vrijeme podleći, propasti, a onda eto nam svima: još veće poteškoće, još gorčih dana. Bi li mogli postati reliquia reliquiorum? Nema ži­ vućeg stvora (pa ni travke) na svijetu, da može biti bez hrane, a za čovjeka je preča duševna hrana od tjelesne-fizičke, jer: ako nemaš sposobnosti u gluvi, da zaradiš za trbuh, hranu fizičku, onda si propao. Može ko reći, da ovi navodi nijesu isti niti, da niko (tako se mnogi izgovara) nije umro od gladi i da će dobri ljudi pomoći, ali to mu je džaba laf, jer bojati se je da neće imati ni ko pomoći, jer je tugjinu u interesu da nas što prije nestane... Naroda se umnožilo, treba više svega, nego re­ cimo prije 50 godina, a zemlja ista. Prije se je moglo pustiti na „ležanje", da „otpočine", da prikupi snage, pa tako nije bilo nužno škrtariti, sabirati gjubre, a za onu zemlju što je nije težak obragjivao, nije mu niko ništa za nju ni tražio. A sad ? Sad je neophod­ no nužno, da se sva zemlja obragjuje, jer kako rekoh, više treba hrane, pa hoćemo li da još badava pla­ ćamo paušal ? Ali i kod najbolje volje ne možemo to činiti bez drugih uvjeta. Trebamo opet gladna nahra­ niti; trebamo zemlji pribaviti snage, da je mognemo i druge i daljne svake godine orati. To se postizava svako zna gjubretom, porenjem i preoravanjem krčenjem i čišćenjem korova (pirike i drugih škod­ ljivih trava). Sve to treba, da naš seljak (težak) nauči, privikne se na to, ako želi, da se uzdrži, da ne propane. U kojoj zemlji slabo stoji težak, tamo ni drugim nije baš onako kao drugdje. Ne bude li naš seljak spašen od propasti, ne­ ćemo ni mi moći tako udobno živjeti — propasti ćemo i mi. Koja će fajda biti službeniku od njegove plaće, kad s njom ne može izaći na kraj, kad mu ne može dosta biti niti za hljeb. Slabo će tako isto prolaziti i beg i aga i seoski zanačija.... Zato moramo sve sile upregnuti, da spasimo težaka, pa smo spasili i sebe i sav narod. Propane li seljak, mora malo po malo prodavati zemlju, jer je dotle drugo sve isprodano, a da će je tugjin uzeti — nema sumnje. Pa šta ćemo onda ? Umanji se naš narod, a ono što ostane biće jadno i kukavno, biće sebi i svo­ jim na teret, a tugjin će im uzjašiti na vrat i ode sve u natrag. �42 mišljati, a tim će doći do uvjerenja, da je oilo tvoje bolje. Poslije kad ga sreteš, javi mu se lijepo, ispitaj ga za zdravlje i to iskreno i neusiljeno, kao da ti je rod ili tebi jednak, a onda ga upitaj šta je i kako je uradio sa onim, što ste govorili, pa mu onda do­ daj uz to još malo više dokazujući mu kako te to neizmjerno zanima. To će ga potaknuti, da će te sve ko za hator poslušati. Što je glavno treba da on uvidi, da mu dobro činiš, da si mu prijatelj i kad steČeŠ njegovo povje­ renje, onda si na konju, učinio si za kratko čudesa.’ On će ti slušati, a za njim će se povesti i drugi treći i t. d. Imaš li besposlen dan, ne sjedi i ne gubi vre­ mena. Idi u šetnju, ali ne samo da se okrijepiš či­ stim zrakom i da vrijeme ubiješ, nego da bližnjemu pomogneš, da okrijepiš dušu! Budi apostol svome narodu i naćićeš u duši za­ dovoljstvo, a duši ćeš prokrčiti put u nebesko-carstvo! Otiđi kući ili na njivu seljaku. Pozdravi ga po zakonu, pitaj za zdravlje, hal, što radi, pofali mu mjesto, čitluk, kućište i t. d. Onda motri šta je ura­ dio, šta sad radi, pitaj ga kako on to obavlja. Kad opaziš, da nešto nije uradio kako bi trebalo, pitaj za što baš tako radi. Kad ti odgovori, reci mu: „Sad razumijem! Dobro je! Ama ja sam vidio neke seljake (nipošto Švabe ili koje druge koloniste, jer te neće ni slušati) da rade tako i tako. Koje je bolje za Boga!? Ja da se bavim tim poslom, ja bi jedno na­ pravio tako k’o ti, a jedno onako pa bi kuš’o. Daj pokušaj i ti! Ne bi zgorega bilo uzeti halat (pilu i makaze) za obrezivanje voća, pa u vrijeme kad treba voćke obrezivati, otići u okolicu grada, predgragje, pa i na selo, pa zamoliti poznatog ti težaka, da ti dozvoli, da obrežeš i očistiš jednu voćku, da kušaš hoće li bolje roditi. Ne tvrdo, da će bolje biti, jer on ti lahko neće vjerovati, a kad vidi do godine rezultat, zvaće te sam, da ga uputiš, da mu još koju obrežeš i t. d. Pomisli kad bi tebi ko rekao tako što, ti bi se Došao si — recimo — u avliju seljaka. Vidiš našao uvrijegjen, svadio bi se i ne bi ga htio saslu­ mu nečistoću, smetlje, slamu, ogrizine, balege i druge šati, pa da će ti neznam kakvu korist donijeti. otpatke oko kuće. Vidiš, da mu je gjubrište vrlo slabo, Ne nameći odmah svoje misli, dok ne čuješ što na lošem mjestu, ili ga nema nikako. govore i dok dobro ne smisliš na koji ćeš način to Ako mu rečeš: Vidiš, ovo ne valja, ovako ne bi ispraviti. Budi tih, miran! Stara je riječ: Tiha voda smjelo biti, ovo je šteta, nezdravo i t. d. — on će ti brijeg valja. reći sasvim flegmatično: „To meni sve valja! Ja bolje Nego opaziš li, da mu jo mišljenje krivo, a ti ne tražim!" i tim ti je začepio usta. mu reci: Bolje će biti ako mu rečeš: Vidi, Boga ti, šta ti „To je tako, Imaš pravo! Ali kako bi bilo da imaš gjubra! A treba li ti? Imaš li nepotorenih kušaš jednom ovako: Tu mu u kratko opišeš, kako njiva? si vidio, da drugi radi. Džaba je, poslušaj, ako ne — Treba, brate, kamo sreća da ga ima više — bude koristi, neće biti štete!" rećiće ti. Tim si mu dao pravo, nijesi ga uvrijedio, uzru­ — Donesi der mi grablje i lopatu, da vidimo jao, pa ako te odma ne posluša, on će o tom raz­ koliko će ovoga biti. Dok se nije to općenito zlo sčekalo na glavi, prenimo se i potpomažimo jedan drugog, okanimo se besposlica, prifatimo za rad. Ne dižimo nosa, ne zazirimo od seljaka, ue stidi se s njim sjediti, raz­ govarati. Gledajmo steći njihovo povjerenje, jer bez toga nema ništa. Ne žalimo truda ni obuće, što ćemo koji put otići u obližnje selo. Ne stidimo se svratiti težaku pred kuću i porazgovorili se s njim. Samo paziti valja kako treba to obavljati. Moraš ga prijateljski susretati, govoriti mu samo ono i onako kako on ra­ zumije, ne gradi se prepametan, a ne ništi ni njegovo znanje. Sve polako! Najzgodniji su zato učitelji,gjaci i svi drugi, koji znadu što o modernom gospodarstvu, a i inače što drugo. Kad bi spomenuti putovali po svom rajonu, kotaru — pa danas malo, sutra više, dalo bi se to ispraviti. Nek se putuje, dok je još vrijeme, dok ne bude kasno! Neka mi bude dozvoljeno, da navedem način, kojim se može postići ovo što navedesmo i kako treba postupati sa našim seljakom. Za devet godina moje službe, općenja s natođbm, došao sam do ovog iskustva: Leži li ti narodna sreća, napredak, blagostanje na srcu, onda trebaš, da tražiš načina kako ćeš mu biti od koristi. To nećeš nikad postići sjedeći u „restauraciji", „kasini", čitaonici, nego moraš zaći megju narod, pi­ pati njegove bolesti i tražiti im lijeka. Otiđi u narodnu, seosku kafanu, pa slušaj što ti ljudi govore. Čuješ li što, što ti se ne dopada, što nije dobro racionalno, onda moraš oprezno postupati, a ne odmah: To ne valjaj to nije tako, to je glupost i t. d. Jer kad mu rečeš, da njegovo mišljenje ne valja, kazao si mu pred svijetom, da je budala, uvrijedio si ga i on ima pravo, da na te prospe sto zlih, da se brani, jer je to u ljudskoj naravi. �43 2agrni rukave, baci bastun i stani grtati rekavši mu da ti pomogne. On će ti pomoći. — Sad ćemo ovo sve ovdje zgrnuti. Kad zbijete u hrpu, uzmi motiku, pa opkopaj okolo jarčić. — Što bi ti rekao, što ja ovo radim ? — Ne znam, duše mi! — Hoću da vidim, hoće li se iz gjubra što is­ cijediti — dok dogjem drugi put. Sad uvijek bacaj gjubre na ovu hrpu. Sve smetlje i ogrizine, meći ovdje na hrpu, a da kokoši ovo ne raščeprkaju i da se ne suši, nabacaj ozgo svaki put nešto zemlje. Onda će bolje gnjiti i prije će ti gjubre dozreti. Drugi put kad dogješ, naćićeš u jarku oko gjubra osoke. Sad mu kaži, da neki seljaci miješaju ovu osoku sa vodom i s tim polivaju zemlju i vele, da dobro rodi, bolje nego kad se pogjubri sa suhim gjubrom. Neki ovu osoku salijevaju opet na gjubre. pa kažu da bolje gnjije i bude gjubre bolje — jače — Kad bi mi ovdje iskopali nešto rupe, onda bi se sve u ovu salilo i mogli bi kušati i jedno i drugo. Hoćemo li kušati? — Baš me to plaho zanima!... Kad iskopate, možeš onda spojiti 'tu rupu sa jarkom iz štale i malo tvrgje urediti, ali poslije, ne sve na jednom. Ako mu je blizu kakva šujna ili inače kakvo drveće od koga se u jesen, može nabFaflNf. j. nakuj, piti lišća, onda mu reci: „Kako bi bilo, da ti $v< lišća nakupiš nekoliko vreća, pa da ga stereš pod goveda? Onda će govedima biti mekše, toplije i neće se kaljati, a što je još glavnije upiće se osoka u list i eto ti duplo više gjubra. Idimo kušati. Drugom ili istom prilikom, ako je podesno, možeš reći ovo: — „Što ti radiš od ove bujadi?" — A ništa, šta bi radio? — Kako bi bilo, da ti ovo pokupiš i da zimus stereš pod blago? Blagu bi bilo toplije, mekše, a gjubreta bi imao još tri put toliko. — Hoćeš li kušati? Ta to nije teško, nećeš ra­ diti ni pola dana, a imaćeš najmanje troja kola gjubra više, pa da ih prodaš po 2 K, eto ti usput lijepe nadnice, možeš uzeti opanke. — Da ja njega imam, ne bih ja njega prodavo, ja bih njega na njivu — reći će (i on. — Ha, tako, tako! To je još bolje jer ovo bu­ jadi može ti dati najmanje troja kola kuruza, pa kud ćeš bolje. Okušaj samo nećeš se kajati. Ja sam to vidio od jednog seljaka u tom i u tom selu, gdje tako radi, pa mi se dopalo. On veli, kako sam počeo žeti bujad i sterati ga pod goveda, od tad imam gjubra za dosti, a što je još bolje, nije mi se koš nikad ispraznio, uvijek stari doteče do novoga, prodam ga svake godine upravo onoliko, koliko sam do sad morao sam kupiti. Eto koliki mu je ćar. Rečeš li mu tako, neće ti biti bez­ uspješno, kušaće i toga pokusa neće se do smrti okaniti. Šetajući opaziš — u proljeće — gdje seljak vuče gjubre. Idi k njemu na njivu. — Šta to radiš, prijatelju? — A kako to, da je kod vas u običaju vući gjubre u proljeće? A ja sam vidio, gdje u nekim mjestima u jesen ili zimu to rade! Kad ga- izvuče razgrne ga, a mnogi odmah i zaore. Šta misliš, koje je bolje? Ja mislim da je sva­ kako bolje u jesen ili zimu, jer se gjubre upije u zemlju i naklija, jednačije potorena i bolje rodi. Okušaj jednoć pa ćeš se osvjedočiti. Drugog vidiš, da je u jesen izvukao gjubre i tako ga u hrpama ostavio preko zime. Pusti ga dok mu ne počne nicati i rasti usjev, jer ćeš ga onda moći upozoriti, da je na onim mjestima, na kojim su bile hrpe — bolje žito, a na onim mjestima gdje je zemlja bila gola — slabo. Sad mu možeš rastumačiti — da kako opet sa pitanjima: — Bt li bolje bilo, da je žito svukud jednako ni preslabo ni predobro? Tako ga sama navedeš, da ti reče što je bolje, a ne namećeš mu svoje pameti. — Pa kad ti to znaš, što onda nijesi razgrno [e? / Nijesam imo kad. — Bi li ti bio neko razgrno za krunu? — Bi — priznaće ti. — A šta misliš, bi li bilo žita više od krunt? — Bi vala, makar tovar više. — E, onda si sam sebi škodio, da nijesi uzeo tovar žita za krunu, a sigurno bi bilo i više! Po te pare ne bi ga uzeo ni u Misiru! Drugi put razgrni, nećeš se kajati. — Dogješ do težaka, koji ima nekoliko krava, ali ih ne drži u redu; ne čisti, ne timari, ne hrani redovno i t. d. „Kako to majka mu stara, paziš ova goveda? Bi li ti bio zdraviji, sposobniji za rad, da u blatu spavaš, da neuredno jedeš i piješ!" — Brate, eto vidiš kako znaš, a znaj, da je i ovaj hajvan živ, da i njemu škodi što i tebi. Budeš li malo više na hajvan pripazio, to će ti se duplo isplatiti. Je li de tako! Sam si to reko? ' Onda skreni na mlijeko, da mu i tom pomogneš. — Šta ti radiš od mlijeka? — Ama tamo žene kupe sir, maslo i kajmak. — Dobro je to, ama reci mi koliko ti dobiješ na dan mlijeka? (recimo, da ti reče 7—8 oka). — Lijepo, kad bi to recimo svaki dan unovčio, imao bi na heftu 10—12 K. A to je lijep ćar! — Ne može ni treće hise od toga. Teško se uzmu na heftu po 2—3 K — rećiće. — A prodaš li sve? �44 Nešto se proda, a nešto se i u kući potroši. taričeš? ja ću ti kazati kako ćeš se spasiti, ali idimo — Ti prodaješ sir, maslo i kajmak i veliš da najprije nešto kušati. Sad ćemo nekoliko ih razgr­ za to na heftu uzmeš po 2 —3 K; ne bi li bolje bilo nuti i nogama potapati, a ti idi donesi trine, pa ćemo ih posuti, da što prije trava nikne. da ti to unovčiš u mlijeku? Blizo ti je, pa bi mogao Treba li reći, da će on to do godine sam činiti? svaki dan po djetetu poslati 6—7 oka mlijeka u grad. Prije zaključka, nek mi je još slobodno iznijeti Da ti nagjem mjesto gdje ćeš nositi. To bi ti bacalo jedan dogagjaj,' koji se je u Doboju desio. On će na heftu koliko ti rekoh, a s tim bi čeljadi manje nam potvrditi, da našem seljaku treba najprije osvje­ dočenje, da je siguran, da je to i to dobro, pa će on posla imali, a veći bi ćar bio. onda sam raditi. Iskustvo i najokorjelijeg konzervaTako bi ti mjesec bacao preko 40 K, a tim tivca skrene s njegove staze i okrene ga na bo-Ije. možeš mnogo rupa začepiti. Poslušaj nečeš se ka­ Dakako, da njemu iskustvo samo jednoć mnogo ne koristi. jati! — Sigurno ćete poslušati... Sin nekog Derviševića, uzeo je bez očina pi­ Drugom ili istom ideš kad sije kukuruze. Poslije pozdrava, prijateljskog pitanja za zdravlje tanja mašinicu za sijanje kukuruza u redove i uz nju plug za okopavanje. Stari Dervišević nije dao tome pitaš ga šta radi. na svoju njivu. Ali sin uzme pod kesim njivu, tik — Eto šijem srećom kukuruze. očine njive i stane je obragjivati. Otac se ražljuti na — Bože, daj da ti rode i da ih u zdravlju po­ sina i ne htjede s njim ni govoriti. jedeš! Nego kako ti to šiješ? Omaške, ja! Dobro je Prve godine rode kukuruzi u sinovoj njivi i dva to, ali ja mislim, da se mnogo sjemena potroši, a ne put ih' više bude nego u očinoj, premda su bile skoro jednake. može se uz najbolju volju svukud jednako posijati. Ali otac poruči sinu: „Nije to sevep njegov plug Tako je mnogo štete, a i kopati je teško. Sigurno na i mašina, to je Bog dao rod. Sin jednom reče ocu mnogim mjestima ostane mnogo prazne zenilje. — Kad bi se to moglo kako u redove posijati, — premda se je stari još ljutio i šutio. „Babo, jesi to bi dobro bilo. Šta misliš bi li se to kako moglo? li vidio koliko je meni otišlo poslenika, a koliko tebi Sigurno bi manje poslenika kopača otišlo,-što i ja imadoh dva puta kolik ti kukuruza" — otac je šutio. ti veliš? Dozvoli mi da sad na tvojoj njivi p o sije m ja sa Šta misliš, koliko .bi .se naild^više kukuruza mašinom, a ti posij na onoj što sam ja šijo. —Otac je šutio. (žita ili što dr.). Do godine zaista posije sin na očevoj njivi i — A jesi li ti vidio kad u redove posijano i čim kad se prihod mnogo veći pokaza, a manji trošak, se ono sije? otac se smiri i stade sa sinom govoriti, a treće go­ — Ima za to i mali mašinica, što je može svak dine, da zasijati sve svoje njive mašinom i „Švabinabaviti. Mnogo ne stoji, a za godinu bi se isplatila; nim“ — kako ga nazivaju — plugom. a može se dobiti i na otplate. Od tog vremana više se po starom ne radi... Sličnim i opisanim primjerima, moći ćeš dobiti Daj pokušaj ovaj zadnji ražo posijati pod brazdu — u red. seljaka, pa će se malo po malo popraviti i u svemu. Nek te ne ljuti, što će to sporo ići, jer kad u Da mogneš u redove posijati, evo i ja ću ti po­ moći. Besposlen sam znaš, pa samo da kušamo, si­ godini uspiješ samo kod jednog uspjećeš do godine gurno će biti koristi... Poslušaće te, do godine će još kod mnogo ih, jer težak od težaka rado prima. pitati za mašinu i plug s kojim se okopaju kukuruzi. Ovako i ovdje se radi na milimetre, a napreduje na Došo si recimo do jedne livade i našao si te­ kilometre u narodnom napretku. Bude li ljudi požrtvovnih, samo prijegornih, žaka gdje je ogragjuje. Razmotri brže livadu i traži način pomagati svome za­ kakove pogreške na njoj. Vidiš recimo po njoj bes­ koji će na sličan korisnu (ili bolje štetnu) travuljinu, krtičnjake, lokve, ostalom bratu težaku, onda ćemo za kratko vrijeme opaziti, da nam se ne klima podnožje, da smo spa­ grmove kakve i t. d. — „Hoće li goveda da jedu onu veliku travu (bocu?“) šeni, da smijemo u budućnost gledati bez straha. Narodno blagostanje, sreća i opstanak zavisi o — A neće vira je i Bog, još mi ono kvari si­ valjanim rodoljubima, oni su kadri narod uskrisiti, a jeno. — reći će ti. — Ne bi li se moglo ono kako otstraniti. Idimo to ćemo postići, ako budemo svi pozvani složno upregli sile i ne žalili truda. kušati, evo i ja ću ti pomoći. Ne zaboravimo još ove poslovice: ,,Ko narodu Kad jedno ćoše očistite, ona mjesta gdje su rupe ostale, zagrni i nek pospe trinom. Do godine hoće da pomogne, treba da šnjim opći, jer ni Ijekar ne može liječiti, dok ne upozna pravu bolest svoga će on sam svu njivu tako očistiti. pacijenta!11 Ili — recimo— da vidiš krtičnjaka, pa ga pitaj: Budući, da je bolesniku potrebno povjerenje u — Što ti od ovih krtičnjaka radiš? svog liječnika, to i mi moramo steći povjerenje megju onima, koje hoćemo da liječimo. — A što bi radio, ništa, šta ja mogu krtici? Na posao, braćo, kome je stalo do tog da na — Ja mislim, da je ovo velika šteta? — A ja što je, ama šta ću ja? Tovar dva sijena ovom svijetu osigura sebi mjesto —na drugom bu­ dućem — vijećnom! bilo bi više. Bog dao, da ovo bude od koristi! — Amin! — Pa baš toliko? Bi li ti volio, da se toga ku- �K n jiževn ost. X acaH — MocTap. Kyaa? „Ucmajme oe,ye! Ctjuife mySee neoa llelie eac spujam k 'o tinao oeo epuje! Tpuu cy ma.HO 3<uiosaju xJbe6a, r,(je caoea ue.ua u e/ye <1parna mije" A.ieuca Ihaum uH . Ky^.a cp^a-re? UTra je BiiMa .i>yAw, D a HiinymTaTe rpyAV, Koja Tpe6a, && uaw je AHica, Aa bbm nonoc 6yflji, O c T a jT e o B A je ! C y H u e T y lje r H e 6 a 3a Bac cirHOBe Haumx cypnx 6pAa, CjajHo bii Tonuo ko uito iiame Haje, Ha, upalio, Apara, Bjepa BaM je TBpAa, H e h e n a c r p n j a T k 6 ib t o obo r p a j e ! IIpeA norjieAHMa Tyl)HHCKora OKa IToa cboaom TMypHor TyljBiiCKora ne6a, TAje CBaK Te r.ieAa Kao KpBOAOKa, I’ p k h cy tsm o 3 a a o r a j n x .t>e (5a. TeniKo je, opajao, ko poo cy3e jihth T aJs TupaH CHJiHH Mynn, navii, ĆHje, A.1 jorn je Teace y 6 htb , T A je CBora He»ia h i’Aje o paT a HHje! U ostavljenom zavičaju. „-Primi opet svoje dijete, Koje vijek će tvoje biti, Ljubit tebe svako doba, U tvom polju daj mu groba, Tvojim cvijećem grob mu kiti.“ P. P r e r a d ov ić. Gusti oblaci jure prema sjeveru, a iza njih se otkriva plavo nebo, pozlaćeno sunčanim tracima, što se kroz razrijeđeni oblačio prosiplju na vlažnu zemlju, trepere po zelenom lišću drveća nakićena bisernim kapljicama proljetne kiše; spuštaju se na rosnu travu, grle se s bujnim usjevima i ljube s glatkom povr­ šinom tihe rijeke. Nestašni potočići hrle zapjenjeni s ugodnim žuborenjem, da se u mirnoj rijeci odmore od napornoga puta. Ptičice, opojene krasotom prirode, skakuću s grane na granu, slaveći svojom ugodnom pjesmom veličanstvenost okolice. Uskom slnzicom izmegju bujnih usjeva uspinje se na brežuljak sijedi starac opirući se o rame svoga mladog unučeta. Već su izašli na brežuljak, pa stoje pored lijepe kuće opkoljene visokim drvećem, te pro­ matraju okolicu diveći se njezinoj krasoti. Dok su oni tako stajali izagje iz žurne mlad čovjek s prebačenom puškom preko ramena. Prigje njima i nazove selam. — Alejkumu selam, — odgovori starac, promat­ rajući ga od glave do pete, a onda ga poče pitati: Jesi li to lovio sinko? Imade li što? — Pa eto, bilo bi po nešto, ali je cijeli dan li­ jevalo kao iz kabla, pa se ništa ne diže s mjesta. — A jesi li ti iz one kasabe tamo? Upita starac pokazujući rukom mali gradić, što se je sterao pored rijeke nedaleko od njih. — Jesam. — A moje dijete, reci mi, čija je ovo kuća pored nas? To je kuća i zemljište nekakva Švabe. Ima trideset godina od kad se je tu namjestio. Kupio je on to zemljište od jednoga muslimana, koji je tada otprtljao u Tursku. Oborio je staru kuću, te napravio ovu, pa se sada bani i uživa. Svijem nam je kao krv na očima, ali šta ćemo? Njegovo je, pa može. Kriv je onaj, koji je pustio stranca da uživa na ovom lijepom posjedu njegovih pregja, a on otišao, da trune po anadolskim močvarama. Preko starčeva se lica prevuče hljedilo: čitavo -j u u se tijelo z;ttWsf) a iz očiju se proliše suze; skotrljaša. sa^iz mršavo lice i zastaviše' u gustoj, sijedoj bradi. Sklopi ruke na molitvu, pokunji staračku glavu i poče drhtavim glasom; »Oprosti, o predraga moja domovino! Oprosti tvome jadnom sinu. Ali ne, nijesam dostojan toga ^ n e n a , oprosti izdajici, koji te je sramno izdao: koji je napustio tvoja plodna polja isprepletena tihim ri­ jekama: tvoja krasmi, šumovita brda s bistrim poto­ cim a hladnim izvorima i prostranim pašnjacima! Oprosti budali, koji je tvoje krasote prodao strancu, tvome i svome neprijatelju, a otišao, da se kao došljo potuca od nemila do nedraga, tražeći majku u maćuhi i brata u nebratu. Smiluj mi se, o predraga majko, oprosti mi moja mila domovino, jer nijesam znao šta činim. Oprostite i vi, o pregji moji, što sam kao ku­ kavica predao dušmaninu ovaj vaš amanet, ovaj dio našega -miloga zavičaja i drage nam domovine, koji ste vi kao lavovi branili, koji ste vi svojom krvlju natapali i za koji ste glave gubili, da ga sačuvate od neprijatelja i ostavite svome potomku. Ah, smilujte se, pa oprostite tome bijednom potomku, tome kuka­ vici, koji je vaš amanet predao tugjincu. Smilujte se nesretniku, koji je vaše grobove i mjesta poškropljena vašom krvlju, predao strancu, da ili obeščašćuje. Ah, oprostite, jer s ovakovim grijehom ne smijem umrijeti!« Za tim se okrenu lovcu, pa kao da pred sobom vidi čitav svoj narod, poče ganutljivim i iznemoglim glasom: »Oprostite i vi, draga braćo, što sam vas, kao nebrat ostavio ne smjevši se s vama zajedno boriti za svoja prava. Oprostite, što sam sa tri svoja sina, kao kukavica pobjego od vas, baš onda, kada sam vam najviše trebao. Oprostite, jer mjesto sebe i tri sina svoja, koji nijesmo znali ljubiti ovu krasnu domovinu i našu dobru braću, dovodim vam svoga unuka, koji je mnogo godina u tugjoj zemlji uzdisao �4« i slušao naše uzdahe za domovinom i bradom svojom. On dobro zna. kako jo gorak život u tugjoj zemlji, inegju stranim ljudima, gdje niko za te ne pita, gdje (i niko ne pomaže, nego te preziru kao došlju. Do­ vodim vam unuka, koji će znati cijeniti i ljubiti svoju domovinu i svoj narod!® Iza ovih riječi podiže starac sijedu glavu, pogleda mladog unuka, pa progovori: »Moje drago dijete, čuo si šta sam obećao do­ movini i narodu, a sada mi reci, hoćeš li ispuniti moje obećanje?« »Hoću djede!* Uzviknu unuče svečanim glasom, panuvši u zagrljaj svoga djeda. »Zakuni mi se, sinko!® »Kunem se djede.« Dok su djed i unuk stajali zagrljeni gledao ih je mladi lovac s izmiješanim čuvstvom boli i radosti, pa ne mogavši dulje odolijevati radoznalosti upita starca, ko su oni i odakle dolaze? Starac pusti unuka iz toploga zagrljaja, obrisa suze i poče drhtavim glasom: »Drago dijete, j;f sam sinvbvc grude. Upravo ovdje, gdje je sada ova tugjiiiMa kuća. bijaše kuća mojih roditelja. U njoj sam se ja rodio, u njoj BrOveo" blaženo djetinjstvo i veselu jp la d o s L u njoj/sam se oženio i porod izrodio. Zivio'sam srećno i zadovoljno u svom zavičaju m,egju svojom braćom, obragjujući ovo zemljište, što mi je otac ostavio. Ali kada nas okupira Austrija, kao da mi se u onaj čas pomiješa pamefT Niti sam mislio na ovu moju krasnu domovinu, niti na časne pregje, niti na svoju dobru braću, koja su me opominjala i -molila da ne činim ono, što sam namislio. Sve bijaše uzalud. Ja sam u onom dumanu odlučio seliti, pa pri tom i ostadoh, l’rodadoh imetak u bescijenje, pa se sa .ženom i djecom zavezoh put Turske. r> 1 Turskoj sam proživio petnaest godina u tuzi i bijedi. Sav smo novac potrošili, a uz to mi još pomriješe djeca i žena. pa ja ostadoh s ovim unučetom kao usječeno drvo. Milo mi je da svisnem od tuge i bijede. K6 u tugjoj zemlji, inegju stranim ljudima, a bez igdje išta i ikoga svoga. Niti sam se imao komu izjadati, niti koga za pomoć moliti. Sva mi nada bijaše u ovome unučetu. koje je mene i sebe prehra­ njivalo radeći za malu platu u jednoga berbera. Pred njim sam se kajao radi svoje nepromišljenosti, s njime sam zajedno uzdisao od čežnje za našom predragom domovinom i milom braćom. Pa kada više nijesmo mogli* snositi prevelike čežnjo za milom Posnom i nježnim narodom, pogjosmo ovamo i evo nas sada p re s re tn ih u onoj zemlji i na onoj grudi, na kojoj smo najprije ugledali sunce jarko i okusili prvu slast života. Evo nas na grudi, u koju ću presretan leći, da se odmorim od silnih patnja, koje sam pretrpio kroz petnaest godina života u tugjoj zemlji, inegju tugjim narodom. Sretan ću sada umrijeti, je r znam, da će me zakopati u moju rodnu grudu, za kojom sam toliko čeznuo. 1 jer ću iza sebe ostaviti svoga dobroga unuka, koji će, kao vjeran sin, nadoknaditi ovoj svetoj grudi ono, što sam joj ja oteo. Kad je starac dovršio svoje pripovije­ danje reče mladi lovac potreseno: »Dragi starče, tužna je tvoja priča, bijedan je bio tvoj život u tugjini, ali je i tom u eto došao kraj. Sada si na svojoj rodnoj grudi, nad grobovima svojih pregja, a inegju svojom braćom. Svi ti praštamo, svi te s veseljem primamo u bratski zagrljaj. Ja ću pako biti sretan, ako lnognem tebe i tvoga unuka primiti u svoj konak, kao mile goste, sve dok tvome unuku ne nagjem dućan i ne otvorim m u lijepu brijačnicu.« Starac s radosnim suzama na očima, izreče ple­ menitom mladiću blagodarnost i reče tronutim glasom: »Hvala ti dobri sinko! Bog te nagradio za tvoju dobrotu!« Sunce se zadnjim rumenim trakama oprašta sa okolicom. Tihi vjetrić ugodno lahori uz pratnju ptičijega evrkutanja, što se s žuborenjem bistroga poto­ čića slijeva u harmonične akorde, kao da čitava pri­ roda pjeva dobrodošlicu svojim milim sincima. Zemlja se polagano isparava, kao da hoće tom svojom parom da zagrli svoju djecu, vesela,, što su se opet povratili u mekano krilo svoje dobre majke. A starac s unučetom i lovcem odmičući laganim koracima prem a gradu, iščezava u gustoj tami. Ata N erćes: = ----- Iz sličica: „Sa Neretve." „Šperac Jakovina." Malen čovjek.... Tijela dosta krupna, a glava mu malena, gotovo djetinja. Lice opaljeno, naborano brazdicama, posljedica valjda brige i ljudskih misli. Uvijek gleda milo i veselo svojim malim i zelenim očima. Na njemu gaće, košulja i džamadan te nešto male kape na glavi i opanaka na nogama. Nagjoli ga jedne večeri u Gabeli. Stao na sred puta podnu jedne strane pa gleda u g6 krš viš sebe. Luli. — Dobar veče! — Bog da dobro! — gospodaru. — Ti si rekao bi k nama došao?! — blago mu se javim. —• Jesam. Doša’ sam ovdi malo na vigjenje. Imam roda, ]k — Bog ti da dobro! — Pa gledaš u brdo? — Ma ja, gledam, lipo Bogu ’vala! Hm! — šapnuh u sebi. U njega ti u golom kršu „lipo“... — A oklen si ti, prijatelju? — pitam ga rado­ znalo. — E, otud’, bora ti od Imockog... Lijepo tamo, a? �47 — E, je bora mi, ali... Svita ima mnogo nagomilalo ■se, izrodilo se. Nas bilo u kuci trojica braće, pa :sad dvajstero diče... Pa evo ja doša’ ovdi. — Pa šta ćeš ovdje radit? — E, bora ti, sad gledam, šta ću radukat. Ovo je carska „zemlja" (misli krš) pa sam molio, da mi .se dade... Dašto, da sam nešta vjerovao i naši.n ljudima niče iz kamena loza i duhan, ali goli, pusti krš! — U zdravlju! - - Bog da gospodaru!' * Prošlo je dva-tri mjeseca a naumpade mi, da •vidim „Šperca." Ranim jutrom jednoga ponedjeljka išetam do ■Šperčeve kuće. Nagjem ga u sred njegove zemlje, ;koju je svu ozidao zidom. Začudim se. — Dobro jutro! — Bog da, gospodaru! — Ma je su li tebi ovo irgati uradili? Nijesi ti mog’o sam ovu silu isčistiti i urediti... —E, e, moj, evendija, sve sam ja ovo sam sa rsvojom — da oprostiš, — ženturinom, uradio. Ja, ja, moj evendija, ’vako Bog dS lipu ’oru a zdrav Bogu ’vala... — Pa šta ćeš sijati ? . •, — E, duke ti malo duvana, malo loze, pa po­ koji ev’ ovdi u kraju šipak, smokvu... ima se šta. Bogu ’vala. Ev’ vidiš, sto sam kola ev’ odavlen ka­ mena izvadio... — Pravo, Jakove! — kliknuh ja i popleskah ga ,po plećima. — More, moj evendija, more se, kad se ’oće j&, ne daj Bože prositi kad ima čovik dvi ruke... Zadivio me taj čovjek. Oprostiv se s njim, pogjoh -o koječem razmišljajući... Dragi Bože, kad bi vas moj narod imao ovaku •čelik-volju kao što ovaj čovjek i mnogi Hercegovci, srećna li bi bila naša Otadžbina?!... Kad pomislim na mnoge ne obragjene njive po cijeloj Bosni, što ih je nemarnost ostavila, često pomislim na valjanog „čovika" — Jakovinu. Sreća. : Jules Verne. Jedan sin velikoga Harun-ur-Rešida bijaše ne­ sretan, te šta će, kako će, pogje nekom starom der­ višu, da ga .pita za savjet. Mudri mu starac odgo­ vori, da je sreću teško naći na ovome svijetu. „Ali ipak", dodao je derviš, „ja znam jednu stvar, koja bi ti sigurno pribavila sreću." r A kakva je to stvar? -upita princ. „Da obučeš košulju sretna čovjeka!" odgovori derviš. Na to princ zagrli starca od veselja i pogje, .da traži svoj tilsum. Francuski napisao: Išao je svagdje, dolazio je u sve glavne gra­ dove na zemlji, oblačio je carske košulje i kraljevske, pa onda košulje prinčeva i velikaša, ali — trud mu uzalud! — ni u njima nije bio sretniji. I tako je du­ go putovao ne našavši nigdje sreće. Napokon, pošto je oblačio tolike košulje uzalud, izgubi nadu i povrati se jednoga lijepoga dana u očeve saraje, ko jadniji, ko žalosniji od njega. Tad opazi vrijedna težaka, koji je posve veseo išao za plugom. »Evo«, pomisli princ, »evo ipak, sre­ tna čovjeka ili sreće uopće nema na zemlji!« i pogje odmah do njega. »Eh, prijatelju, jesi li ti sretan?« upita ga. „Jesam!" odgovori težak. „I tebi ništa ne fali, ti ništa više ne želiš?" „Ništa!" „Eh, de prodaj mi svoju košulju!" „Da ti prodam svoju košulju?! Ta ja je nikako i nemam!" Preveo: Faik Sabri. Sudbina. Podno grada u zabitnu jednom kutiću ima jedna mala, napola srušena koliba. Pred kolibom, na dvo­ rištu, izrastao je ogroman hrast, koji rekao bi, da se neće nikad više zazeleniti, jer je s donje strane sav istruhnuo, te mu prijeti skore. smrt. Jedan jak vjetar nek duhne — i hrasta će nestati.. .. vjetar će ga iz­ valiti. Oko kolibe sve je tiho, nijemo, pusto, samo što kadkad vjetar zašušti opalim suhim lišćem.-.. . Kasna jesen je uništila i zadnji trag životu prirode. .. . Vjetar puhne i zašušti lišćem, i najedanput ti se pričini, kao da u šuštanju čuješ neko bolno, umorno stenjanje. U kolibi na slamnjači leži sijeda ljudeskara, koja, opterećena bremenom godina, bolno izdiše. Kraj starca je uz postelju vodena posuda, a na posudi ko­ mad okorena kruha; to je bila sva prehrana ovom ja­ dniku, koju je on sam izradio, na svojim poštenim žuljevima, dok je još u snazi bio. Šesti je dan nastao, da se nije od kućnjeg praga makao, a možda se neće ni maknuti .. . Jadni starina teško je obolio . . . . Starac leži mirno, ne miče niti jednim udom, tek po kadkad zaječi, tako bolno . . . . tako tužno . . . . Nije šala bori se sa zadnjim časovima trudnoga života. Da je bar ko s njim, da mu što pomogne, da ga bi­ jednika utješi . . . . ali nikoga nema, nikoga. . . . A šta li je to, da ga je svak ostavio, svak ga se oglušio? Možda je kakovo nedjelo učinio ? Ne . . . ., starac je čist, kao sunce, nevin kao djetešce; nikakvo zlodjelo nije učinio, nego je ljudstvo nezahvalno, ljudstvo . . . . Šta više dok je mogao svakom je pomogao i bio pri ruci . . . . ah, takova je zahvala nezahvalna čovječanstva__ Vjetar je šumio i raznosio lišće, a i jeku trud­ noga starca, koja se je, poput plinovite pare, negdje daleko — daleko u beskrajnom vazđuhu rasplinjavala. Najedanput proletje iznad kolibe jato crnih gavranova, a iz kolibe se ču jedvačujan glas: �48 — 0 teška sudbino čovjeka bijedna . . . .! 0 .. ..! Zašto si tako' okrutna sa čovjekom, djetetom svojim....? Ja jadno tvoje stvorenje, evo se borim sa gorkom smrti i umirem u ovoj niskoj kolibici, čiji će se krov naskoro srušiti, a da za to niko neće ni okom trenuti . . . . Zašto si taka . . ..? Umirem . . . . Ah . . . . To starac reče i zaklopi oči. Za uvijek? Da, za uvijek— Vjetar je dalje šumio i raznosio lišće, a ptičice male, skakućući po golu drveću, pjevale su pjesmu tužaljku, jer rekao bi, da će naskoro i snijeg pasti__ — Konac. — L. B r____ Munevvera. (Ljubavna pripovijest iz carigradskog života.) Napisala: G i u z i d a. s turskog preveo: Osman Asaf Sokolović. (Nastavak). »Uzalud si, Šefiče, naumio doktorom postati. To ne ćeš moći, jer se više zanimaš psihologijo/n, nego li materijalističkim studijama. Osim toga uvjerena sam, da sentimentalan čovjek ne može biti ozbiljan do­ ktor!« Smiješeći se nijekao bi Sefik ove moje riječi. Još mu je samo bila godina ostala, da svrši sve­ učilište. Ah! Ne mogu Zaboraviti. Bio je ovakav isti jesenjski dan, kada mi je prvi put očitovao svoju ljubav. S drveta, pod kojim smo sjedili, obarao je je­ senski vjetar na nas suho lišće. On mi je ondje ra ­ zložio sva svoja čustva. sve svoje ljubavne osjećaje; pokazivao mi dubljine svojih čuvstava, te mi je tada prvi put rekao: »Munevvero, ja te ljubim«. Izmedju zvukova uda, kojeg sam malo prije svi­ rala, činilo mi se, da mi neko ove iste riječi govori, pa sam se zato bila sasvim izgubila u uspomenama. Već se je nekoliko suza bilo skotrljalo niz bli­ jedo lice Munevverino, kada nastavi tužnim glasom: »I već je moj otac, poslije mjesec dana, da is­ puni pošljednju volju Šefikova oca, bio izvršio svoju svetu dužnost, zaručivši me za Sef ikom. Od tada mi je saobraćaj sa Sefikom bio zakonit. Kao što mi je bio zaručnikom, tako mi je po­ stao i vjerni drug, kojega sam strastveno ljubila. Šefik je sada upirao već zadnje sile i željno na­ stojao da položi ispit i dobije diplomu, jer nam je o tom dragocjenom komadiću papira ovisilo vjenča­ nje. Ta diploma je takodjer Sefiku donosila sama po sebi oficirsku čast. Od sada sam ga gdjekad opazila u vrlo tužnom stanju, koje mi se nije nikako svigjalo. S glavom na prsim a i oborenih očiju, bio je on duboko zamišljen. Ovo me je bacalo u vrlo teške brige. Šta to znači?! U ovako sretnim danima Sefikove duboke misli, žalosni, snuždeni pogledi, odavali su V, mi, da trpi sigurno od nekakve bolesti i tuge, no* koju je htio preda mnom da sakrije. Zar je bilo moguće da sakrije od mene "bno, što ga žalosti?! Nismo li mi vjerni drugovi, istih osjećaja, a uz to i jedno drugome tješitelj? Kakova bi mogla u me­ ne biti briga od njega sakrivena, a isto u njega od mene? U velikoj brizi zbog ove zagonetne Sefikove tuge, mnogo sam trpljela. Jednoga dana zajedno sjegjasmo u bašči. Pogledavši mu očevidno blijedo, omršalo lice, s očima, oko kojih su se bili pojavili crni kolutovi I nehotice mu rečem: — Jesi li bolestan, Šefiče? Nastojeći da skrije utisak ovih rječi, nasmiješi se i odgovori mi: ' — »Ta ti si uvijek taka: Čim mi opaziš samomalo bljedoće u licu, odmah misliš, da sam bolestan.. A ja se bijah tek zanio u duboke misli, koje me taru. A jti^Munevvero, eto, i ti si se zavezla u nekakve misli. Daj mi kaži, na koga misliš?« — »Na te Sefiče, samo na te! Za koga da se više brinem, na koga da mislim, osim na tebe«. — »Na me?! A zašto si zabrinuta?« — »Ti si bolestan, za to se brinem, a povrh toga još i bolest tajiš!« — »Boga ti! Nemoj da mučiš svoga srca takvim neistinitim mislima. Može li biti moći u jednom tijelu i to bolesnom, da radi, da se trudi, a eto vidiš, s ka­ kvim marom za te radim«. Poslije male stanke nastavi: — »Ja, šta bi ti Munevvero, da ja nosim u sebi klicu kakve neizlječive bolesti?« Osjetih, kao da mi še nekakav vrh usijanog gvožgja u srce žabo, i zadao mi užasnu ranu. Uzbugjeno mu odgovorim: — »čim bih saznala, da imadeš takovu bolest, istog bih dana svome životu kraj učinila, ta to mi naša srdačna veza nalaže. Samo pomisli, Sefiče, kako bih ja bez tebe mogla i časak živjeti!« Šefik se smrkne i ozbiljno se zamisli. Kad je glavu podigao, opazim mu ispod naočala blistajuću suzu. Malo zatim ustanemo i počnemo jedno uz drugo šetati. V. Bijaše koncem maja, kada je proljeće sa svojom ljepotom već bilo poodmaklo. Megju nam vladala je dosadna šutnja. Osjećala sam se vrlo tužnom. Želeći prekinuti šutnju, Sefik će mi: — Već su nam proljetni dani na izmaku i sad nam se valja pripremati za tužne jesenske dane. Ah! Ne mogu ti opisati radosti, koju u to godišnje doba osjećam. Onda mi se nasmiješi, i. pogleda me, pa. nastavi: �40 .te Ii, srce, Munevvero, da mi ovoj mojoj ra­ dosti nećeš zavidjeti, jer sam upravo kao zaljubljen u jesen. Ustavismo se pred jednim kestenom. Primjetila sam, da mi je Šefik htio nešto go­ voriti, ali se nije smio odvažiti, za to mu reknem: — Sefiče! danas si se promijenio! Želiš li mi štogod kazati? Potvrdivši glavom rekne mi: — Bojim se, da te ne dimu riječi, koje bih ti govorio. Ako baš hoćeš, da ti rečem, a ti uzmi moj govor za kakvu priču. — Dobro, samo govori, ja ću ’4te slušati. Samo neka te riječi ne budu o kakvoj smrti, o kakvoj bo­ lesti ili bog zna o kakvoj nesreći. — Na žalost, sve je to, što ću ti sada govoriti. — Oh! Šefice! — Molim te, slušaj me, Munevvero! — Sigurno nisam ni ja rad u ovako mladim da. nima umrijeti; osobito ne, proživivši sretan život s to . bom. Ah! Srce moje, budi uvjerena, sve su mi želje, sve nade u tome, da s tobom živeći sretan budem. Na to će sam u sebi: — Ah! Sta htjedoh reći? Neznftm ni sam; misli., su mi danas tako raštrkane, da zaboravljam i ono, što sam htio govoriti. Nastojaću, da ti sve kažem, jer te od danas za dugo vidjeti ne ću. Uzdahnuvši, na­ stavi, te će glasno: — Kad umrem i legnem prije tebe u hladni grob, na odmor, ti me spomeni u tužnim jesenjskim danima, kada uspada lišće i kad cvijeće prigne svoje ponosne vratove. — Ostavi sve te tuge, sve brige na stranu, te se kao i ostali sretni i zadovoljni ljudi svemu raduj i veseli. — Neka te više obraduje jedan kišoviti dan nego li koji veseli proljetni. — Kad kiša s tužnim rominjanjem uspada i kad jesenski siloviti vjetar travu uzvalja, treba onda da se sjetiš onoga sretnoga života, koji smo zajedno pro­ veli. Nadalje, nemoj nikad zaboraviti, da sam u ova­ kvom stanju i ja uživao nerastumačivu slast, u ova dva tri mjeseca bio tužnim, ali i slatkim osjećajima opojen. Od tada je dosta vremena proteklo, tako, da su se utisci ovih riječi bili iz moga srca izbrisali. Već je i nekoliko mjeseci bilo prošlo, od kako je Sefik svršio medicinu i doktorom postao. Od tad baš ni jednom riječi nije spomenuo kakovu bolest ili smrt, te zato nije ni bilo megju nama o tome nikakova razgovora. Osim toga sam ga, od tada i rjegje vigjala. Opazila sam, da mi se nije htio nikako ni pokazati, i da je odviše prostodušan postao. Nastojao bi uvijek s kojekakvim nepotrebnim riječima prikra­ titi vrijeme, a o kakvoj ljubavi, kao prije, ni da spo­ mene. U njegovim riječima i ponašanju opažala bi se velika hladnokrvnost prema meni, a o vjenčanju nije gotovo od tad nikad progovorio. O tome se kod njega nikakva želja nije opažala. Njegovom ponašanju pre­ ma meni čudila sam se, te sam se bojala, da ga kad­ god nisam uvrijedila. Jednoga dana zovne me otac k sebi; kad sam unišla u sobu opazim, da mi se je otac u licu znatno promijenio. Smrknuta čela i blijeda lica gledao je on jednako preda se. Sjednem preda nj, a on mi rukom pokaže, da sjednem kraj njega, te mi tada prozbori: — Moja kćeri! Sigurno da se nijesi nadala, da ću ti sada, ne kao otac, nego kao tvoj iskreni prija­ telj, govoriti. — Nijesam, dragi oče! Ali Vas ne razumijem, šta ste mi time htjeli reći. Da li ćete mi govoriti štogod o Šefiku? — Istina je kćeri! — Ah, ova potvrda me je kao grom udarila u srce. ' — Nije, kćerko, nije, ne treba da se plašiš za njegovo zdravlje, ali me je on oteretio tako teškom zadaćom, da je ne smijem ni kazati, — odgovori otac i duboko uzdahne. Mili Bože! U velikom uzbugjenju uhvatim očeve ruke i činilo mi se, kao da su bile od leda stvorene, te ću mu na to reći: — Govorite, oče, govorite. Glas, što ćete mi ga dati, koliko god bude koban, nastojaću, da ga ipak sa svom strpljivošću podnesem. Na očevim trepavicama se zasjaju suze, privuče me k sebi i pritisne na grudi. — Munevero, dijete moje drago! Ona jedna jedi­ na riječ, koju ti je želio tvoj otac kazati, tako je gor­ ka, da će ti možda uništiti sve one tvoje želje, koje si još iz djetinjstva u tvome srcu gojila, zaio moraš sav svoj ženski ponos upotrijebiti protiv onome nezahvalniku. — Bože moj! da li će taj nezahvalnik biti Sefik? Je li oče? — Jest, baš Šefik, taj patvoreni zaručnik, koji je spriječio, da se vjenčanje obavi, zabacivši uz to posljednju želju svoga rahmetli oca. Po vičem tada tužnim glasom: — Kako? zar da Šefik ovako želi? Zar da ovo on govori? Je li, oče, zar on? Zar je moguće, da me Šefik neće? Zar da me on prezire? Zar je moguće, da nam se tako brzo izgubi iz srca ona ljubav, koja nam je pomiješana s našom krvi i koja nam je s godina­ ma rasla. — Ah, na žalost, čedo moje, nastavi otac suznim očima, — istina je sve što sam ti rekao. Ako hoćeš evo pročitaj pismo, što ga je on sam pisao. Sada već možeš i sama znati kakvom ti je on teškom zadaćom opteretio oca. — Naumio je, da se s tobom ne bi vjenčao i da �Dani su prolaz’li, a ja gotovo ni iz sobe nijesam zadrži samo za uspomenu, samo za san toliko vrijeme, izlazila, ne bih gotovo ništa ni jela, a osim majke ni­ što ste ga zajedno proveli. — Zar je to njegova želja?! Onda neka mu i jesam nikog drugog ni primala. Na skoro me jedan bude! Kada je njemu to moguće, onda ću i ja svom zaprosi, a ja? Kao da ni u sto godina ne bi mogla dobiti silom nastojati, da ga jednom za uvijek izbrišem iz ovakve prilike, samo, d a še osvetim Šefiku, koji me je svoga srca, da odstranim ljubav, te ga zaboravim. Ali, mogao drugoj žrtvovati, te neka vidi, da ja njega mo­ gu drugim zamijeniti, te ■kada mi je majka oče, mogu li razumjeti tomu uzrok?! — Sigurno! Zar je moguće, da se bez ikakva došla u sobu, da me upita pristanem odmah uz uv­ uzroka baca pod noge takva, doista iskrena ljubav i jet, da se vjenčanje ne bi prije godine dana obavilo da se nastoji utrnuli nade jednog nevinog srca? Ali, i ne pomišljajući, da ću, dok sam živa, biti ženom onoga, kojega ne ljubim, onoga kojeg ne mogu ni kćeri, ja toga uzroka ne poznam1 — Ne, oče, ne, ja vam ovih riječi ne mogu pri­ ljubiti. Ne pomišljajući uz to još, da moram s njime miti. On je vama sve potanko kazao! Znatno se u licu bijaše promijenio moj otac, do smrti živjeti, da mu moram prava štititi, da ga moram zadovoljiti, uzvraćajući mu posmjehe i prijate će uzdahnuvši reći: — Neznam, kćeri, ne znam! Uzalud bi. bilo više zncst, sretnim ga Čovjekom učiniti. Ne pomišljajući, da će ovo moje obećanje u životu mi glavnu ulogu od mene i tražili. — Zar mi baš nećete kazati?! Nema štete sva­ igrati, samo sam željela, da vidim, šta će Šefik či­ kako sam mogla razumjeti, da me je Šefik nekoj niti, kad čuje. drugoj žrtvovao. 1 zar nije tako?! Možda će ga kosnuti ovakav moj postupak?! — Možda, odgovori otac gledajući predć^ se. Syom ^ sam se budućem mužu u srcu zahvaljivala, Nalazila sam se u vrlo opasnom stanju. Kod te sam se onda tako sebičnom osjećala, da nijesam oca nijesam smjela tiK ostati. --'B ila sam toliko u ni pomisliti mogla, da ću unesrećiti onoga siromaha, uzrujanosti, da sam mogla učimii, kojekakvih nepri upotrijebivši ga u svoje vlastite svrhe, u svoju stojnosti pred ocem. Skočim i odem u svoju sobu, gdje osvetu! (Nastaviće se.) se u velikoj tuzi složim na minderluk. Dopustim suzama da teku koliko ih je volja, te sam se tom prilikom isplakala, da mi se je činilo, da mi je duša u suzama ronila. Već mi je ova uznemi­ renost bila prestala, kada sam, podbočenom glavom — Dr. M. — na ruke, mirno mislila. VI. 1. Kihavica je česta bolest. Malo ko da nije od U mom so shrvanom srcu bijaše odjedared po­ nje bolovao. 2. Obična kihavica je p r o s t o z a p a l j e n je s lu budila neugasiva mržnja prema šefiku. Ustanem i stanem po sobi šetati. z o k o ž e — najprije samoga nosa, a onda i okoline Mislila sam ili, bolje reći, željela sam misliti, ali njegove. 3. Oboljela sluzokoža pocrveni, nabubri, bridi i su mi misli tako raštrkane bile, da sam nakon dugog mišljenja na koncu uvidjela, da nisam mogla ništa gori, pa onda počne jače baliti. smisliti. Ah! ova uvreda, onda da me Šefik ne voli, 4. Bala ili sluz je s početka bistra i žitka, a kas­ da me je drugoj žrtvovao, ah, ovo sve mi je užasno nije gusta i gnojava. Zato je nos u kihavici toliko zatisnut, da bolesnik mora na usta disati — naročito na dušu djelovalo. Zar da Šefik, zaboravivši svoje sveto obećanje, s noću u postelji. 5. Bolesna sluzokoša izgubi i osjećaj mirisa. Ali poniženjem baci pod noge našu ljubav, a i mene osta­ vi bez ikoga na ovom teškom putu ljubavi, na kojem je inače toliko osjetljiva, da i na najmanju draž Ijera mi obećao, da će do smrti zajedno sa mnom bro­ na kihanju. diti! 6. Jaču kihavicu prati obično i glavobolja. Po — Bez srca, nevjero! Naumio si i želiš da gdjekada se tome pridruži i »vatra«. Bolesnik je loman uništiš jedan život, da ubiješ jedno mlado srce. i zlovoljan, ne jede kao obično; a i san mu je nemi­ Godinama one cvatuće nade, one slatke želje, ran i isprekidan. eto su se izjalovile u jednom jedinom času, i moje ja 7. Uz jaču kihavicu javljaju se često i druge pro­ srce prviputa pri jesenjskom hladnom vjetru osjećalo mjene. Nos i gornja usna pocrvene, nabubre, razjedu gorku žalost! se, pa i iskrastave; oči podbuhle i suze; grlo je suho Pošto sam se najnesretnijom osjećala na ovome i hrapavo; uši sijevaju i zuje (pište); a po gdjekada se svijetu, počnem opet kao dijete plakati. Ta eto, Šefik desi, da bolesnik i zagluhne. me je ostavio, Sefik me više ne ljubi! Od sada za 8. N e p o s r e d a n u z r o k k i h a v i c i su razne što i da živim! . . , zarazne klice. To se vidi već i po tome, što se često H ig ije n a . Kihavica. �M dešava, da kihavica s jednoga čeljade ta na drugo pre­ 29. No šmrči burmut. Bježi od jakih smradova lazi, pa tako čitavu kuću obredi. i mirisa — u opštc od jačina. 9. N e p o s r e d a n p o v o d mogu biti razne pri­ 30. No daj djeci, da nos prstima čačkaju Ili da like. N a jč e š ć e d o la z i k i h a v i c a i z a n a z e b e — u njega čime drugim duboko zailaza, ili da ga kuni’ naročito s nogu i glave. eom-travom »pano i tucaju« i t. d. 10. Kihavicu lasno dobiju, upravo od nje su na31. O b ič n a k i h a v i c a je b la g a b o l e s t i trusli slabunjavci i škrofuljavci, pa onda one osobe, koje b rz o p r o g je . A li ip a k s v a k g r i j e š i , k o s e se suviše tople i lako znoje. a a n ju i ne o s v r ć e . M ože i o n a b i t i o p a s n a . 11. Take osobo dobro će učiniti, ako zimi mjesto 32. Odojčetu je i osrednja kihavica opasna. Za’ jednih toplih (vunenih) čarapa navuku dvoje. Još je bo’ tisne mu nos, pa mu ne da sisati. lje, ako su samo donje vunene, a gornje svilene. 33. Ozbiljnija je kihavica i onda, kad dugo traje 13, Ko je od kihavice natrusan, neka zimi nosi ili kad se često povraća — naročito kod slabunjavih i obuću debelih gjonova ili (pod tabanima) vunene pod- škrofuljavih osoba. U takim prilikama valja već tra­ pete. Dobre su za njih i kaljače (kaloše) bez gornjeg žiti ljekarske pomoći. lica — samo s gjonom. 35. Ljekara valja tražiti i u onim slučajevima, 13. S nogu se najlakše ozcbe u m o k r o j o b u ­ kad iz nosa s vremena na vrijeme gnoj i sukrvica teče, ći. S toga varošani po blatu i lapavici nose kaljače. ili kad čeljade iz nosa zaudara (smrdi). Samo valja da ih odmah skinu, kadgod s polja u kuću 36. Od kihavice često protoče i uši, a od toga svrate. se može i ogluhnuti. 18. Kaljače se ne nose da drže toplo. Zato su 37. Zapaljenje sluzokože u nosu može i na naj­ one u suhoti baš i zimi suvišno. Šta više: mogu i bližu okoirrm preći, pa i na niže sa spustiti. S toga škoditi. U njima se noga upari — dakle opet donekle kihaviča\i često promuknu,pa po gdjekoji i prokašlju znoji i ukvasi — naročito, ako se u kući ne skidaju. — a to će reći: obole^im i grlo i pluća. 15. Cim ti se noge upare *i oznoje, skidaj obuću 38. Kihavica je često i preteča koje zarazne bo­ i mijenjaj je. Ako ne svu, ono barom čarape ili obojke. lesti — naročito kod djece, pa već zato zaslužuje na­ 16. Mokra obuća ne smije 'še na nozi sušiti. Čim ročitu pažnju. je skvasiš, skini je. A ako d.r'nije zgodno da se odmah 39. Zdrava služokoža nosa čuva i brani tijelo od izuješ bar se poštara], da mokrih nogu no sjediš, nogo zaraznih klica, a bolesna već to ne može. S toga se hodaj. na kihavicu lakše nadoveže i koja ozbiljnija zaraza — 17. Osuši obuću prije no što je obujoš. Pazi da n. pr. kočnja vrata, jektika i t. d. Bolesna služokoža ti je i gornji dio njen sasvim suh. lakše će primiti zarazne klice, a lakše će ih i u ti­ 18. Gdje su veliki snijogovi, tu opanak nogu jelo propustiti. Bolesne sluzokože nosa i ždrijela (kraj­ slabo brani. U takim krajevima nose se čizme sa vi­ nika) su, dakle, upravo otvorena vrata, kojim zarazne sokim sarama. klice slobodno u tijelo ulaze. 19. Na zimi ne stoj dugo na jednom mjestu, nogo 40. Prema tome ljekari savjetuju, da se od kiha­ se kreći. vice čuvamo, a ako je dobijemo, da je ne zapuštamo, 20. Ne izlazi na vjetar i promahu m o k re koso 41. Slabunjavi, natrusnl ljudi najbolje će se od ili z n o j a v e g la v e . kihavice sačuvati, ako i z v j e ž b a j u svoje t i j e l o 21. Naročito se čuvaj vjetra i promahe, ako si tako, da podnosi i jače mijene u toploti. Kupanjem, ćelav. trljanjem, šetnjom i kretanjem po svježem ma i hlad­ 22. Ne idi s cićc-zime odmah u pregrijane pro­ nom vazduhu očvrsne i slabiji sastav tako, da mu i store. sluzokože postanu jače i otpornije. 23. Ne trči odmah s vrata naložonoj peći. 42. K i h a v ic a ć e b r z o p r o ć i, ako bolesnik 24. Ne loži naglo peć. 25. Ne idi zagrijan i oznojen (potan) iz zaparna za vrijeme bolesti ostane u prostoru s čistim, svježim vazduhom, a podjednakom, umjerenom toplotom. prostora na hladnoću. 43. Tijelo je u prijekim promjenama toplote najma­ 26. I s r u k u s e m o ž e n a z e p s t i , pa[kihavica dobiti. Djeca je često dobiju brčkajući za dugo rukama nje izloženo — u toploj postelji. Kome se, dakle, po hladnoj vodi i grudajući se čitave sahate. Tako i može, neka odmah u postelju legne čim kihavicu do­ bije. pralje često okihavičave. 43. U kihavici pomažu mnogo i lijekovi, koji tje­ 27. Kihavicu može da izazove i n e č i s t o ć a . S toga valja nos čisto držati. Naročito ga valja čuvat i od raju na znojenje, pa i para. Neki meću noge u vrelu vodu. prašino, čagji (dima) i jačina. 45. Ljekari opet preporučuju: paru od slane vode 28. Ko ima posla u nečistom, prašnjavom i za­ dimljenom vazduhu, neka često nos usekne. Naročito (da se diše), vlažne obloge, mentol, forman, formanovu vatu i t. d. „Zdravlje*. valja to da učini pred spavanje. �5*2 714. Rado Marković. 715. Gjorgjo Ran kič, 716. Umorbeg A. Salihbegović, 717. II. Muharembc'g l ’ašić, 718. (»12 Vejsil ef. Mutapčić, 613 Arslan of. Herce­ Aleksander S. Bogdanović, 719. Aleksander Daskalović, govac oba iz Zenice; 614 Mićo Belović, trg. Brčka; 720. Zijabeg O. Salihbegović, 721. Rifatbcg Rifatbe615 Izet ef. Sarajlič šk. upr. Ustikolina (kot. Foča); gović, 722. Hasanbeg Salihbegović, 723. Muratbeg 616. Hivzibeg Filipovič, 617. Ćamil’heg Filipović, 618. Osmanbegović, 724. Hafizbeg Salihbegović, 725. Hrus’ J u su faga Iladžić, 619. Salih of. Demirović, 620 Ibrahim tanbeg Salihbegović, 726 Alija Muharembegović, svi beg Filipović, 621. Šerif beg Filipović, 622. Omerbeg iz Bijeljine; 727. Dr. Uroš Krulj, 728. Lazar Miličević Filipović, 623. M. Hulusija, 624 Atifaga Čokić, 625. trg. 729. Dr, Nikola Stojanović, advokat, 730. Odisej Ibrahim ef. Rašić, 625. Hasan ef. Karahasanović, 627. Mavrakis, opć. taj., 731. Dr. Fridrich Trammer, grad. Dedaga Handžić, 628. Avdaga Čanak svi iz Ključa; fizik., svi iz Mostara; 723. Nikola Pišteljić, 733. Božo 629. H. Osman Č-izmić, 630. Omer Karaosmanović, 631. V. Božić, 734. Ž. O. Đačić, profesor, 735. Jusufbeg Milanko Marić, 632. Mujaga Gasal, 633. Arif Imamović, Ljubović, oficir, 736. Lranko Pećanac, gjak trg. ak., 634. Suljo Lemu, 635. Salih Zilić, 636. Mladen Mitro- 737. Dragoljub M. Marinković, adv. prif. svi iz Bio­ vič, 637. Jusuf Turhanija, 638. Mujo Verebica, 639. grada; 738. Dušan Babić, trg. 738. Špiro Bocarić, ak. Mujo Lemo, 640. Ahmed Brkić, 641. Špiro V. Pažić slikar, 740. Jeftan Hagji Lelečić, trg. svi iz Sarajeva; 642. Simo Zagorac, 643. Hamid Kozbeg, 644 Derviš 741. Muslafaga Omerbegović, trg. Gračanica; 742. AuKozbeg, 645. Alija Verebica, 646. Mujo Gjonlić, 647. dija Žukić, trg., Treštenica (kot. Tuzla), 743. H. Salih Simo Rosić, 648. Ibro Burek, 649. Salih Burek, 650. ef. Ibrahimović, 744. Akif Karamehić. 745. Trifun Gjer Ahmed Burek, 651. Muharem Burek, svi iz Livna; 652. inanovič, svi iz Visokoga; 746. R uhija HadžiosmanoMuiatbeg Zaimović, 653. Savo Popović oba iz. Tuzle; vić,»Jajce; 747. Salih ef. šer. sudac, 748. Mustafa ef. 654. Mehmedaga Kučukalić, vel. posjed., Brčko; 655. Ibrahimović, 749. Ibrahimaga Hodžiegrić, 750. Husein Dr. Milan Srškić, 656. Mi lan Besarović', 657. Muhamed aga Piskavica, 751. Husein ga Dervišević, 752. Murat Hadži Smailović 658. H. Alija ."Vojniković, 659. Mu­ Topčagić, 753. Hasan Rizvanbegović, svi iz Brezova hamed II. Omeruvić svi iz Sarajeva; 660. Alija Daut- Polja, begović. Prozor; 661. Mehmeđ Ibrahimović, Sarajevo; 662. Sulejman Šukribeg Hafizadić, medecinar Travnik; 163. H. Jusuf aga Efića, Mostar; 664. Jakov A. Popović, Gajretove vijesti. (565. Svelozar T. Zini^ 666. OsmarJbeg Teskered/.ić, N ovi č l a n u te m e ljile . Za Gajretova člana ute667. Fabribeg Teskered/.ić, 668. Scnisi ef. Brajić, 669. meljača upisao se je g. Marko Brandeis trgovac iz Ibrahim beg Hasanpašić, 670. O m erbeg Ibrahimpašić, Brčkog. Neka je čast, hvala i priznanje g. Brandeisu, 671. Sabri ef. Nikšić, 672. Asim ef. Kurt, 673. Ibrahim koji svojom obilnom potporom ove naše opće narodne beg Hafizadić, 674, Muhamed lvurt, 675. Ali ef. Bego- kulturne ustanove, dokazuje, da mu leži na srcu naš vić. 676. Abdaga Dautović, 677. Abdurrezak Bjelovac, napredak i prosvjećenje. G. Brandeisa i njegovu radnju 678. Salihbeg ldrizbegović, 679. Salihaga Dženić, 680 toplo preporučujemo muslimanskoj ehaliji brčanskoj. Salihaga Šehaganović, 681. Ahmedaga Tolja, 682. Ha­ N ovi G a jr eto v cijja r p a p ir . Ovih dana je mid ('f. Kajmaković, 683. Hajdar ef. Fazlagić, učitelj, izašlo novo cigar-ćage Gajretovo finije vrste u formi svi iz Travnika; 684. Hasan Komić,685. IbragaKomić, »Riz-Abadie« papira. 686. oulejman Komić, 687. Zaim Koinić, 688. Ahmed Fini Gajretov cigar-papir nije ništa izostao iza Basic, 689. Salih H. Komić, 690. Ale Omerčehović svi iz Otoke; 691. Osman ef. Selesković, bank. čin, 692. »Riz-Abadie« ili »Job« papira, pa se nadamo, da će i Ibrahimaga Hukanović, trg. oba iz Tuzle; 693; Hafiz ona naša braća, koja do sada nisu trošila Gajretovo ci­ Esad Sabri Hafizović, Nikola Kašiković, ured. „Bosan­ gar-ćage, od sada ga početi trošiti i time Gajretovo ske Vile“, 695. Milan Maksimović, advokat. 696. N. N. prihode uvećati. Fini Gajretov cigarpapir je u sveščicama po 60 697. Ibrahimaga H. Mujezinović, 698. Hašimaga Had/.iefendić, 699. Osmanaga Mujkanović, 700. Gorgje R. listića, a staje 6 hel. komad. Jovanović, svi iz Tuzle; 701. Hajnrih Amodaj, agent G ajretove m ark e. Došle su nam prve pošiljke iz Beča, 702 Niko Marković, Ćilići (kot. Tuzle) 703. Gajretovih marki, koje su vrlo lijepe i ukusne forme. Dr. Murat Sarić, ljekar, Sarajevo; 704. Abdullah ef. Nadamo se, da ć.e braća muslimani u svojoj korespon­ Berberović, uprav. osn. škole, Kula Fazlagić (kod Gacko); denciji svakom prilikom upotrebljavati Gajretove marke 7C5. Safvet Hafizadić, šlud. agr., 706. M. Ali Saračević, Naročito su Gajretove marke podesne za razna česti­ stud. med. oba iz Carigrada; 707. Smailbeg Mulabe- tanja. gović, 708. Šemsibeg Abdullahefcndić, 709. Petar GjeGajretove marke se prodaju samo za gotov novac kić, trg., iz Dervente; 710. Ahmedaga Sejdagić, ml. te stoga molimo sve one, koji žele Gajretovih maraka, posjed, iz Bos. Kobaša; 711. Milan Petrović, 712. Mu­ da nam pošalju uz porudžbine novac unaprijed. Cijena jaga Sinanović, iz Dervente; 713. Ljubomir Mešterović, je markama 1 heler po komadu. Liga hiljade. �Braco muslimani, upotrebljujte u svakoj prilici Gajretove marke, čime ćete poduprijeti naš narodni napredak! G ajretov list neprestano napreduje. Za posljed­ nja dva mjeseca, otkako je list reformiran, dobili smo oko 800 novih pretplatnika' a kako se pretplatnici sva­ kim danom sve to više javljaju, nadamo se da će se taj broj još mnogo jače uvećati tako, da će broj Gajretovih pretplatnika izići i na 3000. Dakako, da nas ovaj lijepi odziv našega elementa mora radovati i dati nam nove snage, da Gajretov list što bolje uredimo i od njega načinimo pravu narodnu knjigu, bez koje neće biti nijedan pismen musliman. Naročito nas raduje, što megju pretplatnicima vidimo lijep broj naše braće iz sela, kao i to što je naša Školska omladina listom pohrlila u kolo Gajretovih pret­ platnika i prijatelja. Z ab ave u k orist ,.G ajreta“ . — U toku prošlog mjeseca održane su osim sarajevske, još dvije zabave kojih je neki dio prihoda išao u korist našega »Gajreta«. Takvu jednu zabavu priredila jo »Musli­ manska čitaonica" u Bos. Gradiški, čija .je ’/s čista prihoda, koja je bila namijenja „Gajretu",iznijela lijepu svot„ od 200 kruna. Isto tako je ’/s čista prihoda zabave odredila „Gajretu" i „Turska čitaonica.1 u» Bugojnu, od čega je „Gajretu" zapalo K 60'—! Osim spomenutih zabava, koje su „Gajretu" do­ nijele lijepe koristi, davana je ovih dana Gajretova zabava u Lijevnu, a kako doznajemo, davače i tešanjska narodna omladina jednu zabavu u istu svrhu. Mi se možemo samo veseliti ovim rodoljubivim pothvatima naše omladine za „Gajret", koji će se uz jednodušno zauzimanje sve braće, nesumljivo, razviti i podignuti na onaj stepen, na kojemu je potrebno da se nalazi, pa da može da izvršava onu plemenitu i veliku misiju, koju je uzeo sebi i zadatak. G ajretovi a rtik li. Prihodi, koje »Gajret« vuče od svojih artikala, bivaju sve to veći, jer naš svijet u sve to većoj mjeri nabavlja i troši Gajretove artikle, a time i ovoj našoj kulturnoj ustanovi dakako sve više privregjuje. No koliko god da Gajretovi artikli stiču sve to više potrošača, ipak bi oni razmjerno prema broju na­ šega elementa i njegovom imovinskom stanju, mogli imati mnogo veću potrošnju, čime bi se ovi dohotci Gajretovi mogli znatno uvećati, tako, da bi smo za kratko vrijeme mogli imati samo od toga na 50.000 kruna godišnje prihoda pa i više. Mi stoga molimo svu braću i prijatelje narodnog napretka, da se što toplije zauzmu oko popularisanja Gajretovih artikala. Naročito molimo trgovce musli­ mane, koji bi u tom pravcu mogli najviše učinili. Braćo muslimani! Muslimanska vam dužnost na­ laže, da Gajretove artike predpostavite svima drugima proizvodima, a tim prije, šio su Gajretovi artikli, ako ne bolji i jeftiniji, ono svakako barem i kakvoćom i cijenom ravni drugima. Poruđžbine za Gajretove artikle treba slati: Za cigar papir: S. D. Alkalay, Sarajevo, za šibicu: Alkalay & Comp , za bez i pamuk: Heidensehafters Spinnerei, Triest, za safun i parfumerije Abram Isak Romano, Sarajevo. Javne potvrde. — Darovi. „Zrno po zrno pogača". Ahmed Hadžialiagić, novinar, položio je 8 kruna, koje je sakupio na slavi Mihajla Trebića u Sarajevu. Behdžet Mutevelić gim. položio je 4 krune od prodatih »Gajretovih« kupona. G. Jeftan Despić iz Sarajeva darovao je „Gajre­ tu« 10 kruna istirahati ruhičun merlmin Esad cff. Uzunića. ' * Mjesto bajramske čestitke ahbabima darovao je Mustajbeg Halilbašić 2 krune. Istim „povodom darovao je Hamid Svrzo, pravnik 2 krune. Fehima Prolio ud. za Alagu Mahića, Ljubuški, poslala je „Gajretu" 3 K 20 h, a Kadraga Kadragić 2 K. 40 h. od prodatih kurbanskih kožica. Na predlog g. profesora Mihića sakupljeno je u Ljubuškoj čitaonici u oči nove god. 10 K 46 li. Alibeg Filipović, povjerenik u Glamoča, poslao je iz kašice br. 232. K 5, broj 230. kod II. Seremeta 1 K 70 h, broj 231. kod Čamila Karabodžića 45 li, a 4 K 50 h iz kašice broj 232. Ibrahimaga H. Egrič i Hasan DelalLć iz Brezova Polja sakupili su prilikom kurban-bajrama od tam. ehalije 10 kurbanskih koža, koje su prodali za 33 K. a darovali su ih: 4 komada Ibrahimaga H. Egrić, dva komada: Ibrahimaga Selimagić, po 1 komad: Melimed beg Muratbegović, Sulejman Zahirovići, Hasan Delalić. Ahmed ef. Aliefendić, mualim u Janji poslao je 23 K, koju su svotu darovali: Mula Avdaga Skakić 10 K, a po 2 krune: Melimed ef. Jusović, trg., i Der­ viš beg Alibegović; po 1 k r u n u : Sinan Sadiković, Beša Palovrić, Ibrahim Gruhonić, Husein ef. Gruhonić, Alija Hasanović, Smail Durgutović, Ahmed ProsiČanović, Ibrahim Dervišević i Muharem Muharemović. Leon Danti trg. iz Sarajeva đaiovaoje nGajretu“ mjesto bajramske čestitke Avdagi Kezmanoviću 2 krune. Mjesto čestitke Šerif ef. Arnautoviću darovao II. Ibrahim ef. Sarić iz Starog Majdana 3 krune. Osman ef. Zametica, povj. u Gacku spremio je 9 K od burbanskih kožica, koje su darovali: Arif ef. Sarić, načelnik i njegova hanuina, Safet Pašić i Sajtaga Kurtović. Aurel Kudrna Derventa poslao je 10 K mjesto bajramske čestitke prijateljima. Ahmed Fazlagić povj. u Čapljini spremio je 20 K i 40 li, i to 4 K 90 li, koju je svotu sakupio Hamidaga Fazlagić na sijelu u »Islamskoj kiraethani", 9 K 25 h, koju je svotu isti sakupio pred džamijom 7<a vrijeme kurban bajnima, 4 K 5 li iz kašice, koja �54 stoji u »Islamskoj kiraethani* 1 K 24 li iz kašice kod Salihage Fazlagića, 1 K iz kašice kod Idrisa Melilja. Hafiz Rašid ef. Rasovac Bos.-Novi, poslao je 5 K 37 h koju je svotu sakupio na sunetu kod Hasanbega H. Kapetanovića a prije sakupio 6 K 57 h istini po­ vodom kod Dervišbega Ibrahimbegovića. Bogdan Ivanišević darovao je Gajretu 1 K. Sulejman ef. Saridžić položio je kao dar Gajretu 157 K. Simo Eraković, sekretar Eparhijskog Savjeta u Tuzli položio je kao prilog »Gajretu« 2 krune. Nuraga Džabija sakupio je na sijelu kod Mujage Sulejmanovića 11 K za »Gajret«. Alispahić Sulejman iz Vlasonice poslao je »Gajrelu“ 6 K 10 h koju je svotu sakupio na sijelu u »Islam, kiraethani14. Alaga Šunje iz Crnica poslao je »Gajretu« 3‘83 K, koju je svotu sakupio na sunetu Hasana Sabljića Salko Zaklan. Mustafa Sejdinović mualim u Todorovu, sakupio je na večeri Redže Jusića 2'30 K, a darovaše slijedeća gg.: po’50 h: Juso Avdić i Maše Jusić, po 50 lielera: Meho i Redžo Jusić; po 20 h: Osme Mahić, Sejdo Ju­ sić i Osme Mukeljić; po 10 h: Bajro Jusić i Juso Jusić svi iz Todorova. Mjesto brzojavno čestitke Hilmi ef. Hatibović prigodom njegova izbora*za kandidata za reis-ul-ulemu darovaše Gajretu po 1 K: H. MehnfeiP'gf. Devedžić, Šemsibeg Abdulahefendić. Fuadbeg Abdulahefeudić, Mesud ef. Džanhodžić i Asimbeg Alibegovića Miralemheg Begović. K 8 20 K Vaso Kraljević iz Sarajevu darovao je 20 K za rahm et duši Esad ef. Uzunfća. Iskaz dobrovoljnih priloga na »Gajretovoj(<zabavi, priregjenoj 10. februara o. god. u Sarajevu. Priv. zem. banka K 50; Njeg. Hks. poglavar zemlje pl. Varešanin K 30; po 25 k r u n a : Mahmudbeg Fadilpašie, S. I). Alkalajr i Alkalay & Comp., svi iz Sarajeva: po 20 k r u n a : Schnack, upravitelj bos. herc. drž. željeznica, Košta Hormaim, odjel, pred­ stojnik, pl. Šek, odjel, predstojnik, Ismetaga Merbemić, veleposjednik, Stuks, dir. agrar, banke, Aco Jeftanović, privat. svi iz Sarajeva, Alibeg Firdus veleposjed, iz Livna, Osmanbeg Pašić, veleposjed, iz Bijeljine, Bećirbeg Kapetanović veleposjed., iz Ljubuškog, Suljaga Vajizović trg. iz Rogatice; po 15 k r u n a : Nikola Berković, dir. zem. banke, Njeg. Eks. korpskomandant Aufenberg, Diogen Petrović i Vaso Kraljević, svi iz Sarajeva; Ahmedbeg Cerić K 11; po 10 k r u n a : Baron Benko, civilni adlatus, Danilo Dimović odvj., general N., general N., Oberst Korak, Deutscb prokur. zem. banke, Rizabeg Kapetanović, Braća Hadžijusufagić, ltisto H. Damjanović, Ililmibeg Kapetanović, Asimaga II. Sabanović, Šahinogić, Salom i Besarević, svi iz Sarajeva, Dcrvišbeg Mi rale m iz Travnika, Mabmudbeg Smailbegović, Itemzija Ilusić i Ragib beg Džinić iz P>. Luke, Ahincd e f .’Šehovie iz Trebinja, Bećirbeg lbrabimbegović, Gradaščevic iz Gradačca, Braća Latilići iz Lijevim, Mubaremaga Pašalić iz B. Krupe, II. Jusufaga Klica iz Mostaru; Nuraga Ilusagić K 8 50 b.: po 7 k r u n a : Islam. Kiraetbana u Jezeru, Alibeg Miralem iz D. Vakufa; p o 6 k r u n a : Esad beg Alibegović iz Berventc, Ibrabimbeg Sulejmanpašić iz Bugojna i Ibrabimbeg Cerić iz B. Dubice; p o 5 k r u n a : Birnbaum, direk. Magj. trg. dion. društva, Vaso Čabrina, Jeftan Despić, Vasilj Grgjić, Dr. Madžar, X. X., Dr. M. Srškić,. I)r. II. Karamehmedović, Simo Prnjatović, Dr. M. Sarić, Milan Besarević, Dr. Vojislav Be­ sarević, svi iz Sarajeva, Bogdan Ivanišević iz Konjica, Muhamedaga Aganović, Emin ef. Brka iz Tcšnja, Rifatbeg Sulejmanpašić iz Bugojna, Hasanaga Mulalić iz Cazina, Nedžibaga Bezić iz Tuzle, Salih ef. Karaosmanović, Mujaga Dizdar iz Lijevna, Eminbeg Kape­ tanović iz Tešnja, Zaim i Adom Bećirović iz B. Gra­ diško, Pašabeg Kulenović iz K. Vakufa, Ilasan ef. Šehić, Salili ef. Bebmen, Mahmud ef. Mehmedbašić i Muhamed ef. Bukić, svi iz Stoca, Rustanbeg Cerić iz Bos. Dubice, II. Hafiz Husni ef. Numanagić muderris iz Visokoga, Halil Jakubović iz Lastve kod Trebinja, Risto.J. Bilić iz Gacka, Mujaga Balvanović iz Zvornika, Sadik ef, Sadiković iz Ljubuškog, Asimbeg Miralem iz D' Vakufa; p o 4 k r u n e : Mustajbeg H. Kadibcgović iz B. Petrovca, Mebmed Ivazaz iz B. Kostajnice, Košta Cuković, Hilmi cf. Hatibović, Dr. Jefto Dedijer, svi iz Sarajeva Mustafaga Sarajlija iz Cazina; p o 3 k r u n e : Muhamedaga Madžarević, Risto i Jovanka Vidaković, David Altarac svi iz Sarajeva, Dervišaga Karamebić, Visoko, Suljaga lladžić iz Cazina, Hamid Fazlagić iz Čapljine, H. Ibrahim ef. Sarić imam, St. Majdan, Ibrabimaga Hodžić, Brezovo Polje, Husein ef. Šaran iz Srebrenice, Ibraga Burek Lijevno, J. Babić, Gradačac, Osman Bazerdžanović. Zvornik, Ibro Koso iz Domanovića (kot. Stolaci, Poro Drljača, iz Bos. Novog, Fetali ef. Dizdarević, Ljubuški, Adolf Scheier, Avtovac Mu­ baremaga Alikadio Ostrožac; po 2 k r u n e : Huscinaga Nuhić, Husein Mczirhodžić, Košta Vodenelis, Edhemaga Tufo, Niko Mitrović, Mebmed Mujanhodžić, Miloš Milošević, Stjepanek, Levi kalufčija, Mihajlo Milanović knjižar, Marica Barišić, svi iz Sarajeva, II. Hadžiabdić iz Kupresa, Mustafa Celebić, Zgošća, (kot. Visoko), Mehmed Kozarčanin grunt. vježb. Nazif Topić iz Ca­ zina. N. N. i Ilasan Bitevija gimn. iz Tuzle, Ahmed ef. Fazlagić iz Čapljine, Milan Gjorgjević upravitelj štedionice u Zenici, IIuso Selimović iz Vitine iZvornik), Braća Božić, Puračić, H. Ajni ef. Bušatlić kadija iz Foče, Ruhija H. Osmanović iz Jajca, Lutfi ef. Pilić i Alaga Behmen iz Stoca, Josip Stacinski iz Tešnja, Alija Lejlić i Ibro Grgić oba iz ravna, Gjorgje Vidović, Vindhorst, Alaga Šunje iz Crnića 1 K 20 h; p o l k r u n u : Mujaga Sulejmanović, Mehmed Tanović, Ib­ rahim ef. Šahinagić, Zulfo Mrzić, Mehaga Fejzić, Avdaga Musakadić svi iz Sarajeva, Lutfaga Dajdžić iz Rogatice, Mubaremaga Ahmetagić, Ahmetaga Mubaremagić, H. ef. Muftić, Jakubaga Begić, M. Berbić, Mehaga H. Efendić, Alijaga H. Ponjavić svi iz Tuzle, Hasanaga Latifić, Hasan ef. Ćebo, Hamid Gasal, svi iz Lijevna, Avdaga Kapetanović, Osmanaga Metilj i Camil Beča iz Čapljine, Bela Heischfelđ i Alibeg Frndić, oba iz Zenice, Ayhmed ef. Čemalović, Alaga Muhamedagić, Hasan ef. Žunić. Ibrahimaga Omanović, Mehmed Beganović, Muho Berber, Omer Hadžić, Ibro Purić i Omer Ahmetašević, svi iz Cazina, Salko Zaklan iz Crnića, Nazif Rašidović iz Brezova Polja, Mehmed Salčić i Mahmud Bebmen iz Stoca: po 00 h e l: H. Kjub ef. Febimović, Husejin Huskić iz Lijevna, lbrabiinaga Šebanović iz Tuzle: p o 50 h e l: M. A. Arnaut, Ahmetaga Kratina, M. F. Ekinović, Mullaga Ekinović, �55 H. beg Begagić, A. Haramandžić, Muharem Rundalić, Avdo Brkić, Hasan Dimno i M. Druško svi iz Zenice, Omer ef. lbrišimović Alija Ibrišimović, Nuraga Bešlagić, Jusutaga Bakić, Bijesavić, I. Hukanović, svi iz Tuzle; po 40 h el: Salih Begić I. Smrzko, Jusiil' Bulić, Alija Strika, svi iz Zenice, Mustafa Svraka iz Lijevna, p o 30 h e l: Ahmedaga Šuvalić, Elias Altarac, Hasan Duvnjak, Osman Isaković, Ibrahim Karić, 0. Š., svi iz Zenice, Jakub Čivčić, Rifat Divancfeneic, Salko Ibri­ šimović, N. N., Mehaga Šehanović, Mahmud Omazić, Jovo Gavrić, svi iz Tuzle; po 20 h e l e ra : M. At'jaga Gomić, J. lbrišimović, Salih Karajlić, Meho Sojranić, Ibro Hećamović, J. Jahić, A. Pašić, Mujo Gjokie, Osman Mutišević, M. Muhareinagić, M. Mehmedagić, Pero Stjepanović, Vlajko Stanković, A. Karabegović, Fadil ef. Dubravić svi iz Tuzle, Adžulaga Daić, Izet ef. Nemiragić, Mustafa Hodžić, M. Mujagić, Z. Zulkić, P. Podojak, M. Ekinović, Munib Begić, Bajro Delić, A. Hercegovac, Ibro Koknjo, Avdo Koknjo, Mehmcd Biloglava i Hasan Kasan, svi iz Zenice; po 10 h: Ne/.ir Bošnj.ak, Zenica. Neka je srdačna hvala, čast i priznanje svoj ple­ menitoj gospodi priložnicima, kojima leži na srcu do­ bro i napredak našega muslimanskog elementa u ovim zemljama. Živili! Odbor »Gajreta«.’ lihaga Zaklan, Hamidaga Soldin, Ahmelaga Kovačić, Košta Popovac, svi iz Dubrava, Mehmed ef. Merzić iz Vlahovića; 90 h. Ahmelaga Burina iz Stoca; 60 h. Ahmetaga Tabaković iz Stoca; po 50 h: Abdulah Murad, bašić, Mustafa Nurkov:ć, Dervišaga Mahmudćehaić, Šaćir Bakirbegović, Jevto Hamović, Jusufaga Brkić, svi iz Stoca; po 40 h. Zulfikar ef. Rizvanbegović, Ahmet Kađribegović, oba iz Stoca; po 20 h: Salihaga Brkić, Hasanaga Hajdarević, Omer Muradbašić i Meh­ med Sabić svi iz Stoca. Od milodara 168 K 64 „ ulaznica 134 „ 60 2ž „ 26 tombole 50 „ »G.« razg Svega ukupno 328 K Troška ____ 9 1 K 57 Ois^v prihoda 236 K 43 Priregjivački odbor smatra se dužnim, da se naj­ ljepše zahvali svim onim prijateljima našega „Gajreta koji ovu našu,zabavu potpomogoše, a naročito »Mu­ slimanskom zanatlijskom udruženju«, koje nam je dra­ govoljno ustupilo prostorije, te Mahmud ef. Mehrnedbašiću i Mustafa Asim ef. Sarajlić u, koji su nastojali dobrovoljnih priloga na ,,Gafretovoju zabavi, prine žaleći svoga tru a, da zabava ispane što sjajnije u regjenoj u Stocu dana 19. avgusta 1909, od strane svakom pogledu. Iskrena im hvala! muslimanske gjačke stolačke omladine. P r i r e g j i v a č k i o d b o r. Po 10 K: Ademaga MeŠič iz Tešnja, Muhamed ef. Bukić iz Stoca; 8 K Alaga Pužić iz Mostara; 5.54K Novine i knjige. Mehmed ef. Mehmedbašić uz Stoca; po 5 K: Mehmed (U ovoj rubrici ćemo donositi svaku knjigu i no­ ef. Šarić, Mehmed ef. Salćić, ćamil ef. Pitić, svi iz vinu, koja nam se pošalje na prikaz ili u zamjenu sa Stoca, Muhamed ef. Dizdar, Ribica — Efica, oba iz Mo­ eventualnom, kraćom recenzijom). .leTonnc maTHi^e cpncne. cmo 1. h 2. CBecKy stara, Braća Mrčić iz Čapljine; po 31\: Wolf Siblein, Halilbeg Rizvanbegović, Salih ef. Behmen, Ibrahim ef. .’seTonnca MaTienma 3a roA. 1910. ca o6ii.nihm caApacajcM. HapouHTO HaM je iicTaKHyTii jmjeny npnaoBiijecr Fildić, svi iz Stoca, Ademaga Kapetanović iz Čapljine, ByA0 BvAHeaBJbeiiuha — IIpnjeAopcKor „MyHHH ashh Mustafa ef. Serdarević iz Ljubinja, Ahmed ef. Fazli- H3 acHBOTa Haninx .ninaHa. Jbe'ronnc na.ia3u CBaKor Mjenović iz Ljubuškoga, Ibraga Sefić, Ali ef. Kurtović, cega y ceecunMa oa 6 uiTaMnaHnx Taćaica, a piljena je oba iz Mostara, Džaferaga Bajraktarević iz Ostrošca; (•BaKoj CBecpu 1 npyHa. ypeAmuc .T>eTonnca je Mn.iaH po 2 K : Šaćir ef. Grebigjela, Smail ef. Mehmedbašič, CaBnk, ceKp. Ma-rupe cpncKe. JaBOp — opraH paAmcajiHe AeMOKpainje. Majuru Josip Ruby, Milan Kurilić, Sulejman el. Behmen, Pa cBaKH a » h y BeorpaAy. vao Stambuk, Josip Tomić, Nikola Prce, Risto Perišić, Muslimanska Sloga — organ novoosnovano Risto Salić, Muhamed ef. Šehić, ‘Josip Slreng, svi iz „Muslimanske samostalne stranke* u Bosni i Herce­ Stoca, Alaga Sunje iz Dubrava; po 1 K : Mustafa Asim govini. Izlazi dva put na heftu, a godišnja pretplata ef. Sarajlić, Salih ef. Arpadžić, Mustafa ef. Skorup, joj je 12 kruna. CpncKa Hlh'O.ia neAarouiKo-KH>nsKCBHii .ihct, opran Mahmut ef. Alihodžić, Drago Kureš, Mustajbeg Rizvan­ begović, Omeraga Hajdarević Muhamed ef. Tatarević, cpncKor yqHTc.i>CKOi' yApyacen>a y E ochh XepneroiuiHn. B.iacmnc je .ihcts Cpn. y«mT. yApyacea>e, a ypeApm« Smail ef. Buzaljko, Halil ef. Šarić, Baščauš Hajdarević Mh.ioui Houapa, yHHTe.:> cpn. uiKo.ie y CapajeBy. JI hct Gjuro Simeon, Vaso Milićević, Jovan Jovauović, Milan ii3.ia3H y MjcceuHHM CBccnaMa npeKO uncc-ictce roAHHe n Savić, Pero Topalović, Muhamedbeg Rizvanbegović, eraje: 3a n.jaHOBe K 4., a 3a HennanoBe K 6. Vide Previšić, Muhamed ef: Rizvanović, Martin Krešić U čiteljska Zora — organ »Učiteljskg društva Spasoje Smilić, Ivan Petrušić, Emanuel Luu, Andjelko narodnih osnovnih škola okružja mostarskog«; izlazi u mjesečnim sveskama preko školske godine pod ured­ Precca, Josip Vitic, Jusufaga Mehmedbašić, Hasan ef. ništvom Stj. Ilica učitelja. List se štampa mješovito Mehmedbašić, Gjorgjo Salić, Adem-Ahmet, Pero Radoćirilicom i latinicom, a cijena mu je 4 krune na jević, svi iz Stoca, Muhamed ef. Hadžić, Mustafa ef. godinu. čišić, Mehmed ef. Džukic, Mustafa ef. Mahinić, llusaga Opeka u aouh. C/imca hs ApyuiTBeHBr jkubots y Frlj, svi iz Mostara, Abdurahman ef. Begić iz Počitelja, jcAHOM *imiy. Hanncao C. <P. Bacnh, Ba^teBo (Cpćuja). Zulfaga Zahirović iz Nevesinja, Ahmotaga Opijač, Sa- I^njcua KH>n3\i je 40 napa (40 xe.iopa). Iskaz �56 Azbuka (abeceda) ćirilicom i latinicom. v r, •A A, o E, 5K 5K, a ii G, d D, e K, ž Ž, z Z, K K, JL eri, jh JL, M, H H, lb Hl, k K, 1 L, m M, n N, nj Nj, P c C, Ćirilicom: a A, 6 13, Latinicom: a A, b li, V Ćirilicom: u H, j J; j J. B li, V, g Latinicom: i I, Ćirilicom: o 0, II Latinicom: o U, P V, r R, ć Ć, II, Ćirilicom: n U’ u i r, ni m , Latinicom: c C, 6 Č, š Š. lj Lj, M T T, y y» s y, t T, u U, h Ti, i,i 1,1, b 'fi. dž Dž, s i oj. Nakladna knjižara DANIELA A. KAJONA, Sarajevo. X f K, X, li H, — Ovih d an a su d an a izašli u m ojoj nakladi U s t ć tv f l i z a k o n i , i t o : . Zem aljski šta tu t, Izborni red, Poslovni red sabora, Za­ kon o sk u p lja n ju i o d ru štv im a i Zakon o kotarskim vijećim a. C ijena knjizi 1 K 30. Ko pošalje novac u n ap rijed , dobije knjigu prosto od poštarine. Na narudžbi valja naznačiti u kojim se p is­ m enim a knjiga želi, budući će izaći ista u srpsko-hrvatskom jeziku u o b a p ism a i n a njem ačkom jeziku. i Gajretovo cigar-ćage. je ispitano od svjetskog naučenjaka, profesora kemije na bečkom uni­ verzitetu Dr. Lambecka i pronagjeno najboljim i za. zdravlje neškodljivim. Pa kada još uz to od potrošenog Gajretova cigar-ćageta ide 10"/„ u korist „Gajreta” zar nije i sramota i grehota, da Muslimani drugo cigar-ćage troše! Jest, i po sto puta jest i stoga je dužnost,.da svaki musliman kupuje i troši samo i isključivo Gajretovo cigar-ćage a da odbaci sve druge fabrikate. Muslimani, trošite samo Gajretovo cigar-ćage! Za uredništvo odgovara Osman Gjikić. Islamske dionička štamparija (tisksra) u Sarajevu. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/b5918323e1c80692d99c05bd469a83e7.pdf bbd63fac2957fc21d727c28012176f84 PDF Text Text J BROJ 4. GODINA * |/j . \ CIJENA je listu „G ajretV 1 „za.članove 1 K pOh za nečlan. 2 K 4 0 h na godinu. GAJRET izlazi 5. dan sva­ kog mjeseca na 16 stranica, a po po­ trebi i na više. Taleba, učenici i se­ ljaci plaćaju 1 K 20. GAJRET GLASILO „GAJRETA", DRUŠTVA ZA POTPOMAGANJE GJAKA MUSLIMANA — ■ — NA SREDNJIM I VIŠIM ŠKOLAMA. = = = = = Vlasnik: D ru š tv o „ G a jr e t“ . | 5. aprila 1910 SARAJEVO. : r v A J j V I Vakufske stipendije. <k Na onomadnošnjem zasijedanju vakufakomearifskog sabora donesen je, izmegju ostaloga, 1 zaključak taj, da se iz centralne kase podijeli K 15.000 — na Stipendije visokoškolske i to : K 10.000 gjacima visokih škola u Kustro-ugarskoj, i K 5000 slušao,cima visoke teološke škole (Daruli'unun — Dinijje Jc’sm) u Carigradu. Tim zaključkom našega vrhovnog vukufskomeariiskog tijela pružena je znatna potpora na­ šem kulturno-prosvjetnom podizanju, jer će se dati prilike čitavoj jodnoj grupi mladih, a siro­ mašnih naših sinova, da se na najboljim vre­ lima znanja i izobraze i osposobe kako u svjet­ skom, tako i u vjerskom pogledu, kako bi se što spremniji povratili u svoju otadžbinu i megju svoj narod i poradili na narodnom dobru i sreći. Ovaj zaključak saborski je obilna potpora i našem društvu, jer i ako nije direktno potpo­ mognut «Gajret« i data mu sva ta suma, da on njome raspolaže, potpomognuta je ideja, koju «Gajret» zastupa i za koju radi. A to je za nas glavna stvar i mi ne možemo ništa drugo nego najsrdačnije pozdraviti ovaj zaključak našega vakufsko-mearifskog sabora i zahvaliti svima zastupnicima, koji znaju cijeniti naše kulturno unapregjenje. Mi se nadamo, da će naše vrhovno vjerskoprosvjetno tijelo imati i u buduće u vidu naše zapušteno prosvjetno i kulturno stanje, te će j V1 || Urednik: Osm an G jik ić . svoje Stipendije i povećati tako, da pored Gajretova roda u tom pravcu, nijedan siromašni, a valjani omladinac ne ostane bez Stipendije, a na taj način i mi veoma brzo dobiti svoju in­ teligenciju, u čemu mi, na žalost, mimo sve ostale demente, oskudijevamo. H am dija Mulić, Hrasnica: Bratimstvo. = MOTTO: „Sto narod više ujedinjuju bratske sveze, to je on moralno veći, to više napreduje i to je sigurniji za svoju egzistenciju i svoju budućnost..," Dav. Trstenjak. Bratimstvo! Kako lijepo zvuči i godi našem uhu ova riječ. Vidimo li još ostvareno bratimstvo megju ljudima, usplamćuje nas i poput velike snage krijepi nam život. Doista je lijepa sveza bratimstvo megju ljudima. Ljudi se bratime, da budu svi kao jedan čovjek, jedna duša. Na to nas napućuje sama narav ljudska. U životnoj borbi da ne kloneš, da ne propaneš, brat te bodri na posao, on te štiti i čuva. Zamislimo onu: „Svi za jednog, jedan za sve!“ Tu ti se sad diže fizička i moralna snaga, tim putem idući, vidiš pred sobom pobjedu. Dašto, svi su narodi idući složno i i bratski uporedo, odnijeli pobjedu. Narod, koji je danas prvi u kulturi, bratimstvo ga vodi. Tu su ti ljudi kao mobilizirana vojska, sve do jedan stao u istom redu idu — naprijed. Jest u borbi tu stoji „junak do junaka" kao brat uz brata, kao jedan čovjek, a tako izv<pjšte pobjedu. U prirodi nalazimo divnih primjera bratimstva. Veli se; „Svaka ptica svome jatu, a bez brata teško �58 bratu!" „Drvo se na drvo oslanja, a čovjek na čov­ jeka!" I sve što je na zemlji, teško je skopčano s „majkom zemljom," sve jedno uz drugo, ništa nema samo za se. Tako je uredio dragi Bog! I čovjeku je u naravi bratimska ljubav. Pogle­ dajmo malu djecu! Kako se lijepo megju sesigraju?! Megju djecom nema razlike. Malo „begče" druži se s onim „niskog soja", a s njima obojicom mali „aga." Divimo se i kako djeca bez razlike vjere zajedno druže i eglenišu. Tu je eto, demokratstvo na svom mjestu. Svrha je uzgoja narodnih škola: ljubav i bratimstvo. U Kur-ani (a. š.) navagja se ajet (Sfire Elhudžurat), da su svi Mumini po vjeri braća. Megju Muslimanima nema razlike. To ie ideal bratimstva! Pred dragim Bogom smo u džamiji svi jednaci, ne zna se u safovima posebno mjesto; ni bega, ni hamala, ni kajmekama. Da smo ovakovi, barem svi naučeni, jednaci u društvu!... Poslije bratske ljubavi u vjeri, na redu je bratska ljubav domovinska. „HutibuP vatani minel irnan!" — rekao je Devletlija (a. s.), a to osobito za nas vrijedi. Ljubav domovine^Je-tijesno s vjerom skopčana. Čujmo našu narodnu: „Nema brata, dok ne rodi majka." Zajednička n£m je majka svima naša otadžbina — Bosna i Hercegovina. Mi smo svi njezini sinovi, a megju sobom smo braća. Nama treba domovinske ljubavi kao zraka, jer ta ljubav ragja bratimstvo i slogu u narodu. Naš narodni duh traži da nam je uzgoj narodan, onda uzgajajmo svoju omladinu sve od malih nogu do svršetka školž, ili zanata u bratskoj ljubavi i snošljivosti. Iziskivaju danas prilike, pa nam se ne treba u radu za domovinu obazirati na razlike vjere, jer to je posao božiji. Englezi su podijeljeni na vjerske sekte, ali ipak svi rade ujedinjenim silama za dobro svoje otadžbine. Mi smo danas Muslimani u Bosni i Hercegovini malobrojni, ali ipak imamo sve uvjete, da bratski i složno krećemo uporedo s našim sugragjanima k napretku i lijepoj budućnosti. Danas nam treba is­ krenog bratstva, koje znači najtješnje i najjače na­ rodno jedinstvo, a to je eto najveći znak budućnosti. Mehmed Kemal: ------ : onaj, koji ima bistar pogled na svijet, tomu je to jasno kao sunce, a dokazivati onome, koji toga nema, značilo bi isto. što i slijepcu pripovijedati o ljepo­ tama sunčanog sjaja. S tim zajedno, opet je uvijek potrebno pretre­ sati i u pamet dozivati vjerske zapovijedi, jer su one poput svijetle luči, koja nam pokazuje put vje­ čitom spasenju, te je za to baš potrebno i korisno ih pretresati, jer će to onog, koji ih se drži još jače potaknuti na plemenita djela, a onog koji ih je za­ nemario, posjetiti na njihovu dužnost. Glavni temelj čitave zgrade, jest moral i čovje­ koljublje, a i po mom mišljenju nema na svijetu ništa od čovjekoljublja plemenitije, naime od potpomaganja ljudima, a niti imade sretnije grupe ljudi i na ovom i na onom svijetu od onih, koji su svoj život posve­ titi da bližnjeg potpomažu. Neki zanešnjaci smatraju život samo teretom ljudskim i neprestano istražuju svrhu njegovu, a jad­ nici ne znaju, da se slast života osjeća tek onda, ako čovjek nemoćna potpomaže. U istinu tad se samo može osjetiti slast i shvatiti svrha života. Za sigurno potrebno je nešto, što će čovjeka na ovo potaknuti, a ja mislim, da to ponajčešće do­ lazi iz tvrda vjerskog ubjegjenja. Dakle, koji traže rahmeta božijega, nek nemoć­ nima pomognu, jer onaj koji utire sirotinjsku suzu, onaj samo i znade cijeniti vrijednost života. Sasvim je naravno, da se od ljudi ovo potpo­ maganje imade izgledati prama njihovim okolnostima, te se ne smije nikom prigovarati, da to čini u većoj mjeri, nego mu njegove sile dopušćaju. S druge strane opet nečije slabe sile, ne smiju biti razlogom, pa da on ništa za opću stvar ne doprinese. Nekada baš male žrtve postignu velike uspjehe. Dobro je rekao araski pjesnik: l> j l ca JS \1 \ l.*l*> I J* J-Ai eli (*J_^ _*» \jii u- L J£l» S toga gledišta, kako je plemenita svrha potpo­ maganja, nikakav razuman čovjek ne bi smio u tom izostati, pa makar mu se s koje god strane u tom pogledu prigovaralo, a ja, uvjereni budite, smatram se sretnim, da mogu za opću stvar i toliko učiniti te ovo nekoliko redaka napisati. S turskog preveo: Ahmed Rašidkadić. Potpomaganje. Božijoj milosti se je prohtjelo, da obezbijedi opstanak i blagostanje ljudskog roda. te su njegovom milošću, svijetle trake Islamijjeta obasjale po čitavoj zemljskoj kugli. Nije nam potrebe to dokazivati, jer *) S ti h z n a č i. Kad ne dadneš malo. za to Sto ne možeš puno, tim nisi pokazao nikakvu darežljivost. Nek te ne smeta to što je malo, jer sve ono što utire sirotnjsku suzu vrijedno je hvale. �59 K n jiževn ost. Molba kćeri očevima. 0, očevi poštovani, Zora rudi, evo danka... Daj se jednom probudile Iz, dubokog tvrdog sanka! Podignite teške glave Sa uzglavlja lijenosti, Daj i nama da ograne Sunce sreće i znanosti! Otvoite oči snene. Pogledajte na grad Baku*) 1 tamošnje muslimanke I njihovu nauk svaku, Pogledajte, pa se sjet’te Da ste gr’ješni — gr’ješni jako; Jer i vi bi svoje kćeri Obrazovat moglj tako! Zar su one zaslužile c Tu nepravdu i nasilje, Pa da im se uzkračuje Lijepi ilum - zlajno 'bilje 0 , očevi, mili naši, Otvorite oči bglje, Izevedite kćeri vaše Na široko zvanja polje I one su željne znanja, I prosvjete vrela žedne Vaše kćeri — djeca vaša Očinske su brige vr’jedne. 0 očevi poštvovani, Proklinju vas kćeri vaše Hladnokrvno ne gledajte Prekukavno stanje naše! Iz sličica „Sa Neretve1-. Djeca: Godine 190* nagjoše se njiha dvojica zajedno u službi u Konjicu. Salih ef., sredovječan čavjek bio je, kako no bi se ono on istakao, »na braniku šeriata<(, a nje­ gov mlagji prijatelj Melimed nosio je svoj muko­ trpni bajrak, na kojemu su jasno svijetlile riječi: „Pro­ svjeta!« Ovako li je s ljudima u „službi naroda”. Sad si u gradu čak negdje na Savi, a onda do godinu dvije u srcu Bosne, pa onda lamam se obikao, čeka te prazno *) Baku je grad u Kavkazu (u Busiji, u kojemu živi ve­ ćina muslimana, mjesto recimo, u Gacku. Nije ni čudo, da se Ahmed Salih efendin sin rodio u Sarajevu, a kći mu Ajiša u Bugojini i t. d. Znali su se oni i prije, pa danas kad su zajedno, — Bože m o j! — njihove radosti! Nije šala, imati ahbaba i s njime se razumijevati... Sjedeći jedno jutro u mehćemi, kliknuo je Mehmed svome prijatelju: »Hajdemo danas u ašlame! Mene pozivlje Suljaga Ibrišimagić gori u Lokvice, ama da vidiš teferiča! — »Munasib«, veli Salih cf. »a znam, da, će ti goditi povešćemo i djecu!« — Tamam i ja takogjer, pa ćemo s njima prodžumhusati! Ne progje ni sahat vremena, a njih su dvojica sa petero vesele'djece penjali se po vrh ubavog Konjica na Lokvice. Gori po obroncima zelenih proplanaka na­ ših gora, .bilo je svakog božijeg dara: bistre vode, či­ sta vazduha, a ašlama't! — ašlama k6 cvijeća... Zasjeli . ahbabi na neku sofu, po kojoj je Suljaga prostro serdžade, metnuli preda se sarajsku mangalu pa srkali kahvu. Djeca su, ko dječinji posao, odmah poput naše čobančadi trkala se i popela na stabla, da zoblju li­ jepe, krupne ašlame. Nijesu ni po sata sjedili pri ćejfu, a već ustade Salih ef. pa će ahbabima: „Džaba vam, braćo, kahva, ja odoh pod ašlamu! — Vala baš munasib! — kliknu veseli Suljaga, pa i on ustade. -f- A ja ću u šalu s djecom! — reče Mehmcd. — De, duše ti, okani se barem sad djece ! — reče Salih ef., jer on ne bijaše baš kakav prijatelj „dječinjih besposlica.” — Ta ko će mu sad ondje trpjeti dječinju ga­ lamu!” — odmahnu okrenuv’ se Suljagi. — Ama kako mu jednoć ne dodijaju, po vas dan s njima u školi, pa opet sad . . . reče Suljaga. — He, he, moj brate, ja baš kad sam mučan, onda se u veselom razgovoru s djecom odmaram. Vi ste stari, tuhaf ljudi. Hoćete, da su vam djeca pametna, razgovorna kao i vi, a ne ćete s njima u razgovor zaći, cv’ primjerice, kao što ću ja danas. Djeca se ovako uče, a nauka im je baš na ovakav d r u š tv e n n a č i n najslagja... — Ama jest, ono ti uvijek odlučno zastupaš svoje »moći pedagogijo« načela, da odrasli pametno zabave djecu, ama moj brate, nijesu svi tabijati jed­ naki...« reče ozbiljno kadija Salih ef. pa ode sa Suljagom pjevuckajući neku tursku kajdu. — Tamam ! — roče Mehmcd, — vi u ašlame a ja ću svoj posao! — Djeca se za čas veselo strkala oko učitelju Mehmeda. — Šta sad vidiš Ajiša? — upita Mehmed malu Ajišu. - ^ — Vidim grad. — Prama kojoj strani gledemo? �60 — Pram a jugu, — reče Ahmeđ. — Sad promatrajmo grad i okolicu! — reče Mehmed, a djeca kao kakvi stranci čak otuda iz En­ gleske, ozbiljno razgledahu lijepi gradić. Kako lijepo Neretva teče! — kliknu Jusuf. — Ah, krasna ti li jo ona šuma više Polja ! — radosno će Ajiša. — Ta je šuma vazda zelena. To su borovi i omorike. — Ih, visoka onog b rd a ! — Ono je Zlatar! — opet će Ahmed. — Vidi, vidi onamo, dušo. uh, sve brdo, pa opet iza njega brdo, sve više pa više! . . . kliče Mejra. — Pa onda najviša je Prenj planina! — opet će Ahmed. Tako su razgovarali i djeca jednako radoznala za osobitim zanimanjem razgledala okolicu Konjica. — E, nema, djeco, — otpoče Mehmed — niko ljepšeg rogjenog mjesta, kao ja i sada! — 0 , oprostite, efendija! — na jednoć .će Ah­ med — Sarajevo je najljepši grad u našoj domovini, a ja sam se rodio taman na Hridu! — Jok, jok, dušo, ljepše je Bugojno . . . Jel de, efendija, ljepše je Bugojno? — zaintačila Ajiša braneći svoj zavičaj. — De, duše ti, šalite, sad će opet Halil — od Novoga do Novoga Pazara, nema ljepšeg grada od Mostara . . . — Ha, ha, haV — na jednoć će d je m ilj smijeh. — Ih, zar ono vaše mostarsko »veju« I »šedi tute«, goni... reče prkosno Sarajlija Ahmed. — A vaše: Vodććććć! — pa otegnu opet rugati se Halil. — E, dosta, djeco, o tome dalje! Ja bih rekao da ćete prećerati! — reče Mehmed, pa onda ozbiljuo i dostojanstveno nastavi: — Vidite, djeco, ja sam sad uvidio, da vi l j u ­ b i t e svaki svoj zavičaj. Ti voliš Sarajevo, on Mostar, ona Bugojno i t. d. i ističete svi ljepote svoga mjesta. Bogme, da ima ovdje djece sad iz svih naših sela i gradova svaki bi svoje mjesto hvalio. Kao što su sva naša mjesta eto ovako lijepa kao ovaj Konjic, tako je l i j e p a s v a n a š a z e m lj a , n a š a d o m o v i n a — B o s n a i H e r c e g o v i n a ! Eto, ja kao da vidim, da je vi svi od srca volite, pa ste mi sad mnogo draži, kad ste ovaki dobri domorodci! To je izgovorao sasvim radosno učitelj Mehmed promatrajući djecu kako se i njima od radosti dižu ru­ meni plamenovi uz obraze. — E, Bogme, brate i mene si eto poučio, ot­ poče Suljaga, koji se sa Salih elendijom bio skrio za legja Mehmedova, da ovaj to u razgovoru nije ni pri­ mijetio. — Jest, efendum, bolje ovako s djecom razgova­ rati se, nego ih pustiti u pokvarena društva da se truju, — reče Salih ef. — Kako nije, brate, — nato će Suljaga, — gle­ dam onomadne u Vejsilbegovu dućanu onog »malog suca« sin, efendum, došao pa će kao veliki: »Dobro jutro! gospodine beže! Molim Vas dajte mi za 20 helera bonbona !« Vejsil beg mu pokuči nekakvih crve­ nih šećerića, istom će mu dijete: »Molim, dajte mi onih (pokaza na rafu), ovi su farbani a to je otrov. Nemojte, beže, ovako višo ku­ piti ! . . . — Ja, naučilo od oca . .. reče Salih ef. — Braćo moja, mi se izderemo na svoju djecu i to je sve. Ako bi što htilo siroče da i progovori s nama, a mi odm ah: „Šuti b r e !« i tako su nam djeca „zatvorena«, reče učitelj Mehmed. — Evet, efendum, mi smo po šeriatu zaduženi djecu odgajati u dobru. Roditelji su dužni djecu na­ vraćati na svaki lijep posao, oni su dužni s djecom općiti o dobru i korisnu, da ih pouče . . . veli Salih efendija. — Gdje ćeš, Boga ti bježi, našim je ljudima »ispod časti« zboriti sa djecom...tt nadometne Suljaga. — Hm, a najdraži Božiji rob, Muhamed (a. s.) kad bi sreo djecu na sokaku pri igri, nazvao bi im : »Eselamu alejkjum !«, a mi? . . . Tako su se oni dalje razgovarali, zanimajući se, osobito Suljaga, o svemu što su dvojica mu ahbaba razgovarala, a djeca su veselo pjevajući naše lijepe narodne pjesme brala ašlame, da pune krošnjice po­ nesu miloj majci. __ H. — K — CapajeBo. OTayoima. = 0 , kuko je MH.io, Kano je c.iaTKO to hmo, a jom je MH.mje n e.ialje H>e3imo Kpn.io. JbyoaB npeua OTagćeiiH Moace ce casio sijepiiTH h nopcAiiTH ca uaTepnucKOM .ty6aB.ty, aico Huje h oa H>e jana u cn.mnja. Jep aok je Majqnua muth nojeADaaga, OTavĆHHa je 3ajeAHiiHKa mhtii HHTaBOr BapOAa. 3aTO cbh ciiHOBH je^naKO oejehajy npeMa CBojoj aajeAHH’iKOj Maju«. C bh 6 h xTje.iH, Aa hm OHa 6y,a,e Be.iHKa h CH.iHa, HanpeAHa n đoraTa, uyneHa ii nosocna. C bc acpTByjy aa Aoopo n cpefcy H>eey, na na« u sKHBore CBoje Aajy 33 CBojy Majny OTay6iiHy. I I icaA cy A!,'ieK0 °A H>e, H>nxoBe mhcjm, w e .tr h TowH>e jieTe npeico opAa u n.iaHHHa, pnjctca h Mopa H>HXOBOJ (ViaTKOj Maju« OTayoHHH. Jom je CH.lHIlja u ja ia Ta .tjća B npn KOHny skhbots. Ta h MpTBiiMa iim je ivialje no'iiiBaTH Ha rpyAHMa Majee CBoje, oa Koje cy u nocTajiH. 3aTO Hiije cpehaH ko HanycTn CBojy poljeHy rpyAy, na nAe y Tyl)HHy. Mowe Tano nocTaTH n 6oraT h c.iaBan u y*ien h gnjeH.ee, Mory ra .T.yAH Bo.teTn Kao CBora poljeHora, a^in opne — h.6I’obo cpne h Aa-f>e Kyna sa poljeHOM rpyAOM. IberoBa Ayma c a ^ a čeone o CBojoj �ei po^eHoj Majpn OTaijČHHH. TykaH ne m« jm HMaTH eppa npeMa Tyljoj uajpn. Cae h CBe Myice h n a r a e h iviaA u »cei) h ro.ioT inty u HenMauiTHHy paA aje 6a chocho n a CBO&ie n p ary a iieky CBojuMa, p a ^ a je a JiaKoie Hero juto y TyJ)HHH hoch CBHJiy h KaABc[)y. O h bhah h Ocjeka, a * je cbo ok(3 H.era nycTO a K.iaAHO, 6ea myMa h aciiudia, 6e3 jby6aBH ii npaBjia'iHBOCTH. O h bhah h ocjeka a » y A&•foann, y TykaHH u u a CBera, caiio HeMa oHe HajBeke ii Hajy3BHiiieHHje .®y6aBH, MaTepiiHCKP, jby6aBH CBdje po- keHe rpyAe: Tyi)a Maj Ka pane He npeBiija, Ty^a ceja ne qeina>a nepnaHa. Xn6o, cjeTH ce jneHe!... KaA 8dpa 3anjiaB0 H 6 yji6 yji ce jaBii, K a^ ce 3KHBOT npeHe X o6o, cjcT’ ce MeHe! KaA AaHHi^a uhct# H a iie6y 3a6A0CTa, KaA ce cyui^e KpeHe X h6 o, cjeTj’ ce MeHe! KaA» AaHaK-CBaHe H cyiiaiiuj,e rpaue, n a ce neđoM KpeHe X h6 o, cjeT’ ce MeHe! KaAa cym(e 3alje A Mj'ecen nsa^e, H ca 8B’je3AaM KpeHe Xnf5o, cjer' ce MeHe! KaAa cjeHe naHy IH hpht ’ Hohqy CTany C B ’ jeT H a OAMdp K p ene 0 , cjeTH ce Mene! Munevvera. (Ljubavna pripovijest iz carigradskog života.) Napisala: G i u z i d a. s turskog preveo: Osman Asaf Sokolović. (Nastavak). »Kako mi se čini, zavidnost, koja se u svim žen­ skim srcimo nalazi i koja ih upravo kao kuga hara — ah, eto, ta opasna bolest istrgala mi je sva čuvstva i sva rasugjivanja moje savjesti! Samo pomisao: da budem zbog druge zabačena, ubijala me je i srce mi kidala. Sjutra dan, nakon moga odgovora, budu po običaju zaručenje obavljeno. Otac mi s,e je čudio mome brzom preokretu, a majka mi se je s neopisivom radošću veselila. A ja? Ni sada nijesam znala što da radini, i vi kakovu se bezdan i nehotice bacam.« Munevvera sada nasloni glavu na naslonjač i ušuti. Oči joj se procijede, kao da su gledale tiekakvii sjenku, a usne joj se žarkim podsmjehom rastegnu. Poslije duljeg1 isprekidanog kašljucanja, koje jdj je ljepotu lica kvarilo, okrene Se meni, te će zamiš; ljena lica nastaviti: „Već je od tada dvadesetak dana minulo, i baš mi je majka kod kuće bila, jave mi, da nam je Šefik došao. Poslije toliko vremena i nakon tolikih uvreda me je vrlo uznemirio njegov taj nenadani dolazak tako, kao da me je htjela kap udariti. Nisam htjela, da mi se boli povećavaju, kada ga vidim. Nevjerni lovac srdaca došao je, da vidi moje tužno stanje, da mi se naruga i da mi još koji handžar u srce zabbde. Ah, Bože moj! Zar je potrebno, da sve osjećaje ljudskog srca izgubi onaj, koji će doktorom postati?! Tako govoreći, mislila sam, kako da ga do­ čekam. Nakon tolikih njegovih uvreda, izaći ožalošćena pred njega, značilo bi, odati mu, da ga još ljubim. Baš kad sam htjela da ga običnim, ali hladno­ krvnim licem dočekam, tako, kao da sam sasvim za­ boravila na onaj naš prošli život, ugje on u sobu, u kojoj sam se nalazila, s onim istim, ali malo još blegjim licem. 1 kao da se je srazio s nečim, što je očekivao, poplaši se i zadrhće rekavši: »Ah! Nisam znao, da ste vi ovdje!« I meni su javili, da mi je nekakav gost došao u posjete, a ja ne mogoh razabrati, da ste to vi! — Odgovorim smeteno. S jednim jedinim pogledom Šefik mi je izrazio, da se je u velikom čudu nalazio zbog tolike moje ravnodušnosti Ne bih ti mogla opisati, koliki su bili silni izrazi tuge, koliki li tragovi uzbugjenosti u nje­ govom pogledu. Ne znam ni sama za što, — u taj mah — kao da mi se je zabola oštra strjelica u srce i da mi je tad u njem težu ranu zadala, nego sve druge. Eto je danas prvi put, da nam je ova samoća užasno dosagjivala; jer već sada niti je on meni imao šta govoriti, niti ja njemu. Oboje smo drhtali. Ne mogu zaboraviti nikada one tuge, koju sam onog dana osjećala. Ganutljivim i sažaljnim glasom reče mi Šefik: — »Gdje mi je strina? Ja kao da vam dosagjujem!« »Bože sačuvaj! ta zar nc ćete bar malo sjesti?« »Sigurno, jer sam i došao za to, da vam česti­ ti tam!« �62 Ah! Ove su mu riječi tako slatke iiilc, da sam /.a čas sve dosadašnje muke bila zaboravila!! Žefik je u naslonjaču sjedio tako, kao da je bio od umora satrven, a ja sam ga tada s pravom samilošću promatrala! Hože mili! Kako se je za ova tri-četiri mjeseca žnatno promijenio. Lice mu problijedilo, svjetlost očiju ugasla. Pogledam mu ruke i opazim, da su mu se prsti stanjili kao pera, a i usne bijahu izgubile svoju običnu boju. Oči, kao da su mu nabujale i kao da bijahu veće nego li prije. Pogled mu bijaše pokriven nekakvom slatkom lugom, a na čelu mu se bijaše pokazao nekakav sjaj, koji je sačinjavao s crnim obr­ vama i blijedim licem vrlo privlačivii sliku. Ovaj me se prizor duboko u srce dojmio, da sam korila sada Savjest, što je Šefika tako zlo shvatila, za tim sama U sebi pomislih; Siromah! Sigurno je zaljubljen bez­ danom ljubavlju, koja ga je eto toliko promijenila. Ah! l)a mogu naći onu, koja ga nastoji-tako Upropastiti, da ju molim da mu se smiluje, da ga usreći. Ljubav i milost prema Šefiku mi je nalagala, da se ove misije poduzmem. Dok sam ga ovako za­ mišljeno promatrala, dotle je on jednako u kratkim razmacima vremena kašlj ucao, mećući ruke na prsa. Zatim će mi reći: »Guo sam da ste se naumili vjenčati ?« »Sigurno da ste se tome obradovali, reknem, a on okrene glavu <8 negodovanjem, te se pričini kao da nije ni čuo. Zatim ustane i poče: »Dužnost sam svoju' ispunio, dopustite zato, da idem, možda vas priječim u slatkoj zabavi. Ah ! ovo je bila ironija ! Prateći ga do uličnih vrata, nijesmo ni jedne je­ dine riječi progovorili. Kada smo kod vrata zastali, okrene se Sefik, te mi s vrlo ganutljivim glasom i drhćući reče : »Munevvero! hoćeš li mi pružiti ruku? Pruživši mu ruku reknem ozbiljno. „Dužnost Vam nalaže, da me Munevverom ne zovete. Od sada ćete me sestrom zvati. Sefik mi brže bolje pusti ruku, baci se kroz vrata i ode. Kada sam za njim pogledala, ne mogoh ga više vidjeti. Bože m ili! Kako je imao vruće ruke! Za dugo se nije mogla toplina njegovih ruku rasplinuti u mojim. Za što mu se ne smilovah u ovakvu stanju! Za­ što? Vrativši se u sobu svalim se na divan. Eto, tada sam osjetila, da sam ga u ovaj čas više ljubila nego ikada prije. Naslonim glavu na ruke i zatonem u talasima dubokih misli. Sada sam sama u sebi go­ vorila : Jadni Šefik I Kako lije žaloston, koliko li tužan! Ko zna u kakvim se mukama zbog beznadne ljubavi nalazi. Ali zašto da i sada litra u njegovim tužnim pogledima tračak naše stare ljubavi? Da li sam se ju možda tako promijenila, ili mi se je on takav priči­ nio?! Ah, možda mi s o je tako pričinilo. Govorila sam : da je onda moguće jednome čovjeku dva puta ljubiti: Ako ti se jedna dosadi, onda naći drugii i Iju. biti . . . kao da je potrebito nesmiljenim srcima. Ako je takova ljubav istinita, onda . . . Ja bar mislim d a : iskreno srde prvii ljubav vječno čuva, te bih zatim sama u sebi promrmljala: »nesretne žene®. Kada sam na večer ocu Šefikov dolazak kazala, uzdahne on rekavši »Nesretno dijete«. Ove su mi ri­ ječi bile tako čudnovate, da ih liijesarri mogla rastu­ mačiti. Zašto da je on nesretnik? Ta hijesairt li ja bila ne samo nesretna nego i svačijeg smilovanja Vrijedna. Dani, sedmice, mjeseci su mi prolazili s nepod­ nošljivom mukom. Bez osjećaja i nade, raštrkanih mi­ sli, ranjenog srca, provodila sam nekakav život. U kući se o Šefiku nije ni jedna riječ čula, a ako bi se i htjelo štogod o njemu progovoriti, otac bi onda nastojao, da zabašuri njegovo ime, koje kao da ga je patilo, Nakon tri mjeseca iza Šefikova dolazka, dobro se sjećam, bili smo za stolom, kad sam oca upitala za njega: — Kao da već nikako ne vidjate Šefik beja, o njemu nijedne riječi ne govorite ! Ne biste li mogli razumjeti u kakvom se stanju nalazi? Majka me na to začuđjcno pogleda, a u oca se na licu pojavi čudan tračak negodovanja pa odgo­ vori : — Zbilja ga ovih dana ne vigjam, otišli su po svoj prilici na Adu. — Kako, zar su na Adi ?! upitam ponovno i sad opazim da se je otac bio pokajao što mi je ono rekao te će, da pogrješku popravi: — Bože m o j! Zar ne znaš, da u Šefika imade pjesničkog dara, pa da uživa u prirodnoj krasoti i ta­ kovim sličnim stvarima. I zbilja, neki dan bijaše rekao: »Ove godine ću ići prije marta na Adu, da tamo dočekam proljetnu ljepotu.« Ove sam riječi s gorkom šutnjom preslušala te ću mu: Ne mogu me uvjeriti ove naše riječi, oče, jer Sefik ljubi više jesen nego li proljetno veselje i lje­ potu, zato bi bolje bilo, da ste naveli koji drugi uz­ rok njihovom odlasku na Adu. Otac će na to s malom ljutinom: — 0 , onda mi ne vjeruješ, je li? — Ali ne, dragi oče, htjedoh da rečem, da li nije možda bolestan? Na ove moje riječi zadrhće mi otac te će ozbiljno: Vidim, da se još nijesi mogla djetinjstva otre­ sti. Misliš i patiš srce za onim, koji te no ljubi, rad onoga, koji na te ni ne misli. Pa zar ga i sada ljubiš ! �Ustane zatim na noge i dođade: Da li će mi se ispuniti jedno malo dobročinstvo — Munevvero! Danas ti kao otac prvi put zapo­ kojeg ću sada od Vas tražiti, kao uzvrat mojoj požrtvijedam, da nijesi uzela u usta više nikada onog, koji vovnosti, koju sam s izvanrednom ljudskom moći te je odbio, onog, koji te ne ljubi. Nastoj, da ga za­ učinio, samo da ne bih okužio jedno dražesno i obo­ boraviš, da o njem i ne misliš! Ovim ti zapovijedam žavano biće sa sobom, čiji se život nalazi već od ne­ ovim te opominje tvoj otac ! Razumiješ li me, kćeri?! koliko godina u jakim pandžama smrtonosne bolesti Plačuć odem u svoju sobu. Metnem rubac na tako zvane sušice* one nesmiljene harateljice ljud­ usta da zaustavim jecanje, jer sam već bila primo­ skoga života. rana tajiti, da sam za njim plakala. Hoće da mi za­ Da li će se odbiti jedna od najvrućih želja, onog brane, da ga ljubim, ali je li moguće? ! Zašto ne pro- bolesnika, koji se primiče svojim posljednjim časovima, misliše bar jedanput, da nikakva zapreka, pa ni sama a ta je želja, koju ste možda i sami osjetili, da još nesreća, ne bi mogla izbrisati one ljubavi, koja je go­ posljednji put vidim Munevveru; da mi je s kakovom dinama u dubine srca prodirala. bilo izlikom pošaljete. Eto, tu dobrotu iščekuje od Već je bilo proljeće nastalo. Bijaše koncem marta. Vas, jedan nesretni bolesnik. Čini mi se, ako je ne Drveće se bijaše okitilo raznim bojama behara, ružice vidim, da će mi posljednji časovi u velikoj patnji proći. cvatijahu, a slavulji počeli da svom moći svog lju­ Treba ona, da ni o čemu ništa ne zna, da ništa ne bavnoga srca kite pjesmice istom cvatućim pupolj­ primjeti,-*te da može na posljedicu podnijeti naš vječni cima ruža. rastanak. Bože m ili! Kako li je gorka ova požrtvova­ Sada, kada se je cijela priroda budila, kuda su nost ! Na pravdi Boga, njezinoj mržnji, njezinim klet­ se na svakom licu opažali osmjesi i kada se je u sva­ vama, izvrgnut biti! Ljubeći je do skrajnosti i želim kome srcu budilo zadovoljstvo, onda bijahu moji naj- jedino : 'živfeći s njome sretan biti, a ja, eto sada sve kobniji dani moga nesretnoga proljetnoga života. te želje, sve te nade moram da krijem; uz to svojom Jedanput — ne znani baš jcojbg je dana bilo — rukom, svojim mnijenjem predati je u ljubavni za­ ne mogavši naći jednoga papira medju očevim spi­ grljaj drugoga! Bože! Kako je to gorko! A h! da mi sima, otvorim jednu privrnutu ladicu očinog pisaćeg je čas prije izdahnuli! S triče! Munevvera će biti stola i počnem tražiti, ali . . . na jedanput, na uregje- skoro drugoga, a to gledati, bilo bi za me isto tako nim spisima nagjem nemarno ostavljeno pismo. Po­ strašna patnja, kao i ova smrtna bolest, od koje bo­ gledavši ga, opazim poznatom mi rukom pisati naslovi lujem. Ona je za svoj onaj korak izpričana, na nju koji je ovako glasio: „Molim, da mi se ovo pismo se nijesam ni malo razljutio. Kunem Vam se, da je znala, da nosim klicu sušice, sigurno bi prije mene predade stricu". U isti čas me obuzme strašna slutnja i osjetim, svoj život skončala. Čak sam ju i nekoliko puta ku­ da sam gubila svu moć čuvstava. Kao kradljivac, koji šao i bez ikakva promišljanja, odgovorila mi je: da bi je veliku kragju počinio, pogledam oko sebe i trčeći zaista samoubijstvo počinila. Te su me njezine riječi prenerazile. Ah, striče, pobjegnem u sobu. Zaključam vrata, te i ne premiš­ ljajući, kakav korak poduzimam, otvorim pismo. Bila da ste u taj mah vidjeli, kakvu je odvažnost im ala! sam u strašnoj neizvjestnosti! Bože moj ! Sta li će Snebivao sam se od čuda, vidjevši u ovako mladog mi kazati ovaj papir ! Bi li bolje bilo, da ga i ne pro­ djevojčeta toliku odvažnošt! Bio sam od tada već naumio, da joj o tome ni čitavši vratim na svoje staro mjesto? lzmegju znanja i huke, koja mi je kroz glavu riječi ne progovorim. Od onda, više sam važnosti da­ prolazila, i u uzbugjenju u srcu, vikne mi nekakav vao Munevveri, nego li svome vlastitom životu. Pred oči mi dolažaše stanje, u kojem će se ovo nesretno tajinstveni glas : »Čitaj!« Šuteći, sada ustane Munevvera te potegne iz djevojče nalaziti poslije našeg vječnog rastanka. Je li da niste mogli vjerovati mojoj bolesti onaj stola zaključanu ladicu, iz koje izvadi gjuzdan s požutjelim komadićem papira. Sjede kraj mene. Nesretno dan, kad sam Vas, priobćivši ju Vam obteretio, kao je djevojče u laj mah drhtalo kao prut, a iz očiju su za uzvrat ovoj mojoj požrtvovnosti! Ali, doktor se ne može prevariti u poznavanju bolesti, koju sam na sebi joj niz blijedo lice tekle krupne suze. — »Evo ga ! rekavši pruži mi pismo i svali se nosi. Tri su već godine, kako živim u ovoj bolesti, u u naslonjaču, uhvativši se rukama za glavu. Pošto sam tim pandžama aždahe, koja je uništila nade, sreću i bu­ uzela onaj papir, megju nama je tužna tišina vladala. dućnost jedne mlade djevojke. Danas mi je eto sušica Na polju je jednako bez prestanka padalo, a lišće la­ sva pluća poharala. Osjećam, da su mi već dani moga života odbrojeni. gano, lagano opadalo. Vječno treba Munevveri da bude nepoznat uzrok Rastvorim pismo i opazim, kao da su mu su­ zama mnogi redci izbrisani a i neka su mjesta bila za šio se nijesu ispunila ona obećanja, koja sam joj za vjenčanje dao; zato joj pokažiti koju drugu bolest od čestoga čitanja dosta poprljana. Prvi su reci ovako kao uzrok moje bolesti. glasili: Svakako želim, da joj o ovome mome stanju pri­ »Striče! �64 čate, ono će je poslije moje smrti tješili, ono će joj boli ublaživati. Pričajte joj o meni, kažite joj, da sam ju uvijek, pa i na posljednji čas ljubio. Već mi u rukama i očima nestaje moći, ali s lu ­ dom, da ću je još koji put vidjeti, možda ću moći još koji dan preživjeti . . . Kad sam glavu podigla i pogledala Munevveru, opazim, da se je sirota u duboke misli zavela. Iza poduljeg vremena upre u me tužan pogled i prozbori takovim glasom, koji joj je nutarnje boli odavao : „Jesi li pročitala?" Riječi joj je ove pratio izpresijecan kašalj. Kad je povratila rubac, kojeg je bila usnama prinijela, opa­ zim na njemu tragove krvi, na što mi srce užasno zastrepi. Krv joj navali u lice, a prsa se počnu brže na­ dimati od silnog dihanja. Na usnama joj se pojavi angjeoski osmjeh. Gledajući u rubac promrmlja: »Već me je i suviše izmorila smrt, s tolikim svo­ jim natezanjem! Okrene se zatim k meni, te će me upitati ponovno: »Je li da ste jJročital^?« ^ Duboko uzdahnuvši nastavi: »Bože mili! Već se jr, istina sa svom svojom gorčinom, sa svom svojom nesrećom pokazivala! Ovaj mi je papir nosio poglede u najmračnije i najzabitnije uglove, te bih na to promišljala, sjećala bih se Šefikovih riječi, kojA mi je prije dvije-tri godine go­ vorio u bašći. Ah! Zašto nijesam na njih prije mislila! Zavidnost, ta harajuća bolest, kao da mi je pred očima protegla, debeli zastor. Mlateći se po glavi i prsima go vorila sam : A h ! Kakve su ove žene! Nekoliko sam puta pročitala ovo pismo i neko­ liko puta potrčala k prozoru, da se s njega bacim. Na žalost! Želja, da Šefika još zadnji put vidim, bila mi je zapreka ovome mome koraku. Pohitim, da vidim, koliko je sati. Kako bilo da bilo, bila sam na sve pripravna, pa čak da i život žrtvujem. Samo da ga vidim, čini mi se, da bih sve zapreke odstranila! Ta šta bi moglo i od sada biti ?! Na moju veliku žalost, bilo je već prekasno. Sunce je zalazilo, kao što su zalazile i moje nade, moja sreća pa i sam život. Već je sve bilo svršeno i sve . . . propalo! Tada po­ gledam datum i opazim, da je pismo prije dva dana bilo pisato. (Svršiće se). 3 a x i*A : y 6ajioHy. Ibcna'iKn namicao: W ie n c r, K paa.anHHii.M npun.ia'iiiBocTiiMu 3a/i,H>e aajioMcće y •7iiTHxy npnćpajame ce u Jinjenn npiiHBpmheHH Ca.ioH rocuo^nua BaHapAn, KojujeiiMao uopny a» cjeAHy A|iaAc“ ceT ii 'iCTiipn oeofie, koja oneT CHJiiio Ajc-ioBame na ohć nocje-nioge, iiito cy a 0IUJ1H< Aa sa cKpouHy unjcHy oa 2 0 (jjpnHaua noAy3«y y Biicmie onrypau nyr, icoj« he TpajaTJi caMO A6CCT MdHyTa. JeAHor Aa" a nieTao canr ce napicou 3a ii3AOjK6y 11 Ty noTpetjinM iienc d a p e 3Haime, a ii3Mcl)y 0CTajnix u, 3Ćor 3AOBO.M II CH.iHor ćoraTCTBa je^HaKo noaHaTor, AMepiiKaHua, rocnoAnna Pa-njia IJeHcena, noja »ie oARy*ie y aMepHKancKj' KpiMy, a& Ty jeAan caxaT upa CBojiiM AOuahiiM nnhnMa npoBeAe, Pa3AH9HH BHCKii a uiepu yrpnjaAH cy Hac npnahhho, Te npeA.ioacnM, Aa ce mbako ycnHCMO y 6a.ioHy, hc 611 .ni ce pacx.aaAHwiH. Ha uoje iienaKo n3Heiial)eH>e oa 6h mh PaAcj> npeA-ior c HaroBopoM, Aa My je 6oaoh npecKyn. — IIpecKyn! — oaaRBa pajea y yeTHMa jeAnora MH.iajapAepa, K ojnjc ycTO nape nperpuiTHMa Kpo3 npo3op 6auao, hhcto Me aanpeoacTa.ia. — Ana Pa.n|), Ta AeaAeceT $paHaKa — Hajecy 6or »Ha KaKBe Mape ?... — C bbkbko . — A ah ... Haj6oA>e he 6iit b , Ae th acnpnuaM CBoj A05KHB.T>aj y tom np... 6a.ioHy, Aa MorHeiu uojy MpsKH>y npoTa i e AeTehe HeMaHii nojuiiTH, H Pa.i([) 3anoie: „IIpeA Koje ocaM Aai'a — 600 cau cnođoAaH h 6e3 npacyTH0CTM MaTepe, cecTapa, a HapoHHTO npnjaTe.’baua, uiCTao caM no H3 .io :k:6 h n or.ieAao ce sa najeoBM rocno^aMa. ,ZI,oAyuie ćuno nx je, ajia hii jc'AHa jeAuna He Morauie 3aAOBO.T>iiTH mom noneuiTO pa3MaaceHoM hein{)y, Aa 6a je osćn.tHo 3 aMo.mo 3a npaTH»y. Hanoicon, oaui naA oiijax oko neAeceT Kopana yAa.i>eH OA Mjecra ca Kora ce oanoH y3Aaace, npnKOBa Me 3a 3eM.iJy jeAHa APasKecna 11 icoKCTHa snemiHa. <J>paHnycKii ynyc OA iviaBe a° MajyiiiHax Hoacoua. J a ce npBMaKHCM npacHoj Banu ii no3ApaBiimiiii je, ynpaBiiM na H>y nor.ieAe nyHe neacibe h Monća, ho HC3HaHKa hc OAaBanie uh HajMaii.HM 3HBKOM, Aa Me je pa3yMje.ia. Ha noc.T>eTKy je ocaobhm. Hajnpiije eHrjiecKH, a aaTHM (J)paHuycKii. — Moj rocnoAiise! He auaM naera noananaTH Bae! — Aah ja, Mii.iocTHBa, hm 0 6iix aacr, Bac c.MjeTit no3HaBaTii. Moje jc nwe Pa.ic|> l,teiiceH. — Bp.10 mh je Aparo, ana mh Bauie hmc jom hii * mTa He Kavne, c kum iimsm aacTw. — ^onycTHTe mh, MH.iocTHBa, Aa BaM Ma^ceu, Aa caM noTnyHO He3 aBHcan, bpao fioraT a ycTO 11 Bp.io hanHyT. rRaKHyT ynpaBO npiiB.ia 4 HBomhy Bauie nojaBe, BaHIHM KpaCHBM OHHMB, BaiUOM 'IHTilBOM APaMC6CH0M MajyiUhom ocoćoM. C mim yj Te ce, na mu A03BojiHTe, au csmo HCTBpT caxaTa c Bana incTaM. — A x — Moj ročno ah hc, — Kano 6ax ce joui Ha Mor^a ycyAHTH? Ja caM yA»Ta h — yBjcpaiiaM Bac, npHCTojna sKCHa. Ma naKo mh mojkas chmii&thhho Bauie ApyuiTBO 6hjio, Hiian ce He Mory onacHocTH H3 Bpha, Aa Me BitAe y BaineM ApmTBy. to B u jax OAyniCBA>CH, Te upeA-ioaciiM najenoj He.iiiaHKii, Aa ysMCMO Koaa h Aa ce mhao npome'raMO. �65 Oflnii to o,i,Max. Ako 6ji je BiiAjejii !.... Ta^a *re cnona^e AyuieBHa nanacT, c Koje caM ynpaBO 6110 hohocht: „Kano 6h 6hjo , Aa mu »iraocTHBa hcKaace naCT, na Aa ce 3ajeAHo ca mhom ycnne y 3paK? — C HajnehHM 3aA0B0.te.TB0M! HnaK e.e ycnBH>e, aico ce ne BapaM, ne,tom OHAa, arco ce ABaAeceT oćo6a jaBH, a caA 6h mh 6hjh , kojhko bha«m, caun. — T hm oo^te! H McypHo no^eti ao rocnoAHHa BaHapAa, ynpaB.ta,ia h nocjeAHHKa ća.ioHa, to My KaaceM HaMjepy, Aa 6hx ce ycuco c j šahom mii H;iK.ion>eHOM rocno^oM. — B pjo paAO, caMo 6h oiiAa B h Mopajn iniaB 6a-noH H3HajMHTii, jep ima'ie MopaM HeaaTH, r o k ce A^aAeceT nyTHHKa.... — Ao6po, Ao6po... naaTHhy iiapaBiio 3a AnaAeceT oco6a, a to ’ihhh ? — ^eTHpn cTOTBHe <{)paHaKa! — E bo nerapn ctothhb ^paHaKa, a kojiiiko hc TpajaTH Majo nyTOBaft>e? — ^eceT MHHyTa, rocnoAHHe! — A KaA 6nx ja oko no ja caTa xtjio ocTam y 3paKy (ja MHiuj»ax npn tom Ha no caTa), kojhko 6h OHAa Tpaacnan? — Ila H3BaHpeAay HHjeHy. — OKpyr.no xn.taAy (J)paHaKa ! — ,3,oćpo! eBo h Aa.tHHX mecTO (JipanaKa! Bnjax Bpjio 3aAOBo.taH. Ilo.ia caxaTa c ApasKechom MajoM y 6ajoHy caM... IIpaTHona upir tom, rocnoAhh BaHapAa, HnjecaM y 6pajao, jcp caM noTnyno 6ho cnrypaH, Aa oh 0 'rone uiyTHTH... H a HanoKoa xa.taAy 4>paHaKa je jn jeu a pnjeHa 3a „cham bre separee . KaA caM cbom n.i 0jeHy jaBno pe3yjTaT cBojax nperoBopa c BaHapAOM, paa.iH ce pacnaj>yjyhn n yAHB.tyjyhn ocMjex na h>bhom npnjaTHo.M jnmy. ycnHeM0 ce. OHa ce cHnjauie 11 TaAa, KaA caM joj npn ycnHH>aH>y y Kopny na noMokn 600, h npn oBoj ce npiiJHiui H>eHoj npeKpacHoj hohchhh, Kojy je y npoBiiAHy CBH.ieHy qapany caKpiua, ahbiio. CjeAocMo y Kopny jeAHo y3 APyro. S^npaBJbaH je 600 ca CBojnu capaBana 3anocjiea. TaAa ce noiecMO nen>aTH — k neoy ropc. C bc ce 6jh ace npnMHnax .i njenoj, OHa ce oneT cbg BHine npBeHii.ia — H.ejKHO joj npHTHCKOx pyq 0un — ona Me 06Aapn c JiaKBM np 0T0CKOM — OA^y^nx ce hbkoh AeceT M0HyTa no.ty 6iiTH je y npnMaM.T»HBy r.iaBy — uia.tHBO ce j>yTehH yAaP® Me caMo mbjhm cynno 6paHOM no pyiyi, Koja nojaico 6njame o6yxBaT0j a H.en cTpyK. TaAa sanpoc0x: jeAaH noj»ynqnh... ynpaB.tan Hac Apacame cnrypHo 3a 3apyncHe — npeA h>hm ce Huje HyMCHO yCT63aTH ! A jh Moja c-aaTKa to oaoh. BpnjeMe npoja3ame. Beh čajarne npeKo A|iaAeceT MHHyTa npouuo, a ja nanpeAoBax Maao, ax Taico Bp.io Ma.no... Moje je 3aJ.y6j>HBaH.e joui yBiijeK pacjo, caA yxnathx H3H6HaAa CBojy [cycjeAy o6jeMa pyKaMa, npiiByicox je ce6n, — a Ha jeAHOM ce OKpene rocnoAHH BanapA, Kojn jc A11 caA noc.Be AncicpcTHo Ha CTpany r.icAa<\ u BHKHy: — IIa3HTe! Mu ce caAa c,nyuiTaMO — u aa HyTy beno ce HCKpnaTii! mh- Mchh obo 6njauie cacMa npaBo y Hajn, a» Ky Ha BBpcTy T.iy neh cnrypnnje n jaKiue jiijeny rocnoi)y uoKpeHyTH Hero jih y 6a.ioHy. ITpHcnnjeMo cpeTHo ao 3 eM.te. O oct noMoi'HeM y 6aBoj ,tenoT0H0 npn H3 .nacicy, oneT mc pac.na.ie Kpacne HOiKHne y napanHnaMa, a onaj nyT jom n noABe3e oa H ja B e CBiiJie a KpacHH n o p y 6 o a nnn aK a n a 6jiicTaBoj cyKH»H. M o ja HOBa npnjaTe.tH na 3 acTaAe npeA KopnoM. Ja a Hajnoc.teAH .0 rocnoAHH BaHapAH. C khac c.Bojy 6a.ioncK y K an H u y n y*iTHBO ce K jan,ajyliH n o 3ApaBHMe c pnjenHMa: „ M o ja HajBeha XBa.ia, rocnoAHHe, iuTO c t c Moje n o A y 3ehe H a Be.iiiKOAyuiaH n an nH n oraoM o rju , T e m e h ii h M o j o j A p a r o j jk e h 11 n h oco 6 nTy gacT nauier APVniTBa HCKa 3 a.i 0 a . Ta A H npyacii oh Mojoj HesHaHKH ra.iaH TaH snaK, npeAaA® 6 &jioh cBOMe noMokHiiKy n ročnoga BanapA CMnjame ce oneT cacMa no CBojoj HaBHUH, K aA a mh je Ha onpocT p y K y npyacH.ia. 3 a x0 j.aA y (JipaHaKa mii cc AaK.ie npyacii.ia npitHCKOH0 x 6 p 30 H a n o ve , .iHKa .Hijeno ycnjeTii! H ig ijen a . Pravila za kupanje. — Dr. J . . . . — 1. Kad nastanu vrućino, čovjek i nehotice traži potok, buć, vir, rijeku, jezero ili more da se okupa. Spere znoj sa sebe i rashladi se, pa to ga i osvježi i osnaži. 2. Još veće koristi imaće od hladne a otvorene vode, ako zna plivati. 3. S toga i ljekari preporučuju kupanje i plivanje — ne samo zdravim ljudima, nego i mnogim boles­ nicima. Zabraniće ih samo onima, koji imaju manu u srcu, zaptivanje u prsima, zapaljenje bubrega, pađavicu ili grčeve. 4. Ali „i voda ima zube“. Kupanjem i plivanjem može čovjek sebi i nauditi, ako se u tome ne bi dr­ žao nekog reda i mjere. Zapamti, dakle, ovo nekoliko pravila, pa ćeš se od mnogih opasnosti sačuvati. 5. U hladnoj otvorenoj vodi počni se kupati —■ ne po kalendaru i običaju, nego po vremenu — t. j. kad doista otopli. Ko se na to ne obazire, nego već o Gjurgjevu počne, pa do „mrkle jeseni izdrži", taj obično rijetko kad dobro progje — i ako se, što vele, „na to navikne". 6. Gdje ima naročitih kupaonica, kao po većim mjestima kraj vode, kupaj se samo u kupaonicama. A gdje ih nema, traži čisto, zgodno i pouzdano mjesto. 7. Mjesto za kupanje treba da je (od vjetra i na­ nosa) zaklonjeno i hladovno, ali ne sasvim usamljeno, �da nigdje na daleko ni žive duše nema. Pazi i na to, da se gdjegod u blizini ne sliva kakav kanal sa neči­ stoćom, da nije glibavo ili u žbunju i šikari zaraslo. Kloni se brzaka i odsjeka. 8. Voda na tom mjestu neka je bistra, a korito čisto (pijesak ili šljunak). 9. Najbolje prija kupanje u vodi, koja je umje­ reno hladna — dakle od 17—25° C., ili od 13—26° R. Hladniju vodu ne podnose mnogi. Naročito je ne pod­ nose djeca i stariji ljudi, pa onda i bljedunjave i mr­ šave osobe. Toplija opet ne rashladi i ne osvježi tijelo. 10. Ne kupaj se ni ljeti na hladnom vjetru ili na hladnoj kiši. 11. Ne kupaj se ni prije izlaska, ni poslije za­ laska sunca. 12. Ne kupaj se puna želudca, nego tek tri sa­ bata poslije obroka. 13. Ne kupaj se napit, neispavan, razdražen, pre­ moren i uklaćen. 14. Ne kupaj se kad imaš kihavicu, trbobolju, proliv, glavobolju ili nesvjesticu. 15. Ko u hladnoj vodi odmah sav, kao kuhan rak, pocrveni, pa i prenemogne, neka^sa čuva kupanja. 10. Isto tako neka se štede i one osobe, koje se poslije kupanja dugo ne mogu da zagriju. 17. Zdrave, punokrvne i jedre osobe mogu se svaki dan kupati. To' je za svakoga dovoljno, a češće kupanje može škoditi. c 18. Kržljavoj, slabunjavoj, blijedoj i mršavoj djeci dosta je, ako se dvaput u nedjelji ili svaki drugi dan okupaju. 19. Kad pogješ na kupanje, traži uvijek društva, da nisi s;\m. Mnogo je veselije, a drug ti se može i u nevolji naći. 20. Usput do samoga mjesta, gdje ćeš se kupati, ne hitaj, da se ne oznojiš i ne zaduhaš. 21. Svlači se polako — upravo s prekidima. Kad već dogješ do košulje, pričekaj da se još malo na vazduhu rashladiš. Ako ti je i košulja vlažna, skini i nju, pa se ogrni suhim ogrtačem ili ostani makar i go. 22. I zdravo uho valja od vode čuvati, a bolesno još više. S toga je dobro, da pred kupanje zatisneš uši čvrstim čepom od pamuka. 23. Kad je „sunce jako“, a nema hladovine, pokrij glavu. 24. Nemoj se najprije ,,brčkati“ i tobože poste­ peno rashlagjivati, nego odvažno ugji cijelim tijelom u vodi. 25. Ne skači s velikih visina. Ako skačeš, pazi, da ti voda ne šine i zapljusne uho. 26. Dokle si god u vodi, plivaj ili se inače živo kreči. Trljaj se, pljuskaj se, koračaj i skači . . . samo ne stoj mirno. 27. Možeš i glavu zagnjurivati. — Samo ne ostaj dugo pod vodom. 28. Dok si zagnjtiren, drži oči zatvorene, a uši prstom zatisni, ako ih nisi već pamukom začepio. 29- ('uvaj se, da ti ne ugje voda u usta. Otvo­ rene vode nisu uvijek čiste, pa bi se tako mogao za­ raziti. 39. Ne izlazi iz vode za vrijeme kupanja. Ko čas u vodu skoči, a čas napolje izagje, da se sunča, neće mu kupanje mnogo pomoći. 31. Ostani u vodi samo nekoliko minuta — naj­ više četvrt sahata. Na to neka naročito paze mršava, štrkljava i bljedunjava djeca. Samo debele i punokrvne osobe mogu se i duže kupati. 32. Sto hladnija voda, to kraće kupanje. To pra­ vilo vrijedi svugdje, a naročito za kupanje u moru. Zato Englezi i vele: „three dips and mit!1*1 34. Cim osjetiš jezu ili drhtanje; čim ti usna pomodri: znaj da si se već suviše kupao. Ko zubima cvokoće i kao „šljiva pomodri1*, pa još u vodi ostane ili na suncu grije, da se može ponovo u vodu vratiti, tom kupanje jamačno neće pomoći, ako mu ne bude škodilo. 35. Kad iz vode izagješ, izbriši se i istrljaj se po cijelome tijelu, da ti koža pocrveni i da se dobro osuši. Naročito briši glavu, da kosa ne ostane vlažna. 36. Pri oblačenju ne oklijevaj, a čim se obučeš, prošetaj se ili progimnastiši. Tek kad ti se tijelo to­ liko zagrije, da su ti i ruke i nos i uši topli, smiješ sjesti, da se odmoriš i čime prihvatiš, ako si od „vode ogladnio ili ožednio". 37. Ko iza kupanja jako ogladni ili lahko zaspi, znak je, da mu je kupanje doista i prijalo. A ko je i poslije kupanja težak, neraspoložen i razdražen; koga dugo jeza prolazi ili mu »glava drmi«; taj se kupa­ njem nije pomogao. „Z d r a v 1j e “. Gajretove vijesti. N ovi č la n — d o b ro tv o r. Kao Član dobro­ tvor pristupio je ovih dana „Gajretu" gosp. Hadži Mahmudbeg Džinić, veleposjednik i član Eksekutivnog odbora Muslimanske Narodne Organizacije iz Banje Luke !i uplatio odmah dobrotvorski prinos od 500 kruna. Živio vrli rodoljub i prijatelj našega kulturnog unapregjenja ! N ovi č la n o v i u ten ielja či. Kao članovi utemeljači pristupili su »Gajretu« gosp. Mujaga Komadina gradonačelnik iz Mostara i Hamidaga JeleČković obućar iz Sarrjeva. Zivili plemeniti rodoljubi i prijatelji mu­ slimanskog kulturnog unapregjenja! V e lik i n a ro d n i d o b ro tv o r. Novi mostarski gradonačelnik g. Mujaga Komadina poklonio je ovih dana u razne dobrotvorne svrhe preko 100.000 K i ’) Tri puta sc zagnjuri, pa napolje. �67 iiiiio stekao Časno ime narodno" dobrotvora i hairsahibije. O tome dobročinstvu Mujaginu izvješćuju nas iz Mostara ovo: „Novi gradonačelnik mostarski Mujaga Komadina, iskupio je svoje obećanje koje je dao jednom prilikom, kad se govorilo o njegovoj kandi­ daturi za gradonačelnika mostarskog, te je zbilja (djelu svoju načelničku plaću u iznosu od K 4.800 godišnje (lv 14.400 za 3 godine) poklonio za žensku »Mekjtebr ruždiju«, koja se ima otvoriti u Mostaru. No nije samo na tome ostalo. Osim toga obilnog dara u svrhu ove tako potrebne nam ustanove, Mujaga je odlučio po­ dignuti jedno sirotište za muslimansku sirotinju, te je u tu svrhu odredio 70.000 K, a osim toga razdijelio je 8000 lv raznim humanitarnim društvima u Mostaru i drugim mjestima i time ih u njihovom humanitar­ nom djelovanju obilno potpomagao. Mujaga Komadina je ovim dobročinstvom zaslu­ žio priznanje svakoga sina ove grude, a naročito nas muslimana, pa stoga i jeste njegovo dobročinstvo predmet općeg hvaljenja u našem mjestu, a uvjeren sam, da će taj glas obradovati i svu ostalu braću u našoj zemlji, koji će s nama zajedno, narodnom do­ brotvoru Mujagi Komadinu kliknuti: Slava ti i hvala!„Gajret« se takogjer pridružujeponim mnogo­ brojnim dovadžijama i moleći Svevišnjeg za zdravlje i dug život Mujagin, • kliče mu srdačno i iskreno : Živio ! Žalosno. „Gajret" je ona narodna ustanova, koja treba da bude svim nama bez razlike zajednička. „Gajret" je ustanova, koja ima plemeniti zadatak, da kulturno podiže muslimanski elemenat, i vršeći taj zadatak, društvo ne pravi nikakvih razlika izmegju onih, koje pomaže. Valjan i marljiv a siromašan mladić, pa ma kakvog on uvjerenja bio, naći će u „Gajretu" iskrene potpore. Za odbijanje molbe jed­ noga učenika ili šegrta nema drugog razloga nego taj, da dotični slabo uči (propada) ili da imade sredstava za izdržavanje. Takav princip je u „Gajretovu" od­ boru i od njega se apsolutno ne ostupa, te se prema tome odboru društvenom ne može pripisati ni truni pristranosti. Pa ipak imade ljudi, koji nisu najbolje raspo­ loženi prema „Gajretu". Imade ih, koji zamjere od­ boru i prebacuju mu pristranosti, a imade ih i ta­ kovih, koji javno napadaju ne samo odbor nego i samu ustanovu nastojeći joj naškoditi. Tako je ovih dana u jednom ovdašnjem organu javnosti, koji se naziva Jislamskim listom, proturena jedna bilješka, čija je tendencija išla za tim, da „Gajretov" artikal cigar-papir koji donosi znatan godišnji prihod društvu, diskredituje i omrzne ga našem ele­ mentu. Ta novina je naime donijela, da „Gajretovo" novo cigar-ćage nosi srpski grb kao svoj znak, i da je odbor to htio naročito da proturi u naš narod. Onome, koji je iole pametan, ne trebamo ni jedne reći, jer je svako mogao uvidjeti neistinitost toga tvrgjenja. Znak na „Gajretovom" finom cigar-papiru ni truni ne sliči na srpski grb, jer se grb kraljevine Srbije osim sve druge različnosti, razlikuje i tim što imade na vrhu krst. A svako je mogao vidjeti, ko je taj Gajretov papir vidio, da na onom znaku nema spomenutog krsta. Osim toga, sve kada bi kakvim slučajem na „Gajretovom" cigar-papiru i bio pravi srpski grb, ne bi bio za to odbor kriv; jer je formu i znakove toga cigar-papira dao sam fabrikant g. Alkalay, a ne odbor. No da više ne duljimo. Providna je bila tenden­ cija onih, koji su tu priču o srpskom grbu izmislili, a takav postupak je nemuslimanski, koji mogu učiniti samo neprijatelji našega kulturnoga napretka. Žalosno, po sto puta žalosno! L ig a h ilja d e . Osim ranije u predprošlom broju ispravljenih grešaka u imenima članova »Lige hiljade« doznali smio nadalje za ove još pogreške : Mjesto Alibcg Zeeirbegovič treba da stoji Alibeg B e ć irb e g o v ić , kod imena Ilasan ef. Hađžabdić, T. Huseinbegović, Osmanbeg Idrisbegović i Alibeg Bećirbcgović stajalo je Vlasenica, a treba K u p r e s . Kod imena Ahmeda Hadžiomerovića pogreška se je desila u bez­ imenu, jer je mjesto H o d ž io m e r o v ić šUimpano Hodžiosmanović. Molimo i sve ostale upisnike »Lige hiljade«, kojima je što u imenima pogriješeno, da nas o tome obavijeste, a rni ćemo svaku grešku raao ispraviti. Izk az d ob rovoljn ih p r ilo g a prilikom Gajre­ tovo zabave, koji je objavljen u prošlom broju lista, izišao je nepotpun, jer neka imena priloženika nisu u iskaz unešena. Uzrok tome je, kako smo i u prošlom broju javili, taj, što su nam prilozi dockan stigli, pa nisu mogli da se unesu u izkaz. Mi ovim tu nepot­ punost izkaza ispravljamo i objavljujemo naknadno imena još ovih plemenitih priložnika: Bajramaga Bijedić iz Avtovaca K 4'—, po 3 K: Zejnil Muljanin Pašić Avtovac, Ibrahim ef. Mašala, Hamidbeg Herenda i Abdurahman Cehović iz Goražde, Omer Abdov Hasanbegović Avtovac 2 K; po 1 K: Adem Bijedić, Salihaga Šehović, Halid Sarić, Abdulah ef. Kurspahić i Mehmed Budmilić financ, svi iz Avtovca, lbrahimaga Bešlagić iz Tuzle; po 50 hel.: Kejzo Muljanin-Pašić, Omer Hasanbegović, Džano Musić i Junuz Hasanbe­ gović svi iz Avtovca; po 20 hej.: Šerif II. Hasan­ begović, Alija Gj. Hasanbegović i Ahmed Pašić svi iz Avtovca. Živili svjesni i plemeniti Gajretovi prijatelji! Liga hiljade. „Zrno po zrno pogača." 754. Hajdar Čekro tehn., Beč, 755. Stevo Radujković, 756. Stevo Marić, 757. Jovan Rakić, 7o8. Mu- �68 hamedaga Glibić svi iz Sarajeva, 759. Stojan DrageIjcvić, Zenica, 760. Mustafa ef. Šehić, Tuzla, 761. Mustafa Hrnjičević, Ljubuški, 762. Hasanbeg Šahin­ pašić, 763. Bećirbeg Šahinpašić, 764. Idrisbeg Šahinpašić, 765. Tajib beg Šahinpašić, 766. Abdullah ef. Hafizović, 767. Hasib beg Pašić, 768. Muratbeg Pašić, 769. Omerbeg Pašić, 770. Refik ef. Jamaković, 771. Sulejman A. Kukavica, 772. Šabanaga Sejfić, 773. Derviš Handžić, 774. Ragibaga Čapljić, svi iz Roga­ tice, 775. Ostoja P. Simić, Zvornik, 776. Islamska kiraethana, Bijeljna, 777. Hilmibeg Fidahić, 778. Behlul Fidahić, sin Hilmibegov, 779. Džemal Hulusić, svi iz Zvornika, 780. Adem Bijedić, 781. Omer Muljanin, 782. Halid Šarić, 782. Mois Pinto, 783. Omer Hasanbegović, 784. Salih Šehović, 785. N. N., 786. Mehmed Budimilić, svi iz Avtovca, 787. Salih Alikadić, Tuzla, 788. Ibrahim Kukavica, Rogatica, 789. Hasanbeg Alajbegović, 790. Nurihanuma Alajbegović, 791. Nazif Džafić, 792. Huseinaga Hadžić, svi iz Kakanj Doboja, 783. Ćazimbeg H. Alibegović, Tuzla, 794. Milan Jovičić, činov. srp. banke, 795. S. K., 776. Dušan Vasiljević advokat, svi iz Mostara, 797. Zejnil Vukotić učitelj, Jeleče, (kot. Foč|). 798, Karl Verner, Brčka, 799. Abdurrahmanbeg Resulbegović, 800. Ahmed ef. Šehović, posl. na vak. mearif. sab., 801. Ahmedaga Hadžović, 802. Jovo Andrić, 803. Fehim ef. Kadić, 804. Zaim ef. Šehović, 805. Avdaga Hadžihasanović, 806. Lutfija Šehović, 807. Murat Alijagić, 808. Asim Ha­ džihasanović, 809. Giuseppe Koban, putnik, 810 Levi Kabiljo, 811. Šukribeg1'Resulbegović, 812. Smailaga Hajdarhodžić, 813. Huseinbeg Resulbegović, 814. Josef Krsnik, 815. Luka Ctijačić, 817. Lucijan P. C. Matulić, 817. Slihaga Ramić, 818. Nathan Frach, 819. Omer Salihamidžić, svi iz Trebinja, 819. Vejsil ef. Šahinagić, 820. Šukrija Alajbegović, 821. Esadaga Mašić, 822. Ćazim ef. Rušćuklija, 823. Musi. omlad. društva „Iršad", svi iz Kladnja, 824. Munib beg Kapetanović, Carigrad, 825. Mujaga Ćerimagić, Trebinje, 826. Hasanaga Bračković, Pridvorci (kot. Trebinje). 827. Uroš Misita, Sarajevo, 828. Omer Ribić, 829. Mustafa Ibrahimhodžić, 830. Mustata Hatibović, 831. Smail Hatibović, 832. Salih ef. Abdić, 833. M. hanumica H., svi iz Jezera, 834. Hamid Fazlagić, 835. Ćamil Beča, 836. Osmanaga Metilj, 837. Idris Metilj, svi iz Čapljine, 838. Agan Bešlagić, G. Tuzla, 839. Mehmed ef. Čengić, Sarajevo, 840. Mehmed ef. Hadžismailović, Čajniće, 841. Hafiz Ali ef. Čaušević, Bos. Otočac, 842. Dr. Aleksander Babić, 843. N. N., 844. Čašif ef. Mulahusić, 945. H. Husnija Rakić, 846. N. N., 847. Jovan V. Jojić, 848. Jovan Petrović, 849. Simo Despić, 850. Dušan Stjepanović, svi iz Brčkog, 851. Murataga Kasum, 852. H. Salihaga Jelkić, 853. lzet ef. Šehić, 854. Mula Osmanaga Krdžalić, 855. Osman Bazergjanović, 856. Muratbeg Fidahić, svi iz Zvornika, 857. Suljaga Telalbašić, Tuzla, 858. Salih ef. Karaosmanović, 859. Hasan ef. Čefa, oba iz Livna, 850. Milan Kovačević, Stolac. Izkaz. Dobrovoljnih priloga povodom prve islamskč za­ bave u Lijevnu, koju su u korist »Gajreta« priredili članovi »Islamske čitaonico** dne 20. februara 1910. Dobrovoljne priloge dadoše ova gg. Alibeg Firdus, veleposjednik, Livno K 21, dr. Ju­ lije pl. llito kot. predstojnik K 17; pd K 10: Ali ef. Abdurezak šer. sudac Kotor-Varoš, Iljazbeg Bušatlija, Bugojno, Košta Kujundžić, Ivo Slipčević, gradonačel­ nik, Srpsko pjevačko društvo »Sundečić«, Srpska šte­ dionica, Hrvatska trg. banka svi iz Livna'; Prochaska, direktor Hrvatske banke 9 K; po K 8: Džaferbeg Filipović, Glamoč i Hadži Salihaga Latifić, Livno; po 7 K: Dr. baron Raminger, pol. pristav, dr. Plentaj, li ječnik, Leki, direktor zemalj. banke, Anto Kaić, svi iz Livna, dr. Gjokić, liječnik Glamoč; po K 6: Mirko Samardžić, Mujaga Dizdar oba iz Livna, Ahmedbeg Filipović Glamoč; po K 5 : Suljaga Vajzović, Rogatica, Hadži Ali ef. Odobašić, Županjac, Junuzaga Džirlo, Ha­ fiz Derviš ef. Šeremet, Smajil Švraka, Suljaga Raško, Petar Truntašević, nadšumar, Pilip Vitić, Alibeg Filipović, svi iz Glamoča; S. D. Alkalay, Sarajevo, Samo­ stan Gorica, Tode Mitranić, Ćamilbeg Hamzalajbegović, Ivo Gjokić, Anto N. Tadić, Mijo A. Kaić, svi iz Livna; po K 4: Šemsibeg Filipović iz Glamoča, Arslanbeg Gagić, Pavo Jazvo, Hafiz S. Alčelebić, Anton Jurinović kot. sudac, Košta Puškarević svi iz Livna; po K 3: Ibrahim ef. Šehić, šer. sudac, Zvornik, Z. M. Alkalay, Alijaga Škulj, Arifaga Škulj svi iz Banjeluke, Mahaga Topčija, Niko Janković oba iz Glamoča, Sremčević, direktor srpske štedionice, Abdulah ef. Duadžić, šer. sudac, Samujlo Božić, poreznik, Simo Jeremić, por. kontrolor, Jovo Bailo svi iz Livna; po K 2: Emerik Čelustka, nadcestar, Glamoč, Imširbeg Ljubunčić, Salihbeg Ljubunčić, Simo Deda Puškar, Ivo Višević, Milan Roknić, gruntovničar. Anton Havlik, nadcestar, Anton Vuković veterinar, Marko Puškar, učitelj trg. škole, Gjorgje Besara, Tomo Novaković, Risto Marić, Hasanaga Latifić, Hafiz Ejjub ef. Fehimović, Agan Duran, Stipo P. Jazvo, Anto Meštrović, Pere Gevra, Rafo Sučić, Jozo Radulović, Rafael I. Tadić, Jakob H. Montilja, Pero Kutleša, Pavo Kujundžić, Anto I. Tadić, Malo N. Tadić, Stepo M. Kaić, Juso Hodžić, Nikola Mamić, Sabit ef. Palić, Jozo M. Kaić, Nikola Dilberović, sudac, Nine Vilić, Jozo Kutleša, Pero Stanić, Pavo Kovačević, Simo Kujundžić, Simo Margeta, Ferdi­ nand Breiner, Cikota, nadglednik vodovoda svi iz Livna; po K 1 : Hafiz Adil Omerović iz Šuice, Adem Džirlo, Muharem Varunica, oba iz Glamoča, Mate Penova, Rislo Cvitić, oba sa Koričine, Špiro Radeta, . Guber, Mustafa B. Hodžić, Pašo Havala, Muharem Mulalić, Gjulaga Cero, Salih Kaniža, Ibrahimaga Halulić, Zajimaga Cero, Mujaga Golub, Meho Salić, Salih Vrebac, Zajim Čosić, Stipo Šeremet, Hasan Halulić, Ni­ kola Vrdoljak, Mile Krunpotić, Pero Ždero, Spasoje �69 Žerojević, I vic Jurišić, Mate Kasalo, Salih Ortaš, Jusuf Hodžić, Osmanbeg Firdus, Gjuro Končar srp. prav. uči­ telj, Ilija Milanković, bank. činovnik, Marko M. Kaić, Mahmutaga Huskić, Nine Franić, Ivo Franić, Mirko N. Kaić, porezni oficijal, Anlo Matišić, učitelj, Stjepan Marković, upravitelj osn. škole, Koceljević, općinski bilježnik, Jako J. Tadić, Salih Mulić, Arnaut gaj ta ndžija Spiro Pažin, svi iz Livna; N’urija Čefo iz Livna GO hel.; po 50 h .: Spalio Čefo, Salih Sarač, oba iz Livna; po 40 h.: Salih Burek, Sulejmau Gagić, Salko Kovo, Mujo Spahić, Ibrahim Lemo, Čamil Sarač, Arifaga Mulalić svi iz Livna, Murad Halilović, Glamoč ; po 20 h.: Muharem Čefo, Muho Pivčić, Mehmed Seremet, Muharem Bubalo, Zajim Šeremet, Kjjub Žišku svi iz Livna; po 10 h.: Ferhat Smajlagie, Jusuf Kovčo, Mahmut Seferčehaić svi iz Livna. Darovateljima kao i svim posjetiteljima najtoplije se zahvaljuje O dbor. Javne potvrde. — Darovi. i. Muslimansko antialkoholističko društvo „DarulHajir“ u Jajcu poslalo je „Gajretu" 50 K od zabave koju je priregjivalo 26. decembra 1909r'--^ Ibrahimaga Muhamedagić iz Golubića (Bihać) poslao je 7 K 80 h od prodate 4 kurbanske kožice, koje su darovali braća Muhamedagići „Gajretu". Husein ef. Ruždija iz Bihaća poslao je 2 K, koju je svotu sakupio prilikom bajrama. I. S. položio je 5 K od kurbanske kožice, koju poklonila njegova mati „Gajretu". Blagoje Šarenac, svještenik iz Ljubinja darovao je „Gajretu" 6 K dobrovoljnog priloga. Lutfija Pitić iz Stoca poslao je 5 K 5 h, koju je svotu sakupila tam. omladina prilikom jedne na­ rodne igre. Ibrahim Bakamović iz Mostara poslao je 7 K koju je svotu sakupio na svadbi Ahmetage Hume iz Mostara. Ahmedbeg H. Ahmedbegović iz Zvornika poslao je 4 K 70 h, koju ie svotu sakupio jednom prigodom, a darovaše ova gg: Po 1 K: Šabanaga Jusić i Hasanbeg H. Ahmedbegović, N. N. 90 h, Husejnaga Sedigić 50 h; po 40 h: Salih Šehić i Gjorgjo Popović, Ahmedbeg H. Ahmedbegović 30 h, Ibro Šehović 20 helera. Mustafa Krnjčević obućar u Ljubuškom poslao je 3 K 50 h, koju je svotu sakupio jednom prigodom a darovaše: po 1 K: sakupljač, M. Curić, pravnik, i Malić Džemal, Tahir Sadiković 30 h, Hasan Proho 10 hel. Ibraga H. Komić iz Otoke poslao je 10 K 40 h, koju je svotu sakupio Mustafa ef. Fazlić muallim i vjeroučitelj kod Ibrahimage Komića prilikom dolaska mu gostiju iz Kulen-Vakufa, Ahmed Bešić Bos. Otoka poslao je jednu K 40 h, koju je svotu sakupio na svadbi Muharema Alkića iz Bos. Otoke. A. Džumhur povjerenik u Konjicu poslao je 66 K i to 27 K 60 h od kurbanskih kožica, a 16 K 50 h od tombole priregjene u korist »Gajreta" i 21 K 90 h, koju su svotu sakupile žene na Mevludu. Iz kašice broj 476 6 K 43 h, Mujaga Celebić iz Zgošća (kot. Visoko) sakupio je 10 K mogju tam. svijesnim muslimanima. Ibrahim ef. Avdagić iz Bužima poslao je 8 K 50 h. koju su svotu darovali mjesto čestitke Šerif ef. Arnautoviću prilikom njegova izbora za vakufskomearifskog direktora, a darovaše slijedeća gg.: Ahmedaga Mešinović Mehmedov 2 K; po 1 K: Mustafaga Mujagić, Osmanaga Hadžić, Husejinaga Husić, Ahmedaga Ćatić.Hamidaga Dautović i Pobraga Hadžić, Mustafa Čatić 50 h, svi iz Bužima (kot. Krupa.) Muhamed ef. Fazlibegović položio je 11 K 30 h, koju je svotu sakupio u „Hurrijetu" prilikom dolaska tamburaša mostarskog zanatlijskog udruženja „Itihada." Ismet ef. Ćurčić iz Sarajeva položio je 12 K od prodatih kurbanskih kožica, koje je darovao „Gajretu", Ahmed Škrgo položio je 3 K 64 h, koju je svotu sakupio na svadbi Ejjuba Srdopalovića iz Jajce. Šerif ef. Arnautović položio je 418 K 17 h od zabave priregjivane u korist „Gajreta" i „Prosvjete" u oktobru 1909. Šaćir Šehović iz Varcar-Vakufa poslao je 7 K 64 h iz kašica br. 147 i 150. Esad beg Alibegović iz Dervente darovao je „Gajretu" 2 K mjesto bajramske čestitke prijateljima i ahbabima. Hasanbeg Hodžić, čin. zem. banke darovao je „Gajretu" 4 K dobrovoljnog priloga. Ibrahim ef. Oručević iz Mostara poslao je 4 K 60 h, koju je svotu sakupio Salihaga Kreso na svadbi Mujage Kahve iz Mostara. Mustafa ef. Salihbegović muderris, položio je 28 K, koju je svotu sakupio u svatovima H. Alije Šišića u Brčkom. Mustafa Golubić realac u Sarajevu položio je 10 K od prodatih „Gajretovih" kupona. Mehmed ef. Mudirević, učitelj u Varcar-Vakufu poslao je 14 K, koju je svotu sakupio Hasanbeg Kulenović tam. od koje je sam darovao 10 K. Alibeg Bećirbegović iz Kupresa poslao je 13 K 36 h, koju je svotu sakupio na svadbi Malićbega Huseinbegovića. Mehmed ef. Ćišić iz Mostara darovao je 2 K „Gajretu" prilikom svoga boravka u Sarajevu. Ibrahim Bakamović iz Mostara darovao je 1 K. Financijalni ljetopis „Bos.-Herc. Kompas" u Sa­ rajevu darovao je „Gajretu" 30 K kao prilog od svoje čiste dobiti. �70 Alimedbeg H. Ahmedbegović iz Zvornika, poslao je 12 K 76 h, koju su svotu darovali: Po 3 K: Alek­ sandar Popović, učitelj u Bresini (Srbija) i Milivoje Janković, učitelj u Malom Zvorniku (Srbija); po 2 K: Drago Vučetić i Trifko Popović, Osmo Kavazbašić 1 K; Jaho Jahić 40 h, Mula Mumin Ahmedović 30 h, Jakub Jakubović, Mujaga H. Grahić, Gjorgjo Popović, Alimedbeg H. Ahmedbegović po 20 h, te N. N. 26 hel. Ahmed ef. Aliefendić, muallim u Janji poslao je 4 K, koju svotu su darovali: Pašaga H. Imamović, Salili ef. Hadžić, Hasan ef. Delić i Nuraga Smajić svi po 1 K. Alaga Šunje iz Crnića (kot. Stolac) poslao je 3 K 60 h, koju je svotu sakupio Salko Zaklan tam. težak. Salih Siručić povjerenik iz Srebrenice poslao je 20 K kao vasijjet umrlog Salihage Osmanagića. Braća H. Egrići poslali su 20 K od prodatih kurbanskih kožica koje su darovali „Gajretu". Omer ef. Mehić, učitelj u Brčkom poslao je iz kašice br. 362 kod Ra|ida Fočaka 2 K? broj 364 kod „Društvene odaje" (Gor. Rahić) ,10 -K; broj 220 kod Islamske kiraethane u Brčkchn fl2 iv 86 h. Muharembeg Pašić iz Bijeljine poslao je 10 K, koju je svotu sakupio na glavnoj skupštini „Kluba islamske omladine" u Bijeljini. Ibrahim ef. Lertieš, muallim u Vrnograču poslao je 6 K, koju su svotu darovali: Mehmed Elezović, Mehmed Ožegović, Murat Bešlagić, Salih ef. Hotić i N. N. svi po 1 K, a Ali ef. Sabljaković i Ibrahim ef. Lemeš po 50 h. H. Šemso Lejlić iz Palanke (Brčko) poslao je 22 K. koju svotu darovaše: Šaban Dedić 2 K, po 1 K: Hafiz Omer ef. Lejlić, Husejifl Čačiković, Suljo Zahirović, Avdo H. Karić, Adem Kukic, Sejdo Gjonlić, Salko Bešić, Mehmed Tabaković i Ramo Muratović; po 60 h; Mujo Hasanbašić i Meho Kovačević; po 50 h: Ahmed Jašarević, Alija Atić i Suljo Kovačević; po 40 h: Osman Mujaković, Fehim Deronjić, Sefer Islamović i Ahmed Merašević; po 20 h: Hasan Didić, Sulejman Pezerović i Bećić Delić; Salko Ramić 10 h, Hafiz Šemso Lejlić 30 helera. Neka je čast, hvala i priznanje svima plemenitim darovateljima, koji umiju cijeniti značaj „Gajreta" i njegova blagotvornog rada na sreći naroda! Iskaz dobrovoljnih priloga povodom zabave u korist „Gajreta" održane dne 28. decembra pr. g. u Gračanici. Po 10 K: Arif ef. Mehinagić šer. sudac, Ahmed H. Alijagić trgovac, i Pajo Marković hotelier svi iz Gračanice; Filiala zemaljske banke u Tuzli 15 K; Stevan H. Stević iz Gračanice 10 K; Jovo Nikolić trgovac iz Gračanice 6 K; po 5 K: N. N. iz Grača­ nice, Cezar Sumbulović veleterž. iz Sarajeva, i Mehaga Novalija iz Brčkog; po 3 K: Mujaga Kučukalić trgovac iz Gračanice, Ibrahim ef. Ustavdić učitelj, Husein ef. Joldić šer. prakt., Mihajlo H. Stević trg., Alijaga Ponjavić iz Tuzle, Alešaga Šuman, Ahmet Duraković posj. iz Gračanice, Cezar Danon iz Sara­ jeva, Simo Milisavljević trg., Pero S. Ivanišević iz Gračanice, Mujaga Morankić posj. Čifluk, David Danon trg., Toša S. Ivanišević trg. iz Gračanice; po 4 K: Sulejmanaga H. Spahić, Seidaga Rešidbegović trg., Stanko Ivanišević, Hifzaga Džaferović, N. N., Meho Smailbašić, Hazimaga Rešidbegović trg., Jovo Blagojević, Manojlo Grujčić obućar, Dimšo Nedeljković trg., Rafael I. Danon trg., Nikolić geometer, N. N. Vaško geometer, Radovan Ristić, Ahmetaga Širbegović nečelnik, svi iz Gračanice; Samuel Ratman veletrž. Osijek, Salihaga Zukobašić trg., Agjul Musić težak iz Gračanice, Muharembeg Morankić Čifluk, M. Hasan Delihodžić Lukavica, Salom J. Finci Sara­ jevo, P etar' Stefanović proto, Gjorgjo Stojanović iz Gračanice, Simo Todorović Škipovac, Luka Milisav­ ljević trg. iz Gračanice 1 K 50 h, po 1 K: Ibrahim Tutundžić posj., Hakija Ćerimagić trg., Smajil Kuduzović brico, Hasib Hifziefendić iz Gračanice, Osman Glumčević Ševarlije, Dušan Simeunović, Mustafa Sulejmanović, Mujaga Ćerimagić trg., Šemso Hifziefendić, Ahmed Lepirović iz Gračanice, Svetozar Ivondić iz Tuzle, Suljo Prohić trg., Maksim Petrović mesar, Savo S. Ivanišević, Muhamedaga Kasumagić, Mihajlinović sudac, N. N., N. N., svi iz Gračanice, Ibrahim Buljubašić, Ahmed Morankić, oba iz Čifluka, Muharem Devedžić, Smajlović oba iz Lukavice, Luka Koj«ć Škipovac, Ibrahim Ćosić Lukavica, Ljubomir Antunić kancelista, iz Gračanice, Mehmed Ramaš iz Grača­ nice 40 h; Husein Ćemić iz Lukavice 10 hel. Iz uredništva. M. J . , M o s ta r. Zivotopis Vaš i dvojice Vaših drugova nam se dopada, jer vidimo, da ste napokon sva trojica svršili trgovačku školu. No ta stvar, po našem mišljenju, nije z i javnost, jer se životopisi uopće veoma nerado- čitaju, a naročito ako su još veoma slabo napisani. &IXIIA« Kao liiTo ini/mre, ob.v uaM je/i,Hy cTnap Aohociimo. Ona ,^pyra, n aao je .injcna, Huje aro^Ha 3a naui .iHCT. II»AaMo ce. UpnMiiTC Maxcyc ec.iaM! h e ie Hac ce Beiuhe cjeTHTH F . C. \'aše .»Uspomene« nisu za nas, pošaljite nam što god poučnije, što bi bolje odgovaralo za naš svijet. Selam! M. Humrii. (iledaćemo da na svaki način done­ semo u idućem broju. Selam mahsus! Ponovo molimo svu braću, koja rade perom u ma kojem kulturnom pravcu, da nas potpomognu svojom suradnjom, jer je »Gajret« list, koji sve to više krčj sebi pili u sve narodne slojeve. �71 Azbuka (abeceda) ćirilicom i latinicom. ć irilic o m : a A, 6 B, B li, r r, A A, e E, SK '/K, y 3 Latinicom: a A, b Ii, v V, 8 0, d D, o E, ž Ž, z z, Ćirilicom ; H H, j J> K K, ji A, jh </B, M M, H H, u. ii), Latinicom : i I, j J, k K, 1 L, lj Lj> m M, n N, nj Nj, Ćirilicom: o 0, n n, p c C, T T, y <1* <1>, x X, Latinicom : o 0, p p, r R, s S, t T, u U, f K, h H, ćirilico m : n u, «I xl , ni III, V V, I) l i . Latinicom: c C, « č. š Š. dŽ Dž, gj Gj. h ć Ć, Nakladna knjižara DANIELA A. RAJONA, Sarajevo. — Ovih d ana su d an a izašli u mojoj nakladi U s t a v n i 'z a k o n i , i to : Zem aljski statut, Izborni red, Poslovni red sabora, Za­ kon o sk u pljanju i o društvim a i Zakon o kotarskim vijećim a. Cijena knjizi 1 K 30. Ko pošalje novac unaprijed, dobije "knjigu prosto od poštarine. N a narudžbi valja naznačiti u kojim se pis­ menima knjiga želi, budući će izaći ista u srpsko-hrvatskom jeziku u oba pism a i na njemačkom jeziku. Gajretovo cigar-ćage. je ispitano od svjetskog naučenjaka, profesora kemije na bečkom uni­ verzitetu Dr. Lambecka i pronagjeno najboljim i za zdravlje neškodljivim. Pa kada još uz to od potrošenog Gajretova cigar-ćageta ide 1 0 % u korist „Gajreta" zar nije i sramota i grehota, da Muslimani drugo cigar-ćage troše! Jest, i po sto puta jest i stoga je dužnost, da svaki musliman kupuje i troši samo i isključivo Gajretovo cigar-ćage a da odbaci sve druge fabrikate. Muslimani, trošite samo Gajretovo cigar-ćage! �Gajretov safun. Izišao je Gajretov safijn,- koji je od 15. februara o. g. stavljen u promet. Gajretov safun iinade raznih vrsta, pa će moći da zadovolji sve svoje potrošače. Naročito je Gajretov safun dobre kakvoće, tako, da se može mjeriti sa najboljim proizvodima. Stoga će. bez sipmjeL svaki brat musliman tražiti samo Gajretov safun i s njime zadovoljavati svojoj potrebi a tim prije, što će u isto vrijeme potpomagati i svoju najkorisniju narodnu ustanovu .,Gajret“, koja od cjelokupne prodate robe imade: 5”,. Od SflflMB Z3 prailjE i 10“o Od safuna za umivanje. Gajretov safun proizvodi fabrika safuna Karla JaCObi-a U GraCU, koju zastupa za Bosnu i Hercegovinu Agenturska radnja Abrama Isaka Romano u Sarajevu. Sve upite, informacije i porudžbine šalju se na spomenutu agentursku radnju: flbram IsaH Romano, Sarajevo. Braćo muslimani! Trošite Gajretov safun! Za urednjštvo odgovara Osman Gjikić. Islamska dionička štamparija (tiskara) u Sarajevu, � https://kolekcije.nub.ba/files/original/9d3fa6b4e87c24d9a3e4569462563b45.pdf 656afd9587da30c27d6384899f61c559 PDF Text Text BROJ 5. GODINA I II. CIJENA je listu ,,Gajret“ : za članove 1 K 20 h zanečlan. 2 K 4 0 h na godinu. GAJRET . izlazi 5. dan sva­ kog mjeseca na 16 stranica, a po po­ trebi i na više. ■ —— • <k_l) Taleba, učenici i se­ ljaci plaćaju 1 K 20. — GAJRET GLASILO „GAJRETA", DRUŠTVA ZA POTPOMAGANJE GJAKA MUSLIMANA __________ - NA SREDNJIM 1 VIŠIM ŠKOLAMA. -= Vlasnik : Društvo „Gajret“. | 5. maja 1910 SARAJEVO, vvta > V I^ . j rt || U oči izbora. Još nekoliko d ana nas dijeli od vrem epa, k ad a će se provesti izbori za naš sabor. Mi smo u predprošlom broju, u k ra tk o pro­ govorili o našem zem aljskom ‘ustav u i rekli, da on nije onakav, kakav bi tre b ao d a bude, pa d a se njim e naš narod i dom ovina m ogu okorh> štiti o nako, kako im je to potrebno za osig u ran je d o b ra p o lo žaja i k ulturno unapregjenje. No konstatu ju ći to, mi smo ipak svoje gledište ogradili prim jed b o m : Bolje išta nego ništa. T oga je m išljenja uostalom bio i cio naš n aro d , p a su ustavni zakoni od svih političkih stra n a k a prim ljeni, i svi su se priprem ili za izbore, koji će se za nekoliko d an a obaviti. Mi m uslim ani im am o p ra v a na 24 m andata. T. j. im am o d a izaberem o 24 lica, koji će nas u sab o ru za stu p ati, koji će se brinuti d a inte­ resi n ašeg a m illeta budu što bolje zaštićeni i d a n aša zem lja dobije što ja č u g a ra n tiju za svoje k u ltu rn o razvijanje. Da ljudi, koji im adu d a v rše te poslove, m o raju biti što sprem niji o tom e ne tre b a ni d a se govori, je r svaki će pam etan čovjek uvi­ d jeti, d a te poslove mogu vršiti jedino sprem ni, naučni i p am etni ljudi. Istina, ne velim o, da svi m o raju biti oni, koji su svršili visoke ,,n au k eu . T akovih n e bi sm o ni im ali — sve kad bi i htjeli — toliki broj, ali je p o trebno, d a na ta m jesta dogju najbolji i najsposobniji. Mi se nadam o, d a naš cio m illet dijeli ovo n aše m išljenje, p a se i uzdam o, d a će i na iz­ Urednik: Osman Gjikić. borim a to posvjedočiti i svaki svoj glas dati Onima, koji su g a najdostojniji. U to ime n ek a bud u s a srećom prvi naši izbori ! Hazim Muftić. Ženska naobrazba ili izostavljeni farz. Svaka vjerska odredba ima svoje farzove, surmete mustehabe i drugo, i svaki odrastao musliman znade, da vršenjem samih farzova podiže samo gole zidove oko svoje vjere, dočim izostavljajući sunete i ostalo, izostavlja izgled, malter, kreč, farbu, nakit i potrebitu primaljivost na onome zidu. Da li smo mi bosrnski muslimani pravi odraz svoje svete vjere, o tome bi se imalo puno pisati, a mi ćemo se ovdje pozabaviti samo sa jednim izostavljenim farzom. Mi u svojoj nehajnosti izostavljamo u većini dužnosti sunete, mustehabe i drugo, pa kako radimo onako i trpimo, a u pitanju ženskog naučavanja, otišli smo tako daleko, da smo i sami farz napustili. Da je nauka muslimanu i muslimanki farz, dosta je samo jedan Hadisi-šerif koji veli: J**-*l./ 4—*^ • = »Tražiti znanja farz je svakom muslimanu' i muslimanki«. Iz ovoga se Hadisi-šerifa jasno vidi farzijet ženskoga naučavanja, a mi smo ga savim na pustih i time smo se izvrgli velikoj opasnosti, jer će nam biti manjkava obrana proti đžehennemske kazne na onome svijetu. Da je to prava istina, svje­ doči nam naše slabo i bijedno stanje, ovdje na ovome svijetu, jer za mnoge vjerske pogrješke, kazna započinje već za života prekršiteljeva: Mnogi misle, da se je farz izvršio s time, ako se je naučilo samo nekoliko dužnosti n. pr. kako će se klanjati, postiti, abdest uzeti itd. a smeću s uma da je osim vjeronauka dužnost — farz još svakome �74 steći strukovno znanje svoga zvanja, svoj ilmi-hal Osim vjeronauka, kovač je vjerom zadužen naučiti još kovački zanat, ako hoće da bude pravi kovač; isto tako po Islamu trgovac mora imati trgovačku stručnu naobrazbu, kundurđžija kunduržisku, kadija kadijsku, muftija muftijsku, težak težačku itd., jer je to za njih njihov ilmi-hal. Dakle, svako je dužan naučili svoj ilmi-hal, a to će reći, postignuti uredno znanje svoga stanja i zvanja a ilmi-hal našega ženskinja jest, naučiti, kako će biti dobre domaćice i majke. daleko nalaze, te su za to žene u ropstvu džehaleta bačene u ćoše zaborava. To ne samo da je kod muslimana tako, nego žene ista zla sreća prati u cijelom prosvijećenom svijetu. Evropejci otkrivše ženu, drže, da su joj s tim dali nekakvu slobodu, a naprotiv oni su joj s time samo zulum nanijeli, jer su od žene tako slabog i nježnog stvorenja — sebi napravili suradnika i samučenika u podmirivanju svojih životnih potreba, a s tim je ženi oduzeta njezina prava i uzvišena dužnost — uzgajanje (terbije)!« Farz podizanja ženskih mekteba 1 uzgojilišta jest kod nas bosanskih muslimana napušten. Hadisi šerife, koji nas na to napućuje, zamijenile su u našem svijetu šejtanom izmišljene poslovice kao: »Nedaj joj dalje O'đ Tebbeta!« »Nedaj joj dalje ud dudića« (jer dudići samo oko kuće rastu) i za to ni mi nijesmo stigli mnogo dalje od »dudića«. Na ovo pisanje ponukani smo skoro štampanim apelom neke naše omladine, kao i dopisima od neko­ liko muslimki u »Tariku®, iz kojih se čuju vapaji za ženskom izobrazbom. Ovim se i mi pridružujemo rečenoj omladini i stavljamo na srce naših prvaka i bogataša, da ne pro­ puštaju vremena, nego da se što prije pobrinu za po­ dizanje ženskih mekteba, kako nižih tako i viših, jer u rukama naših žena je budućnost muslimana kao šljedbenika uzvišenog Islama i kao potomaka junačkog bosanskog naroda. Važnost ženske naobrazbe u narodnom životu, slična je važnosti lokomotive pred jednom željeznicom. Ako je lokomotiva slaba, pa ne može ići, cijeli vlak stoji. Isto tako, ako su majke — koje prve zasagjuju čovjeku u dušu pojam o vjeri, moralu, čovječnosti i drugim plemenitim osjećajima — nesposobne za tu svoju dužnost, onda je cijeli napredak u nesretnom zastoju. Učene žene su jamci sretne budućn 9 sti naroda ! Mi ne mislimo ovdje zagovarali tako naobraženu ženu — ženu u evropskom dđhu,— kojoj je glavna briga nakit, zabava i brbljavost, koja više znade o Schakespeare-u, Gethe-u i drugim pjesnicima, nego Imami-Azamu ili Imami uazalijU-^koja umije i voli upotrebljavati riječ »Rćdagfogija«, a o uzgojoslovlju ni' habera nema. Bože sačuvaj! Neka je svaka muslimanska kuća od takih danguba čista; nego želimo žensku na­ obrazbu u islamskom smislu riječi! Trebamo žensku naobrazbu takvu, koja će naše ženskinje preporoditi, osvijestiti i otvoriti im oči, da vide, ko su i šta su, da razumiju svoj poziv na ovome Zahid. i svoje dužnosti na prama onome svijetu, te da su Rad u narodu. vjesne svega toga. Princip podjele rada poznavali su ljudi još mno­ „ zJ- *il\ = Džennet po pod nogama go ranije, ali se u novije doba taj princip smatra naj­ majki", veli jedan Hadisi-šerif. modernijim principom, pošto se podjela rada provela Ahmed-Tadžudin u »Tearufi-Musliminu« broj 1. u svim granama do svoje skrajnje granice. Po­ tumači ovaj Hadisi šerif ovako: »Spas-Džennet postig- djela rada se od uvijek smatrala kao znak visoke nućemo slijedeći dobre savjete svoje majke. Uzgoj, kulture, dok se današnja smatra znakom gigantskog koji od majke dobivamo, dolazi nam u dobi, kad se napretka. sve, što nam se kazuje i u dušu uljeva, duboko u Pa ipak se kod nas u Bosni, a specijalno kod srce usijeca; pa ako je taj uzgoj dobar, onda nam za nas muslimana, ne poznaje taj prinrip u onoj mjeri, život vrijedi čak i onda, kad u svom vijeku budemo u kojoj bi morao, nego to sve ide po starom. Ja ne susretali i one individue u ljudskoj spodobi, koje bi znam je li to posljedica četiristogodišnje orijentalne nas htjele na krivi put navesti. I kad dobar uzgoj vladevine ili je to posljedica orijentalne filozofije, bude stalan i čvrst tako, da ga top ni puška ne mogu koja bazira na stanovištu pojedinačno i općenite pomesti, onda ćemo — slijedeći stope svojih dobrih dužnosti (farzi ajn ve farzi kifćaje) i koja se kod nas majki uzgoj iteljica — naći spas. prilično udomaćila bilo putem vjere bilo putem me­ A ako naše majke budu nesposobne, te nam drese, da ne rečem škole. dadnu uzgoj klimav, onda nas ne čeka ništa drugo Skloniji sam potonjem premda ni prvo ne odo' nego propast. bravam i držim, da je taj nazor prodro u narod preko Za to je dužnost pozvanih pobrinuti se, da majke hodža na razne načine. Od kolikog je zamašaja i po­ sljedica taj princip ne ću ovdje tumačiti, jer mi to nije budu sposobne uzgojiteljice«. »Ja ovako gornji Hadisi-šerif shvaćam — veli namjera, ali ipak ne mogu odoliti, a da ga bar ne isti pisac — ali se, na žalost, muslimani od toga vrlo navedem pa nek poštovani čitaoci sami o tom pro­ �75 sude. To stanovište orijentalne mudrosti glasi: duž­ nost pojedinca (farzi ajn) je ono, što se mora izvršiti na pr. k l a n j a n j e , a dužnost opća je ona koju m o r a s v a k i z v r š i t i , ali ako je izvrše nekolicina onda »s o s t a l i h s p a d a o d g o v o r n o s t na pr. pogreb mrtvaca! Ovu potonju podvlačim, jer u njoj leži pogrješka. Pomislite sada koliko nedaće nastaje od tuda i dokle smo s tim doprli. Pozvani su svi da rade, a svali se obazire na drugog jer drži, da je drugi više pozvat od njega samog, kad je u pitanju rad za op­ ćenitost rad za narod. Kada bi to bilo nešto obratno pa da svako ima nešto dobra primiti od općenitosti onda bi se svali za to natjecao držeći, da je on preči od drugog. Tad bi se istom vidjelo ko je pozvan da radi! Od hodže, učitelja, gjaka te uopće od inteligen­ cije (vajna ti naša inteligencija) ne bi se moglo ama ništa ugrabiti dok ih sada po srijedi nema uprav kao da nijesu ni živi. Svi smo složni u tom, da je naše stanje nesno­ sno, svi jadikujemo i naričemo nad propasti ali se za čudo božije niko, ama baš niko, ne miče. Svak se obazire na drugog, svaki gleda da mu drugi skine teret dužnosti s vrata svojim radom; a on da zevkari i teferičuje, svak se poziva na «pozvane-faktore« itd. Hodže misle i govore: eto inteligencije, ona je pozvana da radi, jer se razumije u današnji raJ3T Inteligencija opet veli: nek hodže rade,'jer su oni pozvani, njih narod voli i sevdiše, njih sluša i radi! Na prvi mah izgleda da i jedna i druga strana ima pravo, ali kad se stvar malo bolje promotri, onda su za osudu obje strane, jer ni jedna nema pravo — obje su jednako pozvane da rade za narod. Pozvat je hodža bez razlike, samo jeli mu bijelo oko glave, pozvat nar. učitelj, pozvat srednjoškolac, pozvat velikoškolac, (akademičar) bez razlike, pozvata inteligencija stara i mlada, jednom riječi pozvat je svak samo zna li i umije li. Dakle na posao. Zajedničkog i općenitog dobra ne ima dok svaki pojedinac ne doprinese svoj dio, dok svako ne otkine od svog zalogaja, dok svako ne uštedi od svog zevka, dok svako prema svojoj moralnoj i materijal­ noj snazi ne izvrši ono, što je dužan. Tu mora u prvom redu da vlada iskrenost i prijateljstvo, ljubav i potpora, sloga i bratsvo, jednom riječi harmonija — svi za jednog a jedan za sve. Ne smije se niko oba­ zirati na drugog, svak nek vrši svoju dužnost, svak nek doprinese svoj dio, jer »zrno do zrna pogača, ka­ men do kamena palača«, dakle svak nek doprinese svoj kamen toj velikoj palači, toj veličanstvenoj zgradi islamske budućnosti u Bosni i Hercegovini. Naravna stvar za taj se tako razgranjeni rad iziskuje i program, po kom će se raditi i plan, gdje će se šta uraditi. Islamski narod u Bosni i Hercego­ vini ne ima još ni jedne svoje seljačke zadruge, a dužnost je nar. učitelja, da je osnuje. Megju bosarr skim stanovništvom, a naročito megju muslimanima, vlada analfabetizam kao kuga, a dužnost je učitelja i srednjoškolskog gjaštva, da ga iskorjenjuje. Doduše postoji famozna naredba, da samo učitelji mogu to raditi, ali ja ovdjo naglašujam i srednjoškolce. Samo kada bi svaki srednjoškolac samo po jadnog analfabeta pre­ ko godine spasio, to bi bio za nas napredak. Učitelji i srednjoškolci morali bi tjerati srednjoškolsku propagandu pa preko ferija, upućivati učenike osnovnih škola u sve što je potrebno za srednje škole tako, da bi lahko položili prijamne ispite, imali liječničke i škol­ ske svjedodžbe, rodne listove, a ko je siromah i svjedo­ džbe o siromaštvu odnosno o imovinskim prilikama. Taj posao mora biti organiziran tako, da sa svojim gjaštvom poplavimo srednje škole, da izvojujemo naprednost i položaj koji nas ide. Hodža bi opet putem vaza i razgovora morao tumačiti' potrebu škole i naobrazbe svake ruke naro­ čito trgovačke i zanatlijske škole pa gimnazijo i t. d. Potrebu organizacije zanatlija i uopće udruživanja, a naročito osnivanja novčanih zavoda. IntelTgencija se mora brinuti raznim organiza­ cijama na pr. zanatlije, posjednika, trgovca, radnika, kapitala i t. d. Osnutkom škole, reformom mekteba i -medresa, ženskim ruždijama, preustrojstvom darulmuailimima i nuvaba. Organizacijom čitaonica i njihovih knjižnica, os­ nutkom islamskih fabrika i zanata, osnutkom jednog prosvjetnog društva za narodno prosvjećivanje te iz­ davanje korisnih knjiga, zgodnim predavanjima iz gos­ podarstva, zanata i trgovine, zdravstva i državopravnih znanosti, filozofije naročito povijesti, geografije te prirodnih nauka i t. d. po našim čitaonicima i antialkoholnim udruženjima kao što i radničkim zanatlijskim i drugim. Inteligencija bi morala u zdogovoru s hođžama mnogo toga pokrenuti i održati, za to je pozvana i dužna. Naša je trgovina u tugjim rukama, naša je prosvjeta na tako niskom stepenu. da ne sliči ni naj­ prostijem kandilu, a kamo li onoj velikoj buktnji od koje treba da se vidi čitavom našem elementu. Naš je posjed zanemaren, da ne može gore, a šta tek da reknemo o seljaku i zanatliji, koji su posvema propali. Naše je ženskinje svojim prosvjetnim stanjem na naj­ nižem stepenu, a to će biti majke i ragjati sinove, stvarati budućnost (jadna nam naša budućnost), pa kud smo pristali s uvim i ovakim životom? Omladina dok je na školama buče i viče, a kad dogje u narod onda se sasvim ohladi, postane indiferentna i nehajna i nimalo se ne razlikuje ud stranca (čast iznimkama). Svemu tome treba radikalne reforme, treba rada i to pametna i solidna, smišljena i korisna rada. „Gajret nam mora biti tačka ishodišta, centrum prosvjete i pokretač ideja. Sve što je čestito i pošteno, sve što iskreno ljubi ovaj napaćeni narod, ovu zapuštenu grudu, sve ama sve, se to mora okupiti oko »Gajreta«, �76 da združenim silama izvučemo kola iz blata. U glav­ nom nek nam je ovp program, a detaljno nek se pretrese u »Gajretovu« listu, gdje će biti manje zbora a više tvora, manje huke i buke, ali za to sto put više realna rada. Ta vidite i sami da smo mnogome trn u oku, da se uprava za nas vele ne brine, pa se za to pobrinimo sami, uzdajmo se u se i u svoje kljuse. Sami budimo kovači svoje sreće i bu­ dućnosti. _________ . Hamdija Mulić, Hrasnica. Psovka. — Uzgojna crtica. — S novorogjenim djetetom ne može se ništa po­ četi, osim što se mora njegovati i čuvati. Već u dru­ goj godini dijete te počne pratiti, šta radiš, šta go­ voriš, pj .vaš i t. d. Prvo uzgajanje je dakle sama navika. Baš u navici se mnogo griješi. Tu treba pa­ ziti, da dijete ne prihvaća tvojih zlih sklonosti, jer navikne li ono na kakvo zlo, teško ga je kasnije odučiti. Džaba se ne veli: ,,1'avika jedna muka a odvika sto muka . . .“ Jedna od najgorih osobina ljudskih svakako je psovka. Baš kao i odrasli čovjek i dijete tako. ako hoće da izrazi svoj gnjev T ljutnju-, bubne nemilom psovkom. — Ama, gdje' je ono malušno ču, ako si T určin? — pitaš ti> u čudu. Jest, mnogi se tada ču­ dimo i kamenimo, kad čujemo ono malo tepavče, da umije i ono „je i be* sastaviti. Dakako, da je dijete tu psovku čulo, ako baš nije od svojih roditelja, što se takogjer mnogo zbiva, onda sigurno od starije braće', sluga, rodbine i na­ pokon od rgjavo odgojena društva. Ako ranije roditelji ne odučavaju svoju djecu od psovke, ona onda uhvati maha što no se veli sve u šesnaest, pa ga eto u sedmoj godini, kad je u mekteb pošlo, čitav psovač, oduran i mrzak svojim griješnim roditeljima, a bogme najviše na teretu svome muallimu i učitelju. Kod nas u našoj Herceg-Bosni uljegla je psovka što ’no se posprdno veli ,,u modu“. Hajde širom naše otadžbine pa zagji u kahvu, u čaršiju, na pazar, pa čak i na sijelo (i što je' najgore u čitaonicu), svagdje se čuje ta mrska navika. Šta ne ćeš, tada čuti? Čovjek naobražen, fino odgojen i čisti muslim zgraža se nad tim ’rgjavim sklonostima, lijepo mu mrsko u takovo društvo zaći. Nije li tako? Ode mu obraz od stida, slušajući svoje rogjake i prijatelje, da psuju. U šeriatu je psovka ,,haram“. To i mala djeca uče. Ali nije samo potrebno to čuti, da je biva (džunah) grijeh, nego mora se tako djetinji uzgoj udesiti, da dijete nikako ne čuje psovku. Čim je moguće, navikavaj dijete, da zbori lijepe besjede i da pravo izgovara riječi. Dijete ne smije čuti rgjave riječi ni psovke. Ne daj mu u pokvarena dječija društva, jer naša narodna poslovica veli: „Jedna šugava ovca ošugavi cijeli tor . Muallim i učitelj neka često zagju u slobodni razgovor pri šetnjama s djecom, pa će već čuti koja djeca psuju. Redovito neka ih odvikavaju od te zle mahane i dijete će se sigurno odučiti. Tako se djeca odučavaju od psovke. A odrasli? E, ovdje bi trebalo pričati onu narodnu priču, kako je bila jedna žena veoma brbljava, pa je radi njenog jezika „dugog" čo’jek mlatio štapom. Dosadilu joj i bogme dojadio štap, pa će otići hodži da joj zapiše. Kad je hodža, vidio s kim ima posla, reče joj: „Evo ti ovu šišu vode, pa vazda se napij i drži je u ustima, kad ti dogje da „moraš" čojku brb­ ljati!" Žena se tako izliječila od brbljanja. Odrasliji će se odučiti od psovke, ako uvijek paze, da je ne izgovore. Psovka je osebina čovjeka prosta, inadžije i brbljavca, a lijepa je besjeda i fini govor znak uljudnosti i čovjeka lijepo odgojena muslima Psovka je krilo nemorala. Ona je većinom povod kao i alkohol ili piće mnogim svagjama i inadima. Promatramo li dvojicu „arsuza" u svagji, najprije počmu psovkom, a onda nožem, toljagom ili sohom. Mnogo bi više zdravih glava bilo, da nije nesrećne psovke! Psovka je, zaista veliko zlo, pa stoga treba da klonimo otrov sa srca i jezika, da nam bližnji ne osjete naš arsuzluk i gnjev! Nekoliko redaka udaljenoj drugi. D r a g a Ze j f o ! Došlo mi ovih dana ruku nekoliko odrezaka naših novina. U tim odrescima govori se i piše o nečemu, što smo Ti i ja toliko puta pretresali, ljeti, u hladu vaše jahuke, a zimi u toploj odžakliji. Obično se naš razgovor počeo mirno, razgovarali smo bez pometnje. Tvoja je igla nizala konac po konac zlata na bijelo, tanko platno, a mojih pet igala prola­ zilo kroz žice čarape jednolično. Ali to bivalo samo sprva. Nije trajalo dugo, i zlato je škripom slijedilo igle, a u taj se škrip miješao zveket igala moje čarape. Kao da je zlato i čarapa krivo, da se mi uznemirismo. I danas ne znam, zašto je nas uvijek onaj raz­ govor uzrujao. Je li, što smo se bojale, da se ne će dugo ispunili ono, za čim smo u razgovoru obje žu­ dile, ili što nam je Krivo bilo, da maštamo samo o stvari, koja je davno Irebala da se u nas uvede. Sad, dok ovo čitaš, nadam se, da si mirna, pa ćeš me takva do kraja saslušati. Možda je bolje, da je slučaj htio, da Ti sve ovo pišem, a ne govorim usmeno. Kako bilo da bilo, ja znam, da Ti ne moram jstoirt reci o čemu će biti govora u mojim retcima. �A i Ti meni rte možeš kazati, kako Ti je drago, da mario, jesu li žarka, kormašica, crnka P ostale došle ćeš opet moći s nekim izmijeniti svoje misli o tome. na gnijezdo s pologom, a lonac masla i ostalo čim se To ja i tako znam, ta ne ponosim se ja uzalud, što si opskrbio, dugo bi čekali, da dogje njihov spahija mi druga Ti. moja umjetnica, moja razborita Zejfo. vigjeti, trebali što nadokupiti". Dakle, č u j! Ne ćemo više sanjati o r a d u oko Tako si se ljutila, a kad si se opet umirila, iskala ž e n s k e n a o b r a z b e m u s l i m a n k i , već ćemo kad si da sama pročitaš ono pismo. se sastanemo opet, opet razgovarati o n a p r e t k u Ono je bilo i prošlo, sada su evo druga vremena t o g a ra d a , koji je sada u najboljem jeku početka nastala. Kako je proljeće prirode pokrenulo svako drvo i svaki cvijetak na novi život, svakog mrava i svaki svoga. Našlo se ljudi, koji napokon pregledaše vedrim crvak na novi rad, tako je ovo proljeće, iza duge, pogledom, našlo ili se, koji su začepili oba uha nad duge zime, pobudilo na rad, koji će donijeti mnogo onim, o što su se kao o zid razbijale sve osnove za dobra i blagoslova za muslimanski ženski svijet. Dizače se ruždije, koje će odgajati vrijedne kćeri ženiku naobrazbu; oni ne slušaju i ne će da čuju one: »l’a nijesu naše starinske žene ni znale, šta je kako bi poslije bile vrijcdnije žene i najvrijednije majke. ruždija, a kamo li, da bi svoju djecu davali u nju«'. A Ti, moja Zejfo, koja si bez škole naučila toliko Jest, Zejfo! Najveća zaprijeka p o d i z a n j u ž e n ­ lijepih stvari iz raznih knjiga, Ti koja doćeraš umjet-’ s k i h r u ž d i j a , bilo je to nekoliko riječi. A Bože moj, niskim Vezom na podapetu čevrniu pravo proljeće ne smijemo mi njih osuditi, osuditi naše dobre starice, uzdahnućeš možda, što ovo sve još prije nije bilourne, harne, strine, letke, već koja bila da bila, ta ona Još onda, kad si i Ti mogla ići u ruždiju. Tebi bi ruždija samo nadopunila znanje, ali uzje to svaka u najboljoj namjeri kazala. Kazala, jer je voljela one, koje je od ruždije braniti htjela. Po nji­ disa'ti nemoj, već hvali Bogu, da se i sad pokrenuše. hovu mnijenju, ruždije, dijete na sve, samo ne na Da učiti nikad kasno nije, ja sam ti najboljim primje­ dobro, putila. Istina, u njihovo doba, nije ništa više rom. Je li de ? Sad, da si zdravo! Za tri mjeseca i evo me da trebalo. Ma to nećemo sad ispitivati. Sjećaš li se Ti, kada smo sfe zadnji put prep:rale usmeno prorešetamo ovo o čemu sam u ovim retcima govorila. Dotle će sa drveta, koje je sada u cvatu, o naobrazbi naših žena i djevojačka ? Bilo je ljeto, kad no se fatmaei izviše ko najviše smijati se na nas lijepe rumeniko. R. djevojče. Baš su u Tvome i mome cvijetinjaku cvali ’ I Selami Te Tvoja u svim bojama. Ja sam pošla tražiti Tebe, pa se uputih u bašću, Halley-eva repatica i propast gdje sam najsigurnije mislila, da ću te naći. Ta cvijetu svijeta.*' je mcgju cvijećem mjesto! Gazanfer, Sarajevo. Znaš, Zejfo, malo je koja bašča odabrala sebi Neumornom požrtvovnošću pošlo je ljudima za ljepše mjesto od vaše. Ja mislim, da.nigje ne mirišu rukom da se upoznaju i sa nekim drugim nebeskim zambaci kao u vas, da se ne može nigdje razviti grm tijelima osim naše zemlje. Pa, ako i nije do danas još sedefeta, rutice, ko u bašči vašoj. Pa nije ni čudo! sve potanko opisano, nadati se je i tomu ; jer mo­ Dan i noć šalju joj srebreni valovi našega Vrbasa po­ derna nauka danas sve dublje i dublje prodire u sve­ zdrave po tihom zefiru, što uz njegovu obalu popiruje. mirske tajne. Da se ti ljudi - naučenjaci — što bolje snagju u neizmjernom prostoru svemira, podijeliše sve IJ toj to bašći potražili, ali Te nije bilo. Od zvijezde, kojima je naše nebo okićeno na dvije grupe muke, što Te našla nijesam, uzabrala sam sebi naj­ zvijezde pokretnice i nekretnice. — One zvijezde, ljepši karanfil katiner — baš onaj što si Ti ostavila za koje se u svemiru kreću po nekim odregjenim zako­ nima prirodnim, a nakon nekoga izvjesnog vremena sjemana. A onda sam te našla u donjoj sobi. Razvijala si. dogju opet u isti položaj naspram suncu, kao što su i prije bile, nazvaše pokretnicima. Druge bi bile zvi­ Tvoji okretni prstići tjerali su oklagiju s kraja na kraj jezde nekretnice. Tim imenom nazvaše one zvijezde, sinije, dotle sam ja pripovjedala Tebi, o jednom pismu. koje svoj položaj naprama zemlji ne mjenjaju, a sjaje To pismo pisao je učitelj musliman, kolegi svome. svojom sopstvenom svjetlošću. Sve su zvijezde u Odgovarao mu je na pitanje: zašto se ne ženi? Ala glavnom jednake. Budući, da ima zvijezda, koje se su Tebe njegovi razlozi naljutili! Jedna siromašna rijegje pojavljuju, te budući da imadu na sebi te zvi­ jezde neobičnog, što kod drugih zvijezda nema — jufka, platila je glavom, Ti si ju u ljutnji svu izderala. naime rep — to u naroda i izazivaju najveće interiA moram priznati, bilo je mjesta, gdje si povla- sovanje zvijezde repatice (kometi). Repatice spadaju u onu prvu grupu, dakle u gjivala učitelju. „Istina je, jesmo lake, on ima gdje gdje pravo, pokretnice. Ovih se repatica u svemiru nalazi vrlo mnogo, od kojih se mnoge ne mogu sa zemlje ni ali ko je kriv? Više su krivi oni nego rni. A sada, vidjeti, jer su predaleko. Ljudi radi njihove množine čuj ga, kako nas napada! Da smijem, što bih mu na­ i radi toga, što se nekoje mogu vidjeti prostim okom pisala pismo! Cuo bi od mene jedne, za sve nas. a nekoje ne, razdijeliše ih na teleskopne i periodične Prisjela bi mu njegova »kaca s kupusom«, slabo bi repatice. Prve dobiše ime od grčke riječi „teleskop", �78 što znači zvježdozor, dalekozor za promatranje zvi­ Scarle-a, proći će 20. maja o. g. zemlja kroz rep te jezda. Teleskopne su repatice dakle one, koje se repatice i nastupit će te noći pred zoru „„propast vide samo teleskopom. Repatice, koje u svemiru pu­ zemlje" “. To će se dogoditi radi sudara s repom HaKako mnogi tvrde prigodom toga tuju svojim putem, koji je sličan elipsi, te se poslije llex-eve komete. nekog izvjesnog vremena opet pokažu, da ih možemo pojava bi će Hally-eva repatica udaljena kojih 20 miliona km. — A sad da li može nastati „propat vijeti prostim okom, zovu se periodične repatice. Repatice se razlikuju od ostalih zvijezda pro­ svijeta1* usljed toga sudara zemlje sa s repom Halleyeve repatice? Odgovor bi zaista bio različan, neko zirnom maglom, koja ih okružuje. Zvjezdoznanci kod repatica razlikuju nekoliko dijelova, koji se prostim će reći: ,,može“ neko „ne može", „ona sluti ona (do­ nosi) rat, kugu" i tako slične slučajeve.-------A sada okom slabo razlikuju. Kao kod čovjeka, tako i kod repatice najglavniji dio zove se glava. U sredini re- rasudimo mi sami o tomu, na osnovi tvrdnja zvjepatične glave nalazi se jezgra repatice, koja je po zdoznanaca: Učenjak Ebert tvrdi, da se uopće ne računu mnogih astronoma sastavljena iz čvrstih zr­ može dogoditi propast svijeta radi takovog jednog naca. Glava se nalazi kod svake repatice u obliku sudara zemlje ma s kojim nebeskim tijelom. Isti kugle, koja je opkoljena prozirnom maglom (komom). tvrdi da bi to nebesko tijelo moralo kud i kamo Onaj dio repatice po komu je i dobila ime — naime veće biti nego li je naše sunce. (Promjer sunca iznosi rep — nije ništa drugo, nego produžena koma. — 1,382,400 km.), te da bi moralo biti sastavljeno od Rep se naglo zrači i isparava, te usljed toga nepre­ mnogo tvrdje materije nego što su repatice, pa i stance mijenja svoj oblik i dužinu. Rep skoro kod radi sudara s takovim nebeskim tijelom opet bi svih repatica stoji na protivnoj strani sunca. Uz neke bi dvojili o „propasti svijeta". Budući da je sila repatice ima i po više repova. N. pr. uz repaticu u Halle'y-eve komete, kao i svih ostalih repatica, spram godini 1744. vidjelo se je 6 repova, a neke repatice sili naše zemlje sasvim neznatna, ne treba se bojati te u god. 1807. i 1861. imale su po dva repa. — Repa­ „prepasti14, koja će po Scarle-u, „biti uzrokom „ one tice putuju svojim putem većinom od istoka prema krasna zvijezda, koja će nam za lijepih majskih noći zapadu, dočim sve ostale zvijezde, kao i naša«zemlja, veličanstvenije pričiniti svod nebeski, a sve š*o je putuju od zapada prema istoku. bude gledalo, uživat će u zanosu tu prirodnu krasotu. Jednu od takih repatica mogli smo svi vidjeti Da je bilo moguće, da bude „propast zemlje", prostim okom 17. januara o. g., u veče. Ova se je kad zemlja progje kroz rep koje komete, već bi se ta repatica pojavila na zapadu *he8a a zalazila je oko propast imala prije izvršiti, a ne baš da je čekala 6 sati i 20 čas. Toj repatici dadoše ime „1910-a“. god. 1910. Kako astronomi tvrde, zemlja je već više Ta nam je repatica kašnje iščezla s obzora, a neki puta prošla kroz rep takove repatice, a god. 1819. tvrde, da je i posve propala u svemiru. Kako računaju jest sigurno, jer je to dokazano. I god. 1819. progje ove će godine proći mnogih takovih repatica, koje a ne bi „propast svijeta" pa će isto tako i ove ćemo moći vidjeti, a po računu astronoma, ima proći godine ta „propast" ostati samo na papiru, koji će jedna još nepoznata, a valjda će dobit ime „1910-b“. i kašnje u ovakovim slučajevima tvrditi da je „pro­ U tom roju repatica u god. 1909.— 1910. ima past svijeta" nemogućna. se po računu astronoma pojaviti znamenita Hally-eva Što se tiče naklapanja o kugi i ratu, nije vri­ repatica, koju je potanko prvi proučio znameniti zvjez- jedno potrošiti ni dvije riječi, jer je to samo babija doznanac Edmud Halley, Englez rodom po čijem se bajka, koja može zavesti čovjeka, koji nije kadar imenu i repatica prozvala. Halley je živio od godine sam o tomu razmisliti. 1656.— 1742. Ova se je repatica prvi put pojavila, Dne 22. toga mjeseca ove godine moći ćemo kako se dokazuje god. 239. prije Isa (a. s.) Tada su tu repaticu vidjeti još samo do 10 sati i 48 čas. Taj je vidjeli iz Kine, ali taj put ostade neispitana. Kada njezin pojav možemo očekivati s toga što se je ova se je ta repatica opet pojavila god. 1682. dade se na repatica i do sada skoro uvijek tačno pokazala kako to da je što bolje ispita, engleski astronom Edinund je proračunato, a zadnji se je put pokazala u god. Halley te zbilja, to mu pogje za rukom. On je pro­ 1835. našao, da spada megju periodične repatice, a dok prevali svoj put treba joj vrijeme od naših 76 godina. Izmegju 37 poznatih repatica, koje imadu svoju jednu . v godinu manje nego naše stoljeće, Halley-eva ima naj­ dužu godinu. Njezina jedna godina je naših 76, a Eukeova repatica izmegju tih 37 ima najkraću, čija je jedna godina naše 3,/s. Ovo je ona ista, koja se je očekivala god. 1908. da će se pojaviti, ali je izostala Krajiška, Banja Luka. *te se još nije od tada pokazala, a neki misle da je i sasvim propala. 30 puta se je ta repatica prije po­ Tvoj bulbul. (Hatidži) javljivala, te su je mogli astronomi dosta dobro pro­ učiti. Još je tada Halley proračunao, da će se njegova Čitala sam pjesmu jednu, repatica opet pojaviti u god. 1758. I u istinu ona se 0 slavuju ona zbori, je pojavila 15. decembra 1758. Kako astronomi tvrde Koji nekom slatko poje, Hailey-ova repatica ima veliki obujam; njezin pro­ Drugim pjesmom rogobori. mjer iznosi 20.000 kim. Eto j®š nekoliko dana i mi ćemo moć s najve­ U pjesmi se za njim tuži, ćim sjajem vidjeti na večernjem nebu tu repaticu. Za njim duša, srce žali, Dne 18. maja o. g. dolazi taj kom eti te večeri ostaje Jer proljeće, veli pjesma, na obzorju samo do 8 sati i 12 čas. Te će se večeri Stvarao je pjesnik mali. pokazati s najvećim sjajem. Po računu astronoma K n již e v n o st, �79 .Čitajući pjesmu omi Prolih mlada suze dvije, Bez proljeća! teška tugo, Što se u toj pjesmi krije! Teška tugo! — Ko zna kolko Mlada duša s nje sad pati, Čekajući bulbul pticu Kad će opet zapjevati. Oj ne tuži! zrake sunca Po svijetu širom hode, Navješćuju proljet bajnu, Navješćuju dan slobode. A kad ovaj vedar svane Na ružinoj tad će grani Zapjevati bulbul tebi Da su došli proljet dani. Jer sloboda proljeće je, A proljeće doba rada, Daj ne tuži! već u radu Slavujevih čekaj kajda! Krajiška: - r >1 Proljetni razgovori. Zadnje se zrake sunca izgubile na zapadu, kad se na protivnoj strani neba ukaza veliko i sjajno svjetlo mjeseca. I zaplovi iznad oblaka, zabrodi u otvorene more vedroga proljetnog neba, na kojemu se, malo po malo, stadoše regjati sićušne zvjezdice. On se smije­ šio njima, zadovoljan, što mu je toliko brojnog stada na okupu. Od zadovoljstva raširi zrake širom svijeta, pusti ih da titraju po rascvalom grmlju, da se igraju cvijetovima mirisnog sumbula i pupoljcima prvih ruža. U bašći, gdje je cvao sumbul i pupala ruža, ko­ jom su se igrale zrake sjajnoga mjeseca, ponosno se širilo drvo bijelog jorgovana. Radoznale zrake oblijetale njegovo sićušno lišće, tražile ispod lišća male pupoljke, koje će za nekoliko dana procvasti mirisnim cvijetom. »Sto razgledate?« šuštilo jorgovanovo lišće. »Je li vam drago, da se ovako brzo razvijamo? Čudite li se razvitku našemu? Vidjeste li putem još koje drvo, koje bi se s nama tak mi ti moglo?« Tako šuštilo sitno lišće, a zrake se smiješile i smiješile. »Da», titrale one. „Drago nam je što sve tako brzo biva. Pred dvije-tri noći, ne bijaše vas ni četvrtina. Malo je drveća, koje vas u tom natkriljuje. Ali, zar mislite, da mi, noćne zrake, ne znamo ko vam pomaže i kako dolazi, da se tako brzo širite i množite? Zar mislite, da je to zasluga vaša? Znamo mi od kuda to, a kazat ćemo i vama«. „Najprije, ne zaboraviti, da vas je veliki Stvori­ telj uvrstio megju prvo proljetno cvijeće. Njegova volja pospješuje razvitak vaš. A onda, reci e, koga u ovom vrtu najprije pozdrave zrake jutarnjeg sunca, na kome najprije zablista rosa poput duge, kad na nju proljetne zrake padaju? Ko je najbolje zaklonjen od sile proljetnih vje tara! čije grane štiti i čuva ta kuća, što se pred nama diže ? Sta bi bilo, da ste se raširile u hladu, gdje ni­ kad sunce ne dopire ! Sta bi bilo, da ste izvrgnute sili nemilog vjetra, pa da vas on skrši i polomi ?“ Tako titrale zrake, a malo se lišće slomljivalo i privilo tik uz grane svoje. A kad je sutra dan zora na njima spram sunca blistala, raširiše se veselo, okrenuše se izvan toplih zraka, pa zasjaše poput alemove trepetiljke. A zrake, očarane tom ljepotom, popiše rosu sa sitnog lišća. Tako će se navraćati iz dana, u dan. dok ne ponesu jednom sa sobom i ugodni miris prvih cvi­ jetova. Razuijeće ga širom svijeta, unijeli ga u svaku kolibu, u svaku palaču, neka priča i kazuje, o velikoj moći Božijoj, o proljetnom suncu, o svemu što izazva proljeće. Ata Nerćes. —= Parfimirani rubac. (Crtica.) „Ko'je izgubio rubac? Ko je izgubio parfimirani rubac ?"... Kada bi samo jednoga dana ovako vikao i pitao naš telal kroz čaršiju... Ali jest, zar naš stari, onaj glupi telal, da znade reći tu nježnu riječ „parfi­ mirani?" Bi li on, kao okorjeli konzervativac, htio i podići nagjeni rubac? 0 da, on bi mislio, ta to je neka „Švabica" izgubila, pa... Sirota rubac..; Jamačno će biti draže štovanom čitaocu, da znade istoriju toga parfimiranog rupca, nego da mu opisujem, šta znade ili bolje šta sve ne znaju naši telali... Bilo je to onomljanjskog ljeta. U večer sjedeć jednog dana na ćefenku Mujage S., pozove Ibrahimaga D. svoje društvo na teferič, na selo. Dašto svi pristadoše uz vesele poklike, što će svi u „društvu" na selo. Sjutradan pred akšarr, svi su u bašči kraj vode Nevenčice, pred Ibrahimaginom kulom. Ali je bilo džumbušli, veselo... Ta, naravno nije bilo bez ćejfa. Zar sjediti u „društvu" to bi bilo čisto., glupo, a da nema pred sobom one omiljele razbibrige... Najstariji od njih, Omer ef., koštunjav čovjek, donekle naobražen, a posve darovit u govoru. Milina ga slušati kad govoii. Za to bi ga „društvo" vazda pozivalo na teferiče. Do njega je Ibrahimaga, imao kada čast čitati Sremčevu „Ivkovu slavu" namjerio se tu bez jedan „uvažen" karakter— Kalču. Naš Ibrahimaga — ne budi promijen­ jeno, pravi, pravcati Kalča. Samo je Ibrahimaga hvalio svog Zekana, koji je po pripovijedanju Ibrahimaginu utekao na raznim tricama makar, makar — deset puta. To doduše on sam tvrdi. Pa tu je još Zuca, onaj trbušasti usidjelac, pa Selimbeg Lj. starinom iz Krajine pa drugi... Omer je svirao na ćemane, a Zuca ga pratio na sazu. Baš taj čas bijaše u modi pjesma, sigurno umjetnog porijekla valjda nekog gimnazijalca: „HercegBosno, zemljo plemenita!" Dakle pjesma: „Herceg-Bosno, zemljo plemenita, U tebi je šeher-Sarajevo. Viš njeg stoji Trebević planina, Pod njim redom zelene se bašče, Po baščama Sarajke devojke. Sitno šeću Sarajke djevojke Iz grla im orile se pjesme"... Svaka svoga dragog pripjevaše... �80 Naravno, da je ta pjesma bila još ljepša, kad su je pjevali u našoj staroj „ravnoj" kajdi. Milina... — Oh, ne pjevaj dalje, puknuće mi srce!., kliknu će na jednoć Selim beg. „Oh Sevdija, Sevdija!" „Ha, ha, ha!“ svi prasnuše u smijeh. „Ama šta mu se smijete? — istom će Ibrahimaga, znate li vi šta je „ljubav"? „Evo, šta on traži," istom će Zuca, pa poleti naprama Omer efendiji s nožem u ruci... ,,De, budalo, hoćeš li ga ubiti? — reče Selim beg, pa pritrča Zuci i ote mu nož. „Eto, što je hajvan, što je pasković?! — kliknu Ibrahimaga, pa ti jadnog Zucu bubne šakom u pleća. — Na koga ti udaraš, beno? — usprotivi se na to osramoćeni Zuca, te htjede svom silom na­ valiti na Ibrahimagu, ali ih razvadiše. — E baš za vas nije rakija, — veli Omer ef., — baš ste megjer ništa! Ljudi, imate li obraza, pa jeste li muslimani? — Sramota! Sramota vala... rekoše svi, a Zuca prileće Selim begu a ovaj Ibrahimagi pa se izljubiše, izgrliše a — posao se nastavi dalje. Kao da nije ništa bilo. — Oh, moja ’jubav! Moja ’jubav! —/Opet nas­ tavi Ibrahimaga o svojoj ljubavL—^ — Ama, dina ti,^ šta je to s tvojom jubavi? gdje se to ti zajubi? — pita — zadoznalo Omer ef. Ibrahimagu. — Daj, duše .ti, pričaj! — zaintačiše svi. — Zimus. Znaš, Selim beg, kadno dogjoše kod „W intera“ muzikanti, pa znaš onu?... — Muzikantica Micika, je li? — upitaše neki. — Ja. Volila me je ko, eh mi znamo... Ama cura, na bas... — Ha, ha ha, svi u smijeh. — Ama šta se smijete, evo vidite... — i to rekav poče se pipati po džepovima i za pašom. — Šta je? Ma šta je? — Oh! — uzdahnu Ibrahimaga. — Ama šta je ? — svi u jedan glas zapitaše. — Ama dala mi rubac, mirišjavi rubac, uh... — Pa ga izgubio. — Nije šala uspomena, — drugi će opet. — Ama šta žao, oh, moj ru-bac... — i poče plakati kao malo dijete. — De, beno, šuti evo rubac, — reče Selim beg i izvadi mu parfimirani, ženski rubac... Oh rubac... kliče veselo Ibrahimaga, a mi svi u veselje i džumbuš. „Sreća te se našla skupo­ cjena uspomena!" kliknuše svi alčaci, a ćemane i saz u slavu nagjenog parfimiranog, ženskog rupca odsviraše naše drage kajde. Dašto, topila se naša mehka slovenska duša taj čas u lažnoj, — parfimi­ ra noj ljubavi... XacHii — MocTap. Bpnjeitte. M npH oM :ieM jboM n o H o h H e o e HpH e cjeHe H iijeM O cTcpjr, Beli Mjecena cjajH e 3paice , U pecT ajie c.y # a ce Bepy. M 3Biije3A6 yMop cHaui’o TpeuTaTH cy Beh npecTa.ie, BjeHHucTii hm nyT OTeuiho, D a y oojiaK p.Heire najie. CByA je tiix o , h CBe uiyTH IIonyT EcaKBC e^n u re nnjeMe, CaMO UITO Ty CBeTOCT MyTH HeyMopHO 6p30 epnjesie. Munevvera. (Ljubavna pripovijest iz carigradskog života.) Napisala: G i u z i da. s turskog preveo: Osman Asaf Sokolović. (Svršetak.) Ah! Taj moj otac! Zašto da mi nije posljednju, želju ispunio? Ali se sada za tili čas ugasi srdžba proti ocu, jer su već dvije noći a da on nije zbog službenih poslova ni kod kuće bio. Ovo je pismo došlo, a jedna ga sluškinja ostavila na pisaćem stolu. Tek mi je na um palo, da sam ga ja sama svojom rukom otvorila, a da ga prije mene nije niko ni ta­ knuo. Mnogo sam trpjela, nastojeći, da se kome ne otkrijem, da ću sjutra k Sofiku, da ga vidim. Ićiću s prvim parobrodom koji bude pošao na Adu. Nau* mila sam bila, da i jednu sluškinju povedeni. Da se nikome ne pokazujem, te noći nijesam htjela ni na večeru saći, ali mi poslije reknu, da mi je otac ove noći u kasno doba došao i ne večeravši, i to vrlo za­ brinut, sklonuo se u svoju sobu. Nijesam bila u stanju, da bih na to mislila, i da mognem promatrati svako kretanje očino. Čuvstva su mi bila tako poremećena, da su go­ tovo i svoje djelovanje izgubila. Mislila sam jedno, a to je, da ću sjutra vidjeti Šefika. Eto, ta jedina mi­ sao povraćala mi je cijelu snagu. Sa željom, da mu se iskunem, da ga molim za oprost zbog patnja, koje je od mene podnosio, te sa željom, da mu se kraj postelje nasjedim, preležala sam cijelu noć. Ne bi me mogao niko rastaviti od njega do njegovog zadnjega časa. Mi bismo zajedno umrli, te bi nam njegova postelja bila mjesto vječnoga odmora. Za tim bi dva tabula jedan drugi pratio, te bi dvije hladne rake primile ova dva nesretna tijela u vječnu tminu. Tako bi ta hladna i duboka zemlja, bila naša sretna mla­ denačka soba. �81 Bili bismo u vječnoj tišini i ležali bismo sluša­ Ovdašnja pristaništna vreva i graja svjetine tako jući vječne odjeke pjesama naše ljubavi. • mi je dosagjivala, da mi je ovaj lijepi proljetni dan stiskavao dušu kao kakav dugi dosadni dan. Eto takve misli bijahu lijek mojoj ranjenoj duši. S nadom da ću s njime zajedno umrijeti provedem Zbog današnjeg gjurgjevskog vašara na Adi bilo onu noć do zore sa slatkim utjehama, koje sam i je toliko svjetine, da sam se samo da dogjem na že­ osjećala. Srce mi se je i opet punilo sa svakojakim ljeno mjesto nestrpljivo žurila. Od jedanput zastadoh! željama i nadama, U ovom mi se je burnom veselju nesuglasnim priči­ Cijelu sam onu noć provela a da oka nijesam nila tugaljiva glazba, koja kao da je nekakovu posmrtbila stisnula. Otac mi je bio još s islazkom sunca nicu svirala. To me je bilo tako začaralo, da sam i otišao. Kad sam upitala majku za uzrok njegova od­ nehotice zastala i počela slušati! Komad je bio tako laska, odgovori mi, da ne zna. Nastojeći veselom se ganutljiv, da sam osjetila, kao da mi se je otrovna pričiniti, zatražim dopust, da odem danas šetati, na strijelica u ranjeno srce zabola. Sluškinja, koja je la­ gano sa mnom išla, zastane od jedanput i kao prut što će mi majka: zađrhšće. Pokazavši jednu stranu obale, poviče tankim »Idi, pa se zabavi, nagji se u poslu.« Poslije po sata bila sam na ulici, gdje se uputim ali brzim glasom. — Ah, dženaza! odmah k parobrodu. U isti mah mi se glava zavrti, a kroz uši mi Tada bih se gdjekad smijala, a gdjekad plakala, te se je zbog toga sluškinja bila prestravila tako, da progje nekakvo zujanje. Dženaza! Na ove mi se riječi naježi kosa i u taj mi se me je začugjeno gledala. Bože! u kakovom li ću ga stanju nać ? da mu čas prikaže sva nesreća sa svojom potpunom slikom. Kada sam glavu okrenula, opazim pred sobom reknem: Eto Sefiće! došla sam, da umrem s tobom zajedno! Ah! Želja ta, ostavila mi je .u srcu duboke tužan prizor. Pratioci sprovoda koji se kraj obale bi­ jahu pokupili, nastojahu, da polože u čamac dugi i tragove. Užasno mi je i srce parala i želja za molbom tanak lijes, koji se je u blizini nalazio. Tamo, pri kraju oproštenja zbog onih patnja, koje satn-~mu sama pro­ na vrhu čamca — gdje je lijes položen nalazio, siedio je starac, naslonjen na dva čovjeka i rucem uzrokovala. Zašto sam i onda bila tako sebična, da nijesam otirao suze. Bože mili! Njega sam odmah bila poznala. Bio osim sebe ni za kog mogla ni pomisliti! Zašto da nije­ sam ono njegovo stanje, za pošljednjega njegova do­ je to moj vlastiti otac! Ovaj dan su se sve nesreće ovoga svijeta na laska drukčije tumačila?! Onda oni iznemogli pogledi, one kao u žeravici goruće ruke i onda ono njegovo is­ moju glavu bile survale. Eto, on je otišao, a da nisam ispunila njegovih posljednjih želja. presijecano kašljucanje. Ne čuvši njegovih posljednjih riječi, ne našavši Daše samo za se nijesam brinula, te da se ni­ se kraj njegove samrtne postelje, on je otišao. S jesam slutnjama podala; da ne bih na koju drugu užasom u isti mah potrčim k moru, htijući se baciti žensku odabrata bila, onda, tek onda bih mogla vid­ u njegove valove, samo da se s njime sastanem; na jeti kako je Sefik nevin. žalost, opazim, da mi je u tili čas nekoliko čvrstih Onda bi sve žene proklinjala: Ah! Ove žene! Ta- ruku napravilo preda mnom čvrstu ogradu. koga su srca da su gdjekad i od najmanje žalosti Dršćući od gorke tuge stala sam zapomagati: vrlo osjetljive, a gdjekada kad treba velikoga smilo- »Ostavite me, ostavite!” rekavši padoh u nesvijest. vanja i one su enda tek hladnokrvne, tako neo­ Kad sam oči otvorila, nagjoh se u kamari na sjetljive! brodu. Potrčim k prozoru, ali na žalost, opazim, da I najzad bih rekla, da se ovakva narav ni u naj- je čamac, koji je Sefikov lijes prema Kartalu nosio, samovoljnijeg muškarca ne može naći. kao crna ptica plavim morem plovio. Dugo i dugo U ovakvim mislima bijah zavezla, kad me sluš- gledala sam onaj čamac, koji je na sebi moje srce i sve moje nade nosio. Kada je parobrod došao pred škinja uhvati za ruku rekavši: Hejbeli ju, opazim, da se je kao crna tačka smanjio »Evo nas, već smo došli.« Dignem se i pogjemo. Bijaše lako lijepi proljetni onaj čamac, koji je jadnog Sefika nosio, da ga kroz sat spuste u duboku tišinu hladnoga groba. Čamac se dan. Čim sam u Adu došla, osjetim, kao da mi je ne­ je na koncu tako smanjio, da se je i bez traga izgu­ kakav mirišljivi vjetar pomilovao lice. Sve ruke sva bio u valovima uzburkanoga mora. Tada mi pred prsa bila su iskićena cvijećem, a na svakom su se očima nije ostalo ništa drugog, osim pjenušastih ta­ licu mogli opaziti tragovi zadovoljstva. Svako se je lasa morskih. Osjećala sam, da mi je tijelo bilo u nekakvoj smijao, govorio i sretnim se osjećao. U suglasju s vedrinom neba i sa morskom tišinom pirio je tihi strašnoj vrućini, a u ušima sam ćutila duboko zu­ janje. vjetrić. �I« očiju, ni da mi je bar jedna jedina kapljica kanula. Kao da su mi se suze po bijelim živcima bile razišle, nijesam mogla ni plakati. Gorjela sam, gdjekad od nekakve vrućine, a gdjekad sam od stu­ deni drhtala. Htjela sam gdjekad, da se grohotom smijem, a gjekađa opet vrišćući da plačem! Bijaše mi došao čas, kada mi se je, kao slika buduće ne­ sreće, prikazivalo morsko i nebesko modrilo, a pričinjavalo mi se, da se je kao nesreća približavao crni oblak, koji se je k zemlji spuštao s bijelom s o b - ’ zorja maglom. Zadubljena u ovome mraku i iznemoglosti, stresem se. Osjetivši nekakvu huku i zujanje u ušima, skotrljam se i svalim pod sjedalo, te se zatim opet izgubim. Ne znam poslije koliko vremena, kad sam došla k sebi, i oči otvorila, opazim, da mi je majka kraj mene plakala, i lo mi se plakanje kao u snu pri­ kazivalo! Ni plač, ni riječi materine, nijesu mi mogle ni­ šta dokazati, te su mi se kao nekakvo zujanje, kao nekakvo duhanje prolazile preko * moga čela. Bez osjetljivosti, kao okamenjena, gledala sam sve ovo. Samo mi je pred očima bilo nešto drugo, što sam gledala, čime sam se zabavljala, a to ie bio na pla­ vim morskim valovima čjojnad, na kome je sjedio starac, naprijed, i dugj. tanki lijes, na kome se je le­ pršao crveni fes! Misleći na ovo — sjećam se — da sam na san plakala. Zatražim vode i sada sam osje­ tila, da su mi nečega hladnoga na čelo spustili. Kao da sam s tom hladnoćom oživjela, začujem moterino jecanje i pozivanje: »Munevvero! Munevvero!«' ' Gledala sam sa začugjenjem njpzino plakanje a da nijesam ništa odgovorila Vidjela sam, da se je ljutila, da je nešto zborila i tek poslije osjetim, da mi je nekakvo jecanje do ušiju dopirale: »Zašto ne dodješ? Kad sam te se toliko zaželio'«. Bože moj! Pod utiskom tih riječi, osjetim, da mi se je i tijelo i duša satirala. Kao da se na užasnim patnjama nalazim, nastojala sam, da se otresem. S dušom u borbi mlatila bih se šakamo po glavi i po prsima, te bih na posljedku bez osjećaja ležala, kao kakovo mrtvo tijelo. Jednoga dana, kada sam oči otvorila i počela govoriti, te kada sam obližnje poznavala, poleti mi nesretna majka, ne znajući ni šta 'govori od radosti. Gledala sam je i vrlo se čudila, zašto je sa io­ nom ovako postupala, a ona mi plačući govorila: »Bože! Već su upravo sada dva mjeseca, a ona se . . . eto sada spasila. Ti si mi je, samo ti, po­ klonio«. Kako? Kako? povičem na ovaj njezin govor i osjetim, da mi se je navlačio pred očima nanovo crni zastor i preda mnom oživi onaj kobni dan s pot­ punom svojom slikom. Mati, ta jadna ženica, gledala me je tužnim pogledom, a ja je zapitam: »Je li da je sada Šefik u grobu? Mati me je na to molila sa svojim tužnim, smilovanja vrijednim po­ gledom govoreći: »čedo moje! Tako ti Božije ljubavi, smiluj se bar meni! Smiluj! Gledaj, kako ts tvoja majčica moli, gledaj kako ti plače. Za sad, za sad ne nemoj na to misliti!« Toliko su me dirnute ove materine rieči, ovo njezino žalosno stanje, da sam pred njezinim upalim očima, pred njezinim hladnim licem zadrhtala! Dobro, ti se ne brini! Eto ja sam živa, rekavši zavela sam se opet u duboke misli. »Ta zašto sam se i spasila, kad je već svako od mene bio nadu izgubio. I sami su liječnici bili ka­ zali, da sam neizlječivo bolestna, te ostavivši me u goru­ ćem tifusu iščekivali su svakog časa smrtni nastup. Zašto? Bože! Ah, zašto sam se spasila!« TaruĆS suze nastavit će Munevvera: ■»Sama sam se čudila, kako sam mogla tolike patnje, tolike muke podnijeti. Mislila sam, da poslije njegovog vječnog rastanka ne ću moći ni jednoga časa proživjeti. Ali, kako sam se bila prevarila! Ko­ liku sam pogrješku učinila, misleći, da je moguće, s kojim bilo uzrokom, prikratiti život, kojega nam je Svemogući opredijelio! Uvjerena sam ipak, da ne ću moći još dugo ži­ vjeti, jer će me bolest, koje klicu u sebi nosim, sasta­ viti sa smrću, koju tako željno iščekujem. Koliko otac, toliko i mati, silili su me, da se vjenčam, misleći, da bi me briga oko toga, možda i izliječiti mogla one krvave rane; ublažiti mi možda srdačne boli, s vjenčanjem možda i onu krv posušiti! A majčica, ta me je jadna ženica najviše rasplakivala, najjači mi dojam zadavala. Nastojaše, da me utješi, da me zabavi, ali kako li je to bila luda namisao! Da znaš, kako sam žalila sirotu mamu. Medjutim sam u toj borbi, uvijek bolesna, uvijek izmu­ čena bila. Jednoga dana opazim na rupcu tragove krvi što sam ga bila ustim a prinijela, S nadom, da se s njime sas anem, bila mi je sladka želja, da čas prije umrem. Tješila sam se, opazivši, da trpim istu bolest, da imam isti kašalj, isto izbacivanje krvi! Naravno, da mi je ovo i oca i majku užasno prestravilo, jer su razumjeli, da me je grabila ona ista bolest, koju su kod Sefika liječili. Dodjemo s namjerom, da i ljeti i zimi ovdje stanujemo, kao da će mi onaj zrak život produljiti, da će me oživiti!« Munevvera nasloni glavu na ugao prozora i zastie rubcem lice. Kiša je i sada s tužnim skladom padala, a lišće lagano opadalo! Razumjela sam već, da ju je uzalud �83 bilo tješili te bih je zato salno sa sažaljenjem pro­ Na usnama mile moje drugarice opažao se anmatrala. gjeoski osmieh. Pruži mi ruke i progovori: Gledajući je u onom crnom odijelu, s onim bli­ »Znaš, seko. što sam sada mislila? jedim licem i s onim raščupanim kosama, pomišljala Na jesen, buduće godine, kada lišće na moj i sam, da stojim pred živim kipom tuge i žalosti! Sefikov grob uspada ovako tiho, da ti jednoga dana Kad je tiho u sebi počela plakati, pridjem i sje­ tamo dodješ. Kad ti lišće s tužnom šušnjavom pod dnem kraj nje, te ću joj: nogama uzšušti, je li, da ćeš megju onim visokim Munevvero! Bila si mu obećala, da ga nećeš, drvećern, koje uspavljujuće pjesme pjeva i medju zu­ nikada sa ovakim plačem i tugom spominjati, a eto janjem jednu jedinu dirljivu riječ progovoriti ondje, te sada plačeš! medju našim grobovima, medju našim kolijevkama. Bacivši na me žalostan pogled, reče mi: Obećaješ li mi? — Ah, baš je tako! Pravo ste rekli. Treba da ga Uvjerena sam, da ne ćeš od od svoje drugarice s ovim suzama sada, u njegovim veselim časovima požaliti i ustegnuti ovu malu dobrotu«. spomenem; jer mi je i on sam tako rekao! Od uzbudjenja ne znam ni šta sam joj odgo­ Rekavši ovo ustane mi drugarica i nastavi: vorila, jedino se sjećam, da sam joj ruku stisnula i Eto kiša pada, eto i lišče opada, evo se i ja vese­ da sam plakala. Možda da mi je primila ove moje lim, a ti Sefiče, neka ti je duša zadovoljna!« kretnje kao obećanje. Uzevši ud, sjedne Munevvera opet na isto mje­ Davnoy se je sunce u svoje zatočište bilo skrilo, sto i poslije tugaljivog jednog komada zapjeva. Malo po a noćni se mrak i/a planina pokazivao, kad smo ja i malo zatim joj i glava klone na ud, a oči joj se sklope. Munevvera još sjedile ondje kraj prozora. Kad je ud, kao s iznemoglim vapajima ranjenoga srca, Pričala mi je jednako, prosipala mi bezbrojne kratkim podsmjesima tužno plakao, onda je Munev­ tuge svoga srca Gdjekad bi se smijala, a gdjekad vera od njega tužnijim glasom svršavala posljednje opet plakala. akorde svoje ljubavne pjesme. fc fl i Bila sam uprla svoje oči u ovo blijedo lice druGlas, koji je iz Munevverina tužnog srca izlazio, garičino. bio je vapaj, bila su jadikovanja svih gorčina, svih Srce mi je htjelo pući od žalosti, kad bih po­ neuspjeha, što ih je sirota pretrpjela. mislila, da ću je naskoro izgubiti. Drugarica mi se je bila vrlo umorila. Odmak­ Poslije mjesec dana morala sam ostaviti Carigrad. nuvši ud od sebe, nasloni glavu na zalegje kanape, i I ako pod sigurno nijesam znala koliko će trajati kašljući neko vrijeme, prihvati se za srce i okrene moja odsutnost, ipak sam bila uvjerena, da se prije se od mene. godine ne ću moći povratiti. Vrlo mi je bio ovaj put »Eto si već razumjela moje nesretne doživljaje. gorak, koji će me od Munevvere vječno rastaviti. Je li mi moje držanje ne ćeš začudjeno gledati? Ražu Koliko će se ova sirotica ožalostiti, kad ju samu mjela si za što ljubim jesen i zašto proljeće mrzim, % ostavim. na one dane, kad sam svoga Šefika za uvijek izgu­ Rastanak s Munevverom bijaše nam vrlo ganut­ bila. ljiv. Medju životnim mi je uspomenama onaj dan, Baš tada, kad je bio najljepši proljetni dan, kad kao kakva stranica mojih doživljaja. . . zatvorena. su ljudi, ptice, cvijeće i drveće u kratko, kad je ci­ Koliko li smo se rasplakale. Ta i same smo os­ jela priroda zadovoljna bila, onaj dan je Šefik stavljen jeća!', da se nakon ovog rastanka više nije bilo mo­ u vječnu tišinu hladnoga groba. Eto, dušo! Gotovo guće sastati. Bijaše mi se Munevvera bacila u zagrljaj su dvije godine, a da ja, eto, tako bez nade i bez i ljubila me, grlila me... I dan danas mi zuje one ri­ ječi, koje mi je na srce stavila: utjehe živim«. Iza ovog gorkoga pričanja uzme moja drugarice »Uvjerena sam, da me na povratku ne ćeš više ponovno ud, i nasloni ga na grudi. vidjeti, ali te molim, dodji mi na grob, da me posje­ Malo se bijaše razvedrilo, kišni se oblaci razi­ tiš! Ovo neka ti bude običaj svake jeseni. Je li dami lazili k obzorju, a tmurnost se s gora podigla. Magla obećaješ?« se malo povukla, u kratko pogled na brda i doline Sa suzama, koje su mi kao kiša tekle, odgovo­ bio je takav, da ga se čovjek nauži ti nije mogao. rila sam, ali sam ovo obećanje u srcu kao svetu duž­ nost primila. Ovako vrijeme sa ovakim prirodnim slikama, Ona je razumjela od ovakog moga izraza, da će mnogo je sličilo privremenim osmijesima, koji bi se joj se želja ispuniti, na što joj se lijepe oči zasjaše od po gdjekad pokazivali na licu sušičavoga. Kao za uzvrat ovoj prirodnoj ljepoti, prijeko, tamo veselja. Posljednji se put još zagrlismo i rastanemo. na brežuljku, vraćajući se kolibi, svirao je čoban uz Sjutra k večeri, u samotnoj loži parobroda, koji sviralu veselu pjesmu i gonio ovce. I sunce i obzorje je na uzburkanim valovima Crnoga mora plovio, mi­ su ronuli u kišinim oblacima, a ja sam u velikom slila sam samo na Munevveru. čudu gledala tu ljepotu prirode. �84 l'ošto sam joj obećala, da ću joj s puta, sve što svojih ličnih opasnosti, nego oprostiti se i opasnosti, doživim, pisati, započnem, i dok sam svršila nekoliko koje otuda prijete drugima. A „drugima" će reći: redaka prvoga pisma, zadubim se, gledajući pred so­ svojima — dakle svojoj budućoj ženi i svojoj djeci, koja bi se rodila". bom prikazato ono blijedo lice. Prema tome, kad je riječ o izlječivosti sifilisa, Pisma o doživljajima na morskom putu predam na pošti u Samsunu, a mi smo tek poslije jednog dana svaki s pravom smije zapitati: može li se sifilis iz­ liječiti tako 1., da se nikad više i nikojim znakom na odredjeno mjesto stigli. Sada sam vrijeme provodila sama, pišući joj i na bolesniku ne pojavi; — 2., da za ženu njegovu nema nikakve opasnosti; — i 3., da se ni na djeci izčekivajući od nje odgovore. Bijaše koncem septembra, kad sam se povratila njegovoj (nasljedstvom) ne može pojaviti? — I na ta u Carigrad, gdje saznam, da je već dvadeset i pet tri pitanja odgovara Furnije: — „Može... ali pod iz­ dana, oJ kako mi je jadna drugarica umrla. vjesnim uslovima, a ti su: 1., da se bolesnik liječi; S povratkom u Carigrad probude mi se ponovno — i 2., da uredno živi". gorke tuge za Munevverom. Vrijeme, što sam ga da­ Sifilis je uporna, dugotrajna bolest, pa se mora leko od njezinog razgovora provela, bilo mi je vrlo duže liječiti. On je i podmukla bolest, pa time još opasnija. Pritaji se gdjekad pa za neko vrijeme nema dosadno. Odvažnosti nijesam imala, da im odem kući, da nikakvih pojava na tijelu tako, da se bolesnik joj majku vidim, kad ali jednoga dana dogje nam onai sasvim zdravim osjeća, i ako u stvari još nije oz­ jadna majčica. dravio. Pitanje je, dakle, dokle se sifilitičar mora i Plačući me zagrli, a i mi smo plakali. Opisivala onda liječiti, kad već na sebi nema nikakvih znakova mi je Munevverine posljednje časove govoreći: sifilisa? Spominjala te je do posljednjeg časa, izčekivala Na to pitanje nije teško odgovoriti. Već sama te. Nastojala je, da ti" pismocnapiše, ali nije uspjela, priroda sifilisa, da se može godinama i desetinama pošto joj je u rukama i očima nestajalo moći. godina pritajiti, upućuje nas na to, da ga moramo Iza jednoga dana, što se- je s nama razgovarala, liječiti i onda, kad ne daje nikakva znaka od sebe. smiješeći se odprhne kao jjtica' i . . . zaspa kao an- Jer ako bi sifilis liječili sanio onda, kad se javi na­ gjeo. Zenica plačući govori i zatim pruži mi ud, koji ročitim znacima na tijelu, mogao bi se on više godina je sa sobom donijela rekne: pritajati, pa za to vrijeme preći u posljednje —1 terUzmite! Ovaj vam je ud moja kćerka za vječnu cijerne — oblike svoje, sa svima užasnim posljedi­ uspomen ostavila. cama. A baš ti oblici se teško liječe. Po gdjekada su Uzmem ovu vrijednu uspomenu, koju mi je osta­ i neizlječivi. Prema ovome moglo bi se pomisliti, da se sivila moja drugarica i htijući ga, kao svoju drugaricu filičar upravo mora cijeloga vijeka liječiti, ali je taj zagrliti, opaz'm olovkom napisate ove rie či: Kadgod me se zaželiš i kad htjedneš, da čuješ .zaključak pogrešan. Dugogodišnje iskustvo Ijekara po­ moj plač, moj smijeh, ti ga zasviraj, na njegovim se kazalo je, da je u većini slučajeva dovoljno, ako se žicama i sada moje tuge nalaze. Po posljednjoj želji, sifilitičar liječi tri godine. Ko se toga drži, može posjetim joj nekoliko puta grob, posuvši ono hladno pouzdano vjerovati, da će se izliječiti, i da mu se kamenje jesenskim suhim lišćem. Blijedim sam jesen­ bolest nikad više neće pojaviti. Istina je, da i to skim cvijećem okitila zemlju, pod kojom su bila ona pravilo ima svojih izuzetaka, ali su oni tako rijetki, da se i ne uzimaju u račun. Većina onih osoba, kod dva dražesna tijela pokopana! kojih se pojave posljednji — tercijerni — oblici si­ Kraj. filisa, priznaće vam, da se ili nisu nikako ni liječili, ili su se liječili, ali za kratko vrijeme... ili samo onda, ako im je sifilis smetao (n. pr. u ustima), ili kad je bio na vidnom mjestu (n. pr. na čelu.) — Dr. M. K. S. — — -------Lijek za sifilis je ostao onaj isti, koji je bio od Liječenje sifilisa (frenjka) živom. vajkada — živa. Tek na drugo, sporedno mjesto Mnogi sumnjaju, da se sifilis u opšte može iz­ dolazi jod. Može se uzeti kao pravilo, da je sifilisu liječiti. Neki opet misle, da i prividno „izliječeni- za prve tri godine isključivo lijek živa, a tek za sifilističari ipak ne mogu biti potpuno zdravi. Vele, docnije živa i jod. da i u onim slučajevima, gdje bolesnik sasvim ozdravi, Kad se uzme, da je sifilis bolest krvi — dakle t. j. gdje se za uvijek oslobodi svih pojava svoje cijeloga tijela, onda je sasvim prirodno, da se i lijek bolesti, ostane njena klica skrivena u krvi i sokovima mora unositi u tijelo: — da se upravo mora liječiti njegovog tijela, a može na ženu ili djecu preći. S toga cijelo tijelo. To liječenje izvodi se na više načina, slavni francuski sifidolog Furnije s pravom veli: „Iz­ ali ću vam ja u kratko iznijeti samo najglavnije. liječiti se sifilisa to će reći: oprostiti se ne samo Najprostiji je način, da.se „živinom mašću" na- H ig ij ena. �85 maže jedan dio tijela, n. pr. mišica, legja, butina i. t. d. pa da se onda zavije. Ovako namazan i uvijen dio tijela ostaje nekoliko dana, pa se onda odvije, mast skine i dobro (vodom i safunom) opere. Odmah za tim namaže se drugi koji dio tijela.. pa tako redom — nekoliko (obično 8 -1 2 ) nedelja. Ali je ovaj način sad već napušten — prvo s toga, što je djejstvo ž.ve pod takim prilikama vrlo slabo, a drugo, što se na taj način koža pod živinom mašću obično »podljuti“. Izaspe se pljuskavicama i gnojanicama, pa se po gdjekad „podljuta" razigjc po cijelom tijelu. Razumije se, da onda i živa nema djejstva. Drugi način je kupanje u živi. U kadi, punoj vode, rastvori se nekolika grama kakvog živinog jedinjenja — obično sublimati '(„sulimenta", siridžika") — pa se u toj vodi bolesnik svaki dan kupa. Ali je i ovaj način od male vrijednosti osim kod sluča­ jeva, gdje je na tijelu sifilitičnih rana ili gnojnica — dakle većinom kod djece. Treći način liječenja sifilisa je kad — i on je na žalost, kod našeg naroda najpoznatiji i najomiIjeniji. A „na žalost" velim stoga, što mislim, da je malo naših narodnih „domaćih" i „bapskih" lijekova, koji čine veću štetu narodu odc k^da. Nema Ijekara u našem narodu, koji ne bi znao pričati o užasnim posljedicama kadova, pa baš i o.smrtnim slučajevima. Ta je opasnost tim veća, št^. berberi, babe i travari meću na kad i one bolesnike (naročito žene), koji upravo i ne boluju od sifilisa, nego od druge koje bolesti sa sličnim pojavama. Kako se meće na kad, znate i sami. Samo vam mogu toliko reći, da je taj način liječenja vrlo opasan. Živa je vrlo žestok otrov, a kako se u kadu ne može odmjeriti, koliko će od nje u tijelo bolesnikovo preći, to se onda često dešava, da bolesnije od nje više primi, nego što može podnijeti. S toga je kad mnoge ljude upropastio. » Četvrti način je ubrizgavanje živina rastvora pod kožu. To je najsavršeniji i najmoderniji način liječenja sifilisa. Ali njega može vršiti samo lično ljekar, a niko drugi. Peti i najglavniji način liječenja sifilisa je trIjanje ili mazanje „živinom mašću." Njime se liječi, valjda 9/10 bolesnika, pa baš toga radi valja ga malo opširnije objasniti. Vrše ga mahom ili sami bolesnici ili njihovi srodnici, pa treba da znaju, kako ne bi griješili. Trljanje „živinom mašću" najbolje je vršiti u večer, u zatvorenoj sobi gdje se spava. To je potrebno prvo s toga, što tako bolesnik može odmah posije trljanja u postelju leći, a drugo, što bi na taj način cijele noći mogao disati (dakle u tijelo primati) i onu živu, koja se za vrijeme trljanja i kasnije u vazduh isparila. Ljekar obično prepiše „živinu mast" u ob­ rocima sa zasebnim zavijucima. Za jedno trljanje upotrebi se samo jedan takav zavijutak, pa i to paž­ ljivo. Ne stavlja se cio obrok na kožu, pa da se s nje dalje rastrlja, nego se od njega malo po malo uzimaju manji djelići, pa se polahko utrljaju, dok se cio za­ vijutak ne potroši. Trlja se samo dlanom, i to polahko (sa malo pritiska.) Pri tome valja paziti, da se bolesnik ne oznoji, jer znoj vraća živu, a otežava i samo trljanje. Za vrijeme trljanja bolesnik drži u ustima vodu, koju mu je ljekar (za ispiranje) prepisao (rastvor hlornog kalija). Svakih 5 minuta je ispljune, pa svježom za­ mijeni — dokle god trljanje traje. Trljanje traje najmanje pola sahata. Šest večeri uzastopce se trlja, a sedme se mora bolesnik u toploj vodi okupati i oprati. Druge nedjelje se ponovi to isto — i to traje sve dotle, dok se ne namiri toliko trljanja, koliko je ljekar odredio (obično 30). Za to vrijeme isplaču se usta onom vodicom — ne samo dok traje' trljanje, nego i inače preko dana — bar deset puta dnevno. I trljanje mora imati svoga reda. Prvog dana mažu se oba lista lijeve noge, drugog oba lista desne noge, trećeg obje strane lijeve butine, četvrtog isto tako desna butina, petog trbuh, a šestog obje ruke. Ne smije se mazati: prepona, pupak, sisa i pregib u laktu. Za vrijeme trljanja mogu nastupiti i neke nemile pojave. Tako n. pr. ima ljudi sa tako osjetljivom kožom, da ne podnosi trljanje živom, nego se odmah „pobuni" i „podljuti" — najprije samo na onom mjestu, a posije i po cijelom tijelu. U takim slučajevima prekida se s mazanjem za neko vrijeme, a bolesna mjesta posipaju sa šeničnim brašnom (iz apoteke). Još je gore, ako se za vrijeme liječenja javi jače zapaljenje desni (mesa oko zuba). Toga pomalo ima uvijek zajedno sa jačim lučenjem pljuvačke („otpljuckivanjem"), ali kod onih, koji za vrijeme trljanja r.e ispiraju usta, kao što im je naregjeno, preotme to mah. Bolesnik ne može dovoljno da se napljuje; iz usta mu se osjeća neprijatan dah; a često se javljaju i bolovi u desnima i zubima. Po gdjekada zubi i olabave, pa se klate, a ako se sa živom ne prestane može doći i do ozbiljnih pojava. Na desnima se ot­ varaju rane, meso oko zuba gnoji i tako boli, da bolesnik ne može da jede, pa baš ni da zine. Na­ ročito se to dešava bolesniku, koga su metali na kad. — Kad, dakle, u početku liječenja zabole malo desni, ne treba odmah s trljanjem prestati, nego njegu usta udvojiti. Tek ako i pored toga ne popuste bolovi i pljuckanje, valja s trljanjem neko vrijeme prestati. Obično je dovoljno 5 —6 dana, da se. može i opet nastaviti. Za vrijeme liječenja živom valja i na hranu pa­ ziti. Bolesnik neka se kloni ljutih i slanih jela. Alko­ holna pića ne treba da pije. Valja da se čuva i od dima i od prašine. Ne s m i j e n i k a k o p u š i ti. Pušenje je veliki neprijatelj onima, koji boluju od �86 sifilisa. Furnije veli, da je najveće dobro, koje bi mogli sifilitičaru učiniti, ako ga odviknemo od pu­ šenja. Ovako se sifilitičar liječi tri godine. Po sebi se razumije: ne bez prestanka, nego sa prekidom dakle na mahove. Poslije svakoga mjeseca liječenja dolaze tri mjeseca odmora. I ko ovako bude radio, može pouzdano računati, da će se od sifilisa izliječiti. Najposlje da spomenem i ovo. Mnogi se boje žive misleći, da će im ona „u kosti preći", pa ih cijeloga vijeka mučiti. Njima ću za sada samo reći, da su u zabludi, a biće prilike, da i o tom pitanju opširnije progovorim. ,,Z dravlje." Novine i knjige. (U ovoj rubrici ćemo notirati svaki list i knjigu koji nam se pošalju u zamjenu ili na prikaz, sa even­ tualnom kraćom recenzijom). Sarajevske džamije i druge javne zgrade tursko dobe. Priopćio Šejh Sejfudin Kemura. Iz »Glasnika zemaljskog muzeja za Bosnu i Hercegovinu" preštampana je ova nova knjiga zauzimljivog Sejfudin ef. Kemure koja je nastavak njegovoj ranijoj knjizi sa istim naslovom. U ovoj knjizi su opisi i historijski podatci raznih sarajevskih džamijčITT'- drugih javnih ustanova iz turskog vremena. Knjiga iznosi 6 štam­ panih tabaka, sadržaje 39 slika, a staje K 2'— U ovoj knjizi može svako da nagje interesantne i poučne lektire, pa je stoga našim čitaocima toplo preporučujemo, a tim više, što od prodatih knjiga ide 10% »Gajretu«, Narudžbine se mogu slati i na »Gajret». llpeivieA. TaKo ce 30Be Hona Hay*ma peBiija, Koja AaBa noHe.ia B3^a3HTU y CapajeBy, a doa ypeAHHmTBOM AP- JetfiTe ,ZI,eAnjepa. caAa cy H3Huuia A^a 6poja OBe peBnje ca čoraTHM caApacajeM ii A°6p0Ji MaTepnjaAoM. CapaAHHgH cy Boknhom AOMalui npaBocaanHii MJiahn .T>yAu, uito A^je Hajčo.ter AOKa3a o bcjihkom HHTeji6KTya.iH0M HanpeTKy HaujHx npaKoc.iaKHiix camaeueHHKa. OBoj peBnjn Mory cbh nama HapoAHii peAOBii H ahn KopncHa uiTHBa, na je mh ii HaiiiHM MHTaouHMa Haj-' Ton.inje npenopyuyjeMo. roAiiuiH>a upem-iaTa ,.IIpeivieAau H3HOCH K 8'—, a npeTn«iaTa ce uiajbe Ha ypeAHiiuiTBo y CapajeBy. je obhx y Davne potvrde — darovi. Osmanbeg Pašić iz Bijeline položio je 40 K kao dobrovoljni prilog „Gajretu" od interesa naraslog na novac, koji je bio uplaćen na dionice „Hamijeta" bijeljinskih dioničara. N. Pašić Bijeljina, poslao je 10 K koje je sakupio na šerbetu Mehmeda Hodžića megju članovima kluba »Islamske Omladine", Mjesto čestitke Šerif ef. Arnautoviću na časti, vakufskog direktora darovali su po 1 K Mahmut ef. Mehmedbašić i M. Salčić iz Stoca. Agabeg i H. Seid ef. Zeminović iz Zvornika po­ slali su 10 K koju su svotu sakupili na sijelu a darovaše: Agabeg H. Muhamedbegović 4 K; po 1 K: imam H. Seid ef. Zeminović. Mustafaga Baljković, Husejnaga Šajtović i Abdulfetah H adžić; po 50 h : Sulejmen ef. Zeminović, Zuhdija i Husnija Baljković i Mehmed Sadiković. Ahmed ef. Šehović iz Trebinja sakupio je za “Gajret" K 8'40 u prijateljskom društvu. Mjesto čestitke Hilmi ef. Hatiboviću prilikom izbora mu za kandidata za Reis-el-ulemu darovaše „Gajretu" ovi rodoljubi u Derventi: Po K 1.— : Mu­ hamed ef. Omerhodžić muallim, Atifaga Imamović posjd. i Mustafa ef. Halilović šer. vježb. i Mehmed ef. Nurkić mualim 80 h. Njesto brzojavne čestitke Sulejman ef. Šarcu, po­ vodom njegova izbora za kandidata za Reisa, daro­ vali su „Gajretu" po 1 K ova gospoda u Derventi : Sulejman beg Porobić, veleposjednik i Mustafa ef. Halilović šer. vježbenik. Prilikom svadbe Hasan ef. Sadikovića iz Ljubuškog sakupio je megju rodoljubivim muslimanskim ženskinjem Ahmed Sadiković, gimnazijalac 7'10 K. Istim povodom su sakupili Ahmed Sadiković. i Sadik Sadiković megju muškadijom K 4'40. I. M. u Rogatici sakupio je za „Gajret" na za­ bavi tamošnjeg muslimanskog društva „Ihvetul-lslama" dobrovoljnih priloga K 7'54. Agilni Gajretov prijatelj g. Hazim ef. Muftić šer. vjež. u Tuzli sakupio je za „Gajret" K22'30 na zabavi islamske omladine davanoj dne 2. pr. mj. u Tuzli. Na glavnoj skupštini čitaonice i društva napred­ nih muslimana „Surejja" u Ljubuškom sakupljeno je na predlog Šućurage Šukalića za „Gajret" K 5'12. Savez trgovačkih namještenika za Bosnu i H er­ cegovinu u Sarajevu, priložio je „Gajretu" K 10 kao jedan dio čista prihoda njihove zabavt, priregjene 11. pr. mj. Vrijedni i zauzimljivi odbor »Turske kiraethane« u Bugojnu priredio je ovih dana zabavu u dobrotvorne svrhe od koje je % čista prihoda bila odregjena u korist „Gajreta". Spomenuta dobrotvorna zabava je kako u mo­ ralnom tako i u materijalnom pogledu imala veoma lijepa uspjeha, te je „Gajret" dobio 165 kruna kao V, čiste dobiti. Gosp. Salih ef. Mujagić iz Bos. Broda darovao je „Gajretu" 10 K. Mjesto brzojavne čestit ve H. Sulejman ef. Šarcu prilikom njegova imenovanja za Reis-el-ulemu saku­ pio je Mahmud Avdić u Planoj kod Bileće 12 kruna koje darovaše ovi rodoljubivi muslimani iz Bileća i Plane: Bušaga Avdić trg. Plana K 150; po 1 krunu: �87 Hasan ef. Fazlagić imam, Hamdi ei. Elezović učitelj, Bileće, Omeraga Duraković iz Korjcnićd (kot. Trebinje) Mehmedaga Kusturica i Osman Kusturica Bećiraga Halilđgin i Mahmut Avdić svi iz Plane; Mehmedaga Avdić mujezin; po 50 helera: Dervišaga Avdić, Bećir­ aga R. Gjajo i Ahm. Husov Avdić i Haso Avdić 40 helera svi iz Plane. Istim povodom sakupio je Šaćiraga Kazazić iz Nevesinja K 3950, koje darovaše ovi rodoljubivi mu­ slimani nevesinjski: Po 3 krune: Ali ef. Muftić i Ahmedbeg Pašagić; po 2 krune: Mustajbeg Čelebić, Muharemaga Hajrović, Šaćiraga Tanović, Zulfaga Ramović i Šerifbeg Muslibegović; po 1 krunu: Jusufaga Hajrović, Himzibeg Čelebić, Husni ef. Kosović, Der­ višaga Haznadarević, Š. Kazazić, Muharemaga Trebović, Arif ef. Tanović, Hadžaga Gruda, Zulfaga Zahirović, Omeraga Handžar, Ago Kazazić, Suljaga Čučak, Mujo Handžar, Mujo Fočić, Salihaga Kujan, Hasan Šarić i Halil Gjuliman; Smail Kazazić 80 hel; po 50 helera: M. Kadribegović, Mujo Kazazić, Mehmed Bilalović Omer Bjelović i Derviš Džipović; po 40 helera: Ahmed ef. Korkut, Šućrija Pekušić, Halil Kolečić, i Salih Pehilj; po 30 helera: Husein ef. Kazazić; po 20 helera: Avdaga ^Haznadarević, Mujo Hodžić, Jusuf Grizović i Ibrahim Šendra; po 10 heTTž Ibrahim Kotović, Arif Kazazić, Osman Bojčić 'i Huso Čizmić. Mjesto brzojavne čestitke novom reisu darovaše „Gajretu": Muslimanska kiraethana K 5 i Hajmid F,zlagić iz Čapljine 1 K. Mjesto čestitke Šerif ef. Arnautović:, povodom njegova izbora za vakufsko mearifskog direktora darovao g. Simo Zec por. oficijal „Gajretu" 1 krunu. Gajretov prijatelj Ibrahimaga Zećo iz Jablanice sakupio je megju svojim prijateljima i ahbabima, mjesto čestitke gosp. Šerifu ef. Arnautoviću, darova „Gajretu" K 6.20, koje darovaše ovi rodoljubivi mu­ slimani jablanički: Po 1 K: Ibrahimaga Zećo, Tahiraga Talirović, Abdulah Krpo, Jusuf ef. Molović i Bešir ef. Gabela, muallim.- po 40 helera: Osman Jakirović, Salko Hadžo; po 20 h: Bećir Zećo i Alija Beribak. G. Kristo Dominiković nrednik „Dubrovnika,, po-, sjetio je kancelariju Gajretovu te je tom prilikom priložio „Gajretu" 5 kruna dobrovoljnog priloga. Mjesto brzojavne čestitke H. Sulejmanu ef. Šarcu povodom izbora mu za Reis Ulemu darovaše ovi prijatelji narodnog napretka po 1 krunu: Ali ef. Mešić, Hadžibaga Mešić, H. Osman ef. Čitaković, H. Halil ef. Šadić, M. Tursun Šadić, H. Šaćir ef. Jahić, svi iz Čelića kod Brčkog. Hafiz Ibrahim ef. Sarić, imam iz Starog Maj­ dana darovao „Gajretu'1 mjesto čestitke novom reisu K 1. Istim povodom sakupio je „Gajretu" K 10. dobrovoljnih priloga Muharemaga Alikadić iz Ostrošca kod Konjica, koje darovaše: Muharemaga Ali­ kadić K 4; Jusuf i Avdaga Dženetić K 2; po 1 IG Hasan ef. Zahirović, Ahmeg Idrizović: po 40 h; Avdo Sjuren, Ćamii Bajraktarević, Osman Šebić, Osman Ribić; po 20 h: Hasan Gosto, Mujo Alikadić i Ha­ san OrtFć. Povodom izbora Asmibega Sijerčića za počasnog člana islamske kiraethane u Goraždu darovao je „Gajretu" vrijedni omladinac Abdurahman Ćehović 1 krunu. Omer ef. Šebić upravitelj mektebi ibtidaijje iz Lijevna sakupio za „Gajret" povodom muslimanske nove godine 1328. u društvu prijatelja i ahbaba K 2*10. Na ponuku svoga vjeroučitelja H. Ejub ef. Fehimovića darovali su učenici muslimani osnovne i trgovačke škole u Lijevnu povodom muslimanske nove godine dobvoljnih priloga „Gajretu" K 308. Ahmetaga Imšerović, Gajretov povjerenik u Zvorniku sakupio je na jednom sastanku za „Gajret" 2 K dobrovoljnih priloga. Hafiz Mahmud ef. Ugjvarlić, član „Rijaseti IImije“ darovao je „Gajretu" 10 kruna mjesto odgo­ vora na čestitke svojih ahbaba, prijatelja i poštovalaca povodom njegova naimenovanja za člana Rijaseta. Gosp. Vlada Andrić adv. koncep. darovao je „Gajretu" K I.— mjesto čestitke svome prijatelju A. R. povodom njegova imenovanja za auskultanta. Živili svi plemeniti darovatelji i prijatelji našega napretka! (Svršiće se.) Gajretove vijesti. Z em aljsk a b ank a — ,,G ajretn“ . 1 prek­ lanjske i lanjske godine se ovd. privilegovana ze­ maljska banka prilikom svoje glavne godišnje skup­ štine sjetila raznih humanitarnih društava u našoj zemlji, pa izmegju ostalih i našega „Gajreta". Ove godine nas zemaljska banka takogjer nije zaboravila, jer nam je poslala obilan dobrovoljni prilog od 1000 kruna, čime je ovoj korisnoj kultur­ noj ustanovi narodnoj pružila znatne pomoći u nje­ zinom blagotvornom radu na kulturnom podizanju našega elementa. Neka je hvala i priznanje upravi zemaljske banke kao i svima njezinim dioničarima! Živili! Irtih ali đ ari b ek a. Ovih dana je umro mlad inteligentan i agilan musliman. Omer ef. Ćajić učitelj osnovne škole u Tešnju preselio se sa ovoga svijeta na ahiret i ostavio mnoge bližnje, mnoge poznanike i prijatelje da za njim tuguju. U Omer ef. Ćajiću je izgubilo mnogo njih svoga iskrenog i dobrog prijatelja, koji će ga oplakivati, a izmegju ostalih ga oplakuje i „Gajret", koji je u nje­ mu imao takogjer svoga valjana radenika i zauzimIjiva prijatelja. Rahmetullahi alejhi, rahmeten vasiah!!! «/A �D o b ro tv o r „Z vijezde*. Kao dobrotvor pri. stupio ■je musi. akad. društvu »Zvijezdi« g, Mujaga Komadina, veleposjednik, i. načelnik u Mustaru, sa darom od 200 kruna. • ■- >- ** Musi. akad. di*ušlvu »Zvijezda« smatra ugodnom • dužnosti, da putem javnosti izrazi najtopliju zahvalu * ovom velikom i prvom dobrotvoru musi. milleta u Bosni i Hercegovini, koji je svojim humanitarnim djelom pokazao, da ima ljubavi i osjećaja za siro­ mašnog brata svoga. Neka Allah naredi, da se i ostali naši imućni muslimani ugledaju u ovog plemenitog i požrtvovnog muža, a Muj'agi da je dug život na diku i čast naroda, koji on toliko ljubi! Odbor musi. akad. društva „Zvijezde“ Neka je i s naše strane hvala plemenitom daro­ vatelju i rodoljubu, koji umije cijeniti naše prosvjetno podizanje! N ovi č la n o v i-u te m e lja č i. Kao članovi ute%meljači pristupili su nadalje „Gajretu gg. Osmanbeg M. Salihbcgović i Zijabeg 0 . Salihbegović veleposjed­ nici iz Bijeljine. Živili svjesni rodoljubi i prijatelji narodnog na­ pretka u koje neka bi se ugledala i sva ona ostala braća i sestre, kojima je bog dao te mogu činiti dobra djela! Im e n a č l a n o v a „ L ig e liilja d e “ su, radi prenatrpanosti gradiva, morala da iz ovoga broja-izostanu. Č la n o v im a „L ig e h ilja d e " . Ova lijepa ideja za „Gajretovo" unapregjcnje imala je najbolji uspjeh. Broj članova »Lige hiljade« već je odavna izišao na hiljadu, pa smo ušli i u drugu hiljadu, koja će se, nadati se je, stakodjer napuniti. Zadnji rok za uplatu prinosa ,(od 10 K) je, kako je poznato. Ramazan, pa i ako nas od toga roka dijele nekolika mjeseca, ipak se mi obraćamo svoj rodolju­ bivoj braći, koja su se u »Ligu hiljada« upisala, a svoj prinos nisu još uplatila, da prinose otpočnu upla­ ćivati ili barem djelomično otplaćivati, kako bi do Ra­ mazana sva braća svojoj obvezi udovoljila i svi prinosi bili .potpuno uplaćeni. Braćo, uplaćujte prinose za „Ligu hiljade" i udovoljujte svojoj obavezi. iz Kozluka. Po K 4: Salihaga Delibašić, posj. iz Tržića; po K 3: Ahmed ef. Borić politički pristav iz Zvornika, Mehmedaga Katičić, trg, Zvornik, Aganaga Delibajrić, posj. iz Tržića Mustafa beg Gradaščević, velep. iz Šepka, i Sejfi beg H. Nurbegović, velep. iz Skočića; po K 2: H. Salihaga Jelkić, trg., Zvornik, Hamid Delibajrić, posjednik iz Tržića, Gjoko Marković, trg. iz Kozluka, Emanuel Blam, Zvornik, Hasanbeg H. Ahmedbegović, posjed.. Ahmetaga H. Mustafić, trg., Mujaga Šahbegović, posjed., svi iz Zvor­ nika, lsak Hajon, Sumbul Bararon, trgovci iz Kozluka, Agabeg H. Tahirbegović, velep. iz Trnove, Mustafa beg Hrustanbegović posj. iz Skočića i Husejnaga Gruhonjić, posj. iz Janje; po K 1: Franjo Čakarić, oružnički poštovogja iz Teočaka, Franjo Radišić, oružnički poštovogja iz Vitinica, Sava Omčikus, Josef Venelik, oružnici iz Vitinice, Luka Lalić, pokusnik iz Vitinice. N. Kosovski, oružnički stražmešter, Rizvo Rizvić, posjed., Salko Grahovac, posjed., Adalbert Zajac, oružnički stražmešter u miru, Dervišaga Redžepović, halvedži, Alijaga Hergić, posj., Meho Grabovac, Muhtar, Mujaga Pašagić, posjed., Salko Purak, pekar, svi iz Kozluka, Mujaga Ekmeči, Dedo H. Hajdarević, Murat aga Kasum, Ibrahim ef. Šehić, šerijatski sudija, Osmanaga H. Hasanović, posjed. Mujaga Kamišalić, trg., Alijaga Kamišalić, trg., Osmanaga Bazrdžanović, lbrahimaga Kavazović, trg., Marko Mirković svi iz Zvornika, Husejnaga Memić, posjedn., Sapno Hifzibeg Gragaščević, trg., Šepak, Husejnaga Selimović Vitinica, Ibrahim ef. Dautović, učitelj, Hamdija Begović, trg., oba iz Vlasenice; Arifaga Latifović iz Jusića 00 hel.; po 40 helera: Jovo Gjukanović iz Viti­ nice, Alija Bemjan iz Kozluka, Mujo Durgutović iz Šepka, Abdulkadir Selimović iz Zvornika, Mehaga Hasanagić iz Teočaka; po 20 hel.: Salko Baljić iz Skočića, Salko Kalabaluk iz Kozluka i Tripun Simić, iz Vitinice. Svega p r ilo g a ....................K 10L20 ud ulaznica .................... 97'— S v e g a .................................. K 198'20 T ro šk o v i............................. 133 80 64’40 Pripada mjesnoj sirotinji . „G ajretu"............................. Iskaz dobrovoljnih priloga palih na zabavi u Kozluku kod 'Zvornika, koju po prvi put priredi kozlučka Musli­ manska Omladina dne 28. marta 1910. u korist „Gajreta“ i kozlučke muslimanske sirotinje. ■n Darovaše slijedeća gospoda: Ro#K 5: H. Salih Suljagić, velep. iz Kozluka, Is­ lamska Kiraethana, Zvornik, Smailbeg Skopljaković, gradonačelnik Zvornik, Salihaga S. Suljagić, posjednik Za uredništvo odgovara Osman Gjikić. 32'20 3220 Svoj gospodi koji se prilozima ili posjetoiu ove naše skromne zabave sjetiše, neka je najsrdačnija fala. Živili! U K o z l u k u , dne 16. aprila 1910. Prircgjivački odbor. Islamska dionička štamparija (tiskara) u Saraje.vu, � https://kolekcije.nub.ba/files/original/190c945fef3e954e4515acff1be75729.pdf e1ecf605db508508325a5e0bf9287f04 PDF Text Text BR O J 6. GODINA IH . CIJENA je listu »Gajret“ : za članove 1 K 20 h zanečlan. 2 K 4 0 h na godinu. GAJRET izlazi 5. dan sva­ kog mjeseca na 16 stranica, a po po­ trebi i na više. nO/i« <S ------ ---------. « J O ji iS)'j~ ----- <W_Ij Taleba, učenici i se­ ljaci plaćaju 1 K 20. GAJRET GLASILO „GAJRETA”, DRUŠTVA ZA POTPOMAGANJE GJAKA MUSLIMANA — NA SREDNJIM I VIŠIM ŠKOLAMA. . — --------- ----- Vlasnik : D ruštvo . .L a jr it" . ' J || [. juna 1910. SARAJEVA. ^ — ............. no Lafun-' mo-dravlje ' J t .J/Jl^jU - * || Jr 11,*' “ - Urednik: Osman O jtkić. WIW S/lIItlU IOVJ. I ICJJ Vidljive i nevidljive rane — Žriv? nepromišljenosti. — 3 a n H c — Liga hiljade. — Davne potvrde. - Darovi. — 6ajretovi vijesti. 9ARADE00. Islamska dionička Štamparija. i ��BROJ (i. GODINA I I I . CIJENA je listu „Gajret": za članove 1 K 20 h zanečlan. 2 K 4 0 h na godinu. GAJRET izlazi 5. dan sva­ kog mjeseca na 16 stranica, a po po­ trebi i na više. Taleba, učenici i se­ ljaci plaćaju 1 K 20. GAJRET GLASILO „GAJRETA", DRUŠTVA ZA POTPOMAGANJE GJAKA MUSLIMANA — NA SREDNJIM I VIŠIM ŠKOLAMA. - - .................= 5. jlllia 1910. SARAJEVO. ' tva -'LijNksib' * Vlasnik : Društvo „G ajret“. Vladareva posjeta naše domovine. A ta crna slika o našem narodu i vini biće Kao što je opće jloznato, na 3 0 . pr. m j. je Njegovo V eličanstvo ca r i ck r^lj F ra n jo Josip došao u našu domovinu, gdje se bavio 5 dana u S arajev u V isoka i 1 dan u Mostaru. p o sjeta sijedog vladara naroda A u stro-U garske m onarhije i H erceg-Bosne ugodno je djelovala na sve šlo je v e našega naroda bez razlike. Radost i v e selje radi ukazane mu časti i pažnje od strane sijedoga m onarha, naš narod je izrazio u srdačnim dočecim a, ocu priregjeni na svakom koji su vlada­ koraku, kuda se krenuo. Dane, k o je je N jeg. V eličanstvo probavilo u našoj sredini, naš ć e narod boravnu uspomenu, to ć e upisati ih se u neza­ s k o lje n a na koljeno sje ća ti kao d o g ag jaja, k o ji mu je donio sreće i dobra. Je r , naš narod ovu visoku po­ sje tu sm atra zalogom b oljih svojih d a n a ; on u n jo j gleda mnogo dobrih p osljed ica, u nju po­ laže mnoge nade i o če k u je m nogo, m nogo... A narod im a pravo, što se nada. Je r , carsk a p o sje ta ć e nam zb ilja mnogo i mnogo koristiti. T rid esetgod išn ja apsolu tističk a vrem ena, puna zuluma, progona i svakojakih nevolja, k o ja su p reko naših g lav a prohu jala, stvorila su o na­ šoj domovini i narodu tako crnu sliku, ove lijep e naše zem lje sm atran e da su leglom naj­ gorih pu stah ija, a ovaj dobrodušni narod četom n ajcrn jih individua,.. Urednik: Osraaii Gjikić. oko ovom posjetom rasv ijetljen a. dobrog vladaoca će vidjeti pravo domo­ Mudro stan je stvari i uvjeriti se o apsolutnoj našega njegovoj velikoj lojalnosti i naroda, o dobrodušnosti privrženosti k svome vladaru. Naš narod pak naćiće ca rsk a vrata vazda đtvorena, te će se u svakoj nezgodi moći ob ra­ titi za zaštitu i pomoć onoga, koji je od svih m oćniji, čiju m oraju sv i: najviši kao i najm anji bez prigovora slušati. C arska vrata će biti našem narodu u vijek otvorena, zatvaraju v jeran , pred vjernim a, je r se ona ne a da je naš narod odan i privržen svom e vladaru, to jo kod carske posjete dokazao. 0 tom e se i sijedi vladar uvjerio, a to će donijeti d obra našem narodu i domovini. N jeg. V eličanstvo svoju residen ciju B e č je ju č e r otputovalo u praćeno na polasku kao i na dolasku, klican jem h iljadam a v jern og a mu b osan sko-h ercegovačkoga naroda s a : Živio vladar B osn e i H ercegovine! Živilo N jegovo V eličan stvo ca r i k ralj F ra n jo Josip I. �90 Mehmed. Sta nam je najpreče? Da napišem ovo nekoliko redaka dade mi po­ voda jezgroviti članak u prošlom broju „Gajreta" od M. Zahida pod naslovom: „Rad u narodu". Članak je lijep, samo je program izložen u njem, po mom miš ljenju, zbijen, pa bi ga trebalo raširiti i sve tačku po tačku obraditi. To će učiniti možda i sam gosp. pisac, ali ne će biti zgorega, da i ja rečem svoju. Čudan sam naslov ovome članku dao! Jer je zaista smiješno pitati se, šta je preče, kad nam je sve prešno, pošto ništa nemamo. Ali pošto ima od prešnog i prešnije i najprešnije to ću reći nekoliko riječi. Da počnem tačku po tačku. Gospodin pisac je počeo sa seljačkim zadrugama i prešao na analfabe­ tizam. Izgleda, da je i on uvjeren, da bez pismenosti u narodu ne mogu kod nas opstojati ni seljačke za­ druge. I to mu je mišljenje sasvim ispravno. Lahko je pravoslavnima osnivati seljačke zadruge i pokretati ostala poduzeća, kad imaju učene popove i učitelje. A šta ćemo mi sa svojim učiteljima i hodžama? Prvi ne će, a drugi ne znaju i to j e konac svemu pa i nama. Osobito mi se svigja, što je spomenuo srednjo­ školce, jer zaista smo mi do sada od njih vrlo malo hajrovali. Neka od sada dobro otvore oči! Eto idu ferije pa koliko ko može neka učini. Od te kuge i bolesti, tog prokletog analfabetizma, neka nam spasu po jednog-dvojicu, trojicu, bogme koliko ko može. Što više — to bolje! Mladi, zdravi i čili, a u radu za na­ rod, Bog će im dati pa će još i bolje biti, a svaku će tu uslugu kašnje narod pozlatiti. Eto sva sila či­ tanki za analfabete pa izaberite, koja je najbolja, a koflko je meni poznato, biće ona od učitelja Konjhodžića, najbolja za nas. Pa i naši učitelji ne smiju to propustiti i zanemariti. Mjesto da „španciraju" po sarajevskom keju bolje je zaći u narod pa ga učiti pismenosti, jer to nam je danas najpreče. Bez tog ne možemo dalje. Kao što je car Napoleon za se rekao: novac, novac, novac, ja to velim za nas pismenost, pismenost i opet pismenost. Svjesna omladino, da te vidimo! Ne mogu mimoići, a da se ne dotaknem i treće tačke u programu g. Zahida, a to je srednjoškolska propaganda. Živio! E, baš mi iz duše govoriš! To. to brate, toga nam treba! Dok nas ne bude na srednjim ne ima nas ni na višim, a dok nas ne bude na višim ne ima nas ni u narodu. To je temelj ove idealne zgrade o kojoj g. pisac zbori. Zar nije sramota za naš elemenat od šestotina hiljada duša, da ne ima ni tri stotine svih srednjoškolaca? Jest, brate i sramota i grjehota! Evo tri godine čitam po novinama! Kako višeškolci (akademičari) i srednjoškolci zajedno daju bes­ platne kurseve u Sarajevu u ruždiji, gdje muslimansku djecu iz osnovne škole pripravljaju za prijamne ispite na srednjim školama. E pa zar to nije plemenito ? Ama jest brate, Boga mi. Hvala im! Zar to ne bi naša mladež i po drugim mjestima mogla učiniti? Može, može i učiniće, ja sam uvjeren. Sarajlije to objave svake godine u julu po novinama pa ko bi ustrebao kakve informacije u tom pogledu, neka se onda na vogju obrati. Dobiće je, znam, odmah, pa neka radi. Ruka ruku pere, a obraz obadvije, veli se, ili pomozi ti meni pa ću i ja tebi! Omladino, nemoj me sramo­ titi! Ja rekoh evo svoju, a sada je na tebi, da rekneš svoju. „Sami budimo kovači svoje sreće i buduć­ nosti!" H am dlja Mulić: Sokolska misao . . . Moto: „Oj, budi svoj! Ta stvoren jesi čitav, U grudim’ nosiš brate, srce cijelo, Ne kloni dušom, i da nijesi mlitav, Put vedra neba diži svoje čelo!*. A. Šenoa. Megju nama muslimanima se u zadnje vrijeme osnivaju antialkoholna društva. Dašto, da nas je na tu misao natjerala velika opasnost, jer se baš megju nama alkohol (opojno piće) širi i čak sjesti uz ča­ šicu toga otrova, čini nam se najmilija zabava. I ta antialkoholna društva niču megju nama, ali lijeno i sporo. Kakva su to društva? Do nanas ne vidimo mi u tim društvima velika uspjeha. Nema ga, jer dok su osnivači imali glavnu stvar na umu, većinom su za­ boravili na najglavnijeg borca i dušmanina na alkohol. Jest, to je svakidanja zabava. Zamislimo našu omladinu. Poslije, recimo trudna rada do kasno po dani, pošao čovjek da se malo odmori. Gdje će, kud će, pa Jovi ili Miji u krčmu. „Pa što ne ide u čitaonicu? — upitaće koji čestit čitaoc. Zaista naše čitaonice malo zabavljaju našu omla­ dinu. Nije se moguće njima, njihovoj vrućoj i živoj krvi smiriti megju starcima i sredovječnim domaći­ nima, pa daj im još čitaj novine i uvijek slušaj dnevne nasihate. Želi mlada krv promjene; sviranja na tamburicama, pjevanja, skakanja — zabave im se hoće. U novije doba širi se megju našim narodom drugih vjera t. zv. sokolska misao. T a je ideja nama došla iz Češke od tamošnjih Slavena. A šta oni rade? Učenjaci su davno utvrdili, da je u zdravom ljudskom tijelu i zdrava duša. Zdrav čovjek, jakih mišica, dobrih zdravih nogu, može danas da radi, da opstoji. Njegova je i pamet zdrava. Zamislimo jednog kržljavca, mladića slabunjava, kojega je recimo „mejhana ispila", šta on radi, im a �91 li od njega fajde? Dašto, da je sam sebi na teretu, a kamo li ne drugome. Ko čuva svoje zdravlje, taj rado n. pr. šeta. Dogješ pošlje šetnje kući, već osjećaš da si zdraviji. Nekad te spopane turobnost, mlitav si, smlaćen, a čim uzmeš u ruke kakav posao koji ti kreće tijelom (na primjer cijepanje drva), već ti se damari oja­ čaju. — Mi ne možemo svi cijepati i tesati drva, kopati i t. d. zato moderni svijet izumi gombanje ili gim­ nastiku. Sokolske vježbe su gimnastika. U odregjeno vrijeme skupe se složna braća (So­ koli) pa poput vojnika, zajednički čine vježbe ru­ kama, nogama, štapovima i t. d. Dakako bogatiji jašu i na kotačima (biciklima). Osim te svrhe, n a i m e č i s t o z d r a v s t v e n e , da ojača ljudsko tijelo, imaju Sokolska društva i dru­ gih, lijepih svrha. Korisno je b rat imlj enje Sokolova. Svi su članovi Sokolskog društva braća. Lijepo se upoznadu, bratski i složno rade za svoje dobro. Za tim tu nema onih razlika kao n. pr. u nekim našim čitaonicama, da beg sjedi u vrhu, a „prosti- kakav Muho za vratima ili mu čak nema tu nikako mjesto. S o k o l o v i su s v i j e d n a c i . Pošlje sokolskih vježbi idu Sokolovi složno u prostorije „Čitaonice1*, gdje č i t a j u novine. S tim se mogu proveseliti sviranjem u tamburice i eto tamburaškog zbora. 't Gdje se ovako „sitni rad" pokupi sve u jedno prama našim skromnim prilikama, još samo metnimo § u pravilima: „Sokoli ne piju alkohola1* i eto selameta. Za to je suvišna posebna zgrada „Čitaonice", „Tamburaškog zbora", „Antialkoholnog društva" itd. Sve se te inštitucije mogu sklopiti u jedno jako, tri­ jezno, zdravo i koristno društvo omladinsko — Sok6 (Šahin). Naprijed mlagja inteligencija s omladinom, na­ šom uzdanicom, jer na vama svijet ostavljamo... Ahmed — Sarajevo. Šta ometa rad1)? Dokazivati potrebu ženske naobrazbe mislim da je danas suvišno zato, što smo svi butum uvjereni, da nam treba žena izobražena. Prema vremenu se mijenjao i pojam o kakvoći i količini svake naobrazbe. Pa tako i ženske, a naročito kod nas u Bosni. Mi smo težački narod s vrlo malo razvijenom industri­ jom i društvenom životom, pa nam je tako malo i trebalo. Danas je drukčije. Dosadanjim svojim potre') Vidi članak 5. broja „Gajreta" „Ženska naobrazba ili izostavljeni farz“ od Hazima Muftića. bama u tom pogledu mi smo svi udovoljili sa svojim mektebima, a u nekim mjestima i ruždijama. Tako su naobrazbu i naši sugragjani drugih vjera imali, danas imaju drugu, u to je posljedica promjene vremena i prilika. Što su se oni rano probudili i što su u tom izmakli nama razlog se nalazi u njihovoj vjeri i na­ činu života. Svi smo složni u tom, da treba reforme i po­ svemašnje promjene i da naše ustanove ne odgova­ raju našim potrebama, ali nijesmo svi složni u tom, kako da se reformira i promijeni. Pokušavalo se u Sarajevu i drugim mjestima osnivati tzv. ruždije, ali bez uspjeha. Ne zadovoljavaju današnju potrebu. Sva­ kim danom čitamo po listovima, da se u Rusiji, Tur­ skoj, Egiptu te Indiji osnivaju ženske škole, moderne i sar. remene itd. i da su s njima potpuno zadovoljni; gledamo po Bosni državne i privatne ženske škole pa ipak se ne odlučujemo na to. Što je tome uzrok? Konzervativni .smo, bojimo se i strah nas je novine, jer ne znamo, šta je, a sve je tome uzrok pomanj­ kanje programa i solidarnosti u mišljenju u toj re­ formi. Lijepe su riječi „naučiti ženskinje, kako će biti dobre domaćice i majke" samo se pita kako? Tražiti „žensku naobrazbu u islamskom smislu riječi" kako? 1 šta to napokon znači „u islamskom smislu riječi"? Hoće 1’ to biti bule-hodže, šta li? »Trebamo žensku naobrazbu takvu, koja će naše ženskinje preporoditi, osvijestiti i otvoriti im očf itd." lijepo je govoriti samo se pita, kakva i koja je to naobrazba? Što to sve znači? Mnogo i ništa, to jest kako*se uzme. G. se pisac vara, kad misli, da je ženama u evropskom duhu obrazovanim glavna briga: nakit, zabava i brbljivost itd. To su izrodi i iznimke, a po njima se ne računa i ne zaključuje. U ostalom sasma je drugi način života evropskog a sasma drugi tog islamskog. Treba razlikovati! Svi znamo, da nam treba mekteba i uzgojilišta i nižih i viših, samo se r a z i l a z i m o u p r o g r a mu , a taj nam vi iznesite u islamskom duhu, kako ga za­ mišljate. Vakuf je započeo raditi na tom pa će se valjda nešto i uraditi, to nam bar garantuju ljudi u njemu, samo nam treba u tom pitanju sporazuma i jednoglasnosti. Što se moje osobe tiče, velim, da smo u Evropi pod uplivom evropske prosvjete, pa se u tom smjeru treba i odgajati, a naročito treba posvetiti brige na­ cionalnom odgoju, jer je to temelj. Sad vi imate rije č ! �92 Majke i maženje djeteta. Nema većega blaga ni bogatstva za majku, nego njezino dijete, koje ona nada sve ljubi i voli ga; ona ga odgaja već od poroda, ona mu tetoši i zabavlja ga i napokon ona ga uči progovarati. Majka je dakle uz dijete od prve mladosti njegove, pa ko sretniji od nje, ako se može pohvaliti i reći za svoje već od­ raslo dijete: „Ovo je dika moja i ponos moj!“ Ali makar žalosna srca mora se priznati, da je malo majki, koja se može pohvaliti sa svojim po­ nosom, svojim djetetom, a ako istražujemo uzroke tome, naći ćemo ih u našem kućnom uzgoju, kojemu se kod naših majki i uopće kod naših roditelja naj­ manje brige posvećuje. Pored svih zlih strana našega uzgoja, treba oso­ bito istaknuti maženje djeteta — tu klicu svih zala i nesreća. Maženju djece uzrok je prevelika ljubav ro­ ditelja, a naročito majke, koja tako daleko ide, da ispunjava dječiju najmanju, pa makar najbesmisleniju i najbeskorisniju, želju. Mislim da će svako priznati tu ljubav roditelja prema svom porodu, ali niko ne može odobriti onih besmislenih ugagjanja, koja djetetu slabo koriste, a štetu vrlo često nanose. Sigurno da i svaka majka promisli dobro o tome ispunjavanju dječijih želja i ona bi došla do zaključka da to djetetu nikada koristi ne donosi. Uzmimo n. pr. djetetu je drag šećer i u opće slatkiši, pa na­ ravno ono će uvijek iskati u majke, a ona u preve­ likoj ljubavi vazda mu donese po komad šećera, i dijete to hruma svojim nježnim zubićima, a majka se naslagjuje, gledajući ga zadovoljna, a jadnica i ne misli na pošljedice, koje odatle nastaju, nego se istom razočara, kod pogleda u svoga, već odrasloga djeteta, mjesto onih sitnih biser zubića, vidi tu crnih krnjataka, koji se upravo na nju kese i kao da joj govore; „Ovo je tvoj grijeh, koji si izvela na vlastitom dje­ tetu svomeu. To je jedan mali primjer za posljedice maženja djeteta, a stotine drugih primjera dalo bi se navesti, koji nam skupa govore, da ne smijemo ni na koji način ispunjavati svaku dječju želju, nego trebamo dobro promisliti što djetetu koristi, to mu samo či­ niti i samo take mu želje ispunjavati. Ali na žalost, koliko je matera, koje se ne mogu ustegnuti i u svojoj nepromišljenosti misle, da moraju bezuvjetno: kuda dijete okom ona skokom. Ta nepromišljena ljubav majke prema djetetu i to ugagjanje škodi u prvom redu njemu samome. Zar mislite, da je samo jedno dijete nastradalo zbog maženja? Koliko je maženih djevojaka u nepriliku došlo samo zbog maženja, kada su se poudale i došle u dom, gdje se je od nje iziskivalo, da radi, a ona hudnica, kao maza materina, možda nije znala ni hljeba skuhati, niti obični ručak napraviti, jer joj je kod njenih roditelja vazda dolazilo gotovo. Zar mislite, da će se u toj kući živjeti u skladu? Ne, nego će naprotiv ona jadnica vazda biti karana i napastovana, a u mnogim slučajevima to će prouz­ ročiti i rastavu braka. Promotrimo li tako jedno maženo dijete, opazićemu, da ono već u ranoj svojoj mladosti postaje sebično i oholo jer ono gledajući, kako se sve po njegovoj želji i na njegov mig dogagja, počima sebe smatrati nekim središtem, najprije u kući a kasnije i u svijetu. Šta mislite kako ga razočaranje snagje, kada izigje u svijet i kada vidi, da baš niko na njega i ne računa i koliko ono mora da pati sada duševno, jer ona njegova sebičnost uklesata mu u dušu još u njegovoj mladosti, nikad ga ne ostavlja. Osim toga maza materina nije vična nikakvom težem radu, pa eto odmah nestašice i siromaštva, a jesti se mora, jer stomak ne zna, šta znači, nema, j t^ko ti maza materina svrši svoj čemerni život u najvećoj bijedi i nevolji. Sigurno će neko primjetiti i reći, da nije svako dijete siromašno, jer su mu roditelji osigurali svojim radom i baštinom život, ali da je to neispravno, vi­ dimo iz stotinu primjera, koje vigjamo u životu. Ako istražujemo kod bogataške djece, koja su u zrelijoj svojoj dobi došli na prosjački štap, uvjerićemo se, da su oni provodili' svoje djetinjstvo u svakom izo­ bilju i raskoši, te da im se je svaka njihova želja ispunjavala. Tako isto ako istražujemo život zločinaca, vidjećemo, da i njih obično ništa drugo nije dovelo na vješala ili u tamnice, već samo ono besmisleno is­ punjavanje u ranoj mladosti svake njihove želje. Sve te okolnosti samo govore, kako štetno utječe maženje djeteta i ispunjavanje njegovih želja. Mora se pri­ znati da je majci teško, kad se dijete rasplače, da ga ne utješi i kada nešto poželi, da mu ne udovolji, ali neka dobro promisli, u kakav ponor može da do­ vede dijete njena popustljivost, pa neka srce stegne, te neka se svom silom odupre svakoj besmišljenoj želji dječijoj. Svi znamo da je dječija duša tako primljiva u prvoj njegovoj mladosti, te što je ono onda zapamtilo i vidjelo, to mu se ne da izbrisati iz njegove duše, pa baš za to trebaju roditelji, a na prvom redu majka, da sve učini, te da svoje dijete nauči na umjerenost, tačnost, red i čistoću, a osobito na poslušnost prema starijima a naročito da im bude roditeljska riječ sve­ tinja, te da nastoje, da im se svaka zapovijed sluša i izvršuje, a to samo onda mogu postignuti, ako ne budu svoju djecu mazili i ugagjali im, jer samo jedan put popustiti djetetu veliki je grijeh, koji povlači druge grijehe za sobom, dok napokon i roditelji ne izgube svu vlast nad svojim djetetom. �98 Da se malo dubije kod nas razmišlja o maženju djeteta i pošljedicama koje nastupaju odatle, sigurno bismo imali manje one raskalašene i raspuštene djece na svakom ćošku ulice. N. K n jiževn ost. Hazim Muftlć, Tuzla. Lafunger. Sa odlukom, da ću uraniti, da mogu na jutarnji vlak prispjeti, legao sam, želeći s vlakom do Simina Hana, a odanle pješice u Gornju Tuzlu. Probudio sam se prije vremena na podrug sahata. Uklonim sa pendžera zar, a ono obzorje tmurno i kiša pada. Ali pošto je mjesec juli i vrijeme od na­ zad nekoliko hefti vrlo promjenjlvio, brzo se odlučim, da svakako idem. I nijesam se prevario: doduše, dpk god nijesam u vlak sio, kiša je neprestano padala, ali je na polasku ipak prestala i počelo se razgaIjivati. Na donjo tuzlansku štaciju sam 'došao haman na pola sahata prije polazka vlaka, jer mi nije bilo pravo vrijeme poznato, te sam - se bojao, da ne za­ kasnim, držeći se one obične: bolje da ti željeznicu čekaš, nego ona tebe! Za to sam imao dosta vremena za šetnju po kolodvorskom hodniku i za čitanje po zidovima Iz­ lijepljenih raznih oglasa, izvadaka iz prometnog pra­ vilnika, te trgovinskih i kupalištnih reklama. Pošto ovaj vlalc polazi rano, a služi jedino za prevažanje soli iz Simina-Hana i nekih potrebica za tamo, a pašažera mu je nuzgredna zarada, to nije, osim mene, drugih putnika ni bilo u kolodvorskom hodniku, osim što bi koji nenaspavani poslužitelj kad-kad prošao ili se po koji rano-ranilac slučajno uvratio u kolodvor, da se malo od kiše skloni. Odmah do ulaznih vrata sjedio je jedan koštunjavi Arnaut na klupi, a pred sobom na stplu držao je svoju tablu sa kolačima i šećerlamama, pokrivenu vrećom. Naprama Arnautu sjedio je na drugoj klupi jedan seljak kršćanin, koji je sa Arnautom vrlo malo razgovarao i to samo kratke primjedbe o blagodati ovogodišnjeg čestog padanja kiše. Ali mi ova dva nijesu dugo dosagjivala sa svo­ jom šutnjom, jer na skoro utrka u hodnik lafunger (dimnjačar), pokrupan čovjek, kratke i pune brade i naravno sav, od pete do glave — crn. Meni nijesu mrski ovi lafungeri, premda sam ih se u djetinstvu strašio, — jer sam ih nekoliko po­ znavao kao dosta razumne ljude, s kojima se može o mnogočem razgovarati. Za to sam očekivao i od ovoga novog gosta, da će mi makar malo zabave pridonjeti, pored one dvojice šutljivaca, s kojima ja nijesam iakodjer, — kao ni sa ovim lafungerom, — imao šta razgovarati, ali pošto sam s njima bio pod jednim krovom, to sam se mogao zabavljati sa onim, 0 čemu su oni megju sobom razgovarali. I zbilja! Odžakčijačim utrka i nazva dobro jutro, prve mu riječi bijahu: „ 0 , ova je kiša mogla za drugi put ostati!" 1 poče sa odjeće otresati vodu, koja se na njemu za­ ustavila, pošto obično ambrele ne nosi. Arnaut se na ove riječi nasmija, dočim onome seljaku darnuše u pobožno čuvstvo i on odmah Švabu ukori veleći, da ne može biti kako on hoće, nego kako Bog hoće! Dimnjačar se vrlo lahko snagje i nadoveza: „Znam ja šta govorim. Ono je sveti Petar jednom rekao Isusu, da bi on želio biti moćan kao Bog samo je ­ dan dan, pa da bi on cijeli svijet preokrenuo. Isus mu to obeća i kaže mu jedan dan u kojem on može preuzeti taj posao. Kad onaj dan nastao, a sv. Petar uranio i pošao izvan grada. Idući tako ugleda jednu babu gdje se vraća u grad, a ostavila nekoliko krava i ovaca na otvorenom polju, da pasu. „Kuda ćeš ti, što ne čuvaš ono blago?" upita sv. Petar babu. „Čuvaće Bog i božiji službenici", odgovori mu baba. Sveti Petar ne nagje šta odgovoriti, nego uvidivši šta mu je raditi, sjedne kod blaga i cijeli ga dan čuvao. I tako je eto bilo opet, kako Bog hoće!" Ova se pripovjetčica obojici slušaoca očito do­ pala, te se obojica zadovoljno nasmijaše i iza toga posta u hodniku življe i veselije. Najprije se počelo govoriti, kako je kiša korisna, pa onda kako svijet nije tako dobar, naprama koliko nam Bog dobro daje. A onda se iz razgovora moglo razumjeti, da je dimnjačar puno svijeta obišao, šta više, da je bio i u Stambolu, što je osobito Arnauta zainteresovalo; te ga je o koječem iz Stambola priupitivao. Ja nijesam mogao cijelog razgovora pratiti, jer sam hodao dolje gure čitajući po duvarovima one oglase i reklame; ali kad sam god došao u blizinu družine, uvijek sam po nešto novo dočuo, jer su se teme brzo mijenjale. Izgledalo je, da sc je i seljaku onaj lafunger zazrio, jer je cijelo vrijeme u njega buljio i kad bi ovaj što začudno kazao, seljak bi bezazleno uzviknuo i čudio se, što je okretnog i govorljivog dimnjačara sve više kuražilo. — J a h , svijet je strašno pokvaren, a osobito ovdje u Bosni!" — reče jednom dimnjačar. — „A mi iz Bosne mislimo, da je tamo preko, svijet više pokvaren, nego ovdje", dometnu Arnaut smijući se. — „Jest, ima svašta; ali ovdje, ovdje je više. Eto znam u Klokotnica muktar umro, pa mu ostali si­ novi, koji se sad tuže po sudu i gone se za jedan puteljak — korak zemlje — po kojem ni trava ne će da raste — i ne će se da smire i pomire, dok svu očevinu ne upropaste!" — ispriča lafunger, kao za �94 dokaz, kako je u Bosni svijet pokvaren. Seljak je megju tim pitao, gdje je ta Klokotnica, a u to ugje novi gost, raznosač samuna, mršav i suh jedan mu­ sliman. Ugje i spusti tablu sa somunima na sto i sjede kraj Arnauta, bez da je ikog pozdravio. — J e s u P vrući?“ upita seljak. Sramundžija šuti i gleda mahmurno u prozor. Seljak jo š jednom priupita, pa kad ni to ne pomože, nagje se u službi lafunger, prigje samundžiji, te mu na uho doviknu, kao kakvom gluhaji: J e li vrući?“ — „A što pita. Ako mu treba i ako je gladan neka dogje i vigja. Ako ne kupi od mene, kupiće od drugoga!" — odgovori samundžija nervozno. Na ovo se svi drugi nasmijaše, a odžakčija poče radosno igrati pokazujući slavodobitno na samundžiju i ponavljajući: „Nijesam li rekao, nijesam li rekao, da je u Bosni najpokvarenije. Za što čo­ vjeku ne bi kazao za svoja roba?!" — — „Pa da, zar ja hoću tebi prodati šećerlame i opet, da mora biti, kako ja hoću!" — razjasni Arnaut neopravdani samundžin postapak. Seljak je ipak nakon kratkog razmišljanja ustao, kupio sebi somun i počeo jesti. Ovo samundžino ponašanje, dalo je novog po­ voda lafungeru, da pripovijeda, kako je kod njih i u drugim zemljama svijet puno uredniji, marljiviji, slož­ niji t bolji. t — „U Švajcarskoj i Štajerskoj ne možeš vigjati gladna i poderana čovjeka", reče lafunger i pri tom mu upade u oči na zidu priljepljena slika alpinskog kraja, sa dubokim snijegom po vrhovima gora, a podnu sjede seljak i seljanka u novom odi­ jelu. Cijela slika sa svojim istaknutim bojama prika­ zuje romantičan prizor. T a slika posluži dimnjačaru kao živa potvrda svome tvrgjenju i odmah upozori svoje slušaoce na nju. — A uzrok je prvo: što su složni, a drugo: što uvijeke rade. 1 oni, moj dragi, svoje zemlje gnoje! A o v d je ? -------------U Italiji ide seljak ulicom, pa sretne kakvog čovjeka i pita ga: „Molim vas, gospodine, da mi dozvolite, da vaš abort očistim; ja bih vam dobro platio!" — „Ali to treba meni", odgovara go­ spodin", — ispriča dimnjačar, ali pošto ga seljak nije potpuno razumio, to mu isto ponovi i Arnaut, razjasnivši mu pri tome, da „abort" znači „ćenifa". Ovome se upotrebljavanju abortskog 'gjubreta seljak vrlo čudio i izgledalo je, kao da mu se vrlo gadi. Iza toga se prešlo na veličinu Stambola. Valjda je na to naš lafunger prešao iz naklonosti naprama Arnautu, jer mu je ovaj sve odobravao i tumačio njegovo pričanje. — „Da ja tebe odvedem u Stambol" — okrenu se lafunger seljaku, — „pa te ostavim u sredini, ti bi se izgubio ko biba". — „U Stambolu ima jetmiš ići bučuk mille, — sedamdeset i dvije i po vjere", — nadoveza Arnaut, takogjer gledajući u seljaka. — „Da, ona polovica, to su Cigani" — razjasni lafunger. — „Aj me!" — uzviknu seljak žvačući ostatak od somuna. U tome neko javi, da je vrijeme karte vaditi i ja sam u željeznici razmišljao o lafungeru i njegovom društvu. A često mi megjutim na um padala u novi­ nama čitana riječ „kulturtrager". Hazim Muftič 7 Vidljive i nevidljive rane. Kada sam još kao mala učenica više puta na dau prelazila preko starog mosta u hrvatsku K . . idući u školu i iz škole, bijaše mi prava naslada, zagledati se u mirni tok Une i povesti se zajedno sa tim tokom. Meni se bar činilo, da se vozam. I da me gdjekad glad, a gdjekad i strah mamina ukora, nije nagnao da kući idem, stajala bih na mostu, dok god bi se razabirao tok valova. I dan danas još, kad prolazim preko mosta našeg bistrog Vrbasa, padaju mi na um oni dani. Samo me sad trgnu u zbilju druge misli. Nekad se brinem, da ne bi koja od mojih malih sestara zaspala bez večere, nekad opet, da ne bi koja „nehote" zabora­ vila naučiti ili napisati zadatak. Pa opet te male ne­ stašne jogunice znadu iz dna duše uzdahnuti: „Blago tebi, kad si najveća." Hoće li i one kad žaliti za zlatnim djetinstvom? Onda će pojmiti, kako je varljiv taj uzdah. Tu skoro prolazila sam opet preko Vrbasa, sa jedne na drugu stranu. Baš se preko mosta vozio liječnik u svojoj finoj kočiji. Prema kočiji išao neki siromašak zamotane glave. Na ramenu nosio je pokriven sepet, vidilo se da je težak. Liječnik reče kočijašu da ustavi, sigje i približi se onom čovjeku. „No kako je ? " upita. „Nisam li ti rekao," na­ stavi odmah strogim glasom i ne čekajući odgovora, „da moraš ležati i da ne smiješ ništa ra d iti?.A ti nosiš taj teret, pa će ti biti gore, znaš li? " „Gospodine, ja moram", promuca jadnik. „Molim vas, ja sam sluga i moj gospodar ne može obavljati moje poslove. A kad ne radim, neće mi valjda pla­ ćati džaba — a živiti se mora." „Kažem ti, da moraš ležati!" nastavi liječnik i okrenu se nekom prolazniku, pa će reći: „Ovome se čovjeku ne da dokazati, da mu škodi rani, kad nosi teške tovare." Onda će opet čovjeku sa zavojom na �glavi i sepetom na iegjima: „Dogji sutra, da ti metnerii drugi zavoj, a sada idi pa lezi! S Bogom!" „Ovome se gospodinu ne da dokazati, da se mora raditi," obrati se sada zavijeni onome prolaz­ niku, kad je liječnik otišao. I ja bih volio, da prije progje, ali kad mi ne može biti, da ležim, — pa eto!" I on podiže opet svoj sepet na rame i pogje dalje. I ja pogjoh dalje. Dvojake su rane ljudske.... A onima, što se zovu bijeda i nevolja, ne pomaže liječnička znanost, za njih ne raste ljekovita trava.... One su dublie i silnije. Boreći se s njima, čovjek često ne dospijeva da misli na tjelesne rane. Ove bole, bole... ali glad boli više. Reg. No i oni se boje — da ne pospješe život toga truleža. Padale bi i sitne kapljice kiše kad bi znale da nad tim truležom neće ponići mlad — jak — bujan život, a atmosfera bi onda sa svojom jutarnjom zorom taj život mogla umivati i njegovati! Prolomite se oblaci, padajte kapljice, raspi se jutarnja roso — slobodno je! Ta sve je pomrlo i presahlo od teškog plača za gospodarem — neprijateljem svojim! Kobna sosa, koja je prorekla taj i tak' život digla se, da potraži drugog lova. Konac je! Glupost je pobijedila! H e y A eT * ) 3an n c. Fehim. ITpeBOA c TjrpCKop. — KaKBO Becejbc, HOBjeae Moj, kbkbo Becej&e! JTnii •— Žrlve nepromišljenosti. Po strmom brdašcu, izvan travom zarasle, ceste poredale su se puste seoske Icućj? -*■ zatoćišta prije perzonificiranih gluposti, a sada skrovišta duhova; Golo stijenje, pomalo s polja iskvareno olujom, kvari harmoniju one id iličn islik e seoske, — no i još je bura duhala kroz porazbijane prozore, — a čov­ jeka bi neka čudnovata strava i zagonetno pitanje obuzelo i on bi sa pitanjem u duši premišljao: „Zašto je to tako — šta ih je odavle odagnalo!" Zelena — napola žuta trava uzdisala je i skromno poželjela — da je ko god spasi od tog smetlja, gjubra, truleža izumrlih životinjica i usahlih biljaka, truhla lišća i kakve već gnjiloće nijesi mogao tu vidjeti. No uzalud! Glupost slavi triumpf nad tom ža­ losnom slikom a demoni sviraju uz svoje orgije tužne i ganutljive pjesme, pune neke nadprirodne obmane, tajinstvene zebnje, te neprotumačivog straha. Proklet­ stvo kolo vodi sa svojim furijama a neposluh lijeta na svojim gadnim krilima i odozgor iz sfera sa tonom punim zapovijedi diktira: „Desno-lijevo; naprijed nazad — skoči nogom udari — nek se zemlja po­ trese — nek sve ugine!" I glupost pobijegjuje! Slabi i gladni insekti skupili su se pod zemljom i prisluškuju, kako se svira, pjeva i igra — a samo gdjekoji, odvažniji promolio svoju glavicu i pogledao po golom licu zemaljskom — a onda se opet natrag povukao, da premišlja — o svojim potrebama. Kolo se je polagano zaustavilo! Potpuna propast se približava! Gusti oblaci hoće da se prolome, pa da onda sasma zametu trag i onom truležu — a još druge živote, koji kao zapretana žeravica tinjaju — poguše — pa da onda nastane, potpuna jednoličnost — da zavlada prava harmonija.# MH 8yje OA miTpHHHX 3ByicoBa. ITa icatCBa o6hjhoct, 6oracTBO, h yacHiciH>e! A.iaxa mh! h ohiimb n ycTHMa cau yacHBaaa. Ja hc 3hbm Aa JiH cy omu đa.ie Tatco onajeHe Apannr KaneH>cM n B.iaTOM npoTKaHOM hoxom Kao ihto je yKyc, ca CBojo CTpaHe, 6ho KojiaiHMa h 6a6epjiH na.laBOM. A x! aonjeae! Jom CBa 3aejea>eiia thm pacKoramiM Bece.a>eM, Ajma je A°Tp«Kua AOMa a noie.ia Aa npa'ia cbomc Mywy 0 CBa^ča MyxTapoBe Khepa c KojoM ce BjeHiao je^aa o<j)Buap Koja ce BpaTao H3 paTa, y komo cy ce Typua 60piMii npoTUBv aeBjepHHx TpKa. — To je A°6aP H^Muk a Kao a M.ia^a, a 011 je npa.ia'iHO 6oraT, chh je a yHyK MyxTapa, a Taico npacTao 3a Ty AjeBojKy a* «aA ie>HC" noA pyae, upouiao Kpo3 roMHJiy aceHa mije 6a.no HajeAHe Koja He 6a noace.'he.ia Aa je H>eir 36T, b HajeAHe AJ6Bojae Koja ra He 6a no3Ke.T>ejia 3a MVJKa; a cbo cy, h noKpaj Tora uito Bjepa 3a6pan>yje, pa3UK0Ba^e Aa AurHy Ma^io Beo, cano Aa 6® oh apaMajemo. — Ha M.iaAa, aoBjeie Moj, ax, Kano je oHa 6a.ia jiajeaa! a nyHa yKpaca... yoopa3a caMo AeceT MaxiiyAnja y ABa> Kao py«a Ae6e.ia, HB3a. 3aMuc.ia to ? U caoC6T 3.iaTHnx AYKaTa oko BpaTa, CBajeT.inx Kao cyHite! Cbo je to aob°*’i»ho Aa ce KynH cbo uito mh iiMaMo: Kyka, CB6 naiue auaH>e, a Kyha a iiMan.o Mora 6paTa, a TaKOhep a Kyha a aMaH>e TBora 6paTa. T ojibko joj bbcb o BpaTy. A x! Kaao cy jmjea nap! ^OBjeK ce HacMaja; oh je 3Hao Aa **y je Ajma 3a- BHAJbBBa. OtjiHuap n M^aAa, 36aji»a cy AHBaH nap, ajia 3ap ohh HeMajy Beh Be.iaKor caHa, c kum 36 HauiTa He Moaee Aa nopeAa, Koja je BojHiiK a, npaje neTapa roAaae OTnyTOBao y A&jieKj apancay aeMJby, Aa OACJiyaca CBoj BojHii'iKH poK a Koja he ce, ycKopo BpaTBTa. Bek je *) y caBpeMOHoj TypcKoj Kitn»ceBHOCTH U epo*T n a v a n u a Kao njecuBK, npnnoBjeA as n poM ancujep, jeflHO on npBnx uje cT a . T o Jijecto oh j e 8acjiy>KD0 n n o CBojoj opnriiH ajiiioern, je p j e oh CKopo jo d n im Kojn H aje n m ao aa eBponcKHM ynopn.Ma, Beh aaBao CHBapn Kojn noće hcbxob n cT o sib asK a KapaKTep. llpunoB njeTK a, KOjy flauao AOHOCUHO, iiajfio.tH j e aok* 8 tomo. t �96 flocTa Bpejiena Kareo Heaa hhkekbhx BnjecTn oa H.era. TaKo MH A.iaxa, obh Hinajy cim a koju je 6oa>h on c.BaKor MyxTapcKor cima! — xIyjem, aceHo, He Tpe6a 3anHAjeTH Tyl)eMy 60raxcTBy. A .iax naM je aeo uito HaM je aeo. 3 a Hauiy CTapocT mu HMaMO ABHje pyKe Hauiera cnHa. U omoahmo ce B ory, ae HaM ra BpaTH 3ApaBor h HirraBor a, Ka# ce HeuiTO ii Kaace o ApyroMe, HCKa to 6y/a,e yBBjeK B3 MBAOlHTe. OHa none Aa Tyaca: — JK hbot je cypoB; jeA«a MoaceMo a * ce acxpahhmo... A x! Te MaxMyAnje Koje ce, Kao cyHne, cnjajy! H jy o6y3e hckh rH>eB a, y3 to, ii c je ia , jep ce cjeTH cBora CHHa, Koja je Taao. AaaeKO, aea 6 ko. O na 6a paAO Aa^a noAOBHHy CBor yAjeAa y paAy, caMo Aa je OHa Majaa Aajenora ocjmuupa, Koja ce A^Hac »ceHao! Y octbaom, H>eH je Myac auao pa3Aora Aa 6yAC ropA ca CBojaH Hac.i>eAHBKoM; caMo Koja 6a MyxTap hah HOBjeK H3 Biiuier cTa^eaca npacTao Aa My Aa CBojy kepBy. E hah cy TaKo capoMaiuHa! 3 a h>hx neMa AjeBojKe Koja 6n hmeae OAnjeAO 3 aetom npoTKaHO a MaxMyAaje oko BpaTa. K oabkh 6 ii Mapa3 ao6 iia h ? MosKAa, ABa boae a AeceT OBana!... I^ajeAora je Aaaa mucahAa caMo o Toj cb8 a 6h , o 6oraToj ro36a, o najeAOMe oHone 6oraTCTBy, o ropAoMe oi})Hi;npy a H>eroBoj aoeHH ca A0a HH3a Kao cyHue cjajHax, MaxMyAnja. MacAH.ia je o TOMe nnjeAora AaHa, n a ­ jeb e Beaepe a najeAe Hoka. 0 TOMe je caH>aAa a , cyTpaAair, paHo y 3opy, o^e y Kyky raje je 6a.ia CBaA6a. B ece jte je Tpe6aAO Aa Tpaje T p a aehe a 3a cbo to BpajeMe uyAa je ce caMo CBiipKa, niecMa, arpa, cmbje x a AHBHe npane: Koje cy c e oko cTo.ia npaiaA e. y 6pa*moj co6a Ha AHBEHy KaAH(j>eHOM ycpeA ja CTyKa, cjeAH.ia je MJiaAa y cbomc BeAaqaHCTBeHOM oahje^y, c AeceT MaxMyAiija y ABa HH3a, Koje cy ce cajajie Kao cyHu;a. H KaAroA 6a yjia3BJia Ajuia y Ty co6y aoAa3HAo joj je Aa m/iane H3 cpijoe a A>yTH>e. H ocAaje Tora, cjeTHo 6a ce Bpakajia ceojoj Kykn Koja ce Ha<ia3HAa n a Kpajy ce.ia, a Koja je 6 ha a TaKo ycaMA>eaa a & cy Hoky . oko H>e HenpecTaHO o6arpaBaAa KpaAA>BBna, a oahochab no Kojy KOKouiKy HAa a caay 0Bay. — 3 a n o B a jeA a jT e, 3anoBajeA ajTe, A yx k e BaM n p a- T e k a y noMok; j a 3 hem MarnqKy pajen Koja r a n o 6 je l)y je . 3anoBjeA H Te niTa x o k eT e: 3 a p e b a >e , 6oraTCTBa, M oka, Ha jeAHy piljen Ayx k e ce noKopaTa! T o je 6ao hckb CBeTH noBjeK Koja je cjeAHo npeA jeAHHM M8AMM TpneacH»aKOM Koja je 6ao nyH pa3Hax CTBapaana: pa3Hor 3pHeBj&a, Koumma oa HCKe qyAecae 3Maje, 3y6a oa Heae BHAHCKe Tane a pa3Hax Apyrax cTBapnima. Taj je HOBjeK Aajenao CBe đoAecTa a oa uhhh ; Ayra My je 6paAa naAaAa a ® Tp6yxa a rAana, o6aBajena B6AHKHM Typ6aH0M, a b ' ibae je Ha HeKy mraHTCKy ne«iypKy. Ib eroB o MaAO AykaHno HaAaaaAo je c e npeao nyT a Kyke rA je jo 6 hae CBaAoa, a n aT aB a ce j e roMHAa ____ X ; tbc- KaAa oko H.era Kynyjyka .injeKOBe, aeica 3a CBojy cTOKy a HeKa 3a CBojy Ajeny, weHe, mah 3a caae ce6e; APyra cy TpaacBAii HanaTaK KojiiM ce ocBaja AParaHHHo cpne, bab ce y6AaacaBa ra>eB o ian a H>nxoBax. — 3anoBiijeAajTe, 3anoBiijeAajTe, ja shem MarnqHy pajen, Koja no6jeijyje?Ayx a. Ajma ce paA03HaA0, npa6AHMca, HyAOTBopHH noBjeic je oAB63ao je3BK jeAHOM mijeMOM HOBjeKy a aoBpaTao CHary yAQBa jeAHOMe napaAHTHKy. — 3anoBajeAajTe, 3anoBajeAajTe, ja 3aau Mara<iHy pajen Koja no6jel>yje AyxoBe. — ^J,o6pa HOBjeae, peae Ajuia, Aa ah th 3Ham uiTa Myua Moje cpije? — IIo3HaTO a Heno3HaTo cy a b®; AaH a Hok cy ABa, OAroBopa oh. KyKyMaBKa bhah y Hoka Kao m io Ayx bhah Heno3HaTo. ■' — C bcth uoBjeue, CBeTa aoBjeue, pena mh uiTa Myaa Moje cpne. — Minu je CTpax neKapy. 3ainT0 ? IlaTajTe H>axoBe MjeniBHe. Y tbm MjemaHaMa a a a CAaTKora, aacoA>eHor, 3aA >ykeH or, CBera iuto ce nAaka cyxaM 3aetom. A 3AETO je miA> H>HXOBa 5KHBOTE... Ajma 3aApxTa 6am Ty, npeao nyTa oa Kyke H3 Koje ce nyAa njecMa, CBapKa y3BHIUI— — C bcth noBjene, leAHKa je Hayaa T B o ja , npoMpMA>a OHa oacBBM y36ykeHo. BaAjeAa caM jeAHy MAaAy Koja je oko BpaTa, y abe HH3a, HMaAa AeceT MaxMyAnja cjajHHX Kao cyHi^e... J a 6nx xTjeAa ae hmem MaxMyAaja, C both HOBjea y noAa saTBopa ona a npoMpMA>a HeKe moahtbc, na OHAa, B3BaAHBum B3 jeAHe mapame jeAHo TpoyraHo napne noxe, nyHO 6a3apHax 3anaca, pene: — SKeno, aao xokem ae nAaTam mTa KomTajy Tpa Bpeke nmeHiine, eBo th aanaca. IIoHceAB mTo je Moryke ae noaceAa jtyACKO 6ake, a Ayx k e Te noCAymaTB. CaMo ja HauiTa He Mory noTpaacaTH oa Ayx aAjma ce mbao noByne, jep je 3anAamaAa najeHa oa Tp a Bpeke nmeHane ; bab , cbotb HOBjeK hciibo aoAEA® : — J a bhabm ae c a th A°6pa a nornTena weHa,Kojy A asx xoke ae mTHTH. O h Me HaroHH ae th aem jeAaH noKAOH. He TpasKHM th to Tpa Bpeke, hh ABnje a no, n a hh ćemo ABaje; Aaj mh ćemo Bpeky a no; to je CHTHHU,a kea ce ycnopeAH c 6e36pojaHM MaxMyAHj»Ma Koje kem ao6hth ! ^ y r o ce je, nocAaje Tora Ajma nora^aAa, a Haj3aA je AoniAa ao 3anaca caMo 3R jeAHy Mjepany nmeHane. — JK oho, pene joj cboth HOBjeK, yMjepa TBoje aceA.e, jep ce 3ebbaaiHboct ho AonaAa Ayx °BaMa. Haj3aA joj oh noKaaa t|)opMyAy a nepeMOHiije fcoje cy noTpe6ae ae ce H3a30Be Ayx. — H36epa TpenyTaK kea Te hhko He Moace Aa bhah a, nomTO T p a n y ia no.T>y6am sanac, aoboAjHO ke th 6hth Aa y3BHKHem: ,,PaxMHAMOTl — to je ime AyxoBO — P exmhamot! T hm sanacoM Koja je KAE»yn TBojax TajHa, HaAEHceM th ae mc nocAymara..,“ a OHAa �97 Kaaca uiTo ace jm n ; uito nosRejHiu, to hem h m stii . Ajma c e, oqapaHa, npaTn AOMa, Ma j a M ajo y3HeMiipeHa, npiiTiicHj’ Bum Ha rp y ju AparoijjeHH 3ann c. >iyac ne ca3Ha iuTa je Ona ce, Kano je 6 i u a jaica u xpafipa, hh Ma jo Hraje 6 o ja ja areo 6n on c h»om ptjaao noiTanao. Te Be'iepn Ajma Hnje HnuiTa ro p o p iu a o MaxuyAnjaMa, o KojiiMa je OHa, a ° č a ja , Henpec.TaHo roB op iu a, A y x ?... KaKBa npoMjeHa!... KaKBa cp e k a L . W M aky3jaT a, Aobo.TjIio sjaT a!... J I HanpaBH cto n.iaHOBa. OHa c e je Aofipo u y B a ja a ® h>bh no T p om iu a. h 36or Tora je h>6h Myac u penao: KaKO ke mh to, uito cbm 3aTpaacHja, A onnjem — E to h x ! c a rp a jn lie Kyky, tamo AOJ>e, ycpeA c e j a ; icyka ke hmuth cbo uito je noTpeGno. KaA ce onu oaceHH h ohh ke HanpaBiiTH onaKBo nccej»e! O na, Majna. on a je y 0 A a je jy 3jaTOM npoTicaHou, a o BpaTy cy joj to - .iii ko MaxMyAiija, icoje ce cnyuiTajy HU3ona ca- cbo ao — Cpeha je uito ch ce ocjoooAnja ohhx uhhii . Mora n ača, a cn jajy ce icao cyHne! A x ! A x ! JlMa ke Tpe6a 6 hth 3aAOBOJ>an c oiihm uito ce HMa. je ja n caHAyK y komo k e caKpnTH CBa CBoja GoraTCTBa a Ax! KaKo joj je 6 h jo aohi-io Aa My icance Aa je HapouiiTo 3am ic, h m iak c mhoto c j y r y Koju ke n x 6pa6yAaja, a» OHa Bek nMa 6jara, h a& TpeCa caMo Aa no- HHTii OA KpaA.T>HBaija... A x , th jo h o b h ! ace.in na Aa HMa nyHy iuaKy 3jaTa, iuTa khhccmV na Aa CTHCHybiuii 3am ic y pyKe, OHa 3aApxTa h npHTeace HMa o6je CBoje maice, h MyineBj>eBe, n yenoBe, icane, na r a cbom cHaroM Ha cpye. uaK, h TaMo rope, n nyH TaBaH 3jaTa. OHa je kyTaja; A j h , caMo Ta Hok Aa npolje! K o 3Ha Aa m u 3aa jn y MucjHMa, Bek ce je rjeA aja icano je HaKHHky- nnca y Toj icykn? A n o cjn je, ohh Heke y k n HiiKaAa. peHa, a o BpaTy joj Bnce A«a H03a MaxMyA«ja. ,ZI,Ba Hena, &ko xoke, oAHecy jeAHy, na u ABHj0 0Bye. T o cy Hiraa? He, Bek ueTapa, neT Hii30Ba. OHa 6a t o ju k o caMo cano OBye; 3ap OHa Hnje aoboh>ho HMykHa Aa OAicynH aaTpaaciua k o jh k o je aobojbho na Aa, nopeA h>p, MyxTa- CBa cTaja no e e jy ? pena Kka uspjcja cnpoMauiHa. He, 3amTo j h c e to Ayx TaKO oaouhho? J I noue M Taxo je Ha Beuepu cbo 6 h jo Miipno. Myac je oneT Aa pa3Miiiii.,ba o Ha,niHy Ha nojn ke joj Ayx a ° hh" y3ajyAHO noKymaBao Aa je HaTjepk Aa nporoBopn; H ejeTH MaxMyAnje. 3 a cbbkh cjy>iaj, ohu MeTHe pyny hcooa KiiM xepojcKHM HanopoM OHa ce je y3ApwHBaja, Aa He jacryK a. H nm Ta. Ona ce pujetiiH Aa 6yAe cTpu.^HBa 3a nyuiTa je3HKy Ha Boj,y. A, ceM yora, O H a je xT jeja cbhm joiu Koju TpeHyTHK; Borne mije M orja Aa iuapbch , notum cju je Aa HanpaBH H3HeHai)eH>e. ^aK je, Kano ke to Ayx j a A°Hece MaxMyAnje? ^ a jh ke OHa a» bhah Ayxa? Hj i i ke Moacja, Aa Hake Te MaxMyAnje, y jyTpy noA jacTyxoM? JT.in ke iix, npocTO Ha npocTO, Haku npeA CBojnM BpaTHMa. Kano ke Aokn? H6KOJHKO thx TpeHyTaiia, Te oAe Aa ncnnTyje iuTa HMa Ha TaBaHy. H 11 OBAje mije 6 h jo Huuera. rAje HHuera. UoHOBa je s c e y nocTe.i»y. H h- IbeH je Myac cnaBao cjutkum chom npicTnx .T>yAH Koje He yaneMHpaBa KaKBa BHiua a a '.t a . — K an o ke joj to Ayx AOHnjeTH Te MaxMyAnje? KaKo'" XHJ»aAy je KOMSnHapnja iin a ja y r ja B n ; a j n , hh n a jeAHoj ce Hnje 3aApaeaja. KaA ce CBpuiHJa Beiepa, OHa ce ycaMii h, hoiuto je Tpn nyTa noj>y6n ja 3annc, ona no3Ba Ayxa. — I*axMHJMOT, obhm sanucoM y KOMe je o6pyu TBojiix TajHH, HapekyjeM th , Aa mh ce noKopnm. Xoky Aa mh AOHecem... U o u e A» pa3MHin.i,a o 6pojy, jep ce je cjeTH ja Aa joj je CBeTH HOBjeK roBopno, Aa He 6yAe. cyBiime no- x je n n a . H cpue joj 3aApxTa. K o jh ko TpeCa Aa Tpaacu? ^ e c e T MaxMyAnja? ^ B a A eceT ? TpHAeceT? Haj3aA ce oajy u H . Ho, eBO rAje ce 3auy neKii uiyu K opana, joui AocTa yAaj»eH a j n jacaH : iieno je npoja3iio rjaBHHM ApyMQM. ^ y x ! ax! to Mopa a » je A yx! y to Ao^a ho1»h ko 6 h 6ho Hero A yx! I^ n je jo Giike AjmHHo je oucKHBajo, acejbejio, no3HBajo.v E to ra ; caciiHM je 6jH 3y... eTo r a yja3H y Kyky... eTo r a Ha npary... noKyuiaBa Aa OTBopn BpaTa. K ano! 3ap AyxoBH He Mory Aa y ^ y « n e otbo - pHBIUH BpaTa ? Myac ce npo 6yAH. — J I odobh !... Ajma!... —' JIonoBH ? OHa noHOBH Kao y CHy h Ha jaBn: — 3 a p JonoB H ? jooobh ? — PaxMiUMOT, xoky Aa mh AOHecem ABaAeceT MaxMyA«ja. xI hm je H 3roBopnja o bb pnjeun, H3HeHaAHn yAap Ha y ja cK y . Ajma ce y n ja m n : yuHHH ce Aa je MHoro TpasKHja. MoacAa je T p e6ajo 3aAOBOjiHTH ce c a AeceT MaxMyAnja. ^ a noTcjeTH Ajh , BjeTpa oTBopH BpaTa joj aKo r a thmc Haj>yTH?.„ — H a A», JonoBH, 3ap He uyjem ? K o ce Ty MyuH Aa OTBopu BpaTa? — 36o.i.a. Ajma ce caciiHM noBpaTH. — JIonoBH, npoMpMJta ohu, Kao y6njeH a; Aa ohh Heke Moj 3 a n n c ? A x ! He! CTpnaBmH r a 6p30 y H>eApa, ycTaAe 11 y3e jeAHy — TpascHja caM ABaAeceT, y 3jaxey OHa; n thxo ce noMOJH Bory, Aa 6a joj ycJHniHO Hcej»e; na OHAa, jeace y KpeaeT ao CBora Myaca. Ajma Huje M o rja ona a& C K Jonn; cT ajH o je pa3- BejHKy cjeKnpy. Myac naK 3rp a6n jeAHy CTapy M Huij>aja o HeneMy. ryp ao. Ona cy 6 h ju CTapa, a j n , oHaj, Kojn KpeMeE>auy, nymKy Koja je BHCiua o 3HAy n o6oje, TaKO Hao- pyjKaHH, novome n a y ja cK y 11 3acTaAome y hompuhhh. BpaTa cy npocTO j e y a ja , TaKO h x je hcko CHaacHo hx je , y to ; J- I �98 Ao 6a , ry p a o Mopao je 6 h tii HeKOJiiiKO ? A K a ića Bpao jaK. M oac^a h x m ra 611 n Morao caMo je ^ a ii HOBjeic c e ycyAH a « HanaAHe Ha *uiTaBy jeAHy 3aKpuam c: nonycTH .ia c y . Kyhy? a» BpaTa Y Hohn, npn nejacHoj cnjeTce jeAita Bncoica CHajKHa jiocTii 3BH]’e3Aa, npn6.injK aBa.ia ciiJiyeTa, JiaraHO h t h x o icao a * c e 6ojajia a » hc npo- 6yA 0 CTaHOBHiiice T o ra ee.ia. C a cjeKnpoM y pym r, Ajraa CKonn ca cB o ra Mje- CTa . . . JeAHHM yA apneu ciiJiyeTa ce npocTpe 6e3 njeAHor KpHKa. — ^aBHO je KaKo Hac noTKpaAa. Hehe Biinie KpaCTH. Myae yA»pH y KpeMea Aa aanajin CBiijehy. C pacuonaHOM rjiaBOM, y 6apii oa kpbh, jieacao jeAHHaii ciiH h>h xo b koj' h je, ocjiodoljeH BojcKe, x t h o Aa H3HeHaAn CBoje poAHTejbe. CyTpaAa H, KaA cy CByKJiH Jieni Aa 6 n r a oK yna.m , HauuH cy y lieMepy AaaAeceT 3JiaTHHx MaxMyAnja Bejiakhx Kao inaKa ir CBojeT.m x Kao cyHije. H ig ij ena. Čuvajmo zdravlje. (Mikropi.) Bez sumnje je slakom potreb)no, da zna kako će svoje zdravlje — to svoje najdIragocjenije blago na ovom svijetu očuvati i kako će se ukloniti prelažnim bolestima. Stoga nam je ve<oma nužno znati, takozvane mikrope, sitne i prostim okom nevidljive životinjice, koje su glavni razorači i neprijatelji našeg zdravlja. U stara vremena, pa i do u najnovije doba, nijesu ljudi poznavali ove opasne neprijatelje čovječijeg zdravlja, pa za to nijesu mogli ni saznati način, kako bolest prelazi, a naravno k tomu, da se onda nijesu znali ni očuvati od prelaznih bolesti. No ipak je us­ pjelo liječnicima, nakon dugog truda i svestranog proučavanja, da i tu tajnu otkriju. Danas je naime utvrgjeno liječničkom znanošću i to je nepobitna istina, da one male i sitne životinjice, oni mikropi prenose bolest i razširuju je. Slavni francuski kemičar Pastor, pokušao je najprvi godine 1890. analizirati jajašca svilene bube, a potom mlijeko i širu (mošt). Rezultat tog njegovog analiziranja je taj, da uvijek slatko mlijeko postaje kiselo, ako se u nj baci kakva kisela stvar, a tako opet mošt postaje alkoholom, ako uskisne. Tako je ovaj učeni Francuz zaključio, da ove obje promjene nastaju uzrokom mikropa. Nakon ovih uspjeha, dao se je na ispitivanje i istraživanje mamenja (bjesn oće) pasa, te je ustanovio, da su mikropi u zdrava i pomamna pseteta posve različiti, zbog čega čovjek i svaka druga životinja pobjesni, ako je ugrize bijesno pseto, je r mikropi njegovi pregju u zdravu krv i tako se izmiješaju. Kad je Pastor sa gornjim pokusima bio na čistu, tad se pobrinuo za ispitivanje hrane boles­ nicima, koja bi im bolje prijela zdravlju. Mikrope ne možemo zamjeriti i vidjeti prostim okom, nego ih vidimo pomoću sitnozora (povećala), koja nam svaki predmet za 2 0 — 100 puta većim pri­ kazuje nego je u istinu. Kad ih promatramo kroz ovu malu spravicu, opazićemo, da se puno razlikuju svo­ jom kretnjom jedni pd drugih. Tako isto njemački učenjak Dr. Koch bavio se je mnogo proučavanjem mikropa, te je i on kao i Pastor do istih zaključaka [dolazio, radi čega je i neka učila priredio. Za vrlo kratko vrijeme ova se je nauka usavršila, te su liječnici sad već poznavali mi­ krope od sušice, kuge, kolere. Od sušice je pronašao mikrope Japanac doktor Kitehkan, učenik doktora Kocha. Osim gore spomenutih učenjaka i iz drugih dr­ žava bavili su se ljudi proučavanjem i istraživanjem mikropa, te su od mnogih jo š manjih bolesti pronašli mikrope, a koji su tako maleni, da se ni sitnozorom ne mogu opaziti. No nade je, da će i tu uspjeti li­ ječnicim a pronaći sredstvo, kako bi jih opazili i vi­ djeli. Bakteriologija je danas najvažnija i najkorisnija nauka, a tu važnost njezinu vidjećemo, kad se sje­ timo onog strahovitog haranja kolere u 14. i 18. sto­ ljeću, kada je ta neman proždrla polovicu evropskog žiteljstva, a da se ipak nije mogla lokalizirati i za­ priječiti. Uzalud je bilo bježanje s jednog kraja na drugi. Danas je pak vrlo rijedak slučaj slušati i či­ tati o kugi, koja se još samo mjestimice u nekultur­ nim zemljama kad-kad pojavi. Jest, ljudska je zna­ nost i tu opću nesreću čovječanstva utukla i po­ bijedila. Neumrli Dr. Koch svojom ustrajnošću ustanovio je, da mikropi ove bolesti lete na nečistoću, jela i piće (vodu), te se na taj način uvlače u čovjeka i bolest izazovu. Nijesu svaki mikropi nama škodlijivi, nego ih naprotiv ima i korisnih, jer oni navale na one nekorisne i unište ih. Korisni su kao n. pr. oni, što mlijeko u sir ili u maslo pretvaraju. Mikropi se strašnom brzinom umnažaju, ali opet neki hitrije, a neki sporije. Jedan mikrop drugog jed­ nog za sahat napravi, a ova oba druga dva opet za drugi sahat i t. d. se sve s časa na čas umnažaju. Mikropa ima u vodi, vazduhu, zemlji, haljinama, koži crijevima i bijelim džigericama, te se oni, kad dogju u utrobu zdrava čovjeka, prokuhaju u stomaku, pa za to nema od njih nikakve štete, ako se u zdravu ti­ jelu nalaze, ali ako čovjek od nazebe ili inače od neke bolesti oslabi, onda se oni hrane od slabosti u čo­ vjeku postalom tekućinom i umnažavaju se. Mikropi ugju u ljudsko tijelo raznim načinima; u jelu, u piću, kroz ranu nastalu porezanjem, opera- �99 čijom, grebotinom ili inače, samo ako se to ne spri­ ječi čistim zavojima. Muhe ili komarice najviše bolest odnosno mikrope prenose, kad ugrizu od pošasti oboljelog čo­ vjeka, pa im za njuškicu mikropi prionu, te za tim zdrava ugrizu, a mikrop u zdravu krv pregje i opogan; je. Tako isto biva i kad panu na pljuvačku pa za tim koga ugrizu; radi toga se trebamo od muha čuvati. Pošto je za zdravlje glavni uvjet jelo i piće, za to se moramo pobrinuti, da je ono svježe i čisto. A ako hoćemo, da nam bude jelo i piće čisto, treba da su oni, koji to pribavljajn (kuhari i služinčad) pot­ puno zdravi i od sebe čisti i da teže za čistoćom, a pored toga, da ne dolaze u doticaj s bolesnicima. Uz ovo treba još pri svakom objedu po 2 puta ruke i usta izoprati i očistiti. Pošto je čistoća glavni uvjet za zdravlje, a po tom je i šeriat nalaže, moramo se strogo držati čistoće. S turskog preveo: Firoz Muftić. Liga hiljade, (Nastavak). 851. Dr. Dušan Jeftanović iz Sarajeva, .52. Mi­ hajlo Marinović, 853. Pop Jovo Popović, 854. Ibrahim beg Sulejmanpašić, 855. Jedna hanuma, 856. Abdulah Ajanović, 857, Ramo Ramčić, 858. Stjepan J. Subašić, 859. Pero A. Šandrk, 860. Hamdija Granić, 861. Terezija Grof, 862. V. Bušatlija, 863. Husref Sulejman­ pašić, 864. Husein beg Bušatlija, 865. Nurija Mutevelija, svi iz Bugojna; 866. Agan Gotovac iz Mostara; 867. Ivica Mestrović iz Kupresa; 868. Mihailo Nišević iz Jelaha (kod Tešnja); 869. Smailaga Smailović, 870. Hasib Topić, 871. Smailaga Tabaković, 872. Muharem Duraković, 873. Hasib Biberić, 874. Meho Varmaz, 875. Mustafa ef. Mujezinović, 876. Hafiz Jusufić, 877. Izet Salman, 8/8. Mehmed ef. Mujadžić, 879. Ivan Angjelić, 880. Huršid Muhurdarević, 881. Dane Janković, grunt. prakt. svi iz Bos. Gradiške; 882. Salih H. Hotić, 883. Hanuma Saliha H. Hotića iz Podzvizda (kot. Cazin), 884. Risto Sjeran iz Mostara; 885. Habibe hanuma Brčkalija iz sela Luke (kot. Sarajevo); 886. Ali Riza Dervišbegović, muallim, 887. Ahmed ef. Strkljević, fin. nadstražar, 888. Mitar Boganović, srp. učitelj svi iz Županjca; 889. Ahmedbeg Huseinbegović, 890. Alija Hrnjica iz Kupresa; 891. Pero Stokanović, trg. iz Tuzle; 892. Dr. Jovan Malić, ljekar iz Bos. Gradiške; 893. Ilija Rankić, svrš. filozof iz Beča; 894. Lutfaga Hadžić, 895. Dervišaga Kapičić, 896. Arifaga Babović, 897. Muhamedbeg Ljubović, učitelj 898. Zaim ef. Selimović svi iz Bileća; 899. Eminbeg Muratbegovič iz Bijeljne; 900. Hajrudinbeg Hadžinurbegović iz Zvornika; 901, H. Mehmedbeg Ćebo Zgošća (kot. Visoko). Javne potvrde. — Darovi. „Zrno po zrno — pogača". Petar Kočić, književnik posjetio je Gšjretove prostorije i tom prilikom darovao K 5. Behdžet Mutevelić gimn. prodao je 10 kom. Gajretovih kupona i položio K 2. Mehmed Ali ef. Abdurezak šer. sudac u Kotor Varoši darovao je naknadno kao prilog „Gajretovoj" zabavi od 10. februara o. g. K 8. Muhamed Islamović talib u „Kuršimli" — me­ dresi sakupio je prilikom svoga boravka kod kuće, u selu Korči (kot. Sarajevo) megju tamošnjim seljanima K 3 1 4 dobrovoljnih priloga „Gajreta"; a darovaše: Po 50 h e l.: Arif Imamović i Meho Oputa; Halil Horman 40 h, Husni ef. Stamboli-zade 33 h ; p o 20 h e l . : Ramo Kazić, Mehmed Husanović, Feliks Helez, Vodopivac ; Mehmed Nišić l i h ; po 10 h e l e r a : Sulejman Šarić, Osman Kovač, Ilija Dvoko, Husein Tepić i Mehmed Oruč. Salih Siručić povjer. iz Srebrenice poslao je „Gajretu“ K 12'82, koje su sakupljene „Gajretu" i t o : povodom imenovanja novog Reisel-UIeme Hafiz Su­ lejman ef. Šarca darovao je mjesto čestitke istom Mehmed ef. Stočević K l'— ; isti je darovao K 1 — mjesto čestitke Šerif ef. Arnautoviću povodom izbora mu za direktora vakufsko-mearifskog. H.jAvdaga Nalić darovao takogjer istim povodom 1 K. Pri opro­ štaju sa perovod. vježb. Kazazovićem sakupljeno K 4. Iz Kašice br. 344 u radnji Siručića K 4, a iz kasiee br. 348. kod Saliha Saletovića brice K 1‘82. Behdžet Mutevelić gimn. prodao je 10 kom. ku­ pona i položio K 2. Srpski kreditni zavod u Tuzli darovao je od svoga čistog dobitka za god. 1909. nGajretu“ K 50. Atifaga Sitnica iz Kozarca poslao je „Gajretu" K 28, koja je svota sakupljena na svadbi Mustafe Huršidića, sina Hasanagina; a darovaše ovi: Husein aga Sitnica K 10; po K 3 : Mustajaga Mrakodolac, Atifaga Sitnica ; po K 2: Muharemaga Balić i SuIjaga Jusufagić; po K 1: Hasanaga Huršidić, Emin Agić, Hasan Karabašić, Džaferaga Avdagić.Mustafaga Avdagić, Pašo Sušić, Mustafa Talumdžić i Ibrahim Hanedanović. Isti je poslao K 19'40, koja je svota sakupljena mjesto čestitke novom Reisu, a prigodom osnivanja „Muslimanskog kluba« u Kozarcu. Priloge darovaše ovi: Po 2 K : Huseinaga Sitnica, H. Dervišaga Talić; po I K : H. Omer Grabić, Omeraga Arifagić, Omeraga Sitnica, Mustafaga Mrakodolac, Muharem­ aga Balić, Muharemaga Krkić, Suljaga Jusufagić, H. Smail Hankić, Salih Hankić, Mujaga Mujagić i Atif­ aga Sitnica; Bego Dervišagić 80 hel.; Muharem Kulašić 60 hel.; po 40 hel.; Bekir ef. Dedić imam, Ha­ san Karabašić, Mustafa Zenkić i Emin Agić; po 20 hel.: Mahmud Hadžan i Ćamil Nezirović. — Alija Muranović povj. iz Kulen-Vakufa poslao je K 343, koje �96 Aocts BpCMena Kairo Hena H0KaKBnx BnjeeTn OA » e r a . raK 0 MH A .aaxa, obu BMajy cim a Koju je &u m Kor MyxTapoKor cim a! oa ona- Myjem, aceHo, He Tpe6a 3aBHAjeTa Ty^eny 60raTCTBy. A ^ a x HaM je ^ao iiito hsm je Aao. 3 a Hamy CTapocT Mii imaMo ABnje pyice Hamera cnHa. I I omoahmo ce E o ry , a * HaM r a BpaTH 3ApaRor n HiiTaBor a, ksa ce HeinTo ii Kaace o ApyroMe, Heica T0 (jyA© ynnjeK 113 MB.IOUITe. KaAa oko hckh riteB a , cjeTH CBora caHa, Koja je TaKo. — 3anoBiijeAajTe, sanoBiije^ajTe, ja 3HaM Mara^Hy pnjea, Koja noojeljyje?Ayxa. Ajina ce paA03HaAo, npa6AB3Ka, TIyAOTBopHH aoBjeic je OABe3ao je3HK jeAHOM HajeHOM noiijeKy a noBpaTao CHary yAOBa je^HOMe napaAHTBKy. y3 to , ii ahacko, cjeia, jep ce pajen Koja no6je^yje AyxoBe. — ^,o 6pa noBjene, peae Ajma, Aa Myaa Moje cpije? AaAeico. OHa 6 a ABa, OAroBopa OHa Majica jiajenora otjianapa, so ja ce A^mac 3K6h b o ! Y Ayx auao hah aoBjeK H3 Biiuier CTa.ieaca npacTao Aa My Aa CBojy hepKy. E hah cy TaKo capoMauiHa! 3a h>h x neMa AjeBojKe Koja 6a HMajia oAajeAo 3AaTOM npoTKaHO a MaxMyAaje oko BpaTa. K o.13 k b 611 Mupas ao 6 h a h ? bhah pa3Aora Aa 6yAe ropA ca CBojaM nac.T>eAHHKOM; caMo Koja 6 a MyxTap MoacAa, ABa boa a a A^ceT ah th 3Ham niTa — IIo3HaTO a Heno3iiaTO cy ABa? Aaa a Hoh cy PaAo AaAa noAOBBHy CBor yAje,ia y paAy, caMo Aa je ocTaAOM, a>eH je Myac 3a caue ce6e; APyra — 3anoBajeAajTe, aanoBajeAajTe, ja 3HaM Mara*iay JK hbot je cypoii; je^Ba moskcmo Aa ce acxpaHiiMo... A x ! Te MaxMyAnje Koje ce, Kao cymie, cnjajy! o6y3e hah cy TpaacHAa aanaTaK KojiiM ce ocBaja AparaHHHo cpi^ hah ce y6AaacaBa nteB oTaija h>hxobhx. O hb noHe Aa TyjKn: Ib y H»era Kyayjyka AnjeKoae, neica 3a CBojyCTOKy a Heaa 3 a CBojy Ajeuy, aceHe, oh. KyKyMaBKa bhah y aoka Kao mio Heno3Ham — C bcth HOBjeae, cbcth aoBjene, pena My«iH Moje cpne. — Mani je cTpax neicapy. 3auiTO ? xob6 MjemnHC. y tom mh niTa UaTajTe h>h- MjeuiHHaMa HMa cAaTKora, 3aco- .T>eHor, 3aA>ykeHor, cBera iuto ce nAaka cyxaM 3AaTOM. A 3A8T0 je miA, lt.HXOBa aCHBOTa... OBaaa!... Ajma 3aApxTa 6am Ty, npeico nyia oa Kyke 03 Koje U,njeAora je AaHa MacAHAa caifo 0 toj c-sa^Sa, 0 6oraToj ro36a, o u,ajeAOMe oHOMe 6oraTCTBy, o ropAOMe ce ayAa njecMa, CBapica a y3Bana... — C bcth HOBjene, BCAiiKa je H a ya a o$ai;npy a H>eroBoj aaeHa ca ABa HB3a. Kao cyHqe cjajHnx, MaxMjTAaja. MacAn.ia je 0 tomc nnjeAora AaHa, na- MpMA>a oaa cac.BHM y36y^eao. BaAjeAa caM jeAHy MAaAy Koja je oko BpaTa, y A«a Hii3a, HMaAa AeceT MaxMyAaja cjajHax Kao OVHne... J a 6ax xTje.ia Aa aaaM MaxayAHja, Cboth MOnjeK y noAa 3aTBopa ohh h npoMp.'i.ba HeKe Mo.iHTBe, na oHAa, H3BaAHBuin H3 jeAHe mKpaH.e jeAHo TpoyraHo napne noxe, nyHo 6H3apHax aanaca, jeAe Beaepe a anjo.ie aoha. 0 TOMe je caa>aAa 11, cyTpaAaH, paao y 3opy, oao y Kyfey raje je 6aaa CBaaSa. BeceA>e je Tpe6aAO a » Tpaje Tpa Aa« a a 3a cbo Bpajeue nyAa je ce caMo CBopKa, niecMa, arp a, cmbjex u AHBH6 npane: Koje cy ce oko CTo.ia npnna.ie. y 6 paHHoj co 6a Ha AHBaBy KaAmJieHOM yepeA jacTyKa, cje ah aa je MAaaa y cBoae Be.miaHCTBeHOM oah- to jeAy, c pfiCGT MaxMyAlija y ABa HH3a, Koje cy ce cajaAe Kao cyHiia. H KaaroA 6a yAa3 HAa Ajina y Ty co 6y aoAa3 HAo joj je Aa nAane H3 cpijoe a A>yTH.e. IIocABje Tora, cjeTHO 6a ce B p ah aA a CB ojoj K yhn Koja ce Haia3HAa Ha Kpajy ceAa, a Koja je 6aAa TaKo yoaMA>eHa Aa cy H o h y . oko a.e HenpecTaHo o6arpaBaAH KpaA.’BBBaa, a O A H O C H A B do K0jy kokouiky H A H a caiay 0Bay. — 3aaoBajeA aiTe, 3aaoBajeAajTe, p.yx he BaM npa- Teha y noMok; ja 3aaM Mara«n«y pujei Koja ra no6jehyje. 3anoBjeAHTe niTa xok c're: 3ApaB.i>a, 6oraTCTBa, Moka, Ha jeAHy pnjea A yx ke ce n oK opaia! To je 6ao hckh cbctii HOBjeK Koja je cjeAao npeA jeAHHM M8AHM TpneacH>aKOM Koja je 6110 ayH pa3Hax cTBapaaaa: paaHor 3paeBA>a, KoaiTuua oa Hene ayAecae 3Maje, 3y6a oa neae HHAacKe Tane 11 pa3HHX Apyrnx CTBapiima. Taj je noiijeK AHienao cbc 6 oaccth h oa hhhii; Ayra My je 6paAa naAaAa Ao.Tp6yxa a rAana, ofiaBHjeHa B6AHKHM Typ6aHOM, AHiHAa je Ha HeKy rnraHTCKy neqypKy. IheroBO naAO fltfh&H'ie HaAa3H.io je ce npeKo nyTa Kyke rAje je 60.1a CBajSa, a HHTaea ce je tombau thc- \ — TBoja, npo- pene: — JKeHO, aKO xokeui Aa nAaTiiui niTa KoniTajy Tpa Bpehe mneHime, eBo th 3 amica. IIoaceAH idto je Moryke Aa noaceAH .i>yACK0 6ake, a Ayx ke Te noCAymaTH. CaMo ja HHniTa ne Mory jiorpaHCHTH oa AYxa. A jm a ce Ma.io noByne, je p je 3 a n A a u ia A a naje H a o a Tpa B peke nmeHnue; sah , cb6th noBjeK hciibo A°AaAe • — J a BHAiiH Aa ca th Ao6pa a nouiTeHa KeHa,Kojy A abx xoke Aa uithtb. O h ue Harona Aa th AaM jeAaH noKAOH. He TpaacHM th Te Tpa Bpeke, hh a « nje a no, na hh caMe Annje; Aaj MH caao Bpehy a no; to je CHTHiina KaA ce ycnopeAa c 6e36pojH0M MaxMyAnjaMa Koje heui ao6hth! ^ y r o ce je, aocAdje Tora Ajma noraksuia, a HajsaA je AomAa ao aannca caMo 3a jeAHy MjepHny nmeHano. — /KeHo, pene joj cbcth noBjeK, y M j e p a TBoje aceA>e, jep ce 3aBHAA»HBocT ne AonaAa AyxoBHna. HajaaA joj oh noKaaa i()opiiyAy a nepeiioHiije feoje cy noTpe6»e Aa ce H3a3one — H a6cpa TpeHyTaK bhah 0, nomTO Tpa nyxa ke th 6 hth ah y3BHKnem: AyxoBO — PaxMHAMOT! TBojnx Taj hi1, HaJiaHceM Ayx. icaA Te no.i>y6am hhko ne Moace Aa Banuo, aoboa>ho ,,PaxMHAMOTl to je ime T hk aanncoM Koja je KA.yi th a » ne noeAymaiu... h oha» �97 Kauču m ro M n m j iiito noacMmu, to kem B»aTii, A j m a c e , o a a p a H a , n p a r n a o m », » a n a Ha.TO y 3 n e M .ip e n a , „ p „ T „ , . „ y B IU p „ a r p y .„ , a p a r c je ™ Ona c e je floSpo njnana f l a m h k , x „e časna ioTa je n o T p o n iM a . Ona ce, K a s o je 6n a a jaica a apafipa, a n « a a o H a je 6o ja .u a aico đ a o a o » o n pijano norianao. T e B ea ep a Ajma H aje H auira ropopn.ra o M axayAnjaM a, o K ojim a je oHa, a ° c a ^ a , H cnpecTano roBopnjia, h s 6 o r T o r a je h>6h uy»£ ii peicao: Cpeha je T pe6a 6 h th ce ocjiouoAHJia ohhx 3aAORoji>aH c ojih m uito ce u Ma. uito cii h iih ii . Ax! K a K o j o j j e 6h j io ^ o r a -io a a M y Kaace a & je 6yAaJia, Aa O H a š c h H M a 6. ia r a , h A a Tpe6a cauo A a n o a c e jiB n a A a H M a n y H y m a K y 3J ia T a , uiTa KaaceM ? na A a H M a o 6 j e CBoje 4aK, h MyiKeBjbeBe, u ljenoee, Kane, na uiaice, h T 8 MO ro p e, h n y H T a B a H 3-ia-ra. Beh c e j e a j i n y M H C JiiiM ii, r ji e A a j ia O H a je h y T a jia ; icano je H aK H H h y- o BpaTy j o j b h c o A « a 11113a M a x M y A « ja . ^ B a n i i 3 a ? He, Beh n em pa, neT m i 30 Ba. O H a 6a t o jiiik o caMo 8aT p a a cn .ia ko ji m eo je ao bojlh o n a A a , nopeA h>c. MyxTap e iia nhn H 3 r ji e A a c u p o M a u iH a . peHa, a H Taico je Ha B cu ep n y3ajiyAHO KiiM 6 iw o MitpHo. Myac je Aa je H aTjepa Aa n po roB opn ; He- noK yuiaB ao xepojcKHM HanopoM nyniTa je3HKy Ha cBe B O Jb y . oHa c e ' je y3ApwiiBaJia, Aa He A, ceM Tora, OHa je x T je jia cbhm A a HanpaBH ii3HeHal)eH>e. thm ^ .a K Jie , KaKo h e t o A yx Aa AOHece MaxMyAnje ? J I a jih h e oHa Aa bh a h A y x a ? I l a n h e mojbao , Aa Hahe Te MaxMyAirje, y jy T p y noA jacTjK O M ? H jih he n x , npocio Ha npocTO, H ahu npeA C Bojim npaT im a. Kano he A ohu? K ano he m h t o , u i t o can 3aTpa3KHjia, AoimjoTii a y x ? ... KaKRa npoH jeaa!... KaKRa cpeha!... H »ak y a a a ia , A o b o j l h o 3jiaTa!... M HanpaBH cto njiaHOBa. E t o h x ! carpaAHhe Kyhy, t a m o a o j l o , ycpeA cejia; icyha ho H M a ™ c b 0 i u t o je noT peCHo. K a A ce oiih o m c b h h h o h h he HanpaBiiTH o h b k b o Bccejbe! Ona, Majna, OHa je y 0A«jejiy jeAan cawAyK y k o m o h e caKpnTH cea cBoja đoraTCTBa a HaposiiTo ša ra c , h H M a h e m h o t o cjiyry Koju he n x 6pah h t ii o a KpaAJBOBaija... A x , t h j i o h o b h ! CTHCHyBiun 3annc y pyne, 0Ha3aApxTa h npHTeace r a cbom enaroM Ha cpije. A jih, caMo Ta H o h A a npolje! Ko 3Ha A a ima 3 annca y Toj n y h n ? A nocjinje, ohh Hehe yhn HincaAa. Hena, &ko xohe, oAHeey jeAHy, na n A RHje oBHe. T o cy caMo 0Bi;e; sap OHa HHje a ° boh>ho i m y h H a a » oAKyna CBa cTaAa no cejiy? He, 3aniT0 jih ce to Ayx Tano oaohhho? M no>ie oneT Aa pa3Minn*a o HaunHy Ha koJh he joj Ayx a ° hh_ jeTn »iaxMyAHje. 3 a cbekh cjiy>iaj, OHa mbthc pyay hchoa jacTyKa. HnmTa. Ona ce pnjemu Aa 6yAe CTpn.i>HBa 3a jom koj ii Tp6HyTHK; Bnme Hiije Morjia Aa hsaphch, noCJiHje t iix hokojihko TpeHyTaKa, Te oAe Aa ncnnTyje iuTa oma Ha TaB&Hy. Hu OBAje mije 6hjio Himera. HnrAje Huqera. IIoHOBa jience y nocTe.i>y. H>eH je Myac cnaBao cjietkiim chom npocTHX .T»yAH Koje He y3HeMapaBa KaKBa BHiua »cejsa. — K a n o 1' Xnj&aAy je KOMCHHaipija niuaaa y r a a B n ; ajin, h h Ha jeAHoj c e Hiije 3aAP3Kaaa. KaA ce cBpumjia Beuepa, OHa ce yeami h , noiuTo je T p n n y T a n o jb y 6 iu ia 3a n n c, OHa no3Ba AYx a — I >axMii.iMoT, oBim 3anncoM y KOMe je o6pyi TBojnx TajHH, Hapcl)yjeM th , Aa m h oe noKopnm. Xohy Aa mh AOHeceui... Jiy r a . xohy Aa mh Aonecein A0aAeceT MaxMyAHj‘a. je H3 roBopnjia o b o pnjeiH, ii3HeHaAHii yAap njeTpa o t b o P h BpaTa h e yaacKy. Ajma ce ynJianm: yiHHii joj ce Aa je m h o t o TpasKHJia. MoacAa je TpcđaJio aaAOBoM T . ce ca A0CCT MaxMW nja. fin noTcjeiii Ayxa7 A.™, xI h m ano r a Time Haj&yTH ?... — TpaacHJia caM AeaAeceT, y3Aaxey ona; u tiixo ce nono.nr Bory, pa 6n joj yc.imnno a a * e ; na oh» , jie»ce y KpeBeT ao CBora Myaca. Ajma Hiije M o rJ ia MHiiiJBajia o He*ieMy. KaK o he joj t o a Yx AOHnjeTH Te MaxMyAiije? H o, eBo rAje ce 3auy HeKii iuyM Kopana, joui A°CTa yAaJteH ajin jacaH: h c k o je npojia3iio ra aBHHM ApyMOM. \ A vx ! a x ! to Mopa a » je Ayx! y t o A°<Ja H o hn k o 6a 6 ho Hero Ayx! I^Hjejio 6nhe A j m H H O je o^eKHBajio, acejtejio, no3HBa.io.,. E t o ra; c e c b h m je 6jiH3y... ero ra yjia3H y Kyhy... eTO ra H a npary... noKyuiaBa a & OTeopii BpaTa. K ano! AyxoBH 3ap ne Mory a « yfey n He otbo- puninu BpaTa ? U one a * pa3MHnuba o 6pojy, jep ce je cjeTHJia Aa joj je cseTH HOBjeK roBopno, Aa He 6yAe cyBiime noxjienna. H cppe joj BaApxTa. K ojihko Tpetfa pfl. Tpaacn? ^ ec e T MaxMyAHja? ^B aA ecei? TpHAeceT? HajaaA ce oa— PaxMiumoT, npoTicaHOM, a o BpaTy cy joj t o - bjmtom JiiiKO HHSOBa MaxMyAiija, Koje ce cnyuiTajy c b o a o caMora nača, a CHjajy ce nao cyrae! Ax! A x! U m e he o n a a » c K J io n ii; cTaJiHO j e p a 3 - M yw ce npo6yAH. — JIonoBn!... Ajma!... —>■ JIonoBH? O H a noHOBH Kao y cHy h Ha jaBH: — — 3 a p .lonoBn? j i o h o b h ? H a a », j i o h o b h , 3ap He iyjem ? K o ce Ty M y q n Aa OTBopu BpaTa? — 3o0.T>a. A jm a c e cacimM noBpaTH. — JIonoBH, npoMpujba OHa, Kao y6ajeH a; a& o h h Hehe Moj 3 a n n c ? A x ! He! CTpnaBinn r a 6pso y a eA p a, jv n flfi h yae jeAHy Be.iHKy cjeKHpy. M y « naK 3rp a6n jeAHy CTapy nyniKy KpeMeH»aiy1 n oja je BHCHJia o 3HA.V h o6oje, TaKo Haopy«aH H , novom e Ka yjtacn y u sacTEAome y h o m p i h h h . BpaTa c y n p o cio jena-ia, TaKo h x je HeKO CHa«Ho rypao. O n a cy 6 hjia CTapa, ajin, oHaj, Kojn h x je , y to �98 Ao6a, rypao Mupao je 6 h tii Bp^o jaK. Moac^a h x ima HBKOJiiiKo ? A KaKa 6 ii n Morao caMo je ^ a s hobjcic a » ce ycyAH A» HanaAne Ha HHTaBy jeAHy Kyhy? BpaTa 3aKpnamc: nonycTnjia cy. y Hokn, npn HejacHoj C B jeT jioctii 3BHje3Aa, npnđjniHcaBajia ce jeA»ia Bucoica CHaacHa CHJiyeTa, JiaraHo h t h x o Kao a * ce dojava a & hc npo6yAH CTaHOBHHice Tora ce.ia. pseto, je r mikropi njegovi pregju u zdravu krv i tako se izmiješaju. Kad je Pastor sa gornjim pokusima bio na {istu, tad se pobrinuo za ispitivanje hrane bolesmcima, koja bi im bolje prijela zdravlju. Mikrope ne možemo zamjeriti i vidjeti prostim okom, nego ih vidimo pomoću sitnozora (povećala) koja nam svaki predmet za 20— 100 puta većim pri­ Ca o.jeKBpoM y pyun, Ajraa cko «ih ca cB o ra Mjekazuje nego je u istinu. Kad ih promatramo kroz ovu CTa . .. malu spravicu, opazićemo, da se puno razlikuju svo­ JeAHHM yAapneM c.iiJiyeTa ce npocTpe 6e3 njeAHor jom kretnjom jedni od drugih. KpHKa. Tako isto njemački učenjak Dr. Koch bavio se — ^aBHo je Kaso Hac noTKpaAa. Heke b iiiiic je mnogo proučavanjem mikropa, te je i on kao i KpaCTH. Pastor do istih zaključaka [dolazio, radi čega je i Myac yAapa y KpeMeH Aa 3anajie CBii]eky. neka učila priredio. Za vrlo kratko vrijeme ova se je C paci^onaHOM iviaBOM, y 6apii oa k p b h , jieacao je- nauka usavršila, te su liječnici sad već poznavali mi­ AHHap cnH Hj Hx o b ko jh je, ocjio6ol>eH Bojc.Ke, x t h o Aa krope od sušice, kuge, kolere. Od sušice je pronašao H3HeHaAn cBoje poAHTe.i>e. mikrope Japanac doktor Kitehkan, učenik doktora CyTpaAaH, kba cy CByKJiH aera Aa 6 n ra 0 KytnuiH, Kocha. Hamjra cy y keMepy A°aAeceT 3jiaTHHx MaxMyAnja BCJinOsim gore spomenutih učenjaka i iz drugih dr­ k h x Kao uiaKa u CBBjeT.i»x Kao cyHije. žava bavili su se ljudi proučavanjem i istraživanjem mikropa, te su od mnogih još manjih bolesti pronašli mikrope, a koji su tako maleni, da se ni sitnozorom ne mogu opaziti. No nade je, da će i tu uspjeti li­ ječnicim a pronaći sredstvo, kako bi jih opazili i vi­ djeli. Bakteriologija je danas najvažnija i najkorisnija nauka, a tu važnost njezinu vidjećemo, kad se sje­ (Mikropi.) Be 2 sumnje je svakom potrebno, da zna kako timo onog strahovitog haranja kolere u 14. i 18. sto­ će svoje zdravlje — to svoje najdragocjenije blago ljeću, kada je ta neman proždrla polovicu evropskog žiteljstva, a da se ipak nije mogla lokalizirati i za­ na ovom svijetu očuvati i kako će se ukloniti prelaznim bolestima. Stoga nam je veoma nužno znati, priječiti. Uzalud je bilo bježanje s jednog kraja na drugi. Danas je pak vrlo rijedak slučaj slušati i či­ takozvane mikrope, sitne i prostim okom nevidljive životinjice, koje su glavni razorači i neprijatelji našeg tati o kugi, koja se još samo mjestimice u nekultur­ nim zemljama kad-kad pojavi. Jest, ljudska je zna­ zdravlja. nost i tu opću nesreću čovječanstva utukla i po­ U stara vremena, pa i do u najnovije doba, nibijedila. jesu ljudi poznavali ove opasne neprijatelje čovječijeg Neumrli Dr. Koch svojom ustrajnošću ustanovio zdravlja, pa za to nijesu mogli ni saznati način, kako bolest prelazi, a naravno k tomu, da se onda nijesu je, da mikropi ove bolesti lete na nečistoću, jela i piće (vodu), te se na taj način uvlače u čovjeka i znali ni očuvati od prelaznih bolesti. No ipak je us­ pjelo liječnicima, nakon dugog truda i svestranog bolest izazovu. Nijesu svaki mikropi nama škodlijivi, proučavanja, da i tu tajnu otkriju. Danas je naime nego ih naprotiv ima i korisnih, jer oni navale na utvrgjeno liječničkom znanošću i to je nepobitna one nekorisne i unište ih. Korisni su kao n. pr. oni, što mlijeko u sir ili u maslo pretvaraju. istina, da one male i sitne životinjice, oni mikropi Mikropi se strašnom brzinom umnažaju, ali opet prenose bolest i razširuju je. neki hitrije, a neki sporije. Jedan mikrop drugog jed­ Slavni francuski kemičar Pastor, pokušao je nog za sahat napravi, a ova oba druga dva opet za najprvi godine 1890. analizirati jajašca svilene bube, a potom mlijeko i širu (mošt). Rezultat tog njegovog drugi sahat i t. d. se sve s časa na čas umnažaju. analiziranja je taj, da uvijek slatko mlijeko postaje Mikropa ima u vodi, vazduhu, zemlji, haljinama, koži kiselo, ako se u nj baci kakva kisela stvar, a tako crijevima i bijelim džigericama, te se oni, kad dogju u utrobu zdrava čovjeka, prokuhaju u stomaku, pa za opet mošt postaje alkoholom, ako uskisne. Tako je ovaj učeni Francuz zaključio, da ove obje promjene to nema od njih nikakve štete, ako se u zdravu ti­ jelu nalaze, ali ako čovjek od nazebe ili inače od neke nastaju uzrokom mikropa. Nakon ovih uspjeha, dao se je na ispitivanje i istraživanje mamenja (bjesnoće) bolesti oslabi, onda se oni hrane od slabosti u čo­ pasa, te je ustanovio, da su mikropi u zdrava i po- vjeku postalom tekućinom i umnažavaju se. Mikropi ugju u ljudsko tijelo raznim načinima: mamna pseteta posve različiti, zbog čega čovjek i u jelu, u piću, kroz ranu nastalu porezanjem, operasvaka druga životinja pobjesni, ako je ugrize bijesno H ig ij ena. Čuvajmo zdravlje. �99 čijom, grebotinom ili inače, samo ako se to ne spri­ ječi čistim zavojima. Muhe ili komarice najviše bolest odnosno mikrope prenose, kad ugrizu od pošasti oboljelog čo­ vjeka, pa im za njuškicu mikropi prionu, te za tim zdrava ugrizu, a mikrop u zdravu krv pregje i opogan; je. Tako isto biva i kad panu na pljuvačku pa za tim koga ugrizu; radi toga se trebamo od muha čuvati. Pošto je za zdravlje glavni uvjet jelo i piće, za to se moramo pobrinuti, da je ono svježe i čisto. A ako hoćemo, da nam bude jelo i piće čisto, treba da su oni, koji to pribavljaju (kuhari i služinčad) pot­ puno zdravi i od sebe čisti i da teže za čistoćom, a pored toga, da ne dolaze u doticaj s bolesnicima. Uz ovo treba još pri svakom objedu po 2 puta ruke i usta izoprati i očistiti. Pošto je čistoća glavni uvjet za zdravlje, a po tom je i šeriat nalaže, moramo se strogo držati čistoće. S turskog preveo: F iroz Muftić. Javne potvrde. — Darovi. „Zrno po zrno — p ogača". Petar Kočić, književnik posjetio je Gajretove prostorije i tom prilikom darovao K 5. Behdžet Mutevelić gimn. prodao je 10 kom. Gajretovih kupona i položio K 2. Mehmed Ali ef. Abdurezak šer. sudac u Kotor Varoši darovao je naknadno kao prilog „Gajretovoj" zabavi od 10. februara o. g. K 8. Muhamed Islamović talib u „Kuršimli" — me­ dresi sakupio je prilikom svoga boravka kod kuće, u selu Korči (kot. Sarajevo) megju tamošnjim seljanima K 3'14 dobrovoljnih priloga „Gajreta"; a darov a še: P o 50 h e l.: Arif Imamović i Meho Oputa; Halil Horman 40 h, Husni ef. Stamboli-zade 33 h ; p o 20 h e l . : Ramo Kazić, Mehmed Husanović, Feliks Helez, Vodopivac ; Mehmed Nišić l i h ; po 10 h e l e r a : Sulejman Šarić, Osman Kovač, Ilija Dvoko, Husein Tepić i Mehmed Oruč. Salih Siručić povjer. iz Srebrenice poslao je „Gajretu“ K 12'82, koje su sakupljene „Gajretu" i t o : povodom imenovanja novog Reisel-Uleme Hafiz Su­ lejman ef. Šarca darovao je mjesto čestitke istom Mehmed ef. Stočević K l'— ; isti je darovao K 1 — (Nastavale): 851. Dr. Dušan Jeftanović” iz Sarajeva, .52. Mi­ mjesto čestitke Šerif ef. Arnautoviću povodom izbora mu za direktora vakufsko-mearifskog. H.jAvdaga Nahajlo Marinović, 853. Pop Jovo Popović, 854. Ibrahim beg Sulejmanpašić, 855. Jedna hanuma, 856. Abdulah lić darovao takogjer istim povodom 1 K. Pri opro­ štaju sa perovod. vježb. Kazazovićem sakupljeno K 4. Ajanović, 857, Ramo Ramčić. 858. Stjepan J. Subašić, Iz Kašice br. 344 u radnji Siručića K 4, a iz kasiee 859. Pero A. Šandrk, 860. Hamdija Granić, 861. Tebr. 348. kod Saliha Saletovića brice K 1'82. rezija Grof, 862. V. Bušatlija, 863. Husref Sulejman­ Behdžet Mutevelić gimn. prodao je 10 kom. ku­ pašić, 864. Husein beg Bušatlija, 865. Nurija Mutevepona i položio K 2. lija, svi iz Bugojna; 866. Agan Gotovac iz Mostara; Srpski kreditni zavod u Tuzli darovao je od 867. Ivica Meštrović iz Kupresa; 868. Mihailo Nišević svoga čistog dobitka za god. 1909. „Gajretu" K 50. iz Jelaha (kod Težnja); 869. Smailaga Smailović, 870. Atifaga Sitnica iz Kozarca poslao je „Gajretu" Hasib Topić, 871. Smailaga Tabaković, 872. Muharem K 28, koja je svota sakupljena na svadbi Mustafe Duraković, 873. Hasib Biberić, 874. Meho Varmaz, Huršidića, sina Hasanagina; a darovaše ovi: Husein 875. Mustafa ef. Mujezinović, 876. Hafiz Jusufić, 877. aga Sitnica K 10; po K 3 : Mustajaga Mrakodolac, Izet Salman, 8/8. Mehmed ef. Mujadžić, 879. Ivan Atifaga Sitnica ; po K 2: Muharemaga Balić i SuAngjelić, 880. Huršid Muhurdarević, 881. Dane Janko- ljaga Jusufagić; po K 1: Hasanaga Huršidić, Emin vić, grunt. prakt. svi iz Bos. Gradiške; 882. Salih H. Agić, Hasan Karabašić, Džaferaga Avdagić,Mustafaga Hotić, 883. Hanuma Saliha H. Hotića iz Podzvizda Avdagić, Pašo Sušić, Mustafa Talumdžić i Ibrahim (kot. Cazin), 884. Risto Sjeran iz Mostara; 885. HaHanedanović. bibe hanuma Brčkalija iz sela Luke (kot. Sarajevo); Isti je poslao K 19'40, koja je svota sakupljena 886. Ali Riza Dervišbegović, muallim, 887. Ahmed ef. mjesto čestitke novom Reisu, a prigodom osnivanja Strkljević, fin. nadstražar, 888. Mitar Boganović, srp. „Muslimanskog kluba« u Kozarcu. Priloge darovaše učitelj svi iz Županjca; 889. Ahmedbeg Huseinbego- ovi: P o 2 K : Huseinaga Sitnica, H. Dervišaga Tavić, 890. Alija Hrnjica iz Kupresa; 891. Pero Stoka- lić; po 1 K : H. Omer Grabić, Omeraga Arifagić, nović, trg. iz Tuzle; 892. Dr. Jovan Malić, ljekar iz Omeraga Sitnica, Mustafaga Mrakodolac, Muharem­ Bos. Gradiške; 893. Ilija Rankić, svrš. filozof iz Beča; aga Balić, Muharemaga Krkić, Suljaga Jusufagić, H. 894. Lutfaga Hadžić, 895. Dervišaga Kapičić, 896. Smail Hankić, Salih Hankić, Mujaga Mujagić i Atif­ Arifaga Babović, 897. Muhamedbeg Ljubović, učitelj aga Sitnica; Bego Dervišagić 80 hel.; Muharem Ku898. Zaim ef. Selimović svi iz Bileća; 899. Eminbeg Mu- lašić 60 hel.; po 40 hel.; Bekir ef. Dedić imam, Ha­ ratbegović iz Bijeljne; 900. Hajrudinbeg Hadžinurbe- san Karabašić, Mustafa Zenkić i Emin Agić; po 20 gović iz Zvornika; 901, H. Mehmedbeg Ćebo Zgošća hel.: Mahmud Hadžan i Ćamil Nezirović.— Alija Mu(kot. Visoko). ranović povj. iz Kulen-Vakufa poslao je K 3'43, koje Liga hiljade, �je izvadio iz tam. Gajretovih kašica i to : iz kašice br. 214 kod Dervišage Saraćevića K 1*68, br. 215 kod Huseinage Kurtagića K 1 10, br. 216 kod Muharemage Šehovića 65 hel. Avdaga Gjugja trg. iz Mostara položio je K 20 od jedne opklade, koju je dobio u korist „G ajreta". Mustafa ef. Halilović šer. vježb. i povjerenik iz Dervente poslao je K 3'45, koje je izvadio iz kašica i to : br. 275 kod Ferhadbega Porobića K 1*35, broj 274 kod Mujage Sinanovića K 2 1 0 . Kreditna banka i štedionica (d. d.) u Sarajevu položila je „Gajretu" K 75, koju je svotu darovao A. D. Salom istirahati ruhičun svoje matere. Mehmed Hulusi Sejdović gruntovničar u Ključu poslao je K 27'— , koje je darovao H. Isak S. Poljokan veletržac iz Banje Luke. Džafer Begović iz Trebinja poslao je K 7'20, koja je svota sakupljena u selu Lastvi prigodom do­ laska šer. praktikanta Hasan ef. Beširevića. Priloge dadoše: Po 1 K : Ibrahimaga Ćerimagić, Lazar Ćelović, Ibrahim ef. Loga, Hasan ef Beširević, Omeraga Ćerimagić, Krsto Burlica, Suljaga Salković, Ademaga Ćemiragić, Nazif ef. Ćemiragić, Hrustaga Šaran,Jusufaga Šehović Mujagin, Avdaga Salković, Halidaga Be­ gović, Salihaga Ćerimagić, Ademaga Mujagić i Dža­ fer Begović; po 40 hel.: G jofgjo Ćučković, Čamilaga Begović i Sejdaga Pirfć. Braća Bušo Mahmud, Bećir i Šaćir Avdić sa Plane kod Bileća poslali su „Gajretu" K 5'— mjesto odgovora prijateljima i poznanicima, koji im povo­ dom očeve smrti poslaše saučešća. Mehmed Kozarčanin grunt. vježb. i povj. u Ca­ zinu poslao je „Gajretu" K 6'20, koja je svota sa­ kupljena za „Gajret" mjesto brzojavne čestitke H. Abid ef. Učanbarliću šer. vježb. prilikom položenog ispita. Priloge dadoše: Po 1 K : Mehmed ef. Kozar­ čanin i Nazif ef. T o p ić; Hasanaga Mulalić 50 h el.; po 40 h .: H. Hafiz ef. Softić i Hustafa D ed ić; po 30 h .: Ahmed ef. Ćemalović; po 20 hel.: Halid Ša­ ran, Sulejman ef. Topić, Husein hodža Kurić, Huseinaga Hairlahović i Sulejman Bešlagić; Hase Murić 60 hel. i Murataga Alagić K 1*— . Nedžibaga Bekić povjer. iz Tuzle šalje 50 hel., koje je darovao naknadno kao prilog „Gajretovoj" zabavi Mehaga Džindo iz Tuzle. Mustafa ef. Salihbegović položio je „Gajretu" K 42'— , koju su svotu sakupili za „Gajret« musli­ mani sela Peći — Skokovi (kot. Cazin). Isti je položio K 115*03 što su za „Gajret" sa­ kupili muslimani sela Jablanice (kot. Konjic). Ahmed ef. Rašidkodić povjer. iz Foče šalje K 5 6 5 , koju svotu darovaše jednim povodom i to: Po 1 K: Dervišaga Hajrić, Nuriaga Karahasanović i Ah­ med Rašidkadić; po 50 hel.: Ahmetaga H. Ahmetović Tanković 40 h, A. Muftić 10 li, A. Iković 20 h, Salko Muftić 40 h, Sejdo Muftić 40 li, N. N. 40 h, 8. Plev- ljak 30 h, Dž. Šalih 20 h, isti šalje Iz kašice br. Š81? K 165. Suljo Omeragić iz Podzvizda (kot. Cazin) darovao je »Gajretu« K 20.— od uplaćenog obroka 1 akcije »Hamijeta«. Mjesto brzojavne čestitke H. Sulejman ef. Šarcu prigodom njegova izbora za Reis-el-Ulemu sakupio je Gajretov povjerenik u Konjicu H. Abduselam Džunr hur megju konjičkim muslimanima K 58'50 za »Gaj­ ret«; a darovaše ovi: Džaferbeg H. Huseinović načel. K 25.— Ahmed ef. čokić 3 K; po 2 K: Hašimbeg Badnjević, Adembeg Repovac i Mehaga D žum hur; Mustajbeg Ibrahimbegović K 1*30; po 1 K: H. Husein ef. Ćehaić kadija, Sulejman ef. Sokolović, Dautaga Kadić, H. Avd. Gubišić, Ahm. H. Zukić, Abdulah ef. ef. Gašević, Junuzbeg Repovac, Muharemaga Hrnjica, Islambeg Agić, M. ef. Tufo, Mujaga Drače, Sulejman ef. Smajilbegović, Akifaga Kadić, Arif ef. Džumhur, Arif ef. Muftić, Abdulah ef. Prohić, Alaga Prohić, Fehimbeg BektaŠević i H. Abduselam Džumhur; po 60 h: Numanbeg Agić, Mehmed Ali ef. Hadžić; po 50 h: Hamza ef. Hadžizukić, Fehim ef. Hadžbaščaušević; po 40 h; Muharembeg Agić i Salihaga Mušančić; po 20 h: Mulaga Vajzović, Mujaga Hadžalić, Ibrahimaga Ka­ dić, Suljaga Alagić i Jusufaga Erzumlić; po 10 h: H. H. Abid ef. Džumhur i Avdaga Prohić; Isti je položio iz kas. br. 54 kod Islambega Agića K 21.20. Prilikom svadbe sina Rustarnbega Cerića iz B. Dubice sakupljeno je na predlog Hasanage Pezića za »Gajret« K 121.— dobrovoljnih priloga, a darovaše: Ahmed beg Cerić iz Bos. Dubice K 20.—, Rustambeg Cerić iz Bos. Dubice K 20.—, Rasimaga Gušić iz Ba­ njaluke K 10.—, Asimbeg Alibegović iz Dervente K 10.— . Mehmed Alibeg Džinić, Banjaluka K 10.— , Mehaga Mehurdarević, Banjaluka K 10.— , Hasanbeg Cerić iz Bos. Dubice K 6.— , Smailbeg Kapetanović K 5.— . Muhamedaga Muhurdarević, Banjaluka K 5.—, Muharemaga Muhurdarević, Banjaluka K 5.— , Omerbeg Cerić iz Bos. Dubice K 5.— , Hasanaga Pezić iz Bos. Dubice K 5.— , Abaz Eff. Duljković iz Bos. Du­ bice K 2.— , Mujaga Kazaz, Banjaluka K 2.— , Mohmedbeg Cerić, Bos. Dubica 2 K, Mujaga Tabaković, Bos. Dubica 1 K, Muhamedaga Cerić, Bos. Dubica 1 K, Osman Eff. Mehmedbašič, kadija iz Bos. Dubice K 2— Gajretoue vijesti. C a r s k i d a r „ G a jr e tu " . — Njeg. Veli­ čanstvo car i kralj prilikom posjete naše domo­ vine, darovao je svima ovdašnjim humanitarnim društvima obilne novčane priloge, pa se tom prilikom Njegovo Veličanstvo sjetilo i našega «Gajreta» sa prilogom od 2000 K. �101 Hvala Njeg. Veličanstvu na obilnoj potpori našega kulturnoga unapregjehja. Živilo Njegovo V eličanstvo naš premilostivi vladalac! Bakirbeg Tuzlić. Prije četiri mjeseca je uvodni članak našega lista nosio isti ovaj naslov, a ispod njega je bila slika mlada, puna snage čovjeka. S veseljem smo pozdravljali tada toga čo­ vjeka i radovali se njegovoj mladosti, snazi i zdravlju, nadajući se da će naš narod, uz mnoga dotadašnja dobra, od njega vidjeti jo š dosta haira i sreće. No sudbina je drugačije odredila. Radost kojom smo bili prožeti pišući o tome čovjeku, pretvorila se je u žalost i mi danas sa suzom u oku pišemo ove redove, kojima javljamo crnu vijest, da je toga čovjeka nestalo izmegju živih. Jest, Bakirbeg Tuzlić je prošlog mjeseca ispustio svoju dušu i preselio se sa ovoga svi­ jeta na Ahiret ostavivši uz ^svojii teško ucvi­ ljenu porodicu, jo š mnogobrojne prijatelje da ga oplakuju. „G ajret" je takogjer megju onima, koje je Bakirbegova smrt teško ucvilila, jer je u merhurnu izgubio svoga- dobrotvo.a i velikog pri­ jatelja od kojega je očekivao još mnogo mo­ ralne i materijalne pomoći. Mi se pridružujemo onim mnogobrojnim dovama merhumovih prijatelja i poštovalaca, koji se za rahmet njegove duše mole Sveviš­ njem Allahu i iz dna duše kličemo: Rahmetullahi alejhi, rahmeten vasiah! Članovi „Lige hiljade**, pohitajte sa uplatom svojih prinosa, na koje ste se obvezali, jer se zadnji rok — Ramazani-šerif — približuje. JVovi č la n u tem eljitelj. Za člana utemeljitelja „Gajretova" javio se je g. Husejin beg Cerić, vele­ posjednik i član Eksekutivnog Odbora Muslinanske Narodne organizacije iz Bos. Novog. Živio plemeniti prijatelj svoga roda i doma! P r e tp la tn ic im a lis ta javljamo, da je 1. broja sasvim nestalo, te da nove pretplatnike nećemo moći zadovoljiti sa svima ranijim brojevima. Nu ako bi nam se javilo još jedan jaći broj novih pretplatnika, mi ćemo 1. broj naknadno štampati i svima ga razaslati, kojima fali. T o b ožn ji s rp s k i g rb n a G a jrc to v im c ig a r c a g e tin ia . Čitaocima je poznato da se je prije ne­ koliko mjeseci bila proturila u narod lažna i tenden­ ciozna vijest, da na novom Gajretovom finije vrste cigar-ćagetu ztoji srpski grb. Mi smo tu vijest u ra­ nijem jednom broju pobili, jer znak na Gajretovom cigar-papiru nema nikakve sličnosti sa srpskim grbom. No osim toga nam je danas ustvrditi i to, da taj znak, ne samo da nije srpski grb, nego je to grb jedne islamske države — Misira. Fabrikant cigarćageta g. Alkalaj nas upozorio na to i mi smo, srav­ nivši spomenuti znak sa tim grbom, zbilja našli da je najviše sličan sa grbom misirskog kediva Abas Hilmi paše. A i za tu sličnost nije znao odbor društva a kamo li, da bi on naročito mećao srbijanski grb na cigar-papire Gajretove. Dakle, sve te priče o srpskom grbu su zlobne izmišljotine i podvale kojima se nastojalo nauditi našoj tako korisnoj narodnoj ustanovi kakva je „Gajret“, a da to ne mogu činiti pravi prijatelji našega naroda, o tome ne treba ni govoriti. Žalosno, po sto puta žalosno! Dragi prijatelju! Prije deset godina po prilici, kad se je i megju nama muslimanima počelo nešto raditi oko podizanja lijepe knjige našlo se oduševljenih sila, koje su napisale dosta lijepi stvari i obogatili našu književnost za ne­ koliko stranica više. Nu nažalost, to oduševljenje nije dugo potrajalo, i jedan po jedan prestajao; kojom krivnjom nije ovdje mjesto da rečem, ali danas ćete rijetko vidjeti kojeg muslimanskog književnika, da se javi ili da nešto izda. Nu tomu zastoju nijesu krivi ni sami pisci — kriv je tomu možda najviše nehaj za lijepom knji­ gom, jer danas naš svijet rijetko što čita izuzev ne­ koliko senzacionalnih romana i novinskih vijesti. Ali povrh toga nijesam mogao prestati raditi nadajući se konačno, da će možda i naše tako slabe književne prilike krenuti na bolje i stoga ustrajah u riđu, te se evo odlučujem da počnem ako bude sreće sa izdavanjem tih radova. U prvu knjigu odlučio sam uvrstiti sve sitnije i manje crtice i pripovijetke pod naslovom „ S l i č i c e i p r o f i l i " , te će ih biti oko dvadeset na broju, a obuhvatati će oko deset tiskanih araka običnog for­ mata. — Knjigu ću dati u štampu odmah čim mi se pri­ javi dovoljan broj preplatnika, s kojima bih mogao1 bar pokriti tiskovne troškove oko izdanja prve knjige. Za to Vas molim, da bi bili tako dobri i pobri­ nuli se oko predbilježbe pretplatnika, te mi rezultat javili po mogućnosti do konca septembra ove godine. Mahsus selam! U Travniku, mjeseca maja 1910. Abdurezak Bj e l evac (Nerkesi-zade A. Hifzi). �102 Azbuka (abeceda) ćirilicom i latinicom. Ćirilicom: a A, 6 B, B B, r r, A A, e E, HC 3K, 3 3 Latinicom: a A, b B, v V, g G, d D, e E, ž Ž, z Z, Ćirilicom: ii H, j J. K K, ji JI, Jh J b , M M, H H, H, II), Latinicom: i I, j j, k K, 1 L, >j Lj, m M, n N, nj Nj, T T, y y, <Jj <]>, x X f F, h H, Ćirilicom: o 0, n n, P P, c C, Latinicom: o 0, p p, r R, s S, t T, u U, Ćirilicom: u H. * m m, h H, v V, lj Tš. Latinicom: o C, č Č, dž Dž, gj Gj. š Š. i c, Nakladna knjižara DAN1ELA A. KAJONA, Sarajevo. — Ovih dana su dana izašlu mojoj nakladi U s t a v n i z a k o n i , i to : Zemaljski štatut, Izborni red, Poslovni red sabora, Za­ kon o skupljanju i o društvima i Zakon o kotarskim vijećima. Cijena knjizi 1 K 30. Ko pošalje novac unaprijed, dobiju knjigu prost<) od poštarine. Na narudžbi valja naznačiti u kojim se pis­ menima knjiga želi, budući će izaći is ta u srpsko-hrvatskom jeziku u oba pisma i na njemačkom jeziku. iU p ilU " 1 *■ * ’ ) ' Gajretovo cigar-ćage. je ispitano od svjetskog naučenjaka, profesora kemije na bečkom uni­ verzitetu Dr. Lambecka i pronagjeno najboljim i za zdravlje neškodljivim. Pa kada još uz to od potrošenog G ajretova cigar-ćageta ide 1 0 % u korist „Gajreta“ zar nije i sramota i grehota, da Muslimani drugo cigar-ćage troše! je st, i po sto puta jest i stoga je dužnost, da svaki musliman kupuje i troši samo i isključivo Gajretovo cigar-ćage a da odbaci sve druge fabrikate. Muslimani, trošite samo Gajretovo cigar-ćage! �103 Gajretov safun. Izišao je Gajretov safun, koji je od 15. februara o. g. stavljen u promet. Gajretov safun imade raznih vrsta, pa će moći da zadovolji sve svoje potrošače. Naročito je Gajretov safun dobrekakvoće, tako, da se može mjeriti sa najboljim proizvodima. Stoga će, bez sumnje, svaki brat musliman tražiti samo Gajretov safun i s njime zadovoljavati svojoj potrebi a tim prije, što će u isto vrijeme potpomagati i svoju najkorisniju narodnu ustanovu ,,Gajrot“, koja od cjelokupne prodate robe imade: 5"„ Od Safuna Z3 pranje i 10°|o Od safuna za umivanje. Gajretov safun proizvodi fabrika safuna Karla JaCObi-a U GraCU, koju zastupa za Bosnu i Hercegovinu Agenturska radnja Abrama lsaka Romano u Sarajevu. Sve upite, informacije i poruđžbine šalju se na spomenutu agentursku radnju: Abram IsaK Romano, Sarajevo. Braćo muslimani! Trošite Gajretov safun! �P B IV IL E G tO T A N A Z E M A L JS K A B A N K A ZA BOSNU I HERCEGOVINU. Uplaćeni dionički Kapital 10 tnilijona Kruna. CENTRALA U SARAJEVU. GO Bipotekarno otli j^ljenjo. OO OOP Bankovno odijeljen je. OOP OOP (Id ijeljen je za robu. OOP : Izdavanje 4 ‘/2 i 5% hipotekarnih založnica i 5 komunalnih obveznica, koje se mogu upo- : trijebiti u svakovrsne naročito ženidbene kaucije kod zemaljskog i vojenog erara. FILIJALE: : ISPOSTAVE: u Banjaluci, B je lin i, Brčkom , Mostaru i Donjoj Tuzli. Zastupstva po svoj Bosni i Hercegovini. u Bihaću, Derventi, G radiški, (Joraždu, Lijovnu, Ljubuškom , Sanskoin Mostu, Samcu, Stocu, Travniku, Trebin ju , Višegradu i Zvorniku. P rep oru ču je s e za sve b an k arsk e i poslove s a robom , koje izvršuje pod najpovoljnijim uslovim a. :"j Pozive, oglase, programe, trgovačke objave, listovno papire i kuverte, trgovačke knjige, račune, memorauda, okružnice, predatnice, dopisnice, kao i sve trgovačke tiskanice, godišnja izvješća i bilance za udruge, štedione banke, nadalje diplome i adrese, posjetnice, karte prigođnicc, kao i ostale u štamparsku struku zasijecajuče radnje pi'iinu n a iz ra d im r Islamska dionička štamparija (tiskara) u Sarajevu sn a b d je v e n a najmodernijim slovima, šarama i mašinama (strojevima) P 3 te preuzima štampanje ilustrovanib listova, brošura, knjiga — N c x r ---------------- i časopisa — Narudžbe iz mjesta i sa strane obavljaju se u najkraćem vremenu. ha Ukusna izradba. Za uredništvo odgovara Osman G jikić. Cijene umjerene Islamska dionička štamparija (tiskara) u Sarajevu. ��□ piomčKapiVara uSarajcVn : □ : □ □ prep oru ču je svoje JzVrsno odležano €xport-pWo p rip ozn ato ođ najbolje v rste. Nabavlja se «> sanduci \' , ----- Mi po 2 0 i u6 of. 25 lit. dalje, kao i u TO boci od 6/io litr e 4 I Vio litre. HazašilJ« n ^raiinn franKo na sVaKo. stariji bosansKo- hercegoVačKe 1 — " " držaVne željeza, s = -------------~ = - - I ne uzmite -svojim kvalitetom ni pred najboljim fabrikatima na svijetu. Zato je treba da je kupuje svako, a Muslimani naročito za to, jer 5 % od prodane robe dobiva' društvo . G a iret'. koje se brine za kulturno podizanje muslimanskog elementa u Bosni i Hercegovini. Svaki musliman i prijatelj muslimanskog napretka treba za to da ku­ puje samo i isključivo ,,G ajretove“ šibice i da ih pretpostavlja svim drugim fabrikatima! Muslimani, trošite samo „G ajretove“ š ib ic e ! � https://kolekcije.nub.ba/files/original/0524a787d2e9a688bd4320de20a3151e.pdf ba29efc3d5587c2adb6ea11edae266ff PDF Text Text ♦♦ GAJRET izlazi 5. dan sva­ kog mjeseca na 16 stranica, a po po­ trebi i na više. - ■ GODINA I I I . 'JP CIJENA je listu „G ajret": za članove 1 K 20 h za nečlan. 2 K 40 h na godinu. ^}L.I *34**~y ij* ------. jju \ , <ia 1^ đLL»r ■- . Taleba, učenici i se­ ljaci plaćaju 1 K 20. GAJRET GLASILO bGAJRETA“, DRUŠTVA ZA POTPOMAGANJE GJAKA MUSLIMANA NA SREDNJIM I VIŠIM ŠKOLAMA. Sabor radi. — Život muslim - A r — Kako da razvijemo rad u narodu?mekteb. — Iz jednog razgovora. — Književnost. - Sestra. - lz sličica Lo3.iv«HJia. — Smrznuti nos. - Liga hiljad' — davne potvrde. Dar “ — ....... " • •pluća • ' ' (,,P ' fjje“ .) — Islamski i ' vijesti. Higijena. - ”i i knjige. SARA3EOO. Islamska dionička štamparija. Lv vucy.’ našeg ženskinja. — Sibjani .retvc.*'— M onjeic ca ;m h j« h s lr hali dari-be’ka. — Sajrefove !j; e i poučne bilješke.— Novine �Azbuka (abeceda) ćirilicom i latinicom. Ćirilicom: a A, rt E, ii B, C r, A A, e E, 5K JK, Latinicom: a A, b H, v V, g P'. đ D, e E, ž Ž, z Z, Ćirilicom: u H, j J, K K, JI .1 , Jh Jb, M M, H H, ih IL, Latinicom: i I, i i, k K, 1 L, lj Lj, m M, n N, nj Nj, Ćirilicom: o 0, n n, P P, c C, T T, y y, Latinicom: o 0, p p. r H, s S, t T, u U, m III, h Ti, V V, lj b . đfrik, gj Gj. ćirilicom: n U,, ■i \r. Latinicom: c C, ć ć, š S. Nakladna kiij'Zaia (JANJLKLA A. KAJONa , širtl*ieTO. u m ojoj nakladi U s t a v n / ' z i k o n i, i to : Zem aljski jta tu ,, kon o s k u p lja n ju i o d ’- istvim a i Zakon o kotarskim vijeći... novjic u n ap rijed , dobije knjigu p r o s to - ^ a .poštarine. Na r.arod: m enim a knjiga želi, b udući će iza sta u srpsko-hrv 8 • i v, ii, x X, h H, —- Ovih d an a su d an a izašl- red, Poslovni red sabora, Za­ C ijena knjizi 1 K 30. Ko pošalje tlja naznačiti u kojim se p is­ kom j«ziku u o b a pism a i na njemačkom jeziku. Gajretovo cigar-ćage. je ispitano od svjetskog naučenjaka, profesora kemije na bečkom uni­ verzitetu Dr. Lambecka i pronagjeno najboljim i za zdravlje neškodljivim. Pa kada još uz to od potrošenog Gajretova cigar-ćageta ide 10% u korist r Gajreta“ zar nije i sramota i grehota, da Muslimani drugo cigar-ćage troše! Jest, i po sto puta jest i stoga je dužnost, da svaki musliman kupuje i troši samo i isključivo Gajretovo cigar-ćage a da odbaci sve druge fabrikate. Muslimani, trošite samo Gajretovo cigar-ćage!- �GODINA I I I . BROJ 7 . - 8 . ♦♦ . GAJRET izlazi 5. dan sva­ kog mjeseca na 16 stranica, a po po­ trebi i na više. »Cjjii.« ♦ I* <k—I} CIJENA je listu „Gajret": za članove 1 K 20 h zanečlan. 2 K 4 0 h na godinu. <S^j~ -------- ~ Taleba, učenici i se­ ljaci plaćaju 1 K 20. GAJRET GLASILO „GAJRETA", DRUŠTVA ZA POTPOMAGANJE GJAKA MUSLIMANA ---------------------------- NA SREDNJIM I VIŠIM ŠKOLAMA. ..... - — Vlasnik: Društvo „Gajret“. [J 5. jula 1310 SARAJEVO. >r TA Sabor radi. Dne 15. pr. mj. Jzv ršen o je svečano otvo­ renje prvog našeg sabora, 1<oj1 od tada nepre­ stano radi i svršava razne predm ete svoga dnev­ nog reda. U našim političkim listovima izlaze opširna izviješća o tom e radu, p a su i naši čitatelji, bez sum nje, u tome obaviješteni, te nam a nije ni potrebno, da o toj stvari detaljno pišemo. Ali ipak nalazim o za munasib, da i mi koju progovorim o jedno stoga, što je ova stv ar od velike, može se reči, od najveće važnosti u kul­ turnom razviću našega naroda, p a koja ne smije d a pro g je ni od jednoga nepolitičkog časopisa — kakav je naš list — nezapažena, a drugo i radi toga, što hoćemo naročito da istaknem o d va p red m eta s a dnevnog re d a dosadašnjih sjed­ nica. Jedan od tih p redm eta tiče nas se stoga, što je to opšta stv ar našega naroda i otadžbine, je r se tiče naše ustavnosti uopšte, a drugi se pak tiče nas specijalno kao prosvjetnog društva, je r se bavi nepism enošću našega naroda. Naš krnji ustav, kao što smo i u jednom ranijem broju rekli, nije zadovoljio naš narod. Naš ustav, koji je trebao, da nam donese pot­ pune gragjanske slobode i široku sam ostalnost, donio nam je razočaranje, je r smo proglašenjem u stav a postali sam o form alno ustavni, dok je stvarno ostao i nadalje zaštićen apsolutizam i neodgovorna vladavina nad našom domovinom, H || Urednik: Osman Gjikić. Naš narod takav ustav nije m ogao d a zadovolji, i narodno raspoloženje prem a tom e krnjem ustavu i parlam entarnom apsolutizm u našao je najbo­ ljega izraza na jednoj onom adnašnjoj saborskoj sjednici, gdje su svi narodni poslanici bez raz­ like zauzeli stanovište u tom pogledu. Jedno­ dušna rezolucija svih poslanika, koja je pre­ d ana zem aljskoj vladi, jednodušna je riječ na­ šega vaskolikog naroda, koji izražava nezado­ voljstvo nad takvim ustavom i traži što bržu reviziju ustava, koja će g a zadovoljiti i osigu­ rati mu opstanak i razvijanje u ovim zem­ ljama. Osim ovoga važnog i ozbiljnog p redm eta, kod čijeg su p re tre sa naši narodni predstavnici zauzeli onakvo stanovište, koje im može služiti na čast, bilo je na dnevnom red u i jo š jedno pitanje, koje nas, — kako naprijed rekosm o — specijalno interesuje. To pitanje je nepism enost našega naroda, k o ja i danas, na žalost, po k a­ zuje strašn u činjenicu, a ta je, da je u našoj zemlji još i danas 9 2 % nepism enih. Ova ogrom na nepism enost našega naroda, dakako d a je mo­ rala d a zabrine njegove p redstavnike, koji su i u toj stvari bili jednodušni, te su stvorili je d ­ nodušan zaključak, da se zem aljska vlada po^ zove, da protiv te nevolje narodne preduzm e što prije i što energičnije m jere. Da bi se u tome pravcu postigao što bolji uspjeh zaklju­ čeno je osnivanje što većeg b ro ja tečajeva za �106 nep ism ene, u čem u je p o trebno, da bude što slo b o d n ija inicijativa. S potpunim pravom je sa­ b o r o su d io vladinu n are d b u tih tečajeva, kojom se za b ra n jiv a lo o d ržav a ti ih svim a onim a, koji n em aju p e d a g o šk e sp rem e , p a se od vlade najo d su d n ije za tražilo , d a tu n ared b u što prije opozove. K rasno su govorili pojedini govornici u tom e p re d m e tu , a stra šn e su bile one činjenice, k o je su tom prilikom neki poslanici iznijeli i iz k o jih se vidjelo, d a je tolikoj nepism enosti na­ še g a n a ro d a k riv a — niko dru g i — nego n aša v lad a, k o ja ne sam o d a je p ro tiv to g a zla sv a­ k o g n a ro d a ra to v ala, nego g a je nap ro tiv po­ d ržav a la. No n ad ati se je, d a će p ri svoj ovako k r­ njoj i m anjkavoj našoj u stav n o sti, naš sab o r ip ak donijeti ko risti našem n aro d u i dom ovini, p a u to im e n ek a je p rv o zasijedanje njegovo i od stra n e ,,G a jre ta “ srd ačn o pozdravljeno! Život muslimanke. Munira — Sarajevo. i* ■- Namjera mi je ovdje, da u kratko progovorim riječ, dvije o životu muslimanki. Da smo mi musli­ manke u Bosni i Hercegovini kulturno najviše zaostale to je svakom jasno i poznato. Što je tome uzrok? Mnogo i mnogo inovjeraca i inovjerki tvrde, da je svemu kriva naša vjera, uzvišeni Islam. Da tomu nije uzrok to, najboljim su dokazom žene iz onog doba, kad su se muslimani strogo držali „Kur-ana“, Božijih i pejgamberovih riječi, žene, čija imena kao zvi­ jezde predhodnice sjaju u Islamskoj povijesti, kao n. pr. hazreti Fatime (r. a.) Hazreti Omerova sestra, Lukejna, pjesnikinja i praunuka Muhamed (a. s. v. s.), kojoj nije bilo onda ravne što se tiče duševne i tje­ lesne savršenosti na svijetu. Njezin je harem bio stje­ cištem najotmenijeg svijela. Ona je stajala u pisme­ nom i usmenom saobraćaju sa mnogim umnicima onoga vremena. U to su doba muslimanske žene predavale u medresama muškim i ženskim slušateljima, a mnoge su od njih odgojile svoju djecu bez ičije pomoći. Za vladanja Harun-el-Rešida muslimanske žene su dotjerale dotle, da su se slobodno mogle ba­ viti i državnim poslovima kao njegova sestra Abasa i žena mu Zubejda, bez kojih on nije nijedno važno pitanje riješio. Dok god su žene uvažavale svoju za­ daću, bavile se odgojem djece, dotle su Arapi napre­ dovali, a kad su one zanemarile svoj poziv, podale se taštini i raskošnu životu, cijeli je narod počeo pro­ padati. Tako je bilo i kod drugih naroda A jesmo li mi valjano odgojene? Da promotrimo malo život jedne naše žene, da vidimo, čim se ona bavi. Dok je još dijete u povoju, majka ga preda sluškinji, koja svu brigu vodi oko njega. Jedina želja majke je ta, da dijete ne plače. Počne li dijete plakati, pa makar i ne bilo gladno, to će majka poletiti, da ga nahrani. Ako dijete i dalje plače, ona će ga ljuljati tako dugo, dok mu se ne smuti u glavi i ono se zavede u san, koji mu ne daje nikakva okrjepljenja. Dijete i dalje ostane u rukama sluškinje, žene, bez ikakve naobrazbe, bez ikakva od­ goja. Pa takova žena da dijete odgaja ? ! Eto, uz takovu ženu dijete raste, uz nju uči go­ voriti i od nje prima sve mane i nedostatke njezine. Ova ga pušta u društvo veće, proste i nevaljale djece, od kojih se ono uči mnogim ružnim pa i nemoralnim riječima. Kada dijete upotrebi koji ružni izraz pred majkom, ona mu se slatko nasmije, pa ga još i na­ vraća kao što sam se jednom prilikom uvjerila kod jedne po položaju prve hanume u Sarajevu. Žensko dijete, kao i muško, kad navrši šestu godinu, polazi u ženski mekteb, gdje taj ima, a tamo uči početne nauke nešto sasvim primitivno i to što se tiče vjere a drugo ništa, a gdje nema toga, onda idu pred bulu, koja tamo predaje vjeronauku. Zgrada mektebska je svaka vrlo mala, ili je naprosto sobica, u kojoj i bula prebiva. Bule su većinom siromašne i ne primaju ni­ kakve plaće ni od kog. Sve što imaju jesu darovj, što učenice donesu. Učenice ne donesu mnogo, a za to bula opet prima mnogo učenica. Dešava se, da u jed­ nom mektebu uči po 200 pa kad kad i više učenica. Nastava ne traje dugo, a učenice uče napose, pa je buli nemoguće, da ih presluša, nego je u tom pomažu veće učenice koje i same ništa ne znaju. Pa i kako će znati? Uče po starom načinu iz starih sufara. Bubaju i bubaju na pamet i već jedva što su jedno nabubale drugo zaborave. Onda treba ponoviti ono što se je zaboravilo i tako se to uči i ponavlja mjesece i go­ dine, a na koncu ništa. I ako koja nauči to je na pamet, a drukčije ne, jer ne zna harfova. Ako u mjestu ima ženska ruždija (a to je samo u Sarajevu), u kojoj uz vjeronauku ima i drugih predmeta, to će ona naj­ više uz ručni rad prionuti. Uz knjigu ne bi mogla i da bi htjela. Uzme li dijete knjigu u ruku već je majka tu, da ga ukori: „Gdje ti je pletivo? Zašto šta ne radiš? Što će ti to ? “ I saa će joj dokazivati, da je to nepotrebno, da je to kjufur, da se i ona bez toga udala, pa evo opet lijepo živi. Tako i na taj način odvraćaju djecu, pa djeca i ono malo, što bi mogla naučiti, ne nauče kod kuće, u školi ništa ne znaju, a zadaće rade izmegju sahata ili za vrijeme vjeronauke sakriju se u koju sobu, pa je na brzu ruku izrade. Tako ne čine samo male iz I.og i Il.og razreda, nego i odrasle djevojke. Ako je cura iz od- �107 ličnije porodice, • prestane ići u 14. oj i 15. oj godini dočim siromašne idu i dalje većinom radi ručnog rada. Poznajem jednu curu, kćer bogate majke, a još bogatijeg oca, koja je išla u ruždiju. Dan dogji, a dva ne, osobito kad bi proljeće nastalo. U prvi ra­ zred došle smo u jednoj hefti. Ona je išla 5 godina, dotjerala do Ill.-eg razreda i prestala ići. Ja sam mi­ slila, pa šta je? Njezin je otac bogat, naći će joj učitelja ili učiteljicu i ona će znati sada svašta, pa sam joj unaprijed zavigjala. A kad tamo? Vidim ja nju jednom prilikom, pa je pitam : „šta radiš, učiš li šta ? “ i napeto sam očekivala njezin odgovor. To je pitanje bilo neriješeno. Njezina majka, da je htjela, da se ona muči, ne bi je iz škole ni izvadila, a ipak sam je jedne večeri vidila na vratima sa sluškinjom i slugom, koji je sluškinji govorio takove riječi, o kojima se ne može ovdje ni pominjati, a ona je slu­ šala. Naravno to joj ne škodi. Premda mnogo što šta fali u ruždiji, što bi bilo nužno, ipak se pozna, koja pohagja ruždiju, razlikuje se dosta od one, koja nije u nju zavirila. Ipak je vjerujte malo i premalo .naobrazbe — za nas ova ruždija, ako zamislimo kakva treba da bude jedna buduća majka. Sastanu li se gdje, gotove su povesti razgovor. 0 svemu, što se njih ne tiče, kao n. pr. o tiigjeiUj odijelu, nakitu, te o ženi koja se posvadila sa svojim čovjekom, o svemu znaju, o svemu govore, a u zad­ nje vrijeme počele su se. i politikom baviti. Šta više, politika i muškarci, glavni su predmeti, oko kojih se svi razgovori kreću. Sve ti one znaju, svaku tajnu prodru svojim očima. Znaju svaku inovjerku, koja se zabavlja s kojim muslimanom i tako isto onog, koji se zabavlja s inovjerkama. Gdje je sijelo bilo, šta se je govorilo ? — a od sveg kao da ih najviše za­ nima razgovor o nakitu, o odijelu, jer su to, bez sumnje, njihovi najveći ideali, bez razlike kod žena 1 cura. Svaka želi da bude lijepa i svim silama nastoji, a svaka je o svojoj ljepoti uvjerena kao što je dva put dva četiri. Što koja ima više nakita i skupljih odijela, tim misli, da je ljepša i baš za to toga mora imati, pa ma ne bilo i najpotrebnije stvari u kući. Pa takova žena kako će svoju djecu uzgojiti ? Šta će od njih učiniti ? Sigurno ništa bolje od običnog lole i pijanice. Mnoge su • naše žene nezadovoljne sa svojim muževima, tuže se da izostaju do kasno doba, da piju i još koješta, a pri tom i ne misle, šta je uz­ rok, kao ni to, da će njihova djeca danas, sjutra biti možda i gori od svojih očeva. ,,A jesu li žene krive tome?« - - „Da — i ne!" I one su krive, ali ne u tolikoj mjeri, ali su tim više krivi očevi naši i braća, jer oni shvaćaju i imaju sposobnosti i slobode više nego mi, pa bi mogli bolje poraditi, oko proširivanja naobrazbe i škole našeg ženskinja. U zadnje vrijeme čula sam da se govori i o preustrojstvu naše škole u Sarajevu i još koješta, što bi vrlo lijepo bilo, a i vrijeme je već. Ali kad bi do tog došlo, šta imam ja od tog? Šta imaju i sve druge, koje su mojih godina? Hoćemo li se možda i mi upisati u I. razred, ili ćemo ostati u neznanju, kao što smo i do sad bile. Jedno i drugo je nemo­ guće. Dajte, drage prijateljice, da se mi za se pobri­ nemo, kad se nije već niko imao za nas do sad po­ brinuti ! Dajte, da se organizujemo i da osnujemo či­ taonicu, gdje bi se mogle svakog petka sastajati, dr­ žati predavanja, čitati lijepe knjige i listove, osim toga naći jednu uobraženu žensku, koja bi nas po­ učila u onom što ne znamo, a usavršila u onom što znamo. Prenite se ! Ne budite malodušne ! Ne bojte se pada, jer će nas poduprijeti naši prijatelji i isto­ mišljenici*, a nemojte se ni obmanjivati sa nekakvim znanjem niti uobraženjem, da je ženskoj dosta ako zna ono što treba oko namaza, malo kuhat i čistiti kuću, malo. ručnog rada, i ništa više. Ta i naš devletlija (a. s.) je rekao: Obrazovanje je prijeka duž­ nost za svakog muslimana i muslimanku." Ibni Munib: Kako da razvijemo rad u narodu? „Himmeturridžali takleul džibal ! . . . Mubesmila! Jedna od najljepših ustanova našeg autonomnog »Statuta« svakako je obligatna dužnost vakul'sko-mearifskih tijela, da se brinu za što bolje podizanje pro­ svjete u našem narodu i nastoje, da se islamska mladež posvećuje zanatima ili kakvom bilo radu. Nije mi na­ mjera, da ovdje koga korim ili možda dijelim savjete, nu članci Zahida i Mebmeda u zadnjim brojevima »Gajreta« potakoše me, da se malo osvrnem na ovo pitanje i upozorim na neprocjenjivo blago, što ga u sebi kriju 16. i 17. tačka § 79. našeg autonomnog „šta tu ta- . Nu prije nego li pregjem na samu stvar ne mogu, a da se malo ne obazrem na članak „Rad u narodu- . Činim to iz razloga, što se on može uzeti kao tipičan primjer koliko mogu zlo djelovati olahko nabačene krilatice. Jer, šta je zapravo iznio Zahid u svom članku i je li to uistinu — kao što veli Mehmed — lijep i jezgrovit članak, kojemu fali samo to, što je u njemu iznešeni program zbijen? Na drugom se mjestu osvrćem*) na njegovo površno i skroz pogrješno uvodno razmatranje o »pošljedicama orijentalne filosofije« — a ovdje usprkos Mehmedovim hvalospjevima tvrdim, da taj članak više sliči kakvoj patriotskoj pjesmi u prozi, punoj lijepih želja, nego li dobrom *) Mi nismo dobili od g. pisca do danas nikakva članka kojim se iskupljuje ovo obećanje. Ured �108 programu i zdravom i čistom putokazu, kojim hi tre­ balo udariti, ako se hoće doći do narodnog osvješćenja. Mehmeda su zanijeli Zahidovi vatreni i zvučni poklici, pa i on sa zanosom povikuje: »Omladino, nemoj me sramotiti . . i usvaja Zahidovu devizu: »Sami budimo kovači svoje srede i budućnosti.«' Mene, naprotiv, ovi poklici samo žaloste, jer u njima vidim, ne realnu podlogu za rad na narodnom dobru, nego drugo izdanje pogibeljnog i štetnog se­ paratističkog postupka dosadanje naše školske mladeži: udariti Zahidovim putem ne znači ništa drugo, nego nastaviti neumjesno trvenje i cijepanjem sila potkopati još jedine temelje na kojima je moguće započeti zgradu našeg napretka. To je prva i najveća mahana Zahidova programa. Druga mu je mahana što pred činjenicama zatvara oči i ne vodi brige o raspoloženju i pravcima, koji vladaju megju našom inteligencijom uopće a školskom mladeži napose. Badihava je idealisati i pozivati na okup oprečne elemente. Što ne ide, ne ide. Zadovo­ ljimo se s toga na početku i sa manjim, jer bismo inače mogli sve izgubiti. Treća je, nemala, Zahidova pogrješka što precjenjuje snagu omladine i naše in­ teligencije uopće i tovari im na legja teret, kojeg bi i dosta snažniji teško snosili. Ja držim i uvjeren sam, da jedan agilan predsjednik vakufske komisije može u d a n a š n j im p r il ik a m a učiniti više nego cijela četa srednjoškolaca, pa bila ona ne znam kako orga' nizirana i disciplinirana. Eto, toliko o članku, a sad ću reći koju o tome, kako zamišljam rad u narodu. Oživotvorenjem vjersko - prosvjetne autonomije otvoreno je nama muslimanima široko polje rada i dana prilika, da pokažemo šta možemo i šta umijemo. Našoj je inteligenciji pružena zgoda, da svojim znanjem priteče narodu u pomoć i svojim mu radom pruži najbolji dokaz, koliko nam je nauka potrebna i šta sve može nauka učiniti. Nu mjesto rada i upute naša se inteligencija (čast iznimkama !) drži postrance i nijed­ nim pokretom ne pokazuje, da cijeni blago prosvjetne autonomije i da je spremna štogod realno za narod učiniti. Sve je svaljeno na komisije i niko se drugi ne brine, da udovolji islamskoj dužnosti i pomogne svojoj braći, gdje god može i kako god može. Pa ne samo da nema potpore u radu, nego nema ni čestite kritike. Ovdje — ondje štrljacne po gdjekoji člančić no, na žalost, ne sa svrhom, da šta pomogne i po­ pravi — nego da nebratski navali i ublati. Ide se čak tako daleko, da se u blato povlači i sam „Štatut" i tako ruši temelj naše budućnosti. Biće možda prilike, da se detaljnije osvrnem na ove bjesomučne navale i žučljive izljeve strančarskog jala i bijesa i u pravom svjetlu prikažem njihovu vri­ jednost. Danas ću se zadovoljiti konstatovanjem ža­ losnog fakta, da »Štatut« — usprkos svega „patri­ otskog" ogorčenja opozicije — ostao nepoznat, ne samo našem seljaku i gragjaninu, nego li i hodžama i in teligenciji i da niko ne nastoji, da se ovom zlu do­ skoči i narodu rastumači sadržaj »Štatuta« i koristi, koje bi se iz njega mogle izvući. Naš ihtijat s jednu stranu, beskorisna huka i buka s drugu stranu, krivi su, da je do danas ostala narodu nepoznata ona divna demokratska i islamska ustanova § 39. Štatuta, p o kojoj je d že m atsk a s k u p š t i n a ne samo vlasna — nego i dužna vijećati i z a k l j u č i v a t i o s vi m a v a ž n i j i m vjer­ s k i m p o s l o v i m a s v o g d ž e m a t a . Braćo draga, kolikog li blaga u ovom paragrafu i kolike li štete, što se ovo blago ne iscrpljuje! . . . Omladino, inteligencijo, hodže . . . Zahide, Mehmede, evo vam neuzorane njive, gdje ćele moći zaorati, eto voćke, koju treba okalemiti !■•... I mjesto što Zahid i Mehmcd kliču: »Omladino, .na okup!(< ja velim: »Zagjimo svi mi — i stariji i mlagji — u narod i tu razvijmo bajrak rada!« Mjesto propagande srednjoškolaca megju djecom, ja bih pre­ poručio propagandu vakufskih komisija, džemalbaša i ostalih uglednika (uz s e k u n d i r a n j e a k a d e m i č a r a , n u v a b l i j a i d r u g e t a l e b e ) na džematskim skupštinama, i to ne samo u pravcu što boljeg i većeg pohagjanja škola i mekteba, nego i unapregjenja zanata, radova, podizanja ženskih mekteba i ostalih potreba, što ih je Zahid onako lijepo u svom članku nabrojio. Mjesto u tijesne vakufske kancelarije zagjimo u narod, i održimo što više džematskih skupština, budeći na njima zamrlu narodnu svijest? T u n e k a n a m b u d e p ol j e r ada i tu z a p o č n i mo p r o p a ­ g a n d u ! Tu t r e b a da se os j et i ž i \ o t i t u t r eba, da k o m i s i j e p o k a ž u , š t a m o g u i kol i ko mogu! . . . Pokažimo vidljivim znakom, da nam »Štatut«« n i j e b i o s v r h a desetgodišnjem radu, nego da smo u njemu tražili s a m o s r e d s t v o , kojim ćemo obezbijediti svoj opstanak. Pokažimo i dokažimo, da članstvo u komisiji nije samo paradna počast, nego dužnost, skopčana sa ustrajnim radom i odgovornošću prema Bogu i narodu — p o k a ž i m o , d a s m o z r e l i i da u m i j e m o , ne s a mo t r a ž i t i , nego i u p o t r i j e b i t i p r i l i k u i k o r i s t i t i se po­ s tig nu ti m uspjesima! Ovo što gore rekoh i upravih na adresu komi­ sija, nijesu samo prazni i olahko nabačeni poklici, nego opomene, što ih diktuje gorko iskustvo, da se kod nas još hala ne cijeni i ne uvažuje uzvišena islamska ustanova »mešveret« i da još i sad više na' ginjemo apsolutizmu nego li »mešveretu«, koji je na­ šao tako vidna izražaja u »Šlatutu« i na kojem je tako rekuć naš »štatut« sazidan. Meni je žao i duša me boli, što moram konstatovati žalosni fakat, da je u o v o m p o g l e d u vrlo mala razlika izmegju starih i novih komisija i d a s e �109 j o š h a l a n e o s j e ć a o n a p r o m j e n a , k o j a bi p r i m j e r o m »Štatuta« t r e b a l a i m o r a l a d a n a s t a n e . Izmijenile su se osobe i naslovi, nu s i s t e m j e j o š h a l a s t a r i , hala je »eskji tas eskji hamam«, jer se vrlo malo vodi računa o džematskim med'/.lisima i skupštinama i vrlo se slabo cijene ko­ risti njihova sudjelovanja u radu. Svraćam s toga ovom zgodom pažnju nadležnih na ove anomalije, a apeliram i na patriotizam komisija, da u svom interesu malo više počnu cijeniti javno mnijenje i davati mu prilike da se mogne nesmetano manifestirati. Udaljih se malo od predmeta nu zarar jok! — nije ni ovo na ođmet, ako samo ne ostane glas va­ pijućeg u pustinji. Da pregjem na stvar. Gore spomenuh potrebu, da i akademirari i taleba uzmu udjela u džematskim skupštinama i nijesam to bez svrhe istakao. Mi danas imamo priličan broj akademičara, n u i m a m o l i i v r s n i h na" r o d n i h r a d e n i k a, n e k a n a t o o n i s a m i o d g o v o r e . Naši akademičari imaju i svoja društva napišu i po koji proglas (ali su češći apeli za pripomoć.) nu ne mislim, da se time mogu odužiti za žrtve, što ih narod za njih pridonosi. I kad spomenuh propa­ gandu akademičara — ne padoše mi na um »Zviježđima apeli, nego zamislih njezin istup u narod i to, ne u sjaju jedne obične zvjezdice, nego „Bajraklije", koja će visoko podignuti stijeg rada i mladenačkog odu­ ševljenja i svojom pripomoći doprinijeti jak obol rada i nastojanja u gornjem pravcu. Jer, oživimo li na ovaj način u narodu § 34. »Štatuta« i poučimo li ga o njegovim pravima i po­ vlasticama,- što mu ih daje »Štatut«, omilićemo mu vakufsko-prosvjetnu autonomiju i pružiti dokaz, d a je- » Š t a t u t « č v r s t a z i d i n a , i z a k o j e s e. m o ž e u s p j e š n o i s i g u r n o b r a n i ti n j e g o v a n a j v e ć a s v e tin ja , pa da se usljed toga može mirne duše priljubiti uz ovu grudu, s v o j u g r u d u , koju mu djedovi nam riješe i ostaviše ne za to, da je izda i budpošto proda tugjinu, nego za to, da na njoj sa­ vije čvrsto gnijezdo u kojem će se othranjivati, n e k u k a v i c e i p t i c e s e l i c e , nego sokolovi, koji će do zadnje kapi krvi hraniti svoj vatan i millet, koji ne će dozvoliti, da četiristogodišnji islamski trud bude uzalud, pa da se njihovom krivnjom u ovim krajevima ugasi n.ri-iman, da naši divni vakufi postanu plijen nemuslimana, groblja, u kojima truhnu kosti naših otaca, djedova majki, sestara i braće — njihova od­ marališta i plandilišta i da se na džamijama zablista štogod drugo osim polumjeseca, što ga donesoše i ovdje zasadiše naši slavni i junački djedovi i pra­ djedovi. Zašavši u narod i pokazavši mu djelom, da škola ne odrogjuje i da sama po sebi nije nikakvo rasadište pogubnih misli — potaknućemo ga na razmišljanje o potrebi, neophodnoj potrebi i važnosti što jačeg učvr­ šćenja drugog našeg kulturnog bedema, našeg dragog »Gajreta«. »Lejsel haberu kel ijan !«, pa će s toga ovaka pojava vrijedne mladeži djelovati više nego li stotine pojedinačkih kandermi i kojekakvih proglasa. S toga da te vidim „Zvijezdo", da vas vidim mlade saruklije! . . . Eto, kako ja zamišljam polje rada, na kojem bi se »bez huke i buke« mogla najzgodnije pokazati neokušana snaga svih, koji biše željeli koristiti ovom narodu, a sad ću reći još koju o tom, kako bi se mogla najuspješnije provesti srednjoškolska propaganda. Neću sad na dugo i na široko dokazivati potrebu što većeg pohagjanja škole, jer je ona na dlanu i mislim, da danas nema imalo razboritijeg gragjanina, koji nije na čistu o njenoj neophodnoj važnosti i potrebi. Svraćam pažnju samo na to, da je briga za prosvjetu dužnost svih vakufsko-mearifskih tijela, da je ona te­ meljni kamen „Štatuta" i da je sav »Štatut« ispre­ pleten propisima: ko i kako će se brinuti za podignuće prosvjete megju nama muslimanima. Prelazim preko većine tih propisa, jer nijesu u savezu sa mojom te­ mom i osvrnuću se samo na one dvije tačke, koje istakoh na početku ovog članka i koje spadaju u konpetenciju, ili bolje rečeno, u dužnost vak. mearifskih komisija. Poticati islamsku mladež, da uči i ide na zanat ili kakav bilo drugi rad ! . . . Divne li dužnosi, što je nalaže ova tačka »Štatuta« i velika li sevaba onima, koji udovolje ovoj svetoj i časnoj islamskoj i patriotskoj dužnosti i ulože sve sile, da je što bolje i savjesnije izvrše! . . . Kako će se najbolje mladež potaknuti i šta će najviše pomoći, da komisije dostojno izvrše svoju duž­ nost.? Izvan svake je sumnje, da je prvi uvjet za uspjeh — pridobiti i kanderisati roditelje, pa kad se ukloni ova zaprjeka, onda su mladenačka srca jurišem osvojena. B u d u li o d r ž a n e č e s t e d ž e m a t s k e s k u p š t i n e i b u d u li k o m i s i j e i z d a š n o p o t p o m o g n u t e od s t r a n e a k a d e m i č a r a i t a l e b e — r i j e š e n o j e ovo p i t a n j e v r l o j e d n o s t a v n o i v r l o p o v o l j n o . Hoće se samo malo više volje, pa će sve ići ko po loju. S drugu se stranu treba okrenuti i mališanima. Ispiti su na pragu : koja nagradna knjižica, koji »aferin!« pa učiteljska i roditeljska sokolenja — i dosta. Pustiti još srednjoškolce, da i oni koju reknu i potpomoći ih u njihovom nastojanju — pa kud bi više? Samo malo više brige i zahm eta! . . . Što se tiče 16. tačke preporučio bih, da se kod stavljanja predloga o štipendijama uzme osobit obzir na § 5. »Štatuta«, koji u 3. tačci nalaže brigu, da se islamska mladež odgaja u vjeri i islamskom duhu. Uspazimo li dobro na moralno i vjersko ponašanje učenika, uklonićemo s jednu stranu uzroke, radi kojih naš narod opravdano hladi od škole — s drugu ćemo opet stranu podignuti u gjaštvu islamsku svijest i �110 stati na put štetnim strujama, koje hode, da zavladaju našim gjaštvom. Kako je poznato, vakufsko-mearifski je sabor ove godine predvidio 10.000 K štependija za visoke škole, pa će se savjesnim nastojanjem komisija vrlo lahko modi provesti ovaj princip i tako zapriječiti, da se vakufsko-mearifskim novcem odgajaju ljudi, koji ne od­ govaraju svrsi, za kojom igje »Štatut«, a i svaki uvigjavan i pošten musliman. Osobitu bi važnost trebalo posvetiti izboru mla­ deži, kojoj će se dati štipendije za Studiranje islamskih nauka na istoku. Osim lijepa ablaka, položio bih oso­ bitu važnost na to, da ovi gjaci imadnu što bolju svjetsku naobrazbu, pa da tako dobijemo ne ljude, koji će samo znati »kile-ruvije«, nego ljude, koji će medi shvatiti i prozreti situaciju u kojoj se nalazimo i modi udovoljiti uvjetima, koji se moraju stavljati i nalaziti kod ljudi, koji de danas — sutra biti nosioci i braniči Islama i muslimana u ovim zemljama. „Baluk bašten kokar“. S toga treba velik dio uzroka naše kulturne zakržljalosti tražiti ne u ne­ sposobnosti rase, jer su naši zemljaci drugih vjera od nas dobro odskočili; n e u v-j e,r i i n j e n i m p r i n ­ c i p i m a , j e r je I s l a m od z a p u š t e n i h A r a p a z a k r a t k o v r i j e m eru-č i ni o s v j e t s k e u č i t e l j e i n a j k i l H u r n i j i s a v r e m e n i na­ r o d — nego u nesposobnosti i nesavremenosti naše uleme, koja, mjesto da se pokorava uzvišenoj uputi: „El-hikmetu dalletul mumini . . .“ i sličnim zapovijedima, pa da bude Svjetlo ovom narodu — sve se više udaljuje od zbiljskog života i traži selamet u kojekakovim starogrčkim i perzijskim besmislicama, koje sa Islamom nem aju ništa zajedničko, nego su mu na­ protiv, potpuno oprečne i ruše najhitnije njegove za­ sade. Obrazovati ulemu prema duhu vremena i lišiti ju sredovječnih predrasuda, ako ne više, ono je sigurno isto toliko potrebno kao i odgojiti akademski obra­ zovane ljude, pa ne mogu s toga da nagjem oprav­ dana razloga, za što je za talebu odregjeno samo 5000 K štipendije. Osvjedočen sam, da će članovi visokog rijaseta, koji de već na prvom koraku morati, da osjete manj­ kavost u ovom pogledu — biti prvi, koji de potvrditi moj sud o ovoj živoj potrebi našoj, pa se nadam, da će im biti prva briga, da ispunjujudi 7. tačku § 138. »Statuta®, već u prvom zasijedanju v.-m. sabora dokažu neophodnu, i neodloživu potrebu povećanja broja Sti­ pendija za talebu, koja će ići na nauke u Misir i Carigrad. Komisijama bih još preporučio, da osim brige, da se što bolje razdijele lani odobrene štipendije, osobitu pažnju obrate na podmladak u medresama i pobrinu se, da se u budući proračun u prvom redu uvrste predloži o potporama i Stipendijama za softe, te da upregnu sve sile, da se iz svih krajeva naše domovine pošalju gjaci u darul-muallimim. • Oduljih s toga završavam ponovnim poklikom i »Da te vidim, »Zvijezdo«, da vas vidim mlade saruklije!« . . . Muhamed Hnmdi: Evolucija našeg ženskinja. Zadnjih nekoliko godina počelo se je živo pre­ tresati pitanje islamskih žena, a naročito iza progla­ šenja ustava u Turskoj razvila se je živa diskusija o tom predmetu u turskom novinstvu. Osobito se je u tom pisanju isticala poznata turska spisateljica FatimeAlijja, koja je faktimaa dokazivala i dokazala potrebu ženske naobrazbe. Taj pokret megju Osmanlijkama odjeknuo je širom čitavog islamskog svijeta, pa nije ostao bez ikakvih posljedica ni kod nas, i u zadnje vrijeme se mogu čitati u raznim našim listovima vapaji našeg muslimanskog ženskinja za savremenom prosvjetom. Karakteristična su izmegju ostalih, pismo jedne »Rušdijanke“ i odgovor joj od »Posavke", štampani u »Tariku«, u kojima se ističu nazori u pogledu obra­ zovanja našeg zapuštenog ženskinja, ocrtavaju se za­ daće i borbe, koje ženu čekaju u budućem životu i napokon izvagja se iz tog, da takav borac mora — ako de da ustraje u borbi — biti dostojno spreman najmodernijim oružjem — prosvjetom. Ovi opravdani vapaji za naukom našeg ženskog spola, pobudili su sažaljenje u srcu svakog svjesnog muslimana. Opravdano vele, da one toj stagnaciji nisu krive, šta više, su nemoćne izvući se iz ovoga vrt­ loga; sva krivnja leži na strani mjerodavnih faktora, koji bi mogli — ako im leži na srcu opće dobro našeg naroda — mnogo učiniti za pridizanje u ovom pogledu najprezrenijeg staleža. Dok se tolike riječi po čitaonicama i drugim društvima troše u pohvalu patriotizma i zauzimanja oko prosvjetnog i kulturnog podizanja našeg naroda, dotle se pri tom niko ne po­ brinu niti i jednu jedinu riječ prozbori u prilog tom zaslužnom faktoru sviju vremena — našem ženskinju. Priznajući nesposobnost za riješenju ovog Gorđijevog čvora, ipak ću — ne upuštajući se u ekspan­ zivna razlaganja — progovoriti koju, pa izazvao pro­ tiv sebe makar koliku kliku napadača. Zamislimo li samo ženu i njezinu uzvišenu za­ daću kao uzgojiteljicu budućeg naraštaja, higijenskointelektualnog pedagoga, samo nam se nameće pi­ tanje: zar je moguće, da taj važni faktor bude ne­ spreman za svoj sveti poziv ? Nikako. Treba joj u prvom redu čvrstog vjerskog znanja, s kojim će utje­ cati na dušu svog evlada i u ranoj mu mladosti za­ saditi u srce prve religijske i moralne pojmove, koji će za uvijek, kao u mramornom kamenu, uklesani �Ili ostati. Kao odgojiteljici pak, treba joj znanja o tje­ lesnoj higijeni djece, o kakvoći hraniva, odijela i sta­ na; o duševnom i ćudorednom uzgoju kao: uzgoju ćutila, pamćenja itd., onda o uzgoju poslušnosti, 'saosjećaja, istinitosti, zahvalnosti, o redu i čistoći kod djece. Kako je žena sudrug mužu u unutrašnjosti kuće, to joj spada u dužnost, da zna kuhati i gospo­ darstvo nad svim pokućstvom savjesno izvrši vati. Dok ovo pišem, pada mi na um jedno brutalno pravilo zatornika ženske naobrazbe a to je: »Kad nauči žensko d’jete pisati (čitati), Kad’li tad’li moraće se kajati«. Ovako misle samo oni, koji ne vide dalje od nosa i koji ne poznaju islamske povijesti ni njenih sjajnih perioda, gdje su muslimanke ne samo nauča­ vane, nego su šta više one i druge podučavale i na javnim školama predavalo razne znanosti kao: teolo­ giju, pravo,literaturu i dr. Nu na ove se riječi ne bi trebalo ni osvrćati, kad bi ih govorili kakvi »prosta­ ci", nego ih, na žalost, govore baš oni »autoriteti" koje prostaci slijepo slijede, a to su sve opi, za koje Muha­ med Bergivija veli: » ! Zar se nikad ne ćemo opametiti i svojom pameti misliti. Ta i sama nam čista savjest nalaže, da ženskadiju, obzirom na njihov položaj, odgojimo kako će svoje uzvišene zadaće moći savjesno i prema islam­ skim propisima vršiti. * Mi ne zahtijevamo od njih, da budu — po ev­ ropskom shvatanju — emancipovane i veleučene mu drice svijeta i života, jer to nije uslov bračne sreće Ovaka žena živi samo za sebe, pa će žrtvovati i naj svetije dužnosti za volju svojeg sopstvenog zadovolj stva. Dok se emancipovanoj mudrici u svakoj težo prilici mozak muti, a duša joj čami u očajnoj ne svjestici, jer joj je nadri-mudrost potresla čvrste stu pove utješnice vjere; dok joj je gorak prezir otrovao dušu, a ne zna, jadnica, kome da se povjeri, dotle tri­ jezno vjerski naobražena žena, i u najcrnjoj magli užasne nesreće nagje blagošloveni zakutak, nad kojim lebdi raskriljenih krila angjeo utjehe i pokoja. Ona vješta ručica, koja perom kreće, rado se laća, kad za­ treba, i varjače i metle i šivačice igle i dr. Dakle, kao muslimanki — islamsku vjeronauku, kao budućoj materi — odgoj djece, kao supruzi, kuć­ nom radeniku — kućanstvo naučiti, jest neminovna dužnost u* J ’J i to je ,,llmi-hal«, i u tom smislu — mislim — da je izrečen izhadis: L~» JS'je JJIJU r Tražiti nauk je neminovna dužnost svakom musli­ manu kao i muslimanki. Mazim Muftić — Tuzla. Sibjan-mekteb. Vrijeme je lijepo i za šetnju ugodno, a njih dvojica zastali na raskršću blizu mekteba, pa se nešto živo razgovaraju. I ne obaziru se na to, što bi ih ko god iza obližnjih taraba mogao čuti i zapamtiti o čem su razgovarali. — Beli je ono ondje sibjan-mekteb, —- reče ne­ poznati, uprijevši štapom u malu kućicu na protivnom ćošku. — Bezbeli da je, vidiš gdje djeca ulaze unutra sa suframa pod pazuhom, — odgovori mu poznati. — Ma i bez toga sam mogao pogoditi! — od­ mahnu rukom nepoznati. — Po čemu ćeš pogoditi, kad nema ni hefta od kako si amo doselio. Valjda je i u vas ovaki mekteb ? — Ne samo kod nas, nego gdje sam god bio, svugdje su ovi sibjan-mektebi jednaki. Hoću reći jednako zapušteni. Mala zgrada, niska, tijesna, bez ikakva namještaja. Većinom pendžeri polupani, a i inače, cijela im je i vanjština i unutrašnjost bez ikakva reda i poredka. Eto, smio bih se kladiti, a nijesam ^ulazio unutra, da i u ovom našem mektebu nema nikakve prostijerke, osim ako ima komad istrcane hasure, dvije-tri dugačke i isparane, sa klimavim nogama, peštahte i može biti hodžino mjesto sklepatih od ne­ jednakih dasaka: niti ga je gradio majstor ni majstorsuz! završi nepoznati gledajući vatreno u svog druga! i — Tog i svega ima, ali svakako držim, da si i ti, kao i ja, u takvom jednom mektebu, početke i temelje svoga znanja primio, pa ne znam što nam pored svega toga danas fali, — odgovori poznati, očito « ne držeći, da je šta odgovorio, ali se čini, da je s tim htio svoga druga podražiti, da on svoje mišljenje na­ stavi razlagati, a u duši mu se isti osjećaji počeli buditi. — I još pitaš, šta nam fali! Nije moguće sve ono izbrojiti, što nam fali baš radi toga, što početne te­ meljne vjerske nauke učimo u tako zapuštenim i neuregjenim zgradama. Zar nam nijesu samosvijest, ponos, osjećaj za lijepim i urednim davno okrenuli legja. Ili slobodnije s tobom razgovara jedan u tralja­ vim i pesinavim haljinama, ili onaj, koji je lijepo i pristojno odjeven? Zar okolica ne utječe na uzgoj i raspoloženje čovjeka? Zar nijesi tužan ili veseo, ako je vrijeme ružno ili lijepo, bez da ti se je kakvo zlo ili dobro dogodilo? Dobro se sjećam, kad sam u djetinstvu išao u s bjan-mekteb, više puta sam otišao plačući, a znam puno djece, koja bi kući došla, bajagi iz mekteba sa ostalom djecom, a na taj dan u mekteb ni zavirili nisu, nego su se negdje zabavljali, pa kad mi pogji kući, a oni se megju nas umiješaj, da tako roditelje zavaraju. — Što se smiješ? — Isto sam lako i ja često radio! — odvrati po­ znati previjajući se od smijeha. �112 Pa zar to nije zijan? Koliko ta djeca gube u nauci, a koliko ih se u takom krijenju izvan meteba iskvarilo. A i tome bježanju imade uzrok. Dijete dok jt malešno, dade se naputiti i na dobro i na zlo. Ako ga želimo naputiti na dobro, moramo ga podučavati i prikazivati mu ono dobro lijepim i primitljivim, tako, da ga ono »dobro« oživljuje i razveseljuje.... Ta za Boga, kažemo li sami sebi i svojoj djeci, da je vjera od svega i svačega preča, — kao što i. jest, a ovamo, spustili smo se tako nisko, da smo učenje te uzvišene vjere bacili u najzabitnije, najneopskrbljenije i najgore zgrade, na one otrcane hasure i na one klimave peštahte. Od kud će onda naše dijete imati pojma o nečem lijepom i uzvišenom, kad ga šaljemo u uzgojilišta, koja su kukavnija od nečijih i nečijih pojata. Zar tu nije dosta razloga, pa da dijete smišlja vražiju varku i ide negdje u šumu, dok bude vrijeme, da se druga djeca, — kojih su očevi nešto strožiji, — iz mekteba puste. Upravo mi se čini, da je ovo jadno stanje naših mekteba i u njima ono još jadnije nerazumljivo učenje dovelo naš čestiti narod do ovako mlitavog i nestalnog stepena. Narod osjeća da ima vjeru i da je ta vjera-sveta, ali pošto te svete i uzvišene vjere nije temeljito upoznao, bojj joj se i bježi s njom u daleku Aziju, a ra-vidi, da je ta vjera u jedno još i jaka tako, da ona i gdje nije prije bila, stiče sebi sljedbenika u Engleskoj i drugim državama. Uzvišenoj nauci treba dostojno i časno mjesto! Ha što misliš ti? — Potpuno se slažem s tobom i držim ne samo da bi trebalo mektebskoj zgradi više brige posvetiti, nego bi se trebalo i za uzgojitelje pobrinut. U uzgojitelju leži sreća ili nesreća djeteta. Bta misliš, koliko jedan hodža u sibjan-mektebu ima plaće za svoj trud? — Sto groša, sto godina ! — Jest. I za to sto groša mi hoćemo i zahtije­ vamo, da nam hodže budu hodžama. On sa to kukavne plaće nije se u stanju danas ni samim hljebom hra­ niti, a kamo li da se bez drugih domaćih briga sve­ srdno dadne na uspješno uzgajanje podmlatka. A ve­ ćinom ti za taku neznatnu plaću neće ni doći kakav vješt i sposoban uzgojitelj. Neopskrbljeni hodža ide za vrijeme predavanja nekud, da sebi zaradi idaru, a za to vrijeme odredi djeci, da neprestano uče u Musafi’šerifu. Djeca onda cijelo vrijeme uče i uče, a da ne znaju i ne razumiju šta uče i misleći, da se to tako svugdje ući i da se u tome sva nauka sastoji, odrastu u uvjerenju, da se nauka sastoji iz nečega nerazumljivoga, iz nečega, što samo hodže mogu znati, a ostalome je svijetu dosta da vjeruje, da tako mora biti. Hodžu treba opskrbiti tako, da se ne mora za vrijeme nastave brinuti ni sa čim drugim, osim sa dobrim poučavanjem, a bogme nužno mu je imati no­ vaca i za to, da se može pristojno odjeti, da ne dolazi megju djecu poderan, jer iza majke i oca, djetetu se najviše utuvi hodžina slika u mozak. Dijete u svog! uzgajatelja uvijek gleda, motri njegovu odijelo, njegove kretnje, pati na njegovu ponašanje, te o svemu tome razmišlja i na temel;u svega toga udešava i na'čin svoga budućeg života. — Šta ono onaj stražar nosi? Eno, hoće da ne­ kakvo ćage prilijepi na mektebska vrata! opazi po­ znati, a iza toga se obojica drugova uputiše pred mekteb, gdje je jedan stražar sa još dvojicom ljudi lijepio nekakav papir. — Broj taj i taj, — poče čitati nepoznati. — Usljed vještačkog izvještaja, da je mektebska zgrada u mahali N. za uporabu postala opasnom, to se od strane kotarskog ureda zabranjuje daljnje predavanje u njoj, te se ista imade kroz četnaest dana oboriti. 0 čemu je ovdašnje vakufsko povjerenstvo obaviješ­ teno, itd. — Ama sad, kad se ovaj obori, Bog zna, kada će se naše vakufsko povjerenstvo pobrinuti, da sagradi novi! — Eto sad dobre prilike, da se tu podigne do­ stojna mektepska zgrada. U tome se pomoli iza čoška jedan mladi efen­ dija, koji, čim ugleda dvojicu drugova, poznatoga i nepoznatoga, (ali po svojoj prilici njemu obojica po­ znati,) — prije pozdrava doviknu im veselo: »Znate li ljudi, šta je novo?« — 0 , o, merhaba, šta je ,kazuj! — Odobren je naš vjersko prosvjetni autonomni štatut! — Fala dragom Bogu! — odgovoriše drugovi i zajedno sa pridošlim efendijom krenuše niz sokak ’ razgovarajući se o veseloj vijesti, ali se zbog udalje­ nosti nije moglo više ništa iza taraba dočuti. Iz jednog razgovora. Kad god sam pošao u mjesto X, bila mi naj­ ugodnija pomisao, što ću koji sahat posjediti sa svojim — još iz djetinstva — prijateljem Begom. On je jedan od najvaljanijih mladića u tom mjestu. Bavi se terzilukom. Tačno i uredno obavlja narudžbe, uz to je prilično lijepe naravi, pa ima mnogo mušterija i to više inovjeraca, nego li muslimana. Inovjeraca više za to, jer mu nije bilo „ispod časti" naučiti krojiti i šiti tijesna odijela; a kod nas se to najviše zahtijeva. Tako on zgrče bukadar novac. Kako je čestit i valjan kod njega se kupe u večer zimi ili petkom ljudi kao i on — novih misli, mladih godina, a uz to čestiti' i valjani. Ali se kod njega nikad ne govori o besposli­ cama. Tu se raspreda o trgovini, težakluku, školama, knjigama i o ostalim savremenim pitanjima. Ne pevršno, nego u pravoj svojoj suštini. Baš kad sam neki dan iznenada stupio u njegov dućan, iznenadiše se mom dolasku. Bego je kao i obično šio, još se trojica naših ljudi poredali u krug oko njega, a Me- �113 hmed im dovršivao čitanje Mujezinova članka — „Ženski mektebi", u 3. broju „Gajreta“-a. — „Taman si nam dobro došao1*! uskliknu Bego. ,,Evov ovo mi se ne slaže s mojom pameti: Da se u nas otvore ženski mektebi, pa još da se u ove mektebe uvedu n a j n o v i j i p r e d m e t i i d a še predaje n a n a š e m j e z i k u s a r a p s k i m p i s m e n i m a " . — „Znaš, brate, rekoh, da je to moja davna želja. Jesam li ti još lani jednom prilikom govorio, da naša djeca ne će imati stalna i dobra vjerskog ocjgoja sve dotle, dok budu na tugjem jeziku svoju vjeru učili. Jesam li te upozorio na samu Tursku. Turci su vidjeli, da ne će postignuti željenog cilja u vjerskom uzgoju, ako budu svoju djecu odgajali na arapskom jeziku i za to su sve preveli na svoj — turski jezik. Eto, ti si vrlo lijepo učio u mektebu. Svršio si i »Bergivi-šerh“, pa koliko bi sad mogao razumjeti u njemu? Ništa. Ako ti što zatreba, da u njemu pogledaš, ne umiješ. A da je o on na tvom jeziku, ako bi što i zaboravio vazda bi mogao prigledati; kao na svom jeziku. — „E, dobro to“, rekoše mi svi. Ali kakvi su najnoviji predmeti ? ujagmi Bego. „To ti je — brate — pedagogija, povijest, eko­ nomija, ručni rad i t. d, rekoh ja, pa nastavim: Jesmo li ja i ti o tom nekoliko puta govorili, kako se kod nas djeca uzgajaju, a kako kod turskih učenih žena. Naše — današnje — majke metnu dijete u stalak (dubak) i mjesto po sahata, one ga pušćaju, te po 2 sahata ostane u stalku. Po sahata stoji kako tako, ali pošto su mu slabe i vitke kosti u nogu — cijepci — te dijete brzo zabole, počne se vješati o nadlak­ tice dok ga i one ne zabole, onda stane plakati. Nakon 2 sahata majci na um padne, da se je dijete prestajalo u stalku i izvadi ga, ali pošto su mu se počele kriviti noge. Tako to ide iz dana u dan, pa u naše djece redovice vigjaš krive noge. Ovo je samo jedan mali primjer, a da i ne govorim o hrani dje­ teta i ostaloj njezi. Što se tiče povijesti, zar ne bi bio svaki musliman i muslimanka stalniji u vjeri, kad bi poznavao sav život Muhamed al., širenje Islama, velikih islamskih ljudi i dr. Tako bi isto nas svaki manje trošio, kad bi mu žena vodila račun o tom, koliko i na što za koju heftu troši, te pazila, na čemu se može uštedjeti. Što se tiče ručnog rada, o tom ne lih trebao ni govoriti. Eto, pred tobom leže jedne ženske, svilene haljine, a sam si mi govorio, da ti se bolje isplati šiti tijesno odijelo i kapute, nego li ove svilene dimije. Zar ne bi bolje bilo, da naše ženskinje umije sobom krojiti i šiti svoje odijelo, pa i muške haljine. A pomisli, kad bi još umjele tkati, vesti, plesti čarape itd., koliko bi koristile samo svojoj kući. Kad sam ovdje prekinuo razgovor, u Bege se je moglo pročitati s lica, da sve potpuno shvaća i odobraje. A i drugi su premišljali, kao da su se sprijateIjivali s novim potrebama, koje od nas nova vremena traže. „N-“, K n jiževn ost. Hazim Muftić — Tuzla. Sestra. Idila Proljetno je jutro i sunce sja. Na kraju grada u jednoj prodolini, gdje bogati gragjani izlaze samo na šetnju, viri iz zelene trave, — cvijećem prošarane — nekoliko sirotinjskih kuća. Sirotinjske su, jer je tuđe, u tom krasnom kraju, če­ tvorni metar zemlje pedeset puta jeftiniji od one u zadimljenom i zaprašenom gradu. Jedna se je kućica osamila, onamo više žuborećeg potočića, a iznad nje je šuma, iz koje se čuje ugodni pjev veselih ptica. Kućica je stara i poderana, a i avlija oko nje, nesimetrično je iskrpljena negdje protruhlom daskom, a negdje izhrgjalim plehom od razvaljene gazne kante. . Ni cesta dotlen nije dogragjena i sva je prilika, da se u ovpm stoljeću tuda ni graditi neće, jer do gradskog trotoara imade skoro čitav kilometar, a i inače grad se je počeo širiti dolje u ravnom kraju. Nego su ti siroti stanovnici sebi utabali svojim bosim nogama usku stazu, koju su na nekoliko mjesta preko potoka spojili koritastom daskom. Uz osamljenu kućicu duž obale nad potokom, stere se u vrljike ogragjeni vrt. Više od dvije trećine vrta zasagjeno je već dosta izraslim lukom. Uz jednu krajnu lijehu luka sjedi i plijeve domaćin, sredovječan čovjek, rijetke i ćosaste brade, siromašno odjeven. — Prema njemu na istoj lijehi plijeve mu kći, djevojčica od dvanaest, trinaest godina, odjevena u crveno-bijelim beharam išarane haljine. Na drugom kraju vrta, sjedi još troje muške djece: dvoje je već po pet, šest godina staro, dočim je treće istom prohodalo, te se ona druga dva mali­ šana osjećaju, da su ga dužni čuvati, da se ne pre­ vali ili da ne bi zemlje mećao u usta. Mali je po svoj prilici mezimac sviju ukućana, ali imade kašalj, te se sestrica u šarenim haljinama često osvrće na njeg, da vidi šta radi. Dječica su mirna, te šute i gledaju, šta im otac i sestra rade. Otac je ozbiljan, ne osvrće se nikud, nego samo radi i radi. Tišina na sve strane, samo čuješ žuborenje potoka i pjev ptica. Na jedan put se malom mališanu zakašlja, ali tako, da ne znaš ili je od njegovog pravog kašlja, ili je ujagmilo turiti u usta grumičak zemlje, pa mu u grlu zapelo. Djevojčica u tili čas potrča k bratu, dočim otac samo upita »šta mu je?" pogledavši u kćer. Dje vojčica nije ni deset koraka letila, a mališan se je već snašao i prestao kašljati. Valjana i brižljiva sestrica se opet vrati na svoje mjesto, zadovoljna što joj je bratu kašljanje tako brzo prešlo. �114 I nastavila je opet marljivo čeprkati svojim prstićima, rastavljajući suvišne travčice od domaće ko­ risne biljke, a da nije brige za malim bratom na pustila, vidi se iz toga, što se do nekoliko časaku iz njezinog zvonkog grla ču sestrinski usklik: »Srce moje, Ibrahim e!«------I dalje su oboje plijevili luk, a djeca su mirno sjedila, šutila i udisala čisti šumski zrak. Potok je romorio i kao da je pripovijedao žu­ tom i plavom poljskom cvijeću, kako na brežuljku u osamljenoj kućici živi dobra i valjana sestrica, koja voli svoga brata. A ptice pjevaju i kao da okolo dokazuju, da je u ovom kraju ljepši i ugodniji život, nego onamo u zaprašenom gradu, jer ovdje imade više ljubavi, više srca i plemenita osjećaja. Ata Nerćes: -■ - - ----- Iz sličica „Sa Neretve:*' Jedno pismo novijeg datuma. I ako peče sunce u Hercegovini, što no bi naša braća sa sjevera domovine rekla, „da vrije mozak u glavi", ipak smo mi našli u našem kršu hladovine. U plodnoj zemlji nikli, kao po ljudskoj želji, gusti šipci i smokve, a oko njihovih ogranaka svijala se mila vinova loza. Sve jedno što nije ljudska ruka ni takla, ipak je taj naš domaći dar načinio ugodne hladnjake... U Hadži Muradbegovoj bašči divna zgoda. Uredio čovo bašču, a Bog dao napretka. Tu smo onako po ićindiji vazda pri slatkom mehabetu. Sad zapodjeni o onom, sad o ovom, a uživaj gledajući čare krasne prirode i naslagjujući se slašću, sad bostana, smokava, grožgja i t. d. Hadži Muratbeg je čovjek u pedesetim godinama, naobražen više carigradskom naukom što se je mogla baš u modernim tadašnjim turskim školama čuti i naučiti. Dašto, da je poznavao i evropske misli. Pa onako, k6 čovjek bogat, ne htijašese posvetiti kakvome zvanju u domovini niti u tugjini, no ostade u svojoj kući baveći se najviše obragjivanjem zemlje i odga­ janjem svoje djece. Od „naše politike" je zazirao, a da bi vrlo rijetko uzrok spomenuo.*) Inače je s lju­ dima uvijek radio za narod i domovinu, doklen bi „njegova granica" bila, kako bi on to često istakao. Jednoga lijepoga ljetnoga predvečerja sjegjasmo nas dva u njegovoj bašči kraj Neretve. Zapodjenusmo razgovor o stanju našega naroda. — Čuj, veli on, šta piše osmanlijski književni prvak Namik Kemal o napredku islamskih naroda! To mi rekavši stade u sebi čitati neku tursku knjigu i odmah meni sadržaj u našem jeziku pripovi­ •) Jednom je ipak odao: Ne ću veli tarafima. jer će me organ protivnog tarafe osumnjičiti i obijediti. jedati. Doticaše se naime, učeni Osmanlija najviše d o m a ć e g u z g o j a . Tu je on razlagao gdje leže, naime u dobrom domaćem uzgoju, uvjeti napredka jednoga naroda. — Na, veli mi napokon H. Muradbeg, evo vidi, da je i u nas, hvala Bogu, pošlo na bolje. Prva je u tome divnome pozivu i radu prva pošla naša omladina i to rekavši, pruži mi neko pismo. Lijepo iznenagjen njegovim govorom, uzmem pismo i pročitam slijedeće: Sarajevo 15. maja 19 . . Štovani beg efendija! Dužnost mi moja nalaže, da Vama kao svome dobročinitelju odmah javim svoje najnovije namjere, Sigurno znam, da ćete Vi koji ste me božijom po­ moći na ovaj selamet doveli, odobriti moj korak, što ga evo namjeravam, ali ipak s Vašim odobrenjem, učiniti. Kada sam došao kao učitelj u Sarajevo, još se ne mogoh lijepo smiriti. Ovdje je u većem gradu, p o sv e drukčije nego u kojem mjestu u provinciji. U Sarajevu se nagjem u društvu u kojemu lo­ kalu a ne u prirodi kao u drugim kasabama, u Sa­ rajevu stekoh mnogo prijatelja koji bi me, kad bi se samo pustio, doveli do propasti, a nema ih kao u malim kasama da se s njima brinem o dobrom stanju našega naroda. U mome društvu nema ni jednoga oženjena čovjeka. Doduše, ima ih dvojica te žive familijarno s nekim, sva je prilika vrlo „nadrikulturnim", evropejkama, ali do toga ne držim ništa, jer nemaju porodične ljubavi u svome domu, ostali su svi raskalašeni, odani piću i žive noću po gostionama gotovo do zore pri raznim igrama. Tijesno mi je, vrlo tijesno. Da malo odahnem i promijenim ovaki monotoni „ugursuzki život", kako oni sami vele, odem poput naših domaćih (neškolovanih) mladića u mahalu u ašikovanje. Sarajske mahale? 0 tome bi Vam čitavu knjigu napisao. Neću da Vas rastužujem pričajući dugo i široko, no ću Vam kazati u jednoj rečenici: »Kako je naša mladost muška „nadri inteligentna" i uobražena, dobili smo time mnogo „pokondirenih tikava" i u mahalama. Dolaze naši i ašikuju. Pozdravljaju se sa „kla­ njam se!" i „servus!" kao na obali Miljacke a ostali razgovor? Dašto, da je i tu naš divni materinski jezik u opasnosti. Čim se još ne nakarade naša omla­ dina obojega spola? Ne mogu o tome ni pričati, a kamo li trpiti kad na svoje uši čujem i rogjenim očima vidim. Ovamo se naša inteligencija razmeće svojim „kulturnim radom" za narod, a sve pusta riječ. Nema nikoga da živa primjera dade. Velim Vam, tijesno mi je, vrlo tijesno. Prvo nekoliko mjeseci odlučih ja u ašikovanje. Namjerih, božijom srećom, na jedno djevojče u N- �ii5 Sokaku. Istom je počela „izlaziti na Vrata." Š početka mi se ne svigje, jer je i ona počela se kititi riječima: dapače, ipak, si, sirce, belo, devojka i t. d. šta sve nijesam čuo? Jednom bismo posve na samu. Rekoh joj: „Nemoj, Ašida, duše ti, više zboriti onako, kako ne čuješ da ti tvoja majka zbori. Govori onako kako smo mi naučili u kući zboriti, a da još bolje zboriš eto, hvala Bogu, znaš čitati, pa brate, gledaj da i sama Ti nagješ pogrešku u jeziku dotičnog pisca, a ne da ga odmah nasljegjuješ. Vidi samo, kako mi nakazno govoriš!14 Još sam joj govorio, da ne uzdiše majmunišući lica iz romana i da o „ljubavi" ne beneta kao o kakvoj prikazi koja se u snu vidi. Često sam zapodjenuo razgovor s njome o kakvoj osmanlinki, o životu i radu Gjuzide, Fatime, Alijje, Fitnete i t. d., govorio sam joj o valjanoj majci i pravoj budućoj bosanskoj ženi, o nauci uopće. Gdjekad bi, kao da idem u školu, uprtio knjiga pa njoj pod pendžer. Na, velju joj, „čitaj ove knjige!" Dašto, da mi se tužila, da „nerado" čita „Povijest Islama" „Život Muhamed al. selama", „Pdvijest do­ movine" „Kućanstvo" i t. d. ali se ipak moja mala pitomica brzo priučila. Za nekoliko vakta sam doživio krasan uspjeh. Veli mi, naime, da već osjeća sama kako su naše djevojke na krivome putu, kako je naša omladina (muška) uzrok svemu nazadku, jer, osobito inteligen­ cija, ne nastoji popravljati moje sestre nego, šta više, sama ih kvari, naturajući im pogreške iz evropskog odgoja. Jest, ona mi je to zborila, a ja sam tada plivao u sreći i zadovoljstvu. Velim joj, ne stidi se svoga roda niti svoje sud­ bine meni je sve naše milo i sveto. U ponašanju i u životu budi onaka mirna i čestita kao Tvoja majka. Sada Ti je Bog dao prilike pa znaš učiti u Kur-anu, poznaješ lijepa načela Islama, znadeš čitati, pa Bogme, upotrebljuj to u'svoju korist, pouči se, da znaš primijeniti nauku u životu! Oh, ona me slušala kao malo dijete! Jednoć, razdragan njezinim divnim govorom, zaprosih je od njezinih roditelja, a oni mi je eto dadoše u amanet, da budemo srećni. Štovani dobročinitelju! Ne mogu više trpiti bećarluka u kome mi je život otešćao poput kakva beskorisna tereta. Hoću, da svoja načela privedem u realan, pravi život i rad. Eto, još ako mi Vi korak odobrajete, ja ću čim dobijem od Vas odobrenje biti odmah srećan u svojoj kući sa svojom domaćicom... Oprostite mi na mojoj iskrenosti i odvažnosti na ovaj ozbiljni korak! Jest, premda me čeka s vre­ menom puna kuća čeljadi, da mi se svali na glavu, ipak je dobro i uzvišeno pa makar i teškom borbom za kruh boriti se, da se umnoži srećan naš narod i da živim za se, nego da........ Ta Vi sve znate, Što mislim, pa ne treba da Vam više dosagjujem. Još Vas jednoć molim, da mi ovo učinite! Allah emanet! Vaš Alija. Kada sam po drugi put pročitao ovo pismo, metnuh ga pred Hadžibega na serdžadu. — Šta veliš, Begenišeš li misli toga mladića? pita me on. — Dašto. Idealan čovjek; dobar musliman, dobar patriota. Jest, naša bi omladina morala sama raditi, da spasi naš ženski svijet, a da se okani fantaziranja i „lažne parfimirane ljubavi" . . . . rekoh mu, a sijedi moj prijatelj milo se nasmjehnu što je još stekao jednoga mladića kao što je njegov čestiti Alija. >Kari >KwjiHjeH: M o e je K u m c a 3 J ia T H H jn ij0 3 Jiy = m a. Bo3 je jypBO nyHOM napoia Kpo3 TaMHy Hok. OicpeHyT CTaKJieHHM nposoprma Ha BpaTBMa, nocMaTpao caM CMn.iyjeTe Apna onpTaHe na He6y, Koje je Teic noicpn cyMpan, Kpo3 Koju cy, oBAje, OHAje, Me.iaHxoHHHHo cBjeTjiynajie 3.iaTHe TaMKe. JeAaH HOBje« y roAHHaiua, Kojn je A0TJie CTajao y xoahhkv, yl>e y wyne h cjeAHe npeKo njTa oa MeHe. KjiacHHHO oAjeBeH 3 a TeacaK nyT, OBaj 6e3HMeHH nyTHHK Humra Ha cefin Huje nMao, ihto 6 h H3Aa^o H>eroBO nHKorHnio h H.eroBo HenpujaTHO .unije noicpuBeHo uppeHKacTO-ćujejioM 6paAOM Kao neTKa AaBajia je MnrykHocTir, Aa ce npOHHKHe H>eroBa jihhhoct. JeAHa jeAHHa okojihoct Morjia je npaBykn nasKB>y Ha h>: hocho je BeJinKC Haouajie, onTOHCHe 3-iaTHHM oKBiipnsia, inja OKHa ooojeHa acyTO, 6jexy noAHjejbena xopii30HTajmo Ha AB°jc 3a pa3JHBHTa nocMaTpau>a. HoBOAoniJbaic ce oKpeiao Ha cBe cTpaHe, Kao Aa je lujepKao MjecTo 3 a cnaBaH>e. Haj3aA npyHcn ce y yrao, npeKpcTti pyKe n 3a6aqeHe r.iaBe, oKpeHe nor.ieAe CBoje Ha MeHe ca hckom HeoAo.tHBOM ynopHomky. Ja HucaM OBy Ao6pHHHHy cpeTao y Bapoinn, H3 Koje caM noinao, h npeTriocTaBHo caM, Aa OBaj Heno3HaTH Tpaaca Hainua, Aa cTymi y pa3roBop, mio je MeHe Bpjio Majio 3a6pnH>aBa.io. »r.ieAaj th MeHe kojihko toa xohera«, peKox ja y ce6n, „ja hhcbm BOJban Aa pa3roBapaM c toćom . H npoAy»HM nocMaTpaH.e Kpo3 okho. Mek,yTHM, HenpecTaHo nocMaTpajykH HohHo npoMimaifce Majypa ii’ cejia H3a peAOBa Te.ierpa$CKHx AnpeKa, ja caM onaacao h 6p30 cnjeBa^e 3eHHua Mora canyTHHKa, Koje je ynpaB.i.ao na MeHe 11 na5KH>a Kojy je oh yjioacno, Aa Me nocMaTpa, 3ancTa‘ Me npiiJiHHHo ii3HeHaAH. y He KOJiHKo MaxoBa ja caM onpe3HO oKperao rjiaBy paAn Bpe6an>a Mora BOBjeica h a * ra Mory nasKJbHBO nocMaTpam; �H>eroB6 cy ohh Moje, MCTnHa 6e3 ctPaho 6hao joryriacTo ynpaBA>eHe y oxoaocth, aAH h — 6e3 yqTBB0CTii. He»ia n era ii3a3HBA,BBor y mom ApsKaifey? Moje penHG orAeAaAo AaAC mh AOKa3a, Aa je Moje AHge mhpho, KpaBaTHa oea 3aMjepice, cBa AyrMeTa 3aKonqaHa. OH^a 3Haqn, Aa ja HMaM nocAa ca hckbm mamaBKOM, icojn aok Ao6po h 3bhah , niTa xoh e, npeknke Ha APyra iicnnTHBaH.a. ^ a 6n x ce pa3onoAno — jep je okho Bek Ghao MpaKOM Kao upHa Ta6Aa npeBykeHo — y3 ex ca 6aHK6Ta i eAHe HOBiiHe, Koje eaM Ty 6apno. A.ih ja caM ocjekao BAarae H a m u e ynepeHe Ha MeHe, oa n era caM ocjekao HeKo HecHocHo Apa»ceH.e. D o CB6My c e je Aa^o 3aKA>yAa OBa HHAHBHAya iiMa HeKora cTBapHora pasaora, Aa Me Tano yn opn o nocMaTpa. T o thm npnje, ihto je y hhth, A«y Kynea 6hao hckhx AaMa, eAeraHTHiix, masahx , aoCTojHHx 3a nocMaTpaite... „A ah , ao ^aBOjia! Ja caM Ty!... CHrypHO je JE.y6oMopaH Ha HeKy oa h>h x : Moje ra npncycTBo h au y3HeMHpyje, i u h My cMraa!" H nje, Ha npBoj CTaHnpn Aawe CB^ome, oh ce n He noMane, hhth ckhac nor.ieAa c MeHe. 06 y 3 e Me ace^Ba, y obom TpeHyTKy, Aa (Jjhkcbphm h ja OBor 6e3o6pa3HHKa h a » iay y ohh KaaceM: „JeA’ Te? 3ainT0 Me bh nocMa'rpa're? c Aah oneT, Kano mh je to HHTa ite H3r.ieAaAO cbcbhm rAyno, to Me Ta MHcao 3aycTaBH, Aa OTnoqiiH>eM Ma KaicaB paproBop ca obiim He3HaHn;oM h Aa 3anoAj"eHeM CBa^y Kojy oh, 6e3 cyMH>e, T p a a c H ... 6 hui A ko je to Moj qnqa, peKox My y naMein, cano ryBpnjeMe! IIoByqeM ce y cbo] yrao, c n y c T H M KaqKeTy Ha oqn, 0AAyqeH Aa ne boahm BHrae Gpare o cbom cycjeAy, Hero Anjeno Aa cnaBaM. HyAHOBara cTBap, 3aTBopeHHx oqnjy, hhhhao mh ce Aa oneT bbahm OHaj 3ahthh Kpyr oa acyTiix Haonapa Aa ocjekaii Kano norAeA Heno3HaTora npoAnpe y Moj M038K, AO AHa H3BOpa MHCAH. „ 4 a OH HC HAe Ha TO, Aa Me HaAaxHe KaKBOM yacacHOM CTBapa? EoA>e ce je OAynpnjeTH cn y h He ApnjeMaTH. A a ii Me 6yAHora OBa H a nacT Moace Aa oncjeHH? Moja MHcao Hnje ce Morvia H3Bykn HcnoA yTHpaja O B or nenpecTaHor n y3MykeHor norAeAa- JThhho caM Ha nTHpy npnByqeny 3MnjoM, Ha uieBy 3acAHjenA.eHy orAeAaAOM, sKeA>eny acpTi?y y6npe, oqcKyjykH caMo oApeljeHH qac, Aa ce ćapH Ha n>y. HeAaM ja to ! ycnpaBH x ce, totob Ha oqajHy 0A6paHy... xIoBjeK je HenoMHHHo npoAya£no nocMaTpaTH Me nocTojaiioM ii čapn? 3a BpnjeMe ce30He ja caM onacHO cjjAHpTOBao ca A>y6a3HHM rocnoljHpaMa, qBjn mh jc CTaAess, sancTa, 6bo noTnyHo Heno3HaTj to je cbo hiuao 6p3o! Ja caM ocsajao y KacHHH, uiTo je Man>e GaHaAHO, aAH ja ce He Mory 36or Tora CMaTpaTH BapaAHiioM. Hajsa#, aico caM h npeTjepHsao y 6p3HHii, ja hhcbm ocAyTHO hh jeAHy oco6y. TaBHO je, Aa CBe, nnaK, He cueia, Aa ia 6yAeM yxanuieH ii orAauieH 3a KpHBgal UorAeAH HeyMOA>HBii TOpAorAaBO 3Biijepaxy y MeHe. To BHine He Mory Aa h3AP^hm. 3Hoj je y KanA>npaMa pypno hhs Moje neAO. Moje je yAOBe noAy3HMao jeAaH rpo3HHnaB AP^Taj. Ja ce ycTpeMHM Ha ceora roHnopaL. y XBaTHM ra 3a jaKy: — P^o oAroBopn! IIlTa xokem th ca mhom? Oh yiHHH OHaj ckok ii3HeHaljeHor BOBjeica, Kora rpy6o npo6yAe H3a CHa, Anace ce, no'rpaacH SBOHpe 3a noMok, TAeAajykn Me yacacHyT: oh Biime HHje iiMao ncTe ohh!... II omhcabx, Aa caM 6ho *pTBa KanBe onTH'uce HAy3Bje, pe3yATaT cBjeTAocTH AaMmiHe, pec[)AeKTOBaHe Ha oKHBMa Haonapa. CiyKHeM yxBakeH, 36yH.cn MojoM 3a6AyA0M. OcAoSo^eH CBora CTpaxa, BHAekn Mene yTykeHa, Moj Apyr yAapn y rAacaH CMnjex. — 3HaM, niTa je, yiiHHii oh: TOMe cy y3poK Moju nmnBjyHH“! Oh CKBHe h noKa3a mh cBoje i,io3AyKe h o6jacHn Kano noMoky jeAHor BjemTaiKor MexaHB3Ma, KaA ce CKAone TpenaBiipe, caycTH ce ncnpeA CBanor oicna no jeAaH 38KA0H, Kojn npecTaBA>a 3eHnpy h hchbo oko. OBa je CTBap npnjeKo noTpeđHa Aanac, ano aceAHTe Aa y saroHy cnaBaTe CHrypHo. 3a thm OBaj ahbajH HOBjeK, jep cTBapHO, 6jenie BpAo A»y6a3aH, AOAaAe BeAHKOAyniHo: — CTojnM BaM Ha ycAy3H, Apani rocnoAHHe, obo je Moj npoH3BOA! C ( jip a iin y c K o r H . C. M. Smrznuti nos. — A l e x a n d r e Du ma s . — Prvi dani, kada se Petrograd odio svojim bije­ lim ruhom, bili su za me dani rijetka prizora: ta sve xAaAHokoM! O acm Ha ApyrH Kpaj KAyne. ILeroBe ohh, icao ohh mi je novo bilo. Nikako se nijesam mogao nasititi vožnje u saonicama, jer čovjek osjeća krajnju slast, Ha CAHKaMa, novome 38 mhom He TpenqykH... CBe je roBopiiAO 3a to : haii a » ce H3akje y xoahhk, hah noTpa- kad ga po putu, glatku kao led, voze konji, koje po3KHTH APyrn Kyne cycjeAHH, bah HAeja o 3AoqnHy ctboph dražuje oštar zrak, te koji jedva osjećajući težinu y MeHH OHy noAHipijcKy: „OBAje ch cnrypHHjHl IEeroB svoga tereta, više rekao bi, lete nego li trče. Ovi norAeA hhkbh 3htopckh mc je cpaBHHo He 3HaM ca icaKOM prvi dani bili su mi još tim ugodniji, što se zima aHTponoMeTpHHHOM ’iiiBnjom. IIoGjekii 3HaqHA0 6h npn- pokazivala tek malo po malo, te je došla i do dva­ 3HaTH, Aa HMaM IHTO TOA Ha AyUI.H H Aa ce H3AOJKHM deset stupnjeva, a da je ja zahvaljujući svojim kožu­ sima, ni osjetio gotovo nijesam. roMiiAH nenpHjaTHOCTH. Jednoga dana, kada je nebo bilo krasno, i ako y caMoj CTnapn, 3ap MeHH HCMa uiTa Aa ce npe- �11? je zrak bio oštriji, nego sam ga ja ikada do tada osje tio, odlučih da se odvezem u šetnju. Zamotah se u veliki astrahanski kožuh, na uši natučem krznom oblo­ ženu kapicu, oko vrata metnem ovratnik od kašmira i usudim se izići na ulicu, sav savcat umotan osim vrha nosa. Sprva je sve išlo dobro, da nije moglo bolje ; šta više začudno mi je bilo, kako zime gotovo i ne osjećam, te sam se posve tiho smijao svima onim pričama o zimi, što sam ih nekad slušao. U kratko, ko veseliji od mene, što imam ovaku priliku, da se priviknem na rusku klimu. Megjutim učini mi se, da me osobe, koje sam sretao, gledahu nekako nemirno, ali mi niko ništa ne reče. Ali domalo neki gospodin, koji je, kako se či­ nilo, bio govorljiviji nego oni drugi, reče mi prola­ zeći : »nos!« Kako ja ama baš ni jedne riječi ruske nijesam znao, mislio sam, da se ne trebam zadržavati rad jedne jeđnosložne riječi i nastavim vožnju. Na uglu Grahovske ulice susretnem nekoga kočijaša, koji je silnom brzinom gonio svoje saonice ; ali usprkos te silne brze vožnje ipak je držao, da i njemu treba reći što, te zbilja i vikne: »nos, nos!« Napokon prispijem na Admiralski Prospekt. Tu se nagjem sučelice sa jednim čovjekom iz naroda, koji mi nije ništa dovikivao, nego uzevši grudu snijega, baci se tako reći na me, te prije nego što bih se ja mogao osloboditi svega svoga tereta (odijela), poče mi lice snijegom umivati i trljati mi, osobito nos, što je jače mogao. Kako se meni ova njegova šala činila dosta Krupnom, osobito na ovakoj zimi, izvučem jednu ruku iz džepa i udarim ga šakom tako, da je oteturao de­ set koraka dalje. U taj čas progjoše na moju veliku sreću ili nesreću dva seljaka, te pošto me malo promotriše, bace se i oni tako reći na me, te usprkos što sam se ja branio, pridrže mi ruke dok onaj goropadnik, koga sam malo prije onako pošteno ošamario, nije uzeo drugu grudu snijega i opet na me na­ valio. Kako se ovaj put nijesam mogao braniti, on kao da je uhvatio fursat i jednako me trljao. Ali i ako su mi ruke držali, jezik mi je bar bio slobodan, te pošto sam mislio, da sam žrtva kakva nesporazuma ili da sam upao u stupicu, vikao sam iz svega grla u po­ moć. Jedan časnik mi dotrča i upita me francuski: šta mi je? — Šta, gospodine, viknem ja upinjući se iz petnih žila i oslobagjajući se one trojice ljudi, koji, kao da ništa nije ni bilo, opet pogjoše svojim putem mirno — šta? Vi ne vidite, šta su ove hulje sa mnom učinile ?! — Ta što su Vam učinili? — Ali, zaboga, trljali su mi lice snijegom 1 Dr­ žite li Vi možda, da je to slana šala, na ovakoj zimi? — Ali, gospodine, odgovori mi časnik, Vi ne znate, koje su Vam dobro time učinili! — Kako to ? — Bez sumnje bi Vam se nos smrznuo ! — Oprostite, kumim Vas ! uzviknem i metnem ruku na ugroženi dio tijela. — Gospodine, reče jedan prolaznik časniku, pa­ zite, da Vam se nos ne smrzne. — Zahvaljujem, gospodine, rećiće časnik, kao da si ga opomenuo radi najprirodnije stvari na svi­ jetu, zatim sagnuvši se, uze grudu snijega i učini sam sa sobom ono, što je meni učinio onaj dobročina, ko­ jega sam ja onako surovo nagradio za njegovu do­ brotu. — To onda znači, gospodine, da ovog čovjeka nije bilo, da . . . — ne biste imali više nosa, nastavi časnik, trljajući svoj nos. — Onda oprostite, gospodine . . . reknem i po­ trčim za onim dobročinom. Kako je on mislio, da ga ja hoću do kraja umla­ titi, počne i on trčati tako, da ga, budući je strah od naravi jači nego zahvalnost, ne bih možda nikad do­ stigao, da nijesu neki ljudi, videći njega da trči, a mene da ga gonim, pomislili, da je kradljivac, te mu put zapriječili. Kad sam ja do njega stigao, on se u velike ra­ spričao i dokazivao, da je pogriješio jedino iz veli­ koga čovjekoljublja. Deset rubalja, što sam mu ih dao, razbistri ci­ jelu stvar. Jadnik me još u ruku poljubi, a neko od prisut­ nih, koji je govorio francuski, opomene me, da od­ sada više pazim na svoj nos. Ta je opomena u osta­ lom suvišna bila, jer ja za cijele daljnje vožnje ni­ jesam izgubio nosa s vida. S francuskog preveo : B —ć. Q o c0 Liga hiljade. „Temelj kuću d rši!“ 851. Dr. Dušan Jeftanović, Sarajevo, 852. Mi­ hajlo Marinović, 853. Pop Jovo Popović, 854. Ibrahim beg, 855. Sulejmanpašić, 856. Jedna hanuma, 857. Abdulah Ajčinović, 858. Ramo Ramčić, 859. Stjepan 1. Subašić, 860. Pero A. Šandrk, 861. Ivica Meštrović, 852. Hamdija Granić, 863. 0 . Bušatlija, 864. Husrefbeg Sulejmanpašić, 865. Huseinbeg [Bušatlija, 866. Nurija Mutevelija, svi iz Bugojna, 867. Agan Gotovac iz Mostara, 868. Mihajlo Nišević iz Jelaha, (kod Tešnja), 869. Smailaga Smailagić iz B. Gradiške, 870. Sulejman Saridžić iz Bijeljine, 871. Ibraga Hakalo iz Mostara, 872. Čamila hanuma Hasanpašić iz Trav­ nika, 873. Huso M. Šehović iz Trebinja, 874. Ibrahim �118 H. Salihović iz Bijeljine, 875. Abid Husić, Brezovo Polje, 876. Derviš ef. Kajtaz iz Sarajeva, 877. Ibrahimaga Šekibović Seonica, 878. Suljaga SaraČ iz Jajca, 879. Eminbeg Muratbegović iz Bijeljine, 880. Hasanaga Bračković, 881. Mujaga Ćerimagić oba iz Trebinja, 882. Murataga Kasum, 883. Salimaga Jelkić, oba iz Zvornika, 884. Izet Šehić, uč. osn. škole, 885. Mula Osmanaga Krdžalić, 886. Osman Bazerdžunović, 887. M uradbeg Fidahić svi iz Zvornika, 888. Uroš Misita, apotekar, Sarajevo, 889. Hamdibeg Šahinpašić iz Zvornika, 890. Ahmed Omanović, 891. Suljaga Dizdarević oba iz Trebinja, 892. Dr. Aco Babić iz Brčkog, 893. H. Alija Čaušević, iz B. Otoke, 894. Dr. Jovan Malić iz Bos. Gradiške, 895. Risto Sjeran, trg. iz Mostara, 896. Pero Stokanović iz Tuzle, 897. Ahmed ef. Štrkljević, financ. nadstražar, 898. Mitar Bogdanović srp. učit., 899. Ali Riza Dervišbegović, mualim svi iz Županjca, 900. Habibe hanuma Brčkalija iz Luke (kot. Sarajevo), 901. Mustajbeg Halilbašić iz Sarajeva, 902. Lutfaga Hadžić, 903. Dervišaga Kapičić oba iz Bileća, 904. Hajrudinbeg.Hadžinurbegović iz Zvornika, 905. Derviš ef. Herić učitelj iz Vrnograča, 906. Ahme d ef. Čalkić trg. iz G. Vakufa, 907. Muhamed Mehmedbašić-Mujezin iz Stoca, 908. Mustafa Hadžihasanović, Trebinje, 909. Terezija Grof iz Bugojna, 910. Omerbeg Cerić iz Bos. Dubice. (Nastaviće se) Davne potvrde — Darovi. „Zrno po zrno pogača . Abdulah Muratović (Sokolović) sohta u medresi „Kuršumliji« iz Zupče (kot. Visoko), sakupio je na bratskom sastanku muslimana iz Zupče i drugih sela K 5.50 dobrovoljnih priloga Gajretu. „Srpska banka i štedionica« u Trebinju darovala je Gajretu 20 K. Na velikoj skupštini Nar. Organizacije održanoj dne 26./III. 1910. sakupljeno je dobrovoljnih priloga za Gajret K 92.— Asim ef. Rezakovič iz Fojnice priložio je Gaj retu 12 K, koje je sakupio H. Omer ef. Paloš prili­ kom Mevluda na Oglavku (kot. Fojnica.) Mjesto čestitke Šerif ef. Arnautoviću, H. S. ef. Šarcu i Hilmi ef. Hatibaviću, šio ih je narod svojim glasom odlikovao poslali su dobrovoljne priloge Gaj­ retu ovi rodoljubivi muslimani iz Jezera: Zaimbeg Aganović 5 K, Smail Hatibavić 1 K, Ibrišimbeg Aganović 80 h, Mustafa Ribić 50 h, Muharem Ribić 50 h, Islam Perfer 20 h, Mustafa Perfer 20 h, Omer Džafić 20 h, S. ef. A. 2 K, Mustafa lbrahimhodžić 1 K, Šaćir Perfer 1 K, Mustafa Hatibavić 50 h, Sadik Ribić 40 h, Husein ef. Hatibavić 40 h, Alibeg Meh. Aganović 40 h, Z. han. H. 20 h. Salih ef. Jusufbegović, piam 20 h. Zaim, Dedo Avdo, Selim i Derviš Ribić po 20 h, Husein Kahvedžić 20 h, Mustafa Kahveđži 20 h, Hasib Eksić 20 Ii, M. Ribić, Muharem Dizdar, Šukrija Omer i Rešid Ribić, Ago Hadžić, Derviš Čošić, Meh. Čerkez. B. T. i M. A. oba gjaka, svi po 10 h, Ibrahimbeg Plivski Ćorić 50 h, Hašim Ademovič, berber 2 K. Mehmed-Džemal Muminagić iz Ljubaškog po­ slao je Gajretu K 22.17, koju je svotu sakupio na jednom prijateljskom sijelu, a darovaše ova gospoda: Jusuf ef. Tančica 1 K, Abdulah ef. Muminagić 2 K, Ahme* Muminagić 1 K, N. N. 2 K, Ahmet Mujezinović 10 h, Tahir Osmić, Mulo Daupović, Šućrija Beširović Halid ef. Nović, svi po 20 h. Ejub Selimić, uč. I. raz. osn. škole 10 h, Sadiković Salko Mujin, Sadiković Murat, Sulejman Muminagić i Džemal Sadiković, svi po 20 h. Krehić Ahmet 10 h, Šaćir Fazlić 7 h, Šemsaga Muminagić 60 h, Salihaga Tančica 2 K, N. N. ■ 20 h, N. N. 1 K, Mustafa Hamdi ef. Sadiković 2 K, Ibrahimaga Češko 1 K, Jahja čerić 20 h, Salih Pašagin Hrnjičevič 40 h, Mehmed Ćerimović 10 h, Mu­ stafa Mehićević 20 h, Ibrahim Jakić 20 h, Mahmutaga Turić 30 h. Tahir Muminagić 10 h, Alaga Fazlagić 1 K, Mujaga Kadragić 1 K, Halilaga Jakić 20 h, Ibrahim Jakić 10 h, Avadaga Hrnjičević 20 h, Memišaga Jakić 20 h, Osmanaga Fazlinović 10 h, Ali-Riza ef. Mušić 20 h, Ahmetaga D. Konjhođžić 40 h, Muharem Mujanović 20 h, N. N. 60 h, HamzaDalipagić 20 k, Osman­ aga Lalić 20 h, Hasan M. Lalić 20 h, Zaimaga Šukalić 20 h, Salih Vučijak 20 h, Ahmet M. Bošnjak 20 h, Mujaga Hrnjićević 20 h. Naknadno je stiglo iz Gacka dobrovoljnih pri­ loga Gajretovoj zabavi 16 K i 40 h, a darovaše ovi: Arif ef. Sarić 2 K; po 1 K: Osman ef. Zametica, Me­ mišaga Šaković, Nuraga Hadžić, Hamid ef. Kurtović Sejdaga Kurtović, Murat Agović, Bećir Biše, Hasan ef. Pašić, Arifaga Tanović, Hamidaga čampara, Mehmed Dizdarević, Čamil Sarić; po 50 h: Hasan Hrustanović i Halid Baković; Muharem Pašić 60 h. Hadži Mahmutbeg Džinić položio je K 261.25 od kam a'a naraslih na uplaćene udjele dionica Hamijetovih, što su ih dioničari poklonili Gajretu. Od prodatih knjiga, koje je izdao Sejfudin ef. Kemura, palo je Gajretu kao provizija K 2‘84. Fuadbeg Abdulahefendić dao je Gajretu 4 kruna mjesto odgovora na čestitke prigodom njegova ime­ novanja za vakufskog knjigovogju; Prigodom suneta djece Muratage Bešlagića, sa­ kupio je H. Salih Hotić, mualim iz Podzvizda svotu od K 7.50, a darovaše ova gospoda: po 2 K: Ahmedaga Šabulić; po 1 K: Hasanaga Hodžić, Murataga Bešlagić, a ostatak drugi rodoljubi islamskoga na­ pretka. Pri otvorenju »Islamske kiraethane" u Rudom, sakupljena je na pred log društvenog predsjednika Šukribega Maglajlije svota od 11 K, a darovaše ova go­ spoda: Po 2 K: Šukribeg Maglajlija, Hasanbeg Deli- �11 9 Prilegovana zemaljska banka darovala je Gaj­ zaimović i Almasbez Resić; po 1 K: Muhamed SmaJović, Muratbeg Maglajlija, Ahmetef. Hrelja, Selimbeg retu. 1000 K od svoje čiste dobiti za prošlu godinu. Iz Gajretove kašice, koja se nalazi u kancelariji Polimac i Firma Kerkez i Ališehović. Ejubaga Sokolija položio je Gajretu K 13.78 iz Gazi-Husref begova vakufa položio je Muhamed ef. Džabija K 15.80. kašice br. 7, koja je kod njega u dućanu. Na okružnoj skupštini Nar. organizacije u Sara­ Isti polaže K 6.03 iz kašice br. 512, kod Save jevu sakupio je Hamid ef. Herenda iz Goražde za Mitrovića mejhandžije. U dućanu kod Elijau u Bijelini sakupljeno je u Gajret K 45'80. Mustafa Halilović iz Dervente poslao je K 13.80, društvu 12 K za Gajret na predlog Ahmetbega Salihkoju je svotu sakupio na teferiću kod Smailbega Mubegovića. Huseinbeg Kapctanović učitelj u Odžaku, poslao labegovića. nam je 25 K, a sakupio ih je u medresi, kada-je Mahmud ef. Mehmedbašić spremio je Gajretu K muderis tamošnje medrese podijelio idžazet petorici 10.60, koju je svotu sakupio prigodom okruž. izbor, taliba, a darovaše: Hafiz Harndi Kučuković 1 K, Hadži skupštine u Mostaru. Sulejman ef. Fazlić 1 K, Hadži ef. Smailbegović, ka­ I. Travnička kiraethana poslala je Gajretu K 14.87 dija 2 K, Hadži Ćamil Jupić 2 K, Ibrahim ef. Kara- od zabave davate u korist kiraethane i Gajreta. begović 1 K, Rašid ef, Hodžić 30 h, Alaga Ademović Prigodom mevluda u kući Hasanaga Grošića iz 80 h, Husa Gonič 40- h, Hafiz Adem Hadžić 1 K, Vrnograča sakupljena je za Gajret 7 K. Omeraga Šapčanin 1 K, Tahir Zahirović 40 h, Husein Šerif ef. Bajrić, imam i I. mualim u selu Sti­ Curić 1 K, Salih Mujkanović 50 h, Hasan Halilbašić jeni (kot. Cazin) sakupio je za naš Gajret K 19.50. 40 h, H. Ibrahim Bradović 1 K, Salahudin Delić 50. Hadži Isak Poljokan veletržac iz Banje Luke da­ h, Avdo Biščić 40. Mujo Omerlošić 60 h, Mujo Bisčić rovao je Gajretu 34 K. 30 h, Omer Džananović 30 h, Sofić iz Jokeša 60 h, Mustafa Čelebić iz Zgošće (kot. Visoko) položio Mahmut Brvić 50 h, Hasan Šabanović 20 h, Husein je svotu od K 1.73 iz kašice broj 476, koja se nalazi Šabanović 30 h, M. Abdulah Salić 60 h, Muharem u njegovu dućanu. Devedžić 50 h, Husein Halilbašić 1 K, Hazim ef. Fa­ Mjesto brzojavne čestitke dru. Safetbegu Bašazlić 50 h i Huseinbeg Kapetanović K 4.70. giću prilikom njegova promovisanja na doktorsku čast Na skupštini za kandidacioni odbor u Bugojnu, darovao je Ibrahimbeg Cerić 2 K. za okružnu skupštinu u Travnik, sakupljena je na Halil ef. Redžić talib u Hunikah-medresi položio predlog Rifatbega Sulejmanpašića r,ar. poslanika je Gajretu 50 h u mjesto pismenog saučešća HakiK 1857. begu Bušatliji prigodom njegova nastupanja zatvora. Hasib Biberić, Muharem Husedžinović, Adem Ibrahim ef. Gorak, muderiz u Orašju darovao je Majdanac, Mehmed Pračić i Meho Varnaz iz Bos. Gajretu 3 K, na glas o pobjedi Organizacije pri izbo­ Gradiške darovali su Gajretu po 1 K. rima u Sarajevu. Osman ef. Viteškić iz Sarajeva položio je istiraPovodom pobjede Nar. org. u trećoj i drugoj hati-ruhilun svoga brata Saliha 1 K. kuriji, sakupio je Malić Mulalić u Doboju megju tam. Hasanbeg Alajbegović položio je Gajretu K 6.64 muslimanima svotu od 32 K. i to: 3 K iz kašice br. 452 u dućanu kod istog, a K Dervišbeg Miralem daruje Gajretu 6 K mjesto 3.64 sakupljenih na sijelu kod istog. odgovora prijateljima na čestitki prilikom izbora mu Ali-R;za ef. Dautovjć iz Zvornika poslao nam je za narodnog poslan:ka. K 32.20, od zabave islamske omladine u Kozluku Omer Cengić iz Sarajeva položio je kao dar (kot. Zvornik). Gajretu svotu od 5 K. S. Preradović učitelj u Derventi poslao je Gaj­ Muslimanska čitaonica u Orašju poslaia je K 4.01 retu K 23 03, koju je svotu sakupio u svatovima Lj. iz kašice br. 365. Lastrića i Josefine Hill. Mjesto brzojavne čestitke Hafiz Ahmed ef. MeNa predlog Sadik ef. Sadikovića iz Ljubuškog hmedbašiću narodnom poslaniku dadoše dobrovoljne sakupljeno je 7 K prigodom sunetluka djece Alage priloge „Gajretu** ovi omladinci u Beču: Dr. Mustafa Sadikovića rahm. Omerage. Hasanbeg Salihbegović iz Bijeline spremio je Kadić 1 K; po 50 h: Hamid Svrzo, Omer Kajtaz, Gajretu K 19'50. koju je svotu sakupio u dućanu Ahmetbeg Salihbegović, Mahmut Behmen, Ahmedbeg Rizvanbegović, Mustafa Vehabović, Osman Mehmed­ Elijau-a. Na večeri kod g. Nazimbega Gjumišića u Ljubu- bašić, Fehim Kafadarević, Hajdar Čekra, Ahmed Tatarević, Mehmedbeg Zočević i Hamdija Salković. škom sakupljeno je na predlog Ragib ef. Kosovića i Sa­ Zulfo Beharić, učitelj u Zaborku kod Čajniča dik ef. Sadikovića K 22'45. Muharemaga Pašalić član eksekutivnog odbora poslao je našem Gajretu 10 K, koju je svotu sakupio položio je K 67(50 od kamata „Hamijetovih« akcija, prigodom školske zabave priregjene 5. maja o, g. u Zaborku. koje su tam. dioničari darovali Gajrelu. �120 Sulejman Alispahić islam, vjeroučitelj u Vlase nici poslao je Gajretu 14 K, koju je svotu sakupio u konaku Mujage Kurtagića nar. poslanika. Esadbeg Alibegović iz Dervente darovao je Gaj­ retu 10 K prilikom posjeta Gajretovih prostorija. Istom prilikom darovao je 1 K Abdurahman Ćehović iz Goražda. G. Lutli ef. Pitić trgovac iz Stoca poslao je 24 K 30 h, koja je svota sakupljena megju tam. muslima­ nima mjesto brzojavne čestitke Dru. Safvetbegu Bašagiću povodom njegove promocije na čast doktora filozofije. Isti je darovao Gajretu 2 K mjesto brzojavne čestitke narodnim zastupnicima narodne organizacije. Manojlo Manojlović iz Bijeline poslao je 10 K, koje je sakupio na jednome piru za naš Gajret. Abdulah ef. Kaljić iz Podviteza darovao je Gaj' retu 3 K prigodom sudske nagodbe sa Obhdžašem. Hafiz Ibrahim ef. Šarić muallim iz St. Majdana položio je Gajretu 1 K mjesto brzojavne čestitke har> poslaniku Hafiz Ahmet ef. Mehmedbašiću. Fehim B. Mujić trg. i Gajretpv povjerenik iz St. Majdana, posjetio je Gajretove prostorije i tom prilikom darovao je 3 K. Istim povodom darovali su: Ahmet Šehić iz St. Majdana 1 K i Huseinbeg Qekip iz Sanskog Mostar 2 K. Isto tako darovao jfe Gajretu Adem Bijedić 5 K prilikom posjeta Gajretove kancelarije. Dr. Murat Sarićaiar. posl. položio je Gajretu 5 K mjesto odgovora na čestitke, koje je dobio povodom izbora mu za nar. poslanika. Mjesto brzojavnih čestitki novom Reisu i iza­ branim narodnim poslanicima darovali su Gajretu K 20.40 Gajretovi prijatelji iz Jezera, i t o : Ibrahimbeg Aganović veleposjednik 10 K; po 2 K: Ahmedbeg Aganović, Dervišbeg Filipović, Fahribeg Filipović, Sn.ailbeg Kulenović; po 1 K: Smail ef. Hatibović, Mujaga Perper i Junuz Imamović. Fejzaga H. Šabanović iz Sarajeva položio je K 8.59 iz kašice br. 432, koja se nalazi u pilani braće H. Sabanovića na Palima i K 16.95, koje je sakupio mali Sulejman Kudović prilikom isplata radnika u H. Šabanovićevoj pilani na Palima. Muhamed Fazlibegović položio je Gajretu svotu od K 2512. koju je sakupio na teferiću na Palima, koji su priredili Mahmudbeg Fadilpašić, lsmetaga Merhemić i Suljaga Vajzović nar. poslanici. Mustafa Imamović, trg. iz Ostrošca (Solakova kula) pjložio je iz kašice br. 187., koja se nalazi kod njega u dućanu K 3.14. Na glas o pobjedi Organizacije sakupljena je za Gajret na predleg Salke Zaklana iz Crnića svota od K 2.60. Ahmet Opijač iz Crnića darovao jo Gajretu K 1.80 mjesto brzojavne čostitke nar. poslanicima: Gluhiću, Šariću i Mehmedbašiću. Džafer Begović iz Trebinja poslao je Gajretu K 15.— koje je sakupio megju tam. ehalijom mjesto če-, stitke narodnim poslanicima. Omer Udovičić iz Luke (kot. Sarajevo) poslao je Gajretu 5 K, koje je sakupio na Mevludu kod H. Hamidage Udovičića. Mjesto čestitke nar. poslanicima i novom Reisu darovao je Gajretu Šemsibeg Abdulahefendić iz Der­ vente 10 K; a mjesto čestitke H. Ahmet ef. Mehmed­ bašiću Mustafa ef. Halilović šer. vješb. 1 K; mjesto če­ stitke novom Reisu darovaše po 1 K: H. Sulejman ef. Smailbegović, kadija, Mustafa ef. Halilović, Hafiz Mehmed ef. Deveđžić i Husein ef. Hadžić sve iz Der­ vente. Mehmed-Džemal Muminagić poslao je svotu od K 4170, koju je za Gajret sakupio na predlog Jusuf ef. Tančice, mjesto pozdravnog brzojava otvorenju bos.-herc. sabora, a darovaše i to: N. N. 3 K, Mustafa Hamdi ef. Sadiković K 1.80, N. N. K 1.50; po 2 K: Abdulah ef. Muminagić, Salihaga Tančica. Sađik ef. Sadiković, Idrizaga Lalić, Mehmed Bošnjak i Bećiraga Bećirović; po 1 K: Abdulah ef. Sadiković, MehmedDžcmal Muminagić, Arifaga Omerhadžić, Hasanaga Konjhodžić, H. Ahmed ef. Fazlinović Šemsudin Boš­ njak, Avdaga Bilić, Pašaga Hrnjičević, Sabitaga Dizdarević, Sabitaga Fazlinović, Hasanaga Bilić i Menišaga Mahić Alagin; po 50 h: Hasan ef. Bilal Osmanov, Tahir Dizdarović i Mujaga Kadragić; po 60 h: Hasan Lalić, Šućrija Košarić i Omeraga Gujić; po 40 h: Muhamedaga Tančica, Šućrija Osmić, Mustafa H. Hrnji­ čević, Ahmetaga Fazlinović, Šaćiraga Omerhadžić, Mehaga Hajdarović, Osman Lalić, Halid Mahić, Memišaga Mahić Mujagin; po 20 h: Jusuf ef. Tančica, Sadik Korjenić, Halidaga Mesihović, Avdaga Šukalić, Mu­ stafa Mujezinović, Halidaga Bilal, Muhamedaga Mujezinović, Mustafa Hajdarović Ademov, Alija Nikšić, Ha­ san Lalić, Zaimaga Mahić i Mujaga Mahić; po 10 h: Muhamedaga Hadžalić Mujagin i Ahmet Mujezinović. Na Ajvatavici na dovi sakupljeno je megju pri­ sutnim seljacima muslimanima za naš Gajret 30 K. Suljaga Arslanović iz Trebinja poslao Gajretu 5 K mjesto čestitke Alibegu Firdusu povodom srećno ispale operacije. Ahmed Aliefendić iz Janje, sakupio je na jed­ nom sijelu za Gajret K 580 a darovaše: Orhan ef. Huremović 2 K, A. H. K 1.20, Pašaga H. Imamović 1 K; po 50 h: Ibragimaga Huremović, Ibrahimaga Gruhonjić, Salihaga Huremović i E. V. 10 h. Abdurahman Ćehović iz Goražda poslao je Gaj­ retu svotu od 9 K, koju je sakupio prilikom učenja hatme u tamošnjim mektebi-iptidaijama. Mjesto brzojavne čestitke predsjedniku prvog našeg zemaljskog sabora, gosp. Alibegu Firdusu priložiše njegovi istomišljenici i prijatelji iz Bileća na­ šem Gajretu i to: po 3 K: Arifaga Babović; po 2 K: Lutfaga Hadžić, Dervišaga Kapičić, Hasanaga Kara- �iž i tnehmedović, Avđaga Ovčina i N. N.; po K 1.50: Dervišaga Šehović; po 1 K: Zaim Selinović, M. Ljubović, Halidaga Priganica, Salihaga Priganica, Suljaga Šehović, Mustafa ef. Prikić, mualim, Selim ef. Avdović imam i mualim, Mahmutaga Arnautović, Salihaga Drljević, Omeraga Drljević, Mujaga Salahović, Mah­ mutaga Kreso, Ahmetaga Arnautović, Hamidaga Kapičić, Avdaga Kreso, Sinanaga Priganica, Smailaga Kapičić, Halidaga Muštović, Arifaga Hađžić, Dervišaga Hadžić, N. N., Salihaga Kapičić, Hašimaga Kreso, Hasanaga Muštović, Suljaga Kapičić, Hamdi ef. Selimović, Ademaga Trebović, ćamilaga Priganica, Osman Džokić, Ademaga i Osmanaga Sakambet, Ramaga Jahić, Murat ef. Kapičić, Muhamed ef. Bubić, Pera Pičeta, Omer ef. Hajdarović, mualim, Zaimaga Muštović, Suljaga Hadžić; po 60 h: Mata Papić i Mušan Kapi­ čić, po 50 h: Alaga Kreso, Salihaga Kapičić i Salih­ aga Mahić rahm. Alage; po 40 h: Musaga Kapičić, Nikola Dangubić, Meho Arslanagić, Mujaga Priganica i Hakija Arnautović. Mjesto brzojavne čestitke narodnim poslanicima a naročito vogji Alibegu Tirdusu poslali su musli­ mani iz J nje (kod Bijetjine) Gajrptu svotu od K 52.80, a darovaše: Abdulahaga Skokić 10 K; po 5 K: Mehaga Skokić i Ahmetaga H. Resić; H. Abdulahaga Adanalić 4 K; po 3 K: H. Hasan Huremović; po 2 K: Ešref Tahirević, Ahmedbeg čemerlić, Mustajbeg čemerlić, Salihaga Gradaščević i Mustajbeg Hurembegović; po 1 K: Gjulaga Velagić, Ali ef. Sadiković, Jusuf Osmanpašić, Sinanaga Sadiković, Emin beg Alibegović, Dervišbeg Alibegović, Nurija Hadžiabdić, H. Husein Smajić, Smajo Durgutović, Mehmedbeg Ali­ begović, Osman Bukvić, Salih Hadžić, H. Ibrahim, H. Muharemović i Mujo Nukić; po 40 li: Jusuf Trebinčević, Nurija Smajić, Šaćir Hadžić, Sejdibeg Hurembegović i Hasan Hadžić 20 h. Mjesto brzojavne čestitke narodnom rodoljubu Hakibegu Bušatliji, prigodom njegova pomilovanja, darovaše Gajretu ovi rodoljubi i prijatelji našega na­ pretka u Kupresu: Alibeg Bećirbegović 2 K; po 1 K: Hamdibeg Granić, Ivica J. Mešlrović, Fazlibeg Bećir­ begović, Hasanbeg Idrisbegović, Hasan ef. H. Abdijić, Stipica Radman, Rizabeg Alajbegović, Mustafabeg Huseinbegović, Muharem Šutković. Alija-Mešan Vrebac, Salih Adžamović, Muharcmbeg Kršlak i Pop Marko Popović; po 50 h: Naim Karaosmanović, Mujo Brčić, Sima Radović, Mujaga Mandžuka, Gjorgjo Spremo, Mustafabeg Bećirbegović, Selim Hrnjica, Mehmed Man­ džuka Numin, Ibrahimaga Džafić, Hasan MešanMušin, Salih Mandžuka i Hamdibeg Huseinbegović; po 20 h: Rašid Brćić i Nurijabeg Alajbegović; Jozo Blatančić 60 h. Prigodom otvorenja »Kluba islamske omladine« u Maglaju sakupljeno je za Gajret 28 K, koju svotu darovaše i to: Edhembeg Uzeirbegović 10 K; Irfanbeg Sulejmanpašie 5 K; Ibrahimaga Osmanagić 2 K; Hašim ef. Topčić, Arifaga Terzimehić, Bego Mulahasanović, Hasan Ruvić, Mustafa Bradarić i Ibrahim ef.. Krzlić svi po 1 K; Salih Lošić, Mustafa Smailagić i Šakir Terzimehić po 50 h; Čejvan Hafiz Nuri ef., Ibrahim Ruvić, Mulabdić Mujaga i Mulić Nuraga po 40 h; Mahmuđ Jusufbašić i Rašidaga Širbegović po 30 h; Mehmed Musaefendić i Osman Muratbašić po 20 h. Irtihali dari-beka. — U četvrtak 30. pr. mj. umho je u zem aljskoj bolnici u Sarajevu predsjednik E ksekutivnog O dbora Muslimanske N arodne O rganizacije i bosansko-hercegovačkog zem aljskpg sabora, Alibeg E irdus poslije k ra t­ kog ali teškog bolovanja. Glas o sm rti A libega P ird u sa odjeknuće čitavom našom zemljom, p a i daleko preko g ra ­ nica njezinih, je r je m erhum bio m arkantna pojava u kulturnom životu bosansko-hercegovačkih m uslim ana. Borba n ašeg a elem enta za vjersko-prosvjetnu autonom iju i svaki drugi narodni rad, koji su preduzim ani posljednjih d eset godina, usko su skopčani uz ime Alibega F irdusa, pa se može bez ikakva p retjeriv an ja reći, d a je to ime u našem narodu postalo po­ jam , koji , izražava rad za narod u svakom pravcu. Stoga i jesu bile oči čitavoga našeg ele­ m enta uvijek, kod svakog d o gagjaja, u p rte u m jesto predsjedništva E ksek. O dbora, koje je zauzimao A libeg Eirdus, gdje su bile usredsregjene mnoge nade i ideali. Radi toga i hoće glas o njegovoj sm rti proizvesti jak utisak na naš elem enat svih sta­ leža i obnevesiliti sve narodne slojeve. Š ta više, u njegovoj sm rti će mnogi gledati onaj težak i darac za naš narod, koji će prouzrokovati dezorganizaciju u narodnim redovim a. A libeg Eirdus je bio jo š m lad; tek mti je bila 49. godina, a onaj snažan život i en er­ gična volja, obećavali su jo š mnogo rad a na­ rodu i domovini, pa je zbog toga tu g a još mnogo veća i mnogo ja č a bol za njegovim g u ­ bitkom . ,,G ajretu kao kulturno d ru štv o m uslim ana saosjeća u svakoj zgodi sa narodom , a tugu za Alibegom „G ajre t" dijeli tim više, što u m erhum u gubi svoga člana-utem eljača i osvje- �122 dočenog p rija te lja k u ltu rn o g n ap retk a islam skog elem en ta u ovim zem ljam a. 6 to g a se i p rid ru ž u je onim hiljadam a, koji p re d a ju ra h m e t njegovoj duši i kliče: R ah m etu llah i alejhi, rah m eten vasiah! <rr c f =* Gajretove vijesti. N a s lis t. — Ovoga puta izdajemo dva broja »Gajreta« ujedno i to za mjesec juli i august, pošto će naš urednik poslije, skupštine otići na četirinedjeljni dopust radi oporavka zdravlja. Idući (deveti) broj »Gajreta« izićiće 5. septembra o. g. O d g o v o r Aliinetii. — Na članak u prošlom broju »Gajreta« pod naslovom »Šta ometa rad?«, odgovoriće naš saradnik g. Muftić u idućem broju na­ šega lista. JVovi č la n o v i iite m e lja č i. — Za »Gajretove« članove utemeljače upisali su se nadalje ovi svjesni muslimani i prijatelji našega napretka: g. Husejin Omanović činovnik zemaljske banke u Sarajevu i Ali ef. Lutvo, komandant ovd. Vatrogasne čete. Zivili i bili primjerom i ostaloj braći, kojima je Bog dao te mogu, — a još to ne trćiniše. Gajretovi Članovi utemeljači su o ^ koji ućvršćavaju temelje ovoga našeg korisnog narodnog društva, čiji će temelji biti dakako tim čvršćj i sigurniji, što bude više onih> koji temeljce polažu. G a jr eto v i a r tik li. — Ove godine će prihod od Gajretova cigar ćageta biti za blizu 2000 kruna veći od lanjskoga. A to je činjenica, koju mi s ra­ došću i veseljem konstatujemo, jer nam to svjedoči, da se Gajretova ideja sve to više’ [raširuje i populariše u masama narodnim, te se Gajretovi artikli pređpostavljaju svima ostalim fabrikatima. No osim cigar-ćageta imade još artikala, od ko ih Gajret imade prihoda, a koji bi prihod bio tim Veći što se ti artikli više kupuju i troše. Tako imade Gajretova šibica, Gajretov bez i pamuk i od najnovije doba, Gajretov safun, koji artikli nisu tako prodrli u narod kao cigar-ćage, a koji bi, kada bi se dobro uveli, takogjer donosili lijepe prihode društvu. Mi stoga apelujemo na sve prijatelje našeg kulturnog napretka, da se brinu, da se Gajretovi artikli megju našim elementom što jače rašire i omile svakom na šem bratu. U tome pravcu bi naročito mogli mnogo učiniti naši trgovci, zatim hodže, učitelji, muallimi i ostala braća, pa se nadamo, da će ovaj apel naići na dobar odziv. neka pošalju molbe snabdjevene sa potrebnim prilo­ zima najdalje do 15. augusta na upravu društva. Sve molbe moraju biti snabdjevene: 1.) sa škol­ skom svjedodžbom, 2.) rodnim listom, 3.) svjedodžbom siromaštva i 4.) odbijenicom od vlade — osim kod učenika, koji idu u I. razred koje srednje škole, naime, koji su tek svršili osnovnu školu. Što se tiče abiturijenata srednjih škola za njih važi i ove godine onaj lanjski zaključak, po kojemu oni studenti, koji namjeravaju studirati pravne nauke, ne mogu dobiti za 1. godinu stipendije. Isto tako ne mogu dobiti društvene Stipendije ni pravnici III. godine. Iz odbora muslimanskog potpornog društva „Gajret." V III. re d o v n a g o d išn ja sk u p štin a musli­ manskog potpornog društva »Gajret« održaće se u petak dne 8. juna o. g. u 1 sahat poslije podne u prostorijama „Društvenog doma" u Sarajevu. D n e v n i red: 1. Izvještaj tajnika; 2. Izvještaj blagajnika i re­ vizora; 3. Predlog proračuna; 4. Interpelacije; 5. Izbor odbora; G. Predloži; 7. Eventualije. S a r a j e v o , 8. juna 1910. Odbor muslimanskog potpornog društva „Gajret“ Potpredsjednik: Tajnik: M. Halilhasić s. r. J. Fertev s. r. H ig ije n a . Zapaljenje pljuća („Sandžije"). Dr. R a d . V u k a d i n o v i ć . Naš narod mnogo boluje od zapaljenja pluća ( „sandžija"). I to ne samo djeca i stari ljudi, nego baš i čeljad u najboljim godinama — kad su, dakle za rad najsposobnija. Bolest se javlja cijele godine, ali ipak više u poznu jesen, a još više s rana proljeća. Zapaljenje pluća vrlo je teška bolest. To i sam narod zna, pa će zato pri pregledu bolesnika vrlo često Ijekara sa strahom zapitati: „Je Ii zapaljenje?" — ili: »Da samo nijesu „sandžije"?« a taj strah njegov je osnovan. 1 ako se od zapaljenja pluća ne umire mnogo — naročito u zrelim godinama — ipak je to jedna od najtežih bolesti za čovjeka. Do skora se mislilo, da je zapaljenju pljuća je­ dini uzrok nazeb; da, dakle samo onaj može od te bolesti oboljeti, koji nazebe. Novijim ispitivanjem pak utvrdili su Ijekari, da i zapaljenje pluća spada u red zaraznih bolesti. I zapaljenje pluća izaziva u tijelu neka zarazna klica osobite vrste. Ali i ako se bez is­ Članovi „Lige hiljade , sjetite se svoje ohveze i upla- kustvo pokazalo, da se ta klica ne može razviti, ipak ćujte svoje prinose, na koje ste se javno obvezali, jer se je iskustvo pokazalo, da se ta klica ne može umno­ primiče zadnji rok uplate — Ramazani šerif._________ žiti i zapaljenje izazvati, ako se nazebom, umorom, M o llteljiin a G ajretove S tipendije. — Svi glagju ili drugim kojim načinom tijelo toliko ne oslabi, oni učenici, koji reflektiraju na Gajretovu stipendiju, da joj se ne može oduprijeti. �Zapaljenje pluća počinje obično iznenada: — heočekivanu i naglo, čovjek u najboljim godinama, do malo prije čio, zdrav i razpoložen. dobije na prečac jaku zimu i drhtavicu (tresavicu) — često tako že­ stoku, da zubima cvokoće i cijelim se tijelom trese. Soba topla ili baš i pregrijana, a bolesnik osjeća to­ liku zimu, da ga moraju guberima i jastucima pretrpavati. Zima i drhtavica traju sahat-dva, pa ga onda obuzme jaka vatruština. Lice mu pocrveni, oči se zažare, žegja ga mori, srce mu nemirno i brzo bije „da iskoči«, a u rukama i nogama osjeća taki umor i to­ liku malaksalost, da se jedva na nogama drži ili s postelje diže. U tome se jave i bolesne pojave od samih pluća. Čim bolesnik dublje pothvati da diše, osjeti u grudima neku bol ili upravo neke žigove i probadi . . . kao da ga neko vrhom od noža u pluća tiče, pa zato baš i počne brže i površnije disati, i teško i isprekidano govoriti. Disanje i govor draže ga na kašalj, a kašljem s početka jedva pomalo izbaci neke hrakotine. Ta hrakotina je krvava i izgleda kao da je s pekmezom ili s rgjom pomiješana („rgjuština"). Poslije je sve više i više rujata. Megjutim vatra ni­ kako ne popušta, a često je tako žestoka, da bolesnika baci u bunilo. Disanje postaje sve teže i teže; kašalj sve jači i nesnosniji; a nemir i malaksalost bolesni­ kova sve jača. To stanje traje obično nekoliko (6 do 10) dana, i za to vrijeme cijela porodica strahuje za život bolesnika. Nije šala: ne da mu pothvatiti; ne da mu disati. ' Gdje bolest pogje na bolje) slika joj se naglo i na prečac 7. ili 8. dan izmijeni. Mjesto isprekidana sna u zanosu bolestnik duboko zaspi i poduže mirno spava. Još za vrijeme tog sna izbije obilat znoj po njemu, a i vatra počne naglo opadati. Poslije nekoliko sahata tako »zdravog sna« budi se i osjeća se mnogo bolje, nego do sada. Vatra gotovo sasvim popustila, disanje sasvim lako, a i izgled mu mnogo vedriji. To vidi i porodica, a ljekar je onda radosno izvijesti, da je „kri­ za'“ sretno prešla Ali biva i drukčije. Često se desi, da bolesnici u najboljim godinama, a još češće djeca i starci, od zapaljenja pluća već 3., 4. ili 5. dana bolovanja svrše... Po gdje kada se opet bolest ne okrene zadugo na bo­ lje, nego se otegne — nedjeljama pa i mjesecima, dok bolesnika ili ne savlada, ili dok se na nju ne navrze još koja druga bolest, od koje će dugo i dugo ležati, pa po gdjekada i umrijeti. Uzima se, da od 100 bolesnika sa zapaljenjem pluća u srednjim godinama um­ re njih 20. Ali i oni, koji prezdrave, izdržali su te­ šku bolest, i moraju se dugo čuvati i njegovati, da oronulo zdravlje povrate. Već samo ime »zapaljenje pluća« kazuje, da je to bolest pluća ili bijele džigerice. Plućni mjehurići, ko­ ji se pri običnom disanju pune vazduhom, napune se i zatisnu u toj bolesti nekom pogušćom gnjiladinom, pa to smeta disanju. Tu gnjiladinu (»rćuštinu«) ttiora bolesnik kasnije ubrzo ili kašljem izbaciti, ili se ona mora rastvoriti i razići (usisati), da opet vazduhu mjesta učini. Gdje pogje na bolje, to se ubrzo svrši, i pluća se i opet raščiste, te počnu pravilno raditi. Po sebi se razumije, da je u tako teškoj i opas­ noj bolesti najpreči ljekar. Gdje ga nema u mjestu, bolje ga je kući pozvati, nego bolesnika mučiti i njemu nositi. Takav bolesnik ne podnosi kretanje, nego traži što više — mira. Gdje se nikako ne može do ljekara doći, tu valja da su oko bolesnika samo razumne i obazrive osobe. Bolesnikd. valja odmah u postelju smjestiti, da logom leži — i to (ako je ikako mogućno) u prostranoj, vidnoj, zdravoj sobi, koju treba češće provjetravati. Bolesničku postelju valja tako namjestiti, da se boles­ niku može s obje strane slobodno pristupiti. Prostor gdje bolesnik leži, ne smije biti pregrijan, nego uvijek podjednako i umjereno topao. Kad se peć loži, valja na nju namjestiti činiju s vodom, da vazduh vlaži, kako bi bolesnik lakše disao. Protiv vatre, probadi („sandžija ) i teškog disanja prave se bolesniku vlažni oblozi oko grudnog koša. Umoči se u vodu poveći peškir, iscijedi da ne kaplje, obavi je se poč vrsto oko prsiju i plećaka, pa se onda pričvrsti drugim, suvim zavojem — tako, da mokar dio nigdje ne proviruje. To valja izvršiti vješto i brzo — naročito zimi — da bolesnik ne ozebe i da se mnogo ne muči. Obloge valja 4—5 puta za 24 sa­ hata mijenjati (noću jedared). Bolesnik obično s početka ništa ne jede, a ne treba ga mnogo ni nuditi. Daje mu se samo tečna hrana: mlijeko, čorba, rovita jaja i t. d. Pomalo mu se daja i vode. Još je bolje, da mjesto vode uzima limunadu ili vodu sa sokom od malina. — Sto Više dobije čista vazduha, tim će mu bolest prije na bolje poći i lakše će je podnositi. Ali se nikako ne smije dopustiti, da se bolesnik sa zapaljenjem pluća iz po­ stelje diže, ili čak i iz sobe izlazi. Kao što rekoh, zapaljenje pluća dobijaju mahom ona (klicom već zaražena) lica, koja bilo pri napornom radu, bilo inače drugom kojom prilikom nazebu. Zato se valja naročito nazeba čuvati. Osobito se valja ču­ vati hladnoće onda, kad je čovjek oznojen, a baš u tome naš svijet mnogo griješi. Izagju polu-goli iz pre­ grijane sobe na vjetar i ciču-zimu; razgriju se često veseljem a bogme i pićem na raznim sijelima i sa­ stancima, pa se onda po najgorem vremenu daleko kući vraćaju; legnu umorni i oznojeni na hladnu zemlju ili u vlažnu travu i t. d.: — pa je li dnda čudo, ako ih »prostrijeli": — ako ih odmah poslije toga počne tištati i probadati?! Još bolje valja djecu od prijekih promjena i na­ zeba čuvati — naročito s pozne jeseni i rana proljeća. Topli i blagi sunčani zraci izmame ih poslije duge zime u polje i. u igru, te oznojeni a umorni i ne �124 osjete, kad duhne hladan vjetar; ili kad ih uhvati kiša; ili kad zagrijani na hladnu zemlju poležu. Na­ ročito valja s rana proljeća od nazeba čuvati onu djecu, koja su te zime bolovala, ili koja poslija malih boginja i „đobrinki<> još kašlju. Ta djeca su već i onako „rovita“, pa ako se ne paze, mogu najlakše nazepsti i oboljeti. Mart mjesec je u tome za njih naj­ opasniji. Zato narod i kaže: „Mart pokosi mnoge jdnjce; mnogu djecu i starce . Nemojte me opet rgjavo razumjeti! Ne, velim ja ovim, da djecu valja u četiri zida zatvoriti, pa nikako, ni s proljeća, napolje ne puštati. I to bi bila isto tako zamašna pogreška, kao što je i nepažnja, da ne o z e m _____ „N. Z d r “ Islamski svijet.* (Žiteljstvo i obitavalište). Kazanskih Tatara ima oko šest milijuna duša i sačinjavaju i najnapredniju skupinu ruskih muslimana. Obitavaju u krajevima oko rijeke Volge i južnog Urala, dakle oko gradova: Nižnji Novgorod, Kazan, Simbirsk, Šamara, Saratov, Orenburg, Ufa, Astrahan itd. {Zanimanje). Jezgru pučanstva čine s e l j a c i , koji se bave ratarstvom i gospodarstvom. Prije im je zemlja bila zajedničko dobro svih seoskih muška­ raca, pa se je i porez odmjeravao po selima i tek bi se kašnje taj porez raspisivao na pojedince i to tako, da su bogatiji plaćali za se i za siromašnije. Nu u pošljednje su vrijeme u dumi izragjeni zakoni, po ko­ jima vlasništvo prelazi sa sela na pojedince, koji svaki za se ima plaćati svoj porez. Ipak ova no­ vost nije učinila velikih promjena. Težaci ne obragjuju samo toliko zemlje, koliko može biti za njihovu potrebu, nego nastoje, da što više povećaju izvoz svojih produkata i da zemlju što bolje obrade. Radi toga se služe najmodernijim njemačkim plugovima vršaćim mašinama i drugim ratarskim spravama. Na ovaj su način podigli ratarstvo na visok stepen i financijalno su se vrlo dobro podigli i popravili. Gragjani im se bave trgovinom i zanatima a velik ih postotak čine radnici. Z a n a ć i j e se bave izragjivanjem kože, pravljenjem sapuna, sukna, čohe, itd. Imaju i više fabrika. T r g o v c i su im razasuti *] (U današnjem broju otvaramo ovu novu rubriku u našem listu, koja će biti redovna a u njoj ćemo pratiti kulturno razvijanje islamskih naroda po raznim stranama svijeta i u raznim državama i naše čitaoce upoznavati sa ostalom, po vjeri im braćom i njiho­ vim kulturnim stanjem. U današnjem broju donosimo o Tatarima u Kazanu u Rusiji, koji su do nedavna bili kulturno veoma zaostali, a koji su se danas podigli na visok stepen napretka i kulture i stali u red modernih i prosvijećenih naroda. U ovom članku će naši čitaoci naći dosta pouke i divnih pri­ mjera, u koju se treba i naš elemenat ugledati ako želi da postane napredan i sretan). po svim krajevima Rusije poČam od obala Crnog i Baltičkog mora pa sve do Kine i Vladivostoka na krajnjem istoku. U Rusiji nema pokrajine ni većeg mjesta u kom nema njih i njihovih uregjenih trgo­ vina. Čak im je i široka Rusija postala tijesna, pa su u zadnje vrijeme počeli ići u Tursku, Finsku, Šved­ sku, Norvešku i Ameriku. Megju njihovim trgovcima ima dosta veletržaca, koji vode najmodernije uregjene radnje i konkuriraju svakom i svačem. Trgovina kožom, suknom, krznom, mesom, mašću i živežem gotovo je sva u njihovim rukama a u mnogim mje­ stima imaju izvrsne manufakturne, kolonijanle i sitničarske radnje. Kao vješti i okretni trgovci dobro poznaju sve jezike i običaje naroda s kojima Jdolaze u dodir i poslovni saobraćaj. Prirodna je s toga pošljedica ovog miješanja, da je ovaj dio Tatara na vi­ sokom stepenu razvijenosti i prosvjete. Nije na odmet istaknuti, da su najveće radnje sa krznom u NewYorku — njihovo vlasništvo. Nu jezgru njihovih trgovaca sačinjava srednji stalež, koji se toliko ne oslanja na svoj kapital, ko­ liko na svoje „zlatne šake“ i savršenu marljivost i okretnost, koja im omogućuje, da se održe i igraju važnu ulogu u trgovačkom svijetu. Kao što su u nji­ hovim rukama bakalluk, pekare i čajhane isto se tako bave i prodajom raznih tkanina, koje nosaju od mjesta do mjesta. U zadnje vrijeme prenose ove pretrge i razne knjige i tako mnogo doprinose širenju prosvjete u najširim slojevima naroda. Radnici im nijesu beskućnici, kao evropski fa­ brički radnici. To su većinom siromašniji težaci, koji se ljeti bave težaklukom a tek zimi idu u grad, da što zarade. Oni rade u fabrikama ili služe kao kočijaši, vratari, sluge ili hamali. Pošto im je u selu p o ­ rodica, šalju tamo svoju zaradu i ne prekidaju odnošaja sa selom: u gradu su samo tijelom, dočim su srcem u selu. Oni su s toga posrednici izmegju sela i grada i unoseći u sela gradske običaje, mnogo uplivišu na promjenu mišljenja. Nu unose i zle strane gragjanskog života. Osim ovih imade mnogo radnika koji su stalno nastanjeni u gradu i bave se istim po­ slom kao i seljački. Nu megju ovima imade ih i takovih, koji se bave zanatima, poslugom u većim tr­ govinama i pisarstvom u trgovačkim komorama. Ovaj je dio dosta inteligentan i načitan i mnoge doprinosi narodnom preporodu vršeći jak upliv i na svoju okolinu. Ni žene im nijesu besposlene. Bogatije gragjanke najvole svoju glavnicu uložititi u nekretnine, nu srednji im se stalež rado bavi trgovinom, stoga ima mnogo ženskih manjih magaza i dućana. Osim toga mnoge se uzdržaju ručnim radom izragjujući muške čizme, kape i slične stvari. Siromašnije seljanke bave se poslugom u gragjanskim kućama. — Žene se vrlo dobro služe pravima, Što im Islam daje i slobodno razpolažući svojom imovinom, uživaju dobar položaj u porodici. �125 (Život i običaji). Seljaci imaju svoja potrebna sela i ne miješaju se sa Rusima. Isto tako imaju i gragjani svoje posebne mahale, odijeljene od ruskih. Svako selo ima svoju džamiju i mekteb, samo uprav­ lja svojim unutarnjim poslovima, bira općinsko vi­ jeće (ihtijaran medžlis) i postavlja seosku stražu. U porodičnom životu nema velike razlike megju seljaš­ tvom i gragjanstvom. Tatari vrlo ljube zajednicu i obiteljski život i mnogo vremera provode u krugu obi­ telji zabavljajući se sa djecom i ženom. I najveće po­ rodice zajedno jedu, zajedno piju — ali ne rakiju i druga opojna pića nego — čaj i zajedno rade na nji­ vama i voćnjacima. Moral im je savršen i naume paze kao oko u glavi. Vrlo su gostoljubivi i zimske dane i noći većinom provode u sijelima i sastancima pijući čaj. ‘ Kao što čuvaju namusa isto tako mnogo drže do svojih običaja i narodnog obilježja i usprkos silne raštrkanosti njihovih trgovaca i udaljenosti od rodne grude — ništa nije u stanju, da ih otkine od nji­ hova zavičaja i promijeni njihovoga života: Gdje bio da bio, Tatar ostaje uvijek isti i uporno čuva svoje običaje, svoj jezik i svoju kulturu. Ništa, ama ništa, ih ne može zamamiti i otkinuti od njihove rodne grude i naroda u kom su niknuli. Život Tatara, koji trguje na dalekom istoku i dolazi u dodir sa Japan­ cima, Kinezima i Korejancima ili onog, koji u naj­ sjevernijim krajevima Rusije trguje sa Samojedima, ništa se ne razlikuje od života Tatara u Kazanu i Orenburgu. Ne mogu na njih djelovati čak ni Osmanlije, koji su im sasvim blizu i po krvi i po vjeri. Oni ostaju uvijek isti. Ova odlučnost i postojanost, kojom čuvaju svoje običaje — jak im je štit proti asimila­ ciji i najzgodnije sredstvo za čuvanje i osiguranje narodne budućnosti i važne uloge, koja im je naminjena i koja će im radi njihove svijesti pripasti. (Prosvjetno stanje prije preporoda.) Svako je selo imalo svoju džamiju i mekteb a u većim selima bilo ih je i po više. Džamijske i mektebske potrebe kao i plaću imama, mujezina i muallima plaćalo je svako selo za se. Isto je tako svaka veća gradska mahala imala svoju džamiju i mekteb i medresu i sama ih je uzdržavala. Država im nije davala nikakve pripomoći niti se je brinula za njihovo prosvjetno stanje. Praviti džamije i mektebe nije bilo zabranjeno, nu trebalo je najprije dobiti dozvolu oblasti. Imami i muallimi su se birali nu za valjanost izbora trebala je takogjer potvrde oblasti. Mektebima upravljahu uči­ telji, a nadzor su vršili imami. Svi skupa spadahu pod upravu ministarstva prosvjete. Toliko općenito, a sad da vidimo, kakvi su bili ovi prosvjetni zavodi Počećemo sa mektebima. Stanje ovih mekteba bilo je upravo žalosno. Muallimi nijesu imali stalne i uregjene plaće, nego su se uzdržavali prinosima djece, koja su im na heftu donosila 5—JO para ili štogod u naravi. Prirodna je stvar, da se pod ovim uvjetima nijesu mogli naći sposobni muallimi i tako je važna zadaća djetinjeg odgoja došla u sasvim nesposobne ruke: za muallime su došli ljudi, koji nijesu bili ni za kakav drugi po­ sao, kao osakaćeni vojnici i drugi mučenici, koji su znali kako tako čitati i perom zamrčiti. Šta više, bilo je dosta mekteba, u kojima su muallimsku vazifu vršili — ćoravi ljudi. Kakvu se uspjehu može nadati od ljudi, čija je naobrazba bila manja od na­ obrazbe učenika uregjenih osnovnih škola i čija se je sva pedagoška sprema sastojala u baratanju sa šta­ pom, kojim su mlatili djecu i na taj im način htjeli uliti znanje i razviti mišljenje ? Metoda obuke bila je da ne može biti gora. Prvi ders, kojim je dijete za­ počelo, bila je prva riječ surei-fatihe. Ali se nije djeci predavalo harf po harf nego je muallim tražio samo to, da dijete znade izgovarati elif, be i t. d. i odmah je prešao na „elhamdu" obučavajući na ovaj smješni način: „Ep sin elem jese kin, el hi sin ha, el ha mim jese kin, el ham dal tirdi — elhamdu«. (LJ* t u f *-* J* » L< jj- tTiK f Č J-V * (J-\) Jb Dijete bi moralo upamtiti ove besmislene riječi i tako bi se išlo dalje. Ušljed ovog glupavog načina obuke trebalo je i najrazvijenijoj djeci po dvije go­ dine dana, dok bi naučila kako tako čitati, dočim ne­ razvijena djeca ne bi toga postigla ni za četiri go­ dine. Pošljedica ove obuke jest to, da su rijetki sta­ riji Tatari, koji znaju čitati i pisati. Osim ovih neuregjenih mekteba imali su Tatari još i velik broj isto tako neuregjenih medresa. Na­ stavne knjige i program ovih medresa uzet je iz Buhare, pa je i nastava bila na vlas slična onoj u Buhari i Semerkandu. Metoda im je bila čisto školastička, a na kakvom su nivou bile najbolje se vidi po tom, što su arapski učili pomoći farisijskih gra­ matika arapskog jezika. Račun, povjest, zemljopis i druge prirodne znanosti nijesu se nikako predavale, pa su čak vrlo slabo predavane i islamske vjerske znanosti pa svršeni učenici ovih medresa, ne samo da nijesu bili razvijeni alimi, nego im je često puta falilo i najobičnije poznavanje vjerskih temelja i bitnih zasada, a kamo Ii da su što znali iz islamske povijesti, usuli fikha i sličnih znanosti. 0 tefsiru i hadisu nijesu imali ni pojma, nego umur tratili učenjem nahva, mantika i nesavremene zastarjele grčke filo­ zofije. Nu pored svega toga držahu se vrlo učenima, a osobito je značajka da su se rado hvatali za poje­ dine izraze svojih protivnika — mlateći praznu slamu i na sahate raspravljajući o stvarima, koje nijesu ni u kakvom savezu sa predmetom, o kom je zopočela riječ. Radi manjkave i nesolidne naobrazbe, te zastar­ jelih i nezdravih nazora o svijetu, koji su išli tako čak daleko da su priječili nastavu materinjeg jezika u �126 medresama ne mogahu ovi ljudi shvatiti potrebu svoje okoline, pa ne mogahu donijeti nikakve koristi na­ rodu, za koji su htjeli raditi. Njihovi su čudnovati vazovi umarali narod i mjesto da slušaju mnogi biše za vrijeme vaza — spavali. Dodate li još, da ositji ovih mekteba i metresa nije bilo više nikakvih ško|a i učevnih zavoda, i da se kod gragienja nije nimalo pazilo na zdravstveno stanje zgrada i eto vam onda slike o kulturnom stanju starijih Tatara. {Reforma mekteba i medresa). „Li kjulli kjemalin zeval“ . . . pa su tako i ove školastičke prilike u me­ dresama morale početi padati. Gasprinski je u Bagče-Saraju pokrenuo „Terdžuman« i navijestio borbu na život i smrt. „Ili se moramo popraviti ili smo propali« bila je njegova deviza i počeo je postepeno okupljati sve veći i veći broj pristaša i suradnika. Ovoj snažnoj i zdravoj četi priključio se je uvaženi alim Šejh Šehabuddin el-Merdžani i to je bio početak uspjeha. Osvjedočen 0 praznini buharanske metode, koja je morala uro­ diti neminovnom propašću ruskih Tatara a i ostalih svih ruskih muslimana, krene .ovaj alim u Carigrad, Hidžar i Misir, da prouči tamošnju metodu obuke. Povrativši se u domovinu, okupi oko sebe priličan broj uleme i počne propagirati nužne reform e^N jegovim nastojanjem krene velik broj talebe u Misir i Carigrad da mu nakon svjšenih nauka priteku u po­ moć i zadahnuti naprednim idejama islamskih veli­ kana: merhum Šejh Džemaluddin Afganije i Šejh Mu­ hameda Abduhu — nastave borbu za započeto preuregjenje medresa i mekteba. Glavni zahtjevi ove čile 1 zdrave čete bijahu: Islah medresa i mekteba uvogjenjem svjetskih predmeta i potrebnih vjerskih na­ uka, njegovanje materinjeg jezika i naobrazba žena. Nu kao svaki napredak tako i ovaj njihov pokret udari na žestoki otpor i zaprjeke. Konzervativci, srasli za starim stanjen i nespo­ sobni da krenu novim. putem i da očuvaju svoj po­ ložaj, opru se žestoko i proglase ovo nastojanje ni­ čim manje nego li — kjufrom. Nu uzalud. Slaba nji­ hova zgrada bila je u temeljima uzdrmana i nije se mogla održati pod snažnim udarcima nosioca Na­ pretka. Zdravi zahtjevi reformatora dobivali su sve više pristaša i, usprkos silnog otpora konzervalivaca, počela je reforma. U mektebe je zaveden usuli savti, po kom je omogućeno, da se čitanje nauči za dva tri mjeseca, a obuka je povjerena naobraženim i sposobnim muallimima sa starim uregjenim berivima. Uspjeh, postignut novim mektebima, izbio je i zadnji oslon u narodu. Ovaj je uspjeh osokolio reformatore i bacili su se svom silom na daljnji islahat kako me­ kteba tuko i medresa. Stignutim uspjehom u medre­ sama jurišem su osvojili srca talebe i tako je njihova vojska bila pojačana jednim novim elementom. Sada je i taleba počela tražiti i rogoboriti. Konzervativci su bili u neprilici i popustiti zna­ čilo je za njih isto što i propasti, a braniti se nijesu mogli, jer im se izmakao oslon u narodu. Tražili su saveznika i našli ga u — ruskoj vladi. Ostavljam za drugi put, da opširnije progovorim o uzrocima i mo­ tivima ovog saveza, danas je dovoljno istaknuti, da vladi nije mirisao napredak muslimana, s toga je je­ dva dočekala, da se umiješa i priteče u pomoć konzervativcima. Nastali su progoni i surguni. Koji mualimi nijesu dobili oblasne potvrde, da su pristaše ap­ solutizma nije im se dozvolilo obučavati, a ako bi se opirali — išli su u progonstvo. Zatvarali su se otvoreni mektebi, a za podizanje novih uskraćivala se je dozvola. Progonili su se napredni muderisi i softe i na silu se je htjelo održati staro stanje. Šta više, išlo se tako daleko, da se nije dozvolilo o tv o -. riti ni darul-muallimina a kad je ovaj usprkos za­ brane otvoren — bio je zatvoren. Zabranili su i kup­ ljenje iane za mektebe i medrese. Nu ništa nije mo­ glo upaliti. Narod je odlučno tražio reforme i ništa ga nije moglo ustaviti u započetom radu. Da se do­ biju učiteljske sile, svršeni su učitelji počeli držati tečajeve i tako su sami odgajali muallime. Mektebi su se otvarali usprkos zabrana i vlada je postala ne­ moćna prema ovakvoj energiji i žilavosti naroda. I tako se je išlo pomalo naprijed. Da se skrši otpor konzervativnih muderrisa latila se je nezadovoljna ta­ leba radikalnijeg sredstva i tako dogje god. 1906. do izgreda i — štrajka. Oko 3000 talebe održi u Kazanu skupštinu i donesu rezoluciju, u kojoj su izni­ jeli svoje zahtjeve, od kojih su najvažniji: uvedenje svjetskih predmeta (fununi-džedid), uregjenje medresa prema zdravstvenim propisima i uvjet, da u unu­ trašnjoj upravi medresa kao prefekti sudjeluju i iza­ brani učenici viših sunufa. 0 tvrdoglavost muderisa a i o slabo materijalno stanje što ga je prouzro­ čila vladina zabrana za kupljenje dobrovoljnih pri­ loga razbi se i ovaj zahtjev i tako taleba napusti medrese i jedni se upišu u ruske škole, a drugi krenu u Carigrad i upišu se u carigradske mektebe. Na taj su način ostale mnoge stare medrese prazne, dočim su neke načelu primile novi program i raz­ vijale se i usavršavale postepenim namještanjem novih muderisa i muallima. Uza sve zaprijeke i smetnje, reformatorima je uspjelo, da za 10—15 godina podignu ništa manje nego 3.000 mekteba, u kojima se s manje — višim uspjehom obučaje: čitanje i pisanje ilmi — hal, i s l a m ­ s k a p o v j e s t , kratka opća povjest i zemljopis; ra­ čun, nešto iz gospodarstva i prirodnih nauka. Isto su tako reformirane medrese. U Kargi, čisto islamskom mjestu, blizu Orenburga, koje ima oko 5.000 duša ima više ovakih visokih vjerskih mekteba, u kojima se svestrano uče vjerske znanosti, a kakav im je program biće dosta ako se istakne, da su po svjet­ skim predmetima ravni gimnazijama. U Ufi ima vi­ soka vjerska škola pod imenom „M edresei-alija“. Program joj je savršeno dobar. �12 1 Nu Tatari se nijesu zadovoljili samo reformom medresa, nego su podigli i srednje škole. Ove su škole podigli u glavnim prosvjetnim središtima: Orenburgu, Kazanu, Ufi, Tervisku i selu Bobi u pokra­ jini Vijatki. Od svih ovih gimnazija najsavršenija je ona u Bobi, čiji program potpuno odgovara pro­ gramu najnovijih njemačkih gimnazija. U ovoj gimna­ ziji uči oko 500 učenika od kojih su 200 u višim razredima. Osim ove treba istaknuti idadiju u Orenburgu, što ju je osnovao čuveni tatarski bogataš i milioner Ahmedbay Husejini. Nosi ime ,,Medresei-Husejinijja" i može se reći, da je jedna od najvećih idadijja u islamskom svijetu. Vakuf joj sa zgradom čini vrijednost od 1,000.000 ruskih rubalja (oko 2'/s mil. kruna). Na tri je boja. U gornjem je boju spa­ vaonica i džamija u srednjem razredne sobe, a u donjem sobe za jelo i ostale potrebe. Ima električno osvjetljenje, — a grije se parnim cijevima. Eto, tako se radi i tako se uspijeva. Zaslugom marljive generacije s jednu stranu, a požrtvovnošću naroda s drugu stranu? Tatari su danas dotjerali dotle, da kod njih gotov nema mlagjeg čovjeka, koji ne bi znao čitati i pisati i kojemu nije poznato sve što mu je potrebno o vjeri i vjerskim propisima a bogme i dunjalučkim potrebama.— Borba što je vsć' diše sa vladom i konzervativcima, doprinijela je mnogo političkom osvješćenju naroda, kao što je bila i uzrokom, da se podigne dobra narodna književnost. Pošto im je nesmiljena cenzurova olovka priječila pisanje o političkim prilikama, bacili su se na znan­ stveno i beletristično polje i^ napisali djela iz svih struka znanosti. Najprije su napisali školske knjige na svom jeziku kao gramatika arapskog jezika, mantik, zemljopis, povjest i ostalo. Ove se knjige sve više i više dotjeruju i usavrŠuju. Osim ovih knjiga izdana je sva sila brošura, pripovijedaka iz narodnog života i raznih stručnih djela. Padom apsolutizma pokrenuli su i velik broj političkih i drugih časopisa, kojima rade na učvršćenju svog položaja i svoje bubudućnosti. (.Ženska naobrazba) Gore sam istakao, da je je­ dan od glavnih zahtjeva mlagjih ljudi bila naobrazba žena. Oni ovog svog zahtjeva nijesu pokopali, nego su i njega oživotvorili i podigli preko tri stotine re­ formiranih ženskih mekteba. Da postignu bolji uspjeh osnovali su u zadnje vrijeme u selu Bobi žensku preparandiju (Darul-muallimat), u kojoj uči oko 400 učenica. Kissaden—hissa Eto, tako izgledaju Tatari, koji su prije 20 go­ dina bili nazadniji od nas. Smijem li ovdje povući pararelu i usporegjivati ih sa nama zapuštenima? Ne smijem i ne mogu, jer bi se i suviše pokazala naša golotinja, pa je bolje, da se to neko vrijeme otehiri. Nu ne mogu da ne upozorim na ove okolnosti: „Tatari su morali potrošiti mnogo vremena, dok su utrli put na­ pretku i uklonuli s puta konzervatizam — nama to nije nužno, jer su nam, el hamdu lillah, na kormilu ljudi, koji uživaju narodno povjerenje, a daleko sit od pomisli, da Hikmet nije »Dalletul mumini« i da u medresi nema mjesta Nauci. Tatarima je smetala vlada — a mi danas imamo u ruci ,,Štatut“ pomoću koga možemo, kolikogod hoćemo, naprijed koračati; oni nijesu mogli imati novina a mi možemo, oni su mnogo koješta na novo podigli a mi imamo go­ tove temelje. Što je najvažnije,, Tatari nijesu imali od koga primiti a nama danas nije potrebno ništa drugo nego jednostavno kopirati ono oko čega su se onj godinama mučili. D a š e to p o s t i g n e d o v o l j n a je s a mo n e z n a t n a s u m a za j e d n u m a n j u n a u č n u e k s k u r z i j u m e g j u n j i h i mi ć e m o mo ć i i znat i mn o g o k o j e š t a z a p o č e t i a i u s p j e ­ š n o s v r š i- ti. S v r a ć a m s t o g a p a ž n j u p o ­ z v a n i h , d a bi s e n a o v a j n a č i n m n o g o d o ­ pr i ni j el o, da a nke t a , ko j a se i ma s a z v a t i radi r e f o r me me k t e b a — s vr ši u s p j e š n o svoj posao. Tako bismo za pet godina uradili više nego li Tatari za deset, samo kad bismo više radili a manje galamili, više se megjusobno pomagali a manje odmagali, u kratko rečeno, kad bismo bolje shvaćali svoju islamsku dužnost i pokazivali veću ljubav za ovaj zapušteni narod. Tatari vele, da od svoje inteligencije sa ruskih škola nijesu previše fajde vidjeli. Šta bismo mogli mi o svojoj?.. Prelazim preko toga škakljivog pitanja i dovikujem pozvanima: „Gospodo, što više Stipendija za talebu i što prije dobar d aru l-m u allim in !..Je li potrebno, da se posebno apelira na islamski patriotizam naših uči­ telja i inteligencije?... Mislim, da se ne ću prevariti, ako odgovorim negativno.... lbni Munib. P r i m j e d b a : Pri izradi ovog članka šlužio sam se člancima Kazakli ljaza i predavanjima Akčora ogli Jusuf beja i Smailbega Gasprinskog, što su izašli u krasno uregjivanom carigradskom listu „Sirati Mustekimu" te člankom „Bir Sejjaha" što je štampan u carigradskom listu „Hikmetu" pod naslavom »Kazan-muslimanleri.“ Zanimljive i poučne bilješke. M oć u ob r a žen ja Jedan sjajan dokaz o tome šta može učiniti moć uobraženja, najbolje pokazuje primjer, koji je ispričao u jednom engleskom listu Čarls K. Mil iz Filadelfije. Jedan bankarski činovnik, koji se i suviše naprezao, �128 te je lahko obolio, obrati se jednom Ijekaru. Ovaj mu pregleda pluća i reče mu sasvim ozbiljno: „Sutra ću vam pisati šta vam je“. 1 zaista sutra dan ban­ karski činovnik dobije jedno pismo, u kome mu ljekar savjetuje, da svoje zemaljske stvari dovede u red, pošto nema više vremena za gubljenje. Desno krilo pluća sasvim je izgubljeno, a i srce je teško oboljelo. Mladi pacijenat, kome je ovo pismo izgledalo kao posmrtna lista, bio je van sebe od silnog uzbugjenja. Toga jutra nije otišao u kancelariju, i već je u podne osjetio teško disanje i bolove u srcu. On je ostao u postelji, i već oko ponoći stanje je bilo tako opa­ sno, da je odmah morao da se pozove Ijekar. Doktor se veoma začudio, jer nije imao ni pojma o bolesti srca svoga pacijenta. Ovaj mu pokaza megjutim pismo, koje je primio. Ljekaru je sada bilo sve jasno. Ovo je pismo bilo namijenjeno drugom pacijentu, ali je sekretarka promijenila adrese. Pacijent se slatko na­ smijao, i uskoro je bio zdrav kao drijen. A šta je bilo sa onim teškim bolesnikom, koji je primio ono utešno pismo? On je za četiri nedjelje otputovao u jednu morsku banju. Od tada je prošlo deset godina: kan­ didat smrti i danas je još u najboljem zdravlju. O sveta rgjavon i šn ajd eru . Jedan mladić u Braunšvajgu užasno se osvetio svom šnajderu. Šnajder mu je napravio kaput koj mu nije nikako dobro stpjao... On je kaput vraćao, ali šnajder nije htio da ga primi. I tada dogje mla­ diću na pamet jedna strašna osveta. On obuče kaput, ali prilijepi na njega jednu veliku plakatu, na kojoj je pisalo: »Ovaj rgjavi kaput nabavljen je za 88 ma­ raka od firme H.. ul. P..« Tako je mladić prošao kroz najživlje ulice pa i pored dućana šnajderova, kojega umalo da nije udarila kap. K ad s e b o le sn ik ozn oji. — Bolesnik se po gdjekada jače znoji bilo već sam od sebe, bilo na kakav naročiti lijek. Čim se oznoji, valja ga bolje utopliti, ali nikako pretrpavati i prozore valja zatvo­ riti, ako su dotle bili otvoreni. Znoj sa lica i čela često se briše, jer to bolesniku jako godi. Kad se već prestane znojiti, ili ako je već sav mokar, valja ga brzo izbrisati i istrii, pa onda presvući. Pri bri­ sanju i presvlačenju valja paziti, da bolesnika ne do­ hvati kakva promaha ili hladna struja vazduha. »N. Z.u V od a z a isp ir a n je u sta , ž d r ije la i g rla . — U mnogim bolestima usta, nepca, krajnika, resice, ždrijela i grla daju Ijekari bolesnicima razne „vode za ispiranje i gurgutanje". Najobičnija taka voda je rastvor kalijum-hlorida (Kalium chloricium). Taj ras­ tvor može se i kod kuće spremiti. Kupi se u apo­ teci toga jedinjenja, uzme se od njega na vrh noža, pa se rastvori u čaši čiste vode. — Ali se tim ras­ tvorom smije samo ispirati, isplakati ili grgutati, pa ga valja odmah ispljuvati. Nipošto se ne smije gutati. „N Z.“ Za uredništvo odgovara: Osman Gjikić. Z o v a , (Zovina) — Zova je ljekovita biljka. 1 naš narod je rado upotrebljava. Skoro će cvjetati, a od zove je naročito cvijet ljekovit. Suši se, pa se onda od njega pravi tej (zovin čaj). Taj tej se pije što vreliji i tjera jako na znoj. Uzima se, dakle, naročito od nazeba ma koje vrste. Gdjekoji se na njega i pare — naročito o l sjevotina i zubolje — a nekoji ga upotrebe i za ispiranje grla, usta i t. d. Zovinu luku privija narod na rane, ali bez uspjeha. Lišće i korjen od zove slabo vrijede. Zrela zrna („bobice") od zove kuhaju se sa šećerom ili bez šećera kao pekmez ili slatko, i imaju slično djejstvo kao i bo­ bice od apte. Pomalo otvaraju. Zato se daju djeci, koja se zapeku. ,,N. Z.“ Novine i knjige. (U ovoj rubrici ćemo objaviti svaki list i knjigu, koji nam se pošalju na prikaz ili u zamjenu sa even­ tualnom recensijom). „ H obo BpeMe“. — BeoMa Aoopo ypekeH ahcbhb nnjiHTniKH jihct; H3^a3H y EaorpaAy boa ypeAHaniTBOM B-na^HCJiaBa CaBaka. I^ajeaa »ry je roAHiua>e K 32'— a yji&3 My je y EocHy CJioćoAaa. „HapOAiie HoBHiie". — Do# ypeAHnmTBOM HeymopHora Ky.iTypHor paAenaKa npoij). SKaBojaHa banaka, ceKpeTapa ćaorpa^cKor yHHBep3HTeTa a;i^a3H Bek HeTBpiy roAHHy jibct 3a HapoAHO npocBjekHBa&e ca ncTaKHyTiiM HacAOBOM. JIbct aohoch pa3He noyqae u 3a6aBiie »Mamce, Koja ey Hanncami pa3yM.i>HBBM HapoAHUM je3HKOM h JiaXKHM CTHJIOM, TaKO, Aa. BX MOHCe CB8K0, Koja 3HaAe 'IHTanr, pa3yjrjeTB b B3 h>bx ce noy,ruTB b aaćaBBTB ce. „HapoAHe HoBBHe“ H3.ia3e y sijece'iHBM CBCCKaMo OA 32 c.Tp. a pajeHa bm je 3 TpyHe roAHmH>e. „S am ouprava" — organ „Muslimanske demokratije" izlazi u Sarajevu jedan put nedjeljno, a ci­ jena joj je godišnje K 10. ,,Uper.ieAw. — Ilp a je Tpn Mjecena orr no'ie.ia jc y CapajeBy B3.ia3BTii Haynna peBnja boa obbm bmchom, a boa ypeAHBuiTBOM AP- Jeijrre ^eA iijepa. C bb MJiaka ayjiTypHB paAeHHua Haniax npaBocaaBHBX 3eMji,aKa OKyBiuin cy ce oko OBora Aajeaor BOASBaTa, Koja cy ,,IIper.aeA<< BOETaBnjm y peA npBBx peBaja Te BpcTe. Kao APyrB ypeAHBK apacTyĐBo je IIpeivieAOBoj peAaKpHja HeASBHo a P bcto PaAyJio&Bh, najie je .zihct Ao6bo jeAHy jaKy caary, Te ke ce ,,IIpeivieAa jom Bnme AHka H ynanpeABTB. O by kopbchv peBajy mh HajToajiaje ĐpeĐopyayjeMo a Hanuiu HBTaTCJ&BMa, y icojoj MOry Haka MHoro KopircHo a BoyqHe .leKTape. I^ajeHa je „IIpeivieAy1‘ 8 K roAaimte. „H rvatski g.jak" zove se književno-poučni ča­ sopis, koji izdaje napredno gjaštvo hrvatsko. Izlazi u Zagrebu u mjesečnimi sveskama, a stoji godišnje 4 K. ,,3opa . CpnCKa aKaAeMCKa oM.iaAaHa y Eeny noKpeHy^a je oBe roAHHe o&MaABHCKii aaconac ca roprnaM HacjoBOM, Koja ce 6aBB KH>naceBHomky, HayK0M a nojiaTiiKOM. MsAaje ce y MjecenHBM c-BecKBMa a pajeHa joj je roABuiH,e K 5. Islamske dionička Štamparija (tiskara) u Sarajevu, �PKIVILEG O VANA W ZEM A LJSKA BANKA I ZA BOSNU 1 HERCEGOVINU. Uplaćeni diomčtji Kapital 10 m ilijom Umna. CENTRALA U SARAJEVU. OO Hipotokarno odijeljenje. PO OOP Bankovno odijeljenju. POP OOP Odljeljeujo /.a robu, : Izdavanje 4 l/ a * &% hipotekarnih založnica i 5 kom unalnih obveznica, koje se po p : m ogu upo- : trijebiti u svakovrsne naročito ženidbene kaucije kod zem aljskog i vojenog erara. FILIJALE: ISPOSTAVE; u Banjaluci, Bjelini, Brčkom, Mostaru i Donjoj Tuzli. n Bihaću Perventi, Gradiški, Goraždu, ; u, Lju'mškom, Sanskom Mostu, : Stocu, Travniku, Trebinju, : i i Zvoraiku. Zastupstva po svoj Bosni *' H erceg Preporučuje s-v za sv e bankarske i po izvršuje pod r ijpovoljnijim uslovima. :a robom, koje Pozive, oglase, pm ? ne, irgovačke objavt. listovne papire i kuverte, trgovačke knjige, račune, memoranđa, okružnice, predat uiee, dopisnice, kao i sve trgovačko ifskantee, godišnja izvješća i bilance za udruge, štedione banke, nadalje diplome i adrese, posjetnice, karte prigodnice, kao i ostale u Stani paivkir struku zasijecajučc radnje p r im a n a iz r a d b u f Islamska dionička štamparija (tiskara) u Sarajevu snabdjevena najmodernijim slovima, šarama i mašinama (strojevima) te preuzima štampanje Hustrovanth listova, brošura, knjiga ~ i časopisa ~ 4 liarnđžbe iz mjesta i sa strane obavljaju se u najkraćem vremenu. Ukusna izradba. Cijene umjerene �Izišao je Gajretov r . m od 15. februara o. g. stavljen u Gajretov safr.ii imade raznih vrs i>; <5e moći da zadovolji sve svoje potrošače. Sdiočito je Gajretov satu., ,-e kakvoće, tako. da se može mjeriti sa ajboljim proizvodima. Stoga ćć, bez sumnje, svaki brat jim vm an tražiti samo Gajretov safun i s njime zadove’ tvati svojoj p' trebi a im prije, što će u* isto vrijeme potpomagati i ju najkorisniju irodim ustanovu ,,Gajret“, koja od cjelokupne r odai robe imade: 5% Od SćfUltil Za pranje i 10°o Od safuna za umivan^. Gajretov saom proizvodi fabrika safuna Karla JaCObi-3 U GraCU, koju zastupa za Bosnu i Hercegovinu Agentiirska radnja Abrama Isaka Romano u Sarajevu. Sve upite, informacije i poruđžbine šalju se na spomenutu agen- tursku radnju: Abram lsaK Romano, Sarajevo. Braćo muslimani! Trošite Gaj'- tov safun! � https://kolekcije.nub.ba/files/original/218d848751b329a733d6c28a51ba14df.pdf 699374733f4bc09201425bedfbce8c76 PDF Text Text KROJ 9. GODINA III. GAJRET izlazi 5. dan sva­ kog mjeseca na 16 stranica, a po po­ trebi i na više. 1 •------ . »}L.I O O ji <kJ j CIJENA je listu „G ajret": za članove 1 K 20 li. za nečlan. 2 K 40 h na godinu. j. — Taleba, učenici i se­ ljaci plaćaju 1 K 20. GAJRET GLASILO „GAJRETA', DRUŠTVA ZA POTPOMAGANJE GJAKA MUSLIMANA ----------- ---------- NA SREDNJIM I VIŠIM ŠKOLAMA. = = U n iš tT « - G a jr e t- . || 5. npttmbra 1910 SARAJEVO- > t T A . j]~ U re d n ik : »sn im i ( j jl k if . S a d r ž a j : Firdusov mearifski fond. Gaz. 5itni rad. ..................................................ičica Iz razbijenih gusala. — lz sličica „Sa „Sa Nereh* Ntreh' Da. vi „ C a jr - š ta . *- Na ....... rnom _e ognji! Javne potvrde. SARAOEVO. Islamska dionička štamparija. m okrfi tf*e. <Zapisnik. - Književnost: Ifl V ji časovi poslije porogjaja. ��GODINA III. BROJ 9. ♦♦ GAJRET izlazi 5. dan sva­ kog mjeseca na 16 stranica, a po po­ trebi i na više. ♦ »o ja « \ Al;..<-!!» ------ —------. ;-L-1ji.) »Ja_I) I CIJENA je listu „G ajret": za članove 1 K 20 h za nečlan. 2 K 40 h na godinu. ji i£^s~ -------------- Taleba, učenici i se­ ljaci plaćaju 1 K 20. GAJRET GLASILO „GAJRETA", DRUŠTVA ZA POTPOMAGANJE GJAKA MUSLIMANA — NA SREDNJIM I VIŠIM ŠKOLAMA. ----------- = Vlasnik : Društvo „G ajret“. |[5 .septembra 1910 SARAJEVO. n> ta » o b /j L « ; * v || Urednik: Osman Gjikić. Firdusov mearifski fond. S m rt narodnog p rv ak a Alibega F ird u s a p ro ­ izvela je bolan utisak na sve slojeve našega m illeta. Njegovom sm rću a ff naša zem lja i na­ rod p retrpili veliki gubitak, koji se lahko ne nak n ag ju je, izgubili su muža, s a čijim su ime­ nom skopčani svi znatniji dogagjaji u životu n ašeg a n aroda za posljednjih deset godina i ko­ jem u n aš elem enat u prvom redu im a zahvaliti za sve one dobiti, koje je u m dčnoj i dugo­ trajnoj borbi postigao. S toga nije ni čudo, što je sm rt to g a velikog m uža prouzrokovala opću tugu i ražalostila sve slojeve našega elem enta. Svaki narod poštuje uspom enu na svoje velikane. Im ena ljudi, koji su svojim radom na­ rod i dom ovinu zadužili, svaki narod nastoji sa­ čuvati, d a bi ih kao uzoran p rim jer predao docnijim pokoljenim a. Radi to g a se takova im ena bilježe u islorije, ispisuju na spom enike i na m noge d ru g e načine se. ovjekovječuju i čuvaju od zaborava. Ime A libega F ird u sa je takogjer jedno od onakvih im ena, koje može služiti uzorom . Stoga nije ni čudo, što naš narod to ime hoće d a sa­ čuva od zaborava i d a ga p red a sa koljena na koljeno docnijim svojiim n araštajim a za p rim jer i ugled. I naš narod nije mogao naći ljepšega n a­ čina, kako će to d a učini. »F irdusov m earifski fond« je onakova ustanova, k o ja će to ime naj­ bolje sačuvati, to je spom enik, koji će dugo i dugo godina čuvati uspom enu n a ime A libega F irdusa, »arodnog p rv ak a i rodoljuba. Ovaj spo­ m enik je tim ljepši, što će od njeg a naš narod vidjeti mnogo dodra, je r će on, pom ažući našu om ladinu na raznim školam a, m ektebim a i za­ natim a, mnogo doprinijeti k u lturnom podizanju nas m uslim ana. Prilozi narodni za »F irdusov m earifski fond« već stižu ,,G ajretu “ . S totina po sto tin a, desetina po desetina, k ru n a po k ru n a i groš po g ro š skupljaju se u G ajretovoj blagajnici i fond neprestano ra s te i o jačav a tako, d a će on uskoro, ako Bog d a, stvarnim prim jerom doka­ zati o pravdanost one narodne : »Kamen po ka­ men palača !w Jest, 600.000 m uslim ana će sv a­ kako ovaj fond bez po m uke i moći i h tjeti da podigne na dostojnu visinu, kako će on odgo­ v arati imenu* koje nosi. �130 Hazim Muftić — T uzla Vaz. . is lp j . I J Ia>-j J (^\J IjL-jjjli * f ; JIS ! «ćs IJ\j »^Jj . . ttU J l Za svaki vaz, nužno je izabrati zgodan predmet te ga potpuno obraditi tako, da izmegju početka, sre­ dine i svršetka imade neki savez. Od glavnog se pred­ meta ne smije nikada udaljiti. Važiti treba često, ali po malo i razgo­ vjetno, neka se slušatelji mogu okoristiti, te da ono što čuju, mogu upotrijebiti za se, a i drugima kazati. Razgovarao sam sa jednim hodžom, mojim pri­ jateljem, o važenju i kazivao mu mahane, koje se u naših vaiza nalaze. On se je načelno sa mnom slagao Prije nego rastumačimo ovaj lijepi hadisi Štrif, ali pošto je držao, da se kod njega isti nedostatci ne progovorićeiro nekolike o vAzu u obće: šla je vaz nalaze, pozove me, da dogjem u taj i taj dan iza kako se u nas vazi i kako bi trebalo važiti? ićindije u tu i tu džamiju, da čujem njegovo važenje. VAz u logatu (po riječniku) znači: nasihat (svje I odem. tovanje). Vazovi služe, da se narod, koji nije imao Moj prijatelj je započeo. prilike ići na nauku u medresu ili na kakav drugi Najprije je proučio jednu ajeti-kerimu, koja go­ učevni zavod, pouči, ili ako je neko učio, ali nije nešto shvatio ili usavršio, da imade prilike to .pono­ vori o slozi Muslimana i koja mu je imala služiti kao viti i usavršiti. Tako vazovi služe, kao kakvi produžni motto, čega će se za cijelog važenja držati. Za tim je izgovorio nekoliko krasnih dova, koje se po obi­ naukovni tečajevi. Važiti, svjetovati može svaki učen i pametan čaju ne prevagjaju. A onda započe tumačiti »Euzučovjek, bez razlike staleža i odijela, ako umije što bille“, (valjda za to, da mu početak bude šio teme­ korisno iz knjige, ili na pamet kazati tako, da sluša- ljitiji). Pošto se u »euzubilli« spominje šejtan, to mu teljima vrijedi više ili barem onoliko, koliko su izgu­ se učini, da će slušatelje zanimati povjest šejtanova, bili, da su za to vrijeme šta radili; a važiti se može to on i okrenu vrlo obširno pričati, ko je i što je šej­ tan, gdje je i kakav je bio prije, nego je ' proklet. U u džamiji ili na kojem drugom pristojnom mjestu. tomu mu nadogje na zgodu riječ »džennet* i »džeA može i putem štampe. Razumije seepo sebi, da slušatelji za vrijeme hennem«, pa pomisli, da će munasib biti i u tom vaza trebaju biti mirni i. uljudni, osobito ako se pri pogledu pokazati svoje znanje. Negdje je još nabasao tom upotrebljuju ajeti iz Kur ana ili hađisi-šerifi, ili ihtilaf megju nekim imamima u tom, da li se džennet nalazi na nebesima ili na kojem drugom mjestu, kad se govori o kakovoj vjerskoj ustanovi. Kod nas je u Bosni sasvim čudnovato mišljenje te i o tome okrenu — izvan programa — go­ voriti a onda nastavi i o udaljenosti nebeskoj i tako o vazu. Kod nas se misli, da smije važiti samo onaj, dalje. Slušatelji, kako se koji osaniŠe, tako i zatutnji koji nosi t. zv. hođžinsko odijelo; isti treba da upotrebljuje puno arapskih i turskih riječi i to mora biti niz džamiju, a meni sve žao, š'o odlaze, jer sam očekivao, kada će početi tumačenje onoga ajetiu džamiji. Osim toga svijet se je naš priviknuo na to, kao kerima, za koje bi korisnije bilo, da ga što više svi­ da vazovi moraju biti nejasni i nerazumljivi, te obično jeta čuje. U tome moj prijatelj opazi, da je već pri­ reknu za onoga, koji zamotano i nerazumljivo kazuje da je velik i dubok hodža, (jer mu se ne može ništa lično »važio«, pa da se svijet dalje ne osanisava, zaklopi ćitab i poče učili dovu u znak, da je razumiti, tako visoko i učeno kazuje), a za onoga, koji nešto razgovjetno kaže, vele, da nije nikakav hodža, svršetak, »jer sam i ja ono sve znao«. Kad me je poslije upitao, kako mi se svigjao Običaj je reći, da je hodža svašta kazivao, ali onaj njegov „vžz“, odgovorio sam mu: „Naslov Tvog šta je kazivao i o čemu, niko nije u stanju ponoviti, vaza — onaj ajet — bio me je vrlo obveselio, jer jer većinom vaizi uspavaju slušatelje sa puno i nebro­ sam vidio, da si baš probrao za današnjih prilika vrlo jeno predmeta i mes’ela (kao da žele pokazati svi­ važan nasihat. Poslije, kad si sišao s predmeta, pa po­ jetu koliko oni znaju) i to tako neumjesno poregjaju, čeo onako misli mijenjati, a predmet iz predmeta iz­ da se nije nikako u stanju snaći i što god osobita vlačiti, držao sam, da si se previše natovario, jer si zapamtiti. sam uvod vrlo dugačak napravio. Nu opet sam se Od takih vazova nema nikakve koristi, a i se- razgovarao s time, jer sam po duljini uvoda zaklju­ vab je vrlo mršav, pa i ono sevaba, što ga radi slu­ čivao, da si i ovaj ajet dosta obširno obradio. Nu kad šanja vaza ima, dolazi kod ovakovih vazova samo radi Ti zaklopi ćitab i poče učiti dovu, onda ja vidjeh, da Ti nećeš vaza ni kazivati!« lijepa nijeta. ■iii �) 131 Kod nas se u Bosni i sa strane onih, koji su pozvani da nadziru vjerske ustanove, malo brige po­ svećivalo važenju i vaizima, premda je to jedna od najvažnijih a i najtežih službi. Ako u nevrijeme, u ramazan prispije kakav sejah u koju kasabu, pa zatraži da mu se dadne ka­ kvog posla, da ga za vrijeme mubareć dana obavlja, a ono se onda u takom slučaju, pošto su ostala mjesta popunjena, takom sejahu dodijeli važenje u kojoj džamiji i ne ustanovivši, da li je isti za to spo­ soban. Da se je do sad manjkavo važilo, dokazuje i to što je naš svijet još nesvjestan, te ga je vrlo teško navesti na štogod novo i radikalno. Važenje je dosta težak posao, te bi zato trebalo u našim medresama uvesti posebne sahate za vjež­ banje i poučavanje u važenju. Još nešto: U nekim džamijama više ćursa za važenje piše: = »Nasvjetuj sebe, pa onda svijet«, što le samo u sebi lijepo, ali nm više ćursa beli mjesto nije, jer ta rečenica vaiza odmah ubije u po­ jam, pošto neima čovjeka bez pogrješke, pa bi se svaki vaiz morao s takog ćursa povratiti prije, nego je i započeo važiti. Dočim sam više jednog ćursa vidio napisano: = »Obeseli vjerne, o Muhamedeto To je lijepo i to osokoljuje! (Poznam jednog vrijednog vaiza, koji je više godina važio u jednoj džamiji i to svaki put nešto novo, a vazovi su mu obragjeni, kako može ljepše biti, jer se za svaki pojedini ders po više vremena trudio, nagledajući po raznim ćitabima. On te sve svoje obragjene vazove imade napisane, te sačinjavaju jednu veliku knjigu. Kad bi ih dao odštampati, b'lo bi za nas od ne­ procjenjive vrijednosti, jer bi to bio jedan bosanski »Ihjaul-ulum«. — Ja sam ga više puta molio, da to učini, pa evo i sad apeliram na njegovo dobro srce i njegov patriotizam, da nas obogati sa tim svojim dje­ lom. Dotični vaiz je: veleučeni gospodin Sejfullah ef. Proho, muderis na šeriatskoj sudačkoj školi u Sarajevu!) A sada pregjimo na naš zapošeti vaz; Držeći se načela, da vazovi trebaju da budu kratki i jasni, to ćemo samo protumačiti onaj navedeni hadisi-šerif, koji je nužno dobro zapamtiti. Hadisi-šerif su riječi našeg Devletlije (s. a. v. s.) koje iza Kurana zauzimaju odmah drugo mjesto, na čemu se temelji uzvišena Islamska nauka. Pejgamber alejhisselam nije izgovorio ni jedne riječi, koja ne sadrži kakvu bilo korist svojim sljed­ benicima. Hadisi- šerifa imade puno, a mi ćemo se poza­ baviti samo sa ovim: kojega sam našao u Gazalijinu djelu: »Dževahirul Kur’anije, a znači: »Hoćete li, da vam kažem, šta je evdalnije, veće vri­ jednosti, nego što je post; namaz i sadaka? (pita Pej- gamber a. s.) Ashabi odgovaraju: »Hoćemo, o Božji Poslaniče«. A On nastavi: „Nastojati oko izmirenja zavagjenih, jer svagja je svojstvo, koje uništava vjeru!« Ovaj hadisi-šerif je jasan i razumljiv tako, da ga ni malom djetetu ne treba opširnije tumačiti, a sadrži u 6ebi tako veliko i važno značenje, da bi ga trebalo krupnim harfovima na svakoj muslimanskoj kući na­ pisati. Što veli, da je nastojanje oko izmirenja zava­ gjenih skuplje nd posta, namaza i sadake, nije s tim sa onoga, koji izmiruje, spala dužnost posta, kla­ njanja i dijeljenja sadake, nego hoće da prikaže ve­ ličinu časti njegove. Jer ko pozna važnost i cijenu ovih triju velikih ibadeta, ko pojmi kolika je čast kod Svemogućeg Boga onome čovjeku, koji sebe postom muči za Bož^ji raziluk, koji pred Bogom na sedždu pada i koji svoj imetak radi Njega sirotinji i nemoćnicima dijeli, tome se može u pravoj veličini prika­ zati vrijednost onoga sretnika, koji se trudi, da megju Ijud'ma sulh napravi. Na primjer: obična je stvar, da ćeš za neku rad­ nju po pogodbi dobiti plaću i ta ti je plaća, naravno, ugodna, jer ćeš s njom podmiriti svoje, obične redo­ vite potrebice; ali ako uz plaću dobiješ još i kakvu izvanrednu nagradu, onda si ugodno iznenagjen, jer ćeš sebi imati s čim nabaviti i ono na što prije niJes* niogao ni misliti. Taka vrlo ugodna iznenagjenja na obadva svi­ jeta čekaju one, koji pored vršenja svojih dužnosti — nastoje oko sloge i izmirenja Muslimana! Zavagja i razmirica ima različitih: staleških, pri­ vatnih, stranačkih i političkih i Muslimani su se od svakih dužni čuvati, a ako se po nesreći gdje koja pojavi, dužnost je drugih, da svoju braću od te belesti izliječe. Svi Muslimani skupa sačinjavaju jednu uregjenu vojsku, kojoj je vogja — imam — Kur’an, sa princi­ pima: svi su Mumini braća; važnosti nemaju ni rase ni klase, nego su najbolji oni, koji su radi svojih do­ brih djela Bogu najbliži i oni su plemići! I ta vojska sačinjava jednu snagu. Ali ako se u toj vojsci nekoliko askera posvadi i zamrzi, s tim su sebe onemogućili podpomagati svoje društvo i radi toga se cjelokupna snaga Mu­ slimana umanjuje. Pa tu snagu nastojati opet povratiti i islamsku stvar ponovno ojačati, po sebi se razumije, da je ve­ liki sevab, a da onoga, koji u tom bude posredovao, čeka neizmjerna kod Boga plaća. Privatne razmirice na štetu su zavagjenim oso­ bama; stranačke, manjoj stranci, a političke i staleške cijelom uarodu. Cilj sviju Muslimana treba da je jedan, a to je: raditi o sjedinjenju i napretku sviju Musli­ mana. �132 Za Muslimana ne smije nikakav Muslim biti stranac ni tu^jinac, svi su Muslimani braća. Dok smo složni i dok se pazimo i megjusubno podpomužerno, dotle smo sretni i jaki, pa neprijatelj ma koliko bio velik, biće nam slab i malešan. Za to u interesu nas sviju, kao i ako želimo steći sevab, koji nam Hazreti-Pejgamber u svojim svetim riječima obećaju trebamo svugdje i svakad nastojati na izmirenju i slozi Muslimana. Koliku je Islam slozi i mirenju dao važnost, vidi se i po tome, što je laž, koja je s itn a po sebi ha­ ram, Seriat dozvolio upotrebiti, ako držiš, da ćeš s njom moći dvojicu izmiriti. Onaj, koji miri, sličan je meleću, a onaj koji zavada, sličan je šejtanu. Na primjer: zavadio se Hasan i Mehrr.ed, a Alija se pozna i druži sa obojicom. Ako Alija, razgovarajući se na samu sa Hasanom, ka­ zuje istome, da Mehmed o njemu vrlo lijepo govori i da se kaje, što se je s njim zavadio, tada Alija makar i lagao, čini dobro djelo, u ibadetu je i pišu mu se sevabi i sličan je meleću, a Hasan će svakako iza toga makar u duši, početi snovati, kako će se sa Mehmedom izmiriti. Da još jednom popovjmp naš ders, da ga bolje zapamtimo, te da se mognemo po njemu vladati: Pejgamber (a. s) je rekao: „Hoćete li da vam kažem šta je evdalnije od posta, namaza i sadake?« — »Ho­ ćemo« vele Ashabi. »Nastojanje oko izmirenja za vagjenih!" Sa ovim svršavamo: OjlU I aJ-lj — — Sitni rad. Piše: H am dija M ulić, H rasnica. „Najbolji je čovjek koji koristi svojoj zajednici- . H a d is i š e r if . Sifni se rad u naprednih naroda u veliko, cijeni Pratimo ih u narodnom uzgajanju, u politici ili u go­ spodarstvu (ekonomiji), vidićemo da sitnim radom na svim granama kulture postigoše zamjerne uspjehe. Šta je to sitni rad ? Svaki čovjek kao član ljud­ ske zajednice treba u prvom redu da se brine za se, a onda da bude koristan i drugome, laća se posla da prema svojoj sposobnosti učini fajdu svome rodu, narodu i domovini onoliko koliko je kadar. Dok je neko sposoban zavjetovati dio svoga dobra u vrijed­ nosti od 10 hiljada kruna, većina nas je, pa nijesmo kader niti 1 stotinu. Koliko možemo, toliko smo i dužni. Neko je sposoban dati samo jedan novčić u dobru svrhu a i on je „malen darak al’ golema zadužbina", neko će samo jednog nepismena brata naučiti pisati i čitati, drugi eto kanderisava sijedog našeg čovu da pošalje sina u školu, treći upro sve sile, da osnuje zemljo- radničku zadrugu Ud. Na stoline ti je tu prilika sitnog rada, da ih učiniš i odužiš se dužnosti: »Pomozi bližnjega s v o g a ...!" .. . Mi muslimani u Herceg-Bosm ne cijenimo sitni rad. Što li? Premda je vanredno znamenit, jer nam se čini, da malo vrijedi, a drugo, što je ponajčešće, hoće silom, da se ističu velikim radom. Taština i umišljena veličina mnogima^ ne daju, da poluče solidan uspjeh radom kojega može dan na dan bez muke učiniti. Pa da nije smiješno vidjeti na­ šega kojega „agu“ ili „begau kako „mudro" i vatreno govori o radu naše inteligencije i narodnih boraca, a ovamo oni ne će da se ugledaju u njiha nego se raz­ meću lažnim patriotizmom. Imam takvog jednog ahbaba, koji je do sad de­ set puta promijenio plan Bosne, a u svojoj rogjenoj mahali nema ženske mektebi — ibtidaijje, bule (hodže) nema fenjera, bunara ili česme itd. Mi uopće volimo raditi što je na vidiku čita­ vome svijetu. — To znači udarati u veliko zvono o svome rodoljublju, a ovamo time jedino mlatiti praznu slamu. Mnogi bi naš nadri-političar bolje učinio, da kod kuće čupa vunu nego da u narodu muti i pravi neslogu. Ni jedan današnji veliki i napredni narod nije se podigao preko noći do svog stanja nego je ustraj­ nom radinošću i zamjernom žilavošću radio sate, dane i godine. Tu je „sitni rad1- igrao veliku ulogu. Od sitnih pšeničnih zrna postane pogača Američani su primjer cijelome svijetu. Jest, ali Američani u svome kulturnom poslu s velikom trijeznošću obavljaju i „sitni rad“, koji su polučili ogromne uspjehe, pa im se cijeli im se svijet divi. I mi se divimo ljudima, koji stvaraju velika djela (Gazi Husrev beg) i koji žrtvuju isti život. (Zar nije takav naš Ali beg Firđus?), ali obično zaboravljamo, da su takovi ljudi bili skromni i da se zadovoljiše najprije solidnim uspjesima svog „sitnog rada". Ko ti žali dati za ,,Gajret“ utemeljačinu a može biti i do­ brotvor, taj ne će biti ni član IV. reda. — Veli se: „Mnogo" mu žao, a „malo" mu „ispod časti". Naš je društveni život jednoličan, te ne znamo svaki dan ni zgode, da učinimo velike žrtve. Mi smo mali narod, pa baš mi bi morali „sitnim radom" na­ predovati. Moderan čovjek hoće da za velike stvari i ideje živi i radi, a da ne umire. On koliko može, onoliko i čini. Taj je uspjeh oduševljen i bodri jednako naprijed, a istom stiže li idealu svome srećan je u osjećanju da je koristan član ljudske zajednice. Naprijed, što ko može, neka i učini, jer i mali rad za svoje dobro čini veliku korist! �) 133 Šta ometa rad? Odgovor Ah m e d u n a p i t a n j a u 6 br. „G aj r e t a “. Prijatelju! Na prvo pitanje, sami ste odgovorili sa rije­ čima : »Konzervativni smo . . . ! “ Da nijesmo konzervativni, bili bi osviješćeni i na višem stepenu kulture, te bi po tome otpali naši vapaji za onim, čim se konzervativnost liječi. Na nekoliko drugih pitanja odgovor je već stojao u samom članku, koji je Vas potakao na ova pitanja. N. pr., kakvu mislimo naobrazbu u islamskom smislu, rečeno je, da svakako Muslimanka mora po­ znavati Imami-Azama i Gazaliju i njihova djela, a ne mjesto njih kakve evropske velikane, kako se je to na nekim mjestima i nehote uobičajilo. Sa ovim je dosta rečeno, jer nema mjesta, a ni pozvani nijesmo, da iznosimo cijeli program i raspo­ red ; to će činiti razne ankete. (Uzgred budi rečeno gospoda u anketi će dobro učiniti, ako uz temeljitu vjersku nauku uvedu još i nužne svjetske predmete kao : naš materinji, te arapski i turski jezik, pedago­ giju, zemljopis, povjest, prirodopis, matematiku, ku­ ćanstvo i ručne radove i to u razmjeru na prama vi­ šim i nižim zavodima, koji će, inšalah, za naš žen­ ski podmladak biti ustrojeni)! Što se pravite, da ne znate šta je to reći ,,u islamskom smislu", moglo bi Vam se preporučiti pro­ učavanje Islama, a onda opće povjesnice i osobito pdvjesti kulture i civilizacije, pa bi vidjeli, da je prava kultura jedna i to kultura islamska. Ona je iz Azije prčko sjeverne Afrike prenesena u Španiju. (Španiju su Arapi pomoću svoje islamske kulture, iz golog krša u perivoj, a iz pustoši u aka­ demiju znanosti i umjetnosti pretvorili.) Poslije su tu kulturu i civilizaciju oteli evropIjani, nešto u Španiji, a nešto vodeći križarske vojne u Aziji i tako je prekalemili na svoje tlo. Ili im se kalem nije primio, ili im je kakav zlo­ duh kumovao, — jer oteto, prokleto, — ne znam, šta je, ali samo vidimo to, da je mnoga glavna crta naše majke civilizacije izblijdila. Dokle su Evropejci dotjerali u svojoj civilizaciji, dozvolićete, da se poslužimo iskustvom jednoga Indi­ janca, koji je u nju dosta duboko proniknuo : »Civilizacija? Proveo sam pet godina u četiri njezina glavna sjedišta i proučio, koliko sam mogao. Moram priznati, da sam bio ogorčen sa faktima, koja sam vidio. Ova hvaljena civilizacija, iskreno velim, uništilo je i samu pomisao o čovječijoj duši. Civili­ zacija svakim danom sve više i više ubija u čovjeku sve ono božanstvo i sni'zuje čovjeka do proste živo­ tinje. Ona je i vela egoizam u religiozno osvjedoče­ nje ; Mamona u božanstvo; preljub u nauku; laž u umjetnost; ona je preobratila tajinstvo braka u za­ bavu, bračnu prisegu u arak papira, supruževu vjer­ nost u lutriju. Ona je protjerala iz života svu zbilj­ nost i učinila ga igračkom. Njezino je disanje — egoizam, njezino bivstvo — samozadovoljstvo, njezina filozofija — samoobmana; ona je sazidala nove umjet­ ničke potrebe i da njima udovolji, pretvorila je čo­ vjeka u roba ; ona ga je učinila nesretnim, lišila ga jednog druga : visokog mišljenja. Čovjek ne poznaje pokoja, a po tom ne vidi ni ciljeve života. Civiliza­ cija stvorila je od njega dišuću, gibajuću se, boreću se, liječeću se makinju, koja neprestano radi i koja nikada ne odahne. Ona ga je učinila klupkom živaca, napetih do najvećega stepena. Čovjek se je naučio nazivati: samovolju — slobodom; narušenje socijalnih zakona i neispunjenje dužnosti — samostalnošću ; ropsku podložnost svoje neobuzdane volje — neza­ visnošću. Civilizacija je obožanstvenila čuvstvenost, proslavila materijalizam, ukrisila grijeh ; ona je za­ priječila ljudsko općenje, rastavila obitelji na jedinice, zavadila jednoga s drugim; ona je posjekla korjen obitelji tako, te stablo može prevaliti i najmanji lahorić. Njezina proslavljena naučna otkrića imadu silnu vrijednost, jer ona služe spoljašnjem životu i jer se ona nazivlje djecom civilizacije. Ona je uništila sve ono »sveto«, kao: snagu karaktera, pravo glasa, pravu poeziju i intimnu filozofiju. Samo ono što pruža na­ sladu, imade vri/ednost, a ono što treba očekivati, nije nikom ugodno. Jednom riječju: gruba materijalna naslada, samo to je sreća i spas!« (»Obzor« br. 123. god. 1907.) Eto, čuješ prijatelju, šta i kako ovaj hajii lija sudi o evropskoj civilizaciji, za koju Ti veliš, da se u tom smjeru treba i odgajati. A ja opet velim, da ne trebamo naobrazbe u ev­ ropskom duhu, nego „naobrazbu u islamskom smislu riječi«, jer je Islam pravi medenijet, on je nauka prava, slobodna, čista i uzvišena. Strpite se, da Vam pripovijedim jedan slučaj — makar i ne spadao na ovaj predmet, koji karakteriše slobodu savjesti »u islamskom smislu riječi". Nekakav Nijemac na tem Iju mnogog proučava­ nja vjera, došao je do uvjerenja, da je samo Islam vjera, istine i prava vjera Božija, ali pošto je bio rogjeni kršćanin i u kršćanskom duhu uzgojen, to je držao, da je za prelaz i u Islam, potrebno kakve pret­ hodne vanjske formalnosti od strane „svećenika" — obavljati. Za to se obrati na carigradskog ŠejhulIslama s pismom, u kojem ga zamoli, da ga primi u Islam. Šejhul-Islam mu odgovara u svome smislu: — Sinko! Islam je slobodna vjera, vjera razumna, vjera bez ceremonija i formalnosti. Upuhivanje, kagjenje, pomazivanje, išaretenje pristom ili rukom po kakvom posebnom čovjeku, za Islam nije odregjeno. Izmegju Boga i čovjeka nema posrednika. Ako ti je razum došao do uvjerenja, da moraš vjerovali Boga �134 jedinoga i Njegove poslanike i pokoravati se N jego­ vim odredbama, a čuvati se od onoga što je Bog za­ branio, onda si Musliman i sretan si. Sada gledaj još, da što više dobra u čin iš!“ Zar u ovakom principu imade što god, što bi ometalo rad oko razvitka i podizanja narodne pro­ svjete? Ali Vi ćete se sjetiti, da je u prošlom mom članku stajalo i to : »Da li smo mi bosanski Muslimani pravi odraz svoje svete vjere o tamo bi se imalo puno pisati", pa da ste to malo bolje zapamtili, ne bi Vam palo na um reći: „Što su se oni rano probu­ dili i što su u tom izmakli nama, razlog se nalazi u njihovoj vjeri i načinu života". Nije ovdje mjesto govoriti o vjerama, pa se ne ćemo opširnije zabavljati sa „razlozima u njihovoj vjeri, — a još bi i previše daleko mogli otići, nego ću Vam samo napomenuti to, da je — Šejh Abdul Hak, Francusku revoluciju nazivao: eksploizjam vje­ čitih istin a! Fe tenebbeh ! Dakle, da svršimo. Rad oko našeg kulturnog unaprijegjenja ometa naš nehaj i naše nepoznavanje uzvišene islamske nauke, jer u Islamu se sadrže svi uvjeti za napredak. Za to, što god ćemo podizati i započinjati gledajmo, d a ‘to 'b u d e u duhu Islamskome pa će nam onda biti i hajirli i berićetno. Što nešto natuknuste o nacionalnom uzgoju, o tom ćemo — inšallah — drugom prilikom opširno pi­ sati, a za sad Vam mogu reći samo to, da je naci­ onalnost u onom uli onlikom smislu, koliko sljedbe­ nici drugih vjera o njoj^ vode računa, za nas Mu­ slimane suvišna iz više razloga, a osobito kad izne­ semo prvobitne uzroka njezinog postanka. Esselamu alejkum ! H a z i m. 0 DC0 Pismo Krajiške. Premda se ue osjećam sposobna, da u javnost stupim, ipak ne mogoh odoljeti, a da se ne javim i ja iz naše Krajine svojim sestrama širom mile nam grude Bosne i Hercegovine. Odavna me upravo ubuhvaća neki strah, pro­ matrajući naše današnje stanje, a naročito nas žen­ skih, pa sama sebe i nehote više puta pitam: šta će s nama biti? Ima li iko, da se za nas pobrine, te da nas koliko bilo probudi iz ovog džehaletskog sna? Koliko god sam se pitala, ipak nikad nisam do­ šla do povoljnog odgovora, da sama sebi i svojim mislima zadovoljim. Za to sam to odlučila apelovati javno, ne bi li se našla koja ' dobra duša, da mi od­ govori na ova skromna pitanja. Na ovo moje pisanje potaknulo me je pisanje mojih sestara nekih ruždijanki kao Munire, a naro- Sito ona pisanja u listu »Oajret« od Mehmeda, Ibni Muniba i drugih, na čemu im dugujemo najtopliju hvalu, kad se za nas staraju. Što se tiče pisanja Munirina u zadnjem zadnjem »Gajreta« pod naslovom »Život muslimanke«, u onome se dosta slažem, samo mi je žao, što se Munira ni malo kao rogjena Sarajka no osvrnu, da istakne one užasne mane sarajevskih djevojaka u ašikovanju, kako to napomenu Ata Nerćes u zadnjem broju Gajreta, a i ja ću nastojati, da se koji put više javim, a uz to ću sve opisati koliko mogla, šta se kod nas zbiva megju ženskinjem, ne bi li se jedan put već iskorijenilo to, po nas pogubno, ašikovanje i sve druge moralne pokvarenosti. Sad da se malo osvrnem na pravu misao, koju ću u kratko da istaknem. Želja mi je ovdje dokazati šta može i koliko može jedna ženska za malo vre­ mena da postigne, jer sam to sama na sebi iskusila, pa će mi mislim biti najbolji primjer. Kada sam bila još kao dijete, pohagjala sam mekteb i tamo sam malo naučila Kur-an. Uz to sam učila neke turske kitabe kao što su: »Bergivija, Šuruti-salat, Tedžvid i t. d., ali sve na turskom jeziku, od čega sam ja sasvim malo, ili bolje reći nimalo, vidjela koristi, jer ni sami mi hodža ono što sam učila, nije kazivao na čistom materinskom jeziku. Ovdje ću navesti samo jedan primjer, kako me je hodža podučavao. »Farz je ono, što je Bog bez šubhe deblom emr učinio.« Sto ja dakako ne bih razumila, nego se slijepo za hodžom povagjala i na pamet istu definiciju bubala, nemajući pojma o tome šta to znači. Eto, u čem leži najveća pogrješka, kojoj mi da­ kako ni najmanje nismo krive. I danas živi taj isti hodža i danas predaje po svojoj staroj metodi!! U svemu imam najviše zahvaliti svom jednom bližnjem rogjaku, koji je bio tada na jednoj školi u Sarajevu, a prije toga i u medresi, te je svakoga ras­ pušta najveću pažnju na me svraćao, da me što bolje uputi u glavne ustanove uzvišenog Islama, te kad mu je to donekle uspjelo, onda me je počeo pouča­ vati u čitanju i pisanju. Prije mjesec dana ja sam naučila čitati i pisati tako, da se je i on sam divio. Koliko sam muke pretrpila krijući se, da me roditelji ne spaze, koliko li sam ukora dobila od žena pa čak i od nekih mojih drugarica, ali sve je bilo uzalud, jer me ništa nije moglo odgovoriti i zapriječiti od moga napredovanja. Kad mi je rugjak dao neke knjige za čitanje i naložio mi, da ih što prije proči­ tam, onda sam istom svojim okom progledala po svi jetu, koji je do tada zame bio samo gusta magluština. 1 tada mi se učinilo, da niko nema od mene sretniji. Odmah mi je rogjak dobavio i one sve kitabe, koji su prevedeni na naš jezik arapskim slovima, te sam sad istom mogla da nadoknadim ono, što sam u djetinj­ stvu pohagjajući mekjteb propustila. Tako mi je �1B5 je fogjak i nške poučne listove slao, koje sam Uvijek jula 1909. godine ovako: potpredsjednik: Šalim ef. redovito čitala, a ujedno me izvješćivao pismeno o Muftić, 1. tajnik: Mustajbeg Halilbašić, 2. tajnik Izet svemu, što, bi znamenitijeg uočio u Sarajevu. Pertev, 1. blagajnik: Ibrahim ef. Sarić, 2. blagajnik: Ja molim sve sestre istomišljenice, a naročito Mustafa ef. Islamović, a odbornici bez funkcije: MaliSarajke (jer bar one mogu), da se što više zauzimaju mutbeg Fadilpašić, Ali ef. Lutvo, Mustajbeg Muteoko napretka našeg, jer svaka ima (samo ako hoće) velić, Hilmi ef. Hatibović i Rifat ef. Tatarević. prilike, da nauči bar čitati i pisati, a bogme uz to Na 2. odborskoj sjednici od 6. augusta 1909. ručni rad i poslove. Neka se ne stidi zamoliti sva­ zahvalio se je društveni predsjednik g. Hasan ef. koga, da je Uputi u onome što ne zna. — Pomislite, Hodžić na časti predsjedničkoj radi toga, što je izmile sestre, da r.e ćemo uvijek biti kod svojih rodi­ megju njega i ostalih članova odbora došlo do nesu­ telja, nego će doći čas u rživotu, kad će se od nas glasice u pitanju društvenog poslovogje g. Gjikića, ko­ sve zahtijevati! jega je lanjska glavna skupština jednoglasno izabrala Pomislite, da ćemo biti majke, uzgajati djecu- aklamacijom. Na istoj sjednici zahvalio se je i g. Šalim i sve druge poslove obavljati, koji spadaju na jednu ef. Muftić na časti potpredsjednika zbog toga, što žensku kao kućanicu, pa prema tome gledajmo, da je držao, da će morati tih dana odputovati na duže se Što bolje pripravimo za svoj budući bračni život, putovanje pa ne bi bio u mogućnosii, da vrši funkcije a manimo se štetnih sijela, teferiča i razgovora! Ko­ predsjednika, koji je istupio iz odbora. Radi toga su liko sam ja pretrpila muke, dok sam makar i bez odborske funkcije morale biti u nekoliko izmijenjene, ruždije nešto postigla čitajući i pitajući svog milog što je na istoj sjednici učinjeno, te je odbor konstituisan rogjaka, a danas Bogu zahvaljujem, koji me je na- ovako: Potpredsjednik:Mustajbeg Halilbašić, 1. tajnik: dario, da mogu svoju želju makar i mršavo na papir Izet Pertev, 2 tajnik: Mustafa ef. Islamović 1. blagaj­ napisati. nik: Ibrahim ef. Sarić, 2. blagajnik Rifat ef. Tatarević, a odbornici b z naročite funkcije: Mahmutbeg Fadil­ pašić, Mustajbeg Mutevelić, Šalim ef. Muftić, Hilmi ef. Hatibović i Ali ef. Lutvo. Osim toga je istupio iz odbora društvenog u mjesecu oktobru i g. Mahmut­ beg Fadilpašić, pa je na njegovo mjesto pozvan u odbor Muhamedaga Madžarević kao odbornik bez Zapisnik. VIII. redovne skupštine društva »Gajretu koja je odr­ naročite funkcije. Ovaj društveni udbor je u prošloj društvenoj žana dne 15. jula 1910. u „Društvenom Domu" u godini držao 12 sjednca i 34 konferencije. Sarajevu. Na tim sjednicama odbor je riješio 909 komada, U 1 sahat i 40 minuta otvara društvena potpred­ sjednik M. Halilbašić skupštinu pozivajući se propis od kojih je bilo 402 molbe za štipendije, potpore i § 27. dr. pravila prema kojemu se naknadna skup­ zajmove. Od ove 404 molbe, povoljno su riješene 263 ština može obdržavati bez obzira na broj prisutnih i to 184 za štipendije, 71 za potpore i 8 za zajmove, članova. Zatim imenuje društvenog poslovogju Gji- dok je ostalih 139 molbi odbijeno većinom iz toga kića perovogjOm, a predlaže za verifikatore: Hamida razloga što se odbor preko svojih povjerenika osvje­ Svrzu i Fuadbega Abdulahefendića, koje skupština dočio, da imovno stanje molitelja ne iziskuje potrebe prima, pa poziva tajnika, da pročita tajnički izvještaj. društvene štipendije. Društveni tajnik Izet ef. Pertev čita izvještaj: Na štipendije i potpore izdato je prošle društvene godine 45.140 K., prema čemu je kod ove stavke iz­ Slavna skupštino! dato za 3860 K manje nego je lanjskim proračunom Poslije jednogodišnjeg poslovanja evo nas opet na okupu, na glavnoj skupštini, da pregledamo, šta bilo predvigjeno, no ipak za malo manje od 3000 K smo za ovo vrijeme radili i uradili i da se bratski više nego lanjske društvene godine. Ovoj uštedi na posavjetujemo o budućem radu ove naše opće na­ ovoj stavci doprinijelo je i to, što su neki naši gjaci, koji su u posljednjim godinama svojih študija tražili rodne ustanove. Odbor, kojemu je ppvjerena uprava društva za mjesto Stipendija i potpora zajmove, čime su na veoma lijep način posvjedočili svoju ljubav prema „Gajretu« prošlu društvenu godinu, Lnoseći pred slavnu skup štinu izvještaj svoga rada, mora se ograničiti na i njegovom kulturnom radu i pokazali blagodarnost krupnije poteze, jer mu je nemoguće, da slavnu skup­ prema svome dobročinitelju. Na te zajmove, koje je štinu za ovo nekoliko časova obavijesti u detaljima odbor podijelio iz svoje raspoložive gotovine a uz o svim društvenim radovima, koji se neprestano i jamstvo dobrih jamaca, podijeljeno je 4310 K., što je dakako unešeno u društvenu imovinu. sve to više razgranjuju. Štipendije u ovoj društvenoj godini uživali su Odbor, koji je na lanjskoj skupštini izabran konstituisao se je na 1. odborskoj sjednici od 16. ovi učenici i šegrti: �136 10. 11. a) u B e č u : 12. 1. Zečević Mehmedbeg iz 13. Visokog st. med. . .10 mj. po 80 K 800 K 2. Biser Uzeir at. agr. .10 mj. „ 80 K 800 K 14. 15. 3. Čekro Hajdar iz Stoca 16. t e h n i č a r ....................10 mi. „ 100 K 1000 K 4. Mustafa Kadić* med. . 9 mj. „ 80 K 720 K 17. 5. Kajtaz Omer agron. .10 mj. „ 80 K 800 K 18. 19. 6. ŠahdomerovićSalih st. vet. 10mj. „ 80 K 800 K 20. Svega 6 štipendija.................... 4920 K 21. b) u Z a g r e b u : 22. 1. Smailagić Jusuf prav. 10 mj. po 60 K 600 K 23. 2. Mujezinović Ahmed p rav .4 mj. po 30 K 120 K 24. Svega 2 stipendije..................... 720 K 25. Na univerzama je bilo dakle svega 8 Stipendista 26. na koje je izdato štipendija 5640 kruna. A) Na visokim školama: B) Na srednjim školama. 300 po 30 K Hodžić Salih . . ■ 10 mj. 200 po 20 K Kahvić Hamdija . . 10 mj. 200 2J K Gjogić Abdulah . ■ 10 mj. po 300 Mulabećirović Hasan. 10 mj. po 30 K 250 25 K Maunić Mustafa . . 10 mj. po 300 Šehić Ibrahim . . ■ 10 mj. p° K 30 300 Sarajlić Bećir . . ■ 10 mj. po K 30 210 7 mj. po K 30 Šehić Osman . . . 300 K 30 Šabanović Salih . . 10 mj. po 300 10 mj. po K 30 Šehić Emin . . . . 150 5 mj. po K 30 Kadribašić Mahmud 300 Gjogić Alaga . . . 10 mj. po K 30 100 Bisić Hamdija . . . 10 mj. po K 10 300 Tafro Sulejman . . 10 mj. po K 30 300 Sadiković Ahmed . . 10 mj. po K 30 75 5 mj. po K 15 Bilal Halil . . . . 60 2. mj. po K 30 lusufbegović Adbulah 5915 Svega 26 štipendija c) n a ve l . g i m n a z i ji u M o s a r K K K K K K K K K K K K K K K K K 210 po K 30 300 po K 30 150 po K 15 150 po K 15 300 po K 30 300 po K 30 45 po K 15 200 po K 20 300 po K 30 po K 20 200 300 po K 30 po K 30 300 po K 30 300 po K 20 200 po K 30 300 po K 30 300 po K 15 150 po K 30 300 po K 10 70 po K 30 300 po K 30 300 po K 30 300 150 po K 15 23 Stipendije 5425 K K K K K K K K K K K K K K K K K K K K K K K K 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. a) n a v e l. g i m n a z i j i u S a r a e v u : Balagić Bećir . . . 10 mj. po K 30 300 K Čelik Bego . . . . 10 mj. po K 30 300 K Džemdžić Tajib -.' . 10 mj. po K 30 300 K Dizdarević Kasim . 10 mj. po K 30 300 K Hadžić Omer . . . 10 mj. po K 30. 300 K H. Halilović Smajo .. 10 mj. po- K 30 300 K Lemo M ehmed. . . 10 mj. po K 30 300 K Mujezinović Kasim . 7 mj. po K 15 105 K Muftić Atif . . c. . 10 mj. po K 30 300 K Repovac Šalim. . . 10 mj. po K 30 300 K Saračević Mustafa 1 mj. 00 K 30 300 K Uzun Hamdija . . . 10 mj. po K 30 300 K Džendžo Salih . . . 5 mj. po K 36 150 K Basara Ahmed . . . 6 mj. po K 30 —180 K Duran Derviš . . . 10 mj. po K 20 200 K Huskić Hasan . . . 6 mj. po K 20 120 K Numanagić Muhamed 10 mj. po K 30 300 K Spahić Hadžo . . . 10 mj. po K 15 150 K Abdukić Esad . . . . 8 mj. po K 10 80 K mj. Redžić Smail . . . 10 po K 30 300 K Lemeš Ferid . . . 7 mj. po K 30 210 K Tirić Bećir . . . . 10 mj. po K 30 300 K 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 10. 20. 21. 22. 23. 7 mj. Alečković Ćamil . 10 mj. Begović Hamza . 10 mj. Behmen Husein . 10 mj. Behmen Mahmud . 10 mj. Češko Mustafa 10 mj. Čampara Sabit 3 mj. Drače Alija . . . 10 mj. Dilberović Kasim . 10 mj. Dalijagić Muhamed 10 mj. Glavović Avdija . 10 mj. Hadžić Šukrija . . Hadžić Muhamed . 10 mj. Hasanbegović Husnija 10 mj. Krvavac Bećir . . . 10 mj. Konjhodžić Abdulah 10 mj. Kurtović Husnija 10 mj. Kurtović Alija . 10 mj. Laiić Salih . . 10 mj. Musić Asim . . 7 mj. Metilj Husein . 10 mj. Orman Osman . 10 mj. Rizvanbegović Avdo 10 mj. Salčić Alija . 10 mj. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Svega 22 Stipendije 5635 K b) n a vel . r e a l c i Sarajevu Ajanović N azif. . . 5 mj. po K 10 50 K Dadić Ahmed . . . 7 mj. po K 30 210 K Gjuzel Smai l . . . . 10 mj. po K 30 300 K Bašić M ehmed. . . 10 mj. po K 30 300 K Čepić Mustafa . . . 10 mj. po K 15 150 K Ćatović Mustafa ., . 10 mj. po K 30 300 K Čelić Mustafa . . . 10 mj. po 30 K 300 K Dizdarević Šefkija . 3 mj. po 20 K 60 K Filipović Sulejman 10 mj. po 20 K 200 K 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. Salihamidžić Asim Sefo Rizvan Sarić Ismet . Šarac Zaim . Tanović Salih Tanović Muhamec Tanović Jusuf . Zametica Husein Škoro Mehmed Metilj Šalim Hurić Aziz . . Buzajko Avdija * Ovaj Stipendist Oajretov je prošlog mjeseca promovisan na čast doktora medicine. 10 10 10 10 10 10 10 10 10 7 10 10 mj. mj. mj. mj. mj. mj. mj. mj. mj. mj. mj. mj. K 20 K 30 po K 30 PO K 30 PO K 30 PO K 30 PO K 20 PO K 30 PO K 15 PO K 30 PO K 30 po K 20 PO PO 200 300 300 300 300 300 200 300 150 210 300 200 K K K K K K K K K K K K K �137 36. Rizvanbegović Hifzija 37. Rizvanbegović Murat 5 mj. po K 15 75 K 5 mj. po K 15 75 K Svega 37 Stipendija K 8635 djnavel. gimnaziji u Tuzli: 1. Bitevija Hasan . . 10 mj k 30 K K 300 — 2. Bešlagić Bešlaga • io „ „ 20 „ „ 200 — 3. Alikadić Salih . 10 „ » 30 „ „ 300 — 4. Hadžabdić Jusuf • 10 * „ 30 „ „ 300 — 5. Nurkić Hasan . . 10 „ ■ 30 „ „ 300 — 6. Saltović Šemsija ■ 5 „ „ 30 „ „ 150 — 7. Žunić Ibrahim . • io „ „ 15 „ „ 150 — 8. Šahinović Jakub . 10 „ „ 20 „ „ 200 — 8 stip. K 1900 — e) n a vel . r e a l c i u B a n j o j L u c i : 1. Alić Husein . . 10 mj. po 30 K K 300 — 2. Kahvedžić Derviš 10 „ „ 30 „ „ 300 — 3. Hrnčić Jusuf . 10 „ „ 30 „ „ 300 — 4. Mulalić Edhem 10 „ „ 30 „ „ 300 — 5. Muftić Muhamed „ 100 — 10 „ io „ 6. Muranović Bećir „ 300 — 10 „ „ 30 „ 7. Spahić Osman „ 150 — 5 ,, „ 30 „ 8.SmajilbegovićSulejman 10„ „ 30 „ „ 300 — 9. Kulenović Mehmed 7 „ 1, 30 „ „ 210 — „ 3 0 0 /^ ^ 10. Mulaosmanović Meh, 10 „ „ 30 „ Svega 10 stip. K 2560 f) n a v i š o j t r g. š k o i u Z a g r e b u : 1. Huseinagić Sejfudin 10 mj. po 60 K K 600 2. Redžebašić Ibrahim 10 „ „ 60 „ „ 600 „ 600 3. Omanović Osman 10 „ 60 „ — Svega 3 stipend. K 1800 g) n a t r g. š k o l i u Š a r a j e v u: K 300 KarabaŠić Kasim 10 mj. po 30 K „ 150 Mutevelić Mehmed 10 „ „ 15 „ Mešić Mustafa . 10 „ „ 20 „ „ 200 ,. 150 Ibrahimkadić Teufik 10 „ „ 15 „ „ 300 Tafro Hilmo . 10 „ „ 30 „ „ 300 Zeljković Smajil 10 „ „ 30 „ „ 300 Zlatarević Hivzo 10 „ „ 30 „ „ 300 Čerić Ibrahim . 10 „ „ 30 „ „ 20 „ „ 20 Osmanagić Halil 1 „ Svega 9 štipend. K 2020 h) n a trg . š k o l i u B i h a ć u : K 200 Badnjević Salih . 10 mj. a 20 K Sedić Mehmed . . 10 „ „ 30 , „ 300 — 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 1. 2. Svega 2 štip. K 500 i) n a trg. š k o l i u T r a v n i k u : 1. Avdić Mustafa . . 6 mj. po 30 K K 180 2. Čizmić Muharem • io „ „ 30 , „ 300 Svega 2 stip. K 480 j) n a t r g. š k o l i u B r č k o m : K 20 1. Hajdarović Emin . 2 mj po 10 K k) n a z a n a t i , š k o l u Sarajevu: 1. Bećarević Sabit . 10 mj a 15 K K 150 „ 40 2. Dipić Husein 2 „ „ 20 , — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — 3. Mujkić Osman . 4. Mizraković Šaban 5. Lojo Arif . . . . 10 „ „ 30 „ „ 300 — . 5 „ „ 20 „ „ 100 — . 5 „ „ 20 „ „ 100 — Svega 5 stipendija K 690 — l)na z a n a t l i j s k o j školi u Most aru: 1. Imamović Hakija 5 mj. k 20 K i 5 mj. a 30 K ............................ K 250 — m) n a š k o l a m a u Tu r s k o j : 1. Kadragić Mustafa ef. iz Ljubuškog Dar. Mual................... 10 mj. a 60 K K 600 — 2. Sarić H. Salih ef. iz Sarajeva „Darul Funun1* 10 mj. a 60 K ............................. K 600 — 3. Muhamedagić Hilmi ef. iz Bihaća ,,D. Mual.“ ...................................... K 600 — 4. Kulenović H. Mustafa ef. iz Bihaća 8 mj. a 40 K ...................... K 320 — 5. H. Omerović Nezir ef. 10 mj. a30KK300— 6. Hubjareyić Omer ef. 9 „ „ 30 „ K 270 — 7. Redžić Salih ef. 10 „ „ 50 „ „ 500 — 7 stip. K 3190 — n) n a o b r t n i č k o j š k o l i u Z a g r e b u : 1. Kondžić Šućrija 10 mj. po 60 K K 600 — _n ^ š e g r t i n a r a z n i m m o d e r n i m z a n a t i ma : 1. Mumić Rašid papuć. šegrt3 mj. a 10 K K 30 — 2. Turšić Zećir krojač. „ 3 „ „ 10 „ „ 30 — 3. Pamuk Husein šegrt 5 „ „ 20 „ ,. 100 — 4. Ramić Ešref „ 4 „ „ 30 „ „ 120 — 5. Grošo Fehim knjigovežac 4 „ „ 10 „ „ 40 — 6. Dedić Derviš bravarski šegrt 4 mj. a 15 K ............................ K 60 — 7. Čanak Avdija limar, šegrt 2 mj. 10 K ............................. „ 20 — Svega štip. 7 K 400 — Prema tome dato je Stipendija: 8 Stipendija na vis. školama u iznosu od„ K 5640 — 22 „ „ vel. gimnaziji u Sar. „ „ 5025 — 26 „ „ „ realci „ „ „ „ 5915 — 37 „ „ „ gimnaz. u Mostaru „ „ 8635 — 8 „ „ „ „ „ Tuzli „ „ 1900 — 10 „ „ „ realci u B. Luci „ „ 2560 — 3 „ „ v.trg. školi u Zagrebu,, „ 1800 — 9 „ „ trg. školi u Sarajevu „ „ 2020 — 2 „ „ „ „ „ Bihaću „ „ 500 — 2 „ „ „ „ „ Travniku „ „ 480 — 1 Stipendija na trg. školi u Brčkom u iznosu o d .........................................................K 20 — 5 „ „ zanati, šk. u Sarajevu „ „ 690 — 1 „ „ „ „ „ Mostaru „ „ 250 — 7 „ „ školama u Turskoj „ „ 3190 — 1. štip. na obrtnoj školi u Zagrebu (sli k a r s t v o ) .................................od K 600 — 7 „ šegrtima na raz. zanatima „ 400 — Svega Stipendija 149 u iznosu od K 39.625 — Osim toga podijeljeno je u prošloj društvenoj godini potpora za upisnine, putne troškove, odijela i �138 drugo i to ovim učeni:cima i šegrtima: 1. Mehmed Nasufović uč. darul-muallimina K 20 2. Ahmed Mujezinović prav. u Zagrebu 30 3. Asim Dugalić uč. više trg. šk. u Zagrebu 50 4. Džemal Zildžić „ 50 5. Ibrahim Bošnjak uč. vel. gim n.u Sarajevu 15 6. Sulejman Alečković pravnik 100 7. Hajdar Čekro tehničar u Beču . . 100 8. Ahmed H. Alijagić prav. „ 50 9. Avdulah Hasanbegović „ Zagrebu . 100 10. Osman Viteškić prav. „ 70 11. Fahrudin Demirović „ 70 12. Muhamed Smajić prav. 70 13. Ahmed Pašalić 24 14. Hasan Bajramović gim. Tuzla . . 30 15. Muharem Trampa uč. realke Sarajevo . 10 16. Muhamed Berbić prav. Zagreb . . 50 17. Sulejman Agić „ „ 50 18. Muharem H. Alić „ „ 100 19. Mehmed Jalovičić stud. poljoprivr. akad. u Teschen-u ......................... 50 20. Mehmed Pašalić prav. Zagreb . . 70 21. Mahmud Behmen „ Beč . 100 22. H. Smail Serdarević „ 50 „ 23. Alija Čelar mašinski šegrt u Mostaru 80 K 1339 24. Muhamed Demirović uč. trg. škole Mostar K 50 25. Lutfija Šehić gim. u Sarajevu • A 15 26. Muharem Trampa uč. realke Sarajevu . 10 27. Safvet Zečević uč. gim. u Sarajevu „ 30 28. Ibrahim Šišić prav. Zagreb „ 50 „ 100 29. Tahir Borić „ 30. Omer Hadžić uč. gim. Sarajevo 10 „ 31. Salih Redžić „ Darul-muall. u Solunu . „ 30 25 32. Fehim Kafadarević agronom Beč . . 15 33. Osman Šehić uč. realke u Sarajevu . 34. Salih Omanović prav. Zagreb . . . 50 50 35. Jusuf Smajlagić „ „ . . . . 10 36. Šućrija Mešović krojački šegrt Sarajevo 40 37. Hasan Bitevija uč. gim. u Tuzli . . 50 38. Hafiz Ahmed Zahirović uč. Nuvaba . 470 39. Sulejman Avdagić prav. Beč . . . 10 40. Ibrahim Fazlinović „ gim. Sarajevo 20 41. Salih Omanović prav. Zagreb . . . 20 42. Mustafa Ćatović uč. realke Sarajevo 40 43. Salih Cico maturant Sarajevo . . . 20 44. Arif Lojo uč. zanat, škole Sarajevo . 20 45. Hamdija Kopčić uč. trg. škole Mostar 90 46. Mustafa Ćišić gimnazijalac Mostar . 10 47. Kadrija Šišić „ Sarajevo . 20 48. Salih Kondžić „ Mostar 15 49. Mustafa Golubić realac Sarajevo 50 50. Mustafa Turić prav. Zagreb . . 50 51. Osman Omanović „ „ . . . 50 52. Sulejman Alečković prav. Beč . 40 53. Ahmed Hadžialić „ „ . , „„ „ „„ „„ 50 Fahrudin Demirović „ Zagreb . . . . 100 Mehmed Zečević medicinar Beč . . . Salih Omanović prav. Zagreb . . . . » 40 40 Abdulah Hasanbegović „ .................... » 40 Ahmed Mujezinović » .................... » 20 Ibrahim Cerić uč. trgov. škole Sarajevo » Muhamed Jašarević uč. real. u Banjaluci » 20 20 Muharem Trampa „ „ Sarajevo . . » 50 Mehmed Jalovičić agronom Teschen-u . » 20 Salih Mahić uč. zanat, škole u Mostaru Gjulaga Bukovac uč. trg. šk. „ „ * 60 40 Mehmed Pašalić prav. Zagreb . . . . » 24 Jusuf Zijaudin Smailagić prav. Zagreb . * 10 Ragib Sedlarević uč. trg. šk. Sarajevo . » Sejfudin Huseinagić uč. više trg. škule u 13 Z a g r e b u ..................................................... 69. Ibrahim Redžebašić uč. više trg. škole u 13 Z a g r e b u ..................................................... » 70. Ibrahim H. Omeragić veterinar Beč . . » 100 10 71. Kadrija Šišić šlag. šegrt u Sarajevu . . „ 8 72. Ibrahim Fazlinović uč. realke u Sarajevu n 30 Hasan Miljković * gim. u Mostaru . * 73. 6 74. Ibrahim Cerić uč. trg. šk. u Sarajevu . n 12 75. Hakija Imamović uč. zanati, šk. Mostar „ 76. Ahmed Mujezinović prav. Zagreb . . . „ 24 . . „ 30 77. Šućrija Kurtović maturant Mostar 78. Mehmed Nasufović uč. Darul-Muallimina 10 u S a r a je v u ................................................ „ 79. Mustafa Kadragić uč. Darul-Fununa u Ca80 r i g r a d u ..................................................... „ 80. Salih Cico maturant, Sarajevo . . . . „ 50 Svega K 3729 Osim spomenutih izdataka na Stipendije i potpore odbor je i ove godine morao da učini i izciatak na nabavku školskih knjiga, kojima školske uprave nisu mogle da zadovolje veliki broj učenika, a i naše knjige od lani nisu bile dovoljne, da bi smo ove učenike podmirili. Stoga je odbor prošle godine kupio još jednu količinu knjiga i na to potrošio 185 K. 58 h. Da narodni novac, koji Gajret ulaže u Stipendije, potpore j drugo bude što plodonosnije uložen, odbor je nastojao, da Gajretovi štipendisti budu što vaIjaniji u nauci i što primjerniji u ponašanju pa se preko svojih povjerenika, školskih direkcija,konviktskih uprava i svojih Gajretovih prijatelja češće informirao o napretku društvenih Stipendista, a od onih na vi­ sokim školama zahtijevane su svjedodžbe o položenim kolokvijama i ispitima. I sa uspjehom društvenih Stipendista odbor je zadovoljan, jer je veoma mali broj u toku i na koncu školske godine propao. No dok je odbor u ovom pravcu zadovoljan, on, na žalost, ni na ovogodišnjoj skupštini ne može da izjavi potpuno zadovoljstvo sa materijalnom stra­ nom društvenog rada. „Gajret" istina jeste i materijalno nešto koračio naprijed, ali nije onako i onoliko, kako bi to moglp da bude i kako bi to trebalo da 54. 55. 56 57. 58. 59. 60. 61. 62. 63. 64. 65. 66. 67. 68. �139 bude. Gajretova blagotvorna ideja ne može još je­ dnako da postane onako popularna u našem ele­ mentu kako bi to trebalo da bude pa da se .,Gajret“ podigne na onu visinu sa koju bi mogao da potpuno izvršava onu misiju, koja mu je namijenjena. Za ovo mrtvilo prema „Gajretu" ne može se kriviti naš narod. Naprotiv, odbor se je potpuno uvjerio, da bi Gajretova ideja u svima slojevima našeg mileta naišla na najbolji prijem i vrlo lahko se u ma­ sama naroda uvriježila, da imade makar malo zauzetnih inteligentnijih i uglednijih ljudi, koji bi se toga rada svesrdno prihvatili. Da dobije takovo osvjedo­ čenje odboru je dalo povoda nekoliko takovih agilnih ljudi, koji su u svojim mjestima kao povjerenici društva Gajretov posao tako lijepo unaprijedili, da se tim radom odbor, ne samo zadovoljava, nego se i diči s njime i ovim na glavnoj skupštini društvenoj izriče srdačnu hvalu tim rodoljubivim muslimanima, i prijateljima našeg kulturnog podizanja. Odbor se nada da će i slavna skupština rado čuti imena tih uzornih Gajretovih poslenika pa ih rado spominjemo, a to su: Nedžibaga Bekić trgovac iz Tuzle, Ahmet ef. Gjikić učitelj iz Mostara, Mustafa Asim ef. Sarajlić općinski bilježnik iz Stoca, Mehm^d Ali ef. Abdurezak šeriatski sudac iz Kotor-Varoši, Hafiz Abduselam Džumbur iz Konjica, Mehmed ef.Kozarčanin grunt. vjež. iz Cazina i H.S. Latifić trg. izLijevna.Spomenuti ro­ doljubi su u svojim mjestima unaprijedili „Gajretove"po­ slove primjerno i kad se uzme, da se spomenuti nalaze na raznim krajevima naše otadžbine: neki u krvavoj Kra­ jini, neki u plodnoj Posavini, a neki opet u kršnoj Hercegovini, to daje najboljega dokaza, da što se sa­ moga našega naroda tiče, nema razlike u njegovoj svijesti po krajevima i mjestima. Stoga i nije oprav­ dana nikakva tužba koja se često čuje: „Neće naš svijet, ne može se u našem mjestu!“ Navedeni primjer najaklatatnije posvjedočava, da naš svijet nije kriv i da se ne smije na njega da baca krivica ni u stvari „Gajreta" nego na njegovu inteligenciju i uplivnije ljude, koji neće da se toga rada poduhvate. Odbor stoga apeluje na patriotizam sve braće muslimana, a naročito mlagjih i integentnijih ljudi, da prime k srcu ovu našu korisnu narodnu ustanovu, koja imade tako krasan i blagotvoran zadatak. Ovaj apel odbora nadati se je, da neće ostati glas vapiju­ ćeg i tim prije, što će za vrlo kratko vrijeme biti odobrena nova društvena pravila prema kojima će se moći osnivati „Gajretovi" pododbori, te tako rad na Gajretovoj ideji biti znatno olakšan, jer neće biti samo na jednom jedinom čovjeku — povjereniku - nego će se moći raspodijeliti na nekoliko njih. Nova društvena pravila biće, kako rekosmo, za kratko vrijeme odobrena, jer nam je prije nekoliko dana vladin povjerenik pravila povratio radi toga, da bi izvršili neke izmjene i dopune u suglasju no­ voga zakona o udruženjima, pa će nam se odmah poslije toga povratiti odobrena i potvrgjena. Ali koligod se ne možemo pohvaliti sa pravim i intenzivnim napredovanjem društva za minulu dru­ štvenu godinu, ipak je, kako naprijed spomenusmo, društvo napredovalo, pa je i broj članova pfema lanj­ skoj godini napredovao. Na lanjskoj glavnoj skup­ štini imalo je prava učestvovanja i rada 1445 čla­ nova, dočim je taj broj ove godine porastao na 1856 članova. Isto tako su i ovogadišnji prihodi prema lanskoj godini prilično napredovali, jer je svota prihoda u ovoj društvenoj godini prestigla lanjske prihode za 14.810 K. 27 h. Tako smo do konca juna o. g. pri­ mili raznih prihoda 61.234 K. 13 h. dok je ta svota lanjske godine iznosila samo 46.423 K. 86 h, što znači, da je društvo, pri svima naprijed navedenim hrgjavim prilikama, ipak za 30% naprednije nego lani. Kao što rekosmo, u nekoliko je porastao broj članova, odnosno utjerano je nešto od stare bekaje članarina. No ovaj broj ne treba smatrati brojem članova. Ovo je samo broj onih članova, koji do prije 6 mjeseci ništa ne duguju, a koji imaju pravo glasa, dok se broj članova može smatrati znatno većim, kada 'fie uzme, da su mnogi stari članovi, koji su dugovali članarinu po jednu, dvije i više godina, ponova počeli plaćati, pa pošto im se uplate računaju na bekaju zato nisu udovoljili §j 9. Statuta. Odbor se nada, da će svi ovi bivši članovi još u toku ove godine sustići svojim uplatama ostale članove i tako će se broj članova znatno povećati. Odbor se zato i nada velikom uspjehu što se ove stavke tiče, u nastupajućoj društvenoj godini. U prošloj društvenoj godini priregjeno je neko­ liko zabava i koncerata u korist „Gajreta", od čega je društvo imalo lijepa prihoda. Ta stavka pokazuje prihod od K 5050’22, koji su donijeli ove zabave i koncerti: 1. Zabava priregjena u Cazinu . . . . K 41 "02 2. „ koju je priredila musi. gim. omladina u G a c k u ...................................„ 27063 3. Zabava, koju je priredila čitaonica u K onjici......................................................... „ 100’— 4. Koncerat, koji je priredilo muslim. zanatlijsko udruženje „Itihad" iz Mostara u Sarajevu.....................................................„ 62371 5. Zabava, koju je priredila omladina u S t o c u ......................................................... „ 236 71 6. Zabava, koju je priredila musi. čitaon. u O r a š ju ..................................................... „ 10529 7. Koncerat, koji je priregjen u Biljelini . „ 120'— 8. „ „ „ „ „ Kupresu. „ 96'51 9. Zabava, koju je priredila srp. prav. crk. opština u Donjem Vakufu u korist „Gajreta" i „Prosvjete" — V* prihoda „ 1676 10. Zabava, koja je priregjena u Višegradu „ 50 — 11. „ koja je „ u Travniku �140 u korist „Gajreta" i „Prosvjete". . . „ 335'14 donositi još mnogo većeg prihoda naŠćm ,,Gajreta“. Isto tako je prošlog kurban-bajrama poklonjen 12. Koncerat, koji je priredilo pozor, društvo Gavrilović u M o s t a r u .........................„ 14 — „Gajretu" izvjesan broj kurbanskih kožica, koje je i ako nisu donijeli bog zna kako velik prihod, ipak vrijedno 13. Koncerat koji je priredilo pozor.društvo Toplak—Remetinski u Tuzli . . . . „ 201 — spomenuti, jer je ovo nov prihod, koji bi. se dobrim zauzimanjem Gajretovih prijatelja mogao popeti na 14. Zabava, koju je priredilo mus. antialk. društvo ,,Darul-Hair“ u Jajcu . . . „ 50.— zamjerno velike iznose. Gajretove kašice su donijele K 826'43 prihoda 15. V* prihoda zabave priregjene u korist „G ajreta" i „Prosvjete" u Sarajevu . „ 41817 koja bi svota mogla takogjer da se znatno poveća, kada bi se na tome jače radilo i zauzimalo. 16. Zabava, koju je priredila Turska čita­ Gajretovi artikli su dobar izvor društvenih pri­ onica u B u g o jn u ................................... ..... 165'— 17. Zabava, koja je priregjena u Gračanici. „ 156' 15 hoda. Naročito su jaki prihodi od Gajretova cigarćageta i šibica od čega je, kako je poznato društvu 18. „ „ „ „ „ Sarajevu . „ 1.51640 19. „ „ „ „ Livnu . . „ 200 — zajamčen dohodak od 22.000'— godišnje. Od tih dvaju artikala položila je društvu firma K 2726'42 20. „ koju je priredila Islam. kir. više od zajamčene svote prema čemu je ukupni pri­ u G r a d i š k i ............................................. „ 200 — hod narastao na K 24.726'42. 21. Zabava priregjena u selu Kozluku(kod Ova stavka pokazuje takogjer veći prihod od Z v o rn ik a )....................................................... 32'20 22. Zabava, koju je priredila I. trav. kiraet. „ 14'87 lanjskog i to za K 1203 20 iz Čega se vidi, da ova dva društvena artikla nalaze sveto više progje megju našim 23. Predstava, koju je priredilo pozorišno društvo Toplak-Remetinski u Mostaru „ 3775 narodom. No taj prihod bi bez sumnje mogao biti i još mnogo veći, kada bi naš elemenat kupovao i K 540131 trošio samoi isključivo ova dva Gajretova artikla. Stoga O dbor se za to najsrdačnije zahvaljuje svima apelujemo na sve prijatelje našega kulturnog napretka, prilagačima i inicijatorima, ovih humanitarnih zabava da se zauzmu, da ova dva artikla svaki musliman i koncerata i nada se, da će ova stavka iduće godine traži samo pod Gajretovom markom. pokazati još veću svoiih Isto tako odbor preporučuje i društveni artikal Osim zabava društvo je dobilo raznih dobro­ „Bez i pamuk", koji izdaje firma Haidenschafter u voljnih priloga, koja se stavka u ovoj društvenoj go­ Trstu i za što društvu plaća godišnji paušal od dini pokazuje malo manje nego tri puta veća nego K 1000'4 li lanjske godine, jer svota toga društvenoga prihoda Da bi Gajretove prihode povećao odbor se uvijek iznosi K 9.56098. Da je ova stavka ovako jaka ima stara, da bi našao nove izvore za to, pa je jesenas se u prvom redu zablagodariti darežljivosti Njeg. ces. zaključio ugovor za jedan artikal društveni. Taj artikal i kralj. Veličanstva, koji je prilikom Svoga Previšnjeg jeste' Gajretov safun, koji izdaje fabrika safuna Karla posjeta naše domovine darovao našem društvu K Jacobi-a u Grazu. Ovaj ugovor sklopljen je na tri 2000 '— godine, a u njemu se spomenuta firma obvezuje pla­ Osim toga ove godine smo dobili i od zemaljske ćati društvu K 1000'— minimalnog prihoda kao i banke dva puta veći dar nego lani, koji iznosi K eventualni 10% (od safuna za umivanje „Toillete-Seife") 1000'— a ovu stavku su nam znatno potpomogli i odnosno 5% (od safuna za pranje — Wasch-Seife) ona petorica rodoljubivih članova vakufsko mearifskog od bruto = prihoda. sabora, koji darovaše svoje dnevnice saborske „GajZajamčena minimalna svota od 1000 K isplaćena retu", a koje su iznosile svotu od blizu 900 K. je društvu odmah unaprijed za prvu godinu, ali s e je na­ Osim toga prošla društvena je godina bila obilata dati, da će i ovaj artikal Gajretov naići na dobar sa raznim dogagjajima i zgodnim prilikama, povodom prijem od strane našega elementa, pa će prihod dru­ kojih su ubrani lijepi darovi za ,,Gajret“. štveni i tim biti povećan. Stoga i apelujemo na sve prija­ Naročitoje dosta dobrovljnih priloga palo„Gajretu‘‘ telje „Gajreta", da troše samo ovaj safun, koji je povodom povratka Šerif ef. Arnautovića u narodne kvalitetom veoma dobar a nije ništa skuplji od ostalih redove, povodom vakufsko-mearifskih izbora, po­ fabrikata. Naročito apelujemo na trgovce, da svojim vodom izbora Šerif ef. Arnautovića za direk­ mušterijama preporučuju spomenuti safun, kako bi tora vakufa, povodom izbora za zemaljski sabor se on što jače uveo i raširio. i povodom imenovanja mehrum Alibega Firdusa za Kao što je poznato društvo je još od preklanj­ predsjednika sabora. Mjesto brzojavnih, pismenih ske godine bilo u parbi sa firmom Čari Gerdes & i usmenih čestitaka prijateljima i poznanicima u ra­ Co. Wuchern radi prekršaja ugovora, koji je spome­ znim prigodama zbilja je veoma krasna zgoda za nuta firma imala sa društvom za izdavanje cikorije. U potpomoći „Gajret". Taj se lijepi običaj kod nas ovoj parnici je odbor, po savjetu svoga advokata Dr. sve to više uvodi pa se nadati, da će on u buduće Halidbega Hrasnice i u vezi sa mnogim informaci­ �141 jama, koje su dobijene o imovinskom stanju firme, kao i na ozbiljnu preporuku vrhovnog suda, postigao nagodbu, po kojoj je društvo odustalo od tužbe, a firma mu za to isplatila K 1500 — i naknadila sve parnične troškove. Odbor se nada, da će slavna skupština ovaj po­ stupak odobriti, tim prije, što je svota od 1500 K društvu isplaćena bez ikakva truda od strane društva a i bez ikakva čara za firmu. Svake godine je prilikom glavnih skupština iz­ ražavana od strane pojedinih skupštinara želja, da se ustanove Gajretove marke. Toj želji je ovaj odbor udovoljio, te je izdao takove marke, koje su u pro­ metu još od decembra pr. godine. No i ako je cdbor u više navrata kako kroz svoj list »Gajret« tako i kroz „Musavat" i »Samoupravu- te marke oglašavao, ipak nije bilo dosta tražnje, te za ovu društvenu go­ dinu odbor ne može konstatovati kakva znatnijega prihoda od tih maraka. Odbor s toga apeluje na pri­ jatelje Gajreta i njegove blagotvorne ideje, da se za­ uzmu oko raširenja ovoga društvenog artikla, koji će, ako bude volje i ljubavi prema „Gajretu", moći takogjer da donosi društvu lijepe koristi. Minula društvena godina 'je donijela društvu jedan nov prihod, koji je iznio koncem društene go­ dine K 1745 50. Taj prihod donijela je društvu t. zv. „Liga hiljade", kojoj je mjeseca oktobra pr. g. prvi ideju dao g. Smailaga Ćemalović vlasnik „Samouprave«, a koja je ideja odmah megju mostarskom omladinom pri­ hvaćena. Ta ideja je našla odziva u čitavoj našoj do­ movini, te je broj članova „Lige hiljade" već do sada gotovo dostigao odregjeni broj od 1000 od čega je preko L7°/o uplatilo svoje prinose. Kako su se upisnici „Lige" javno obvezali, da će svaki do Ramazana uplatiti „Gajretu" 10 K, to se odbor smije potpuno nadati, da će svaki član „Lige" svojoj obavezi i udo­ voljiti, pa s toga smatra ovo dugovanje sigurnim po­ traživanjem društva, koje, ako ne sve, a ono velikom većinom će biti uplaćeno. Stoga se odbor i nada, da će „Gajretu" nastupajaći Ramazani-šerif donijeti znatne prihode, jer će članovi „Lige", kada prispije posljednji rok plaćanja, požuriti sa uplatom prinosa. Odbor se nada, da će svi »Gajretovi" prijatelji na­ stojati, na tome, da se Članarine što bolje uberu, kako bi „Liga hiljada" donijela „Gajretu" onaj prihod, koji su pokretači predvigjeli, kada su ovu lijepu ideju projektovali. Potpunom uplatom svih članova „Lige hi­ ljade" »Gajret« bi dobio 10.000 K, za koju bi se svotu povećao društveni fond, u koji uplate „Lige hiljade", prema želji pokretača a i prema nahogjenju odbora, trebaju da ugju. Novac, koji pada od „Lige hiljade" odbor je dao na priplod „musi. štedionici u Zenici", koja je društvu za to dala jamčevno očitovanje od članova svoga odbora, pa se odbor nada, da slavna skupština nema ništa protiv toga tim prije, kada se uzme u ob­ zir, da ie ovo mlad islamski zavod, koji potrebuje što više materijala, da bi se mogao razviti. Pretplata „Gajretova" lista donijela je društvu K 548'27. Ova stavka pokazuje deficit od nešto više od 500 kruna. U ostalom prošlogodišnja glavna skup­ ština je na predlog Mulaboića zaključila, da odbor smije za list učiniti deficit od 500 kruna, pa je za to odbor pokriven; no odbor smatra za svoju dužnost, da u ovoj stvari dade skupštini detaljnijeg obavješte­ nja. Kao što su se sva gospoda skupštinari uvjerili, Gajretov list je od nove 1910. godine nešto drugo, nego li je prije bio. Mjesto dotadašnjeg malog Gaj­ retova glasila, koji, osim Gajretovih stvari, nije donosio nikakva drugog gradiva, društvo od nove godine daje svojim članovima i narodu list, koji je valjano uregjen, te koji je pun pouke i zabave. Gajretov list je danas .onakva knjiga narodna, koja potpuno odgo­ vara potrebama našega elementa, a da je to istina, najbolje svjedoči knjiga pretplatnika, koja iskazuje broj pretplatnika preko 1900, dok ih je prije bilo nešto oko 900. Čitavih 1000 pretplatnika javilo se „na novo" i iz svih mjesta naše domovine. Čak je Gajretov list prodro i megju naš seoski stalež, koji takogjer sve to više naručuje list „Gajret" i iz njega se poučava i zabavlja. Gajretov list je naročito našao srdačan prijem megju školskom i ostalom našom omladinom, a sve to više se proširuje i megju našim ženjskinjem. Ne treba ni govoriti o koristi jednoga ovakog lista po naše prosvjetno i kulturno podizanje, pa od­ bor i ne smatra list „Gajret" nekim financijalnim po­ duzećem, od kojega bi se nadao kakvoj materijalnoj koristi. Imajući takvo mišljenje, odbor nije ni povisio cijene listu i ako mu je format povećao, može se reći udvostručio, a time dakako povećao i troškove. Odbor je ostavio cijenu lista staru, t. j. K 1*20 za čla­ nove i K 2‘40 za nečlanove znajući unaprijed, da će samo na taj način moći, da list proturi u sve, pa i u najsiromašnije, slojeve našega milleta. Stoga se od­ bor nada, da će slavna skupština taj njegov postupak odobriti kao i to, da će se s odborom složiti i u tome mišljenju, da ovu cijenu treba i nadalje zadržati, ako se hoće, da list postizava onu svrhu, kojoj je namijenjen. Osim toga se odbor nada, da će slavna skup­ ština ovogodišnjem odboru votirati izvjesnu subven­ ciju kao pomoć listu, jer se kod ovako male pret­ plate pri svemu tome, što broj pretplatnika iz dana u dan raste, ipak mora predvigjati deficit na listu. Pri koncu moram, da progovorim o jednom — — kod drugog svijeta nepoznatom ili bar neobičnom slučaju, koji je mogao, da ovo naše jedino kulturno društvo spriječi u njegovom blagotvornom radu. Ja neću da ovdje budem ničiji sudija, ili kritičar, da razglabam i na tapet iznosim neke naše društvene i socijalno političke momente, koji su išli za tim, da �142 su lična pitanja postavila kao alternativu, da li će biti ili ne biti „ G a j r e t a . " Već od samog početka kada je „GajretM stao da razvija svoj kulturni rad, uvidila se potreba, da i naše društvo, kao što i ostala društva imaju, mora da ima vrijednog i sposobnog s v o g činovnika. I zaista, mi smo na lanjskoj skupštini udovoljili pot­ rebi samog , , G a j r e t a “ i želji skupštinara, te smo izabrali za društvenog poslovogju g. Osmana Gjikića. Pri samom izboru nas nije rukovodila nikakva druga ideja već dobro i napredak našega društva. Poslovogju smo dobili i on je započeo svoj rad. Sada je trebalo čekati, pa da se vidi, da li je baš taj poslovogjin rad bio potreban i je li on op­ ravdao one nade, koje je skupština u njegov rad polagala. 1 kako ste vi, poštovana gg. skupštinaii, čekali evo godinu dana, da čujete i vidite taj rad i tek onda da reknete svoju — našli su se neki i neki ljudi koji su u samom početku osudili ne samo izbor Gjikića, već i našu ustanovu — „ G a j r e t .44 Danas bi meni, kao tajniku „ G a j r e t a " bila dužnost, da pohvalint rad Gjikića, jer, kao što ste se mogli uvjeriti iz ovog izvještaja, njegov je ^ a f f ' dosta doprinio napretku ovoga našega društva. Ali mislim da mi to nije potrebno reći, jer say onaj ve­ liki i teški rad, koji je g. Gjikić uložio za dobro „ G a j ' r e t a " i muslimanskih gjaka, sve mu iz duše viče: Hvala! Takogjer mislim, da mi nije potrebno osuditi ni one, koji su podigli galamu na društvo „ G a j r e t " i g. Gjikića, jer s time su sami sebe osudili u očima svakog pametnog i rodoljubivog muslimana. Vama, poštovana gg. skupštinari, hvala na pažnji i želji, da ovo naše društvo uvijek bude ognjište na­ šega kulturnoga napretka! — Živili! Poslije pročitanja izvještaja tajničkog, koji skup­ ština prima na znanje, potpredsjednik poziva blagaj­ nika, da iznese izvještaj o društvenoj imovini, no na predlog dr. Sarića skupština odustaje od toga, jer je skupštinarima podijeljena štampana bilancija, iz koje se to može vidjeti. Na predsjednikovo pitanje: ima li ko da štogod p r i m j e t i na ovaj izvještaj, javlja se Ahmetaga Novalija i pita: zašto je u proračunu uzeta plaća poslovogje u većoj svoti nego lani? Predsjednik mu odgovara, da je prema ugovoru poslovogjina plata od nove godine povišena za K 600, te je ta r a z ­ l i k a s t o g a n a s t a l a . Novalija na to pita: Kakva je potreba iziskivala, da se uzima za ovu godinu pisar sa 500 K godišnje kad je poslovogja, kako je poznato, valjan i agilan, te može obavljati sve poslove sam. Predsjednik odgovara, da je pisar upravi društva apsolutno potreban, jer je poslovogja i suviše pre­ opterećen, a naročito je prenatrpan poslovima radi Gajretova lista, koji je reformisan i zahtijeva mnogo više rada. Stoga je odbor stavio u proračun tu svotu, a pravo jo skupštine to odobriti ili neodobriti, samo je pitanje, da li će se kogod htjeti primiti u odbor, ako se ta svota ne odobri. Skupština odobrava ovu stavku proračuna. — Š e m s u d i n ef. S a r a j l i ć pita odbor, da li je doznao za zakonske projekate, koji se kako se čuje, spremaju u bečkom parlamentu i po kojemu će se uskoro uvesti monopol šibica u Austro-Ugarskoj. Ako je to istina, onda odbor nije mogao unijeti u proračun i ovu stavku prihoda, jer ako bude monopol, onda neće toga prihoda ni biti. Stoga pita, čime će odbor taj prihod nadoknaditi, da ne bi rashodi ostali ne­ pokriveni? P o t p r e d s j e d n i k H a l i l b a š i ć . Misli, da će, ako bi mnnopol u ovoj godini zbilja bio uveden, država svakako dati društvima neke naknade kao što 6e tu naknadu dobiti i fabrike, koje šibice pro­ izvode. Š e r i f ef. A r n a u t o v i ć je mišljenja, da o tome nije potrebno ni govoriti, jer taj monopol ni za dvije godine neće biti uveden. O s m a n G j i k i ć primjećuje, da su i druga slična društva kao „Prosvjeta14 i „Napredak44 taj prihod u svojim proračunima predvidjeli, pa moli skupštinu, da proračun prime na znanje, što skup­ ština i čmi. P o t p r e d s j e d n i k H a l i l b a š i ć javlja, da je na dnevnom redu izbor novog odbora t. j. izbor predsjednika te 5 članova odbora, koji se imadu izabrati na mjesto one petorice članova koji prema pravilima ove godine otstupaju a to su: Mustajbeg Halilbašić, Mustajbeg Mutevelić, Ibrahim ef. Sarić, Rifat ef. Tatarević i Izet Pertev, zatim 4 zamjenika i i 3 revizora. Daje 10 minuta pauze, da bi skupštinari mogli da se o ovom izboru sporazume. Poslije pauze potpredsjednik pita skupštinu, da li će izbor da izvrši aklamacijom ili izbornim listama. Skupština usvaja aklamaciju, na što ustaje H a m i d ef. S v r z o , pravnik i pita skupštinu, da li dozvoljava, da on predloži neku gospodu za izbor, pa ako ih skupština begeniše, neka ih i primi. Skupština pristaje na to, na što on predlaže: Z a p r e d s j e d n i k a : Hilmi ef. Hatibovića, člana odbora. Skupština jednoglasno i uz odobravanje, pljesak i usklike „živio!44 prima Hilmi ef. za predsjed­ nika, poslije čega g. Svrzo čita imena onih, koje predlaže za članove odbora i to: Šefki ef. Gluhića, Dr. Hamdiju Karamehmedovića, narodne zastupnike, Rifat ef. Tatarevića, Ibrahim ef. Sarića, Ahmed ef. Bureka, a pošto je član odbora Hatibović izabran za predsjednika, to je ostalo još jedno odborničko mjesto upražnjeno za koje predlaže Asim bega Mutevelića učitelja. Svu šestoricu predlo­ ženih skupština prima aklamacijom bez prigovora. Za tim predlaže za z a m j e n i k e : Mustajbega Mute­ velića, Muhamedagu Salića, Jusuf ef. Mehmedbašića i �143 Salihagu Žigu; a za r e v i z o r e : Izeta Perteva, Husein ef. Omanovića i Mehmed ef. Berberovića, što se takogjer jednoglasno usvaja. S a l i h a g a Ž i g a otklanja izbor za zamjenika, jer zamjenik može biti povučeni u odbor, a on se principijelno ne prima ni u kakav odbor. Stoga se na njegovo mjesto izabire Edhemaga Bičakčić. Poslije izvršenog izbora Hamid ef. Svrzo pred­ laže, da se starom odboru, a osobito Mustajbegu Halilbašiću njegovu potpredsjedniku izreče javna za­ hvala i priznanje na radu i zauzimanju oko unaprijegjenja „Gajreta". Skupština prihvaća ovaj predlog sa „Živili! i živio!" P r e d s j e d a t e l j H a l i l b a š i ć javlja da dolaze na dnevni red predloži, pa poziva članove skupštine, da izigju sa predlozima, koje imadu. M u s t a f a ef. S a l i h b e g o v i ć predlaže da skupština odredi izvjesnu svotu novaca na reklamu društvenih artikala i na propagiranje Gajretove ideje. Na poziv predsjedatelja o d r e g j u j e s v o t u od 600 K, koja bi se imala utrošiti na to. Kod ovoga predloga nastaje življa rasprava, u kojoj uzima učešća više skupštinara. Pri toj raspravi se podjeljuju mišljenja u svoti^ kbja se ima odre­ diti u tu svrhu, pa nastaju još dva predloga od kojih je jedan za 250, a drugi za 300 kruna. Predsjedatelj stavlja preduge na glasanje, te se usvaja onaj, koji odregjuje svotu od 250 K da se potroši u svrhu reklamisanja Gajretovih artikala i pro­ pagiranja ideje društvene. H a m i d S v r z o predlaže, d a š e listu „Gajretu" odobri subvencija od 2000 K, kako bi se mogao od nove godine dva puta mjesečno izdavati i kako bi mogao honorisati saradnike i time prikupiti što veći broj saradnika. List „Gajret" veli napreduje u sva­ kom pogledu i on je tako koristan po naš narod, da bi ga trebalo što bolje poduprijeti u njegovom radu. Š e r i f ef. A r n a u t o v i ć veli, da za to nema pokrića, na što mu Zildžić odgovara, da pokrića nema predvigjena ni za onih 250 K za reklamu artikala društvenih, ali se nada, da će ta svota moći da bude pokrivena. M u s t a j b e g H a l i l b a š i ć je takogjer za subvenciju lista no ne za toliku. On misli, da bi bilo bolje ostaviti list, da izlazi za sada i nadalje jedan­ put mjesečno, pa mu odrediti, kao i lani 500 K za deficit, a još 500 K za nagrade saradnicima. H a m i d S v r z o zagovara ponovno svoj pred­ log, jer ne treba u tome štediti. P o s l o v o g j a i u r e d n i k l i s t a G j i k i ć za­ govara predlog Svrzin i konstatuje, da se on sa Halilbašićem uopće ne razilazi u svoti, koja se ima odrediti za list, jer Svrzo predlaže 2000 K za list koji će izlaziti 2 puta mjesečno, a Halilbašić 1000 K za list ovakav kakav je danas. Pošto društvo „Gaj­ ret" sa listom izvršava isto tako kulturnu misiju kao i sa drugim svojim radom, jer prosvjećuje narod, a budući list nalazi sve to veći broj čitaoca i pretplat­ nika, to on misli, da će skupština primiti ovaj pred­ log, koji on, i ako mu posao povećava, gotovo udvostručava, ipak rado potpomaže i preporučuje. I b r a h i m ef. S a r i ć takogjer zagovara pred­ log Svrzin i misli, da će novaca za to biti i iz stavke Stipendija, jer vakuf ove godine daje 15 Stipendija, a kako čuje, i vlada će ove godine dati mnogo više državnih Stipendija nego prije. P r e d s j e d a t e l j stavlja predlog Svrzin i iz­ mjenu M. Halilbašića na glasanje te se usvaja prvo, t. j. predlog Hamida Svrze, po kojemu se odregjuje K 2000 kao subvencija listu „Gajret", koji ima izla­ ziti od nove godine dva puta mjesečno. Osim toga skupština usvaja, da listu bude ci­ jena povišena na K 2 — za članove, a K 4'— za nečlanove osim učenika, talebe i težaka, kojima će se list davati kao i članovima po K 2'— na godinu. Š e r i f A r n a u t o v i ć pita ponovno za po­ kriće, na što predlog Šemsudin ef. Sarajlića skup­ ština usvaja, da se predvigjeni u proračunu prihod od darova, kašica i zabava povisi sa K 5000'— na J C 7000'—, jer se to može mirne duše učiniti pošto se iž bilancije vidi, da je ta stavka u minuloj godini donijela društvu K 15000'— prihoda. M u s t a f a K e z m a n predlaže, da se u Gajretovu listu ne štampa ćirilicom, jer veli, da je to pismo nepraktično i da se muslimani većinom služe latinicom. Bolje bi bilo, veli, da mjesto one azbuke, što se donosi na kraju lista, stoje oglasi muslimanskih trgovaca. M e h m e d Z i l d ž i ć veli, da bi on prije izišao pred skupštinu s predlogom, da se izbaci iz lista latinica, ali to neće da čini, nego predlaže, da se štampaju stvari u „Gajretu" onim pismenima, kako to budu želili pisci. Skupština usvaja jednoglasno ovo miš­ ljenje. H a m i d S v r z o predlaže, da se visokoškolcima i učenicima stručnih škola izdaju mjesto sti­ pendija, zajmovi koje bi trebalo na taj način obvezati, da „Gajret" potpomažu, a da bi to mogao svaki činiti, jer dobije priličan dohodak poslije svršenih nauka. D e r v i š b e g M i r a l e m se protivi tome, a potpomažu ga Omanović i Halilbašić, koji su protiv zaduživanja naše omladine, jer bi ona na taj način odmah čim bi ušla u život, bila sa teretom dugova na vratu. Kod glasanja ovaj predlog propada. D e r v i š b e g M i r a l e m pita o ahlaku Sti­ pendista društvenih i veli, da je doznao, da imade i tako žestokih Hrvata megju Stipendistima, koji vele, da bi se protiv Turske borili sa Hrvatima u jednom taboru. M. H a l i l b a š i ć veli, da imade takovih pri­ mjera, da su radi tih primjera Skoplje, Bugojno, Gla­ �144 moč i druga mjesta iz toga kraja postala prema „Gajretu" veoma nerazpoložena. Jer iz tih krajeva su bili neki ljudi preklani u Zagrebu, pa su vidjeli neke gjake, koji su bili upisani u onu tzv. frankovačku le­ giju, pa ih je to toliko ozlojedilo, da su postali pre­ ma društvu veoma nerazpoloženi i čak njegovi pro­ tivnici (U dvorani se čuju razni glasovi negodovanja i uzvici:zašto im niste oduzeli stipendije? P o š l o v . G j i k i ć veli, da je nemoguće voditi kontrolu nad ponašanjem Stipendista, a što se tiče njihova nacionalnog uvjerenja, on je mišljenja, da u tom pogledu odbor mora biti indifirentan, jer se ne može smatrati, da je onaj gjak hrgjava ahlaka, koji je recimo nacionalno Hrvat. Istina, smatra, da je upi • šivanje naših gjaka u frankovačku legiju ružno i da je primjer što ga je naveo g. Dervišbeg Miralem za osudu, ali kako bi odbor mogao da to spriječi. Z u l f o M r z i ć tvrdi, da se učenici kvare još dok su u srednjim školama stanujući po raznim pri­ vatnim stanovima, gdje se nauče mnogim mahanama i ružnim stvarima, pa moli, da bi se od strane od­ bora vodila neka kontrola o tom. P o s l o v o g j a G -jdkić mišji, da je i tu kon­ trolu nemoguće voditi, no da-bi se ipak u tome pravcu nešto učinilo, predlaže, da skupština zaključi, da svi Gajretovi Stipendisti, kQ,ji uče u mjestima, gdje postoje vakufski konvikti, moraju da se smjeste u konvikt, jer bi se ipak u konviktu imali manje pri­ like kvariti i propadate Kod ovoga predloga se podjeljuju mišljenja, jer g. Šerif ef. Arnautović kao direktor vakufa konstatuje, da imade vakufskih konvikta i takovih, u ko­ jima se djeca gore pokvare nego li izvan njih, pa veli, da bi skupština trebala odboru ostaviti slobodne ruke u tome i samo mu preporučiti, što više djece smjesti u konvikte. Pošto je ovaj predlog umjestan i radi toga, što imade i takove djece, koja u mjestu gdje uče i sta­ nuju, a ima ih i takovih, koji imaju bliže akrebe, te takvima ne treba, da bude obvezatno, da u konviktu stanuju, to se ovaj predlog usvaja prema izmjeni di­ rektora Arnautovića. Š e m s u d i n ef. S a r a j l i ć se opet povraća na Gajretov list pa predlaže, da on bude čisto knji­ ževnog i poučnog karaktera i da se iz njega isključi svaka politika. Veli, da je list donio neke članke po­ litičke prirode i da su ti člc nci uzrok, da mn^gi mu­ slimani, koji se bave književnošću i pisanjem u dru­ gim pravcima, nisu radi toga u listu htjeli raditi, a on bi želio, da list „Gajret” okupi oko sebe sve mu­ slimane, koji se bave pisanjem. Politiku treba stoga isključiti iz lista, da bi se oko njega mogle okupiti sve političke strane, jer samo na taj način će Gaj­ retov list moći da izlazi, a neće da kuburi s gradi­ vom, kako je to do sada morao činiti, rad čega 1 jesu u 4. broju lista ispunjene zadnje strane oglasima. P o s l o v o g j a i u r e d n i k G j i k i ć reflektuje na govor Sarajlićev u toliko, da bi neke njegove na­ vode ispravio. Gajretov list je lanjske jeseni, veli, is ­ tina donio jedan, dva članka, u kojima su bili sadr­ žani malo žučniji napadaji. No tome se ne treba ču­ diti, kada se uzme u obzir ona bezobzirna kampanja, koja se protiv Gajretova odbora, Gajretovih prijatelja i same ove kulturne ustanove digla i koja i ako nije uspjela onako kako su njezini inicijatori željeli, ipak nije bila bez štete po „Gajret”. I kad se sravni sve ono bezočno pisanje protiv „Gajreta« sa spomenutim člancima u „Gajretu”, vidjeće se, da su bili opravdani i da nisu za suviše veliku osudu. U ostalom ti članci su izašli u brojevima starog „Gajreta”, dok se od nove godine, od kad smo list reformirali nije tako nikada pisalo. Što se tiče uvodnoga članka lista, u kojemu ured­ nik običava donositi članke informativne političke pri­ rode, on misli, da to ne treba nazvati tjeranjem kakve politike. Imade dosta pretplatnika koji čitaju sam »Gajret”, pa je potrebno da se takovi obavijeste o najaktuelnijim dogagjajima u zemlji. Stoga i moli skup­ štinu, da ostavi uredništvu slobodne ruke, da može i nadalje po svojoj uvigjavnosti list uregjivati. Što se tiče konstatacije Sarajlićeve, da radi pomanjkanja suradnje mora ispunjavati prostor ogla­ sima i to je netačno, jer je uredništvo za svaki broj pribralo dovoljno materijala. Istina, radovi su bili često puta slabiji — početnički — no glavno je da je rukopisa uredništvo imalo dosta da popuni svaki broj. Stoga na uredništvu nije krivica radi onoga što mu zamjeri g. Sarajlić nego na sasvim trećem, a to je islamska štamparija. Jest, od strane te štamparije izgleda kao da nam se hotimično prave neprilike, jer kako ste i sami vigjeli, list svakog mjeseca barem po nekoliko dana zakasni i ako se štampariji po utvrgjenom ugovoru daje gradivo uvijek na vrijeme, pa i prije vremena. U spomenutom broju je takogjer kri­ vicom štamparije nastalo to, da su oglasi došli u tekst lista. Štamparija naime nije javila, kao što je to običaj kod svih štamparija, da fali još rukopisa, nego je jednostavno slog prelomila i poslala reviziju, čime je uredništvo stavljeno pred svršen čin i nije moglo, da to popravlja, jer znajući, kakvi su oni u upravi štamparije, bojalo se, da list ne odoeni još nekoliko dana više, nego odoenjava. Tako eto nas šikanira ta islamska štamparija i ako je list „Gajret” jedan islamski list, te i ako je „Gajret” dioničar iste sa 44 dionice. Ja stoga molim skupštinu, da odboru ostavi slobodne ruke, da list može štampati i na drugom mjestu, jer se u obzirima ne može tako daleko ići, da se za svoje vlastite novce mora toliko patiti. G. Sarajlićevu izjavu, da će on, a po njegovom mi­ šljenju i ostali muslimani, koji se bave perom, a nisu do sada u listu radili, pristupiti listu srdačno poz- �145 dravljS i raduje se* što će list „Gajret" okupiti oko sebe sve bez razlik e muslimane. M u s t a j b e g H a l i l b a š i ć priznaje, da je sve istina, što poslovogja Gjikić iznosi i da bi on mogao dosta primjera navesti o sličnim postupcima štam­ parije, ali bi on bio za to, da list, dokle god je mo­ guće ostane u istoj štampariji, jer je ona islamsko poduzeće. Š e r i f A r n a u t o v i ć veli, da je i štampariji dužnost kao i mušterijama, da bude susretljiva tim više, što je to jedno trgovačko poduzeće koje to mora činiti. Islamska štamparija veli, [ima vakuf za svoju veoma dobru mušteriju, pa je i prema njemu takova. Stoga treba naučiti pameti te ljude, koji kao zatucani strančarski fanatici šikaniraju svoje protivnike. Ja se veli, nosim mišlju, da sve poslove, koje štamparija ima s vakufom, dadem drugoj štampariji, jer mi smo dužni u interesu te islamske ustanove, da te ljude natjeramo, da budu kulantni. M u s t a j b e g H a l i l b a š i ć je mišljenja, da ne bi trebalo na taj način, da se ti ljudi uče pa­ meti. On misli, da bi bilo najbolje u listovima izni­ jeti sve ove primjere nekorektnih postupaka uprave štamparije i time njezine dioničare pozvati, da se po­ brinu, da se to stanje popravi. Jer, kada bi ljudi, koji su uložili u štampariju svoje kapitale, uvidjeli, da se štamparija upravlja onako, kako ne valja i na koji se način ti kapitali ugrožavaju, oni bi na jednoj skup­ štini uspostavili reda u njoj. Skupština se slaže. M u s t a j b e g H a l i l b a š i ć javlja skupštini, da je inicijativom muslimanske omladine, u Sarajevu pokrenuta ideja o osnivanju jednoga fonda, koji bi se zvao „Fond Alibega Firdusau koji bi bio uspos­ tavljen dobrovoljnim prilozima čitavoga naroda. Taj fond bi bio kao spomenik narodnom prvaku Firdusu, te bi se iz njega davale štipendije gjacima i šegrtima, a njim bi upravljao „Gajret". Ova ideja je jedno­ dušno primljena u klubu muslimanskih poslanika, te su samo poslanici upisali do sada blizu 3000 krune, koja će se svota iz kluba znatno povisiti. Tim fondom će »Gajretov" kapital znatno ojačati pa nadajući se da će ova lijepa ideja biti na svima mjestima pri­ hvaćena, on je preporučuje i skupštinarima, da svaki u tome pravcu u svome krugu poradi. M e h m e d Z i l d ž i ć predlaže, da se Firdusova slika donese u listu „Gajretu", što se usvaja. Zatim novi predsjednik Hilmi ef. Hatibović za­ hvaljuje sa nekoliko riječi skupštini na izboru i obećaje, da će što god mogne više poraditi, da bi druš­ tvo unaprijedio, pa zaključuje skupštinu u 4 sata po podne — koja ga pozdravlja aplauzom i poklicima „Živio". Predsjednik: M. Halilbašić. s. r. Perovodja, Osman Gjikić. s. r. O v j e r o v l j e n je: Zapisnik pročitali, našli da je potpuno vjeran i da je u njemu izložena prava slika društvene skup­ štine od 15. jula 1910. godine. Sarajevo, 26. jula 1910. Hamid Svrzo. s. r. Fuadbeg Abdulahefendić s. r. K n již ev n o st. Teufik Fikret: lz „Razbijenih gusala’1.*) I. Jusufova košulja. U valu je vrelih suza svoje oči isplakao... I često je s’jedi prorok ispod vjegja krvavije Dalekijem obzorjima jednu sl’jepu čežnju slao, Sl’jepu čežnju — tužnu pjesmu svojih dana staračkije’. Kroz spokojne mračne noći pustinjom je vjetar teko I ko dašak svetih duša, štono žive u visini, Izmučenu dušu mu je cjelivao nježno meko A Jakubu činilo se: Jusuf mu je u blizini... — Ah, ovo je njegov miris, Jusufov je uzdah ovo! A očinska ljubav moja tek vaš ukor izaziva, Pa velite: »Od starosti sve nam lugji otac biva", Al vjerujte, djeco, da je Gospod mi se moj smilovo — I ja skoro svog Jusufa pred sobom ću vidjeti ž iv a .------Iz daljine preko gora hiti jedna karavana, To s košuljom Jusufovom igju braća razdragana, Da slijepog starca oca obraduju. Jednog dana Kad je oblak nadojeni poživljavo proljet ranu I proljevo Božji rahmet po žednome Kanaanu, Karavana s braćom sretnom svome domu pred prag stade. Tad košuljom Jusufovom Jakub protro sl’jepe oči, A pred njima nebo, zemlja razotkriše svoje moći I na sedždu u tom trenu sva Priroda niče pade. II. Majka. Tužna sirota žena!.. Prosjačeć sokakom bludi, Na licu dršće joj sjeta, što sliči večernjoj tami; Nevinče jedno malo kiti joj mršave grudi, A bl’jede drhtave usne udes joj proklinju hudi.,. Ah, stanje te b’jedne majke na oko suzu mi mami! *) „Razbijene gusle" (Rubabi šik’jeste) zove se zbirka pjesama prvaka turskih modernih pjesnika, Teufik Fikret bega, sadašnjeg ravnatelja carskog liceja „Sultanije11 u Carigradu. �146 Trošno joj i slabo t’jelo od ljute patnje strada, Očaj joj ispija dušu i mozak ognjem pali; A1 ipak katkad sine u srcu iskra joj nada: Kad sitnim zaplače glasom čedo joj — angjeo mali, Cjelovom ljubavi ona usta mu zatvara tada. Djetešce u svojim krpam’ bisernom sliči zrnu, U prahu što leži na tlu; razb’jena školjka je mati. S jedne tuge i b’jede majka i d’jete pati, Gušeć se u gorkoj suzi. Gledajuć tu sliku crnu, Kamena tvrda srca od teško žalosti trnu. Gle, kakvom ljubavlju sada na grudi stiska joj ruka Golo djetešce!... K6 da to prosjakinja nije: Ponosan pogled joj tiho nad dragim čedom plije. Taj pogled tumači vjerno, što njena duša krije: - - Ah, majka biti — to je najslagja briga i muka! 8 turskog preveo: M. Ć. Ćatlć. Ata Nerćes: Iz sličica „Sa Neretve'4: Menekša. Sunce naginjalo zapadu. Srebrnaste mu zrake padale koso na svijet i bjelasale se po kućama, pro­ bijajući sitnu bijelu maglicu, koja se dizala sa zapu­ štenih ledina. Nekom teškom omarom mirovala uspa­ vana narav. Ni vjetrjć mali nije pirio, pa lišće na drveću sumorno visjelo bez šuma, a gotovo uvela mu zelena boja odavala, da će skoro požutjeti i ot­ pasti... U mahalama ne bijaše sve mirno. Svijet se li­ jeno micao dolazeći iz vinograda, neko goneći pred sobom konja natovarena s krošnjama punim grožgja, neko i sam uprtio krošnjicu na ramenu. — Grožgje zrelo, zapareno u sepetima, odavalo svoj ugodni mi­ ris, a odonud od vinograda čuo se glas naših ljudi, kako viču sad na čeljad, sad na hajvan... Tad je većina našeg svijeta zaposlena u vino­ gradu ili u hajatu spremajući, šta će u kacu, šta li u kazan... U našoj mahali sve bilo živahno i veselu, pa ako i nije svakome Bog dao trsje u brdu, ono je lijep običaj, ko ima dade onome ko nema. Tako je bilo vazda, pa i danas. 1 naša čestita komšinica Sejda za­ poslena je baš grožgjem. Sad prebire zdravije gro­ zdove, sad one prezrele, pa doziva svoju jedinicu Zečiju, da joj pomogne naslagati makar ćup grožgja za turšije. Nema Sejda, Bog zna, kakvih velikih trsija, ta ono malo što je Bog dao u Glavicama, pa hvala Bogu. Uz štednju i čestito kućarenje, lahko je ona na­ maknula toliko, koliko je potrebno njoj i njezinoj jedinici. — Vazda ste zaposlene, dušice moja!« — rekla bi stara Ciganka Zejna kada bi se »u poslu« kadgod svratila Sejdinoj kući. — A ja šta ću? Umrije mi Meho, pa Bogme, Zejno, valja se meni su ovo deset nokata promećati. Hodi, sjedi, hodi... — i tako bi često odgovarala Sejda, a onda bi pozvala staru našu ciganku u kuću, da je čime god obveseli. 1 danas se »eto onako« uvratila Zejna i baš s po­ slom, da preda amanet Salih begov što je poslao »eto onako rad’ selama8 Zečiji. Pa šta je, nije šta krupno: krošnja grožgja i šeftelija. — Uh, dušo, što je probiro. Pa toga njegovog go­ vora, pa već misli, misli, da što bolje ićram učini Zečije hanumici, — govorila stara Zejna spuštajući krošnju. — Hvala tebi, sestro Zejno, veli Sejda, a on neka to spremi kome drugom. Ja Bogu šućur imam svega, a moja Zečija r.ije za begova. Nek’ traži akrana Hm.., ko da ja ne znam marifetluka... Hajde, pa da mi nisi više u kuću s time zavirila... — ljuto to izgo­ vorivši Sejda, ustade na noge pa pokaza Zejni »put«. — ldovale, idovale, sestro, hoću, uh!... hukala m udra ciganka i lukavo se smiještJĆi ostavila kuću udovice Sejde. — Zečija! Hodi dušo amo! Čuli ti fituzluka? Uh, šta sam dočekala, uh!... \ — Majko, šuti, dina ti, te ako pseto i laje. šta ti je stalo? — umiravala je Zečija. — Eh, ne mogu više, ne mogu. Vako se ne da živiti, teško meni siroti. Šta je ovo u ovi vakat? — Aman! Aman! Ja Rabi! ti nam pomozil... jednako tu ­ žila sirota Sejda, tužila se i plakala. Nakon nekoliko vremena pošto su dugo šutjele i majka i kći i nešto, važno smišljale, na jednoć će mati; „Taman ćemo, kćeri i mi. Ovdi se ne more živiti!“ ,,Šuti, mati, Allaha ti! Sve će ako Bog da biti dobru*. — Jok, dijete moje, vidiš ti svaki dan belaja. Naši rogjeni, naši hairsuzi, oni se okamenili, gone nas - - počne tužno sirota Sejda govoriti, dok nije briznula u teški plač. I Zečija je plakala i jecala. Dok je udovica sa svojom kćeri tužila i plakala misleći o svojoj sudbini, svijet naš, većinom naš bez­ brižni sebični svijet, svigjao svoj posao... * Meho Mujagić, rahmetli Sejdin čovjek, bio je dosta imućan čojek u svojim mlagjim godinama. Ne­ kako sprva okupacije dade se kao i ostali naši naj­ prije u hudo razmišljanje — „da nema od nas ništa44 — a onda u posvemašnju apatiju i ljenčarenje, ne vjerujući, da se može i ovako uz marljivi rad i trud obstajati gdje živi. Da se malo razbije tuga i svag­ danji merak, prihvatiše neki „akšamluke'4 pa i Mehaga. Šta ćeš de? U društvu se, vele, i najbolji propio. Dan po dan nešto obolio Meho i, jednoga dana nema ga više. �147 Plakala i tugovala sirota Sejda za svojim čovje­ kom privijajući uza se jedino dijete, svoj razgovor — malu Zećiju.! Dani prolazili a rasla Zećija. Taman je u napun, jedra kao trešnja, a lijepa kao naše cvijeće što se skromno skriva pod homarićima. Čuvala nju majka kao ženicu u svom oku, a pazila, da je što bolje odgoji. Nije ni čudo, da su se momci vrzli oko Sejdine kuće. Neko begenisao Zećiju da je baš uzme, a neko da uživa u njezinoj ljepoti. Zećija se krila i čuvala a da ne bude »bijela vrana«. Bogme i ona zagledala sebi momka. Kud će ljepši i pristaliji od Smaje. — Nije zgodan, ali jest čestit, nije beg, jest pošten, pa eto. Umjele su računati ovako i naše djevojke. Znala je Sejda za to ćosanje Zećijino sa Smajom, pa bi se često naljutila na kćer. — Neš, veli — s onim hojraninom (prosta roda) pa se nikad ne udala. Te, šta mi je ono njegova dućana pa eto! Volim da odeš za okrana Bognm... A Zećija bi odgovarala onako djetinjasto: »De, Boga ti, majko, da se i ja malo našalim« i tako lažući umirila bi je. Od nekoliko vremena, kako se u nas ovo nešto uskomešalo, svako se o sebi zabrinuo. Rijetko ćeš čuti ' Smaju da našim sokakom zapjeva onu: „Sunce zagje, a mjesec izagje*', idući svojoj Zećiji. Čuo Smajo da se Sejda sprema u hidžret. Ko jadniji, ko čemerniji od njega? Sad bi oh na, ukrao Zećiju ama ne će cura bez majčina izuma, da joj mlijeko ne halali, pa Smajo tugovao, a i Zećija vehnula danomice kao cvi­ jet bez rose i sunca. * Istom kad smo se halaljivali, tužni smo svi, da tužni, ta iz kamena bi suza udarila gledajući pred sobom sirote... »Allah emanet! Halali Mujo, Ibro!« vikali oni što ostaju, a „muhadžiri" odgovarali: „Ejvala, braćo! Halalosun!1* — — # U vrevi i galami nije se moglo sve ni opaziti ko ide, koliko ih putuje. Sv:jet poslije odlaska muhadižra ni o čemu više ne zboraše koliko o muhadžirima. Otišao je, vele, i Smajo s njima. Nije vala prodao ono svoje sirotinje, nego mu nešto upalilo, zatvorio dobro dućan, pa i on nagno, da prati muhadžire... Pošlje nekih dvajestak dana čulo se, da su stigli u Stambol i nastanili se u prijašnjih muhadžira, čak veli u krajnoj jednoj mahali velikog Cari­ grada. Pehim: Na mom ognjištu. Krasnu sliku imam otisnutu u duši — skuplja je nego ijedna slika, što ju je ljudska ruka na­ slikala. Cvjetne poljane, guste i tajanstvene šume, bistri potoci, šarene i miomirisne bašče i sve što tu, na tim mjestima pjeva i veseli se, plače i čemeri se, miče se, bori se i živi, sve to nalazi se na toj mojoj slici— Pokušam tu sliku presaditi — ali se na jedan put sjetim, da još nije gotova, da nije potpuna. I po­ vratim se. Pokušam, da nadopunim ono šta joj fali, ali uzalud, slabić sam. 1 ja sanjam o onom, što joj fali, sanjam o slo­ Osvanuo divan jesenji dan. Sve, što bijaše u pri­ rodi veselilo se, jer te jeseni donijela godina roda, bodi; probudim se i povičem visokim glasom: čućeš, što nikada. Puni hambari, pune kace i ćupovi, pa svijete, kad ti veselo bude poviknuo: „Evo gledaj, to je moja krasna domuvina“. svijet ako ćeš i malo podigao glavu, zahvaljujući na I taj se san doduše još nije ispunio, ali ispu milosti dragome Bogu. niće se. Baš kada je ovako u nas sve lijepo i ugodno, Još će te pjevati, vi stvorenja, veseliti se, pla­ pomislio bi čovjek, da nema ljepše zemlje no što je kati, čemeriti se, micati se, boriti se i živiti, dok se naša zemlja, naša draga otadžbina. Ko bi je ostavio, rodi ta sretna zvijezda, te okruni svojim sjajem sljeko li bi mogao njezine darove i nimete zaboraviti?! menje zelenih, mračnih i tajanstvenih gora, dok ta U tim je mislima bio srećan čovjek šetajući se ista zvijezda prospe svoje zrake po šarenom cvijeću i jednoga jutra divnom našom okolicom, pa kake ne će poljube se sa alemastim kapljicama žubor-potoka. bolno uzdisati kada vidi pred sobom sliku tužnu i ža­ Oh, tad ću ciknuti od veselja i ne bih požalio, losnu, da čisto pomete ovo malo sreće u ljudskom kad bih se od radosti rasplinuo kao ćuh vjetra, ali tad životu... bih iz ažurnih svemirskih daljina puno lakše i ljepše Taj dan su išli od nas muhadžiri. Bilo ih četiri promatrao tu sretnu zvijezdu. kuće, sve siromaške. Megju njima je Sejda sa Zećijom. Svila se i ona u arabu nekog komšije Mušana Salića, pa će mu platiti kao bratu samo da je čuva kao sestru... Svijet se naš podigao, svako nekako pobožno, sa velikim saučešćem pratijaše te naše nevoljnike. Bogatiji darovaše im nesrećnu dječicu, a oni primahu suznih očiju. Sve je, — čini se, plakalo. — �148 14. Da se tako »prijesna materica« ne bi vrijegjala i mnogo sa svoga mjesta pomjćrala, namjestiće babica porodilju odmah poslije porogjaja tako, da op— Dr. 3 . ruženih nogu leži na legjima (na uznak.) U tome po­ 1. Žena 8 mukom ragja. Zato je neko vrijeme ložaju mora se bar cio dan mirno držati. poslije porogjaja toliko slaba i nemoćna, da joj je 15. Još bolje će učiniti, ako porodilju potpaše. tugja pomoć potrebna. Dobar potpasač zamjenjuje labavu potrbušinu, koja 2. I inače su za porodilju prvi časovi poslije bi inače popuštala, i jačim pokretima materice maha porogjaja najodsudniji. Neka se, dakle, babica bar dala. 16. Potpasač brani porodilju i od mnogih drugih 3—4 sahata od nje ne odmiče. Ako je u tim trenut­ nevolja, koje bi je kasnije mogle snaći. Tako n. pr. žene, cima napusti, može je u čas izgubiti. koje se poslije porogjaja pravilno potpasuju, rijetko 8. Ali da to doba i nije opasno po porodiljin život, opasno je po njeno zdravlje. A bolest porodilje kad opupave i okuljave, a već i to je velika dobit. Osim toga će se kod takih žena rijetko kad javiti bolest je i djeteta. 4. U prvi mah valja naročito paziti na porodiljin »spao želudac®, »pokretljiva jetra«, »pokretljivi bubrezi«, — u opšte sve one bolesti, što ih naše žene znaju pod odliv. 5. Porodiljin odliv prvoga dana nije ništa drugo, opštim nazivom: truna. 17. Porodiljskih potpasača ima već gotovih — nego čista, tečna ili usirena krv. Odilazi od nje iz povreda (rana) u utrobi (materici), a otvorila se onda, kupovnih, ali ih žene i same prave. Uzmu omanji čaršaf (plahtu »bijelj«) ili poveći ubrus (peškir, utirač); kad se djetinja posteljica od materice odvojila. 6. Porodilja je, dakle, upravo ranjenik. Ako ne saviju ga zgodno uzduž; pritegnu njime blago a pazi, može mnogo krvi izgubiti, a može ranu i pozli­ svugdje podjednako potrbušinu — naročito malog tr­ buha: pa ga onda pričvrste povezama ili naročitim jediti ili baš i zaraziti. 7. Jače krvoliptenje poslije porogjaja može opasno iglama — tako, da se ne može razviti ili razmaći. biti. Može ženu jako oslabiti, pa se onda teško popravi. Gdjekoje baš naročito kroje te potpasače od jakog A može je baš i glave stati. platna ili od čvršćeg pletiva — a to je mnogo bolje. 8. Rane u materici najprije će zarasti, ako ih ne 18. Ni potpasana porodilja ne smije odmah us­ povregjujemo; ako ih* dakle, ostavimo na miru. Inače tati. Nju treba neko vrijeme u postelji zadržati i nje­ će dugo trajati i žer^u mučiti. Mogu joj i cijeloga govati. 19. Svaka porodilja izgubi dosta krvi, pa je već vijeka dosagjivati ako se zapuste. 9. Još je opasnije, ako se povrede u materici toga radi osjetljivija — naročito prema promjenama zaraze. Žena onda oboli od t zv. babine groznice, a u toploti. S toga osjeti neku jezu — osobito poslije to je vrlo opaka bolest. Od nje mnoge žene umiru. izapiranja. 20. Da joj taj neugodan osjećaj ublažimo, i da Mnogima opet iza nje ostane ma kakva mana ili bo­ je od jačeg gubitka toplote sačuvamo, valja je malo lest — često i cijeloga vijeka. 10. Da onako ranjava i labava utroba porodiljina bolje topliti. Ako su joj hladne noge, treba ih zgrijati što prije zaraste, pa na svoju mjeru i na svoje staro — n. pr. toplim opekama (ciglama), bocama s toplom mjesto dogje, potrebno je — prije svega — da se vodom (zavijenim u krpe), kesicama s toplim pijeskom, solju, pepelom i t. d. porodilja mirno i čisto drži. 11. Kad babica porodilju izapere, neka joj i kr­ 21. čim se porodilja zagrije, počne jače ispara­ vavu podmetu zamijeni čistom, skoro pranom, i neka vati. A čim počne isparavati (znoj, vlažna koža), valja joj izaprano krilo pokrije povećim zamotuljkom čiste je čuvati — naročito od naglih promjena i promahe. »vate« (pamuka iz apoteke), da joj krvavi odliv kupi. 22. Pod dobrim pokrivačem ne može porodilja Taj zamotuljak se mijenja, čim se jače krvlju natopi, ozepsti, ako se soba loži. ili čim se i najmanje zaprlja. Mjesto vate može po­ 23. Pokrivač za porodilju treba da je topao, ali služiti i zgodan zamotuljak od čiste, skoro prane krpe. ipak zato tanak i lahak, da se bolje tijelu priljubljuje 12. Ako se porodilja još žali na sjekove i žigove i da se daje podavijati. S toga je najbolje za taj posao u malom trbuhu, babica će je obavijestiti, da su to spremiti vuneno ćebe. Teške šarenice, debeli čupavci, »pregrizli®, t. j. posljednji porodiljski bolovi, koji se glomazni pamučni prošiveni jorgani nepodesni su. javljaju, kada se ispražnjena materica počne stezati i Teretom svojim vrijegjaja osjetljivu potrbušnu njenu, smještati, da dogje na svoju običnu m jeru i na svoje a pod njima se porodilja i upari. obično mjesto. 24. I perina nije dobra — ni kao pokrivač ni 13. Prazna, povećana i otežala materica porodi­ kao prostirka. U perju se porodilja još lakše upari. ljina je u to doba još labava — dakle, jako pokret­ 25. Da je sačuvamo od promahe, sklonićemo joj ljiva. Ako bi se u tom stanju jače pokretala, mogla postelju gdjegod u kraj, gdje nije na udarcu. Ako bi izgubiti više krvi, mogla bi se povrijediti, a mogla nema takog mjesta, zaklonićemo je naročitim zaklo­ bi se i iz svog prirodnog položaja pomjeriti. nom: zastorom, predmetom i t. d. Kad to učinimo, H igijena. Prvi časovi poslije porogjaja. �149 slobodno možemo i prozore i vrata otvarati i porodiljinu sobu svaki dan provjetravati. Čist, svjež vazdub je njoj vrlo potreban i neće joj škoditi, ma bio i hladan. 25. Naprotiv: — za porodilju je i neugodno i opasno, ako mora ležati u prostoru, koji je pregrijan, tijesan, i zaptiven — pa za to i zaparan, zagušljiv, zadimljen, zaprašen ili smradan. Naročito stradaju porodilje ukraj otvorene vatre ili preložene (gvozdene, ili lastrene) peći. 26. Porodilja ima počešće i svojih tjelesnih po­ treba, pa i o tome valja računa voditi. S toga neka je oko nje osoba, od koje se ona neća stiditi. 27. »Velika nužda« obično se porodilji ne javlja prvoga dana, a često ni drugoga, i to ne treba da nas uznemiruje. Ali ako je i na malu nuždu ne tjera, valja je opomenuti, jer mokriti mora. 28. Nužde radi ne smije porodilja ni iz postelje ustajati, a kamo li van kuće poći. Kad joj se javi, valja joj naročiti sud u postelji podmetati. 29. Poslije svake »nužde« mora se porodilji krilo i okrilina njegova izaprati i dobro izbrisati. 30. Neka se porodilja prvi dan ne diže ni kad dijete doji. 31. Dijete će tek onda prvi put,-na sisu uzeti kad se dobro odmori i okrijepi — dakle, tek 6 —12 sahata poslije porogjaja, prije toga djetetu hrana nije ni potrebna. 32. Novurogjenče'b i i duže moglo bez hrane izdržati, ali je za samu mater bolje, da ga odmah poslije odmora podoji. Prije će joj se materica slćći i na svoju mjeru vratiti; prije će joj krvoliptenje po­ pustiti; a prije će joj i mlijeko u dojke navrćti. 33. Ako porodilji još mlijeko nije naišlo, ili ako dijete ne može ili ne umije sisu da prihvati, neka neka žena ne gubi strpljenje, nego neka ga ipak re­ dovno (svaki 2—3 sahata) na sisu uzima. Baš time što će dijete time mlijeko potezati i bradavicu dra­ žiti, izazvaće naviranje njegovo u dojke. 34. Nerazložan je, dakle, običaj naših žena po selima, što prvih dana ne dadu porodilji dojiti, nego joj traže zamjene (»pomu, pomajku, zadojku, zadojaljku, predojnicu). To je šteta za mater, jer joj se može mlijeko odocniti, omanjiti, pa i sasvim obastrmiti, a još veća za dijete, jer je njemu majčino mlijeko najpodesnije i baš za prvih dana najpotrebnije. 35. Griješe naše seljanke oko porodilje i u tome, što odmah prvoga dana na nju navale posjetama, jelom i pićem, pa i — vraćanjem . . . Nadmeću se, koja će prije i obilnijo »povojnicu« ili »krvaje« doni­ jeti, a velika bi uvreda bila, da porodilja od svačeg bar ne okusi. 36. Još je gore, što te žene i same oko porodilje zasjednu, pa često svu noć jedu i piju. Jadna babinjara ne može od njih ni mirno zaspati, a kamo li svoju nuždu vršiti. 37. Porodilja se ne smije ni glagju mučiti kao što se to čini po varošima. Ako sama zatraži, ili ako našu ponudu rado primi, možemo joj davati baš i snažne, ali samo blage hrane. Najbolje će je okrije­ piti mlijeko, čorba od piletine, juha, (supa) sa razmu­ ćenim žumancetom, jaja (ma u kom obliku), mežganik ( pire“) od krompira (krtole) s mlijekom i t. d. Uz to može uzeti i pomalo bijela, ali pržena a ne gnjetava hljeba. 38. Za porodilju nije nikakvo teško jelo, ili hrana koja nadima, n. pr. mastan kiseo kupus, pod varak, kavurma, sarma, pasulj, kuhano tijesto i t. d. 39. Porodilja više spava, pa više i žedni. — S toga je valja češće pojiti. 40. Za piće je najbolja voda. Drugo piće ili kahva daju se porodilji samo za lijek — po naredbi Ijekara. 41. Porodilju valja i inače čisto držati. Valja je umiti i isprati, kadgod se ukaže potreba. — Naročito neka r.uke često pere. Razumije se, da se to čini to­ plom vodom i sapunom. 42. Štogod se ukraj porodilje ili djeteta ukvasi ili zaprlja, valja odmah čistim ali sasvim suhim zami­ jeniti. Zimi se čiste preobuke ili prostirke najprije malo zagriju. 43. Kad se oko porodilje ili njene postelje što radi, valja paziti, da je mnogo ne krećemo ili ne uz­ mi rujemo. 44. Sve što je nečisto, iznosi se odmah iz sobe porodiljine. 45. I sva okolina porodiljina mora se čisto dr­ žati. Čeljad s ranama, prištevima, znojnicama i ospama ne treba porodilji puštati. Prašina, gjubre i smrad su veliki neprijatelj i porodilji i djetetu. 46. U prostoru, gdje porodilja leži, ne smije se ništa prati ni sušiti. Baš ni djetinje peljenje, 47. Od porodiljine sobe valja i domaće životinje odbijati. 48. Porodilju i njenu sobu valja naročito i od muha braniti, „Zdravlje*1. Darovi ,,Gajretu“. — Javne potvrde. Suljaga Vaizović narodni poslanik iz Rogatice darovao je „Gajretu" 20 K, mjesto odgovora prijate­ ljima, koji su mu čestitali izbor za poslanika u zem. sabor; Mumin Rahmanović iz Megjegje (kod Zvornika) darovao ie „Gajretu" 2 K, Huso Selimović iz Vitine kod Zvornika 3 K i Mula Halil Selimović iz istog mjesta 1 K. �150 Mjesto brzojavnih čestitki Alibegu Firdusu na presjednićkoj stolici i Muratu Sariću za narodnog pos­ lanika, na predlog Paše Barakovića, i Bećirage Kudre oba iz Domanovića (Rečice) darovaše „Gajretu" slije­ deća gospoda i to: po 5 K: Muharemaga Baraković( trgovac i Ibrahimbcg M uratbegović mlagji; po 1 K: Omerbeg Muratbegović; po 3 K: Sulejmanbeg Murat­ begović i Hašimaga Kapetanović; po 2 K: Murataga Baraković, Bećiraga Kudra, Mujo Hasić, Mehmed hodža Burić, Mahmut Hasić, Alaga Pašić, Hasanaga Muminagić, Jusufaga Graho, Memišaga Fazlagić, Ćamilaga Šarić, Alijaga Šarić i Sabribeg Muratbegović. Po 1 K 25 h: Halilaga Dizdar i 1 K 20 h. Smajil Hakija Hasanagić; po 1 K: Mustafa ef. Čaluk, Bijedić Salko, AhmedMarić, SalkoKrpo,Salko Gubelja.Hadžaga Kudra, Šaćiraga Kudra, Zulfo Bostandžić, Ahmed Mumi­ nagić, Ali ef. Muminagić, Muhamed Muminagić, Hasa­ naga Mešić, Salihaga Šoše, Hasan Agić, Alija Bitanga Ramo Veledar, Salko Hasanagić, Zulfo Zukanovič, Ahmet Mehić, Ragibbeg Muratović, Hafiz ef. Kapić, Osmanaga Mešić, Smajil Bucman, Alaga Turajlić Ibrin, Halil Lizde, Nasufaga Hajrović, Ahmet Hasić, Ibraga Koso, Avdaga Hadžomerović, ^.hmetaga Repešo i Sule Turajlić, 80 h Mujaga Dugalić; po 60 h: Adem Repa, Mujo Vujičić i Huso Pilavdžić. Po 50 h: Smajil TasHdža, Osman DelićAgjjSrahim Lizde; po 40 h: Meho Hasić, Hasan Lizde. Halil Čevra, Salko Gubelja stari, Mustafa MalohodžićŠaćir Zukanović, Osmanbeg Turajlić i Salihbeg Šunje; po 30 h: Mumin Mujičić j' Osman Šuta; a po 20 h: Ibro Šejtanić i Muharem Obzović. Ahmed Šepović iz Trebinja, prilikom udavanja kćeri, Josa Bodalića sakupio je od gospode za „Gajret" 21 K 55 h. Abdurahman Čehović sakupio je za „Gajret" megju članovima prilikom glavne skupštine islamske kiraethane u Goraždu 7 K. Halil ef. Hajdarović iz Bijeljine, prigodom dolazka jedinca Ćerimbega Prcljubovića Muhamedbega s liječilišta iž Gleichenberga (Štajarska) darovao je „Gaj­ retu" 1 K 7 h. Zulfo Beharić, učitelj iz Kotor-Varoši sakupio je za „Gajret" 13 K 60 h, a darovaše po 1 K: Mehmed Kozarčanin, Ahmed Tabaković, Kasim Kazić, Dizdar Abdaga, Ibrahimaga Hadžisebmović, Hafiz Husejin Horak, Mehmed Karaselimović, Selim ef. Hadžiselimović, Dizdar Hasan; po 60 h: Hajrudin Bagjar i Dizdar Muhamed; po 50 h: Derviš ef. Gjikić, Hadžo Salihović i Ale Imamović; po 40 h : Alija Skopljak i Salih Skopljak; po 20 h: Alija Gjuko, Smajil Neslić, Ahmet Botić i M. Hasak; Salih Zaimović 10 h. Husein ef. Kadić darovao je „Gajretu" 2 K. Konjhodžić iz Ljubuškog poslao nam je 116 K 98 h. od zabave održane u korist „Gajreta" u Ljutmškom. Ahmetaga Novalija iz Sarajeva položio je I K 74 h iz Gajretove kašice br. 11, koja je stajala u njegovom dućanu. Ahmetaga Softić, načelnik iz Fojnice te Omer ef. Begović iz Puračića darovaše „Gajretu" 15 K 40 h. Asim Ismet Kurt iz Travnika sakupio je za „Gajret" 4 K, a darovaše po 1 K: Mujaga Z. Pezić, Alija Ibrišimović, Hasanaga Lipo i Asim Ismet Kurt. G. Šerif ef. Arnautović, položio je svotu od 109 K iz Gajretove kašice kod istog, 10 K za M. Miralema i 5 K H. Karamehmedovića. Mehmed Herco, kahvedžija iz sela Mahale (kot. Visoko,) sakupio je na sijelu megju seljacima za „Gajret" 9 K 50 h. Sulejman ef. Alispahić darovao je Gajretu 1 K prilikom posjete Gajretovih prostorija. Mjesto brzojavnih čestitki H. Sulejman ef. Šarcu, prigodom njegove inštalacije darovaše „Gajretu" ova gospoda: Po 1 K: Arif ef. Sarić, Šajtaga Kurtović, Jusuf aga Tanović, Hasanaga Hasanbegović i Arifaga Agović. Po 80 h: Osman ef. Zametica i Salih ef. Dilberović. Po 60 h: Hamidaga Kurtović, Halidaga Zvizdić, Ago Pošković i Ahmedaga Tanović; po 50 h: Osman aga Zvizdić i Hrustanaga Bijedić; po 40 h: Alija Pavalić, Hasan ef. Tanović, Ahmetaga Begović i Omer Kurtović; po 20 h: Smajlaga Demir. Svega II K 80 h. H. Egrić, kadija iz Vlasenica poslao je kao dar „Garetu" 50 K mjesto putovanja na svečanu instala­ ciju i počast reis-ul-ulemi. Ahmed Šuljak iz Trebinja poslao je „Gajretu" svotu od 14 K, koju je svotu sakupio na jednom sastanku megju svojim prijateljima (ahbabima.) Hafiz M. Jakić sakupio je za „Gajret" 31 K na večeri kod g. Ahmedbega Cerića, koja je data u po­ čast H. Selim bega Džinića a na poticaj Abdage Ce­ rića darovaše i to: 10 K Selimbeg Džinić; po 5 K: Ahmedbeg i Hrustanbeg Cerić; po 3 K: N. N. i Hamdibeg Biščević: po 2 K: Osman ef. Mehmedbašić, kadija. Muslimanska štedionica iz Foče poslala je 100 K i to: iz Gajretove kašice br. 346; 61K 53 h zajedno sa pripisanim kamatima, koju svotu su iz svojih sred­ stava kao dar „Gajretu" povisili na 100 K. Salih Seremet iz Livna, darovao je „Gajretu" 60 helera. Gajretove vijesti. Z a b a v e u k o r is t „Gajretu". U korist našeg općeg narodnog kulturnog pređuzeća „Gajreta" prire­ dila je naša svjesna školska omladina u Ljubuškom zabavu, koja je donijela K 11698 čista prihoda Gaj- �151 relovoj blagajnici. Isto tako je priredila zabavu i škol­ ska omladina u Foči, koja je takogjer imala lijepa uspjeha i koja je donijela Gajretu 226'46 kruna pri­ hoda. Osim toga priredila je muslimanska čitaonica u Žepču zabavu, čiji je Čist prihod bio namijenjen V* u korist čitaonice i l/s u korist Gajreta, te je i od te zabave Gajret dobio K 57 37. Imena one rodoljubive braće i prijatelja našega kulturnog napretka donijećemo u idućem broju, a za sada neka je kako svijesnim priregjivačima tako i svima onima, koji ove zabave i najmanjim prilogom potpomogše, topla hvala i priznanje. „L ig a hiljad e" . Evo već nas*upiše mubarekjdani Ramazani-šerifa, a članovi »Lige hiljade« još nisu ni trećim dijelom izmirili svoje prinose, na koje su se lanjske godine obvezali. Mi ovim punovno pozivamo sve one, koji nam prinose za »Lige hiljade« još nisu uplatili, da to što skorije učine i timp, odužujući se svojoj sopstvenoj obvezi, doprinesu našem najkorisnijem narodnom podozeću, našem milom Gajretu. Mi se nadamo, da do konca Ramazani šerifa ne će izostati nijedan član „Lige", a da neće svoj prinos naplatiti. R a in a za n i-šerif m ubarekj olsun! — Svoj braći muslimanima, prijateljima našeg kulturnog unoprer gjenja » Gajret « najsrdačnije čestita mubarekj RamazaniŠerif nadajući se, da će mu on donijeti i ove godine, kao i svake druge, lijepe koristi i time ga ojačati u njegovom blagotvornom djelovanju na dobru našega milleta. Ramazani-šerif mubarekj olsun! sada prispjelih priloga iznosi blizu 3000 kruna, a da će se ta svota jošte znatno uvećali odbor je u tome više nego siguran. Naročito se može sa sigur­ nošću govoriti o povećanju te svote kada se uzme u obzir to, da poznati narodni rodoljub i poslanik ze­ maljskog sabora H. Salihaga Kučukalić, koji je obećao ovu stvar sa velikom svotom pomoći, još nije položio svoga priloga. Isto tako nisu još položili svoje priloge od po 500 kruna Mahmudbeg Fadilpašić i lsmetaga Merhemić kao što nisu ni mnogi drugi bogataši i na­ rodni prijatelji svoje priloge još poslali. Osim toga, doznajemo, da će i merhum Alibegova mati potpo­ moći ovaj fond sa 1000 kruna, a njegov zet Hilmibeg Hapetanović i hanuma mu sa po 200 kruna. Prema svemu tome se može nadati, da će ovaj fond biti znatan temeljac, koji će Gajretove temelje učvrstiti'i osigurati. G ajretovim d u žn icim a . Molimo sve one, kuji nam duguju štogod za Gajretove razglednice, da nam novac što prije pošalju. Naročito pozivamo one, koji nam još od prije nekolike godine duguju i koje smo više puta pismeno pozivali, jer ćemo napokon biti pri­ morani, da takove nemarne dužnike iznesemo u jav­ nost, pa čak i da ih tužimo sudu. Isto tako molimo onu gospodu, kojoj smo po­ slali Gajretove marke na rasprodaju, da nam pare po mogućnosti što prije pošalju. G a jretove r a z g le đ a n ic e . Odbor ima na za­ lihi veliki broj Gajretovih razglednica — čestitki za bajram, ali samo jedne vrsti (sa polumjesecom) po 6 hel., pa molimo mušterije, da se za ovu godinu s ovima zadovolje, da bismo ih mogli rasturiti. F ir d u so v fond. — Dobrovoljni prilozi za ovaj fond neprestano stižu Gajretovoj blagajnici. Svota do Azbuka (abeceda) ćirilicom i Latinicom. ć irilic o m : Latinicom : ćirilico m : 6 B, B r r, a A, e E, 3K JK, j 3 3, a A, b B, v V, S G, d D, e E, ž Ž, z Z, H H, j J, K K, ji A , M, H H, h, n N, nj Nj, a A, B, iZE), jb M m M, L atin ico m : i I, i 1 k K, 1 L, ć irilic o m : o O, n n, P P, c C, T Latinicom : o O, p p, r R, s S, t T, ćirilico m : u u,. m I II, k Ti, V V, ^ Ti. Latinicom : c C, š Š. ć Ć, dž Dž, gJ G j. č Č, lj Lj, T, y u U, Eb, (j) <0, x X, f P, h H, �152 Nakladna knjižara DANIELA A. RAJONA, Sarajevo. — Ovih d a n a su izašli u mojoj nakladi U s t a v n i z a k o n i , i to : Zem aljski š ta tu t, Izborni red, Posloyni red sab o ra, Z a­ kon o s k u p lja n ju i o d ru štv im a i Zakon o kotarskim vijećim a. C ijena knjizi 1 K 30. Ko p ošalje novac u n ap rijed , dobije knjigu prosto od poštarine. N a narudžbi v alja naznačiti u kojim se p is­ m enim a knjiga želi, budući će izaći ista u srp sk o -h rv atsk o m jeziku u o b a p ism a i na njem ačkom jeziku. Gajretovo cigar-ćage. je ispitano o.đ svjetskog naučenjaka, profesora kemije na bečkom uni­ verzitetu Dr. Lambecka i pronagjeno najboljim i za zdravlje neškodljivim. Pa kadj još uz to od potrošenog Gajretova cigar-ćageta ide 10% u korist ,,Gajreta“ zar nije i sramota i grehota, da Muslimani drugo cigar-ćage troše! Jest, i po sto puta jest i stoga je dužnost, da svaki musliman kupuje i troši samo-i isključivo Gajretovo cigar-ćage a da odbaci sve druge fabrikate. Muslimani, trošite samo Gajretovo cigar-ćage! ne uzmiče svojim kvalitetom ni pred najboljim fabrikatima na svijetuZato je treba da je kupuje svako, a Muslimani naročito za to, jer 5% od prodane robe dobiva društvo ,,Gajret“, 'koje se brine za kulturno podizanje muslimanskog elementa u Bosni i Hercegovini. Svaki musliman i prijatelj muslimanskog napretka treba za to da ku­ puje samo i isključivo ,,Gajretove“ šibice i da ih pretpostavlja svim drugim fabrikatima 1 Muslimani, trošite samo ,,Gajretove“ šibice 1 Za uredništvo odgovara: Osman Gjikić. Islamske dionička štamparija (tiskara) u Sarajevu. �Gajretov safun. Izišao je Gajretov iruara o. g. stavljen ....i... u promet. raznih vrsta, pa omči da zadovolji sve Gajretov je Gajretov safun dob ' voće, tako, da., se svoje potrošače. Naru može mjeriti sa najl proizvodima. Stoga’ će umuje, svaki brat musliman a/ ti samo Gajretov ljavat’ svojoj potreb a tim prije, što će u isto safun i s njime korisniju nan ustanovu ,,Gajret“, koja vrijeme potpomagati svoji od cjelokupne prodat* rob ade: 5\ , 0*1 Satli 13 Z3 Jtranje i 10 Od safuna za umivanje. . | -E p a Gajretov salili, o ijzvodi fabrika safuna K?rl3 JdCObi-a U GraCU, koju zastupa za Bosnu i Hercegovinu Agentur-ka radnja Abrama Isaka Eomano u Sarajevu. Sve upite, informacije i poruđžbme šalju se na spomenutu agentursku radnju: flbram IsaH Romano, Sarajevo. Braćo muslimani! Trošite Gajretov safun! �r RIVI LKGOVANA H Z EM A L JSK A B A N K A | ZA BOSNU I HERCEGOVINU. Uplaćeni dionićHi Capital 10 tnilijona H^una. CENTRALA U SARAJEVU. OO m po to k itrn o »dije lje n je . OO OOP B ankovno o d ijo ljen je. OOP i:5. OOP O d ljeljo n je ro b u . OOP jjj Izdavanje 479 i 5% hipotekarnih založnica i 5 komunalnih obveznica, koje se mogu upotrijebiti u svakovrsne naročito ženiđbene kaucije kod zemaljskog i vojenog erara. ::;2 FIL IJA L E : ISPO ST A V E : ::s u Bihaću, Derventi, Gradiški, Goraždu, Lij^vnu, Ljubnškom, Sauskom Mostu, j.!| N»nun, Stocu, Travniku, TreMnju, :::t ",if gradu i Zvorniku. u Banjaluci, Bjelini, Brčkom, Mostaru i Donjoj Tuzli. Zastupstva po svoj Bosni i Herce- Prepot uču - je za sv e banka. iz- ršuje c 3Ć najpovoljnijim ušlo p oslove sa robom ,, koje ;:;j :ji iiUižžiiUUUiUžžižHiinUUUiUii .'UiUižiiUiiiiUiiUUiiiiUiiUiV^' Pozive, o siliš, pro e, trgovačke ohj: , 11* ’ i e papire i kuverte, trgovačke kr-, m r , memorand t, okri.-mte ■redatnice, dopisnice, kao i sve trgo.ački islunice, godlš'.ija izvješća i bilance za udruge, Stedione banko, a. bilje diplome i adrese, pes.jisuice, karte prigodnire, kao i ostale u Štamparsku strr.kii zasjjecajuće raduje p ru d u im iz r a d b u Islamska dionička štamparija (tiskara) u Sarajevu s n a b d je v e n a f najmodernijim slovima, šarama i mašinama (strojevima) ima), te preuzima Štampanje ilustrovanih listova, brošura, knjiga i časopisa ---- u harudžhe iz mjesta i sa strane obavljaju se u najkraćem vremenu. "a jv r Ukusna izradba. Cijene umjerene t � https://kolekcije.nub.ba/files/original/3128230f6ae4e4e778193c20ea5f2593.pdf a678eac1626a82f71488a785cdec47ce PDF Text Text GODINA III. BROJ 10. GAJRET izlazi 5. dan sva­ kog mjeseca na 16 stranica, a po po­ trebi i na viSe. CIJENA je listu ,,Gajret“ : za članove 1 K 20 h zanečlan. 2 K 4 0 h na godinu. ---. JXZlyii <k~lj db^jL* — ----— ■Taleba, učenici i se­ ljaci plaćaju 1 K 20. GAJRET GLASILO „GAJRETA", DRUŠTVA ZA POTPOMAGANJE GJAKA MUSLIMANA NA SREDNJIM I VIŠIM ŠKOLAMA. " = Uo'ieiaK uoBor y ErtponH. — Male rUgovora Z^hidu. — Sa jedne ost: I I oa BajiiHor - Iz s llč ra „ S a Ner. .ve“ — Zemlja. — Komljenje jretovi v’ ili. — Gajrelova so ' — Islzn.sH . 'jet: Musa Ćazim efendi, • povrće ie kao narodna hra - -av n e pocfvrde - darovi. — Pa3ne I e h n o j'in e 6H.t>enn.i K* i 5ARAOEOO. Islamska dionička štamparija. �Gajretov safun. Izišao je Gajretov safun, koji je od 15. februara o. g. stavljen u promet. Gajretov safun iiuade razniL vrsta, pa će moći da zadovolji sve svoje potrošače. Naročito je Gajretov safun dobre kakvoće, tako, da se može mjeriti sa najboljim proizvodima. Stoga će, bez sumnje, svaki brat musliman tražiti samo Gajretov safun i s njime zadovoljavati svojoj potrebi a tim prije, što će u isto vrijeme potpomagati i . svoju najkr' r' c'r 'ju narodnu ustanovu ,,Gajret“, koja od cjelokupne prodate ro’SuflM3 Z3 prailjE i 10" o Od safuna za umiuar.jz. Gajretov safun proizvodi fabrika '■Si*'(imaš, Karla Jacobi-a u Gracu, koju zastupa za f osnu i Hercegovinu Ageni lirska radnja Abrama Isaka Romano u Sarrjo-d. Sve upite infornreije i poruclžbine šalju se na spomenutu agentursku radnju: R'iraiTI ' 1 RomanO, Sđf ?W0. Gajretovo cigar-ćage. je ispitano od svjetskog naučenjaka, profesora kemije na bečkom uni­ verzitetu Dr. Lambecka i pronagjeno najboljim i za zdravlje neškodljivim. Pa kada još uz to od potrošenog Gajretova cigar-ćageta ide 10% u korist ..Gajreta'1 zar nije i sramota i grehota, da Muslimani drugo cigar-ćage troše! Jest, i po sto puta jest i stoga je dužnost, da svaki musliman kupuje i troši samo i isključivo Gajretovo cigar-ćage a da odbaci sve druge fabrikate. Muslimani, trošite samo Gajretovo cigar-ćage! �BROJ 10. GODINA III. GAJRET izlazi 5. dan sva­ kog mjeseca na 16 stranica, a po po­ trebi i na više. Ja CIJENA je listu ,,Gajret“ : za članove 1 K 20 h zanečlan. 2 K 4 0 h na godinu. j* Taleba, učenici i se­ ljaci plaćaju 1 K 20. C A J R ET GLASILO „GAJRETA", DRUŠTVA ZA POTPOMAGANJE GJAKA MUSLIMANA ---------------NA SREDNJIM I VIŠIM ŠKOLAMA. — - ■Vlasnik : Društvo „Gnjret“. jj 5. oktobra 1310 SARAJEVO. Osnivajmo Gajretove pododbore! Odavna se je već osjetila potreba za pro­ širenjem rada i agitacije na. Gajretovim poslo­ vima. Radi toga su se još prije godinu datfa poduzeli koraci, da se po raznim mjestima naše zemlje osnuju društveni pododbori, koji bi taj rad i agitaciju proširili. Na predprošloj glavnoj skupštini su usvojena pravila, u kojima je bilo predvigjeno i osnivanje pododbora, pa se je očekivalo, da će ta pravila biti odobre­ na i time nam biti pružena mogućnost, da pododbore možemo osnivati. No to odobrenje nije išlo tako brzo. Go­ tovo čitavu godinu dana se je moralo čekati, da se pravila povrate sa vlade. Pa i kad su se tu skoro povratila, nisu bila jošte odobre­ na. Ljetos je vlada poslala odboru pravila radi toga, da se u njima izvrše neke izmjene pre­ ma propisima novog zakona o udruženjima, što je odbor dakako i učinio i tako izmije­ njena i prema propisima zakona udešena dru­ štvena pravila poslata su pred Ramazan po­ novno vladi na odobrenje. Pri predaji pravila nam je obećano, da će odobrenjfe uskoro uslijediti, no to obećanje nije još do danas ispunjeno. — Ali služeći se pravom, koje nam daje zakon o udruženjima, mi to odobrenje ne moramo čekati duže od 6 hefti. Ako za to vrijeme vlada i ne odobri pravila — ali i ništa ne odgovori — ima se \ v r \ f j O l J I j i i j| Urednik: Osman Gjikić. smatrati kao da su pravila odobrena i po nji­ ma početi rad. Šest hefti je već prošlo i od onda, kako smo mi pravila ponovo predali vladi, pa pre­ ma tome smo već stekli pravo, da prema nji­ hovim propisima radimo, te da osnivamo i društvene pododbore. Stoga i pozivamo sve naše povjerenike i ostale Gajretove prijatelje, da što prije pri­ stupe radu na osnivanju pododbora, o čijoj potrebi nije potrebno da govorimo. Da bi se u jednom mjestu pododbor mo­ gao osnovati, potrebno je, da se prijavi naj­ manje 50 članova, koji će se sakupiti na skup­ štinu i izmegju sebe izabrati odbor. Pododbor sastavljaju petorica članova i to: predsjednik, podpredsjeđnik, tajnik, blagajnik i revizor, koji će izmegju sebe podijeliti posao i nastojati, da se Gajretova ideja u narodu što bolje učvr­ sti i raširi. O djelokrugu pododbora će glavni odbor uskoro obavijestiti svoje povjerenike i prijate­ lje, kao i razaslati u sva mjesta zemlje uputstva, kako se poslovi pododbora imadu voditi. Nu mi već sada pozivamo prijatelje na­ šega napredka na rad, da bismo što prije imali što veći broj pododbora jer njihovim osnivanjem podiže se i ,,Gajret“, koji treba da nam je svima, bez razlike mišljenja i uvje­ renja, zajednički i mio! Osnivajmo braćo, Gaj­ retove pododbore! �154 X., — CapajeBo. rioH eT aK HOBor n o S a y EeponM. ^paoaBe cy a Hapo^n na^ajin a hohobho ce A11' aajm, pa3Bii cy ce rocno^apcicn n ApyuiTBeHa chctcmh, Ha3opn o HOB]eKy h AP^acn npoMajeHa.ni, APyniTBeHe ce h ApsKaane ypeA6e ycaBpmaBavie, Hayica nanpeAOBavia, n3Bpuui.ia ce HeKa oTKpaka n Ha’iHH ce npoH3BOAH>e npoMnjeHHo. aok ce je . ^ a ^kh Ayx o(uo 6oaho cpeAoBjeKOBHHX cnoHa a Eepona Aouma y AaHanm>ii CTaAiij. CpeAH*H ce BHjeK mije CBpimio k3krbm Har.uiM Aora^ajeM Kao oho CTapu ceo6oM napoAa ii naAOM pHMCKor uapcTBa. JlaraHa h HeBHAHa CHJia HOBor Ayxa npeo6pa3HJia je CBajeT n yAapima TeMe.t hoboj nepaoAH. Ha pa3Me^H cpeAH>era n HOBora BajeKa Ha»ia3nMo npenopoA y IiTa.nija, no3Hax hoa HMeHOM xy MaHisiaa a h peHecaHC-e, a.ia oBaj npenopoA Haje caMo npenopoA CTape yMjeTH0CTK a noneiaK Hani.T,eAOBaH>a rpuree n piiMCKe Ky.iType, HerO je oh : „noneTaK MOAepHora cbhjeTa y iiojibthijh, 3HaHOCTa, yMjeTH0CTH a APymTBeHOM acBBOTy“. II^pKBa je y cp6AH>eu BiijeKy 3aTpna.aa rpHKy a paMCKy i;nBn^H3aAajy, na "je 'Ha h>chbm py mesima Ma 60.1 a 3aBe.ia nape.TBO Mpaica a i^pHor K.iepiiKa.iii3Ma, noA KojnM cy eBponcKa HapoAH Ayro laMimii. HayKa, cnyTaaa y okobc ijpKBeHnx nponnca, <yiyacima je upkbh h H>e3BHBM AorMaMa n 6im a 3aTBopeHa y caMocTaHCKe 3HAHHe. rocnoA^p AynieBHor seneoTa 6a.ia je upKBa, na cy 6oroc.ioBHe Hayxe 6a.ie HajoTMCHaje 3aHBMaH>e, a CBeneHBna Hajyn.iBBHnja CTajie« y AP^asH. CpeAfbn je BnjeK ao6» or.Baja&a a rpy6e cime, na je $cyAa-in3aM AocTarao CBoj BpxyHan. noB.iacTHAe He 6ajaxy CBojima njejioKynHor HapoAa, Hero caMo 0Aa6paHe Kjiace n.ieMiika, na cy omi no tom 6im a HajMohHaja (JiaKTop y 3eM^>a. HajBekii je a **o HapoAa KMeTOBao a ° k je 6poj Cw 1o6oabiix 6ho Bp.io HC3HaTan. y XV. BnjeKy none.ia cy ce eBponcKH HapoA« no- rpaAona, TproBua, no.opcKH »apoAn «*«»)» ■* »** O u c a „ Heno rpo3»M«BO hjctbo aa A p f a ™ « .. o5oraU a.aH .ea o6S3HMa w e , na M ce " x “-MAe c u a ? AMepnae, « a ce Ta»o oSoraTH n apaTO oneT y Ao„oBHHy. H a cra je hchb caoSpakaj a a i e l j j E apono, A n p a n h HHAaje, a 10 je Eeporai AOHajeAO Ee.inKe M aTepnjanee KOpaCTB. H obh napoAO. paAH esor A"6Por reorpa^eKor no noHcyja, n36.ijajy na CBieT«ty noaop»H«y. IH nam ija 3ayBiiH.’Le npBO MjecTO »el,y eBponcKHU B0Hapx»ia«a u Sapa Iirajin jy y noaaABHy. U loaftoann n.lo:.e y AMepMKy. TaMo ce Hanpne cbjihop 6oraTCTna, Koje aohocc y 0Tay6nHy. H 6am onaj hobeu noAHMce HIaanHjy a« oho 3aMjepne Moka. y H>y ce yr.ieAajy APycn HapoAn. H jeHy ypeA6y BojcKe, KO.ioHiija.my noAiiTHKy a eKcnAoaTiicaifcc CTpaHiiJC 3eMiA>a y3iiMajy APype eBponctco AP*at,e. A.ia IlInaHiija naAa5 a EmuecKa u Xo.i.iHAnja nocTajy r.iaime 3acTynH»ne MopCKe cime a K0J0Haja.iHe Moka. HlTaMna je A°HHiejla JlaKy na6aBy KH>ara. K pyr ce o6pa30B8HHx cb6 Bome iiiupn u 3naH>c Haje Bnuie Ao6po nojeAnnux cTa.ieaca, Hero onke, HapoAHo Ao6po. ^ a KH>ara 6yAe •uto jeijiTHHaja, npoHa^eH je nanap, na cy n capoMaoma JtyAn Mor.m KH>ary Ha6aBHTn. 0 HapoAHoj ce npocBjem Hoje npaje hh mhcahao, a MOAcpna ApacaBa y3nua Ha ce, Aa TpajeSa HenacMeuocT a nooyjiapame 3HaH>e. trpajarame cy OKpyH>eHe r.iaBe, na u HeKe nane, 6im e HenncMOHe, a A»Hac ce iiAe 3a thm, a « h Ma.ioM AjeTeTy He MaitKa Ta npiiMHTHBHa Hao6pa36a. y Ao6a<})eyAa.iHor ApymTBeHor ypeken>a 6uo je TeacaK KMer rocnoAapeB, Be3aH 3a 3eMA.y, na ra je B.iacHiiK Morao 3ajeAHo 3a 36ma.om npoAaTa. Huje ce cmho oMcennTii a hh 36Mjby HanycTiiTu 6e3 AonymTeita rocnoAapena. Ha meroBHM cy jie^mia 6hah cbh ApwaHHa TepeTB, a a HajBeka Ano npnxoAa oa 3eM.ioe AaBao je rocnoAH. 4>awTopa no.iHTBHKH y aeMJLH 6a.ia cy HACMaka, Koja cy c Kpa.i>eM A^je^n B.iacT, a Tencami cy a rpa^aHa 6 hth npocTa paja caMo Aa cayaca a paA«. OBaj je $eyAa.mn OAHOinaj cTaaa PeBoaymija o6apaTH H3HecaBma npiiHmin cao6oAe a jeAHaKOCTii. H oho Ma.io 6yAnra. By^eH>y cy obom Aa.ia BMny.ica HeKa otAo6a nporaamyje KOHCTHTynaoiiaaii3aM a cjo6oAy HaKpnfea. Il3yMHJia ce uiTaMna, H3yMao ce KOMnac, npopoAa. /ipacaBe cy noiejie yicnAaTH CTape n.ieMnkcice noHanrna ce AMepaaa a oTKpao ce MopcKa nyT y HHAiajy. B.iacTime, npor.iacH.ie noAaHHKe jcAHaicaM npeA 3aK0H0M. y EBpona HacTaje hobu skrbot. IJpKBeHH yHiiBcp3ajiaCBaisoM je 3ajaM>ieHa caofioAa KpeTama, Mam.’beH>a, hcth3aa jea.aBa a ycTyna MjecTo nHARBnAya.ia3My nap o jii Aaaa, aKO ce He koch ca nocTojekaM saKoiuiMa. CejbaKa ^ ok cy ce y cpeAH>CM BajeKy Hajia3a;m eBponcKH aacy ocJio6oAH^e BjeKOBHor rocnoACTa a TyTopacaH>a a ropoAH cbh Ha nanaH no3iiB n num a TaKO nyT IlajiecTHHe cnoAapeH>a a AaJi© My 3eM.i>y y nocjeA. oAcaAa y3iiMa cbo Bekera Maxa noAjejia HapoAft. H anaa ce npoB3BOA»>e tokom BpeMeHa nocBCMa H3 Tor HHAHBiiAya^acTHHKor ocjekaja pa3Baja ce npoMajeHao. yBeAen>eM nape a MamaHH3Ma Hac'rao je A>y6aBnpeMaHapoAHoj kh>h3h a HapoAHOMje3aKy,aacTOTaKO npeoKpeT y TproBHHii a npoB3BOAH>a; a cmoCoAua je npeMa caMocTajmoj HamioHa.moj AP*aBa. Mok nanimcTBa KOHKypeHUiija AOBC.ia, Aa ce je HOBan a 6oraTCTBO c-rao noHHH>e MajiaKcaBaTa, a h ocjekaj oa&hocth npeMa npKBa. roMii.iaTU Ha jeAHoj CTpaHu: y pyKaMa Bp.io Ma.ior JlaTHHCKH je3BK noMa.io ycTyna MjecTa KapoAHOM a nocTOTKa 6oraTama — KanaTa.iacTa, aok ce je Ha jaB.-ba ce HapoAHa KH>iira h Hajiaaa cnojy npany unjeHy. Apyroj noneo HeMii.iaAe yBekaBaTa 6poj 6ecKykHBKa. y IIpoHa^a3aK ManieTCKe arjie OMorjkao je ja>ia n AycTpaju jo Bpjio Ma.ia 6poj ohhx — 10% oa qaje.ior jkhb.TjH npoMeT Ha Mopy n TproBima say3HMa cbo Beke 5KHTe.i>cTBa , 'Iliju npHxoA ii 3hoch roAnuiH>e npcKo AHMeH3iije. Haje to Bume iproBHHa H3Meky n-iCMcna a 1200 K. �155 E kohomcko cTaH>e n BeaaKa iiponjKiraja noAiijeJiHjia je Jhjjip y ABa Ta6opa. M aja nocjeA, Koju je > Ao6a MepicaHTii.iH3Ma ijBao, noHUH>e H3 AaHa V A«h na* A^TH, noHHK.6 ra HecTajaTH, jep He Moace Aa oao.ih ea-aa KanaTa^HCTH'iicor Apyn*TBa. MaHy<J)aKTypa ycTyna uje­ d a (jiaCpaua noniTO joj je OBa uoApoBaaa CBaicu TeMe.i, samo specijalno kod nas muslimana, nego da i u cijeloj Bosni t. j. bosanskom narodu uopće ide sve po starom. A izvan svake je sumnje, da naše hodže ne­ maju absolutno nikakva uticaja na bosanske muslimtane. Kad bi pak ovaj nazor bio pošljedica četiri stogodišnje orijentalne vladavine, onda ga se ni Bu­ oncTaHKa u HanpeTica. gari i Grci, koji su od nas mnogo bliži Orijentu, ne HanpPAa« TexHaice, usBpcHa KOMyHBKau;aja a caBpuieHa npeB03Ha cpeACTBa u e^o6oAa TproBanc ctbo- biše mogli tako brzo otresti, pa bi i oni bili u za­ stoju kao i mi. pnme CBjeTCKH Tpr. IIoTpe6e ee jtyA a yMHo®uw:e a Istaknem li još okolnost, da se ni sam Zahid B3B03 Apw»Ba CTpauiHO noBeha. Taj b 3bo3 aoctbskc y ne drži principa o podjeli rada i da kao laik — bez Hauie Ao6a orpoMHy CBOTy oa 70 Ma.iajapAa icpyHa. TesnaaKa je ({laMa-oja npoa3B»l)ajia npje CBe CTBapa, uito i najprimitivnije spreme, koja se traži od jednoga joj je naucicaBa.ia Kybna noTpe6a, aok Aanac npoB3Baba pisca — kritičara — piše o vjerskim pitanjima, dr­ y Hajeume c-ayiajeBa caMo oho, uito joj hocb iiaj6o.T>u žim, da sam dovoljno potkrijepio svoju tvrdnju o Zahidovoj površnosti i nedošljednosti. npouenaT KopacTB, ocTajio Ha6aB.i>a aa mi jami. IlapoČitajući drugi i glavni dio Zahidova uvodnog 6poA a 5icejte3Hima nnje(J>THnnuie npeB03. UapođpoA AoBjiaua Hewe CTBapa a npoAJKTe 113 HajyAa.r>eHnjHx icpa- razmatranja’ bijah u prvi mah u neprilici kako da jeBa cnajeTa (AnepaKe a AycTpajiaje) a to uoa thko započnem, jer ne znadoh ili bih prije osudio njegov ton pisanja, ili onu nepojmivu komociju u nabaci­ jet})TBHy uajeHy, Aa ce y MHoriiu KpajeBiiua Enpone HeHcn^aTii acTe isaine npoB3BabaTii. AycTpa.iCKa je By«a vanju tvrdnja, kojom onako hladno i bahato pod­ TaKO CHii3BJia u.rajei y eBponcice, a » Ta rpaHa upaBpeAe vlači „pogrješke" i konstatuje „nedaće". — Sva je naAa AaHouuue y EBpona. Kano je jeBTUH npeB03 y a »- sreća, da mu ne odgovorih odmah, u prošlom broju, HauiH>e A^6a, noKa3ahe Hau obh opojeBn: npeB03 oa 100 jer sam vrlo lahko mogao doći u sukob sa hadisi « (mislite o muminima dobro!) Kr. mehepa H3 EBpone y IIaAajy a K n ny He CToja Baiae Šerifom Hero 1 K 20 x. Ao 2 K 40 x. pošto mi u početku ovo razmatranje izgledaše kao Ma BHA0MO, Aa ce je CTaae Eepone tokom Bpe- kakva „Dreperijada". ueHa Majeftano, Aa cy rocnoAapcKa, a p Vuitbchii h KyjiNu pročitavši malo pomnije dogjoh do osvje­ TypHU OAHOuiaja aMa.ia Besana yTnuaj Ha pa3Boj ii>e- dočenja, da sam na krivom putu i da plitkoća Zahi­ 3hh, Ha yHyTapa>e upn^HKe H>e3iiH, Kao a Ha iteHo nodova suda, koja ide tako daleko, da pod jednu kapu .naTauKO 3HaMCH0Baa>e; yonke, Aa je cbo obucbao o trpa „stanovište orijentalne mudrosti" i vjerske pro„CTBapmiM oAHOCHMa ca^a" propise, odaje sve prije nego li piščevu svijest, da barata teškom temom i piše o vrlo škakljivom pi­ tanju, pa radi toga nije vrijedno, da se čovjek uzrujava i posiže za oštrijim sredstvima, nego je do­ voljno, da se ovo nabacivanje hladno raščini, pa da se tako 1 naš Zahid osvjedoči, da je njegovo raz­ matranje — jedna velika nedaća u koju je zapao Ibni Munib: --------- ----radi toga što se nije držao principa o podjeli rada Malo odgovora Zahidu. i što je smetnuo s uma, da je prvi uvjet dobre kri­ Mubesmila! tike svestrano poznavanje predmeta o kom se go­ U članku „Kako da razvijemo rad u narodu" vori, a onda oštro oko i zdravo zaključivanje. — A ustvrdih, da je Zahidovo razmatranje o „pošljedicama njemu fali oboje. orijentalne filozofije" površno i skroz pogrješno i na­ Definira (tarif čini) ispod kritike i to je nesu­ tuknuli, da ću se opširnije osvrnuti na ovu stvar. — mnjiv dokaz, da mu fali poznavanje predmeta o Da izbjegnem suvišnoj prepirci sa našim urednikom, kojem govori. — Evo, da vidite njegove definicije: prelazim šutke preko njegove primjedbe i ako imam „Dužnost opća je ona, koju m o r a s v a k i z v r ­ valjanu ispriku, pa ću odmah odgovoriti Zahidu i š i t i , ali ako je izvrše n e k o 1 i c i n a s o s t a l i h opravdati svoje tvrdnje o njegovom razmatranju. spada odgovornost". Po ovoj Zahidovoj definiciji Rekoh, da je površan i držim, da mi se ne treba farzi kjifaju m o r a vršiti s v a k o , i n e m o r a vr­ mnogo baviti dokazivanjem ove tvrdnje, jer je to šiti s v a k o , nego samo pojedinci!... Je li onda čudo, malo pomniji čitalac mogao i sam zapaziti. Dosta će što Zahidu izlazi sve tumbe? Nastavljajući veli Za­ s toga biti ako upozorim na njegovu tvrdnju, da je hid: „Ovu potonju podvlačim..." Kad bi on pod „po­ nazor pojedinačne i općenite dužnosti prodro u na­ tonjom" mislio — potonju definiciju (a ne potonju rod preko hodža, premda je i sam konstatovao, da dužnost), onda bismo se u daljnjem sudu složili kao je princip podjele rada u velikoj mjeri nepoznat, ne dva brata, jer zaista potonju (naime definiciju) treba �156 podvući pošto u njoj uistinu leži pogrješka i to ve­ lika, velika pogrješka... Složili bismo se i u daljnjem sudu i mogli bismo onda zajednički misliti „koliko nedaće nastaje od truda" — kad se slabo definira „i dokle bismo s tim doprli kad bismo svi ovako slabo definirali... Što se tiče samog Zahida, držim, da bih već ovdje mogao metnuti tacku, jer je njegova definicija neoboriv dokaz, da mu nije jasna ova ustanova ori­ jentalne mudrosti! pa da već radi toga nije u stanju podvlačiti „pogrješaka" i govoriti o „nedaćama". Nu držim i to, da bi bila velika šteta kad se ne bih malo osvrnuo na njegovo „klasično" zaključivanje, pa ću mu s toga posvetiti još koji redak. U svojoj definiciji veli Zahid: „dužnost opća je ona, koju mora svak izvršiti, a l i a k o j e i z ­ v r š i n e k o l i c i n a — onda s ostalih spada odgo­ vornost". Uza svu svoju nelogičnost ipak ova defi­ nicija ima tu dobru stranu, da se iz nje jasno vidi, da „dužnost opća" ne može spasti, d o k j u n e iz ­ v r š i b a r n e k o l i c i n a . — Pored svega toga po­ vlačeći otale konsekvenciju, veli Zahid doslovno: „Pozvani su svi jla rade, 3 s v a k s e o b a z i r e na d r u g o g jer drži, da je drugi više pozvat ^d-D jega samog, kad je u pitanju rad za općenitost, rad za narod“. I radi toga podvlači pogrješku i konstatuje nedaću... Ta za Boga miloga, ako Islam nalaže, da bar nekolicina m o r a v r š i t i opću dužnost (n. pr. ukopati svog mrtvaca) a ipak niko te dužnosti ne izvrši (pa mrtvac ostane neukopan) — je li onda krivnja na Islamu ili su krivi muslimani, koji se nijesu htjeli držati islamskih propisa? Svak će živ na ovo pitanje odgovoriti: „pa to se zna, da su krivi muslimani", samo eto naš Zahid hoće da bude origi­ nalan pa zaključuje: „Kriv je Islam !...11 I uza sve to on se još usugjuje podvlačiti pogrješke i konstatovati nedaće! Pa da čovjeku ne stane pamet!... Subhanellah!... Ovim sam gotov sa Zahidovim razmatranjem, a ako sam u raščinjanju bio malo pooštar, nijesam kriv ja nego njegova površnost, koja ga je dovela u ćor-sokak. Vrlo se je lijepo oduševljavati za Evropu i unositi njezine korisne tekovine, nu treba ujedno odbaciti kojekakve uticaje i pažnju posvetiti na­ činu, kojim će se te tekovine kod nas ukalemiti. — Osobito treba držati na umu, da je slijepo oponaša­ nje jedna ružna i pogubna stvar i da treba dobro i svestrano odmjeriti svaku riječ, kojom se govori 0 Islamu i njegovim ustanovama. Nikad se ne smije smetnuti s uma, da su se 0 Islam oblomili kud i kamo jači zubi nego li su Zahidovi i d a j e m u s l i m a n u duž n o s t , da i s l a m s k i m p r op i s i m a č i n i t a z i m i š i r i i h , a ne da ih k ri­ t i k u j e i z a b a c u j e . Musliman se ne smije ni­ kad toliko zaboraviti, da se spusti do prostog majmunisanja i treba, da uvijek drži na umu, da se i iz Evrope može gledati Istoka I grijati zrakama, koje su davale život i snagu od nas kud i kamo snažnijim i kulturnijim narodima. Ovo treba da upamti i dobro drži na umu ne samo Zahid, nego i svi oni, koji poput njega, zaba­ daju trn u zdravu nogu 'i na silu hoće da nagju manjkavosti ondje, gdje ih apsulutno ne mogu 1 aćl. Ništa lakše nego poput Zahida nabaciti nekoliko bes­ mislenih i neosnovanih tvrdnja ili poput Ahmeta ispuknuti frazu, da smo u Evropi i pod uplivom ev­ ropske prosvjete, pa valjda radi toga i takvoga upliva utvrditi, da su se naši zemljaci rano probu­ dili i izmakli nam radi svoje — vjere i načina ži­ vota (vidi članak „Šta ometa rad?“ u 6 . broju „Gajreta“). Nu treba malo promisliti 0 pošljedicama ovakog pisanja, a bogme i 0 samim nabačenim tvr­ dnjama i malo se bolje uvjeriti 0 njihovoj valjanosti. Napomenuh ovo u nakani, da upozorim Ahmeta, da je dužan obrazložiti svoje tvrdnje, a sad prelazim na Zahidovu temu, da mu osvijetlim nepoznatu „usta­ novu orijentalne mudrosti1. Jedna od glavnih i najvažnijih osobina Islama, kojom se uzvisuje nad sve ostale vjere, jest to, što se ne brine samo ahiretskim potrebama svojih vjer­ nika, nego isto tako veliku pažnju posvećuje njiho­ vim materijalnim potrebama na ovom svijetu i upu­ ćuje ih, kako će Živjeti i udovoljiti svojim čevječanskim dužnostima. Islam ne preporučuje, da se ljudi „ne brinu za sutra" niti veli, da je „devi lakše proći kroz iglene ušice nego li,bogatašu postignuti nebesko blaženstvo" (Evang. Matej), nego svojski zagovara rad, marljivost i nastojanje, da čovjek razvije sve svoje sposobnosti i tako bude koristan član ljudske zajednice. Islam veli: „Najbolji je onaj, koji koristi ljudstvu*) „Od vas je najbolji onaj, koji ne zapusti svog dunjaluka radi ahireta, niti ahireta radi dunjaluka i ne bude na teret ljudstvu*)" i ovaj duh provejava svima njegovim ustanovama. Uzmite koju god hoćete od pet glavnih skupina islamskih zapovjedi, svugdje ćete skoro opaziti ovu crtu i brižljivo nastojanje, da se od Sljedbenika Islama učini elemenat reda i rada, koji će moći udovoljiti svojim dužnostima prema Stvoritelju i okolici svojoj. Daleko bi nas odvelo, kad bismo ovdje podrob­ nije raščinjali pojedine skupine islamskih dužnosti, za to ćemo pustiti u kraj a d a b, m u a m e l a t i u k u b a t, koji se gotovo isključivo bave svjetskim potrebama i uregjenjem odnošaja pojedinaca prema cjelini i njegovim dužnostima, prema okolini kojoj pripada. Dovoljno će biti ako malo promotrimo ibadat, pa da se uvjerimo 0 blagodatima, što ih sadrže islamski propisi. Jer, koja to još vjera ima propise poput islamskog zećata, pa da k a o i b a d e t pro­ pisuje svojim bogatijim šljedbenicima — materijalno potpomaganje sirotinje? Ili hadža, kojim se musli*) Iladisi šerifi. �157 manima pruža najbolja prilika, da upoznaju stanje svoje braće na svima stranama svijeta i otale iscrpe kako moralnu tako i materijalnu korist? Treba se samo malo zaustaviti na ovim propisima, pa da se mogne procijeniti sva ona ogromna šteta, koju nam nanosi džehl i neshvaćanje islamskih ustanova. Ko­ lika je briga za dunjalućke stvari vidi se dobro i iz toga, što daje prednost h u k u k i i b a d u i dozvo­ ljava, da se radi h a k k i-a b d a izostavi h a kk u 11 a h. Šta je onda prirodnije, nego da se je Islam po­ brinuo i za sredstva, kojima će osigurati provedenje ovog nastojanja? Megju mnogobrojna ta sredstva spada i Zahidova „dužnost opća" ili pravom riječi „farzi-kifaje". Da se što jasnije pojmi značenje „farzi-kifaje" ostaviću na stranu definiranje, pa ću se poslužiti po jednim primjerom „farzi-ajna" i „farzi kifaje", jer će se tako lakše uočiti razlika izmegju ovih dviju vrsta farzova. Uzećemo za primjer obični namaz i dženaze-namaz. Prvi je, farzi ajn i kod njeg možemo da uočimo slijedeće: S v a k i p o j e d i n.ac k l a n j a s e b i i r a d i s e b e i ne ^može ga u tom niko drugi zamijeniti ni nadomjestiti. Svaki 'pojedini namaz ima svoj tačno ograničeni i odregjeni vakat i klanjam li u tom vaktu izvršio sam jednu vjersku dužnost i odužio jedan svoj farz. Ne klanjam li, biću griješan bez obzira na to, jesi li klanjao ti ili ko drugi. Pro­ pušteni se namaz može n^klanjati (kaza učiniti). — Dženaza je sasvim drukčija. O n a s e k l a n j a mr ­ t v a c u i r a d i m r t v a c a i nema stalna i odregjena vakta, nego se klanja po potrebi t. j. kad kogod umre. Ne mora je klanjati svak nego samo sta­ novit broj i pojedinca mogu nadomjestiti drugi. Po­ jedinac je odgovoran i griješan radi neklanjanja dženaze samo tada, kad prouzrokuje, da se radi nje­ gove odsutnosti ne mogne namiriti broj, koji je po­ treban, da se može klanjanje obaviti. Ima li potrebni broj klanjača, onda sa ostalih spada odgovornost. Za dženazu treba znati i ona se ne može kaza učiniti. Iz gornjeg se poregjenja (mukajese) jasno vidi velika razlika izmegju ovih dviju vrsta farzova, pa ne bi toliko ni trebalo, da se bavim daljnjim raščinjanjem. Nu radi bolje jasnoće osvijetliću još malobitnost te različnoSti. U običnom namazu nema udjela niko drugi osim klanjača, dočim u dženazi ima, jer je o n a h a k m r t v a č e v. Kopanje mrtvaca sadrži, osim mrtvačeva haka, takogjer još i h a k t r e ć i h o s o b a, jer čuva ostale žive članove zajednice od okuženja i bo­ lesti, koje biše morale nastupiti, kad se mrtvac ne bi ukopao. Ovaj hak trećih osoba ili bolje rečeno zajednice, nalazi se u džihadu, ilmi tibbu i u o p ć e s v i m a f a r z i-k i f a ja m a. — Radi primjese ovog hakki-gajra nastaje i druga bitna razlika, što farzi- ajn mora vršiti s v a k i u v i j e k , dočim se vršenje farzi-kifaje ravna p o p o t r e b i i radi toga je može izvršiti neki stanoviti broj ljudi. Promotrimo malo s ovog gledišta jednu farzikifaju, pa ćemo se osvjedočiti, da ova ustanova nije štetna nego upravo korisna. Uzmimo za primjer dže­ nazu. Islam veli: „Kad umre koji muslim f a r z vam je klanjati mu dženazu". Farz je najveća islamska dužnost i zapovijed i može li se zamisliti p r a v i m u s l i m , koji se ne će najpripravnije odazvati ovoj vjerskoj zapovijedi? Kad se zna, da je dženaza farz na sve muslimane, koji znaju za smrt svoga brata muslima i da ova dužnost i odgovornost ne može sa njih spasti sve dotle, dok je ne klanja bar nekolicina, zar će onda p r a v i m u s l i m jednostavno primiti na znanje glas o smrti brata muslima, ili će se odmah raspitati: ,je li mu klanjana dženaza, da se mogne osvjedočiti je li potrebna njegova prisutnost i je li po tom s njega spala odgovornost? Hoće li da nije odgovoran mora se raspitati, a time ne samo da će biti na čistu glede sebe, nego će indirektno pokazati i interesovanje za svoga bližnjega. Radiće i osjećati za zajednicu. * Kod nas se, hvala Bogu, nije dogodio taj ne­ mili slučaj, da mrtvac ostane bez dženaze, nu da li smo donijeli na mjesto i ostale farzi-kifaje — to je pitanje, na koje se ne inože odgovoriti ne porumenivši. Gdje su nam naši doktori, gdje Ii fakihi i alimi, da i ne govorim o drugim izostavljenim farzovima... Oh, kako si griješan, islamski narode, kako ste krivi liodže i inteligencijo!... Završujući napominjem, da je i rad za opće do­ bro (emr bil-mžruf i nehj anilmunker) — farzi kjifaje, pa da smo, po šeriatu dužni s v i raditi za to dobro i da ćemo radi nerada biti griješni sve dotle, dok ne namaknemo dovoljan broj radenika na ovom polju. Kad će to biti ostavljam na razmišljanje čita­ teljima i već radi same ove okolnosti moram reći, da je Zahidova teorija o podjeli rada — preura­ njena... Nljazi: Sa jedne šetnje. Kad sam sinoć bio kod svog prijatelja i starog znanca Ahmeda na sijelu, zamolih ga, da sutra, pošto je petak, zajedno odemo u mahalu. Ahmedu ne bi­ jaše mrsko i reče mi, da sutra iza džume dogjem njemu u dućan, u Bazerdžane, a on će pozvati još jednog dućanskog komšiju, pa ćemo zajedno preko Medreseta. �58 Sjutra iza džume, odem Ahmedu. On me lijepo primi i ponudi mi kahvu i cigaru. Pijući kahvu, a ujedno čekajući Ahmedovog komšiju, koji će s nama u mahalu, dogje jedna stara žena u izderanoj feredži i papučama, pa poče moliti, da joj se dade sadaka. Izvadim ja krajcar i dadnem joj. Ahmed, ne imajući ništa u sitnu, reče joj: ,,Allah-selamet,“ i ona ode blagosiljajući nas. Čim ona ode, dogje i Ahmedov komšija, Mustafa i sjede kod nas. Pošto se upitasmo za zdravlje s Mustafom, poče mi se Ahmed tužiti: „Moj brate! Vidiš ti onu staru ženu, što sad tu bi­ jaše. Ona dogje svaki dan — ali pri tom nemoj za­ boraviti, da nije ona sama, nego ih ima na stotine koje tako rade. — i svu čaršiju obhodaju ištući, a pri tom ne poštede ni inovjerca, a osobito stranca. Ja se upravo crvenim od stida, kad pogledam, da ovaka jedna Muslimanka ište milostinju od jednog stranca. Pomisli, moj brate, kakav će dojam odnijeti dotični stranac o bosansko-hercegovačkim Muslima­ nima, kad vidi ovako šta. Nekoliko ljudi bijaše se zauzelo, da se osnuje „Islamsko sjrotište", ali, moj brate, to otpiriše razne političke partaje i ništa drugo. Niko nam više zla ne čini od njih. Kamo pusta sreća da ih nema, sve bi nam lbol)e bilo." To mi isto p o t­ vrdi i Mustafa, a ja, nešto da zaboravim Ahmedove riječi, koje me rastužiše, nešto opet da ne zakasnimo, viknem ih, da idemo. Ustanemo s dućana, Ahmed digne donji ćefenak, i mi krenemo preko Baš-čaršije. Kad smo bilktamam kod sebilja, zamoli Ahmed da pričekamo, dok on nešto posla svrši u obližnjem dućanu. Mi stanemo tu, a on zamače u jedan dućan, iz koga izigje poslije pet minuta. Za to vrijeme ja sam malo razgledao Baš-čaršiju i trgovanje na njoj. Naokolo pijace vidiš dućane napunjene svakakovom robom : Pored ostalog vidiš tu nešto zanimljivog, nešto što ne bi našao u drugim zemljama. Na jednoj strani pijace sjede u ovećim dućanima ljudi, krpedžije i popravljaju obuću seljacima i siromašnim gragjanima Sarajeva, jer je kod njih jeftinije popraviti obuću nego kod cipelara. Tu je on smjestio i svoj cijeli halat. Ja sam upravo počeo malo bolje razgledati krpedžiju i njegov „dućan“ kad me trže glas jednog ekmešćije: „Od pet za četiri," i ja krenem prema njemu. Dogjem blizu njega. Tu stoji dvajestak ekmešćija, a pred svakim po dvije-tri tahte hljeba na gasnim sanducima ili malim seoskim tronošcima. Tu vidiš svake vrsti hljeba. Ima tu samuna, elifa, simita, bocmana, ćahija, čureka i šta ti ja znam, kako se zovu sve te vrsti hljeba, što ih oni prodaju. Dok sam ja to razgledao, Ahmed je svršio posao, i mi pogjemo Ulomjenicom, pokraj Sinanove Tekije, kroz Kadinu mahalu do u kahvu na Medresetima. U putu su še Ahmed i Mustafa po gdje gdje djevoj­ kama javljali, a ja sam samo dobro pratio govor, kako njihov, tako i ostalih, koji su došli u mahalu, a ujedno i govor ženskinja. Razgovor sastoji se u dvjesta rečenica upravo bez ikakva smisla. Ne mo­ žemo ni tražiti ništa bolje, jer nam manjka nešto što kao ljudi, kao djeca XX. vijeka moramo imati, manjka nam naobrazba, a osobito našem ženskinju. Opazio sam, da sa sarajevskim djevojkama naj­ više opće gjaci, a naročito šeriatlije, po tome bi nji­ hova dužnost bila, da na lijep način — sve u „ašikluku" — pomognu našem ženskinju, tumačeći im njihove dužnosti i prava kako djevojki, tako i još više kao budućih matera. Svaka od njih ima brata, sestru, oca i mater, pa zar ne bi lijepo bilo, da im gjaci kažu kako treba živjeti u kući, te kako bi ove mogle uplivlsati na majku i oca, da ovi daju svoje sinove i kćeri na korisne nauke. Eto, vidite, tu bi se moglo pomoći, te za.to ja apelujem na naše gjake, a naročito šeriatlije, da se manu korza i kafana, a da besposleno vrijeme upotrijebe u našim mahalama sa dobrim nijjetom, da porade oko našeg ženskog podmlatka. Može biti da bi u ovom svom radu proždrli i koju gorku pilulu, ali nek se sjete orte: „Valja stazom istine i pravde obrnut, pa od važno naprijed ma kroz trnje grnut" i t. d. Malo smo posjedili u kahvi na Medresetima, pa ja okrenem u Morića han, da vidim je (i došao sin mog ahbaba Suljage iz Visokog, da ga odvedem kojem modernom krojaču na zanat. Sta ometa rad? Odgovor Hazimu na odgovor u 9. broju „Gajreta“. • Gospodine! Pokušali ste mi u prošlom broju odgovoriti na moj člančić, što je izašao u 6. broju, ali na žalost, nijeste uspjeli, premda ste izvrnuli sve moje navode i poslužili se svim bogatstvom svoje frazerije. Vi ste se i u prvom svom članku razbacivali frazama, pa me je to i ponukalo, da Vam odgovorim, ali ne da Vas utučem, nego da Vas s krivog na pravi put iz­ vedeni. Priznajem lojalno, da nijesam u tom uspio, ali ne zato što Vam nijesam dovoljno razjasnio stvar, nego zato, što ste Vi površni, pa se hvatate svih sporednosti dok ono, što je glavno, a što je dapače i krupno štampano, mimoilazite. Ja sam, gospodine, tvrdio da smo, svi složni u tom, da nam treba reforma i posvemašnje promjene i da naše ustanove ne odgovaraju našim potrebama, »ali nijcsmo svi složni u tomu, kako da se reformira i promjeni. Ova je jedna jedina rečenica bila moje uporište (a naročito „ali nijesmo svi složni u tom(<) i nišaneći na nju rekao sam, da nam „to" (nesuglasje u programu) ometa rad. Ne treba mnogo pameti pa da se uvidi, da smo se i nas dvojica razišli u tom, �159 kakva nam treba naobrazba. Žar ne? E, pa kad je šterski i jezuitski odgajati, nego da treba uzeti ono, tako, zašto ste Vi izvrnuli moje misli, pa mi podbacu- što je za nas i bez čega ne možemo biti. Jer kad bi jete, da ja udaram na vjeru i da za nju velim, da se odali posve orijentalnoj prosvjeti, značilo bi na­ ona ometa rad? vijestiti rat zapadnoj, u kome bi mi bez sumnje pod­ Donijeli ste mi i što spada i što 'ne spada u odgovor, legli, pošto se ni veći ni svijesniji nisu mogli odu­ p ase onda postavljate u smiješnu pozu učitelja i pitate: prijeti. Prepustiti se opet posvema zapadnoj prosvjeti Zar nam vjera ometa rad? Ne! haša ve summe haša, značilo bi prepustiti se struji, da nas odnese kud mi nego frazerija i površnost. Pa da ste malo bolje pre­ možda ne bi htjeli. Stoga nam, gospodine, ne preogledali odgovor ne bi mi podmetali opadanja vjere, staje ništa drugo nego pobrati, što je za nas, pa što sam rekao za naše sugragjane što su oni od­ neka o evropskoj prosvjeti i stotinu indijskih hairlija makli nama, razlog se nalazi u njihovoj vjeri i na­ sudi, kako hoće. Jedno je tuđe, da evropska prosvjeta gospodari i Indijom. činu života. Vidite, vidite, gospodine, dokle nas odvedoše Ja tim nijesam ništa rekao proti nauke islama, jer vjera, kao što je Islam, koja zapovijeda svojim Vaša površnost i fraza, a Bog zna, možda će nas još dugo i dugo vucati, dok se sporazumimo. Pretresa­ Sljedbenicima traženje nauke u dalekoj Kini, prima­ nje nauke pa ma od koga bilo itd. apsulutno se ne jući sporedno zaboravili smo na glavno, a to je su­ protivi nauci, nego je podupire i stoga ja nijesam glasje u programu naše ženske naobrazbe. Znajte, da ništa rekao protiv vjere, niti velim, niti ću rijeti. — je to naše životno pitanje. Nije to tako lahko, kao Kršćanstvo dozvoljava otkriće žene, koja opet pohodi ,što mnogi misle, dati ženama školu i prosvjetu. To znači igrati se s nožem. I stoga treba oprez­ razne zavode i u tom odmiče ne čekajući, da se specijalno za nju otvaraju zavodi. Što se pak načina nosti i izbora od strane stručnjaka. Polazeći s toga života tiče, dozvolićete, da se silno razlikuje od na­ stanovišta napisao sam [svoj člančić i pozvao Vas, šega. Ali Vama nije bilo stalo ni do čega, nego ste da nam iznesete program, kako Vi to mislite udesiti, se uhvatili za riječ, izvrnuli joj ^smisao i nastavili s a Vi mi odgovarate, da ne ima mjesta (!) i da nilekcijama. Budimo iskreni, čitav je Vaš odgovor su­ jeste pozvani, nego to prepuštate raznim anketama. višan. Ja sam od Vas tražio program, Hcako da se A da bude više ironije, nabacili ste mi se i nekim redom predmeta, o kojim za sad ne ću ništa go­ ostvari ono, što Vi zamišljate,' a Vi ste udarili u spo rednost. Pa sada ko je kriv? Budimo iskreni — sva­ voriti nego ću to možda jednom drugom prilikom kako Vi. Što mi pak preporučujete proučavanje Is­ pretresti. lama i dr. na tom Vam hvala! 0 islamu znam tbliko Ja mislim, da bi našim člancima trebala da bude koliko mi treba. Milo bi mi bilo, da ga potanko pro­ svrha, da te „biti imajuće" ankete donekle rastereti učim, kao što ste ga Vi proučili. A što se tiče po­ i u samu stvar uputi premda će u njima i sami vijesti opće te kulture i civilizacije o tom Vas mogu stručnjaci sjediti. To ne smeta. Pošto je to naše ži­ uvjeriti, da je poznam isto toliko koliko i Vi, ako ne votno pitanje, to treba da se po mogućnosti svako, možda i poviše. koji se osjeća pozvanim i koji je u to s pedagoškog Isto tako nijesam tvrdio, da muslimanka ne gledišta upućen, izjasni o tome, da bi se na taj na­ treba da zna za Imami Azama i Gazaliju nego baš čin samoj anketi donekle posao olakšao. obratno, ali pored toga da znade i za druge svjetske Jer se ne lomi preko koljena tako jedno važno velikane pa i za Gethea. Haj! Haj! pitanje o kom ovisi sudbina jednog naroda. Nepo­ Jer poznavati Imami Azama i Gazaliju znači po zvani se ne razumiju u to pa zato i navaljuju na to znavati tačno tadanje prilike islamskog svijeta, kada s toliko naivnosti, zato ih treba upozoriti, da se su oni živjeli. Zatim sva njihova djela i ideje, koje uklone s puta, da pozvani reknu svoju. To sam i ja su oni zastupali kao najveći islamski naučenjaci.Do- učinio, a činim to i sada, jer Vi sami kažete, da nizvolićete, to je za naše ženskinje s obzirom na pri­ jeste pozvani. Po mom mišljenju čitava je stvar izlike preteško. Dok je to sasma drukčije kod naših megju nas svršena, jer čemu zlorabiti dobrotu re­ pisaca jedno stoga, što je jedan jezik i gotovo isti dakcije, pa se tuđe nadmudrivati sporednostima, a običaji, a svijet, koji se obragjuje, kud i kamo bliži glavno zabacivati. Da ste kojom srećom stručnjak, našoj naravi od onog, što ga obragjuje Gazalija. — onda bi se malo pozabavili o toj temi, a ovako ne Ovako dakle poznavati Gazaliju prosto je nemoguće ima smisla, jer ja ne trošim vrijeme i sile uzalud. a poznavati ga samo po imenu, to nije nikakovo po­ Promislite se podobro, pa ćete vidjeti, da imam pravo. Jedno je samo tu, da je ovo moj zadnji odgovor i znavanje. Što sad? Naivno je, što mi predbacujete o evropskoj da Vam ne ću više odgovoriti pa Vi ma ne znam prosvjeti. Rekao sam, da smo pod uplivom evropske što rekli, jer se uzalud piše pošto ste Vi možda neprosvjete i d a.se u tom smjeru treba i odgajati, pa hote izašli iz koncepta. Ve alejkumusselam ve rahmetulah ve berekaVam zato uvijek stojim na raspoloženju s dokazima A h me d. u ruci. Rekavši to nijesam rekao, da se treba klo- tuhu. �160 napadaju koji. od mehkiša, a sjutra u „njihovoj no­ vini opet udarac po „tvrdišima. Haso se veselio svemu što se napada, što je ko biva, da se ruži i grdi. Eto, on je izvan „stranaka", a ako ćeš i treba tako, valja biti svakom prav, — on je kahvedžija. I „Švabe" odnekle čule za Hasu. Neko im na­ yroAHO Jiasopn BjeTpuk Hocekn unpnce pnjeTHe hvalio Hasinu kahvu, kad jedno jutro evo ti na čak H joga y rpan>y Heuno, a » cTy^eH npon^a^e ican... glavom samog gospodina kapetana Stanivukovića u Ax, to cy npoinjiocTn Moje y3Aac,0, Banaj h cy3e U p n 6ojihom norpe6y ^aHa aok cyHpa racu ce njiaM... kahvu. Lanjske godine kada se nama doseliše novi A x, ja^Ho cpAampe Moje, hg jenaj Hero mg nycTH, vojnici Magjari, dogje s njima i jedan debeli kapetan. -Aa jih ce cjekain oHor cacTaaKa AaBHauiH.er c h>om : To je glavom Stanivuković. Rodom je on iz Banata, Bene je naAa.no 6^aro rn3AaBor „T>ynKora Maja... a dobričina čovjek. BjeTpHk je myM0o thxo c MnpncoM 11 jiaKHM chom... — Došao ja, — veli on našim ljudma — i k vama malko da. Lepo bi, velim bilo, da se upoznaM hpho cmo cjeAHJiH TaAa... HaA Hana 6ajaM je ca&’o demo, da se malo onako prijateljski razgovorimo. JIIyMHo, niyniTao, 6yHg’o n npyac’o o6hjihh xaaA. Naši su stari s početka u nj buljili oči i nekako A x, th ch ApaacecHa 6njia k ’o MjiaAa naaHHHCKa Bn.ia, ga s nepovjerenjem gledali, a kasnije, Bože moj, A ja caM pa3AparaH 6no, jep He 3Hax, uito 3HancM caA. oni se svikli na toga „Švabu ko’ našeg čovjeka." G. Stanivuković, naš kapetan bio je i on jedan Aj, to je MHHy.io, npom.no... E bo mg Ha hctom Mjeciy, od onih rijetkih gostiju što su k nama „isprijeka" došli, A a ’ caAa aca-iocTan, TysKaH, k ’o AaBHo yBeo ijB’jeT, a željeli, da nam se približe, da nas upoznadu i da Jep rjieflaM 6yAykHOCT Hauiy KaKO ce Typo6Ho hhhco nam štogod koriste. H Hanm nyTOBH A’j&ae h *>h A y AaJieK CBnjeT... Hasina kahva prava zgoda, gdje će g. kapetan s našim razbaciti koju riječ. Dan, po dan, uvidio on CnyuiTa ce JiaraHo Bene... n nponi^iocT y rpan>y jega da je Haso ipak najoriginalniji tip „turski." I I cppa yMJipe jaAHor je ita jte h Banaj CKpHT, Duša mu Haso. Imao Haso i sina Selima pa bi H Tnxo raanTaite 6oho, Aa cy3y H3 ona MaMii: kapetan uvijek govorio: „ 0 Miwa AjeBojKo Moja, o 3ap ke CBe TaKo 6ht ?‘‘ — Uči li, Aso, tvoj Selim? TI ti-™ 11 — Uči ja, gospodin! Ide u mejtef. — Pa kad ide? Ja ga uvek ovde vidim... Ala Nerćes: . . . . Ma on, gospodine, jutrom rano ode pred Zej nil hodžu, proući, promijeni sabah, zabilježi nokIz sličica: „Sa Neretve.14 ton 13) pa odmah meni, da mi tuče kahvu... Haso Kahvedžija. — Šta veliš? Od svih kahvedžija, što ih je u našoj kasabi — Ja... — a ima ih četrdeset i sedam, — nema ti ni jednog, — Uči nešto veliš turski, a? da ljepše peče kahvu kao Haso. — Ama jš... Haso, znaš, onaj naš stari Haso s ćuprije. Ono I tako bi često govorili, samo što gosp. kapetan doduše nije da on sam znade ispeći ,,dvicu“ s kaj­ nije mogao da razumije našega Hase. makom, no moj brate, u njega ti eto onako i ćejf — A što ti more, ne dadeš svoga dečka u školu jedan sjesti u kahvi pa srkati crnu mećrušinu1) i da nauči čitati i pisati? — pitao kapetan. Ispaliti cigar, dva duhana. — A što će m u? Ne vele mu biti ofincir. Ta, T u se sastaju naši ljudi, naši stari ljudi. Šta ćeš evo ja bilježim ima dvajest godine tebeširom4) dugove de, ne može njima paliti pa ići megju mladež u onu pa vazda mogu i bez vaše jazije proći. našu novotariju, biva „čitaonicu1*, a vjera j’ Bog, Kapetan ušutio. Gleda one bijele crte po drvetu drago čuti šta i s duvelima biva i tako koješta Haso što ih je Haso zabilježio kao dugove. je znao ezberle2) šta priča u novinama. On nije . . . . No, no, Aso, mi ćemo već gledat’ tebe znao ni sam ni crne na „štampanom11 ćagetu, ama opametit’; rekao bi kapetan pa bi ustao i otišao smi­ jes’ čuo u Mujčinovoj berbernici gdje se čitaju „naša ješeći se iz Hasine kahve. dična glasila." Čudna li tad veselja od Hase, — a Jednoć došao tako kapetan u kahvu, a Haso znao je sve upamtiti što bi čuo kao da je sami hoda po kahvi ljutit. gospodin novinar, — kad bi Mujčin čitao gdje se . . No, šta je ’Aso? Književnost. — aH , M ocrap. ~ rioji, SajajnoM. >) Mećrušina = od mekruh, zabrana. U nar. pjesmi kahva je „mećrušina.1* 2) Na pamet. voska. ») Djeca u „mejtefu" zabilježe svaku lekciju tačkoin od V Kredom, �161 „Ništa, vala, gospodine. Doveo gjavo naku ko­ misiju ev’ ovdi pa rekoše „Švabe" da mi je ko biva kahva peksinasta i nečista. „Odmah ošerbetiti i očistiti! — dere se oni naš Salčin (Salihaga, gradonačelnik.)" „Pak dede, da se radi! — viče kapetan. „Ma evo uz’o sam ovu metletinu i malo kreča, da ovo časkom poštrcam, te istom da im zalijepim o č i. . . Kapetan bi se ukočio od smijeha, da može bo­ jeći se, da ne ražljuti dobričinu Hasu. Gleda mu ne­ čistu metlu u ruci, pa će polagano: „Znaš, dobri Aso, to ne ide tako. Ja ću ti sam naručiti malera1) da ti ovo uredi. Ja ću i platiti, znaš? 'Ajde ti samo ja ću sve urediti!... Haso malo iskolačio oči u kapetana, a onda, nema druge, izišao iz kahve. Za tinji čas došao onaj naš Talijanac Gjusepe, pa sve ostrugao, očistio i ofarbao kahvu sa šarama. Haso se zapanjio gledajući u nju. — j e li sad lepo, a? — pita kapetan. — Jes’ vala, gospodine, ko kutija šarena. Ihl... — Vidiš, — najednoć će vepelo kapetan, — sad ćeš ovdje nabaviti stolove1; pa onda stolice, da to bude.... a Haso ga presiječe: — Ih, majčice, gospodine, otro mi Talijanac sve dugove po daskama. Propade mi tamam čet’res’t grošal... zapomaže Haso. — No, no, vidiš $ad svoju pamet. Da ti znaš moj brajko, pisati, sve bi ti dužnike pobeležio u notes2) kao i ostali svet, a ne ovako kao dečak od četiri godine..." Pa onda udari u smijeh g. kapetan Stanivuković. — Ko je ovome kriv, a ’Aso? — pita kapetan. „Kriv onaj ugursuz Talijanac, da ko?" „0, ne, ’Aso, on nije nikad vidio ovake šare po daskama. U njegovoj kasabi, gdje se on rodio, tako se ne beleži dug... Nego se, moj brajko, predaj pak pošalji dete u školu..., blago opinjao g. kapetan Hasu. — Ma hoću vala baš, gospodine, vidim već i ja kud ovo ide... reče Haso. Odsele je i kahva Hasina bila puna mušterija, pa i „Švaba", jer ih je kapetan naveo. Pa ko i ne bi došao sad u Hasinu kahvu, kad je eto „po modi?" Šem suddin S arajlić: Zemlja. Po narodnom vjerovanju. Šta je zemlja? Četvorina, ozgor ravna sva, Kojoj niko na rub došo nije do sada, U jednome d’jelu, s kraja, vlada vječni mrak, Bojadžija. J) Tefter, bilježnica. Odsvuda je more kruži i do neba zrak. A nebo se ponavilo iznad zemlje sve, Samo jedno, od tri sunca, sad se njim šeće. Megju rozim volujskijem stoji zemlja sva, V6 na ribi, ta na moru — i ko ti sve zna. Megju rozim volujskim je, sedam ih ima, Sedam stupa naokolo svim nebesima. V6 nek jednom dlakom makne, zemljotres je tu, Jednom dlakom drmne nebo, mora, zemlju svu, A kad makne glavom, kažu dobri ljudi ti, Zdrobiće se, ko igračke, sjajni svjetovi. — A to skoro zgodiće se, kad će glavom mać’, Jer paleći sunca traci vječnog će ga tać’, Sunca, tek što zoru stvara u svemiru svu, A koju mi vidimo u noćnom vedrilu Kroz šupljike tvrdog neba, vječno što će ga Sunce svojim ognjem spalit i rastopit ga. 1 to sunce kad zapeče biće sudnji dan, Sa njega će oživjeti hajvan i insan. Kao mlijeko pretopiće zemlja se pod njim, Nebesa sc porušiti, brda skršiti; Raj i pako stvoriće se, ljudstvo suditi, Jedni tamo, drugi amo mjesta puniti. A sa zemlje šta će biti, griješnice stare, Tradicije naše za to vrlo malo mare. Časkom bi je moglo nestat, po tom vjerovanju, Ako bi se zakamaro vo, sa žege, danju...------- Hazim Muftić, Tuzla: Komljenje kukuruza. Slika sa sela. Imade se okomiti oko hiljadu tovara kukuruza. Puni su koševi oni dugački, a i oni što su upleteni u obliku kula, a odozgor pokriveni sijenom. Komljenje će obavljati za to naročito pribavljena mašina, dočim: nabacivanje klipova, podmetanje praznih i izmicanje punih žaka, te vezanje, prenašanje na vagu. a odanle u hambare okomljenog već žita; kupljenje otučaka i prenašanje istih u već ispražnjene koševe probiranje boljih klipova, a odstranjivanje onih slabijih, koji će se nabaška komiti; napunjivanje sepeta i vreća, donašanje vode za mašinu i ioš druge sitne poslove moraju ljudi svojim rukama i legjima izvršiti. Mašina je oduljim zvižgjanjem — po zdogovoru — javila okolici, da će rad započeti, te da starješine povedu čeljad na posao. Mašinista je jedan mladi gragjanin, koji ne zna čitati ni pisati, ali je ovaj zanat �162 naučio od drugih, koje je više godina u ovakom poslu posluživao i pomagao im. Ispita mu — veli — ne daju položiti, dok ne nauči pisati, pa se veseli, što će skoro idi u vojnike, jer će to tamo modi postignuti. Nu u ovaj posao se razumije i s nekakvim ga ponosom vrši, a sad ga još nadzire i pomaže mu jedan ispitani. Vele da imadu i „obermašinistu«, ali je ovaj nekud s poslom otišao, pa za to ova dva moraju često gledati u nekakav šaraf, okretaljku, koja se na vrh mašine neprestano vrti i s tim drži nužnu ravnotežu. Iza svižgjanja mašine počeli su se seljani iskupljati. Došli su i muškarci i ženskinje, različitog doba, osim nejakih i prestarih, sve u svojoj svakdanjoj se­ oskoj nošnji. Starješine prijaviše poimenice svaki svoju čeljad vlasniku žita, a ovaj ih sve popisa u jedan tevter, da znade kome imade za pojao isplaćivati, a onda im svima, u zdogovoru sa starijim, razdijeli različite poslove. Naravno jačim teže, a slabijim nešto lakše Na prvi pogled bi čovjek rekao, da će posao kod ovlike mase nediscipliniranog i neorganiziranog seljaštva, od kojih ni jedno ne zna čitati ni pisati, idi traljavo. Jer se misli, jla su od seljaka daleko pojmovi: razdioba posla, marljivost, tačnost i došljednost. Nu rad je započeo: Mašina je još jednom kratko zviznula, negdje malo odpuhnula i stavila - svoje razne kotače, male i velike, u kretanje. Dugački, široki i jaki kaj.iš, ■koji spaja peć s mašinom komaljkom, počeo je da se mota, a iza toga se začu nekoliko različitih glasova. U okolici mašine, ad ista radi, ako hoćeš da nekom nešta kažeš, moraš dobro vikati, jer se polahko ne čuje, kao ni u mlinu. Uz mašinu, u blizini nje i u cijelom prostranom dvorištu vidiš puno svijeta. Svak se miče, svak radi nešto. Ona ozbiljnost na licima radećih i onaj sklad u radu, te obazrivost i pažnja seljaka, kad se susreću ili prilijedu jedni drugima, da se potpomognu, kada to gledaš odozgor sa koša (seoske lože), pričinja ti se, kao da si na kakvom koncertu ili ne! — kao da si u z maljskom saboru, jer i tu ljudi rade. Vidiš različitih tipova; vidiš glava sasvim tebi poznatih, jer si iste take glave negdje gledao. Sad ti je onaj sličan tome i tome tvom pr jatelju, koji je inače doktor sudac, trgovac, hotelier ili keler; sad vidiš žensku glavu koja je slična nekima, što si vigjao na poznatim ili nepoznatim gospogjama ili gospogjicama, koje si negdje na keju, čaršiji i inače u životu susretao. Za neke se brzo sjetiš, na koga su ti nalik, a za neke ne možeš, ali odijela, mjesto i okolnosti brzo ti zabace razmišljanje o tome, te samo što u sebi rekneš: — »gle kako je taj i taj sličan tome,« — ili „Ah, u one oči kao u one, što no često progje tuda!“ — te odmah prenosiš poglede na druga mjesta. Seljaci rade marljivo, dosta brzo, bez prigova­ ranja i ne liute se oni, kojima su teži poslovi u duž­ nost zapali, na one, koji maju lakši posao; a na pjziv brzo i bez zlovolje jedni drugima pomognu. Ako se jedna hrpa nešto razgo orila, te koji čas prestala raditi, dosta je da pazitelj na onoj strani uz­ vikne: Ooj, vi tamo! — i hrpa ljudi odmah nastavi, kao navijen sahat. Kao svugdje, tako i kod seljaka ženske zauzmu na baška poslove odijeljene od muških, te se samo časovito miješaju sa muškim, a to je kad donese sepete i vreće, koje ovima predaju, ili kad što izvanredno trebaju pomoći ljudima. Odrasli su ozbiljni i hladni, mnogi trajno drži kratku lulu u zubima, dočim je mladež, kao i svagdje. Megju ženskim imade i djevojaka, mlagjih vra­ golastih, a i starijih — čednih i ozbiljnih. Sve su vrlo spretno odjevene: jednostavna duga košulja, od bijelog debelog domaćeg beza, na plećima gunjče bez rukava od sukna zagasito-bijele boje, ob­ rubljeno crnim pletivom; na krilu kidena vezena pregača i na glavi bijel rubac. Udate imadu i straga još po jednu pregaču. Jedna mala vrlo vragoljasta, sa svojom zdravom simpatičnom pojavom i veselim šalama pridonosi mnogo zabave ostalom društvu. Ona viče vragoljasto drugima, da su lijeni i da sporo rade; gurne mimohod — tobože nehotice — koga mladića u rame i redovito ugrabi uvijek piiliku uzdignuti na legja tešku vreću nekom lijepom crnookom momku. Crnooki rekao bi, da o maloj nikakva računa ne vodi, ali se je odozgor sa koša jednom prilikom moglo primijetiti, kako joj pruži kitu karanfila re ­ kavši: »Maj, Ano!(< — a Ana cvijeće pogleda, osmjehnu se i metnu ga u njedra i dalje nastavi prenašati sepete pune kukuruza: Pa da, za što je Bog dao onliko cvijeće po vrtovima?! I mulkarci su odjeveni jednostavno: debela, bi­ jela košulja je po gaćama, oko pojasa išupljikan kajiš ili šarena tkanica, a na plećima od crnog sukna gunjac bez rukava. Rade trajno izuzevši vrijeme smotavanja cigara i poslušni su. Kad pazitelj osjeti potrebu, da neko pregje sa jednog posla na drugi, on ga samo povuče za rukav i odvede onamo. On ide, a da se ne protivi i ne pro­ testira za to, da li isti posao spada u njegov djelokrug, jer se svi težaci razumiju u sve težačke poslove. I seljaci u radu ne pitaju, k liko je sahat. Oni drže, da je sav dan, osim vremena za ručak, užinu i kratki odmor, odregjen za rad. Ne čitaju novina, ne igraju se tenisa i ne izležavaju se, nego svaki koma­ dić vremena upotrebe u kakvo korisno poslovanje, te su redovito zdravi i zadovoljni. Ne vole suvišnog piskaranja u rješavanju dnevnih dužnosti. Ako se stanoviti koš imade isprazniti i prenijeti �163 na drugo mjesto, nije nužno pisati uredovne opomene zapisnika, niti dugo čekati odluke, nego se to na shodnu napomenu redatelja uz dragovoljno sudjelova­ nje nekoliko jakih mišica za kratko vrijeme uredno stvarno i faktično izvede. I za to im život, kad god imadu posla, nije do­ sadan i ne razumiju, šta je to nervoza. Samo nešto imade, što seoskom, osobito muškom, svijetu kvari ugled, a to je: psovka. Oni psovku i druge proste riječi miješaju u svaki svoj razgovor. Bez obzira na to, s kim govore i da li ih ko čuje, oni svoje fraze, koje su ispletene poukom ovake vrste, vazda upotrebljuju. A vdo su dosjetljivi. Neki Mijo bio malo prestao raditi. Drugi mu na­ pominje rad i viče: »Ej, Mijo, što si stao!« a treći mu iza toga smiješeći se dodaje: „Ako ne budeš radio, postaćeš mrzak, pa ti ne će više biti ime Mijo.« Nekog dječaka doveli k hrpi komuše, da pomaže istu prenositi u koševe. On pohiti, ali nema za njeg. sepeta. Pita uokolo, šta će činiti, a neki mu dovikuje, •da uzme vreću veleći: „Više ćeš i u. vreći' prenijeti, nego nikako!« Po tome se vidi, da su seljaci sposobni za obra­ zovanje, te bi njihovi dušobrižnici mogli, trudeći sei za neko vrijeme i psovku izraegju njih protjerati. Obigjimo jednom to veliko dvorište, u kojei se kukuruzi kome. Hajdemo najprije do-stroja. Eto, tu vidiš neprestano okretanje raznih koleta, od kojih su neka megju sobom spojena kajševima, pa se i ovi miču. Ždrijelo stroja se sastoji od željeznih pomičnih ljestvica, na koje dvojica seljaka neprestano nabacuju zdrave neotučene kukuruze, a ove ili brzo motajući uznose u unutricu mašine, gdje razni zubčići i kota­ čići kukuruze mrve, te rastavljaju zrnad od komuše i pljeve i opet sve napobaška, na razne druge otvore trajno izbacuju. Mašina se neprestano drma i trajno ponavlja slova: u, m, r, s, kao da pjeva odu svome komitelju. Za već iskomljeno žito imadu na jednoj strani stroja tri otvora, na koje redovitp vješa prazne vreće jedan radnik. Svake dekike je po jedna vreća od 50 oka puna i zamjenju se drugom praznom. Za vrijeme mijenjanja vreća, otvor se zaklapa, da se žito ne bi prosipalo po zemlji. Napunjene žakove preuzima drugi radnik, te ih na mjestu zaveže sa već pripravljenim kauafama i prebacuje ih malo dalje u blizinu vage. Iz zadnjeg otvora stroja vidiš, kako sa nekog pomičućeg se rešeta frcaju prazne komuše, koje bi za kratko vrijeme mašinu zatrpale, da nije ooih pet šest okretnih radnika, koji komušu odmah otrguju u sepete i nose u koševe, ili djelomično pred peć ložaču, da ih upotrebljuje mjesto drva. Na sve, koji oko stroja rade, neprestano pada bijela pljeva, od koje ti se pričinja, kao da pada snijeg, ali to nikom ne smeta. Kod vage čuješ često: »Dobro je,u pa onda: »328!“ ili »i 10!« a onda nakon mjeračevog zatvaranja vage vidiš, gdje se desetak jakih mladića jagmi za pune vreće, bacaju ih na pleća i malko pogureno, nose ih onamo u magazu, a odonud vidiš druge, gdje se vraćaju sa ispražnjenim vrećama i u sviju su no­ gavice zasukane do pod koljeno, da im bude spretnije koračati. Ako se koji smije, vidiš u svakog zube bijele, kao da je mladog sira natrpao u usta. U okolo ispred koševa prostrte su velike dare, nazivaju ih »ceradama«; a na njih izručuju neotučene kukuruze iz koševa, pa ih tu onda žene prebiraju, tr­ paju ih u sepete ili vreće i nose pred mašinu. Na svima licima vidiš zadovoljstvo i raspoloženje i svukud vidiš stvarni i ozbiljni rad. Nema odgagjanja, nema neostvarivih kombinacija, nema posebnih stranačkih težnja, nema staleških trica i kučina, nego sve skupa veže jedna misao i jedna dužnost: Ovaj posao treba uredno i časno raditi i dovršiti. I Mehmed i Ilija i Ana i Ibrahim i Ivan i Mara i svi ostali samo rade svako svoj odregjeni posao, a radovi su sviju skupa u savezu tako, da su se hambarovi brzo počeli napunjati čistim okomljenim kuku­ ruzima. Svi, samo rade i rade, a kad se susreću, susreću se veselo sa zanimljivim šalama i dosjetkama. Kad ćeš se ženiti. i. Zakiti se šarnim cvijećem, Dok uvehlo nije; I djevojče uzmi, dok joj Za te srce bije. Jer cvijeće kad povehne, Ne miriše više, Nit djevojka u nevjeri S ljubavi uzdiše. Uvehlo se cvijeće baci, Nevjera prokune, Kad u srcu djevojačkom Ljubav se utrne. Zakiti se šarnim cvijećem, Dok cvate i miri. �164 Dok oko njeg oblijeću Pčele i leptiri. I djevojče ne ostavi, Dok je mladost kiti, Dok joj hoće svako drugi Srce ponuditi. Za cvijećem posije žali, Ko ga kido nije, 1 za dragom plače onaj, Ko je ne dobije. III. Zakiti se šarnim cvijećem, Dok još narav cvjeta; I djevojče uzmi, dok te, Kite mlada ljeta. Jer, kad zimski oluj dune, Cvijeća nećeš naći Nit će djeva pod starosti Na pendžer izaći. Pupoljak je svakom draži. Nego ruža stara — I djevojci momak slggji, Od stara bećara.... ' /i .r ~ Gajretove vijesti. Id i-s c id in iz m u b a r c k j o ls im ! Članovima i prijateljima društva, saradnicima i preplatnicime lista i svima ostalim muslimanima najsrdačnije čestitamo Bajrami-šerif, sa vrućom željom, da Svevišnji dade našem milletu snage i moći, da se osnaži i ojača i stupi u kolo ostalih kulturnih naroda! Idi seidiniz mubarekj olsun! F ird u so v n ie a r ifsk i fon d. — Ovaj fond je do sada narastao na blizu 3500 krune, a prilozi još jednako stižu Gajretovoj blagajni tako, da ima izgleda, da će fond još mnogo više ojačati. Naročito se može u to nadati, kada se uzme u obzir, da još nisu svoje priloge dali Kučukalić, Fadilpašić, Merhemić i drugi naši bogaši, koji će ovaj fond potpomoći sa obilnim prilozima. Imena priložnika počećemo da objavljujemo u idućem broju lista, jer u ovom broju to ne mogosmo, radi prenatrpanosti drugog materijala, učiniti. Č la n o v im a ,,L iye hiljade". Rok za uplatu prinosa za „Ligu hiljade" evo već progje, prinosi se na žalost, ipak potpuno ne uplatiše. Veliki je broj onih, koji svojoj obavezi nisu udovoljili, čime su dali veoma lošu svjedodžbu o svome patriotizmu i svi­ jesti. — „Musavat" i „Samouprava", koji redovno prate kretanje Gajretovih poslova, traže nam imena onih, koji ne uplatiše prinose, da ih odmah počnu iznositi,, na javnost kako bi ih javno žigosali. Ali kako bi to objavljivanje imena pokazalo vrlo hrgjavu siiku, koja bi hrgjavo karakterisala cio našelemenat, Gajretov je odbor zaključio, da rok za uplatu „Lige hiljade" produži za još mjesec dana i ovim i zadnji put apeluje na članove „Lige hiljade", da svoje prinose uplate i time sačuvaju kako sebe, tako i cio naš millet, od javnog rugla. Iz u p ra v e d ru štv a Ovih dana je ovd. list „Musi. Sloga" objelodanio bilješku, u kojoj se na­ stoji iz jedne obične štamparske greške u listu na­ praviti, ništa manje, nego djelo zloupotrebe. U objav­ ljenom godišnjem izvještaju društvenom se je uvukla štamparska pogreška, te je Stipendija učenika Salima Repovca označena sa K 300.— mjesto 200,—, a ta pogreška je bila dovoljna, da redakciji spomenutoga lista dade povoda, da u svojim stupcima donose senzacionalnu vijest pod naslovom „Zlouporaba u Gajretu", u kojoj se objavljuje pronevjerenje u društvu. Dakako, da je svako pametan mogao odmah uvidjeti ne samo da je dotična bilješka netačna nego i komična, te stoga odbor Gajretov nije radi toga ni glava zaboljela. No premda je ta vijest od svakoga bez razlike prezrena i ignorisana, ipak nalazimo za munasib, da je ovim dementiramo i proglasimo netačnom, pozivajući redakciju „Musi. Sloge", da izašalje dvojicu svojih saradnika, kojima ćemo — i ako nijesu članovi „Gajreta" — pokazati originalni skup­ štinski zapisnik, u kojem je dotična svota označena sa 200 K. Mi nećemo da ispitujemo, da li je kakav oso­ biti razlog imala redakcija „Musi. Sloge" kada je ovu bilješku objavila, tek nam je primjetiti to, da se njome Gajretu može — makar i najmanje — škoditi. A da je rad protiv Gajretovih interesa nepatriotski i nedostojan obrazovanih ljudi, o tome nije potrebno govoriti. H oru lARH-jrienejbai. 3a TajpeTOBa HJiaHa yTeMejbana ynncao ce je r. Maio TojKOBiik BejieTpacau 113 TpcTa ynJiaTHBaiH iuuax uho npHHoc oa 200 KpyHa. XBa;ia r. rojKuBnfey Ha oĆH.iHoj noTnopn, kojom oboj Harnoj onhoj HapoAHoj kopncHoj ycTaHOBH u thm6 Hajčo.’te nocBjeAOHno, Aa My jieam Ha cpuy Aoćpo u HacpeAaK Haiuera eaeMeHTa. I. I ojKOBnh, koju cToja y noc.ioBHHM Be3aMa ca Ham HM TprOHIJHMa, OBIIM CC CBOJHM AOĆpo'IHHCTBOM Hajćo jte npenopy>iyje, a HaiiiH TproBim 6h TpećajiH, Aa CTynajy y noc.ioBHe Bese caMo ca ohhm TproBUHMa, kojh je npHCfco'iiio y noMoh �165 no,aynnpy „rajpeT**. KaAa 6n y tom noraeAy Hamu Tp' roBgn nopaAH.ia, „rajpeT* 611 Morao ao6 hth 3HaTaH 6poj Ao6poTBopa h yTeMe.i>HTe.’ba, na aoejiyjeMo Ha naTpnoTHsaii Hamnx TproBaga, Aa ce 3ay3My n nopaAP 3a 0By onhy naM oTBap. onoj braći, koja se bave pisanjem ma u kome pravcu, da nas u tome potpomognu. Naročito se nadamo, da će nas u ovomu poslu potpomoći bivši i sadašnji Gajretovi stipendisti, koji će se na taj način najbolje moći odužiti »Gajretu«. List će i nadalje održati isti format i veličinu (16 stranica), a gradivo će mu se podijeliti u razne rubrike, u kojima će se po mogućnosti donositi članci iz svih grana nauke, književnosti, umjetnosti i uopće pratiti kulturni razvoj u svijetu, a poglavito u islam­ skim narodima. Osim toga će se otvoriti i rubrika „Narodne umotvorine«, u kojoj će se objavljivati najljepše stvari u pjesmi i prozi, što ih je stvorio naš narod, te tako „Gajretu1 mogu pomoći i oni, koji ne vladaju perom u tolikoj mjerj, da bi mogli štogod originalno napisati; jer svako nam može poslati neku narodnu umotvorinu,' čega se u našem narodu nalazi nepresušivi izvor. Radovi saradnika će se nagragjivati i novčano, pa se na taj način našjj siromašnoj akademskoj mla­ deži, koja se perom bavi, pruža prilika i da nešto zaradi, te se na taj način pomogne u svome hrgjavom materijalnom stanju. Apelujemo ponova na svu braću, da nas u ovom teškom ali blagotvornom poslu potpomognu, jer naš elcmenat sve to više osjeća potrebu čitanja, a toj potrebi ćemo mu Gajretovim listom najbolje udo' voljiti, Želi jat ,,G ajretu.“ Ggja Čelebihanuma, supruga Šućri ef. Alagića profesora gimnazije dala je 20 K »Gajretu« kao jedan dio svoga ovogodišnjega zekjata na zinet. Ova potpora »Gajretu je tim značajnija, što ona dolazi od strane jedne muslimanke, kao i zbog toga, što je to zekjat, koji se do sada nije običavao davati »Gajretu«. A ove obje pojave nas moraju veseliti, jer nam one pređkazuju nove pomoći Gajretovu blago tvornom radu na kulturnom podizanju našega ele­ menta. Naše ženskinje. koje do sada nije ništa radilo za »Gajret(< ni doprinosilo njegovom materijalnom ojačanju, moglo bi mnogo da učini, a nadati se je da ča inšallh, ta svijest i megju naše ženskinje uskoro prodrijeti. Isto tako bi »Gajret« dobio znatne izvore, kada bi ga se naši bogati staleži sjećali pri podjeli svoga ze­ kjata. Jer kada bi ma i mali dio od onih velikih svota što se podijele kao zekjat, došao u @ajretovu blagajnu, društvo bi od toga imalo godišnje velike prihode čime bi se sve to više ojačavalo i podizalo. A nadali se je, da će ta svijest megju našipvnarodom prodrijeti. Prvi znaci već se javljaju! P rvi Gajretov pododbor. Svjesni mostarci, koji su uvijek stajali u prvom redu Gajretlija, osnovali su ovih dana društveni pododbor, da bi na taj način lilllLL » Gajretov rad proširili i još više unaprijedili ovu opću (5 >oĐ narodnu ustanovu. U pododbor su izabrana ova lica: Ibrahim ef. Kajtaz trgovac, z a p r e d s j e d n i k a ; Muhamed Emin ef. Dizdar prof. za p o d’p r e d sj e đ- Gajretova sofra. ni ka ; Mehmed Jahić učitelj za t a j n i k a ; Ahmed U nedjelju veće ostvarena je jedna lijepa i ple­ Gjikić učitelj za b l a g a j n i k a i Alija Alajbegović kan- menita ideja. To veće je u Gajretovim prostorijama cel. za r e v iz o r a . održan sastanak prijatelja naše školske omladine, na Ovo je prvi Gajretov pododbor, a nadati se je- kojemu se pretresalo o pitanju osnivanja jedne ku­ da će se u svjesne Mostarce ugledati i ostala braća hinje, u kojoj bi naša srednjoškolska mladež dobijala u drugim mjestima naše otadžbine. zdravu i jeftinu hranu. Ispravak. U broju 8—9 a u rubrici »Islamski 0 potrebi jedne ovakove ustanove nije nužno svijet« potkralo nam se je nekoliko pogrešaka koje mnogo govoriti. Svaki, koji poznaje prilike u Sara­ molimo da se isprave. Tako je izostavljen naslov jevu, znade i to, da su životne namirnice dostigle članka, koji je trebao glasiti » K a z a n s k i T a ta ri.« upravo vrhunac skupoće. A to stanje dakako, da mora Osim toga su ispuštene ove riječi: » k o n z e r v a t i v c i « u prvom redu osjetiti naše gjaštvo, koje je velikom u 8. retku ozdo 1. stupca str. 126. izmegju riječi većinom upućeno na neznatne stipendije od 20—40 »marljive« i »generacije« i »reći« stupac 2. str. 127. kruna mjesečno. Sa tom malom stipendijom je našem red 30. učeniku apsolutno nemoguće izlaziti na kraj i on Osim toga imade nekoliko pogrešno štampanih mora da gladuje i pati se, hraneći se suhim hljebom riječi, koje je, nadamo se, i sam čitalac zapazio. i nnjhrgjavijom hranom, koju za male pare u ašČinici Iz u red n ištva. — Kao što je poznato ljetošnja dobije. glavna skupština je zaključila, da „Gajret'1 od nove Imade, istina, znatan broj naše školske omla­ godine počne mjesečno dvaputa izlaziti. dine u vakufsko-meari fskom konviktu, koja je pot­ Radi toga se uredništvo lista već sada mora puno opskrbljena, ali je ipak ostalo dosta njih i izvan brinuti za gradivo lista, pa se zbog toga obraća svoj konvikta, jer i ako je ove godine konvikt preširen i �166 P o K. io. Derviš premda je u njemu smješteno preko 75 učenika, ipak Mustafa ef. Islamović K 15. je ostao ne manji broj učenika izvan konvikta. Na­ Kajtaz, Rifat ef. Tatarević, Sulejman ef. Osmanagić, vala djece u srednje škole je svake godine sve to Muhamed ef. Mujagić, Fehim ef. Spaho, Jusuf ef. jača, pa je i ove godine došlo mnoge muslimanske Mehmedbašić Husein ef 'Omanović, d-r. Mehmed Spa­ ho, Asim beg Mutevelić, Muhamedaga Madžarević, djece u o\dašnju gimnaziju i ostale srednje škole. Ta navala djece u škole — koja je istina lijepa Salihaga Fočo; Osim toga je vakufsko — mearifski saborski od­ i utješljiva pojava — uzrok je, da je danas veliki broj učenika neopskrbljenih, koji provode veoma te­ bor odredio K 300., a kako doznajemo obećao je Ismetaga Merhemić takogjer K 300. žak život pateći se i gladujući. Dolazeći u dodir sa učenicima i posmatrajući Odbor G ajreto v e sofre. Kao što smo napri­ njihovo nevoljno stanje, Gajretov odbor je počeo ozbiljno razmišljati o tome, kako bi se to njihovo sta­ jed spomenuli, obrazovan je naročiti odbor, koji se nje poboljšalo i zapriječile mnoge hrgjave posljedice, primio dužnosti, da radi na ovoj stvari. U taj odbor koje bi ono neminovno prouzrokovalo. U tome raz­ su ušla dvojica članova Gajretova odbora i 8 lica mišljanju je Gajretov odbor došao na ideju, da se izvan odbora. Spomenuti je odbor konstituisan ovako: osnuje u Sarajevu jedna kuhinja, u kojoj bi naši uče­ Muhamed ef Kadić predsjednik; Mehmed. Ali Abdurezak potpresjednlk; Fehim ef Spaho I. tajnik; Šućri nici dobili dobru hranu uz jeftinu cijenu. Radi toga je Gajretov odbor sazvao neke rodo­ ef Alagić, II. tajnik, Ibrahim ef Sarić blagajnik (Gaj­ ljube i prijatelje našega napretka na sastanak, da bi retov blagajnik), a članovi odbora; Ahmedaga Ramić, Se u toj stvari posavjetovali i sporazumjeli. Sastanak Hamidaga Jelečković Ahmedaga Novalija, Asimbeg je bio lijepo posjećen i svi učesnici su jednodušno Mutevelić i Muhamedaga H. Jusufagić. primili ovu lijepu ideju i zaključili, da se u Sarajevu što prije osnuje »Gajretovac s<^fra“. U tu svrhu je obrazovan naročiti odbor od deset lica, u koji su ušla dvojica Gajretovih članova odbora i 8 lica iz­ van odbora društva. Ov?ij jfe odbor preuzeo na se dužnost, da poradi na ostvarenju ove -zamisli, te da se što vruće zauzme za nabavku potrebnih sredstava za to. I odmah na o^om sastanku sakupljeno je preko Musa Ćazim efendi, novi šejhul600 kruna priloga u ovu svrhu, a u tu svrhu je i Islam. vakufsko-mearifski saborski odbor ranije dao 300 kruna potpore. Izabrani odbor je odmah počeo da Sudeći po naslovu mogli biše čitaoci doći do skuplja priloge i kako čujemo, imade lijepa uspjeha zaključka, da želim pisati opširnu biografiju i stu­ tako, da imade izgleda, da će se »Gajretova sofra« ■ diju o Musa Ćazim efendiji, pa d:žim, da ne će biti naskoro otvoriti i time se naša školska omladina na odmet, ako reknem koju kao uvod. Ne tajim da ne bih rado želio pisati o ovom islamskom velikanu, jedno osloboditi nevolja. Gajretov odbor apeluje na sve rodoljube i pri­ radi toga što je položaj Carigradskog Mešihata tako jatelje našega napretka, da potpomognu ovaj pleme­ važan, da bi trebalo naš islamski narod dobro upu­ titi o tom, ko zauzima ovo visoko mjesto, s kojim je niti pothvat. Dobrovoljni prilozi za sofru šalju se »Gajretu« toliko godina nastojao doći u užu vezu i dodir i sa oznakom, da je „za sofru“, a rado se primaju i hvala Bogu, u tom svom nastojanju konačno i us­ pokloni u prirodi, na koji bi se način naročito moglo pio, s drugu opet stranu i radi toga, što je sam Musa Ćazim efendi tako markantna ličnost u današnjem ovome pothvatu pomoći. islamskom svijetu, da bi ga već radi njega samoga Imena priložnika biće objavljena. * trebalo dobro poznavati i povesti se za njegovim P r v a p o m o ć G a jreto v o j so fr l. Kao prvu po­ svijetlim primjerom. moć „Gajretovoj sofri položili su dobrovoljne prilo­ Nu ovoj želji ne mogoh udovoljiti s jednostav­ ge ovi rodoljubi i prijatelji našega napretka: nog razloga, što mi fale podaci o njegovom životu. Mustafa beg Mutevelić K. 100, — P o 5 0 K Jer turska štampa nema adeta, da piše o ovakim Hilmi ef Hatibović, Muhamed ef Kadić, Ali ef Abdu- stvarima; nego podatke o životu i radu istaknutijih rezak, Muhamedaga H. Jusufagić, Fejzaga H. Šaban- ličnosti donosi tek prilikom pisanja nekrologa, a pri­ ović i d-r Hamdija Karamehmedović, — Mujaga Bičak- godom promjena i nastupa novih ličnosti zadovoljava ćić K 35. P o K 3 0 . Hamidaga Jelečković, Šefkija se opširnim opisivanjem „alaja“ i vanjskih sveča­ Gluhić i Edhemaga Bičakčić. P o K 2 0 Šućri ef. Ala- nosti. Krivnjom dakle ovog neumjesnog običaja tur­ gić, Ali ef. Lutfo, Osman Gjikić, Ahmedaga Ramić, ske žurnalistike .moram ister-istemez napustiti ovu Ahmedaga Novalija, Hamid Svrzo i Asim Čatović želju (ne bi li koji naš „Stanbollija" mogao ispu­ Islamski svijet. �167 niti ovu prazninu? . . .) i zadovoljiti se time, da se osvrnem na njegov rad u najbližoj prošlosti. Prije imenovanja Šejhul-Islamom bio je Musa Ćazim efendi profesor na carigradskom Darul fununu i još za vlade sultana Abdul-Hamida imenovan čla­ nom medžlisi-ajana. (Gornja kuća parlementa) I ako je u politici izraziti pristaša „Ittihad ve terekki" frke, ipak se odlikuje umjerenošću i stranačkom snošljivošću. Osim toga je marljiv i radin kao mrav. Uz službeni svoj nastavnički posao vrlo uredno pohagja sjednice medžlisi-ajana i tu učestvuje, ne sjedenjem i samim slušanjem, nego često puta ispunjava velik dio sjednica svojim prijedlozima i umnim učestvova­ njem u raspravama. Pa ni to mu nije : bilo dosta. Vruća želja, da koristi svom narodu nije mu dozvolila, da se zado­ volji samo nastavničkim i zakonodavnim djelovanjem, nego mu je još u ruke utisnula i kalem, koji je iza sebe ostavio upravo zlatnih tragova i mnogo dopri­ nio zdravom shvaćanju slobode i islamskih ustanova. Megju časnom družinom, koja je odmah nakon pro­ glašenja ustava pokrenula odlično uregjivani islamski vjerski list „Sirati-Mustekim1* i oko njeg se okupila sa svrhom, da bude tumač veličine islamskih usta­ nova, Musa Ćazim efendi uz Manastirliju zauzima jedno vrlo vidno i odlično mjesto i dovoljno je pro­ čitati samo neke njegove članke, pa da se čovjek osvjedoči o širini pogleda i plemenitosti osjećaja ovog islamskog alima i velikana. Osim u „SiratiMustekimu" pisao je još i u neke u druge listove. Uvažujući i cijeneći vrijednost usmenog djelo­ vanja u narodu nije zapustio ni ove strane rada pa niti visoki položaj niti ugled, koji mnogima zaslijepi oči nijesu ga mogli smesti od rada u najširim slo­ jevima naroda, za to se je često puta mogao vidjeti, gdje naizmjence sa svojim drugovima po raznim klu­ bovima i zborovima drži predavanja i umnim svojim razlaganjem osvješćuje narod i pomaže razbijati tminu neznanja, pomoću koje je osmanlijski Neron sazidao kulu svoje lažne i varave moći i sumnjive slave i veličine. Nu kolikogod cijenim i uvažavam sav ovaj njegov plodni i zlatni rad, ipak držim, da ne ću po­ griješiti ako sve to zapostavim kruni i alemu toga rada i nastojanja — njegovu radu megju softama, tima do skora najzapuštenijim i najponiženijim sta­ novnicima Carigrada. Možda će se nama, koji još nijesmo ovako štogod doživljeli, činiti nevjerojatnim, da se jedan ugledni profesor sveučilišta i k tomu još uvaženi član »Gospodske kuće14 (medžlisi-ajana) može brinuti još i podizanjem i osvješćivanjem za­ puštenih softi, nu Čudili se ne čudili — ovo je živa živcata istina i jedan zaista veličanstven primjer is­ lamskog rodoljublja i požrtvovnosti. Već vam na licu čitam pitanje: kako on to dje­ luje i šta on to radi megju tim sretnim softama? — Da ne budete nestrpljivi odgovoriću vam, da im drži n o ć n a p r e d a v a n j a , o kojima urednik „SiratiMustekima" ovako referiše: „Na Šehzadi, u klubu „Ittihad ve terreki džem’ijeta“ drže se u hefti po dva predavanja na koja dolaze muderrisi i softe sa Fatiha, Bajezida, Aja So­ fije i gotovo svih ostalih medresa u Stambolu. Od ovih predavanja, koja traju ima 5—6 mjeseci, taleba se je mnogo okoristila i dobila pravi pojam o ustavu i njegovim koristima. Na ovim se predavanjima go­ vori o politici, nutarnjim i vanjskim odnošajima na­ roda i zemlje i nastoji, da se talebi dadne pravi po­ jam o svima političkim, znanstvenim i socijalnim potrebama. T a l e b a p o t p u n o s l o b o d n o p i t a o s v e m u š t o j o j t r e b a , a ustazi muhterem (misli Musa Ćazim efendiju) na sve upite odgovara jasnim, preciznim i njemu prirogjenim načinom i osvjetljuje predmet sa svih strana, tako da svakom bude jasno i razumljivo. Ova su predavanja tako omilila talebi, da se upravo jagme, ko će prije da unigje. Koliki je interes za predavanja vidi se naj­ bolje po tom, što predavanja počinju u sahat dva iza akšama, a taleba počima dolaziti posahata iza akšama, dakle, podrug sat prije početka predavanja14. Tako Hafiz Ešref Edib bey, a ja ću ovdje — radi aktuelnosti predmeta — iznijeti prevod jednog odlomka takog predavanja, da se i čitatelji osvjedoče da ova predavanja nijesam bez razloga nazvao kru­ nom Musa Ćazim efendina rada. Evo kako sadanji Šejhul-Islam misli o medresama i njihovoj reformi :*) „Što se tiče reforme medresa, o tomu se već snuje i razmišlja. Dovoljno je, da vi osjetite potrebu reforme (Taleba: Jasna stvar. Molimo, da se nastoji oko reformiranja...) jer ako se vi usprotivite, onda se ne će moći ništa postignuti. Vi shvatite i uvažite po­ trebu, a mi ćemo reformu provesti, jer nam je to jedna od najvećih potreba i dužnosti. N a j p r i j e treba u medrese uvesti najmanje petš e s t s v j e ts k i h p r e d m e ta i u m n o g o č e ­ mu p r o m i j e n i t i d o s a d a n j i n a č i n o b u k e . Kojekakve hašije*), pa onda talikat na hašije, to treba jednom dokinuti. Dovoljno je, da se kako treba uče metuovi i to ne sami nego zajedno sa logatom i edebijjatom. Šta su te hašije i talikat? Ništa drugo nego stručne filološke rasprave i kritike (tenkidat) o jeziku, kojega mi ne poznajemo. Treba naj*) „Sirati Mustekim" god. II. broj 54 str. 22. i 23. — *) Budući se ne mogu naći zgodni naši izrazi za ove poj­ move ostavio sam arapske nazive, koji su se kod naših softi i hodža udomaćili. Da i drugi čitatelji dobiju jasan pojam doda­ jem evo i tumač. „Metu“ je kraća knjiga, koja sadrži glavne zasade jedne znanosti. Komentar, koji objašnjava svaku rečenicu ili riječ metua, zove se „šerh“. Tumači li pak samo pojedina mjesta metua, onda se zove „hašija“. Kao što se „šerh" i „hašija" mogu napisati na „metu", isto se tako mogu napisati i na „šerh". Tako dobivamo „šerh na šerh" i „hašiju na šerh“. I na hašiju se može pisati „hašija" i tako dobivamo „hašiju na ha­ šiju" ili „talikat". Vrijednost i shodnost ovog načina dovoljno je raščinjena u samom članku. �\ 1G8 prije poznavali jezik, pa onda se tek baviti filološkim baš radi toga, što se ne držimo reda i sure i što ne pazimo čemu je šta vrijeme ne znamo arapski i kad raspravama o tom jeziku. Jedni vele: Dobro, ali mi ne učimo arapskog jezika, nam se potkuči jedan arapski bejt (s 1 ’ ' ica nego samo neke znanosti iz knjiga pisanih arapskim stanemo ko ukopani: niti nam može pom° 1v.sam ™ \ jezikom. Abdul-Gafur. Poteci za logat (riječnik). Trazi, trazi i — Šta je to reći? Zar nama ne treba znati svog nekako nabasamo na potrebnu riječ. Ali vidi belaja: kjitaba. Na svijetu nema nijednog naroda, koji ne našli smo riječ, nu koja fajda, kad nam ne pristaje. zna svoga kjitaba. Jehudije znaju svoj Tevrat jer je Ne čitamo ništa i ne bavimo se edebijjatom, pa ne na njihovom jeziku, dočim Kur’ani-kjerim nije na na­ možemo da nagjemo izraza i ne možemo se radi toga šem jeziku, s toga — želimo li ga razumjeti — mo­ čestito služiti riječnikom. Ukratko ovi sedersovi mo- .h ramo ga znati prevesti na jezik, koji znamo i razu­ raju preurediti i uz jezična pravila moraće se učiti mijemo. Da ga pak uzmognemo prevoditi i svijetu logat i edebijjat. Drukčije nije moguće postići nikakva kazivati, moramo u prvom redu dobro naučiti arap­ uspjeha. ski, jer bez toga ne može biti govora o dobru preOsim toga ne učimo kako bi trebalo fikha, vagjanju. Po tom je prijeka potreba da ulema znade jer nam za to ne dotječe vremena. Tefsiru i hadisu dobro arapski jezik. Ima li dakle ikakova smisla pri­ ne posvećujemo nikakve pažnje. Kakva ti je to onda govor, da nam ne treba učiti arapski jezik? obuka? Tako to dalje ne smije ići!... Da znademo arapski valja nam najprije, znati Ja sam vam ukazao najnužnije potrebe i treba Kavaid (jezična pravila), a to ćemo moći naučiti" iz da se svi okupite i zajednički o tom razmislite. Ovom metuova. Bude li potrebe mogli bi še se učiti i neki nesnosnom stanju treba stati na kraj i naći načina, šerhovi i što se mene tiče, ja bih i nadalje ostavio kako će se ovo sve popraviti. Misirlije su napravili stari običaj, da se taleba služi- nekim šerhovima i vrlo dobar program i trebalo bi ovaj program pro­ sama ih po sebi „nagleda". Meni je neshvatljivo samo učiti i prema našim ga prilikama i kod nas uvesti. to, kako je došlo do sadanjeg običaja, da se je za­ Još jednom velim, da nam je najpreče urediti i po­ bacilo učenje metuova i mjesto toga se počelo pre­ praviti predavanje arapskog jezika. Osobitu bi još davati po šerhovima. Uveden je šerh.'za šerhom je pažnju trebalo posvetiti predavanju svjetskih predmeta. došla hašija jedna, pa druga, pa treća, onda je došla Reći ćete mi: hašija na hašiju, dakle jedan talikat pa drugi, pa treći — Sve je to lijepo, ali... odakle ćemo se mi uz­ i tako smo dotjerali dotlen, da jedan ćitab učimo po državati ? pet-šest godina i na koncu konca, kad se zapitamo, To nije vaša stvar i za to ćemo se pobrinuti šta smo to naučili, moramo sažeti ramenima i priz­ mi. Budite uvjereni, da su sredstva za vaše uzdrža­ nati: „Ništa!" Ubili smo toliko vremena, a da na kraju vanje velika i prevelika, samo su uzurpirana i oteta. krajeva nijesmo u stanju čestito shvatiti i prevesti ni Neka vam se dadnu i dopitaju vakufski prihodi, koji jedan obični arapski bejt. Za što je to tako ? Za to, su odregjeni za uzdržavanje talebe — pet hiljada će jer sve ono dragocjeno vrijeme ubijamo besplodnim vas moći dobiti po tri lire. Osim toga sigurna je natezanjema: stvar, da bi se i narod pobrinuo za vaše osiguranje. I sam ovako veli, Abdul-Gafur ovo kaže taj i Dovoljno je dakle samo to, da se vi maknete i osje­ taj rekao: „Fefhem!“ i vedžhi-tefehhum je ovo ili tite potrebu uregjenja medresa, a za budućnost se i ono — ukratko sve sami: kaže, veli, kale, kile, eksistenciju ne trebate ni malo plašiti. koji nas zavedu s pravog maksada i od učenika, koji Na koncu je nužno, da se u medrese uvede nema pojma o arapskom jeziku i kojemu je svrha obuka kojeg stranog jezika. U tomu ne treba poka­ naučiti koje jezično pravilo — na silu stvaraju kriti­ zivati nikakva teassuba (fanatizam) i bez toga nam čara i cjepidlaku. Šta je to ja hu? Gdje nam je raz­ bo r? Da olakša učenje jezika, neko napisao metu i ne može biti. Osim toga u tomu nema ništa zla i štetna. Jer poznato je — imamo pamet i treba da u njemu pokupio najvažnija jezična pravila. Došao mislimo! — da ne može biti jezika, koji je mahsus drugi i nakupio kritiku toga metua. Vrlo lijepo. Javio jednoj vjeri. Arapski je n. pr. jezik star šest i više se i treći i napravio kritiku na kritiku. I to nije ružno i niko nema ništa proti tomu što će se stručnjaci hiljada godina, dočim je datum dini Islama mnogo pobijati i jedan drugom dokazivati opravdanost svo­ mlagji i Islam je vjera, koja nije stara ni petnaest jih tvrdnja. Ove kritike i rasprave nijesu ništa drugo stoljeća. Osim toga kretski muslimani niti znaju arap­ nego filosofija dotične znanosti i treba da se nagje ski ni turski, nego govore grčki, pa zar to nijesu stručnjaka, koji će se ovim poslom baviti. Ali je ne­ muslimani? Pa i mi sami govorimo turski, dakle pojmljivo i upravo smiješno, da se ovim tovarom te­ jezikom, na kojem nije kur’an nazil. Kako bismo radi rete učenici, koji su tek započeli učiti tek najobičnija toga mogli reći: „Nemojte više turski govoriti!"? jezična pravila i da im se mute pojmovi filološkim Arapske jehudije govore arapski, nu je li im radi toga cjepidlačenjem i raspravama jednoga Isama i Abdul- vjera Islam? Predpostavimo evo, da je arapski jezik Gafura. Ljudi božji, sve ima svoj vakat i svoj red i naš vjerski jezik, šta slijedi iz toga? Ako reknemo, �169 da je arapski jezik isključivo islamski jezik, zarotale tako mogu ishraniti. Što se ne svari i u krv ne primi, slijedi, da muslimani ne smiju govoriti 1 drugim je­ to nije naše: — to se kao neupotrebljen ostatak iz zikom, osim arapskoga? Ako reknemo „ne smiju go­ tijela izbaci — ,,izmeće“. voriti , onda smo time osudili sami sebe i rekli da Pa kako stojimo s tim sastojcima i njihovom smo grijeŠni, a koja pamet i koja će logika primiti svarljivošću kod zelja, povrća i voća? Je li to baš ovaki zaključak ? Koji ajet, koji hadis ovo nalaže i tako dobra hrana kao što je vegetarijanci hvale, ili se preporučuje? Šta je turski jezik to je isto i franceski njome ne čovjek može isključivo ishraniti — kao što i engleski. Nijedan od tih jezika nijesu arapski, pa to njihovi protivnici dokazuju? — Evo odgovora. kad je džaiz govoriti turski za što ne bi bilo i en­ gleski? U džamijama se obučaje na turskom jeziku, U 100 gram a Sjelanče- Skrobo- 1 pa je li se do sad našao kogod, da rekne da je to Masti: Vode: sadrži: vine: vine: kakav grijeh? Nije. Kad nije, šta bi onda falilo kad Grašak (u zrnu) 2335 52 65 1-88 1380 bismo i franceski govorili? U kakvom je odnošaju „ (zeleni) . 600 16 00 prema arapskom jeziku turski u istom je odnošaju i 7950 050 Pasurj - bijeli grah tranceski jezik. Šta bi po tom falilo, kad bi se u me­ 24‘50 5560 11-20 2T0 (u zrnu) drese uvelo obučavanje jednog stranog jezika? One. Sočivo (u zrnu) 2594 5284 12 33 1-93 koji govore, da je turski jezik postao dobar i pribran Krompir . . . 1-99 20 86 74 93 0-15 radi toga, što su Turci prešli na Islam, upozorujem 5 80 9006 Kupus . . . . 183 0T9 na činjenicu, da su i Kinezi Turci i ako su većinom 1-41 2M9 Š ah ta . . . . 9433 0-31 po vjeri mušrici. Ukratko da reknem: Jezično pitanje 2 87 8 18 85 95 KclerabiT' . . . 0.21 nema ništa zajedničko sa vjerom: vjera baška, a je­ zik baška. To moramo strogo lučiti, jer ćemo inače 0-40 3 28 84 37 Jabuka . . . . 8'85 biti osramoćeni i postati smiješni u očima razboritih 3'37 036 861 A 8383 Kruška . . . . ljudi. Ustrajati u otporu i pokaziv« ti u ovoj stvan4-04 101 898 | 78T.0 Šljiva . . . . teassub nije ništa drugo nego otkrivati neznanje i 190 | 069 14 96 P 7012 Grožgje . duševnu siromaštinu“. 9 45 ' 80 57 1 Trešnja . . . | 1’21 | 1-21 Eto tako je prije imenovanja djelovao i radio sadanji šejhul-Islam, pa je li onda čudo, što se je i Prema ovim podacima i onome što smo ranije megju softama počeo buditi nov život i volja za na­ istakli, moglo bi se reći, da zelje, povrće i voće ima pretkom? Ostalo bi mi još da koju progovorim o Musa malo hranljivih dijelova u sebi. A kad još tome doda­ Ćazim efendinu radu i djelovanju u novom zvanju, mo, da je i to malo hranljivijih dijelova zatvoreno u nu pošto bi se time oduljio ovaj- članak ostavljam to neke opne, koje smetaju varenju: onda ćemo lasno za drugi put, dok se mognu jasnije uočiti sve kon­ uvidjeti, da se ta vrsta hrane u tijelu slabije vari i ture ovog plodonosnog djelovanja i prstom uprijeti teže iskoristi, nego n. pr. meso, mlijeko, sir, jaja i na ostvarene želje i plemenite namjere ovog velikana. druge vrste hrane iz životinjskog carstva. Tako je Za danas će biti dosta, ako istaknem, da se Musa n. pr. opitima dokazano, da se od krompira u ti­ Ćazim efendi ne zadovoljava samim krojenjem pla­ jelo primi samo T4°/o bjelančavine, a 20% škroba — nova, nego ih i u djelo privodi ne obazirući se ni sve drugo ide neupotrebljeno u — izmetine. I što se lijevo ni desno i smjelo koracajući cilju bez obzira ta vrsta hrane lošije skuha, slabije usitni, šatre i sana prigovore i smetnje neprijatelja napretka. Da mu žvaće, tim je tijelo još manje prima. A hranljivim di­ jelovima (bjelančevinom, škrobom) bogatija su samo Bog bude na pomoći! AminL. Ibni Munib. variva u zrnu (zreo pasulj, sočivo, bob, grašak) — jer sadrže bjelančevine gotovo kao i meso, a škroba još i mnogo više. Samo je kod njih opet ta nevolja, što im se (pri gotovljenju) mora dodati vrlo mnogo vode; što nemaju masti, i što se vrlo teško u zrnu (ljusci) vare. I voće prema svojoj bjelančevini nije Zelje, povrće i voće kao narodna snažna hrana, ali sadrži u sebi po gdjekada mnogo šećera i masti (grožgje, orasi, lješnici), kiselina i aro­ hrana. matičnih (mirisavih) jedinjenja. -- Po Dr. H. M. J. — Ali i ako je zelje, voće i povrće siromašnije Dobra hrana valja da ima izvjesne količine bjelančevinom nego hrana iz životinjskog carstva, bjelančevine, skrobovine ili šećera, masti i nekih soli. Osim toga moraju ti glavni sastojci biti u takvom ipak bi bilo pogrješno, kad bi ko tvrdio, da se čo­ sastavu i obliku, da ih čovjek lasno (u želucu i cri­ vjek nikako ne bi mogao održati, ako bi se isklju­ jevima) svari i u svoje sokove primi jer ga samo čivo biljnom hranom hranio. Za njega je, istina, pri- Higijena. �lagodnija mješovita hrana, ali se može i samim biljem održati. Ljudi sa zdravim, snažnim želucem i crije­ vima podnose i savlagjuju i one količine biljne hrane koja je potrebna, da se može iz nje dobiti dovoljna mjera bjelančevine. I baš u toj potrebnoj mješavini biljne i živo­ tinjske hrane igra zelje, povrće i voće važnu nlogu. Šta više: može se reći, da je bez njih čovjek izložen raznim bolestima i nevoljama, da su dakle, za nje­ govo zdravlje neophodno potrebni. Evo n. pr. zašto Ijekari preporučuje zelje, povrće i voće. 1. Zelje, povrće i voće podstiču varenje, jer jaće draže pljuvačne i druge žlijezde, koje luče sokove za varenje. 2. Jače draže i crijeva, te time podstiču življe usisavanje svih hranljivijih dijelova s jedne, a brže isluranje nesvarljivih dijelova unesene hrane s druge strane. Oba dejstva su za ishranu važna, a naročito ovo posljednje, „reguliše stolicu" (izmetanje), te tako sprječava nagomilavanje otrova, koji se raspadanjem nesvarljivih dijelova hrane, u crijevu razvijaju. 3. Kao kabastija (voluminoznija) hrana napune želudac i zasuše osjećaj praznine („taštine“), a to će reći: zabune i zavaraju glad —' i u onim slučajevima kad nisu u stanju da je sasvim utole t. j. da tijelu gubitak potpuno namire. 4. Zelje i voće sadrže u sebi izvjesne količine gvožgja, a gvožgje je čovječjem tijelu veoma potrebno — naročito u mladosti. Oskudica u gvožgju izaziva malokrvnost (blijedilo) i druge pojave 5. U zelju, povrću i voću ima nešto fosfora, a fosfor je važan sastojak mozga. 6. Povrće, a naročito voće ima i nekih kiselina u aromatičnih (mirisavih) jedinjenja, pa je zato zgodna začina drugoj vrsti hrane. Osim toga se neke kise­ line iz njih troše i u samom tijelu. 7. Svojim raznovrsnim kusom i mirisom iza­ zivaju i apetit, a što je još važnije, zgodno se regjaju kao prijatna izmjena u načinu ishrane. I najbolja i najukusnije i najsnažnija hrana mora se „dojesti", ako nema promjene. 8. Nakiselim i slatkim sokovima svojim gasi nam voće ljeti žegju i prijatno nas osvježava. 9. Ljeti se zelje, povrće i voće kao Jakau hrana i inače bolje podnosi, nego mrs. 10. Biljna je hrana i jeftinija. 11. Zelje, povrće i voće služe po gdjekada i kao lijek. Poznato je n. p . liječenje grožgjem, jabu­ kama, limunom i t. d., pa onda liječenje poljačine, kostobolje, pijeska u mokraći itd. željeni i voćem. A li zelje, povrće i voće ima i svojih mana. Šta više, dešava se da baš i zdravlju škodi, a evo kako. 1. Ako zeljem, povrćem ili voćem želudac tovarimo, onda ih želudačni sok ne može prožeti i svariti. Naročito jc u tom pravcu opasno zaleno voće i nedokuhano zelje. 2. Nesvarene ljuske i opne zelja i povrća, pa onda suviše sočne vrste voća i bostana nadraže cri­ jeva tako, da izazovu prolive. — U tim slučajevima nema hrana vremena da se svari i u tijelo primi, nego onda od nas živa (nesvarena) odilazi. 3. Neopranim, nečistim zeljem i voćem prenose se razne vrste glista, a mogu se i zarazne bolesti ši­ riti. Naročiio je u tome opasno zelje i povrće, koje se nekuhano jede (salata, krastavci, patlidžani itd.) i svježe, neoljušteno i neoprano voće. Zelje, povrće i voće bješe nekada česta pojava na sofri seljačkoj — naročito ljeti a domaćice su ih i za zimu ostavljale. Na žalost, sad se to pola­ gano gubi. Seljak ih slabo gaji, pa i što ih sabere, nosi te prodaje. A gdje bi se i danas kao nekad — sadilo i njegovalo i htjela spremati zimnica (kiseo kupus, krastavci, zelje u trapu, turšija itd.) tu, ma­ hom, nema ko da to uradi kao što treba. Šta više: sve je manje naših seljačkih domaćica, koje znaju zelje i povrće — gotoviti. Zato mnogo seljačkih kuća ostane cijele godine na goloj prohi sa lukom i bun­ devama. .,Zdrnvljc“, Javne potvrde — darovi. Mehmed-Alija Mesić iz Bos. Krupe darovao je Gajretu 10 K. Prilikom posjete Gajretovih prostorija darovaše: Ćamil Sarić iz Gacka 2 K, Mehmed Duraković iz Gacka 3 K. Od zabave priregjene od strane islamske omla­ dine u Žepču dobio je Gajret od čistog prihoda ’/a što je iznijelo svotu od K 36'48. Iz sela Omačina (kot. Čajniče) poslata je Gaj­ retu svota od K 10*27 kao dobrovoljni prilog skup­ ljen megju tam. seljacima muslimanima. Šaćir aga Šehović iz Varcar-Vakufa poslao je K 30'25, koju svotu je sakupio prilikom svatova Ahmetage Dedića sina Salihagina. — Od svoto je sam Suljaga Sarač darovao 10 K. Isto tako je sakupio Šaćiraga Kazazić iz Nevesinja K 16'80 na svatovskom piru prilikom vjenčanja kćerke Osmanage Kosovića sa Ibrahimagom Hadžićem. Od toga darovaše p o 4 k r u n a : H. Hadžić i Z. Selimović p o 2 K: M. Ćesović, p o 1 K: M. Hajrović, I. Haznadarović K i'20 i N. N. 60 h. Na zabavi koju je priredila srednjoškolska omladina u Stocu, dobio je Gajret ’/s čistog prihoda u iznosu od 57 K. Mustafa Kadić svršeni medicinar darovao je 5 K Gajretu umjesto odgovora prijateljima i ahbabima, prekoji mu čestitaše promociju na čast doktora me­ dicine. Uzejraga Njuhović iz Foče poslao je K 22646 �171 od zabave održane od strane tain. srednjoškolske omladine u korist Gajreta. Hamid ef. Svrzo položio je K 20182 sakuplje­ nih na Kiseljaku. Hadži I. Poljokan trg. iz Banjaluke darovao je Gajretu 40 K. Asirn Topčagić iz Zavidovića sakupio je na sa­ stanku u kafani Mustafe Muftića K 6'50 priloga, koje darovaše: Vladislav Guteša 1 K; po 80 h e l.: Mustafa Muftić i Asim Topčagić; po 50 h e l e r a : Adem Hasagić; po 40 h e l e r a : Mehmed ef. Imamović, Beg Gjerzo Skenderović, Mato Papić Omeraga Delić; p o 3 0 h e l e r a : Jakob Lčwy i Meho Smihara Sinanović; p o 20 h e l e r a : Adem Sejdinović, S. Jovanović, Marko Marković, Bećir aga Arapović i Ahmed 10 h e l e r a : Hafiz Hasan Ćulić; p o Adžačkić i Meho Mujezinović. Nurija Džumrukčić, profesor velike realke u Banjoj Luci sakupio je u veselom društvu kod g. pro­ fesora Skarića K 5 30. Ahmetaga Novalija trgovac u Sarajevu, mjesto odgovora prijateljima, koju su mu čestitali ženidbu, darovao je Gajretu 3 K. Šerif Hasanbegović iz Avtovfik sakupio je za Gajret 8 kruna i 50 helera, u darovaše: po 1 K: Ahmetaga Bijedić, trgovac i Nikola Delić; po 50 h: Panto Rundović Omer A. Hasanbegović, Luka Ivković, Pero Marić, Pdro Ćuković i Mitar Govedarica; po 20 h e l e r a : Šerif f t Hasanbegović, Ademaga Memić, Salih aga Šehović, Ajdinaga Grebović, Novak Petković, Simo Govedarica, gimnazist, Jovo Gove­ darica i Miro Košutić; p o 40 h e l e r a : Šerif Ha­ sanbegović, Velija Pašić i Jusufaga Pašić; po 30 h el e r a : Blagoje Mrković, Abdullah Hasanbegović, pravnik, te 35 hel. Stevan Vuić; p o 10 h e l e r a : Salko B. Hasanbegović, Husaga Pašić i Ramo A. Hasanbegović. Camil Sarić iz Gackas akupio je na sunnetu Suljage Durakovića 10 kruna priloga Gajretu, a daro­ vaše: p o 2 k r u n e : Jusufaga Tanović, Suljo Duraković, Abdullah ef. Berberović, Ahmed Hasanbegović i Ćamil Sarić; p o 60 h e l e r a : Latife hanuma Ta­ nović i Halil aga Kapičić; p o 40 h e l e r a : Murat Agović, Atif Asim Duraković, Osmanaga Zvizdić, Ha­ mid Zvizdić, Arife hanuma Duraković, Asim aga Zvizdić, Hamid Zvizdić, Hatidže hanuma Duraković; p o 30 h e l e r a : Memišaga Šaković, Memišaga Kurtović, Nezir Hasanbegović, te tri dječaka sakupili 10 helera. Ali beg Frndić iz Zenice sakupio je za Gajret 12 K mjesto čestitki Alibgegu Firdusu povodom ime­ novanja mu za predsjednika Bos. Herc. sabora. Pri­ loge dadoše: P o 1 k r u n u : Mehmed ef. Šestić; Ibrahimaga Strika i Hadži Omeraga Serdar; p 0 50 h e l e r a : Rasimaga Omeragić, Sulejmanaga Dervenčić, Muhamed ef. Ekinović i Alibeg Frndić; po 40 h e l e r a : Salko Salčinović i Adem Hadžić: p o 20 h e 1e r a: Abdullah Kahnjo, Arslan ef. Hercegovac, Osman ef. Tukić, Derviš Ahmaković, Sulejman Majagić, Pasaga Imamović, Šalim ef. Talam, Mustafa Dkinović, Alija Hercegovac, Akif ef. He:cegovac, Izet ef. Neimaragić, Hasan Omerspahić, Munib Begić, Salko Omeragić, Muhamed Ekinović, Omer ef. Šestić Muharem Kundalić, Ahmed Uzunović, Mulaga Eki­ nović, Neziraga Serdar i Mustafa Hodžić; po 10 h el e r a : Mustafa i Tahir Tahmiščija, Hasan beg Begagić, Nazif Grahić, Salko Begičević, Sećo Delić, Pis­ kavica Omer, Salomon Finzi, Meho Šušić, Mehmed Šehalić, Sakib ef. Salčinović i Mustafa Tatarević. P a 3 H e 3aHHinjbMBe a n o y n H e 6HJbeuii<e. Kano 3eji>e u a ju a npaTH . — Ha 3e.a>y je no rAjetcafla jaja oa rjincTa hjih Kenija oa naKBHx 3apa3ćoJiecTH. C Tora 60 60.no onacHO, KaA r a npn roTOBjben>y peAyma He 6h Ao6po oapaaa h onHCTnaa. Ha acaaocT, MHore Tano He natre. ELra ra HHKaKO h ne nepy ( h . np. ca.naTy, naT./iHyaH, jyK), n.ia ra nponepy, hh x a;ra caMO ,.U3 jefliie eop,el, a THMe HHje MHoro noMOJKOHO. y BOA0, Koja je ca 3ej&a npBy HenacToky cnpajja, 6ake, HapaBHO, jom MHoro ceanojaKoz zafla u ocmafie na aejbij, aico ce napouumo ne ucuepe. G iora he n a d a h ypeAHa AOMakana se.’te h noBphe He čamo y jeAHoj boah nponaaKHyT0, Hero ra A°6po onpaTH a noenj.ie hckojuiko nyTa APYroMi hhctom boaom H3anpaTH. „3flp. CnTHHne. — H Ha HajitfaH.5 paHau;y Bajba na3HT0, Aa ce He 3araA0 n He 3apa3H — naponaTO ateo je Ha pyuH, Ha CTonajrn, Ha tojiom Bpaiy, Ha Jiany n t . A. — Y y oaj nopoflujbij, na cu U36aouo ftujemc. — Ho yna Ajei*y Aa n a bhcoko cnaBajy. — Ko ce cacBnu TauiT h^ h r.iaAaH Kyna, .nacHO y tcynajiHiiiTy H3HeMorHe h oHecBjecHe. — Xjbe 6 He ostaje 6n ia ntegaB hh cyBHiue 6yxaB, Hero Tpeća HOAjeAHaKO pa3aopaH. — Cupomima mhozo ueuifie yjnupe 3 amo, wmo oojicchuk ne.ua noflccne neze, nezo 3amo, vimo nejua Jbetcapa. ,>3flp. TjejiecHa TonjioTa koa pa3HHx Hapo.ua. — 06 hhho ce Bej0, Aa c b h AyAH — h Ha cjeBepy h Ha jy ry — a&iajy noAjeAHRy TonaoTy Taje.na, a aa to Haje, cacBHM Tanao. HaynHa h caBjecHa MjepeH>a Tje.iecHe to HJioTe notca3a.aa cy, Aa jurenu napoju y moruiuM npajer eujua m ia jy ee&y mjejiecny monJiomy, Hero cjeBepHH y xa 8ahhm nojaceBHMa. Tano je h . np. yTBpl)eHo, Aa cpeAtta (npocjenna) Tje^ecna TonjioTa 4>paHny3a h 3hoch 36'4° Uj-, IIopTyrnffi:aHa 37'2°, a TajnijaHa 37'3°. HnjeMga h E h raeaa HMajy 3a 0 .5° L[. Haacy Tje.necHy Ton.noTy Hero IIopTyra3KaHH, a H I koth 3a naraB 1° L[. ,,3flp. J3,yxaH, CapaAHBK joAiiora MaaaHCKor JiacTa 03- �172 hho je CK'ipo CBoj pairohop ca je^riim hxbo3hiikom a .VxaHa. »Haj 6o.,i>H AyxaH raju c?y h .jtohhom Awje.iy rnponCK6 Typcicc. II. ioaho Mjee.To JcHiige A»jG ii 3BpcTaH AyxaH. C bh 0CTa.li! AyxaHn cy Mnoro .loumjer KBa.iiiTCTa. IIojeAHHH OA h.hx 0AJiHKyje ce h cyBHiue jatcoM apoMou, Kao Ayxan H3 CuHpHe, OAece n joHCKor ocTpB.i>a. <pHHa h n.ieMemiTa aposia je caMo koa AyxaHa noMeHyTux npeA jeja CBpoaeKO Typcwe. Byrapcwn cpncKii h fiocancKii A yxairn cy up-ao jaKH, a.in cy u n a s 60.1,11 oa npHoropCKor ii Aa-KMaTUHCKora. AwepH4Ku AyxaH je h cyBHine ouiTap. ja« n 6e3 apoiiie. lio Aoopou KBa.mTeTy yB03aa H3p»Ae CToje Ha npBO M MjecTy Pycnja n PysiyHuja. IIoCJinje h>hx AycTpnja, KTa.mja a Cp 6nja. Hajropii AyxaH H3pahyje eauo H>eMa>iKa. P roizvod n ja s v ile z a 1 9 0 9 . Po jednoj sta­ tistici koja je sastavljena po nalogu ujedinjenih fran­ cuskih svilarskih trgovaca, cjelokupna istočno-evropska berba] svile za 1909. g. dala je 5,385.000 kilo­ grama, od koje sume samo na Italiju dolazi 3,151.000 kilograma i 674.000 na Francusku. Istok i centralna Azija dali su 3,038.000 kilograma. Od ovoga Persija okruglih 600 000 kilograma, azijska Turska 665.000 kilograma. Kina je pobrala ukupno 8,480.000 kilogr., Japan 8,372.000 kilograma. Ukupna berba svile na da­ lekome istoku računa se na 16,088.000 kilograma. Ukupno berba svile iznosi 23,620.000 kilograma prema 24,080.000 kilograma. H ig ijen a u E n g lesk o j. Naredbe, koje su izda­ le engleske vlasti, a koje se tiču kućevne higijene, primjenjuju se vrlo strogo nad vlasnicima kuća i njihovim kiradžijama. Te naredbe nalažu onim kirajžjijama, koji plaćaju najmanje 25 K mjesečne kirije da svoj stan najmanje jedanput dnevno čiste i najmanje jedanput nedjeljno, petkom ili subotom, peru vodom, Tako isto moraju kirajdžije prozore svoje sobe za spavanje da drže otvorene najmanje po jedan sat i prije i po podne. Svako prekoračenje ovih higijen­ skih propisa kažnjava se globom. (V 1 A/I) lika (abeceda) ć irilico m i latinicom . t* Ćirilicom: c a A, C B, B Latinicom: a A, b B, Ćirilicom: n H, Latinicom: i I, Ćirilicom: o 0, Latinicom: o 0, Ćirilicom: n u. Latinicom: c C, i n r r, A A, v V, g c, d D, e E, ž Ž, z Z, j J. K K, ji A , jb Jb, M M, H H, lb H>, j J. k K, 1 L, lj Lj. m M, n N, nj Nj, n n, P P, c C, P r li, 8 S, ■I H, m m, č Č, š Š. B, Za uredništvo odgovara: Osman Gjikić. e E, jk 5K, y, 4> G>, t T, u U, f F, fe Ti, v V, $ B. ć Ć, dž Dž, gj Gj. T T, y 3 3, X X, h H, Islamske dionička Štamparija (tiskara) u Sarajevu, �P R IV IL E G O V A N A | | f ZEMALJSKA BANKA ZA ROSNU I HERCEGOVINU. Uplaćeni dionički kapital 10 tnilijona Umna. CENTRALA U SARAJEVU. OO Hlpoteknnio odijeljeni?. OO OOP Bankovno odijeljen)«*. OOP OOP Odljeljenje /.n robu. O OP Izdavanje 4 ’/* « 5% hipotekarnih ?:aložnica i 5 komunalnih obveznica, koje se mogu upo­ :: trijebiti u svakovrsne naročito ženidbeno kaucije kod zemaljskog i vojenog erara. FILIJALE: ISPOSTAVE: ’ u Banjaluci, Bjelini, Brčkom, Mostaru i Donjoj Tuzli. Zastupstva po svoj Bosni i H erceg " xy ^ ^ u Biliaču Dorventl,Gradiški, Goraždu, :: Lijevnu. Ljubtiškora, Sanskom Mostu, ~ * ' ‘'tocu, Travniku. Trebinju, i; »OnAu i Zvorniku. P r e p r -u č u js ’.e za s v e b an k arsk e i izv ršo je pod. najpovoljnijim uslovim ć '.\ye sa robom , koje ~ HHtHllfeiijŽžitifammHftHiHtiHflHg Pozive, oglase, p ogran 'govnćke objave, lis ovu i . lire i kuverto, j trgovaćke kn jige,i,ju n memorandu, okružnice. pretio inim, dopisnice, kao i sve trgovaćke ‘išk.mice, godišnja izvješća i bi' za udruge, sicdione bauke, tteda'j. t<: lome i adrese, posjetim . karte prigodnice, kito i osilile u JNrtMrsku struka za- .ijtice raduje p rim a im izrm lh u Islamska dionička štamparija (tiskara) u Sarajevu sn a b d je v e n a najmodernijim slovima, šarama i mašinama (strojevim a) te preuzima štampanje tlu.strov-an!b listova, brošura, knjiga — i Ansoplsn — Narudžbe iz mjesta i sa strane obavljaju se u najkraćem najKracem vremenu. w -----------_ Vkusna izradba. W Čijom* umjerene w^% \ �HERCEG-BOSNA i i Zemaljski osiguravaju/-i zavod za Bosnu i Hercegovinu Ravnateljstva u Sanje' -ijv a obala Ona*, ifadži Ristić ul. br Z) DismAč / glavnic' K. 4,000 000. Zavod preuzima osiguranja: , »' proil po/aru (makar ga > gro na ni ljudski ?ivot, i to osiguranja za slučaj smrti i doživljaja, osiguranja mirJWH, ..„diSnjih renta Uri. prouzročio) na zgrade, tvornice, otn jovo, gospodarske i obrtne zalihe robu, pokretnine, stoku, itd.; pfnmhinanllo Kombinacije va va tosiguranje života obubvafaiu: b) proil štetama kod prevoza robe vodom, kopnom i željeznicama mrti; c) proil nezgodam za pojedinačno, a, o s ig u ra n ju z a s kolektivno (skupno), odgovornostno b) ijeŠOVilU, odnosno UOlfjUiaiijo. 2A siu. d o ž iv lja ja i s m r'i; osiguranje itd.; d) proti Štetam od tuče uz naknadu e) o s ig u ra ::; ; - i r g z a : potpune štete; i) ž iv o tn e r e d ' koje odma1. pbCinlu e) proti provalnoj kragji i ili su odgogjene: rcnle za slučaj preživljaja, odnosno osiguranja udovnina; osiguranja uzgojtlina. Jiguranja živofalvaljaju osim slučaja naravne smrti fakogjer: 1. za pogibelji rata, bez svake j | doknadne premijo; 2. za slučaj dvoboja; 3. za samoubojstvo: 4. za smrt usljed nezgoda. I > ==j ) | Premije se računaju posve nishu (jeftino); štete se isplaćuju brzo i Kulantno. Ravnateljstvo u Sarajevu (Apelova obala, ulaz Hadži Ristić ul. br. 2.) i zastupstva (agenture) u evirn gra­ dovima i većim mjestima daju rado sve upute u stvarima osiguraju i preuzimanja svake vrsti osiguranja. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/3096c12adb26a1d801275fd9e6d82f25.pdf 6d8dd1c5235435bdcfea7f10abfacd63 PDF Text Text BROJ 11. GODINA I I I. ♦♦ GAJRET izlazi 5. dan svakog mjeseca na 16 stranica, a po po­ trebi i na više. ^-jL* — -~ . ♦ CIJENA je listu nGajret“ : za članove 1 K 20 h za nečlan. 2 K 4 0 h oa g o d in u . tjl dL ^clis Ak-lj Taleba, učenici i se­ ljaci plaćaju i K 20. ----- GAJRET GLASILO „GAJRETA", DRUŠTVA ZA POTPOMAGANJE GJAKA MUSLIMANA NA SREDNJIM I VIŠIM ŠKOLAMA. S a d r ž a j : Pokret seobe u Krajini. — Bes *,. nnaca. — „Gjačka sofra“ i jedna naša mahana. — Kiraethana — Književnost: Ne ostavljajmo domovinu! — Rut \ i slavulj. — J a 5*oc to nova 6 hth . — 3esen6ka idila. — Kroz aleje duge. Islamski svijet: Muslimani u 'ibiriji. — H’ ijena: Ne unosite sr djeci u lic Zapamti o koleri. Gajretovi - Firdusov mearif^i.i fond. *\\fi 1 —r v' • ' • m v -'iuhH 5ARA3EVO. Islamska dionička štamparija. ' 'ti • �□ □ □ □ □ p i o n ič H a p i V a r a n J a r a j c V u p rep o ru ču je svoje JzVrsno odlešano €xport-pWo p rip ozn ato od najbolje vrste. N abavlja se u b u retim a od 26 lit. dalje, kao i u sanducim a složeno $<_, 50 boca od 6/io litre ----------- ili }*’ i Sv> iv a i^ o d Vio b tre . ----------- fozašilje« pokraj',.« franKo na sVaHoj staclji bosansKo - herccgoVačK« ^ v — držaVnt željeznici ‘ ijiiiii Gajretovo đgar-ćage. je ispitano od svjetskog naučenjaka, profesora kemije na bečkom uni­ verzitetu Dr. Lambecka i pronagjeno najboljim i za zdravlje neškodljivim. Pa kada još uz to od potrošenog Gajretova cigar-ćageta ide. 10% u korist „Gajreta" zar nije i sramota i grehota, da Muslimani drugo cigar-ćage troše! Jest, i po sto puta jest i stoga je dužnost, da svaki musliman kupuje i troši samo i isključivo Gajretovo cigar-ćage a da odbaci sve druge fabrikate. Muslimani, trošite samo Gajretovo cigar-ćage! �GODINA I I I. BROJ 11. ♦♦ GAJRET izlazi 5. dan sva­ kog mjeseca na 16 stranica, a po po­ trebi i na više. »o_*e « i ♦ s fM-l CIJENA je listu „Gajret": za članove 1 K 20 h za nečlan. 2 K 4 0 h na godinu. iS^ Taleba, učenici i s e ­ ljaci plaćaju 1 K 20. AJRET GLASILO „GAJRETA", DRUŠTVA ZA POTPOMAGANJE GJAKA MUSLIMANA — NA SREDNJIM I VIŠIM ŠKOLAMA. ■ ............. Vlasnik : Društvo „Gajrct“. 5. novembra 1910 SARAJEVO, Pokret seobe u Krajini. Od vakufsko-m earifskog saborskog odbora dobili smo ovaj dopis: Broj 529. Kotarsko vakufsko-mearifsko povjerensto. C a z i n , 13. oktobra 1910. Vakufsko-mearifskom saborskom odboru, u Sarajevu. O vo povjerenstvo sntatra svojom dužnošću slavnom na­ slovu javiti, da se je u našem kotaru veom a raširio pokret za hidžret. Tako je opasno taj pokret uzeo maha, da im ade sela i to samim muslimanima naseljenih, da je sve, i zadnja kuća, pot­ pisalo za sebu i uvijek se potpisuju. Umoljava saborski odbor kao i predsjedništvo medžiisi uleme, da bi ma kakvim načinom ovom e lijeka našlo. Predsjednik: u z. Alijaga Muhamedagić v. r. (L.-S.) ____ Vakufsko-mearifski saborski odbor. Broj 7784 ex 1910. S a r a j e v o , 19. oktobra 1910. P. n. Uredništvu lista „ G a j r e t a " , . u Sarajevu. Kako se iz gornjeg izvješća vakufsko-mearifskog povje­ renstva u C a z i n u vidi, hidžret, stara rana naša, koja je u zadnje vrijeme bila prilično zamladila, počela je opet u nave­ denom, muslimanima najbrojnijem, kotaru, opasno krvariti. — Ako se ovaj nesvjesni pokret za vremena ne uduši, nestaće nas mu­ slimana B osne i H ercegovine, kao što je nestalo i ostalih na­ roda, koji su svoju domovinu kukavički napustili. — A šta će onda biti sa našim kulturnim tečevinama, koje smo kao musli­ mani 500 godina zidali i sazidali ? Šta će onda biti sa naših va­ kufa, džamija, medresa, mekteba i svega onoga, što svjesnog muslimana za njegovu domovinu veže I Sve će ove naše ustanove postati ono, od čega poštenom muslimanu i kod sam e pomisli srce zadršće. — A onda možemo sam o nad Bosnom uzaludno suze proliti i zacviliti, kao što je uzaludno zacvililo islamsko srce nad izgubljenom Andniuzijom N'f’t/t 2 -ui'ts.i 1 Urednik: Osman Gjikić. Stoga ovaj saborski odbor u strahu, da nas ovaka žalosna sudbina ne zateče, nalazi se pobugjenim slavnom naslovu staviti na srce i najtoplije preporučiti i zamoliti, da bez obzira na po­ litičke stranke, u svrhu suzbijanja ovog nepromišljenog pokreta, sve m oguće učiniti blagoizvoli, jer se ovaki pokret tiče kože svakog pojedinog muslinana Bosne i Hercegovine. Vakufsko-mearifski direktor: A r n a u to v i ć. Im a li to g a m uslim anskog srca, d a ne zadršće, im a li toga oka, d a ne zasuzi, slušajući ove strašn e glase, koji pričaju o raseljav an ju naše ju n a čk e K rajine, koji govore o opustošenju kolijevke M uja i H alila i njih o v a Tanković O sm ana! Z ar baš ostadoše svi sav jeti, sve molbe, sva pro k lin jan ja uzalud, zar n aša n eo b aviještena braća neće d a se nasav jetu ju ni živim p rim je­ rim a, koji im se p ru žaju svakim danom , po­ vraćanjem ran ijih iseljen ik a? N išta, zar baš ništa ne može, d a ih od te nam isli od v rati, ništa zar d a ih pokoleba u odluci i pogubnoj n am jeri? Ili se je, ovaj, zla su d b in a zarekla, d a islam ski m illet u ovim zem ljam a p otpuno uništi, d a g a iskorijeni sasvim , te, da, nekada, ponosna, B osna i s e s tra joj k ršn a H ercegovina, koje su dale hiljadam a velikana islam skih, po­ stanu onakove, k ak v a je d an as U ngjurovina, gdje se još sam o iz narodnih p rič a i sa listova p rašn ja v e istorije može raza b rati, d a je tu ne­ k ad a živilo M uslim ana. H ejhat! Teški li su i p reteški uzdasi, koji m o ra ju d a razdiru gru d i svakoga ro d o lju b a i p rav o g m uslim ana, k ad a slu ša ove tužne glase, �174 a ti uzdasi m oraju biti tim teži, bol m ora da bu d e tim veća, kada se u isto vrijem e m ora k o n stato v ati nehaj i indiferentnost onih, koji su pozvani, d a protiv ovoga zla pred uzm e korake. Mi ne ćemo da im enujem o nikoga; ne ćem o d a rečem o ni ovaj bi ni onaj bi pojedinac, ni o va bi ni ona bi ustanova tre b a la d a protiv ove n esreće naše poradi, tek nam je k o n sta ­ tovati to, d a se ništa, am a baš ništa, ne p red u zim a ni od stran e pojedinaca ni od stra n e raznih ustanova. Mi stoga ovim apelujem o na sve kom peten te kao i na sve rodoljube i p rija te lje na­ šeg a naro d a i otadžbine, d a se p ren u i d a ovoj važnoj i životnoj našoj narodnoj stv ari poklone što više i najozbiljnije pažnje, ne bi li se našao način, d a se ovoj našoj narodnoj k atastrofi stane na put. Mi predlažem ox da se inicijativom bilo Rijaseta , bilo vakufsko-'m earifske u p rav e, bilo s a ­ b o rskog klu b a naših poslanika sazove je d a n ve­ liki sastan a k uglednih i uplivni]j_ljudi svih s tra ­ n ak a u S arajevo, n a 'tro jč m u bi se o ovoj stv ari d etaljno p retreslo i našli načini za rad i djelo­ van je u ovome h<yrli poslu! h HapoA noAjapM.i.eH n paaAtojeii TesKH 3 t c,iu 6oa"M yjeAHH>ee>eM. C.ioSoAa cy My n yjeAH»>eH>e, RAeajll,i OKpene, 3 a K^j uMa oh tovkh. C bbkći counajiHa K^aea HMa CBoj 0ApebeHH Ph^b . CaoMeHybe»o caMo comiaJiHCTe u h>hkob kohihhii HAeaACOnna.lHCTIlHKO APyiHTBO. CmjnuHa Jbj/flu oee ufleje u uflecuia j e xpua njbeoe, Kojy u mojih ejempufi paauece; mpyxHe, snuje u -comu ce y ce6u usjeka. a bhaiimo c.aA«, kbko mh 6oc.-xepu. My<viHMaHH CTOjHMo y nor.ieAy nAeje h iiAea.ia. Ja h y ob ije c.no6 oaho y c T B p A H T H , fla j e uarne ucjiomcko flpyuimeo 6es ufleje u flojbneza v,ujb<a. H auu n ce na 0Kyny, a cbmh He 3R8M0 saiuTO CMO Ty ii mTa a « noHHeMo. BpnjeMe nac saTeiuio HenpnnpaBHe, a iđto je Hajrope 6e3 HAeje, Koja 6 h naM Aa.na nojieTa h DOACTpeKAa nac Ha paA h hcTpaiHOCT. H yABMO ce CRojnM cyrpai)^H0Ma, aaniTO y h>hx paA h U0C.10BH iiAy ApyrnM TeMnoM, 3amT0 oHn cbrkhm ab HanpeAyjy, a mh HanpoTHB Ha3aAyieuo. JI koa Ha- hom iuhx ce ,T.yAU ocjeha Ao6pa BO.ta 3a paAOM n HanpeT’ kom, &jia y3ajyA, KyAroA ce KpeneMo, CByA Han TeHeijm nynajy. JI mh cmo no kpbh oho, iiito h Harnn 3eMA>ann Apyre Bjep: 11 Hac je -Bočna oAspaHHJia Kao n h>hx , a KaA nor.neAaMO Hac h h>hx yoniiMO Be»iHKy paa.niKy Mh H3rvieAaMo Kao noAponaHo apbo , Koje ce nonnH>e cyiuHTH, a OHn jeApo u 3AP»bo CTać.io, Kuje cb3 khm abh° m 4>h AeMe 6aija h noAM,iabyje cc. Pa3.uiKa je y TOMe H3Meljy Hac h h>hx, iiito ohii cbh HMajy nn.i, h HAean, KojnM ce 3aHoce h KojeMy aeace a mh cmo 6e3 nicaKRor HAeaAa. H 6am Hac to hhhh noAponamiM apbctom, Koje He noKa3yje HHKaKBa skmbotb. O hh HMajy napoJiy h AosHHKy, Koja khth n nenaTH cbbkh h>hxob noABHr, a Harne je ApyniTBO 6e3 HKaKBe, X .- B e 3 Kojnnaca. y HaraeM HCJiaMCKOM ApyuiTBy B.iaAajeAHa Be.iuica 3a6.iyAa, Koja ke Hac y 6yAykH0CTH nyHO ctbth, a Koja HaM ce CB3KH a*h oHnr.ieAHO CReTH, a to je: Aa ee mh HeicaKO cthahmo n ycTpyqaBaMo H3HnjeTH Ha jaBy 3.ie CTpaHe Haiuera APy*BTBa. CBe HaM ee hhhh, Aa Te Harne HeAOCKO'ume, ncMaitKa&a h hccojhahoct Harne cpeAHHe He no3Hajy n He BHAe Apyrn, na ano to CTaHeuo H3HOeiiTii, Af keMO koa Apyrnx H3ahn, djto ’ho ce bojh — na uaBii nare. CBana ApyuJTBeHa CKynHHa, areo xoh e Aa HanpeAyje; Aa HMa HCBBOTHe enepraje, Tpeoa Aa HM&A6 CBoj fl&Jhua nn.r» h HAea.1, npeMa KojcMy yAeuiaBa CBoj paA. Taj joj HAeaA CJiysKH Kao KOMnac y Mopy Aoraljaja, Koja je ahcbho h tokom BpcMCHa cycpeky, ann Taj lOMnae hhkba n e yTOHe, Ma KaKOBH Aorahaja h n piui hkb HacTynHAe. IlaA if»H«e biich KaHAH.no, Koje 6ana 3paKe u pac»jeTjLyje nyTCBe. OBaj je HAeaji noKpeTa1! criix noAsnra u liceja, Koje Hn'iy y toj 3ajeAHHHii, peHTap, oko Kojera ce Kpehe paA cnaKor nojeAHHija. 6ap CAUHHe, napo.ie h >io3HHKa. M ano je 0B0 jihct, y KojeM ce ne TpeTiipajy no .iHTHHica naTaita h ne yB.ia4ii AHCBHa nouiTiiKa, HnaK h y ce OBAje A°Tahn HaniHX no.iHTHHKHx CTpaHaKa, jip k e mh to noc.iy5KHTH Kao Aocaa MojiiM ropanM naBOAHMa. Harne no.iHTHHKe CTpaHKe »i3rAeAajy xp ne h roMH.ie A>yAH 6e3 HKaKBa A8.T»H>er i^ha»h h nporpaMa. JbyAH ce HaiiiviH Ha 0Kyny 6e3 KaKBa uinper BHAa h noAeTa. Har.iaraaBa ce paA 3a HapoA, a oa oa Tor paAa HHrAje hh MpBime. no.iHTHiKa c.TpaHKa r.ieA«, Aa CBoje npHCTame noAncHe KyjiTypHo 11 ckohomokh, aok je to HauiHM boaCTBHMa AeneTa 6pnra. IIoAHTH'iKe cy CTpaHKe opraBH30RaHe, iiAy h cahjeAe Bek OApeljeHn h npopa‘iyHaHH naan, aok ce y Haiiiiix He 3Hii hh 3a rAaBy hh 3a pen. JlpoHHia: HAeaa naiiiHx no.iiiTHsapa jecT 4>aKyATaTiiBHH OTKyn KMeTOBa. Ja niTa he 6hth cnpnTyc mobohc thm CTpaHKaMa, KaA HecTaHe arpapHor nHTaifca, Koje k c ce cJjaKTHHKII jeAHOM piljeiHHTH! Ooom aejiUKOM xaocy namez ucjioMatoz flpymmea je yapoK, uimo My moioko Ufleja u Ufleaji. JTa moz ce pa fa jij cee nefloaconui^e, jnjiumaaocm, nccpc/jcnocm nama. �\ 175 p r a v c a i zl e p o š l j e d i c e , k o j e ć e iz ovakog rada nemi nov no slijediti. Da počnem. Mene veseli činjenica, da je kon­ vikt postao pretijesan i da u njega ne mogu stati sva naša mlagja braća iz srednjih škola i drago mi je što vidim jedan megjustranački odbor, koji se brine o stanju ove naše mlagje braće — n u , b o l i m ed u š a , k a d v i d i m o v u j e d n o s t r a n o s t , koja zastire vid i ne da, da se otkrije još dosta naše mlagje braće, koji ne samo da nemaju para, kojima bi skupo plaćali „hrgjavu hranu", nego nemaju ni toliko potpore, da bi mogli r e d o v i t o nabavljati neku količinu ma i slabe hrane, već su osugjeni, da svoj mladi život provode u memli-potleušicama, bez svjetla i zraka, te da u tim i takvim potleušicama mjesto pšenice — tuku kukuruzu (prohu), a mjesto makar i slabe mesne i mrsne hrane — jedu grah ili orahom masl/i zacvrkanu tarhanu! Boli me i prži, da se niko, 'p a n i p o d p r e d s j e d n i k o d b o r a , ne upita: „je li nužda, da se pobrinemo i za ovu našu mladu braći^koja se kud i kamo više i gore pate od naših srednjoškolaca izvan konvikta, i je li po­ Ibni Munib: trebno, da se pobrinemo i za njihov mlagjahni ži­ vot, pa i njima omogućimo pristup u ovu „gjačku 'so T ftr^ Osim n e j e d n a k o s t i , koja se mora bolno Mubesmilen! $> kosnuti srdaca naših softi, ima ovaj postupak i tu „Ove školske godine došlo je u sarajevske zlu stranu, da će još više raspiriti antagonizam izsrednje škole toliko muslimanske školske mladeži, da megju naših gjaka i softi i biti uzrokom, da se i onako ih je ostalo preko šestdeket, koji se nijesu mogli pri­ malen, broj valjanih softi još više smanji. Razgovarajući prije nekoliko mjeseci sa jednim miti u vakufsko mearifski konvikt, jer je ovaj zavod uregjen samo za 80—90 pitomaca. Ova naša mlagja maturantom izmegju ostalih stvari, dogje riječ i o Stipendijama i kad mu na njegovu tužbu o maloj braća, koja se nijesu mogla primiti u konvikt, prinuždena su, da stanuju po privatnim stanovima i da svoti Stipendija primjetih, da softe žive i sa 7—8 fo­ se hrane po aščinicama, u kojima dobivaju za skupe rinti, naduri se i reče: „Ah softe! Zar da se mi gim­ pare — hrgjavu hranu. Hraneći se tako, ne samo što nazijalci još sa njima usporegjujemo? Ta oni uče, da im ne dotiču njihova i onako oskudna sredstva za dobiju 20~ 30 forinti, a mi učimo, da budemo go­ svagdanje potrebe, nego su uzimajući slabu hranu spoda i da fino živimo!..." Kako vidite ovaj „fini go­ izvrgnuti opasnosti, da još iz rana u svojoj mlagjah- spodin" ima vrlo lijep pojam i o softama i o sebi noj dobi obole“. i zapustiti softe znači iskopati još veći jaz izmegju Tako počinje proglas za osnivanje gjačke sofre hodža i inteligencije, a šta to znači nije teško odgo­ i možda će se mnogi čitatelj upitati: su kakvu su netnuti. Pripustiti dakle softe u „gjačku sofru" znači savezu ove patriotske riječi sa naslovom članka, u pružiti priliku, da se miješaju sa ostalim našim gjakom se govori o jednoj našoj mahani? Nu ja tvr­ cima i uvrijehiti megju njih slogu i osjećaj bratstva dim, da tu ima i te kakva saveza i nastojaću, da to i jednakosti. Da je potrebno razvijati ove osjećaje u odmah i dokažem. U normalnim mi odnošajima ne bi našoj mladeži mislim, da će priznati i najzasukaniji pri uvodu trebala nikakva rezerva niti razjašnjenja, elementi. no budući je kod nas zavladala pošast pogrješno Kod nas se je prije nekog vremena podigla shvaćene „evropejštine" te smo dotjerali dotle, da je čitava gungula radi reforme medresa i udaralo se na iz straha pred tobožnjim „reakcionarstvom" i udara­ sve strane: i kuda *reba i kuda ne treba, pa mi je njem na kulturu — ušutkana gotovo svaka kritika, začudno čemu sva ta huka i buka, kad se ni „re­ te je ušljed toga pravac našeg prosvjetnog rada ha- formatori" ne brinu za ove „male", već svojim dr­ man sasvim zapadnjački — prinužden sam izjaviti, žanjem pokazuju sve prije nego li skrb i brigu za d a o v o n e p i š e m n i s a k a k v o m nk I a s - njihov napredak. Ja ne velim, da ne treba započeti i n o m“ t e n d e n c i j o m n e g o j e d i n o u n a ­ odozgor nu ne treba smetnuti s uma ni pitanja: kamj e r i , d a u p o z o r i m n a š t e t n o s t o v o g kav'će utisak na softe učiniti ovi njihovi zaštitnici, Mel>y HainnM o6pa30BaHH]HM cBnjeTOM nocToje ABa KyjTypna npaBpa: jeAaH je nanHc.iaMCKH, a A pyrn HailHOHa.iHCTHMKii u Ta Hac ABa npaBpa u iH e Aa Hujecuo y paAy so u o re n a y KOMnaKTiia Maca. UojeAHHUii CAHjeAe Te npaBiie, cbbkm npeMa cbom y 6jet)PH>y, a ° k ce y jaBnooTii h Ha obom MjecTy o tom hh piljena H6 nyje. Haiiiiona.iHCTii ce ycTpynaBajy ii3»hH npeA Mao,y ca cbojom nAejoM, npeMa Kojoj je Ta Maca nepacaojioMceHa, a iik ce, c Apyre cTpaHe TaKoljep c.is6o o tom nyje. 0 obhm npanuuMa, He ky HiijeAHe Aa peneM, chmo hy Aa nazJiacuM, Aa 6a 6 n.ua jeAHa Bp..io 3axna.iHa Tena noBecra o obomc p a je i, He 6a Jin ce , TpeTnpajyhii OBaKBa naTaH>a, apui^ o jeAHOM Ha HHCTau, He 6a jih Ha OBaj HauiH acKpcAa jeAHa 3ApaBa aAeja, oko Koje 6a ce Cbh yxBaTHAa, na a * ne AyTa'MO no x aocy onaao, Kao iuro (jiaKTaiKa AaBac .iyTaMO. „Gjačka sofra“ i jedna naša mahana. �176 i hoće li iz njihova držanja softe moći opravdano za­ ključiti, da ima bar neko, ko se brine za njih i na­ stoji, da im pomogne? Danas su obećanja jeftina i svijet se je naučio, da ih po vrijednosti i taksira, za to mislm, da bi bilo mnogo bolje, kad biše se kako članci tako i materi­ jalno staranje — podijelili megju sve učenike, a n e da se j e d n i m a o s i g u r a v a j u p u n i s a h a n i a d ru g im a d aj u n o v i n s k i članci, u ko­ j i m a s e u k a z u j e m j e s e c u v o d i ! Jednom mjerom, gospodo, pa ćete se osvjedočiti, da i „Mujo u saruku" umije biti zahvalan i odužiti se svojim dobročiniteljima. Njegovu letargiju nije prouzrokovalo ništa drugo, nego okolnost, da mu se na svima ka­ pijama dijele — riječi i opet riječi!... I pokaže li mu se mjesto riječi i obećanja — ljubav i brižljivost, a mjesto članaka — zalogaj, ko­ jim će utažiti glad, dokazaće svemu svijetu, da je isto tako darovit kao i druga mu braća iz srednje ili više škole, i da mu napredovanju ne smeta ništa drugo nego bijeda i okolnost, da se za njeg n i k o s v o j s k i ne brinej Poznatim bih člancima o re­ formi medresa stavio ovu primjedbu: Ako je kriv rijaset što nema ankete, m e g'u ć e j e , d a s e mi mo n jeg a u r ed e m e d r e s k e z g r a d e i po­ b r i n e z a o p s k r b u t a l e jtre! B i l o b i v rlo z g o d n o , k a d b i š e v a k.-m e a r i f s k i s a ­ b o r p o b r i n d o, d a s e p o r a d i o k o n v i k - ' t u z a s o f t e , p<a d a š e b a r n e š t o u r a d i z a o v e b i j e d n i k e . Valjda bi ovaj korak sa­ bora potakao i ostale faktore, da uzmu u ruke pi­ tanje reforama. Ko pomno prouči naše stanje i naš položaj, osvjedočiće se, da je u mnogo koječem siičan sa po­ ložajem muslimana u Rusiji, naročito što se tiše ko­ risti od inteligencije, za to držim, da nam je najpreča današnja potreba, da čim prije reformiramo i uredimo medrese, kako bismo mogli dobiti dobre i nezavisne radnike na narodnom napretku. Dok naš novac ne bude uložen u našu radnju i dok većina naše inte­ ligencije ne prestanu biti obični „kruhoborci1* — ne će biti ni fajde od truda i narodnih žrtava. Na svestranu reformu medresa i veliku ljubav i brigu za valjan softinski podmladak, goni nas R a? u m, koji se svom snagom buni proti sadanjemu s anju; goni nas autonomni „ S t a t u t " jer kao cilj autonomne uprave postavlja brigu za vjersko obra­ zovanje naroda i otvaranje medresa i mekteba, a goni nas i Š e r i a t, koji u jednom hadisu ovako govori o sreći i nesreći jednog naroda: lili I J » lj ^ ljl l i l j l i l j U ^ p I’ j š 'I ljr»- i i s ta ljl 'i l 1^1 j lil^P* .x> -) lili J i l j ^ l* * - I Ovaj hadis, koji se nalazi u Džamius-Sagiru, dakle, jednoj od najvažnijih i najvjerodostojnijih zbirki hadisa, glasi u slobodnom prevodu: „Kad Bog hoće, da jednom narodu učini dobro i izvede ga na selamet, dadne mu mnogo fakiha (osladivši im nauku i oblakšavši im učenje*) a malo neznalica. 1 kad stane govoriti fakih (i tumačiti šta mu nalaže njegovo zna­ nje t. j. kazivati šta je u Šeriatu dozvoljeno i lijepo, a šta zabranjeno i ružno*) nagje pomoćnika, a kad progovori džahil bude pobijegjen i odbačen. Hoće li pak Bog, da jednom narodu bude zlo, dadne mu malo fakiha a mnogo džahilu i neznalica, pa kad pro­ govori džahil nagje pristalica 1 pomagaoca, a fakihi se odbace i njihova se riječ ne sluša". Tako hadis, a naša je dužnost, da se prema njemu omjerimo i zapitamo: jesmo li hairli ili nijesmo? Ja neću da pravim suvišnih primjedaba: ha­ dis je tako jasan i tako porazan za nas i naš po­ stupak, da bismo se morali zgroziti i zavapiti: „Bože nam pomozi, da se iz ovog hala čim prije izbavimo i krenemo stazom, koju nam je uzvišeni Islam pro­ pisao!".... Završujem sa poklikom: visoki rijasete i vakuf­ ski sabore, š t o v a n i o d b o r e „ G j a č k e s o f r e " , pobrinite se za našu mlagju braću u trošnim i ne­ zdravim medreskim zindanima i pobrinite se da uzi­ majući slabu hranu ne budu izvrgnuti opasnosti, da još iz rana u svojoj mlagjahnoj dobi obole!" Allahumme, erinel-hakka hakkan verzukna ittibaahu! V e a’t i n e l — i n s S f e ! Kiraethana. Ove su Kiraethane lijepa i korisna ustanova. Ne samo da su korisne i lijepe, nego ne možeš zamisliti, kako bi danas živio bez njih. Kad dogješ u kakvo nepoznato mjesto, odmah pitaš: gdje je Kiraethana. jer znaš da ćeš tuđe najkomatnije uzeti abdest, klanjati Božiji namaz, naći se, razgovoriti i upoznati sa gragjaoima, a i pročitati, šta ima novoga po svijetu. U svom opet mjestu, Kiraethana ti je, kao ne­ kakva centrala tvog životarenja. Kud ćeš poslije ručka na čitanje novosti? U Kiraethanu. Gdje ćeš doznati, da se je u gradu ili u njegovoj okolici šta zbilo: ka­ kvo veselje, žen:dba, udaja, prodaja, otimačina ili prevara, nego u Kiraelhani. Gdje ćemo se danas naći? — pita te drug. — U Kiraethani! — odgovaraš mu bez premišljanja. *) Ovi su komentari uzeti iz „Siradžul-Munira“šerha na „Džamius-Sagir*! od Allamei Azizije. (Svezak 1. str. 82.) Op. pisca. �177 Pa i lijepo je u toj našoj kiraethani. Tu imadeš Najprije izmegju političkih protivnika započnu na izbor nekoliko soba. Ili voliš megju mladež, ili kojekave ironične primjedbe, za tim predbacivanja, kod starijih, možeš birati. Hoćeš sjesti na stolicu uz onda izazivanje i bockanje, te prepirka, a onda ga­ zeleni sto? — Izvolite! Jok, ti voliš poravnili na ši­ lama, halabuka i nadvikivanje. Tada čuješ, kako jedni druge okrivljuju, radi roku udobnu sećiju — Bujrunuz! Imaš volju popiti čaj, kahvu, limunatu ili šurup od ružice, — odmah će nekog posla, koji je ispao onako, a po njihovom miš­ Redžo donijeti! ljenju bi po narod korisnije bilo, da se je okrenulo A novine čitao ili ne čitao, doznaćeš novosti iz nešto drukčije. njih. Ma kako to može biti, ako si brat? — Vrlo lahko! — „Vi varale narod i radite samo za sebične — Ti sjediš i šutiš, a nešto si za čitanje nchoran. interese. Vi za narod nemate osjećaja!” U tome ugje onaj, što no u konaku piše. To je či­ — Ja, a vi se razguliste dokazujući, kako ste novnik. Ti se ne trebaš brinuti sada, što stoji u »Sar.- velike patriote, a ovamo nećete ni da općite sa svojim listu.« — On će sam i bez tvoga pitanja početi i sa ljudima!” nekakvim čugjenjem kazivati: ko je naimenovan, ko — „Vi nas kod naroda ocrnjujete, pa nam na­ premješten, ko li penzioniran ili razriješen. rod ne vjeruje. Ali čekajte, čekajte, doći će vrijeme, — „Nuto, ab! Baš obojica ponzionirani ! E, to pa će narod progledati očima!” nije na odmet. Barem će se cijeli cug sada malko — »Ocrnjujete se sami sa vašom nevaljastom naprijed pomaknuti. — Redžo; Redžo — o! Ponesi kahvu. Ama tak- taktikom ! — „Izagjite, molim Vas, ako ćete galamiti, u um mi ponesi; nemoj same one šljoke!” I sad ga vidiš gdje vadi duhansku kutiju, smo- drugu sobu”, — umiješa se neki neutralac. — Za na* taje cigaru nekako brzo, puši slatko, a sve pogleda u rod bi hajirm^e bilo, kad bi se vi zajednički za njega te i da si se trefio malko bliže, častio bi te cigarom. brinuli, bez inada i kad bi manje govorili, a više ra­ Šta je s Gjiritom," Grčkom, ^Ma^edanijom, šta je diti!” novog u Engleskoj ili Njemačkoj, to moraš doznati, — »Pusti ti stvar, nek teče svojim tokom do­ htio ne htio, jer ono nekoliko vatrenih političara ne vikuje ovome neki jnotrilac — »ovo nije nikakvo zlo, mogu šutiti nikad bi im usta- zapečatio, ja kamo li što se oni prepiru. Zlo je samo u toliko, što se ne u današnje vrijeme slobodnog zbora i galamljenja. prepiru malo hladnije i razboritije. Dočim ovaka pri­ Ima ih, koji ne umiju ni čitati u sebi, a neki umiju, lika nije bez cilja. Ovako će se pojmovi izbistriti i ali za važnije vijesti drže, 'da ih svako treba glasno narod će morati doći do željene sloge. Ako se ja i ti pročitati, jer mu se učini, da su na njih istoin oni prvi ne slažemo, pa megjusohno o tom naslaganju ne ras­ nabasali. pravljamo, onda ćemo do kijameta ostati nesložni. A U ovakom slučaju bude više puta i smijeha. ako ovako pokušamo pretresati naše stvare, pa razla— „Gle, gle! Arnautski se ustanak stišao. Iso gati i opravdavali ja svoje a ti svoje, bezuvjetno ćemo Boljetinac pobjegao sa svojim sinom u Crnu-Goru!” naći neku sredinu, na kojoj ćemo se sporazumiti, ili — do sada je čitao u sebi, a kad na ovo nabasa i bez će doći neko treći, pa će nam tu sredinu pokazati. pitanja okrenu na glas, kao da onim ostalim hoće da Moguće je, da se mi u cilju potpuno slažemo, ali po­ rekne: vidi ti, vi o ovome ništa i ne govorite, a ovo što nam je način postizavanja toga cilja različit, čin je vrlo važna i zanimljiva vijest, biva da sam je ja nam se, da smo jedan drugome neprijatelji, Za to je prvi našao; pa da vam je barem kažem! dobro da se raspravlja i prepire, jer bi se šuteći još — »To smo mi davno pročitali!« — dobaci mu više mržnja razvijala. Ja pamtim, kad se je i šutilo, jedan, a njemu onda žao, što se je trudio. ali ono vrijeme nazivaju vremenom narodnog mrtvila Drugi opet dovikne, da je čitao u nekoj novini, a za današnje, vele, daje »doba narodnog preporoda.« da je Iso Boljetinac od turskih čela uhvaćen i strpan I tako dalje i tako dalje. I još jednom i tako u zatvor. Treći se javlja, da je čitao, kako se ta vijest dalje. 0 zatvoru Boljetinca opravrgava, a tada nastaju pre Prepirka stranaka jednako traje, a ti ako ne voliš pirke i mnijenja, koja novina istinitije piše, a ti kroz sahat vremena, bez da si što čitao, doznaš puno no­ slušati, trkni kući, te svrši što god posla, pa se opet vosti, od kojih mnoge znaš i sam pripovijedati, kao povrati. Kad poslije dogješ, naći ćeš društvo već stišano da si ih po sebi Čitao. Nu za vrijeme dok su novine u Kiraethani taze, i umireno. 1 eno ih sada posjedali, naručili kahvu i zado­ 1 jest u njoj lijepo, ali da te Bog sačuva, kadkad u njoj sjediti, kad se nema šta nova čitati. Osobito ako voljno srču, a značajno jedan u drugoga pogledaju i imade članova iz raznih političkih stranaka. Onda bude razgovaraju se. — »Ja sam mislio, da ti na ono ne računaš.« u Kiraethani nesnosno i dosadno, jer se zametne silna — »Ja sam opet držao, zbog što ti onako radiš, galama, pa onda niti možeš čitati novina, niti s mirom da i želiš nekako drukčije!« sjediti. �178 Tada se i ti osjećaš zadovoljnijim, veselije pozd­ ravljaš izmirenu braću i ispravljaš u duši ono svoje krivo mišljenje, koje si o Kiraethanama imao, držeći, da su one bez ikakve svrhe, jer se eto imadeš više puta priliku osvjedočiti, da su kiraethane rešeta, na koja se pojmovi bistre i ideje rešetaju. Za to ih treba podizati, braniti, potpomagati, ču­ vati i pohagjati, a tek će vrijeme doći, kad će ih svijet znati više cijeniti, jer će — kad se razviju — odgovarati pravoj svojoj svrsi. Fadil Begić: Ruža i slavulj: Gledao sam ružu... Rumeni se ~l Ko djevojče kada se zastidi; Njen opojni miris svud širi se, Sve cvijeće na tom joj zavidi. Ali one biser-kaplje dvije, __ Š to 'n a licu ruže su rumene, Mnogo misli mame mi tužnije’, Mnogo muče osjetljiva mene: Ilaziin M uftić. To je slavulj dolazio r u ž i , _w Da sred noći srce joj otkrije, Pa to ona za njim sada tuži, Otud one biser-suze dvije! K n již e v n o st. Ibrahim -E dhem D ž a fč ić — B os. Krupa. Ne ostavljajmo domovinu! Staro, burno'.doba nek'zaborav skrije, A napretku „krčmo bugaze i staze'! Mjesto sv’jetle čorde nek prosvjeta sije, A vaizi s Yursa pek narodu vaze: — Ostanimo ovdje, usred zavičaja, Braneći sinovski đvu grudu~svetu, 1 naš Dini-mubin* uzvišenog sjaja, Kojima dušmani mračne mreže pletu! Leži P nam na srcu dobro domovine Radimo svi složno za nju i njen spas, Ne dajmo da slavno naše ime gine, Haj, čuvajmo ovaj mili toprag naš! Čuvajmo i bran’mo rogjenu nam grudu. Kao što nam pretci braniše je slavni, Koji treba da nam uzorima budu, Svijetao primjer što nikad ne tavni! Promisli se brate!... Otadžbina ova Što obiljem svakim u sv’jetu je znana, Zar da bez svojijeh ostane sinova, I plijenom bude našijeh dušmana? 0 , ne, dragi.brate, ne ostavljaj mili, Ove rodne njive, blagoslova pune, 1 cvijetna polja kud potočić' čili Vijuga se bl’ješteć spram srebrne lune. Ne ostavljaj, brate, cv’jetna polja ova, Jer u tugjem’svijetu ne možeš ih naći! Ne povjeruj,*brate,'Yječ je'dušmanova Svaka što 'n a s puti » odavde se maći! Staro, burno doba nek zaborav krije, A napretku krčmo bogaze i staze! A vaizi neka sa ćurseva vaze: Ostanimo ovdje, nigdje bolje nije! Sfc* . Mašpo Josnj: Ja 6n x to M o r a o t it h . — H3boa« ii3 ueMoapa jeAHor acypHa.incTe. — JeAHora A»Ha A®he Mojoj Kyka jcAaH pyTaB aoejeK (koa MeHe MHoro pyTamix jbvar Ao.ia3e). Oh Huje 6ao hh yMHBeH, Hii oneirijbaH, hhth oininheH. tberoBH noCTynnn 0AMax Me ooaBnjecTame, Aa je oh Beh cBe licTHHe CKpiiBeHe y BiiHy oTicpno. — Bh Me ne no3HajeTe, 3ap He? — 3ancTa... 3aacTa... ja HBMau nacT,., — T ako! IIor.TeAajTe Me Majio! — Ax! A.ia Aa— Ja Bac HHcan no3Hao paAH obb Ayre Koce. — Mel,yTHM ja caM je CKp&THO jyqe. (Bome Moj, Ko.iHKo je Ayra«n«a Mor.ia 6hth jy«ae?) — Ja Bac no3HajeM... B h cto TocnoAiiH... roenoAUH IVjoM. 3ap He? — J la , TaKo je... A.ieKcaHAap. — TaKo je .. A^ieKcaHAap Ta^. — He, A.aeiccaHAap IH ap’reH. — Ax! ja caM... Ae ,Z(e6peaeH! — He, a® Mučkomu. 1 — CjehaM ce caAa. M u cmo 6 b ji h iuko-tckii apY* roBH. — — He to, ja caM cTaHOBao y Kyka, reoja je 6a.ia carpaljena Ha 3eM^>nuiTy Ha KOMe je HeicaAa 6u.ia Baiua. CjekaTe aa ce Tora? — Bome Moj! Oa oHAa uma jeAaH sajea. Ja ce cjekaM caMo OABpaTHOCTa, Kojy caM y to BpajeMe ocjckao npeua icama oa čpauiHa; Mel)ymM ja TaAa hhc&m Morao jecTii HinuTa APyro, jep joui HiijecaM iiMao ay6e. — A ja, ja ce cjekaM: ja caM Bac Hayqao BjeuiTHHii jby^>yiuKaif,a. — /(a, tuko CTe Me Jiajcno Hay«injm, a» ja HH AaHaC HC 3HUM. to jom �179 — E Bii^iiTe, Maao je y TOMe Tpe6aAO, na Aa ja He 6yA«M bit, a bh Aa ne 6yA6Te ja. — Ja He 3HitM Koja 6a oa hho H3ry6no y toj XH.'baAe (jiopHHaTa. ,3,pyrH je AecHa pyna Ko6ypmKOM npiiHny... Tpeha je KaneiaH y ApyroM Aaopyy... npoujeHH. — ;ZI,a... A.ih OHa ce He yAaAe 3a HHaceftepa. — Tpehn koJh jy je npocuo 600 je npOTecTaHTCKH nacTop HaTnac^ojiA- Moja mrth hh H>era Haje XTjeAa. C Tora ce oh oaceHii hckom ApyroM aceHOM, aAH c h>om — Moahm Bao, 6e3 3ajeAait.a. Ja caM caMO cnpoMaman nncap: ocyi)“H orm Aa ca neh HcnncaHe xapT«je to hcto npenncyjeM Ha Apyroj xapTnjn. — K oa M6H9 je jooi rope: ja Mop’M Aa nntneM no xapTiijn caMOCTajiHf>; a.in Hncai« ocy^eH Aa npenHcyjejf ea Beh HcnncaHe xapTuje. — ^ a , ajiH Moj nocao Me HeKaAa Bpnje^a. — H MeHe, JtyAH mh necTO npnjeTe. — Jlfl, aAH Bame je bmb no3 HaTO UHornMR. — E x , ajin bh Me^yTHM HMaTe BHine HOBaya Ho ja. — A ko xoh eie. npounjeHHMo Harne AyroBe He pacnHTyjyhn kvihkh cy. — £ 0 ^aBOJia! aAH sam a r-iaBa BHuie BpnjeAH ho Moja. — — A.ih ne, n<»r^eAajxe: Moja je Koca onajia, a Bania jom Hnje. — ^ a , a.in oho mro je y Banjo] ta &bh. — A x, He — Ha-flptiMjep: ja caM a »o ce6a H3BaAtiTH Beh ocaM 3y6a. IIoc.BeAibfe roAHHe -;p:i h \ jeARHnyT, Kao 6otkhHhh hok-ioh : jeAaH mynajb, a Ana cacBOM 3ipaBa.. — U pecTaH H re c a 3ajeAaH>eM, ja roBopBM 036 h .i >ho . M op a Aa CT6 bh ja, a ja bh . — Kano je to cjy6HHa npoMiijeHirjia Harne yjia3 Hiipe y CBHjeT? — O x , rocnoAHHe, to je TyacHa ncTopnja. K sa 6hx BaM je HcnpHHao, bh 6ncT e yBHAje.iH, Aa ja hmrm npaBo. Ja caM umro MajKy... — 3anCTa? — I la Aa, HMao cbm... Ja caM HMao MajKy, icoja je 60.1 a Bp.10 jinjena AjeBnjKa y CBoje BpnjeMC. A ah tsas , ja je joui Hncau no3naBao... — HyAHOBaTo! — ^aKvie, npnje mhoto, BpAo mhoto roAHHa, Bam OTau 3anpocH Moiy M«jKy, hjjii 6o.i>e pehn, ony, Koja joui Hnje 60.1 a Moja M-»jKa, jep je OHa OHAa 6iuia jora AjeBojna. — Ja CBe to He pa3yMiijeM AoSpo. T o npH<ie. — A ah, napAOH, ja caM y To yBjepeH. cy caMo je iiMa.ia naMeTH, ona 6 h npHCTa.ia. A ah to je 6 hao cnpoMaiuHo, noBHT.tHBo CTBopeH>e. CBojoM noB0T.i>HBOuihy OHa Mn je MHoro y«iHH0.ia na acao. — 3ayujeAO He. — B h roBopiiTe Kano naM je Aparo, rocnoAnHe. Bam OTay nucTaAe oojraonpo; bh cto A am e intra dom inum . HcTHHa je, Aa jo oh , ksa je 3anpocHO Mojy Majny, 6 ho joui caMO npocT nopoTHHK; aAH to ho mhjema CTBap. ^ p y r n , Kojn 3RTpaacH pyKy Moje Majne, 600 je hckh HH3KHe>ep, najn je jeAaH chh 600 ca c.iyac6oM Ha AečpeneHCKoj aceAesHinjH ca toahuiHjOM nAaTOM oa 2 — HapaBHo, bh 6uct6 AaHac 6 hah hotbpth. Hnje HMao hh chhr hh Khep. — Ex, A»KAe, exo ko je 600 3a Bac caBpmeH. — He... Ha neTBpTOM MjecTy Mojy je MajKy 3anpoC0O rocnoAHH HepeneHAii Hepro EoJAimap. B h nosHajeie rocnoAHHa HepeneHAH BoAAHyap, 3ap ho? — He, a.in ja no3HajeM rocnoAHHa PaKocna.ioTH X hthb0 JlaTaHH niaHAopa. = A o haB0.ia !.. y cbrkom 3HaBaTH BajbaHnjer HOBjena oa c.iyHajy,.'BH neheTe no- rocnoAHHa HepeneHAH H epro -BoAA0i;apa. — Oh Huje Mehv MojnM no3HaHHUHMa. 3 aMHC.i0 Te, oh hmr 5 0 0 0 jyTapa 3eM.be nopoA Tuce h jeAHHH HacjbCAHHic CBe oBe 3eM.te jecre H,eroB chh jeAHHan. — Kano, 3ap oh oopa]5yje CBy OBy 3eMJby? — He 36iijajTe ma.iy. B hahto, Taj M.iaAH HOBjeK ynpe»e y KOJia no neTHpn KOH>a. KaA BaM to npniaM, ja yBnjeK mhc.ihm Ha to kbfco 6hx ja 6no y tom icapyHAMa, oARK.ie 6iix ujBoao HCTiipu Koma 3e.ieHica, KojnMa 6hx ynpanA>ao M.jecT) KOHnjauia... Kano 6n Me no3ApaBA>a.iH no Kp'iMaMa, MeHe, Kora 60 Aiijene rpo$iine nocvia.Tpa.ie ca fBojnx npo3opa... Ax! Moja mh je Majna y i 0Hnjia MHoro Ha acao. UoMiicanTe Aas^e: ohii cy Beh 6n.in BjepeHH, ročni cy 6h .ih no3Kann.. cBaA^eHH yroBi.p 6ho je roTOB... 3a A*iaKy je (Jib.ihao na Aa ja 6yAeM HacjbeAHiiK rocnoAHHa Hepene.HAH Hepro Bo.iAny.ipa. A^ h Ha AaH CKaA^e, jeAaH nac npnje yepeMOHiije, Moja math no6jeace ca yHHTe.i>eM MV3mce, hckiim HiijeMyeM h yAa ce 3a h>. -— H a 33 THM? — H a 3aTHM?... Moace ah HOBjena aaAecnTH Beha Heopeha? ,Zl,a ce je OHa yAa.ia 3a rocnoAHHa, ja 6hx Aa­ Hac 6no Hac.i>eAHiiK jeAHora nMafta: OBaico ja caM HaCJbeAHHK jeAHe BHO.10 He H HeKOABKO C B 0 3 d K a HOTa. = 3 ancTa je qyAHOBaTO, Aa cto ne3aAOBOJbH.i cbojHM oyeM. —- ^ a , rocnoAHHe, Kay 6ux ja Morao 6npaTH oya no CBojoj cfiaHTasajn1 J a nomTyjeM CBOra oya: to 6jeme Ba.'baH HOBjen; a.in 3ap ce nnje Morao otkchhth hckom ApyroM aceHOM, Hero 6aui MojoM Maj kom? T o je HemTO yacacHo, KaAa HOBjeK Ha to no\mc.iH, Aa chh npaBa 3aHBTepecoBaHa CTpaHa. neaa npaBa r.iaca npn H36opy CBor oya. — To je HCTHHa, 6apoH P otuihaa 6h OAMax miao TOAHKO CHHOBa, Aa hm He 6h 3Hao 6poja. — Aah Aa ce 6ap Moja Majna yAaAa 3 a OHor oa H>eHHX npocH.iaua, nocAnje Kor 6nx Morao 6hth HajcpehHHjii chh!... E to: Aa mh je cyA6iiHa vKe.teAa Aoopa, ja 6nx 6ho AaHae cpehaH. JeAHa norpjeniKa Me je oa- �180 rypHyjia oa mojhx Ao6apa 6h Tpe6a.no Aa nocTaHeM. h ja ne nocTa^oš — y tom cjiyqajy bh iaK HHCTe ca c&MiiM co6om. oho, Ulio saAOBO.’&H0 hh C MatjapcKor: M. — Kano 6hx Morao 6hth 3aAOBo.n>aH? Ja je^eM TpH nyTa Heflje.T.Ho KpoMnape. Ja 6hx hojiho BHfljeTB, niTa 6nCT6 bh pa^a™ Aa ctb Ha mom MjecTy. — lipnje CBera, yMHo 6 hx ce. — OcTaBHTe Me. Ja casr ce saCBHM aanycTHO, jep HeMa A0jeaa inje^ia KojnM 6hx 600 3aAOBo.T>aH. Ja Mp3hm CBoje pyKe, jep cy Hecnpeiee; Mp3HM CBojy r.iaBy jep HnniTa hb Mory HayqnTH; Mp3nM qaK n Kocy, jep je h cyBHme qeKHH>acTa. Ja 3HaM A°6po, Aa Moje .nage Hnje anjeno, Kao Aa ce HHKaA He yM H B8M . Ja He 6hx Aac sa CBojy .thhhoct, 0B3KBy KaKBa je, hh npednjeHe nape... n mTa 6nx Apyro paAHO, ja eaM nyH thkbhx MIIC.IH. Ja SaBHAHM UBjejIOM CBBjeTy; 3aBHA0M Be.lHKoj rocnoAH Ha .anjennM xaA>HHaMa, HayqHHHHMa Ha reHBjy, njecHBi^BMa Ha c.aaBH, M.iaAHM .’bVAHMa Ha CTpyKy, paAHBi^BMa Ha CHaacHBM pyKaMa, TproBnnMa Ha i\aynoj cpebn, Ja 3aBiiAnM oncjeH>eHHM .n>yA0Ma Ha cpehn, jeBpejcKoj Ajepa Ha 6yAyhH0CTH; 3aBBAHM nnjejioM CBnjeTy Koju 3Ha, pa ah hjih hma HeniTO, jepLja .HHcaM HBiuTe, HHcaM BBHaH HHieMy, HBTH HM8M IHTa. A, MehyTHM, ja C&''UO-~ paM 6pHHyiH 0 ce6n. HecTo nyTa yMopeH cyBHiiiHiiM HiapađaTafteM, ja ce 3annTaM 3anrro paAHM. 3ap He 6 b 6h«to čojhe, Aa ce 3anycTHM, Aa octbbbm HeKa ce pajenajy Moje unne.ie, Aa ne ckhasm HHKaAa CBoje OAHje.no Aa jeAeM cano KonaHe oa Kynyca, Koje 6auajy Ha Tpr?... 3amTo Aa ce OAyineB.n>aBaM, KaA 3a to neMaM HHKaKBa pa3.nora? — Ja noqex yBH^aTH, Aa y OBoj caeHH Tpe6a B H iu e ohb n.iaKaTH nero .nn ce CMnjaTH. — A jih, peKox My, 3aniTo Ao^ocTe koa MeHe? Ja He Mory Aa 3aMiicjiBM, 3amTo ce bh cMaipaTe 3a A0jeTe Koje je OApeijeHo 3 a Hac.n>6AHHKa h 3aniTo caAa xoheTe Aa npoMnjeHHTe Moje MjecTO ca bbhihm. — He, ajiH noiuTo HeMaM HHKora y OBoj Be-nnKoj ByAHM-IIeinTH c KojnM 6nx Morao pa3roBapaTH ja nnTaM b£c: Aa CTe bh, KanpncoM cyA60ne Ha mom MjecTy, mTa 6ncTe paAH.in? — ^oljHTe jeAHe HeAjejte, na hy BaM pehn. Ja nHcax jeAHOMe oa cboJhx npnjaTejba, HacTojHHKy rpoijia K..., Aa »ih 6 h Morao y36TH y c«nyae6y jeAHor MjaAor HHTeanreHTHor HOBjena. KpajeM jeAHe HeAjejte Moj qyAHOBaTH thh Mo­ 6n HMaiH MjecTO. Ja ra He BHAjex A^nje roAHHe; Ba.n>Aa je yMpo. JeAHora Aana, oh yl>e y Mojy co6y. 0, qyAa! Oh je 6ho 6ph 3kjbhbo oneni^baH, ca hobhm pyKaBHU,aMa. Ex! ex! Aparn Moj, Kano uh HurjieAaTe .nnj eno! BjepyjeM, OAroBopn mh oh c.no6oAHa juma; ja caM Bjepno!... h to jeAHy M.naAy, APa*ecHy AjcBojKy, Kkepisy KacHapeBy... A aaTHM, OHa Me bojihL. Ja He 6hx yMno onncaTH toh, kojiim oh peie: „A saTHM, ona Me bojihu! rao — OnAa, Aa 6hct6 ce npoMnjeHHJiH ca ttaCJbeAHHKOM TocnoAHHa HepeneHA0 Ilep ro Eo^Aupapa? — He, qaK hii c ijapeM khhcckhm! Šemsnddin Sarajlić: Jesenska idila. S juga hrle oblačine, Toplo sunce zaklanjaju, Na vjetru se drvlje svija I listići opadaju. A na jazu rijeka šumi, Čudnovato ko da sluti, Da će predjel kud se vere, Tu na skoro povehnuti. Nestati će zelenila, Ogoljeće drvlja grane, Žacrnjet se šume, brijezi I livade i poljane. Utihnuće pjesma jaka, Kroz dolove što odzvanja, Kad se spusti nojca crna, II zarudi svjetlost danja. Sunce više neće peći, Da od žege kamen puca, Za kišljivih, tmurnih dana Vidjeće se gdje svjetluca Plamni oganj, a oko njeg Hrpa mlade čobančadi, Mokra lica i odijela, Mračni s zime i od gladi. I drumovi zablatiće Od jesenske sitne kiše, Koja tako dugo pada, Ko da neće dić se više. Ledinom će puzat blago, Naježeno sa studeni, Kroz mokro se trnje verat, Brsteć zadnji trag jeseni. Sve će pasti, potamnjeti, Priroda će biti mrtva, I jesenskom hladnom dahu Prigeti se mnoga žrtva. Samo moje srce vruće, Sa ljubavi zažareno, Dah jeseni skrhat neće, Kad u netrag sve bi djen’o. �181 Karanfilaga: Kroz aleje duge . . . Kroz aleje duge, kada sunce mrije, Kad iru zlatni trak se još na Iišću smije, Ispod lipa, breza, vrba, kestenova, Pokraj šarnog spleta mirisnih cvjetova, Uz glasove srebrn-pjesme iz tihana, Kad sa suncem gine bujni život dana I cvjetići čaške zatvaraju kada — Najragje bih s tobom ja stupao tada; Ne, ruku pod ruku, da se ugrijemo, Već uz srce srcem, da se sevdišemo. Išao bih s tobom, ni ne gledeć u te. Ne pazeć na vrijeme i daleke pute, Ni za što ne mareć, što oko nas biva, Znajući tek da si ti uza me živa: Mirisnija, slagja od sićahnog cvijeća, Zamamnija, ljepša od bajnog proljeća, Drugarica Sunca, Venere, Neptuna, Puna snage, milja i ljubavi puna, Puna mehkog sjaja, kojim srca griješ I s visoka ludim željicam se smiješ. i j Stupao bih s tobom tiho, polagano, Ko sa zorom sunce u svamioe raB&T"-. Zborio ti ne bih . .. Dosta Hi mi bilo: Da uza me stupa tvoje biće milo, Da osjećaš srcem, šjo osjećam i ja, Da na lice plamen milošte izbija. Da u rajskom čuvstvu dršću njedra meka, Da sanjari oko, ko čežnja daleka I da nervi biju sa blizine moje, A u mašti misli mladosti se roje . . . I Stupao bih s tobom, moja željo živa, Kojoj srce ljubav nikad ne otkriva, Kroz cvijetna polja i mirisne luge, Kraj šumeće rijeke, kroz aleje duge. Kad bi se u hodu umorili lahku, Na zelen bi sjeli gdje na zaravanku, U eteru prve zv’jezde gledajući, Sa suzom na oku, krišom uzdišući . . . A put bi mi ovaj bio tako mio, Kako u životu još mi nije bio. (t I s la m s k i sv ije t. A bdur-R ešid Ibrahim: Muslimani u Sibiriji. (Riječ dvije o autoru.) Abdur-Rešid Ibrahim je starac od 55 —60 godina, vrlo otmene i sim­ patične vanjštine. Rogjen je u Tari, sibirskoj varoši, u kojoj je svršio početne nauke, nastavivši ih u Hid- Žazu, gdje je Studirao tefsir, hadis i ostale šeriatske struke. Govori tri četiri istočna jezika, te ruski i engleski. Neko je vrijeme učio i u Carigradu. Vrativši se u domovinu, bavio se je muderrislukom, a kašnje je bio muftija i član u orenburškoj mehkjemei-šerijji. Zamjenjujući neko vrijeme predsjednika ove mehkjeme, došao je u sukob sa oblasti, i zahvalivši se na časti, otišao je u Carigrad i tu kradom štampao knjižicu, u kojoj je otkrio makinacije oblasti sa spomenutom mehkjemom i knjižicu rasturio megju ruske muslimane. Nakon toga se opet povratio u Rusiju i u Petrogradu počeo izdavati list „Mir’at“ (Ogledalo), nu ne mogavši odoljeti strogosti cenzure, napustio je izdavanje i ponovno se vratio u Carigrad. Tu je sad svratio pozornost Abdul-Hamidove hafijje, koja ga je izru­ čila Rusiji i tako je dopremljen u Odesu i stavljen pred ratni sud. Nu nekako se je opravdao i spasio. Iza proglašenja ustavnosti u Rusiji, počeo se je opet baviti novinarstvom, izdavajući u Petrogradu list „Ulfet“ na turskom i „Tilmiz" na arapskom je­ ziku, u kojima je zagovarao slogu i zajednički rad svih ruskih muslimana, te snošljivost i mir megju pojedinim mezhebima. Osim toga djelovao je mnogo _L_usmeno, te je stekao neprocjenjivih zasluga oko organizacija ruskih muslimana. I ako je njegov rad bio više kulturne negoli političke prirode, ipak ga je oblast gledala prijekim okom i čim je u Rusiji ojaX-,'.. čala reakC rea ija, morade se on uklonuti i opet ići preko granice. Ovaj put, koncem godine 1907., krene on na i daleki T Istok, obašavši za dvije godine gotovo cijelu Aziju i koristeći svima muslimanima, do kojih je dopro. Osobitu je zaslugu stekao šireći i tumačeći Islam u Japanu. Lanjske se je godine vratio s puta i obavivši hadž, došao u Carigrad. Tu je izišao na glas svojim umnim predavanjima po raznim carigrad­ skim klubovima i dairama, a išao je u tu svrhu i u neka druga mjesta kao Izmir, Brusu i t. d. Sa puto­ vanja slao je dopise u carigradski „Sirati Mustekim", te kazanski „Bejanulhak“, a saragjivao je i na dru­ gim turskim i tatarskim listovima. Danas je glavni urednik, prije sedam osam mjeseci u Carigradu po­ krenutog, lista „Tearufi — muslimin“-a ojU « ), koji izlazi svakog četvrtka na 16 stranica srednjeg formata i donosi vrlo lijepih znanstvenih, gospodar­ skih i drugih članaka, te vijesti iz svih krajeva islam­ skog svijeta. List je vrijedan najtoplije preporuke, a cijena mu je 6 franaka na pola godine. Uprava je lista na Bajezidu Do sad je izišlo 18 brojeva. Koncem juna ove godine počeo je nakladom vlasnika „Sirati-Mustekima" izlaziti svake hefte po jedan svezak (od 32 stranice) njegova vrlo poučnog i interesantnog putopisa: „Islamski svijet i širenje Islama u japanu“ (»c.u 5LI j l u l fM-ljllc«) u kojem iznosi utiske sa svog putovanja na daleki Istok. Djelo će iznositi 640 stranica, a cijena mu je �182 dvadeset groša. Opisi su mu vrlo jedri i zanimljivi i svaki muslim, koji zna turski, trebao bi imati ovo djelo, u kojemu su opisani svi istočni muslimani. Djelo je ilustrovano i govori ne samo o muslimanima, nego i o drugim narodima s kojima ovi dolaze u doticaj. Do sad je izašlo devet svezaka, a može se naručiti u redakciji „Sirati-Mustekima" J lu ..oL -j-O (v t J »-ulčjl ili „Tearufi-muslimina“ a, >t) Naš članak „Sibirski muslimani" napisan je po ovom njegovu putopisu, nu radi malog prostora lista, a i ograničenosti naše rubrike, morao sam ispustiti ci­ jele stranice teksta, i radi toga izmijeniti poregjaj pojedinih odlomaka. Ovaj je dakle člančić samo mje­ stimični i slobodni prevod, a tekst je mnogo opširniji i zanimljiviji. Još jednom najtoplije preporučujem svoj braći, koja vladaju turskim jezikom, da se pretplate kako na „Tearuf" tako isto i na „Alemi-lslam". Bez ovog posljednjeg djela ne bi smjela biti ni jedna naša čitaonica. Dolazi zima i ja ne znam kud bi zgodniju lektiru od ovako poučne i zanimljive knjige. Ja ću na­ stojati. da i braću, koja ne znaju turski, putem „Gajreta" upoznam sa ovitri korisnim djelom. (Šibirija i širenje Islama u njoj) Sibirija je pra­ stara domovina Tatara i turskih plemena, kojom su prije upravljali hanovi i tatarski emiri, čija je prijestonica bila na ušću> rijeke Irtiša i zvala se Isker. Danas je ta prijestonica zapuštena i razvaline joj se vide na jednom brdu, koje je od Tobolska udaljeno po prilici dvanaest kilometara. U Sibiriju su Rusi prodrli godine 1582. i danas je ona ruska provincija, koja se dijeli na dva dijela: zapadnu i istočnu Sibiriju i proteže se od Korgana sve do granica Mandžurije i obala Tihog Oceana. Važniji su joj gradovi: Tobolsk, Omsk, Tomsk i Irkuck. Kad su Rusi osvojili Tobolsk, Sibirija je bila vrlo slabo napučena i zemlja je bila gotovo sama pustoš. Da nasele i obrade ovu zemlju počeli su ovamo progoniti svoje kažnjenike i tako je Sibirija postala strašilo kako za Ruse, tako i za ostale na­ rode pod njihovom upravom. Svak je držao Sibiriju paklom i niko nije vodio računa o njenoj plodnosti i trgovačkoj vrijednosti. Tako je bilo u početku, nu kašnje su ljudi počeli mijenjati svoj sud, i mnogi kažnjenici, koji su odslužili svoju kaznu, ne samo da se nijesu htjeli vratiti svojoj kući, nego su šta više, kanderisavali svoje rogjake i zemljake iz Rusije, da se i oni presele u Sibir. Ovi su se kažnjenici u Si­ biru stalno nastanili i mnogi je od njih stekao vrlo dobar imetak. Iz daljnjeg će se opisa moći vidjeti na kojem je stepenu današnja Sibirija i kakvu ona ima budućnost. Još prije ruskog osvojenja u Sibiriju su dolazili karavani iz Buhare, Hive, Urkandža pa čak i iz Perzije i još su tada srednjo-azijski Turci održavali trgovačke veze sa Sibirom i pod zaštitom sibirskih hanova sve na veliko kupovali i prodavali. Solidnošću i poštenjem svojim, svratili su ovi islamski trgovci na se pozornost sibirskih upravnika i tako je na molbu sibirskog emira Kjučum-hana Velikog, buharanski emir Abdulah-han poslao u Tobolsk dvojicu islamskih učenjaka, da u Sibiru šire i naučavaju Islam. Od ove dvojice jedan je bio alim, a drugi šejh i nji­ hovih potomaka ima još i danas, dapače potonjih imade jedno cijelo selo, koje se po njima zove Šejhler. 0 ovoj su stvari skupili mnoge podatke čuveni historičari Mtiller i Jadrincov i kako po njihovu pi­ sanju tako isto i po narodnom pričanju može se sa sigurnošću redi, da je Islam u Sibiriju unešen iz Bu­ hare i Hive, što se može zaključiti i po tom, da se i danas u Tobolsku i Tomsku nalazi mnogo poro­ dica,, možda dvije tri hiljade duša, koje se zovu Buharijama. Nakon ruskog osvojenja prognano je u Sibir mnogo muslimana iz uralskog i orenburškog vilajeta, sa kojima je dragovoljno pošlo i mnogo uleme, ko­ jima je pošlo za rukom, da i bez topa i bez sablje rašire Islam i svojim lijepim držanjem uvedu domaću ehaliju u islamsko kolo. Danas u samom vilajetu To­ bolsk ima oko stotinu hiljada muslim ana!. . . (Zanimanje pučanstva.) Prije ruskog osvojenja obitavali su domaći Tatari oko rijeke Irtiša, baveći se ljeti ribolovom, a zimi idući u lov na megjede, vukove, lisice i kune, čija su krzna prodavali buharanskim i ostalim srednjoazijskim trgovcima. Drugih prihoda nijesu imali. Danas se bave obragjivanjem zemlje, nu glavni im je prihod u trgovini, u kojoj najglavniju ulogu igra prodaja mesa i žive stoke, koju kupuju čak u kineskom Turkistanu i Mongol­ skoj. Trgovci tamo imaju svoje posrednike, koji im kupuju goveda i čim dogje ljeto, šalju im ih čak do Petropavloska. Goveda se ne šalju željeznicom, nego ih gone posebni čobani koji prometnu po dva tri mjeseca, dok goveda dotjeraju na opredijeljeno mje­ sto. Svaki trgovac ima svoj čifluk, na kojemu ova dotjerana goveda hrani po jedan mjesec ili najviše 40—50 dana i čim zastudi, odmah ih kolje i dalje otprema. U Petropavlosku ima dosta trgovaca, koji zakolju po 7—800 glava goveda, a ima ih, koji zakolju i po podrugu i dvije hiljade glava. Osim toga trguje se mnogo konjima, koje šalju u Orenburg i nutarnju Rusiju, te ovcama, koje prodaju u Turkistan i srednju Aziju. Ove ovce, čiji kujruk može biti težak po 25—30 oka, kupuju se u rano proljeće po deset rubalja i niže, a u jesen u Taškendu i Fargani pro­ daju po trideset do pedeset rubalja. Ova unosna trgo­ vina većinom je u muslimanskim rukama. Važna je još njihova trgovina kožom i krznom. (Kiziljar ili Petiopavlovsk.) Ovo je staro trgo­ vačko središte, u kojemu je prije bio carinski ured za svu robu, koja se je uvažala iz srednje Azije. No �183 nakon ruskog zauzeća pretvoren je u obični ruski podignuti dobrotom dvojice - - trojice rodoljubivih provincijalni grad. Danas je Petropavlovsk grad od muslimana. kojih 30.000 stanovnika, skoro sve samih muslimana. Osim ovih islamskih mekteba podignula je vlada Stanovnici su mu mješavina raznih doseljenih tatar­ za rusku djecu dvije srednje škole, a ima i vojnički skih i domaćih kozačkih plemena, te im je radi toga penzionat. Ima jo š jedan misionarski mekteb za lov­ i jezik mješavina raznih nariječja, koje je najbliže ko­ ljenje i odnarogjivanje kirgiske dječice. lbni Munib začkom nariječju. Kiziljar je važna trgovačka stanica (Svršiće se). a trgovina mu je gotovo sva u islamskim rukama, i jedina je mahana ovih muslimana, što nemaju dovo­ ljan broj valjane talebe. Muslimani stoje u šest ma­ hala, od kojih svaka ima po džamiju i medresu, nu obuka je valjana samo u dvije medrese, dočim je u ostalima vrlo slaba. Imaju i nekoliko reformiranih mekteba, nu nijesu dostatni i trebalo bi ih još neko­ liko otvoriti. Medreske su im zgrade sasvim velike i prostrane, a ni vakufi im nijesu nejaki, samo im fali to, da je obuka neuregjena i da se ugledniji ljudi ne - Dr. J.; ^ mogu još odhrvati uplivu konzervativnih i nazadnih Ima li što ljepše i milije od zdrava odojčeta, mullž. Kao u cijeloj Rusiji, tako su i ovdašnji mu­ kad već malč orazumi? — Tugjin pa ga mora za­ slimani oduševljeni za nauku, nu neuki joj se hodže voljeti, a već mati i drugi domaći „da polude za odupiru i tako i nehote služe kao sredstvo vladi, njim “. Sad mu se nadnesu nad koljevku (bešiku), da koja gleda, da stane na put islamskom napredovanju. ga poljupcima i slatkim riječima dočekaju, kad se Ali ovaj upliv svakim danom slabi i nadati se je, da iza sna probudi; sad su ga digli te mu licem u lice će naskoro sasvim prestati. govore, tepaju, „trtoše“ i guču; sad mu se pri preMegju kiziljarskim trgovcima ima dosta patriota: povijanju svaki čas naginju, da mu „bucaju" i kao Mehmeddžan Hadži Devlet Kildijev, koji je po­ „cucukaju;" sad ga onako gola zadirkuju i golicaju, digao vrlo golem vakuf, Hamza Hadži Abdul-Latif da se od smijeha zaceni a sad ga opet plačljiva svi efendi, Arif efendi i t. d., koji uvigjaju potrebu sloge redom nosaju, i pjesmom, vikom ili lupom zavara­ i zajedničkog rada i s\Hm silama nastoje, da iskori­ vaju i zatiškavaju. Pa to tako ide mjesecima — iz jene razdor i nesuglasice, —l^oje su dosad vladale dana u dan. Ko je najbliži; kogod progje; kogod dogje: taj prigje djetetu, da ga pomiluje ili pozabavi. megju kiziljarskim muslimanima. Mnogi ga baš prihvati i podrži — samo ako „sva­ ( Omsk.) Omsk je vojničko mjesto, u kojem se kom hoće". počam od godine 1838. nalazi velik broj vojništva. Tu milost je, istina, lijepo vidjeti, ali se ja ipak Do godine* 1716. Omsk je bio malo seoce, koje su za nju ne oduševljavam. A i kako da se oduševim ? Rusi na silu naselili danskim Kozacima, kako biše Sto da sc svaki malo.v djetetu baš u lice nnosi? Zašto da se zaštitili od navale susjednih Kirgiza. Uza sve to ono mora disali dah iz tugjih usta? Sto da ga drugi svo­ nije se Omsk brzo razvijao, te je na vilajet (glavni jom pljuvačkom balavi i prska? — 1 još kad to učini grad gubernije) promaknut tek godine 1824. Nu na­ mlada, jedra i zdrava mati, ili koje drugo mlado te kon provedenja željezničke pruge podigao se je tako, zdravo i čisto čeljade iz kuće, mogu nekako i pod­ da mu današnji izvoz iznosi deset miliona. Pošto je nijeti: ali kad vidim kakvu uvehlu, promuklu, kašOmsk vojničko mjesto, nije zgodan za veću mjesnu Ijavu ili sipljivu staricu, ili drugo koje slabunjavo i trgovinu, niti ima kakvih radionica, nu za to ima u bolesno čeljade da se uz dijete pripilo, pa mu čitave njem mnogo stranih trgovaca, naročito iz Danske i sahate iz neposredne blizine u ženice pilji i govori: Belgije, koji se bave kupovanjem masla u selima toja se sav stresem. Nije što mi je to nekako odvratno, bolske gubernije i otpremaju ga u Englesku. Izvoz nego što me podsjeća na sve ono, što se djetetu od masla u Englesku iznosi godišnje tri miliona rubalja. take milosti može desiti. U Omsku nema mnogo islamskih trgovaca, a od vePa šta je to tako strašno, da se čovjek mora likotržaca samo je jedan musliman. stresati, ako se neko odojčetu „u lice unese", pa mu Još za vladavine cara Aleksandra I. podigla je govori, guguče, pjeva, trtoše i cucuka? Kakve su to vlada ovdje jednu džamiju, no do prije deset godina posljedice, što mogu nastupiti, ako se djetetu na taj način nije u Omsku bilo nikakva muslimanskog mekteba. približujemo? Vi ste jamačno već imali prilike da čujete ili Prije pet godina podignuta su ovdje dva lijepa mek­ teba, u kojima se odgaja preko stotinu islamske čitate, kako se zarazne bolesti mogu i bolesnikovom nejačadi. Kako mektebske zgrade tako je i nastavni pljuvačkom raznositi. I to valjda već znate, da je u plan u potpunom redu i urednosti. Ovi su mektebi tome pogledu pljuvačka jektičavaca najopasnija — H igijena. Ne unosite se djeci u lice! �184 već i s toga, što se pri kašlianju, hrakanju, kihanju, pjevanju ili baš i pri malo življem i bržem govoru bolesnikovom razbije i razpršti u tako sitne kapljice, da ih mi ne možemo vidjeti i ako one neko vrijeme u vazduhu lebde, da ih poslije drugi može udisati. Najposlije biće vam i to poznato, da su baš odojčad i mala djeca prema zaraznim klicama jektike najosjet­ ljivija i da ih najlakše zahvate. A kad sve to uzmete u račun, onda vam je lasno pogoditi, zašto je za odojčad i malu djecu opasno, ako im se kakva stara i bolježljiva osoba često u lice unosi, pa ih tako iz neposredne blizine mljackanjem, trtošenjem, cucukanjem, uzvicima i pjesmama uspavljuje, utišava, za­ bavlja ili mazi. Još re vam to biti jasnije, ako vas podsjetim na neke osobite prilike u takim slučajevima. Kao što ćete i sami znati, djetetu se tako pjeva, tepa, trtoše i cucuka ili kad treba da spava, ili kad.se rasplače, pa ga valja umiriti, ili kad ga valja zabaviti ili raz­ veseliti... a u sva ta tri slučaja su pogodbe za prenos zaraznih klica u djetinje tijelo veoma povoljne. Ako se mati ili drugo k$)je starije Čeljade nad koli­ jevku nagne, da dijete pjesnjom, uspava, ona mu pjeva iz neposredne blizine — taman onda, kad ono iz jave u san prelazi te mirno i duboko diše — dakle i okolni vazduh sa klicama iz usta pjevačice duboko u pluća unosi... Ako opet dijete plače, pa ga mi tim načinom taškamo i mirimo, što mu se u lice unosimo, pa mu iz nepbsreene blizine gla?no pjeva­ mo, ili ga riječima nadvikujemo... onda je opasnost za prenos zaraznih klica iz naših usta tim veća, što će dijete one zarazne kapljice naše pljuvačke, što ih mi pri pjevanju ili življem govoru iz svojih usta u vazduh rasturamo, udisati baš u onom trenutku, kad se od plača zacene — a to će reći: kad mu je di­ sanje najdublje. — A kad dijete tim načinom zaba­ vljamo i začikavamo, da se počne s nama igrati, onda i opet dogje do sličnih prilika. Mi mu se svaki čas (živo i glasno tepajući, trtošeći i cucukajući) približujemo — mahom baš u onim trenutcima, kad i ono samo od radosti i veselja počne iz glasa klicati i živo podskakivati — dakle i opet jače i dublje pothvatati i udisati. Ako se pak majka, baba, strina ili ujna u svojoj milosti još i toliko zaborave, da di­ jete, kad je najveselije i najslagje, od milošte naro­ čito pljuju dovikujući mu po sto puta: „Pi gade, pi magare!" i dr. — kao što to naše žene rade: — on­ da je, naravno, opasnost za njega još veća. Opasnost, da se dijete na taj način već u pr­ vim godinama svoga života zarazi, tim je veća, što je to tako ušlo u običaj, da se svaki dan ponavlja — i to baš naročito kod zdrave, napredne, mile i žive djece. Za njih se domaća čeljad otima, a često ćete ih vidjeti, da ih na taj način i tugjin miluje i mazi. Pa danas tako, sutra tako... te jednom ipak dogje do toga, da se dijete zarazi. Ko je dakle p n jalelj djetetu, neka mu se ne unosi u lice, kad ga zatiskava, zabavlja i miluje. „Zdravlje" >4 Zapamti o koleri! — Lahko razumljiva pouka o koleri i naputak kako ćemo se za vrijeme kolere vladati.— Izdao zdravstveni odjel zemaljske vlade za Bosnu i Hercegovinu. — Azijatska kolera je priljepčiva bolest. Ona se pojavljuje, malo dana od časa, kad je čovjek zaražen, sa jakim b l j u v a n j e m i p r o l j e v o m . Proljev se sve više i češće ponavlja. Iz m e ti ne (nečist, pogan) postaju sve rjegje i izgledaju kao surutka (mlačenica), ili voda u kojoj se kuha pirinač. Uslijed čestoga pro­ ljeva gubi čovjek puno od svoje tekućine i s toga bolesnik mokri vrlo malo ili ništa, i biva sve slabiji. Uz to pojavljuju se g r č e v i u m i š i ć i m a , osobito u nogama (listovima), koji zadaju bolesniku velike bolove. Oči i obrazi upadnu, koža ohladni, prsti i usnice pomodre, glas promukne i postane hrapav. Bo­ lesnici bivaju brzo nehajni za sve, što se oko njih zbiva i često nastupi sm rt već iza malo sati poslije oboljenja. 1. Osim ovih naprasnih slučajeva ima takovih, gdje kolera sasvim lahko prolazi, gdje osim neznat­ noga katara crijeva drugih znakova i nema. Ovi su slučajevi za dalnje širenje bolesti još opasniji nego teški. Jer lahko oboljeli često ne miruju, već idu za svojim poslom, pa tako svojim izmetinama (pogani, nečisti, mokraćom, pljuvačkom) bolest raznašaju. I osobe za koje se misli da su zdrave, mogu svojim izmetinama prouzrokovati koleru. Isto tako ima još za dugo otvora u izmetinama (nečisti) i onih ljudi, koji su koleru preboljeli. 2. Otrov kolere je u izmetinama bolesnika te se njima može i druga osoba okužiti. Isto se tako mogu izmetine i na razne predmete prenijeti, te se može s ovima otvor razvući. Takvi su predmeti n. pr. rublje, haljine, hrana, voda, mlijeko i druga pića. Svim ovijem stvarima, ako su okaljane i najsi­ tnijim tragovima otrova, koji se prostim okom ne inože ni vidjeti, lako se širi kolera. 3. Koleru šire i oni ljudi koji su već bolesni od kolere ili koji su prije kratkog vremena od nje ozdravili, pa u druga mjesta od opasnosti bježe. Od toga treba ljude odvraćati, jer je moguće, da je osoba već .zaražena. Taka se osoba može mnogo lakše i bolje u svojoj vlastitoj kući čuvati i njegovati, nego li u tugjini i na putu, gdje je prisiljena drukčije živjeti nego što je navikla. �'■' ^ 4. U doba, gdje kolera vlada treba u m j e r e n o ži vj et i . I s k u s t v o u či, d a p o r e m e ć e n a p r o b a v a l a k š e z a r a z i č o v j e k a k o l e r o m. S toga ne treba više jesti i piti nego koliko je potrebno, a osobito ne smiju se jesti jela, koja su teško probavljiva, jer se time probava poremećuje. Osobito se treba od svega čuvati, što prouzrokuje proljev, ili stomak kvari. Razboliš li se ipak od pro­ ljeva, to zatraži što prije liječnika. 5. č u v a j se je la , k o j a p o t j e č u iz k u ć e , gdj e v l a d a kol era. Takva jela, kojima se može kolera prenijeti n. pr. taze veće, taze povrće, mlijeko smije se jesti u mjestima gdje ima kolere, samo ako se prije skuhaju (svare), ili se mora biti siguran, da nijesu ni najmanje sumnjiva porijekla. To isto vrijedi za jela, koja su iz mjesta gdje vlada kolera. A osobito se čuvaj od mlijeka, koje nije vareno. 6. č u v a j s e d o b r o v o d e , k o j a j e o k a ­ l j a n a b l a t o m , m o k r a ć o m , o t p a t c i m a iz k uh inj e, i li d r u k č i j e o n e č i š ć e n a . Sumnjiva je voda iz obiČQih ,bunara, koji nijesu odozdo dovoljno zaštićeni (poklopljeni), dalje iz moč­ vara, riječnih jezera, u koliko se njihova voda prije dobro ne filtrira (procijedi);- a vrlo opasna je voda, koja je izmetinama bolesnika od kolere ma na koji način oneščišćena. Što se toga tiče, Valja osobito na to paziti, da voda kojom se pere sugje i prljavo rublje i t. d. ne može doći u bunare i vode tekućice, pa ni u njihovu blizinu. 7. A ko n i j e s i s i g u r a n , d a v o d a, k o j a t i j e p r i r u c i n i j e ni n a j m a n j e s u mn j i v a , o n d a t r e b a t u v o d u da v a r i š i d a s a m o va­ r e n u v o d u p ij e š . 8. To što je rečeno o vodi za piće, vrijedi i za vodu, koju trebaš za kućni posao u opće, jer otrov kolere može doći u tijelo i vodom, kojom se pere kuhinjsko sugje i kojom se kuha ručak, vodom kojom se pereš i kupaš i t. d. U opće ne misli, da se možeš otrovati samo vodom, koju piješ i da si se već dosta sačuvao, ako dobru ili samo kuhanu vodu piješ, 9. Svaki od kolere oboljeli m ože biti vrelo za daljne širenje ove bolesti; s toga je nužno, da se bo­ lesnici, ako je to ikako m oguće, ne liječe Kod kuće, nego da se sprem e u bolnicu. Za slučaj da je to nemoguće, neka se bar pazi, da se š to ma n j e dol a zi u d o d i r s b o l e ­ snikom 10. Neka niko ne ide u zaraženu kuću od ko' lere, ako ga dužnost tamo ne zove. Isto tako ne treba za vrijeme kolere pohagjati mjesta, gdje se mnogo ljudi sliježe, kao d. pr. na sajmove, velike vašare i t. d. 11. U b o l e s n i č k i m p r o s t o r i j a m a ne s m i j e se ni j e s t i , ni p i t i ni p u ­ š i t i. 12. Izmetine bolesnika u kolei i osobito su opasne stoga trc-ba haljine i rublje, koje je s njim u dodir dolazilo odmah raskužiti. 13. Treba najstrožije paziti, da nečistoća od ko­ lere ne dogje u blizinu bunara i voda tekučica i t. d. iz kojih se voda troši. 14. Stvari, koje su došle u dodir s bolesnikom koje se ne mogu uništiti ili prostim načinom rasku­ žiti, valja razkužiti u zavodima gdje se razkužava vodenom parom, ili se ne smije njima bar šest dana služiti, već ih treba ostaviti na suho, što više sun­ čano i povjetreno mjesto. 15. O s o b e , k o j e s u d o š l e u d o d i r sa b o l e s n i k o m od k o l e r e , n j e g o v i m k r e v e t p. m i l i h a l j i n a m a , t r e b a j u d a ruke i možda okaljane svoje halji­ n e s m j e s t a r a s k u ž e. To je naročito nuž­ no, ako su se okaljale izmetinama bolesnika. Ne diiđiruj nipošto jela neumivenim rukama i ne meci stvari u usta, koje su možda u sobi bole­ snikovoj okaljane, kao n. pr. posude iz kojih se jede i pije, cigare i drugo koješta. 16. Za slučaj da je bolesnik umro, nužno je da se mrtvac što prije iz kuće ukloni i u mrtvačnicu prenese. Bolje je da mrtvaca ne okupaš. Sprovod neka bude što prostiji. Pratioci neka ne ulaze u kuću, gdje je dotični umro. Nipošto neka se ne ide na kojekakve mrtvačke svečanosti. 17. Haljine, rublje i 'drugi predmeti od osoba, koje su od kolere oboljele ili umrle, ne smiju se ni pod kakav način upotrebljavali ili drugima davati, prije nego su raskuženo. Naročito se nikako ue smiju te stvari šiljati u druga mjesta. Ko dobije pošiljku (paket) sa stvarima iz mjesta kolere, neka ih na svaki način preda zavodu za desinfekciju (raskuživanje), ili ako to nije moguće, neka ih s najvećom opreznošću sam raskužuje. Rublje od kolere uzmi samo onda na čišćenje, ako je ono prije raskuženo. 18. N e m o j u p o t r e b l j a v a t i ona r a z n a s r e d s t v a , k o j a se z a v r e m e n a k o l e r e h v a l e i p r e p o r u č u j u i za k o j a s e č u j e , da su ljekovita (kao rakija protiv kolere i t. d. �) 186 Gajrelovi vijesti. Č la n o v im a „ L ig e h ilja d e* . Još sam o nekoliko dana, pa če isteći i onaj m jesec dana, za koji je Gajretov odbor produžio rok uplate prinosa lige, da bi time dao vremena i svima ostalim članovim a „Lige hiljade", koji svoje prinose ne uplatiše, da to učine. Mnogo članova lige ni do danas nije udovoljilo svojoj ob­ vezi, pa ih ponovo pozivamo, da pohite sa uplatama svojih pri­ nosa, jer će po isteku ovoga roka „Musavat" i „Samouprava" imena svih onih, koji ne uplatiše, objelodaniti i javno žigosati. Uplaćujte, braćo, svoje prinose i sačuvajte s e od rugla, koje baca hrgjavu sjenku i na čitav naš elemenat! R e v iz ija u d r u š tv u . P rošle hefte je d ru štv en i revizor g. M ehmed ef. B erberović revident račun, odsjeka zem. vlade proveo re v i­ ziju d ruštvene blagajne i knjiga, pa je našao, d a su poslovi d ru štv en e blagajne i poslovodstva u potpunom redu. G a ireto v i porioribri. U prošlom broju smo izvijestili, da su svjesna braća u Mostaru osnovala pododbor društva, da bi, i ako razvijen i uzoran rad za Gajret, još više raširili. Kako nas izvještavaju povjerenici i prijatelji Gajretove ideje sa raznih mjesta naše zemlje, Mostar neće ostati sam u tom pogledu,' U Tuzli, poznatom središtu Gajretova rada i agitacije, u Stocu, Kofijicu, Graćanici (u prošli petak oknovap je pododbor u. Gračanici), Zenici i Gacku pododbori su u osnutku, te će za koji dan i sva ova mjesta imati pododbore, a nadamo se, da ćem ^ u idućem broju zabilježiti još lijep broj novih podbora. A da će se ustanovom pododbora Gajretov rad znatno raširiti i njegove korisne ideje u našem na­ rodu unaprijediti, o tome ne treba ni da govorimo, pa pozdravljamo onu svjesnu braću, koja su već pododbore osnovela ili preduzela mjere, da ih što skorije osnuju, a na ostale prijatelje našega napretka apelujemo, da na tom što prije porade. — Gajret, braćo! G a jretova s o fr a . 1 ova lijepa i plemenita za­ misao napreduje i sve to više se približuje svome ostva­ renju. Odbor sofre je do sada sakupio oko 1500 K dobrovoljnih priloga, a ta svota će se uskoro, nadati se je, znatno povećati, jer je odbor apelirao i na braću u provinciji, da ovu ustanovu prilozima po­ mognu. A mi se nadamo, da nijedan rodoljubivi mu­ sliman neće zažaliti, da priloži svoj obol u tu svrhu, jer je zamisao zaista i lijepa i dobra i plemenita. Stoga i mi apelujemo na rodoljube i prijatelje našega napretka, da pomognu Gajretovu sofru, čime će spasiti mnoge naše omladince od patnje i ne­ volje. Gajret, braćo! N ovi čla n o v i iitcn ielja či. Kao član utemeljač Gajretov pristupio je g. Abdulah ef. Berberović škol. upravitelj iz Gac a, a g. Osman ef. Drljević poreznik u Gacku, koji je od ranije Gajretov član-utemeljač, upi­ sao je za utemeljača svoga oca Husagu Drljevića. Živili plemeniti maslimani i prijatelji našega na­ pretka, koji učvršćavaju temelje ove naše opće na­ rodne ustanove. U njihove se primjere ugledala i ostala braća i rodoljubi! G ajrctoviin d u ž n icim a . Mole se ona gospo­ da, koja duguju društvu za zajmove, date im u svrhu studija, a kojima je plaćanje zajmova dospjelo, da pohite sa uplatama svoga dugovanja, jer će uprava društva biti primorana, da ova svoja potraživanja po­ traži od gg. jamaca dužnika. Svima dužnicima će biti ovih dana poslani izvatci iz njihovih računa, u kojima će biti označene dužne svote sa naraslim interesima, pa se nada­ mo, da će svi naši dužnici najpripravnije se odazvati pozivu Gajreta, koji ih je pomogao u ono vrijeme, kad inv je pomoć najpotrebnija bila. D a r G ajretu iz A u stra lije. Ovih dana smo dobili pismo poslato nam još na 3. septembra o. g. iz daleke prekomorske Australije kao i poštansku naputnicu na 48 kruna. Pošiljač je Smail H. Huseinović tpdom iz Konjica, koji je tako daleko od svoje otadžbine i svoga naroda, pa koji ipak ne zaboravlja na grudu, u kojoj se rodio. Ovaj novac poslao nam je svjesni brat iz dalekih strana, da ga upotrebimo u humanitarne svrhe i to: 28 K kao njegov dobro­ voljni prilog za „Firdusov mearifski fond“, 10 K kao dar „Gajretu", a 10 K da se preda društvu „Pro­ svjeti". Ovaj primjer rodoljublja i svijesti mi donosimo kao uzor u koji bi se trebala i sva naša braća ugle­ dati. Živio svjesni sin svoje grude, rodoljubivi Smail, kojemu želimo, da se zdrav i obogaćen materijalno i iskustvom, povrati megju svoju braću. Firdusov mearifski fond. Za Firdusov mearifski fond položeni ’ su „Gaj­ retu« do sada dobrovoljni prilozi od ovih poštovalaca uspomene merhum Alibega Firdusa i prijatelja na­ šega napretka: Džinić Ragibbeg nar. poslanik K 500'—; Vaizović Suljaga, na'. poslanik K 200’—; Bajbutović Pašabeg, nar. poslanik K 150’—; Šerif ef. Arnautović, nar. poslanik K 100—; Dr. Hamdija Karamehmedović, nar. poslanik K 50 — ; Kurtagić Mujaga, nar. poslanik 5 0 —; Bašagić Dr. Safetbeg, nar. poslanik K 50’—;Prcić Osman ef., nar. poslanik K 50 — ; Smailbegović Hasan ef., nar. poslanik K 25'—. H. Meh.nedaga Šuman iz Gračanice poklonio je za Firdusov fond jednu dionicu islamske štamparije, kojoj je nominalna vrijednost K 50'—. �187 Isto je tako poklonio društvu u istu svrhu jednu šević, Asimbeg Teskeredžić, Omerbeg Pašić, Sulejman dionicu islamske štamparije sin spomenutog H. Meh- Akšamija S. i Nazifbeg Sijerčić, svi iz Rogatice. medage, Rešidaga Šuman iz Gračanice. Mustafa beg Halilbašić, narodni poslanik iz Sa­ Salih ef. Bojadžić mualim, Sarajevo, sakupio ie rajeva, darovao je K 20'—. za Firdusov mearifski fond K 11*30. Muhamed ef. Alijaga Alijagić iz Dervente, sakupio je K 17—. Šolbat, posjednik u Sarajevu, darovao je K 20.—, K 5'— dao je g. Aurel Kudrna, advokat u Derventi. Mustafa Nanić, trgovac u Sarajevu, sakupio je megju Po K 2 — dali su: Aliaga Alijagić i Žarko Kostić. prijateljima K 11*30, a darovaše po K 2 — : Bajram- Po K l '— dali su: Kešić Tahir, Franjo Kađey, Ilija aga Turbo; po K 1'—: Dr. Sami Šerbić, Alijaga Ima- Veinović, Gjorgjo Samouković, Ignatz Katz, Anton mović, Muhamedaga Samsarija, Mehaga Vreto, Mu Zbučton, Derviš Alijagić sin Alijagin i Dr. Petar Pajaga Almajstorović i Husejnaga Šerbo; po 50 helera: ravić, svi iz Dervente. Mustafa-Fikri Jerlagić i Jusuf Bravo. Po 40 helera: Osman Brkić iz Tešnja sakupio je K 8'70. Po David Perer, Huso Pamuk, Vejsil Kadrić, H. Sejfija K 1 20 dali su isti Osman Brkić. Po K 1‘—: Hasan Metanović i Leon A. Kabiljo. Po 30 helera: Šalim Hadžić. Po 60 helera: Murat Karabegović, Hranković Gigović. Po 20 helera: Vejsilaga Koljo i Mehaga (kot. Tešanj). Po 50 helera dali su: Juso Kopljić, BaVreto. rići (kot. Tešanj), Mujo Kopljić, Osmo Kopljić, BaHalif ef. Jakupović u Lastvi, kotar Trebinje, sa­ rići, Hasap Sejdić, Jablanica (kot. Tešanj), Brišo Rakupio je K 1920, a darovaše po K 2'—: sakupljač rhić, Mrkotić (kot. Tešanj), Suljo Umkotić, Mrkotić, Halif ef. Jakupović i Ahmedaga Ćerimagić, oba iz Ratno Kadrić Mrkotić, Salko Krdžalić iz Tešnja, Salih Lastve. Po K 1 20: Rašid Šehović iz Lastve; po K Kantardžija Radusa (Tešanj), Mustafaga Hadžić iz Te­ T—: Ibro A. Arslanagić iz Trebinja, Hamidaga Sal- šnja, Salih -Bejtić Raduša (Tešanj), a po 20 helera: ković iz Lastve, Jusuf ef. Salković, hodža iz Lastve, Adem Bejtić i Muharem Alić, Raduša (kotar Tešanj). Ibrahim Logo, škol. uprav1: iz Lastve, Šućrija Salko­ Haso Hajrić iz Bijeline poslao je K 30'—. T a­ vić iz Lastve, Šaćiraga Balkovlć Lastve, Arslan hir Konjhodžić iz Orahova (kotar Gradiška), sakupio Kapetanović iz Lastve, Šaćiraga Salković iz Lastve, je lt 26'33. Po K 5 — dali su Murad ef. Bešić, trgo­ Camil Šehović iz Lastve, Suljaga Arslanagić iz Mo­ vac, Mehmedaga Bešić, trgovac, Selim Selić, posjed­ sta (Trebinje), Tahiraga Šehović 1z Lastve, Alaga Be- nik, svi iz Orahova (kotar Gradiška). K 6'— dao je gović iz Lastve, Arifaga Demirović iz Lastve, Mujaga Šulja za Softić, načelnik. K 2'— Smail ef. Dudaković, Ćerimagić iz Lastve i Murat Kravić iz Lastve. mam. K 1'33 Tahir Konjhodžić, školski upravitelj I. Mujičić iz Rogatice, sakupio je megju prija­ svi iz Orahova, a po K 1'—: Hasan ef. Jemnjanin, lu­ teljima svojim K 2'50, Salih ef. Mandžić iz Bugojna, gar iz Orahova i Jusuf Šehić iz Orahova. sakupio K 20.—, Mujaga Saletović iz Vareša, saku­ Zajim i Mehmed Mahić iz Ljubuškog, sakupili pio K 50'—, Ibro Burek iz Livna, darovao je K 15‘ —, su K 22'27. K 3'— dao je Omeraga Dalipagić. Po K a Salih Burek K lO'—. Salihaga Ljubunčić iz Livna, 2‘— dali su: Bećiraga Bećirović, Hasanaga Bilić i sakupio je K 49'—, a darovaše; Dr. Julius Bitto, kot. Alaga Terzić, svi iz Ljubuškog. Po K l '— dali su: predstojnik iz Livna K 10—, Ivo Slipčević, grado­ Zajim Šukalić, Salko Mahić H. Hasanov, Muharemaga načelnik iz Livna K 8'—. Po K 5 — dali su: Dr. Ma Mahić, Mahić Saćir ef., Čerić Suljo, Šabić Avdaga, nuel Freiherr von Pavvel-Ramminger, politički pristav. Bilić Salihaga, Delalić Mujaga, Dervišaga Fazlinović, Anto N. Kaić, trgovac i posjednik i Mijo M. Hrnčević Salihaga, svi iz Ljubuškog. Po 50 helera Kaić trgovac i posjednik. Po K 3‘—: Jako M. dali su: Mujaga Mahić, umr. Salihage, Alaga Bećiro­ Pervan, posjednik i trgovac iz Livna. Po K 2'—: vić, Zajim Hrnčević i Ahmed Fazlinović Mujagin, svi Georg Telaz, oberfešter iz Livna i Nemeček, geometer iz Ljubuškog. Po 40 helera: Koščerić Adem ef. mua­ iz Livna. Po K 1 —: Johan Barih, obergeometar, Ga- lim, Salih Fazlinović Fazlin, Hasan Fazlinović, Omer. vro Kvesić, kancelist, Johann Trach, nadlugar, Nikola Lalić, Salihaga Fazlinović i Mustafa Fazlinović AlaDilberović, sudski pristav, Tomo Oblučar, oficijal, gin, svi iz Ljubuškog, a 20 helera dao je Hasan La­ M ilanRoknić, gruntovničar, Samujel Božić, poreznik, lić iz Ljubuškog. Lutfibeg Branković iz Rogatice poslao je K 10 —, Simo Jeremić, porez, kontrolor i Mirko Kaić, porezni Hafiz Ahmedbeg i Osmanbeg Kulenović iz Kulenoficijal, svi iz Livna. Omerbeg Sijerčić iz Rogatice, sakupio je K 31'—. Vakufa K 4 — i to: K 2'— Ahmedbeg, a K 2 — Po K 6 — dali su: Omerbeg Sijerčić iz Rogatice. Po Osmanbeg Kulenović. Šemsudin Brajić iz Travnika sakupio je u istom K 2'— dali su: Ahmed Parica, Ragibaga Čapaljić i Abdulah ef. Hadžiosmanović, svi iz Rogatice. Po K mjestu K 144'10. K 20'— darovao Omerbeg Ibrahim5'— dali su: Ismetaga Sijerčić iz Rogatice, a K 3 — pašić, K 10 — Suljaga Natraš. Po K 6'—: Salihaga Muhamed Pavica. Po K 1 — dali su: Mustafa ef. Mulić i Mujaga Kerić. Po K 5'—: Hamidaga Čizmić, Čapljić, Hifzija Pešto, Galibaga Čapljić, Suljaga Fej- Husaga Ibrahimović i MahinuJ ef. H. Abdić. Po K zić, Jamaković Refik, Mustafa Suljagić, Mustafa Čau- 3 —: Suljaga H. Hercegovac, Osmanbeg Daudbegović �188 i Fehimaga Bojić. Po K 2 — : Asim Ismet Kurt, A. Brajić, Ibrahim Lakoćer, Nedžibbeg Šaćirbegović, Sa­ lih H. Selimović, Derviš Ćatić, Ramo Šutković, Hakija Kurtolj, Omer Brajić, Teotik Ahmedspahić, H. Ahmedaga Džadžo, Šerif ef. Tahirović, Muhamedaga Nević, Mustafa Karamehmed, Hasim i Began Sulen, svi iz Travnika, a K 1'20 Muharem Maunić. Po K V— : Nuraga Hamzagić, Salih Čizmić, Gjudija Taborimanović, Sulejman Benlić, Mehmed Harmandić, Mustafa Prušćanović, Ejjuh Mušić, Muharemaga Lisica, Mustafa Hubjar, Teofik Kajimović, Salih Spafrć, Muhamed ef. Ulanić, Mahmud Sarajlić, Sadik Čamdžić, Ahmed H. Junuzović, Mahmud Ramić, Hafiz H. Mahmudović, Mustafa Samokovlija, Akif ef. Čizmedžić, Rasim Anadolac, H. Smajlaga Hidić, Sulejman Agačević, Bećir Tušulija, Sulejman Agačević, Sulejman ef. Kajmaković, Abdaga Vrbanjac, Hadžo Hasanković, H. Muhamed Čurić, Rašid Sabrić, Salih Livnjak, Salih Beganović, Ahmed ef. H. Abdić, Muharem Turušlija, Abdullah Selimefendić, Šemsibeg Gluhbegović, Ćamil Kajmak, Mehmed Vrselj, Osman Kavco i Sulejman Mesetović, svi iz Travnika. Po 60 helera dali su: Derviš Ramić, Redžep Čamrdžija, Ademhafiz Mašinović, Jusuf _TaJuniščija, Mustafa Baubić, svi iz Travnika, Ibrahim Topalbegović, Kasaponci (mjesto), Muhamed Mašinović i Salih Hasanbašić, svi iz Travnika, a 50 freleta H asan Njusufbašić iz Travnika. Po 40 helera dadoše: Gabriel Petrić, Hafiz Aličehić, Alija Aščić i Nuhan Hodžić, svi iz Travnika. K 3 — darovao Omel' ef. Kadić iz Tuzle. K o — D. Bilbija iz Vlasenica K 2 — Mahmud Altunbabić. Ahmet H. Smajlović iz Čajnića sakupio, je K 38’—. Isti je darovao K 20 —, a K 10‘— dao je Mustajbeg Delizajmović iz Gjakovića (kot. Čajniće). Po K T— dali su: Mehmed ef. Šabić, muderis, M. Salih Huković, M Derviš Imamović, M. Hasan Hodović, lsmet ef. Fazlić, svi iz Čajnića, Ramo Selimović, Batovo (kotar Čajniće) i Alibeg Bučo, Batovo (kotar Čajniće), a po 50 helera dadoše: Ahmetaga Bašić i Ibrahim Jašarević iz Čajnića. Omer Husagić iz Blagaja (kot. Mostar) sakupio je K 67'90. K 15'— darovao je Hakibeg Kolaković iz Blagaja, K 10 — Adembeg Velagić iz Blagaja, a K 5'— braća Čehajići iz Blagaja. Po K 2 — dadoše: Salihbeg Velagić iz Blagaja, Memišaga Berberac iz Mostara i Ibrahim ef. Drljević iz Blagaja, a K 1'30 Adembeg Velagić iz Blagaja. Po K l ’— : Omer Hu­ sagić, Omer Obad, Kasim Drljević, Salih ef. Velagić, Hafiz Salih Leho, Muhamed Čumurija, Nuhan Berberović, Mehmed Balta, Abdullah Džankić, Salih Drlje­ vić, Mehmedaga Čusto, Hasanaga Buljubašić, Braća Skočaić, N. N. Muharem Obad, Sulaga Krpo, Vejsil Kolaković i Mustafa Marić, svi iz Blagaja (kot. Mo­ star). Po 60 helera dadoše: Hadži Balalić, Omer ef. Makeljić, Selim Kamerić, Salih Mehić i Alija MakeIjić, svi iz Blagaja. Po 60 helera dadoše: Mehmed Za uredništvo odgovara: Osman G jiklć. Mandžo, Salih Kajan, Halil Batlak, Milan Gnjatič i Šaćir Drljević, svi iz Blagaja. Po 40 helera darovaše: Osman Džiho, Ahmed Balalić, Mehmed Čupina, Mu­ hamed Dizdarević, Omer Guić, Salih Golaš, Abdulah Memić, Salih Kamerić, Duran Pobrić i Mrmo Mustafa, svi iz Blagaja. Po 20 helera darovaše: Šućrija Dizda­ rević, Alija Denjo, Mahmud Golaš, Selim Ćatić, Lucija Boraš, Nazif Batlak, Jusuf Čusto, Mustafa Fejzić, Ibrahim Mahić, Murad Husnić, Salih Lulić, Husein Memić, Hadže Lulić, Ahmed Čumurija, Ahmed Obad i 10 helera Mahmud Brnelić, svi iz Blagaja (kotar Mostar). Muharemaga Hajrović, Šaćiraga Kazazić i Arit ef. Čenanović, svi iz Nevesinja, sakupili su K 113'30, od tih Arif ef. Čenanović, sakupio je sam K 38'80. Po K 4'— darovao M. Perkov iz Nevesinja. Po K 3 — Abdaga Čenanović i Gruda Hadžaga iz Nevesinja. P o ‘K 2 — Zuflaga Handžar i Eduard Baumgartel iz Nevesinja. Po K 1'50 Muhamedbeg Čelebić iz Neve­ sinja. Po K 1 Osmanaga Karkot, Abdaga Kazazić, Mustafaga Hodžić, Mustafaga Karadža, Muharemaga Konjalija, Munibaga Derviškadić, Omer ef. Kolaković Osmanbeg Čelebić, Ibrahimaga Kapetanović, Bernard Zeit, svi iz Nevesinja, Memišaga Šahinagić, Kovačići (Nevesinje), Mušanaga Kasumović, Kljun (Nevesinje), Šaćiraga Kljoko, Biograd, Abdaga Zolj u Žuljevima,. Džaferaga Čolakhodžić u Presjeci, Koja Milićević iz Lokaše i Halilaga Kolečić iz Rušte. Po 50 helera: Salihaga Handžar iz Nevesinja, Jusufaga Kasumović, Šalihaga Amorlić, Alaga Anadolac, Ibrahimaga Hod­ žić iz Nevesinja, Muharemaga Začinović iz Nevesinja, Šćepan Grubičić iz Nevesinja, Mustafa Zlojo iz Boravčića, Mehmed Sendro iz Rušte, Hamid ef. Kola­ ković iz Nevesinja i Mustafa Kukolj iz Nevesinja, te 80 helera Mihajlo Milošević iz Nevisinja. Šaćiraga Kazazić i Muharemaga Hajrović saku­ pili su K 7':.50. K 5 — darovao Jusufaga Hajrović iz Nevesinja; K 4'— Muharemaga Hajrović iz Neve­ sinja. Četko Turanjanin iz Nevesinja, Zulfo Ramović i Šerifbeg Muslibegović oba iz Nevesinja. Po K 2 — Miho Lažetić, Šaćir Kazazić, Jakov P. Perin, Ilija Milićević, Alaga Buljević, Milušić Risto, Mirko P. Popović i Gjoko Lazarević, Nikola B. Injac svi iz Nevesinja i Osman Čolakhodžić iz Presjeke. Po K l '— Obrad V. Perišić, Obren Petković, Veljko Gj. Simović, Maksim Radoičić, Drago Mičić, Mustajbeg Čelebić, Muharemaga Trebović, Jovo Vuković, Hamzibeg Čelebić, Gjuro Čovrlo, Smajil Kazazić, Mujaga Handžar, Suljaga Čučak, Osman Kazazić, Kovačević i Vujadinović, Risto Vilić, Anton Bunoza, Smajil Glavović, Muho Brkić, Mujo Grčić svi iz Ne­ vesinja i Ibraga Demirović iz Bijenja. Po 0'50 hel; Hasan Sarić, Todor Tomanović, Mešan Halvadžija, Nurija Dugalić, Mehmed Bilalović, Hamdi ef. Haznadarević, Ago Kazazić, N. N., Risto Remeta. ____________(N astaviće se.)_________________________ Islam ska dionička Štamparija (tiskara) u Sarajevu. �Azbuka (abeceda) ćirilicom i latinicom. B, Ćirilicom : a A, e E, B Latinicom: a A, b B, V v, Ćirilicom: n H, A A, e E, g G, d D, e E, ž Ž, z Z, Jb Jb , r r, . K K, JI JI, j, k K, 1 L, n n, p p, c C, 8 S. j ' i I, j Ć irilicom : o 0, Latinicom : j p p, r R, u a, vH , Latinicom : c C, čč. s o 0, Ćirilicom : £ Latinicom : •i. Ti, ć Ć, š | Uf P R IV IL E G 0 VAN A :: ii: 3K, 3 3, M, n H, a lb , m M, n N, nj Nj, , y y, 4> <i>, t T, u U, f F, M U L i, t.T X X, h H, % 'B. ■ dž Dž, gjN )i- ••I:?!?!?!?"!?!?*: s j& iiH iiii!1iH in in i! jk iiH išH iisišliitn n n H f c a Z E M A L JSK A B A N K A | /A BOSNU I HERCEGOVINU. :::! — :i£Š Uplaćeni dionici ^auital 10 milijona Hrana. 1 CENTRALA U SARAJEVU. OO Hlpotekarno odijefjenje. OO OOP Bankovno odijeljepje. OOP PPo Odjeljenje za robu. OOP jjSj Izdavanje 47* i 5 % hipotekarnih založnica i 5 komunalnih obveznica, koje se mogu upo- ;*;j trijebiti u svakovrsne naročito ženidbene kaucije kod zemaljskog i vojenog erara. |::: FILIJA LE: u Banjaluci, Bjelini, Brčkom, Mostaru i Donjoj Tuzli. Zastupstva po svoj Bosni i Hercegovini. ISPOSTAVE: :::£ u Bihaću, Derventi, Gradiški, Goraždu, ::js Lijevnu, Ljubuškom, Sanskom Mostu, --»j Samcu, Stocu, Travniku, Trebinju, Višegradu i Zvorniku. P re p o ru ču je se za sve b a n k a rsk e i p oslove sa ro bom , koje i-jj izvršu je pod najpovoljnijim uslovim a. :::* �99 HERCEG-BOSNA Zemaljski osiguravajući zavod za Bosnu i Hercegovinu Ravnateljstvo u Sarajevu, Apelova obala (ulaz Hadži Ristić ul. br Z) D ion ičk a glavn ica K 4 ,0 0 0 .0 0 0 .— .ld ljudski ŽK’Ot, i to o sig u ran ja za slučaj slučaj sm smrti rti i d o živ ljaja, osiguza (m akar g a i g r J J J ° ran ja m iraza, godišnji! re n ta ild prouzročio) n a zgrade, tvornice, str jeve, gospodarske i ob rtn e zali! \ i Kombinaciji’ za osiguranje života ro b u , pokretnine, sto k u , itd .; b) proli štetama kod prevoza rob Dbubvataju: vodom, kopnom i željeznicam a; i osiguranja za slučaj smrli: c) proli nezgodam za pojedinačno, ■ >-iš u ra n jn tstno (• ' mješovita, oa. kolektivno (skupno), odgovornostno s'u č aj doživljaja smrti: osiguranje itd.; d) proti Štelam od tuče uz naknadu c) osiguranja miraza: potpune štete; d) ž iv o tlT ' rente k oje odm ah počinju e ) proti provalnoj kragji i ih su od, a -j no: Zavod preuzima osiguranja Oy ^ proil požaru P rE tn ije se ra č u n a ju / posve nisku (Ritino); štete se e) rente za slu čaj preživljoja, nosno o s ig u ra n ja udo v n in a; f ) o sig u ra n ja od- uzgojnina. Osiguranja života valjaju osim slučaja naravne smrti fakogjer: 1. za pogibelji rata, bez sv ak e d o k n ad n e p rem ije ; 2. za slučaj dvoboja; 2. za samoubojstvo; usljed nezgoda. sa 4. za sm rt is p la ć u ju brzo i Kalantno. R avnateljstvo u S a rajev u (A pelova obala, ulaz Hadži R istić ul. br. 2.) i za stu p stv a (agenture) u svim g r a ­ dovim a i većim m jestim a d aju rad o sve u p u te u stv arim a o sig u raju i p reu zim an ja sv ak e vrsti o sig u ran ja. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/224507377cc3c9a3b45f9f9331a90e8e.pdf 4f8829514eed4df9e1d21e510a386f35 PDF Text Text GODINA 111. BROJ 12. ♦♦ GAJRET izlazi 5. dan sva­ kog mjeseca na 16 stranica, a po po­ trebi i na više. »Zjjhč<i ♦ )1^a *j<i->ji j*. CIJENA je listu „G ajret": za članove 1 K 20 h zanečlan. 2 K 4 0 h na godinu. Taleba, učenici i se­ ljaci plaćaju 1 K 20. GAJRET GLASILO „GAJRETA", DRUŠTVA ZA POTPOMAGANJE GJAKA MUSLIMANA ........ ..............- NA SREDNJIM I VIŠIM ŠKOLAMA. - S a d r ž a j : Reorganizacija mekteba r - e .'esa. — Kako se biliež. narodne umotvorin. -R n e č dmje mladeži Dr. Bašagić predsjednik sabora. - K-jii ivnost: Zavidim Ii. - Ispravak. - Ah, ja Iju im! Vrijedna žena. - Ko bi mogo - Islamski svijet: M i n a . , u Sibiriji Lav lolotoj. — Hi sna: Zarazne kljie kolere. Gajrelovi vijesti. — rird'jsov mearif' ond. — 3avne potvrJ. darovi. — Nobine i knjige. 5ARADE00. Islamska dionička štamparija. �□ : U §Pionira pitfara#5arajcif# c preporučuje svoje 3ztfr;no ođtcžano €xport>pWo p r ip o ž n a to od n a jb o lje v r s te . :□ Nabavlja se u buretima od 25 lit. dalje, kao i u sanducima složeno po 30 i 50 boca od Vio Otre --------- ili po 25 i 50 boca od 7/»o Otre. --------- fazasilje n pokrajinu franko na sVaKoj štaciji bosansHo-herccgoVačHc' = .. . . . . . . . . đržaVne le ljc z tf« .- - - - - - - - - - - ■ Gajretov safun. Izišao je Gajretov šalim, koji je od 15. feljmara o. g. stavljeu u promet. . i Gajretov safun ;mude raznih vrsta, pa V*e moći da zadovolji sve svoje potrošače. Naročito’ Gajretov safun dobre kakvoće, tako, da se može mjeriti sa najboljim proizvodima. Stoga će. bez sumnje, svaki brat musliman tražiti samo Gajretov safun i s njime zadovoljavati svojoj potrebi a tim prije, što će u isto vrijeme potpomagati i svoju najkorisniju narodnu ustanovu ,,Gajret£>, koja od cjelokupne prodate robe imade: 5"o od safuna za pranje i 10 od saluna za umivanje. Gajretov safun proizvodi fabrika safuna Karla JaC0bi-a U GraCU, koju zastupa za Bosnu i Hercegovinu Ageraturska radnja Abrama Isaka Knmano u Sarajevu. Sve upite, informacije i porudžbine šalju se na spomenutu agentursku radnju: ftbram >jaH Romano, Sarajevo. Braćo muslimani! Trošite Gajretov safun! �BROJ 12. GODINA III. GAJRET izlazi 5. dan svakog mjeseca na 16 stranica, a po po­ trebi i na više. »Zijtč« j ~ ■ ■------- . jL . 4ji» f5L-l <k_lj đJiL.?— CIJENA je listu „Gajret": za članove 1 K20h zanečlan. 2K 40h na godinu. Taleba, učenici i seljaci plaćaju 1 K 20. u (j'j — C AJ RE T GLASILO „GAJRETA", DRUŠTVA ZA POTPOMAGANJE GJAKA MUSLIMANA —■ NA SREDNJIM I VIŠIM ŠKOLAMA.---Vlasnik : Društvo „Gajret“. 5. decembra 1910 SARAJEVO. Reorganizacija mekteba i medresa. U našem listu je bilo govora o ovim našim prosvjetnim zavodima, a o tome predmetu je govorila i ostala naša javnost. 0 tome su pi­ sala razna pera i na razne načine, ali smo i mi, i svi drugi, pisali jedno te isto. Svi smo konstatovali činjenicu, da su ti naši prosvjetni zavodi u svakom pogledu u bijednom stanju i da oni ne mogu odgovarati današnjemu vre­ menu ni našim prosvjetnim i kulturnim potre­ bama. Nastava u tim zavodima je zastarjela i nedovoljna; učilišne zgrade i njihovo unutarnje uregjenje ne odgovaraju ni potrebi dobre nastave ni higijenskim potrebama; nastavničko osoblje je sastavljeno od ljudi, koji su svoju nauku crpili u istim i sličnim učilištima i koji nemaju nikakve pedagoške spreme, a često puta ne posjeduju ni znanja za svoj posao. Jednom riječi, sve je u najgorem stanju, u stanju, koje je davno preživljeno, pa se čitav rad u tim zavodima i ondje, gdje je uspjeh najbolji, može smatrati radom, koji je u zaos­ tatku nekoliko decenija. A da ovakovo stanje prosvjetnih naših prilika mora izazvati svakoga razumna čovjeka i prijatelja narodnog na razmišljanje i brižno istraživanje načina, kako bi se tome stanju našlo lijeka, sasvim je prirodna stvar. A pri­ rodno je isto tako i to, da je svaki razuman i misaon čovjek bez velike muke mogao da Urednik: Osman Gjikić. uvidi taj način, koji se sastoji u reorganizacij i reformi naših današnjih prosvjetnih zavoda: mekteba i medresa. Naš svijet je konzervativan. To je činje­ nica, koja se i danas može na svakom koraku zapaziti. Ali mi ne bismo mogli primiti ničije opravdanje, koje bi označavalo razlogom do­ sadašnjeg nerada u tom pitanju taj konzervatizam No mi nećemo da osugjujemo ničije pogreške iz prošlosti, pa i ovim redovima nije namjera to, nego nam je samo reći to toliko, de je ta reorganizacija medresa i mekteba tre­ bala da bude već davno, prije čitavih desetinu godina, izvršena i da se ne čeka za to pos-, Ijednji čas. A da je već zbilja skrajnje vrijeme za to, 0 tome nije potrebno govoriti. Prilike koje nas okružavaju, govore nam na svakom koraku o tome, jer samo slijepac neće uvidjeti, da je naš millet toliko izostao iza drugih elemenata u našoj zemlji, da se ta zaostalost ne može već ni dogledati. Svjesni ovakovog svoga stanja i naše zaostalosti'u svima pravcima, šta bi mogli drugo, nego namjeravani rad na reorganizaciji mekteba 1 medresa pozdraviti. Pa to mi ovim najoduševljenije činimo, želeći da taj rad bude što skorije priveden kraju i plemenita i velika ova zamisao svome ostvarenju. Na završetku pozivamo naše saradnike i prijatelje prosvjetnog podizanja narodnog, da u ovoj važnoj stvari povedu diskusiju, za koju mi rado otvaramo stupce našega lista. u. �190 Hamdija Mulić — Hrasnica. Još, kud i kamo lakše je, da dvojica bilježe: jedan bilježi prvi dio stiha od četiri sloga, a drugi bilježi drugi dio od šest slogova. Tako pri bilježenju junačkih pjesama, najlakše je bilježiti čitav stih, jer Narodne su umotvorine ogledalo naroda. U njima su ženske pjesme bez umora — kratke. se ogledaju narodna duša i srce u svojoj čistoći. Narodne je pripovijetke teško bilježiti. Ko želi Nema naroda na svijetu, da nema svoje pripo­ da zabilježi vjerno i lijepo narod, pripovijetku treba vijetke ili svoje narodne pjesme. „Svaka ptica svojim da pročita desetak-petnaest lijepih narod, pripovije­ glasom pjeva", — veli se, pa je i naša slavenska daka n. pr. iz zbirke Vuka Karadžića ili Vuka Vrčeduša davno propjevala divnom narodnom pjesmom. vića. Bez toga neka se ne laća posla oko sakupljanja Najbolje sačuvano mjesto toga narodnoga blaga kod narod, blaga. nas je muslimana, te šta više, u islamskom su dijelu Dok ti-pripovjedač priča ne ćeš moći bilježiti, našega naroda i najljepše narodne pjesme i pripo­ no treba pomnu i pažljivo slušati pripovjedača i pa­ vijetke. ziti kako poregjuje riječi u rečenici i kakve su mu Pustiti naše narodno blago da stoji zasipano i rečenice. Onako ti po prilici zabilježi*). Rečenice neka sakriveno velika je grjehota. Za to zasukaše rukave su kratke. Kad si napisao, pročitaj to svome pripo­ marljivi pregaoci, pa se uputiše od sela do sela, od vjedaču, a on će te upozoriti na pogrešku. grada do grada, da sakupljaju narodne umotvorine. U ostalom, mlagjim suradnicima kao sakuplja­ Nama ne treba daleko ići. Imamo mi toga na pretek čima narod, umotvorina pomoći će svakako i gosp. na kutnjemu pragu. Eto, to su na prvom mjestu sta­ urednik „Gajreta". (Veoma rado! Pr. urednika). rice (nene, nane, ebejke) pak onda djedi, majke i očevi. Poslovice i zagonetke bilježi kako ih čuješ u n a­ 1. svojim brojem II. godišta počeće i naš rodu list kao i narod, pjesmu. Zagonetci priloži i odgo­ „Gajret" iznositi svijetu na vidik narodne umo­ netku tvorine. Da završimo: Sakupljajmo naše narodne umo­ Baš to potače pisca ovih redaka, koji se bavi tvorine, da nam ne propadaju. Njima se dive drugi sakupljanjem narod, umotvorina od Drija 10 —12 go veliki narodi, a mi ih moramo i štovati, čuvati i ostav­ dina, da kojom sada putgče ti pomoć mlagjemu drugu ljati nerasipane našim potomcima u amanet kao lijep, i drugarici, kako zabilježiti narodne pj- srne, pri­ zlatan dar... povijetke, poslovice i t. d. Najprije ćemo 'progovoriti 0 narod, pjesmama. Narodnu pjesmu valja učuvati onaku, kakvu čujemo od pjevačice ili pjevača. Mijenjati se ne smije ništa. U kome ih narječju govori narodni pjevač, u onom ih treba pisati. Toga su se pravila držali najbolji sa­ S anlja: kupljači na Slavenskom Jugu. Gdjekad će se zabilježiti pjesma u kojoj su raz­ Riječ dvije mladeži. ličita narječja (ikavsko i ijekavsko, rijetko ekavsko), Petak! Dan veselja za muslimansko ženskinje. ali to ništa ne kvari pjesmu no je čuva u njenoj Zorom se ustaje, veselo oprema i što prije svršavaju pravoj originalnosti. poslovi u kući, da se iza podne može otići kuda. U narodnoj pjesmi dolaze vrlo često tugje riječi. Djevojke se kod spremanja ručka pobrinu i za ve­ Tu su turske, barbarizmi, posve lokalne, koje samo čeru, da je gotova, ako se u mahali — malo zakasni. jedan dio naroda znade, zato treba pod pjesmom Pred podne se odleti u čaršiju, da se nabavi što za svaku nepoznatu riječ rastumačiti. Mi ćemo najviše kitnju fali, a iza podne odmah eto ih u mahali po bilježiti takozvane „ženske pjesme". Te su kratke. Ri­ vratima i pendžerima. 1 tada nastaju egleni i mehajetko će se kad moći zabilježiti koja i kraća „junačka beti s momcima, negdje puni šale i smijeha a negdje pjesma" jer dulju će valjda rijetko „Gajret" i štampati. bogme pomiješani sa uzdasima, bolovima, pa i su­ Ja sam pokušao na ovaj način bilježiti narodne zama. pjesme: Najobičniji je stil u narodnoj pjesmi desete­ Da, petak je ženski mali bajram, u kojemu se rac t. j. od 10 slogova n. pr.: „U ka-du ne Ha-sa- insan razgovori i s poznatim i s nepoznatim. I to im na-gi-ni-ce“. U svakome se narod, stilu razbiraju po­ je dosta! Pa što bi drugo? glavito dva dijela: prvi je sastavljen od četiri, a drugi Znate i sami, da nama nije moguće zaći — od šest slogova. Izmegju prvog i drugog dijela ima kao muškinju — u razna dobra društva, gdje bi odmor: kad se kazuje stil treba uvježbati pjevača, da mogle što lijepo i plemenito čuti i primiti. Osugjene pošlje prvog dijela stane glasom n. pr. Nju mi prosi *i Pripovijetke valja bilježiti uvijek u književnom jelcav11 šečer Salihaga. Ovaj sam ja „odmor" upotrebio skom narječju. Misao pripovijetke, koju ćemo zabilježiti, mora biti lijepa, plemenita i poučna. Primjedba pisca. baš kao odmor. Kako se bilježe narodne umotvorine. �191 smo na samoću ili svoju bližnju okolinu — jedno­ ličnu, zastarjelu. S toga je posve razumljivo, Što se vesele petku i one djevojke, čijeg se srca nije takla Amorova strijela, pa da bi samo jednog izgledale i s jednim razgovarale. Ali i one, koje samo jednog u srcu nose, rado se razgovaraju sa svakim pristoj­ nim mladićem, iz društvenog nagona. Ali sada je jedno pitanje ovdje: hoće li se štogod okoristiti jedna djevojka, što će s nekim momkom progovoriti nekoliko riječi? Odgovor je: i hoće i neće. Hoće, ako joj pristupi jedan naobražen mladić s p l e m e n i t o m namjerom, da kod nje upo' trijebi svoju naobrazbu, da je poduči kakvom dobrom djelu, ili da nastoji, da ona postane plemenita, uljudna, dobra kućanica i t. d. Neće pak, ako joj se naobraženiji mladići javljaju primitivnim i niskim razgo­ vorom, kao nesvijesni položaja s jedne i druge strane, naime, da su prema neukim djevojkama razvijeniji i da su, kao takvi, dužni, da im pomognu. Hvala Bogu, imamo ovakvih mladića, od kojih bi se djevojke mogle okoristiti u razgovoru, ali je žalost, što ih je vrlo malo s dobrim postupkom. Nego, gotovo svaki kad dogje djevojci, pita je samo: je Ii se naašikovala, ima li kakav ^prigodni dar i slično, a nikad ne manjka prigovor: — Što se toliko kriješ? I na takva pitanja djevpjke odgovaraju! Odgo­ varaju, nadajući se, d,a će odmah biti bolje eglene. Ali malo kad da je dočekaju. Pa, odgovarajući vje­ čito na tako površna pitanja i sama se primiče tome i više ih se zatuče dotle, da ne znaju što bi drugo i govorile. Ovako se, vidite, ne odgaja. Zar ne bi bolje bilo, da momak pita djevojku, kad s njom zagje u razgovor: znade li čitati i pisati? Pa ako zna, da joj preporučuje neka čita naše knji­ ževne listove i druge lijepe knjige, koje se mogu našemu ženskinju preporučiti. Ako ne zna, neka joj kaže na lijep način, da bi joj bilo vrlo potrebno znati čitati i pisati, pošto je znanje u životu velika nužda i da će je u tome sam potpomagati. Na taj način bi oslobodio djevojku, i ne samo, da bi njoj koristio, već bi i za se uspio, da se ne bi djevojka od njega mnogo krila. Ne postupaju li momci ovako, onda je razum­ ljivo od djevojaka što se kriju od onih, od kojih ne čuju ništa plemenito. Ja im ovo — sa svoga stano­ višta — odobrajem. Žao mi je p a\ na momke, što oni u ovom pitanju više puta prouzrokuju kod dje­ vojaka i druge misli. Govoreći im naime vječito „Što se kriješ? Uh, kako si lijepa..." dadnu curama po­ voda vjerovanju toj bedastoći, pa da jedna takva drugo ništa i ne misli, nego kako će se što ljepše obući i uduzeniti i dopadati se tako ostalima i u isti mah, namamljujuć ih, kriti se od tih istih momaka, koji probudiše u njoj previše samodopadanje. Pa još da se sve samo na tome razmine! Nego ti isti momci javno onda napadaju djevojke, da su nastranljive i da se s njima ne može, ne samo dobar kakav uspjeh postići, nego ni valjano razgovoriti. „Zatucane su...“ kaže se. Na stotine ovakvih slučajeva sam u svom djevovanju doživjela. Sjećam se mnogo, a jedan ću i ovdje navesti. Sjedeći jednom kod jedne prijateljice uz prozor, nanigje putem kita otmene mladeži. Primijetiše nas za žarom, pa nam se javiše. Moja prijateljica— ludo djevojče — odgovarala im po nešto, a jedan je izmegju njih drobio — šta mu je na jezik dolazilo. Kazivao nam, da je iz Hercegovine (mjesto što sam znala da je iz Posavine) hvalio momke, što nam se ikako javljaju (indirektno i sebe) i kudio naše djevojke, kako su proste i uz to odviše ponosne, kako se ne znaju ni malo lijepo ponijeti, već da su smiješne — govorio takovih "riječi, kakovih nijesam mogla ni od naših sluškinja čuti. Ja sam ga šutke slušala, a zapriječila sam i pri­ jateljici, da odgovara. On je onda nastavio još više grditi, da nijesmo vrijedne ni da nam se ide na raz­ govor, da nas treba prezreti, da bi iz naših mahala trebali momci odvaliti na niže — u ravan — kad smo mi nevaljale i t. d. Kad je svršio, zastavila sam ga na polasku i rekla mu šapatom (stidjela bih se, da bi gdje poslije mogao reći za me, da je kad govorio sa mnom, makar da je položajem viši od mene): — Oprostite, gospodine, mi ne umijemo bolje. Zaista je šteta po vaš, što ste zalutali ovamo. Cijenim vašu dobrotu, kad nam se tako ugledan i pametan javiste. Kao pametan razumjećite i sam, da je to odlikovanje za nas, zabačene sirote, koje smo osugjene da trpimo dosta s konzervativne volje starijih i koje jedva čekamo, da se s kim u mahali lijepo i ugodno razgovorimo. Hvala vam na lijepom eglenu i učtivim izrazima, koje baš nijeste morali birati za nas obične, proste djevojke. Nastavite samo tako, molim vas nastavite! — Ovoliko sam mu rekla i zatvorila pendžer. Po­ slije sam mjestimice čula, da obzirljivo i učtivo raz­ govara s curama. Na lijep način sačuvala sam ga mahali. Popravio se i oženio se. Ovu jednu davnu uspomenu navedoh ovdje u prilog i momaka i djevojaka. Boli me i danas srce, kad progjem kroz naše mahale i čujem, oko kakvih tričarija se vrze razgovor izmegju naših momaka i dje­ vojaka. Boli me, kad vidim, kako sve više zamire u mahalama žica mehabbeta i kako su sokaci prazniji — što koji petak — u dani, a puniji u noći, ispred zore u premjeravanju kaldrma i pjanom odurnom kreveljenju. Stoga molim našu mladež, da se okani bespos­ lica. Više povjerljivosti, više trezvenosti, dobre volje i čovječanske ljubavi, više ustrajnosti i plemenitosti, više pregaranja i shvaćanja dužnosti — pa će sve bolje biti! �192 Dr. Bašagić— predsjednik sabora. Bivši predsjednik našega društv. i osnivač ove korisne narodne ustanove, gosp. Dr. Safvetbeg Bašagić narodni poslanik, imenovan je pred­ sjednikom zemaljskog sabora za prvu godinu zasijedanja u prvoj saborskoj periodi. „Gajrpt“ se tim imenovanjem ponosi i diči i srdačno čestita svome biv. predsjedniku i trud­ beniku na visokom odlikovanju, nadajući se, da će on sa toga visokog mjesta i htjeti i um­ jeti da poradi za opće koristi našega naroda i domovine, a naročito svoje braće muslimana! Živio novi predsjednik sabora! Živio Gajretov osnivač i dugogodišnji trudbenik g. Dr. Safvetbeg Bašagić ! t t K n již e v n o st. K nraufilaga: Zavidim ti... Sa šta majka čedu tepa, Na vojnu se junak sprema, Sa šta' prosjak Boga slavi, Kada više ništa nema. Sa šta sunce zemlju ljubi, Lahor svijet prelijeće, Sa šta zvijezde milo sjaju, Led se topi u proljeće... Zavidim ti, o sretniče, Koji ne znaš ljubav što je, Pred njezinim zlatnim dvorim Plakalo ih koliko je! Koliko je s nje srdaca Tamom, zimom očajalo, Koliko ih, kud se kreću I šta rade — nije znalo. Koliko se nada goji Pod okriljem njene moći, Koliko je svehlo srca, Zaslijepilo č’a rnih oči?! — — Zavidim ti, o sretniče, Koji ne znaš ljubav što je? Zavidim ti... Al ne, brate, Jer ti ne znaš život što je 1 Zavidim ti, o sretniče. Koji ne znaš ljubav što je! Sa šta Jakub za Jusufom Krvi suzom proplako je. Sa šta Zemzera-vođa provri, Biser-suza nad suzama, Sa šta Medžnun lutao je Po dalekim pustinjama. Sa šta oblak progovara, Suho drvo ozeleni, Sa šta dvori od kamena U biljur su pretvoreni. Zavidim ti, o sretniče, Koji ne znaš ljubav što je, lijena snaga, moć, ljepota, tjilno djejstvo koliko je! Koliko je u njoj snova, Cara, milja, slasti, žića, Koliko je nekušanog Kao nehtar rajskoj pića. Koliko je u njoj sjaja. Uzvišene poezije, Koliko se u njoj misli Bujnim tokom kroz um lije. Zavidim ti, o sretniče, Koji ne znaš ljubav što je! Sa šta slavuj na ružici Bolnom pjesmom propjevo je. Ispravak. — Obični, privatne n aravi ispravak. — Ono vele, kad čovjek prvi put dogje u neko mjesto, ako mu na prvim susretajima budu slike i prizori veseli i zanimljivi, da će mu to mjesto za uvi­ jek ostati u ugodnoj uspomeni. Dočim ako te na prvi mah što ozlovolji, ili te ljudi toga mjesta neprijazno, hladno dočekaju, zaludu je ljepota i veličina mjesta, zaludu je njegova ro­ mantična okolica, zaludu cvijeće, potoci i bulbuli, tvoje srce za tim mjestom ne gali i ti o njemu nikad ne pripovijedaš sa ugodnim sjećanjem. Da li se ugodni ili neugodni utisak dade ispra­ viti kakvim obratnim dogagjajem, to je pitanje. Ja sam dolazio u K. ubavu varošicu znamenitu sa svojom kiselom vodom i redovito me kočijaš istovarivao pred nekim hanom na jednom brijegu, ispod kojeg teče živa rijeka. Han je za to, što je „han“ (a ne oholi i uko­ čeni „hotel"), već po sebi zanimljiv, jer oni čagjavi duvarovi, nahereni podovi, dugačke kolarnice, pune u raznim smjerovima ostavljenih araba i konja, ona ne­ pregledna dvorišta, neometena, puna barica, cjepala, hrpica prosutog ječma iz konjskih strunjica, kuda se �193 gonjaju Čopori neobuzdanih pilića, pataka i gusaka, onda ono nekakvo starinsko prijazno susretanje hanskog osoblja, megju kojima ne možeš odmah raspoznati koje je goso, a ko je sluga i kočijaš, jer se svi skoro jednako nose, - - sve to na te utječe tako, da se osjećaš nekako slobodnim, krećeš se komotno i rahatniji si. Ali prije nego sam sve to vidio, valja mi naj­ prije ući u hansku kahvu, tu malo sjesti, odmoriti se i primiti prve utiske preko kahve, kahvedžije i even­ tualno drugih gosti. — Selamun alejkum! Kahvedžija sjedi pred odžakom, smrknut, rekao bi da je ljut i nijesam čuo, da mi je selam prihvatio. Zatražim kahvu, on mi je donese a da sa mnom ni riječi ne progovori. Ni hožgjeldije mi ne dade. Kočijaš ugje sa strunjicama i pita, ima li zobi, a kahvedžija, nakon kratke šutnje, ustade, naišareti kočijašu, odvede ga u dvorište, valjda da mu uspe zobi, ali ja ne čuh, da mu što progovori. Da ne duljim. Ja sam poslije pregledao sve krasote toga mje­ sta, ali kad sam kod kuće bio upitan, kako je tamo, uvijek sam se tužio, da je K. tnjekto nekako mrtvo*, nevaljasto, da su njemu ljudi šutljivi, neprijatni i da se u opće u to mjesto ne isplati ići. Tako mi se je ponovno" i drugi i treći put. Nu četvrti put se4 okrenulo na bolje. Kočijaš me svratig opet u istu kahvu, ugjem kao i obično, šutljivog kahvedžiju nagjem na istom njegovom mjestu, ali zatečeni još nekoliko drugih musafira. Jedan stari dedo sjedio je u vrh kahve i nešto pripovijedao, a nekoliko seljaka posjedalo što gdje, puše duhan, piju kahvu i gledaju u starog ihtijara. Nakon što su mene sa sviju strana bombardovali sa mnogobrojnim merhabama i malko me po­ gledima omjerili, a neki, koji su se bil izvalili, ispra­ vili se i zauzeli pristojniji položaj, jer sam bio u ahmediji i nakon kratke šutnje, Ihtijar je nastavio: — „Pa mu ja velim, kućeš moj sinko u špitalj, bolje bi ti bilo da kod kuće umreš. Od kud da tebe doktori otmu od božije odredbe. To je tebi Bog dao, pa si ti bolestan. Nije Turčinu džaiz raditi proti božijem takdiru. I srećom, umro je do jednu heftu kod kuće, pa mi je baš drago, što sam mu ja sevep bio, da ne ode u špitalj i da ne zagazi u gjunah". . Ja u dedi, po njegovim riječima, upoznadoh ne­ kakvog matuha, koji ne zna ni šta govori, a pošto od slušatelja niko ne uze riječi, da dedino krivo miš­ ljenje o liječenju ispravi, nego još šutnjom pokazuju, da njegovo stanovište uzimaju kao mjerodavno, to se osjetih dužnim, da se umiješam. Ali kako ću ? . . . Dedinog se autoriteta nijesam strašio, jer sam opazio, da je malo pogluh; otpora od seljaka se nisam bojao, jer sam po njihovom uljud­ nom držanju uvidio, da su kao janjci mirni; šta više prilagodljivi, jer kad se ne ljute na dedino iskrivljeno razlaganje, od kud da ne pristanu i uza me, koji ću im ovaj pojam sa vjerskog gledišta ispraviti, ali mi je smetao šutljivi kahvedžija, kojeg sam držao da je od onih okorjeli konservativaca, koji mlagje hodže sa nekim nepovjerenjem gledaju, pa će sve moje dokaze jednom kratkom izjavom proglasiti „novom naukom".*Nu savjest mi ne dade šutiti, pa se ipak oslo­ bodim i počnem govoriti gledajući u seljake: — »To je dedino mišljenje o liječenju krivo, jer se je po Islamu čovjek dužan liječiti. Bog je dao bo­ lest, ali je opet dao i lijekove, pa ih je cjovjek dužan upoznati. i Bolest je isto, kao i glad. 1 glad je| dao Bog, pa kad bi se mi držali dedinog mišljenja, onda ne bi smjeli niti jesti, jer sa hranom ubijamo glad, koju je Bog dao. A eto mi znamo, da nam je džaiz jesti, pa nam je čak dužnost jesti onliko, sa koliko ćemo čuvati svoj život i snagu. Kad bi se, na primjer, trefio jedan čovjek, koji ne zna plivati na otvorenom moru u lagji koja gori. Pa on sada vidi, da mu je svakako poginuti: ako ostane na lagji, izgoriće, a ako skoči u more, udušiće se, pa makar i znao plivati, jer mu je daleko od zemlje. I u ovakom slučaju, gdje je propast očita, dužan je čovjek pokušati, da se spasi. Ako se jedno­ stavno pusti, da izgori ili utone, bez i malo brige i nastojanja za spasom, onda je griješan, a ako bude makar nekoliko puta mahnuo rukom u znak plivanja a u namjeri da sebi pomogne, onda će biti šehit i dobiće nagradu na onome svijetu za svoj trud. Mi smo dužni nastojati, da se kutarišemo i iz­ liječimo i da za to tražimo pravo sredstvo, a hoćemo li uspjeti, to je Božja stvar!1' Ja završih očekujući da mi seljaci odobre, ali oni u me nekako neodregjeno bulje i kao da se neki spremaju da mi odgovore, nu na jednom se ču odonud ispred odžaka glas: — „Svaka bi se kuća prije oborila, da se tamir ne čini!" To izgovori moj čutljivi i prije meni mrski kah­ vedžija, s čim je mene vrlo okuražio i potpomogo me. A da je uspjeh bio na mojoj strani, odmah se je moglo osvjedočiti, jer su se iz otvarajućih seljač­ kih usta odmah počele razlijegati izjave: »Jest, tako je! — Bogami je onako!" Iza toga sam ja u duši upisao ovaj ispravak: „Nije istana, da su u K. ljudi šutljivi i mrtvi, nego je naprotiv istina, da zrelo misle i pametno go­ vore. Nije istina, da ie K. mjesto mrtvo i nevaljasto, nego je naprotiv istina, da je K. vrlo romantično mje­ sto, a klima mu je vrlo pogodna, te čovjek u njoj može dobro izoštriti svoj umoreni mir. �194 — Ama jesi li ti to, Ahinete! Kako bih teh po­ znao, kad si se mnogo promijenio! Zagrlismo se i ispitasmo za zdravlje. Megjutim sam ja jednako mislio o tom, šta je uzrok tolikoj Hazim Muftić. njegovoj promjeni? To on kao da primijeti, pa će mi re ć i: — Vidim da se čudiš mojoj promjeni. Da, pro­ mijenio sam se, kako tjelesno, tako i duševno, a šta je uzrok, reći ću ti kod kuće. Hajdmo meni! Ah, ja ljubim!... Kad smo ušli u njegovu avliju, čujem veseo Ah, ja ljubim jedno biće, više nego život svoj, djetinji poklik: „babo!" koji je dopirao iz\kuće. Za­ Ljubiću ga dok me traje, biću žrtva sudbi zloj. divio me je red i čistoća u kući: svaka je stvar na Ljubim djevu, što mi reče, da je ljubim kao brat, svom mjestu. Jer je srce drugom dala, ne može ga meni dat! Pošto sjedosmo, on poče da mi priča: — Brate, ti znaš kako sam živio prije i kakav Ljubim... Ljubeć silno patim! Ah, to moje srce zna, sam bio. Osam godina je prošlo, kako se zadnji put Pusto srce i ranjeno, ucviljeno za vazda. vidjesmo, a ja sam i nakon našeg rastanka nastavio 'l’aman mi je svijet ovaj, ne sviće mi više dan, i dalje onako. Tako je prošlo tri godine. Onda sam Pustoš mi je čitav život, gorka java — gorak san. se zagledao u jednu djevojku, koja je učila i ople­ Oko mene diše tuga — žalosna mi j’ najav sva — menila se naukom. Bilo joj je od prilike 17 godina, Tek je onaj srećan, što mu ona srce darova! ali je od siromašnih roditelja. Mene je opčarala svo­ jom ljepotom i uljudnošću. A kad sam se dočepao A ja jadan uspomenom tek se mogu tješiti, prilike i s njom razgovarao, vidio sam, da je i du­ Ah, ljubim je, i do sm rti‘srCe će je ljubiti!.. ševno lijepa, tako da nadmašuje ostale djevojke ov­ X " aT ^ dje. Uvidio sam, da će biti sretan, ko ju uzme. Pa zašto ja ne bih tu sreću doveo sebi u kuću? Pro­ mislili i zaprosih je. Ona pristade: „Hoću — kaže — ako ćeš mi biti pravi muž, a vjeruj, da ću ja tebi A... biti vjerna i odana žena". Vrijedna žena. Nakon nekoliko dana po vjenča iju, došao sam Jednim slučajem dogjem u mjesto B, gdje sam kući malo nakresan. Ali eto ti preda me moje drage imao prijatelja još iz školskih klupa. Kad smo bili u 5.-om raz. gimnazije, umro mu žene: — Kako vidim - kaže mi — ti ne radiš ništa. je otac, a on napustio školu. Sto sam mu puta re­ kao: „Progji se, brate, toga, pa živi kao što dostoji Dragocjeno vrijeme prolazi ti u besposlici. Kako bi čovjeka, a osobito tebe, potomka jedne bolje fami­ bilo da otvoriš trgovinu; s tim bi našao posla, a ujedno pomogao se i koristio materijalno. I ono što lije. Vidiš li, da propadaš moralno i materijalno". Ali se on nije dao smetnuti. Ostao je i nadalje imamo, upropastiće se brzo, ako ti tako nastaviš. takav. Kada je napustio školu, čuo sam, da se je Trebaš znati, da ćemo vremenom imati i djece, — posve pokvario. Ravnih je 3 godina, kako smo se treba i njima nešto ostaviti, kao što je i tebi babo rastali. Često sam ga se sjećao i mislio o njegovom ostavio. Od lijenosti i nerada nema ništa gore. Nego životu — da li je i sada onakav, ili se je po­ molim te, poslušaj me i otvori trgovinu, pa ti radi u dućanu, a ja ću u kući. Što se tiče kućnih poslova, pravio? Cim sam izašao iz željeznice, zaputih se u či­ odredićemo koliko nam more mjesečno biti, pa ću taonicu. U čitaonici nagjoh 5—6 osoba, od kojih mi se ja o svemu brinuti. Još nešto. Kako vidim ti imaš osobito upade u oči jedan mlad čovjek oko 26 nesretnu naviku, da piješ. Kao da ne vidiš da ti to god., srednjeg rasta, puna i obla tijela, obučen u li­ mnogo šteti. Nego, poslušaj svoju ženu, koja ti dobro jepo bosansko odijelo. Sa lica mu se odražavala želi i koja te ljubi, pa se progji toga zla. Je li, dragi sreća i zadovoljstvo. Odmah s punog pogleda uči­ moj, da ćeš me poslušati?" nilo mi se njegovo lice poznato, ali se nisam mogao Dok je to govorila, sva je drhtala, a ja sam sjetiti ko je. se u suzama gušio. Kad je izgovorila zadnje riječi, Megjutim on je mene prepoznao. Nasmiješiv se, zaplakao sam, zaplakao, kao dijete: „Angjele moj! skoči i pogje meni raširenih ruku., Sami Bog te je poslao, da me preneš iz mrtvila, da — Zar me ne poznaješ? me spasiš ovih nesreća. Hoću, zlato moj, angjele moj, Čim je progovorio odmah se ja sjetih svoga — poslušaću te, što god mi rečeš — hoću. A ti češ nekadanjeg druga iz škole. me pomagati i krijepiti me svojim savjetom!" Pa što Nije istina, da se tamo ne isplati ići, nego je istina, da će se čovjek tu moći okoristiti ako bude postupao mudro". ilMllIU �195 misliš, jesam li održao riječ? Jok, brate, riego sam opet treću noć došao kući pijan. — Kad sam već dotjerao dotle, da sam morao prodavati zemlju, da pribavim novca, jer su opkolili povjerioci sa svih strana, onda sam uvidio, koliko sam zabludio. Tako jedanput pijući pogjem razmiš­ ljati o svom stanju i sjećajući se ženinih riječi, poč­ nem gorko plakati, pa pohrlim kući. Ženi otkrijem sve jade i nevolje, a ona mi reče: — Vidiš, dragi moj, da si me onda poslušao, sad *bi sve drukčije i bolje bilo. Ali još nije pre­ kasno,, samo čim prije na posao! — Moraš otvoriti radnju, da se tako pomogneš materijalno, jer inače ne bi valjalo. Da namakneš za to novaca, zemlju ne smiješ prodavati, a ja ti evo dajem svoj nakit sav, da u to uložiš, pa ako Bog da, ti ćeš mi ga opet vratiti. Hoćeš li me sad poslušati? To rekavši skoči i donese mi svoj nakit pa mi ga pruži govoreći: — Evo, mili moj, da te Bog po­ mogne! Nijesam se mogao uzdržati, a da ne zaplačem od ganuća. Istom tada mi puče pred očima, kakvo dobro imam u kući. Sutra dan odmah pohrlih u čaršiju na dućan svojem starijem 'rogjaku i kažem mu šta je na stvari. On mi obeća* svoju pomoć. I zbilja s njegovom pomoći otvorim t^dnju, koja mi je tako napredovala, da se je svako čudio. Ja sam se upravo užjpio u posao, te šam uživao u njemu, a zaokup­ ljen poslom, nijesam imao kad misliti na piće i tako sam ga se otresao. Radio sam živo, a posao mi je osobito napre­ dovao. Nije prošlo ni godina, kako sam otvorio rad­ nju, donesem jednog dana nakit, kojega mi je žena dala, a uz njeg još i više, ,i metnem na čelo sinu koji mi se je taj dan rodio. Za kratko vrijeme osnujem jednu filijalu u selu P. I tu mi je posao osobito napredovao. Danas ovdje u trgovini imam tri sluge i knjigovogju, a posjedujem prilično lijepo kapital. Kad sam najviše umoran, dogjem kući i ovdje, uz svoju dragu ženu i milog sinčića brzo se okrije­ pim i razgovorim. Živim, brate, da ne mogu bolje, a sve imam da zahvalim svojoj dobroj ženi. Eto ti u kratko uzroK moje promjene. Kad smo se rastali, te kad sam svršio svoj po­ sao, krenem kući. U željeznici sam dugo razmišljao, šta može vrijedna žena učiniti od čovjeka. H. Š. Sarajlić : Ko bi mogo... Ko bi mogč prebrojiti dane Iz mladosti moje mile, rane, Kad kikava, gologlava, bosa, Pozdravlja me na travici rosa? Pozdravljaše ptice i leptiri 1 cvijeće što u sabah miri, Kad ga vjetrić miluje, cjeliva, 1 rosica suzama umiva. Ko bi mogo prebrojiti čaše, Kad nejaka mašta zal’jeta se Nesigurno preko malog sv’jeta: Zvijezdama da tajne goneta, Crnoj noći i bijelom danu, Ljutoj zimi i proljeću ržnu, Da se čudi kad ptica poleti Tam gdje čovjek ne može se pčti. K tome mnogo djetinjastih snova, Ludih želja, još lugjih osnova, Kad — na primjer — carević bih bio, Tovare bih blaga naprtio, S njim utir’o suzu sirotana, Sred gladnije’ i zimskije’ dana, I hrane bih gladnim pticam đavo — Kad sam gladan na podu bih spavo. Takvih mnogo „ludorija" bješe, Koje s reda vremenom pomr’ješe; Zam’jeni ih ozbiljnije doba, Od čovjeka koje pravi roba: Da sf ne čudi ptičijeme letu, Nit da prede koju miso svetu, Već za voljom svijeta da klipše Kao pseto, dok najzad — ne lipše! Isla m sk i sv ije t. Abdur-Rešid Ibrahim: Muslimani u Sibiriji. (Svršetak). 6. ( Tomsk). Tomsk je staro poznato trgovačko mjesto, gdje se je prije održavao veliki godišnji sa­ jam, na koji su dolazili trgovci iz svih krajeva Sibirije. Dok nije provedena željeznica išlo se je ovuda saonicama i da se olakša putovanje, bile su na svako 20—25 km postavljene posebne stanice, u kojima su se mogli izmijeniti konji i na taj način u dvadeset i četiri sahata neprekidna putovanja moglo prevaliti do trista kilometara puta. Tomsk je vrlo uregjeno mje­ sto a osim trgovine važan je i po tom, što u njemu ima sasvim dobro uregjeno sveučilište. U Tomsku ima oko tri hiljade, većinom doselje­ nih, muslimana, koji svi stoje u jednoj mahali i vrlo su fini i priprosti ljudi. Nijesu nimalo zasukani, nu na žalost, malo ih je, koji su što učili i naučili. Do­ maći Tatari su se gotovo razumrli, isto tako i dose­ ljene Buharalije, kojih nema nego stotinu i pedeset duša. Uza sve to imaju svoju posebnu upravu, koju �196 zovu „vols“. Megju tomskim muslimanima malo je bogatih ljudi, nu uza sve to žive vrlo dobro, baveći se zanatom i trgovinom. Većinom su terzije. Imadu vrlo lijepu i veliku džamiju, od koje u cijeloj Sibiriji nema ni veće ni ljepše. Džamiju su podigli o svom tiošku, a uz nju su još sagradili vrlo lijepu i uregjenu medresu. Nastava je u medresi na žalost, vrlo neuregjena, jer gospodin »ahon“ (imam, hodža) smatra džamiju i medresu svojim vlasništvom i u širokom i velikom medreskom prostoru obučaje dvaestak-triest polugladnih sohti. Osim medrese imaju još dva mekteba od kojih je jedan otvorio Kjerim Hamidov sa nekoliko drugova i u njem odgajaju 70 do 80 gjaka, dočim je drugi mekteb otvorio Šahi Hadži Sidašev i u njem odgaja 40—50 djece. „Videći — veli doslovno p:sac - - da ovako djeluju troji na tri strane, i uvjerivši se u dobru namjeru sviju, na­ stojao sam svom snagom, da ih ujedinim, govoreći o potrebi sloge kako u privatnim tako i javnim sa­ stancima. I hvala Bogu, donekle sam i uspio, jer su se ljudi, koji do tada jedan drugom ni selama nijesu nazivali, počeli megjusobno posjećivati i uspostavljati bratske veze". {Islamska sela oko lomsfta). Oko Tom skanema mnogo islamskih sela, najviše jedno dvadeset i pet. Seljaci su većinom domaći lakozvaliT sibirski Tatari, nu ima ih dosta, koji su doselili iz nutarnje Rusije. A ima i prognanika. Doseljenici su se vrlo dobro slagali sa urogjenicima i počeli-se megjusobno ženiti i udavati Na ovaj su način domaći Tatari spašeni od nemi­ novnog izumiranja a ukrštavanje i miješanje krvi dje­ lovalo je i na temperamenat: domaći su Tatari bili mirni i dobrodušni a doseljeni okretni, „živi" i mar­ ljivi i mješavinom je postignuta neka sredina i izglagjena ova oprjeka. Naseljavanje ruskih T atara ima i tu dobru stranu što su oni, kao pobožni ljudi, nasto­ jali, da što bolje prošire i učvrste Islam, podižući po svim selima džamije i mektebe. {Selo Kaltaj). Od svih tomskih sela najviše mi je upalo u oči selo Kaltaj, za to ću ga malo opširnije opisati. Ovo je poveliko selo u kom stanuju većinom Rusi, a muslimana nema nego samo 21 kuća i to go­ tovo sve sama sirotinja. Pored svega toga oni imaju svoju džamiju, mekteb i knjižnicu {Kjutubhanu). Mek­ teb je otvoren prije godinu dana i u njemu vrlo do­ bro i uredno uči četrdeset i petero islamske djece. Ja sam ih sviju ispitivao i sva vrlo lijepo znaju čitati i pisati, a osim toga znaju islamske šartove i farzove, te četiri vrsti računa. Megju učenicima imade muškinja od 21 i ženskinja od 18 godina, ali su odi­ jeljeni i po tom se vidi, da im se nastoji uliti ljubav za vjeru i islamske običaje. Stariji pak dolaze na noćna predavanja i čitaju knjige iz knjižnice. Z a probugjenu svijest imaju zahvaliti rodoljubi­ vom imamu i muallimu, a na uzdržavanje mekteba *roše godišnje 550 rubalja {oko 1200 K ), koje podmi­ ruju iz svog džepa ne tražeći ni od koga pomoći. Rusi, kojih u ovom selu ima oko stotinu kuća, ne­ maju ništa: ni crkve ni škole! Neki su svoju djecu bili dali u ovaj islamski mekteb, nu oblast im je to zabranila i morali su ih iz mekteba izvaditi. (Selo Šoldat). Ovo je čisto islamsko seoce od kojih stotinu kuća u kojemu obitavaju prognanici iz Kazana, Novgoroda i drugih pokrajina nutarnje Ru­ sije. Ima džamiju i mekteb koje uzdržava sama ehalija. Znam da nije potrebno spominjati ove stvari jer se to samo po sebi razumije, nu naročito to, istak­ nuti ovdje, ima smisla radi toga, što ovaj mekteb svojim žuljevima izdržaju u daleku Sibiriju prognani kažnjenici, i jer se u njem odgajaju kažnjenička dieca u čisto islamskom duhu, kako ne biše zapala u stran­ puticu, radi koje su njihovi roditelji prognani iz svog zavičaja i vatana. 1 ovaj sam mekteb pregledao i is­ pitivao djecu, osvjedočivši se, da u njem nauče lijepo čitati i pisati i sve što im je kao muslimanima po­ trebno. U džamiji sam im važio iza sve pet namasskih vaktova, a osim toga sam se s njima redovito sastajo i osvjedočio se, da su valjani i oduševljeni Sljedbenici Islama. {Mećava). U Šoldatu sam bio 4 —5 dana i onda krenuo u „Ačinisk", grad odaljen kojih 60 kilometara. Odabrah kolni put i kad sam pošao, izašlo je cijelo selo: i staro i mlado, da me isprate. Piatili su me oko deset kilometara i pri rastanku jedni su plakali a jedni učili ezani-muhammedijju. Hasan ef., kod ko­ jeg sam bio musafir, te vijećnici: Fahruddin ef. i Emin efendija odlučili su da me prate taman do Ačinska. Do jedno po sahata od kako se rasta dosmo od osta­ lih seljana, udari mećava i zima da ti srce puca (35 ispod ništice). Mrak, a put slab. Prevalivši tako jedno dvadeset kilometara dogjosmo u jedno rusko selo. Fahruddin ef. predlagaše da tu prenoćimo, nu Emin ef. ga ne htjede poslušati i tako nastavismo put. Odmaknuvši se od sela tako se smrče. da nijesmo mogli jedan drugoga zapaziti, nu Emin ef, je jednako gonio naprijed. Na koncu zavikaše Hasan ef. i Fahruddin, da ustavi konje i stadoše predlagati, da se vratimo u ono rusko selo, jer da ćemo inače iz­ gubiti put i izginuti. Nakon oduljeg savjetovanja zaključismo se vratiti, nu koja fajda, kad bijasmo zašli s puta i ne znagjasmo natrag. Emin ef. je dva sahata hodao tamo i ovamo: im sela nema pa nema. Luta­ jući tako nabasasmo još na jednog putnika, koji je takogjer tražio sela i udarajući s a d ; tamo, sad tamo nekako nabasasmo na selo i tako se spasismo. Sklonusmo se u jednu pomalešnu kuću sa 15 čeljadi i nas pet: dvadeset. Dodaj tomu još nekoliko teladi i male krmadi, dvije mačke i jednog psa i to ti je naše sklonište. Meni se činjaše, da bi bilo ljepše na mećavi, nego Ii u ovoj sobici, nu Fahruddin je svu noć Bogu šukur činio, što mu je sačuvao život i iz nevolje izbavio njegovu nejačad kod kuće. U �197 sobi je bilo užasno zagušljivo i ja nijesam mogao ni oka sklopiti, nu ipak sam morao do zore izdržati. (Ačinsk i općenit osvrt na sibirska sela). Pošto se je sutradan stišala bura, pokupismo se i krenemo u Ačinsk, odsjevši kod mog znanca Mehmed Bakiref. Ačinsk je malo mjestance sa kojih 40—50 islamskih kuća i osim mekteba i medrese nema kakvih važnijih stvari vrijednih spomena Upala mi je u oči velika razlika izmegju ruskih i islamskih sela, jer u većini ruskih sela kroz koja sam prošao, i ako su mnogo veća od islamskih, niti ima crkvi, niti mekteba, dočim i naj­ manja islamdka sela sa 20—30 kuća, ako ništa, imaju bar mekteb i muallima. Većina ih pak ima i svoju džamiju te osim učitelja uzdržavaju još i naročite svoje učiteljice. {Irkuck). Iz Ačinska krenuo sam preko 1100 km dugom željezničkom prugom u Irkuck. Sibirska je željeznica vrlo komotno uregjena, vagoni su po naj­ novijem sistemu, nu radi spore vožnje (na sahat 20 do 25 km) čovjek se osaniše. Kad sam došao u Ir­ kuck bila je velika zima (35 ispod ništice) nu pored svega toga voda nije bila zalegjena i moj prijatelj Šejhullah, kod kojega sam odsio, govoraše, da nije velike zime!... Irkuck je staro trgovačko mjesto u koje su još prije otvorenja željezničke pruge, dolazili trgovci iz srednje Rusije, zapadne Sibirije, Kine i Mongolske. Danas je vrlo lijepa i izgragjena varoš, nu izgubio je staru trgovačku vrijednost, pošto se roba vozi željez­ nicom, pa stari derneci izlaze iz običaja. Megju irkuckim muslimanima nema mnogo bo­ gataša, ali ipak imaju dosta patriotičnih ljudi i prem­ da ih nema više od hiljadu duša, imadu izvrsne mektebe, a dobrotvorno im društvo raspolaže sa glavni­ com od kojih deset hiljada rubalja. Osobito se u ovom pogledu ističu dva brata: Šejhullah i Esadullah ef-, koji su ovamo doselili iz sela „Ak-Jigitu u kazanskoj guberniji i trgujući s početka sa limunovima danas su dotjerali dotle, da se njihovo ime čuje po cijeloj Sibiriji, u kojoj igraju vrlo važnu trgovačku i kulturnu ulogu. Premda sami neuki, čvrsto se drže i provode devizu: „Bez muke nema ništa!“ i u tu svrhu žrtvuju ogromne svote, kako u svom rodnom mjestu, tako i po ostaloj Sibiriji. Kud god se kreneš svagdje ćeš naći Šejhullahov mekteb i Esadullahovu džamiju, koje izdržavaju iz svog džepa i na stotine i hiljade islam­ ske djece i siročadi hrane i odgajaju. Džamija u Irkucku stala ih je najmanje trideset hiljada rubalja, a podigli su još o svom trošku dva mekteba: muški, u kojem se odgaja kojih 50 dječaka i ženski, u kom uči oko 60 curica, većinom nejačadi bez oca i matere. Trošak ovih dvaju mekteba podmiruje Šejhullah ef. Šejhullah je u cijeloj Sibiriji vrlo popularan i član je svih dobrotvornih društava. On je predsjednik islam­ skog dobrotvornog društva u Irkucku. Braća su po­ pularna ne samo megju sibirskim muslimanima, nego ih isto tako cijene i poštuju kršćani, Židovi i medžuSije. (Gledajući na slike u tekstu, to su ljudi u pede­ setim godinama. Šejhullah se nosi ala franga, dočim Zahidullah dervišane odijela. Oba nose tatarske ka­ pice. Pr. prevodioca.) U Irckucku je vrijedna spomena jedna manja zvjezdarna te muzeum, u kom se čuvaju razni istočni spomenici. Osobito je bogat etnografski dio muzeja u kom se čuvaju mnogi kipovi raznih mongulskih „božanstava", od kojih su neki ukrašeni raznim dra­ gocjenostima. Ima i mnogo, mongolskim pismom krasno ispisanih, dova i sličnih stvari. Upao mi je u oči jedan kliše pravljen prije 212 godine koji služi kao dokaz, da je još u ono vrijeme u Mongolskoj bilo štamparija. Muzej je otvoren prije dvadeset i pet go­ dina, nu Jo š nije potpuno uregjen. Kad sam bio u Irkucku, jedne večeri dogje tele­ grafska vijest, da je otvoren turski parlamenat. Ova je vijest razveselila irkucke muslimane, te je radi toga održana dobro posjećena skupština, na kojoj je dr­ žano više govorova i činjena dova. Sastavljen je bio brzojavni pozdrav parlamentu, nu brzojav je konfiskovan od strane oblasti i nije se mogao otpremiti. (Sela oko Irkucka). Po običaju, obišao sam i ova sela i osvjedočio se, da su seljaci osviješćeni i da ljube nauku. I ako su seljaci većinom prognanici i kažnjenici, ipak gotovo svako selo ima džamiju i mek­ teb u kojima se odgaja islamski podmladak. (Aleksandrova kazniona). Ovo je ogromna kazniona u kojoj ima do 25.000 kažnjenika i naliči na jedan veći grad. Megju kažnjenicima, koji ovdje oka­ javaju svoje pogrješke, ima i dosta muslimana, megju kojima ima i mnogo pobožnih ljudi, koji su kažnjeni radi toga što nijesu mogli mirno gledati i dopustiti da se gaze njihove vjerske i narodne svjetinje. Ma kar bili i kažnjeni, ipak ovi muslimani nastoje da udovolje svojim vjerskim dužnostima, te su izmegju sebe izabrali imama, koji im klanja i podučaje djecu. Sadanji se imam zove Miftahuddin Mulla, koji je vrlo dobar i prijazan čovjek i premda nije bogzna kako učen, ipak sa velikim marom nastoji da popravi svoju braću i naputi ih na pravi put. Megju kažnjenicima ima i političkih zločinaca, vrlo učenih Rusa, od kojih su neki u zatvoru po 18 i više godina! Kažnjenici se upotrebljavaju u vrlo teškim poslovima, u kojima moraju sudjelovati i žene. (.Primjedba: U tekstu ima slika, na kojoj je osam žena upregnuto pod kola sa buretom za vodu. Iz­ gledaju grozno, a jedna je šta više bosa!) Oni, koji znaju kakav zanat, upotrebljavaju se u svom zanatu jer u kaznioni ima velika radionica za izradu cipela, odijela, kovačkih stvari i t. d. Ova radionica donosi lijep prihod, od kojega trećinu uzima država, trećinom se podmiruju potrebe kaznione, a trećina se dijeli kažnjenicima. Usljed toga ima dosta kažnjenika, koji �198 iz kaznione iznesu po 4—5000 rubalja i više. — Kažnjenike tišti najviše to, što im se, ni nakon odležane kazne, ne daju vratiti u domovinu, ne^o se, htjeli ne htjeli, moraju naseliti u ovim krajevima. Eto, tako opisuje Abdur-Rešid sibirske musli­ mane. Kako su čitatelji mogli opaziti, on najveću pažnju posvećuje mektebima i medresama, te gospo­ darskom stanju muslimana. Sa Sibircima je zadovo­ ljan. Šta li bi rekao, kad bi obaša Bosnu i Hercego­ vinu i vidio groznu sliku našeg stanja?... Šta li bi rekao za naše medrese, te gradske i seoske mektebe kako li bi pisao o našim muallimima i muderrisima?..’ Bi li se zadovoljio izrazom ,,džahil-mullaler“, ili bj posegnuo za oštrijim kakvim izrazom ? Sve mi se čini, da bi rekao: „Bosnade bir šej jok: ne ilm var ne hamijjet!..u A šta bi rekao za naše stranačke prilike, kako bi se izrazio o našem novin­ stvu — takozvanom „islamskom14 novinstvu!... Braćo! U Sibiriji svako i najmanje selo im a svoj mekteb, ali ne karikaturu od mekteba, kao kod nas u Bosni, nego — osiguran i opskrbljen, dotjeran i uregjen mekteb... Čujete li, u Sibiriji svako selo ima svoj uregjen i opskrbljen mekteb!... Fa’tebiru!... Ilm i Munil). T S ,; J la e TojicToj. Heaia o6pa30B aaa BOBj'cKa Ha CBnjeTy, a A,a M_y m ije no3naTo obo bcahko m ie. K ao njecHuna u i[niJi030(J)a ToACTojeBO ce im e Beb iieKOJiHKO A eijeunja npoHOCii mnpoM TypHii H apo^n cbiix AjeAa u p e s a jja jv AiijeAOBa cbh KyA- n a CBoje jesince, A,a 6n ce ihto 6ojbe yno3Bajiii ca „brbotom n>eroBe no esn je, ca Ay6iiHaMa H>eroBe <[BiA030({>Jije h BejuncHM MHCJBIMa BeJIHKOr MHCAHOI^a. HOBjeK, Koju BOCU TO npOCAaBA>CBO HMfi, je b prije icpaTicor BpeMeBa yMpo. JTaB T ojictoJ ce Biiuie ne najiaan Mefry MCHBitMa, ajiu ineroBo nMe Bilje ca B>eroBiiM TnjejioM caxpan>eHO. M nocjinje B.erone cmjith ibcroBR rnrariTCKe jbaBaTii A»yACTBO. JuriBiihe CTOA>ebnMa, mucao PPAY BOBOCH OCT 3 AH * CBiijeTa u iberoBa Poijea y pycKOM HapoaV, flaicaico Aa ce C A O B encrce pače y n])BOM Taj najnebn a»o a BnjeicoBHMa b e 3a/i.nu- ca TI-IM II MOH OM T U K O ^ ep B a S H B a T II HM6H0M, Hy OBHM B P A 1IICOM A iije jio B H C A o n e iic K e A B ’ IHTH pače M ory II ce H J l a c a T o A C T O ja CBOjllM , BeAHlCaBOM. ClnaBa My ! H ig ije n a . Zarazne klice kolere. - Dr. j. M. — 1. ,,Ako hoćeš mira, spremaj se na rat." — Snaži sebe, traži moćnih prijatelja i saveznika, ali proučavaj i snagu svoga neprijatelja. Moraš mu znati vojsku, oružje, utvrgjenja i zasjede. 2. I kolera ratuje protiv čovječanstva. I ona ima svoju vojsku; svoja skloništa i zasjede; svoje prija­ telje i saveznike; svoje protivnike i dušmane... Ako, dakle, hoćemo, da se protiv nje uspješno borimo, mo: ramo sve to dobro proučiti. 3. Kolera ima nebrojeno mnogo vojske. Uz to je ta vojska još i podmukla. Nigdje se ne da vidjeti, nego nas iz zasjede napada — sad tu, sad tamo. Zato smo se do skora protiv nje, tako reći, nasumce borili. Tek god. 1883. Ušli su joj ljekari u trag, i po­ čeli je tačno proučavati. Od toga doba je i borba protiv nje mnogo uspješnija. 4. Za koleru vojuju neke osobite, vrlo sićušne, nevidljive, ali žive i zarazne klice. Snaga im je u ne­ obično jakom množenju, dakle u broju, a oružje — neki žestok otrov što ga one same izvode. 5. Zarazne klice kolere napadaju samo čovjeka. Životinje ne boluju od te bolesti, — i ako je mogu prenositi1). 6. Pa i čovjeka mogu te klice samo onda sa­ vladati, kad mu već prodru do samih crijeva. Ako dospiju do drugih dijelova tijela — recimo na kožu, u pluća, u krv i t. d. — već nemaju one zarazne snage. 7. U crijevima se klice kolere jako namnože. Za to vrijeme istura ih zaražena osoba u svojim izmetinama — kad duže kad manje. Po gdjekada traje to isturanje po nekoliko nedjelja, pa i po nekoliko mjeseci. 8. Čim se klice kolere iz tijela isture, odmah počnu slabiti i ginuti — sem ako i van tijela nagju povoljne prilike za svoj opstanak. One su, dakle, V T. zv. „kokošja kolera1* je bolest sasvim druge vrste i prirode. �lQ9 upravo slabi stvorovi, i teško se van čovječijeg tijela održavaju. 9. Da se i van tijela održe, potrebna im je zgo dna brana i neka mjera vlage i toplote. Gdje to uagju počnu se odmah (za 18 sah.) razvijati, a gdje ne nagju, brzo uginu. 10. Klice kolere dobro se drže, a po gdjekada baš i napreduju, ako se nagju na svježem (sirovom) zelju i voću, mesu, maslu i siru. 11. 1 na drugoj — naročito žitkoj, čorbastoj i kašastoj hrani drže se dugo, ako nije kisela (Vidi 28.). U suhoj hrani brzo se sasušf* i uginu (Vidi 23.) 12. I mlijeko im je vrlo pogodna pića. Ako se kuhano i ohlagjeno klicama kolere zarazi, klice ostaju u njemu do 10 dana u životu i mogu dalje zarazu sijati. U nekuhanom mlijeku drže se ^amo i--2 dana. 13. 1 tej (čaj) im može biti dobra pića. Ako je „slab", žive u njemu do 8 dana, a ako je „jak" zatre im se život za nekoliko sahata. 14. „Crna kahvau djeluje na klice kolere slično kao i „jak" čaj. U njoj one uginu za 2 sahata. U „bijeloj kahvi* (t. j. u kahvi s mlijekom)' drže se već 8 sahata. 15. Klice kolere podnose donekle i alkohol. pivu mogu živiti 3 sahata, a u,vinu samo 1. 16. Dobro se drže i .sr^zmjerno dugo^žive klice kolere u vodi. U sasvim čistoj, t. j. destilovanoj vodi traju 24 sahata, a u običnoj vodi u zatvorenom sudu, nekoliko dana. <-£/ otvorenim vodama (bunara, potoka, rijeka, jezera, bara-k t. d.) mogu i nekoliko mjeseci živiti, a u vodenom talogu, nanosu i mulju još duže. 17. U otvorenim vodama mogu se klice kolere i razmnožavati. Naročito se to može desiti na onim mjestima rijeka, potoka, jezera i t. d., gdje se u vodu sliva nečistoća iz pomijara, kanala, nužnika i t. d. 18. Klice kolere stradaju mnogo i od drugih živih klica, a naročito od klica, koje izazivaju gnjiljenje i raspadanje. S toga nije veliko čudo, što klice kolere baš u kanalskoj nečistoći srazmjerno brzo uginu. Mahom se drže 24—30 sahata, pa ih onda svladaju one druge klice. 19. Iz istog uzroka ne drže se dugo ni u nužnicima. 20. U samim izmetinama bolesnika, koji boluju od kolere, drže se obično do 3 dana, a rijetko kad duže. Ali se u njima po gdjekada mogu naći i poslije 30 dana, i’ ako su se izmetine počele raspadati. Ruski ljekar Fillov našao je u posljednje vrijeme, da klice kolere u bolesničkim izmetinama mogu i 100 dana živiti. 21. U nečistoći, na zemlji, patosu ili gjubrištu, u mrljama na košuljama i odijelu žive klice kolere dugo — naročito ako su im tu i druge prilike zgodne (vlaga, mrak). 22 Muhe ih na svom tijelu prenose, ali ih i proždiru. U crijevima muha traje im život do 3 dana. Po gdjekada su im tamo prilike za život lako povoljne da se mogu i razmnožavati. 23. Bez vode i vlage klice kolere ne mogu dugo izdržati. Čim se osuše, odmah uginu, ma gdje bile (Vidi 11.) 24. Za život kolerinih klica potrebna je i neka izvjesna mjera toplote. Najbolje napreduju u topioti čovječijeg tijela (oko 37* C ) ili u razmacima od 30 do 40° C. 25. Na topioti od 56' C. uginu za 1 sahat; pri 80° B. za 5 minuta; a pri vrenju odmah. 26. Klice kolere pokazuju otpora i prema nižim mjerama toplote. Kad dogju na 8° C., prestanu se razvijati i množiti, ali ipak žive, Šta više: održe se u životu i na studeni od — 30° C. . . . dakle duboko ispod tačke mržnjenja. Prema tome klice kolere mogu prezimiti, pa i u ledu žive ostati. 27. Sem suhote, toplote i klicS druge vrsti (Vidi 18. i 19.) veliki je neprijatelj Ulicama kolere i sunce. Pod neposrednim uticajem njegovih zraka one brzo oslabe i uginu. A i obična svjetlost im mnogo smeta. 28. Još jače stradaju od nekih jačina — a naro­ čito od kiseline. 29. Vrlp blag rastvor sumporne ili s6ne kise­ line u vodi (razmjera 1 na 10.000) ubija klice kolere već za nekoliko sekundi. 30. 1 ,,kaibolkau (t. j. vodeni rastvor karbolne ki­ seline) u razmjeri 1 na 200 satire ih za 10 minuta. 31. Najjači otrov, dakle i najsnažniji utuk kli­ cama kolere je sublimat (suliment, siridžik). Već u razmjeri 1 na 200.000 do 300.000 vode ubija ih za 5—10 minuta. 32. I dobro pečen a skoro gašen kreč pouzdano ih ubija. Samo u mnogo jačem rastvoru (1 na 4) i mnogo sporije (za 1 sahat). 33. Ali sve te jačine moraju doci u neposredan dodir s klicama kolere, ako želimo da ih satru. Sam miris ili baš i para njihova nemaju djejstva. Sumnjive stvari ili sumnjivi tragovi moraju, dakle, u tim jači­ nama baš ogreznuti. „Zdravlje. Gajretovi uijesti. B a jr a m in u b a r e k o ls u n ! „ Nastupajući Veliki praznik Kurban-Bajram" najsrdačniji čestitamo društvenim povjenicima i poslenicima svima članovima i prija­ teljima društva, saradnicima i čitaocima lista i svoj braći muslimanima i sestrama musli­ mankama u našoj domovini sa željom da ga jo š dugo i dugo dočekuju i provode u zdravlju i rahatluku'. Bajram mubarek olsun! , , �206 AonpHHOcn ApyniTBeHoj č^arajHHHn 6ez iiKaKOBe cBojć MaTepaja.me McpTbe u jeAimo CBojoM CBnjemhy, mro Te apTiiic.ie ca TajpeTeBOM MapuoM, npeAaocTaBjba cBHMa ApyrnM <j>a6pnKaTHMa. CBaKora je Myc.inMaHa Mopa-io HajyroAH0je pacnoaoncnTH uneafte »Cpc. Pnjean y jeAhom oa HeA»BHamn>nx cBojnx čpojeBa, y KojeMy HCTuae CBjemocT Hauiera MiweTa y noTnoMaraH>y „rajpeTa" y OBOMe npaBny. »CpnoKa Pajen je umjjpaMa A°Ka3a.ia, Aa MycjiHMaHH Tpn nyTa BBine Tponie TajpeTOBC nnrapnanape h nmčime, nero Hamu jeAHon^ieiieHnu,u npaBocjaBHii Cp6n IIpocBjeT bho, a to cy 3a Hac CBaaaKo BeoMa noxnajme pajena. Ochm garap-naniipa b raučaga, HMaAe jora apTH • Ka.ia, Kojn Hoće TajpeTOBy MapKy a oa Kojnx ApyinrBO Taao^pp ima .rajene kopbcth.T aicoBH apTHK.10 cy 6e3 b nauyic, c a $ y h 3a n p a a e 0 y mb b a h»e n n a p <})hiie p a ja . Osa apTinc.in BCTana b ho Mory aoh° c0 th To.iHKe npnxoAe, ihto nx Aoaoce garap-nantip a ma6age, aaa Mory anaK Aa AaAy hoko^ bko xa^i>aAa KpyHa roAHum>e, areo hx MycjmMaHa 6yAy Tpaaca.ia n ncKA>yHBBo h>hx TpoMia.ia. A a» he Hama CBjecHa 6paha to h hhhbth 0 Toae cMo yBjepeHn, 'Te a He cyMH>aMo, Aa heMO 3a KpaTKO Bpajeiae moHh, j a e o obbm npaxoAHaa roBopaMO ca 3aAOBOA.CTBOM Kao n 0 OHBMa oa garapnanapa a maonga. OeBjeAO'ieH y ry cBajeoT Hamera e.iesieHTa, oA^op je b npnxBaTBo noHyAy 4>apMe JosaHOBBha B3 Ty3.ne, Aa oHa B3Aaje OBaj hobh apTurcaa ApymTBa, na je ca bctom (jjapMOM Bek CKaonao a yroBop. Ilpejia TOMe yroBopy he cnoMeHyTa4>apManpoH3BOAHTH npweHy b M.teBeHy KaxBy boa ApymTBeHOM MapKOM: „TajpeTOBa Kaxsau — — t Te he oa 6pyTo-npoAaje KaxBe boa obom MapKOM AaBaT0 3% „rajpeTy“, a 3ajaM»iyje mbhbMaaiia npaxoA ApymTBy oa lOUO Kpyna. 06aBjcmhyjyha obbm TajpeTOBe npajaTejLe o OBOMe HajHOBajeM TajpeTOBOM apTHKJiy, mb ce HaAasio, Aa he OH y CBBMa cAojeBHMa nac Myc.iaMaHa Haha Be.iaKa 6poj BOTpomana. P o k la n ja jte k u r b a n sk e k o ž ic e ,,G a jr e tu 44! Našim povjerenicima i prijateljima Gajretove ideje smo i zasebno pisali i apelovali na njih, da se zauzmu, da bi naša braća prilikom Bajrama, poklanjala svoje kurbanske kožice „Gajretu" i time potpomogla ovu korisnu narodnu stanovu. Taj apel ponavljamo i ovim putem i pozivamo braću muslimane i sestre muslimanke, da kožice od svojih kurbana poklone našem društvu, čime će uči­ niti još jedno sevabli djelo, koje će im ljudi priznati, a Svevišnji u sevab upisati. Mi se nadamo, da će naši povjerenici i drugi prijatelji i rodoljubi ovaj apel srdačno prihvatiti i poraditi na sakupljanju što većeg broja kurbanskih kožica za „Gajret", pa im u ime naše siromašne IIosHaTo je, APyuiTBemi apTHK.in narap-nanap mladeži, unaprijed zahvaljujemo kao i svima onima, koji svoje kurbanske kožice poklone „Gajretu." h mnćiina Aonoce ApyuiTBy se^HKe npnxoAe (opouiJie Imena sve braće i sestara, koji budu kurbanske ApytnTBCHe toahhc je a p Vuitbo oa tiix apTiiaajia aokožice darovali „Gajretu", objavićemo u našem listu čij.io npcKO 27.000 KpyHa), a Te upaxoAe nam eaeMeHaT F ir d u s o v a s lik a . Kao što smo izvijestili u skup­ štinskom izvještaju, ovogodišnja glavna skupština dru­ štva je zaključila, da se na čelu jednoga broja »Gajretova« lista donese slika merhum Alibega Pirdusa, narodnog prvaka i rodoljuba. Izvršujući zaključak skupštine, mi ćemo tu sliku donijeti u idućem broju lista, t. j. u. prvom broju nastupajuće godine, kojim će brojem list otpočeti da izlazi svako petnaest dana u reformisanom ruhu. Donoseći Firdusovu sliku, mi ćemo u idućem broju ponovo apelovati na narod, da „Firdosov mearifski fond“ dobrovoljnim prilozima potpomogne, jer do sada uplaćena svota u tu svrhu tako je ne­ znatna, da je upravo sramota za čitav naš narod, koji tako slabo umije cijeniti svoje velike i zaslužne ljude. Jer je zaista prava sramota, da spomenik, koji se diže jednome Alibegu Firdusu, čije ime danas i malo di­ jete u našoj zemlji znade, bude tako neugledan kao što ga može predstaviti jedan fond od 4—5000 kruna. N o vi člar o v i-iite m e lja č i. Redovni članovi »Gajreta«: Bajramaga Bijedić, trgovac i Bećiraga H. Pašić, posjednik, oba iz AvtoVca (kod Gacka), prešli su u kolo članova utemeljača društva. — Živili svjesni muslimani i prijatelji svoga roda i plemena, u čije'še primjere trebaju ugledati i ostala braća i prijatelji našega kulturnog unapregjpnja. Osim toga upisalo se je ovdašnje osiguravajuće društvo »Herceg-Bosna« za Člana - utemeljača našega društva, položivši odmah cio prinos utemeljačine od 200 kruna. - - Mi blagodarimo upravi spomenutoga društva na obilnoj potpori ove naše humane i ko­ risne narodne ustanove, koja se na taj način najljepše reklamiše u našem elementu, pa se nadamo, da ni ostala osiguravajuća društva, koja žele raširiti poslove megju muslimanima, neće izostati, da se, u svome vlastitom interesu, upišu u dobrotvore ili utemeljače »Gajretu«. »Herceg-Bosna“ i »Kroatia« (ovo posljednje društvo se ranije upisalo), koje su pristupile našem društvu kao uterneljači, naćiće uvijek kod nas tople preporuke, a tu preporuku ne bi trebala ignorisati ni društva: »Generali«, »Dunav«, »Fonciere«, »Adriatica«, »Atlas«, »Providentia« i dr. Sh.ga se nadamo, da ćemo na ovome mjestu uskoro biti u stanju zabilježiti i ostala imena raznih privrednih poduzeća, koja će time ne samo učiniti jedno humano djelo, ntgo i privrijediti svome vla­ stitom interesu! Hon ApyniTBeim apTinta.i. Oačop /ipymTBeHH je o bh x AaHa cK.ioiiHO yroBop 3a jc^an iio b b apTHKa.’i, icojn he HocnTH rajpcTOBy Mapay. Taj h o b b ap'rmca.i Tajpetob je upaceiia u MJbeBCHa KaxBa, Kojy he b p o h 3 b o a b t h <J)npMa J obo P. JoBanoBah y Ty3^H. �201 i u ostalim, društvu naklonjenim i prijateljskim, no­ vinama. Braćo, poklanjajte kurbanske kožice „Gajretu!" G ajretova sofra. Ova plemenita ustanova još nije uspostavljena. Uzrok tome nije teško naći: odbor sofre nije mogao ni do danas da prikupi dovoljno sredstva, koja su za to potrebna. Svota do sada sa­ kupljenih dragovoljnih priloga u tu svrhu, nije do­ stigla ni 2000 kruna, dok je potrebno tri puta toliko, pa da bi se mogla ta lijepa zamisao ostvariti i našoj omladini pružiti potpore u nevolji. Stoga apelujemo ponovno na sve prijatelje naše mladeži, da dobrovoljnim prilozima potpomognu ovu plemenitu i humanu ustanovu i da odboru sofre stvore mogućnosti, da bi barem od nove godine mogao „sofru" otvoriti. Braćo, kada budete na Bajram sjeli za punu sofru i probirali razna masna i ukusna jela, sjetite se one siromašne naše djece, koja gladna sje­ daju za sofru u kakvoj aščinici, pa iza nje gladna i ustaju, jer za ono nekoliko krajcara, što mogu da dadu za jelo, tek moeh da dobiju toliko — ma i najhrgjavije — hrane, pa njome mogu ni u pola gladi ublažiti. rajpeTOBC Miipise joui jeAHaKo He iiory, Aa ce y Hapo.iy oAovahe. M awo je Beli npoinao Bnine oa no.Ta roAinre, KaKO cy MapKe ii3Aane, nnaic ce Huje noTpouin.io hh HeKo.niKo xH.i>8Aa KOM8A& u MP’iKe ce pehu, a® nx yor.he hhko h hc Tpounfc A A» 6h ce n Ha Taj^HH'iHH Morao » ra jp c T y “ 3HaTHo KopHCTHTn, o TOMe nnje noTpe6no ronopiiTH, jep he CRaKoue 6iith no3HaTo, Aa Ham napoA, a pjapomiro Hama TproBmi a pa3He upaBpcAne ycTaHOBe, nomaj&y roAHUiihe MHore xna>aAe nacaMa a KaAa 611 ce Ha cbhko tako miCMo npiMnjeaa.ia a no jeAHa TajpeTOBa Maprea, „Tajper 6a oa Tora nsiao Kojy xn.i>aAy KpyHa npaxoAa. Taj npnxoA oa nare Ao<uao ApuiTBy 6e3 Karese ocjeT.'BHBilje MaTepuja.iHC vkptbo, Kojy 6a Morao cBaKii 6paT .iaxKO a* choch. Hapaarro je 3uijepiiTii ohhm cto Mo.i0.iau a FajpeTOBe lUTimeHAnje n .ia noTnopc, hm nacMa 6e3 OBe Mapnc, jep a najcapoMauiHajit MOAHTejf, y cTaH.y je acpTROBaTii 1— 2 xe.iepa. th h a ma uiTO cy Mu crora ane.ivjcMo Ha CBy 6pahy, Aa Tpouie TajpcToiie Mapse y CBaKoj np?nncnn CRojoj: G a jre to v in i d u žn icim a. Uprava „Gajreta" je ovih dana poslala pismene opomene svima onima, koji su u svoje vrijeme uzeli od društva zajmove uz obveznice, no koje do sada nisu uredili. Mi ovim upozorujemo gg. dužnike, da poslate opomene ne prime olahko i da na svoje obaveze ne zaboravljaju, jer će uprava društva biti primorana, da svoja potraživanja potraži od one gospode, koja su te zajmove jamčila i na njihovo se plaćanje na obveznici solidarno obvezala. Iz u red n ištva. — Današnjim brojem svršava se godina dana, odkako je naš list reformiran i pre­ tvoren u kulturan časopis narodni. Običaj je, da se na završetku godine svakoga rada načini bilanca i u njoj se objavi pregledan izvještaj o uspjesima toga rada. Mi se toga običaja nećemo držati, ili barem ga se nećemo držati potpuno. Mjesto opširnog pregleda i detaljne bliance, mi ćemo da progovorimo samo nekolike riječi, a nadamo se da ćemo i time moći o svome radu potpuno obavijestiti. U prvom redu nam je reći, da je list o novoj 1910. godini imao svega oko nekih 800 pretplatnika. A kada tome dodamo, da taj broj danas iznosi na 2000, mislimo da smo dosta rekli. Jer ko poznaje naše prosvjetne prilike i ko znade kako je u nas mali broj čitalačke publike, biće mu odmah jasno, da je naš list jedan od najraširenijih listova u zemlji. Doda li se tome još i to, da se pretplatnika u jed­ nakoj gotovo razmjeri nalazi u svima mjestima i kra­ jevima naše zemlje, da ga gotovo sva školska omla­ dina i taleba drži i čita, da ga svakim danom sve to više prihvaća naše ženskinje, te da ga i naš težak sve to vile traži — onda se može mirne duše reći, da je list „Gajret" za prvu godinu svoga rada po­ stigao uspjehe, koji nas moraju potpuno zadovoljiti. Osim u tome mi smo zadovoljni i u drugom pravcu. Jer reformisani list „Gajret1 sve to više oku­ plja našu inteligenciju u zajedničko kolo prosvjetnog rada narodnog i njegovo djeiovanje je najbolji lijek protiv one grdne naše rane od koje već dugo pa­ timo, a koja se zove neraspoloženjem prema ovoj humanoj i opće korisnoj narodnoj ustanovi. I mi mo­ žemo sa zadovoljstvom i veseljem konstatovati, da se politička, lokalna i lična strančarenja sve to više ublažuju kada su u pitanju društvo i list „Gajret", pa se je nadati, da će u brzo i posljednji protivnik ove ustanove položiti oružje i pristupiti kolu prija­ telja društva. Mi se u to uzdamo tim prije, što će list „Gajret“ od nastupaiuće nove godine postati još bolje sredstvo u tom pravcu, jer će, povećavši svoja izdanja i uredivši još bolje svoju sadržinu, dobiti i još dosta novih pretplatnika i prijatelja, čime će se popularnost kako lista, tako i društva, znatno pojačati. Jest, mi se smijemo bez imalo ustezanja ponadati, da će naš elemenat listom, bez ikakve razlike, prihvatiti blago­ tvorne ideje Gajretove, te u to ime pozivamo braću, da pohite sa šiljanjem pretplate za nastupajuću go­ dinu. Pretplata za iduću godinu biće veoma malo po­ višena i ako će list izlaziti dva puta mjesečno, pa se stoga nadamo, da ne će nijedan brat, koji znade čitati i pisati, propustiti, a da se ne pretplati na ovaj najjeftiniji list u našoj zemlji. Članovi društva, taleba, učenici i težaci dobivaju list za K 2 .—, a nečlanovi za K 4 .— godišnje. Cijena je zq inozemstvo 10 franaka. �202 Firdusov mearifski fond. (Nastavak). Četko Glavan, Petar Gajević, Perin i Radoičić, Miloš V. Radoš svi iz Nevesinja, Husaga Glamoč iz Ruste Salko Pehilj iz Žiljevca (kod Nevesinja) te 60 hel. Simo Unković iz Nevesinja. Po 0*40 helera; Jovo Andrić, Uroš Delić, Blagoje Beslema i Milan Bešlić svi iz Nevesinja. Po 0‘50 hel. Omei Bjelović, Risto Vasiljević, Vaso Pavić i Salko Kazazić svi iz Neve­ sinja. Po 0'20 hel; Gjorgjo Kašiković, Šćepan Kokatovid iz Nevesinja i Jovo Bošnjak iz Bojišta (kot. Nevesinje.) Ahmed Sabulo iz Vel. Kladuše (kot. Cazin) sa­ kupio je K 2110, a darovaše: po K 2 - : Mujo Kurahović, Ahmed Sabulu, oba iz Kladuše i Derviš Golubović iz Todorova; po K 110: Adže Klin, mesar iz Kladuše; po K 1'—: Ale Pajazitović. Huse Šabić, Jusuf Alagić, Memaga Redžić, Selim Mržljak, Hase Selimac, Johan Mismaš, Zajim Kurtić, Hike Sandiković, Mustafa Pehlić, Ahmed Okanović, Zeća, Suvić, Meho Keserović, svi iz Kladuše i Ramo Osmankić iz Todorova. (Kladuša ko£ Cazin.) Mehmed lb. Mahić iz «Ljt*buškog, sakupio je K 28*50, a darovaše: po K 10'— Mehmed H. M. Mahić iz Ljubuškog; po K 2 — Memišaga Mahić, Memišaga Mahić Mujagin, Sabitaga Mahić Salihagin, svi iz ljubuškog; po- K 1*— Alaga Mahić, Mehmed Alija Mahić, Mujaga A^ahić, Sulejman Mahić Mujagin, Salko Mahić Memišagin, Zajimaga Mahić, Hasan Mahić stud. med. Dervišaga Mahić Alagin, Muharemaga Mahić, Ahmedaga Mahić Salihagin i Memišaga Mahić Ibrahimagin; po 50 hel. Mula Salih Mahić, svi iz Ljubuškog. Avdaga Kulović iz Sarajeva sakupio je K 1050, a darovaše: po K 2'— Mehmed ef. Tufo; po K l ' — Akif Sahanić, Suljaga Tufo, Ahmedaga H. Osmanović, Hasan Pašić i Sejdo Hamuno; po 0*60 hel. Omer Čizmić; po 0*40 hel. Safet Alibegić i Salihaga Šehović; po 0*30 hel. Mehaga Drenjak; po 0‘20 helera: Mehaga Sulejmanović, Safet Dribulja, Derviš Bugiljević, Imamović Alija, Šehović Ademaga i Bajramaga Mulahalilović; po O' 10 hel. H. Muhamed Smajilhodžić, Dervišaga Aščić, Edhem Berberović, Kaljo Vejsil i Hašim Bugljević. Osman Glumčević iz Ševarlija kod Maglaja, sakupio je K 8'60, a darovaše: po K 2'— H. Bećir Mujić iz Ševarlija (kod Maglaja); po K l '— Mujo Ahmetović iz Potočana, Emin Delić iz Potočana i Osman Glumčević iz Ševarlija; po 0*60 hel. Sadik ef. Durnić iz Ševarlija; po 0*50 hel. Bećir Zanić; po 0*40 hel. Ibro Sinanović, Alija Osmanbegović svi iz Ševarlija i ilusein ef. Muftić iz Potočana; po 0*20 hl. Hasan Sinanović, Dedo Durnić, Suljo Sinanović, Šakir Ramo, Salih Hodžić i po OTO hel. Smajil Čanić svi iz Ševarlija (Maglaj.) Muharem ef. Kolaković, iz Nevesinja, sakupio je K 73 —. K 20'— darova Mehmed ef. Ćejvan iz Nevesinja; po K 10— Ibrahim ef. Haznadarević iz Nevesinja; po K 5 — Rudolf Komandina, po K 4*— Sulejmanbeg Muslibegović iz Nevesinja: po K 2 — L. gruntovničar, Gavrić Milan, Schneider Hcnrik, Risto Salatić i Tomo Lješević takogjer svi iz Neve­ sinja. Nazif Topić, pisar kot. povjerenstva u Cazinu, sakupio je K 21*60 hel. a darovaše: po K 10*— Tosum Budimlić, težak; K 2'— pomenuti Nazif oba iz Cazina; po K 1*— Suljo Delalie iz Cazina, Šerif ef. Bajrić iz Stijena, Ahmed ef. Semanić Ostrožac i Arap Ligjan, Ligjani; po K 1*20 Jusuf ef. Mahmutović gor. Koprivica; po 0 7 0 hel. Mehmed et. Buhić Tržac i Sinan ef. Buljubašić Sturlići i Osme Toromanović Cazin; po 40 hel. Sulejmana Sarkić Peći grad, Hasan Abdić Todorovo i- Ahmed ef. Memić Ostrožac; po 0*20 hel. Sejid ef. Salkić, Peći grad, Ramo Toromanović i Mumin Osmančević iz Koprfvne. Hamid Svrzo prav. sakupio je K 7*—, a darovaše: K 5 —-v e js il ef. Fočo, a K 2 — Mehmed Abadžić oba iz Savajeva. (Nastaviće se). Javne potvrde — darovi. Mehmed beg Fidahić iz Bijeljine položio je Gajretu“ 5 K, koju je svotu sakupio u raznim prilikama megju ahbabima u Bijeljini. Osman Gjikić, poslovogja društva položio je iz kašice br. 475, koja se nalazi na njegovom stolu u kancelariji, K 9'—, a K 10*— iz kašice br. 17, koja se nalazi u Gajretovoj kancelariji na zidu. Ćamil Sarić trg. iz Gacka položio je K 7 90, koju su svotu kao naknadne priloge Ijetošnjoj omla­ dinskoj zabavi u Gacku, dali ovi rodoljubi i prijatelji našega napretka: Gavrilo Dželetović K 2 — , po 1 K: Rade Džomba, Hamdija Drljević, Bušaga Avdić, Mi­ hajlo Popara, Ahmed ef. Arnautović, Husein ef. Selimović 50 hel. i Mustafa ef. Zubčević 40 hel. — svi iz Bileća. Od zabave održane od strane islamske školske omladine u Gacku u korist Gajreta, dobio je „Gajret" čista prihoda K 222*80. Od te svote b'lo je dobro­ voljnih priloga K 142*60, koje su dali ovi prijatelji našega prosvjetnog podizanja: M.Vukanović K 10.—, Dr. G. Molnar, kot. upravitelj K 8.—; po 5 K: Arif ef. Sarić i Jusufaga Krvavac, Adolf Scheuer, Srpska šte­ �203 dionica, Nikola Berger i Osman ef. Drljević, porez­ Mustafa Dizdarević trgovac i povjerenik iz Varnik; po 3 K: Nikola Berbić, veterinar, Bešir Krvavac, car-Vakufa poslao je K 10'39 i to: K 10' kao sa­ Abdurezak ef. Dizdarević, Bešir Pašić, Bećiraga Hru- kupljeni dobrovoljni prilog „Gajretu14, a 39 helera iz kašice broj 139, koja se nalazi kod njega u du­ stanović, Halilaga Kapičić, Suljaga Duraković, Drangendz, kancelist, Puškar Kargel i Ivo Vračić; p o 2 K : ćanu. — Ćosaga Muljanin, Pašić, Blonarević, šum. upravitelj, Smail ef. Hatibović iz Jezera sakupio je dobro­ Jovo Grujica, Alijaga Čustović, Knježević, kane., A. voljnih priloga K 15’— prilikom dolaska Banjalučana Kurtović, Hrustdiiaga Bijedić, Bećir Bijedić, Salih ef. u Jezero.. Dilberović, Abdullah ef. Berberović, Petar Glogovac, Smail Hakji-beg Gradaščević pravnik iz Dervente Osmanaga Zvizdić, Petrović, knjigovogja, Josef Nagi, poslao je Gajretu 3 K, koja je svota sakupljena na Jusuf Habeš, Spasoje Bukvić, Lazar Kekić, svi iz narodnoj organizatornoj skupštini u Derventi. Gacka i Hamid ef. Fazlagić iz Čapljine; po K 1'50: Behdžetbeg Mutevelić gimnazijalac iz Sarajeva Milan Varošćić; po K 1.20: Jusuf Habul; po 1 K: M. položio je u raznim prigodama sakupljene priloge u Midžić, Arifaga Tanović, Ragib ef. Hasanbegović, Ha- iznosu od 2 K. san ef. Pašić, Osmaga Lalić, Hamidaga Delić, HamidČelebi hanuma Alagić položila je Gajretu jedan aga Čampara, Arifaga Agović, Tahiraga Zvizdić, Hadio svoga zećata na zinet u iznosu od 20 K. san Kurtović, Jovo Krstić, Katarina S. Laucher, Mjesto bajramskih čestitki prijateljima i ahbaSchvvarz upr. štacije, Dr. K. Secara, Miloš Zelenović, bima dadoše dobr. priloge Gajretu ova gg.: Dr. H. KaMilan Maljević, Havelka, Lieutenant N, Ahmedaga ramehmedović 3 K; po 2 K: Hilmi ef. Hatibović, lbraTuce, Pero Vasić, Sava Pičeta, Avdaga Grljević, Mehhim ef. Sarić.Mustafa ef. Islamović i Asimbeg Mute­ medaga Šaković i Hamzaga Pašić; po 60 hel.: V.idak velić — svi članovi Gajretova odbora i Osman Gjikić, Mićević; po 50 hel.: Ahmetaga Begović; po 40 hel.: poslovogja društva i urednik lista „Gajreta14. Hasan Hrustanović i Bećiraga Biše svi iz Gacka. Hasan beg Kulenović iz Kulen-Vakufa poslao Alija Hercegovac učitelj u. Žqpču poslao je Gaj-je „Gajretu" 24 K 76 hel, koju svotu je sakupio pri­ retu Vi sakupljene svote na teferiču učitelja godom svadbe Muharembega Kulenovića Robinjića. manu, u iznosu od 4 K. U kašici Gajretovoj, koja sč nalazi u klubu Musi. Priloge darovaše ovi rodoljubi: po 2 K: H. Ahmed poslanika u saboru, nagjeno je K 30'46, koju svotu beg Kulenović, H. Derviš beg K. Klišević, Alibeg R. Kulenović i Šerifaga Ribić; po 1. K: Jasimbeg K. su položili narodni poslanici u raznim prilikama. Mustafa ef. HaIilo\hć, šerijatski vježbenik i Gaj- Klišević, Alijaga Duračković, Hrustanbeg K. Klišević retov povjerenik u Derventi, sakupio je K 98'49 do­ Muhamed ef. II. Osmanagić, Omerbeg Kulenović, Mahmudaga Abdagić, Huseinaga Štrkljević, Muharem brovoljnih priloga, koju svotu je društvu položio. U islamskoj kiraethani u Starom Majdanu sa­ Hadžalagić, Hasanbeg Kulenović, Ahmedaga Džanbeg, kupljeno je na veseo glas o dolasku narod, poslanika Alibeg Haraćlić, Asimbeg R. Ki'lenović, Ibrahimbeg K. Klišević, Ahmedbeg K. Klišević, Huseinaga HadžiŠefki ef. Gluhića u dotično mjesto K 6'30 priloga osmanagić i Hasanaga Saračević; Mustajbeg R. Kule­ Gajretu. Fehim B. Mujić, Gajietov povjerenik iz Starog nović 50 h; Mehaga Handžić 16 h, Ibrahim ef. Omić Majdana sakupio je u islamskoj kiraethani K 9‘30 10 helera Ali-Ćamilbeg Džinić iz Banjaluke poslao je mjesto brzojavnih čestitki Šefki ef. Gluhiću nar. po­ slaniku povodom ujegove ženidbe, a darovaše po 1 K 22‘— koju svotu je sakupio na silelu kod Muharemage Ibrišagića kao dobrovoljne priloge „Gajretu.44 K: Ahmetaga Šehić, Mahmut Bešić, Bego M. Mujić, Ibrahim Hadžić iz Brezova Polja poslao je iz Fehim B. Mujić, Salih Kuduzović, po 60 hel.: Hafiz Ibrahim ef. Šerić, Dervišaga Mehagjić, Tahir Hasa- kašica koje se nalaze kod: Ruždije H. Egrića broj 433 K 50 hel, Huseinage H. Egrića broj 434 K l '— i nagić; Muhamed Kuruzović 50 hel.; Ahmet mladi Šarić 48 hel.; Meho H. Ahmetović 40 hel.: Ibro Topa- Muje Rašidovića broj 435 40 hel, ukupno 2 K 90 h. Zejnil Vukotić učitelj iz Jeleča kod Foče poslao lović 30 hel.; Mehmed Kuruzović 22 helera, a po 20 helera: Ibrahim ef. H. Bajramović,Ali Riza ef. Memić je K 17 50 h, koju je svotu sakupio za „Gajretmegju svojim ahbabima. i H. Ibrahim Mujić. Od zabave održane u Derventi u humanitarne Muslimanska kiraethana u Vrnograču poslala svrhe pripalo je Gajretu od 30% čistoga prihoda je K 5.— iz kašice broj 101, koja se nalazi u nje­ K 10278. zinim prostorijama. Muhamedaga Salić, trgovac iz Sarajeva položio Mustajbeg Halilbašić položio je K 2‘— mjesto je K 290 iz kašice, koja se nalazi u njegovom čestitke Bajrami-šerifa prijateljima i ahbabima. dućanu. Mehmed Ali ef. Abdurrezak darovao je „Gaj­ Mjesto čestitke Šefki ef. Gluhiću prilikom že­ nidbe mu darovaše nekoliko njegovih prijatelja Gaj­ retu14 K 3 — mjesto odgovora na čestitanja povodom retu K 310, te Risto Tešićiz Tešnja 1 K. Bajrami-šerifa. J �204 Kao priloge zabave, koju su priredili muslimanski Novine i knjige. gjaci u Gacku, sakupili su naknadno: Abdullah Ha(U ovoj rubrici ćemo zabilježiti svaki list i knjigu sanbegović i povjerenik Osman ef. Zametica K 14. što nam se pošalju na prikaz ili u zamjenu, sa even­ Priloge dadoše: Abdullah ef. Kurspahić K 3; tualnom kraćom recensijom). Adem aga Bijedić K 3'—; po 1 K‘—: Braća Ivković M uallim . Primili smo 1. i 2. broja (u jednoj Omer Hasanbegović, Salihaga Šehović i Smail ef svesci) na novo pokrenutog lista „Muallima", glasila Pašić, Aleksa Samardžić i financijalni komesar po 2 K. „Muslimanskog muallimskog i imamskog društva za Ibrahim Šuljak kafedžija u Trebinju poslao je Bosnu i Hercegovinu". List je veličine V* našega iz kašice broj 355 K 17'30 h, koja se nalazi u nje­ lista, a izlaziće mjesečno jedanput. Cijena mu je 4 K govim prostorijama. na godinu, a za gjake i društvene članove 3 K. — Mustafa ef. Ahić povjerenik iz Visokog položio Sadržaj ovoga dvobroja je: „Arzi maksad" članak na je K 12'13 h, koju su svotu sakupili: Salihaga Ma- turskom jeziku; „Našim čitateljima"; „Din"; „Lijep taradžija i Mehmed beg Zečević u mahali na Bajram spomen"; „Uzgoj"; „Pojam kulture"; „Pismeni znaci"; od djevojaka i momaka. „Društveni glasnik" i Bilješke: Elif-ba sufara i ženska Ahmed Buturović šeriatski vježbenik u Mostaru- obrazovanost u Indiji. List se štampa arapskim hurusakupio je prigodom ženidbe H. Asim ef. H. Mehme- fatom a našim jezikom, a urednik mu je M. S. Serdovića šeriatskog Vježbenika sa Biserom kćeri Meh­ darević, muallim. med ef. Ugljena šeriatskog sudca megju svatovima Mi ćemo se drugom prilikom opširnije pozaba­ K 7 80. viti sa ovim listom, dok nam je za danas reći to to­ Murteza ef. Karagjuzović kadija u Antivaru i liko, da nas iskreno veseli pokretanje „Muallima", u narodni poslanik crnogorske narodne skupštine da­ koj'emu dobijamo druga i satrudbenika na polju pro­ rovao je Gajretu 5 K. svjećivanja našega zapuštenog naroda. Husein H. Repičić trg. iz Bos. Šamca poslao je B eh a r. Ovaj časopis, koji je, kako je poznato, preko ispostave zemalja Iranke kao dar „Gajretu“ nekoliko puta mijenjao redaktore i pravac svoga rada, svotu od 10 K. opet je doživio jednu promjenu. No, ovoga puta je Edhemaga Šiljak darovao je Gajretu 1 K. izvršena p'omjena i vlasništva i redakcije i pravca Sofija Topalović i Mila Agatić sakupile su u lista tako, da se današnji „Behar" može smatrati svatovima g. Lastrića i gdje Hilove u Derventi K više novim listom, nego li nastavkom ranijih njego­ 4652 za „Prosvjedu" i Gajret od koje svote jo pri- vih izdanja i pravaca. pala polovica u iznosu od K 2336 Gajretu. Dobro­ List je preuzeo Hamid ef. Šahinović-Ekrem u voljne priloge darovaše: K 10 N. N.; po 2 K: Ivan svoje vlasništvo i redakciju, pa će ga, kao što u proLastrić, Rudolf Šapi, Husejnbeg Jusufbegović, Šemsi- gramnom članku veli, uregjivati potpuno u islamskom beg Abdullahefendić, Rudan, Milan Vukmirović, Žar­ duhu, bez ikakva strančarenje. Behar će izlaziti svakih ko Kostić i Smailbeg Mulabegović; po 1 K: Šandor 15 dana; stajaće godišnje 10 K, a za gjake K 6 —. Šmidl, Mihalj, Spasoje Vuković, Papić, Agatić, Risto I ako je uredništvo »Behara« u ovome prvom Prodanović, Mane Dujić, Šandor Hil, David Pesah, broju zaboravilo, da i jednom riječi spomene naš list, Sajf, Ljubomir Lastrić, Aleksande: Kostić, Deutsch i koji već evo punu godinu dana sa najboljim uspjehom Strumpf, te K 1*12 Anton Hil; 60 hel. Draginja Po- djeluje baš u onom pravcu, u kojemu se „Behar", pović; po 40 hel: M. Strassenmeister i Ana Jova- s hairom, sprema na rad, mi smo ipak pripravni, da nović. vjerujemo uredništvu „Beharau, da će list biti čisto Povjerenik Nedžibaga Begić iz Tuzle poslao je »islamski i bez ikakve stranačke boje«, pa ga toplo izvagjene svote iz kašica, koje se nalaze u radnjama pozdravljamo i preporučujemo muslimanskom ele­ kod tam. gragjana: mentu. Suljage Telalbašića broj 316 K 6 —, Abdage H. Hasanovića broj 495. K 1.10, Osmanage Prcića broj 481 K 3.—, Muratage Čilinkovića broj 309 K 1130, Vakufskog povjerenstva broj 423, 90 hel.; Mehage Ponjavića broj 318 K 4'40, Huse Nišića broj 421, 26 helera, Nedžibage Bekića broj 499, K 7.—; Advokata Jankijevića broj 467 K 2'60, Pašage Prcića broj 361 K 270, Mehage Hadžiefendića broj 311 K 1T0, O s manage Mujkanovića broj 310, 70 helera; d ru štv a „Terekijat" broj 313, K 318 i Abdurahmanage Prcića broj 312, K 4.— ____________________ Za uredništvo odgovara: Osman Ujikić. Islamska dionička štamparija (tiskara) u Sarajevu. � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama Description An account of the resource Glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama (1907-1914; 1921-1922; 1924-1941) Vlasnik Glasila je Društvo Gajret. Urednik je bio Osman Gjikić. Urednici se mijenjaju tokom godina. Od br. 4 (1912) Murad Sarić; od br. 5/6 (1912) Avdo Sumbul; od br. 1 (1921) Šukrija Kurtović od br. 1 (1924) A. Hifzi Bjelevac; od br. 15 (1924) Hamid Kukić; od br. 21 (1927) Hamzo Humo; od br. 4 (1931) Hamid Kukić. U početku je izlazio jednom mjesečno (5. dan svakog mjeseca). Nije izlazio 1915-1920. i 1923. godine. Časopis je naizmjenično štampan ćirilicom, latinicom i na turskom jeziku (arebicom). Podnaslov se također mijenja. Od 1911. List za društvene poslove i za narodno prosvećivanje; od 1921. Organ Društva "Gajret". Kulturno-beletristički časopis; od 1922. Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1924. Glasilo Gajret, kasnije List Gajreta, društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1933. Glasnik kulturno prosvetnog društva "Gajreta". Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : [Društvo Gajret], 1907-1941 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1907-1941 Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 32 cm Language A language of the resource bosanski, srpski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Subject The topic of the resource društvo, kultura Creator An entity primarily responsible for making the resource vlasnik Društvo Gajret Drugi autori Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana Source A related resource from which the described resource is derived NUB BiH Type The nature or genre of the resource časopis NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID <a href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/27065862">27065862</a> Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama 1910 Description An account of the resource Br. 2-12 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1910 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 27065862 IIIF Item Metadata UUID 0aac60c8-a75c-4b3a-b20d-724a85c8c6a9 https://kolekcije.nub.ba/files/original/b57530d784b1c0c3e2aa099ee68bb589.pdf 604e92d569d505552fc6df4e7969ef04 PDF Text Text 1 ЛИСГ Ш Г Ш ЛГЛГОА SA KVATVPNC И tKSHftMCKft ТО Д И ЗАН Л МУСЛИМАНА С А Д Р Ж A Ј: Проф. Муствфа Алиналфмћ; 0 вером у бољу будућност Хамдмја Мулик: Закон о нарлдним шхолама Хафкз X. Бушатли*: Нлнн кргавичнн законик и вишсжснотво При нред а Ин*. Шврмф БувиЋ: Предавакл кз падругарства аа оеоску омладшгу Га]рвтов глаонин Птдрална депеша Њег, Вел. Краљу Захвала председндка М тгастаргког Сапета С вачлбо отворење Гајретовог Твгртскдг До*га Просладе рођендава Њег. Вел. ТСраља Гајретове аабаве н ирирсдбе Нови Гајретогш одбори Ноии Гајретоаи повјврвнтпЈЈи B oba Г&јретове читиониде Нппн добротворн и угем&љачн Течајеви за пеонсмене ДоЛровоЈвпи прнлозн Огталв влјеств 1. Ј А Н У А Р А С А Р А Ј Е В О 1930. У р еђ у Је: Х а м з а Х у м о Б Р О Ј 1. �Г А Ј Р Е Т , лнот Гајрегга друштва аа културно в економско подиааље муслиманв, иалааи 1. a 16. сввког месеца, a цена му je аа пвшу Отаџбпну 100 дилара на годиву, a аа све остале земље преко границе 200 дивара Ifla « жоЛнпвју лвст у DoJia Dese нод Гланвог Одбора нли код утграпа Гајретових кпнввката. Ппједвпа број crnja 5 динара. Даректор Х ам ид Н уни* Уреднли Х вм за Х умо Влвсапк друштво „Гајрет". — Главпи и одговорви уредник: Хаиза Хумо. — За штампарију „Босавсна Пошта' о д гол ара Јо с и н Епгл. �Проф. Мустофа Аликалфић С вером у бољу будућносш Напослетку су деструктивне снаге малаксале. •Државно и народно јодинство иије вжше у пжтању. Резултати 6. јануара су јасни и благотворни. To не може кжко порицати. Идеја je побвдила — велика народна идеја. IT тиме су довољно искулљене огромне жртве прошлости и otihoрене сјајне перспективе за нашу будућност. Историчар he имати у даљој будућности да pacuergl величину заслуга и з^ачај улоге нссиоца новв епохе нашег народног ^хивота, Његовог Беличалства Краља Александра I , као јн обезбеђујућу улогу нашв заслужпе и победоносне напионалне војске. Било je неопходно да се разлучи, да превагне на једну страну, да се зна на чему смо. To je била истриска нужда да се уђе у једну одре^ену фаду рада, да се прекине са несталношћу, кшебљж вошћу и несигурношћу. И учикено je да ое најзад пзашлк) из неизвесносги и да се широм наше велике и нераздељиве југословенске државе зацаржо: осећај сигурности и сталности. Наравно да то није довољно. Ми не смемо јсш нн издалека помишљати да се одмарамо. јер још имадемо много негативних снага унутра, као в пвдитжвнжх опасносги споља. He треба се заваравати. Много се има ретити. Јер само обезбеђење досадањих теасовина изиекује напрегнуту пажњу и посгојан рад. И то тај рад мора битж безличан, пгга шше, ослобођен од лжчвог култа и ускжх локалнжх и баналнкх интерееа. Био би велижж грех неискоржжии прнлике и не створити оолидне темеље sa натпу велику националву )зграду.' Будућа поколења сва три племена и свију вероисповести бац&ла би клетву на садашњу генерацжју, ако не би ова умола да се уависи га створи оно, ппо je ввложено у де кларацији Његовог Величансгва. Данас je наш најважнији ж главни проблем — проблем унифтгквдгијр. историјом рапједивених де^ова земље и народа. Задаћа je владе Највигпег поверења дЈМај процес убрза и потпомогне. Зато треба пре свега знати, шта вас je до сада — у н ут р а ш њ е — делило в раздвајало. To су несреггне области на историјској подлози којих еада више нема, али тиме још вмје лроблем решен што je акм« од 3. октобра подељена наша Краљевина у Зуху једне и недељиве националне државе — у Вановине Заправо сада тек почиље решавање проблема, који се зове народно јединетво, a то се решавање састоји у томе да се сви народни деловж унутрапг аи споје у једно — да се амалгамжшу. Ha томе послу припади првенство нашој просветној полжтжци, a онда социалној и економг.кој. Преставницж просвете треба да одреде смер васттитан,а у духу народног јединетва да |верске ^олеранције. To je врво. Друго. Треба да се израдж социјално-економски програм и социјално-економеке смернице H a ­ rne државе. Осим тога жма да се развлја у бановинама пун самосталан живот, где he приватна инжцијатива моћи доћи до жзражаја и да онда no степено преузжма све веће задатке, авгажујући директво све позЕггавне снаге народне у организовању културно-просветном и економско-соджјал' ном. Једном речју, како се вжди, потребна je обнова друштвена и државна. Регенерација и мобжлизација нових, попггених и нежстрошених снага. И само оваква државна обнова жмаће иеггориског значаја за наш будућл државни и иароднж живот. Проблем je доста сложен в комллжк.ован, алж нвје тако тезкак да се не би могао жзврпгити. Ha једном в брво неће то, дакако, ићв. Али иавођењем на чела и ждеја деклара1рнје 6. јануара и талптгм држаљем Јшније у томе — гЉи he. �Hamdija Mulić Zakon o narodnim školama Za čitaoce Gajreta, kao i uopće za sav naš narod!, biće važno dočekati i upoznati se s gornjim toliko željenim zakonom u cijeloj Jugoslaviji. 0 zakonu o narodnim Školama zavisi pravo riješavanje našega najvažnijeg pitanja — problema prosvjećenosti. Mi smo još narod, koji ima veliki broj nepismenih a dokazano je, da je najsigurniji faktor prosvjećivanja narodna škola. Bez škola ne može se pomisliti prava prosvijećenost ni u širokim masama naroda. Šta više, ovim se novim zakonom nastava u školi unapređuje, ujedinjuje i sređuju se mnoge neprilike koje su ometale pravo vaspitanje našega mlađega naraštaja u jedinstvenom nacionalnom duhu. Ovaj je zakon zauzeo i široko polje narodnog prosvjećivanja i u tome je za naše (prilike još veća njegova prednost. Gajret je toliko puta isticao potrebu ovoga za­ kona. Čak za vrijeme Gajretove 25-godišnjice na kongresu intelektualaca, clata je naročita pažnja na­ rodnoj prosvijećenosti uopće i narodnoj školi napose. U tome pogledu tretirana ?u sva važnija pitanja pro­ svijećenosti i izglasana je rezolucija, koja obuhvata sve važnije tačke toga pitanja. Interesantno je sada podvući sva pitanja tih Rezolucija u koliko rijješavaju ovim novim zakonom o narodnim збонатпа. Na prvome redu valja napomenuli našu tošftu ranu, što smo je toliko godina trpjeli za vrijeme tu­ đinske uprave — mali broj nar osn. škola. Cijele općine sa ogromnim brojem naših sela, ostale su bez svoga hrama prosvjete. Naročito mi muslimani osjetih' smo tu ranu. To se eto na prvome mjestu konstatovalo n našoj rezo­ luciji, moleći naše kompetentne' faktore, da to što prije poprave u ovim krajevima naše otadžbine. Za 11 godina našega Oslobođenja i na podizanju osmov. škola postigao se danas zamjeran uspjeh. Š k o l e s e n e p r e s t a n o p o d iž u po n a š i m s e l i ­ m a. Novi zakon to i nadalje predviđa i omogućuje da se što više podiže narodnih škola (glava III. § 1 7 -41). § 17 glasi: Osnovna škola će se otvoriti ondje gdje u okolini od 4 km u poluprečniku ima najmanje 30 djece obavezne za školu. § 22 glasi: Dužnosti upravne općine za školu su ove: dati potrebno zemljište za školu, Školsko dvo­ rište, igralište, zemljište za praktičnu poljoprivrednu nastavu, učiteljski vrt, učiteljski stan i t. d. Po § 23. općine su dužne izdržavati školu, a po § 33. onim općinama koje nemaju propisnih školskih zgrada niti materijalnih mogućnosti da same podižu škole, pomagače banovine i država. Da se što više olakša i ubrza rarl na podizanju škola § 35 donosi: 2 osniva se državni školski fond pri Drž. Hipotekarnoj Banci, kome će se svake godine iz državnog budžeta dodavati potrebna svota, dok ne dostigne ukupno 150,000.000 dinara. Iz toga fonda će se davati samo zajmovi za građenje novih zgrada za škole i stanove učitellja obuhvaćene ovim zakonom. Zajmovi za gra­ đenje novih zgrada prvenstveno će se davati mjesti­ ma gdje škole uopće nema. Pa dalje glasi: Siroma­ šnim Školskim općinama u kojima je najmanje 60% nepismenih, pozajmica se daje samo manjom kama­ tom ili bez kamata sa rokom1od 20 godina. U rezoluciji t a č k a 2) glasi: Da se Zakon o obaveznoj nastavi strogo provodi i da se bezuvjetno protegne i na muslimansku žensku djecu, a u Zakonu § 2: Nastava je u narodnim školama opća i obavezna u cijeloj Kraljevini Jugoslaviji, a § 96: U školu se upisuju s v a sposobna muška i ženska dieca, koja do kraja dotične kalen­ darske godine navršavaju sedmu godinu. Ovim je eto — hvala Bogu! — jednom riješeno za nas muslimane posebno vrlo važno (pitanje, jer naša ženska djeca bijahu do sada kroz čitava dece­ nija miraoilažena i zaboravljena, a počevši od na­ redne školske god ine 1930/31. m o r a ju i m u s l i ­ m a n sk a ž e n s k a d je c a p o h a đ a ti n a ro d ­ n e š k o le . § 60 glasi: Sva upisana djeca moraju redovno dolaziti u Školu. Za izostajanje su Odgovorni rodi­ telji ili staratelji ,a i oni koji bi školsku djecu pri­ mili u službu. T r e ć a t a č k a rezolucije traži, da osnovne Škole dobiju produžne tečajeve u kojima treba da bude zastupljen što jače praktično privredni pro­ gram, a po § 7, 8 i 10 novog Zakona narodna se škola dijeli na osnovnu od 4 godine i na višu narodnu školu, također od 4 godine. Redovna je nastava i obavezna uopće u tim školama, samo djeca koja svrše osnovnu školu mogu nastaviti nauke u građanskoj Ш srednjoj školi a mogu ići i na zanat s kojega će opet pohađati šegrtske tečajeve. Po selima produžne škole mogu se skratiti i na 5 mjeseci, a biće pri­ vrednog karaktera. Tako je ovim zakonom predvi­ đena redovna nastava koja traje 8 godina. T a č k a č e t v r t a rezolucije traži »da se iz razloga vjerske osjetljivosti, kao i iz razloga kultur­ nog i nacionalnog jedinstva ukloni iz Školskih udžbe ni ka sve što može da povrijedi vjerske osjećaje, s već § 1 Zakona donosi: Narodne škole su dr/avnp ustanove, čiji je zadatak: d a n a s t a v o m i v a s p i t a n je m u d u h u d r ž a v n o g n a r o d n o g je d i n s t v a i v j e r s k e t r p e l j i v o s t i , s p r e - �m a ju u č e n i k e za m o r a ln e , o d a n e i ak ­ t i v n e č l a n o v e d r ž a v e , n a r o d n e i d r­ ž a v n e z a je d n i c e . T a č k a p e t a rezolucije traži, da se pri stal­ nom kadru u vojsci održavaju analfabetski tečajevi sa stalnim učiteljima, a § 153 Zakona potpuno sa­ giasno tome rješava i to važno pitanje. Rezolucija u svojoj š e s t o j t a o c i naročito se osvrće i na prosvjećivanje širokih masa naxoda) a novi Zakon o tome važnome predmetu donosi cijelu glavu XI koja obuzima široko polje toga Tada koji će se organizirati na sve strane tako, da ć e n a š a n a r o d n a p r o s v je t a u ć i i u n a jz a b i t n i j e k o l i b i c e n a š ih s e la . Ovaj je zakon i inače mnogostran i napredan a davna je potreba naša i mi ga od srca pozdravljamo sa željom, da što prije rodi zdravim i korisnim piođlom po cijelu našu dragu otadžbinu — Jugoslaviju. Hafiz H. Busat/ić Novi krivični zakonik i višeženstvo ■ — Upozorenje našem svijetu — Kako je poznato islamski vjerski propisi dopu­ štaju da jedan musliman može imati u braku i više žena i to samo dio četiri u isto vrijeme. Ti propisi potječu iz jednog ajeta u Kur-шш koje u nbiejmm prevodu glasi: »I ženite se s onima koje vam se dopadaju po dvije, tri i Četiri. A ako- ste u strahu da nećete moći biti pravedni prema ženama, a vi samo jednu. (Surei Ni sa). Po tim propisima, i ako su oni u zapovjednom obliku, ne naređuje ee vjšežeftslvo, nego se samo dopušta i to samo i isključivo u izvjesnim slučaje­ vima, jer drugi dio pomenutog ajeta naglašava da može biti bojazni u pravednosti prema više žena, pa naređuje jedhoženstvo i daje mu prednost nad višežemstvom. Islamska pravna nauka ženidbu uopšte prepo­ ručuje, jer u jednom ajetu, u Surei-Nuru, Bog dž. u Kur-anu veli: Ve enkihuT ejama.... ■ vjenčavajto ledična i dobroćudna (ženska) lica, a Hazreti Mu­ hamed a. e. opet u jednom badisu veli: Ženite se plodite s e . . a u drugom hadisu veli: Brak je moj pravac, pa ko se od tog pravca udaljuje, ne pri­ pada meni. Ali pošto bračni život iziskuje mnoga fizička, mo­ ralna i materijalna sredstva m spokojan i udoban život u njemu, to islamska nauka stoji na tom sta­ novištu da je veliki grijeh ženiti se onom licu koje ne posjeduje potrebna fizička, moralna i materijalna sredstva za bračni život i sa jednom ženom. Stoga h. Muhamed a. s. u jednom drugom hadisu veli: 0 vi mladići] ko je od vas u mogućnosti neka se ženi, a ko nije, neka svoju strast postom ublažuje. Dakle, ni jedinoženstvo nije imperativno naređeno, nego je i ono vezano uz mogućnost vršenja bračnih potreba i snošenja posljedica. Dopuštanje višeženstva, po islamskoj nauci, pravda se time što žene imaju mjesečna pranja (pe­ riode, hajd) u kojima nije dopušteno polno općenje i što iza porođaja, kroz dosta dugo vrijeme (njfas), nije dozvoljeno polno općenjje sa ženom i lo iz zdrav­ stvenih razloga u oba slučaja, te što jedna žena može tako oholiti (i dugo bolovati) da postane posve ne­ sposobna za bračni život i Što može biti nerotkinja, a svrha je braka množenje potomstva i t. d. U prvom, drugom i trećem slučaju, (hajd, nifas, bolest), mužu koji se ne može suzdržati da polno ne opći sa svojom ženom kroz dotična vremena, da ne bi griješio i preljub pravio (zina), dopušteno mu je da se oženi još jednom ženom, ako je u stanju rlvije žene u svemu podjednako izdržavati, a naročito prema nijima strogo pravedan biti. Kad muž želi da ima potomstva, a žena mu je nerotkinja, i u ovom slučaju može se on na nju oženiti, ali i ovo je do­ pušteno pod us-lovom mogućnosti izvršavanja jedna­ kog postupka u svemu prema obim ženama. Ovia uslovno ograničena dopuštenja višeženstva, pošto se zloupotrebi ju iu i profanišu u islamskom svi­ jetu, primorala je, u novije doba, neke države, u kojima su muslimani u nadmoćnoj većini, da тге do­ puštaju višeženstvo, pa su ga ukinuli i zabranili. Višeženstvo kadi nas, iako je bilo dosta rijetko, u najnovije doba našla je potrebnim i naša država da ga krivično progoni i na taj način da višeženstvu i u nas učini kraj. Stoga su u novi krivični zakonik, koji stupa na snagu početkom dojduće godine 1930., uvrštena slijedeća krivična djela protiv braka i to: § 290. Ko stupi u novi brak, i ako se već nalazi u za­ konskom braku, kazniće se strogim zatvorom. Isto tako kazniće se i lice koje, iako neoženjeno, ili neudato, u ovakav brak bude stupilo zna­ jući za brak koji već postoji. Zastarevanje ovog krivičnog djela počinje teći sa prestankom ranijeg braka, § 291. Ko, stupajući u brak, lukavo prikrije od drage strane kakvu činjenicu, zbog koje se brak može 3 �oglasiti ništavim, ili rušivim, kazniće se strogim zatvorom. Isto tako, kazniće se i ko drugoga lukavim ob­ manjivanjem, zbog koga se brak može pobijati, na­ vede da s njim stupi u brak. Gonjenje se preduzima po predlogu, i to samo onda ako je brak zbog prikrivene činjenice, ili zbog obmanjivanja, oglašen da ne vani. § 295. Ko, znajući da se brak može uništiti, pomogne da se izvrši vjen5anje, kazniće se zatvorom do tri mjeseca. § 399. Vjerski predstavnik, koji vjenča lica između kojih brak po zakonu nije dopušten, kazniće se za­ tvorom ili novčano. Istom kaznom kazniće se i vjerski prestavnik koji vjenča lice koje je ranije stupilo u brak, po propisima ma koije u kraljevini Jugoslaviji priznate vjeroispovjesti, ili koje je nanije zaključilo građanski brak. Ako brak ostane na, sn«zi, vjerski prestavnik će se kazniti novčano do 5.000 dinara, a sud ga može osloboditi od svake kazne. Prema tim zakonskim propisima (§ SžfiGJ boji važe od 1. januara 1930., iako ne stoji u njima da je višeženstvo zabranjeno, stoji to da je atupiamje pnred postojećeg braka u drugi brak strogo kažnjivo, a što '• je strogo kažnjivo, razumije Se, da je u isto doba i nedopustivo, pa se ima smatrati vršenje takvih djela zabranjenim, jer su strogo kažnjiva. Kad se uzme u obzir da se muslimanski brakovi kod nas sklapaju pred šeriatskim sudovima, odnosno pred ovlaštenicima šeriatskih sudova (imamima), po gornjim propisima (§ 399.) proizlazi dia ni šeriatski sudovi ni imami neće smjeti vjenčavati oženjena i udata lica. U takvom slučaju, džematski imami tak,im licima ne smiju izdavati ni ilmi habera (potvrdu), jer je to sve kažnjivo zatvorom ili novčanom globom, i onda ako brak ostane na snazi. Usljed tih zakonskih propisa, šeriatski suldlovi neće smjeti sklopiti ni mješoviti brak u slučaju kada jedno oženjeno ili udato diče pređe na islamsku vjeru, pa bude zahtjevalo da, pored postojećeg svog braka, sklopi novi brak pred šerijaitskim sudom, jer je i to kažnjivo i prema tomu nedopustivo. Ovo isto vrijedi i za onaj slučaj kada neko, pored postojećeg svog braka, sklopi drugi brak izvan se­ ri atekog suda i bez njegova ovlašćenja, pa bude molio da se taj đnigi brak pravno valjano sklopljenim oglasi u svrhu registriranja kod senatskog suda, jer je i to kažnjivo, osim slučaja da dotle prvi brak bude raz­ veden ili razvrgnut. Gornji zakonski propisi, kako se vidi, učinili su uglavnom kraj i u našoj državi kako višeženstvu (po­ li gami ji), tako isto i famoznom prelazu iz jedine vjere u drugu, kad se taj prelaz čini radi nove ženidbe uz postojeću ženu. ) - P R IV R ED A Предавања из задругарства за сеоску омладину Пише: Инж. Шернф Бубнћ, в. д. директора Инж. Пољоаривредне Ш коле у Бутмиру III. ПРЕДАВАЊЕ. Питање: Ha какве je основе било постављено пословање Задруге Рождалских Праведних Пиоrrapa? Одговор: Пословање Задруге Рождалских Праведних Пионира било јс постављено на овим основама: Задруга продаје своју робу no тржној цијени, a добит се дијели на крају године међу задругарс ирема вриједности купљене робе. To појачава продају робе из задружних складишта, a задрузи oc­ ta ју преко године вишци за њсзипо пословаље. Ово je за задругаре опст пека врста пггедље. Ова&ва noдјела добити највеће je дјело Рождалских Пиопира, које je осигурало успјех потрошачким задругама. 4 2. Херман Шулце — Депик — отац занагпмјснаг задругарстна Н а п о м в н а : Развигак индустрије у прошлом вијеку имао je хрђавв посљедице за занатлијсии еталеж у Европи. Занатлије нису могли да коккуришу ( да се такмиче) са фабрикантима, koJiH су производили и продавали своје производе јефтиније од занатлија. У какво су стање запали занатлије тада, најбоље взздимо данас на налгам занатлијама. Некада ce je код нас сматрало за велтсу срвћу посгати самосталним занатлијом мајстором, a нриједни занатлије — мајстори били су уважени Jf имућни људи. Говорило ce je : »Он има знлатне руке!« У посљедње доба и код нас све ce мање занати исплаћују, a аанатлије почиљу ce опћенито сма- �трати сиромап1ним овијетом, Фабрички производи, нати домаћи и страни, оаиромагаите занатлије. Ове невоље за занатлијски оталеж настале су у великим европским државама много прије него код нас, пошто се je тамо ћ индустрија прије почела развијаки. Зато су у твм државама занатллје лочели да мисле, како да се помогну, те најпослије увидјеше, да им je једини стас у задругарству. Ајш највише заслуга за аанатлијско задругарство стеч еХ ер м ан Ш у л д е и з Д в л и ћ а у Њем a ч к о ј, који постаде оснивачем занатлијског аадругарства. Зато je потребно. да се укратко упоонамо cr његовим радом. Питње: када je живио и шта јо радао Херман Шулце — Делић? Одговор: Херман Шулцс — Делић живио je од године 1808. до 1883. Видјевпш биједу занатлија у своме мјесту. Шулце je размишљао и најпослије сс ријешио, да занатлије удружи, како би ови могли имати исте повољштине код праизводње и продаје као и фабриканти. Ово ће посгићи у првом р^ду тиме, што ће куповати суровине на велвко, лошто се куповином на великО суровнне јефтиније купују, a клда се суровина јефтинвје купује могу се и проговоди јефтиније продавати. Даље ће аадруга омогућити задругарнма, да купују суровине на r<> тово, a за готово се увијен јефтиније купује nerc на вересију и занатлија задругар веће бити ав висан од трговца који продаје суровине. КупуЗУћл на велико и за готово задругари he добвти v бољу робу, абољаробаувијекима бољу дрођу. Када су у задрузи, занатлије he лакше добити кредит и под повољнијим условима. To су главне мислн, које су водиле Шулце — Делића, да рвди на оетвању занатлијскот задругарства. Године 1849. основао je Шулцс — Делић прву задругу дипелара и столара за куповину суровива. Затим основа задругу за давање кредита занатллјама, да би набавку суровина могли вршити за готово. Убрзо приступв оснивању задруга за продају производа, затим задруга за набавку животних потреба и на крају наотојаше да занатлајс споји у велике заједнлчке радионлце, које he радити на ;и,једнични рачун удружених занатлија и овим давати посла. Поред тога ирактичног рада, Херман Шулце — Делић заслужан je и ради тога, што je иодно пелику пропаганду за своје задруге, a тиме и за задругарску ствар уопће У години 1859. сазва и конгрес њемачких задруга, на којем се ocuona Снвеа за заштиту заједничких задругарских интсрсса. Овај рад Хермана Шулце — ДеЈшћа показује пуну слкку разнитка задругаретва; све гране задругарства длојвне су у једпу цјелину, a над свима стоји и води их велика и неуморна пропаганда за задругарство. Kao и дапас тако и онда осјећали су неуморни задружни радници, да аадругарству нај више смета велико неразумвјевање несвијест управо оних, којим задругарство хоће да помогне. Фридрих Внљем Рајфајзен — oiag псљспривредног задругарства.*) Н ап о м е п а: Рождалске пиоиире могли би назвати трупом задругарства, Хермана Шулце-ДеллКа мозгом, док je Фридрих Виљем Рајфајзен заиста срце задругарства. Он je дао пулс задругаргтву иише него ико другн. Рајфајзси ис виђе у зеленашима богаташе, a у малнм земљорадиицима сиромашнс људе, него у ирвим виђс људс без срца, a у другим људе без помоћи. Нссгаде милосрђа — наотадо биједа међу људима. Али душа треба да има тијело, милосрђу треба наћи мјесто на овом свијету. Ii Рајфајзен, као и напрнјед спомеиутн иретече, нађе мјесло милосрђу у задругарству. У увајамном номагању лежи cpcha свих људи, сви били oim бадати нли онромаиига. Задруге су вајбољи и наједноетавнији иачин узајампог помагања. Питање: Прикажи укратко жнвот и рад Фрш дриха Рајфајзена. Одговор: Фридрнх Виљем Fn)<|!iQ.j:K,:ii",e) рођеп Je у Х м у у Њемачкој 30. мартаО 1818. Његов отац, нр^дрједник мјесне општине, умре ускоро (1822.), оспвивши жеиу са деветгро дјеце. фамилија бијаше веома многобројна, средства за издржавање вео ма скромна, да би Фридрих Виљем, када je догаао у доба да похађа школе изван села, могао у ове да стули Његова обука остала би само на основној школи, да нвје било свештеника Сајпела, који, изненађен бистрином дјстета, поовсти трст године, да му даде потребну обуку. Снабдјевен овлм знањем од сеоског евештеника, а и великом љубављу за чнта њем, Рајфајзен уђе у 17. години као приправник за официра у артиљеријску школу. Ускоро, усљед тешке болести Рајфајзен капусти војску у 25. години и уђе у управну службу као секреггар у мјесту Мајену. Дније годжне послвје тога би му повјерепауправа општино у Велбушу. За вријеме ове службе Рајфајзен je вмдио, како зеленаши деру сељаке, то нарочито у гладним годинама 1846 до 1847. Да би изиукао сељаке из зеленашких руку, он основа пајtipuje јодну иабављачку задругу, а у децембру 1849. годапе прву земљорадничку кредитну аадругу у једном малом прусвом мјесту. Ове прве Рајфајаенове задруге биле су нише доброчмна друштва., у којим јо Рајфајаен окупно имућне људе ради помагања сиромашних земљорадиика. 'Али пошто се оваквс задруге нису *) Види љегову слику у броју 23., год. 1929. 5 �моглв дуго олржати, Рајфајзен, стекавппи лскуство, основа у години 1864. прву праву земљорадничку кредитну задругу no примјеру Шулце-Делићевом. Није више онај који прима кредит изван задруге, него je одговоран члан задруге. To je права задруга, коja се оснива на самоломоћи задругара. Премда се je држао примјера Шулце-Делићевог к.од оснивања ове прве задруге, илак Рајфтјзен у многоме се разликоваше од Шулце-Делића. Он задругу прилагоди потребама пољопривредника. Ево главних начела на којима je он основао својо задруге: 1. Задругари јамче цијелим својим иметком за послове задруге. To je тако звано неограннчено заједничко (оолидарно) јамство (гаранција). Ово неограничено јамство управо je најважнија ознака Рајфајзенових задруга. Поједини сељаци су сиромашни и тешко долазе до јефтине и лаке личне вересије; сви скупа оељаци-задругари имају велики и сигурни иметак, те могу лако доћи до јефтине вересије (кредита). Када се познају нема опаснбстида he бити изиграно љихово повјерење, жоје Дају задрузи ћ појединцима, који прено аадруге траже кредит. Али да би- била сигурност већа, зајмови се дају уз јемство још двојице гуз обвезницу. 2. Исшггује се, због боове сигурноета, кажа* je живот — владање онога. ;оји тражи да се лрими у задругу. Нвваљалцима-л пропалицама нела чје ста у задрузи. To je од велике кориоти, he a тако многи поправиш, да би могли постшт 34другарима. 3. Дјелокруг задругг протеже се вајАитв ва једну сеоску спштиБу, и то управо због олога што смо напријед навели, тс јест, да бл се задругари међусобно добро лознавали. 4. Главна скуппгогаа задруге одлучује, до које he се висине давати кредит задругарима и под који интерес. Нема дакле самовоље појединаца, него je ту воља евих задрутара. 5. Дозвољено je давати кредит и на дуље рокове. Новац који се улаже у пољопривреду обрће се обично само једанлут у години, a често лута треба чекати и више година, да се уложени новац добије натраг (куповање справа, прављење зграда, лоправљање земљишта, куповаве стоке). G. Из чисте добити задруге оснива се резервни фонд, који се не може никада дијелити, a осим To­ ra и један помоћни фонд, који he служити за господарстш задругама. Ради овога издржаваља водио je најприје једну малу трговину с вином, a затим je био управитељем једпог осигуравајућег друштва. He само што се није лично користио са obo­ jim задругама, него их je још из својих скромних средстава ломагао. Године 1870. огвори Рајфајзен једну штампарију у Нејвиду, да би издавао књиге за пропаганду својих кредитних задруга', и да би одговорио на нападе ошјих противника. • Године 1871. створи Рајнску Задружну Банку, која je требала да помаже оне задругаре, којим je лотребан кредит. И најпослије основа Рајфајзен и Савез Земљорадничких Задруга, којем je било стављеш^у задаЉу, да помаже, савјетује и прегледа рад свих задруга. Годлне 187^. отпочне са издавањем Јшста »Задружни Гласник«, којим je упућивао задруге у рад, Kao и Шулце-Делић тако и Рајфајзен заонова све устланове, све гране, које су и да-нас задругарству потребне - задруге, задружни савез, задружву банку ж задружви часопжс. 11. марта 1889. године умре Фридрих Виљем Рај фајзен — отац иољопривредног задругарства. »Правила и пачела која нам je дао Рајфајзен морамо увијек имати на уму и када нас прилике или закон приморају на неку лромјену, треба да се чувамо да не буде то на штету суштине начела.« (Шарл Жид). (Наставиће се) **) Један дио ових података уает ie дословно нз »Земљорадничке Задруге«, св. 2, год. 1929. Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav”? 6 �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Поацравна депеша Њ. В. Краљу Приликом свечаног отварања Гајретова Шргртског Дома у Capajtey на рођендан Њ. Вел. Краља, гредсједник Главног ОдАсра Гајрета угутио je следећу поздравну депешу: Кабинетсној Канцеларији Његова Величанства Краља Београд У име Главног Одбора Гајрета и његових мнсгабрсјних сарсднина и пријатеља ширам миле нам Краљевине који, последњих месеци, a нарочито послв епгхалнсг анта Његова Величанс1ва Краља нојим су >нинуте истсријске границе, лолучују даномице сне то nefre успехе међу свима слојевима муслиманснсг дела нашег народа и ноји данас на рођендан нашег љубљеног и славама овенчаног Владара, Његсва Ве личанства Краља Александра Првог, Свлеже нови успех сес га деловања у стварању Гајретсва Шегртског Дама за стварање и васпитање привредничкаг подмлгтиа, слободан сам pa поднесеш Његсвам Врличанству Краљу као иајвишем доСротвору Гајрета најодушевљеније и најсрдачније честиткЕ и изрг.зе непонолсбиве наше синоеске оданости и љубави. Да живи Његаво Величанство Краљ Александар! Да живи цео узвишени Краљевски Дсм! Предссдкик Главпог Одбора Гајрета Др. Аидс Xieanfl*rcBMfe 3 (txвала D ^ r M n i K d Muit истар^оз 'Савета Шеф кабинета Иретседника Миипстарског Савета I V сподик Овет. Хођера упутио je претсгдваку Гајрета г. Др. Авди Хасанбеговнћу следећи доцјЈ*: ' *Телеграм, који 1сте упутили a свечаног 1отнаранн Шегртског дома Гајрета Госцодин Пречседннк Мивпстарсксг Савета примпо je. Црнеки рад Гајрета. пријатнс д и т у т поадравпма, телеграмсм упућеним, наредпо ми je: дл се Вама н члановии! срдачно захвалим на пажњи. Изволпте примити, Госттодине 1ђ|етседниче, уверење о иом ппштоваљу.« Свечано отворење. Гајрешовог Шегртског Дома Отворењсм евог шегртског дома, Гајрет поетапља темељ својој широј акцпји међу нашом омлвдином. Огварааеи овог дома, Гајрет видно манифестује своје дсбронамјерве циљеве и, поносан на гвоје дјелс, отворено констатује да je његова акција узела сиажног маха у нашем нарсду, паха којп баairpa на стварним угпјесвма. Ha Рођендан Њег. Еел. Крлља, сбављепо je свечано отиирење Гајретовог Шегртског Домп Дом јс отворги у аградн Гшвше Хсрманове руждијс, na углу Тороманово ii Кочнпе уллцс. Двосирагна зграда, спола црвеио обојгнл, a унутра иотребно иреуређеиа, саетојн со n:i emim упрпвнпка дома г. Иемета Драче. канцсларнјс, скономата, учконице, салс за ааиаву. G спаваоница, трппардје, кухпн.с н нузгрсднлх про сторија. Све je лијено очишћсно и чисто обојенл. Сва одјел.еил t-y хЕгијенекн уређена, еобс ry орпчне н пиднр п свуда јс лроиедено електрично осојетљсњс. кло п чесме. Осим ior«i уз агргду налази се пространо диориштс п још неке згрпде tako лл овај шсгртски дои пружа rnc потреГшо за један модсрии пнтериат — дом који може да примп око 100 пнтО’ мацп. Bch око 3.30 , кроа тихе улицс у близнни Дома, чуло се зврндињо и трубљење аута којтт су довоаили угледпе звакикс. Да канији дома сталцо се налалио ло један шегрт, са itcKHM члпном из управе Гајрета, a у тријему уирашшк лома, г. Драче, са секретаром г. X. Кукићем ц још иекнм чла]1овпма улраве Kojif су дочекЈталн гооте п уиодили itx у укусно уређену канцеларпју у којој со чекао свсчпни JiniicHiil отварања дома. Званицн су uenpeiTrtiio стидгли н кпда јс Han г. Велпмир ПсповиК ca помоћнпкол г. Др. Авдом Хаспибеговпћем, u дир. г. Ђуиовпћем стнгао, пш су за њпуа прешлп у укусно дскорисаиу салу, која je била застрта, Нплпмнма, у ирочелу нзлпоила се Краљсоа слик«, дс1;орлсана около државним аастлш[ц*1ма, на другом анду лплппнла ое слпка Прсстолонаг.1»сдши;а Петра нокропитсљи Гпјрета. noja je тпклђср декоpiioaua ca држаипим зампицамл, ca плафопи ппгјело <‘У лпмпс, oKiihoHe са деиор-шширом. коо што je била окнћеид и цнјсла сала. У врху сале постаољсн je велики стол, а мгто tuko и уздуж сале. Прочељно мјесто заузео јс г. Бпн којему je са деснс стране сједидг П^ссвијстлп Репс-ул-улема, а с лnjene страно iiovfuhiiiiK команданта дивпзије генердл г. С. МумџиК а до ✓ pr т,1ли су сс осталц угледни пвлппци, међу којимд су Onim: иачелник г. A МутеиглпН, подначелшн: г. Др. Давн* потиугвцилк т. БожпшЈПић, гђа Бстрпвић, гђа КрсмаicouiiH. замјекд: држ одвјелпгкп г. Ејуб Адсмооић.. дир. г. М. Пољак, влч. г. Алауиоиић (предоједник Напретка), г. В Ђурић, поручпик г. Д. 4PHrimSr. Jfc Дпорииковић, г. Чомара, г. 0. Mapuh и миоги другп угледии грођапп. У дку сале ааузео je мјесто мјешоовитн ђачки Гпјретов пјеилкл абор са npotJ>r г. Маћејовскин. ТЧлнп у 4.15 лодпредсјечник г. Ахмед еф. Eopnli orno­ me Јс свечано отпаратбе са лоздрпвом присутнпх гостију, паппшшкши нарпчтпо да се cpchmist ocjeha тто у овако зиа»јнђ« иоиенту може испред Гајрета поздравити г. Bana, пресвнјетлог Реис-ул-улему, који Je у евакој прилнци као вјерокн по^лавица нае муслимвпа мпого дспринсспо аа Гајрет. затвм ггредставнпке и представннцс разннх установа н прлсвјетно-културних друштапа које су увијек брвтски noua гали иросвјетно-културни рвд Гајрета, доздравио je представнпке штампе који будно прате рад Глјрета и за које зна да су првјатељи овог ггросвјетно-културног лруштва. Послије поадрава, г. Bopnh je у једнпм кратком глвору оцртао значај ове свечаности, нарпчтгто катласивши да ее Гајрет сретни« ocjeha што се ono отворење врши ва дап pnђења Њ. Вел. Краља. Илнпјевшн аначајне одлуке мудрог п внтешког Кроља, г. Bopirh je швршио свој говор, који je бво noupafacil бурним локлидпма 1В Всл. Краљу и Прејаспом Краљевском Дому Лослпјс гопора г. Bopnha мјешовкти ђачкиГајретсш ијовачки хор огпјсвао јс на свеоиће падопољстио државиу химлу, коју су прпсутни поздровшш фрпгстичппм аплаузом. Затнм je главнн ссЈфе.тар Гајрста г, Хамид Кукић манно ЛАрспвктпов ирошлпг тг будућсг ]рпди друштна Гпјрет ira иултурном iT привредно« лољу. Ca говорол г. Куклћа лпвршепа je ова лнјепа свечаност u некп су се гостн почелл алдовсљни рааплазлти, док су опет леки остапп да врегледају просторије omr дола. Прослат рођенАана Њ. Вс.ч. Краља у Фочи Прославом прпгодоц рођсндапа Њ В, Крал^а Алсксапдра I руководили су Мјеснн одбори Гпјрста и Иросвете. Псслије Ллагодарења у цркви и у џаишји био je дефппе војске пред спомеником Краља Ослободиоца, којом пригодом je свирала музика Гајретове Читаонице. 7 �Сиж гооти понуђежж су : ках вом , малжном, рахат-локу- Зати м су и т л 0 раане коржорациЈе на честитање начелвнку среза, међу којима се je особито пстипао заједничжж одлазак М јесног одбора Гајрета и Нросвете, noje je кроа гра-д мом н цигаретама И овом приликом аратвла читаоничка музика. К ад су представницж тих д в а ју м узика, као што то бнва вазда при Гајретови м прлредбама. одбора иавршжли честжтање онда je муанка сви рала хжмну на проолавж je оудјеловала В о јн а rana оба одбора до Гајретове чжтаонице. Проства рођендана Њ. Вел. Краља у Мостарском кшвикту Ha вече у f> сати кренула je велич&нствена поворка испред Просветиже атраде са бакљадом ж музиком на челу. и ове Године вао п прошлих у a пза тога je одсвжрала неке народпе комаде ж опет отл pa­ Рођендан Њ. Вел. Краљ а А лександра I. прослављ ен Je Гајретовом конвикту у Мо- Чнтав град бљеш тао je од многобројних св и јећ а и ватромета, a no околннм брдима горјеле су маптале, a из неброј грла стару на н ајсвечан и ји начив. Пл утврђеном програму свечаност je почела у 7-30 сати орили су се поклицж ж о вад н је Њ . В. Нраљу у вечер, к о ју je отворио управнжк кож ввкта г. A . 'Ежкић. П ослжје д р ж а вве хжмве пнтомац Ш укржја Бан џо одр- У 8 сати на вече у П росвегиним просторијам а одржао je врло дирљжв говор прото Мжлан К ујунџ ик, у жоме je ис- жао Je врло у сп јел о предаввљ е гнцао особите ааслуге наш ег милог К раљ а. Затим je лстакас ђорђевића- овај заједничкж жступ о сл авн ој Династжји Kapa* ■ i i ! i Пжтомад М. Буш атл ж ја декламовао je : П јесм у у сл аву Г ајр ета н Прпсвете п озж вају^и при П р и л и к о м о т в о р е њ о Г а јр е т о в о г и н т ерн ат а у Б а њ а л у ц и , М је с н и О д б о р c g п о с е т и о ц и м а и с а л р е д с е д н и к о м М је о н о г О д б о р а г. С у т вагом С а л и х а г и ћ е м (х) сутне, да и са и в с е угледају у то д а д а братскв в сложно А лвксандрова п реласка преко Д рине од A. Ш антића; вито- раде на вапретку в а ш е држ аве. мац Послжје говора одаслан je Eb, В Краљу А лександру I браојав ове садржжже: »Мески одборн Г ајр ета и П росвете М. С ади коввк »Ha обалама В ард ара* од В . Или>1а. Све су тачке паведене лв(јепо и прециано у салж, noja руководсћи аајед- кнчкж данатпњом прославом , и^пред мвигобројног сакуп љ е- je била увусн о декорисана и о свјетљ ен а. Свечаиост су п осјети ли : К о м авд ан т Јад р а н ск е Д ив. иог грађан‘‘тва в а р а ж а в а ју Еам на мн огаја љета«. Областж генерал г. Др. Б л а го јев и ћ , окруж нн лнспектор г. Ни- Иаа тога je пјевачки хар »Светог Саве« отпјевао хМво* raja љета«. кола Стилжновжћ, чланови М јесн ог Одбора Г ајр ета и многи и ајодличнији п р вја тељ и Г а јр ета . Иаа сврш ене свечаности гости су р:авом и цигаретама, a питомци чајем. Прослава рођендаш Њ. Вел. Краља у Гајретову кмвикту у Плевљу Рођендан Њ. питомци конвжкта В. Краљ а А лександра I. проолавилл су у Пленљу ж ајсвечан и је. Уочи рођендана улућена je воадр авн а депеш а К абинетској К анцеларији В. К раљ а, a управником сутрадан пржсуствовалж конвикта свечаној су довж у сви пжтомци п леваљ ско ј П рослава рођендава Њ . В. са вжкту изврш ена je срдачпо алж Tora дана у 15 еати одржана je свечавост у просториЈлма Гајретова Д ома. Ha свечажости су питомци копвикта мжх пжтомаца, лихагжћа. п аузев Краљ а п р едсједн ж к а М јесног Програм се састо јао: Конвикта г. Би оградлија иоздравжо je госте и аахвалжа на увеличавањ у жрославе. сл угам а Н>. В . К раљ а з а ослобођењ е деклам ац и је, ћ аак у ск е (чаја). говора једн ог totodo одбора са- г. Cft- Иа поадравпог говора управнигса к о вв и к та ; 8 у баљалучком кон- скромно у кругу пијежо декламовали пригодне ватри отске пјесм е, a управник им црном Прослава рођендана Њ. Вел. Краља у конвикту у Бањалуци Њ. џ амији. почашћеии етарж јег питомца о а ва ч а ју и у једи њ ењ е; и заиа три �Прослава Je сдржапа у 4 сата no нодве, a иза тога су лнчнн дилетАвта. Ндкон овот, ha ллбавн Je насталс одличнп гвтсм ц и п р и су гтсаал н баклади у е сати на вечер пред бан- весеље, нгранке a вапокон биравве крдљице љепоте, те je ка- г.ком палачоМ| ГДЈП je Foiapuo градсначелник. chg Прослава рпђендтш Њ. Вел. Краља у Горажди скрутиниј проглапио реаулта.т гл а са а а којим ее ваабира гђица Нада,Товаповићепа студентица врева, краљнцам ље- послнје Бола но^н у впјвећем иееељу н распсллжењу пао аабпву у nepnci Гајрета, влн je био спрттјечеи у roj на- поте aa град Бое. Крупу у год. 1B30. Н ајпдлвчвнје порсдице града Крупе давале су мјери, na je са среским начелннкои госп, н гђом М влутвпом Терзвкем топ Ha нсву Годнну бно je Мјесни пдбср у Горажди аикапрнредио на рођевдан Њ, Ћ ааједнидн са Прсевјетои. И свог пута Ј^раља сијело у био je материјални ti расположење, унијелц су у пву здједво аабаву духа n раеполс успЈеж слвб, дочвм je иоралнв угп јех бно врлс добар, јер je зиеља заједво са п ом енути1£ учнтељидвма нначе Гајреловим бнло да аабави сељнка, који су удаљенп no 10 кн.пометАра пнтомицама. пд мјеета. И приликом све забаве бнла je рааних сметан,а и Овом приликом Гајретов je одбор аахвалав овдашаем одвјетпину г. Н Драчевцу због тсга јер Je адбору ставво ва расположење свој гласпвир, a натпнм учвтељицама гвој дом аа пробе. noieniKoha. М атервјалнп првхсд био je Дин. 1.500.— , те je лапало Гајрет и Пргенјету no Дин. 750.— , noja je гвста Beh в Дозначеда Глвнном Одбору, Од чланова Мјесног одбора под приредбе ове забаве ва ПЈЈОславп рођен&тп Њ. Врл. Краља у Женском кон викгу у Сарајеву рочито je много жртвовао трудл члан пдблра градоначелнвк У овдашњем котгввкту прсг.лављен je дан рођења Њег. Вел. Нраља каа в десадањ ш година. У очи -гсга дана упуНена je депешп Кабинетској Канцеларијн Tfc. Вел. Краљв, у Kojoj су честитају^и иајављене лвјепе ж аље 0"далпњл1 пвтомица. Ha дан рођења у вече, у 8 сити, прнређенг je аабинпо нече оа врсграмом: Александру — рецнтује шалић, бввш а Гајретсва питомвда. Пред гаму звба.ву и за врнјеме аабаве пред Хотел Круno^ грвдокд оп)шна je удеснла посебнс р асвјетљ е»е га лампионима н laBJBftua Нпаче- чнсти je прнжпд аабеве Цвн. 5-245.SO. Fajperoeo kaćaea jу Оџаку 1. Предаваље, говорн пвтомнца III. Еајрсви}! 2 . Краљу г. Еошко Зељнгнвћ и чланица учптељида г!]ица Ферндп Ш - Cl, ФнлвиовиЛ; 9 Отарбини — рецитује М. Махић; 4. Прољетни осмјех — л ;ева уа пратњу клавира A. Куленовић; В. Сложно 6paio — рецитује Д. Л окиић; 6. Повратпк — ua нлапвру сввр а Ф. Ор-ман; Ha шпиџ|јтиву повјереннва Гајрета гг. Сејфудина Maглајлића н Арифа Хдфнза Џанавовпће те гг. Ибрахима Брквћа n Хамдије ГПа^нрови^а сдржана je ва рођендан Њ, Вел. {(раља, ha 17. децемСрА np. год, Гајретова аабава, у О^јлбу (срез Дервелта], чији je чнсти лрижод нанво Двп. 1.680.— . Ha овон мјегту морамо истаквути да гу ову авцнју гћим 7, Ш аљиви ионолот — извод!! tž. ПрпЛЕћ. П ослије павршеног прогрљма п гдвјељ ен с je литсиицама колача, аатим пола сата нграње. силама плтБпмаглли среокц нвчелнвк г. МипдрАт Мнлпвановић u опћпнски начелпвк г. Хилио Карић, na ч е у у им тотпа iBfljE Г ајр ет о ве за б а в е и прир?дбе Величанствена Гајретова забааа у Bor Крупл Забвва je одржана у просторнјамА Муслпманске Чвтаабп ц р , Мјесни одбар Гајрета прнредпо je 17. X II. о. f. у Boe. Набапа je олржвва у галjt Хотелв-Крула a бвлл je неомбпго тернјалнс nncjeten n je каЂп мпрално leno n ма- успјела. Готово су пначе ћ одлпчбг цпјели Гајретове прпграм аабав§ нЗВоДЕСпе учнгељнце питоипце гђттце Саиија Коми^. Абнда K a­ paš ACflHnnuIi, Рагемл Rjnanh n Ферпда Пашалнђ. Отпочела je аабава Бредааааем ппзиатог Гајретовог радеивка r. Османа Реџића, учитеља, в з Бижака; затим je Koja пна врло мале лросторнје, тако да се Je полосвнЈета млрало псвратпти куЋама, јер нису моглв увв^и. у просториЈа Круги аабаву у псчаст рођенадава H jei. Вел. Крада. бичпп внла учител,нца Ферида Новјережшзч су нсчелн сакупљАти н прилоте у наравв no селимд ,те гу у том поелу н усојели в еакупшш око 2.700 кг кунуруаа д шпепнце. Прва Гајретпаn anfiaaa у Урошсвцу 15 децембра lfi2 0. аакааао je Мјесни одбор у Урошевду врву своју аабаву са позоршпним комадом s'Ha.nn под чергом^. Поепто je сва врва забава, која Je уеледлла ускоро п за осБиватЕА одборА, п сбзирси na то, да еу овдаш пп муолп- Патпалпћ голо пјепала in je r iie Селпмбега« уз глпоовпр прат- манн ča приличпо неповергња гледали на пву устапгву, М јг. n,y учитсљвце Рисеме Бјаки^. Велпка je акустпчна снла Х с- онн одбор je имаз na циљ што nehy моралну нппредност, n тела Крупа дала иеном иначе одличнам гласу суптилну n материјалиу страну тек толикп да бл се ттоБрнлн режијски трсшковн. Ha забвву су бнли лозватн И Гајретовн пријнтељп опојну Баланжоличност, многобројна публнка oznojena iteним гллагем панетпеиа опојном njenuflu олушала je заносно n беа дага, док се свртаетасм пјесме н н јс претворпла у је- na Свопљл, Велеса и других меота. који су се радо п ода- гвјдпвтијп . авали. У саном Урпшевцу одалп гриђинства бпо je обилан, с обаиром да je ово rn.no мјесто- Бруто приход je бео Днн. Потои je слпједио дует п јсвањ е Сампје K ombIi n Фприде TlaшалнК уп гласовпр пратн^у пгиенуте учитељпце Зјакик. И 1-600.— a чист прпхад Дпн 1.067.— т. ј. BaFon псд^ире-њп свнх рсжпјскнж трошковА. Ште je најлпскавпје, Одбор Je ова je ствар уелјела в взлавала сллно одушевљење, уперен д а je углед да сада мпло погшптог Гајрета у оввм крАЈевнма. подигнут h a досгојну виопну н да су гвн п р и еутнн билп псгодоп забаве лосве задопољнп. линствену душу и једпкствени глас овација и Другн дио npcrpa'Mfl испунилн су ЂПротганицама« noпориптнии тсомадом пд r. A. Мурпдбегпвп^а. Главве улоге имале су горе поиепуте учитељнце ie Г ајр етгт гптомад гпв- Одушевљепп успехлн прве забане, сдлучио je Мјеспп паппјалад г. Ибрахпм Зукаповлћ п овдашњп учитељ г. Стп- одбор да у част рођендана Њ. Е. Крољ а одржп на дан цић и rn први у улози Фуада, л други Овај одлнчпн позсрншнп к о д а д п СВПЈИМ снжеои, својим рефлексијама в евојсш п н цлЈатпвс« саи no себп nuao je нај- децембра другу своју забапу га позорншппм комадом а Сугеди^. Пошто je Урошевац мало пеето, a ф ннласнјска криал немплостнво лрнтнгла овдашњн живаљ , то je Одбор pemno бољег терена батп у Е ос. К Р Ј7111 Ћа Је рааумљпвп, да je naрочито усппо, a нарочтпо клд еу га првређивалЈЈ тлко ОД’ Да би лзбегли режије.кђ трош ксве, аабаву су дали у зајед- у улоли Алијаге. 17. да у пнак оданостн Н>. Ћ Крпљу, сву авбАву дрде бесплатно. 5 �ппцп cn гг. офкцприма онд. гарнизонп,, који су платили нузпку, огрев, светло, чшпчеље и дрКако na прпој, тако п на другој аабапи. ттоздравпо je госге прсдседнпк одбора г. Селмаповпћ л упоанао присутне о досадањем раду Гдјрета. И друга аабава доттринела je мора.пног успеха, тс су се многк и јавно зохпалили пајтоплп јпм рсчима Гајрегу п пожртпопнпм рпдннцлма aa добро Краља п Отаџбине. Одбор се ови.м пугем иајтоплпје аахваљујс гђпцн Радмилн Димитријепић. учитгљпци Жсчгскс ппнптске школо п г. МплутИЈгу Мојспловпћу. (тарешинп станпце, којл ry Пплп узслк учеЈића кло дилеиштгг у обје забавр Мевлуд-и-шсриф Гајретот Женског О()бора ;/ Сарајеву У педјељу, 22. децембра лр, год., приредпо je жонски одбор Гајрета у cnnua просторпјана Гвјретова женског ивтсрлата мувлудп-шериф који je успиа изннд сваког очекмлња, nao mi један досада сдржани мевлуд. Ha мевлуду je блло лрлсутно око 500 иајулгеднијнх сарлјевских гасаођа муслиманкк, Hn мувлуду су пали слиједећп прплсзи ла Гајрст: По Лив. 100— : гђл др. Хллка Хасапбеговић в Лебибе х, Мехмедбашик; no Дии 50,— : Сејде х. Мехмедбашић Факет х, Tvanih. Лпша х. 4eiirnh. Мутевелпћ Мемпуна, Глврлнпапетаnoniili хлнума. Насихп х. Шлхппагић. Meimili х. Сејде х, То- Гајретова забава у Коњнцу Ha s. децембра 1920. приредло je Мјесни одбор у Ko­ m u ^ годпшњу забаву у лросторнјама Дома Св, Cano. Заблва je бпла вр.то добро поејећена од грађлпства. јер je сам т.омлд драла »Абдулах ллшл« од Bainaniha прпвукао to. ihi.o погјотпоца н из Ohoaime Коњлцп. na чак п иа Могтара je било неиолпко гостлју. Дллстллтл еу олпгрлли своје улоге одлпчно. ларочнто гђпце: Дегакка Гллгореллћ. Славојкл Mvжirjeoirh, AhKi ГллгоревпИ. Десллла Ж' ,ка Фппка Хлнке. Десанка Мужпјевић п Eopuica Брборпћ. Блрочпто je лпјеве декламовала гђпца Сенпја Дплдаревић дсклпмацпју Протеп тору Гајрета Њ. Kp. Bnc Престпиасљеднпку Петру. Да je забави пспола опако лпјепо. Мјеснп одбор се захваљује г. Атпф еф. Дизфлревику, учптељу тт г Мустафа еф' Ћпшику, пресдсједнпку »Итлхада. hii Мрстара, воји je догало лично са гнрдерсбем друппЛ 1Итпхад« чржвливши труда H ir времена, na je многе недастатке дилетаната лсправио проборавшшш лва дана у Кањицу — Након свршелсе комах^п *распрод&је томболе. блдаал je краљвца забаве. Илбор je пао ла дражесну гђпцу-Длилеу Софо. У пајљешпем расположеп.}", гости гу се забалљали да зоре јер je тамбурашгр- лбор Југословелског Клр(< sat pari бпрапе коиадс. Чпст орпход je Дин 5 355 Велике припреме за Гајретоеу забаву у Ми^гару Прошле ледје.ге, инпцијативоп Мјеспог Одбора Гајрота у Мостару. одржлна je uinpa конфереицлја Гајрвтових рлдепика п пријатеља. Цил> вонференцпје jno je обрааоваље заOnDHor одбора. Дсбро посјећена колференцпја пзвршжла je одмах почетне припреле. Датум забаве. којп je фпксиран за 2 марта 1030. г. (о Бајраму) и скица аа љен прпграм су гстонп. Сверо обрааоваии грађанспи пјегачкп хор Гајрето, воји je сада у пуноп лпмаху, учествоваће на аабапп у 3—4 тачке. Поред пјевачког хора у програму су предвнђене ксколпке инст]|ументилкс тачке n nonjecire соло-нлртпје. Iloiuro се одбор. upu нројсктовању вабаге. руковолно жел.ом да п|>огрлм буде имао иначај праица у ком дјелујс Гајрет, одлучеио je да се на овој апбави штупи у главпом cn пластптпл снагамц. И П11ТИЛС iipiinpoMo зд опу аабапу njniie ее lrj'KoM плром тако да he n овс годпне Глјретова заблца у Мостару бмтп впјуспЈелија. Ирипреме за прву Гајретову забииу у Тур. Јањари.чо MjcciiH Одбор Гајрета у Тур. Јањлрима (rpe.i Бијељиira) na чслу са приједипм и агилиим претсједником г. ХуceinioM Хлмшићсм мрипрема <;с na олржлп.е прве пеллке Глјрстове аабаве у Тур. Јлплрлхл, ла коју плада велвк иптерес у cbiim оволиим селпмл и варошицама. Надаље јо Mjecim Одбор отиочео са onji/naiiau.esi аналфабетског течаја у селу Глнњима, гдје смо отпосллли у ту спрху бсеплатио 40 буквара. 10 Г а јр ет а в о д О о р и у т е м е љ а ч и у К о з а р ц у , 19. X I. 1 9 2 9 . г о д и н е mrh. Зумрут х. Eopuh, МехмедбашиК ханума; no Дпн. 4 0 —i Чеигић хануап. -1?ади.евић ханума, Annia х. Џабија: no Двн. «0.— : Фатша х Ватрењап Ешреф х. Capnii, Хобибе х. БуfflaTJiHi, Сочо хаггума Фатима х. Пашик. Аишв х. 3nnpnh, Aimia х. Церић, Н Н.. Зекпја х. Капетановић. Џемкла х. КучукалиЈ!. Cennja х. KapЈЧехмедовић, Н. Н.. Жигпћ ханума; no Див. 20.—: Н. Н,, ЏуЈЈпшић хвнума, Иемет X. Брка, В. Н,, Зулејха X. Бахдијаревић. Атија х. Садови)!, ЧурчиХ ханума. Ииаиовкћ ханума, Eopnli хаиума, Сердаревпћ ханумл, Хпба X. Сврзо, Муннра i . Муфти11, Зада х. Туња, Халиде х. Реповац. niBuinh ханума, АбаџиК хавумв. Дудл X Арсланагић, Есма х. Дубрави!, Шемсе х. Смаилбеговић. Кадрија х. Бахтпјаревлћ. Зелкпја X. Кобић, Бегпћ ханума, Хајрија х. ЈЈанџо Флта х. Кеетевцић, Адемопић хануна, Мунира Делић, Башагпћ, Хашимефеидић; Дин 15.— : Халица х. БилаловиН; no Дип. 10— i Фадила х. Халвлбашић, ХафизовиК хапумв, Флтвиа х Јаловчп1|, Пиљпћ хаџи-хлиума. 'Бул X. КосопиК Н. Н„ Н. Н Мејданпја ханупа, Kaputi ханума, Нсјре х. Са риџић, ЧЈаллиновић хвнумв, 'ВонлагиК хануиа, Рилија х. Иоиjiiinrli, Н. Н 4>ага х. СманлбеговнК. Сулејмапови^ халума, Долагија Ханума. 4>ата х. КошаркК, гђа Јованили11 Хатиђл Касумагнћ и Н Н.; Лин. : Н Н.; no Днн. 5.— : Н Н„ Н, Н„ Н. М-; no Дшг. 4,— : Н. Н„ Дин. 3.— : Н. Н. Уцупио ДПК. 2.029 — Orio голиие женепи одбор kiiohvo je иптецишпшје na рад. Сг-лког четвртка састајаће се госпође na ручни рцд, гђе tie кзрађивати nредмпте за Глјретопу изложбу .прнннnoM овогодишље забавс. Скорнх дана eaanahe се и скунштина чллпица и npena иовим друштвснпм прашглима шмбрати одбор. Гајретов ж еи ск и м св лу д у Мистару Жекски Мјеснн Сдбор у Моетару приредло je женекп мсвлуд 7. Х1Т пр. год., no даиу, у нрсторијама Гајретовог конвпвта, Koju je донио успјех иапад сваиог очскиваља, како у коралвом тако в у материјвлном погледу. �П осјета je била тако мвогобројна, да су прпглорије Г a jретава кон вш ла бттле дупвдм пуне муслнм&нсквг лгепског Зап^зипши ова^о лнјепо ресположење аа Гајрет, Мјеснп je одбор одмах првступно сабирдау добровољннх прилага аа ннбаву намјепгт&ја *Гвјретове Ч таон нце<, свијета из угледнвх мостарских кука, Прпликом опогодЕтпњег м евлЈда аапаЈиено je , да се у na je сакупљ ево 544 днвара. свијет еве впше и Ппим тога одбор je закључио, да n a дан 17. децембра више одапдва ennjoj дужиости ti да Гајретопп. у д еја т и р п све виш им н вишеис текиом, јер je примјећена раалика како иа рођепдан Tfc В. Краља ттрнреди сијелп у тсорист »Гајрето- св&ком погледу, женски муслиманскии У MopaJiuoM Tćiiio пиша у натертгјалнок погледу овогодииш.ег и евлуда од пријатшких. Зд получени усп јех тша ш јв и ш е аа- ве Читаанпце«. Ово гијело Лснало je изиад спаког очекиваља k ik o у мормном тако ft у материјалном ппглсду. Већ пар дана слуга псчаеиа предсједппца прнје, владао je аа њ сдбора гђп Иаиле i . предсједница раднст opjoflft гђа Фатиме х Кнјтаз н Ћптлпћ. —. Пв- вслиби ннтерес уеђу овдаш ^им гра- ђанством и atejfcBo се je очеллвао дан снјела. слије менлуда у програчу je бпла Јвгранка«, али усљед сирти тога дана налпе вел лке прнјнтељиие, a п чланице ло- Укуснп декорисапе све просторнје »Хотела Др1таче« пружале су восјетиоцнма угсдну аабаву u рааонодЈт. чапног одбора Гајрета, Јилјке члана сдбсра г. Мехе X. Oweроаи^а, диреБтпрн Земаљске Еанке, n и а т е добре Хатице s. X . Омврсви^ — нгранкд je потпуно иалсталд у анак велике шака. Сијело je отворис агдлни предгједнпк М јесвог Одбора пажње према еоиојницп . Пред мевлуд, прилкком посјете предсједнице код госп, Муфтнје ЏабтЉа, уписао je исти споју супругу Џдби> за члана дсбрствора натпет другатва. Девле т. Прилоте аа мевлуд дарова.ше: Tlo Дин. 100.— : Муфш еф. Џабпћ, Мехмед еф. Тјпкп К Хптлџе i . Ребац. Ха-гиде х. X. OcuaHOBBh, Ибрахим еф. Фејпћ, Ибрагиница ХаБило Ахиета- гиница Ефица в Хаблба X . Омерспић; no Двн .fiO— ; HčiiLae i . Кајтпз, Мухамед еф Цдбттћ: no Днн. 40.— : гђа В. Бттједић: na Днн. Дин 30.— : Алагнница Куртовпћ, Horo н Р&љевић; no 20.— : Цуџа, Гребо, Б аки ја, Гаврлповић Вргуља, Ja m h , X. Осмаковн^, БехлшкшиН, Т абл ковп ћ ,, Шеоа, A. Џабпћ Драчс, Ступац. Муслтчбеговвк н [(ђиаЛина: no Дпн. 10.— : Кајтаа, Драче, И. Драче, Велнћ. Meni1 Ллит;алфиВ, Хаџвомерсвић, IllahnpoBnh, Бајдт, 'Бемалсвиђ, Черо, A. Чеврон Тиввпна, K ajiaa, Сефи^, Ф. К у р т в л !!," Чевро, Хасанбеговић, Рпавпћ, М. Ризввћ, 'Батпћ, Дероља, X . ДеротБп, ФадлибеггFHt Звонић, Кауабег, Хадровпћ. Гребо, Б а к в ја , М. Карабег, Крпвдпћ, Ибшик. Угљен, 'Нпшић, Муслибегови>1 Учећопмћ, Почетак си јела најављ еи je пуцањеи нз прангпја и nyг. Мустафа Jaiinh учнтељ. читашем поздравних депеша Њ. R. КРаљУ и предсједнику Главног Одбора Гпјрета г. Др. Авди ХасанбегптшКу, те са бираним n пригодним гооором о раду' Гајрета у прошлссти и будућности, кап и о потребп осии’ BhH-a »Гајретове Чичаонице« у Клпдњу. Иза -тога редале су се рвзнп и притодне д егл а м л а в је. По еврш еоо« ‘програму настпла je угадна н пнтнунл лабаги, - r o ja Je чрнјлла до ЗД’Т>око у ио^. Преида je у Кладњу врло тептко добптв: свираче na 0B0 u e -c y fcciijc.iy виралп двајн гвирачи iuto je посјетпоце, a нарачнто омллднпу iimiuko раздраглла. да се je готобо непрестано играла и плесашо. Бриједно je нарочито лстакЈсутп* да je иа овоме спЈелу био обплан бифе, иојега су у ве.Тппш даровале овдатпње хлиуме, што даје ви д н о п дсказа, да оне воле сжн Гајрет, да ралуми;у његов плодоиссвп рад в цпл,. и да je Гајретова вдеја n b b i злхватнла. Tppfia.no je дићп на ово еијело. — требало je доћл п пидјетп велпиу љубав и одушепљење ал Гајрет н аего ву ндеолорпју, је р се je на свсм е спјелу поред гоеподе чпновнпкп, РвјкавнН. Хумп, Бттједпћ, Лакиш ић, X . Ocimnomih. Хеџпсе- најодличнпЈнх лимовв^, Кајтаа, Ћпшпћ. БехмеА," Ilono, Ђ. ТТопо н 'Вишћћ! ћо 7.— : Пуанћ; no Двн- 8 — : Бпјивпца, Мурссл, АроландгиТ!, број иаптти \|услим*нс1; в 1 Захнровић и К ајт аз; ло Дпц. fi.— : Шуграгпћ улраво лелебан иаглед. na су ое п ови on раадраганом омла- Мпловнћ Ра- м nPi, Милопић, X. Омеропић "Мплопв^, МусЛнСсгсиик Шопа, Ђ. Муслпбеговић. X . Оешиовић, РустановчИ, Најтвл, Фа^лпповић, Иофо, PajKonnli, Дрљепић, ВуОић. Милавпћ; no Див. 4.— : Зачпнотшћ, Ће.чаловић; го Днк. Потур, Хумо, Н. Н. Чвстп ттрвход мевлудв пзнно 2, : Мидавић, Ш емрд, Див. 1.892. ,V Кладњу Мјоспи одбор Гајрстл у Кладп»у na својој сједннцп одржаисј 5, деиембра с. г. затгључио je да ее на s. децембра с. г, салове пзвплредпа глнгша скупш тииа на којој се вмаде upoмо прввлнма иаабратн односно повунитп Мјеенн сдбор. Скутилиша je бпла Пјшредно добро irDcjeheHa, н нпион ispaliс дебате нзабрат je нови одборKrti;o се у Кладњу ocjelin веопходна потребл оснншпва ■Гајредове Чнтаопвце* у којој би се могоо рал аа Гајрет што мцсао усталитп тт попул.прн* сати iieby вајш ирпм сл о јеаи ва машегл елемента, Мјеснтт одGop предложпв je с к у ш п т п и , ла ее у Кладњу o rn yje >Гајреtona je Чвтаонвца«. врвмнла са Onaj прсдлог М јесног одбора необичннм чвни у бдјраисна и веома лијеп старипа, кој су обу- одијела п осјгтали ono сијело и дали му дпнсм, poja je била у сх н Је н а иављдли видио ттмпозјпгтнпх јвихопом посјетом. утодпо зо- n одпијелв са си јела иа,јљеише утиске о Гајрету. И oro ваи даје пуну гара-ицнју, да je Гајредспа мисао ћродрла п у 1 Ватнла дубокн uopnjen у најш прлу олојеппма нлшега елечента. je Величожтвеиа манифестација Гајретове мисли боље прошнрнти. a Гајретопа грађана нелгуслиманн, апдовољствсш скувштпнп п одобравањем. Скупштцтш су одмаз прочитана и прпшгла о оовллању Читаоиице (која je одбор neli прије прпираоао) na су ra правила уз неанатие намјене примљена од скупштине и већ су псгога дапа послатв кадлеж ној властн ва одобретт,е Чпсти ттрпход евога си јсла панаша MG4 дннара. Гајрегов теферцч у Гацку У лјесецу авгуиту 1020. прнрсдио je Мјсснл одЉр Гајpevii у Гацку теферпч, од i;ojer je одСор Ли» 7.5АО.— upu10 ДИ, Buja je сиота и дозшчеиа Глаиним Одиор.у путсн Сриике ШЈедлонице д. д. у !'ацку. Ниложба жешњих ручпих m'lona ПршшвоЧ npefleiojetie I’njiieiane злСаое у Сарајеиу. i;uju he сс одржати а. мар/га ои. гол- Глевии ПдЛор Гајрета намјс;дов« 0 TOj својој чаијерп Главнп Одиор Je навпјестио нарочнтом окрулшнцои све своје одборе u поијсреннке умцлнвшв нк да у својим ијестнмп вроведу 3a ову ппложбу што јачу пропагвнду в да о пзгледима аа одапв у својим мјествна иавијеете Главнп Одвор иајдаље до 15. јавуара Предмети аа изложћу могу битв каво новији теко ii сгаринсжи, ћ то: чеврие, јаглуди, учкури. махраме( везснс« и пирлвтане), јаотуци, навлаке јастучнпце, иилпје-п, тишлајфери, телити, бошче, покривачи деке. декице, веарне блуао н вапице, рупчићи, таблењаче, заотори. столњаци. витраже, И �дрнперије. сторови, торбнце. радови. Након примљених eho л евп ост&ли жен^ки ручнж взп јеш таја о одзиву фармираћа се нарочвти сдбор за сцјетгу паложбе л појединих рлдова. НајЈћепши радови £иће награ,ђелп еа иарсчитнм нагрвдама, У изложби могу су дјсл овзти само а в в излагвли, којп he Надаље je приређена у сп јел а забава у градсхпм парку, a од^ОРУ Ј€ успјело ваправити десетак оснгурања у корисг »Гајретав. Након тлга слпједи ли су : благајлички и звјеш тај в д зпјеш тај прегледника. пријатељ нма Г ајр ета у ennje радове локлонити Гајрету, Умољавамп н овпм лутем све прдјатељ е нашет Г а јр ета г, Д аутовв^а, да уанастоје ову пзложбу увели чатв BHiy. са m io nehuM бројем П ослије тога перовођа члта писмену поруку г. дредоједнини др. Хасанбегстшћа, ^оју je сн увутио је д в о м диему превг преК^едплка се no ааврш етку пличе г. др. Х асавб етс- ; ■ ' I N il Навон краће дебате прелааи се на взбор нопсг одбора, бирннијлх радова иа својих м јеста, сдносно п оп уњ е^ а старог одбора. Ли.сту i. Д аутови^а скуп штина једн огл асво прима. Према тој листи у одбор с у уш лд: Н овн Г ајр ет ови о д б о р и Оснивање Женс.ког Одбора. у Грачптци Г осв. Мусгафа Ж и т к о , пппред М јесног Одбора Г а јр ега у Грачаниди сазвао je аа 30. новембра у проиторпје држ авне основве шдоле скулштину госпођа и госпођица, који х je било лрдсутно 47 у сврху со н и в а а а женског одбора Глјрета. Н аксл отворења скупш тиле. те лзбора председнице скупш тлне гђе Мнтнћ. ааписнлчара Мустафе Ж ишде и верп фвкатора гђа Николнћ н Ш емсе Куртаптћ г Жлшко држ л предавање о рлду друпгтпа »Г ајр ет* н а културном, просвјетiiou и надвоналном псљу муслнмана n износи податке шта je све »Гајрет* учпнио аа лаш у оилндину за ври јем е ту ђпноке владе и еолико допрпнссн данас. Накол тога позлпа присутне да сви у један ipiac :кликну: лЖлвно наш Краљ, ж пвис П рестолондсљедник Петар и д в јел л К раљ евсвл Дом!к Клсвлје тога ш води знаменлтвје Гајретове раднике и молп. да скупштина уирлстм рамхет, a жввима да кликне »Живелп ,«1 што лста устајањем то и чиип. Након одмора од 15 мннута. г. Ж ншко предлаж е ли сгу одбора, коју скулш тина у с5аја"јед в о гл н сн о и тс: П редсједнпда: гђа Кадпћ тгогпредсједница: rfjft Алнкалфић секретар: Ш емса К у р т агв ћ 1 б лагајн л к: гђа Пашић; одборнлце: гђе Мнтић тг B e ja a rn h ; З ам јен п ц е: Н вволић, Жокаљ. Женски M jeenir Олбор браји сад а 64 чланпце. Ha иопиу М. Жпшво аах ваљ у је присутним в а о д за в у a молп ноел одбор да ппради да ее отворн аналф абетсви т е т ј за наше ж енскпњ е и да приреде пабаву аа друш гво аГајрет«, a обећаје пм св ак у паиоћ од стране св о је л М јесног М уш ког Одбора. Hoeu Одбор Гајрега у Бијељити Еанредна главна ску п ш тлл а М јесног Одбора Г ајрета Бијељ ини одржана je у R., дедембра пр. год. у лр остор вјам а мушке освовве 1ш;оле. С к у л т т и в у je отвсрио nnh. лретставло вааеланпка предс-једнпк г. Ибрахим Д аутовласти, ври етвва т. Bait40tni» вредлсжио да се п ош алу лоздралве депеш е Њ. В р л . Краљу Ллександру 1. и п ретоједпвку Главног Одбара г. Лр- А вди Хаеанбегонл^у, што екупш тлнарн иличу трократно: «Живио К р зљ !« М јесто отсутног секретара једдогласно ^Живво п р и м а ју тајк и ч к н и^вјеш тај чита претсједнли г. Д аутовБћ. Он н а в јв л ^ у је дд ј р. одбор одржао 11 одборских сједннца и конференција, одржав с су двпје врлс у сп јел е забаве, сдр ж ан je аш л ф аб етгк л течај са 105 аиалфабета, огнсван je мушкп пјевачкн збор са 2-9 ијевача. Б р о ј длапова Kpeiao се взмеђу 6fl н fiC, алн г з ј 6poj члапола није дсвољ ал, na предллж е да сваки члан нађ? бзр још no једнпг члапа И лпст ^Гајрет« бп требао много више да се растурује и старе лузкне претплате паплатс. Оспм тота отпочете су прппреме за Тајретпву зв м с к у забаву. Упагледу сакупљ ата хране вели, да je ту акдпју преуаео na себе одбор у Турскдм Латарима, који he aafcn nn селима: Атмачп^има, Трневу в Угл.овику и сакулљати храву. 12 те.ча\ у Тузтт ji / I 'JS Претоједник: Ибрахим Даутовић, учитељ; потрпетсједник: Мухамедбег Прељубсвић, велепосједник: тајник: Смаил Соко, грунтовнвчар; благ&јннк: Ибрдхнмага Хусаги!!, трговац; сдбсрвици: Асим еф. Мехмедагн^, шер. судвја; X. МухгфеМ’ бег Патић посједштк н Али еф. Алнефеидић, ииам-чатИ' чар. Надаорни одбор: Авдо BepOepoenfe. учитељ; MautyT ,'урук, врпв. чиновнпк, ћ Рифатбег Рифатбеговв^, Ј^лонооједЛЂК. Замјениди: Заимбег Зечеввћ. посједник, n Мујгта Туркушнћ, посједнпк. Претсједннк апелује ва присутне скупгптвнзре да no могну овај одбор у раду, којж греба да буде већи и замашнлји, јер су б Гајретови издаци ове године већи. Градоначелник г. Оалихбеговвћ у име своје и у име скупштипара вајављује да he упијек, кал то буде требало, сви заједно парадичн na Гајрет. и наш др. А вдо!« г. Б ајр ак тар еви ка, А н алф абет сни Г. Ш у И р и ји Ч у с т о н и ч , н а с т . за п а т . ш к о л е ; О м е р а г а Л / а к а н б е rćJBPrh, г р а 1) е в н и п р & л у з и м а ч ; - У ч е м и д е : Ћ а м и л а Ш е х а в и ^ , M e j p a Т а н п в и Ћ , Н у р и ја Т о н о в и Ћ . З а д а K p n s n h , М е в л а К р а в и Ћ , М е а л а Х п П у л , Ш е м с а Ш п к п м б г л , А л м а с .а С а л к а а и Л , X a c * « f/ a О вчм н а, С а л а X aum +, Папуњење одб-ора Таурета у К.ш^њу 8. XII. пр. год. одрзкао je Мјесни Одбор Тајрета у Кладњу лаванредну сдупштнну са дтвцим редом: 1. Допунв старог одбпра npeua новим друштвеним правплима. п 2. Осннпатву читаонице и ккижнипс Гајрет у 1£ладњу u одобрапања правила ипте. Претвједник .ТахиЛ отворис je скупштину у 3 сата. аахвплпо се члановима на вдаиву и иајлвно да je Мјеснп ОдОор, обаиром на нова друштвена лравила мпњкав, те га треба палолунити. Гг. МЕХмедалија СмајловвН и Тајиб 'Boaiih предлалу листу одбора. у којп су уиишли тг.: претсједнлк: Јаднћ; потпредсједннв: Шарић; секретар- Чамџић: Олагајник: Гојвчић: Одборници: Мешед КафеџиН, Тајиб "Boanli, Рифит Xacnh, Ејуб Чакџић, Сабит Рустсмови>1 Мухамед Бер- �беровнћ, Хамид Мидалавн^. НадЗорни сдбор: Смајил еф. 1Иашђћ, Рефнк Хдгвћ, M esara ГојачиЋ, Hfl 10 предсједник г. Ja sn h предлаже да се осиује читаоница, ttito скуп пп вн а једногласно у св а ја кап и прпчитпна ■мјене са праввлпма д р у ш т а Гајррт, те да ne иста чнтвпввпа Б^заве в Г а јр е т с т читаонидао, a тахођер да д осадака цјелохупва лмлоина Чвтаонвде прппадне друштву Гајрлт л да св а чнтаоница првпада под Гајретов надзор, идо астовп вла лрпЕвла, која оу сдм ах отпослата Краљевској Бан си сј Увра- сништво, те he се игта у цијелгети тпрлдржавати правнла ви Дринске Б а н св в в е на сдсбрење. Одбор je одмах отвочес лруш тва Гајрет. са убвра^ем добровољних врилога sa набаву внвентара ле внтлонице, a у лсту сврху првређује Одбор на Рођендан Њ. Вел. Краља, 17. децембри, и сијело са протрпмом. у мјепецу јулу 1929. изабрвни лдбпр Гајрета у Грачавиц-и конствтунсао ne je како слиједи: Предсједник: Асим АликллфиЋ, ceicpeiap: Мустафа Жпшко, блпгајник: Шефко Мујачић, ревизори: Абдурахман Мулабећнровлћ u Х усепн ЦвферовиЋ. Зам јен лви ' Ибрахим еф. Устввди>1. Супејмпн еф. Фаплић и Фаднл еф. РустеисБвН. У врвсј лоловвцп 1S29 . тодине одбор je укупвс сллједеће добрсвољне прилоге: од г. Лутве Муфтића Дин. 100—; од продатих јкурбанских кожица Дин 610.— ; прллог Фајпка Бране Длв. 40.—. аабаву, у коју смо оврху етпослали и раанвх почорншиик номада. Нови добротвори хпњић, дугогодвшии повјереннк Гајрета у Јптви, уписдо се je аа члана утемаљача Х в а л а и живис! Жељеаничка Кредитна д потпорна ладруга a. с, о- ј. у Г ар ајеву , внсоко цијенећи Гајретов културно-ироипјетни рад, упиеела ее je за члана добреталра са прилогпм од Дин. 1.000, којн лам je износ одмах ћ дооначвла. Мјесни Одбор Г а јр ч т у [[папрцу уписао je аа чланове утемељаче Гајрега Абдулах Карахмет у Угтипрачи, и Ибрахим 0, АјиноввН у Сљедови^вма. Х усејин У Бсс, Новом! Г. Мехмед еф. ИбЕтпевиЋ, Hiep. гудац, за cpes Б. Нопи У Нпрају: г. Џ рмпл Ааабагнћ, учлтељ. аа Kopaj (ереа Брчво). H iM Прусац, ципелар: Адем Б ал вћ. 1рговоц м Алвбег Кулеипвлћ, посједнлк; Фехвм Ситннца, управнаж лоште; оишрмае; Капнм К у гу рановић. удравник шкале; тпум. ттдуаетнБк; БеКдр Балагнћ, учитељ; Мушрем Х усејин Церић, вадш умар, н Х в л м вЈа Субашић, пстпт. чинсввлк. Јакешу. опјптинсктт Бовлм биљежатцд j ГрмаЕПцЛ. ЉСЖЦЛВ. које je Гајрета најтоттлије аахваљујемо л Далми утемељач ц Поджтљу Прије мјесед дана постављен je аа псвјерраЕка у Бпдж епљ у учитељ г, Ибрахнм Богунић, xojewy je успјело да sa кратко врвјеме уплше 3fi чланова, одмах покупи преко 000 Дин. члавврине. Од ths чланова јесу добротвсри: Х влко Да- дант. У Бос, Дубнди Dociojajio je још тлдине 1522. муслилБудућност«, утемељачима примјерпм и сгталлм ттрлјатељвма Гајрета! цер, манипулант, Мухамед Сућесна, трговад, Риаа Аннвдолац, таеф гтанвтзе в Хаш лм la m a li, аемљодјелац; утемељачи: Радован AлексиБ. вадаорввв пруге в Ибрахим АгиН, акор Н ове Г а јр ет о в е читаонице Пред осттњем Гајрегове читаоницс у Boe. Дубици лмдлп и своју ввтасж лпу, књижнпду, тамбурашкн севцију л т. д. Буду^и je ово друштво у трговар; Meso X. Осмввагић, трговац; Ж рахнм Арвфагв!!, биљежмвг; в « в а 6ј д у друшгвп илнједеђв r ријатеље друштва: К љ утвн в, предсЈедник М]есног Одбора; Мицпћ, У Нрагугмма? Псољедњи! дана псотпвЈвен je na вспјвренлЋ« Гајрета у Кралупвма {čepa Високп] г. Сулејмал Ђовнћ. оптит. ба- културно утемељачи У Козарцу Абдулах Мулић у Оеоев, У среау Грврачном: г. Абдуллх Даиџић, учител1 и Пригодом наступања службе у Б п ле1у г. Абдулах Гру- Топла благпдарност! Оввх дава постввљени су повјереници Гајрета гг.: У ерезу рогзтнчисн; мавгко снагу про- чи1аониде в књижнидс »Гa јре п нплив lo s a читалнвца^, к о ја je одмах отппчсла са Бш ен аивБвм ра- Н овп Г ајр ет овп повјереницп У срезу Виссчном^ г. Хусевв ХајрпК kro дом в намјерава што n p s je одржати једну велику сеаонску Вијести из Грачанице Још Бдмах послије 20. децембра стувила je ва мјена правпла Глввви Одбор je врлп аадсвољан с радлм свпменутог довјеренива л може да буде ттрввјерсм л другнм повјеренлцвма. ликвндацији М јесни Одбор T ajp eia у Бое. Дубиди бави се мишљу да оснује поновс друштво са нааппсм »Гајретов Клуб« иевом п ам јевс« и допуном правилд Оввј je рад у 10ку, в а ћема a дефинвтвв ном преузииањ у вакш дн о вн ввјествти Течајевн ва негшсмене Други атлфабетсш течај ЖенхжоЛ Oććopa у Тузли. У вретпрошлпм броју вагпег лтгста донвјелп сМО илвјештај да je Прегварање Муел. Нар. Читтиице у Гајрегову у Сјетлшш 20- Sli. 1923. одржлла je Муглиманска Нвродна отвсрев други аналфабетскн течај међу мугли- вднвам а у Туалн, и в и ц з Ја т в о м Мјесног Одбора. Међутпм, KflGo вас вакнадво п ав;еш !ава Жевски Мјесдн Сдбер у Туали Читасница и кљпжница у Сјетлвни своју г.тгвЕну скупш тдву, riBRj течај оснсван je инвцвјативпм Ж евског М јесвог Одбора. У веаи са тпрњвм всправком свкм путем лајављ ујем о, да на н сјој je било лреко 140 ч.панова присутлих. Двевни ред туалавске муслимавке дугују вдхвалвпст ваш ој бввш ој прет- скупштине био je : сједннцн гђи Др. Х влвн ХасавбеговиК која нас je ертави- Иамјена правш т, ианјештај благајника и евентуалије. Скупттпна je вротелла у најбољек реду н у тачцн ^Иамјевл правилав донеш^н je аакључав да се праввла дг.садни,е ,МуелимАпгва Ндродие Чнтоиице и вњпжннце« аа- сшрала. Идеју sa анплфабетсвн течај међу муслвм авкама у Туалв Аскренула je слоиенута Fccnoba, а.пи потптп je она отву тсвал а ва Туале прнпреме ево реп.лиавра^а, сстварењд те- 13 �чнја, ћллпли с у пгтали чланлри Женоког M jecnnr Пдберп f n j- fCTa у Тузлп . У тп.Ј течај упислло се je 28 муслнмднки. ЈТроеторије, Разни опброаољтш прилози У мј^соцу децпмбру лрпглјелД су слиједећи орЕГлоаи Гпјроту: гпијетлп и сгр.јр.л добили pm о ол градске општине, a настдвлнцу гђицу Наду Кудртшу посредпвпп.ем п редсједн пка лрповјетне секц вје М јесног Одбора Г ајрета у Т узлн г.Ш укрпје Ллагића. дирсктора пш нппијс. који je у друш тву гг. Осмдк сф. B jijiobu Jih . Опшлег крлљ мииистра, те Х асан сф. С мајплл - Т а ји б Бп лта лп Oopena Д вп. 75 - Illjihitp ГогпЈШЈо, пвд. солвцитлтор одбора присуетвопао Оппм путеи Ш1хааљуЈеи о Начелнику пгвпрењу na градске спптгине проспје^лваље г. Мјссни одбср у Травнику ДивПолјереништпп у Цааину Див. 400.— п Д«н, 200.— Ибрахим Мустафнћ, ловјеренпк у Буж пву Дин. 200-— учнњене услуге: г. Лутфлбрку Сијерчићу; упрпвнтшу тншгге г. Пери Јо в а в о в и ћ у ; др етсједвн ку Ш укрпјп А л а гл к у ; секцн је учлтељицтл Б о вјер еп и к из повог Ш ехера Сеид А л и с бл х в Н Д нн . ПТукрнја Ч уставп )1 лл Туале Джн. 300.—• гђлцл Нпди Кудрпној л евпма, иоји су нам ломаглн у д о с а д .т о м — Газн Хусрефбегов Вакуф у Слрајеву Дпн. 780.— . Опћлнско погпаварства у Орагпју Д вн. 500 — р^ЛУ- Уједно се пррпсручујемо na спорааушш рад с Срлђом nno прогдјоћлвањл. натпрт ларлдп. na смо увпјек прнпр;штс б т п na услуап, a јпвнпм рлдилцлма Опћемо захпплне an noпуларна предавпнл Х1еђу женамл, иао mro je одржап прво предлвлње 2. децембра n г. родољуб, члан ттрпсвјеше се к ц л је г. Слллх рф. Сердлревић. Te>ia пррлдвању била je: л1ЕагиЈ дјетста прпје рођења«. Пррлеплч je гвоју ладаћу ваЂрттто вд сло rt o j чногорорптх тоспођа л дјевојака нгмно, eacnyinfl>i те му одГн>р на уложеном труду шцјчоплпје захвољује1 Дпи. Копппхт Бањ алука Дли. 0 3 4 __ М јеенн одбор Гајрета у Бугојну Д лн ISO — Н аш ичка творпицА у Жепћу Дин. 300.— niiha, Јиудерисл н упрлпнтрљл опдашље медресе ул пргдгтаппипттпп нашег Capnjeua 420,— Опћииско логлаваротво у РудоМ Днн Г р ад ск а оп>1лна у Ја јц у Дии. 330.— 100.— М јесни одбор ГАЈретд у Огтрожцу Джн. fi00.— Из Бјепеми^А: Г Ферхад К.уртовпћ в з Б јслем и ћ а, cpen Коњиц, допнлчио je лпел»едв,лх да.ла Дии. 1.842,— добровољиих лрилогл rm Гајp e i, ,који потјечу гд сакупљ еш гх ж лвсж н и х идмлрница у карлгт Гајретв. Из СараЈЕил: Д о б р о в о љ н и п ри лози J!:i Бужима (срез Бос. Кртп): Повјррппттр: г. Hrt|i£ixiiM Мугтафлћ Глјрета слкупно je Дпн. 200.— у Буж ви у пдилага, a дарпвплое сл п једвћ * тгл Дпп. 50.— : Ибрахпм Мусгафпћ лмам н начелник ] В у ж н м у ; Дин. 2 0 — : Нбрахлм ТИахпнотшћ, вотпчђр; до Дин. tĐ — : Мугтафа К удлћ, учлтол^ Алата Ш лхлнпвпћ. поеједник, А л в Хдсановић, теж ак И саковвћ. п а сје д н а в ; Свлћо ТПаеиипеи ^, порјрднвћ :, Але Ибрахпн "F5егр>i, волначелн и в, Myjflfft Исл- довић, клфропја, Суљо М улалнћ, в осјед п вн , Рецп ж уси ћ , пог.јвдник. Бего Нажтћ, трговлц, н Зартгф Б у р ав ђ , тртовач; no Д вн . 5.— : Ахмет И мш ировпћ, столар; Б а јр о ft Хаспн А лнјагпћ, м ухтар; Ддн. Рам ић, исвач, з.— : ХаШ Б^ Б егп ^ , оп- Прнлпком створења Tajpemna Шегртпког Домп ira 17 децембра itp. год. Градско Пс^лпвпрг.тЕе у Сарајеву дароппло je Дому Д ив. i.ooo.—, Ma Нптср Bapoius. А хм ет С^ГАјлагић некилдло nnli r^jhTmio Д ив. 20.— . je блок »Цигле Примзи из Тузле. п анулљ еивх да- пута K ako лвс п ајто п л вја >1'ајрет« захвллност! Прилог Гајрету из Грачатце А си к АликалфиН, п редсједн ик Г ајрета у Грача- ници предао je Главном ОдОору Г ајрета ево ту сд Дин. (хи љ аду) у анак благодарности лрема Опвшем своме Вели ком грлђана Ж упдну града рссо Грачаницв a садатвем Подбану Дринсне Бан овн не гооподнву Дру А вдн Хасан беговић у, вредејед «и к у Главног Одбора Гајрета, Бева им je топла хвала и ж нвилн ! Прилози из Коњица Г огп. Хали.гсбег Љ убови ћ, купио je дв Г ајр ет Диц. 480.— начелнш ; и з ЛисичиЋа ca - доброиољних прилога, Двровдо je : г, С тјео ан Тирткови^, ладгиумор нз Коњ ица Д вн . 100.— ; г. Јп хан na Јпб лан и ц е Дин- 60.— ; г. Салих Слати на Подхума, сакуп ис im сп и са к Дин. Ш пицер, надлоЕац 170.“ . Сввулљ ачима n д «роватгдгп !а топлп хввлп. 14 л Атплр М уласмаји^. — Са- искрена аахЋалност! . п авјеш ћ у је Ж енски адбор у Туалн, na сп јел у лрнликпм свадбене Д пв. лазгааљује овим Гаш . М едић; Дигт. снеЧанссти г. М ухамеда Завмоннћа, са- ку п н ла je одборпида гђа Мукелеф ханЈгма Хаџнефендић afi СрОВОЛ>ВЋХ ВрВлсГИ^ И овпг такођер fi.— : Ем ло А л к сл а х л )1; ло Днц. 3 — : Осмлн Бегуњ пћ, Мујо Из Љубуш/ког Одбору још у м јесецу авгу сту Дин. 1.250.— Рлевм Хо- П овјерен ик г. Сеид А лиспахић сакучшо je од ттгпјлтеља Купљачу н дароватељ има еф. С ади ковв^ поелао je Гл. a Домн* Гајрета сл н једећ е прологе: Дип. 30.— : Хаф пз F С мајловнћ. М упаф а Омпјловић г. С вдвк Гејретова Из Иоиаг Ш ахерв: ш таики побирач, и Дин. 2, : А хм вт Сеферовић. Сакулл:Ачу п лароватељв!на 10пла гаала) Нарпдпл љеквр je даровао св о ј лрплпг ла ђабвлу, вдрж ану у Катср В ар п п у од Днн. 20.— , 177.50, те се Ж едски одбор л овим путем дарова^ел-вма. Добровољни прилози у ш вцу мјесто у нарави ua г.реза Цазинстг Швјереник Гвјрета na Цпзипа г. Мустафа Зухрић савупно je слнједеће лобровољпе прилоге у новцу за друштво Гајрет: Па. Днн. 20.— : Аден KapafieroBHi лз Острожца и Хусенн Џафероинћ на Слапнице; ло Днн. 10 .— : Алија Сарајлнја, Муетафа Чорднћ. Ахмет Мекановић, Фадима Хрннчвћ, Сулејман КаС1Н^, сви из Врнограча; Алага Пурик, Рамо Велић, Мело Холић, Мумнн Јусић, Але Јтсвћ, Џане АлибегоbhIi, Вајро Сулејкаиагвћ и Хасан Шабпћ, сви иа Тодорова: Myso Кантаревић, Хусо Ка.пвћ, Бајро Омановпћ, Омер Т1ери. Monjili, Ибро HapasauBli, Хандан Мустедаваги}), Сулејмаи 1Паканови11 н Ибрахим Кантаревић, пви из ПадавиЗда; Салих Залировић, Муслим Ходаловић, Хасан Чаимовић, Шабал Тосчаги)], Meio Двадаревић, Реџо Делић, Суљп Ђерлмовпћ, Јусуф Еатаковвћ а Мустафа Неиић, сви аа Мвла Кладуше; �Абдпја ГраховиК Суљо ГраховпК Хасан Окдппвић, Сулејман Миљковић, Хасан Вељачић, Хаеан Кеееровић, Дерво Вељачпћ, Селми Хоџпћ, Муннб Алибашпћ, Хуссин Феркић, гви hg Вел. Кладушр; Хаеав Нисикћ, Муста-фп. Сабљаковић, Де^ до Кудлћ, Слада Бајрактареттћ, Ахмет Ранковпћ, Хасан Хпсановнћ и Суљо Хасановнћ na Кудлћа; Мусгафа Первиз, Ахмет Харбаиг n Tfajpo ЕабпН цз Мутнлка; Мехо Тахировић и Aran Тдхпрпвић из Барске; Meso Мухаљић, na Слапнпце; Мехо Долић, Оулејиан 'Богнћ, Мехмед Шаблћ, Хасан Шенић, Ђулага Рожнћ n Пмер Ђотић иа Шабића; Бешир АјдиЕшвић, Алага Ппрчи^ н Očito Срекић, cnn na Кракаче; Мустафа Орашчанин и Бешир ХаџиН на Ппшталине; Салнх Ружнић, Хасо Дервишелик Цебо Диздареоић, Хуснија Ружннћ, Мухарем Деррлшрвпћ, Хусеип еф Чаушевлћ. Хасо Џехверолпћ, Ферхат Диздаревдћ н Ибро Дервигпевић, сви na ГПтурлића; Муханед Махмутввдћ, иа Вндовске; Шпбан Бепоњић ип Острошца; Бајро Хпркић и Селнм Бегпиовнћ из Kpnmje; Рамо НадаревпК Pano Надареплћ 1Т, Мухарем Пјакнћ. евп иа Тржца; Медо Мујагсић ц;ј ПТумитца; Шериф Мујпкић im Лећигрдда; Мухамед Кајтлоопић no Сучке; Сулејман Чајнћ на Стијена; Хусетш Hannh in Ђоралића; Хусо Бега^ lioDnlt no Бстаносића; Хатпим ЉуАпјпнкнћ из ЈБуПиш^КЕћа' Оемал ЧиомзЉ из Слатипе; Назиф Кличпћ ип Пшва Хасап Падпћ нз Гљплаваца; Але Јашпрпгнћ na Муостре и Pano Кешеропић na Вел Кладуке. Сакупљачу и даровачељимд j o n s a хвала! Упутства ап о&нивање Гајретош/х домаћинскш ■ ш кола. m Оенппање домаћписпих тчкола међу wycлиманкаЈЈ- F од sp.no велице паЈнносЛи. Нашим жепама и дјепојкана! noтребно je више него икојим другнм да прођу xpod лВУ лу, noja ћс пм -пружитп најптребчиј« -аване na хииајгае, flnиаНинства п ручног рада. Н^писЈнене научп^е уз tu Јога je литају n пншу. Дпмвћинске' школе добро boIih кпее селу тако н парошн. На/примптЈТвниЈи начпн жипљртвд у нашим кућада n вепсанаваље ви најоспоБнпјпх црвкпла о хпгијени уопште a о хпгијвнз жене uanoce, валажу нап шшератлвно да сснввамо Двмаћинске школе у снаком мјс- ]|репоруци seli досада одппвао лијсп број мјеста. Основапб <;у нелолпке нове Гајретовс чптаоивце, a у некслдко опст мјсста вретворсне су досадањо KupacisaHe у Гајретове 'ч ћ таоницс. Поред тога, иаЈапљсно јв даљњв прртпарање досадаљих киравтхаиа п друштава под раахии нменима у Гајретове. . ! , 1 Гллпнп Одбор fce ускоро приступпти ради једнообразjfocTB дјелевања Гајретовлх з^лубова. паради нарочитог лрлвнлника аа све Гајретово клубове. који ће важити како аа досадап^ тако n за оне еоји Jiе се даље осииаати. Гпјретава томбола na вријеме рамазат. Главии Одбор Гојрета упутио je 20. np. ^(ј. молбу Мнциотарџтву Пољопрпвреде и Бода аа доополу nrpajta томболс за вријеме Рамаоана свиша мјеепим одборима и попјереницииа Гдјрота. Главнп Одбор побрпнуће се да падејствује ријешење ове молбе такг. да бн били о ријетпетву ипте благопременп обавијештенп сви одборп п повјереништва као и ипдлежпђ фппанг-тгјске власт«. ТТроиглог Бамазапа томбола je доиијела Гајрету лијеп прпход. Čast Mjecun Одбор у Плевљу имао je чжтог добитка ^рд томболе Ajet;o ЧО.опо дпиарп. Овпг Рамазана не би смтго n.i^iujjn ви једац одбор вп повјероник који nehe оргаиноовати играње токболе. Пбог тога je потребно да neh спдд птпочпу припремс оа Гајретову томболу у сваком ијесту. Ослобађење <ж) 2 0 % такса (пореза) ш аабаве. Друштвп Гајрет ипје опротитево од пла^дња 20% такса лрилдкои првређзшажа аабапа п теферича. Међутпи свакл rajpeTORft забава ноже бити ппроштена од (плаћања ^тих тпвпа, аво се псједжнп одбори n псвјерснпгптва обрате враппврепево молбом директио Геиералној Дпрекцији Пореза у Ивогтрду. 0 рЕЈешегву цолбе извјешћује Генерална Дпрекција Пореза како надлежву фннансијеку власт тако n Мјегвп Одбор (пеЋјереништво) Тајрета. Скре^е се плткња свзша мјесним одборпма п чсвјереницича да се благоврепено обраћају с овпм молбама. Ђслобођење с&ију Гајрегоаих одбора u мвјерепш а od пмћлња такса na шлбе. школу беспла.тно a пстале морају п л а ^ в т no 150 динара мјесечно шксларине К ада je ове овп осигурана net'a М јеснн Пдбор (вовјереницп) Гајрета напишу молбу за лтпараље Гојретпве Допа.ћилгке шклле n то својој Банској управи (иро- Многп PajpeTODn одбори и повјереништпа, парочидо новији, обраћају се чегдо пута Главном Одбору са пигањеп да ли je Гајрет опроштен од плаћаља такса na молбе, које ct упућују држдвнпм и самоулравнпм властима. Иако je Главдп Одбор обалјештав-ао о томе иеБ раније cne сдборе n noпјеренине, то их н овим путем обавјештавамо да су све Гајретове органнаачије опрлштене од плаћања тих такса. Да бп се могли појелини одборн и опвјереншптва користнти свом псаластнцпм потребно je да na свавој молби (предг.тавцп) у врху десжот угла напишу одноево откуцају na nncahoj waшпни слпједеЈће: cvjeiKO одјељење), Ту молбу нека пошаљу лутем свога Бресto r Начелства. Г д је постоје предњи предусловп Бан ска управа he одобрити да се шпола оснује, те he поплати нлстав- Ослобођенс cawo од п.паћатва такса no Т. Број 1. решењем Господина Министра Финангнја од 4.^/Х* 10 24 . Врој 27 .S53 , сту гдје аа то ппстоје потребни прелуслови. Да се у једном м јесту може основати Д оШ ђинска школа потребно je на>1и просторпје са неколпио соба и обеабиједвтн огријев и освјетљеш е аа вријеме трајања школе од 0 мјепеди. Затим je потребно да се нађе најмање 20 ученпца које >е псхађати ову шполу. У ченвпе могу бити од 1R ло 40 година старлглк. Шест сиромашних ученица мвгу поха^атп нице и потребне enpaDP Апелујемо na one Гајретове одборе в повјеренике да живо пораде, како у својим мјестима тако и у околвцн, на оспивању Домаћићких шпола, које пу од лрпјеке пстребе за наш дом u породипу. Нзрада правимшха за Гајретоне читаон,ице. У једном од посљедтвих fipojeta нашег лиота прелору- чнлп смо Мјеснттм одборима n попје]зешгцима Гајрета да оснивају Гајретове чнитокпцс (длубове) који lift битн у свам м мјесту ередншта сви ју акција за придззоњ е п вросвјећиваљ е иашег свнјета. 0 ридошћу вонстдтујемо да се тој Погрошња Гајретова цигаретпапира ;iy Ерчком. Мјесни Одор Глјрета у Ерчком, водећл рачуна n потрпшпл Гајретова цигарпапира у ceom мјесту доставнс нал jfi о ioj noTpainan иавјештај пс мјесецима у текућој годинп ћ то какл слнједи: јануар 22fi кутлја (a 100 квижлца), фебруар 372 кутије, иарт 211 кутија, алрил 1S9, мај 1S4, јуин ISA, јулн 270, аутуст 26В, свптембар 273, октобар 285 л hgввмбар 32], juto аначи аа li мјеседв 2.503 кутије. Kao mio одборн у Дервентн и у Брчком воде несаип тачну евндевцију о продаји наЈпег папвра не.гп п внач^ сваком првлнвсм вроттагпрају његгву пстрошњу, требалл бп 15 �Ипто Да зине л о стал * одборл. Повећањем потротпље Г а ј- ретова цигарпаппра, ипвећају се л приходи Глјретовл. Ради тога форслрлјте сваксм лрилнком потрошњу Глјретава пвгарпапира н освједо-чдвајте се свпком јатељ и егодом лл лл н Г ајр еш ови р аден и ц и Хасам еф. Хаџитлчмутћ Је д а в Ваш и при- међу најлг.такн ути јвм н н ајистрајн ијим Гајрс- топим радвицим а ловљлдњжх тодива свакако je дугогодишљи троше нага лалир! претсједнпн Г ајрета у Еигпеграду г, Х асан Подаци о cetuta муслимапским друштвиш. еф. Х аџ и хал и л о Ј гшћ, који врш и дужног.т п ретсједнн ка Гајрета, са малим пре- Неддвно je затрелсио Главни Од^ор путем cBajni одборп п ловјеревика правшла и податке n евииа муслиманеким друштвима како в онима noja данас постоје тако n о овима noja су риннје постојала na су ликвидпрала. Тражени подвци су дссвда Бриспјелн Глввном Пдбору вз 40 мјеста. Каво има још већп број ire c ia воја те податие не доставитве, a EflKO су ham стш подаци од велпве потребе— ради вултурие статнстпие — то се и овпм путем умољавају свн едбори л повјерепкцп да тој аамолби Главног Одбора чим прије кидом, пуних 10 година. Када je било аа Гајрет најтелсе радпти п када су чињене талнке сметња ГајрЕтовом раду, г. ХаџитгнлилгЕић, лао освједочени надионалпста л истилгки п ријатељ вавр етк а м у сл л м а в с к от д в јел а паш ег народа, у в в ј€к je смјело и отвсрена п реп свнједао околинп да je муслпм авлм а једвн н сп ас да се сконцевтрнпзу око Гајретад П рлје € годлва, када je Главн л Одбор Г ајрета no прни пут апеловао иа с в с је сдбаре и повјеренике дв свк у п љ ају ж и веж ве намнр- удлвоље. Поздравие deneuie Гл. Od. Гајрета u његоввм предсједпту Ја њ а : Члднопп Тајрета еакупљ ени на пзванредној скуп orrHFm радтг избора М јсеог Одбора слуш евЈвена В а с поздрат! љају a нарочпто лр едеједн и ка г. Др, ХослнбеговнЋа п 1ПЗлс Вас дп и даље сста је те у раду аа Гајрет ко јп аалога за г.ретпију будућност. — hru je н ајбсљ а П редсједник, скуп ш тин е' Абдулах Грухоњнћ. Б dci Нрупа: У пмв све публнке Г ајр егове аабаве a po ђендану Њ. Бел. К раљ а А л екаи д р ! I, уа неописвпво одуш евљење посдрављамп предсједннка Главпн Одбор Гајрета. — др, А вду Х асавб м ови Ђ а ФејАулах Мустафа Зухрпћ, С у лејм ав Peijnfc, тпм Мустафић Чавки^, Осман n Pepnh, А лија Хердег-овац. КСра- п редсјед н нцц и псвјвреницн Гајреи сл Ира- јиие. Н гадањ: Са си јед а врнређенаг у почаст рокеи/ >ш it. Иел. Нраља М јеспи Одбср са 1чцанавпма л тгр и ^ те љ еи ! Гајрета у Кладњу y n y h y je топле и аздраве евоме пркјелчоМ пр*!деједвиЕу. Ж ивоо! -— Пдбор. Захвалница Муслнманском кудтурном и вросвјетвом друитву ^Гајрет«. Какон трогсдишњег боравка и лЈЕлакупве бесплатне слскрбе, осјећам се дужним иајтопллје аавхвлити спомвнутом друш тву на љеговој мдтернјалној покођи. Биљежим се са особтатлм поштовањЕМ Мустафв Вклмћ, блвш и T ajpeioB литомад;. И З УРЕДНИШ ТВА Због иреобвлвог матервјала у »Гајретовом гласвику«, моралл смо л авог пута да изоствимо већи део публицистлчке садржлне, што ћема no могућвости у следећим бројевнмд да надовнадимо- нице, г. ХаџлхаЈшлови^ je са летголицилом лпојих вриједнвх другов& сакупио 2 вагона твх намнрнпда. И данас, поред свпје одгсворве дужности, г. ХарнхалилсвиН не пропушта нл једну прилвку да je не нскористи аа Глјрет. И међу CpafeoM других вјера г. ХаџигалтллатшН je у свом радлом мјесту весмд обљубљен, јер се ол птално вридржава пле народве: ®Брат je мио које влјере био!« Polififl je у Ђишеграду iaa2. Свршно je mep. суд. ппсолу у Сарајеву 1907., када je отупио у државну службу у свом рпдном мјесту, гдје оетаје све до полетка Свјетексг рњта, лада je преијештен у Enc. Петровац, У Пе-гровпу сстаје да Ослобођеаа, када се понсвс ловраЉа у свсјр рсдно мјесто, гдј[е н данас обавља дужнос! гпефа шериатсклг оуда. Гссп. Хаџихалилпвпћу желимо да исграје у раду и да се угледају н другл у н,ега. Jesam li podmirio dužnu pretplatu? 16 �AgrarnaiKomercijalnaBanka za Bosnu i Hercegovinu C en trala: Sarajevo Sjedište D irek cije: Beograd F ilija le : B rčko i Novi-Sad OCXXXXDOĐOOGOOCOOOCDODOOOOOCXXXX)QCXXXXXXXXJ Med. Univ. Papirnica Hamdrja Kopčić < 11. М Ш specijalista zubni liječnik § Sarajevo, Strosmajerova — Telefon 619 g ! preporučuje bcgalo skladišie pisaćeg i risaćeg materijala Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1 Ordinira s u a k i m danom od 9— 12 sali prije podne i od 2 б sali poslije podne 00đ»OOOOOGGQOOOO0O(^&^DOOO0C)GG' ■I Š T A M P A R IJA BOSONSHhpoštu RASTRIRNICA KLIŠARNICA Izrađuj e: raznovrsne hanlcovne, trgovačke i indu­ strijske tiskanice u bojama kan : dionice, uložne knjižice, čekove, diplome i t. d., te гнгпа slručna djela, kalendare i ostala izradnja solidno, brzo 1 po umjerenoj cijeni Vlastita knjigovežnica izrađuje sve vrste trgovačkih knjiga i protokola I sve u tu struku spadajuće poslove SARAJEVO ĆUKOVIĆA ULICA 7 - TELEFON BR. 27 KNJIGOVEŽNICA = STEREOTIPNA SVAKI MUSLIMAN TR EBA DA KUPUJE SAMO GAJRETOV CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a jre t” Narudžbe: Tvornica cigarpapira S. D. ALKflLfl], Sarajevo maže se naručili i ртекс drušlua Gajret u Sarajevu �Banka Gajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'ra Вилка kp bavi svim u bankovnu struku epndajutflm poslovima. Ovlaštena je za trgovanje ка valutama i devizama. Zavod je također t pupilarnn siguran. Osniva, organiztile i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva I podu­ pire razne kulturne i humanitarne ustaiove. Od č is te d o b iti d a le 6% K u ltu rn o m \ P r o s v je tn o m d ru štv u „ G a j r e t ” . Sve doznake u domovini I inofitmnstvu obavlja Banka fiajret najbrže i najkulanlnije. 1Ло*ке ukn maćuje najpovoljnije i isplaćuje iste п svako dohn ■ HunifMi.iiiuiiiMiMimimiHHuintiiiininiiiui iiiiiiiiniuuimiiinuiiuiii uiiiiiiiiiiiinii Bosansko Industrijolna i I Dr. Omer Bahtiiarević Trgovačka Banda rt. d. Sarajevo, Strosmajei ova ulica br. 12 dugogodišnji ll ji ln l b D r!. Bolnice, opeiater I sgeP ofp uno uplaćena d ionička glavnica ci jal Ista za ocustivrc bo­ lesti, aslslert chlfuršltog D in 2 0 ,(K tt.OOO*— Rezervn D in cdilenja Državne Bolnice fond 7 ,f»0 0 *0 0 C* — Ordinira od 1-3 poslije podne Р п ш а u l o š k e na štednju, vrši d o ­ znake u unutrašnjosti i inozem stvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjele, iin an sira industrijska i trgovačka poduzeća Interurban t e le f o n i broj 60з. 865 I 555 Filijale: u Aleksandrovoj ulici br. 45 Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split [^ ш гд т -днт а д 'М ^ Г Ја ~ш^г»101^-т ' с т ^ т -д а 'Д1и;-М1Гд и ти д -д1га p Temeljna alavn iu 40,000.000'- Dinara : čekovni račun kod Poštanskog čekovnog rfi B a v i a« svim p oslovim a b o ji z a s ije c a ju u ban ko vn u s tru k u . — O sim lo ga Ima sv o ja zavada filijale Sarajeva broj 2172 općine grada Sarajeva ј Z A L A G A O N IC U •• ko|a d a j« za jm o v e na zlato, sr e h in I o s la le d ragoc!|«nflSll uz na|povoljn jr kam ate. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/13c67c2a871021d6f3a4bf9ec03760cc.pdf a1d3ec075f736367accadb9d7c721d1e PDF Text Text Gosp. Derviš M. Korkut, лисг зм гт држтјја зл кулгурнс И О Д Ш И К А Т О Д И З А Н Л . МУСИИМ АМ А С AД Р Ж AЈ : X. К. Успјеси Гајретовог полугодишњег рада А<иед Мурадбеговик: Проблем акције и реакцнје у савременом муслиманском друштву Мухамед Захировић, професор: Доклс ћемо се скањивати Махмуд М Ксњхоџић: Соко Краљевнле Југославнје Привоеда Диил. агр. М. Фазлагнћ: Гнојење воћњ&ка Гајрвтов гласнин Акција за тггензивннји рад међу Гајретсвнм чланицама у Сарајеву. — Избор новог одбора Женскп пододбор Гајрета у Бихаћу Н овр повјеревзаце у Брчком Новоосновали мјесни одбор у Ластви Гајретове забаве Аналфабетоки течајеви Добровољни прилози Остале вијести 16. ЈАНУАРА САРАЈЕВО 1930. У р е ђ у је : Х а м з а Х у м о БРОЈ 2. �Г А Ј Р Е Т , лвст Гајрета друпггва аа културно и економсно подиаање муслимава, излази i . и 16- спаког месеца, a цена му je аа пашу ОтаџСину 100 днлара ва годипу, a аа све остале аеиљ е преко граннце 200 динара. 'Bana добивају јгнст у пола пене код Главног ОдСора али код управа Гајретових конвиката. Поједннн број сггоји 5 динара. Директор Х ам ид Н унић Уреднвн Х вм аа Х умо Власнпк друштво „Га]рет“. — Главни в одговорнв уредник: Х аиаа Хуио. — З а ш тампарију „В осанска П оп п а' одговара Јосип Евгл. �Усијеси Гајрешовог иолугодишњет рада — Од 1. јула до 31. децембра 1929. — Посљедице исгоријског манифеста Њсговог Величанства Краља од 6. јаиара 1929. благатворно утичу на све гране државног и народног живота. Te посљедицс се одрааују у пуној мјери и у раду Гајрета. Незапамћени cjItlh и пожптвовност које с-у показали Гајрслови радници tokom првог полугодипгга у друштвеној години 192Đ./30. као н морапни и материјални успјеси ш рада доказом оу да су муслимани шлром Краљгашне, свесрдно прихватили значајне закључке наше прошле главие гасупштине; тај елан и тн уоијеси полу-годишњег Гајро товог дјеловања бјелодано девазују да су били у заблуди сви они малодушни појединци, који еу поводом помснутих закључака предвиђалп неуспјехе нашему друштву. Биланс полугодишњег дјеловања Гајрета такођер нам доказује да се мусдимаш! свију друштвепих слојева збијају у pV'jože Гајрета, да ирихваћају његов хултурно-лросвјетни и на-ционални нрограм и да су ријешсни да путем рада за Гајрет допринесу властитом лрогресу у свима правцима. To нам опет доказује да je Гајрет ухватио чврста ворјена у народу и да Гајрет црпи своју снагу од народа. За илустрацију горњих каших навода нека послуже резултати рада за вријоме првог полугодлшта у друштвеној години, које ћемо упоредити са истодобним резултатима у прошлој години. Ha дан 1. јула 1929. било je укупно 75 мјесних одбора и 99 повјереника; према томе за посљедвих 0 мјесеци друштвена организација јо појачана еа 35 кових одбора и 43 повјереника. Према овом m>расту друштвено организације порастао je и број друштвеких редовких чланова. Новоосновани одбори, нарочито пак они no селима, броје данас и до 300 чланова. Заправо број чланова je према прошлој години удвостручен. Веома je утјешна појава да и нашс село приступа у масама Гајрету. Ве- j ћина нових одбора и повјереника су на селу. Радосна.је Јгакођер појава да се и муслиманско женскиње почигве да окупља око Гајрета и да прихваћа његову идеологију. Број оних члаиова који су у току минуло пола године приступили у чланотво као добротвори Гајрета еа доприносом сд Дин. 1.000.—, као и утемељача са доприносом од Дин. 500.—, два пута je већи него их je било у ток.у цијеле прошле 192S./29. године. Док je у дрошлој цијелој години упиоано 30 добротвора л 137 утемељача. Интензивноет рада друштвене организације у току посљедњих g мјссеци довољно се оцртава и no инЈгензивности друштвених прирсдаба (забава, теферича, сијела и сл.). Друштвене приредбе донлјеле су Гајрету за вријеме посљедљих б мјесеци два пута већи приход него je то било у првом полугодишту прошле године. Дарови ii прилозп иојс еакуиљају Главни Одбор, и вриједни друштвепи пододборн и повјереници су такођер огледало жихавног и успј;ешног рада Гајретове организације. Услјех ове врсте рада већн je 7 пута него je био за исто вријеме у прошлој години. С размјерно јачању и проширењу друштвенс организације појача.н je и рад на остшарењу друпггвених циљева. Иако прошла окупштина није продвидјела отварање нових вонвиката нити повећање броја питомаца у постојећим конвиклчша, a уз то није била предвиђена ки материјална могућноот у друштвеном прорачуну, Главни je Одбор иоуздавајући се у успјешан рад цјелокупне оргаиглзације отЕорио потечком ове школске године, поред досадањих интерната, још два нова и то: средњошколски конвикт у Бањалуци и Шегртски Дом у Сарајеву. У Шегртски Дом примљ&но je 65 питомаца, a у баљалучки конвикт око 40. Према томе 17 �jc рад на помагању лојединаца у onoj години зна- којнх сс нароДито истичу onaj у Мостару н Capftтно ловећан. Број огипсидија јо такођер већи него јеву, и којн he већ на следећим Гајрстовим забаjc то одобрила прошла скутлтина. вама истуггати. У правцу сузбијаља неписмености за посљедМноги друштвени одбори и повјереници доњих 6 мјесеци je учињено више него за цијелу про- били су од Главног Одбора упутетва аа органлаошлу годину. Док jc у прошлој години одржано вање сеоских задруга, те су некоји у томе правцу укулно 11 алалфабстских течајева, са 330 полаз- получили успјехе. Уза свс ово агилни лруштвени ника, то je у току посљодшнх 6 мјесеци органи- одбори и новјереници организују и одржавају нозован 21 течај са око 900 полазиика. Два течаја су пуларна иредавања за ипире народнс слојене и то одржана међу муслимаиским »кенскињем. У току како за мушке тако и за женске. У овом правцу су оснивања течајеви у многим мјестима, јер je нарочиту активност je покаоао одбор у Тузли, na Главни Одбор етавио у дужност свима одборима и га иетдчемо за прлмјер свима осталим одборкма и повјерениидма да одрже у току ово годинс бар no повјерешпџгма. један аналфабетош течај. Ови резултати друштвенога рада у току лосљедПосљедњих 6 мјесецн друштвсног дјеловања них 6 мјесеци дају нам оправдане наде и поуздарадило се и на оснивању Гајретових читаоница и клубова. Раније су постојале свега 4 читаонице, a ња да ће рад у наступајућем полугодишту бити у току прошлог полугодишта основано je нових 6, ioni плоднији и да ће Гајрет, односно љегов Главa у оснивању их се налазга npeico 20. Оснивање Гај- ни Х)дбор иступити на следећој скулштиии са реретових читаоница и клубова од велике je важно- зу.тгатима, који ће нас несамо задовољити, иего и сти, јер они треба да буду у сваком мјесту центри ivOjii he докпзати да je Гајрет једна од најјачих свију акдија за придизање иарода. ПореД тога оено- -ормлпсзааија и културно-ггросвјотпих устаиова у вана су и 4 Гајротова пјевачка грађанска збора, од ГСраљевиии и да има уза се еве муслимане. Ahmed Maradbegovic Problem akcije i reakctje a savremenom muslimanskom društvu Francuski sociolog Palant, za koga sociologija nije ništa drugo do socijalna psihologija, tvrdi u svojim: »Osnovima Sociologije« da se na kraju k ra­ jeva sve dinamičke i statičke ipojave iz kojih se so­ cijalni život sastoji manifestuje idejama, željama i vjerovanjima. Prema tome sve uzroke socjialnog pre­ poroda, kao i socijalnog propadanja, treba tražiti u psihološkom, a ne u kulturnom, ekonomskom ili kakvom sličnom životu onoga društva o kome se radi. Za socijalne pojave, veli Palant, ističući mišljenje Konta, Spensera, De Grefa, postoje zakoni akcije i reakcije, suprotnosti i saglasnosti; ti zakoni su pri­ rodne nužnosti i oni su identični sa zakonima koji vladaju u materijalnom svijetu. Ako ovo uvažimo dolazimo do socijalnog deter­ minizma i isključujemo potpuno volju jedinke i društva kojom se stvara akcija i reakcija t. j. propa­ danju starih i nastajanje novih društvenih vrelđhota, regresivna i progresivna evolucija. Intervencija volje je kod ovakovog determinističkog shvatanja akcije i reakcije suvišna i nepotrebna, i ta se akcija i re ­ akcija prepušta prirodnoj nužnosti, dakle zapravo vihoru života, bez ideje, bez želje i bez vjerovanja. 18 Između ove dvije krajnosti Palantove voluntarističke gdje psihološki momenti igraju glavnu ulogu i ove antivoluntaristioke t. j. determnističke krajnosti, gdje smo mi? Kakvi su zakoni u životu i razvoju jugoslavenskog muslimanskog društva? Jesu li oni voluntaristički ili deterministički? Nema sumnje da muslimani naginju općenito determinističkom shvatanju svijeta i života. To isto važi i za socijalni život muslimanskog društva i nje­ gove zajednice. Zato u njihovoj akciji ima tako malo odlučnosti, au njihovoj reakciji tako malo otpornosti. Ovo izgleda kao paradoks onome ko izbliza promatra socijalno vrenje u tom društvu. Ali ako pogledamo samo to da u tom cijelom sićijalnom vrenju kroz čitav jedan decenij ne dođe to društvo ni do kakva trajna, epohalna rezultata n i do kakva staložena zakona koji izražava bar jednu deset godišnju periodu rada, nego se cijela ta akcija i reakcija izvjetri u papirnatu, lakrdijaškom boju kroz novine, revije i papire i ostane sva tek u djelomičnim, vrlo često tek pojedi­ načnim pokušajima, novoga socijalnog oblikovanja i nove socijalno-psihološke stvarnosti. Iz svega toga proviruje njihovo legendarno de­ terminističko raspoloženje prema svemu oko sebe �pa 1 prema samomo životu. Uzmimo samo to, kako oni shvatile svoj novi položaj, svoju reformaeiju za­ starjelih i kržljavih socijalnih formi: Oni koji zapodjenuše boj i povedoše akciju oko preporoda toga društva rekoše: Tako mora danas biti! A oni коД stvoriše reakciju i dadoše otpor re­ koše: Samo polagano i ne tako naglo, treba to životu pustiti da on riješi kako zna! Nije li to čisto deter­ minističko naziranje i u jednom i u drugom slučaju. Ima li tu ikakve odlučne samosvjesne volje? Ima li tu kakve ideje, kakve želje, kakvog vjerovanja? Tako mora bitil i gotova stvar. 1 onda, to ne trebamo rješavati mi svojom sopstvenom voljom nego život, njegov mehanizam, njegovi vlastiti zakoni i gotova stvar. I u jednom i u drugom slučaju digoše musli­ mani ruke u zrak i predadtoše se onome što mora biti i onome što silom zapovijeda da se to i zbude. Oni ostadoše po strani bez volje, bez želje, bez posla i bez vjerovanja. Ne sliči li sve to na vjerovanje u usud u fatum, u ono Što islamu podmetnule zapad­ njački komentatori, a protiv čega se danas bore svi savremeni islamski teolozi? Ti takozvani akeiomaši vode i danas lakrdijaški papirnati boj preko muslimanskih'i nemuslimanskih javnih i društvenih glasila, a čitav se taj boj sastoji u pustom i parznom teoretisanju o onome što bi tre­ balo učiniti, što ne bi trebalo učiniti i svode cijelu tu stvar na svoja lična raspoloženja i na to, ko će se bolje istaknuti u izmišljenju kakva socijalnog pa­ tenta, kakve originalne ild'eje; dakle mašta, bujna istočna fantazija, kako bi rekli stari pjesnici i njihovi učenici. Ko u svemu tome zna što hoće i ko je taj koji, to što hoće, provodi u život dosljedno, ustrajno, promišljeno, garnirano sa iskustvom, naobrazbom, primjenjivanjem tuđega na svoje i svoga na tuđe, gdje je on? Ti akcionaši, čim pronađu na papiru kakav društveni patenat ili iskažu svoju kolosalnu zamisao, misle da je s time gotovo i više ni prstom ne pomiču da tu svoju ideju, tu želju i to vjerovanje sprovedu u život, pod cijenu izlaganja sama sebe i pod cijenu najustrajnije borbe, dok ne pobijedt njihova ideja i njihova vjera. Od1 tih muslimanskih akcionaša su u logici i dosljednosti prirodniji i sami reakcionarci, dakle oni koji otvoreno i javno ometaju napredak i razvoj jugoslovenskog muslimanskog društva. Zašto? Ta reakcija, uza sve svoje nedostatke, uza sav svoj negativizam, ima u sebi i jedan prirodan i lo­ gičan zakon. Ona dajući životu tu zadaću da preo­ bražava muslimansko socijalno biće, ne odriče te preobrazbe, reformacije, napretke, obnove, ili kako već hoćete da se to nazove. Ona samo traži konti­ nuitet između stara i nova, traži soeijalno-konfesionalnu solidarnost akcionaša i reakcionaša, traži dakle konformiranje staroga i mladoga društva, da bi oču­ vala novo starome i staro novome. Tu je već jedna ideja, jedna želja i jedno vjerovanje. Ali pored svega toga, ta reakcija se još uvijek drži svojih starih nepraktičnih, primarnih i u savremenome životu neaktivnih i neproduktivnih ideala i 'principa. Iako ih ne pretpostavlja novim idejama i vjerovanjima, ona ipak vrši u savremenom muslimanskom društvu protivan reakcionaran rad propovijedajući protiv svega što je novo, a ne tražeći u njemu mogućnosti i uvjete za svoj vlastiti opstanak i za obnovu svoga vlastitoga socijalnog tijela. Ta reakcija onemogućuje svako oponašanje uspješnih i valjanih metoda iz ostalih socijalnih dijelova svoga vlastitoga naroda i svako evoluckmiranje onoga Što je zdravo, što je pozitivno u toj zajednici. I ona je zato tako strašno negativna i tako nepromišljeno škodljiva. Pored te njezine hegativnosti dolazi i taj nedostatak same akcije, da ona u svim tim pothvatima nikada ne ide do potpune realizacije svojih socijalnih reformator­ skih zamisli, nego uvijek ostaje u zametku kod sa­ moga pokušaja prepuštajući daljni razvoj životu kao i sama reakcija Ta akcija ne stvara svoje historije i njezina kontinuiteta, nema stalna i dosljedna me­ toda, nema sistematizovana rada. Ona se zanosi samo idejama, s njima živi, s njima se opaja i to joj je dosta. Ali pored svega loga i iz svega toga proizlazi sumaran zaključak da između muslimanske akcije i reakcije postoji nekoliko tačaka, bilo to u nega­ tivnom ili pozitivnom smislu, u kojima se one dodi­ ruju i izražavaju jedno. Od ovih posljednih, jedna je pozitivna tačka da se oni slažu u jedinstvenoj spoz­ naji da je evoluiran je, napredak i obnova musliman­ skog društva neizbježivo i da ono mora doći i biti. To je lakat koga priznaje i akcija i reakcija, a ono što ih u radu, u ostvarenju toga fakta razjedinjuje i dijeli to je način i metoda, kako treba to provesti. Dakle ta akcija i reakcija, to socijalno vrenje u sa­ vremenom muslimanskom društvu to je tek formalno, metodno razmimoilaženje. Tu se ne sukobljavaju ni­ kakve suprotne ideje, s4 pirotne kulture, želje, misli i vjerovanja. Tu su nastale opreke u metodičkom pri­ mjenjivanju savremenih ideja i vjerovanja na to današnje socijalno tijelo muslimanske zajđdniee i njegova društva. I eto to zajedničko osjećanje stvar­ nosti, uza sve to što nam je narav deterministična a ne voluntaristično kreativna, uza sve to što se r a ­ zilazi u formalnom, metodičkom naziranju ono je po­ zitivno i ono je temelj za postizavanje zajedničkih ideja, želja L vjerovanja i od njega treba poći. A sad da vidimo kako je nastalo to zajedničko osje­ ćanje jedne nove stvarnosti i novoga života. Njemački Hlozof-pjesnik Niče veli, da je kojiputa snažan potres (ekonomski, politički i t. d. 0, Ant.) 19 �jedan energičan prekid sa prošlošću, uslov [preporoda i obnova životne snage, kako za narode tako i za pojedince. Gd’ okupacije pa do danas muslimani su preživjeli nekoliko takvih potresa, od kojih su dva bila energični prekid sa njihovom prošlošću. Sama oku paci jb) Je uništila njihovu državnu, političku i kulturnu vezu sa carevinom Turskom, a samo oslo­ bođenje 1918. sa carevinom Austrijom. Prvi potres nije mogao uroditi nikakvim njihovim preporodom ni obnovom njihova društva, jer su ih sa novim go­ spodarom dijelile razne psihičke, socijalne, kulturne i vjerske diferencije i nisu dopuštale da se ta dva raznorodna bića stope u jedan cilj t. j. u novu so­ cijalnu stvarnost tadanjega muslimanskog društva. Takav potres i takav prekid sa historijom urodio je, naprotiv, jačom konsolidacijom njegova starog, preživjelog oblika i potpunom izolacijom od nove sredine i novoga vremena. U takvoj izolovanoj za­ jednici, kojoj je i Austrija pogodovala, nije bilo do­ voljno ni prostora ni snage, da se sama u sebi uz­ digne i preporodi. Drugi je potres došao, nedavno, sa općom slo­ bodom čitave zemlje i cjelokupna naroda, a ta slo­ boda je donijela sa sobom i nove socijalne zakone i uvjete. Ti zakoni i ti uvjetuju pogodili najkonzerva­ tivnije narodne čestice, bez razlike plemenske i vjerske oznake, a među njima naročito muslimane. Udarac je bio nenadan i težak i pogodio ih je u sami život, u samu egzistenciju, u njihov posjed 1 njihovu ekonomsku stabilnost. Od toga potresa zaljuljao se sav njihov život i ekonomski i socijalni i kulturni i vjerski. Sve je to bilo jednim udarcem odrezano od prošlosti, od njihova dotadanjeg načina života i sve so to našlo u kaosu, u panici, u potpunoj dezorijen­ taciji. Čamac se razbio i trebalo je plivati prema obali, da se stvori drugi pođeđnijl čamac. Bilo je to i utapljanje više nego plivanje. I sada se iz sviju tih grana njihova života, ekonomskog, socijalnog, nacio­ nalnog, kulturnog i vjerskog javio instinkt, goli nagon samoodržanja i grozničavo počeo da traži da se hvata za spas, da uzdrži ravnotežu, da se očuva i da živi. U ekonomskom pogledu počelo se tražiti izvora izvan Bosne u čitavome narodu, počelo se laćati i takvoga posla koji je dotada bio žigosan u njihovoj sredini, samo da se ne propadne i udaren ne podlegne. U socijalnom pogledu javiše se novi nazori, uvjetovani novim potrebama, počeše se razbijati staložene dru­ štvene forme koje su dotle bile sakrosanktne i nepo­ vredive. Javi se i žensko pitanje. U toj borbi trebala je i žena da pomogne muškarcu da dođe do samoodr­ žanja i do neovisnosti i njoj se počela davati šira sloboda i tražiti za nju i od nje veće i jače učešće u životu. Počelo se dakle mobilisati nove još ne iscrp­ ljene snage samo da se uzdrži društvo na površini, da ne podlegne. U nacionalnom pitanju počeše se tražiti srodni istokrvni elementi kod sviju dijelova cjelokupnog naroda i s njima sklapati uzajamni od­ nosi i veze i tako i njihovom pomoći zadržavati svoj £ađ i održavati svoj stabilitet. U kulturnom pogledu prihvati se društvo jače škola, nauke i započe na svima područjima tražiti svoj plasman; ženi se ta­ kođer dopusti jednako obrazovanje, kao i muškarcu. U vjerskom pogledu počeše se jače naglašavait re ­ forme vjerskih institucija, vakufa, škola, senatskih ustanova, i ono što je do sada bilo zabranjeno i u što se nije smjelo dirati, s obzirom na društvene predrasude, sada započe samo društvo da zahtijeva i .traži. Poče se prevađati kur’an, poče se u vakufsko gospodarstvo unositi moderniji, racionalniji sistem, u vjerske škole savremeniji i svrsishođniji udžbenici, koji odgovaraju narodnom duhu i prilikam a i t.d. i t.d. Dakle ovaj drugi potres, ovo drugo prekidanje sa prošlošću nije izazvalo izoliranje muslimanskog d ru ­ štvenog tijela od općeg narodnog života, kao što je to kod prvoga slučaj, nego je na svima poiđ'ručjima njegova psihičkog i fizičkog života probudilo ono značajno kretanje, vrenje i [pomicanje. Zašto? Musli­ manski se dio našega naroda ovaj puta našao sam u svojoj zemlji, u svojoj slobodi, u svome jedinstvenom narodu i ima pravo da odlučuje sam svojom sud­ binom i da gradi sam svoj napredak, kako misli i vjeruje da je za njeg najbolje. Odatle je ovaj drugi potres, uza svu svoju strahotu, blagotvorniji za re~ novaciju, reformaciju i obnovu muslimanskog dru­ štvenog tijela i njegova života. Odatle i ono zajedničko predosjećanje iste opa­ snosti i iste potrebe spasenja i kod akcije i kod re ­ akcije. Opasnost ih je zgrozila i do kostiju prozebla, sve zajedno; a zajednička spoznaja grozote rađa i zajedničku želju za spasenjem u svima dijelovima podjednako, pa makar oni bili, ne znam kako, oprečni i raznorodni. Tek kad potres mine, javljaju se meto­ dička nastojanja, kako da se učvrsti, održi i rege­ nerira to socijalno biće u nastalim prilikam a? Kako da mu se omogući razvoj i novi, bolji i časniji život? Onda se iz toga javljaju te razne formalne, metodičke diferencijacije koje stvaraju zasebne grupe i zasebna nastojanja od kojih se jedne pretvaraju u aktivne, a druge u reakcionarne snage. (Naslaviče se.) jesam li podmirio dužnu pretplatu? 20 �Мухамед Захировић, професар Докле ћемо се скањиваши? I. Бог неће шмијенити стиња једиог народп, док сам тај парод не иаврши сам у себи корјслпгто пргннаке. док не игјетп за то нотреЛе. Кад У је-дној иородици, нослпје угодна, живота и материјалне беабиједностп, наступи биједа и сиромаштво, зеједпо с тим квари се дотадање хармолија међу чланоиима t i 1 иороддиде. У колпко се уве_ ћава биједа и немогућност удовољавања навикнутим иотребаиа и навикама, у толико постају затсгнутнји односи међу појединим члаконима. Што даље то стањо Tpaije, односи ое иретварају у очита нснријатељства и лраве свађо. Гваки члан »оејсћа«, да он страда због других, na irx за то мрзи и пападаНико од њих нећо и не можо да исппта самог себг. да, можда, нема и при његоиој дупш који гријех, због којег читава породица страда. To, iiito се дешава у породицама, дмцдла се и у већим вјерским заједнпцама. Да се не враћамо^д^еко у историЈу, која јо пуиа примјсра за сву тврдн>у, eno нам Грчке наион пораза у Малој Азлм пред Кемалпаигином војском. У мјесто ^тстпију Јшшоложењв код Турака као и то, да ли се je могло, уопште одј жати све да оу грчки во^јск.овође управљали аиерацијама no свим стратегијским пропипима — они стријељају с в о ј е минпстре.""Гњ(‘в радн пораза u орамоте морао се je исиољити na ма на коме и ажо баш тај пије прави кравац. За напредак, благоотање и срећу једне скупине или нарбда нлје само јодан услов или узрок. Kao штојодна фсупина и заједница људска мма многе и разноврсне потребо, тако су и услови или узроци за огицање тнх лотрсба, такође, разноврсни. To вриједи и за суиротно стање: назадак :зло стање и нссрЉу. Ми муслимани на цијелом свиј-ту, na и у овој нашој држави Југословији, не отојпмо онако, како би требало да сгојпмо у лросвјетном и економоком погледу. To стање муслпмана датира поодавно, na су немуглимаиски научењаци, исиитујући то стаН)С, дошли до кривих резултата: да je томе стању крива вјера Ислам, која кочи и еиречава свакл људски напредак. Ти с.у научењаци то закључили отуда, што je то стање владало, опћонито, no свпм крајевима, гдје су муслимани настањешг. Они су, no муслиманима, једноставно, осудили Ислам, не упуштајући ос у ироучавање Ислама na иаивору, гдје je чист и непомућен од приточица, које су му, касније. нридолазиле и подручја, кроа која je протицао. Занесени и задојени фанатизмом и мржњом на Ислам још од Крставдких ратова, нијесу могли да завире у ирошлосг и прве нјекове Ислама, у којима je, свакако, био чистији и боље интерпретиран него данас, a у којима je учинио дјела и створио културу, и то у правом смислу ријечи исламску културу. Данас, већ, има много нмгристраних и објективпих научељака немуслимана, који отворено признају, дд Ислам није назадна и aa напредак људства штетна вјерд и, шта више, да je On једина од постојоћих вјера способан, да усрећи људство, ако се краво схвати и примнјени. Kao што су и научењаци, у мржњи ai фанатизму, означилл погрешно кршзца заосталостн муолкмана, исто. тако и ми, југоеловонски муслимани, или још јаспије, као Грци, сваљујемо једнгг на друГе крпвљу као да je нанредак завиеан само од једчовјска нли од једног огалежа. Наше дмиашње стање и^рЈђивано je етол>ећима, на њега су дјеловалп разни ушшии и струје, о које смо ое сукобљавали, лојсдинци, сталЈжи и скупипе оетављали су У баштину позндјим поксљењима своје пороке и недостаткс, које су оли и даље његовалн и задржавахи. Све то, скуба, створпло je данашње отање. Што a# стољећа етвара.та није могуће одстранити У једном децонију и — једном сталежу. Kno год што ciro сви ово стањо изграђипали и у њему учестаовалп као виновницп, треба .да га сви, скупн, попраљамо no onoj нарооној: »Ако свако помете иссвоје sairaje, улица. he бити чиста« у мјесто свађе о кривцу, који иавирујо т свалог нас на no се, нека овак нзврши своју дужност и стање he кренути на боље. Полако али сигурно. Да се скује сјекира, треба много удараца чекићвм и за поправку нашег стања трсба много пеуморна рада и дугих натгора. He заваравајмо се илзуијама. II. Но гјшјсшите се о аиконе Кожј|* у природн. Узалуд ћ«те се трудптн, да лх измнјенпте. они остају сталшг, неироМЈенљкпн. Као што je неисправно чтшти одговорттм само и искључиво појединца или јсдан сталезк ради стања, у које смо запали, исто je гако, шта више н много опасније, ако се, из провелике љубави за upeиородом и наиретком оде у крајност, ако се буду у том нравцу, чинили saJto mortal-ски експерименти. Велшсе ствари не изводе се тако бзро. Преиорођ.чве нас муслпмтхна велика je ствар и велико дјело. 3a велика дјела, прије свога, пстребни су велики људи. И љпховим взлшшм умом, драговјоним искуством, рацпоналним распоређајем рада и рбдољубивом предшшшћу послу — могу да избију непред- 21 �сиђене аапреке, na да се одгоди стизање циљу далеко каснијс од њихова предвиђања. A шта he тек да буде, ако се приступи гом великом дјелу без спомснутих услова if квалификација? Мл имамо, поред осталог, и ту несрећу, да оекудијевамо са великим људима, а у колико их имамо, не долапе до јачог изражаја, повучсни су. Тако с»\ у наmaj средшш. дешава парадокс, да на наш лрехгорођај утјече, и ако школован, али мла-д и још доваљно неискусан и нензграђен свијет. Неоспорна je њихова добра намјсра, да помогну срсдину, из којо су произашли, алн се са с&мом добром намјером а без других услова и квалификација дјело не свршава. Шта кшпе, неискусни и ненромишљени потези могу да много шкоде, могу да буду катастрофалтга no само велнко дјело. Као конкретан примјер можо лослужити у доказ ове тврдње протагониста у откривању муслиманкп, г. Џсвад Сулејманпашић, који je, као велики пдеалиста и поборник за »ослобођење« муслиманк* од зара и фереџе, гад. 1918. паписао чак и брошуру »Муслиманске женско пјтање«, у којој је^пледираа за откривање и у наслову, на.почеФку брошуре, велн: »40 година европских кулггурних одношаја и — сакривена лица наше жене*1 Требао je да прође један децениј, да се прожшш и искусн десет година етварног живота, да ре ч^вјек у много којечему разочара, да се увјери, да теорија л пракса не иду вазда руку под руку, требао je, дагле. ceo to и г. Сулејманпашиђа na да налише у гГајрелу« o i 15. септембра 1929. број 18. — »Продираље света у живот муслимагасе«. Он je својом брошуром хтно да прокрчи пут лродирању муслиманке у свијет, im ето исплде још горс, почео je да продире — »авет у живот муслиманке!*. Да ли ће се ово »нродирање«, даиас, моћи да запријечи и и je ли лакше било запријечити га док je постојао насип, брана »изолованости, no вјери и традпцлји« или овако, како сада вде, није предмет овог иаписа, него тек једна конгстатација, до како рђшшх посљсдица се долази у скивоту народа, ако со јсдно велик.0 социјално пиггаље решава без потребних квалификација, a на осиову идеализма и добрих намјера. Препорађањем треба опрсзно руковати, треба одлучити бптно од небитног и споредног, na пристуггати ■битном no ислушаном и утврђеном плану, полакодте журећи сс. Ma да ми сви желимо, да што прлје заузмемо онај положај у друштву, који нас као муслимане, присталиде Ислама, вјере, која императпвно иарсђује, да се свим добрима овога свијета обилато кориспшо, ипак — пријс зоре не може сванути. Препорођење he доћи то прије, што he се mune радити у сагласности са природним закотпгл које Бог ни за чији хатор иеће преиначити. Ми осјећамо, да ово стање треба измијошпи на боље Требн нам још озбиљна, смпшљена и пскрена рада и Бог he нам ово стаље, сигурно, изм sl­ jemena у боље. Вјерујмо и радимо, a не очајавајмо и успјех je сигурап. *• Напомена уредништва. Г. Џспал Сулејманпашић, који je горљнм чланкои лнчно апострофираи. одгопорпке у следсћем броју. Такође ha да одговори н idi чланак г. Хидајста Куленоппћа из 23 . Spoja .Гајрета« од иршпле годкне под насловом »Како да сс друштоено лрепородимо:. Махмуд М Коњхоџић, нанд. права Соко Краљевине Југославије Телесно васшггање код ime било je препуштено сасвим приватној иницијативи па смо имали апсурд, да се у једном народу омладина телеснго, а уз то и духовно ©асшгга у неколико праваца. Постојале су у главном три организације које су се бринуле за телесно васпитање. Југословенски Сокалски Савез био je најјача организација а истовремепо и једина, која je своје приладнике одгајала одувек у духу чистог интегралног југословенства. Друга оргапизација био je Хрватски 'С!околски Савез, који je своје принаднике васгштао у племенском, хрватском духу n трећа Орложлса организација, која je евоје припаднике васпитала у верском, католичком духу. Дш;ло три еуиротна правца, који 1гису моглјг имати додирних тачака, У све трт оргтшзације васлиталн сс омладина, даадс 22 будући југословенски народ. Јасно je дакле да je рад неких организација био противан нашем јединству, стапању племепа и стварању јединспвеног типа човека—Југоеловена. Зато су основни интереси државног и народног једпнотва захтева.ли, да ое питање телесног васпитања регулише н доведе у склад са тим интерееима. Његово Величанство Краљ на предлог Краљевске Владе ирогласио je на дан 5. децембра прошле годинс Закон о Соколу Краљевиве Југославмје, којим јо ударен основ једпој јединстевној соколској органазацији под називом »Соко Краљевине Југославије«. Уједно je тада Њ. Б. Краљ усвојио прсдлог Госиодипа Предоедпшт. Министарског Савета, да на челу Сокола Краљевине Југославије бу- �дс ваада Наслсдннк Преотола Његово Височаиетво Пкгар. Чланом Сокола Краљевине Југослашје може постати сваки дорастао и непорочал наш грађашга a осим редовних чланова постојаће деца — соколи и соволп — нараштај. Соколу Краљевипе Југославије могу прииадатл ученици свих народних, грађанских, средњнх, учитсљсклх и стручних школа. Законом се овлашћује Министар Саобраћаја да пропшие урсдбу о повластицама иа државним железницама, бродовима и остодим државним превозним средспвима за чланове Сокола кад путују no ооколским пословима. Исто тако се овдашћујо Министар Bojim и Морнарице да посебном уредбом прогшшв олалшице у погледу обвезе служења у кадру за члаиове Сокола, Овај закон je од непроцењпвс важности за н ат целокупет парод, исто тако, како je важно телесно и морално васпитање парода, Roje ће од сада бити јединствсно, јер су све постојеће организације, уколико се нису стопиле у Соко Краљевине Југославије, већ распуштене. Потрсбно je да у нову организацију Соко Краљсвлне Југославије стумимо сви тако да ова веома корисна и потребна оргаиизација у себи окупи читав југословеиски народ, Нарочито Гајретова омладииа свих школа требала би да одмах приступи у Соко Краљевине Југославије, тпм upe јср на челу Сокола стоји Његово Височанство Престолонаслодник Петар, локроритељ Гајрета, PRIVREDA Dipl. agr. М Fazlagić Gnojenje voćnjaka Zemlju oko voćnih stabala treba uzdržavati čisto, treba ašoviti i prašili. To još nije sve, jer zemljište mora da imađe u sebi dovoljno hrane i vode, pa da nam voćke rode, (plod da bude razvijen, zdrav sočan, lijepo bojadisan. Gnojenjem obogaćujemo opet tlo hranom, vra­ ćamo pravo govoreći onu snagu, koju je iscrpite dajući nam svoj rod. Svaki rad, kojim se koristimo mora se platiti, sve pozajmljeno mora se i vratiti. To je pricip sve proizvodnje, sve veresije. Njeguje li gospodar svoj voćnjak kako treba, on će mu se i isplaćivati, u protivnom ako ga zanemari slabu će korist vući; biće mu bolje, da ga posve iskrči, a zemljište drukčije iskorišćuje. Skrajnje je već vrijeme, da naš seljak dođe k sebi, pa da uvidi da je voćarstvo kultura koju treba intenzivno podizati, ne žaliti ni velikog truda, stalne i ozbiljne pažnje, pa i (potrebne svote novaca. Stari način voćarenja grdno nam se osvećuje; prvo je po­ čelo sa Šljivicima. Za njih možemo računati, da su većinom propali. Kriva je sočna uš, odgovara Čitalac. Da, nije ni ona nevina. Ali glavna je krivnja u neu­ kosti, površnosti i nehaju našeg voćara. Pri sa/dlnji se ne vodi računa o tlu i položaju zemljišta, sad'i se pregusto, rupice su tolike kao za krumpir, voćka se posadi kako bilo. 0 toj voćki miko poslije ne vodi brigu, ne obrezuje je, ne okopaje je, o đubrenju ni govora. Gazda čeka samo na rod, to mu je glavna briga. Voćnjaci, utemeljeni i uzdržavani pri lošim okolno- stima, nijesu jaki, izdržljivi i otporni pa podliježu lako velikoj napasti kao što je sočna uš. Imao sam ovdje u Podrinju, gdje su šljivici užasno zaraženi, jedan šljivik u svome susjedstvu, a jedan nešto malo podalje. Moj susjedi, inteligentniji i napredniji voćar, slu­ šao je moje savjete očistio je, obrezao i prorijedio svoj šljivik, okopao ga, pognojio i prskao. U jesen ste mogli vidjeti kako mu se stabla modre od bogato natovarenih šljiva. Ostali susjedi imali su vrlo malo šljiva, sitnih, jadnih i počađalih. Mnoga im stabla već su poništena. Traži i slušaj savjet stručnjaka 1 »Gospodarevo oko konja goji«, pa je prijeka po­ treba da voćar svaki čas pregledava svoje voćke i bistrim okom vidi i razumno učini Što im je po­ trebno. Pravilno i uredno đubrenje te zalijevanje pot­ pomaže stvaranje drva, lišća i ploda — kako po kolikoći tako i po kakvoći. Uslijed nedostatka hrane i vode lišće Žuti, još sitno i nerazvijeno voće nam opada. Suviše đubriti opet išlo ne vailja. Previše stajskog gnoja, osoke i zahodnog gnoja prouzrokuje bolesti. Tako isto ne previše đubri krečorn ili pe­ pelom, te fosfornom kiselinom. Voćka neka se tako razumno guotji, da pri tome dobije sve što joj je potrebno za prehranu. Ako je tlo još jako, nije dakle izmršav’ielo, ne treba ga prvih godina niti gnojiti. Glavno tlo mora se gnojiti materijalom brzo rastva­ raj učim i za voćku prihvatljivim (upotrebljivim). 23 �U našem kraju viđamo stare, već uginule voć­ njake. Mnogi takve voćke povade a odmah na isto njeno mjesto meću drugu mladu. Nema izgleda u uspjeh takovog rada. Princip je kod zemljoradnje, da se plodine (kulture) mijenjaju, jer višegodišnjom sjetvom ili sadnjom iste kulture tlo se jednostrano iscrpi. Takovoj sadnji ne bi mnogo pomoglo ni bo­ gato đubrenje. Najbolje je dakle osnivati nov i ure­ dan voćnjak. ZemPjište lijepo premjeri, propisno isplaniraj i pristojne rupe iskopaj! Ako u tom poslu nisi siguran zovi stručnjaka pa se poslije nećeš ka­ jati. On će te nasavjetovati i pokazati kakve ćeš (zdrave i lijepe) voćke i kako posaditi. Stari voćnjak treba iskrčiti, a svo drvo — leglo sviju voćnih šteto­ čina i bolesti, treba na licu mjesta odmah opaliti. Lijepo iskrcen i očišćen voćnjak se zaravna, rupe mu se zatrpaju, dobro i gusto nađubri, pa onda duboko zaore. Sij krompir, žitaricu, djetelinu i t. d. Učinak stajskog đubreta je trostruk: đodava zemlji hranu, fizički je popravlja i preuređuje, a konačno u stajskom đubretu je mikroHora (bacili i dr. sićušni elementi) potrebna za aktivnost zemlje. U glavnom za stvaranje organskog dijela (onoga, koji se dade spaliti) stabla potreban je dušik. Toga imamo u stajskom gnoju, osoci, čilskoj salitri i sulfat — amoniaku. U zemlji se nalazi uvijek u manjoj količini nešto kalija i fosforne kiseline, ali za osiguranje eksistencije drveta treba zemlji toga još pridodavatl. Kiseline fosforne imade u stajskom gnoju zahodnom, koštanom brašnu, superfosfatu, Thomasovoj drozgi. Kalija imade u stajskom đubretu, mokraći, d r­ venom pepelu, kalijevim solima. Vapno (kreč) koje kao četvrti elemenat za pre­ hranu biline dolazi u obzir, nalazi se u zemlji obično u dovoljnoj množini. Iznimku Čine kisela i vlažna zemljišta, bare. Takove po odvodnjavanju treba k re­ čiti, zasijavati paljenim krečom ili peipelom. Elementi koji pomažu ova 4 gladna (dušik, fos­ for, kalij i kreč) jesu još magnezij i sumpor. Ma­ gnezij je u kalijevim gnojivima, a sumpor se đtodava u sadri (gipsu). Djelovanje gnoja ovisno je o zalihi elemenata kao i o fizičkim svojstvima tla. Pri rastvaranju đubreta pijesak je neaktivan. Glina opet upija raspuštena gnojiva, hvata najmanju humusnu česticu. Vapno u zemlji rastvara i gnojiva i minerale. Zemlju, koja imade u sebi suviše kreča, zovemo i gladnom zem­ ljom. Pri izboru đubreta pazimo: na sastav tla, mno­ žinu đubreta, te što je točno potrebno jednoj biilini. Po učinku dijelimo gnojiva na; 1. Glavna (apsolutna). Daju voćki potrebnu hra­ nu, tlo fizički urede, sadrže mikrofloru. Stajsko đu­ bre, kompost (mješanac). 2. Relativna. Prinose samo hranu. Umjetno đubre. 3. Pomoćna. Poboljšavaju fizički tlo, ueinkuju i na prinos. Na tlo previše gnjecavo teško ilova sto, navlači pijesak, zaori ga! Tlo će biti toplije zračni je i za rad pristupačnije. Pješčano i lako tlo, mršavo i suho, popraviće se miješanjem ilovačom. Stajsko je đubre najbolje, seljaku se proizvodi doma, pribira ga sam pa ono mu dođe i najjeftinije. Isto imade u sebi sve što je biljci za hranu potrebno. Osoka mu je isto dragocjena. Naš seljak općenito go­ spodari loše, pa u to spadla i njegov rad o prikupljanju đubreta. Staje nisu tople, zračne i podesne za stoku, steljivo je nikakvo ili nedovoljno. Ne vidiš izidamog modernog đubrišta, niti jame za osoku. Gnoj se svu­ kuda razasiplje, vjetar ga isušuje, po dvorištu teče csoka, kiša je raznosi po putevima. To je velika gr ješka, nemarom gubi gotov novac, jer samo valjanim i pametnim radom i dobrim đubrenjem osigurajemo rod svojih polja, Kad uljegneŠ u dvorište takovog težaka, Često puta i najbogatijeg u selu, ne samo da se zgroziš radi štetnog manipulisanja sa đubretom i osokom, mego i radi užasnog nereda i nečistoće oko kuće. Dobiješ odmah sliku kulturnog i duševnog stanja toga čo­ vjeka. Čistoća je pola zdravlja, kako za čovjeka tako i za domaću životinju. Samo u zdravu tijelu zdrav je i duh; samo zdrav težak odgovoriće svojim napornim dužnostima. Zato seljače, gradi zdrave stanove i sebi i svojoj stoci, uzdržavaj besprijekornu čistoću u kući i oko kuće! Kako ćeš izgraditi valjano i jeftino đubrište, pitaj svoga sreskog agronoma! Zemlja je izmršavjela, pa pored pametnog gazdovanja sa đubretom treba i stoku bolje hraniti. Treba zasijavati što više djeteline, lucem e grahorice, ku­ kuruza za krmu, stočne repe i t. d. Njegujući i b ra­ neći bolje stoku, držeći je u zdravim stajama, sterući poda nju dovoljno slame, papradi, lišća i t. d., a ure­ divši valjano đubrište, imačemo više gnoja, popravi, ćemo naša izmrcvarena polja. Stajsko đubre (goveđe, konjsko, ovČij,e i svinj­ sko) imade: 0.6% dušika, 0.3% fosfora, 0.6% kalija i malo kreca. Hranu iz potpuno istrulog i razmrvljenog stajskog đubreta biljke će prim ati odmah i izravno. Takovo se upotrebljava pri sadnji voćaka. Nezrelo đubre ne smije doći, pri sadnji, n a žile. U jame će se metnuti nešto dulje jpred sadnjom. Inače toplo i svježe đubre nikada se ne uzima. Hladnio i ako posve još nezrelo dade se upotrebiti; sadeći se žile moraju zemljom pokriti, a ispod! površine jame takovo đubre se naspe. Da se ne isuši, pokrije se ostatkom zemlje, �Stajska ili zahođna osoka upotrebljiva je, ako se razrijedi vodom ili glinom. Najbolje će se prak­ tično iskoristiti ako se njome zalijeva kompost. Gdje su povrtnjaci ili blizu kuće, treba svatko da imade gomilu komposta. Na istu se baca pepeo, otpaci kućni i kuhinjski, strugotine kreča, ostrugano blato, lišće . i otpaci povrća, korov iz bašče i t. d. Tu gomilu treba dok ne dogori (izagnjije) nekoliko puta pre­ kopavati. Biće osobito dobar ako ga zalijevamo osokom (pištevinom). Zahodno đubre je vrlo dobro, njime se može gnojiti direktno ili razrijeđeno i miješano ilovačom ili kompostom. Relativnim t. j. umjetnim, kažemo i đopunjavajuća gnojiva, jer nam ista 'dopunjuju stajsko đubre i kompost. Činjeni su mnogi pokusi, pa se je došlo do toga, da jedno voćno stablo za svoj 1 m2 stanovisne plohe treba 10—15 grama dušika, 10 grama fosforne kise­ line, 15—20 gr. kalija i 40 grama vapna. Primjer i račun. Odvod jednog stabla u visini prsiju iie 40 cm. 40 cm X 10 — 400 cm2. Kvadrirano (400 X 400) = 16 m2. Dušična gnojiva pomažu otvaranje lišća i l'jetorasta, produljenje i debijanje sviju dijelova voćke. Uslijed suvišnog gnojenja, stablo biva: prebujno drvo i lišće netfJravo i neizdržljivo/Cvjetni pupovi, смаеј i mladi plodovi opadaju. Kalij je drug dušiku, pomažu mu ipri stvaranju i zidanju drveta, pri tvrdoći i zrelosti istog. UpiHvfSe na tvorbu Šećera i arome (mirisa) voća. d im Od gnojenja fosfornom kiselinom zavisi množina cvjetova kao i ploda, te obojadisanja istog. Vapno dava voćki i voću otpornost i osiguranje za slijedeće godine. Najvažnija dušična gnojiva su: čilska salitra 15—16% dušika, te sulfat-amoniak 20—21% dušika. Dušična fosforna gnojiva: sirovo ili prženo koštano brašno 22% kis. fosfora 4% dušika, peruquano (slično kokošijem) 8% dušika, tonko fosfora. Najbolje djelujuće đušiono gnojivo je čilska sa­ litra; djeluje odmah. Ra zasipa se na proljeće za vlažna kišna vremena. Na 1 m2 stanovisne plohe dava se 20 grama. Zasijana površina se zadrlja. U manjoj množini dava se i za vrijeme vegetacije. Starijim voćkama davamo salitru, ali mladim nanovozasađenim daćemo opet sulfat-amonijflk, jer je njegovo djelo­ vanje trajnije. Njim sijemo nešto više. Koštanog ili rožnog brašna dava se 100—150 grama na 1 m2 stanovisne plohe. Kalijeva gnojiva su: Kainit (12.4% kalija), koncentrisana kalijeva gnojiva (20—40% kalija), kalium-ehlorid (15%), te napokon kalium-sulfat (48.6%). Pri gnojenju mršavih lakih zemljišta (pješčanih) uz dušicno i fosforno gnojenjje ne zaboravimo i na kalij. Kalijeva gnojiva daju se 100—200 gr. na 1 m2. Sije se na jesen ili zimu, te se i ona zabrljaju. Drveni pepeo dobro je gnojivo, imade u sebi nešto kalija. Bacamo li ga na teška ilovasta, gnjecava i vlažna zemljišta, ista postaju toplija i lakše obradiva. Od fosfornih gnojiva za voćarstvo najviše dolazi u ohzir Thomasova đrozga: 12—22% fosfor, kiseline, 50% vapna i 12% željeza. S njom se gno-ji u jesen, dava ae U,do 500 grama na 1 m?. Vapneno gnojivo djeluje u glavnom na polje^šavanje zemljišta, osobito teškog ilovastog, te raspušta korisne minerale. Ograničuje prebujnost lišća i dr­ veća, pomaže k zriobi, ozdravlja voćku i voće, za­ branjuje širenje raznih bolesti nametnica i štetočinaca. Kreč voli osobito voćke košpičavog ploda (trešnje, šljive, breskve, kajsije i đr.) te orahe, Vapnena gnojiva razbacavaju se i zadrljaju zimi. u Pored suhih gnojiva upotrebljujemo i tekuća. Ima ih raznih: 1 kg goveđeg gnoja sa 30 1 vode 1 kg ovčijeg gnoja sa 50 1 vode 1 kg kokošijeg gnoja sa 80—100 I vode 1 kg drvenog pepela sa 30 1 vode 1 kg čilske salitre ili kainita sa 1000 1 vode 1 kg superfosfata ili sulf. amonijaka sa 500 1 vode 1 kg koštanog brašna sa 400 1 vode 1 kg žele galice (Željezne) sa 750—1000 1 vode 200—250 gr. kaliumsulfata, 1 kanta osoke sa 500 1 vode 250—300 gr. drvenog pepela i 1 kanta osoke sa 50 1 vode. Takovim gnojivima gnojimo za vrijeme najbujnije vegetacije. Na obvođu krošnje izvrtimo jame 15—30 cm široke, 30 cm duboke, od sebe udaljene 50 cm. Iza zalijevanja jarci se pokriju sitnim slam­ natim gnojem. S Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav”? 25 �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Акција за интенаивнији рад међу Гајретовим чланицама у Сарајеву. — Избор новог одбора У пегак 10. о. нј. одржата je оначајна скупштнпа Женског мјесног одбора Гпјрета у Сарајепу у свмна просторпјама Гл. одбора. Скупштпнн су присуствовале прехо 150 госпођа нз свих муслнманских кругова. Било je rocnoba од најстарнјег доба na до младкх дјевојака. Скоро сва муслиманска женека иителигенција прпсуствовала je скушптини. Ha ову скупштпку бнла су позвата п друга женека друштва у Сарајепу. Доброгворну Задругу Српкпња заступала je предсједипца гђа Mapa Љубпбратн!!, Јока Шиљак, Авка Каран; Ro­ ne Српскнх Сеетара претстнвљлле су гђе Гојковп)!, Mapa ПрibBTOBHh, Рпјка Даплдоввћ; Матерпнско Удружеље гђа Др. К. Радулашки; Женоки Покрет гђа Анфелковић нова предсједпица Покрета са одборнпцама; Јадранску Сгражу гђа П, Си«nh. Скупштину je отворпла Предсједннца Шемса Ханума Ченгић к подпјеллла рнјел гфици Нафаји Баљак тајплцп, која je у ллјепом иапјештају пзнпјела рад друштва п паглеспла дд се свукуд осјећа пнтерес аа Гајретпв рад. «е ла Гајрет поред својиг 8 иитернага ла мушку дјецу пма сада н женеки дом п два дома аа гаегрте. -Нагласила je да Одбор Женског Гајрета треба да буде средиште око кога he се стваратп правп npocDjerTUO-хуманн vn ЛцНјалпи рпд. Послије извјештаја тајнпце узела je ријеч гђа Јованка UJiiiai;, рефергит сг-ц. полкг.".:" ба::"Г.с т;*ја у Laj jeli)' илјбол^ tlo-iiiuje 6Hje,v.'"v i F am aигре cnpotime, a нарочито дјеце. те Jr елррспл* onaj говор И у нашој држави послнје оелобођења ocjena се један жив рад жеиа. Поред бтарпх друштапа стварају с« и нова и наша држава данас броји пракс 500 жсггких удружев*. Oba та друштва рпле и својим добровољнпи радом пиве велтпч услуге друштву л држави. И\вд само Јсдпн иедоеггатак код нашпх друштава a то je тај. да пу у већпнп случајева удружења на вјерсвој п племепекој осВови n да ге nebHHa баве вултурно-ггроспјетнпм радом. л мање гоцнјалнпм. Cftpajeco no сиоме женгком раду је^Брло снмпатнчно, јер у њему поред племенекнх друштава има друштава гдје сарађују жене пнгх вјера и свнх племсна. У Сардјеву je поред проевјетно-културног рада раавпјена п соцпјална акцпја. коју помаже традгка општпна п држапа. Овдје се kuj nac ocjeha еамо једаи педостатап, a тај je неоргавилопаноет нпше муслвманоке жене. Да наша муслпнанеха жснл стоји јоти no страни ннје чудо, јер п>вн иачнн живота није joj дозвол>авао ла гтупп у рсдове нас осталих мена илп ла створи посебле своје оргаппаације. Алп д(ок на Једпој trpanu муслпманска боље стојећа жена отоји no странп п ne узнма учешћа у рјешапању социјалппх пигав.п. Bo­ rne се на другој отранп cmapa један кадар муслпмапскс снротпњо, каја с данп Hi дан пропада и чију дјсцу сатпрс голотиња, глад n болести. У Сарајеву ипате један пелнни Орој породица na дјецом чнја се биједа нс може рпјечима списатп. Huje рнједак случај да мајка ta троје дјсце под камсном у пеДипп стплују. Huje риједак случај да породпца етанује у шупн кроз коју потон до кољепа прогјсче. H]uo су чести случајевл гдје отпц n мпјка леже од туберкулоао, a дјеца одају около и npoce да бп прехрапили еебе п cnoje болесие родитељо, Дјепа муслимписне пјсроисповјости пропадају па свакон нораку, Јер су прелуштепа улици. Tn дјеца одају сс клатареп.у и пуне полпцијске ancanc. Ha онда mije чудо, пад 26 слаки дан читатс да малољетна дјеца поћу лаваљују на ду^ане п обнјају рпдње. У посљедње вријеме ту дјбЦУ tnacaDa Заштита Дјецв те пх смјешга no раанпм устапооама, прехрањује удјечјим трпеаама, шаље на лијечење, али све je то још мало ирема броју дјеце, којпма се noMoh мора пружити. Мени je суђено бпло да се у ослобођеној држави пасветнм соцпјалном раду баш овдје у Сарајспу, гдје je муслиманеки дпо нашсга народа у већпнн ii гдје je муслиманска cnpoтиња наЈмногобројнија. Сва та сиротшш прешла je преко иојих руку. Учпнила сам колпко caii могла учпнитн, али ннсам моглд учинитп све. Коме нпсам мотла помоћи, ja сам та лпјепом рпјечп утјешила, те je отпшао задовољан. Баш ради те многобројне спротиље ja сам данас дошла на ову скупштипу да Вас замолим дд Гајрстов женскн одбор окупи око себе муслнманске жене. да се створи једка јака женока оргп~ лпзација коју licuo п мп друге nv’eiie помагатн, те да се поведе акција око спашавања многоброЈне сиротвње. Ту акцпју бтт помогла власт ii друштБо. само niene треба да уложе своЈе срце н евоју мајчину љубав. Ни племенска ни вјерска разлика не треба да ппс внше дијели, јер ми смо вћерл једног народа в сестре једне крви и једвог језииа. Свака ид n»e треба да принесе своју жртву na макар она и најмаља бпла за опште добро, јер noja je ворист, ако мп друге вјероисповједи збринемо cne nanre бриге n ааШтитимо сву нашу дјецу и сиротпњу. a остану неааштићена дјеца n спротои.а МЈЧЛпманске вјере. Вашс непоље треба да и нате невоље, a ваш бол п наш je бол. Окупите све nyслимаиске жене, које неће впма идчте ви lMiMa, само се окув*те Ha заједнички рпд a Mu ћемо вам у сарадњн noMoliBn. ГГослије гавора гђе ТПиљак прегало се на попуљввање одбора те je лаабрато 5 чланова, које су саставпле лпсту. Лнста je прпмљена једноглпсно и у одбор су тп.пе слпјсдеће rtje: Одборнлце: Шенос х. Ченгић, Џул. х. Лутпо, Др. Радулашкн, Др. Ха.тоа Хасапбеговић, Мемнуне х. Мутевеллћ. Хајрвје X. BucepoDiiii. Есма х. Дубраввћ, гђнце: Ема Лутво. Нафија Баљак. Нејри ЧенгиД. гђе; Атпфе х. Ватрељак, Сејде х. МехмедбатвК Хиипбе х. БушатлиФ, гђица Распха Биеероввћ, гђа Јовапва Шнљак. Замјенице: гђе Халида х. Реповац, Хашеме х. Курт, Airaia i. Ченгпћ Нојре х. Сарицпћ, Зекија х. КобиФ. Хабибе х. Арнаутови)!, Фатма х. Јаловчић. Надзарни одбор: гђе Ферида Кукић. Ата Зплџик, Римиза Махмутчехајп}!. Пошто се iraafipao одиор узела je ријеч гђпда Внда Чубриловнф, рефврепт домаћнчнпх школа. те je говорила о проевјећиваљу муслпмапоке лгенс na селу п у траду. Изнпјелл. je евоја лична опажаљк. о талепту и способпостима муслпманкс, noja je епособна да у платно уткива п neae дпшге ma­ pe н да пјсва дивне пјеснс којима сс с.пушалап заноои. те јс способна да учи п да прима просвјету n нултуру. Тђппа Чубрнлавић 1I3H0CH, да муслиманске сеоске жспе са одличнпм уопјехом спршавају домаћичне школе n аа cne поппзују пнтерес, rc je сванано потрсбпо да сс муслпмппоке Hftne оргпнизују и попеду акцију око npocnjehmiaiMi. Послпје tora скупштина je закључспа ima ноје je одр/нана чајанка, im Kojoj су присустповпле гфа Ружпца В. Поповић о.упруга г. бапа, гђа генерала Калафатовнћ, гђа Др. Хпмнбоговић, гфа гепервлл диппзије, прсдстаплице жснскнх оарајепскнх удружеиа и мпоге друге госпође свих njcpa и племспа, Чајлпка јс трајала до кпсло у вечс. �Мјошовнти ИЈевачки збор отпјевао je иоко:п1ко лијепих Oua скупштнна Гајретоипх члаиццп je јсдиа од иајпнпјесама, a онда одпграпа дјечпја драма »Пропаст света,. У тересантнијих ж енскм скупштина, ш;о зпачн да се и код свему се одржавао пожељени труд младе учтељице, поју je нашнх муслимапки војаипла воља аа ваљан просвјетни и сопубллка одушевл>ено поадрвпила бурнпм аплаузом. цијални рад у народу. Чиљеиица да су у нови одбср бнране Иаа програма настапљено je весеље уз свирку и плес. и неколике познате просвјетнс и соцпјалне раднице, које Младеж je играла у колу, n старији настаппли малопрвје играју пидиу улогу у јавном жлвоту у граду Сарајеву, допрекинутв разговорс. каз je да he се жеаеки одбор Гајрета својим радом моки изједначкти са радом осталих женских друштала. Oko пола нокп почела се публпка разилазмти, задоНа ов.ј чајанци дороваше прплоге слиједеке гђе-гђице: вољка п души гајећп наду за нову забаву и вољу за даљ1Ч! По 200__Днн,: Бшгаца, Ружица Konomih и Ерна Сарад. Млада je учпгељпца све пепраЕалд са оомјехом на уснама, у срцу се веселећи за успјех, јср je то, може се pehu, лом; no Дин. 100.—: Каните х, Флдилппшић, Тузлвк—Бакрибеговић, Добротворна Задруга Српкиња, Сафије х. Чекро; ло први плод њеког рпда. којч je П01књела па пољу рада аа Гајрет. Мн joj и овом прпликом честичаио п желимо среће n Днн. 00.—: Олга Вучикепик, Хафе х. Шахипагић; no Дпи. снаге у раду, а попрх свсга уппјек уепјеха у слим подуаеSO.—: Мемнуне х. 'Мутовслић, Вуппца Сироиић, Зекнје х. Ka­ luiKi. Ч. uči.monah. Зумрут х. Борић. Атлфе х. Башчиушевић, Мунпре х. Муфтн(), Ajunie х. Чеигић, Фахрије х. Фочо, Насихе х. Шахнцагпћ, Нађије х. Мухнбић, Хттиа х. Kiipjmh и Слда АлНове повјеренице у Бочком калај; no Днп. 10.—: Др. Халка ХасанбегопиК КарахасаиоНа предлог Мјес иог одбора у Врчкои пмеповане су стшт nnV., Вида Чубриловпћ; no Дин. 30.—: Хаснпја Берберовлк, дапа па nonjepeimne Гпјретп у Брчком гђице Месрура Ку ч у Ашидс х. Cmuipnh, Зулејхе х. Денпшлић, гђд БокоњпК Али а л п ћ . f.beriim предсједипка onhime n ујсдко предсјсдшша н а с х. Кучукалић, Зехра х. Ћурчпћ, Фатппе х. НадиИ. Ајишс х. Мерхемпћ, Хнба Сврзо. Сеније х. Спохо, Ваеви х. Сочо, ^ Ћул х. Сочо, ПТехааде х. Башагпћ, Фатиме х. Haiunh Хајрпје« х. Арлфходић. Фатиме х. ЈаловчиЕ, Зелкије х. Кибић. ТГфста х. ТатиретЉ. Хајрнја ТТашчК Давидовпћ; no Дпн. 20.— ДпpirnKa Деспић Н. Н.. тђа Талар. Гпна TpfcnB. ./дила х. Дппдар, Зулејха х, ЋурчпК Пошлшћ, КртвевпХ, Miipa Васиљсвпћ. Дика Пилав Хатпџе Кпсумагић, ФлгиЛ х. Сердаревпк, Ешреф х. Capirh, Ајпша х. Зплџнћ. гђа БожовиК Ружпда Шеnnh. Н. Н,. Н. Н.. Н. KiU'vManili. ТолрровпК ПрљатовиК Др. Рпдулапгхп, 3ex]ia х. Зеловхасок. Змснра Суџука. Нлфпјс х. ШахпнагиК Mejpn х. Шпхилапгћ. Н. Н , Нафпје х. Препде; no ДнИ. 10 —: Алпћ, ГојкбвпК Зале X. Тува. ТЈул. X. KocoBith. Po6nh, Б. Шахпнпгпћ. Фат£ х. Кошарлк, Нејра х, (Jipntrnh. Ђерпмовик. Н. Н„ Жегалоп, гђа Ђуковик, Kom. Мирш. Bavбулогпћ; Дин 5.—: Н. Н.; Дин. 56.—: Тузлпћ Факетл х. УНенски пододбоо Гајоеша у Бихаћу If'l— -Л лрлредио je у суботу 6. децелбра 192B. год. у прооторијама Гајретовл поивпкта своју луЕну аабаву«, noja je. K a ­ no материјално — још бољс моралпо — уЛтјела. Вриједна рпдеипца Гајрета. сада учитеЈДНпа. a прије пптомпиа љеговп. гоепођчцп Рассма Зјакић, noja je како треба схватила cnoje звпп.е п дужис«т. како према свомс добротвору Гајрету — чнје пдеје наетоји на сваком кораку дп прошпрп — тако и према гвоме народу, поред свега nanopног рада у школи успјела je. да са својим молггм ученпцамо n ученицпма припремн тако лпјеп програм. да je све врпоутне аадивпла. Публика je, no обпчају оваквих оабава п оијела, п опет бпла само — женсгш. Поред многих муслиманских жена к лјепојака био je лнјеп број и цпјен,енпх госпођа п госпођнца na града, које су и овом прилпком укааале почаст нашем Гајрету п својлм прииуотвом увсличале успјех и љг-поту one пабаве. Сала je бпла пуна као шпп. Водио се жпв разговор међу госпођама Koje су ее уполнале с нашим женама преко честлх сијела н забава н мало помало прлблпжиле им се п аадобиле њихово повјерење. Раоговор ое прекпнуо доп je трајао врограм. Тачке оу програма иавођепе паравко n лнјепо, те су оставпле пријат, n утисак у публпцп. Нарочито je лнјепо редитовпна пјесмпца »Мати« од Boj. Илпка, коју je деклпмовала једна ученпца IV. разрода оспопие школе, н мополог »Ja знам тајну чуватк«, који je процорео бурап сппјех код врисутпих, Г ђ и ц е М е с р у р а К у ч у к а л и ^ (д е с н о ) М у р у в е т а Х а џ и а л и ја п г ћ Мјесног Одбора, те Мурувега Х а џ и а л и ј а г л Ф , ккерка управитеља II. вар. оен. школе, које су до сада већ скупиле 42 жспска члона. Ииеповане повјеренице су ученице niiimvuije, те су сс н поред својпх школскпх дужности радо одазвале поаиву Одбора и одмах кредуле на посао. Главкп je Одбор пстпм доставио декреге, правпла п упуте аа даљњп род, особнто на оснутку Женског Мјесног Одбора у Брчком. Новоосновани Мјесни одбору Ластви (срез Требиње) 29. децембра 1929. одрвсаиа je скушптина члаиова Гајрста у JIoctdd у сврху оснпванл Мјесног Одбора. Скупштнин je прпс.усшовало око 40 угледних људи из опћине Лаетва. Скупштпну je отаорпо п водпо г. Aro Шеховпк, а исиред Мјесног Одбора у Требпњу прпсуошовао je г. Хусеин Толпћ, чип. среског начелства. Г. Толић je у свом подуљем говору образложно прпсутппм рпд Гојрета од његопа осиутка на париокално културноп и економском подизмву муслимана у Б. ц X.. те прпсутнпм доказао да je пеопходно потребл. 27 �.-(a ce и у Ластпи освује Mjccnn Одбор, Ш10 су присутнп јсднолушно п с одобрапањем прнхоатнлн. Г. Касвм Деиирови1| пзнно je присутнпма у свсн говору од какве je важности и потрсбс огнппање Гајрета и моли да ce беа оклијевања прсђс ntt рад н Лијмке o.iocpu. У олбор су лзабрана гг: Прсдсјсдник: Ибрахпм Оллкопић, трг.; иотпредсједник: Садик Hepinrarirh, onuiT. начслнлк. секретар: Касим Демк pouiih; благлјннк: Хаф. сф. Мурат Бешовић, иман; одборiintlic: Саднк Биједић, Хплнд Eerounh li Садик HehiipoBith. имам. Н адзојши одбор: Мурат h'piinnh. Хаф. еф. Зубчеиић и СулеЈМап еф. Дураковпк. Скупшшина Мјесног Одбора Гајрета у Гацку Ha 5. о. мј. вдржпнА je извавредва скупш тпка Mjecnor Одбора у Гацку на којој je након гтрочнтања пзвјештлја свпх одборпнкл, тлбр нн слпједећи hodu одбор: Предсједппа: Адем Шлковић; потпредсједннк: Хамдија хрустановнћ; тајнттк: Ахмед Чамнара; благајник: Еешо Паiniih, члановн Лег! функције: Суљо Taaomih. Назиф Куртовић п злијснпи: Ибро Tanonnh. Надаорпп Одбор Адем ПошковиН, Авдо Звлздик ii Хаџо ТпвошФ. Новоосновани Мјеснн Одбор у Какањ-Добоју дсцемора пр. г<гд. одржали ру чл Л о в н у Какшв-Добоју KOBCTiirvnpajyhy (Јјупш тпну у сврху освпппња Мјесиог Одбора. Скупш тини je лрисуствавлло PO ocofin. a иа Ввсоког су били прпсутнн: Хлмдија Тахмпшчија, Мустафа Uiujuih Абнд Фртуна II Муло Кпзић. . i Исвред сазшшчи оти^ра слувш твду _VIyjo Кудовић« тумачн ( врху гастаииа. те пр^дллже за предсједника нвупштпне г. 'Гахмншчију. ла" аапшЈвнчира Захвда Харачвћа, досадањег лскјереника. a ла всрификагоре гг. Абида Фртуну u Мулу Kaiirhii. што сдуТшгглпа и n p irn . Г. Тахмвшчнји 110сл|[(б“ поздрава прксутвшх у д ја е и говору оцртлва вапоре Гијретоилх раднвка за Hamom г | ц . иијом будућноств. Прдказао je и лсторкјат осиутка Гајретп. — Г. Ф|ггува говорв (i у с п јп п ч ц , Гајрста до рлти. послнје рата u о цпљешша п.егивим у будућвоств. — Г. Мустнфа Џафиh иолв првсутке да што Diiiiie раде.за Гајрет. Нза Toru je Ј.авд. одбор изнио лпгту ловог одбора у који су уввшда гг.: предсједвнк: Хуселнбег Ja(flapcnaxi]h. потиредсједник: Мујо Куловић, секретлр: Мустафа Догдибеговнћ, благајнвк: Aro М ујаглћ; одборннци: Ахмед КулоплК. Селвм еф. Мердавипић jr Мустафв Козло; замјенпци: Суљо Нмамовпћ, Еејспл Сппхић. Омер Харачпћ, Сејфо Кулопнћ ii Назпф ЏафнК. Надзпрпм Одбор: Исмст Имамсшић. Лутфибсг Чалук ц Алнја Гога. Новоосновани Мјесни Одбов у Прачн 3. о. мј. одржали су улвсани чланови 1'ијрета у Нрачн гкупштину у сврху (иннвања Мјссвог Одбора Гајрета. С купштииу je OTiiopiiu n но.чии иодиачелник r. Мухамед Јахић. У одбор су илабрата слијгдећа гг,: Предсједвлк: Мухпмед Јахвћ. потиредсјодник: МушаиCer AxMei6eromih, секрстар: Мпхо Хота: благајник: Фсхим Ахмотбегоивћ, одборници: Лптиф X . МуратоииК Касвм Jnxnh u Зајко Кпллнац. Зпмјевпди: Ахмо Ахмстбегопић и М.ухзрем CenoBiih. Надзорни мдбир: ТЈорђо Церовива, Сејдо i Si. ручпја и БеЈшр МухоииИ. Са скупштипс je опшслит брзојал )I>. Kp. Ввс. Нрсстололоиаследапку Петру Пок|К1ПИтел.у ]'ајретп и лредсједлнку Главвиг Одблра r. Др Авдн Xaoillnerounhy. 28 Скуашшина Мјесног Одбора у Бос. Градншки Мјеснп Одбор Гајрета у Бос. Градив1цв одржао je II. редовну годишњу скупштиву 22. децембра 1920. у хетел »Onim« у присустпу 43 члана и начелнвка среза r. Војпслава [njuha. Скупштнну je отворио н водпо вршклац дужвостм продсједнвка г. Хоџић Мустпфа-Зухди, У отоутности предсјсдипка г. Оолке Пекувшћа. иоји je премјештен у Невесин.е, Г. Мустафл-Зухдп Хоџић у подЈ’љем гоиору износи истоpujiiT Гајрета у Бос. Градишци у прошлим годпнама, a карочнто наглашујс даиашљс став.е н напредак, који датира од с. јвнуара, т. ј. откада je услијсдио мудрл манифест лашег узпшвепог Владара Њ. В. Краља Александра I., чвји je очкнскл гест послије fl. јакуара ударно здраве смјервнцс у oiihen лапретку наше пелике ОтарГшле. Са овс je скупштине отпослат п поздрав Њ. В. Краљу који гласп: »Мјесни Одбор Гпјрета у Бос Градишцв, са cnoje бројno посјећеве скувштпнп коју дапас одржаје, изражава Вашсм Ве.личавству своје најпскренијс ocjehaje вјершл-ги п одансств кличућп: да niimii Његопо Величаиство Краљ Југославија, да живи Протектор Гајрета Његиво Височапствс Престолонаследипк Петор ir васколиаи Прешппљи Дом Kapnђорђепвка на понос сллиу inora срстног народа«. Након псцрпкпх взвјештаја секретара r. Мехмсда Соколи, блпгајники г. АбдулДСадвра Софтвћа ii реивзирп г. Сафпетбега Кзткдлиопика гкуп1птива једногласво усваја буџет Гајретопа Мјеснвг Одбора у пзвосу од Лчч I3.000.— ч патим прелазн на избор випог одбира. који сс након скулштвне колституиеао оваио: Предсједнвк Мустафа-Зухдв Хоџић. потпредсједник: Азиз Бошњаа, секретпр: Оафпет Kaneranonnh, благвјник: Мехвлд Сокол, одборницн: Ибоахим Хифзи Алагвб, Веселин Гпеjnh н Абдул-Кадир Оофтп11. ЗамЈсници: Касим Џумхур, Хаг«б Бпберпћ, Реџпп еф. Дели1|. Апдо Дубичанлц н Смајл Каi'TMOBiih. Надзорни одбор: Ахмет Кудузовић. Владимир МаTBh п Хифзо Ђехајнк. У »Евевтуалвјамл« иредложио je предсједател. да сс отвошал>е лоспдав,.ч иредсједиику r. Пекушвћу у лнак upiianaiBft в аахвалвостк na псжртвопном раду за Гајрет поздравва депеша, тпто je гкупштшм једногллсво и усвојплл клицаљем: Жвипо г. Бекушић. Новооснованн Мјесни Опбор у Приарену Поијереннк у Призрену г. Мухамед еф. Мудеризовпћ са-шао je скупвипну чланова Гајрета 5. јануара о. r. у nportopuje Окр. Муфтнјства. Повјереник je отворио скупштииу у злказава врије.ме. захвалио te свима присутиим ha одзипу u иредложио за прсдсједатеља скупштипе r. Нусрет еф. Галиба, мудериси, i;ojn te je ii примпо те частп. Ha то je г Абдулах Азлбагић. секрет.ф муфтлјства, одржао 1тредавап.е a ГаЈрету, о спрси Гајрета. лосадањн његив успјех за мивулих 28 гидина, пi..i Гојрета н његоп рад, пиелујуНи на чланове да заједничкп и 6iwtii. ii нораде аа друштпо Гајрет, јер да je он чпрсто увјерен за будући успјех у раду. Г. Мудеризовпћ саитавно je ли. r:-y одбора и предложио je скупштвпп, коју je скунштвпа једнодушно и примнла. Одбор je илабран како слпјсди: Предсједник: Михајло Филинопик. окружни инспектор: потпредсједвик: Мухлмед еф. Мудеризови)!, окр. муфтвја; еекрстар: Абдулах еф. Азабагик, сскрстар вуфтнјстиа; блаrnjniii;: Оадвк еф. Рустем, трговац: чланови: Асаф e<fi. Вехби, трговац, Расим Абидин, бријач н Ешреф Хампд, трговац. Надзорнн одбор: Дичитријс BorjtiHomih, срескн пачслнпк, M ita Н. Шехпвпк држпвнн пмам ц Фуат Савт. трговац. За- �мјеннцн: Фанк 1ТЈериф, фотограф, Иусрет еф. Галиб, мудерис, Бећир Јусуф, трговац, Снван СлнановпН, државнн пмим и Хамднја A. Сокочевић, трговпц. Ha то je предложио Хаф. Халнд, држ. и т м , да се аа замјенике још унесе шех Хаслн Шеховнћ, који fin већином и иаабран као шссти ламјеник. Ha то je муфтија предложпо т ее нађу проеторије за читаоницу, јср je нста необходно вотребва за рид и нипредак Гајрста и да бп бнло агодно да се чнтаоница привремено сијести у npocTopiije Емлн-плшлне медресе, која je празна. док се не нађу подесиије просторијс. Скупштлна јс и oimj предлог једногласно прихватила, влшто je прсдоједатељ пн* кључло скупштину н зпхпплио чланопимл na погјетн. Рад Одбора у Чапљини Гг. Реџеп Хајроппћ, судија и АхметАга Капетанови^ лпаслаШ1цн Гајрета одржали су састакак са Гајретовпм прпјател.нма у П о ч и т е љ у , те je том приллкои сскрстар Мјсеног Одбора пЈк>тумачио приеутним ндеју Глјрета као и уепјех нстог, иашто јо нтсланицпма одмах успјсло да упишу 20 ноштх чланова и изабсру повјереника у особи г. Мухамедаге Ресуловића, коме je Главли Одбор доставио декрет, све тиоканице и упуте ,m рлд. 1\ X. КиuиVi. учптсл*. говорн о вотребп спијссна раДа ирвенствено у центрпиа у којима засвједаЈу мјеснн одбори, јср ла cdmo тако могу се слати вриједне и ллеменита упуте н иницијатшзе на села. Затнм предгједнвк предлгике осннваље попјереништава у Осову, Устипрачи, Соколовићима и Сљедовићима, iuto су присутни једнодушно ттрихватпли и одмах нзабрали људе, који би се лмалп нменовати повјеренацпиа. Рад повјереништва у Челићу (Срез Брчко) Недпвно постАвљени повјсрентс у ЧелвНу г. СулејмпliODBh, учитељ получио je у свом раду слиједеће успјехе: Унисао je 25 рсдовних чланова n убрао Дин, Л04 — чланариие. Сакупио je лобровољних лрилога у нлносу од Дин. 155.— вригодом отворења новор водоводо. — Од жпиежних намирннца спкупл.ено je 406 кг хранс и то: кукуруаа у клипу 227 кг, у зрну 73 кг, a пшенпце 56 kp. Репе je пшунљсно оно 05 кг, лука 4 кг и граха 2 кг. ТТрилоге у Hapanu сшгупљал je ттовјерсиик сам са онд. пмамом Шабан ei|i. Сулејмановићем и ea Мустафом Ибрахимовнћем, 'оииом угл. трговца г. Рашидаге ИбрахнмопиНа, који je сам даровао 50 кг ]1П1сннце. Лналфлбетгкп течај ције одржао услијед тога. што je кгти бво m године оргпнппован, у ком je cn уеијгхоч гвр- У Е л е з с в н ћ и м а , срез Столлц. пдржаса се ллнцнIIIп л о 30 н о .п п ч н и к а . јатлвом Мјесног Одбора пннлфабетокн течиј. којег водв учнМолимо ломеиуту та. сакупљаче да п дадаље порлде аа тељ г. ГолуОић. наш Гајрет a нпјкјчпто oko сакупљан* прплога и уинга у Прилпком вјснчаља гђнце Хабпбе- Муфтнћ са г. Инг. члангтво u ла нач ушппу и нојег чллнл, утсмољдча илн доМахумутом Еалпћем ла Гацка, иста се' Je уписала аа утемеripoTnopa. љача Гајрета и лолоишла одмах ha руке шер. судије г. Хафиза еф. Риџановнћа своту од 500' Јјдјн. Овим путем најтоплија хшгпа ^кшој утемељачнци ц Гајрешова забава у Бос. Броду г. кадијн, којн иам je о^мах иовац лозначво. Hn 4 . о. мј. прпредно je Мјеснп Одбор у Бос. Броду ллНадаље су се лрнјавнлн за чланане утеме/мче Eajpfcrm i Гш1 у у cđbsi нросториЈаМА Јмл^зпичке регтлурлције, у kojv прплнком положсног суд<ц:ог адвокатског пспнта r !S|*a je сврху ДпрекцлЈа Држашшх Жељезница у Сарајсву одоХајроввћ, затпм Ахметпга KaneTniornh н Омер гф. И1#ховић. Грвла и упорабу Дпорске чекаонице. Зпблпа je промл томе Ha дан Ујсднњеља hodu учптељ у Чапљики r Алттја бнлд ограничена ira гго«:ј|‘ТЛоцо из Бог. Брода плп n поред Сарајлић, одржио je предавање о, шачају i. децембра, што тогл зпбава je мптеЈшјално одлјгчно уопјела. усноредивши je je особито зпдипнло Гајретове раднпке ir прлјатеље, јер je га забавама дрзгих локалгшх друштава. чпјп прмход нн изСарајлпћ птттоиац Гајрета, те се одбор пстом и овви путем далека не достиже овогп. најтоплије злхвзљује п моли га. да се ка лозпв одбора за Бруто нрпход 6 im јс Дин. ll.lIH п gumi прпход Дпн. корпст Гајрети vniijei; одавове п тнмс-те о,тузл! мн7.050 — лом нам Гајрету. Нл забавп јс i imija.ia кло обнчпо тшјна мупика пп Туале. Нарочнто je пгтпкнутн пожртвован рад гђпце Алиј е Шири сасшанак грађана — чланова Гајреша у X о џ н h. коja je зл ову забаву вараднла преко ion комада Рогашицн ручнвх радова. ne трлжећн за то ипклкве нагрпде. iuto je учннила u прплнком иосљед1Б11х лабппа. И ошгм путеи najОдржап јс 2. XII. 192a. у просторнјами .Хотел Роглтоплије се зпхваљујемо гђицп Алији na њеиом пожртвопном тицлс, којсм су ирисуствопалп поред грпђпнл н држашш pn,iy Koju je рнједак код Hamuх женсклх и можс се смаiruav.u a дпјслом и угледни сељдцд муслимпшг из спнх крптрптЈт да je једннствен и молпмо je да настојн да чеђу cBojnsi јррА среза рогптнчвог. другарнцамл побудн пол>у зд рад у коршт Гпјрета. Предгједннк Мјесног Одборл г. Горушанпн лрп отвпИсто тако много je Т|>уда за вријеме сокупљпња томболс рању састанка поадравно je нолнт. пвасланш.а и прсчвтао уложпла гђа Наснха Арглаи. супруга секретара Одбора Гајдепеше од Гловног Одбора и љеиог секретар« г. Кукнћа, нарет у Бое. Броду г. Слбнтл Арглана, тта и ihoj овим путем k o u чега je отпослата поздравна депешл Њ. В. Крлљу. ПредллЈсрдачније захопљујемо. сједнику Владе ti Предсједлику Гзјретп. Предсјсднин у свом говору карактерпше рпд Гајретои Kao једнп иенспореднво т;ориснс устпнове за нлпредак нлшгг племснта. Зато моли што агивље н саијеснпје пом.тгање и лопуларисаљв Гајрстовпх пдеЈа. — Звтнм говори г. A. Муллћ, учитељ. који нагтавља са прпказниањем Гнјретова рада уопште д нлрочнто гш селима. Предлаже да ср стриктно придржавамо Гајретовпх закључака. н правнла те да органнвујемо no селима кредитне оадруге^ домнћинске јпколс н анплфабетскс течл.јевс. Годишња Гајретова забава у Зеници одржлна je на рођендап Љ. В. Краља Алексакдра, 17. децечбрл. у просторвјпма Соколског Дома. Као u i T O се могло очскнпати Гајретопл je забавл н ове годлне беп сумње једна од иајуспјелијнх здбав« у Зевицн. кпко у моралиом тико п у материјално« ногледу. Успјеху забаве допривијела je свијеет у првом реду муслнмвна, којп су свјесни какову улогу игра друштво Гајрет м којој пдејп 29 �fi.nVHtii. Ширп забавнл одЛор показао je nviio hnihe. n свнјести да je ова аабава умстпну овако сјвјно ухпјела. Програм забане бно je тахођер »рло бирап. a нарохито потрсбно je споменуи! нскоје програмне тачке, које су биле од миогих слушатеља буром аплауза попраћене. Познати ученик грађ. шкеле н врстзи декламатор Сафет Kopnh декламовао je пјесму посвећеиу lb. В. Краљу Александру. Иза иега настушгла je кХерка школ. улрввитеља Шишић Џемпла оа дскламацнјом Гајрлтспу Протекзору. Obou прллпком Mopauo нарочиту захвалиост исгакнути гђп Јелвнп Маркпћ, soja je са једиим умјотничкпм коиадои на виолпни уз пратњу клавлра гђс Јулшвке Вајс убрала буру одобр&вли,а н аплаула na умјетнпчкој павелбп програмне тачде. Круна успјеха бнла je код одиграваља комада »Емпиа« посвећпна нпшем дкчиом пјеснику Алексн Шантићу, у комс су учествовале у uehunir учптељвце и учитељп нар. основне школе у Зенпцк и то: гђа Мпра Лекв, гђпце Савета МарпвоBuh, Војислава Пејовић u Равпјојла Јефтпћ, ЕмилИја Хајне, Олга Komornih, те гг. Маснпк Огман и Хуспка. Нздаљс 'Нимпк Ферпда. Hini uh Hanu, Crajuh Перо, Франулић Јуре п Зукић Фуад. По onhen еулу комад je испао пзван спаког очекпвања, a дилетанти-це еу показалп увраво вјештнну у одпгравању спојих улога. Забава je протекла мпрно п достојанстпеаЈ, а" млалеж се уа звуке Ооколске нуапкс вегелила преко лијеле воћп. Поред моралног Јспјеха ова je забава u материјалпо успјела, јер je на истој-палс чпстог грихода okd 15.550.— Дип. Obou прилпком Мјегнп 1ОдЛр 'захпалује се свпма војп су odom полхвпту помогли. Нарочиту хвалу дугуја Одбор госпођаиа Me.ieh х. Ulnoinh, ХчЛпџп х. Исламбегевлћ, Bopnh, Mauiih, Хрњпчевић, којд os <f пупиле обвлне дарове т шмболу и бифе. Нсто тако нбка je хвалв и гг. л ш р * ааблвног одбора, којв су Одбор подупрлп ono лрппреча ад,ову аабаву. w Анофалбешски течајеви у Цазину Оеих дапа отпослао je Глапип Одбор вовјереиику у Цалпн r. 3yxpnhy 100 буквара!у сврху органиаопћња аналфабстеких течајееа. Овп су течајеви у неким школаиа aeh вевно отпочелп, а нски hc отпочетп овпх дана. Налрменутп пам je дп се je лрагово.гно јавпо пмам tn Брезавс Koce г. Мустзфа еф. Хсџнћ да he одржптк Гајретов апалфаботскп Јечај, а прп завршстку да hc ловјсренив са једштм учнтсљем судјелспптп код завршсгка течаје, што je хпалевријсдно ол ваведеног пмама п што oso треба да буде прпмјер друглм нмамима. A пмзмп у цазлиском срсзу и нначе помажу повјереника у Гајретовом раду п ширељу љегопе свијести и при нскоришћапању пригодом какосих весеља н свечаностн моралко и материјално. Аналфобешски течај у Бос. Градишцн Новоизабравп Мјеспп Одбор у Бос. Градвшдп аакључио je на својој првој сједнпцп да отвори оналфабетскп течпј. 0 реаултату h eu o какнвдно извнјествти. Оснутак Гајретове Библиотеке у Пријепољу Јавља нам МЈвснп Одбор у ПрпјепоЛ.у да je овновао своју библиотску в плвео иппцијативу аа оснигаие Гајретове читаонице. Одбор се je у восљедше доба ва пово обраловао и уписао ha ново члавове, нашао локвл за састајаље члакова, те he ускоро набаветв u мзијсштај кво и ингтрунептп аа тамбурапгкп ебор. 30 Нлдаље je o.irtop oprantnoBao точлј за иеписмеис, у uojii се лосада уинсало 90 члаиова, а кпкпнје памЈсрала злкозахл и жепгки зналфабстски тсчај. Вијесшн иа Прњовора Повјеревлк Гајрега у Прњовору г. Сллпх еф. Нозић јевл>а, да je поводом женидбе и вјенчапл Османа Одобашића са Хаенијом Бибић-ТЗофи)! вз Прњаворп исходно свадбени дар од свечарева ода Аллјаге Одобашпћа у лзносу од Дин. 100.— аа Гајрет. — Хвала! Жишши младенци! И грвдска опттина показала се je хвалевриједиом, те je поводом рођендана нашег љубљеног Влпдара длропала Гајрсчу Дии, 500.— прнлога за годину 1920. Новн утемељач Гојрета из Призрена Повјеренпк у Призрену г. Мухамед еф. Мудсризов^, лослао нам je Дин. 500.— коју vy je своту уручно г. Ћамил Деотана из еела Дон>. Поточањи, ерез Подрииски, као чланарпну утемељачину, ка штп му je Глпвнв Одбор одмах н ддплому отпослао. <0 Ј)Дачна хвала! Нови утемељач у Нључу Код повјереника у Кључу г. Осман еф. Бегановвка упигао * je за чладп утемељача г. Никола Јанколп(|, трговац вз Кључа и одмах воложпо Дмн. 150.—, а остало he ллаФати у мј. оброцима no Дин. 50.— до чсллате. Ушемељач 1 'ајреша у Пријепољу Нод Мјесног Одбора у ТТријепољу уписао се je за члана утемељача п одиах положио Див. 500.— наставиик тамошље гимназије г. Сејфуднп Шехопић. Даљнн ушемељачн Гајрета Пог.гедњпх дака удпсаше re за члансве утвмељаче: из Тузпе: гг. Селих Прдић n Авдага X. ХасаповиН из Днвна: гг. Дерспш Далнпагић л Пашо Хавала из Лриједара: гг. Саво Crojanoniih п Др Лзубомир Mnanb Добровољнн прилози из Тузле Г. Oucp A. Омазић, званвчппк срес. вачел. у Тузлп до□начпо je Длн. 920.— коју je своту сакупло п то: вао утемељачину од г. Рилпана OcMaiiomiha, умрл. Османа, сластлчара иа Тузле, a остатак je сакупио пд caRjeAehe гг.: no Двн. 10.—: Хаоан Хајдарвћ. Мехиед Мсшповдћ, Агад БабајлФ, Шабан ШишиН, Ллдја Мујлћ, Јусуф Ужмчпппи, Хиизо Осuanoiiiih, Шабав Pnaniih, Адсм Куносдћ, Салко Хаџлћ, Мехиед Бегановлћ, Суљо Мухарсмовнћ, Омер MyjKh, Назвф Зуклћ, Ибрахлм Kapuh, Ахмо Kapah Мустафа Myjnh, Алија Смаиловић, Мехмсд Фазлић, Алдага Кудвћ, Авдо Гогић, Ибрахим ЏелнловиН, Оалко Дадаловлћ, Осмаи Шабаповић, Мехаra PecBh п Шернф Pecnh; no Дип. 5.—: Алвја Мухаремовић, Зсир Ђуловић, Aro Хајдарбегопић, Хусо Пилић, Махмуд ФерxaTCDnh, Рехаб Симичић, Веео Рпбић, Мехмед HyxHh, Ахмет Ковачсвпћ, Салко Химзлћ, Марко Tounh u Хасап Вртогпћ. Дии. 100 .—: Нбрахлмбег Исабеговић ла Дубравл. Спкупљачу и Диропптпл.пма искрена блАГодарпост. Добровољни прилог из Олова Г. ПГлхбаз Дегирмснџић дозначпо нам je са оеталим ук,упл.еннм новцем за Гајрст и Дин. 200.— које je даровао г. Дримал Јерослав, ■добротшљног прилога na Гејрст. Хвала и жввно! �Добровољнн прилоаи ua Сребренице Раани добровољни прилози Г. Назпм Ша^ирагпћ, теф пореске упраис у Сребрепицн сакупио je прчлпком иове 1930. године Дип. 520— доброиољних прилогп, a дароваше слиједећа госпада: По Дин. 100.—: Мујо Пашалдћ и Омер Беганов.и1|; no Дин. 20.—: Сплко Халилови!], Назии Шаћпрагић п Ocuo Лпјача; no Дии. IO—; Абдулах Бешлагић, Едхем Абдурахма lionnh, Хакија Слручпћ, Марко JoDaHonnh, Саво Поповик. Рајко CcBHi, Зухдпја Кланчевић, Иван Никшић, Јосип Пјевчевић, Cano Вучоравопк, Дедо Машић, Илпја Tbmicnli, Хрустанбег Бегпвић, Ибрахим Кумрић; no Дин. 6.—: Светозар Joxuh, Томо Петропвћ, Свето Лазарспић n Мартијан ВуЈадиновкћ. Племенитом стк уп љ ач у и даропатгл.нма топла хмла! У првој половпцн Ујесеца јамуара лрпспјели су Гојрсху слиједећп првлоап: Општински урел Тржаиска Раштела Дин. 60.— Општпвскн уред Оџак Дин. 300.— Градско Поглаварство Грачакнца Дин. 500.— Општинскп уред Пурачпћ Дин. 200.— Мјесни Одбор у Козарцу Дин. 34!.— Шаћир Гогалија иа Capajena сакулио Дин. 150.— Мустафа Зухрић, повјеренпк на Цааина Двн. 250.— и Хакија Крџалп)! из Зворпика Двп. 316.— Добровољнн поилози на Mocmapa Мјесни Одбор у Мостару допначпо нам je Дин. 50.— кпо добровољни грилог г. Нпколе Стилвнопика, полвтичког ниспектора. — Хвала и живиа’ Поздравне депеше Гајрету и његовом предсједнику К г к а њ : Конституирајућа скупштшта у Каклњ Добоју ita којој je присуствопало 100 чланова попдравља сног дичног предсједпика са жељом да та Бог дуго годнна поживи nn днку ii понос ношег Гајретд. — Предсједатељ: Тпхмпшчлја. М атернјални усајесн Гајреш ова полугодншњег дјеловања (Ofl 1. Матвриј алм и успјеси по лугодишљвг јуиа дјеловања до 31. децембра 1929. год.) Гајрета, т. ј. 38 вријемв сд 1. јула до 31. децембра 1929. гад. нссама да нас аадсваљааају — тиме шт а су сд него пр о ш л о г с д и ш њ и х — нам најмање д а ал у та дају даказа дв ним ре зу лтатима с тва рањ у векм е ти ус- и бољим дагеко усв а ја њ у нега ce та за миш љвл а Гајретова овогаднчЈњ ег при прсрачуна. Г ајретовв раднине нарочито ke радовати што he видјстн из ш т а м л а н о г »првгледа прихода и расхода«, да су редовнв пјеси у слиједеБем п а л уг а д и ш т у др у шт в ен о г дјоловгња бити члпнарине још eetiH. Досадање нам иснуство ио ка еу ј! да су Г А Ј Р Е Т О В И Ди н . ПРИХОДИ 67.579.94, Ч л ан а р ин е дабротвора и утемељача нзносилв су за били сваке године у првом по л уг о д иш т у знатно за 22.031.— лрво полугодиште a исто за лањсне вријеме све годинв гадинв износил* изнссе Дин. мањи од раехода за мсто вријемв. Де к су н. пр. у н у п н и при прво коди пд 1. јул а до 31. децембра 19fiB. т. ј. у проепавном па- врмјеме g . r. та врста члана рин а изиаси Дин, 36.156.— . Из тих риоду рас бројева ce види да je о вог од ишњ а чла на ри н а скора лри- повекана према г ро ш л о г од и ш њ с ј. Ta опет значи да je Гајрет Гајретова ходи за ходи од рада, нсто вријеме 1. јула маносилм Ди н . до 31. Дин. 635.468.40, a 1,261.726.10, то су у к у п м и децембра 1929, нзноси ли Дин. 1,037.965.96 ,а расходи за исто вријемв Ди н, 834.366.95, Прама ToMi, ова рвда посљвдњнх имали наи виш е цифре 6 п о ка зу ју мјесеци. издатана нсго знат на Док смо у сбзир 646.257.70, 1929. Дин. *46 257.70, прнхода да на дан 1. јану ар je 1. ј ану ара 1929. мањак пд Гајрат палуч ио баље уепјвх« oaa гадине него лани зл Дин. 849.856.71. Ови рвзултати док азују народу io n y год. нам несамо да нако tg редовно мјерно поскочити дншту ове д ру шт ввн в бива, према него да резултатима he ти рада приходи у првсм сраз- полугп- предвиђени су у к у л н и приходи Гајрета за цнјелу пву годину Дин. 1,520.000, пв CMG према томе само за првих 6 мјесеци остварили двије трвКине ун уп н о лредвиђених лрихода, Прихо ди у наступају- hflM по л уг с д иш т у првом, несамо маргј у битм због тога знатно што у ј у н у авки негс су пр испијевају били у годишњи доприноси од цигарлапира са Гајретовам етинвтом, g a Бание Бајрет, tg дивиденда за друштв енв дионице рат, нвга н збсг тага што свн др уш тв ен н 17,989.70, a за иста трипу та и било л рил аз и лањсне су године. нзносили лани Дин. 70.000.— начину из на ла ж ењ а грено седам л ута je таиођер друштавних паснсчио пр сшл ога ди шњ вм, јер смо године, gbo лани лрослава Днн . постмгнут успјвх дру шт в ен е скоро днапута према имали с свв стране приход Д и н . 70.014.75, у h g joj ce свати цијс иих лрихода веНи него лани. Гр их од сд забава и тефе- налази и лриход од лровин25-гсдишњице, а ове године прихода допри- 140.451,— . у године. Према одобреном дру штвеном прорач уну Ди н . а све тодина изнасе Дин. 510.142.10, што значи да je и у овом Повишењу другом па л уг о д иш т у т. ј. од 1. јануарв до 30. јуиа 1930. бнти ввћи, MflrG je tg Даровн имамо he прихс ди лањске гсдине аве гадине за толина пу та бо лв учврстмо свају арга низ ац иј у у рича вишак прсизлааи tg за у 1930. имамо в и ш в лрихода 1930. са Дин, 203.599.01, a на дан Дин. 1. ја ну а ра примит ан а смо уепјали да на 1. јан уара нвго расхода за Дин. 203.599.01, tg У з и м а ју ћ и B«fie усп јвхв пол уго ди шт« ннјели иаји су а вих сви орг анизације годишту нло врмједни п аж рт вав на његаве на јв н ше и дјеловали и ce свих ссталих д ру ш т в ен н на шн ре њу материјлног истанаа одбори својим многи ндућој у онај у други Мјвсмн у н одбором у Тузлн Дврвенти. Св с ји м успјесима одбсри главној и редавној њих угледати Улазара ва ма полу- моралнмх успјеха дс пр ин и о Га јр ету Дин. 40.000.— . За Мјесним долази првом адбор у првко У радам поред нс вцу и лавјервници, Гајретове мисле, јачања. Ту зли , ноји je нод Банне Гај- одбори и павјвре- су ловјереници, ноје сн уп ш т и н и . истакли кемо Надати су ce и изни јети ce je да не he ce радсм н астали. све одборв и повјеренике да логледају аПреглед прихода и расхада од 1. јула до 31. децвмбра 1928.« ниц и нгстојв да крајем друшт вен е годинв дођу у багајничнам у упоређењу са приход има и раеходима пд 1. јула до 31. де* извјаИЈтају, нсји ce шт амлан нзноси првд глаан у с и у п ш т и н у цембра Главног Одбора Гајрвта, са својим прихад нма више израмајд. Дода лм сс тома још u чињеницв да рад и услјеси друштвене оргвиизвџијв постају мз дана у дан свв tg јачи, аначн да he са ирајем јунв 1930. годнне изаћн са мат|рмјап- 1929. Молимо све наше до што јачег при ону за орг ан изацију, да рад, радниие, да да и тмм након пр ош мр у ју начином рада и овнх јач ају успјеха jeui друштвену матвријалма лојачају Гајрв т и да Дјелују на астваре њу д р у ш т в е н и х цнљееа, лредеи ђе нн х д р у ш т в ен н м праеилима. 31 �Pregled prihoda i rashoda Društva „Gajret" od 1. jula 1928. do 31. decembra 1928. kao i od 1. jula 1929. do 31. decembra 1929. PRIHODI RASHODI STAVKA Pojedince Din Članarina redovna . . . . Članarina dohr. i utem. н Darovi i p r ilo z i............... 4 Društvene zabave . . . . Pretplata na ,,Gajret“ . . 6 Opskrba pitomaca . . . . 7 Kamati od uložaka . . . M Cigarpapir ,Gajref“ . . . 9 „Spomenice"...................... 10 Društvene značke . . . . I I •„Cigle Gajretovog Doma" 13 R azglednice...................... 13 Književna izdanja . . 1« Proslava 25-godišnJlce . . ч \ \ \ i •I P 22.031 17 989 70 Ukupno Din 40 020 7» 014 79.30-2 13.005 184 217 31.250 11.081 40 660 2 526 150 p Ukupni prihodi . Pojedince Din 50 — — — — 163.290 70 Ukupno Din P 103 735 510.142 140.451 14 971 189.950 28.802 31.250 2.609 6.050 9630 323 50 — / 94 10 P 67 579 94 70 36.156 — 75 75 — - 50 — 92 50 — — — Л \ __ Od 1. Jula 1929. do 31. decembra 1929. 635.46« 40 1,037.965 96 Tekući broj Т е к ш ‘1 b r o j Od 1. jula 1928. do 31. decembra 1928. STAVKA Od 1. jula 1928. do 31. decemhra 1928. Od 1. jula 1929. do 31. decembra 1929. Pojedince Pojedince Din 1 2 3 4 5 6 7 8 S 10 li] л 12 13 14 15 16 17 p Muški konvikt Tuzla . . . 58.647 78 „ „ Foča . . . 30 724 16 „ „ Bihać . . . 68.634 05 „ „ Sarajevo . 202.789 46 tl „ Mostar . . 78 133 31 „ , Banjaluka — ~ „ . Plevlje . . 46.871 75 Ženski „ Sarajevo . 107.096 20 Šegrtski Dom Sarajevo . — 1— Kane. troškovi i plate . . Štampa i pošt lista . . . Honorari lista . . . . . S tipendije.......................... Jednokratne potpore . Bukvarl anali, tečajeva . Proslava............................. Kamali na zajam . . . . 18 Književna izdanja . . . . 19 Blokovi za c ig le ............... J Ukupni rashodi. Ukupno Din P Din 56.377 5.935 47.864 147.664 65.338 61.559 29.699 107.057 71 62 987 82 90 _ 592.896 154.903 49 549 30.200 35.350 — 8.310 — — — 357 524 42 19.491 25 25.000 8.500 — 1,281.726 10 р 92 16 21 92 11 50 29 49 — Ukupno Din 584.483 118.948 49 024 24.010 46.050 5.080 6.770 — — _ P 60 80 50 — 05 - 834.366 95 �Agrarna i Komercijalna Banka za Bosnu i Hercegovinu C e n t r a l a : S a r a je v o S je d i š t e D i r e k c i j e : B e o g r a d F i l i j a l e : B r č k o i N o v i-S a d O O O 0G XDO O O O GXDO QO OO QO GXDO QGGGO O O O O Q O O ĐeXDO O O Med. Unlv. Papirnica Hamdija Kopčiu Df. MIC specijalista zubni liječnik Sarajevo, Strosmajercva — Telefon 619 Sarajevo, Jefianovića ulica br. 1 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala Ordinira s v a k i m d a n o m od 9— 12 sati prije podne i od 2— 6 sati poslije podne 70S T 9 B D S S N S K il RASTRIRNICA { KL1ŠARNICA i I z ra đ u je : raznovrsne bankovne, trgovačke i indu­ strijske tiskanice u bojama kao: dionice, uložne knjižice, čekove, diplome 1 t. d., te razna stručna djela, kalendare i ostala Izradnja solidno, brzo 1 po umjerenoj cijeni Vlastita knjigovežnica Izrađuje sve vrate trgovačkih knjiga i protokola i sve u tu struku Bpadajuće poslove SARAJEVO ĆUKOVIĆA ULICA 7 - TELEFON BR. 27 K N im E Z H IU — STEREOTIPU« GAJRETOV CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a jr e t" NarudZbe: Tvornica cigarpapira S. D. ALKALAJ, Sarajevo može se naručili i preko društva Gajret u Sarajevu �Banka Gajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'Banka se bavi svim u bankovnu struku fipađajućlm poslovima. Ovlaštena ]e za trgovanje sa valutam a i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizule i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i hum anitarne ustanove. O d č i s t e d o b it i d a j e б% K u l t u r n o m i P rosvjetnom društvu „ G a j r e t " . Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja B anka G ajret najbrže i najkulentnije. Uloške uka­ maćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba p (a7g, ftVr-lКчН fa\C] F J/p ] [O /p] fr№) [d/p] [O/ri Пш/рј П(С1\ЗД Г3751 Г3 7 а Г 3 7 (Д to\bi fei'ŠG]Б1 |1|111111111!11111Ј111111111М11МШ111ШШ1ШП11ППОиП«111111111111111111111!111111<11 Bosanska Industrijalna i T r p a l a Banka d. d. Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 Potpuno uplaćena dionička glavnica D in 2 0 ,0 0 >.000-— Rezervni fond D in Pr, Omer Bahtijarević dugogodišnji liječnik Dri. Bolnice, operater 1 spe­ cijalista za opeiallvne bo­ lesti, asistent chlrurškog odelenja Državne Bolnice 7 ,5 *0*000* — Prima u l o š k e na štednju, vrši do­ znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete,finansira industrijska i trgovačka poduzeća Ordinira od 1-3 p o slije podne Interurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sud, Tuzla, Split taft Sltliia iiiiiiiiiii općine grada Sarajeva j u Aleksandrovoj ulici br. 45 Temeljna glavnica 40 ,000 .0 0 0 '- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 B a v i se sv im p o slo v im a ko|l zasijecaju u b a n k o v n u slru ku . — O sim toga Im a sv oju Z A L A G A O N IC U koja da]e zajm o ve na zlalo, sre b ro I ostale d ra g o ­ c je n o s ti u z najp o vo ljnije kam ate. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/f36c8e1fcfcf2272e41c4b0a84d93dcc.pdf b1378b984737f59058cdebd8e846e431 PDF Text Text лисг ш г е п И Ш Н 6 М С К & д г а ш зл к у л т у р и с Т О Д И З А И Л М УСИИМ Л М А . С А Д Р Ж A J: Уредништво: 0 посту и раду за Гајрет Ахмед Мурадбеговић: Проблем акције и реакције у савременом муслиманском друштву ' tV .' У.: Један пример за углед У.: Успех Гајретових питомада У.: Нова уредба Војне академије П ривреда Инж. Шериф Бубић: Предавања из задругарства за сеоску омладину Г а јр е т о в ../■ Т-\ . .■ . : '■■■• Л гласник Рад на даљњем проширењу Гајретове организације Гајретове приредбе Гајретови течајеви ? ’ Добровољни прилози . Остале вијести ■Л- 16. ФЕБРУАРА САРАЈЕВО 1930. У ређуЈе: Х а м з а Х у м о БРОЈ 4. �Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друпггва sa културно и економско подизање муслимана, излааи 1. и 16. свакаг меоеца, a цена uy Je за нашу Отаџбину 100 дивара на годину, a sa све остале авиљв преко граниде 200 динара. 'Baip доОвваЈу лист у пола цене код Главног Одбора нлн код управа Гајретових конвиката. ПоЈедннн бро] стоЈи б динара. Директор Уредник Х ам и д КуниК Х ам за Х умо Власннк друштво .ГаЈрвт". — Главвл н одговорни уредннк: Хамза Хумо. — За пггампариЈу „Босанска Поштан одговара Јосип Енгл. �Uredništvo 0 postu i radu za Gajret Njemački učenjak Sadr-Ud-Din piše o postu stranjenija organizacija, što glasovitija Gajretova slijedeće: ideja, to čvršća naša kula i naš oslonac — Gajret. »Post je dobar kako za tijelo,tako i za dušu. I Treba biti svjestan značenja širenja Gajretove sama materijalistička Evropa ne poriče koristi posta. Id e je i tek onda uvidjeti šta znači rad za Gajret, a šta Liječnici kažu da post usavršuje* zdravlje. Mi vjeru­ biti pasivan u današnje doba. Rad za Gajret ne znači jemo da to vrijedi i za zdravlje duše. Post nas uči; samo vršenje jedne humane dužnosti kao što je pot­ šta je glad; on nas uči j kako da se vježbamo u samo­ pomaganje svog bližnjeg; rad1 za Gajret prevazilazi prijegoru tim da mi našu sopstvenu hranu dijelimo čak i tu uzvišenu osobinu svakoga čovjeka. Počivajući božjim stvorenjima i tiiti-polučujemo naklonost božju. na toj osobini, Gajret danas igra kudikamo zamašniju Nadalje, post nam pomaže da suzbijamo niske strasti ulogu u našem životu; on je, moglo bi se reći, pitanje i da se odupiremo iskušenjima. Muhamed (a. s.) koji našeg opstanka. I ovo nije nimalo preterano rečeno je sam kao kralj, postio i, za Vrijeme Ramazana, od kad svi posigurno znamo da naš opstanak ovisi o svega dijelio sirotinji čega je u kući imao, isticao je našem kulturnom i ekonomskom napretku. A tim naročito da je post samo obično gladovanje ako se napretkom danas jedino i idemo tom cilju. Ovo miš­ nema pred očima visoki cilj — pomaganje svog bliž­ ljenje potvrđuje nam, iz dana u dan, sve jača snaga njeg. Postom, mi treba ponajprije da se oslobodimo Gajretove organizacije i njeni pozitivni rezultati. svake sebičnosti i gramzivosti. Mi treba da učimo Zato treba svi da držimo na umu: v i š e s v i ­ tim kako ćemo da postanemo čisti i nevini, kao i to j e s t i i v i š e r a d a z a G a j r e t ! Eto u čemu kako ćemo uzdići našu samilost prema sirotinji.« leži ostvarenje našeg cilja, a istodobno i našeg boljeg opstanka. V i š e s v i j e s t i i v i š e r a d a z a Riječi ovog učenog Nijemca, muslimana, trebale G a j r e t ! Da li je to neka velika žrtva od nas svakog bi svakom od nas da padnu na dušu u ove mubareć pojedinog? Zar je to uopšte n eka žrtva kad se ona dane. Jer u pomaganju bližnjeg, leži i pomaganje uporedi sa rezultatom koji nam donosi. Ne; to nije samog sebe. Društvo Gajret komu je baza ova visoka nikakva žrtva. Šta više, svakom od nas ta neznatna etička istina, podiglo se na svoju visinu samo na žrtva trebala bi da nosi radost, da nas ispuni poletom principu te istine i cio svoj rad upravlja samo njenim za bolji život i da nam ulijeva povjerenje u našu smjerom. Na ovom principu počiva i Gajretova pa­ sopstvenu snagu. A to povjerenje u sopstvenu snagu rola: Rad naroda za Gajret i Gajreta za narod. Uza­ u stanju je da pokreće akciju za napredak kojoj nije jamno potpomaganje dovešće nas našem velikom u stanju niko da se suprotstavi. cilju — kulturnom i ekonomskom procvatu, dovešće U akciji Gajretovih radnika širom naše Kralje­ nas ugledu i blagostanju. A put za postizanje ovog vine, opaža se donekle ovo buđenje sopstvenih snaga. cilja, to je Gajret, njegova organizacija i njegovi čla­ Iz njih je otpočeo da pulsira jače naš društveni život, novi. što čvršća organizacija, što više valjanih čla­ a iz ovog opet življa akcija u radu za Gajret. Ali, nova, to smo bliže našem cilju. Što čvršća i raspro- sve ovo još je samo jedan dobar početak. Daleko �smo }os od elana koji bi morao da uhvati maha u svim našim redovima. Daleko smo još od) našeg cilja. Ali, v i š e s v i j e s t i i v i š e r a d a z a G a j r e t i sve su poteškoće savladane. U epohama preporoda svakog naroda vladao je izvjesni elan, opojno oduševljenje za rad, samopri­ jegor i grozničavost. I samo s ovim osobinama išlo se uspješno velikim ciljevima naprijed, stvarali se rezultati od zamašne vrijednosti. Zato, i među nama muslimanima, treba probuditi ove osobine, jer, po­ slije Oslobođenja, nastupilo je vrijeme naše rene­ sanse, obnove naših snaga na polju preporoda. Dru­ štveni život, koji je kod nas bio zakržljao, treba da budimo i u najzabitnijim krugovima, da ga oduhovimo Gajretovom idejom i samo njom da ga uzdižemo i bodrimo na rad za Gajret. Eto, to je što najprije treba da otpočnemo, ne mjestimično, nego svuda i u što većem stilu. Zato kličemo: V i š e s v i j e s t i i v i š e r a d a za G a jr e t ! Ahmed Muradbegovič Problem akcije i reakcije u savremenom muslimanskom društvu (Svršetak.) Onaj dio muslimanskog društva iz koga se геgrutuje današnja reakcija a koji je, kako smo već rekli, zadojen mOngolsko-turskim psihičkim primje­ sama bio je nekada superiorni elemenat, onaj gore rečeni viši etnički faktor, odnosno rasa gospodara i zavojevača, kako veli Niče, a danas su to potomci tih negdanjih gospodara", ili pokolenja njihovih pridvorica, čankoliza i t. d. i danas oni nastavljaju njihov socijalni i psihički život i produžuju njihov reakcionarni, parazitski i ratnički mentalitet. Ti negdanji zavojevači i gospodari i njihovi današnji po­ tomci rečenoga mentaliteta, kolikogod se poklapaju svojim psihičkim i fizičkim načinom života, razlikuju se međusobno u toliko u koliko im je taj život bio ili jeste uvjetovan drugačijim prilikama i zasebnim okolnostima. Dok je trajala mongolsko-turska eks­ panzija ti su gospodari i zavojevači, primivši sve osebine i sva svojstva te ekspanzivnosti, mogli slobodno da razvijaju svoj način života do najširih mogućnosti i da svojoj tiraniji upokore sve dijelove musliman­ skog socijalnog organizma. Ali čim se ta ekspanzija započela raspadati sama u sebi kao i pod vanjskim poborničkim protunavalama, povukla je za sobom i taj superiorni elemenat tadašnjega muslimanskog muslimanskog društva i smanjila njegovu apsolutnu tiraniju. Kasniji dolazak Austrije, jedne strane i tu­ đinske rase kojoj nije bilo u interesu potpuno oslo­ bođenje muslimana od takove socijalne tiranije i nji­ hova kulturna i socijalna obnova, pogodovao je i dalje tom starom mongolsko-turskom mentalitetu i iprodužio mu život sve do svoga pada. Poslije toga pada i raspada Austrije, ostadoše, kako smo već rekli, potomci i nasljednici toga duha i toga menta­ liteta kao i spomenuta pokoljenja čankoliza i udvo­ rica i oni eto danas u našemu vremenu, osuđeni da umru, posljednim trzajima izdišu reakciju. 50 Ti potomci i ta pokoljenja osim mentaliteta naslijediše i etničku iznurenost i fiziološko opadanje, koje su ti zavojevači stekli u dugim neprekidnim borbama, ratničkim pohodima, iscrpljeni i zatrovani raznim bolestima, a ne naslijediše njihove socijalne, ekonomske i kulturne supremacije, ni one mongolskoturske i austrijsko-germanske favorizacije njihova mentaliteta i njihova načina djelovanja i življenja. Naprotiv nađoše se u opreci sa progresivnim i ak­ tivnim razvojem svoga vlastitoga naroda koji u in­ teresu preporoda cjeline prelazi razložno i prirodno preko neznatnih dijelova manjine koje neće prepo­ roda i koje se odupiru akciji. Drugi razlog njihova raspadanja je čisto psiho­ loški. Pritisnuti uza zid, nemoćni da u današnjim p ri­ likama razviju svoj iznemogli i nesavremeni način rada i života, oni omlohaviše, prepustiše se fatumu, postadoše apatični i padoše u potpunu duševnu de­ presiju, nesposobni za svaku akciju i za svaku ot­ pornost. Iz te se depresije i rodila ona strašna re­ čenica koja najbolje ilustrira umiranje toga starog mongolsko-turskog mentaliteta, a koja glasi: »Za Turčina nije ovaj svijet!« , To je društvo izgubilo vjeru u sebe, a s njom i svoju socijalnu svijest. To je rasulo nastalo uslijed proturiječja njihova idejnog i teoretskog naziranja sa praktičnim realnim životom. To se najbolje vidi kod njihova najneznatnijeg socijalnog pokušaja, kod os­ nutka kakve male zadruge, čitaonice, dobrotvornog društva i t. d. Čim se društvo stvori isti čas je na­ klonjeno raspadanju, jer se pojedinci, nemajući vjere u se, oslanjaju na druge, a ovi na treće tako da je nemoguće postignuti ni najneznatniju socijalnu svi­ jest. To se isto vidi u odnosu toga društva prema po­ jedincu iz njegove sredine. Kako pojedinac ne vje­ ruje društvu, tako i društvo ne vjeruje njemu. To �se naročito opaža u odnosu toga društva prema darovitijim pojedincima iz njegove sredine, prema ta­ lentima, prema ljudima od inicijative i t. d. Oni ni­ pošto ne mogu da vjeruju u tu njegovu darovitost, u taj njegov talenat i u tu njegovu inicijativu naprosto zato, jer je to elan njihove sredine i njihova soci­ jalnog i mentalnog sklopa. Nepouzdanje jedinke u svoje društvo i društva u svog pojedinca jedan je od najstrašnijih uzroka neminovnog socijalnog raspa­ danja kojeg bilo društvenoga tijela. To psihološko stanje u jednoj socijalnoj zajednici ukazuje na nje­ zinu potpunu degeneraciju. teta nema, a u koliko ih još i ima svi su priklonjeni savremenijoj modernijoj nauci i svi se odriču toga nazadnjačkog neproduktivnog i dekadentnog menta­ liteta. Stare kulturno-prosvjetne institucije izgubile su svaki oblik, naučni sistem, realnu prosvjetnu osnovu i u njima se rasipa ne samo stari zakržljali duh nego i temelji pod zgradama i krovovi nad glavom. Pod tim ruševinama će naći svoju smrt i taj živi mrtvac, taj mentalitet kome se, sve što je zdravo i jako, mora svim silama odupirati, dok ne izdahne u svojim posljednjim samrtničkim trzajima. Nad nje­ govim grobom sagradiće sebi nova socijalna genera­ cija muslimanskog društva veću i slavniju zgradu u kojoj će naći svoj preporod i svoj zlatni vijek. Treći uzročnik raspadanja ovog društva je eko­ nomskog karaktera. Govorili smo o parazitskoj na­ klonosti toga mentaliteta koji ide za tim da se ko­ U tu novu generaciju treba da uđu druga nova risti tuđim trudom, a izbjegava svoj vlastiti. Pored lica, raznolika duhom i socijalnom disciplinom. Ovaj toga javlja se uporedo rasipnička strast, želja za ra­ -zastoj koji je danas nastao na umoru starog reakcio­ sipanjem naslijeđenih dobara i pomanjkanje svijesti narnog socijalnog mentaliteta, ovo determinističko 0 socijalnoj i životnoj vrijednosti tih dobara, kao i ' krzmanje onih koji akceptiraju novi život i nove potpuno nepoznavanje principa štednje, najvećega ideje, nije ništa drugo nego borba sa sobom i sa osta­ zakona ekonomskoga uspjeha. Ono što se nije steklo cima onog^Štarog mongolsko-turskog mentaliteta koji svojim trudom i naporom to se ne zna ni cijeniti. je svojom petstogodišnjom tiranijom ostavio i u njima Uslijed toga je od okupacije dg danas rasuto barem tragova. Ali oni, nosioci akcije i protivnici reakcije i dvije trećine naslijeđenih dobara, a ona preostala -it-sebi i izvan sebe, oni iz kojih progovara prastaro trećina je konstantno nazadovala mjesto da posluži slavensko biće, sklono ljepoti, uspjehu i etičkim kao temelj ekonomskom podizanju i narodnom bla­ vrednotama, oni koji vjeruju u moderni život i svoj gostanju. Pored toga je taj mentalitet podržavao kroz --preporod, oni ne mogu propasti i njima je život čitavih pet decenija jedan nemoguć ekonomski si­ sklon. Ako propadne jedno staro dekadentno, izne­ stem koji datira još izume zavojevačke, parazitske moglo društvo bez razlike odgoja i dobi, ako iščezne ere, iako se nalazio u sasma novim političkim, soci­ jedan razoran reakcionaran mentalitet, nisu propali jalnim i kulturnim prilikama, iako je jasno uviđao jugoslovenski muslimani, oni su tu da stvore nov po­ da je taj sistem u novome vremenu i u novim soci­ redak i novo svoje socijalno biće, puno svježih nejalnim i kulturnim pogledima na svijet neodrživ i istrošenih snaga. Treba mijenjati i na novo graditi. protuprirodan. To je sistem kmetstva i uzimanja Ali stečene promjene treba dobro organizovati i haka. On je taj sistem branio uporrfo i tvrdoglavo učvrstiti u stalan nepromjenljiv zakon i vjerovati u samo zato što ije pogodovao toj njegovoj mongolsko- taj zakon i stvarati solidarnost u istome vjerovanju i turskoj mentalnoj primjesi, a ne zato što je imao ostvarivanju toga vjerovanja. Ti raznoliki duhovi sa neke naročite ekonomske koristi od toga sistema. I raznolikom socijalnom disciplinom od kojih ima da samo tome mentalitetu i njegovoj reakcionarnoj upor­ nastane to novo muslimansko biće trebaju ono što nosti treba pripisati onaj strašni ekonomski krah osjećaju i misle i da izgrađuju, u sebi i izvan sebe, koji je pogodio toliko nevinih i nedužnih musliman­ i kada to dozrije da ga u stvarnost provedu i da mu skih porodica i uslijed koga je nastao sveopći psi­ onda služe svim svojim bićem, svojim srcem, umom hički i društveni potres u cjelokupnom musliman­ i energijom i da tim radom i stvaranjem ispune svoj skom socijalnom organizmu. Taj ekonomski krah je život da im bude plodan i blagorodan. Tako se stva­ ujedno pospiješio i raspadanje onog reakcionarnog raju jaki individualiteti a bez jakih jedinica nema ni od tuđina prisvojenog mentaliteta i zadao mu smrtan jakoga društva. Samo se sa jakim jedinicama na svim udarac. područjima kulturnim, ekonomskim, socijalnim, na­ Četvrti i posljedm uzročnik raspadanja ovog cionalnim i t. d. i t. d. može stvoriti ona viša soci­ stranog mentaliteta koji još mislimo navesti je nedo­ jalna elita, koja jedina podržava sve stečene vrijed­ statak vlastite i dolazak nove modernije civilizacije nosti i pretvara ih u osnovni kapital s kojim onda 1 kulture. Stara civilizacija i kultura koja je podr­ pospješuje daljni progres i neprestano prodiranje u žavala i štitila taj mentalitet ne samo da nije više do­ život i u stvarnost. Poslije stvaranja jakih jedinica voljna da izdrži utakmicu sa modernom kulturom stvaranje elita je druga etapa socijalnog progresa. nego je i ona sama prema svojoj nekadanjoj moći u To je onaj superiorni faktor koji stvara potrebni potpunoj dekadansi. Nekadanjih učenjačkih autori­ autoritet i unosi u društvo potrebnu disciplinu i me­ 51 �đusobnu solidarnost koja skuplja sve narodne snage i podvrgava ih višoj, općoj koristi čitavoga musliman­ skog društva. Članove toga društva treba naučiti da se znaju zanositi postignutim uspjesima, da znaju po­ štivati svoje jake individualnosti da se znaju poko­ ravati zakonima koje im donosi i stvara duhovna elita. U njima treba razvijati ambiciju za daljnim stvaranjem društvenih vrednota; njihovu inicijativu treba poticati, razvijati i uvažavati i u sve to unijeti mnogo tople zajedničke ljubavi, zajedničke požrtvovnosti, samostalnosti, odricanja i one blage čovječanske topline koja čini rad i život uzvišenim i li­ jepim. Treba strogo izvršiti raspodjelu rada prema naklonosti i sposobnosti i treba zatirati nemilosrdno kruto višestruko poslovanje. Ništa nije tako smiješno i neprirodno u današnjem životu nego dvostruk i vi­ šestruk radnik. Zamislite svećenika koji ore zemlju, prodaje svijeće, ili brije ljude, ili kakva trgovca koji vadi zube, pusta pijavice, plete Čarape i t. d. Pogle­ dajte malo bolje život svoga društva pa ćete se od srca nasmijati sličnim anomalijama i onda ćete se teško i duboko uozbiljiti. U sve treba unijeti solidne stručne spreme, treba probuditi želju za tim i treba je učvrstiti u dušama i u svijesti i pretvoriti je u ap­ solutan neizbježiv zakon, pa će smiješnost otpasti. Iz ovoga se jasno vidi što hoćemo. Progres i ob­ novu jednog društva uvjetuju psihološki zakoni isto tako kao i njegovu dekadansu i potpuno raspadanje. Tu su u prvom redu ideje, želje i vjerovanja koja stvaraju pokrete i snagu da se i ostvari ono što se misli, želi i vjeruje, ili kod drugoga slučaja nemoć stvaranja toga povezanog psihološkog trojstva rađa prema svemu apatiju i rezignirano umiranje. U tome je eto sav taj problem akcije i reakcije i prema njemu treba zauzeti ispravno i određeno stanovište i p ri­ kloniti se jednom ili drugom carstvu prema svome vlastitom duševnom nagnuću. У .: Један пример за углед — Гајретова рамазанска популарна предавања у народу — Кад се снаге удруже могу да створе велико дјело. Кад je сваки лрзв^ни тбЈгако^свјестан да придонесе свој обол cčdjoj заједници, заједница мора да врене напред. Случај агилног Мјгсног Гајретова одбора у Бихаћу. овом приликом, може да нам послужи као примјер. НеХемо да набрајамо све успјехе овог одбора, јер су они и онако познати читаоцима >Гајрета«, али са нарочитим задовољством треба да истакнемо рамазанокучакцију овог Одбора, од ког je Главни Одбор примио допис следећег садржаја, у ком се, између осталог, наже: »Овај Одбор, свјестан своје'дужности на културно-просвјетном, економском и националном подизању исламског дијела нашега народа, закључио je, у споразуму и no пристанку Гајретових раденика и пријатеља, да за вријеме лредстојећег РамазанаШерифа одржи што већи број поучних предавања у најширим народним масама na, саопштавајући ово, уједно поднаша укупан распоред тих иредавања и моли све пријатеље просвјете да ову акцију Гајрета што издашније помопгу и што бројније посјећују ова предавања, благодарећи овиме свој господи која су се добровољно примила овога рада. — 0 дбор.« РАСПОРЕД I. У ПРЕДАВАЊ А: Медреси, за кпартопс: Х армани, Ф етхија п Доњс Прекоуше: I. д аи: Мухамед еф. Захпровић, професор »0 Рамазану« — з. дан: Мехмед еф. Х аџнћ, вјероучптсљ »Глапна начела Исламас — б. дан: Осман Рсџић, ш кол. управ. »0 штедн>и« — 7. дан: Сманл Делнћ, судац »Новн кривични оакон« 52 — 9. дап: Есад Софтић, шеф ср. суда »Штетно дјеловање алкохола« — ni. д ан ; Енвер Ђ ехајић, студ. прав а »Поднзање к у ћ а за становање обзиром н а хнгијену« — 13. дан: Сулејман Реџић, учитељ »0 папредном пчеларству« — 15. дан: А хмед Ш ехпћ, пол. писар »Трговина н занати« — 17. дан: Ђ амил Бузаљ ко, упр. ср. закледе »Социјални положај тсжак а и задругарство« — 19. дан: М устафа Х асић, пошт. чинов. »Прометна средства« — 21. дан: Др. Х амдија Б раво, срески љ екар »Заразне болссти« — 23. д ан: Есад Софтић, судац »Казненн закоц и вишеженство« — 25. д ан: Х ак и ја Темнн, пол. чзинов. »Савремени ж ивот н главне обавезе Ислама« — 26. д ан: Гајретов Мевлудн-Ш ериф — 27. д ан : А бдулах еф. Вехабовић, шер. вјежб. »Ш ернатско брачно право« — 29. даи: Д р. Х ам дија Браво, срсски љекар »0 хигијени уопште«. II. У Г ајр етову ионвикту, з а женске: 6. д ан: Мехмед еф. Хаџнћ, вјероучнтељ »0 начелима Ислама« — 9. д ан : Осман Реџнћ, школ. управ. »0 васпитању дјецс« — 16. д ан : Мухамед еф. Захнровнћ, професор »Жена као главнн фактор у породици« _ 23. д ан: Д р. Х амдија Б раво, срсскн љ екар »0 заразним болестима« — 26. д ан : Гајрстов М свлуди-Ш ериф. III. У Б а к ш а ји ш у , у кафани Ибрахима Селмановића; 4. дан: Е сад Софтић, судац »Штотно дјеловак.с алкохола« — 6. д ан: Смаил Делић, суднја »Нови крпвични закон« — 8. д а н ; Мехмед сф. Хаџић, вјороучнтељ, »Главна пачела Ислама« — 10. д ан: Мухамед еф. Захировић »Одломак из исламске повнјссти« — 12. дан: Сулејман Реџић, учитељ »0 напредном пчсларству« — 14. д аи: Х асан Б . Сарачсвић, пол. чинов. »Како треба обрађнвати зсмљу« — 16. д ан: Енnep Ћ схајнћ, студ. прав а »Подизаљс куИа за становањс обзнром на хнгнјсну« — 18. д а п : Ђ амил Бузал.ко, управ. закл адс »Социјални положај тсж ака п задругарство« — 20. д ан: Ахмед Ш ехић, пол. чцнов. »Трговнна и занати« — 22. д ан: М устафа Х аџић, пошт. чинов. »Прометна средства« — 24. д ан: Др. Х амдија Б раво, ср. љскар »0 заразним болссти- �ма« — 28. дан: Осман Реџић, шк. управ. »0 ДинастиЈи Ka* рађорђевића«. IV . У Х а ти и ц у , у кафани Ју се Жабчевића: 4. дан: Осман Реџић, шк. управ. »0 динаотији Карађорђевића« — 6. дан: Др. Х ам дија Браво, ср. љекар »0 заразиим болестима« — 8. даи: Енвер Ћехајић, студ. права »Подизање ку ћ а з а становаље обзиром на хигијену« — 10. д ан ; Есад Софтић, судац »Права и дужностн грађана« — 12. д ан: Смаил Делић, судац »Нови кривични закон« — 14. дан: Мехмед еф. Хаџић, вјероучитељ »Главна начела Ислама« — 16. дан: Мехмед еф. Хаџић, вјероучитељ » Ислам и ћудоредно владање« — 18. дан: Мухамед еф. Захировић »0 Рамазану« — 20. дан: Сулејман Реџић, учитељ »0 напредном пчеларству* — 22. дан: А бдулах еф. Вехабовић, шер. вјежб. »Ш ериатско брачно право« — 24. дан: Х асан Б. Сарачевић, пол. чинов. »Како треба обрађивати земљу« — 26. даи: Ћамил Бузаљ ко, управ. закладе »Социјални положај тежака и задругарство«. V. У Гор. Преноуњу, у кафанн Меше Топнћа: 4. дан: Чамил Бузаљ ко, управ. закладе »Социјални положај тежака и задругарство« — 6. дан: Ахмед Ш ехић, пол. чипов. »Трговпна и занати« — 8. дан: М устафа Хасић, пошт. чинов. »Прометна средства« — 10. дан: Осман Рсџић, уцрав. школе »0 Дннастији КарађорђевиНа* — 12. даи. Др. Хам- у-: д ија Браво, ор. љекар »0 заразним болестима« — 14. дан: Енвер Ћехајић, студ. права »Подизаље кућа за становањо обзирои на хигијену« — 16. дан: Сулејман Ређић, учитсљ »0 напредном пчеларству« — 18. дан: Есад Софтић, оудац »Права и дужности грађана« — 20. даи Смаил Делић, судац »Нови кривични закон« — 22. дан: Хасан Б. Сарачевић, пол. чинов. »Како треба обрађивати земљу« — 24. д ан; Мехмед еф. Хаџић, вјероучитељ »Главна начела Ислама« — 26. дан: Мухамед еф. Захировић, професор »Одломак из исламске историје«. V I. У Риби ћу, у кафанп Смаилаге Хаџића: 4. дан: Мухамед еф. Захнровић, професор »0 Рамазану« — 6. дан: Сулејман Реџић, учитељ »0 иапредном пчеларству« — 8. дан: Абдулах еф. Вехабовић, шер. вјежб. »Шериатско брачно право« — 10. дан: Ћамнл Бузаљко, упр. закладе »Социјални положај тежака и задругарство« — 12. дан: Ахмед Шехић, пол. чинов. »Трговнна и занати* — 14. дан: Мустафа Хасић, пошт. чпнов. »Прометна средства« — 16. д ан; Смаил Дедип, судац » Новн кривични закон« — 18. дан: Осман Реџић, шкГупј>ав. »0 васпитању дјеце« — 20. дан: Др. Хамдија Браво, ср. љекар »0 заразним болестима« — 22. дан: • Ejreep Ћсхајић, стЈ;д права »Поднзање кућа за становаље об• зцром на хнгијенске прописе« — 24. дан: Мехмед еф. ХаџиИ, вјероучктељ^.О главним начелима Ислама« — 26. дан: Есад Софтнћ, судац, »Штетно дјеловаше алкохола«. '■Успех Гајретових интомаца Успех Гајретова рада поотаје сваким даном уочљивији. Поред свог рада -на културном подизању нашег елементц, како je познато, Гајрет своју главну бригу посвећујс ваљаном одгоју омладине у својим интернатама)- Ова његова омладина брала В е јс и л Ха џи б е ги ћ права; Сафет A. Бурина, студ. фил.; и Вејсил Хаџибегић, студ. права. Г. Мустафа Камарић, из Грачаниде, студ. права, добио je прву награду Савеза набављачких задруга државних чиновника у Београду, за нај- С а ф е т Б ур ина je признања својим способностима и ван граница своје уже средине. Успех Гајретових питомаца у Београду и Шумадији 1926. године, њихова туриеја no Војводини исте године, као и no Јужној Србији 1929. год. посведочили су да наша омладина носи у себи драгоцене квалитете које, ваљаним и истрајним радом, могу да дају изврсне плодове. И ове године, о Светосавској прослави на Београдском Универзитету, тројица питомаца Београдског Гајрета »Осман Ђикнћ«, однели су награде за своје темате и то: Г. г. Мустафа Камарић, студ. М у с та ф а K a n ap nh бољу обраду једног од најактуелнијих наших привредних проблема. Награђена радња носи наслов: >Произвођачке и прерађивачке задруге у нашој земљи«. Рад г. Мустафе Камарића je и no својој величини и no саставу, као и no исцрпности надмашио све остале поднешене темате ове врсти. Најбољи доказ од колике je вредности овај рад г. М. Камарића je тај, што je Савез набављачких задруга држ. чиновника одлучио да га штампа као посебну књигу. To ће, уједно, бити прва књига у нашој задружној литератури која ће као специ- �јалиа студија исцрпно третирати питање произвођачких и приређивачких задруга у Југославији. Драго нам je да можемо истакнути да г. М. Камарића познајемо и као врло вредног просветног и социалног радника-омладинца. Он je оснивач и већ три године претседник Народне библиотеке у Грачаници, која je позната као једна од најактивнијих просветних институција у том месту. Затим, у Београду je претседник Социјалне секције Студентског дома Београдског Гајрета »Осман Ђикић«, као и потпретседник Удружења студената из Бос-не и Херцеговине на Универзитету. Награду из фонда Луке Ћеловића-Требињца добио je г. Сафет Бурина за рад »Хамза Хумо«. У овој теми г. Бурина обрадио je овог нашег при- знатог књижевника као иесника, прииоведача и романсијера. Г. С. Бурина познат je читаоцима Гајрета no својим песмама и приповсткама, a исто тако познат je и ван круга Гајретових читалаца, јер je сарадник наших првих ревија. On je успео већ да се запазе извесне особпне његова талента међу нашим најмлађим песницима. Г. Бурина био je Гајрстов питомац кроз сво време гимназиских студија. Трећу награду добио je г. Вејсил Хаџибегић као најбољи — најсиромашнији правник. Гајрет весели успех ових наших омладинаца u у том успеху види и свој успех и гарантију за успех у свом будућем раду, у способности својих будућпх пиошгра. У - Нова уредба војне академије Недавно je Господин Министар Војске и*Морнарице проштсао нову Уредбу о Војној-академћји у Београду. Новом уредбом измењстш су* досадањи услови прпјема пдтомаца у војну'академију као и трајаљо ове напш висо6е>^ојне установе. Према овој уредби, у Војну ака^емћју примаће се уЈбудуће ђацп са свршена. 4 разреда гимназије односно реалне гимназије. . \ Скрећемо пажњу^на услове о npm маца свима роДитељима који школују jjšl као и свима нацшм одборима и пов како би се знали равндти при упућивању своје депе у Војну академију. Примање ппшомаца У Нижу школу Bojne академије примају се за гштомце само они младићи из грађанства, који су као редовни учениш! свршили ч^тири разреда државне гиммазије или. реалке, са положеним нижим течајним испитом из годшге у којој копкуришу. Пријем питомаца врши се no потреби сваке године. a колики ће се број питомаца примити у дотичној години, наређује министар војске и морнарице. За пријем питомаца у Нижу пшолу Bojne академије, Управа сваке го'дине благовремено објављује конкурс. Они младићи који желе да ступе у ову школу, подносе Управнику Војне академије својеручну писмену молбу, уз коју прилажу ева потребна документа која се конкурсом траже. Кандидати за Нижу школу Bojne академије морају испуњавати ове услове: 1. Да су држављани Краљевине Југославије; 2. Да су потпуно здрави и способни, што he се утврдити прегледом пријемне локарске комиоијо у Војној академији; 54 3. Да су најмање доброг владања; 4. Да нису млађи од 14 ни старији од 15 година. оа основу рачунаџ>а година старости кандидата узима се читава календарска година, у којој се кандидат јавља запријем; 5. Да од школских квалификација имају: овршених четдри разреда државне гимназије или реалкс, као редовни ученици, и положен нижи тсчајни испит у годипи у којој коикуришу; G. Да долазе непосредно из школе; 7. Д а положе пријемни испит; 8. Да имају одобрење од рОдитеља или стараоца, погврђсно од стране надлежне власти, да могу ступити у Нижу школу Bojne академије. У овом одобрељу родитељ или старалац ће дати обавезу: да ће у олучају отпуста из Војне академије његовог cima (гатићеника) због рђавог владања или пт^,заног неуспеха у настави, надокнадити држави све трошкове око издржаваља и школовања његовог сина (штићеника), сходно чл. 51. и 58. ове Уредбе. Ha овом одобрењу, при врху са десне стране, има да буде утиснута фотографија каидидата из те године, величипе 11X7 см. Фотографија има да показује попрсје било са липа или са стране (профил). Надлежне власти, при овери овог одобрења, овераваће у исто време и идентичност фотографијо са дотичпим лицем-кандидатом; 9. Да даду пиомену изјаву: да пристај.у na све услове и последице прописапе овом Уредбом, n a и у колико би поједине њене одредбе доцпије, према потреби, биле и измељене; и 10. Д а се у својој молби обавсжу, да ће no свршетку Ниже школе Bojne академије служити у војсци најмаље 10 годипа. �PRIVREDA Предавања из задрутарсшва за сеоску омладину Пнше: Инж. Шериф Бубић, в. д. диреш ора Ниже аољоаривредне школе у Бутмиру IV. ПРЕД А ВАЊ Е Разне врсте пољопривредних задруга Од оснивања прве Рајфајзенове задруге до данас развило се je пољопривредно задругарство у свима правцима пољопривредног пословања. У главном можемо разликовати ове врсте пољопривредних задруга: I. Пољопривредне кредитне задруге: удружсња за набавку капитала. II. Пољопривредне набављачко-потрошачке задруге: удружења за заједничку куповину господарских и кућних потреба на велико и иродају међу задругаре на мало. III. Пољопривредно - произвађачке задругг: удружења за израду предмета и њихову распродају на заједнички рачун (на пр. мљекарске задруге). IV. Задруге за зајбдничку продају пољопривредних производа. «. V V. Задруге за заједничку набавку и употребу земљорадничких справа и халата. Најприје ћемо сс позабавЛти пољопривредним кредитним задругама, али je пријс тога потребно да исшто проговоримо уопће о пољопривредном кредиту> ^ I IП I. ПОЉОПРИВРЕДНИ КРЕДИТ. ПОЉОПРИВРЕДНЕ КРЕДИТНЕ ЗАДРУГЕ. 1. Значење кредита или вересије за сељака. Наше становништво на селу (}рзо се множи. Гдје су прије четрдесет годкна живјеле двије куће, данас су три. За тих четрдесет година иовећало се je наше становништво за 30%, то јест на сваких 100 становника имамо још 30 становника који су прирасли. To није хрђаво, што се народ множи, само треба да се производи и више животних намирница. To je до недавно било лахко, док смо нмали доста неузораних ледина, које су се могле са вишом прирођеном радном снагом обрадити и засијати. Али данас су на све стране оградс и нема се готово гдје ни стока пустити. Сви увиђамо, да земља није као гума, na да се no нашој вољи растегне. Зато je настала код нас велика брига, како да се тај већи народ издржи. Сада je управо дошло и код нас вријеме, када ссљаку нема друге, него да на истој земљи на којој су прије живјеле двије куће живе три. To се може учининти само на тај начијп, ако будемо добијали са једнога дунума 30% прихода више, што зовемо појачање или интензивирањс производње. Ako хоћемо да добијемо са једнога дунума више прихода, морамо мјесто рала узети плуг, морамо направити боље ђубриште, бољу стају, која ћо нам омогућити држање боље стоке, a боља стока боље he нам искоришћавати крмно биље са ливада и ораница, морамо даље имати боље сјеме и т. д, Тако, како видите на све стране мора да се в и ш о р а д и и в и ш е т р а ж и за обраду и искоришћавање земљишта. Како he тсжак доћи до тих нових средстава, којих сам нема, нити има новаца да их набави? Може ли да прода жито, да прода своје приходе, да прода’нфито стоке, na да на тај начин дође до бољих средстава? To никако! Ко познаје, шта je то -господарство, тај неће то никада савјетовати сел,аку; Др, qom у своме раду као управитељ имања искусио, да се од једне жетве може само створити идућа жетва и то са истим средствима са којим je створена прошла жетва. Жетва ствара жетву — то ј^основ110 правило у иољопривредном господарству. Од жетве се може само урадити то, да се °ДРЖИ она главница и радна снага господарства, то Јест да се СВРШС> KaK0 се каже' тскУћи послови д0 нове жетве- Нови уређаји, као: стаје, ђубришта, куће, веће справе не могу се правити од жетве; зато се мора имати или упггеђевина или се мора позајмити. Ako дакле сељак нема уштеђевина, онда je кредит или вересија најмогућнији пут, да се појача сељачка производња. Када je то истинито, онда je и ово: Појачање производње једини je пут, којим треба да иде сељачки кредит. Ко то не зна, не зна ништа о сељачком кредиту. Кадгод кредит није у стању да појача производњу, да се врати кроз краће или дуже вријеме и иза себе остави и господару, који се je са љим служио, неку корист, не треба се љиме служити. 2. Каквих има облика кредита? У главном разликујемо стварни (реални) кредит и лични кредит. Реални кредит јест onaj кредит, који се даје уз залогу неке ствари, коју посједује онај, који тражи кредит. Личност онога који тражи кредит није ту од значења. Овај кредит може се добити na ове начине: а) Дужник даје вјеровнику коју своју покретну ствар у залогу (злато, сребро, разнс кућне и друге предмете). б) Покретна ствар на коју се добија кредит забиљежени су у задужници као јамчевина, али остаје код дужника у његовој употреби. To je тако звани л о м б a р д. $5 �поврати у приходима, ако je уложен кредит у про3. Дужнтс јамчи непокретним својим иметком (зградом, градилиште, земљиште). Такав непокрет- изводњу. Ako се не може да поврати у приходима, сељак мора да троши своју главницу да продаје ни залог зове се х и п о т е к а , a зајам, који се тпм земљу, стоку и друга средства која му служе за начином добија, х и п о т е к а р н и з а ј а м . У прва два случаја залог je покретан, зато се производњу. Али уложени новац у производњу не овакав кредит зове покретним или мобнлним кре- враћа се увијек за једно вријеме. Ако од позајмдитом; кредит на земљишну хипотеку зове се још љеног новца направпмо кућу, требаће 30 50 година док нам се вас уложени новац поврати. Ако хипотекарним или мобилним кредитом. Када неко добије зајам без залога, тада се нам вјеровник буде прије тражио свој новац, ми кредит зове лични или перзонални кредит. Овдје бисмо морали ту кућу или који други дио имања je јамство способност особа да стичу добра или да продамо, na бисмо били na очитој штети. Тако je исто са куповином земље. Зато je најважније код њихово поштење. Према томе за што кредит служи, дијели се на: узимања кредита или вересије, да се не узимље никако на краћи рок, него што се може та вересија а) п о т р о ш а ч к и или к о н з у м т и в н и к р е д и т , који служи дужнику за подмирење њи- у приходима потпуно повратити или да се отплаћује онако како се у приходима повраћа. Зато банке хових животних потреба; нису згодне за пољопривреднике. Оне су удешене б) производни или продуктивни кредит, који за трговце, који могу уложени новац добити и послужи дужнику за производњу. рратати за један, два или три мјесеца, код сел>ака Ako кредит служи за послове трајне вријед- je друкчије. Лежећи кредит, о којем смо говорили, ности, зове се л е ж е ћ и к р е д и т . Овај^се кредит a који се узимље за прављење кућа, појата, ђузато и узимље са отплатом за випгб годипа, те се' СрнТћта, за куповипу земље, за одводњавање или зове д у г о р о ч а џ к р е г д и ^ . - О & р т н и к р е д и т за крчење, мора бити дугорочан и вратити се онако јест онај кредит, ^оји ое ураж е.^а обављање теку- како нам приходи стижу о'д имања у које смо улоћих послова у господ&рству, na се од жетвс до жили тај кредит. Кредит који сељак треба да би жетве потпуно поврати. Зато се зове к р а т к о - изишао до нове жетве'— за набавку сјемена, умјетр о ч a н к р е д и т. ^ v F . ttor гноја. сточне и људске хране, за оправку разног К о д а ј е к р е ДТ 1 г? Пошто се кредит тражи оруђа — тај се враћа одмах у идућој жетви. Овај као каква роба,' створиле су се нарочите уотанове се кредит може узети зато na кратак рок — краткоје те послове сриђају и од тога вуку корист. l o корсчап je, али не може се повратити прије лего су б a н к е које нису ништа друго него посредници сељак дође до прихода, из којих ће тај кредит тто између имаоца новца ii произвађача који траже вратити, a због којих je узео кредит. кредит. Банке позајмљују новац од оних који ноПрема свсму што смо изложили видимо јасно. ваца имају под интерес, a дају га оним који траже да за сељака није кредит из банке: новац под већи интерес. Бапке које примају новац 1. што je скуп; под интерес зову се депоздтнв банке (од латиноке 2. што банка не води рачуна о томе, када сељак ријечи deponere = остављатп, што значи, да имаоци новца остављају свој новац у банку). Овај може крсдит повратити, то јест рок враћања крсновац дају банке, како смо рекли, другим под дита није удешен према пољопривредним прилиинтерес, na се зато зову е с к о н т н е б а н к е . кама. Пошто je банкама циљ да добију што већу зараду, оне гледају да дођу до новаца под што нижим, a да га даду под што вишим каматама. Банке су потребне за индустрију и трговину. Једни новац враћају a други га траже. Сви не требају новад у исто вријеме, због чега je посао баикама много олакшан. 3. Који je кредит најбољи за сељака? Сваки кредит или вересија мора да се врати. Да би се могао вратити, мора прво да се дужнику 0 овоме je још Рајфазен водио рачуна и да бн у томе помогао сељаку, створио je Кредитну ЗаДРУГУ, коja je потпуно одговарала пољопривредним приликама. Послије тога развиле су се свуда овакве крсдитне задруге међу сељацима. Кредит који води колико-толико рачуна о сељачким приликама назван je с е љ а ч к и м к р е д и т о м . У пашој држави има више установа које дају сељачки кредит. У идућем предавању ми ћемо се упознати поближе има. (Наставиће се). Организујше Гајрешове бајрамске забаве! 56 �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИН Рад на проширнвању Гајретове органнзацнје Гајретове скуаштине н нови одборн благајник; А лнја Т1оровић, кројач. Одборници: Аћиф X. Ахметовић, трговац; Ејуб Љ аји ћ, трговац, и Ахмет Даца, општ. благајник. Ha другој оједннци 26. одбор ћилимарске школе конституисао се je овако: У Бос. К рупи: 26. јануара о. г. одржана je I. редовна главна скупштина чланова, н а којој je учествовало преко поПретсједник: Аћиф X. Ахметовић, трговац; секретар: ловине редовитих чланова-ица. Ha скупштини je одобрен доАсим Риђешић, књиговођа; благајник: Ахмет Даца, општ. садашњи рад Мјесног Одбора, огворена Гајретова Читаоница благајник. Одборници: Ејуб Jbajnh; трговац; Сулејман Вуи Књижница, усвојсна правила Читаонице и нзабран слијече, бербер, и X. Рамиз Паљевац, вјероучитељ. дсћи Мјесни одбор: Претсједник: Ахмед Шехић, шер. суХафиз Рамиз Паљевац пзабраи je и за управитеља дија; потпредсједник: Бошко Зељковић, градоначелник; I. тајник: Мурат Ш увалић, прив. чиновник; II. тајник: Наил БурГајретове ћилимарске школе. зић, банк. чнновннк; благајница; Ферида Пашалић, учитеДо сада има одбор 70 чланова, али број члаиова свакољнца; одборници: Абдурахман Алешевић, имам; Емин Тидневно расте. рић, шер. Судија и Смаил Бпшчевић, onh. биљежник. НадНови Мјесни Одбор Гајрета у Џ и вару (срез Требињв; зорни одбор: Л ука Сенић, индустријалац; Осман Кабнљагић, Чланови Друш тва Гајрета из Џивара одржали су 26. onh. благајник и Х асан Месић, трговац. јануара о : г. састанак у просторијама Мектеба, у циљ у осниСа скупштине отпослани су телеграми: Маршалату вања М јесно^Бдбора Гајрета. Састанку су присуствовали веДвора, Б ану Врбаске Бановине, Браику Секулићу, шефу ка^ ћ и ц а чланова, a испред Мјесног Одбора у Требињу присубинета Министра Унутрашљих Дјела и Дру Авди Хасанбествовао je г. Хусејпн Толнћ, чиновник среског начелства н говићу, претсједнику Главног Одбора. Едхсм ^eajjh, учитељ. Поменутн je на овом састанку пзнно Мјеенн одбор одржаје и аналфабетски течај за неписмедосадаљи рад Гајрета као друш тва за национално. кулутрно не муслиманке. Течај одржава учитељица Ферида Пашалић, и економско придизаље муслиманског слемента и позвао je који he битп довршен скојлјх дана. све присутне д а приђу у велику Гајретову заједнпцу и да Нови одбор у Х р у ш ти м а (срез невесињски). што активиије судјелују у љеговом великом потхвату. Госп. Толић у свом говору излаже значај н велику буI. скупштина Мјесног одбора у Хруштима одржана je дућност Гајретова рада. Истиче како je друштво Гајрет осно20. јануара о. г. Скупштину je отвррио учител. г. Салко Кавало многе хумане и просвјетно културне устаиове, које пић пригодним говором, захв(к£ујуКи присутним на одзиву, служ е за придизан.е муслиманспог свијета. — Присутни су те образлажући потребу оснутка Гајретова Мјесног одбора у рвдничодушевљено прнхватнли предлог' за оснутак Одбора и акласврху што јачег дјеловања у широким слојевима иародним. одбора, мацнјом je изабран слиједећи одбор: Послије говора г. Капића (Прешло се на избор новог у који су униш ла гг.: Прстсједник: Салко Капић, уЧитељ; потиредсједнт:Rv Оалихбег Крпо; секретар: Раш ид Мерзић; благајшпс: Мехо Мер-,: зић; одборници; Ибро Шендро, Беш ир.К ојаи и Селнм Чопељ; замјеници: А лија Голош, Ибро Гризовић, Хусо Чолакхоџић, Д урак Дроце и Мешан Ш ендро. Надзорни одбор: Селим Еминовић, Мехо Касумовић и Салко Појевић'.* Са скпуштине je отпослан брзојавни поздрав претсједнику Гајрета г. Д ру Хасанбеговићу. Ha скупштини je било присутно око 100 сељана пз сеЛа: Х руш та, ЈГђкат\ Сопиља, Кљуна, Пресјека; Боровчићи и Крушевљанн. У С то цу: Мјесни Одбор Гајрета у Стоцу на скупштини. одржаној 28. I. 1930. попунио се je према новим правилима и то како слиједи: Претсједник: Мухамед Љ убовић; секретар: Едхем Бичкало, о п ш т .. благајник; благајник; Мухамед Шехић, посједннк; одборницп: Х алил Меховић, чиновник; Мустафа М. A. Ризванбеговић, уравннк Среске Закладе; Мустафа Премиловац, трговац; Надзорни Одбор: Смалл еф. Дадић, шер. судија; Смаил Сердаревић, управник поште, и Авдо Шарац. трговац. Замјеници: Гојко Хамовић, Џемал Алихоџић, Ћамил Хумачкић, Х асан Питлћ и Х амнд Диздар. Надаље je закључено на поменутој сједници да се бајрам ска забава одржи 3. марта о. г. Редовна главна скпуштина Мјесног Одбора одржана je 19. јапуара. о. г. H a првој сједници 22. јануара одбор се конституисао како слиједи: Претсједник: Алнбег Беговић, рентијер; потпредсједник: Амир Мекић, трговац; секретар: Асим РДђешић, књнговбђа; У Новом Пазару: Претсједник: Мехо Беш евић; потпредсједник: Хусејии Хаџовнћ, секретар: Иљас Зупчевић; благајник; Х амдија Фазлнновић, учитељ. Одборници: Мурат Еркочевнћ, Ахмет Хаџовић, А лнја Зупчевић, Ђампл Еркочевић, Ш ефик Омерагић и Хусејин Зупчевић. Надзорнп одбор: Мехо Берхамовић, Захир Бусуланџпћ и Мехо Дураковић. Нови Мјесни Одбор у Бос. Петрозцу. Мјеспи Одбор Гајрета у Бос. Петровцу одржао je редовну годншњу скпуштину 12. I. 1930. у Нар. основној школи. Ha окупштини je било присутно 25 чланова, a отворио ју je потпредсједник г. Сулејман Јакуповић. У изложеном тајничком извјеш тају констаитован je врло слаб рад и успјех одбора. Иза нзвјеш таја благајнпка и разрјеш нице старом одбору, прешло се на бираље новог одбора у коjer су униш ла гг.: Претсједншс: Сулејман Јакуповић, ерески ш колски надзорннк; потпредоједнпк Алија Х ујић, иодначелиик; секретар: Теофик Ш ехић, учитељ; благајник; Јакуб Кулеиовнћ, посједннк. Одборницп: Арпф Хромалић, трговац, Мехо Хујић, предсједник вакуфа, Ибро Куленовић, пословођа; Б ахтпјарага Бахтпјарагпћ, зваиичник, и З ухд и ја Ш ехић, бравар. Надзорнп одбор: Мухарем Вајзовић, учитељ ; М униб Хазнадаревић, званичнпк н Хамдија Кереновић, посједник. Избор новог Мјесног Одбора у З во р н и к у Ваиредна скупш тнна чланова у Зворнику одрж ана je 26. I. 1930. у просторијама градске внјећниде. Скупш тину je отворио г. Бсго Ајановић. члан бившег одбора, a испред политичке власги приеуствовао je г. Мирко Мирковић, пол. чин. Пошто je на дневном реду бно избор новог одбора, то су након краће диекусије у одбор изпбрана слнједећа r. г.: 57 �' претсЈедннк: Џемал Х улусић, потпредсједник: Мустајбег Алибеговић, секретар: Бего Ајановић, благајник: Ц. АлнЈа БаЈрактаревић. Одборници; Х акија Крџалић, Мехмед еф. Мулабдић. Замјсннци: Х асан Камишалић, Јусуф ага Авдиспахпћ. С&муел Леви, Омер Ш ехагић, Абдурахман Јахић. Надзорнн одбор: Ибрахнм Курић, А лија Гујић и Нбрахим Китовннца. Реорганизација Гајрешова рада у Гор. Тузлн Чланови Мјесног Одбора у Тузли иш ли су у Гор. Тузлу у сврху оживљења Гајретова рада. Ha заказаној конференцнји 8. II. послије теравије говорио je г. Осман еф. СелескоBiih и г Алија Омерсофтић »о потреби рада за Гајрет«. Госи. Гајретове приредбе Гајретове забаве Ве л и ка Гајретова забава у Љ уб уш к о м 4. јануара т. г. приредио je Мјесни одбор у Љ убуш ком своју велнку годишњу забаву, која je у сваком погледу потпуно успјела. Ц ијели програм забаве изведен je иа свеопште задовол>ство публике. И за одсвираннх комада и изведених декламација у I. д вјелу програма вриједни дилетанти-ице одиграли су д ва ш аљ пва комада и то: »Еманиципована« од Данице Бандићеве и »Издаје етан под кирију« од 0 . Ћоровића. Уч е с н и ц е те ча ја и ч л а нице ж е н с к о г о дб о р а Г а јр е та с а гђ иц ом К у дрином у Т у з л и О д б о р н и ц е г ђ е : А л и ја х . К о њ - хоџић, Х а н у м а Ч ам џић, Р а и ф а П о ж и t>, Т а х и р а х . С елесковиЛ , Т и ја х . Д е р в и ш е ф е н д и Ћ и ученице Омерсофтић одржао je том прилпком врло успједр п јол Ј'-| ларно предавање »Ус.^овп за прнвреднн опстанак човјека«. Конференцнја je била одличнр посјећена. тако д а су просторије муслиманске читаониц<Гбиле дупком пуне чланова Гајрета и остале публике. Мјесни Одбор у Гор. Туззш броји 60 чланова, a нмаде услове за успјеш ан рад. Узрок досадан.ем нераду био je тај, што функцнје појединих одборника нису биле правилно расподијељене. Од сад а се надамо, д а ће р а д з а Гајрет у Гор. Т узли кренути н а бол>е, јер je благајннч^у д уж ност преузео г. Абдулах Сарачевић. којп се je као повјереник показао веома агнлан. Промјена функција у чапљинском Мјесном Одбору Досадањ и секретар Мјесног Одбора Г ајрета у Чапљинп, г. Реџеп Х ајровић, судија, поднио je оставку н а части секретара те je иа његово м јесто дошао замјеш гк г. Х аф нз Ибрахнм Риђановић, ш ер. судија. Нови Гајретови пов/ереници-це У првој половици м јесеца друштвеннм повјереницима: фебруара постављ еии су у А л а д и н и ћ и м а (срез Столац) гђица З ејн а Мехић, учи- тељица; у Крал>. С у тје с к и (срез Високо) г. Ју с у ф Сарач, трговац; у П о дви те зу (п. П але) г. Изет X . М ехмедовић, учитељ; у Љ уб о в и ји н/Д рини г. Ј о ц а М илосављ евић, срсс. на- челник у пензијп; у Д о м ан о ви ћи м а (срез Стилац) г. Б еган Koćo. 55 По наведеним комаднма почео je нлес, те ш аљ ива иош та, томбола и цзбор љепотице. Н арочитв интерес био je за избор љепотице. И забрана je са 175 гласова снмпатнчна гђица Б еба Папо. Већи број гласова добиле су гђице Р ази ја Махић, гђа Сабнра К рехић, гђица Марица Мнлнновнћ. H a забави су бнлн примјећени срески начелник г. Нукади н Средојевић, шер. суд и ја г. Каснм еф. Садиковић, срп.п рав. свеш теннк г. Прокопије Мулина. нмам г. Мустафа еф. Ћ ерић, г. Саламон Папо из Љ убуш ког, г. Мехмедбег Б уш агл п ја н з В и тп ае и т. д., али се нарочито мора истакнути upuгуство најотм еније гг. и гђа и з Имотског, међу којнма се налази о врн једн н и агилни народни раденнк г. Л у к а МилнноBiih, велетрговац и з Имотског, који je дошао са гђом ЉуОкцом и кћерком гђицом М арицом те осталом гг. и гђдма г»з Имотског. К ад се иапомене, д а je Имотски удал>ен од Љ у буш ког 50 км, онда je овај посјет од велике важ ности, a и заб аву су увел и чал п и остали н а њој све до пред саму зору. Г. М нлиновић je изјавно, д а je једиио ради Гајрета дошло, ш то je врло л и јеп а појава. Овом прилпком М јесни одбор сс топло захваљ ује свнма, који су га у р ад у око нрипрем а помоглн, a нарочнто г. Сумб улу Папн, ш еф у ондашн.е Пореске управе и његовом брату r. Саламону П апи, зубару, који je даровпо 2 златна зуба за забавну томболу, n a гђи Сабири Kpexnh. учитељици и г. Назим у К рехићу, учитсљ у, те свнм дилетантима-ицама, јер нису ж ал и л и труда, д а ова забава иснадие како то Гајрет заслуж ује. Посебна хнала великом добротвору г. С адик еф. Садиковићу, народиом л>екару, који je сакупио з а забаву добровољ иих прилога Д ии. 780.— , a сам дао свој прилог од Дин. 220.— . , �Бруто приход забаве изпосио je Диц. 10.539.25, a чисти Дин. 9.116.— . Гајретова зим ска забавв у Градачцу 11. јануара т. г. одржана je у Градачцу зимска забава, која je како морално тако и материјално ванредно успјела. Тачно у 8 сати на вечер једним лијепим поздравним говором и пригодном ријечи о раду Гајрета у прошлости и његовим смјеровима у будућности, отвара забаву овдашња учитељица гђица Хатиџа Ћишнћ. Затим je давана Нушићева »Протекција« коју су дилетантп на опће задовољство иублике одиграли. Након завршепог комада приређена je врло успјела изложба ручних радова, те je no нарочитом жирију као најбољи ручни рад пронађеи везени пешкир гђе Разије х. Јахић. Послије изложбе одиграна je томбола. Не можемо a д а овом прилнком нарочито не иотакнемо пожртвовно настојање дилетаната, како би комад што боље успио a нарочито морамо да захвалимо гђицама учитсљицама и то: Радмплп Илић, Славици Колаковић те Хатиџи Ћиш ић; надаље гђи и г. Маспер и гђнцама Зори Тодоровић и Ирми Цнглер, г. г. Петру Л укићу. Галнбу Миџићу, Хусеину Мурадбеговићу. Сулејману Ибрпћу, Станку Ш имуновнћу. Омсру Пнтићу, Д анкк Кабил»у и Алији Скендеровићу. ne г. Јеппку Гризу, који су својим озбиљжг схваћени^ улогама и noжртвовним радом омогЈ'ћили да je компд ојајно одигран. Ha забави je запажено све Ч&ђенпје чгшовнпћгтво и грађанство. Приход забаве био je укупно ‘■Дш?. 41531.50. Behn прилог стигао je. Мјесдгом, одбору од Дин. зоо.— од П редсједника Мпннстарског Савјвта г. Петра Жнвковнћа.. Напомпњемо да су гг. Д р .^ р а г о Татар, | адвокат иЗ Ш адачца п Изетбег Јахић, досједиик, ставилп n a распбложеље своје ауте з а сакупљање прилога у -ћ о с . Ш амцу и М iy, те пм и овим путсм израЈАивамо паш у захвалност. Гајретова забава у Пећи-грзду 25. јаиуара о. г. у Пећи-граду (ерез Цајзин) одржа^а“је овдаш н.а нар. осн. ш кола забаву у корист друштва' »Гајрет« и спромашне школске дјеце. Забава je гостигла неочекиванн ii материјални и морални успјех. ■Сва околииа овог мјеета одазвала се овом позиву, a нарочито су^бплп 'З^ аж ен п гостп из Цазина, који су забаву посјетили у великом бпоју са југословеиском заставом n a колима, веселом пјесмом п пуцшавом. Сматрамо за дужност да се овим путем нспред уираве школе особито захвалимо гђн н r. Новнну (жанд. нареднику у мјесту) као и г. М устафи Зухрићу, шер. судији из Цазнна, који су у сваком погледу били n a помоћн. Чпст приход забаве био je Дин. 2.72 L—, a половнца те своте прппала je Гајрету т. ј. Д ин. 1.3C0.50. Гајретова забавг у Котор В ар о ш у H a жељ у дилетаитске секције из Масловара припремио je Мјесшг Одбор у Котор В арошу забаву. noja ннје успјела оиако како je то требало, ал и како je на брзу руку спремљена и како je Коло Срп. Сестара давало забаву 27. I. на ве* чер, то се опет може рећи д а je и морално и материјално добро успјела. Заслуга за ову забаву пде г. Беш нру Локмићу и дилетант. секцији н з Масловара. Д аван je помад »Сумљиво лпце« од Бранислава Нушпћа, у комс се je нарочито истакл а капетаница у особи гђе Руж е Ц вјетковића, u капетан у особи г. B em njia Локмића. Onaj комад je оставио н а све посјетиоце врло лпјсп утисак. Посјета од стране муслнманског свијета и из грдда и из оближн>нх оела била je одличиа. Бифе дароваше: Хусеинага Заимовић, хурмице; Коло Срп. Сестара, торту; Стефановић, хурмице; Мухарем Диздар, колаче; Муниб Хозић, хурмице; Сабит и Расим Хозић, двије торте; Хамид Тузлић, кокош са пиринчом; те други: наранче, печену кокош. Војни референт г. Алија Бахтијаревић дао je у готовом Дин. 25.— a г. Мехмед Чауш, канцелист, Дии. 40.— на име бифеа. Забаву су посјетили из града: поглавар среза г. Душан Ј. Ракић, савјетник г. Миличић, шеф среског суда г. Др. Сатлер, г. Др. Зекић, свешт. г. Душ аи Млађсновић, Хаф. Хусеин еф. Семиз из Вароша, те многи други угледни грађанн чланови и пријатељи Гајрета. Такођер хвала за успјех забаве гг. Едхему Диздару, Хасибу Спахићу, Мустафи Спахићу, Мустафи Пличанићу, Мехи Хибићу, браћи Алагићима и Омеру Алкеићу. Чист прпход забаве био je Дин. 3.500.10. Припреме за Гајретову забаву у Стоцу Ha сједници од 31. I. о. г. закључио je Мјесни Одбор у Стоцу да нриреди на 3. III. забаву са комадом »Мува« од Бранислава Нугаића. Такођер jć y ирпиремн u Женски Одбор да за врнјеме 'Рамазана ириредд женскп мевлуд. Надаље^је како мушки тако и женски одбор ставио себи 'у задатак да до 15. о. мј. упиш е што впше чланова и нађс претплатннка- на лист. Програм забаве бно би: 1. Поздравни говор; 2. Гајре-тову^хим ну, свира соколска музика; 3. Гајрету, од Петра Симића декламација; 4. Ш аљиви куцлет, изводн Хамид Дизл јјл н 5. » М у в аж и о ^ к о м ад . Мевлуци-шериф „Читаонице н књижнице Гајрет“ У К л аа њ у Уочи Лејлеп-Берата, 14. јануара 1930. год. Мјесни Одбор Гајрета у Кладшу одржао je приликом отворења своје чптаонице ii Мевлуди-шериф у просторијама исте. Почетак Мевлудп-шсрифа у 7.30 на вечер објављен je пуцањем и з пушака, након чега je вриједпп члаИ одбора г. Мехмед Кахвеџпћ, шеф Пореске управе одржао лијепо и иригодно предавање о Мухамед a. с., осврнувши се уједно и на Гајрет н њсгов племенитн рад. Након предавања отпочело je учење Мевлудп-шернфа, који су учили најбољи алнми Кладња као Смапл еф. Машнћ, мудерис, Мехмед еф. Ђознћ, пмам, Хфз. Р. еф. Хасић, Хфз. A. еф. Гогић п Н. еф. Џаферагнћ. T okom учења Мевлудп-шерифа разлпјегали су се громки одјеци пуш ака пспред чптаонице и no цијелом Кладњу и околини. Поред многобројног муслиманског млађег и старијег свијета почастпли су својом посјстом овај Мевлудн-шерпф и слиједећа гг. Душ ап Мнлнћевић, срескн начелник, Др. Сергеј Мпхајлов, срескн љекар са госпођом, Михајло Савић, прото, Алексапдар Фукс, грунтовничар и Бенцион Алтарац са госпођом. 1 По свршеном учењу Мевлудп-шерифа, предсједник г. Мустафа Јахпћ захвално се свим посјетиоцима, a нарочито наведеној господи других конфесија, послије чега се je уз шербе, кафу и цпгарете развио братскн разогвор, a највише о Гајрету, његовом рада n успјесима. Док су многи од посјетпоца овога Мевлуди-шерифа изражавалн најбоље задовољство са Гајретовнм благотворним радом, дотле се je код других са лнца то исто јаено могло читати. Овом згодом пало je и лијепих добровољних прилога у корист Гајретове читаонице. 59 �Утемелачи Гајрета у К озар цу; Г. Х асан Мујагић, велепосједник и општин- скн начелник у Козарцу уписао се за члана утемељача, положившп одмах цнјелу утемељачину у износу од бОО.— дин. у Плевљ у: Л атифе ханум а Корјенпћ из Плеваља, полож ила je код Мјесног одбора Дин. 500.— с тим д а се н>езип син рахм. Ш абап еф. Корјенић упиш е као утемељач Гајрета. у Поџепљ у (срез рогатичкп): Код повјеренпка г. Богунића уписаш е се за чланове утемел>аче гг.: Хусо Хоџић, Емип Јусуфовпћ., Риза Анадолац, Радоваи Алексић, Сејдалија Сућеска п H unu Чардаковпћ. Дом а-ћичсна т к о л с Г у Козау са гђ иц ом В и д о м Ч у Гајретови теча/еви за неписмене У Спнском М осту: З а вријеме рамазанских д ана одрж аће повјеринпштво Гајрета у Санском Мосту аналфабетски течај, a наставннка з а течај обећао je дати ш колски управитељ г. Миле Миљуш. Општппа у Санском Мосту отвара течај домаћинске школе за муслиманке, гдје he се учити: кухати, ручни радовп, ткаљ е н а ческом стаиу., хнгпјена, пољоприврсда и аналфабстскн течај. 'агивом М је сн о г о д б о р а Гсјр ета , •нтом за до м а ћ и ч ске ш к о л е Ш Ј М : У Т узл и : А налфабетск^ течај у Тузли, који je започео 18. X I. 1929., заврш ен je 25. I. 1930. Испиту je предсједала изасланица Просвјете гђа Б ањ анин a од одбора присуствовала je гђа потпредсједнпца Е м нне х. Спјерчнћ, тајни ца Р аиф а Ножић, те одборнице: Коњхоџић, Аждеровић, Пољавић, Чамџић и Д ервнш ефендић. Испит je положило 18 ученица. У спјех врло добар. Гђица Кудршга, агнл на наставница овог течаја, заслуж ила je најљ епш у хВалу и признањ е. — Одбор се најљепше захваљ ује и изасл ан вци властп гђи Б ањашгн. Течај су заврш иле слиједеће ученице; Џ емаила Фазлић, А тиф а Џ индић, Оафера Тучић, Самија Чамџић, А лнја Х ећамовић, Зинета Спахић, В асва Хафизовнћ, Девлета М ујезиновић, М евла Приганица, Паш а Ибришевић, Сала Х аџисуљић, М урка М ешаповић. Сафија Б ајрамовић, Х ајра Чехнћ, Д ерва Х укић, З ечн ја Тииић, Х аснија Кафнћ и Х иба Јахић. У Грач ани ци : Мјеснн одбор Гајрета у Грачаницн извјеш ћује нас да се je до сад а пријавило 40 ннтересената, који желе да се уче чптати, писати н рачунати. — Течај he одржавати чланови У праве п то: потпредсједник г. А зиз Бошњак, благајник Мсхмед Сокол и секретар Сафвет Капетановић, a отпочеће првн дан Р ам азан а и за теравије памаза. Овом лрилиг.ом истакнути иам je, д а се Градско Поглаварство у Грачаници истакло као и уви јск прем а Гајрету н његовим идејама, те je бесилатио дало своје просторије, огрјев, освјетљење, тако д а he Одбор проћи без икаквог трошка. У Приједору: Мјесни Одбор у Пријсдору н а својој одборској сједници од 22. јануара о. г. закључено je д а се први 60 или други дан бајрама одржи једно спјело за женске у сврхЈ> проширеља рада и међу ж енама и да се и за бајрама одржи јед аи аналфабетски течај за муслиманке, који се јс повјерио повјореници Гајрета, учитељици гђици Асији Кавазовић. Повјереништво je подузело кораке да се у опш тинн Том ина оснује Зад руга за пољопривредни кредит, јер у ооталнм селима среза Санског Моста већ постоје поменуте задруге. Tp e hn аналфабетски течај у Тузли основан je иницијативом Мјесног Одбора Гајрета 5. феб руара 1930 и ради сваки д ан од 7—8.30 на вечер у згради Iосновне ш коле. Учитељ je течаја г. Ш укрија Чутсовић, иаставник стручне занатске вколе. До данас се уписало у течај 14 полазника. Добровољнп прилози у корпст Гајрета И з Љ у б у ш к о г : г. А лија Орман и гђа Сабира Крехнћ, сакупиш е добровољне прилоге у новцу з а бифе: no Днн. 100.— : Bpaha Ћеримовић, Др. П етар H yjuh, Салих Хрљ нчевић; no Дин. 50.— : Салихага Днздаревић, гђа Павлековнћ, ф ра Аугустин Матић, Анте Гавран, Д рагиш а Петровић, Средиш ња Госп. Задруга, Иво М аринквонћ; no Дин. 40.— : Никола Рафаелн, Фраљо Мадираца, Ернест Старкл; ио Д ин. 30.— : Ахметага Д издаревић, Ибрахим Гујић, Фраљо Еасиљ , Др. Симеон Морозов Сиврић; no Дин. 20.— : Алберти н а Грабовац, ТЈулага Лалић, Никола Кордић, Авдо Делалић, А л и ја еф. Месиховић, Муниб Де.талић, Л ук а Блаж епнћ, И зет Хођић, Анте Бојко, 'Бемал Селимић, Л азо Субара, Ибриш им Janiih, 'Бемал Алендар, гђа Чолић, Ћ амил Чешко, Нпкол а Габалдо, Марко М уцић, Јоко Сиврић, гђа А ика A nnh, Ј у р е Гаџе; Д ин. 15.— : Свстозар Јел ић; no Дин. 10.— : Илија П ехар, Р ези ка A nuh, Перо Грубигаић, Иван Солдо, Х аснага Б илић, Сабит Махић, Х алил Д елалић, Васо Јелић, Кадрија Гујић, Владимир Мнладиновић, Мујко Зухрић, Салко Алеи- �Дар, Салко Л алић, Иван Ћ урлнн, Šopa Тутина, Ибрахим Ибруљ, Омер Л алић, Касим Гујић, гђа Лихтбергер, Јоре Шоше, Мирко Јелић, Васо Витковић, Селим Максумић, Никала Мартинац, Марија Шеган, Дерво Невесињац, Авдо Терзић, Л ука Бошљак, Х асан Махић, Ахмет Кадрагић, Јуре Мпшетић, Маријан Сиврић; Дии. 6.— Хамид ефф. ОмерхоџиН. Бунтик, Авдо Хајдаревић, бтанко Бошњак, Ахметашевик, Малк, Салко Бећиревић, Стипе Матијашевић, Мухамед Фазлиновић, Нусрет Садиковић; no Дин. 8.— : Муло Бечировић, Ахмет Диздаревнћ, Хемал Садиковић; no Дин. 7.— : Салко Кључанин; no Дин. 6.— : Д уда Орман, Аспм Муминагић, Pe­ rnico Хршичевић; no Дин. 5.— : Ивка Дујмовић, Исмет Гујић, Ахмо Терзић, Х ајро Осмпћ, Ахмет Мујановић, Муниб СадиСам г. А лија Ормаи сакупио: no Дин. 100.— : фра Грго ковић, Хусо Невесињац, Занм Чешко, Хамо Махић, Н. КоњВасиљ, гвардијан и Леон Е. Папо; no Дин. 30.— ; Сулејмаи хоџић; no Дин. 4.— : Мина Бечнрсвић, Мухарем Фазлић, ХаБеширевиИ и Атнф Муминагић; Дин. 25.— : Халил Делалић; мо Махић, Сафо Махић, Фетнја Саднковић, Ш ерифа Делалић, no Дин. 20.— : Ибрахим Кољхоџић, Стјепан Херцег, Благо РаАбдулах Диздаревнћ; no Дин. 3.— ; Салим Месиховић, Хилшић, Маријан Грбовац, Стојаи Петровић, Јусуф Ш укалић и мо Муминагић, Н. Н.; Дин. 2.— : Н. Н.; Дин. 50.— : Хасанага Едхем Махпћ no Дин. 10.— : Иче Бебек, Тома Гризељ, Филип Гујић; Дин. 40.— : Никола Милић; Дин. 20.— : Хамо ДиздаГавран, Але Ливљак, А лија еф. Махић, Марпјан Бркић, Харевић; Дин. 15.— : Сабит Коњхоџић; no Дии. 5.— : Станка лил Јакић, Тахир Коњхоџић, Ју к а Носић, Јозо Булић, Мате Делић и Садета Садиковић. Ш уш ац, Стипе Ш ушац, А ндрија Ш ушац, Алија Хоџић, Иван З а бифе за Гајретову забаву дароваше: no бурек: ОсБорас, Никола Павловић, Махмут Максумовић, Ахмет Фазлнман Диздаревић, Халидага Махић, Х асан еф. Садиковић, новић, Марко Кордић, Мијо Муцић, Глиша Босиљчић, Јуре Мустафа Диздаревић, Смајо Делалић, Сабира Крехић, Јока Дедић; no Днн. 5.— : Алија Гујић и Илија Чавар. Аралица, Марица Руж лћ, Мухамед Диздаревић р. Салнхаге; Г. Сава Пузић сакупио: Дин. 60.— : Леко Никола Америno баклацу; Алија Орман, Сабигага Пролић, Сафнра Садиканац; Дин. 50.— : Иван Приморац; no Дин. 30.— : Никола ковић, Х асанага Гујић; no хурмашице: Касим еф. СаднкоТокић, С ава С. Пузић, фра Јако Јукић, Нико и Јоко Милас; вић, Мустафа Садиковић, Мехмедбег Буш атлија; no живу Дин. 20.— ; Иван Милас; no Дин. 10.— : Адем Шсћибабић, 'Вока Баничевић, Милован Јаљић, Стаиа Чуљак, Пејдо Ј. _кокош : Имганрага Дауповић, Хабиб Пролић, Оабит Коњхоџић, Хасан Осмић; no печену кокош: Осман и Мустафа ЈаРпсто; Дин. 5.— : Сулејман Бисић. кић, Х аЗо ocMiih и Заијабег Капетановић (2); no колаче: СиГ. Абдурахман Садпковић сакупио на сабирнн арак мо Витковић, гђа Милендорфер, гђа Смешкал, гђа Вебер, гђа Днн. 60.25. Рогић; no торту: Анка Добрић, Сабнт Муминагић, гђа ШеГ. Осман Јакнћ скаупио на блок -Дин. *95.—. ница, гђа Милић, гђа Верк, гђа Гавран, гђа Анте Ковач, ЧаHa дан оабаве дадоше добровоаЛе прнлоге гг: Садик^ ~ сн & ^естр е; печену туку: Фахра Коњхоџнћ; кокош: Фехим Садиковић на сабирни арак Дин. 7 8 0 /- a он сам Дин. 220__ ; Крехнћ; маскирање: Владо Б уквић; 10 кг. круха; Мустафа Дин. 200.— : Х асанага Диздаревнћ,- 'по Даиг-ЈОО.— : Алија Д елалић; 30 л випа н 3 л ракије: фра Серафин Додиг; 3 л Орман, Абдурахман С аднковцћ> Л #са Милпновић н Чукац ракнје: фра Грго Васиљ, гвардијан; 2 златна зуба Саламон (Имотски); Дин. 70.— : Саламон Папо; Дин. 60.— : Оабитага Папо; 10 Дин. у готову: Зорка Тупаић. Пролић; no Дпн. 50.— : Фахра Кољхоџић, Смајил Мушић; no Из Вуч но вца: гг. Хусејин Салихчехајнћ, претсједнпк Дин. 40.— : Касим еф. Оадиковић, Мехмедбег Бушатлија; no . .. Мјесног Одбора Гајрета у Вучковцу и Мухамед еф. Тракић, Дпн. 30.— ; Ш окић (Имотскн), Мехо Бнлић, Алексм 'Јелић, потпредсједншс, сабрали су н а свадби Бсћираге Мустафића, Др. Х асан Махић, Хамдија еф. 'Бутуровић, Мухамсд еф. Мутрговца Днн. 64.50 прилога, a дароваше: no Дин. 10.— : Муrauh, Салко Алендар, Мухарем Дслалић, 'Бемал Алсндар, Нихамсд еф. Tpaicuh, општ. биљежншс, Бећирага Мустафић, тркола Милић, Кадрија Гујић, М у скф а Садиковнћ, Ибрахим говац н Мујо Козо, ципелар, сви нз Вучковца и Хаџира АбиКоњхоџић, Сумбул Папо, Абдулах Гујдћ, Мате Катавић, Фрадовнћ нз Брчког; Дин. 6.— : Хусејин Салнхчехајић; no Дин. п>о Кури, Вукаднн Средојевнћ, Стнпе Катавнћ и Час. Сестре; 5.— ; Х алнл Муратовић и Aro Бричић; no Дин. 2.50: АлвЈа no Дин. 20.— : Н. Н., Абдулах еф. Садикоцић, 'Бемал Махнћ, Лалић; no Дин. 2.— : Вехаб Делић, Ибрахим Иснћ и Новалија М устафа Ћеримовић, Мехага Махић р. Мујаге, Ибро Орман, Турбић. Ђулага Л алић, Ибро Шпаго, Ибрахим Ибруљ, Сулејман БеИ з Бос. Кобаш а: Повјереник Гајрета Ризах Алпбеговић шировић, Хабнб Проло, Ш ућрија Кадрагић, Др. Морозов, дозначно je своту од Дин. 50.—, коју je даровао г. Михајло Мехмед Ћеримовић, фра Анзслмо Слншковић, Касим Чешко, Jejuh, техн. капетан из Београда. Х асан Осмић, Дуло Днздаревић, Сулејмаи Муминагнћ, ОсИ з Зворника: Госп. Х акија Крџалпћ, начелинк општине м ап Осмнћ, Накиф Черимовић, М улина Прокопнјс, Савка зворничке дозначно je Гајрету Дин. 316.— од продатих куАралнца, Б л аж Вебер, фра Славко Л убурпћ, Владо Буквнћ, куруза, укупљеиих у селу Раннцн и Сарачн. Атиф Мушић, Чазим Днздаревић, Мухамед Балта, Хасанага Надаљс je дозначио г. Крџалнћ Днн. 1.500, коју je своту Билпћ, Сафет Диздаревнћ, Мехмед сф. Будимлпћ, 'Вемал Дасакупио као повјерсник самосталиих вакуф а у Зворннку и то липагић, А ндрпја Смољан и Кефлер; no Дпн. 15.— : Мустафа од вак уф а Медресе Дин. 213.—, вак уф а Намазђах Д ин. 102,— , еф Чсрнћ, Заим Мехићовић, Салко Махнћ; no Дии. 10.— : Знн вакуф а Скеле Дпн. 56.— . Остатак сакунио je од разних дин Махић, Махмут Максумовнћ, Дуло Мумннагић, Арифа лица, која су ма какав рачун наплаћивали н а к аси општнне Орман, Мустафа Кадрагић, Енес Садиковић, Салко Танчица, нли н а каси вакуфског повјеренства н то у времену од 1. авЗннета Дароцић, Мујо Лалић, Атиф Муминагић, Алнја Зухгуста до конца 1929. године. рчћ, Дерво Maxnh. Хафза Делалић, Х асан Таслнџа, Незир Гујић, Х амнд Муминагић, Нбрншим Садиковић, Ћамил Алсндар, Ју су ф Невссинлц. Хаспн Месиховић, Алпја 3apuh, Салнх Мумииагић, Јусуф Сукалић, Мухамед БсћировнИ, Хуго Громан, Мехмед Мссиховнћ, Снмо Хурашковић, Марпца Ружнћ, Светолнк ЉубннковиН (Лила), ТЈемал Кадрагпћ, Смајо Буковац, Вехбнја Лалнћ, Касим Х ајдаревић, Сабнт Месиховић, Василије Витковнћ, Ибрахим Омерхоџнћ, Ха.мид Хрњи’icnuh, Сејфо Хрњнчевик, Смајнл Сукалић, НЈућрија Мушић, А јиш а Кадрагнћ, Каснм Гујнћ, Салпх Мујезиновнћ, Ш нмун Из Приједора: Среско начелетво у Приједору доставило je спнсак села, која су сакупл>ала ж ито з а Гајрет и то: Козаруша 249.68 кг (374.52 Д п н ); Кам нчани 750.83 (1126.25 Дин.); Д ера 147. кг (220.50 Д и н); Б рђан п 275 кг (412.50 Дип.); Мутнпк 95 кг (142.50); К свл л н и 28S кг (432.— Д и н.); Калата 22 кг (33.— Д ин.); Трњ анп 286.67 кг (430 Дин.); Чејреци 135 кг (222.75 Д ии.); П ухарска гор. 109 кг (179.85 Днн.); Хамбарине 162.50 кг (268.12 Д и н); Чараково 100 кг (165.— Дип.); Љ уб ија исл. 122.50 (202.12 Д ин.); Би- 61 �Дин. 80— ^аб ије х. Сијерчпћ; no Дин. ^О.— : Фатимб ii;. Тефтердаревпћ, Факет х. Тузлнћ н Шемсе х. Мехмедбашић; М унире х. М ујезиновић; no Днн. 30.— Ашиде х. Хаџпефендић, Џевахир х. Виловнћ, Др. Хасанбеговнћ; Дпп. 29.— : разпс жене; no Дпн. 20.-^: Наш а х. Хруитић, Алија х. Ш ехић; Н ура х. Maunrh; Дин. 16.— : Фатима Илнјазовнћ; no Д нн 15.— Ш ухрет х. Пољавпћ; no Дин. 10.— : Алнје х. Коњхоџнћ, Алмаса х. Хаџнефендић, Рабнје х. Мукић, Најла х. Бешлагић; Из Х р у ш та : Предсједншс Мјесног одбора госп. С а л к о З п н ег х. Х аџнефенднћ. Н ајла Куносић, Нафа х. Чамџнћ, А јка К а п и ћ и члан одбора г. И б р а х и м Ш е н д р о одржали М ујезиновнћ, Е м ира Омазић, Мучелеф х. Х аџиефендић, Џесу у селу Пресјецп, срез Невеспње, прво Гајретово снјело мнла х. К ахвеџпћ, М ејра х. М ујезиновић, Х атиџа х. Закос предавањем о Гајрету, те том згодом сакупили за Гајрет Biih, Х ајрн ја х. Омеровпћ, Сампје х. Спјсрчић, Џемила х. у житу како слиједи: Џиндо, М пна х. Салихспахпћ, Ваевија Прцнћ, Атифе х. Ја 50 кг Хусо Чолакхоџић; no 25 кг: Мехо Чолакхоџнћ и m aparnh, Н ура х. HIexnh, А јнш а х. Џелић, Рајф а х. Хоџић, А лија Махпнић; 30 кг; Х алпл Чолакхоџић; 15 кг: Мујо ПлоЕсме х. Чокпћ, Османагпнпца Мулаосмановић, Емина х. Сискић; no 13 кг Ахмет Чопељ и Х ајдар Чопељ; no 10 кг: Мухо мичнћ, П аш а х. Снмичић, Н. Џелнћ, Н. Телалбашић, Фадиле Махинић, Х асан Чопељ, Ђорђо Вујичић, Ахмет Мујан; no х. Имшировпћ, Р еф пја Поњавић и Тензиле х. Телалбаш ић; 8 кг: Селим Чопељ, Мухо Чопељ; 6 кг: А лнја Чопељ; no 5 кг: Дии. 9.— : Хабибе х. А запагић; no Дин. 6.— : З ејн а СелескоИбро Плоскпћ, Мехо Чопељ, Салко М ахпнић; no 3 кг: Ахмо Biih, Џемапла х. Фазлнћ, Еш рефт х. Карабеговић, Сена х. ОмаЧолакхоџнћ, Осман 3 . М ахиннћ, Мешан Чопељ, Џафер Чолакзнћ, М ујесира Х рустић, Зиба х. Ш емерет; no Днн. 5.— : Сулхоџић; no 2 кг: Омер Чопељ, Мехо М ахинић, Ибро 3. МахнTamija Паш ић, Фата Д издаревић, Ф ата х. Мујагпћ, Нејре х. n nh, Омер М ахинпћ, Осман еф. М ахинић n Ариф Махинић. Ахметбвић, Ф ахнре х. Ж унић, Есма х. Хасановић, Риф а МуУкупио 273 кг жпта. Ово je жнто Мјесни Одбор у Хруштнма прода<Л зџ, ха'ремагић, Д евлет х. Џиидо, Н ура Д издаревић, Есма Хафпзовић, Зиба MopanKiih, Х анумица Јаш арагић, Сена Омазић, Дпн. 541.50. Фатпма Ж илић, Паш а Куносић; no Дин. 4.— : Зум рута Прцпћ, Из Т узле: Госп. О м е р A. О м а з и ћ дозначћо je Дин. Џемиле х. Телалбаш нћ, Д ервиш х. Hniunh, Зум рут х. Куно400.— прплога, a дароваш е rfct no Дпн. 40.— : Љ убо Сиљаcnh, Му.чафера Бегнћ, Зум рута х. Чуругнћ, Н ајла Х укић, noBiih; no Днн. 20.—; Ш ериф Х ајдарпћ; no Д пн. 10.—: РаСајм а х. Омазић, Х ајрпја Ш ербић, Р абија х. Скоруп, Асима ш пд Ибрнћ, Ју су ф С м ајловп ^ Mj'jo, 'Бивић, Салих Мумић, М нразовпћ :по Дпн. 3.— : Х ана М ујезиновић, Нафнја х. ЗаиОмер Бећпровић, Ахмед Ш вракић, Мехо Фејзпћ, А л р ја Г Ч и р ^ .човић, М улије х. X ycnh; no Дин. 2.— : М унире х. Кесић, Х ана кпћ, Бего Чамџнћ, А дем Дубравнћ, Осман М ујарић, А риф Ж илић, Р у к и ја Ж илић, Зипет х. Азапагић, Ш ефка Заимовнћ Мехмедановпћ, Осман Б емаковии, Ибро Рахмановић, Ју су ф Р а з и ја Топчагпћ, 'Вулса х. Ж уннћ, Фатима х. А јановпћ, СаШахбазовпћ, Ш аћир МусЈмгаовдћ, Хусејн Делић, О саан Ју и п ја Чамџнћ, Алије х. Сарнхоџић, Емпна Калесић; Дин. 20.— ciih. Kapo Делић, А днја Делнћ, М ешан Б еш ић, Ш ерпф алпја елебн х. А лагнћ; Дин. 1— Сајда Куносић. Булић, Ахмед К авазовпћ, М устафа Мусић, Мухарсм Хоџнћ, И з С ар гје ва : Сеннор — ш еф фирме Роубичек и друг у Мустафа Хоџнћ, Осмо^Цибрпћ. Зеир Захпровић, O iiep КолС арајеву г. Ото В. Роубнчек, прилнком прославе 50-годишчаковпћ, А бдулах Чајић: псиДин. 5.— : Мехмед Х ускић, Али ite r 1>ада у лравц у утврђењ а и проширсња узајамипх тргоеф. Малкић, Мехмед М алкпћ, Адем Б араковпћ, Ибрахим Me* лачких вепа између Чехословачке и Краљевине Југославије хнћ, Хаспб Х алнлчевић, Х усe in Х алнлчевић п Ш абан Ферпоклонно je д руш тву »Гајрст« за његове пнтомцс 5 готовнх хатовић. однјсла. H a окружнпцу Главног Одбо^а Г ајрета агплне п вријеИ з П ријепољ а: Мјеснн Одбор у Прпјепољу основао je дне одборнице Ж енског Мјесног Одбора у Т узли сакуппле су своју бпблнотеку н том се згодом носебннм писмима образа Гајретову нзложбу, прнликом годнш ње забаве у С арајеву тио р а зш ш к љ иж арам а у земљ п с молбом да з а ову књи36 комада врло лијеппх n сачуваних ручни х рад ова и то ж н и ц у иоклоне извјесан број књига, што je донекле и успио; како старинских тако и новијих, a дароваш е сллједеће roКш иж ара Гецс Кон у Београду даровала je 45 комада спође-пце: Тахире х. Селссковић, везену блузу; Емине х. разн пх Kibnra у вриједноети до 500.— динара; Сердаревић, хаљпницу; Еминс х. С ијерчпћ, форханге; Рапфе Х љ и ж ара Р ајковнћ и Ћ уковић у НеоградЈ’ 26 комада х. Ножпћ, везеиу махраму; Зибе х. Крш лак, једнограну; Харазнпх књ ига у вриједности до 400.— Днн.; сиба Виловић: јастук; Фадиле х. Имш провић: старинску коБ р аћ а П аш ановић (чланови Мееиог одбора) 50 комада ш уљ у; Садет х. С алпхспахић: ја стук ; Х анум а Аждеровић: разн нх књ ига у вредности до 400.— динара; декицу; А лије х. Коњхоџнћ: јаглук; А иш е х. М утсвелић: Госп. Бош ко Кочовић, предузнмач и з Пријеноља и члпн јаглук; Теизиле х. Телалбаш ић: чеврму; М укелеф х. Х аџиГајрета 10 ком ада разн их књ ига у вриједности до 200.— ефендић; једнограну; Х анум а Чамџић: јасту к и д еки цу; Зумд и н ара; рет х. Прцић: рубац; Фатиме х. Т ефтердаревић: јагл ук ; 'БулГосп. Јово Митраиовић, учитељ у пензији, 5 комада са х. Е фендић: јасту к; А тиф а х. Х аџијаш арагић: деки цу; књ ига у вриједности до 100 дннара. Рефнје х. Поњавић: јасту к ; ханум а М оранкић: милије; Есме И овим путем племенитпм дароватељ нма топла хвалп! х. Чокић: махраму; Фатиме х. С и јер таћ ; чеврму; ханумица пЛаПН 60.50 кг (99.83); РаковчЈшИ 6Ž.50 Kf (lOŠ.13 Дин.); ttyхарска доња 194 кг (320.— Дин.); Чела 100 кг (165.— Днн.); Мнљаковцн 77.50 кг (127.88 Дип.). Укупио 3.237.68 кг (5.024.95 Дин.). Из Х р у ш та : Ha свадбн у Ахмета Чоиеље у Пресјецп, срез Невесиње. сакуппо je претсједннк Мјесног одбора, учитељ г. Салко Капић, за Гајрет Дин. 114.—. Х афизовић: рубац; Челсби х. А лагић: ш ам ију; Тевхида х. Метиљевић: учкур; Ш емсе х. М ехмедбаш ић: старински јастук; Разије х. Мехмедбашић: чеврму; Х анум а Б иоградлић: јастук; Х ата х. М ујезиновкћ; јелек; ханум а Ж унић: махраму; Сампјс х. С ијерчић: чеврму; ханум а Џ инић: махраму; Тнје х. Д ервиш еф ендић: декнцу; Фатиме х. И брахимкадић: рубац и Зи н ет х. Г лухвћ: милије. И з Т узле: H a М евлуду Ж енског Мјесног Одбора у Ту8ли, 17. октобра 1929. дароваш е нрнлоге и то: 62 Иа Плевљ а: Д а се питомцима Плеваљског Гајретовог конви кта з а вријеме Рам азан а побољша храна, обратно се јс Мјеоии Одбор n a све виђенпјс грађане с молбом д а сваке вечери д ају no једну слатку питу односно баклаву и no два килограма меса више. Грађани муслиманске вјере радо су се одазвали предљој молби и примнш е се д а поклоне питомцима за вријеме Р ам азан а no јед и у слатку питу односно баклаву ил и рахванију и то гг: Д ервиш сф. Ш ећеркаднћ, окр. муфтија; Омербој �СелМаноВнК судвја Јг ћ.; Мухамед еф. Хаџискајловик, бла гајник Муслиманске банке; Сејфи еф. Ш ећеркадић, члан Врх Муфтијства у п.; Али еф. Чаушевић, трговац; Ћамил беј Дрн да, учитељ; Хилми беј Дрнда, трговац; Авдага Чинага, трго вац; Осман еф. Ћатовић, трговац; Мехага Чаушевић, трговац Раш идага Чаушевић, трговац; Кадри еф. Кадрнбашић, трго вац; Суљага Халлибеговић, трговац; Ш аћирага Курбеговић трговац; Мехмед еф. Каракаш, трговац; Ш ериф еф. Бачевииа трговац; Сабит беј Бајровић, студент; Ибрахим еф. трговац Абдулах еф. Ћулаховић, трговац; Хаџи Смаилага Кујунџић пекар; А бдулах еф. Карахметовић, трговац; Ибрахим еф. Kaрахасановић, трговац; Смаил еф. Мухзуровић, трговац; Риза еф. Ризамулић; Сафит беј Мушовић, Мурат еф. Трхуљ, трговац; Саид еф. Сурулиз, трговац; Латифе х. Корјенић; Ханефи беј Акбеговић, трговац; Зејнил еф. Мршић, трговац; Осман еф. Хаџишаћировић, пошт. чин.; Ибрахим еф. Београдлија, управник конвикта; Мухамед еф. Ш ехагић, трговац; А лија Лачевић, трговац. шо, Суљо Хошо, Халил Хајдаровић, Адем Хоџић, Мујо Моћевић, Ислам Жига, Осман Хоџић, Бего Стовраг, Имшир Стовраг, Мевла Дркенда, Ибро Дедовнћ, Салих Хоџић, Ејуб Хоџић, Емин Бавчић, Асим Бавчић, Селим Бећковнћ, Хасан Гец, Касум Стовраг, Ш ериф Куруџија, Хамид Куруџија, Рагиб Ш убић; Дин. 8.96: Омер Дедовић; no Дин. 8.— : Абас Рашчић, Сулејман Цуплововнћ; no Дин. G.72: Медо Мехмедспахић, А лија Дедовић, Мушан Дедовић; no Дин. 6__: Хал ил Чардаклија, Механ Келемиш, Амил Жига, Адем Жига, Бидо Плакало, Ибро Хреља, Ш аћир Клапух, Неџиб Жига; no Дин. 5.— : Хасан Летић, Петар Потпара, Хајро 'Бого, Ариф Алимановић, Illahnp Татаровац, Емин Бешлагић, Салих Алимановић, Селмо Вукас, Узејир Моћевић, Дервиш Крухо, Хасан Кржава, Омер Хоџић, Раш пд Poro, Мујо Шљиво, Џано Дркенда, Алија Стовраг, Бешир Дркенда, Хаснб Бранковић, Ејуб Муслић, Халнл Пашалпћ, Ралш д Бабић; no Дин. 4.— : Омер Хоџић, Мујо Камерић, Едхем Сарајлић, Х акнја Бавчић, Шемсо Бавчић, Алмас Бавчић, Суљо Моћевић, Халнл Хоџић, Мушан Сајлић, Назиф Чутуна; no Дин. 2.— : Азема Рашчић; Дпн. 40.— : Дервпш Хаџалпћ; Дин. 42.— : Ејуб Бавчић; Дин. 44.— : ОсманДЗавчић; Дин. 40.— : Мехмед Бавчић; Дин. 4.— : Имшир Клапух. Гг. Дервиш еф. Ш ећеркадић, Омербег Селмановић и Зејнил еф. Мршић сакупили су у околним селима среза плеваљског слиједеће прилоге као и чланарину за Гајрет: Дин. 124.— : Фехим Диздаревпћ; Дин. lio.— : Ибрахим Шљиво; Дин. 100.— : Зејнил Мартиновић; Дин. 110.— : Дервиш Кожо; Добровољни прилози из Котор-Варош и Дин. 69.— : Мустафа Цуплововић; Дин. 64.— : Тахир .ЛилтлМеђу осталим приходом дозначио нам je Мјеснп Одбор ревић; no Дин. 56.— ; Вејис Тахрибеговић, Муниб Џака, Муу Котор-Вароши и Дин. 1.275.10 прилога, a потјечу: стаф а Коминлија; no Дин. 64.— : Азнз Бавчић, Латиф Кожо, у селу Равну сакупљено 108 кг кукуруза (135,— Дин.); Ибрахим Дркенда; no Дии. 50.— : Радоран ■Зечевпћ, Марнниз села Равана 3 кг граха (Дпн. 9.—); Хасан Теуфик из Коко Вечетић, Вејис Жига; Дин. 44V— :,\Јуоуф Дркенда; Дин. _ т о р а 5.50 кг. кукуруза (6.80 Дин.); добровољнн прилози са40.—: Муса Диздаревић; Дин. 44.— : Каснм Куновац; ДВнГ купљени no С. X. Селимовићу, Дин. 600.— ; Мухамедага Дпз36.— : Абдулах Ш абовић; no Д и н-'04.— : Мбхмед Сарајлић, дар из Котора 2£_кг\ кукуруза (27.50 Дин.); Фехо Хуспћ из Х ам дија Бавчпћ; no Дин. З О ^ : Ш ериф Кожо, Сејфо Bagjo Б аш ића, добровољнп прилог Дин. 10.— ; Мухарем Мујканочпћ, Мусгафа Диздаревпћ, Алија Толе и Хасан X. Пирић; вић иа Башића, прилог Дни. 10.50; из села Вранића 5 коДин. 29.— ; Латиф Моћевић; Днн. 28.— : Ајдип Диздаревић; коша, добр. прилог (40.— Дин.); Салих Ђувелек из Равана no Дин. 26.— : Селим Џака, Ремзија Жига, Мехмед Ченгић и 5.30 кг кукуруза (6.50 Дин.); Мухарем Хоџић из Равана 20 Мехмед Пуплововић; no Дин. 25 .—r: Рамиз Тато, Осман Декг кукуруза (25.— Дин.); из села Вранића 94.30 кг кукулић Смајо Х алат и Хилмо Кубар; Дии. 24.— : Хакија Тахируза (11S.10 Дин.); из села Вранића 25 кг граха (75.— Дин.); ровић; no Дин. 22.40: А лија Мехмедспахић, Осман Рпзваноиз Bi)aHiiha у готовом Дин. 15.— ; Мујо Мехмедовић из Вравић, Суљо Мусић, Авдо ДедовпИ п Мухарем Рпзвановић; Hiiha у готовом Дип. 12.50; учитељице домаћинске школе и нар. осн. школе из Липовца прилог Дин. 40__ ; ТЈура Гаврић Днн. 21.— : Хнлмо Жига; no Дпн. 20^ - : Мехо Џака, Illahnp Рашчић, Смајо Саковић, Касим Ђого, Паша Чардаклија, Јуиз Ж нвиннца прилог Дин. 10.— ; Иво Ш аш ш а из К. Вароша прилог Днн. 0.50. суф Жпга, Ђул Моћевић, Алија Дркенда, ^Ејуб Моћевић. Халил Б авчић, Фехим Џанковић, Харун Диздаревпћ, Едхем Мјесни Одбор надаље je упнсао за члана угемељача г. Диздаревић; Дин. 17.92: Наил Дедовић; no Д ин.^16.— : Бего Сманлагу Алагића, посједника пз Врбањаца п одмах уплатио Дин. 100.—, a остатак док добије днплому. Џака, Смаил Диздаревић; Дин. 17.— ; Шабан ШабовпН; no Разни добровољни прилози Дин. 15.— : Ибро Рашчић, Мехмед Плакало; no Дин. 14.— : У првој половпци фебруара приспјеш е слиједећи доИсмаил Хаџалић, Сејфо Џака, Омер Алимановнћ, Мухарем бровољни прилози; Ш ахман, Бећир Алнспахић, Хајдар Дркенда, Бего ОсманоБраћа Ахметашевић — Сарајево Дин. 600.— вић; no Дин. 12.— : Х алил Хајдаровић, А лија Хасовић, МуОсман Камарић — Сарајево Дин. 400.— стафа Дугоња, Мухарем Доксан, Смаил Доксан, Салих ПуМухамед Нухбеговић — Сарајево сакупио Дин. 102.— повнћ; no Дин. 11.20: Омер Бабић, Салих Дедовић, Шабан Атиф еф. Сочо — Сарајево Дин. 50.— Баш ић; no Дин. 10.— : Зулфо Ризвановпћ, Јакш а Јеловац. Ж енскн Мјесни Одбор — Грачаннца Дпн. Дин. 75.— Бејто Кубур, Фехим Кубур, Рсџо Џака, Омер Шахман, ШаМјеснн Одбор Гајрета — Вучковац Дин. 109.50 h n p Прцо, Салих Имамовнћ, Шемсо Жнга, Осман Жпга, ХаМјесни Одбор Гајрета — Зворник Дин. 415.— сан Џака, Ш аћнр Саковић, Хасан Чардаклнја, Ш аћнр ХубаМјесни Одбор Гајрета — Бос. Градиш ка Дин. 1.000.— Hnh, Мехмед Чутуна, Беган Корора, Абдо Алимаповнћ, ТаМјесни Одбор Гајрета — Озрен Дин. 125.— хир Хајдарови!!, Осман Вукас, Хамид Ч ард аи и ја, Оеман Пашага Дедић — повјереник Завпдовићи Дин. 291.— Џомба, Осман Клапух, Исмаил Клапух, Moma Шабовић, Ел. Мухамед Конаковпћ — повјереник Ж епа Днн. 20.— мас Чардаклија, Ариф Мујановнћ, Латнф Дупчапчћ, Махмута Расим Имамовнћ — повјер. Скендер В акуф Днн. 150.— Рашчић, Aro Стовраг, Халнл Тахировић, Нурко Бавчић, Садо Свнма дароватељима топла хвала! Стовраг, Бајро Стовраг, Мујо Хошо, Јусуф Бунгур, Ибро Хо- Jesam li podmirio dužnu pretplatu? 63 �бстале Гајретове вијестН „Банка Гaipem'‘ — Гајрету Како je познато, Главнн Одбор Гајрета je прошлпх roд ина подузео а к ц вју за прикупљ авање 20%-тпнх крунских бонова, издатих прилпком маркирања бпвш пх крунских новчапица. Успјех те акцнје износио je 29.751.04 дииара у боновима. Тп бонови су годинама бесплодно леж али и вођени у друштвеној активн, пш чскујући моменат к ад а he се моћи да уновче. Ha основу недавног расписа Мннистарства Фпнансија Главни Одбор je уступно ове бонове својој великој доброчпнптељицн »Банкн Гајрет« с молбом да нх уновчи no 50%-тној врнједности. »Банка Гајрет«, као и уви јек цпјенећи и потпомажућп рад и настојања Гајрета, изаш ла je Гајрету н овом прплнком у сусрет, виш е него je и замољена — уновчившп све ове бонове у њнховом номиналном износу, н ако je за своје потребе могла ове бонове набавнтп no 40% н>пхове номиналне вриједности. H a тај иачпн je »Б анка Гајрет« н овом прнликом допрпнијела Гајрету око 18.000.— динара, што ii obiim путем са великом захвалнош ћу истичемо. Оснивање Задруге за Пољопривредни кредит у Жеаи Повјереник Гајрета у Ж епи г. Кокановпћ властптом iiiniцпјативом основао je 15. XI. о. г. Мјесну задруђг. з а пољопривредни кредит у Ж епи, срез рогатички, која бројп преко 30 чланова све сампх муслимаца чија ее управа конституисала овако: П ретсједник Aro Х алиловић, т е ж а к , потпредеједник: Ш абан Бегпћ, учитељ; члановв управе; Мехмед Куловац, Мухамед Имамовић, Зајко. Зцопћ (те£ а^п !^ секретар ник: Мухамед Конаковић,-^имам матпчар. Надзорн Illah n p Табаковић, тгрговац. Внјесшн из Бужима П овјереник Гајрета уНВужиму г. Ибрахпм Мустафпћ o iпочео je са купљењем добровол>ннх прилога у нарави н а територију повјерене м у опш тиае и досад je већ сакупно близу 10 метара разног ж нта, a надати се je д а he сад з а вријеме рамазана н а п ћ н и на 20 метара. Поздрав I. редовној главној скупштинн Мјесног Одбора Госп. Ф е ј з у л а х Ч а в к и ћ , досадаљ и предсједник Мјесног одбора у Бос. К рупи, којн je иедавно премјеш тен у Буж им , упутио je скупш тини Г ајрета у Бос. К рупи слнједеће ппсмо: Б раћо скупштинари, Жао ми je, што нпсам д анас међу Вама и а I. ред. глав. скупш тини нашег Мјесног Одбора Гајрета д а к ао досадањ и предсједиик ове менп најм илије устапове порадим заједнички с Вама на остварењу племените и узвиш ене Гајретове идеје. Због мога слабог здрављ а и старости, због удаљености 6Д 33 км и слаба пута, због зпмско^ n хладног времена U оскудпце слабих сеоскнх возила нисам сада међу Вама, али сам срцем и душом међу Вама Знам, д а je и Вама свнма Гајрет мно и драг, д а Вам лебдн u пред очима Гајретов културни и екоиомски напред ак и развнтак иас муслпмана, паш е будућности, развитак наш ег сиромашног народа, a нарочито тежака, који je no природп надарен, те he школом получити најбоље успјехе у културном и економском погледу, a тиме je у вези и државно наиредовање. Mene особнто весели сложан рад, рад свију чланова Гајрета, a баш je н а јсдинственој подлози и раду основан наш Гајрет. Споменемо ли и ону народну: »Слогом расту мале ствари, a неслога све покварн«, то заиста ври једи у пуној мјери за наш Гајрет. И ако je био испрва м ала opraнпзацнја, м ала ствар, нмао je замаш не циљеве: нациоиално u културно васпитаље омладине, прппремајући je за н>ену будућност, з а боље и срстније дане. К ултурнн и економски успјеси су Гајрета као сунце сјајни. Зато Гајретови пријатељи судионицн, којн потпомажу и подупиру Гајретове добре и благодарне циљеве, заслуж ују. да* им пзразпмо наш е дубоко поштовање и велнку захпалност. Својнм радом Гајрет нам je дао видне резултате у националпоМ и просвјетном погледу нас муслимана од свог о с к д к а . n a досада, без обзира н а личности, које су се мијсњ але у њсговнм одборима. И у годинама теш ке привредне крпзе не малаксава, већ ради. Од овог његовог рада чине изузетак годнне Свјетскога рата, к ад а туђш кж а управа затв ара врата свима пашпм култЈ-рним, културно-социјалним и сличннм установама, n a и Гајрету. У слободи, у слободној и уједпњеној uanioj Отаџбинп угославијп слободан je н паш Гајрет. Слободан je у своме гацноналном и културном раду за добро свију нас, чнји je рад наиш ао na признаље код највнш нх мјеродавннх кругова паш е Отаџбинс, на признањ е нашег узвиш еног Краљ а Алек сан д ра I., д а je свог сииа, a будућег нашег Краља, Престолоиаследнпка Петра, поставио Протектором Гајрета. Ж ивио Крал>! Ж ивпо Протектор Гајрета! Bpaho екупш тинарп Ж елнм; д а Ваш рад буде плодоносап н користан! Вао све — као Гајретове чланове, као људе братске слоге, као љ удс реда и р а д а н а корист и срећу нашег снромашног и напаћсног подмлатка, наш е будућности, спнове наш е Отаџбинс, све Вас редом нскрено штује, од срца грли и љуби и братски поздравља. Поздравна деаеша предсједннку Гајрета г. др. Хасанбеговићу Бос. К р ул а : Са данаш њ е скупш тине Гајрета ми Вас поздравл.амо као прстсједника друш тва вјерујући у Ваш буд ући рад као и досадањ и н а општс добро Н ације и Отаџбине, n a се надамо д а ћемо у Вашем патриотизму и оличеном пож ртвовањ у н аћ н великог примјера и иницијативс такођер и з а наш с ж ртве и з а рад. — Претсједник: Ахмет Шехић в. р. Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav”? 6i �Med. Univ. SVAKI M USLIM AN T R E B A DA KUPUJE SA MO mm Dr. GAJRETOV specijalista zubni liječnik Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1 Ordinira s v a k i m d a n o m od 9— 12 sati prije podne i od 2— 6 sati poslije podne jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a jr e t " Narudžbe: Papirnica Tvornica cigarpapira može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu Sarajevo, Strosmajerova — Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala glašujte u „G A IR ETU " 6 oOOOOOO©OOCDOOOOOGXDO SS« '-” ш там парпја: O ft S ~ 7 A И З Р А ћ У Ј Е Н Д Ј Б О Љ Г CBE Ш Т А М П А Р Ш П О С Л О В Е УЗ КУЛДНТНЕ ЦИЈЕНЕ СЛАГАКИ СТРОЈЕВИ СГЕРЕОТИПМЈА РОТАЦИОНН СТРОЈ CIMKOGRAFIJAI ‘ ' 4, ‘ * S. D. ALKALAJ, Sarajevo Hamdija Kopčić Гх C IG A R P A P IR K U i e i l u JEDrtOJ I VIŠE BOJA :- :И j e d in a m a j u g u n a Se k r a l j e v in i < ^ S ^ ^ ® g ^ V ^ K N J I O O V E Z h lC A : P0“IIUJEки,|“ м �Banka Gajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 40.000.000'- Rezerve Din 2,000.000'Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućlm poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i humanitarne ustanove. Od čiste dobiti daje 6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a j r e t ”. Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške uka­ maćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba ■ l l l l ! l l l l ! l ! I I I H i i l l l l l l l l l | l i l l l |t l l l l l | | | | i l l | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | l l l l l l l l ! : | : | | | | | | | I H I I I I l i m B o s a n s k o Industrijalno i ТгдоиасИо B a n k a d. d. |D r . Omer Bahtijarević Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 fi Potpuno uplaćena dionička glavnica | dugogodišnji liječnik Drž. I | Bolnice, operater i spe- J | cijallsta za operativne bo- I lesti, asistent chirurškog I odelenja Državne Bolnice Rezervni fond D in 7,500*000' p l f f l Prima u l o š k e na štednju, vrši znake u unutrašnjosti i inozemi uz n a j p o v o l j n i j e uvjete,finansira industrijska i trgovačka poduzeća | Ordinira od 1 -3 i ■ ! 1 p o s lije p odn e Interurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split ( u Aleksandrovoj ulici br. 45 Temeljna glavnica ^ P O P ^ O O * - Dinara ш općine grada Sarajeva Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 B a v i se sv im p o slo v im a ko ji zasijecaju u b a n k o v n u stru ku . — O s im toga im a sv o ju Z A L A G A O N IC U k o ja d aje z a jm o ve n a zlato, sre b ro i o sta le d ra g o ­ c je n o s t i u z n ajp o voljnije kam ate. н � https://kolekcije.nub.ba/files/original/6b758a71f10e33ebbbce9c235e8568b3.pdf 72e5767b19c650e6c6b99a40554abc1a PDF Text Text лисг ш г т двшва за kvatvpnc ишнбмска ттсдизама муиитнл С А Д Р Ж A Ј: Први Реис-ул-улема Краљевине Југославије, Закон о Исламској верској заједници, t Уррдба о привременој оргализацији власти и послова Исламске верскв заједнице. ;| Н њ и ж е в н и п р и л о г i Хамза Хумо: Три самца (припов|е(гка), С. A. Бурина: Утапаље (песма), Илијас Л арџић: 0 јесени (песма), Хамид Диздар: Крњнна ступа (приповетка), Белешке: Нова драма 1Ахмеда Мурадбеговића. Популарна страна Оретно дијете, Бањалуко, Шећер Шећо, Моји пути, Hama отаџбина, Из »Читавже за одрасле«. Привреда Инж. Шериф Бубић: Предавања из задругаротва за сеоску омладнву. ГаЈретов гласник Гајретове бајрамске забаве, Свечана Гајретова забава у Сарајеву, у Моотару, у Требиљу, у Вшпеграду, у Кладњу, у Орахови, у Скопљу, у Новом Пазару- Гајретов теферич, Гајретови мевлуди, сијела, Новн добротвори и утемељачи, Течајеви за неписмене, Рад на даљњем проширењу Гајретове организације, Добровољни прилози, Поздравне депешв претсједнику Главног Одбора и осгале вијести. Чесгитке пресвијетлом Реис-ул-улеми, поводом аеговог именавања /за Реис-ул-удему Краљевнвд Југославије. 16. МАРТА САРАЈЕВО 1930. У р еђ у Је : Х а м з а Х у м о БРОЈ 6. �Г А Ј Р Е Т , лист ГаЈрета друш тва з а културно и ек он ом ск о п о д и за њ е м усл и м ан а, и зл а зи 1. и 16. сваког м есец а , a ц ен а м у Je e a наш у О таџбину 100 двн ар а в а годину, a з а с в е о ст а л е з е м љ е п рек о гран и ц е 200 д ин ара. Ђацш д о б н в а ју лист у п ола цене к од Главног О дбора или к од у п р ав а Г ајр етов и х вонвшсата. ПоЈедини броЈ стоЈи 5 динара. Директор Уредник Х а м и д Н у и и +s Х а м за Х умо Власпик друпггво „ГаЈрет". — Главнн в одговорни уредник: Х а м за Х ум о. — З а ш таи п ари ју.’ „Б осан ск а Пошта" одговара Јоси п Енгл. �ТЈ*>avti Prvi Reis-ul-ulema Kraljevine Jugoslavije Njegovo Veličanstvo Kralj, 28- pr. mes., potpisao je ukaz kojim se za Reis-ul-ulemu kao vrhovnog starešinu svih muslimana u Kraljevini postavlja presvijetli g. Hadži M. Džemaludin Caušević. Ovim postavljanjem g. Cauševića na naš najviši verski položaj pao je izbor na najbo­ ljega među nama, koji je tako ocenjen i odu­ ševljeno pozdravljen, širom ćele Kraljevine, od svih muslimana koji razborito misle o svojoj budućnosti. Pored najviše teološko-pravne spreme i dugogodišnjeg iskustva u dosadašnjem polo­ žaju Reis-ul-uleme za bivšu Bosnu i Hercego­ vinu, g. Cauševića resi jedno svojstvo koje za današnje stanje poznavanja i verovanja islama u našim krajevima, vredi najviše, a koje se danas veoma retko nalazi kod našeg duhovničkog staleža, t. j. racionalno shvatanje u su­ štini racionalne vere islamske. Kao čoveka g. Cauševića rese takođe vrlo retke osebine. Prema nižim i slabijim uvek blag, ljubazan i očinski raspoložen, on je prema višim uvek korektnog i doslednog držanja Njegovom odličnom re­ prezentativnom nastupu, koji je za taj visoki položaj neophodno potreban, njegovoj govor­ ničkoj veštini i propovedničkoj toplini ne bi se kod nas uopšte moglo naći zamene. Na hiljade čestitki, koje je on primio prigodom tog po­ stavljanja, jasno su svedočanstvo da se te njegove osebine poznaju i priznaju svudav u Kraljevini gde ima muslimana. Izborom g. C a­ uševića za položaj vrhovnog verskog starešine svih muslimana u Kraljevini, Njegovo Veličan­ stvo Kralj je dao najvidnijeg dokaza o Svome očinskom staranju za naše dobro i napredak. G Caušević rodio se godine 1870 u Arapuši, srez Bos. Krupa. Početnu školu je učio u Bihaću, a u Carigradu je svršio teološki i pravni fakultet. Koliko je njegovo znanje i naučnička sprema bila cenjena i od najviših verskih naučnika carigradskih, vidi se po tome što mu je bio podeljen naziv mule od Stambola, koje su odlikovanje dobivale sam o one ličnosti koje su dolazile u kombinaciju za položaj šejhul-islama. Po svršenim studijama se povratio u domovinu, gde je, u Sarajevu, postavljen 1903 godine za nastavnika arapskog jezika na gimna­ ziji. 1905 godine izabran je za člana ulemamedžlisa, a ^ l9 0 9 ’godine zu profesora šerijatske sudijske škole. Kad je 1913 bio po prviput izabran za Reis-ul-ulemu, bivša tuđinska vlast nije htela da potvrdi taj izbor. To je morala učiniti tek onda kad je hodžinska kurija i na <?5 �pređuju i upotrebljavaju prema savremenim po­ trebama islamske vere. Sada, na g. Čauševića čeka njegov naj­ važniji posao: predsedanje veću koje će izra­ G . Č a u še v ić je , i p ored s v o g a zv a n ičn o g a , diti Ustav islamske verske zajednice. To će veom a razgran atog i n ap orn og rada nalazio veće biti sastavljeno, prema § 22 zakona o vrem ena i za javni rad na području islam sk ih islamskoj verskoj zajednici, još od svih članova nauka. P r e v e o je sa lu rsk o g jezika vero n a u čn i Ulema-Medžlisa, svih muftija i svih članova oba udžbenik o d Bergivije. 1 9 0 6 g o d in e j e uređivao Vrhovna šerijatska suda. Tim Ustavom će se odrediti sastav svih organa verske zajednice, m uslim anski č a s o p is „B ehar", a 1 9 0 7 i 1 9 0 8 je izdavao versk o-pou čn i m ese č n ik „Tarik". njihov detokrug^ i nadležnost. Čvrsto smo uveŽalim j e n a p isa o „Kralku isloriju islam a" , „Is­ reni da će g. Čaušević i na tom poslu ispoljiti lam ski velikani" i „V azovi i N a sih a li (P ro p o - sve svoje odlične kvalitete i da će ga završiti sa punim uspehom na dobro i napredak svih vedi i s e v eli)" . Ta je dela šta m p a o arapskim pism om na srpskom jeziku, š io j e u o n o vrem e muslimana u Kraljevini. Već samim Zakonom zn a čilo vrlo sm elu reform u, jer su m uslim an i o islamskoj verskoj zajednici otstranjene su neke osnovne zapreke koje su ometale sve kroz d u g e v e k o v e učili veru s a m o na turskom i arapskom jeziku, te s e tako b ilo vrlo du b ok o akcije za savremeni versko-prosvetni rad među uvrežilo shvatanje d a s e islam na drugim j e z i ­ nama muslimanima, a Ustav kojim će se u potpunosti odrediti funkcionisanje organizacije cim a i n e srne učiti. P r o š le g o d in e j e o n u tom pravcu u činio j o š je d a n korak napred. N je g o ­ islamske verske zajednice, otstraniće sve te vom inicijativom izd ao je ulem a -m ed žlis ćirili­ zapreke u celosti. G. Čaušević će pri izradi Ustava imati najvažniju reč i time će on steći com i latin icom šta m p a n e p o č e tn e š k o lsk e velikih istorijskih zasluga za prosvetno-kulturni islam sk e v e r o n a u č n e udžbenike: „V elik i llm ihal" i „M ali llm ihal", k oje j e izradio n a š p đznatb preporod muslimana i po tome za, njihovo puno versko-prosvetni javni radnik i p e d a g o g g . Su- nacionalno osvešćenje. lejm an M ursel. f Vrlo nam je drago što možemo podvući, U svojstvu Reis ul-uleme, u stalnom virilnom to da je g. Čaušević većinu najoduševljenijih čestitki dobio iz redova Gajretovaca. Stoga mu, predsedništvu u bivšem vakufsko-mearifskom sa­ ispred svih njih, možemo ponovno da česti­ boru, g. Čaušević se pokazao, u prvom redu, tamo, želeći da mu Bog podari dug život, kao inicijator, zagovarač i pom agač svih akcija zdravlje i snagu, kako bi mogao da najsrećnije koje su išle za tim da se vakufska dobra una­ završi i glavno delo svoga života. drugom biranju učinila isii izbor. O d lađa pa d o danas, g. Č a u še v ić j e neprekidno o b n a ša o lu najvišu versku funkciju kod m uslim ana b iv še B o sn e i H ercegovin e. Zakon o Islamskoj verskoj zajednici Kraljevine Jugoslavije MI ALEKSANDAR I po milosti Božjoj i volji Narodnoj Kra lj J u g o s l a vi je Na predlog Našeg Ministra pravde, a po saslušanju Pretseđnika Našeg Ministarskog saveta, propisujemo i proglasujemo: ZAKON o Islamskoj verskoj zajednici K raljevine Jugoslavije § i- Svi muslimani u Kraljevini Jugoelaviji sačinjavaju jednu samostalnu Islamsku versku zajednicu, pod Reis-ul-ulemom kao vrhovnim verskim starešinom. Islamska verska zajednica javno ispoveda i uči svoju islamsku veru, javno vrši svoje islam ske verske dužnosti, i samostalno upravlja i uređuje svoje verske, versko-prosvetne i vakufske poslove. 86 §2. Organi Islam ske verske zajednice jesu: 1) Džem atski medžlis, na čelu sa džematskira imamom; 2 ) Sresko vakufsko-mearifsko poverenstvo, na čelu sa šerijatskim sudijom; 3 ) Muftistvo; 4 ) Ulem a-m edžlis u Sarajevu i Ulema-m edžlis u Skoplju; 5 ) Vakufsko-m earifsko veće u Sarajevu i Vakuf­ sko-m earifsko veće u Skoplju; 6 ) Vrhovno versko starešinstvo u Beogradu, sa Reis-ul-ulem om na čelu. Sastav organa pomenutih u prethodlnom stavu, kao i njihov delokrug i nadležnost, predvideće se Ustavom Islam ske versk e zajednice. �§ 3. Postupak za izbor Reis-ul-Uleme, članova Ulemamedžlisa i muftija propisaće se posebnim zakonom, u koliko nije predviđen odredbom § 21. §4- Reis-ul-Ulemu, članove Ulema-medžlisa i muftije postavlja Kralj ukazom, na predlog ministra pravde, stavljen u saglasnosti sa Pretsednikom Ministarskog saveta. Reis-ul-Ulema dobi ja ovlašćenje (menšuru) za vršenje verskih poslova od naročito sazvanog Saveta, koji se sastaje u Beogradu, a sačinjavaju ga: svi čla­ novi oba Ulema-medžlisa, po tri izabrana člana oba Vakufsko-mearifska veća i svi članovi oba Vrhovna gerijatska suda. §5. Islamska verska zajednica samostalno upravlja i slobodno raspolaže verskom imovinom, vakufima (zadužbinama), u granicama ovoga Zakona i svoga Ustava, a pod vrhovnim nadzorom Države. Nadležne islamske verske vlasti samostalno od­ lučuju o primanju vakufa (zadužbina) koji su namenjeni verskim ciljevima* Islamska verska zđjednica, koja po postupku o svom računovodstvu, koji će cse‘\jr'edbom propisati, preko svojih nadležnih vlasti vr^i kontrolu svojih pri­ hoda i rashoda, podleži, prem^ odredbi dugog stara čl 2. Zakona o glavnoj kontroli, vrhovnom nadzoru Glavne kontrole, u toliko što je Glavna kontrola ovlašćena da utrošak prihoda, prema ukazanoj potrebi, kontroliše pregledima, bilo д а zahtev Ministra pravde ili samih nadležnih vlasti Islamske verske zajednice. Imovina Islamske verske zajednice služi samo njenim verskim ciljevima, i ne može se ni pod kojim vidom od nje oduzimati ni na druge ciljeve upotreb­ ljavati, osim slučaja eksproprijacije predviđene za­ konom. ' § e Islamska verska zajednica i pojedine ustanove predviđene njenim Ustavom pravna su lica, sposobna da po propisima zakona stiču i drže kako pokretna tako i nepokretna dobra i vrše sva prava koja im kao takvima pripadaju. §7. Islamsku versku zajednicu pretstavlja pred Dr­ žavom Reis-ul-Ulema ili njegov zamenik, a pojedina muftistva muftija ili njegov zamenik, odlnosno gde ih nema, šerijatski sudija. Imovinsko-pravne interese Islamske verske za­ jednice zastupaju pred državnim vlastima oni organi koje predvidi Ustav. §8 Za izvršenje nadležno izdatih, na zakonu osno­ vanih naređenja i punovažnih odluka sviju islamskih verskih vlasti i organa, sve državne i samoupravne vlasti daju, na zahtev nadležnih verskih vlasti, admini­ strativnu pomoć. §9. Službena prepiska i amanetna pošta sviju islam­ skih verskih vlasti i organa oslobođava se plaćanja poštarine i telegrafske takse. § 10. Sve državne vlasti koje po svojoj nadležnosti po­ krenu krivični postupak protiv kojeg islamskog verskog službenika đtužne su odmah da o tome izveste nadležno muftistvo, kao i o konačnoj odluci koju budu donele po tom predmetu. § и. Sva ona lica koja po nadležnom postavljenju vrše versku islamsku službu nisu obavezna vršiti lično one javne poslove koji su protivni njihovom verskom po­ zivu i ugledu. § 12. Islamska verska zajednica podmiruje svoje po­ trebe: 1) prihodima svih verskih i vakufsko-mearifskih dobara i fondova; 2) verskim taksama; 3) naročitim razrezivanjem na prihode pojedinih samostalnih vakufa; 4) dobrovoljnim prilozima i vasijetima; • 5) eventualnom pomoću političko-upravnih opština; 6) stalnom državnom pomoću iz § 23; 7) verskim prirezima iz § 14. § 13. Za sve zvanične radnje verskih i vakufsko-mea­ rifskih organa plaća se samo ona taksa koju propiše Vakufsko-mearifsko veće, posebnim pravilnikom odo­ brenim od Ministra pravde u sporazumu s Ministrom finansija. Ova taksa naplaćuje se u korist Islamske verske zajednice. § 14. Prirez na neposredni porez koji plaćaju porezovnici islam ske vere u Državi imaju pravo da raspišu Vakufsko-mearifsko veće, Sresko vakufsko-mearifsko poverenstvo i Džematski medžlis, i to samo ako pri­ hodi u § 12, od 1—6, ne mogu pokriti rashode pred­ viđene budžetom. Odluka o raspisu ovih prireza za unapred određeno vreme postaje punovažna kad je odobri Ministar finansija u sporazumu sa Ministrom pravde. To odobrenje nije potrebno za prireze do 10% na neposredni državni porez koje raspisuju džematski m edžlisi po zaključku džematskog zbora donetom od 75% poreske snage u džematu. Za njihove odluke potrebno je samo odobrenje nadležnog Vakufsko-mearifskog veća. 87 �§ 15. Verske prireze prikupljaju organi državne poreske administracije, jednovremeno i u svemu po pro­ pisima za državne dažbine, i predaju ih u tromesečnim obrocima nadležnom verskom organu, koji je taj prirez propisao. § 16. Svih javnih dažbina oslobođavaju se zgrade namenjene službi božjoj i versko-prosvetnim i dobro­ tvornim ustanovama; dalje, zavodi za verske potrebe; islamska groblja; domovi aktivnih verskih službe­ nika koji su svojina Islamske verske zajednice, a namenjeni su za njihovo stanovanje; domovi islamskih verskih nadleštava; kultumo-istorijski spomenici; i dvorišta svih nabrojanih ustanova. § 17. U svim državnim i privatnim školama islam ska verska nauka predaje se u saglasnosti sa nadležnom islamskom verskom vlasti, a po odredbama Zakona o tim školama. Učenici islam ske vere n e mogu ni sarađivati ni prisustvovati n i kojoj svečanosti, bilo u školi bilo van škole, koja nosi obdležje svečanosti isključivo druge vere. Nastavne planove i programe za predavanja veronauke propisuje nadležni ministar, uzimajući u obzir potrebe verskogvaspitanja, po predlogu Ulemamedžlisa. Za udžbenike veronauke važiće propis^Za* kona o udžbenicima. Za sve udžbenike daće Ulemamedžlis svoje odobrenje u pogledu njihove verske sa« ОШШј držine. U državnim osnovnim školama v e r o n a i’ predavati kvalifikovani imami ili naročiti veroučitelji, u smislu propisa Zakona o narodnim školama. Gde. po zakonu ili inače, nije mogućno da islam sku veronauku predaje imam ili veroučitelj, vršiće ovu na­ stavu učitelj te škole koji je islam ske vere. Veroučitelje imame u svim a narodnim školama postavlja Ministar prosvete iz reda kandidata predlo­ ženih od nadležne verske vlasti. Veroučitelje u ostalim državnim srednjim i stručnim školama postavlja nad­ ležni ministar između kandidata koji podnesu odo­ brenje nadležne verske vlasti da mogu predavati islamsku veronauku u srednjim školama. Sve verou­ čitelje premešta i razrešava dužnosti nadležni m ini­ star, po odredbama školskih zakona. § 18. Sve islam ske verske autonomne škole stoje pod upravom i nadzorom nadležne versk e vlasti. 0 osni­ vanju ovih škola rešava nadležna islamska verska vlast. Ona propisuje za njih nastavni plan i program predavanja, i postavlja i razrešava njihove upravnike. Ministarstvo prosvete daje odobrenje za osnivanje ovih škola i za nastavni plan. Nadležna islamska verska vlast stara se za na­ ročitu spremu nastavničkog i vaspitačkog osoblja islam skih verskih autonomnih škola, postavlja i razrešava ga. Nadležni verski organi vode neposredni nadzor nad ovim školama i podnose o tome izveštaje i predloge o postavljanju i razrešavanju nastavnika i vaspitača Ulema-medžlisu. Vrhovni nadzor i nad ovim školama vodi Ministar prosvete. § 19. Imame u državnim bolnicama, kaznenim i njima sličnim zavodima i drugim državnim ustanovama po­ stavlja, na predlog Ulema-medžlisa, nadležni ministar. § 20. U slučaju ako se osnuje državni šerijatsko-pravni odnosno islam ski verski fakultet ili druga kakva dr­ žavna visoka škola u rangu fakulteta, Vrhovno versko starešinstvo nastojaće i starati se da predavanja na tom fakultetu odnosno visokoj verskoj školi budu u saglasnosti j,a naukom islam ske vere. U slučajevima osvedocene nesaglasnosti, preduzima kod Ministra prosvete potrebne m ere da se one otklone. Profesori i docenti pomenutog u prethodnom stavu fakulteta, koji se biraju po Zakonu o univer­ zitetima, postavljaće se, posto se prethodno utvrdi i verska podobnost kandidata ocenom Ulema-medžlisa. Prelazna i završna naređenja § 21. Na dan kad ovaj zakon stupi na snagu stavljaju se na raspoloženje Reis-ul-Ulem a za Bosnu i Herce;ovinu, Vrhovni muftija za Srbiju i Crnu Goru, svi anovi Ulema-m edžlisa i Vrhovnog muftistva kao i sv e muftije pomenutih područja. Ukazom Kraljevim, na predlog Ministra pravde stavljen u saglasnosti sa Pretsednikom Ministarskog saveta, postaviće se prvi Reis-ul-Ulem a u Beogradu, četiri člana Ulem a-m edžlisa sa sedistem u Sarajevu i četiri člana Ulema-m edžlisa sa sedištem u Skoplju, kao i d evet muftija, kojima će m inistar pravde odrediti službeno m esto. Sedista i teritorijalnu nadležnost muftistava ođrediće U stav Islam ske verske zajednice. U koliko s e m esta pomenuta u prethodnom stavu ne popune iz reda dosadašnjih službenika, koji se ovim zakonom stavljaju na raspoloženje, biće ovi služ­ benici, u roku od tri m eseca od dana stupanja ovoga zakona na snagu, stavljeni u penziju, odnosno otpu­ šteni iz službe, po postojećim zakonskim propisima. § 22 . Ustav Islam ske versk e zajednice doneće na za­ jedničkoj sednici, pod predsedništvom Reis-ul-Ulem e, svi članovi oba Ulem a-m edžlisa, sve muftije i svi članovi oba Vrhovna šerijatska suda. Ministar pravde će pravilnikom propisati način rada ove sednice. �Ustav Islamske verske zajednice predložiće se Ministru pravde, koji će ga, pošto ga usvoji, podneti Kralju na ozakonjenje. § 28. Pri prevođenju islamskih verskih nadleštava, ustanova i lica sa državnog budžeta na budžet Islam­ ske verske zajednice, Uredbom Ministra pravde i Mi­ nistra finansija utvrdiće se koju će pomoć iz državnih srestava Islamska versika zajednica stalno po dr­ žavnom budžetu primati. Pri utvrđivanju ove državne pomoći uzeće se u obzir oni dosadašnji rashodi po Finansijskom zakonu i državnom budžetu za 1929/30 godi. koji se odnose na ona islamska verska nadleštva, ustanove i lica koja prelaze s državnog budžeta na budžet Islamske verske zajednice, i iznosi t. zv. bira u Srbiji zagarantovanog dosadašnjim zakonom, kao i sume potrebne za pokriće svih ličnih i materijalnih rashoda Vrhovnog verskog starešinstva u Beogradu i Ulema-medžlisa u Skoplju. stupanja na snagu Ustava Islamske verske zajednice. Po stupanju na snagu ovoga Zakona prestaje va­ žiti zakon o »Statutu za autonomnu upravu islamskih verskih i vakufsko-mearifskih poslova u Bosni i Her­ cegovini« od 15 aprila 1909 godine, kao i svi drugi zakoni, uredbe i propisi o predmetu ovog Zakona. Sve poslove koje su vršile dosadašnje vakufskomearifske i ostale verske vlasti, osim vlasti pomenutih u § 21, stav drugi, vršiće, do dtonošenja Ustava Islamske verske zajednice i do organizacije novih vlasti, naročita poverenstva koja će Ministar pravde postaviti. Za vlasti pomenute u § 21, stav drugi, kao i za poverenstva propisaće, do donošenja Ustava Islamske verske zajednice, Ministar pravde Uredbom nadležnost i krug rada. § 27. Ovaj Zakon stupa u život i dobija obaveznu snagu kada se obnaroduje u »Službenim novinama«. Br. 10.580 Z-92 § 24. . 31 januara 1930 godine Islamski verski prirez koji je po dosadašnjim za­ Beog?hd konskim propisima naplaćivan u Bosni i Hercegovini ALEKSANDAR s. r. naplaćivaće se i dalje, sve dok še>, ne propiše novi Ministar pravde, prirez u smislu odredbe § 14 ovog^akona, i trošiće Đr. M. S r š k i ć s. r. se za iste potrebe za koje se je upotrebljavao i do : Video i stavio đlržavni pečat, Iržavnog pečata, t itar pravde, Ovlašćuje se Ministar pravde da Uredbom piše sv e pobliže odiredbe potrebne za izvršenje ov< Zakona, vodeći računa o predložimo Vrhovnog ven­ Pretsednik Ministarskog saveta, skog starešinstva. Ministar unutrašnjih poslova Počasni ađutant Nj. V. Kralja § 26. Divizijski đeneral, Ovim Zakonom i Ustavom Islamske verske za­ P e t . Ž i v k o v i ć s. г. jednice predviđena organizacija ima se izvesti naj­ dalje u roku od jedne godine, računajući od dana (Iz »Službenih Novina« br. 29 — X, 7. II. 1930.) Uredba Na osnovu § 26 Zakona o Islamskoj verskoj za­ jednici Kraljevine Jugoslavije propisujem UREDBU o privremenoj organizaciji vlasti i poslova Islamske verske zajednice Kraljevine Jugoslavije Član 1. Do organizacije novih vlasti koje će Ustav Islam­ ske verske zajednice ustanoviti, sve poslove koje su vršile dosadašnje vakufsko-mearifske i ostale verske vlasti, osim vlasti pomenutih u § 21, stavu drugom, Zakona o Islamskoj verskoj zajednici Kraljevine Ju­ goslavije, vrše Sreska vakufsko-mearifska poveren­ stva, Glavno vakufsko-mearifsko poverenstvo u Sa­ rajevu i Ministar pravde. Sreska vakufsko-mearifska poverenstva vrše te poslove kao upravne vlasti prvog stepena, Glavno vakufsko-mearifsko poverenstvo u Sarajevu kao upravna vlast drugog stepena za teri­ toriju dosadašnjeg Ulema-medžlisa u Sarajevu, a Mi­ nistar pravde, kao najviša upravna vlast za ćelu zemlju. Ministar pravde vrši opšti vrhovni nadzor nad celokupnim radom kako organa pomenutih u pret­ hodnom stavu tako i organa predviđenih odredbom § 21 stava drugog, Zakona o Islamskoj verskoj za­ jednici Kraljevine Jugoslavije. Član 2. Glajvno vakufsko-mearifsko pc&verenstvo kao i Sreska vakufsko-mearifska poverenstva sastoje se od po jednog poverenika i potrebnog broja savetnika, koje postavlja Ministar pravde. Ova lica moraju biti pripadnici Islamske vere. 89 �Član 3. 1) da vrši tekuće poslove vakufsko-mearifskog Sedište Glavnog vaJkufsko-mearifskog poveren- imetka u svom dosadašnjem upravnom delokrugu, stva je u Sarajevu, sa teritorijalnim područjem do­ naročito poslove Centralne vakufsko-mearifske za­ sadašnjeg Ulema-medžlisa u Sarajevu, a sedišta i klade odnosno Centralnog vakufskog fonda; 2) da daje upustva za rad vlastima prvog ste­ područja sreskih vakufsko-mearifskih poverenstava pena, i da ga nadzire, pa da podnosi izveštaje najvišoj ostaju ista kao što su i do sada bila. vlasti o njemu; Član 4. 3) da rešava o predlozima vlasti prvog stepena, Upravnim vlastima prvog stepena (čl. 1) spada ako je u pitanju angažovanje i utrošak sume do u nadležnost: 100.000.— dinara, odnosno u slučaju veće sume, da 1) da istražuju i vode u evidenciji svu vakufsko- ih predlaže najvišoj vlasti; mearifsku pokretnu i nepokretnu imovinu u srezu; 4 ) da odobrava budžete i završne račune vlasti da njom upravljaju odnosno da nadziru upravljanje prvoga stepena i samostalnih vakufa; njome; 5) da sastavlja budžete i završne račune Cen­ 2) da daju predloge o trampi, prodaji, kupovanju, opterećivanju, načinu izdavanja pod zakup vakufskih tralne vakufsko-mearifske zaklade odnosno Central­ nepokretnosti, podizanju novih građevina iz vakufsko- nog fonda i drugih pojedinih vakufa kojim direktno mearifskih srestava, o sklapanju i razvrgavanju ugo­ upravlja, i da ih predlaže najvišoj vlasti na odobrenje; 6) d a postavlja advokate za vođenje parnica po­ vora, i o sumnjivim potraživanjima, u cilju njihova jedinih vakufa i Centralne vakufsko-mearifske zarashodovanja; 3) da daju predloge o ustrojstvu, izdržavanju Тч klade odnosno Centralnog vakufskog fonda; opravljanju džamija, m edresa, m ekteba i drugih ver7)>da postavlja i otpušta svoje službenike, služskih škola, kao i zabavišta, humanih zavoda, internata benike Centralne vakufsko-mearifske zaklade; da i tome sličnih ustanovi; yt ° vrši disciplinsku vlast nad njima, i da njima kao i 4) da sastavljaju i vode spiskove m uslim anskih~--^u^ )en*c*ma v^asti prvog stepena daje otsustvo od porezovnika u područnom sr^zu, i da ih daju svake tr^m eseca; godine nadležnim poresJ^im- vlastima, radi 8) da upućuje nadležnoj verskoj vlasti predloge verskog prireza »je 'i područnih vlasti za imenovanje ili otpuštanje ’ :ih službenika; 5) da postavljaju i otpuštaju svj>je vakji|fek< rifske službenike; daSm određuju plate i nagrade; im nađiziru rad, vrše disciplinsku vlast nad njima, i daju im otsustva do 14 dana; 6) da ocenjuju sposobnost verskih službenika svoga sreza i predlažu ih nadležnoj verskoj vlasti na imenovanje ili otpuštanje; 7) da vode nadzor nad radom m ekteba i m edresa i drugih versk ih škola; da određuju dane za ispite u njima; da šalju svoje izaslanike na te ispite, i o svemu podnose izveštaj nadležnoj verskoj vlasti; 8) da nađiziru ceo versk i islam ski život, i o svim pojavama izvcštavaju nadležnu versk u vlast; 9) da sastavljaju i predlažu budžet za iduću i završni račun za minulu godinu svega vakufsko-mea­ rifskog imetka i ustanova u svom e srezu, dajući u obrazloženju predloge o svim potrebama Islam ske verske zajednice i njenih pripadnika u dotičnom srezu; 10) da daju upustva za rad džematskog medžlisa; da ih kontrolišu, i u slučaju nesavesnosti, neurednosti ili neposlušnosti predlože na sm enjivanje i postav­ ljanje drugih. Član 5. Upravnoj vlasti drugog stepena (čl. 1) spada u nadležnost: 90 9) da postavlja i otpušta m utevelije u smislu šerijata i vakufnama; 10) da predlaže najvišoj vlasti pravila i propise koji se odnose na vakufsko-mearifsku upravu i njene službenike; 11) da podnosi izveštaj o radu svom i svojih područnih organa najvišoj vlasti. Sve poslove koje vrši Glavno vakufsko-mearifsko poverenstvo na teritoriji dosadašnjeg Ulema-medžlisa u Sarajevu vrši Ministar pravde na teritoriji dosa­ dašnjeg Vrhovnog muftistva u Beogradu. Član 6. Starešina poverenstva je poverenik. On donosi odluke po saslušanju savetnika, koje prema potrebi saziva u sednice. Po svakom predmetu o kom on do­ nosi odluku mora da se u zapisnik o sednici zabeleži m išljenje prisutnih savetnika, odnosno razlog zašto je koji savetnik bio otsutan. Član 7. Čim se poverenstvo imenuje preuzeće kom isijski sv e poslove, akta, knjige i im ovinske predmete, sa do­ kumentima, inventarima, od dosadašnjih vakufskomearifskih organa. Komisiju sastavljaju poverenik, njegovi savetnici, starešina dotične dosadašnje va- �kufsko-mearifske vlasti i jedan činovnik opšte upra­ vne vlasti, kog će odrediti sreski poglavar, odnosno, za Glavno poverenstvo, ban. Taj činovnik je pretsednik komisije. dok se i pre toga ne donese kakva druga odredba, a najdalje do isteka tromesečnog roka predviđenog odredbom trećeg stava § 21 pomenutog zakona. 0 radu komisije sastaviće se zapisnik, koji će se u overenom prepisu poslati višoj vlasti. Vlasti i organi pomenuti u prethodnim članovima, kao i funkcioneri koji će se postaviti prema odredbi drugog stava § 21 Zakona o Islamskoj verskoj zajed­ nici Kraljevine Jugoslavije, vršiće svoje službene po­ slove u delokrugu i po principima izvedenim iz dosa­ dašnjih propisa o tome, u koliko su u skladu sa od­ redbama pomenutog zakona i ove uredbe. Ministar pravde đavaće obavezna objašnjenja po tome, izuzevši oblast čisto verskog rada. Isto tako, Ministar pravde će ovu uredbu, prema potrebi, izmeniti ili dopuniti. Član 8. Posle predaje vakufske centrale u Sarajevu, iz­ vršene u smislu odredbe čl. 7, Glavno poverenstvo preuzima upravu vakufsko-mearifskih poslova i od­ ređuje delokrug vakufskom direktoru, koji kao i ostali službenici vakufsko-mearifske uprave ostaju i dalje u svojim zvanjima, dok nadležna vlast ne do­ nese dirugu odluku. Nagrade povereniku i savetnicima odrediće Mi­ nistar pravde iz prihoda vakufsko-mearifske imovine. Član 9. Funkcioneri koji su odredbom prvog stava § 21 Zakona o Islamskoj verskoj zajednici Kraljevine Jugoslavije stavljeni na raspoloženje vršiće privremeno iste dužnosti u krugu svoje dosadašnje nadležnosti, i dalje, u koliko im Ministar pravde to*poveri, sve dotle dok se, u smislu odredbe drugog stava § 21 po­ menutog zakona, ne popune dotična zvanja, odnosno Član 10. Član 11. Ova Uredba stupa na snagu kad se proglasi »Službenim novinama«. Broj 10.931-U-135 % februara 1930 godine Beograd Ministar pravde, Dr. M. S r š k i ć s. r (Iz »Službenih Novina' broj 29 — X od 7. II. 1930.) № • illiuiu КЊИЖЕВНИ ПРИЛОГ Хамза Хумо Tpu самца Оив дан засео у брду, мучан и напоран, na дражи. Хасан Балван разбија маљем камење на горској цести и жељозни ударци праште вриском и слажу се у брда са гневиом јеком кршаНапослетку дан устаде, маче се, a Балван за љим кроз сумрак у своју кулу. Мрк, жељезан, као див, он иде с полугом на рамену. Рука му снажна, жуљава, a прса гола руњава. Кула му потлеушица, сухозидна кровињара; бура joj се њиском провлачи кроз зидове, као да змијо сикћу, a Балван се протегне и запева: 0 , Балване. кула ти се креће; Нек се креће оборит’ се неће. ЈТред кулом вслика шљива, a у кули: огњиште, три земљана лонца и гуњеви од кострети, збачени у један кут. — To je цело покућотво. Све чађаво као на пантама. A Балван подрани pano, изађе пред кулу, протегне се и руке му стрше поврх крова. Узме маљ na на посао. У кршу бездана, шупља тишина. Пустош. Иза сваког му корака осгаје шум. A доле, река се провлачи испод литица, као зелена змија, подмукло, нечујно. И када Балван отисне стену, настанс пролом у ваздуху и у брдима. Туггњава се стропошта у реку и све утиша у кршевитој пустоши. — Још данас na ћу се одморити — каже сам себи Балван, a полуга залаја у кршу. Дан седе у заседу. Дође подне. Дан се преполови, a Ловра Перун, прозвани Јапан, изби пред Балвана. Јапан застаде, a Балван престаде. Згледаше се ћуткс. Јапан пође. a Балван отпоче. Маљ завриска. na преста и Јапа.н се окрете. 91 �— Реци Крци да сутра отпочивам — довикну му Балван и маљ опет залаја и живац заврискаПосле седе крај пута, извади из торбе комад јечменице и главицу лука, па поче да ужина. Јапан оде да каже Крци. Крца je стари момак и калајџија у варошици Грмаљима. Јапан je висок, црн, оспичав и крупних, зелавих очију. Од чега живе и зашто га зову Јапаном то ни сам Гоопод Бог не зна. Истина, зна се да лети иде за војницима на вежбу, да за њима, на магарцу Јове опанчара, ггера воду и продаје им je. Али то све није нипгга. — И тако, сутра навечер, отпоче Балван почивати, a гости избише. Место поздрава рече Балван: — Радило се доста — a они се онружише, no разастрггим гуњевима, као кладе. Ha огњипиу пуна котлача пасуља, a на полици неколике боце масггике. И пре него што започе fo3ба, Балван извуче оденкуд неколико пакета свећа, пререза их no половце и позва Јапана да му Лшмогне у »лимунацији«. Зачас запрашташе гране под њима, a ноћ тиха, тиха, широка Чује се сваки шум и дах чак о д о з д о ј ј з варошице Грмаља што лежи дубоко доле под њима. Свећ^се.почеше да ж егу. € в е их гго више, то више, a силуете играју окдш љ иве, око куле, заскачу се, плепУу. Балвал метну на irojt зор неколике свеће. Најпосле и под стерху над вратима. — Доста ое ш дило каже он место »Боже помози« и гозба отпоче у з смех свећа и плес силуета. Пасуља све мање у котлачи. Две мастике већ испражњене. Крце грца, Балван меље, Јапан cei задувао д а их достигне. Млкцкање са ијихових масних усана халапљиво гмиже потлеушицом и завлачи се у мрачне кутове. — Додај још једну, Јапане, — каже Крцо, na и трећу начеше, покладајући се, од уста до уСта, као из плоске. Котлача се испразни, a они се завалише .Јапан запева омиљену и вечиту Балванову песму: 0 , Балване, кула ти се креће; Нек се креће оборит’ се неће. Јапанов ракијашки глас, као пипггаљка, продрт и сипљив, као да стотине ћурлика напрегнугго бречи, a они га прате, брундајући као медведи. Пасуљ их притегнуо к земљи, a мастика им зврдна у главама као да бумбари насрћу на кулу. 0 , Балване, кула ти се креће; Нек се креће оборит’ се неће. Бумбара све нови и нови, ове жешћи и жешћи ројеви, a мастике само још две боце. Кула се у ис- тину крете и поче да се одмиче од расветљене шљиве. Они ниде кроз растворена врата како шљива гори, .трепери и смеје се грохотом. Чини им се да им у очима горе све свеће и да их захвата пламен, бесан, помаман. Глас Јапанов трешги и праска У триста различитих гласова, a брундање све јаче, дивљије, као да су се медведи прикучили Балвановој кули na урлају и тресу je својим снажиим шапама. — Хохохо! — смеје се Балван, a сва се кула из темеља љуља и пламен се на свећама притуљује. И све тако. Поче д а се окреће, да се креће и смеје. У кули све бучније, све пијаније. Нешто nači­ n a a неки гласови придола-зе, надолазе, расту. Очу се хука пред кулом. — Балване, Јапане, изгоресте, ej, гром вао побио! — вичу гласови. 'д A Јапан пева да уши оглухну: Q, Балване, кула ти се креће; Нек се креће оборит’ се неће. • ^Дред кулом маса светине: људи, жене, деда. Граја расте. Повици криче и сударају се с глачовима из полуделе куле. To већ нису били гласови него урликања побеснелих зверова. Пандур Бикоња раскрочи се пред вратима и све надвика. Наста кратак тајац, a пламен лизну no крову и са зебњом у души, ћутке, проматрагае гомила пожар. — Будала. Ко je још ш д ео да се под слампом сгрехом пале свеће — зачу се нечији глас. — To je једна пала са шљиве — рече неко старији тихо и самоуверено. У кули заурликаше поново глаоови и запишта Балванова песма. ■ — Бикоља, за Бога, спасавј их! Испеће се као ћурани! — завика кнее. A Бикоња јурну у кулу и поново све утишд. Наста комешање. Најпре се Балван сруши пред врата као тежак џак, a неколицина га дохватише и одвукоше na ледину. За њим Крцо исто тако, a лајпосле Јапан излете као дугачка празна врећа и стропопгга се пред гомилом. Изађе и Бикоња, црвен као рак, висок и снажаи као бор. Сви га посматраху као чудо. — Баш je људина! — каже неко од старијих и све се поче разилазити. Балвана, Крцу и Јашана оставише мртве пијане на ледини. Лежали су као трупине. A ноћ утиша, утиша. Заспа варошица Грмаљи, згариште удуну и ћук заћуча негде у пустом кршу Ноћ. Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будућност 92 �ć. A Бурипб Млијас Добарџик Утапање Сјесена (Из цнклуса »Симфонија сушона•) Умире дан у киши сјаја што га небо расуло светомГолуби, ласте (песници маја) носе радости за својим летом. Сутона тиха музика тоне с чежњама нашим у ноћне сенке; с даљине незнане, с чудне теревенке слазе лепоте и срећом роне. Растужиле се башче боз одеће увели моји невени рано ми лето пролеће о, болна моја јссени! Ha бео јаглац извезох име драгог крвавог срца исписах слова болне су вечери с јесени вечери суморних снова о, болна моја јесени! Проплакаћу цсле вечери с јесени до зора растргаћу ђердан и боло рухо од свиле проскитаћу се јутром широм лрозоблих гора и закукати крај бора уморна невесела. У вечерју тихих молитава чују се срца где миром звоне, a с неба младост вечито плава расипа на нас златне сутоне. Хамнд Диздар Крњина сшуиа I. Над Ножићевим млиницама' на Брегави, међу дивљим смоквама што сазрбјевају касно у јесен, шћућурила се стара сгупа Адема Крње. Сједи Kpње на прагу, ниских, п^пиром облијопљених врала и гледа пун бадањ доле под смоквама. € а врха травом обрасле хридине сикће зраком ко сребро бијел, јак млаз воде и пада на тешке балване у бадн>у, a балвани се окрећу, шкрипе, гњече и ваљају под својом тежином прљаве сеља1ћсс гуњеве и сукно. Кад се добро исперу и прогњече цаустави Крње воду у горњем ђеризу, иза хридине, и вади их прочишћене и убијељене као снијег. Paeaime их на бапггене тарабе, да се осуше и превјетре, a одмах убацива друге у запјснушену бјелину водених колутова. — Сабал-хајросун, Адеме — каже му Мујкан Скврце и сврдћа на црну. — Алах-разосун, Мујкане — .прихваћа Крње и надодаје: Уранио, подранио, a? — По мало, no мало шућур Алаху. — Ти јутрос мало раније ио обично. — Ma, ето • .. Не могу вала ни да проспавам цијелу боговетну ноћ. Несротна костобоља! Шта ћеш?, остарило се, остарило. . . — Још си ти у снази, болан, још. Проће то. __Бог те чуо, a није вала прилике. Крње свако јутро запари обуљасти бакрењак, стакне неколико сухих просјечака, na кахве траје све до пред подне. Без кахве не би он могао ни два цигла сахаггка. A Мујкаи зна за то, na запутивпш се јутром у касабу увијек се врали у ступу. Да испиЈе- A Крње сс на то привикнуо na му и ne брани- Сам ra свраћа и точи му увијек no двијеТРИ вРУће, онако у ралговору. .. - Ј [Јутрос ћош ми један каблић оставити — каже Крње. Ц - Пеке, пеке, Адеме. Ако ћеш и оба. Не би се мучио у касабу. i — Други понеси, продај. Знаш, чо’че, још од сиnoh ми некакав харарет у ггрбуху, na само да ми je што љуто. И Мујкан му оставља један каблић a други иоси у касабу. Да прода. Он свако јутро тако из свог сеоца проноси два каблића киссла млијека и продаје- Тиме се прехрањује и чука породиду од глади и биједе. Сиротиња ко сиротиња. Мучи се на све пачине да привреди оно мало потребице за (живот. Крње се задовољно опрући на прагу овоје сггупе.. Бенат je горе, под Црном Стијеном, na цијелу зиму мумља као дављенив. Кркоће вирови међу пећинама помамно, a жрвњеви плочом покривених млиница мељу за три цијела срсза. G јесени придођу воде и зашумс дубоко, a свака се кућа крај ријеке затресе као у грчу. Крње je шутио. Озгор с Долова спуштао се сумрак и над долином затрепериле лрвс звијеаде. Брегава шуми горе под млинским колесима, a ту лред њим, у засјењеним смоквама, уз жугги пијесак на обали, сањиво шапуће и дише. Шум, тих и миран, дрхтао je кроз долину и залазио далоко горс 93 �у плаву ноћ над њим, око н>ега и око уснулих млинарских кућица у долини- Ох, тај шапа/г узбурканих вода! Њему се, устину, увијек причиња, да воде говоре. . . Говоре нешто тако неразумљиво и лијепо. Причају. . . И он дуго слуша iy причу воде. Некад, сјећа се он, био je још млад, неискусан момчић, кад су му воде причале неке мукле, замамнс приче. У њему се тада распламсавао жар прве младеначке чежње, далеке и неразумљиве. И све би у њему проговорило огњем чежље, a у очима ум умирао неки пули, ненадни бљесак, пун замамних женских тијела. •. У њому би се скупиле све пјесме мивулог дана, сви осмјеси крваве плоти; заценуо би с е ‘и пао би, скршен и немочан, пао би ту, на пјешчану обалу Брегаве, лодно заспачих дивљих смокава што сазријовају касно у јесен. И лакше би му било. Воде би му испричале, шумећи узаном котлином, најчудније приче и он би се у неком незнању и занесености до гола свукао. Збацио бк са себе све тешкс хаљине и онако тежак, умртвл»е1г н тих бучнуо би као најлакши пиљчић у воду . . Г Прслије би изашао лаган као перо и чист Kao фаун.... Ех, давно je то било, давно! Олда кад се тек замомчуљио, кад су му^почеле гаравџТи прве длаке њсгових брчића- Кад je страф узбуђивала у њему нешто скривено, топло, мушкарачко и кад je све тој његовој чежњи било подређено. Сад му прича водб Доноси друкчији који га лотсјећа на старе лрохујале дане je имао толико тјужних часова. — Оој! To виче Хасо Приачић озгор с бри, вље виноградаре у Близанцима, a глј ралшри и разастре долинама, na под Крњино! пом строструко одјекне: — Оој! Крње увијек тако, у јесењим предвечерјима, легне на топао гуњац пред ступом и очекује сељаке. Сел>аци му доносе на својим широким раменима или на малим* брдским коњима тешке гуњеве и прекриваче на ваљање и чишћење. Најдраже му увијек кад дођу младе сеоске дјевојке из Дабрице, или која јадра, учувана удовица из Попова Поља. Тада je најрадоснији. Тијелом му промили неки врели жаоц, na га подбада, узноси, завитлаје. Драгост му нека прогргољи прсима, a црко би чини ми се да не лодврисне пуним грлом. II. Кад спласну воде у ријечним коритима и зарумене се рана предвечерја над Јамом, зна Крње да се ближе спарни љетни дани. Млинари he јадиковати и аужити се на несташицу воде лод млиновима, a чика Лука, стари рибар, газаће no цијели дан no мирним плићацима Брегаве и турати рвозденим оствама у све nehmre- Тршжиће рибе. Дјеца 94 ће красти бостап доле у пољу, кра-ј воде, и сносити га у корито ријеке, да га мирно и несметатго поједу, a касаблије he, као и досад, оиањкати пудара Иву. Рећи he, да je он нохарао њихове бостанлуке. A он, Крње? Шта he он радити? Зна он већ. Сједиће цијело љето доље под погуреним врбама, испираће туђе гуњеве у својим бадњевима и једном he у седмици, можда, отићи доле низ цесту, до у чаршију. Па ако буде каквих јарана и познаника и сврате га у крчму, остаће и цијелу ноћ. Напиће се. A сјутра he као мрдав, буновал и махмуран, цијели дан латити од главе. Све he га болити. Није он научио на пиће, не подноси га. Али ето, кад нешто хоће да буде, бубне као из неба. Кад се уплете шејтан, палет га било, онда све испане друкчије него се мисли. Човјек заглави ондје гдје се најмање надаA обично се догоди овако: Ох, здраво, Адеме! — Здраво,Смаиле, здраво! —5 Хе-хе, види га, види... Па како си ми? Ајх, ero, ет о . . . — Ж ив^ јсе, a? — Н ек а к о \ — A ђе си, болан? Огкад те нисам видио! — Ja вазда горе. Ha ступетинама... и х . . . ужелио те се, брате, na то ти je. — И ja сам тебе. Горе сам ти баш ко пустињак. — Гле, гле! Ето нам и мајстор-Марка — завика Крњин знанац Смаилу, a Марко само што не цикну од радости, што се састаше — у троје. Три стара јарана. — Срећом, браћо, само се срећом састасмо! — Хе-хе, ко he ко Бог! — Добро би било да одемо на једну ракију. Шта велите? — убрзаје Смаил, a остала двојица у један глас прихваћају: — Хајдемо! — Хајде-де. • И овраћају у прву крчму. Послије једног чокањчета дође други, na трећи, четврти.. . И тако редом. Цијелу ноћ. Иокупи их се цијела тушта. He зна се ко пије a ко плаћа. Б уде и галаме и гунгуле, na некад и крви- Како кад. Ко пиће. A зора их скоро увијек нађе негђе под плотом, у сну, у некаквој омаглаци и бунилу. He знају за с е .. . Пролазе дуги, љетни дани. Вреле искре ужареног сунца играју дивље плесове no прогорјелим површинама спарушених поља, no дубоким, меканим баршунима бијеле прашине и no сивим, плочним крововима разасутих кућица и чардака. Жега се устрептала кроз удаљене сунчане зраке na пржи и пече. Дрхтав, узаврео дах прибио се за стијење крша. Застењао, ускипио и ућутао. Kao мртав. ITpe- �лио ce tcaO запара, као задах зноја и пао претеШко ina спржена тнјела људи. — Изгорје ce, брате! — Изгорје! — Их.побогу си пијевад, што je припарило. — Упеко звиздан, чо’че, na то ти je. .. — Ама не можеш никуд макнути, не можеш радити ни пословати! — Прогорје у мозгу, лрогорје! A у Брегави све врије. Ускомешало ce мноштво људи, узвитлало, размахало, no матицама и вировима зеленкасте воде. Све праска, вришти, развесељава, Вирови пуни голих тјелеса, спржених и уцрњелих, na пјесме као дивљи, необуздани крикови дивљих палебова узносе раскош плавих дубина ријеке чак горе, до над Жабарицу. Пролазе врући, пијани љетни дани и падају на тиху каоабу ко разбијени звуци утишале пјесме. Кајсије дозријевају у баштама и жуте ce као насади заруђелих лимунова у сунчаним оградама далматинских обала. A Крње сједи под ступом, на gty-том обалном пијеску. Слуша грготање вирова озгор с Црних Стијена, и причу ућуталих вода под погуреном врбом. И у n><šfsy сазријевају'давно покопани снови и успомене... јом. Хтио je виклути. Али ne, neke! Вољс je овакО, помисли и устаде. Прикрашћу ce кроз шикарјс обалом, na he видјети ко je то у ријеци. Полако, полако... Ближио ce као дашак планинског вјетра, као трак зеленкастог мјесеца... Шта je то? Сан ли je, јава ли je? Остао je као укопан. Није вјеровао својим очима. Пред њим ce указао чудан призор: дјевојка као горска вила. Купа ce у ријеци. Тијело ce забијелило површином под додиром мјесечеве зраке, што ce провукла кроз грање кајсије, na изгледа као из мрамора исклесано. A груди отскочиле na као двије јабуке... У Крњи нешто заломатало, загргољило, a на очи му ce навукла бијела омаглица. Знао je он одмах да je то Мујагина Зулка, знао je! Пожелио je у онај мах, да je он та мртва вода, вода која je примила у себе тијело лијепе Зулке- Пожелио je, да je он та мјесечаста зрака, што je изне^огло пала к.роз грање кајсије на ЗулЈшне дојке.. . Хтдо je викати — није могао, хтио je екочити у воду, да je ухвати, да je добро види, a није MQ{aQs Kao прикован, као убијен. Гледао je нијемо и тешко соптао... A онда ce наједном подигнула уводи, запрскала ono себе сребреним капљама и гласно кикоКући нестала у раствореном капиџику Мујагипс авлије... Њ у je топлота млаA једном, прошло je од тада много година, до- дости и горућег тијела натјерала на овај корак, да у прохладној води топле љетне ноћи расхлади загодило му ce ово: Било je љето. Одмах иза акшама разгрнуо он паљене буктиње свога срца... земљу на баштенским ђеризима и каналима и E to , to ce некад давно десило њему, том исгом стио воду у лијехе кавзда и патлиџана. Нека c$|oaf I I P ’:Крњи, што сједи сада под старом, погуретопе, наједрају и напуне новим цвјетовима! Cyi врбом, као некад, кад ce оно купала Мујагина упропастила цијелу љетину. Још ce нешто одр; и одолијева жегама што je у з воду и што ce редо(Наставиће ce.) вито залијева. 0 другом не треба ни говорити. A он je сваку ноћ тако залијевао, напупггао воду у своје БИЉЕШКЕ преграде са зелењем и поврћем. Tol-a пута, о ком efo он сада и мисли, кад je довољно натопио све Нова драма Ахмеда Мурадбеговића лијехе и президе, загрнуо je опегг ђеризе, преокочио Ове сезоне и то почетком априла приказиваће ce нова преко дувара и спустио ce низ Рахића мргињ. Додрама Ахмеда Мурадбеговића, коју he интерпретирати у главбро с тога cjeha, као да je јучер било. Онда je до- ним улогама првацн Народног Казалишта у Загребу: Внка Подгорска, гг. Павић, Петровић и др. Драма je саздана у чешао под ову исту врбу, под којом ето и сад сједи. Запалио. У Агићевим кајсијама пјевао je један ока- тири чнна и износи социјално-психолошки проблем нашега човјека дубоко из народне средине. За ову драму влада весњели цврч&к, a површином воде, мирне и ломолики интересе у свима литерарним круговима, те je већ надреле, често ce засвијетлила у скоку која сребрена вијештено њезино приказивање у првим нашим часописима. рибица. Ох, Боже, како му je то ове још живо пред Осим тога аутору je најављено много посјетника, нарочито очима! И у најситнијим појединостима. A онда, на- из оних крајева којн су везани жељезничком пругом са Савckou бановином, дакле из крајева Дринске и Врбаске баноједном, учинило му ce, да доле удно смирене ријеке вине, a од тога већином присташа Гајретове идеје, за коју ce чује неаш шум. Kao праћакање, као бућкање no аутор здушно залагао својом дугогодишњом сарадњом. плићаку. Ко je то сад у води, помислио je. И то 0 самоме аутору сувишно je говорити јер je његов рад баш тамо ђе ce нико не купа, под Мујагином авли- међу нама добро познат. Свака наша кућа треба да ce претплати на „Гајрет", јер je он огледало нашег напретка �ПОПУМАРНА СТРАНА*) Banjaluke . . . Sretno dijete Bio jedan čovjek vrlo siromašan, a imao puno sitne djece. Težak je bio i sam sebi zbog siromaštine, pa opet svake godine sve kupus i dijete. Stajao je u aginskoj kući pod kiriju koju je jedva otaljavao i dok je bilo dvoje-troje djece, ali kad ga sasvim obasuše, nije mogao ni kiriju Idk plaća. Aga ga stade svjetovati: .d »Dobar čovječe, vidiš da će ti djeca skapati od gladi. Uzmi tu djecu i zađi po selu od kuće do kuće, a i ja ću te nešto pripomoći, pa prikupi malo žita i ostalo što treba, pa se pribij u kakvu kolibicu«. Siromašak posluša agu. Skupi ono m alo prnja, spremi se sa ženom i djecom, pa hajde po selima. Ko jadan, ko žalostan, tumara sa onom pilježi. Jedan put ga zateče kiša u šumi, pa svi okisnu kao m isi. U tom ugledaju jedan hak, te se upute njemu i jedva živi dotrče do hana. Tu ostanu na konaku. Hanđžija muda jednu sobicu, te se nekako sklone. Tu noć žena mu rdcli još jedno dijete. Videći čovjek"sta bi,tsn^veseli se još više, stane uzdsati u sebi misliti: »Boze moj, šta sam tUsfcrivio da me ovako karaš i tovariš. Eto, nemam čim da platim ni ov unoć što prenoćimo, a vidi sad belaja. Kuda ću sad s bplesnom ženom? Moram ostati ovdjejoš koji dan — stio n e stio. A šta će djeca da jedu? Jadan sam ti ja i hesretan mimo sav drugi arajet«. U takim mislima, -«Heče ga zora. Šta ćdJjliA I je ­ dan, ko žalostan, već počisti malo oko ž e n e i ponese one prljave krpe da žarovi u zemlju. A handžijina kući bila je odmah za brdom. Tamam on izađe s kr­ pama napolje, kad ugleda handžiju gdje ide preko brdo. Čovjek brže bolje pobjegne u je d n u prljugu, da žarovi krpe, pa podigne jednu ploču, kad s e nešto zasija. Pogleda bolje, kad lonac pun dukata. Siromah baci krpice, a lonac uze pod gunj i povrati se v eseo uhan i kaže ženi. U tom stiže i hanđžija. Siromah kad siđ e handžiji, reče mu da će ostati kod njega još nekoliko dana, jer mu je žena rodila. Začudi se hanđžija, pogleda uz njega, niz njega, pa mu reče: »Tolika sitna djeca i opet žena rodila! Ja kako ćeš platiti sobu, a kako li toliku djecu hraniti?« Siromah m u odgovori: »U Boga je bogatstvo; on će mi dati i djeci hlje­ ba; i da mogu tebi kiriju da platim.« *) Zavođenjem rubrike »Popularna strana«, Uredništvo ima nameru da udovolji potrebama naših širih slojeva. Obim o ve rubrike sadržavaće zabavno i poučno štivo za narod, a proširivaće se prema k oličini materijala. Zato, Uredništvo apeluje na svoje saradnike da ga svojom suradnjom u ovoj rubrici što obilnije potpomognu. Na zahtev suradnika, radovi će biti bonorisani. 96 , Banjaluko i širine tvoje, Ja izgubih crne oči svoje, Gledajući niz širine tvoje, Kud s e šeću bezi banjalučki I pred njima Firdus-kapetane. Izgubio Firdus kapetane, Izgubio svoj jagluk vezeni, U jagluku hiljadu dukata; Našla ga je Hasna materina. Poručuje Firdus kapetane: »A bogati, Hasno materina, Pošlji m eni srmom jagluk vezen, Poklanjam ti hiljadu dukata!« Govorila Hasna materina: »A bogati, Firdus kapetane, Jagluk ću ti sobom donijeti, A dukate na bijelu vratu.« Kad to čula kapetanovica, Pripe peču, ogrnu feredžu, Ona ide Hasni materinoj. Lijepo je Hasna dočekala, Šećerli joj kahvu zgotovila. Govorila kapetanovica: »Nisam došla šećer kahvu piti, Već sam došla tebe posestriti Da ne pođeš za mog kapetana. Pošlji njemu srma-jagluk vezen, Poklanja ti hiljadu dukata«. Govorila Hasna materina: »Inočice, kapetanovice, Selam ćeš mi Firdus kapetanu, Nek m i reže gosposke haljine, Nek mi kuje od zlata kočije U čem ću mu dvoru došetati.« Šećer Šećo Šećer Šećo ne načinjaj puta, Ne načinjaj puta ispred vrata, Ne mami m e svaki čas na vrata; Ostade m i jagluk nenavezen. Majka mi je žeravica živa. Moji puti Moji puti, ostali m i pusti, Neću v iše vam a prošetati, I sokaci kud sam prolazio, I avlije gdje sam dolazio I pendžeri gdje sam prolafio. Pribilježio: Mustafa Kamarić �Iz „Čitanke za odrasle” Naša otadžbina Kao što svak ima svoje roditelje od kojih se rodio, tako svaki čovek ima svoju otadžbinu ili do­ movinu, a to je zemlja u kojoj je ponikao i živi, ili u kojoj celog veka živi, pa makar se u njoj i ne rodio. I kao što svaki čovek, po samoj prirodi, voli svoje roditelje i svoj dom, tako je sasvim prirodno da ljudi vole svoju otadžbinu ili domovinu, zato što su se u njoj rcldSli i zato što im je ona zajednički dom. Ali je ta naša opšta kuća prostrana, pa je potrebno da je svi dobro poznajemo i da nam je u njoj svima dobro. Iz naše zemlje iselilo se u daleke krajeve neko­ liko stotina hiljada našeg naroda, od kojih su mnogi tamo našli svoju sreću; a mnogi su se vratili kući, zaradivši teškim trudom nešto novaca. To iseljavanje bilo je vrlo veliko prije rata iz siromašnih krajeva koji su bili pod tuđinskom upravom. Ali, nažalost, iseljavanja ima i danas, poslije oslobođenja i ujedi­ njenja. Ipak, ima ga mnogo manje i veliki broj ovih iseljenika vraća se kući, pošto se uveri da su taene reči našeg velikog pesnika Alekse Šantića, koje' je nekad uputio iseljenicima,, iz kršne i ^iromhšne Her­ cegovine: »Ostajte ovdje! Sunce tuđeg^neba Neće vas grijat кб što ovo grije! Gorki su tamo zalogaji hTjeba, Gdje svoga nema i gdjš brata n ije . ■ Od svoje majke k o će naći bolju? A majka vaša zenjlja vam je ova. Bacite pogled po kršu i polju, Svuida su groblja vaših pradjedova. NIJE BAŠ IZ SARAJEVA Neki čovjek došao u berbernicu da se brije. Kad su ga zapitali odakle je, on reče da je iz Sarajeva. Berberin, od đavolstva, stane hvaliti Sarajlije, kako su junaci koji se i nasuho briju. Čovjeku to bude milo. Da se i on pokaže junakom, pristane da ga briju nenakvašena. Ali kad od bola nemogne više trpjeti, reče: »Nakvasi malo! Nisam baš iz Sarajeva, nego po­ blizu odande«. ŽENE UPRTILE SVOJE MUŽEVE Zaratila nekakva ld!va kralja, pa jedan drugog osvojio i uljeze mu s vojskom u grad i dade zapovijed da svi građani sele iz onog grada. Svako žensko moglo je ifcniieti iz kuće koliko je moglo odjednom na sebi da ponese i šta je kojoj najmilije. Kralj sam pode na gradska vrata da vidi šta ko nosi. Kad izađe na vrata, imao je šta i da vidi: Žene uprtile svaka svoga mužaT^najke djecu u naručja, a sestre svoju braću. Kad to vidi kralj, ražali mu se, videći da su im miliji ljudi nego blago i zlato. Oprosti im i sva­ koga pusti svojoj kući. POVAO NAOČARI DA ZNA ČITATI Otac, seljak, pošalje svog sina u grad u školu, momče dođe u grad, hodao je dva tri dana sa svojim prijateljem po gradskim ulicama. Na mnogim ljudima starim i mladim vidje on naočare, te upita svog druga: zašto oni ljudi nose naočare. A on mu odgovori: da to oni nose zato đh bolje i lakše čitaju i pišu. Kaže mu još i to da su ovi ljudi pametni. Kad to čuje ono momče, reče u sebi: »Zašto bi se ja toliko godina mučio, učeći se. I ja ću kupiti nao­ čare, pa da odmah mogu čitati i pisati«. Sutra dan pođe on u jedan dućan gdje su se pro­ davale naočare. Iznesu mu svake vrste naočara, a on natakne jedne pa zaište da mu dadu knjigu i uzme knjigu naopako. Kad ništa nije mogao da pročita, reče: »Ove nevaljaju; daj druge!« Te tako sve redom, a sve jednake. Uto ga vidi trgovac gdje drži knjigu naopako, pa mu reče da okrene. Ali sve jedno. On ni dalje ne bi u stanju da čita. Onda momče reče trgovcu: »Ili me ti varaš, ili mi nećeš da prodaš dobrih naočara«. Trgovac se dosjeti šta je, pa mu odgovori: »Oči su tebi, moj prijatelju, zdrave, a naočare dobre, samo ti pamet nevalja«. џШ : iiM Naša otadžbina sagrađena je na milionima Tkostiju naših pradjedova. Napori i žrtve najboljih sinova našeg naroda uvjenčani su uspjehom i, po završetku Svjetskog rata, ponikla je ona kao Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca (a od 6. januara 1929., manifestom Njeg. Vel. Kralja prozvana je Jugoslavijom). Kralje­ vina Jugoslavija sastavljena je iz mnogih dijelova, koji su prije toga dugo bili odvojeni, u njoj živi u većini isti narod, ali ipak, zbog ranije podvojenosti, sa izvjesnim razlikama. Prirodno je da se zbog toga međusobno dovoljno ne poznajemo, što je bilo od uticaja na dosadašnji razvitak naše države. Pirvi uslov za napredak jedne države jeste da je njena djeca vole i da se žrtvuju za nju. A da bi je volila, potrebno je prvo da je upoznaju, da saznaju njene prirodne lepote i bogatstva, da dobiju volje za rad na njenom unapređenju u ekonomskom i kul­ turnom pogledu. Tada im ona neće biti samo kuća koju su cd oca naslijedili, već sopstveni dom koji su cni snabdjeli svačim i divno uredili za sebe i svoje potomstvo. (Iz knjige »Naša otadžbina« od dr. Miloša S. Moskovljevića.) 97 �PRIVREDA Предавања из задругарсшва за сеоску ом ладт у Пише: Инж. Шернф Бубпћ, в. д. директора Ниже пољопривредне школе у Бушмиру (Наотавак V. цредавања.) Ha лољопривредна земљишта даваће се зајмови само до 50% вриједности, a на лољопривредне зграде до 30% вриједности. До сада je Хипотекарна Банка давала дугорочне предите само на пољопривредна земљишга до 30% њихове вриједности. Зграде на које Аграрна Банка даје зајмове морају бити осигуране против пожара код којег осигуравајућег друштва које одреди Банка. Полиса се предаје Банци и Банка плаћа премију на рачун дужников. У случају штете од пожара Банка наплаћује накнаду од осигуравајућег друштва na je исплаћује свом дужнику, или у једанпут кад дужник доведе оштећено имање у пређашње стање, или у оброцима према напредовању градње- Ако дужник у одређеном року не доведе опгтечено заложено имање у првобитно сггање, Банка може отказати зајам, a из примљене накнаде наплатити своје лотраживање или сама извршити оправку Правилника Банке). Дугорочни зајмови ^авЈЉе се на отплату^а ма којим роком али не дужим од 30 година (Чл. 19. Правилника). Ко жели да добије овај вајам, нека код филијале Хипотекарне Банке у Сарај К р а т к о р о Ч н е з а ј м о в е да! Банка пољопривредним организацијама tgfi и појединцима само č том разликом, шго ће мови појединцнма даваЉ само на мјеницу или залогу пољопривредних ггроизвода (ломбардне зајмове), a задругама осим na тај начин још и на обвезницу. Зајмови на обвезницу даваће се на три године, a на мјеницу најдуже на једну годину. 'Пољопривредним организацијама даваће се зајмови на текући рачун иа подлози обвезнице или мјенице. Ове краткорочне зајмове узимаће пољопривредник за подмирење текућих трошкова на имањима, као и за набавку оних предмета који се не могу отплатигги за једну годину, али њихова отплата неће бити тако дугорочна да би за то требало узимати шипогекарни зајам. Из ових краткорочних кредита дакле набављеће сељак: сјеме, стоку, разно пољопривредно оруђе, сточну и љ удску храну, умјетно гнојиво, плаћаће најамну радну снагу. Овдје морамо нарочито упозорити на то, да ће пољопривредник лакше долазити до овога зајма, ако je у задрузи, пошто ће задруга добијати ове зајмове на обвезниду и на три године преко ош га са- 98 веза, док ће се давати ови зајмови појединцима само на мјеницу или на залогу и највише на једну годину. Задруге са неограниченим јамством, какве су наше пољопривредне кредитне задруге, могу добијати ове зајмове само у з потпис саме задруге (Задруга се обично потписује тако, да се искод њезипе пггамбиље потпише лредсједник и његов замејник, или један од њих двојице и пословођа). Тада сама задруга одговара за зајам. Задруге са ограниченим јамством добиће зајам уз јамство чланова управног одбора или у з залогу пољопривредних производа. С&да вам je јасно, колико je корисно неограничсно јамдтво код Рајфајзенових задруга. Из тога, свега ппго смо рекли увиђате, да ће пољопривредници који су задругари пуно лакше доЈгаЗТгги до јефтиног и згодног кредита, него они који нису задругари. Зато, ко жели да има користи од Привилеговане' Аграрне Банке, нека ступа у задругу; у којој опћини још није основана задруга, треба одмах да се оснује. Привилеговану Аграрну Банку моглн? 'бисмо успоредити са возом (машином), a задруге са жељезничким станицама. Возови огоје само на станицама и на воз ће најлакше доћи они који станују у опћини у којој се налази станица. Тако je исто са кредитом, који he давати речена банка: Са тим кредитом моћи ће се користигги најлакше оне сеоске опћине које имају задругу- Сељад и који сатнују у опћинама, гдје нема задруге, са тешком ће муком долазити до зајма, исто тако као што ће муку мучити они који отанују далеко од станице када хоће да путују жељезницом. Стога, на посао — оснивајте одмах у вашем селу задругу! ) Муслимани тежаци и задругарство. Наша браћа других вјера већ давно су почели д а оонивају задруге no узору Рајфајзеновом. Данас имамо хрватоке сељачке задруге, које имају свој савез у Сарајеву и слрске земљорадничке задруге, које исто тако имају свој савез у Сарајеву. Српске земљорадничке задруге имају и своју задруж ну банку у Сарајеву, која je основана 1921- године. Кушало се je и са оснивањем посебних муслиманских задруга с тосебним савезом, али није било успјеха. У најновије вријеме имамо и кредиггне задруге, које се оснивају no закону о пољопривредном кредиту од 12. јуна 1925. године. (Наставиће се.) �ГА ЈР ЕТ О В Г Л А С Н И К Гајрешове бајрамске забаве Многобројним Гајретовим бајрамским забавама усталасани су наши слојеви. Синуо je један циљ и добио одређенији правац, правац ка нашем прогресу, нашим бољим данима. Нешто, што нас многе ометало да боље видимо у нашу будућност, спало je са наших очију и подигла се завеса, указавши јасан и одређен пут којим треба да пођемо. To je једна зарава појава, јер je основана на тежњи ка вишем циљу, основана на свести ва нашу заједницу и за њену будућност. Ми смо у „Гајрету“ често пута наглашавали важност буђења друштвености међу нашим елементом. Овогодишње многобројне Гајретове бајрамске забаве доказале су да то указивање на важност друштвеног буђења међу нама није остало без успеха, a то ће најбоље да потврде извештаји из многобројних наших места. Пред нама je јасан цил», јасан пут. Наше енергије и жеље, попут бујице, пошле су у смеру који je од замашне вреиности no нас све, пошле су путем који су прокрчили Гајретови радници и идеолози. Taj опробани пут најбољи je компас ea све нас, јер се показало да je исправан и истрајан у свим непогодама којима je донедавна био изложен. Гајретова лозинка: К р о з р а з в и ј а њ е д р у ш т в е н о с т и в е л и к о м Г а ј р е т о в у циљу, пала je на плодно тло и у најсрећније доба. Њене последице биће те да ћемо развити наше снаге на добро свију нас. Р а д Г а ј р е т а ва н а р о д , a н а р о д а з а Г а ј р е т узајамно ће да се допуне и своје енергије да развију до завидне вигалности. Ta виталност, то je оно што je нама недостајало да к р о ч и м о напред, јер она je покретач који развија акцију, a ова опет доноси добре резултате no целокуппу заједницу. Развијањем ове акције, у нашој средини побеђују здрави и напредни елементи, a победа здравог и напредног, носи здраво и напредно стање. Шака одличних и свесних људи који су се окупљали око Гајрста, истрајним и пожртвованим радом, убеђени да раде на добро своје заједнице, за непуних десет година, успели су да преобразе друштвено наш елеменат и да ra окрену једино спасоносним правцем, правцем Гајретове идеологије. Ова група свесних u. агилних успела je да у нашем елементу оживи најдрагокеније његове осебине; да га прене из летаргије у коју су га уљуљали неактивни векови и да му пробуди свесну љубав за своју заједницу и ea своју нацију. Јер, н а ц и о н а л н а с в е с т п о к р е т а ч j e и Г а ј р е т о в о г н а п р е т к а . Национална свесг била je баш та која je покренула на рад и на пожртвованост ону малу групу наших интелектуалаца који су Гајрет и подигли на ову замерну висину на којој се данас налази. Она je била и чувар Гајретове идеје, na je она данас и његов триумф. Националном свешћу и победом Гајретове идеје, ми смо ушли у нову епоху, епоху стварања и рада на нашој бољој будућности. Гајретова свечана забава у Сарајеву Овом посљедњом Гајретовом забавом у Сарајеву, као и оним у провинцији, без сумње можемо да утврдимо да су оне огледала нашег напретка у сваком погледу. Првенствено, оне су огледала нашег прогреса, a и свједоџбе наших родољубивих напора и жеље за подизањем друштвеног нивоа наше заједнице. Успјех овогодишње Гајретове забаве, 8. марта, у Народном Позоришту превазишао je очекивања и највећих оптимиста међу нама. Овом приликом нпје то само материјални успјех што желимо нарочито да истакнемо. Уз морални успјех ми са поносом истичемо велику пожртвовност Гајретових пријатеља, грађана, без којих се не би могао ни замислити овакав успјех. Њихов, у сваком погледу богати одзив, било то прилозима у новцу, ручним радовима и прилозима за томболу, или бифеу, било то у припремама око саме забаве, вриједан je сваке похвале и може да načita љиховој патриотској свијести. Исто тако морамо истаћи налоре пашег Гајретовог гређанског пјевачког збора, под савјесним дириговањем проф. Фран.е Маћејовског, који je својим судјеловањем увеличао ову забаву, затим Harne прве сазлпје впртоузе г. г. Едхемагу Сулејмановића, Салихагу Хоџића, Асинагу Јасику, Хамдију Хаџихалпловнћа и Хамдију Чадру који су нашпм севдалипкпма одушевили све прнсутне. Гајрет je захва- лан и гђицн Муберп Фадилпашић на њеном судјеловању у програму забаве. Самом програму забаве дала je патриотски тон прва тачка »Живио Краљ« коју су извели питомице и питомци Гајрета, a коју je молијеровски, помпезно режирао г. Андра Ћурчнћ, члан Народног позоришта. Декламација саме пјесме, Краљева слика у звијездп од електричннх сијалица, обавита југословенском триколором, a под и>ом вила-Југословенка са палмом мнра у руци, уз звукове државне химне, коју су крепкпи и свјежим гласовина изводили питомице и питомци Гајрета, изазвала je буру одушевљења публике, na се ова тачка претворила у праву маннфестацију Краљу и држави. Другу и шесту тачку програма извео je Гајретов мјегаовити хор, састављен од питомаца и питомица и то: Мокрањчев »Мекам« и Шуманов »Цигански живот«. Ова два мотива no својој обради разноврспог су карактера: чисто источњачког и европског, те je хор получио њиховом изведбом велнки успјех код слушалаца. Обје тачке изведене су с настојањеи за што јачом прецпзношћу. Лирске пјесме нашег композитора проф. Ф. Маћејовског (5. тачка) које су изводиле питомнце, наишле су на топло допадање. 3. тачку извео je новооснованп Гајретов грађански хор, пјесме проф. Ф. Маћејовског: »Откуд идеш« и »Телал виче«. Кратко вријеме, које je хор имао иа расположељу да утроши ннје ипак омело да 99 �Гђица М У Б Е Р А САРИ ЏИ Ћ Г ђи ца Ш А Х З А ХАНЏИЋ НарочИто привлачлом иолада je .4. тачка коју јс. лопунила гђица Мубсра Фаднлпашић. одсвиравдш на клавиру Бајићеву »Сриеку рапсоднју« са досга довољло увјежбаном. и грациозноу, иоведбом. Kao увод у II. дио програма, 7. тачку »Сев^алицке« извела су Fope номенута г. г . . на сазове. на оиште задовољотвр дублике, -дочарвши нам, у босанскоЈ соби дапе наше прошлоети. : 1 ‘ ^ Д р у г и дио програма »Протившгке« од Ахмеда Мурадбеговића. пзвели^еу- Гајрстбви литомцн и литомицс лијелом дилетаитском глум<ш. Усамом комаду особито се свндјело извођење народних пјееама, нарочито које су пјевале соло питомице: Адила Кулиновић и Сафија Фллиновић. Гђи ца МУБЕРД ФАДИЛПАШ ИЂ извођење ове тачке^буде на прилпчно умјетничкој васини. Глаеовни материјал хора, у з марљиву вјежбу, биће у ^тању да даде много боље и компликованије музпчке композидијс. ГАЈРЕТО В 100 ГРАЂ АНСКИ Послије програма развила се анимирана бабава у з плео, вучење богате томболе и живахан избор краљице љепоте за коју je изабраиа гђица Мубера Фадилпапгаћ, у з ђеверуше гђице Ш ахзе Ханџић и Мубере Сариџић. Својом поојетом увеличали су ову забаву Бан Дринске бановине г. Велимир Поповић са госпођом Ружицом и свастлком," Комаидант II. Арм. Области ђелерал г. Данило Калафа- П ЈЕ ВА Ч КИ ХОР У С А РА ЈЕВУ �ХОР ГАЈРЕТО ВИ Х ПИТОМИЦА, СА ПРЕФЕКТОМ ГЂОМ ДРАЧЕ Х О Р ГАЈРЕТ О В И Х ПИТОМАЦА, С А ПРОФ. Г. Ф. М А Ћ Е Ј О В С К И М И П Р Е Ф Е К Т О М Г. A . Х Р О М И Ђ Е М �товић са гђом н свастиком, митрополит г. Петар Знмоњић, иадбискуп г. Др. Иван Шарић, врховни шер. судац г. Хафиз Ајни еф. Бушатлпћ, надрабииери r. г. Др. Леви и Др. Урбах, копзули: чехословачкн г. Др. Нехутни са гђом, талпјански г. Марцело Зуколи, њемачки г. Др. Ернест Фридрих; затим почасни француски конзул г. Илија Иванишевић, почасни аустријскп конзул г. Фолкерт, белгијскн г. Вјек. Јелавић, градо- дајет Арнаутовић, из Градачца Хајрибег Градашчевић, из Брчког Мехмедалија Хаџимехмедовић, из Мостара Хоџн Ибрахимага Слипчевић, из Рогатице Едхем еф. Шеховић с гђом и свастиком, из Горажда Др. Алија Томић, из Вишеграда Кадија Хаџихалиловић и Мурадбег Ченгић, затим неколико Гајретових пријатеља из Зенице и многи другп угледни грађани и пријатељп нашег друштва. , , САЗЛИ ЈЕ начелник г. Мутевелић са подначелником г. Др. Павичићем, бивши министри Др. Карамехмедовић и Др. Андрић, предсједник Трг. и обрт. коморе г. Никола Берковић, врховни вакуфски повјереник г. М. Халилбашић, представници свију културних друштава, г. Др. В. Бесаровић, предсједншс управног суда г. Др. Прењ с гђом, начелници одјељења Банске улраве г. г. Паштровић, Миклаушић, Станисављевић, Др. РајачиЉ, Др. Долезил, Ђ. Ковачевић, директор жељезница г. инж. Шнелер, г. Др. Заим Шарац, г. Аврам Салом, Др. Атиф Хаџикадић, Др. Сафветбег Зечевић, муфтија г. Курбеговић, Исметага Мерхемић, Мујага и Незирага Ахметашевић, Мујага Шахинагић, Хилмибег Капетановић, Др. Давидовић с гђом, Данило 'Еоровић, Богдан Бесаровић, Ахметага Ченгић проф. Хасан Хоџић, Ш. Куртовић, Ибрахимбег Ченгић, проф. Бркић, кадсавјетници Увејс и инж. Јаловчић, директор Дугалић, судија Реповац, надсавјетник Сарајлић, надсавј. Крстић, инж. 'Булбеговић, Мони Алкалај с гђом. Затим из Тузле градоначелник Сијерчић, Мурадбег Заимовић и Мехмедбег Моранкић, из Високог градоначелник С. Зсчевић, Хасанага Сарачевић, директор М. Џафић, Незпрага Хаџн Нумановић и X . Хпџиахметовић, и з Вареша Мехага Ulmirah, из 'Гравника Мустах^а Мауппћ са гђом. гђа Дра Хафизаднћа, судија Башагић п Хи- 102 Сматрамо за дужност да одамо и овим путем признање и захвалност г. Д ру Хинку Ферићу који je, не жаливши вре.мена и труда, умјетнички укусно декорисао салу и нузгрбдне просторије Нар. Позоришта. Исто тако захваљујемо и г. ,Мујаги Хардаги, велетрговцу, који je позајмио у ту сврху;око 100 комада што већих што мањих ћилима у персијској изради. Хвала и г. инж. Слипичевићу, који je својом сарадњбм у свему ишао на руку г. Д ру Ферићу. Коначно нека je хвала овим оним пријатељима нашег друштва који својим даровима било за бифе и томболу било прилогом у новцу учинише да je забава имала рекордан материјални успјех. Свечана Гајретова забава у Мостару : Колико je наш Гајрет зашао дубоко у шире народне слојеве и потпуно их за своју идеју придобио, најбоље се могло д а види на скорашњој његовој забави од 2. марта; ове годице. Још ни једном досада није постојало веће и живље интересовање грађанства за прегалачки корисни рад Гајрета него што je то случај ове године. Ко je имао прилик^ да боље загледа у односе грађанства, нарочито муслиманског дела, прсма Гајрету, могао je лако уочити пнтересантну; no- �јаву, да се код оних, који су већ раније радили за Гајрет, у великој мери појачала воља за рад, a код великог броја индиферентних и нерасположених према 1’ајрету, да су се створиле нарочите симпатије оа Гајрет. Уверење о важности ове установе за муслимански део нашега народа у овако ГАЈРЕТО В ГРАЂ АНСКИ М ЈЕШ О ВИ Т И П ЈЕВА Ч КИ висио од благонаклоности других. Према програмима није се могло никад закључити, да завабу приређује Гајрет. Ta околност и несигурност у програму све до последњег часа потакла je извесне чланове управе Мјесног одбора на мисао, да се из самих Гајретових редова од сада стварају могућно- ХО Р У М О СТ АРУ, С А тешким приликама дефинитивно их je одвело са досадашњег погрешног пута и одушеввило их за јачи прегалачки рад п сарадњу са свима пријатељима на липији Гајретове мисли. Овогодишња Гајретова забава, коју je приредно Месни одбор у просторијама »Хрвоја«, очекивана je као никад до сада од целокупног грађаиства са нарочитим интересоваљем. И досадашње Гајретове забаве no свом програму, изведбн својој, no богатој луки cpehe и обилном бифсу, уопште no свом моралном и материјалном успеху, спадале су у ред најуспелијих мостарских забава. Овогодишп.а забава, међутпм, издваја се знатно од осталих. У досадишљим програмима Месни одбор потпуно je за- Д И Р И Г Е Н Т О М Г. В Е Љ К О М Ћ Е С А Р О В И Ћ Е М сти за властити п нсзависан нрограм. Њихова жарка жеља за остварењем те замисли уродила je коначно плодом. Новембра месеца прошле године основаи je мешовити певачки хор Гајрета, који je својим радом почео тек у другој половини тога месеца. Решавало се пптање хоровође. Време дс ночетка певаља искорншћено je на тај начин, што je вреднв Гајретов раденик г. Хасан Tnicnh, учитељ, у току две недеље упутио чланове-це хора у основне појмове из теорије музике. Озбиљност чланова и чланица хора, смисао за дисцнплину те вокални квалитети њихови свратили су позорност велнког дела грађанетва. Многи пријатељи Гајрета, како пз 103 �муслиманскнх тако и кз правоелавиих рсдова, посећнвали су чешће певачки хор, да гс и лично увере о оном, што се у граду о хору говорнло. И сваки. који je посматрао организацију u рад хора, остао je наненађен и задивљен, јер je хор у току три месеца постнгао знатпе резултате, нарочито ако се има у внду, да 90% љегова чланства није раније никад учествовало ни у каквом другом певачком хору. Očusi врсдиих чланова хора заслуга за овакав успех припада агплном хоровођи u опробаном пријатељу Гајрета r. Всљкн Ћееаревићу, као u г. Салиху Ђишићу, проф., који je кроз цсло време водио предано иадзор над певачким хо, ром. Овдс je потребно нарочито нагласити велику услугу, што ју je гђа Фаткма Ћишић личним учешћем учиннла хору. Ociim тога она je еиергичиом пропагандом у женским рсдовима учинила да je женски део хора знатно ојачао. Поред успеха у музичком погледу нарочптн успех ностнгнут je н у друштвености. Тачност у долажен.у на часове нсиаља, прсданост у послу, лспо држањс прсма осталим члановнма хора, учшшлн су, да се у свему томс ни једном члану није могло ништа да предбацп. Значај тога успсха, којим емо нада евс задовољнн, нарочито je велик, када се имају у виду иаша иозната досадашња схватања, наше наклоноети u телсља за друштвсним диференцирањем. Али Месни одбор се нрн осннвању хора руководио и том мисли, да м еђ у^војим члановнма делује васпитно н у друштвеном погледу if. да код 1бих иокушава отстранити све оне настрано<тр; ,које долазе у к ол п зп ју еа потрсбама .данавдвег времеиа. ИетОвреmciio еу члаиови МјссНог одбора ^казџвалц на све рђаве стране, које к ар ак тер н ^ даиашњв доба,- означујућн н начии, како да их члановп-це хора Љ јљ ^ш е нзбегну. Неколико дана пред забаву1и МосргруЛшло je ванре^но лепо време. Улице и блдак њ*;гова околина врвеле су људпма. Нарочпто топар и ведар дан био je на први дак Бајрамт, којн je још пао у неделЈу, када je ево грађанство i a ' пролетњем сунцу трабшло o.i'iopa од напорког рада кроз прошлу седмнцу. Па ако je_vj«o прошао поред ових пролазппка, чј’о би оно, о чему се највпше говорило и што je тнх дана било на дневном pe'^j’, a та je: Гајретов иевачки хор, н Гајретова забава, која ее ic вечери имала да олржи у просторијама »Хрвоја«. Занста са сигурношћу <$е може pehu, да Моетарцн до сада ниеу у Мостару видели imaijp шогобројно иоссћсно забаве. Просторпје »Хриоја« биле су и сЈтЈшне теепе, д а би иримиле све one. који су хтелн д а посете бдбаву. Једва су полицајни opranu п чланови Управе Месног одбора услелн да задрже огромну масу света, која ее пред »Хрвојем« ти11;ала и хтела на свакп начнн да уђе у салу и на галерије, где je простор всћ бпо до краја иекорпшћен. Због овако обилне поеете у почетку je бкло врло тешко одржати потпуии ред. Гајретовн раденици пмали е у пуне руке посла. Иптересантно je бнло прнметнти међу иосетиоцима забаве велнкп број оних, који су до сада били индиферентни прсма Гајрету. Код њих се иробудила свест о нотреби пожртвовног и пскрсног рада за Гајрет, који су заволели, јер су ее осведочнли, да je Гајрст једииа наша установа, која врло шгтснзивно и с успехом ради на свом програму н која јсдина пружа у великој мери стварне помоћи муслимаиском делу њгшега наро,ча у Краљевини. Према најављеним посетама, на забаву се очекивало н Доета гоетију изван Мостара. Случај, да je даи забаве n.io баш на први дан Њјрама, узрок je да су неки изостали, ;iaрочнто гоетн из Сарајева. Од Са[1ајлија на забави су oanaжени: гђа Сулејманпашић, rr. Џевад Сулејманпашић, Хамза Хумо. Е. Бичакчнћ, проф. Hmcmiih и још нски. Од граћпнд npniiehciiii су rr.: генерал Плагојошгћ, градоначелиик И. Феjnh, претееднпк Гајрет баикс r. С. Ћсмаловић, муфтгја Ха* 104 физ Омср сф. Џабнћ, срески поглавар Др. Д. Прица, командант полиције Др. Бубић, прсдетавници »Проспсте«, »Напретка«, »Узданице« н осталих културних и хуманих уеланова. У дупке пуној и лепо декорисаној сали »Хрвоја« почео je програм забаве тачио у 9 сати. Отпочело се са »Гајрстовом химном« од Ф. MahejoBcicora, коју je познатом вештином извео оркестар музике Јадранске див. области. Но радозналост публпкс била je пр.до велнка за другу тачку програма. У н>ој се требао да појавц први пут прсд мостарском публиком Гајретов невачки хор са песмом: »Oj Бога тн сива ти ц о. . . « (народнн мотив комнонован од Гајретовог хоровође г. Вел>ке Ћсеаревића). И збиља, прва појава на позорннци пнмиатичне групе од преко 70 чланова-ца изазвала je исопиеиво одушевљење публике н еала се дуж е врсмена орила од бурног аплауза. После отпеване ове мелоднчне народне песме следно je исто такав фрснетичан аплауз. Другу тачку програма »Из Хофманових прича« извео je уепешно виолински трио Гајрстових питомаца, После овога отиевана je: »II. ЈЈуковет« од Ст. Ст. Мокрањца. Пеема je заслугом хоровођс добро савл^дана, нарочито динамичка страна њена, na je код приеутнпх« нзазвала пријатно расположење. Врхунац одушсвл>еn>a направцла je претпоследња тачка програма: »Емина« ол Вељке Ћесаревпћа хармоничношћу, мелодичним нијансама са јаено израженом севдалијском нотом, која одговара »штимунгу^ Ачексина текста, целокупну публику je у толнкој мери нмпресионнрала, да ју je хор, бурно акламиран, морао да llOHOBIt. После ове тачке у име Месног одбора захвалио се хоровођн и композитору г. Вељки Ћесаревићу г. Хуснија Курт, професор, давши му за успомену једну сребрену табакеру. Поред хбрских тачака нарочито атрактивни део програма сачињавале су соло партије младог Гајретовог раденика r. Др. Ибре Бркића. У песмама »Чик те фермам...« од Ф. MahejoBCKor о »Мирјано. . . « од Ст. Ст. Мокрањца освојио je овај млади певач публику својим топлим и сугестивним баритоном, проживљујући очито и сам песму целим бићем својим. Г. Бркпћ усиео je топлином свог органа да своје располол:сње пренесе н на све присутне тако да je, бурно акламован, морао д а отпева и трећу песму — изван програма. После концертног дела приказан je од Гајретовнх дилетаната и комад у једном чнну: драмска елика: »Омербсгова љубав (три зелена крина)« од Вл. Тмуше. И овога je пута режија комада са пуно поверсња испуњен r. Хуенији Курту, профссору. И заиста, његовом оаслугом дилетанти Гајретови успели су да савладају imore тешкоће комада, тако да je комад као целина извео снажан утисак на присутне. Идеја буђења националне свести међу муслиманима Херцеговине. осећање љихово, д а су истокрвна браћа са православним и потреба да евоју судбину, иарочито прско млађнх генерација. нскључнво уп ућују у јсдном правцу, што je п тенденција комада, дилстанти су одлично уочили и извели на свеопштс задовољетво. У комаду с:у учествовале гђнце: Џемила Гашевић (са соло-псваљима), Садета Ћишић, Хатиџа ХаџиосмаHOBiih, a од господе: Хусеин Шарић, Фаик Питић, Хасак 'Бикић н Алија Омсровић. Све су улоге добро схваћене и одпгранс, но између остолпх истицале су се улоге Џ. Гашевпћсве, С. Иишићевс, Ф ат:а Питића и X. Шарића. Поеле одиграног комада настала je игранка коју je отворио управник овдашњег Гајретовог интериата и одборник Мјесног одбора г. Ахмет 'Внкпћ, након чега je евет у врло добром расположењу паставио забављање дубоко у noh. ГајЈ10това лука cpche, која je ове године била нарочпто обилпа и богата, била je објект опште пажк>е. Било би овде нспрапедно ненпгласити велико полсртвоваше члапова женског Мјесног одбора Гајрста, под водством врсдне претссднпцс гђс Ф. Ћu ш ii h. у сакупљаљу предмета за луку cpche. Лука epohe �и тоном 'говора ирнказао праву слпку дјетета, које бјежн оД укусно 'изложена нред забаву у радљи бра^е банића на школе, a воли природу н пгру. корзу, довукла je na аабаву велику посету. Једнака заслуга Самим избором програма добивена je права слика у циприпада вредном женском забавиом одбору Гајрета у сакупјелости тежња Гајретових, na се je овом приликом могла дољаљу и уређењу обилног, разноврсног и доброг бифеа, око вољно манифестоватп na позорнпци његова идеја. кога су се на забави купили многн посетиоци. У мору серпентина, конфета, бомбица и сл. пграло се неуморно и у Комад »Протнвници« изведен je уз буру клицања и таквом расположељу почело се и са избором крал>ице вечерн. аплаудирања, тако, да се je Гајретово коло морало na захтјев Тачно у 3.30 сати проглашено je за краљицу вечери дражепублике поново играти. сна гђица Самија Велић, кћерка угледног Мостарца и нознаГлавне улоге у комаду имали су: гђа Д уда Бекић у улотог Гајретовог раденика госп. Ибраге Велића. Краљици je за зи Султаније, гђа ТЈулса Толић у улози Атифе, Хусо Толић у уепомену на избор дат на поклон један сребрени сервис. улозн Алијаге и Едхем Бекић у улози Фуада. Све четири ове Моменат предаје дара иопраћен je живим одобравањем н апулоге изведене су одлично, јер поменути, као да су се натјелаузом. цали ко he љепше извести своју улогу. Остале улоге извеле су госпођице Караиновић, Бекпћ, Салаховић, Омерагић и После избора краљицс вечери настављено je забављањс у иетом расположењу даље тако да се публика почела разиЛакишић, такођер одлично. У пјевању су се истакле гђа Толазити тек нешто иза 4 сата no nouohn. лић и Лакпшић. Заслуга за овакав успех забаве поред осталих повољПублика je заносно уживала гледајући извођење овога них момената највише припада новооснованом Гајретовом пекомада и слушајући лијепе мелодије пјесама, које су пропачком хору. Бруто приход забаве износио je нешто преко плегене у комаду. Комад je сам no себи својим рефлексијама 30.000 динара. Чисти приход изгледа изиосиће око 22.000 и тснденцијом управо био врло актуелан за наше мјесто. дннара према лаљских 17.000 динара. Након свршетка програма настала je игранка, плес и Секретар: разговор у пајбољем расположењу. Хасан Ћншић.-*- , Примјетити ‘јр, да je ово прва забава у пашем мјесту na " s-fijoj су ирисуствовавлс и муслиманке, за које je била анга/кован^,гал<уп1ја, a којима je иста била препуљена. Осим тога ово je прва забава, на којој je била забран>ена свака продаја Мјесни одбор Гајретасу Требиљу џриредћо je своју всалкохола. лнку годишљу забаву на^други даи Дајрама, 3. марта 1930., Лука cpehe овога јечдута надмашила све досадање, јер која je изван сваког очекиваља, како морално тако н матесе je састојала од пајљепших ручннх радова, које су наше рнјално, успјела. врпједне муслиманке даровале за забаву. Kao најљепшн З а ову забаву владало je велрко интересовање, na je »учни радови бдлЈ^су госпођица: Музефере Зубчевић, Азпзе била одлично посјећена. . , h, Бехије Омерагпћ, Аише Ћатовић, Дике Бакшпћ и Сала у којој je приређбта забава, као н позорш Карамехмедовпћ. Осим тога врло лнјепи радови бплн i je ванредно лијепо <и укусно декорпсана. госпођнца: Вефбе Ћлтовић, Расеме Карамехмедовић, ЕмнЗабава je отпочсла поздравнјш говором Едхема .БашНЈч Ј и | Ћ&товпћ, Ешефе Салахопнћ, Муфпбе Салаховић, Ешефе сскретара Мјесног одбора^којп ј е у свом врло лијепом говдКараиновнћ, Фадиле Јаловичић, Зехре Бсрбсровић, Изете ру, иоздравивши и захвалившл-прпсупшма, уједио itpm ipio Омановпћ, Фехме Омерагпћ, Днке Хаџпхасаповнћ, Нафе Gaциљ u тежње Гајрета и нове мстоде његрва радај Говор je -раџић, ...... *■' vХатпџе --------» JВпђен, a .-. госпође T Џемке, Tn'***n Мејре и Зарпфе Ресузавршсн с клнцањем Њсговон Величанстпу Краљу, ватнм floitnh, затнм гђица Елфије Арсланагнћ, Бусулаџпћ, Ешефе Протектору Гајрета lb . Краљ. Вис. Престолонасљеднпку ПеКочо, Хаџовић, Седке Кочо и осталпх. тру и цнјелом Краљевском Дому, naiVnc чега je оркесгар Boj­ Бруто приход забаве бно je . . . Дпн. 10.629.— Трошковп око забаве ........................... » 2.670.— ne музике пнтонирао државну хпмпу. Велтанствена Гајретова забава у Требињу Послије овога изведене еу ове тбчке I. дЈгјела програма: С. Баuiaruh: »Гајретова химна«, декламује гђпца Ешсфа Караиковић. * * * »Чсрго Moja чергице« изводи Лакишић Дпка, ученица. Ј. Добарџнћ; »Новпма«, декламујс Сулејман Шеховић. Сретеновић: »He бсжи од школе«, нзводе дјеца са наставницима. II. дио програма испуљен je позоришним комадом: »Противницима«, од A. Мурадбеговића. Све овс тачке програма изведене су на свеопће задовољство присутних тако, да je ово, може се с потиуним правом рећи, била најсјајнпја, најљепша, те тако и најуспјелпја забава ове сезоне у nauieu мјесту. Нарочнто je вриједно истакнути козачку игру, као тачку која je била ван програма a коју je изподпло дијсте од трп годиие Екрем Караиковић. Маскиран као козак, илводећи кооачку игру, побудно je необично велпкн смијсх и расположсн.е у нублици. Врло успјело извела je балет »Черго моја чергицс« гђица Днка Лакнишћ, тако да je na захтјсв ирпсутних балет морала поновптп, као што се je поповила н козачка нгра. У извођсљу комада »He бежп од школс«, прпсутнп су се дивплп Енверу Карапновнћу, учснику III. разреда основнс школе, који je својпм природшш и одговарајућим гестовима Чпст приход Дин. 7.959.— Прилоге на забавн дадоше слиједећа гг.: По Дин. 500.— : Грпдска општнна; no Дпн. 50.— : Адила Салаховнћ, Никола Самбраило, Псро Бубало, др. Петар Рундо ,др. Осман Мехмедбашић, Илија Чабрпновић и Вакуфско повјеренство; no Дин. 40.— : Угл>еша Радојпчић н Шућрибег Ресулбеговић; no Дин. 30.— : Асим Хаџихасановпћ, Е. Ресулбеговнћ, Алекса Вукасовић, Богољуб Јајчанпн, Чедомнр JoBanoBith, Рефпка Бркља, Дон Марпјан Вујновнћ, Драго Бубрешко и Стево Дучић; no Дин. 20.— : Марин Занетпћ, Зулфикар Садовић, Бранко Дивљан, Даница Перовић, Марпја Матулић, Мухамед Бакшић, Н. Сахбасовић, Перо Шутић, С. Пехорнвић, Омер Ресуловпћ, Јозо Растегорац, Ннкола Раднћ, Спасоје Ксбељнћ и Стево Јеремнћ. По Дин. 15.— : ТЈорђо Тупањанин, Јелчпћ, Заим Ресуловвћ, Н. Н., Суљо Клепић, Мартин Чихак, Бехија Омерагпћ, Шефика Омерагић, Бранко Мијаловић, Ејуб Кочо, Махмут Куртовпћ и Н. Н. Но Дин. 5.— : Ферда Кочо, Јусуф Кочо, Мсјра Тичић, Mapa Милетић. Нека je срдачпа хвала дароватељпма! Велвва захвалност, да je онако бнла лнјепо и укусно дскорнсана сала, припада r. Хугн Франчсскију, зубо-технпчару, који ннје жалио труда нп жртава око декорпсања. Нека je хвала Махмуту Салаховпћу, Адему Капетановићу, Зајиму Росуловнћу, Алији Брачковићу, Ћамплу Хујдуру, Садпку 105 �Вучуку, Мурату Омаловићу, Хасану ЋатовпНу, Џаферу Ћеримагнћу, Ахмету Ресуловићу, Абасу Бусулаџићу, Хамдијн Фазлпновићу, Енверу Бсрбсровићу, Шућрији Сараџнћу, Шукрнјн Карамехмедовићу, Едхему Кочи, Рамадану Нуковићу и свима онима, који ма чим допринијеше, да je забава овако лијепо морално u материјлно успјела. Гајретова забава у Вшиеграду Ha првп дан Бајрама, 2. марта о. г. приредио je Мјесни одбор Гајрета у Вншеграду, своју годишњу свечану забаву, која je у сваком погледу, a мимо свако очекпвање добро успела. Забаву je огврио потпредседннк М. одбора г. Махмуд Бехмен, директор »Варде« поздравивши присутне и прнка- ламон, хотелпјор, КГирковнћ Арссније, трговац, ХаџнХалНлбnuh Хасан, шер. судија, Статнн, управник »Варде«, Вукомановић Тихомир, трговац, Земаљска Банка н др. Лазар Ђупина; no Дин. 50.— : Ченгић Мурат, директор Српске Банке, Љ убовић Јунуз, трговац, Крилић Мијо, тргвоац, Каришик Идрпз, трговац, Папо Санто, трговац, Камхи Даниел, трговац, Циулић Др. Винко, Чарапић Јоваи, трговац; no Днн. 30.— : Мирковић Радоје, Туфекчић Мустафа, Папо Д удо, Миловановић Дико, Мнкпчић Зорка, Поповић Бранко, Енгелман Јохан, Клингер Давлд; no Дин. 20.— ; Топаловић Јован, Салић Мехмед. Петровић Јсфто, Оточанин Ибрахим, Лукачевнћ Махмуд, Тескереџић Алнбег, Бранисављевић Павле, Таcnh Сретен, Веселнновић Bojo Пецо Мустафа, Обреновић Божо, Јовановић Душан, Целермајср Лоти, Живановић Тихомир, Вукадиновић, 'Боковић Тихомир, Имамовић Хасан; no П РИ РЕЂ И ВАЧКИ ОДБОР ГА ЈРЕ Т О В Е З А Б А В Е У В И Ш Е Г Р А Д У Седе, с лева на десно: Нико Ђуровић, Мехмед Пекушић, Махмуд Бехмен, Хасан еф. Хаџихалиловић, Муратбег Ченгић, Васо Вранић, Драго Стевановић. Стоје; Селам Абдулаховић, Јусуф Мулахаснћ, Хилмо Ченгић, Омер Јукић, Витомир Варагић, Халид Плоскић, Вејсил Хуњић, Божидар Поповић, Бранко Бранисављевнћ, |Хаснб Мулахасић, Шерфо Рудалија, Мехмед Рамић. Ј завши топлим речима рад и циљ Гајрета у прошлости и садашњости. Затим je, као друга тачка програма дошла Гајретова химна (комп. Маћејовски), која je отпевана на опште задовољство свих присутних. Овој тачки програма имаде се највише захвалити овдашњем учитељу г. Витомиру Бајагићу, као хоровођп, који није жалио труда да песма одговори своме узвишеном наслову. Декламацију: »Савет очевима« о д С. Башагића извео je са смелошћу Енес Хаџихалиловић, ученик IV. разр. основне школе. Kao други део забаве извели су чланови Соколског Дома позоришни комад »Пријателл« од Лазаревића на свеопште задовољство. У одигравању нарочито се истакао г. Нико 'Буровић као и гђица Милка Спахић, учитељица. Иза довршеног програма настала je игранка, коју je отворио југословенским колок (Србијанка) срески начелник г. Драгиша Вешовић са председником М. одбора г. Хасан еф. Хаџихалиловићем. Ово играње, плесање и набацивање коријандола протегло се са најбољим расположељем до ране зоре. Бруто приход забаве био je 8.536__ Дин. a расход 1.013.50 Дин., тако да чист приход износи 7.522.50 Дин. Добровољне прилоге дароваше: Фирма »Варда« Дин. 1000.— ; no Дин. 200.— : Хаџић Мујага, градоначелник и Бехмен Махмуд, директор Варде; Дин. 160.— : Папо Исак, трговац; no Дин. 100.— : Вешовић Драгиша, срески начелник, Стевановић Драг., трговац, Ловачко Удружење, Сигман Са- 106 Дин. 10.— : Хасанбеговић Велија, Хајдарбашић Мустафа, Петровић Ристо, Пецо Мустафа, Бахрић Тодор, Tacuh Сретен, Мелентијевић Свето; no Дин. 5.— Репак Ибро, Жугић ТЈоко, Челигатовић Иконија, Чатмак Иван. За бифе послаше: госпође: Веповић, Бехмен Хаџихалиловић, Хасанбеговић, Хунић, Николић, Цилер, Папо, Ченгић, Алтарац, Стевановић, Вранић, Арпаџић, Рамић, Османагић, Шећеровић, Поповић, Абдулаховић, Штемер, Савић, Флегер, Пихлер, Јукић, Гаон. И овом приликом М. одбор Гајрета сматра својом д ј ' ж ношћу да се најтоплије захвали свима посетиоцима као н дароватељима, који допринеше за успех ове забаве. Нарочита пак хвала среском начелнику г. Драгиши Вешовићу, који je много придонео за успех забаве. Бајрамска забава у Кладњу Мјесни одбор Гајрета у Кладњу приредио je 3. марта о. г. у просторијама хотела »Дрињача« бајрамску забаву са бираним програмом и комадом »Златан бардак« од A. Мурадбеговића. У 9 сати на вечер најавио je почетак забаве предсједиик Мјесног одбора г. Мустафа Јахић, учитељ са читањем поздравних депеша Њ . В. Краљу и Др. Авди Хасанбеговићу. З а овим je одржао кратак, али језгровит, поздравни говор најмлађи члан Гајрета Џевад Јахић (стар 6 година) који je изазвао најбурније аплаудираље. Лослије тога су се редале �разИо агодс п лриГоДне дсклаМацнје, иакои чеГа су млади дилетанти: A. Купус, Р. Хасић, X. Кљајић и Н. Берковић одиграли на onhe задовољство публнке помснухн комад. Између појединих тачака програма као и но сврешном комаду свирао je овдашњи тамбурашки збор Ватрогасног Друштва бесплахно само зато, што je ово Гајретова забава, на чему и овим путем најљепша хвала вриједном и Гајретове мисли свјесном тамбурашком збору. По завршеном програму, игранка, бифе, амершсанска лицитација, американски затвор, шаљива пошта, коријандоли, мехабет и весеље одвело je раздрагану публику (веНином омладину) у ноћ до зоре, када je у највећем миру и са пајл.епшим задовољством разишла се. Како je на дан забаве био нрви дан поста браће суграђана срп.-правосл. вјероисповијести, који због тога не дођоше на ову забаву, посјета je к поред тога била збиља нсочекивана, a морални, те горње узевши у обзир, и материјални успјех био je одличан, што нам даје сигурну гаранцију да je идеја нашег узвишеног Гајрета не само наишла на ouhc разумијевање у овом мјесту до данас, нсго нам указујс и у будуће још сигурнији напредак. Ua странб су посетпли ову забаву прсдсхавници и rtptfјатсљи Гајрета из Куманова, Вслеса, Тетова и Гостнвара, док je посста, која je била иајављсна, из Качапнка, Прнштинс, Урошевца, Митровице, Призрена, због прекида саобраћаја изостала. Материјалнн успех забаве je задовољавајући. Да je Гајрет у Скопљу стао на чврсте темеље и почео да се снажно развија, заслуга je у првоме реду љегова садањег председпика генерала г. Вл. Павловића, који у раду за Гајрет не познаје речи »не могу« и »немам времена«. Стога нека му je свака част и хвала! Велика Гајретова забава у Новом Пазару Новоизабрани Гајретов Мјесни одбор у Новом Пазару који je преузео дужност на редовној главној скупшхини од 19. I. т. г. бацио се са највећим жаром око прпкупљања чланова и организовања рада за Гајрет, na je први дан РамазанБајрама нриређена сабнрна акција, a други дан велика забава која je црема моралном и материјалном уепеху надпагшила свсЛздбаве дате у посљедњих неколико година. Програм забаве бно je врло лепо изведен како декла' мације хако и комад »Омербег ЈБубовић«, na су днлеханхи внше пуха прекидани аплаудирањсм, a угодно расположење Ha првн дан Бајрама, 2. марта о. r., омладина у Оракоје je пуб.ццја добила још и данас се коменхарише no граду. хови, срез бос. градишкн, приредила je у Народној основној Сала хохсл »Врбака« била je укусно дскорисана hnanшколи забаву у корист Гајрета и »Просветног 'дома« у Бос. MitMa Гајретове ћилимарске школе, a одзив на забаву био je Градишци. хако велик, да je сала бнла дупке пуна и многи су се моЧисх нриход био je 2.583.50 ДрВ. , lhiq охпада на Гајрет ■— рАдр врахити, не добивши мјесха. Дин. 1.281.50. Забаву je посетпо велш; број муслимана и ако су две Iguie ноћи ^ ' И 2ГШ.) бнле две забаве. Ha овој забавн се >чиховала маннфестација Гајрехове мпслп међу омлајер je сва омладипа посехила забаву у чему н лежн 8. фебруара о. г. одржана je свечана забава, коју je прп- Забава у Орахови (срез Бос. Градишка) Велика Гајретова забава у Скоплу но Месни одбор Гајреха у просхоријама официрског i icxe Овом забавом je скопски Гајрех доказао, да je схао на хемеље, хе да je способан да прндеђује елитне забаве као н друга друшхва. Једно хреба нарочито исхакнути: По суду најозбиљније крихике Гајрехова je забава била најелихнија забава ове сезоне у Скопљу. За извођење успелог програма забаве Месни одбор je нарочихо захвалан г. X. A. Мехмедбашићу, дирекхору Вел. Медресе и г. Др. Пери Слијепчевићу, професору универзитеха, који су као схари пријахељи Гајреха уложили много воље и хруда, да ђаци Вел. Медресе онако сјајно изведу две хачке програма. Исхо je хако Месни одбор захвалан и гђици Дидар Ханн Ћазим, кћерки угледног скопског индусхријалца, која je као права умехница на виолини задивила публику и однијела заслужени аплауз. Не мање je Месни одбор захвалан г. М. Ћејвану, пријахељу Гајреха, који je као солобарихон задивио публику. Овом приликом Месни одбор захваљује свима госпођама и господи који су га помогли у припремама око забаве, a нарочихо гђама; Трифковић, Коен, Стојановић, Николехић, Мехмедбашић, Милухиновић, Граовац, Вељковић, Диздаревић н гг. Бојаџијевићу, Каијолу, Хошенку, Чучку, X. Ахмехагићу, Ш. Рамизу и И. Ћаховићу. Посјеха je била одлична. Запажено je нарочихо, да je забаву са гохово целим генералшхабом посехио команданх армије генерал г. М. Недић. По свршеном програму je г. команданх армије правио серкл међу муслиманима, разговарао о њиховим приликама и љубазно их позивао, да чешће посећују официрски дом, који je наш заједнички и хреба да буде зборно месхо свих кулхурних радника. Г. генерал je и иначе према Гајреху врло предусретљнв, на чему му Месни одбор и овом приликом хопло захваљује. Бан г. Ж. Лазић, иако je био одсухан из Скопља, сехио се ове забаве и послао добровољни прилог. Међу посехиоцима муслимпиима запажеп je приличан ' poj улеме. “ правии пухем и посвети највећу пажњу организацији омладине. Од пре шест година посхојали су овде Гајрехови нододборн само проформа, јер рада није било никаква a баш због хога шхо je омладпна била охуђена, na je за њих и Гајрех био схран и неприсхупачан. Било je покуса од извесних, да се ова забава омехе, но захваљујући свијесш омладине која je својом напредном мишљу и радом многе присвојила, a многима скинула копрену са очију и својим примером показала којим пухем хреба да се иде и како да се ради. Одбор je особихо захвалан гђи Мици Враннћ, која je као чланица нрнређнвачког одбора и као днлеханхица много допринела како моралном хако и махеријалном успеху, гђици Младенн Косхић, г. Чеди Шошкићу, учихељу, и г. Слободану Костићу, који су примилн додељене улоге, хе као дилеханхи много допринели моралном успеху забаве. Спремање дилеханата и осхалом организацијом рада руковао je секрехар одбора г. Асим Риђешић. Чисх приход je био Дин. 6.833.—. Припремају се радовн око охворења Гајрехове омладинске читаонице, спремања хамбурашког збора, a no могућносхи и певачког хора. Б ајрамски теферич у Ч авч ић и м а (срез Рогахица) приредио je повјереник Гајреха из Жепе г. Мухамед Конаковић, хе je хом приликом сакупио Дин. 530.— прилога за Гајрех, a дароваше no Дин. 20.— : Мехмед Шошић; no Дин. 10.— : Мухамед Јусуфбеговић, Ћамил Рамић, Абдулах Табаковић, Бего Крешхелица, Хусо Дурић, Хусеин Омановић, Абид Ћеско, Мухамед Конаковиф, Шабан еф. Бегић, Неџиб Ћеско, Зајко Жигић, Aro Халиловић, Рагиб Параганлија, Мехмед Куловац, Салих Ћеско, Хусо Бргуља, Хасан Бачић, Ибро Крептхелица, Омер Чавчић, Бајро Мушмукић, Хасиб Ђеско: 107 �ћо Дин. 5.— : Шећан Куловац, Адем НалиК Суљо Јусуп овЛ , Хасан Хаџић, Селим Куловац, Мехо Тарлак, Мушан Хруљевић, Мехо Хоџић, Авдо Чавчић, Хусенија Ћеримовић; no Днн. 4.— : Јусо Чардаковпћ, Асим Бегић, Хамид Багиловић, Ибро Багиловић, Ејуб Штитковац, ШаЉир Ћеско, Нурија Имамовић, Мехмед Халпмановпћ, Рашид Бучић, Мујо Ватреш, Мујо Зимнћ, Мујо Раџо; no Дин. 3.0: Мехмед Куловац, Нурија Хаљић, Алпја Глухпћ, Алнја Мујчиновић, Мушан Цацалић, Шаћнр Жигић; no Днн. 2.— : Јусуф Ватреш, Ћамил Халиловпћ, Ибро Феризовић, Нуриф Ђеско, Хусеин Отајагић, Јусо Рамић, Хаснб Омановнћ, Јусуф Шабановић, Мујо Балаш, Aro Цацалић, Фехпм Лнхић, Рамо Бајић, Мухамед Бејзовић, Омер Халимановпћ, њећан Ватреш, Хасиб Вплкћ, Бекрија Kapnh, Халил Мушвнкпћ, Абид Зимић, Зулфо Ћолић, Ибро Жпгић, Адем Зпмић, Мехмед Бегић, Авдо Хајдаровић, Ибришим Аруковић, Сулејман Ватреш, Алија, Ватреш, Халнл Паџић, 'Еамил Бргуља, Мехо Омановић, Зајко Хаџић, Шерпф Фазлић, Шахпн Шабановнћ, Сејфо Јакубовић, Мехмед Шабановић, Адил Arnh, Шемсо Попић, 'Бузел Ћеско, Шабан Шаабновић, Мушан Цацалпћ, ЗаЈко Ћеско, Зајко Куловац, Нурпја Делић, Мехо Хаџнћ, Хусо Девеџнја, Ариф Девеџија, Бего Зимнћ, Шећан Чолић, Адем Чавчић, Суљо Зимић, Нурија Хаџић, Хусеин Чавчић, Мехо Мујчпновић, Зејнпл Чолић, Шемсо Бргуља, Имшир Бајић, Зајко Штитковац, Емин *-Хоџпћ, Абдулах Имамовић, Махмут Диздаревић, Ђамил бмаHOBiih, Салих Куловац; no Дин. 1.— : неколико дрзцих" особа. За овако лијеп успјех иде хлава гг, Ћамилу Бараковпћу, ошптинском биљежнику* те 'Мујаги Панџи, који су усталп на ноге соколспи и бодрећи сакупљенп свијет — сакупили горњу своту. Приредба Мевлуда у Џ и ва ру (срез Требиње) Ha 23. II. о. r. Мјеснп одоор Гајрета у Џпв. je Мевлуд у простојУијама Мсктебп Иптндаије и то мушкарце. Послије проученог Мевлуда одржао je предавање rocn. Едхем БекЦћ, учптељ у Требш предавања сакупљени су дгХјЈјовољ ни прило-зп У износу износу од Дпн. 286.— .4 Приредба М евлуда у Л астви Мјесни одбор Гајрета у Ластви проучпо je за врнЈеме рамазана слпједеће Мевлуде у корист Гајрета и то: у селу Гранчареву na 13. II. чпст прихо/г 14^.— Дин.; у селу Жупи на 16. II., чист приход 188.50 Днн.; у селу Ластви 20. II., чист приход 302.— Дин. и у селу Скочигрму 6. Ш., чист приход 152— Дии.; свега Дин. 791.50. Мевлуд у селу П о дви те зу (код Пала) одржао je један сељак 26. фебруара о. г., на којем je одржао успјело предавање о Гајрсту повјереник r. Изет Хаџимехмедовћи, учитељ. Овпм предаваљем получен je тај успјех, што су сви присутни сељаци са одушевљењем и потпуно задовољни акднјом нашег повјереника уписали се за чланове Гајрета, поздравившн његов Главни одбор и претсједника са: Живио! T om приликом уписало се 14 сељака кз Подвитеза за чланове Гајрета, између којих се један јавио за члана утемељача и то г. Рашидага аКдрић. Повјсреник je започео рад и na Палама и почео прикупљати чланове. одржао je Мјеспи одбор Гајрета na 22. фебруара о. r. у Гајретовој чнтаоннци. Ha сијелу je узсо учешћа лриличан број чланова и нечланова Гајрета, a сијелу je присуствовао и начелник рогатичког срсза, rocn. Ружић, који се je на повратку из Сарајева свратио у Сјстлину парочито због сијела, те je том прпликом сазвао свс лредставпике културних, хумаиих и Р ам а занс ко 108 сијело у С јетлини националинх ^руштава у ОјетлИнн ,као 'к 'учитеље ОсношШх школа нз Праче и Сјетлнне, и са њнма конферпсао о раду и црпретку културних друштава. — Ha вечер je г. Ружић присуствовао сијелу са гг. учитељима Зуровцем из Праче и Бобаревпћем из Сјетлине, те са братскнм Мјесним одбором »Просвјете«, гг. Курешоми Чучковпћем н др., који приложише лијеп прилог за Гајрет, a г. Ружић je приложио 50 Дин. добровољног прнлога. Објелодањујемо овај племенити гест поглавара среза, како би и шира јавност могла знати за напредни и културни рад овог мјесног одбора a нарочито за хвалевриједно заузимање г. Ружића за културна друштва у његовом срезу. Си је л о у Се о н ици (срез коњички) одржано je пригодмо рамазани-шерифа, и том приликом г. Ахмед Узуновић, имам-матичар, сакупио je за Гајрет своту од Дин. 270. Л е јле и-кадр у мостарском интернату Иницијативом секретара Мјесног одбора приређен je 27. ноћ мјссеца Рамазана свечани ифтар питомцима Гајретова интерната. Све издатке за ову вечеру примио je на се доброBodta) познати добротвор и пријатељ Гајрета г. Мехмедбег Хаџиомеровић, дир. филијале Зем. Банке у Мостару, a у припремама помогао му je управитељ г. М. Јахић. Kao саставнп дио вечери предвиђено je предавање секретара Мјесног од• б ора*^оје je због његове болссти тога дана морало да изостане. После обилног ифтара ђаци су у реду отишли на теравију, a после ње je у интернату извршена проба за забаву у присуству свих чланова М. 0 . и осталих Гајретовнх пријатеља. У добром расположењу повео се пријатељски разгоNBop са ђацима, којима je очинским савјетима скренута пажn>a на све онр, што сада и доцније треба да учине за Гајрет као његови питомци. Код приредбе ове вечери Мјесни одбор руководио се Ka­ šo национално социјалним тако и религијским разлозима. Добротвору г. М. Хаџиомеровићу у име Мјесног одбора срдачна хвала! Нови добротвори и утемељачн У Б у ж и м у: код повјереника у Бужиму уписаше се за утемељаче гг.: Мујко Хахмић, мухтар из Махмић села, Хаcan Јусић, умр. Сулејмана, мухтар из Коњодора и Салих Велић, умр. Хасана, трговац из Бужима. У Д о б р љ и н у : код г. Хилмије Субашића, стар. лоште, уписао се за члана утемељача ондашњи прото г. Алекса 3. Поповић. У У с т и п р а ч и : гг. Нурко Карахмет и Абдулах Карахмет, повјереник Гајрета. « Гајретовн течајеви за неписмене Гајретов аналф абетски течај у Зени ци : Члан мјеспог одбора у Тузли г. Осман Масник, учитељ, приступио je одржавању аналфабетског течаја међу ђацима зеничке медресе. Течај je већ отпочео на 9. о. мј., a похађају га 20 ученика. Гајр етови аналф абетски течгјеви у Гор. Р а х и к у Мјссни одбор Гајрета у Гор. Рахићу извјешћује да je у селу Маочи одржан аналфабетски течај, a на 20. II. о. г. био je завршни испит, на коме су са успјехом завршили течај 60 полазника. Наставник течаја био je r. Омер Чевро, учитсљ. У селу Паланци одржао je аналфабетски течај r. Соко Херцсговац. учитељ нар. осн. школе, који су с успјехом завршилп 67 полазника. �Овом приликом истакиути je Главном одбору, да су горе споменути учитељи с великом пожртовношћу радили у спомснутим течајевима, те иису осјећали терета, који им се je намећао прелазећи за вријеме највећих елементарних непогода — за вријеме ноћи пут од 4 км —, који су морали преваљнвати до у споменута мјеста, гдје су се течајеви одржавали. Исти учитељи организовали су још no један течај у споменутим мјестима, који ће се завршити копцем марта о. г. Течај за неписмене у Санском Мосту Повјереник из Санског Моста г. Мехмед Б. Алагић извјешћује нас да je вођење течаја за неписмене преузео г. Мухамед Бабић, дипломирани правгогк те je за кратко вријеме показао одличан успјех. Мјесни учитељи, поред најбоље воље ,нису се могли примити дужности наставника за поменути течај, будући су сви запослени службеним пословима. Рад на проширивању Гајретове органнзоције Оснивањ е Гајретова одбора у Купресу: Скупштина чланова Гајрета у Купресу одржана je 9. фебруара о. г., на којој je изабран слиједећи одбор: Претсједник; Сакиб Манџука, посједник; потпредсједник: Назнф еф. Хељић, имам-матичар; тајник: Касим Кадић, учитељ; благајник: Џевдет Идризбеговић, посједник; књижнпчар: Муниб Манџука, обућар; одборници: Салкх Хусејнбеговвић, трговац, и Але Браић, бријДч. Ha накнадној изванредној ск^пш$1ини изабраће се надзорни одбор и замјеници, према проплсима друштвених пра- Избор Гајретова одбора у Прњавору: Повјереничка скушптина у Прњавору одржана je 23. II. т. г., коју je отворио досадањи заслужни повјереник г. лих 'Бозић. По отворењу сАупштине г. Ђозић прочи' u.' здравну депешу Главног одбора,>«&ја je примљена са д а ес е сним поклицима: »Живио Гајрет и његово водство Са скупштине су отпослане лоздравне депеше: Кабинетској Канцеларији Њ. В. Краља, Бану Врбаске бановине г. Милосављевићу и Главном одбору сл^једећег садржаја: »Вјерни идеји Гајрета са велике сигшптине поздрављамо Вас са дичним претсједннком г. TIP- Авдом Хасанбеговићем и неуморним секретаром г. Кукићем тиме, днто увијек своје услуге стављамо на расположење нашем нада све љубљеном Гајрету. — Ђозић.« Ha то je повјереник изнио историјат друштва од оснутка, његов живот ц плодоноени рад, те рад повјереништва од 1. X. 1928. до 23. II. 1930. у моралном и материјалном погледу. Потом се прешло na бираље одбора, те након кратке паузе примљена je предложена листа одбора, п то: ПретсЈедник: Алијага Одобашић; потпредоједник: Расим Сарајлић; тајник: Aro Софтић; благајник: Ђамил Бакалбашић; одборници; Адемага Бакалбашић. Мустафа Одобашић, Бећирага X. Селпмовић. Замјеници: Мустафа Беглеровић, Дервнш Имамовић, Ибрахим Рушенкић, Мустафа Клакић и Мујага Квакић. Надзорнн одбор: Јанко Школник, банк. директор; Ахметага Софтић, трговац, и Рајко Вујичић, трговац. Ha предлог г. Ђампла Бакалбашића изабран je досадањи повјереник г. 'Бозић почасним чланом Мјесног одбора Гајрета за његов пожртвовнн рад и за трајну успомену међу члановима Гајрета. К луб Муслм анске Омладине у Невесињу претворен у Гајретов Ha изванредној скупштинп Клуба Муслиманске Омладине у Невесињу, одржаној 25. јануара о. г., на предлог г. Салих еф. Пекушића, управ. Порсске управе, донешеп je једногласан закључак, да се клуб претвори у Гајретов клуб. У осповани Гајретов клуб изабран je слиједећи одбор: претсједник г. Салих Пекушић, секретар г. Халил Косовић, благајник г. Ариф Чановић, књижничар г. Смаилбсг Башагић, одборници гг.: Дервиш Ј. Коркут и Јусуф Косовић. Усп је ш ан рад Гајретовог Ж енског одбора у Сарајеву Гајретов Женоки одбор, који je прије неколико мјесеци отпочео самосталан рад ^ацио се- свом снагом na заштићавање муслиманеке сиромашие дјеце. Угледавши се na агилап рад других женских друштава у Сарајеву, која су раовила живу социјалну акцију у свпм правцима и Гајрстов Женски одбор схвативши велику важност социјалног рада у народу — отпочео je такав рад. Само за неколико мјесеци рада нашем сарајевском женског одбору успело je да у очи бајрамских празника обуче од главе до пете 103 сиромашне дјеце из мектеба. Неописива je била радост наших малих сиротана, када су се у очи Бајрама, када се сва дјеца радују новом одијелу и они добили рубље, одијело, дипеле, фесове, a дјевојчице хаљине и ципеле. Одијела и рубље je било у најбољем реду 'саЛпвено и готово дјеци уручено. Поред овог рада Женски Одбор ће у најскорије вријеме -npfthn организовању једне Д ј е ч ј е Т р п е з е з а сиромашну дјецу,ко|а похађају мектебе, јер су та дјеца остављена сама себи. 0 исхргћга школске дјеце брине се мјесна Зашттиа Дјеце, a о дјеци no мектебима нико се не брине. Акцију о исхрани муслиманске сиромашне сирочади помоћи ће надлежне власти, општина и сви добри људи, који" Паг-лмкн на срцу добро нашег подмлатка. Гајретов женски одбор настоји да око себе окупи све јавне раднице и да доконтакт са свиИ муслиманским женским друштвима, те да у заједници организују соцпјалну акцију у пароду. Такав рад наших жена треба поздравити и свим сила- Разни добровољнн прилози Прилозк за Гајоетове бајрамске забаве Добровољни прилози за Гајретову забаву у Сарајеву Прплпком одржавања Гајретове забаве 8. марта т. г. добровољне прнлоге na благајни Нар. Позоришта дароваше слиједећа г. r.: По Дин. 1000.— : Мони Алкалај, Принц Салом и Асимбег Мутевелпћ, градоначелник; no Дин. 500.— : Др. Хамднја Карамехмедовпћ, »Просвјета«, »Шипад«; Дпн. 400.— : Др. Заим Шарац; no Дин. 300.— : »Ново Вријеме«, »Напредак«, генерал Калафатовпћ, Бан Велимир Поповић, Др. Андрић, Др. Душан Давидовић, Ген. директор Бсрковић; no Дин. 250.— : Митрополит Петар Знмоњић, Едхем Шеховић; no Дпн. 200.— : Др. Уропг Ивашгшевић. Хајрпбег Градашчевић, Исметага Мерхемић, начелник Паштровнћ, »Народна Узданица«, Браћа Му3УР. Удружеше рез. официра, »Ел-Камер«, »Ла Хуманидад«, Мориц Гаон н Толентипо. Мехмедбег Моранкић, Адвокатска Комора, »Трезвеност«, Д. Ђерић, Др. Машић, Н. Н., Жепскп одбор »Народне Узданице«, таијански конзу, Ипја Иванпшевић, Надбискуп Др. Иван Ulapnh, В. Тодоровпћ, Мустајбег Халнлбашић, Јосип Барух, Др. Јефтановић; no Дин. 150__ : Исхак Кампус; Дин. 130.— : чехословачки конзул; Дин. 120.— : Др. Прењ; no Дин. 100.— : Мурадбег Заимовић, Вејспл Хаџалић, Хф. Ајнп еф. Бушатлић, Хусејн Хођпћ, A. Ченгић, Др. Деншплић, X. Ибрахпм Слипчевпћ, »Хурпјет«, A. Ченгић, Савез Добровољаца. Др. Павичпћ, Сулејман Мурсел, Даниел С. Салом, Н. Н., »Ђерзелез«, Др. Бесаровнћ, инж. Миладпновић, Османагић н Радовић, Војислав Бесаровић, М. Ћоровић, Ђоко Ковачевић, Премужић, Браћа Арифовић, »Слога«, A. ХоџиН, Новинарско Друштво, Шукрија Куртовић, Песерле, »Лира«, 109 �mcjiiih Мохага Ахметашевнћ, Др. Долезил, Др. Праштало, В. Кривошпћ. днректор Шислср.. Роубичек за Ческу Обец, инж. В. Стојановић, Др. Мориц Левн, Кадрибеговић и Комп., шпеднтср Стаин. Mesara Лнпа; Дин. 90.— : Учитељско Друштво; Днн. 60.— : М. Маунпћ; no Дин. 50.— Дервншага Дервпшевић, Сулсјман Гујић, Др. Цеинћ, Алија Арнаутовић, С. Фадилпашић, X. Капетановпћ, Муфтнја Курбеговић, Оалаховић, 0. Соколовић, К. Хаџихалиловпћ. Н. Н., Душан Н., Елишах Мусафија, Мнлашнновнћ, Ј. Трнфковић, Баручија, Штамбук, Диглишнћ, Др. Корпстовпћ, Ф. Сел11ћновић, Муле Музуровић, Станншић, проф. Јанушевић. Др. Хинко Урбах, С. Каукчија, Арсланагић; no Дин. 40.— : Трифковић. Имшир Кољхоџић, Н. Н., Венус; Дпн. SO.— Е. Фернзбеговић; no Днн. 30.— : Шемсе х. Ченгић, Ватрењак, Зарпф Скендер, Ј. Јулкић, гђа Баппгћ, Н. Н., X. Муснћ, Ђесовић, Гађо, Мујагнћ; no Дин. 20.— : Н. Н., Заметица, Елишах Левн, Н. Н.. Рашић, Н. Н., Н. Н., Н. Н., Њ Н.; no Дин. 10.— : Н. Агановнћ. Т. Душић и Н. Н.; Дпн. 500.— : Хидајет Арнаутовић. Ha благајнп у друштвсној канцеларијп дароваше прилоге слиједећа гг.: Дин. 100.— Ибрахпм Демирџпћ (мјесто бифе-а); Дин. 50.— Др. Бранко Томић; Дин. 200.— Ген. дир. Срп. центр. привр. банке r. Васо Ристић; Днн. 60.— г. Хилмп еф. Хатибовић; Салпх Тафро (мјесто бнфе-а) Днн. 100.— ; С. Д. Алкалај Дип. 1000.— ; Др. Решид Куртагић (Кутина) Дип. 100.— ; Халил Хрњпчевнћ (Зенпца Дин. 100.— ; Срн. цркведа општина Дин. 200.— ; Срп. центр. привр. баика Дпн. 1000.— ; аустрнјски конзул г. Фолкерт Дин. 4$)0.— ; Др. Шапир Спкиpnh (за бифе) Дин. 20>—; Сафет Зеневић 'Дин. 100.— ; Јосеф Енгел Дин. 100.— ; Дри-Душаи Ђорорић-Дпн. 100.— ; Јово Загорац Дин. 100.— ; Данило TiopoBjft Дин. 500.— ; Салко Узејpanrh (на саб. арак) Дпн. 5S5.— ; Свет. Хођера (Београд) Днн. 500.— ; Фехим Имаиовић (uh ca fl арак) Днн. 1950.— ; Бифе за Гајретову м р а в у у Сарајеву даровап дећа rr.: По баклаву: Вефнк Toiuih, Др. Хуоејин M&iuuh, Омерага Ужнчанин, Ахметашецрћ, Алн еф. Лутво, Др. Асаф Шарац. Аппф еф. Саханнћ. Хајрије Бисеровпћ. Мехага Кучукалић п Мехага Чомара; no печена јањца; Др. Авдо Хасанбеговић, Муннб Грцпћ; no печека тукца: Mesara Ахметашевпћ. Бећнр еф. Мехмедбашпћ, Абдулах еф.13ечевић, Јусуфбег Пашић, Др. Махмуд Мехмедбашић,, Ахмед еф, Борић, Хафа х. Шахпнаrnh, Др. Заим Шарац, Хусејпн еф. Кадић; no хурмашпце: Јакубег Филиповић. Азиз Capnh, Инг. »Мехмедалија -Јаловчић, Мухјудпнбег Фадилпашић, Велија Садовић, Едхемага КадриOeroBuh. Мухамед еф. Браво, Х усеин еф. Хапџнћ. Хамднја ■Јамаковић; no баклаву: Исфендијар Чепгић и Ејуб Адемовић; no тукца: Шерпф Бубић, Зекије х. Кобић; uo тепсију бурека: Асим Јасвка, Ахмет Потуровић, Ајни сф. Бушатлпћ, Едхем Бпчакчић, Хасан Пнлав. Јусуф Мухић, Хашеме х. Курт, Асим Курт. Мусгафа Спахо и Фатиме х. Сулејманпашић; no торту: Хамдпја Копчнћ. Мухамед Увејс (2). Ахмед ефић (2), Алија Хромпћ. Салко Хасанбеговић, пнж. Мустафа Слиппчевић. Даниел Самаковлнћ. Имшпровић. Јусуф еф. Имамовић (2), Bpa­ ha Музуру (Волга 2), Хамдкја Каппџпћ. Бехаудин Салихагнћ, Фатима Стркљевић, Др. Заим Шарац, Радослав Ђоровић (з), Трнка, Хампд Фазлагнћ, Иеламага Вранић (5); сира дороваше: Ocmuii еф. Омерхоџнћ (2 кг). Шернф Бубић (l кг); no сирннцу: Нурага М узуру, Алп еф. Арнаутовић; no зељаницу; Сулејман Сариџић. Хусеии еф. Бркпћ. Шемсибег Салихбеговнћ, Заде х. Туњић; псчеипцс дароваше: Мујага Хардага (5 кг) Пмшпр Коњхоџнћ (3 кг), Хајрудин Дардагап, Мехага Ћосић (3 кг). Осман Камернћ (3 nr), Алија Хоџпћ; no еаидук наранчп; Селимага Araiioitnh. Арглппагић, Bpnha Јахјаефепдић; слатке крушкс: Фата х. Koniapnh; 200 кмфли: Муста(|)а HIexoniih; 1 фл. меда: Алпјага IlMUMoiinh; l фл. фмлопаш' напрнке: Осман Kauapuh; патпшпању: Али еф. Дубравић; јалаиџп долму; судија Реновац; сандвича и торту: Салко Мешпћ; 2 кг. тахаи uo халве: Али еф. Семиз; 3 кг шећера: Шаћир Гогалија; одрсзака: A. Пано; 1 саидук разшгх бонбона: Bpaha Арифовић, творннца бонбона; улутму: Ешреф. Еф. Имамовић. Дароватељпма п овим путем топла хвала! Д ар о ван и р уч н и радови за Гајретову забаву у Сарајеву И з Б о с . Б р о д а : Мјесни одбор у Бос. Броду послао je Гл. Одбору један »милије«, којега je израдила гђица Алпја Хоџић. И з Т р е б и њ а : Мјесни одбор у Требмњу отпослао je Гајрегу 4 врло укусна испуњена јастука за томболу 8. III. у Сарајеву. И з В у ч к о в ц а : Мјесни одбор у Вучковцу доставио je Гл. Одбору 5 комада ручних радова, који су сакупљени мсђу мусл. женскињем и то: no псшкир од Фатиме Дпјић, Хаске Салихћехајнћ и Ханпфе Фачић, no 1 чевру од Назифе Трахић и Есме Јухан. Даропатељпцама братска хвпла' П ри ло зи за Г ајр ето ву забаву у Мостару A . П ри лози у н овцу: Дин. 500.— : г. Ибрахпм еф. Фејић; Див. 400.— : г. Хафиз Омер еф. Џабић; no Дин. 300.— : гг Смајлага Иемаловић u Bpaha Авдић; Дип. 250.— : г. Ибрахнм еф. Рнбпца; Днн. 230.— : г. Рихард Пахер; no Дин. 200— rr. Српска централна привредна банка Мостар. Фатиме х. Сулђјш цташ аћ. Џевадбег Сулејмаппашић и др. Мнлаковић; no Дин. 1§0.— ; г. др. Омер Хадровпћ; no Дин. 100.— : гг. Херцеговачка банка. Прва хрватека штедионнца, Михо Пешко Авдага В о љ е в л ц а , jara Арпаџић, »Напредак«, »Просвета« »Народна Узданнца«. генерал Благојевић, Хусо Капетановић Хакпја Дугалнћ, Ахмет Комадипа. Чедо Милић и Друговп Хасан Bpropa, Ђорђа Обрадовнћ. Маљго и Другови, Синовп Р. Шаина. Салпхага Демировпћ. др. Д. Прицв, Младен Ми 'тпновић u Илија Масора; no Днн. 80.— : гг. Душан Тамин џпћ и Шишпћ; no Дин. 70.— : потпуковиик Јовановић и Али ja Куртовпћ; no Дин. 60.— : r. Хусеин еф. Шева; no Дип 50.— : rr. Дон Маријан Келава, Салих еф. Удовичић, Ибра хим еф. Лемеш, Љ убо Оборина, Богдан Харишпк, Бећо Бије дпћ, Владо Гвозденовпћ, Мујо Рпзванбеговић, Марко Бејат Рашпд Фплиповић. ТЈорђе Петровић Његош, мајор Ш упут Учитељско друштво. Сабит Милавић, директор Захрадиик Лазар Копдић, Хафиз еф. Пузић млађи, Н. Бернарди, др Хлубна, Соколска жупа, Синови Р. Банића, др. Мијушковић Василије Салатић, геперал Силвнје, генерал Миловановвћ Ибрахим Беклнја. Мплан Куртовпћ н Шаћпр Муратовић; no Дин. 40.— : rr. Смајил еф. Дадић. Фратњо Вогнар. BeH4nh др. Бубпћ. Н. Н.. Р. Рафајловпћ. др. Божнћ. гђа Зејна Мујик: no Дин. 30.— : гг. Дервиш Казазпћ, X. М. Бсхлиловпћ, Мате Римац, инж. Ружичка. Салко Назечић, Жарко Шантић. Љ убо Вукмировић, Иорђо Перин, Васко Kopah, ннж. Мусанпћ, Герлих. Н. Н.. гђе Нардели и Милаковнћ; no Дии. 20.— : гг. Мухамед Кокалић, Омер Ђурић, Салнхага Гузпна, Мухамед Муслпбсговић. Рпфат Звонић, С. IDapnh. М. Дрљевић, М. ПоnoBiih, Н. Capah, Н. Балић, Н. Н„ Н. Н., Jonnh. Ибрахнм Јоuuh, Џабић и Марко Hyjnh; no Дип. 10.— : гг. Але еф. Сефић, Суљага Крпо, Р. Хоџић, Омер 'Нурић, Ваиовић, Н. Н., С. Баnnh, Мјасннков, Мехмед Карабег н гђа Ф. Крпо. Укупно je било прилога Дин. 7.730.— (седанмхиљада седамсто и тридесет Днн.). Б. П ри ло зи у р уч н и м радовима; За луку cpehe даропаше: ј а с т у к : гџице А ш ф а Tinicnh, Аиша Ефнца, Зулејка Поновац. Азра Козарнћ, Рпмиза Мујичић, Зарнфа Apnapnh, Čaja Арпаџић. Зарфа Арпаџић, Аиша Ново, Шефпка Арслаnarnh. Рукија Диздарсппћ, Дерва Раљевнћ. Хабиба X. Осмаiiomih. Атпфљ Курт, 'Вулса Bpuuh, Хатиџа Гребо, Адпла Биједић, гђа 0. X. Османовића, ођице Садета Аликалфвћ, Аиша Ефица Рамиза Колудер м и љ е: гђс Шефика Ћатић. Азема �Жепчан, Алија Мујчин, Ахмет Хасић, Михајло Тот, Иван Јосиповић, Марица Параџиковић, Алишан Адемовић, Мехмед Адемовић и Паво Живко. Кукуруз дароваше no кг 400: Браћа Алибеговнћ; no кг 200: Сејфулах Беговић Шемсибег Абдулахефендић, Абдулахбег Поробић, Хусејннбег Јусуфбеговић; no кг 100; Гајић Филиповић, Алага Мујчпн, Атиф Агановић, Браћа Поробић, Мухарем Пујагић, Хусо Делић, Сејфудин Маглајлић, Мујо Омербашић; кг 250: Алија Жепчан; кг 150: Рамо Халиловић; кг 60: Мухарем Одобапхић; no кг 50: Станко Банчевић, Авдага Хаџпдервншевић, Сулејманбег Карабеговпћ, Ахмет Синановић. Ахмет Бабић, Еминбег Хаџихаеановић, Милан Поповић, Ћамил еф. Хавић, Хамза Ибришагић, Сабит Бајрић, Салих Касумовић, Хамза Кадић, Мухамед Хускић, Мустафа Смајловић Салн Мркаљ. Дедо Делић, X. Хасан Пирагић, Мухо Зулфпћ, Мехо Сејдпћ, Смајо Шогоровић Сулејман Поробнћ. Ађул Хоџић-Мехић, Алија Мехнћ, Хусо Емић, Салко Салка новић, Омер Ганпћ, Хусејн Исмајловић, Ређо Хоџић Бегин Мехмед 'Горић; кг 40: Алага Мркоњић; no кг 30: Алија Бун давнца, Ибро Бабнћ, Мустафа Мерџановић, Ибрахим Хоџић В. Прилози у бифеу: Баклаве дароваше: Хасанага ВргоСалнх ХафтбГ.Хаснчпћ, Мустафа аКрамехић; no кг 25: Me ра, Авдага Вољевица, X. Омер еф. Џабић, Ахметага Ефида, хић, Ахмет,Marnih, Хасан Согоровић, Дедо Сејдић, Реџо Спа Омep Хаџиосмановић и Салко Кајтаз; хурмашнде: Мехмед чаднн, Хусо Шабановић. Хасага Дајановић, Назиф Хоџић Гребо, X. М. Бехлиловић и Жарко Шантнћ; ружде: Хусеин еф. Ризвгаћ; бурек: Кајтаз Авдага Мујагин, Хасан еф. Арпа-X7fcan Ахметовпћ,'Сулејмаи Омичевић. Сулејман Омерчевић; џић, Ахмет еф. 'Бикић; торте, колаче и слично: Раде ГЛарић, - кг 22: Хас^к^ашараевић; no кг 20; Бајро Хамзић, Хафиз Мустафа Башић. Мујо Ковачевић Хасан Зукановић, Мустафа инж. Вукчевић. Илија Мосора. Омер ^ф. Алајбеговпћ, Давид Џаферовић. Хамдпја X. Абдић, Хамдага Алијагић, Хплмија Коен, Душан Вајић, Ристо Шапн, Ибрахиз* Љутовдћ, Јово Хоџић. Атиф Хоџпћ Атпф Жепчан, Асим Mamnh, Јунуз Жеп1'редић, Магдалена Маркеш, Xfrtra Мутвица,, Салих еф. Хумо, чаи, Хасан Хавпћ. Ариф Матузанин, Омер Машић, Омер ХаМустафа Џабпћ. ТЈорђо Перић, Наџида‘-Х«1>ић'. Нурија Шаћи]>овић Љубо Шапн, Ђулса Бакамовић, Омер Макејић, X. Mr" вић, Расим Шахбеговпћ, Хнлмо Диздаревић, Хасан МухареБехлиловнћ, Задик Данои, Драшко Ilafiih, ишЈ^Захрадник, мовић. Суљо Хоџић. Мехо Зечевић, Мехо Хускић, Хасо Жи?јман Хускић, Осман Бекрић, Асим Хускић, Осман А. Алајбеговпћ и A. БехлиловиК^ ........, ---------------------------- ipoBith, Салпх Сачировић. Алија Поробић, Хусо СалСвима дароватељпма најсрдачнија. хвала п живели! О дбор. каповић, Ганија Залодић. Карло Киршенблум; кг 15: Муниб Дајановнћ: кг 12: Суљо Јашаревпћ; no кг 10: Сулејман ХоДарована храна за Гајрет у Дервенти и околним čemu J1 џтгћ. Хакија Жепчан. Хусо Мујчин, Хасо Хоџић, Ахмет Хаenh, Паво Матковић. Перо Jvpnh, Омер Спваћ, Омер Хускић, Пшеницу дароваше: no 200 кггРамизбег Беговић, ОмерМујо Ахмић, Осман Величанин. ага Уџварлић; no 100 кг: Јово Ко&ић, општина Дубочад, Му- Мркоњић, гђице: Зејна Омерагић, Дерва Мујић, Дутка Стунац; Фахра Вољевица, Фикрета Бехлиловић, Шефика Шева, Хатнџа Џаби , Зарифа Курт. Хабиба Дероња, Фикрета КурTOBnh и фнрма »Сингер«; т и ш л а ј ф е р : гђице: Хабиба Милавић, Расема Драче, Ема X. Селимовић и гђа X. Капетаноnnha дир. творн. духана; с т о р : гђиде: Хајрија Колаковић и Шемса Кајтаз; п и џ a м у : гђа 0 . Ћишића професора; х аљ и н и ц е : гђице: Зиба Звонић и Дика Муслибеговић; т аб л е т : гђице: Самија Велић, Čaja Арпаџић Самија Фејић, М. Рустановић, Зииета Буљко, Фатима Хадровић, Шефика Овчипа (2 ком.), Хиба Арпаџић (2 ком.), Шефика Кауабег, Хабиба Дероња, гђа М. Дувљака те породица Ч. Милића; к о м б и н е : гђица Н. Хаџића суднје, з а р н ћ е : гђа A. Бехлиловића; м а х р а м у и п а п у ч е гђа A. 'Бикићева; у осталим с т в а р и м а као: сатови, рупци, јастучићи за игле, чевре, ћупица, шољице за каву, флаше вина итд.: гђе: A. Ћшпића, X. Капетановића, М. Алајбеговића, Омера Ћурића, Кајтаз и гђице: Зарифа Агић, Самија Велић, Самија Фејић и гг. Миливоје и Марко Јелачић. хамед Сннаиовић, Бочиковић Перо и-синови, Љубо Мићетановић, Земаљска Банка, Мато Јокпћ, Jofio Новаковић, Аган Спнаповић, X. Бего Мехнћ, Ферхат Капетановић; 150 кг: Браha Шешлије; no 70 кг: Сулејмаибег 'Мулабеговић, Симо Рајчевић; no 50 кг: Смајл еф. Халеповић, Грозда 'Филиповић, Душан Пршатовпћ, Фраљо Патерностер, Bpaia Томљеповић, Ахмет Ахммћ, Аптон Чорлукић. Смајлбег Хађихасановнћ, Едхем Исламовић, Никола Рајковић. Митар Чучуковћ, Мехмедалија Јусуфбеговић, Сулејманбег Поробић, Српска Централна Привр. Банка, Мплан Поповић. Стојаи Орар. Але Хускић. Душан Ковачевић. Иле Јуларпћ, Паво Седлић, Алекса Милнп ковнћ, Марко Пејић. Шефко Муртсзановић, Адјул Хоџић-Ме хић, Алија Мехпћ, Хамдпја IIIahnpoBuh, X. Адем Хоџић, Ху со Емић, Салко Салкановић, Хуссјн Капетановић; 42 кг ј | Урош Рајковић; no 40 кг; Игњат Поповић; 34 кг: Матковић| Антић; 32 кг: Јакоб Матковнћ; 31 кг: Димитрија Николпћ: no 30 кг: Димшо Јоваиовић Јозо Трговчпћ, Мехо Анђуловнћ, Марко Гаур. Пејо Јозпћ, Панто Мплинковић, Суљага Дизда- л pennh; 28 кг: Ђуро Глувак: no 25 кг: Мато Зорпћ, Aro Бегичевнћ, Антић Шимуиовнћ. Иван ПГксс, Мухо Зулфић, Хасага Дајановић, Дедо Сејдпћ; no 22 кг: Петар Гуљевић п Хплмо Мерђановић: 21 кг: Хасо Јашаревпћ; no 20 кг: Назиф Нухнћ, Иемст Bajpnh. Иваи Јозпћ, Стјенап Прашнћ, Мптар Татомир. Ипан Спровипа. Блазк Јозпћ, Лазо Лугоњић, Мухо Лшпноniih; no 19 кг; Јован Глувак и Спмо Гнбаница: 17 кг: Мухо Синаповић; no 15 кг: Петар Беикопић. Псјо Брадара; no 14 иг: Божо Бошљак. Сапко Бенковић; 12 кг: Мустафа ХороскоBiih; no 11 кг: Лазар Гибаница, Лука Перић, Анте Перић; 14 кг: Теофил Гибапида; no 10 кг: Ибрахим Муратовић, Хакија Р Граха дароваше кг 14: Спмо Рајчевић; кг 10: Хамднај Сачировпћ. Кромпнра дароваше кг 100: Симо Рајчевик; кг 14: Мујо Ахмнћ. Брашна дароваше кг 10; -Јовпчић и Барух. У готовом дароваше: Дип. 100.—: Мустафа Халиловић, кадија; no Дпп. 50.— : Авдага Хусејинчехајић, Хасан еф. Прохић, шеф жел. станице. Мулпја Поробгаћ, Дервишага Бакlnnh. Коста Делпћ Марушпћ; Дин. 44.— : Мустафа еф. Тирпћ; no Дпн. 30.— : Стјспан Мичић. Винко Покорни и Светомир Симпћ; no Дпн. 20.— : Хамдн еф. Дрљевић. Смајл Зилпћ, Муахмед Талиревнћ, Рикардо Паппиути. Махо Kapah, Осман Хађић, Мусгафа Хаџић. Уоејр Рамић, Касим Џанановић, Фехим Дедић; no Дин. 5.— : Хасан Плавић. Омер Вошановпћ. Укупцо: 4.299 кг пшенице. 5.024 кг кукуруза, 24 кг граха, 114 кг крумпира. 10 кг брашна и Дин. 684.— у готовом. Вриједном Мјесном одбору и овпм путем топла хвала. a такођер и племенитим дароватељнма. Прилози у нарави у Плевљу: З а побољшаље хране преко рамазана питомцима плеваљског копвнкта даровао je Мјесни одбор no 2 кг меса дневno. a наведони грађаин слиједеће: no бам ав у: Mpmnh Зејнил, Ссјфулах Шећеркадић, Латифа Kopjennh, Алија Чаушевић, Сафет Мушовнћ. Мехмед Чаушевић. Рашид Чаушевић, Кадрија Кадрпбашић. Шернф Бачевнна, Ulahnp Курбеговић, Сабит Bnjpoimh. Ибрахим Карахаеановић. Рпзах Ризамулпћ и Махмут Шсхагић X.; но хурмашице: Ибрахим Биоградлија, Мурат Трхуљ, Абдулах 'Булаховић, Дервиш Шећеркадић (и n i �кисела млијска), Мухпмед Хаџисмајловић, Ћампл Дрида, Абдулах Карахметовнћ и Смаил Музуровић; no кадаиф: Алија Лачевић, Омер Селмановпћ, Ханефија Акбеговић, Авдага Ћпнара. Orana Нешковнћ (ir јабука), Мехмед Каракаш, Ибрахим Мекић, Саит Сурулиз (и хљеб, чорбу и ђувече)); no ружице; Осман Хаџишаћпровић;' no реванију: Осман Ђато, Сулејман Халилбеговић. Добровољни лрилози за Гајрет: Из Сарајева: Госп. Шаћпр Гогалија сакупио je Дин. 44.— ; a дароваше no Дии. 20.— : г. Богољуб Митровић; Дин. 10.— : r. Ибрахнм Буква и. Дин. 10.:— г. Драгутин Хајхнер. Осим тога уновчио je један блок »Цнгле Гајретова Дома« у нзносу од Дин. 100.— Ha сабирни арак сакупише no разшш надлештвима за Гајретову забаву 8. марта о. г. г. Фадил Касумагић Дин. 60.— ; чиновницн царинарнице Дин. 100.— ; г. Расим Кршлак Дин. 1.110.— г. Др. Ибрахим Хаџпомеровић Дин. 110.— ; г. инж. Оалих Цицо Дин. 610.— ; г. Фехим Ђулбеговић Дин. 750.— ; гг. Арнаутовпћ п Нухбеговић Дпн. 1.223.— ; г. Хајрудин Дардаган Дин. 320.— ; r. Азиз Capnh Дик. 214.— ; г. Хамдија Увејс Дин. 370.— . Госп. Салим еф. Муфтнћ, сарајевски муфтија даровао je шегртима Гајретова Шегртског дома у. Сарајеву Дин. 100.— као бајрамски дар. те je управа за тај новац купида халве n поднјелпла питомцима. Сарлјевским питомдпма поклонцла cjf Браћа Арифовпћ из Сарајева 84 кутије<_рахатлокумд, за Бајрам, што им je 'л подијељено. Женска стручна школа сашила je бесплатно за 30 питомпца хаљинпце за Гајретову гишаву 8. Ш . / И овпм путем даровдтаљица топла хвала, a такођер Ha­ ma благодарност и управЈ^Кенске стручне школе на пажњи према Гајрету. 14 И з Т у з л е : Управа конвикта у Тузлп сасупила je за побољшање храпе питомцима преко Рамазана слиједеће прдлоге у новцу и нарави: г. Јлијага Селимовић 72 кг црвеног лука; no Днн. 200.— :. г. Муратбег Јусуфбеговић; no Дин. 100.— : Мујага Куносић и Др. 43ахрија Кадић; no Дпп. 60.— : г. Алија Мехмедбашић; no Дин. 50.— : гг. Кадрага Куносић, Мујага Мухаремагић, Браћа Поњавић, Исметага X . Ефендић и Прва хрватска штедионида; no Дцн. 40.— : г. Ибрахимага Мухаремагнћ; no Дпн. 30.— : МехмедбегчЗапмовић no Дин. -0.— : гг .Абдулах Куносић, Х усеин еф. Селесковић, Јусуфага X. Ефенднћ и Фетахага Демировић. Надал>е су приредили питомци конвикта са Мјесним одбором Гајрета сијело, на којем je сакупљено Дпн. 430.— . Укупло дакле Дин, 1.250.— . Дароватељима топла хвала! Из Прњавора: У срезу прњаворском • сакупл>ана je xjiaHa за Гајрет, a сакупљаше олиједећа rr.; X. Халил еф. Сарајлић, пмам из Лишње Дин. 264.50; Лука Давидовпћ, свештонш; и з Поточана Дип. 62.50; Ку-зман Малниовић, тсжак из Илове Дин. 69.— те Радован Макснмовић, учитељ из обапга 100 кг пшенице. Сакупљачима искрена благодарпост! Из Праче: Ha Гајретовом сијелу у ПЈтчн, i:oje je одржано први дан Бајрама, т. ј. 2. марта, сакупљени су слиједећн добровољни прилози: no Дии. 25.— д аровате : Мухамедага Јахић; no Дин. 15.— : Вејсвл Баручија, М. Чучковић и Вејсил Мулић; no Дии. 10.— : Омерага Хоџић, Мушан Хујдур, Х усо Баручија, Мехо Хота, Мушанбег Ахмедбеговић, Сејдага Баручија, Хухамедага Јахић, Шемсага Каљанац, Шернф еф. Чворугић, Исмет Јахнћ, брахимбег Бабић, Латиф еф. X. Муратовић, Авдија Алајбеговић, учитељ Зуровац; no Дип. 5.— : Мујо Гачанин, Халилага Башић, Хамида Брдарић, 112 Расим Opyh, Мсхо Ахмстбеговић, Хашим Диздарсвић, Авдан Чоло, Захид Хреновица, Алија Борчак, Фсхим Диздаревић, Мушанага Брдарић, Омер Хујдур, Зајко Каљанац, Рашидага Џзпановнћ, Реџо Ђозо, Салко Луња, Хамдија Пашић, Салих еђ. Гога, Мујо Ј1ун>а, Ферхат Ј1ун>а, Хајрудин Кадрушић, Абид Брдарић, Зајко Рамовић, Емин Османовић, Адем Фидахић, Хаоан Фазлић, Г. Лалић, Хамдија Риковић, Страхиња Зуровап, Богдан Дотлић, Алија Кукавица, Захидага Девлић, Зајнмага Каљанац. Фатиме х. Ахмедбеговвић, Сафет X. Муратовић, Вељко Батинић, Бојо Батинић, Мурат Ајановић, нареднкк Дотлић, Фадил еф. Добрача, Мушан Брдарић, Алидага Брдарић, Селим Диздаревић, Адем Локрок, Мујо Гачанин. Мустафа Муминовић, Омер Хоџић, Aro Луња, Асимага Реповић; no Дин. 3.— : Ибро X. Еђендић, Узејир Буре, С. Д., Ф. Д.; no Дин. 2.— : Исмет Прљача, Мухамедбег Хреновица, Коста Тамић, X . Д., Салих Девлић. Ибрахим Хасанефендић; na Дин. 1— : Мехо Хреновица, A. Ц., . Р., С. Б., 0. К., Шаhnp Узуновић и Мухамед Рамовић. И з И л и јаш а; Приликом бајрамских свечаности сакупио je Мјесни одбор Гајрета у Илијашу Дин. 243.— , као бајЈУамски дар Гајрету. Дароватељи су слпједећи: no Дин. 10.— : Назиф Алић, Абдулселам еф. Јелачковпћ, Осман Дурмо, Ибро Хусеин Екић и Фрањо Ајбел; Дин. 20.— : Мијат Кураја; no Дин. 5.— : Ћамил -Адић, Ибро Алпћ, Ибро Чутура, Ћамил Лисак, Алија Дервишевић, Ибро Удовичић, Мурат Хасечић; no Дин. 4.— : Мехо Нумић; no Дин. 3.— : Мушан Хасечић, Осман Хасечић, Пашо Хасечић, Осман Мешетовић; no Дин. 2.— : Ибрахим Хасечић, Ибро Авдукић, Адем Маторуга, Мешан Шабановић, Хасан Хахриман, Адем Хасечић, Емин Маторуга, Мехо Шехић, Алија Хајро, Омер Авдибеговић, И. Авдибеговвић, Абид Тисовина, Селим Ђако, Салко Мешитовић, Алија Брекић, Ибро Мешић, Хашим Назифовић, Алија Машић, Јусуф Алић, Мсхо Маторуга Мујо Маторуга, Ибро Хасечић, Салко Дедић, Ибро Дервишевић, Авдија Дервишевић, Омер Стоморњак, Ибро Талић, Авдо Пушина, Расим Хасечић, Ахмед Пушина, Оуљо Мешетовић, Мујо Сшшра, Мујо Маторуга, Бего Бисић, Авдо Бегић, Рамиз Мујкић, Алија Пињић, Абид Мешетовић, Лукођа, Адем Авдукић, Суљо Хесечић, Мехо Пушина, Салко Маторуга, Тахир Нумић, Мујо Лукођа, Адем Кахриман, Ибрахим Хасечић, Мујо Стоморњак, Хусо Машић и Ибро Мешетовић; no Дин. 1.— : Суљо Авдукић, Хајдар Кахриман, Пашо Билал, Салко Билал и Мујо Кахриман. И з З в о р н и к а : З а томболу на Гајретовој забави у Сарајеву даровао je Мјесни одбор у Зворнику слиједеће ручне радове: 1 малу лјсчију хаљиницу, дјечији везени прслук, везент Краљева и Краљичина сликл, рупчић, јаступ и таблет. Ове радове највише дароваше ученице занатлијске женске школе у Зворнику. И з С ан с ко г М оста: Повјсреник Гајрета госп. Мехмед Алагић у заједници са иовјереницом гђом Камарић сакупио je за томболу на Гајрстовој забави у Сарајеву неколико комада врло лијепнх, укусних ручннх радова, те се и овом приликом најтоплијс захваљујемо како г. Алагићу и повјереници, тако и племепитим дароватељидама. И з П ријепољ а: Приликом овогодишњсг Бајрама Мјесни одбор Гајрста у Пријепол.у сакупљао je од муслиманског женскиња прилогс у чеврама, рупцима и махрамама, те je точ ириликом прикупио: 13 комада чеври, 61 ком. рубаца, 18 ком. махрама, с учкура и 2 ком. платпа у вриједности од Дпн. 1.325.—, којс je ствари иослао Главном одбору за забавну томболу. Сакунљачина и дароватељицама срдачна захвалност! И з Ум о љ а на (срез Коњиц): Приликом клањања намаза у Умољапима еакупио je г. Дерво Аљовић, начелник �опћинс и државии импм г. Мсхмед еф. ВандиФ Дии. i.406.— добровољних прилога за Гајрет, a даровашс слиједсћа гг.: по Дин. 100.— : Дерво Аљовић и Мехмед Баидић; Дин. 50.— : Омер Пиитул; Дин. 40.— : Алија Бандић; no Дин. 30.— : Омер Ибро Милишић и Суљо Фајић; Дин. 25.— : Ибрахим Велић; no Дин. 20.— : Дерво Дркић, Дерво Татаревић, Јусо Милишић, Зејнпл Татсрвић, Зејнил Трешњо, Мујчип Аљовић, Адем Бандић, Омер Ватрић, Мехага Дркић, Салко Хаџимусић, Салих Пинџо; no Дин. 10__ : Ибро Трошњо, алих Дркић, Алија Зећо, Дерво Исмић, Дурак Елезовић, Мухамед Лучкин, Зулфо Аљовић, Дерво Хаџић, Селвер Дркић, Халил Кереш, Адем Кереш, Јусо Чомор, Бајро Лучкии, Ахмет Татаревић, Шабан Лучкин, Ахмст Чајић, Мујо Бапдић, Мсхо Бандић, Сулејман Дувњак, Дсрво Елезовић, Мехо Трешљо, Ариф Чомор, Алија Бандић, Хамид Милишић, Хамид Баидић, Суљо Хољан, Дерво Хољан, Салнх Ватрић, Бего Памук, Суљо Милишић, Суљо Трешн>о,Хамид Памук, Мушан Чомор, Мујо Жилић, Рамо Жилић, Ахмет Џихан, Омер Фатић, Осман Татаревић, Ибрахим еф. Лучкин, Мумин Шушић, Мујо Шушић, Осмон Фатић, Дуран Чомор, Алија Фатић, Омер Гаџо, Illcho Елезовић, Салих Милишић, Халил Дркић, Бсго Ватрцћ, Мехо Лека, Пашан Лека, Омср Жплић, Мухамод Жилић, Алија Палалија, Ариф Аљовић, Алнја Исмић, Бего Ватрић, Муотафа Памук, Ариф Лучкин, Авдија Чомор, Мсхо Чомор, Фејзо Чуказ, Мехо Маслеша, Хамид Џајић, Омер Хсбибовић и Софо Хебибовић: no Дин. 5.— : Хасан Кереш, Хусо Кереш, Мушан Аљовић,/*Мехо Фатић, Суљо Гаџо и Осман Делић^но Дин. 4,-т-: Суљо Милишић и Мехо Гаџо; no Д Л ј. 2.— : Авдо' Фатић, Емин Бандић, Мухсим Бандић, Pa!W Гаџо, Халил Жилић и Шаћир Жилић. Сакупљачима и дароватељима и овим путем нарочита захвалност. И з Л ив н а: Женски Мјесни' одоор Гајрета у Ливну заказао je 21. II. о. г. сије-цо за Гајретове члашгце у цросторкјама пјевачког друштва »Слоге«, на којеме je одржао предавање шер. судија г. Абдулах Ласић у којем je истакао рад n значај Гајрета. Иза сијела чланиц^Су се забављале плесом д игром. Чланиде су закључиле, да накнадно на 23. II. no кућама покупе прплоге и то: гђице Изета Ј^жиф, Аземина Латифић и Биназија Јелић. Поменуте су сакупиле Дин. 380.— , a даровташе слиједеће госпође-гђице; Дин. 20.—: Мелћа Шћета; Дин. 15.— : Неђија Фехимовић; no Дин. 10, —: -Елза Нахмијас, Хабнба Хафнзовић, Н. Далипагић, Хаска Хуоклћ, Пирија Сабахија, Нурка Камбер, Злата Хаћам, Емина Латифић, Зилка Хавала, Зејна Јеребица, Емина Љубунчић, Иза Диздар, Фата Латифић, Ала Никшић, Наза Бркић, Фија Гагић, Пашука Ђенђо, Ђехва Латнфић, Алија Ћефо; Дин. 9.— : Хабиба Милак; no Дии. 5.— : Хатиџа Диздар, Хабиба Хускић, Шухрета Борић, Шећо Пивчић,, Хатиџа Јеребица, Ала ривић и Бинка Једић; no Дин. 4.—: Хетка Латифић, Златка Вребац, Хата Љубунчић, Фата Мумић Хабиба Сеферчехаић, Ђула Маслић и Шемса Фехимовић; no Дин. 3.— : Хабиба Диздар, Рассма Туфекчић, Азиза Хуекић, Наза Фехим; no Дин. 2.— : Залха Мулалић, Зумрута Фирдус, Тахира Латифић, Емина Џепар, Злата Бркић, Фија Ћефо, Паша Гагић, Рехима Мулић, Ђума Дуран, Фатима Хозо, Арифа Ђонлагић, Мелћа 'Бонлагић и Ајиша Смајлагић; no Дии. 1.— : Биназија Вејзагић, Чепка Чато, Бисера Џепар, Ребија Пирагић и Зифа Фехимовић. Добровољ ни прилози из Јабланице Госн. Бећир 3eho, начелник општине сакупио je Днн. 853.— добровољних прилога за Гајрст за вријеме Бајрама од својих општинара и то: no Днн. 50.— : Бећир Зећо и Никола Ђећез; Дин. 30.— : Милан Бјелица Дин. 20__ : Осман Туфек; no Дин. 10.— : Хасан Зеба, Мехо Карић, Мехо Широ, Осман Дедић, Ибро Куловић, Мујо Шишић, Menra Хендић, Мујо Је- рановпћ Ибро Хнидић, Салко Крн.пћ, Рсџо Ивкооић, liehnp Ивковић, Хусо Широ. ЈДабан Халсбић, Behnp Бурић, Хасан Широ, Аган Захнponuh, Ахмет Млетић, А дси Тахпровнћ, БоЈко Ћуппна, Дариика Маннгоднћ, Марко Карачић, Страхиња Михаћ, Ибро Туфек, Хуео Јакуновић, Алија еф. Хипдић, Хасан Kapnh, ТЈорђо Зотовић, Ахмет Осфнћ, Вукашид К. Велимир, Бећир Вабић; Днн. 8.— : Behnp еф. Хнндић; no Дин. б — : Behnp Кеврић и Авдо Mciniih; no Дип. 5.— ; Осман Бехрем, Алија Беговић, Селим 'Велмо, Хусо Салчиновић, ИбраХИМ Шехић,- Авдо Клепо, Салих Cnaxnh, Behnp Халебић, Авдо Ћоснћ, Омер 'Бемо, Салко Бабпћ, X. Хафиз Кенавић, Јусуф Маслеша, Хасан Туфек, Хаеан ескин, Ибрахим Османовнћ, Мехо Кескин, Малан Имамовић, Салих Беговић, Алија Туфек, Реџо Незирић, Ибро Курт, Алија Ђилић, Ахмеа Туфек, Хасан Смајиловић, Хасан Hocnh, Behnp Ћоеић, Реџо Tlocnh, Салих Клепо, Хусо Незирић, Мухамед Вољевнца, Осман Будим, Алија Шукман, Халим Шеховић, Алија Зукић, Хасан Шукман, Захир Палић, Васо Радан, Оеман Cnaxnh, Хасан Шехмћ, Ахмет еф. Халилхоџић и Благоја Mapnh no Дпн. 4.— : Ибро Беговић, Мушан Муратовић, Адем Ћосић, Мушан Зеба, Меуо КулоВић, Омер Шехић и -Адем Халебнћ; no Дип. 3.— : Јусуф >ф. Маловић, Хасан Зебић, Ибро Клепо, Мумин Ћемо и 'Мехо> Ћемо; Дин. 4__ : Халпл Ћосић; no Дин. 2.— : Ибро Маело, БећирД^ејзић, Алија Бехрем, Јусо Jycnh, Салко о&ић, UlaOaii 'Rocnh, Салко Спахић-Мујичић, Хасаи Ћосић, Авдо Minioinih, Мехо Чилнћ Авдо Беговић, Оалко Benih, Омер Маловић, Осман Кеекин, Салко Омеровић, Смајил Хиндић. Јусуф Зебић, Мухарем Карахоџић, Мујо Клепо, Осман Клепо, Суљо Халебић, Авдо Летука, Мерђан Јусуфовић, Авдо Муратовић, Омер Спахић, Халил Имамовић, Мумин Гусић, Ибро Кеврић, Салко Кеврић, Омер Муртаовић II., Јусуф Незирић, Алија Халебић, Ахмст Маслеша, Мујо Ћемо, Јун уз Бурић, Смајо Члјкан, Јусуф Летука, Јусо Амановић, Аган Tlocnh, Мехо Незирић, Behnp Јусуповић, Мустафа Маловић, Хасан Бабић, Салко Длакић, Behnp Масло, Ахмет Беговић, Ибро Масло, Касим Незирпћ, Меша Беговнћ, Behnp Алпћ, Мехо Шехић и Мумин Кречунић; Дин. 1.— : Салко Шехић; Дин. Ћамил Крвавац. Сакупљачу и дароватељима наша топла хвала! Добровољ ни прилози из Ф атн и це (срез Билећа) Ha бајрамском сијелу у вечер сакупио je повјереник Гајрета г. Тале Зилнћ Днн. 152.— добровољних прнлога, a дароваше гг. По Днн. 20.— : Ариф еф. Хајдаровић ; no Дин. 15.— : Хајдар Бајрамовић, Џемил Капетановић; Дии. 11.— : Мурат Перван; no Дин. 5.— : Ферхат Зилић, Смаил Зилнћ, Зејнил Бајрамовић, Авдо B e h o B n h , Ибро Бајрамовић, Џафер Овчина, Хасан Бајрамовић, Ћамил Перван, Мехо Перван, Омер Хоџић, Хашим Зелентуровић и Хаџо Бећовић, a остало no 1. дииар. П ри лози и з Гл авати чева (Коњ иц) Приликом клањава Бајрам-намаза у џамији у Главатичеву сакупилн су за Гајрет Ћемал Прохић, трговац, Хусо Чишо и Халил Кашић, тежаци, износ од 173 динара. — Хвали n живили! П рилози и з П ареовића (О строж ац) Приликом клањања Бајрама сакупио je г. Ибрахим Ковачевић, имаи из Пареовића, Дин. 181.— за Гајрет. П ри лози и з У р о ш е в ц а (Б а б у ш ) Повјереник Гајрета г. Мејаз Вејспловић пз општине Бабуш, ср. Неродимски, сакупно je за Гајрет Дпн. 142.— прилога, a дароваше; no Дин. 20.— : Јашар Вејсиловић; no Дин. 10.— : Черкли Реџеповић, Хасан Чекиновић, Реџеп Муслиовић, Селман Вејсиловић, a оотатак остали дароватељн. 113 �П рилози из ОзренЗ Ha првп даи Бајрама сакупно je код џамнје у Ракоnoj Нозп сскретпр одбора г. Ђпмпл Ћехпћ Дин. 252.— прилога за Гајрет. Р азн и добровољии прилоаи Посљедњпх дана приспјеше Гајрету слиједећи прилози; Повјеренпк Гајрета пз Устпколпне дозначио je Дин. 270.— Садик Садпковнћ, нар. љекар из Љубушког Дин. 115.— МЈеснн одбор Гајрета у Бугојну од сакупљене хране Дин. 1.300.— Ф. Куртовпћ из Бјелнмића (Кољпц) Дин. 305.— Грађани из Острожца Дин. 378.50 Мјесни одбор Гајрета у Жепчу Дпн. 75,— hu Мјесни одбор Гајрета у Шамцу Дизн. 12.— Г. Јакубег Фплиповић сакупио на сабирни арак у опћпграда Сарајева за забаву Гл. Одбора Дин. 850.— Остале Гајретове вијести Вијести из Тузле Женски Мјесни одбор у Тузли извјешћује да je гђица Вида Чубриловић, на пролазу кроз Тузлу одржала на 27. П. о. г. врло успјело предавање о просвјећиваљу жене у просторијама женске стручне школе. Гђицу Чубриловић поздравила je гђа Раифа Ножић, Taj­ nim a женског одбора. Предаваље je било заказано cauo за жен скнње, те je било многобројро цосјећено од стране жена без разлике вјере. У предавању je нарочито истакла потребу домаћинскпх школа у којима се жена спрема за сав посао, потребан свакој домаћици, a no потреби спромашнији свијет може лакше доћи до зараде. Ha апел гђице Чубриловнћ да се присутне удисују у домаћинске школе, побуђен je већи интерес међу женама, те их се до сада јавио^знатан број за домаћинске гаколе. Публика je помно саслугаала предавање гђице Чубриловнћ, те je no завршетку побрала буран аплауз. И овим уптем Женски одбор у Тузли најтоплије се захваљује гђици Чубриловић на одржаном предавању. најскорпје вријеме сазватП скуПштпну чланова и основатп Мјеспи одбор. Надаље повјереннк жвво радн на отворсн>у домаћипске школе у селу Шаторовнћнма, na се нада да he иста наскоро отпочсти са радом. Оспм тога ради na ширсњу идеје о задругарству, na je у тој корисној идејп доста уснио и већ до сада уписпо у задругу преко 80 тежака. В и јес ти из Љ уб и је (срез приједорски) Поставл.енн повјереник у Љубији г. Наил Башић почео je са уписпваљем чланова, те их je досада упнсао 41. Љубија je мало село, na je почетак тежак, али се попјереник нада, ако Бог да, да he се број чланова иовећатн. З а томболу je добпо Дпн. 400.— , јер je днсвно играло највпшс 15—18 карата, a почео je са играњем тек 10. дан Рамазана. Надал.с je сакуппо Дин. 120.— добровољних прилога и то први дан Бајраиа. Поздравне депеше П пздравне депеш е п ре тсје дн и ку Главног Одбора Гајрета Б а њ ал у н а: Гајретови раденицп и пријатељи читаве врбаске бановинс окупљени при Гајретовој велнкој забави и манифестацији у центру баповине, у Бањој Луци, поздрављају „»•војГлавип одбор п љсговог уваженог претсједника манифестујући своЈу љубав, оданост и захвалност Гајрету. — Претсједник инж. Салихагић. К упр е с: МуСлимапска Кираетхана у Купресу на главној годишњој скупштинн закључила je и прешла са читавом имовином и правилима у Мјссни одбор Гајрета у Купресу, и поздравља Ва«. — З а Мјесни одбор Гајрета претсједник; Сакиб Манџука. Вл а се н и ца: Приликом оснивања Гајретова одбора у Власеинци и претварања Муслимапске читаонице у Гадретову читаоиицу поздрављамо Вас, нашег претсједннка, националног борца и културног радннка, који je уложио све своје силе д а се муслимански свијет национално, економски и културно подигне, те Bau клпчемо: Живили. — Претсједннк Фаик Куртагић, инж. агрономије. Ви јести и з Јање П о здр авн е депеш е п ре тс је д н и ку Гл. Одбора и Гл. Одбору Тешко материјално стање муслимана у Јањи много je осјетио и Гајрет. Сва настојања поједпнпца д а се обнови рад за Гајрет остала су до недавно скоро незапажена, na je тек сада успјело г. Осману Грухоњићу, учптељу, да загрије неке чланове читаонице за Гајрет, те je до сада уписао 26 чланова за Гајрет a ради и на оснутку Мјесног одбора. К л a д a њ: Мјесни одбор са члановима и пријатељима 1’ајрета у Кладњу са своје забаве на 3. III. срдачно поздрављају свога вриједног предсједника, желећи му дуг живот na дику и понос свих нас. — Одбор. Читаоница Гајрет (бивша Југосл. Мусл. Читаоница) приредила je бајрамску забаву, од чијег прихода no споразуму једна трећина одређена je за Гајрет, која у obou случају износи Дин. 500.— . Уз припомоћ бијељинског одбора сакупл>ено je у Јањи око 20 центи кукуруза, који h e се ових дана уновчити и приход дозначити Главном Одбору. Вијести из Осове Повјереник Гајрета г. Абдулах Мулић, учитељ, прикупио je до сада преко 100 чланова за друштво, na намјерава у П р и ј е п о љ е : Чланови Гајрета окупљени у великом броју са прве Гајретове забаве сматрају за дужност да поздраве Главни одбор уверавајући Вас да je са овим Гајретовом напретку у нашсм срезу ударен јак темељ. — Одбор. Из се кре тар и ја та д р уш тв а Гајрет. Претсједник Главног одбора Гајрета госп. Др. Хасанбеговић добио je приликом прошлих бајрамских празника честитки од мпогобројних пријатеља и Гајретових радепнка. Немогавпш се сваком поједипои посебно захвалнти, овим нутем изражава свим тим пријатељима и Гајретовим раденицима најтоплију захвалност. Члан Гајрета свјестан je члан своје заједнице 114 �Čestitke PresvijetlomReis- ul-ulemi g. Čauševiću povodom imenovanja U uvodnom član ku ovo ga broja koji go v o ri o značenju im enovanja g. Č a u šcvića za P re svijc llo ga R cis-ul-iilem u K r a ­ ljevine Jugoslavije, napom en u li sm o da je to im enovanje iza­ zvalo ve lik o oduševljenje ko d sv ih m u slim a n a širo m eele K r a ­ ljevine i da je pozdravljeno sa hiljadam a čestitki. Ovdje po­ činjem o d onositi te čestitke u njihovom d oslovnom tekstu. To činimo, u prvom redu, ra d i toga da se očuva u cjelini izljev narodne blagodarnosti što je Njegovo V e ličanstvo K ra lj u rje­ šavanju ovoga najvažnijega pitanja islam ske vjere u o vim k r a ­ jevim a b io najsrećnije ruke, i zatim, stoga što g. Čauševića vežu sa Gajretom obostrane davno i tople simpatije. Gajret je uvjeren da će P ro svije tli R cis-iil-u lcm a i dalje gledati na rad Gajreta onako ka o i dosada i da će m u poklanjati svoju punu naklonost. P rv e t ri depeše su one kojim a se Prosvije tli g. R eis-ululem a zahvalio Njegovom V e liča nstvu Kralju^ Pred sjed n iku K rn lje v sk e V la d e i gospodinu M in istru Pravde. Njegovom V e lič a nstv u K ra lju Ju go sla vije A le k sa n d ru I. Beograd. Najtoplije zahvaljujem na V e lik o m Povjerenju iskazanom u m o m im enovanju R eis-U i-U le m o m Is la m sk e V je rsk e zajednice u Kralje vini. Nnstojaću da Isla m sku - V je rsk a zajednica ko ju po Z a ­ k o n u predstavljam i koja je po vjerskim p ro p isim a dužna po­ štivati sv og a V la d a ra steče jasne dokaze b plem enitim i dobrim nam jeram a V a še g Veličanstvu. U zdajući se u Sv evišnjeg A la h a i pomoć V a še g V e li­ čanstva i K ra lje vsk e V la d e p rim am to zvanje koje je skopi sa v e lik im i teškim zadatcima. R E I S - U L - U L E M A Č A U š E V IĆ . G o sp o din u Ž ivkoviću, M inistru Predsjedniku, Beograd Kos. D u b ic a Č estitam o V a m v iso k i i zasluženi položaj Reis-ul-ulem e K ra lje vin e Jugoslavije. Ž iv ili. Fo rta O sm an, še ria tski sudija J a k ić Ka sim , sudija Š e rić Ka sim , veterinar C erić A b du lahb e g, ekonom C e rić Om erbeg, trgovac D r. K a d ić M ustafa, lek ar L e lić Se vtić P ezić Š e rić Rifat Sa lih , grad ona če ln ik M ustafa, gru n to v n ič ar H a san Avtovac Is p re d m u slim a n a A vto vc a najsrdačnije čestitamo v iso k i položaj za d obro cijelog m u slim a n sk o g naroda. D ža m ijsk i odbor. Bos. K r u p a K a o V a š isk re n i prijatelj najsrdačnije V a m čestitam V a še v iso k o od likovanje i poverenje koje ste d o b ili sa najvećeg niesta želeći V a m ujedno da provedete sretno nastupajuće mub a rek dane. M eh m ed \ Mesić. U sh iće n i v a š im postavljanjem za vje rsk o g v o đ u i p re d ­ sta vn ika M u slim a n a cijele naše K ra lje vin e že lim o V a m d obar uspjeh u V a še m teškom ra d u i najsrdačnije čestitamo. A h m e d Redžebe^ić, tajnik H a sa n Sm ajlović, m u d e ris ša b a n Hodšić, m uderis. Novi Postavljanjem V a s n a položaj isla m sk o g p oglavice Ju g o ­ Najsrdačnije zahvaljujem na V a še m isk re n o m ra d u o m o m im enovanju R eis-U l-U le m o m Isla m sk e V je rsk e Zajednice u K ra lje vin i. G o jim čvrstu nadu da će m e K n a ljev ska V la d a slavije srd a čno te b rik č in im o u je dn o i litre Bajram . M. se la m za va k u fsk o povjerenstvo: H . Kapetanović. potpom agati u m om ra d u za ugled D rž a ve i dobro Isla m sko V je rsk e Zajednice. U to im e pozdravljam V a s kao najvišeg B a n ja L u k a su rad n ik a Njegova V e ličanstva za d obro D rža ve i naroda. R E I S - U L - U L E M A • Č A U Š E V IĆ . Is k re n o se veseleći n ajsrdačnije čestitam v iso k o povje­ renje Njegova V e lič a n stv a K ra lja ko ji V a šim im enovanjem po­ ga đ a raspoloženje o g ro m n e većin e ligencije. m u slim an a, n aročito inte­ G o sp o din u D o k to ru Srškić u, M in istru Pravde, Beograd. Najsrdačnije zahvaljujem na V a šo j depeši s kojom m i javljate da je Njegovo V e ličanstvo blagoizvolilo potpisati u kaz o m om im enovanju R eis-U l-U le m o m Is la m sk e V je rsk e Z a ­ jednice u K ra lje v in i Ju go sla viji ka o i na V a šo j čestitci i l i ­ jepim željama čije će ostvarenje o visiti i o V a šo j daljnjoj na­ klo n o sti prem a meni. Su lja ga Salihagić. T u zla O du ševlje n u ka z o m N je go vo g V e lič a n stv a sa ko jim V a s je p o sta vio za V r h o v n o g vje rsk o g p o glavic u M u slim a n a K r a ­ lje vine Ju g o sla v ije hitam da V a m izrazim moje najtoplije če­ stitke sa željom d a V a s Sv em o guć i um urom . R E IS - U L -U L E M A Č A U Š E V IĆ . p o d a ri d u g im i srećnim M a h su s se lam : L utfo Sijerčić, grad o n a če ln ik i trgovac Ze nica M u slim a n e grad a i sreza zeničkog zahvatio je v a l sreće i veselja je r se časte za v iso k o im enovanje položiti isk re n e čestitke p re d lice V a še presvijetlo, gosp od ine Č auševiću, i mole G račan ica Svem o guće ga da V a s p o zivi m n o go go d in a za d iku, p o no s i sp a s s v ih m u slim an a širo m ljubljene n am otadžbine. Z a v a k u fsk o povjerenstvo: Se rd a re vić A b d u la h i Z u k ić F u a d izvolite p rim iti n a še srdačne čestitke. Ž iv io ! P rig o d o m isk a z a n o g p re v išn je g povjerenja ko d V a še g zaslu žen o g im e n ov a nja vje rskim p o glavic o m sv ih M uslim ana Im a m i m atičari: F a z lić D julem an, G račanica; O m eragić V iše g ra d V ije st V a š e g im enovanja vjerskim po glavico m m uslim ana Id ris , B rije sn ic a ; B a b ić Sulejm an, Kloko tn ica ; B a š ić Ib ra h im , Sjen in a; Deve šić M ehm ed, L u k a v ic a ; F azlić Hazim , m ile n am K ra lje vin e prim ljena je ovdje sa najvećom radošću pa V a m u to im e srd a čno teb rik čin im sa željom da V a s ovo M a le šić ; D izd a re v ić A b du lah, Soko l; M u š ić H u se in , D o b oro vci; V ik a lo zasluženo dostojanstvo pun o go d in a k it ilo bude. H adž: H a lilo v ić K a d ija Sm a il, S ln d n a ; bunović. F e rizov ić Omer, Ba- 115 �GradaČuć S a ve lik im K re še v o veseljem čestitam n o vo v iso k o im e n ov a nje.. ^ Živio. Č estita ve lik i položaj lju bi svetu desnicu. D a u t /Karam ehm edović, M uftić. Zagre b N ajsrdačnije čestita B a jra m k a o i im e n ovanje za č in o v n ik vr­ h o vn o g v je rsk o g p oglavicu. O da ni V a m G alovac. Avtovac O duševljeni V a š im postavljanjem n a v e lik i položaj za d obro m u slim a n sk o g n a ro d a najsrdačnije čestitam o želeći i suda. O m e r M ahić, F e ta h Kru p ić . V iso k o Im e n o va n je v je rs k im gla va ro m m u slim an a čestitam. M u lo Kazić. moleći se B o g u za V a š dugti život i zdravlje. B o s. K r u p a M je sn i o d bo r Gajreta. V a š e zaslu žen o i dostojno postavljanje n a v iso k i položaj Gradačac S a najvećim zadovoljstvom V a m čestitam o p o n o vn o im e * čestita novanje za R e isa u K ra lje v in i Jugoslaviji. Im a m i : Z e n ic a Im a m a t Bos. K ru p a . Topčagić, Dajić, Dž-inl-ođž'ić. Sk o plje M n o g o o b ra d o va n za V a še zaslu žen o p o stavljanje če­ stitam V a m n o v i položaj v e rsk o g p o gla va ra K ra lje v in e J u g o ­ slavije. B e ć ir E m in industrijalrm . Skoplje D a ju ći izraza našoj ra d o sti što se isla m s k a zajednica u našoj K ra lje v in i može p odičiti d a je d o b ila za s v o g v e rsk o g p o glavic u lice V a š ih sp o so b no sti i k u ltu re n ita m o d a V a m če­ stitam o n a toj novoj časti i m o lim o Svevišn je g A la h a d a V a s p o živi za do bro b it n a še zajednice,' n a še g lju b lje n o g K r alja i Otadžbine. F e v z i H a m zić, a d v o k a t i/ k m e t opšt. . ,\yist*fa ćatović, d ire k to r banke. Željno čekano im enovanje V a š e za v e rsk o g p o g la v ic u do­ čekasm o pa srd a čno kliče m o da ž iv i n o v i v e r s k i p o g la v ic a na d ik u i p onos Ju g o slo v e n s k ih .M uslim ana i m ile Ju go sla vije . M u s llih a n i N ik š ič k i p o drž. im a m u O d src a čestitam o zasluženo im enovanje kliču ć i da V a s A lla h m n o go g o d in a p o živi n a d ik u i p ono s sv iju nas. D u la g a Zu kić , Sa l.h Zadić, M ujaga Karah asan o vić. L iv h o {fa ša želja i o ček iva nje isp u n ila se V a š im im enovanjem za v rh o v n o g R e is-u l-u le m u ovom zgodom izvolite p rim iti naj­ srd a č nije čestitke. M ustafa E ju b Latifić. K re še v o P o tp isa n i čestitaju V a šo j p resvijetlosti sretne b ajram ske p ra z n ik e B a jra m m u b a re k o lsu m da V a s S v e v išn ji p o živi m nogo go d in a. A s il Cizm ić, Ib ra h im Bejtić, Sk o p lja k lb ra h im , L is o v a c Sulejm an. Z e n ic a N ikšie H a m id u še ria tsk o g Bos. K r u p a Č estitam o na še m d ičn o m K r a j iš n ik u n a viso k o j pažnji n a še g v e lik o g K r a lja da ste p ostavljeni za v rh o v n o g g la va ra isla m s k e zajednice n e k a V a s svem o gući A la h zd ravljem nadari. U Č la n o v i sa v eza i b o le sn ičk e b lagajne zva n ičn ika d ržavn ih u re d a za B o s n u i H e rc e g o v in u V a m a naše m v jerskom p oglavic i čestitam o v iso k o im e n ov a nje i že lim o V a m sre ću i zdravlje n a d ik u i p o n o s sv ij u nas. Is la m b e g o v ić Edh e m , O sm a n a g ić A h m ed, O m e ragić H am dija, Baiać Ju su f, K u rt o v ić u Bos. K r u p a S a zn a v ši za V a š e v iso k o i zaslu žen o im e n ov a nje k a o p o ­ glavice isla m sk e zajednice K ra lje v in e J u g o sla v ije in i k a o s in o v i ponosne K ra jin e p o no sn i sm o i ve se li dp ta k v o m esto zauzim ate K u p r e š a k M u h are m , H re lja Ah m e d , T e rz ić šu k r u j a , K afeđ ić E m in . Bos. K r u p a V i kao k ra j išk i s in te u istin s k o m o d uševlje n ju i ve se lju če­ stitajući V a m n a ta ko viso k o m o d lik o v a n ju i p o v e re n ju a koje R a d u ju ć i se V a še m zaslu žen om i dostojnom postavljanju za R e is-u l-u le m u cijele n a še K ra lje v in e Ju go sla vije čestitamo i o d B o g a iščem O d a V a s p o živi jo š m n o g o g o d in a n a d ik u i V a m je sa najvećeg m esta od n a še ga lju blje no g K r a lja A l e k ­ san d ra I. u kazan o i p overe n o p o zd ra vlja m o V a s sa željom da p o n o s n a s K r a j iš n ik a i cijelog ju g o sla ve n sk o g islam ijeta blag o d a rim o N je go vo m V e lič a n s tv u K r a lju ra d i o vo ga akta visok e V a m S v e v iš n ji B o g p o d a ri d u g živo t i da n a ša bra ća M u s lim a n i a naročito K ra jiš n ic i b u d u p o n o sn i što je ta ko v iso k o o d lik o ­ vanje zadesilo čoveka koji g a i zaslužuje. u v iđ a v n o s ti. Ž ivio . B ra ć a A la g a Pašaliić i sin o vi, F e jzu lah C avkić, D i d O sm an, A z iz Hulkić. M a h m u i P etrović. Ezić, H a d ži A v d o A lagić, H a fiz M u ­ stafa H asan ović, A h m e d Pašalić. Fojn ica O du ševlje n i V a š im im e n o v a n je m u z srd a č n u čestitku m olim o d ra go g B o g a da V a s jo š p u n o g o d in a u zd ra vlju i za­ dovoljstvu cdrži. M usta jb ego vić , še rija tsk i sudija Sa lih a g ić D e rv iš, im a m matičar. Z e n ic a V i s o k o im e n ov a nje n a m je n a d a u b olju bud u ćn ost isla m ­ sk o g m ille ta i ž e lim o V a m m n o go sreće i o d srca kliče m o da V a s B o g m n o g o g o d in a p o živi. Is p re d im am a i m u slim a n a sreza Prijepolje M no g o ra d o sti i sreće sa n ajve ć im p oštovanjem čestitam o V a m n o vo im e n ova nje koje V a m je dato sa n a jv iše g m esta i želim o V a m sv a k i u sp e h n a sre ću i n a p re d a k s v ih M u s lim a n a Kralje vine J u g o sla v ije d a B o g p o živi Nj. V . K r a lja A le k sa n d r a I. i K ra lje v sk u V l a d u i P etra Z iv k o v ić a u to im e d a V a s d ra g i A la h d u go i d u g o p o živi u im e građ an stva. B e ć ir H . H a sa n ović. Im a m o v ić ze ničkog: R a šid , C e rim o v ić Omer, Sp a h ić O sm an. P rijep o lje D ru št v o G ajret p u n o ra d o sti i sreće sa ve šću V a š e g im e ­ n o va n ja za v rh o v n o g p o gla vic u M u s lim a n a ćele n a še m ile Ju ­ g o sla vije čestita V a m n o v i p oložaj sa p u n im u ve ren je m da ćete Is la m u d o p rin e ti m n o go k o ris ti i sreće. (Nastaviće se). Predsednik: Omer Bašović. �M ed. U niv. Dr. SVAKI MUSLIMAN -тева da kupujs lir a SAMO G A JR E T O V sp e c ija lista zu b n i lije čn ik Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1 Ordinira s v a k i m d a n o m od 9— 12 sati prije podne i od 2— 6 sati poslije podne ■м C IG A R P A P IR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a jre t" 00OOOOOOO©OOOOOOOOOOOOOOOOOOOQO0OOOOOO0 0 Narudžbe: Papirnica Tvornica cigarpapira S. D. ALKALAJ, Sarajevo Hamdija Kopčić može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu Sarajevo, Strosmajercva — Telefon 619 «■ j preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala išujte u „GAIRETU” 0OOOOOOOOOOOOOGOOGOOO M ilu штампариза : ИЗРАђУЈЕ НАЈБОЉЕ CBE ШТАМПАРСИЕ ПОСЛОВЕ УЗ КУЛДНТНЕ ЦИЈЕНЕ ' С Л АГАЂ М С Т Р О ЈЕВ И СТЕРЕОТНПИЈА ротацизни CTPcj cimkogisafija: IZRAĐUJE KLIŠEJE U JEDNOJ I VIŠE BOJA JEDINA NA JUGU NAŠE KRALJEVINE knjigovežnica: ^ POVEZUJE KNJIGE 00 �Banka Gajret d. d„ Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'B a n k a se b a v i s v im u b a n k o v n u s t r u k u s p a d a ju ć im p o slo v im a . O v la š t e n a je ^a .tr§ ® y ®.a v a lu t a m a i d e v iz a m a . Z a v o d je t a k o đ e r i p u p il a m o sig u ra n . O sn iv a , o rg a n iz u j e i r u k o v o d i k re d it n e i p r iv r e d n e u sta n o v e . O s n i v a i p o d u p ir e r a z n e k u lt u r n e i h u m a n it a r n e u st a n o v e , a.n|®1 Od čiste dobiti daje 6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a j r e t ” . • ” * S v e d o z n a k e u d o m o v in i i i n o s t r a n s t v u o b a v lj a B a n k a G a jr e t n a j b r ž e i n a jk u la n t n ije . U lo š k e u k a m a ć u je n a j p o v o lj n ij e i is p la ć u j e ist e u s v a k o d o b a l!lllllllllllll!IIIIIIIIIIIIIIinU!lllllllllllllllllllllll;illlllllll!ll|||||||||:il||||||||t|||||||||||i|||||| Bosansisa Industrijalna i j Dr. Omer Bahtijarević Trpala Вапћа d. tf. Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 Potpuno uplaćena'dionička glavnica I D in 20,000.000-- _ t, Rezervni fond N * I dugogodišnji liječnik Drž. I Bolnice, operater i spe- | cijalista za operativne bo­ lesti, asistent chirurškog odelenja Državne Bolnice r D in t 7,500-000Prima u lo š k e na štednju, vrši doznake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a jp o v o ljn ije uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća Ordinira od 1 -3 [ p o s lije p odne Interurban te le fo n i broj 605, 865 i 555 Filijale: , u Aleksandrovoj ulici br. 45 Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split | Д ПГП 1 I.LH3L-4 Л- И 1 I ir г х з о 1 p J I Hi i* • ........................................................ i.................................. općine grada Sarajeva н Temeljna glavnica 40.000.000'- Dinara :: 1} Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 Ja Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju Z A L A G A O N IC U koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. 1 � https://kolekcije.nub.ba/files/original/4f6abf5110308b7a7e27cb3cf9004a1e.pdf 8b0b7bd39ea6a2e752bc92a02d758e31 PDF Text Text ЛИСГ Х Ш Т Л .4Ш1ТВЛ SA KVATVPNC И ШН6МСКЛ TTC4H3Ali>t MVUMMAMA С А Д Р Ж A Ј: Хасиб-бег Имамовик: Муслиманн, Гајрет и Држ ава Инж. Суљага Салихагик: 0 Гајрету и раду за Гајрет ! • i i. I , C.: T. Г. Масарик К Њ И Ж Е В Н И П РИ Л О Г Хамза Х ум о: Руб&лје X . Кикић: Бећарова родица ЈаЈЦХ- У Лвтовцу, у Гацку, у Челићу, у Гра чаници, у .Козарцу, у Власеници, у Чапљини Забава у корист културних друштава у Срп Шпоиници. Ж енски мевлуд у Требињу, Мсв луд Женског одбора Гајрета у Стоцу. Гајретов- муцлудп-шерпф у Пријепољу, Бајрамско сијело у Тузли, Женско Гајретово сијело у Прњавору. Рад на проширењу Гајретова организације: Осннвањс Гајретова одбора у Лукавици, Новоосновани жепски мјеспн одбор Гајрета у Дервенти, Осиивање мјесног одбора у МодјЈичу, Попуна мјесног одбора у Купресу, Нокљижевни конкурс »Јадранске страже« _ ви повјереници Гајрета: у Рожају, у БјелиПОПУЛАРНА СТРАНА мићу, у Подгорици, у Матејићу, у СребреХајрудин Ђурић: Соколство Meby иама. нику. Хамдија Мулик: Ж ивите у миру и љубави. — Гајретови течајеви за неписмене: Гајретов Кратак историски преглед наше отаџбине. — аналфабегски течај у Тур. Јањарима, у СреШ укр ија Панџо: Прст судбине. — Севдалннбренику, Три аналфабетска течаја у Гор. ке: Нешто ми се бунар вода мухи, Три сам ^ Рахићу. дана, Љ уб у кара, Бејтуране. Тихо вјетар, ПоНови добротвори и утемаљачи: Даљњн дне учи, Moj дилбере. — Мудре ријечи. — . добротвори и утемељачи у Озрену, у Козарцу, Крајници. У ш инут коњ. у Тузлн, у Сјеници, у Бужнму, у Котор ВаПРИВРЕД А рошу, у Сарајеву, у Власеницн, у Требињу, Инж. Шериф Бубић: Предавања о задругарУ Прнједору. ству за сеоску омладину Добровољни прилози у корист Гајрвта: Х а и и д Диздар: Кршина ступа Биљешке: Нови гип народне омладине, Трећи ВЕЛ И К Е ГАЈРЕТОВЕ У БАЊ ОЈ Л УЦИ М АНИФ ЕСТАЦ ИЈЕ ГАЈРЕТОВ ГЛ АСНИ К Прнлог г. М. Маунића, Добровољн1Г прилози из Чапљине, из Љубушког, из Бос. Отоке, из Брчког, из Сјенице, из Котор Вароша, из Пријеиоља, из Зенице, Разни доброћољни прилози. Остала Гајретове вијести; Пред подизањем споиеника арадским мучепицима, Продаја Гајретова цигарпапира, Убирање и дозначивање новца Главном одбору, Објављиваље друштвених акција н приредаба. Окружницв Главног одбора, »Гајретов дан«, Вндно ношење Гајретових значака, Поздравна депнша претсједнику Гајрета, Исправак, Пресвлио на ахирет. — Илустрације. Гајретове приредбе: Велика Гајретова забава у Бијељинн, Гајретова забава у Бос. Петровцу, у Кључу, у Варешу, у Брчком, у Честитне Пресвијетлом Рвис-ул-Улами, r. ЧаушевиНу, ловодом именовања. Величанствена Гајретова забава, Манифестацијв Гајретових радника Врбаске бановине, Приспеле поздравне 1депеше, Реферат г. Наима Ћејвана; »Просвјетне прилике међу муслиманима Врбаске бановине«, Реферат г. Узеира Бисвра: »Гајретова улога око унапређења пољопривреде«, Реферат г. Баћира Галијашевика: »Земљорадничко задругарство и муслимани«, Посјета делегата г. Бану, Резолуција делегата мјесних одбора и повјереннка Гајрета Врбаске бановине. САРАЈЕВО 1930. 1. APRIL Уређу|е: Х а м з а Х у м о • t* БРОЈ 7. �OSlašulfe u listu »GAJRET« »Gajret« je najrašireniji ćasopis medu muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da zadovolji što širi krug svojih ргеplatnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. I« ovih razloga, bilo bi u in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firmi vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno vršili bi i svoju patriotski! i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali u listu »Gajret«. Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друштва sa културво н економско подизање муслимана, взлазв 1. в 16. сваког месеца, a цена му ]е sa вашу Отаџбину 100 динара на годину, a sa све остале земље преко гранвце 200 двнара. Hana добввају лвст у пола цеве код Главвог Одбора влв вод управа Гајретоввх конвиката. ПоЈеднни број стојв 5 дивара. Директор Х ам ид К уни* Уредввк Х а м за Х ум о Власвнв друвггво „ГаЈрет". — Главвв в одговорвв уредввк: Хамза Хумо. — З а штампарију „Босавска Попгга* одговара Јосип Енгл. �a TJi> з v t r Хасиб-бег Имамовић Муслимани, Гајрет u Држава*) Кад je ријеч о држави, онда треба уочиги два важна фактора, наиме природни (биолошки) и духовни (културни). У први спадају сви о.ни етничкц (нарбдни) појави, који су се тијеком времена јавили у једном народу било у раду, начину жш*ота,1било у социјал' ним формацијама или у разним обичајима, навикама, као манифестацијама духа. Сви овД појави могу се окупити под једним обиљежјем биолошких манифестација једнога народа, везаних и проузрокованих уз географске, кдиматске, теренске и расне прилике у којима живи један народ- Овдје je човјек као и читава народна заједница продукт самих материјалних прилика, у војима се живот формирао, у којима се он увијек, na и данас, покреће, очитује и развија. Из ових сирових биолошких појава развија се, у свим крајевима и у, свим етничким скупинама живот, какав je, да кажемо, судбином одређен, било да je ријеч о његовим материјалним компонентама, било да je у извјесним облидима чистог духовног живота (обичаји, игре, пословиде, вјера, поезија и друго). У други фактор, културни, долази све оно, што један народ на основу искуства, na основу самога живота, почиње да духовно ствара. Ту свакако долазе у обоир разне друштвене манифестације, материјално и економско снажење, удсшавање виших облика душевног живота, и на крају, органско јачање Дјелине. Све би се аво mo­ m o потчшгати под појам органнзованог државног живота, што значи, да je држава сама no себи свакако један виши ступањ самог лриродног живота. Ово je било потребно рећи, наиме о овим двама факторима, да се може лакше схватити сами проблем, о коме je овдје ријеч, наиме о муслиманима, као фактору наше државе Краљевине Југославије. Макар да су ова два фактора бжни елсменти сваке *) Реферат ииж. г. Хасиббега Имамовића na Гајретовој конфсренцији у Г>ан.а Луци, 9. марта 1930. г. етнпчке и социјолошке заједнице, код нас они имаЈУ своју нарочиту важност и политичку и културну. Јер, признатТГ' морамо, да су често чињене велике заблуде о муслиманима као државном фактору. To нарочито у прошлости. Пшребно je, да се ти разно етичкл и политичко-културни, или социјално политички елементи доведу на праву мјеру, и да се једном о муслиманима отпочне мислити као о активном и креативном државном и културном фактору у нашој домовиниСве оно, што смо укратко навели у ознаки npвог фактора, показују муслимани живо и сирово у обилним варијадијама, у којима се нарочито манифестује њихова припадност овим крајевима, које су наши прадједови давно населили. Њихова приврженост овој груди земље, заједно са овим етничкнм обиљежјима, које ни за длаку није могла отуђитн оријентална култура, коју су они примали са Исламом, доказује, како je кроз вијекове ово битно расно, маркирано географски, и сирово билошко оста.чо трајно као један врло важан фактор у њиховом животу. Домовина je увијек била најближа срцу, na макар да о њој није понекад ни било правог схватања. Припадност народу схватала се кроз вијекове као једна основна етичка и социјална нит, која je нашла овојих ванредних облика у породичном и друштвеном животу, у социјалним творевинама и у заиога ријетким поетичним духовним изражајима. Све je то доказ, да смо ми муслимани у овим крајевима увијек били материјално и духовно продуктивни, и да нам je ова земља, наша домовииа, била извор свих биолошких, социјалних и културних побуда. И макар да смо се од наше остале браће разликовали вјером, која je у прошлости код свих народа била највећа социјална дистинкција (и разлика), ми смо кроз ове домаће сокове, кроз овај органски живот, увијек чували усрдне везе са цјелином било у језику, у обичајима, у навикама, би- 117 �Л6 у социјалној и културној толеранцији. Заиста, наша je историја, уза све болне недаће што су их туђини допосили међу нас, пуна доказа и докумената наше уаајамности, друштвене и духовне близине, са свима, који су расно заједпо с нама. Ево, на овом биолошком и етничком принципу, који je био movens историјског живота муслимана, јављала се je и стално била активна форма народног живота, која je главни, како биолошки, тако и хотимице организовани (државни) духовни покретач (конструктивни фактор). Ми смо кроз сву прошлост као дио нашег народа показивали активитет у тој форми; она je била духовна и социјална призма кроз коју се очитовао сав наш живот. Ове то доказује, да ми, no овом што јесмо, пгго имамо, што je у нама природно и кулггурно, већ само no себи уносимо у садањи наш државни живот ове позитивне одлике једног конструктивног фактора, да смо социјално и државно органшаторски диспонирани. Краљевина Југославија, qa својом народном Династијом и са нашим витешким.Краљем на челу, за муслимане je ре^лно национа01ан чин. Ha основу свега овога, што смо у пбчеатсу рекли, ова-ј-је чин једна емоционална маншрестација, органска и духовна радост, јер се-ми-данас, као мало кад^налазимо у једном дрекавном организму, који нас локреКе на слободан и продуктиван живот, и који нам даје највише лршлике, да манифестујемо oso? што je у нас расно јако, цлгго има своју јаку социјалну и националну боју-' И зато, када ми изражавамо наша осјећања за нашу државу, када манифестирамо нашу вољу за њезиру снагу и напредак, за њезино отваралачко и моћно јединство, ми не чинимо никакав политички привидан акт, него, напротив, ми дајемо духовни и морални печат нашој вјечној народној вољи, потеклој из свеукупног народног организма, и нрикованој на овој драгој и лијепој груди земље, божијем дару. Нама муслиманима je данас главна задаћа да све ово позитивно расно, национално и државно код нас муслимана, дође до свог духовног изражаја, до једне свјесне изражајне форме, у којој ће васпитање и образовање челичити и јачати оно, шго je дао живот, и у којој ће готово дјело оплемењивати све оно вјечно, што je у нашем срцу дано. Утоме je велики значај просвјетног и кулггурног рада нашег Гајрета, a такођер и свих друштвених и националпих установа, које na еличан начин врше овај важни посао. Ми морамо сваком нриликом помагати овај рад, узгајати нарочито наш подмладак у духу наше нације и формирати активну и продуктивну вољу нашег човјека. Позитивни инстинкти морају постати свјесни покретачи. Љубав за ову земл>у мора лостати наша борбсна заогава, наш духовни и метални мач. Кратко, наша земља на којој смо се родили, наш народ по коме имамо све услове жииота, морају постати снажна Краљевина, захвална и одана земља своме великом имену и своме витешком Владару. Одајући велику важносг овом однооу између муслимана и наше државе, дакле једном дијелу. нашег народа, који са осталом браћом има ^рве. битно народно заједничко, са народном државном репрезентацијом, радостан сам што могу констатовати, да се од стране свих позваних показује ^много схватања за наш шхшжај и за нашу улогу. За мене je угодна консдатација да се у водећим круговима наше државе стално потврђује потребно разумијевање према нама, да нам се чине могућности и даје довољно доказа, да смо потпуно једнакоправни са свима осталим, и да имамо право, чак и дужност, да сарађујемо на свим мјестима за добро и величину наше државе. A ми друго и не тражимо. Ова радоот над овом констатацијом појмљива je и оправдана на основи свега онога, што сам река о нама као расној и нацизиалиој цјелини, о нама као социјалном и културном фактору. И сада, када то све битно народно постаје свјесна воља и наше државне снаге, напшх водећих кругова, ми можемо да будемо задовољни, и да наставимо наш национални и културни рад- Све наше мисли, ова наша дјела требају биги посвећепа нашој народној цјелини, нашој државној конструкцији, нашој великој Краљевини Југославији. Ми имамо све услове, да будемо. конструктиван државни и национални фактор. Ha нама je, да тс услове учинимо покретним снагама, да их слијсмо са осталим продуктивним елементима, и да у једном синтетичном народном и државном папору цементирамо величину наше државе, наше иације и наше иародне Династије. Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будућност �Инж. Суљага Салихагнћ 0 Гајрету u раду за Гајреш*) Само се тако може разумјети, да босанско-херKao што сам на иочетку опоменуо, Гајрету je положен темељ 20. фебруара 1903. To je било по- деговачки муслимани нису хтјели да дају своју слије 25 година, од како je Аустро-Угарска против дјецу на науке не само у западној Европи, него расположења огромнога дијела народа Босне и Хер- ни код своје куће, пред својим тако рекућ прагоцеговине a нарочито његова муслиманског дијела, вима. И тако смо имали прилике да видимо једну који их je дочекао на нож и на пушку, окупирала парадоксну појаву у нашем васшггању, гдје наши ове дивне наше земље. 25 година муслимани Босне најистакнутији људи шаљу своју дјецу на науке у и Херцеговине су чекали, када ће неком вишом си- Цариград, » да им се не покваре« — док сами Цалом нестати аустријске влаоти из Б. и X., јер нису риграђани шаљу добар дио своје интелигенције no могли никако вјеровати, да ће Аустро-Угарска стал- Европи na науке и тако та наша генерација добива но остати у овим крајевима. Али када се je tra илу- европску науку преко Дариграда индиректно, мјезија у једном дијелу муслиманске интелигенције сто да се директно њом користи. почела губити, када je било јасно, да Аустро-УгарКада je. у години 1903. покренут Гајрет, било ска не мисли тако олахко напуштати ове земље, ка- je много најурледнијих људи међу нама, који су да се je видјело да окупалорске власти својом про- бцли не само скептици, него и антигајретски расвјетном политиком настоје само да створе један сполбжени. To су били највише људи присташе кадар интелигендије и морално и материјално д владиног аушро-окупаторског режима. њој овисном — онда je никла идеја, да ср оснује Али je било и људи, који су свом љубављу и једно потпорно друштво, крје ће се наћи у помоћи свим жаром својих срдаца и душа пригрлили Гајнароду, na je у ггу оврху упућен апел, на све виђе- рет и његову идеологију. пису то били само интеније људе тога времена, са п о г а ј р е т и т е , na да^ 'лигенција, него су то биле шта више и неке свјесне помогну нашу школску омладину, наррчдто сиро- хоџе. Ha питање мндгих скептичара, да ли нам тремашнију. Тако je лрије 27 1$дина настао наш Гај- ба Гајрет и наука, одговара тадањи ггузлански муфрет- Његовим првим предсједником био je наш тада -т а ја са хадисом: »Будите дјеца времена, a не њепрви књижевник г. Сафвет бег Башагић — кодему гови очеви!« Гајрегг дугује свој опстан&к, што признају и цијене Четири године no оонутку Гајрета, његова идесви Гајретови раденици. Ш 1! 1! љегова историјска улога продире тако снажно Постанак Гајрета пада у доба, када се je код у широке народне масе, да године 1907. Егзекутивнас била развила најжешћа борба, која je носила ни одбор гтадање муслиманске народне и оповицифирму вјерско-просвјетну. Не може се рећи, да су оне организације, у којој je било окупљено 99% покретачи Гајрета били баш присгаше те борбе, али свих муслимана Босне и Херцеговине јуриша на они нису били ни њени лродивници. Правл против- Гајрет и прима га потпуно у своју власт*- Аустроници тога нашег великог покрета били су шта ви- Угарска управа преко неких својих плаћеника кушала je да учини отпор и да Гајрет добије у својс ше и противници оснивања Гајрета. Неоспорна je чињеница, да муслимани у Босни руке — али без успјеха. Егзекутивни одбор, који je и Херцеговини нису били склони западној европ- тада на челу са својим великим вођом рахм. Алиској просвјети. Не само зато, што je у просвјеггној бегом Фирдуоом, који je био тада апсолутни госпополитици коју je сервирала окупаторска удрава дар свих муслиманских маса у Босни и Херцегобило много којешта, што je вријеђало њихове нај- вини, преузео je пскгпуно Гајрет у народне опозиосјетљивије вјерске традиције него ни уопште зато, ционе руке. За пословођу Гајрета долази тада наш велики што je то западна култура и западна просвјета. Мрл«ња између истока и запада и надмоћност, коју и заслужни књижевник и надионални радник Осje у последње доба добио хришћански запад према ман 'Бикић. Осман даје Гајрету прави његов нациоисламском истоку, била je највећа запрека да му- нални правац и његову идеологију. У години 1912. заклапа своје уморне очи, у слимани у Б. и X., чија je приврженоса Исламу и Истоку опште позната — приме културу, која им најбољем цвату свога напона и рада, рахм. Осман. долази са запада. »Ех oriente lux!« {свјетло, т. ј. кул- Али дух, којим je Осман надахнуо Гајрет живи и тура долази с истока) није нашао ни у самом Ца- даље. Послије Османа преузима улогу пословође и риграду 1голико одушевљених поборника и пристаглавног секретара Авдо Сумбул, који са неколико ша као што код нас у Босни и Хердеговини. омладинаца Гајретове српске националне идеоло*) Реферат г. Инж. Суљаге Салихагића на Гајретовј конгијо наставља рад рахм. Османа 'Бикића. Али na фсренцијн у Баљалуци, 9. марта 1930. г. 119 �почетку кобног свјетског рата, аусгријске власти бацају у арадске зиндане и Авду и његове другове, Бсхџета Мутевелића, Хамида Сврзу и Мехмеда Зилџића. Авдо и Бохџет остгављају своје кости у Араду a Сврзо умире на посљедицама арадских казамата у ослобођеној отаџбини, три године послије ослобођеља. Али Главни Одбор Гајрета није пропустио, да изврши своју велику дужност према Гајретовим патеницима рахм. Авди и Бехџепу и љихове су кости приликом прославе 25 годишњице опстанка друштва Гајрет, уз највеће почасти и признање пренеоене и предане у ону земљицу сарајевску, из које су никли, за коју су радили, страдали и жртвовали се. Гајротов рад, који je разумљиво ауотро-угарска управа за вријеМе рата била посве угушила, добива свога великог елана и полета иза ослобођења. Ha истим оним рушевинама, лод којима су покопани рахм. Осман Ђикић и Авдо Сумбул, диже се бтара застава Гајретова која сада лепрша још милије, још веселије и око које смо се заставе и ми овдје“.окулили у овој нашој шехер Бањој Луци- ■ Сви одлучујући фактори у нашој ослобођеној отаџбини a нарочнгго наш узвицгсни Краљ, као што и Његова Краљевска Влада, признају заслуге Гајрета, одају му призиање и свесрдно га помажу. Наш велики државшгк покрјни Никола Пашић, помагао je нарочитссРајрет, na га je Гајрет у знак те велике помоћи уврстао у ред својих легатора. Али нарочиту помоћ, пажњу и бригу поклања Гајрету Владала^Г, Њ. Ц. Краљ Александар I. Тек што je стешНГ^вога прваг сина, Овога насљодпика на Пријостољу Карађорђевића, још као нејако дјетешце, поставво Га je за Протектора друштва Гајрет. Под овом моћном зашггитом и окриљем, Гајрст корача великим и гигантским корацима. Управа Гајрета васпитава преко 700 наше сиромашне дјецо и троши годишње око 2,000.000 динара на’ културно и економско подизање муслиманске сиротис омладине no школама и занатима. Гајрет диже noве домове, n a je тако ове године подигао и наш бањалучки дом — конвикт, a недавно je огворио и велики шегртски дом у Сарајеву. Али не само да Гајрет добива своју помоћ одозго, он ту помоћ и снагу добива све више и више и одоздо — из народа. Већ сама ова наша манифестацнја, гдје се je на један скроман позив од стране овсга одбора окупила ова елита босанске Крајине то je најбољи доказ, како je Гајрет ухватио гаироког корјена у самоме народу. Па и сами извјештај, који je објслоданио Главпи Одбор Гајрета у Сарајеву о концу године, дока3УЈе У цифрама, да су приходи Гајротови од страно народа сс иодвостручили, у прошлом семостру, према прилозима из лањске године. Да оу иасталс onmto иовол.пе п]»илике ва Гај- 120 рет и за рад око Гајрета, много je допринијела A атмосфера отворена епохалним актом Њ . В. Краља од G јануара np. г. Политичке трзавице, којима je Гајрет био неирестано изложен, престале су. Многи Гајретови раденици, запали можда и нехотице у политички вргглог — нашли су се послије 6. јануара опет на једпом куд и камо љепшем и плоднијем дослу около рада на културном и економском дизању омладане. Други наши јавни раденици, којима je одузета стерилна и највише неплодна политичка база рада, претворили су своја настојања у правцу рада за народ — рада за Гајреи. Па и наша шехер Бања Лука, која je изгледала као скроз антигајретска може се рећи да je претворена у Гајретову кулу. Јер нема ни година дана, када смо на сто мука ударали да можемо одржати cg, 50 чланова једну сједницу за избор одбора — данас Бања Лука броји около 400 својих члановаБањ а Лука приређује и ову манифестацију, која je послије прославе 25 годишњице Гајрета у Сарајеву лео^порно најзамашнија слаша Гајретова, од как.о исти постоји. Ha нама je браћо и пријатељи, Гајретови мали и велики раденици, да наставимо и да умножимо и повећамо свој рад и своје настојање около процвата, напрехка и развитка нашег Гајрета. Наш je лут одређен и јасан. Њега показује свјетло име Гајретово, и његова сјајна идеологија. Њега, иоказују Гајретове традиције, које je поставио један добар дио Гајретових раденика — a нарочито његов и наш Осман Ђикић. Ми Гајретови раденици, нарочито ми из ове иаше Врбаске заправо Крајишке Бановине треба да се данас овдје видимо, један другоме у очи братски и пријатељски погледамо — десну руку стиснемо и завјеримо се, да ћемо радити на ширењу, буђељу и напредовању нашег Гајрета. Ш та има господо и браћо љепше и племенитије, него ли радити и помагати оне, којима je помоћ потребна и на којима he сутра остати наша будућност. Зар има нешто љепше и узвишеније, него ли помагати и стварати генерације, на којима he остати будућност Срба муслимана из Босне и Херцеговине!? Д а ми ту своју велику и свјетлу улогу одиграмо, сви Гајретови раденици треба да приступе овом послу чиста срца и чисте душе. Гајретови раденици треба да су у сваком погледу примјером свога узвишеног повива. Они треба и својим јавним радом и својим чистим и пеокаљаним приватпим животом да буду достојни, да се око њих окупи и народ и народна омладина. Ga оваким Гјретовим раденицима — под овако ловољним приликама и нарочито под заштитом коју Гајрет налази на највишим мјестима нашс државе, његов je рад осигуран, љегав успјех не може изостати. �T. Г. Масарик Личношћу Т. Г. Macapnca наш народ спаја још јак иолитички фа.1ш>]>. Иступа и са литерарним i>aтоплија братска ириврженост за Чехословачки на- довима, оснива и уређуј(; ревију »Атенеум«, опрема род. Заједничке борбе за ослобођсље и ујсдиљење, матернјал за »Нар. Зборник« и са својим другоУ којима je он водио главну ријеч, донијеле су нам вима уређује политички лист »Час«. Год. 1887. оди заједнички резултат — слободу. Годинама, прије лази у Русију у посјету Толстоју у Јаону Пол^ану. ослобођеи»а, ријеч Масарик имала je за нас све маМасариково парламонтарно дјеловањс почии»е гијску моћ. У тој ријечи з.вучило je понос и повје- 1891. 1сада долази у Беч као пародни дослапик рење у онагу једне личности, ослонац у једиог вођу младочешке странке, a исте године биран je и у који борбено и неустрашиво корача овом циљу. чешки земаљски сабор. Двије године каснијс разиИ овог мјесеца, кад je Т. Г. Масарик, као вођ лази се са младочсшком страшсом и враћа профебратског народа прославио 80-годишњицу свога жи- с.ури. Год. 1899. улази поновно у политички живот вота, види своје величанствено дјело — напродак и оснива своју сопствену сграшсу: Прогресиста или свог слободног и уједињеног народа. Али не само рсаписта, чији je политички правац имао млого у њвговој земљи, и широм цијелог свијета забиље- утицаја na иашу у.нивсрзитетску омладашу. У бечки жена je са азеликим признањем ова прослаша, a њен парламенат^дшЈази 1907. године и 1911., остајући одјек био je најгласнији и најтоплији у нашој Кра- у њему до почетка Свјетског Рата. У овом периоду, љевини. Све наше ревије и новине посветиле су Масаркк се истиче као бранилац ггравде и истине своје ступце раду и животу овог великана. -у велеиздајиичким продссима. Под конац 1914. гоЖивот Т. Г. Масарика може да нам послужи дипе Масарик одлази у емиграцију, осјећајући да као примјер: шта се истрајним радом може све у je куцнуо прави час извршен.у љеговог вслшсог животу да посгигне — од^иромашног кшачког me- дјела. Из Италије одл аз^у Швајцарслу, Еиглсску грта до прстсједника рспубликелТфј трновити пут и Француску да оргапизује четку емиграцију и да који je довео до ове велике славе тепао je у главном^ придобије пријатељс за националну ствар. Послијс овако: Т. Г. Масарик родио се у Хбдопину-у . мрата друге руске револуције, одлази у Русију и оспива 1850. године. Живот у родитбжској кући био му je чсхословачке легије. Затим, преко Сибиријс и Јавеома теекак, јер отац му je био обични намје.штепа1га,<»од|ази у Америку гдје je извргаио свој.у најник у царском дому. У родном мјесту учи у њемачтелгу задаћу и увјерио владу Сједиљених држава кој школи, затим прелази у Чеитку у Чајковице. У и њеног прагсједпика Вилсоиа о потрсби разбијаља 13. години одлази у Беч да учи бравароки занат. Аустро-Угарске Мопархије, јер се не можо, федераОво je доба кад Масарик сања о кљигама, ударајулизовати како се je дотад мислило. 20. децембра ћи чекичем, али ни овдје дуго ne издржаје, него се 1918. враћа се Масарик у своју отаџбипу у триумфу, враћа у Чејче, гдје му je отац биб премјештен у као претоједтптк Републике. Прошле године Мадруги царски двор и ту паставља даље ковачки засарик je поновно бирал за претсједштка и na том нат. Приватно радећи, Масарик положи 1.«разред и високом положају дочекао je 80-годшпњицу свог упише cg сгод. 1865. у гимнаеију у Брну. Како су му плодног жтгвота. родитељи били сиромашни, млади Т. Г. Масарик Прије Ослобођеља, Маеарнк подржава и личне морао je сам да се брипс за собе. У V. разрсду дође у сукоб са директором и прелази у гимнавију у везе са нагаим истакпутим културним и пациоБеч. Овдје се упознаје са филозофским дјелима, на.лпим радницима. On проучава name прилике и учи стране језике и марљиво посјећује библиотеку. поссћује Београд, Загреб и Сарајево. 0 и»ему пред1872. уписује се на филозофски факултет, a након ратпи сарајевстси >Преглед« из пера Владе Апдрића четири године постаје доктор филозофије. Да би се доноси цијелу студију: Маеарик као филозоф, Мавише усавршио у свом научном раду, Масарик на- сарик и морал, Масарик солиолог, педагог, по.липушта Беч и одлази у Лајпциг, гдје постаје члан тичар, Macapmt и умјетност. Како се из овог видп. (Ј)илозофског друштва. Год. 1879. појављује се ње- поље дјелатности овог великог човјека обухвата 1'ово дјело: »Самоубијство као социјална појава са- ппгрок круг, али ипак све ове лпније теже углавпом дашњости« a гад. 1882. добива катедру изванред- ка једној: борби за општи паппедак и слободу свог ног професора на чешком свсучилишту у Прагу. народа. Ta осиовиа лштија Маоарижова деловаља Од овог доба Масарик улази у чешки друштвеии доживела je своје оотват>ен,е. a прос.лавом своје 80политички живот и од учењака постепено постаје годшпв>пле. Т. Г. Маеарик пеупоредиву славу. 121 �КЊ ИЖ ЕВНИ ПРИЛОГ Рубаије Хамза Хумо I. С оним се хешећи светом, многоме живот прођс. Јагмећи на овом свету, многи до циља ne дође. Зато, ja никад не мислим na ова обадва овета; Ja живсм између њих, док смрт no ме не дођо- VIIIДевојка разум губи кад млада врба сочи. Под отрасннм иољупцем жена увек затвара очи. Зашто je жудња без дна? Одговор на то даје Ветар што грање мрси усред дубоке ноћи. II. Ко миого о срећи сања, ретко ће до ње доћи Ivo се с уздахом теши, увек he уздисагг’ моћи. Крени се, пријатељу, нек жељу ритам ти носи; Године чекати можеш, крај тебе друм неће проћи. Од Од Па He III. Ко дане cpehe броји, од тог cpeha окрива. Ko за љом много не жуди, том пријатељица бива. Срећа je жена хира што одбачена чезне, A кад ти за њом жудиш, мучи те и ужива. IV. Када те бол тишти, тц.од мисли бежи. Ha часима весеЈВа узлове ire вежи. Пролазности рука забора^е носи И све чег се такне, то под земљом лежи. V. Данас звуци песме.жо ”ћекад не звоне. Ни сузе се сада ко некад не роне. Зато, не размишл>ај како некад беше. Ko — сад! — з&боравља, тај у вртлор VI. Пријатељу, немој да т;е туга бије; Рађе слушај ветар што сокаком вије. Јер од туге срећу нико није сково, Ни од једног слова песму сџево није. Теку Шта Зато, II он III VII. широке реке, вали им пролазност носе. je наш живот? Дрхтава капља poče. кад ћифту видим, ничег ми жао није he ко и ja пасти од омртоносне косе. IX. једног пољупца човек увек je небу ближи; једнои ударца увек за степен бива нижи. запгго Писмо каже: у пако грешни иду. слушај, друже, љуби и у небо се дижи! X. Жене су чежње наше у грчу бездану, без краја; ННа овојим грудима носе врата опојног раја, Ajfn, кад п’јанство мине, празна нас попада сета, У трн се иретвори ружа, процв!ала мирисиог маја. XI. * iSift с туге у оку суза ти блиста, Знај, да je тада душа ти чиста. Јер, суза то je невина роса Што никад у калу још не заблиста. XII. Кад после смрти израсте чокот кров тело моје У њем’ he мале тице, цвркућућ’ песме да појеЗато, да не би ко Гашо занате вечито мељб, J a певам и сад док чаше преда мном на столу стоје. XIII. Нека се крећу часови моји Кад вечност личи на сат што стоји. Свс што пролази то живот носи. Мртвац никада дане не броји. XIV. Бројећи пуоте дане, набројах мисли многе, Ходај.ућ’ белим светом, израиих уморне ноге. Па шта ми врсди знање? Ником га дати не могу. Зато, уместо хвале, свет ми исиружа pore- X. Кикић Бећарова родица Kao закречен голем грозд висе Дслићи о Делијпном Осоју. Куће као крунне бијеле бобе, a шљивици као меснати зелсни листови утамљени дебелим хладом. И дишу свјежином уједралих модрих шљива. У врху Клобучак клобуче и отискује млаз иа сапирс кречњак и убјел>ује га као груде снијега. Па ради те бјелине je као најчишће уље, татм се и претаче. У Луци се разлије кроз Палучке и патоии пјескуљу na жита роде крупним класом. Kao црио- 122 ropa je кукуру/књак љетом a с јесени као позлаћсио борје. Па наврате ДелиИаип браном брзац уз обалу и усаде клепетаљке na обноћ клепћу даско да поплаше јазавце. Обара ироклетник класје и уништи пола њиве. Овако га страх попада и клепет нагони на воду na бјежи, бјежи као да су му за репом. . . Приђс сунце високу Греду na у Осоју упрни хлад шљивикс. Опусти шљивик грање као крупногруда дјевојка н>едра. И одупрс се својом тешком �зрслииом о зсмљу да се но иоломи. Радује сс Мујага Бајић овој силтш илодова и коиа огњишнице уз Клобучак. У сваку огњишницу ваља зазидати голсм ватрсни казан и протурити цијеви кроз бурад. Е Божс, пуста ли благослова ове јессни. Можс Мујага тридсссторо буради напунити самом прппеком. Сутра ћс момци заваликати a берачи насути каце, на ако Бог добри буде на помоћн кроз десетак. ће дана продурити крпа у лонац. Ej, пуста ли живота! Зажелио се Мујага Бајић тога већ ево трећа година. Нису вала ни издала бурад у подруму али некако се човјек пожелио казана. Подметни полоку под крпу na кад joj нагрли зачепи na у Клобучак. Олсди као у леду na разгали душу до миља. Шалке Мушин куца уз саз објешењачки na да не врионеш свиснуо би. Не вриснеш ни пгго хоћеш већ ти се отме из груди, из срца, из крви. . . из крви icao да га иожем изрежеш и избациш. A Мујага je јединац и самац, нежења са двадесетиосам година. — Не могу људи, каже он, не могу нешто да се женим na ето. Волим овако, na смијем сваку дјевојку и гледати и волити. Зато он зове берачицс, неће берача. Обијели башча бијслим дјевојачким кошу1 .. . . Ј Ј л>ама a Му ara сједпе уврх na цмиздрц. _ ЈЈ Јм Ј F ^ У' Tena за редом — _ ц ап.0 - ••• ‘ч ■ ............. —[ иека, пека. Разаппње њега то и баци га у дсртлук, na да му je Шалке Мушин да ошинс сродњим протом у даску, ех-ех пустс ли силинс. Натегне on полоку a припека га пржи пиз грљак na растажи дубоко доле у утроби. Е да му je сад још плаву Цацу да пригрли na да овако ова упаљена своја уста прислони na њезин вратић, о чини му се растопио би се. — Цацо, гдје си ти, гдје. . . е не види тсбе рођо, Цацане мацапе. . . Нека je она не знам колико родица, нека. Лијепа je. A није ни близа. За род да даднеш оиаку доброту. Ај-јок! И пане опет дебела хладовина na шљивик утамни. Ближа се и подвечерје плавином na дјевојачке кошуље промиљују бјелином ко крупни цвјетови. Овршале каце на просјеку na сутра треба noдупријети друге. A у Бобути Мујагини момци настрди три пушниде шеспаеоке. Запечен ће се сок осјетити пиз обје стране. Де олатка Цадо, спреми рођин чардак. . . де, знаш да сам бећар ,, „ Узлези плавка као срдче и лупи уз мостапице. п Па се потпури од жустрипс. „ . Бијеле се душеци у чардаку и миришу још na мушко тијело. Осјећа то добра плавка и прожмари. — Мацо Отвори канате да пане свјеж предвечерац no — Душо, пуче ти кошуља. . . испадоше дуто! н»едра. . . омами ме Цадо твоје грло и витпна 1ане за љом М.ујага и пшљодне бравом. Она се Оне шепртљају, берк&ју, na проносе у iHffiNil лецне. Руке joj саме покрише љедра. врпоље се. — Цацо моја, хоће ево рођо да те загрли. . . Ао, na та пут и једрина шкрипи. — Цац-доо-ох... Дај полоку оне заклањске прниеке, н е к ^ о т 1Зацепе се он. Ona прожижи. И пане joj мрачак пали ово мало срце, нека ми се ова бећарска душа на очи и сладуњава вртоглавица. ужеже, дај! Ej младости, дуго ли ти се може млаОн je притегне чврсто, окоме се пучепице низ довати! — Цацо, дај прођи клобучине, дај! прса. . . опржи Мујагу бјелина из њедара na заУшепртља плавка и притегне своју бијелу ко- п.ишти ко ждријебад. И зарије главу у кошуљу. шуљу, да не irpcrne како су груди набрекле и за- Упаиу зуби и усле међу тврде дојке. . . na Мујага тегле. Па придржава љедра руком кад се сагиље. захропће... Увије кичму добра плавка и цикне. Ome сс — Цацо што си слатка . . . Појешће те рођо као рођи. тећерку. — Родбина смо болан Мујо! Она спусти бардак na тгрхне далеко у шљивик. Поиграше душеци и канати. Разгали се Мујагд Ноћу тако, нећу, ближе Цадо, Цадиде, б.тоже пред очима: ти своме рођи... — Цацо-о? Она одбјегне jom даље. Ona измаче и лупну низ Мостапице. Дуда и Опда он дира Дуду: Зухра залелечу низ Клобучак. — Душо. Душиде. ходи ти аги своме ближе. ходи. . . алчачице моја. ходи, што се омјехуљпш. . . Клобучак клобучс и претаче no кречњаку. У пукпуће ти обрагачићи. . . Палучцима он плаши јазавце. To су Делићани спуНеће цуре, алчак ara, знају оне све да би он стили кашикаре у брзаце na клепетаљке шарају волио притегнути сваку на она своја чупава прса ноћ у Луци. Клип-дип, клап-дап, клуп-дуп. . . него бог-зна шта. Па се увиткују 'да га помаме —• рИЦ®1 Свака наша кућа треба да се претплати на „Гајрет”, јер je он огледало нашег напретка 123 �Хамнд Диздар Крњина сшуиа — Еах-хаај! — уздахну дубоко Крње, a мисли међу нас, сазнамо като су важне биле у нашем жИму се губс у маглено и заборављено прошло, у дане воту те некад потпуно непримјећене, нејасне улоге. кад јо био сретан гледајући лијепу Зулку, како са И онда ггек о њима мислимо. Онда нам тек васкр. басамака авлијског калиџика под ријеком захвата савају, у сјећаљима, сви они ситни, најнезнатнији воду у бакрене ибрике и ђугуме. . . A онда je дошао моменти међусобног везивања. Онда нам дође нерат, велик, свирел и крвав. . . Неђе у свијту, у мр- што тешко у души и немир нам се увуче у зкивот. ким туђинским планивдма, ђе милиони недужних, Ђ жалимо за прошлим, за изгубљеним. Тугујемо. Крње већ одавна пати од тога. Мучи се. Постао сиромашних људи оставише живот, погибе и Муја га . . . Остала Зулка сама- Пет крвавих, тешких, сасвим друкчији човјек. Ha све око себе заборавља ратних година протутњало над каоабом и ошавило кад га заокуле мисли и сјећања. Стари дани излазе крвав траЈг. Оставило све неизбјежне посљедице ра- му тада пред очи као изгубљени осмјеси. Kao ведра това: ужасо, биједу, разбојства и глад. A онда на- предвечерја иза тмурних и кишних даиа јесењих. стало нешто још горе: преврат! Заљуљала се огром- ЈКиви од прошлости- Ради он тако неки пооао, a на огоглава хидра аустријска империја и преврну- наједном му се укаже пред очима погурена фигура ла се, стропоштала. . . Тијелима прострујало нешто њерова рахметли оца. И често га ко гледа. Огоји језиво, дрхтаво, a на уснама људи укочио се пре- као он.пред одреном у авлији и плаче. Јест, плаче! стрављен грч. Много их у тим сивим, безнадним да- Котрљају му се сузе низ старачке образе n a као у нима настрада и помрије; неко од весрља и нера- , ма^лог дјетета. Необично га таквог и гладати. И у зумљиве раздраганостп, a неко од страха и биједе. Крњи срце јаче закуца. Жао му га из дна душе, ко И онда, онда. • .‘пвта ср догодило? Јест, јеет, добро свога оца. Присећа се он као кроза оан, да je он, то Крње зна и боли г%. Цбдгриза му тијело, душу, отац му, стари Зулфага, исто тако плакао оне гоna га нешто уједа за срце, разара му цијелл живот. дине кад je и умро. Кад му оно дадоше шајку прљаДа! Да! Онда су једнога (јутра рекле жене у махали: вих башшота за љегове читлуке у Хумчинама. НиПомахнитала МујаЈЦнагЗулка! Тада су за Крњу на- кад тога није могао прежалити. У Хумчанима му стали дани падље, мука и бесанице. Тада се, ојећа било зашикарја и шуме, ни избројити! Ототине стасе он тога и предобро, први пут опио. До ггада није бала смокава и оскоруша бацало плаве сјене no усни знао nrra je ‘п и ћ е... копаним лрезидама, a и чатрња у винограду била Једна суза, топла и провидна, 1слизну низ Кр- je најбоља и најпиткија у цијелој околини. И све љин образ, a успомене запекоше као ужарена гвож- то отишло! Отшпло за шаку прљавих банкнота! Сеђа тјелом. љаци се на пречац дочепаше економске слободе, a — 0, Адемага! — завика крупан мушки' рлао она шака ara ибегова чија се егзистенција држаше испред ступе и забренца тишином повечерја звон- на тим кметовским селиштима, поста пука сиротице с нечијега коња. ња- A то Зулфагу Крњу физички и душевно пот— Сељаци — прошапта Крње тргнувши се из пуно уништи. Није могао отрпљети гледајући биједу овоју и ближњег свога. Кратко иза тога пресањарија. свиснуо je од туге и јада. —Oj, домаћине! Oj! — Растовар’те ви, растовар’те! Ето и мене, Други пугг, опет, сједи Крње пред ступом, крај са’ћустаре врбе, a мјесечина се разлила долином na све И Крње се диже. До мало и пред ступом се рас- плије. И учини му се, да однекле чује Зулкину пјепреде жив разговор. Наши су сељаци мрки, крупни ому. Окочи, a оно му се учини као да глао долази и снажни, и увијек разговорљиви. одоздол иза старог опустјелог капиџика Мујагине авлије. A он блене низ ријеку, блене и чуди се. III. Жмарци га ледени подилазе. Нипгга ne разумијева. И тако се Крље чосгго ојети мртвих. Дођу му на Очи му се упиљиле у гранате кајсије и мисао отупамет, na се јављају у свим оним најситнијим до- пила, отешћала, na стоји, не миће се, мирује. Зури гађајима прошлости. Ти моменти у првим својим Крње бесвјесно, a главом му замрачило ко у олујзачеггцима и реалном збивању пролазили су сасвим пој ноћи- Послије се повраћа, добива свијест и слунеопажено, непримјетно. Није нико никад ни ми- ша хукљање сггупе у близини. Протаре главу руслио на њих. Али послије. . . Кад пестане са живот- itaMa, гледа и не вјерује сам себи. Не вјерује да je но позорнице оних улога и глумаца који су око нас, то обмана, сан. Наћули опет уши, ослушкује, a оно чија јс свакидашњица уско везана за наша бити- ништа. Негдје хуче сова злослутно и вјетар млати саља и 1живот, онда тек, кад их велим нестане из- нечијим капиђиком. И ништа више, �Уш.по му то пиђање мртвих у главу, у живот, na га не оставља. A више пугга се присјети и других покојника, пријатеља и комшија, који већ давпо помријеше. Луди Махмуд, кога су аустријски војници и шуцкори у првим годииама рата, кад je био још при овојој пуној свијести, много мучили и злостанл>али ради шуровања и дружеља са Србима комшијама му и пријатељима из касабе, неколико му пута долазио на сан. Причао му како je био мучен у казаматима аустро-маџарских крвника, a баш у данима свјетла, зоре, ослобођења, њему се помрача у м ... A Крње се увијек код сличних спова блахњива. И на очи му се навлачи тама. Увијек тада хода дуго no ступи, слуша кркљање вирова под собом и завијаље вјетрова над крововима. Маљеви, доље под ступовима, тешко шкрипе и стењу, a љему се причиња да неко виче, моли, дозива у помоћ. И он се у страху згрчи у куту хладне собице у ступи под теретом набацаних гуљева и других прекривача. Не смије ни погледати на ван. Све му се чини да je то глас Махмуда, који je полудио под тежином хладних ланаца аустријоких у јези гамничких простора пуних мемле и чамотињеИ свакога дана тежина ствариоети тежа, Сваки дан немарнија брига за свакидашњицу. Биједа најпоолије притисла na никако да попуоти. Он већ одавно престао радити. Вјером у личну вриједност његову живио неко вријеме од даваља других иако то бијаше живот без трунке ваљана живљења. Опијања учестала као гладие године. A посљедице свсга тога бијаху теже и дубље. Потпуна отупљеноот за потребе дпевности и свс видллтија ипдифсрептпост за спољашље облике уобичајености. (Свршнће сс) БИЉЕШКЕ Нови тип народне омладине Под уредништвом агилног г. Х ајрудина Б /ју к а т а ћ а , позиатог нашим читаоцима no своу кљнжевном раДу у »Гајрету«, друштво ђ ак а шериатске гимназцје -^А. X. Карабеговић« покренуло je свој часопис под називом: »Будућност«, омладински културно књижевни лист. У уводној речи »Зашто излазимо?« каже се и ово: »Омладипа прије рата знала је-тгСчно свој пут: он je био јасно освијетљен идеалом слободе. Сва н.епа настојања пшла су no том путу д а je одведу у славу. Идући тим путем, мучнпм и славним, омладипа пријеЦзата je пспунила часно своју дужност према народу. Омладина послије рата тражи свој пу т пуних десет година. Она још ни сада није успјела д а заузме у слободној држави мјесто које joj припада, јер нпје нспунила дужности које се на њу постављају. Ми имамо намјеру да са часопнсом који смо покренули, послужпмо да омладина нађе свој пут и да je потсјетимо n a њене дужности према, нпроду. Народ коме je n a челу способна и здрава интелигенција има у н>ој најбоље јамство за свијетлу будућност. ОнаЈ који je н а челу треба д а најбоље позна војску у свим њеним редовнма и д а je тачпо обавијештен о свим условима под којима се водн битка живота. Васпнтаље за водство посао je који захтијева напоре. Омладина, која he сутра требати да послуж и народу водећи га, мора да je добро упућена у н.егове потрсбе и погодбе под којима се развија његов морални и физпчки живот. To знање треба да je управљено искрено и несебпчном жељом да послужи општем интересу. Омладина, коja ће преузети од омладине прпје рата и д е а л и з а м у р a д у за општу ствар и спојитн га са дубоким познавањем свих елемената који чиие основу друштвеног развоја: т о j e и о в и т и п н а р о д н е о м л а д и н е .« Ова акција наше омладине свакако je за похвалу, само, нека нам буде допуштено, да ставимо једну примедбу: Зар je потребно да се наше омладинске снаге распачавају на толико страна? Мислимо наиме на покретаче ове ревије која je посвема сувиш на кад je »Гајрет« отворио своје ступце омладини за сваку корпсну акцију као и за љиховс кљижевне радове који стоје над просечиошћу. Ова млада ревија показује племенита настојаља наше омладине, али и на првн по- глед уиада у C'iir'na. joj нсдостаје један озбил.нијн крнтсрнј у равнаљу неком садржином. Новом типу nanie народие омладине треба један опробани и гожуснији водић a то je Гајрет, у ком he ona у свим својим корисним тежљама наићи на велику оусретљпвост и потпору. Садржпна ревије: Зашто излазимо? — Уредништво; Задаци данашње омладине — Хајрудик Б ујукалић; Млекарске п сирарске задруге — М. Камарић; Бехпо Лучоноша — Шукрпја Панџо; Јутарњ и поздрав мајци — Хамдија X. Ченгић; Севдалпнка (пјесма) — Мустафа X. Грабчановић; Новој годиШ (пјесма) — Р. Пајевнћ; Поход н.пхов (пјесма) — Ахмед Пирвић; Пахуљице се н и ж у . . . (пјесма) — Војислав Ј. Kopah. — Ш та je Масарик рекао олкохолу, Једап лијеп успјех, Биљешке. Т Х 11 Трећи књижевни конкурс »Јадранске Страже« Уредништво »Јадранске Страже« расписује 6 награда за најбољу краћу новелу, фељтон плп путопис из нашег поморског, илн приморског жпвота. У циљу напређења нагае поморске литературе, и да даде подстрека нашим пнсцима у обрађивању сижеја из поморског п прдиморског живота наших људи и крајева — урсднпштво »Јадранске Страже« расписује свој трећи иатјечај за новеле, фељтоне и путописе из жпвота наших помораца на ратним или трговачким бродовима, у рибарству и т. д., нз живота наших приморских крајева од најстаријих времена na до данас, описе путоваља no нашим или страним морима, фељтоне о мору, његовим љепотама, љегово значење и т. д. Услов: раднја н е с м и ј е прећи опсег од 3 штампане стране »Јадранске Страже«, дакле око 9 дактилографираних. Награде су ове: I. награда 2000.— Дпн. (двије хиљаде динара); II. награда 1000.— Дин. (једну хиљаду динара); четири III. награде no 500.— Дин. (no пет етотина динара). Натјецати се може само са радљама досад необјављенпм. Све примљене радн.е бпће штампаие, a у колико буду примљенс без паграде, хонорнсаће се no редовном хонорару. Радље имају свакако бити иаписане на строју, na једној страни, и ковертиране no обпчају кљиж евних натјечаја: са лозинком на омоту и именом писца у посебном коверту. Рок натјечаја: 1. маја. До тог дана морају све радње бити предане уредништву. 125 �ПОПУЛАРНА СТРАНА Sokolstvo među nama Medu muslimanskim delom našega naroda So­ kolstvo je još u povojima. Zaista, ta konstatacija nije ni malo pohvalna. Pitamo se: do koga leži ta krivica? Razume se — do nas samih. Sokolstvo je jedna uzvišena sveslovenska orga­ nizacija koja ima za svoj cilj telesno i duševno vaspitanje pojedinaca i pojedinki. Temelj mu udariše naša braća Česi, na ćelu s besmrtnim đr. Tyršem i Fugncrom. Iz Češke se Sokolstvo postepeno raširi i na ostale delove Slovenstva. Primiše ga braća Slovenci, Hrvati, Srbi, Rusi, Poljaci i Lužički Srbi. I tako ono postade sveslovenska organizacija. Jugoslovensko Sokolstvo datira od našeg Oslo­ bođenja i Ujedinjenja. Posle svoga desetgodišnjeg delovanja, Jugoslovenski Sokolski Savez prelazi u državne ruke i država od njega i od sličnih društava i organizacija stvara Soko Kraljevine Jugoslavije, sa sedištem u Beogradu. To je u najmarkantnijim pote­ zima istorijat slavenskog i jugoslavenskog Sokolstva. Soko Kraljevine Jugoslavije zadržao je u svojoj bitnosti sve ono što je iihao bivši Jugosloyeneki~^okolski Savez. Sokolska <|3 misao, dakle, ostala n e p ro \ menjena. Veliki plu^ dobilo je naše Sokolstvo time što je za starešinu Saveza izabran Njegovo Visočanstvo Prestolonasljednik Petar, Protektor Gajreta. Pod Njegovim starešinstvom i uz pomoć države, krenuće naše Sokolstvo boljem i sigurnijem napretku. 0 Sokolstvu među muslimanima ne može se bogzna šta reći. Sećam'se vrlo dobro, kada sam 1920. godine stupio u mostarski Soko. Bio sam skoro jedini musliman među naraštajcima. Imao sam nekoliko drugova — muslimana, ali ih privuče nogomet i ođmetnuše se od Sokolstva. Međutim, vreme je prolazilo. Već u 1926. godini počeše dolaziti muslimani đaci redovitije i u većem broju na sokolske vežbe. U sebi sam se mnogo radovao tome. Posle, kada sam morao ostaviti Mostar i otići na studije, interesovao sam se opet za Sokole — muslimane, ne samo u Mostaru, nego i u celoj našoj državi. U bivšem Jugoslovenskom Sokolskom Savezu u Ljubljani vodio sam statistiku članstva. I, verujte, toliko sam se radovao, kada bih naišao na koje muslimansko ime, što je značilo đia se dotični prijavljuje za člana Sokola! Pored svega toga, nisam bio potpuno zadovoljan. Bolelo me je u srcu što se sva moja braća muslimanske vere ne prijave za članove Sokola. Zaista, Sokolstvo među muslima­ nima u našoj državi je na vrlo niskom stepenu. Na­ protiv, braća drugih vera mnogo su drukčije shvatila važnost Sokolstva. Pa kakova je važnost Sokolstva i šta ono zapravo hoće? Sokolstvo u Jugoslaviji ima poseban zadatak. 126 Ono hoće da od Jugoslovena stvori Slovena, a od Slovena pravog čoveka, koji će uvek biti spreman da žrtvuje sve za dobro naroda i domovine. Pa zar mi ne trebamo takovih ljudi? Razume se da su nam oni neophodno potrebni. Za dobro vršenje svoje teške zadaće, Sokolstvo ima da zahvali diobrom sredstvu — odgoju. Sokolstvo se drži principa »u zdravom telu zdrava je i duša«, te tako i odgaja svoje članove s v e s t r a n o . U So­ kolu se pojedinac i pojedinka uče svemu onom, što će dobro služiti narodu i državi. Sve ide svojim redom. Pojedinac se gubi u celini: »pojedinac ništa — celina sve«! Sokolstvo i Islam imaju mnogo sličnosti. I u So^ kolu se pazi na odgoj pojedinca i pojedinke kao i u •Islamu, članovi se Sokola međusobno zovu braćom i sestrama, svi su ravnopravni i t. d. Jedna velika pogreška našega sveta je što on sli vata Sokolstvo kao gombanje i ništa više. To je z a b lu d a . S o k o l s t v u j e g i m n a s t i k a s a m o s r e d s t v o , a n e c i l j . Zato i jest slab odziv za Sokolstvo, naročito od strane naših muslimana. Kao iskusniji Soko mogu da kažem svima onim, koji mešaju gimnastiku i Sokolstvo, da greše. Sokolstvo će moći napredovati samo onda ako ga svi bez razlike budemo pomagali. To naročito važi za nas muslimane koji smo u tom pogledu najnazadniji. Zato je naša dužnost da u što većem broju pristupimo u sokolske redove i pod zastavu Sokola Kraljevine Jugoslavije. Mi moramo uporedo s braćom ostalih vera da prido­ nosimo svoje žrtve za dobro domovine i naroda. Samo ćemo na taj način moći uspevati. Hajruđin Ćurić. Živite u miru i ljubavi Lijepo vladanje kiti svakoga čestita čovjeka. Oćutiš na sebi da se sa svakim lijepo vladaš, čisto ti drago, što te svako zato poštuje i što si svakom drag. Ljudi su nam svima đfragi koji s nam a u ljubavi i u miru žive. I jest jedna sreća gdje među ljudima vlada sloga, ljubav i poštovanje. Tu pravda nikad ne gine. Tu i dragi Bog pomaže. Pomislimo mahalu u kojoj je samo jedan nesretan čovjek, kolikog li belaja zadaje svemu komšilulku. A kamo li, ne daj Bože, kad se više porodica među se zavade. Tako se rađa zla krv, kako naš narod veli, pa prelazi mržnja i inađ s ko­ ljena na koljeno. Tako se događa dla se satire ognjište obima zavađenim strankama. Davno je rečeno: Lijepa riječ i gvozdena vrata otvara. To je istina. Lijepa riječ i najtvrđe srce ublaži. Propusti — veli se — i vuka neka u miru prođe, rijetko će na te navaliti. A kamo li kad se s ljudima, �pa koje god vjere oni bili, lijepo ponašaš i paziš. Drvo se oslanja na drvo, a čovjek na čovjeka. Nedaj Bože nevolje. S kim se god dobro vladaš onaj će ti najprvi u nevolji i pomoći. Pitomost je naše naslijede, osebina našega naroda. Zato su naš narod i drugi tuđi, pitomi narodi voljeli i mi smo im uvijek ostali za to blagodarini. U Kraljevinu Jugoslaviju ušli su kao ravnopravni sastavni delovi: Kraljevina Srbija, Kraljevina Crna Gora i jugoslovenske zemlje koje su bile pod Austro­ ugarskom, a to su: autonomna Kraljevina Hrvatska i Slavonija, koja je bila u užoj vezi sa Madžarskom, Kraljevina Dalmacija, koja je bila austriska krunovina sa pokrajinskom samoupravom, autonomna pokrajina Okosna čovjeka niko ne može, pa ni rođeni brat. Bosna i Hercegovina, slovenačke pokrajine pod Au­ Okosnu čovjeku i inačiji davno su leđa okušala de- strijom: Kranjska i delovi Koruške i Štajerske, i genek, ili drugu kaznu. Ako ko i ustraži belaja najzad Vojvodina, to jest: Banat, Bačka i Baranja, s tobom, ti budi pametan i kraju lađu. Ko s đavolom koje su bile pod neposrednom madžarskom upravom. tikve sadi, neka mu se o glavu razbiju. Od mira ne U pogledu narodnosnom, u ovu diržavu ušli su boli glava. kao pretežan deo stanovništva Srbi, Hrvati i Slovenci, Biće slučajeva gdje te neće inačija i divljačan delovi istog Jugoslovenskog Naroda. U osnovi svojoj, čovjek da pusti u miru pokraj sve tvoje trpeljivosti. oni su plemena istog slovenskog naroda koja su, n a ­ Ti mu opet nemoj sam da sudiš, osim ne daj Bože, pustivši staru postojbinu, gdje su bila u bližoj vezi kad vidiš da si u očitoj opasnosti. U odbranu života, sa ostalim Slovenima, došla podvojena na Balkansko a na pravdi Boga, slobodno je i po Zakonu sebe Poluostrvo, pa se dugim istoriskim odvojenim ži­ sačuvati. votom, pod raznim tuđinskim kulturnim i političkim Najbolje je sporove izravnavati pred starijim i utieajrfha, razvile kod njih današnje razlike i svest pametnijim ljudima. To je naš stari običaj a sudilo da su zaeefcnimirodl. Ali se već odavna kod sva tri se ipak »ni po babu ni po stričevima, već po pravdi plemena začela misao da treba raditi na uklanjanju Boga velikoga«. Zar nije više puta izlišan posao ho­ svega onoga što nas deli i razvijati svest da je u opdati po sudovima i čak trošiti novqe г$а advokate, što štem interesu da živimo kao jedna kulturna i polibi se moglo da na miran način poravna? /-ticka celina, kao jedan narod. Danas je ostvareno Mi smo svi rođeni u ovoj našoj /lijepoj domovini/ političko jedinstvo, pa,se postupno uklanjaju ili ubla­ pa daj svi — bilo mu ime kakvpgod, bez razlike po žavaju razlike koje su ostatak prošlosti. Kako je povjeri —• da bratski živimo u miru i ljubavi, a Bog će pfi ta ranija podvojenost, najbolje će se videti iz r.am onda dati sreću i blagostanje. U ljubavi ži’ pregleda istorije sva tri plemena koji ćemo pomažemo i sebe i druge. Složna i pitoma braća nj ii u sledećim brojevima »Gajreta«. dvore grade. A baš to nama u Jugoslaviji treba, jer ^p0 ј^ ј^ ј »Naša otadžbina^ od Dr. M. S. Moskovujedinjenu, mladu, mi unapređujemo državu, skoro ujedinjen Ijevića.) a bogatu. U njenoj snazi naša je snbga; u njenoj sr«eći naša je sreća. Ono je davno, neki car putovao po svijetu »u tebПрст судбине dilu u derviškom odijelu«. Dođe u jedno'mjefeto, kad Високи јавор ira Крсцу отоји од старина. Црвоtamo tuži se svijet na slabo stanje, nerodne godine, razldtor međusobni i t. d. On ostavi to mjesto, pa dođe . точан, изхерен, са сухим врхом потсећа на запауu drugo. Tu nađe sve drukčije, sve bolje. Tu narod чену прошлос.Т' Ипак je још у стању да ршзлепушеbio zadovoljan, jer mu je sve u napretku. Priča to iroM крошњом направи хлад уморном путнику. Ои on jednome starcu, a ovaj reče: »Nas drži i čuva me­ зато једино и служи. Стотинама људи нашег краја đusobna l j u b a v . Ljubav nas podiže na složan реће вам, да нема ниједног путника. који се не би rad; ona nas unapređuje jer u l j u b a v i j e sve.« под њим одморио. Ту je крај његова дебла смештен један овећи богумилски стећак, na жива згода. Hamdija Mulić. 0 томе старом јавору извезле су се читаве приче. Зна се, например, да су једнога јутра пашли о Kratak istoriski pregled naše његовој грани обептена Злоја Алијина. Тако су га звали. Нико пије знао зашто je то учинио. Нашли ra otadžbine само где виси обешен о појас, a језичина му исплаZemlja i narod жена. Kraljevina Jugoslavija postala je 1. decembra Па опет Мехо Голош клео се свим својим да je 1918. godine, ali ona nije potpuno nova država, jer једном ноћу, пролазећи овуда, видео према месеje rezultat ranijeg istoriskog razvitka triju plemena чини, да на његовој грани виси одеран јарац. Клео jugoslovenskog naroda, ona je završetak okupljanja се живим и мртвим да je добро видео како му из njihovog oko dotle slobodne Kraljevine Srbije i пререзана врата капље крв на стећак који се црвеCrne Gore. нео као чоха. 127 �Поглсдаш ли одавдо, испод јавора, низ Крстац, у очима ће ти да затрелери брежуљкаста стрменПодну стрмени, опазићеш како се Добреница ш југа и блеска као преломљен сребрени штап. Изнад Добренице, a испод густих честара лесковине белс се као неке тачгсе, развалине Јажићових кућа. С друге стране обале, шире се густе Палешке шуме. Данас се у хладу јавора одмарао Хашим пољар. Летње га оунце натерало да мало продрема и да отпочиие. Прегризао комадић шиљева хлеба са торотаиом, na се загледао низ Крстац. Хашим je постарији човек. Иње годипа му je већ подобро прекрило главу, a земан набрао лице и иамрешкао чело. У излизаним шалварама., продртим гуњем и ћулахом на глави, изгледао je icao очерупани хороз. Погледава Хашим низ зелену стрмен и мисли. Чудно задрхће и уздахие, кад баци поглед на развалине ЈаЈжићевих кућа. Ceha се нечег- Буљи и промрмља тихо: хај, хај. Задрма главом, почн^ тгреби-' рати прошлост, a ona навире и кипти прожЈцЗелим срећама и несрећама. Земан je то, зе^ал: Kao нека„ птарена нејасна поворка промрчу сећања испред Хашимоазих заерњених очију,Цели овај Крстад, -твједно са околним љивама, лазинама и чајирима, био je некад посед Сулејманаге Јажића. Уз то je јсЈш има^-отлне/пашњаке, чак тамо испод Думонт. (?улејман-ага je био добар пријатељ са Хашимом. И Хашим je имао лепо имање поврх Ћстовића, с друге стране јабланичких брда. Њих двојица су се пазили као два рођена брата. Увек су заједно: у^лову, на селу, у џамији — свуд*. A шта ти они оба нису радили и какве маскаре и обешењаклуке нису чинили- У свом зснђилуку, постајали су праве хасије.' Сулејман-ага je знао више пута да испод јавора закот^рља погачу низ Крстац, na надраппса своје ловачке псе да je rone. To ое после причало низ целе борачке’увале. Сам Сулејман-ага je причао и као поносио се с тим. Био je on онако помало и гараве нарави. Тешко ли га се кмету који би завирио нос у његву Палешку шуму. Taj би грдно извукао. Није дао да се отуда ма и један колчић уоече. Чувао je ту шуму као зеницу у оку, само да би имао где да лови. И Хашим ое бага ceha једног случаја: Поранили они оба с керовима, не би ли што увребали за ручак. Промичући кроз густиш буковине набасаше на неког кмета с Порија. Човеку затребали сенски коци и он, несрећом, дошао да их усече у ПалежимаСулејман-ага, разјарен, хтеде га поштено издеветати да не би Хапшма. Он га суздржа. — Шта с.и радио овђе, a? — питао je Сулејманага, с пеном на устима. — Ништа, xajra, душе ми. Ето тако, нанио ме пут. 128 — J a ћу ти дати, угуроузс погапи! Шћео си дрва, a? Добићеш их валахи! II Сулејман-ага заиста сакупи повеће бреме дрва и патовари их црпоме кмету na леђа. Свеза му руке. Зади сикиру у бреме и натера га да у обући гази преко Добренице. — Хајде, хајде! Реци стопаниди да нам испече цицвару! — добаци Сулејман-ага подругљиво за њим. Одлахнуло je свима, ка дје отоелио. Једнога пролећа, један no један, отселили су многи у Санџак, или како су то они зва,ли Турска. И Хашим и Сулејман-ага продали све своје и спремили се да иду у туђи вилајет1. Tora се дана Хашим добро оећао. Натоварили они ствари на кон»е да то дотуре до у касабу. Жене и деца су плакали, a и њима самим бешс нешто големо и тешко при души. По хиљаду пута су се с Латкова камена окренули да макар очима помилују остављени завичај. Мучкр су прешли Морине, a да нису готово ни речи проговорили. Тако им се то некако дало на лсао. У новом вилајету су протетурали некако десетак година. Било им испрва необично, a после и тако и тако. По завршетку рата, Хашим се повратио у залзичај. У селу га поставили за пољара. Онако ради милрстЈ^ Ишао он од куће до куће и животариоЗна се само то да никад није отишао да види своје некадашње имање. Није могао. Од неке жалости, шта ли? Мислио Хашим под јавором о ономе што je некад било. Мислио и уздисао. Сетио се Сулејман-аге, тамо у далеком крају, сетио се, клопуо под навалом мисли и задремао. Наслонио се на стећак и захркао. . . * Сањао je. On седи на обали Добренице и узима абдест. Кад га neico удари руком по рамену- Обаз[)е се. Иза љега je стајао Сулејман-ага. Сав крвав. И као рече му: — Чујеш Хашиме! Гледај ти Божијег кудрета! Ми смо некад збијали маскаре са овим јадним кметовима, a Бог све види. Пази ое! Божији емар стиће и тебе! Хашим га мало боље погледао. Тело му се цршол као угљен. — Од чега си тако црн, Сулејманага? — упитао je, a глас му запео. — Од џехенемске ватре. Ни шехитство ми није помгло — одговорио je овај церећи се и ишчезао. Па опет су Хашиму изишли на очи његова жена и синови, све у белу и дају му некакав завежљај. Он га дреши a из завежљаја плази змијаЗадрхтао je и пренуо се. Растрб очи. Испод стећка je пригушено цврчао цврчак. Сунце беше клонуло за Кук и последњим зрацима треперило �iio обронцима ПискавицД. On се сети сна, иешто се замисли na иазва рахмет Сулејманаги. После иогледа низ Ковачке луке. Низ Ћеклића раж лловила су катунока говеда. Скачио je на ноге. Закасао низ Кротац и крикнуо из свег гласа: — Ишћерај та говеда из равки, б-о-лан!! .. •говеда из ражи б-о-лан!! одговорила je јека из Палешких шума. Шукрија Панџо Sevdalinke NEŠTO MI SE BUNAR VODA MUTI Nešto mi se bunar voda muti, Nešto mi se moje drago ljuti, Što sam drugog oč’ma pogledala. Ako sam ga oč’ma pogledala Nisam ga ja srcem sevdisala. Oči voda svakoga gledaju Medna usta na svakog se smiju. TRI SAM DANA t 1 Tri sam dana tri jabuke brala Dok sam sebi momka izabrala, Muju momka, al’ mi ned^jnajka. A ja hoću ni pitati n^ću Jer ja hoću gdje je meni drago V Meni drago Mujagino blago, Gdje on blago na ćilimu suši On ne suši što on blaga nema Već on suši da djevojke mami, Da primami mene od matere. Podaj majko nek’ srce ne vene, Ak’ uvene ostaćeš bez mene. LJUBU KARA Ljubu kara Ljuboviću Mujo; Ne kara je što je njemu draga Već je kara što je njemu kriva: — Što će tvoja glava na pendžeru, A krmali ruke niz mušebke? Vidio te aga Salihaga, Vidio te i begeniso te Daje za te nebrojeno blago. — Odgovara Ljuba Ljuboviću: — Podaj ago opet ću ti doći, Prvu noćcu sa mehka dušeka. — Dade ago ljubu Salihagi. Prevari se ujede ga guja Kako ode više i ne dođe. Sve žalio Ljuboviću Mujo, Sve žalio pa se objesio U avliji o bjelu jablanu. BKЈTURANE Bejlurane, Bog t’ ubio grane; Niti cvateš niti roda daješ Ko ja mlada Alibegovica, Nit’ se ljubim nit’ evlada imam, Nit’ ja znadem gdje Alibeg spava; Ljeti spava s konjma na livadi, Zimi spava s konjma u ahari. TIHO VJETAR Tiho vjetar niz polje duvaše I mirise ruža raznosaše, Na begove dvore nanosaše, Gdje no Fata u odaji spava Na bjelu se naslonila ruku, A slatki je snovi poklopili. Ona sanja dragog pokraj sebe Na šiljtetu' i meku dušeku, Pa joj njeno bjelo lice ljubi I s mednijeh usta poljub skida, A u kose^zamrsio ruke Pa s’ ne može od nje da rastavi Sve dok bjela zora ne zarudi. PODNE UČI »dne uči, moga dragog nema. lija, i ne bilo mi ga. akšam, dragi pod pendžere. ra njeg sam pe mlada razljutila. Hita mi se hajvom u pendžere: Moja draga, ne ljuti se na me! gledam a drugoj se spremam, ;reću se jabukama hitam, Za četvrtu vrana konja sedlam. MOJ DILBERE Moj dilbere, ne krij se od mene, Izađ’ amo da se zagledamo, Ja s čardaka, a ti sa sokaka. Iz neobjavljene zbirke Hajrudina Bujukalića. Mudre reči Ovih dana navršilo se 25 godina od smrti našeg velikog filozofa Bož. Kneževića, iz čije knjige »Misli«, donosimo nekoliko lepih i mudrih reči. — Pravo lepo, dobro, plemenito, istinito, uvek su ispod površine stvari, te se na prvi pogled1ne mogu videti; da bi se videli treba zaviriti malo dublje. — Krv i znoj jesu vlaga potrebna za uspevanje civilizacije; toplotu dobija ona od životinjskih snaga čovekovih, svetlost od uma njegova. — Istina je poštena, jer donosi dobra sve većem broju ljudi što je ona veća; laž je nepoštena jer do- 129 �ilosi dobra sve manjem broju ljudi i zla sve većem broju što je ona veća; od istine propada samo ono što nije za život, što ne treba da živi; od laži propada ono što treba da živi. — Ne grešiti to je vrlina životinja; prava vrlina čoveka jeste moći grešiti ali ne hteti grešiti; otud samo razum može donositi pravu vrlinu. — Put dobru teži je mnogo nego put zlu; prvi je penjanje, drugi silaženje; otud je mnogo lakše napre­ dovati u zlu nego u dobru; otud je od dobra do boljega mnogo dalje nego od zla do gorega. Ušinui konj Radne konje ne valja hraniti u dane kaid« ništa ne rade onako kako se obično hrane, već im u te dane treba baciti bar za polovinu manje žita i n e smeju Se držati u toplim, sparnim štalama. Ako se to prenebregne, neki konji, za hladnijih dana, obole vrlo naglo, »preseči ih preko leđa« kako to narod kaže, ili »ušinu se«. Konj klone u zadnji kraj i obično ne može da ustane. Ako se i digne na prednje noge, na zadnje ne može, već se »vuče ko prebijen pas«. Obično je konj tada uznemiren, ne jede i često ga znoj obleva. Mišići u zadnjem kraju tvrdi su kao drvo i obično nešto hladniji, često se Krajnici primeti da je mokraća krvava, no konj obično i »vodu To je česta bolest kod djece, a i kod odraslih, zamane« da ne mokri. za vrijeme hladnih dana. U takvom slučaju treba odmah zvati veterinara, Krajnici dolaze usljed jake hladnoće i vjetra, д 'dok on ne dođe, trljati konja vrućim sirćetom po krnaročito kad se izađe iz tople sobe. Ko odveć topli stima i dobro ga pokriti d a se zagreje. Treba da je vrat, ko pjeva i govori napolju po hladnom vremenu na toplom suhom mestu. Osobito ga treba čuvati od i vjetru, ko trči sa otvorenim ustima,, taj lako dobiju hladna vetra ili promaje. krajnike. Ako nema blizu veterinara, treba nastojati da Krajnici s£ javljaju Sa bolovima u guši, sa gla­ voboljom, groznicom, ppVećanom toplotom i otokom se konj di^ne u uspinjalo (salandžak), pa mu treba dobro očistiti guzno crevo i usuti u njega što više podviliČnih žlijezda. mlake, sapunjave vode. P ri čišćenju gužnog creva, Krajnici su zatečeni i crveni. A kad je jako zatreba lagano povlačiti dlanom po donjoj strani creva, paljenje, onda se na krajnicima vide bjeličaste tačke. kako bi se mokraćna bešika malo natrla, da se Kad to vild'iš, javi se ljekaru; ako nije u blizini, ne stegne i da vodu pusti. Inače, tada treba konja, iako daj babama da nečistim prstima barataju po ustima. ozdravi, dugo slabije hraniti, i dok boluje ne srne da Metni boilesniku hladnu oblogu oko vrata, pa po njoj dobije nikakve zrnaste hrane. suhu, i menjaj svaka dva sata. Nek se guša ispira (Iz »Veterinarskih pouka« od dr. A. Vukovića). hladnim tejom od kamilice. Nek se u ustima drži češće komad čistog leda. Hrana treba da je tečna, a piće — voda. Vruća rakija nije preporučljiva. Za Набавка слика протектора Гајvrijeme bolovanja, bolesnjk iz sobe ne smije da рета fber. К раљ . Височанства izlazi, niti duhan da puši. П рест олонасљ едника Петра Za vrijeme bolesti, češće gledaj u gušu, i čim Из више мјестз затражили су Гајретови радници инфорprimjetiš da u guši ima neka siva navlaka, odmah zovi ljekara, jer to može da buđte što ozbiljnije — мације гдје би могли набавити слике великог формата Њег. Краљ. Височанства Престолонасљедника Петра — Протектора difterija i šarlah. Гајрета. Да не бисмо сваком одговарали напосе то овим пуDa se krajnici ne dobiju, treba se čuvati nazeba тем саопштавамо свима друш твеним одборима и повјерениi zaraznih bolesnika, a svako jutro i veče grlo ispi­ цима односно управама Гајретових читаоница, да се ове rati hladnom vodom ili kakvom dezinfekcionom teč- слике могу добити у Београду код Управе »Народног Дела« nošću. Neka se vrat ne utopljava, a uvijek drže za­ (Милоша Великог ул. 48). »Народно Дело« располаже са двјема врстзма слика Њ. Краљ. Вис. Престолонасљедника tvorena usta i diše na nos. Петра, и то; мали формат, картониран, са заставом, no циKo dobije krajnike, neka se odvoji i nek ima јени 30.— динара од комада, и велини репрезентативни форsvoje posuđe; nek ne ljubi djecu, jer su krajnici pri- мат no цијени од 200.— динара од комада. Препоручујемо свима Гајретовим радницим а и пријаljepcivi i prenose se dodirom, vazduhom, spavanjem, тељима да украсе своје просторије и домове са овим дивно a naročito pri kašljanju i kijanju. израђеним сликама Протектора нашег Гајрета Њег. Краљ. (Iz knjige: »Čemu nas život uči«, od M. M. Đačića). Височ. Престолонасљедника Петра. Члан Гајрета свјестан je члан своје заједнице �P ttlV k E M Предавања из задругарсшва за сеоску ом ладт у Пнше: Инж. Шериф Бубић, в. д. директора Ниже пољоаривредне школе у Бутмиру Овршетак V. предавања Како тежаци муслимани нису до данас успје- Ми не знамо ни шта je то задруга, a хтјели бисмо јш, да оснују своје посебнс задруге, настаје сада за да оснивамо посебне муслиманске задруге. »Випаснајважнијспитаље: д a л и д а се п о н о в о ло- дјела жаба гдје сс коњи кују иа и ona дигла реп«к у ш а с а о с н и в а њ е м п о с е б н и х м у с л и - Ви сте из ових предавања нешто врло мало чули, м а н с к и х з а д р у г а и л и д а м у с л и м а н и како се задругарство изграђује. To je само једна т е ж а ц и л р и с т у п а ј у о н и м з а д р у г а м а капљица од онога што о задругарству треба знати к о ј е в е ћ к о д н а с п о с т о ј е ? Ово je једно *и разумјети. Данас je задругарство једна велшса врло важно питање, na треба ствари добро проучи- држава, na се тражи велика спрема и разумијевати прије него lirro се на њега одговори. Али треба ње од оних који хоћс да буду вођи и учитељи зато одмах ријешити и приступити ономе послу, на другарства. Имамо ли ми муслимани таквих људи, који би осим тога морали још одрсћи се сваке своје који се одлучимо да пођемо. Да би се могло одговорити на ово питање, тре- лиадте користи. Истииа je, ми имамо доста учених ба разумјети, шта je то задругарство и шта je н>е- људи, којим je добро нашсга народа на срцу, али roB циљ, и то његов прави циљ. Али тога још нема - немамо људи^вадругара, способиих да воде и раде ни код тежака ни код многих наших ;школованих на задругарству. Ето то je први разлог, због којег људи, који о задругарству' говорс и ^ишу. Наши ми не савјетујемо, да се ради на оснивању посебљуди мисле да je задругарство некаЛгрговина, и то них муслиманских задруга. нека посредничка радња, која he сед>'аку свршавати Најважнији разлог оних који говоре за оснивапослове јефтиније него што то Mofije он еам^ Тачно ње досебних муслишШеких задруга јест тај, да hc je, браћо, да задруга у томечфмаже сељака. Али муслимани, који још не разумију шта je задруга, када би задругарство имало само цил> да сел.ака радије лристуиати у чисто муслиманске задруге ненаправи трговцем, не би Ј5ило оно што je данас. ^ { у друге. И тај разлог no моме мишљењу отпада. Право вели један учитељ задругарства: »Али, ако Задругарство je једна школа, у icojoj се ne ради нипам није други циљ, него да na ирају године доби- шта пруоггив вјоре. Задругаротво сузбија вјерски јете вишак, тада заиста не треба fe толико мучити, раздор међу задругарима. Свако село има своје брида би униттили зато толико невиних трговаца. 'Јед- ге, које су заједничке сшма сељанима без разлике ном рјечју, знајте да ћете ви успјети, само тако, aico вјоре. Да те заједничке бриге ублажи, то xohe зави сами не постанете трговци.*) Шта хође онда пра- другарство- Добро ојеме треба свима сељанима. Исво задругарство? Задруги нијс циљ да обогати једне то тако добра спрала или добро говече. 1{ада нам na рачун других, него je напротив њезин главни треба зајам, не питамо, како се зове, које je вјерс циљ да на нашем селу створи бољи живот, и то не онај који нам зајам даје, него како ми га даје. Осим само економски него и културни. Задругарсгво хо- тога у задрузи имамо сви једнака права, na зашто ‘ he, да од неуредног домаћина направи урсдног, од онда не бисмо скупа сви сељани ишли у њу. To залијснчине вриједног човјека, од хрђавог иољоприв- једничко добро владање са својим суграђанима друрсдпика узорног. Лалививце, крадљивце, нерадни- ге вјере Пејгамбер нарочито заиовједа. Један велике задругарсво ne трпи. Док je данас у трговини ки алим (Мухамед Ферид Веџди, Примјена Ислама на правило »један против свих a сви- против једнога«, основе културе. Превео с арапског рахм. A. Кадић, задругарство поставља потпуно друго правило: сви професор) пише за М у х а м е д ( а л е ј х и с с л а за једнога a један за све. To значи, да се задругар- ма) ово: »A М у х а м е д ( а л е ј х и с е л а м ) и први ство оснива на самопожртвоваљу. Ко мисли само муслимани оставили су нам најљепгаи примјер, na то, гдје he што закииути, тај нека не приступа како ћемо живјети са људима друге вјере. Он им je задругарству. ишао на весеља, долазио међу њих, пратио им мртИз тога je за нас муслимане јасно, .да je задру- ваце, исказивао им жалост кад би их снашла негарство исламска дужност. Задругарство приводи у epeha и уонће живио с њима, као што се мора жидјело исламске заповједи, no којим треба свкаи му- вјети с људима у једном мјесту и у једним лрилислиман да живи. Милијоии и милијони задругара кама. Исто се тако пише, д а j e у з а ј м и в а о од изграђују задружни живот, a ми стојимо no страни. њ и х н о в ц е и д а в а о им с в о ј е с в е т е с т в а ри у залог. A п и ј е то ч и н ио , шт о н и ј е *) Ш арл Жнд: Доћи he даи (»Земљорадничка Задруга«, могао паћи зајам међу муслимапима. Год. 35, св. l.) 131 �И м е ђ у о в и м а je б и л о љ у д и са огромiiим има. њимаг Н е г о j e х т и о д а т и упуту и с л а м с к о м с в и ј е т у и показа.ти, да je и с л а м д а л е к о у з в и ш е н над мишљу, д а он т о б о ж е т р а ж и од с в о ј и х в јер н и к а , д а се о д с т р а њ у ј у од д р у г о г а с а з иј е т а, с к о ј и м ж и в е у ј е д н о ј з е м љ и и под је д н а к и м уредбама«. Чујте шта каже тај учени алим, a ja вас питам још: Je ли вама забрањено да пијете воду са сељанима друге вјере из једнога извора, или да идете једпим путем? Није. Онда mije ни да радДте ća ц,цма у једној задрузи, пошто задруга треба да будс лраво жншгно врело свих нас без разлике вјере, најбољи животни пут за све сељаке. Каже се да нма још доста у нашем народу вјер. ске несжошљжвостж. Признајем да тога има pun д0_ era и превише. Али вам могу право рећи, да задру. гарство неће повећатж ту жстрпељжвост, ако je неће докинути. A на нама je муслиманима више него и на једној другој вјери да што више порадимо, да за увијек нестане тога највећег нашег народног зла. ihe се) Велике Гајрешове манифесшације у Бањалуци Б а њ а Ј1ука, до недавна посве индиферецтпа, шта више и непријатељ ски располож ена прем а Гајрету, постала je 8. и 9. м арта о. г. један нови центар Грјретов. В елика свечапа забава и значајне- м аниф естације испале су на потпуно задовољство и прош ириле ćy Л јр е то в о име у граду тако, д а се ових д ана у Бањ ој Л уци и цијелој Врбаској бановини готово највиш е говорило о тим- Гајретовим догађајима. П рема утврђецф с ^фограму, још н а 5. марта дошао je предсједник Мјесног одбора Гајрета у Б ихаћу г. Осман Реџић са женским дилетантицам а »Противника« Ахмеда Мурадбеговића, д а учин^ д вије тр и проое з а комад. Госте je дочекао n a станици сав Мјесни, одбор башалучки, са својим предсједником г. ииж . Суљагбм Салихагићем на челу као што и многобројним одличним грађанством. Гости су одмах поразмјеш тепи no приватиим кућам а. Ha 7. и 8. м арта почели су стизати и остали делегати разиих Мјесних одбора, међу којим а je парочито била заступљена у ж а К рајина, ,т. ј. БихаЈђ Бор. К рупа и Цазин, али je од свих делегата највиш е послао Котор-Варош, којих je било около 30. И ови су гости дочекани свечано од многобројних одличних грађана и госпођа и у главном готово сви поразмјеш тани no приватним кућам а. З а то се je бринуо нарочнти одбор, н готово сви одличнији и им ућнији грађани ставили су радо своје домове n a располагање и потпуно угостили делегате. Делегати који су учестовали на Гајретовој забави и манифестацији, 8. и 9. марта 1930. Загреб: А хмед М урадбеговић, књижевник. Кутина: Др. Р еш ид К уртагић, адвокат и кр. јавн и би- љежник. Бихаћ: Осман еф. Реџић, Захировић Мухамед проф., Др. X. Браво љекар, Х аоан С арачевић чинов. среза, Расем а Зјакић учитељица, Х акија Темим чин. инспект. Бос. Крупа: Чавкић Ф ејзулах учитељ Буж им, Ахмет еф. Ш ехић кадија, М илутин Терзић срес. начелник, Бош ко Зељковић град. начелник, Ферида Паш алић учитељица, Ш увалић Мурат прив. чиновник, Е м ин Тирић ш ер. вјежбеншс, Осман Кабилагић благај. општине, Х асан Мусић трговац, Мујо Несимовић тежак. Отока: Самија Комић учитељица. С ански Мост: К амарић Ћ амил шер. судија, Мехмед Алаrnh подпачелиик и попјереник Гајрета, Борипој Алексић, ср. 132 пачелник, Ахмет еф. Велатанлић матичар, А баз К ралтић обрт- ник. •«■■■• • •■ Цазин: Мустафа Зухрић к ади ја н повјерник. Гајрета, Узеирбег Градашчевић ш еф пор. уреда, Х асан Поздерац повјереник, Назиф Беш лагић суд. канделист, М ухарем Капнћ гостионичар, Сулејман Мемић теж ак, Мухо Орешчанин тежак, Мдлош Павловић срес. начелник, Х аоан Торомановић начелник, Хуенибег Чоровић подначелник, Х усејин Ћоралић грунт. Јајце: Мулаомеровић Д ервиш пошт. чиновник, Сафија Софтић учитељица. Приједор: Др. Хајровић Мехмед суд ија, К авазовић Асија учитељица. Бос. Градишка: Сафет бег К апетановић секретар, Мустафа Зухди Хоџић трговац, Ибрахим Захировић к аванар, Хусо Tonnh трговац, Ш укрија Бош ш ак трговац, М ухиба Дрочић. Дервента: Омерага У џварлић посјед., Асимбег Алпбеговић трговац, Мустафа Тирић пор. чиновник, Др. Мухамедбег Куленовић адвокат. Тешаш: Ф уад Дервић ш еф пор. управе, Л ал и ћ Мехмед грунт. у пензији. Прњавор: Хафиз Салих Ђозић ш ериат. судија, Алијага t Одобашић, Адемага Б акалбаш ић трг., Мехмед Л атиф ић чип. пореског уреда. Кобаш: Ризабег Алибеговић посједник. Л иш њ а: Авдо Х алилић тежак. Козарац: Ибро Арифагић биљежник, М илан Алагић поеједиик, Алибег Капетаповић посједник, М ухарем еф Миџпћ управ. осн. школе, Адем Б ал ић трговац, М. Ц ерић шумар, Фехим Ситница посједник, Галиб Х аџиосмановић трговац, Зумрета Дедић учитељица, М у с т ф а MexaHOBnh, Сулејмаи Гунић. Котор Варош: Селимага Х аџиселимовић трговац, Заим Осмаповић полиц. чинов., М ахмут Ч ауш ш еф пор. управе, Д уш ан Ракић срески иачелник, Хф. Х илм ија Нумић шер. судија, Хф. Хусејин Табаковић главни имам, Едхем Диздар трговац, Адем Заимовић трговац, Асим K opnh градски начелник, Хаџимухарем Караселимовић трговац, Р асим Хозић трговац, Мустафа Пличанић onh. начелпик, Хасиб Спахић трг., Хашим Алагић, Ненад Ипђић учитељ, М устафа Спахо трговац, Ш аћир еф. Плићанић имам, Ћ амил Х асић теж ак (Вечићи), МусггиЈга АгамбедовиН теисак (Крушевица). �У суботу у вечер била je величанствена забава, какве Бањ а Л ука не памти. To се може pehn без икаквог претјериваша како у погледу извођења програма, тако и у погледу саме посјете. Велика сала Надиног Дома била je и сувише мала да прими велики број делегата и баљалучких граУдаиа. Забаву je посјетио госп. Б ан Светислав Мплосављевић са госпођом баницом у пратљн г. помоћника Милисава Иванишевића, као што и командант Дивнзије госп. Јован Јовановић са г. ђенералом Лазаравепћем, многим пачелницпма Иза »Слоге« појавила се je на позорници гђица Фсрпда Пашалић, учитељица из Бос. Крупе и бивша Гајротова питомица, која je уз пратњу на клавиру гђице Расеме Зјакић, учитељице и Гајретове пнтомице, отпјевала »Што je младост« ОД Маћејовског. Пјеваље je било на пуној висини у сваком погледу и публика je наградила обје гђице френетпчким аплаузом. Иза тога je г. Хамдија Карабеговић уз пратњу г. Смаил еф. Екића на сазу и у народним одијелима отпјевао познату босанску равну »Je ли рано, јел’ свануло давно«. Овај дио програма je био најпажљивије саслушан п може се pehu, да je иаишао на највеће допадање иако се не може ни једној јединој тачци програма у ком било погледу прнговорнти. Ha силии аплауз, који je пратио овај комад, г. Карабеговић je отпјевао и другу босанеку равну »Играли се врани кољи«. Послије г. Хамдије Карабеговића наступио je позиатн баљалучки пјевач г. Х акнја Карабеговић, који je уз пратњу на клавиру г. капелника Јиранека отпјевао Мокраљчева »Tpit јунака« са савршеном умјетношћу. Ha буран аплауз препуио сале г. Карабеговић je отпјевао још и »Мирјану«. ш Музички дио програма je завршио млади пјевач г. Мухамед Tcjtfan, који je уз пратњу гђнце Зјакић први пута иптутш у свом родиом мјесту и поетигао пеочекивани успјех. Поелпје завршеног музикалног програма давана je позиата Гајретова^актовка »Противници« од нашега писца Ахмста Мурадбеговића. Kao што јс у плакату пајавл>еио, улоге су биле у pyi;aма све самих Гајрстових бивших u садаљпх питомаца и питомицаХГу су у ирвом реду учигељицс гђице Фсрида Пашалић, Самија Комић, Асија Кавазовић, Расема Зјакић, Абида Карахасаиовић Ћ ампла Хоџић те Емина Пашалић, ученнца ш мназије. Надаље учит. прнправиик Халид Адемовнћ и Ихсак Зукановић, гимназијалац. Комад, којп je пун пашнх севдалинки, и које су свп днлстантп отпјевалп п одпграли на опћс задовољство, бпо je најпажљнвије саслуш ан — нарочнто обзиром на његову, Гајретову пропагапдистпчку тенденцнју. Великп аплауз присилио je све днлетантице н дплетанте, д а су моралп на бини поиовити »Гајретово коло«, којим се комад завршава. ИНЖ. Г. С У Љ А Г А С А Л И Х А Г И Ђ Банске управе и официрима бањалучког гарнизона. Господина Б ан а je дочекао предсједник Мјесиог одбора г. Салихагић и када се je г. Б ан појавио у дворанп, заорила се je исха од поклика »живио Бан!« Нарочито je запажено прнсуство г. Ахмета Мурадбеговића, нашег одлнчног књ ижевника и г. Др. Решида Куртаra h a адвоката и Kp. јав. биљежппка из Кутине. Одмах no доласку Банову, почело je извађање програма, којн je почео са свирањем војне музике врб. дивиз. области. Послије тога je декламовао ученик основне школе Ибрахим Ћ ејван пјесму »Престолонаследнику Петру — Протектору Гајрета« од Асије Кавазовић, што je примљено са великпм одобравањем и аплаузом. Иза тога je отпјевало пјевачко друштво »Слога« са велпким допадаљем »Би мирна noh«, која je попраћена са буром аплауза, тако, д а je »Слога« била прнсиљена још два пута д а нступн на позорницу са новим пјесмама. Послије свршеног програма поведеио je Краљево коло, које je повео предсједник Мјесног одбора Гајрета г. инж. Суљага Салнхагић са госпођом Бана Мплосављевића, до којих се ухватно г. Б аи Милосављевић са гђпцом Феридом Паша.iiihcBOM п г. командапт Врб. Див. Области ђенерал Јован Јовановић са гђпцом Аснјом Кавазовпћ. До ових су се ухватнли у коло помоћник Б ана г. Ивапшпевнћ, пачелник просвјетног одјељења г. др. Глушац н миогп други одлични гости, којих je заиста било доста na onoj за Б аљ а Л уку велнчанственој забави. Иза тога je дошла n a ред богата томбола, noja je исто тако скрснула пуну пажњу na себе. Највсћи дио ове томболе нзрадиле су наставпнце п ученице овдашње Држ. женске стручно пшоле, n a се може с пупим правом pehn, д а je ова томбола била једна мала изложба дпвннх ручних радова овс школе. Највећа заслуга за овако красну и богату томболу припада госпођи управитељицп те стручне школе ЈБубпци Миладиновпћ, која je са пуно воље п спреме з а кратко вријеме прппремпла овако красну томболу. Забава и игранка je потрајала све до и за 4 сата ујутро и оставила je иза ссбе најљепшп и најуогднији утисак — да Б ањ а Л ука оваке оабаве до сада још имала није. Нарочито je запажено, д а су забаву посјетнли осим многобројних дслегата, којн се n a другом мјесту наводс, највећпм дпјелом са блпзу 80% муслимани. Доклл, како je Гајрет за кратко вријеме у Бањој Луцн стекао много симпатија и прнјатеља. 133 �хоћемо да манифестујемо своју вјерпост и одапост нашој државдој мислп и њедоме најввш ем носиоцу, Њ егово« Ве. личанству Краљу Југославије А лександру I-, У ком Г а јр и има свога највећега пријатеља. Свјестан сам, д а погађам мишљење свију Вас, ако Вам предложим да овој манифестацији дадемо н зраж аја у првом Манифестација Гајретових радника Врбаске бановине реду н а тај начин, ако упутимо Њ . В. Краљу ову депешу; Гајретове свечаиости у Бањој Л уци имају своју наро»Гајретови раденици н пријатељи. читаве Ваш е Врбаске читу важносх управо ради великих маниф естација, које су Бановиие сакупљени под Гајретовом заставом у центру Краприпремљене у недељу 9. марта у 2 сата послије подне. јине, у шехер Бањој Л уци упиру своје погледе у првом реду Б ањ а Л ука, која je подјелом држ аве н а бановине попрема Прнјестољу n a ком сједхГ први Краљ Југославије, први стала једним од управних центара, сједиш тем Б ана, смаи највећи пријатељ Гајретов и благодаре. му од. свег срца за трала je д а треба д а сазове све Гајретове раденике из читаве сва доброчинства, која указује Своме Гајрету.« бановипе ради упознавања, ради ширења Гајретове идеје у Гајрет и ми који смо се овдје окупили около његове народу, као што и ради тога д а даде и зраж аја својим традизаставе хоће д а манифестује своју љ убав и своју оданост цноналним осјећањима према Њ . В. Краљу, Престолонаследсвоме Узвпшеном Протектору, Сину наш ег витеш ког Краља, нику, и Б ану Врбаске бановине г. Светиславу МилосављеПрестолонаследнику Петру, n a сам увјерен, д а погађам Ваше вићу, који поклања п уну паж њ у рад у и развитку Гајрета. ocjehaje, ако Му с ове наше манифестације упутимо овај по" М анифестација je почела у 2 сата п. п. у сали Народздрав: »Гајретови раденици и пријатељи и з читаве Врбаске ног Универзитета, n a je послије настављ ена у 4 и no сата у Бановине, чији рад и настојање стоји под моћном заштитом кабннету г. Б ан а М илосављевића и заврш ена у просториВашег Краљевског Височанства, упућује Вам најдубљ е изразе јам а Гајретова конвикта около 8 сати н а вече. /благодарности и оданости.« У сали Народног У ниверзитета се прије споменутог вреГајрет и ми, који смо се данас овдје окупили хоће да мена нашао помоћник Б ап а г. М илнсав Иваниш евдћ у заманифестује своје дубоко признањ е Господине П ретсједнику ступству самога г. Б ана, као што г. пуковник Р а д - ДфеноМинистарског Савјета Петру Ж ивковићу, n a В ас молим, да вац, као нзасланик г. ком аиданта Д и визије "Зовановића. На-у ч д а т е име пошаљемо ову депешу. даље, иачелник пјросвјетног одјељења КраЈвбвске Банске »Гајретови раденнци и пријатељи читабе Врбаске Баноуправе г. Др. Васр Глуш ац, нрлелнИк општег одјељења г. вине окупљеии на својој великој забави и манифестацији К рста Кузмановић, /ге наш књ иж евлик г. A. Мурадбеговић и упућује своје с^јерие поздраве Господину П редсједнику КраДр. Реш ид Куртагић, којиш у зјз аабаву присуствовали и овим љевске Владе, уз чију благонаклону помоћ и разумијевањ е Гајретовим конференцијама Гајрет врш и своју велику културну и националну улогу.« К онференцију je отвррио предсједник Мјесног одбора Ието^тако Гајрет и ми који смо се окупили око њега Гајрета у Бањ ој Л у ц р .г . (^уљага Сплихагпћ, поздравивш и у хоће да изразимо пуну захвалност Господину Б ож и Максипрвом реду изаслни^а г. 'Б ан а, г. помоћннка Иванишевића, мовићу, Миннстру Просвјете, који као ресорни м инистар има затим изасланина г. ком анданта дивнзије г. пуковн ика Дренарочито разумијевање за Гајрет: новца. Надаље изаслан ика Главног одбора Гајрета, познатог »Гајретови раденнди и пријатељ и са историјске босанГајретова раденик^ н а К рајини Осман еф. Реџића, све остале ске Крајине, окупљени н а својој великој забави и манифестаделегате, и остале госхвг^ахваљ ујући им н а труду и н а поцији у Бањој Л уци, поздрављају Господина М инистра просјети. свјете благодарећи му на разумијевањ у и номоћи коју укаНадаље je г. Салихагић поздравио све присутне овим зује нашем Гајрету.« рнјечима; Гајретови раденици хоће овом приликом д а манифесту»Прије двије године, 6. 'септембра 1928. n a д ан рођења ју и своје нарочпто признање и благодарење највиш ем предПрестолонаследнлка Петра, прослављ ен je у Сарајеву и у ставнику Краљевске Владе у нашој Б ановин и — наш ем Бану. многим другим м јестима Б . ггХ .^ један значајан — најзначајГосподпну Светиславу Милосављевићу, који je з а ово кратко пнји датум у јавном ж нвоту босанско-херцеговачких мусливрпјеме, од како je у нашој средини, показао највећу предумана. To je била прослава 25 го д и ш аи д е културног и просретљивост и љубав према овом нашем културном и просвјетног, често п у та мучнога, тегобнога n a и трновитога рада свјетном друш тву. Пошто смо ријеш или, д а Господина Б апа Гајрета, — друштва, ono чије заставе смо се и ми данас саособно нарочпто поздравимо данас послије подне у 4.30 сати, купили овдје у сједиш ту Врбаске бановине, у нашој шехер то ћемо имати прилике, д а му лично изразимо наш е симпаБаљој Луци. Сам nam град, нажалост није узео онога учеш тије и наш у благодарност. ћа у тој прослави, који би одговарао његовој величини и н>еГајретови раденици и пријатељ и читаве Врбаске Баноговом положају. Али оно, што je пропуш тено у последњу говине хоће данас да манифестују и признањ е своме Главном дипу-двије д а се учини, то Гајрет ево чини сада, приређуОдбору. који ради сарајевске забаве ннје могао и з Сарајева јући своју велику забаву. и манифестацију. Забаву смо имали никога да пошаље, него je овластио наш ег признатог Гајресиноћ и ja се надам да смо испунили опу празнину, која je товог радника, пријатеља и друга г. Осман еф. Р еџића, као у овом погледу била наступила у нашој Бањ ој Л уци. A сада члапа Главног Одбора Гајрета, да га заступа при овој манихоћемо да маппфестујемо. фестацији. Дозволите ми, да у m re сви ју нас пошаљем Гл. Ш та ћемо манифестовати? Хоћемо д а манифестујемо Одбору ову депешу: »Гајретови раденици и пријатељ и читаве прије свега своју приврженост самоме друш тву и свима ониВрбаске бановине, окупљени при Гајретовој вели кој забави ма, који су га осповали, који су у њега улож или свој дуи манифестацији у центру Бановине, у Бањ ој Л уци, поздравшевпи, тјелесни, морални и матерпјални капитал — који су љају свој Главни Одбор и н.еговог уваж еног претсједника, за њега дали своје младеначко доба и своје животе, који су манифестујући своју љубав, оданост и захвалност Гајрету.« омогућили. да се до данас одгоји једна читава генерација, Поелије ових депеша, које сав збор одушевљено приједна Гајретова војска, која радн na буђењу и на дизањ у хваћа. чита инж. Салихагић приспјеле депеше и то: моралних п материјалних сиага Meby муслиманском омладнном Краљевине Југославије. Депешу од предсједника Главног одбора г. Др. ХасанАли пријс него што то маннфсстујемо, хоћемо да мабеговића која гласи: »Учествујући духом н а збору и манинифестујемо још нешто, што нам je свима n a уму и n a срцу, фестацијама, које се одрж авају у дентру историјске босанHa забави je пало бруто 26.33.50 д инара — једна цифра, коју Б ањ а Л ука до сада ни н а једној забави ннје постигла. Тако je и м атеријалии успјех забаве, као што и морални превазиш ао сва очекивања. 134 �скс Крајине срдачно поздрављамо одличне радникс пашег драгог Гајрета са увјерељем да he њихов рад и закључцн још више подпћп елан у раду на пултурно-просвјетном подизању п националном освјешћивању муслиманског дијела пашег народа у духу и традицијама Гајретове идеологије a за добро Краља и отаџбине.« јих се једна зове врбаска. Она je формирана од приЈашње Депешу од секретара Главног одбора г. Хамида Кукика: дани неки срезови бивше травничке, тузланске и лриморско- »Ж алећи што сам друштаеним послом сцријечеп да узмем учсш ћа у манифестацији Гајретових радепика босанске Крајине поздрављам Вас све скупа желећи да Ваш труд уроди најбољим резултатима no Гајрет.« крајишке области. У поменутој бановини живи свега 828.556 П Р О С В Ј ЕТ Н Е П Р И Л И К Е М ЕЂ У М У С Л И М А Н И М А В Р Б А С К Е БАНОВИНЕ. A kto m Његова Величанства Краља од 3. октобра про> шле године подијељена je наша држава на бановине, од кодвије жупаније и то врбаске и бихакке којој су још придо. становника. Од тога броја становника отпада на муелимански живаљ 205.474. Према броју муслиманског становништва У појединим бановинама долази врбаска бановина на четврто мјесто. Депеша г. Османа Сикирића из Бос. Новог: »Жалим што мије немогуће судјеловати Гајретовим конференцијама желим најбољи успјех.« Депеша повјереника Гајрета г. Ибишевића; »Жалећи да због болести ne могу судјеловати Вашој забави и конференцијама шаљем Вам најсрдачније честитке желећи д а ;конференције дадиу многобројним учесницима подстрека за интензивнији рад око остварења великих идеја ради којих je Гајрет основан. < Послије овнх поздрава, г. Салихагић предлаже, да се аа ову конференцију изабере предсједник и два тајника, na сматра за особиту част, да предложи г. Осиан .еф. Реџића, изасланика Главног одбора Гајрета и одаичноТ Гајретовог раденика и организатора и з Бихаћа. с ' Конференција прима овај предлог аплаузом и г. Осман еф. Реџић излази н а трибину. Он се захваљује прије свега на исказаном повјерењу, n a онда ^ахвал.ује бавалучком Mji спом одбору н а труду око приређивања ове велике забаве мапифестације — као што и на гостопримству, које je указано делегатима. Прелазећи на Гајрет и на његој^рАд, г. Pepnh подвлачи и истиче његову велику улогу и помоћ, коју даје муслимаиској младежи на школовање. Повлачећи паралелу између Просвјете и Гајрета г. Реџић истиче, Да свакоме православном Србину je једнако драг Гајрет као штв и Просвјета, као гато и сваком муслиману треба исто д а ко да je драга Проовјета, као што и Гајре?. Иако се ради овако »о -је\само због тога, да се рад лакш е организује. Захваљ ујући поновно нарочито делегатима, којн су дошли и з далеких крајева, г. Реџић сматра, да на овој конферепцији треба да претсједа претсједник бањалучког одбора, јср Бањој Л уци, као центру бановпне, припада већ и због тога главна водећа улога. Зато он предлаже, да овој манифестацији претсједава г. инж. Салихагић, што присутни поздрављају одобравањем. Заузим ајући претсједничко мјесто, г. Салихагић се поповио захваљује г. Реџићу и предлаже за секретара г. професора Наима Ћ ејвана и г. Хасибега Имамовића, рефер. Просвјетног оделења при Банској управи, што сви присутни примају са одобравањем. Kao првом референту, г. Салихагић даје ријеч г. Хасибсгу Имамовићу, којп чнта свој реферат »Гајрет, муслимаии и држава« (у данашњем броју донесен na уводпом мјесту). Реферат je пажљиво саслушан и с одобравањем попраћен од свих присутних. Захваљ ујући г. Имамовићу на труду, г. Салихагић даје рнјеч другом референту г. проф. Напму Ћејвану, који чита евој реферат »0 просвјетним приликама код муслимана«. Реферат гласн: И ми господо — Гајретови раденици и пријатељи — сакуписмо се у центру врбаске бановине, да ее поразговоримо о разним питањима, која засијецају у наш живот. Мени Je стављено у дужност, да поднесем реферат о просвјетним при. ликама међу муслиманима ове бановине. Да би се што боље упутили у ствар требало би мало заћи у хисторију бивше Босне и Херцеговине у чијем склопу je била и ова бановина и промотрити живот и развитак тога народа — a нарочито муслиманског — у ово бар поељедњих 50-гоДина. Кад говоримо о културно-просвјетним приликама у Босни могли би историјски развитак тога питања лодијелити у три периоде (доба), I. Пеиод за османлијске владавине. II. Период за аустро-мађарске владавине. III. Период иза ослобођења у слободној држави. I. ПЕРИОД. За вријеме османлијске владавине муслимани Босне и Херцеговине су имали доминантан положај. He само да су били најбогатији и економски најјачи сталеж, него су имали и главну ријеч у овим крајевима. Сва настојања туђина да их асимилише и одроди нијесу била успјешна, јер не примише ништа од туђина доли вањског руха. Језик обичаје и све карактерне црте славенске очуваше потпуно. Народ, који je увиек стајао под пушком, да брани турску империју од непријатеља, a врло често и своју властиту груду на којој се родио, није се могао развијати у просвјетном погледу. Истина, постојао je и код Османлија закон о јавној настави, али према томе ззкону, који je вриједио и за Босну и Херцеговину имала се настава држати на турском језику. To разумије се, није конвенирало становништву Босне и Херцеговине, na настојаше властитим силгма да надокнаде оно што им држава није давала т. ј. отварали су школе на материњем језику. Према турском закону постојаше овај тип школа: 1. сибјан мектеби; руждије; 3. идадије; 4. султаније. У Босни и Херцеговини постојаше највише сибјан мектеби у којима се учила религија из књига, које су биле писане на турском и арапском језику као и учење читања Кур-ана. У појединим већим мјестима постојаше руждије, које су биле нешто више од данашњих нормалки, a опет ниже од средње школе. Осим ова два типа школа постојаше у Босни и Херцеговини у многим мјестима медресе из којих су излазили свештеници — хоџе. Богг.тији свијет je слао своју дјецу на науке у Цариград, гдје су свршавали више школе и из њих излазили као добри државници, научењаци и војсковође. А ко листамо повијест отоманске царевине видјећемо да je и Босна дала неколико великих људи, који су играли важ ну улогу у државном животу осмгнлијском. Како се из горњега разлагања види, о просвјети у данашњем смислу ријечи није било ни говора. 135 �r '" Окупаторска управа поче понешто радити на подизању школа, да се народ који je потпуно заостао подигне у културном и просвјетном погледу — колико толико. Док je с једне стране силила иуслимане да иду у школу, с друге стране je увела уџбенике који су вријеђали најњежније вјерске осјећаје. Како су муслимани примили окупаторе као своје љуте и заклете непријатеље — дин душ мане — то су и напрама свим институцијама и уредбама, које су долазиле од њега, били непријатељски расположени. О куп а ц и ју су сматрали потпуно привременом и увијек су им очи биле уперене према Цариграду, одакле су очекивали спас. Они нијесу могли да приме уредбе новог друш тва и ако je то од њих тражио положај и вријеме. Повукли су се на свим линијама и чекали неће ли што доћи. Ш коле које су биле отворене, потпуно су бојктовавали и нијесу давали своју дјецу у њих. Како сам раније споменуо богатији су слали дјецу у Цариград на науке, a сиромах, без средстава, остао je потпуно неук и непросвијећен. Кад се узме у обзир да су муслимани обитавали у насељеним крајевима, варошима, варошицама, у којима су махом отваране школе, онда je још већа жалост, да их нијесу похађали, кад су им биле под носом. Они су се могли највише користити њима, јер су школе рјеђе и теже отваране no селима. С иром гш нији свијет je касније почео попуш тати пред разлозима, a нарочито кад су видјели да школован човјек може боље и лакш е обезбиједити живот. дјеце писменост муш ких: ll. ПЕРИ О Д Окупацијом Босне и Херцеговине и доласном Аустромађара настао je читав преокрет у животу њеног становништва, a нарочито муслимана. Неуспјели оружани отпор, који дадоше муслимани приликом окупације, учини још већи јаз између њих и нових освајгча и појача непријатељство. Taj дио становниш тва Босне и Херцеговине који до тада бијаше у доминантном положају, посташе доласком Аустријанаца становници другог реда. Како стицајем прилииа не могоше задржати старе положаје и немогоше се снаћи у новом управном систему морадоше се повући на свим линијама и препустити своје дотадање положаје туђину. Аустрија, која осим других задатака, које joj je ставио у дужност Берлински конгрес, — имађаше и просвјећивање народа, поче радити на том пољу отварајући најприје школе. Од свих питања државног живота бијаш е ово питање провсјећивања и просвјете најболније. Никоја грана државног живота у Босни и Херцеговини није у вријеме окупације тих земаља затечена у тако запуш теном стањ у као ш то je била јавна настава. Прелистамо ли статистичке податке о томе колико je похађало ш кол у у времену од 1895/96.— 1904/05. no конфесијама: православне дјеце; 127.219; католичке дјеце: 108.156; муслиманске дјеце: 42.986. Како се из ових података види најмање су похађала ш колу муслиманска дјеца, na je и проценат неписмених највећи код муслимана. Ови подаци су узети из год. 1910. na стога треба узети у обзир, да су онда ш кол у похађали само мушкарци, a према истој статистици неписменост код муслиманки износи 99.68%, a писменост само 0.32%. И ово нешто писмених муслиманки научило je читати и писати код куће, јер у оно доба није било ни говора, да би муслиманска женска дјеца похађала ш колу, јер су се та дјеца no тадањем сватању и назорима морала затворити у к ућ у већ у 12. години живота. A ko прелистамо статистичке податке из најновијег доба, т. ј. из 1921., то ћемо видјети слиједеће: 136 чнта и пише православни католика 93.933 69.884 муслимана 51.446 4.952 само чита неписмених 1.809 1.331 768 271.321 62 114.313 203.640 1.384 лисменост код женских чита и пише само чита 674 999 25.907 32.092 9.696 4.091 православни католика муслимана јевреја 441 50 неписмених 321.697 152.196 227.457 2.069 Писменост у постотцимг, свега становниш тва преко 6 година: православни 17.10% католика муслимана 28.10% 12.64% јевреја 72.65% Из горње статистике се види, да je највећа неписменост баш међу муслиманима и кад говоримо, да je тај дио становни*ш тва највише заостао, онда то нажалост с правом говоримо. у доба аустријске владавине je постојао закон обавезне наставе за сву дјецу na и муслиманску, али код муслиманске само за мушку. Taj закон се веома слабо примјењивао и у највише случајева био je само мртво слово на папиру. Пасивност муслиманског елемента према свим кул тур ним тековинама новијег доба иш ла je у прилог окупвторској управи, јер се са непросвијећеним и неуким народом могло лакш е владати и управљати. Почетком овога стољећа почиње борба за вјерско-просвјетну аутономију, која и ако носи номинално вјерско-просвјетни карактер била je чисти израз револта према окупаторској управи. У тој започетој борби одмах се осјетила мањкавост у муслиманској интелигенцији и школованим људима, који би притекли у помоћ нашим старим опробаним борцима и били им десна рука. Међу муслиманима се поче ш ирити идеја школовања дјеце и од тада почиње јачи прираст дјеце у школама. Погледамо ли у статистичке податке то ћемо одмах уочити. Народ се поче освјешћивати и будити. И сама влада подупираше школовање омладине a нарочито средњошколске и универзитетске. За омладину на универзитетима основа интернате, a то све зато, да од те интелигенције створи приврженике режима и послушне чиновнике. Неколико наш их ш колованих младих л>уди прозријеше ове накане режима и почеше мислити на то, како ће створити неовисну школовану омладину. Toj и таквој омладини je требало прибавити сретстава да се узмогне ш коловати неовисно о државној помоћи и тако се роди идеја о о сну тку нашега Гајрета. Окупатори су настојали омести читав рад око оснутка Гајрета, јер им je био потпуно познат циљ a и сврха Гајрета. Година 1903. била je врло важ на у културно-просвјетном придизању муслимана Босне и Херцеговине. Како je Гајрет дјеловао и радио кроз ово 27 година ширећи просвјету у народу — о том ће се говорити у посебном реферату. Гајрет je сада крчио пут и омогућио и сиромаху да се узмогне школовати. Народ се почиње помало тријезнити и све више слати дјецу у школе, a гдјекоји и на модерне занате. У овом погледу се осјећа напредак и то иде све до свјетског рата. III. ПЕРИ О Д . Иза ослобојјења у својој слободној држави и код муслимана се осјећа јачи замах у културно-просвјетном животу. И ако су економски слабо стали — усљед ријешења аграрне реформе они се опет боре, да заузму онај положај који им припада и да не заостају ни у чему иза осталих суграђана. �Настоје свим силамб Да ћоправе.Ане грешке, које су учиИили за окупаторске владавине, почињу и сами градити школе, нарочито у селима. И сама држава их у томе потпомаже дајући им новчану потпору. Сам школски закон je сада много строжији, јер no том закону морају походити школу и мушка и женска дјеца. Ово што je до сада говорено то се тицало само школа, које су најважнији и темељни фактор у просвјетном прид изању једног народа, a сада да видимо, како стојимо са дру- штво веома слабо потпомажу у Материјлном погЛеДу, na друштво не може да живи него живкари. Друго, усљед малог броја чланова, a нарочито малог броја оних чланова, који вал>ано удовољавају својим обавезама, сав друштвени приход иде на покриће режијских трошкова око издржавања, a једва мали дио прихода остаје, да се утроши на друштвене цил»еве. Ово се нарочито опажа у градовима у којима има више друштава. Треће, у управама таквих друштава су локалне величине обично лијени и неспремни л>уди, који немогу сами ништа, a опет нису вољни, да своја мјеста уступе млађима, спремнијима и агилнијима. Стога би неопходно нужно било уједињавати друштва, a нарочито у градовима, гдје их има више, да удруженим силама прегну и раде на извођењу и остварењу програма. Без тога нема рада, jep и оно мало радника, који су се расули no разним друштвима, врте се, раде, али тај рад доноси слабе и мале резултате, a овако удружени са концечтрасаним силама дало би се учинити много. Иза ослобођења се почео код нас развијати јачи друштвени живот, шта више видимо гдје се оснивају и чиста женска удружења, Многа друштва су развила лијеп рад, a нека су постигла и замјерне резултате у своме раду. Нарочито je свој благотворни рад у посљедњем деценију развио наш Гајрет, чији резултати успјеха посљедњих година надмашују сав досадањи рад. A сада да видимо како je стало са часописима, лијепом лектиром и новинама, које такођер много доприносе просвјетном придизању народа. И ако je наш свијет из раније мрзио школе и новотарије »швапске« и није слао своју дјецу у школе, na отуда имамо наш у најстарију школовану интелигенцију. Ова интелигенција почиње развијати културни живот на разним пољима na и на пољу литературе и журналистике. Међу првима пјесницима спомиње се име Сафетбега Башагића, na Мустафа Капетгновић, Авдо Карабеговић, Ссман Ђикић, Муса Ћазим Ћатић, a иза њих се јављају као прозни писци: Едхем 1/улабдић, Осман Нури Хаџић, Хивзија Бјелевац, те као публицисти: Ш укрија Куртовић и Хасан Ребац, a послије рата се јављају између осталих Хамза Хумо и Ахмед Мурадбеговић као књижевници, a Џевад Сулејманпашић као веома антиван публициста. Од листова споменућу »Бехар«, који je први почео излазити, na онда »Бисер« и други. Покретане су и новине, које ради политичких прилика и правца писања не бијаху нинад дугога живота. Г. М У Х А М Е Д X . Ћ Е ЈВ А Н гим институцијама, које дјелују у просвјетном придизању народа. Од тих других просвјетних институција споменућу у првом реду наш а друштва. Друш тва су почета оснивати у доба аустријске владавине. Прије их није било. Од друштава нвјобичнијих тип je читаоница (кираетхана), која у своме програму има задатак, да дјелује на разне начине у просвјетном придизању народа. Како je са читаоницама тако je и са сличним друштвима, која су се оснивала под разним именима. A да ли су читаонице и та друга друш тва одговарале сврхи? Одговор би био у апсолутној већини случајева негативан, јер ниједна готово не чини ништа у том погледу. Све читаонице су постале — можемо реНи — кафане и дембелхане, са разликом од других кавана у томе, што имају уписане и обавезне госте. Уз поједине читаонице и друштва постоје и књижнице ии којих нико годинама не прочита ни једну књигу. У појединим градовима и^по неколико друштава, којима je сврха готово иста, a насташе no вол>и појединаца, a без стварне потребе. Рад оваквих друштава je врло слаб или готово никакав. Зашто je то тако? Прво, слаба свијест самих чланова, поји дру- Ово je опћенити приказ просвјетних прилика у бившој Босни и Херцеговини, a сада да видимо накве су просвјетне прилике у врбаској бановини- Ако се узме у обзир, да je окупаторска власт посвећивала сву пажњу око просвјетног придизања центра Босне, који je био на дохват странцу и да се за ове бивше округе, који су били на периферији, није много марило a ни урадило. Опћенито се узима — a то je факат — да су ова два бивша округа, бањалучки и бихаћки, највише занемаривани у просвјетном погледу, a зашто je то тако било није тешко разумјети. Погледамо ли статистичке податке онда ћемо видјети, да у овој бановини има свега 324 основне школе. Узме ли се у обзир, да je у посљедње доба саграђено много школа, онда се тек види, какви мали број их je прије био. Од тих 324 основне школе мали број их je у муслиманским селима, jep je познато, колико су се муслимани раније опирали отварању школа у својим селима. Оно школа што их je отворено највећи број их je отворено у посљедње доба иза ослобођења. Муслимани су увидјели, да народ без школе, просвјете и културе не може опстајати, na сада раде свим силама на изградњи и отварању школа у својим селима. У том погледу им треба ићи на руку и потпомоћи их да што прије дођу своме циљу. Државна власт им иде у томе погледу на руку, дајући им новчану помоћ, али би било noжељно да им се изађе у сусрет што je могуке више. 137 �Осим основних школа, које су темељ просвјетног придИ, зања народа — јер док je народ неписмен не може се ни roворити о јачој просвјетној акцији — постоје у бановини још 14 грађансиих школа, двије потпуне и двије ниже гимназије и једна учитељска школа. И у овим школама je најмање муслиманске дјеце с обзиром, да су оне у појединим градовима и већим мјестима, a гдје су муслимани у релативној већини грађанства. A што je опет узрок томе? У раније доба знамо за узрок, наиме апстиненција похађања основне школе, na онда и ових средњих. A данас ,данас се иде више у ш колу, али рђаве материјалне прилике грађвна силе их, да дјецу ш аљ у на занате, да дођу чим прије до круха, a још к тому долази и трошак око школовања, који се често пута неможе поднијети. У мјестима,, у којима постоје Гајретови интернати видимо, да има много више дјеце у средњим школама. За примјер ћу навести Бања Л у к а и завод у коме служим. Прошле школске roдине na и раније кретао се уписани број ђака муслимана између 90 и 110, a ове године се цифра уп исан их ђака муслимана попела на 150, a то je добар дио ломогао новоотворени Гајретов интернат, уз, разумије се, и друге прилике које су на то утјецале. Осим ових побројаних ш кола постоји у бановини неколико стручних школа, које похађају женска дјеца и те су школе за нас муслимане од велике користи, јер се у њима васпитају и одгајају добре домаћице, које поред теоретског знања добивају и практичну спрему, коју одмах могу примијенити у животу. Осим ових ш кола постоји још једна врло корисна установа новијега доба a то су домаћинске школе, које нијесу сталне у једном мјесту, него су покретне и иза једног курса у неком мјесту иду у друго. Ове су школе за нас веома корисне, a, наромито за наш а села, гдје наш а женска чељад са села нема прилике, да походи школе у граду. V селама у којама ив nocioja " сновна школ«, Кастл. јати да се ола што пр»|. Olimpa. Како се отвараље и аа. градња школа врш и данас оа»о пококу ш колеки* одб.ра, „ настојати, «а ое ти одбора ш ,о прије о с и у „ и лочну са радом. Све помоки a дотацаје које да]е д р *а в а, даЈе са«о преко школског одбора. Настојати да се закон о обавезној основној настави стриктно провађа и да дјеца обојега пола иду у ш колу. Haрочито je потребно водити бригу о томе, да ДЈеца са села олако не изостају од школе. Често их пута родитељи устављају од наставе за мале ситнице и коче им онда напредак. С ву ону дјецу, која су нарочито даровита требало би слати на дал.ње школовање, na ако су сиромашног стања настојати да им се осигура или мјесто у интернату или стипендија. Код оваке дјеце нарочито пазити, да рано полазе школу и да рано долазе у средње школе, јер no новом Закону 0 средњим школама неће се дјеца, која су прекорачила 13. год. живота примати у шноле. А ко таки и пођу неће моћи прећи ни У v. ни у VII. разрез, ако буду старији од 15 или 17 годнна. У градовима одржавати разна поучна предавања у смислу данашњ их народних универзитета. С ваки образовани човјек би се могао употријебити у тај посао, да држи предавања из своје струке или које друге. Ta предавања имају сврху, да оног припростог грађанина или теж ака науче нешто и отворе му очи. Нарочито би требало посветити пажњу предавањима из господарства na обрта и индустрије и хигијене. Нарочиту пажњу посветити одгајању и образовању наше женске чељади, јер je жена темељ ф амилији. До сада се на том пољу веома слабо радило, a то je била наш а фатална погрешка. У нашим селима би нарочито требало оснивати домаћинске школе, a no градовима стручне, као и разна У овој домаћинској ш коли женска чељад добије најнуж нију спрему за будући живот као домаћица и мајка у фамилији. приватна друштва, која ће радити на образовању и културном придизању жене. Одржавати предавања из хигијене и Једном приликом сам и сам посјетио једну овакву ш колу у Козарцу међу самим муслиманкама и, вјерујте, да ме je фра- упућивати je у том погледу. пирао успјех те школе, која je постигла замјерне кроз кратко вријеме. резултате Ово би био летимичан преглед наш их просвјетних прилика, и закљ учак би био тај, да смо у просвјетном погледу највише заостали и то би сада требвло поправљати, исправљати a на који начин? Ja бих у том погледу изнио своје погледе и предложио слиједеће: У првом реду би требали наставити рад око подизања писмености, у коме правцу ради и наш Гајрет не жалећи ни труда ни средстава. Ово би се могло постићи код старије чељади, која виш е нису за ш колу, отварањем аналфабетских течајева, нарочито на селу. За тај посао би најбоље послужили наши учитељи, који су уједно и добри методичари, a који сваком приликом доказују да су пријатељи народни и не жале никада потрудити се за народно добро. У градовима би могле послужити врло добро наше учител>ице, којих, хвала Богу, имамо лијеп број. Осим учитељских лица би се могли и други писмени људи употребити за поучавање читања и писања. Свима овим јавним раденицима би требало признати њихов рад са највиш их мјеста, и сваком приликом унапређивати и одликовати овакве раднике. За ону чељад, која научи читгти и писати требало би оснивати књижнице и библиотеке и дати прилике човјеку, да се и даље развија. Не учинили се овако велика je вјеројатност, да и они који науче читати и писати забораве послије кратког времена. Ове књижнице би могле бити или покретне као код Просвјете или сталне. Сталне би књижнице могле бити ондје, гдје постоје основне школе, a у градовима у појединим друштвима. 138 Упућивати народ на чување здравља и свих оних порока, који руше здравље и слабе појединце a онда и фамилију. Нарочиту пажњу посветити пропагирању идеје трезвености, јер нам je алкохол био највећи затирач и уништавао нас и економски и затирао животе. За овај посао су најприкладнији наши љекари и остала трезвењачка интелигенција. Гдје год je могуће оснивати задруге и упућ ивати народ на користи те институције, преко које он може да подмирује све своје потребе. Развијати смисао штедње, ш то се нарочито може постићи преко задруга. С ву дјецу, која нијесу за даљње школовање требало би упућивати на занате, a нарочито модерне. У ту сврху би нам било потребно друш тво као ш то je Р адиш а или При- вредник. Гајрет уздржава шегртске домове, али би он требао проширити своју акц ију у овом погледу. Све ове методе и начини рада, које сам изложио су прокуш ани као добри и њих су употребљавали други народи Европе радећи на ширем просвјећивању народа и данас ти народи стоје на високом ступњ у културе. За извођење овог посла потребно je наћи пожртвовних, агилних и спремних радника, који неће жалити труда и који ће се жртвовати. Таквих раденика ће се наћи међу нама, јер их се и досад налазило. А ко сви ми скупа озбиљно схватимо свој задатак и порадимо својски, успјех je несумњиво ту. Плодови овог ситног рада се неће одмах видјети, али неће проћи дуго времена и ми ћемо запазити позитиђне резултате. Заврш ујући овај реферат потсјећам вас господо на ону наш у народну пословицу: »Зрно до зрна погача, камен до намена палача«. �И овај успјели реферат конференција je саслушала са пуном пажљом и г. реферепта иаградила са признањем и аплаузом. i ЗахваљујуИи г. Ћејвапу на указаиом труду и услузи, коју je учинио Гајрету, претсједавајући г. Салихагић даје ријеч г. инж. Узеиру Бисеру, који чига свој реферат »Гајретова улога у раду око унапређења пољопривреде.« Реферат гласи: Одазивајући се позиву Мјесног одбора Гајрета, да за ову данашњ у прилину мгнифестације Гајретова јавног рада и ja дадем један реферат из подручја пољопривреде, имао сам при одабирању теме за овај реферат с једне стране управо страш ну заосталог муслиманског сељака у пољопривреди која je последица потпуне отсутности сваког познавања савремене пољопривреде иао науке a која се најбоље оцртава у оном вјечитом одговору: »Овако ми je и отац радио, na je живио и имао свега«; с друге пак стране имао сам у виду и задатак Гајрета који je сам добровољно и руковођен најплеменитијим осјећајима према свом роду с т а в и о с е б и и у н а с л о в у и у п р о г р а м у у д у ж н о с т , a тоје — р а д и н а е к о н о м с к о м п о д и з а њ у М у с л и м а н а поред оног просвјетног. Већ ова чињеница јасно нам свједочи правилно схваћену улогу Гајрета, која му je намијењена у културном препороду муслимана. Б аш у томе што je просвјетно подизање једног народа недјељиво везано уз његов енономски развитак, нао што je и благостање једног народа резултат просвјетног прогреса и нашао сам побуде, да освијетлим улогу Гајрета која му je намијењена у економском подизању муслиманског пољопривредника поред досадањег његовог успјешног рада на просвјетном пољу. Рад Гајретов и у овом погледу био би у границама |ма на њиховом просвјећивања муслимана пољопривредника стручном образовању. Да бих том раду дао и правац лотребно je да изнесем методе рада на овом пољу народа, који су и у просвјети и у пољопривреди далеко одмакли пред нама. Чињеница, да je наш пољопривредник специјално у нашим крајевима од назад неколико година пао у теш ку економску кризу, која се no својим последицама одражава на цјелонупан наш привредни живот обухваћајући све слојеве и сталеже, дала je повода да се питање укпањања енономске кризе износи дневно на тапет и путем јавне штампе и на свим конференцијама привредног нараитера. Поред мјеродавних фактора и разних корлорација и установа у третирању овог проблема судјелују и многи јавни радници свих струка и звања. Гледишта су различита у погледу узрочника који су изазвали ову кризу, na се према тому предлажу и разне мјере за њезино лијечење и уклањање. Ja ћу у овом реферату изнијети гледиште пољопривреднина-интелектуалаца и практичара. Ми видимо главни узрок економској кризи у слабој и недовољној производњи и хрђавој квалитети свих врста пољопривредних производа. Слаба и недовољна производња и хрђава квалитета производа последица су недостатка у стручном образовању пољопривредника и непознавању свих оних природних чинилаца, без чијег je познавања немогућ прогрес. Примјена материјалних средстава, која се дају у народ у виду помоки у савременим пољопривредним справама, расплодним глрима свих врста домаће стоке и живине, изградња модерних ђубришта и т. д. не даје жељеног резултата, јер постигнути успеси ни издалека не одговарају оном ефекту, који би био постигнут, да су у питању стручно спремни пољолривредници. Ha какве све потешкоће наилази стручно особље у државној и самоуправној служби у својој пропаганди нод примјењивања Mjepa којима je циљ, да пољопривредника упуте на савременији начин рада у обради земље, у узгоју стоке, у њези воћњака и преради разних пољопривредних производа и т. д., то најбоље знамо ми, којима je повјерен овај задатак a и сви они, који су имали прилике да изблиза прате наша настојања и напоре. Зар није управо невјероватно, да се често пута у читавом срезу не може да нађе тежак, који ће драге вол>е да се прими звања узорног тежака под условом, да своје газдинство води и обрађује no упутама стручног пољопривредног референта, да уз државну помоћ изради модерно ђубриште, да прими расплодног бика или пастуха у приватну његу и држање, да уреди и очисти свој шљивик и т. д. Сви ови нездрави појави резултирају из недостатка стручног образовања и правилног схваћања важности прогресивног знања пољопривредних наука, које стално еволуционира и изнг.лази све нова и нова техничка средства и методе у потчињавању разних чинилаца, који утичу на пољопривредну производњу. Стручно образовање пољопривредника према тому главни je и no својим далекосежним последицама једини услои за привредно јачање села a преко њега и једини пут за лијечење економске кризе и јачање свеукупне наше привреде. А л и науковну изобразбу пољопривредника треба noставити на најширу основицу имајући при томе у виду, да пољопривредно образовање има да дадне пољопривреднику поред стручног образовг.ња и вољу за својим позивом, да подигне у њему свијест за наслијеђеним звањем и коначно створи у њему чврсту и непоколебиву вјеру у оправданост стручне наобразбе. Ha овом великом патриотском послу поред државе и самоуправних јединица треба да узму најживљег учешћа и све све наше просвјетне установе a у првом реду друштво Гајслична друштва. р""т:;л ; тада неће се догађати жалосни случајеви да синови сељака no апсловирању које пољопривредне школе траже хљеба изван својих домова без обзира на струку и траже осигурање својих егсистенција не на родитељској груди но међу саобраћајцима, полицији и т. д. Код постојећег броја пољопривредних школа и установа пољопривредног караитера у нашој држави ми овај задатак не можемо постићи него морамо приступити оснивању нових школа no примјеру других држава. Да би дали јасну предочбу о нашој заосталости у овом погледу и императивној потреби о отварању нових школа у циљу стручног образовања наш их пољопривредника, ми ћемо на овом мјесту направити поређење како данас стоји наша држава, a како je н. пр. у том питању стала нама најближа братска Чехословачка. Док у нашој држави представљају пољопривредници 80% свеукупног становништва (у нашој бановини чак и 9 0 % ) у Чехословачкој износи број пољопривреднина 4 2 % од цјелокупног броја становништва. Док код нас на 476.000 пољопривредника a 43.158 газдинстава долази једна пољопривредна школа, у Чехословачкој отпада једна школа на 25.155 пољопривредника a 8.925 газдинстава. Док код нас постојећи број пољопривредних школа чини 2.4% од оног броја који би нам теоретски био потребан, да задовољи потребе стручног образовања пољопривредника, у Чехословачкој овај проценат износи 13.4%. Према тому требали би ми имати око 900 пољопривредних шнола да задовољимо наше потребе. Ови би резултати у Чехословачкој били далеко повољнији, кад би долазиле у обзир само покрајине Чешка, Моравска и Шлеска a без Словачке и Прикарпатске Русије. 139 �ha воЉу >1ЛустрациЈу напора, које чини Чехословачка Да подигне стручно образовање у Словачкој и Прииарпатској Русији a с тиме и на најрадикалнији и иајефинаснији начин унапреди пољопривреду, потребно je истаћи, да у овим покрајинама до 1921 није било ни једне ниже пољопривредне школе a у времену од 1921. до 1923. подигнуто je у Словачкој 63 a у Принарлатској Р усији 30 школа. Дакле за 3 године 93 пољопривредне школе. Према овим бројевима ми имамо да у цијелој држави свега 41 пољопривредну Од тога броја отпада на врбаску бзновину редна ш кола и то на 828.556 становника редника. истаинемо у свему ш колу свих врста. свега 1 пољопривса 90 % пољоприв- Да би нам овај моменат a с тим и потреба стручног образовања још маркантније испали пред очи изнијећу овдје и податке о далеком Јапану, који je до пред пола вијека слабо био и познат европској јавности, представљајући земљу и народ са врло ниским ступњем европске културе. Ова земља, која данас у међународном животу игра улоry велесиле од одлучног утицаја у свим међународним питањима, има своју величину и снагу у првом реду да припише економској снази свога пољопривредника. И овде ћемо направити поређење према нашим приликама: Док ми на 4,588.000 ха зиратне површине имамо свега 41 пољ опривредну ш кол у свих врста. Јапан располаже на својих 600.000 ха зиратне површ ине са 14.000 пољопривредних школа, при чему отпада на једну ш ко л у 1.586 пољопривреднина односно 394 сељачка газдинства, нод нас на једну школу отпада 476.000 пољ опривредника односно 43.158 сељачких газдинства. Ово су статистички податци из 1928. г. a послужимо се њима да би тим јаче нагласили потребу стручног образовања наш их сељачких маса, које могу једино добити у стручним школама. Н аш а о пш та економска криза добрим дијелом својим изазвана je опш том неповољном коњуктуром на свјетским трж иш тим а са пољ опривредним производима, на којима je наш пољ опривредник са својом слабом производњом и хрђавом квалитетом својих производа скоро посвема искључен из конкуренције. Па не само то него смо са главним производима тучени и на својим домаћим тржиш тима. Овој аномалији треба траж ити радикалног лијека, a као први и најцелисходнији лијек састојао би се у стручном образовањ у наш их пољопривредника. Овај задатак имао би се постићи у главном на два начина. 1. С тручн им образовањем путем систематског школовања 2. Ш ирењем знања давањем уп утстава у појединим случајевима no појединим конкретним питањима. З а наше прилике долазе у обзир оба ова начина, a гдје ћемо, како и када који примјенити, овиси од много околности. У том погледу стоји нам на располагању богато искуство других народа и д р ж ава одмаклих пред нама у пољопривреди, na ми треба само да претходно све те поједине системе ^емељито проучимо и згодно накалемимо имајући у виду наш е опће и специјалне прилике. Ha овом великом послу оио препорода нашег сељака, сјаја и величине наше лијепе и свим природним добрима надарене отаџбине, треба да се нађу поред државе сва наша просвјетна друш тва са својим бројним надром јавних раденика. Да би у неколико имали и смјернице за овај гигантски рад и настојање ми ћемо овдје у кратким потезима изнети путеве и начине, којима се у разним државама радило и ради на стручном образовању пољопривредника. У векини држава са напредном пољопривредом заведена je пољопривредна настава у наставном програму основних школа, негдје у мањем негдје у векем обиму. У Чехословачкој 140 A. np. главни Дио нађтавног hpbrpafca сДчињавају из пољопривреде. Т у je основна школа добила карактер ha. родних пољопривредних школа. Основне школе са предМе. тима из пољопривреде у наставном програму служе као При. премне школе за стручно образовање у пољопривредним шк0. лама вишег степена. Типова ових школа има више. У ГЛав. ном могу се разлиновати два и то: 1. Школе, чији je задатак да маси пол>опривреднина дадну озбиљнију стручну спрему и 2. да спреме инструнтор. сни кадар стручњака. Међу школама првог типа нарочито се истичу т. зв, зимске школе, које у новије доба узим ају све јачег замаха a чија се предност испољава нарочито у томе, ш то дају стручно образовање омладини у вријеме, када мали пољопривредници имају најмање пољских радова, na према томе не одузимају радну снагу из куће у доба, када je сваки члан кућне зајед. нице потребан заједници. Обуна у овим школама трг.је обично двије године. Несистематско образовање намијењено je одраслим noл>опривредницима a сврха му je да појединим питањ има даје потребна обавијештења и кратке подуке као ш то су н. Пр. приређивање кратких течајева, демонстрација, екскурзија, предавања, растурање летака и брошура и т. д. У овај начин образовања нарочито се могу убројити зимски пољоприврсдни течајеви, који су предвиђени законом о унапређењу пољопривреде од 6. септ. 1929. г. a који су у току ове зиме no лрви пут приређени у свим срезовима врбаске бановине. Угодна ми je дужност да на овом мјесту истакнем и нарочито нагласим, да je успјех ових течајева злдовољио и да je на н>има наш пољопривредник јасно манифестовао своју приправност да чује и прими понуђену му подуку. Кад смо на овај начин указали на им перативну потребу стручног лросвјећивања маса пољопривредника треба да сад видимо, шта би за сад Гајрет у извођењу свога културног програма no нашем мишљењу могао да учини за муслимане пољопривреднике. Да не би с које стране пао приговор, да су интерсси пољопривредника свих конфесија истовјетни те да je у питању стручног образовања муслиманског сељака неумјестан cenaратизам морамо подвући ову чињ еницу: Док je интелигенција других конфесија одавна прегла на посао међу својом истовјерном браћом оснивајући разне задруге, друш тва и читаонице немајући времена да се осврне и на муслимана сељака или што je још најчешћи случај, бојећи се неуспјеха унапријед рачунајући на осјетљивост муслиманског тежака, муслиманска интелигенција остала je скоро без изузетка no страни — добрим дијелом у помањкању стручног образовања и спреме у овом послу. Под оваким околностима остао je муслиман пољопривредник посве из домаш аја свих оних настојања, која иду за његовим економским јачањем. Осим тога муслиманска интелигенција и ближа je no свом одгоју и схваћању муслиманским масама или би бар требала да буде, као што je то случај и код наше браће других вјера. Неоспорна je чињеница да су муслимани Босне и Херцеговине све до окупације 1878. r. били носиоци културног и привредног живота ових крајева. Добро материјално стање погодовало je развитку и пољопривреде. Х аџил уци и друга путовања у разне крајеве бивше турсне царевине п р уж али су могућности, да се на овим путовањима упознају са привредним приликама ових крајева, na се тој околности има приписати она многострукост у сортама племенитог воћа и д ивних башча, финог столног грожђа, no избор добри атови и парипи, добра сјемена и т. д. Записи путописца Евлија Челебије објелодањени у божикњем броју »Политике« о Бањој Л у ц и говоре у лрилог овој тврдњи. Окупација Босне и Херцеговине бацила je муслимане у стање летаргије и апатичности према свему што се оио њих абивало и из ове летаргије не пробудише се �дО облобођења 1918. г. Партијске борбе за врмјеме парламентарног режима учиниш е опет свг.ки рад у овом правцу међу муслиманима немогућим, јер су народне вође будно пазили на сваки покуш ај рада и ометале ra одмах у зачетку бојеки се, да не изгубе уплив код својих бирачг. Тако je прошао и овај период од 10 година у иеповрат, a муслимани сељаци нао пољопривредници остадоше no страни далеко од примјене сваког напредног и савременог начина рада у пољопривреди. У овим разлозима ja управо и налазим побуде да укажем на потребу предузимања анције у овом правцу од стране Гајрета. Гајрет je своју мисију ограничио до данас само на један дио свога програма, радећи на општем просвјећивању мусли- правних тијела што прије почну заводити no срезовима зиМске школе према узору како je то у Чехословачкој и Њамачиој. 3. Нека Гајрет ступи што прије са својим мјесним одборима у преговоре ради организовања разних течајева из noљопривреде помажући према својој снази и материјално њихово одржавање. 4. Нека Гајрет преко својих мјесних одбора настоји што више послати наших младића у друге напредне крајеве наше отаџбине ради успособољења у разним гранама пољске привреде и специјално, да нађе пута и начина да апсолвенте нижих пољопривредних школа шаље на страну ради усавршавања. Задатак Гајретових мјесних одбора и његових пријатеља био би: 1. Да настоје довести у контакт муслиманског пољопривредника са свим оним стручним особљем, од кога може приДругом дијелу свог програма, економском подизању мумити подуну, a чија се дужност и састоји у ширењу стручслиманских маса, Гајрет до данас није приступио из појмљиног знања међу масом пољопривредника; вих разлога, од којих je најглавинји тај, што се од једном 2. Да на све приредбе и предавања, која имају каракније могпо приступити извађању цијелог програма a с друге тер стручне подуке доведу што више муслимана пољопривстране није било ни потребних средстава. редника имајући при томе у виду, да fce тим својим радом Данас кад je Гајрет раширио своја крила осовивши се олакшати посао и службеном апарату у вршењу повјерене му на снажно и јако постоље вријеме je да приступи и овој дужности; другој тачци свог задатка. 3. Да схвате као своју патриотску и државну дужност По моме мишљењу овај би се задатак дао свести на слида скрену пажњу пољопривредним референтима на оне муједеће мјере: слимане пољопривреднике, који се својим радом и својом 1. Гајрет као просвјетно друштво треба да у заједници вриједношћу истичу као добри и напредни пољопривредниса осталим друштвима са истом културном мисијом предузме ци и да их препоручују за узорне тежаке као примјер друкораке код мјеродавних фактора, да се наставни програм спегима, да их надијељују са приплодним грлима, бољим сјецијално сеоских основних школа удеси према потребама села мењем, добрим сортама воћа и грожђа за помоћ око изградње завођењем предмета из пољопривредних наука. Тим наставмодерних ђубришта, за подизање модерних живинарника и ним програмом створиће се код деце расположење према зват. д.; њу својих родитеља и побудити воља за даљњим стручним 4. Специјално да их доведу у што тјешњи контакт са манских маса потпомажући школовање муслиманске омладине no средњим школама. Ову мисију како видимо врши са пуно признања и успјеха. обруааовањем. 3. Гајрет са осталим друштвима нека поведе акцију да се са помоку државном, бановинсиом и свих наших самоу- постојећим пољопривредним установама ради практичног упознавања у примјени техничких средстава и савремене пољопривредне науне. Особито пак да уп ућ ују омладину у пољо- 141 �привредне школе и на разне течајеве, који се повремено приРеђУЈУ- Овдје желим нарочито да истакнем потребу, да што више наш их младића посјећује овдашњу пољопривредну школу, у којој ће поред стручног образовања у пол»опривреди имати прилике и могућности да стекну и најнужније оспособљење у занатима, који су сваком пољопривреднику неопходно потребни a то су; коларски, ковачки, стројарски, дунђерски и столарски. Управа ове школе чини у том погледу замјерна и признања вриједна настојања. Осим тога полазници ове школе имају прилике да се упознају и упуте у задругарство a поред тога и у соколски рад. Од колике су важности и једно и друго специјално за наше село, о том међу нама не може бити двојбе, јер и једно и друго иде за потпуним душевним препородом нашег села и сељака. Поред витешког осјећаја, који даје човјековој д уш и здраво, крепко a уз то еластично тијело, узгаја се ту омладина у племенитим осјећајима братства и задружне свијести. Апсолвенти ове школе са овако свестрано душевном и тјелесном спремом биће права благодат за средину у kojoj живе и раде те ће бити пионири свега доброг и честитог. Гајнику мјесног одбора sa »вој рвферат .З ви љ о р ад ш и к о № другарство и муслимани«. Реферат гласи: ЗЕМ Љ О РА Д Н И Ч КО З А Д Р У Г А Р С Т В О И МУСЛИМАНИ, Р Е Ф Е Р А Т Г Б Е Ћ И Р А Г А Л И Ј А Ш Е В И Б А , К Њ И ГО В О Ђ Е Б А Н С К Е У П Р А В Е H A ГА Ј Р Е Т О В О Ј К О Н Ф Е Р Е Н Ц И Ј И 9. М А Р Т А 1930. Г. У Б А Њ О Ј Л У Ц И Наше Муспинанско село јано je заостало у сваком no. гледу. Није никаково чудо. Није » у нико ликада лосвећивао нккакову пажњу. Ранијој ту*лнсвој власти погодовала je примитивност, незнан>е, непросвећеност, анационалност „ нонзервативност »ашег муслимакског свијета на свлу. Данае пак кад су се народним ослобођењем и уједињењем створиле могућности за рад на нашем муслиманском селу, ми његова интелигенција, ми му се ни до данас не приближујемо. Ми смо од тога ситнога рада у народу готово увијек некако зазирали. Он нам je био тежак и претежак, као да се ради о неком послу ниже врсте. Ми смо волили само »високу« политику. Да, ми смо градили палату у сред баруштине, без темељног камена, али са мраморним зидовима и златном купулом. Ово, господо, није оптржба, ово je добронамјеран 5. Гајретови радници као поборници народног напретка прекор. Ми нисмо почели свој јавни рад са овим ситним раи сретније будућности треба нарочито да шире и подупиру дом у најширим слојевима нашега тежачког муслиманског сваку задруж ну мисао на селу. Овај би ргд требао да се кресвијета, јер, господо, несмијете заборавити да je тежак и ће у правцу стварања заједничких задруга упућ ујућ и муњегова производња извор свеукупне снаге, срж и крв тијела слимане пољопривреднике да приступају у задруге остале ^зродног. О н j e п р о и з в а ђ а ч х љ е б а б е з к о г а н е м а своје браће у колико исте постоје, избјегавајући при том осниж и в о т a. вање посебних задруга. А ко пак у дотичном крају не постоји До ове слознаје дошли су народи тек иза свјетскога од раније која задруга нека у заједници с осталом браћом рата. Данас се многи културни народи, чије je претежно застварају заједничке задруге имајући у виду да су интереси нимање народно била нека друга привредна грана, враћају свих пољопривредника једнаки. To треба чинити и с разлога земљи, враћају пољопривреди. Данас je пољопривредна криза што пољопривредници других конфесија имају у задругарпредмет расправљања Лиге Народа. Све ово указује на ону ству виш е искуства. А к о има гдје која муслиманска задруга, велику важнсст пољопривреде и пољ опривредника у цјелопрепоручити joj да приступи Савезу, јер ће у њему наћи јаче купном друштвеном склопу. материјално упориш те и потребне упуте. Не улазим подробПодизање нашег заосталог села у култрном и привредније у саму бит задругзрства, јер ће о том бити говора у поном правцу света je дужност свих нас, које je овде окупила себном реферату, ja жепим само да нагласим да je задругарвелика и узвишена идеја — идеја Гајрета. ство у свима напредним земљама играло и игра одлучну улогу у питањ у пољопривредног прогреса. Желим да нагласим и то, да je сва помоћ, коју држава и бановина намјеравају давати за унапређење пољопривреде, намијењена у првом реду задругама, na je и то један важ ан разлог да се задругарство прошири и међу муслиманима. Има још безброј путева и начина да се муслиману noљопривреднику помогне да се заједно с осталима економски диже и јача, али их je немогуће овдје побројати. Овакав рад Гајрета цијама je свих народних државни брод и којима свих дијелова народа и и његових јавних радника у интени државних трудбеника, који воде je на срцу добробит и благостање сјај и величина државе, na поред удовољења својој патриотској дуж ности и савјести сигурно je да нам у раду неће мањкати и морална и материјална помоћ као ни заслужена хвала и признање од свих мјеродавних фактора. Изврш ујући овај задатак Гајретовог програма добијамо тек онда право на назив Гаретових јавних радника, na не само то, него оваковим својим радом и доћи ћемо најсигурније до оног степена културног развитка, који ће нашем заосталом дијелу народа осигурати бољи економски напредак и сретнију будућност. Завршавам с позивом: Прегнимо браћо на овај патриотски посао и одужимо дуг своме роду и отаџбини! И овај реферат je пажљ иво саслуш на, и референт награђен одобраваљем. Послије госп. Б исера предсједавајући je дао ријеч госп. Б ећ и р у Галијаш евићу књиговођи при банској управи и бла- Једно од најмоћнијих средстава помоћу којих су се дигли најкултурнији народи на свијету јесте — у з општу народну просвјету — и земљорадничко задругарство. Mano има заиста друштвених творевина које би тако примале живот сељака као задругарство. Његов рад у кући, његов приватни живот, одношај према свијету изван његове куће, његова религија и традиција, његово назирање на свијет, све je то тангирано задругаством. Није онда никаково чудо, да je оно могло за кратко вријеме препородити малене сиромашне земље као што су Данска, Ирска и т. д. Крајње je вријеме, да се почне већ једном озбиљно радити на ширењу земљорадничког задругарства међу муслиманским елементом. Услови за овакав рад су ту: Тежак je напустио своју породичну задругу, na je инокосан. Он je осјетио потребу неке нове заједнице, која ће ra инокосна и патријархална помоћи у вртлогу нових начина приређивања, гђе могу играти улогу само економски и ф инансијски јаче јединице. Наш тежак, какав je, неписмен, непросвећен, неће моћи провести овакову широку организацију, која почива на самоуправи најмањих јединица без помоћи своје интелигенције. Међу муслиманском интелигенцијом пак веома je мало људи који би познавали у пуној мјери рад ове врсте. Истиче се само од себе питање задруж них раденика, задр уж них специјалиста, људи, који ће у танчине проучити целокупан рад на подизању задругарства са свим његовим финесама, целок уп ну његову унутарњ у структуру и целокупно техничко уређење појединих врста задруга. А к о би Гајрет успио изнаћи неколико школованих људи, агронома, или лица других звања, који имају нарочиту љубав за задруж ни рад, na �Да их одашаље на страну, гдје je задругарство у највећој висини — у Данску, Њемачку, Чехословаћку и т. д. да се онде усаврше у задругарству, већ с тиме би Гајрет много учинио за задруж ну ствар. Јер, господо, ми морамо брзо радити. Много смо изостали. Морамо настојати да пут до коначног циља скратимо, користећи се преко ових људи искуствима која су стекли други напредни народи, муком, радом и жртвом. Не мислим при томе да ћемо моћи једноставно копирати и no извесном шаблону радити овај посао. To je немогуће с обзиром на прилике, терен, људе, културни ниво нашег муслиманског тежака и т. д.; јер ма колико једна установа код једног народа била усавршена, у примени код другог мора доживјети извјесне модификације. Установа не смије окивати живот, већ му се мора прилагођивати. Живот мора бити главни принцип. Ш то он тражи мора се извршавати. Кредитно задругарство je најједноставнији облик задружни. С миње ће се морати почети не само што je оно најјефтиније. Тежак треба за своју привреду јефтин и дугорочан кредит. Taj му може пружити само добро организовано кредитно земљорадничко задругарство. Оживотворењем Аграрне привилеговане бгнке олакшаће му се да оно изврши овај свој задатак. Неколикр муслиманских средишњих земљорадничних задруга које je организовао и које води Савез Српских Земљорадничких задруга у Сарајеву добро раде и показују напредак у сваком правцу. Муслимаиска насеља no селима су гушћа и нису сувише растурена na. то у неколико олакшава рад. Оне су Рајфајзеноаог типа као ш то.су коначно и све задруге које je организовао и водн споменути савез, na ће no овом узору ваљати и даље радити. Главна je карактеристика овог типа задруга: самопомоћ и самоуправа. Задругари јамче солидарно. Чланови управног и надзорног одбора не добивају за свој рад никакову награду. Преко ових кредитиних задруга моћи ће се развијати дух задружни, ш ирити задружна свијест и учвршћивати појам задругарства уопште. Оне ће нам бити у једну руку школа у којима ће се наш примитивни тежак приучити раду у заједници, научити што je то самопомоћ, што je то самоуправа, што je то узајамност и солидарност — један за све a сви за једног. Дјелокруг рада једне овакове задруге треба да je што већи, али не треба и не смије да пређе границе међусобног познавања. Ш то већи број задругара, јача задруга, a што јача задруга то ће бити способнија за живот и кориснија за задругаре. Јача ће задруга бити кадра саградити задружни дом, платити пословођу који fce онда свршавати послове око вођења задружних књига, a међу више чланова лакше ће бити наћи писмене људе, који ће ући у управне и надзорне одборе и тако водити задруге путем напретка. Када се организује кредитно задругарство ваља ће постепено прелазити и на друге задружне облике. И у крипу кредитних задруга могу се обављати извјсени послови у облику подзадруга као: набавка пољопривредних справа, сјемења, вјештачких ђубрета, најнужнијих животних намирница, заједничка продаја жита, млијека и т. д. Ово би у неку руку био препазни пут ка сложенијим задружним облицима: потрошачким, произвађачким, набављачким и т. д. Паралелно са овим ишао би рад на оснивању специјалних задруга: сточарских и живинарских селекцијских задруга, житарских, мљекарских, воћарских, машинских и т. д. Свим овим задругама ма кога облика оне биле потребан je капитал и то властити слободни задружни капитал. Задругарство се не смије ослањати на туђу, несигурну, na коначно ни на државну помоћ. Властити слободни задружнк капитал ствара се ситним новцем задругара: улошцима задругара код задруга, удјелима задруга код савеза, сталном и ситном штедњом, те већим улозима на штедњу. Ha овај су начин сва велика задругарства као чешко, словеначко и сва она задругарства средње Европе дошла су до своје данашње снаге. Важније него сами капитал за напредак једне задруге je задружна свијест сваког појединог задругара и свих задруга укупно. Свијест о заједничким интересима, осјећај солидарности, јасни задругарски циљеви и чврста воља да се они постигну, држи задругарство и даје му већу снагу од оне коју капиталистичким удружењима даје капитал. Задругарство je само стога што je имало у себи те вредности могло постићи оне лијепе успјехе које je већ постигло и у нашој Крал>евини, a који су још далеко љепши и далеко већи у земљама које су имале више прилике за свој привредни и културни развитак. Само тим je, и ничим другим дошло задругарство до значаја који има данас у привредном друштвеном и културном животу готово цијелог културног свијета, јер му није стајао на располагању готов капитал. Своју снагу и своју будућност гледали су задругари западне и средње Европе у себи самима, у онима ситним појединачним моралним и матгријалним снагама које су путем задругарства повезали у једно и кренули једним јединственим смјером. Они су добро знали да требају најприје нешто створити и то ојачати, na од тога очекивати помоћ и корист. Ову истину морамо знати и ми и no њој се управљати, у нашем раду на подизању земљорадничког задругарства међу муслиманским тежачким свијетом. Задруге нису само привредне установе него више културне и моралне установе које имају да препороде наше село. Стога се у задруге примају само они најчеститији домаћини. Задругарству je намењен и тај задатгк да врш и утицај на морални и умни развитак својих чланова. Оно, оснивањем књижница и читаоница, јавним предавањима, треба да се свим силама бори против пића и хрђавих обичаја, предрасуда и заблуда ма које врсте, јер су то зла која коче напредак нашег села. Са овим нису ни из далека наглашене све оне користи које носи са собом добро организовано задругарство селу и сељаку. Но и ово je довољно, да увјери сваког од вас, да je пријека потреба да се одмах почме са радом на ширењу задруга међу муслиманским тежачким свијетом и да тај рад сматрате својом светом дужношћу. Будите увјерени, господо, да ће сваки од нас послужити најбоље друштвеној цјелини ако пригрлите задружну мисао и порадите на оснивању, помагању и подизању задругарства. Без земљорадничког задругарства не може се замислити напредно село и напредна пољопривреда, a без тога ни напредан народ ни напредна држава. У нашој бившој Босни има три савеза земљорадничких задруга: српски, хрватски и југославенски. Српских земљорадничких задруга у нашој бановини има 57, хрватских 27, a југославенских неколичина и скоро су све пропале, као што je пропао и Савез у Сарајеву. Задруга када се оснује не може сама егзистирати, него мора приступити неком Савезу, разумљиво оном Савезу, који je најјачи. У нас je најјачи српски, Савез земљорадничких задруга у Сарајеву, и он броји преко 200 задруга на територију бивше Босне и Херцеговине. Овај савез за ову бановину има своје повјереништво овдје у Бањој Л уц и и у овом повјереништву су наше најјаче личности у том погледу те су врло добра гаранција за усјпешан рад. Ово повјереништво кани t o ko m овог љета провести живу акцију на ширењу задругарства. Добро би било када би Гајретови раденици ступили у везу са овим повјереништвом. Увјерен сам, да би нашли потпору a то знам позитивно како код Савеза у Сарајеву тако и код људи при овом повјереништву у Бањој Луци. Задруге које оснујете могу носити име које год хоће a прикључити се могу Савезу којему год хоће. Вјерујем, да нећемо дуго чекати, када fce доћи вријеме да се уједине сви 143 �ђви саввзи. Господо, имајте у виду да 'ле Држава у главном разнолике помоћи за подизање сељака давати прено задруга и тано ke сељака силити у задруге. Ja поновно подвлачиж, да требамо брзо радити, зато имамо много рлзлога. У то име желим Вам сретан услјех! Па иако je протекло доста времена, нако су већ прошла 4 реферата, конферснција je наставила рад с пажњом н као посљедњи референт пр и првом д ијелу ових Гајретових конференција иступио je предсједник мјесног одбора .г инж. Суљага Салихагић са својим рефератом »0 Гајрету п раду за Гајрет« (донесен као други чл анак у данашњем броју). Овај je реферат саслуш ан са нарочитом пажљом и мјестимично прекидан с одобравањем. П ри концу je скупштина велнким аплаузом поздравила г. Салихагнћа. Рали и сВоју ћелику оданоСт и благОдарност нашсм шеном заш титнику Њ . Kp. Впс. Престолоиаследнику Петру, онд чијим окриљем Гајрет може да развпје и разв и ја своју благотворну дјелатност (сви присутни кличу »Живио Пре. столонаследннк!«). Ми смо, господнне Б ане, манифсстовалв и своје признање u благодарност госо. Предсједнику Краљевске Владе и гооп. М иш стру Прогајете, који св Hajseho« пвжњо« прате и п о м ж у рад Гајрега ово лултуриог и еи . номског подизања муслиманске омладине н а школааза в аа. натима. Сада долазимо, господине Б ане Вама као највишем представнику Краља п Краљевске Владе у центру босанске Крајине, у нашој шехер Башој Луци, д а Вас поздравимо, да Вам захвалимо н а пажњи према Гајрету и д а Вас замолимо, да и даље поклаљате Гајрету сву своју драгоцјену пажњу. Надамо се, господинс Бане, да ћетс прнмитп к срцу ове наше смјерне изразе благодарности и оданостн, n a Вас још једном поздрављам у име Гајрета са »живно Ban«. Сви присутни 1сличу три пута »живио Бан!«. При концу се конференције јави о за ријеч најприје Гајретов повјереннк из Ц азина г. М устафа Зухрић. Ои je нарочито подвукао лризнањ е мјесном одбору у Бањој Л уци око припрем аљ а и организовањ а ове забаве и манифестације, истичући како je јсдан бањ алучалин рахм. Атиф еф. Б ахтијаПослије г. ииж. Салпхагића, чије je ријсчи спслушао с ревић као негдашљи котарски предстојник у Цазину учинио пуном пажљом, господин Ван Мнлосављевић се захваљ ује ua велике услуге тамошњим К рајнш ницима у културном и caoi ,-у к азан о ј му пажљ и Гајретових раденика, noja му je веома браћајном поглсду, na je и Гајрет прош ирио међу тамошњнм пријатна. Напомшве како je пратно вазд а с највећом пажснијетоЈГ. Зато сматра, д а и садан.е водство Гајрђта у Баљој њом Гајрета и то још у доба док нисмо били уједиљенп Л уци треба д а у истом правцу ради и да- впсокчг^игне зау' зајСЛНИЧК0ј, великој Отаџбини. Гајрет je в азд а био љему стпву Г ајрета н а К рајини, око које ћемо се> сви радо од најсимпатичнијих удрулсења. П озива еве Гајретове У свом другом д ијел у говорљ г. Зухрић подвргава крираденике, да наставе рад n a подизању муслиманске омладине na добро Краља и Отаџбине. У позорује парочито, да тици ем аници пацију неких м услиманскпх ж ена, што један Bchii дио скупш тине jionj^aha са нелагодним расположењеп, Гајрстовн раденици пазе и na то, како се у Гајретовс редове док јед ан мањп дио му одобрава. ne би увуклн неки елементи, којима Гајретова идеологија није уцјепљена у срце, него који xohe д а под фирмом ГајПри концу се јављ а з а ријеч г. А л и/б ф . Капиџић, који рета боље дросперирају. Господин Б ан истиче вслики успјсх, предлаже, д а Гајретов ^дбор иГСба спма скупш тина закључи који je ностигла Гајретова забава, наглаш ујућн нарочито, да и зпмолн надлежп«'В лаотп, д а се у Бањ ој Л уци оснује виш а je то неоспорно најуспјелија забава, која je одрж ана у Г>лж епска стручна школа, што се једногласно npnua. љој Луци. ^ Посјета делегата Г. M U l i 1 Господин Б ан жалн, што не може д а прими Гајретове Пошто je било прпмакло врпјеме од 4 и д о , сата п.1 п., раденике у већим и ширим просторијама, n a се н ада да he к а д а je б ила одређена посјета код Б а н а Врбаске баноииие, то наскоро бити к ад се изграде бански двори, који he догоеподина М илосављ евића, то Предсјсдник г. Салихагић постојно репрезентиратн врховну Краљ евску управу Врбаске зива све прнсутне д е л ^ а т е н а ту м аниф естацију — истичући, Бановине. д а се послије тога наотаве конференције у Гајретовом Дому. Говор господииа Б ан а бно je најпаж љ ивије саслуш ап п како би се н н а тај иачин одало прианање самоме друш тву. учинио дубок утисак на све присутне. Господин Б ан се je Овај се предлог пр им а једногласно и сва су се господа упупослије тога опростио — праћен са поклицима, као и при тилн у Краљ. Б анску управу, гдје их je у одређено вријеме доласку. прнмио у свом кабинету најсрдачније госп. Б ан Светислав Послије тога су Гајретови делегати, зејдено са пријатеМ илосављевић. К абпнет господнпа Б ан а бпо je претијесаи за љнма Гајрета и з Баљ а Л уке упутнли се к роз град преко миогобројне делегате, тако к а д а je госп. појавно се у кабиврбаског моста у Гајретов дом (конвикт), гдје су билн најнету, дочскаи са бурним »Живно Бан« јед ва се могао креприје погошћени чајем, a онда наставили д иск усију no питати заокруж ен Гајрстовим рад ннцим а Врбаске бановине. Готањима, о којима je реферисано у сали Нар. Универзитета. сподина Б а н а je no овлаш ћењ у свих присутних поздравио предсједнпк м јеспог одбора бањалучког г. ннж. Суљага Салихагић овим ријечима: Господине Баие! Kao п р едсједнику мјесног одбора бањалучког, мени je зап ал а врло угодна част и дужиост, да Вас, првога Б а н а Врбаске бановине поздравим у име свих Гајретових рад еника и пријатељ а подчињене Вам бановнне. В јерни својим традицијама, к роз које je Гајрет живио, радио и дјеловао 27 година — трад нци јам а које су биле вазда упућиване з а добро и слободу народа, з а добро и вјерност Краљ а и отаџбине Гајретови р аденици прпхваћају ову прву прилику, д а се поклоне своме првом Б ан у великом пријатељу Гајрета, о чему сам се кроз ово кратко вријемс ваш ега боравк а у наш ој средини толико п у та увјерио. Прије ове нагае маниф естације, ми смо господиие Б ан е малифсстовпли у сали пародног универзитета наш у вјериост и оданост своме Краљу и највећем пријатељ у Гајрета Њ . В. А лександру I. (сви прнеутии клпчу громко »живпо К раљ «) Ми смо сви мапифесто- 144 Прн овим дискусијама je иајвиш е третирано женско питање, ал и пошто су се при овој теми назори разилазили, то je на предлог предсједника инж. Салнхагића прекинута дискусија no овој темн, препуш тајући свакоме појединцу, да on у кругу своје породице реш ава то питањ е како пајбоље зпа, и како најбоље мисли д а ће удовољ ити својој породици. To питање, истиче г. Салихагић, не може се сматрати као неко нарочито Гајретово питање. »Гајрет ж елп н xohe да даде помоћи за образовање н национално освјеш тење нашег цјелокупног друш тва, na и женског, којему je наш а помоћ у томе погледу нарочито потребна. A д а ли he наш е жене бити покрривене или откривене, то мислим д а je спорсдна ствар. Главно je, д а се наше жене образују, д а се љпма скине копрена са душ е и са ума. У томе правцу Гајрст xohe и мора да ради. Сви су се присутни сложили са овнм гледнштем, na се je затим прешло n a друге теме, нарочито na просвјеhnnan.c натпих ширих маса. �Дискусија je наш ла свога иаражаја у резолуцији, коју при концу доносимо — и тако je око 8 сатн н а вече завршен а ова значајпа Гајретова забава и манифестација. Највећи дио делегата са стране са предсједником бихаћког одбора г. Реџићем отпутвоао je исту ноћ 9. марта кућама __испраћени н а станици од Гајретовог Мјесног одбора и многобројних Гајретових пријатеља у Баљој Л уци. Ha брзојавни поздрав Њ . В. Краљу примио je предсједиик Мјесног одбора г. ишк. Салихагић од Министра Двора ово писмо: Господине, Примивши са задовољством изразе оданости поднесене са скупштине друш тва Гајрет за Врбаску бановину у Баљој Луци, Његово Величанство Краљ благоволео je нареднти ми, да изјавим захвалност учесницима скупштине. Б е о г р а д , 11. м арта 1930. г. М инистар Двора: Б. Д. Јефтић, с. р. Р Е З О Л У Ц И Ј А Д Е Л Е Г А Т А М Ј Е С Н И Х О Д Б О Р А И П О В Ј ЕР ЕН И К А В Р Б А С К Е Б А Н О В И Н Е Д О Н Е С Е Н А H A К О Н Ф ЕР ЕН Ц И Ј А М А О Д Р Ж А Н И М У Б А Њ О Ј Л У Ц И 9. М А Р Т А 1930. Г. 2. Д а je број неписмених у муслиманском дијелу нашег народа највећи и да je томе донекле криво конзервативно схватање наш их маса a нарочито сеоских, које треба у том правцу просвјећивати. 3. Д а се настоји како би рад наших читаоница и осталих друш тава био од користи народу, a престао бити обичним каванама и играчницама. 4. Да има један огромвн број великих муслиманских села у којима нема школа, na упућује своје апеле мјеродавним државним властима, да воде рачуна о овоме факту и да отварају школе у оваким селима. 5. Д а се умоле државне власти, да отварају no градовима што више стручних школа, a ло селима домакинских. 6. Да се у Бањој Л уци отвори што прије виша занатсна стручна школа, чија je потреба неминовна. 7. Д а надлежне државне власти упуте апел чиновницима и имамима матичарима, како би се што више заузели на ширењу Гајрета и његове идеје. 8. Да се стриктно провађају законски прописи о облигаторном похађању основних школа на сву дјецу оба спола, и да се строго поступа против родитеља, који о томе не водр рачуна. • 9. Да се у наставу основних школа уведу предмети из пољолривреде у интересу припремног стручног образовања. 10. Да се исто тано у интересу даљњег пољопривредног стручног образовања приступи што прије оснивању пољопривредних школа, a нарочито типа зимске школе no примјеру Делегати свих мјесних одбора као и повјереници Гајрета у Врбаској Бановини на својим конференцијама одржау Чехословачкој и Њемачкој. ним на дан 9. марта 1930. г. у просторијама гимназије и Гај11. Да се апелује на све јавне раднике да задружној ретова дома у Бањој Л уци након саслушања свих реферата /'Јјкф ф Г м е& у муслиманским пољопривредницима посвети веку донијели су ове закључке: уп ућ ујућ и их на оснивање заједничких задруга са 1. Да je питг.ње просвјећивања муслиманских маса пажњу, кадницима других вјера. питално питање свих Гајретових рад.чика, na позивају све Предсједник: пријатеље нашег народа, да обрате сву своју лажњу овом пиИнж. Суљага Салихагић с. р. ташу. ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Гајретове приредбе ‘О Велика Гајретова забава у Бијељини Свакоме je овдје познато, д а само Гајретова забава својом отменошћу, својпм сјајем и љепотом може да скупи најотменији м услимански свијет, да се нађе заједно ту поћ и да овии манифестује своју велику љубав према иашем Гајрету. Тако je и забава, коју je приредио Мјесни одбор Гајрета у Бијељ ини 8. марта т. г. у свим просторијама хотела »Дрина« била многобројно посјећена, a успјела je у сваком погледу изнад сваког очекиваља. И ову забаву као и досада посјетило je отмено муслиманско женскиње и то у толиком броју, да je само оно заузело преко половине иначе простране и укусно декорисане сале. Многе од њих истицале су се љепотом својих хаљина, да су се могле такмичити са тоалетама дама већих градова. Међу бројном отменом публиком запажен je срески начелник г. А лександар Р ајковић са госпођом, који je иначе познат као великн пријатељ Гајрета; претставник Сокола г. Др. Ацо Богдановић; претставник Просвјете г. Стево Николић; претставннк Н апретка г. Др. Вл. Чалдаровић; претставница Кола срп. сестара гђа Поповац п многи други. Kao прва тачка програма била je пјесма: Краљевићу Петру, коју je декламовала мала М аида 'Бумишпћ, ученпца II. разреда осн. школе, која je својпм гласом п лијепим нагласком задивнла све присутнс, те joj je лублцка дуго аплау- дирала. Иза овога ступила je на бину врло симпатична гђица Јелена Петрик, сврш ена учит. приправница, n a je својим лијепим гласом отпјевала соло Д. Фенков: У кор: Гдје си душо, гдје си p a n o . . . у з пратљ у г. Др. Вл. Чалдаровића на гласовпру п то тако складпо п прецизно, д а аплауднрањ у иије било престанка. Kao трећа тачка програма бпо je дијалог: »Дјетињарије«, које су извеле двије златпе мале дјевојчице, ученице I. разреда осн. школе Р ази ја Берберовић и Халида Фидахић. Овај дијалог изведен je одличпо, те je многоме посјетиоцу оросио очи, гледајући и слуш ајући, како ове двије мале ученице изводе овај комадић лијепо и складно. Послије овога дијалога, који je такођер награђен дуготрајним аплаудираљем, ступа опет н а бину гђица Петрик, д а као четврту тачку отпјева: »Стојанке« уз пратњ у г. Др. Чалдаровића н а гласовиру. Пошто послпје прецизно и са одличним успјехом отпјеване пјесме није било к раја ни конца аплаудирањ у од стране публике, то je гђица Петрик морала д а отпјева једну севдалинку, која je такођер награђена дуготрајним аплаузом. Док je публика аплаудирала уручио je потпредсједник Мјесног одбора Гајрета г. Мухамедбег Прељубовић, гђпци Петрик лијеп букет цвијећа, увезан једном днвно везеном марамом. Послије овога дош ла je као пета тач ка програма: Севдалинка: »Два су цвијета напореду р а с л а . . кој у je са завидним успјехом соло отпјевао Ш евко Х амзпћ, a н а сазу га je пратио Мехмед X . Бегаповнћ. Ha дуготрајно аплаудирањ е публике, отпјевана je jom севдалинка: »Диздар виче са бијела града?. С овом je пјесмом заврш ен први дпо програма. 145 �Надаље, дмп« враЈш прзвослапни давалп су псти д м Kao други дно програма вграла се актовка од Лхмеда забаву, na хал се н ова о м н о с т узме у обвдр, опда су р(. М урадбеговића: »Мухаџирн«, коју су чланови шпортског клузултати Гајретове забаве впше иего од л ш пи. ба »Зоре« одиграли такођер са завидним успјехом и то тако, Моралпа страна забаве je испала изнад сваког очекива. д а би била грехота, д а се неки дилетапт покуди, a неки поља. Нашн тежаци муслимани и з свих села придолазили Су хвали, је р су свн играли одлично. С овим je заврш ен први и већ иза подке у грудака, a окп пз Б уљ аиа и Саница д0ђ0Ш|, други дпо програма, који je својом разноврсности поједпних сватовски н а колпма у пмоРИп «« бајраатарод n a д е а , „ тачака пружио публици као никоје године до сада угодан сврставши се у дворедове, продефиловаше чарпшЈом n a лел , ужитак. са државпом заставом n својпм врпједппм ииаип м а Карадк. Н акоп програма настала je лијепа и анимирапа забава, ћем и Субашићем. која je трајал а до јутра. И гранку je отворио потпредсједник Значајно je, д а je забава имала сеоски колорит, n a нам Мјесног одбора Гајрета г. Мухамедбег Прељубовић »Србпјанje то као скромним Гајретовим радницим а највећа сатисфакком« са rocnoboM среског начелника г. Рајковића. д и ја јер смо наш тежач1Ш свијет упознали са Гајретом д п.еН арочиту паж њ у посјетиоца забаве привукла je и ове говим радом на културно-просвјетпом прид изањ у нас му. забаве као и досадаш њнх забава богата томбола, која се веслимана. Осим тога дпјелп je програм изведен од нас лично ћипом састојала и з ручних радова, к оју дароваше з а ову заи без ичије помоћи, што je за нас вели к к орак унапријед, баву угледне м услиманске госпође и госпођице. Оспм овога јер сада не морамо извап наш е средине траж и ти ж енске дИмноге грађанке послаш е n a ову забаву много бифеа. летанте или трагати за игроказима без ж енских лица. К ако чланови Мјесног одбора Гајрета тако и Гајретови »Омербег Љубовић« од В ладислава Тмуш е п риказан je пријатељ и нису ж алили тр у д а око приређивањ а ове забаве, n a опће задовољство, захваљ ујући мару и труд у наш их диa нарочито треба истаћи рад з а ову забаву гђе Ш ефке х. летаната., a нарочнто нашпм младпм трудбеницама гђицама; Пашић, познате Гајретове раденице, која je прије забаве na м јесец д в а д ана обишла муслиманске госпође и госпођиде и »Бисерп, Х ајрији и Паши Филиповић, које су с а много смисла и разум и јевава извеле своје улоге. одредила ш та ће која израдити за Гајретову томболу, a пред Мала Зарф и ја Филиповић рецитовала je п јесм иду »Споаму забаву сама опет све те предмете покупила и -ередила. роче« тако вјешто и лијепо. да je многима сузе натјерала. К ад се овоме још дода то, да je спомепута госпођ.Осама поНакон свршеног дрограма настало je братско весеље уз ку пил а обилан бифе и сам а га н а забавгЈ - продавала, онда свирку наших тамбураша н угодаи разговор са наш им сељаодбор овим см атра г ђ у П а г а џ ћ својом десном руком. Х вала дима, који су чинили преко четири петине публике. joj! Исто тако о^бор дукује вели ку хвалу гђици Јелени Петрик, сврш еној учит. прш ц)авници, к о ја je н а молбу одбора М атеријални ефекат забаве био je одличан, јер je бруто најприп равније п ристала да увели ча наш у заб ав у сво јо м пјеприход износио 8196.25 Дин. те одбпвш и расход од 1193 д.исмом. Одбор се захваљ ује и адвокату г. Др. Чалдаровићу, који пара, чисти приход био je 7003.25 динара. К ад а се има n a уму, и овај пу т као и уви јек досаДаПтоказа своју највећу приn g 'je -га свота добивена огромном већином од наш и х тежака правност, д а н а главбвиру пратп гђпцу Петрик. из приноса од 10 до 20 динара и да n e сад рж и к акв и х крупОдбор зах ваљ у је и многобројним прплагачима за томнијих ставака, онда још виш е одскаче успјех забаве у оба болу, бифе као и онима, који оспм улазн ице приложише свој правца, јер je и материјална страна забаве искљ учиво дјело добровољни прилог. Н апокон се одбор захваљ ује свима понас самих — наших тежака. сјетподима, који посје^Дше у ожако лијепом броју ову иашу Бифе, који дароваше наш и чланови састојао се je из годишњу забаву. —i З а овакав успјех Главни одбор je захвамного разноврсннх бираних слатких и сланих јел а, к о ји je уз л ан цијелом одбору у Б ијељ ини, n a челу са н>еговим вриједбагателну дијену посјетиодима лруж ао лијепу закуску. иим предсједником г. Дауговићем. којп се убраја међу најОвдје дјелује једна фирма з а експлоатацију дрвета, na активнпје Гајретове одборе, и ове године као и досад, ne показа д а зн а за Гајрет као за Гајретова забава у Бос. Петровцу остале установе, којима се сваком згодом с а доприносом М јесни одбор Г ајрета -у Boe. П етровцу приредио je бајјавља. рам ску забаву на 2. м арта т. г., a омладина je приредила женВриједном повјеренику Гајрета г. Б егановићу, судији г. ск у м услим анску забаву 4. м арта i . г., која je као и први Спахалићу н учитељу г. Б ади ћу као и њиховим сарадпидипут, коју je приредио повјерепик Гајрета. врлб дборо успјела. ма око приредбе забаве, нека je хвал а n a успјеху, који je Програм забаве био je слиједећи: најбоља награда за уложегаг труд. Ч лан Гајрета 1. Д. Јенко» С ијај, с и ја ј солнчице, пјева муш ки збор. Врло успјела Гајретова забава у Вареш у 2. Д. Је н к о : Сеоска лола, пјев а муш ки збор. 3. М. Б а ји ћ : П лава гробпица, декламује X. Керановић. Мјесни одбор Гајрета у Вареш у приредио je н а дан 2. 4. У. Ф рајт: С унце јарко, соло пјева гђа 0. Вајзовић. марта о. г. своју годишњу забаву са одличним резултатима и »Оба глуха«, ш аљ ива игра у 3 чина од С. Казазовића. у моралном и у материјалном смислу. Д еклам ације: ШанИ гранка, ш аљ ива пош та, коријандоли и лицитација серџаде. тићсво »Ново поколеае« и Б ојићеву »Плава гробница« изОбје забаве успјеле су и морално и материјалпо, те je чивели су успјешно двојица Гајретових питомаца. Позоришпи оти приход био м уш ке Д пп. 2.660.— , a женске забаве Дин. комад »Хасапагиница« од Вл. Тмуш е извели су чланови Гај371.25 рета, Југословенске читаонпце и М услиманске читаонице таГајретова забава у Кљ учу ко добро, д а je публика била задовољна и бурним аплаузом Овогодишља Г ајретова бајрамска забава одржана први одала дилетантима признап.е. Послије заврш еног програма д ан за све, a други д аи з а ж епе, д ал а je одличне како моиграпка je потрајала до д апа уз добро расположењ е посјетиралне тако и м атеријалпе резултате. оца, a у међувремену je формално разграбљ епа богата томПоготово к а д се у вал ш околност, да смо je одржали у бола, ш аљ ива пошта и т. д. Ha забави je било толико посјете, м аленој дворани овдаш њ е осиовне гаколс, која бијагае премада су просторије Југословенске читаонице биле препуне. Пол с н а д а иаједанпут прим и велики број посјетиоца и да смо ред отмеие нублике из Вареша, n a забави je зап аж еп и лијеп је д ш ш изл аз наш ли у том, што смо већ готово при почетку број сел>ака, што ће несумњиво повољно дјеловати з а ширепрограма одлучнли програм тс всчери двапут извссти и тако ње Гајретових идеја n a селу. Осим тога посјетиле су ову заемо и том недостатку избјегли, располовивш и поојетиоце у баву и добар број муслиманки што до сада пије био случај, д вије групе. — a што je хвале вриједно. 146 �Kao делегати Главног одбора Гајрета, н а забавн су били присутни пз Сарајева гг. Зилџић, Тафро и Косовнћ. Чист приход ове забаве доиио je Гајрету лијепу суму од готових округло Дин. 13.000,— a међу миогобројпим прилозпма пз м јеста и са страпе, примљен je и прилог предсједника владе г. Ж ивковића у износу од Дин. 300.— . Мјесни одбор Гајрета изриче своју топлу благодарност свима онима, који припомогоше било моралпо, било материјално, овако одличном успјеху ове забаве. Нарочита благодарпост иде Југославеиској читаоници, која je ставила све своје просторије на располагаље з а ову сврху, a исто тако и члановима-цама речене читаопице као и Муслиманскс читаонице, који су се ангажовале за успјех ове забаве. Једнака хвала и дамама — муслиманкама, које су се ангажовале за прикупљаље ствари за томболу и бифе. Д а je забава овако одлично успјела, припада велика заслуга поред осталих и мјесном учитељству грађанске и осповие школе, које je учлањено у Југословенској читаоници, a које je овом приликом видно манифестовало своју љубав за Гајрет. И Главни одбор je захвалан на оваком успјеху Мјеспом одбору Гајрета у Вареш у н а челу са агилним претседником г. Плевљаком. Исто тако Главни одбор дугује захвалност вриједним народним учитељима. Може се рећи, да од ове сезоне још нијсдиа забава није тако весело п расположено прошла, као ова Гајретова забава. Забаву су посјетилн порсд среског и градског начелника, командант мјеста, предсједиик мјеспог одбора удружења рез. официра и ратнитса, подначелник те сва елита наше мале вароши. Д а je ова забава добро успјела показује цифра укупног прихода која износи, како сазнајем, преко Дин. 13.000.— Како моралном, тако и материјалпом успјеху ове забаве имаде се приписати цјелокупном приређивачком одбору, а нарочито предсједнику г. Абдаги Кучукалићу, који je заједно са г. Смајлагом X. Мехмедагићем више дана сакупљајући прилоге пропагирао идеју Гајрета. Такођер je вриједио особите хвале заузиман.е управитеља II. мјеш. осн. школе, који je заједно са споменутим учитељицама око што боље припреме програма предано радио. И ова забава je једап доказ д а се je идеја Гајрета у пашем граду почела озбиљпо ш ирити и да je све всће разумијеваље за хумане циљеве нашега »Гајрета«. Желим овом одбору истрајаље у његовом раду и даљљи успјешни натгредак. Посјетилац забаве и пријатељ Гајрета. Гајретова забава у Јајцу одржана je 2. марта на Рама- зан-Бајрам и . т о ^ а мушкарце, а 3. марта за женскнње. Гајретова забава у Брчком. Забава je успјела морално и материјално добро, а успјех би био још већи да истодобно нису у граду одржаване још У суботу 8. о. мј. приредио*- je — као и Главни Одбор двије забаве. Гајрета у Сарајеву — и Мјесни одбор Га|рет& у Б^чком своју — Зист приход ове забаве износи 2.140.— Дин. велику годишњу забаву. Све тачке програма изведепе су н а свеопће задовољство Још прије 4 педеље почело се убрз^но радити и при- / публшсе. премати, да би забава у сваком погледу пајбоље уевјела. ВриМјесни одбор у Јајц у и овим путем најљепше се захваједни одборпици пододбора на челуЈж, гфедсједником г. Абљ у ј^ с в н м а гг. дилетантима те приређивачком одбору н а њидагом Кучукалићем, као и прдређивачки одбор, уложили су сав свој труд. радили марљиво и интензивно, тако. да je г а и ^ '' ховом неуморном и устрајном раду. Уједно се захваљује свој гг. поојетиоцима и прилагачима забаве. хов труд био окруњен великим ^спјехом. Beh у 9 сати дворана хотел »По^авине« бжла je пупа Гајретова забава у А втовцу одржана je на први дан Рапублике. Дворана je била веома укусЖ к декорнсана и расвимазанског Бајрама, те je обзиром иа само мјесто добро успјејетљена, захваљ ујући труду агилног члана г. Ибрахима Шала, јер je чпсти приход забаве изнио 1.989.— Дин. бића. Програм je био биран, а изведен je на свеопште задоЗ а добар исход ове забаве треба да се захвали пожртвоввољство публике. ном раду омладине-дилетаната. а нарочито режисеру забаве Почело се je са декламацијом Њ . Вис. Престолонасљедт г А лији Пашићу, те г. Ш ерифу Хасанбеговићу и Муји Ханику Петру — Протектору Гајрета, кој^ je сјајно извео Бах санбеговићу, који су се бринули, да забава успије како морија Ливодић, уч. П. мјеш. нар. ocft. школб. У пш граму je рално тако и материјално. такођер судјеловао подмладак Југословенског Сокола прика завш и тачку »вјежба са пушкама«. И мјесно пјевачко' дру Гајретова забава у Г ацку одржаиа je о Рамазанском штво »Хрват« увеличало je програм, отпјевавгаи двије лије Бајраму и успјела je изнад сваког очекивања. Чист нриход ne пјесме »Јадранско морје« и »Мекам«. Нарочито треба ис забаве био je Дин. 3.113.—. Све тачке програма изведене су таћи радост гостију (публике) када су ученици-це II. мјеш. прецизно и са разумијеван>ем. осн. ппсоле пјевали напте »Каришик пјесме«, које je припраСјајан успјех бајрамске забаве у Челићу ви ла учитељица гђица В алерија Репнћ. Ове je пјссме у главном водила гђица Д иш ија X. Мехмедовић својим милозвучНа 2. марта о. r., први дан Бајрама, у вече, одржана je ним гласом, која je бурним аплаузом била присиљена два прва и врло успјела Гајретова бајрамска забава у просторипута опетовати, своју соло пјесму, тако да je публику довела јама Нар. основне школе, са позоришним комадом »Лукав до врхунца расположен.а. Н ајзад je одигран комад у једном опанчар«. Kao предигра наведеног комада изведено je слијечину »Игра среће« у којем су судјеловале вриједне учнтедеће: љице гђпце Розина Лозић и Љ убица Раић. те стари искусни 1. Поздравна ријеч и кратак приказ Гајретова рада у дилетантп Хампд X. Мехмедовић. Фехнм Сејдић. и Мујо Мопрогалости, садашњости и у будућности. To je у лијепом биро. Особито je вриједно споменути. да први пута у нашој вараном говору извео овдашњи учитељ и повјереник Гајрета роши иступају н а позорпицу и налпе младе муслимапке. г. Ахмед Сулејмановнћ. 2. Декламацнје: a) Краљевском Дому; б) Гајрету, од М. Послије завршеног програма прешло се иа играпку, шаЋатића, и Остајте овдје! од A. Ш аитића. П рву и задњ у тачку љиву пошту, томболу и т. д. У томболи je осим ручног рада, извели су ученицп II. и Ш . р. осн. школе; о Гајрету извео које су подариле овдашње наше хануме, био као главни згоje М. Ш. ђак шер. гимназије. дитак јан>е, којег je у име дбровољног прилога, поклонио под3. »Сељак у позоришту«, извео je М. Мепгаћ, омладинац предсједник одбора г. Мехага Каптарџић. З а обилан бифе. и бивши ђак шер. гимназије. нмаде се нарочито захвалити марљивом заузим аву угледних 4. Д ва брата (дпјалог), нзвели су A. Балић, трговац, и ханума Авније-хануме Б уквица и Рабије-хануме X. Мехмедагић. Владо Ластрић, гостионичар. 147 �i Обрад Петровнћ, Ибрахки хф. Мсхинагић, Риф ат 5. »Л укав опапчар«, комедија у 2 чипа. A да су покаИбрахим е ф Уставдик; во Д ив. 10.— = М и м у т а Р.ш ндбе,,, зали нарочиту вољу и дилетанти и з мјсста за ову забаву највнк, Хф. Мухамед Шабик, И азии Муфтик, Данои X. Momo боље показује примјер М. Ибрахимовић, трговац из мјеста. J oho Тадић, Радо Благојевик, Bace Нивик, Јово i Д ујм впк који je постпгао рекорд у извођењу своје улоге, као и Мујо Мујага Ћеримагић, Х ахдпја Вејш гкк, РадОЈМУ М м в с а в « Мешић, што je успио оа дзвођељем монолога »Сељак у позоBuk Мурсе*, Мехо Калеспк, С. Дервиш ефендић П от.р Пегр«. ришту«. И грали су поред мјесних омладинаца и ђаци Biep. внк, Фадил Рустемовик, Ејубоввћ, Н Н„ М ^А гавовнк, А» , Гимназије (0. Сулејмановић, и Ш. Ибришимовић) те овогоРистпк. Мехмедалпја А лвк, Рагаб Салихефепдвк Врана„ днш њ и матурант шер. суд. школе Мустафа Абдурахмановић, Јефтик Н. Н„ Браво; Д вн. И .0 -: М е м е д ш ч а Бегик; no који се je показао з а ову забаву врло агилан и загријан, јер Дпн 5 — - Хуго Оршанпк, Мехвед П риганвца, Л уиа Мплисав. се исги примио и улоге и то једне од најглавннјих. Поред љевик," Двннло Јовановик, Станио Макснмовик , Лјубо Синик, тога био je и члан приређивачког одбора, што му овим пуСтанко Трифковић, Pa.m Какеш. М. Мујачик, М у,о Решидба. тем као иницпјатору ове забаве и као главном свом сарадниговик Ибрахим Ширбеговић, В улејлан Ф азлић, 0 . Осмапбе. ку око нсте захваљујемо. Јо ш су_ у приређивачком одбору говцк, Ouep Салкић. Л. Зукобашвћ, Авдо Прохик, Х асан Про. била гг. Х аџага Б аки ћ, општинскп начелник; Владо Ластрић, хвк, Јукцк, Тамтгл Зулфик;. Дин- *— : Д ерлиш ага Куртагвк. Мика Бекпћ, обућар, ir Салих Терзић, који су иначе показали вољу и смпсао за забаву, a особито г. Владо Ластрић, гостиоГајретова бајрамсна забава у Козарцу ничар, којн се je трудио око сакупљ ањ а добровољнпх приД кс 2. марта о. г. одржана je у К озарцу Гајретова забава, лога од својих гостију и пријатеља. noja je како морално таво в материјално одлвчдо успјела. З а цијело врпјеме забаве, до зоре, свирао je корајски У 8 сати на вечер, једним лијепим поздрављ ним говором тамбураш ки збор »Омладина« са својим зборовођом на челу отвара забаву претсједник овдаш њег u јесног одбора Гајрета г. A. Абдурахмановићем, студент. права, који je показао много г. Адем Балић, који ујсдно напомиње напорни рад Гајретов воље око пзвођсња концертног програма. Како се може видјети и з иаведеног, програм забаве je > ua подизаљу нас муслимана на културном, • просвјетном и еконемском пољу, нарочито споменувши колико »Гајрет« улапреопш пран (обилан) к а д се тому свему још дода: томбола ж е труда; да нас национално освијести, јер без националног и ш аљ ива пошта, то се ви ди колико се je дало труд а и воље ову забаву настојећи што je могуће 'в и /и е ,-д а се поду^и оевјештеља нас муслимаиа, како рече говорник, не може бити жељ ени циљ — у с п ј е ^ — к ако у моралном тако и у мате- пи нашсг напретка. Затим су слиједиле остале тачке програма: рпјалном погледу. To се je & успјело. »ГајретОв поздрав« Њ . Краљ. Височанотву ПрестолоиаУспјех у шбралиом пог^еду био je изнад сваког очекисљеднику Петру; »Bpaha« од П рерадовића, те ком ади .»Злаваљ а одличан, a u у Лат^рпјалном погледу д рема п ростору тан бардак« од A. Мурадбеговвића и »Ш колски надзорник« од сале и другим материјалппм околностима овога мјеста не заостаје н за моралног yqpjexa. Д. Трлфковића, које су нзведене н а опће задовољство пуЧист приход т ^ п р в к о свпх доста, вел и к и ^ блике. Повјереиик Гајрета: пзноси Днн. 600.— Не моЈкемо, a да овом приликом нарочито ne истакиемо пожртвовно настојаве дилетаната-ца и то: X . Ф азлића, A. Сулејмановић, учитељ. Ханкића, Ш. Суљића, М. Чауш евића, Д. М ачкића, К. МачВриједноЈ^-Гајретовом повјеренику раднпку Kiiha, С. Вујчића, М. Мракодолца, В. Јак уп ови ћа n A. БеглерГлавнн одбор топло дадЂаљ ује. беговића, како би споменуте тачке програма што боље успјеле, a особито морамо д а захвалимо г. Емннбегу Зајимовпћу, Гајретова забава у Грачаници којн je такођер велики труд уложио д а се што боље изведу АГ јесни i Ha Б ајрам , 2. м а га а о. г„ прпредио jefi М одбор Гаји одиграју наведени комади у којима je главне улоге нмао, те рета у Грачаници уз помоћ и сарадљ у својих чланова забаву које je мајсторски одиграо. са бираним програмом. У спјех забаве био je велик. ПростоТакођер нек je хвала како одборницима тако и пријарије Хотел Босне биле су дурком пуне. тељима »Гајрета« на труду око забаве гг. М. М иџићу, ТЈ. БаљГосте je у име Гајрета поздравио предсједнпк мјесног цу, Слави Баљцу, X. Церићу, И. Арифовићу, С. Јолд ићу, Ф. одбора г. Асим А ликалфић, те пошто .им се захвалио н а тако Таџпћу, X. Таџићу, И. К љ учаш ш у, И. Прусцу, X . Мујагићу, лијепој посјети, приказао je р а д Г ајрета у мпнулих 25 roначелнику; Г. X. Османовићу, Ф. Ситници и С. Снтници. дина. Свој говор г. А ликалфић заврш ио je ријечима: »Нека ова паш а скромна забава буде вијесник новога Ha забавп je запажепо све виђепије грађанство и сељазам аха за културном обновом нас м услимана овдје у Грача- -штво. Сувише мале просторије нису могле све узванике да ници; желим уједпо д а буде вијесник новог духа, Гајретова приме, те су се многп моралн д а врате. П риход забаве je духа, д у х а слоге, братства п солидарности! био 3.200 динара, од којих je Гајрету послато 2.000 дпнара. Х вала Вам и живјели!« Behe прилоге и з мјеста и са стране прилож иш е слпјеМјесни одбор овим путем се захваљ ује свима оним, који дећи: no Дин. 100.— : Прва Српска Ш тедионпца у Приједору, било својил радом и настојањем било новчаним доприносима Земаљска Б анк а Приједор, Д уш ап Ј. Ковачевнћ, трговац, и поклопима допрпнесоше успјеху забаве! ТЗорђо Бањац, учитељ; Радомир М. Добричић, илдустријалац; Чист приход забаве изиоси Дпн. 2.381. Бранко Зец, трговац; no Дин. 50.— : Смапл Рапџћ, трговац: Прилога за Г ајрет дадош е слиједећи Дин. 200.— : МуслиД уш ан Ж ивковић, срески начелник, Мухамед Ковачевић, свп м анска П ривредна Б ан к а; Д ин. 100.— : Др. Мишко Жокаљ; из Приједора; no Дин. 40.— : Мевора, трговац П риједор; no no Дин. 35.— : Сабрија Прохић, Димш о Недељковић, Рафаел Дин. 30.— : С. Комче, А нтун Саћавски, М униб Арнаутовић, И. Данон; no Дин. 30.— : Адам Џебић, Х асан еф. Кадић, Др. Симић, срески економ; Стојић, хотелијер Приједор; no 20 диМрчић, Асим А ликалфић, М илан Недељковић, Ибрахим Хапара Данило Радић, Д. Остојић, Ш терн, Јово Вуковић, Алплилбсговић, Циглер; Дин. 25.— : М ухамед Решидбеговић, Брабег Капетановић, С. Мујагић, Ибрахим Мешић, Д ервиш Кадуha Папо, Л ипот Х орват; no Дин. 20.— : Ђуро Недић, Осман еф. нић, Хасе Хрустић, Дервиш Х анкић, Але Ибрић, Хусејиибег Х усановић, Љ убо Хиипћ, B p ah a Недељковић, Илнја КолаЦерић, Ахмед Сушић, Химзо Арнаутовић, Јозеф Инауберт, ковић, Н. Н., Саво Јаиковић, Спасо X. Стевић, Милога Ст. Смајил Јакуповпћ, Агап Влажевпћ, Мујо Зепк нћ, сви и з ПрнИ ваннш евић, жосип Полачек, Хамдо Прохић; no Дип. 10.— : једора и Козарца; no Дип. 15.— ; Јован Ф илиповнћ, Anita Т ихић Салих, Ћ ам ил X. С улејмановић, Димнтријс Митић, Филиповић, Хусејин Таџић, Козацар; no Д ин. 10.— : М. Ба- ДШ111А i II 148 �flmh, И. Н., Мирко Милиновић, Мнлутин С. Радетић, Отојап Радстић, Асим Beiunh, Н. Н., Н. Н., Н. Н., Мустафа МехановиИ, Н. Н., Ариф Кахримаиовић, Bpaha Мсшић, Салих Јакуповић, Суљо Мехмедагић, Сергије Секретарсв, Мухарсм Бешлагић, Хајдар Суишћ, Х уска Грабић, Касим Кусуран, Мумин Ђехпћ, Х асан Жерић,' Ибро Ж ерић, Мујага Мујагић. Бошко Драгичевић, Бранко Давидовић, Х усејин Фазлић, Хаспб ЈСулашић, Затија Јусуфагић, Адем Кркић, Шемсо Чејван. Лриф Мехмедагић, К арапфил Балнћ, Ариф Јусуфагић, Адем Мемић, Реџеп Алић, Ш ериф Јакуповић, Хасс Вашић, Сулејман Тулунџић, Мехо Сушнћ, Illahnp еф. Хаџић, Козарац— Приједор; no Дип, 5.— : Махмут Балпћ, Рамо Јакуповић, Сулејман Гунић, Авдо Х ушидић, Мсхмед Прусац. Пашо ХусејиHOBiih, Мехмед X. Х анкић, Ссјдо Какримаповић, Омер Мујкановић, Смајил Ш акнћ, Ејуб Агић, Муро Борић, Милан Мандић, Иваи Прпић, Мустафа Хрустић, Сусејии Мемић, Јусо Блажевић, Азич Фазлнћ, Салих Горић, Мехмед Јусуфагић, Теофик Баш агић; no Дип. 12.— : еСјдо Х рнић; no Дин. 40.— : Галиб X. 0 . Таџић, и no Дин. 100.— : Браћа Балић. Госнодин Хаим С. Алтарац изпео je такођер свој монолог »Учитељ љубави« са много разумијеваша н уз бурпи аплауз публике морао га je поповити. »Amo дјецо« и »Муслиманској жсни«, декламације, извели су М улија и Салнх Лагумџнћ na свеопште задовољство. »Златни Бардак« од Мурадбеговпћа пзвели су дилстанти и то гг. Мухарем Ибрахимиашић, Хусо Хасанбеговић, Напослетку овом згодом нек je хвала иницијатору и организатору забаве г. Бећиру Балагићу, учигсљу, као и Браћг. Балић и то Мехмеду, Адему и Едхему, који се и овом приликом показаше прави пријатељи Гајрета. Гајретова бајрамска забава у Влесеници Мјесни одбор Гајрета у Власеници приредпог je своју велику Бајрамску забаву na дајј 8. марта о .'г., која je како материјално тако и морално потпуно ycnj§>id. Сала Соколане у којој je приређена зЛоава била je укусно декорисана, што се има у првом реду знхвалити члану одбора г. Л атифу Праши, учитељу, који je' ову д р о р а ц и ју извео са много укуса и р а зу м и је ц а га ^ ’ f Забава je отпочела са ШЈрдравним говором г. Фаика Куртагића, предсједника мјеоног одбора дојд je жстако м м II улогу Гајрета у пашем д у л ц ш о х и етн о н а Љ ж подиаавд. Нарочито je иагласно да je Гајрет до(;егао у OBaj степеи jfeдипо n a тај начин што je Љегово Краљ. Височанство Престолопасљедиик Петар примио се покровитељства Гајрета. Кад Гђица Џ ЕМ И /1А ХАЏИБЕГА- НОВИЋ, изабрана за краљицу љепоте на Гајретовој забави у Власвни1Ц«— j :Љ с |ш 1 к р & ,и к , Абдулах Хасаибегааић пX am , С.Адтарац и „ ного Х ,ЗЈкп,је м Ј и пре4И н о с и таао д» с , на прецизности i свршетку комада бурно акламисани. 1II10r0 Ово je друга забава у Власенпци коју су посјетиле муслиманске жене и дјевојке у већем броју. Нарочнто су се истакле дјевојке око продавања томболе н раепачаваља карти за пзбор љепотице. Ha овом избору изабрата je за мис Власеиицу гђнца Џемила Хаџибегановић, заручница г. Латпфа Праше, учитеља, са 194 гласа a као друга љепотица изабрата je гђица Ана Кочовпћ, учитсљпца, са 99 гласова. Објс љепотице награђене оу од стране пододбора са лијепнм лрезентнма. Осим ових двију добили су на дееетке гласова гђнце; Ифета Хасанефеидић, Фата Тнхић, Впда Маслпћ, учитељнца; Мелћа Б уљугић, Тајиба Шахбеговић, 'Бустика С. Алтарац и т. д. М ЈЕСН И И П Р И Р Е Ђ И В А Ч К И ОД БО Р Г А Ј Р Е Т О В Е У ВЛ АСЕНИ ЦИ ЗАБАВЕ je споменуо име Престолонасљедника сви присутни кликнули су Живио Краљ и Протектор Гајрета Престолонасљедник Петар! Затим се je захвалио свима којн су се одазвали позппима из дошли на ову вслику Гајретову забаву. Господин Мухидии Сијерчић пзвео je свој »Брачну понуду« na опште задовољство публике. монолог Обплан бифе са разноврсиим јелима који дароваше следећа гг. н гђе са лијепнм прплозима и то: Мехага Kapnh. пошт. ман.; Госпава Беатовић, Мухарем Ибрахпмпашић, порезник; Алберт Алтарац, Хаим A. Алтарац, трговац; Адрлф Аксен, гостионичар; Барарон Давид, месар; А ника Ботгост, Хусеин МустафпК, еластичар; Петар Ш нцар, подпр. фин. контроле, Фата Куртагић, Реуф Беговић, трговац; А лијага п Фаик Куртагић, инж.; Пашага Топчић, дневн.; Распм Беговић. трговац; Хифзибег Тихић, трговац; Мустафа Кадић, званичник; Марко Чалмић, биљежник; Хамдија Беговић, трговац; Анкица Крмек, супруга ш ефа Пор. Управе; Суљага Хаџић, званичник; Омер Хасанбсговић, трговац; Салко Куртагпћ Ђулић, посједник, Лезо Алтарац, трговац; Милорад Мичпћ, трговац; Рагиб Куртагић, посједник; Халил Лагумџик, 8ванпчник; Мујага Тихић, трговац; А зиз X. Бегановић, званичник; Тахир Худовић, званичник; Сумбул A. Алтарац, трговац; Зулфага Буш атлић, трговац; Есадага Куртагић, трговац; Хамд нја A. Тихић, трговац; Мехмедеф X. Омеровић, mep. судија; 149 �З у х д и ја X . Ефендић п ју с у ф Феризовић — био je брзо pačиродан и разграбљен. Овом приликом нарочита нека je хвала госпођама: Анки Крмек, супр у зи г. Љ у б е Крмека, ш еф а порезске управе у Власеници и госпођи Л у ц и ји Јанкијеви ћ, супрузи г. Богдана Јанкијеви ћ а, судије у В ласеницн, које су читаво вријеме биле код бифеа и својом спремом и љ убазнош ћу допринијеле највиш е да се je овако обилан бифе за тпли час распродао. П риход н а овој забави са добровољним прилозима био je аа власеничке прилике рекордап Дин. 6.536. 'Грошкови око приређивањ а забаве износили су Дин. 2.193. Чисти приход Д ин. 4.343.— . Међу многобројним који дароваш е добровољни прилог нарочито нам je нстаћи и то: гг. Стево Тодоровић, свештеник и з Х ан П ијеска Дин. 100.— ; no Д ин. 70.— : Љ убомир Крмек, ш еф Пор. У лраве и Богдап Јанкијеви ћ, судија; Павле Ђуровић, срески начелник; no Д ин. 50.— : Јов ан Малић, чиновник, К адић Рагибага, Јеф тић М иливоје и Д авид Б арарои; Дин. 80 Мијо Путић, адвокат и з Т узле и т. д. Ова je заб ава у сваком погледу испала одлнчно д а се у В ласеници до данас није још приредила оваква забава, што се ви ди најбоље и з тога што je потрајала све до самога сван ућа у најбољем расположењу. Н акон сврш ене забаве ц ијелу недељу д ана ова' забава бнла je предмет разговора, n a су се покајали д они који биш е позвани a ne д о ђ о ш е л а овако величанствену забаву. Гајретова забава у Чапљ ини H a 3. м ар та о. г. (друЉ д1н Бајрам а) приредио _је Мјесни одбор др у ш тва Г ајрет у Чапљпни своју годшпњу забаву, која je поред учесталих забава у c au o u месту постигла морални и м атеријални успех са чумоИ бруто 6.689.50 Дин., a нсто Дин. 5.483.50. Програм забаве: I. П оздравни говор, кога je одржао г. Х афиз Ибрахим Риђановић, ш ериатскп судија, који je у свом говору поздраbuo присутне и слред одбора, те између осталог рекао, д а Гајретова и д еја н е иде cafio затим д а између нас ствара интелектуалне јединице, већ им аде ш при и опћепитији појам да од н ас твори економски и културно ја к народ, те д а у томе л еж и будућност ГајрСта n преко н>ега будућпост и прогрес нас м услииана. При концу свога говора позвао je присутне да сви до једнога буду о к у п љ ен ^ око Гајретове заставе, која се под највиш ом заш титом Нзегова Височанства Престолонаследника П етра победоносио ви је ш иром наш е слободне и простране К раљ евиие Југославије. Говор г. Р иђановића наиш ао je на велико одобравање и буран аплауз. II. »Гајретова химна«, од г. Сафетбега Баш агића, декламовала учени ца основне ш коле Е ниса Фазлагић, n a свеопште задовољство. III. »Остајте овде« од Алексе Ш антића, које je доста живо и сасвим слободном декламовао Сеид — А лија Хајровић, ученик основне вколе. Д руги дно забаве почео je са ш аљ ивим комадом »Ћорав рачун« од С. К азазовића. К ако се je оскудевало са дилетантим а и како се je и пред сам у забаву наиш ло н а велико неразум евањ е и нјеспоразум, то je ип ак агилним радом режисер ком ада г. Салем Метиљевић отклонио и учинио д а се je комад доста добро одиграо — м а д а je у комаду било дилетаната, који први п у т излазе n a дилетантску позорниду. T pehn дио забаве попраћен je играњем, свиран.ем, где су гости наш ли разоноде и вссеља. Oko приредбе ове забаве одбор сматра за дужност, д а се obou приликом изразн и најлепш е захвали г. др. Николи П ринципу и г. И лији Ковачевићу, који учинш не д а Гајретова вабава будо што бол.е nocchena, те д а би што боље и успела. 150 Š utim одбор M e la дјж нос *. Да <* з Д Н тл в в npliaaa рцд г Салему Метиљеввћу, банкош ом чв вов вв ку, који у чвни наш а забава бн в а једвој д о си јв о ј ввсвн и, lo ja доликуј,, једлој културво-вросвегној установв. Забава у корист културних друштава у Срл. Шпион|,ци, У права народне освовве школе у Срп. Ш пиокици одржала je с ђацима вшоле забаву 1. марга 0. г. в а веде у корвет про. свјетво-културввв друштава Гајрета, Н алретка в Просвјеи, од које je сваком друштву лрипао дио вистог врп хода од Дин. 162.— . И овјш путем увравн школе топла хвала. Женски мевлуд у Требињу Иницијативом Мјесног одбора Гајрета у Требињу одржан je за женске Мевлуди шерпф н а дан 16. фебруара о. г. у просторијама мектеба, за који je владао вели ки интерес међу жеискиљем. Мектебска сала била je дупком пуна. М евлуд Су училе гђе Џемила Ђеримагић, Д уда Б екић и Ђ улса Толић и гђица Ш аћира Ћеримагић. Присутне je са неколико топлих ријечи поздравила и •захвалила се н а посјети гђа Д уд а Б еки ћ, приказавш и том периликом сврху Мевлуда и циљ Гајрета. На Мевлуду се покупило добровољних прилога у износу 770,-— Дин., a дароваше no Дин. 40.— : В асва Ресулбеговнћ; Шј Л ин. 30.— : Џемила Ћеримагић, Е лф ија В олић и Рефика Бркљ а; no Дпн. 20.-r: Адила Салаховић, З ејн а Мурсел, Фехма Баш агић, Џенка Ресуловић, Д уд а Бекић, Ђ улса Ш еховић, Елфија АрсланаЈфћ и Мујесира Куртовић; no Д ин. 10.— : Хаџовић, Капетановпћ, Садика Алечковић, Есма М улалић, Ђулса Толић, A. Цвијетић, Ибрагиница Зубчевић, Х ана Мехаковић, Мејра Ћатовић, Арнаутовић, Еркочевић, А дила Толић, Дефтедаревић, Фата Тичић, М. Карамехмедовнћ, Севда Кабил, Х амида Овчпна, Мејра Гељо, Хатиџа Агбабић, X . Куртовић, Зариф а Ресуловић и Риђешић. Остале испод 10.— д инара у износу 240.— динара. И obou приликои одбор се захваљ ује свима онима које су се ангажовале у пзвођењу и приредби М евлуда, као и ониu a који дадоше прилоге. Осим тога накнадно су приспјели добровољни прилози: Дин. 100.— : Трговачка банка у Требињу; Дин. 40.— : Симо Чабриновић. Мевлуд Женског одбора Гајрета у Стоцу ; ' "д Ж енски одбор Д ајрета у Стоцу приредио je 21. фебруара, 20. ноћ раназана, у очи петка, први Гајретов иевлуд у кући власништво »Српске банке«, која je к ућу obou одбору уступила н а виш е дана, тако д а су се овде могле и пробе изводити, те joj се одбор и obou приликои особито захваљује. Како се ова кућа налази н а љепш еи ијесту град а Стоца, то je ова морала -те ноћи поред свијетлих ЈсанДила сва треперити од запаљених свијећа, покићених n a прозорпма куће тако, д а je лахко било знати, да he се те ноћи одрж ати таква једна свечаност, коју наш а иуслим анка заи ста није прије доживила, a коју he у угодној успомени дуго носити. Госте je поздравила предсједмица нјесног пододбора гђа Џенка Сарајлић, учитељица, бивш а Гајретова питомица, a послије тога je у ширим потезима одрж ала предаваљ е о идеји и раду друш тва Гајрет. При концу свога говора позвала je присутне, д а се, која то већ досада учин ила није, упиш е за чланицу Гајрета, те се и том приликон уписало око 10 чланица. Послије тога декламовале су Назифа Бичкало, уч. Ш . разр. осн. школе »Нат« од Чазима Чатића и Ф атииа Сарајлвћ »Рамазанија« од Ризабега Капетановића. Обје су ča својим звонким и дирљивии гласом код присутпих изазвале сузе. �батпм je претсједпица Џ еика Сарајлић у краћим потезима говорпла о значају мевлуда, после чега се са пупо вјерских осјећаја прешло у највећој тиш ини на учеље мевлуда. Одбор je нзмеђу својих чланпца з а учсље мевлуда бирао чланице са најљепшим гласовима те као такве училе су гђе; Хатиђа Ш ехић, М унира Никшић, Н афија Мехмедбашић и Мухнба Бркн ћ. У средини мевлуда у часу рођења a. с. гђица Хатиџа Ш ехнћ са лијепом мелодијом отпјевала je 6 кптицу пз Баш агићева »Мевлуда«: »Добро нам дош’о, Најљепши сиве, Салавате су училе све одборнице. Цијели програм свршен je на свеопће задовољство. Послије мевлуда дијелили су се фиш сци бонбона. Затим су настали весели разговори жена, a дјевојке да их што више забаве изиграле су више кола међу којима се прво заиграло Гајретово коло. З а послугу су биле разређенс одборнице те je свака настојала д а што боље присутне послужи. Ha овом м евлуду сакупљено je добровољних прилога Дин. 805.—. Гајретов мевлуди-шериф у Пријепољу одржан je 29. фебруара о. г. у великој џампји у част Лејлеи-Кадра. Почетак мевлуди-шерифа био je послије теравих намаза, a учили су гг. Мурат еф. Сукић, мудерис, Адембег Хашимбеговић, вероучитељ, Хафиз Заим X. Фејзовић и Ћамил еф. Чичић. Овај Гајретов мевлуд посјетило je преко 300 ^муолимана a било je господе и других вјера. Приликом учења мевлуда посјетиоци су се разиш ли с а / великим задовољством, изражавајући најбоље задовољство a нарочито према Гајрету. Бајрамсно сијело у Тузлк приредио je за своје чланице Ж енски Мјесни одбор Гајрета у Тузли na 7. марта о. г., те je том приликом сакупљено Дин.^ЗОО.— ирилога за Гајрет. Одбор се и овим путем најтоплије вахваљује свима дароватељицама прилога. Женско Гајретово сијело у Прњавору Мјесни одбор Гајрета у Приједору одржао je 4. марта о. г. Гајретово женско сијело, те je том приликом убрао Дин. 710.50 добровољних прилога. •сж з •сжа •c* d •еша •cara сша• cara • с*о • сжо • cjtd • f Закажите Гајретов 9 I прољетни теферич! § Санов), Али еф. Хоџић, М. Хасап ’Bonih, М. Салпх Алихорп^ и Мустафа Мармарац. Надзорни одбор: Хаф. Мехмед Девеџић, Мухарем Девеџић и Мустафа Tlociih (Сјењак). Са скупштипе je на предлог г. Ибрахнм еф. Субашића отпослан брзојавни поздрав Њ . Вел. Краљу и претсједнику Гајрета г. дру Хасанбеговићу. Новоосновани Женски мјесни одбор Гајрета у Дервенти Ha недавно одржаном мевлуду у Дервенти, уписало се око 70 чланица Гајрета које су између ссбе одмах основале женски мјесни одбор у који су унишле гђе: претсједница: Емира Алнбеговић; потпретсједипца; Мехриђана Куленовић; тајница: Тајиба Бећпровић; благајница: Разија Тирић; одборнице: Паша Хусеџииовић, Б ахрија Смаилбеговић и Ш аћира Алибеговић., Надзорни одбор: Алија Тирић, Џемила Делић и Есма X. Агић. Замјенице: Делва Поробић, Ш ухрета Беговић и Алмаса Лемешевић. Tom приликом сакупљено je 900.— Дин. добровољних прилога за Гајрет. Новооснованом одбору желимо много среће у започетом раду! Оснивање Мјесног одбора у Модричу Члановц Гајрета у Модричу одржали су скупштину Гајретову 16. марта*"©. г. на којој су изабрали слиједећи одбор: Претсједник: Мухамед Хаџиалијагић, трговац подпрет* сједник: Хасанбег Хаџиалибеговић, посјсдиик; секретар: Хплмо Карабеговић, трговац; благајник: Алија Чаушсвпћ, банк. директорг одборници: Османбег Абазбеговић, посједннк, Хафиз Мухамед Спужић, имам и Ибро Ганнбеговић, тежак. Замјеници; Мустафа Карабеговић, трговац, Исмет Суљић, обућар, Мехмед Карабеговнћ, трговац, Ибрахпм Хаџпалиjarnh, трг. н посједник, Здравко Никдлпћ, трговац и Хусреф Агановић, тежак. Надзорни одбор: Омер еф. Мехић, шк. управптељ, Сеид Тахмаз, управ. поште и Јово Благојевић, трговац. Попуна Мјесног одбора у Купресу H a изванредпој скупштнни орджаној 18. марта. т. г. Мјесни одбор у Купресу изабрао je за чланове надзорног одбора слиједећу гг.; Ахмедбега Хусеннбеговића, трг., Снму Радовића, суд. гласиика и Але 3. Манџуку, посједника. З а замјепике гг.: Расима Манџуку, званичника, Асима Манџуку, тежака, Осму Бећирбеговића, посједника, Але М. Манџуку, посједиика и Ахмета Брчића, посједника. Нови повјереници Гајрета • С * 0 * сЖ 0 * С * 0 * С Ж 0 * С ЈП С Ж 0* С Л ГО * С Ж 0 * С ЈГ0 * С ЈГО * Tokom мјесеца марта постављени су повјереницима Гајрета гг.: Рад на проширивању Гајретове организације риатског суда. Оснивање Гајретова одбора у Лукавици У Рожају (срез Беране) Мустафа Софтић, секретар ше* У Бјелемићу (срез Коњиц) Раш ид еф. Трнка, имам-ма- тичар. 9. марта о. г. одржана je у Л укавици конституирајућа У Подгорици Јакуп X. Дервишевић, трг. и Ахмет Хајскупштина у сврху оснквања Мјесног одбора. Скупштину je дарагић, трг. пом. отворио г. Хусеин Ћурић, поздравио присутне и захвалио се У Матејићу (Куманово) Неџнб Османовић, вјероучитељ. на лијепом одзиву. Затим je у кратким потезима објаснио сврху састанка, истакнувшн да je овај дан за Лукавичане Нови повјереник Гајрета у Сребренику историјски дан, јер ће, ако Бог да. пружити прилике да и Ових дана постављен je за повјереника у Сребренику њихова дјеца н а селу кроче пут среће и сигурније будућно(пошта Шпионица, срез Тузла) г. Осман Јаш аровић, имам* сти. матичар. Након избора предсједника скупштине, записничара и верификатора прешло се на избор одбора, у кога су уншпла гг.: за претсједника: Хусеип 'Еурић; потпредсједник: Хаф. Проширујте чланство Гајрета и проМахмут Ћ урић; секретар: Омер Мујкановић; благајник: Ибрахим еф. Субашић; одборници: Атиф Алихоџић, Хусеин Омепагирајте његове спасоносне идеје! ровић и Ибрахим еф. Хоџнћ. Замјеници; Мустафа Ћосић (Ха- 151 �Гајретовн течајеви за неписмене Гајретов анзлфабетсни течај у Тур. Јањарима који je трајао од 1. децембра 1920. до 1. фебруара 1930. запрш сн je 9. марта о. г. у присуству изасланика школских власти, Гајрета и ластавнш са течаја r. Хусеина Хамгаића, bik. управитељ а. Н аставник je испнтивао полазнике појединачно прописно градиво (чптање, ппсање и бројење), те их je на испиту 37 оцнјењ ено с а повољно, a 4 са пеповољно. Н аставипка теч аја г. Х ам ш ића Гајрет je хонорисао. Пол азн ици су били слиједећи: Фехим Ахметовић, Ибрахим Л лић, Д едо А тпћ, Рамо Адембеговић, Х ам дија Адембеговић, Три аналфабетска течаја у Гор. Рахику Наставниди Нар. ocu. школв у Гор. Рахи^у органиповали су слијсдеће Гајрстовс аналфабетске тсчајевс: У селу Маочн орппшзовао јс учитељ г. Омср Чевро г аналфабстска тсчаја и то 1 продужпн тсчај за ученике КОј„ су с успјехом свршмли I. дно течоЈа са СО полазника и i те. чај за придошле ученике са 57 полазника. Наставинк г. Соко Хсрцеговац организовао je у селу Паланцп течај са 67 полазника. Гва три течаја заврш авају коицем мјесеца марта. Овај пожртвовни рад гг. Чевре и Херцеговца нека буде прнмјером осталим народш ш учнтељима. JE S S ^ - Течај за неписмене у Грачаници. П олазнпце течаја са учитегнцом Шемсе х. К уртагић и са одборинцнма »Народнс библи- отеке«.-гг. МустафоИ Камарлћем, Х ату д и л о м Бујукалићем и Мухамедсм Тановићем. Мујо и Рамо Б егановић, Б ећ нр Беш ић, Х ајрудин и Мујо Чиплаковић, Осман Дервш певић, Р еу ф уВорић, Х уска, Пашага и и Р изво Х аџпомеровић, А вдо Х ајдаровић, Мустафа, Џемал, Џемал Б., Р еуф , Х усеин и Р иф ат Х оџвћ, Х арнага и Ферхад Икаиовнћ, А баз ЈБељнћ, М ехмед и Реџеп М ујаковнћ, Јусуф М умвновић, С афет П уховац, Шемсо Рагнбовић, Ахмед, Азем и Рамо Смајић, М ухамед, Х ајр у д пн и Ибрахим Тупоковић, 'Лезим н И дриз Ваљевац. Р еу ф и Ахмед Зечевић ц Б ахрија М ашић. Овим путем наставнпку теч аја наш а искрена захвалност з а улож ени тр у д око подучавањ а неписмених мјештапа. Гајретов тачај за неписмене у Сребрнику (општ. Ш пионица) одрж ан je у времену од 7. ја н у ар а до 16. марта о. г. no г. Мехмеду И брахимовићу. учитељ у. П олазника je бнло 34. Испит je одрж ан у присуству учитељ а г. Кована Ш падијера, као прсдсједника и г. Ђ улаге Слањ канића, биљ еж ника као члана исиитне комисије, те испнтивача г. Ибрахимовића. Испиту je задовол.ио 31 течајник. П олазници су слиједећи: Н азил, Мехмед, Авдо и Омер Jax u h , Осман и Мехмед М ујановић, Х асан и Заим Омвћ, Ha­ na, Мујо, Ш евалија и Мухарем Хоџић, Мехо, Х асан и Атиф ж аш арсвић, А вдо Бајрактаревић, Мемиш и Мујо Џанић, Мехмед и Рахм ан Омерагић, А дим и Занм Слољанкић, Азсм Нухановић, Омер Мујић, Абдов АбдулаховиН, Касим Јаш арбаш ић, Р ахм ан Мулахметовић, Салко и Реџо Нишић, Мујо Хоић, Реш ид. Б јел ић , Хагаим Чабрић, Рахман Мухаремовић и Суљо Чустић. Н аставнику тсчаја братска хвала! 152 Новн добротвори и утемељачн Даљњи добротвори и утемељачи Гајрета Tokom мјесеца марта уписаш е се за утемељ аче Гајрета слнједећа гг.: У Озрену: Алија Оруч и Асим Гљива У Козарцу: Хифзо Арнаутовић и Х амдија Балић У Тузли: гђа Емине х. Салковнћ У Сјеници: Омер Куртановнћ пз села 'Гузиља У Б уж иму: Мустафа М. Кудић, учитељ, А лага X . Исаковић, посједник, Мехо И. Ш ахиновић, трговац, А ли Р и за еф. Харчевић, имам, Ахмег М. Декнћ, трговац, Реџо Д ураковпћ— Јусић, теж ак и Мехо М. Алешевић, тежап У Котор Варошу: Мустафа П лићанић, начелник општнне у Врбањцима У Сарајеву: професор Фраљо Маћејовски У Влесеиици: Расим Беговић и ннж. Фаик Куртагић. З а добротворе Гајрста: У Сарајеву: Салихага Сердаревнћ, сувласиик кафанс »Ш адрван«. Даљњи утемељачи Гајрета из Бужима Код повјерсника Гајрета у Б уж иму г. Пбрахима Мустафића, уписаш е се за чланове утсмел.ачс Гајрета гг. Омер еф. Бајрактаревић, имам матичар из В ар о тк с Реке и Бе.го Хаиић Мехмедов, трговац и з Бужима. �Нови утемељачи Гајрета 80.— : Хусеин еф. Бехмеи; Д ии . 70.— : Ђорђо Папић; Дии. 60.— : Емил Глатер; Днн. 500— : дотација Срп. трг. бапке прнликом год. билансираља за Гајрет; Дин. 200.— : г. Велимир Поповић, бан Дринске бановине и Дин. 150.— : Љубомир Цвјетковић. У Требињу: г. др. Петар Рундо, лијечник. у Приједору: г. Пашо Куртовић из Пухарске. I Уписујте даљње добротворе I и утемељаче Гајрета! И овим путем свима дароватељима и сакупљачу топла хвала! Разни добровољни прилози Из Сјенице: Мјесни одбор у Сјеници дозначио je Главном Одбору Гајрета Дин. 217.50 прилога коју своту сакупише и то: Г. Омер Куртанвић у селу Расну од сељака на први дап Вајрама пред џамијом Дин. 165.— Добровољт прнлозн у корнст Гајрета Прилог г. М. Маунића Добротвор и велики пријатељ Гајрста г. Мустафа Мауnuh, велетрговац из 'Гравшпса, даровао je Гајрету приликом прошлс Гајретове забаве у Сарајеву Дин. 500.— (петототина). Срдачна хвала! Дсбровољни прилози из Чапљине Општински уред у Чапљини уручио je Мјесном одбору Дин. 500.— као годишњу припомоћ друш тву Гајрет. И овим путем срдачна благодариост' Добровољни прилози из Љ убушког Ha Гајретовој забави, одржаној 4. јануара накиадно су укупљени слиједећи прилози за Гајрет: Дин. 220.— сакупио je г. А дија Орман а.'дароваш е Дин. 100.— : Паво Ковач; Дин. 50__ Пбро В пштица; no- Дин. 20.— : Маринко Иличић, Мијо Краљевић; no ДЛн. JV.— : А нтиша Врдољак, Мустафа Махић, зваи. и Анте Алерпћ. Месни одбор Гајрета у Призрену, са претседником дивиз. ђенералом г. М И Х А И Л О М Ф И Л И П О В И Ђ ЕМ Дин. 380.— сакупио je г. Х асан еф-. 'X . М. М ахић a дароваш е no Дин. 20.— : Мартин Вуч»ћЈ,ф1ЈЛ. Аугустин Матнћ и Г . ч б р н п еф. Салаковић, имам у селу Караули n a првп Миче Чутук; Дпн. 14__ : М. Орман; no Дпн. 10.— ! главар села дан Б ајрам а пред џамијом Дин. 52.50 Хамзића, главар села Драгичино, Петар Јелић, Ш имуп Гргић, Повјереник Гајрета у селу Кладници (срез сјенички) г. Јозо Галић, A. Маркотић, Иваи ^Бошњак, Д. Јоко, фра Цвитан Оиер М. Ибровић сакупио je на име прилога з а Гајрет Дин. Додиг, Цвитан Бебек, Салко Алендар, р . Коњхоџпћ, главар 129.50. села Међугорја. Перо Л учић, А хмед-Ч^љ хоџић, Мумпн Елековић, Осман Кадрагић, главар Вукшић, фра Н. Н., Зпјабег Из Котор Вароша: Капетановић, Никола Бабнћ. главар Меличевић Н., Б ркић Hl, Мјеснп одбор сакупио je пред чаршијском џамијом na Стаико Мплас, М атиша Млинаревић, главар села Грљевићп, сергију уз Б ајрам Дин. I l i . — прилога, затим 10 кг кукуруза Мате Дуганџић, М. Илнчпћ; Дин. 9.— : Јозо Б ркић; Дин. 8.— : __ (12.50 Дин.) и н з села Врбањци Дин. 133.— , коју je своту саМартин Вучић; Дин. 5.— : Јозо Медић‘ Дин. 4.— : Бркић НГ купио г. Мустафа Плнчанпћ, посједник и начелник општипе ( Искрена хвала. Добровољни прилози из Бос. Отоие Повјереник Гајрета г. А лпја Херцеговац сакупио je Дин. 69.— прилога за Гајрет мјесто у нарави, a дароваше: Дин. 20.— : Салко Беш ић; no Дин. 15.— : Фехпм Пашић и Хусо Фетић; Дин. 14.— : Хусо Бегпћ и Дин. 5.— Михајло Вејновић. Добровољни прилози из Брчког З а Гајретову забаву у Брчком 8. III. т. г. допринпјеше прилоге гг.: no Днн. 300.— : претсједник Миннст. Савјета г. Петар Живковић, Земаљска Банка, Срп. Центр. Б анка и Хрв. Посавска Б анка; Дин. 250.— ; Муслпманска Б анка; no Дин. 200.— : Аграрно и трг. д. д., Паромлин Јединство, Л уна д. д., Авдага Кучукалић и Еуген Бнхлер; no Дин. 100.— : Орп. трг. банка. Тошо Пантнћ, Саво Марковић, Александар Грлић, Јохана Ковачевић, Мухаремага Сломнћ, Садик Ибрахпмовић, Саво Человић, Јоспп Хуберл, Самуел Клнмпл. Славко МалиnoBiih, Санто А лкалај, Михо Ј. Монтпглпо. Браћа Едхемовпћ. поруч. Cannh, Љ убомнр Јовановпћ. Псро Папловић, Милорад Јанчикнћ. Ш рахим Реџеповић. Joonn Бохач. Томо Папнћ, Хуоеии еф. Требннчевић, Свето Bacirh. Бруно Схиозп, мајор Басрак, Др. Пандуровић, Др. Иво Цизнср, Дујо Bacuh, Др. Кудрсначек, Др. Хаџи Ристнћ М„ Хусејпага Зејчпровић, Др. Еугец Максимов, Мориц Монтиглио, Стево Максимовић; Дии. као бајрамски дар Гајрету прпгодом бајрамских честптки, a дароваше гг.: no Дпн. 20.— : Дугаан Ракић и Мустафа Спахо; Дин. 15.— : Дервиш Чулић; no Дип. 10.— : Реџо Медара, Дсрвиш Хасић, Хусо ејван, Расим Скопљак и Раиф Алагић; no Дин. 5.— : Осмо Пољо, Селим Нушић, Реџо X., 'Вафо Опакић и Бего Мотвек; Дин. 3.— ; (нечитљиво). Из Пријепоља: Г. Сретен 'Ворђевић, трговац у Београду послао je Мјесном одбору Дин. 100.— за Гајретову библиотеку. Из Приједора: Г. Фехим Решић из Прпједора вјенчао се je са гђом Халога за Гајрет. тпђом уд. Зилџавић, којом je приликом дао Дин. 50.— приБило сретно и живио! Из Зенице: Гђа Зора Мамић сакупила je за Гајрет Дин. 800.—■ прилога приликом бајрамскпх празнпка, коју своту дароваше: no Дин. 100.— ; Агачевић п Задић, Адолф Вајс; Дин. 200.— : Херман Либлинг; Дин. 60.— : Зора Мамић; Дин. 50.— : Незир Ибрановић; Дин. 30.— : А лија Рамадановнћ; no Дин. 20— : Вејсил Мутапчић, Едуард Драсиновер, Хилмија Задић, Богдан Стојановнћ, ван Франулпћ, Божо Војновић, н Божо Праштало; no Дин. 10,— : Зацм Авдић, Петар Стајић, Херман Ласло, 153 �Перо Перић, ж елка М атановнћ, Х илмија Чаршпмамовић, Смајо Гурбет, Х асан Екпновнћ, Б ајро Халиловић, Ибро Сердаревпћ, Н азиф Зукић и Салих Махмутовић. Сакупљачици и дароватељима искрена захвалност! Други разни добровољни прилози Посљедњих дана приспјеш е Гајрету слиједећи прилози: Г. Осман A. Омазић, Тузла сакупио no селима Дин. 727.— М јесни одбор у Џ ивару (Требиње) Д ин. 181.— М јесни одбор у Б угојну Дин. 437.50 П овјеренив Гајрета у Језер у г. Ахмет Аагановић Дин. 215.50 Повјереник Гајрета у Рудом Дин. 88.50 повјерепици не убиру редовно чланарпну и ne дозначују је Главном Одбору у року предвиђеном друштвепим правилима, нпти пак достављају спнскове о наплаћеннм чланаринама. Скреће се пажљ а свима тим одборима д а се строго придржавају друш твених правила, да редовно сваког мјесеца побиру чланарине и дозпачавају их Главном Одбору најдаљ е свако четврт годпне. При сваком дозначивању чланарине као и осталих прихода треба на полеђини чека којим се дозначује означити од чега потиче новац. И ако je у ви ш е наврата скренута паж њ а да уви јек при дозначиваљ у новца озпачује од чега потјече, то нажалост још уви јек има мјеста која то ne чине, чиме се проузрокује непотребно дописивање и одузимање времена. Надамо се да у будуће nehe бити потребе д а о овим стварпма пишемо. М јесни одбор Гајрета у Сребреници Дин. 168.— Повјереник Гајрета у С трумнци г. Мухамед Кемура Дин. Остале Гајретове вијести Пред подизањем споменика арадским мученицима Одбор за подизање споменпка арадским мученицима и Гајретовим радницим а А вдн Сумбулу п Бехџету Мутевелићу изабрао je за председника г. Асимбега М утевелића,'за Јајн и к а г. Јакуб-бега Ф плиповића a за благајника г.- Незнрагу Ахметаш евића. У егзекутивнн одбор изабрани су .поред помеиуте тројице гг. још гг. архитект Томашевпћ, Мустајбег Халилбашић и Е јуб А де^овпћ. Одбор je зЈГкључио д а се споменпк сагради у виду монументалног турбста, у стнл^ А липашнне џ ам и Је,и -то најдаље до 10. ју л а т. г. к а д а he се одрж ати главна годиш ња скупш тина Главног Одбора Г лјрета.« i----- Главни Одбор прсдао одбору за подизаље споменика своту од 10.000 Дин. као темељну своту за фоид споменпка. План за израдбу споменика израдио je јинас. г. Томашевић. У најскорије вријеме отпочеће радовп око нзградње споменнка na мјесту гдје су д р а д ск и мученпци еахрашени прилнком прославе Гајретове 25-годишн.иде Продаја Гајретова цигарпапира П родаја Гајретова цнгарпппира у прошлом полугодншту била je, благодарећи заузм аљ у некојих одбора и повјереника, нешто боља него je .била ранпјћх година. Но ипак то повећаље продаје наш ег цигарпапира не може нас ни издалека задовољити, јер ono не достиже ни приближно количину, no­ ja би се могла продавати када бп се заузелн за то Гајретови радници у свим а мјестима. Поред помањкаља зауаимаљ а појединих м јеста за распродају и трош ење Гајретова цигарпапира, деш ава се често пу та да некоје велепродаје не држ е и нс наручују ону колпчину Гајретова дигарпапира, noja се може распродати. По овој ствари Главни Одбор je у неколико махова интервенисао код Земаљске Б ап к е у Сарајеву, као главног продаваоца монополскпх прерађевина, n a су иекоје интервенције и успјеле. Cnpehe се паж њ а свима нашим одборим а и повјереницима да у будуће у случајевима запостављања и поман>кап.а Гајретова цпгарпапира код великопрод аја Земаљске Б анке у провинцији, сами интервениш у писмено код дотичних ф илијала Земаљске Банке, n a у колико та интервенција не успије, иека се о томе извијести Главни Одбор, који he код централе предузети потребне кораке. Овим интервенисањем код великопродаја у провинцији знатно he се повећати потрошња Гајретова цигарпапира a у вези с тиме и Гајретови приходи. Убирање и дозначивање чланарине Поред јасних одредаба и поред свих опомена од страпе Главног Одбора још се уви јек дсш ава да извјесни одборн и 154 Гајретове забаве и теферичи Прпликом посљедњих бајрамских празника одрж ан je рекордан број Гајретових забава. По већ примљеним извјештајим а као и дозначеним свотама из појединих мјеста, Глав ни Одбор констатује да су посљедње друш твене забаве пож љ еле у свима мјестима поред огромних моралних успјеха не очекивапо велике материјалне успјехе. Из ове чињ енице мо т у се са највећом сигурношћу очекнвати још јачи и обил нији успјеси у свима даљњим Гајретовим акцијама. Иска зу ју ћ и овим путем хвалу и признање вриједним друштве г а м одборима и повјсреницима који получише овако сјајне успјехе, Главни Одбор апелује и на остале друш твене одборе и повјеренике да не пропусте одрж ати годишњу Гајретову забаву. У колико некоји одбори још нису фиксиралн дад своје годишње (зимске) забаве, држимо д а би з а то био најповољиији датум Курбан-бајрам, који пад а у првој половици мјесеца ,м аја. У сваком случају сви одбори н повјерениди треба д а одрже вимску Гајретову забаву, у колико je досада нису одржали. Ускоро he иастати сезона одрж авањ а тефернча. Одбори и повјеренидн који су одрж алн зимске забаве, треба да Beh сад а бнрају датум одрж авањ а Гајретова теф ерича у времену од 1. маја до 15. јуна, како би приход могли дозначиги Главном Одбору до 20 јуна, к ад а je годишњи закљ учак благајничких књига Главпог Одбора. С радоптћу истичемо д а je већ сада приход од одржаних забава д в а пута Bchn него je предвиђен друш твеним прорачуном за цијелу 1929/30. годину. Дозначивање новца Главном Одбору Kano извјесни одбори и повјереници још до д анас не дозначпш е приход од одржаних забава, a како услпјед вадрж авањ а новца друш тво губи на прнходу од камата, то их молимо д а чисти приход од забава дозначе о д м a х Главном Одбору. Истодобно молимо све одборе и повјеренике д а и остале своје приходе дозначују редовпо сваког мјесеца како то прописују п друш твена правила (чл. 46 6). Објављивање друш твених акција и приредаба Досада су извјесии одбори и повјереници објављ ивали разне своје прнредбе и акције путем постојећих сарајевских листова, a не обавјош тавајући претходно о томе Главни Одбор и не достављајући извјеш таја за редакцију ли ста »Гајрета«. Л ист »Гајрет« јест службени opran другатва Гајрета, na je у интересу и листа и друш тва д а се све друш твене ствари превнствено објављују путем листа »Гајрета«. Због тога скреheno паж њ у свим одборима и повјереницима, д а у будуће све друш твене објаве, које су за штампу, y nyhyjy једино Главном Одбору односно редакцији листа »Гајрета«. Прсма потреби и важности појединих друш твепих вијссти Главпи Одбор he сам такве вијести уступати редакцијама дпевних и повремсних листова. Главнн Одбор одлучио се д а допссе ово �ријбшен>е, поред наведепог, и ради тога што се je десило да су из једног провинцијског мјеста протурене вијести у једiiom овд. листу, којима су багателисани стари и опробани Гајретови радници из тога мјеста. Багателпсање заслужних и опробаних Гајретових радника и пријатеља од стране ма чије, Главни Одбор, као врховни друштвенн форум, неће ни у ком случају дозвољавати ни трпити. нове Гајретовнх пјевачких хорова да приликом предстОјеФих бајрамских забава носе видпо друш твену значку. носе Гајретову значку. Нарочито п ак молимо све одбронике, члаиове прпређивачких одбора Гајретових забава, као и чла- Молимо све наш е одборе и повјеренике да ово узму срцу и да се у будуће према овом равнају. Окружнице Главног Одбора У некојим мјестима дсш ава се често пута да поједине окружнице Главног Одбора прими од поште одређсни функционер Мјесног одбора, те их остави у џеп, гдје се и загубе, a да се нису ни прочитале на сједници одбора ннти je о садржају њихову био обавијештен ма који другн члан одбора. Д а се то не би дешавало и у будуће, молимо све наше одборе да воде евиденцију о свима окружницама Главног Одбора и да се све окружиицс прочитају на сједници Мјеспог одбора. „Гајретов дан« Сходно ријешењу прошле главне скупштине оакључио je Гл. Одбор на својој посљедњој сједници да се »Гајретов дан« одржава у цијелој Краљевини на Рођендан Гајретова Протектора Њ . Краљ. Вис. Престолонасљедника Петра, т. "ј. н а дан 6. септембра сваке гоцине. »Гајретов дан« no својим приредбама и успјесима тр еб а,да буде- з а све Гајретове раднике у раду за Гајрет највећи дан у содири.,Тога дана трсба да се манифеотује у свима мјсстима снага и свијест Г а јр е т а ^ и његових прегалаца. Kao Рођендан Гајостова моћног заштптника, »Гајретов дан« трсба да се изведе у свима мјестииа у , ~ "X Ј V1T ‘““ “ Ј\ ' “ “Г." Ј зн&ку родољубпвих м а н и ф е с х а д ч ^ , .. узвнш еич KW љевски Дом. Приређивачки одбор Гајретове забаве у Прњавору, са лочасним чланом Мјесног одбора г. Х А Ф И З С А Л И Х О М Ђ О ЗИ Ћ ЕМ Поздравна депеша претсједнику Гајрета Л укавица: Са конституирајућс скупштине Мјесног одбора друш тва Гајрет у Л укавици, срез грачанички, хнтамо да Вас господине председннче поздравимо обећавајућн Вам д а смо приправни жртвоватн се з а идеју Гајрета као што смо ^ I X __ П[, д седнВ1. X jc e r a т,урић. Главни одбор израдиће за »Гајретов дан«r иарочите Гај• ... Исправак ретове откупне значке и раФгслати их у сва мјеста вд, :1 У прошлом броју под рубриком »Гајретова забава у Трепродају. T om приликом даће се даикт.нија упутства за opmб и ау« испуш тенн су слиједећи прилози: Дин. 40.— : Bnhenнизовање »Гајретова дана«, na молимо наше раднике да ово тије Миленковић; no Днн. 10.— : Ибрахим Ш уљак п Зулфо узму до знања. Арсланагић. Оспм тога Мјеспи je одбор уступио од своје томболе 4 јастука за томболу n a Гајретовој забави Главног ОдВидно ношење Гајретових значака бора у Сарајеву. Како je познато, приликом прославе Гајретове 25-годишњице у Сарајеву израђене су врло укусно ГЈјретове значке у Преселио на ахирет емаилу и бронцу. Прошле године снижена je цпјена првима Ових дана преселио je на ахирет Мехмедбег Хашимбеса 20 na 10, a другима са 10 на 5 динара. Ове значко су раговић окружнн муфтија у Пријепољу и познати пријатељ назаслане n a распродају свима друштвеипм одборпма и повјешег друштва. реннцима. У многнм су мјестима већ распродане, алн je преРахметулахи алејхи! остао још велики број гдје то није успјсло. Због тога се моле остао још велики број мјеста гдје то није успјело. Због тога се моле одборп n повјереннци, који још нераспродаве послате им значке, да то свакако учине приликом ндућег Бајрама. Скрећемо пажњу нашим читаоцима на рубриГлавни Одбор je апеловао Beh раније, na све друштвене чланове д а видно носе Гајретове зптчке, јер je то, поред осталог, јед ан од начина за друштвену пропаганду. Главни Одбор апелује и овога пута и моли све друштвеие чланове да ку: »Велике Гајретове манифестације у Бањој Луци«, a нарочито на рефератс гг.: Хасиб-бега Имамовића, Инж. Суљаге Салихагића, Наима Ђејвана, УзБира Бисера и Бећира Галијашевића. Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav”? 155 �Čestitke Presvijetlom Reis-ul-ulemi g. Čauševiću povodom imenovanja Bos. K ru p a Č estitam o im enovanje neopisivo zadovoljni blagođurim o Njfig. V el: K ralju ra d r ovnkovoga ak ta visoke uvidavnosti. Č elebija i Zajim Musić. Visoko N ajsrdačnije Vam čestitam zasluženi visoki položaj da Vas. S vevišnji pom ogne u radu. Avdo. B eograd M uslim ani stu d en ti B eogradskog u n iverziteta sakupljeni u Beogradskom G a jretu čestitaju Vam n a Vašem im enovanju nadajući se da ćete kao i uv ijek b iti dostojan zastupnik. Bajram m ubarek; olsum . Z enica . Isk re n o se ra d u je m o V ašem im enovanju je r ste Vi jed in i zalog sreći i boljem n a p re tk u m uslim ana nače države izrazujući Vam n a jsrd a č n ije čestitk e k ako im enovanju tako Bajram ! še rifu i šaljem o V am m ahsuz selam. A bdaga H arm andić, Kulenović Husein, A likadić D ervišaga, S erdarević S alihaga P rijep o lje H itam s a punom željom da Vam ukaz a i su trašn ji B ajram . čestitam Kraljevski Jusufagić^ Em in. Z enica P rigodom visokog im enovanjfi ~izvolite prim iti d a č n e čestitke. o U čitelji š iš ić Mustafa, M asnik Osman, H usika ‘Р Р И ; Bos. K ru p a Is p re d vakufskog p o v jeren stv a čestitam im enovanje Vaše R eisom u v je ra v a m d a je neopisivo zadovoljstvo naroda zbog toga i v e lik a blag o d arn o st Njegovom V eličanstvu K ralju rad i ovog a k ta v isoke u vidavnosti. P re d sje d n ik šehić. V lasenica V ašim u strajn im radom za v jersko prosvjetni nap red ak M uslim ana n aše K ra lje v in e Ju g o slav ije, zasluženo im enovanje čestitam . K ad ija H adžiom erović. Zenica Srdačno čestitam o im enovanje i m olim o dragog A llaha da V as m nogo go d in a zd rav a i čila poživi. Am in. H asan O m erspahić, Pašaga Čampo. P rijep o lje Čuvši da ste dob ili za poglavicu n aše v e re hitam d a Vam čestitam i poželim n a jle p šu sre ć u n a ponos naše O tadžbine i naroda. A libeg H asanagić. T rav n ik N ajsrdačnije V am čestitam o v isoki i zasluženi položaj že­ leći Vam d u g život i plodonosan u sp eh u V ašem budućem radu. Isk ren o čestitam visoko imenovanje. Selam. Džaferbegović, učitelj. Tuzla . . . Obveseljeni Vašim im enovanjem za Reis-ul-ulem u cijele K raljevine izvolite prim iti naše srdačne čestitke. Salihaga H. Efendić, H. M ujaga Mujezinović, Hafiz H alil Selesković, Наdži Alija Azapagić, M uham edaga Topčagić, Sezaijaga H. Efendić, M ehmedbeg Zaimović, K adraga Kunosić, Ju sufaga H. Efendić, O rhan Šehić, Isinet Hadži Efendić. škoplje N ajsrdačnije čestitam Vaše im enovanje za Reis-ul-ulem u i želim da Vaš rad urodi velikim plodom na dobro Islam ske v erske zajednice. Salih Hadži Rustem Skopljanac. D ubrovnik Slobodan sam upraviti Vam svoje isk ren e čestitke p ri­ godom Vašeg im enovanja našim vrhovnim islam skim pogla­ vicom uz duboko poštovanje. R am adan Hadžagić, trgovac. Veles M uslimani sreza veleskog sa najvećim oduševljenjem i zadovoljstvom najsrdačnije Vam čestitaju visoko im enovanje želeći da Vas Svevišnji puno godina n a diku i ponos poživi. Ali Riza Sadiković, šeriatsk i sudija. B. Polje V ijest o Vašem naim enovanju za vrhovnog versk o g po­ glavara svih jugoslavenskih m uslim ana duboko je obradovala sve muslim ane sreza belopoljskog pa u im e njihovo sa n aj­ većom radošću najsrdačnije Vam čestitajući ovo visoko i za­ služeno poverenje molimo Alaha, d a V as p o dari dugim i srećnim životom na diku i ponos svih jugoslovenskih m uslim ana. Š eriatski su d ija : H a ra n Lamežić. Zavidović U im e moje i svih ovdašnjih m uslim ana čestitam o V am u općenitom poverenju i priznanju sa najvišega m jesta koje ste neum ornim radom za dobro islam ske zajednice i zaslužili, istodobno V am čestitamo predstojeće b a jram sk e p raznike mo­ leći tople m olitve Svevišnjemu da V as puno godina poživi na diku i ponos svih muslimana. Hafiz H asan Odžačkić. P rištin a O bradovani vešću o Vašem im enovanju za našeg v r­ hovnog verskog starešinu čestitam o i molimo Svem ogućeg da Vam podeli dug život na dobro islam ske zajednice u m iloj nam K raljevini Jugoslaviji. Ridžanović, vojni imam škaljić, šeriat. sudski prip rav n ik . Novi Sad Presvijetlom Reis-ul-ulemi Hadži Džem aluddin ef. Čauševiću, Sarajevo. N ajiskrenije čestita poštuje i pozdravlja P od o dbor N arodne Uzdanice. T eslie Isk re n o o b radovan V ašim im enovanjem Reis-ul-ulem om K raljev in e v je ru je m da je to n a sreću i d o bro svih nas pa Vam srdačno čestitam . Avdo Ferizbegović. 15.6 Milan N;kolić, pomoćnik bana. Stip Srdačno čestitam novi položaj želeći da V am svemogući podeli dug život. S ad ed in Oerimović. �Bitolj Foča U im e шоје i u im e sviju m uslim ana B itolja i okoline Čestitam V am novi položaj V rhovnog verskog starešinstva Islam a u celoj K raljevini kao i B ajram ske prazn ik e sa toplom željom da dugo i dugo sa uspekom poslužite Njegovom Veli­ čanstvu K ralju , O tadžbini i Islam u. T alat Selim, Okruž. Muftija na raspoloženju. Skopljo U m om entu k ad ste sa najvišeg m esta izabrani za verskog poglavicu m u slim ana m ile nam O tadžbine Jugoslavije hitamo puni rado sti d a Vam svesrdno čestitam o moleći A laha da Vas dugo poživi n a k o rist i sreću islam ske zajednice K ralja i Otadžbine. Nazif Resulović, Ćazim Mejlić, Omer Halimić, Mehmed K ulenović, Sm ajl Kulenović, H am dija Azabagić, Ahmet lla sa n , Edhem Adem, Adem Konđel, L utefi Aziz, Osm an A rnautović, Asim Alagić. Tetovo Sa najvećom radošću i oduševljenjem m eđu ovdašnjim m uslim anim a prim ljena je vest o V ašem naim enovanju za mu­ slim anskog vrhovnog verskog starešin u srdačno čestitam selam N ajsrdačnije čestitam o im enovanje sa željom d a V as Bog poživi mnogo godina na tom visokom položaju. Šećeragić Murat, šeriat. sudija. , Šefkija Karadžić, A hm et Selimović. Osek Isp red m uslim anske bogo.štovne općine srdafcno Vam čestitam n a im enovanju Reis-ul-ulemom u B eogradu i nadam se da ćete sa novog položaja moći udovoljiti potrebam a svih m uslim ana u Kraljevini. P red sed n 'k : Dr. Sm ail Hadži Mulić. P rijepolje Jako m e veseli V aše postavljanje našta Vam srdačno čestitam i želim svaki uspjeh. Jusufagić Ibrahim . Zenica U im e svoje i ostalih im am a i m ualim a grad a Zenice šaljem Vam Presvijetli iskrene čestitke na visokom im enovanju sa željom da V as Svemogući poživi na diku i ponos e h li islama. T arab ar Asim, A lispahić Salih, Babahm etović Mustafa. Ljubuški ‘ y ije s t o Vašem im enovanju za Reis-ul-ulem u silno me obradovala te Vam od srca čestitam daj Bože da b ude sretno u prvom re d u pa^V as a onda po cijeli ehli islam . Selam. P rizren Č estitam V am novi položaj" koji se veselo raširu je po južnim k rajev im a želeći Vam svdkii sreću uz ovu radosnu vest čestitam Vam B ajram i šerif. M uhamed Fzaredin, šeriat. sudija. Teslić Povodom visokog odlikovanja moliin da p rim ite moje n ajiskren ije čestitke sa željom ,da V as Svemogući još dugo po­ živi n a do b ro b it svih nas. C M ehm edalija Handžić. Čapljina M uslimani g rada Čapljine radosni prilikom Vašeg im enovanja za Reis-ul-ulem u K raljevine Jugoslavije ushićeno i sa velikim oduševljenjem hitaju da Vani izraze svoje čestitke moleći Svevišnjeg Allaha Džellešanuhu da Vas poživi dugi niz godina n a d ik u i ponos našeg naroda a na sreću i blagostanje sviju nas i naše budućnosti s odličnim poštcfranjem i uz bajram m u b a re k olsum. Salem M etiljević, H afiz Ibrahim Ridžanović O m er Šehović Hamid, Hadžić A hm et, K apetanović Smail, Bostandžić Hh. A hm et Kapić, Alija Sarajlić, A lija Fazlagić, M urat Cerić, Veli ja K udra, Muhamed Ljutović, Mustafa Cerić, A hm etaga Fazlagić, Mem išaga Fazlagić, M uhamed Muftić, A lija Bećir, M ustafa Malohodžić, Edhem Redžić, H usejin Begić, Zahir Latić, M uham ed A. Fazlagić, Osman Begić, Ib ra h im Kazović, H asan Selo, H ajrović sudija, Zvizdić Izet, Čišić Muhamed. Tešanj Prigodom V ašeg postavljanja za R eis-ul-ulem u islam ske vjerske zajednice oslobođujem se V as P resv ijetli Reis-ul-ulema pozdraviti sa najvećim oduševljenjem kao prvog R eis-ul-ulem u Jugoslavenske m uslim anske v jersk e zajednice želeći Vam mno­ go uspjeha na ra d u za dobro našeg K ralja O tadžbine i naše vjerske islam ske zajednice, živio. Im am Mulagić Ahmed, H asanaga Gujić. Avtovac Svesrdno Vam čestitam veliki položaj za dobro, m usli­ m anskog naroda. Selam A bdulah K urspahić. Sgn Iskreno Čestitam želeći dug život. K adija Jakić. loboj Ushićeni Vašim imenovanjem za prvog Jugoslavije m olimo V as da blagoizvolite prim iti i izraze našeg dubokog poštovanja prem a Vama. nadaana u budućnost je r je provedenje zakona o zajednici povereno Vama. Reis-ul-ulem u naše čestitke Sa najljepšim našoj verskoj Za vakufsko poverenstvo i džematski m edžlis: Hadži Mujaga D erviš, D žafer Dautbegović, Ib rah im Mujagić, Hamzo Hadži Mujagić, A bdul Ganibegović. Bos. K rupa P revišnje povjerenje izazvalo je neopisivu radost u du­ šam a svih g rađ an a bez razlike vjere zahvalni njegovu Veli­ čanstvu našem ljubljenom K ralju A leksandru I. m i V as u vje­ ravam o da V as p ra te naše isk ren e želje da na prijestolju vjerske zajednice m ile nam i p rostrane K raljevine poživite n a k o rist i dobro K ralja, naroda, Otadžbine u im e grad a K rupe. Predsjednik opštine Boško Zeljković, A hmet šehić, predsj. G ajreta. Bileća Neizmjerno obradovani imenovanjem V aše presvijetlosti za našeg vrhovnog vjerskog poglavicu podnosim o V am ispred m uslim ana sreza bilećskog isk re n u čestitku sa željom d a V as veliki A llah poživi mnogo n a ponos i k o rist m uslim ana Ju ­ goslavije. P red sed n ik vakufskog povereništva: Ćam il Selimović. P red sjed n ik m jesnog odbora G ajreta: Sm ail Serdarević. Im am džem ata Čam il Arnautović. 157 �P rije d o r Sa isk re n im zadovoljstvom i radosti srdačno V am če­ stitam n a m nog djen ju i im enovanju za vrhovnog verskog po­ g lavicu islam sk e v e rsk e zajednice K raljevine Jugoslavije uz želju srećn e budućnosti. A libeg Kapetanović. M rkonjić G rad V eseli i isk re n o obradovani Vašim visokim im enovanjem za R eis-ul-ulem u m uslim ani K raljevine Jugoslavije hitam o da V as u svoje im e i u im e m uslim ana sreza Mrkonjićkog srdačno pozdravim o s a toplom željom da V as Svemogući A llah poživi d u gi n iz godina n a našu d ik u kao i za n a š vjersko prosvjetni n a p re d a k svih m uslim ana K raljevine Jugoslavije. P rim ite izraz n aše g dubokog poštovanja B ajram m u b arek olsum i m ahsus selaim. H asan Beišlić, p red sjed n ik vakufskog p o vjerenstva, A hm ed Dedić, podpredsjeidnik, M ehm ed Bašić, muteveGja, A lija D autbegović, šeriat. sudac, Hafiz M ustafa Selić, im am , Sulejm an Zerić, im am , A hm ed Hodžić, gruntovn ičar, A bđulah Pašić, pristav, Ibrghim šehović, cestam ik , Z uhdija Borić, zvaničnjk, T alia BajraTđarević, zvaničnik, Salih Dedić, trgovac, Muharem Sedić, .trgovac, M uharem Šehić, (tr­ govac, Meho H erić, trgovac, Rasim A rnautović, trgovac, A lija Šehović, c trgovac, Ib rahim G ahurević, trgovac, H am d ija Borić, b ric jv —Š aćiik B o rić, krojač. Z vornik P re s re ta n r a d i'V iš e g im enovanja hitam da V am srdačno čestitam sa iskrenom željom da visoki položaj zadržite puno ljeta n a do b ro b it cjelokupnog m uslim anskog naroda i države. Tuzla Oduševljeno dajdža. Š e ria tsk i su d ija : Bešdrević Hasan, K ulenović Hafiz Sulejm an, K unđalić M uham ed. T rav n ik D oznavši za m u d ru o d lu k u K raljevske V lade o Vašem postavljanju n a n ajv iši vjersk i položaj n aše K raljev in e sa naj­ većim oduševljenjem podnosim o n aše čestitke i znajući za Vaše v e lik e v je rsk e i svetonosne sposobnosti m olim o d a V as Sve­ v išnji Allajh uzdrži m nogo godina u zdravlju i snazi kak o biste mogli i u b uduće V aše sposobnosti u p o trije b iti n a korist islam skog elem en ta a dob ro K ra lja i O tadžbine. Za m jesni o d bor G ajreta P re d sje d n ik : Bašagić. Mostar N ajsrdačnije čestitam o V aše naim enovanje za R eisa naše islam ske zajednice. M ehm ed Bubić, Osm anaga Džudža, Š ab an Dejdipović, H usaga Drljević, M ustafa Vilogorac, Šaćir šišnak, M ehm ed Husković, F azlija Čević, M ehm ed šehušić. Bihać Na osnovu n ovinskih v ijesti srdačno čestitam o novo im e­ novanje. H ilm ija Muhamedagić. 158 . im enovanje. , Živio moj Sestrić Džemal. Čestitam Vam novi položaj i želim sreću i u sp jeh u radu. Šerliatski sudija A lija Beganović. Bugojno Oduševljeni Vašim izborom za vrhovnog v jerskog po. glavicu svih m uslim ana Jugoslavije m olimo d a p rim ite naše srdačne čestitke i najbolje želje. V eterinar: Sadiković, In g .: Nikšić, Mehmed Mutevelić, M ustafa Bećirbegović. Lukavac S trah koji je bio zavladao u srcim a m uslim ana Bosne i Hercegovine Vašim im enovanjem prestao je. T im e m usi: mani u ovo vrijem e dobivaju ja l jedan ba;ram sa kojim će se još više obveseliti i od Boga zaiskati da V as Bog još dugo godina poživi n a sreću i ponos svih m uslim ana Jugoslavije u to ime čestitam o Vam zasluženo i V am a dostojno im enovanje. Kova.čević, V erbić, Im am o v i^ Teslić Izbor koji p ad e na dičnog vođu srdačno pozdravljam i čestitam želeći du g život svaku sreću u ra d u n a d o b ro b it za­ jednice. Alem Salkićević, im am . Bos. Novi O m ladina g rad a Bos. Novog vesela srca n a jisk re n ije če­ stita nai uzvišenom izboru želeći V am d a još mnogo godina podari Vas dragi Bog sa zdravljem d a prod u ljite V aš korisni ra d na poboljšanju reorganizacije islam ske zajednice stojeći vazda i nepokolebivo uz Vas. ш ш ди S vesrd n o čestitam o visoko im enovanje i m olimo Svemo­ gućeg A llaha d a V as pom ogne u V ašem spasonosnom rad u za e h li islam n a še otadžbine. Živio i sre ta n b io naš dični vođa. novo P riboj H uhisić Džemfal, imam. Zenica pozdravlja Za om ladinski k lu b p re d sje d n ik : Cerić. Foča Sretni i oduševljeni Vašim im enovanjem pozdravljam o V as i želimo puno sreće u ra d u za islam sk u zajednicu. Za odbor G ajreta: P red sjed n ik H asić Salih. S e k re ta r: A rslanagić. Brčko Najsrdačnije čestitam o V aše im enovanje Reis-ul-ulemom da bude h ajirli za m uslim ane ujedno B ajram čestitam o. Za U m iju M uderis Ibrahim begović. Bihać Vaše im enovanje p rvim jugoslavenskim Reis-ul-ulem om i vrhovnim vjerskim poglavicom m uslim ana K raljev in e Jugo­ slavije koje kao fanijarh p ad a u dan e B ajram a te g a čini još svečanijim i uvećanim sa oduševljenjem i razd rag an i tom vi­ ješću hitam o da Vam od srca čestitam o n a opšte d o bro Kralja i države i preporod m uslim ana Jugoslavije. Živili n a d ik u i ponos sviju. Esad Softić sudija, M ustafa H asić pošt. činovnik, A bđulah V ehabović šeriat. prip r., Mehmed Hadžić vjeroučitelj, H ilm ija M uham edagić m uft. tajnik, Om erbeg Bišćević, S ulejm an Redžić u p rav n ik G ajretov^ konvikta, Omer Jusufhodžić načelnik, F eh im Hadžiabdić član povjerenstva, Džulaga Dedić. �Jajce Brčko Radosno d irn u ti V ašim im enovanjem za vrhovnog vjerskog poglavicu hitam o da Vam isk ren o čestitam o sa toplom željom d a V as svem ogući Bog dugo godina pozivi na našu sreću 1 ponos B ajram m u b arek olsun. Sa sastanka iz čitaonice Sloge u Kora ju najiskrenije Vam čestitam o visoko im enovanje za društvo predsjednik Kapetanović kadija, Mujić šeriat. vjež­ b enik, Celić Zuhdija, Hafiz Bećir Hadži Osmanović, M ulaomerović Derviš, Mujaomepović Čamrl, KapetanoMić M ahmudbeg Zaćiragić i A dil K ršlak Ib rah im Hodžić Sulejm an, Hafiz Sejfo Hadžiosopović, HadSiaga Hadžiosmanović, Z uhija Hadžiosmanović, Mehaga Hadžiosmanović, Sardulapović Ejub, N urudin Šarac, Salih šarac, M ujaga V. Salih Šarac, Mujaga Šarac, M ustafa Kadrić, Bičević H ajdar, Muharem Ibrahim begović, Tirić Ahmed, Nadjif Ć am il Samić, Sejfo Šeherćajić, Hadžo Šeherćehaić, Muhamed Kršljak, Muhamed Aganović, M uharem Đabić, H asan Halać, Salih T irić, Ahmed Bagđatlijja, Munib Esnefendić, Džemal Nuzur, Saif H arač, Osman Kavlak, M ulalić Meho, Nuzur Osman Lišćić Ram o Muzur R am o Z u a ć Ц>го Kaljalić Meho Mećo H utos A rnautović, Mujo Ademović, H usein Halflović, Bešlaga Samić, U z e ir‘'Mafalić, Muhamed Zerić, H asan Zjižić, Mustafa Zulić, Osman Hodžić, Mehmed Popaja, Os­ m an Popaja, Selim Zjajo, Suljo Agić, Ramo Turanović, M ustafa D žemal B urek, H am id Spahić, Adem Turlić, Mustafa Hamzagić. Rogatica Iz a m učne neizvjesnosti i tjeskobnog očekivanja dvije h efte obradovani dan as veselom vijesti o visokom imenovanju V ašega gospodstva vrhovnim poglavicom sviju muslim ana K raljev in e Jugoslavije žurim o se da dadnem o oduška našoj rad o sti uz ove m ub areć d a n e te Vam od srca čestitamo zasluženo u n ap ređ en je uz poklik Bog V as poživio za sretnu budućnost svih m uslim ana ove države. Hafizović G alib šerijatski sudija, Dajidžić Ahm etaga gradonačelnik, Akšam ija Osmanaga p redsjednik V akuf­ sko m earifskog povjerenstva, Zagoric a Hafiz A li u im e imama sreza, Hadži Ahm etović Muhamed u ime m ualim a sreza, šk aljić Hadži Muha­ m ed p odpredsjednik društva dobro­ voljaca u im e članova muslimana, K arahm et Sejdaga p redsjednik trgo­ vačkog i lovačkog udruženja, Dajičić A hm etaga predsjednik omladinskog k luba, šahin p ašić Hasanbeg predsjed­ n ik g rađanske čitaonice i crvenog k rsta, Čapljić G alib starješina Sokola, Hafizović Edhem predsjednik zanatlijskog udruženja. T rebinje Neobično radosni V ašim im enovanjem za Reis-ul-ulemu K raljevine Ju goslavije pridonose Vam srdačne čestitke B. Mu­ b arek olsun. Š ukri Resulbegović, Kasim Viđen. Ibrahim Begić. Zavidović Želim od Boga zdravlje dug život na novom položaju. Numan. K om andant II. A rm ijske Oblasti Sarajevo. 28. feb ru ara 1930. P re s v e tli i P rin u đ en da večeras otputujem iz S arajeva službenim poslom, im ao sam nam eru da V as u toku dana posetim i da V am najsrdačnije čestitam kak o visoko naim enovanje tako i nastupajuće praznike. Ali, kako su me izvestili, da u toku dana nećete biti u svojoj kancelariji, to V as molim d a na ovaj način p rim ite moja topla čestitanja i najlepše želje za budući plodan i patriotski rad. ж , . l". 1 Izvolite prim iti, presvetli, moje duboko poštovanje i punu odanost. Đ eneral Dan. S. Kalafatović. V isokopoštovani p rija te lju ! Ti si jedini m eđu nam a, koji će znati i um jeti s toga visokog dostojanstva m uslim anskoj zajednici učiniti dosta dobra u danim a teškog iskušenja. U to im e čestitam Ti od srca i želim da Te Bog poživi na d ik u i ponos svih m uslim ana u Jugoslaviji Mahsuz selam Safvet Bašagić. \ f Sa najvećim oduševljenjem čestitam Vam B ajram šerif i položaj našeg verskog poglavice. Š erijatski sudija Abđulaih Sajić. K,ad1 — sreza K ladanjskog čestitaju Vam nastupajuće B ajram ske praznike moleći A llaha d a ih još pimo godina dočekujete u zdravlju. Čestitam o V am na im enovanju Reis-ulUlemom K raljevine Jugoslavije čim e je naša želja ispunjena i zahvaljujem o milom nam i obljubljenom Njegovom V eličanstvu K ralju da je blagoizvolio previsokim ukazom postaviti V as na Čelo m uslim anske vjerske zajednice K aljevine Jugoslajvije. Šerijatski sudija Gojačić. Ljubuški N ajsrdačnije Vam čestitam visoko zasluženo naim eno­ vanje Reis-ul-ulemom za K raljevinu Jugoslaviju. M uhamed Mušić, šerijatsk i sudija. B anjaluka Od srca se radujem i čestitam što ste zauzeli najviši položaj u islam skoj zajednici je r ste za to i najdostojniji i ujedno Bajram te b rik činim. Fehim K urbegović. Olovo Cio islam uzbudi V aše im enovanje isp red svih m usli­ mana čestitam Vam. M uhamed Fočić. Skoplje N ajsrdačnije čestitam B ajram V am a i V ašoj porodici u zdravlju za mnogo godina. še rija tsk i sudija ČauševićL Bos. K ru p a Vaše zasluženo postavljanje za R eisa K raljevine Jugo­ slavije najsrdačnije čestitam . Hadži H usnija Pašalić. 159 �Tcšanj P rigodom V ašeg p o stavljanja za Reis-ul-uleniu islam ske v je rsk e zajednice slobodan sam isp red povjerenog mi džem ata sa najvećim o d uševljenjem kao prvog Reis-ul-ulem u jugosla­ v e n sk e m uslim an sk e v je rsk e zajednice pozdraviti želeći mnogo u sp je h a u ra d u za dob ro n aše islam ske vjersk e zajednice. S alih Čevak, im am džem ata Trepće, srez Tešanj. M odrica M uslim ani v aroši Modrice sa oduševljenjem pozdravljaju V as i čestitaju V am n aiinenovanje za V rhovnog vjerskog po­ glav icu svih m u slim an a K raljev in e Jugoslavije. Sarajevo, 27. februara 1230. Uvaženi Hadži Reis Efendija! U općem oduševljenju, koje je obvladalo srcim a svih nas povodom odluke Njegovog Veličanstva, kojom ste neim enovan! za Vrhovnog vjerskog poglavicu svih m uslim ana n našoj K raIjevini, hitam da ovim putem dadem izraza svojo] velikoj r a ­ dosti i d a Vam podnesem svoje tople čestitko na ovom zaslu­ ženom im enovanju. Želeći Vam najbolju sreću u Vašem budućem radu, punom velike odgovornosti, ali i plem enitih ciljeva, ja Vas molim, uvaženi Hadži Reis Efendija, d a izvolite p rim iti u v je ­ ren je o mom svakdašnjem dubokom poštovanju, odani, Dr. Safvet Kučukalić. H afiz M uhamed Spužić im am , Muhare m b e g K arabegović, Ib rah im Hadži A lijagić, A lija Čaušević, d irektor Sarajevo banke. O iner Mešić, učitelj, Mehmeđ Presvijetli Gospodine! G anibegović, K asim Mešanović, HusDozvolite da se i ja ubrojim u kolo m nogih V aših p ri­ re f A ganović, Osman Šakić, Medžid jatelja i štovalaca, koji se raduju, da Vam je u dio p a la čast D usinović, Mujo Vojić, Ragib Karada budete naimenovani vrhovnim poglavicom svili naših mum ehm edović, S ab it Heralić, Salih Нвг . slim ana. Čestitajući Vam srdačno taj visoki čin, želim V am ođ lilović, Aziz G anibegović, Salih Roga zdravlje i da Vam rad bude praćen najljepšim u sp ;esinia. Havkić. Vam a na zadovoljstvo a Vašem m iletu na sreću i korist. Tuzla odani Vam S re ta n da V am je sa n ajv išeg m jesta poklonjeno povje­ N. Berković. re n je v rhovne u p ra v e n a še v je rsk e zajednice^čim e je p riz n a t' Zagreb, dn e 27. februara 1930. V aš blagotvorni ra d čestitam od ^ r c a i/ želim sretn e B ajram ske b lagdane. O dani Vam Mnogo štovani gospodin Reis i prijatelju! t ^ 1 Hamza Grošić. Sa velikim veseljem i zadovoljstvom čitao sam danas Brčko Vaše im enovanje po Njegovom V eličanstvu, za vrhovnog ReisIsk re n o čestitam visatfo im enovanje ujedno čestitam naul-ulem u cijele države. stupajuće m u b a re k dane. S razloga toga, izvolite prim iti moju najsrdačniju i naj­ M uharem П . Slomić. isk ren iju čestitku. Dao dragi Bog, da nam još mnogo i mnogo Ključ godina budete na čast i dobro, kao što ste Vi uvijek bili. Od srca Vas pozdravlja Vaš stari i iskreni štovatelj i V eseli što j £ p revišnjom odlukom ostvarena vruća Želja m u slim ana V ašim im enovanjem za R eis-ul-ulem u islam ske za­ prijatelj Dr. Erich A leksander jed n ice v elik e Ju g o slav ije želimo da V as Bog dugo v rem ena poživi d a u zm ognete i n ad alje svojim naučnim autoritetom i d irek to r tehničke srednje škole. um nom snagom sarađ ! v a tim a našim vjersko prosvjetnim p ita­ Livno njim a koja čekaju na svoje riješenje. Zakon jučer potpisan veseli m e a naročito m i je milo Osm an Beganović, šerijatsk i sudija. N evesinje Is p re d m uslim an a g ra d a N evesinja n ajsrdačnije čestitam o Vam im enovanje za v rhovnog poglavicu m uslim ana K raljevine Ju goslavije, u jed n o B ajram čestitam o. D erv iš K orkut, šeriatsk i sudac, Salih Pekušić, poreznik, A li ef. Muftić, u m i­ ro v ljen i poreznik. A rif Canović, um i­ ro v ljen i kancelist, M ustajbeg ćelebić, A v d ija Fočić, Zulfo Kazazić, um irov­ ljen i dnevničar, Salih Hodžić, gruntovničar, Edhem H asanbegović, Nurija D ugalić, H uso Dugalić, Abdulah H ajrović. M uharem Kolaković, Hafiz Mušanović, Ju su f Kosović. Mostar D ragi Hadži R eis ef.! P re d sam i ah šam se m unjevitom brzinom r a š iri vijest, da je V aša k a n d id a tu ra za R eis-ul-ulem u u spjela i d a ste sada p o tv rđ en i R eis-ul-ulem a, ali bogm e cijele naše m ile K raljevine. D a d ad em o duška svom e oduševljenju, evo ine hitim da V am isk re n o čestitam uz želju i dovu, d a V as Allah mnogo godina zd rav a i p u n a e n erg ije za r a d oko nap retk a islam ij'eta i n jegovih slje d b e n ik a u ovim k ra je v im a uzdrži, am in! H asan Nametak. 160 što ste V i poglavar svih muslim ana Jugoslavije. Čestitam i selam. K adija Lasić. Livno Ramazan te predsedništvo nad svim a m uslim anim a Ju ­ goslavije čestitam . Hafiz Ejub. Beograd Raduje se i od srca čestita Osman N uri Hadžić. B ijeljina Srdačno čestita Bajram i imenovanje Džumišić. Odžak Najsrdačnije čestitam o ponovno im enovanje vjerskim po­ glavicom m uslim ana Jugoslavije uz to Bajram m ubarek olsun. Selam . i | Džananović, imam, Supić, m ualim , В гШ , Ramić, Kapetanović. Plevljc Ushićen postavljanjem Vaše preuzvišenosti na čelo naše islam ske za;ednice m ile Kraljevine Jugoslavije čestitam n ajsr­ dačnije im enovanje. Vaša visoka sprem a da bude ponos ćele otadžbine moja je najtoplija m olitva Alahu. Sulejm an Pašović. �^ГВ Veoma zadovoljili Vašim imenovanjem za vrhovnog vjerskog poglavicu svili muslimana Jugoslavije šaljemo sr­ dačne čestitke sa željom da Vas Svemogući Allah puno godina Čila i zdrava uzdrži na toj teškoj ali uzvišenoj dužnosti. lahir Pozderović, predsjednik vakuf­ skog povjerenstva, Huso šahović, podpredsjednik, M uharem Kulenović, še ria tsk i sudija, Hafiz Mustafa Buturović, H usejn Zubčević, Murad Bešović im am i m atičari, Sabit beg Resulbegović, Hafiz Zulfikar, šarović, Alija Salahović, Salko Misirlić, Mehmed Zubčević, Mehmed Sadovič, Salko Bracković, Ahm ed Rokolj, Ibrahim Šuljak, Muhamed Hadžihasanović, Jusuf Šehović, Adem Kapetanović, Hasan Custović, Salih ša ra n , Huso S. Catović, Ahm ed Cvijetić, Muhamed Cvijetić, Hifzija Bakšić, Arif Begović, ib ra h im Zubčević, Bego Begović, Alija Cvijetić, Ago Šehović, šaćir Glavinić, Ibrahim beg Ljubović, Mu­ ham ed Karajkić, Adem Cerimagić, Hafiz Hijsan H akija Babovići Zakir Viđen. t / Peć P u n im zadovoljstvom Vašim naim enovanjem čestitamo Vam k a o i Bajram H alid Ruždi. pkružni muftija, Redžep Baš.ć, predsjednik G ajreta, V ejsil Kadić,’ priprav. šeriat. suda, Ahmed Imamović, imam. St. Bar N asledniku n auke poslednjeg P ejgam bera, nosiocu za. stave islam ske k u ltu re uz Bajram čestitam i naim enovanje za našega Reisi dina. Odličnim poštovanjem Muftija Karađuzović. B Polje V est o Vašem im enovanju za Vrhovnog verskog pogla­ v ara m uslim ana K raljevine Jugoslavije m uslim ane sreza Belopoljskog dovela je u duboku radost te Vam sa najvećim odu­ ševljenjem i radošću čestitam o ovaj visoki i zaslužni položaj moleći Allaha d a V as podari dugim i srećnim životom na diku i ponos svih m uslim ana m ile nam K raljevine i želeći Vam uspeh u toj teškoj i svetoj zadaći Bajram šerif M ubarek olsun. Salih Mulabegović, državni im am, M urat Burdžović, Ilijaz Dervović, Jaljo Idrizović, Began Nišić, Mifto Dizdarević, Baho Mekić, trgovac, Muzurović, A jdin Hrapović, Izet Kajabegović, Zećo Idrizović, Ju suf Šećerović, H ajro Dizdarević, Ibrah im Dobardžić, trgovac* Abate Zajm ović, trgovac, Adem Mekić, trgovac, Ilijas Gušmirović, Aleko Kučević, Džemo H ajdaragić, Abdulah Dobardžić, Ćamil Hot, Om er D laki, Mehmed Mušović, Abaz Džafić, Said Bejtić, Mehmed Tičević, Dželam Gušmirović, Šaban Nuhodžić, Jan u s Idrizović, Mahmut Martinović, Kadić, H ulusija Mušović, Muhamed Dizdarević, Sulejm an H ajdaragić, Neđž'fo Dobardžić, Mute Bajramspahić, Memed Muzurović, Abid i omladina. B errenta T ebrik Vam čestitam Bajramii šerif prijateljski Vani čestitam da ste Vi im enovani za našega vjerskog poglavicu. O m er Udžvarlić. Plevlje Čestitajući Vam Bajram želim Vašoj preuzvišenosti p un uspeh u radu na položaju Reis-ul-ulem e islam ske zajednice K raljevine Jugoslavije. Ceneći visoke sposobnosti V aše p reu z­ višenosti omladina će Vam b iti vazda sprem an sarad n ik u pregnuću i vođenju naše zajednice boljem i uzvišenijem životu. Ibrahim Biogradlija, učitelj. Odžak Sretni smo da ste postavljeni v jersk'm poglavicom svih muslimana Jugoslavije i kiičem o: B ajram m u b arek olsum ispred članove m uslim anske čitaonice. P redsjednik F erh at K apetanović. Tuzla Vaše visoko naim enovanje za poglavicu svih m uslim ana u Jugoslaviji pozdravljam s najdubljem i najiskrenijim osjeća­ jim a Bajram m ubarek olsum. Bašimam Saračić. Plovlje Čestitam« Шјшј visoki položaj kao i nastupajuće praznične dane. Mudariz A jnija H anefnakbegović Muhamed V ašidbajrović. P rištin a s Ispred m uslim ana sreza gračaničkog najtoplije te b rik e čin im g fe in u n i čestitam -na im enovanju da V as Bog poživi mnogo godina. šeriatsk i sudija Ismailović. c p Prijcpolje Sa najvećim zadovoljstvom čestitam Vaš visoki položaj i želim V am uspjeha, Galizović Sulejm an. Bos. K rupa Duboko dirn u ti Vaše presvijetlosti im enovanje te Bajram najsrdačnije čestitamo. Braća čaušević i Mehmed Zeinal. Tuzla Bajram m cbarek olsum mnogo sreće uz m ahsuz selam V aš odani A potekar Jusufbegović. Beograd B ajram m ubarek olsum. S okrat Petrović. Olovo ' Bajram m ubarek olsum da živi naš v jersk i poglavica bajram ske dane sretno da provedete želi Vam A hm et Fočić. Orašje Oduševljeni Vašim imenovanjem za prvog Reis-ul-ulem u Jugoslavije molimo V as da blagoizvolite p rim iti naše čestitke i izraze našeg dubokog poštovanja prem a V am a ujedno Vam ovom prilikom kiičem o Bajram šerif m ubarek olsum uz m ahsuz selam. m uslim ani iz O rašja. Visoko Ruke Vam ljubim Bajram teb rik činim i zasluženo vi­ soko im enovanje čestitam Svemogućega A llaha moleći da ih puno u potpunom zadovoljstvu na dobrobit islam ske zajednice dočekate i svoje ideale na k o rist potpuno ostvarite vesselam Sabrija. 161 �6rašje B ajram m u b arek olsuin už m absuz selam. Ib rahim Hadžiomerović. G radačac S velikim ushićenjem dočekasm o ovaj davno željeni ćas te p o buđeni b e sk ra jn im zadovoljstvom upravljam o ovim putem is k re n u i toplu čestitk u našem velikom vjerskom poglavici na ovako velikom i dostojnom položaju želeći da m u Svemogući podijeli d u g i sre ta n život. Z a vakufsko povjerenstvo Haseljić. T ravnik R u k u ljubeći te b rik činim o Bajram D u katar i sin. D rniš Iz du b in e srca V am a V ašoj celokupnoj fam iliji Bajram te b rik i či nim o želim o V am svajz dobrotu i zdravlje esselam u alejkjum še rija tsk i sudija Čehajić v jeroučitelj Mesilđžić m ujezin Mašović. K . M itrovica Razveseljeni V ašim n aim enovanjem za vrhovnog verskog poglavicu svih m u slim an a n a še K raljevine pozdravljam o sr­ dačno m u d ri a k t Nj. V . K ra lja i K raljevske V lade sa željom d a Vaš r a d i dosad a -bude k o rista n za državu i m uslim ane isto­ v rem eno čestitam o B ajram i želimo da-ga provedete u najboljem zdravlju i v eselju uz mahsufc selam ' Ibrahim ović, čolaković, Kadragić. Ks. M itrovica U im e m u slim ana^grafla Ks. Mitrovice hitam o d a Vam ovog radosnog d an a najsrd ačn ije čestitam o visoko poverenje Nj. V. K ra lja A lek san d ra kojim je blagoizvoleo naim enovati V ašu p resv etlo st z^_ Reis-ul-ulem u svih m uslim ana K raljevine Ju goslavije i uz č estitk e B ajram i šerifa izjavljujem o Vam našu odanost. Ibrahim Deva. S ulejm an Spahalić, A hm et Kulenović, T ah irb eg A libegović, H usnija Filipo­ v i , Osm an Filjpović, D edo Mamić, S ulejm an Kulenović, A lija Kafrajlić, Muiharem Seferović, S ulejm an Babić, B ečiraga H adšić, ;Sulejm anbeg Filipović, A li ef. Adžemović, K asim Ali­ begović, M uharem Š erem et, Salih Dem irović, S alih Š erem et, Selim Mistrić, Ib ra h im š e rem et, M uharem beg Filipović, H ilm ija Omanović, Sulejm an HandžićjV pjsil Karahafizović, Asim KozarČanin. Cazin Z ahvaljujući Svem ogućem A llahu blagodareći K raljevskoj V ladi da s u uvažene sav rem en e p o trebe i m uslim ana i države pa ste im enovani za najvišeg p red stavnika naše zajednice u ovim časovim a i tim e u p riličen d vostruki B ajram za sve m u­ slim ane n aše K raljev in e hitam o p rid ru žiti se općoj radosti če­ stitajući V am nastupajući Bajram i visoki položaj želeći da V am Svem ogući A llah udijeli svoju m ilost dugim životom istra jn im i k o risn im radlom kao što smo se i nadali Bajram š e rif m u b arek j olsum. Džaferović Mahmud, Dujakić Mustafa, Đ onlagić M uharem, Omanović Muha­ m ed, Alagić H asan, Kapić Osman, Sulejm anagić H asim , Delalić Suljo, Durić Hasić, N adarević Bekić, M uharemović Drebo. *"* Bajram. ' V « čestitam * visoki položaj i n a s t u p a j u Serijatskv sudija M ehm edalija. Odžak P u n radosti što Vas je Nj. V. naš ljubljeni K ralj im enovao prvim poglavicom m uslim ana Jugoslavije želim d a V as Allah mnogo godina pož™ n a diku i ponos O tadžbine kličem B ajram m ubarek Olsum ru k e Vam ljubi V as 0 K apetanović, učitelj. Radovište H itam Vam najsrdačnije čestitati u im e svih m uslim ana sreza radoviškog na V ašem unapređenju za vrhovnog verskog poglavicu svih m uslim ana naše K raljevine želeći V am dug život i svaki napredak u Vašem radu. Mehmed Udovičić v. d. šer. sudije. Kičeva Iskreno Vam čestitam Ram azanski B ajram i im enovanje za Reis-ul-ulem u K raljevine Jugoslavije sa željom d a ih puno dočekate na diku i ponos sviju nas. Selam. H asan M ustafović trgovac. Plevlje Čestitajući Vam postavljenje za R eis-ul-ulem u islam ske v erske zajednice Kraljevine Jugoslavije želim n ajto p lije d a V aš ra d bude na sreću i ponos sviju m uslim ana p ro stra n e otadž­ b ine naše. Bajram m ubarek olsun. P retsednik opštine M ehm ed Pašović. Čapljina Potpisani m uslim ani iz Počitelja radosni što ste V i po­ stavljeni vjerskim poglavicom m uslim ana K raljev in e Ju gosla­ vije hitaju da Vam izraze najsrdačnije čestitke upravljajući vruću molbu Svevišnjem A llahu dž. š. da V am podijeli zdravlje dug i sretan život na diku i ponos našega naro d a a na sreću i blagostanje sviju nas i naše budućnosti. Sa odličnim pošto­ vanjem i uz bajram m ubarek olsum Bećir Kapić im am , M uham ed R esulović, Omer D uranspahić, M ehm ed P ajić, Osman Resulovi, M ustafa Č uruli.a, Ibrahim Zukanović, O m er M ahmutagić, M ahmut D uranspahić, A hm et Kapić, M uhamed Alagić, H am za Baljić, Mustafa Seto, Mehmed D izdar, Pašo Kapetanović, Mehmed Šeto, O m er Zu­ kanović, Sm ail K apetanović, Sabit aKpetanović, Z ulfikar Begić. G račanica Isp red narodne čitaoniee od srca V am čestitam naim enovan;e Reis-ul-ulemom K raljevine Jugoslavije k ao i Bajram ske blagdane i želim da V am Svevišnji podari d ug život i zdravlje na ponos sviju nas. P red sjednik Mulabećirovdć. Kozarac Muslimani m jesta Kozarca okupljeni oko ovdašnjeg društva G ajreta ushićeni Vašim imenovanjem za vrhovnog po­ glavicu svih muslim ana K raljevine Jugoslavije sre tn i su da Vam ovom prilikom najsrdačnije čestitaju im enovanje želeći ujedno od Boga da V as još dugo poživi n a sreću i dobro kako nas m uslim ana tako i cijele naše otadžbine. G ajret Kozarac. L jubuiki Najsrdačnije Vam čestitam Mičem B ajram še rit m ubarek olsum u zdravlju ih mnogo dočekali na ponos i diku svih muslimana. Sadik Sadiković. 162 �„ Bf Derventa Radujem o se im enovanju čestitam o biio sretno, živio. Mustafa Kapetanavić Osman Osmanbegović. Bogati«* B adosno o b radovani da ste dobili m lu ž e n o im e n o v a le Jestitam V am željom da Vam AUah b ude na pomoć. Im am Muhamed Gladan. puračić B ajram m u b a re k j olsun saznavši da ste sa najuzvišeni-eg m jesta ponovno naim enovan za Reis-ul-ulem u tom pri­ godom Vam isp re d islam skog naroda ove okolice podnosimo najsrdačnije č estitk e moleći Svemogućeg Allaha da V as pozivi mnogo godina n a sreću i ponos našeg islam skog naroda sa iskrenom željom da u V ašem budućem rad u ustrajete na kul­ turno prosvjetnom polju n as jugoslavenskih muslimana. Janja ' /"V Čestitam visoko zasluženi položaj s kojim su aktom ispu­ njene želje svih muslimana Bajram m ubarek olsun. Hadži H asan Huremović. Orašje Srdačno čestitam ponovno naim enovanje Reis-ul-ulemom celokupn'.h m uslim ana K raljevine Jugoslavije ujedno Bajram šerif tebrik činim ru k u Vam ljubi Gorak Ibrahim , m atičar. Glamoč Saznavši za Vaše postavljenje za Reis-ul-ulem u Ju g o ­ slavije ispred sebe i cijele naše ehalije oduševljeno čestitani i pozdravljam visoki ak t Njegova Veličanstva K ralja. Kršlaković. Cazin Građani sreza cazinskog sakupljeni u gradskoj vijećnici na svom Bajramskom sastanku ne mogu da propuste a da Vam ne čestitaju V aše ponovno visoko im enovanje za prvog Reisul-ulemu Kraljevine Jugoslavije u to ime žele Vam procvat i napredak islamskbg naroda a na sreću i ponos naše otadžbine Vel. Kladuša kličući da živi Vaša preuzvišenost uz Bajram m ubarek olsun. N am jerno b ajram skom čestitkom ujedno srcem čestitamo G rađani sreza cazinskog broj pov. б. Vaše im enovanje v jersk im poglavicom m uslim ana Jugoslavije kojeg zaslužiste neu m o rn im rad o m štiteći svoje stado koje Vanć Prijepolje Čestitam Visoki ukaz i Bajram šerif. je Bog povjerio. Muftija Hašimbegović. Rizvić im am , MiljkoviĆ bivši poslanik, Debar S m ail i" Ć am il Sulejm anagić, Rasim ------ U jm e m uslim ana sreza debarskog čestitam Vam velike Pašalić, Ć ajim učitelj, Muhamed Redžić, S arajlija brico, Salih Ič a n o v ić / Bajramske blagdane sa željom da Vam Bog podari dug život sreću u velikoj dužnosti n a korist svih muslim ana a naročito A dilagić A rn au t,' Ib ro Mirzljak. krajeva koji su Vašim dolaskom za našeg Reisa oduševljeni i Srum ica puni nade pod Vašim okriljem u sjajnu budućnost živeli. U im e svoje i svih m ještana sreza strum ičkog najsr­ Husni Ali šerr'ptski sudija. dačnije V am čestitam o B ajram š e rit i postavljenje za Reis-ulBanjaluka ulem u islam ske v ersk e zajednice K raljevine Jugoslavije česti­ Uz Bajram najiskrenije čestitam visoko naim enovanje sa tajući Vam ovaj visoki i zasluženi, p o tpisati kao i svi musli­ željom da sa mladićskom voljom istrajete na korist poverenja mani sreza strum ičkog oduševljeni V ašim postavljanjem za i naroda. Sa pozdravom živeli Reis-ul-ulem u K raljevine Jugoslavije i blagodarim Kraljevskoj Đ eneral Jov. Jovanović. Vladi što je ta j visoki položaj p o v erila V am a želimo Vam Im am Em in ef. Cašićkić, načelnik M ehmed Čamdžić, bilježnik Mehmed Fatušić. mnogo sreće i n a p re tk a u V ašem budućem rad u za dobro d r­ žave i naro d a. Amin. M itra M uham ed tekeskego senatskog sudija sreza strum ićkog. Podgorica Mnogo m e obradovalo Vaše naim enovanje za našeg starešin u srdačno V am čestitam i Bajram m ubarek selam. Ljubinje M uslim ani ovog sreza okupljeni danas čestitaju Vam Bajram kao i im enovanje V rhovnim pretstavnikom svih mu­ slimana K ra ljev in e Ju goslavije želeći V am svaku sreću i uspjeh u V ašem teškom ra d u n a dobrobit svih m uslim ana. Skoplje Zasluženi visoki za m uslim ane sreza šerijatski sudac Nalbantić i državni im am Durić. Giljane Je d a n od najrad o sn ijih B ajram a sm atram ovaj koji nam je doneo zakon islam ske zajednice kojoj je n a sreću m uslimana Jugoslavije Njegovo V eličanstvo blagoizvolelo naimenovati Vašu p re sv ijetlo st R eis-ul-ulem om hitam o najsrdačnije česti­ tamo Vam položaj i B ajram sa željom najlepših uspeha u uzvi­ šenoj Vam dužnosti. Džundo Š eriatski sudija, Zija penzion isan i m uftija, Huseinović m uderis . Mujaković še ria tsk i p rip rav. Prekić u čitelj H adžihusković re n tijer Oklap K urtesović Šabanović Rabmanović, Redžepović trgovac Hadžilica Bajramović Rasm ajović, Bahlulović imami, Egušević su d sk i tumač, Osmanović veroučitelj, Ibrahim ović km et. Zejnilović Mula Mustafa imam. položaj i bajram ske praznike čestita, Z ejnul Jusuf Morina. Otoka U Vašem rodnom k ra ju u centru bosanske krajine narod m jesta Otoke oduševljen Vašim visokim naim enovanjem če­ stita V am Bajram kličući da živi prvi Reis Jugoslavije, u ime m uslim ana Otoke Hafiz Todić im am , Suljo Suljić, Hilm ija Čaušević, Mehmed Komić, Bajrić Misali. Istam bul Naročito nas je oduševilo V aše zasluženo im enovanje za Reis-ul-ulemu čestitam o V am i molimo Svevišnjeg d a uspijete u rad u na dobrobit islamskog naroda. F o rta Hadžibegić H adži О тет. Sjenica Najsrdačnije V am čestitam nastupajući B ajram i novo postavljanje n a čelu jugoslavenskih m uslim ana sa željom da n a tom položaju poživite dugo godina, n a sreću naroda i otadžbine. Mehmed Desović, p red sjednik opštine sjeničke. 163 O �#agrel» Boogradestitam vjsoj{0 najmenovan je i nastupajući mubareĆ O bveseljenl viješću da sfe Vi p o stav ljali vjerskim po­ glavicom sv iju m uslim ana Ju goslavije pohrlism o da Vam če­ stitam o m olim o Boga da V as dugo godina uzdrži na životu a na d ik u i ponos n a s m uslim ana B a jra m 'še rif m ubarek olsum. U im e džem ata vojni im am Muliasilović. Kos. Mitrovica Čestitajući B ajram izražavam Olovo opstine n a V ale postav ljen * za našeg prvog vodu živio. Asim S aliham đzić, učitelj. Bajram i Pelivan. rad o st isp re d zabarske S oduševljenjem čestitam o visoko im enovanje. Id il fitri nuz Seid u m ri n ua mezid olsun. A hm ed Foč'ć, M uhamed Fočić, Burh a n u d in Fočić, Š em sudin Fočić, Mehm ed Fočić, M ustafa Jam aković, Fehim Jam aković, Refik Jam aković, Zulidija Jam aković, Ib rah im Jam aković, Kasim Jam aković, D erviš Jam aković, A lija Jam aković, (Salih Jam aković, C am il Jam aković, Rasem Jam aković, Osm an Jam aković, U zejr Jam aković, H am id Jam aković, M uhamed Jam ako­ vić, A bdulah Jam aković, A bdulah Hadžiavdić, M uharem Hadžiavdić, Rustem H adžiavdić, A lija Hadžiavdić, A hm ed H adžiavdić, R ed žem lf Ahmed, R edžep H adžiavdić V ehbija Hadžiav-, džić, M ehmed Hadžiavdić, Zuhdija У H adžiavdić, .A dem H adžiavdić, Ism et L* H adžiavdić,' T a h ir Hadžiavdić, Hadil . . H a d ž \v d ić , M ustafa Hadžiavdić, Abd u la h H adžiavdić, Nezir Hadžiavdić, M uham ed 'Hadžiavdić, Hamzo Hadži* > ауШс, A hm ed Hadžiavdić, Ibrahim Hadžiavdić, G oragić A bdulah, Ism et Mujo K aram ujić, H asan K aravdić, c M ehm ed Id ris K arađić, H asan Kućanović, R asem K arahm etović, Ramiz ^T niam ović, R asem Im širović, M uhamed Š ab an A bdulah, A b dulah Mašić, Abid Zfcikić, H usejin Alijaga, F a d il Mustafa, A bd u jah Gluhić, A hm ed Tajib, A hm ed Mašić, Ism et H alil, Z uhdija Šerif, Mem agić M um in Muminović, M uhanović Ib ra h im , O sm an Mehanović, Osman • M erdanović, A hm ed H usein Mansić, O m er M ećava, M ustafa Degimenčić, M uham ed H asan, Ago Hafiz, A hm ed A hm edagić, A lija šišić, A lija Bešlija, S a lih A hm etagić, Sadik Brkić, H asan H asić, Ib ra h im B iogradlija, Nazif Mujkić, H asim Salihbašić, Ibrahim H asan, Ib rišim Berberović, Mustafa Hodžić, Ib ra h im D erviš A jdin, Meho i.-' 164 S u lejm anović. Salih D žaferagić, Rasem Mujo M ehanović, H ašim Ism et, Salih Salkanović, A hm ed Mehanović, Ib ra ­ h im K arahm etović, Fehim Mehanović, Haziz Sokolović Ism et Sadiković, A lfa M ahm ud Handžić, S ulejm an B ajraktarev ić, B ego D ulović, S ulejm an Balić, M ujkan Kologić, Džem al D ervišić, Id riz M ehanović, Ahmo F ad il Fočić, Ira h im D žaferagić Alija Abasović, Ib ra h im Sadikefendija, H asim Ahmetovio, Nazif Skolić, A vdo Ljugo, Arif K apić, H alil, H adžipašić Asim, Osmanagić НаШ. C“ ‘° Dva m ubarek Bajram a koja su ae zbila' ovih dan a za sve m uslim ane mile nam otadžbine prv i je prevm nj.m ukazom ljubljenog nam K ralja im enovanje Vaše Reisom а d ra g i „ ram azanski Bajram p a V am oba od srca čestitam o sa željom da V as Allali poživi mnogo godina na d ik u i ponos m uslim ana a n a k o rist naše m ile Jugoslavije. K adija Zuhrić, ćenialović p red sjednik povjerenstva, im am i D izdarević Borić Džinić M ahmutović Bajrić. Beograd „ Čestitam Vam bajram i u n ap ređ en je s poštovanjem Rasm i M unsiević, B eograd, P o en k arev a 10. Mostar S retan B ajram i novo zvanje. M. selam. H . Rizvić. Bos. K rupa Duboko d irn u t visokim im enovanjem V aše presvijetlosti najsrdačnije čestita isp red im am a A rapuše C rnkić. Tuzla Srdačno V am čestita B ajram i novo naim enovanje iščući od Boga da Vam omogući da učinite hizm et lijepom e islamu. A hm edbeg Sijerčić. Kuinanovo Vašim naim enovanjem za R eis-ul-ulem u islam ske verske zajednice K raljevine Jugoslavije kum anovski m uslim ani osećaju se sretnim te V am čestitaju ujedno i d o biveni položaj i b ajram ske praznike sa željom d a V am Svem ogući Bog podari zdravlje dug život i d a b ude d ik a i ponos n aše otadžbine i islam ske v erske zajednice K raljev in e Jugoslavije. U im e kum anovskih m uslim ana v. d. še rra tsk o g sudije Serdarević Šalim. Banjaluka B ajram m u b arek olsun i n ajsrdačnije čestitam naim e­ novanje našeg vjeskog poglavice d a V as Bog poživi sa Vašom cijelom fam ilijom . Živili. M. selam. Ham zaga. K. Mitrovica U pravednom ak tu pravednoga v lad ara m uslim ani Ko­ sova gledajući dovoljnu garanciju za sre tn iju budućnost šalju tople čestitke. H aznadarević, kad ija Tvrtklović, p rip ra v n ik . Kičevo v >U im e m uslim ana sreza kičevskog n ajto p lije V am če­ s tita ram azanski B ajram i im enovanje R eis-ul-ujem om moleći Svevišnjeg A llaha da V as d ug niz godina poživi n a položaju R eis-ul-ulem e n a d ik u i ponos sviju m uslim ana m ile n am otadž­ b in e želeći V am svak u sreću i u sp jeh n a tom visokom položaju selam e V as Za m u slim ane sreza kičevskog Mu• ham edbeg Gaco še ria tsk i su dija, D lakić Salih, še ria tsk i p rip ra v n ik , �Med. Univ. Df. S V A K I M U S L IM A N T R E B A D A K U P U JE SAM O i m specijalista zubni liječnik Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1 Ordinira s v a k i m d a n o m od 9—12 sati prije podne i od 2—6 sati poslije podne f— — iааавшшшшвгшаааввашшшишшевашааашишшшшишшј G A JR E T O V CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a jre t" XD(DOOOOC)OOOOOOOeXDOGQOOOQOOGOOOOOOOOOOOa Papirnica Hamdija Kopčić Sarajevo, Strosmajerova * preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala 0OOOOGGOGOOOOOOOOGOG G Narudžbe: Tvornica cigarpapira S. D. ALKALAJ, Sarajevo može se naručiti i preko drušiva Gairet u Sarajevu šujte u „GflIRETU” ш т а м п а р и з а : И З Р А М ЈЕ НАЈБОЉЕ CBE ШТАМПДРСКЕ П0СЛ08Е »3 KV/IAHTHE UHJEHE С Л А ГА Ђ И С Т Р О ЈЕ В И С Т ЕР Е О Т И П И ЈА РО ТА Ц И О Н Н СТРОј c in k o g r a f ija : IZRAĐUJE KLIŠEJE U JEDNO) I VIŠE BOJA •3EDINA NA JUGU NAŠE KRALJEVINE k n jig o v e ž n ic a : ^ POVEZUJEKNJIGE 00 NAJIUKSUZNIJE 1ГИА0Е �Temeljna glavnica 40,000.000'- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 Bavi se svim pbšlovim a koji zasijecaju u ban k o v n u Ц г и к и .'— O sim toga jm a svoju Z A L A G A O iv ic u lllillli! općine grada Sarajeva Bosanska Inddrijalna i Trgovačka Banka d. d. Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 Potpuno uplaćena'.'dionička glav. ica D in 20,000.000*— Rezervni fond D in Ste? 7,500*000*- Prima u l o š k e na štednju, vrši do­ znake u unutrašnjosti i inozemstvu u z n a j p p v o l j n i j e uvjete,finansira industrijska i trgovačka poduzeća / 0 IrcJŽrdaje zajm ove n a zlato, s re b ro i o sta le d rag o Ж ф }? c ije n b s tru z najpovolin je kam ate. |0 r . Om er 1 dugogodišnji liječnik Drž. 1 bolnice, operater i speI cijalista zaoperativne bo1 lesti, asistent chirurškog 1 odelenla Državne Bolnice 1 §Г ■-,1— = = | -A B a h tija re v ić ( I j I I I J I1 \ | Ordinira od 1 - 3 j poslije podne 1 . Interurban te le fo n i broj 605, 865 i 555 Filijale: л Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split | u A le k s a n d ro vo j ulici b r . 4 5 ■jfliiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiuiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiin'i Banka Gajret d. d., Sarajevo Ak cijski kapital Din 4 0 ,0 0 0 .0 0 0 '- R e ze rv e D in 2 ,0 0 0 .0 0 0 'l se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i humanitarne ustanove. Od čiste dobiti daje 6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a j r e t ”. ;>з Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške uka­ maćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba V ■jtri- t � https://kolekcije.nub.ba/files/original/9319bf8447daffb08252bd736e9ad8a3.pdf 67c19da5efcf6a564ba87f457cd7758f PDF Text Text ЛСТ ЗДЛОД 4ВШПВА SA КУЛТУРНС И Ш Н6МСКС T№ 4H3A№ t МУСИИМЛМА С А Д Р Ж A Ј: Уредништво: Улога Рајрета у препо- ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК роду муслимана, Велија Садовић: Мали Илми-хал Мухамед Захировић: »Декце ћемо се скањиватп?« Рад на проширивању Гајретове opraнизације: Оснивање мјссног одбора у КЊИЖЕВНИ ПРИЛОГ Илијас Добарџић: Са наших страна Хамза Хумо: Панове фрулв Хамид Диздар: Крњина ступа Хасан Кикић: Прва ријеч теби ПОПУЛАРНА СТРАНА Хајрудин Ћурић: 0 васпитању у соколству »Наша отаџбина: «Кратак историски прсглед наше отаџбине Хамдија Мулић: Боже, дај нам свјетла! Мунир Шахиновић: Стари мујезин Севдалинке: Полетјела, Кад Мехмедбег Здравље: Будимо људи Народно сточарство: Гајење говеди у чистој крви Пољопривреда: Његовање стајског ђубрета 16. APRIL Локвама, Рамазански рад Гајрстова мјесног одбора у Билећи и бајрамска забава, Конференција Гајретових радника Јужне Србије у Скопљу, Оснивање мјссног одбора Гајрета у Прозовање мјесног одбора Гајрета :ом, Изванредна скупштина мје'Дбора у Варешу, Састанак Гај'ових пријатеља у Арсланагића мосту, Нови повјерениди Гајрета. Гајретове Приредбе: Гајретова забава у Зворнику, Велика годишња забава у Тешњу, Рад мјесног одбора Гајрета у Пријепољу, Гајретова забава у Бос. Дубици, Велика свечана Гајретова забава у Високом, Даљне организовање аналфабетских течајева, Наша села за Гајрет, Остале Гајретове вијести. Честитке пресвијетлом Реис-упулеми г. Чаушевићу, .ловодом имено- вања. САРАЈЕВО 1930. У р е ђ у је : Х а м з а Х у м о БРОЈ 8. �Oglašujte u listu »GAJRET« »Gajret« je najrašireniji časopis među muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih prcplatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da zadovolji što širi krug svojih ргеplatnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firmi vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno vršili bi i svoju patriotsku i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali u listu »Gajret«. Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друштва за културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je за иашу Отаџбпну 100 динара на годиву, a за све остале земље преко границе 200 динара. 'Ваци добивају лист у пола пепе код Главног Одбора или код управа ГаЈретових конвиката. Поједипи број стоји 5 дипара. Директор Х ам ид Кунић Урсдник Х а м за Х умо Власник друштво „Гајрет". — Главни и одговорпи уредник: Хамза Хумо. — За штампарију „Босанска Пошта*4 одговара Јосип Енгл. �TJs>JVLT Уредништво Улога Гајреша у препороду муслимана Прелазом из патриархално-феудалног начина na наша села, гдје je, no свим досадањим рсзулживота у нови, пређашњем посвема опречни жи- татима, успјех осигуран. вот, разумљиво je да се била створила извјесна У чему јс највиша заслуга Гајрета? Без сумњо пометња и нека врста прекретнице у редовима му- у препороду муслиманских срсдииа. Бацимо ли слиманкжим. Опреке између старог и новог живота ноглед уназад десет година на муслиманске среизбиле су оштро на површину, na, с почетка, по- дине no нашим градовима и no већини наших капримиле и трагичан изглед, усљед аграрне ре- с&ба, и упоредимо ли то пређаипве стање са данаформе која je била неминовна посљедица побједе шн>им, увидјећемо велику разлику. Препород je новог времена, Иза тог су настале године погре- о*цГг, ка.ко духоВшг тако и друштвени. Kao из шне ориентације међу муелиманима, ориентацј1,ј'' споиа*пцед^ти, муслимани су наједном увидјели у старом духу који je већ очито било лобиједило Шта за њих значи иови живот који их лишава станово доба. рих заблуда. Тек садЈ под директним утицајем ГајДанас муслимани гледају снЦсЉој положај са- рета и у масама почињу да увиђају да су неразсвим другим очима. Ријешени кочнице свог на-' 'ЦВОјиви дио српског народа и да осјећају потребу претка, несавремене ориентацијр, првих година по- заједничке сарадње са -својом истокрвном браћом слије Ослобођења, они почго{>у *да се р у д е и ж с ^ на свим пољима, a na заједничко добро. успјешно прилагођују новом животу. Зато, чак и У чему се данас заправо састоји директан утиај Гајретд? Свакако, и у првом реду, у интелигенонима који су донедавно песимистичкјн гледали на културно и економско отање нас муслимана, летиији коју je он васпитао у духу овојих идеја и мичан поглед, који ћемо да даАесемо у овом члан- која данас у народу заузима различите положаје, ку, моћи ће стварно да послуђки за утјеху. Прво, a та интелигснција узима учешћа у сваком подхпамора се са задовољством устврдити да постоји да- ту, нодстрекава нањ и даје правац цјелокулном ранас једна акција међу муслиманима, и то жива ду на нољу прогреса иарода. Колико овој Гајретоакција за њихов пренород пационални и културно- Еој интелигенцији лежи na срцу наиредак нашег скономски. У највише слудајева* свј(*суо се тога елемента, најбоље се види no њеној пожртвовности да <се живи у новом добу и да треба бтпочети са за Гајрет и no великим успјесима које je Гајрет порадом на свом напретку у складу са временом. Вео- сљеднњих година a специјално у овој доживио у ма je утјешна иојава што та жеља почиње да до- пароду. Гајретови радпици Tix'6a иарочито да на долази и одоздо, из ширих наших слојева. To je јамство за добар иријем сваке добре иницијативе, a бро искористе овај моменат кад су Гајретове идсје, ту иницијативу даје Гајрет и његови радници на љиховом заслугом, копачио наишле na разумпјесваком кораку. Ocjeha се д а се њива рада пробу- вање код наших ширих слојова и да свој рад још дила, да пулсира и клија на све стране. Сметње више појачају. Племсчшта утакмица у раду за Гајовом раду, у колико пису потпуно пале, оне, из рет између појединих мјеста наићи he на уважавадана у дан, падају. Види се једна безмоћност свакс њс и потпору код свих опих фактора којима je поконтра акције, јер Гајрет сво далеко изоставља вјерено водство ове лаше пајјаче културле инстииза себе. туције. Подвоструче ли Гајретови пионири, широм У Гајрету je данас сконцептрисана сва напредна муслиманска иптелигенција преко које on, Краљевине, сваки према својим могућностима, свој све даље и даље, развија конце cnoje спасоносне рад за Гајрет, прогрес нае муслимана кренуће 6lpорганизације која ради na свим нољима приди- жим темлом и ускоро разбиће со фама да су муслизања муслиманског дијела нашег народа. У овој маии најзаосталији слемеиат. наиредној иптелигенцији лсжи покретач који ое Зато, и овом приликом нска будс лозипка свијавио у право вријеме, na му je зато успјех осигу- ма иашим пеимарима: Р а д н а р о д а з а Г а јpan. Зато je Гајрст освојио све градове и гааро- р е т , a Г а ј р е т а з а н а р о д , за добро свог Краишце, na сада својпм учвршћепим сланом прелази ља и Отаџбипе. �Veli]a Sadović, v. d. direktora Šerijatske gimnazije Mali Ilmi-hal G. Sulejman Mursel napisao je mali Ilmi-hal za muslimansku djecu prvog i drugog razreda osnovne škole. Pokušaću najprije da ga analiziram, pa da na kraju istaknem šta mislim i o njemu i o piscu. U samom pristupu pisac citira bismillu i prevodi je na naš jezik. Dijete odmah saznaje sadržaj bismille, što njegov otac i njegov dedo pa i mnogi drugi u godinama njegova oca i deda nijesu znali, premda su možda u životu mnogo puta hatmu učinili cijeli musaf i svaki put na 114 sura po jednu bismillu pro­ učili. Na početku Ilmi-hala, iznosi se nekoliko pitanja i odgovara o Bogu, o njegovoj moći i dobroti, o ljud­ skoj odgovornosti i posljedicama za dobra i loša djela, ulijeva čitatelju impresiju kao da stupa u kakav sveti hram sa čuvstvom ozbiljnosti i strahopočitanja. Sa El-fatihom pisac otvara ulaz u knjigu, Što je posve na svom mjestu, je r i sam k u ran počinje sa tom surom, a iz njezina kratkog i jasnog prijevoda vidiće svaki muslim koliko. j(e pbbožnosti u njezinom sadržaju ,i zašto se ona1-uči svaki dan po 40 puta u pet namaza. U prvom dijelu,, tretirajući o islamskom vjero­ vanju, pisac, u obliku upita i odgovora, izlaže ele­ mente akaida na način koji je svakom početniku pri­ stupačan i shvatljiv te se dobiva dojam da dijete može samo sebi biti i u čitelj i učenik. Pošto je nabrojio božija svojstva (sifati zatijje ve subutije) pisac, kao uz put, dodaje im jedan prilog iz Kurana, naime sure-i-ihlas, i upućuje dijete hem da nauči na pamet tu suru, hem da u njenom prije­ vodu vidi sadržana mnoga od gbre nabrojenih božijih svojstava. Govoreći o ostalim imanskim šartovima pisac bira zgodne i za dijete razumljive izraze, izbjegava­ jući misterijozne pojmove i dajući djetetu onu koli­ činu znanja koliko njegova mala glava može da kapira, a u četvrtom imanskom šartu dodaje kratak životopis Muhameda a. s. kao da time treba da dijete dozna da Muhamed a. s. odskače od svih božijih po­ slanika, svojom odabranošću i svojim ugledom kod Boga. U drugom dijelu ilmi-hala — Ibadat — od pet vjerskih dužnosti, pisac je detaljno obradio samo namaz, kao da je imao pred očima onaj propis vjer­ skog odgoja koji veli: »da treba dijete, još od sedme godine, privikavati da klanja, da mu se u djetinjstvu omili, pa poslije kad bude dužan to činiti, da bude već naviknut na taj ibadet«; a post koji je dužnost za odrasle, zekat i hadž koji su dužnost za imućne, pisac je prešao kratko, ne htijući time opterećivati 166 mozak djece od 7—9 godine, Što je posve pedagoški i logično. Čitajući o abdestu i gusulu, čovjek dobiva utisak kao da čita nešto iz higijene, jer je tuđe dobro na­ glašeno da je čistoća nešto što ima prvoklasnu važ­ nost među islamskim dužnostima. Time nas pisac i nehotice potsjeća na hadis: »En-nezafetu minel-iman = čistoća je sastavni dio dina«, koji hadis, kad se dovede u vezu sa našom poslovicom: »Čistoća je pola zdravlja« upada u oci u kakvoj su tijesnoj vezi islam i higijena. Ulazeći u detaljnu obradu namaza, kroz punih 15 stranica pisac uvodi dijete u sve tješnji odnos prema Bogu, daje mu impresiju kao da se sprema ija jijniđe u audijenciju pred jedno nevidljivo veli­ čanstvo., Prijevod ezana mu otkriva značenje onih uzvišenih riječi koje on svaki dan čuje da se pet JPUta ponavljaju sa munare; u prijevodu nijjeta, di­ jete vidi, da je to stvaranje odluke da se stupi u du­ hovni kontakt s Bogom, u prijevodu ikameta dijete vidi da stupajući pred Boga treba n a jeziku imati samo one riječi kojima se Bog slavi i hvali, iftitahtekbirom kao da se zakuca na vrata božanskog pri­ jestolja, u kijamu već dijete osjeća da se nalazi pred Gospodarem svijeta; a učeći Subhaneke, euzu, bis­ millu, fatihu i suru, i prateći smisao izraženu u p ri­ jevodu, svijestan je da izražava pred Bogom svoje poklonstvo, čuvstvo vjere, odanosti, skrom nosti. . . ukratko: čuvstvo pobožnosti. U poglavlju o namazu, niže se jedna iza druge pet malih sura i kunut, koje će dijete bez poteškoće naučiti na pamet, razumijevajući njihovo značenje, a to za njegovu memoriju neće biti teret, kao što je slučaj kod pamćenja bez razumijevanja. Prikazivanjem ostalih namaskih ruknova (ruk’u, sedžde, tešehud) i prevođenjem onog što se uči u to vrijeme, pisac stalno drži dijete u atmosferi pobož­ nosti, jer mu je glava okupirana riječima slave, hvale, odanosti i respekta prema Bogu. Kad mu je napunio glavu ovim riječima, dao mu pojam o Bogu, prožeo ga osjećajem pobožnosti, već ga je pripremio da čuje i ostale Božije zapovijedi, i učinio ga sklonim da im se pokorava, i tako pisac uvodi dijete u treći dio svoga Ilmi-hala: Ahlak! Shodno onoj svetoj izreki: »Re-sul-hik-meti mehafetul-lah = Najveća mudrost je Boga se bojati« pisac odmah na početku trećeg dijela najavljuje da princip vjerskog morala počiva n a pojmu o Bogu: t. j. činiti dobro radi Boga, kloniti se zla, jer to on zabranjuje. U prvom dijelu Ilmi-hala (akaid) pisac je kazao kako treba Boga vjerovati i pojimati ga; u drugom �dijelu (ibadet) opisao je kako ga treba slaviti i mo­ liti mu se: a to je odnos prema Njemu; pa je razum­ ljivo da u trećem dijelu (ahlak) rekne šta taj Bog od nas zahtijeva i kakav međuljudski odnos pro­ pisuje. U odjeljku: »Red, štednja i milostinja« pisac usa­ đuje u dječije srce prve klice onoga što se može na­ zvati jezgrom ili esencijom Islama: Radi da budeš zadovoljan na oba svijeta! Uistinu Islam je došao da učini čovjeka sretnim na oba svijeta. Cijeneći podjed­ nako i tijelo i dušu i njihove potrebe, što se vidi iz hadisa: »Ihres li-dun-ja ke, ке-епчпеке te-išu obeden ve ihres li-ahiretike, ke en-neke te-mu-tu gaden« što znači: »da bi osigurao sebi materijalno blago­ stanje, prioni i radi kao da ćeš živjeti 1000 godina, nikad nemoj reći primakao mi se život kraju, i pustiti ruke niza se! Tako isto, da bi bio Bogu ugodan i zaslužio nagradu na onom svijetu, moli se Bogu, boj ga se, poštuj ga, vrši njegove zapovijedi, čuvaj se nje­ govih za b ra n a... kao da ćeš sjutra umrijeti!« Prva polovina ovog hadisa pobija i odbacuje on^j asketski moral kog su se držali derviši i fakiri (mu­ slimanski i nemuslimanski* i oni na istoku i oni na zapadu u sred. vijeku) govoreći,, da, treba okrenuti leđa đunjaluku, izbjeći svako uživanje ovog svijeta, patiti svoj nefs, mučiti pa i uništiti tijelo da bi spasio dušu. Druga polovina gornjeg hadisa odvraća od egoističkog i materijalističkog morala koji je nažalost uzeo maha poslije svjetskog rata, kod svili naroda, pa i kod nas, a koji se ogleda u društvu kod pojedi­ naca kojima je njihovo »ja« najveći stožer oko kojega treba sve da se okreće, koji ne biraju sredstava da dođu do svog cilja, savjest otupila, sve postalo dozvo­ ljeno da se što lakše i što prije dođe do što obilnijeg bogatstva. Turski jezik ima jednu poslovicu u kojoj se ogleda mramorno srce jednog ovakog egoiste: »Be-nim hasirim janmasin-da ister-se butun dunja jansun!« što znači: »Neka ne izgori ova hasura na kojoj ja sjedim, pa makar cijeli dunjaluk gorio u plamenu!« Dakle ni asketski ni egoistički moral ne spadaju u Islam, niti zaboravi sebe, niti zanemari svoj lični interes niti propusti koristiti se ovozemnim blagoda­ tima i uživanjem da bi se sav posvetio onom svijetu radi ahiretske nagrade. . . niti zaboravi na Boga niti zanemari interes i milosrđe prema drugim a. . . da bi se sav odao svom uživanju. . . to je značenje gornjeg hadisa, i to je suština islamskog društvenog morala, a to je pisac ilmi-hala zgodno utkao u onoj rečenici: »Kada svršite svoju molitvu, idite, rad ite. . . i t. d.« Kada se u mlado srce djeteta usije ono zlatno sjeme što pisac iz pejgamberova hadisa prenosi: »Naj­ bolji je (kod Boga) onaj čovjek od koga ima koristi čovječanstvu (ili drugima)«, to će sjeme klijati, raz­ vijati se i cvjetati sa ovim mislima kao cvijeće: Dakle ideal dobrog čovjeka nije ni onaj koji je najbogatiji, ni onaj koji je najpametniji, najzmaniji, najsnažniji, pa ni onaj koji je najpobožniji, pa ni onaj koi se popeo na najviši položaj! Nego? Nego, u očima Islama, naj­ bolji je onaj čovjek, koji je snabdjeven moralnim vrlinama: čovječnošću, nesebičnošću, požrtvovnošću i ljubavi za druge! Zar to nije savršeni altruizam. I pisac je Ilmi-hala našao taj hadis da ga na zgodnom mjestu usadi djetetu u srce. Sve ono što je pisac naveo kao dužnosti prema Bogu, prema samom sebi i prema drugima, napisao je jasno, jezgrovito i kratko da dijete može bez po­ teškoće svaku rečenicu naučiti na pamet. Kad ovaj Ilmi-hal dođe u ruke jednog sposobnog mualima, to će jedna sreća biti za onu djecu koja ga budu učila pred njim. Samo neka mualim ponavlja pitanja i od djece traži odgovore, i neka gleda na njihovo ponašanje. . . na pr. ako je dijete nečisto, neka ga upita: >Šta Islam veli o čistoći? kaži iz Ilmihala!« Ako ga-uhvati u laži, neka ga upita: »Kako u Ilmi-halu piše da treba govoriti istinu? ponovi!« Ako je mualim čuo da je dijete neposlušno prema ro­ diteljima i uopće za koje bilo nevaljalstvo kad čuje, neka ga upita šta se u Ilmi-haiu veli o tom .. i tako će praktičnom primjenom onih propisa na dječije vla­ danje postići maksimum uspjeha u njihovu odgoju. Ilmi-hal je napisan onako kako odgovara duhu današnjeg vremena t. j. nije na turskom ili arapskom, nego na srpsko-hrvatskom jeziku, nije štampan arabicom nego latinicom, ne govori se u njemu o mukimu, o musafiru, o mudžizama, nego o onom što je najpotrebnije za dijete, ne nagomilavaju se u njemu abdestske dove (šta se uči kad se umiva obraz, a šta kad se uzima mesah na glavu. . . i t. d.) nego svaka dova, nijet, sura i t. d. popraćena je prijevodom. Pisac je imao pred očima onu: »Vr/jeme je zlato!« te je ovim Ilmi-halom zaštitio dijete od gubljenja vre­ mena kako no se nekada išlo po tri i više godina da bi se »utrlo« i »utvrdilo« ono što je potrebno iz dina. Pojava ovog Ilmi-hala podsjeća me na glasoviti turski vjeronaučni udžbenik kog je napisao Pir Alijin sin Muhamed prije nekih 400 godina pod imenom »Bergivi« u čijem uvodu autor veli: »ketebtu-ha bitturkijjeti li-je-umme nef-uha« što znači: »napisah ovaj ćitab na turskom jeziku da bi od njega bila fajda svakome« (jer se je do tada pisalo samo na arapskom jeziku). Taj prvi ćitab na turskom, napravio je onda senzaciju, otvorio je novu epohu u učenju vjeronauke, i taj je ćitab u cijelom turskom svijetu sve do unazad par godina bio jedini vjerski udžbenik. I ovaj ilmi-hal otvara novu epohu za našu djecu, jer će uistinu od njega biti fajde svoj jugoslavenskoj djeci islamske vjeroispovijesti. 167 �Željeti je da se piscu pruži mogućnost da i dalje produži sa ovakim djelima. Pisac zaslužuje hvalu i priznanje svih muslimana tim više što on nije ni sa­ rajevski darul-mualimlija, ni medreski idžazetlija, ni El-ezherov apsolvent niti svršenik carigradske ilahijjat šube . . . Ne poznavajući ni turski ni arapski jezik, ne imavši mogućnosti da se koristi izvorima napisanim u tim jezicima, napisati ovaki jedan kitab, znači ulo­ žiti puno truda i sistematskog rada, a time njegova zasluga odskače vrlo visoko. Pisac je darovao muslimanima dobar prilog vjerske literature i time potsjetio na potrebu da se islamsko blago pretoči u naš jezik, i da se tako obo­ gati naša narodna književnost. Prigovaralo se je, a po malo se prigovara i danas, da je muslimanska inteligencija hladna i nehajna prema svojoj vjeri i njenim propisima i dogmama. Prigovor vrlo neopravdan, jer ona nije imala gdje ni od koga da nauči šta je to Islam! Kako se je predavala vjeronauka po srednjim školama, šta se je predavalo i kakvom metodom. . . bez udžbenika na svom je­ ziku . . . ništa to nije moglo ni svojom sadržinom, ni upotrebljenom metodom da zagrije učenike za taj predmet. Mali ilmi-hal trebao bi da uniđe u svaku musli­ mansku kuću. Za djecu će poslužiti kao dobar udž­ benik. Za mnogog starijeg muslimana dobro će doći što će u njemu otkriti i sebi objasniti mnogo nečega što mu je u djetinjstvu nejasno bilo, pa se kao kroz maglu sjeća i danas. Мухамед Захировић, професор „Докле ћемо се скањиваши?” Ha напис под горљихг n^fiopoM, који je изишао у 2. бројуИ>Гајрета« 'Ове' године, одговорио je г. Сулејманпашић одмах? у ’ слиједећем броју >Гајрета«. Кад je љегов одгувор излшао, рамазан je биск већ настао, a настднкум ралјазбиа не с а ^ Ј В т о ^ Р лзмијељен иачнн ЈЈшвота, na се човјек^нв^Једсе да сналази и отправља уредно и тачно ова-гдање своје иослове, пего рамазатг, поред тога, намс&е Ui' своје спсцијалне дужносцг. у облику састанака, конферисаља, предаваља и слично. To свс алсорбира преостатак расположивог \времена u сила, да се дуго још no завршеном рамаздну човјск осјећа уморним и у заостатку у послу. Taj случај био je и са мном. С тога пстом сада доспјех да со осврнем на изводе r. Сулејманпашића. Прије свега морам истакнути, да ми je врло жао, да ме je г. Сулејманлашип криво схватио узевши, да сам га понизио истичући га за иримјер како човјек млад и без потребног искуства, a онда остаривши н стекавши искуство, коригује своје ранпје назорс. Наиротив, баш ова љегова искреност ми je импоновала, na сам га, no изласку написа у »Гајрету« :Продирање света у живот муслиманке« у кругу својих пријатеља хвалио истичићу ту његову добру особину, која je ријеткост код људи. Ово мишљење имао сам о њему још од icano je изишао његов тсвбеи-несух у сарајевској »Правди« од 16. октобра 1920. број 106. (2 11.) под пасловом »Меа culpa«. Не улазећи у оцјену, да лије овај љсгов гест био политички умјестан, али уваживши околност, да je, годину дана раније, иницијативом тадап.ег главпог уродника »Иравде« мерхум Сакиб еф. Коркута била, иред Гази Хусревбеговом џамијом, спаљена љсгова брошура >Му- 168 слимапско jKcncKo литање«, онда се тек можс да оцијепи замашност овог корака. To моје мишљељс о себи документовао je и касније, кад je у »Refor­ mi« од 12. маја 1923. број 8. у нанису »Lux in tencbris lucet« говорећи o »Гајрету«, међу осталим, ускликнуо:.» ..., Дакло нека се пламен буктињс обоји бојама српске триколоре, кад тако она најбољо лламти!« И ако icy и ово скокови и то, како би он сада рокао, лрви натраг, a други напријед, пијесам ocjehao потребе да га осудим ради овог врдања. To je, no мом схватању, једна одлика човјекова, да се равна према свом увјерсњу и да je спреман признати, да je био на кривом путу, ако се о противлом освједочи, a не тврдоглавоет и непомичност под сваку цијену, као што то згодно илустрира прича, која се приписује НасЈ>удил Хоџи. Питали га једампут: »Хоџа, колико ти je година?« — »40«, одговори Хоџа. Десет година касније опет га залитају, a он као и прије, одговори, да му je 40 roдина. »Како то, зар вазда исто, a сад си старији за десет година?« — » J a н е ћ у д а л а ж е м , одговори Хоџа, ono што једлом речем, никад нећу да поричем«. E to овим сам мислима био ношен, кад сам алострофлрао г. Сулсјманпашића. Ну, морам искрепо признати, одговором својим преставио ми се je у сасвим другој слици: каприциозан до негирања самог себе, само да би противника (умишљеног) момснтано потукао и оборио. Он je спремал, да прогласи балкротство науке и слабост Ислама, да »спаја религиозна веровања са природним знаностима«, јер да »тиме лриродне знаности нтита не добивају, док всровања страшно губе« само да се одржи као побједник, �Осим ове грешке у одговору, има једна друга, зних потреба људских, усваја као корисне и драие мањс важна од ове: осврће ое на ствари и »по- гоцјене фикције. Живот je, no овом назору, продукт бија« их, a којих ja нијесам ни тврдио ни додир- козмичких догађаја, који се налазс у сталном понуо. Главно тежиште његова одговора односи се крету и стога су и т a к о з в a п е и с т и н е, које на »скокове у природи«, о којима у свом напису живот продуцира, имагинарне no корисне прсднијесам рекао ни једне ријечи. Зашто je баш о ставе. У области морала и религије, у питању сло»скоковима« тако оалтоморталски скакао означу- бодне воље, ова филозофија добија савршено naјући их и ондје, гдје их иико и никад не би озна- радоксалан и монструозан изглед: »Човјек мора чио, јасно je сваком, ко je критичкн успоређивао тако да поступа и да се, с обзиром на своје no­ његове раније »ооциолопже« расправе са најнови- tir a te , тако оцјењује као да je слободан.« Иа onјим, садањим. Невичан критици био je, изгледа, да: »Ми ипак треба тако да поступамо као да иам страшно потцијењен у својој »неприкосновености« je то од Бога наложспа дужност, као да ћемо за једног ооциолога, na je под тим утисцима и писао то рачуне полагати, као да ћемо за неморалпост своје »HOEc«, кориговане погледе на природне и кажљени бити. . . « Вајхингср, na овај начип, чини социолошке знаности. Да докажем ову своју тврд- своја путешествија и no егзактним наукама: матсљу, сво једног конкретног и маркантног примјера. матици, фпзицп и хемији. Ако се човјек каприУ својој брошури »Муслиманско женско иитање« цира, неће му бити тешко паћи свакакових наna ;,страни 12. вели: Ј е р н а с и л н и м р о ф о р учних хипо,тез^'за ма који пазор. Друкчије ствар м а м а н е м и ј е љ а ј у с е н а р о д п е о с е б и - стоји еа г. Сулејмаштшићем. On би хтио да je не, o n e се р а с т р г а ј у , к а о к а д к а к ^ д - кбнзеквентан и баш ради тога, што je из мог нас и л а р а с т р г а л а и а ц , од к о г а о и д а о с т а -' писа ехватћо,"^ му импутирам инконзеквентност ј у с а м о к о м а д и , а л и и п а к к о - м а д и у питању откривања муслиманки, осјетио се je и с т и х е в о ј с т а в а к р ш т о j e би'о и ла- дужним да ми одговори. On je, како вели у овом н а ц . Т р е б а в а т р е , л и је в а ч в .а , 1п р 01т е з а - одшвору, и сада за откривање, јер да je онај члан»а и к о в а њ а , д а се о д л а ^ ц а н а п р а в и нак (»Гајрет« број 18. из год. 1929.) »представљао ж е љ е з н а б а т и н а « . Рдговоро^ мешћ-дшји je ' дан пови аргуменат за моју споменуту бротумбе опречан овом »гледању^на природне и социолошке појаве негирао«је самог себе. Да не умаДа видимо .iи брошуру Ha ujjjuiiii страни " . f Ј и тај чланак. iju рам поштоване чптаоце опречним цитатпма. упу- 30> ОВоје брошуре вели: »Открпјмо им (муслимапћујем и на његов одговор у 3. броју »Гајпета«, гдје дице и one ће моћи похађати one исте писоле he их наћи у обиљу. и етупити мало no мало у onaj исти skiibot, у ко Г. Сулејмакпашићу није би.до доста јако ово ме живе шговјерке суграђапкс... јер ће иас na контраддкторно .»гледање«, na je посегао за рела- силу noi!,vhn к 1суграђапима у i;yliy и д])уштво и тивизмом, сматрајући га најсигурнијим уточиштем њих довести у нашу Kyhy n друштво, na ћсмо за овоје колебљиве и још, хала, неиз^рађсне no- моћи осјетити onaj за лгивот неопходно потребити гледе на Живот. ». . . у свијету се ne можв ништа ocjehaj узајамлс припадности пароду и овој земтачно и са сигурпошћу предвиђати. . . волу11тари- љи мбћи ћемо с н.има дијелити заједничаи јад и зам су у својој основи чисти метафизички пробле- cpehv. Једиом ријечн, уљудићемо ce.« A мало imм и . . . у цијелом људском друштву ne могу да no- ше, na истој страни, вели: »Откријмо им лпце и стоје ни две најмање групе чији развој подлсжс наша осамл>епост и дввљаштво ће ишчезн|ути потпуно истим факторима. . . из историје црпемо преко поћи.« Требало je да прође десет година од пре евега иокуство о сталној промон.лпшоети г.тав- појаве брошуре, na да г. СулејмаппашиК папише них фактора који утичу na развој људског дру- мало прије сиомепути чланак у »Гајрету«. Не миштва...« Даклс тотално банкротство иаукс! Крај- јењајући смисла ријечима, замијенио je »друштво« н>а и логичка конзеквенца би, према овоме, била и »живот« са »светом«, a »осамљеност« и »дивља— фаталшзам. Ако он свс ово, што je навео у свом штво« са »мали светови отока и оаза до којих и од одговору, озбиљно схваћа и, макар привремепо, којих нема брода«, na вели: »Какав je тај свст и вјерује, онда бисмо требали да објесимо руке низа колике су те силе? У целини овојој гадан и гњио, се и да чскамо спасоносне или кобне »скокове«, a силе његове су као привлачна снага морфија na које нијесмо у могућности ни na који начин да морфиниста. Ta гадост и гњилост су интерпациопредвидимо и, конзеквентно, да им избјегнемо или налне, и нема данас народа кога нису захватиле. управимо корисно и мање опасно за се. Под »светом« мислим свет филма, џазбанда, журИзгледа ми, кад je ово писао, да je био под нализма, репија жепских попг, једпом речју.. утиском читања Вајхиигерове »филозофије као да» E to куд je муслиманке хтио да уведс r. Сулејман(Die Philosophie des Afls Ob) која идеје, које су про- пашић прије десет година, не знајући тада о »друдукт разних интелектуалних, етичких и религио- штву« или »свету« ово, што сада зна. У брошурн 169 �je говорио, да ћс нас откривене муслималке уљудити, јер смо због своје осамљености дивљаци, a у споменутом чланку вели: »Треба и код ње (муслиманке) стварати могућност оних оточића и ооза чистих идваллих душа, које ће сејати плодно ссме кад ова трулеж цивилизованог човечанства сазре и изгуби своје отрове...« Истина, он није поближе означио како он себи замишља те чудотворне »оточиће« и »оазе«. Ако узмемо његово тумачење сила тога »гадног« и »трулаг« свијета, које су »као привлачна сила морфија на морфиниста«, онда те »оазе« и »оточићи« не мшу бити сигурнији од »изолованости no вери и традицији, која je нагонила људе да за образ жене слепо дају и узимају животе, једна зграда од гранита«. Чему толико ааобилазних ријечи: фереџа и зар, и мирна Боона. Зашто ли су, ађеба, »давани и узимани животи« и у чему се je састојао »образ жене«? Зар се не вријеђа »образ« ако жена, на пола гола, игра оне дегенерисане дпвљачке игре: џазбанде, ванстеле, танго и како се све не зову приљубљена н прш тјена уз тијело еџнебије, туђег мушкарца? - Зар то није »гадост« и »гњилост«, или смо ми .»дивљаци«, који се гнушамо над оваковим развратом, na треба да иас жена увођењем у тf j ,»свет« — уљуди«? Овако, сто, ислада кад човјек нема изграђена мишљења. Хтио би да буде напредан и савремен, a овамо му сав^еменбст смрди џазбандима, голотињом женског тијела, ревијама женоких пога, морским купалиштима, мисовима и краљицама љепота и т. д. Треба то све добро вагпути, na одабрати једно или друго. За бво се хоће јака доза куражи и непоколебљивости увјерења о једном или другом дијелу алтерпативе. Чуди ме, капо je могао г. Сулејмаппашић да из мог чланка изведе закључак, да протуслови наслову велећи: »Он управо препоручује скањивањс, препоручујући опрезно руковођење са препородом«. Ова његова мотивација чини ми се и сувише наивна и неозбиљна. Нико жив са здравим разумом нг- би могао да изведе оваковог закључка. Тим Ma­ nje, ano прочита први дио мог написа. Опреоан рад није исто што и скањивање. Напротив, опрезан рад оа највећом вјероватноћом води успјеху, док неопрезност и »скакање«, у огромној већини случајева, води сигурном краху и не даје жељених резултата. Овдје ћу да наведем суд Н. Th. Buckle-a, представника рационалистичког смјера у енглеокој филозофији. Он у свом дјелу »Увод у историју ци- вилизације у Еиглсској« всли: »Свс промјене, које у току историје настају код једног културног народа, овисне су од ових трију ствари: 1. од в и с и не и onicera з н а њ а и а ј б о љ и х и н а ј и с т а к н у т и ј и х п о ј е д и н а ц а код тога народа. 2. од с м ј е р а т о г а з н а њ а , т. ј. од предмота, na које се то знање односи и 3. од ш и р е њ а и п р и с т у п а ч н о с т и , с к о ј о м се то з н а љ е ш и р и у с в е д р у ш т в е н е с л о ј е в е « . J a питам г. Сулејманпашића, шта je он подузео да рашири и учини приступачним свима друштвоним слојсвима своје социолошко и реформаторско знање о тим скоковским препорођајима? Колико je из тог подручја написао популарних дјела и полико такових предавања одржао? Шта je све предузео, да тај препород иде »спонтаним и смишљеним акцијама«? Сједећи у Сарајеву и написавши једну брошуру и два-три чланка у часописе, које широки с^ојеви и не читају, a у колико их и прочитају ne разуме их, јер су писани стилом широким слојевима саовим неприступачним — не припрема се дц>епород. Не замишља он, ваљда, себе у положају турског Кјемала, иначе не знам na чему оснива своје грандиозне, убрзане и неопрезне реформе? J a оиет лонављам, да ice без потребних квалификација, a na оонову идеализма и добрих намјера не получују успјеси у људском друштву. Обична посљедица скакаља je ломљење врата, a трчаља разбијање кољена и носа; опрезност je мајка сигурности. Ово су хиљадугодишњим искуством утврђена правила, a нећу рећи, да нема и изузетака, јер се вели, да иема правила без изузетка. J a ово понављам унркос тога, што г. Сулејманпашић настоји, да ме представи реакционарцем, јер да '»Ira­ ča n a г, Захировића и других могу да заусташљају још оне колебљиве родитеље код одређивања животног пута своје женске деце и да тиме у с п о р а® а ј у п р о с д е ћ и в а њ е .Јмуслиманке«. J a оам »и други« против оног »у целини својој гадног и и гњилог света«, у који и просвијећене једнако као и непросвијећене жене срљају, a не против просвјећивања, јер проовјета и »у целини својој гадни и гњио овет« два су у потпуности опречна појма. 0 »незгодности« спајања религиозних вероваља са природним законима, проговорићу једном другом згодом у посебном напису и покушати да докажсм г. Сулејманпашићу, да je и у овој својој тврдњи na кривом путу, у колико се ona односи на Ислам. 1 i г i • Приликом предстојећег Курбан-бајрама ортанизујте сакуиљање курбанских кожица у корисш Гajpemal no �КЊИЖЕВНИ ПРИЛОГ Илијас Добарџић Са наших страна Потамње Османбег и мисао му постаде другчија. I. Нијс њихова кућа као иеке кад подијсле што Нејасност и тешки бол одразише му се у очима. И сиротињи да опричају. Д а нико ne зна и без хвали- када дођоше аграрни удари, он се још више покусања и Богу je више мило. Код Бага je тада севап чи. Полако корача и као да броји кораке, погнуто већи. Мисле они вазда тако. И кад им дођу товари главе и погурен, on не види ништа ш ш е само сјенс пута, и кад им пођу људи у куповину no селима ке људи што пролазе крај њега и чнни му се да за стоку, кожу и вуну, и када им сиђе cmok са пла- они ходе неким тешким ходом, a ципеле им кованс нина, када се жита уносе, и када су свадбе, мев- звоне и кораци промичу. Осјећа он неко вријење у луди и зећати. Покуђено je са фалом дијелити, бе- себи и изван себе. .У свему. Промијенило се стање сјоди стари Асаф-бег, a укућани сви слијсжу раме- његове породиде, промијенио се он, промијенили нима. Слушају они њега предобро. Кад он говори, се људи према њему, промијенило се све. Није Bu­ синови дворе ко невјесте, a снахе, унучад и млађи rne Јаша тхЈрб^р као прије, није ни покуњен, ни стоје као приковани за под. Даје он изјутра запо- ритав, ни -сух у лицу. Обукао се у ново одијело, a вијед за рад. Слушају љега сви и имање се пшри. образи му ко крмез црвени. Ход му другојачији, no Половину свијета заузео, вичу људи, a други до- -глед ведрији^џеп пун туђе муке. Cjeha се он, то je дају: и боље he му Бог дати. Он нас угле^а, њега било лани или прије десет година, то je свеједно. Бог хиљадуструко. Чувен ^је био и љихов наред. Jama Торбар je био обичан просјак и богаљ, a поВелика им соба као харем. ВелиЈШ^скупи ћилими, слије се промијенио. Носио je он Јаша велику сенички, пећки, шарћејски, скупе берџаде донеше- "врећу и, не презајући ни од кога у оном времепу, не из Цариграда, бакрено посуђе, са разним резо- одмах послије аустријског повлачења, кад није бивима. Пуни рафови ћитаба кар у правог Турчина. ло пи полиције ни судова, пунио je туђим имањем. Џамли пенџери као врата, зарови стамболски, ве- II доносио и наиосио. Обре се про ноћи богат. Види зени и орубљени решмама. Све друге собе као и ољ ји Тахир-бега Срначића, изанђале му великс велкка. Диванхапа широна, дуга, тавани као у џа- пуљке са дрног, умашћеног капута, похабала му се мији шсоки. ахмедија, купљепа под скупе nape од шехова, што Они су били и бегови и трговди. Дућани им су при пролазу навраћали у нашу касабу, кундуре били пуни, крцати као селанички. Када се Сафер- му ослабиле, налче му се вуку, a њега Тахирбега бег враћа с пута, no пола сахата натоварени коњи Срналића, старост и жалост спопала. Мисли on и грцају и носе њихове товаре. Ту je памук, енглес- нешта му нејасна клизи и помиће се у сјећаљима ки и селаничкн, скупе тканине и равшР ситна роба. и глави. Одлали кући и опет му се те мисли обнавЧитлуци им no мјесту били. Ко сат меда, зомља им љају. Сједи он крај пенџера, a мисао му се продуравна, плодна и под водом. Кад јесен наступи, н>и- жује некуд у прошлост. ховој кући ни прићи. Све je ужурбано, кириџије Појави му се слика некадаље јесени, када се и чипчије доносе љетипу, a Сафер-бег само над- жњу кукурузи и довађају остала жита у хамбаре. гледа. He проспи, не учини зијан, савјетује он чип- Шкрипе кола, шкрипе од тежине, a волови стељу чије, a авлија оживјела и еве je у њој пуно од љу- под јармом. Кољи се гицају no авлији и хржу, људи, од жита и коња. Глас им био велик и чувен. ди се дозивају да отоварају и помажу један друДо Селаника, до Стамбола, Сарајева и овуда no гом, a таваниде од соба и хамбари пуцају од жита. близини. Чувени су били и no имаљу, и памећу и »Де, Иконија, отовари ђогата! Де Кристина предрраспореду. Били су они људи господа. Без хвали- жи само мало, предржи дората!« усплахиреио виче сања су сиротињи и немоћнима дијелили, без по- Јаћим и журно прплази од коња до коња, отовара, носа пролазили сокацима, a оџак као расто: Такви носи стране уза стубе, у хамбар и са журбом се су они били. враћа опет ка коњима. Види ових сзда — чипчије Послије се све промијенило. Шпањолка их и старог Нурка и Видапа и Стојана и Павла и покосила све до једнога. Оста сам, као вук на кија- Сксндера и све. Kao покуњени — чипчије са упрмету, Осман-бег, син Сафербегов и унук Фахрибе- љаним кошуљама што миришу на зној и умор. И гов, са двоје мушке и једним бкенским дјетстом. њих чипчиниде н.ихове Кристину, Иконију, Стану, Поумираше опи и i;.yh,a готово опустје. Нсстаде one Јакику, Јеку и Вшпсу, у сељачким бијелим рубопрвашње живости, пестаде људи, дернска, мусафи- вима са уским јелечићима од јефтиног харча. Сара и доласка. Kao да се усели туга у љихову кућу. да су се и опи промијенили. Улази Јоксим, није �више icao прије, нијесу више упрљане гаће и кошуља, хаљиие му као у варошанина, сахат каквог до тада није ни у спу cimo. Отшкринуо врата, na всли: беже, о беже, и брзо убацује торбу јабука. Ово спрсмила Иконија, ко да сс сјетите, да нас не заборавитс, да не чезнете за Шоље. Всли он то Османбегу, a нокако му брци одскачу и очи му се водре. Отоји Јопсим na вратима и непгга мисли. Kao да je дошло ново вријоме, a преврнуло се ono старо, да дошло нешто што оп никад до тада није ни слутио. Зар он Јоксим, аве да бразди, na ншсом више ни за зуб, ссм њему Јоксиму и Јоксимовим еиновима, снахама, дјеци и њима, само њима. Тада Осмабегу отсжају очни капци и сами се заклапају, Ноолије полијеже и нада као у саи. У ушима му нешта брунда, нејасно, тугаљиво и сјстно. To уопомене пагуше и сјећаља поврве. On тада клоне, јер му тешко бива. И болује и јадујс и. опет му у души исшта расте. Ко нада, ко одбљесак среhe, осмјех младости, или пјесма прошлостидТако je он проводио једпо вријеме, послије -ее побоЖе и страшне му ©лике излажаху. Није да он1сања, није ни да бунца, гледа он з Оиљсјси, з&клео би се свиме. Авлија му се напуни свћјетр,, људи понадођоше, и пукоше све браве на в^атћма. Послије ушЈђоше^и угеше све. И послије. када су све узели, они траже Хамза Хумо С Панове фруле V. ■ umni т Јаблан до неба сежс; Наш чамац под њим Ha реци подне дрема. Хиљаде сунчаних сена Кроз врба хладове бежи. 'Све тихо. Врео дах мами. Миришу откоси овежи. Ja и подне смо сами. Kao да река широка Нс миче с једног места. Кад — среброн блесак на води Пуче, и у трен ока Хитра пастрмка неста. VI. Крадом се прошшће врбама кроз косе Месец, насмејан, жут. Дубоко доле у врбику Пана су смеле девојке босе; Изгубио je пут. 172 људс, траже их no собама,. долапима, тавану и избама. И псују им тада и образ и име. Послије се нушке чују, крв тече авлијама и сунце црни. Сјећа се он те страшне године и хтио би проклети те људе и побјећи преко обала туђег мора. И знао je on тада у том сновиђењу, да je тамо у туђим и неприступачним крајевима све другчије, гдје су људи туђи, гдје je живот тежак и јозик други. И овај крај пун челика и проклетства, што je исконоки везан за крв и оевету, крај окршаја и мимоилажеља, фацатичан, фантастичан, пуи прича о бијслим вилама, тужним гласовима, пушкараљу и граиичним нокољима, чудно га je везивао узом љубави и он je патио и опет волио да буде у њему. И тада му се јашљају родом. Исо Бољстикац, обијесаи и силеџија, самосвојаи. И Петар Хазанац, пуп освете ирема роварима свога рода. И граиични напади и -етрепња за живот, све му тада буде јаспо и као na дла'ну. Очи му се још више поклопе и сјећања надођу. Пр9дуље се и одуље. Глава му још више клоne и отежа му. Прене се и као да види свој дућан ‘nylh пунцат, крцат од имаћа. Послије се празни, види он како нестају тубе малтеза, топови беза, атлаза, вреће кафе, a терезије и метар се ломе. Одслужили су и они своје. Дућан прашти, одслужио . je и он своје. ine се^ I' И целу ноћ не нађе пута, Запе му девојчин скут; A када цикну рујна зора. Он крај ње заспа од умора. Ишчезну месец жут. Tora сам јутра видео Пана: Спава. Осмех му na лицу блиста. Он сања пролеће кад гора листа. VII. Ташса je сенка на воду иала Кб уздах, кб крила ‘дах; Кб да je жеља na воду стала, У љој се крадом огледала, Иопустив нечујан страх. Биетро и тихо подне je било, У воде гледале врбе снене. Млаз сунца као свилено крило ЈБуљб се нечујно над плавом реком И као сан махао мене. У тај час као да бела рука, Сва светла, и као мађијом неком Скиде хаљииу са дивне зкеце. �ч Хамид Диздар Нрњина сшупа (3) Стрчао иеко једнс мркле ноћи са друма понад Шши ј . . . шиј ступс, бубнуо у раздргге капате старих авлијских Цијела се ступа тресе. врата и скотрљао се низ калдрму. Kao клупко. За — А-хај! Само тако, тако! Шкрипи, шкрини! ilhm опет залупнули канати и зафијукао бич вјеБубај! тра престрављено. To Адем Крње, пијан и претеТрчи Крње no авлији и запоси се. Пијапи криж ак од дугих бдења крај пуне чаше, дође у ступу- кови раздражују му радосиа осјећања, a главвом му Слуша Крњс и не чује. Ништа се нс чује у бли- буче разливени звуци распјеване ступе. зини. Шугги његова ступа као спутани џин, a бадБуб-буб-буб. . . њсви се скоро расушили. ЈТеже у њима суморно исНаједном je отао. Учини му се да га неко зовиу пружени огромни маљеви дрвених балвана и не имеиом. Устраши се. У главу му пахрупи бсзброј мичу сс. Све у иеком тихом сну. У Крњи нешто тупих и муклих удараца, a над њим се омрчи.згуспрспуче од бола. Гледа он то све око себе, гледа и нути мрак јесењс ноћи. Учини му сс познат тај сузе му промиголе испод тсшких очних капака. Жао глас. Прошапта у страху: му свега тога. Зашто je то све гако? И зар je моr — Махмуд ме зове. . . Луди Махмуд. . . са оног рало баш тако бити? Све je то ради његова немара сђијета. . . ” и опијања. Зна он то, na му прекриво на сама себе. Вјетар јаче залресе врбама крај ријеке, прогрИзгубио je све муштеријс и сад му нико више не ' гољишег брже^ирови кроз ђсризе, a ступа замумља доноси сукно на ваљаље. A ступа пуста,, ојадила некуд лрестрашено и заценуто. некако и нахерила се под' тежином Аточпог крова Крње je осјећао да га издаје снага. Hore му се као од тугбпотсјекоше, a у глави јаче замлатара. Очи му заИ Крње, гледајући то све, осјети у себи неку. мрачите. уситнише, na пад љим све зацспти у неодољиву жељу за буком, за оном crapojj пјесмом сграху. размахале воде и шкрипљ:^5ин(Ум преоптеречених Бу<^буб-буб... маљова. Роди се у њему наједном нека чежња зџ ^ , ! се, диже руке над очи као да се сакрије кркљањем убијељених колутова запјепушане Бреневидљивог, опасног, na поорча. Huje вигаве кроз ђеризс ступо- Необуздрни вихор чудних ништа видио. нагона и мушичавих искара пр\>летио му главом ;д њим се раствориле жваље црнине и мралудом трку. »ви мртвада му парали уши. У трку осјети, нелгго спотакну и паде, a лод њим зазину Створи се за час на хридшт. У рукама му зацвиље тешка полуга, застења, шкрипиу и ђипи у простор. мрак. Крнкнуо je изнемогло и пригушено. Hore му Загрготаше млазеви низ ђеризе, зах^кта кло- упадоше у пун бадаљ као међу тешке жрвњеве. Мупарање капљица у бадњу, a зраком се лроломи мум- љевиго га заковитла снажан замах воде, окрену га љање и лупа иокренуггих балвана. Затресе се ције- два- три пута у округлац, a чврсто укљештени балван ступе озгор дочека na no њему. ла околица. Цијелу ноћ je мумљала Крњина ступа и ва— Тако! Тако! Шкрипи, бубај, лјевај! љала лод тежипом својих маљева његово угњечено, Крње je дрхтао од радости. мртво тлјело. Из бадља je вода отицала измијсшана Буб-буб-буб. .. A вода je проносила ваздухом сиктаве шумове крвљу и црвенила се, пјенећи, ислред Мујагина капицика. радости и снаге: (Свршетак.) у ! Прва ријеч шеби У мени ево ниче топла ријеч у трудном срцу моме ријеч ниче за те, ко лептир на сунцу да тако зажмириш и да ми се овог прољећа осмјехом и руком јавиш. И послије сваке ноћи ко цвијетом да срцем миришевд цвијет пупан да ra на лице прислониш na да ми руке ко влати испружиш, ето то je вољење. Eto to je вољење — иде да ти je тих^рришапћем. 173 �4* ■ џ ' ПОПУЛАРНА СТРАНА Hajrudin Curić О vaspUanju u sokolstvu Da bude sistem vaspitanja u Sokolstvu pregledniji i jasniji, pozabaviću se malo više o samoj sokol­ skoj organizaciji u našoj državi. Vrhovno sokolsko telo u našoj državi je Savez Sokola Kraljevine Jugo­ slavije, sa sedištem u Beogradu. Pod njegovom su kompetencijom sokolske župe koje sačinjava skup sokolskih društava. Dakle, kao osnovna jedinica u Sokolstvu računa se sokolsko društvo. Administra­ tivni i tehnički rad u jedinom sokolskom društvu je isti kao i u jednoj župi ili Savezu. U jednom sokol­ skom društvu razlikujemo u p r a v n i o d b o r , koji upravlja društvom i kojega sačinjavaju stariji članovi i p r e d n j a č k i z b o r , koji vodi brigu o tehničkim stvarima i kojega sačinjavaju i mlađi i stariji Članovi. Rad pređnjačkog zbora je u potpunoj saglasnosti s radom upravnog odbora. Svi predloži pređnjačkog zbora moraju ddći pred upravni odbor, da ih ovaj reši. Da bi rad upravijog-^ odbora bio što širi i sveslraniji, osnovane su u tu svrhu pojedine 8 edčcTje. Tako na рг. u jednom *sokolskom društvu imamo: kulturno-prosvetnu, zdravstvenu, diletantsku, turis­ tičku, lako-atletsku, muzičku i t. d. sekciju, od kojih svaka ima svoje pročelnike. Svaki član Sokola može da bude i član bvih sviju sekcija, čija je dužnost da vaspitaju pojedinca u onome za čim pokazuje najviše volje i smisla. Dakle, već je reč o v a s p i t a n j u . Da pođemo od početka. Uzmimo jedno dete od desetak godina i promatrajmo njegov prvi ulazak u Sokolanu, t. j. u kuću, u kojoj se stiče sokolsko vaspitanje. To je dete sasvim slabo i ono se mora najpre da privikava na sokolski rad. Najpre mu se kaže k a k o t r e b a d a s e p o n a š a u Sokolani i izvan nje. Uči se svemu onome što je i kod kuće učilo, samo s tom razlikom što je to učenje u Sokolani više teoretsko, dok je kod kuće više praktično. Kad se dete upozna s prvim pojmovima sokolskog odgoja, kad upozna svoje dru­ gove i drugarice s kojima dolazi u Sokolanu, i kad upozna prednjake koji ga vode i vaspitavaju, onda se tek počinje učiti s o k o l s k o j r a c i o n a l n o j g i m ­ nastici. Razume se, kad je govor o učenju, da se počinje od najosnovnijih stvari. U to spadaju proste vežbe, t. j. vežbe bez sprava. Kad se dete nauči tome, onda se ide dalje. Počinje se privikavati i laganim vežbama na spravama, što ima svoj uzrok. U d e t e t u, naime, t r e b a s t v a r a t i b o r b e n i s m i o n d u h . Sistematskim i valjanim odgojem u detotu se probudi v o l j a i ono se svom snagom oda sokolskom vež- 174 banju. I kroz nekolike godine, od toga deteta postane valjan naraštajac ili naraštajka ,a od ovih, opet, va­ ljan član ili članica. Razume se da sokolsko vaspi­ tanje teče neprekidno. Najveća se pažnja poklanja naraštaju, u koji ulaze svi oni koji imaju 14—18 go­ dina. Naraštaj je žila kucavica svakog sokolskog dru­ štva. Kakav bude naraštaj, takvo će biti i društvo. Upravni odbor nastoji svim svojim silama da vaspita što bolje svoj naraštaj. Njegove napred spomenute sekcije primenjuju punom parom svoj rad u naraštaju. Pročelnik kultumo-prosvetne sekcije angažuje poje­ d in e naraštajce i naraštajke za predavanja, nago­ vore i slično. Na taj se način uči pojedinac praktičnom primenjavinju svoga znanja, kod čega mu, razume se, pomaže i sam pročelnik dotične sekcije. Pročelnik nuJzičke sekcije skuplja oko sebe sve one koji se interesuju za muzičku umetnost i na taj se način i osnivaju u pojedinom društvu temburaški zborovi, sokolske muzike i slično. Pročelnik zdravstvene sek­ cije poučava pojedinca i pojedinku kako treba da čuva zdravlje i kako treba drugom da pomaže kada to bude trebalo. Ukratko: svaki pročelnik ima svoje polje rada. Razume se da je njihov rad u uskoj vezi. Jedan član Sokola može da bude u svima sekcijama, samo ako za to ima volju. U tom slučaju, on se i odgaja onako kako to i sokolska ideja zahteva, a to je s v e s t r a n o . Kod vaspitanja u Sokolu, svaki se prednjak drži reči slavnoga oca Sokolstva dra Tyrša: »Nikada se ne smemo zadovoljiti s onim što smo po­ stigli, nego moramo uvek težiti boljem i savršenijem«:. To je potpuno opravdano, jer ograničiti se u zapo­ četom radu, znači ne svršiti do kraja taj rad. U So­ kolstvu toga nema. Sokolstvo u svome radu nailazi na zapreke koje ono savladava. Na taj način ono u pojedincu probuđuje ne samo volju, nego je u stanju da izdrži do kraja svaki rad. Da bi od valjanog člana Sokola postao i dobar prednjak, za to služe t. zv. p r e d n j a č k i t e č a ­ j e v i . U tome tečaju nauči pojedinac sve ono što će mu kao budućem vođi trebati : vođenju vežbe, pou­ čavanju pojedinca u sokolskoj disciplini i t. đ. Za svako sokolsko društvo neophodno su potrebni ti prednjaci. Ako su u jednom sokolskom društvu dobri prednjaci, dobar će biti i rad u svakom pogledu. (Nastaviće se.) Упису/'me ce у Соко, jep он јача дух и тело и ствара свесне и отпорне чланове у народној заједници! �Kratak istoriski pregled naše otadžbine U vezi sa nastavcima iz broja 6. i 7. »Gajreta«, donosimo daljnji istorijski pregled naše otadžbine, po <Ielu »Naša otadžbina« od đr. M. S. Moskovljevića: Srbi su se od 6. veka počeli naseljavati istočno od Hrvata, otprilike do Ibra, pa su se doenije širili dalje na istok i jug. U početku su živeli podeljeni na plemena pod vlašću Grka (Vizantije), bez ikakve svoje državne organizacije. Prvi državni organizam stvoren je u gornjem slivu Drine (severni deo Zetske banovine i istočni deo Drinske banovine) u kraju koji se zvao Raška. Ta država bila je najjača pod Časlovom, sredinom 10. veka. Doenije, pod kraj 10. i u 11. veku razvila se srpska država u Zeti koja je, pod kraljem Bodinom, za kratko vreme bila ujedinila sve srpske zemlje. Ali snažna srpska država otpočinje tek odi velikog župana Stevana Nemanje, opet u Raškoj, u drugoj polovini 12. veka; ona je u početku bila kraljevina, a Dušan Silni je proglasio za carevinu, i tada je obuhvatala najveći deo Balkanskog poluostrva. Posle smrti Cara Dušana, njegova država, pred navalom Turaka, počela “je da ge .raspada i slabi, <lok nije 1389 na Kosovu dobila glavni udarac, 1459. konačno potpala pod Turke. Bivša Crna Gora (danas sasta'vni deo Zetske ba­ novine) srpska je zemlja koja je dugo vremena imala svoj zaseban politički život. U staro vreme zvala se Zeta, a naziv Crna Gora (Karadag) dali su joj Turci rbog mnogih poraza koje su pretrpeli u njoj. Videli smo da je prva srpska kraljevina osnovana u Zeti, s prestonicom u Skadru, a za vreme Nemanjića, Zetom je, kao namesnik, obično upravljao naslednik prestola. Po smrti Dušanovoj, od!metnu)i su se Baltići kao samostalni gospodari Zete, a kad su oni izu­ mrli, početkom 15. veka, oko Zete se vodila borba, između despota Stevana Lazarevića i Đurđa Brankovića i između Mlečića, na čijoj su strani bili plemići Cmojevići. Ovi poslednji osnovali su svoju vladarsku dinastiju i upravljali Zetom, pod zaštitom Mletaka, do 1499. g. kad su Turci uništili i ovu poslednju srpsku državu. Ali Turci nisu nikad mogli da pokore ratoborna plemena srpska koja su se sklonila u nepristupna crnogorska brda. Posle 200 godina, vla­ dika Danilo Petrović Njegoš (1697—1735) preuzeo je svetovnu vlast nad crnogorskim plemenima i, posle uspešnih borbi s Turcima, stvorio crnogorsku državu u kojoj se državna vlast jedva osećala, jer je ple­ menski život bio jači od državnog ugleda. Vladike su upravljale Crnom Gorom do 1851. godine, kad se Da­ nilo I. proglasio za kneza. Njegov naslednik, Nikola I. proglasio je, 1908. g., Crnu Goru za kraljevinu koju su krajem 1915. g. okupirali Austrijanci, a 26. no­ vembra 1918. Velika narodna skupština u Podgorici svrgla je dinastiju Petrovića-Njegoša i proglasila uje­ dinjenje sa Srbijom. Bivša Bosna i Hercegovina (danas uklopljena u banovine: Drinsku, Vrbasku, Zetsku i Primorsku) je ‘.Mast u t ojo^ su Srbi i Hrvati izmršani. Ona je deli mično potpadala i pod srpsku i pod hrvatsku državu; a najviše je imala svoju posebnu državu. U 10. i 11. veku, Bosna je najvećim dlelom bila sastavni deo srpske države. U prvoj polovini 12. veka, Madžari su, posle Hrvatske, prodrli i u Bosnu čiji su banovi pri­ znavali vrhovnu vlast madžarsku. Od prvih banova, bio je čuven Nemanjin savremenik Kulin koji se još i danas pominje u narodu. Naznačajnija je bila banska dinastija Kotromanića koja je proširila i osnažila svoju državu. Tvrtko I., savremenik kneza Lazara, proglasio šp ^377. za kralja Bosne i Srbije koja je posle smrti Dušanove otpočela da propada. Ali, posle smrti Tvrtkove, pod vladom njegovih potomaka koji su se otimali o vlast, Bosna je, pritisnuta između Tu­ raka i Madžara, sve više gubila svoju samostalnost, dok je, 1463., nije sasvim preplavilo tursko more. Nešto doenije, 1482. g., potpala je pod Turke i Her­ cegovina, a to je deo tadašnje Bosne kojom je vladao herceg Stevan Vukčić Kosača, po kome je i ostao naziv Hercegovina. Godine 1875., buknula je u Hercegovini i bo­ sanskoj Krajini buna protiv Turaka, što je izazvalo srpsko-turski i rusko-turski rat 1876.—78. god!, koji su se završili okupacijom Bosne i Hercegovine od strane Austro-Ugarske, god. 1878. Okupacija je 1878. god. pretvorena u aneksiju (potpuno prisajedinjenje), a 1918. god., ovi su krajevi, oslobođeni, ušli u sastav današnje naše države. Vojvodina nije nikad bila samostalna država. U njoj je bilo Srba od prvih vremena, a u većim ma­ sama počeli su se doseljavati posle kosovskog poraza. U 16. veku, za kratko vreme, Srbi su u Vojvodini bili nezavisni pod svojim carem Jovanom Nenadom čija je prestonica bila Subotica. Najveći deo Srba doselio se u Srem, Banat, Bačku i Baranju, pod svojim pa­ trijarsima, krajem 17. i u prvoj polovini 18. veka. Oni su imali crkvenu i školsku autonomiju. Godine 1908., pobunivši se protiv Madžara, uz pomoć srbijanskih dobrovoljaca, Srbi su proglasili srpsku Vojvodinu koja je trebala da obuhvati Srem, Banat, Bačku i Ba­ ranju, ali je ova Vojvodina, bez Srema, bila od 1840. do 1860. samo jedna austriska administrativna oblast. Ispočetka, čisto srpski kraj, Vojvodinu su od 18. veka počeli naseljavati Nemci i Madžari. God. 1918. Vojvodina je prisajedinjena Kralje­ vini Srbiji. 175 �Hamdija Mulić Bože, daj nam svjetla! Igrokaz u dvije slike s pjevanjem LI CA: SEMSA, djevojčica sa svršenom osnovnom i domaćičkom školom. DANICA, njena drugarica. ZLATKA, Šemsina baba. DIKA, Šemsina majka. Učiteljica. Nekoliko žena i djevojaka učenica Domaćičke škole. SALKO KRILIĆ, otac Šemsin. MEHO, brat Šemsin. Događa se u selu Ruževiku u najnovije doba. (Seljačka sobica, skromno ponjavama prostrta sa dva mala zatvorena prozora oblijepljena okolo pa­ pirom. Okolo niske sećije sa jastucima. Srg 6 šišetu sa haljinama. Uz jedan zid omanji sanduk.) SLIKA I?r VA: Š e m s a (Stojeći nasred sobe, prema publici): Eto, svršila sam lanjskog Tjbta osnovnu školu a zimus domaćičku. Naučila sam mnogo štošta, što mi treba u kućanstvu. Učiteljica govoraše treba ovo, treba ono. . . Treba, ve(j, obnoviti naša sela, unositi pro­ svjetu i u naš seljački dom. Pa šta ću ja sama, kad neće roditelji. A eto imam volju . . . Polagano. . . pola­ gano . . . sve će i ći . . . Evo sad će mjesec maj, po­ zdravlja nas proljeće . . . U nas zatvoreni prozori. . . A toliko nam treba Sunca . . . (Uzima nož, pa skida ob­ lijepljeni papir sa prozora, a za tim otvara prozore.) Uniđi, drago Sunce i u moju sobu. Tako. Sad ću na­ praviti klupice pred njima pa postaviti lončiće sa cvi­ jećem, neka mi sobu zapaja mirisom . . . Dići ću sad i ove ponjave pa ih dobro isprašiti. (Kupi i izbacuje kroz vrata.) Za koga će vraga i ovaj srg ovdje k’o na­ karada. (Diže s njega haljine.) Njega ne mogu ski­ nuti, čekaću dok dođe braco iz vojske . . . On će meni pomoći, on će nama podići novu lijepu kuću sa većim sobama, sa većim prozorima. S kuhinjom. U kuhinji će postaviti i štednjak, a ja i jesam naučila kuhat i . . . A neće više dimiti drvo na ognjištu, da očađi i dušu .. Otac je lijepo učinio, što je Mehu poslao iz škole na đunđerski zanat. Baš ga je naš školski upravitelj dobro savjetovao. Neka imate, veli, u svome selu jednog majstora, da umije svašta u kući i oko kuće da popravi. Eto, kad je zimus dolazio na odsustvo iz vojske, reče, da će nam svu kuću obnoviti. Ne valja ovako babo — veli Meho ocu — da vidiš kuća po se­ lima krasne Slovenije. . . To su, veli, kuće, a ovo su u nas . . . oh! . . . 176 PRIZOR DRUGI D a n i c a (ulazi u sobu, u ruci joj pletivo): Pomozi Bog, Šemsa! Š e m s a : Bog ti pomogao. Baš neka si došla. Evo ja počela. . . D a n i c a : A jadna, sestro, što ćemo mi početi. Gospođica nam govoraše: počnite vi polagano, pa će sve ići. I ona će nam pomoći. . . Ali šta ćemo mi same, nemoćne? Š e m s a : Svu zimu je naš gospodin upravitelj održavao predavanja o obnovi našega života u se lu .. Čuli su ga svi naši ljudi. Valjda će se urazum iti. . . D a n i c a : Da Bog d a . . . PRIZOR TREĆI ^ a b a (ulazeći na vrata): Moje dijete, šta ti to radiš po sobi? Š e m s a : Evo, nano, hoću da uredim svoju sobicu. B a b a : Ha, ha, h a . . . tvoga mi uređaja. Idi za ovcama, moj sinko. . . Šems ^a: Eto vazda za ovcama. Pa čitav vijek za ovcama. . . Neka sad čuva ovce Saiko, on je mlađi. Moj je sad posao u kući, da budem izmjena tebi i m ajci. . . B a b a (Držeći ruku više očiju, u ruci joj pre­ slica): A ko ti je ovo? Š e m s a : Ovo je Danica. B a b a : Je li Poljkina? D a n i c a : Jesam, nano. (Prilazi joj ruci, da je poljubi.) B a b a : Živa bila! Kako su vaši? Jesu li posijali? D a n i c a : Jesu, nano. . . Š e m s a (umiljato prema babi): Draga nano, Bog ti dao!. . . B a b a : Šta je? Š e m s a : Molim te govori mi m ateri i ocu neka mi pomognu, da malo uredim i ja svoju sobu i čitavu našu k u ć u . . . B a b a : Pa šta hoćeš? Š e m s a : Eto ovdje mi treba jedno kreve. U k re­ vetu slamnjača ili dušek od kukuruzove komušine . . . Čekaću dok dođe Meho iz vojske, on će ga napraviti. Treba mi jedan sto i stolica, a ovdje o zidu jedna lampica. Šta će mi sečija u ovako maloj sobi? . . . Neka mi dopuste da uvijek zračim sobe i posteljine, da ne unosimo u sobu što ne t r e ba. . . Eto na prim jer k ’o što su po svu zimu visjeli ovdje obojci i mcikre ča­ rape, pa mi nijesu dali da dahnem. (Skide s peći tep­ siju a sa malog srga više peći par čarapa). Dobar je moj babo. On je mene i skoro pohvalio, kad je �došla knjiga od Mehe, ja sam mu pročitala lijepo, D i k a : Nego, Šemsa, kaza mi sad Husina Faove mu Ciiam i pozivne i оишке, a njemu drago. . . tima, da će nam doći tvoja gospoja učiteljica. a b a: Ama eto radi, čujete, što god hoćeš, samo Š e m s a (popravljajući je): Nije, majko, gospoja. nemoj puno zanovijetali, jer on ne žeđ troška. . . Ona je djevojka, gospođica. . . u a n i c a: i amam ko i moj ćaća. Ali je moja mati D i k a : Ama eto, kako ti veliš, nego šta ćemo drukčija, ona ga savija. J\ju je gospođica učiteljica joj ponuditi?... savjetovala, pa sve što joj je preporučila, samo izvada Š e m s a : Ne brini se ti, majko, Naučila je ona i meni pomaže. mene svemu. A i ti si me naučila, da budem marljiva S e m s a : da ću svojim rukama, svojim vezom k’o pčela i čista k’o dječja dušica . . . (Čuje se žamor). začiniti sobu. Na prozore cu metnuti zastore, što sam Prizor treći. ih vezla. . . (Ulazi u sobu učiteljica a za njom više žena i B a b a : Radite, djeco, kako znate. Vi ste tako djevojaka, muslimanki i kršćanki). učili za svoje vrijeme . . . (odlazi). Š e m s a : Ići će sve, sestro, polagano, ali sigurno. U č i t e 1j i c a: Dobar dan! Treba samo volje. D i k a : Bog ti dao! (Rukuju se). D a n i c a : Samo dok ti brat dođe... Š e m s a i D a n i c a : Ljubim ruke! Š e m s a : E, onda će ići brže. Valja što ima i U č i t e l j i c a : E, ovdje sad vidim gotov posao. zanat, a i što će se svijeta nagledati, da vidi, kako Tako valja se tamo ljepše živi. . . Samo, samo, neka dođe. . . Š e nfs a: Skromno, siromaški. . . (Pjevaju obje): U č i t e l j i c a F G ti, garavušo ... (Od mila je Evo me opet kod moga sela, cupka zajco^u). Eto drage sestre! Nešto se otpočelo. Gdje no je naša kućica bela, Samo, samo, B o ž e d a j v i š e S v i j e t l a i u n a š e Polja i njive, vrtM voćnjaci, s e l j a č k e k u ć e . Što god vam treba, pitajte samp Da ste mi zdravo, star\_ mi žnanci. mene . . . Pitajte tražite... (Pokazujući knjige na Mirisno cveće smeši se na me, stolu). Eto, Šemsa, i u tim ćeš knjigama naći dosta Smeši se na me i pozdravlja m e ^ .. popke. Čitajte, radite, uređujte!. . . (okrećući se pre­ (Zastor pada. Pauza). ■„ (Zmaj Jova J.) ma družini). E, molim vas, pravo recite, zar na pri­ mjer nije mnogo ljepše piti vodu iz ove čaše svako SLIKA DRUGA. (Uređena sobica. Prozori otvoreni, ukrašeni za­ za se, a ne sva čeljad iz jednog ibrika. I Bog zna šta storom. Na prozoru se vicle lončipi s cvijećem. Desno sve može da bude u njemu. Vidiš vidiš, imaš i sa­ do zida kreve. Među prozorima j'edan sto sa knjigama puna, baška za lice, baška za rublje. Drage sestre, i sa stolicom. Više stola o zidu lampa. Na jednoj klupi uštedite na drugome koječemu, a neka imate što više lavor, boca i čaša za vodu. Zastrta soba ponjavom. sapuna u kući. Čistoća je pola zdravlja. Ne morate Uz lijevi zid sanduk, zastrt vezenim čaršafom. Do vi uvijek iskati novac od domaćina. Evo moje su uče­ nice u Domaćičkoj školi naučile kuhati i sapun. Ko­ njega ormarić za haljine). liko dođe jeftinije!. . . Eto na primjer kako vi pletete Prizor prvi: divne priglavke i čarape. Prodajte to, a kupite sebi Š e m s a : (sama): Hvala Bogu! Ipak se'ide na­ prijed, kreće se polagano. . . (Diže s glave šamiju, rublja, finog sapuna, češalj i druge svoje potrebe. savije je i ostavlja u sanduk). Eto što će mi ova ša­ Stanovi ne treba da se ukidaju, neka se tka i mija, kad ne prašim sobe. Glavno je, da je kosa na dalje samo ćemo učiti tkati finiji bez. Sve se po­ čista. . . Pa i hodža nas je učio, da se samo omotamo, lagano može, samo neka je dobre volje. Ja sam sva kad klanjamo. (Ide prozoru, pa miluje cvijeće. Uskine sretna što sam posijala među vama ovo sjeme. Niklo struk bosioka, pa kiti glavu). Drago moje cvijeće!. . . je u plodno tle, rasti će i zreti, biće lijepa ploda... Š e m s a : Hvala ti prosvjetiteljko! (Pjeva): Ja bosiok sadim, O s t a l i : Hvala t i ! . . . Krasno li mi niče. U č i t e l j i c a : Nije ovo samo moja zasluga. Moj bosiok, bosiljče, Hvala i vama koje ste savjet primile. Ja i po našim varošicama gdje sam god bila, govorila sam i una­ Moje drago cvijeće. . . pređivala. Tamo je naše ženskinje bilo pošlo samo, (Smije se). Prizor drugi. ali krivim putem. Na primjer dosadašnje naše stanove, D i k a (Ulazi, u ruci joj pletivo čarapa): E hvala vitla i čekrke počeli su izbacivati iz kuća, pa kupovati Bogu, kad ti je duša rahat. sve iz čaršije. Eto to ne valja. A naš je bez i varoški Š e m s a : Biće rahat, draga majčice!. . . Bože mi i seljački tako lijep. Osim toga valja danas nama na­ zdravlje tebi i ocu. . , I svima nama. Sve će dobro stojati da što više mi same pribavimo svoje potrebe biti. a ne oslanjati se uvijek na čaršiju. Pa onda ono krivo /77 �mišljenje našega ženskmja po gradovima. Molim vas, one misle kad se po licu namažu i nakičure da su postale napredne. To j'e laž. Napredak je u radu, či­ stoći, čuvanj'u zdravlja, lijepom vladanju i t. d. a ne u majmunisanju. Vidite u vas i kad ste dokone ručni rad u ruci, a one po varošima nose besposlene tašnice. . . Pa još šta je u njim a!. . . Ali vi ne smijete ići tim putem. Sela naša valja početi preporađati na zdravijem temelju i u tome radu treba da radimo svi oprezno i pametno. Jesenas ću otpočeti svoja preda­ vanja, da vas uputim o uzgoju djece. To je vrlo po­ trebno. Eto zimus često vidim sprovod kojega malog djeteta. Koliko ih se u nas rodi, pa zaranije ostavi ovaj svijet. Nerazumno se djeca njeguju, pa propada to naše blago. . . Valja nam u svakome pravcu da mudro radimo, da se preporođujemo i da napredujemo. S v i (veselo): Hoćemo, hoćemo! D i k a : A sad da malo otpočinete. (Ona prinosi učiteljici stolicu, a Šemsa stočiće ostalim). Prizor četvrti. S a 1 k o (ulazi, s Mehorn na vrata važna pogleda pa kad vidje toliku čeljad u sobi,-viče u čuđ'u): H ala.. h a . . . la, na šta se ovo‘"svt? danas naskočilot^.. Što su spopali ako Boga znaš!. . . D i k a (idući prem a Salki umiljato): Evo nam došla gospoja s n o v o m m o l b o m , pa neka ih duše ti Salko. Hoćeš biva i ti da rekneš k’o M n ai mladi hodža (misleći) . л, kako n o . . . ja: novi vakat — novi i ad eti. . . E nije fajde duše gubit’, beli ove zadruge koriste. . . U č i t e l j i c a : Jeste dragi komšija, pravo je kazao efendija. Ali ovo se osniva sve n a lijepim našim starim osebinama. Mi smo i do sad imali međusobne ljebavi bratske i sestrinske. . . Ne daj Bože, kad je kome od nas bilo kakve nevolje, ko je prvi poletio u pomoć nego opet komšija komšiji, k ’o brat b ra tu .. . Pa naše divne mobe čuvene su svuda; to je stari temelj svima zadrugama. Da ovako živi sav naš narod i po gradovima u međusobnom pomaganju bili bismo mi jači i napredniji i ne bi bilo toliko sirotinje. Jedam za sve, a svi za jednoga. . . D i k a : Tamam je ta k o ... S a l k o : Ama jes’ vala, ovi naš učitelj probi nam uši te, sad sa zadrugama, te uređenjem puteva, te školskom banjom . . . E znaš. . . Ali nejse, vidi se sad da ima pravo. . . Evo ovi gvozdeni plug sam trostruko prije uzore nego oni naš starinski. Pa neka fajde ve­ lika je sad korist i od toga što mnogi naši sada pred ljeto ne moraju kupovati žito od drugog po skupe pare, nego jeftinije mnogo od svoje vlastite zadruge . . . U č i t e l j i c a : I mnogo tu ima još fajdi. Biće ih još više. Bože nama lijepo zdravlje!. . . S a 1к o: E, pa, neka nam je hajrom i sa srećom .. G 1 a:^ oyv i: Da Bog d a . . . ^JVleho: Tako b a b o !... Sad imamo toliko ko­ risna posla. . . S a l k o : E dete vi posjedite a mi hajdemo Meho nastaviti pos’o . . . (Salko i Meho odlaze opraštajući se sa u c i t e 1 j i c / m , koja im ozdravlja): S Bogom, do viđenja!. . . U družini nastade veselje i žagor, pa onda pjesma djevojačka: Sitan kamen do kamena, Zelen trava do koljena I u travi sumbul plavi. Poslaše me da naberem Za dan, za dva stručak nabrale A za heftu jedva ki t u. . . i t. d.) Munir Šahinović Stari mujezin Već pola godine kako Švabo provodi kroz kasabu put, po kome će ići, vele, željeznica. Na stotine rad­ nika i irgata kopaju jarke, prave podzide, nasipaju šljunak i zemlju, dok drugi opet lagumaju i razbijaju stijene i litice, vrte tunele i dovlače teške gvozdene šine i bukove pragove. Nekoliko Švaba inžinjera nad­ ziru gradnju i gledaju u planove i spise, a uz njih su uvijek muhtari i ljudi iz kasabe, da im budu na pomoći, kako je naredio načelnik. Udaraju preko tuđih njiva i bašči i kopaju, a nikog ne pitaju: hoće li pristati ili ne, nego pošto poruše ograde i sasijeku drveće, ako se je tamo trefilo, pa onda sa muhtarima i vještacima procijene koliko je štete, dadnu nekakvu cedulju sahabiji da s njom ode u Sarajevo i da u 178 vladi naplati koliko su mu vještaci procijenili. Svijet s prva nije dao na svoju zemlju, ali kad inžinjeri điozvaše u pomoć džanđare, svak se uvuče u se i pusti Švabi da radi šta hoće. Kazivali su ljudi iz okoline kasabe, kroz čije je ćifluke prošla štreka, da vlada u Sarajevu dobro plati oduzetu zemlju, pa se svijet malo smirio i pustio zulumćaru da radi šta hoće. ) ! . Štreka je napredovala brzo i već se je zahvatila kasabe. Kasaba je ležala na podnožju visokog bri­ jega, a uz nju je tekla rijeka. Na drugoj strani dizao se brijeg, pa je bila ko u klancu. Štreka je morala tamam posred kasabe, jer nije nikud na drugu stranu mogla. Kasaba nije bila doduše sasvim stisnuta, da �Je kuca do kuće, arnh, opet svijet še zbrinuo, Jer sad je valjalo i nečije kuće rušiti, pa se opet uznemirio. Inžinjeri su se jednako sastajali sa načelnikom i viđenijim ljudima, savjetovali se i dogovarali i jed­ nog dana, kad su irgaiti i radnici počeli roviti kasabske sokake i puteve, načelnik posla telala da ide po čaršiji javiti da će carska vlada rušiti kuće i po­ jate koje joj budu na putu i da će se sahibijama u Sarajevu platiti dvostruka vrijednost onog šta mu se obori ili ošteti, ili će mu carevina načiniti kući kakvu hoće, na drugom mjestu. Svijet se kupio oko telala i slušao, mrštio se i gunđao u sebi, ali i uvidio da je beskorisno protiviti se sili, pa šutio i čekao šta će dalje da bude. Poslije podne zađoše inžinjeri i načelnik sa muhtarima i označiše koje će se kuće rušiti. Nađoše da u svemu treba oboriti pet kuća i nekoliko pojata i hambara i narediše vlasnicima da bez skanjivanja kroz tri dana isele iz svojih postojbina. Na samom kraju šehera, pod brijegom, a nad samom rijekom, gdje je klanac bio najuži, bila je sta^a džamija. Kazivali su stari ljudi da ju je još za sultan Fatihova vakta sagradio nekakav Čelebi Derviš. Bila je to obična kasablinska džamija, od starosti i vre­ mena gotovo oronula i propala, ali njezina kamena vitka munara, iako oharabljena i dsplakana, stajala je čvrsto i bila najviša od sve^detiri munare u kasabi. Inžinjeri su našli dat se ova, i onako stara i oha­ rabljena džamija ima što prije srušiti da bi željeznički put mogao proći kroz klanac. Pored sve starosti i harabatluka, u džamiji se klanjao beš-vakat namaz, a kandilji na Čelebi Dervišovoj munari uz ramazan najljepše su gorjeli. U toj džamiji i na kamenoj munari mujezinio je stari mu­ jezin Ibro kog je čitava kasaba zvala, Ihtijar Ibro, radi njegova ugleda, starosti i poštenja. Ihtijar Ibro je skoro četrdeset godina mujezin na Čelebi Dervišovoj džamiji. Od pamtivijeka, još njegov šukunđed bio je ovdje mujezin i to je prelazilo sa oca na sina, te je tako i Ihtijar Ibro od svog rahmetli oca na­ slijedio mujezinluk i gotovo četrdeset godina najsavjesnije obavljao svoju dužnost. Pet puta na dan on bi dkujisao ezan i druga tri kasabska mujezina su Čekali dok on počne i po njemu se ravnali. Svaki dan meo bi džamiju, musandere i sofe, otrao bi lampe i nalio u njih gas, metnuo nove svijeće i pregledo džamiski harem, sve to prije sabaha. Kuća mu je bila blizu same džamije, malo naviše na brijegu i svako jurto rijetki prolaznik vidio bi sijedog ihtijara u sta­ rinskim čakširama s podvezama i kalčinama, u bi­ jeloj beznoj košulji i fermenu, razdrljenih, runjavih prsa, kako sa svojim sinom Jakubom ide put džamije. Još prije dvadeset i više godina umrla mu je žena, ostavivši iza sebe nejako dijete, a on je zakopao u džamijskom groblju i odtad se više nije ženio. Sina je dao na žaihat 1, tala Bogu, danas mu je njegov Jakub u čaršiji; ima svoj dućan i bavi se saračkim esnafom. Njega je on namijenio da mu bude nasljednik u mujezinluku kako bi idalje njihovo koljeno ostalo u službi Čelebijine džamije i sijedi Ihtijar Ibro živio je srećan i zadovoljan, vedrim čelom čekajući kad će ga Allah pozvati sa ovog svijeta. Jedne večeri, pošto je klanjao akšam, sjedio je Ihtijar pred svojom kućom i srkao kahvu, kad dotrča Jakub, sav zadihan. — Šta je ako Boga? Muminbeg, ako Boga znaš, šta ovo hoće ćafiri od nas? — Nesreća babo. Hoće Švabo da obori našu dža­ miju. Eno, jutros telal vikao u čaršiji, a večeras na­ čelnik Muminbeg mi kaže da ti ovo dohaberim. Ihtijara kao da grom udari. Findžan mu ispade iz' ruke i razbi se, a kahva se proli. — Šta^ govoriš ako si Turčin? Da ti nisi pomahnito? Što da ruši našu džamiju? — skoči Ihtijar na noge i ufati Jakuba za fermen. — Kažu hoće ovud da prođe štreka po kojoj će ''ići mašina. Ihtijar ga pusti i skrhano sjede na tronožac. Zar da preko hajir-sahibijina kabura ide švapska mašina? Zar da on svojim očima gleda kako se ruši najdraža uspomena njegova i njegovih djedova, kako pogani Švabo kopa kaburove njegovih predaka? Ihtijara kao da je bila udrila kap. U tom stanju, bulji otvorenih očiju u daljinu,, pun bezmoćnog bijesa i mržnje, osta Ihtijar nekoliko trenutaka, pa onda skoči na noge i glasom punim jeda i mržnje, stisnuvši i podigavši šake, viknu: — Dušmani, Bog vam platio! Ihtijar potrča onako star i nemoćan niz brijeg put kasabe. Kao izbezumljen, dotrča do kuće načelnikove i silno, grčevito zakuca na vrata. Muminbeg, načelnik, iziđe na vrata, a Ihtijar zavapi: —• Muminbeg, ako Boga znaš, Šta ovo hoće ćafiri od nas? —Hajrola Ihtijaru? Šta je bilo? — Zar će se naša džamija, naš ponos, oboriti, zar će preko Čelebi Derviševa kabura mušrička ma­ šina ići? — E moj Ihtijaru, taki vakat došao! — načelnik se jedva izvuče iz teške zbunjenosti: — A i šta ćeš, stara i jest bila, oborila bi se sada od sebe. A i vakuf je naredio i vlada zahtijeva, pa nema prigovora. Nego ti sutra do podne da isprtljaš sve stvari iz džamije, jer će doći irgati iza ićindije da je obore. 179 �> — Ama, beg, alko vjeruješ u Boga, nedaj nam te sramote. Ako se oharabi džamija, eno, prodaj moju kuću, moje sve, samo nam nedaj kaburova naših očeva i djedova! — Ne može to biti, Ihtijaru. Vlada i vakuf su se složili i nas niko više i ne pita, — Muminbeg za­ tvori vrata i uđe u kuću. — Ah Bože, šta dočekasmo! — jeknu Ihtijar i kao pijan, teturajući, dođe kući. — Jakube! — zovnu sina. — Jakube sine, ti ćeš sutra, pošto sklanjamo sabah, iznijeti sve iz dža­ mije, a ja ću večeras, posljednu noć, prenoćiti u dža­ miji, klanjaću »nafile«. . . Starac jedva dovrši, a suze mu grunuše na oči. Plakao je starac kao dijete, a suze se runile niz bijelu svetačku bradu. Stari mujezin je na svojoj mujezinskoj serdžadi, koju je naslijedio kao znak svog poziva, klanjao u džamiji i učio čitavu noć. Samo bio se gdjekad koji teški uzdah izvio izj staračkih grudi, џ suza kanula na otvoreni Kuran. Ujutro se pppeo na munaru i drhtavim, gotovo plaćućim, glasom, punim optužbe, oglasio svoj posljed­ nji ezan. Sva je kasaba posla da danja posljednji sahab u staroj Čelebi DerviŠevoj džamiji, koju će Švabo kroz dva tri sata početi rušiti. II milinu L СЕВДАЛИНКЕ Poletjela Т' Ш Poletjela šarka tica, perja šarena irena Pa je pala na stoborjc Himzi begove. Izlazila vjerna ljuba Himzi begova, Izlazila pa je mlada tici zborila: »Oj, Boga ti, šarka tico, perja šarena, Jesi Г skoro pod Carigrad lećela? Jesi Г vidla moga bega, što je kod cara? Oj Boga ti, šarka tico, perja šarena, Kada budeš pod Carigrad lećela, Selam ćeš mi mome begu što je kod cara: Dvore sam mu načinila kao u cara, Sinove mu iženila sve od begova, Kćeri sam mu razudala sve za bekrije, Ja sam mu se pomladila kao đevojka.« »Ako s’ dvore popravila, ostan’ u njima; Ako s’ sinke iženila, sebi zamjenu; Ako s’ kćeri razudala sebi ponoetvo; Ako si se pomladila, ti se udaji.« 180 Pošto je okujisao, Ihtijar siđe ma musanđeru i pogleda na punu džamiju. Opet ga nadvladaše čuvstva i suze poletješe niz naborano lice. Sabah se sklanjao i svijet se razišao. Mujezinov Jakub, teška srca, iznosio je izlizane ćilime, ćirake i ostalo iz džamije. Pošto je svršio, ode i javi načelniku, a ovaj opet inžinjerima da je sve svršeno. Oko podne radnici i majstori okupiše se oko puste džamije i počeše da je ruše. Stara zgrada, sa drvenim trulim krovom i zidovima od ćerpiča, brzo klonu i sa hukom obori se krov, a za njim i zidovi. Dva tri sata su prošla dok su oborili zgradu a za tim predođe na munaru. Iz temelja izbiše dva tri kamena, pa u rupu metnuše lagum i potpališe ga. Lagumađije brzo pobjegnu a mina prasne. Vitka munara se za­ klati na stranu, strese se i kao proštac složi na greblje oko džamije, te se sva sasu u prah i kamenje. ' Inžinjeri i znatiželjnici se prikučiše i vidješe da je nešto ispalo iz gornjeg dijela munare, sa šerefeta. Radnici razgrnuše kamene kocke i pod šerefetom Ugrav ona grobu kajir-sahibije Čelebi Derviša, gra­ ditelja ovq. džamije, ležao je izmrcvaren lješ posljed­ njeg mujezina Ihtijara Ibre, zamotan u svoju staru mujezinsku serdžadu. Prisutni ušutješe. Načelnik problijeđe kao krpa i neprimjetno se izdvoji iz grupe, pa otrča u varoš. Inžnjeri skiđoše kape. Stari mujezin nije mogao pre­ živjeti svoje džamije. Kaci Mehmedbeg . . . Kad Mehmedbeg mladi beg bijaše, Đevojka mu barjaktar bijaše: Po vas dan mu zelen barjak nosi, A u veče s begom pod čadore; Danju nosi čizme i kalčine, A u veče mestve i papuče; Danju nosi setru i pantole, A u noći kumašli dimije; Danju nosi zelfna kalpaka, A u noći biser i dukate. Mani biše sluge Mehmedbega, A najviše sluga Huseine. Pa govori begu Mehmedbegu: »U* ostavi mlada barjaktara, IP ćemo te redom ostaviti!« »Ostav’te me redom, sluge moje. Duga Bosna, meni sluga dosta; Barjaktara nigdje do Mostara.« �ЗДРАВЉ Е Budimo ljudi Među muslimanima postoji jedna verska sekta, Iz ovih istih razloga ne daj drugome da uzima i nazvana bektaši, koja ima, između ostalih, najglavniju upotrebljava tvoju četkicu za pranje zuba, jer se i svoju dogmu: sto ne želiš, da tebi drugi učini, ne čini njome vrlo lako prenose mnoge bolesti. ni ti drugome. Ako ti se u kući desi kakva bolest, ili ti dete U toj jedinoj rečenici, koliko duboke filozofije i oboli od šarlaha ili gušobolja, ili ti koji stariji oboli koliko materiala za razmišljanje. od srdobolje ili trbušnog tifusa, ne puštaj nikog u Jer čovek sam po sebi ne može želeti propast, ne kuću osim lekara, dezinfektora ili čuvaricu, određenu može želeti zlo, ne može želeti bolest. ženu, koja će bditi nad bolesnikom. Sve zdravo u Za zato u ovoj narodnoj knjizi o zdravlju, pre­ kući odvoj odmah odi bolesnika ili prenesi bolesnika gledajmo časkom šta u pogledu bolesti ne treba mi u bolnicu, ako je imaš u blizini. Ove pomenute bo­ da želimo sebi, pa da to ne činimo ni drugima. lesti su zarazne — infekciozne i mogu lako preći i na Kad se razgovaraš s prijateljem, ne prilazi mu zdrave, te i oni ni krivi, nj dužni stradati. Zarazna sasvim blizu i ne prskaj ga svojom pljuvačkom, jer bolest u kući nije zlo samo za bolesnika, već je zlo se u tim sitnim i skoro nevidljivim kapljicama možda i za ostale zdrave, jer ako se razbole odležaće i oni nalaze sitne klice raznih bolesti, pa čak i tuberkuloze, po 5—6 nedeija i ko zna da li će ozdraviti i opet po­ te se tako može i ta opaka bolest na zdravog čoveka stati sposobni za rad, kao što su pre bolesti bili. preneti. Bolest u kući nesreća je i za bogate ljude a za U kući ne daj, da drugi jede tvojom viljuškom i siromašne je prava propast, jer bar još po jednog tvojom kašikom, jer ako si ti bolesnih usta, možeš zdravog vezuje za postelju bolesnika. Bolesnik i onaj lako i drugome predati svoju bolest. U usnoj duplji kod bolesnika ne privređuju ništa — to je jedan gu­ nalazi skrovišta nepregledna tna^a sićušnih klica, bitak; bolesnika i njegovog čuvara treba lečiti i hrakoje se prostim okom ne mogu sagledati, već se vide ^niti^to je drugi izdatak i čist gubitak u ekonomiji te tek pod uveličavajućim staklom, koje ih uveća po porodice. Pljuvanje po podu, u tramvajima i na ulici ne nekoliko stotina, pa i hiljadu jnjta.A ako još boluješ od kakve usnene ili grlene samo đia nije po zdravlje drugih ljudi dobro, već nije bolesti krajnika i gušobolje, onda u toliko više obrati ni lepo. U kulturnome svetu se nigde ne pljuje javno, pažnju, da svoju bolest ne 'preneseš na drugoga, jer pljuje se fi pljuvaonicu ako si u sobi, ili maramicu nije pravo, da drugi čovek, koji je došao da te možda ako je nosiš sa sobom. U svakom ispljuvku ima bez­ u bolesti obiđe i ponude donese, da mu se na taj način broj raznih klica, pa kad se ispljuvak osuši i pretvori odužiš, što ćeš mu svoju bolest za uspomenu predati. u prašinu, onda i te klice lete sa prašinom po vazIsto se tako valja čuvati ljubljena u usta. I najči­ duhu i mogu se lako udisati i tako uneti bolest u stija usta su prepuna zaraznih klica, te se polupcem lako prijemljiva pluća. Ako se nalaziš u kom mestu, gde nema vodovoda najlakše i najbrže prenose pored sitnijih bolesti još i dve najopasnije bolesti po naš čovečiji rod: tuber­ ni izvora, lule niti pumpi, ni zatvorenih bunara, već su bunari otvoreni, te se voda zahvata kakvim sudom kuloza i sifilis. Svaka osoba, koja kašlje ili kašljuca opasna je privezanim za štap ili kakvo uže, onda gledaj da u za drugoga; kašalj, iskašljavanje i ispljuvak uvek su kući uvek ima sud kojim se samo hvata voda i da znak bolesti, zdrav čovek nikad) ne kašlje, sem ako ni za što drugo ne služi. Jer ako imaš bolesnika u se pri jelu ili pri piću ne zagrcne. Kašalj je spoljni kući od srdobolje, tifusa ili kolere (daleko joj kuća znak nazeba plućnih organa. Nazeb, katar, zapaljenje, bila!), pa su sudovi zaprljani bolesničkim klicama tuberkuloza, sve su to slabije ili jače bolesti pluća. od izmetina ili bljuvanja, onda si tim sudom zagadio Tuberkuloza grla sa promuklim glasom i hrapavim ceo izvor i koji god uzima vodu mora se razboleti kašljem je veoma opasna i lako prenošljiva bolest od iste bolesti. Tako se bolest proširi po ćelom mestu i mnogi ljudi plaćaju glavom zbog tuđeg nehata i ljubljenjem. Sifilis stvara male grizlice na usnicama, na neznanja. Mogao bih ti, dragi čitaoče, nabrojati još puno usnenoj sluzokoži, na mesu oko zuba i na jeziku. Po primrea, gde ne treba da činiš ono, što n e 'želiš da neki put javlja se u grlu i na ždrelu. Iz ovih grizlica, se tebi desi i da to tebi drugi učini. Ovr derviši bektaši priznaju ovu istinu za kao i sa tuberkuloznih ranica luči se naročiti sok prepun zaraznih klica. I ništa lakše nego preneti po­ svoju veru i drže se nje strogo u ljubavi prema bliž­ ljupcem, kašikom ili čašom i Šoljicom od crne kave njemu i prema ljudima. Budimo dakle ljudi, pa u ovoj prilici budimo bolest na zdravoga u toliko pre, ako ovaj bude imao u svojim ustima neznatne pukotine ili ogrebotine^ bektaši. or. Voj. Kumndtić �НАРОДНО СТО Ч АРСТВО Gajenje goveđi u cistoj krvi Često nastaje pitanje da li je bolje u naše kra­ jeve uvoditi i dlalje uzgajati neku čistu pasminu go­ veđi, ili podržavati domaću, izabirajući bolja, sposob­ nija grla za priplod. Veli se da se ovim izborom mogu podići naša goveda do onih sposobnosti koje pokazuju goveda plemenitijih pasmina, a da i dalje zadrže svoja dobra, urođenička svojstva. Kaže se da su i drugi na­ rodi došli do svojih boljih goveda ovim putem i da je to najprirodniji način podizanja govedarstva. Ne možemo ništa imati protiv tog načina ople­ menjivanja goveđi, samo i opet tvrdimo da bi u n a š i m p r i l i k a m a ovaj način bio neobično dug i nestalan. Veća polovina stočara u našoj državi ne može da bira priplodna grla, jer prosto — ne zna. U našim prilikama teško je to i činiti, je r nemamo stočarskih zavoda koji bi vršili taj izbor i odabrana grla slali u narod, a u samom narodu nemamo pravog oslonca; knjige^ se ne vode, pa se i ne znaju prave sposobnosti grla. Kad pitate fiekog ratara, kakvt mu je krava, on obično odgovara: »Dobra, mirno se muze«, ali nezna koliko krava daje mleka, ni ko je otac njenom teletu^U -takvim prilikama teško je podgojiti neki bplji soj goveđi. Ako je krava i čistokrvna, često joj potomstvo nazaduje zbog tih prilika, »izrada se« i propada," ako nije gojenje u čistoj krvi zauzelo veći kraj, ako nije ii nekom kraju sasvim prodrlo. Tek se u tim krajevima vide sposobnosti grla Sa učvršćenim odlikama i boljim osobinama. Sva je prilika da bi se tek na taj način moglo doći do oplemenjivanja naših goveda i do podizanja govedarstva. Bar je ovaj način brži i jednostavniji od odabiranja domaće stoke. Domaće se je naše g0 veće i suviše izrodilo a da bi se moglo podići. Ono je i suviše zakržljalo i izgubilo svoja bolja svojstva, ako ih je uopšte imalo, toliko, da mu se ta svojstva ne bi mogla tako lako povratiti. Ako se i nađe tu i tamo po koje grlo sa boljim svojstvima, sigurno j« da ima neke strane krvi u sebi. I p re se je ta strana krv uvodila, pa je još » t u r s k o g v r e m e n a « u Bosni uvožena stoka za priplod, čak iz Švajcarske. Bilo je i Simentalaca. Naše je mišljenje da ćemo samo uvođenjem či­ stokrvne pasmine dosta brzo podići i u zabitnijim krajevima države naše govedarstvo, i to ne »mele­ zima« ili »umeticama«, nego gojenju u čistoj krvi. Svak koji dobije čistokrvnog državnog ili općin­ skog bika trebao bi da se obveže, da će nabaviti kravu iste pasmine i trebalo bi da mu se pomogne, da dođe do te krave. On bi se dalje morao obvezati da će gojiti u čistoj krvi i da će posejati bar nešto stočne piće. Samo tako ćemo moći da brzo pridignemo naše govedarstvo i u najzaostalijim našim krajevima. ПОЉОПРИВРЕДА Njegovanje stajskog đubreta Stajske đubre sadrži sva hranljive sastojke potrebne biljci. Običnim načinom negovanja stajskog đubreta poljoprivrednik gubi svake godine dragoceno blago. Biljke kao i životinje potrebuju hranu za izgrad­ nju svojeg organizma. Najglavniji sastojci za ishranu naših domaćih biljaka jesu: azot, fosfor, kalijum i kreč. Prva tri sastojka neophodno je potrebno doda­ vati zemljištu skoro svake godine, kako bi mu se vratila izgubljena hrana odneta u vidu žetve. Kreča manje više ima svako zemljište u dovoljnoj količini, te se o njemu naročito ne moramo brinuti. Stajsko đubre sadrži sve ove sastojke u dovoljnoj količini, a samo zemljište ono čini rovitim i podesnim za obradu. U tome mu je glavna odlika i preimućstvo nad svim ostalim đubrivima i prirodnim i veštačkim. Stajsko đubrivo nije mrtva i nepromenljiva masa; na protiv ovakvo đubre izloženo suncu, kiši i drugim vremenskim uticajima s jedne strane i sitnim životinjicama (bakterijama) s druge strane gubi veoma mnogo u svojim hranljivim sastojcima. Masa se za- 182 greva i lako isparavaju sastojci (n. pr. ugljena kise­ lina, amonijak, slobodan azot), koja su glavna hrana naših biljaka. Naročito ovaj gubitak hranljivih ma­ terija dolzi od prisustva sitnih životinjica (bakterije), koje se povoljne snalaze u sredini gde ima dlovoljno toplote, vazduha i vlage. Ako se stajsko đubre ostavi bez zaštite ovih uticaja (činioca) onda ono gubi sve više od svoje vrednosti i pretvara se u običnu bezvređnu masu. Naročito se mnogo gubi azot, taj ži­ votni sastojak biljaka. Dokazano je da se na ovaj način izgubi preko 50% prvobitnog azota za godinu dana. Taj gubitak pretvoren u novac iznosi za to vreme od jednog grla govečeta preko 500 dinara. Ko­ lika li je to šteta za našu poljoprivredu! Da bi se sprečio gubitak hranljivih materija u stajskom đubrivu i osigurala rodnost naših njiva po­ trebno je da svaki poljoprivrednik podigne uređeno �đubrište. Pretaa đubrištu se određuje vrednoća po­ ljoprivrednikova i stepen njegova gazdinstva. Stajsko đubre mora biti još u staji dobro izmešano sa prostirkom, kako bi ova upila što bolje osoku koja sadrži izvesnu količinu hranljivih sasto­ jaka — azota i kalijuma. Iz staje stajsko đubrivo treba redovno iznositi na valjano izgrađeno đubri­ šte. Ono treba da je u blizini staje — obično s desne strane. Po mogućnosti mora biti zaklonjeno što bolje od sunca i kiše. Veličina mu se podešava prema broju domaće stoke, ali se obično uzima 4—5 m3 (kubna metra) na jedno krupno grlo (konja ili vola). Đu­ brište se može sagraditi da je sasvim na površini, ili da je ukopano u zemlju. Bolji je ovaj drugi način. Dubina njegova treba da je 75 cm. najviše, a kada se uzme još i ograda nad đubrištem onda ne srne preći 1.30—1.50 m. Najbolje je kada je đubrištu unu­ trašnja strana betonirana. Gde ima đlosta kamena može se uštediti u cementu. Siromašniji poljoprivred­ nici sa uspehom (i ako ne potpunim) mogu upotrebiti izgradnju đubrišta sa ilovačom ili glinom. Dno đubrišta treba da je nagnuto jednoj strani, kako bi osoka oticala — osočnoj rupi. U osornoj rupi se namešta šmrk, kojim se poliva đubre. U povodnje izbegava se polivanje osokom, jer se iz nje gubi tako vetrenjem hranljivi sastojci (naročito amonijak). Zbog toga se, u koliko je to moguće, upotrebljava bunarska, po­ točno ili rečna voda. Cilj je ovog zalivanja da se spreči pristup vazduha u pore đubriva, a s tim i razlaganje i gubljenje organske mase" Đubrište treba da je pristupačno kolima bar за dva strane, kako bi se moglo direktno iz staje izno­ siti na njima. Đubre se slaže u đubrištu ili na redove da obuhvati ćelo dno ili se postepeno pune pojedini delovi do vrha. Ćela se masa zatim doj>ro zbija da bi se istisnuo vazduh i sprečio štetan rad bakterija na razlaganju organske mase. Ovom sprečavanju kao što napomenusmo doprinosi i polivanje đubriva vodom. Radi potpunijeg sprečavanja gubljenja hranljivih materija u dubretu upotrebljava se nasipanje jednog sloja zemlje povrh takvog zbijenog i nakvašenog đu­ briva, ali ovo ima i lošu stranu prilikom prenošenja na njivu, zbog povećanja težine. Pored svega ovoga dobro je svud u naokolo da je takvo đubrište zasađeno drvećem koje daje krupnu i lisnatu krunu, koja ga zasenjuje i štiti od sunca. Kao dopuna opisanog mehaničkog načina negovanja đubriva postoji i drugi hemijski način pomoću sumporne kiseline, superfosfata, gipsa i dr. srestava, koja su prilično skupa, pa zbog toga manje prepo­ ručljiva. Đubre na njivi treba odmah zaorati. S jeseni treba zaorati đubre dlublje, nego u proleće. Na тчпljištima ispravnim i lakim, gde je brzo raspadanje organskih materija može se sa uspehom đubriti svežim đubretom': Na plodnim i težim zemljištima, gde je razlaganje sporije, bolje je upotrebiti zgoreno đubre. ----- neprilikama kada nie bilo moguće podići valjano đubrište izbaca se đubre na njivi u većim gomilama i pokriva slojem zemlje (uo 25 cm); tu ostane dok ne dođe vreme (pred setvom) kada se razbaca po njivi i poore. Naše njive su neka vrsta štedionice, koje bogato vraćaju svoje uloge poloprivredniku; što je savesnije | prikupljeno i negovano stajsko đubrive dano zem­ ljištu, tim se obilniji prinos dobija. A to se ne može postići bez izgradnje valjanog đubrišta. »Srpsko Kolo« yiadimir Martinović, inžinjer agronomije ГАЈРЕТОВ ГЛАСН И К Рад на проширивању Гајретове организације Оснивање мјесног одбора у Локвама 23. марта о. г. одржана je конституирајућа скупттпна чланова Гајрета у Локвама (срез столачки). Од стране мјесног одбора Гајрета из Стоца присуствоали су onoj скупштиии: претсједник г. Мухамед Љубовић, и секретар г. Едхем Бичкало, те преко 67 ново уппсаннх чланова Гајрета. Дневнн ред био je: 1. Отварање скупштине; 2. Избор претсједника скупштине, перовође и двојице верифнкатора; з. Избор мјесног одбора; 4. Евентуалије. У трн сата послије подне претсједннк мјесног одбора из Стоца г. Љубовић захваљује сс нрисугаим да еу се у тако лпјспом броју одазвалн позиву н моли их пријс прелаза на днсвни ред да између себе изаберу претсједппка даиатље скупштине, псровођу и двојицу чланова за овјсровљеше запнсника. Ha предлог г. Хамзе Шатора, једногласно, акламацпјом, изабпра се за претсједника г. Салко Заклан, за перовођу г. Едхем Бићкало a за вернфикаторе гг. Ћамнл Зекић и Мухарем Шатор. Послије нзбора, претсједника г. Салко Заклан захваљује се на датом му повјерељу и молн прпсутну господу мјссног одбора Гајрета нз Стоца да присутним растумаче задатак друштва Гајрет. Ha ову замолбу устаје г. Љубовић који у краћем говору присутшш тумачн задатак и циљ Гајрстов те рад истог од оспутка до даиас као и потребу ироширења овога рада и »т �еелима пошто свакн човјек може да буде члап једног оваковог културног и просвјетног друштва као што je Гајрет, јер je члнарпна истог од оспутка до данас као и Љ аму амуу je члаиарппа истог минпмална, од 2 динара na навише. Циљ и задатак друштва нстакнут je у правилима истог (која чпта) »те рпема свему, браћо, rope истакнутом потребно je да Ви овдје у Вашем мјесту оснујете Гајретов одбор«. Саслупгавши присутни помно говор г. Љубовнћа, једногласно усвајају предлог да се оснује Гајретов одбор н на предлог г. Мехмеда њатора једногласно акламацијом нзабирају се и то: Унравнн одбор: гг. Салко Заклап, Хамза Шатор, Мухарем Шатор, 'Вамнл Зекнћ, Алага Шуље, Мехо Сабљић и Мустафа Ноповац. Замјеницн: гг. Халил Заклан, Халил Сабљић, Ариф Шатор, Мухарем Поповац, и Ахмед Шатор. Надзорни одбор гг.: Мехмед еф. Алихоџпћ, Алија Свнљар п Џафер Шатор. Послије избора одбора претсједиик г. Заклан предлаже да се са данашње скупштпне упути брзојанвн поздрав Главном одбору у Сарајево и претсједннку г. Др. Авдп Хасанбеговићу што присутни примају са аплаузом кличући живјели. Пошто даљних предлога ннје било то претсједник закључује скупштину и захваљује се господи која су исту посјетила. Рамазански рад Гајретова Мјесног одбора у Билећи и бајрамска забава. Мјесни одбор Гајрета у Билећп показао <је tokom Рамазанских вечери замјерну активност. А^тнвност као мало који Мјесни одбор бивоге Херцег-Боспе, j e и цнјеле Краљевине, активност какову м&ла кршна Билбћа није имала. Према закључку одб<$раЛокбм цијелог Рамазана држата су поучпа јална предавана. Предавања су се кретала обзиром на теме у разним 1грћвцима»-Тако je r. Хамдпја Елезовић, директор грађ^мрке тпколе, који je уједно и покретач ове похвалне идеје, одржао два предавања, прво о темн »Идемо ли духом времена«, друго »Ислам u култура«. Г. Др. Салих Омерхоџнћ,jCpecKii љекар, предавао je такођер два пута и то: »Алкохолнзам са. становишга медецине« u о »Заразhum болестима«, као нбдопуна предавању Дрј Омерхоџића, говорио je г. Абдулах Грухоњнћ пол. тшсар, »Алкохолизам са соцнјалног гледншта«, г. Фнлпп. К. Копривица говорио je »0 духану и његовој културн«, г. Алија Чорда, учитељ, о теми »Ново врнјеме нове ндеје«, г. Салих Дрљевић, учитељ, »0 одгоју дједе код куће и у школ^«, j 1. Исхак Смаилбсговић, чннов. среоке прнномоћне закладе »0 задругарству«, a као завршно предавање одржао je предсједник Мјеспог одбора Гајрета г. Смапл еф. Сердаревић, шер. судпја, »0 Гајрету и љеговом раду«. Поред ових предавлња, која су имала јавни карактер, овдашњн цмам матичар г. Ћамил еф. Арнаутовић иза сваке теравије држао je краће иаговоре присутним џематлијама, a неколико пута и женском свијету, о ахлаку, ибадету и уопће о поступку муслимана у животу. Нарочито ue мора пагласити, да je г. Арнаутовић скоро на сваком своме говору a и на Бајрамској худби нстицао вриједност иашег Гајрета и наглашавао потребу његова помагања. Овај u овакав рад мјесног одбора Гајрета показао je свој користаи резултат, a то je на првом мјесту жива акција за оснутак кредитне задруге у Билећи и у општинн Планој, те акција о оснутку задруге за унапређсље ћилимарске домаће индустрије. Kao круна рада Гајретових пријатеља, била je Гајретова Вајрамска забава. Ова свечана приредба, дала je видног доКаза, колико су предаваи.а Гајретових пријатеља доприпијела Ширењу и учвршћиваљу Гајретове идеје, колико допринијела буђељу свнјести билећских муслимана. Може се бсз претјеривања pehu, да није у Бнлећи нзостала ни једна муслиманска кућа, a да није изаслала барем no једног представника на ову Гајретову свечаност. 184 Зваву су посјетгаи порел вочапданта ијеота ПЈПмвнша t. Алекоандра Вуавовића, среског начслнива г. Радетв Paityma, мајора Влајаа Јефшћа и Милорада Константиаовића _ т _ јопа кцта оиале господе официра овдашкег гарнизона са госпођама и још многи угледпи грпђани са својни госпођама. Забава je успјела како »орално тако п иатервЈално naнад сваког очекивања. Успјела je боЛ1е иего и једна досадања приредба ове врсти. Успјеху забаве имаде се много захвалптн г. пуковнику Александру Вучковнћу, мајору г. Влајку Јефтићу, среском начелннку г. Ракушу, управп основне школе, a иарочито вриједној учитељици гђици Јелени Скочајићевој те члановима приређивачког одбора г. г. Хамднји Елезовнћу, дпректору грађанске школе, Др. Салпху Омерхоџнћу, среском љекару, Абдулаху Грухоњпћу, нолиц. писару, Хакији Селимовпћу, трговцу, Мустафн Арнаутовићу и Назпфу Креси, који су бнло као дилетанти било као функционерп са другим дужностнма, са много воље и преданости свој дуг одужили. Нарочито се мора истакнути и овогодишља сусретљивост н воља те замјерна нзведба улога дражесне гђицс Самнја A. Овчина те вриједног г. Хакије Селимовпћа na чему .им не само да се мора захвалитн него и честитати. Оркестар ђака школе резервних официра својнм управо виртоуским извађањем придоиио je много угодностн и ужитка. Овај и овакав рад Гајретових пријатеља и њихова потгоЈра мјеском одбору мора се похвалити н стаћн као узоран примјер културне и националне свијести. Проширујте чланство Гајрета и пропагирајте његове спасоносне идеје! Нонференција Гајретових радника Јужне Србије у Скопљу У недељу, 6. о. м. одржана je у Офиц. дому у Скопљу шира конфсренција представника Гајрета из Ј. Србнје, коју je иницијативом свога претседппка гснерала г. Вл. Павловића сазвао Месни одбор Гајрета у Скопљу. Поред чланова скопског Месног одбора овој су конфсрснцији прнсуствовали изасланиди месннх одбора Гајрета из Тетова, Гостивара) Штп na, Урошевца, Прпштине и Велеса. Конференцију je отворио претседник скопског Месног одбора генерал г, Вл. Павловић овим речима: »Bpaho н пријатељи! Поздрављајући вас добродошлицом и захваљујући вам na труду, желим одмах у почетку да иагласим, да je ово предконференција оним конфереицијама, које ћемо свп скупа чешће сазивати, било овде или у коме другом месту Ј. Ср* бије, да на њима изменимо мисли, продискутујемо и нађемо начина, како би наш Гајрет што боље и што јаче проширплн међу све слојеве овога народа. Познато вам je, да Гајрет у овим крајевима ne показује onaj напредак, који би могао и морао показивати. Шта смета развитку нашег Гајрета, које су то запреке и како да се one уклоне, главна je сврха ове конфереиције. Наш Месни одбор je спремио један реферат, који ће вам прочитатн секретар, na вас молим да га саслушате, a no том да о вему сви скупа продискутујемо. Реферат секретара г. Дра Behnpa Нове: Господо, убрзо после Ослобођења Гајрет je проширио делокруг свога рада и на ове крајеве. Признати се мора, да je овде био за Гајрет веома тврд терен, јер овд. свет иије схватио сврху и користи, које му оваково друштво доноси. Почело се постављањем повереника и осниваљем пододбора (месних одбора). АлП успех je био скоро нпкакав. Било je повереника и месппх одбора, који су постојали само на папиру. Осим тога и onaj Мали приход, који би месни оДбор имао, нпје Morao сав бити упућен Гл. Одбору, иего се Један део морао потрошитк на �вдеван.е сиромашне школске деце. Ова пракса се проводи још н данас код неких мссних одбора, нако се очито косн са правплима. Али, ова пракса je једно нужно зло. Лаљска прослава Гајретове 25-годишњице у Скоиљу je свакако допрпнела мпого шпрењу његове идеје у овим крајевима наше Отаџбпне. Одмах no своме избору наш je одбор ставио себи у задатак, да идеју и рад за Гајрет у целој Ј. Србији што више прошири. Да бн се ово могло гато успешније проводнти, одбор се обратно Гл. одбору у Сарајеву с молбом да ходно пторебно. Будућн да je за отварање питсрната потр£баи пристанак главне скупштине, нашим делегатима за гл. скупштину he ово битн стављсно у задатак, да ово пптање изнесу и образложе пред гл. скупштином. Месни одбор на својим ссднпцама се бавпо и питаљем отварања домаћичких школа и образовања аналфабетских течајева. Са отварањем домаћичкс школе ишло би тешко, јер нема подесне зграде. Одбор се обраћао и овд. вак. одбору. али ни Вакуф, јер нема, није могао ништа у томс погледу ПРЕДСТАВНИЦИ KOI овај одбор именује својим пододбором, који би у неку руку био цептрала за целу Јужну Србију. Гл. одбор инје додуше именовао овај одбор својим пододбором, јер се то коси са друштвеним правнлима, али му je оставио одрешене руке, да ради како најбоље нађе за сходно и како he то пајбоље одговарати интересима Гајрета и да о томе накнадно обавссти Гл. одбор. Ово je једно врло важно питање и наш одбор држн, да je неопходно потребно, да сви месни одбори и повереници Ј. Србије треба да стоје стално у контакту са овим одбором. Све састанке приредбе и забаве треба стално саопштаватн овоме одбору, нарочпто пак евентуалне сметље, чпљене са било чије стране. Сви одбори треба да интензнвно приону прикунљан.у чланова, како редовних тако утемељача и добротвора. Ниједан одбор не сме остати, a да не приреди годншњу забаву и ГОДИШН.И теферич Гајрета. Да би рад за Гајрет кренуо бржнм тсмпом у овпм крајевнма, овај одбор мисли, да бн било пеопходно потребно, да Гл. одбор почетком шк. год. 1930/31. отвори у Скоиљу свој интернат, у који би се прпмили ђацп из целе Ј. Србпје. Ми знамо, да je Гл. одбор и до сада излазио у свакоме погледу у сусрет ђацима Ј. Србије, али ипак држимо, да би отваран>е интерната, обзнром на просветну заосталост, било неоп- помоћн. Колнко je, међутим, наш одбор пнформисан ове годпне he за време школ. ферија отворити домаћичке школе Црвени Крст, у зградама оон. школа. Нама би у томе погледу остала једина дужност, да нађемо питомице за ове школе. Свн Месни одбори Гајрета у Ј. Србнји би требали, да у првоме реду помоћу учитеља органнзују аналфабетске течајеве. У колико се не 6u нашло учитсља, који би овакове течајеве одржавалн бесплатно, треба пх н хонорисати. У осталом Главни одбор хонорише наставнике аналфабетских течајева и шаље бесплатно букваре. У овоме краткоме реферату ne смије да остане нетакнуто п питање организовања задруга. У колико се ne могу оснивати иове задруге, треба народ упућнвати да се упнсује у оне које већ постоје. To je дужност свих одбора и свпх пријатеља Гајрета. У овоме краткоме реферату су само набачена најглавнија питања, којима се бави наш Гајрет. Дужност he битп следећих конференција, да ова питања детал>но обраде и донесу дефинитнвне одлуке. После овога се развила дискуснја, у којој су учествовали скоро сви чланови конферснцијс, Присутнп сс слажу, да je отварање Гајретова ннтерната у Скопљу неонходно потребно. Поједини су изасланици износили н запреке, кбје 185 �благајпи јшлмо Дик. 252.50. Ммом, да се сш ово уведе у записник и да се рачуни преглсдају, a након тога да Се мсни и мојој другарици Мурвети подијели разрјешница Извјешће поменуте повјеренице примљено je до зпап,а, затпм даје скупштина разрјешницу и захвалу na досадаљем раду око Гајрета. 3. Након тога прелази се на читање друштвеипх правила. Правпла чита гђнца Ружица Лозпћ, учитељица. 4. Изабире се одбор. Бирање одбора извршсно je акламацнјом. У одбор су изабране слпједеће госпође и госпођицс: Претсједннца Емнра х. Кантарџић, потпредсједннца Рабија х. X. Мехмедагнћ, тајница гђица Паша X. Мехмедагић, благајница Месмра Кучукалић. Адборнјце: Нафија х. Кучукалић, Јлдуза х. Салихбеговић, Ефендиница Требинчевић, Зинета х. Гаврановић, Пембе х. Хаџналијагић, Салнхагиннца Оснивање Мјесног Одбора Гајрета у Прозору Глинчевнћ, гђа Авннја Буквица, Зумрут х. Куленовић, гђица Ha 2. марта о, г. одржапа je конституирајућа скупштиЗекија Хасанефендпћ, Шерифа х. Дервишевнћ, Садија х. на и основан je Мјеснн одбор Гајрета у Прозору и то: предЗељковић. сједник Муминагић Заим Нешет ефф., подпредсједннк ОмаИсте се примају и скупштина нх срдачно поздравља. новић Мустафа, секретар Шеремет Ибрахим, благајник Шеш4. Гђа Авнија Буквица предлаже да се пошаље брзоi;jh Ибрахим, одборници: Нухефсндић Мурат еф., Томић Мнрко, Грцић Ибрахнм, замјеници; Омановић 'Булага, Зајмовић .јавни поздрав г. Др. Авди Хасанбеговићу. Прима се. Брзојав гл^си: »Др. Авди Хасанбеговићу, предсједнику Главног одДервшпага, Махмутчехаић Шсрнф) Мулахасановић Мустћбора Гајрета, Сарајево. Са данашње конституирајућс скупфа, Ћатић Шериф. штине Женског одбора Гајрета у Брчком, поздрављамо Вас ii Главни одбор. — Предсједница; Емира Кантарџић.« Када Оснивање Женског одбора Гајрета у Брчком Дана 4. априла о. г. одржана je констн^унрајуЈиг скуп- ~7^jiOBjepenime Гајрета гђице Мурувета Хаџиалијагић и Месмра Кучукалпћ прочитале поменутп брзојав, цијела je скупштина женског одфора Гајрета, fy згради мектебп ибтидаије штина једногласно кликнула: Живио претсједник Главног у Брчком. одбора Др. Авдо Хасанбеговпћ!« 1. Повјсрсница Гајрсца, »trim Мурхета Хаџиалпјагнћ по5. Надаље гђнца Муврета Хаџиалнјагић молп новоизаздравља сакупљене чланице слпједећим говором>-5гПоштоване бранн одбор и остале чланице, да се што ордачнпје заузму госпође и госпођице! Незахвалност je најцшве дјело овога око ширеља идеје Гајрета п да чнм прнје унишу што више свијета. To црно дјело, по^дниле fiif'sra повјеренице, кад се члапова за утсмељечђ. Предлог поменуте сјилно je аплане би захвалним покабале' за Ваш тако многобројнп одзив. удиран ,а одбор je o6ehao на том порадити. Весели нас) штосВас видимо тако многобројне, веоеле п оду6. Вриједне досадање повјсренице Гајрста гђице Месшевљеље за процват иашега Гајрета. Вн својпм одзивом домра Кучукалић и Мурувета Хаџиалијагић сакупише том прнказасте, да сте вђљне потпомоћи гладне и јш дне sa науком, a досадањим својрА приносима утрсте мн<иу * ф |у |ata-w ликом од прнсутних Дин. 84.50 добровољних прнлога за Гајрет. лосницу. Мајке и сестрс! Добро нам дошле и хвала Вам ли7. Гђа Авнија Буквица предлаже, да се одмах у иду!ш јепо! — Прије него пређехго на дпевнј ред, дужни смо попетак. т. ј, 11. о. мј. у 2 сата одржи сједница Жнског одбора здравити највишег пријатеља и заштитнЛка Гајрета, Његово Гајрета. Иредлог сс једпогласио усваја. Величанство Краља Ллександра I, Протектора Гајрета Њ, Kp. Пошто je исцрпљеи дневни ред ,то претсједница закљуВисочанство Престолонасљедника Петра и добру нашу Крачује данашљу сједиицу. љицу Њ. Вел. Краљицу Марнју i? ЧпДав Краљевски Дом! — Живили, живили, живили'« Надаље вели поменута: »Молим Изванредна снупштина Мјесног одбора у Варешу. Вас, да сада изаберете привремсну претдсједницу, сскретаим стоје на путу и које ће скопски Месни одбор гледатн на сваки начин да уклони. Закључено je, да свакн Месни одбор приреди забаву на Курбан Бајрам и да том приликом скопски одбор прнредп забаву у Лесковцу. Свн учесници ове конференције једнодушно су се сагласили с тиме, да сва пптања набачена у реферату као и она, која су поједшш делегати изнијели, подробно претресу са својим одборима, na да се убрзо (свакако пре главне скупштине) ноновно састану н донесу дефшгатнвнс закључке. С овим je конференцнја завршена и прсдоедник скопског одбора се топло захвално свим учесницима. После конференције учесници су се заједно сликали. рицу и 2 вернфнкаторице запнсника.« Исто je учпљено. За привремену претсједницу изабрана je гђа Требинчевић, за секретарицу Ружића Лазић, учитељица, a за верифнкаторнце записника Тахира х. X. Мехмедагнћ и Кадрија х. Новалић. Исте се примају. 2 . Иза тога друга повјреннца Гајрста, гђица Месрура Кучукалић f износи кратак преглсд досадањег рада овим ријећима: »Штоване госпођ еи госпођице! Дозволите ми да Вам укратко прикажем рад нас повјсреница око осниваља женског повјереништва Гајрета у Брчком. У октобру прошле године, покушала сам ja са другарицом Мурветом, да и мп нешто урадимо за наш Гајрет. И збиља, у први мах пође нам за руком, јер уписасмо 41 чланицу. Од тада до данас повисио се тај број на 66 и то: 33 чланице које плаћају no Дин. 3.— мјесечно; 27 чланица које плаћају no Дин. 5.— мјесечно; 6 чланица које плаћају no Дин. 10.— мјесечно. Од 1. I. 1930, до данас убрано je чланарине Дин. 603.—; добровољних прилога сакупл»сно je Дин. 1.50; свега Дин. 604.50. Од тога je предано опдашљсм мушком пододбору Дин. 319.—, потрошсно за папир, теке и увсз сниска 23.—, дјсвојки за позивање на скупштину Дин. 10.—; Свега Дин. 352.— Када испоредимо прпмитак и издатак, то се још у друштвеној 186 одржана je 29 марта т. г. у просторнјама Народпе чнтаонице у циљу обнове одиосно избора новог одбора, пзвјештаја о досадаљем раду и ради проширсња рада овог Мјссног одбора na околпа села. Скупштину je отворио претсједник г. Дервиш Плевл.ак и поздравио приеутне скупштпнаре. п.забравши претходно записничара п верификаторе. — Претсједник износп рад друштва од избора одбора т. ј. од мјесеца априла 1928. до данас, истакнувши да je одбор у посљедње двпје годинс прпкуппо за Гајрет нешто преко Дин. 35.000.—. У посљедње доба оојетно се всћи интерес према Гајрету у Варешу п околицм, што држи за радосну појаву, na je ради тога и сазвата ова ванредна скупштина. Затим г. Плевљак износи све момснте из досадашњег рада одбора и објашљава тежње и ндеологију Гајрета, a присутне позива да порадс за ово наше друштво свим својим силама, a на присутне тежаке упућује нарочити апел, позивајући их, да се заузму, да Гајрет уђе У пајпосљсдн.у и најсиромашнију сеоску колибу и ла на тај начин баш село узме всликог учсшћа око придизања naшег народа na култуно-просвјетном и економском пољу. Ha позив претсједпика обављсн je даљии уиис чланово. a акламацијом изабрат je слиједсћи одбор; �Лретсједнпк: Дервиш Плевљак, старјешпна ореске пспоставе; потиредсједник: Мухамед Салетовић, велетржац; секретар: Хамдија Имамагнћ, берберин; благајник: Хамдо Карамехић, трговац; одобрници: Мехмед еф. Шишић, велетржац; Мујага Хаоагић, трговац и Алијага Мулвћ, трговац. Замјеннцн: Мухамед Ибрахимовић, Рамадан Демировић и Алијага Мулић дрговац. Замјеници: Мухамед Ибрахнмовић, Рамадан Демировнћ и Алија Карамехић. Надзорнп одбор: Ахмед Хасанагић n Авдага Хасагић. Надаље je стављено у дужност да се поведе упис чланова за Гајрет no селима, a то да учиие: Смајловић Ибрахим у Чунпштима, Ибришнмовић Су_ лејман у Мијаковићпма, Ашћерија Мустафа у Драговићнмј, Исламовић Абид еф. у Будижељу, Сеоцу, Кадарићима, Орахову, Ријеци, Стријежеву и околним селима, Хусо Оперта у Даштанском, Бајро и Емин Ликић у Ступном долу, Aro Бсшић у Стријежеву, Мустафа Карамустафпћ у Кокошчићима, Алнја Муфтић у Лигатићнма, Авдија Капетаиовнћ у Зубстима и Равнима. Састаиак Гајретових пријатеља у Арсланагића Мосту (срез Требиње) Ha 30. марта о. г. одржалп су чланови и прнјатељи Гајрота у селу Арсланагпћа Мост састанак у сврху договора--о- Га/ретове приредбг Гајретова забава у Зворнину Када се je основао нови мјссни одбор Гајрста, увидно je да треба озбиљније за Гајрет у мјеету Зворнику порадити, иа je одмах no конституисању нриступио у здоговор са префектом Гајрстова конвикта у Тузли r. Салпхспахпћем и истакао му потрсбу приредбс јсдне забаве у Зворннку. noja би дала више полета и воље за рад како мјесном одбору' тако н осталом грађанству. Са пуном вољом r. Салнхспахпћ драговољно ее je одазвао овој жељп те je у истину na даи 8. марта 1930. у суботу у овдашн.ем официрском дому приређена забава, коју су питомцп Гајретовог конвнкта пз Тузле na cneonhe задовољство одиграли п оставили добар утисак, како na овај одбор тако и на све посјетиоцс ове забаве. Поздравнп говор на овој забавп одржао je иредсједнпк овог одбора г. Хулуспћ Џемал i;ojn je том прнлшсом нстакао правац п и дед Гајретову, захвалпвши у првом реду приређивачима г. г. С^пнепахићу и Пашагићу затим свима npuсутнпм, који 'увеличаше ову забаву, схватнвши идеју и правац!Тајрета. Свој говор je ^авршио познвом na присутпе да 1ј л ш ;^ »JKiiBiio IteroBo Вслпчапство Краљ Алексаидар I., АРСЛАНАГИЋА МОСТ, СЕЛО У ОКОЛИЦИ ТРЕБИЊА што Јштензивнијем раду за 1’ајрет. Од стране Mjecuor одбора у Трсбињу био je прнсутан г. Хусо Толпћ, полиц. чиновник. Овом приликом закључено je да се нзабере повјереник у њнховом мјесту, a као најзгодније лице за овај посао, предложеп je г. Азим Ареланагић, што je нсти п примио. Одмах се упнсало 27 присутних за чланове Гајрета. Даљне проширавање Гајретове организације a) Нови повјереници Гајрета: Овнх дана Главнн одбор je именовао повјереницпма Гајрета слнједећу господу: у В a р a к л н (з. п. Валандово) Сејфулах Ахметановпћ, учптељ; у Б л а г а ј у (Мостар): Мустафа Лехо, учитељ; у Б у н и (Мостар): Исмет Алпкалфић, учитељ; у П о т о ц и м а (Мостар): Дервнш сф. Хоџпћ, нмамматичар; у О с а т н и ц и (з. п. Сребреница); Хасан Сиручић, општински биљежпик; у Р а к н т н и ц и (Рогатица): Рамнз Добрача, муалим; у А р с л а н а г д ћ а М о с т у (Требиње); Азим Арслаnarnh. Њсзино Велпчанство Краљица Марија, Његово Височанство Престолонасљедннк Петар протектор Гајрета, као п цпјелн Дом Карађорђевића!« Ha овај позив сви присутни усталн су на ноге, и са одушевљењем прнхватплн предсједнпков позив. Након тога je предсједннк викнуо: »да жпви п наш врли и агнлни предсједник Главног одбора Др. Хасанбегоmth!« што je такођер са одушевљењем прихваћеио. Обзнром на околност, да су прије ове забаве приређене двнје забаве и то соколска 28. II. и овдашње Народне чнтаоиице »Слоге« na I. III. a ми на 8. III., дакле у веома кратком размаку три забаве, што смо с правом закључнвалн да ће успјех морати бити слаб, то je ипак поред моралио доброг успјеха постигнут н задовољавајући матерпјални уеnjext јер поред свега горе изнесепог бпо je нето приход Днн. 1234,— Напомиње се и то да je бруто приход бно Дин 2675 алн су били великн издатци око прсвоза ђака дилетаната из Тузле у Зворннк и натраг, и иних трошкова око приређнвања забаве. Послије ове забаве одбор je узео себп за озбиљну дужност да порадн што агилније и да одстрани све оно. што запази да омета рад око Гајрета, и да учини све што je мо- 187 �гуће како би се схватпла идеја и диљ нашег Гајерта na onhy корист и бољитак наших интерсса. Сви посјетиоци остали су до касно у јутру у најбољем расположењу. Мјесни одбор овим се уједно захваљује свииа онима који узеше учешћа око приредбе забаве, a чија имена усд>ед маленог простора нијесу се могла објавити. Велика годишња забава у Тешњу Како сваке, тако и ове године приредио je Мјесни Одбор Гајрета у Тешњу своју годишњу забаву и то на први Рад Мјесног одбора Гајрета у Пријепољу дан рамаз. Бајрама (2. марта о. г.) у просторијама Муслим. Мјесни одбор Гајрета из Пријепоља извјештава о свои Хрват. чнтаонице у Тешњу. раду слиједеће: Морални успјех на забави бриљирао je, a материјални Пододбору je част известити Главни одбор, да се р8д успјех надмашио je очекиване резултате тако, да се ова заовога пододбора за време трајања Рамазана и Бајрама кребава сматра без сумње једном од најуспјелијих забава, које тао овим редом: су приређивала разна мјесна културна друштва у овој roСкоро преко целог Рамазана играла je томбола у корист дини, a то најбоље свједочи и приход од преко 10.000 Дин. овога пододбора. У току Рамазаиа играло je и Друштво рез. Све просторије чптаонице, које су биле иарочито декоофицира и ратника томболу те je то у неколико овом подрисане, биле су дупком пуне посјетпоца, a међу овима uapoодбору смело очекивани успех, али с обзиром на економске чито много посјетиоца са странс. прилике овога краја ипак je резултат повољан. Самн програм здбаве изведсц je уз бурно одборавање Почетком рамазана распорсђене су улоге чланова овога публике. друштва из драмског комада »Османбег Љубовић« и комсДскламацију »Отаџбипи« од г. Крсте Михотића пздекдије »Муха« у циљу приређивања заказане забаве. Одређени ламовала je Злата Картал учсинца нар. осповне школе, na чланови дилетанти дали су се одмах на посао и отпочели са свсоиће задовол>ство присутних. нробама улажући све своје способности да би успех забаве Послије тога су днлстанти, члапови Гајрета одиграли унраво умјетннчки, комад »Хасанагиницу«, драму v 4 чинИ- бпо ujTO већи. Ha' 1/ дан Бајрама уз огромно учешће пуијатеља и поод г. Владислава Тмуше. За врпјсме трајаља самог томада. међу иублпком јс владало велико усхићење, jcp-y којИпсо с^. штовалаца Гајрста приказата су оба комада у Веселчића каu дилетантн и днлетаптице били обучепи у прикладну стару ^ > n n n , где се je ностигао врло добар успех. Овдс се нарочито мора истаћи да су поједина господа, која су присуствовала ношњу, a нарочшр старинска ^свилеДа одијела женских окизабави говорилл да се оваква колосална забава до сада у ћена разним паустпма, по^авала. су евему неки парочити Пријспољу уотпте ne памти. Интересовање публике било je ФЈнарочито са разлога, што су забаву изводили све сами муМного лх je бнло opomeno сузама, нсмогавпПГиздржати елимани н муслиманке, што je то први случај у Санџаку. трагични свршетак Шефке |Хасанагине. забави су парочито запажени г. Драгослав Бабић, Од дилетаната рсобјЈто су се истакли гђица Славица заст. председника прв. суда са госпођом и гг. судије ФилиСтанивуковЈгћ у улози Шефке Хасанагине, гђа Ранка Танаповић и Видрић, Boja Недељковић лекар, Јакша Богданносић у улози Зинете, г. Ајановић Мехо у улози Хасанаге, гђа вић адвокат и др. који су тиме скреиули na себе пажњу Драгица Арежина у улозп Селме, гђа Софија Лазић у улози свих муслимапа као пријатељн Гајрста. Заиме, ну и сш^осталд дплстантн играли |6у Јшнредно. Радујсмо се особпто што вас можемо обавеститн да je Нарочита пак заслуга за овакову изведбу комада, те ова забава претворена у једну искрену манифестацију, где програма уопће, приДада режисеру г. Дервићу Фуаду предgmo најбоље упознали своје снаге и изгледе на велику бусједнпку Мјес. одбора и иорезнику у Тешњу, којп je не k aдућност Гајретова напретка у нашим крајевима. лећи труда, те као прокушани Гајретов пријатељ, уложпо и Забава je отпочела тачно у 8 часова поздравном речју овај пута све силе око редатељства, да комад што боље изпредседника пододбора г. Махмута Башовића, који je у неведе и љеиу припада хвала na настојању, да и провинција, колико пробрапих речи оцртао рад и идеје Гајрета, позвавтрсењем, вољом и уотрајношћу може приредити no који већи ши нрисутнс да Гајрет na сваком кораку п сваком прилипозоришни комад и тако пружнти лосјетпоцима угодиу приком помажу a затим je позвао госте да поздраве највишег году за поуку и вессље. заштитника 1'ајрета Њ. В. Краља, Престолонаследника и После овога комада извела су школска дјеца »Шетњу протектора Гајрета Њ. Вис. Петра и део Краљевски Дом, степографа no шару« од Љубе Ненадовића, уз свеопћи пљешто су гости једнодушно прихватили те je настало одушевсак и весеље публнке. љено клицање. Заслуга за ову изведбу нрипада нарочито гђи Раики Забаву je посетило мпоштво муслимана a ларочито су Танкосић учитељици основне школе, која иије жалила труда запажеии омладинцн, који су свесни Гајретових идеја. ни времеиа, него je и поред своје службене дужпости, те и За добар исход ове забаве има се приписати нарочита ако je била још и заузета око улоге Зинете, ипак уложила заслуга приређивачком одбору као и вредним дилетантима све силе, да и ова тачка програма буде изведена умјетнички. гг. Сејфи Селимићу, Абдулаху Скадраку, Халиму ПашаноИза завршеног програма услиједила je игранка, коју je вићу, Ибрахиму X. Авдићу, Омеру Дрнди, Абдулаху X. Асиотворио предсједник мејсиог одбора г. Дервић Фуад са гђом мовићу и Кадрији Крсштерици, те вредним и симпатичинм старјешине среског суда г. Лабеја. госпођицама Мемнуни Кајтаз, Сидики Хашибеговићевој и Нарочиту пажњу посјетиоца привукла je богата томбоЕмини Ханићевој и тамбурашком збору овога друштва. ла, која се je састојала већим дијелом из ручних народних радова, те других вриједнијих дарова, a коју су као и бифе Овде са жаљењем можемо констатовати да ову прву сакупили предсједник мјес. одбора г. Дервић Фуад, те г. X. Гајретову забаву није посетио нити један од општ. часника Јусуфовић, официјал, са гџицом Славицом Станивуковић, као и других чиновника осим горе поменутих, и ако су блаучитељицом, те г. Лалић Мехмед грунтовничар. говремено позиве добили. Овај поступак пзазвао je код прпTokom забаве изабрана je за мис Тешањ у год. 1930. са јатеља Гајрета перасположење, тим пре што су они били први nehnnoM гласова гђица Славица Станивуковић учитељица из позвати да помажу свесрдно идеје Гајрета и љсму сличних Тешн>а. друштва, na тим својим благотворним радом изгладе сукобе Ha забпви je свирао из благонаклоности тамбурашки који су израније постојали међу нама, као што се ради И У збор Срцске Читаопице у Тешљу. другим културпим варошима, �Гајретова забава у Бос. Дубици Мјесни одбор Гајрета у Б. Дубици приредио je своју годишњу забаву на 2. марта ове годиие (први дан Бајрама). С обзиром на то да у Бос. Дубици Гајретова забава није даваиа већ дуље времена, за н>у je био огроман интерес те je и забава у сваком погледу потпуно успјела. Забава je отпочела са поздравпим говором предсједника одбора г. Османа Форте, шер. судије лрнгодшш гоором о оснутку Гајрета, н>еговом развитку и данашљем његову културпо-просвјетном и пационалном дејловању. Концертпи дио забаве извео je г. П. Велина свечана Гајретова забава у Високом Ова забава која je одржана 22. марта 1930. у свим просторијама Грађанског касина и Соколане — раскошпо декорисаним — била je као и до сада мапифестација симпатија према нашсм мезнмчету Гајрету. У овом одушевљсљу узели су учешћа поред муслимана и остали суграђани свих вјера, те својим обилним прилозима, томболом и бифеом доказалн, да једнако п братски осјећају за Гајрет, који je једини бно у стању да око себе окупн муслимане те тако за- ПРИРЕЂИВАЧКИ ОДБОР ГАЈРЕТОВЕ ЗАБАВЕ У БИЛЕЂИ Војновић, директор овдашље трг. школе са ђачким мјешовитим збором и паш популарпн барптои-соло г. Хакија Карабсговић из Бања Луке, кога je пратио на гласовиру г. Р. Чајковац. Лијево je изведен и дјечпји диалог »Сека п бата«, које je вјежбао овдашњи учитељ г. В. Дрљачић те декламација Ј. Тихића. По довршеном коицертном дијелу отпочео je плес, шаљива пошта и томбола, која je била богата нарочито са жеиским ручним радовима. И ако je забава била приређена у свнм просторијама овдашњег хотела, опет je било пуно свнјета, којн није Mo­ rao добитн мјеста, те се ова забава сматра најуспјелијом посљедњнх година у Бос. Дубици. И моралнн и материјални успјех ове забаве надмашио je и најсмјелија очекивања. Oko приредбе ове забаве највише су судјсловале угледне овдашње госпође и уважене Гајретове пријатељнце Јелена Фабић, Данка Митраковић, Душанка Костић и Стана Цикота, те господа Петар Војновић, Душап Бижић, Хашим ЈИерић, Рифат Лелић, Халид Шерпћ и Мустафа Пезић и још многн други. Одбор Гајрета сматра се дужним, да им овим путем изрази хвалу и највнше признање. Организујше аналфабетске течајеве н домаћинске школе! | једиичкнм силама пораде na културном, економском и привредном пољу. Указујући иарочиту пажњу ову забаву je својом посјетом почастио помоћннк бана и претсједиик Гајрета г. Др. Авдо Хасанбеговвић, који je при улазу у салу поздрављен са френетичним »Живно подбон!«, »Живио претсједнпк Гајрета « Ова висока посјета je нарочито раздрагала посјетиоце. Својом добром организацијом, отменошћу и љепотом декорације ова забава без сумље поси рекорд међу свпм досада одржаним забавама у Високом. Просторије Касине и Соколане — у ту сврху повезане — биле су врло богато декорисане са скупоцјеним ћнлимима и морем жаруља. Нарочито je била укусна турска соба, са скупоцјеним јастуцима и перзијскнм ћилимима. Звуци џез.банда, сазова и хармоника разлијегали су се до ранога јутра. Нарочити аннмо унијели су балони, под којима се плесало. Богати слатки п слани бифе са домаћим специјалитетима те раскошна томобола била je права сензација за гурмане. Прву тачку програма — који je био врло блраи — »Жиbuo Краљ« извслс су одлично чланице Гајрета гђнце Aulja Столић и Криста Максић, на челу са Гајретовом питомицом гђицом Енвером Фазлагић, која je доживила буран аплауз. »Била једном ружа једна« од Bajnha, отпјевала je изнад сваког очекивар.а гђица Јованка ТЈорђевић, бурно акламоваца. , 189 �»Азру« од Рубпнстајна, »Мпрјану« од Мокраљца и некв севдалинке извео je чувенн баљалучкп пјевач г. Хакија Карабеговић на велико задовољство и одушевљеље публике, те тнме потенцирао симпатије својих многобројнпх познаника. ОДлична техника гласа као и сигурност наступа задивила je посјстиоце. Споменуте je на гласовиру пратила гђа Дра Марка Зекића, адвоката у Високом, са одличном прецпзношћу п разумијевањем. »Кључ« гротеску, и још нске комедије пзвела je гђа Лескова—Верешчагии. рсдатељица Народног Позорпшта у Са1>ајеву и дожпвила буран аплауз те тиме документовала своју неоспориву и јаку глумачку способност. Квартет сазлија из Сарајева, састојећи се из гг. Едхемаге Сулејмановића. Хамдпје Хаџихалиловића, Асимаге Јасике те Хамднје Чадре наншао je на велико одушевљеље и нсбројено пута изазиван. Програм je завршнла на хармоницп уз пратн>у пјесме гђа Хајрија Лојо, бурио акламована. Ова забава je бнла нлустрација братства. елоге и љубави a с друге стране ревнја лијепих дама и топлета у Висо- ком. Поред одлнчннх грађана нз мјеста. забаву су цдгјетпле Mitore одлнчне госпође п гогпода из Сарајева, Брезе) ТМкња, Фојшгце и других мјеста. Мјесни одбор у Внсоком се овпм путем најсрдачинје захваљује свнма мицгобројннм горпођа.\<а. госпођнцама н гогиодн, који доирнцисоше r.Bb) чоуОл јјрспјеху ове забаве. a нарочнто градској онштнни. с S • Рад Гајретових радника на проширењу задругарства Гајретови одбори и по^зсрениоттгфлзвијају живу акцију у свима правцима на£одиог прндирања. Порсд рада на ттропагисању Гајретоднх спасолоеннх цдеја у спмма дргштвснпм слојевима и матернјалном јачању пруштва, многк Гајретовн вриједнн радннци utpranin,yjy н одржавлју течајеве за liennсмеие, домаћичке школе ii одржавају популариа продавања. По пздатим упутутвпиа Главног одбога, многи одбортт п повјереницн раде жпвр п на паиуларисаљу задругарстпа. оснивајући задруге у мјесТима у појнма досада нпоу по<тојале, a у другпм мјестпма упућују народ да се упиоују у nocTojchc задруге, да бн tce на тај начин корнстили благодатима које имају задругари. * j Похваљујући и овај рад наших^врнједних сарадникз, ирепоручујемо и свима осталпм да у св(фгм мјестима и околиии пропагпрају и аздругарство те да če за упутства, тнсканпце п правила o6pahajy Обласној задрузп за пољопрпвреднп креднт у Сарајеву п да о томе редовво нзвјешћују и Главнн одбор Гајрста. Даљње организовање аналфабетских течајева. У Високом: Мјссни одбор у Високом организовао je пцалфабетски течај, којнм he руководитн учитсљ г. Салих Шабановић. До сада сс упнсало 30 полазника. У Градачцу: Народна основна школа у Градачцу opraнизовала je женски аналфабетскп течај, који похађају 26 ученица псламеке вјеронсповијести. Течај води наставнпца школа гђпца Хатиџа Hnuiiih. Настава je отпочела 12. II., a завршиће се 30. IV. 1930. Резултат уснјеха накиадно he се објавитн. У Санском Мосту: Повјерсннштво Гајрета у Саиском Мосту отворило je Гајрстов аналфабетскн течај даном 31. јануара, a завршиће <:е 8. аирпла. Завршетак течаја најављен je Kp. Банској управн Врбаске Бановине и Школеком надзорннштву у Бос. Пстровцу гсао и Среском начслству у Сан. Мосту. Пред отворењвм домаКичиа шноле у Санском Мосту. Новјереништво Гпјрста у Сан. Мосту подузело je кораке да 190 органпзује домаћинску школу. која he сс отворптп концем априла. До сада се упнсало у школу 30 дјевојчида, којнма je претходно одржалп предавање гђица Фадила ШербнИ, учитељица нар. основне школе у Сан. Моету и то о значењу u користи домаћннске школе у цнљу просвјећпваља кул•гурно и економски нашнх сестара п мајки. Овдје нам je напомеиутп да je до отвореља помснуте школе дошло једино заслугом гђице UlepOiih, која je својом елергијом и пожртвовношћу усијела да мајке к родптеље одушеви лијепом ријечју да уппшу своју дјсцу у домаћннску пгколу. Завршетак Гајретова аналфабетског течаја у Требињу У понедјељак, 24. марта о. г., одржан je iicniir у аналфабетском течају за женске. којп je основан ниицнјатцвом Мјесног одбора Гајрета у Требињу. Испиту je присустповао школски надзорншс г. Владимир Тупањанин. a од Мјесног одбора Гајрета била су гг. Јусуф Мурсел Едхем Бокић и Хусо Толнћ. Испиту je пристуиило 20 дјевојчица. од којих су 19 иусвнианке. Све су присутне показале на нсппту неочекп'ваЈ.успјех, јер су скоро све показале одличан успјех. Течај je трајао 4 мјссеца. Полазпице су за та црнјеме научиле оба пвсма, a показале су лнјеп успјех у познавању отаџбине i;ao н из рачуна. За овакав лнјеп успјех прнпада прззнање ц МПШ наставници течаја вриједној учнтељнци гђи Ружнцн Глигоровић, која ниЈе жалила труда око припремања и обучаваља полазмнца употпуљујући овоја предавања са корпг.ним поукама т домпћинотва. Полазницама je одржао г. Едхем Бекић пре^ован.п: »0 хигијени куће« и »Улози домаћнце«. ПолаЗћице течаја су обећале да he се уписати за члаиице Гајрета н да he сваком прилнком потпомагати ii.cron рпд. као u то да he ne упппатн у течај за домаЈшцс. којег нл.чјерава ускоро отшфнти Мјееии одбор Гајрета у cnopahvму п са заузпман.см г, Владимнра Ковачевпћа ш к .. надзоринка. Ha овом течају оспособљене су слиједеће полазнице: с одлнчним успјехом: Рабпја Ћатовпћ. Ешефа CimanoBiih. Наза Дановнћ, Шсфика Омерагнћ, Бехија Омерагнћ. Сабира Бекић, Рашпда Салнмаџић, Мула Елезовић, Ешша Волић. Оамија Малтез, Захида Брачковић. Биеера Рнђешић, Адила Јаловчић, Далпца Витковић и Изета Хајдаровић. 0 врло добрим успјехом: Бехија Ћатовић. Халима Ћатовпћ, Зарнфа Ћатовић, Арифа Авднћ. С добрим успјехом: Хатнџа Елсзовнћ. Испит на аналфабетском течају у Бос. Дубочцу Дне 1. IV. 1930. одрђпн je у Бос. Дубочцу, срез дервентски, нспит ннжег аналфабетског течаја, којега je основао и водио наш марљивн и агплни учнтељ г. Гвозден Лекопнћ. Течај je према пропису Министарства просвјете трајао 2 мјесеца, од 1. II. до 1. IV. 1930. и за то кратко вријеме, захваљујући труду поменутог учитеља, получнлн <:у полазници течаја врло добар успјех. Течај су похађалп и испит положили слиједећн: Ађуловнћ Асим. скелеџија на Сави. с врло добрнм успјехом; 2 . Ађуловић Салко. тежак, с одличним успјехом; 3. Bajpnh Исмст, тежак, с одлнчним успјехом; 4. Baniiih Сабнт, кафе. џнja, с одличним успјехом; 5. Зарифовић Салко, падничар. <; врло добрим успјехом; 6. Зарифовић Смајо, скелеџија иа Сави, с врло добрим успјехом; 7. Јарашевић Пашо, бријач, с врло добрим супјехом; 8. Календеровић Дедо, тежак, с врло добрим успјехом; 9. Мехичић Аким. тежак, с врло добрпм уепјехом; 10. Мехичнћ Салих, надничар, с одличнпм успјсхом; Мехпчић Хусеии, тежак. с довољним успјехом; 12. Одобашић Хајро, надннчар, с добрим успјехом; 13. Фејзић Дедотежак; с одлнчним уепјехом; �Испрсд наведених полазника најљепше сс захваљујемо г. Лсковићу на труду, молећи га, да н надаље устраје у корисном раду за иарод. Школски одбор државне нар. основне шк. у Дубочцу. Наша села за Гајрет Село Слгдна. — Суљо Мсдењаковић сакупио 233 кг, a Бсшлага Ппрагнћ 54 кг. Дароввалн: Мустафа Ковач 19 кг, Хусејн Ћсбић 20 кг, Мехо Мехмедовпћ 6 кг, Хабиб Внкало 11 кг, Хасо Џшшћ 12 кг, Мусто Хоџић 13 кг, Хусејн Хоџић 12 кг, Омер Медењаковић 5 кг, Мустафа Викало 23 кг, Мехо Џнннћ 4 кг, Мусто Мехмедовић 8 кг, Бајро Мехмедовић 5 кг, Мехо Хоџнћ 8 кг, Омер Викало 12 кг, Суљо Медељаковић 25 кг, Бешлага Пирагић 32 кг, Касим Ковач 10 кг, Атиф Ирбишевнћ 12 кг, Суљо Шкахић 20 кг, Омср Шкахић стафа Шкахнћ 3 кг, Мустафа Буљпћ e кг, Сафнја Внкало 8 кг. Мустафа Хаџпћ 5 кг. Абдулах Гулам 4 кг. Село Бријесница. — Решид Вуљић сакупио 330 кг. Даровали: Рсшпд Буљнћ 50 кг, Суљо Коњић 40 кг. Мехо Даутовпћ 20 кг, Хуеејн Кадрић 20 кг, Bohiip Kapjih 20 кг, Мустафа Машић 15 кг, Хусејн Даутовић li кг, Осман Meninh 20 кг, Ибрахпм еф. Салкић 10 кг, Мустафа Кахримановнћ 10 кг, Ахмет Ахмстовнћ 10 кг, Огман Мркоњић 10 кг, Ибрахим Knpnh 10 кг, Јусуф Meninh 9 кг. Бсган Осмпћ 7 кг, Решпд Малешкпћ 6 кг, Хасаи Дсрвишсвнћ e кг, Мустафа Хоџпћ 0 кг, Мујо Хакрпманоинћ 5 кг, Омср Кахримановн h5 кг, Омер MpnoBiih 5 кг, Адем Meiunh 5 кг, Ибрахим Meiunh 5 кг, Кадрнја Малешкић 5 кг, Мустафа Kapah 5 кг, Рашид Малсшкић 5 кг, Хуссјн Малсшкић 5 кг. ПРИРЕЂИВАЧКИ ОДБОР 6 кг, Авдулах Шкахић 6 кг, Омер Шкахнћ 7 кг» Хашнм Шкаxnh 20 кг, Хасан Ибрић 6 кг. Смаил Викало сакупио 349 кг. Даровали: Смаил Викало 20 кг, Салнх Викало 10 кг, Мехмед Мехуљић 12 кг, Џафер Џафсровић 11 кг, Мустафа Бећировнћ 6 кг, Хасаи Бсћировић 2 кг, Хашпм Бекрић 2 кг, Атиф Бекрић 2 кг, Абдулах Мулахасановић 2 кг, Ибрахим Мулахасановић 2 кг, Хасап Мулахасановић 2 кг, Осман Мујчић 5 кг, Осман Мујчнћ 4 кг, Бсган Хускић з кг, Хусејн Хусић 7 кг, Мујо Хуснћ 3 кг, Абдулах Ибрачевнћ 6 кг, Осман Ибрачевић 2 кг, Мехмед Ибрачеввћ 3 кг, Хасан Ибрачевнћ 2 кг, Хашим Бекрић 2 кг, Мухарем Бекрић 2 кг. Латиф Талетовнћ 4 кг, Хрусто Џаферовић 2 кг, Мустафа Џаферовић 2 кг, Омер ЏафеЈКЈВнћ 2 кг, Абдија Халилбашић 2 кг, Хашим Халилбашић 2 кг. Ибрахим Вејзовић 3 кг, Behnp Алић 2 кг, Мујага Мутаичић 7 кг, niahnp Мутанчић 7 кг. Салих Мутапчић 10 кг, Омор МутапчиИ 7 кг, Мустафа Мутапчнћ 7 кг, Мујо Мутапчић 5 кг. Шериф Мутапчнћ 5 кг, Мехо Мутаичић 3 кг, Хасан Мујклновић 4 кг, Мујо Салиховић 12 кг, Авдо Салиховић 4 кг. Хусејин Мутапчић 20 кг, Хрусто Cahith 2 вг, Бтјро Cahuh 1 i;r, Ибрахим Џанић 14 кг, Осман Ибрнћ 13 кг, Латиф Ибрић 7 кг. Реџо Ибрић 7 кг, Салих Ибрић 4 кг, Омер Ибрић 6 кг. Ахмет Ибрпћ 3 кг, Мујо Скопљак 10 кг, Хасан Шкахпћ 4 кг. Хашнм Шкахић 5 кг. Суљо Шкахић 5 кг, Омер Шкахнћ 4 кг, Јусуф Шкахмћ 4 кг, Шахбаз Карић 5 кг, Фатима Мухарсмовић 4 кг, Осман Мркоњић з вг, Мустафа Окић 2 кг, Му- У готову приложио: Ибрахим Кињвћ Дии. 110.—.. Дали посебно; X. Осман Клокнћ 197 кг, Мсхмед Салкнћ 100,5 кг. Село Клокотница. — Мустафа Мујић сакунио Дии. 912. ЈТрологе дароваше: По Дин. 110.—: Мустафа Мујић, Сулејман еф. Бабнћ, Осман Нуркановић; no Днн. 55.—: Омер еф. Халплопнћ, Ибро Мустафић, Ибрахим Омерчић, Ибро Мујкић, Халнл Мујкић Хусејн Мујкић; Дин. 44.—: Јусуф Мустафић; Дин. 33.—: Авдо Бабић; Дпи. 27.50: Хасан Шакић; Днн. 11.— Мустафа Бањнћ, Дин. 110.—: X. Хасап Хаџић;*Дпн. 16.50: X. Омер Ђонлагић; Дин. 10.—: Мехмед Нуркановић. Село Добаровци. — Мустафа Хускановић сакуиио 229 кг. Даровали: X. Хашим сф. Хускпновић 30 кг, Мехмед Хамидовнћ 8 кг, Ибрахим Мусић 2 кг, Омер Вилаквћ 17 кг, Хускаиовић Мустафа 12 кг, Галиб Хускановић 8 кг, Пољан* кић Мсхо 5 кг, Реџо Мусић 2 кг. Наил Мусић 2 кг. Осман Махмутовић 5 кг, Латиф Џафић 12 кг, Умихана Џафнћ 2 кг, Анша Џафић 2 кг, Мухаром Џафић 5 кг, Мустафа Хуоканоniih 3 кг, Хусејн Хускановић 5 пг, Хоџнћ Мухамед 10 кг, Ибрахим Алибеговић 10 кг, Мустафа Џанановић 10 кг. Смаил Џананивић 20 кг, Мустафа Џанановић 9 кг, Мусто ЏпнпноBiih 15 кг, Зајим ЏанановиН 9 кг, Ибрахим Џапановпћ 9 i:r, Халил Џанановвћ 4 кг, Мсхо Џанаиовић 3 кг. За кнрију одбијено 28 кг. Села Лунавица с Сјенина. — Хусејн Ћурић. Хф. Мсхмед Девсџић и Ибрахим СубашиН сакупнлн 1645 кг. Даро- 191 �чагић 20 кг, Хусеин Попчагић 10 кг, Ибрица Хаџпћ Мехиц вали: Ибрахим еф. Субашић 103 кг, Хф. Мехмед Девеџић 10 кг, Хусеин Топчагић 15 кг, Ибро Мехичић 20 кг, Хуео l l l кг, Хусеин Ћурић 108 кг, Мустафа Хасанамиџнћ 15 кг, Умић 20 кг, Мурат Алић 100 кг, Селим Јахић 100 кг, Касим Хазим Девеџић 5 кг, Омер Мулалић 20 кг, Осман ОмерашеX. Агановић 25 кг, Омер Хаџпћ Зубејдин 10 кг, Мустафа вић 43 кг, Осмап Башић 25 кг, М. Омер Башнћ 20 кг, Али Спречић 20 кг, Махмут Нурић Осмин 10 кг, Ибрахим Хаџић еф. Хоџић 30 кг, Хифзо Крушкић 10 кг, Мустафа Ћосић 10 (Агановић) 25 кг, Ханка Дугоњић 16 кг, Мујо Беговић Асмакг, Омер Крушкић 5 кг, Алија Софић 10 кг, Салих Аљић iroB 10 кг, Сејдо Јахић 20 кг, Хасап и син Хускић 19 кг, 10 кг, Мехмед Хоџић 10 кг, Осман Шиљић 20 кг, Шериф Ибрахмм Јахић 25 кг, Узепр Беговић 50 кг, Ибро Хаџић Фазлић 10 кг, Мустафа Хоџић 10 кг, Хамдо Алихоџић 5 кг, Смаилов 20 кг, Шериф Алић 10 кг, Сулејман Беговпћ 50 кг, Халил Суљкановић 12 јсг, Мехмед Вехабовић 10 кг, Пашо Смајо Делић 20 кг, Мујо Бешпћ Мехин 10 кг, Алија Спречић Хоџић 12 кг, Назиф Субашнћ 10 кг, Ибрахим Бркић 20 кг, 10 кг, Хусо Спречић 5 кг, Ибро Хаџић Ибрахимов 14 кг, М. Ибрахим Хаџић 25 кг, Омер Девеџнћ 10 кг, Мустафа СуОсман Делић 11 кг, Омер Делић 10 кг, Алија Дели io кг' башпћ 1 5кг, Авдо Субашић 10 кг, Хасан Алихоџић 5 кг, Махмут Нурић Мушинов 10 кг, Смаил Нурић Мушинов io кг, Атиф еф. Алихоџић 10 кг, М. Алија Захпровић 12 кг, ИбраЈусуф Топчагић 50 кг, Хусепп Сумхић 10 кг, Халил Хурехим Ћосић кг 12, Ибрахим Хасић 10 кг, Хусеин Спахић 10 мовић 50 кг, Мехо Мујановић 10 кг, Омер Хаџић ioo кг кг, Мухарем Девеџић 5 кг, Ибрахим Ковач 5 кг, Хусеип ОмеАдем Диздаревпћ 10 кг, Махмут Бешић 10 кг, Ибрахим Тарашевић 8 кг, Омер Крушкић 12 кг, Ибрахим Салић 15 кг, летовић 20 кг, Мустафа Нурић 25 кг, Омер Нурић 20 кг, МуИбрахим Бешић 21 кг, Муннб Османовнћ 12 кг, Осман Софић етафа Џаферовић 20 кг, Ибро Хаџић Оуљин 100 кг, Аган Ху22 iir, Мустафа Салић 14 кг, Ибрахпм еф. Башић 17 кг, Ахсејновић 10 кг, Рамо Беговић 40 кг, Омер Хаџић Суљин мет Бајрић 12 кг, Сусејн Османовић 13 кг, Аган Осмаповвић 82 кг, Омер Хаџић Ханкии 20 кг, Јусуф Диздаревић 25 кг, 13 кг, Јакуб Брадарић 12 кг, Хасан Дубиновић 32 кг, Сејдо Османовић 40, кг, X. Мујо Авдић 29 кг, Хусеин Омеровпћ • Узеир Диздаревић 50 кг, Муно Топчагић 20 кг, Халил Jauiih li^'n;, Оалих Страшевић 30 i;rt Халил Јахић 10 кг, Аган Џи20 кг, Хасан Бешић 20 кг, М. Назиф Суљкановић 10, кг, нић 5 кг, Осман Топчагић Пашин 20 кг, Смаил Делић 40 кг. Ибрахим Омеровић 15 кг, Хусејн Онеровић (Хоџ.) 16 кг, МуИбро yinih Хаџин 50 кг. стафа Субашпћ 4 кг, Осман Омеровпћ 13 кг, Мујо Омеровић 25 кг, Осман Субашић 10 кг, Хф. Махмут 'Нурпћ 30 кг, Хасан. Село Шкаховица — Сакупљено 399,5 кг. Сакупљач: Су■Borah 8 кг, Бего 'Вогић 11 кг. Мустафа Мармарац 12 кг, Злата лејман Махмутовић. Даровали су: Мехмед Дедић 6 кг, Омер Кескнновић 3 кг. Ибрахпм Делнхоџић 10 кг, Хусепн Аљић Смајић 3 кг, Н.урко Нуркић 3 кг, Смаил Смаиловић з кг, 15 кг, Ибрахнм Ћурпћ 4 kiV Нчхан- Ђогић 6 кг, Хасан Ћелпћ Азиза Смаиломћ з кг, Мехо Смаиловић 20 icr, Осман Ахме10 кг, Ибрахнм Аљић 6 ‘кг.;Ч\хмет 'Богић 2 кг, Адем Мартагић 3 кг, Мехо Татлић 10 кг, Мустафа Татлић 4 кг, Омер марац 10 кг, Хасан Ћурић 12 кг, Хасан Ферхатов 10 кг. Ахметагић 5 кг, Хуска Делић 3 кг, Осман Ахметагић 5 кг, Омep Ђогпћ 10 кг, М. Хасан» 'Borah 11 кг, Рамо Мармарац 7 кг, Азиза Алметагнћ 3 кг) Мехо Ахметагић 10 кг, Смајл ОкаАвдо TSorah 13 кг, Медид Дљић 10 кг, Шабаи Девеџић 23 кг, новић 6 кг, Хамид Окановић 3 кг, Халил Окановић 2 кг, Омер Субашић 50 кг^мердан Бекрић 25 кг, Ибрахим КруАлнја Окановвћ 2 кг, Мустафа Окановић 3 кг, Тахпр Хусић шккћ 10 кг, Хубејн Омерашевић 25 кг, Смајил Мујакпћ 40 кг, 2 кг, Ибрахим Хусић 5 кг, Бегап Делић 20 кг, Хусеин Карпћ Ханнфа Фазлић 30 кг, Хасан Челиковић 20 кг. 2 кг, Хусо Окић 2 кг, Осмо Окић 5 кг, Хасиб Окић 6 кг, МуСело Џакуле. — Мустафа Буљубашић сатсутгао 530 кг. стафа Окић 3 кг, Цура Окић 3 кг, Мехмед Махмутовић 8 кг, Дароваше: Мехмед M ye»n 10 кг, Хасо Хоџић 25 кг. Мехо Омер Нурић 5 кг, Мујо Нурић 6 кг, Авдо Нурић 5 кг, Омер Омеровнћ 10 кг, Осман Фатмић 6 кг, Беган Бешић 5 кг, Бећир Карић 4 кг, Хасан Нурић 10 кг, Осман Махмутовић 23 кг, Сулејмановић 5 кг, Мујо ЈЈафић 19 кг, Хусо Мушкић 20 кг, Сулејман Махмутовпћ 20 кг, Ибрахим Махмутовић 10 кг, Хасан Смајловић 15 кг, Осман Мехмедовић 6 кг, Ибрахим Рагиб Окић 5 кг, Хасан Иљазовић 10 кг, Халил Иљазовпћ Буљубашић 5 кг, Омер Смајловић 5 кг, Мустафа Куловић 14 кг, Хусо Иљазовпћ 6 кг, Осмо Нуркић 11 кг, Јусуф Нур5 кг, Мусто Фатмић 5 кг, Суљо Смајловић 10 кг, Мустафа кић 3 кг, Мехо Нуркпћ 5 кг, Хусо Нуркић 20 кг, Му.о НурСелимовић 10 кг, Осман Мусић 5 кг, Хасан Мусић 19 кг, Мујо кић 9 кг, Мухарем Нуркић 7 кг, Алија Мулахусејновић 10 кг, Мугаић 10 кг, Осман Селимовић 15 т;г, Халил Мусић 10 кг, Ибрахим Мулахусјновић io кг, Хусо Мулахусејновић 8 i:i\ Хасан Буљубашвћ 50 кг, Смаил Селпмовпћ 10 кг. Хасан Мујо Мулахусејновић 10 кг, п,ахдо Мулахусејновић 13 кг, Хоџић 10 кг, Омер Селимовић 15 кг, Алија Закнтовић 15 кг, Мехо Мулахусејновић 2 кг, Осмо Хускић 4.50 кг, Сулејман Мустафа Тирић 10 кг, Адем Џафић 10 кг, Ахмет Омеровић Махмутовић 3 кг, Халил Махмутовић з кг, Ибрахим Мулаху10 кг, Омер Сулејмановић 5 кг, Ибрахим Муснћ 30 кг, Ибрасејновић 10 кг. хим Омеровић 10 кг, Дедо Јукић 50 кг, Ађул Захировић 20 Село Бабићи — Сакупљачи: Авдија Омерчић, Хусејн Хакг, Суљо Нухановић 10 кг, Ахмет ПГербечпћ 10 кг, Касим лиловић, Омер Халиловпћ, Мехмед Мустафић и Хусејн ХалиМушић 25 jer, Ибро Ибричић 20 кг. зић. Сакулили 917,5 кг. Даровали су; Авдија Омерчић 114 кг, За кирију одбијено 113 кг. Село Соко. — Сакупљено 2.756 кг кукуруза. Сакупљач: Хасан Бешић 10 кг, Мехмед Јашаревић 5 кг, Хасо Бешнћ М. Абдулах Беговић. Даровали су: Абдулах Беговић 200 кг, 5 кг, Мујо Јашаревић 5 кг, Хасан Авдић 13 кг, Ибро Бешпћ Абдулах Диздаревић 100 кг, Мехмед Диздаревић 10 кг. Му5 кг, Фехро Мешаиовић 20 кг, Хусо Хусић 10 кг, Осман Застафа Хамидовић 10 кг, Бајро Сумхпћ 20 кг, Ибрахпм Дугохировић 4 кг, Мујо Бајракттревић 10 кг, Шабан Имамовић H.nh 10 кг, Хасан Бешић 100 кг, Ибро Hypiih Ибрахимов 20 10 кг, Ибрахим Хусић 5 кг, Омер Омерчић 10 кг, Омер Хусић кг, Хабиб Дугоњнћ 10 кг, Мехмед Даутовић 10 кг, Хасан 5 кг, Смајо Бајрактаревић 5 кг, Омер Захпровић 10 кг, Ађул Сумхић 24 кг, Омер Бошњаковић 10 кг, Халил Хаџић 30 кг, Бајрактарсвић io кг, Ибрахим Хусић 5 кг,Мехо Омерчић Мустафа Ахметбеговић 100 кг, Мустафа Хусејновић 50 кг, 10 кг, Хусо Хусић 5 кг, Хусејн Сарајлић 5 кг, Осмо Сарајлпћ Ахмет Умић 40 кг, Авдо Фишић 15 кг, Мустафа Нурић (Ха4,5 кг, Осмо Сулејмановић 5 кг, Хатт Сулејмановић 7,5 кг, unh) 10 кг, Омер Окић 5 кг, Хасан Окић 10 кг. Ибро Пушкар Авдија Сарајлнћ 7 кг, Хусјн Халиловић 36,5 кг, Авдија СуМушинов 5 кг, Хасаи Пушкар Мушинов 5 кг, Мустафа Сумлејмановић io кг, Смајо Сулејмаповић 9 кг, Шабап Алибахић 20 кг, Мујо Беговић 100 кг, Ибрахим Пјанић 30 кг, Јусо шић 4 кг, Ибрахим Алибашић з кг, Хатица Сартјлић 5 кг, Бешић 10 кг, Бајро Бешић 10 кг, Осмо Топчагић 40 кг, МуРахман Сарајлић 5 кг, Селим Сарајлнћ 9,5 кг Авдија Сарајстафа Топчагић 20 кг, Салко Топчагић 10 кг, Хусеји Меха- лић Арифов 9,5 кг, Азјза Муратовић 5 кг, Омер Кахвеџић повић 20 кг, Мујо Дрндић 15 гг. Мустафа Дридић Мујкин 15 кг, Салко Кахвеџић 15 кг, Авдија Халиловић 50 кг, Ибра20 кг, Мхемед Дрндиф 10 кр, Халил Дрндвћ 10 кг, Mew Топхим Халиловић 50 кг, Хусејн Халиловцћ }0 кг, Мехмед 192 I : �кахвеџић 20 кг, Алија Кахвеџић 15 кг, Шабан Кахвеџић 9 кг, Осман Ктхвеџић 5 кг, Абдулах Кахвеџић 24 кг, Осман Хахвеџић 5 кг, Хасан Хахвеџић 5 кг, Авдо Спасић 7 кг, Бајро Кахвеџић 5 кг, Селим Кахвеџић 5 кг, Мехмед Мустафић 34 кг, Омер Мустафић 25 кг, Смајо Мустафић 20 кг, Алија Мустафић 10 кг, Ибрахим Мустафић 10 кг, Мустафа Хусић 15 кг, Мешаи Авдић 10 кг, Алијт Мешић 20 нг, Хусеји Хамзић 11,5 кг, Ибрахим Хамзић 15 кг, Мсхмед Хамзић 10 кг, Атиф Фазлија 10 кг, Хусејн Мешић 15,5 кг, Осман Мешић 20 кг. Село Писновица — Јусуф Спахић сакупио 609 кг. Даровали су: Алија Спахић 20 кг, Омер X. Авде Спахића 30 кг, Хасан Спахић 20 кг, Омер X. Авде Спахића 20 кг, Адем Делић 20 кг, Сулејман Делић 20 кг, Авдо Ковачевић 20 кг, Ибрахим Делић 10 кг, Мујо Делић 10 кг, Јусуф Спахић 20 кг, Мехмед Хамидовић 8 кг, Смајо Хрвпћ 10 кг , Авдо Бркић 20 кг, Халил Хрвић 5 кг, Ибрахим Хрвић 5 кг, Осман Спахић 20 кг, Мустафа Хамидовић 5 кг, Салих Хрвнћ 20 кг, Мехмед Хрвнћ 5 кг, Бајро Хрвић 5 кг, Мустафа Хрвић 10 кг, Мехо У готову дали: no Дин. 50.—: Хусејн Мејремић, Мујкић Осман; Дин. 25.— Омер Ибрахимовић; Дин. 20.— Хусејн Абдагић; no Дин. 15—:Омер Мејремић, Омер Авдић; no Дин. 10.—: Омер Ибрахимовић, Ибро Мејремић, Мехмед Мејремић, Омсрко Мемић, Ибро Крушкић; Дин. 9.—: Авдо Камзић; Дин. 7,— Хусо Ибрахимовић; Дип. 6.— Омер Чамџпћ; no Дин. 5.—: Мустафа Бећировић, Ибро Бегановић, Мустафа Хускић 5.—. Село Врановићи — Хабиб Карић сакупио 462 кг. Даровалн су: Салих Нурикић 60 кг, Хасан Нурикнћ 40 кг, Аган Нурикић 24 кг, Назиф Нурикић 13 кг, Шемсо Нурнкић 25 кг, Хилмо Нурикић 8 кг, Ахмет Нурикић 16 кг, Шаћир Нурикић 6 кг, Хусеји Нурикић 5 кг, Ибрахим Hacnh 28 кг, Алибеговић Аган 24 кг, Халил Алибеговић 29 кг, Аган Алнбеговић 25 кг, Хабиб Карић 25 кг, Ибрахим Нурикић 20 кг, Мустафа Hacnh 19 кг, Абдулах Алибеговић 6 кг, Хасан Алпбеговпћ 6 кг, Хасан Талетовић 6 кг, Сабит Нурикић 5 кг, Ибрахим Нурикић 5 кг, Мехо Карић 5 кг, Осман Карић 7 кг, Садик Нурикић 7 кг, Мехо Hacnh 8 кг, Омер Hacnh 10 кг, Ибрахим прирет; Сједе: У средини: Хафиз Екић, десио позади стоје, с п Мујо Мешетовић; с лијеве страпс Винко Лариса n Мушзн Хасечић; Екић, гђице кћерке Лариса и Крешимир Кураја. Делић 10 кг, Ибрахим Хрвић 5 кг, Решид Tlopnh 6 кг. Хусо Бркић 20 кг, Суљо Хрвић 10 кг, Алија Бркић 20 кг) Пушкар 6 кг, Хасиб Хрвпћ 10 кг, Адем Спахић 20 кг, Хрвић 5 кг, Pano Пушкар 5 кг, Ханифа Хрвић 10 кг, Рамо Хрвић 5 кг, Суљо Хрвић 5 кг, Мехо Хрвић 10 кг, Н. Н. 15 кг, У готову приложио: Мушо Cnaxnh Дин. 55.—. За 144 кг unje подиешен сппсак. Село Бабуновићи — М. Омер Фсрпзовпћ сакупио Дин. 102.—. Прилоге дали: Дин. 20.— Хусејн Сарајлић; Днн. 12.— Осман Сарајлић; no Дпн. 10.—: Осман Сарајлнћ, Омер Феризовић; no Дин. 5.—: Ханка Феризовић, Омер Омеровпћ, Омер Беговић, Хусејп Абдић; Дин. 7.— Осман Суљић; no Дин. 4.—: Ибро Хењаковић, Шахдан Хењаковић, Хасан Ибришимовић;; no Дин. 3.—: Хасап Феризовић, Осман Мујић, Мехмед Mamnh, Дин. 2.— Јусуф Мујкић. Село Стјепан поље — Идриз хф. Омерагић сакупио кукуруза 196 кг и у готову Дин. 262.—. Кукуруза дали: Мујага Џебо 20 кг, Мехмед Ибрахимовић 10 кг, Смајл Ибрахимовић 15 кг, Мујо Мејренић 20 кг, Хасан Мејремић 5 kp . лгујо Мејpeunh 5 кг, Мујо Мујкић 10 кг, Мујо Турсуновић 10 кг, Халил Фатушић 15 кг, Омер Мехмедовић 10 кг, Ахмет Ахметовић 15 кг, Хусо Механовић 2 0 кг, Мехо Омердић 9 кг, Ибро Хасић 15 кг, Хусејин Башић 10 кг и Осман Турсуновић 7 кг. Hacnh 5 кг, Мехо Алић 6 кг, Месуд Kapnh 4 кг, Јусуф На5 кг. • . ј Село Чеканићи — Аган Дједовић сакупио 82 кг. Даровали су: Аган Дједовић 20, Јусуф Јусуфовић 15 г.г, Осман Халиловнћ 20 кг, Ахмет Дједовић 15 кг, Муниб Дједовић 5 кг, Мехо Benlnh' 5 кг, Бајро Дједовић 2 кг. Село Лохиња — Хусејн Дервншбеговић сакупио 284 кг. Даровалц су: Хусејп Дервишбеговић 41 кг, Хасан Ахметаш 10 кг, Осман Behap 5 кг, Ахмет Ахметаш 10 кг, Латнф Ахметаш 25 кг, Осман Бајрић 15 кг, Хасо Ахметашевић 50 кг, Осман Механовић 8 кг, Мустафа Ахметаш 5 кг, Хашим Авдић 5 кг, атиф Смаилбашић 5 кг, Адем Смаилбашић 10 кг, Адем Шсстан 25 кг, Ахмет Шестан 5 кг, Халил Шестан 10 кг, Сулејман Мехинбашић 10 кг, Ћамил Bajpnh 10 кг, Мехмед Bajpnh 10 кг, Ибро Мехаповић 5 кг, Мустафа Смаилбашић 10 кг, Мустафа Хасур 10 кг. Село Ораховица — Мустафа Хасић сакупио 500 кг. Даровали: X. Хасак Хасић 100 кг, Hlahnp Дедић 50 кг, Мехо Дедић 50 кг, Хусејн Хасић 50 кг, Мујо Хајрић 50 кг, Омер Kapnh 30 кг, Хасан Ибрахимовић 20 кг, Омер Ферхатовнћ 10 кг, Ахмет Чорба 10 кг, Ибрахим Ибрић 50 кг, Мујо Ибралић 20 кг, Хусо Авдић 30 кг. Дао у готову: Емип Газибеговић Дин. 30.—. 193 �Село Малешићи — Мустафа Делић сакупио 326,5 кг. Даровалн: Мустафа Делић 46,5 кг, Хусејн Делић 40 кг, Мехмед Делић 10 кг, Мујо Халиловић 5 кг, Мурат Мемић 20 кг, Осман Мујкнћ 40 кг, Мухарем Оручевић 20 кг, Хусо Мегаановић 30 кг, Омер Хасић 10 кг, Осман Дурак 15 кг, Атиф Шако 20 кг, Омср ПЈакић 10 кг, Мујо Шакушић 10 кг, Адем Мујкић 10 кг, Јасим Дураковић 10 кг, Мустафа Оручевић 10 кг, Мухарем Голаћ 10 кг, Мурат Дураковивћ 10 кг. Извештај о сакупљеној храни из среза Грачаничког Мјесни одбор Гајрета у. Грачаннци доставио нам je следећн нзвештај: Прпје два месеца известио Вас je овај одбор, да je почео радити на сакупљању хране, те након завршетка о са_ кулљеној храни част нам je лоднети следећи пзвештај: Председнип овога одбора г. Аслм Аллкалфић обпшао je сва мсста у овоме срезу са: г. Димитрпјем Митпћем, среским лачелником, и Мустафом Жишком, секретаром, п у тим ме- 17. Мустафа Хускаковић, Доборовци 18. Мула Авдпја Беговпћ, Соко Укупно Кг 19. Мсхмсд Салкић, Бријесница 20. Осмал Мешић, Бабићи 21. Мустафа Буљубаишћ, Џакуле 194 6.122.50 КГ 100.50 » » 20 417 Свега Кг 6.672 Ово je све сакупљени кукуруз, који су поверепици д0ставили овоме одбору и пстп je лродан г. Мехмеду Прнганицн no Длн. 1,075. При премеравању устновљено je, да je било кукуруза 6.616 кг, док je 56 кг отлшло у фиру, тако да je осталс чиота кукуруза 6.616 кг no Дин. 1,075 кг = Дин. 7.112.20. II. Наведенл пскази о сакулљсном кукурузу доставили су наше повереници овоме одбору, a сакупљенн кукуруз продали су у својим местнма no дозволи овога одбора и то: 1. Мула Авдија Беговнћ пз Сокола 2.278 кг no Дин. 1,05 = Дпи. 2.392.— \.2 . Емин Газибеговпћ из Ораховпце у готову » зо.— 3? Мула Авдија Беговић пз Сокола 100 кг no Дин. 1,40 — » 140.— 4. Peuinš Буљић нз Бријесннце 330 кг ПО Дин. 1,10 = » 363 — "бГ Коњић Ибрахим. из Бријенице 100 кг no Дин. 1,10 = » lio.— 6. Идрпз X. OHcparnh из Стјепанпоља 458 кг пх Дин. 1.— = » 458__ 7. Мустафа Хаснћ из Ораховнце 500 кг rio Дин. 1,10 = » 550.— 8. Мустафа Mvjiih из Клокотнице 820 кг no Дин. 1,10 = » 902. 9. Мустафа Мујнћ из Клокотнмце у готову » io.— 10. Омер Феризовић из Бабуновића у готову » 102.— Од кукуруза под I. Од кукуруза под II. Свега Дин. 5,057.— Дин. 7.112.20 » 5.057.— За прсиознл средства потрошено Свега Дин. 12.169.20 Дин. 711__ МЈЕСНИ ОДБОР ГАЈРЕТА У ГРАЧАНИЦИ СА СРЕСКИМ НАЧЕЛНИКОМ отима одржали су конференције, ‘’ш кЛ и н п'редаван,а r о раду друштва Јајрет на културном и просвЛцом пољу, те помагању наших спромалпшх ђака. T om приликом изабраии су и повереници. Гајрета за поједина места, a гдје je могуће било образовани су и месни одбори и сакупљана je храна. У прилогу достављају Вам се искази прилагача, које оу нам поолали наши новереници и то: 1. Авдија Омерчић, Бабићи кг. 276 2 . Хусеин Хамзић, Бабићи » 82 » 175.50 3. Хусенн Халиловић, Бабићи 4. Мехмед Мустафић, Бабићн » 124 » 240 •5. Омер Халиловић, Бабићи » 009 6. Јусуф Спахић, Пискавица » 82 7. Дједовић Aran Чеконићи 8. Хусеин Дервишбеговић, Лохин,а » 284 9. Мустафа Делић, Малешићи » 320.50 10. Хусеин 'Бурчић, Лукавица и Сјенина » 1.045 11. Сулејман Махмутовић, Шкоховица » 399.50 12. Суљо Медељак, Сладна » 238 13. Бешлага Пнрагић, Сладна » 54 14. Ибро Клокић, Бријесница » 197 15. Смаил Викало, Сладна » 349 16. Kapnh Хабиб, Врановићи » 402 - Салдо Дин 11.458.20 Сума од Дин. 11.458.20 достављена Вам je дне 19. о. м. на Ваш чек. Да je овако добар успех био у погледу сакупљања хране, nao и уопште помагања рада око ширења Гајретове мисли у овоме срезу нма овај одбор највише да захвали госи. Димитрију Митићу, овдаппћем среском начелнику, који нам je оваком пприликом помогао ne жалећи труда, a и материјалних жртава за уиапређеље овога друштва. Добровољни прилози у корист Гајрета Г. Омер A. Омазић сакупио je добровољних прилога за Гајрет у износу од Дин. 465.—, a даровашс слиједећа roспода: Aro Фејзић из Пасаца Днн. 10.—, Хашим Делнћ из Гривица Дпн. 10.—, Алија Бечић из Репника Дин. 10.—. Емин Фаић нз Пољица Дин. 10.—, Заим Брчаииновић из Жи* виниса Дин. 10.—, Спасоје 'Вурић из Симина Хана Дин. 3о-—- Дед° Хасић из Солине Дин. 10.—, Хусејн Дукпћ нз Буковија Дпк. 10— . Мехо Бајрамовић из Пасаца Дин. 10.—, Хаеаи Кадирић из Пурачића Дии. 10.—, Осмаи Алибашић из Дубрава Дин. 10.—, Суљо Мулавдић из Одоровића Дин. 5.—. Мустафа ХаеаичевпИ из Иасаца Дин. 10.—t Омер Anih из Добошнице Дин. 10.—, Хасо Бркић из Плаиа Дин. 10.—, �Мустафа Фејзић из Тунковића Дин. 10.—, Никановић Мехо из Церика ДпВ. 10.—, Рахман Карић из Фалешића Дин. 5.—, Хасан Карпћ из Фалешића Дин. 5 —, Мустафа Јусуфовић из Деветака Дин. 10.—, Мехмед Дурић из Грачанице Дин. 10.—, Алија Лугавић из Жнвиница Дин. 10.—, Салко Kapuh из Рашлена Дин. 10.—, Хасиб Хамидовић из Буковија Дин. IO.—, Суљо Зрнановић из Туловића Днн. 5.—, Мујо Смајловић, из Ленобуда Дии. 10__, Мехо Подгорац из Башиговаца Дин. 10.—, Јусуф Газетић из Прокосовића Дин. 50.—, Омер Липљанкић из Сеонс Дин. 10.—, Мујединовић Ахмед из Оребрника Дин. 10.—, Мемнш Мешељнћ из Ободнпце Дин. 10—, Рамо Карић из Лукавца Дин. 10.—, Мехо Кадрић из Лукавице Дин. 10.—, Салко Малкић из Дубрава Днк. 10.—, Ибрахим Халилчевпћ из Дубрава, Салко Хоџић нз Тузле, Ахмед Сарајлић из Ораховнце no Дин. 10.—, Рсџо Окић из Шикуља Дин. 10.—, Ахмед Клапић из Живиннца Дин. 10.—, Ибро Биберовнћ из Буковија Дин. 10.—, Азиз Милкупић из Дубрава Дин. 10.—, Осман Дурић нз Грачанице Дин. 10.—, Коста Косановић из ЧаЈсловнћа Дин. б,—, Алија Мехцћ из Лукавице Дин. 10.—, Мехмед Нуркпћ нз Турије Дин. 10.—. Како сакупљачу тако п дароватељима искрена хвала! šHu Rujnici: Hasan Hodžić 10 kg. kukuruza, Mustafa Hodžić 10 kg. kukuruza, Husein Selimović 5 kg. kukuruza, Ibro Pašić 20 kg. kukuruza, Avdo Bačić 12 kg. kukuruza; Mehmed Bačić 5 kg. kukuruza, Meho Turković 6 kg. kukuruza, Ahmet Turković 10 kg. kukuruza, Mustafa Joldić 15 kg. kukuruza, Avdo Mehić 10 kg. kukuruza, Salih Imamović 10 kg. kukuruza, Meho Turković 6 kg. kukuruza, Ahmet Turković 10 kg. ku­ kuruza, Mustafa Avdić 15 kg. kukuruza, Alija Mujanović 10 kg. kuruza, Mehmed Frkatović u gotovu Din. 5.—; Meho Frkatović u gotovu Din. 5.—, Salih Hodžić u gotovu Din. 10.—, Huso Frkatović 10 kg. kukuruza, Ibro Omerović 5 kg. kukuruza, Mehmed Ahmetović 10 kg. kukuruza, Mustafa Mehanović 15 kg. kukuruza, Mustafa Ahmić 20 kg. kukuruza, Husein Ahmetović 15 kg. kukuruza, Hasan Hodžić 5 kg. kukuruza, Mustafa Husanović 30 kg. kukuruza, Ramo Hodžić 5 kg. kukuruza, Fatima Hodžić 5 kg. kukuruza, Mehmed Frkatović 10 kg. kukuruza, Hehmed Hodžić 15 kg. kukuruza i u gotovu Din. 20.—, Omer Hodžić Avdin 13 kg. kukuruza, Mustafa Hodžić 10 kg. ku­ kuruza, Mustafa Hodžić M. 5 kg. kukuruza, Suljo Hodžić Suljin 5 kg. kukuniza, Ahmo Ahmić 5 kg. kukuruza, Omer Kalabić Briše 15 kg. kukuruza, Rašid Susić 9.50 kg. kukuruza, Osman ГАЈРЕТОВ ТАМБУРАШКИ ЗБОР У ПРИЈЕП0ЉУ G. g. Ibrahim Ćejvan i Mehmedalija Lokmić sakupile pred džamijom Kursumlijom na Bajram Din. 275.—; Ibrahim Krzić i Mehmedalija Smajić pred čaršijskom džamijom Din. 205.—; student prava Husein Lokmić pred Fazlipašom dža­ mijom Din. 60.—; Imam Arif eff. Parić iz sela Vikovića pred džamijom Din. 50.—; Imam Halid eff. Zilkić iz sela Gostovića pred džamijom Din. 51.—; Salih eff. Imamović iz sela Perovića pred džamijom Din. 213.—; Salih eff. Imamović sakupio u selu Rujnici pred džamijom Din. 58.—; Hasan eff. Ibrić sakupio u selu Oinovići pred džamijom Din. 51.—; Hašim eff. Aliefendić sakupio u selu Seoni pred džamijom Din. 34.—; Sadik eff. Durmić sakupio u selu Potočanima pred džamijom Din. 28.—. Prihod od Ramazanske tombole Din. 829.—; članarina za mjesec januar Din. 184.—; članarina za mjesec februar Din. 139.—; članarina za mjesec mart Din. 306.—; za skup­ ljeni i prodani kukuruz Din. 318.75. Kukuruz za Gajret i Muslimansko sirotište pokupile g. g. Mehmedalija Smajlagić, vakufski mutevelija i Mehmedalija Lokmić, društveni sekretar, a darovale slijedeća gospoda: u Hodžić u gotovu Din. 15.—, Haso Kalabić u gotovu Din. 10.—, Emin Heldovac 10 kg. kukuruza, Suljo Kalabić 10 kg. kuku­ ruza, Omer Kalabić Emina 10 kg. kukuruza, Emin Kalabić 10 kg. kukuruza, Hasan Kalabić 6 kg. kukuruza, Malo Delić 5 kg. kukuruza, Hasan Joldić u gotovom Din. 5.—, Mustafa Joldić u gotovom Din. 6.—. U ćinoviću dadole: Emin Karahasanović 8 kg. kuku­ ruza, Ađul Karahasanović 8 kg. kukuruza, Mustafa i Meho Karahasanović 8 kg. kukuruza, Abid Omerčić 12 kg. kuku­ ruza i 5 kg. graha, Halil H. Hadžiefendić 10 kg. kukuruza, Meho Omerić 2 kg. kukuruza, Husein Omerić 5 kg. kukuruza, Ibrahim H. Efendić 10 kg. kukuruza, Hasan Ibrić 5 kg. ku­ kuruza, Omer Ibrić 5 kg. kukuruza, Emin Halilović 10 kg. kukuruza, Salih Halilović 5 kg. kukuruza, Hasan Halilović 10 kg. kukuruza, Ibro Halilović 10 kg. kukuruza, Ibro Ibrić 10 kg. kukuruza, Haso Dubfavac 10 kg. kukuruza, Ibro Dubravac 10 kg. kukuruza, Adem Dubravac 10 kg. kukuruza, Meho Bešić u gotovu Din. 10.—, Mujo žižak u gotovu Din. 10.—, Dervo Hajdar 15 kg. kukuruza, Meho Hajdar 10 kg. kukuruza, 195 �I Avdo llajdar 10 kg. kukuruza, Mujo Musić 8 kg. kukuruza, Hueo Mahovac 10 kg. kukuruza, Mustafa Mušić 10 kg. kuku­ ruza, Ibro Avdušinović 10 kg. kukuruza, Osman Avdušinović 10 kg. kukuruza, Ibrahim Zlatić 10 kg. kukuruza, Jaralić Alija 10 kg. kukuruza, Hasan Omerović 5 kg. kukuruza, Mujo Ko­ vačevi ć 5 kg. kukuruza, Hasan Mrkaljević 5 kg. kukuruza, Salih Musić 5 kg. kukuruza, Brišo Mrkaljević 5 kg. kukuruza, Salko Avdušinović 5 kg. kukuruza, Mustafa Bošnjaković 10 kg. kukuruza, Suljo Joldić u gotovu Din. 15.—, N. N. u gotovu Din. 11.—. Из Цазина: Госп. Хусејн Ћоралић, грунтовничар, сакупно je на блок Дин. 480— добровољног прилога за Гајрет. Из Тешња: Мјеснп одбор у Тешњу сакупио je прнликом Бајрам-памаза Дин. 651.— добровољног прилога за Гајрег У недељу 23. о. мј. били су сватови г. Хасана Лалића, трговца, који се je ожецио са гђицом Зухром Ганн еф. Ганибеговића, трговца из Добоја. Сватови су нада све били лијепи, са бајерактаром нанред, те многим фнјакерима и аутима, окићепн уз пуцаљ пушака чшшли су величанствен дојам. Код куће младожење, на предлог г. Рифатбега Феризбеговића, сакупљена je свота од Дин. 443.— (четири стотине четрдесет и три) за Гајрет. Сакупљачу као и дароватељима нека je најљепша хвала, a младенцима желимо сваку срећу! М. X. Из Осатице: (з. п. Сребреница) Општински биљежник r. Хасан Сиручић оакупио je за Tajpeir животних намирница још прошле јесен^р no селима општине и исху уновчио за Дин. 235.—. ć > i Из Котор Вароша: Мјесни одбор у Котор Вафошу сакупио je прцликом хатме у мектебу, затим na рамазански Бајрам пред џамнјом и ца cjnicai; Дин. 397. (видн, cnncai: на ругом мјесту). Г. Муха^ем Мехмедовић, из ВрапиНа, даровао je Дин. 20.—. с* Из Жепча: Мјеснп одбор у Жепчу дозначид je са осталим приходом за 'Рајрет и Дин. 75.—. Из Горажде: Г. Др. Томић дозначио je Гајрету Дин. 100 .— прилога, коју су всоту прпложили као свој прилог за забаву Гајрета у Сарајеву и то џ \ Мехмедалнја Фазлагић и Хамнд. Тановић, еваки no Дин. 50.—, будући нису могли присуствовати иоменутој забави. Дар r. Бгна Светислава Милосављевића Мјесном одбору у Козарцу. Бан Врбаске бановпне, r. Светнслав Милосављевић даровао je Мјесном одбору Тајрета у КоЗарцу књпгу »Мопографију Краљевине Југославије«. Овом приликом му се Мјесни одбор Гајрета најсрдачиије захваљује. Фирма Кашиковић одбору Гајрета у Мостару Мостарски Меспн одбор Гајрета лрсдузео je прошлог месеца акдију за помагање градске сиротиње. Међу осталим одбор се. je за помоћ обратио и некнм фирмама. за прераду дрвста. Од замољених предузећа прва се је.одазвала фирма »Браћа Кашиковић« из Хаџића пославши Месном одбору једаи вагон дрвених отпадака na поклон. Ha овако пријатељском одазиву Месни одбор oceha се дужним да се племенитом дароватељу најтоплије захвали! Прилози за забаву Гајрета у Мостару У отштампаном извештају са скорашње забаве Месног одбора случајном омашком изостављ ена су имена неких дароватеља. Уз молбу за извиљен.е овде доносимо радо имена тих Гајретових пријатеља. За луку среће дали су још прилоге: no јастук, гђице: Мунира Ризвић и 'Вулса Муслибеговић; капу; Хатиџа Поповац и .Сидика Омерагић; таблет: Ема Хумо и Фатима. Хаџиомеровић; кефњак: Ферданија Јахић; чевру: Нуфрета Арпа- 196 џић, Мевзета Колудер, бејна Вољевица и гђа Бајровић: Махраму: Ајна 'Викић; чарапе; гђа Ф. Драче и г. A. Драче; рубац: Зинета Буљко; колоњску воду Зехра Бакамовић и 6 шољица за кафу Ниша Мујић. Место прилога за луку срсће у ручном раду дароваше у новцу гђе: Нардели Дин. 30.—, Мнлаковић Диц. зо.—, Зеј_ na Мујић Дин. 40—, Фата Крпо Дин. 10.—, У. Поповић Дин-. 20.— и гђица Зафира Агић Дин. 20. . Обласни инспектор г. Слилиновић вративши се с пута дао je за месни одбор прилог од 80 дпнара. Свима дароватељима и пријатељима Гајрета у име његових чланова срдачна хлава! 0 д б о р. Добровољни прилози из села Гарика I. Сакупио на рамазански Бајрам утемељач Гајрета г. Муетафа Аганбеговпћ, a дароваше господа: Мустафа Аганбе-. говвић, трговац Дин. 10.—, Адем Аганбеговић Дин. 10.—; По Дин. 5.—: Ћамил Рахмановнћ, тежак; Але Прља, тежак; Касим Прља, тежак; Вејса Нушшховић, Селим Нушиновић, тежак; БећирХаџрирић, тежак; no Дин. 3.—; Ннза Нушиновић, Хусеин Нушиновић, тежак; no Дин. 2.—: Сејфо Arauбеуовић, тежак; Мухарем Агаибеговић, Када Агаибедговић, Суљо Прл.а, тежак; Салко Прља, тежак; Смајил Ђокић, тежак; Биљка Нушимовић, Сајима Нушимовић, Салих Нуши. мовић. — Свега Дин. 74.—. II. Дарови из мектеба Варошког, приликом хатме Сакупио: Селимага X. Селимовић, a дароваше следећа господа: Хафнз Хплми еф. Нумић, шер. судац Дин. 20 .—, no Дин. 10.—: Хафиз Хусеин Семиз, имам; Ахмет Смаилагић. трговац; Днн. 6.50: Селпм X. Селимовић, трговац; Дин. 6.—: Мухарем Диздар, обућар; no Дин. 5.—: Сеидија Салчиновић, кафеџија; Зулфо Ибричић, месар; Суљо Мемишевић, тежак; Хафиз Хусеии Табаковић, имам; Хусага Запмовић) трговац; Днн. з.—: Ибрахпм Мемпшевнћ, тс;как. — Свега Диц. 80.50. • слв • cara • c r ^ • сжа о caro c m • сжо • cjkd• ciro • сјго• § Закажите Г ајр етов \ | прољетни теферич! § •сжо •сжввеиго сжо« сжот сжошсјго* схгот Остале Гајретове вијести Оснивање нове читаонице »Просвјета-Гајрет« 6. априла о. г. одржана je у Калиновику скупштина за осниваље читаопице »Просвјета-Гајрет«. Скупштину отвара сазивач исте г. Е. Филиповић у 20 часова који предлажс за руковођен>е скупштине: за Претсједника порчуника г, Кузмановића; верификатори записника: нарденик М. Богуновић и Глигор Hnmih; за перовођу Р. Чекић. Претсједник г. Кузмановић заузпма мјесто, захваљује се на повјерењу и предлаже бираље одбора. Скупштина бира одбор како слиједи: За претсједиика г. Леко Тошовић; потпретсједник I. г. Ејуб Филиповић; потпредсједник II. г. HIheno Тепавчевић; бла гајник: г. Влајко Андрић; секретар г. Цвијетип Лукић; одборници: гг. Осман Јажић, Урош Цветић, Богдап Миливојевић; замјеници: Пета Чокорило, Сулејман Јажнћ, Велимир Милинковић, Милош Брајан, Селим Хајрић. Надзорни одбор: гг. Драго Милинковић, Дане Цветковић, Гојко 'Бурковић. Часни суд: гг. Ристо Кочовић, прото, и Никола Колуиџић. Пошго се 11. замјеник г. 0. Јажић ne може примити повјерене му части, то скупштииа на његово мјесто бира r. Ибрахима Ехлића, који се истог мјеста прима. Пошто je одбор изабран, скупштинари одбору уступају даљљи рад, који имају no својој увиђавности дапас паставити. Закључено у 22 часа истог дапа. �Осиивање Мјвсног одбора Гајрета у Згошћи 28 . марта о. г. одржана je ванредна скупштина повјеренигатва Гајрета, са слиједећим дневним редом: 1. Бирање Мјесног одбора друштва Гајрет у Згошћи. 2. Усвајање правила Гајретове читаонице у Згошћи. 3. Евентуалије. У 14 сати отвара скупштину Повјереник Гајрета Мулић Мустафа, те моли чланове да изаберу перовођу и двојицу овјеровитеља записника, што скупштина једногласно изабире за перовођу Хајрудина Пролића, a за овјеровитеље записника Ахмед еф. Дервића и Мустафу Чобу. Прије прелаза на дневни ред предсједатељ скупштине позива присутне чланове да се сјете Њ. В. Краља, те да му клпкну »Живио!« што сви скупштинари кличу »Живио!«. Забава пјевачиог Гвјретовог хора у Плевљу: Гјретов пјевачки хор у Плевљу приредио Je о рамаз. Бајраму концерат у корист Гајрета 50% и у корист наставника гимназије г. Чолаковића, који je подучавао поменути ход са 50 %. Од ове забаве и ако се није видила велика материјална корист Гајрета, била je велика морална корист, јер су je посјетили сви виши чиновници грађалског и војиог реда на челу са див. ђенералом г. Гргуром Крстићем п љеговим ађутантом пуковником г. Душаном Петковићем, пуковником г. Драгољубом Брајдилфелдом, потпуковником r. Јанчиком и начелником среза г. Радовановићем и госпођом му. и» многи угледни грађани. Од ове забаве добио je Гајрет Дин. 502,50. Упис даљних утемељача ГаЈрета: у Ц а з и н у : г. Амхет Адилагић, трговац, уплативпш одмах Дин. 500.— и Теуфик Ћоралић, уч. Т. разрсда гимназије; у Т у з л и : Лазар Бабић, трговац, уплатнвши одмах Дин. 500.—; ' у П о д в'и j e з у : (Пале) Абид Пашовић; Љ у б у ш к о м :- Мујага Дауповнћ, трговац; * у Т е ш њ у : Ф у а д Дервић, порезник, подмиришпи утемел>ачки износ у аграрним облигацијама. Нови утемељачи Г. Ибрахимага Хакало уписао се за члана утсмељача Гајрета. Исто тако, г. Хакало уцисао je за утемељаче својс ^двије-пћерке Бахрију и Нусрету. Овај племенити гест г. Ибрахимаге Хакала стппл»пмо другима као примјер. ПОЛАЗНИЦЕ ГАЈРЕТОВА АНАЛФАБЕТСКОГ ТЕЧАЈ, GA ИСПИТНОМ КОМИСИЈОМ У ТРЕБИЊУ С лијева на деено: 1. Едхем Бекић, секретар мј. одбора Гајрета; 2. Владимир Ковачевић, Ипк. надзорник, 3. гђа Ружица Глигоровић, наставница течаја; 4. Ђорђо Тупањанин, градски начелник; 5. Јусуф Мурсел, иретсједник мј. одбора Гајрета, и 6. Хусо Толић, члан мј. одбора Гајрета. Надаље предлаже да се упути предсједнику Главног одбора Гајрета Др. Авди Хасанбеговнћу телеграфски поздрав, што скупштина такођер једногласно прима. Предеједатељ чита и тумачн Правнла друштва Гајрет, a нарочито о мјесном одбору, na се након тога na предлог Ахмед еф. Дервића изабиру слиједећп у мјесни одбор: Мустафа Мулић, претсједник; Мехага Неимарлија, потпрстсједник; Хајрудин Пролић, секретар; Ахмед еф. Дервић, благајник, a одборници без функције: Хусеин Близнновић, Зулфо Пролић и Назиф 'Бокић. За замјеннке бирају се слиједећи: Осман Ћатић, Сулејманбег Чобо, Мехага Демир, Адем Кубат и Бсћир Алефендић. У надзорни одбор бирају се: Салих еф. Алајбеговић, Ганибеговић Ибрахим и Зулфо Халваџић. Усвајање правила читаониде: Претсједник чита правила за оснутак Гајретове читаонице, што их скупштина једногласно усваја. Евентуалије: Пошто се нико не јавља за ријеч, то претсједник закључује скупштину. »Дунав« Гајрету Први резултати уговора, склопљеног измсђу Главног одбора Гајрета и осигуравајућег друштва »Дунав« показују већ оада врло лијепе резултате, тако да смо за ових пар мјеседи трајаља уговора примили у готову од »Дунава« мзнос од 12.000 динара. Буду ли наши одбори и повјереници icao и сви остали пријатељи друштва Гајрет показали више интересовања и пажње, очекивати je да ће у догледно вријеме уз минималан хруд и никакав ризико, приход Гајрету с ове стране бити једно од највећих његових врела за извађање његових културних циљева. Како je познато, Гајрет je имао прошлих година сличан уговор са овдашљим двама осигуравајућим друштвнма, алн пажалост ти уговори нису уродили никаквим плодом. Мсђутим, наша веза с »Дунавом« преко љеговог вредног и агилног директора, великог добротвора Гајрета, г. Асимбега Дугалића, како се из предњег види, доноси Гајрету врло лијепе користи. Скрећемо пажњу,, и овом приликом, свима нашим радницима и пријатељима, да у случају потребе проводе разна осигурања посредством наших одбора и повјереннка, јер од тих послова, Гајрет има велику корист. Пред оснивањем домаћичне шноле у Сарајеву У посљедње доба и муслиманке у многим мјестима узимају све то јачег учешћа у раду за Гајрет и просвјећивању / esam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav”? �муслиманки. Нарочито жвиаХну. акцију раавио je женски мј. одбор Гајрета у Сарајеву. К ак оје нознато, овај je одбор прнликом прошлих бајрамскнх' празника обукао 105 сиромашие муслиманске дјеце, која нохађају оеновне школе. Његовом инпцијатипом одржала je гђица Вида Чубриловић. у прошлн понедељак, у XI. нлр. осн. школи, врло успјело нредавање о просвјећивању жене и о важности дјеловања домаћинских школа. Предавању je ирнсуствовало, поред женског одбора Гајрета. нреко стотнну муелиманки, које су гђицу Чубрнловпћ ноздравиле и заблагодариле joj na њсној бризи и труду којн улаже у рад око прогвјећивања муслпманеког женокиња. Ha позив гђице Чубрлловпћ унисао се већн број нриеутних муслиманки у номаћннску школу, која he уекоро отпочетн. Уписивање ее врши до 15. овог мјесеца код управе XI. нар. основне школе у Логавиној улици. За вријеме трајања школе све полазнице добнваће у школи бееплатан ручак. Скреће се пажња свима заннтересованнм да се до горљег рока јаве ради уписа управи XI. нар. оонопне школе. Школарнна ее не плаћа, a упнсати re могу жене и дјевојие од 16 до 30 годниа. може згодно послужити. Наш Пејгамбер. који je послат човјечанству до кијамета, знао je, да he доћп једном тако тешKO вријеме », жи.от, л« Р« М наЈкв « * , »oh.i »шјо™ , па нам je и оетавпо у аманет горљи хадпс. Али MH OKO n m орвтнн. » Н1Ш » требв » t e 1 К-пу да тражимо науку, ми имамо евој Гајрет пред кућппм пра■ких течајева и гом, који he нам путем школе и предавапл пружити толико наук< :олико нам je потребно за жнвот. Сјетите се само. да еу недавно л»уди бнјелих брада морали научити пнсати, na да буду примљепи за имаме матичаре. Сјетите се толикнх, поји бн радо ишли у жандарску и финанцијску службу, али nx ne нрнмају, јер немају ocnonне школе, na п оних којн хтједоше бити ек«-екуторп порескн (купчије) na их ен примише je рен знају писати. Нека се Г. Др. Рафаел Папо за културна друштва Од опште осигуравајућег друштва »Југоолавнјв« у Београду, примилц емо следеће саопштење: • Част нам je овнјем извијеститц Bm\ д^ нам je г. Др> Рафаел Папо. љекар нз Oipajeua уплптио премију ‘no својој нолнцн животног отгурањ а 6p.f i lot669 ,за вријеме од 1. фебруара 1930. до lUKil. год. V 'нршсу од Д ии. 1.093.40. које je закључко код нашега заћо.џТ) на гуму од Дип. 50.000.— у корист културно-пЈКЈевјегнпх друштава Ла Веоеволенције. Гајрети. Проевјете и Haiipuef;a теф цц д а »Лекароког друштва« за лекареке удовице ц^ПЈ^чад. нај једкаке дпјелс Вијести из Призрена (»Жива акцпја Мје< ног . Ha одборокој ејсднирп Mjeclor одбора' Г:1|Р ^ ђл; I Jllpijзрену од 14. марЈа р. г. нзнешен je у детадје даА.Тдањи рад одбора, no којем се uu^ hS да je одбор жмво -кррбуМ на Љ д Ј’ свима правцима. Ha првоХ мјесту за претнлатнике лиета јавили су сви одборшши редоУ u хо од почетка годОне 1930. ; Дсг еада je Одбор ушпдда 183 редовна нллна u редовно еакун.Ђао чланарнну ,а и надаље свакпм даном вриги ое упис нових чланова. Надаље еу нађене проеторнје за Гајретову читаоницу и набављен потребан намјештај за шту. Гг. Бећир еф. Јусуф u Рамнз Бејтулах сакупили су Дин. 792.— добровољног прилога за набавку намјештаја за читаоннцу, a г. Абдулах Азабагић Дин. 466.50. Вијести из Љубушког Посљедњих дана развио je Мјесни одбор у ЈБубушком живу агитацију за Гајрет у прпом реду са уписпваљем новнх чланова те je у томе постигнут врло лијеп успјех. тако да je уписано 95 нових чланоћа и то: 1. no претсједнику г. Алији Орману 10 чланова; 2 . no г. Салпху Хрљиченићу 36 чланова; 3. ио секретару r. Абдурахману Садиковићу 49 чланова, међу којнма и један утемеллч. Оеим тога еакурили су поред. 11 претплатника jom 7 нових, a позвани еу ондашњи пнтелек. туалци да одржс неколико Гајретових предпвања. ПРИРЕЂИВАЧКИ ОДБОР ГАЈРЕТОВЕ ЗАБАВЕ У ПРИЈЕПОЉУ 0 лева на десно седећн 1. ред: гђпца Сидика Хашимбеговић, Мемнуна Кајтаз, лредеедник иододбора Махмут Башовић, r-ђце Емина Хгнић и Џемила Ташевац; 2 ред с лева na десно: Абдулах Скадрак, Алија Алинчић, Сејфија Селимић, Латиф Пашановић и Ибрахим X. Авдић; 3. рсд с лева na десно: Абдулах Асимовић, Омер Дрнда, Абдулхалим Пашановић и Кгдрија Крештелица. сваки онај, којп je служио Иојску (•јети који je боље прошао у војсци. Onaj који je знао писати. или onaj непиемсии. Неппеменн еу свакако леђпма u цпјелпм тијелом пзднрали, гато je onaj пиемени са трп прста еједећи namicao. Затим свакп неписмени човјек мора сваку нсправу (мјеницу) да потврди прстом код суда и, да плати бил.еге, што ne би морао чинити да je писмен. Сва та зла долазе од иенисменоети. Стога je дужност Проглас Мјесног одбора Гајрета у Зворнииу сваког муслимаиа, да послуша горњи хадис Псјгамбсроп u. Драга браћо! •'да тражп пачина, како he што ћрпје паучпти пиоатп — што (Ултубул илме велев биоини) he најприје постнћи иутем Гајрета, који he нутем Мјесног Тако глпси хаднси шериф кога нам je оставио у аманет' одббј^! у З појшш^у иастојатИ. да се, in> могућности у сваком Иаш Пејгамбер (алејхиееслам) a зиачи: тражи na уку иа маnehevi селу одржи течај за неписМенс. кар и у Кини. Тиме Пејгамбер алејхиселлм није мпслио на Дужност je дакле сваког муелимана да номогне Гајрст Вјерску науку, нсго ua еваку науку, која човјеку у жипоту тиме, што he настојати да се: 198 �1_ Упнше што itehn број чланова Гајрета. који he пла* huTit мјесечно од 2 до 5 диц. према имовном стању. 2 . Да сакупља прилоге у новцу и храни u да их лрсдајс Мјесном одбору у Зворинку, или повјереницнма који ћемјеснн одбор Hi'ieHouaTii. . 3. Да се сваког петка, a нарочито уз бајрамс нростре сергија пред сваком џамнјом и, да се на псту куие милодари за Гајрет. 4. Ha гваком нилаву нлн довн нека се иађе којн ирнјатељ Гајрета, na нека сакупи штогод за Гајрет н преда Мјес)[«>М одбору у Зворнику. Ha тај ћемо иачпн noMohii сами гебн и уједно се одуЈкитк Пејгамберовом хадису: Утлубул илме вслев бпсини. Махсуз селам Мјесни одбор Гајрета у Зворнику. ХАТИЏА ХОЏИЂ, Р. СОФТИЋ 23. np. мј. нестала je између жнвих . .. Нлгиата тешком бољетнцом, којом je била назад неколико голина иритиенута н потражила помоћи својој тешкој болести, подвргнув- Правилнии Гајретових пјевзчких друштава У циљу његовања н развијања вокалне умјетноств међу члановима Гајрета Глашш одбор je израдно овпх дана гПравилтн; Гајретових пјевачкпх друштава«. Према оиом цравилнику Гајретова пјевачка друштва могу се оениватн к дјеловати у свима мјестима Краљенине у којпма постоје шн се опе|«|цнји ls. вр. мј. у Обласној болннцн у Новој ГраГпјрстовс органкзације'. Гајретова пјевачка друштва еубвсндДшци гдје je iiiecnt/^дан no нстој напустпла своју племецноннеаће Главнн одбор према буџетским могућностнма друhiiQ s АУшу у кругу овојнх иајблнжпх: мајке, 6pnhe. мужа, штва. Чланови пјевачкнх друштава .\iohn he бнти isirtio чца- енахе i r mvKhepi;i\ у 41. години живота. Неемиљена емрт новн-це 1’а'јрета. Пјевачкнм друпгтвом^прављ^ управни одбор- уграбпла ју je у доба, каљз je могла својим завндпим nperalioju се саетојн' од 6 нзвршујуНих чланова (fijeinpia) u 5 члалаштвом. умном епоеобноеЦ и ненадкриљивим ирпрођенпм нова помапНа (који ne iijeuitflr a плаћају чланарнну). У тактом да допрннесе надасве juioro културном п l•oцlljaлнoм управни одбор као н у надзорнк доЛвлОјош no једно лице ^добру^сестре муслпманке. којс делегнра мјссна Гајретона органнзација. Имовина пјр^ КоЈшке je симпатије н пажњу рахмеп;ин.а ужнвала у вачкнх друштава jeer нмовнна I'aј|>ета-'ftoja седцш! у актиин laucKiiM грађаискђм круговима. доказ je тому огромна друштвеној код Главног одбора. * која ју je пенратила на вјечни почннак у харем Пјевачка друштва дужна i:y дн еудјелују у cBiiW l'i ;аши>е »Текијеке џамије« камо je из болиице довежеиа 2.4. ретовим прмредбама бесЈш Л т a у мјестима пзван ngpauif-| i. мј. у 4 сата no нодне u уз onhv жалост муелимаиоког сТшшта хора уз накнаду ефекти^иих издатак&. Иатупаље jia.ailсахрап.ена, бавама других друштава ocTim 'Рајрбта везано je уч нретНаш" мјесни одбор друштва Гајрет. чији je утемељач ходно одобрење мјеене Гајрет()ве^“1П1ганизац||је1 Hpilpe;frfc| рахметкнња бнла још од оснутка Гајрета и ову нашу уетаепентуалних турнеја везане су. -уЗ предходно одобреље Глапнову дјелом н твором потмогала. ono je заступан no п.егоnor олбора Гајрета. t внЈГ члановима. којом je приликом секретар r. Сафвет КапеПравилннк je упућен (надлежној власгп на одобрење, TčiHoBiih. пошто je џеназа клањата. одржао елнједеће, aawooi.ojn he се након тога штампатн у листу »Гајрету«,. . . —но-елово: Поздравне депеше Гајрету и његовом претсједнику г. Др. Хасанбеговићу. Столац (Локве); Чланошг Гајрета са скпуштине у ЈГоквама. орез столачки. иоздрављају Вас п лретсједннка г. Др. Хаеанбеговића са жељом. да задржнте оада№и иравац . у раду којн je на понос свих пас. Жнвили! — Претсједннк: Заклан. Згошћа: Прплнком оснииаља Гајретова одбора н чнтаонпце у Згошћи поздравл.пмо Вас нашег претоједника националног борца и културног радника те Вам клнчемо: Живио' — Претсједннк; Мустафа Мулић. учитељ. Прозор: Сакуиљенн члановн са своје прве главне Гајретове скуиштине од|»жане данас иоздрављају Вас. као свога прегс>дника. ш казујућн Вам иашу искрену еарадњу за добар напредак мнлог нам Гајрета. желећи Вам да Вас драгн Bor много година поживн! — Главна Скуиштнна: цовјереi'.hk Шеремет. . § Јесше ли дозначилн дужну § § прешплашу за лнст „Гајреш“? § Тужни зборе! Стојммо пред смртним оетацима жене. која je ради свога узорног жиђотп домаћице олужила прнмјером свој евојој околпни. како треба схватити вслику задаћу обитсл>ског живота — етојимо пред смртним остацима родољубнве жене, која je много доирииоснла евима тековипама у еавременом препорођењу .муслнманског свијета и, као таковој видимо je међу првим утсмељачнма нашег Гајрета Beh при шеговом оснивању. Многа суза нашег еиротног, a царочито женеког (liiijejui обрнсана je руком ове племеннте жене ii наша еиротнња ryби у њој свога добротвора и заговоркпка у свима гвојим тегобним прилпкама u непогодама. Рахметкин.а потјсче из углсдне и oiihe поштоване rpaђанске обител.11 Оофтнћа. која je од памћења давала узорне чиновннке н чеетпте грађаие. a својом удајом за naiuer претсједника мјесног Гајретовог одбора r. Мустафа Зухдије -ХоUiiha, чијн je прсгалачки рад на освнјешћнван.у муслпмана н његовом културном придизан.у познат и прнзиат у евој нашој .околини н шнрем домошше, a који овпм губтиком неирежаљеног брачиог друпа и помагача у својим еинма згодама и незгодама трнн ненакнадиви г>битак. Према вишој снлп и одредби мн емо људи немоћнн да 'ишта мијењамо и промнјенимо. јер то нас свију исто чека •даЛае' нли еутјм. прије'Ллк касније. јер ту долази до napa- 389 �жаја Свсвишља одредба коднфпковапа Куран-азпмушанском истином: »Кјулу нефснн заикатул мевт!« (сваки е створ искуснти горчину смрти); за то нам преостаје једино то, да ражалошћеном мужу, нашем врлом и заслужном Мустафи као и свој родбини изразимо најдубље саучешће, и да им свима драги Бог подијели снаге да овај болни и ненакнадивн губитак узмогну преболити и прежалити; a рахметкин.и племенитој Хатиџи Хоџић рођеној Софтић даде рајско л,е и да joj сви прп овом задшем растанку клИкн насеље и д» ј ј ц вј еЧан спомен! МоРахмет племеннтоЈ ДУ Акик. И Главнн Одбор Гајрета, одужујући се усдомвад ом вриједне v . сеслре, у « « л , а ч ВДе Г а д е т , радо даје npowopa гдаовд »Гајрет« т= своЈ Р»Д«и,и и р а а д ,, _____Ti 0. Рпумет joj племенитој души! Čestitke Presvijettom Reis ul-ulemi g- Čauševiću povodom imenovanja $t' 1 '• (Nastavak). Ahmet Alagić, Ibrahim Nezorović, Ibrahim Vojniković, Ibrahim Jakupović Ahmet Hujić, Ešref Kljunić, Kljunić Juso Heder, Jakub Arapović, Asim Hromalić, Berbić sudija, Zametica stare.ina pošte, Muhamed Džemal Novkinić pošt. činovnik, Bećir Hromalić predsjednik vakufskog povjerenstva, Alibeg Čekić, Hadibeg Stambolija, Fehim Mujić ef. Buljković, Eli ef. H. Muratović, Bego Mujić, Ahmet ef. Bilajbegović, Mustafa Hromalić, Asim BišČević, Džaferbeg Beširović, Nazif zašić, Alaga Džafić, Ahmet ef. Velentić, Ramadan ef. Muaić, Derviš Ališić, Muhamed Hromalić, Derviš Cerić, Mujo Delalić, Džaferbeg Biščević, Mujaga Medić, Jakup Hromalić, Hrusto Lukić, Osman Rukić, Omer Zukić, Osman Cehaić, Hruste Aganović, Zulfo Aganović, Juso Talić. Brčko Uz iskrenu čestitku Bajrama najsrdačnije čestitam Vaše naimenovanje koje je na ponos nas muslimana. Iskreno Vas poštuje. Dr. Bukvica. Prizren U ime sviju d r i imama matičara sa zadovoljstvom če­ stitamo Vam novi položaj Ц Bajram mubarek olsun. & Maglaj Šaban Emin Šukri Abdul Mehmed Sulc jman Esad Bećir hzr. Ćemal, Nuredin Ahmed Latif Haki Sejfula Husein Muirteza. ° U i\ Doznavši ^za mudru odluku Kralevske Vlade o Vašem postavljanju na najviši vjerski položaj пабе Kraljevine molimo da blagoizvolite primiti naše čestitkei izraze našeg dubokog poštovanja. Predsjednik Musi. Kluba Mujezinović. Preševa Čestita veliki položaj šalje najljepše želje o prazniku Bajramu. Ejub Mustafović šerijatski sudija. Sanski Most čestitam Vam svetli praznik Bajram. Aleksić, sreski načelnik. Skoplje Srdačno čestita postavljenje za verskog vođu muslimana Kraljevine Jugoslavije. Sajit Idris. Čestitam imenovanje za Reis-ul-ulemu sviju muslimana drage nam Jugoslavije kao i nastupajući Bajram sa željom da Vas Bog poživi dugo godina na ponos sviju nas. Ulcinj НаШ Begović, gradonačelnik. Muslimani grada Ulcinja sakupljeni oko Gajreta hitaju da Vam čestitaju na zauzimanju zasluženog položaja s uvje­ renjem da ćete Vi izvući nas iz haosa u koji smo upali u to ime velimo da Vas Svemogući dugo godina poživi na sreću mile nam domovine i ponos islamske vjere. Derviš Đođić, imam Čafobeg Alibegović. Banjaluku Srdačno Vam čestitajući novi veliki položaj želim da Vas Svemogući u Vašem velikom početnom radu pomogne kako biste svoju dužnost na diku i ponos dini islama izveli uz bratski selam. M agla jlić. Foča Sanski Most Čestitamo na imenovanju vrhovnim vjerskim pogla­ vicom nas muslimana drage nam Kraljevine naše želeći Vam dug život i hairli i plodan rad u korist Kralja otadžbine i našeg naroda. Kadija Jakić, Ahmet šehić, Ali ef. Botonić, Muharem Ališić, Ahmet Pašagić, Muharem Muhić, Ahmet Sarić, 200 Sa Božijom zapovjedi sa Kraljevom dozvolom Vaše ime­ novanje vjerskim poglavicom svih muslimana Jugoslavije naj­ srdačnije čestitam živio uedno čestitam Bajrami šerif selam Hadži Hueeinbeg Zulfikarpašić. Banja Luka Srdačno čestita visoko imenovanje, ramazanski bajram ruke ljubi Vaš Kapiđić Alija- �g to la e P riš tin u Doznavši za odluku Kraljevske vlade o Vašem postav­ ljanju na najviši vjerski položaj naše Kraljevine sa odušev­ ljenjem čestitam Vam znajući za Vaše vjerske i svjetovne spo­ sobnosti. Molim da Vas Allah uzdrži mnogo godina u zdravlju i snazi kako biste mogli Vaše sposobnosti upotrijebiti na korist islamskog elementa na dobro Kralja i otadžbine. Čestitam Vam naimenovanje za Reis-ul-ulemu i želim da kao naš verski poglavica poslužite dobru Kraka otadžbine i muslimanske zajednice čestitajući Vam uz to mubarek Baj­ ram mnogo Vas pozdravlja. Hadži Džemail Guši. Bihać Molim Vas preuzvišeni gospodine da primite moju bajImam Džonlagić. ramsku čestitku i izraz najdubljeg poštovanja. ČajniČe Muftija. Vrlo radosna srca primasmo ugodnu vijest o Vašem vi­ sokom imenovanju u ime naše i cijelog muslimanskog naroda Bos. Krupa ovog sreza primite naše najsrdačnije čestitke sa ,opi om željom Kao tumač oduševljenja muslimana i ostalih građana (la Vas u napornom radu uzvišeni Allah pomogne i mnogo sreza Bos. krupskog rodnog Vam kraja hitam da Vas po­ godina pozivi. zdravim i čestitam na visokom imenovanju za vrhovnog vjer­ Ajanović šeriatski sudija, šabić mu- skog poglavicu muslimana u Kraljevini Jugoslaviji. Sreski načelnik: Terzić. deriz, Velić Hajraga gradonačelnik, Pašo Nedžib posjednik, Barić Derviš Tuzla Uz čestitku za Bajram srdačno čestitam imenovanje industrijalac, Hadžismajlović Ahmed trgovac, Ivković post. činovnik, Prašo Reisom neka je sretno. Selam Vilović. i Sarajlić učitelj, Heemda Džako Ali Hodžić Hamid Kauslija imami mati­ Trebinje čari, Redžović Mutevelija, Hadžismaj­ Sa najvećim veseljem srdačno Vam čestitam na Vašem lović Smajlaga, Hajro i Derviš šaba- imenovanju za reis-ul-ulemu svih muslimana Jugoslavije na nović, Velić Mujo, Raščić Hifzo, trgovi 'kojem položaju ^elimo Vas vidjeti dugi niz godina na veliku Braća ^Fočo stolari, Medović Oamilbeg korist i ponos svih muslimana. Prašo Tahir, Bećirbeg Pašić, težaci. Huso Šahović, trgovac. С/ i O Foča Banjaluka Vaše visoko naimenovanje koje ste zaslužili od srca če­ Molimo da primite na,',u najiskreniju čestitka prigodom stitam sa bajram mubarek olsun, mahsus selam Vašeg imenovanja Reisom, svih muslimana naše otadžbine te Mehmed Kurspahić, bilježnik. Vam želimo svaku sreću i hajir ujtašdfn budućem teškom/ ali;. Prnjavor i časnom radu za Kralja narod i otadžbinu. Živio. Imenovanje Vaše preuzvišenosti reis-ul-ulemom svih Mujezinović kadija, Maglajlić kadija, muslimana naše Kraljevine ispunjena je naša želja a priznata Džuirihur penzionirini kadija. je Vaša ispravnost velika sposobnost čista prošlost i učinjeni liizmet svom narodu i državi oduševljeni tom pažnjom Njegova Bos. Petrovac Vel. naprama Vama hitamo da Vam čestitamo i pozdravimo Neobično obradovani viješću o .Vašem visokom imeno­ Vas kao viteza islamske vjeroispovjesti i dajući Vam puno po­ vanju hitamo da Vam uz Bajrami šerif i ovom prilikom izra­ vjerenje stavljajući sve svoje sile na raspolaganje želeći Vam zimo naše najsrdačnije čestitke sa željom da Vas Svemogući u budućem radu sto obilnijih uspjeha klićemo idimuz seid Allah pozivi još kroz mnogo ljeta na diku i ponos naše vjerske umrinuz mezid mubarekj olsun veselam: Hafiz Salih Đozić šer. zajednice koju ste Vi uvijek dostojno pretstavljali i štitili. sudija, H. Mustaia Sofzić, hafiz Osman Čejvan, Jusanović ImaSelam. mović Ahmed, Bakalbašić Adem, Latifić Mehmed, Odobašić MuDurić šeriatski sudija, Rizvanbegović jaga, Bakalbešić Seiko, Softić Hamid, Odobašić Mustaia, Bajrasedija, Hujić podnačelnik, Arnautović mović Nazif, Đoćić Osman, hafiz Softić Kvakić, Mujo Curcin imam, Jakubović školski nadzornik, Salih hafiz, Halid Sarajlić Abdulah, Ahmić Latif i Hamza, HaŠehić imam, Muminagić upravnik po­ lilović Smajil, Baraković Husejin, Sviračević Omer šte, Hujić predsjednik. Rizabeg Alibegović. Skuplje Banja Luka Povodom novog imenovanja vrhovnim vjerskim poglavi­ Čestitamo zasluženo naimenovanje i mubarek Bajram. com cijele islamske zajednice Jugoslavije primite moju iskrenu Ismail Haki Džemal Osman. Čestitku bajrami šerif nuz mubarekj odlsun Plevlje Pašalić. Prosvetno kulturno društvo Pokret sa najvećom radošću primilo je vest o velikoj milosti Nj. V. Kralja Aleksandra I. Domanovići U ime svoje i đemata sela Velike Rečice srdačno česti­ koji Vas je svojim uikazom blagoizvolio dovesti na položaj vr­ hovnog šefa islamske zajednice u našoj velikoj Kraljevini te tam Vam bajram kao i imenovanje reisom jugoslavenskih mu­ Vam čestita visoki položaj koji jedino Vama kao čoveku na­ slimana sa iskrenom željom da Vas Bog pozivi još mnogo go­ prednih ideja i pripada društvo Pokret kao prestavniištvo dina na slavu dini islama na diku i ponos cijelog ehli islama Vaših ideja ovdašnje muslimanske omladine jednovremeno sa a naročito na bosansko-heecegovačke muslimane. Hafiz Muhamed Krpo, imam i mualim. najvećom pokomošću čestita i svetle praznike ramazanskog Bajrama sa željom da Vas Svevišnji Allah dugo godina podrži na tom visokom položaju. Sekretar Tarhibegović Teufik, Predsjednik Mekić Ibrahim. Foča Vaše visoko naimenovanje koje ste zaslužili, od srca čestitam sa bajram mubaek olsun. Mahsus selam Gradonačelnik: Hatibović. 201 �Nevcsinje Sa veseljem i iskrenom zahvalnošću pozdravijamo Vaše opravdano imenovanje poglavicom svih muslimana želeći Vam najljepši uspjeh na Vašem kulturnom i prosvjetnom radu do­ stojni visokom odlikovanju našeg uzvišenog vladara kralja. Z ivili! Inž. Salih Omanović, Muhamed Balić, Mesud Sadiković, H. Zahid Mušenović, Jusufaga Hajrović, Nurija Dugalio, Hajdar Tanović, Hajdar čelebić, Salih ef. Hodžić, Halid Hanđar, Alibeg Ljubović, Salih Hamdo, R. Muslibegović. Stolac Doznavši za mudru odluku kraljevske vlade o Vašem po­ stavljanju na najviši vjerski položaj naše kraljevine sa naj­ većim oduševljenjem podnosim moju čestitku i znajući za Vaše velike vjerske sposobnosti molim da Vas Svevišnji Allah uzdrži mnogo godina u zdravlju i snazi kako bi ste mogli i u buduće Vaše velike sposobnosti upotrebiti na korist islamskog ele­ menta, na dobro kralja i otadžbine. Načelnik Šehić Hasan. Stolac Vaše naimenovanje za vjerskog poglavicu muslimana ci­ jele naše kraljevine pozdravljamo sa velikim oduševljenjem kli-, Čući Vam bajram mubarek olsun. Muslimani društva »Dobrotvor« Predsjednik Brkić Kotor-Varoš Obradovani novinskom viješću da ste ponovno postavljeni za našeg vhovnog vjerskog poglavicu hitamo da Vam čestitamo sa željom da Vas Svemogući mnogo godina pozivi na ponos i diku sviju nas. — Selain Selim H. Selimović, haf. Semis ZaiC mović Kasim Mujezinović, Mehmed OauŠ, Muharem Dizdar, Muharem Alibegović, Ahmed Smailagić, Ahmed Imamović, Edhem Alibegović, Ibrahim H. Selimović, Mujaga Dizdar, haf. Tabaković, Ahmed Pličanić, Mumić ки;diju, hadžija Karaselimović. Gacko Mubarekj bajram i uzvišenu čast čestitam Mahmut Bos. Krupa Od srca čestitamo Vam uspostavu želeći uspješan napre­ dak. Karanović. Bojnica Časno imenovanje, Bajram šerif čestita Ibrahim Borić. Bos. Gradiška Vašim imenovanjem za reis-ul-ulemu islamske vjerske zajednice ispunjavaju se želje svih muslimana u Kraljevini Ju­ goslaviji ćija je sada jedina želja da Vas svemogući poživi još mnogo godina kako bi potpuno okrunio svoj spasonosni rad na dobro i sreću svih muslimana u ovim zemljama kao pred­ stavnik svih muslimana. U ovome srezu ovlašćen da protumaćim njihove opće želje čestitajući Vam imenovanje kao i bajramske mubarekj dane čok-jaša! Predsjednik vakuf, povjerenstva: Čadorđić. Bos. Gradiška U Vašem imenovanju reis-ul-ulemom islamske zajednice gledaju svi svjesni muslimani zalog za blagotvorno krunisaiije 202 Vašeg napornog rada na kulturnom 1 socijalnom podizanju svih muslimana u Kraljevini Jugoslaviji, želeći da Vas Svemogući poživi još mnogo godina do potpune pobjede i trjumla, Čestitajući imenovanje bajram mubarekj olsun binler jaša ispred 200 Gajretovih flanova. Predsjednik Mustafa Z. Hodžić. Sarajevo Bajram šerif mubarekj olsun kliče Mustafa Đafić. Kupres Prilikom Vašeg imenovanja za reis-ul-ulemu svih musli­ mana Kraljevine Jugoslavije mi Vam srdačno čestitamo i že­ limo hajirli rad za nas sviju mulimane. Mahsus selam Muslimani iz Kupresa. Kulen Vakuf Povodom Vašeg velikog unapređenja te povjerene Vam te visoke časti nalazim se sretnim da Vam od srca javim moje čestitke sa željom od velikog Allaha za najbolji uspjeh u Va­ šem radu te da Vas bude pratilo zdravlje i dug život na ponos i djku sviju nas, uz mahsus selam Vaš Muhili Sadik H. Ibrahim beg Kulenović, beg Efendić gradonačelnik. ijstrožac Ostvarenjem srdačne želje muslimana kako mješćana tako i okolice sela prigodom imenovanja Vaše ličnosti za reisul-ulemu svih muslimana u našoj Kaljevini, slobodan sam is­ pred muslimana mješćana i okolice podastrijeti svoju srdačnu čestitku, želeći Vam od Svemogućeg dar zadovoljstva na poojerenom -Vam položaju. г Zaul Zuhirović, Hasan ^manj. Stari Majdan Ponosni da je Krajina davala i daje uvijek ljude veli­ kane od ponosa i značaja, pa kao Krajišnici čestitamo iz dubine srca Vaše naimenovanje reisom svih muslimana naše prostrane države. Ispred građana Starog Majdana Mujić, Avdagić, Sarić, Kuruzović, Pašagić, Muhić emfi. Odžak Vašim ponovnim imenovanjem za Reis-uI-Ulemu musli­ mani Odžaka veseli i potpuno pouzdani u dobro sređivanje islamske zajednice čestitamo želeći Vam sretan bajram. Đematbaša: hafiz Hodžić. Vcl. Kladuša Po ovlaštenju cijelog đemata Vrnograća čestitajući bajrem od srca pozdravljamo Vaše imenovanje svojim vjerskim poglavicom cijele Kraljevine. Sulejman Topić imam, šerif Bećirević gimnazista. Trtbinje Srećni da je ispunjena želja muslimana Vašim imeno­ vanjem Reis-Ul-Ulemom Jugoslavije, čestitamo Vam sa željom da mnogo idućih bajramskih praznika provedete zdravi i za­ dovoljni na dobro savremenog napretka muslimanske zajednice. Mahmut Salahović, Ilijasbeg Resulbegović, Alibeg Besagić, Jusuf Mursel, Mustafa Čustović, Ahmed Jalovčić, Hasan Robović, Huso Tolić, Hifzo Galijatović, Ilijas Karamehmedović. I Шаљите редовно Г л ав н о м ј g одбору убрану чланарину11 �L jubuški Silno oduševljeni viješću o Vašem imenovanju najsrda­ čnije Vam Čestitam to visoko potpuno dostojno odlikovanje že­ leći da Vam Svemogući bude u pomoći pri vršenju uzvišenog poziva. Kasim Sadiković, šer. sudi ja. Vaše imenovanje za poglavicu vjerskog cijele Jugosla­ vije vrlo паз je obradovalo j duboku hamost spram našem mi­ lostivom Kralju i njihovim pomagačima u našim srcima osta­ vilo, jer ste Vi jedini koji ste odgovarajući svome zvanju. Baj­ ram mubarekj olsum. Selam Mehmedalibeg Kapetanović, Zijabeg i Nuruddinbeg. Fojniea Ovdašnji muslimani radosni Vašim imenovanjem česti­ taju Vam isto kao i bajrami šerif. Muslimanska čitaonica Predsjednik Juzbašić Ferid. Ljubuški Uzhićen vije ću u Vašem imenovanju najsrdačnije Vam čestitam to visoko odlikovanje moleći Svemogućeg da uvijek bude na pomoći pri vršenju uzvišenog zvanja. Abdulah Sadiković, imam., Bihać Pristupam u najvećem Veselju i iftilaran. duplu moju čestitku da Vam izručim ez selom. Muratbeg Kulenović. Ključ Gostivar Mi građani muslimani varoši Goetivara Vašim zaslužnim imenovanjem za reis-ul-ulemu Kraljevine Jugoslavije prijatno dirnuti iskreno Vam čestitamo sa mnogo želja za ostvarenjem Vaših namjera za islamsku vjersku zajednicu, Kralja i otadž­ binu. Hafiz Zekjir Abedin, vršioc dužnosti šeriatskog sud ije, Kadri Sali, advokat, Muhamed Mujić, direktor banke, Bećir Pašić činovnik šer. suda, Ali hadži Uzeir, Sonof Abdul Monić kmet, Rašid-beg Gazim kmet, Ibrahim Ali rentir, Esad Hasan posjednik, Muharem Junus rentir, Hamza Baki trgovac, Abdui Hakim Hikmet bivš. vjerouč., Muhsin Teufik bivš. vjerouč., Hilini H. Haliin muderis. Banja-Luka Najsrdačnije odano čestitamo imenovanje. Muftija Izet i Hamid imam Ferhadije. Osijek Srdačno čestitam Vaše imenovanje za vjerskog poglavicu niuslimana Kraljevine Jugoslavije. Šerif Špica, vojni sveštenik. Gostivar Iskreno čestitamo Vaše naimenovanje da bude na sreću svih muslimana i države, da Vas Bog dugo poživi. Halil Semsi trgovac, Muharem Mujić direktor banke. Prigodom bajrama tebrik Vajn čmim i ujedno. Vam če­ stitam Vaše naimenovanje reis-ul-tflemom kao vrhovnim skim poglavicom svih muslimana Kraljevine Jugoslavije, se je ispunila naša želja te smo time potpuno veseli. Bojic Smaj: , predsjednik vaku Sanski Most Čestitamo Vam novo imenovanje, želeći Vam srei napredak. Hromarii' Bijeljina Najsrdačnije čestitamo bajramske praznike i\ naimenova­ nje za vjerskog poglavicu muslimana Kraljevine Jugoslavije i neizmjerno smo blagodarni našem Veličanstvu Kralju što je Vašim izborom za vjerskog poglavicu pogodio želje muslimana ovih kajeva, želeći da Vas Allah svojom moći na tome odgovornom položaju pomogne na dobrobit svih muslimana ш»е Kraljevine. M. selam Izetbeg Salihbegović', Sulejjnanbeg Pašić, Jusuf H. Grabčanović, Mehmedbeg Muratbegović, Muratbeg Pašić, Jusuf aga H. ,Salihović, Muhamedbeg Preljubović i Muharembeg Salihović. Plevlje Doznavši iz novina o mudroj odluci sa najvišeg mjesta o Vašem postavljanju na najveći naš vjerski položaj radujem se i iskreno Vam čestitam jer sam ubijeđen u vašu sposobnost molim Svevišnjeg Allaha da Vas dugo godina poživi na dobro naroda, Kralja i otadžbine. Mujaga Hadžić Atlagić. Banja-Luka Sretno na korist jugoslavenskih muslimana širom pro­ strane Jugoslavije. h. Smajil Smajić imam, • Hamdija Softić imam. našoj neizmjernoj radosti zbog Va:*eg postavljanja za is-ul-ulemu mile nam otadžbine primite presvijetli g. slitke i osobito poštovanje. Gavranović Abdulah šer. sud ija Sarić Camil načelnik. ■].'##/ л Vašim [imenovanjem za prvog reis-ul-ulemu Jugoslavije n olimo Vas da izvolite primiti naše čestitke i iz­ raze našeg dubokog poštovanja prema Vama idemo sa naj­ ljepšim nadama u budućnost jer je provođenje zakona o našoj vjer. muslim. zajednici Vama povjereno. Uprava imamskog pogrebnog društva »Rahmet« Dubrovnik 2. Tuzla Članovi imamskog i vjeroučiteljskog udruženja u Tuzli pozdravljaju Vaše imenovanje vjerskim poglavicom svih mu­ slimana Kraljevine Jugoslavije uvjereni u Vaš dosadanji rad kojim ste na svim linijama radili u korist islam, vjerske za­ jednice i pouzdavajući se u Vašu spremnost da ćete kod do­ nošenja ustava o islam. vjer. zajednici učiniti sve što je naj­ korisnije za vjersko prosvjetni napredak nas muslimana u državi. Adem Kurbegović, Kasim Omerović, Emin Gosičkić, Mehmed Imamović, Hasib Devezić, Zejneb Mujkić, Đemal Fazlić, Emin Avdić, Muhamed Đabić, Osman Đabić, Alija Suljić, Ibrahim Imamović,, hf. Osman Saračić, Ahmeđ Cokić, Mehmed Mujkanović, Ibrahim Kadrić, Omer Imamović, haf. Ibrahim Karić, haf. Salih Kamberović, Oblasno Muslim. .i vjer. učitelj, društvo u Tuzli. 203 �kozaru« Visoko i zasluženo odlikovanje imenovanjem za našeg najvećeg vjerskog poglavicu muslimani ove opštine puni ra­ dosti primili su tu vijest te Vam preuzvišeni gospodine kako ispred sebe tako i ispred svih muslimana ove općine šaljem svesrdne čestitke živjeli Načelnik općine Mujagić. B. Polje Najsrdačnije čestitam zasluženo Vam imenovanje Reisul-uleme te ovom prilikom i bajram trebrig činim. Avd. Međedović, bivši mualiin. Foča Sa velikom radošću primili smo vijest o Vašem za­ služnom imenovanju za vjeskog poglavicu svih muslimana Kraljevine Jugoslavije, te Vam najsrdačnije čestitamo u svoje ime i ispred đematlija sa dubokom željom da Vas Svemogući puno godina uzdrži na tom visokom položaju Aminl Halim Omerhodžić, Muftić haf. Hamid muderis, Sabrija Karović, Bjelan Mu­ hamed, Lojo Sulejman, Mustafa Mulaabdić, Salih Kečo, Abid Rogo, Pašo Kurtović, Mahmut šteta, Ferhat Muf­ tić, Omer Dreco, Salih Klapuh. Prijedor častila Vam bajramske praznike, a ujedno i imenovanje. ________ Sava ^tojanović, član ravnateljstva Destilacije drva. Visoko cij. H. 'Reis-eff.! Pun radosti i ^ćselja prigodom Tvog lenja za našeg vjerskog vođu koje iz srca p< stitam. Živio! Bajram mubarek olsun. Tvoj visoko Visoki ukaz srdačno čestitam i sretan bajram. Neka Vas Bog poživi mnogo godina na tom visokom položaju, na diku naših Krajišnika bez razlike vjere, a na veliku korist nače braće muslimana. Živio! Ilija L. Smiljanić, trgovac. Zavidović Želimo Vam mnogo sreće, kao i dug život u novom ime­ novanju, bajram mubarek olsun. R. Sulejmanpašić. Najsrdačnije Vam čestitam naimenovanje za najvišeg iunkcionera muslimana Kraljevine Jugoslavije, sa toplom željom, da Vas Svevišnji Allah poživi dug niz godina na diku t ponos islamskog jugoslavenskog milleta. Bajram mubarek olsun. Hamdija Putorović. Rogatica Srdačno obradovan da ste dobili zaslužno imenovanje, čestitam Vam sa željom da Vam Allah bude na pomoći, oajram mubarek olsun, mahsus selam. Ramović Jusuf, imam. kandidat. Rogatica Bajram mubarek olsun, puno godina da ih dočekate u zdravlju i veselju, a na diku i ponos sviju nas. Najsrdačnije čestitam novo imenovanje uz srdačan m. selam R. Čapljić. Sarajevo Čestita Vam visoki položaj i želi sretan bajram Marko Kraljević, sudija vrh. suda. Sije . . Muhame<l-beg Ibrahimpašić. IklJUliLL ! Bos. Krupa Radosna srca između ostalih, primite ! moju iskrenu čestitku prigodom Vašeg Visokog imenovanja. Vaš T i r i ć . Pošto sam na selu, to danas primih poštu i obradovali se kada pročitah u Politici br. 7837 od 27. II. 1930 Tvoje novo imenovanje reis-ul ulemom Kraljevine Jugoslavije. Od mene ti iskrena česUika ~a željom da Te Svemogući Alah poživi još dugo i dugo na diku i ponos muslimana, a također i za korist islamske zajednioe. Ujedno Ti bajram mubarek olsun. Rukoljub i mahsuz selam. Kasim, rodom iz B. Novog. Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будућност 204 �S V A K I M U S L IM A N TREBS DA K U P U JE SAMO GAJRETOV C IG A R P A P IR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „G ajret" © O O O O O G O O Q O O Q O O Đ 00O Q O O O Q O O O O O O O O O O 0O O O O O * В O Papirnica "Jff" Tvornica cigarpapira Hamdija S. D. ALKALAJ, Sarajevo Sarajevo, Strosmajerova — Telefon 619 fc f t može se naručiti i preko drušlva Gajret u Sarajevu 9 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala © © O 0O O O O O O O O G O O O G O O © narudžbe: ašuite u „GAIRETU” штдмпдрија: ИЗРАЋУЈЕ НАЈБОЛјЕСВ£ ШТАМПАРСКЕ ПОСЛОВЕ П КУЛАНТНЕЦИ|ЕНЕ С ЛАГАТ.И СТР0ЈЕ8М СГЕРвОТИГШјА РОТАЦИОНИ СТРОЈ gnkografija: IZRAĐUJE KLIŠEJE UJEDNOJ I VIŠEBOJA JEDINANAJUGUNAŠE KRALJEVINE knjigovežnica : ^ POVEZUJEKNJIGE 00 �Temeljna glavnica 4 0 ,0 0 0 .0 0 0 '- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju iiiiiiiiiiiiiiiii н Z A L A G A O N IC U općine grada Sarajeva koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago* cijenosti uz najpovoljnije kamate. lllllllllllllllllllllllinilllllllllllMllllllilllllllllililllllllllMlllllllllllillilillllllll iiiiiiiiiiiiiiiii ■ Bosanska Industrijalna i I Trgovačka Banka d. d, п Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 Potpuno uplaćena dionička glavr ica D in 20,000.000* — fl Rezervni fond D in Dr. Omer Bahtijarević! i dugogodišnji liječnik Drž. I Bolnice, operater i spe- 1 cijalista za operativne bo- | le sti, asistent chirurškog I odelenja Državne Bolnice idelenja Državr 7,500*000* Prima u l o š k e na štednju, vrši d, __ znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća Ordinira od 1-3 poslije podne Interurban te le fo n i broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split u Aleksandrovoj ulici br. 45 ] llllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllliilltlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllillllllllllllllllllllllB: Banka Gajret d. d„ Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilam o siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i humanitarne ustanove. Od čiste dobiti daje 6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a j r e t ”. Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške uka­ maćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba � https://kolekcije.nub.ba/files/original/fa664c3268cd49a8ea25d2813e9c48ee.pdf 31995f39a36fd01819d91b0118634277 PDF Text Text ЈШ Ш И ТЛ Л Ш Ш S A К У А ТУ Р И С И tKSNfiM IKft T№ 4 H 3 A H > t м у с л и м а н а tš> С А Д Р Ж А Ј: Уредништво; Уз Курбан.-бајрам Ш укрија Алагик: Алкохол и куран Џевад Сулејманпашић: »Фереџа и ; мнрна Босна КЊИЖЕВНИ ПРИЛОГ Мухаиед Коњичанин: Мејра Илијас Добарџик: G наших страна Хамза Хумо: Уз бербу ПОПУЛАРНА СТРАНА Инж. Салих Омановик: Ври, културе и цивилнзације Хајрудин Ћурик: 0 васпитању у соколству Хамдија Мулик: Xoby н иогу да радим •Hama отаџбина«: Кратак историски преглед наше Хајрудин Бујукалик: Трговад Кресо Омер М. Ибровик: Деде Вукове мудрости Севдалинке: Требевићу, Не чудим се Здравље: Очвршћивање детета Народно сточартво: 0 потреби избора приплодвих грла, Дивље парење, Само одабрано мушко грло сме се истерати на заједничку испашу Ветеринарске поуке: Запалење копхта 1. MAJA ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Рад на проширењу Гајретове организације: Гајретова скупштина у Котор-Варошу, Рад на :ирењу Гајретбве органнзадије у рогатич1взу, једна лијепа појава, Жива Гајретова акција у среву бос. градишкои, Вијести из Брчког, Оснивање Гајретова мјесног одбора у Благају к/Мостара, Скупштина мјесног одбора у Гор. Зелињж, Оснивање Гајретова мјесног одбора у Рожају. Остале Гајретове вијести: Гајретове приредбе, Добровољни прилози, Даљње уписивање добротвора и утемељача, Гајретови течајеви за неписмене, Правилннк Гајретовнх пјевачких друштава, Сакупљање курбанских кожица за Гајрет, Умјесто бајрамских честитки прилози Гајрету, Сергије, Проширење листа »Гајрет«, Оглашавање у листу »Гајрет«, Поздравне депеше претсједнику Гајрета, Илустрације и остале вијести. _ Како са оснивају државне школе за сеоска домакицв Честитке лресв. Реис-ул-улеми, поводом имемовања Поспедње Гајретове вијести. САРАЈЕВО 1930. У ређуЈе: Х а м з а Гајратова aa- бава у Старом Мајдану. Х ум о БРОЈ 9. �OSlašujfe u listu »GAJRET« »Gajret« je najrašireniji časopis među muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da zadovolji što širi krug svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firmi vrše preko »Gajretac, a tim ujedno vršili bi i svoju patriotsku i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali u listu »Gajret«. Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друштва sa културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je за нашу Отаџбину 100 динара на годину, a за све остале земље преко границе 200 динара. Ђацн добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Уреднив Хам ид КуккК Х а м з а Х ум о Власнвк друштво „Гајрет". — Главни в одговорнн уредник: Хамза Хумо. — З а штампарију „Босанска Пошта*1 » одговара Јосип Енгл. �TJf>JJ*SPT Уредништво Уз Нурбан-бајрам Ових предстојећих свечаних дана Курбан-.бајрама, нек Гајретова застава залепрша у сваком крају. Јер, курбанске жртве жртве су бамилости и љубави спрам својим ближњим, a Гајретово дјело дјело je општег нам, заједничког напретка. Дакле, најбољи курбан то je жртва за Гајрет. -Зато, са .сваккм тегбиром, нек вам помисао не мимоиђе Гајрет. Зато, свака посјета ваша пријатељима и својима нек не прећути нашу заједничку потребу, потребу помагања Гајрета, и ширења његове идеје. Предстојећи свечани дани .доцосе братску љубав међу нрс. Они и најокорелијим треба да гану срца, да вм гГробуде сућут и братско прегалаштво у својој заједници. Ми који имамо Гајрет међу нама, имамо и начина како то своје братско саосјећање да искажемо другима. Вјекрвима, дјелењем курбана f|if смо манифестовали нашу љубав спрам својих ближњих. Али, то^ дијељење курбана, колико je год лијепо и узвишено, оно je ограничено на најужи број наших најближих. A у нашој Краљевини, хиљаде муслимана чекају помоћи од своје браће. Како и на који начин да се помогне већини њих? Одговор je : само преко Гајрета, јер, Гајрет je посредник између свих нас у свакој корисној и племенитој акцији за народно добро. Жртвујете ли Гајрету један курбан, од тог курбана имаће користи сви муслимани наше Краљевине, као и ви који сте га жртвовали. ]ер тај je курбан жртвован на добро заједнице у коју и ви спадате. Зато предстојећих свечаних дана нека Гајретова застава залепрша у сваком крају као знак нашег препорода и свјетлијег гледања у боље дане. A она и може и мора да залепрша, јер Гајрет у сваком крају има својих пожртвовних радника, a има и нас велика већина који осјећамо за Гајрет и који ћемо га помоћи. У свим нашим срединама, попут ћелија, разасуте су јединице Гајретове организације које настоје, сваком приликом, да помажу Гајрет, a тим и оне међу којима живе. Te вредне ћелије, из дана у дан, постају многобројније; њихов терен, као и круг њихова дјеловања постаје све uiripu и видљивији. Зато, марљивим настојањем Гајретових радника, ускоро ће наш Гајрет да уђе у сваку муслиманску кућу, да je озари свешћу о потреби сарадње на општој нам заједници и тако да je препороди. Тек тада Гајретов цил> je на помолу. Зато, и овог Курбан-бајрама жртвујте и за Гајрет, за своје сопствево добро, жртвујте и дјелом и ријечима. У чврстом увјерењу да ће Гајретови радници широм наше Краљевине провести ове мубарек дане у раду и пропаганди Гајретове мисли, како њима, тако и свима муслиманима, од срца честитамо бајрамске благдане, с покликом: Б ајрам м убарек олсун! 205 �Sukrija Alagič Alkohol i kuratl Danas sam održao predavinje o alkoholu i nje­ govim štetnim posljedicama, a u njemu sam pro­ tumačio 218 ajet 2 sure (Sure-tul-Bekareti), pa to predavanje evo i objelodanjujem, da ga i šire vrste islamskog svijeta pročitaju i da se eventualno tim koriste. To predavanje glasi: »Pitaće te za vino i hazardne igre, reci: U njima je za ljude veliki grijeh i razne koristi, ali je grijeh veći od koristi«. Kad je Alejhisselam doselio u Medinu, stanov­ nici su Medine pili vino i igrali igru »mejsir«, pa su o tome pitali pejgambera, i onda je objavljen gore navedeni (218) ajet 2 sure, ali su Medinelije i dalje pili tvnd'eći, da im to ovim ajetom nije za­ branjeno. Međutim kad su počeli u pripitom stanju dolaziti na namaz, Bog je objavio 42 ajet 4 sure (Suretun-nisai), koji glasi: »Vjernici, nemojte se približavati molitvi (namazu) u pripitom stanju!« Ovaj je ajet pojačao zabrapu uživanja alkohola, a kasnije je objavljen i 'DO' ajet 5 sure (Suretul-Maideti), koji glasi: »Vjernici, samo su vino, hazardna igra, idoli i strelice.za /drebanje sramotna i užasna grdila od šejtanskog' posla, pa ih se klonite, ne biste li se spasli«. Iz ovih se ajeta vidi, da je zabrana uživanja lkohola došla postupno, jer je Svevišnji znao, da se je vinovu ono vrijeme među Arapima mnogo i bez ikakve ograde pilo, pa da ga je najedan­ put zabranio, bilo bi im teško, zato je i upotrebio ovu postupnost i blagost. Iz riječi »vino« treba razumjeti svako opojno (alkoholno) piće, jer su tako'shvatili i pejgamberovi drugovi, a i arapski najglasovitiji jezikoslovci tumače i razumijevaju tako ovu riječ. Tako ovu riječ tumači i većina islamskih naučenjaka i komentatora, a na­ pokon za to imamo potvrdu i u pejgamberovu hadisu, koji glasi: »Svako opojno piće jest vino, a svako je vino haram (zabranjeno)«. Drugi jedan hadis glasi: »Ako veća količina nekog pića može čovjeka opiti, to je i najmanja količina toga pića haram«. Isto je tako svako kockanje ili hazardna igra haram. Ovo je oboje veliki grijeh zbog ogromne štete, koju i vino i igra nanose ljudskoj zajednici. Alkohol djeluje štetno i na tjelesni i na duševni razvitak čovjeka, a uz to ga ubija i materijalno. Posljedice se alkohola vide i u međusobnim odno­ sima ljudi, u socijalnom životu, i stoga nema grijeha, koji ljudskoj zajednici nanosi toliko štete kao alko­ hol. Te su štete raznovrsne. U prvom redu navešćemo djelovanje alkohola na ljudsko zdravlje. 206 Alkohol štetno djeluje na cijeli organizam, jer zalazi u svaku stanicu, od kojih je satkano ljudsko tijelo. Alkoholičara možemo lako na prvi pogled prepoznati, jer mu alkohol izmijeni i samu vanj­ štinu, koja donekle dPbiva starački izgled. Jedan njemački liječnik tvrdi, da je tkivo tijela jednog alkoholičara od 40 godina jednako tkivu starca od 60 godina. Hranjive čestice od hrane, koju uzimamo i bez koje ljudski organizam ne može opstojati, prelaze u krv i služe kao normalna ishrana organizma. Među­ tim, alkohol prelazeći u krv ne hrani organizam, .nego svojim otrovnim svojstvom štetno djeluje na cirkulaciju (krvotok), zbog čega se poremeti ravno­ teža tijela. Funkcionisanje pojedinih organa omlitavi; a u nekim slučajevima i potpuno oslabi, jer tKorgani izgube svoj prirodni, normalni stav. Uživanje alkohola slabi osjetilo okusa. U usnoj i grlenoj šupljini javljaju se razna upaljenja i katari. Od alkohola nastaje u stomaku preobilno izlučivanje stomačnih sokova (hipersekrecija), a posljedica je toga zakržljanje (atrofija) stomačnih žlijezda, koje potpuno prestaju funkcionisati, i tako nastaju razne kronične bolesti stomaka. U crijevima zbog pomanj­ kanja stomačnih sokova javljaju se mali čirići, koji u još većoj mjeri ometaju normalnu probavu. Jetra se od alkohola utove i postanu masno degenerisana, što također umanjuje normalno funkcionisanje probavnih organa. Alkohol štetno djeluje i na srce, a posljedica toga je rđav opticaj krvi u ljudsokm organizmu. Kad srce bude zbog prekomjernog uživanja alko­ hola toliko oštećeno, da ne mogne vršiti svoje nor­ malne funkcije, može i naglo da stane, a tada na­ stupa srčana kap. To je jedan od glavnih razloga, što alkoholičari često umiru naprasnom smrću. Alko­ hol nadalje slabi elastičnost arterija (žila kucavica), koje postupno otvrdnu i postanu lomive. Posljedica toga je bolest arterioskleroza (okrečenje arterija), koja je vrlo opasna po život čovjeka. Napokon alkohol štetno djeluje i na organe disanja a naročito na pluća. Najmanja je posljedica promuklost glasa i kašljucanje. U oslabljenim i bo­ lesnim plućima najprije se razvije sušica (tuber­ kuloza), koja kosi mlade živote. Ima krajeva i ze­ malja, gdje sušica nemilice hara, pa je gotovo 50% smrtnih sulčajeva od nje, i kolikogod se haranje sušice raznim higijenskim mjerama nastoji svesti na najmanju mjeru, neće to poći za rukom, dok se uži­ vanje alkohola ne zabrani. Šta više, ima krajeva, u kojim ove opasne bolesti zbog povoljnih klimat- �'skih prilika nije uopće bilo, dok se narod u tom kraju nije odao alkoholu. Ovdje ćemo još navesti, da alkohol smanjuje i polnu potenciju kod čovjeka, a posljedica toga je nesuglasica među bračnim drugovima koja vrlo često dovodi do raskidanja braka i drugih nemilih pojava u porodici. Utvrđeno je također štetno djelovanje alkohola i na centralni moždani sistem. Posljedica je slab­ ljenje uma, koje vodi umnoj degeneraciji, a u kraj­ njem slučaju i ludilu. Ponajteža i najveća posljedica štetnog djelovanja akohola jest prenošenje svih gore spomenutih i du­ ševnih i tjelesnih mana na djecu i uopće na potom­ stvo alkoholičara. Loš uticaj alkohola pokazuje se u dosta velikoj mjeri već na samoj djeci alkoholi­ čara, koja su obično i umno i fizički kržljava. Bu­ dući da su ovakva djeca sklona na uživanje alko­ hola, to se loše posljedice u još većoj mjeri yid& na njihovoj djeci. Ovo postupno degenerisanje do^ vodi do izumrća pojedinih porodica. Stoga je imao potpuno' pravo jedan* njemački liječnik, kad je rekao: »Zatvorite ml polovinu bir­ tija, jamčim vam, da nećete trebati polovicu bolnica/ ludnica i tamnica«. Loše moralne posljedice alkohola jesu svađa i prepirka, kojoj su alkoholičari skloni, a koja dovodi do neprijateljstva i mržnje^među ljudima. Tako Sve­ višnji veli u 5. suri (SuretuLMaideti) u 90. ajetu: »Šejtan samo hoće da u vinu’ i igri baci među neprijateljstvo i mržnju«. Daljnja je posljedica, alkoholičar ne može čuvati nikakvu tajnu, od čega nastaju raznovrsne štete, a/ naročito kad se tajna tiče općh interesa. Stoga naš narod vđli: >što tri­ jezan misli, to pjan govori«. Napokon je poznato, da je alkohol povod premnogom grijehu i zločinu, zato se u pejgamberovu hadisu za alkohol i kaže, da je začetak svih sramnih i gadnih djela. Za bolju ilustraciju navešću nekoliko statističkih podataka o štetnom uticaju alkohola, koje sam po­ vadio iz knjige »Uzroci zločina« odi Dr. J. Šilovića. Tamo se veli, da je upravitelj kaznione u Mitrovici vlastitim istraživanjem utvrdio, da je od 2000 kažnjenika počinilo zločin u pijanstvu njih 1494, t. j. 56,31%. 0 djelovanju pića na čovjeka kaže liječnik za duševne bolesti Dr. Kraepelin ovo: Več neznatne količine alkohola, koje ni izda­ leka nijesu kadre da uzrokuju pripitost, umanjuju znatno duševnu djelatnost. To umanjenje duševne djelatnosti pokazuje se u oslabljenju pamćenja i u laganijem toku jednostavnih duševnih radnja. Osim toga poremećuje se i nizanje predodžaba jedne do druge, i slabe se i međusobni pojmovni odnosi poje- đinih riječi, iz toga jasno slijedi, da uživanje alkonoia siaoi poimanje vanjskih utisaka, što rada pogibeiju, da se tuđe riječi i djela krivo shvate. Tako počinje već kod malih količina alkohola smetanje redovnog funkcionisanja volje. lNi po jada, kad bi se razorno djelovanje alko­ hola ograničilo na samog alkoholičara, ali ubitačan uticaj alkohola ne zaustavlja se na njemu samom, već prelazi i na njegovu djecu i unučad i tamani je, dok mu uništi cijelo pokoljenje. Čujmo stručnjake, koji govore na osnovu opa­ žanja. u r. Legrain, ravnajući liječnik u zavodu za umobolne u Ville-Evrard u Francuskoj, kaže: Za sve stručnjake nepobitna je istina, da je piće ubitačno ne samo za onoga, koji ga pije nego i za njegovu porodicu. Piće je bolest, koja smeta redovnoj funkciji or­ ganizma, kvari nam tijelo i dušu. piće je bolest, koja ne uništava samo alkohobčara, nego je^pravo prokletstvo, koje se ne umanjuje nego raste od koljena do koljena, kako je to dokazao Morel, koji je postavio ovu ljestvicu. 1. koljeno: moralna pokvarenost i alkoholički ekscesT^v 2. koljeno: drevno pijanstvo, manija (jedan ko­ tač previše ili premalo), oslabljenje mozga. 3. koljeno: hipohondrija, melankolija, samokrv p w 4 koljeno: tupost, idiotizam, jalovost, propast . Legrain je istraživao četiri pokoljenja piću ljudi u 215 porodica, pa je došao do ovih rezultatžK 1. koljeno. Već se u prvom koljenu u 168 po­ rodica pokazuju makovi degeneracije, i to: u 63 slu­ čaja jednostavna zavmutost (đesekvilibraoija), u 88 slučajeva slaboumnost, u 45 razvratnost i pogibeljni nagoni. U 39 porodica našao je grčeve, u 52 padavicu, u 16 histeriju, a u 5 upalu mozgovnih opna. U 108 porodica od 215 — užasno veliki broj — nalazilo se luđaka. 2. koljeno. U drugom koljenu spalo je onih 215 porodica na 98, kod kojih je našao: u 54 porodice bilo je već teških degeneracija, naime ljudi tupih i idiota, u 23 porodice nalazilo se moralnih luđaka, koji ne osjećaju razlike između dobra i zla. U 42 porodice našao je grčeve, a u 40 padavicu. U 90 od 98 našao je pijanice, a u 23 umobolne. 3. koljeno. U trećem koljenu spalo je onih 215 porodica na 7 sa 17 djece. Sva ta djeca su zaostala, dvoje bilo je moralno ludo, četvoro je imalo grčeve, dvoje padavicu, dvoje histeriju, jedno upalu moz­ govnih opna, a troje skrofulozu. 4. koljeno. U četvrtom koljenu nestalo je onih 215 porodica. ж 207 �Iz ovog se vidi, da je narod, koji se opija, narod na rubu propasti. Stoga opravdano zaključuje Dr. Legrain, da bi se u Francuskoj moglo zatvoriti većina ludnica i tam­ nica, kad bi nestalo alkohola. Dr. Bezzola tvrdi, da svaka kaplja alkohola kod oca znači kaplju bedastoće kod sina. Svemu se ovom pridružuje i materijalna bijeda alkoholičara i njegove porodice, jer će on potrošiti i zadnju paru za piće ne obzirući se na ženu i djecu, koja kod kuće gladuju čekajući na muža odnosno oca, da im donese komad kruha. S čisto vjerskog gledišta alkohol je zabranjen, jer alkoholičar nije sposoban da vrši propise ibadeta (bogosluženja), a naročito ostavlja namaz (molitvu), iako je to stub ibadeta po nauci islama. Zato Sve­ višnji i veli u gore navedenom ajetu 5 sure: »I pri­ ječi vam zazivanje Boga i molitvu«. Hazardne igre su također kao i alkohol veliki grijeh, jer i od njih ljudska zajednica ima samo štete. Igra kao i. alkohol daje povoda neprijateljstvu i mržnji među ljudima i spieta im klanjati i Bogu se moliti, a osim toga igrom čovjek prisvaja tuđi imetak na nedozvoljen način i bez prave naknade, a ш\ Kuran odlučno zabranjuje. Igrom se nadalje -čovjek navikne na ljenčarenje i olaku zaradu, a to slabi duševne sposobnosti njegove, jer se ne zanima ko­ risnim radom, kojim po prirodi treba svaki čovjek da zaradi svoj svagdanji kruh. Ako li u nekom kraju ili zemlji igra uzme većeg maha, sigurna je to pro­ past za stanovnike, jer će zanemariti svoje redovne poslove, pa će poljoprivreda, obrt i trgovina početi naglo opadati, a o procvatu i napretku narodne pri- vrede ovisi i napredak same zemlje i naroda u njoj. Nijesu rijetki slučajevi, da igrači za vrlo kratko vri­ jeme proigraju sav imetak i dođu n a prosjački štap, a isto se tako često događa, da strastveni igrači pro­ nevjere tuđ imetak, koji im je bio povjeren, a po­ sljedica je toga, da pronevjeritelj dolazi u zatvor a porodica u bijedu i nevolju. Korist, o kojoj se u ovom ajetu govori, jest u tom, što su alkoholna pića važan artikal narodne p ri­ vrede i zarade za mnoge pojedince i što se alkohol u nekim slučajevima upotrebljuje kao lijek. Međutim, sva ova korist ne može se nikako isporediti s razno­ vrsnim i neizmjernim štetnim posljedicama alko­ hola i hazardnih igara po čovječanstvo, pa zato Sve­ višnji i veli u ovom ajetu, da su grijeh i šteta od njih mnogo veći nego li korist. Da je zbilja tako, vidi se 'najbolje po tom, što se danas u kulturnom svijetu pokret protiv uživanja alkohola sve više širi, pa je trebalo da prođe dakle 13 stoljeća od pojave islama, da čovječanstvo uvidi svu štetnost alkohola i da se svfm mogućim sredstvima digne protiv ovom poroku ljudskog društva. Danas ima već i država, koje za­ branjuju prodaju alkohola i prekršitelje ove zabrane kažnjavaju vrlo strogo. I pored svega ovog nađe se i danas mnogo ljudi, koji za se vele, da su sljedbenici islamske nauke, ali piju alkoholna pića i igraju razne igre, a neće kao sljedbenici Kurana da zrelo promisle pa da sami uvide svu štetnost, koju trpimo od pića i igre. Ali takvi treba da znaju, da nije dovoljno, da neko bude samo imenom sljedbenik islamske nauke, nego to treba da dokaže i djelom, pa da se kloni svega, što Kuran zabranjuje, a da radi onako, kako mu Kuran zapovijeda. Џевад Сулејманпашић „Фереџа u зар, u мирна Босна“ Одговор г. Захировићу на његов чланак у прошлом броју »Гајрета« Пошто ћу много заузети пажњу и стрпљивоог читаоца, то да зађем одмах усред ствари. Овај одговор није ни по теми ни no обради целина нити то може бити, јер такав није ни одговор г. Захировића нити може бити, јер сав ради о разним »контрадикцијама« у мом јавном деловању којих уопште нема. За боље разумевање молим да се још једанпут лрочита Захировићев чланак. Жалост г. Захировића што га нисам схватио сувишна je. Ja сам га право схватио. »Салтоморталоки скокови« у развоју мишљења и назора о свету, онакви какве ми приписује г. 3., у целом свом чланку, понизују, јер се тиме такав окакач прикаже у најмању руку духовно инфериоран. Развој и мијењаље мојих гледаља на поједине по- 208 јаве друштвенога живота не представља никакво >врдан»е« него — то je тачно — често иута ококове, али скокове увек напред, цогућне, досгиживе и умесне. Г. 3., захватајући чак у почетак мога партискоиолитичкога јавног рада и помешавши моје »скокове« у томе са >скоковима« у моме третирању нашег женског питања, починио je грубу некоректност. Прво стога, што je цео народ Краљевпне Југославије који je био сав подељен на разна партискополитичка о с в е д о ч е њ а , шесгог јануара пр. године направио један огроман, спасоносан и природан скок, и то тажо далеко да je данас немогуће хвалити и оправдавати припадност било којој од бивших партија. Зашто сам ja у првим данима no �Ослобођсљу био против политичког груписања муКочење уопшто, од стране г. Захировића, види слимана на верској бази, зашто сам годину дана се и из два његова мота (цитати из Курана?): »Бог после тога био за такво груписање, зашто сам после неће измијенити стања једног народа, док сам тај чстири године био нротав тога, зашто сам, иако je народ не изврши сам у себи корјените преинаке, покојни Сакиб Коркут био најжешћи противник док не осјети за то потребе« и >Не гријешите се о откривања муслиманки, ипак могао с њиме сара- законе божје у природи. -Узалуд ћете се трудити ђивати три године дана у паргиској политици, за- да их измијените, они остају стални, непромјеншто сам ja отступио од оног некадашњег безсадр- љиви.« Из тих цитата може многи лако да назрије жајног југословенског национализма, што се тичс »тевећул«, фатализам, a то je јако брсмзање. Затим нас муслимана, и акцептовао српско име: да бих о г. Захировић кочи још и овим речима: »Што су стотоме свему дао довољно разјашњење, било би по- љећа стварала, није могуће отстранити у једном требно цитирати у целости најмање двадесетак деценију и једном сталежу. Каогод што смо сви ово мојих чланака из »Правде«, »Југ. Листа« (један) и стање изграђивали и у њему учествовали као ви»Реформе«. Немогућност a и сувишност тога могао новници, треба да га сви свупа поправљамо no оној je предвидети г. 3., јер je и без тога њсгов одговор народној: »ако свако мете иопред овоје капије, пун »доказа« мојих контрадикција. Осим тога улпца ће бити чиста«, умјесто свађе о кривцу који једноставна мисао, за коју je ваљда и он способан, извирује из сваког нас напосе, нека свак изврши могла га je спречити од тога. Мора се, наиме, прин- своју дужнрс^.и стање he кренути на боље. Подипијелно допустити могућност да су моја »врда- лако, али сигурно«. Рада тих речи сам се ja и чуња« у партиској политици разјашњива просго тиме дио иахзлову чланка,- у' коме се пита: докле ћемо се да сам ja увек мислпо својом главом a не главсм -окањиватиЈ Дсдине речи које спадају донекле под вођа, да су моје мисли биле боље него њихиве и да тај наслов, јесу оне да свако помете испред својих се нисам никад и ничим везивао за те вође. Исто врата и да се не свађамо о кривцу. Али шта ћемо тако у другим питањима^мога јавнога ‘деловања, мести и о којем се то кривду свађамо? Можда би још мора се допустити могућност да je нЛступање нових ^ П Ш ^ ц о гл о спадати под тај наслов: Мало вгапе момената значило примарно >врдал.е« a моје да Џ испред тих речи говрри on о номуслиманским наубило само нужна послсдицд... Сва дотле 'док г. 3. чењацима који сваљују кривњу на Ислам ради itone уважи, при доказивању мојих >>шштрадикција<^ чеља и спречавања људског наггретка. Ну одбрана све те моменте и не испита евентуалну реалност од тих нападаја не зиачи ваљда оно >метење испред тих речених принципијелдих могућности, дакле све ‘евојих врата«, јер то говоре страпци, a г. 3. нигде дотле док не напише једну дебелу кљижурину р Raste да со, нгаад и између иас за њима поводи. мени, ja ћу се, при одбрани од тих постављених Из онога цитата који вади г. Захировић из кмгтрадикција, придржавати у главном просте тврд- моје брошуре не види се нипошто да сам ja био у ње да су сва моја јавна дела ишла увек. no једиој брошури против »скокова«. може да буде реч и иогомсрној етичкој и духовној линији. наравно само о оним скоковима који су предвидГ. 3. ми приговара да ja говорим у своме чланку љиви и чија могућност овиси само о нама. Из тога о природним законима и скоковима у природи и се цитата види баш противно. J a нисам за >нада »побијам« и оне ствари које он није писао и о си л н е реформе«, али сам за »в атзру л и ј едругоме a не само о апострофирању мене од стране в а њ е и п р о т е з а њ а ланца, да би се од њега г. 3. у његовом чланку »Докле ћемо се скањивати?«, могла направити батана«. Ако се такве методе у али му нисам нигде ништа подметнуо. Moj чланак погледу употребе човечије воље за реформирање није ни писан само као одговор на то апострофи- друштва не могу назвати и више него скоковима, рање. Од није писан само ни ради г. Хидајета Ку- с обзиром на нормалшг ток преображавања друлсновића, о коме je такође било речи. Главни разлог штва, онда ja заиста не знам које би друге могле. чланку сам ja овако означио: »Општа схватања и Да би и овде читаоцима било сасвим јасно што назирања гг. Куленовића и Захировића о нашем сам ja у члалку о скоковима у природи подразупрогресу иису, истина, нова и јамачно су још увек мевао под »скоком«, ja подупирем предлог г. 3. да духовна својина већег дела широклх народних сјго- се тај чла/нак поновно прочита, тим прс што ће се, јева као и приличног броја школоване интелиген- no његовом мшпљењу, наћи ту у обиљу још мојих циje. Т о и м д а ј е о н у в а ж н о с т к о ј а н а л а ж е котрадикција. Г. 3. je »нашао« и ову контрадикцију између и о л е м и к у«. Схватања те господе иду за кочењем или потпуним одбацивањсм оних рефорама за које моје брошуре и члалгка о продирању света у живот сам се ja највише залагао у јавности, a које, no муслиманке. Ja, наиме, у брошури очеКујем добре моме мишљењу, могу да врло много допринесу резултате од мијешања муслиманке са кућом, животом и друштвом иновјерке суграђанке, и то: осенашем опнггем прогресу. 209 �haj ирипадности народу и земљи, заједнпчког јада друкче иоставити, оптрилике овако: Ми уопштс и cpehe, нестајаље осамљености и дивљаштва a на- немамо шта да бирамо него бивамо сами »бирапи«, ступање уљуђености. Г. Захировић каже да сам ja и само се ради о томе да нас што мање »одаберу!« после 'десет година у оном члапку, замењујући 0 таквом малтретирању питања откриваља нашс само рсчи »друштво и живот« са речју »свет« a жене заиста je сувишно даље говорити na овом »осамљеносг и дишљаштво« са »мали светови отока меоту. Такође нема права г. 3. да из мога излагаља и оаза«, дакле задржавајући исти појам, грдио то друштво, називајући га светом у целипи гадпим о природним знаиостима и скоковима у природи и гњилим, светом џазбанда, филма, журнализма, подметне мени закључак о неком »тоталпом банревија женоких ногу и т. д. Т у м и г. З а х и р о - кротсгву науке«. Јасно je свакоме — ja и овде пов и ћ о ч и т о п о д м е ћ е . Нису то нипошто два дупирем његов предлог да се мој члапак поновпо израза за исти појам! Појам »света« у чланку je прочита — да се моје речи »у свету се не можс јасно дефинисан овако: »Под светом мислим свет ништа тачно и са сигурношћу предвидети« односе филма, џазбанда, журнализма, луксузних аутомо- само на онај свет, који обухвата социологија као била^ мороких скупалишта, рввија женских bora, свој предмет a нипошто на овај који je предмет једном речју, онај т а н к и слој човечанства који, егзактних наука. Изразе »тачно и са сигурношћу« неограничено владајући земаљском куглом и си- треба подвући, јер сам ja у истом чланку рекао да сајући помамно душе и телеса свих народа, постаје „у животу појединих група човечанства има и таквих све дебљи, дебљи«. A мало ниже сам рекао: »Тако догађаја, било лаганих било убрзаних, чија се неу томе свету, о д к о г с е и н а ш н а р о д у а и . —« опходност даде и предвиђати. И онда, у вези с тиме, Taj свет, тај танки слој човечанства, чијп начип a то' je заправо и био коначни циљ мога излагања, живота и нас осваја, ne може пикако бити идеп- рвкао сам да социолошки положај муслиманске тичан са оним светом наших суграђана друге вере групс у југославенском друштву тражи од ље вео којему сам горорио у броцтури. У колико je и лике ата предвиђене скокове, чије се припремањс тада поетајала гњилост гадост у танким слоје- ne сме im часа одлагати. To су они скокови на !којо вима и нашег југословеттског друпггва, посве je су највигае пажње обраћали реформисти. јасно да ja нисам могзо нити сам пледирао д а му/УТтбгледу његове слутње да je на мс упливислиманка од улаза 'у faj свет може очекивати оне сала Фајхингорова филизофија (Die Philosophie đes добре резултате. Међутим и југословеноко друпггво, Als Qb), могу му рећи да се вара. Tora писца позузето у целшга, данас се много разликује, no својој нам само no чувељу, али знам да му наук ne вреди, моралној квалитети, од ондашљег од пре десет го- јер се из самог наслова види да je то филозофска дина, те, дакле, да сам ja баш и мислио исте једи- поезија, те дакле не ваља нп као филозофија ни као нлце, онда и данаЈС, орет то не би била два имена поезија. Што се тиче г. Захировићевих цитата из за исти појам. Како je, даље, г. 3. могао идентифи- Бекла, о оним трима стварима о којима су овпсие ковати сштсао мојих речи »осамљеност и дивљаш- све промене које у току историје настају код једног тво« са >мали светови отока .ич оаза«, то сам Бог културног народа, имам да приметим да су Бекзна. лова социолошка знања за данашњипу посве нсНадовезујући на тај мој свет који пам долази довољна и неприк!ладна. Има ту још много стварн, и на моје истицање муслиманског ранијег брака, и то врло важпих и врло чеотих, које упливишу који je »no својој потпуној изолованости, no вери на ток историје културних народа. Например, жури традидији која je нагонила људе да за образ жоне налстика, филм, капитализам и т. д. слепо дају и узимају животе, био зграда од граГ. Захировић пита мене шта сам ja, ваљда пита«, г. Захировић кличе победоносно: »Чему то- попут оних Беклових најбољих и најистакнутијих лино заобилазних ријечи: ф е р е ђ а и з а р и појединаца од чијег знања (као једне од оне три м и р п а Б о с н а « . Ето тако je г. Захировић ко- ствари) овиси ток историје културних наррда, поначно изишао са правом фарбом. Не сме се мусли- дузео да раширим и учиним пристулачним свима макка уопште откривати! To његово отворепо исту- друштвеним слојевима своје »социолошко и рефорпање — он je, no мом мешљењу, после уредника маторско знаље о тим скоковским препорођајима«. тузлапског »Хикјмета« најжешћи противник рефор- Он донекле има право што пита. Не у томе што ме миста — чини пајпозитивнији резултат ове наше je, ваљда и нехотице, помешао са најбољим и најполемике. Г. Захировић себи поставља тај проблем истакнутијим — мене »неизграђеног, неискусног и овако: Има се бирати између џасбанда, голотиње (ово je најлепше): н е в и ч н о г а к р и т и ц и « — женског тијела и т. д, и феређе и зара. Наравио него у томе што му ja заиста морам одговорити да да смо да феређу и зар који ће нас од тога свега у главпом седим у Оарајеву. Чланака сам, додуше, очувати! Не, г. Захировићу, проблем се има сасвим написао више него што он каже (у »Правди« око 210 �70—80, које сам такођс крвљу писао, у »Реформи« око десетак и у »Гајрету« исто десетак), али признајем да су ти чланци, нарочито доцнији, на најшире слојеве имали слаба дејства. Истина je и то да мене ти најшири слојеви могу све мање да читају и разумеју, али je истина и то да то мени јако ласка. Само ми je жао да и код многе интелигенције, која иначе има опољне квалификације за то, не налазим још довољно разумевања. Предавања нисам одржао нити једнога, ради своје физичке мане у говору, али и кад би их могао држати не бих то радио, него опет само писао, јер ja, за се лично — na нека то узме свако ко хоће за максимум уображења — сматрам много важнијим да пишем за оне који живчано могу и требају да држе иредавања широким слојевима. Из свега овог може Tj Захировић закључити да се не замишљам »у положају турског Кјемала«. Спрећам, најзад, пажњу г. Захировићу, ако заиста буде писао у »Гајрету« о спајању религиозних веровања са законима природних знаности, да му на то нећу, јер не могу, одговарати у »Гајрету«. Знам да ћу ту морати отићи много 'даље него то конвенира »Гајрету«. Врло бих се радо упустио у ту полемику например у тузланском »Хикјмету«, где она, природно, и спада, Г. Захировић je сигурно један од уважеиијих сарадника тога часописа, те би ми можда могао испословати гостопримство које заисгга не бих ничим злоупотребљавао. Тим пре што je »Хикјмет« у једној нотици објавио да би дао простора за принципијелну и стварну полемику. A k o дође до те полемике биће ми ослонац за њу Кантова »Kritik der reinen Vertmrn!t» и »iReTigion imienhalib der Grenzen der rem en Vemimft«. To кЈажем зато да унапред олакшам посао г. Захиро« вићу. КЊ ИЖ ЕВНИ ПРИЛОГ Мухамед Коњичанин Мејра Сад ће; ено их! — говорим себи и сједим на пању крај ријеке. A 'дјевојке, ,веселе|~за,бре1це, зажарених и опаљених образа, са празним бремама под пазухом, слијећу с брежуљка на Отавњу. Тиквеним чанковима грабе воду и п^уне лучане брвмр. Задижу широке димије и босвм ногама газају no ријеци. Прскају се, шале, a њихов весели кикот далеко се разлијеже вечерњом тпшином. Moja мала Мејра, напунила своју брему и сједећи на њој, стидљива посматра своје веселе другарице. ^ — Гледајте. гледајте, што се ушутила! Hehe пред оним тамо, a цура узела прстен од другога! Богме ћемо те казати Хасану! — довикују joj другарице, a Гима муктарева сасу joj пун чанак воде на главу. Цуре се зацерекаше, весело запљеокаше рукама, a Мејра љутито стресе воду и обриса лице димијама. И ja се смијем. — Види je види, готов заплакати, a кад онога нема ,не може се од ње живјети! Најгора je међу нама! — виче подругљиво Зејна, a очима показује на ме. С бријега се очу куцаље у длане и нечији љути.т зов. За час ове утиша. Лако, као перца, подигоше дјевојке овоје пуне брсме на рамена и, шапућући, похиташе кућама. Мејра остаде посљедња. Брема joj тешка и не може да je подигне. Стид je, ваљда од мене, na се заплака. — Мојро, не плачи! Ja ћу ти понијетс брему. Т & ^|а«£еб е прегепјко — довикујем joj ja. ^ r— Ja не плачем за то. Ћима ме je полила ■ВбдвЛ, ma |си ми се и ти смијо. Они мене сви руже р Ш *а* стобом говорим, a Ајка прича како сам урела прстен од Хасана. — Шути, орце моје! Оне су се само шалиле. Не вјерујем ja њима ништа. Ja сам се смијао што се ти онако слатко љутиш — тетошим je ja, a она само плаче. Сумрак се спушта. Тих вечерњи вјетар шумори у кукурузима. Неко пјева у селу a вјетар му односи глас. — Хајдемо јање моје, ево мрак пада. Ja ћу ти до плота понијети брему, a онда ћеш моћи и сама. Сутра ћу ти дати оних црвсних папира од чоколада коje ти толико волиш. Да видиш, пуно сам ти их оставио! Моћи ћеш стотину пута наруменити својс лијене обрашчиће! — тепам joj ja, a она притајено слуша и корача уза ме. — Твоје ће лице бити најруменије на свакој свадби, a кад одем у град, купићу ти један лијепи ђердан са златним бобцима, дуљи и бољи него што je у Зејне! — A хоћеш ли ти мени дати ђердан посве, или само онако, да га носим као Зејна материн? — пита ме Мејра и ушмркује ко дијете. — Ja ћу теби дати посве, јер ти си тако добра! — A хоћеш ли ми онда и она чагета дати? — Хоћу, орце моје, хоћу, све ћу ти дати! — кажем ja и помиловах joj златну косу. 211 �Идемо на врело. — E, добро, баш ћемо видјети! — каже Мерја НТакама грабим воду, a Мејра, као јање, цИје и осмјехује се. ми из руку. Расхлађујсмо се, a послије сједамо д0 С бријега се очу зов. — Ух, убиће ме, ако ме виде с тобом! Сакри врела. Ja причам даље: се за плот! Moja мати каже да си ти чифут, a je л' »Прије сунца, помамни вранац закопаће чифтом де да ниси? — шапуће ми плашљиво и глсда ме прсд вратима нашим, a моја мајка пољубиће те у испитљиво овојим дјетињим очима. — Нисам, срце моје, — кажем ja и засмијасмо чело. Сва ће кућа засјати од осмјеха твога. Најбоља терзија у граду нашем, сашиће ти хаљину од свиле се овдје као дјеца. и кумаша и стамбулским извссти златом. Вјечла Сједимо уз плот. ЈТица нам се додирују. cpeha и бсрићет доћи ће с тобом у касабу нашу — Мејро, образи ти врели и миришу сијеном и н1гко више у њој заплакати неће!« — кажем ja a она се припија уза ме. Мјесец се осмјехива. Једпа задоцњсла птица Мејра ме само погледа и болно се осмјехну. залепрша крилима над нашим главама. У њеним очима, крупним сузама сасјаше све жеље — Мејро, ти дрхтиш, хладио ти je — кажем ja и осјећаји игго их ово простодушно дијете није знало и узимам je у наручај. рећи: — Не, није ми хладно. Бојим се да нас ко не »Драги, не љути сс! Не волим твој лијепи и види — шапће ми скоро нечујно. широки град. Не волим чардаке ваше с танким камеријама, ни калдрме бијеле вапшх сокака. — НаHa бријегу засјаше ватре. — Сутра ћемо у шуму и бићемо цпјели даж ше je село мало, али су нам поља широка и дуга. Понијећу и за тебе шпаг — кажс Мсјра и,'6дл^зи. Шуме су нам густе и лијепе, a хамбари наши пуии Сва сребрена од мјесечине^ корача стрником a бре- > у бјелице пшенице. Цвијеће нам no путу ниче, a ма joj клокоће> најљепши момци овирају нам уз двојнице. He драги, не могу прћи с тобом! Туђа бих била и касаби II. — Па ти не знапглта свезати. Гледај, како си твојој, a скупе хаљине од свиле и кумаша ne би дрва сложио! Ух, yxt p a како си шпаг провуко! — пристајале мени. Одаје твоје na ташсој кули, све даГсуј^од злата и скупих јакута, за мене би биле руга ми се, кори ^е-М ејра и веже : тамнице тврде«. бреме. Koca jo j златна пада на очи. — Мејро, ти^си тулсна. He овиђа ти се у граду — Мејро, коса ти смета. J a ћу ти , и ne би пошла са мном? кажем ja. ^ — He. J a нисам за града — nianhc Мсјра и Подне сједи у шуми и дише црвени. — Ja бих више волила кад би ти остао са — Уморна сам, хајде да сједеЈЈЕЈо^^ мном у нашем селу. Мајка моја дала би нам ону и таре зној с лица. кућу na бријегу и на два коња спремила би нам Сједимо под буквом и јодемо сира. кићепу сејсану. Пир и свадбу нашу проводили би — Мејро, слатка ти кукуруза као и ти! — Није слађа од тебеј — каже Мејра и смије од петка до петка, a најбоље пјеве пјевале би у нас. Трке би давали и коњоке и пјешачке, a сухозлатице се. Тишина. Кроз густи свод лишћа провирјује чевре на биљеге бих метала. Најљепша свадба била сунце ко велико божје око. Шума мирише. Мејра би у нас, a свијета би дошло из свих ссдам села. Ти би, међу свима, био најљепши и најјачи, a Мујсе наслања на ме, a ja joj причам: .»Hoh ћо бити мрачна, a ти ћеш ме чекати. С врап- кану, с Горе, с кољена би одбацио камена. Ja се смијем, a Мејра ме гледа. He зна зашто цем својим прикрашћу се селу и бацити се земљом се смијем. Подне одлази. Нечујно корача шумом, a на твој пенџерић. Ти ћеш доћи. Покрићу те свиленом чаткијом, na ко вјетар бјежаћемо кроз ноћ. дах му све слабији. Престрављена шума одахну, a Зором, кресаће наш вранац бијелом градском кал- у грању високо, залепрша кобац. — Мејро, ти плачеш. Жао ти je на мене? дрмом, a снене дјевојке чудом he нас гледати с кри— He, није ми жао. He знам ни сама зашто вих мушебака.« плачем — шапће Мејра и обара очи. Мејра шути. Плашљиво гледа својим крупСунце сједа. ним очима негдје далеко и неодређено. Тужна je. Весели опет, и шалећи се као дјеца, спуштамо Шутимо обоје. Негдје далеко куца жуна у стабло. — Жедна сам — прошапта Мејра, тек да пре- се у село. Брема ме жуљи, a Мејра ми се смије. кине шутњу. Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будућност 212 �Илнјас Дабарџић С наших сшрана II. слабије хаљинс, оубраЗ)авиале се до под браду. Даљу се шетао no нскадањим својим чајирима, Хтјеле су да изгледају што грдније како их ови a пред всчс обилазио Лим и зансшоно гледао у воду. нсби нагонили да им се подају. Мрк и тежак одрал Обилазио je старог рибара Фифицу и дуго остајао видио би се тада у очима њихових мужсва. Знали са њим. Његова je кућа била на врху брда и изгле- су оии да ће стари хан па рахжршћу бити пуп обидала je, глодана одоздо из котлине, као да се на јесних бегова, да ће дорпок трајати пеколико дапа њу пебо наслонило. Љети, кад припече жега, небо i i да ће опи пијани поссћи за образима и.ихових je врућс и као да њишћо од жеђи виш н>е. Доље je жена. Жене ће сс старати да справс што боље јело, широк и прашљив друм; пролазе кириџије са ко- a људи да им донесу најстуденијс воде у*сслу. И њима и бронза звони. Када би бронза зазвонила, доносити им јело за јелом, пушгги им чаше iinha он као да би етресао копрену са ммсли, почео би и опет отрепјети icano им псће moIih угодити. И разговор и увијок са жалбом причао о својима. загато он да остаје без чиплука као и они који су Љетња повечерња тишина чинила би им пријатан то заслужили. И те мисли без користи, и са утопијом, као да разговор. Разговарали би и увијок се срећним осјећали у тим међусобним жалењима и причама о су се слЈЈгј^ и сродиле са њим. Мислио je, увијок старом вакту. Причао je стари рибар о својему жи- о стариПама, a имаћс сс одроњавало. Продавао све воту и боравку. Он je још у дјетињству дошао из -јеДно no једно. Најпријс земљу особипу, послије Босне, настанио се као чипчија на брду вшпе Д*ша воденице^и ваљалицу, и na концу дућапе и робу и заволио рибарење. По цијеле ое дане вукао са из дућана. Расипало се имање и растакало na тројс. мрсжом no обалама и пбзнавад јс сваки плићак и Трошио je on, трошила му два cmia, a ништа се место крај Лима. По Ракоњам^, Мр^а|њцу, Хуневини, ne радило. Подбрежу и Видовини бацао мрежу. Био je он ažC^ HL с љубљен у Лим и рибарење, шкпе но-^имање' доКада продадсГдућапе и оота му само кућа, on бивено послије рата од бесФа./Вез Лима није Mi промишљати о раду и заради и у утуггљсиим ни да живи, тако му се причињало. Такав j^ rjt му зеницама засвјетлуцаше брига и crpemba. Он je остао и послије, и сада под старост, под корацима смишљао да ради, али mije могао. Обилазио je времена, он мирно вуч^мрежу и лови срећу и рибс. Ј«,хве n остајао дуго са беспослепима. Разговарао И Осмнабег као да je у том страствепом рибару о старом и капсад, да заборави бригу, играо разиих нашао најбољег друга и тјешиоца, остајао б|"до^ игара, заборављао он у тим часовима своје педаћс дуго код њега и касно у повечерја враћао će кући. и спокој га тренутно обухваћао. Ту су се састајали Лим се бјеласао no мјесечини и камење се огледало сви они, које je вријемс прегацало и који нијес.у у пличацима. Војорили су сазрели кукурузи и брало могли да се снађу у метежу нових дана. Пропали се воће. Младост се пробуђивала и махале жамориле трговци и посједници, некадањи турски чиновници, у свјетлу и буци. И у те ноћи јесени k буђења гранични царипари, трговци са грапице и свакоуспомена, он би тек тада осјетио колико je сам и јаки. "i како му je тежак. и несносан тај узо живота, што Ту je био Бећо Сновић, испијен и блијо.д, му га je судбина додијелила. Долазио je кући и куштрав и дугачак у облику, са очима избачепим лијегао. Из сна се будио и снијевао страшнс снове. и повијен у леђима; звали су га сихирбаз и бадаНадносио се над прозор, отварао канате, сједио и ваџија. Од je био као нека разонода тим беспослегледао ријеку, вијугав пут и наднешени Обров. И њацима. Цијелу je зиму проводио no кафанама a у тим мислима он je решавао чудно питање своје љето у скитарењу. Све су га дјевојке вољеле, a куће. Били су бегови и трговци, звани и познати момци му прибирали мјесто. Дај ти Мула Бсћу, no цијелом Санџаку, до Усћупа и Селаника. Били непгго, нек ти чварне, na под небом што желиш. су доброћудни, сиротињске мајке и поштсни. Зна Ђевојку, коју хоћеш, хаљине, земљу, кућу, имање он били су јоп момци, он и његова браћа, када их као у цара. Причало се о том и вјеровало у апсоje отац слао no чипчијама, одлазили су они и лутну моћ тога дугајлије, са дна Комарана, што узимали трећину. Братски дијелили. Доносили да- je још као чобанче дошао у нашу касабу. Сви би рове чипчијским жеиама и дједи. И враћали се се они око тога препираш: сваки на свој начип. друмом крај ханова кући. Саферовићи, Колалићи, Једни су вјеровали да може све учинити, други да Нурковићи и други би.тш су другојачи. Када су до- ne може и да je он обичан човјек, обичан као што лазили к чипчијама, чипчинице оу облачиле нај- je Осмо и Ибрахим, Мујо и Синан, обичан ко свак. 213 �Ту јс био и Салкаи, пијаница и дертлија. Још опун у лицу и зажарен од пића. Наклћен вазда и са фссом наднешеним до над чело. Вазда je био пун приче. Путовао je no Румелији, Огамболу, Грчкој no Ругови и no граници. И вазда био мераклија; трошио nape као да их je вадао из баре, и опет му их Бог давао. Три пут je раљаван и два пут je био у ропству. Јунанску мухаребу у глави има, као да je јучер била. Подигли су се барјаци и касабалије се слегле у једно. Сви су они жељели да дадну свој обол за падишаха. После су се добровољци јављали и половина од њих помрла je и погинула у Грчкој. Осман Ибишев, једихник и први, који се уписао у добровољце, погинуо je у првом окршају, тамо негдје око Милан Капије. Мајка му je овисла од јада када су joj за синовљеву смрт казали. До њега, Салкана, уско су близу један до другог били Неџо Саферовић, Рушо Пенић и Осмо Фускуновић; сви су они били некада ђидије. Ко ико. Ни свадбе, ни удадбе, ни женидбе и никаква весеља без њих. Први у колу, a задњц у-послу, 'они су продеверали до четрдесете, и посл^је се ожепили. Чипчије радиле за њих, pifn пили, a имаће се одроњавало. W такви остали ове док није пропало све. Послије хамалилж и радили no путевимд и опет када би након неког времена долазили, свраћали no механама, до дуго у ноћ остајали, искалљивали и последњи динар, a гладно) жени n дјеци ништа не доносили. Све се у тој ^сафани, чађавој и пр пило и живјело неким''тамним животч то људи испијени од затвореног про дугог пића и разблудндг живота. И та трап гурнула и Осман бега међу њих н припитом) уз њлх. Срастао je био са кафаном и одлазио би купи тек о ручку и вечери. Његови синови су били друкчији, радили и савијали. Поолије пошто им умрла мајка, они су се промијенили. Почели најлрије да не раде, послије се пропили, и њиховој кући обрнуо се шиљак доље. Осман бег je, када je остао без новаца, давао ствари из куће у залог и продавао у босцијење да би, јсднога дана, када му и локућства нестане, продао кућу или узео зајам. Зна он, тај му je дан био потежак у мислима када je год на то помислио. Зовнуо га je изјутра pano, прије но што се био и обукао, стари пријатељ Рифо н рекао му: — Накастио си, a? — Ja, јесам — истурио je он ову ријеч брзо, као да га неко no врату млати. — Ha мјеницу да се потпишеш? — — — — јирли. Па и то. Разумијеш ли? 1 ! 'г' ' ^ Разумијем! Е, добро, хајде с хајром; и то може бити ха- Са бисмилетом су оппиринули врата; прво десиоу. ногом крочили, послије још непгга проучили ђ пошли. Османбегу су ноге клецале и тешке му биле, нембћбе- да носе ту тежину — његово тијело. Огг^с био без свијести и разумијевања. Само се вртио и нешта му у глави врљало и искрсавало му. Спотицао се путем, лпце му блиједоћа обавила. Тада je он у прољећу, у бехару и пупању живота, први пут од како je остао без имаћа, зажалио за младошћу коју није умио да проведе, док je имао свакога добра. Јутро je било у сјају и преливању од пурпура и сунца, a сокаци су му личили на путеве који ће да га на час одведу у прошлост и младост и да се промењен и непроведен распојаса и проведе. Послије су за столом каљавим и неравним њих ►јица комад кљиге претурали и он се сјећа, тек 'олико, да je Рашид Кускуновић узео његову руку У СВ0ЈУ и нешто повукао или написао. Након мјесец дана, он je имао новаца и трошио више но икад. Трошио je он и надао се како he му то трајати. Хтио je да се проводи у круту најновијих и најстаријих пријатеља. И да промијењен акшамлучи под старост, да слуша како му ти пријатељи и другови руше, лумпују, вриште и псују. (Наотавиће се.) Хамза Хумо Осоји се пуше. Дан ужарен тршти. Цврчак љуто пигати. Врела земља згара. Само чокот бректи, пун златнога грозда. Чуј! Долином n’jano озвања букара. У хладу јасена ГГан разваљен седи. Врео да.х му пали гола, мушка прса. A поглед му пламти од набрекле жеље — Берачице воде редове од трс&. 214 Уз бербу И од мушке жеђи он гроздове цеди. И букаром пије ужежено злато, У њем снага бректи. Песма ваздух napa: »Гроздан момче љуби злато нехара/го«. Пан једнако пије; да свисне од беса. A кад -јаблан пружи своју дугу оенку, Просу му се вриска до плавих небеса. �ПОПУЛАРНА СТРАНА Ing. Salih Omanović Vrijeme kao faktor kulture i civilizacije Živimo i radimo u vremenu, pa prema tome ne bi vodilo računa o budućem — onda bi lanac života može ništa biti dragocjenije od vremena, kojeg ne bio prekinut — bez svrhe — te bi izgledalo, kao da treba uzalud tratiti — provodeći ga u neradu i lije­ niko nije ni živio prije nas, kao i da niko neće ži­ nosti. Vrijeme je sa praktičnog gledišta: život, isku­ vjeti poslije nas. Na taj način živjelo bi se bez inte­ stvo, hljeb, stečeno znanje i ostvareni napredak, pa resa i bez svrhe, te bi se zaboravilo na sve one bla­ ako se vrijeme korisno upotrijebi, onda se stiču -li­ godati i svijetle uspomene naših predaka. jepe i karakterne osebine kao: umjetnost, talenat, Dobre uspomene na tradiciju pored drugih umnih dobrota duše i srca, strpljenje i pravičnost. Dobro tekovina su: vjera, narodni običaji i sama priroda po upotrebljenim vremenom odgajaju se dobra djeca, te svome razvoju, o kojima ćemo se činjenicama radi pošteni i vrijedni građani i državljani. poznavanja ljudstva i njegovog vjekovnog djelovanja Da sve gore navedeno mognemo razumjeti i poslije pobliže upoznati. osvijetliti u raznim tačkama, podijeliti ćemo vrijeme Mi gibam o po brežuljcima ostatke i ruševine na tri etape: prošlost, sadašnjost i budućnost, koje raznih kula, dvoraca i tvrđava — koje su naši pra­ sve tri faze sačinjavaju život čovjeka od najstarijih djedovi radi obrane od neprijatelja podizali — a koji vremena do u neizmjernu budućnost Jkoji život pret- ■ostatci ispunjuju naše čuvstvo na lijepe uspomene sa stavlja kao lanac sa puno karika — pa ako i jednu nekim strahopočitanjem na teške prijegore i napore kariku otstranimo — lanac gubi svoju vrijednost i naših pradjedova. Po tima ruševinama kao ostatcima zadaću. Život dakle mora imati potpuni' broj pove­ starih vladavina, u kojima su nekada stanovala silna zanih karika u lancu. 'vlastela. — hrabre velmože, svijetli kraljevi, ponosni Prošlost možemo označiti ka<j Jaku i meku uspo­ hercezi, odlučni baipvi i krute velmože — po tima menu, čija pozlaćena zraka ^sjičitna zalaz sunca na ruševinama dakle kao usprkos prošlosti, a za svijetli zapadu; sadašnjost imade nešto svjetlosti — đpčitn p rim je r sadašnjosti i budućnosti rastu šeboji i divlje nam budućnost predskazuje nešto tajinstveno i mračno^ ruže — pričajući o slavi gorepomenutih velikana i što ljudski um ne može dokučiti, nego samo razvitkom pustopašnosti djece?, koji su se kao naši pređi tuda kulture i civilizacije naslutiti sve-one kolosalne radnje igrali, da kao odrasli ostave iza sebe današnje naše i pothvate, koji će se preko naše praunučadi izvršiti. pokoljenje. — Po podrumima i tamnicama tih ruše­ Sadašnjost zavisi od prošlosti,, a budućnost od vina nalazimo kosture nesrećnika, koji su za čast do­ sadašnjosti i prošlosti, te prema tome cijelo djelovanje movine i svojih suplemenika davali svoje skupe ži­ i napori ljudstva sliče gradnji Velebne zgrade, čiji je vote — lišeni hrane i vode umirali u najtežim du­ temelj prošlost , sredina gradnje sadašnjost, a even­ ševnim i fizičkim mukama. — To je dakle prava tualni završetak mukotrpnog rada i napora neđo- slika tradicije i naše sjajne prošlosti i to nas sve potgledna budućnost. sjeća, da je i prije nas bilo ljudi jakog karaktera i Sve ove faze vremena i razvoja ljudskog života poduzetničkog duha. Staro kamenje, tamnice i pećine treba poštivati: prošlost radi naslijeđenog dobra i govore sa grozotama o mučenjima naših predaka. koristi od naših pradjedova; sadašnjost shvatiti najoz­ Sve što oko sebe vidimo potsjeća nas n a tradi­ biljnije radi lične i društvene moralne i materijalne ciju: ljudski stanovi kriju u sebi tajne predaka, koje koristi. Radeći dobra i plemenita djela treba gledati će današnje pokoljenje saopštiti budućem pokoljenju. sa dobrom vjerom i u budućnost — da bi naša unučad Kućne zajednice znaju na sahate pričati o prošlosti i crpila što veću korist od sadašnjice — koja bi za onim starim karakterima, koji su tu zadrugu do da­ njih bila svijetla prošlost i plemenita uspomena. našnjice uzdržali u jačini karaktera, istrajnosti, slozi Mi nijesmo ni prvi ni posljednji stanovnici ove i radu. Udubljeni pragovi u kućama tih zadruga p ri­ prostrane zemlje — ali na žalost — većina ljudi čaju nam mnogo. Stari stolovi pobuđuju nam svjetle danas radi i ponaša se kao da smo baš prvi i po­ uspomene na one skupove u kojima je pričato o slav­ sljednji, jer nas od prošlosti malo šta interesira, ne nim junačkim djelima i svjetlim karakterima pro­ pojimajući da prošlost čini najveći dio našeg života. šlosti. Na ovim svim starim predmetima uči se istoRazna ljudska pokoljenja, koja leže godinama u zemlji, slična su onim gore pomenutim karikama rija i budi se uspomena na prošlost — na tradiciju. života, jer kad jedno pokoljenje ne bi mislilo o onome što će iza njega doći — a ni sadašnje pokoljenje ne Sa ovim smo došli do pitanja: »Šta je to tradicija i kakav je njezin utjecaj na intelektualni, moralni, 215 �kulturni i socijalni razvitak kako čovjeka kao poje­ dinca, tako i društva kao cjeline i zajednice«. — Učiti znači pribirati tradiciju i buditi uspomene i upoznavanje tekovina naših pradjedova, da onda svoje znanje za poboljšanje socijalnog stanja sadaš­ njice i budućih pokoljenja proširimo. Naučiti se čitati i pisati, znači poslužiti se slovima, da se održi tra­ dicija, pa prema tome sva je znanost tradicija t. j. predanje, da bi čovjek što bolje razvio svoju intelek­ tualnu snagu. Čovjek se bogati znanjem i istraži­ vanjem prošlosti za hator praktične upotrebe u sa­ dašnjosti, poslužujući se mudrošću i iskustvom svojih predaka; on upoznaje — usavršujući sadašnjost — plemenitosti, patnje i slave pradjedova. Tradicije sve nijesu dobre, pa ćemo se čuvati svih onim mana i zastarjelih običaja, koji danas ne odgovaraju duhu vremena — a koja su djelovanja i osebine naših predaka imale onda praktičnu vrijed­ nost. Nečistoća je jedna veoma hrđava tradicija i simbol primitivnog življenja naših pradjedova. Ljudi, kuće, dvorišta, putevi, ulice i radnje sve š)p je nečisto; primitivno i zanemareno. Takvih sp tradicija trebamo čuvati. • ■ ' Druga slaba tradicija je: neznanje, nevaspitanost, necivilizovanost i nekultura, surovost, laž i poj. lost. Tamo gdje sa oca na sina nije prešla nikakva obrazovanost, tamo je — a naročito kod seljačkog svijeta — neznanje jedna vrsta naslijeđa. To je hrđavo, jer naslijediti neznanje od svojih predaka, znači naslijediti njihove dugove. Htjeti da ostanemo nezna­ lice zato što i naši djedovi nijesu znali ni čitati ni pisati ni naobraziti se, znači za hator tradicije — predaje — ostati glup i ne vidjeti kod očiju i ne mi­ sliti kod zdravog razuma, znači počiniti ludost atentat na zdrav razum. Čovjeku dakle treba znanje da što jasnije vidi svoj put, jer će mu znanje rasvije tliti puteve u njegovom duševnom djelovanju. Suzbi jati ovako zle tradicije i predanja naših djedova znači pobijediti te tradicije i osvetiti naše pradjedove. Mi smo dakle pripravni objaviti rat: nečistoći, neznanju, starim predrasudama, fanatizmu, konzervatizmu, mržnjama, lažima, nepravdama i nepošten ju. Nije dakle nužno, da takve zle tradicije i dalje po^st^je samo zbog toga razloga, što su kroz vijekove živjele i uzdržavale se. (Nastaviće se.) Hajrudin Ćurić 0 vaspUanju u sokolstvu ršetak.) Prednjački fcbor opet odgaja č l j u , v __ svoj koje rese pravoga čoveka, a te su: i s t i n a , 1 e p o t a način. On daje pojeđfnfcu mogućnost da i d o b r o t a . Takovog čoveka hoće da stvori So­ nekoliko poslova. Imenuje ga najpre kolstvo. Zato i vaspitava pojedinca i pojedinku, kako darom, čija je dužnost da vodi brigu spra’ bi oni mogli koristiti ne samo Sokolstvu nego i naciji pazi kako se postavljaju i Ч. d. Iza toga imenuje ga i čovečanstvu. Naciji su potrebni dobri muževi i dobre bibliotekarom, pa prosvetaronf, pa blagajnikom, pa majke, a Sokolstvo joj ih u velikoj meri nudi. sekretarom i t. d. Dakle, omogući mu da se uputi u Današnja omladina shvata Sokolstvo veoma bu­ svaku vrstu sokolskog rada, što će mu mnogo kori­ kvalno i smešno. I danas ima takovih omlađinaca stiti u životu. Menjajući kategorije u članstvu, poje­ koji će na račun lopte pobeći sa školskog časa! To dinac se lagano vaspitava. I od onoga deteta, koje je samo žalosna pojava i ništa više. Neću se upuštati nije znalo čestito ni da progovori kada je prvi put u tu stvar, jer to ne bi odgovaralo naslovu članka. ušlo u Sokolanu, postaje na ovaj način čovek. Taj Ali, samo mogu da kažem svima onim koji se odaju čovek, fizički zdrav i duševno jak, obdaren jakom nogometu da se paze u početku, jer kad kajanje dođe voljom i karakterom, moći će da odgovara svemu onda će biti kasno! onome što od njega život bude tražio. Ne samo da će I naša muslimanska omladiina ne shvata Sokol­ koristiti samome sebi, nego će koristiti i svojoj po­ stvo kako treba. Razume se da je to posledica neinrodici, a preko porodice i svome narodu i čovečanstvu. teresovanja. To nije ni malo pohvalno. Svaki onaj Govoreći o vaspitanju u Sokolstvu, više sam koji uđe u neko sokolsko društvo i uputi se u so­ pažnje posvetio duševnom vaspitanju radi toga što kolski rad, taj će do kraja svoga života ostati Soko. mnogi misle da takva vrsta vaspitanja u Sokolstvu Samo treba pokušati, a ostalo će samo doći. uopšte ne postoji. Oni misle da je Sokolstvu cilj samo da stvori neke atlete, šampione i šta ti ja znam. Ali se ljuto varaju! Sokolstvo hoće da od pojedinca stvori Уписујте сг у Соко, јер он јача дух и čoveka u pravom smislu te reči. тело и ствара свесне и отпорне чланове Taj čovek može svojom pojavom da bud'e atleta, V народној заједници! ali u njegovoj duši mora da su ukorenjene sve vrline 216 �Hamdija Mulić Hoću i mogu da radim Više nas žari i obasjava Božje sunce, pred nama pukla majčica zemlja — široko polje rada. Samo još da zasučemo rukave, pregnemo zdrave ruke i eto nas u blagoslovenu znoju s lica svoga. A taj je znoj naš, srž naše borbe za opstanak — naš život. U nas Bog udunuo dušu — pamet, dao nam oči, uši, usta, ruke i noge. To su pomagala naša, oruđe naše za rad. Jutros nas sve zove, sve nam govori, da ura­ nimo i pregnemo na posao, jer v a l j a ž i v j e t i . I mali mrav, pčela i sve ptice cvrkuću i lete, pa i cijela priroda, sve je na radu. A mi? Ljudi smo, pametna stvorenja, carevi u carstvu prirode koja nas zove da se njome hranimo i oda zla branimo — mi jutros neki još velimo: n e š t o n e m a m volje . . . Samo još čovjek rekne: n e m a m vol j ' e. Čovjek ljenčina, malodušijik, kukavica., I? radnom narodu u nj bi upirali ..prstom. U. narodu malo dušnu i mlitavu, eno ih redaju je k'o povaljani dubovi u šumi koja je počela trunuti. . . Žalosno je to, kad čovjek i j)red ifialim svojim svakdanjim poslom stane i ftdćnć: n e m a m v o l j e , A još kad pomislimo Ah velike poslove, na velika djela ljudske snage, kojg preporodiše svijet, da je i tu radna duša rekla: n e m a i m v o l j e — onda gdje bismo mi tada bili? Ostali bismo ondje, gdje su bili ne, naši očevi i djedovi, nego još i d'alje. . . Zamislimo, da smo kao radnici jedne nove že­ ljezničke pruge, koja se istom podiže na primjer Sarajevo—Brod, stali pred taj ogroman posao pa klonuli i rekli: n e m a m o v o l j e . . . Dok bi drugi dobivali hranu za dan-dva, mi bismo kukavci brojili koliko ima konaka hoda od Broda do Sarajeva. Eno tamo podižu željezničku prugu na primjer Sarajevo—Mostar—Dubrovnik. Na putu im zasmete velika Ivan planina. » V a l j a j e b u š i t i « — re­ koše stručnjaci. »Kako bušiti?. . . u čudu da zaviču radnici, da reknu n e m a m o v o l j e —, zapeo bi posao na po puta. Ne to ne smije da rekne zdrav čovjek. Ljudi, radini, marljivi, žilavi danas govore: h o ć u , i m al n v o l j e d a r a d i m . . . Eto, ta o c llu 'k a , jaka volja, čini orijaška djela. Ona, eno danas baš u našemu Beogradu podiže orijaški most preko Dunava da veže Beograd sa Pančevom. Jaka volja podiže danas orijaške kuće, — u Americi od trideset katova — ona nagoni čovjeka ^jdžLmorem vlada i zrakom da leti kao o rao . . . I ti to vidiš, pa makar jedva odlučno, veliš: h i i m a m^d' j -a v o l j e . I zaista to te podiže, krijepi i bodri, da te svrsta u red radinih ljudi, da i ti jednom crpiš blago iz ove svoje drage zemlje, |<jr pomisli samo, da ne dao Bog kogod ti je otme, гт .к ао što je nedavno u tuđina i bila — ti bi ostao jadan i gladan, a drugi bi znojnim svjoim šakama vadio iz nje zlato, pa nosio svojoj kući . . . Kratak istoriski pregled naše otadžbine svog kralja da prime mađarskog kralja Kolomana i otad je, 400 godina, Hrvatska bila u personalnoj uniji sa Ugarskom, t. j. obadve su imale zajedničkog kralja, ali su bile samostalne države. Umesto kralja, Hrvati su, sa ostalim Južnim Slovenima, došli Hrvatskom je upravljao hercog ili ban, ispočetka na Balkansko poluostrvo u VI. veku i zauzeli kra­ kraljev sin ili rođak, a docnije iz hrvatskih plemićjeve istočno od Slovenaca, otprilike na jug od Kupe skih porodica. Tokom vremena, sve se jače osećao i Save i na zapad od Vrbasa i Cetinje. Prvih 800 uticaj Mađara i Hrvatska je sve više postajala sa­ godina, Hrvati su, kao i Srbi, živeli po župama, pod stavni deo Mađarske. Godine 1526., Turci su, posle svojim plemenskim knezovima, podvlašćenim ispo­ bitke na Mohaču, pokorili Mađarsku i veći deo četka Avarima, a posle Francima i Vizantiji (Gr­ Hrvatske, koja je neko vreme ostala bez kralja, dok cima). Prva hrvatska država počela da se stvara u nije izabran za hrvatskog, kao i mađarskog kralja dalmatinskom primorju, ispočetka zavisna, a od To­ austriski \nadvojvoda Ferdinand. Od tada, pa sve mislava, ona je postala .nezavisna kraljevina, sve do 1918. godine hrvatski kraljevi bili su iz dinastije do 1102. god., kad su Mađari prodrli u Hrvatsku, Habsburga. pobedili hrvatsku vojsku i ubili poslednjeg kralja (Po knjizi »Naša otadžbina« od Dr. M. S. MoskovPetra Svačića. Tada su hrvatski plemići morali za ljevića.) Mnogim našim čitaocima neće biti poznata istorija hrvatskog dela našeg naroda, zato je na ovom mestu donosimo u najkraćim potezima: 217 �Hajrudm BujukaliČ Trgovac Kreso dok nebi prisilio prodavača da mu ih posto-poto Stare кгре-е-е! dade samo da ga se otrese. Staro gvožđe-e-e! »Pa pošto ga je?« Stare stvari-i-i! »Trideset dinara« prccedila bi gospođa, gotovo Svako jutro proderao bi se gradskim mahalama u strahu pred njegovim čudnim izgledom. Mujo Kreso, svojim na pola kroz nos promuklim »Šta?« začuđen bi podviknuo Kreso i skočio s glasom ,koji je zvučao tako tužno da bi mu se i najtvrđe srce smilovalo i požalilo ga. A to je Kresi mesta. »Ni deset ne vredi. U dućan dođi pa da ti dam trebalo radi njegove trgovine. Nabrajao je ove uvek iste reči i svaku bi po običaju na kraju otegnuo po deset koliko hoćeš«. Tad1 bi obično bilo kako on želi. Kupio bi ih što može više. A samom svojom pojavom izazivao je kod sveta u isto vremo smeh i sažaljenje. Po­ pod krpe, ali ih nebi stavljao u sepet s ostalim guren, prljav, s velikim brazgotinama po čitavu licu krpama nego na rame da ih. kojoj »ćoravoj mušte­ i s očima malim i crvenim koje su jedva izvirivale r i j i « proda pod nove, samo dvaput oblačene. Tad bi opet nastavio svoj put svejednako vi­ ispod dugih krmeljivih trepavica. Uvek je na njemu bio crni kaput više sličan žaketu, poderan najviše čući: mesta a po prsima sav isflekan. Malen, dežmekast, »Stare stvari-i-i!« velike glave a na njoj strašno dugačak crveni fes Pošto bi obišao sve mahale i ćor-sokake, otišao sa još dužom kičankom. 0 .jedndm ram enu nosio bi bi da otvori svoj dućan. uvek po nekoliko pari »vehdih« odela i po koji par A njegovb dućanče, više slično kakvoj »huđecipela tako da bi mu pb jddn'a cipela visila na leđima rici« nego li radnji, smešteno je u jednom mračnom a druga se tamo-amo ljuljala po njegovim plisnjavim uglu najcraju široke čaršije. Već se je odavno na­ prsima. Ali to Muji nije ni malo smetalo. Na leđa krivilo pod velikim teretom visokog krova i nadnelo bi obesio sepet u^lcoga je stavljao razne ikrpe, ko­ se nad sokak. madiće starog željeza, halkica, klina, brava, klju­ A u njemu što sve nema. Banđuka, merđana, čeva, karika i vđrugih sitnih gvozdenih predmeta. bašlijiaj halhala, đerdana, starih srećaka, igračaka Koračao je kao slepac po izrovljenoj kaldrmi. Po­ i svega onog šta se nebi moglo u ćelom gradu naći. skakivao je i često puta spotaknuo bi se o kakav »I tičjeg mleka u Kreše se može naći«, govorahu kamen, posrnuo, zatim sa smeškom skresao »kotilo seljaci i seljanke, koji pored gradske dečurlije bi­ materino« i nastavio put vičući: jahu jedina mušterija Kresina. Stare krpe-e-e! Najviše je Mujo radio u pazarni dan. Tad bi Staro gvožđe-e-e! se razvikao i uzbunio čitavu čaršiju. Taj dan doveo Kreso je imao stalne stanice gdje bi malo za­ bi on i svoga kržljavog i dremavog sinčića Suljče, stao, nekoliko puta malo više podviknuo, pa ako koji bi po ceo dan dremao za tezgom. Često puta bi vidio da mu niko ništa ne iznosi, ne bi se ni proderao bi se na njeg Mujo: »Pasji skot što spavaš. malo ražljutio nego bi samo progunđao prema pro­ Na koga se baci. Ko da te nije Kreso okotio, kotilo zorima ili vratima: »Nema, nema. Nebilo nićeg, ne- ti ćaćino!« Tad bi ga seljanke branile, jer su mogle bilo ni vas«. A kad bi se proturila kroz prozor ču­ dok on spava kupovati bez novaca, đinđuve. pava i bunovna glava gazdarice i rekla: »Pričekaj »Da sam ga ja dremao, davno bi tereziju preko malo«, on bi se još bliže privukao uz vrata. Tad bi ramena bacio«, vikaše on na Suljče. mu iznela obično pantalone, jer se one najbrže poSeljanke su mu etrašno dosađivale. Po ceo dan deru. prevrtale su i razgledale đinđuve, minđuše i ostale »A kamo ga kaput?« Upitao bi on menjajući nakite i strašno se cjenkale. On bi se razvikao: govor na židovski da bi više sličio trgovcu Pulji. »Još ga razgledaš? Ne begenišeš taku rubu. Iz »Nema, nije se još poderao«. Stambul je to naručeno. Ne trpi Kreso svake tri­ »Eh, eh, čekate dok se podere pa onda Muji čarije. Hoćeš, nećeš. Idi traži jeftinije, ali kad mi da podvališ. Pa pošto te prnje?« se vratiš, ne dam ti pod ovu cenu«. Tad bi obično kao opčaranoj seljanki utrpao bakarni prsten pod »Nisu to prnje, nego gotov novcate«. »Ja, koji su vrag nego prnje? Čitav dunjaluk dvanaest karatno zlato. Veresije nije trpio. Već odavno napisao je ve­ je prnjav a da ne budu ove pantalone!« I tad bi ih uzeo pomno razgledati i: stavljati tazne primedbe liki oglas: »Čast svakome, veresije nikome«. 218 �A izjutra čim bi otvorio dućan, zavikao bi: »Hajde sevteđija sretan bio. Od tebe sevte od Boga berićet. S mladim spav'o s ćoravim blago dijelio«. Građane nije nikako trpio, jer su ga strašno zadirkivali. Napustili bi za njim mahalsku dječur­ liju koja bi mu vikala: »Kad ćeš natrag Kreso-o-o! »Ja, nedo Bog, vi natrag, pasja kotila«, do­ viknuo bi im Kreso. »Izgore dućan Kreso-o-o! »Marš, kopilad!« I počeo bi ih razgoniti svojom »štapugom«. Takav nekad bijaše Mujo Kreso. A danas on ne galami našim pustim mahalama niti otvara dućanče. Bolestan je evo već nekoliko godina i leži kod kuće. A kad grane lepo proljetno sunce, izvuče se Kreso iz svoje mračne sobice i sjeda pred kuću da se nagleda sveta od koga je sve do tad zazirao. Sad mu se građani lepo javljaju, a dečurlija ga više ne uznemiruje. Ali mu još i danas u ušima zvoni zajedljiva zadirkivanja: »Kad ćeš natrag Kreso-o-o! Izgore dućan Kreso-o-o!« Омер M. Ибровић Деде Вукове „мудросши1 Прича се да je некада у Кладници живео неки старац од својих сто година, да су га сељаци (Кладничани) увек за no нешто припитивали и о н _ј ш свагда рсшавао сва заплетена и крупна пита&а. Нема, богзна, каквих--података a Деде Вуковом животу, осим што стариј# људи приповедају: да je Деде Вук живео на Боровићима фрдо више Кладпице), да je био много богат чове^, јер je, веле, имао тор у који je затварао стовд^ а^у ком je тору опет било no шесет љеса са једне стране, да je имао богаг увљаник (пчелињак) из кога <je мед сљевао до hi долину испод куће, да «шје хтео веровати Кда; чанима да се са њима повузе^ред рат са Cp6njoi (без сумње je тај рат био Карађорђев устанак) слећи да га само варају да овгави станове,. na да му они, Кладничани, поједу кај^ак, мед итд.; те да je због његове тврдоглавосги баш тога пута заглавио. Кад je већ ешкија наваЈЈкла') на Кладницу, он je, веле, натоварио кола са шест волова и кренуо до на ријеку код Уходића моста и ту га ешкија пристигла и посекли га баш крај моста, a од целе његове породиде да je избежала само нека жена, која je била трудна и од чијега су порода садања фамилија Чаркаџићи — којих сада у Кладници имаде око 7—8 кућа. Ејуп Чаркаџић стари човек и праунук Деде Вуков, кад почне нешто о Деде Вуку разговарати, он само климне главом и са поносом прошапће: »е-е-е нема данас таквих људи«, док Ејупов син, Смаил, човек од млађих, не дозвољава да je његовом чукундеди било право име Деде Вук него каже звао се Хајдар na су ra Кладничани само од ђаволства прозвали Деде Вук; — но мени овде и mije циљ да тражим идентичносг Деде Вукову, већ да изнесем крју од његових »мудрости« које се и данас чеото спомињу у Кладници, a суседи нас помало и фасуле, задиркују са Деде Вуком и са његовим речима. Д „Зеча мајка “ Нашли Кладничани магарицу, na не знали каква 'је^те^уудновата животиња, na he рећи: хајдемо те да питамо Дедс Вука, јер ако још он не знадне, онда не зна други ншсо. И лепо оду к њему и одведу магарицу. Ka,vje Деде Вук разабрао што 'су му-рељаци дошли и кад je видео чудповату животињу, on им реа& »Па зар не позиајете да je то мајка« — налпто му сви честиташе na мурости. ' I/ I II „Од мотике штене“ Кладничани теслу na не знају шта je. теслу и понесу je Деде Вуку и упитају Рекоше: »Нисмо још никада ово чудо видели и не езнамо шта се од овог ради и од куда je ово чудовиште.« Тада ће Деде Вук: »Е-е моја сиротињо, a када будем ja умро, како ли ћете ви јадни живети? A зар се не можете сетити да познате »од мотике штене«. Нато Кладничани повичу: »Живео наш паметар Деде Вук!« III _ „ Сејали игле да им роде ћускије“ _ Требале Кладннчанима ћускије за побијаље заграде и торова, na им се досадило куповати ћускије у ковача и трговаца, те упитају за савет свога мудраца аџу Деде Вука који им после подуљег.размишљања објасни: >Као сваки род што рађа земља, тако he нам родити и ћускије, a њихово семе то су игле, само нека се лепо земља обради, и то баш у крешсвицу где je према сунцу, a и питома«. Нато Кладничани купе целу врећу игала и посеју у крешевицу, коју су били претходно добро узорали и обрадили; али после дугог очекиван.а усев не изншшу и не покри земљу. Зато они оду Деде Вуку те од њега затраже објатљење: т т а je 219 �Оду ови Деде буву и кажу му шта je на етвари ca њихошш усовом ii трудом: нато Дедс Вук лично нођо у КЈкмиовицу, ira кад видо да но њиховој њиви и који су со јади уселили у сред Кладнице. Ha ти he сада аџо Деде Вук oimice: »Слушајтс децо, ц0. скакућу скакници, он им новика: »A зар no пидите на њих ne видели, ова ситна диханица (животиња) словица каже: »Aito неће ђаво од тебе, бежи ти од појела je семе и зато нема рода! Него треба све ове ђавола«. И овде je јефтин белај. Нека се брзо нађу мале диханице поубијати«. Тада Кладничани по- три најача момка и нека врагове брзо пренесу до ране ујутру и двојица њих узму џефердаре у руке, нреко Кољена и упуте их даље да би село претекли.« na право у крешевицу и почну мотрити с да избије Тада ти узму њих тројица све три Ифриткиње која диханица; али једном сине један скакавац и на леђа и ионесу уз брдо, уз Кољено, све до на једноме од њих баш на чело, a он да не би што ио- врх, где се оном једноме досади иридизати ону н>скварио т. ј. да не би диханицу иоплашио, само иша- гову, јер беше понајтежа — приземљаота, na he, ретом јави другу, пруживши прст у своје чело, придижући je уз леђа, повикати: »Слушајте људи, иашта ти његов друг опружи свој џефердар, склоии тако ми свега, ово je моје женско«. Она двојица га нишан на скакавца који се беше заставио баш на закумише нека шути, али он лонови опет: >Женско, веђи друговој и опали: прас! Ha то се сложише брате, Ђабе мис и скиде je с леђа, na завика: »Вера брда и долине a друг јекну болно и повика »аох, и Бог док се нас двоје не упознамо, даље те не нодруже, ти уби и мене уз диханицу«. чдш!..« Нато и она друга двојица спустише бремена ca леђа, кад имаш шта видети: све троје неке IV препредене женскиње, које само од ђаволства хоће „Носили чуму д а их не умори “ ^да их носе ови прости a јаки људи. Али сада како Некада давно владала je у околтјим* селима куга, па се то чује и у-Кладницу; али није то била 'с в е ^ р и прођоше, кад их Кладпичани одвукоше у само обична зар£зна болест1 него чума у женским неку вртачу, то саме нека причају. Само, једно што хаљинама, завиЈена у £елр чаршафе, a неки су je je главно: у Кладници се никада не појави куга, ни још више описивали, као да носи брдилагод~жб1к чума, ни колера, како су оне три њихова имена ског разбоја, кудељу и махаљку^Она иде кроза село биле казивале. Када су и ову отвар испричали старом Деде вриштећи и и ријет^и <Ад ономе, сад овомв птд. Ha рачун оваквих, бајкл и празпих прича, неке три Вуку, он мало размисли, na he наредити: »Нађитс женске увију се v беле чаршафе и nolw f |Кда|тип[у, два вола близнака и два брата близнака, нека ухватс гдје нађу гројицу Кладничана и стану им прије- волове у рало na нека један води, a један нека оре тити да he их сву /ГрОјицу да уморе, afrjrttfrcc jje и тако да за један дан саставе бразду около целс хтједну изнијети на лећима до на врх Кољепа (брдо Кладнице да оне несрегаице не би могле више доћи 'вамо, a онда nehe долазити ни друга чудеса и више Кладнице) и то да их нигде не спусте. Иначе ако их понесу до на КоЈ^ено да се више неће ни џинија, na нам неће ни град на љетану падата«, што je одмах било и извршено. враћатЕ у Кладницу. ^ ^ СЕВДАЛИНКЕ Ne čudim se Ne čudim se suncu ni mjesecu Ni Vrbasu što se često muti; Već mom dragom što se na me ljuti: Što sam drugog okom pogledala. Ako sam ga okom pogledala, Nijesam mu vezen jagluk dala; Ako sam mu vezen jagluk dala, Nijesam ga u dvore uvela; Ako sam ga u dvore uvela, Nijesam mu bijelo lice dala; Ako sam mu bjelo lice dala, I njemu sam opet ostavila. 220 Trebeviću Trebeviću više Sarajeva, S tebe mi se vidi Sarajevo I sva sela oko Sarajeva, I Koševo niže Sarajeva, Ni košeno, ni s konj’ma pašeno. Tu mi sjedi bratac i sestrica: Bratac seji terli dibu šije, Seja bratu uzrukavlje veze, Uz rukave, bijele minare. Seka bratu tiho govorila: »Udri češće puca niz njedarca, Da ne može ni al-katmer proći A kamo li ruka od junaka«. �ЗД Р А В Љ Е Očvršćivanje djeteta Očvrsnulo telo je u stanju, da brzo podesi svoju toplotu, ako se izloži uticaju hladnoće. Ono je u sta­ nju, da vrlo brzo prilagodi izdavanje telesne toplote i naročito da spreči izdavanje velike količine te top­ lote, kad dođe u sredinu, koja je hladnija od toplote našeg tela. Očvrsnuće je naročito potrebno slabunjavoj, zimogrežljivoj deci, naklonjenoj nazebima. Tu dolaze na pi vom mestu deca sa suvom, hladnom kožom, sa hladnim rukama i nogama. Deca, koja se brzo, posle neznatnog umora, oznoje, takođe nemaju sposobnosti, da se brzo prilagode promenama spoljne toplote. Naposletku potrebno je očvršćavanje i deci, koja su na­ klonjena čestim kijavicama, katarima u nosu i grlu, kašljevima. Oboljenja i poremećaji ne izazivaju nazebi. Ali oni potpomažu pojavu takvih oboljenja usled toga* što telo izdaje veće količine toplote, te time oslabi i lakše podlože štetnim uticajima, koji ižazjvaju obo­ ljenja. «. (S 7 Suprotno tome deca sa očvrslom kožom svežija su i veselija, življe se kreću, osećaju'se zadovoljnijom rede podležu uticajima spoljrtih promena u top’oli,. rede oboljevaju. Ako želimo, da očvrstimo telo naše dece i da ih naviknemo na pravilnije podešavanje i prilagođavanje telesne toplote spoljnim toplotnim promenama, moramo voditi ozbiljna računa o telesnom sastavu deteta. Deca, slabunjava i bolešljiva, sa hladnim udo­ vima, zimogrožljiva, moraju se vrlo polagano i po­ stupno očvršćavati. Kao početak za ovo može se preporučiti ležanje u slobodnoj prirodi, na čistom, svežem vazduhu, bez vetra. Tom prilikom decu namestiti na toplo ležište i utopliti im telo, a naročito ruke i noge. Lice treba da bude potpuno izloženo hladnom vazduhu. Korisno je u početku i trljanje. Može se trljati samo flanelom ili špiritusom, pomešanim sa glicerinom. Mogu se preporučiti i neke telesne vežbe za zagrevanje zimogrižljive dece, naravno da treba pri tom izbegavati zamor. Za decu sa hladnim nogama, može se prepo­ ručiti čučanje, stojanje na prstima i tome slično. Tek pošto je dete ojačalo prema hladnoći i do­ nekle postalo otpornije i manje zimogrižljivo, treba početi sa daljim očvršćavanjem. Ovaj drugi stepen sastoji se u tome, što ćemo dražiti kožu hladnoćom, naročito je dobro i korisno, da se to spoji sa trlja- njtm, jer se na taj način izaziva jači priliv krvi u kožu. Kako se to postepeno radi opisaćemo docnije. Još od malena treba dete očvršćavati. Odojče očvršćavamo trljanjem za vreme kupanja; raspovijanjem u toploj sobi ili leti, u tople dane, i na polju i puštanjem, da ga svež vazduh kupa. Dalje očvrs­ nuće odojčeta potpomažu i šetnje po čistom vazduhu pri dobro utopljenom telu, a otkrivenom licu. Dete, koje je prohodalo, očvrsnućemo, ako ga u vcče pustimo za neko vreme potpuno golo, samo u čarapama, da projuri kroz sobu. Čim mu se ohladi koža, treba je dobro istrljati Clanelskim ubrusom. Posle toga dete se meće u postelju. Izjutra možemo ga istrljati meš&vinom špiritusa i glicerina. Preko leta treba decu osatviti da trče u sanda­ lama i gaćicama za kupanje, pa i potpuno gola i bosa, naročito kad jfr toplo vreme. Ako se primeti, da su dtca hladna, treba ih snažno trljati. Naročito su za ovo pogodna morska kupatila. ^ — Тгеђа ih pustiti da se igraju na suncu i morskom pesku. dete privikne toplom vazduhu, može se 3fttći na nešto hladnija vazdušna kupatila u hladnoj sobi. Dete se svuče do pojasa, a po tom i golo, samo :;a čarapama i obućom, te se pusti, da se kreće ili gimnastiči. Tek posle svih ovih priprema može se preći i na hladnu vodu. Hladnoća vode treba da bude iz početka 20—25" C. Dete se u veče, pred samo spa­ vanje, u dobro zagrejanoj sobi, istrlja po grudima, leđima i rukama. To ne treba da traje duže od 1—2 minuta. Posle trljanja treba ga dobro izbrisati flandskim ubrusom, pa ga odmah položiti u postelju. Dete će se u postelji vrlo brzo zagrejati. Tek, kad se dete savim svikne na ovo treba poći dalje, te još smanjiti temperaturu vode Posle godinu, dve dana, treba otpočeti i sa trlja­ njem hladnom vodom iz jutra. Tek, kad se pokažu uspesi od ovih mera, što se ogleda u manjoj zimogiožljivosti, iščezavanju hladnih udova ređem pod­ laganju raznih oboljenja usled prehlade — može se preći i na hladne tuševe. Treba pri očvršćivanju dece uvek imati na umu, da se ne sme preterati, jer se može škoditi. Polagana postupnost, vrlo veliko strpljenje, neumorna istrajnost — sve je to potrebno, ako se želi uspeh. * Gajret u svakoj kući, znači samo njezin napredak 221 �НАРОДНО С ТО Ч А РС ТВ 0 0 potrebi izbora priplodnih grla Ništa ne može da ostane uvek na istoj meri, na istoj tačci. Sve se menja, sve napreduje ili nazaduje. U prirodi nema mrtve tačke, sve ide napred ili natrag, tek se kreće, ne miruje. No i ako je čovek podložen svemu što u prirodi vlada, on može u svom kućanstvu da uređuje stvari i po svojoj volji, on može da ostavi njivu neobrađenu da sam korov po njoj raste, a može i da je očisti i uredi da ne bude nigde korova, on može u svom voćaru da pusti da samo divljake rastu, a može da svaku voćku očisti i nakalami, pa da lep i uređen voćnjak ostavi svojim u nasleđe. Mnogo to zavisi o volji i o razumevanju doma­ ćina i njegovih ukućana. I u svojoj kući može čovek da ostavi nered i pometnju, a može i da ostavi svaki napredak i boljitak. Glavno je da čovek po inogućstvu upravlja prilikama i da hi okreće u*svoju korist, a da ne dozvoli da prilike njime- upravljaju i da ga guraju od nemjla do necjraga.' Što god se više čovek^prepusti slučaju slabije će da napreduje, ne kaže s< badava »kako čovek pro­ stre postelju onako će 'da počiva«. grehote« narod to sprečava, ali je teško sprečiti kad se ne može stalno voditi briga pod kojim se hatom kobila opasuje i poid' kojim bikom krava oblaže. Koliko se puta zateče tele »napolica« od čistokrvne krave. Ako je krava i vođena pod čistokrvnog bika, odmah je puštena u pašu, gde domaći bičići sve pokvare. Grdna je to šteta i silan manjak u narod­ nom stočarstvu. A mogao bi se lako izbeći kad bi bilo više svesti i razumevanja. Nije baš i suviše teško posle opasivanja privezati kravu u ogradu ili joj u štali polagati 2—3 dana. Isto i sa kobilom dok je ne prođe žar. Ko hoće da zapati bolji soj stoke mora .tako da postupa, jer dručije neće nikad imati bolju pasminu. Samo odabrano muško grlo sme se isterati na zajednička ispašu Ali koliko ima sveta neobaveštena ima ga i pakosna, lukava, koji drže lošu ždrebad i bičiće. Takove treba u općem interesu naterati da rade ono što 'je za sviju bolje. Što nije za priplod ne srne niko držati u stanju da se može ploditi. Takovo se grlo ne sme isterati neujalovljeno na javnu ■ Divlje parenje ispašu. Zato se i određuje kod nas svake godine Mi smo potpuno prepustili da u našem stočar­ odabiranje priplodnih muških grla naročito odabi­ stvu slučaj vlada i -nikad ne znamo »кб; s je otac nekom ždrebetu ili nekom teletu«. Ko bi još o tome ranje pastuva i bikova. Svi se ždrebci i svi bikovi imaju isterati pred vodio brigu. Glavno je*da se kobila oždrebi i krava oteli. Zbog toga kod nas skoro u svim krajevima svaki jednu komisiju koja najbolja grla ostavi, a za druga skoro domaćin ima po nekog bikića, pa kad nastane odredi da se pojalove. Nažalost ni od ovakvog odabiranja nema velike »volodnica« svaka krav vodi *za sobom po 20 takvih bikova koji se skoro naizred izmenjaju. Općiinski praktične koristi. Polovina stoke ostane nepredbikovi i pastuvi kod nas su skoro nepoznati. Na veđeno, a jalovljenje se obavlja obično vrlo kasno općoj ispaši uvek ima po koji ždrepčić za kobilu i tako, da baš ona grla koja je komisija odredila za bičdć za kravu. Već žcfrebci od podruge do dve go­ jalovljenje, oplode do jalovljenja najviše ženskih dine oplođavaju kobile, pa ćete retko zateći negde grla. ždrepca od 4 godine ili bika od 3. Sve se starije I to se ne može izbeći, dok sami stočari ne potuče i postroji, jer »ide u zijan«. Nije nikakvo uzmu stvar u svoje ruke. Treba prijavljivati one čudo u našem stočarstvu da sin majku oplodi, a otac, koji izgone neujalovljena grla stoke koja nisu za kćer, sve je to izmešano, pa se zato ne treba čuditi priplod. Tada će se i svaki domaćin pobrinuti da da plodovi »t a n č a j u« i p r o p a d a j u . Negde »od se neodabrano grlo što pre ujalovi. ВЕТЕРИНАРСКЕ ПОУКЕ Zapaljenje kopita Često se dogodi da konj (katkad i goveče), ako se premori, ne može nikako da stane na noge, osobito na prednje. Nastane naglo z a p a l e n j e k o p i t a koje može da bude vrlo opasno, čim se to opazi, treba staviti konja u hladnu tekuću vodu i držati ga 222 u njoj 5—6 sati. Međutim, treba zvati veterinara koji će da mu pusti dosta krvi i konj tada ozdravlja. Opasno je voditi konja kovačima da mu puštaju krv iz noge. To ništa ne pomaže, a konj se time može sasvim pokvariti. �Ako je prošlo duže vremena otkako je nastala bolest, hlađenje tada ne pomaže, pa može da bude i opasno. Treba tada skinuti potkove s konja, a njega staviti na mekanu prostirku. Treba ga hraniti malo, no češće; zrnastu hranu ne sme dobivati. Najbolja je zelena hrana, pa se takav konj može da pusti i na pašu, bar na 6 nedelja. Često se konj p o d b i j e, osobito ako obosi, ili ako ima ravna, plosnata kopita. Oblozi hladnom vo­ dom pomažu tada dobro. Sa bolesne noge treba pot­ kovu skinuti, pa kopito umotati parčetom džake ili neke podeblje ponjave i to, svako pola sata, nakvašavati hladnom vodom. Opasno je vrtiti kopito, kao što to obično čine neki kovači, jer se takve rane lako zapogane. Provrtiti kopito treba samo onlda, ako se već počeo da kupi gnoj pod rogom, a to će da učini najbolje sam veterinar, jer on, u tom slučaju, zna naj­ bolje da zavije kopito. (Iz »Veterinarskih pouka« dra A. Vukovića.) ГАJPETOB ГЛАСНИК Рад на проширивању Гајретове организације Гајретова скупштина у Котор Варошу Длна 13. апрпла 0 . г. одржана je годишња скупштина Мјееног одбора Гајрета у Котор Варошу у просторијама Муолиманске читаонице .Дневнп ред скупштине био je: 1. Отварање скупштине, 2 . ИзвјешЈај секЈ>етара, 3. Извјештај благајника, 4. Подјељеље апсолуторрја сАром одбору, 5. Избор новога одбора ati год 1930Јз 1 ј»б. Евентуаалије. с 7 Присутан je бно, no друштвеним иравилима, довољан број чланова. Тачно у 2 сата no подне устаје иредсједник г. Хафнз Хуссин Табаковић, отвара скупштину 'и отпочиње са ријечима: Поштована госиодо! П&што je пциоутан довољан број чланова за доношење наљаних закључака, то отварам I; Iредовну годишњу мјесну скупштину Гајрета и лроглашавам правоваљаном. Прије него пређем на диевни ред, нредлажем двојицу верпфикатора за овјеровљење записника и то г. r. Мехмед еф. Чауша и Мирка СтефановЈфа. (Скупштина једногласно прима). Представљам изасланика власти г. Заима еф. Османчевића. Славна скупштино! Гајрет имаде једног свога највећег пријатеља^ највишег заштитника, који води очинску бригу о раду и развоју нашег Гајрета, a то je Његово Величанство наш дични Краљ Александар I., na сматрам за дужност, да Вам пердложим, да са ове наше главне скупштине поздравимо Њег. Величанство, нашег Краља, нашу дичну Краљицу Њез. Вел. Марију, Протектора Гајрета Њег. Височанство Пре_ столонаследника Петра и цијели Краљевски Дом. Позива секретара да причита депешу. — Г. секретар Сабит Хозић чита депешу: »Кабинетској Канцеларији Његовог Величанства Краља Александра Првог, Београд. Гајретови чланови окупљени на данашњој главној скупштини Мјесног одбора Гајрета изразују своју непоколебиву вјерност и оданост своме драгоме Краљу и цијелом Краљевском Дому и кличу Живио!« Послије прочитане депеше сви присутни устају и у највећем одушевљењу три пута кличу Живио! Иза чега предсједнид г. Табаковић наставља: Поштована господо! Ha 9. прошлога мјесеца имао сам прилике да својим ушима чујем живе ријечи нашега бана, који са највећом љубави говорн о Гајрету и увјерио сам се, да Гајрет у њему имаде великог свога пријатеља, na сматрам за дужност, да Вам предложим, да са ове наше скупштине поздравимо нашега бана r. Светислава Милосављевића. Позива секретара, да прочита депешу. Секретар r. Хозић устаје п чита депешу: »Господину Светиславу Милосављевићу, Бану — Бањалука. Гајретори члалови окупљени на данашњој скупштини Мјесног одборп, Цјајрета, поздраваљју Вас као свога првога Бана и кличу Живио!« Но ii [10ЧНтаној1 депеши свп члановн устају и три пута оишчу} Ж/1ВИО Rjui Иза тога предеједннк г. Табаковић наставља: ' Наш Главии одбор Гајрста са својим предсједником г. др. Авдом Хасанбеговићем, са својом муд1Х>м управом подигао je наш Гајрет на видан иоложај и завидну висину, na ^-*у"Лугуј(ЈМо свако признање, с тога предлажем, да са ове Ha­ rne скупштнне поздравимо наш Главни одбор. Позива секретара, да пЈКЈЧита депешу. Сеиретпр г. Хозић чита слнједећу Главном одбору Гајрета, Сарајево. Гајретови чланови окупљени данас na својој главној скупштини изјављујући своје прнзнање поздрављају Глпвпи одбор Гајрета a na челу са г. Др. Авдом Хасанбеговићем«. Иза прочптане депеше сви кличу Главном одбору: Жи- rž Z Z ' ввлн! Предсједник г. Табаковнћ наставља: Прије годину дана дошао je у нашу средину један добар пријатељ Гајрета, на чију помоћ Гајрет ваздд може рачунати и који се je одмах у првим данима свога доласка упнсао за члана утемељача, и уплатио своту од 500.— Дин., a тај je господнн, Душан Ј. Ракић, наш честити срески начслннк. Ja га молпм са овога мјеста, да и у будуће скрене још већу пажњу нашем Гајрету и са својим ауторитетом помогне и будући одбор Гајрета, како би се Гајретов рад и Гајретова идеја што више развнла у нашем срезу. Ja га у то име поздрављам, и молим вас да му заједнички кликнемо живио! Сви присутни устају и поздрављају r. Ракића са: живио! Славна скупштино! наставља г. Табаковић: По Гајретовим правилнма, редовне Гајретове скупштине одржавају се у мјесецу јуну, али пошто je овом одбору истекла година концем фебруара ове године, то je била потреба, a и интерес Гајрета тражио je, да одбор сазове ову скупштину коју сматра редовном. Осим тога у току прошле Гајретове године нзмпјењена су правила Гајрета, na одбор xohe и жели, да изађе пред своје чланове и да им пружи прилике да оцијене рад досадањег одбора и изаберу но новим правнлима нову управу Гајрета, која ће хтјети и умјети, да получи много боље успјехе него je то овај одбор получио. Оно што би требао још рећи о Гајретовом раду одбора, то ћете чути из извјештаја секретара н благајника. Ja вам се испред одбора најљепше захвал>ујем што сте се у оваковом броју одазвалн нашем позиву. Позива секретара да изнесе свој извјештај. Секретар г. Сабит Хозић устаје и наставља: 223 �Прошла главна скупштина, управо конституирајућа скупштина, Гајрета у Котор Варошу одржана je 22 . фебруара 1929. године у просторијама Котарског вак.-меарифског ловјеренства у вече послије теравије. Скупштини су прпсуствовлаи свега 22 члана, од којих 6 дипломпраннх н 16 редовних. Тада je одбор Гајрета у Котор-Варошу бројно свега 57 чланова и то 14 дипломираних, 5 из 1907., 8 из 1919. и 1 из 1922 године и 43 редовна. Од тих су 4 умрла члана (Абдага Длздар, Хасан-бег Дедић, Халил-Хикмет Салихагић и Ћамилага X. Селимовић) да им Бог џелешануху поклони од своје неизмјерне мнлости и подари мјесто у Фирдевси ала џенету. Алахрахметејле! Ha тој скупштини je констатована слаба свијест и слаба воља за Гајрет у нашнм селима н међу нашнм народом, који нсће да чује ни једну ријеч о Гајрету и речено je, да у будуће рад за Гајрет у нашем срезу мора почн бољим путем и мора се оживнти. Ha темељу тога бпран je овај одбор, којп ово лрелазећи ту једну годину рада за Гајрет, лзлази лред Вас да положи о тој години своје рачуне. Прије лзвјештаја нз којих ће се тачно вндити рад овога одбора, одбор желп да напомене, да ни у прошлој годнни успјех Гајретов н ије' бно онакав, какав би одговарао броју нас у овоме срезу, на-» шој сназн п нашим лотребама, л да се je вољом раДа за Гај1>ет колебало. — Гајрет, чија je по(:тојалост_у,дана.ш1т ш нашнм прпликама, потребна нама псто толико. ^олико и ко^ад« хљеба, на нашу жалост, иије још. ухвјтго међу нама правога корпјена, да можеиашпм лотребама н захтјевима удовољптп. Иоред толпко наш^ неписменуд неоЧЗскрбљне н спротне дјеце, коју гледамо свакн дан ^ворш 'очима, босу и году—по^улидама, ми смо остали л слпјепн п глухи. жедшшто наше друштво, наш Гајрет, који хеће п ^ојцж ел и, it којему ie баш цпљ да обскрбљује т л^џ&хр- дјецЈ. д а \ х y rty h j^ ^ S !S ž @ w i на корисне занате, да- их лзводи селамету, Ш нашу жалост неможе н неће. дај се разулше.рНаж ft'onjet, наш напредак je ^у нама самима, н у доброу 1(|жнвом раду, a нпје у колебању. Да наша села и 4Шп народ nehe да |i.yјдј Ш јНвјрет, то je била слаба и врло хрђава конејгатација на прошлој нашој екулштини, и овај одбор иа овој данашњој скупштини, хо одбијајући од себе констатује, да наш народ воли Гајрет и иотпомаже га, што се je доказало Јлрнходима и посјећивањем Гајретових приредаба у минуло! годинн, који су бпли већи него икада до сада, ii нарочито из^наших села. Да je рад лошао бољим путем и да je усијех био, бољи него ли прошллх година, доказаће слиједеће: Број дипломиранлх чланова порастао je од 14. на 19 и то са гг. Душаном Ј. Ракићем, среским начелником, Мустфом Аганбеговићем, трговцем из Гарића. Хаџи ТЈурицом Стоканићем трговцем из Скендер Вакуфа, Смаилагом Алагићем, носједником и Мустафом Пличапићем начелником из опгатине Врбањца. Број редовних чланова иорастао je од 43 на 115 од којих се je у току године услед премсштаја, селења и добровољно, те смрти исписало: добровољно и услед преме_ штаја 13; неплаћања чланарине 5 и смрти 2 (Тахира Муниба Хозића и Мехмед Салихаге Оалихагића) да им Бог џелешануху дадне што je најбоље. Алахрахметејле! Број члалова данас Мјесни одбор има 19 дипломираних и 95 редовних. Од тога броја имадемо изван мјеста 24 члана и то 6 дипломираних и 18 редовних, од којих: у Баљалуци l; Дабовцима 1 ; Гарићпма 1 ; Сксндср Вакуфу 3 ; Врбањцима 7; Шибовима 1; Масловарама 1 ; Равнама 1; Хадровдима 1; Вечићима 4; Бела Црква (Бапат) 1; Вранићу 1 и Ћуковцу 1. Остало je из мјестн, a то je 13 са дипломом и 77 редовнпх. Одбор je у току године 1929.-30. одржао 8 одборских ф дпн ца. чнји су зпкључци потпуно и у свему извршели. 224 Одбор je у години 1929.-30. прИлремио један ?ајреТов теферич 24 . маја, једну забавну вечер на рођендан Гајретова Протектора Љеговог Краљевског Височанства Престолонаследника Петра 6. септембра, једну забаву у заједници са Муслиманском чптаоницом 30. новембра прошле године и једну забаву 1. фебруара 1930. године. Одбор je у сврху буђенл воље за Гајрет у нашему срезу учинио 6 састанака и том приликом одржавао преда. вања о Гајрету. Одбор je уепјео поред двојице ђака, које издржаје нат Гајрет из нашег мјеста, смјестити у лсти још двојицу Ше. грта, који данас изучавају шнајдерски занат и то: Мустафу Медана Реџића л Махмута Куленовића, оба лз мјеста. Одбор je служећи се преписком, утрошио у току године 1929.-30. 98 бројева свога дјеловодног лротокола, из чега пропзлази, да се више оједница од 8 није одржало, не због тога iiito се није имало шта радити, него због отсутности и неодзива појединлх чланова одбора и замјеника. Одбор je слао два делегата на Главну скупштину Главког одбора Гајрета у Сарајево, у јулу 1929. године, који су застулали овај срез. * Одбор Гајрета je у току свога рада у години 1929.-30. Hahaaiio код свих мјесних културних и просвјстних дру. штава iflip<S -доброг разумијепаља л од лстих у згодама био ^Јдаичио потломогнут. Одбор je водеЈш рачуна о приходима Гајрета, да пстп буду што обцлннјл лз нашсга среза, у неколико пута апеловао на n.vuiVe л трговце да троше и купују само Гајретов цлгарпапир, јер да Гајрет од истога имаде преко roдине врло лијепу кортт. Тако су радили и други одбори, те 1ш ллЈ 1јештају Главног одбора у прошлој години 1929.-30. и о тс етраџе’ се je лрлход повећао за једну четиртнну нсго je био у годчни 1926.-29. Одбор je у току^свога дјеловања у мннулој години ра_ дио на лрлнцппу: узајамној помоћи, осјећању једног за другог, лроповиједајућл само слогу и љубав међу нашим народом, и учењу љублти ову своју милу Отаџбнну и свога јуначког л драгог Краља, Његовог Величанотва Александра 1. имајући чврсто у виду, да само такови можемо бити од користи и напредни. Жеља je овога одбора, да се рад за наш Гајрет у нашем срезу настави у истоме смјеру и диљу као и у прошлој roдиил, те да наш народ у нама Гајретовим раденицима види честите и праве своје пријатеље, увијек спремне, да жртвују за њега све своје. Жеља je овога одбора, управо чланова истога, да на идућој Главној сжупштини, видимо сви и чујемо о Гајретовим успјесима у нашем срезу дупло боље резултате. Предсједник г. Табаковић лита скупштину да ли усваја извјештај и лрима ли, HauiTo сва скупштина одговара да прима без лкаквога лриговора. Затим позива благајника да поднесе извјештај благајне. Благајник r. Раоим Хозић устаје те извјештава; Овај одбор од бившег одбора Гајрета 22 . фебруара 1929. године примио je у благајни у готовом Динара 96.50, који новац je лотјецао од чланарине мјесеца у којем je одржана Главна екушптина. У току године рада овога одбора, 1929.-30. т. ј. од 22. фебруара 1929. д« з. алрила 1930. године приход и .расход благајне Мјесиог одбора Гајрета, кретао се je како слиједи: Приход: од редовне чланариис Динара 5 . 141.50 ; од цигла за Гајретов дом Динара 409.—; од добровољних прилога: Бајрамски дарови. на блоку, у житу, граху, јајима и кокошима те бифеју и лослуги Динара 6.996.90; Од књига »1{ако треба зсмљу радити« Динара 15.—; од Гајретових зиачака Динара 10.—; од коријандола Динара 104.—; од зао<;талог дуга од претллате лиета Гајрета из године 1924 ., 25, �20., 27. и 28 . Динара 840.—; Од редовне претплате на лист Гајрета Динара 300.—; Од спомепице 25-годишњнце Гајретове Днкара 150.—; Од карата Гајретових питомаца Динара 71.—; Од забава снјсла и теферича Динара 4.679.—. Свега Динара 18.716.40. Котор-Варошу. Такођср odom прилнком од страие овога одбора хвала сваиоме који je у току годиие дао ма и најмањи прнлог и молимо Бога великога, да му то строструко накнади. Taiio нсто одбор дугује благодарност мјееним тамбу- ДОБРОТВОРИ И УТЕМЕЉАЧИ ГАЈРЕТА ИЗ СЕЛА ДОБОШНИЦЕ И ВУКОВИЈА, У 1930. ГОДИНИ. СРЕЗА ТУЗЛАНСКОГ, УПИСАНИ рашима, који су сваком ириликом, када je год то одбору Расход: Послато Главном^Одбору vy CapaJtMio Дннара затребало, са својим тамбурама бсз иклквог хонорара, за15.321.10; Ha забавс, тефернч, мевлу;^ н&лугу н канцеларијске потрсбс нздато Динара 3.395.30; CBerti Дннара 18.7010.40 баиљалЈ! пријатеље н чланове Гајрета, те са своје странс придонијелн, да су све Гајретове прнредбс иснале како je Стањс благајпе je 3. Апрнла 1930. годние 0,0. / најбоЛ)е бнло. * У прпходу се вндн, да су доброввДнн прргони у суни •, особпта част ономенути u иохвалитн сииДинара 0.990.90 врло добри, Oiim iiri нису, Iјер су маглј уу/лиманне из села Хадроваца, Pauaua, Враи бољи бити. Да je ouaj пц1(ное толики, одбор нспред peOT^'^erlJi fSINGER]^ V.eOMACINSKA ŠKOLA СИНГЕРОВ ТЕЧАЈ У ГОР. ТУЗЛИ дугује лбагодарност гг. Рифату X. Селнмовићу, ђаку реалне гимназнје у Бањалуци; Мехмеду Селману, биљежннкф-.- у Котор-ВајКЈшу; Хафизу Хилми сф. Нумићу; Хасибу Спахићу, трговцу у Врбањцн; Мустафц Снахн. трговцу у Врбањцн; Сулејману Билићу дрговцу у Шипрагама: Алијн Тоичићу, лугару у пезијн у Хадровцима; Омер еф. Јелчиновићу, имаму у Вранићу; Химзи Мујкановићу, тежаку у Баснћима; Му<;тафи Аганбеговићу трговцу у Гарићима; Оеман еф. Џуби, имаму у Шипрагама н Едхему Диздару у ннћа, Гарића н Врбањаца, да иоелуже прпмјсром другима, које прилнком сакупљаша добровољних прилога за Гајрет у њнховој околицн, нису остале глухе и слнјепе, него су откидале од себе, нека jaje, нека двоје и Tjioje, нека и кокош и учествовале су у списковима дароватеља своме Гајрсту. ОсјеКаји ових жена, мајки, за ону туђу сироту дјецу у Гајретовим интернатима, јесу идеални и велини, те ако и ми мушки будемо осјећали тако и толино можемо ce окда слободно дичити и бити лоносни. 225 �в) Н а д з о р н и о д б о р : 1. Адемага Диздар, трговац Из Ове женс, са оваким својим матсринским осјећајима, Котор-Вароши; 2. Касимага Корић, начелник из Котор-Васа својом материиском љубављу, морају иам бити примјером роши; 3. Заим еф. Османчевић, полит. чиновник. у животу, ако желимо, да наша дјеца прогледају бољим По прочитању листе, скупштина прихваћа исту и с веочима. ћнном одобравања прима. Послије се прелази на слиједећу Приход од чланарине у суми од Динара 5.141.50, јест тачку дневнога реда, евентуалије и предлози. чист приход и то: од диплома 2.300.— и редовне чланарине Добија ријеч г. Хафиз Ибрахим Фазлић, који предлаже, 2.841.50. динара. да се код мјесног одбора уведу блокови за сакупљаље жита Ha жалост одбор констатује, да неки од чланова за_ u добровољних лрилога no селима, тако да сваки од дарованемарују своју обавезу у чланарнни, и траже, да се за исту теља добије потврду на оно што je даровао. мора долазити no више пута. Чланарина je мјесечно 2, з, 4 и 5 Динара и може je Након дискусије, у којој се изузима свака сумња појесваки члан редовно и сваког мјесеца са особитом вољом, диних чланова, који су купили добровољне прилоге за Гајда плати, не убиј&јући вољу сакупљачеву, који тај посао рет у минулој години, нредлог г. Фазлића се прима. врши потпуно бесплатно и из побуде да ће све укуппти и По томе узима ријсч г. Душан Ј. Ракић, срески начелтиме своју само патриотску дужност извршити. Одбор ово ник и истиче труд и пожртвовалост бившег одбора о промиконстатујући нада се, да ће у будућој години ова примједба цању Гајретове идеје у нашем срезу, његова уепјеха и пре. нетсати и замијенитп се са другом која he бити. да су чладлаже да се у занисник то унесе, да ее то нризиање и видц. новп Гајретовн у Котор-Варошу потпуно свијесни своје дужПредлог г. Ракића скупштина je једноглаено усвојила. ности. Како се више није нико јавио за ријеч, усгао je испред Имаде чланова, ако не сваки, који би могли своју члановоизабраних г. Сабит Хозић, захвалио се- на датоме иовјенарнну сами повисити од 2 на 4 или од 5 на 10 Динара рењу и замолио, да сви помогну овај одбор у раду за Гајрет. мјесечно, и тиме омогућитп већи приход Гајрету: a сами ►' По томе у-4 и 45 ачсова претсједник г. Табаковић занеби тиме у току 12 мјесеци ништа изгубили. Одбор овом приликом апелује са своје стране на свакога таковд^а члана,' кључиа je скупштину. напомињући, да то треба само најавити благајнику. Haekapfta сједница изабЈ>аног одбора одржана je 20; априИмаде чланова добротвора и утемељача из -ранпјпх гола ради конституисања одбора. У 2.20 ч. no подне устао je дина, који би могли поновити евоје чланство, те добити ^■вабит Хозић, образложио сазив ове сједнице, захвалио се нове дипломе, као лгго су их ддбилп чланови у години 1929na одазиву,;\а no томе за приввременог предсједника ове 30 те одбор и на^рве апелујечкл'о * ‘на прво речене. С овиме сједнице предложио најстаријег no годинама члана г. Мирка сам завршио благајнички^изг»јештај. Стефановића. Предсједник .г Табаковић пита скупштину' прима ли Пошог су присутни овај предлог прихватили, г. Хозић горњи извјештј, што скуЈштин прима са одобравањем без замолио-,јв г. Стефановића да заузме своје мјесто. икаквих приговора. , . , ' Госп. Мирко Стефановић заузимајући мјесто претсједПрелази се на ачку дневног реда: Цодјељење апсоншса, захвалио се на повјерењу присутнима и послнје неколуторија старом4- одбору илк разријешнина. По овој тачкн лнко ријечи о Гајрсту и његоној корисности, прешао на скупштина једногласно дшијели апсолутор^старом одбору. дневни ред: Конституисање одбора и предложио присутнима Прелазећи н£" слиједећу тачку: Избор одбофа, ттретсједлисту изабраних да се иета без промјене усвоји и да гг. no ник г. Табаковић говорлЛ Гајрету, да Гајрет тк* јДћ|А ЈуЈда^ реду заузму своје положаје у одбору и то: Претсједник: Сасве више и више узима маха међу нама и проширује своју бит Хозић, потпредсједник г. Мустафа Пличанић; секретар дјелатност рада, прелазећи и на економско подизање нашега г. Расим Хозић; благајник г. Едхем Диздар и редом као на народа те апелује на скупштинаре, да исти у избору одбора листи из записника скупштине. воде рачуна, да се у одобр уЗпмају и бирају људи, који he Предлог г. Стефановића, a после дискусије о положају знати да наш Гајрет и даље воде, тако, да получе миого боље секретарском у којој су учествовали безмало сви чланови, би успјехе и да се што боље подигне. | примљен једногласно. По томе даје одмор од 15 минута., да се скупштинари могу споразумити. После одмора од 15 минута, a након краће Након тога предсјсдник г. Стефановић je предложио, да дискусије у погледу избора одбора, на предлог г. Хамдије се има no гл. X. чл. 76 друштвених правила изабрати часни Омеркадића, бише изабрани: гг. Сабит Хозић, Касим Мујезисуд и са своје стране замолио члалове да се у томе мало новић, Салихага и Хафиз Ибрахим еф. Фазлић, да предложе нромисле. Haiiou тога узео je ријеч г. Заим еф. Османчевић и образложно шта значи часни суд у ширем смислу и прилисту одбора скупштини; претходно да оду у другу собу и оутним предложио као чланове гг. Николу Бјслобрка, Мирка заједнички се споразумију. Пошто су поменута гг. добили иовсрсње већине скупСтефановића, Смаилагу Алагића и Омер еф. Јелчиновића. штинара, исти су се повукли у другу собу и носле неког Сви су присутнн нредлог нрихватиил, a и именовани, те времена дата je листа претсједнику г. Табаковићу, да исту себи за претсједника изабрали г. Заима Османчевића. предложи скупштини. Како je ова тачка дневнога реда свршена, a у евснтуаЛ и с т а , о д б о р а : a) о д б о р н и ц и : 1. Сабит Хозић, лијама није имао нико од присутиих ништа рећи, г. Стефатрговац из Котор.Вароши; 2 . Мустафа Пличанић, трговац и новић захвали се госиоди члановима да су овако лијен интеначелник општине и-з Врбањца; 3. Расим Хозић, трговац из рес ноказали за овај посао, желећи да пређемо у будуће na Котор-Вароши; 4. Едхем Диздар, трговац из Котор-Вароши; бољи рад да имаднемо лијепог успјеха, те да наш Гајрет у 5. Мехмед Чауш, референт аграра из Котор-Вароши; 6. Хамнашем срезу подигнемо na њему достоју висину, a затим сједницу закључио. дија Омеркадић, писац пореске управе у Котор-Вароши, и 7. Едхем Заимовић, трговац из Котор-Вароши. Главни одбор Гај|>ета, истичући рад одбора у Которб) З а м ј е н и ц и : 1. Смаилага Алагић, посједник из ВрВарошу, који може да нослужи иримјером многим всћим и бањаца; 2 . Хасиб Спахић, трговац из Врбањаца; 3. Омер еф. богатијим мјестима, изражава овим нутем најтоплију благоЈелчиновић, имам из Вранића; 4. Никола Бјелобрк, званичник дарност бившем одбору na челу са претсједником г. Хафиз среског суда у Котор-Вароши, и 5. Мирко Стефановић, гостио- Хусејн еф. Табаковићсм, са жељом, да и нови одбор настави ничар из Котор-Вароши. рад за Гајрет истим и још већим еланом. 226 �Рад на проширењу Гајретове организације у рогатичком срезу Рогатички срез no броју мјссних одбора и новјсреника као и no броју чланова Гајрета спада међу прве Гајретове срезове. Поред досадањих повјереника и чстири Мјесна. одбора недавно je постављено ново повјереништво и у Ракитници у особи муалнма г. Рамиза Добраче. Г. Добрача je одмах no именовак-у приетунио пуном паром упису чланова тако да рена je у Ракнткици н Нар. ocu. Школа. Исте године одрасли су похађали апалфабетски течај. Убрзо иза тога, 8. фебруара 1929. године оспована je Народна књижница и читаоница. У свима овим акцијама био je иннцнјатор и главни подстрекач наш нови повјереник г. Добрача, који се из властите побуде јавио и за повјереника Гајрста. Г. Добрачу као врсна и тактична човјека разумно je тамошњи свијет, na г. Добрача вјсрује тврдо, да he се још впшс убрзатн просвјећивање му- ХОР УЧЕНИКА(ца) II. МЈЕШОВИТЕ НАРОДНЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ У БРЧКОМ, који je пјевао на бајрамској Гајретовој забави са учитељицом гђицом Розином Лозићевом и школским r. Сулејманом Хаџиалијагићем. управитељем he ночетком маја сазвати скупштину ради коиституисања слиманских тежачких маса— када Гајрстова луча расвијетли све кутове који су доскора бнлп увнјепи густом копрепом Гајретова Мјееног одбора. Г. Добрача извјештава нас о просвјетном стању Ракитнице, мрака. Beh данас муслимански свијет у Ракитници има сасвим na вели да су први храм просвјете — мектеб саградили т е-' исправно мишљеље о улози школе за културно подизање жаци 1926. год. из Ракитнице и околних села и то из влас_ народа. Дјеца у својим домовима уче Куран, мевлуд и поучтите лобуде и средстава. Г. Добрача дошао je домах no отво- не пјесмице. Из домова, млпнова, ступа-ваљарица, давно усерењу мектеби ибтидаије као I. муалим и данас вршп ту дужљено рачунањс na »рабош« — ишчезава. Мјссто рабоша бпност na своје задовољство као и народа. У 1928. години отво- љеже свагдњае рачуне перо н оловка. 227 �Г. Добрачу истнчемо за прнмјер многим његовим колегама, муалимима no селима и градовима. Нека се угледају у њега и пођу шеговии стопама, na ћемо моћи поузданије да гледамо у будућност нашу н иаше дјеце. Једна лијепа лојава (Допис из Брчног) Ночетком априла о. г. основао сс je овдје жспскн пододбор Гајрета. До сада je уписано преко 120 члоница, a изгеда да he се овај број за кратко вријеме подвостручити. У жснском нододбору су изабралс вриједне н напредне чланице из свих сталежа грађанства и свака со натјече у раду за Гајрет. Kao ирви јавни иступ приредио je овај пододбор свој мевлуд у петак 18. о. мј. у овдашњој медрссн нослије иодне. Медреса je бкла лијепо дскорисана ћнлимнма и цвнјећем и ниједна од нододбора није жалила труда a да ова свечаност што боље успије. Ha мевлуду je било око 200 паших ханума n дјсвојакл, које су дошле да први пут чују учење мевлуда нашег омиљелог пјссника Башагића. Г. Абдулгани еф. Ибрахимбеговић, мудерие< проучио je Башагићев мевлуд са својнм еофтама na свеопће допадање и задовољство. Прије него што je учеље отпочело поздравио je мудеризефендија присутне ханумс н дјевојке и одржао и.ч лнјеп говор у кома je напоменуо велику корист, коју муслиманска a п друга сиротиња имадс од Гајрета, истакао рад и значај Гајретов 1?*задвалио нм се na труду, молећи их да увијек буду слолпш П\да пораде за напрсдак својих сегтара и браћс, јср то и узвишенп Исла.м задужује, a on им увнјек и сцаком прилнком стоји na расположењу, да rtx помогне у њнховом раду. Затнм je отпочело учење мсвлуда и то таКрДда 'је свакн софта напамет рецитовао дс1сламатореки liojeinrfe одломке Бајцагићева мевлуда. Између појединнх рсцитација доношени су склпдно еалаватн, илахнјс н ајетп1керпмиг-да je милииа бјш .слуХ шатн. Особито je нзцуДена' рецитација мпраџ и мупаџат тако, да je cbiima приоутнима 'ударила суза на око. Дјсвојке су днјслнле шербст и бонбоне, a многе наше старнје хануме рекоше, да овако лијеиа мевлуда нису ннкад чуле тим више, што се je мевлуд учио ца’ матерпњем језику, na су могле све да схвате и разумију. Држим да и сам аутор, наш уважени п цијењени пјесник Мирза, не бн га боље и екладније пзвео него што je то наш мудеризефендија са софтама учинио. Нека му je на његовом труду и овцм путем најљенша хвала. Пошто се je мевлуд проучио одборница Авнијеханума Др. Буквице захвалпла се je и поздравпла присугне овим рпјечима: »Поштоване хануме и драге дјевојке! Женски одбор овдашњег друштва Гајрет позвао нас je данас да проучимо заједнички мевлуд н да овај одбор својим првим наступом и учењем мевлуда са вама чланицама заишће од драгог Аллаха благослов и његову неизмјерну милост, да наш будући рад буде хакрли и од корнсти no наш исламски миллет. Дошло je вријеме, да се и мн жене почнемо бринути и радити за напредак наше заједнице, a највише да се бринемо како ћемо нашем сиромашном женском свијету. особито женској младежн, соигуратн достојан живот и достојну зараду. Вријеме je сада тако, да се сви и мушки и женскн свијет, брине и ради за што бољу нашу будућност. Науку тражити, a помоћу науке и лијепих корисних заната и свагдањи хљеб зарађи. ватн фарз je н мушку и женску. Па према томе н ми у нашем Брчком, као и у осталии мјестима Босне н Херцсговине уписали смо се као чланице Гајрета и изабрали свој женски пододбор, који данас ево иступа јавно са учењем мевлуда. Дужност he бити одсада овога одбора, да оваковпх састанака што hciuhe приређује, на којим he састанцима бити и лијспнх вазова ir корисних предавања из чег he бити велике користн no наш живот*. Ja вас, поштоване хануме и драге дјевојке, у име одбора најсрдачније поздрављам и захлаљујем вам се, што сто се нашем позиву одазвале и молим вас, да се na позив одбора сваком приликом одазовете и дођете 228 на нашс зајсдннчке састанке. Уједно се захваљујемо нако у имс одбора тако и у име свију вас поштовапом мудеризефсц. дијн и његовми софтама, који нам je радо изашао у сусрет, уступио нам прооторије медресе, и са својим софтама проу. чио овај лијепи Башагићсв мевлуд из којег смо доста поукс и наснхата чуле. У име свија вас, велим им живнлиа a вама још једном најљенша хвала, нашто су све приоутнс кликну. лс: Жшшлн! Након тога je Рабијеханума Хаџимехмедагић и Салихагииица Глинац иокуиила добровољни прилог за Гајрет, те je пало нрилога, одбивши трошковс, за Гајрет око 500 динара. Раоположење je бнло таково, да се je још дуго остало у угодиом разговору и истом се пред мрак разншли кућама a еа најбољим расположсљем и одушевљсшем за рад око Гај. рста. Beh од сада се овај одбор ирпправља за женскн тефсрич no Курбан-бајраму, na који he сс позватн u пновјерне госнођс ради што бољс сарадње за onhn културни иаш нипрсдак. Нека je на овај начнп Гајретовом женском одбору nujљспша хвала и признање. Ј с д п а с л у ш ат ељ и ца. Жива Гајретова акција у срезу Бос. Градишком Рајретов мјесни одбор у Бос. Драдншци, којн je иза. бран HĆToSi прпје неколнко мјесеци, развио je свсстрану ^јкцију iglico на организацији Гајрета у цијелом срезу тако н na- ирмдВцању кулурног u скономс!сог нпвоа парода. Поред opnuui3oniiK>a аналфабетскнх течајева, домаћнчких школа, оеииваља Гајретове читаопице, материјлног јачања Гајрета, овај врпједии одбор je разшш рад на просвјећивању шнрих муслимакскнх. слојева. Ha недавно одржаној сједнпцп овог одборљ-,'^ављсно јс у дужност секретару г. Сафету КапстаnoBiihy н благајнпку г. Мехмеду Соколу, да у Д у б р а в а м а /г у р с к u м одмах поведу акцнју за изградњу зграде за Нар. осиовну школу, јер у Дубравама турским, Ровкпама турскнм, Лнсковцу и Чикулама нма преко 4.000 муслимана стапонннка a да немају своје школе, док сусједна села, у којима су настањени колонисти н 6paha православнп имају школе. Делсгирана господа уггутили су се одмах у села и успјели мимо свако очекивање. Основали еу школски одбор, у који су из Дубрпва ушли rttio претсједник Назиф Ч а т а к , a као секретар Мехо X a т и h, док су изабрани чланови школског одбора, из Ровина турских: Ахмет Л е л и ћ ; из Лисковца: Ибрахим Р и л в a н о в и h; из Чикула: Хасан Г е р з н h — свн тежаци; бесплатно земљиште за изградњу школе понудилн су: Мсхо Ч a т a ка Дервиш X a т и h н Хусо X a т и h — сви тсжаци из Дубрава турских. Овај успјех дао je Мјесном одбору још више полета да развије акцију у овим запуштеним исламским селима, na je делегиран претсједник мјееног одбора г. Мустафа Зухдн Хоџнћ, секретар г. Сафет Капетановић и члан одбора г. Веселин Гвојић, да отпутују у Дубраве, гдје су сазвалн тежаке и објаснили сврху састанка. Tom нрпликом je утаначено све што je нотребно за почетак изградње школе. Изабрано je од трију бесплатно понуђеннх земљишта оно које je понудно Мехо Чатак. Затим je записнички утврђено што све могу сељани да допринесу за изградљу школе, коју сви ссљапн жудпо ишчекују. Лијепо je и ганутљиво било посматрати namc добре и честите ихтијарс како расправљају о градњи шполе са честитом омладнном и како школу жудно ишчекују. Припреме за изградњу школе су завршене, na се je надати да he се уз разумијевање надлежних власти отпочетн с радом још tokom ове године. И ову прилику искористилк су вриједни члаиови Гајретова одбора из Бос. Градишке за проширење Гајретове организације, na су учннили припреме за осннвање Гајретова Мјесног одбора. Засада je цзабраи цовјереником r. Назнф �Чатак, i;ao прстсједнпк школског одбора, те су се одмах понисали и чланови. За неколико дана уписано je у Дубравама и околини 100 чланова, и то 14 чланоиа no 10 дииара мјесечно, 44 члана no б динара мјееечно и 42 члана no 2 динара мјесечно. Износсћн предљи извјештај, дужност нам je да се нарочито павхалино браћи тсжацнма из Дубрава и осталих ссла, који увиђају важност школовања и с љубављу примају еваки потхват за народно добро. Нарочнто пак истичемо еусретљнвост тежака, који бесплатпо уступају своја земљишта na изградњу школе. Надамо се да he се Дубраве ускоро убројити у наша најнапредннја села u да he послужити примјером многим нашим селима, која досада не имадошс школе. Ово je најбол.и доказ, иако емо ми муслнманкс пешколоване, да ипак знамо цијенитн и љубити што je нашс и да смо захвалнс пријатељима и лобротворнма нашега просвјећивања и нашег милог Гајрета, јер у иашмм чиетцм душама укорјињена je она народна: Ко ми je рад, то ми je брат! Иза roBopa поменутс иовјсрсницс говорила je друга приједна повјереница гђа Месрура Кучукалић о развоју, раду и досадашњсм успјеху • и>нх иовјереннца. To je нзвјешће скупштнна примнла на зиаше са анлаузом .н повјереиицама je подијелнла разрјсшницу на досадашшем раду. Овај досадашњи рад тих младнх и вриједннх повјереннца не смије остатн незапажеи. Требамо нх и иадаље бо- МЈЕСНИ ОДБОР, СА Записничка захвалност За подизањс зграде Народас. ван>е Гајретова повјереннштва у дпшки, које всћ за иеколико даш ше су учинили чланови Мјесног о Сафет Капетановић и Мехмед Соко. Мјеснн одбор Гајрета у Бос. Градишки, констатујући ово na својој сједницн закључио je једнодушно да се помснутој господн изразн записничка захвалност. Главни одбор такођер нзражава овик путем поменутој господи своју захвалност, вјерујућн да he онн свој корисни рад за Гајрет и проевјећивање народа још више појачати. Вијести из Брчког Ппшу на мнз Брчког: Ha 4. о. мј. одржале су конституирајућу скпуштину чланице овдашњег Жевског одбора Гајрета. Пошто je био довол.ан број присутнпх чланпца, то je млада и заузетна — порсд свога евакодневног школског учеn>a — повјереница гђица Мурвета Хаџиалијагнћ отворила скупштину с лијепим кнћгним toboikjm, пупнм натриотизма и љубави према Владару. Отаџбинн и Гајрету. Занста je било мнлииа погледати, како су се присутне чланице чувши pil­ jen Његово Величанство листом дигле са својих мјеста и младу говорницу стојећи саелушалс и при концу френетпчно трократно кликнуле: Краљу, Kpajbinin, Престолонасљеднику и Владалачком Дому, НАЧЕЛНИКОМ љнховом лијеном u плсменитом раду. Ja им се као чланнца u пријатељица Гајрета ердачно захваљујем. Живиле младе повјеренице Гајрета у Брчком! Мислим, да неће бити с rop'era ако овом приликом истакнем да je нрави иннцијатор оекивања овдашњег женског иопјерсннштва и на концу женског одбора Гајрета наш, свакс хвале вриједан, школски управитељ г. Сулејман Хаџналиjaruh. којн je поред свих својих дужности руководио н сав рад повјереница. Поменутн je господнн познат као врло вриједан радник на народном просвјећивању и ширењу идеје Гајрета. Истн je свесрдно радио око задње бајрамскс забаве. да што сјајније успије, што му je заиста н пошло за руком. Још га овом ириликом молпм, да нам што скорије као што je на 28 . III. т. r., одржи још које онако лијепо npeдавање. — Ч л а н и ц а и и р и ј а т е л > и ц а Г а ј р е т а . Оснивање Гајретова Мјесног одбора у Благају куМ Новопостављени повјереник у Благају г. Мустафа Лехо, учитељ, одмах но прпмитку декрета отпочео je <•* прпкупљап.ем чланова. образлажући потребу да се Гајрету има излазитн у сусрет ради његова хуманог и културног дјеловања. Ангажовао je угледније личносто, na се њихопим заједничким настојањем уписао већн број чланова, тако да се je могла' сазватп скуиштина lf>. IV. о. г. u извршити пзбор одбора. Скупштпну je отпорио г. М. Лехо. упознавши прпсутне чланове <: радом ц циљем друштва Гајрет, предложивши прет- 229 �ходно да се ноздрави Протектор Гајрета л Главин одбор у Сирајову. Акламацнјом јс изабран слијсдећн одбор: Нретс^едник: Мустафа Лехо, учитељ; потпрстсједиик: Абдага 'Бапкић^ посједник; секретар: Ибрахмм Ајановнћ, имам-матнчар н муалим; благајник: Ибрахим Дрљевић, муалим; одбориици: Алнја Клепо, столар; Мехо Камерић, трговац, и Омер Хусагић. Замјеници: Ахмед Велагић, Салко 1Слеио, Мехо Софтпћ. Зејнил Мрмо и Данисл Чсхајнћ. Надзоршг одбор: Алибсг Велагнћ, Омер Обад н Абдо Мемић. Сиупштина Мјесног одбора у Гор. Зелињи. Mji'cnii одбор Гајрета у Гор. Зелнњи (срез Градачац) одржао јс 23. J1I. u ,г. скупштину, на којој су јодногласно взабранн у одбор гг.: Претсједник: Мехмедбег Капетановић, иотнретсједнпк: Ибрахим сф. Сарајлић, учите.Ђ у н.; секретар: Лазар Ђуроiiiih. учптељ; благајннк: Драгути.ч Радић. општннски деловођа; одбориици: Ибрахнм еф. Халиловић, ХалилУдвинчнћ ir Омер Мујчнновић. Надзорни одбор: Мехмед Ћеримовнћ, 'Jjoptjo Радпћ ii Мухарем Токић. Оснивање Гајретова Мјесног одбора у Рожају Жижко, Алнкалфић, БаблИ, Ннколић; ло Дип. 10,—: Xuunh, КуртаглН, Сулејмановић, Мулабећировић, 'Неримагић, Муја. чић, Фазлић п Нригапица; ло Дин. 5. : Мехлиаглћ; ио Диц. 4.—: Јахић. 3ii блфе дароваше за мул1ку и женску забаву: баклаиу; Н. Н., бибца: Шерифа Кадлћ; хурмашнцу: Хафеза Хифзиефендлћ; торту: Шефпка Мехннагић, Фатка Аликалфић^ Есмц Нухановлћ; гурабијс: Нур х. Хаџлћ; ђунларс: Агаловлћ; ло хурмашпце: Касумагић л Мујачмћ; кокош: Вејзагић; no fiy. рек: Мукеллефа Хифзефенднћ и Мутнћ; no патшлпању: Спахпћ, Сафета Пролић и Зуклћ; шећсрли локумс: Сафида Рашидбеговић; олатке колаче: Mirnih; no севдиџна: Халилбе. говић n Селвста Халилбегопић; хурмашице: Ајиша Хрустемовић; 4 кг печена меса: Балнћ. Успјех играња томболе у Новој Вароши Мјеени одбор Гајрета у Новој Вароши иокорнстпо je дозволу за играње томболе преко Рамазана у корист Гајрета, те je том приликом получио материјални ириход од Дии. 13.435.50. У овом раду показаше највише вол>е гг. Мехмед Behn'paAth, Ћамил Крџовић, Мустафа Туркамовић и Хајрудпл ' Xai/n-H6paxoMoiinh, na им и овим путем најтоплија захвалпдвт/1-у' ' л Пријс мјссец дана постављен je за дбвјгрцдшГа Гајрета у Рожају (срез Верански) г. Мустафа Софтић^Уојн je у заУ " ћ о с . Градиш једницп еа пријатељнма иУ Рожаја нзвршио упие чланова ii то 104 на броју, те^је на 13. о. мј. ^ зв а б скупштину. Одзив Мјесни о.чбор Гајрета у Boe. Градишки иолучпо je за грађана био je врло добар. ^ kj^ i /uthh.v je отворио старјешина вријеме играња томболе материјални приход од Дин. 7.384.50. нспоставе г. Мираш Радоњнћ.'. нетакнувши циљ ^гкутпптшц. Овом приликом дужност нам je да ее нарочито захваa г. Илија Зечевић, индустријллац, говорио je Лчшште о Г а ј \ лимо члану Гајрета г. Петру Цвијнћу, који je дао бесилатно рету, његовом просвјетиом ii култЈгјППлцраду/ у Б. ц. свој/Л окај^завријем е играља томболе. рочито je обратно пажњу' mr утицај [Гајрета на < ^^ву'п ац понализам код нашрг нароДа, ;i поготаво код муслдаЕЈб*®!-' 'e ie fC Упис даљњих утемељача Гајрет мента. Надаље je говорно d' благодктима K ije^ ’aS i^ fc lj-lia , У Варешу: Мехмед еф. Llliiiiinh М., уплатнвши одмах позивајући присутвв да нцђу стопајма н цИ.-ЦОима н.еговим. Дин. 500.—. Изабрани одбор коди ^уи сао je je оввј^о:-. | Ц | feI Претсједник: Мираш Радоњнћ, старјешика истгоставе; У Тузли: Хаинб Девсџић (село Морапак), Осман еф. Јапотнретсједник: Мета Мурић. претсјједник огјЖ ине-ЛИЕевјј ] шаревић (село Оребреник), Реџеи еф. Мујкић (село Добрња), ске; секретар: Ћазим ЦрџАршанин! учитељ; благајник: ХаX. Имшир Малкић (ссло Дубраве), Осман Атлић (село Вукокнја Фелећ, трговац. ОдборннцА* Фаик Зсјнслагић, Адем Кур|д вије) и Мехмед X. Латифагић, заповједиик полиц. стражс у тагић и Хасан Хукељпћ., Надзоршс одборг Мило Кастрато-— Тузли. niih< Хусеин Шабовић н BvrcEkijfflh. -Зомјсници: Јусо Калач, Бајрам Мујевић, Џсмо Мурић, Јеврем Чуровнћ, Башо Љејић. Нови повјереници Гајрета: Повјсреник je одмах при упису, члгбгопа цркупио Дпн. У другој ноловпци мјеисца априла Главни одбор име1.005.— чланариие, a одбор je успио да за кра?ко врнјсмс новао je елшједеће повјсренике: добије од оиштиле Рожајскс на локлол План за подизан.с у В и т о љ у : г. Фахрудинбега Демпровића, аграрног резграде »Гајрстова дома«. Дом he се поднћи лорључиво о.г ферента, впшег савјетника; добровољнлх прллога, a iieh je осигурана^ лотрсбла колпЧлла камсла п креча. у Д а р ф у л и ј и (Ј. Србија): г. Мустафу Чамџића, учитсља; И овим иутем одбор сс иајтолллје захваљује олштпли у В и т и н и : (срез Љубушки): Мухамсда Балту, учнРожајекој ла дарованом ллацу л сусретљпвости. тел.а; у Б у д и м л и h-J a п ji и (Ст. Мајдан) г. Оадију СофОстале Гајретове вијести тића, учитеља; Гајретова забава у Грачаници у Д у б р а в а м а т у р с к и м (Бос. Градишка): г. Назифа Чатака. Други дан Блјрама, 3. марта о. r., од1»жао je Женскн одбор Гајрета у Грачаници своју прву забаву у прооторијама Гајретов аналфабетски течај у Хруштима срез Невесиње Народне читаонице за муслиманке. Забава je успјела у сваком погледу. Одзив je био велик, што значи да су нашс муМјесли одбор Гајрета у Хруштима оргаиизаовао je први олиманке свјеенс важности Гајрета за наш муслимански елесвој ннжи аналфабетски течај још 18. II. 1920. Уписало се 53 менат. иолазнипа. Течај одржаје наш нријатељ учител. г. Kaniih Женски Мјесни одбор и овим путем захваљује свима Салко. Иако je настава na овом течају била, усљед епидемије поејетиоцнма^ којн упеличаше аабаву и прилозима потпошарлаха перкидана скоро два мјесеца, инак je рад при заврмогоше Гајрет. Чист приход забаве био je Дин. 74tf.—. шетку. те hc се екорих дапа одргкати и испит. 0 успјеху накДобровољие ирилоге дадошс: По Дин. 20,—: гђе Жокаљ, надно he уе јавити. 230 �Аналфабетски течај у Градачцу Учитељица гђица Хатиџа Чишић отпочела je са Гајретовим аналфабетским течајем 12. II. т. г. a завршава га 30. априла о. г. Течај полазе само муслимаиске дјевојке којих имаде 26 . Буквари су добпвени од друштва »Просвјете« и културно-просвјетног друштва у Градачцу »Хамијета«, na им се и овим путем изражава захвалност. Резултат рада јавиће се накнадно no завршетку нспита. Гајретов бесплатни Сингеров течај у Бос. Градишки Мјесни одбор у Бос. Градишки подј ' зсо je кораке за одржање бесплатног тсчаја за шивање na Сингеровим стројевима за муслиманке. Замољен je Вакуф за уступ просторија за одржање овог течаја. Хумгни рад Гајретових раднина-ца у Мостару Крајем меееца фебруара оепован je иницијатнвом Меспог одбора Гајрста у Мостару привремени одбор за помага- ДИЛЕТАНТИ(це) У КОМАДУ »ИГРА СРЕЋЕ« ОД С. БУРИНЕ И X. ДИЗДАРА, СА СВОЈИМ АРАНЖЕРОМ Г. СУЛЕЈМАНОМ ХА1ЈИАЛИЈАГИЋЕМ, HA БАЈРАМСКОЈ ГАЈРЕТОВОЈ ЗАБАВИ У БРЧКОМ Стоје с лијева-десно: гђица Рефија Сејдић, Мурувета Хаџиалијагић; гг: Фехим еф. Сејдић, Галиб еф. Требињчевић; гђица Месрура Кучукалић, Ђулсг Рејзовић. Сједе с лијева-десно: г. Самидага X. Мехмедовић, гђица Љубица Раић, г. Сулејман Хаџиалијагић, гђица Розина Лозић, r* Мустафа Морић. Доле сједе с лијева-десно: гђице: Хајријг Травањкић, Дишија X. Мехмедовић и Ајиша Карахасановић. »Сингер« течај у Гор. Тузли Угледно друштво Сингер одржало je код нас течај кројења, шивања и везења, којег je водила стручна учитељица гђица Борка Чоловић и својојм марљивошћу упутила наш женски свијет у модерније радове. Како je течај трајао и за вријеме рамазана, то je госпођица учитељица радила и no ноћи само да пружи што више потребног знања ученнцама. Овом приликом нам je истаћи нарочиту захвалност г-ци Чоловић na енергичном заузимању a нека je хвала и гђи Демировић, окја je тумачила потребу овога течаја те настојала унисати што више ученица. Свршетком течаја ученице су даровале no један комад од својих радова за томболу Гајретове забаве, која се већ приирема у Гор. Тузли. Даровале су ове гђе и гђице: Хаснија Демировић мушку Јсошуљу; Муниба X. Хехмедовић мушку кошуљу; Зумрета Сарачевић, хаљиницу и мушке гаће, Фатима Кушљугић хаљиву, Рабија Сарачевић хаљипу, Садета X. Мехмедовић хаљину; Сафета X. Јусуфовић блузу, Фата Хусејнефендић хаљину, Фатнма Шеховић мушку иољушу, Зилкида X. Мехмсдовић хаљиницу, Борка Чоловнћ хаљшшцу.' За сакупљање томболе ручних радова за Гајретову за_ баву нарочито се заузела гђа Фатима Шеховић, која у своме раду врло добро уепијева. — Секретар: А б д у л а х С а р а ч е в и h. ње сиромашне школске деце. У одбор су ушли иреотавници .мушког и женског Meeuor одбора те Гајретове народне библиотеке. Први циљ овог нривременог одбора био je: што хитнија габирна акција за нашу сиромашну школску децу. Стојећи na становишту, да двапут даје ко одмах даје, одбор je пожурио да за неколико дана створи могућности, којнма би могао да наступајућих иразника рамазанског Бајрама тој деци укаже прву иомоћ. Одбор сс je прн овоме руководио поред хуманога и етпчко-васнитшш циљем. За сразмерно кратко време пошло му je за руком, да сакупи у ту сврху од племенитих грађана и пријатеља нашсга напретка, a н путем разних приредаба, у новцу 3.181.50 динара. Осим прилозима у новцу одбор je у својој акцији био иомогнут од неких мостарскнх фирма, грађана и грађанки, платном за одела, хаљинице, кошуље и сл. У н о в ц у дароваше: гђа Хајрије х. Џабић 300.—, гђа муфтије X. 0. Џабића 230.—? гђа дир. X. Капетановића 200 .—, гђа Мехмедбега Раљеввћа 100.—, гђа С. Табаковића 40__ , гђа A. Котле 30.—, гђа Хана Мутница 20 .—, гђа Фатима Kpno 20.—, гђа Зејна Драчс 10.—, гђа М. Ђикић IO.—, r. Мехмедбег Хаџиомеровић 200.—, мостарска општина 200 .—, г. Ибрага Хакало 100.—, Гајретова народна библпотека 261.50, Женскн месни ообдр Гајрета 1.400.— (од чајанке) и г. Ахметага Ефпца 30.— динара. , 231 �У п л a т н у и д р у г и м д а р о в п м а : Платна за одела: фирма Фејић 10 м, Браћа Хаџиомеровић б м5 платна за хаљинице. кошуље n лсично: флрма Фејић 20 м, Н. Н. 16 м, фирма A. Балић 6 и, М. Лакишић 1,5 м, фирма 0. Велагнћ 12 м, гђа Ђурић 1,5 м, г. Рифат Звонић 3 хаљинице, гђа Ђемаловић 1 панталоне, и г. Алија Елезовић 1 сандале. Од укупљених сретотава опекрбљено je потпуно илн деломпчно 35 мушкс н женске деце. 25 пари цинела за мушку децу израдпо je солидно и уз нарочито повољне услове г. Смаил CMajnhf обућар. Израду капута, панталона, хаљиннца, кошуља и сл. примиле су добровољно чланице женског месног одбора Гајрета. Изложени приказ сабирне акције, коју je крајем мессца фебруара предузео поменути п прнвремени одбор за помоћ снромашној школској децн. најречнтији je доказ, како се уз добру вољу н за кратко време могу да постигну знатни резултати na и у овако оскудној среднни, каква je сада моптарска. Желетн je да и остали нријатељи Гајрета посвете што внше пажње овом нашем горућем питању п да органипују што шире акц 1гје за обезбеђење и што хитније спасапање наш ега подмлатка, koju очигледно свакпм даном све внше пропада. Привремешг мостарски одбор за заштнту школске деце, ностараће се скоро да утре пут образовању једко* сЈалног одбора, који hc преузети на себе дужности пермачеитног надзора над школеком децом ir њиховом мат^ријалном и мо_ ралном заштптом. Mecnif одбор Сајрета сматра за иријатну дужност да се ii на овомс месту^у име и 'својих чланова најтопли>-» лахвали свима дарователЖмф Kilo и онима, i;oin ne—^алпшо труда радсЈш предано на piioj племенитој акцпјп. Жеља je Мссног одбора, да ово 6y»flb саморједан нез/атнп почетак у будућој акцнји на з^ч^гптЛ иашс Прилози у Будимлић-Јапри Повјеренпк Гајрета^п Ахмет Шехић |<Hiiyiuia je na. cal ггаику, одржаном у (Јпћкнском у »еду у Вудимлић-Јапрц 2? априла о. r.t Дин. 254.— добровол>них прнлога за друштво Гајрет, a дароваше: no Дпб. ћђ.— : Ђуро Севиљ, onh. начелник, и Ахмед Шехић; Дин. 20 .—^ е н а д и је Грбић, парох; no Днн. 10.—: Марија Шимуношф, учпгељица; Хафиз Дервиш Алиiuirh, Садија Софтић, Јован Павнћ, Нлкола Павић, Перо ПаBiih. Миле Кулунџија, Никола Мурсач п Јоваи Сакраџија; no Дпн. 5.—: Мустафа Будимлић, Хаео Зешговић, Ннкола МнлаHonnh. Ђуро Предојевпћ, Дане Миљуш Мато Павић и Миле Мајкић; no Дин. 3.—: Перо Марнновнћ, Вујо 'Бурић н Проко Глушац. Прилози из Тузле Госп. Омер Омазнћ дозначио je Дин. 100.— прилога, коју je своту лриложно Хф. Салкх Камберовић из Шерића, a коју je укупио као добровољни прилог пригодом издавања илми-хабера, a у име своје иредао je 5 кг меда за конвикт у Тузли. Најљепша хвала! Прилози из Гласинца Повјереник Гајрета г. Ћамил Ka puh дозиачио je Дин. 20.— прилога од гг. Конаковић Мула Бећира и Конаковић Мурте. Други разни добровољни прилози T okom мјесеца априла приспјеше Главном одбору слиједећи прилозп: из Котор-Вароши: Дин. 316.50. пз Зворника: Дпн. 452.50; 232 из Братунца: г. Абид ТЗозић Дин. 87.—; лз Тешња: од Мјесног одбора Гајрета Дии. 443.—; из Нове Касабе (срез власенички): од новјереника 0. Хаџића Дин. 150.—; из Градачца: од Привредне банке Дин. 250— ; из Тузле: од Женског Мјесног одбора Дин. 256.—; из Плеваља: нрилог градске оиштиие Дии.. 3.000.—; нз Сребренице: од Мјссног одбора Дин. 52.—; нз Коргја: од »овјереника г. Џ. Азабагића Дин. 40.—; из Скопља: од Мјесног одбора Дшг. 300.— и из Сарајева: од Прве хрватске штсднонице, филијала у Сарајеву, прплог од Диа. 500.—. Прилози из Прњавора Мјесни одбор у Пршавору дозиачио je Дии. 342.50 прнлога сакупљешгх пред џамнјом на Рамазански бајрам. Надаље je дозначпо Дпн. 250.— н то Днн. 200.— као прилог г. Михајла Фннкелштајна. аиотекара, пригодом свога благдана, н Днп. 50.— од г. Омераге Одобашића, коју je евоту положно прнгодом свога вјенчања. Било сретно! Прилози из Травнина. 9 Мјесни одбор у Травнику дозначио je Днн. 394.— uuo утржак '<!акудљсног жнта, сакупљеног у Караулама. Прилози из Вучковца Ha сзадрн Османагс Фазлића, трговца из Кереиа, вриједнн имамп m, Мехмед еф. Дојпћ и Јусуф сф. Фаллнћ, сакупише за Гајрет Дин. 50— прилога, a дароваше no Дпк. 10.—; Османага Фазлић* Заим Дједовић, Сухрета х. X. бсманхафдзов|Л-; no Днн. 6.—: Мехмед еф. Дојић; ио Днн. 5.—: Јусуф еф. Фазлић и Мустафа Фазлић; no Дин. 4.—: Мујага Фазлић. Прилози из Бужима Повјереник у Бужиму г. Ибрахим Мустафић сакуиио je ■no околним селпма слиједеће прилоге у нарави: no 25 кг кукуруза: Осман Хрџалнћ; 20 кг Хасан Јусић; 15 кг Јусо Емрић; 12 кг Муетафа Велаџић, Омер Пајалић, Махмут Јуcnh, Шериф Дураковић, Рамо Дураковпћ, Осмаи Дураковић, Ахмет Чехајић. Беган Иеаковић, Салко Велаџић, Мехмед Вслаџић, Рамо Bannh, Ахмет Пајалић, Побро Кишметаниј, Абид Дернић, Суљо Дернић, Осман Jycnht Ибрахим Дернић, Хусе Дернић, Алија Дурановић, Мехмед Пајалић, Мехмед Емин, Осман Мушић, Мехмед Мушић, Хаеан Махмић, Салих Емрић, Осман Мехић, Рамо Мехић, Хусе Махмић, Ибрахим Велић, Аган Велић, Абид Велић; no 10 кг: Хасан Муратовић Хасан Кауковић, Мустафа Беговић, Хуее Велаџић, Мумин Муратовић, Омер Мелкић. Беган Мушић, Драган Хаџић, Мумин Атајић Салих Махмић, Реџо Махмић, Абид Махмић; no 6 кг: Хаоан Велаџић. Му(-тафа Велаџић, Осман Велаџић, Малага Чехајпћ, Мустафа Јуснћ, Бешир Екић, Халил еф. Абазовић, Абдо Пајалић, Абид Јусић Хусе Jycnh, Ибро Атајић, Осмап Атајић, Зариф Махмић, Аган Махмић, Мехмед Махмић, Мумин Велић, Ариф Велић, Хасо Велић, Мустафа Коначевић, Суљо, Омер ii Мехмед Коначевић, Суљо Топаловић^ Омер, Саби и Мустафа еф. Хаџић; no 5 кг: Хасаи Талић, Хусеин Мехаџић, Ибро ПрачиН. Хуееин Бајрактревић, Суљо Алџић, Мехо Кауковић, Хусеин Веговић, Ахмет Веговић, Осман Скеи. деровић, Махмут Вајрактаревић, Мехо Алешевић, Аган Муратовић, Осман Алџић, Махмут Порић Осман и Мустафа Хаџнћ, Хуее Михмић, Шериф Хаџић, Бајро Хасан, Фата ЧехајиФ; но 3 кг: Хусеин Машиновић; Дин. 10.— у готовом Махмут Пајалић. Све у укупној вриједности од Дин. 855.—. Сакупљачу и дароватељима наша топла захвалност! �Сакупљање иурбански* Кожица за Гајрет Kao и досадањнх тако и ове године трсба искористити бајрамске празнике за материјално помагање Гајрета. To се може учинити у првом реду: организовавши још прије бајрпма сакупљање курбанских кожица. Организовање овога посла нека се изврши према лошшним лриликама, али на тај начин, како не би изостао ннти један муслиман, који he клати курбана. да ке раније ие замоли да гвоју курбанску кожицу поклонп Гајрету. Тако he у некојим мјестима бити омогућено да се унапријед. прије бајрама. саставп списак дароватеља курбашжих кожица. a на бајрам <амо да се покупв све кожице и пренесу на одређено мјесто. У сваком случају треба настојати да приход и с ове отране буде што nehn, a како he тај посао поједини одбори да организују, то наМа-ча. ПреИорУчујемо cBflVia одбориМа л поВЈеренМцПМа да и на on.ij начнн организују сакупљање прилога за Гајрет приликом бајрам.намаза на нзлазу из џампја. Проширење листа »Гајрет« Желећи да удовољи свпма захтјевимл својих читалаца ft и потреби што популарнијег и разновренијег штива за наш народ, попећат je формат лиета »Гајрет« внше него двоструко, a нарочнто je поспећена лажња рубрици »популарна страна«, која je намијењена нашим ширим слојевима. Исто тако посвућује се велнка пажња »Гајретову гласннку« и илустрацијама, које heMo и у будуће веома радо доносити у нашем листу у сврху што јачег ттропаговања Гајретове идеје. Разумљиво je да ry <;е усљед тога знатно повећали и издацн ono ЧЛАНОВИ МЈЕСНОГ ОДБОРА И ПОВЈЕРЕНИЦЕ ГАЈРЕТА У БРЧКОМ. Сједе с лијева-десно: гђица Мурувета Хаџиалијагић, ученица III разр. женске гргђанске шноле — повјереница; rr; Ибрахим еф. Хаџић, шер. судац — одборник; Авдага Кучукалик.трговац, градоначелник — предсједник; Хафиз Хусејин еф. Хасанефендић, имам-матичар — одборник; гђица Месрура Кучукалик, повјереница Гајрета. — Croje с лијева-десно: rr; Ибрахимага Шабић, трговац — одборник; Фехим еф. Сејдић, чиновник катастра — одборник; Смаилага X. Мехмедагић, трговац — одборнии; Сулејман ХаџиалијагиК, шнолски управитељ — одборник; Галиб еф. Требињчевић, трговац — благајник, и Ахметага Џиндик, трговац — секретар Гајрета. прснуштамо н>има. — Списак дароватеља курбанских кожица трсба доставити Главном одбору радн уврштења у лпсту, »Гајрет«. Умјесто бајрамских честитки лрилози Гајрету. Првих година Гајретова дјелонања бнло се уобичајило да се умјесто лисмнеих и брзојавних чеотитки приликом бајрама дају добровољни пјшлози Гајрету. Сматрамо да je потребно да тај лијепн обичај поново прихвате и ожпве Гајретови радиицн. Увјерени смо да he сваки пријатељ нагаега Гајрета радо датн свој прилог Гајрсту, умјесто честиткп својим зиапцима и пријатељима, само га трсба на то потсјетнти. У том погледу потребно јс такођер нровссти пропаганду у еваком мјесту. Све нрилоге умјесто честитки објавићемо у А1>уштвеном листу као и у оетплим сарајевским листовима. Сергијв У миогпм мјестнма Гајретови рад!шци сакупљају добровољне прнлоге и лред џамлјпма послијс кланлња бајрам- нздавап.а лпста. Последн.их дана јавило се око 150 нових ирнтплптника, али тај нови као и доепдањи број претплатника, ни вздалека не одговара броју који би могао да поKpttjc трошкове око издавања листа, a поготово не броју који бн одгонарао снази Гајретове организације и броју Гајретових радника. — Нови начин уређивања листа као и његово н 1>оширење донијели су похвале са свих страна, na се надамо да те похвале Hehe остати без уснјеха и у даљњем ирикупл>пн>у »Гајретових« претплатника. Из наведених разлога, апслујемо на све наше раднике и иријатеље да пораде mi што интензивнијем ирикупљап.у Гајретових претплатника и сакупл>ању претплата. Прететојећег Курбан-бајрама пружиће се нарочнта ирилнка свима нашим радницима и пријатељима, да нађу нове претплатнике. Треба живо настојати да не останс ниједна муслиманска Kyha и ии један писмени човјек који не чита лист »Гајрет«. Ко ради за Гајрет, ко га воли и жели му још Behe уснјехе, читаће и претплатићс сс im лист »Гајрет«, у коме he 233 �здрзбљају Глашш одЉр 5 na челу »a м и н Др- Д п м Хасаниегопићем. - Претсједник: Хафиз Хусеин laoaKomih, увнјек у дстаљпма iiafcir ралвој н рад другатва којс водп муслимане њиховом препороду. Прњавор: Извадредн« глпвна скупштипа npcMapajjhn Муелиманску кираетхану У »Гајретов омладинеки клуб«, поздравља свог дичног претсједника као и цио Главни одбор Гајрета, желећи Вам здравље, дуг живот и сваки успјех у Вашсм напорно ма за народ корисном и спасоносном раду. •Претсједник: Хафпз Салих ТЈозић. Оглашавање у листу »Гајрет« Како »Гајрет« сваким даном продире све више и више у муслиманске слојеве то би оглашавање у њему била веома ногодна реклама за наше трговце. Из тога разлога апелуЈемо на све наше трговце као и на наше раднике да пораде код истих да би све муслиманске фирме слале своје огласе администрацијк листа »Гајрет«. Благај: Са скупштине за избор мјесног одбора у Благају чланови Гајрета поздраљају свој Главни одбор са жељом да их дуго година води срећи и напретку. Претсједник: Лехо. Повраћање позоришних комада Ha захтЈеве многих одбора и повјереника отпослала je друштвена канцеларија у току ове године неколпко стотина позоришних комада ради приредаба друштвених сабава. Депеша окружног муфтије господина Морањака Многи одбори и ловјерсници не повраћају тих комада, након Приликом манифестације Гајретових радника о проодржаних забава, ма да еу друштвеној кацепарији потребни сваког дана, јер их траже друга мјеста. Да бисмо уштедили шлом Бајраму у Бањалуци, окружни муфтија г. Абдулах еф. непотребне издатке, молимо све одборе и повјеренике да нам Морањак упутио je Гајретовим радницима преко претсједнисваки пут, након одржане забаве, поврате отпослате позо- ^к а Мјесног одбора Гајрета у Бањалуци Инг. r. Суљаге Салирншне комаде. 'хаАгћа слиједећу поздравну депешу: Кумовање Њ. В. Краља у Дубравама Турским. »Поздрављам конференцију Гајретових радника ВрбаHa 30. III. о. г. кумовао je Њ. В. Краљ^деветом- сину гке баиоВине n желим да иста донесе много успјеха на пољу једног муслимана у Дубравама Т.ургким. Ову^рррсГЧаву преу- „ вдЈшоналног освјештавања и просвјећивања муслиманског зео je на себе Мјесни одбрр у Бцс. Градлшки и- nctfa je из|дмлатка.« ваиредно добро испала, што je Лризрато и од самог КраљеУ броју 7\листа »Гајрет« донесен je извјештај са конфевог изасланика. Морблни успјвх (Гајретов такођер врло добар. ренције Гајретових радаика у Бањалуди, na je том приликом Л/ 7 Поздравне депеше Гајрету и његовом претсједнику грешком метера у штампарији нехотице шостављена депеша г. Морањака. У данашњем броју доносимо његову депешу Котор-Варош: Гајретоц^ чланови окупљени данас на својој главној скупш^нни зјaвљуЈуhir eвоје U: мрзшом да се уважи. Правилник Гајретових пјевачких друштава ilHlllUi L ИМЕ Д Р УШ ТВА 1. Име друштва je »Гајретово пјевачио друштво«. ЦИЉ му je да, у смислу чл. 3. правила српског муслиманског културног и просвјетног друштва »Гајрет«, његује и развија вокалну и инструменталну умјетност међу члановима Гајрета. * . 1л. 2. Гајретова пјевачка друштва могу се оснивати и дјело вети у свима мјестима Краљевине Југославије у којима постоје Гајретове организације (Главни одбор, мјесни одбори и повјереници). 1л. СРЕДСТВА ДР УШ ТВА 1л. 3. Средства друштва јесу: a) уписнина од 10 Дин. коју плаћају једном заувијек сви чланови, б) чланарине које плаћају извршујући и помажући чланови, ц) субвенције (припомоћи) Главног одбора Гајрета, д) добровољни прилози, е) лриходи од самостално приређених концерата и ф) други непредвиђени приходи. ЧЛАНОВИ ДРУШТВА, ЊИХОВА ПРАВА И ДУЖНОСТИ. ■1л. 4. Чланом друштва може бити само члан Гајрета, у смислу чл. 13. Гајретових правила. -1л. 5. Чланови јесу: a) почасни, б) извршујући и ц) помажуки. Почасне чланове бира главна скупштина, на предлог Управног одбора, за изванредне заслуге. Извршујући чланови су они који пјевају у друштвеном хору. Помагачи су чланови који не судјелују у пјевању a плаћају чланарину. Извршујући чланови и помагачи плаћају чланарину од 5, 10 и 20 Дин., мјесечно, према имовинском . ■ Чл. стању појединих члгнова. Сви чланови дужни су редовно плаћати чланарину. Члан који пропусти платити чланарину за три мјесеца престаје бити чланом. Чланом се постаје од данг када се као члан Гајрета упише за члана пјевачког друштва. Мушки члан мора имати најмање 18 a женски 16 година. 6. Свгки члан има право присуствовати скупштини друштва. Ha скупштини предлоге стављати и гласати имају право сви чланови који ие д угују ништа од својих чланарина. Такви чланови имају гктивно и пасивно право избора у Управни одбор друштва. Сваки члан je дужан да ради у смислу овог правилника и да према својим најбољим силама доприноси постизавању друштвеног циља. 1. Главни одбор Гајрета има право да искључи сваког члана друштва који се огрешава о интересе друштва и друштва Гајрет, као и оног који изгуби јавну част. Против одлуке Главног одбора нема призива. To право искључења имају и Управни одбори, али на то искључење има призив главној скупштини пјевачког друштва. УПРАВА ДРУШ ТВА I. Друштвом управља Управни одбор друштва no прописима овог правилника и no интенцијама и упутствима Главног одбора Гајрета. Управни одбор се састоји од 11 чланова и то 5 чланова помагача и 6 извршујућих. Они се између себе конституишу овако: претсједник, потпретсједник, секретар, благајник, aflхивар, домаћин, 2 члана без нарочите функције и 3 члана Надзорног одбора. Избор Управног одбора врши се јавно или тајио, према закључку надполо- �Чл. вична векине редовне главне снупштине. Он се бира на годину дана. Поред Управног одбора скупштина бира и 5 замјеника одбориика Управног одбора и то тројицу из реда извршујуких a двојицу из реда помагача. 0 присуствовању њиховом на сједницама Управног одбора одлучује претсједник. 0 попуњавању упражњених мјеста одборничких из броја замјеника одлучује Управни одбор надполовичном векином гласова. 9. Поред наведеног бројг одборника Управног одбора, члан тога одбора je и лице ноје делегира мјесни одбор или повјереник друштва Гајрет, a у Сарајеву Главни одбор Гајрета. Исто тако и у Надзорчом одбору. Ова двг члана Управног и Надзорног одбора имају право гласања и предлагања као и други чланови одбора. Преко њих ke друштво Гајрет вршити сталан увид у рад друштва. Чл. 10. Управни одбор врши ове послове: 1. уписује чланове друштвг и доставља њихова имена Главном одбору Гајрета ради уношења у књигу чланова Гајретових пјевачких друштава; 2. одређује дневни ред за главну и изваиредну скупштину, о чему ивјештгва претходно мјесни одбор Гајрета у томе мјесту, односно повјереника a у Сарајеву Главни одбор Гајрета; 3. брине се за побирање чланарине; 4. брине се о приходима, расходима и имовини друштва; 5. саставља годишње прорачуне1" и^завршне рачуне ноје подноси скупштини на одобрење; 6. поставља хоровођу и одређујр н>егов хонорар; 7. одређује, споразумно са хоровођом, распоред вјеж бања хооа; 8. подмирује све потребе хора (набавља ноте), издржава просторије за вјежбање и т. д.); . приређује концерте и сијела у корист н ори ст друштва; друш тва; 10. израђује кукни ред за све друштвене просторије; 11. стара се за напредовање хора у ум јетничком ......... р°* гледу као и погледу његовог појачања hobki вим снагама, и 12. спрема предлоге и извјешка о своме раду и стању друштва главној скупштини, као и мјесном одбору Гајрета, кад год то они затраже. Чл. 11. Управни одбор одржава своје сједнице редовно једанпут у мјесецу, осим тогг може претсједник или најмање четири члгна Управног одбора да у свако доба сазову сједницу. Да сједница може правоваљано закључивати, потребно je да присуствује претсједник или потпретсједник и нгјмање шест чланова одбора. Закључци се доносе натполовичном векином присутних одборнина, a гласање je тајно или јавно. Ако то траже два одборника гласања je тајно; у питањима личним гласа се увијек тајно. Ha сјед>4ицама се води записник који лотписују претсједник и тајник као перовођа. Чл. 12. Надзорни одбор који бира између себе прочелника, дужан je свака три мјесеца прегледати друштвену имовину и новчано дјеловање Управног одбора, и о својим прегледима поднијети извјештај главној скупштини. A ko Надзорни одбор пронађе какве неподопштине, дужан je о томе одмах извијестити, поред претсједника Управног одбора, још и Гајретов мјесни одбор тога мјеста, односно Гајретовог повјереника a у Сарајеву Гајретов Главни одбор. Чл. 13. Претсједник Управног одбора обавља све послове: a) сазива и претсједава сједницама Управног одбора и главној скупштини, б) заступа друштво пред вла- стима и у јавности, ц) потписује свг друштвена писма заједно са односним одборницима, тајничка ta тајнином a благајничка са благајником, д) у изванредним приликгма кад се не може сачекати састанак сједнице Управног одборг, чини потребне одредбе и издатке до Дин. 200—, што предлаже на одобрење првој сједници Управног одбора. Чл. 14. Отсутног претсједника замјењује у свему потпретсједник. Чл. 15. Тајчик води записник на сједницама Управног одбора, саставља административне списе и потписује акта која спадају у његову надлежиост. Он саставља и тајнички извјештај главној скупштини о годишњем раду друштва. Чл. 16. Блг.гајник сабире друштвене приносе, чини издатке no закључку Управног одбора или no наређењу претсједника до Дин. 200.—, саставља извјештаје о новчаном стању друштва з« сједнице Управног одбора, као и прорачуне и згвршне рачуне годишње за главну скупштину која има да одобри одбор. Он je одговоран за друштвЕну благајну. Потписује благајничка акта заједно са претсједником. Чл. 17. Архивар набг.вља no закључку Управног одбора сав музички инвентар и стара се о његовом уредном одржавењу. Чл. 18. Домакин се стара о уредчом одржавању друштвених просторија и вјежбаоница. У свим друштвеним простсријама су згбрањсна алкохолна лика и хазардне игре. ХОРОВОЂА >ровођа управља друштвеним хором у споразуму са iBHHM одбором. Израђује нацрт свих лриредаба i, такође у споразуму са Управним одбором и уз одобр«1ење Глсвног одбора Гајрета у Сарајеву i еног iодбора Гајретовог односно повјереника у другим Mjјестима. e чува све У заједници са архиваром, друштвене музикалије. Он одлучује, према гласовној способности пјевача, ко може бити члан хора. Он има прево да сваког члана који не дође три пута на вјежбе без образложеног оправдања, искључити из хора. ЈАВНА ИСТУПАЊА ХОРА Чл. 20. Приликом одржавања сваке Гајретове забаве у мјесту хора, хор мора судјеловати и то бесплатно. Хорови су дужни увјежбгти првенствено оне пјесме које могу доки у комбинацију за Гајретову забаву, с обзиром на Гајретову националну идеологију. Хор je обвезан судјеловати ка . Гајретовим забавама и изван мјеста његовог боравишта, no претходном одобрењу Гајретовог мјесног одбора тога мјеста односно повјереника a у Сарајеву Главног одбора Гајрета, и уз накнаду пјевачима њихових ефективних издатгка. Иступање хора на приредбама других друштава (изван Гајрета), како у мјесту хора тако и изван тога мјеста, везано je уз претходно одобрење Главног одбора Гајрета. Исто тако приређивање турнеја хора je везано уз одобрење Главног одбора Гајрета. ИМОВИНА ДРУШ ТВА Чл. 21. Сва имовина друштва: готовина, музички инвентар и сав инвентар друштвених просторија, својина je друштва Гајрет. РЕДОВНА ГЛАВНА СКУПШ ТИНА ДРУШТВА Чл. 22. Редовну главну снупштину сазива сваке године Управни одбор у времену од 1—15 јуна. Сазив скупштине објавике претсједник друштва најкасније 8 дана пред скупштину, и то са назнаком дневног 235 �реда. Главна Скупштина се одржава ако je лрисутно најмање половица свих чланова, иначе се одгађа један сат доциијв, када ће ce одржати без обзира на број присутних чланова. Главна скупштина ствара закључке натполовичном велином a гласање je јавно или тајно ако то затражи најмање десет чланова. 0 вијећању главне скупштине води записник тајник друштва и потписује ra заједно са претсједником и два верификатора које бира скпуштина. Прелис записника као и лрепис свих извјештаја поднесених скупштини имају ce послати Главном одбору Гајрета. . . . одбор Гајрета. Т.хнички a« “ Р««м снупштина. Чл. 25. Све одредбе овог правилника, којв ce односе на извршујуће чланове пјевачког друштва односе ce такође и на извршујуће чланове оркестра. ПРЕСТАНАК ДРУШТВА. Чл. 26. Друштво престаје иад то закључи главна скупштина са најмање двије трећине свих друштвених члаиова. Њсга може распустити и Главни одбор Гајрета, no својој увиђавности, ако дође до увјерења да не постоје услови за успјешан рад. У случају престанка друштва Главни одбор Гајрета fce располагати са Чл. 23. Главна скупштина врши ове послове: друштвеном имовином, како нађе за сходно. а) расправља извјештаје Управног одбора о годишЧл. 27. Друштво подлежи у смислу постојеких лрописа о њем раду; удруживању у цијелом свом опсегу и обујму, надб) одобрава друштвене годишње прорачуне и заврзору и контроли власти. шне рачуне; К Р А Љ Е В С К А БА Н С К А УПРА ВА ц) подјељује апсолуториј Управном одбору; Д РИ Н СКЕ БАНОВИНЕ д) бира Управни и Надзорни одбор; е) рјешава и расправља остале тачке дневног реда, II. Врој: 20.390/30. који установљује Управни одбор. / j, 25. ллрнла 1930. год. ИЗВАНРЕДНА ГЛАВНА СКУПШ ТИНА Чл. 24. Изванредна главна скупштина ce сазива no закључку Управног одбора друштва или ГлавнОг одбора Гајрета. Ha њој ce расправља само онај дневни ред који предлаже Улравни одбор односно који установи Гла: С 7 Сарајево. »Ona,cQ правила поаивом na решгњс моје од дапас II. BjV 20,390/Sb. одобравају. ^ По наредби Бана Чачслннк уирпвпог оделепл, Б. Паштровић с. р. ------ Kako se osnivaju Državne škole za seoske domaćice ~ Njihova organizacija i djelovanje — Dobro je poznato d a je k u ltu ra našeg sela a često puta i kasabe i varoši n a najnižem stepenu. Neprosvijećenost naše žene 'plaćamo skupo, je r svake godine um ire n a hiljade djece, kao -žrtve neznanja svojih m ajki. Bo­ gatstvo našeg naroda bilo bi veće, kad bi naša žena um jela bolje da iskoristi m aterijal kojim raspolaže Ham bari, m lje­ kare, tavani, podrum i u jesen su puni, a sofra našeg selja­ k a većinom je sirom ašna. Čistoća u kući i oko kuće, cijeli način života težačke porodice ostavlja utisak sirotinje i teška života, bez razlike je lt k u ća bogata ili sirom ašna. Nepismena, napuštena seoska žena ra d i neum orno kako n a polju tako i u kući. Troši svoju snagu i daje sve što može svojoj kući ali je od toga slab a korist, je r nem a umješnosti u radu, znanja i prosvijećnosti. Našoj ženi treb a škole i upustava kako d a radi i d a živi, m ora joj se po­ moći i naučiti je, da se doskoči ovim našim nevoljam a, koje dolaze zbog neprosvijećenosti žene. Ministarstvo Prosvjete — Otsek za narodno prosvećivanje — o t v a r a š k o l e z a s e o s k e d o m a ć i c e , koje su od vrlo velike koristi za prosvjetni i ekonomski napredak našega naroda Dužnost je sviju iskrenih radnika i prijatelja našeg G ajreta d a svoj uticaj u selu i kasabi upotrijebe zauzimajući se, d a se otvori što više škola za domaćice p a da se pomoću njih podigne kulturni nivo na­ šeg zapuštenog sela i kasabe. Prijave i molbe za otvaranje ovih škola šalju se Кг. Banskoj upravi — Prosvetno odelenje — u svako doba go­ dine, kada se nadu ispunjeni uvjeti za otvaranje. U školu se prim aju žene i djevojke od 15 do З ј godina, bez obzira n a pismenost. Rad u školi počinje u 7 sati izjutra, a u 6 sati poslije podne učenice idu kućama. Učenice ručaju u školi besplatno. Svaka škola traje 5 do 6 mjeseci. Mini­ starstvo prosvete — otsek za narodno prosvećivanje — daje: 236 1) P otrebne kredite za izdržavanje šKole i prehranu učenica, 2) Učiteljsko osoblje, 3) Cijeli potrebni m aterijal. U školi se uči: 1) Čitanje, pisanje i računanje, 2) Najnužnije poznavanje naše države i naroda te njegove istorije, 3) Domaće gazdinstvo s naukom o hrani. 4) Poljoprivreda: vrtlarstvo, stočarstvo, živinarstvo. m ljekarstvo, tooretski i praktični rad oko bijelog smoka, 5) Nauka o čuvanju zdravlja, čistoća kuće, tije la itd., 6) Domaća ekonomija s poznavanjem robe, 7) K rojenje i šivanje rublja i odijela za djecu i od­ rasle, šivanje na mašinu, krpljenje i narodni vez. Rad n a moderno] preslici, a u stočarskim k ra je­ vim a tkanje n a njemačkom stanu, 8) Kuhanje raznovrsno, bolesničke i dječije b r ne, konzerviranje voća i povrća (svaki dan se kuha u školi od 10 i i sati ručak za učenice). Na svršetku tečaja održava se ispit i učenice prim aju svjedodžbe. Tom prilikom priređuje se izložba ručnih ra ­ dova i kuhinjskih proizvoda. Od sela (opštine) traži s e : 1) Da osigura potreban broj učenica (najm anje 25), 2) Da se pobrine za besplatne prostorije, koje odgo­ varaju higijenskim propisim a za domaćičku školu, 3) Da se brine za izrezan ogrijev za svo vrijem e, dok škola radi, 4) Da se brine za prevoz nam irnica od m jesta pijace do škole za svo vrijem e dok škola radi, a u spo­ razumu s upravom škole, �5) Da se brine za prevoz školskog inventara od m je­ s ta gđe se nalazi do škole, bez obzira na prevozna sretstva. Uputstva za organizovanje Državnih škola za seoske domaćice P is m e n a o b a v e z a : Opštinski odbor opštine , sreza obavezuje se da će ra d i otv ara n ja Državne domaćičke škole u ispuniti ove uslove: 1) Pribaviti besplatne potrebne prostorije koje odgo­ V rijedni narodni radnici koji pristupe raduvaraju na higijenskim propisim a z a dom aćičku školu. osnivanju ovih škola treb a najprije da objave upis učenica. 2) Pribaviti sve potrebne nuzgredne prostorije i piKada je upis završen, napraviće spisak po slijedećem for- jaću vodu. m ularu: 3) Pribaviti potreban broj klupa i stolova po zahtjevu uprave škole. S p i s a k u č e n ic a 4. Snabdjeti školu za svo vrem e dok radi izrezanim drvim a prem a potrebam a i zahtevu uprave škole. upisanih u državnu domaćinsku školu u 5) Prevoziti životne nam irnice za svo vrijem e dok škola radi, bilo s najbliže željezničke stanice ili s m jesta opština........................................... erez.......................................... pijace do škole, prem a zahtjevu uprave škole. ..... 1930....... 6) Prevoziti ili snositi trošak oko prevoza školskog inventara od m jesta gdje se nalazi do m jesta određenog za školu, bez okzira na prevozna sredstva. о З Ime oca o" Mesto 7 Obavezujemo se d a ćemo n a roditelje i staratelje odnosno Godina £ rođenja rođenja Pisme­ 3 Ime i prezime muža djelovati da učeillce uredno šalju u školu. a a učenice njegovo Vjerois­ selo, srez, nost Za priložene reverse jam čim o d a su ih potpisali ro­ 3 zanimanje povijest banovina 05 a ditelji ili staratelji učenica svojeručno, u slučaju nepism e­ nosti po ovlašćenom licu pred 2 svjedoka. 1) 9 193 — i? 2) Prilikom upisa, ili poslije, trdba.izvrši ti potpiš re ­ versa od stran e roditelja ili staratelja upisanih učenica, kojim će se ovi obvezati d a će svoje kćeri, ženeotd. uredno slati u školu. T aj revers, za svako, učenicu napose, treba da izgleda o v ak o : Obavezujem se, da ću svoju kćer, sestru, uredno slati u državnu domać Pretsjednik opštine: 4) K ada su napred izložene priprem e završene, tre b a iolbu za otvaranje škole. Tekst treb a da g la s i: .nje Državne doma:ole u gelu................................. ...|.... ........ srez:....‘................. P rilo z i: ................ 1) Spisak učenica, 2) Reversi, 3) Pism ena obaveza. S prem an sam da za svaki neopravdan post novčanu kaznu po čl. 61 Zakona o narodnim i б decem bra 1929 god. ANSKOJ UPRAVI ...................... BANOVINE Prosvetnom odelenju Čast nam je zamoliti, da se n a osnovu priloga: spiska učenica, reversa i pism ene obaveze, predloži Ministarstvu prosvete, d a odobri otvaranje škole za seoske domaćice u s e l u ............................................ , opštini 1) ........................... ......... srezu 2) U školu je upisano .......... učenica, a uslovi koji se traže od opštine potpuno su ispunjeni. 3) Poslije upisa učenica i potpisa prednjeg „Reversa", trebaju inicijatori da zatraže od svojih opština — u koliko Potpis Predsednika opštine se ta akcija ne vodi u zajednici i sporazumu sa opštinam a 1930 g. odnosno akcionog odbora — da one potpišu niže označenu obavezu. Opštine su po u z a osnivanje škole zakonu dužne da pruže za ove škole sve niže navedene (Delovoda:) pogodnosti. T a obaveza treba da glasi o v a k o : Potpis roditelja ili stara telja: Svjedoci: Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav"? 237 �Čestitke Presvijetlom Reis-ul-ulemi g. Čauševiću povodom imenovanja Bijeljina Tebrik činim bajrami šerif mubarekj u zdravlju mnogo dočekivali. Čestitam Ti najsrdačnije imenovanje Reis-ul-ulemom za cijelu Jugoslaviju. Tvoj Ibrahim H. Salihovdć. Bos. Krupa Bajramske blagdane čestitamo Vama a isto tako Vaše imenovanje Reisom. Blagodarimo odgovornim faktorima da su kod tog izbora imali takovu uviđavnoet. Vas poštivaju uz m. selam Mjesni Odbor cGajretac, predsjednik: A. šehić, sekre­ tar Murat M. Izvolite primit, presvjetli H. Reis eff. izraz mog dubokog poštovanja, uz ш. selam Vaš odani Husnija Šehović. Arapuša , Sa najvećom radosti čestitamo Vam imenovanje vrhov­ nim vjerskim poglavicom muslimana Kraljevine Jugoslavije i želimo da Vas Svevišnji pozivi još puno i puno godina u najbo­ ljem zdravlju i zadovoljstvu sa Vašom obitelji. Želimo, da Vaš budući rad bude koristonosniji i da Vaša riječ bude bolje dje­ lovala na nas muslimane Kraljevine Jugoslavije. Primite naše iskrene ш. selame i ruke ljubimo Vam vaš Ismail Fikri. Vitina Čestitam Vam bajrami šerif a ujedno i Vaše ponovno Prilikom Vašeg imenovanja slobodan sam Vam podni­ imenovanje koje me jako veseli. Želim da bajramd-šeiif budete jeti ovu moju skromnu čestitku, sa željom da vas Svemgoući dočekivali u dobrom zdravlju i rahatluku mnogo godina, te na Allah skupa sa Vašom visoko cij. familijom još puno i puno novom položaju, koji iziskuje mnogo truda i napora da osta­ godina poživi,, zdravlja i rahatluka podijeli na čast i diku паз nete do skrajnih granica ljudskog života, jer sam potpuno sigu­ muslimana. Ujedno Vani tebrik činim ramadani-šerif, bajram ran da svaki vaš rad шкмга donijeti plod. U to ime eselamu mubarek olsun sa željom, da ga u zdravlju i rahatluku sa alejkum. M. selam, djeca ruku ljube, Vaš Kapetanović Meh- • Vašom visoko oij. familijom provedete i još puno i puno godina medalibeg. ojićt doživite. Uz m. selam i rukoljub Vaš odani Ahmedović Mostar Ahmed, agrarni sekretar u m. Čestitam Vaše naimenovanje za Reis-ul-ulemu naše Kr. Bileća Jugoslavije, iščući od Boga dug život i svaki "hajkli napredak Srdačno Vam čestita visoko postavljenje Reis-ul-uleme u Vašem radu. Vaš Sulejman Džabić. cjelokupne islamske vjerske zajednice naše velike i moćne Kra­ Zvcrnik ljevine. Uz izroz osobitog i velikog poštovanja Aleksandar Vu-č Veoma mecjfe obradovala vijest o Vašem postavljanju ković Z., pukovnik. za Reis-ul-ulemu islamska vj>rske zajednice u našoj Državi, te Vam svega srca čestitam ovaj veliki položaj kojeg Vi zaslu­ Sarajevo Saznao sam za Vaše postavljanje na najviši položaj isl. žujete i želim da nam još mnogo godina poradite na ponos i vjerske zajednice Kraljevine Jugoslavije te Vas molim, da diku našu kao i sretm^budućnost cijelog našeg svijeta. Ujedno Vam čestitam ove mubarek bajramske dane i želim dobro zdra­ izvolite primiti moje najiskrenije čestitke. Koristim se ovom vlje i veselje. Neka Bog ppživi ovake ljude kao što ste Vi fe prilikom da Vas uvjerim o svojem najdubljem poštovanju. Konzul Cehoslovačke Republike. kojim se položaje^n ponositi mogu. M. selam. Seid Alija Bajraktarević, Senatski suditi^ Rogatica Dragi i Presvjetli H. Reis eff.! Cellć (Brčko) • Dozvolite, da Vam među ostalim i ja najsrdačnije česti­ Prostor mi nedozvoljava kao što nemam ni riječi, da te­ tam bajramske praznike sa usklikom: bajram mubarek olsun čno iznesem svoje čuvstvo' ugodnosti, koje se je u mojoj duši i sa željom, da ih puno godina uzdočekujete u dobrom zdrav­ pojavilo sa Vašim imenovanjem na visoko i reprezentativno lju, veselju i svakom rahatluku. Ovom prilikom Vam, takođe mjesto svih nas muslimana naše prostrane Otadžbine, nego sa čestitam Vaše visoko imenovanje, koje Vi jedino možete zau­ dna duše kličem: neka Vam je sretan ovaj dupli bajrami-šerif, kako Vama tako i nama se je podvostručio s Vašim imenova­ zimati između cijelog mileta Kraljevine Jugoslavije. Izvolite primiti izraz mcg csobitog poštovanja uz m. selam Tajib Pašić, njem. Dao Bog da mnogo godina provedete na ovom položaju. polic. činovnik. M. selam Ahmed Sulejmanović, učitelj. Glas o Vašem imenovanju za vrhnog vjerskog pcglavicu Sarajevo u Jugoslaviji, milo je odjeknuo među svim muslimanima kuda Oduševljen sretnim izborom Vaše časne ličnosti za vrh. sam prolazio. Ja Vam tom prilikom čestitam i želim sreću. S poglavicu muslimana Jugoslavije, slobodan sam Vam izraziti poštovanjem Mehmed Osmić. tople i iskrene čestitke želeći, da Vas Allah dželešanuhu poživi Crvenika (Bačka) Sa iskrenom radošću i veseljem hitam, da Vam od srca čestitam prilikom imenovanja i postavljanja za vjerskog pogla­ vicu naših muslimana. Iz neposrednog opažanja znam, da je ovaj akt sreća za muslimane, jer im je ostao na čelu čovjek odličnih svojstava i najplemenitijeg srca. Dao Svemogući Allah, da još dugo možete u najboljem zdravlju ispuniti zadaće Viso­ kog Vam zvanja. Uvijek u vrlo ugodnoj uspomeni Vas pozdrav­ lja iskreno odani Vam Karlo Albreht, penzioner. Tuzla Povodom Vašeg imenovanja za vrhovnog poglavicu nas svih muslimana Jugoslavije hitam da Vam od svega srca i iz dna duše čestitam na tom visokom položaju, kojega ste Vi jedini dostojni, te moleći dragog Allaha da Vas On dugo i dugo godina poživi na diku i ponos sviju nas. Ujedno Vam srdačno čestitam bajramske blagdane uz bajrani-šerif mubarek olsun. 238 dugo vremena na našu sreću i ponos! Ujedno Vam tebrik činim bajrami-šerif! Molim Vas da primite obe čestitke kao znak duboke zahvalnosti i poštovanja. Salihagić Behaudin, sud. pri­ pravnik, Sarajevo. Beograd Slobodan sam da Vam čestitam na visokom postavljenju za Reis-ul-ulemu Kraljevine Jugoslavije. Čuvši to sinoć pohi­ tao sam i pomolio se Svemogućem Begu za sretan i dug život, našeg najmilijeg vjerskog vođe na diku i ponos svih musli­ mana. Čestitajući Vam ramazan-bajram želeći Vam da ga dugo dočekivate u zdravlju i veselju , ljubeći Vam ruke, šalje Vam m. selam. Jusuf Iblizović, pristav poni. ureda u penz. Sarajevo Prigodom Vašeg imenovanja za Reis-ul-ulemu naše Kra­ ljevine čast mi je podastrijeti moje najiskrenije čestitke sa željom da to Vaše imenovanje bude od vlike koristi za naš �jnuslinianski narod. Ujedno Vam želim da provedete bajramske blagdane najsrdačnije te Vam se preporučujem sa osobitim Štovanjem Inž. Aleksandar Bundsman. Englesko-Jugoslavenska Destilacija Drva d. d., generalni direk­ tor. Tuzla VikoČ (srez Foča) Presvjetli H. Reis eff.l Vaše nadmenovanje za vjerskog poglavicu svih muslimana u Jugoslaviji ispunilo je neopisivom radošću sva iskrena srca svih muslimana. U Vama jedinom gledali smo ličncst koja je dostojna tako visoko cij. mjesta. Svi muslimani s punim rešpektom u Vas upiru oči, jer Vi ste im jedini savjetnik koji će ih izvesti iz đehaleta i tmine, pokazati im pravi put olakšat im njihov hal. Skrušeno molimo Sveviš­ Bos. Gradiška njega da Vas pozivi još dug niz godina na diku i peti os svih Preuzvišeni Reis effl Vašim imenovanjem za Reis-ul- muslimana. S osobitim poštovanjem, primite m. selam od Vašeg ulemu Islamske vjerske Zajednice u Kraljevini, ispunjene su odanog Dr. Mehmedalije Metiljevića. i nade i želje svih muslimana u velikoj Otadžhini, čija je sada Sanski Most jedina želja da Vas svemogući još mnogo godina pcživi, kako Sa osobitim zadovoljstvom pročitah baš sada u novinama T)i svojom nenadkriljivom voljom i otadžbenišstvom ove nade vijest, da Vas je Njeg. Vel. Kralj imenovao Reis-ul-ulemom i želje konačno oživotvorio na sreću i spas mileti-nedžibeji naše Kraljevine sa sjedištem u Beogradu. Hitim da Vam na islamije. Ibrahim Fevzi Alagić, grad. bilježnik. ponovnom imenovanju i to sada velikim Reisom, najsrdačnije čestitam i da kličem. Podjedno po mome shvaćanju nije moglo Bos. Krupa drugačije ni biti i da je trebalo da je to već odavno bilo pa da Kako Vaš novi visoki položaj tako isto i bajramske mubarek dane najsrdačnije čestitam i hajirdovu činim. Vaš zem­ Vam ostanu ušteđene tokom prošlih godina one mnoge sitnije i krupnije neugodnosti koje su Vam priređivali zavadljivači i ljak H. Abdo Alagić. дбЈКццПш konkurenti Kraljevom odlukom je sada to riješeno Uskup i mehi je drago da su se oni koji su drugačije mislili, prevarili Veleučeni gospodine! u računu. Radujem se i zato što ću, kadme put nanese u Beo­ Pročitavši u novinama da je voljom Njegova Veličanstva grad, imati sad tamo još jednog pravog prijatelja. Ovu priliku Kralja visoki položaj Reis-ul-ulđme za Jugoslaviju Vama, kao upotrebljujem da Vam čestitam i prestojeći Bajram sa željom opšte poznatom alimu i fakihu dodijeljen, ta tijesl je proizvela da ga još mnogo godina u najboljem zdravlju i zadovoljstvu u mojoj duši izvanredno veselje i radost t e \ u je čast da Vam dočekujete i provodite. Izvolite primiti, presvijetli gospodine, iti sred srca to imenovanje čestitam i iskreno zaželim od S v e ^ i danas kao svagda izraz odličnog poštovanja. Vaš Tomo P. mogućeg Bega da Vam pokloni dug život *u potpunom zdravlju. Zuru Ljubi Vam časnu ruku, s poštovaqjgm AH Mehmed Uskuplij: malim. U najugodnijim časovima bajramskih mubarek dana Vao Danas saznadoh da ste imenovani Sejh-ul-Islamom u Kraljevini Jugoslaviji, to objavih mojim džematlijamia. Na njihovu želju i u svoje ime od svega srca Vam čestitamo sa željom da Vam Allah dade dobro zdravlje i dug život. Ruku Vam ljubi i m. selam Imam, hafiz Omer Muftić. iz srdačni poklik, barekem aluhum ve zadekuni fi ahsenu en a va kibukum ve atakum ma jerdikum Moj dobročinitelju! Čestitajući Vam ramazanski bajdhu koji nastupa 2. marta [ f f f f l , ] Baki m- 8elam n,ukbeli jedikum. Takođe isto blagođaiedno Vam želim da dočekate ,i notn.mom zdmvlin i r«i. rim ljubljenom Vladaru i Njegovoj vladi na Vašem postavljeo. g. ujedno Vam želim da dočekate'u potpunom zdravlju i traJ^J* noj sreći mnogo ovakih bajrama i blagdana. Dvaputa sam Vam nju. Elešević Abdurahman. čestitao što ste izabrani za najvelji položaj-. Prvu i posljednju Bos. Krupa potvrđenu radostnu vijest čuli smo u kiraethani pomoću radia Vaše visoko postavljenje za Reis-ul-ulemu Kraljevine iz Beograda. U ostalom želim Vašu visoku i trajnu blagona­ Jugoslavije i bajramske mubarek dane iz dna srca i duše če­ stitam, ljubitelj Vaših ruku Badnjević Ibrahim. klonost. Fehimović Hafiz. Vlasenlca Sretni smo što Vam čestitajući bajramske blagdane mo­ žemo čestitali postavljanje Reisom Jugoslavije uzdajući se u visoku Vašu vjersku i svjetsku obrazovanost vesela srca gle­ damo u našu budućnost, jer smo uvjereni da će te svo Vaše гпЈцпје uložiti na dobro naše islamske zajednice kako na vjer­ skom tako tako i na kulturnom i socijalnom napretku. Inž. Faik Kurtagić, predsjednik cGajretovogs pododbora, Zuhdija Hasanefendić, Tihić Hifzija, Taljić Redžep, Begović Reuf, Tihić A., efendić, Tihić Hifzija, Taljić Redžep, Begović Reuf, Tihić A. Hamdija, Ibrahim Hadžić, Ejub Aganović, Adem Amautović, Mujo S. šahbegović, Salko Jašarević, Ragib Kurtagić, Meho Alikadić, Omer Hasanbegović, Muhudin Sijerčić, Abdulah Hasanbegović, Muharem Ibrahiuipašić, Hasan Ahmetagić i Suljo Ferizović, Salihaga Kurtagić-Đulić. Sarajevo Saznao sam iz novina o Vašem Visokom imenovanju, te mi je čast podastrijeti Vam moje najsrdačnije čestitke. Uvje­ ren sam da će te i u ovom novom visokom zvanju djelovati Poznatom Vašom vrsnoćom i velikom požrtvovnošću za dobro­ bit i napredovanje podređenih Vam općina. Izvolite primiti, presvjetli gospodine, uvjerenje o mom osobitom poštovanju Zagreb Radostan čestitam Ivković. Vaše visoko imenovanje. Ahined Veles Neopisivo oduševljen iz dna duše čestitam visoko postav­ ljenje za ponos i diku svih musliman. Ali Riza Sadiković, šer. sudija. Skcplje Hitam da Vam izrazim radost na postavljenju za našeg vjerskog poglavicu islamske zajednice. Sa željom da Vaš rad bude na sreću i dobrobit muslimana u Jugoslaviji, našeg lju­ bljenog Kralja i otadžbine. Čaušević, šer. sudija. Mostar Oduševljeni Vašim imenovanjem za vrhovneg poglavicu islamske vjerske zajednice potpisani Vam srdačno čestitaju novo visoko zvanje i priznanje sa najvišeg mjesta; šalju Vam mahsus selam. Omer Džabić, muftija, Lemeš Ibrahim, šer. dija, Pužić Hamza ef. muđerris, Mehmed ef. Đikić, posjednik Hadži Husejin Kajtaz, trgovac, Pužić Hafiz Husejin, posjednik Selim Kulukčija, predsjednik Merhameta, Ali ef. Lakišić, trgo vac, Bijedić Bećir, trgovac, Džudža Smajil, trgovac, Čelebić Hu saga, posjednik, Konjhodžić Sakjir. 239 �Orašje — Imenovanjem reisuleme za cijelu Jugoslaviju ja Vam najsrdačnije čestitam. Ibrahim Hadžiomerović. Travnik Najsrdačnije čestitam imenovanje za reisa koji položaj i zaslužujete. Selaml Sujoldžić Salih, gradski načelnik. Bos. Samac Najsrdačnije čestitam Vaš viši položaj sa toplom željom da Vas Bog požiivi još mnogo godina i sa novoga položaja uči­ nite još više hajira za ehli-dslam. Salih Vaizović, Sulejman Zukić, Braća Cizmić Sarić, Hasan Vaizović, Salih Ibrahim Ceribašić, Muharem Hadžijusufović, Hadži Junus Grabonjić, Ibra­ him Repičić, Gmer Proić, Esad Alibegović, Mustafa Alibegović, Kasim Hadžabdić. Otadžbine pohitasmo-da- Vas pozdravimo i da Vam zaželimo:.' dug život i zdravlje kako biste mogli nastaviti svoj rad za dobro naše zajednice. Primite izraz našega velikog opštovanja.. Za Gradski klub: Pretsjednik Šaćirbegović Sulejman. (S ovim brojem završavamo donošenje brzojavnih če­ stitki presvijetlom g. Čauševiću.) Посљедне Гајретове виЈестн Гајретова забава у Старом Мајдану . Повјереништво Гајрета уз судјеловање осгале омладине у Ст. Мајдану, приредило je 2. марта о. г. на дан РамазанБајрама забаву, која je како у материјалном али нарочито у моралном погледу врло добро успјела. Livno Ponovno čestitam Vaš izbor. Hafiz Ejjub. Сала у којој се давала забава била je дупком пуна како' грађапског свијета тако и сеоског без разлике вјере и спола, Gračanica Radosni da ste postavljeni za vrhovnog vjerskog pogla­ a што je најглавније, на овој нашој забави, дошла je до јавног изражаја идеја народног јединства и међусобног capa-vicu svih muslimana Jugoslavije, m i Vam u ime narodne bi­ blioteke u Gračanici srdačno čestitamo. Predsjednik Mustafa ^ивањ а, јер je интерес за њено приређивање био једнак и веЛик како код муслимаиа тако и код браће и сестара друKamerić, student prava; sekretar Hajrudin Kučukalić, maturant. гизфвјера. Mostar f p caicoif приређивачком одбору учествовала je, — и зу Najsrdačnije čestitam visoki položaj koji Vaša veleuče^-3§в неколике изнимке — скоро сва и мушка и женска омлаnost s pravom zaslužuje. Salih Kohjhodžić, sud.' puiipravnik. д ш т наших комшија православие вјере, као п у оба коZenica мада који су давани, a то и јест оно што je вриједно споNeizmjerno obradovani mudrom odlukom našeg ljublje­ менути и похваХиги. поготово кад се зна да je рад око прпnoga Kralja i Vašim imenovanjem za vrhovnog vjerskog po­ ређнвања био од свију једнако пожртвован, без и најмањег glavicu nas muslimana u Jugoslaviji, srdačno čestitamo Vam знака какве неснопгљивости. ispred članova muslimanskog dobrotvornog društva Zajednice Програм забаве изведен je одлично, нарочито предаu Zenici sa željom da Vas Bog poživT'na^korist, ddku^i/ponos вање о Гајрету, које je било као увертура самој забави, a. muslimanskoga naroda ^^slobodne naše domovine. Odbor. које je живом ријечи одржао наш агилни пријатељ Гајрета ' •' t i . /Ахмед Шарић, биљежник; na декламација »Ha гробу ОсмаPovodom Vašeg imenovanja vjerskim poglavicom za Кгана Ђикића«, изведена no Ферику Шарићу, уч. II. разр. осн. ljevinu Jugoslaviju Г svjestan Vašeg staranja oko napretka mu- школе, учинила je дубок утисак на све присутне. sMtmma httum da Vam k ^ i m svo e U ц« mM m ^ ноћ tom snaku želim Vam V novom p o t a j u sretan i dug život. „ пшем расшИ0Жењт „ вес так ће Muftija Moranjak. остатн свима у најугоднијој успомени. Tesanј За пожалити je само случај, да нам Гајретова читаониSrdačno čestitam imenovanje želeći dugi niz godina plo­ ца у Санском Мосту не хтједе код приређиваља у толико donosnog rada u zdravlju i fahailu^u. Hasan Midžić. помоћи, да нам посуди бину и кулисе, поготово кад се знадеTravnik да се овдје ради о Гајрету, a нарочито нам то изгледа још Presvijetli Efendija! Oduševljeni postavljanjem Vaše li­ чудиоватије, кад знамо да смо увпјек бнлп приправни noMohir. čnosti za Reisulemu islamske vjerske zajednice lijepe nam браћу »Саљане« у свакој њиховој акцпји. Jesam li podmirio dužnu pretplatu? �Med. Univ. Dr. S V A K I M U S L IM A N T R E B A D A K U P U JE SAM O lim specijalista zubni liječnik Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1 Ordinira s v a k i m d a n o m od 9—12 sati prije podne i od 2— 6 sati poslije podne ш GAJRETOV CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a jr e t ” веаоооеоеооеоообж а^^ Narudžbe: Papirnica Tvornica cigarpapira Hamdija Kopčić Sarajevo, Strosmajerova — Telefon 619 c л • preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg> niaterijanrx S. D. ALKALAJ, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu �Temeljna glavnica 4 0 ,0 0 0 .0 0 0 '- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 s l n S liiiiin iia iiiiiii općine grada Sarajeva Davi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju H Z A L iA G A O lV IC U koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. Bosanska Inđustrijalna i | jO r. Omer Bahtijarević Trpatiia Banka i d.{ Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 r Potpuno uplaćena dionička glavnica D in Rezervni fond D in [ 2 0 ,0 0 0 .0 0 0 * — j 1 dugogodišnji lijelnik Ori. 1 Bolnice, operater i spe­ cijalista za operativne bo­ lesti, asistent chlrurškog odelenja Državne Bolnice . 7 ,5 0 0 *0 0 0 * - Prima u l o š k e n a štednju, vrši d o l znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća [ f ( f Ordinira od 1-3 poslije podne Interurban t e l e f o n i bro] 605, 865 i 555 Filijale: r Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split [ I 1 I u Aleksandrovoj ulici br. 45 B a n k a G a jr e t d. d., S a r a je v o | Akcijski kapital Din 40,000,000’- Rezerve Din 2,000.000’- i valutam a i devizama. Zavod Je također i k re d itn e ^ ^ p riv r^ n e Vu 4tan nvp ? rukovodi razne k u t o ™ ! pollu' hum anitarne ustanove, Sire Г ?dDiiStS d°bitl daif «%K u lt u r n o m 1 P r o s v je tn o m d r u š t v u „ G a j r e t ” . Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Ва1!к? Gaire t najbrže 1 najkulantni|e. UloSke ukam aćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba |rg Bi Js| (ЗЈ ^ е ш и \ ч ћ \ ч г у р 1Ј Ј / р | т у | | г у р | ј г д а ц ^ а п Е ^ к ^ 1г ш г а и 51И 751Ш 511г ш 1а и 511д\!В1В | � https://kolekcije.nub.ba/files/original/5f52dbe1d847e7fd699f897919739dec.pdf 4693e64053ab1007b847956f4a90003f PDF Text Text лисг ш г е г л д ш т а s a kvatm pnc И Ш Н б М С К С Т О Д И З Л Њ ! М УШ И М А М А С А Д Р Ж АЈ: Хусеин С. Бркић: Ибрахим A. Алајбеговић Хидајет Кулиновић: Како би требало наш у дјецу вјерскл узгајати и 'како да им се предаје вјеронаука Заврћ1еткк полемике Захировић—Сулејманпашић КЊИЖЕВНИ ПРИЛОГ Шукрија Панџо: Кад отежа мотика Хамза Хумо: С Панове фруле Илијас Добарџић: С наших страна » ПОПУЛАРНА СТРАНА Хајрудин Ћурић: Ha слет! фактор културе и цивиИнж. Салих Омановић: Вријем лизадије Хамдија Мулић: Залрпа Наша отаџбина: Кратак историски преглед наше отаџбнне Божа Кнежевић: Мисли Пољопривреда: Ш та треба д а се уради у овом мјесецу ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Посјета претсједника владе, г. Ж ивковића, Гајретбву конвикту у Бихаћу, Гајрет за Соко. Рад на проширењу Гајретове организације: Оснивање мјесног одбора Гајрета у Таревцима, Редовита главна годишњ а скуппггина мјесног одбора Гајрета у Бос. Дубици, Оснивање мјесног одбора Гајрета у Ракитници, Оснивање мјесног одбора Гајрета у Соколовићима, Оснишање женског мјесног одбора Гајрета у Љубушком. Гајретове приредбе: Прва Гајретова забава у Кос. Митровици, Гајретова велика свечана забава у Цазину. Течајеви за неписмене: Заврш етак аналфабетских течајева V срезу цазинском, Заврш етак Гајретова аналфабетског течаја у Градачцу. Остале Гајретове вијести: Бајрам ски дарови Гајрету, Разни добравољни прилози Гајрету, Поздравне депеше, Захвала Гајрету. 16 MAJA САРАЈЕВО 1930 У р еђ уЈе: Х а м з а i БРОЈ 10 Х у м о I �OSlašuite u listu »GAJRET« »Gajret« je najrašireniji časopis među muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povečao втоје gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da udovolji što širi krug svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. I* ovih razloga, bilo bi a in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih lirmi vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno vršili bi i svoju patriotsku i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali н listu »Gajretc. Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друш тва s a културно и економско подизање муслнмана, и злази 1. и 16. свако! месеца, a цена му je за ваш у Отаџбину 100 динара на годину, a з а све остале вемљ е преко границе 200 динара. 'Бац* добввају лист у пола цене код Главног Одбора или код у п р ава Гајретових конвиката. ПоЈедиви број стоји 5 динара. Директор Х ам ид К унић Уреднлк Х ам за Х умо Власник друштво „Гајрет". — Главни в одговорнв уредник: Х ам за Хумо. — З а пггампарију „Б осанска Пошта" одговара Јосип Енгл. �Хусеин С. Бркик Ибрахим A. Алајбеговић ( 1889 - 1916) ву х »Увјорен сам у снагу српоког национализма, радио £ам. живо око национализовања ђалса муслимана у смисл^ националне српске идеје, a као такав наравски д а сам тежио за културним и политичким уједшвењем свиЈу Срба од Адрије до Бал/^ к а н а ^ и у том идеалу гледао Београд као. главни град наше проширене отаџбине. Анексија ме се je као и остале моје сумишљеиикс болно, јер еам у том факту видио оапреку за остварење нашега програма«. Д руга опет и зјава судцу истражитељу гласи: »Чврсто сам освјодочен о том д а he се у далекој будућности ујединити читав српски народ на Балкану, и ja сам у душ и тежио д а се то уједињеље догоди, и у тој сам мисли гледао Београд као главни град отаџбине, a Босну и Херцеговину као један дио те будућ српске државе«. Ту у capajcffiCKOM болничком гробљу мала, скоро ишчезла хумка покрива кости једне заборављене младооти која je у најљепшој доби живота угасла, иресахла. Немила казамата удруж ена са не- човјечним поступком туђинске власти лодгризла je коријен једном младом животу који je сагорјевао у националном идеализму и јуначки и неустрашиво сносио судбину пригњечене нације. Окромност која je јединствено ресила карактер Ибре Алајбеговића, изгледа ми, да дјелује и послије његове трагичне смрти. Његово име остало je до сада скоро незапажено у низу спомињања националних жртава, нремда он no својој националној активности заслужује, да дође у прве редове омладинских жртава. Оптужен ради велеиздаје Ибро je у свом саслушању давао изјаве које запањ ују. Судац истражитељ забиљежио je јдну овакову изја- У ових минулих десет година створена je цијела литература која приказује рад и страдање националне омладине, писани су чланци и књиге о напорима Босне, али су ријетко гдје забиљежили овакове изјаве, које би одавале толику јакост карактера, дубину националне свијести и величину националног оптимизма. Ибро Алајбеговић потјече из једне углдне мостарске породице чије су старјеш ине у ви јек спадале у нотабл Мостара. Д јед му je погинуо у борби са Црногорцима 1875 иредводећи један одред мостарских башибозука. Отац му Хаџи Алибег бијаше весељ ак и мало склон озбиљном и одговорном народном послу, али му зато стриц Х аџи Салих ефендија бијаше међу првом улемом Босне и душа Џабићева покрета. Ради својега оповиционарства Хаџи Салих ефендија je био свргнут са управе мостарске руж дије (више грађанске школе). У доба �борбе за вјерско-просвјотну аутопомлју муслтшапа и лравославлих у Мостару су нородицс Џабића и Алајбеговића заузимале npaitii сенаторски значај, a њихови домови били су ноке врсти иародне вијећнице гдје су се вође сасхајале на здоговор и савјот. Неријетко су се на еијелима у овим домовима иојављивали и вођс Срлскс народне организације. У оваковој средини одгајао се je Ибро Алајбеговић. По свршеиој основној ш.коли, a сигурно no савјету свога ученог стрица, Ибро je иошао у мостарску гимназију. З а ме je њогова одлука била зпачајна, јер je мој отац био лротиван мом школовању ове дгок се није увјерио да je Х аџи Салих ефендија прелоручио Ибрино школовањо. Moje ђачко другарство са Ибром почело je у ооновној ш коли и трајало непомућеко све до његове ране смрти. Кроз дванаест година стални другови у школској клупи ми смо своје другарство наставили на ш тудијама у Бечу. Посљедњи пут смо се видили ка д сам му«Јтспод решетке окружног затвора у Мостару дошаитао да су Руси заузели Лавов. Тих и миран, њежан и нуи сиЗјсћајности Ибро je био јединственл' предс1аш(ик' ђачког националног романтицииума. Он се пфни’ од нас одао ириватној лектири националне с м р ж и н е . Окоро увијек на нашим редовним шетЈђам^ он јб јнбсио no KojviUMfc гу; на тај начин eteo прочИтали скоро све важ није српске лјеснике' јромантичаре Л есто би пута ми остали, заморени,<_ н а п у т т а л и заједничк.у лектар у и прелазили у ђачку ид\У и веселост a Ибро би сам устрајао и рецитовао пам љепше пјесме. К ако се за наше школовање и за ламиу лектиру пије код куће уопигге нико бринуо, били смо нропуштени сами себи. Наш а локтира je била без система и избора.. Тако се Ибро још у нижим раофедпма почео бавити читањем таже научне литературе, особито студије Боже Кнежевића. Изненадио нас je кад се je међу нама појавио с а Вуковим пријеводом Светог П исма и Љ убибратићевим пријеводом Курана и почео нас упозоравати на сличности. Наравно д а су то била ђачка лутања, али их спомлњем ради нарочите карактеристичности. Н ационална авијест до које смо долазили лектиром, дружењем и самообразоваљем долазила je наравно у колизију ica нашим породичним ваопитањем. Наш породични узгој био je окроз вјерски, a српски национализам толико се идентификовао са лравослављем да je српско име долазило само као појачана ознака нравославл>а. Ш колско васгаггање ишло je систематски за тим д а нам натури хрватско име. Kao дјеца препуштена сам а себи тешко смо се оналазили; слабо je помагало и тражење вјерске сношљивости no светим књигама. Имало je ту да одлучи нешто друго, што je било 242 корјенитије и дубље. Бозимона али здрава нациоиалност наш их дом ага засад и л а humi je сваком дубоко у душ у GBiijwT о себи и евојој вриједности; из те свијеоти јављ ал а ее природна оичшрност против туђину као наслијеђено добро. To je било мјеродавно у нашем племенском опредјељивању. Српски национализам значио je скрајњ у и нопомирљ иву онозицију према туђину и м и смо га лак-о ирихватили и ф аватично м у служ ш ш . Ибро и ja зајодно смо униш ли у тајн у ђачку оргализацију Предходницу, a каш њ е, у виш им разрсдима, у Матицу. Радом у овим организацијам а изграђи вала се je наш а н ац ион алла свијост до иуног схватањ а орпске националне идеологије. У то доба бијаш е мостарска »Кирајетхана« центар, гдје су со окулљ али Срби муслимани око О с^ана 'Б и ки ћ а који je тад а боравио у Мостару. Кад je послије анексионе кри зе дош ло до расцјепа у Народиој муслиманској организацији, Кирајетхана je постала стјециштем муслимнске напредне омладине, омладине, која je п ри стајала у з Осмаиову »Самоуправу«. И з те средине р азви јао се р ад на н ац ион атш :ј овању муслиманске ш колске и грађанске омладине. Г рађан ска о м ладина-је из так.тичких потреба основала М услимански Соко, кбји je учествовао н а Ироовјетиној прослави 1910 подине. Она преко својих бројних делегата учесгвовала на конгресу Трезвености у К рагујевцу 1912. Наравно све je то био националистички р ад под титулом културних м анифестација. Ибро А лајбеговић je иатво учествовао у овим овим радовима. H a стварном послу on јс био свагдје први; н ије волио агресивну борбу у ко ју су мпоги од н ас загази ли . Лектиром и ллриком, често заносном дебатом он je неуморно објаш њ авао м лађим а нациоиална питањ а. Борбеност cpncjoor национализм а о свајал а je ђаке муслимане врло брзо. У 1907 год. бројиле су Преходница и М атица око десет м услим ана ђ а к а a у 1911 било их je већ око ститину. К ад а су наш и старији другови Ш укри ја Куртовић и Х асан Ребац отиш ли н а свеучилиште, пало je водство ђачке омладине на наш турнус. Ибро je тад а неуморно радио н а окупљ ањ у омладине. К ад je пред наш у матуру у 1912 год. набачена мисао о екскурзи ји у Србију послије матуре, Ибро je неуморно радио н а остварењ у те замисли. Е кску р зи ја у Београд нас je очеличила. Из Б е ч а се Ибро слремао д а пређе на београдско свеучилиште али га омете б алкан скл рат. Под силним дојмом овога великог догађаја ми смо се сви препородили. Ибро je опет први од н ас пристао у з југословенски локрот, ком у je дал а п равац југословенска свеучилиш на ом ладина у Прагу. Ha скупш тинама »Зоре« и »Рада« Ибро je увијек �стајао у редовима налредних југословонаш х пационалиста. Поолијо сарајевског атентата Ибро се noвратио у Мостар са расположењем и величанственим утиском, кога смо понијели са академије, којом je отворена прослава бОнгодишљицо Зоре. Неколико дана послије повратка дошао je у затвор са цијелом генерацијом коју je нациш ализовао. Око петнаест муслимана ђака било je улућено у интернацију у Арад и Кечкемет, a остали су упућени на разне стране на војничке радове. Ибро Алајбеговић je био лреДат суду, a у год. 1915 преведен je у судски затвор у Сарајево. Њ егов млађи брат Ахмет, сада пешад. порунчик, био je као дечко од 13 годика интерниран у Бихаћу„ Ибро je био оптужен ради српске пропагандо и ради организовања екскурзије у 'Србију. Напријед цитирани извадци из судскога списа сведоче како се je Ибро осјећао у затпору и како je и тамо гледао отворено у очи овим опасностсгма које су му пријетиле. Нациоггалпи оптимизам задвољавао je његову душу, док су шеолноети под којкм а je живио у запгору слабилс гвегов организам. Лош поступак a нарочито оскудна храна навалиле су му теш ку болест. Преведен је у болницу али je било већ доцкан. Њ сгов 'иначе слаби организам није се могао одупријети теппсој б олеспр плућа и он joj je подлегао у м ају 1916. По свом зн ачају и п<х^гв(Ж раду Ибро je типични продсгавник п^едјратне пациотгалмс омлј ' не. Бевгранични национални идсализам био je п све окупио њего(во циједо биће и њим panirao! Њ< гов национализам и предаиост нациопалиом раду добија нарочити значај, кад eri доводо у вагу ca Ti>aдицијама њгтово породице. Потребпа je висогса култура, ја к значај и дубока убјеђвноог, na дд со ca мислима, увј(!]нчвима, тежгвама и оојећајима лреброди и елиминира из духовног живота сггољећа, којима су живјели наши дједови. Зато Ибро Алајбеговић као тиш гш и иредставник муслиманске националне омла;цше значи много више од оннх које су мајке у колиј<‘.вци задајале нацоиналним ocjehaјима. J a у национачизму свога незаборављоног друга видим нешто много више, нешто много корјенитије; ja у његовом национапизму видим непобитне доказе д а смо ми муслимани најчиш ћи ;mo српскога народа који je своју националпу отшсу сачувао као основицу овог цј&лок.упног духовног живота. Национална свијест до какве се je винуо Ибро Алајбеговић могла ое темељити само n a чистом рлавелском етичком осјсћању. Отуда долааи ггоноситост и окретпоот гсојом со од.1Гикује муслима.пска пационалпа омладииа, отуда и њеоино лако и брзо схћатдње југословенства као шире пациопалне коггцепције," от^Да и ona широког]),удност и спошљивоот, коју многи ne разумију, и леће je дуго разумјети. Ибро Алајбошгаић je јодиа нациопалпа ж ртва која зас.лужује д а joj се спомон доотчно сачува. Зато настојан.о мостарсгсс омладине д а се љегово OTH лренесу у Мостар треба д а помогпс с.ваки добар патриота. И ne сумњам д а he ono настојаље naћи код*Гајрета и код свих Гајретових радника на највећу потпору. i Hidajet Kulinović Како би требало нашу дјецу вјерски узгајатп u како да им се предаје вјеронаука? Ako би и требало да се ово питање започне ca једним уводом, и којем би се бацио макар и површан поглед н а нашс узгојне прилике, у овом моме уводу неће се доказивати како се наш узгој и обука, било то вјерска или свјетовна, заснива на погрешним принципима и води јаловим и неугодним методама. 0 јаловости наших узгојних метода много je говорено. Ha том пољу постигнути резултати, без обзира на њихову форму и начин примјене, довољно су јаспи и они нас императивно упућују, да их одмах напустимо, a д а научно проговоримо о методама, које бисмо требали увести на њихово мјесто. Beh од назад витпе година чују се гласови критике, било то путем јавности или у круговима наших учепих људи, о нашем узгојном систему, a нарочито о вјерском узгоју и обуци. Ови протести су ипак негси знак јавне контроле и знак душевног живота, na их треба сматрати као позитивне симптоме нашог препорода. Према самом наславу ове моје студије, види со да се у овом питању ради у главном о примјони опћих принципа науке о узгоју на слецијално поље, то јест на вјерски узгој и вјеронаучну обуку. Из овог слиједи да сс у првом реду морају узегги у протрес педагошке методе, a од љих извести односно icomбиновати оне методе, које ће бити најприкладније за сам овај предмет. Говорити о начину и методи у нашој срединл, која je ипаче позната као немето- 243 �дичиа у свима иравцима, веома je незахвалан по- реалним и самосташшм знаностима. Друго> Ipipaсао, али je патриотска дужност сваког члана наше вило поставља аналитичну методу,а треће оинтезаједнице, да на сваком мјссту и у свакој прилици тичну. Четврто правило се заснива н а цринципу »потлуног расчлањивања« појединих предмета, што о томе расправља. Сви онл који се баве узгојем и обуком морају оставља слободу у одређивању праила нашем уму, се иозабавити методологијом, ко ја се н ази ва и при- a које нас опет доводи до двију веливих меггода за мијењеном логиком, a која има за предмет д а дадне истраживање: Јед н а од ових главних метода се зове одговор на питатва »Шта je н аука?« и »Ш та je ме- »индуктивном«, a друга »дедуктивном« методом. Ове двије методе су два нарочита начина, којима тода?«. Методологија овако дефинира меггоду: метода се одређује правац умним радовима, д а се од појеje унапријед утврђени и постепени рад људског диначних и ситних мисли узвиси на опће, или д а се ума. који иде за тим да дође до једне истине. Ме- расчлањивањем од опћих мисли сиђс н а ситније и тодологија даље наглашва, д а се у свакој методи појединачне. Индуктивна метода од појединачних и ситних требају проучалати ум ни радови, који ту методу комбинују, a на другом мјесту ра-според и слијед ф аката и чињеница изводи опће истине и правила, тих радова. Методологија не наглагаава само ту a дедуктивна метода опет изводи опћените истине. потребу, него се она баца и н а терен проучавањ а и закљ учке из истина и закљ учака, који су још овог питања. опћенитији. Попгго нас метода само обзиром н а узгој и обуИ ндуктивна метода je п рикладнија за истраку интересира, то ћемо се ми задовољ ити н 0 т в и м живањ е и стварање. Ona je почетни начи н методе приказом какво становиш те заузи м а псда.гоеиј^ ^за истраж ивањ а и овом се методом догађаји један према методи. Педагош ка н а у ка овако дефинира \ о ^ ђ д а н и сш п у ју , na се онда из резулггата тога исметоду: п итивањ а изводе опћа п равила и закони, који су »Метода je слециј^ла^ 'распоред, ко ји се упо- главна основа сваке реалне знаности. Помоћу детребљава у умном и осталвм радовима, да^^вгтхгле- дуктивне методе се из опћих п равила и закон а измоћу тога дошло до каклјр истине, и л и остварио Ka­ воде појединачне иотине, n a се према томе овом методом контролиш у резултати, који су првом меna в други потхват.« Метода не >само д а je темељ хармоничпог ум- тодом постигнути. ног и физичког рада н праве културе, него она их поврх тога ш тити и одржаје, рас-поређује и открива. Метода нам локИЗује куж н е станице н а путу науке, n a нас осигурава, да овај пут без колебан>а и опасности 1Слободно превалимо. Деакарт je згодно рекао: »Није довољно имаТи добру мисао, ради се о њезиној доброј употреби«. Б јш о то пригодом обучавањ а другог лица, било то учвластитом научавању метода je кориснија и од сагмог несређеног знања. Гдјекада се под тормином »метода«, к о ја се често употребљава у недагогији подралумјевају »правила која слијсде учењ аци при истраж ивањ у и нроналажењу једне знанствене исгине«. К атк ада се прелазећи од самог иотраживањ а н а наставничка предавања узима, да je метода »екуп опћих облика обуке и наставе.« Неки je опет интерпретирају лрсма самом распореду знаности као »специјанле форме обуке и наставе«.; Ha првом мјесту треба и стакнути четири правила Декартове методе за истраж ивањ е, ко ја су веома кориспа при проучаваљу сваког предмета. Од сва четири правила прво обухваћа »методичну сумњу«, која даје поткрепу и чвроту основу 244 Д едуктивна метода je згодна и виш е одговара наставничком и злагањ у и доказивањ у. Према тому у погледу н а п равац у распоређивању мисли обук а и и астава може д а се послуж и само с а индуктивном методом. Ове двије методе ice у употреби нити л окла п ају, нити дијам етрално разилазе. Готово у в и јек и у чен и к и наставн и к nx наизмјенично обадвије употребљ ава и јед н у другом конпролише. Са овим заједно св а к а ce н а у ка — према своме. специјалноме предмету и с ад р ж ају — рађе олужи и употребљ ава једну од ових метода. Ф изика и природне н а у ке на примјер употребљ авају и н дуктивну методу. Ове ce н ау ке заснивај|у на проученим, искуптаним, или на ум јетан н ачин продуцираним догођајима. Послије ce резулдати ових о п аж ањ а и покуса уопш тавају, n a ce тиме долази до самих закона. Д едукти вн а метода je нарочито п ри кладн а за математичке знаности: као аритметика, геомотрија и алгебра, које започињ у од опћенитих и утврђених истина, n a умним радом изводе појединачне истине. Са овим заједно све ове науке, било то математичке и ли природне знаности, предпостављ але оне м а коју о д ових метода, пи у којем случају неће ce �задовољити једном од њих, него he јс другом упот- не буде хрђаво примјењивала, она ce може употрепунити и проконтролисати. • бљавати код ншетаве у средњим и вишим школама. Географија, историја и етика, то јест науке у Ова ce метода ни у којем случају не може употрекојима су помијешани морални и материјални еле- бљавати у основним школама, a нарочито у нижим менти, употробљавају наизм-јенично и индуктивну разредима основних школа. Ова би метода заиста и дедуктивну методу. н а недораслу дјецу тако утицала, да би ona кроз Наставници су дужни да своје учснике при- краће вријеме потсала лијена и непажљива. Недовикну на средства за истраживање. Ученици на расла дјеца код наставс no овој методи фаризејски концу свага ш соловања треба да науче путовс, ко- ce показују задивљеним и покорним и као да цијсјима ce траж и истина. Ш кола подучава дијете и ло излагањ е потлуно схваћају, али им ce ум брзо природним и човЈечанеким истинама, како се имају замори и постају ракггрешена. Наставник овом меироконтролисати стечена иокуства, како ce кри- тодом своје ученике или успављује, или ce извргатички и сгатује једно свједочанство, како ce про- ва њиховој спрдњи и смијеху, n a макар улагао најналазе закони и како ce они провјеравају. Краће већи труд и ттажљу у своје предавање, да би ce речено школа показује омладини двије велике пу- одржао на одстојној висини. тање људског ума и тиме их спасава, да касније При обуци нодорасле дјеце потребне су такве не пану у вртлог предрасуда и различитих бајки. ж иве методе, које he бити у стању, да сакупе све У горњим ретцима смо говорили опћенито о њихове палуве и д а код њих пробуде знаижељност методи, што je било природни увод за питање о вољу за разумијевање. Мјесто да им ce предмети узгоју и настави, који су главни циљ иашег изла- -рд^кшим заједничким радом, живахним прелазом гања. Оада прелазимо на ово питање: са тем ела^тем у и разноврсним излагањем предају, овом ce методом и злаж у досадном и дугочасном Методе насШве и обуке: монологу, к/оји чак n у позориштима одрасле људе Методе истраживања и ра-според мисли били замара и успављује. незнам какви, наставник ce при излагањ у свога "Ова метода нијс мањ кава само у погледу naзнањ а и предмета увијек држи некоггначина, који ставе и њезиних негативних резултата. Њ езин деструктиван утицај на умне и моралне особине ученазивамо његовом методомЈ>бу^с и наставе. Пошто наставна гм етода може одговарати ра- н ика je исто толико значајан. Д јеца ко ја булу na зличитим распорсдима, то би ce могао еаетавити овај начин поучавана од стране наотавника., који веома лако један дуга4ак спирак наставних мбто- пш ирају лажном ученоптћу и финоћом, излазе из да, али ce све те методе могу субсумирати у три својих затворених, устајалих и мрачних разреда и прелазе у реални живот изгубивши сваки смисао за слиједсће основне меггоде: слободу воље, лијепи и ус-тајалог мозга и осјећаја. 1. — Експозитивна метода 0 друге стране опет ова мстода произвађа још и 2. — Метода питања и одговора неке моралне недостатке на њиховом карактеру. 3. — Мјешовита метода. У слиједећим ретпима изложићомо суштину Она од њих прави фаризеје и хохштаплере, a меових трију метода. њихове добре стране u недостат-. ђугим je познато, да пикаквом узгоју и настави то кс, у којима ce знаностима оне употробљавају и пије цнљ. Дужност je школс мјесто д а дјецу долми љихов међуообни положај. При крају ћемо ce освр- неупотребљивим знаљем, да цнје.лу насдаву извснути и na питање н а који би ce иачии ове методе де у складу са дјетиљим тјелесним, умним и момогле нскористити у вјеронаучној обуци и вјер- ралнпм узгојсм, n a д а подгаја отпорна тијела, слободпе п живахис умове, чврсте и племените каракском узгоју. тере. Оа свим овим псдостатдима не може ce устврЕкспозитивна метода: Ова ce метода зове и демонстративном. Код дити, д а би експозитивну методу требало потпуно овс мстодг наставник говорисамо о своме пред- елимшшсати из паставе. Ови ce недостатци тек мсту. Наставник he овом приликом своје преда- онда испољавају, када ce ова метода буде једипо ваље на табли и разним покусима или разјас- употребљавала. у настави. Ученицима ћ е бити катшгги, или неће. Ученици га у потпуној шут- кад а потребно наставничко излагањ е, али ову мењ и слуш ају и његово излагање и изразе прикуп- тоду треба no могућности што мање употребл>авати љ ају као ману с а неба. Ова je метода за настав- и то комбииовано са методом питањ а и одговора, ника веома л ака и брза, али није корисна за уче- коју ћемо касније прика^ати. нике, Са овим заједно под условом, да ce ова метода (Наставиће ce.) 245 �Завршетак полемике Захировић - Сулејманиаишћ М ухамед Захировић, професор V Ејвала ти, јуначе! _ Moja заврш на ријеч у полемици са г. Сулејманпашићем — »Одговором« г. С улејманпашића у 9. броју »Гајрета« задовољан сам и преко очекивања. Читав »одговор«, који je доста покабаст, m ije ш ш т а друго, него узалудно копрцање под теретом изнесених факата и млаћење празне сламе. Све што сам констатовао о његовој врдалами и неизграђености погледа на живот и свијет, потврдио je, једино што се стиди и сам себе и ранијих »својих« погледа, n a настоји д а се користи довољном необавијештености читаоца, који немају времена д а обраћају пажњу на »ситнице«. Ево, на примјер, како то он чини. П онављајући онај цитат, из његове брошуре, што сам га навео као доказ вегове колебљивости, он тумачи у своју корист фалсиф икујући самог себе: »Ja нијесам за насилне реформе> али сам за ватру, лијевањ е и протезање ланца, да бн се од љега могла направити батина«. Осим што je избацио ријеч »жељезна«, он je и читав смисао те реченпце разводнио, или, другим ријечима, сам себи подвалио. Ко има његову брошуру, нека je на 12. страници лрочита, na he се и сам увјерити. Мени je и ово доста, a д а другог и нс спомињем. Г. Сулејманпашићу није могло бити непознато, д а сам ja противник реформиста, коЉ, а>.гова и Спахићева, iep он j e био уредник »Реформе«, a ja, кад сам наручивао »Реформу«, написао сам, д а се не слажем? са »Реформистичким« реформама, али хоћу да нмам- лнст»п д а будем обавијеш тен о свему, што се међу муслиманпма ради и покреће. Ако кореспонденција с рачунима није упиш тена, та би се моја напомева могла и сада д а нађ^. Према томе откриће, д а сам ja, поред уредника »Хикјмета«, најжеш ћи протпш ш к реформиста, није никакво откриће, бар не з а уредника покојне »Реформе«. С индигнацијом одбијам пнсннуацију. Д8> сам м у подваљпвао. To ми није, апсолутно, било потребно код обиља матерпјала, a поготово к а д je ту 'у ло гу сам г. С у л е јм а т ш п и ћ против себе преузео д а изврш и п изврш ио je. Сматрам се дужним, да му -одгбворПм н а задњ и и предзадљи пасус споменутог чланка. J a ћу, ако Б ог д а, првом згодом, написатп расправу о природпим законима с обзиром на учење Ислама и ни мало ме се не тиче, хоће ли ми г. Сулејманпашић реагирати, гдје и којом литературом. Њ егова пријстња с Кантом и његовом »Критиком чистог разума« и »Вјером унутар граиица чистог разума« ии мало ме неће смести од мојс одлуке. Прије свега и К ант je врдао, јер својим даллвим размишљањем и искуетвом, у својим зрелијим годинама, он се у »Критици практичног ра-зума« опет вр аћ а дуализму и признаје да су Бог, слобода воље и бесмртност душ е поетулати практичног разума. Хекел, говорећи о овој Кантовој врдаламп у свом дјслу »Тајне свијета« вели: »Неприетрани прави критички Кант доспио je до увјерења, да све три велнке силе мистицизма — »бог, слобода и бесмртност« — пзгледају неодрживе у свјетлости чистог разума; a сујевјерни догматични К ант нађе, да су ова три главна баука »по- стулати практичног разума« и као такви јесу неопходни«. Д а сад виднмо шта веле љ уди> који боље познају К анта и кантовш тину од г. Сулејманпашића, који je, као Бекташ ија, остао код његова »чистог«, a неће д а зн а и з а »практични« разум. Паулсен вели: »Слутим, да није мален број оних, који код првог покуса у читању »Критике чистог ума« зд в ајају о могућности, д а he ту књигу разумјети«. Рикерт вели: »Moja нада, д а je уопш те могуће о К анту говорити и бити разумљеним, већ je давно спала н а ступањ ниш тице«. Ниче вели; »Имају ли знаности право, онда не стојимо на темељу Кантову; пма л и К ант право, онда имају знаности к р и в о . . . у тој скепси не може нико ж ивјети. Ми морамо из те скепсе ван, ми je морамо заборавити«. »Хикјмет«, који je покренут, д а износи и тум ачи и с л a м с к е хикјмете неће и не може д а доноси којекакве конфузне »чисте« и »практичне« врдаламе једног атеисте, безвјерца, a најмање no »интерпретацији« г. Сулејманпаш ића, којп ни сам са собом није још начисту. Према томе, a пошто г. СуЛејманпашићу »јако ласка«, д а су његови чланци »на најш ире слојеве имали слаба дејства«, није му потребан »Хикјмет«, који пиш е баш з а најш ире слојеве, јер га ни рнадЈО неће разумјети, него остајући код свог »максимума уображења« нека напнш е те своје погледе, у којој научној ревији, »Социјалној Мисли«, на примјер. С тога je предлог г. Сулејманпаш ићев, што се мене тиче, неум јесан јер ja и ако сарађујем у »Хикјмету«, чега се ни мало не стидим, не одлучујем о уврш тавањ у или неуврш тавањ у појединих састава и радова. Нека напиш е и пошаљ е и замоли да се уврсти, као што и ja радим, a одлуку ће допијети уредниш тво. Уосталом, није му то ни потребно, ако у сваја Кантов идеализам и субјективизам. јер ни онако нема стварности и реалности у свијету, него се сав свијет налааи тек у идеји и субјекту: нека замисли да je отворио полемику у »Хикјмету« и с Кантом у руци ућуткао »хоџурине« око »Хикјмета«. To je, no Кантову учењу, хепси бир. Но у мјесто свега овога, бескорисног, гата ви ш е н врло ш тетног преж ивањ а Кантових мисли, било би много боље, к ад би г. Џевадбег Сулејманпаm nh написао аутобиографију, к о ја би се за који ступањ иш ла још напријед, к а исламском, А лахову учењ у, од »Вјеровања најмилијег чеда«. јер je »скепса зап адн их филозофа и у вјери и у моралу и у сврси човјека« још и сад а јаким господарем, док се још пријети Кантом у борби и руш сњ у Ислама. Толико као закљ учну ријеч у овој полемици. Одговор г. Сулејманпашића Добротом госполина уред ника добио спм у в и д а у горњи чл анак пре љсговог штампшБа. Изјављујсм д а вемам ннш та нарочитога д а одговарам na тај чланак, јер мислим д а чланак сам себи одговара.за свзкога ко je паж љ иво пратио наш у полемику. Б раиити Кантов филозофски систсм, то н а овом месту не могу д а чипим. Доста he бити само то д а подвучем тврдњ у г- професора Захиропића да je најдубљ и ум свих времена и народа конфупија и врдалам а. Џ евад С у л е јм а н п а ш и ћ . Радом за Гајрет будимо наше снаге ги стварамо бољу будућност �КЊИЖЕВНИ ПРИЛОГ Шукрија Панџо Кад отежа мошика — Да, ако ношто нанадие, баксузли баш ниЈосам. Базда je понешто било, na ако he и мршава зечина. Мислим, валахи, да их нијесу чобани нашли. Добро сам их локрио, добро — говорио je потихо Ћескин. Ишао јс уз брстаче, кроз густо шумарје. Игаао ни брзо ни лагано. Онако осредњс, ове нешто ш алутајући и уверавајући себе самог о оном што се копрцало у љеговој блесачи. Зора још није замлсчила. Тек се назире. Небо мавено, попут чивита, попрскано звездама као великим седефима. Мрак, то црно јагње под гором, мирује. Мирују и села у доду. Ћ аскин промич.'. Ш умарје ш уш ка за њим. A птичад, заспала, прхну и стресу росу. Има двадесетак година како on овако рани, баш као нева прве вечери. Никад сунце да му завири у затворене очи, никад. Ловац je он. Д овац .б ез пушке и керова. A и ш та ћс му то? Њ егова велика зубаста гвожђа многу су зв е р к у за к а ч и л ^ .1 Питајте само Зулф-агу из каеабе, колико му 'је кож а Ћескин продао. Неће вам, верујем, знатиј рећи. Па немојге баш њега питати. Питајте, ^тауору Ћсокиновицу, колико je зецова обарила у оном крњавом земљаном лонцу. J a мислим да he вам само онако кроз своје кревубине прошишеати: »Сам Бог ђелесаиуху зна сјине«. Ето тако, Њ ој слебодно можете веровати. Звезде се већ no небу шљухнуле. Небо, no обрисима намргођеног Думоша, као цокривено аспурлијом. Зора маше сунпу да изрони. A оно негде залал о као уклештено, na нитсако да ?.е јЈомоли. Ћ ескин мисли, као увек, ка д овако сам пролази. A и пгга би друго радио. To га барем иишта не кошта. Кажем: Ћ ескин мисли. Мисли о свом лову. Некад и оад. Некад, знате и сами, обичном, a сад помргаавијем, како то и on каж е. Но то њега не једи, не забриљује. Помршаво je д&нас све, поштење и имање, n a нека je и мој лов — зна on да рсче често. И н и кад он да помисли о том колико je живота унигатио, никад. Ta Бог je створио живину да je људи лове. To je бар јасно. Само je једампут осетдо нешто што нијс ни кад ни пре, ни после. Једног јутра у гвожђима затекао je лисицу. Извадио je и шчепао за ноге, д а с њом млатпе о дрво, да je усмрти. A лисица зајеча и зап лака, баш као мало дете. Љ ега нешто вруће опарило изнутра. Ж ао м у je било и пустио je. Па после опет хватао и дерао као и пре. Сундс готопо да искочи, a Ћ ескин у вучију дубодолину, na Цви.чињски кланад. Ту je био запео гвожђа и покрио их шушњсм. Удесио згодно, како то само он зна. Примиче се и гори од нестрпљења — да ли je што заћорило. И први лут у животу штрецну кад виде. Први пут. Ha шушњу, где су гвожђа запета, покуњена седи: жена. Погледа je боље и познаде. He, није утвара. Певди су давно запевали. — Мелћо, јеси ли ти то? — зовну. Жона се окрену. — Јесам, — процеди Мелћа упањено и дрхћући. Беше на очи млада и бледолика. — П'а како доспје овђе, јадна не била? — E to, јутрос наљегох, na оварисах на гвожђа. Сва мн je ндра крвава, a пијосам je могла извадити.. — Ех, ех — промуца Ћескин и поче отварати гвожђа. To му ове некако чудно. Kao у сну. Пагледа около. Још со није добро разданило. Отвара гвожђа, a руке му дрхћу. — Ha куд си то била поранила? — пита несигурно он. — E to тако, овуд. Алахиманегг! — промрмља ј она као на одмст и замаче низ Цвшшнски друм. I Ћескин узе гвожђа и пође. Помисли нешто у себи na се засмеја... Засмеја грохотом овом неуловљеном лову. Сунце поскида последње седефе с неба и грану. Доле из села одјекну глас и заблејаше из тора лупггене овце. II — Ma чу ли ти, секо, што о Ћескиновом лову? — довикну Ахметовица Опахићуша своју кону Мехагиницу Шљивушу. — Чула сам бона. Него стани мало де да повирим јањце. Оћс|к> ми их je малп Ибро, na се бојим да ђе не упушћа у зијан. — Hche секо, неће. Ено га иГњима доље у Ластвама; малоирије сам га виђола. Нсго, шта су оно доље узаврели чобани? Некаква зорли пјсванија. Доле из raja долазила јс несма спажна, неуглађена, заједљива: »Ил’ вук вије ил’ магарац риче Ил’ Алага с Добродола виче, Утекла je у Бгпгаћа млада Низ Цвилиње, не гонте joj трага!« 247 �— Ха, угурсуза, шта им не п ада на ум. Па Je одмах скнадили — проговори М ехагиница, кезећи се као напукнута пећина. — Зн ала сам ja боја да he М елћа побјећи. Научило оно јадно тамо у Сарајеву госпоцлуку, n a не мере бремена носит, јок. А ли ђе he je ш ејтан нанијети на гвожђа! И Ахметовица Спахићуш а заврће главом као памрављив ован. — Е, секо моја, бруке; побјегла петнаести дан — поче да набраја М ехагиница. — Отишла јадна мало у град и помирисала чаргаијску праш ину n a готова ханума. Виђела сам je секо, не могу ти од бруке казиват’, ђе се баками. Куку, к у к у земана, Хамза Х ум о шта дочекасмо. Ш та би реко рахметли хоџа Сејфо! Ja, ja, рахмет његовој души! A, богами, Беш и ћи не трпе госпоцлука, јок. Треба засукат’ рукаве. Многи би шћео јбле, — џаба хљеба! Многоме je отеж ала мотика. Па куд he опет оварисат и а гвожђа. Хм. И М ехагиница зам латара рукам а као д а h e полетети a Ахметовица устаде и као опарена дода ужурбано: — Х у, ja се задрж а, a паставила сам тархану. Море б и т\ д а je и покипјела! Сад ћ с и попасак. — Ија, секо, богами, метла неки уж љ евак. Сигурно je пригорио и прицвркб, ако Х ата н ије разгрнула ж ераву. С Панове ф руле X II. Зачуђена ћути тиш ина над гајем; Црвон месец крозањ ткаје златно сање.Пан, сакривен, вреба у поночне оате. Замро дах у га ју ^ Н е диш е ни Јрањ е *■ ( t i Скривена у тами дрхти плава тица; Њ ене слутње расту пред 'месеца-сјајем. Само ако зрак а на iiepje joj падне, Стрела he да звизпе утиш алим гајем. Пану срце растесс месецом у у вису; Оштру стрелу држ и Ifa узглављ у лука. Нобом кресну звезда; златан траг 3ai To стрелицу пусти смртоиосна рука. X III. Језом замро ваздух. Н и лист се се"не н е миче. Мрк облак. пун беса, над котлину пао. Страва тсегла срца. Ветар сапет чека. Оа запетим луком П ан н а стену стао. Ненадпо са брдб, вихор се залете И поче да свија, крш и зелен гране. -Облак n a p a муња. П ланине се ломе. П љ усак прекри њиве и далеке стране. 'Тв*чЏан стрелу пуоти у сунчане дане. XIV. JSpa je л а л а и а дб; све ж иво под њом дахти, \ А сунде с пламених језика црвене млазове точи. ^ а с ц б а л и ' нарови горе. Наг сан се пож удно смеје. Све омамљено бунца и сок узаврб сочи. V' : - Х )Л J ■ Пан, с руком н а челу, у сиве даљ ине глода; У ж агрене м у очи крију страсну причу. Там о н ад реком доле јаблан сенку пруж а И зри кавци врели бесомучно зричу. Ко вихор он њ иве пређе, — грање и лиш ће зад р х та И нестаде га доле к р а ј воденице старе. Све- занем и страхом у подневу врелом. Над литицом само орлови крстаре. Н енадпо јар у пропара кикот и кр и к голицав И горе у селу језом опш пу стравна срца. Јаб лан сн аж но задрхта. To П ан девојку грли. Чуј! Н из н»иве јЈека сладострасно грца. Jesam li podmirio dužnu pretplatu? 248 �Илијас Дабарџнк С наишх сшрана IV Tora д ан а било се мноштво свијета слегло прсд Османбеговим вратима. Жено су излазиле и повиривале н а врата, n a се опет преплашене враћале у кућу. Д јеца су се купила и надолазила. Османбег je сам корачао улицом и мисао му била негдје далеко, или близу, он нијс знао. Час je мислио на своју лрошлоот, час n a ноћи бјесомучног лијанчења, када се пјевало и у том пјевању нешта се тешка унуд-ар збивало. Ијевао je ои отари Осман бег, a срце му крварпло, мисао му со утуж ивала и душ а му плакала. И у томе јауку и дережу било je спојено нагонско очајан>о и вјеш тачки изведена радост. Био je он глумац, цар, моћан и богат и опех несретан. Преживљавао je тада нешто, што ни његов отац, ни дјед, ни прадЈед слично дгоме нису преживјели у животу. Надолазио ie свијет “u њему се чинило као да ру ти људц паГуљци и мрави, a он да je најмањп' међу н а ј^ њ и м а — патуљцима. З л а коб je корачала сћ jdnjf и он je био покоран њој. Она му се цииички смијала, a он je" назирао како негдје на сметљшпту његов нам, noHoc, богатство, сјај и младобг лежи. Када се примакао вратима маглуштнна му се иомакла са очију и он се тада главом срео са правим. збиваљем. Висок и црнома1васт, намрштен, у одјећи званичнт^а среза, стајао je строг и важ ан полицијеки imcap. У рукам а je придржавао акта о протестираној мјеници, a мало до њега били су присутни грађани. По страни жандари са бодовима на пушкама, a у сокаку множипа свијета. Био je on хада (мален и низак, погружен и утучен до темелл. Унишли су у старо двориште, што je мирисало на ^рошлу славу и вријеме што je остало з а нама. Труле стрехе, прозори изломл>ени, собе почађале и тавани црни. Ишао je он са љима no кући, преко дивапхане, у све собе и на таван. Чинило му се како они ходе м укло и страшно и како сваки њихов корак no један бол у његовој душ и роди. Када су униш ли у велику стару собу, у куту собе пребачен n a сргу био je ћилим. Пироиске су га руке ткале, a његове м ајке простирале. Био je ганут, наслутио je како he прошлост и некадањ и сјај процвиљети што сада тај ћилим лрелази у руке бог зна чије. Под ћилимом на сргу била je серџада стамболска, као нова, њ у je његов деда Фахрибег донио из Стамбола; у горњем углу био je велики скупоцјени мангал, донешон из Сарајева, купио му га отац када се враћао с пута из Селаншса. Све je то иосило no један биљег леког од својих пређа. И то цвилењс за стварима као да му je прошло кроз све акивце и мозак. Учинило му се страшно и несносно, то стаљ е послије плијена у његовој кући. Обузсла га je Heica стреиња и трајан бојазан. Тијело му je било још више обамрло, снага м алаксала и миеао постала нејасна, К ада су отишли полицајци са лисаром и присутнима, њему je тада у душ и било лакш е; али једно тамно сјећањ е вкуло га je д а се повуче далеко од овијита, д а га људи, поелије оваквог случаја, не иомију или му не помену то. И ради тога он je касније повучено живио. Није излазио no каф ан ам а као лрије, повучеи дубоко у осами он je проводио дане и иије мдслио n a кућу. -Улазио би тек д а узме за ручак илн вечеру јело, смућено гледао лреда се и вукао 'с о к а о сјенк4, бев живота. Д ањ у je тако сам, повучен у себе, снивао чудне снове и био опет будан. Није д а je спавао, a сањао je. Сањао и мисао му била мутна. Залази о no собама и загледао се у зидове и таванице. Крхетао се no таваним а и онет се ломан скидао. Прехурао no собама млндерлуке час с ЈеДн°г час с другог мјсста. Загледао их и опет наUOBO премјештао. У вече je блесав, itao луд, буљио У т&ванице, лежећи полеђице. Самоћа га je окруж и вала и таванице се стресале. Ломатало се нешто 110 тавану и страх га свега испуњавао. И та тамиа стања и прсж ивљ авањ а одузим ала оу му сваки дан п0 Д110 'Свијести и умртвљивалп му и онако слабе живце. И још му нешта горег наговештавала д а he у животу д а му се догоди. Предосјећао je нешта кобног што he д а се догоди са њим сада или касније. Зато му живот није био драг, ни сладак као прије. Пртио се са њим (животом) као са највиш им непријатељем. Често пута je мислио како je овај живот без cpehe и успокојења, са горчкнама и тмуран. Тада je помишљао и на самоубијство, али помисао пред Богом и гријехом одстрањ ивала га je од тога. У таквим ноћима био je побожан као светитељ, и миран. Ш апутао би молитве тихо као за себе, мрмљајући и уп рављ ајућп очи к таван у и угловима собе. Послије je no ц и јелу noh мирно спавао и и зјутра се као одморен дизао. Поглед му био смиренији, мисао сталож енија и мир у души. Једнога дана, a то je било с јесени о Митровдану, он заж ељ е да изађе у nanuiniv и na опет види своје пријатељ е и познанике. Изгледао je друкчији него прије п ола године. Б и о je више занешен и још олабије обучен. Чарш ија je била ж ива 249 �и упуњена. Доношоно јс зкито и воће, колари су У роду заградили ш и рош лростор oioo трга и није сс могло ироћи од кола нануњоних крош љ ама иуним кукуруза клипатог и воћа. Он je тада осјетио како га та јесен, пуна рода и тужних сјећањ а, коље и драж и н а плач. Поклекао јс, дотстурао до у облилољу улицу и аавалио сс, onouo жалостан. Нн.ч овититсљски мирио и воштано лидс кан улс су двије сузе. (Свршетак). ПОПУЛАРНА СТРАНА Hajrudin Ćurić Na slet! Meseca juna ove godine nagrnuće sva sila soko­ gov život i rad', što će mu kao budućem radniku mnogo lova i sokolića iz svili krajeva naše domovine nu slet u koristiti. Sve ovo može da se postigne na sokolskim sle­ Beogradu. Na ovu veliku manifestaciju sokolske misii tovima. svratila je ćela javnost veliku pažnju. U Beogradu se Iz svog života mogu da vam iznesem sam o jedan * radi punom parom. Stadion je već gotov, a sletski odbor sličan primer. To je moj odlazak s mostarskim sokoli­ neprestano prima prijave za slet od pojedinih društava ma na VIII. svesokolski slet u P rag 1926. g. One dane, i organizacija. Do meseca juna sve će b:ti gorovo i koje sam proveo u Pragu u Češkoj, nikada neću zabospremno za nastup. Kroz ceo juni izred aće,5e u nastuJ j ’a ^ ti. Naišao sam na toliku pažnju i brtasku ljubav da pima školska omladina .vojnici,, naraštaj • članovi. Inte­ me je to prosto iznenadilo. Zamislite, molim vas, Česi resantna će biti uj^kmica Članova/za prvenstvo. Glavni su n as :na svakoj većoj stanici dočekali ili s glazbom ili s sletski dani biće 27., 2|3 i^9 ^ ju a a . pevačkim društvom, ili s kolačima i d r u g im !... Bilo ih •Na ovome sletu uzeće učešća i naša braća Č e s^ je među nama koji su od radosti plakali. U Pragu smo Poljaci, Lužički Srbi i bra^a iz lirskog zagraničnog So- se divili rem ek delima češke tehnike i ono. što smo vikolstva. Hiljade i hiljade sokolova i sokolića, uz pesinu deli i doživeli, nikada nam se neće iz pameti izbrisati. i veselje, doći ćle u našu prestonicu da uveličaju slavu Dioičekali su nas pesmom, svirkom, kolačima i bratskom ljubavi, a ispratili su nas ružama, pozdravima i suzaprvog sleta Sokola Kraljevine Jugoslavije. Za ovakav bratski prijem uvek ćemo dugovati mi­ Sokolski sletovi iipđjh veoma veliki v љ loj braći u Čehoslovačkoj. reč »slet« znači skup sokolova na jednom mestu, na kome će skupnim i ujedinjenim snagai nifestovati sioikolsku misao i .sokolsko načelo: »U zi vom telu zdrava je i duša«. Još u starom veku G r d su s ^ skupljali na svojim olimpijadama koje imaju mnogo sličnosti sa sokolskim sletovima. Na tim olimpijadama vršila su se različita natjecanja i pobednici su bili dostojno nagrađivani. Te su nagrade bile drukčije od sokolskih. Sokolske nagra­ de, koje se većinom sastoje iz diploma, venaca, mačeva i zastava, služe samo zato da se kod pojedinca pobudi volja za bolji rad u sokolstvu. Zato su sokolske nagra­ de dosta retke. Svaki je soko najsretniji kad ide na slet. Na sletu će se upoznati s braćom i sestram a iz svih krajeva svoje domovine, pa i iz inostranstva, što mu u životu može veoma koristiti. Dalje videće ono što pre nije vi­ deo, što će mu također koristiti. Upcznaće narod, nje­ Razume se da će naš slet u Beogradu biti u mnogo manjem stilu od toga praškog sleta, jer je ovo jugoslovenski svesokioilski, dok je ono bio sveslovenski svesokolsi slet. Ali i na ovome sletu imaće se mnogo i mnogo čega da vidi. Ovim putem skrećem pažnju naročito braći musli­ manima da ne propuste a da ne vide ovu veliku mani­ festaciju Sokola Kraljevine Jugoslavije. To će im mno­ go koristiti. Budite uvereni da će svaki m aj, koji bude ovome sletu prisustvovao, odmah pristupiti u sokolske redove. Zato je dužnost svakog muslimana, koji može i koji ima priliku, da dođe u Beograd i da prisustvuje bar jednom delu c v e uzvišene sokolske proslave. Naš slet ima još veći značaj, što se Nj. Vel., naš uz­ višeni Kralj Aleksandar, primio pokroviteljstva. Stoga, ko može neka ne propusti priliku da ne do­ đe na slet! | Gajret u svakoj kući, znači samo njezin napredak 250 �/л§. Salih Omanovič Vrijeme kao faktor kulture i civilizacije Spavati i odmarati se dobra je stvar, lijepa navika i doći. Nas sviju očekuje budućnost, o koju se treba bri­ prirodna nužda. Ali ako spavamo previše i dugo gubeći nuti i biti veoma obazriv prema sadašnjosti vremena. dragocjeno vrijeme, treba da nas neko prodrma. U ko­ Trebamo sačuvati osebinu da budemo zadovoljni sa ma­ liko normalan san i odmor čim čovjeka vedrim i bis­ lim. Sve ono što pretiče budućnost ubrza tok stvari. trim, u toliko pretjeran san i počinak zaglupljuje, mli­ Ubrza događaje i sve što je suprotno prirodnom zakonu. tavi i pomračuje um i misli, te slabi polet duše i podu­ Ne ubrzavajmo dakle život i ne žurimo u budućnost, da zetnost duha u stvaranju i radu. Eto vidimo na ovome ne bi radi toga zanemarili sadašnjost, jer priroda sa sivi­ primjeru, da i dobra tradicija (san) može postati bc>ša ma svojim zakonima ne žuri na svojim određenim pu— ako se zlo upotrebi. tanjima. Priroda poštujei vrijeme i polagano riješava Ako dakle prošlost imade svoj opravdani, svjetli i raznolike zadaće i probleme. važni dio u etapi razvoja ljudstva, to treba ipak, da Ne priželjkujmo za preranim zadovoljstvima, ne najveći dao našeg truda i rada zauzima sadašnjost, a tražimo prerane mudrosti, prerane ozbiljnosti i prera­ evo zato jakih razloga: Vidjeti se, oprostiti se jedno sa nog znanja, jer ćemo se prenagliti i izgubiti vrijednost drugim, govoriti i odgovarati, činiti jadno drugom do­ našeg truda brada. bro i zlo, tući se i grliti se, mrziti i varati jedan drugog, Čovjek u etapi života, koju mu je priroda označila voljet i poštovati. To su sve atributi sadašnjosti. Misao i odredila, imade dovoljno vremena, da postane pame­ na mrtve maže nas samo nadahnuti, zločinstva nas mo­ tan, a nije život ni tako kratak, d a ga čovjek ne treba gu užasnuti — ali to treba ksve da pripane prošlosti kao sređivati, učvrstiti i uljepšati kao uspomenu n a buduće sve druge zle radnje i djelovanja i da p kao takve za­ pokoljenje. Osmjeh u našoj mladosti otkrio je sve m e „teškoće, koje nas u životu čekaju, jer život naliči na borave, jer to sve ne smije biti rta Štetu sadašnjosti. Savremenicd sadašnjosti su: žena i djeca, stairci i godinu, a mladost na ubavo proljeće. Život se čini kramladići, kojima samo možemo učjniti nešto dobra, jer tgjg^ali su mu dani dugi. Ј|Ш 1а od glavnih zadaća društva je ta — to ćeš sa zajednička familijarna veza ^društvena spona udružuje nas u sadašnjosti. Sadašnje vrijeme nam je označilo: da istim biti vezan i za prošlost i za budućnost, jer dru­ živimo, da radimo, da vodimo, da trpimo, da tražimo i štvo najbolje čuva i poštuje tradicije i ostavlja svjetle istražujemo, da budemo kulturni J eivilizovami. Ako sa­ uspomene za buduća pokoljenja. Neumoljiva priroda ide naprijed bez obzira na vo­ mo tako ne zavolimo sadašnjost, onda ne možemo ap­ solutno imati ni dobra pojma o budućnosti i sreći naše lju i sudbinu pojedinca. Mi nijesmo u stanju, da shvati­ unuč'adi. Roditi se u ovo vrijeme, kakvo je danas u na­ mo veličinu sila, koje se oko nas kreću. Čolvjek koji rodnoj društvenoj sredini, sve to nije zavisilo jedino od misli o tome. pa sam sebe ispituje, osjetiće, kako je p re­ nas, ali kad smo već jednom na svijeta« zavisi od nas, ma tome malen i ništavan. Tu ga ostavlja snaga. Mi će­ da od prilika i okolnosti izvučemo što više dobra i ko­ mo umrijeti— doći dakle vrijeme, kada valja da osta­ risti, da ih ostavimo u nasljeđe našem pokoljenju — unu­ vimo sve: radost i tugu, prijatelje i ljubav, ostvarene želje i djela. Sami mudraci tražili su oduvijek sredstva čadi. U vremenu sadašnjice treba da budemo umjereni i i načine kako će se spremiti za taj daleki put, te su tv r­ odmjereni. Moramo se pažljivo i oprezno požuriti kada dili, da je smrt svrha života — a roditi se, da je to po­ vrijeme i posao od nas to zahtijeva ili kad vrijeme traži četak umiranja. Predati se ovome pozivu, kojeg nam je napor. Mi često živimo, zabavljamo se, trošimo, rasi­ priroda namijenila — znači da ne ćemo biti slabi i mi­ pamo, uživamo i to dotle dok postojimo i mislimo, da sliti na smrt. Nas u životu pomažu radovi i napori onih, koji su oni koji dođu poslije nas — žive kako mogu i znadu. Toi ne valja i nitko nema prava, da tako živi, i da pri­ prije nas živjeli, a mi ćemo društvenim radom pomoći one, koji će iza nas živjeti. I tako se tekovine pokolje­ prema pokoljenjima poteškoće. Takvi ljudi nijesu do­ stojni, da budu članovi društvene zajednice, da uživaju nja uvećavaju sve više i više i pridonose koristi civili­ plodove .rada svojih bližnjih i da osjećaju blagodati pro­ zaciji, društvu, državi i čovječanstvu. šlosti, jer to znači rugati se sudbini onih, koji će iza nas (Svršetak) Члан Гајрета свјестан je члан своје заједнице 251 �Hamdija Mulić Zakrpa Da nije još ovo našega Starijega/ svijeta i nešto čestita mlađega, naročito u selu, ja bih slobodno smio upitati: Z n a š l i t i š t a j e t o z a k r p a * U kući u kojoj čeljad zakrpe koji komad odjeće, naročito rublje, čarape, dječju haljinu i t. d., tu je š t e dn j a. Zakrpa nije samoj znak ш same štednje, nego i čestitosti. Pam etna žena ne može da gleda, d a joj čo’jek ide poderane košulje, a pametna i čestita majka ne pu­ šta dijete iz kuće poderane odjeće. Zato se kaže: Po co jiiovoj Košulji možeš da znaš kakva mu je žena, a isto tako po dječjoj haljinici, kakva mu je mati. Malo će se naći ugursuza ljudi koji se ne stidi izići poderan među svijet. Čestit čovjek ponosi se čistim i lijepo zakrpljenim rubljem na sebi. A to drugim riječima znači, ponosi se čovjek čestitešću svoje žene (snahe, kćeri). I dijete već treba na to da se navikava pa će mu -ostati ta vrlina u navici dok je živ. U nas se prije mnogo više krpilo i tedarućilo. To nije bio znak nemaštine i nevolje, nćgo poimanja šted­ nje. Ljuidi su i žeiid mnogo što-šta sami izrađivali, pa su to i cijenili. Lako je novo1 obući, ali nije la k o n a b a viti. Ko god je kupovao ono, što mu nije baš potrebno, prodavao je stvari koje su. mu Ш1|е~пЦпе u 1 ш & Ј £ £ ^ malenkost, sitne stvari,, taj se naučio lakon da cijenio :. ..... .........._____ _________ _ čuva krupnije i'sk u p lje. Z a k r p a k u ć L d f j £ »*И naš narod, a om јиче zaista radom i štednjom i l M a k . U kojoj se kući cijeni zakrpa, tu nema rasipanja njtgolotinje. ■ 0 posljednje vrijeme1mnogi naši tobože dali se na modu. Više se ne izrađuju u kući domaće potrebe, naročito haljinka. Što ću se, veli, tu guriti po vazdan, a eto u čaršiji sve gotovom sve finije, a nije ni skupo. Eto, to je rđav i koban zaključak. Oslanjanje sve na čaršiju u varošima je već pjcistao isključivo redovit običaj. Navi­ klo se na pretjeranu gizdu, pa na ČarŠiju, a kad nema novaca da plati, onda u zlo udara. I u nekim selima, koja su bliže varoši, opaža se d a se i seoski svijet po­ čeo oslanjati na čaršiju. Pa kadi jiolš kupuje na veresiju i to nadajući se u novu ljetinu, već je mnogi prije »p oj e d e u klasu«. Mnogi se stidi d a nosi zakrpljenu haljinu. Kao to­ bože dira mu se time u ponos i čast. Kao da je neki ponos gotovo kupiti pa derati. Čast je kad ti u m i j e š i h o ć e š s a m d a z a r a d i š p a d a t o č u v a š . To znači da ti sam u prvome redu cijeniš svoje vlastito, a to je i još kakva čast i ponos. Lako se ponositi onim što ti je od oca ili čak cd djeda ostalo. Zaradi sam, učuvaj, p^ -s^ ponosi. P a -i inače s k r o m n o s t je osobina našega na­ roda. N a š'se / narod nije nikad visio i pravio onako kaкалчц istinu nije . Zašto da onda učimo na to i svoju vla­ stitu djecu? Naprotiv, zaramje valja, već u mladim dječijim dušama, usađivati lijepe osobine, skromnost i čed­ nost. Gdje tih osobina nema, tu se pojavljuje jedna vd o ružna osobina, naročito kod ženskinja, a zove se t aš t i n ar-T o -ie ono što ona napinje sve sile da bude naj­ ljepša, najgizdavija — »viša od drugih«, a to je pogubna navika' koia ie vodi rasipM stl' Mmaštini i nevolji, pa 0Kia 1 proSnJil A sirom aštvo i prošnja zbog takvih zlih navlka' егЉ а ie m ana 1 veIika sram ota- Н о ' te se етаvalja-stiditi, ^ ve ШеРе običaje našega naroda valja da čuvamo, a cijenjenje pristojne zakrpe zaista ie običaj dobar i koristan, p a bi valjalo zadržati krpljenje u kući a i u školi djecu na to navikavati. To je uvijek dobro i korisno a naročito danas, kad vlada opća kriza. Štednja će mno­ gome olakšati život. Kratak istoriski pregled naše otadžbine Najmanje naše pleme, Slovenci, živeli su od vajkada kao i sad: na krajnjem severozapadu naše države, u severoistočnom delu Italije, u južnom delu današnje Austrije i zapadnom delu Mađarske, gde su se mnogi, u toku vekcva pretopili u Nemce. Oni su došli u današnji svoj zavičaj u 6. veku po Hristu i, do ulaska u Jugo­ slaviju, nikad nisu imali svoje narodne države. U prvo Vreme, oni su, zajedno sa ostalim jugoslovenskim plemenima, bili u ropstvu A vara (Obra), izumrlog mongolskog naroda. Oslobodivši se u 8. veku 252 Avara, Slovenci su, pod svojim dom aćim vojvodama, priznavali v last nemačkiog plemena Bavaraca, od kojih su, nešto milom, a nešto silom, počeli d a primaju hrišćanstvo. Posle Bavaraca, Slovenci su, krajem 8. veka, pot­ pali pad germ ansko pleme Franke. I takoi su Slovenci ostali u sastavu Nemačkog carstva, odnosno Austrije kad se ona iz njega izdvojila, izuzev kratko vrem e 1809— 1813, kad su slovenačke zemlje bile u sastavu Ilir­ ske kraljevine koju je bio stvorio Napoleon I. od tada �dustriskili zemalja: Kranjske, Istre, južne Hrvatske do Save i Dalmacije. Pre toga. samo još jednom Slovenci su pokušali da zbace teški plemićski jaram nemački, a to je bilo 1573, kad su se kranjski seljaci pridružili hrvat­ skim seljacima koji su se bili pobunili pad Matijom Gubcem. Ali, kako Slovenci nisu imali svoje narodne države, ipak su.kroz vekove ropstva davali jak otpor nemačkoj navali i nisu su ponemčili, jer su razvili svoju kul­ turu i svoju nacionalnu svest. Pod uticajem Velike fran­ cuske revolucije, krajem 18. veka, i kratkog slobodnog života u Napoleonovoj »Ilirskoj kraljevini«, i slovenačka se nacionalna svest razbudila, pa su i književnost i ce- lokupan kulturni život dobili silnog poleta i uspešno se razvijali kroz ceo 19. vek, naročito posle revolucije 1848. godine, sve do današnjeg dana. Za to vreme, Slo­ venci su dali velikih pesnika, pripovedača i naučnika kao što su: Vodnik, Vraz, Kopitar, Prešem, Cankar i dr. Slovenačka književnost bila je najmoćnije redstvo za prosvećivanje naroda, buđenje i održavanje nacionalne svesti i kulture, pa je zato nekoliko prosvetnih društa­ va pomagalo, izdavalo i širilo slovenačku knjigu, tako d a su Slovenci danas najpncisvećeniji od svih južmh Slovena. 1. 11 I i {Po knjizi »Naša otadžbina« od dr. M. S. MoskovIjevića). . :! | ;. i i I I i) ПОЉОПРИВРЕДА Šla treba da se uradi u ovbm mjesecu? NA NJIVI Sjetva — kukuruz: у početku maja mjeseca mogu se sijati još sve sorte Kukuruza, a,pri kraju samo skorozrelci na pr. Činkvantin, Pući, Sfckler i dr. planinske vrste. — G r a h može da se sije u cijelom mjesec*«''— B u n d e v e . — D i n j e i L u b k nice~~samo u prvoj polovini mjeseca. — Sirak '•zž metle, bijeli, samo u po­ četku maja. — R e p a ' s t o č n a i šećerna, cijelog maja. — M u h a r, S i t n a p r o |^a. H e l j d a , D j e t e l i n a 1ucerna, S j e m e trave za vještačku livadu, cijelog maja. — U naročito sušnim krajevima treba sijati še­ ćerni sijerak, koji daje preko ljeta po više otkosa zelene stočne hrane. Sije se omaške po 30 do 40 kg na 1 hekatr. Kosidba: Zelena hrana za stoku, kao: Ozima grahorica i stočni grašak u početku ovog* mjeseca, a razna djetelina tek pri kraju. Sjetva: U ovom mjesecu mogu već svi usjevi da se siju u polju pod slobodnim nebom. Siju se u toku ci­ jelog mjeseca maja one vrste kupusa, koje služe za zi­ mnicu, na рг. Srpski Melez ili žarkovački rumeni, slanački, futoški i velški bijeli, kao i sve vrste crvenog kupusa za salatu. — Kelj, sve vrste. — Kelj pupčar. — Karfiol, samo srednje i spororasle vrste. — Pazijak. — Salate samo ljetne na pr. Kazarka, Beograđanka, Prkosnica, za tim Endivije. Radičije i Rimske salate. — Mirkva, Peršun i Pastrnak mogu se sijati sve vrste preko cijelog mjeseca. — Rotkvice, samo vrsta »Beo­ gradske«. — Ljetnje rotkve, u početku mjeseca. — Boranija preko cijelog maja. — Krastavci poludugački i du­ gački u početku mjeseca, a pri kraju samo poludugački. Spremiti vezivo: Kaid je raž u cvijetu nažnjeti ili počupati potrebnu količinu strukova i ostaviti na tavanu da se osuši. To je najbolji pribor za vezanje snopova, vinograd i razne baštenske proizvode. — Kukuruz šećerac, samo u početku mjeseca. — Bun­ deve za pecivo, Tikvice i razne tikve za jelo. Crveni patlidžan, Plavi patlidžan, Paprike babure i turšijare, kao i Bamje može d a se siju samo do polovine ovog mje­ seca. 1 Sadi se, na stalno mjesto sav rasad, koji je pro­ izveden, pod prozorima, kao na pr.: kupus rani, kelj, karfiol, keleraba, aršlama, celer, crveni i plavi patli­ džan, paprike i bamje. Zatim izdanci artičoke i sadnice špargle. Kako treba sijati i njegovati sve baštenske usjeve, opisano je lijepo u knjizi: »Povrće i njegovo gajenje«, koja se može dobiti za Din. 40.—. U BASU: U CVUETNJAKU Prekopava se prostor sa koga su skinuti: španać, mladi luk. crni, bijeli i kozjak, aljma, prasa, zimska sa­ lata, kupus, kelj i karfiol ozimac. Sade se Kane. Dalije (Georgine), Gladiole, Begonije i drugo korjenje i lukovi cvijeća u toku cijelog mje­ seca. — Rasad raznog cvijeća proizveden i odnjegovan Okopavanja: Sve iznikle usjeve treba oprašiti, čim se pokažu redovi usjeva, kao: kukuruz, repa, sijerak, krumpir pa i pšenica i druge strnine, ako su posijane na rijetke redove ili odžake. Oplijeviti treba gusto posijanu pšenicu, a kad je nadrastu samonikli strukovi raži, treba zaći srpom i posjeći blagovremeno svaki ražni klas. 253 �pod prozorima, sadi se na stalno mjesto u drugoj polo­ vini maja. — Krizantcme srezati na 2—3 okca. Sije se ovo ljetnje cvijeće u naročito spremljene lijehe, a još bolje u sandučiće, koji se mcigu zaklanjati i pokrivati. Zatim sije se sjeme trave, za travnjake. OKO RUŽA Sade se one ruže, koje su u staklari prošle zime okalemljene. P ri čemu treba paziti da su kalemi dobro srasli, da mlad pitoma lastar i list nije odviše nježan i blijed nego da pokazuje zdravo zelenilo i da je privezan uz mali prut, koji je utvrđen za stablo, da se ne bi ka­ lem lako cdvalio. Posađene kaleme od ruža na stalno mjesto čistiti od korova i divljih izdanaka. Prskati rastvorom duvanskog ekstrakta protivu lisnih vaši koje su sada aktivne zbog većih sočnih dijelova na ružam a odakle se one hrane. Na 100 litara vode uzima se 3. kg ekstrakta ko­ me se dodaje malo sapunice da se rastv o r bolje fa'epi za list. Uvirtači lišća ako su se pojavili skidaju se rano izjutra rukom i uništavaju. Zalivaju se ruže u ovom mjesecu što obilnije, da bi se što* bolje' razvile i ojačale pa sa tim postale sposobnije d a izdrže vrem enske nepo­ gode ako nastupe i da budu otpornije u zimi. Razmnožavaju se ruže kalemljenjem na budni pu­ poljak i oživljavanjem .reznjca. Kalemgirančice uzimaju se koje su zrele i sočne i koje imaju zdrava i razvijena okca; sočnost njihova postizava se zalivanjem. Dobro je zahvati i podloguL(divljaku) da bi sokovi bili u k re­ tanju. Sa kalemgrančica poskida se lišće i vršni zeleni dijelovi, čuvaju se na vlažnom mjestu, a okca skidaju pri kalemljenju. Podlogama za žbunaste ruže pred kalemljenje podvežu se grane da ne smetaju pri kalemljenju, otkrivaju se .očisti se mjesto gdje ima da s \ kjUemi. Odmah po­ slije kalemljenja ovi se pokrivaju zemljom. Ne zalivaju se dok se kalem ne spoji, da ne bi voda naškodila kalemu. Poslije sedam dana kalemi se otkrivaju, oslobođavaju veze nasjecanjem na protivnoj strani kalema, otsjecaju grane do iznad kalema pa se ponbva zagrnu i ostavljaju da rastu. Sada se obilno zalivaju. a kada ka­ lemi porastu za 13 cm zalamaju da bolje očvrsnu i obra­ zuju krunu. Kod visokostablastih ruža podloge se mogu zahvati i odmah poslije kalemljenja pošto kalemu ne škodi. Reznice za oživljavanje uzimaju se zrele. Sanduci sa pijeskom treba da su pripremljeni ranije. Kod ovoga razmnožavanja najvažnije je da se obraća pažnja na podjednaku i postojanu toplotu u sanducima gdje su rez­ nice, na pravilno orošavanje, koje se vrši samo u večer i na provjetravanje t. j. prepuštanje vaziduha, koje se vrši uvijek kad vrijeme dopušta, a to je kad nije i su­ 254 više totplo ili hladno. Svaki suv listić odmah ukloniti. — Opširnije o svemu u knjizi »Gajenje Ruža od Milorada Zečevića, cijena 10.— din. U VOĆNJAKU Okopati krugove oko stabla i pokriti slamastim đubretom da bi se sačuvala vlaga. Samo orah n e trpi okopavanje. Postaviti pojaseve sa ljepkom na stabla da se spriječi penjanje raznih štetočina. — Prskati arsenikovim preparatima, pri procvjetavanju, ono voće koje je naklonjeno crvljanju. — Uklanjati izdanke iz korjena. — Poskidati i razrediti suvišne plodove, d a bi moglo ono što preostane ljepše da se razvije. — Jagode posa­ đene ispod voća okopavati, otkidati izdanke, a sa remontirajućih (one vrste koje više puta rađaju) poskidati prvi cvijet i zametnut prvi rod, d a bi docnije bolje ra ­ đale. — Knjige: — Voćarstvo od Niketića 20.— D in .— Voće 4 Voćke od Blag. Todonoivića I. sveska 60.— Din. U VINOGRADU Oprašiti i braniti od korova, — Prskati rastvorom plavog kamena prije cvjetanja. Zaprašiti sumpornim praškom za vrijehie cvjetanja, naročito u vlažnim go­ dinama i na vlažnom položaju. — Pncitiv grožđanog moljca prsikati prije cvjetanja vinograda i pred pojavom moljaca, rastvorom »Arzotm«-preparata, računajući 1 kg na 200 1 vode. — Poslije nekoliko dana treba isto prskanje ponoviti. — Treće prskanje vrši se pred pojavcm druge generacije crvića na grozdovima. — Sve što se odnosi na novi način vinogradarenja, opisano je u knjizi »Praktično Vinogradarstvo« Cijena 30.— Din. U PODRUMU Noću provjetravati podrume. — Pretakanje vina uredno i dolivanje buradi. — Bistrenje mutnih vina. — Nova vina počinju po drugi put da previru, zato ih treba pretočiti u drugu nasumporisanu burad. — Ispitati dio>bro svoja vina. pa ona koja su bolje kakvoće i obeća­ vaju postojanost, sačuvati d a ustare, a koja naginju ne­ koj bolesti, mani i nepostojanosti prodati za potrošnju, da ne zauzimaju sudove. Rakiju isto tako treba pregledati, pa ljutu (prepe­ čenu) od 50 do 55 % ostaviti d a ustari, a mekanu, prema izgledu na berbu voća prodati još sad, ili sačuvati za iduću godinu. — Knjiga: Vinarstvo od B. Ranković, ci­ jena 30— Din. OKO ŽIVADI Ranije nasađena živad sada izvodi mladu pilad, a sada raskvocana nasađuje se. Izvedene piliće čuvati od vlažnog i hladnog vrem ena, naročito tuke, dobro hraniti �1 njegovati da bi se pravilno i brzo razvijali. Živad na­ lazi prilično hrane i na polju, ali za to ne treba uma­ njiti zrnastu hranu. Živinarnik (kokošinjak, ćumez) čistiti i krečiti redovno da se ne zaleže u njemu gad. — vima seli se stoka u planinske stanove i suvate radi paše. 'Počinje bačajanje muža ovaca i izrada ovčjih sireva. Ovce se strižu. Knjige: »Gajenje pernate živine« od pnof. Grudica, 40.— Din., — »Hranjenje i njega živine« od L. Bajkova, 50.— Din. — Bolesti i lečenje bolesne živine od' L. Bajkova. 45— Din. OKO PČELA OKO STOKE U ovom mjesecu prelazi su na zelenu hranu i pašu, za to treba paziti i udešavati da taj prelaz ne bude nagao nego potstepen u toku od desetak dana smanjujući po malo suhu, a povećavajući zelenu hranu. Zbog slu­ čajnog naduna držati u pripravnosti krečnu vodu i trokar. Ne izgoniti ovce nikako na vlažno djetelište i drugu stoku čuvati vlažne zelene hrane. U planinskim kraje­ Ako se sprema jača berba meda, sprječavati rojenje i proširiti medište. — U ovom mjesecu počinje ro­ jenje. Posađene jele blizu pčelinjaka privlače rojeve. (Ma­ tica u ovom vremenu snosi oko 1500—2000 jajca dnev­ no. — Sjediniti slabe zadruge. — Rftjeve prihranjivati ako nema dovoljno paše. Sprečiti rojenje po drugi put. — Po potrebi vještačko rojenje. Proširenje lijeta. Izdizanje prednje strane košnice za 1 cm radi lakšeg pro­ vjetravanja. — Knjige: Iz života pčela od S. Grozdanića, 15.— Din. — Racionalna pčelarenje od Jov. Jovanovića, 12.— Din. — »O pčelama i pčelarenju« od Bož. Mićića, ■25__Din. t (Iz »Poljoprivrednih Novina«) ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК flocjema претсједника владе г. ЖивковИш Гајретовом конвикту у, Бихаћу У понедељак, 21- жарта о. r., ненадно се пронијела вијест да ће претсједник владе r. Петар Ж ивковић са свога путовања кроз Л и к у на пролазу за Београд посјетити Бихаћ. сједн ик владе г. Ж ивновиМ « У тг.ј час с тупио je пратсједник одбора г. Осман Реџ ић пред високог Га јр е т о ш г прчјатиља и посјетиоцг и поздравио ra са овим ријечима: »Господине претјседниче! П рије но ш г ј с гу ш ;те на лраг ове хум ане устачовс дозволите ми да Вас v имз Гајрета no- У часу била су сва надлештва и приватне куће окићене са д рж авним заставама, a градске ули ц е необично живе. Maca здравим са пар си јечи. Ова висока и ријетка п зсјста Г ајрету ja част и одлиновање, na овај дочек ако јз снроман, увјеравам Ва с да je иснрен и од срца. Гајрет je срећан дг B a r види грдђанства слегла се пред зграду онружног инспектората гдје je био одређен дочек. Пред само подне избио je високи гост и изиш ао из аута пред номандом мјеста и прими вш и рапорт у својој средини и обећаје да ће Вас помоћв у B a u o j всликој д уж ности, коју Вам je повјерио Њ . Вел. нзш в итеш ки Кра.г номанданта, п уков н и ка г. Богослава Катића, иренуо je са њиме и својим шефом кгбинета г. Ф илиповићем пјеше све до Краљ!«) Благодарни смо Њ . Вел. Краљ у на Њ еговсм мудром М анифесту од 6- јануара, којим je трасирао пут ка срећи и напретку нашега народа, a Гајрет, свјестг.м с в ојих традиција, устрајаће на томе п уту васпитањ ем своје омладине, која fce инслектората, праћен од народа са поклицима: »Живио претсје дник г, Ж ивковић!« Пред зградом инспентората дочекао je одличног госта окр уж н и инспентор r. Ђорђе Ђорђевић, са срес ним начелником г, Бо ш к ом Илићем и преставницима надлештава, ксрпорација ч грађанства. У име града поздравио je г. претсједника градоначелник г. Јусуф хо џи ћ, a no томе се упознао са свима преставницима и грађанима. И нтересујући се за све прилике овога краја питао je претсједника Гајретова одбора r. Османа Реџића, нако Гг.јрет ради и напредује ли. Послије упознавањ а зажелио je r. Живновић да прође кроз град и тако je у д ру ш тв у онружног инспзктора, команданта мјеста, среског начелника и д р уги х дошао поред Просвјетиног ђачког дома »Војвода М ишић«, на ш то ra ja упозорио г. Д р. Симо И лишевић и умолио за посјету. ш то je и учинио и дао у корист Просвјете Д и н . 1.000.— . Одмах се могло наслутити, да Ке овака посјега *5ити учињена и Гајретову интернату и у трен ока упраони к конвикта г. С улејм ан Реџић, са питомцима, стајао je пред икгерћатом спреман на дочен. У сусрет претсједника r. Ж ивкоии^а иза- шао je претсједник одбора и уведавш и га у двориш те кргз ш пал ир питомаца ови су громко кл и к н у л и : »Живио n p e v А лександар I. (Из публике се чује громни глас: »Ж ивио ваздг, бити спремна да у чини све за Краља и Отаџбину. У то име иличем: »Живило Њ .В. Краљ Алексаидар I!«, »Живило Њ . Kp. Ви с. Престолонасљедник Петар — Протектор Гајрета!«, »Да живи цијели Краљ евски Дом!« на ш то je мнош тво заорило трократним: »Живио!« Br,c налосе, г. претсједниче, поздрављам испред Гајрета и кличем: »Живјели и добро нам дошли!« што je такођер попраћено од присутн их са урнебеск и м : »Живио!« За овим je претсједник Гајрета повео високог госта у интернат. О длични гост прегледавггући просторије распитивао се код у п ра в н ика ионвикта о броју питомаца, њ ихову владању и напретку у науци. Изразивш и своје зг.довољство за чистоћу и ред у интернату даровао je Д и н . 1.000.— у корист Гајрета, a no том се повратио. Ha у л и ц и je стајало мноштво народа, гдје je чеиао ауто и опростивш и се, претсједнин r. Ж ивковић са свима, нренуо je пут Бос. К рупе праћен са поклцимг. Т ако ће 21 април 1930. r. остати у аналима Гајрета убиљежен као велика и ријетка успомена. A. �Гајрет за Соко Г лавни одбор Гајрета уп у ти о je свима одборима и повјереницима Гајрета у Краљ евини следећи апел: »Непобитна je исти на да je морално и тјелесно здравље сваког човјека као и читавог народа наси гу рн и ји и најтрајн ији темељ његова опстаниа. Моралан човјек својевољно се ставља у служ б у великим идејама, које п р и д и ж у и освјеш fcyjy народ, док му тјелесно здравље ом огућује да т у сл у ж б у своме народу врш и онако како то одговара ти м в ели ким идејама. Нашем народу,, дакле и м усли м анско м д и јел у наш ег народа треба прије свега морално ја к и х и тјелесно здравих л>уди. Toj потреби служ и Соко Нраљевине Ју го сла в ије. Циљ je Сокола: да подиже тјелесно здраве, морално ја к е и национално свјесне држављане наше Краљевине. Сваки радник и пријатељ Гајрета који се и с ти н с к и брине за будућност наш ег елемента, иоји се брине за срећу и добро Д рж аве и Н арода и коначно који се брине за властито своје добро, д уж а н je да помаже Соко, да постане члан његов и да пропагира идеје његове. Чињ еница да се у н а ш и м к у ћ ам а понајмањ е познаје хигијена, да у њ има наж алост н а јв и ш е хара ту б ер ку л оза и друге заразне болести, које немилице за ти р у чи таве н аш е породице — та чињеница д ок а зује да je баш м усли м а нсн о м се схвати као наш а велика потреба, јер преко Сонола и Гајрета, ми м у слим а н и идемо ку л ту р н ом прид изањ у, a тим се од ж ујем о на ш о ј О таџбини и буди м о нац ионал ну св ије ст међу нама. Је р само преко Гајрета и Сокола имаћемо са наш им осталим суграђани м а исте идеале и погледе, a истим идеалим а и погледима подићићемо се на и с ту в и с и н у , подједнаиим снагам а сарађиваћемо на добру Краљ а, Д рж аве и Народа и стављ ати за њ их своје животе, над год то устреба.« Рад на проширивању Гајретове организацнје О снивањ е М јесног одбора Гајрета у Таревцима Ha 2. маја о. г. одржана je скупш тина чланова Гајрета у Таревцима, н а којој je изабран Мјесни одбор Гајрета како слиједи: Претсједник: Вејсилбег Мурадбеговић, посједник; потпретсједник: Мустафа Мешан, тежак; секретар: А лија Абдић, трговац; одборницн: Муратбег Муратбеговић, трговац п носједник, Омер Х аџић, трговац; Химзо Топчагић, трговац и посједник^.Надзорни одбор: Претсједпик: Х аф из Х усејн Кадрић, имам И/трговац; одборницп; Асимбег Ш ирбеговић, трговац и посједнихс; Есад Ш ирбеговић) посједник; Хусо Нугић, тежак; Х ам ид Х уртић, тежак; Х асан Хаџихасановић, трговац воћем; Х асан еф. Х алилбаш ић, муалим. д ијел у народа потребније Соколство и оно ш то из Соколства слиједи виш е него и једном д ругом д и је л у на ш ег народа. Ред ов ита главна го диш њ а с к п у ш т и н а М јесног одбора Гајрета .. п..л....... у Бос. Д убици Како се идеје и ц иљ еви н аш ега Га јрета п о д у д а р а ју са идејама и циљевима Сокола и С околства и нако се у Сокол- одрж ана je 13. anpi април а 1930. у просторијама нар. осиовне :е. Д невни ред скупш тине: ству може наћи л и јека м ногим н а ш и м бољ ама и недаћама, a како ће Соколство моћи да и зв рш и међу м у с л и м а н и м а онај дио рада за који Га јрет нема довољ но средстава ни снаге, 1. И звјеш тај привремепог мјеоног одбора о рад у у го- .гДјпт 1 9^Јзо]^ 2. Б ирањ е новог Мјссног одбора. Главни одбор Гајрета налази за потребно да овим путем апелу је на све Гајретове одборе и п овјерени ке да са с в и м а својим члановима приступ е С околу. I ( lilI U u ’ Колико je важ на и за м а ш ита соко лска а к ц и ја на ствар; њу наше боље б удућ н ости , ви д и се и no томе поклања највећа пажња од стране Н а јв и ш и х д р ж а в н и х тора. Из наведених разлога Њ . В. Краљ благоизволио je noставити на чело Сокола, као његовог ста р је ш и н у, С в ог П рвијенца Њ. Kp. В и с. П рестолонасљ едника П етра, П ротектора нашега Гајрета. Колика je сличност у племенитом настојањ у за подизањ е нашег народа између Сокола и Гајрета, најбољи je доказ ш то се са Н ајвиш ег Мјеста и једн о м и д ругом у к а з у је подједнака пажња. Па кад нам се и циљеви та ко п о д у д а р а ју и кад имамо заједничког Протектора, на ш ег љ убљ еног Престолона- сљедника Петра, то слијед и да и см јерн и ц е н аш е а к ц и је и III 3. Е вентуалије. • ' П ретсједиик г. Осман еф. Форта отвара скудш тину те иоздрављ а присутне, констатујући д а je присутан довол>ан чланова з а р ад скупш тине. Осврћући се _на р ад овог одбора у минулој години и на нрилике у којим а je овај одбор био изабран извјеш ћује, да je посљ едљ а Гајрстова скупш ти на блла 9. марта 1924. и а којој je изабраи редовити Гајретов одбор. Taj одбор no истеку н>еговог једногодишн.ег м андата у години 1925- требао je одрж ати скупш тицу, n a icojoj би положио рачун о свом рад у и n a којој би био изабран нови одбор. Мсђутим усљед нехаја нас чланова, тај одбор није био у стању д а ту скупш тину одрж и. Како je послије тога тај одбор поступио, мени није познато, само знам толико, д а све до конца године 1928. пије нико убирао чланарин а, нити се je поготову ш та за Гајрет наш и х настојањ а те к у и стим правцем, т- ј. да се употпуњ авају; a да би се ш то в и ш е уп отп у н и ле, потребна je у ж а сарадња и у за ја м н о потпомагање. Ta уж а сарадњ а и у за ја м н о потпомагањ е међу овим двјема н аш и м устан о вам а н а јла кш е je остварљ ива на тај начин, ако чланови Гајрета, сви до једног, п о ста н у и чланови Сокола. Ha овај начи н, сваки члан, ра д н и к и пријатељ Гајрета, д оприн осиће несамо С око лу него и Г а јр ету , a ти м и остварењ у Г ајретови х циљева. И м ајм о на у м у да нису довољно само ријечи него и Дјела. Зато к а д зовне труба за Краља и О тад б ин у, сви Г а јретови р ад н и ц и , његови чланови и пријатељ и, нека с у уједно и Соколи! Овај апел и позив Главног одбора Г ајрета треба да се посвуда схва ти ка о света и неодлож ива дуж и ост; треба да Са оваким стањем у наш ем мјесту, Главни одбор у Сарајеву није био задовољан, те je упутио писма неколицини својих пријатељ а и замолио их, д а пораде н а томе, д а се Гајрет реорганизира, чланови наново попиш у и отпочне са стабилним и редовитим радом. И тако смо потакнути овим апелом Главног одбора, a и врш ећи своју дужност према наш ој омладини, оастали се концем децембра 1928. год. у овдаш њ ој мектеби-иптидаији и изабрали одбор, који ће ту реорганизацију и провести. П рилике, у којима смо ми хтјели ож ивити р ад за Гајрет, биле су врло теш ке, јер je економск а кри за у нашем мјесту почела све јаче да стеже. Међутим ми смо з а годину д ан а и нешто мало ви ш е ипак успјсли, д а прикупимо преко СО чланова, који редовито п лаћају члаиарину, д а д ва пута организирамо играње томболе у корист �Гајрета, које су нам донијеле лијеп приход, да приредимо Гајретову забаву, које je и морални и материјални успјех нандмашио и иајсмјелија очекиваља. У нашем раду наилааили смо на највише разумијевање и за цијело ово вријеме није нам иико ускратио своје no* иоћи, ако смо je ми само затражили. Надаље смо успјели и то, да Главнн одбр у Сарајеву није одбпо молбу ни једног ђака, који су тражили стипендпје нли потпоре, a преко нас су слали молбс и ђаци из других мјсста. Полазнице Гајретовг аналфабетског течаја у Градачцу, са испитном комисијом. 0 лијева на десно: Г. г. Ибрахим Топчагић, имам; Изетбег Јахић, потпредсједник Мјеебог одбора, Еајр^та; гђа др. Мнлада Мадлов, чланица школског о^ЦбоЈа; 'гђпца Хатиџа Ћиг_ iniih, наставница тсчаја; г. г. Салко Карамехмедовић, срескп начелник; Мухаремага Громић, претсЈедник лшдшског одбора; А лија Ш акнћ, члан ^ jje n o ^ одборај Гајрета. И, господо, ми смо 'ту своју рсоргаиизаторску улогу са уснјехом сврш или и тај п^ивремени одбор, коме са^ ја нмао част бити прстсједник, излази, ш ) , пред Вас да Вам положп рачун, да тражи од Вас ^азрјеш ењ е, да изаберете рсдовнти одбор, којп he даље водити послове Гајретове.— ж Молим присутне, да између кебе изаберу двојиду чланова ради овјеровљења скупштинског чзаписника. Скупштина изабире гг. Х ашима UJepuha и Мустафу Пезпћа. Затим моли секретара, да подиесе извјешће о раду ов©г о^бора у години 1929./30. Секретар г. Хасан Ш ерић чпта исцрпап ипвјештај To­ ra рада, констатујс, да je рад за Гајрст у т ш е м мјесту <inn запао у једно мртвило п нерад, јер интн je заправо било правог одбора, a нитн повјерснпка, то и з тих разлога Главни одбор и з Сарајева обратно се н а неколнцииу овдашљих rpaђана с молбом, да се Гајретова идеја iioiiobiio оживотвори и д а се прнстуни што ннтснзивнијем раду. Ha ову нннцијативу Главног одбора састало се дпс 30- дсцсмбра 1928. годнно. неколико Гајретових пријатеља п старих Гајрстових радеипка, и закључено je, д а се отпочне са радом, алн пошто не не бијаше уписаннх чланова, то се одмах свн присутнн поново зачланише и истовремено између себе изабрали један привремени одбор којп je преузео агенде Гајрета и који je све до данас водно мјеснп одбор Гајрета у Бос. Дубицн. У току овог прошлог пернода одбор je уиисао 66 чланова, ал и na жалоет јсдан малн број тако, да би се требало порадити, д а се скуни што већи број истих. Одржато je 12 сјединца, a примљено 105 аката, којн су сви ријешени. Осим тога одбору je уснјело д а код Главног одбора издејствује једно бесплатно мјесто у конвнкту за ђака учитељске школе Фадила Ш ерића, a тако исто и једно полуплативо мјесто з а ђака Хамдију Вучетића из Бос. Костајнице зато, јер у Костајници не постоји одбор Гајрета, n a смо га ми, као најближи мјесни одбор, препоручили. Покрај тога Главни je одбор подијелио на препоруку овог одбора и нсколико потпора сиромашним ђацима овдашље школе. Поред осталог рада овај одбор je у току радног периода. у којем je двапуг падао мјесец Рамазан, играо томболу, -на рамазански Бајрам 2. марта о. г. одржао једиу врло успјелу забаву, тс како he се из благајничког извјеш таја видјети укупни бруто приход био je Дин. 13.324.50. Из овога свсга види се у главном резиме рада овог одбора, који право рскућ није задовољио, колико би то требало обзиром на наш тешки социјални као и културни ноложај. Док су наш а иновјерна браћа свом силом радили na културном и просвјетном пољу, дотле су наш и пређи, a донекле и данашње генерације, врло слабо о томе водиле рачуна тако, да смо обзиром na писменост и просвјету ми муслимани остали далско за њпма. Главћи одбор схватнвшн и оцијенивши врло биједан положај, у i&jcM ее налазимо мн М услимади, повео je ак. дију на свим пољпма како би се тај елеменат што више кул 'т у р н о и економскД подигао, при чем му je успјело да ивдеј ствује воацовитељство благонаклоношћу Њ . Kp. Височан ства Престолонаследника Петра, којем се у главном пма највише захвалити досадашњи успјех Гајрета. Д а би Главнн од б оруспио у своме задатку и у раду за _с&ме нас, то апелујемо на све муслимане као и грађане осталих вјероисповнјести. да га у томе што здуш ннје помогну. Д а живи Покровитељ Гајрета Њ . Kp. Височанство Престолонасљеднпк Петар и Узвншени Дом Карађорђевпћа! Гајретов новоосновани там бураш ки збор са учитељ ем рања г. Бором Вучковићем, гимназ. наставником. Б лагајп ик r. Вејсил Дрљ ачић извјеш ћује, д а у години 1929./30. био слиједећи: Примитак од чланарина и 5 споменица Дин. Добровољни прплози н а забави > Чист приход од забаве » Чист приход од двију томбола » З а лист Гајрет 1928. „ сви- je арнход 2.016.— 1.045.— 2.127.— 4.732.50 ioo.— Укупно Дин. 10.520 50 Издатак: Послато Главном одбору у Сарајеву Дин. 10.416.— Стан>е благајне Дин, 104.50 257 �Пошго јо скупш тнна прпмила na знањ е п 'Јдобоила оба извјсштаја, то сс нрслази na бираље другог одбора, те иакоп дебате п измјопс мнслп, будс изабран слиједећи одбор: Осман еф. Форта. mep. судија; Милан Праштало, директор помоћних урела; Никола Биволаревнћ, срески начолпик; Хашпм Jaxnh, судскн тајпик; Абдулах Церић, економ и Вејспл Дрљачић. учитељ. — Н адзорпи одбор: Мустафа TTesnh, грунтовннчар; Х асан Ш ернћ. доходарствени надзорник, и Тахир Лслић, цппслар. — Зам јеници У правног одбора: Мехмед Тихпћ, чииовнпчкп асппрант; Мухарем Машић, ципелар; Узрир Пезић. трговац; Драгомир А лсксић, проф. грађ. тк о л е . п Осман Пезић, трговац. По сврпгетку пзбора прелази се н а V. тач ку дневпог реда, те пошто нико нпш та не предлаже, то претсједцдк г. Форта закљ учује скупгатину и проглаш ује je довршеиом. Оснивање М јесног одбора Г ајрета у Ракитници 2. м аја 1930. г-' одрж ана je конституирајућа скупш гина чланова Гајрета у Ракитници, срез рогатички. Присугно преко GO чланова Гајрета: Д невни рсд; Г. Избор мјесног одбора Гајрета у Ракитници. 2. Евентуалије. У 13 часова отвара скупш тину повјереник Г ајрета г. Д обрача Рамиз. Прије прелаза n a д невн и ред изабран je ^ д ц о гласно, акламацијом, за претсједника скупш тине г. ОуљДга Пашпћ. перовођа Р ам из Добрача, верификатори Ж ећир Омановић и А дпл Мушовић. П ретсједник скупш тине прсдлаж е • д а се пош аљ е брззјавн п поздрав г. Др. \-(вд и Хасајтбеговићу, ш то се једногласно усваја. ' З а п г а се прешло na лзбор одбора. Мјесни одбор констптупеао се; гакламацијом, одако: Претсјеник Дерво П а ш и ћ ^ о т п р е т с је д н и к Ћ ам ил Ђ атић, тајнпк Рам пз Добрачач благајник А дил М ушовић; чланови 1без функције: Б ајро В укановић, А риф ХабрЈгња и А риф Чутахија. Зам јенпци: АбЛд Пашпћ, Рагиб Хечо, Суљо Чатнћ, Наил Грабовида и Селим Ј а р б и њ а . Надзорни одбор: Незирбег Бранковић, Синан Грабовица и Наил Мушовић. У 14 часова закљ учена ј^ скупш гипа у потпуном реду. Оснивање М јесног одбора Г ајрета у Сок о л о в и ћ и м а срез Рогатич ки . ; У Соколовићима н а Дан 2. м арта 1^30. год- од рж ана je 'скупш тина чланова Гајрета пред тамошњом .џамијом. Присутни: Џиндо Ариф, Х амзић Сабрија, Б аби ћ Оемапбег. Мијатовић 'М ијат. Џиндо Ибришим. Х ајдаровић Х асан, Џпндо Ибро, Мишут Осман, Х ајдаровић Тахир, Х амзић Мустафа. Муртић Рахман. М ишут Сабрија. Чакарић Рахм ан, М иш ут Ш абап. Чолић Бећпр, Х ајдаровић Хусо, ж усић Зајко. Чакарић Зејнил, Смајић Мехмед. Ш ехић Мујо, К араман Мехо. Смајић Хаџо, К араман Ибро, Џиндо Мехмед. Џиндо А лија. К рлуч Ибро. Џипдо Суљо. Џиндо Х акија, Јах и ћ , Атиф. Јахић Рахм ан, ЈахиФ А ндија, Крључ Салко, К арам ан Хусо. Сарачевић Алија. Џиндо Хасан. Чакарић Адем, Саралевнћ Синан. Сарачевић Наил, Сарачевић Зејнил , Бабић Салим. Зуканови ћ Осман. Крључ Мехо, Хећо Н аил, Вукотић Х ам лија, Х рбат Мехмед1 Џиндо Мурат, А лиопахић Сабит, А лиспахић: Зулфо, Хурсм, Ћамил, Емин, А њ дија. Х амид. Аган. Дервиш , Б аби ћ Химзибег, Муслић Мујо, Ш ехић Нумо л Џипдо А дпл свл п з општине Соколовићи. Сазивач скупш тлле Б абић ТПумсудил отвара скупш тилу захваљујући се присутпим а n a оволиком одазиву, чему je зпак, да стаповппш тво р азум лјева илтслци ју и корист рада 258 Гајрста за ларод a особпто за сол.ака, којега подижс како лацпоналпо, тако л културло и енономски. По том подјељујс ријеч члалу Мијату М ијатовпћу, који описује сврху п напредак Гајрста ио чптавој лрж ави, то д а je потребпо да се ослује одбор Гајрета, пошто има довољ ал број члапова за ооливање пстог. Иза њега су у краћпм потезима оцртали р ад досадаш њи члаловл Гајрета Ариф н Адил Џилдо, те се прЛкључују и заговарају предлог предговорпшса. Сазивач збора Ш. Бабић предлаже, д а се изаберу двојл ц а верифпкатора скупштлпског запислика, n a што се изабиру, једногласно, Мијат Мијатовић и Адил Џиндо, a д а записник води Ш . Бабић. По том се прслази на избор управног и надзорног одбора, у који једиоглаено улазе: за претсјсдника М ијат Мијатовић, за потпретсједника Ариф Џиндо, з а секретара Б абић П1ел1судин, за благајника Нумо Ш ехић, и за чланове без ф ункције: Муотафа Хамзић, Ибро Џиндо и А бдурахман Чахарвић. . : i ' i' I i' i, З а замјеиике чланова управног одбора: Б ећир Чолић, Мујо А лиспахић) А лпја Сарачсвић, Аган Крључ и Хусо Хајдарови^. ; i I !• I■ У надз9р1Ји одбор улазе: Адил Џиндо, Фехим Ш каљ ић и Сабрпја Хамзић, који изабиру одмах нзмеђу себе з а претејед ж цја А днла Џинду. Након проведеиог избора иије нико затражио д а би што међу евентуалијам!}. имао говорпти, те je новоизабрани претсјед ник Мијат Мијатовнћ захвалио се присутнима н а исказаном му повјерењу обећавши, да ће и надаље радити својски у интересу Гајрета и становника, те се и овм приликом н ајтоплије захваљ ује присутнима н а овако величанственом одазивуПатим закљ учује скпуш тину апелујући n a члтнове, да е сваком приликом сјате натаег мезимчета Гајрета, сакупљ ајући за исти ма n најмаљи прллог, iiaito у новцу тако и у животиим намирш гцама. О снивањ е Ж енско г М јесног одбора Гајрета у Љ у б у ш к о м Д осадањ а повјереница Гајрета у Љ убуш ком гђица Д утка Б уковац сазв ал а je чЛанице Гајрета н а I. редовну скупш тину 18. април а т. г. у сврху оснивања Ж енског Мјесног одбора. С купш тину je отворила повјереница. саопш тавајући присутним д а je on a уписал а 67 чланпца. те no правилима може се бирати одбор. Уодбор су унш пле слиједеће гоепође и госпођице: П рстсједница: Хабиба. х. Садиковић; потпретсједница: Сенија х. Месиховнћ; тајни ца: Зл ата Ничетић; благајница: Сабира Гујић одборницс Д у т ка Буковац, Х аџера х. Дауповић и Н ефиеа Лалић.. Зам јенице: Р ази ја Махић, Н ура Кадрагић, Зи б а Д и здаревпћ, Фатима Месихонић n Х аф иза х. Дслал п*. Н адаории одбор: Зу х р а Јак и ћ , Махбуба Гујић и Сејида Диздаревић. Гајретозе приредбе П рва Гајретова забава у Кос. М итровици. М јесни одбор Гајрета и з Новог П азара приредио je 5. IV. т. г. забаву у Кос. М итровици, n a како je ова забава им ала пропагандјстјчку сврху за Гајрет успех je потпуно постигнут, јер мпоги icojj до тпда у Кос. М итровици нису чули з а Гајрет н а овај лачин <;у били упознати, a они који ниоу ма скога разлога имали прилике д а посете забаву жале, јер �нјљепше утиске које су посјетиоци добили, још и данас су предмет разговора no градуЗабаву je отворио поздравним говором наш члан г. Шемсибег Чавић, a након усклика Њ . В. Краљу војна музика je одсвирала химну, коју су присутни саслушали стојећи. Kao друга тачка програма био je Гајретов поздрав Њ. Kp. Височанству Престолонасљеднику Петру, који je врло лијепо декламовао Ју ну з Муратовић, ученик III. разр. основне школе. Tpeha тачка програма био je комад Омербег Љ убовић, од Вл. Тмуше. Нилетанти и ако уморни од тешког аутомо- Забаву су посјетили многобројио како грађанн тако н тежацП среза цазинског. Ha дан у очи забивс иза подне намаза одржао je у градској џамији заказано, али једно врло поучио n значајно предавање »Дужности појединца према заједници у исламу« г. Мухамед еф- Захировић, професор из Б ихаћа, које je предавање у истину добро дошло за Цазин и њихову неслогу, те давање у истину добро дошло за Цазин и њихову неслогу. Пред самом џамијом одржао je друго заказано предавање (»0 узгоју воћака«) мјесни агроном г. Станичић и приказао потребу рационалног рада у томе поглсду.. Гајретова дилетантска секција из Новог Пазара при повратиу након одржане забаве у Кос. М итровици, билског пута извели су к^>мад тако лијепо, да су били заиста изненађени и награђенн и наградили их ним аплаузом. У купни приход био je Дин. 4.146.—. Особито смо захвални команданту места, бригадном ђенералу г. Милославу Костићу, за одобрену војну музику, гг. Ж арковићу и Дабовићу који су у ову сврху бесплатно уступили велику салу хотел »Јадрана«, као v t ггЛСулејман еф. Хазнадаревићу, шер. судији, Милораду Веснићу, Браћи Чолаковићима, Мушину Бећковићу, инж. Батушићу који су нашем одбору Новог Пазара свесрдно изашли у сусрет и много допринијели моралном и материјалном успјеху. Нека je хвала свима онима који нам дароваше за лутрију, као и иосјетиоцима забеве. Гајретова вели кг свечана бајрамска забава у Ц азину. Повјереништво 1'пјрета у Цазину уз добровољно судјеловање грађана и чииовннка прнреднло je дне 3. марта 1930. рамазански бајрам своју годишњу забаву, која je изнад свакога очекнвања врло успјела. И ову забаву поејетили су многи пријатељи Гајрета из Бихаћа, Бос. Крупе и Бос. Новог, као и из околних села цазинског среза. Од познате господе: Осман еф. Реџић (делегат Главног Одбора на овој забави), Мухамед еф. Захировић професор, Др. Смајилбег Градашчевић судија са госпођом, Смаил еф. Јусуфхоџић ш ервјатски судац у мировини, сви из Бихаћа, судија Хаџи Хаеановић са госпођом и Фејзулах еф. Чавкић у ч р е љ из Бос Крупе, те Мухамедбег Крлићбеговић опћински благајник из Бос Новог и многи други. вечер je у заказано вријеме отпочела забава у сокол>ј сали »Хотел Београда«, са поздравним говором нашега •ника г. Зухрића, који je у свом говору приказао и Гајретов рад и почетак рада у Крајини, истакнувши ■позоривши присутне, да су сви муслимани дуж ни да се окупе око нашега Гајрета, јер je то једино наше друштво којс може и које je помагало, помаже и помоћи he муслиманима да стресу са себе незиање и џехалет и да кроче путем cpehe и боље будућности. Нарочито je вриједно напоменути смјелост и искреност нашега повјереника г. Зухрпћа, који je у свом говору оцртавајући Гајретов рад и шегову идеологију, отворено и јасно рекао својима Крајншницима да се опредијеле и у националном погледу отворено и јаоно icao Србн и да се сваки може и смије таквим осјећати, јер то вјери ниш та не смета као што то иноги мисле. Поздравни говор нашсга повјереника иомно je попраћен и наиш ао на свеопћс одобравање. Особиту угодност н расположење могао си видјсти ua пријатељима и посјетиодима ове забаве, када се je појавио надп повјереник г. Зухрић и на почетку свога говора поздравио нашега драгог и љубљеног Краља, прејасни Дом, Претсједника Владе те нашега милог Протектора Престолонасљедника Петра, a посјетиоци уставш и на ноге отпоздрављ ајући са трократним »Живио!«, a рпи свршетку говора са дуготрајним аплаузом клицали: »Живио повјереник Гајрета!«. Иза повдравног говора изведена je друга тачка забаве: »Почаст своме Протсктору одаје Гајретов подмладак« на свеопће задовољство: Око тридесетеро дјеце муш ке и женске 259 �у свечаним хаљиницама као соколски и Гајретов. подмладак продефиловали су на бини пспрсд слике Протектора, одајући поздрав, a онда прешли на извађање разних вјеж би које су свакога задивиле. Комад »Емина« изведен je no днлетантима на свеопће задовољство. Ово je прва забава у Ц азину, саме муслпманке и м услиманп са ром г. Назифом Бешлагићсм, којем дилетантпма пзричемо сваку хвалу н а којој су иетупнле све својнм познатим рсжисси овај пут као и свима и признање. Особиту услугу око приређивањ а забаве чинили су: гђа Хаспба Бнлал, новјереница Гајрета; гђнца А бида Карахасановић учитељица, Мехмед еф. К озарчанин, А лија П оздерац и А лија Омановић на чему им и овај пут најљ епше захваљујемо. По свршетку комада настала je игранка, распродаја томболе, бифса, набацивање коријандола и бираље »мис Цазип«, којом прилнком je изабрана гђп ца А бида Карахасановић. Приход забавс je био бруто Приход женске забаве бруто Дин. 9.713.— » 540.— r У купно Днн. 10.253.— Издатци и расход око забаве Дин. 1.741.50 Приход .забаве je не^о Дин. 8.512.50 Веће прилоге са бтране послаше слиједећа господа: Претседник Владе г. Петар Ж нвковић Дин. 300.— ; no Д и д . 100.— : Општпна Пећи-Град; no Днн- 50— : Др. Глигорнје Семвнчук, старешпна суда Бос. Градошк^, Експс|рт^их пмпорт греб. Мустафага ПлићанићТ^трГовац Котор-Варош; Д нн.' 30.— ; Јосип Јирш а Брод; ‘Дин. 2 0.— : М ураднф еф. Карахаоановић, v ј J liiU ItM i Oko сакупљања доброљшших лрилога норадиш е слиједећа господа Мехмед еф. Козарчаннк, повјереник З ухрв ћ, Мехмед еф. Долпћ, n u a u ; А лија Ноздерац, Ју гу ф еф. Махмутовић, имам, Мухамед еф. Б урзић, Ш ериф еф. Б ајрић, имам, Абдурахман еф. Тороманонић, имам, и Б ећпр еф. Ш абић имам, на чему им и о в а ј пут благодаримо и захваљујемо као и свима који послаше своје npiJnore.' При заврш етку још једанпут нека je хвала и сваио признање свима пријатељима наш ега Гајрета, који изађоше У сусрет и омогућише овај сјајни успјех забаве.*) У Цазину, дне 25. априла 1930З а П риређивачки одбор: М. З ух р и ћ . Нови повјереницн Гајрета У другој половиди м аја мјессца поред досадањих, чија су имена објављева, Главни одбор именовао je слиједеће повјеренике-це; У В р а н и ш т у (крај Призрена): г. М илорада В ујисића, начелника среза горског. У М од ри чу: гђу Ифету Тахмаз рођ. Ш амић, учитељицу *) Због болести у фамилији нашега повјереника у Цазину овај извјеш тај мало je закаснно, n a молимо да се то уважи. Гајретови течајевн за неписмене Заврш етак аналф абетских течајева у срезу цазинском. у П ја н и к и м а : завршен je испит 9. аирила, којн je држао учитељ Мустафа Кавазовић у времену од 4. децембра 1929. до 9. фебруара 1930. Испиту je прнступило 29, од којих су 26 задовољилн, a 3 нијесу. Испнту су присуствовали: шк. надзорник г. МиланСудчевић, претсјсдник шк. одбора госп. Омерага Самарџнћ и учитељ М устафа Кавазовић. у Ш т у р л и к у заврш ен je иснит 9. априла. којег je држао учитељ Ибрахим Миљковић, у врсмену од 1. јан уара 1930. Од укупног броја полазннка течаја сврш ила су 32 мла- дића, a један није удовољио. Испиту су нрисуетвовалн: школски надзорник и з Бихаћа г- Мнлан Судчевић, претсједник школског одбора госп. Халил Човић, наставннк течаја Ибрахим Миљковић, те чланови: Омер еф. Борић, вјероучитељ. У Гњ и ловц у: одрж ан. је псиит 0. аирнла т. г., a водио га je имам Бећир Надаревић, спораиумко с повјереником Гајрета у Цазину. Тсчај je почео 3. јануара, a сврш ио 28. фебруара'1930. Усл>ед насталих пољских радова испит je одрж ан тек 6. априла. Б уквари су добивенн од Главног одбора Г ајр ета.‘У течај се уписало 27 младића, похађало 22; с добрим^успјехом заврш ило je течај 19, a с довољним з младића. Испит je обављен пред повјереником Т ајр ета г. Мустафом Зухрнћем, градским имамом'М устаф а еф. М ујакићем и учитељицом Абидом Карахасановић. ’ ј У С ти јен и одржан je испит.26. фебруара, a течај je водио учител. г. Осман Топић у времену. од .25. децембра 1929. .до. 25- ф ебруара.1930. Испиту. су„.пр1Гсутровали ш колски надзорннк г. Милан ('удчевић, потпретсјсдник школског одбора r. М ал и ћ.Б ајри ћ, 1’еџо Мемић и наотавник Осман Tonnh. _ У свему je пспит положило 21.лолазник. док три нису задовољила. У сва четири течаја заврш нла су с успјехом 98 полазника. Сви су течајеви одобрени од М ннистарства Просвјете. Краљевске Б анске управе (Просвјетно одјељеље) у Бањ алуци и скреског тк о л ск о г надзорника у Б ихаћу. И овим путем пожртвовним наставницима течајева нека je наш а искрена хвала! Нека се угледају и други у њих. З а в рш етак Гајретова аналф абетског течаја у Градачц у При Народној основној школи у Градачцу одрж ан je in-ппт аналфабетеког течаја 30. априла ов. год. који je осповала н водила учнтељ пца гђица Хатиџа TiHninh. Исппту су л озвани бплн школски надзорник, п рет^ едии к Ш колеког одбора, претсједник Мјесног одбора l'a.ipera. управитељ среске испоставе. Испиту je приусуствовао претсједник Ш кол. одбора г. Т. Громић, опћински начелник, гђа Д р. Т. Маглов, чланиц а Ш к. одбора; потпредсједник Мјесног одбора Гајрета г. И. Јах и ћ , са одборницима гг. A. Ш аг.ићем и A- Скендеровићем срески начелник г. С. Карамехмец)вић; претсједник потпорног и културног друш тва »Хуријет« г A. Ш акић, гђица Л епосава Поповић, учитељица, a од СЈране вјерских представника био je г. И. Топчагић, имам. Након одржаног испита, захвалио се je срески начеллвк господин С. Карамехмедовић исирсд поЛазница гђици наставници на уложеном труду и великој љубави према гво јим сестрама, којима je отворило очи и д ала могућпооги ириступа књизи. Потом Je гђица наставница пола-ппш ача одрж ал а предавањ е о раду и задатку културне и просвјегне 260 i & �устанаове Гајрст ii том приликом их je позвала д а приступе као редовне чланице речене установе, јер иаотавнипа иамерава основатн женоки одбор 1’ајрета. Све су једаогласно пристале на то и за чланице су се уписале: 0 успехом су течај свршиле следеће полазнике: с одличним успехом: А лија Бристрић, К ама Градашчевић, Атифа Идризовић, Р азнја Незић, Раш ида Незић, Ш ухрета Тирић, Арифа Челиковић, Б м ина Ш акић; с врло добрим успехом: Арнаутовић Б е д р и ја ,. Арнаутовић Сафија, Арнаутовић Фатима, Градашчевић Емина, Јажић Бега, Џанхоџић Хатиџа, Шибоњић Х ајрија; с добрим успехом: Арнаутовић Филда, Арелановић Везира, Голић Сафета, Градашчевић Зумрета, Морањак Хиба, ПобриН Пемба, Топлагић Рабија; с довољним уопехом: БешировиИ Ифета, Хећнмовић Несиба. ; Нови добротвори и утемељочи О нружни инспектор у Б иха ћу г. Ђорђе Ђорђевик уписао се код Мјесног одбора у Б и х а к у за Гајретова члана утемељача и одмах положио своту од Д ин, 200.— као прву рату. Г. Ђорђевић je и редован члан Гајрета мјесечно са Д ин. 10.— . Поред ове материјалне помоћи, к оју чини г. Ђорђевић Гајрету и иначе je сусретљив раденицима зг. Гајрет у сваком погледу, на челу му хвала и живио! — Одбор. Нови утемељачи из Тузле Госп. Омер Омазнћ уписао je као утемељаче Гајрета г'г.: Салихбега Хашимбеговића, трговца из Ђурђсвика, којн je одмах уплатио Днн. 500.— ; Руш ида Веселовића, умрл. Алије, И сп и гн а к о м и си ја Г ајр ето в о г а н а л ф а б е т с к о г т е ч а ја у С. Мосту Сједе с лијева н а десна: l. Повјереник Гајрета г. Мехмед АлаЈић, подначелник; 2. Н аставник аналфабетског течаја г. Мухамед Бабић, дипломирани правиик; 3. Претставншс власти г. Боривој Алексић, срески начелник; 4. Делсгат н<адзорниш тва г. Миле Миљуш, школски управитељ; 5. Предсједник шк. одбора г. Бошко Маринковић, градоначелиик. У позадини нолазници течаја. Хумани рад Мјесног оабора у Урошевцу З а вријеме Рамазана Мјесни одбор у Урошевцу (Косово) нодузео je акцију да обуче што већи број сиромашне школске дјеце. З а ову акцију улоасио je Мјесно одбор сву своју снагу, да се што боље нриближи ондашњем елементу, у чему je и успио, јер јс преко Бајрама обукао 21 дијете што ципелам а одијелом, капама,- чарапама и сл. Сада нсма села ни куће у цијеломе срезу, д 'с е незна за Гајрет и његов рад, јер свијет почиње да све више и више увиђа корисност Гајретова рада и за то Гајрет добива све виш е приврженика и лријатеља. сластичара и з Тузле, који je такођер одмах уплатио цијели износ од Дзн. 500.— ; затим Ивана Руженку, нол.иоднаредника Градске страже у .Тузли. Даљњи у п и с утемељача Гајрета. У Ц а зи н у: Хасан еф. Торомановић, градоначелник и повјереник Гајрета, и Еамо Мујакић, иореокн нзврш иоц, из Пећи-Шабића. У Сарајеву: Г. Исмет еф. Ћ урчић, поиједник. У Брчком: Госп. Мујага Пашалић, управник Прве Муслиманске Банке. У С јен и ц и : Вехбо Углић. Бајрамскн дарови Гајрету Тражите, трошите и пропагирајте потрошњу Г а јт е р о в а цигарпапира Д АРОВАЊ Е КУРБАНА: П сводом прош лог Курбан-бај- рама даровао je сг.рајевским Гајретовим конв иктим а 2 курбана r. Др. А в д о Хасанбеговић, претсједник Главног одбора Гајрета. И сто тако дароваше no 2 курбана г. И схак Кг.м пус и Неџадбег С улејм анп аш и ћ , као за сту пник Ф ад илпаш ић а В а к у - 261 �ф«. Јед н о г курбана даровао je г. И брахим бег Ч енгик, посједн ик из Сарајева, и М уја га Ха р да га, по сјед н и к из Сарајева. У М ЈЕ С Т О К У Р Б А Н А готову Д и н , 1.000.— министар. У Н А Р А В И дозначио je Г а јр ету у г. Д р. Х а м д и ја Кгр а м ехм едо в и ћ, бивш и У М Ј Е С Т О Б А Ј Р А М С К И Х Ч Е С Т И Т К И с в оји м пријатељима и знан ци м а даровао je Г а јр ету Д и н . 200,— г. Х у с е јн Кадић, диреитор Вакуф а. Прош ирујте чланство Г ајрета и пропагирајте њ его ве сп асо н о сн е идеје! Разни добровољни прилози Краљ евска банска у п р а в г Врб а ске Б а н о в и н е за Га јрет Прилкком Гајрстових млннф естација у марту о. г. у Бпљој Л уци наредио je госиолнн Б ан Светислав МилосављеBiih. ла ес свпма Гајретовим мјееним одборима и повјереницима Врбаске Бановине д арује no један примјерал .красне књиге »Монографија Краљевиие Југославије«. Налаље госполин Б ан Милоеављевнћ овттх ^ а н а дароваоje Гајретовим конвнктима у ,Б а њ о јл Л уци и Б и хаћу no 5.000 лкнара. ». ( ' Главнн одбор вЛ јрета, као (штф п сви мјесни одбори Врбаске Бановине најтопли/е ф х в аљ у ју господину Б а н у н а пажњи и помоћи Гајрету. инж. банске уираве Л азар Марковић, генерал Лазарсвић, Ха лидбег Џинић, Др. Мухарем Mmjiih, Др. ТЈорђс Вукинац, Ми шкулин, Ибрахимбег Филиповић, Г. М иладкновић> Сслим Б и лаловић, Н. Н.; no Дин, 40.— : Х усниј Ђумуркчић, надсав јетник, Јосшг Сарвија, Никола Гргић, директор банке, Др Бабуновић, Приједор, Др. Марко Ребац; no Дин. 30. : Ха санбег Џннић, С. Војановић, Неџиб Биберић, Мухарем Капић, Цазин, Коста Димитријевић, Др- Човић, л>екар, Др. Милић, Хф. Хилми еф. Нумнћ, Котор Варош; no Дин. 20.— : Касим Kopuh, Мустафа Пличанић, Д уш ан Ракић срес. поглавар, Адем Заимовнћ, Хасиб Спахић, Расим Хасић, Ћ амил Хасић, Хашим Алагић, Мустафа Спахо, Г. Слнјепчевпћ (сви и з КоторВарош а); ученици з. нар. осно. школе no г. Дрчи, Адем Турчинхоџић 20, професор Захировић, Б ихаћ; 'Вирпћ, Дервента; Н. Н., Вељко Вујасиновић, дир. препарандије; Махмут Чауш, Навловић, Мустафа 3. ХоџиН, Бос. ГрадиШка; М. Б алић, Козарац; Галнб X. ОсмановиН, Козарац; Мухамед Л атиф ић, X. Х афиз Смајић, имам; Хамдибег Џиннћ, Дурић, кадија, Петрговац; no Дин. 10— : U lahnp еф. Пличанић, К. Варош, Хам д ија Омер Кадић. К. Варош, Мустафл Аганбеговић, К. Варош, Хф. Хусеин Табаковић, К. Варош; Зајим еф. Асманчевић, К. Ј?арош ; Јусуф Нухановић. Кооарац; Муниб Арнаутовић, Инж. У зејир БИсер, Milx. ВукмировЈЛ, шеф пор. управе; Н. Н., Арнаутови>1. имам, Пегровац; Мехо Хујић, А лија Х ујић, С. >Јан*ц1овић, Д. Новаковић, прото, Д. Дејановић, трговац, Теуф ик Ш ехић, М. Новаковић. Сокакина, Марјановић, Бешировић (сви из Петровца). — Свега Дин. 7.410— . Добровољ ни прилози из Цазина Г. Х усеин Ћоралић, ГЈгунтовничар,. сакупио je н а блок слиједеће добровољне прилоге, и то: но Дин. 20.— : Декан Велић и з Тодорова; -no Дин. 10.— : Злата Тахировић и з TioПриликом одшкавап>л велике евечане Гајретове забаве н |>алпћа; Омер Самарџнћ из Мутника; Мехмед Капичић и з Поманифестације у Бањ а Л уци, н а лан 8. м а т | 9, 1Г ^ а ш )Ц в н ља; Ибрахим Ибрахимагнћ из Ћоралића; Јусо К апић и з Ђоеу слијелећи лоброцољни прилоои: . 'рал и ћа; Мехо Ш ишић из Ћоралића; Мулејман Реџић из ТоПарна Пплана Б н њ а ^ ју к а Дин. l.ooo.— ; -дорова; Ф азлија Чајић пл —6f>iulffh'a;"Xace Ћоралић из Ђорана Б аљ а Л ука Дин. l.ooo.— : г. Петар Живкс лића; Хасе Д ервиш евић и з Ш турлића; Ахмет Д издаревић из Владе Дин. 500.— ; г. С ветислав, М илосављевд [турлцћа;. Мухо Драгаиовић из Стојене. — Уукупно Дин, Бановпне Дин. 300.— ; г. Х ам дија.А ф ган, трЛзвац, Дин. 130.— ; г. Владпмир Пешић. пуковншс. Днн. 120,10љ ни при л ог из Бањ а Л у к е Иванишевић, помоћник бана, Дин. 100.— ; г. К рста КузмаУ права конвикта у Бањ алуци извјеш ћује да je управа новић. нач. оттшт. одел.; Дин. ' i oo!—' Др. Васо Глушац, Парне пилане Босанског дионичког друш тва даровала прије нач. просв. одел., Дин. 100.— ; г. А ртур Б урда, Пољски конкратког времена конвикту 10 кола јелових отпадака з а огрјевзул, Дин. 100.— ; г. ђенерал Јован М. Јованоппћ Дин. 100.— ; Beh пеколико пута помогла je пилана н а овај начин Гајретов г. Осман Реџић, Бихаћ, Дин. 100.— ; r. Муфтија Морањак, конвикт, на чему joj се управа и овим путем најтоплије захБихаћ. Дин. 100.— ; г- Др. Ејуб Мујезиновић, Д ин. 100.— ; ваљ ује. , г. Максо 'Бурковнћ, п. прееед. п. пилане. 100.— ; г. Др. СуДобровољни прилрзи з д Г а јр е т о в у забаву у Б ањ а Л у ц и лејманбег Х афизадић, Травник. Д. 100.— ; г. Др. Реш ид Куртагић, Кутина. Дин. 100.— ; г. Др. Мухамедбег Куленовић, Дервента. Дин. 100.— ; г. Др. Анте Политео (»Нанредак«). Дин- 100.— ; г. Др. Гавро В ујичић, Д ин. 100.— ; г. Хакибег Гаврап-Капетановић. Дин. 100.— ; г. Др. Лауфер, директор фннансиски. Дин. 100.— ; г. Исидор Сарфић. трговац, Дин 100.— ; г. Омербег Церић. Бос. Дубица, Д ин. 100.— ; г. Н. Н Дин. 100.—; no Дин. 70.— ; г- Омерага У џуварлић, Дервента г. Едхем Днздар, трговац. Котор-Варош; г. Мустафа Зухрић Цазин; no Дин. 60.— : г. Јовановнћ и г. Др. Стево Мољевић no Дин. 50.— ; г. X. X. Ибрахим М аглајлиК муфтија; г Василијс ТТоповпћ, владикп. г. Фра Јозо Гргић. биокуп, г Мхмедалнбег Капетановић. Јајце. г. Мехага Хаџиоелимовић трговац. »Братетво« лруштво. Гор- Ш ехер, »Бдућноет« дру штво, г. Данило Николић, шеф катастра, г. Аеимбег Али беговић, Дервента. г. Мих.Кречковић, нач. бан. управе, 262 брганизујт е аналфабетске 1 течајеве и домаћинске школе! | Д обровољ ни при л ози из Т узле Госп. Омер Омазић сакупио je за Гајрет слиједеће прилоге: Дин- 50.— : ж усуф Гаоетић и з Пркосовића; Дин. 20.— : Хашим Хоџић из Добошнице; no Дин. 10.—; Алија Сарајлић из Бабуновића, Х усејн Сарајлић из Бабуновића, Мемиш Х усић из Баповића, Емин Куртовић из ‘Миричине, Бего Џибрић из Пркосовића, Мехо Халилагић из Бокавића, Мујо Xnлилагић и з Бокавићп. Решо Газетић из Пркоеовића, Јусуф ,ДелиЛ из Б истарца, Авдо Мулавдић ив Гдо]>овића, Дервиш Ш абановић из Ж ивиница, Хусо Брковић ич Тузле, Ш ахбаз �Регаидовић из Сребреника, Бего Хусић из Липовице, Хасан Хујдур из Храсна, Салко К удић из Ж ивиница, Сулејман Мухаремагић из Тузле, Суљо Суљић из Морањака Доњих. — Укупно Дин. 260.—. Сакупљачу и дароватељима топла хвала! Глагић; Дпи. 6.— : Авдо Впротпчић; no Дин. 5.— : Мујо Смапловић, Illahnp сф. Плпчанић, Хвдајст Чизмић, Суљо ВарошчпК и Шабан Parnih. Свима дароиатиљима најљсиша наше искрене честитке! хвала, a. младенцима И з Котор Варош и; Из Велеса: Мјесни одбор у Котор Варошу дозначио je Дин. 732.— прилога, који потјечу: Повјереник Гајрета у Велесу г- Али-Риза Садиковић дооначио je своту од Дин. 120.—, коју je сакупио пригодом Обучена дјеца, к оју je одио и обунао агилни Ггјр етов одбор у У ро ш ев ц у прилином рамазанског бајрама. - / * . ||riiliuu| r Се_ Ha име жита у суми од Дин. 396.— сакупљених no лимаги X. Селимовићу у Шипрагама и Котору, a дароваше гг.: Дин. 60.— Сулејман Билић; no Дин. 20.— : Осман еф. Џубо, Осман Палић Ариф Билић, Хивзо Мујаноиић и Давнд Каушић no Дин. 10.— : Ибрахим Лубеновик, Сулејман Ковачевнћ, Мустафа МујагиИ, Омер Салкић, Ад*м Терзић, Стево Божанић, Кузман Мутић, Бранко Гњатовић, Јозеф Јовани и Душ ан Тркуља; no Дин. 5.— : Абаз Зухрић, Ибрахим Хоџић и Јусуф Хасић; Дин. 4 — Мујо Ш ипрага; Дин. 2— Бешир Даваровић — сви из Шипрага; Дин- 100.— Мујага Диздар; Дин. 10.— Хамид Тузлић и Дин. 10.—: Мухамед Диздар —сви из Котора. У Которском дароваше no Дин. 5.—: Адем ФифиК Суљо Фифић и Атиф Хасак. Даут Авднћ на име жита дао прилог од Дин. 5.—. Ha име жита у суми од Дин. 160.— сакупљених no Осман еф. Џуби, a дароваше no Дин. 60.— : Мехо Кустурица и Осмо Сипић; Дин. 20.— ; Авдо Ковачевић; no Дин. 10.—: Омер Бајрић и IHeho Гарић; no Дин. 5.— : Малић Бајрић и Ибрић ЦрниАхмет Фифић на име жита у готовом даровао Дин. 5.—. Приликом весеља и женидбе г. Сабита Спахе у Врбањцима сакупио je г. Мустафа Плићанић, потпретсједник Мјесног одбора Дин: 161.— прилога, a дароваше гг.: Дин. 50.— : младожења Сабит Спахо; no Дин. 2'5— : млада Оабитова и Мустафа ПлиЉанић; no Дин. 10.— : Смаилага Алагић и Раиф ; II I другпх послова у уреду, a дароваше no Дин. вјенчања Илијас Хусејин, Абаз Халил, Хасан Ибрахим, Халид Осмап. Хакнб Али, Али Вели, Ахмед Ш ахнп, Акиф Али, Демир Али, Ислам Ариф, Хусејк Хасан и Абдурахман Кадри. Добровољни прилози из Брњ евице (Прњгвор) 'Борђо Јеремић, трговац, дао je прилог од Дин. 30.—, Филип Совпћ Дин- 10.—, Мнлан Радукић, поп, Дин. 10.— и Але Ш куљ-Павелић, трговац, Дин. 6.—. Курбанске кожице дароваше: no 2 : Х афиз Мустафа Хоџић, повјереник Гајрета; но 1: Мухарем Џаферовић из Буњевице и Алија Алимановић из Инодола. jS Проширујше лнсш „Гајреш “ у | I Вашем мјесшу n околинн! | Остале Гајретове вијести В ијести из Цазина Повјереник Гајрета у Цазину г. Мустафа Зухрић извјешћује да je приход од Гајретове томболе у з рамазан износио Дин. 892.—. Поздравне депеше Гајрету и његовом претсјед нику Битољ: Следећи Вашем мудром патрпотском раду на данашњој скупштини основали смо Меени одбор друштва 263 �f a j p e r ea које feac', у пме- свих прпс.УтННх, братбки поздраћља и ЖОЛ1Г напредак пашсга Гајрста. Нретседник скунш тине. Дсмиронић, саветиик. •• ■ Раки тн и ц а: Оа upite ск у и тти н е Гајрета у Ракитинци, среза рогатичког, поздрављамо Вас и Главни одбор. Претседипк скпуштине: Суљага П ашић; деловођа: Рамиз ДобрачаУ М одрзчу: гђу,- Ифету Тахмаз рођ. Ш амић, учитељицу. Захвала Гајрету Било je то пре -8 година; и- нешто вшпе,- -када- -je- вочелода игра коло једне наше младе генерације у гпмназији, у којем сам и ja учествовао. Када je прва игра била заврш ена, другови су ее припремалп за другу, — притегли еу опанке, пјевали и весе- ' бдма* могу pehu да иисаМ гледао i'ra i;fea.nlWeT tt.Vfa у ночетку кога je било лнко извидитн, нсго сам гледао шегов еврш етак. Ријошио сам д а идем врвлм, јир еам сматрао д а hy се на том вуту најбољс одужнти Крал>у и Отаџбини. Овај пут био je у почетку каменит- Ha његовој дуж ини доживео само много успомена и сјећања, ал и коначно ме извео на улицу од асфалта н довео у Крал>ев Двор, који je био најви ш а тачка на овоМе путу. Овде сам видио Н>егово Величалство нашег омиљеног Краља у пуном задовољству и жељ и да оствари највиш е идеале наш е геиерације. ______Заха-С ајретова _омдадшш. р а д и .л -л а ш о м а ж и Гајрет, крени овим путем, путем вуног ионоса и части, задовољства з а вао оаме н читав наш народ, не штеди снагу и труд и на њему имај пред очима ону латинску девизу: »Dulioe et d eco ru m e st p ro p a tria mori«, па ћеш гледати у бољу будућност. К урјаков иђ A . Ешреф, пешад.- пиоручник. I Ш аљите редовно Главном = Ц одбору убрану ч л ан ар и н у!! Биљешке /*’ 0/ ; Л у т р и ја у норист С околског дома лилц се. J a сам био лиш ен Свега тога. Био сјам 'т ; сам знао да би мп пе^тле norn-цале још у п о ч е т н ^ м ..,. _ „ „ бих кварпо расположење obojim друговима. Изгледало м и| ј ј даље шко.човање искључећо. Али послије киш е долази сунде, и један његов зр ак ули мд новог живота и снаге за рад; раскину тугу — n a насташ е ведрији дани и за ме. Б ио сам примљен у Гајрет. Пет година ооасјаван сам његовом милошћу, за коју се н ајсрд ачније' захваљЈдем-Тлавном одбору Гајрета у Сарајеву, a посебно Мјесном одбору у Б и хаћу и његовом дугогодишн.ем претсједнику госп. Ооман еф. Реџићу, који се постарао да завршим шест разреда гимназије. Доста добро отворене очи гледале су слободно у живот. У права Гајретова конвикта н а челу које стоји префект госп. Сулејман еф. Реџић, скрену ми пажњ у н а једно раскрш ће, гдје су моје очи могле прочитати једва ш раф иране натписе на једном путоказу, гдје je стајало; — З а Војну Академију — З а геодезију — З а жељ езнички курс. 10. ју н а т. г . \ з а време II. Југослбвенског Свесоколвког Слега, одрж аће-се у Кеограду; будење ~Прве Соколске Л у тр и јв . чиста; добит оД које намешена je „подизању Соколеког Дома У' наш ој Предтоници1. Како овом лутријом директно помажемо наш у омладиfy> д а у срцу Југославпје сази да свој’ Дом, који he битн извор душ евне и физичке културе. целокупног. нашег. Соколства, Одбор за подизањ е Соколског Дома апелује на сва приватна л ица, установе и продавце који имају код себе за расгурање Соколске срећке, д а се 'за' во задње време. Што енергичније заузм у за растурањ е истих, тако да до д ана вучења, т. jl 10. ■ ју н а т .r.t коначно буду растурене. И овим путем Одбор наиомзње да у слу-Чају задоцњелог враћањ а непродатих ерећака, у место очекиване помоћи имаhe само штету, јер he бити и сувиш е доцкан да враћене срећке растури на другим меетима. Новац з а продате срећке треба редовно достављати на . текући рачун Соколске Лутрије код Поштанске Ш тедионице Београд Б р. 53-465. Ова Л у тр и ја пруж а могућност грађанству, да са незнатним издатком учествује у једном од најинтересантнијих Лутр и ја у земљ и, у којој je предвиђено много разних скупоцених и бољих згодитака. Срећке се набављ ају: Космајска 9, Београд. Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav"? 264 �Med. Uitiv. Dl ii specijalista zubni liječnik Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1 Ordinira s v a k i m d a n o m od 9—12 sati prije podne i od 2—6 sati poslije podne S V A K I M U S L IM A N T R E B A O A K U P U JE SAMO GAJRETOV CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „G ajret" OOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOGOOOOOOOOO0OO Papirnica Hamdija Kopčić Sarajevo, Strosmajerova — Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala sosooesooocioooooooso о о о о с т з е о о о с х з о о о о о о о о linidlbe: Tvornica cigarpapira S. D. ALKALAJ. Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu Oglašujte u „GAIRETU” штампариза: И З Р А ћ У Ј Е Н А ЈБ О Љ Е CBE Ш Т Д М П АРСКЕ П О СЛО ВЕ У З КУЛД Н ТН Е ЦНЈЕНЕ СЛАГАКИ СТРОЈЕВИ СТЕРЕОТИПИЈА РОТАЦИОНН СТРОЈ cimkograhja: IZ D A DUJE K L IŠ E JE U JE 0 ,1 0 ] I VIŠE BO JA JE D I N A N A JU G U N A Š E K R A L J E V IN E k n j ig o v e ž n ic a : POVEZUJE KNJIGE 0 0 MAJIUKSUZNIJE IZJAOI �Temeljna glavnica 40,000.000'- Dinara Ш lili ife lш . |iiiiiiia^ 1općine grada Sarajeva ^ ф Н с)/\btШ И Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 u » Bavi se svim poslovima koji zasijecaju bankovnu' 1 struku. — Osim toga ima svoju pa Е (3зј Z A LA G A O IVICU 1 koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale dragocijenosti uz najpovoljnije kamate. 69 |§ј \61ГД /\Б)К»/\ЗД {б/*$)к)/ зр §j Ц \& ј(3!Г\И ■ lllllill!lllllllll||||!lll|||!ll|||l||||lll|ii!|||||i||||||)l!ll|l||||||||||||llill illlllllli.illllllllllllllli I Industrijama i I |Dr. 0mer Bahtijarević Trgovačka Banka d. d.[ Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 [ Potpuno uplaćena dionička glavnica D in 2 0 ,0 0 0 .0 0 0 ' I Bolnice, operater i spe­ cijalista za operativne bo­ lesti, asistent chirurškog odelenja Državne Bolnice Rezervni fond D in dugogodišnji liječnik Drž. 7 ,5 0 0 *0 0 0 *ЗДјЦ|| Prima u l o š k e ria štednju, vrši doznake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete,finansira industrijska i trgovačka poduzeća [ Ordinira od 1-3 | p o s lije podne 1 Interurban t el ef oni broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split u Aleksandrovoj ulici br. 45 Banka Gajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000*- Rezerve Din 2,000.000*Banka ee bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod le također i pupilarno siguran. Osniva, organizule i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne kulturne i humanitarne ustanove, o d čiste dobiti daje 6% Kulturnom i р г п с . , |0 « п п т H m š t u i i fiatrpt” 1 P r o s v l e t n o m a n iS t V U ,,U а Ј r e I . Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i naikulantnije. Uloške ukamaćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba � https://kolekcije.nub.ba/files/original/41ff1ef6f679e92d0d1729050f2bcb31.pdf 97b11c6c6ce5e303c8adcf7a3ee0c6ae PDF Text Text lAJPtT ЛИСТ УЛЖТЛ ДЕУЛПВА ЗА KVATVPNft ИfcK«N6MtK<& ТГСДИЗАНА МУСИИМАНА САДРЖАЈ: Мехмед Салихспахић: Муслимани и Тиршов соколски систем Х идајет Кулиновић: Како бтгт^ебало нашу дјецу вјерски узга- јати и како да пјј, се-предаје-вј§р<шаука Хаф из A . Б уш атлић: Питање кажњивости, или но кажњиво- сти, у. склапаљу брака П О П У Л А Р Н А СТРАНА »Наша отаџбина«: Рад на уједиљењу И нж . С.: Нешто о енергији Х ам дија М улић: Наши ситни иепријатељи Привреда: Како да се повећа прииос сијепа са наших ливада ( и пашњака ^ Из ветерине: Прострел (Црни пришт) П О ДЛ И С ТА К Х ајруди н Б ујукал ић : Њезина удаја Ш ериф Бећировић: Византијскп лослапик и хазрети Омер Мудре речи — Севдалинке ГАЈРЕТО В ГЛ А С Н И К . i 1 ЈУНА Пазив одборима и повјеренидима Гајрета — Одзив чланова Гајрета за приступање у Соко — Инспекција Гајретових конвиката — Оснивање Гајретова пјевачког друштва у Сарајеву — Одобрена правила за све Гајретове читашгаце — Нови мјесни одбор Гајрета у Осови (Рогатица) — Фузионисање Гајретова клуба и Мјесног одбора у Невесињу Гајретове приредбе: Величанствена прослава Курбанбајрама у Ливну — Величанствена Гајретова забава у Тузли — Гајрехова забава и теферич у Бугојну — Бајрамска забава у Бос. Градишци — Гајретова забава у Гор. Тузли — Гајретова забава у Штипу — Бајрамска забава у Сребреници — Гајретова забава у Бужиму — Гајретова забава у Брњевици — Бајрамска забава у Модричу — Бајрамкжа забава у Гор. Зелиљи — Гајретов теферич у Кладњу — Величанствен Гајретов теферич у Дервенти — Гајретово сијело у Чајничу Нови добротвори и утемељачи: Један врло стш атичан ваоијет Гајрету — Даљљи утемељачи — Најмлађи утемељачи Гајрета — Нови утемељачи и добротвори друштва Гајрет — Нови утемељач Гајрета у Мостару Добровољни прилози Гајрету Остале Гајретове вијести Из Уредништва — Из А дминистрације. САРАЈЕВО 1930 У р е ђ у је : Х а м з а Х у м о БРОЈ 11 �OSlašuite u listu »GAJRET« »G ajret« je n a jra širen iji časopis m eđu m uslim anim a i svakim danom diže se broj njegovih p replatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje g ra­ divo. I u buduće, »G ajret« će nastojati da zadovolji što š iri k ru g svojih p re ­ p latn ik a i da p ro d re i u najzabitnija m jesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in ­ te re su naših trgovaca d a oglašavanje svojih lirm i vrše prek o »Gajreta«, a tim ujedno vršili b i i svoju patriotsku i hum an u dužnost. Radnici i p rija te lji G ajreta treb a da porad e u svojoj sred in i kako b i trgo­ vine i preduzeća iz njihovih m jesta oglašavali u listu »G ajret«. Г А Ј Р Е Т , л и с т Г а јр е т а д р у ш тв а з а ку л ту р н о и ек о н о м ско п о д и з а њ е м у с л и м а н а , и з л а з и 1. и 16. свак ог м е с е ц а , a ц е н а м у je з а н а ш у О таџ б и н у 100 д и н а р а н а годину, a з а с в е о с т а л е з е м љ е п р е к о г р а н и ц е 200 д и н а р а . Ђ аци д о б и в а ју л и с т у п о л а ц е н е к о д Г л авн о г О д б ора или к од у п р а в а Г а јр е т о в и х конвш сата. П оједини бр о ј сто ји 5 д инара. Д и ректор Х ам ид К умић У редн ик Х ам за Х ум о В л а с и и к д р у ш тв о „Г а јр е т“. — Г л авн н и одговорнн уред ник : Х а м за Х ум о. — З а ш т а м п а р и ју „ Б о с а н с к а Попгга« о д го в ар а Јо с и п Енгл. �T J»artT Мехмед Салнхсаахик: Муслимани u Тиршов соколски систем Овдје хоћу да у најкраћпм цртама прпкаи«ем н објасним однос Ислама уопште, a наших муелимана напоое, према Соколству као националној, слободоумној славенској заједнстци - ^Сада ево друРи примјер. Многи могу нриговорити да spe4^THjwto и дух могу јачати и изван соколских редоиа. Таквима ja велики Тирш одгово' Соко служи $деалу, ади^и ©н je идеал рио: »Никако сваки сам. за себе, као појединац, na за лас који хоћемосд<0 будомо соколи, ни у појединим једшгицама, ве.ћ потлором u настоЈањШ^мас свију, заједпички; ми хоћемо да ријешиИолам, no самој својој природ^, пружа (сваком^ мо овој задатаЈсдЈр. на само у сопспвепу нашу косвоме сљедбенику иеогрдалиуепу слоббдју^чсндшшнего на добро цијелог иашега иарода, цијолога дуалног развитка и олобо/ршУ^тЈшва; ширк I p i ^ r j f , штвеност и братство и, S'io својим интетшјамА Ш£Рт, ' л ' m лам као релипца, ие прзднви « оокоХ о и д 1 & | 0а H f TlH ? B0M Ислам сс потпуно гији, него joj чак иде у прилокуЕво и Ј W iT ’ ;ИЈ"Л",1',[:Н рад и ЗДоговор' 0 Оснивач соколства, мистерТијш, ставио ja JU L ',ему ШСТ0ЈИ и посебна ?дР*дба >>И,)ШШ ум-” ™ ' лу скоро Исламу потпуно сличан цил, ц темељ, тако Надшм * Ислам одредио 8“f дни™ молитве и Ре' да сокољство, само no себи, протставља највећу ши- довне №дм® нв < Ф Ф * ! »Џум-а«. Сваки je муслирокогрудиост, слободу духа, м и р м и рада, здрЕљо Ман дужап * * » “ • * * * * * > саслуша™ « • * * • 11 ДУше и тијела, гараицију нацретка, кутуре, духа и ,I0Tp<<ie свога ~ « >уштва ~ може ” интслокта и, као такво, извојевало јс браЉ ом чешком народу културни и нацноналнх развоГ и окономско благостање. СВОЈе моСоД1ГО МИИ З>™ ивлагатв, те сахзлушатп мишљеке и IroTP<:<5e « ,угих’ у сврху што бољег м°ралног и материјалног налретка цјелиие и друштва. Исти je случај и са Исламом. Kao што je соколство благотворно дјеловало на културни и национални раевој братског нам чехословачког народа, тако je И|слам управо рсформаторски Арапе тргнуо из учмалости, да касније буду носиоци културе и науке no Азији и Европи. Ислам je заснован на принципима здравог тјелеоног, духовиог и моралног развитка, те je на тој основи регулисао и облик молитви, у духу тјелесног васпитаља и хигијенс. Ислама нема без хигијене, a соколства исто тако. »У здравом тијелу здрав дух«, шта и Ислам признаје. Посматрамо ли са страке муслимапе при мо- Демократски дух и међусобни братски одиос међу свима људима као и вјерску толерапцију проповиједа такођер Ислам. 0:во оу најближе додирне тачкс између васпитних исламских пршгцииа и васпитног соколског система. У соколу смо сви једнакк нарочитс у соколани, нри јавпим настуиима, слетовима и т. д. Ту исма пикаквс раолике између обичног физичког радиика и иителектуалца, јер у таквим приликама, може елободно да стане раднпк. no{>ед фабрикаита, сељак пород грађанина, ђак поред нрофесора, багсалип пород велетрговца и т. д. У Исламу je исто тако. У џамији при молитви, или прн литви, ко познајс Тиршов оистем тјелеоног ®1јежбанл, и нехотице ћемо се сјетити соколисог вјожбања, особито ако молитву заједнички врши једна скунина (џемат). To je једап примјер гличмости no вап>Г.кој форми. : ! ;ј; ;.ј !|;!,?|ЈП каквом скупу, није ничије мјесто шначено, иего су сви равноправшг и, ко дође први заузима преве редове, без обзира na евој друштвени положај. Ко je у јавпом икивоту виши no положају ne смије пижега од себе гледатн као с нске висипе. Сггоеобнији 265 �има толико веће дужности да мора иомагати своје супародн>аке мањс сиособне — јодном ријечи мора um битн вођа, помагач и савјетиик. Тако je и у ооколу. , : !: i ■: iJ i ii Напријед сам спомшуо да ооколство лрстставља широкогрудност, слободу мисли и духа и, баш због тога свог слободоумља, било je у своме почетку нападано од разних вјерских конзервативних струја, док коначно у духу Тиршово идеологије није објашњон однос појединих религија — a нарочито католичке — лрема соколспву. Горњим примјерима објаснио сам однос и сличност Ислама према соколству и да темељне соколске одредбе не колидирају са исламским вјерским нрописима, Еећ да се чак и потиуно слажу. Ова успоредба изгледа мало чудна, али je ипак тако. Новим законом о (Јоколу Краљевине Југо^лавије, који je иризнао и акцентирао Тиршов соколски систем, отворено je сваком Југословену, мажоје било религије, да може као равноправан-члдп аупити у соколске редове и ту у заједни^ком братском раду изграђивати свој дух \i тијело. И ирије доношења законаЧ$ Соколу\ Д'рал>евине Југославије био je лијел број муслимана у соколским редрвима, јер им je ооколство најбл^ке no њиховом схватању братства и народногЈ^динства fi~nlxo сркоадро не познаје вјерских и племеаских разлика. Због тога Hidajet Kulinović К ако 6 u ........г HU . M I. шребало нашу дјецу Bjepcm у з г а Ј а ш да им се предаје x je в ј е р о н а у к а ? и u како (Наставак) 2) Ова се метода и данас улотребљава и примјењује no пашим школама, a нарочито у основлим, гдје се њезине посљедице најосјетљивије и најразорније усјећају. Ова метода има вбома осјетљиве недоагатке у настави вјеронауке. Ова метода није у стању, да код (слушатеља створи дубоко уверење, пгго je главни циљ у вјеронаучној пастави. Краће речепо експозитивна метода mije у складу са људском природом, јер она мјесто слободе садржава научни и умни апсолутизам. Метода питања и одговора: Мјесто монотолог и досадлог излаган>а паставлик можс, да згодлим литањпма учелике 1саме доведе на смисао и (садржину вога предмета. Због тога ову методу и називају »увађајућом методом«. Код ово методе паставлик поставл»а литаља и гледа, да се у тим својим литањима лридржава неког 266 je данас однос Југославсноких муслимана према Соколу Краљевине Југославије вишо него Сј)дачаи, јер једну трећииу чланова у соколским Д1»уштвпма бивше Б. и X. сачиљавали су и сачињаулају муслимаии. Број сокола исламске вјере у појединим сохсолcicuM друштвима из дана у дан расте. To није и не треба да буде никаиво чудо. Мукзлимани ће у будуhe у још већем броју стулити у соколске редове, јер су свјосни да су они етничкл чисти Славени, без икакве примјесе страпих елемепата, који су својом инстиктивном национаЈшом свијешћу сачували до данас особинс својствене само југославенском племену. И aito су муслимани под утицајем разних околности, за вријеме турске најезде, примили Ислам, Турци их ииак не могоше асимиловати нити утјецати на лромјену љиховог славеског менталитета. ' i • i Данас као ликад ступаће муслимали у соколске редове, без разлике старости и пола, јер je на челу Сокола Краљевине Југославије лрви Ооко Њог. Kp. Височанство Престолонасљедпик Петар, моћпи заштитлик uauiera Гајрета, првог и пајјачег муслиманског друштва. СтупаЈБем муслимана — чланова Гајрета — у соколске редове доказаће се колико воле свога моћ(ог Заштитника — корачајући бољој будућности за [рвим старјешином Сокола Краљевиле Југославије. логичног реда, na да с њиме води своје ученике од познатих факата непознатима. Он их првиикава да се приликом наставе сами поправљају и да властитом снагом и довитљивошћу себи крче пут у науци. Код ове методе мјесто досадног монолога ступа диалог, у којем ученик учествује са великим интересом и занимањем. Ова се метода зове »Сократовом методом«. Ова метода обуке није баш најприкладнија за наставу, како то на лрви поглед изгледа. Код недорасле дјеце није довољно, да се при настави лостављају <само питања. Питања би се веома згодно могла присподобити инжињерским дирецима, које ови при градњи путева у земљу ударају. Због тога je потребно, да се лрије постављања дотичног питаива у дјетињем уму терен приправи и да се предмет однооног питаља у њему добро устали. Код Сократове наставне методе наставник мора бити темељито и дубоко примљен у своме пред- �мету, да je јасан и прецизан у својим литањима, т<з да лостоји логична воза и хармопија у тим њоговим питањима. Осим тога наставник треба да сву своју пажњу и мисао сконцелтришо на околност, да ice у току разговора са ученицима не умијешају ствари, која не спадају у лредмет наставе. Кратко речено при овој методи наотавнику je нужна потпуна енергија, како би tokom обуке код дјеце одржао смисао за рад и послушност, остављајући им при томе потребну живахност и гинкост 'духа. Лијепом и ирактичном примјепом ова мотода je заиста веома корисна и узгојна. Предавања no овој методи ниоу само иуна живота и угодна за дјецу, него она поврх тога чине дјецу живахном и гипком. Овај начин обуке даје дјетету самосталност и смисао за слободну вољу, навикава га на пажњу, буди и локреће његов разум и његове умне способнооти, ствара код њега вољу за проналажење и проучавање, даје му вјеру у личну ериједноот и подстрекава га на интензиван рад и енергију. Ha овај начин дијете постаје сарадником свога наставника. Мјешовита Memofid: Код ове методе насгавници се служе од времена до вромеиа наизмјеничио и скспозитишгом мстомод и методом питања и одговора. Ова се метода највише употребљава на предавањима ио школама. Наставник најирије покушава, да помоћу питања, која морају бити постављена у логичном редослијсду дјеца сама дођу до свих иотина, до којих она могу доћи. А ј ш наставник их но смије узалудно умарати и обесхрабљивати, лоставл>ајући им питања, чији смисао она не могу схватити. По овој методи читаво продавање се састоји од прикладног разговора о предмету између наставника и ученика, које се надопуњује кратким разјашњењима. Треба дјетету лритећи у помоћ у стварима, које ono не може власгитим умом схватиги и пронаћи, a отклањати уза лве потешкоће, које хоће његов напреиак у науци. ' Мјешовита метода задржава ову »разноврст живота«, itojy садржава метода литања и одговора, a истодобно‘j e z e r o јниja, бржа и пробитачнија од експозитивне методе. Оиа има добре стране обадвију узгојних и наставнлх метбда, које смо горе излолш ди-Јш аће речено мјешовита метода доприноси, да се код дјеце развију и усаврше умне способности. Према приликама и умном развитку дјеце 1сод обуке ло мјешовитој методи гдјекада je претежнија метода питања и одговора, a некада олегг преовлаЧјује експозитивна метода. Ова je метода на сваки начин најподеснија при настави no основним nntoлама. Комбшшвана са зорном обуком она се може веома лако употребљавати. Са овим заједно лотребно je да се прикажу ваЉнији недостатци ове наставне метбде. Код рве методе je ток напретка у науци веома успорен^јеф она обухваћа једну дугачку посредну путању, која поотоји између познатог и непознатог. Јјјетијви ум СоЖе.вео-/ ма лагано, да превали ову пут^Јву од познатог пре/ ма непознатом, јер дијете'није у стању да увијек до!бро схвати и запамти лосгављена питања. У прогресивном и постепеном истраЈ^даању и напредрвању дијете се задржава моментаном растрешеношћу, што још више успорава његову умну гипкрст и напредак. Ограничени наставни програм основних Главне промјене горњих метода: ппсола није прикладан за примјену оваке споре меКада се у педагошким књигама расправља о тоде. Осим тога може се показати, да ова»метода не одговара неким предметима из програма. Сократ je наставном распореду, онда се обично мисли и гоову методу употребл>авао и примјењивао у маљим вори која би се метода код појединих предмета, звањима, којих се еуштина са површним погледом обзиром на умну развијеност дјеце имаде употреби умовањем може охватитц.. Ето због чега се може љавати. У овим ретцима ћемо бацити само преглеова метода употребл>авати у ооновним литањима дан и површан поглед на ову употребу: Експозитивна метода се највише употребљава економије и агрономије, док у цртању и музици она није поуздана. Ова се метода не може такођер упо- у настави историје са незнатном примјеном методе тријебити у обуци историје и географије. Има тако- питања и одговора. Наставник, приликом предавађер знанствених истина, које ни умови одраслих ња овог предмета, најприје опширно и детаљно изљуди нису у стању да открију и схвате, a камо ли ложи само ствар, na онда према природи и резултанедорасла дјеца. Због тога овакве ствари треба дјеци тима саме ствари, помоћу краћих питаља прелази na историјска разматрања. изложити и разјаснити. (Наставиће се) jesam li podmirio dužnu pretplatu? 267 �Hafiz A. Bušailič: Pitanje kažnjivosti ili nekažnjivosti u sklapanju braka Na moj članak pod naslovom: » N o v i K r i v i ­ č n i Z a k o n i k i v i š e ž e n s t v o « , koji je objav­ ljen u Vašem listu, potrebno je ovo dodati radi upoznanja daljeg razvitka u ovom pitanju. Usljed dovoljne ne jasnoće odnosnih propisa u §§ 290, 291 i 399 Kr. Z., u ovom pitanju su nastala različita podijeljena mišljenja, obzirom na muslima­ ne kod kojih je višeženstvo u izvjesnim slučajevima vjerski dopušteno. Jedni drže da je sklapanje novog, pored posto­ jećeg braka kažnjivo i z a m u s l i m a n e , jer da to propisi §§ 290, 291 i 309 Kr. Z. normiraju bez obzira na § 23 istoga zakona, a drugi tvrde da za muslimane višeženstvo nije kažnjivo, jer da ih te kažnjivosti spašavaju propisi § 23 Kr. Z. U ovom delikatnom pitanju, razilaze se i dosadanjd komentaristi ovog zakonika. Dok( komentator ovog zakona, kasacioni sudija Lazo Urosević, tvrdi kod komentarisartja § 290 Kr. Z. d a m u s l i m a n i , koji s e v e ć n a l a z e ^ ' z a k o n i t o m braku, d a ć e , a k o s t u p e u n o v i to r a k f - 'č in~H i kr im in a l, iz o v b g propiga, p r e m a čemu o v a j p r o p i s p^ J e ć ^ i t no u k i d a b i g a m i j u i poligam ij.u n a š i h g r a đ a n a musli^haip s k e v j e r o i s p o v j e š t i, dotle s druge strane pro­ fesor beogradskog univerziteta i član komisije za iz­ radu ovog zakona Dr. Tomo Živanović, u svom ko­ mentaru kod §§ 23 i 290 Kr. Z., oibratno tvrdi: t. j. da s k l a p a n j a n o v o g , p o r e d p o s t o j e ć e g braka, za m u s l i m a n e nem a k r i v ič n o g d je la . Uslijed ovih podijeljenih mišljenja i pošto u § 399 Kr. Z. stoji d a ć e s e k a ' z n i t i zatvorom ili novčanom globom i v j e r s k i p r e s t a v n i k koji vjenča lice koje je ranije stupilo u brak po pro­ pisima m a k o j e u n a š o j d r ž a v i p r i z n a t e v j e r o i s p o v j e s t i , te posto ovo u veliko tan­ gira rad kod šerijatskih sudova, opreza i posljedica radi, Vrhovni šerijatski sud u Sarajevu tu nedavno zamolio je Ministarstvo pravde da ono dade autenčno tumačenje gornjih propisa u ovom pitanju. Na ovu molbu Ministarstvo pravde je odgovo­ rilo d a o n o n i j e n i k o j i m p r o p i s o m ov l a š ć e n o d a t u m a č i p r o p i s e Kr. Z. i da te p r o p i s e m o g u tu m a č iti s a m o s u d o v i kad u p o j e d i n i m s l u č a j e v i m a d o n o s e svoje odluke. л , Prema gore izloženom, .proizlazi da stvar i dalje -ostaje nejasna i da pitanje kažnjivosti ili nekažnjivosti sklapanja novog, pored postojećeg, braka za musli­ mane nije još definitivno riješeno. ^ * “впо prema tomu i n eće biti definitivno riješeno prije nego li koji od nadležnih sudova u konkretnom slučaju ne zauzme stanovište kažnjivosti ili nekažnjivosti u ovoj stvari i dok tim ne izazove da s e ovo pitanje plenumom kasacije definitivno riješi. Kad stvar ovako sada stoji za šerijatske siuđije i imame, po mom m išljenju ne preostaje zasada ništa drugo nego se u pojavljenim slučajevima držati od­ nosnih šerijatskih propisa o višeženstvu i p o svom nahođenju postupati u ovom pitanju. Da li se jedan građansko-zakonski ili vjerski propis može u opšte ili prećutno krivično-zakonskim propisom ukinuti i u koliko i kada i n a koji način, to je jedno zasebno pitanje u koje nije mjesta pod gornjim napisom upuštati se. S toga ja to ostavljam za drugu priliku, a ovaj put sa ovim dopunjavam sa­ mo dosadanje svoje pisanje u ovom pitanju. ПОПУЛАРНА CTPAH A Naša otadžbina: Rad na ujedinjenju Pokušaja za stvaranje zajedničke države bilo je nekoliko u prošlosti. Prvi je još iz 9 veka, kad je hrvatski knez Ljudevit Posavski 1019. g. podigao ustanak protiv Franaka i u svojoj državi delomično ujedinio Hrvate, Slovence i Srbe Timočanske. Stopedeset godina docnije, srpski knez Časlav u svojoj prostranoj državi imao je dosta i Hrvata. Bosanski kralj Tvrtko I. radio je na tom da stvori jednu jaku jugoslovensku državu koja bi mogla da zaustavi tur­ sku navalu. I on je zaista stvorio veliku i jaku državu i nazvao se »Kralj Raške, Bosne, Dalmacije, Hrvatske 268 i Primorja«, ali je smrt njegova omela dovršenje ove zamisli. S padom skoro svih srpsko-hrvatskih zemalja pod tursku vlast, za 'čitavih 400 godina, onemogućen je svaki pokušaj stvaranja zajedničke države. Jedino je Austrija, proteravši Turke preko Dunava, stvarno pokušavala da pod svojom vlašću ujedini sve Jugo­ slavene. Ali stvarni rad na narodnom ujedinjenju počinje u Srbiji 1804. godine, kad je Karađorđe digao ustanak na Turke i oslobodio Šumadiju i okolne krajeve od �Drine do Timoka i od Save i Dunava do Kopaonika i Aleksinca. Posle kratke okupacije Turske, njegovo đelo nastavio je knez Miloš Obrenović koji je uspeo da Turska, 1830. god., prizna Srbiju za autonomnu kneževinu i da joj, 1833. god., vrati 6 okruga: kra­ jinski, timočki, moravski, aleksinacki, kruševački i podrimski. Srbija je plaćala Turskoj godišnji danak, a u unutrašnjoj upravi bila je samostalna. Njegov sin, knez Mihailo, uspeo je da bez krvi dobije turske tvr­ đave u Srbiji: Beograd, Šabac, Soko, Užice i Kladovo. Pod njim je Srbiji bio visoko porastao ugled kod svih južnih Slovena koji su u njoj gledali prirodnog vođu koji će ih osloboditi i ujediniti. U tom cilju je odr­ žavao prisne veze sa Crnom Gorom i narodnim prva­ cima i rodoljubima u Bosni, Hrvatskoj i Vojvodini, bez obzira na veru, a sa Bugarima je, 1867. g. sklopio ugovor o stvaranju zajedničke države. Ali, ovaj rad kvario je planove Austriji i njenom opstanku, zato je 1868. g. knez Mihailo poginuo od zaverenika. Godine 1875. planuo je ustanak u Hercegovini i Bosni. Srbija i Crna Gora pohitale su 1876. g. braći u pomoć, smatrajući da je nastupio čas oslobođenja. Ali su Srbiji na Berlinskom kongresu velike sile dodelile samo 4 okruga: niški, pirotski, vranjski i toplički. Crna Gora dobila je jedan deo Hercegovine i izlaz na more, a Bosnu i Hercegovinu okupirala je Austro-Ugarska. Godine 1882. Srbija je proglašena za Kraljevinu. Posle dva balkanska rata 1912—1913. god., Srbija i Crna Gora uispele su da oslobode Staru Srbiju i sev em u Makedoniju do iza Bitolja, Đevđelije i Strumice. A kad je završen svetski rald 1914—1918., sa Srbijom se, pored Cm e Gore, ujedinile i ostale jugoslovenske zemlje koje su oslobođene austrougar­ skog ropstva. (Po knjizi »Naša otadžbina«, od dr. M. S. Moskovljevića.). (Nastaviće se.) Ini. S. t Nešto o energiji*) Što je energija u svojoj biti popuštam fizici da7 odgovori na to pitanje. Samo ćemo, »radi upoznavanja, da navedemo dva karakteristična oblika kao što su potencijalna i dinamička energija t. j. prema polo­ žaju i gibanju. Na slijedećem primjeru pokušaću da rastumačim bit navedenih oblika,4leđan kamen, koji se nalazi 100 m iznad drugoga, imade po svom polo­ žaju veći potencijal od istog po težini 100 m ispod gornjega. Njihova potencijalna razlika je upravo pro­ porcionalna (odgovara) težini u kg pomnoženoj sa visinom. Pustimo li gore navedeni kamđn da padne sa spomenute visine, to će se početi da giba, te će se njegova potencijalna energija tim procesom pre­ tvoriti u dinamičku. Kada prispije ji visinu donjeg kamena on se razlikuje po stanju u kojem se nalazi upravo za diferenciju u potencijalnoj energiji od donjeg i u stanju je da izvede nekakvu promjenu, t. j. da obavi posao. Kad bi lupio na zemlju zbio bi materijal pod sobom, kad bi udario o jedan čvrst predmet udarcem bi proizveo povišenje temperature, ili bi se rasprsnuo. To znači prvobitna potencijalna pretvorila s e u dinamičku energiju, a zatim u ter­ mičku ili se upotrebila za raskidanje kohezije to jest svojstva koje drži materijalne čestice na okupu. Iz izloženog, vidili smo da s e energija pretvarala iz jedne vrste u drugu, to jest iz jednog agregatnog stanja u drugo, i taj bi se proces dao nastaviti teo­ retski do neizmjemosti, dok tehnički prestaje padom na zemlju stvorivši rupu pod sobom. Iz gornjeg sli­ jedi da se energija dade transformirati t. j. pretva­ rati, ali da se ne dade uništiti. *) Ovaj članak o enegiji služi kao uvodna reč nizu popu­ larnih praktičnih članaka iz oblasti tehnike koje nam eravam o publikovati u našem časopisu. Naravno sunčana toplinska energija isparuje morsku vodu, iz para nastaju oblaci, kiša, izvori, po- Sada se postavlja logično pitanje: a odakle po­ tencijalna energija spomenutom kamenu? On je do­ biva od sile teže t. j. one sile 'koja privlači sve pred­ mete prema središtu zemaljske kugle = gravitacije. Gravitacija je centripetalna sila kao protuteža cen­ trifugalne sile. Gravitacija je ona sila koja održaje poredak i ravnovjesje između nebeskih tjelesa u vasioni i t. d. da na koncu dolazimo do pra-sile i prauzroka t. j. na krajnju granicu fizike i transcedenta. Promatrajmo slučaj, kada je kamen lupio o zemlju, on je svoju energiju utrošio u zbijanje molekijalnih čestica pod sobom. Iz ovog agregatnog stanja ne da se energija dalje transformirati sa današnjim tehničkim sredstvima, ili ako bi se već dala, to se tehnički ne rentira. Ostanimo pri zaključku da se energija n e dade dalje transformirati, onda se kaže da je energija došla u stanje entropije. To vam je isto, kao kad se voda nekoliko puta pretače uvijek iz jednog višeg jezera u niže, dok se konačno ne salije u more. U ovom slučaju energija nije uništena nego je došla u takvo agregatno stanje da se ne da transformirati t. j. ne postoji od mora nikakav dublji niveau (nivo) igdje bi mogla oteći. Dakle u moru je dospjela energija u entropijsko stanje ili drugim ri­ ječima na mrtvu tačku. 269 �toci, rijeke i cirkulacija teče neprestano. Jest, ali na to se troši sunčana energija, a što se troši, to se i potroši, te kad proces postigne ravnotežu t. j. kada se sunce ohladi na temperaturu jednaku našoj ze­ maljskoj, nastaće između nas i sunca entropijsko stanje, ili na zemlji takozvani sudnji dan. Entropija. Na isti način pretaču se u vasioni energijski rezervoiri bilo termički bilo kemijski, bilo svjetlosni sa mjesta višeg potencijala na mjesto nižeg potencijala i dok se u čitavom sistem u postigne ravnovjesje, tada će nastupiti smrt u vasioni t. j. entropija. Postoji teza da je u početku i vladalo u vasioni entropijsko stanje i da je prauzrok života u vasioni upravo poremećenje toga mrtvila. Naime tumači se da je sva materija bila u plinovitom entropijskom stanju, zatim da su nastala mjestimična zgušćivanja Hamdija Mulić i kao posljedica toga užarenje zatim rotacija i gibanje plinova. Tako su nastali neka vrsta m aterijskih otoka u vasioni t. zv. svem irske magle, iz kojih su daljnjom parcijacijom nastala sunca, a iz sunaca na istom principu planeti i sateliti. Sada ćemo prestati ovim izlaganjem, i kao re­ zultat konstatovaćemo da je energija vječita i da je uslovno gornjem prauzroku ostala nama akumulirana (sabrana, sačuvana) u raznim agregatnim stanjima, kao u atomsko-molekularnoj energiji, kemijskoj, elek­ tričnoj, magnetskoj, gravitacionoj, svjetlosnoj, poten­ cijalnoj, dinamičkoj i t. d. Konačno što je ona u biti i njen prauzrok ostaje kako smo u početku spomenuli u zadatak fizici, dok je njeno iskorištavanje iste u svakom pogledu i načinu na dobrobit i sreću čovje­ čanstva zadaća tehnike. Naši sitni neprijatelji Koji su to? — pitaš u čudu. A koliko sik li puta da donesu iz varoši, iz apoteke 1 i z o 1 a — (to je jeu rođenoj kući pomeli slatki san? .Onda se čuju -^ lan otrov i mora se s njim vrlo oprezno postupati) ovakvi prigovori, pa čak u ljutnji i grdilu: »Svu noć — pomiješam ga sa sirćetom, pa nakvasim svukud nesretne b u j i ^ ne dadose piira!« ili »Ima li išta po šišetu. Pripravim kantu rastopljena kreča, pa i u gadni je od ovih s t j ^ e pi i c a « (čimavica)! A kad još njega uspi'm lizola. Naredim da se začepe rupe u na svojoj najbližoj košulji nađeš i trećega malog, ali zidovima i onda okreče. Vrelom vodom oparimo šiše silno mrskog neprijatelja (vaš) — e, onda te i pod. Л da vidiš poslije sobe. Mame duše spavaj u spepane ljutnja r mulca kao da ti je n ek o nanio veliku njoj. Jest, a l i t r e b a i d a l j e p a z i t i i č i s t i ­ uvredu. c* ti, jer s t j e n i c a , u š i b u h a silno su bezobrazna. Eto šta mogu da učine sitni gadovi: uš, buha i Njih jedino može da uništi i s t r a j n a , n e p r e s t a ­ stjenica. Bezobrazni su oni, dođu nam u kuću, osvoje n a č i s t o ć a . Naučenjaci koji proučavaju život »bil­ je i tu se udomaće, kao da oni plaćaju kiriju. I šta ja« (zaraznika) vele, da je u kući dobro držati »buneprilika ne naprave ti sitni naši nametnici! Gdjekad bešvabe« (bube), mrave i pauke (rade), jer ove opet čovjek iz vlastite svoje kuće hoće da bježi. Kirajdžija »baje« p r o g o n e stjenice. Ljudi su to okušali i tvrde ti ne begeniše kuću jer ima stjenica. Gosti ti bježe da je istina. iz kuće ranije, jer ga gone buhe i stjenice. A tebi Jedne opet godine dođe u našu varoš neki pro­ plamen udara uz obraze. Je li tako? fesor sa velike škole da sluša naše narodne junačke Znaš li kako su s e ti mali neprijatelji uvukli u pjesme. Oin sve sluša guslara a piše sebi u knjige. našu kuću ili čak u košulju. P o srijedi je jedna naša Tako pozove i mene, da odemo zajedno u se lo Ruvelika pogrješka. N e p a ž n j a . Ne pazimo gdje žiće, da nam tu neki starac Ihrahim ispjeva pjesmu sjedamo, ne pazimo šta unosimo u kuću. Pa nam se 0 begu Ljuboviću i Kostreš harambaši. Spremimo se to silno osvećuje. A odakle uopće toliki gad po našim 1 za nekoliko sati hoda stignemo u Ružice. Ali evo kućama? E. tu je po srijedi i drugi veliki uzrok: n ebelaja! Spopane m ene briga gdje ćemo mi osjesti, č i s t o ć a . Gdje se često zrače sobe, praši prostirka, gdje li otpočinuti. Briga m e spopade, da slučajno ne tare pod, kreče zidovi, haljine peru lukšijom i t. d. uniđemc u seljačku kuću nečistu, punu stjenica i tu nema gadova. Sve je do čistoće. Ko ne voli čistoću, buha, — da s e ne osramotimo pred ovim učenjakom. taj nesamo što je drugome oduran i mrzak nego i Tu nas dočeka muhtar i odmah pozove u svoju kuću. sebi štetan po vlastito svoje zdravlje. Koliko ih je Kad uljegosmo unutra imaš šta vidjeti! U sobi smo uš pod crnu zemlju poslala! (Pjegavi tifus.) A ako zračnoj, svijetloj, okrečenoj — jednom riječi, kao da se našom nepažnjom ipak uvuče gad u kuću, odmah je soba kakva dobra gospedičića. Tu smo i prenoćili uništavaj i čuvaj da se ne zakoti više. Sve se može i, ja bih i sada još zaželio da odem u Ružiće. Pono­ kad se hoće. Evo jedan primjer. san sam što imamo takih seljaka. Neke godine spremismo s e da u jednom zabitnom Može se moj dragi, sve, kad se hoće. Samo treba našemu selu, u kući moga prijatelja, kurišemo k’o neku školu. Jest da, ali u sobi stjenicž, ko pljeve. v o 1 i t i č i s t o ć u, jer čistoća je pola zdravlja, či­ Samo što vrve po šišetu i kapaju po podu. Naredim, stoća je ogledalo naše duše, našega ponosa. 270 �ПОЉОПРИВРВЛА Kuko da povećamo prinos sijena sa naših livada i pašnjaka Više od trećine obrađene površine u našoj dr­ žavi zauzimaju livade i pašnjaci (t. j. preiko 4 miliona hektara). U poSlednje vreme naročito se naglašava da je stočarstvo naša najglavnija i najprinosnija poljo­ privredna grana i da od njega imamo očekivati uiblaženje današnje poljoprivredne krize. Poznato je, da je stočarstvo u tesnoj vezi sa naprednim livadarstvom i kulturom pašnjaka, pa bi trebalo očekivati i kod nas da se velika pažnja obrati livadama i pašnjacima. Ali nažalost nije tako. Maleni prinosi od 15 tovara sena po hektaru najbolje svedoče kako se malo bri­ nemo o tome. Obično se računa da ispod1 25 tovara sena po hektaru treba livadu razorati, jer se ne is­ plati. Obično prinos treba da bude 100 tovara sena po hektaru. Ali to računaju oni koji imaju velik prinos žitarica i drugih njivskih useva; a kod nas i jedno i dirugo podbacuje. U jednom kratkom članku nemoguće je pisati o svim onim potrebnim merama koje utiču' na pove­ ćanje prinosa sena sa livada i pašnjaka, ali u glavnim crtama se ipak to može dodirnuti bar onoliko koliko bi trebao svaki poljoprivrednik da zna o negi i obradi livada i pašnjaka. Razume se da na prinos utiče i seme, način setve, đubrenje, kosidba, čišćenje korova i dr. ali o tome uzgredno može biti govora. Još u rano proleće i na livade i na pašnjake puštati drljače bdio lakšeg ili težeg tipa. Drljanje vrši zbolg toga da se osveži zemlja pod travom i uništi pokorica i mahovina koja se preko zime na­ hvata po pašnjacima i livadama. Za pliće drljanje upotrebljavaju se livadske drljače sa troćoškastim dolovima na lancima. Ako se hoće dublje osvežiti livada onda su pođesnije i bolje teže vrste drljače sa zupčastim, tanjirastim, okruglim ili zvezdastim delovima. Osim osvežavanja livadai, drljanje razbija pokoricu na površini zemlje i tim se stvara rastresit i mekan sloi koii unija bolje vlagu i sunčane zrake, a sprečava isparivanje vode. Na pašnjacima gđe ima od trava najviše crvene i plave deteline, najbolje se osvežavaiu sečeniem pomoću koturaste drljače (taniirače). Za još jače provetravanje. kada se zaguše trave i ne motru iedna od druere rasti, sa uspehom se primeniuiu skarifikaton Čvrsta drljače sa jakim za­ oštrenim i napređ savijenim noževima, koii prave p o livadi uzane ali rtmhlie bra7dice. kroz koje prolazi vazduh u niže sloieve i osvežava ih). Za najdublje provetravanje, gde slabo već po­ mažu i skarifiikatori upotrebljavaju se livadski plu­ govi sa dva noža i jakim zupcima iza daske. Pri oranju noževi odsecaju jednu pantliku livadskog ili pašnjačkog zemljišta i podignu je gore. Pozadi zupoi drljaju dublji sloj zemljišta, posle čega busen opet pritegne na svoje prvašnje mesto bez ikakvog kvara za livadu. Zbog ovakvog podizanja busena i provetravainja trave, odmah posle toga nastane bujniji porast. Za uništavanje krtičnajaka postoje alati u vidu nopate i noževa kojim s e izravna površina i rasturaju gomile zemlje po čitavoj površini. Po rasturanju (obično s preleća) krtičnjaka, treba valjkom, težim povaljati ćelu površinu. Osim ovog valjanjem se izdrobi i isitni zemljište, iz kojeg trave lakše uzimaju hranu, a vlaga se bolje sačuva, nego na nevaljaloj livadi ili pašnjaku. Poneki put na livadama ima puno štetnih insekata koji se ovakvim radom prilično ■unište. Vreme puštanja stoke na pašnjake važna je stvar, koju treba da zna poljoprivrednik. Ako se rano pusti stoka, doik-su trave mlade a zemljište mokro, onda stoka izgazi i iščupa pojedino busenje trava, a t a je velika šteta. Isto tako kasno puštanje stoke na pašnjake, kada su trave procvetale štetno je za poljo­ privrednika, i bolje je onda pokositi takvu travu za seno. Vreme puštanja stoke na pašnjake nije svuda >. Negde su pašnjaci u najvećem jeku porasta po­ tom aprila, a negde tek u m esecu maju. Obično se uzima da se u aprilu mesecu može stoka već pu­ štati na veštačke pašnjake. Svuda je danas već uvedena podela pašnjaka za što bolje iskorišćavanje paše za domaću etoiku. To se radi na taj način, što se pojedine denoice (parcele) odvoje žicom ili ogradom i stoka se postepeno pušta iz jedne pašnjačke parcele na drugu. Na taj način stoka ne juri no ćelom pašnjaku, već postepeno po is­ paši jednog dela prelazi na drugi. I dok poslednja deonica bude iskorišćena, već je prva prispela da se može ponovo pustiti stoka. Obično se pušta redom domaća stoka prvo goveda, konji, ovce. Đubrenje livada ima svoj neocenjeni značaj. Malo poljoprivrednika pomišlja da livadama i pašnjacima treba vraćati izgubljenu hranu koju su nam dali u vidu sena. To je velika pogreška, jer sva ona đubriva koja dajemo našim njivama potrebna su i livadama i pašnjacima. I njima treba davati stajsko đubrivo i kompast (mešanac) kao osnovno đubrivo a kalijeva, fosforna i azotna (ovoga nešto manje, zato što na li­ vadama i pašnjacima ima leptirastih biljaka koje same đubre ovim hranljivim sastojkom) kao do­ punska. Naročito se isplati livade i pašnjake đubriti 271 �fosfornim đubrivima — Tomasovim brašnom i fos­ fori tom. Ćelava mesta, gde su pojedine biljke dotrajale (ima trava jednogodišnjih, dvo- i višegodišnjih) treba dosejavati. Naročito treba obratiti pažnju na smešu trava, kada se želi zasnovati veštačka livada ili paš­ njak, a najbolje je pre toga posavetovati se sa sreskiim agronomom, u kojeg možemo imati puno poverenja. Livade i pašnjake radi njihove važne uloge u podizanju naše najvažnije grane — stočarstva treba negovati i obrađivati što bolje i razumnije, jer otuda imamo sigurnog prihoda i sada, a u buduće još i više. (»Seljačka гесч<). И З ВЕТЕРИНЕ ProšireI (crni prišt) in jin i oblikom prostrelovog oboljelja. Žalo je proslrelna groz­ Je d n a cd n ajo p asn ijih b o lesti k o ja n apada gotovo sve do­ nica mnogo opasnija i relko da se mže spasti grlo, ako je zaraza m aće životinje je ste p ro stre l (bedrenica, crni p rišt, ili lat. andošla preko unutrašnjih organa. traks). Najčešće s e ja v lja k o d goveda, za tim kod ovaca, koza, Lečenje zaraženom grlu teško da m ože pomoći, izuzevši slu­ konja, svinja, d o k k o d p asa i živine red e. Sam a reč prostrel čaja kad a je bolest spoljna. Ipak nikad ne treb a izgubiti strp­ znači d a od ove b o lesti g rlo može d a ugine kao d a je ustreljeno ljen je i nadu. Čim s e opazi d a je bolest došla, uzeti jed n u obi­ iz puške. I zaista n ije re d a k slučaj da se goveče na paši odje­ čnu. kašiku kreola (krezil) p a je u su ti u lita r vode; od te tečdanput za te tu ra i s ru ši se uz o čajan k rik k ao d a je gromom uda­ reno. Od ove b o lesti n ije p o šteđen ni čovek. Dovoljno ie da na . nesti davati bolesnom grlu četiri p u ta u razm acim a od pola s $ a . Isto tako spoljni pro strel treb a le flti n a taj način, što otok telu čoveka b u d e i n a jm a n ja pozleda kroz koju mogu preći (guke) treba izgoreti usijanim gvožđeni. b acili ove bolesti u krvotok, p a d a u k ratk o vrenie ljude zara­ Mnogo je lak še sprečiti bolest zaštitnim peleovanjem, t. j. žen ceo organizam i d a čovek u najvećim m ukam a um ref zdrava grla učiniti otpornim (im unim ) p rotiv p rostrela. CepleP rouzrokovači b o lesti an tra k sa jesu sitne g ljiv ic e (biljnog n je (peleovanje) ne sin e se nikom dozvoliti ko n ije stručno — p o rek la), koje ? 5 zovu. bacili, i n alaze se u k rv i 1 tkivim a oboleveterinarskodice. Ima zato obično dve metode — Peslerova, ka­ lih grla. Naročito sp opasn e t. z \. spore, k oje postaju iz antrakda se ubrizgavaju oslabljene klice (vakvinacija) i t. zv. simul­ snih b acila.O re spg/e mogudo, ostanu do 20 godina u zemljištu, a do .2 godine u vodi, a da nc^budu uništene, a to znatno poma­ že širenju ove opasne bolesti i otežava njeno suzbijanje. \ Ova o p asn a zarazna bplest dom aće stoke i čoveka prenosi se većinom p re k o zaraženog zein ljišta Naroćito su opasna vodo- plavna niska mesta, tfđe se zaraza od uginulog leša prenosi vo­ dom preko livada i pašnjaka. Na takvom zaraženom zem ljištu zaražen a je i sva trava, k o ja tu ra ste i zdrava sto k a preko paše ili pojilišta ubrzoSse zarazi. Klijanje ili razvitak bolesti (inku­ bacija) Iraje kratko vrenie od 8—36 sali, a može grlo da ugine i za 5—10 m inula. U m estim a g d e s e sla b a p ažnja poklanja stočnim bolestim a, a naručilo lamo gde se nose presni opanci od uginule stoke od a n tra k s a (p ro stre la ), vrlo je opasno i za čoveka. Nije usamljen slučaj da seljak žali da baci uginulo grlo, pa računa d a b i imao n ek u v ajd u — k o ris t o d toga.^Pri'takvbnn slučaju upotrebi meso ili kožu, ali ga to neznanje i lakomislenosl skupo slane. P ro stre l se jav lja u d v a o b lik a: unutrašnji oblik nazvan — proslrelna groznica, kada je grlo zaraženo hranom ili vodom. T ad a se bolest ra z v ija izn u tra. N a tako zaraženoj stoci se prim eće klonulost, v a tra se povećava, n astaje d rh tan je m išića, po­ n ek ad n aduh. O vaj oblik je o p šti i najv iše p rostrel dolazi tim u n u trašn jim pu tem . Dr\ugi oblik je mnogo redi, a dolazi spolja, kada preko povredene kože stočnog grla dođu zarazne klice ili bacil proslrela. N a zaraženoj koži se pojavljuju otoci (guke) k o je su u p očetku v ru će i osetljiv e, a k a sn ije ohlade i bolovi p restan u . Iz ovakvih otoka po n ek ad curi žuta tečnost (gnoj) рзm ešana sa k rv lju . Ovaj ob lik b o lesti p ro stre la duže tra je i ima se vrem en a pom oći zaraženom grlu , sto n ije slučaj sa uniutra- tano (mešdvito) ceplenje, kada se ubrizgava i serum i vakcine. Otpornost (im unitet) n ije n ešto dožviotno; ono tra je neko određeno vrenie. Zbog toga se sto k a m o ra periodično cepiti, ako s e rrfčuna na njeno zdravlje. Ponekad je p rostrel teže ustanoviti i samoun v eterinaru te je potreban m ikroskopski pregled krvi uginulog g rla. Leš ugi­ nulog grla se lagano hladi, bez ukočenosti, aE zato brzo pre­ lazi u raspadanje. U nutrašnji o rgani se n a takvom lešu ubrzo izmene, a naročito slezina, k oja p o staje 2—3 p u ta veća od nor­ m alne. Ćela slezina p retv ara se u k ašastu m asu. Kod ovaca bo­ lest se zapaža i po krovom mokrenju, a kod goveda izmet je pomešan krvlju. Gubica go'oedA je obično suva, a uši i noge po­ staju hladne, prestaju preživati i po njihovom izmetu vidi se jasno da su bolesni. Sprečiti potpuno ovu bolest može se pomenutim cepljenjem i izbegavanjem ozloglašenih zaraženih pašnjaka, a zdravu stolcu potpuno izdvojiti u posebnim stajama. Treba izbegavali mešanje sumnjivih grla sa zdravim na zajedničkoj paši. Najbolje bi bilo u proleče cepili svu stoku, koja se izgoni na zajedničke pašnjake. Uginule leševe potpuno nedirnute (sa kožom) treba duboko zakopati (najmanje dva metra), a zatim dezinficirati sa sublima­ tom sva mesta, gdje je grlo bolovalo i gde je zakojmno. Sve predmete u štali oprali vručom sodom i drugim sreslvima koje odredi veterinar. I najlmanji sum njivi znak k o ji je gore o p isan tre b a sm atrati početkom bolesti pro strela i o tom od m ah izvesf.ti veterinara, je r stoka je glavni izvor p o ljoprivrednikoveg kap itala. Члан Гајрета свјестан je члан своје заједнице 272 Dr. �П О ДЛИ СТАК Хајрудин Бујукамћ Њезина удаја Не иамти се да je икада у нашој касаби оваква коју су до сада пеколико момака нспросили, na зима била. Снијег засуо све na сметови заставили се попишманили. Зпам ja, болан, шта коме треба. Ех, сх! Kyhaпромет a зима стегла да од ље срце преиукне. Ето, јутрос, ирича Шсћан Мелчин, да им сс све у кући пица, <»paT(i, кућаница. Па онда шчлто н мираза. замрзло na чак и врата фурунока. И Мехо Тарабија, Знам шта хоћеш да рекпеш. Божс сачувај. Зпам ja што љети на лијаци продаје зелеи a зими вуну, да ти писи потрсбан.. Ал’ опет, опст. Нијо с горег пресједио je читав дап у сандуку пуном вуне и није коју хиљадарку ушлајбочити. He жепи се човјск сваки дан. A трошак богмс. Знам ja то доРјк), се могао никуд макнути. И ето, у те данс у нашој касаби, гдјс се отац зпам. A ona je вала згодпа и лрозгодна. Огац joj зазавади са својом кћсри чим се уда да joj не би мо- начија и вслики кућаник. Што се ono кажо, пару рао рухо и мираз давати, гдје je просјечио највише иа пару с т ж б . Beh их и побуђавилих има. Па опда усиђслица и нежења, гдје je мујезин са мунаре ви- и групт иј/ је*велики. Неколико овојих љива и иашкао жепу да истјера краву из њиве, a сваку noh за- nmica. Па опда велики воћњаци a у њима сваке стављао сахат да му се не трошс точкови, догодио мпбе. A само if>y има и већ кажу да je na њу све се један чудан случај. Неко јутро освануо je у Оу- прописао' ТТ^сто, aico си каил, да пошаљем дијете л.иној к&фани Машо Бељ^ић који је.дошао чак из иека joj каже и пита можеш ли вечерас доћи да се друге касакЗе да се ожони.' Недавно je довео младу поразговорите. Јах, бра\е, јах. Знао сам ja да стс што се оно каже ко капљу poče ha Зку »другу uoh по- !ви грађапи људи. — Хајде мали — и он једном бјсгла. дјсчаку пришапта да оде Тими Бангиној и да joj — Што he ми старксља и oh'iubo. Ја-хоћу пре- рек.не како je дошаго јсдан странац, грађапин да се ма себи нрилику — говорате'њсгона несуђепица. женк, na чуо за и.у и пита може ли доћи да je види. A он, ношго je ocfao сам, одлучи да се ш уви£ A мали одјурио ito боз душе, јер зна да ће добити пут нећо ожонити из св^г мјеста. добар бакшипг. A Суљо кахвеџија позпатЈе као добар нровоХа, ха ,ха, иа icora na на Тимку да нобаса. даџија. Он je до са-д многе •усрећио. Зна он и ко- i A нема joj вала вшпе од четрлесет. Ха, ха, ха! лико која има руха, je ли мирарли, или je отац 'фнГ Пошто joj мали Бајро очита своју често пута нреписао на синове. Све то Суљо зна и ако ne за- поновљену причу како je догаао накав грађапип вирује ни у сехару ни у грунтовницу. A све га цурс тјтовац, na му се овс злато сјаји на прсима a лрстеволе. Није оно да га воле што би пршле за њега. ње свијетли, — ona да сс од неке милине и драгап a Боже сачувај! Он и оитну дјецу има. Onfe знај.у да растопи. Па опда на њему ново чохано одијело, na се у њег свраћају странци, a све опет излУђеше за кундуре и камашнс, настављаше он и ако га ни странцима и грађанима. Нек je странац, na макар видио није. A ona само што од неке драгости понигдје ништа немао. скакује и запиткује: Какав je? Колики je? Je ли •—• Ове наше цмол.е мисле да he мо ми сиједе пристао и плећат. A Бајро са,мо што описује и као власи плести. Хај, хај, преварићс се — гопо^нл наше да пред собом гледа Хасан ефендију блљежиика за дјевојкс. ким 1све наше цурс из.луђеше, a он им ии мукајет — Нек je грађанин na ми макар брашно у фи- није. Па кад Bajj>o престаде, она отрча својој машечићу доносио. Бар ћу рахат празан фзишек na- тери na je поче грлиллв пухати и пучи — говораше Мејрема. — Драга мајчице, дошао некакав трговац из 'Зна Суљо и зашто њему сваког бајрама шаљу града у пашу касабу да себи нађе цуру. Па чуо за златно чеврме. A он најволи кад коју усиђелицу ме и послао дијете да пита смије ли доћи да се виуселамети и халаси дугог дјевовања. димо. — Севап je, a и ne ваља да се не уда. Није та— Мапи сс ’hepn бесгглоолица и странаца. A ква пи na онај свијет пристала. знаш, бона, да су те неколико пута насамарили, a Чим je опазио Машу грбавог и остарјелог, од- све с оним несретпим Суљом, присјоло му да Бог да мах je знао зашто je дошао. Али опет нс ваља пре- — прогслињаше тако стара Мејруша. наглити. Поквариће се. Па пошто му Mamo изложи A Тима напрчила уста па се само противи. овоју намјеру, он му одмах поче у звијозде ковати — Мајко, баш си ти тухафли. Није он као остаТимку Бангину, најстарију удавачу у нашој касаби ли. Сав с.* сјаји у злату, а на љему све новиато. 273 �— E моја лудо, и остали су такви били. Узај- и пискав. A ona опет: да je он помалешан, велике ме од свијета na се накинђуре да се лакше ожсне, главе, јсдио ноге краће и да na леђима носи ловсливу Г|>бу. a иослије свако узме овојс, a он дибидуз гб. __Вала и ако joj ne видим лице, сигурно није — Није, није, знам ja то добро — приговара Тимка. — Ти мони увијек тако: млада си, луда си, иајружнија у овој касаби, a боља ме неће — мибићс муштерија к’о на гори листа, a сад овако. Све шљашс он. — Малон je и тром, ne би га се пи мало бојала. ico моје другарице поудаше, a ja оста да с тобом Могла би га једном руком низ басамаке сколонлотем бијело власи — проплака ona. — Шути јадна, што си толико заинтачила. Да батати. E to што оу ово двоје na ирвом сусрсту једно о je oir каква добра прилика одвео би њега Мујо исдругом мислили. кар својим 'ћерима. — Како се овде код вас проводи вријеме, ro— Ове ти мони једио те једно. Нећу 'im.ua више овако na мака]) за просјака отишла. И Ејуб Муркип спођице? — питаше on. __Готово никако — одапс она, сва раздрагана ако мс хтједне поћи ћу му. A стара само што машо главом и шапће: »Ради што je oimico лијепо ословио. — Они наши ухљули не знају нас ни зовнути како треба, него: Ђс си шта знаш, ради шта хоћеш.« И ona му поручи да дођо иза јацијо у њихову авлију турнувши Бајри кево, како си кево, — говори ona — na нас онда све хвпстали: оне најмлађе, што су се истом задјевојможе бити пошљедну чеврму у њедра. Слустила се тиха ведра ноћ, a студен стегла na 'члде зове цуцикама; one мало старије цукарама, a нс попушта. Састатли се миш и мачка. Свесе-по- иајотарије нап]>осто пуретинама. Ето, мене сви зову вукло у куће, на ни живс душс. И-Салко иасваи- нурепша. ^ — Како то? — приупита он чудећи се. џија већ je пројурио чаршијом. Потегао je два-три — До ономадне састајали смо се у Чиришу код пут за сваки ка^анац џа ивиуцалим чефенцима да Азе Алијагинб, — наставља она — na нам je Asa се увјери јесу ли затврре^,, na попгго je нашао све свирала na армонику. Али неки дан заглави joj се У реду, одјурио je у ХуЈскину кафану. Пошто се je ®ећ и- јација склањала упути се писак, na их посла у Сарајево на поправак. A ero, Машо Бангиној куМ . 'Дошао je до авлије к.оју су чешће пута помислим: Мили Боже, како ли je тамо му назначилп и увукао се полагано, na стао покрај у граду. Пропаст ће ми младост у овој каоабици. басамака. У то се зачу мала шкрипа врата, a одмах A свијет некако плахо тухафли. Нитсо ни ским ne из љих испаде Тимка и у мраку опази јодну погрб- може. Дјевојке 'једна другу само оговарају и мунафиче — поче она грдити цуре. љену приказу гдје Дршће на првом басамаку. — Тако je то у малим мјестима, a у граду нико — Ха, то je он — отрже joj се један тихи усклик. — Нешто je погурен и стар, али свеједно. ни о ком не води бригу — рече он. Није старији од мене. — Акшам хајрулах. гослођице! — процједи он угризавши се за језик што je извалио толику глупост кад je већ давно и јација иЈЈотла, — Алах разиола — прогунђа ona и поче се мешкољити, печити и гњавити као малепо носташпо дериште. Између њих je било Д01сетак басамака и једно друго доб[к) не распознавашс. — Je ли изун прићи мало ближе? — ослободи се on. — Бога ми не смијем, јер ми je бабо плахо љут, na би нас могао опазити — прошапта ona иако je у истину желила да никако и нема тих несретних басамака. И ето у тај час na ум пало joj ono прво дјевовање. Ах, ах пуста младости! Али он ипак пређе неколико басамака, Авлија je висока, na тарабе крију мјесечеве зраке да се no њој ne расипају. За то je мрак као у лонцу. On je ипак и кроз мрак могао no нешто распозпати. Бидио je да je плсћата, виоока, позамапша и тромпава. ГГрава мупшара. Hore су joj дебеле и криве, a руке нообично дугачке. Глас раиав 274 Тако су они череталп цвокоћући зубима од жестоке студени. Напослетку се она сјети na му износе свој шал да омота уши и бабин чурак да се загрпе, a она се сва умота у материпу фереџу. Сад су изгледали као праве приказе. A кад око поноћи д уху некакав хладан вјетар, она скуха и чај na му понуди. Тако су наотављали све угодније, слађе и заманије разговоре, a кад су и посљедњи хорози отпјевали, они се растадоше. a он joj обећа да ће je оутра запросити и водити. Сутри дап, у њеној се кући све ужурбало. Спрема се рухо и све остало. Јединица je na ваља, ваља. И р.ухо и све треба, треба поновно набавити, јер je сво рухо издавала на поклон. A љој се од некакве драгости дало на плач. Сикти, сикти цио дан. И кбне се скупиле да помогну. — E to, и љој дође суђони час! — Јах, јах! A no касаби се већ разбубало да се Тимка удаје. Дозпала и момчадија, na хоће матго да прођумбуса. Здоговори.ли се.да младожењи из кола поваде чивије и крњима ноодрезују репове, �A Машо некако превише захватио оног хладног вјетра na га накав тежак сан притиокао у з Суљине даске покривене хасурама. A кад се већ и акшам приближи тржс се он и пред собом опази свога комшију Хасана који бијаше нешто с послом дошао у касабу, na рече Маши да му се жона повратила. Њезини родитељи нису хтјели резилука na je onefr на силу повратили. — Ma шта велиш, болан, a ja се авдје готов оженио. Цури сам већ и обећао. — Иди, будало, и са жеиидбом и са својим обсћавањем. Захвали Богу кад ти се je вратила. Ниси ни био за ње. — Ама како ћу, како слагати цури, забога?! — Ниси je ни запросио ни вјенчао. Па и да јеси. Ти имаш жену. Бјежи, na хајд, a њима како драго. Ниси ти први који си тако учипио. Враћалп су ice неки с пола пута. Него хајде сједи у кола да бјежимо док je још зарана. — Kaico ћу, како ћу, побогу си брате мој?! — Само ти сјсдај, na не води бригу. Њих двојнца посједашс, појурише кон.е и изгубише се низ сокок, a да их Суљо ни опазио нијс. Одмах иза акшама скуиило се мнаго свијета пред Бангином кућом. Чекају младожсњу. Чекају младожењу и сватаве. Ноки се всћ и љуто што толико no зими чекају. У то дојури Суљо и с врата повика: — Побјег’о ђувогија-а! — ПТта велиш, болап?! — Јест, Бога ми. — Дао ватру табанима. Ха, ха, ха-а! — A шта he Тимтса? — Шта je и до сад радила. — Још joj има нафакс у бабиппм иаћвама.. — Их, братс их, чудна резилука! — Ово се није гласило! — Пасвоваљ један, ђс цуру осрамоти! — fte би била na њеном мјесту нипошто. II тако нактанајући, свијет се разилазио, a кад je Тимк^ сазнала, онесвијестила се. Vizanti/ski poslanik i hazreti Omer Jednom je prilikom vizantifsiki car poslao svog poklisara Omeru sinu Hatlaijovn da razvidi priilikeL da se osvjedoči o njegovom radu u državi. Kad je poklisar prispjeo u Medinu, zapita sakupljeme^gifrr dane: »Gdje vam je kralj?« Oni odgovore: »Mi ne­ mamo kralja, nego Emira koji je upravo izašao izvan grada«. Zatim s e je poslanik zaputio izvan Medine, s namjerom da nađe hazreti Omera. Nakon kratkog puta nađe ga gdje spava na usijanom pijesku, na suncu, stavivši pod glavu bič poput jastuka. Krupne graške znoja padale su sa Omerova čela, kvasećd i rashlađujući usijani pustinjski pijesak. Pa kad ga je poklisar vidio u takvom stanju, probudi se u njemu respekt i strahopoštovanje prema Omeru i reče: »Ovo je čovjek koji nadmašuje ostale vladare i na čijoj veličini mogu da poza vide i najveći vladaoci, a on ipak pored sveg toga provodi ovakav jednostavan život! Omere, ti si pravedan, pa zato možeš da mirno spavaš, kao nevino dijete, a naš vladar nepravdu čini svojim podanicima, pa mora uvijek da bdije nad svo­ jim životom i da ni u kome nema povjerenja za svoju sigurnost!« Preveo s arapskog: Šerif Bećuević Mudre riječi — Sve veliko retko je, sve sitno često je; istina je velika stvar, ali i velika retkost, pa se retko na­ lazi u gomili, u sitnom, svakidašnjem životu. — Država počiva na pravdi i sudovima, domo­ vina počiva na materi i ženi. — Nesreća je voleti istinu, a nemati snage suz­ bijati laž, ili biti toliko pritisnut životom, da je mo­ ramo trpeti i odobravati. — Za pravo prijateljstvo više je potrebna jed­ naka dubina i čistota osećanja, nego jednaka visina obrazovanja. Pravog prijateljstva može biti samo kod plemenitih duša, jer je ono najviša i najplemenitija veza ljudska, uzvišeno iznad neposrednog, časovitog, korisnog. — Ima četiri stupnja socijalne duše čovekove: Prvi, najniži stupanj, gde je duša prljava jeste p a k o s t . Pakostan, zlurad čovek raduje se zlu drugog čoveka, osim što mu ne želi nikakva dobra. Drugi viši stupanj jeste z a v i s t ; zavidljiv čo­ vek želi da neko drugi nema neko dobro koje već ima; njemu je zlo kad vidi dobro i prevagu u drugoga. Treći viši stupanj od zavisti jeste s u r e v n j iv o s t ; surevnjiv čovek teži da i sam dostigne i ima ono što neko drugi već ima, ne zavideći mu na onome što ima. Četvrti najviši stupanj jeste p l e m e n i t o s t ; plemenit čovek raduje se svakom dobru drugog čo­ veka, ne hoteći ga za sebe; ne tražeći ništa za sebe; cn čini sve da u dobru pomogne drugome, ne tražeći ni pomoći, ni milosti, ni dobra od drugih ljudi. — To je najviša tačka socijalne duše čovekove, na kojoj se samo čiste i svetle duše mogu držati. Naravno da je uvek i svud prvih najviše, poslednjih najmanje. (»Misli« od Bož. Kneževića) 275 �СЕВДАЛИНКЕ Đulagina Zlata Najla Džaferbega Pošetala Đulagina Zlata Sve sokakom iznad Tašli hana. Sretoše je dva Imamovića; Stariji se uklonio s puta, Mladi joj se ne htje ukloniti, Širi ruke da poljubi Zlatu. Progovara Đulagina Zlata: »Kopiljane, mlad Imamoviću, Ne ljubi se lice na sokaku; Već u bašči, u zelenoj travi«. Kad to začu mlad Imamoviću, Jedva čeka kad će akšam doći, Te on ode u zelenu bašču. Kad je bilo oko pola noći, Stade šuška kumašli dimija, Stade zveka ogre i đerdana, Stade klepet srmali papuča. Prepade se mlad Imamoviću, Pa pobježe niz zelenu bašču. АГ govori Đulagina Zlata: »Ne plaši se, mlad Imamoviću, Zar ne znadeš šta smo govorili?« 'T u ostaše do bijele zore, Grliše se i ljubiše mladi. Pošetala Najla Džafer-bega Uz čaršiju, niz čaršiju sama. Ona traži Muja bazarclžana I njegova dva nova dućana. Ona nade Muja bazerdžana I njegova dva nova dućana: »Daj mi, Mujo, jednu litru zlata«. »Ja ne mjerim u subotu zlato«. Otvori joj dva nova dućana: »Hajde, Najlo, te ti biraj zlato«. Prevari se sinula je guja, Ode Najla sama birat zlata. Za njom Mujo zatvorio vrata. Tu su bili tri bijela dana, Onda Mujo otvorio vrata: »Hajde, Najla, karaće te m ajka!' »Neću, Mujo, života mi tvoga! Gdje s$m bila tri. bijela dana, Tu ću mlada Vijelf vjekovati«. Vilu. ljubi Vilu,ljubi Murtezalagiću, Vilu ljubi deVet godin’ dana Kad nastala deseta godina, Progovara Murtezalagiću: J lllllL l »Oj Boga ti, bjelogorko vili) Evo ima devet godin’ dana, Nisi mi se slatko nasmijala Nit’ ti viđoh prebijelih zuba. Šta je tebi, pravo da mi kažeš«. Progovara Bjelogorka vila: »Kako ću se mlada nasmijati, Uz’o si mi krila i košulju, Ostalo mi dvoje siročadi?« Prevari se Murtezalagiću, Dadle vili krila i košulju. Kad se vila doitila krila, Ode vila nebu, pjevajući; Osta Murtez jade jadujući. Iz oblaka nešto mu se javlja: »Ostaj zbogom, Murtezalagiću! « i: i Ш Vihor ružu Vihor ružu uz polje nosaše, Nad Mujov je čador nanosaše. Pod čadorom niko ne bijaše, Osim Mujo, verem bolovaše. Viš’ glave mu šarkija bijaše; Mujo jekni, a šarkija zvekni. Bolan Mujo šarki govoraše: »0 šarkijo, sam te Bog ubio! Kome ću te jadnu ostaviti? Da t’ ostavim mojoj staroj majci, Majka stara, pa se smrti nada; Opet ćeš mi, šarko, ostanuti. Da t’ ostavim svojoj vjernoj ljubi Ljuba mlada, pa se sreći nada, Opet ćeš mi pusta ostanuti. Daću tebe mojoj miloj seji, Ostaćeš joj spomen do vijeka!« Sakupio Mustafa Kamarić Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav”? 276 �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Позив одборима и повјереницима Гајрета Главни одбор je упутио свима мјесним одборима и повјереницима Гајрета окружницу слиједећег садржаја: »У смислу ријешења прошле главнс скупш тинс, Гајретова друштвена година закљ учује се н а дан 20. ју н а о. г. Tora д ана Главни одбор закљ учује своје кљиговоство и благајничке књиге н а основу 'лриспјелих новчаних дознака, које буду до тада услијсдиле. Тим поводом, a у смислу прописа друштвених лравила, позивамо све одборе и повјеренике да закаж у своје редовне скупштине у времену од 1. до 15. ју н а и д а о томе извијестс Главни одбор с тим, д а прениее записника својих скупш тика доставе Главном одбору најдаље до 20. јуиа. У прспису записника скупшиие има да буде садржан годишљи извјештај о раду, као и детаљан преглед свију прихода и расхода појединих одбора и повјерешпса'. Исто тако позивамо све одборс и повјереиике д а пајдаље до 20. ју н а о. r. дозначе Главном одбору сав рао.положиви новац од чланарина, забава, теферича и других приредаба, друштвсиих значака, Споменнца и других издања, добровољиих прилога, томболе, претплата за дицт »Гајрет«, »Цигла Гајретовог дома«, животннх намирница, курјјалкжих кожица п т. д. Ј> v‘ / !k; У случају да се повац не дозначн, јт« ма кога разлога, до rope озналеног рок.% то се приход из тога мјеста неће п т п у јети у штампаном годишњсм извјеШтајУ) за м ш д л у годину, који се подноси главној скупш тинр, на адобреље, те ће према томе дотично мјесто добитп за ИдЈ^у друштвену годину ц р а ^ мјерно мањи број помоћн. 3ddr тога je у интересу сваког мјеста и свију одбора и повјереника д а до означеног датума дозначе Главном одбору сав ЈГасположиви новац. Било у саставу преписа оаписника скупштине, било ван љега, потребно je неопходно да ,свв одбори и повјереници доставе детаљан извјештај о свеукупном своме раду, како би извјештај Главног одбора био потпунији rt к&ко би претстављао праву слику евеколиког друштвеног рада и напора Гај]1етових радника у години 1929/30. Међу осгалим потребпо je дач доставитс Главном одбору до 20 јуна још слиједеће: 1. Извјештај о организованим и одржаним аналфабетским течајевиме, са овим подацима: Мјесто одр ж авава течаја, када je течај започео и када je завршен, колико je полазпика завршило течај с успјехом, име наставника течаја и je ли насгавник хонорисан. 2. Извјештај о одржаним предавањима, иницпјативом одбора и повјереника са подацима: Мјесто предаванја, име прсдавача, тема, број посјетилаца и датум лредавања. 3. Извјештај о одржаним ширим конференцијама, са ознаком мјеста и сврхе конференције, броју посјетилаца и резултату конференције. 4. Извјештај о организованим, иницијативом Гајретових одбора и повјереника, кредитних задруга, са ознаком: Mje­ rna задруге, дана оснивања, броја задругара, броја удјела, и импла организатора. 5. Извјештај о организованим и одржаним Гајретовим лриредбама (забаве, теферпчи, сијела, мевлуди и чајанке) са озпаком мјеста, датума, врете приредбе, укупног и чистог материјалног прихода. G. Извјештај о основаним, у овој години и ранијим, Гајретовим читаоницама, клубовима п т. д. са списком управиог одбора читаонлце, дптумом осниваља, бројем члапова, препн- сом инвентара и његовом данашљом вриједношћу те стап.ем готовине н а дан 15. јуна т. г. Т.Извјештај иницијативом мјесних одбора и повјереника организованих домаћичких школа са озпаком мјсста школе, датум а почстка и евелтуалпо завршстка, те броја ученица. 8. Абецедни списак чланова добротвора и утемељача од 1. ју л а 1929. до 15. ју н а 1930. са ознаком уллаћене чланарпне и наломеном д а ли су доблли чланске дилломе. 10. Сп.исак властитог инвентара, у колшад га посједују одбори и ловјсреници са озлаком шегове далашп.е врпједности. : : .i ■ i I• i ' 11. Списак претплатника листа »Гајрета« са ознаком о уредлости плаћаљ а претплате и предлозлма о евеитуалном обустављаљу ллвта (усљсд нснлаћал>а И1)етллате) као н лолис свентуално нових лретплатника. r 12. Детаљан обрачун о распроданим значкама, Споменицама, );и.нгама »Под жрвљсм времсна«, »Циглама Гајретова дбМа« л о евеитуалиој заллхи rojin>Jix ствари н 13. Евентуалне предлоге за главиу годишн.у скупштнпу У Сарајеву.* V Позивају сс свп одборн п по'вјерениди д а сви поступе у омпслу rope изложелих улуцотава н у rope озлаченом року, како бп овогодилпвл пзвје1лта,ј Главног одбора био вјериа -<ллта'~1ј1јретова рада у годлни 1929/30.« Одзив чланова Гајрета за приступање у Соко Ha педавии апел н позлв Главпог одбора Гајрета, упућеп a одбормма. и повјерснлцима Гајрета у стварн прпступа и ов а Г|јрета у члаиетво Сокола, извјсш таји који су призли»Главном одбору до 25. м аја о. г. пшлазују д а су одбори jl ловјсрекици Гајрета као и њихови чланови свесрдно прихватилн ову племениту и корисну акцију. Поједини одборн, извјеш ћујући Главни одбор о одзиву својих чланова, одушевљено поздрављају ову сарадњу између Гајрета и Сокола, који теж н за тим д а ствара тјелесно здраве, морално јаке и национално свјесне држављане наш е Краљевине. З а доказ тога великог одушевљења Гајретових радника и чланова некл послуже извјештаји, који су до споменутог дана приспјелп из 16 мјеста са бројем чланова Гајрета који су већ ступили у Соко: Чапљика 46, Пријепоље 137, Т узла 100, Б реза (срез височки) 85, Требпње 51, Маглај 50, Бос. Градиш ка 106, Гацко . 25, Козарац (срез приједорски) 85, Љ убуш ки 53, Столац 50, Плевље 64, Томислав Град 67, Бугојно 52, Вишеград 43, Велес 85. — Према томе, само из наведених 16 мјеста прпступило je у чланство Сонола 1.069 чланова Гајрета. Овај број није дефинитиван, јер су некоји одбори из наведених мјеста најавили и даљњи приступ преосталих чланова у чланство Сокола. Тако н. пр. Мјесни одбор из Тузле навијестно je д а he број тузланских члаиова бити удвостручен, a то су најавили и други одбори. Соколске Жупе, које смо извпјестили о овој акцији Гајрета и које смо умолилн да омогуће приступ Гајретових чланова у чланство Сокола, такођер су свесрдно прихватиле ову сарадњу између Гајрета и Сокола на остварењу заједничких нам циљ ева и идеала, a под протекторатом и старјешинством узвиш еног нам Престолонасљедника Петра. Соколска жупа у У жицу међу осталим пише: »Иримамо са раширеним рукама улазак у наш Соко, браћс и сестара Гајрета и грлећи их, стежемо им десницу, жслсћи д а у таквој заједнпцл оправдлмо паш пајвпшп циљ, којп је и државпи: пародно јсдпнство с пскреппм срцима.« 277 �Главнп одбор ее оД срда радује овој обостраној сусрбтЉИвостн и нсправиом схватаљу паш нх заједиичких потреба. Увјерени смо да he ова наш а у ж а сарадњ а уродити најбољим илодошша. Рад мјесног одбора у Перијепољу Ha окружницу Главиог одбора сазвао je М јесни одбор у пријепољу ванредну скупштину чланова н а 18, м аја т. г. у оврху приступа чланова Гајрета у Соко Краљевине Југославије. Са закључком Главног одбора свп су се чланови једногласно еложшш и обећали приступити за чланове Сокола. Ha истој скупштпни изабран je Тамбураш кп збор у који су изабранн гг. Синан Хашимбеговић, Махмут Чичић, Мехмед Османковић, Момир Ковачевић, А вдулах Скадрак, Мехмедалија Вељовнћ и Омер Дрнда. У Дилетантску секцнју« нзабрана су гг.: Јак ш а БогдаiioBiih, адвокат, Рајко Досковић, трговац, Омер Дрнда, општ. чиновник, Ибрахим X. А вдић, општ. деловођа, Халим ПашаnoBiih, шумар. чиновннк, А вдулах С кадрак, трговац, К адрија Крештелнца, трговац, Ибро Кратовић, пекар, Смајо Агинчић u Х асан Кадрибашић. Инспекција Гајретових конвиката Према закљ учку Главног одбора н ед авн о -је пзвр11гева ипспекција друш твених конвиката у Тузли, Bftxahy, Бан>алуци и Мостару. И нспекцију тузланског, бихаћког и баљалучког конвикта извјјш или qy г. Д ^ ; Ибрахим Хаџиомеровић и друш твени књиговођа^ г. ^)iiep Дрнда, И нспекцију мо старског конвикта изврш ио је ' г. Х усејн Кадић. ПриЈгап«« ових инспекција гг. Др. Х аџисмеровић и Кадић одрж али су конференције са М јесним ^одф рим а и повјерсницима Г о јр к а , информишући се о раду-^за /Гајрет. Том приликоМ; kroje гл л з су днрекције мјеспих средњих и стручних школа, у цнл.у информисања о успјеху друш твених питомаца-1^. и а у ћ б jh-ao и о ви ховом владаФу. Посјетили су такођер и (пу&гетавнике власти. И нспекцију сарајевских интерната врш е -m iW M Главиог одбора и то нанзмјенце гвак и х 10 д ан а ло двојица, те о прегледу извјеш ћују на сједницам а Главног одбора. Оснивгње Гајретова пјевачког друштва у Сарајеву Пошто je надлеж на власт одоорил^ П равила Гајретових пјевачких друш тава, то je акциони одбор з а оснивање Гајретова пјевачког друш тва у Сарајеву лриступио упису чланова и заказао конституирајућу скупш тину у недјељу, 8. јуна о. г., у 10 сати прије подне у мушком Гајретовом интернату (Х аилибаш ића ул ица 8). Досада се уписало што изврш ујућих што помажућих преко 200 чланвва, у већини са мјесечном чланарином од 10.— динара. А кциони одбор ради с пуном вољом n a се нада д а he овај број чланова бити ускоро удвосатручен, те се поједини чланови натјечу који he упнсати Behn број. Позивају се сви уписани чланови д а присуствују осниBajyhoj скупштини, н а којој he се бирати д руш твена управа. Тражите, трошите и пропагирајте потрошњу Г а јт е р о в а цигарпапира 278 бдобрен Лравилник за свв Гајретовв читаонице У једном од ранијих бројсва наш сг лпста доннјсли смо нацрт Правилннка за Гајретове чнтаонице, којн je усвојио Главни одбор. Накнадно je овај П равилник у неколико унотнуњен, што je главни одбор узео до знањ а закљ учивш и да се исти поднесе надлежним властима на одобрење. Краљевcica Банска У права Д ринске Бановине у цијелости je одобрила овај Правилник. Он гласи: П Р А В И Л Н И К за Гајретове читаонице Главни одбор Гајрета на основу чл. 3. Правила друш тва Гајрет прописује слнједећи П равилник за Гајретове читаонице, које могу постојати у свима мјестима гдје постоје Гајретови мјесни одбори. Чл. l. Сврха je Гајретове читаонице да у својим просторијама пруж а MoryhHOCT за што интензивнији и сконцентрисанији рад на извођењу Гајретових циљева. Чл. 2. З а постизавање своје сврхе Гајретове читаонице изврш аваће ове задатке: " a) ширење Гајретове идеје и организадије; о) одржавање поучних и популарних предаваљ а; в) одрж ававе аналфабетских течајева; г) оснивање читаоничких књижница; морално помагање музичких, вокалних и инструментатлних хорова и друш тава; е) сваки други рад који иде затим да наш парод освјештава национ алш ли придиж е културно и економски. Чл. 3. Средства за одржавање Гајретових читаоница јесу: a) чланарина, чију висину одређују редовне ил и изванредне сКупјлЈтине Гајретових мјесних одбора, према материјалним могућностима чланова и потребама читаоница; 6) добровољни прилози; в) уписнина од 10 д л н ара једном за уви јек за сваког члана. Код већ постојећих Гајретових читаоница као и код других друштава, клубова, читаоница, које се претпарају у Гајретове читаонице, дотадањи чланови не плаЉају уписнину, и г) други непредвиђени приходи. Чл. 4. Издади за уздрж авањ е Гајретових читаоница не могу се ни у којем случају подмиривати из редовних Гајретових прихода, предвиђених у чл. 4. и б. П равила друштва, Гајрет. Чл. 5. Чланови Гајретових читаоница могу д а буду само чланови друш тва Гајрет, Чл. 6. У случају неплаћања чланарине примјењ ује се чл. 12. Правила друш тва Гајрет. 1 Чл. 7. Поред права и дужности чланова предвиђених у чл. 15, 16, 17 и 18 Правила друш тва Гајрет, чланови Гајретових читаоница имају још слиједећа права: б) служити се инвентаром читаонице, и в) користити се књигама и листовима читаонице. Чл. 8. Дужности чланова Гајретових читаоница су још: a) д а nocjehyjy читаоничке просторије и све љене приредбе; б) д а његују другарску и братску друш твеност у читаониди; в) д а чувају ред и чистоћу у читаоници. Чл. 9. У просторијама Гајретових читаоница je забран>ена употреба алкохолних пића, a исто тако су забањепе и све хазардне игре. Чл. 10. Чланови су дуж ни надокнадити сваку хотимично и нехотице нанесену штету у читаоници. Чл. 11. Гајретовим читаоницама управљ&ју мјесни одбори Гајрета. �Чл. 12. Поред својих дужности проппсапих Правплима друш тва Гајрст мјеснн одбори Гајрета су у ноглсду унрава Гајретовим чнтооницама дуж нн још: а) д а со брину за иаиредоваљи н развој читаоницс; б) да подноое извјештаје 1’лавном одбору Гајрета у Сарајеву свака три мјесеца о раду читаонице, свако пола roдине о расходима на одобрење Главног одбора, a сваке године као и одмах no оснутку читаоница, препис инвентара н а увид и ради књижења промјена у Гајретовој активи у кљигама Главног одбо1>а Гајрета. Чл. 13. Поједини чланови Мјесног одбора Гајрета имају у управи читаоницс исте функције, које имају у мјесннм одборима Гајрсга. Благајиик Мјесног одбора Гајрета мора да води, поред благајничке књиге Мјесног одбора, посебну благајничку књигу Гајаретове читаонице. Чл. 14. Цијела имовипа Гајретових читаоница: готовина, пнвентар, књиге, ииетрументи, архива, евентуално некретнине, јест власништво друш тва Гајрет.. Чл. 15. Имовином Гајретових читаоница управљају Гајрстови Мјесии одбори у смислу прописа овог Правилника, a под врховним надзором и уиутствима Гловног одбора Гајрста. Чл. 16. Новчани издаци читаоиице дијеле се на рсдовне и ванредне. Редвони су издатци: кирије за друштвене просторије, огрјев, расвјета, одржавање чистбће ji набавка листова. З а ове издатке није потребно оАобЈИњв' Главног одбора Гајрета. Сви други издаци су ванредни и не могу се извршити без одобрења Главног одбора T ajpgra. Чл. 17. З а све послове, рад и; фушгционисање Гајретових читаоница, у колико нису одређени овим Правилником, прописују мјесни одбори Гајрета »Кућни ред«. Чл. 18. У случају ликвидације или разрјешења Мјесног одбора Гајарета, у смислу чл. 25. тачка^л) Правила друштва Гајрет, имовином Гајретове читаонице управљаће лице, које именује Главни одбор Гајрета. Прелазне установе. ГпјретоВа чИтаоћПца (клуб, дом, оМлаДИпскп клуб) има се у истом i»oicy лоступити као под тачком б). г) у случајсвнма гдје нс ностоји ин Mjccun одбор uu иовјереинштво Гајрета, a иостојп Гајретова читаоница (клуб, дом, омладински клуб), има со поступити као под тачком б); д) у случајевима гдје постоје читаонице (клубови, домови, омладински клубови) под разним другим именима, a ие под Гајретовим, те су чланови тих читаоница (клубова, домова, омладинских клубова) вољни да их претворе у Гајретове читаонице, a у овим мјестима постоји повјереништво Гајрста, одбори такових чнтаоница заказаће у споразуму о Гајретовим повјереником изванредну овоју екупштину са дневним рсдом: i. промјена дооадашших правила и усвајан,е у цијелости правнла друш тва Гајрет н Правилншм. Гајретових читаоница и 2. бнрање Мјесног одбора за управни одбор читаонице Гајретове. У овај одбор мора се бирати дотадањи повјереник Гајрста, који ћс преузети у одбору лретсјсдничко или пајмаше лотпредсједничко мјесто; е) у случајевима гдје постоје читаонице (клубови, домови, омладннсЛси •Клубовн) лод разиим другим именима, a чланови тих читаолица вољни су д а их претворе у Гајретове, a у овим мјестима постоје мјесни одборп Гајрета, одбори таковпх чиатошЈца (клубова, домова, омладипских клубова), 3ai«wahe своју нзв&нредну скупш тиапу са дневпим редом: ликвидација читаоницс и л редаја пмовине Мјесном одбору Гајрета. Мјеспп одбор ГајретаЧпоступиће у том случају у смиелу прописа Правиллика Гајретовпх читаонаица и овог уиутства. При свима поменути^ поступцима мора се строго водити рачуна и о пропислма Закона о удруживању. ^ И а дан 15. ју л а 1930. године престају важ итл правила свију досадаљих читаоница (клубова, домова, омладипских клубова), које носе пме Гајретово, те се с тим даном има довести у склад са овим Правилником име. управа и функциолисање свију читаоница (клубова, домова, омладннских клубова) који у своме називу носе име Гајретово. КРАЉ ЕВСКА БАНСКА УПРАВА ДРИНСКЕ БАНОВИНЕ. Овај Правилник за Гајретове читаонице важ и оа све читаонице однооно досадање клубове, домове> омдадинске клубове, који у своме називу носе и Гајретово име. II. Број: 21353/30. год. 15. маја 1930. годипе Сарајево Д а би овај Правилннк могао стуш1ти на снагу има се поступити како слиједи: »Овај се Правилпик позивом na решеље моје од дапас II. бр. 21353/30. год. о д о б р а в а « . a) у случајевима гдје данас поетоје Гајретове читаонице (клубови, домови, омладински клубови) са управним одбором, који je истодобно и 1’ајретов Мјесни одбор, овај Правилник ступа н а снагу чим га одобри надлежна. власт, те се има према љему саобразити читава управа читаонице; б) у случајевима гдје у управним одборима читаопица (клубова, домова, омладинсклх клубова), који у пазиву посе име Гајрстово, и мјесним одборима Гајрета нису исте личности, одпосно у случајевима гдјв поједини одборлици не облаш ају лсте фулкције у та два одбора, имају се сазватн лајдаље до 15. ју л а 1930. год. изванредне лли редовпе скупштипе и Мјесног одбора Гајрета и Гајретове читаонице (клуба, дома, омладинског клуба) са дневним редом код Мјесног одбора: пзбор новог Мјеслог одбора Гајрета у смислу проплса Гајретових правила и Правнлпика Гајретових читаоница, a код Гајретових читаоница (клубова, домова, омладинских клубова), у колико имају нарочита правила: 1. промјена досадањих правила и усвајан>е у цијелости правила друштва Гајрот и 2. бирање Мјеслог одбора Гајрета за одбор Гајретове читаонице; в) у случајевима гдје постоји ловјереништво Гајрета и З а Б ал а Помоћпик: Др. Хасанбеговик, в. р. Скреће се пажња свима управама читаоница, домова, клубова, омладннскпх клубова, који у своме назпву носе лме Гајретово, да у прописапом року поступе у споразуму са мјесним одборима одпосно повјерелицима no овом Правилнику и да најдаље до 20. јуиа т. г. извијесте о томе Главни одбор, доставивши му препис инвентара са досадашњом вриједношћу. Како се види из »Прелазних установа« овог Правилника, сва правила досадањих свију читаоница, клубова, домова n омладинских клубова, које носе име Гајретово, престају важити са даном 15. јуна о. г. Проширујте чланство Гајрета и пропагирајте њ егове сп асон осн е идеје! 279 �Нови Мјесни одбор Гајрета у Осови (Рогатица) Повјереник Гајрета у Осови г. Абдулах Мулић, сазвао je скупштину чланова Гајрета 9. маја т. г. и изабрао одбор за опћину Борике, у који су уииш ла слиједећа гг.: Претсједник Абдулах М улић, учитељ; потпредсједник Me хага Опрашић, посједник, секретар Хамед Мешановић, тежак; благајник Мехмед еф. Барлов, имам матичар; одборници: Наапф сф. Хељић, Заимбсг Агић и Ахмет Ужичанин. Надзорнп одбор: Назиф еф. Опрашпћ, Авдибег Ш етић и Х алил Tupo. Замјенпци: Хамид Плехо, Зулфо Думаљ ић, Ахмсдбег Сучсска, Смајнлага Хоџић и Ћ амил Цурић. Н.ОМ ријечју дијелилп су савјете за ж ивот поједпнада a ааједиице. Побожни џемат je гледао у земљу д иж ући мисли Свевишњему и савјете имама са мирисом тамјана и карапфила удисао у душ у, стварао у својој свијести појам 0 жпвоту појединца и заједнице и механичким, чисто сугестивним начипом мисли су му у својим претјерапнм сверама описивале ријсчн: сиас наш е заједни де je Гајрет. Тек тресак прангије враћала бн свјесностн д а имам и сад говори. Из џамије се излазило задовољних л ица и враћало се домовима, да ее н а огњнштима cnoje фамнлпјарне cpehe изгрд ii и ижљуби са милима и д а се измјене искрена честитања. Ha скуш нтш ш je говорло опширно о Гајрету и љеговом циљу г. Мулић, a такођер je иознао ловои-чабрале одборллке д а свакп no могућности л р л к у лл што вл ш е члапова л убере заосталу члаларлну п д а пораде ла лромицаљ у Гајретове лдеје у лароду. »Слога« je била свечаио окнћепа заставам а и цвијећем. у чптаоницп био je постаиљеп обилал сто свакојаких јела и nnha, a д ва предсједника (предсједник »Слоге r. Х асан Ћефо и предсједннк Гајрста г. Никшић Мухарем) прим ала су честплањ а и служили госте пријатсљс »Слоге« и Гајрета, пријатсљс муслимана. Фузионисање Гајретова Клуба и Месног одбора у Невесињу Ту je било видјети све одличнике и чути их у живом 1S. м аја т. г. одрж ала je скупш тлла Гајретова К луба п разговору, пулом хвале и признањ а о Гајрету и његовој жиМјееног одбора Гајрета, на којој je лоступљело у смнслу ПраГ noj културиој и просвјетној ак цији у народу. вллника за Гајретове члтаонице. * Тек други дан Б ајрам а je био значајап. Ha тој скупш тини једногласло je лзабран слиједећи од-ПЈ1ед Српскпм пјевачкпм друштвом »Сундечић« чија je 6oji з а оба тлјела л то: претсјсдник: Салих IIei;yi5j!h^ потвеЈ1 Ј1)тн ствен а’ зграда имала ванредно свечан илглед^ стајао лредсједлнк Дервпш К оркут; еекретар М уламсд_ НаА^ћ;благајклк: А рлф Чаловлћ; одборлицл: Смаил Ваш агнћ, С ал и х " '^ ј^ п а ц н о н а л н и бајрак нод који t:y приетизали све буљуди за буљуцима коњажгка нз свих муелиманских села. Окупила Омаловић л Раглб Муо.пиПргошгћ.' Зам јелицл: Зулф о Казазлћ, ne маса народа. Музпка je тресла »Op’o кличе«, д а су joj Мујо Чпзмлћ, Сулрј,ман Дукаллћ, ОмВр Љ убопић п Ју су ф Чеакорди одзвањани о високо стијење Црвеница, слијевали се ‘бић. Надзорн одбор: Хадпл^Носовнћ, Исмет Пашагић и Јуу хуку водопада д м а н а и у еху враћали ое поново кроз све еуф Косовпћ. coicaite. ,Подортса je иш ла Оундечићевом улицом, затим Вујадпновом и Кујупџићевом кроз стару чарш ију као ријека и зауртавила се на bhcoicom и всличадственом платоу п ред џаВеличанствена прослгва Курбан Бајрама у Ли1 мијом Глаппцом, одакле пуца најдивнија панорама читавог Више од м јесец д а л а спремајпо се Лијвно Ливиа и ње1ове фантастичне околиде. Са овог уовишеног мјечанствену просла^У, д а би испала што др<&гојпија Гајрету* ста чули су се звуци м узике, вриска коња, пуцањ л у ш ак а п д а би била што вјерштјл прлказј културног" tn| нациоплиог прангија, поклици Краљу и Отаџбини, који су се слијевали осјећања муслиманско? елемента. Више од м јесед д ан а врило у громовнту хуку, у свкој кући, у сважом сокаку и низ равно je у муслиманском пјевачдом друш тву »Слогик гдје су се обпоље далеко далеко у оеленим пољима. државале пробе хорова и дилетантске секције. Сваки ГајреHa том мјесту заклан je Гајретов Курбан н а свечан начпн тов радлик био je електрпзован неодољивиЦ тежњама, да ова кога je Гајрет принио Свевишњему као ж ртву за срећу и лриредба надмаши све д о садањ ^ Гајретове приредбе, n a и благостаље нашег Владалачког Дома и Отаџбине. прлредбе оеталлх културних друш тава у Л ивну. »Слога.« je A Гајретове приредбе блла кошнпца члтав мјесец д а н а у к о јо ј се сабирало најслађе л најузвиш еније мпсли, идеје, најплеменитија и најеотетичнлја осјећања Гајретових сљедбеника, саблрале се лнтелектуалпе ii духовпе снаге Гајретове интеллгенције, д а даду једно дјело достојно тежњ а наш ег елемента. Па ни у појединим домовлма муслиманским, no кућама no авлијама, no сокацима и м ахалима није друкчије. Свугдје се већ дуго прича о овој до днас неизведивој свсчаности и свакој муслиманки и муслв.чану причајући о овим очекиваним даиима, сјало се лице од унапредног задовољства, као д а свакому на челу пиш е »Гајрет«. Све се спрема; женскшве као и мушкарци, кроје се нова, свечана одијела и хаљине, ш ивају бајраци, траже се коњске опреме и свијетло оружје. Напокон дошао je жељно очекивани даи. Објавила га je рлиом зором, док још no некоје звијезде трепетавим сјајем icjmce небо, музика, салавати са м инарета и треш тав пуцањ пуш ака с& свих висова и ку л а градских. Све у свечаном руху — весслом, намирисаном, окићеиом босиоком, — излетило je n a сокаке и у групама слијегало сс у џамије из којих сс n a у лииу чују гласни и свруш енн текјбири. Haicon сврешног Вајрпм Нпмазн имами су niioronopnan еа мпмбора о зипчпју пурбппа, no upnu нута лснпом мате[ш- 280 Свечаност je отпорио говором ш еријатски су д и ја Абдула еф. Ласић, описавши хисторијат клањ а Курбана, a свечану дову проучио je имам Фехимовић Х аф из Ејубефсндија, која je nonpahena гласним и тајанствено свечаним текјбирима. У кругу стајала je чета коњ аника, музика, корпорације и маса народа обају полова с ш аренилом народних ношља, a у средини стајло je Гајретов одбор са представницим а мјесних службених и културних установа са курбаном искићеним јаглуцима и napa нџама. У бјелину одјевени касапин свезао je ноге курбану и повалио га над јаму, како ne би nn јед н а канљ а крви отишла на страну. П редсједник Гајретова Мјесног одбора г. Никшић држао je нож, имам je проучио дову и са »Алаху екјбср« курбан je приклан, М узика je ударила химну и настао je свечан тајац. У моменту ударио je пљ усак кише као небсски благослов, ал и je n a час нровирило сунце и природа постаде jom свечанија, још бујнија, још мирисавија, још зеленија. Исиред 1лапице образовала се поново поворка, на челу са оодамдесет копдника, бајрацима и музиком, те масом народа свих njepa и проманифестовала je своју националну свијест, л.убав прсма Краљу и Отаџбини бурним поклицима. Попорка on je вратила кроз муслнманску четврт за тим фцрдусовом улидом na трг Крпља Иетра. Иред еиоменпком �Великог Ослрбодитеља заустаиио је-иоворку секрехар Мјссног одбора Мулалић Мустафа u у спом гоиору прожехим националним осјећањима иозвао манифестанте, д а у знак синовоке благодарносхи кликну Ослободитељу: Слава! Рекао je да je изврш ен достојанствен и свечан чии клањ а Гајретовог курбана, који je као лридонешена ж ртва Свевишњему намијељена од Гајрета за здравље и дуг живот Њ егова Величанства Краља и прејасног Дома те за срећу и благосхање миле нам ДИЛЕТАНТИЦЕ ИЗ »ЗУЛУМЋАРА« HA ГАЈРЕТОВОЈ ЗАБАВИ У ЛИВНУ Охаџбине, послије чега су услиједиле 6ypge орације Краљу М узика je засвирала химну и поворка cć je Сундечиће вом улицом врахила пред »Сундечић« као на мјесхо разла зишха. Секрехар Мулалић je предложио 'многобројпом на роду, да се са ове величанствене Гајреховс националне манифестације упухи Његовом Веушчанству Краљу поздравпи хелеграм као израз синовске љубави и вјерносхи, шхо je уај бурно клицање примљено. Секрехар се je за хим захвалио сељацима у име Гајреха пакон чега се дарод no свим улицама у најбољем реду разишао. Свечаносх je лреш ла у »Сундечић«. Тамо се приправљало за вабаву, декорисало се кихило и *редало. Beh су за рана продаха сва мјесха, n a се чује no који прохесх и жаљење оних, који су мало задоцнили да се за мјесхо побрину. Програм забаве охпочео je у 21 час. Чихава дворана^ и сви просторн у згради били су пуни публике. Видило се много одличника, елеганнхних дама, a и масу муслиманских госпођа и госпођица како у схаринском одијелу, хако и европејски нагизданих. = i *r i 11 I i : Музика je и за завјесе засвирала државну химну као охворење свечаие забаве a публика je у величансхвеном хајцу схајала. Послије химне дигла се je хешка завјеса н а позорници и бина предсхави алегоријску слику Гајреха. Ha бини схоји високо на схепенишху »Бијели Храм« као Ахинска Акропола, у први мах пусх и хужан. По његовом схепеништу попадале су црне силуехе закукуљених фигура у мрхвом сну. H a носхољима лавови су хакођер пали у лехаргичан сан. У колонади храма појави се 0 с м a н Ђ ик и ћ , забринухо подбочи се руком (популарпа поза рахм. ТЈикића) и посмахра народ који у мрхвилу лехаргије спава. Иза леђа прилази му вила) у једној руци носи ловоров вијенац, a у другој неупаљену просвјехну зубљу. Полаже Осману вијешкц н а главу, a он се осврће, вади и з џепа шибицу и запаљује вили зубљу. Из зубље сину инхензивно свјехло које заж ари вилино лице, груди, преко којих je овила плаву храку оа нахписом »Гајрех«, распушхене косе са диадемима, озари храм и уз ibera оне хајаксхвене чемпресе. 'Викића несхаје у колонади a музика громко удари звуке Гајрехове химне. Оне црне мртве фигуре ночеше се будихи, растирахи очи и пру- жат»г руке као елијопе да молс, да нх со провсде кроз веке тампе цеиозпахс лабиринте, вн ла им пруж а руку, силићу се у вијенац и за вилом улазе у храм. Лавови се пробудише н а својим постољима, подигоше се и узеш е став борбен, као д а ће сад зарикати и просухи из својих раља неописив страх. Са стране храма провреше водоскоци као симболи cpehe и задовољства и дадоше својим шумом читавој позорници чудновату свечану живост. Водоскоци освијетљени дугиним бојама, давали су управ чаробан изглед. У ритму Гајретове химне појавише се оне негда црне мртве фигуре и з Бијелог Храма препорођене, у бјелини, окиhene вијенцима руж а са заставицама у руци и изводе весео, ритмнчан плес око водоскока, чинећи двије симетричне звијезде. Иза њих појавиш е се и з храма двије дјевојке у бјелини и стадоше на нарочите постаменте као Афродите пред колоне храма и развиш е заставе, a иза њих двије дјевојке љепушкасте, као д вије близнакињ е) у босанској муслиманској ношњи уносећи ловоровим вијенцем уоквирену слику Гајретова Протектора, a и з а слике се постави вила са лентом Гајрета дтављ ајући у симетрнчан положај државни грб. Х имна ненрест%но свира и звијезде се у лијепом ритму химне окрећу. И ојављ ује се ви зи ја Њ егова Величанства Краља иа чију лојаву обје звијезде учиниш е поклон уздигнутих ■ —заставица и вавјеса се у з урнебесан апл ауз нагло спусти. Ова алегоркја>даде потребни штимунг публици, n a весело жагори расправљ а, свак себи тумачи значење ове алегорије и сваке поједине њене сцене, које су биле за сваког лако схватљиве. ^^-Т р ећ у ч тач к у отворио je »Слогин« м уш кл хор са врло динамнчном и експанзивном пјесмом »Јадранско Морје« од Антона Хајдриха. Пјесма je јако динамички изграђена. Није се оојетила превага ни једног гласа. П јевана je у добром темпу и добрим изражајем осјећајности, добрим кречендираљем и декречендирањем сваког хакта, шхо пјесми даде јако >живост као неку динамичку халасавосх. rt~------— »Мекам« ' , а ------ од - - Схевана МоЧехврха — хачка je била пјесма крањца коју je охпјевао »Слогин« мјешовихи хор. Пјесма je ГРУПА ПЕВАЧА И ПЕВАЧИЦА »Слогиног« мешовитог хора на Гајретовој забави у Ливну дооха хешка у самим конхра хемпима, али je одлично савладана, динамички углађена. Нарочихо јара-лејли je ефекхно и хармонијски и динампчки и осјећајно изведено. Публика je захтијевала опеховање. Пеха хачка je унапријед акламирана аплаузом. To je била пјесма »Џемкино дахире« коју je од разних мохива најакхуелнијих пјесама пјеваних no некој Џемки пјевачици хармонизирао хоровођа »Слогива« хора М улалић Мусхафа, n a пошхо je хом пјесмом Џемка многе севдалијске душ е узносила, хој пјесми je био унапријед осигуран успјех. Охпјевао 281 �ју je коректно и врло Дотјерано мјсшовити »Слогин« хор. Публнка je захтијевала опетовање и сваки пут попраћала дуготрајним аплаузом и »браво«. Ради преобилног програма одустало се од соло п је в а а а припремљ ених ђ ак а из основие школе и рецптација, n a je издекламоваиа само пјесма Војпслава Илића мл. »Жнвпо Краљ« и з а чнје je свлке строфе публика громко клнцала: Живно! По том je п риказаи а драма из мостареког ж ивота »Зулумћар« од Светозара Тшровића. Први чин je имао вјерпо прпказану сценарију; праву чарш ију, прави мостарекп Mo­ m e. Игра je бпла доста ж лва. Д руги чин je игран весело, са луно ссвдаха и дјевојачке радости, a трећп чин депреспоипрао je евачију душ у, је р je приказивао теш ку душ евну борбу босанског јунака, који колеба пред љубављу, д а ли да иогазп ријеч или д а очува мушкост н понос. Б орба Сслнмбега п Џ афера je одлпчно ж иво изведена, a Емина je као лавпца брашгла ее од наладача. Кад се je комад одигрпо м узика je засвирала коло, али се није могло нити играти, јер je д ворана бпла лрснптрпана свијетом, радн тога се je извлачила томбола. године као сада иије им се д ал а прплика д а покаж у шта све могу и умију учинити наш е жспе, ако им се даде прнлика. Onaj пут повјерене им функције радиле су са највећим noж ртвовавем такмећи се, ко he ви ш е и боље д а уради. Члашгце жеиског одбора својим пожртвовнпм радом препазпшле су више пута п саме себе и, пзненађнвале муш ки одбор Прпкупљање томболе, бифеа, распродаја улазнпца, томболе ii бнфеа, дочскиваље гостију n a галерији, све су то били позловн жснског одбора, које су све то извеле n a опште зад0пољство. У живом припремању н ужурбаности дошао je и сам даН забаве т. ј. 3. мај. Још у јутро почелп су стизавати гости из Сарајева, Грачапице, Зворника, Брчког, Гор. Тузле, Пурачића и Лукавца, све групе и груне у толикој мјери, д а су се улице брзо напуннле гостима и давале Тузли свечани изглед. Taj дан било je све мобилисано; поједине секције доврш авале су a неке припремале своје послове такмећи се међусобно ко he љенше и савршеиије. Чланови мјесних одбора руководећи читавим тим noслом, радили су с дивљењем у појединим секцијама, како »гчшјесно и са највећим пожртвовањем раде љ уди, за које инеу^држали д а he у н>има наћи такве агилне сараднике. Секцнја За спкупЛ|ање и организовање томболе, получила je сјаПо том се je коло размахало све до здре, a миота весела јан успјех, јер je овогодишња томбола била много љепша п друш тванца остадоше и до подне д а д о ч е х Ј ју 'и д руги' дап > к уснпја од ироште Гајретове томболе. О вакву декорацију ц у веселом расположењу.TI . , , расвЈету Сале Тузла не памти као што je оваЈ пут било на HajBehn морални ycnjex забавп д аје чпњ еиица. д а су ' . . . . „ ^ с i тГ . ГајретовоЈ злбашг, jep je сваки nocjem oii био угодно изненаеве програмске тачке извопспс властитим снагама Г атетови х , „ Р ' . ђеп и раздраган ступивши у салу са очитим дивљењем. чланова. Осим огромног урралног ycn jex a ове^тгнтересантне „ . , _ „ . / 1 И, догаао je моменат самог почетка забаве. Простоппје Јајретове прославе, noja се р азвпла у свеопшту националну , m , 1 Ј $S34S»r » « ■ у Т * « * в ш с *r п р и ч е с н в » манифестацију, Гајретова забава je донпјела и дј лриме огромну масу свијета, која je дош ла д а с одушевљејални успјех за Л пвбо бгроман и још иена; љем манпфеетује своју велику љубав према своме драгоцјсje приход од ^ в а н а е с т хиљ ада динара. \ пом Гајрету, што je Гајрет без сумње и заслуж ио. Ha томболп je било одличпих предмета, ручнпх радова' тако д а су карте већ за рана све биле распродаие. Величанствена Гајретова забава у Тузли 3. маја 1930. Д анас je »ГајрелвЛу Т узлн једно најактпвније МЈгслимаиско друштво, које свој рад р азв и ја из д ан а у д ан у све веhiiM димензијама. У н>^му je окупљено све што je напредно и несебнчно и што изгара отаџбеничким жаром за добро и сретнију будућност свога парода, Краљ а и отаџбине. Још ни једном д</ сад а није постојало веће и жнвље интересовање грађанства н сељ ака —^наЈКЈчито муслимана — за ирегалачки и спасоносни рад Г ајрета ,— као данас. Д а се je obaj интерес нарочито м уелиманског свијста појачао заслуга je Мјеспог одбора и љегове лросвјетие секцлје, који су пров>лу зиму интензивно раднли, одрж авш и низ поучпих и попјуларних предавања, м ахалских сасганака и сијела, отворивши у граду три аналфабетска течаја, и домаћпчку школу. Четврга аналфабетски течај з а нелиемене муслимаиске дјевојке ради ларалелно са домаћинском школом. Посао je био теж ак и несавладив. З а све то требало je одржати млого састанака, прогутати и no коју горку, док се успјело да се прндобије коизервативни родитељ, д а му к ћи похађа аналфабетски течај или, домаћинску школу. А ли прегаоцу Бог ломаже, вели народна пословица. n a je тако и са мјесним одборима Гајрета у Тузли. Више м јесечни и интензивни рад, након видних успјеха уродио je и још једним плодом, да се код оних који су већ раније радили з а Гајрет воља за радом још више потенцирала, a код оних досада ипдиферентних створиле се нарочитс симпатије за »Гајрет«. Kao још један видан резултат интензивног р ада свједочи и овогодишња Гајретова лабава. Kao нпкад до сада очекивана je овогодшшва Гајретова забава у Тузли са великим интересовањем цјелокупног грађанства, a с нарочитим интсрееоваљсм муслиманског женоког свијета. И досадаљс ГаЈ1>етове зпбаве у Тузли noojehnВале су и за исте радиле поједнне муслпманке, али ни једпе 282 У дупке пуној и прекрасно декорисаној сали »Хрватског дома« отпочео je програм тачно у 9 сати. Нешто прије почетка програма, у салу je ступио г. Веља Поповић, бан Д ринске Бановине, са својим иомоћником г. Др. Авдом Хасанбеговићем, претсједником Главног Одбора Гајрета. Оа господином баном дошли су још генералшг директор држ. рударских предузећа 1П1Ж- Вељко Јовановић, и бднскн пољ опривредни начелник г- Стефановић, које je лрнсутнА лублика френетпчним аплаузом иоздравила са живјели! Прву тачку »Живео Краљ!« извела je Садка Селосвдвић, ученица I. разерда Гимназије са иуно чувства и умјетничког смисла. Позорница je у ту сврху била нарочито декорисана и оевијетљена у држ авним бојама. У позадини je била слика Њ . В. Краљ а у наравној величини са освијетљном круном изнад главе у којој су биле жаруље државиих боја. Затим je као другу тачку програма извела војна музика познатом вјештином Гајретову химну коју je компоновао г. Фр. Маћејовски. Гимназијеки ђачки хор извео je II. и III. Мокрањчеву руковст na опште задовољство, што je заслуга како ђак а тако и самог хоровођс г. Николе Мантулпна који onaj хор већ неколико година успјешно води. Затим су Гајретови дилетанти-це извели драмску слш;у: »Омербег Љубовић« (Три зелсна крина) од Вл. Тмуше Национални сиже самога комада, т. ј. буђењс иационалне свијссти У народу да смо једнокрвна 6paha са православнима, схваheH je потпуно како од режисера г. Х усније Ш еховића, тако и од дилетаната-ица n a je комад н а присутне извео снажап утнсак. У комаду су судјеловале гђице: М ила М и л и ћев ^, Кидд Ш ехановић, и Хиба Калесић, a од господе: Хусиија Шсховић, Ахмед Камберовић, Мустафа Ципурковић, Ћамил Bohnpnrnh н Хусејн Доламић. Све су улоге добро схваћенс �И одВгранс, али Лзмеђу свах астИцале су cfe улоге гђице Миле Милићевић и г. Х усније Шсховића. Послије одиграног комада дошла je управо сензационална тачка, која се највише очекивала, познатих сазлија из Сарајева гг. Бдхемаге Сулејмановића, Асимаге Јасикс п С алихагс. Хоџића који су својим севдалијским пјевањем и свирањем уз »саз« нсопиеиво одушевнли присутне и, завршивши програм уведи публику у прави штимунг и расположење. Горњој гооподи Тузлаци искапују и овом приликон своје скромно признање и велику захвалност, несамо за лпјепо јим пожртвовиим радом такођер допранијели горњем рекордuoM успјеху. С тога нека je наш а искрена хвала и скромно признање евима онима, којн су ма н најмаљом услугом, добровољипм прилогои, у нарави или у новцу, допринијели, да ова наша забава успије као нпкад до сада. Нека je нарочито хвала г. инж. Рудолфу Крену и г. инж. Богдану Ђукићу, којн су око дскорације сале уложили сво своје умјетничко знање и богато искуство. Такођср дугујемо захвалиост г. пиж. Бранку Будимиру и Стаику Тартаљи, који су својим заузимањем до- ПРИРЕЂИВАЧКИ ОДБОР ГАЈРЕТОВЕ ЗАБАВЕ У ТУЗЛИ, ОДРЖАНЕ 3. MAJA 0. Г. свирање иего и за нрлличМо велпку исртву потрудившн се из Сарајева у Тузлу нежаллвшн нн труда ни свога слоррДп|1| времена^ Након завршеног програма, о то ч е о je плес и игранка; наставило се забављаље у врло Добром расположсњу све до самог сванућа. Играло се и плесало цруморно у мору серпентина, коријандола и змијица. Око уређеног и богато сортираног бифеа, што je свакако заслуга женског одбора, купили су се посјетноди све у групама, док га je текло п падњег комада. Свијет се почео разилазити тек иза з сата no поноћи. Ту вечер ita забави од гостију са стране запажени су из Сарајева: г. Веља Поповић, бан Дринске Бановине, његов помоћник и претсједник Главног одбора Гајрета г. Др. Авдо Хасанбеговић, инж. Вељко Јовановић, генерални дирекгор држ. руд. предузећа, бански пољопривр. начелник г. Стефановић, секретар Главног одбора Гајрета г. Хампд Кукић, госпођа и госп. Џевад Сулејманпашнћ, урсдник Гајрета г. Хамза Хумо, г. Ш каљо и други; из Брчког Мехмедалија X. Едхемовић, из Зворника Џемал еф. Хулусић, претсједник Мј. одбора Гајрета, из Л укавца г. Мирко Мнлер, директор творнице, Ахметага Ковачевић посједник, и Станко 'Гартаља, бирошеф творнице. ' Исход забаве био je изван свакога очскивања како морално тако и материјално. Бруто приходи изиосе Дин. 34.175.— расходи износе « 9.981.— Чисти приход Дин. 24.194.— 'З а овако сјајан и управо рскордан успјех Гајретове забаве у Тузли заслуга у првоме реду спада Мјесном женском одбору н његовим вриједним чланлцама које су као пчелице неуморно радиле све без разлпке. И остали члановл прпређпвачког одбора, који су раднлп у ноједшшм сскцијама, без сумње оаелужују сваку хвалу и прнзнаље. јср су н онп сво- прпппјели д а je одзив из Креке п Л укавца бпо изнад еваког очекиваља. Грађанство Тузле одазвало се je у иајвећој мјери, a поред грађанства, претежно муслимана, билп су присутни прететавницн свих војних цивплних, вјерских, културних и хумааи х устаиова. Ж ива свијест Тузлака о потребн Гајрста поколебала je п посљедњег ионзервативца, да данас-сутра и он отпочне радити за Гајрет, увиђајући да долази млађи и напреднпји свпјет који he га ако се не прилагоди данашњнци — прегазитп и одбацити. Ж нвјели свјесни трудбеници ове Гајретове приредбе! Гајретова забавг и теферич у Бугојну У суботу 10. м аја приредио je мјеснп одбор Гајрета у Бугојну своју годишњу забаву, a 11. маја т. г. тефернч. Још прпје 4 недеље почело се убрзано радити п врппремати, д а бп забава као и теферич у сваком погледу најбоље успјела. Вриједни одборнпци на челу са предсједнпком г. A. Садиковићем као и приређивачкн одбор уложпли су оав свој труд, радпли марл.иво и интензивно rauo да je љихов труд био окруњен велнким успјехом. Почетак забаве je заказан у 8.30 сати, n a je у то врпјеме еала ('риског дома бпла дупком пуна, те je прсма горе заказаном времсну ночео се програм нзвађати. Прва тачка nporpaAia била je »Из Моетара« од A. Ш антића коју je врло добро отнјсвао мјсшовити хор Сриског njcвачког друш тва »Јавора« нод хороводетвом г. Пстра Васића. Друга тачка програма бпла су дпа позорииша вдмада н то »Хаџи Лојо« од Бр. Нупшћа и »Скобла« од Даскала. Оба комада су изведена на ошите задовољство; a нарочито своје то1нке улоге одигралн су, заираво умјетнпчки лзвелп, гг. A. Садпковпћ, Хаџпахмстовпћ, Спасојовпћ. Вндић н Бјелокогнћ. 283 �Послпје свршеног upuor к другог дијсла ирограма, прешло се ua играику, n a je г. Мсхмед МутспслиИ са госнођом среског начелника отворио плсс са колом »Србијанка«. З а вријеме плеса распродана je томбола која je била необично богата са предметима домаћег народног веза, које су сакупиле гђе Сеида ханум а Б уш атлија, Сенија ханума ФилиHOBiih, Зилха Мутевелић, те госпођице Х ата Б уш атлпја, Хал ида Хегић и Рабпја Караџа. Осим свега горе наведеног n a забави се je видио комплетан и сервиран бифе, који je сакупљен од пријатеља Гајрета a у з бифе била je освјеж ујућа капљпца. Расположеље и весеље публнке било je ванредно, n a je потрајало све до дана, Добровољии прилози 1галн су од елијсдсће 1'осПоДе: По Д „и . 100.—: Ср. Милосављовић, Б аи Врбаско баиовиие, Душ ан Ш аин, трговац из Мостара; no Д ии. 50.— : др. Ацо Кормес, Рудолф Гроф, Б р аћ а Салом, А лијага Хега; no Дин. 3 0 — ; Х аванек Емил, Васиљевић Тоде, Гаврановић Сулејман, Захировић Пашо; шо Дин. 2 5 . - : Мехмед еф. У чанбарлић; no Дин. 20.— : Трнфковић Симо, ЦарнЛ А лскса, Х амзпћ Мујо, Учанбарлпћ Абид еф.. Мијатовић И лија, Дервиш бег Б уш атлија, Инж. Мец, ;ИнЖ. Фрсскура, Ахмед сф. Паш пћ, Фрапо Шандрк, Х асан Караџа, Јосип Јасзвић, Гојко Праљак, Хакибег Буш атлија, Агатон Тимотијсвић, Махмут Б уш атлија, Марко Римср, Стсво Вучпћ, Бранко Мијатовић; Иван Грабовац, Муха- МЈЕСНИ И ПРИРЕЂИВАЧКИ ОДБОР ГАЈРЕТОВЕ ЗАБАВЕ И ТЕФЕРИЧА У БУГОЈНУ, na ч е л у с а врцједиим претсједпш;ом г. Ахмедом Садиковићем те напокон и а к о Ј е освануо тмуранј д ан nrtaic jl тиоца забаве који су одмах са забаве крепулн je био заказан теферич да наставе весеље. била праОвај други д ан rajjjgupfee приредбе, запш ва Гајретова манифестација, n a je М јесни одбор Гајрета са задовољством констатовао, да je Гајретова идеја продрла и ујј најзабитнија м јеста овог краја. Ову констатацију одбор темељи na фактима који су доказали 10. и 11. мај, a који се дани могу мирне душ е назвати — дани Гајретови; д ани Гајретове fikeje и дани Гајретовог славља. ( i Осим домаћих грађана који су у великом броју посјетили забаву и теферич, видјело се лијеп број и и з Гор. Вакуфа a међу њима гг. Ахмед еф. Пашић, старјеш ина испоставе, ХуGenH Хаџиабдић, трговац, М устафа Ф. Љ у т а и други. К ад се узме д а je н а забаву дошао и онај свијет, који до данас у опште. н ије никад а долазио, a није ни чуо, наиме наш сеоски свијет особито из општине Главичке на челу са својим начелником г. 0 . Ћ урићем, n a из општине Врбске на челу са својим начелником г. Дервишбегом Буш атлијом, као и из Прусда такођер велики број сељака, те напокон из других села, онда се мирне душ е може рећи д а je ова забава, што се тиче моралног успјеха, једна од најуспјелијих забава од ослобођеља до данас. Свакој забави поред њеног моралног успјеха, потребан je још и материјални ефекат, n a и са те стране може се рећи, да je ово иајуспјелија забава овог последљег деценија. Приход забаве je износио око 5500 Дин. n a je скоро толики приход био и теферича, те je дакле бруто приход ичносио око 11.000 Дин. Ова цифра заиста свједочи д а je ово колосалан успјех у малом Бугојну са 2000 својих стаиовника. Taj приход je пао од улазница и добровољних прилога, a na тсферичу откупљивањем Гајретових значки, n rp a ite томболе, n a оба мјеста буфе и т. д. 284 мед еф. Мемић no Дин. 15.— Станко Ђурасовић; no Дин. 10.— : Мухамед еф. Муфтић, В и ш в а Гвозденовић, Абдулах еф. Мустајбеговић, Салих еф. Чепало, Никола Jojnopnh, Момчило Илпћ, Петар ТЈукић, Васо Гвозденовић, Панто Вујасиновић, Јово Кртиннћ, Стјепан Субашић, Хусо Хаџиабдић, Љ у т а Мустафа, Др. Васо Поповић, Никола Лекић, Мато Д успер, Дедо Касумовић, Ремсо Ајановић, Мијо Л укић, Ибрахимбег Сулејманпашић, Хусеинбег Б уш атлија, Идрисбег Идрисбеговић, ТЈулага Басара, Ђорђо 'Вурић, Ахмет Робовић, Х асан Б еорва, Мухарем Синаловић, Др. Душ ан Васић, Д уш ан Поповић, Хафиз Ђонло; no Дин. В,— : Ђамил Омербеговић, Осман Мутевелић; no Дин. 5.— : Симо Сандић, Х ајрудин Мутевелић, Хакија Нуманкадић, Хамид Хаџиабдић; no Д ин. 4.— : Алага Пуриватра; no Дин. 3.— : Јово Поповић; no Дин. 2.— : Халибег Харачић, Х асанага Хаџиабдић. Тако се коначно завршиш е ти Гајретови весели дани, a утисци тих д ана остали су такови, д а многи учеснипи који су били n a овом Гајретовом слављу, питају к ад а he опет бити овакове Гајретове приредбе. м . М. 1 Пропагирајте задругарство! Бајрамска забава у Бос. Градишци испала je изванредно добро, како у моралном тако и у материјалном погледу, јер je получен успјех од Д ин. 7.054.— Ta je свота обзиром na данаш љ у економску кризу задовољаваjyha. Ова забава била je израз народног јединства, јер су исту посјетили сви грађани без разлике вјере, a нарочито je био лијеп одзив од стране тсжачког исламског свијета и з Дубрав а Тур. и околице под водством свога новоилабраног претсједника Мјесног одбора Неџиба Чатака. Поздравну ријеч држао je претсједник г. З ухд и ја Хоџић, noja je била значајна обзиром n a Гајретову идеју. �Ha програму je била декламација »Протектору Гајрета«, изведена no младом члану Гајретову Емину Капетановићу. Затим салонски комади, извсдени no гостима и пријатељима Гајрета гђи М. Јовичић и гђици Дервиши Капетановић, учитељици, те г. Ссаду Фрајденфелду сви из Бос. Новог. Одбор дугује хвалу и признање поменутим гђама и господииу, јер К ада je поворка приепјела на мјесто тсферича и гости се смјсстили, били су ноздрављепи од странс претсједника г. М ухамсда Хаџиалијагића са овим ријсћима: »Поштовани гоети, данас смо се састали да заједнички манифестујемо наше ocjehaje према културно-просвјетном друш тву Гајрет, n a Вас као претсјсдник поздрављам и нај- МЈЕСНИ ОДБОР ГАЈРЕТА У БОС. ГРАДИШЦИ СА^ДИИЕТАНТИМА. нијесу жалили ниги труда ндти м атеријалнпх средстава, a д а ову забаву и м онлфестацију н е увелвчају. — Дијалог »Браћа« од Прерадовића извела су два Гајретора литомца Есад и Ибрахим Прачић у старим босадским одијелима. У тисак јобио задовољавајући, a примјетило се да-су неки из публике и плакали. Позоришни комад »Сироде« цзвели су члаиови Гајрета на свеопште задовољство публике, a сам комад je пропагаида за наш Гајрет и оставио je дубок утисак код публике, a нарочито код исламског свијета. љепше се захваљујем n a овако лијепом одзиву, јер како Вам je познато, колико год naMsje стало до материјалног успјеха толико виш е и до моралног. Гајрет и Гајретов рад Вама je свимггглознат; до данас водио нас je јединим, правим, напредним п користоносним путем и с а његовим радом можемо се само дичити. Стога Вг£с молим да и од сада будете нас што боље потпомагали тако д а Гајрет може лостигнут оно што му Уједно Вас позивам д а на овом скупу поje у задатку. ______ Сала je била окићена државним заставама, a прочеље украшено сликама Њ . Вел. К раља -л 'Краљице, те Протектора Гајрета Њ . Вис. Престолонасљедћика Петра, док je остали дио сале био у самим ћилимима, кој$ су лосудили вриједни чланови, на чему им и овом прнликом хвала, јер су своје куће на Бајрам оставили без истих. Бифе и томбола била je обилнк и хвала иде цијелом грађалству без разлике вјере. Плес je отворен са »Краљевим колом«, које je повео уважени члан, срески начелник г. Војислав К. Гајић a до н>ега се ухватила гђица Дервиш а Капетановић те питомац Есад Прачић, n a je било милина погледати о,дличне посјетиоце и честиту Гајретову омладину како плешу. Овом приликом истичемо нарочиту сусретљивост гђе Зор ке Малић и мужа joj г. Владе, којп су нежалећи матерлјалну штету, уступили свој пианино при п р о ^а м у забаве — н а чему нека им je велтаса хвала. Бајрамсна забава у Модричу Ha II, маја, трећи дан Курбан Бајрам а одржао je Мјесни одбор у Модричу велики Гајретов тефернч, којп je како морално тако и материјално изван сваког очекиваља врло добро успио. Теферич je почео у 2 сата no подле са кретањем поворке испред Мусл. Чнтаонице, коју je водило братско Соколско друштво лод заставом. У поворци су још судјсловали: Мјесни одбор Гајрета и з Тареваца, Коло Српскпх Сестара, Занатлијско друштво, Српска читаоница, Хрватска читаоница, Муслпманска читаоннца, Мусл. тамбурашки збор, чиповници банеког добра »Петар Мркоњпћ« и т. д. СА ГАЈРЕТОВЕ ЗАБАВЕ У МОДРИЧУ здравимо нашег узвиш еног Владара Њ . В. Краља као и пашег Покровитеља Њ . Kp. Вис. Престолонасљедника Петра са ријечима и жељом д а их драги Бог поживи и много им здравља подари. (Ж ивили, живили, жпвили!). И за говора почео се редати вртни програм са највећпм весељем и расположсњем све до у касну ноћ. — Бруто приход теф ерича био je Дин. 4.351.— Ha овај д ан избарана je крлљицом л.епоте гђица Невреза Карабеговић. 285 �Приликом честитаља Курбан Бајрам а сакупило je Мусл. и Соколеко тм б у р а ш к о друш тво Дин. 796.— у Модричу и Таревцима ирнлога, те нрема споразуму Гајрсту je запао износ од Дин 248.—, n a му и овом приликом наш а захвалност. Гајретова забава у Гор. Тузли Заузимањем наш е омладине (као Гајретове дилетантске дружине) Мјесии одуор Гајрета и М услиманска чптаоница у Гор. Тузли, прнредили се забаву 10. маја о. r., другн даи Курбан-бајрама, у суботу na вечер. Приход забаве раздијељ ен je: половина Гајрету a другу половину дијели М услиманска читаоннца и добротворно друштво »Хајр« у Гор. Тузлп. Бруто приход забаве био je Д ин. 3.390.— 'Грошкови » 934.— Чист приход Дин. 2.45G.— У програму као прва тачка б кла je поздравни говор, којег je одржао наш Х аџи еф. Х ајдаревић, практнкант шер. суда у Т узли, у којем je n a првом мјеету споменуо заузиман>е и рад омладине з а ову забаву, a након тога осврнуо ее na рлд Гајрета од оснутка n a до д аиас и њсгово благотворно дјеволаље у чптавој наш ој отаџбини, те како прслазн и з града у село и како тиме из д ана у дан добива сво шипе ебојпх пријатеља и радннка. Затим je у с тат и сп п к и м -и о д агц и у а призакао Гајретове напоре у иогледу школоВаЉа и -и зд рж авања ђака у свим ЈЈонвнктнма •je колћко nx je Гајрет довео до сретна ж и в о т а ^ а о н т о ш т а сце Гајрет нодузима, да се наш елеменат придигне и оја*Ц1. , При концу n a познв говпрнпка клпцало се највећезГТајретову прнјатељу и заш тптаику, Његовом Велпчанству Краљу А лександру I, т е . Сајригову Протектору Прсстолои&сљсднику Петру као н цДЈедрн. Краљевском Дому, затпм увпженом националпо.Ч' радннку г. Др. |лвди Хасапбоговићу, којш Гајретову загтаву толико година долично чува. Другу и тр с ћ у Ч а ч к у пзвели су| дилстанта; монолог »Панта кочијаш« и »rpnjeuuB iV i«, жалосну цгру1 у ' з чина о д A. Д издаревића, н а велиКо задовољство. Томбола je била o6iu%ra као ни на једној од досадањих забава a састојала се већином од ж енских ручних радова, коју су сакупнле гђе Фатима Ш еховић, Х аснија Демировић и Муниба X. Мехмедовић, Јим с заолуж ују признањ с и захвалност, је р je то први Случај, "да наш е ж ене тумаче потребу рада з а Гајрст. Забаву су носјетнлп први нута у тако пслнком броју сељацп и з околних ссла a томс су много учиннлн позиви Бећ ира Ш еховића, опћинског биљсж ника, те Х ајрудина X . Мехмсдовића, onh. службеника, који се и у осталом раду за Гајрет преко свих опћинских послова врло радо одазивају. Овом приликом сматрам з а потребно д а захвалим свима, који за забаву ма ш та ж ртвоваш с као и онима, који водише брнгу, да што боље успије. — Секретар: Абдулах С а р а ч е в и ћ. Гајретова забава у Штипу Меснн одбор Гајрета у Ш типу нриредио je евоју забаву 10. маја, други д ан Б ајрам а, коју je отворио лретседппк Месног одбора г. Хусенн Jax n h с а поздравним говором и предавањем о Гајретову раду. Заба ва je била лепо поссћена, нарочито од интелигенцијс, офицнра и чиновника, као и од rpaljana евих вероисповсотп. H a забавп су учестоовали, поред осталих: Епиекоп г. Венијпмпп, генерал г. Милошевић, окруж ни инепектор г, Михајловић, срески начелник г. Тодосић, окружни м уфтнја г. А лишаи, директор гимназије г. РистаnoBiih, П1:еставннци-це Соколског д руш тва, учитељског удружења, Кола српских сестара, К н еги ае Зорке и јеврејске оп- 286 штине. Затим преставници Народие Одбраие, Јадранеке Страже и невачког друштва. »Краљсво коло« повео je прстседннк штннске општине г. Каламатијевић, иначе претседник Месног одбора Гајрста, са гђицом Ленком Еконаумовић. Но ii šuto je забава била нриређена са обичном игранком и прсдавањем н како je радно исто всче биоскоп још у д Ва друга локала, то je ипак Гајрстова забава била и у морлном и материјалном погледу најуспелнја и најотмснија. Поред мсштана, чиновника и официра забави су прнсуствовали и са странс, na чак нз Радовнш та мујтија г. Мехмед УдовнчнИ са сестром и супругом, вредном н аглнном Мостаркињом, Ko­ ja je н а благајнп сакупила добар прплог. Поред oue две муслиманке забави су нрисуствовале п р в и п у т у Ш т и п у о т к р н в е н е две туркнњс, кћери вредног државног имама г. Али Рнзе Ибрахнма, које су узеле учеш ћа у игранки и продавању карата Гајретових раденика и питомаца. Гајретова забава у Бужиму Ha 9. мпја 1930. године, први дан Курбан-бајрама у вече, одржана je прва Гајретова бајрамска свечана забава у про•сторнјама народне оеновпе школе. ; * Програм забаве био je слиједећи: 1. ДГоздравна рпјеч и кратак приказ Гајретова рада у npbflnocTH, садашњости и у будућности. To je на onhe задотнц^ство извео г. Сулејман Кудић, ученик IV. разред а основне школе. 2. Рецитовашс н пјевање разнпх патрпотских пјеоама, које су такођер м а onhe задовољство извели ученпцп овдашн.е школе. 3. »Покрадсно грожђе«, шаљипа нгра у 3 чнна од X. to r e , коју" су извели дилетантн (тежацп) из мјеста, и то: Алага Исаковић, Ибрахим Ш ахиновнћ, Ахмет Имшнровић н Boro Behnh, за које се може pehu, да су одлично одигралн сноје улоге. Морална страна забаве je иснала и зн ад сиаког очекиВања, јер су главни посјетиоци забавс били наш и тсжаци муслиманн и з овдаш њих села, којн су се том приликом упознали са Гајретом, његовом идејом и његовим радом н а културно-просвјегиом подизању нас муслимана. МатсЈшјална страна ове забаве нс изостаје много иза моралне, јер порсд свих потрош ака око забаве чист приход изиоси Д ик. 378.50. Треба имати и а уму, д а je овдје лаљскс године харала туча над усјевима као главнога врела тежачких пропзвода, као и то, д а je тај износ добивен од наш их теж ака од добровољннх прилога као у л азн и ц а од 5— 10 динара ii д а ne садржи каквих круннијих ставака, онда се може pe­ hu д а je успјсх ове прве Гајретове забаве у оба прав ц а више nero врло добар. Коначно сматрам з а дужност, д а се најљ епш с захвалим свпма пријатељима, који су посјетили ову Гајретову забаву, а парочито дилетантнма и овдашњим занатлијама, који су ме потпомогали у раду и лрипремама око речене забаве. — Режисер забаве: Мустафа Кудић, учител.. Гајретова згбава у Брњевици (Прњавор) Повјереник Гајрета у Брњевицп r. Х аф из Муста(|>а ХоUiih извјеш тава Гл. одбо[) да je на други д ан Курбап Б ајрама прнредпо забаву у корнст Гајрстп, која je испала одлнчно, обзиром н а мало мјсстанце и почетак рада повјерешвштва. Чист нрнход био je Дип. 433,— Надаље je прирсдио теферич н а 'Б урђсв дан, од којсга je имао прихода Дин. 182.— Oko забаве највише су се брниули гг. Мухарем Џафероmih, Селим Џаферовић н Омербеговић, п а им и овим путем цаш а искрена хвала. �Величанствен Гајретов теферич у Дервенти И до сада су у граду Дервенти биле познате Гајретове приредбе, као приредбе првога реда, али овогодишњи Гајретов теферич je надкрилио све досадање приредбе било које врсти. Жировина, мјесто створено за тефериче, удаљено од Дервенте само 2 километра, добила je тај дан свечан изглед. Никад овако свечана није изгледала као овај пута, јер су je Гајретови радници одјели у свечано рухо. Милина je било поглсдати како су укусно направљене ложе (љнх 25) <• јелне и другс стране, a у врху поиосно стоји позорДица, нд,' чиЈем ирочељу стоји елика Љ егова Височанства Престолонасљедника Петра, Покровитеља Гајрета. Са једне и друге странс били су изложени женски ручни радови, даровани за Гајретову томболу и врло богати бифе. При улазу у саму »Жировину« био je подигнут врло лијепи славолук, на којем je била слика Њ егова Величгнства Краља Александра I. Одбор се je побринуо и Жировину електрифицирао са посебним мотором, потпуно одвојено од градске електричне мреже и било je врло лијепо погледати, иначе доста заиуштену Жировину, овако свечану, a нарочито je било лијепо када ие je мрак снустио, na када су засјале електричне жаруље, које први пута од како je Ж ировииа постала засјаш е на Жировини. И ако je било заказано да теферич почима у 3 сата послије подне, свијет je у великии групама почео стизати већ око I сат, a у 2 и ио сата Ж ировина je била пуна најодбранијом дервентском публнком. Посјетиоци су долазили аутомобилима, фијакерима и колима, a три аутобуса су стално нревозили публику уз врло снижену цијену, н на тај начин je било омогућено да je овај теферич тога дана посјетило на хиљаде посјетилаца. Beh у 2 сата послије подне почела je војничка музика 25. пешад. пука и з Тузле са свирањем, a у 3 и no сата пред мноштвом гледалаца отиочело je извођеље програма. 1. Пјесму »Престолонасљеднику Петру« од ВојпславаИ Борића рецитовала je ученица грађанске школе Ш ахзија Т и-В рић н а onhe задовољство и бурним аплаузом била je од мно-Г гобројне публике поздрављена. 2. »Цица— маца и рундов—бундов« од Змај Јована Ј о - | вановића, продуцирао je Реш ад Алибеговић, ученик IV. раз-1 реда основне школе, син предсједника Мјесног одбора ГајретаП г. Есадбега Алибеговића, и у з силан смијех и одуш евљ ељ е! публике био je бурним аплаузима поздрављен и позиван д аВ ову продукцију поиови. з. Затим je отпочето са игром комада, који усљед кише није могао бити и а задовољетво заврш ен, јср се усљед невремена морало журити. Након кратке станке (усљед кише) отпочела je игранка која je трајал а до у касну ноћ. Томбола je распродана врло брзо, a и сав бифе. Нарочито морамо истакнути велику поејету no суграђанима свих вјера, те и огромну посјету муслиманског свијета, којп je и овом приликом показао колико цијени Гајретов рад и за наш у омладину. Овом приликом морамо изразити захвалност на високој нажњи великом пријатељу »Гајрета« Бану Врбаске Бановине г. Светиславу Милосављевићу, који нас никад не заборавља и којн нам je и овај пута послао добровољног прилога Дин. 2оо.—. Надаље и з Б ањ а Л уке послао нам je у име добровољног прилога Д ин. 100.— г. Милан Цвјетан, велетрговац ,на чему му се најљ епше захваљујемо. Трговачка твртка Ј. Јиреа из Сл. Брода, даровала je и ове годнне за томболу двије прскраене елике на свилн и кутију врло лијеиих марампца, a оеим тога д ал а je бесПлатно штампатн улазннце за теферич те joj овим путем најљепше захваљујемо. З а овако лијеп успјех ове приредбе имамо да захвалимо и среском начелнику г. А танасију Крстићу, којп сваком приликом ради за Гајрет и овај одбор издашно помаже у н>е- 287 �говом раду, a који je код ове прпредбе са господином Аспмбегом Алибеговићем преузео једну од најваж нијих фуикција т. ј. био je на благајни, која je ф ункција код прирсдбн ове врсте врло теш ка. Бруто приход овога теф срича рачуна се преко 19.000.— дннара. Изломба женских ручних радова, дарованих за Гајретову томболу у Дервенти. Мјесни одбор Гајрета у з помоћ Ж енског Мјесног одбора Гајрета прнредно je у Д ервенти у великој дворани градске внјећнице врло успјелу изложбу ж енских ручних радова, које чланице и пријатељице Гајрета дароваш е за Гајретову томболу, која je бнла на теферичу дне 11. маја о. г. И зложба je трајал а четири д ан а и то: 7., 8., 9. и 10. маја о. г. и ову изложбу je посјетило на хиљ аде посјетилаца, којн су се дивили љепоти и финоћи израђених радова. Ha овој врло успјелој нзложби нмали смо прилике да видимо лијепих и много разлнчигих радова a нарочито су се истицали: Гобленскн радови, стари бос. вез са златом, бушени вез »нецани« ш трикањ е, керање босанско, т. зв. »наден-малерај«, старин"ски вез »бројем« и рел>ефни вез. Ова изложба ж енских ручних радова je п е т т о ново не само за Д ервенту него може се рећи нешто тгово п .за цијелу Босну јер je и вели ка морална добит од &сте проистекла,' a нарочито за наш муслиманспи ж еискн свијет, те je ова изложба показала д а м услим анка има смисла з а ову врло важну ррану ж енске умјетросгр; која се данас no цијеломе свијету гаји и цијени. Од ове изложбе, ч и јн су радови од стране излагатељ нца поклоњенн за Гајретову томболу, биће још и та корист, што- he могуће ^ р л о лако к асније доћи до организованог сакупљ ањ а 'Л внстшх ручних радова у сврху продаје (no већим градовима) и тиме бн се упослпло р £д ал о прплике за зараду сиромашном муслиманском ж енск иву. Д а je ова“ изложба ручних радова овако “сјајно успјела им а да се захвали вриједном Ж енеском Мјесном одбору Гајрета, чије су чланиде, иако новакиљ е у јавном раду, радиле неуморно као пчеле и показале су са овим својии првим радом велики успјех те им од ср ца захваљујемо и желимо им даљње успјехе у раду ва наш Гајрет. З а ову изложбу дароваш е ручне радове слиједеће госпође и госпођице: А тнја Исакагић 1 јастук, 1 миље; Х ата Омербеговић 1 јастук; Х аџиефедић А лија 1 миље, 1 таблет; Tupnh Зинета 1 везаи учкур; Мулабеговић Ехлим ана 1 јастук; Мулабеговић Емина 1 јастук, 1 миље; Т уркуш ић Зехра 1 јастук, 1 марамицу; Алибеговић Е м ина 1 миље, 1 хаљину, 2 јастука; Куленовић М ихриџан 1 јастук, 1 слпку, 1 декицу; Муфтић Фахира 1 керан цвијет; X. Дервиш агић Фатима 2 марамице, 1 мараму; Х аџикадић А лија 1 јастук; Карабеговић Нефа 1 јастук; Јусуфбеговић А дила 1 миље, 4 декице; Едиба Ибригаагић 1 јастук, 1 таблет; Цимић Р ази ја 1 тиш лајфер; Хусеџи новић nam a l пеппсир, 1 комбине; Поробић Емина 2 јастука Градашчевић Д ервиш а l ш ампју; Царџић Безима 1 миље Дрљевић К адира 1 столњак; А лијагић Сухбија 2 марамице 'Вонлагић В асва 1 миље, 1 тиш лајфер; X. Хасановић Хатиџа l кошуљу, l таблет; Пелегаић Селвета 1 рубац, 1 таблет; Ha лић Тифа 2 марамице, 1 махрама; Налић Н ура 1 јастук; Бе говић Ш ухрета 1 декицу, 1 мапу, 1 марамицу; Халеповић Ну pa l цвијет керан, l марамицу; Јусуфбеговић Асија 1 јастук Јусуфбеговић Ш ухра 1 миље; Јусуфбеговић Фата 1 јастук Хусеинчехајић Зум ра 1 јастук; Поробић Мулпја 1 чепрму; Халеповић Фадила 1 махраму, 1 јастук; Приканица Мелћа l чеврму, i миље; Поробић Сејда 2 слике мал.ане; Алиагић Х успија 1 таблет; Х афизовнћ А сија 1 јастук; Хусеџиновић 288 Зехра 1 јастук, 1 мапу, 1 тш плајфер; T upnh Разија i МИЈ1)е 1. јастук, 1 таблет; Алибеговић Емира 1 јастук, i ташцу { мапу, 1 дскицу; Ји р са Јоснп 2 слике, 6 марамица; Омај,пбс. говић Б ахрија 1 јастук, 1 псш кир; ХаџнагиИ Есма l jiVCTy|.' 1 миљс, 1 марамица, ЛлибсговпИ ИГаНира 1 јастук, Мулаг«roniih Б сгзада 1 мил.е, Лемсшспић А лмаса 1 јастук, Oaijmja Лемсшић 1 јастук, КарабеговиИ Емина 1 тиш лајфер, Халеио. Biih Хајра 1 јастук, 1 миље, 1 таблет, Градашчевић ИГахчнја 1 јастук. 2 декице, 1 мапа, Уџварлић Нејна 1 јастук, i Ма. храму,, Сејдић Д елва 1 тиш лајфер, l марамицу, Османагић А лпја 1 пешкир, Имамовић Емина 1 јастук, Диздаревић Васва 1 јастук, Османагић Зухра 2 марамице, Мулабеговнћ Делва 2 јастука, 1 таблет, У џварлић Ф ата 1 миље, Уџварлпћ Фата 1 миље, У џварлић М пна 1 декица, Халепвоић Захида 1 мнље, 1 марамица, Х аџиавдић Емина l марампца, Капетановнћ Ениса 2 јастука, Нуркић Х атиџа 1 јастук, Хусеџинопић Расема 1 миље, Соколовић Х аснија 1 капа, 2 марамице, Осианбеговнћ Васва 1 јастук, 1 марамица, Мулабеговић Bnсера 1 јастук, Мачгсовић М инка 1 миље, Пашагић Васва 2 марамнце, Пашагнћ Д ервиш а 1 миље. Надаље Ж енски мјесни одбор преузео je н а себе и бригу за сакупљаље дарова з а бифе и овдје je врло добро успио, a дароВаше слиједећи: Јусуфбеговић Хусејинбег 1 севдиџан, гђа Иљазбеговица Куленовић хурмашице, Пашагић Ајпша ^сев д и џ ан , Чимић Р асија хурмапшце, X. Хамидага X. Омсрагић патишпању, Хусеџиновић Џсмалага кадајиф , Хуссђиновић Мустафага приснац, Атифа Налић торту, Конџић Фернда баклаву, Градашчевнћ Ш ахзија рутавци, У џварлић Омерага баклаву, П ригалица Мелча бурек, Ибрпшагић П ашага нутма масна, X. Абдић Ибрахимага хурмашице, X. Абдић Салихага патипшаља, Тирић Мустафа еф. баклава и ружнце, Халеповић Ахмет еф. севдиџан, Алибеговић Асимбег баклаву, хурмашице и бурек, Поробић Муратбег џунлари и приснац, Куленовић Мпхрпџап Ханума бак-ппву и севдиџан, X. A m h Есма севдиџан, Bpaha Беговић баклаву, Лемешић Махмут патишпаљу, Лелић Ибрахим еф. торту, Уџварлић Смајлага севдиџан, Б ахрија хан Сманлбеговић кадајиф, Хусеђиновпћ na­ m a торту и бурек, Чарџић Делва ханума хурмашице, Алибеговић Емирханума баклаву, торту, бурек и ф лаш у краставаца, ОсманагиИ Ахмет чипија nichep локума, Абидиновић Абдулах торту, Захировнћ Емиие ханума севдиџан, Бећиревић Тајиба ханума торту. Гајретов теферич у Кладњу Ha 11. маја о. г. (трећи дан Курбан Бајрам а) Мјеснп одбор Гајрета у Кладњу приредио je теферич у природи. Разне трке, иишан, те друге којекакве народне игре и шалс на овоме теферичу биле су побудиле код грађалства вслико интересовашс, те се je спремање за теферич врш ило na неколико дана ранлје. Али нажалост сами дан тсферича освануо je лијеп, док je око пола дана колаље облакова почело многоме стављатп у п и т ате даваље теферича. Кад се око 2 сата no подне иочсло одлазити на Витаљ (2 км од Кладња) на мјесто теферича заш кропила je ситна к и т а и падала у виш е махова, те je програм теферича изведен н а брзи начин a уз мали број присутнога грађапства, које je макар и no киш и и а теферич Гајретова идеја довела. Главну награду н а пиш ану добио je c iap n и у овоме мјесту позпати стријелац Мехага Ђуловић, a другу лаграду Мухамед Ђозић оба из Кладља. Проширујше лнсш „Гајреш“ у | Вашем мјесту н околтн! | �Бајргмска забава у Сребреници Нови добротвори и утемсљачи Ha други дан Курбан-бај|>ама приредио je Мјесни одбор у Сребреници забаву, од које je имао чист приход 1.495..50 дннара. Са ссла je дошло добровол>них прилога Дин. 545.—, a утрж ак проданих курбанских кожица био je Дин. 582.— Даклс укупно Дин. 2.622.50. Један врло симпатичан вгсијет Гајрету. У Башој Луци je умрла 8. маја 75 годшшиа старица Ханумица удова иза ртхм. Мухамсдагс Бсшлагнћа, рођена Мухурдарсвић. Оставила јс иза ссбе васијстнаму из год. 1922. у којој се сјетила и Гајрета и оставила му седам маџарија, с којом јс свотом постала добротвор друштва. Мјесни одбор Гајрета у Баљој Л уцч сачупаћо најљеишу усномену овој помснутој хануми, која нам дајс врло симпатичаи примјер свијссти наше старе и још жеискс генсрације около нотребе помагаша наш е спротин.с на наукама. Нека je племсиитој дароватељици вјечна хвала и да joj вслики Алах гријехс опрости. Даљни утемељачи М јесни одбор Гајрста у Бањ алуци извијестио je Главни одбор д а се уписао з а члана утсмсљача Гајрста са свотом од 500.— дин. Госп. Н урија 'Вумрукчић, профссор у п. Најмлађи утемељач Гајрета Познати прнјатељ и добротвор Гајретов г, Jycyil>6er Паiniih, посједиик пз .Сарајева даровао je Ба-јрсту Дин. 200.— умјеето одговора на чесгитее, које je добио од својих прија,тел>а п о в ^ д о ^ р о ђ ењ а његова сина Мирзе Фуада на даи 10. ал рила о г. Истодобно je уписао г .Паш ић свога првијенца Мпрзу Фуада за члана утсмсљача Гајрета са свотом од Дин. 500.—. МЈЕСНИ ОДБОР ГАЈРЕТА У СРЕБРЕНИЦИ И овим путем топло захваљујомо г. Пцшпћу, жслећи iteговој поштованој породици н њсговом првијенцу сваку cpchy п напредак у животу. Бајрамска забава у Гор. Зелињи Ha Курбан-бајрам, 12. мај.г—<5Т r.( приредио je мјсени одбор у Гор. Зелињн забаву (тефернч), од које je имао чисга у Сјетлини: H a недавио одржаној понфсреицпјп пријаприхода Дин. 513.—. теља н чланова Гајрета у Сјетлнни ради припрема за вслпку Од курбанских коњицф-добио je Дин. 2 5 —, које д ар о -‘ Гајретову манифеетацију u велики народни теферпч н а даи ваш е гг. Осман Муминовић, НазиЈЈ»Л1умицови|1, Ахмет Смајић, 15. ју л а т. г. у Сјетлини, на предлог претсједншса Мјесног Хамид Беговић и Ш ериф Мујановиђ. одбора г. Фадила Добрачс уписаш е се слиједећа гг. за члаБудући je на дан одржавањт .тефернча падала цијели дан киша, то се нијс могао получити веНи матсријтлни успјех, a ово je no првн пут, што се у овом MjWry прнређује овакав тсферич, n a се je надати да he другн пут бити већег прихода. Гајретово сијело у Чајничу Другн дап Б ајрам а 10. м аја т. г. прирсдпо јс^Мјссни одбор Гајрста у Чајничу сијело, којс je обзиром на мјеснс прнлике врло добро успјело. Бруто приход био je Дин. 1.297.— Гајретов теферич у Семизовцу 11. м аја о. г. одржан je тсфсрич у Семнзовцу no Мјесном одбору у Илпјашу, који je у најљепшем реду протекао. Народ се je. у великим групама почео окупл.ати око 11 сати прије подне. Заетупанс су биле све три вјерс. Иза поднс, пажалост пала je изнснада киша, која je у толико омела материјални успјех ове забаве. Једино велнкој радиности прирсђивачког одбора има сс захвалити да je теферич ипак успио. Овим путем топла хвала и г. Сикури директору рудннк а »Босна« и з Семизовца, који je са сшш могућим средствнма одбору у помоћ притскао. I Уписујте даљње добротворе ј { и утемељаче Гајрета! | ОДБОР ГАЈРЕТА У ТАРЕВЦИМА Стоје: Хусо Дугнћ, тежак одборник, Хамид Куртић тежак одб., Ћ амил Мулмћ, трг. одб., Х асан X . Хасановпћ, теажак; Сједе л ијева н а десно: Х асан сф. Халилбашнћ, муалим, одборннк Мурадбсг Мурадбеговпћ, трг. п иосјаедннк, Ха(Ј>из Хусејн Кадрић, трг. n имам, Х асанага Хсрцсг, посјсднпк н почаснп предсједншч, Асимбег Ширбеговић, трг. и посј., Химзо Топчагнћ, трг., Хфз Бскнр Сендијаер, трг. и благајник; Доле сједе с лгејаева н а десно: А лија Абдић. сскретар — трг., Вејсилбег Мурадбеговић, велепогједши; — предсјаедник, Муетаф а Мсшан, тежак — потпрсдсјсдннк 289 �нове добротворе и утемељаче Гајрета, мсђу којима нскоји унлатише цијелу члаиарину, a некоји, дјеломично, a то су: г. Инж. Перо Гњеч, индустријалац; фирма »Фслтринсли«; г. Мирко Чучковић, трговац; г. И нж. Марко Леви, шум. унравитељ; гђе Олга Зорић и Мнлева Новаковић; г. Фадил Добрача, претсједник Гајрета, те гг. Теуфик Хафизовић, трговац, Абид Брдарнћ, трговац, Матија Мословац, чиновнпк, Светозар Куреш, трговац, Пиреннн Ракоци, чиновник, Гиовани Малокаршг, чиновншс и Алијага Борчак, посједник. д ећа господа: но Дин. 10.— : гђа Хиба Фазлагић, Мехмед-Алија Фазлагић, Хамнд Тановић, Мустафа Форто, Мухамед Машала, Шахсо ж акш ић, Б ахрија Хаџић, Рајко Танасковић, Салих Беш лија: no Дин. 20.— Б раћа Беговић и Јуоуф Хађић; no Дин. 5.— : Алијчд Приганица, Мухамед Сијерчић, Хасиб Агановпћ, Рајко Тапасковић — a остатак су мањи прилози од разних дароватеља. Гоеи. Др. А лија Томић дао je као свој бајрвмскн дар Гајрету Днн. 80.— Сакуиљачима n дароватељ нма тоила хвала! У Тузли: Једаи од најврједиијих Гајрстоних радннка na Добрсвољни прилози из Умољана (срез Коњиц) сслу r. Омер Омазпћ пз Тузле, уиисао јс чадљих даиа у оиГ. Дерво Лл>оииИ, на.чслинк oiihime Умољанн, сакупио je ћинама Ораховићи и Рапатници слиједећу гг. за члаиове доза 1'ајрет Дшг. зо о — прилога, a дароваше rr.: no Д иц. зо.— : бротворе ii утемсљаче Гајрета: Дерво Аљовпћ и Мехмсд еф. Б аиднћ; Дпи. 2о.— Ибро MnniiЗа добротворе: Агана Кешетовића. подначелника onhuiic шнИ; но ДиИ. 10.— : Хамнд Памук, Салпх Дркпћ. Ахмег ЏиРапатница и Мехмедагу Konpirha, трговца и ноф дн ика из хаи, Реџо Дслић, иарсднпк, Хамид еф. Бандић, Омер Закић, Рапатнице. Алпја Трешљо. Алијл Б андић, Мујо Чомар, J y to Милишић, За утсмсљаче: Емина Газибеговића, Мехмеда Мујића. Ka­ Омср Пинтал, Окср Фатић, Омер Пннџо, Суљо Ф ајић, Мухаpu Мехмедова, Суљу Газибеговића и Мехагу Равкића, пачепмед Аљовнћ и Мујчнн Аљовић no Днн. 5.— : А лија Зећо н гн ка oiihime — сви пз Ораховице; Јусуфа Авдића, Салку Мујо Зилић. Ксшетовнћа, А лију Копрића и Мехмсда Глумчевпћа — сви /*, Како се види из овога општнпарн општиие Умол,анВ, из Рапатнице. 1 пбјн^живе у иајзабјш ш јој опш тш ш у Босни n Херцеговини, И овим путем нека je топла хвпла како упнсаиој' rj, доro ju до данае немају ни оеповне шг.олс, имају доста емнсла бротворима и утмељачима, тако и врпједним na munima. гг. :ia Гајрет и ксб њих je Гајрстова пдеја дубоко продрла. УвиДобрачи и Омазпћу. j e n ^ i a иозпв среског начелпика г. Чампарс као н Мјесног оду Буни к. М.: г. Ахметага Баџак. 6oi>a у Кон.ицу, радо се одазивају н дчрују коппдо могу. — у Турији (Пурачић): г. Мехмбд ЈЈмамрвнћ, вјероучитељ. Кска нм je и овим путем nam a братека хвала! " \ у Љубушком: <i<iTH.\ia ХрпЛфвиИ. Дсбровсљни прилози из Велеса у Гламочу: Михајло Крстацовић, оншт. начеЈиигК Повјереник Гајрета г. А ли Рпза Садиковић, шср. суднјм у Мсстару Муслпмапско З јш^ пјг^ о друштво ЧНти хо д а^^иеп л о ге за члана уте.мсљача д|(уштва »Гајрет« yiiY » tiiflfi^w J 5 4 n ;k ip доприиос од Дин. 500.— у готову. Нека je братеком друштву срдачна хвала! с ‘ § Јесше лн дозначилн дужну § § ирешалашу за лист „Гајрет"? § Разни добровољнч прплозп Г. Хаџи Омер еф. Хаџић — Гајрету Прилнком недавне носјете у просторијама Гл. одбора Гајрета г. Х аџн Омер еф. Х аџић из Кошутицс. орсз j>oniтички, даровао je з а Гајретову омладину, која се ш колује н одгаја у Гајретовим конвиктима своту од Дин. 50.—.. Хаџн Омер еф. потјече од угледне и старе иородице Х аџића, која je дала више алима и учених љ уди. Х аџи Омер еф., свршившн науке у сарајевским мсдресама, отиш ао je у Цариград, г.чје je остао 15 година, проучавајући високе исламске науке. З а то вријеме изврш ио je трећи од ист исламских шартова, т. ј. отншао je на К јабу и Х аџ еда учинио. Д анае je врстан поеједник и економ, a у з то нросвјећује народ и упућује га на правн пут. Својим говорннчким врлинам а и вазу-наеихатима предобпо je симнатије муслиманског свијета у рогатичком, власеничком и кладањском срезу. Дјеловање Хаџи Омер еф. и његово правилно разумијевањ е ГаЈ1>стова рада нска будс узором осгалим алимима и з ових наш их крајева. Добровољни прилози из Горажде Приликом Курбан Б ајрам а сакуиио je Мјесни одбор у Горажди Дин. 305.— добровољних прилога, a дароваше слије- \дозпа'ч110_4е^1'ајрету Дин. 440.— сакупљених по држ. нмадшма. доб|)опољш1Х лрилога, a сакулнш е no Дш (. 50.— : Хафиз т-.уаил Х угејип, држ. имам Велес. Мсхмед Осмап, држ . имам Топислав, Халил Мустафа, држ. имам Јабучиш те, Муетафа Ипл ахимовић, држ. имам Врањевцн. Х асан Алнјевић. држ. нмам Оризари, Хамди Тајиб, држ. имам Ииашсоиац, Елмаз Сулејман. држ. имам Мелница, Хамид Ахмед, држ. имам Водоврат. При вјенчањима дароваш е по Дин. 10.— : Алн Ибрахиовић из Г. Врањсваца, Демуш-Абаз из Оризара, МуитафаМехмед из Мелнице и Хасан-Омер из Р. Враљсваца. Надаље je дозначио своту од Дин. 1.437.— коју су сакунили државни имами прнгодом Курбан-Бајрам-намаза у џамијама, среза Велешког, и то: Дин. 455.— Мустафа Ибрахим из Г. Врањеваца (и 55 Дин. од курб. кожица); Дин. 250.— : Елмаз Сулејман из Мелнице; Дин. 170.— : Хамид Ахмед из Водоврата; Дин. 162.— Х асан Алијевић из Оризара; no Дин. 100— : Хафиз Исмаил Хусејин из Велеса, Мехмед Осман из Томислава, Х алил Мустафа из жабучиш та и Хамди Тајиб из Иванковца. И овим путем иајтоплија хвала нашем повјерепику као н rope наведеној гг. имамима н дароватељима прилога. Добровољни лрилози из Сљедовића (Рогатица) Повјсреншс Гајрста г. Идрис Ајановић дозначио je Гајрсту Дии. 35— добЈхшољних прилога, које дароваш е: но Дин. 10.— : Мухамед Ajanoniih и Авдо Омерагић; Дин. 0.— : Хамид Џанановић; Дин. 5.— : Авдо Омерагић н Дин. 4.—: Мухамед Ајановић. Топла хвала! , Добровољни прилози из Илијаша: Приликом одржане забаве у Семизовцу, коју je приредио Мјесни одбор из Илијаша, добровољне прилоге дароваше: Дип. 80. : срееки начелник из Сарајева г. Ж ивановић; no Дин. 30. : гг. Сикура, директор рудника »Босна« и Петровић, уиравник пилане из Илијаша; Дии. 20 — : г. Никић. �Бруто приход оие забаве нзносио je Дин. 4.098.— И овим путем најтоплија хвала свима дароватсљима прилога као и приређивачком одбору забаве. Добровољни прилози из Сарајева Г. Illahnp М. 1'огалија дозначио je Гајрету Дин. 140.— и то Дин. 100.— од нродатог једног блока Гајретових цигли, те Дин. 40 добровољних ирилога, које дароваше: Дии. 30.— : г. Лвдага Хамбираловић из Зворника и Дии. 10.— : Драгутии Лејхнер ио Сарајева. — Хвала! госп. Хусеин Ћоралић и з Цазина rooii. Омер Омазић из Тузле госи. Авдо Смајић из Горана (Коњиц) госн. Вејсил Мујкпћ из Буљ ииа (Коњиц) госи. Ахмед Узуновић из Сеонице (Кошиц) госн. Омер еф. Х аџић из Рогатице Народна Б ан к а у Сарајсву Ш умско-индуетриско предуоеће Добрљин—Дрвар д. д. Сарајево Од иредаваш а г. Митриновића » 150,— » 250.— » 530,— > 115 — » 113.— » 50.— » 3.000.— » 20.000.— » 70.— Свима илемеиитим дароватељима искрсна захвалност! Добровољни прилози из Турије (Пурачић) Учитељ г. Фехим Салихбеговнћ сакупио je за Гајрет Дин 237.50 добровол>них ирилога, a дароваше слиједећа гг.: Дии. 50.— Фахим Салихбеговић Дин. 40.— Хасо Бургић, трговнц; Дин. 25.— ; Мухарем Токић, тежак; no Дин. 20.— : Емин Токић, тежак, Јусуф еф. Имамовић, имам и Омер Јунузовић, тежак; Дин. 17.50: Омер Маховкић; Дин. 15.— : Алија Имамовић; Дин. 10.— : Мехмсд Џафсровић; no Дин. 5.— : Адем Маховкић, Јусуф Камбпћ, Мехмед Таловић н Мехмед Хускић. И овлм путем нека je наш а благодарност г.вима дароватељима прилога! Дсбровољни прилози из Мостара Филнјала Народнс Банке у Мостару даровала je Mjerno н. одбору Гајрета суму од 1.000;— Дин. ^ И овим путем иајл>епша хвала! У Добровољни прилози из Прибоја * ° (у Повјереник Гајрета у Прибоју г. 3axii| Прашо дозначио je Гајрсту Дин. 390.—, која je сума ирикупљсна ш цсаги приу бојске порееке управе на иницијати£&Р. $>слс Ериеота, шефа и г. Салиха Куртовића, контролора Нореске унравв na тај iiaчнн, што су ;а претходннм споразумом оа там. понјсрепиком Просвјете г. Јевђсвџћем, ппрохом, у благајнп вогакли касиду Проевјетс н ирнход се je подијслио на ^ула Просвјети и Гај- МЈЕСНИ ЖЕНСКИ ОДБОР У ЉУБУШКОМ е I |ијепа на дееио: Гђа Хаџера М. Дауповић, Сенија A. Гхоиић уотНретсјоднџца, Хабиба A. Саднковић прстеједница, Махбуиа X. Гујић н Зухра М. -Јакнћ; стојећи: с лнјева ! l lT> И и ш и Ја то р ш а ош г а п у , ш , т као п г. J e L m h j Т 4 ) Зиба Д т д о ш к . С«6и|» ГуЈнћ »»trajnim a, ка je тоила квала! 3 l «T" H m « llh 11 p“ “ia M“ Bh- Други разни добровољни прилози T okom друге половице мјесеца Maja иршшјеше Главиом одбору слиједећи добровољни ирилози: Мјссни одбор Гајрета у Рогатици Дин. 172.— Мјсени одбор Гајрста у Јајцу » 100.— Мјеени одбор Гајрета у Котор Ва[>ошу » 722.— Мјесни одбор Гајрета у Таревцу » ISO.— Мјссни одбор Гајрета у Бос. Петровцу » 1.010.— Мјесни одбор Гајрета у Љ убињ у » 150.— Мјеони одбор Гајрета у Сребреници » 1.127.— Месни одбор Гајрета у Бугојну » 1.291.50 Мјссии одбор Гајрета у Бос. Ш амцу » 259.— Мјесни одбор Гајрета у Купресу » 150.— Мјесни одбор Гајрета у Тешњу » 430.— Мјесни одбор Гајрета у Новодм Пазару » 385.— Мјеснн одбор Гајрета у Брчком » 491.50 повјер. Гајрета из Велеса г. Али Риза ОадиковиН » 120.— новјер. Гајрета из Брњевице f. Хф. М. Хоџић » 50.05 новјер. Гајрета из Крске г. Мурадиф Манџић » 350.— повјер. Гајрета из Жепча г. Хазим Муфтић » 140___ повјер. Гајрета из Н. Ш ехера г. Сеид Алиспахић » 103.— повјер. Гајрета нч Сан. Моста г. Мехмед Б. Алагић » 135.— Повјер. Гајрета из Братунца г. Абид еф. Џозић » 175.— повјер. Гајрета из Љ убије г. Наил Башић » 184.— повјер. Гајрета из Бос. Кобаша г. Р иза Алибеговић » 75.— Повјер. Г&јрета из Гламоча г. Свлијс Гасал » 30,— Прилози на теферичу у Модричи Добровољнн нрилози убраии иа Гајретовом тефернчу у Модричи на 11. маја о. г. a дароваш е слиједећа гооиода: . Салих 1Сарамехмедовић ич Града Дин. зо.— , Xaoa.it Херцег из Тареваца 12.—, Абдулкадир Б илајац из Града 20.—, Ешсфа Спужић 10.—, Руж пд а Марковић 10.—, Дјеца I. групе 70.—, Иулса Спужић 10.— , Јулославенски Соко 50.—, Омер сф. Меxnh 10.—, Чедо Николић 10.—, Јово Благојевић 50.— сви из Модрича, Есад Ширбеговић из Тареваца 10.—, Хз М. Спужић нз Модрпча 10.—, Ибрахим Муратбеговић нз Тареваца 10.—, Мурат Мустајбеговић из Тареваца 10.— Мех. Сарајлић из Модрпча 10.—, Х афиз Кадрнћ 20.—, Хусеин М ујкић 10.—, Ферид Ширбеговнћ io.— сви из Тареваца; Х у с е ш Б алтић lo.— , Ибро Ганибеговнћ 10.—, Муниб Турсић io.— , Мехмед Ш акић io—., Касим Мешановић с.— , Теуфпк Дубравић 5.—, Дедо Дубрпвић 10.—, Хусо Бсћп[)блЈпнћ 5.—, М. Салих Хали^оваК lo.—, cBit из Мадрича; Хасан Халилбашнћ 7.— . Омер Хаџић 5.—,оба из Тареваца; Д јсца II. груна 25— , Ибр. Хаџпалнјагнћ loo.— нз Модрича; Вејсил Муратбеговић 20.— . Суљо Исић 20.—, Алија Абдић 20.—, Суљо Ц&рић 10.— , сви из Тареваца; Хамдо Ширбеговић 20.—, Салко Ћ ернмагнћ 5.—, Седад Алајбеговић 10.—, Нпнко Ј. Николић 40.— , Асим Ш ирбеговић 20.—, сви из Модрича; Хз еф. Исић 10.— , Бего ЗахировиЕ 10.— , оба из Јакеш а; Нешет Имамовић зо.—, Осман Имамовић 20.—, Хасан Арнаутовић 2 a — , Х алид Нцјаз 20.—, X. Че- 291 �1 Санупупљене «ур»а"™< кожице ia Гајрет у Дррвантк ликовнћ 2П.—. Р иф ат Ахметовпћ io.— , свп из Града; Н. Н. Господа Всадбвг Ллнбвговик, Операг* УршфлпИ „ Ц ј . 5.— , Салим Дубиновић 5.—, Мујо Омераиовић 10.—, Мех. Хастафа Тирић, делегати Мјссцог одборв Г в јр е т у Д ервсш и, м . џић 20.—, Х акија Зечић 60.—, Заим Псксић 10.—, свп и з Мокупише 27 комадв оговотш* в у р б а и а р к в о ж ш в п дппје Р0. дрича; Ћамил Мулнћ н з Т ареваца 10.— ; гђа Мсхић 10.—, гћа всђијс im*e, itoje су проданв зд Д вн. 83»— . Чаушевић lo.—, А лија Чауш свић 20.—, Ју су ф Јусуфбеговић Кожице двровшпс: Веговић СејфулахАег 3 овновске; ц0 20.—, Дедо Џинић 20.— , Мсхмед Д уш ин 20— , свп из Модрнча; Хас. Муратбеговић 20.— , Абдо Муратбеговнћ 10.—, једну кожицу: Уџвариић Омервга, БраФа Алибеговнћ, Дрље. Мурат Муратбеговић 10.— , Н урија Мехић 10.—, Ахмет Муратвић Хамдија ei[»., Капичпћ Зајнмагв, Чарџић НеџиО еф., 1Ц ,а_ беговић 10.—, сви из Тареваца; Бсго Омичевпћ 10.— , Мух. еф. бвговић А сии, ХусеџиновиН А лија, Исламоввћ Елхем, Х ави ,. Мујаковић 20.—, ова из Јак еш а; Капетановпћ и Илић и з Догић Х афиз Мсхмед. Квраберовић Узеир, Поробић Сулсјмаибег, боја 10.— ; А дил Ефендић 5.— , Стјепи O rjennh 10.— , Милан Тирић Мустафа еф„ Д издаревнћ Тахирага, Алијагић Хамдц. Mapuh 20.—, Ахмст Спахић 5.—, гђа Абасбеговић 14.—, Мух. jara, Соколовик Абдулах аф., Урвврлић Х алилагпнпца, Ха. КарабеговиН 15.— , Д и ка Карабеговић 10.— , Хуссип Зсћић ВИсфмииФ Абдулахага, Чпмпћ Мухарсм еф„ Х алеловнћ Ал. •5.—, Сејфудин Пекснћ 10.— , М урат Јаљ арац 10.—, Максим маи, Поробић Мулија, X. M yjnh Абдулах ii Поробвћ Сафет; м ' Макснмовнћ 30.—, Мех. Карабеговић io.—, Узсир licanonnh једну говеђу вожу дарошпие гг.: Б раћа Алибеговић и Абду. .10.—, Мартин Ловшин 10.— , М. Новалић 5.—, Н. Крајнновпћ лахага Хаџпсфендић. ;5.— , Н. Кубурић 5.—, М. Мехмедбеговпћ 5.— , Селим Карабеговић 10.—, Џемал Esnih 10.—, И линка Симић 10.— , Абас ДаБгњалучке курбансне кожице Гајрету јић 10.—, Мујо X. Х асквћ 5.— , X. и Р. Тахмас 15.— , сви из Прнликом Курбанског Б ајрам а Мјесни одбор Гајрета у Модрнча; гђица Шнрбеговић 5.— , Н урпја Муратбеговић 5.—, Baitoj луци упутно je позиве истакнутпм имућнијим муслиА лија Ширбеговнћ 10.— , Мех. Салкпћ 10.— , Х фз.. Бего Сен* ланим а, да своје курбанске кожице поклоне Гајрету. Повод ијар 20.— , Химзо Топчагић 10.—, Мух. Омеровпћ 20.—, Хусб дом тога даровали су курбанске кожице ова господа: Инж. Мепкшовнћ 20.—, Мех. Х аџић 20.— , Ју су ф Х ал ш о в п ћ 6.—, Суљага Салпхагић 3 комада, Х акн бег Гавран-Капетановпћ Х асан Мешановић 10.— , сви из Тареваца; Мехага Ганибего2 комада, Х уснија Џумрукчић 2 комада, Х ам дија Афган 1 ковнћ. 20.— , Ибро Х аџић 10.— , Рнсто 'Бурнћ 50.— , Алберт Абп- '^ 'м а д , Мухамед еф. Маглајлнћ 1 комад, Х ајрудин X. Самимону н 40.—, А лександер В арга 20.-_, М устафа Х арабег 5.—, вић l комад, Бећир Галијашевић 1 комад и Др. Мухарем МиМуст. М ешан 1(1;— , Ммаил Х аџпћ 10.— , Фрањо Марјановић џић 1 комаДч^ 20.— , сви из Модрича; M yct. ЈЈтгаћ 10.— , К ак н ја Ш аћироДароватељима најсрдачнија хвала! вић 10.— , оба и з Оџака; А тпф М ехић и з Таревада-40х—< Граго Кољпћ 10.— , Стипо Голубовић 15.—, Д еж и Варга 6.—, Фери Курбгнсне кожице за Гајрет Варга 30. Сплво Л у ж а р '80.— , Анто Вовкпћ 20.—, Схево Ковачевпћ 20.— , Јозо1Л>у(к1С 20.—L Мплан ЈанковтА 20.— , Јово Јанковпћ 20.p-, Марко Јаковљ евић 20.— , Перо Ковачевић 20.—, Милош П авпћ G.-A А нтун Павловић 5.—, Марко Јуралх 5.—, А на М аткмшћ 10.— , Стојан Стојановић |.U -, Каспм Ју син 5.—, Гајре 7.—, £Л вета Петровић 10.—, Д ара Оофрановпћ 10.—, Сулејман Х аџнћ 10.—, свн из Модрича; Хплмо Топчлгић 5.—, Суљо Салкић — , оба и з Таревада Н. Павић 10.—, Н. Л еви 10.— , Микаило Николић 20— , Карло Фроман ш ,—, Милка Благојевић 10.—, И ллја Лонча.ревић io.—, Јозо Jaiconљевић 10.— , Муст. М ахмутови^ 6.-^, Ђорђо Микичпћ, Др. Давид Фрајнд 30.—, Салих Суљић 104—, Омер Хаџић 20.—, Хусенн Ш ерифовић 10.— , Д ервиш Чауга 20,—, Емин Бешировнћ 20.—, Јозеф Н лазар 10.— , Марко П елицарпћ 20.—, Радов. Стјепановић 30.— , 'Гомо Ж упанчпћ 10.— , сви из Модрича; Сладолеџија и з Града 10.— ; Абдулах Д аиџић из Јак еш а 10__ , Н. Крајниц io.—, м услимански женски прилози 416.— , од риболова Мухамед 201.—, Ифета Тахмас од дописиица 300.—, Х ајрнја Тахмас од дописннца 6S.—, Сафнја Чауш евић од дописница. 84.—, Е ш сф а Снужић од дописниац 25.—, Х асан Алибеговић од допииница 35.—, Џемила Мехић од допислица 49.—.Ремзија К аистановић од дошгсница 30.— ; разнп прилози: Мухамед 341.— ; Мухамед 0 . Алијагић 100.— , ТЈура Трифковић 100.—, Ристо Митровић 20.— , Осмо Назифбеговић 40.—, свн из Модрича; сакупљено no Чауш евићу 100.—, Осман Авазбеговић из Модрича 10.— . Из Тузле: Г. Омср Ома-nih дозначио je Дпн. 180.— о д продатих 14 ком. курб. кожица, које му je предао Осман Јаш аревић, имам матичар и з Сребреникл Дон>ег, a које даровашс гг.: Мула Халил авгић, Мујо Kanruh, Рахима Јаш арсвић, Хашим Jaiuapemih, ПГевалија Хусејн, А јка и Хусо Хоџнћ, Халка, Емина и Јаш ар Јашарепић, Осман Мула и К ада Мула Ахметовић, Мехмед Косић. Мјесто кожице дао je Дин. 30.— Мустафа Суљкановић и Дин. 10.— Мухарем Халиловић. Надаље je иети имам сакупио з а Гајрет прнгодом бајрама Дин. 159.— добровољпих прилога. Прилагачима 1«)жица искрена благодарност Из Бјелимића (Коњиц) Г. Ферхат Куртовић, начелннк опћине Бјелемић приликом Курбан бајрама сакушго je за Гајрет Дин. 475.— , коју своту дароваше: ДиИ. 50.— : Раш ид Сирбубало, Оџацн; no Дин. 10.— : Ариф Алзонић и Сатих Хољен и з 'Гушила; Днн. 220.— : био je чисти приход н а дан Курбан Б ајрам а од Гајрстова буфета; з а 3 иродате курб. кожице Дин. 75.— , које даровашс rr:. Мехо Соколовић из Сопота, Осман Б анд а из Забрџана и Бешир Грануло из Градиљана; Дин. 20.— добио je г. Куртовић за 8 кг. жита, »оклоњеног од г. Туцаковића. Најљспша хвала! Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будућност 292 �Из Требиња: Из Кладња: Мјесии одбор Гајрета у . Кладњу дозначно je Дин. 17о.— као приход од курбанских кожица, које дароваше гг.: М устафа Jaxnh, учитељ, Салих Бербић, судац, Мехмед Кахвеџић, шеф пореске управе, Еминага Хасић и Мумин еф. Ш арић, општ. начелник. Најљепш а хвала! Прилвком Курбан Бајрам а еакуиио je Мјеснп одбор у 'Гребињу 41 кожицу, које je уиовчио за Дин. »92__ . Дароватељи кож ица су слиједећа господа: no 3 комада: Мехмед Зубчевић; no 2 комада: Алија Салаховић и Зајим Хаџовић; no 1 комад: Јусуф Мурсел, Смајо Бусулаџић, Махмуд Салаховнћ Илнјасбег Ресулбеговић, Асим УЧЕНИЦЕ ГАЈРЕТОВЕ ДОМАЋИЧКЕ ШОЛЕ У ТУЗЛИ Из Кораја: Хаџихасановнћ, Повјереиик Гајрета г. Џемал Азабагић сакупио je пригодом Курбан бајрама 15 кожица за Гајрет* fcoje je продао na Дин. 210.— a дароваше их гг.: t , д б е з р у u a: Рамо М улаосманови^ (Члко Хпустемоћић, Ибрахим еф. Бегић, Мухарем Са^лиховић, Фрик Бегић (2 ком.), Х афпз еф. Бутуровић, Х асан Арсланагић, ЈСј&н ЋерЈшагић, Салко Брачковић, Xyqp Звиздић, Сабидбег Ресулбеговић, Ш ућрибег Ресулбеговић, Смајилбег Ресулбеговић, Ариф Беговић, Мухарем еф. Куленовић, Рагиб Галијаi-onnh. Хпсан Чустовић, Смајо Хајдархоџић, Алија Салпхампџић, Сејдо Робоввћ, Мустафа Робовић, Ибро Пиводић, Авдо КУХИЊ А ГАЈРЕТОВЕ ДОМАЂИЧКЕ ШКОЛЕ У ТУЗЛИ Азем Бегић, Хамид Чаушевић, Сафет Заимовић, АбдураХМаН Абдурахмаиовић, Шабан Халиловић, Рамо Мсхикић и Зејнил Мсхикић; с р у н о м : Алија Бегић и Мехмед Капковић. Сакупљачу г. Ибрахим еф. Бегпћу, имаму, повјеренику и свима дароватељима искрена благодарност! Пиводић, Омep Сараџић, Хифзпја Галнјатовић, А лија Чустовић, Х асак Карамехмедовић, Махмуд Карамехмедовић, Касим Алечковић Јусуф Шеховић, Ибро Кочо, Мухамед Хаџиахметовић, Мухо Хаџиахметовпћ и Б ајро Тичић. Вриједном одбору и племенитим братска хвала! дароватељ нма иаш а 293 �Из Ргдовишта (Ј. Србија): Повјереник Гајрета г. Мехмед Удовичић, шср. судија, дозначио je Гајрету Дин. 1.020.— као утрж ак од продатих курбалских кожица, оакупљеннх у срезу радовиш ком, a које дароваше: у џемоту Радовишком: ио 1 кожицу: Мехмед Удовичић, Ибрахнм Абдурахмаиовић, Мумнн НеџпповЈгћ, Ш ериф ханума Хаеановић и Тајиб Дсстановпћ; no Днн. 20.— : Сулејмап Пехливан, Ахмед Јаш аровић п Х ам ид Османовић; no Дин. 10.— : Арслаи А диловић и Пашо ХасановиК. ....... у џемату Тополничком: сакупљач Елмаз Хасановпћ: no 1 кожицу: Елмаз Х асановпћ, Х икмет Д алил Салиховпћ, Елмаз Игмаиловић, Х асан Х усејновпћ, Јаш ар Јаш аревић, Хусеин Муотафовић Абедпћ Х алпмовић, Ахмед Алиловић н Камбер Алиловпћ; Днн. 20.— Осман Џафер, претсједник општине. у џемату Кончанском: сакупљ ач А лпја Хусеиновић: no i кожицу А лија Х усепновић, имам, Ју су ф Муртезовић, У мпја Хуоениовић, Осман Иемаиловнћ, Б ећнр Омеровић и Мустафа Цаиар. у џемату Кзлуђеричком: скаупљач Нуман Халпловић: 7, ' кожпца Рустем А лијевић, село Сариђол и Д ин. 10,—^(укулно); no l кожицу Н уман Х алиловић, Селим Алнлрвпћ. Ротлб Идризовић, Нурииг Руш ндовнћ. А лпја ОрмаиошуИ. Мустафа Ше-. pm[ioBiih. Ахмед Х усеиновић; Днн. l^.— : Оеман НГорлфовпћ. у џемату Кзпаузлиском нрикунпо• држ . имам Абдурахман Ибрахнмовић 10 комс кр^ккцаУкупно 45 ком ада кож цца и Дин. 120.Наведеним и м а м и м а ,.'|о ји <.у иајвнш е љаља уложилп, нтп-иј^. иуовн: куп\ Сергије за Гајрет из Лишње Послпје Бајрам -нам аз icnaibai .a у .J ln ilii^ ji језин Хашим еф. ЏафЈЈДбџић п р г ..............!.......... je укупљено Дпн. 128..— за Гајрет. Повјеренику г. Халт^г еф. Сарајлићу као п дароватељима топла хвала! Bajramski da ro vi »Gairetu« iz Zenice. Prigodom -ovogodišnjeg k u rb an -b ajram a u grad u i srezu zeničkom sa k u p ljen i su slijedeći d o brovoljni prilozi za ku ltu rn o prosvjetno i nacionalno d ru štv o cG ajret« u S arajev u : A. Iza bajram namaza prostrta je sergija p red 16 džam ija, na k o je je p a lo u k upno Din 1.527.—. B. Drugih dobrovoljnih priloga sakupljeno je Din 50.—. C. Sakupljene kurbanske kožice I. Kod A bdage H arm andića iz Zenice i to: I. 4 ju n e tije kože, te šk e 43 kg a Din 6.— Din 258.—; 2. 17 braviji kožica p ro d a n ih a D in 50.— Din 850.— ; 3. 5 bravijih kožica p rodanih a Din 20.— D in 100.—; 4. 4 b rav ije kožice prodane a Din 40.— D in 160.— ; 5. 4 b rav ije kožice prodane a Din 10.— D in 40.— ; 6. 1 b ra v ija kožica prodana a Din 36.— Din 36.—. Ukupno D in 1.444.—. II. V rijednost kožica položila su ova gospoda: 1. N eziraga IbranoviĆ Din 5 0 . - ; 2. PaŠaga DŽampo Din 36.— ; 3. M uhamed K undalić Din 50.—; 4. D ženial ef. Tafro Din 33.— ; 5. Osman ef. Masnik Din 40.— ; 6. H asanaga Omerpašić Din 40.—. U kupno D in 249.—. III. S akupljene kožice kod Rašid ef. Im am ov:ća iz Ričica: 1. 16 kom ada prodanih skupa za Din 330.—. Sveukupno Din 3.600.—. Ad A. Dobrovoljni prilozi p ali su na serg iji pred ov.m dža­ m ijam a: 1. Pred čaršijskom džam ijom u Zenici Din 300. ; 2. pred kočevskom džam ijom u Zenici Din 290.— ; 3. p re d Osman čelebi džam ijom u Zenici Din 70.— ; 4. pred jahiskom džam ijom u Zenici Din 70.—; 5. p red sejm enskom džam ijom u Zenici Din 70.— ; 6. p re d džam ijom starposle u Brnjici Din 100. ; 7. pred džam ijom šerići u Doglodima D in 101.— ; 8. p red džam ijom u G ori Din 126.— ; 9. pred džam ijom u Gradišću Din 70.— ; 10. p red džam ijom u Moščanici Din 20.— ; 11. pred džam ijom u N em iloj Din 32.— ; 12. pred džam ijom u Putovićim a Din 41.— ; 13. p red džamijom u Ričicama Din 47.— ; 14. pred džam ijom u Seoclma Din 40.— ; 15. pred džamijom u Vidući Din 25.— ; - lp . p red džamijom u V randuku Din 125.—. U kupno Din Г.527.—. A d/JI.^D obrovoljne priloge položili su ova gospoda: 1. Lako Čvijanović iz Gore Din 10.— ; 2. Nazif Zukić iz "Sitavnika Din 20.— ; 3. Osman Jašarević iz G račanice Din 20.—. U kupno sDin 50.—. Ad C I. Kod Abdage H arm andića p re d a li su k u rb an sk e k o ­ žice i to po dvije b ravetije kožice: Sabri e f Caršim am ović, Husejnbeg Kulenović, Ism etaga Ismeibegović, Hasan ef. Beširević i S alihbeg Kahvedžić. Po jednu bravetiju kožicu p red ali su: H asan ef. Kadribašić, Abdulah ef. Serdarević, Salihaga Uzunov.ić, Em iraga Mutapčić, lbrahim aga K ratina, Hfz S ulejm an ef. Kulenović, Abdaga Behramović, Asim ef. T arabar, Ahm etaga l ’zunović, M ustafa ef. šišić, Abdaga H arm andić, H akijaga Harm andić. Zatim ju n jeiije kožice p redali su i to: jedan kom ad M ehaga Tahm iščija i M ustafa Uzunović zajedno, po jed an kom ad ju ­ netije kože: Hadži Salihaga Salčinović i Izetaga Mutapčić, svi iz Zenice. Z& tim su kod istog Abdage H arm andića p re d a li kurb an sk e kožice sa sela ova gospoda i to: jedan kom ad ja n je tije koži­ ce Salih ef. Kobilica iz Brnjica, te po jedan kom ad bravetiji kožice sa sela ova gospoda i to : jedan kom ad ju n e tije koži­ ce, A lm asbeg Pašanbegović iz G ornje Zenice, A rifaga Sm riko iz Viduše, A bdulkadir ef. Kadić iz Gore, Osman ef. Spahić iz Pojsko i napokon dvije b ravetije kcžice p red ao je Hilm i ef. Imamović iz Mošćanice. Ad C II. V rijednost kožica položili su : Neziraga Ibrano­ viĆ iz Gore, Pasaga Džampo, M uhamed Kundalić, Osman ef. Ma­ snik i H asanaga O m erspahić iz Zenice te D žemal ef. T afro iz Zenice. Ad C III. Kod Rašid ef. Im am ovića p redali su po jednu b rav etiju kožicu ova gospoda: H usejn Softić, Ibrahim Softić, H alil Husarić, H asan Ibraković, Mulo Beganović, H usejn Beganović, Avdo Beganović, H ajdar Beganović, Rašid ef. Im am o­ vić, Selio Kobić, Mulo Hečo, Ibro Ferzo, V ejsil Sakić. Mujo Kadrić, Derviš Dedić i Ćam il Dedić, svi iz Ričica. Gajret u svakoj kući, znači samo njezin napredak 294 �Остале Гајретове виједШ Нови повјервници Гајрета У друбгој половици м аја постпвљсни еу за повјеренике Гајрота, и то: у Сочицама— Б р езје (п. Рогатица): г. Заимбег X. Хасановић. у Турији (ПурачиМ: Мсхмед еф. Имамовнћ, пјероучнТ0Л>. Нови повјереник Гајрета Ових д ант поотављсн јс за повјереника Гајрета у селу Рапатницп (<-рсз Тузла) г. Мехмсдага Konpnh, трговац и по- f. Иилији Милутиновићу, шк. надзорнику среза МнлешевскоГ, н ТЈорђу Андоновићу, управитељу осн. школе у Пријепол>у, на њнховој суеретљивости у раду овога тсчаја, затим je честптао слушаоцима течаја излаж ући им да су онн помоћу Гајрста постали од неписменог писмени и да he се еа тим ноноснти до к раја свога живота a да he сваки неписменн завидсти љима што н они ннсу свој труд уложнли да ноетану лисмсни као што су то и они учинилн, затнм позива све слушаоце да имају увек у свом срцу друштво Гајрет и да манифестују његове идеје и а сваком месту. После тога г. Будимир Богдановић, учптељ, поделпо je епаком ђаку no једну читапку које je поклонила овдашња Грађанска читаоница говорећи да сви ђаци као члановн Гај- сједиик. Гајретови течајеви за неписмене у Тузли: Tpehn аналфабетеки Гајретов течај, који je отворсп инпцијативом Мјесног одбора у Тузли завршио je onoj рад 24. априла т. г. У почетку течаја било их je 16 лолазнпка. a до конца течаја з а и ш и т се пријавпло 13, којег су положили га_Јддовол.авајућнм успјехом. Течај je водио г. Ш укрија Ч у п р ^ Ј С наетавник стручне зан. школе у Тузлн и члаи иЈјргпјетне секцнје Мјесног одбора. Течај су заврпш ли: /(издаррвцћ А л^ја. Сарајлпћ Хаго. Хоџић Осмо, Буљ убаш ић Мујо мл., Чаа^лић Ибрахпм, ШехпЈи Муетафа, Мехнновић Мустафа, В елапЛ Ибрахим. Бул.убапшћ Муетафа, 4yryiX )iiiih Хамдија. Ж уннУ А де«, p lm tn h <1>схим u Лтлнћ Осмо. ^ Атлнћ Н аставнику течаја Hrina je и овим путем| nam a тАпјла годарност на његовом труду п жртвћма! СЛУШАОЦИ ГАЈРЕТОВА АНАЛФАБЕТСКОГ ТЕЧАЈА У ПРИЈЕПОЉУ | | ) р | ф вом реду у срединп са деепа na лепо rr.: Махмут Башовик, претседник друштва; Илија Милутиновик, нлдзорпнк Месни одбор Гајрета у Пријепољу започео je свој впалоенопних школа, н г. Будимир Богдановић, учитељ. Оетала фабетски течај на д ан 10. фебрЈ-affti о.. г., који je трпјао до лпца у првом и сва друга у другом реду јесу слушаоци течлја 7. маја d! в., кога je д ана и испит одрјкан. Аналфабетсни течај у Пријепољу Иопитну комисију су сачињапалп као претседиик срескн школскн надзориик г. Илијт Мнлутп noiniTl. чЛанови месног шк. одбора гг.: Tiopbe Андоновпћ, Халил Малица, Бећир X. Хасановић, А риф Скадрак и претседник Мссног бдбора Гајрета Махмут Баш овић. Испиту je прнотупило 27 ученика аналфабстског течаја a испит je започео 7. м аја у 6 часова после иодне н завршио у 9 часова. Сви слушаоци течаја иоложилн су испит већнном са врлодобрим успехом. По завршеном исппту претеедннк иопитне компсије г. Илпја М илутиновић захвално je учитељу г. Будпмиру Богдановићу и слушаоцима течаја иа добром успхеу упућујући елушаоце на дал>и рад и том приликом позвао их да сваки поетане чланом Гајрета. Такођср се захвалпо н Месном одбо1'У Гајрета н а љеговом заузимању за просвету. Затим je узео реч претееднпк Гајрета г. Махмут БашоBiih као иницијатор овога точаја. Захваљујс се врсдном п вал.аном учитељу г. Богдаиовићу на иожртвованости и труду кога je нсссбичио у овом течају уложио, na je захвалио и рета увек имаду право тражптп књига иа читаље од Грпђаиске чптаонице које he им сс издавати на читање. Поздравне депеше Гл. одбору и његовом претсједнику Љубушки: Ж снскк Мјеснп одбор Гајрета са своје прве сједнице ноздравља свога дичног претеједника, молећи Бога да Кас поживи на понос и дниу свију нас. Претеједнпца Хабпба СадпковпН. Сански Мост: Са мјесне екупштине на којој je изабран мјеснп женски одбор Гајрета много Вас поздрваљамо. Претсједница Фадила Шербић. Фоча: Га вслпчанственог Гајретовог тсфсрпча cjehaMO се Вас са најљепшим жеља.ма и поздравима. Претсједиш; Хаспћ. Бос. Градишка: Ha данашњој конституирајућој сједнпци Мјесног одбора Гајрета у /(убравама Турским, среза Бос. градишког, захвални сељанн cjchajy се Вашег спасоносног рада за наш Гајрет и поздрављају Вас. — Одбор. Бајрамске брзојавне честитке друштвених питомаца претсједнику Главног одбора. i Органнзујше аналфабетске ji I течајеве н домаћшске школе! \ Бихаћ: Одушевљени Вашом честитком шаљемо Вам пзразс синовске л.убави и захпалности уж нпајући плодове велпкпх жртава. Обећајемо чуватк ауторитет Гајрста и п.сгове 295 �културне мисијо. Окуиљепп у дому најискрсинјс Вам чсстптамо бајрамске празш ш е са синовском о д а н о ш ћ у .__Питомци. Сарајево: Сретие бајрамске празпнкс ж сле Вам: Питомпце Гајретове. Бањалукп: У ирава и питомцн овдаш њег Гајретовог иптерната чсстнтају свом претсједнику настале бајрамске празнике. — Управник. Плевље: УзвраЛајући са захвалнош ћу бајрамску честитк у управи и иитомцима овог конви кта биће света дужност оетварсње бајрамских ж ељ а свога врлог п р етсјед н и к а.__Управн ик конвикта Ибрахнм Биоградлија, Тузла: У име своје као и у нме Гајретове омладиие честнтам Вам д анаш њ и Курбан Б ајр ам са жељом д а Вас драги Бог пожнви још дуги низ година заједно са Вашом племенитом госпођом н а д н к у и понос муслимапоког елемента, драгоцјеног нам Г ајрета и читаве наш е мнлс Отаџбнне. — Управник конвнкта Мехмед Салихспахић. Наши Вануфи Гази Хусреф-бегу Ове се годиие наврш ује четирн стотнне година од смрти лајвећег п иајзаолуж нијег добротвора наш сга шехер-Сарпјева Гази Хусреф-бега. Њ егова џамија, имарет, медреса и огромна вак у ф ск а добра су сви м а нам а позната, љ нма o j cc- koiihcthле и користиће се стољ ећпма читаве наш е генерације. Њ егово je доба епохално^нарочито закС арајево. годнну н а ra j начин што ћо хе нздатн' нарочита сиомснкца о Газији и што he сс тај дан нрослаЈШти у свима иашнм нбтндаијам а широм Босне и Херцсговнне прнређивањем академија, које he пред наш у младеж изнијети жнвот, рад н заслуге овог великог нашег патриоте. Надамо се да би се и Сарајево одужнло овоме своме всликом добротвору ако би један од својих тргова или ул ица прозвао њсговнм именом што je требало и давно учинити. — С. С. Из Уредништва Услед живље акције Гајретовнх радника no разним местима и селнма наше Краљевине, извештај о њихову раду за Гајрет заузима све шире и шире димснзије. Из овог разлога, рубрика »Гајретов гласник« зпузнма све впше простора. Д а би ову рубрику учинили што прегледпијом, Уредншптво je одлучило д а материал, приспео за њу, сврстава, не кпо досад no имену рада, него да ra расподељује no меотима. Ha овај начин, пмаћемо јаснији прсглед крстања Гајретове акције у свим крајевима као и јаснију поредбу снаге р ад а na Г&јрет у поједнннм местпма гато he, надамо се, дати више д п(?дстрека и натјецања за рад na што јачем унллређељу ове наш е важне културне институције. ИЗ АДМИНИСТРАЦИЈЕ Овом броју прилажемо чекове Поштанске штедионице како би нам наши преплатници могли лакше да пошаљу ду- Ц ијенећи ове снфомне заслуце Хусрефбегове Главно ва- Рад за Гајрет рад je за добро свију нас 296 �I Med- Univ. Df. i m specijalista zubni liječnik Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1 O rd in ira s v a k i m d a n o m od 9 — 12 sa ti p rije podne i od 2— 6 sa ti p o s lije podne SVA KI M U SLIM AN TREBA OA KUPUJE SAMO gajretov C IG A R P A P IR ier kvalitetom nadmašuje sve ostale ctgarpapire a potpomaže i „ C a j r e t ” 0OO0GOOO0OOOOOOOOOOOQOOOOO(DOOOOOGOOGQOO0 P a p irn ic a Narudžbe: "jjf" Tvornica cigarpapira Hamdija Kopčic S. D. ALKALAJ, Sarajevo Sarajevo, Strosmajerova — Telefon 619 može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu & preporučuje bogato skladište pisaćeg, i risaćeg materijala u „GfllRETU" 0 oasooQoooasooo©oocx3 C)oooeaoĐooooo( g O S A N S ftA p o š t £ ш т а м п а р и ја : ИЗРАМЈЕ НАЈЕЈОЉЕ CBE ШТАМПДРСКЕ nocnoet УЗКУЛДНТНЕ ЦИЈЕНЕ ' СЛАГАЋИ СТРОЈЕВИ СТЕРЕОТНПИЈА POTAUHOHH СТРОј c im k o g r a f ija : IZBACUJE KLIŠEJE U JEDflOJ I VIŠE BOJA JEDINA MA JUGU MAŠE KRALJEVINE k n jig o v e ž n ic a POVEZUJEKNJIGE ОО : �Temeljna glavnica 4 0 ,0 0 0 .0 0 0 *- Dinara Ш а ii i i i Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju lllllllllll| j| !llll!!!l'jl!!lljliliiil!!lill!I I I I I I !!!llllil!!!llliilliilliiii!li!!il!lilili!lllillll!illlil Z A L A G A O I V I C U općine grada Sarajeva koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. ■illlllllliillllllllllllliilllllllillllllllllllilllllllllllllllllllllllllllllllllllll’iiiiiiiliiilllllllllllllllllig BosansfcaJndBstrljalna i T r p a la Banka d. d. Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 P o tp un o uplaćena d io n ič k a glavn ica i 2 0 ,0 0 0 .0 0 0 * — Rezervni fondP^ Clin I Dr. Omer Bahtijarević ] š 1 dugogodišnji liječnik D rž. | Bolnice, o p era te r i sp e - J cijalista za operativne b o- I le s ti, asistent chirurškog I odelenja Državne Bolnice | 7 ,5 0 0 *0 0 0 - P rim a u l o š k e n a šte d n ju , v rš i d o ­ znake u u n u tra š n jo s ti i in o ze m stvu uz n a j p o v o 1j n i ј e uvjete , fin a n s ira in d u strijska i trg o va čka poduzeća i\ 1 Ordinira od 1-3 | p o s lije podne i Interurban t e l e f o n i broj 6 05 , 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split I u Aleksandrovoj ulici br. 45 ( ■ iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii i Гбј Г о\вј 1 tO/fal fcVfrl Г37Н м / м C c ) \b ] П П&7o>] & 7pj tcS'O Sj t&To) B a n k a G a jr e t d. d., S a r a je v o | Akcijski kapital Din 40,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'- 1 B a n k a s e b a v i s v im u b a n k o v n u s tr u k u s p a d a J u ć im p o s l o v i m a . O v l a š t e n a j e z a t r g o v a n j e s a v a lu ta m a i d e v iz a m a . Z a v o d j e ta k o đ e r i p u p il a m o s ig u ra n . O s n iv a , o r g a n iz u je i r u k o v o d i k re d itn e i p riv re d n e u s ta n o v e . O s n iv a i p o d u p ire ra z n e k u ltu rn e i h u m a n ita r n e u s ta n o v e , O d č i s t e d o b it i d a i e 6% K u ltu r n o m х p POSu l e t n o m d ru š tv u G a i r e t” 1 ‘'r o s v j e m o m a r u s i v u »VJ а l r e i . S v e d o z n a k e u d o m o v in i i in o s tr a n s tv u o b a v lja B a n k a G a jr e t n a jb r ž e i n a jk u la n tn ije . U lo š k e u k a m a ć u je n a jp o v o ljn ije i is p la ć u je is te u s v a k o d o b a ra l ra ПИ = УЗ � https://kolekcije.nub.ba/files/original/cb9f8c1015ca8b1b68c4abc47dc8740f.pdf c865a61ba368c4147692b352b4157c4f PDF Text Text з л з г т л л у ш и s a кУ А Т У Р ие И Ш Н бМ С КЛ ТГСДИЗАИА МУСИИ1ЧАМА ј ш С А Д Р Ж А Ј: Уредништво: Реч Гајретовој омладини пред ферије Осман Н. Хаџић: Култ светнх и мрТвих Хидајет Кулиновић: Како би требало нашу дјецу ' вјерски узгајати и како да нм се предаје вјеронаука Хамдија Капиџић: Развитак пггампарпја и новннар- ства у Босни за турског времена Инж. Шериф Бубић: Наш сељак као позитиван по- љопривредни стручњак Велија Садовић: Пригодна ријеч на прославп Мев- луда ПОПУЛАРНА СТРАНА Наша отаџбина: Рад на уједињењу Хамдија Мулић: Наша земља има красну будућност Вејсил Ђурчић: Примитивно пчеларство у бившој Боснн п Херцеговини Народни здравствени учитељ: Ангнна Народно сточарство: Краве пред отељај Задругарство: Г. С. С- 3. 3. — пример за углед ПОДЛИСТАК Хамид Диздар: Биографија мајстора Смиљића М. В. Михић: Сватови 3. Ж.: Есма Назиф Ресуловић: Запис ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Илустрације 16 ЈУНА САРАЈЕВО 1930 У р в ђ у Јв : Х а м з а Х ум о БРОЈ 12 �OSlalulle u listu »GAJRET« »G ajret« je n a jra šire n iji časopis m eđu m uslim anim a i svakim danom diže se bro j njegovih p replatnika, n a­ ročito otkako je povećao svoje g ra ­ divo. I u buduće, »G ajret« će nastojati da zadovolji što širi k rug svojih p re ­ platn ik a i d a p rodre i u najzabitnija m jesta. Iz ovih razloga, bilo b i u in ­ te resu naših trgovaca da oglašavanje svojih lirm i vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno v ršili bi i svoju patriotsku i hum anu dužnost. Radnici i p rija te lji G ajreta treb a da porade u svojoj sred in i kako bi trgo­ vine i preduzcća iz njihovih m jesta oglašavali u listu »G ajret«. Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друштва за културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je за нашу Отаџбину 100 динара на годину, a за све остале земље преко границе 200 динара. ТЈаци добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Хамид К уки ћ Уредник Х ам за Х ум о Власнив друштво „Гајрет". — Главни и одговорни уредник: Хамза Хумо. — З а штампарију „Босанска Пошта" одговара Јосип Енгл. �ТЈг> 3 V tT Реч Гајрешовој омладини иред tpepuje Концем овс школске године Гајрет завршава један даљљи део свог непрестано живог дела, промицањо наше омладине кроз школу, оспособљава* јући je за бољи бкивот, живот кориснији и но њу и по њезину општу заједницу. Концем ове' школске године Гајрет са јачом вером улавп у- будућу годину, јер види још јаче збијене редове својих радника у раду на нашсм прогресу. Кбнцемгов^ школске годиие, Гајрет, више негоЈги i једнс годипе досад, види реалне плодове напора својих радника, јер je ова минула година, својим нриходима. надмашила све досадање. Д акл£ како ,се из ввега види[ ову прошлу годину можомо ддГ-рзначимо годином буђења наших снага на нашем прелороду и напретку. Али, колики год успех показивала ова година, и колико бројнији и снажнији били њени рсеултати од пређашљих година, ona још, баш тим својим резултатима, ни издалека не удовољава потребама icoje се Гајрету указују и намећу, потребама на просвећивању и за нови живот осиособл>а1ваљу нашсг елемента. Ширећи поље свог рада> Гајрет, из дана у дан, наилази на све незајажљивије иотребе прискакања у помоћ онима између иас којима je помоћ заиста потребпа. A нас je таквих у највишем броју. Ширећи поље свог рада, a то и време од њега захтева, Гајрет, из дана у дан, увиђа све више недостатака у нашем еломенту, недостатак у борби за живот у новој данашн>ици, a те недостатке треба уклаи.ати, a уклањати их једино можемо ра- дом и жртвама за Гајрет, како би on опет могао да помсга»:е оннма lto којих и њему самом иомоћ извире. “ Kaiio се, дакле, види из свега, Гајрет je један жив организам, оргашгаад^ у покрсту, у динамици, и интензитет његовог кретања — треба стално подржавати и развијати до што јачс снаге и моћи. Пулсирање овог нашег живог организма не троба да малакше mr за ових летљих празника; шта више, допо треба, у колшсо год то буде могућс, да се и noјача. Нарочпто, у овом случају апелујсмо на нашу омладину која се разилази у разнв крајеве нагае отаџбине, да живом речју поради на ширењу Гајретове идеје и на јачању његове матсриалне снаге. Рсч тоила и искрена нека се чује на сваком кораку, реч потребе и уразумевања нека буде брига H a­ rnoj омладини у cao6pahajy оа својим ужим земљацима. Свака ова рсч донеће користи Гајрету, свака ова реч, племенпта и поштсна, оплемеииће и иоштсiro срце нашег човека. Гајретова омладино, не презај прсд трудом и радом, јер труд и рад пајјачи je покрстач живота; труд и рад су посма и со васцслог човечанства. Сложним радом, ових ферија, зађитс мсђу наш свст, јер тај вас рад неће уморити, нсго још јачо очеличити у раду на изградњи вапге будућпости и будућности ваших најближих. Улуте које су вам, у овом погледу, дали ваши старији нока ipam буду аманет и ослонац у вашем раду. У то име, нека сте живи и чили! Рад за Гајрет рад je за добр о свију нас �Осман Н. Хаџић Нулт свеших u мршвих*) Нема ни једног обичаја у исламском свету, који би се вишо и јаче противио карактеру монотеистичке доктрине Курана, него што je култ »светих« и мртвих. A ko у Курану има једна мисао прецизна, јасна и бистра која но допушта нн пајмање сумље ни двосмислепости, то je догма о божјем јединству. Један je само Бог, a између Бога и човека нема noсредника. У Курану нсма ни алузије о каквој било молитви управљеној Мухамеду, или коме другом, сем Богу, Госиодару светова, Мухамсд није никад ни тражио да се у форми личног култа он слави било за живота било после смрти. Шта више он није допуштао да верни испред њега устају на ноге, да се у том нс би лазрео култ личког обожаваља. Дужности верника према Мухамеду стриктно су ограничено на веровање, да je божји посланик. Ништа више. Па ипак после његове смртд зачела се идеја међу вернима, даЛје Мухамед, који без сумње заслужује највише поштовац>е,^до£тојан да се на извсотан начин слави. Тако сепочео, доста рапбГ слаПи^ ти љегов рођепдан, 12. • раби-ал^евала рецитоваљсм несама у његову сјрау? Годино G71 Ма|>окакски султан, Јусуф <бин Јакуб прославио je 12, роби-алекала на тако свечан и буран начшг да Г|# слава имала сваЧнЗелсжја једиог правог н.^лта. Овај се обичај брзо рашпрћо и no осталим иеламским зомљама, те сс још и данас у маљој или већој мери on подржава. Ово прво одступање оХ чисте доктрине монотеизма, изазвало je и другу: к у л т с в е т и х. Најпре су »каноиизирани« они Мухамедови другови, који су 340 године с Амр-бин-Асом дошли у Егилат и ту као хероји вере кости оставили. Шихови гробови у Асуану постали су »моста блажених«, која су верници у извесне дане године nojcдинце и у масама посећивали. Стари фараонски Мисир, који je у све веро убацио по нсшто од свога паганизма, нпје поштедио ии Ислама. Под конац содмога столећа појавила се у Хоросану, персиском г^ДУ на граетци Индие, верска .секта Суфи. Основна тачка ове секте у почстку била je »приближење к Богу без посредника, интуицијом и екстазом«. Д а се човек подигне на овај ,»виши« степен, потребно je духовно прсчишћавање U 1#звесни аскетички обреди. .Иод утицајом брахманско-будистичке мистике Суфије су мало no мало утонули у чисти пантеизам. Почетком дванаестог ствдећа хришћанскс ере, из ове се секте формирао први ред дервиша, и од тада почињс право ројоље »светих« у исламском свету. Каквих сво ту типова нема под именом дервиша, шејхова, пирова, еппија и мехдија! , Л Г ткко се из обичног поштовања и cchaiba na мртве, tokom вромсна развио култ светих, којима се признаје способмост интервеиције код Бога, a од тога није био него једап корак иа да им се призна и моћ чудотворца. И тај се басамак' прс1^орачио брзо као што je то случај и код хришћапских копфеоија: сваки од ових »светаца« добио je lonoje атрибуте и слециа,лпу клиентелу. Тако Али-ебу Јусуф лечи реумативам, као што свети Фиакир лечи хемсроиде, Мухамед бин Еби Талиб помаже да се пађу Всћ у трећем столсћу no Хифрету сусрећемо се изгубљене или украдене ствари no примсру свстог са именима људи, побожних и добрих, које су њи- Анте Падованског; један опст, такмац светог Ивсса, хови савременици уздигли na степен »светих«. За- патрон je ларпичара, други запггитник путншса пјк) четак овој идеји треба тражити у доктрипи Филона тив разбојпика и Taiio редом. (Међутим опшириије и других јеврејских научника о Л о г о с у као ло- о овим стварима уопште, у другом дс.лу овс кљиге). среднику између Бога и човека. Мухамед који je Већина ових »светих« имају и своја турбета., као божји посланик провео пуна два дсценија у ivoja празногерпа светина поссћује у извесне дапс. Меки и Медшга у најужем контакту са својим приОсим тога њима ice преко ноћи пало капдила и оссталицама и пријатељима, саогиитавајући ИМ' ncnoтавља посуда са водом и чист пешкир, кад »добри« средно божја откровоња, био je мртав, далецв од no ноћи устане, да види абдест узети, да иешкиром погледа и молитава верника. Били су под земљом посуши своје »мубарек« лице и да онда клања! Кои његови први другоши, na и онп који су се с љима лика глупост! Има опет места, где се сватсе године дружили. Верени су почели осећати потреба за »подвадесет седме ноћи мосеца Рамазана, показују несредницима« ближим Богу, a такви су могли би1сакве длаке, бајаги из Мухамедово браде. Да je све ти само они који су за живота били побожни и Богу ово прави инсулт na чистоћу Иелама, бласфомија. угодни na су се и којим »надприродним чудом« одкоја граничи са паганизмом, не треба тек докалиликовали. . вати. У опште Ислам евојим основпим припципима *) Из кн.иге »Мухлмсд и Курлп« која he доокора изаћи из тнтампе. (Пр. ур. »Гајрета«). ne допушта пикакав култ ни живих ни мрших. Са �молитвом која се врши над мртвацем пре еахране и која траје једва десет минута, затвара се књига његова живота. Шта je сам на овоме свету урадио и зарадио, према томе га на оном свету чека награда или казна. Никакра и ничија молитва после његове смрти не можс му олакшати греха ни увсћати заслуге. »Смрћу чсљека затвара се књига његова живота« — вели Мухамед. Само je једини Бог који казпи и награђује, a између Bora и човека нема по- Средника. Посећивање мртвих и учеЈБе над н>пховим гробовима акт je личног пиетета према мргвацу, a никакав верски чин или дужност. Учсње l u ­ pana за душе мртвих може имати само тај смисао, да човека потсети да je живот на зсмљи пролазал и да се молитвом и добрим долима треба 'сцремати за onaj други, вечни живот. И надгробни сноменици (башлуци) знак су личног ииетета a никакав верски акт. h i• . , i' Hidajet Kuhnović Како би требало нашу дјецу вјерски узгајаши u како да им се предаје вјеронаука? 3) (Наставак) Код предавања етике природни je начин метода KpQ3 призиГу способности учитељског кадера може питања и одговора, јер она одговара, овоме пред- се проматрати судбипа извјесног парода. мету. Дјеца још од куће доносе у школу лрими-, Једап аражжи пјесник je са слиједећа два стиха тивнс иојмове о етичклм засадама. Према тоне глав- лијепо оиисао високи друштвени положај наставна се дужност наставника при лредавању овог ника и љекара у једном народу: предмета састоји у томе, да коптролир;1 д исправља Савјет учитеља и љекара дијете у слободном извађању и расиоређивању sTie користе кад их не слушамо етичких принципа од стране самог дјстета. Овој ине тужи се на бол и осталог квара лужиости се можс удовољ и Т Јда*« на начин, / у Д „ нси учитеља и љекара. којем превлађују иринцири методе питања и одговора. Метода питања и одговора даје такођер веУчитељ и лијочник с-у заиста најзаелужнији од ликог иодстрека при настави физике и ириродних СВИЈУ јавних радника, на им као таквим иришада nayi;a. У овим предметима примјОри треба да нре д- ],Рав0 на »оштовање и уважавање. Ове двије ироњаче прашлима и дефиницијама, a да наставник Фе.сиЈе примиле су на ее двије важнс дужности, згодним питањима своје ученике ^аведе, да из no- К0Је СУ Је^ на од ДРУге нераздвојне: док со учитељ стављених иримјера сами изведу иравила и дефи- бРине Усавршавањем и узгојем душевних способнониције. сти и РаДи на томе да душа не захрђа хрђом cTjiaiiКао што je прије напомонуто е^пози& вна и Дотлен д а а р ^ а ^ а св о ју Јаж њ у на метода питања и одговора со могу наизмјенично здравље људског тијела, које je драгоцЈено скроуиотребљавати при настави свију предмета. Начин виште људске душс. Из овог се види колико je и количину употреба ових метода одеређује поред арапоки пјесник у својим стиховима дубоко пронаставног иредмста и ступањ умног и душевног ра- дро у сулЈтину модерних теорија педагошке наукс. Лаганим ходом и постепеним умовањем у горзвитка самог ученика. Због тога наставници морају иознавати Психологију, која je природни увод на- њим ретцима доспјели смо ипак до нашег циља. Питања која смо горе ивложили била су нооиходно уке о узгоју. Наставници су приморани да лрије предметпих потребан увод у саму ствар, на коју ћемо се сада уџбеника проуче дугае и наклоности својих уче- осврнути. ника. Гријех je играти се дјетињим способлостима, У горњим ретцима смо методе наставе и узгоја подвргавајући их којекаквим личним наставним свели на три врсте: експооитшша метода, метода методама, a да ее претходно нс упозна љихово ду- питања и одговора и мјешовита метода. Промислишевно стање. Циљ сваког наставника треба да мо сада, која се од ових трију наставних мстода je улрављен у потпуном значоњу ријечи ла узгаја- примјењује код нас у школама, a нарочито у почетње потпуних људи. Они који узгајају овакве људе ним школама? Да ли експозитивна метода? Не. Да треба у лрвом реду да су и сами савршени људи и ли метода питања и одговора? Никако. Да ли мједа у танчине познају главне засаде праве човјеч- шовита метода? Ни у којем случају. Д а ли се код ности, Историја будућности сваког народа испл- нас можда употребљавају ове три ове методе сала je na мождалим кривуљама љегових учитеља. заједно и паралелно? Такођер не. Каква се онда ме- 299 �Тода код нас уопће употребљава? Ha жалост мо- рактерном И духом Леоависне, свестрано и темсрамо признати, да би требало ировући и измислити љито наображене интелигенције, која бк га могла нарочито име за насгавну методу, која се код нас лредводити, за то су криве школе и начин узгоја у школама улотребљава. Праивје рсчено уопће и обуке, који се у њима улотребља.ва. Ако муслибесмисллца je и говорити о каквом начину и ме- мани данас пате због љоносгги, погрсшних мисли и тоди ластаве ло нашим школама, јер та и не по- лрсдраеуда, лодостатка муслиманскс свијести и цастоји. Чак ии сами термини обука и наетава не могу триотизма, за то су такођер о;цговорнс школе и н»ида дођу до свог изражаја и правог значења ло ла- хов лачин узгоја. Ако сс муслимапи данас жале на шим школама. Иоред свога тога и успркос свију мањкави вјорски узгој и наобразбу, те на ширељс његошх недостатака када би смо лаш начин обукс безвјерства међу млађим нараштајима, за то су опет лрогласили неком наставном методом и покушали, одговорне школе и велика шгдиферентност према да му нађемо одговарајуће лме, мишљсња смо да би вјерској настави и узгоју, која се у њима провађа. се та метода могла начвати произвољном, нијемом Свим овим недостатцима није јед1И1И раолог непрол мртвом методом, јер би joj оваква имена лајбоље свијећеност, јер се јасно види и опажа, да и воћина л одговарала. Може свако тврдити, да je данашње наших иителектуалаца немају потребних мораллих стање ластаве и узгоја no пашим школама у веома (х^обина и да и оли болују на истим недостацима. безизлазпом и безпадном лоложају, јер му je лако Њима такођер не иолази за руком да постану »>л>уто доказати. До овог увјероња могу доћи ,не само- • ди«. Ako се и нађе no који интелектуалац на випојединди, који се крећу и живе у средини дјеце, глни, она и љега пЈ>огута или гомила непросвјећене него и сваки човјек, који мало лажљииије прати маее/или гомила недорасле инте.тигенције, na ни on приликс на том пољу. Резултати лагаег узгоја и на- ne може да дадпе својој средини оне користи, које ставе с.у упадно видљиви: ако муслимански елеме- ^Т^то у лраву од н>сга очекивати. нат не може да у довољнбј мјери лађе поштене, ка(Наставиће се.) Хамдија Капиџић u новинарсшва у Босни Развишак шша, за турског времена фЖ Да je у турском периоду лашс историје било рада на културпом лољу, има мпого докала. Општа карактеристика Османлија je лраведпост, толеранцпја л чување лародие традиције (Др. Д. Поповић: Турци у нашој прашлости. Београд 1929). Потреба штамианих књига код лас со врло pa­ no осетила. Прва штампарија je оонована у цетињском манастиру 1493 г. Бозкидар Вуковић je штамлао народне кљиге у својој штампарији у Млецима, која je деловала од 1519— 1538 (X. Крсшевљаковић: Штамларије у Босни за турског времена, грађа, Загреб 1920). Некако у исго време деловале су наше штамларије у Горажду и Милешеви. У главном све кљиге тих штампарија су верског карактера. Taj штампарски рад код нас пада у време напредовања и лајвсћо славо Османске империје — г.реме Оулејмаиа Величанствеиога и Мехмед iiauie Соколовића. To je време интензивног рада у лашсм пароду. 1530 г. лодигнута je величаиствена Бегова џамија у Сарајеву поред великог броја џамија, сахат кула, медроса, чесме, тулбета као и подизањс плавославпог мапастира. Bchnna херцеговачких мапастира су из XVI века-као ио свој прилици и босаиских. 300 Од 1538—1806 г. у Босни нема штампарија. Тада се књиге у главном преписују. Калиграфски се занат много ценио. Деветнаести век je донео промена и у том правцу. У доба Илиризма настојао je Гај да и Босну уведе у крило свог покрета. Носилац илирства у Босни био je Фрањо Јукић, млад и загрејан Илир. Његов сс рад најбоље види из »Басанског Пријатеља«. Превелике наде које je полагао у Омерпашу брзо су га изневериле. Чим je Омерпагаа евршио са бооанским ллемићима, окронуо je своју оштрицу и против присталица Илирства. По примеру својих сународника, бегова и ara, и Јукић je на мршавој самарици и у букагијама пропутонао Балкан. По зло ломињаном Омерпашину »вакту« моњају се брзо у Босни возири. Једииствена je појава В(1зИ1Х>ван»е Шериф Оеман nanie (1800—18G9). У љегово ВЈ)еме почиње зкивља акција na раду око подизаља лародног благоетања. Пошто je г. 18GG у чиггавом тур*ском ца1>етву запеден вилајетски устав, то je према чл. 9. тробало обиовити у свим вилајетским средитшима и штампарије. Тако je и код пас почела 18GG делошати прва службена иггампарпја. В(‘ћ je у априлу 1806 г. noчела радити »почагсва« Сопропијпва у Сарајеву и као таква остала до септембра, кад je променила �име и власиика. Отада сс зове »Виластека штампарија«,, Bch je у Сопронијевој »Печатњи« штампан литерарно- поучни лист »Босански вјестник«. Он je штамиан само ћирилицом. У то су набављсна и apaiDCKa слова за турски токст. Валија Сафвет паша именова за директора штамиаријо младог и симпатичног Мохмсд-Шаћира Куртћехаића. To јс можс се слободно рећи први новииар из наших крајева. Одмах но оснивању штамнарије почиње излазити званични вилајетски орган »Босна«. Он je норед аваничних вести доносио и поучне чланке из области народног здравља, економије и сл. »Босна« je излазила од 1SGG—1878, a штамиана je арапсвим и ћирилским словима. Већ од доба Сулејмана Величанственог наш je језик готово једнак турском на Порти. Турска дворска канцеларија има посебно одслење за ћирилкжи писане фермане. Од првих почетака турског господства у Босни na до окупације 1878 једино су два писма на снази: арапско и ћирилско. С допуштењем Ос-ман паше Куртћехаић je rioкренуо поучно-забавни лист »Ђулгаен Gepaj« — »Сарајевски цвјеплвак«. ЗадаЈак je тој коврни био да народ поучава у просветном и еиономском подизању. Истина има оштрих и полемичних чланака које je пиоао против писања нских- листошиу Војводини и Србији. И овај je лис> urtuMnan изпутра турским иисмом a с поља ћирилицом. uyicjia — макар била н сЈ>амота — да се Gap у ту1)ој земљи na туђем језику изобразим као човјек.« Даље се тужи па#слабо материјално стањс, жали што не може да научи француеки језик, којим се ira западу највише говори. »Само словенски знам, јер се овдје говори највише тијем језиком.« (ГаЈ1)етов календар за 1906 год.) To je заправо исповсст његове младс душе. Идсалан и расан човек хтео je да иарод преиороди. Али je и сам увиђао да му je то немогуће провссти. Његавом смрти 1872 умро je и »Сарајевски Цвјетиик« пакоп излажења од три и no године дана. Свој млади живот je завршио на бсчкој клшшци за ту^*1ад ;улознс болссти 1872 године. Личноог уредникова зас^тужујо .пећу пажи.у, јер je осим навинарског позива вргаир и дужност диУ (»Сарајевском Цвјстнику« од 24 јула 1871 год. ректора штампарије a неко време био и capaje ски начелник. Г5ш И КГ~| Рођен у Плевљима, a васпитан у рарајеву, бно »Пошто je главна намјера овога листа inrrc'pcje упућен донекле у оријентално ^наности. Позна- се народа one провинцијо застуиати и прибав,гБати i’ao јо свој материиски језик као малодсот Читајући му разна зиан.а домаћијех одношаја земље у којој његове чланке у »Сарајсвског Цвјетњаку« управо живимо, то дужним себе сматрамо да својим радом сс човек диви бистрини мисли и чистоћи језика. To народу ово познавање прибавити. Зато смо још од je прави Вуков језик, ничим неискварси. Oir je ра- почспса лиета били отворили рубрику у којој смо дио оба текста: турски и српски, a само му je нешто писали земљописне иодатке о Босни и Херцеговиии црпљене из страискијех врела. Пошто je при издаиомагао Милош Мандић. Његов турски језик јс ведар и класичан, како ваљу кн»ига и новина најпрече да списатељ или новели Др. Башагић. У једном писму упућсном Ра- винар своја казивања иа здравом темељу опгује, то шид бегу од 30/III 1SG9, вели за се: »Ja сам у два- и ja бих у овој ствари, да бих могао жсљи читалаца десет и троћој години. Шта сам могао научити? У одговорити и да бих земљоппе овога вилајста боље нашим крајсвима нема школа, гдје се продају више упознао, предузимам приликом потребне промјене знаности, да се изобразим у овим годинама као је- ваздуха ради опоравка здравља пут у нека мјсста дан евроиски младић. Читањем лијепе књиге домо- овог вилајета.« У бр. »Cap. Цвјетника« од 26/Х1 1871 пише »Наrao сам сс оиет овдје османлиског Ј1*зика и стала, да нсшто умијем написати. Прско босанских rjia- Р°Д je трудољубив, добријем наравима обдарен и иица пиеам одлазио. Обнашао сам једну-двије од злијех страсти с,лободан, a земља добра за продржавне службе у један-два града. Moja je пајвиша изводе и богата у многобројннм рудама, na зашто жсља била да одем у Европу. Будући да je у на- тако споро напредујемо? Смета нам што нећемо да шим крајевима наука сасвим занемарена, у Е вјкпш признамо да се морамо no духу времена владити, не знам: je ли то прирођено својство народа, шта нећемо да увиђамо, да се не шијемо само с дневЛИ? — напротрв мцого се г*>јИ и његује. Жел>а ме ни>1 потребама задовољиттт, него да су наши инте- 301 �реси повезани један за друге, na зато сваки радећи не може ни за свој ни за заједнички интерес што долринијети. Немојмо дакде славати нити остављати нашим потомцима да они извршују оно што ми можемо извршити и треба да извршимо, потрудимо се колико у нашој снази стоји да потпомогнемо своје потомство. Набављајмо onvKn за сељаке и занатлије, дајимо им средстава, да могу ®ише израдити ,па тим да анимирамо младеж за занат и остале радње, јер радом се постиже богатство, a нерадом несрећа и прогаст « Говорсћи о народном здрављу и о потреби организације за његово чување у бр. од 25/ХН 1871 пише: »Дужност je не само љекара, него и новинара, чиновника, свештеника, учитеља и сваког онога који je дужан старати се за народно благо, обратити пажњу и на народно здравље, које je као што je свакоме познато, највеће благо, и сваком- лрили-" ком народ поучавати шта je здравље и како га треба чувати.« Ово je неколико цитата довољло Гда -пам дадку^ бар долекле јасну сдику рада тог енергичног и родољубивог чолека, к<^ je рана смрт прекинула у племелитом настојаЈ^у 6i(o подизања авог народа. Није само у Сарајеву било рада т-културном пољу него и у Мостару, под крај османске владавинс. За време чувеновАл» пашс Стбчсвића Мостар je за пуних 18 го^ина био цептар полититеог. лривредлог и културног деловања Херцеговине. To време Je у народпој традицији no дорру заламћеле. ©д алтјпашине погибије пеД Бањом Луком 1851, na до 187G године Херцеговина je опет саставни део босанског вилајета. Ради бурних догађаја у времену од 1876—1858 године Херцеговинго je отцепљена од Босне и формирана као посебни вилајст. Пород осталих потреба кој^- јо имао херцеговачки вилајет доби и своју штампарију. У тој гатампарији у год. 1870 штампан je званичии вилајетски орган »Неретва«. Иако je лист званичног карактера ипак у њему има много материјала упућеног простом иароду у виду разних са.вјета. Први број овог листа изашао je 19 фебруара 1870 г., a у њему стоји: »Једно од најплемеиитијих средстава, које добар поредак једног вилајета условљавају, јесу новине. Но осим тога новине служе још и на просвјету и ображење и дају могућност да се чувсдва отворе и ствари лакше сматрати могу. С Божијом помоћи данас печатују се и издају заоад прама величини и средствима ове области новине под именом »Неретва« једанпут на неђељу. Али колико буде цивилизација и култура у овој области напредовала утолико ће се и лист »Нсретва« раширивати. Опште je лознато да су новине opran, који изјављује и поправља ммсли народа и множине људ- 302 ства и који добре ствари распроетрањава. Пошто ј« дакле гозиато да свуда, како материјално тако и умно стање побољшава и унапређује: тако he и у Херцеговини унапређењем те тако узвишене и велеважне ствари, добре и обилате плодове донети.« (В. Прешевљаковић) У прилогу доносимо насловни део »Неретве« о д 18 (0) маја 1870 године. To je примерак т библиотеке r. Мухамед еф. Кадића, чијом добротом овдс и излази. Иако je изишло 35 бројева »Неретве« ипак je данас врло тешко и готово немогуће доћи и до једног. Било ради бурних иремена, било ради малог броја штампаних примерака — гатампао се број у 30 примерака — очувапих бројева немамо. Вероватно да негде у прашинп на таванима наших старинских кућа лежи поред осталих важнијих докумената и no који број овог листа. Г,Ј1р. Вл. Ћоровић у свом делу: Босна и Херцеговина на страни -148 пише »У Мостару je по^кфенут ,чист »Неретва«. Али na жалоот од њега није сачуван ни једдн комплет него чак. и нијелан број.« БесумнХ је г. проф. Ћоровић тражио no музејској библиотеци и нашим научним ипституцијама, али бвз успеха, Стога сам дрлсао да неби било згорега да у нашем »Грјпст"г« изађе бар наоловпи д,ео »Нсретво«. Мени je случајно пало на ум, у разговору са г. Мухамед еф. Кадићем, да ли можда у његовој богатој библиотеци постоји који број тог листа. И на срећу нисам се преварио. »Неретва« je као и »Ђул.Серај« шлампан изнутра арапсвим ,а споља ћирилским словима. У приложеном броју од 18 (6) маја 1870 порсд елужбених вилајетск.их вести има и чланак који je намењен народу. Говорећи о потреби школе вели: »За стећи знање потребан je учитељ, a тако исто за научити занате и зомљорадњу потребни су мајстори и фабрике које такође стоје у вози с капиталом и богатством. Познато je да код ђецо која у школу иду, при почетку мјесеца или године учитељима награду и поклоне носе, онда их учитељи уче; a кад за неко вријеме ne носе, те учитељи пикакву корист не виде онда нити иђу у школу, нити настојавају да ђсцу уче. У свим осталим мјостима вриједни грађани скупљају новце и установљавају велике школе, те тако своју домаћу дјецу снабдијевају свакојаким знањима и и-зводс их na пут људства. Познато јо да je nama домаћа земл>а, хвала Богу, прилична a наши житељи бистроумни, na што заоотајемо натраг узрок je гореречена љубав према старим алатима и обичајима. Знак пашег ненастојавања за стварима које he наше синове обогатити, које се у нагаем живовању види, долази од ненаучавања, од незнања. Најмањи народ на свијету мучи се и тра- �жи своју срећу и у ономе што he му корист тек no­ š n j e сто година донијети; a у нас се то за беспо слену забаву држи. Нити je разум болестан, иити je тештсо на то ое ријешити; na од среће страх имати, хоће ли то добро примити, није ли грехота? Наша толика младеж и снага зашто да без знања и заиата ио чаршији и сокацима хода и да умјесто да се забавља занатима, вријеме у неваљаштини и боспослици лроводи.« Језик и стил у »Неретви« нс може се никако мерити с оним у »Ђул. Серају«. To углавном и зависи од уредника, његове епреме и умешности. Док je Куртћехаић сам радио у свом листу, дотле je урсднику »Неретве« Мехмед Хулусији помагао у превођељу с турског иа наш језик Јосиф Алкалај. Доносећи у прилогу »Неретву« намера ми je да се оживи лрошлост, да се види начин писања и да се једном' озбиљиије поведе рачуна о нашој upoшлости noja није довољно испитана. Инж. Шериф Бубић, дирекшор Пољопр. школе у Бутмиру Наш сељак као позашиван аољопривредии сшручњак Правећи упоређења са начином сеоског ročno- стране освијетлити. Истина je највећи дар којим je дарења код других културнијих народа, ми који Бог човјека обдарио и ко се н>ој противи, противан смо школовани гледамо у нашем сељаку само јед- је,и Богу. ; , нога незналицу. Сав његов начин рада забацујемо и постављамо му потпуно опречна прашила. за Ј>а.д> 1 Наш сељак као прашичан метеоролог коja он тешко схваћа. Познато je, да најважиији мегсоролошки елеТачпо je, да наш сеља^уима много погфешака у своме раду. Али ко дубље заглед^ у •ваше село, мепти — ваздух, вода, сваетло и топлота — имају увјериће се да често пута оељак не тложе друкчпје/ ^ тР ^ ^ ж Ч^начсље за Развитак сваке биљке. Ради да ради него што ради, и да у ње^овом гвооцодаре- тога научна опажања^о стању атмосфере имају вењу има и непгго п о з и т и в н!ог * лшсо зпачење за пољоиривреду. Тако je нашега сеОно што je позитивнђ у животу namira n a . p p L a ^ ^ ^атјерајла да води рачуна о тим проима необично јак и дубо^ коријен. Toj огромној мјенама у атмосфори и да изради своја метеоролошка правила. Ова правила није израђивао један надмоћи лозитивног над негативним у свијести сватсог народа треба захвалити да човјечанство идеЈ човјек нити једно покољсњс, него су на томе радили увијек напријед. Зато сматрам ga највеТгу погрс- сви прошли вјскови. Да проиађе извјесну закоиишку нашег начина прооајећивања маса, тто’ по- toict у промјенама у атмосфери, научна метеорололази од кегативних народних особина, настојећи гија с.тгужи се статистичком методом, за коју je од само да ове уклони, мјесто да у 'првом реду. иде од највеће вадспости опа1жање промјена кроз дуги низ позитивиих народних 'особипа, накзтојећиЦца све година и на разним мјестима. Познато je, да су рсусаврши и ојача, Усавршено и ојачано несу^њиво зултати опажања у толико ближи истили, у колико би ( п о з и т и в н о пуно брже срушило негЈати- »се располаисе са већим бројем с.лучајева. Научиа метеорологија осиива своје резултате на опажањив н о. ма кроз неколико деценија, док народ своје метеоСматрам, стога, за потребно да овдје, бар укратролошке ревултате оснива на опажањима кроз вјеко, упозорим на.шу интелигенцију, која ради у naроду, на позитвно стране нашсга сељаиа као пољо- кове. A да je народ добро опробао својс резултате и привредника. Послужићу се у првом реду изре- да до њихове практичне вриједности доста држи, кама народним, које су npaiBe животне творевине. најбољи нам je доказ тт о je од неких евојих важиијих резулггата налравио и јрелпгиозне /Обичаје. У њима су садржана искуства многих покољсња, a искуство je мајка мудрости. За ово ми згодно до- Нарочито код нашег славенског сељака религија je лази, поред мојих властитих опажања, исцрина била увијек само једна проста рслација између призбирка пословица »Пољска привреда у народним роде и човјека као њезиног експлоататора. Зато за иословицама« од уваженог професора београдског наш народ разни католички и православни празунпверзитета Др. Милана Влајинца. Неке од тих иици имају зпачење једног практичног мстеороломудрих изрека приказаћу у свјетлу најновијих те- шког календара. Много имамо народних изрека, ковина пољопривредне науке, чиме ћу иајбоље које то објашњавају. Ja ћу се послужити само са представити иашег сељака као позитивног пољо- неким од њих. Тако na пример у Боки народ велл: привредног стручњака. Али, наиомињем, да овим »Није зиме ни зимнице до Которске Трипунице« не желим ни мало сакрити многе негативне стране (Трипун дан je 3. II.) Или: »Трипо трипа, снијег његоше. У једном другом чланку ja hy га и са те сипа.« I\o не зна практично Значењо Благовијести. 303 �земљишто умјерепо влажпо. Народ тада каже да «t> Тада со у Хсрцогошнш може добор папасти сиромлземљиште »хорно«. Доказаио je, да у иокпар^цЈј icona крава. Зиамо и то. да je у априлу мјосецу, то зсмљишиој структури све друго мјсре немају С|!0Г;1 ј(ч;т о Благовијости (православиа Благовијсст лада 7. анрила) 1нријомс промјепљиво, зато со каже вар- правога ефекта. To je иашсм сељаку добро пошгато л.иви април и сељаци глсдају да у марту мјесоцу зато вели: »бол>а хора него тора«. Или »бадава д01 бро сјсме, кад јо хрђаво орањо«. Илик *Овака ycMJLu iiito више посвршавају послова, јор у анрилу ииоу сигурпи да ћо урсдно посијати. Зато сс казке: »Бла- свог господара фалп«. Ha јсссње opame iro мора со мпого пазити у По. говијост приповијост«. Пуно je јаснија изрека, коју пије Др. Влаииац у својој збирци забиљсжио: »Бла- глсду стваран.а поволјНо земљишнс структуро, ц 0 говијости — три ириповијости«. Ово значи да јо о што he мраз да нам паправи ono што ми номожсмо Благовијести вријеме тако промјенљиво, да ce можс na he пам зато земљиште изаћи врло хорпо из оимо! за једап дан три пута промијопити — зато napona Зато парод каже: »Најбоље je, кад je зима зимом, a »три приповпјоети«. Koju баштован по зпа ona чс- љето љстомк< или »Зло кад зима нејде зимом«. тпри католичка даиа у мјосоцу мају: 12. (ПанкраУ сваком погледу јесење je орање врло Kopn­ цпјо), 13. (Сорвацијо), 14. (Бопифацијо) и 15, (Со- eno a иарочито у погледу економијо са влагом. Ми фија). Тада троба чувати поврћс којс јо осјетљиво смо то учили у школама и када емо дошли кући од слапе, јор редовпо тада пада посљедња слаиа у мислили смо, да смо нску велику новост допијели пашцм сјевернијим продјслима. Послије Софијс ,за нашег сељака. Бво, да ли je то новост, кад сељак могу сс сви бапгговански усјеви изнијсти na пољо воети: »У јесен орано — лола ђубрено!« ir потпуно открпти. Мн препоручујемо сељаку да воћњаке не засиИмамо још много оваквих красних изрека: као јава тршвом, пошто травник одузима земљишту сву Касум (Млтров дан) докаса, ллтооткага«, које могу* снагу, због чега род воћака трпи. Мислите да то послужити и пајшкКиова^јомг пољопривредиику наш сељаКШЈ зна? Ево како не вна: »'Бе се шљивик бољс псго сва Ј»аучна чвстоорсхлошка опажаља. коси, тамо ce ракија проси«. Или: »Док се не проt /}/ копа чалија, не може ce добити ракија«. Q Ha једпу ћу ствар овдје нарочито упозорнти, којаГће пајбоље доказати да паш сељак не само што И као ратар^о^водјелац, наШ I ве заостаје за напретком, нго у миого чему и кде машпо у M u d ro чому наше школор.анс скономс. Ври- напрпјед. Мијслим; да je ова ствар мало komo школојсме јс показ^ло, да наш сељак са миошм својпм вапом екопому шзната, пошто je тск у најиовије поглсдима не само што нијо заостао за падрстком, вретјемо била опажсна од поких стручњака. Раци ce ного je још nmao.напри јсд. Ja hy га овдје укратко о важиости тако зваиог о п а ј а њ а з с м љ и ш н е представити као н^гаорг ратара. Т KT] в л а г е , под којим сс појмом рапумијева непроклМи зна-мо, да je свцха обрадс земљишта да сс нута веоа земљишне -mare од нодзомнс влагс na све сиворе оптималии увловн за развптак господарских до непос.Јмздно под саму земљишпу иовршипу. Добиљки na њсму. Kao први ИреЗуслов обрадс земљи- казано je, када љсти добра киша iiane, да ce горња шта јест ствараљо оптималног одроеа између вазду- и доња зсмљишна влага сноје, да доља влага пуно ха и влаге у зомљишту. Када се земљиште иалази у брже струји у горње слојовс, пого када je љезин тако званој мрвичастој структури, то јест када јс спој са горљом влагом прскипут, Усљед тога je најсложепо из ситних мрвица, сматра се да су тада ефективнија љсти ona киша, којом ce споји горпл најбоље рас-нодијељсни влага и ваздух у зомљшшу, влага са дон.ом. Зато наш 1сељак од такве клшс најкоја сс je била изгуоила. To he се иоотићи, ако je више очекујс и вели: »Добро јо — спојила ce влага!« 2 Haiu сељак као ратар Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будућност 304 �Велнја Садовнћ, директор Шериат. гимназијс Пригодна ријеч на ирослави Мевлуда овај наш пјевачки збор, како би и иаши ђаци, волико толико, сшојим пјеваљем доприније.пи величини ове славе. За вријеме бивше Аустро-Угарске управс, naши су муслимани, међу својим добрим и лошим особинама, имали двије несав^мсне и прсживјслс карактеристике, и то: прво, у култунро-прасвјетном погледу били су иггдиферентни a често пута и отпорни према школи и модерном образовању дјеце, a друго, у вјерокој обуци продужили су onaj стари систем учења вјере из турских и ара.тгсклх врела. Овај староисточни менталитет имао je за последицу, у културном погледу, како аитипатију према сшгм реформама и према свсму што долази са запада, тако и заосталост иза наше браће других конфесија;-а у вјерском погледу имао je тај мепталитет за У свим крајевима свијета гдје живс муолимани, пбсљедицу или перазумијеглље са.мог Ислама и.та мевлуд се учи на једном од познатих трију истбч- неко магловито и погрешно разумпјеваље и туманих језика: на арапском, турском и на пер^ијоком чен>е љегово. језику. Код нас муслимана^у бившој Восн-и и ХерДанас випте није тако! Клица љубави према цеговини, досада се учио т у р с к*и Јгавлуд којег je школи убачена у муслиманска срца у данима Ослоспјевао мерхум Сулејман Челсбија, ripnje неких 530 бођеља, развијала се и развија се све вите тако да година. У ријетким случајевима упро се јеарапсшг ‘п менталитет мутекст; a no неким мјостима уј£остги јавио се je no се на сваком кораку осјећа ™ који старији муслиман, р.ознавалац турског језика, глимапа промијенио у многом погледу. Доказ за који je дословцо превео туроки мевлуд на cpiicio- ове тврдње je данашња статистика муслиманске хрватски језик. Ти пријевбди, премда су доста при- мушке и женске nieue у школама; доказ зато je и ■митгаши, без јесничке умјстно&ги и јсзичне пра- колосални напредак нашег културног друштва Гајвилности, ипак су добро примљени и слушалачка рет чија je идеја ухватила дубока корјена у муслипублика их je гутала само зато jfep их je разумије- манским масама, како у вароши тако и на селу, вала, Жеља за равумијевањем мевлудског садржаја како међу мушкима тако и међу женскима, како прожимала je и прожимље свапог муслимаиа који међу млађима тако и међу старижма. Докач за one радо иде да слуша мевлуд. Да би 'удЛво^ио овој тврдње je jom и опстанак саме Шсриатске гимпаопћој жељи, наш дични и познати пјесник Мирза зије која сад у јуну има да лиферује пето тсоло своСафвет спјевао je свој оригинални мсмуд: јих матураната. (У прошле 4 године свршило je »У језику којег наш Мујо разуми, Шериатску гимназију 62 ђака. Сви су они продујер му као (ријека) Босна у увшма шуми«) жили своје студије на универзитетима. Од тог бро•пјеоник je опјевао Мухамедово рођсње са оним по- ја један студира технику у Прагу, двојица теолознатим и од свакога признатим његовим пјеснич- гију у Каиру; четворица медицину и филозофију у ким талентом, тако да љшота његове пјосме, нећу загребу, a педесет и пет их je на разним факултспретјерати ако рекнем, достиже величину хисто- тима београдског универзитета. Ови студенти учс ријског догађаја који се зове Мухамедово рођење. са врло добрим или са одличним успјехом, a има Са овим je пјесник један најдрагоцјенији драгуљ из их који с-у, мсђу хиљадама других студепата, доризнице исламско литоратуре преточио у наш мило- били прву награду за с-ветосавске темате). звучни народни језнк. Нека га Бог поживи на дику Долазе дакле нове муслиманске •генерације, заи понос свих нас! дахнуте новим духом који je дух и национални и Овом приликом молим поштоване госте, нека културно-европски. Овај нови дух тражи и захтими дозволе, да иа овом мјесту изразим своје при- јова да се и вјерска обука модерншира и да се блазнање и захвалност госиодину Војиславу Јунгићу, го исламске мудрости преточи у наш матерински профеоору пјевања ове школе, који je мевлудске језик како би прописи ислама и догматски и етичкм пјесме углазбио и који je са пупо воље и одушев- и обредни били пристулачнији схватању наше об(]рења уложио мпого несебичног труда да образује разоване младежи, У четвртак 29. маја, na муолиманску иову годниу, у 8 сати на всчер, Ш ериатска гимнавија лриредила je у дворишту интерната свечани М евлуд којн спада без сумње међу најуспјслије овогодишње вјерске свечаности. Мевлуд, превод пјесника Оафветбега Башагића, учио се иа српском језику, na je na присутне оставио јаку импресију. Салавате, нотално, изводилн ,еу питомци у хору, a сам текст мсвлуда читао je Хајрудин Бујукалић. Предавање о Мухамед а..о. одржао je ђак Митхат Сердаревић, a при концу, директор Ш ериатске гимиазије, г. Велнја Садовић одржао je ово предаваше, у ком je између осталог, рекао: 305 �Ноћашња мевлудс.ка свечаност je једна манифестација која има да удовољи лотреби новог духа и времена. Шериатска гимназија, no свом карактеру, осјетила се je дужном, a донекле и позваном, да прекине са старом традицијом слављења Мухамедова рођоња на језицима којих слушалачка публика ne разумије, и кад je ona пред собом нашла овај дивни епос којег je спјевао н a ш пјесник, ona га je објеручке пригрлила и сво покушала да га даде, макар и овако чедно и скромно, али са дубоким лијететом према узвишеном пејгамберу. Ja молим поштоване госте да благонаклоно опросте грешке и недостатке које су лримјетили на ornoj свечаности, j.'p су грешке неизбјеживе у свакој почетничкој акцији. Шериатска гимназија je основана у децембру 191S. г. Мпоги муслимаиски прваци, са преузвишеним господином Реис-улемом Чушевићем т челу,' радили су и уложили много труда, још за вријемебивше аустро-угарске управе, да се ова школа отвори. Taj труд окруњен je успјехом те-к. у даџима народпог Ослобођења и Уједиљења. Наша нар о д н a држава, дакле, пОди^ла je ову школу. Она издржаје о дрм*авном трошку 180 ђака. Наши ђаци су свијесни ове благодати, a пошто је^захвалпост према учиљеном добр^ традицвоналнацрта у клрактеру муслимана, .то лапш Каци, већ у ogojHM фамилијама с матеј^шим млијјеком уоисану ту клицу захвалпости,"у својим срцима разш јају овде и тај he ocjehaj бласоддрности они у свом животу и дјелом да покажу прдмД Кралју, Отаџбини и народу. Иако има ттриватних лица која мисле да je ова школа сувигана, т који то своје мшпљење знаду изразити усмано у ириватним разговорима, писмено у новинским1чланцима, има п других који оићенито са симпатијом пфатд културни напредак муслимана, има их нарочито у цашој пломенитој и широкогрудној престоници Бсограду, и међу уии- верзитетским лрофесорима који не само, да raje најлрлјатсљскије ocjehaje према овој глколи, Нсго се очлнски брилу за лаше овршеле ђаке да им у Београду олакшају даљње студирање, јер с.у 0ви пријатељи муслимански ушјерели да je за државу л цјелокупну лашу лацију једна добит ако и Мусллмани ла просвјетпом иољу достиглу своју браћу других колфесија. По свом лрограму и наставлом ллалу, ова je школа реалла гимлазија; ола има јохц и тај плус што се у њој учи аралоки језик. и nji>p0лаука no 4—5 сахата седмично у свим разредимо. Уза школу je спојен интернат гдје сс посвећује нарочита пажња вјерском одгоју. Пријатељи ове школе слажу се с пама у томе да je потребно, не укилути ову школу, пего отворити један теолошки фа. култет или Шериатску академију како би и ми муеллмали, као и наша браћа правосл.овни и католи■ци. ммали једну високу вјерску школу у н агао ј држави, na да престане потреба да се наши духовли фулкционери образују у Цариграду, у Египту и другим целтрима истока како je то прије било су наши 'вјррски службепици ишли у туђину, училл 5—fi годииа и док су тамо боравили и несвјссно се одшфођивали и постајали na пола туђи за нашу пационалну свијсст. Знају увиђавни пријатељи ове школе да je најбоља гараптија за учвршћењеј‘пационалног и патриотског осјоТтња: учит и ш к о л у и с в р ш и т и j e у с в о ј о ј рођ еn о ј з е м љ и. У то име ja молим поштоване госте да срдачно кликпемо пека Бсг поживи пајвећег заштитпика школе и просвјоте у на.шој држави, највећег чувара свих моралних и материјалпих добара и културпих тековина, пајмоћнијег старатеља и скрбника за срсћу и напредак цијелог nainer народа, нека Бог поживи иатег узвишепог владара Њ . Б. Краља Александра Т. у пуној ср<‘ћи и задовољству са цијслим пресвијетлим Домом Краљевским! Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav”? 306 �ПОПУЛАРНА СТРАНА Naša otadžbina: Rad na ujedinjenja 2) (Nastavak.) Ukoliko su snaga i ugled Srbije rasli, utoliko je i ideja narodnog jedinstva jačala među Srbima, Hr­ vatima i Slovencima .Vojvođanski Srbin, književnik i narodni prosvjetitelj, dositije Obradović, prvi ministar prosvjete obnovljene Srbije, još i prije njenog oslo­ bođenja, propovjedao je ideju jugoslavenskog jedin­ stva. To su isto činili Vuk Karadžić, crnogorski vla­ dika Petar II (lVadika Rade) i Đuro Daničić. A kod Hrvata nacionalni preporod počinje tridesetih i četr­ desetih godina prošlog vijeka »Ilirstvom« Ljudevita Gaja. Taj je bio svjestan da Hrvati sami za sebe ne mogu opstati, već samo da se svi Srbi, Hrvati i Slo­ venci kao jedan narod, pod zajedničkim imenom Ilira (naroda srodnog današnjim Amautima koji je u da­ našnjoj našoj državi živio prije doseljenja naših pre­ daka) mogu uspješno kulturno i politički .razvijati. I on je, po ugledu na Vuka Karadžiea, u hrvatsku knji­ ževnost uveo hercegovačko narječje. Ilirskom po­ kretu, pored istaknutih Hrvata, prišli su i mnogi Srbi i Slovenci. Ideja narodnog jedinstva, koju je Ilirstvo propovjedalo, našla je najboljeg izraza 1848 godine, kada su se Srbi i Hrvati, zajedno sa dobrovoljcima iz Srbije, borili protiv Madžara. Za vrijeme reakcije u Austriji, od 1849—1860, nastupio je zastoj u jačanju ideje narodnog jedinstva, ali od šezdesetih godina nastaje nova era jugosliovenstva, pod vodstvom pro­ sječenog đakovačkog biskupa Josipa Štrosmajera. Njegovom pomoći, osnovana je 1866 godine jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti u Zagrebu čiji je zadatak bio da radi na kulturnom ujedinjenju Srba, Hrvata i Slovenaca. Ali Štrosmajer je pomišljao i na političko ujedinjenje, zbog čega je održavao veze sa srpskim kneževima Mihailom i Nikolom. Jugoslovenstvo vladike Štrosmajera prikupilo Je oko sebe najveće hrvatske umove i u njegovom znaku razvijao se sav kulturni život Hrvatske do osamde­ setih godina, kad je opet zavladala politička reakcija bana Kuena Hedervaria, a s njom su se odnosi među Srbima i Hrvatima bili jako zaoštrili. Ovako stanje trajalo je dvadeset godina, a čim je reakcija popustila, srpsko-hrvatski odnosi počeli su se naglo popravljati, tako da su 8 oktobra 1905 godine opozicioni posla­ nici, Srbi i Hrvati iz Hrvatske, Dalmacije i Istre stvo­ rili »Riječku rezoluciju« kojom je udaren temelj za­ jedničkoj borbi protiv austrougarske uprave, a iste godine, posljedica tog bilo je osnivanje srpskohrvatske koalicije koja je povela pravu nacaonalinu jugoslovensku politiku s krajnjim ciljem oslobođenja i ujedinjenja svih jugoslovema. Poslije aneksije Bo­ sne, kada su 4909 god. 53 Srbina optužena za vele­ izdaju, njih su branili najugledniji Hrvati i to je još više učvrstilo STpsko-hrvatsko bratstvo. Ugled Srpskohrvatske koalicije naročito je porastao kad je iste go­ dine dobila parnicu u Beču protiv profesora Friidjunga koji je po upustvima bečke vlade optužio koaliciju za veze sa Srbijom. Velike pobede Kraljevine Srbije u Balkanskom ratu visoko su joj podigle ugled kod Jugoslovena u Austro-Ugarskoj i silno ojačale želju i pokret za uje­ dinjenjem koji je podržavala Narodna odbrana, udru­ ženje za rad na oslobođenju cijelog našeg naroda. Ideja narodnog jedinstva bila je najrazvijenija u Dal­ maciji, ali je srpska, hrvatska i slovenačka omladina u cijeloj austro-ugarskoj monarhiji bila oduševljena jugoslovenstvom, a prednjačila joj je omladina u Bo­ sni koja je bila najhrabrija i najaktivnija, pa je prva otpočela atentate na tuđinske upravljače, dok najzad Gavrilc Princip i drugovi nisu ubili Franca Ferdi­ nanda i time dali povod za krvavi Svjetski rat koji je donio slobodu i ujedinjenje Srba, Hrvata Slovenaca. (Po knjizi »Naša otadžbina« od dr. M. S. MoskovIjevića). Hamdija Mulić Naša zemlja ima krasnu budućnost Znate li ko mi dade povoda da reknem te vesele riječi? U našu zemlju, osobito u posljednje vrijeme, dolaze stranci iz raznih zemalja. Naročito dolaze naučenjaci koji žive i uživaju u proučavanju ljudskog života u raznim krajevima. A željni i da svoje oči nasite lijepim krajevima. Gdje će, pa eto ih.k nama u Jugoslaviju. Svi ovi stranci, kada s nama zađu u razgovor, govore nam: V a š a z e m l j a i m a k r a ­ snu budućnost! A šta to znači? Mi sinovi ove zemlje u prvome redu treba da znamo značenje tih riječi, jer nas se to i tiče. Naučeni stranac ne hoda zatvorenih očiju. Oni sve gleda oko sebe i razmišlja, proučava. Začaralo ga na- 307 �Še more Jadransko i na njemu divna naša obala. Začarale ga naše ubave planine kroz svu Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu, Srbiju i Južnu Srbiju. Zadivili ga naši historiski gradovi: Dubrovnik, Jajce, Sarajevo, Skaplje a t. d. Vidio divne vodopade i jezera. Začudio se rodnim poljima i još više pitomim voćnjacima i vinogradima. Stranac zaviruje i u zelju, da vidi šta i u njoj ima. On promatra i našega čovjeka, divi mu se razvijenu tijelu i snažnim mišicama. Sve on to gle­ da, gleda, a onda nama veli: » V a š a z e m l j a i m a k r a s n u b u d u ć n o s t ! « I mi imamo svoje naučenjake koje naša država šalje da proučavaju krasote i korisne darove naše zemlje. Zato se počelo sve da iskoriščuje. Ide se polagano ali sigurno. Kada stranac dođe na naše more, odmah traži naša divna m o r s k a k u p a l i š t a . Već od ranog proljeća puna su radoznala, bogata svijeta iz raznih zemalja. Tu su i mnoga l j e č i l i š t a gdje se oporav­ ljaju bolesnici. I naš svijet tamo rado ide. Jesi M željan zelenila, čista zraka i mirna života, a ti hajde u naše p l a n i n e . One u sebi no§o mnogo okrjepe tvome životu. A koliko li u seb'i gaje pusta drveta! Eno ti se širom Jugoslavije podigle velike i male p i l a n e koje izrađuju ni.se drvo za i z v (vz"na~~sve strane, daleko, daleko, , . Zato mi dobivamo silan novac. Ni naš naučepjak ne može da miruje. Vrti zemlju, razgledava i traži r u d e . A šta tih ruda ima! Najviše imamo uglja (kamenog ćumura) i željeza. M a j d a n a ima^po svoj Jugoslaviji. Ima i k i б ifl ] ak a i v r u ć i h v (мКа. Sve se to polagano iskorišćava. Proradiće i naši v o d o p a d i (Jajce, Kravice kod Čapljine, Plitvička jezera, Plitvica i t. >1.) i tu će se voda iskorištavati za e l e k t r i č n u s n a g u i s v i j e t l o . A električna snaga iskorišćava se u razne svrhe (pogone u tvornicama, pilanama, vozovi ma i t. d.). Putuješ ili od BeograJa do Zagreta i Ljubljane ili od Splita do Sarajeva i Skoplja, svuda vidiš šta je žuljava ruka izradu*. Tamo u župuijim krajevima redaju se vinogradi i duhani, a ovamo po. krivene njive i čitava polja žitom svakojakim. Ne mo­ žeš se opet ljeti nagledati ljepote kroz iBosnu i § Umadiju gledajući naše divne voćnjake. Jest mnogi stranac uzdahne kada vidi čime sve obiluje naša zemlja. A mi? Mi je i ne poznajemo kako treba. Ej, da samo svi znamo čega svu imame! Drukčiju bi pjesmu naše ptice pjevale. Ali i ovako je dobro, jer će bolje biti, kad u nas bude više s v i j e s t i , v o l j e i b r a t s k o g s l o ž n a r a d a . Do toga stepena, dovešće nas u prvom redu široka narodna p r o s v i ­ j e ć e n o s t . Do prosvijećenosti u širokim narodnim redovima sve stoji. Mlada naša država na prvome redu to uvažava pa se u nas sada na sav mali podižu škole osnovne i više narodne, domaćieke, stručne i t. d. Seljaku se daje prilika da obnovi selo naprednim radom, građaninu da unaprijedi grad. ' Svi se s t a l e ž i zbijaju tješnje u redove za slo­ žan i napredan rad. Osnivaju se zadruge, društva i banke za pomaganje o n o g a k o j i ž e l i đ a r a d i . Тгтчје želja našega Kralja. On je vođ ovome narodno­ me preporodu, da i naš narod sa ovakim lijepim sredstvima stupi čim prvo u red naprednih naroda. Za našim dragim Kraljem, za našim držav­ nim upravljačima idu korak po korak svi naši kul­ turni ljudi. Naročito su upregli sve sile u tome zamjemom radu naša razna kulturna društva širom Jugoslavije. I naš »G a j r e t« tu u narodnome pre­ porodu na svim stranama danas čini divna djela. Po­ đimo za njima. Zapregnimo svi rukave da u znoju lica svoga primimo zaslužno ono, što nam naša divna zemlja daje. Probudiće se naši zaspali krajevi, oživiće naša vesela pjesma gledajući oko sebe svega u izobilju. I tebi će se sa mnom zajedno vinuti iz pu­ nih grudi radostan uzvik: » N a š a z e m l j a , n a š a d o m o v i n a , k r a s n a je i b l a g o s l o v l j e n a , im aće još lj e p š u b u d u ćn o st!...« Vejsil CurčiĆ Primitivno pčelarstvo u bivšoj Bosni i Hercegovini Rijetko ima krajeva, koji svojim povoljnim kli­ matskim prilikama, izobiljem odlične i raznovrsne paše i zdrave vode pogoduju toliko pčelama kao Bosna i Hercegovina. To se vidi već i po tome, što se vrlo često nalaze jata pčela po šumama, gdje su se u šupljem drveću ili na prikladnim mjestima (puko­ tinama) po stijenama smjestile i nanijele velike ko­ ličine meda. Takve prirodne uljanike nalaze najviše čobani hodajući za stokom po šumi ili kršu. Kod ovakve zgode ne čudi nas nimalo, da se je i narod ovih krajeva od davnina bavio pčelarstvom. Mi 308 imamo dosta historijskih bilježaka o izvozu voska i meda u srednjem vijeku iz naših krajeva, što najbolje dokazuje, da je pčelarstvo već tada bilo vrlo razvijeno. Do pred posljednji rat zaista nijesu rijetki bili pčelari sa 100, 200 i više suda pčela, i to ne samo u Bosni, nego još više u Hercegovini. Općenito se može reći da je gotovo svaki naš bolji seljak držao pčele, makar to bilo samo i za kućnu potrebu, jer mu je med do nedavna nadomještao šećer. Mnoga jela naročito ko­ lači i danas se još priređuju s medom, a koliko je tek toga pravljeno dok nije uo-pće bilo šećera, �Osim toga med je odvajkada zauzimao vrlo važno mjesto u narodnom Ijekarstvu. I pored ovako razigranjenog pčelarstva po našim krajevima, najveći dio pčelara gaji pčele i dandanas še kakvom strehom od običnih dasaka, na koje se navale oveće stijene da ih vjetar ne raznese. U kršu pak porazbacaju se ulišta po samom kamenju, gdje samo ima mogućnosti da se postave. Gdje nema daske za pokrivanje ulišta da u njih ne zakisuje i čuva pčele od prevelike žege, naguli se Ulišta, pletena i kukuljicama od kore pokrivena, u Rusanovićima (srez rogatički). Desno: na drveki nametnuta ovčja glava — , protiv uroka Dubine, prekrivene smrekovom korim — donja Hercegovina kore sa smrekovih debala i izreže poput kajiša, te naslaže unakrst po ulištu toliko, da ne može u nj ni zakisnuti a viseći krajevi kore čuvaju ga dovoljno sa strane od prevelike žege. Dubine su kao ulišta bile uobičajene više u Her­ cegovini nego li u Bosni. Bosanske su košnice pak dvojake forme: od daske skovane ili od pruća ple- još na onaj prastari i najprimitivniji način pčelarenja, kako su valjda radili još. i njihovi pređi iz srednjeg vijeka. Najprimitivnija kosniba je svakako ona šuplja dubina od hrastovih debata ilHcojeg drugog drveta, Dubine daskom i pločama pokrivene, iz Gluvalićeva na Neretvi tene. Prve su četverouglastog oblika i izgledaju poput uspravno postavljenih sanduka. Pletene su košnice (trnke) okrugle i svedene u šiljak. Pleter se svud unaokolo, izvana i iznutra dobro oblijepi goveđom balegom, zamijesenom s malo luga. Uljanik Velagića u Blagaju kod Mostara, sa modernim коШ čama kakvih se najviše nalazi po zakržljalim šumama u kršu, koje uostalom i divlje pčele po šumi nalaze, da se u njima skuće. Na odrezanu dubinu udari se odozgo drveni kapak, umetnu nekoje prečke unutar dubine, proreze lijeto (otvor) na donjem, otvorenom kraju i uliSte je uglavnome gotovo. Uljanici su mahom na izvaim. Gdje terenske pri­ like dopuštaju, poredaju se ulišta jedno do drugog po kakvoj improviziranoj klupi, a isto tako natkriju Spreda pletena, pozadi od dasaka skovana ulišta (srez rogatički) U Bosni ima posvuda u izobilju daske, ali se ipak u mnogim krajevima ulišta radije prekrivaju kukuljicama od kore smrčevog drveta. 309 �Hercegovačka su u lista u mnogom pogledu mnogo praktičnija od bosanskih. Kad se naime med vadi iz dubina, digne se polovica kapka i izvadi meda koliko mu treba, i onda opet zaklopi. Time se nije pčele ništa smetalo u njihovu radu, pa se u tome donekle približuju modernim košnicama. Iz bosan­ skih tm ki med se ne može izvaditi Sto se neće pčele ubiti, a to dakako nije ni racionalno a i grjehota je. Inače domaći pčelari dosta su vješti i spretni u pčelarenju. Jedino imaju svi nešto zajedničko, a to je НАРОДНИ ЗД РАВС ТВЕН И УЧИТЕЉ Angina (obolenje krajnika) A n g i n o m nazivam o oboljenje krajn ik a, onog žljezdancg tkiva k o je s e nalazi u uskoj đ u p n i sa obe stran e p ri k raju nepčanog svoda, izm eđu p re d n jih i zad n jih nepčanih lukova. Ovo o b o ljen je može b iti tzazvato raznim uzročnicim a i najčešće se ja v lja s pro ljeća i s je se n i, za v rije m e vlažnih dana, kad a se udiše vlažan, h la d a n vazduh, ili a k o je vazduh zasićen p raši­ nom , diunom. U potreba su v iše topl'.h ili hlad n ih n ap itak a ili je la potpom aže o b o ljen je k ra jn ik a . Od angine pate najčešće djeca i o n i lju d i 5ijiys u k ra jn ic i povećani. Od uzročinka, izazi­ vača an g in e , n ajčešće nalazim o, gn o jn e k lice lančastog ili gro­ zdastog ob lik a, zatim difterične' k lic e kao i klice vretenastog i zm ijastog oblika. P re m a u zročnicim a i izazvanim prom ejnam a na k ra jn i­ cim a, razlikujem o više v rsta angine. \ / jj' Ponekad, k ra jn ic i sam o ja č e n ab u b re Г: j crveni. Na njihovoj p o v ršin i n e v id e se n iti gnoju m a k ak v e n aslage, ek ram e, ali se crven, lo i otok vaju sam o na k r a jn ik e , n ego p re la z e i n a okolini »crvenim anginam a« id u u p o re d o bolovi u guši, > salost i p o višena tje le sn a to p lo ta s a jezom i zimom. Kad su n a p o v ršin i k ra jn ik a k o ji s e obično crveni i ote­ čene p o jave, g nojave tačke, an g in u n azivam o folikularnom . A ko s e razd v o jen e g n o jn e gom ilice s liju u jed n u sk ram u , koja p o k riv a sk o ro cije li k ra jn ik , o n d a im am o g n ojnu anginu. D osta često p o ja v lju ju s e p rv i znaci o b o ljen ja n a k ra j­ nicim a i usjecim a, u d u b lje n jim a žlezdanog tkiva, i takvu an ­ ginu zovem o lak u n arn o m . U m jesto g n o jn ih tačkica n a k rajn icim a se mogu p:m ek ad da p ojave m je h u rić i, sasv im slični o n im a 'koji se kod gro­ zničavih oboljen ja iz a sip a ju n a u sn icam a. Ova, t. zv. «herpetična« angina m nogo je r e d a n eg o ra n ije n a b ro jen e. Kad n a k ra jn ik u tk iv o m jestim ično pocrni, izum re, anginu nazivam o nekroUčnom. Naročitu v rstu ang.'ne, i. zv. «V ensan»-ovu anginu, nazi­ vamo po im enu francuskog lje k a ra V ensana, izazivaju u d ru ­ žene klice vretenastog ii zm ijastog oblika. Na p ovršini k ra jn ik a kao i n a sluzokoži m ekog n epca n a staju b ije le , o k ru g ljaste m rlje, veličine zrn a sočiva i veće, a li bez jačeg o to k a i crvenila sluzokože i bez n ežih .porem ećaja. Ponekad se n a k rajn icim a po jav i i s ifilisn o o b o ljen je u vidu bjeličastih m rlja, k o je naliče na p au činastu skram icu, i takvu anginu nazivam o sifilisnom . Kod većine an gina, se m lopiasnih p ro m jen a n a krajn ici­ m a i obližnjoj sluzokoži, ja v lja ju s e i znaci o pšteg p o rem ećaja. Pored povišene tjelesn e toplote, n ajčešće s u : glavobolja, m alaksalcst, gubitak ap e tita , 'bolovi u zglobovim a i m išićim a, k ija vica, otok podviličnih žljezda i slično. 310 strah od zlih očiju, t. j. da im kogod ne urekne pčele. Stoga oni meću na ulišta ili ako uljanika kajekakve začudne stvari, da time odvrate znatiželjne poglede motrioca od pčela. U Hercegovini je na pr. vrlo uobi­ čajeno motanje čuvarkuće (Saxifrasa) na pojedina ulišta a u Bosni opet najradije nataknu na kolac kraj uljanika kosture životinjskih glava. Ovo su dakle glavni titsiumi od uroka. Narodno je pčelarstvo u Bosni i Hercegovini u svakom pogledu vrlo zanimljivo, pa ćemo kojom dru­ gom zgodom o tome opširnije govoriti. Teško stan je kod angina, sa povećanom tem peraturom , traje obično 3—4 dan a' i duže. Usl>:ed oboljelih k ra jn ik a mogu s e pojaviti raznovrsne kom plikacije. Kao najvažnije od n jih dolaze u o b zir: otok i znagnojenost podviličnih žljezda, z ap aljen je b u b reg a, obolje­ n je zglobova, srčanih zalistaka, trovanje krv i i d r. Izlječenje an g'na, sk o ro u svim slučajevim a, d o sta je b r­ zo i sigurno, ako n e nastu p e kom plikacije. Kad se im a n a um u da, po red običnih angina, možemo im ati i skrletno, difteričnei iili sifilisno o b o ljen je n a krajni^cima i da s e čak i na običnu, ja k u anginu mogu da nadovežu vrm ozbiljne kom plikacije, najb o lje je pr.ipitati lje k a ra za sav jet i upute p ri lječenju. Za p rv i m ah je p reporučljivo ispi­ ra n je guše, grgutanje običnom ili m ineralnom m lakom vođom. Vlažan, hladan oblog oko v rata osećaju bolesnici kao olakšicu. K. T. НАРОДНО СТОЧАРСТВО Krave pred oteljaj Na d esetak d an a p re d o tle ja j treb a k ra v e d a su što više na polju i da se kreću, ali n e da pasu. T re b a d a su sam o u nekoj prostranoj ogradi g d je se n em a šta m nogo n ap asatk Upošte Lm tre b a hran u malo ustegnuti i osobito n e s m ije im se dav ati p rejak a h rana. Na dv a dan a p red o teljaj n e d a je im se više od četvrtine one h ra n e k o ju su dotle im ale. Ovo k re ta n je i m anje h ra n je n je pred o teljaj m nogo učini d a s e k ra v e lakše otele. Naročito im s e ckabasta« h rana, t. j. h ra n a k o ja n e hrani mnogo već n atip av a i te re ti probavne org an e, n e sm ije mnogo davati. A takva je h ran a slam a, pleva, loše o sta rje lo ili iskislo sijeno. D akle n i ja k a ni k a b a sta h rn a n e s m ije s e davati pred o teljajem . A ko bi vim e zateklo n a k o ji dan p red o te lja j n e sm eta m nogo to krava »naljeva«. No ak o zateče ja to d o bro je prali ga češće mlakom vodom, dobro ga u v ijek p o slije p o su šiti pa n am azati borovom mašću (čistog am erik an sk o g , b ijelo g vazelina 50,0 gram a i 2 g ra m a borove k iselin e u p ra šk u , sv e do b ro izm ješan o ). Za nevolju m ože slu žiti i čista neužeženo m aslinovo u lje (čist, lijep zejtin). Ako vim e ja k o cnab rek n e« m ože s e i izm usti lagano, n o nikad se n e sm ije cizniuzati do k ra ja « , t j. u v ije k tre b a da ostane u vim enu po n e šta m lijek a. Ovo je vrla važno, je r ak o se tad a lizmuza vim e sasv im , m ože k ra v a iza poro­ đ a ja brzo d a klone i d a d o b ije t. zv. »porođajnu groznicu«. I p rv ih 4—5 inužaja poslije «oteljaja« n e tre b a tje ra ti do k raja, u v ije k tre b a da ostane po nešta m lije k a u vim enu. N ije dobro n i te le d a sv e isisa. Može d a n astan e oma groznica k od k o je se k ra v a zan ese i ne zna za se. O bično tad a ugine ak o s e za vre­ m ena ne pozove veterin ar. On je može sp asiti sk o ro uvijek. P eti ili šesti pom užaj već tre b a d a je potpun. �K ad ovako pred oteljaj n abrekne vim e, dobro je pored ostalog i d ati krav i m alo blažeg sredstva za čišćenje. Skuha se nešto lanenog sjem ena ili ako n em a ovog sjem en a onda ječma, pa se čorba 'С«Шје i procijedi. U ovu čorbu, koje treb a da bude oko 1 litar, usp e se za veću krav u oko 600 gram a gorke soli (N atrium sulfuricum ), a za m anje k ra v e oko 400 gram a, dobro se razm uti i tom se vodom k ra v a zalije. Na d va dana p re d oteljaj tre b a »provodilo« i okolinu koji p ut oprati m lakom vodom i- dobro posušiti čistim »ubrusom«, čistom krpom . Po noći se d rže krave u čistoj i zračnoj, nezagušlj.voj štali, tre b a da je ispod n jih u v ije k suho pa im treb a le­ žaj nastrti. Ležaj n ek a je pro stran , pa okolne životinje treba privezati na drugi k ra j. Uopšte ne tre b a ništa da kravu uzne­ m iruje. Na jed an d a n do dva dana p re d oteljaj treb a krav u i po noći paziti i neko m ora uv.ijek da b ude u štali. Dobro tiinaren je i čistoća gode k ra v i i mnogo joj čine dobro. Po o teljaju treb a d a joj je toplo, p a je treb a istrti i pokriti. Što se b o lje k rav a istiire i pokriva lakše se «čisti«. Osobito n a p rv o telk e tre b a dobro paziti, je r 9u one к,вје, tljivije od s ta rijih k rava. P oslije o teljaja dobro im je dati mlak napoj, no ne sm ije se mnogo hran iti. Dovoljna je p rv ih dana četvrtina obične h rane. A li zato treba k rav a da se što bolje I čisti i tim ari. Što se bolje koža gladi i čisti, u toliko bolje za oteljene krave. T ek 15 d ana po oteljaju mogu se k rave hraniti punom hranom , koliko im je potrebno. Sa prvoteljkinjam a treb a osobito oprezno p o stu lati. Oko I n jih treb a d a ra d i sam o dobro vješto i izučeno lice, je r je obič| no, da kako se budu k rav e ponašale p ri prvom pteljaju, tako se , ponašaju i p r i drugim o teljajim a. c Nisu sam o pr.!če da k rav e mogu i da rustegnu mlijeko«. I Cesto zbog neznatnih razloga one to učine,« a ako to urade nd ; prvom , čine to obično i kod d rugih ^tgljatfa. Osobito ako ih je pri prvom o teljaju tele sisalo, pa im se drugo tele oduzme onda one lako ustežu m lijeko i n e postanu n ik ad dobre muzare. 1(1 ЗАДРУГАРСТВО 0. s. s. z. z. - Primer za ugled G lavni savez sprskih zem ljoradničkih zadruga, u pogle­ du rada na polju zadrugarstva, danas je n ajaktivniji. Zadružni pokret u S rb iji pod vodstvom ovoga Saveza uzima sve veći obim i može se reći, d a će k rca relativno k ratko vrijem e zadrugarstvo u S rbiji biti najjače m eđu svim a zadružnim pokretim a. I danas G. s. s. z. z. im a najveći broj I m jesnih zadruga i zadru­ gara. U 1929. godini ovaj Savez je imao 2000 zadruga, koje su dale najbolje rezultate u svom godiinjem radu. U pogledu kred itiran ja m jesnih kreditnih zadruga, kojih ima preko 1000, savez je b 'o aktivniji nego Ii u jednoj godini u prošloj deceniji. Tako je za nekih 10 do 15 m iliona dinara više dato nego u 1928. Mjesnih nabavljaikih zadruga ima oko 800 i njihov o b rt iznosi prosječno godišnje 150 m iliona dinara. Savez je u prošloj godini počeo organizvati zadružnu pro­ daju hrane, i s obzirom d a je to p rv i slučaj, uspjeh je veoma povoljan. P reko 300 vagona pšenice i oko 270 vagona kukuruza izvezeno je u inostranstvo preko Saveza, k o ji je kupovao hranu n a dva načina, i l i je dm ah plaćao po tržnim cijenam a ili lombardovao hranu odnosno izilazilo se u su sret željam a zadrugara. Im ajući u vidu da je ta početak zadružne prodaje hrane, a s obzirom d a lom bard h ran e n je zakonski reguliran, zbog čega je ovakav rad b io dosta otežan, savez je im ao i m aterijalno i m oralno uspjeha. P rem a dobivenim inform acijam a savez će u ovoj godini rad na zadružnoj prodaji hrane mnogo proširiti, tako da se mogu očekivati odlični rezultati. Pored žita radilo se i su voćem, a naročito sa grožđem . Preko 30 vagona grožđa pla­ sirano je n a bečkim tržištim a. U ovu količinu izvezenog grožđa n ije uzet u obzir izvoz grožđa sm ederevske vinogradarske za­ druge, k o ja je izvezla oko 60 vagona. K ako savez im a oko 800 m jesnih nabavijačkih zadruga, to je riješen o da se organizira glavna nabavljaćka zadruga. Ova će im ati za cdlj da sve m jesne zadruge snabdjeva robom. Mje­ sne nabavljačke zadruge do sada su uzim ale robu neposredno od grosista u unutrašnjosti te je ta roba uvijek b ila sk u p lja za 10—15 posto nego u fabrici. A kad se zna d a m jesne nabavlja­ čke zadruge u S rb ji troše sam o šećera 130 vagona; ondri je potpuno jasno koliko s e do sada štetovalo. Glavna nabavljaćka zadruga moći će dobivati robu neposredno iz fabrika, a tim e će ta roba biti za 20 posto jeftinija. Da je tako, uzet ćemo samo za p rim jer nabavku šećera: savez je sklopio sporazum sa kar­ telom letera. P o tome sporazum u fabrike šećera dostavljače mjesnim zadrugam a šećer po cijenama, koje i grosisti plaćaju fabrikama. Pored toga sam savez će im ati prem iju od svakog vagona a ona iznaša Din 2.500.— po vagonu. Kad se uzme u obzar kako spomenusmo, da nabavljačke zadruge tr:č e blizu 150 vagona šećera za godinu dana, znači d a će sam savez imati dobit od Din 375.000.— godišnje. Jesam li podmirio dužnu pretplatu? 311 �ПбДЛИ СТАН Хамид Диздар . Биографија мајсшора Смиљића Код н»ега сам нашао и један сат, лрављен про пуних три стотине година. П раш ла га нека лондонска фабрика сатова. Бог сами зна одакле то њсму. Не зна ни он сам. Он у својој еајџиници често тако паиђе на неки лредмет кога, чини му се, нијс upe ни видео и чије порекло неће нико за сва времена одгонетнути. Мајстор Опаоојева сајџиница je најстарија радња те врсти у нашој касаби, na нијс ни чудо. Још у давна времена уносило се ту свега и свашта, na после сајџиница постала као неки музеј. ■ • i1 i■ Сећам се добро још и сада једног сата, направ-' љенаг као неки стари весели човек, Тиролац, са великим очима које су се, no такту уиутарњих котача и машинерије, непрестано окретале десно и лево. Taj сат и данас стоји у његову излогу, али je престао да функционише. Кад je тај стари Тиролап »ходао«, био ćliM у оснопној школи и увек при путу у школу и на повратку из ње, на туцстагтср-деце, тискало се око мајстрр-Спасојева стакленог излога. Неки се од нас бојаочшгх покретљивих очију, огромних и крвавих, a неки са опет шеретски смејали и шегачилл. Тако je мајстор Спасојеп човек-са/г био права атракција дуги низ јгодина за ову пгколску децу наше касабе^Мајстор Спасоје je од људи старога кова. Увек весео, располоокен, Добар. Истина, велики je пријатељ добре лозоваче, алихто није ништа. To му се још само може у добро уписати. Јер ко не зна њега кад мало гуцне, тај и не зна ш таЈе раеположење и бекријска раздраганост коју ствара ракија. Кад мајстор Спасоје заовира уз своју дугачку, веома примитивну флауту, направљену у облику обичнога штапа, онда сва срца јаче закуцају. Чаше се засвстле у парчадима, a врисак из снажних мушких груди пропара празне просторе. — J ohi нам коју, ма.јсторе! — Ону нашу, з наш. . . — У Агана у мога драгана. . . — Де, болан, де! — Почни, мајсторе. — Златни мајсторе. . . Тако наваљују, моле га, a он почиње да свира, наниње се, растапа. A љупки, високи тонови нижу се,нижу и стварају чудне мелодије заборављених старих мотива. To су мелодије упаљене крви, притајснс страсти. Њима се нико не може одупроти, јер су тс мелодије снажне и продиру човеку управо До Ч>Ца. Разарају унутрашња скровишта бледих нерасположења и ућуталих туга. 312 Eto, такав je он. A за врсмс рата поднсо je доста мука и naTibij. Аустристом рсжину био јс трн у оку. Надрестано iry пазили нањ. Прогонили га na сваком кораку. Одмах у години 1914. би ухапшен, као политички сумњгав, али десетак дана иза тога пустише га. Наравно пре тога оу му мало наравнали лсђа и утувили му у главу да буде »паметан«. После тога, с-ваких десет дана, имао je no једно саслушање на Котарском уреду и no једну кућну премстачину. Te преметачине вршиле су се, редовито, у најтчгодције време, a обично зором, док je чо1век још био на спавању. Репертоар je остао исти све до конца 1918. године. И тако су пролазили ти мучни тешки ратни дани. * Људи се бојали војске и фронта као куге, a код куће их, ако су на који начин остали, терали још гори јгСди. Не знаш где je горе. Ако си којим случајем избегао војној обавози, држао си да си спасен. Тако je исто мајстор Спаооје мислио, у ono време, одмах иза мобилизације. Али кад заређаше све недаће и напастоваљима ne беше никад краја ии конца, многц зажали за фронтом. И овде, као и тамо, носио je човек гла/ву у торби. A тамо je бар било довољно хлеба и — слободе!. . . A једнога дана дошло je за мајстор Спаеоја оно најцрње. У време најљућег рата и npeitor суда, оптужили мајстор Спасоја за велеиздају. Још у прво време рата попалили му све кљиге штампане ћирилицом и однели му слику св. Арханђела. A on сам закопао, још док je било на време, негде у башти, -под старом смоквом, у јодном чврстом сандуку, слику Карађорђа и Краља Петра. Речи Србин и српско нису се смеле нигдс чути, јер су садржавале тешку инкриминацију. По својој неерећи, a одакле би се човек још и томс надао, заборавио он да уклони са зида своје собе једну свилену, лепу тканину у тамио-црвеној боји, на icojoj су била златпим везом извозена четири једнака ћирилска слова: 0. С. С. С. Слова су била лепо, једно са другим, испрсплетеиа и сложена у облику неког орнамента или, правије речено, националне ћилимске шаре. Ради тога то пије упадало у очи ником, ко није добро познавао raд|>жај и зиачење тих везепих елова, a пајмап>е аустрис.ким оолдатима који еу дпевицс улазили у стап. �i Али, ћук no ћук, реч no реч, по necpchn ce и o Л м е нањушкало. Дошапнуо неко у Котарски уред, a једнога дана, у само всче, пет лаоружаних људи упало У масторову кућу; no стоти пут испретурали и испремештали кућни инвентар и однели, најпосде, свилену тканину са златпим писмснима. Мајстор јс морао пред њима, са рукама свезаним преко леђа. Кад icy дошли у канцсла.рију Котарског уреда, мрк, зловољап, котарски претстојник, одмах јо узео мајтсор Спасоја na саслушање. — Па ти тако, битанго српска, je ли? — Молим... о чему ce, овај. . . — Ћути! Уживаш слободу, мир и хлеб, које ти доносе пушчане цеви наших храбрих војника што ce боре далеко na фроптовима; испијаш каве и ракије no ћепендима и магазама; мезетлучиш најлепшим што ce може у нашој богатој и храброј домовиии наћи... и то тако, a? Свињо српска! У кући држиш такве свтари, je ли! И то на највиднијем месту, у соби! Лопове! Тиме хоћеш да улеваш и добро убележиш у душе тих мрских поганова који још мисло о »браћи с ону страну Дрине« и да jonl нпје нвсало ^рпског имепоа и ,(српске беседе cu, овога овета... Залуду ти та мисао, зал^ду'— Срби су били и прошли! Hama храбра дарска и краљевска војска сравниће те побеснеле псе са земљом. . . Мајстор Спасоје je само ћутао. Знао je шта ће да ради. Имао je већ израђен план, капо и што he рећи, само je пустио да oq_ господин предстојник »испразни«. — И ти си, бештијо, мислио, да ми no зпамо све ,твоје закулиспе макинацпје и радогае. Мислио си да пшапски претстојник ne молсе зпати шта зпачс та четири прљава слова?! Ех, преварио ce ce, пјалW >! — Па реците ми, молим Вас, господине предстојниче, шта би имала заправо да значе та четири мр,тва лсова, одлучи ce напослетку и он. — Ћут, ћут! Кад, ja говорим, онда ћут! — Добро, господшге! ' — Само да право кажеш: или je »С« кратица за ррилатицу: »Свети Сава Српска Слава« или за ону: fCaMO Слога Србина Спасава«? Али, пази ce! Право да гавориш! To ho ти ce убележити као олакшаваjyha околност, знаш. . . Мајсгор ce као узбуни. Направио ce као да су га те речи много погодиле и као да нема никакве оспове за конкретну инкриминацију. Црвсн од привидпог узбуђења и беса, као згранут, бранио ce: ј — Али, молим ас, господине претстојниче! Такве ствари! Верујтс ми, то су просте нзмпшљотине некога душманина. Неко je то само измислио и налагао Вам. Јест, тако ми Бога! Налагао Ba^t да мене, права и недужна, уништи, a Вама да уђе у вол>у и да Вам ce улацка- Јаој мени, зар ce и таквим смицалицама служс моји непријатељи! Јаој, иобогу, господине, што hy! Несрећа, na то ти je! Верујге ми, господинс претстојниче, Ви сте, ja знам, правсдан и добар човек, верујте ми да сам потпуно недужан. Душе ми моје, нодужан. . . Предстојнику je било драго то што га мајсгор хвали, na je мало тише наставио: — Дакле, које од она два значења имају ona четири слова ес? Реци ми. — Јах, господине. Па знате ли Ви, молим Вас најуљудниједа je мени име Gnacoje ? Зенате, дауоме. Презивам ce Смиљић, a сајџија сам овде у Стоцу. Дакле, пазите: Спасоје Смиљић Сајџпја Оголац. Е, видите! Видите ли да у том склопу четири слова С. Видите ли, ja? Ето, у томе je сва мудрост. Здравља ми je тако, како вам кажем, господипе престојниче! Л Х м ... Чудновато... Знате ли сада тачно да je то мој сопствепи монограм? Moje име, безиме, занимање и ошо проклето место у колс станујемо и мучимо ce. — Једва. долазим na праву мисао. To je мајстор Cnaooje и очекивао. Лакше му много би после тога; одахну. __Е, сад реците, госиодине претстојниче, јесам ли уистину неправо обеђен и нападнут? Јесам ли могао, да ви нисте бшга толико присебан и паметан, ПраВ да наотрадам. Ето, видите, шго je душманлук! Михић . ^ti. михип Свашови Сватови! Оватови! Сватови! Низ друм ce песма разлеже Под њтгма бесни атови Ко бели лабуди играју, A они пјани, веселп, Певају, певају, певају. Певају кићени сватови Веселе песме сватовске. Гледа их с лрозора девојка Из белог двора бабова: Лице joj сија младошћу, A срце, весело, радошћу... Девојко, скоро невесто, Раствори широм капију: Изнеси випо црвено Иека ce сватови напију — 1 У твоје здравље жгађано... г» Певају кићени сватови: Долом ce песма разлеже, — Девојка момку одбеже. . . — Кад ли ће моји сватови Овако низ друм пропеват’?! 313 �Esma Tamo kraj Mostara, u blizini Bijelog Polja, nalazi se malo selo. Kamenite kućice poredale se jedna uz drugu. Jedna od njih, upirav uz džamiju, upadala sva­ kom u oči, jer se bijelila kao snijeg. To je bila kućica udovice Fatime koja je tu žiivila sa svojom kćeri Esmom. One su tkale i vezle, te se tako prehranjivale. Ta potleušica, i uz nju nešto bašče i dvije ovce, bilo im je svo imanje. Ali nije uvijek bilo tako. Fatima nije bila tkalja od zanata, već je nužda i nevolja na­ tjerala na to. Nekad se ona čudila kako žene umiju lijepo i brzjo tkati, a sad je eto i sama iskusila kakav je to život. Ne bijaše iz tog sela, već se iz Mostara, sa svojom jedinicom, tu naselila. Još kao mlada djevojka, udala se za rahmetli Hadži Ibrahimagu F. koji je u ono vrijeme bio najzgodniji u Mostaru, a i ona je bila iz dobre kuće. Kad bi strani ljudi dolazili u Mostar, divili bi se njihovoj kuli, namještaju, zlatu, srebru, ćilimima, svili i fcađifi. Ali jednog dana -j- na sami Bajranr — bi sve uništeno. Hadži Ibrahimagu donesošc kući mrtva iz čaršije. Zakukala kao' sinja kukavica. Šta je imanja iza njega ostalo, moglo je njoj i dje­ tetu biti dok su živi, ali dođe njegova rodbina i sve razjagmi. Osta ona samotna sa svojim maksumoim. Svoga nije više nikog vrućeg imala, a da u Mostaru ostane stidila se, kad je na te grane spala. Za to rasproda ono što je još ostalo i dođe u to selo, jer je ovdje nije ndko poznavao. Njezina je Esma tu odrasla i razvila se u lijepu djevojku. Dosta' se je napatila. Svijet joj nije vjerovao da je bila zgodna haniuma, već joj se rugali: »Ih, ih, hanume, ih! Hadžimice, to je ona belćim usnila.« A njoj je i Esmi srce od tuge pucalo. Neki su je i žalili, ali je bilo malo takvih. Fatima se nije nikad tužila; često je ona, kad su sjedale za siromašnu sofru, svojoj jedinici govo­ rila: »I nama će Bog providiti sine. Allah dao, Allah uzeo.« A ona bi se čudila kako mati sve strpljivo podnosi. Bilo je baš na Đurđevo. Osvanuo dan krasan da ne može ljepši. Nebo vedro, nigdje ni oblačka. Esma je toga dana ranije nego obično otjerala svoje ovce da se malo napasu. Nije išla nikad' daleko već odmah u blizini sela. Ta danas je Đurđevdan, biće mnogo svijeta u selu, pa je bitilia da se što prije kući vrati. Kad čuje iza sebue lomljavu 'kola, ona se obazre da vidi ko je. Kad ono dvoja kola. Jedna puna prtljage, stolova, a druga puna momaka s čemanetima, s mu- 314 zikama, zembiljima i još mnogim drugim stvarima. Taj dan bio je uvijek veiiki teferič u njihovom selu. Na brežuljku više sela bila je kafana sa velikom baščom. Tu se je obično skupljao svijet. Ona pohiti još bolje da prije stigne. АГ najednom vrisnu. Pred nju banu iznenada jedno momče, n a gradsku obučeno, a fes nakrivilo. _boj se, lijepa djevojko! 'Stani da malo proeglemšemo — reče joj, smijući se i milo je pogleda. — Kako ti je ime? — Esma — odgovori ona, sva usplahirena. — Vidi, kako imaš lijepo ime. Da nisu pred to­ bom te ovce, mislio bi da si kakva hamumica. Ona se nasmijala, a smijao se i momak. — Hoćeš li danas doći na teferič? — Ne znam, može biti d a ću doći. — Nemoj tako, već posigumo dođi, biće gore lijepo. — Asime! — Ćulo se gdje ga neko iz kola1zove. Evo me, ođazva se momak. — Aluhomanet! I dođi! — Alahemanet! — Odvrati Esma zbunjeno. Njoj su često dosađivali momci, ali to su bili seoski, pa ona nije marila za njih. A evo danas ostala je zamišljena. Lijep je to momak, mislila je u sebi, samo valjda misli da sam seljanka i sm rknu joj se vedro Čelo. Asim je bio dobar momak samo nešto vjetrenjast, sin Avđiage M., trgovca marvom iz Mostaта. I on bijaše jedinac u oca. Često je dolazio u selo po poslu. Prije podne bilo je mirnije u selu, ali iza podne nagrnu svijet, djeca uzvitlala prašinu, trčeći za halvedžijama. Svirka i pjesma odjekivala na sve strane. Fatima reče Esmi: »Ne moj kćeri danas vezti već hajde se spremi da i ti odeš malo m edu cure. Danas neće biti same seoske, eto došlo ih je dosta i iz Mo­ stara.« Nije nikad bilo da Esma nebi poslušala ma­ tere, a ovog puta nikako nije mogla, zato je rekla: »Pa lijepo mi je i ovdje, otiću u bašču i sve ću čuti i vidjeti.« Ona nebi nikad! uzđisala za lijepim halji­ nama, jer je mati uvijek upućivala da nije u tom sva sreća, ali danas želila je da ima kakve bolje obući, jer su njezine bile odveć stare i izaprane, al’ je šutila i gradila se vesela da mater ne rastuži. A gore. u kafani, veselo se teferičilo, momci obijesno podci­ kivali, ašikovali i šalili se s curama, samo se Asim nešto snuždio i sve dole prema selu gledao, neće li Esma stići, ali nje nije bilo. Doznao je da nije se­ ljanka i još mu više srce za njom1uzdisalo. Nije mo­ gao zaboraviti njezine lijepe oci što su se ko dvije �zvijezde sjajile, pa ono njezino bijelo lice i dvije diuge ■pletenice što su ispod bošče izmirivale. — šta ti je, i pitali ga momci. Što ne pjevaš i ne sviraš? Jutros si ' se tako mamio, a šta ti sada bi? Dobro, dajte amo te harmonike. Uze ih pa za£ svira i zapjeva iz svega glasa: Gdije si dušo, što te nema? čeko sam1te do alkšama, A sad vidim, nema fajde, . Zato pjevam ovu pjesmu, Da utješim svoje jade! Momci gledali u njega, kakva mu je to pijesma, i udariše u smijeh, a on ustade i poleti niz cestu u selo, te se polako dcšulja do Esmine bašče. I zbilja tamo je ona bila. U rukama joj kita jorgovana što je uskiniula da ponese u odaju. On uze kamenčić i baci preko plota. Ona poviri i pobježe natrag. — Ne bježi Esma! Da te nešto pitam, — reče joj Asim. Ona se opet prikuči. — Što ne dođe, čeko sam te sve do sada. — Zar jesi? — upita gad sva se zacrveni. — Jesam, đinami! Kad se tako zakle, ona mu povjerovai, i obradova se kad ču da on zna da ona nije seoska cura. Kad god je Asim došo u selo uvijek je stao pod Esmin pendžer i tako se oni često sastajali. Kad je jednog dana došao, zapita je: »Kad ćeš Esma, đa te vodim?« A ona mu stidljivo‘odvrati: »Hvala ti Asime, аГ ja sam sirota i ne mogu svoje matere ostaviti lime.« — Ništa se ti dušo ne brini; Ikod mog babe ima šućur Bogu svega dosta. Kuća je golema, biće mjesta Ш za tvoju mater. Esma se veselila svojoj sreći i da ce joj mati s njome ići. Po selu se pročulo da će se Esma voditi. Jedno jutro iza toga ona izađe u bašču, — toga će se k'o dana u večer odvesti, — htjede da nabere još jednu kitu cvijeća i da se s njime halali, bilo joj drago to njezino cvijeće, što ga brižno zaljevala i s njime odrasla, kad čuje iza plota gdje dvije kone govore: »Misli hudhica i mati će s njome; Asim bi htjeo, ali šta ćeš, kad ona ansuzioa neda«. Esma osta okamenjena, cvijeće joj se prosu iz ruku. Polako se pomače i krađomice iz kuće ode u komšiluk, poruči u Mostar — u A'vdaginu kuću, — šta je čula i da ona neće živa u njihovu kuću. Kad se vratila Fatima je pogleda, šte se to ona ušuitila i ne pjeva više već ko sapeta po odaji hoda. — Što ti je kćeri? Što si se tako pokunjila? Upita je zabrinuto. Ali Esma nije mogla više da šuti1već udari u gorki plač i sve joj otkri, šta je čula i ura­ dila. Ona zalama rukama. — Aman jarabi, što to sine uradi, što ne ode u sreću, poče kukati. — Nema toga, lijepa mati, ko bi mene s tobom rastavio. Volim s tobom puru jesti, nego s njima halvu i pečenicu, — reče Esma plačući i zagrli mater. A u Avđaginoj kući sve se uzbrinulo, sve je bilo već uređeno; pokrojeno i pokuhano. Asim je sjedio na mindeju, ljut i mrk i s nikim’ nije govorio. Mati mu vikala od hulje: »Šta mi to uradi od djeteta, paskovička jedna«, a babo mu sav crven u licu maho ru­ kama, »nuto, nuto bruke, ko bi se tome bio nado.« A svijet u Mostaru i po selu govorio: »Vide li budale, kakvu sreću ostavi.« Ali Esmina sreća nije za to propala, njoj je Alah dao još bolju, što je svoju mater tako lijepo pazila. U to vrijeme kad se to zbilo, bio baš u Mostaru paza r i jedan vrlo zgodan momak iz Konjica došao da nešto pazari. Kad je to čuo, pohvali Esmino vla­ danje, pa ravno u njezino selo Isporsi je i odvede, a 6 njome i mater njezinu. Esma je žalila za Asimom, jer jf> znala da on nije bio ništa kriv, — ali tako je bilo suđeno. Mati je dugo još godina uz nju proživila u velikoj sreći i rahatluku, čineći dovu što ih je Bog iz nužde i nevolje izbavio. Asim se nije nikad oženio. Otac ga i mati zakli­ njali, ali on nije htjeo ni da čuje zato, jer nikako nije mogao zaboraviti Esme. fra. N azif Resulović Zapis — Efendija, jesi li uranio? — oču se glas moje susetke Modričke. — Jesam, Modričko, baš dobrahno uranio i spremio se davno pa te s mlijekom čekam ko ogladnio vuk ovcu — odgovorih u šali dobroćudnoj starici. To je bila dobra duša i vrijedna seljanka u čijoj sam kući stanovao, te me je pazila kao svoje dijete i gotovo me ništa ne odvajaše od svoja dva pastorka Salke i Hamida. I ja sam nju vazda lijepim riječima susretao i oslovljavao, što joj je naročito godilo, radi čega me je još više zavolila i zapazila. Pošto odloži sud s kuhanim mlijekom na sto, a ja ubacih dva-tri grumena šećera i otpočeh piti, Mođrička izusti: — Efendija, nešto bih te zamolila. Znam da si pametan i ilumli (učen), pa se sve bojim nećeš mi htjeti učiniti. 315 �— Slobodno reci, Modričko, što ti je na srcu; ništa ne prezaj; učiraću sve što je u mojoj moći! odgovorili upitijivo starici. — Evo se primiče Đurđevđan pa, znaš, moj efen­ dija, one prokletnice odvukoše svo mlijeko od krava na pređu, te jedva umiuzem nešto više od tog lončića. Osjekle krave mlijeko, pa eto muke sa zločeste ruke! — Ove posljednje riječi izgovori posve tužnim i drh­ tavim glasom kao da joj je sve pogorjelo ili vodom otplavljeno, pa beznadno očekuje odnekle spas u posljednjem trzaju. — Pa šta hoćeš od mene? — upitah iznenađen gornjom ispoviješću moje susjetke. Modrička me ljubopitljivo pogleda pa procijedi: — Molim te, dobri moj efendija, da zapišeš po jedan zapis Šarulji, Rogavi i Curavi, a ja ću da im svežem oko rogova, pa da odbijem one nesretnice, te ćeš se i ti ©sladiti, kad krave primaknu mlijeko! Saslušavši praznovjerno izlaganje i moljakanje' neupućene i neuke seljanke, te posmatrajući je sažalno, dadoh joj ovaj odlučan odgovor:. i _Ja ne pišem zapise kravama, niti u njih vje­ rujem. Kogođ to radi, taj je varalica i najveći griješnik. Vještice kravama ne kradu mlijeko, jer vje­ štica nema. Zapisi kravama ne mogu mlijeko primak­ nuti, nego pune jasle i dobra paša. Selam ćeš Husi i reci mu, da dobro polaže kravama i neka im nasije dosta djeteline, probere najbolju livadu za napasivanje pa me protkumi i u stanac kamen zatući, ako svu godinu ne budeš kablovima namužavala mlijeka i čabrovdma nakupljala masla i sira. Eto, to ti je moj najbolji zapis, da krave ne osijeku mlijeko! Modrička se sa mnom rastala, razmišljajući o dobrim i korisnim mojim savjetima. Više me nije molila da joj zapišem kravama, jer je Huiso dobro polagao, djetelinu im nakašao i na bujnoj ih livadi napasivao, pa su tako dinevice sve više i više mlijeko primicale i »prokletnice« nisu kroz pređu mlijeko krale. I meni otada bijaše više i češće mlijeka. tf ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК*67 ГЛ АВ Н И о д б о р г а ј р е т А у с а р аје в у ГЛАЕН А СКУПШ ТИ НА ГАЈРЕТА Редовна годишња главка скупштина Главног одбора Гајрета одржаке се у недјељу 13. јула о. г. у 9 сати прије подне у просторијама Гајретова мушког конвикта са дневним редом: 1. Поздравна ријеч претсједника; 2. Извјештај секретара о раду друштва у години 1929/30; 3. Извјештај благајника; 4. Извјештај главног надзорног одбора; 5. Подјела разрјешнице досадањем одбору; 6. Предлог прорачуна за друштвену годину 1930/31; 7. Предлози Главног одбора, мјесних одбора и повјереника; 8. Избор Главног одбора у смислу чл. 20. нових Гајретових правила, и 9. Евентуалије. У смислу прописа нових Гајретових правила, главној скупштини имају право присуствовати само делегати Мјесних одбора и повјереника. Делегати се одређују на слиједећи начин: Сваки Мјесни одбор бира на својој сједници између пуноправних својих чланова толико делегата, да на сваких 50 чланова отпадне no један делегат. Повјереници имају право на једног делегата без обзира да ли повјереништво броји 50 чланова. Taj делегат je повјереник или члан којег он одреди. Ако повјереништво броји више од 50 чланова повјереник има право да одреди толико делегата, да на сваких 50 пуноправних чланова отпадне no један делегат. Сви делегати морају донијети од својих одбора и повјереника легитимације, које ke верифицирати Главни одбор према списку друштвених чланова, који je достављен Главном одбору најдаље до дана објаве главне скупштине. Позивају се сви друштвени одбори и повјереници да доставе Главном одбору све затражене извјештаје као и сав расположиви новац, који се код њих налази и то најдаље до 20 овог мјесеца. ГЛАВНИ ОДБОР ГАЈРЕТА. О снивачка с ку п ш ти н а Гајретова пје ва чко г д р уш т в а у Сарајеву Конституирајућа скупш тина »Гајретова певачког друш тва у Сарајеву одрж ана je у нсдељ у 8 ју н а 1930 у Гајретовом мушком конвикту. Присутно 65 чланова. Изасланик власти г. Куртагић. Скупштину отвара у 10.30 часова пре подне г. К укнћ Хамид, секретар Главног одбора »Гајрета«, те предлаже за претседатеља скупш тине r. Д р. А вд у Хасанбеговића, з а верификаторе гг. У вејса Х ам дију и Капетановића Хајрудинбега, a за псровођу r. М утапчића Ферида. Прсдлог г. К укића се јсдцогласно прима. Госп. Др. Хасакбеговић к ао претседатељ скупшттше roBopit о потреби оснивањ а »Гајрстова певачког друш тва«, те ап слујс н а присутне д а буду спремпи н а разн е сплетке, перипетијс и све сличне смицалице; потсјећа присутне и а борбу Гајрста још за време А устрнје и n a све потеш коће на које je Гајрет наизлазио у то доба, алн ипак благодарећи вољи, ам бицији и свијссти оннх, који су радили, и поред свих смицалица, данас се са задовољством к онстатује вели ки развитак Гајрста у нашем народу, како но градовима тако и no слсима. Измсђу осталог напомиљ е, д а У п раву »Гајретовог njeвачког друштва« чека всликн и напорни рад, na стога аиел ује н а лрисутне чланове, д а у своме раду нс клону духом, исго углсдајући се на опробанс Гајретове раденике, који су Гајрстову идеју ш ирили и поред најтсж их зап река д а удружсним младим спагама што ви ш е пораде и а развитку дру* �iiiTBa ft у то име ж ели повом друштву хајирли рад и развитак. Говор г. Др. Хасанбсговића помно je саслуш ап и награђеп френетичннм аплаузом. Kao следећу (III.) тачку днсвног реда г. претсједник ira­ ja вл>уje чптање Правилника Гајретових пјсвачких друштава, те моли г. К укића да исти прочита. Г. Кукић чита Правилник, те код члана 8, који предвиђа састав Управе од 11 лица претсједатељ предлаже, д а ее, потшо Улраву чека велики и напорпи рад, бира 15 члаиова, и то 8 изврш ујућих (ијевача) и 7 помажућих, a Надзорни одбор д а се састоји од з лица. Исто тагсо, д а сс новећа број замјеника н а 9 i лнца, Предлог г. претсједатеља скупштииари јсдногласно нримају. Код читаша чл. 11, к о јв се односн на одржавање сјсдиица, претоједатељ г. Др. Хасаибеговић предлаже, д а се сједнице могу самб онда одржавати, када истим буде присутно 8 чланова одбо])а; овај предлог je у вези измијсњеног члаиа 8. Нредлог за нзмјену чл. 11 прима се. Пошто je ‘ г. Кукић прочитао Правилник, претседатсљ г. Др. Хсаанбеговић констатује, да je Правилник еа горнлш имјеиама једноГласно нримљен, те најављује као IV. тачку днсвног реда: бирањс Управиог и Надзорног одбора. Д а би скуиш тинари могли нредложити листу лица за одборс подјел.ује 5 мпнута одмора. Р А Д Г А Ј Р Е Т А H A С У З Б И Ј А Њ У НЕПИСМЕНОСТИ В Е Л И К А А К Ц И Ј А ГА ЈР Е Т О В И Х Р А Д Н И К А H A С У ЗБИ ЈАЊ У НЕПИСМЕНОСТИ У ГОР. Р А Х И Ђ У Гајретови в ријед ии радници гг. Омер Чевро и Соко Херцеговац, учитељ и у Гор. Рахићу, срез брчански, развили су а к ц и ју на ш ирим основама за систематско сузбијање неписмености ка ко у Гор. Ра хи ћу тако и у околним селима. Почетком ове године поменута r r. учител>и организовали су 5 аналф абетских течајева, кроз које je прошло 386 одраслих муслимана, од к о ји х je успје ш но завршило течај њ их 353. Овај број je обзиром на просвјетне наше прилике огроман. У једно je ово највећи у с п је х на сузб ијањ у неписмености, што су га досадг имали муслим ани наш их крајева. Господи наставницима Чеври и Х ерцеговцу д у гу је Гајрет највећу благодарност, те по хва љ ујућ и њ ихов у с п је ш н и и пожртвовни рад за народ, истичемо их за прим јер свима интелигентним мсулиманима. У селу Маочи одржан je испи т у I. дијелу аналфабетског течаја на дан 16. маја т. r. у згради Основне школе у Гор. Рахићу. И с пи ту je предсједавао срески ш ко лски надзорник из Б р ч ко г г. Петар Сочо, a чланови ком исије су били r r.: срески начелник из Б р ч ко г С лавко Јов гно ви ћ , чланови ш колског одбора и на ста вни к течаја Омер Чевро, учитељ. Т еча ј je сврш ило у с пје ш но 47 полазника, док и х je 6 добило недовољну оц јену. Истога дана одржан je и спит и II. дијела аналфабетског Након 5 минута одбора г л претседнатељ моли г. Кутечаја у селу Маочи у з присуство наведене господе. Овај Kiiha, д а ирочита предложена лица за Упрдвни u Надзорни и с пи т заврш ило je са ус пје х о м 55 полазника, док су и х 5 доодбор. била недовољну оц је ну. Господин Кукић чита предложену листу, те се у Уира- . Н акон и спи та je срески ш ко лски надзорник r. Петар вни одбор једногласно бирају слијбдећД/ господа: Из реда Сочо одржао полазницим а течаја говор, у којем je изнио важ помажућих чланова: Хамид К укић, Х ам дија Увеје, проф. ДерН( ност писмености, те препоручио ђацима да и даље устра ју ^ да својом властитом вољом прош ире своје стечено знање. B nui Тафро, Мухамед Браво, Ф е р и д ^ у т а п ч и ћ , Јусуф Пашић и Џевадбег С улејмашшиић; к з реда изврш ујувих чланојва: Надаље je истакао ка ко д руш тво Гајрет води бригу о народХајрудинбсг Капетановић, Салих Солагфвић, Аоман ЧсшјишЈ ном просвјећивањ у, те како с у надлежне втасли много учиХалим Бешевић, Мустафа НоваЈГћја, Зихни ја Омерагнћ, Брачниле за напредак народа, те позива пр и сутне ђаке да буду ковић Х асан и Бећнр Мушић. У НадЗорни одбор бирају се захвал ни и одани Краљу и Отаџбини. слиједоћа господа: нз реда помажућих чланова: Атиф ХуееНадаље je тога дана одржан испи т у I. и II. д ијелу аналџиновнћ и Ахмед Мешиновић. Из реда р в р ш у ју ћ и х чланова: фабетског течаја у згради Основне школе у Гор. Рахићу, коХ амдија Абаџић. У замјенике бирају се елиједећа господа: је г je одржао учитељ r. Соко Херцеговац. И спиту су присуЋ амил Јашарбеговић, Ш ериф Хоџић, Омер Хаџагић, Ибрахпм ствовала горе наведена r r . Петар Сочо, Славко Јовановић, Вањевић, Осман Пиштољевић, Сајто Хасанбеговић, Рамнз чланови ш ко л с ко г одбора и наставник Херцеговац. Дардаган, Салих Неимарлија и Авдо Mopuh. * Н акон заврш еног испита констатовано je да je у I. диПретсједатељ г. др'. Хасанбеговић констатује, да ie изабрата једногласно У права друштва, те примјећује д а he' Главн а канцеларија Гајрета иакон што Правилник. буде no надлежиој влаоти; одобрен, сазвати чланове Унраве на конституирајућу сједницу, као и то, д а he Глашш одбор Гајрета делегирати једнрг члана у У праву Гајретовог пјевчаког друштва. У евентуалнијама, као V. тачкн дневног реда, узима ријеч г. Капетановић Хајрудинбег, који предлаже претсједннка Главног одбора г. Др. А вду Хасанбеговића за почасног лретсјсдишса Гајретова пјевачког друштва«. Прелог г. Капетаноm iha присутни једногласно примају. Госп. Дардагаи предлаже, да се у Правилник као нова тачка унесе: да чланови »Гајретова пјевачког друштва« не могу нн у једиом другом друштву пјевати, односио да се ne могу уписати ни у један други пјевачки хор. Предлог г. Дардагана једногласпо се усваја и иакиадно се у Правилнпк уносн ова нова тачка. Пошто се више нико не јављ а оа ријеч, то претсједатељ г. Др. Хасанбсговић молећи присутне д а у евоје редове уносе л>убав и слогу, a изпршујуће члаиове нарочито молећи да буду дисциплиновани и, да своју дужпост савјесно и са вољом наврш ују, закључЈ’је у 11 u no чаеова скуиштину. је л у течеја са успјехом довршило течај 103 полазнина, a у II. д ије лу 86 полазника, док je 17 полазника добило незадовољ авајући у с п је х . Надаље je одржан и с пи т у селу П ал гнц и , у II. дијелу аналфабетског течаја дана 5. ју н а т . r. Овај je течај трајао од 20. фебруара до 5. ју н а т. r. a у течају je радио учитељ Соко Херцеговац. И с пи ту je претсједао, no одобрењу Среског начелства у Б рчком , управитељ школе г. Омер Чевро, a пр и сутни су били и чланови ш ко л с ко г одбора, Течај je са у спјхо м з гвр ш и л о 62 полазника, док ј 5 пол азни ка получило неповољан у спје х. М ЈЕСНИ ОДБОРИ БИХАЂ Гајретова бајрам ска забава. И овога иута Гајрет je однио рекорд над осталнм лрпредбама својом забавом 10. м аја о. г., коју je. приредио у нросторијама Балкан-кпна у з учсшће својих пптомаца чланоиа,чланица и прнјатсља. У дј ' пко м п у н и м прооторијам а вабава je отпочела са алсго рпјо м пјесмо »Гајретов ноздрав своме Протедгору Њ . lin č . 317 �Престолонасљеднику Пстру«, гдје je учсница ocuobiic ;пколе Ремзнја Мнџић рецитовала пјесму пред сликом IL. Вио. Престолонасљедника Петра, која je бнла окружеиа Гајретовим подмлатком, послије чсга je Гајретов мјешовигв хор отпјевао Држ авиу химну, a за тим су дефиловали Гајретови питомци ираћени пјесмом мушког хора »Хајте браћо, хајте с е с тр е...« , што јс код публике изазвало френетнчаи аплауз. З а овнм су слиједиле даље тачке концертног дијела npoгрпма. коje су изводилс бивше Гајретове питомице, сада учи- • тељнце, гђпце: Ферида П ашалвћ нз Бос. Крупе, Расема Зја- З а овпм je дошао комад »Противници« од A. МураТбе. roBiiha, koju су одиграли члановн-ице Гајрета, кога je режииср бнла гђица Раесма Зјакићева. Улогом Атифе задивнла je Пу. блпку гђнца Ферида Пашалић, као п улогом Султаиије гђИЦа Самија Камић, a п остали дилетанти са пуна схватаља и j(il. зумијевања одиграли су својс улоге. Гајретовии колом, Ко. јим се завршно комад нублика се расположила, д а иије бил0 краја одобравању и честитаљу н а успјеху забаве. Послије званичног приограма слијед ила je игранка и изобр Гајретове љепотице са двјема дјеверуш ама. З а ono Су ГА ЈР Е Т О В П О ЗД Р А В СВОМЕ ПРОТЕКТОРУ Њ . ВИС. П РЕС ТО Л О Н АС Љ Е ДН И КУ П ЕТРУ импровизирао у п р а в н и к Гајретова ко н ви кта госп. Сулејман Реџић кпћ и з Б и х ак а н Сампја Комић нз Отоке, ^мпроф есор г. Сер<4ije Красовски соло пјевањем н у дуету у з л р а т њ у клавнрл. Нпрочнту*иажњу Јза зв а о je Гајретов Мјешовити хор, који je првн пу та п с т у п ц р ^ а бину под равнањем проф. г. Красовеког са n jm io s i »Ариф-иле Зарпф « п »Пиљапа«, a такођср Г А Ј Р Е Т О В М ЈЕ Ш О В И Т И П Ј Е В А Ч К И ХОР С А изван врограма соло пјесм а »Некад цвале беле руже«, коју je отвјевала најм лађа Гајретова солисткињ а-ученица II. разр. основис школе Рем зија Мнџић у з пратњ у н а клавиру гђице Рассме Зјакић. Умиљати гласић и лежерност ове 8-годишње дјсвојчице био je од лублике награђен бурним аплаузом. У концертном д ијслу програма учествовао je изваи про* грама u ђачки орадстар оа неколике тачке нод равнањем гимназијалца Оскара Ш снка, што je присутно задивила са колнко разумијеваља музичке умјствости располажс uauia ђачка омладпна. 318 послужили блокови »Гајретове цигле«. Према властитом успјеху утрш ка блокова изабрана je за Гајретову љепотицу гђица Расема Зјакић, a з а дјеверуш е гђице Ферида Пашал и ћ и Зејна Реџић. Тиме je будућн Гајретов Дом овом прнликом добио прско 1000 комада цигле. ПРОФ. Г. КРАС О В С КИ М У великом расположењу публика je остала мало ne до дана. Док се омладина забављ ала са игранком у сали Кина, дотле су старији у ресторану угодним разговором проводплв вријеме. Забава je била nocjehena преко сваког очекиваља, na због помањкања мјеста добар број посјетилаца морао се no вратити. Највећу пажњу и овом приликом указао јо Гајрету наш окружни инспсктор г. 'Ворђе Т1орђевић са госвођом, који се тога дана налазио на удаљеном путу, n a не ж алећи труд® ни материјалнизх ж ртава дошао je н а забаву и ако je рпниа јутром поелијс забаве морао нпставити свој пут. 'Гакођер је �oby Иажњу учинио Гајрсту Днжиљер г. Суљага Салихагић иа Баи>а Л уке у друштву са професором г. Кемалом Хаџиомерснахић. У з ове видио се лијеп број Ц азињапа са Гајретовим повјереницима гг.: Хасаном Торомановићем, градоначелпиком, и шериатским судијом Мустафом Зухрићем. Што je најљепше запажен je на забавн добар број сељана, a и сеоских имама на челу са муфтијом г. Абдулах еф. Мораљком. Од редовне Гајретове публике били су на забави гг.: командант мјеста БогослатгКатић са госпођом, директор гимна- Р А М З И ЈА г. Сергију Красовском, дирВгенту Гајрстова мјешовитог хора, гђици Расеми Зјакић, реашсерки комада »Противници«, диригенту ђачког оркестра гимназијалцу г. Оскару Шенку, те Колу Српских Сестара, које су преузеле бригу око распродаје бифеа no госпођи шумског савјетника г. Ристе Чекрлијс и учитељице гђице Милеве Пухалове. Исто тако паши грађани гг. Мехмед Хаџић, вјероучитељ; Салихоџић порезпик; Нурија Миџић, трговац; даш е своје кћери гђице: Џемилу, Асиму и Х аву Миџић, те Злату и Нафију Салихоџић, Разију Захиро- Гђица Расема З ја ки ћ , учитељ ица у Б их а ћу Гђица Ферида Пашалић, учитељ ица у Бос. К рупи МИЏИЋ, ученица II. разреда основне школе зије Владимир Периновић са госпођом, претсједник окружног суда Веселин Срдић: ča госпођом, замјецик окр. инспектора Миловановић са госпо^ом, срески начелник Бошко Илић са госпођом, старјеш ина среског суда Есад Софтић са госпођом, инспектор Божо Поповић са госпођом, пуковник Фрањо Ннколић са госпођомЈ шеф' Дома нар. здравља Др. Мавро Хорн са госпођом, директор зенаљске банке И лија Димитрић са госпођом, директор српскс банке Живко Чулић, шериатски вјежбеник Абдулах Вехабовић са госпођом, шеф жељ ; станице Костић са госпођом, трговац Н урија Миџић са госпођом, попједиик Куленовић Муратбег са госпођом, прстсједпица Кола 0. С. Још новић Анђелија, Јусуфхоџић Омер, ^градоначелник; жандарм. мајор Илија Банкаревић, адвокад др..,Симо Илишеmih, староста Сокола Иво Лесић, Ју д а Атијас, рабии; проф. Мухамед Захировић, кадија Мустафа Реџић, те велик број грађана, официра, профссора и осталих чиновника, тако да je ова Гајретова забава била у правом смислу ријечн елитпа забава. Д а je ова забава успјсла у моралном n a и матерпјалном погледу, са близу s.OOO.— динара, има се у првом реду захпалити управннку Гајретова конвикта г. Сулејману Реџићу, који je био душ а свеукупиог рада one забаве, a такођер проф. ви ћ и др. да учествују у пјевањ у и улогама ове забаве, како би оиа што боље успјела. Свима којн изравпо илп м а којим начином допрпнијеше овоме успјеху Гајрета нека je у име Одбора хвала a од Бога плата! f , , i ј ! ! : i 11 ј *| I Доберовољни лрилози Гајретове бајрамске забаве од 10. м аја о. г. у Б ихаћу. Прилоге дароваше слиједећа господа: Днп. 150.— : инж . Суљага Салихагпћ, Б ањ а Л ука; no Дин. 100.— : Иорђе ТЈорђевнћ, окруж ни инспектор; Веселпн Срдић, претсједник окружног суда; Омергара Јусуфхоџић, градоначелник; И лнја Димнтрнћ, дпр. зем. банке; no Дин. 80.— : Душ ап Боcm ih, подначелник; Мумин Б ајрић, имам Вилице (сергија); no Дин. 60.— : Абдулах еф. Морањак, Муфтија; Бошко Илић, ерескн начелник; В ладћмир Периновић, директор гимиазиЈе; Д кп. 53.— : Али еф. Диздарић, имам из Покоја (сергкја); no Д ип. 50.— : Мустафа еф. Реџић, шер. судац; Др. Manpo Хорн, управник Дома нар. здрављ а; инж . Божо Ботић, фсш техн. одељка; Фрањо Николић, пукош ш к; Д р. Симо Илкшепић, адвокат; Др. Д уш ан Мушкетировић, управник болппце: Есад Софтић, шеф среског суда; Др. Никола Грос, држаппи одвјетник; Ж ивко Чулић, директор срп. банке; Хемал Хаџпомсрспахнћ, професор нз Бањ а Л уке; Епнскоп Веппјамип, Ш тип: 319 �Х инка Франка Сипови, Загреб; фабрика сапуна »Мерпма-* a. д. Круш евац; Индустрија Млина д. д. Вел. Бечкерек; М. Тиxnh, трговац, Босн. Костајница; Јанко Крппиши, љекарпЕк; Хусејин еф. Мујагић, имам иа Голубића (сергија); Бзш ко Зељковић, градоначелник, Бос. К руса; Лгаи еф. ФелиБ, нмам из Клокота (сергија) Днн. 47.— ; пл Д ап . 4 5.—: Ксло Српских Сестара, Текстилна твош ш да »Алук<, Загрсб; no Ции. 30.—: ГА ЈР Е Т О В И ПИТОМЦИ СА кпјевић, суДац; ГаВро Вуналтсвић, потПоручнпк; Ш вао Су, чевић, трговад; Ибрица Ножнагић, месар; Д ервиш Јаверагш, брпцо; Н. Н. Апотека; Оалих Абдихоџић, гостионичар; н , кола Важински, пол. пристав; Д раган Стојановић, упавнв, поште; Дин. 5.— : Хилмија Мухамедагић, муфтијопн тајниг Дпн. 3.— : Х усејин еф. Мујагпћ, имам, Голубпћ. Укупно 2.6S1 Дин. .................... ПРЕФ ЕКТОМ Г. С У ЛЕЈМ АН О М РЕЏИЋЕМ Ж Е Н С КА ГА ЈР Е Т О В А З А Б А В А У Б И Х А Ћ У Ју д а Р .; А тнјас, рабинер; Јово Трбојевић, ш еф финанц. надзорништва, Б ихаћ; Л екер Вучелић, капетан; Мухамед еф. Захировић, профеоор; БоШко Боснић, трговац; Дин. 26.50: Хасан ф. Реџић, пмам из^Р Д н ча (сергија); Д ин. 25.— : Мухамед М урешкић, трговац Ц азин; Салкић, имам из М услића (серги- Мјесни Ж енски Одбор Гајрета у Б и хаћу приредио jf у четвртак 1. маја 1930. год. к ућну забаву у просторијаш Гајретовог конвикта, коју су посјетиле најугледније ročnog и госпођице. Oriy забаву није посјетила г-ђа окружног ин ја) 24.50; no Д ин. 20.— : М илан Судчевић, шк. надзорник; Шериф еф. Б ајрић, имам, С тнјена; Д р. Ник, љекар у Дому нар. здравља; Јосо М ајсторовић, ципелар; Јак о Ивковић, трговац; Др. Рафо А тијас, трговац; А рон К авезон, трговац; Сулејман еф. Tonnh, имам, Врнограч; Ш абан Миџић, брицо; Васо Ступар, трговад; Мухарем Бегановић, брицо; Х асан Б . Сарачовнћ, пристав; ТЈорђо Узелац, начелник, Рипач; Колинска творница ж ивеж а д. д . Љ убљ ана; Л у к а Сенић, трговац, Бос. Крупа; no Дин. 10.— : Омер еф. Липовац, имам из Рипча (сергија); Мехо Почдерац, Ц азин; Хусејин Ћ оралић, Ц азин; Матилда Пинтер; Аган Чавкић, метевелија п з Чавкића (сергија); no Дин. 10.— : Зарчевић, жандарм. потпоручник; Б руио Ним- снектора господина ТЈорђа 'ВорђевиНа, јер je била нагло спрв јечена. Но, своју љубав према Гајрету иск азал а je и ово> приликом, изм ш ивш и се у право вријеме Ж снком Одбору 1 пославш и свој прилог од 100.— д инара овој забпви. Програм су извели ученици-це основне и стручв школе под равпањем учитељице г-ђице Расеме Зјакић. П« слије програма иастало je весеље и играикљ до пола ноМ Ова забава je оставила лијсп ути сак н а све прпсутн1 госте, који су пзразилн жељу д а се овакве забавице чсшк "рирсђују. ј i f. ; 1 i i Овом згодом нека je од стране Г ајрета најљептпа хва’ г-ђи 'Ворђепић, кпо и другим госпођама које ову зпбиву 110 320 �с{етише ii cboj nptoiof доЛрипијр.тпе. — Ж енски М јесни Одбор Гајрета. ■ - ;; ј !,ј | , ];; ;. , ?| ‘ К У Р Б А Н С К Е КОЖ ИЦЕ KAO ПРИЛОГ ГАЈРЕТОВОЈ З А Б А В И од 10. маја 1930. год. у Бихаћу. Дароваше гг.: no 2 ком. Хасан Чавкић и Н азиф Салихоџић; 1 ком. (говеђу): Мустафа сф. Реџић, Назифа Реџић, Џафер Реџић, Ферида Реџић, Осман Реџић, Сулејман Реџић и Мухамед Реџић; no 1 ком. Бећирага Четић, Емин Касумовић, Behnp Татлић, Зејнил Делић, Асим М иџић,, Есад Софтић, Ибрахим Хаџиабдић, Ћамил Миџић, Абдулах ВехабоBiih, Мухарем Иехић, К адија Турић, Дервиш Нуспахић, Илијас Карабеговић, Мехо Дедић, Беган Куртовић, Хусејин Муминовић, Але Хаџић, Мухарем Касуповић, Хасиб Mauiiih, Дедо Дедић, Абид Х аџпћ и Емин Хаџић, Скупа продано s a 935.— Дин., и то 26 ком. овновских no 31.— Дин. a l говеђа за 129,— Дин. Дарнвачима нека je од Гајрета најљепша хвала! Ј Е Д Н А ГР У П А janoimh, жј^пнк фра ју л и јан Јурковић, шеф стапиде г. Данило Ж ивковић, трговац г. Назиф Палпић, тргокад г. Нбрахим Незиревић. Нека je многа хвала Мје-.пом Одбору Гајрета из Старог Мн./.ена, воји je са својим лредсједакком r. Хафизом Ш арићем коркоративно присуствовао теферичу и још многн други угледни грађани и грађанке. 0 ’ *би'0 je био запажен лијеп број углсдних муслималки које *’у чвјеско схватиле идеју Гајрета и његов рад, те су својим присуством увеличале овај теферич, на чему им и овом приликом од страпс Гајрета најљ епш а хвала. Како и колико ради новоосновани . ж енски м јеен и . одбор за Гајрет n a челу са дредсједницом гђидом Фадилом ДЛербић учитељицом, јасно нам говорн број присутних муслиманки на овом теферичу. З а програм теферича биле су одређсне разне утрке и ногометна утакмица, што није изведено ради незгодног Te­ pena з а ту сврху и непокошених ливада. Грађали из Санског.М оста дочекали су посјетиоце теферича из Приједора на станици, одакле су корпоративно у HA ГАЈРЕТОВОМ ТЕ Ф Е Р И Ч У У САН С КО М МОСТУ С АН С КИ МОСТ. 7.40 кренули н а Miecro теферича — Чапља. Теферич je отпочео од раног јутра, a теферичлије су се забављале на раПрви Гајретов теферич зне начине. Многи љубитељи природе и њених чари одмах Повјеренство Гајрета одржало je рвој велики први су пош лк д а .обилазе и посматрају лепоте овога краја, петеферич на муслиманску Нову годину т. ј. на д ан 29. V. 1930. њући се н а стотине м етара no голим клисурама опкољеним n a првој станици од Санског Моста Чапљу (Баради). ријекама Саном. и - Д абром ,. испод којих 1«ш зи ви југава риHa молбу Повјереништва Д ирекција ЖељезнДца Ш. И. јека Дабар,.дочим са друге стране поменуте ријеке надвиле П. A. Д. изаш ла je у суерет Гајрету, тиме, што je одобрила су се џиновске шуме, које пркосе вијековима. Са истог по50% попуста на прузи Приједор-Чапље и назад, којој се од » лож аја ви ди се лијеп уток ријеке Д абра у Сану. Ha самој риотране »Гајрета« најљепше и захваљује. јецн Сави виђали су се многобројни посјетиоци како се на Теферичу je присуствовало многобројно грађанство керепима возе и одушевљено пјевају пјесме севдалинке уз Санског Моста и околине, као и лијеп број грађана и омлапратњ у тамбурашког збора Гајретове Читаонице и з Санског дине из Приједора. Нарочито je вриједно истакнути Српско Моста, док им са обале из дебелог хлада циганска капел а из Пјевачко Друштво »Вилу« из Приједора, које je приступило Ш абца узбуђује и увеличава ентузијазам до кулм инад ије уз са својих 40 чланова-да, na челу са својим агнлним и поци к многобројних виолина. Ha једној усамљеној гудури жртвованим предсједником г. Вученом Ш трбдем и колосаллијепо je било посматратн како се одуш евљ ена груп а омлаиим хоровођом г. Пером Радетићем, који je успео да одржи дипаца забавља, окупљена око једног старца који сви ра час у хармонији колективал рад преко 30 г.одина, a без сумње напредоваће и даље давајући члановима све више здраве н а оурлу час н а саз. Тако je расположење и заб ав а траамбиције и полета за тако идеалан рад у једном пјевачком ја л а цијели дан a нарочито се увеличало доласком воза у хору. Хор je н а самом полазу отпјепао неколико лепих пје3 сата послије подне који je био пун грађана. К ако je изсама, што je код присутних изазвало френетичан аплауз. гледало да се тај огромни свијет н е може повратитн својим Од истакнутих личности теферичу еу 'приоуствовала к ућам а са првим возом, који je једини иш ао до П риједора, то следећа господа: срески начелник г. Боривоје Алекспћ, њесу Српско Пјевачко Друш тво »Била« и остали П рнједорчани ГОв оамјеник г. Бранко Отакић, срески љекар г. Др. Славко нерадо похитали н а воз, ж алећи д а не могу још остати. Пиштељић, надпорезник Никола Дероња, шумски управнтељ Остали посјетиоди кренули су другим возом који je кренуо г. Лазо Ерцег, г. Миле Миљуш школскп управитељ, г. Ш у1.30 сат icacHiiie, ал и je опет препуњ ен свијетом тако, д а су крнја Заметица управник поште, г. Драгослав Ускокопнћ срескн судија, г. Мсхмеед еф. Јакић шернатоки судина, I.laмноги морали доћи са аутомобилима, ф ијак ерим а n a и фер Беширевић општински бележник, свеш теник г. Јово Марпјешице. 321 �Вриједно je астакнути алИлнИ рад о&даш&ег суднје г. Мухамеда Бербића, • чија je велика заслуга д а се овај велнки теферич одржи u успије овако лијепо. Не само сада, него л у виш е прнлика г. Бербић je изишао у сусрет Гајрету лотпомажући га у сваком смиелу и ш ирећи његову идеју, на чему му од етране Гајрета особита хвала. Затим . je потребно истакнути агилност г. Ешрсфа Ш абића, који je као члал приређпвачког одбора неуморно радио око теферича, као н г. Атифа Заметице свршеног учитеља који je такођер трудио се много за ову приредбу. Теферич je успио како материјално, тако и моралио, a чпст приход износн 1205 динара, трошак 366 динара. Веома згодпб апелује на ЛрИсУтне, Да obo добро дјело Гајрета ne забораве, лего да у будуће како материјалло, тако л живом ријечју пораде за Гајрет u ла тај лачил му заблагодаре и одуже се. Нато се разллјеже »фрелетичло »Жнвио IajpeT«. Мјеслл одбор се и са своје страле захваљује, како вриједпом учитељу г. Шабановићу, тако и Управп ословле школе ла њелој сусретљивости. Мјесли одбор кали под јесеп отворити поред мушког и жепски аналфабетскп тсчај, те већ сад а за ове течајеве влада велпки иптерес. ФОЧА ВИСОКО С купш ти н а М јесног одбора Гајрета Дне 8. ју н а о. г. одржана je скупштина овога одбора, на којој су узели учеш ћа бројни чланови Гајрета. Скупштину je отворио претсједник г.Т ах м и ш ћ и ја и поздравно присутне чланове. Поелије тбга je потпред г. Џафић опширно извјестио.чланове о раду Гајрета у минулој години. Благајник г. Д ураковић извјестио je. о материјалниМ прнликама Мјесног одборалРевпзор г.: М узаферија je подиио извје-' ш тај надзорног 1>дбора. Сви извјеш таји еу једногласно и са задовољством прнмљени н а знање. Поелије поДјељеља апсолуторија етаром бдбору, прелазн се на избор новогд. бдбора, у s o ju уЛазе гг.: Х амдија Тахмиш ћија, еудија, ^ у с т аф а Џ афић, банковни чиновник, Сабрија Лимић, учптељ у пензнјм, Девдет Хоџић, геометар, Мухамед М узаферија, трговац и обртннк, Ш емсија' Дуравобић, огшгтинскн чиновник, Мухамед Дјсић, општински бПљежник. З а ' замјенкне су изабраца. гг.; Зу х д ија Хаџиомеровић, обртник, Незир X. Н уманапЖ '/ трговац, Салих Ш абаповић, учитељ, Хашим СкопљДк, табак, Салем Ханџић, трговац. З а чланове надзораог одбора изабрани су гг.: Хамид-Мркоњић-, директор пом. уреда, М устафа X. Мехмедагић, чиновник среског начелства, Хази.м М аглајлвћ, ф инансијски прегледник. Након што je исцрпљен дневни ред, скупштину закључује предсједатељ, захваљ ујући се члаџовима надпажш и и молећи их д а и у будуће као и до сад а пораде што живље на ширењу Гајретових идеја. К ако смо већ раније извијестили, овај Мјесни одбор je у м инулој години био веома активаи органнзујући Гајретов р ад на читавом подручју среза височког. Tom прилпком су основани М јесни одбори у Доњем Моштру и Какаљ-Добоју. Гајретов аналф абетски течај H a иницијативу Мјесног одбора Гајрета у Високом, отпочео je овај течај почетком априла и трајао до почетка јуна т. г. Течај je руководио учитељ г. Салнх Ш абаповић. Уписало се 24 ученика, a заврш или су њих 17, од којпх je 16 са лросјечно врло добрим успјехом. Испиту су присуствовали поред предсједника Мјесног одбора, судије г. Тахм иш ћије, градоначелник г. Сафветбег Зечевић, ш колски управитељ М илан Танасковић и учитељ у пензији г. Сабрија Лимић. По заврш етку испита, одржао je г. Танасковић кратак и језгровит говор, апелујући на апсолвенте тога течаја, да се иезадовоље само са резултатим а које су постигли у т е ч ају ,__ што je само као нека основа за даљ и рад — већ да насгоје стсчеио знаље што виш е усаврш ити. Узима ријеч градоначелник г. Зечевић, те се као лредставпик апсолвелата овога течаја у прпом реду лајљелше захваљује учитељу г. Ш абаловићу л а њсговом труду, затим Мјсспом одбору Гајрста којп je течај оргализирао п омогућио, локлолившп учелицима лотробло кљиге. 322 i • • 1 I Гајретова забава д р у ги дан бајрама 10. маја о. г. одржао je М јеспи одбор у Фочл уз судјеловање Кола »Рада« муслиманске трезвене младежл из Сарајева, у просторијама Сокола, свечалу забаву у корист Гајрета, призлавш и претходпо трош кове екскурзиста помепутог кола »Рада«. Ha забави je поздравио госте г. Х асан Љ убулчић, секретар и вођа трезвене секције у ф0чанској читаоници. Том' приликом je повукао паралелу из■ међу ова д ва лаш а кУлтурна удруж ењ а истичући д а се обадвоме мало и слабо одужујемо према њиховим заслугама. Затим су услиједили: декламација, мополог и комад од Екрема »Орден«, којег су особлто лијепо извели члаолви кола ГРада«. Ha забавп je е в и р ал а' Гајретвоа блех музика. 11. маја у ледељу, трећи д ал .бајрама, од рж ал je теферич у град ском парку. Теферић je био одличло посјећен, особлто се je запазио велнк број муслималки. Теферич je отворед са Краљевим колом, које je одсвирала Гајретова музика. Ни л а једлој од ових приредаба пије се точио алкохол. Гостпма из Сарајева настојало се д а им буде што угоднијн боравак у Фочл, сматрајући д а смо д уж пи као огранак Гајретов д а што боље помогнемо њихову екскурзију. КАКАЊ-ДОБОЈ Прва Гајретова забава Мјесли одбор у Какањ Добоју одржао je 10. м аја ла други д ал Курбал бајрама своју прву забаву с комадом »Мухаџири« од Муратбеговића у башчи г. А риф а Имамовића. Забаву су посјетили: сталовпици из м јеста и околпих села, директор рудли!са г. Илж. Ервип Пшорл, рачул. савјетнн к г. Рудолф Кадлећек, управник јаме r. Илж . Б рал ко Вукаповлћ л други стаповпици руд л и к а и вел и к број посјетиоца и з Високог. Госте je поздравио испред Мјеспог одбора потпретсједл и к г. Мустафа Куловић, студент, апелујућп на посјетиоцс д а у што већем броју приступе у члапство и својим макар и малим дијелом, помогпу Главли одбор у његовој теш кој дужности с обзиром n a материјалпе издатке за ono 700 муслиманске омладине n a школама и модерним занатима. Дилетанте je подучавао мјесни учитељ г. М ихајло Ховански, a исти су младићи из села Добоја, који су показали дос;та воље и уз доста напора долалили n a пробе, јер су сви земљ орадници, a сад je у јску — у даним а прољ ећа — рад на пољу око сијаљ а усјева. Новчану помоћ з а покриће трогакова — у з дуж ност поврата »зајам« — дала je мјесна Зад руга за пољопривредни креднт, те joj се и овим путем много захваљ ује. Такођер je одбору изиш ао у сусрет директор рудника г. Инж. Ервин Пшорн за позајмицу »бине« и других потребш тина, те му je одбор мпого захвалан. Проширујте чланство Гајрета и пропагирајте његове спасоносне идеје! �Д У Б Р А В Е Т У Р С КЕ БНЈЕЈБИНА Оснивање М јесног одбора Гајрета Мухамедбег Прељубовић, ске опш тине Избор иовог Мјесног одбора у Тур. Дубравама срез бос. градишци обављен je у присуству претсједника Мјесног одбора из Бос. Градишке г. Мустафе Хоџића и секрстара С. Капетановића, те око 100 Гајретових чланова из Дубрава и околице. Након отвореља скупштине no досадањем повјеренику г. Неџибу Чатаку, подјељује се ријеч г. М. 3 . Хоџићу, који je одржао лијеп говор о зиачају Гајрета и о ширењу њзгове идеје, те je апеловао на присутне, да што више пораде за Гајрет, јер je Гајрет наш спае. Г. Чатак je нато предложио новоименовани подначелник град- Ових дана je дошло до промјене општинског вијећа у Бијељини, те je том нриликом именован за градоначелника г. Д уш ан Лукић, пуковник у пензији, a за подначелника г. Мухамедбег Прељубовић, наш одлични пријатељ и предоједник Мјесног одбора Гајрета у Бијељини. Г. Прељубовић je један од млађих, агилнијих Гајретових радника, те je врло обљубљен међу тамошњим свијетом, n a je његово именовање наиш ло н а одличан пријем међу грађанством града Бијељ ине без разлике вјере. МЈЕСНИ ОДБОР Д Р У Ш Т В А ГА ЈР Е Т У Д У Б Р А В А М А Т У Р . (БОС. Г Р А Д И Ш К А ) Сједе с лијева на десно: предеједник Неџиб Чатак, предеједннк (за Градншку) 3. Хоџић, секретар и изасланнк власти П. Капетановић, п^едсједннк рсвизионог одбора (Дубр. тур.) Ризваповпћ Ибрахим. листу одбора, која се je једногласно примила. У одбор су иаабрана слиједећа господа: претсједник Неџиб Чатак^ потпрсдсједник Мехмед Хатић, секретар Салих Шеховић, благаЈник Мујо Цимиротић, одборници: Смалл Мулалић, Емин Фајковић и Мујо Нумановић. Замјеници: Бећир Ковачевић, Халим Малкоч, Фехим Раковић, Едхем Чатак и Адем Фајковић. Надзорни одбор: Ибро Ризвановић, Јусо Раковић и Осман Ловић. Ha предлог г. Н. Чатака са скупштине су одаслане брзојав недепеше Њ . В. Краљу, r. Бану Врбаске бановине ј г. дру Авди Хасанбеговићу. Њ . В, Краљ захвалио се je брзојавно на послатој Му депеши, док je г. Б ан Светислав Милосављевић захвалио се писмено. Код овог одбора уписало се je до сада 134 члана. Овом приликом примјећујемо да je посредством овог одбора као и упливом повјереника г. Чатака много се допринијело оснивању Мјесно Задруге з а пољопривредни кредит у општини Нова Топола, која броји 70 члаиова, a самих муслимана чланова Гајрстових има 28, те су у одбор избрани Дервиш Хатић, Оеман Ловић и Мујо Нуманагић. I Уписујте даљње добротворе ј I и утемељаче Гајрета! | Њ еговим именовањем за подначелника грађански кругови полажу велике наде, д а he он уз помоћ градоначелника г. Л ук и ћа и у з сарадњу новог општинског ви јећа много допринијети санирањ у општинске комуналне политике у оном правцу, који одговара духу данашшег новог времена и духу маниф еста Њ егова Величанства Краљ а од 6. јануара 1929. године. Г. Прељубовић je одвјетак наш е старе племићке породице noja je стољећима његовала и чувала своје расне и традициопалне карактеристике косовских јунака, што je то on и у најтеж им временима страдања наше нацнје неустраш иво истицао н поносио се. ГЛ А М О Ч Нова Гајретова читаоница Повјереник Гајрста у Гламочу г. Салих Гасал извјеш тав а Главни одбор да je скупштина бивше М услиманске читаонице као и бившег Југославенског клуба усвојила његов предлог, д а се споменута читаоница претвори у Гајретову читаопицу, у којој je он изабран за претсједника, a з а почасног претсједника срески поглавар г. Хасиб. Хаџић. Осим тога у одбор читаопице дошла су још гг.: X. Џемал Крш лаковић, имам n матнчар, Абдурахманбег њирдус, посјденик, Ахметага Брки ћ, трговац, Мухаремага Б ајрић. трговац, Јак уб еф. Бркић, суд. канцелист, Незирбег Љ убунчић и Ибрахим Омерхопџћ, полнт. писар и посједник. 323 �ЛПцу, ПТида ТЈувслск једно jaje и Тифо Мехмсдовић јсдпу курбанску кожнцу; Свега Дин. 11— , 18 ja ja и н трн кург.ан- ИбТОР ВАРОШ Добровољни прилози Мјесни одбор у Котор Варошу дозначио je Дин. 1427.50 који потјечу од: добровољног прилога г. Ђ ампла Х аспћа пз Вечпћа Д ин. 50.—; лрилога г. Омср еф. Јелчпновића пз ВраHiiha Д ик. 21.— ; прилога г. Аилје Топчића из Хпдроваца Д ин. 140.50; рпилога г. Р иф ата X . Селимовића из К. Вароша Дин. оо.— ; прилога г. Османа Омеровића и з Ш ипрага Дин. 30.— ; прилога г. Осман еф Џубе из Ш ипрага Дин. 24.— ; прнлога г. Мехмеда Селмана из К. Вароша Дин. 132.— ; прнлога г. Раснм а Х озпћа и з К. Вароша Дин. 69.— ; прилога г. Хасн- С А ГА ЈР Е Т О В Е ЗА БА ВЕ У Д О Б О ЈУ , О Д Р Ж А Н Е 10. M A J A ба Спахлћа из В рбаљ аца Д ин. 100.— ; прилога г. Мустафс Аганбеговића из Гарића Д нн. 47.— ; прилог г. Едхема Диздара код до во д е^а м ладе код к уће М. Д и зд ара з а Е јуба Заимовића Дин. 136.— ; од журбанских кож ица Дпн. 1 9 0 .-, које дароваше г.: Каснмага Корић, ХаОиба Нумвп. Т иЈ-. Мехмедовић, Дедо Д едић и Мехмед М ех м о д о ви ћ Сви горе ванеденп ирилозн сакупљ ени су о Курбан Б ајраму, једни пред џ ам ијам а, a једнн no кућам а нриликом че- стнтања. Срез ноторварош ки за Гајрет Добровољ ни прилози Прилози у Врбањцимз, сакупио Хасиб ’ Спахнћ, даровалп: Хасиб Спахић l к ож а курбанска у гот. Д ин. 50.—, Омер А лекић Дин. 15.—, М устафа Спахић-Смајловић Дин. 10.—, Х ашим А лекић Д ин. 10.—, Селим Спахић-Смајловић Дин. 5.—, Х усо А лекић Д ин. 3.— , Салко Ш уш ић Дин. 3.— , Мехо Џанановић Д ин. 2.— и А вдо Ћ иркић Дин. 2— ; Свега Дин. 100.— . Прилози у В ечићим а, сакупио Т» Хасић, даровали: Tiaмил Хасић Дин. 11.— , Мехо Хибић-М схулић Д ин. 5.—, Омер Султанић Дин. 3.— , Ибрахим С ултаннћ Д ии. 2.— , Bchnp Б ечулић Дин. 1.— , Осман Џ анановић Д и н. 5.— , Суљо Хусић Дин. 10.—, Ш емса овачић Д ин. 4.—, М ухарем Ботић Дин. 4.— и Вего Хибић Д и н 5.— ; Свега Д ин. 50.—. Прнлозн у Вранићу, сакупио Омер еф. Јелчиновић, даровали: сергија пред џамијом Д ин. 9.— , Нафа Ш абановић двоје jaja, Паша К анетановић једно jaje, Пемба Мехмедовић двоје jaja, Фатима Мехмедовић двоје jaja, Х аџера Мехмсдовић двоје jaja, Саида Мехмедовић Дин. 1.—> Џехва Мехмедовић двоје jaja, Мсхмед Мехмедовић једну курбангку кожицу, Зејфа Мехмедовић једно jaje,- М ина Ш абановић једно jaje., Черк а lllaoaiionuh двоје ja ja , Мухарем Мсхмдеопић Дин. 1.—, Нура Склновић дваје jaja, Дедо Д едић једну курбанску ко- 324 ске кожице. 1 1 1 1' ' I i Нрилози у Гаричима, сакупио Мустафа Аганосговић, д ^ ЈК)вали: Мустафа Аганбеговић Днн. 10.—, Алс Прља Дин. з,—, Каснм П рл л Дин. 2.—, Мухарсм Аганбсговнћ Д и н. 2.— , Бсћнр Хаџнрнћ Днн. 5.— , ад а Аганбеговпћ Дин. о.—, Нифа Агапбсговић Д и н 4.—, Саљва Прља Д ин. 3.—, Суљо АгппбегоBiih Дин. 7.—, Ибро Лозић Д ин. 2.— и Дедо Рахмановић Дпп. 3 — ; Свега Дин. 47.—. Прилози у Хадровцима, сакупио Алија Топчић, даЈК)валп: Алнја Тоичић Днн. 10.—; Бскза, Тончић Дин. 5.—, pe. ђифа Хусеиновић Днн. 3.—, Хаинја Хусенновић Дин. з.—, Фатима Хусеиновић Дин. 2 .—, Хаика Хуссновић Дшг. з,— Дсрвнш Мујпћ Дин. 2.—, Хатиђа Селимовнћ Дии. 2 .—; Абид Тштић Дин. 2.—, Сманл Селимовић Дин. 3.50, Седнфа СелиMOBiih Дин. 1.—, Мсхмед Хотиловац Дин. 4.—, Меша Хусенновнћ Дии. 2.—, Идрнз Топчпћ Дин. 4.—, Али сф. Ћатић Дин. 5 .—, Хасан Хуеепновић Дин. 5.—, Ахмет Хусеиновнћ Дин. 10.—, Салнх Хусеиновић Дин. 10.—, Абнда XycennoBiih Днп. 3.— , еш ида Хусеиновић Дин. 2.— , Рам иза Х усеиновић Диц. ЈДин. 3.—, Смаил Хотнловац Дии. 10.— , Емина Хотилг-вац Дин. з.—, Ха<-ан Хотиловац Дин. 2.—, Асим Ћ атић Дии Хасиба Шодпић Дин. 2 —, Омер Сслимовнћ Дшг. 2.— Мујо М ујић Дин. 2— , Рамо Ш ишић Дин. 2 — , Ахмет XyoeimoBiih ^ Д и н . 2.—, Мујо Хотиловац Дин. 2.—, Ш корић Caaito Дин. 5.— , Х аниф а Ди’п. 2.—, З и л к а Д ин. 2.— , Б ајро Дшг. Рагиб Днн. 5.—, Салко Дин. 3.— , Х асан Дин. 2. —, Ређо Дни. 2.—, Фатима Хуссиновнћ Дин. 3.—, Ш сриф Ш коро Дшг. 4.—• Свега Д ин. 146.50. П рллози у Котор-В арош у, сакупио Р иф ат X. Селнмовнћ ђак роалне гимназије у Бањ алуцн, питомац Гајрста, a даровали: Селим u Ибрахим Хаџиселимовић Д ин. 10.—, X . Хусенн Семпз Дпн. 5.Д, Сафет Семнз Дин. 2.— , Н урка Хозић Дин. 5.— , атима Мујезиновић Дин. 2— , Емииа Османчевнћ Д ин. 5 .—, Тифа Бахтијаревнћ Дин. 2.— , Ш ида Д и здар Дни. 10.—, Хабиба Нумић јсдну курбанску кожицу ј Д нн. 10.—, Фатима Чолан Дтш. 2.— , Зејниба Пличанић Днн. 3.— , Мина Табаковић Дин. з.—, 3. Хозић Дии. 4.— и Емира Д и здар Дин. 3. — ; Свега Дин. 66.— и једна курбанска кожа. У Котор-Варошу, сакуппо Мехмед Селман, a на сергију пред џамијом чаршинском Дин. 132.— ; У Котор-Варошу, сакупио Расим Хозић, a н а сергију пред џамијом варошком Днн. 69.— ; У Котор-Варошу, једну курбане.ку кожу даровао г. Каснмага Корић, начелник. У Ш ипрагама, сакупио Осман еф. Џубо н а сергију прсд џамијом Дин. 24.— ; Добровољ ни прилог Приликом д овођета младе г. Ејуба Заимовића, у нсдсЉУ 1- ју и а ове године, код куће Муста<|)С Д и зд ара г. Едхем Д и зд ар сакупио je од присутпих на име доб[К)пол,них прклога Гајрету Дии. 136.—. Г. Е. Дпздару као и свима дароватељ има иајљ епш а хвала, a младснцима било сретно н хајирли. ТУЗЛА Добровољни прилози Г. Махмут Купоснћ, трговац из 'Гузле уппгао je з а члаиа утемељ ача г. Мију Зпонковића, трговца из Ж кпнннца и одмах му положио изкос од Дин. 500.—. И овнм путсм иека je г. Звоикопићу топла хпала! i �ЖЕПЧЕ Нови одбор Гајрета у Жепчу ГАЦКО , . • — Изшшрсдна скунш типа мјеспог одбора Гајрота у Жеичу одрзкана јс 20. м аја т. г., коју je отворио претсејдник г. Хааим Муфтнћ и иаиио у кратким цртама досадањи рад свој и одбора с којим je сарађивао. У главном радио je сам, a у колнко јо било нотребио нотпомагао га je једино секретар. Остаjju чланови одбора из псразумљивих разлога нијесу иокази- Ha свадби нригодом женидбе Ибра Фестића нз Стоца са кћерком Б ећира Хрустановића из Гацка, сакупљено je Дин. 335.— за Гајрст no гг. Ш ефкији Муфтићу и Адему Шаковићу, a дароваше гг.: Дин. 50.— : Мустафа Премшшвац; Дии. 30.— : Ахмет Ризвановић; п о.Д ин. 20.— : Хнфзо Фсстић, Ибро Фестић, Салих Јашарбеговић, Адем Ш аковић u Бећир Добровољни прилози МЈЕСНИ ОДБОР ГАЈРЕТА У МОДРИЧУ вали нарочите вољс за рад. Према томе нлјесу се могле нн одржавати редовне скупштине ни сједшЈме. / Свеукупни приход био je 7.624ј Дин» за вријсме вегова рада као претсједника. ' Након овога прешло се на бпрање новог одбора, пошјго је скупштина претходно дала једногласио разрјошнпцу ота- Хрустановић; no Дин. 10.—: Диздаревић Хамид, Диздарсвић Мустафа, Хезлер Адо, Хамовнћ Јово, Алиновић Џемил, Придел Мустафа, Риовановић Омер, Басовић Мухамед, Грљевић 'Ламил, Нурковнћ Хајдар, Прндел Алија, Греле Јусуф, Јашарбеговић Суљо, Пирија Ибро, Пашић Фејзо и Дин. 5.—: Бсговић |м|хо. , i ЖЕНСКИ МЈЕСНИ ОДБОР ГАЈРЕТА У МОДРИЧУ ром одбору, изразнвшн захвалу њсговом претсјсдппку na досадањем раду. Нови одбор je састављен овако: Претсједник Дервиш Омеровић, министар у п.; иотпрстсједник Др. Никола Кисић, срески љекар; секретар Мустафа Догладовић, учитељ; блогајник Ибрахим Маглић, тргочац; одборници: Мсхмсд еф. Алић, муалим, Рашнд Шаћирагић, дпректор пом. уреда и Ђулпш Дервншнћ, onh. внјећник. Замјеници: Мсхмед Мулалнћ, суд. зваиичник, Јахија Чатић, трговац, Нсоир Hiuiiih, посједпик и претсјсдишс надзорног одбора н Нурбег Дсрвишић, трговац, члан надзорпог одбора. Младенцима срдачна чсстптка, a дароватељима прилога наша братска захвалност! ГОРЊИ РАХИЋ Оснивање Мјесног одбора У Мјесни одбор Гајрета у Гор. Рахићу,. срез брчански, изабрана су слнједећа гг.: претсједпик Хашимага Касумагић, onh. претсједник; потпретсједннк Омер Чевро, учптељ; секретар Соко Херцеговац, учител., благајник Хасан Хасанбеговић onh. биљежиик; одборпиди: Мехо Имамовнћ из села Мио- 325 �че, Ахмет Атић нз села П аланке и Б ећнр ДелиН из села Шаторовића. Зам јеннци: X. Хаснб Имамопић, вјероучптсљ, Салих Ш ећсрбеговић, Салих Трумнћ, IHcho Копачспић п Мухамед Ибришимовић. Н адзорни одбор: X. Х улусија М. Халиловић Селмо Левић и Хаспб Ибрић. СОЧИЦЕ (срез рогатички) Нови Мјесни одбор Гајрета С. ју н а т. г. одрж аиа je констптупрајућа скунш тнна чланова Гајрета пред џампјом у Батову, срез рогатички. Прпсутно je преко 70 чланова Гајрета. Скупштиии je прнсуствовао тајнп к Мјесног одбора Гајрета из Ракнтнице г. Рамиз Дсбрача, муалим. Д невнп je ред: 1. Отварање скупштннс. 2. Избор прет сједиика скупштине, псровође и двојице овјсрогштеља екупштинског заппснпка. 3. Избор Мјесног одбора r a jp e ia у С-очнцама. 4. Евентуалије. За тпм сс прешло н а избор одбора Гајрета, нојн сс, акламацијом констнтуисао овако: протсјсдпик Запмбег X. Хасаiionuh, иотпрсдсјодшпс Сулсјман Салихагнћ, тајншс Рамкз Добрача, благајнпк Бсћир Омановнћ, чланови без нарочпте фуикцнје Нурпја Суљагић, Омср Еминовић и Сулсјман Kapuh. (Рампз Добрача врши дужност тајника Мјссног одбора у Ракптннцп, na ношто дпнапшл скупштииа бсзусловио тражп да исту дужност вршп н у Сочнцама, ппје било другог нзлаза ncro je као »дуплн« тајипк преузео дужност). Замјеннци су onu: Behnp Хрустсновпћ, Омср Мплнћ, Суљо Ka puh, Салих Kano и Апдо Салпхагић. Надзорни одбор: претсједник Осмаи еф. Фсриз, имам, чланови Хашим Кадрпћ и Ахмед Шупалија. Часпи суд изабран je onano: претсједишс Заимбег X. Хаcaiionnh, члановн Нумо Шувалнја, Дервишбсг X. Хасановић, Мушан Суљагић н Мухамсдбег X. Хасановић. Накои проведспог избора. предлажс Рам из Добрача д а сс пошаље поздравна дспсша г. Др. Авдп Хасацбеговнћу, што У 13 часова отвара скупш тину повјереинк Гајрста г. Засс усваја. Поздравна депсш а гласи: »Слиједећн Ваш нм коимбег X. Х асановић са ријсчима: Драга. đpaho! Познаго Рам раком у раду за добро свога народа и отаџбинс окупл>ени на je да сам у друш тву са г. Рамизом Д о б р а ч т прплнком зад- ^*jjpBoj скупштпни Гајрста у Батову среза рогатичког, поздравњега брзојава обишао неколико оближњих no na n иамјером ља^го Вас п Главнп одбор. П ретсједник скупш тине: Осман еф. да проширимо Гајретову идеју у иашем мјеоту. Ђ нгачећп Фериз; перовођа: Рамиз Добрача. сврху Гајрета и истпчући његову важ ност напочшго- зд'' вас ТТретсједник скупштннс г. Осман сф. Фериз закљ учује тсжаке у овом крају, за које се нпко нс 6 ftt uo молилк смо е1ЧЦ1штпну у 15 часова н жсли да овај р ад буде од користи свакога, д а приступи у чланство с ким смо пЛали прилпку но парод у овом крају. разговаратн. У пнсицалн смо чланове и 'купплп чланарпну, јер > ' je свакн појединац^лсправно схватил улогу Гајрета. З а кратШАТОРОВИЂИ (срез рогатички) ко в|>нјеме им али смо довољ ац број уписаних чланова те сам заказао скупш тину ради избора Мјесног о д б о ^ Г а јр с т а ^ н а Захвала Главном одбору Гајрета коју сте данас у великом (јф ју дош лп д а изврш итс дужпост У-хелу Ш аторовићнма, срео рогатнчки, отворена je дрпрсма себи и својнма. . . ж апиа домаћичка школа, у коју je уиисато 25 учснн ца исХ умана др у ш тва' и оратска слога д инијели еу велпке ла.чске и је.диа српп.о-православне вјере. користи народш Љ који стоје д апас на в т оком стспеиу кулГлапнн одбор ГвЈрета кад je обавијеш тен од повјеретуре. Р адећн за Г.Јјрет култивираКомо сс н ми. Д о даиас нипнш тва у Осову за ову школу, одмах je кунпо 150 м басме и јесмо им али у својој средгган школе н н мсктебе, n a како стопослао да се рлздијслн мсђу ученице поменуте школе као јимо доказ je то што тг ш и теж аци жељ пи зараднти, макар бајрамски дар. Тако je свака учсница приликом К урбан Г>аји најтеж и посао траж или и а жељезничкој прузи или код псра.ма ек 1>ојила и саш ила себи пово одијело. Kao штставншс ког ндустријског предузећа irn прим ају ее, јер’ су неписмспи. номенуте школс и повјерсник Гајрста, најтоплијс се захваљ у'Гако смо у виш е случајева искусили горке пошљедицс усл.ед јем иепред учеиица rope наведене школе н а плсмснитом осјенсписмености. Завр ш у ју ћ и прву тачку дневнога рсда, захваh ajy Главног одбора, који води рачуна ннастоји да се cnpeљујем Вам на бројном одалнпу. ^П релазсћн на лругу тачку ме и сеоскс домаћпце за борбу у данашљем тешком животу. дневнога реда, молим Вас д а између 4!ебе изабсретс претсјед— Гајрстов повјереинк: Мулић Авдулах. ника данаш љ е скупш тине, перовођу и двојнцу всрификатора з а овјеровљење скупш тинског записника. ПРИЈЕДОР З а претсједника скупш тине изабран je јсдногласно ОсДобровољни прилози ман еф. Фериз, имам, за перовођу Рамиз Добрача, за вериГрадска опћина у Пријсдору даровала je Мјссном одбору фикаторе Н урија Суљагић и Х ашим Кадрић, Гајрета nao припомоћ Д ин. 1.000.— Топла хвала! Г. С улејман Салихагић предлаже д а се присутнима раМјесни одбор Гајретау Приједору дозначио je Гајрету зјасни сврха и циљ Гајрста. нашто Рам нз Добрача устаје н Дин. 1153.— укупљеиих и то: иред џамијом у Камићанима тумачи сврху Гајрета читајући некоје ставове из друштвсДин. 54.— ; у чарш ијској у П риједору Дин. 160.— ; у Мутниних правила, затим настављ а: Гајрет je друштво, које нас ку Дин. 50.— и у Калати Дин. 137.— . Пригодом вјеичаљ а г. упућује д а као честнти љ удн живимо н а груди, гдјс су нам Ибрахима Феризовића са гђицом Сафијом Дедић даровао je п стари ж ивили. К ад затреба бранити част К раљ а и отаџбимладожеља Дии. 50,— за Гајрст. Од курбанских кож ица доне да не жалимо положити своје животе. Тако и трсба. Од бпосно je Днн. 642.—, a дароваш е их: пушке и мача наш их очева и дједова погипулим аустро-угарским генералима на Гласиинцу подигла je бивш а аустријска унрава споменике, који свједоче колико су иаш и стари љубили домовину. Година 1878. показала je д а м н муслимани најбољс знамо цијенити своју слободу. Гајрстови су успјеси видни и љегов се р ал прош ирује н а све странс наш е отаџбиие. аЗто му се са Највиш ег м јеста поклаљ а пажња. Бити члан Гајрета значи бити свјестан садашљости и буудћности своје и свога потомства. Tora ради молим Вас д а не жалпте доприносити чланарину и добровољие ирилогс за Гајрст, на и од других тражитс д а то чине. 326 no 2 кожнце: Мсхага Х снић и з Пријсдора (100 Д ин.) п Дсрпиш Мујгсанопић и з Козаруше (60 Дин.); no 1 кожицу: Ахмст оф. Бутуровнћ, шер. судија (40 Д ин.), Х афнз Хусејип Пикота (зо Дин.). Мсхмсдалија Р апић (35 Д ин.), Асим Решић (30 Дин.). Оеманбег Селимбсговић (30 Дин.), Мухарем Организу/ше аналфабетске 1 течајеве и домаћинске школе! | �Чиркинагић (30 Дин.), Хилмија Сарајлић (20 Дин.) и Мухамед Ковачевић (1б Дин.) сви из Приједора; Махмут Карупоић (40 Дии.) и Л атиф Кљајић (40 Дин.) из Чаракова; Реџеп \л и ћ ИЗ Камићана (30 Дин.); Хусе Мујкановић (зо Дин.), Мустафа М ујкаиовић (30 Дин.), Мехмед Мујкановић (30 Дин.) ii Дервиш Махић (25 Дин.) сви из Козаруше; Салко Кадић из Бишћана (21 Дин.). Дароватељима топла хвала! ОЗРЕН Бајрамсна забава 11. маја т. г. одржао je Мјесни одбор Гајрета у Озрену бајрамску забаву у мјесту, н а којој се je получио бруто приход од Дин. 2829,— Надаље je одбор у припреми за одржаље заједничке забаве са Просвјетом и Напретвом на 8. јуна о. г. на Чутурииој њиви (Средње). Након одржања забаве донијеће се детаљан извјештај. r : t ј , .. . , _. ( . . , , , j . ТЕШ АНј Добровољни прилози Г. Ризах Смајлбеговић, референт среске припомћ. закладе у Тешњу пригодом свога именовања чиновником ноложио je добровољни прилог од Дин. 50.— . Дароватељу цајљепша хвала и да му буде сретна започета каријера. ПЛЕВЉ Е Добровољни прилози Ha Курбан Б ајрам даровали су питомцима Гајретова конвикта у Плевљу: г. Селмановић Фаик једног овна, Хаџисмајловић Мухамед 13 кг меса, 'Булаховић Абдулах 0 кг, Корјенић Латифа 5.50 кг, Ш ећеркаднћ Дервиш 3.50 кг, Чаушевић Ибро 2 кг и Чаушевић А лија 2 кг меса. Искрена захвалпост! . МЈЕСНИ ОДБОР Г А Ј Р Е Т А У ГО РАЖ ДИ са групом св ојих чланова ПОДЖ ЕПЉ Е (срез рогатички) Добровољни прилози Приликом Х аџн бајрама сакунио je певјереник у Подженљу г. Ибрахим Богунић, учитељ Д ин,/93.— добровољних ирилога a дароваш с гг.: no Д ин. lO .r-:, Хмсија Субашић, Узејир Цурић, Х асан Џебо, ИбришИм ^Субашић, Салих Хасановић, Х асан К улић, Х ашим Гушић и Ибрахим Богунић; no Дин. 5.— : М ушан Камеиица и Омер Бичић; Динј 3— : Сефер Субашић. — Топла благодарност! 7V С КЕН ДЕР В А К У Ф A Д Р У Г И РА ЗН И ДОБРОВОЉ НИ ПРИЛОЗИ Tokom мјесеца јуна приспјеш е Главном одбору слнједећн ^ Д О ^ )Вол>пи прилози: Мјесни одбор Гајрста Зеница Дин. 3.G00.— Мјесни одбор Гајрета Гор. Зелиљ а Дин. 25.— Мјесни одбор Гајрета Чапљина Дин. 197.50 Мјесни одбор Гајрета Л укавац Турски Дин. 02.— llJ Добровољ ни прилози Повјереник г. Расим Имамовић сакуојш je приликом Хаџи бајрама Дин. 05.—, a дароваше гг.: Дин. 30.—: Расим Имамовић; no Д ин. 10.— : Бесим Табаковнћ и> Вид Кукољ; Дин. 0.— : Гојко Радић, свешт.; Дин. 5.— : Зорка Радић, учитељица н Дин. 3.— : Дервиш Имамовић. — Искрена благодарност! ВЕЛЕС Добровољни прилози Повјереник г. Али Р и за Садиковић сакупио je Дин. 1Ш.— добровољних прилога, a адроваше гг.: Дии. 20.— : Џемал Решид, еничани no Дин. 10.— : Салих Елмаз, Мехмед Исмаил, Г. В рањ евци,4Исмаил Хамдн, Махумућилери, Мурат П РИР ЕЂ И ВАЧ КИ ОДБОР ГА ЈРЕТОВЕ М А Н И Ф Е С Т А Ц И ЈЕ У Али Кури-Дера, Б ајрам Мустафа, Г. Врањевцн, Абдулах ВејС ЈЕТЛИН И сил, Росоман, Фајик Мехмед, Велес, Ахмед Али Иванковац н Адем Осман, Велес. Мјесни одбор Гајрета Љ убуш ки Дин. 240.— -{- 4G0.— Горњи су прнлози укупљени приликом вјенчања н д р у -.. Мјесни одбор Гајрета Градачац Дин. 277.— гих послова у уреду повјереника. — Искрена благодарност! Повјереник Гајрета у Сарајеву г. Фехим Имамовић Динара 104.— ТЕОЧАК (срез З в ор ни к) Повјереник Гајрета у Витини г. Мухамед 0. Б ал та 40.— Добровољни прилози Повјереник Гајрета у Новој Касаби г. Османага Х аџић Дин. 100.— Повјереник г. М ујаковић сакупио je na сергијс прилиПовјереник Гајрета у Которском г. Мухарем Пујагић ком Рамазанског Б ајрам а Днн. 00.— ; a приликом Курбан БајДин. 121.50 рама Дин. 50.— прилога з а Гајрет. Од курбанских кожица Добио je Дин. 40.— Повјереник Гајрета у Цазину г. Мустафа Зухрић Дин. Дароватељима топла хвала! 070.— 327 �Г. Осман К амерић из Сарајева Дин. 300.— Г. С адик С адиковић: н з ЈБубуш ког Дин. 275.— Г ђа Верка Фочнћ наставница грађ. школе и з Сарајева Дин. 254.— . , -I i Ш егртски дом у Сарајеву за продану курб. кожицу Диц. 15.— ■1 . , ! ! »Солвај« творница д. д. у Л укавцу Дин. 10.000.— Свима племенитим дароватељ има искрена захвалност! КНЕЖ ИН А Код Мјесног одбора у Кнежнни t. Сулејман Пињић из K ana (Кнежина), срез власенпчки. К О ЗА РАЦ Код Мјесног одбора у Козарцу г. Маше Форнћ, телсак из Камићана. . 1 i : i 1 ■; I ПРАЧА ТРЕБИЊ Е Претсједник Мјесног одбора у Прачи г. Мухамед Јахнћ прстссједник општнне уппсао се з а члана утемељача и одмах уплатио цијели износ од 500 динара. Г. Сафет Пашић, учитељ у 'Бедићима, уписао je за члана утемељача рахм. оца Х асана Ti. Ilauinha и полонио једну куЈ1банску кожнцу, која je уновчена за Д и н 25.—. и Г " '^ ...........................*.*""".................................. Г л ј и л п т ^ рј П р о ш и р у Ј т е л и с ш „ / a jp e n i НОВИ УТЕМЕЉАЧИ И ДОБРОТВОРИ Мјесни одбор сакупио јс још Дин. 178.— добровољних прилога з а Гајрет, дозначио чиет приход одржаног мевлуда Дин. 554.— и чист приход забаве од Дин. 7.959.—, те чист примл томболе Дин. 3 2 5 .- . .. НаЈљепша хвала! БУЖ ИМ Повјереник Гајрета г. И. Мустафић упнсао je за чланове утемељаче гг. Б ећира Диздаревића, м ухтара џемата Мразовц а и А лу Ш ахиновића Зарифова, трговца. Г. М устафа К удић, учитељ уписао je гг' Ф ејзулах еф. Чавкића, шк. упраритељ а и А лу Скендеровића, трговца из В арошке Ријеке. БУГОЈНО Код Мјесног одбора у .р у го јн у ггд Пашо Захировић, трговац из Грнице Capa.jBiyinW и Хусо Босанчиђ{ тежј 1 i К ладањ : Чланови Гајрета окупљени na данаш њој лгавној скупш тини Гајрета у Кладњу поздрављају Главни одбор Гајрета и његовог претсједника г. Др. Хасанбеговића. — Одбор. . . . i :. . Тузла: Са Гајретове скупштине у Креки поздрављам Вас KfH»- прегсједника Главног одбора и познатог националног радника са жељом да на мживите још много година на д и к у и понос радећи за Краља и Отаџбину. — Претсједник М анџић. Ро га ти ц а: Сли-једећи Вашим кораком у раду за добро свога народа и отаџбине окупљени на првој скупш тини Гајрета у Бддову, срез рогатички, поздрављамо Вас и Главни одбор. — Претсједник скупштине Осман Фериз, имам, перо!ођа Рам дз Добрача. Члан Гајрета свјестан je члан своје заједн и де 328 ni у И D „ и јР С Ш У И О К О Ј Ш Н Н ! (Јј is u u i j ......... ' ............................................................ ј .................................... П03ДРДВНЕ д ЕПЕШЕ ГА Ј Р Е Т у �M ed. Univ. I. jflorovft specijalista zubni liječnik Sarajevo, Jeflanovića ulica b r. 1 Ordinira s v a k i m d a n o m od 9— 12 sati prije podne i od 2 — 6 sati poslije podne SVAKI M U SLIM AN T R E B A OA K U PU JE SAMO g a j r e t o v C IG A R P A P IR jer kvalitetom nadmaštije sve ostale cigarpapire a potpomaže i „G a jre t” OĐOOOOOOOOGOOQOOOOOOOOOQOOOGGOOOCDO(DOOOO0 Narudžbe: Papirnica Tvornica cigarpapira Hamdija Kopčić Sarajevo, Strosmajerova Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala S. D. flLKALAJ, Sarajevo može se naručiti i preko drušiva Gairet u Sarajevu .1 Oglašujte u „GA1RETU” штампариза: ИЗРАђУЈЕ НАЈБОЛЕ СВЕ ШТАМПДРШЕ ПОСЛОВЕ УЗ КУЛДНТНЕ ЦИЈЕНЕ СЛАГАТчИ СТРОјЕВИ СТЕРЕОТНПИ1А РОТАЦИОНН СТРОЈ cimkografija: IZBACUJE KLIŠEJE U JEDNOJ I VIŠE BOJA JEDINA NA JUGU NAŠE KOALJEVINE knjigovežnica: POVEZUJEKNJIGE 00 �Temeljna glavnica 40,000.000'- Dinara ii ŠM Ш g i r t a .i 1 Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 у pi Bavi s e svim poslovim a koji zasijecaju u b a n k o v n u stru k u . — O sim to g a im a svoju g] рЗ ZALAGAO IVICU 1 lllllilllllllllllllllll!llllllllllllllllllllllllllllllll!lllllllll | općine grada Sarajeva ko ja d a je zajm ove n a zlato, s re b ro i o s ta le d ra g o cijenosti u z najpovoljnije kam ate. EJ pl н г а в с т Е и ж ^ т а г а т а г а м д м Р В Ш 1 0 1 ш к 1 ја ш 1 а ш 1 з ш 1 а ш 1 а ш 1 а ш ц ■ IIIIIIIIIIIIIIIIU IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII Bosansko Industrijalna i iDr. Omer Bahtijarević I Trgovačko Banka d. d. Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 I dugogodišnji liječnik Drž. & ° 4 ,(f ° Potpuno uplaćena dionička glavnica 1 Bolnice, operater i spe- D in 2 0 ,0 0 0 .0 0 0 * 2 lesti, asistent chirurškog šZ ? г --\ Rezervni fond 1 odelenja Državne Bolnice D in | / cijalista za operativne bo- 7,5 0 0 -Г „ Ordinira od 1-3 poslije podne Prima u l o š k e na štednju, vrši do­ znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete,finansira industrijska i trgovačka poduzeća Interurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split I u Aleksandrovoj ulici br. 4 5 1 i iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiini (g?&/<?)(SsM П (] (сррјfsj Banka Gajret d. d„ Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'Banka se bavi svim u bankovnu struku spadaJućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilamo siguran. Osniva, organizule i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i humanitarne ustanove. Od čiste dobiti d a je 6% K ulturnom i Prosvjetnom d ru štv u „ G a j r e t ” . Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i naikulantnije. Uloške uka­ maćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba � https://kolekcije.nub.ba/files/original/764823ce427ad3d1e4e77d3c3aa70933.pdf 21401fad34c16f0106393806c5dcc6f3 PDF Text Text V , ш р г т ЛИСГ ЗАЖТА ДЕШВА SA КУЛТУРМС ишнбмскл ттедизлнл mvuihmana r . " --------- — -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- САДРЖАЈ: И ЗВЈЕШ ТАЈ ГЛАВНОГ ОДБОРА ГАЈРЕТА 0 РАД У У Д РУШ ТВЕНО Ј ГОД. 1929,30. *■ ,-«) Извјештај секретара б) Извјештај благајника Мерхум Мустајбег Халилбашић ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Гајретове ггриредбе: Всличанствена манифестација Гајретове мисли и велики народни теферич у Сјетлини. — Концерти мостарског Гајретова пјевачког хора у Коњицу и Мостару.- — Гајретова забава у Тетову. — Триумф Гајретове идеје у Горажду. Рад на лроширењу Гајретове организације: Оснивање Гајретова женског одбора у Градачцу. — Нови мјесни одбор у Штипу. — Нови повјерепици Гајрета. Гајретови течајеви за неписмене Нови утемељачи Гајрета Поадравне депеше Разни добровољни прилози т ! /,ЈУЛА САРАЈЕВО 1930 У р е ђ у Је : Х а м з а Х у м о Г БРОЈ 13 �Oglaiulfg u SIstu »GAJRET« »Gajrct« jo najrašireniji časopis među muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »GajrcU će nastojati da zadovolji što širi krug svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firmi vrše preko »Gajretav, a tim njedno vršili bi i svoju patriotsko i humanu dužnost. Radniri i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali в listu »Gajreti. /? > Г А ЈР Е Т , лист Гајрета друпггва за културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je за вашу Отаџбину 100 динара на годиву, a за све остале земље преко границе 200 динара. ТЈацн добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Уредник Х ам ид Н унић Х а м за Х умо Власник друпггво „ГаЈрет". — Главни и одговорни уредник: Хамза Хумо. — За штампарију „Босанска Попгга" одговара Јосип Енгл. �ИЗВЈЕШ ТАЈ ГЛАВНОГ ОДБОРА ГАЈРЕТА О РАДУ У ДРУШТВЕНОЈ ГОДИНИ •Л1 9 » 5 0 J h n ill U » lik L r/f �V �A) Извјештај секретара Пош тована господо! Ha основу чл. 25 друштвених правила часгТе Главном одбору Гајрета поднијетл главној годишњој скулштини извјештај о раду и развоју Гајрета у друштвеној години 1929^30. fc > 1 Главни одбор Гајрета, изабран на прошлој главној 1скупштини, 7. јула 1929. грд., конституисаб се на приој својој сједници^ овако: претсједник Др. Авдо Хасанбеговић^ I. потпретсједник Ахмет Борић, II. потпретсједник Хусеин Кадић, секретар Хамид Кукић, благајник ЧЗалих Тафро; одборници без нарочите функције: Др. Ифахим Хаџиомеровић, Др. Мехмед Зилџић, Мустафа Спахо, Џевад Сулејманпашић, Мухидинбег Фадилпашић и Др. Асаф Шарац. Kao замјеници чланова Главног одбора фунгирали су: Мујага Сарајлић, Фехим Мусакадић, Сулејман Сариџић, Мујага Хард&га, Али еф. Лутфо и Исмет Зилџић. Главни надзорни одбор изабрао je за претсједника Ахмета Сефића, a као чланови његови фунгирали су: Незирага Ахметашевић, Ејуб Адемовић, Мехага Чомара и Хилмо Селимић. Главни одбор налази се у угодном положају, што може данас с радошћу констатовати, да icy се шегове наде и очекивања свију друштвених радника ипријатеља за аву годину потпуно остварили у овима правцима друштвеног рада. Овом остварењу допринијеле су у првом реду, лосљедице исгоријског манифеста Њ. Вел. Краља од . јануара прошле године, које се одразују видно и у пуној мјери у раду Гајрета. Te посљедице дале су маха и потстрека миагобројним рздницима Гајрета, да и у широким 1слојовима муслиманског длјела нашег народа отпочну ирикупљати уснаване и ранијим приликама нара.тшсанс снагс за рад na оиште нам добро, које годинама пропагују Гајрет и љегош пожртвотши радници. 1О^ављањем у назив и у правила нашсг друштва национ&лног обиљежја, дат je нови иолет и нова снага свима лозитивним елемоитима међу муслиманима. Узимањен чпациоиалног имена, улотЈоуњеца je идеологија нашег друштва, заузевши тиме резолутан правац у своме даљњем дјеловању. Овај правац и наглашено иступање Гајрета са националним именом у програму друштва, наишао ^ Г н а свеопште разумијевање и симпатијс, како свију опробаних Гајретових радлика, тако и свију оних фактора, који воде рачуна и указују пажљу нашем Гајрету. Са овом надопуном у имену и иравилима нашег другатва, почиње нова епоха у ГајреTOfBOMраду. Поред горе истакнутих и важних околности, које су у минулој години тако повољно утицале на развој друштвене организације и рада на остварен>у друштвених циљева, дунши смо да наведемо и ту околност, да се je на челу друштва и у мјосту Главног одбора налазио љегов ранији дугогодишњи претоједник, који je на тај начин могао да лично руководи свлма друштвеним пословима. Поменуте околпости, a уз сарадњу врлједних друштвених одбора и повјереника и овлју лаших радника и чланова, допринијеле су да, проширивлги друштвену организацију na завидан степеп. сконцетришемо у Га јрету ову нашу напредну интелигенцију и све наше позитивне снаге; успјели смо да дамо живота и замаха на свима линијама друштвенога рада и да на тај начин створимо од Гајрета не обично друпггво, него велшш народни покрет, покрет за препород муслимана, који ће даљњим смишљеним и пожртвовним радом Гајретоввх прокушаних прегалаца препородити муслимански елеменат и сцворити од њега конструктиваи фактор у пародиој држави. Устрајним и ^ескомпро331 �миспим овојим радом Гајрет je већ дапас стекао потпуни ауторитет у цијелој Краљевини и постао чедо и љубав ових муслимана и свих правих пријатеља муслимаиског напретка. По броју омладине, коју школује и васпитава властитим средствима, Гајрет je данас најјаче културно-просвјетно друштво у држави. По активности друштвене организације и њеним димензијама, no снази коју даномице све то више захвата у народу, no елану и самопријегору својих присташа, Гајрет спада, бесумње, међу прва друштва у Краљевини. Друштвена организација Радооии омо, што можемо констатовалп да су овогодишњи Гајретови успјеси понајзначајнији у беспримјерно брзом проширивању његове организације, која je од значајне лрошлогодишње даше скутптине више него двоструко појачана. Ова интензивност у проширивању друштвене организације докузује нам, да се могу са сигурнотнћу 'очекивати још јачи и обимнији успјсси Гајрета у свима љеговим будуђим акцијала. Нарочито нам je драго што пам <|ђ успјбло , да-наш у организацжју приширимо из града скго? Како je познато^ранијих година организација нашега друштва била je проширена скоро искључиво на градове. Ту, у градовима je, дакле, раније почивала\ p r a i j ^ ^ y a ^ a icaB рад ГајретОв. Усграјним' радом, усменом и писменом пропагаздом, као и лпчним контактом, успјело нам je да Гајретову организацију у овој години проширимо и на села, скоро у истој мјери колико je проширпвапа 25 година no градовима. Радници Гајретови на селу, иако у највише случајева почетници у овом раду, покавују велику вољу и активност. Многи међу’ њима показали су и одличне резултате у материјалном погледу. Не ман>е смо радосни, што се у посљедње доба почиње да буди и муслиманско женскиње, приступајући Гајрету и узимајући у раду за Гајрет све то више активног учешћа. Женски мјесни одбори нашег друштва најиздашније <су потпомагали сваку акцију муппшх мјесних одбора, те би успјеси појединих акција у многим мјестима били знатно слабији, да се ту нису нашле на помоћи вриједне и свјесне наше жене и дјевојке. Нове раднике и повјеренике изналазио je Главни одбор директно или путем мјесних одбора и повјереника. Некоји одбори су и сами из влаетите иницијативе, у овојој околици, изналазили нове раднике и предлагали их Главном одбору за именовање повјереницима. (Маљи број ловјорепика, који пису показивали успјеха у раду, Главни одбор je разријешио дужности, a na њихова мјеста именовао je нове, од којих су многи од њих убрзо ус332 пјели да оснују мјоспе одборе и да развију интепзиван рад. Рад на даљњем проширшзаљу друштшене органпзацпје и друштвених идеја, потребно je енергично паставити, u то све дотле док свакл муолиман, који може жртвовати 2 Динара мјессчно не буде члан Гајрета. И не само то, него се ne требамо заустављати на проширивању друшвтене организације и друпггвених идеја све дотле, док свакл тај члан не буде свјестан, да откидајући од овојих уста мјесечни обол за Гајрет, да то даје за своју заједницу и ic®oje властито добро. Колшш je био ове године грандиозан замах у ширењу друшвене оргаиизације, најбоље ће се видјети из упоређења лањске и овогодишње организације. Прошле године број Гајретових повјереништава износио je 108, a број мјесних одбора 74. Р д тога je било G женских одбора и 3 женска повјереништва. Ове године број повјереништава износи 11-8, a број мјесних одбора 139. Од тога броја 13 je женских мјесних одбора и 6 повјереништава. 'Ка&о ове цифре казују, број друштвених одбора ове године je двоструко већи, него je био укупан број прошле године. Сразмјерно дорасту друштвене организације повећао се и број чланства. Од 257 наших организација послале су спискове својих редовних чланова њих 15°- У ових 150 мјеста број редовних чл&нова износи 11.224. Међутим, из 107 мјеота нису удовољили друштшеним правилима мјесни одбори и повјереници, na тако Главни одбор нема прегледа њихова чланства. Узме ли се да ова мјјеста имају попречно no 70 чланова и да укупан број чланова у тим мјестима износи 7.560, то значи да свеукупан број редовних (помажућих) чланова Гајретових износи близу 20.000. Чланство и других врста ове године je видно порасло. Док смо у години 1928/29. нмали укупно 27 добротвора и 103 утемељача, ове године смо имали 48 добротвора no 1.000 дин. и 372 утемељача no 500 дин. Рад друштвених одбора и повјереника кретао се у правцу проширивања Гајретове организације, у изналажењу материјалних сресталза и на остварењу друштвених цпљева. Далеко би нас одвело, ако бисмо набрајали имена свију оних вриједних одбора и ночјереника, свију оних радника и радница Гајретових, који су ое истаклл својим устрајним и патриотским радом, јер би ice могло десити да нехотице изоставимо којег радника или да га ставимо на криво мјесто. Сматрамо за дужиоот, да овом приликом изразимо свима нашим одборима и повјереницима, који нас тако издашно помогоше, најсрдачнију захвалноот. Исто тако захваљујемо и свима нашим члановима и чланицама, и пријатељима идеје нашега Гајрета са жељом да нас и у будуће још издашније помогну. _ �ломоћи, него су та мјеста у прошлој години дала прихода Гајрету. To се je чинило специанло оним мјестима, која су заостајала у раду за Гајрст и у Прошлих година друштвеног рада ваведена којима je помањкаље интелигенције. je пракса, да се подјела мјеста у друштвеним инДа би Гајретовим швгртима било омогућено, тернатима као и подјела осталих друпггвених по- да се збрину под сопствени крав и да би Гајрет моћи чини сразмјерно резултатима материјалних могао да лојача и прошири свој рад на придизању прихода друпггвених одбора и ловјереника из поје- привреде међу муслиманима, стварањем изученог диних мјеста. У том смислу, како je познато, из- кадра привредника у модерним занатима и васнашани су и предлови на главним годишњим питаних у националном духу, почетком ове школскупштинама. Ти предлкззи нису у цијелости усва- ске године коначно je успјело Главном Одбору, да јани, него се je препупггало Главном одбору, да васпосггави посебан Шегртски дом у Сарајеву. он no своме нахођењу, према приликама у поје- Усљед раније примљсног (већег броја питомаца, диним мјестима и потребама подјељује друштвене него ли их може стати у поједипе интернате, мопомоћи. При рјешавању овогодшпњих молби, Глав- рали смо овог пута смјестити у Шсгртски дом и ни одбор ое je руководио изложеним принцигагма, један дио питомаца средњошколаца. као и одобреним прорачуном за минулу друштвену У овој_ години настојали смо да што всћи број годину. Познато je да се обратио, пред почетак питомаца упудимо у практичне и стручне школе. школске године, Главном одбору далеко већи број Полагана je важност и на то, да се упути што всћи молилаца за друштвене помоћи, него je то био слу- број друштвеннх питомаца и у учитељске школс. чај досадаљих година. Природно je било, да Главни Кроз. поједине коивикте прошао je слиједећи одбор на основу одобреног прорачуна није могао број питомаца: мушки конвикт Сарајсво 102 пииваћи у сусрет свима мјестима у оном броју и оби- томца, женски конвикт Сарајево 93 питомице, конму, како су то бшга предложил^ поједини дру- викт у Мостару 48 шггомаца, копвикт у Тузли 58 штвени одбори и ловјереницв. Међутим, како je питомаца, конвикт у Бихаћу 55 плтомаца, конвикт претсједник Главног одбора, који je у то доба бо- у Бања Луци 43 џитомца, конвикт у Плевљу 24 равио изван Сарајева, иноио^ирао да се овог пута питомаца, шегртски дом у Оарајеву 56 питомца. омогући школовање већем броју омлакине иего^С Према томе у овој друпггвеној години лрошло je било буџетом одобрено и како je уз то обећао да кж кроз друпггвене интернате 479 питомаца и питоће за прекорачење буџета изнаћи материјално мица. Како се види, ово je рекордан број ђака, криће, то ’je Главни одбор примио у друштвене које je друпггво помогло у једној годипи. Овај број копвикте знатно већи број питомаца (око 150) него истодобно доказује нашу ранију тврдњу, да je je то прошла наша свупштина одобрила. друштво Гојрет no броју омладине, коју школује и Непосредно пред почетак школкже године ра- васпитава у својим интернатима, најјаче друштво спуштено je 6 гимназија у бившој Босни и Херце- у Краљевини. говини. Сиромашни ђаци тих пшнавија били су у Према информацијама које смо добили од поотаљу да похађају шволу у својим мјестима, док јединих управа друштвених конвиката, као и дидаљње школовање нису могли наставити без Гај- рекција појединих школа, друштвени питомци су ретове помоћи, na су се, у већини, и они обратили релативно показали најбоље усдјехе у науци. Главпом одбору, било за мјеста у друштвеним интернатима, било за лодјелу мјесечних стипендија. МЈЕСЕЧНЕ С ТИ П ЕНДИ ЈЕ Главни одбор je настојао да помогне и овим ђацима, За ову годину било je предвиђено да сс одобри, na je и усљед тога морао знатно да прскорачи друпоред мјеста у друштвеним интернатима, 50 мјештвени прорачун. Како je познато, укииута je гисечпих сгипендија сиромашпим ђацима средњих и мназија и у Фочи, гдје je постојао већ 6 година застручних школа, као и шегртима. Овај број Главпи једнички Гајретов и Проавјетин интерпат. Заузимаљом Мјесног одбора у Бања Луци омогућено je, да Одбор, услијед велитсе •навале с молбама, морао je се почетком ове школске године поново отвори прекорачити и скоро га удвостручити. Укупно je друштвени интернат у Бањој Луци, који je прије подијељено 78 стипендија у укупном годишљем из* 6 година, усљед нерада у то доба за Гајрет, био носу од Динара 132.550.—. РАД HA ОСТВАРЕЊ У ДР УШ ТВ Е Н И Х ЦИЉ ЕВА Средњошколски конвикти затворен. Тако нам je било омогућено, да у новоотворени конвикт у Бања Луди смјсстимо питомце из бивпгег конвикта у Фочи и да у н> примимо још извјестап број иових ђака. Интереси друиггва Гајрет налагали с.у пам да MaibOM броју мјеота тгодијелимо нише друштвеиих Л И С Т »ГА ЈРЕТ« Издавање свог органа друпггвена je традиција, a потреба његовог издавања скоро поотклољива, кад се узму у обзпр све чињепице којс говоре у прилог тој потреби. Д оболлто je да поменемо само двије од 333 �ових чињеница: друштвоиу пронаганду и културно одгојиу страну нашег часописа. Како смо већ и раније помињали да јо рубрика »Гајротов глаопик« огледапо нашог друштвоног нанрспса, то овс годипо можрмо у ствари и да копстатујемо, јср je она била иопримила много јаче димензије, тако да je истискивала остали текст, na смо били принуђени да одустанемо од штампања листа на једном табаку Knajrr формата и да му број табака удешавамо према потребама и прилтсама. Што се тиче другог дијела листа, сам пачин уређивања врло je делшсатап из разлога тога што с.у мишљоља и захтјеви Гајретових радентгка посвема различити. Дакле, морало се водити рачуна о свему. Водило се рачупа, у колико je то било моryhe, и о примједбама, у погледу урсђивања листа, које су иале на прошлој годишњој скушптини, a нарочито о onoj да се уноси популарно пггиво за парод. У ту сврху, чим je то, пропшрењем. листа, дозволио простор, покрснута je рубрика >Допуларпа страпа« којој се посвећује наронита пажља и која се води према расположивом материјалу. Уредпипггво he ЈЈастојати да о,ву рубрику још јаче прошири и усаврши, na рато молимо сарадпике да joj посвете што више пажње, имајући наГумуже* зи ny важпост. Папрсдак листа^ у броју претплатника, крочио je пешто напред. У мањом броју отпачи су мање ревпосне шгатсцпе, као стари претплатници a у nehcM броју јављају (je повиЈ с озбиљпијим схватањем дужности претплатпика. тако да je број пових претплатпика зватпији од oimx који оу отпали због исплаћања. Како се дакле из излгожелтог види, и у овом случају осјећа се извјсстатг напредак. ГАЈРЕТО ВИ А Н А Л Ф А Б Е Т С К И Т Е Ч А ЈЕ В И Првих 25 годтпта Гајретова дјеловаља ттосвећено je у главпом ствараљу и оспособљавању муслиманске интелигенције. He занемарујући ову, јога увјек најважттију грапу друштвенога рада, Гајрет се бадио прошле годнне и на рад око сузбијаља нопиомености међу ширим слојевима муслимапа. Сузбијан.е неписмепости je пеоспорпо једпа од најважпијих и пајактуел 1гијих -тачака програма Гајретова. Наше птире слојеве потребно je оспособити, јер je пеписменост прва и главна запрека сваком просвјепгом раду. С радошћу истичсмо, да je рад у овом правцу коракнуо ове годипе зпатпо iraпријед. To се пајбоље види no броју одржапих тсчајева. Док je у прошлој години оргаиизовапо и одржано укупно 11 апалфабстских течајева, којо je са успјехом завршило 329 полазника, то je број течајева у овој години био знатно всћи. 334 Т е ч а ј е в н у Т у з л и : I. течај водно je г. ТНукрија Чустовић, паставннк отручне занатлијске школс, који je почсо 20. октобра 1929., a заврпнш 20. децембра 1929. са 11 оспособљепих дјевојчица; II. тсчај водила je гђа Нада Кудрпа, учител,пца основнс школе, који je почео 25. новембра 1929., a завршсн je 25. јануара 1930. са 17 полазница, од којих je оспособл>ено 14 дјевојчица; III. тсчај водио je г. Шукрија Чусчх)вић, паставиик стручнс занатлијске школе. Исти je започео 5. фсбруара 1930. са 16 неписмених одраслијих радника, a завршсн je 28. анрила 1930. са 10 оспособљепих полазника; IV. течај ради паралелпо са домаћииском школом, icoja je такођер отворспа иницијативом мјесног одбора Гајрста у Тузли; Т е ч а ј у Ј а ј ц у : водио je г. Абдуселам Bana­ n i ja са 21 полазником, a завршен je са 14 осиособљепих полазника; ? - ^ Т е ч а ј у С т а р о м Б а р у : водио je г. Јуиуз Дивановић, који je трајао 2 мјессца са 25 иолазника, од којих je оспособљено 20 полазшпса; Т е ч а ј у М о с т а р у : водила су гг. Хуснија Капић, Ибрахим Грчић, Салсма Салаховић, Хакија Раљевић и Хамдија Фазлиповић, icojn je са 35 noлазпика започео 1. јула 1929. a завршен je 1. cenтембра 1929. са 25 осиособљепих полазника; Т е ч а ј у Т р с б и љ у : I. тсчај водио je г. Едхсм Бскић и Бранко Дивљан са 95 полазпика, који je завршен са 92 оспособљена полазника; II. течај водила je гђа Ружица Глигоровић са 23 полазнпка; III. течај водила je г. Ружица Глигоровић са 20 полазника, који je завршен 24. марта 1930. са 20 оспособљених полазника; Т е ч а ј у Б и ј с љ ш г и : I. течај водио je г. Ибрахим Даутовић који je завршен са 81 оснособљеним полазником; II. течај водила су гг. Ибрахим Даутовић и Милош 'Бураковић, који je завршеи са 67 оспособљеиих полазника; Т е ч а ј у М и о ч и (Гор. Рахић): I. течај водио je г. Омер Чевро са 54 полазпика, који je започео 20. фебруара 1930. a завршен 16. маја 1930. са 47 оспособљелих полазника; » II. течај водио je г. Омер Чевро са 60 полазпика, који je започсо 20. фсбруара 1930. a завршсп 16. маја 1930. са 55 оспособљеиих полазиика; Т е ч а ј у Г о р . Р a х и h у: I. течај водила су гг. Соко Херцеговац и Омср Чевро, који je започсо са 137 полазика 1. јануара 1930. a завршеп je 16. маја 1930. са 103 оспособљена полазника; �IT. течај водила су гг. Омер Чевро и Соко Херцеговац са 103 полазника, који je завршен 16. маја 1930. са 86 оспособљених полазника; Т с ч a ј у К и ф и н о м С е л у: водио je г. М. Садиковић од 15. новембра 1929. који je завршен 15. анрила 1930. са 30 осиособљсиих полазника: Т е ч а ј у С ј е т л и н и : водио je г. Бобаревић Цвјетко, учитељ са 69 полазника од 8. новембра 1929. a завршен je 8. фебруара 1930. са 67 оспособл^ених полазника; Т е ч a ј у О р е б р е н и к у : водио je г. Ибрахимовић са 34 полазника од 7. јануара 1930. који je завршен 16. марта 1930. са 31 оспособљених полазника; Т е ч a ј у Б. К р у п и: водила je гђица Ферида Пашалић са 20 полазника, који je завршен са 18 оспособљених полазника; Т е ч а ј у Х е р ц е г - Н о в о м : водио je г. Реши:д Бабовић са 20 полазника; Т е ч a ј у Г р a д и ш к и: водила су гг. Азиз Бошњак, Мехмед Соко и Сафет Капетановић са 40 полазника; Т е ч а ј у З е н и ц и : водио je г. Осман Масник са 20 полазника; Т е ч а ј у В и с о к о м : водио je г. Салих Шабановић са 30 полазника од 1. априла 1930. који je завршсн 1. јуна 1930. са 17 оспособљених полазника; Т е ч а ј у Г р а д а ч ц у : вгдила je гђица Хатиџа Ћишић са 26 лолазника од 12. фебруара 1930., који je завршен 30. априла 1930. са 24 оспособљеиа полазника; Т е ч а ј у Б о с . Д у б о ч ц у : водио je г. Гвозден Лековић од 1. фебруара 1930. до 1. априла 1930. који je завршио са 13 оспособљених полазника; Т е ч а ј у Х р у ш т и (Невесиње): водио je г. Кацић Салко са 53 полазника; Т е ч а ј у Г њ и л о в ц у : водио je г. Бећир Надаревић са 22 адшазника од 3. јануара 1930. који je завршен 28. фебруара 1930. са 19 оспособљених по„„n,,,,,,,,. лазника; т a ј у Г д a м о ч у . водила je гђица Фаника Пенцл са 30 полазника од 10. марта 1930. који je завршен 10. јуиа 1930/та 23 оспособљена полазника; Т е ч а ј у С т и ј е н и : водио је-г. Осмаи Допић са 24 полазника од 25. децекбра 1929.,'који je завршен 25. фебруара 1930. са 21 орпорббмшм noлазником; Т е ч а ј у О о т р о ж ц у : водио -je г. Мехмед Toромановић: . _ Т е ч а ј у С а н . М о с т у : водио je г. Мухамед Т е ч a ј у П ј а н и ћ и м а : водио je г. Мустафа" 10ји je завршен дне 8. априла 1930. са 20 КавазовиК са 29 полазника од 4. децембра 1929'Г(^1 .ених полазника; који je завршен 9. фебруара 1930. са 26 оспособ|Бе|Чajj у Срп. К а л е н д е р о в ц у : водио je љсних полазника; г. Вукашин Половић, који je завршен 10. маја 1930. Т е ч а ј у С т р у л и ћ у : водцо je г. Ибрахим са 30 оспособљсних полазника; Миљковић са 33 полазника од 1. јаиуара 1930. који Т е ч а ј у П р и ј е п о љ у : водио je г. Будимир je завршен 9. априла 1930. са 32 оспособљена по- Богдановић са 27 полазника од 10. фебруара 1930. лазника; који je завршен 7. маја 1930. са 27 оспособљених Т е ч а ј у К о и р и в и ц и Г о р њ о ј : воЛЈго je г. полазника; Хусеин Козличић; Т е ч а ј у Д и в и ч а н и м а (Јајце): водио je г. Т е ч а ј у П е ћ и г р а д у : водила су гг. Сулеј- Мухарем еф. Ботић са 23 полазника од 25. децембра ман Мушић и Хасан Мујезиновић; 1929. који je завршен 18. марта 1930. са 17 оспособТ е ч а ј у М а л о ј К л а д у ш и : водио je г. Ха- љених полазника; сан Мусић са 37 полазиика од 1. фебруара 1930. Т е ч а ј у Д а л а н к и (Брчко): водио je који je завршен 15. марта 1930. са 31 оопособљеним Соко Херцеговац са 67 полазника од 20. фебреуара полазником; 1930. који je завршен 5. јуна 1930. са 65 оспособТ е ч а ј у Вел. К л а д у ш и : водио je г. Ћазим љепих полазника; X. Садиковић; Т е ч а ј у К о з а р ц у : водили су гг. Мухарем Т е ч а ј у П о д з в и з ду: водила оу гг. Мухамед Миџић и Ђорђо Бањац, који je почео у почетку децембра 1929. a завршен крајем јануара 1930. са 35 Сабљаковић и Хасан Алагић; оспособљених полазника. Т е ч а ј у Т у р . Ј а њ а р у : водио je г. Хусеин Хамшић са 41 полазником од 1. децембра 1929. који je завршсн 1. фебруара 1930. са 37 оспособПрема томе укупно je организовано у овој roљених полазника; диии 46 Гајретових аналфабетских течајева у 38 Т е ч а ј у Б у г о ј н у (Главице): водио je г. мјеста са округло 1400 полазника. Успјеси, које даАхмед еф. Ганибеговић са 31 полазником, који je номице показују Гајретови радници и симпатије Koje све то више поклањају муслимани Гајрету, јесу завршен са 15 оспособљених полазника; 335 �чешћим састајањем са другим таквим Гај|)стовим радницима у сврху усмене измјенс мисли, расправљања о методама рада за Гајрет, договарања о отстрањивању евентуалних запрека у томс раду итд. Из те потребе почеле су да настају у разним мјестима разна друштва, која су под разиим имснима стајала у тјешњим или лабавијим односима према Гајретовим званичним органима. Te разноврсне односе требало je регулисати и то je учињоно тако, да je Главпи Одбор прописао Правилиик за сва та друштва, која су носила у свомс називу и Гајрстово име и KOja су хтјела да раде и за Гајрет. Taj Правилник je одобреи од власгги и објављеп je у листу »Гајрет«. По њему je основано око 20 Гајротових Читаоница. Главна одредба Правилника je та, да су Гајретови мјесни одбори уједио и Управни Одбори Читаоница, да Читаопице служе у првоме • реду сврси Гајретовој, те да je имовина љихова, ГАЈРЕТО ВА Ђ И Л И М А Р С КА Ш К О Л А имовина друштва Гајрет. Мотив одрсдбе у ПравилКако je познато, Гајретова ћилимарсна школа нику, да Гајретовим Читаоницама управљају у Новом Пазару дјелује непрекидно eeh осму го- Мјсени Одбори Гајрста, лелси у томс, што се хтјело дину. Ову школу успјешно je завршИло до сада 20 у сваком раду за Гајрет у појсдиним мјестима муслиманки, које се данас баве ћилимарсгвом, као буде једно и јединствено руковођоње, које he онеобртом, те им-je овај зацат -једино средство за њи- могућити евентуа,лно распарчавање и дивергираље хово издржавање. У^пфоЈГи има данас 55 ученица, Гајретових мјесних активних снага. које са задовољавајућнм успјехом изучавају ћилиИз оних извјепггаја Гајретовог Гласника у памарски занат. Поџгго^су скоросве у ч е н т $ сирома- те м лисгу који говоре о оснивању тих читаопица, шног стања, то Управа школе, на основу одобреног може се повући закљ.учак, да тај рад лијепо паттроправилника,' даје ученицама 2 . и 3. годишта мањи дује. Он ће врло много допринијети саживл.амјесечни хонорар. Прошлог Бајрама Управа школе ваљу народа са Гајретом и његовом иде,0Л|0гипабавила je одиједр з а 12 најсиромашнијих ученица јом и стога су дужпи сви Гајретови радпици, да из средстава којима школа располаже, што je у на томе Гајретовом послу учине све пгго могу. мјесту повољпо примљено. Од рапије постојале су Гајретове читаопице Школа израђује све врсте домаћих и оријен- (клубови) у Гацгсу, Плевљу и Брези, a ове годипо талних ћилима, према мустрама и паруџбама. Ради су основане у Пријепољу, Скопљу, Рудом, Пурапомањкања средстава, шкђла) се није могла снаб- чићу, Фочи, Купресу, Власеници, Кладњу, Билоћи, дјети са потребним модерним справама и алатом. Невесињу, Санском Мосту, Ојетлини, ТПтшту, Бос. Но како je ona основана првенствено у циљу пру- Градишки, Новој Варопти, Прњавору, Призрспу, жања могућпости поштепе зараде и оспособљаваља Бос. Крупи, Калиповику и 3romhn. нашег женскиња у Новом Пазару, школа својој сврси потпуно удовољава. Како je познато, у овој ГА ЈРЕ ТО В Е ЗА Б А В Е школи je израђен прије неколико годипа ћилим у Колшсо je дубок корјен ухватила и колгаш je перзијској изради, na коме je био »Манастир Сопоћани«. Овај ћилим je откупљен и као дар народа замах задобила Гајретова идеја у муслимаиском дијелу народа, види се и no броју одржаних забава округа Рашког предат Њег. Вел. Краљу. и осталих приредаба. У овој години одржапи број Нова Управа школе даје нам гаранцију, да he забава je био рекордан. Док смо прошле годипе с-ва установа у будуће још више напредовати. истицали с поносом, да je одржано 67 друштвеппх забава, то ове године број одржанпх забава и тефеГАЈРЕТОВЕ ЧИ ТА О Н И Ц Е рича изпоси 157. Једап важап корак унапред у Гајретовом разТТрограми Гајретових забава скоро редовпо оу вијању претставља оспивап.о Гајретових Читаоница еадржава.ли, поред музпчког дијела, у Bohnnn о.лу(клубова) у прошлој годипи. чааева и дилетаптско приказивање разних поучиих Бесумље, сваки искрени и предапи Гајретов и забавпих позоришпих комада. У тпм приредбама радник, у свима мјегтима, гдје постоје Гајретови почип.е да узпма све то випте активпог учешћа ti одбори и повјерепипггва, ооећаживу потребу за тт о муслимапско жепекпп^. Овим Гајротовим приредгаранција да ће и рад на просвјећивању ширих слојсва и сузбијању нсиисмсности битн окруњсн успјесима. Букварс за поједине аналфабстске течајеве Главни Одбор je куповао од Просветс или оне државног издаља за први разред основних школа. Наставнике аналфабетских течајева хонорисао je Главни Одбор и то за сваки одржани тсчај 200 Дшг., a за сваког оспособљеног слушача 10 Дин. Узевши да je сваки почетак тежак, ов.е успјехе на сузбијању нсиисмености не смијемо потцјењивати. Увјерени смо, да he се и у овом правцу друв 1твеног рада много више учинити, те he Главни Одбор почетком наступајуће друштвепе године, створити нарочити план овога рада у свим крајевима, о чему he поднијети и скупштини преддог. 336 �бама, иород маторијалиог ефекта, ГаЈ1>стови радиици вршс врло важну пиоиерску мисију, како у умјстпичком поглсду, тако још више у пационалном и друштвсном одгајању муслиманског дијела народа. Te приредбе у моралном погледу чине врло много за јачањс свијссти Гајретових члапова и присташа. Сваки успјсх и у овом правцу даје Гајретовим радницима нових снага за даљн>е потхвате, па тако Гајрстови радници, осокољени својим заиста завидним успјосима, крећу и даљс и са још већим одушевљсљсм ira свомс отаџбсничком путу. Како no материјалпим, тако и no моралним успјеспма, Гајрстово забаве су скоро посвуда прсдн.ачилс успјесима забава свију остапих друштава. Увјорсии смо, да he Гајротови радтгици и у будуће са великом пожртвовлошћу предњачити и у овом начипу изналажсн.а друштвених прихода и оствариваљу друштвмгих циљева. ОСНИВАЊ Е Г АЈРЕТОВИХ П ЈЕ В А Ч КИ Х Д Р У Ш Т А В А И ХОРОВА. Пјесма, било у рије^га шш топу, било јуначка или љубавна била je одувије^ Це^зимче иаше народне психе. To се може с поносом да констатује али je истодобно потребно, да -ос са жалошћу констатује, да je то мезимче дСе дћас муслимана' пуно препупггано само себи кроз читаво вријеме, у коме су наша браћа других вјера већ гфиш таој брижљиво почели да њеЈују народну пјесму no правилима музичке умјетности. У том погледу код нас се примјетило тек неколико усамљеннх, сасвим ефемерних покушаја. У нашој народној музици лежи, no свједочанству мгаогих музичких ауторитета, вслико сирово, али још непрерађено умјетничко оригинално благо. Како je Гајрет друштво за културно лодизање мулимана, то му дакле спада у дужносг да од еада посвети пажњу и оснивању пјевачких и музичких i друштава међу ^уелиманима. Поред тога, што се у пјевачким друштвима и хоровима његује пјесма и игто се у њима пружа могућност за развијање друштвености међу нама, 1пјевачки хорови и друштва су од ©елике потребе и за Гајрет и његово даљње развијање. Гајретова приредба ни једне врсте не може се ни замислити без учествовања којег пјевачког друштва или оркестра. И до сада су, приликом организовања Гајретових приредаба образовани у разним мјсстима пјевачки хорови. По одржаним приредбама ови су се хо1>опи редовно разилазили. Како je познато, Главни Одбор je израдио нарочити Правилник за оспивање и функционисање Гајретових Пјевачких Друштава. Taj je Правилник одобреп од власти и отштампаи у лшсту »Гај- рст« Ha основу тога Правилишса за je основано ПјсвачЈШ Друштво само у Сарајеву. У Мостару je такођср организован прошле јесени Гајрстов мјешовити пјевачки хор, који je већ у лочетку покавао лијепих резултата. Жеља je Главиог Одбора да се на основу донеоеног Правилпика оснивају Гајретова Пјевачка друштва у овима мјестима, гдје за то постоји могућност, a дужност je Гајрета да и материјално потпомаже оснивање и рад пјевачких друштава међу муслиманима. Р А Д !НA О СНИВА Њ У ДО М А Ћ И ЧКИ Х Ш КО ЛА . Државпе школе за ссаскс домаћице јесу врло важан фактор у иридизан.у просвјстиог и eiconoMiског нивоа нашег сола. По програму, који обрађују ове школс, one су од великс важности и за проојечнп дио нашег становнишгва и no градовима. Руковођен тим фактом, Главни Одбор je апеловао 'на ве друпгшене раднике, да дају иницијативу и помажу оснивање ове врсти пгкола међу муслиманима, дЗвши им том приликом и детаљнија упуства о начину оснивања. Иницијативом Гајрстових одбора и повјерееника организоване оу Државне школе за сеоске домаћице у овим мјестима: У Прачи (срез рогатички) са 20 муслиманки, у Козарцу са 36 муслиманки, у Цазину оа 28 муслимана, у Огаром Мајдану ас 20 муслиманки, у Тузли са 30 муслиманки, у Шаторовићима (срез рогатички) са 25 муслиманки, у Оанском Мосту са 24 муслимапке. Иницијативом Женског Мјесног Одбора оснива се и у Сарајеву Домаћшгеа Школа у коју je за сада уписано 34 жсне и дјевојке. Према томе кроз школе за сеоске домаћице, које су кницијативом Гајретових радпика организоване и одобрене у овој години, прошло je око 200 наших жена и дјевојака. Дужни омо да Мјесним Одборима и Појереницима у поменутим мјестима за овај њихов труд изразимо благодарносгг, молећи и остале наше одборе, да и они пораде у овом правпу просвећивања ширих слојева народа. Скрећемо пагкњу нашим Одборима и Повјерспицима на објављене услове за отварање ових школа у 9-том броју листа »Гајрета« од 1. маја о. год. САРАД Њ А ГА ЈРЕ ТА И СОКОЛА. Познато je, да Соколска идеја и љени поборници у нашем народу имају дивну П1>ошлост. Соколска идеја претставља непрекидан низ несебичног, пожртвовног и мукотрпног рада у народу и за народ, и у иајтежим његовим моментима. Они, који icy најсавјесније и најсмјелије припремалги слободу нашега иарода, они који су у борбама за ту слободу давали без устручавања и евоје животе, били су Соколи. 337 �-Главна задаћа предратпог иашсг Соколства je извршена уједшвсњсм и оелобођењсм народним у нашој Краљешпш. 1Tocji>cjwitiio школство пије ипак остало без једне такове задаћс, која може и Ti>e6a да даје најјачег нолета у развијању свију опих лродратних соколских снагја 1и данашњим соколим а. Циљ данашње!? Сокола Кјраљовипе Jyroc.uaвије дефинисан je према чл. 1. Статута о организацији и иословал.у Сокола »да подиже тјелсспо здраве, мо]»ално јаке и национално овјеснс држављане Краљевине Југославије«. Соколство и оно што из соколства слиједи, лопотробније je муслиманима више nero ијсдном другом дијелу нашег народа. Жалосна je, али истинита чињеница да се у муслЈгмашском нросјечном дому најмање познаје хигијсна и да у њему највишс хара туборкулоза и друге тошке болости. У сокодству може се наћи лијека и тим нашдм невољама. Увиђајући да идеологија Сокола иде паралел-' ло са Гајрстовом^ идеологијом и - да he соколство моћи да изврши.-међу мурлимапским дијелом на1>ода onaj дио рада, за Koji Гајрету засада не лрсостајс средстава и снаге i ' без кога се педа пи замислити препород, којиА ам лебди пред очима, ндсал, то je Главнн^Одбор стјворио зјЦ сви Гајрсто<ви чланови трсба јда буду Сокола. Колшса je идентичност у племенитом настојању за подизање парода између Оокола и Гајрета види се и no томе. што се указује подједнака пажља са Највишег Мјеста и једном и другом. Како je познато, Његово Величанство Краљ благоизволио je поставити на чело* Сорола, као његовог чтгарјешину, 'Свогја првијенца Њег. Краљ. Височанство Престолонасљедника |Петра, Протектвора пашег Гајрета. Па кад нам се и циљеви тако подударају и када имамо заједничког Протектора, слиједи да и смјернице наше акције теку истим правцем т. ј. да će употпуњавају. A да би се што јаче употпуниле, потребна je блиска сарадња и узајамно по.varaibe између Гајрета и Сокола. Наши Мјесни Одбори и Повјереници схватилл су ислравно молбу и позив Главног Одбора, да се са својим члановима уписују у Соколске редове. Ha овај позив у некојим мјестима je приступило у Соколске редове цјелокупно чланотво Гајрета, те оу сви чланови изјавили оиремност, да сами ллаћају чланарину. У ддогим пак мјестима била je већина чланова Гајрета већ од раније учлањена у Соколу, a радници Гајретови били су истодобно и радпици у управама Соколсклх друштава. У Mijeстима гдје до сада нису постојала соколвска друштва, наши Одбори и Иовјсрсници су na наш ло338 зпв приступилн и.ихопом ocnnnan>y. Соколскс Жуpci, којима .je Главни Одбор слоиштио ову CRojy одлу1су о пашој сара/џви, свесрдно су прихвати'ле овај паш корак обећавши нам пупу овоју помоН. Поједипе Жупе издајсстилс су о овомс подрсђена своја Соколска друштва с тим да Гајретовим раднчцима имају у свему да излапе у сусрет. Досадап>и резултати ове сарадње су, дакле, нотлуно задовољавајући, иако још irnje у свима мјестима извршено у цијелости гг[)иступал>е наших чланова у члаиство Сокола. Дужпост je Гајрстових радника да овај позив Главног одбора схвате свом збиљом и да у најкраћем року постуне према датим им уиутствима, јер je то немлнован интојизс пашег Гајр(!та, a према томе и муслимаиског дијела нашег парода. Р АД ГАЈРЕТА HA П РО Ш И РЕЊ У З А Д Р УГА Р С ТВ А Међу осталлм акцијама з а 'подизап.е парода ТаЛ^тови Ј>адници су ове године радили, п|и>ма раоноложивим могућностима, и на привредном лодизању. У onoj години скоро у овима бројевима листа »Гајрст« трстирана су привредна питања, a napoчита je падкп>а посвећена задругарсггву. Главни одбор je апеловао парочитим расписом иа све друштвене Одборе и повјеренике, да пораде на проширешу задругарстш, Нарочито je ciq)CiiyTa пажња na оспиватг.е кредитних односно Мјссних задруга за пољопривредни кредит. Hama држава, увиђајући да je кредит данас скуп и за трговце и иидустријалце, a камо ли за тежака, ријешила се да n a основу Закона о пољопривредном кре;шту прибави нашем тежаку јефтин кредит. Поменути закон условио je даваље кредита претходним осниванлм посредиичких установа, a то су Мјесне и Обласпс задруге за пољопривредни кредит. Тежак може да добије кредит и то искључиво у сврху развитка и побољшања пољопривредне ироизводЈве само nyтем Мјесних задруга за пољоприврсдни кродит. Због тога je неопходно потребно, да се оснивају ове задруге, односно да се тежак упућује да ириступа у већ постојеће задруге. Многим нашим одборима отлослали смо сва упутства, тисканице и правила за оснивањо ових задруга, a некојима je Обласна задруга за пољолриврсдни кредит у Сарајову, на пашу препоруку, отиослала изравно протребпа упутотва за оспивање задруга. Ипидијативом Мјесиих одбо[>а и ловјерешпса осно1вано je ове године овсга досстак задруга. Овогодишњи резултати у овом правцу ne смију нас задовољити. У настунајућој друштвепој годипи аш!Ловаћемо поиово na све паше Ј»аднике, да нс занемаЈК1 рад na проширељу задругарства. �ПРИВРЕДНО-СОЦИАЛНИ РАД ГАЈРЕТА даци ииеу стигли из мпогих Mjecia, те je зато неОрганизоваљо привредно-содиалног рада међу могуће нружити у овом извјештају нотпуну слику »услиманима, a нарочито међу меслимагаским жсн- тога Гајретовог рада. Већина одржаних предавања je споменута у скињем, од велике je важности за опстанак муслимапа. У случајевима сиромалгава и гдје муслиман- нашем листу. У погледу јаче активпости ла том lioслу треба спомелути одбор у Тузли (нарочито љека нсма ослонца у мушкој снази, a такових je случајева врл» много, она посггаје најбједнији објекат гову просвјетну секцију), Мостару заслугом Гајрссваковрсие експлоатације. По својим прирођеним тове народне библиотеке, затим прсдав&ња одржаспоообностима за ручне радове, везове, ткање и кро- иа у Бањој Луди приликом манифеотацијс Гаретојење, муслиманке се радо употребл>авају као рад- ве на састанку дслсгата из читаве Врбаске бановиницс надничарке, чији je рад награђен мизсрном не и конференцијс у Бихаћу изасланика одбора из надницом. Спашавање сиромашне муслиманке из бивше бихаћке области. Преко рамазана су скоро у свим већим мјсститога .положаја такођер je једна од дужносгги нашег Гајрета. Овдје морамо констатовати, да je оно што ма одржавани мсвлуди са вјреско-просвјетним преje до сада учинио Гајрет у том погледу, доста не- давањима, прир(фивана сијела, чајанке неких мсснвнатно. По]>ед Гајретове Ћилимарске школе у Но- ских одбора, на којима je такођер одржано много вам Пазару, која дјелује већ седму годину, за сада успјелих предавања са разним темама. постоји задруга Кола Српских Сестара и ГаЈ1>етова Главни Одбор Гајрета изражава своју нарочиЖенског Одбора у Сарајеву, која израђује разно ту^благодариост свима предавачима и организаторучнс радове. Задруга лијепо напредује, те jo-mr- -рима сцих предавања, одрмсаних у оквиру Гај1>ста чела да пласира своје производе и у иностратетво. и нада ее да rte се у будуће и томе дијелу ГадиггоКод задруге je у главиом- запослено • муслиманско еог културног nporpaia посвећивати свс виша иажонскиње, те je њихов тр^д награђеИ ббље нсго у жња, коју on и заслужујк другим сличним предузећима. Наши Женски одбори почињ ш а показују миоГАЈРЕТОВ ЦИ ГАРПАПИР го вољс, како за р&звијање^рЈвредно-социалног рада међу муслиманкама, Taico и за социално-хума■MHДипч.рнаиир са Гајретовом стикстом je стално и пи рад у својој околини. Гајретови Жснски о Љ и W * ° «Д пЉајвећијс врвла Гајре-гових лрихода. Поу Сарајеву и Мосггару одје.ли су ове године око ljsd ii трошњу нашег дитарлапира лропаговали смо иусиромашпе дјеце. Исто таво naftiи Одбори у Новом тем расписа свима друштвеним одборима и повјеПазару и Урошевцу одјели čy ono 50 дјецс. Pam^L реницима, као и путем листа »Гајрет«. Нажалост, у овом логледу нисмо лостигли већих резулата, lič­ овоме правцу :дужни омо с похваЈлом истакнути. no су бшпг прошле године, ма да je наша оргапизација у овој години двоструко појачана према paП РЕДАВАЊ Е И КО НФ ЕРЕН ЦИЈЕ У ОКВИРУ нијој. ГАЈРЕТА Од 1. јула п]Х)Шле године до 15 јуна ове годиШто je народ мање школован и просвијећсп, не број распродапих кутија Гај(>етова цигарпапира no 100 књижица износио je 88.746.— Према иоотото већу важност код њега има жива ријеч — предавања; конференције, састајања. и здоговарања у јећем уговору са творницом цигарпапира ове горазним друштвеним облицима — у сваком раду, дине имали смо приход од цигарпапира Динара који иде за неком оппггом културном сврхом. Важ- 136.988.32, што значи исто толико колико смо имаиост такве живе ријечи je признавана у свим доса- ли и прошле годиле. Према проширености Гајретодашљим годишњим извјештајима Глашог Одбора, ве организације, како no градовима тако и no сеати тек ове године je то признавање добило и свога лима, ови резултати не смију нас задовољити. Има реалиога израза у великом броју предавања и раз- мјеста у којима се ријетко када види Гајретов циних конференција, које су одржане у оквиру Гај- гарпапир, a има и других у којима се уопште ne ретових приредаба, које се могу подијелити у двије налази, нити га потрошачи траже, ма да je Гајрегрупе: у предавања са пропагандистичком Гајрето- тов цигарпапир својом квалитетом и цијеном равом тендспдијом и сва остала предавања са темама вап осталим врстама цигарпапира. просвјстпо-културним, привредним, хигијеноим, Сматрамо за дужност да и овом приликом аиелујемо на све наше одборе и повјернике и na свс вјерским, моралним и т. д. Главни Одбор сматра потребним да о свим тим наше чланове и лријатеље, да у будуће пораде што преда1вањима води тачну евиденцију и стога je, у живље у својим мјестима и околици на пропаганди својим циркуларима, позивао све своје органе да и потрошњи Гајретона цигарпапира, како бисмо у му се достављају подади о томе. Нажаловст, ти по- идућој години ириход с ове стране подвостручили, 339 �jep ће ce и na тај начин потломоћи рад Гајретсм на остварењу његових циљева. Од неопходне je потребе, да сви друштвени одбори и повјерсници воде од сада тачну статистик-у и евиденцију о потрошњи Гајретова цигарпапира у својим мјестима и околлци, да редовно извјешћују Главни Одбор о недостатку цигарпапира код мјесних продаја, те да међу својим чланоншма и пријатељима Гајрета контролишу, да лл кулују Гајретов цигарпапир и да их ирема томе опомиљу на дужносги ирема Гајрету. још позпати, jep ce пије павршила годипа од oiuiaиања уговора, када нам поменуто друштво мора да лоднесе дстаљан обрачун. Угово}>ом' je загарантовано минимално годишњс 25.000 динара. Главни Одбор je детаљно обавијестио све друпггвене одборе и повјеренике о склапању овог угавора, icano путем овружница, тако и путем листа »Гајрст«. Да би ce и у овом правшу изналаисења друштвених прихода испуниле наше наде, потрсбио je да Гајретови радниди и на овом послу покажу ону предаиост, кхзјој ce има да захвали, што иаш Гајрет даномице напродује. Ta ce преданост очокујс УГОВОР ГА ЈР Е ТА И » Д УН А В А « и због тога, што осигурапл уопште значе социјалУ циљу излалажсња нових врела друштвених но збрињавање napcvia и његово нриучаваље na нрихода, Главни Одбор јс почетком септембра о. г. штсдњу, a рад и у томе правцу међу муслимапима склопио уговор са осигуравајућим друштвом »Ду- je од пријске лотрсбс. Директору »Дунава« г. Асимбсву Дугалићу, нав«, na оспову којега ce Гајрету отаара нови приход у облику ировизија од разних осигурања, које, добротвору Гајрста, захваљујемо и овом приликом cimana »Дупав« посредовањом Гајретових одбора и na лажњи, коју je указао Гајроту, a пашс ojnannнавјереншса. Тачпи рсзултати рада у овоме тгравцу, зацаје молимо, да његовим органима излазе сваком за ово кратко вријеме трајања угово^а, пису нам зтчадом у сусрет. X 340 �Стипендије за годину 1929/1930 «hо D 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 Име и презиме Бајрактаревић Ибрахим Прачић Есад Зечевић Сафвет ХакиревиН Абдулах Мусић Зуфер Огњеновић Неђељко Доламић Хусеин Дураковић Хасан Капетановић Салко Мршић Сулејман Селимбеговић Алија Гагић Сафвет Шабанаи Мехмед Хуремовић Шефик Силић Ариф Абдурахмановић Енвер Филиповић Нусрет Хрњица Мустафа Хуремовић Фадил Копчић Сенија Сабрихафизовић Мндхат Сарајлић Енвер Блекић Мухиба Дедајић Мехмед Екић Џемал Омановић Ахмет Шахбеговић Халил Штркљевић Разија Физовић Мухарем с Кураја Звонимир Омановић Ремзија Пекушић Шефик Зекић Џемила Сарајлић Салих Хегић Исмет Фазлиновић Касим Љубовић Ахмед Ферхатбеговић Ибрахим Гвозденовић Љубинка Тешановић Велимир Марковић Петар Ножић Ћамил Мурсел Муневера Шерић Фадил X. Смајловић Шефика Фазлић Идриз Бакшић Абида Шерифовић Шериф Черкић Есма Салчин Емина Глухић Сулејман Пекарић Абдулах Муламехић Јусуф Вејзовић Фикрета Бубић Сафија Дрљевкћ Хатиџа Лакишић Сидика Ајановић Рагиб Диздаревић Шериф Гушић Кемал Школа Мјесто школе Гимназија ,, „ „ „ Скопље Бањалука Сарајево Високо Призрен Сарајево Тузла Сарајево Тузла „ Сарајево Мостар Дервента Приштина Сарајево „ Мостар Дервента Бањалука Сарајево с > • Бањалука Тузла Високо Бос. Градишка / Бос. Брод Сарајево Тузла Високо Мостар Мостар Сарајево Тузла Сарајево j> „ „ Херцег Нови Сарајево Мостар Сарајево Бањалука Сарајево Бакар Сарајево Мостар Тузла , Мостар Сарајево Мостар „ Београд » Vili VIII Vili VII VII VII VI VI VI VI VI V V IV IV III III III ?н III III III 11 11 A\ II is r n i ЈШША L 0 ф со (S ■■ Ср. Тех. шк. „ Учит. шк. u I 1 I — — прив II 11 IV IV IV „ II „ „ II I „ „ — Трг. Акад. I Пом. Акад. II Грађ. шк. 111 III „ 11 „ II „ — „ Стр. зан. шк. 11 I Жен. стр. шк. III II „ I „ I TtOMer шк. II II „ II и Одобрсни П р и м је д б а Динара 1.000 2 000 1.000 1000 2000 1.400 800 2 000 1500 1600 2000 200 1000 500 800 1 600 1.500 2000 500 1000 400 2.000 1000 1 500 1000 1200 1.050 1600 600 1.000 1200 1.600 1000 1000 2 000 500 1.000 4 600 1500 500 1000 1000 1500 450 200 4000 2.500 1400 1000 1.000 2.000 1.500 1.000 1.000 1.000 1.000 1.000 2.400 1.800 3 000 Добио конвикт ' Искључен Добио конвикт Добила конвикт 341 �к ga « Мјесто школе Презиме и име Школа (2° 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 8 Он Кравић Шериф Омербеговић Илијас Реџић Назиф Сараџић Лутфија Зелихић Хамдија Фочак Абдулах Коркут Бесим Добрача Касим Чичић Хајрудин Волић Ћамила Башић Сулејман Воровац Зија МориН Џемал Пертев Осман Рамић Салих Сарајлић Сакиб Филиповић Тахсин Хоџић Мустафа Београд Геомет. шк. Каиро Теол. факул. Ел-Азхар Лесковац Сарајево Стр Текст. шк Ћилим шк. научник Праг Сарајево Електро-мех. Видовић шк. „ „ „ и 11 н 11 11 11 11 II I III 11 VI Одобрсни износ Динара Примједба 2 400 2.400 2.400 4 000 1000 10.000 10.000 10000 1.000 600 1.000 1500 500 1.600 1000 2 000 4 000 1.500 Једнократне потпоре у шк. години 1929/30 s a (2° 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 U 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 342 Презиме и вме Иашалић Бећир Сијерчић Ахмед СмајлбеговиН Сафег Атић Осман Атић Мухарем Абдуловић Дибек Мехмед Дервишефендић Енес Џепар Назиф Фочо Абдулах Чечо Невзета Хоиић Асим Кажинић Џемал Кобашлић Наил Миројевић Миралем Муратовић Сафет Питић Сулејман СаитовиК Абдурахман Сеферћехајић Мехмед Кецојевић Митар Лојо Мехмед Вехабоввћ Ашир МијановиН Влајко ЈакиК Мехмед Трављанин Мустафа Хајлаковић Фадила Кемура Зехра Лазаревић Драгица Арнаутовић Џемил АрнаутовиК Шефкија Исабеговић Фадил Панџо Шукрија БулбулушиК Ћамил Чичић Хајрудин X. Хамзић Емина Мјесто школе _ ' Праг Београд Праг Тузла rfE S i Приштина БихаК Тузла БихаН Сарајево Сл. Брод Сара|ево Бањалука Сарајево Сл. Брод Мосгар Приштина Бихаћ Сарајево „ Школа ф о. 8 0ч Студ. техн. Ст. филоз. Студ. инж. Гимназија „ I I U „ в n III 11 „ „ „ Учит. школа „ Београд Сарајево Сански Мост Техн. школа Трг. академ. Грађ. школа Сарајево Београд Жен. стр. шк. Тузла Стр. зан. шк Мостар Бреза Лесковац Загреб Текст. школа Шк. за нудиље „ „ „ II Исплаћено Динара 300 200 200 150 150 500 50 300 150 200 400 300 250 150 170 300 300 500 50 150 300 150 250 200 200 100 125 125 150 150 30 50 200 200 200 Примједба �i Списак питомаца Гајретовог мушког конвикта у Сарајеву B-s 4>о Рн 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 Име и презиме g a £ Чамџић Ремзија Чекро Смаил Пашић Сафет Телаловић Муниб Шехић Халил Беговић Енвер Харачић Адем Хусеинћехајић Ибро Лојо Енвер Љубовић Зулфо Мулалић Исмет Прачић Хилмија Ибруљ Енвер Гагић Сафет Мемишевић Нусрет Бркић Дервиш Омерагић Омер Сердаревић Изет Софтић Сулејман Авдагић Ханефија Фазлагић Фехим Мазић Живојин Плевљак Мурат Реџић Мухамед Арпаџић Мухамед Хусеџиновић БесилР^ Каровић ВеЈсил Чохаџић Месуд Дибек Мехмед Џепар Назиф Хашимбеговић Саит Пашановић Мустафа Сеферћехаић Мехмед Дугалић Џевад Миџић Адем Миџић Енвер Реповац Иђрахим Чиркинагић Фуад Бесара Његослав Садиковић Мухамед Х.-Мехмедовић Мевлудин Хатић Месуд Јагањац Зајко Мула-османовић Халид Шуљак Сулејман Берберовић Фуад Капиџић Исмет Лојо Мехмед Салетовић Ариф Доковић Мустафа Вајзовић Хајрулах Демировић Јусуф Маловић Абас Мухаремагић Мухарем Њуховић Јусуф Суљкановић Назиф Ташевац Неџиб Захировић Асим lila lila 1116 1116 lila IV a IV ц IV a IV a IV u IV б IV a IV u Vu V6 V6 V6 Vб V6 VI u VI u . u в Име оца, мајке или скрбника Хамид Ху.сеин Мухамед Заим Хасан Мујесира Омер Авдага Рашид Мухамед Шехић Наза « — Узеир Ахмед Пекушић X Назира X Ремзија Ахмед c- Шаћир^ Хабиба Салих D. Хасан C Мухамед Јелена .Svu Дервиш VI u Џафер VI u Vila Салих Vila Хамза Vila Мејра Vili a Ахмед Сулејман Vili a Vili a Јусуф Vili a Ханефија Латиф Vili a Ханка Vili б IV б Асим-бег e IV u « зГ Сулејман Сулејман IV u IV б Сејда V6 Ахмед Via Ђорђе Via Али-Риза 1 Садија Салих 1 o л Емина 1 1 5 o Дервиша 11a s a Ибрахим IV б >> Авдо IV 6 Халил IV б - — Хабиба IV u школа Мухамед 16 Хилми 1a Едхем Шеховић 11a К -S, Апија 116 « S Јусуф 11a ? “ Незир 11a a S Муниба 11a Фатима 11a Ћамила Хасан 116 Мјесто боравишта Примједба Тузла Столац Вишеград Столац Дервента Какањ Дервента Фоча Столац Ливно Орашје Невесиње Травник Чајниче Бихаћ Требиње Љубиње Високо Фоча Чапљина Фоча Фоча Бихаћ Мостар Бања Лука Трново Фојница Ливно Ливно Пријепоље Пријепоље Ливно Сарајево Дервента Дервента Коњиц Приједор Ливно Велес Брчко Оџак Билећа Градачац Требиње Бијељина Теслић Фоча Вареш Охрид Рогатица Столац Јабланица н/Н Тузла Фоча Лукавац Пријепоље Острожац иступио 15 111 1930 иступио 1 11 1930 иступио 15 11 1930 иступио 15 III 1930 иступио 1 XII 1929 од 1 XI до 30 XI 1929 од 1 XII 1929 до 111 1930 иступио 25 V 1930 343 �ta ta o ч о, C«U0 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 344 Име и презиме Халеповић Абдулах Куртовић Дервиш Чаушевић Теуфик Ахметановић Абдулах Крвавац Џемил Алиефендић Мустафа Бешлић Акиф Карамехмедовић Енвер Лончаревић Ахмед Миџић Сакиб Пашић Мидхат Смајић Исмет Шеховић Рифат Шкрго Сулејман Вехабовић Хусејн Бособић Мехмед Фехимовић Исмет Јефтић Марко Кадрибеговић Ибро Колудер Узеир Крупић Енвер Мичијевић Адем Омић Теуфик Ризванбеговић Алија Слипичевић Реуф Смајић Рифат Аждеровић Нурија Џанковић Шериф Кучукалић Нијазија Маглајлић Џевад Талић Нијазија Алагић Адем Чампара Ћамил Чоходар Ахмед Џубур Изеир Фехимовић Мухарем Хасић Ахмет Имамовић Џемал Латифић Исмет Кабил Салих Крзић Мехмед Муминовић Салих Пиркић Ахмед Зељковић Јусуф g n. 3 a. la 1u lu 11Ц 11Ц 1а 1а 1а 1а lu 1а 16 1н ч i a ч 16 16 11 а 11а 116 11а 11а 11а 116 11а 11 а 116 116 111а 111а lila 1116 iv d i i l. i i i i i i i i i i “ s X OJ H tplU f Име оца, мајке или скрбника Смаил Бешир Хасан брат Дервиш Алија Хасан Махмут Хусеин Асим Мухарем Мехмед-Алија Ибрахим Ахмед Мустафа Пашо Решид Миливоје Ахмед Хусеин Крупић Фетах Мехмед Алија Мехмедбашић Мехмедалија Адем Омер Омер Бехија Мухамед Фатима Ешреф Крунић Бећир Дервиш Мујо Ејуб Халил Адем Џехва X. Галијашевић Ибрахим С. Селимовик Ејуб Мухарем Мјесто боравишта Дервента Гацко Козарац Б. Нови Гацко Бијељина Мрк.-град Требиње Гравник Бихаћ Бијељина Маглај Мрк -град Травник Травник Плевље Ливно Кнежина Столац Мостар Бос. Крупа Мостар Кул. Вакуф Столац Мостар Маглај Тузла Гаико Брчко Бања Лука Зенииа Сан. Мост. Гацко Рогатица Гацко Ливно Кладањ Вареш Ливно Требиње Маглај Фоча Коњиц Гламоч Примједба иступио 1 IV 1930 • иступио 1 11 1930 истунио 1 XI 1929 иступио 1 XI 1930 иступио 15 IX 1929 иступио 15 IX 1929 искључен 15 IX 1929 • �Списак питомица Гајретова Ж енског конвикта у Оарајеву Име и презиме Алибеговић Фата Јовановић Наталија Миуић Сенија Тихић Зухра Талић Земира Живковић Мира Чаушевић Џемила Божић Добрила Филиповић Шемса Грошић Садика Грошић Рефка Ибруљ Адила Минић Лепосава Миџић Џехва Муфтић Есме Пашић Фефкија Фазлагић Енвера Муфтић Суада Шаћирагић Фадила Аврамовић Драгица Бајровић Шевала Орман Фахира Шерифовић Садија Тафро Бедрија Пашалић Васва Локмић Девлета Жујо Хабиба Синанагић Аиша с Јакић Фика Церић Лаила Богдановић Лепосава Дубиновић Сенија Сточанин Васва Клепић Мемнуна Капетановић Нефиса Попаја Сенија Латифић Фатима Шамић Сафвета Пашић Сафија Калесић Хиба Талић Емина Прохић Садика Шакић Алмаса Мулабећировић Абида Еминагић Маида Ађуловић Бисерка Алићехајић Ханифа Зечевић Адила Бехмен Муневера Кабиљагић Расима Ћоровић Наила Куленовић Емина Кајмовић Нисвета КајмовиН Невзета Кљако Хашмета Херић Фата Хаџихалиловић Ениса Хоџић Ениса Име оца, мајке или скрбника Пухаловић Рас. Јефто Алија Куртагић Фрајнфелд Сеад Душан Хурија Ристо Фахрибег Хамза Хамза Мустафа брат мајка отац отац отац мајка Кафедаровић П. Васо брат отац Хатиџа отац мајка Фахпра Сејда Мехмед Хаснија Мехмед Сретен отац Паша отац отац очух мајка мајка мајка Алија Фрајнфелд Сеад Сабит отац Мехмед Караосмановић X. брат отац стриц мајка отац мајка Зумра мајка мајка отац Шакир отац мајка Мјесто боравишта Сарајево Сарајево Градачац Власеница Бос. Нови Приједор Отока Тешањ Језеро Бијељина Бијељина Сарајево Пријепоље Приједор Фоча Бијељина Чапљина Жепче Жепче Власеница Плевље Љубушки Бијељина 'огатица Крупа ;4 Маглај Зеница i Сарајево Сарајево Сански Мост Вишеград Модрича Маглај Требиње Сарајево Јајце Ливно Јајце Требиње Тузла Бос. Нови Љубушки Градачац Грачаница Сарајево Б. Брод Тешањ Високо Столац Бос. Крупа Сански Мо«т Бос. Крупа Травник Травник Мостар Травник Вишеград Јајце Примједба Истуиила 24 111 1930 Иступила 15 X 1929 Истуиила 1 XII 1929 Иступила 20 IX 1929 Иступила 10 V 1930 Истунила 1 X 1929 . Ист;'упила 1 VI 1930 Иступила 21 XII 1930 Одстрањена 1 1 IV 1930 345 �E s ®* cu45 Име и презиме о. au C 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 81 85 86 87 88 89 90 91 92 93 Крајинић Белкиса Хебиб Емина Љубовић Разија Алијагић Васва Гаон Аница Минић Асрија Махић Мевлуда Беширевић Нађија Рустампашић Селима Корјенић Хамида Шехић Разија Муфтић Ремза Бакаревић Шефика Тихић Хаша Бишчевић Емина Диздаревић Зенка Градашчевић Мубера Рајаковић Милка Солдин Хафиза Филиповић Ифета Башагић Хајрија Башагић Фетхија Куленовић Адила Коњхоџић ЗејнаГонистовић Сенија Лалић Сејда Филиповић Сафија Филиповић Магбула Колонић Разија Идризбеговић Сеадета Омерагић Ремза Хаџисмајловић Шефика Градашчевић Мујесира Касумовић Зекија Пилав Везира 1 1 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 111 111 III 111 111 111 111 IV IV IV IV IV IV V/ V V 34& ев Ч 0 1 s co s U Име оца, мајке или скрбника Мухарем Мехмед стриц мајка брат мајка отац отац отац отац отац отац отац ујак отац Хајрибег Љубо мајка Фахрибег Хатиџа Хатиџа отац Фахра мајка Мехмед отац брат отац l i l i отац V Т рг. i академ. мајка Музич. отац 1 f Науч. Кикић Хусејин i Гимна- Мјесто боравишта Маглај Високо Столац Дубочац Вишеград Жепче Бос. Крупа Зенииа Доњи Вакуф Дубровник Столац Фоча Сарајево Власеница Сански Мост Љубушки Градачац Пале Љубушки Језеро Невесиње Невесиње Бос. Петровав Љубушки Сарајево Тешањ Сарајево Сарајево Приједор Травник Требиње Сарајево Градачац Градачац Фоча Примједба Иступила 26 11 1930 Иступила 19 XII 1929 Иступила 16 IV 1930 Иступила 20 XI 1929 Иступила 1 VI 1930 Иступила 1 XII 1929 Иступила 1 XI 1929 �Списак питомаца Гајретова Шегртског Дома у Сарајеву В._. §a Име и презиме 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 Ајановић Екрем Беговић Мехмед Ибрановић Едхем Чалкић Енвер Исић Мујо Ханџар Рагиб Кадић Абдулах Лукачевић Мурат Поповић Мухарем Сијерчић Енвер Султановић Рагиб Даутбеговић Џемал Миројевић Миралем Кршлак Мустафа Дервишевић Мухарем 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 Ш егр ти : Бајрић Мсхмед Дрнда Решад Куленовић Махмуд Мулабдић Осман Реџић Мустафа Сарачевић Исмет Кратовић Мехмед Спахић Мустафа Шехић Халил Бегић Мухамед Биједић Ћамил с Демировић Хајрулах Пушило Тајиб Рудић Рагвб Салихагић Ремзија Султановић Есад Хасанбеговић Заим Бехмен Омер Ченгић Сафет Пашалић Алија Шарац Ибро Хаџиреџеповић Бегић Зикро Гребо Салко Ибришагић Абдул Лукић Борислав Шуко Мустафа Шехић Салко Саџак Ћамил Омер Шошо Бопић Махмуд Хреља Хусеин Скопљак Сулејман Ждраловић Идриз Хасановић Сејфудин Хаџиалић Хајро ПашиК Галиб Ибрахимпашић Хасан Обралић Хасиб Прцић Нијас Капетановић Енвер Разред Школа 1 1. 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 11 1. гимназија Име оца, мајке или скрбника Иљас Мустафа Салих БеНирага Садик Занатл. школа Учи aanai Послодавац кројач. н. Шандо Геза Бубак Јос. 4‘ о 1. Б.-Х. Кројач. 3 Миличевић ,S» • Кохн Јосиф Полић Јосип Сердаревић \ i Вуковић Ђорђе електром. Леви Изидор Божић Перо „ „ „ „ „ „ „ „ Омер Омер Бисера Мехмед Медан Хатиџа Мустафа Мухамед Халим Мустафа Русто Салих еф. „ „ „ „ „ сахатџиј. Сахаћић С. столарски Собовић Алоис Монтиљо Бењ. обућарски Ескенази „ „ лимарски стакларски седлар. трг. iioMoh. гелеграф.м. Примједба Тешањ Градачац 3елиње,3еница Гор. Вакуф Невесиње Орашје Сарајево Фоча Девахира Горажде Ибрахимбег Чајниче Хиљмија А.Хусеђимовић Дервента Сарајево Ибрахим Jajue Мркоњић Град Халид Солтерер A. Кабиљо Изидор Мустафа Боисић Перо Дервиш Видаковић Н. Халмија Градска електр. Шачирага Божић Перо Мухамед Солтерер Ахмед Солтерер A Ахмед аутомехан. Шербеџија ХаџиК Ћамил Каменковић Д. X. Машовић механички Крњаић Кузм. Суљо бравар. Хорват Драг. 1усуф Крпан Мукелифа Пнзл Михајло Свето Алтарац Алија Хусо Хорват Драг. Мехмед „ „ „ „ „ „ Мјесто боравишта Нура Узеир Авдага Бећир Папо Мордохеј Наил Неуер Ј. Загорица Авдага Хусеин Кајон Елијас Салих Спахић Дир. пошта Бања Лука Пријепоље Котор Варош Тешањ Котор Варош Власеница Пријепоље Мостар Столац Чапљина Гацко Кључ Горажде Столац Фојница Чајниче Гацко Столац Столац Столац Столац Пријепоље Вишеград Љубиње Бања Лука Модриче Чапљина Петровац Љубиње Горажде Б. Крупа Рогатица Високо Свршио занат Свршио занат Свршио занат Искључен Искључен Напустио дом Пријепоље Плевље Рогатица Бихаћ Маглај Тузла Чапљина 347 �Списак питомаца Гајретова конвикта у МоСтарУ S tf о, Фо Он 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 44 45 46 47 48 348 ч •f* Презиме и име питомца Хајровић Мухамед Латић Мустафа Мехмедбашић Ибрахии Садиковић Халид Капетановић Халил Шарић Есад Бушатлија Махмуд Чевро Исмет Дизцаревић Сулејман Покрајчић Михајло Садиковић Мухамед Џанкић Хасан Орман Фахрудин Пашић Исмет Дилберовић Назиф Хаџизукић Ахмед Ибруљ Мустафа Садиковић Енес Мехмедбашић Расим св Оч 1 1 1! 1 сз 11 11 111 III s Ш «3 111 111 x 111 s IV IV V V V V VI u V ll Бакши^ Есад Курталић Изет Поробић Нурудин Радаслић Мустафа Чаушевић Сафвет Шатор Јунуз Еминић Захид Фазлагић Сафвет Имширпашић Ибрах м ПитиН Омер Салман Мурат Зекић Махмуд Звиздић Малић Тановић Хамид Жилић Салих Аликадић Нијаз Цвијановић Богољуб Чукле Дервиш Исмаилбеговић Ферид Лика Ибрахим Панџо Шукрија Тихић Реуф Шеховић Назиф Тичић Фехим Загић Осман Арсланагић Мухарем Главовић Ахмед Ћибер Мехмед 1 1 1 1 11 / 41 / 111 111 111 111 111 111 * ■ ш 111 111 IV IV IV IV IV IV IV IV 11 1 11 11 111 C a — грађан. £ 33 ° ГО Име оца, мајке или скрбника Аршиновић С. Хасан Махмуд еф. Сафура Мухарем Смаил Хусеинбег Алајбеговић М. Хасан Душан Сафура Мустафа Алија Ариф Салих Хамза Др. С Омерхоџић Касим е ф Ј*суф Сулејман еф. Пашана Беган Рашида Хабиба Алија Мехмед Хаснија Алија Ћамила Зејна Хасан Назиф Хамид Суље Садик Ибрахим Софија Мехмед Мехмед Бекир еф. Рамо Авдага Мехмед Фата мушеван Хатиџа Мустафа Мустафа Мјесто боравишта Примједба Мостар Чапљина Столац Љубушки 1 8-Ш 1930 искључени ради Почигељ Сплит Бугојно Мостар Љубушки Коњиц Љубушки 8- 11 1930 нскључсн ради лошег напретка у науци Столаи Љубушки Сарајево 1 8-11 1930 искључсни ради Гаико Коњиц Билећа Љубушки Столац Коњиц Љубиње Плевље Дервента 23-Х 1929 иступио драговољно Коњиц Модрич Локве-Столац Зеница Чапљина Бугојно Столац Љубиње Гацко Гацко Гацко Тузла Сеоница-Коњиц 16-ХН 1929 иступио Бихаћ Подхум-Коњии Зеница Грачаница Улог-Невесиње Власеница Автовац Требиње Љубушки 12-1V иступио ради болести Требиње Кутиливач Бивоље Брдо �Списак питомаца Гајретова Конвикта.у Бихаћу a.!-. ев Ч Име и презиме s s (2° 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 U 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 39 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 Аџемовић Сулејман Ћоралић Теуфик Ферхатовић Исмет Хрустић Мустафа Бакалбашић Хакија Дедовић Мухарем Ђонлагић Алија Галијашевић Суљо Карић Идриз Мујчиновић Ибрахим Руждија Енвер Суљић Осман Шахбеговић Халил Шехић Ахмед Херцеговац Шефик Хусејинбеговић Суљо Карабеговић Едхем Кујунџић Хајрудин Липовача Хамдо . Мустафић Омер Незиревић Химзо Шабулић Ибрахим Шехерћехајић Хазим Хасановић Бурхан Херцеговац Адем & Кршлак Касим Шехић Вехбија Тукелија Сулејман Хаџиомероввћ Салих Хромић Бењамин Вучетић Хамдија Бегташевић Тахсин Бркић Хасан Бутуровић Зија Црнобрња Светислав Чешо Осман Фехимовић Илијас Хоџић Абдурахим Митров Војин Мујагић Салих Ризванбеговић Јусуф Ризванбеговић Ризван Бузаљко Мустафа Црнобрња Радослав Ченгић Хамдија Хајдаровић Мустафа Хаџиагић Риза Хоџић Ћамил Мулахусић Фахрудин Нурикић Халис Смаилагић Смаил Мехић Мустафа Мујагић Џафер Репичић Алија Зукановић Ихсан ч n (2 и w7 ni i A у Алија Хусејин Расим Шаха Адем Мемић Али еф. Хасан Ханка Ибрахим Хасиба Џемалудин Салко Асим Ахмед Алија Хамдо Асим Ибрахим Сејида Ибрахим Ибрахим Мухамед Сејдо Мустафа Алија Ибрахим Ибрахим i i Име оца, мајке или скрбника - a * Алф Тихић Мехмед Тевхида Махмуд Маринковић Б. < Ибрахим VI X. Ејуб Реџеп Лазар Мујо Назифа Ћамила Нефа ВукобрадСпасоје Азиза Ибро VII X. Мехмед Османовић X. Сејдо Рашид Мелећа Хармандић И. Наила Салихагић Ахмед Vili Садбера Бегановић Осман Мјесто боравишта Кључ Цазин Б. Костајнииа Козарац Прњавор Ст. Мајдан Дервента Тешањ С. Мост Гаре-Маглај Б. Брод Бос. Крупа Дервента Буд. Јапра Бос Отока Купрес Дервента Хрипавци-Кључ Рипач-Бихаћ Бужим-Б. Крупа С. Мост Трж. Раштела Јајце Бос. Крупа Бос. Огока Јајце Бос. Петроваи Трново Цазин Сарајево Б. Костајница Бањалука Ливно Приједор С. Мост Фоча Ливно Бос. Градишка Бањалука Козарац Столац Столац Столац С. Мост Сарајево Гацко Дервента Сарајево Дервента Примједба Иступио 10-ХИ 1929 Иступио 1-Х11 1929 Искључсн 11-111 1930 због слаба > Ј > ЈЧ Иступио 24-1Х 1929 Иступио 22-1Х 1929 Искључсн 8-111 1930 због слаба успјсха у науци Искључен 8-111 1930 због слаба yciijexa у науци Искључсн 13-111 1930 због слаба Искључен 9-Ш 7930 због слаба Прснјештен у бањалучки конвикт 4-Х11 1929 Премјсштен у бањалучки конвикт 12-111 1930 због слаба владан.а у школи старости нијесу могли упи- Миоче-Вишеград Бјелај Б. Шамац Кључ 349 �Списак питомаца Гајретова конвикта у Бањалуци i i (2° i 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 25 28 30 32 35 37 43 350 Име и презиме Адемовић Халид Одобашић Фуад Тихић Осман Пузић Смаил Чизмић Мустафа Шехић Исмет Шерић Фадил Глухић Омер Халимовић Халил Кајтазовић Хасан Леви Рафаел Омерагић Хусеин Лемешевић Џевад Мулахусић Фахдрудин Поробић Смаил Ченгић Сафвет Хоџић Абдурахим Лојо Фехим Мујагић Салих Прачић Ибрахим Шишић Хајрудин Шишић Нурудин Пињо Шефко Ситница Атиф Бегташевић Џемал Фетахагић Ахмед Смаилагић Касим Шећибовић Мухаме; Гасал Ејуб Хаџиселимовић Рифа т Карић Абдулах Сужањ Халил Хрељић Хамед Миралем Иавид Мујак Мустафа Рустемовић Мустафа Зејнилхоџић Сулејман Дугалић Ејуб Џувић Мухамед Маслић Мустафа Саханић Хикјмет Субашић Фаик Вармаз Алија « о. Он џ IV 111 111 111 11 11 11 1 1 1 1 1 Vll Vll Vll VI vi VI VI VI VI VI V V/ \1V IV IV IV 111 11 lU t 111 11 ll^ 11 11 11 1 1 1 1 1 1 cd ч 1 Име оца, мајке или скрбника Халил Алијага o £ Ахмет Емина Ибрахимм Мустафа Зинета Ибрахим Ахмег Самуел Селим Рашид Сулејман Хусеин co s co “ s s u Бећир Мустафа Васвија Мустафа Мустафа Рашид Чамил —у Зиба Рамадан Асим Ибрахим Салих Ибрахим Б. Конаковић Мехмед Реџо Бешир Сабит Хајро Хана Ибрахим Мејра Акиф Хилмија Емина Место боравишта Бијељина Прњавор Бос. Шамац Мостар Ливно Тузла Бос. Дубица Тузла Гњилане Пећи-Град Зворник Бихаћ Дервента Сарајево Дервента Фоча Бос.Градишка Фоча Козарац Бос.Градишка Зеница Зеница Високо Бања Лука Коњиц Високо Агићи Б. Лука Острожац Гламоч Котор-Варош Рогатииа Чевљановићи Вишеград Сарајево Острожац Кладањ Вишеград Бос. Брод Чемзац Б. Лука Кладањ Сарајево Добрљин Бос. Градишка Примједба Искљ. одлуком Г. 0. Г. бр. 2807 од. 17-1Х. 1929 �Списак питомаца Гајретова конвикта у Тузли as, a § D, (2° Име и презиме s a. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 38 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 АликадиН Есад Гушић Сакиб X. Хасановић Суљо X. Јусуфовић Ризах Скопљаковић Енвер Баџак Шериф Златкић Салих Зулфикарпашић Сафет Градашчевић Алија Кањић Рамиз Сердаревић Менсур Соко Хилмија Ђонлагић Мухамед Галијашевић Решад X. Јусуфовић Решад Куленовић Едхем Рашидкадић Сул1Јман Пашић Хамид Абдулахефендић Хазим X Анијагић Атаулах Камберивић М уаафа Пашалић Есад Сушић Џемал Узејрб*:говић Нурија Беговић Агин Сафет Беговић Алин Сафет Диздаревић Дервиш Ђонлагић Рифаг с Хавала Мустафа Муфтић Исмет Куљух Шаин Ефендић Енез Шаћирагић Хусејин Бећирагић Ћамил Коркут Абдулах Џинић Мустафа Башовић Алија Борић Мухамед Дегирменџић Рефик Гачић Едхем Хурић Сулејман Јефтић Милан Медић Хусејн Селман Касим Смајлбеговић Мурат Сулејманпашић Нафиз Чаушевић Мусгафа Чамо Алија Ђефо Салих X. Јусуфовић Едхем Ибрахимпашић Исхак Китовница Хамдија Мујезичовић Шефко Љубовић Шемсудин Мусемић Хајрудин Бахтијаревић Мустафа Бајрић Хифзија Куртагић Хасан 1 1 1 1 1 11 11 11 III III 111 111 IV IV IV IV IV IV V V V V V V св ч 0 1 cc * <л Vili « o o и та o. 6 смјера MiecTO боравишта Нурија Расим Алија Осман Фатима Ахмедбег Абдулах Хасанбег Османбег Ахмед Абдулах Смајл Рашида X. Галијашевић Осман Тахира Осман Садик Мехмед Сулејман Хусеји Разија Мустафа Узејрбег Раб Вас Заи Ати Заи Ахмa X. Алибег Мујо Абдулах Пашић Кладањ Прњавор Звовник Тешањ Зворник Буна к/М. Орашје Фоча Градачац Олово Зеница Бјељина Тешањ Тешањ Тешањ Маглај Горажде Гацко Брчко Брчко Шерићи с. Тузла Жепче Власениие Маглај Требиње Тешањ Гацко Дервевта Емина Мехмед Махмут отац Шахбаз Бећир Идриз Миливој Ахмед Мехмед Мехо Ибрарсимбег Алија Салко Хасан Махмут Ибрахимбег Ибрахим Мустафа Фнта Ибрахим X. Дервишбег Хасан Суљага Зворник Гор. Гузла Пријепоље Мркоњићград :r VI VI VI VI VI VI VII Vll VIII Vili V 1 1 1 1 1 1 1 1 1 11 11 11 11 11 11 11 11 111 IV IV IV Име оца, мајке или скрбника Градачац Горажде Сребреница Мркоњићград Мркоњићград Београд Кнежина Мркоњићград Которварош Примједба 27-X 1929 Напустио 28-1 1930 Пурифициран 8-Ш 1930 Пурифициран 20-1 1930 Својев. иступио од29дец.1929 на боловању 1-Ш 1930 Пурифвциран l-V 1930 својев. иступио 10-111 1930 Пурифициран 29-IV 1930 Својевољно прсшао у подофицирску школу у Рилећи Бугојно Модрича Гор. Вакуф Тешањ Зворник |ања Мркоњићград Власенице 351 �Списак питомаца Гајретова конвикта у Плевљу Презиме и име питомца Ч D< § 0- i Акијевић Мустафа 2 Ћатовић Мехмед 3 Фелаховић Тафил 4 Радончић Салих 5 Реџепагић Малић 6 Ајановић Ремзија 7 Ајетовић Едхем 8 Ченгић Вејз 9 Ченгић Алмас 10 Ћатић Сафет )1 Џидић Авдо 12 Голубовић Урош 13 Хаџајлић Елко 14 Станић Ибрахим 15 Тутић Јакуб 16 Прљача Џемаил 17 Хаџић Џемаил 18 Љубовић Миралем 19 .Прашо Сафет 20 Бахтијаревић Исмет 21 Бучан Реџа 22 Лакић Абдулах * , 23 Муловић Хуснија 24 Сукић Исмаил 16 16 16 ■16 16 116 116 116 116 116 116 116 116 116 116 1116 IV 6 IV б IV 6 V6 VI6 VI6 V116 V116 sa . £ i ■i ■ с rt ' * rt ч - и <v 0, r ’ ‘о % * Име оца, мајке или скрбника Мјесто боравишта Назмија Велијевић Јакуб Ћатовић Рустем Фелаховић Аља Хусејин Рагиб Ајановић Адем Прекић Омер Јусуф Алија Гано Миливој Муле Адем Билал Карадан Сејфа Салих Шефкија Љубовић Тахир Шухрета Исо Хатиџа Смаил Муловић Мурат Бистреница Сјеница Маоче.Плевље Гусиње Плав Патпсћи, Плев Гњилане Патпсћи, Плсв Патпсћи, Плев; Фоча Плевље Маоче, Плевље Лазнице Бијело Поље Бијело Поље Плевље Плевље Стари Бар Милатковиће Београд Губавче Пријепоље Плевље Пријепоље Killi]т 'УS ^ i \ 352 ч u в i *; Ч Примједба �Списак Гајретове Ћилимарске школе у Новом Пазару Н._ as. Презиме и име Година похађања Успјех у занату i 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 ЗејнеловиК Хајрија Зејнеловић Рамиза Хаџиахметовић Хајрија Куртагић Зума Хатидовић Емина Хаџић Ђулсума Коничанин Зубејда Калајџић Хабиба Шарукић Уфа Годовац Хедија Рустић Санда Дражанин Нађида Доловац Икбола Аземовић Мушка Мојдрагић Садика Гусинац Зурифа Плунцевић Неџиба Црнишанин Џемка Ђаковац Бедрија Ћилерџић Емира *. Исовић Нака Хусић Нурија Шкријел Кимета Фујолкић Садија Шукурица Џемка Хоџић Хуска Haij Катица Тупинац Абида Палевац Шемсида Ћоровић Паша Ашмилевић Махија Дупљак Садика Мумџић Нусрета Годовац Санија трећа врло добро 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 Шеховић Чеба Бајрактаревић Садија Ајдиновић Џемка Варошанин Есма Калајџић Шерифа Хајдарагић Фатима Худовић Неџиба Раховић Ђулсума Хоџовић Пашз Рахић Емка МовриК Несиба Сејдовић Љутфа Камешинчанин Хафиза Лубура Љутфа МудеризовиК Џејљана Шехмустафић Фатима Кошута Салиха Феровић Сабита Хусејиновић Садија Хоћанин Фатима Примједба одлично врло добро ДРуга одлично врло добро добро врло добро ~ ^r л /r у ч 0 -> • ' *■ добро i' прва i ’ \ . \ a врло добро добро . ■ v L 1 \ Ј £ \ m ‘ • о шl Iт * V -i H Lm |. iik i i W ■ ш а < врло добро добро врло добро добро врло добро добро 353 �hija Mahmutavić, Ahmed Redžepović, Ahmed Su-, lejmanović, Isrnail Džemailović, Bećir Ibrahimović, Sejfulah Redžepović, Husein Mustafović i Deinir Melimedović. Kladanj (Mjesni odbor): Mustafa Jahić, Šarić, Čamdžić, Ibrahim Gojačić, Mehmed Kafedžić, Taji'b Džozić. Mehmedalija Smajlović, Rifat Hasić, Ejub Čamdžić, Sabit Rustemović, Muhamed Berberović, Hamid Mazalović, Smajil ef. Mašić, Refik Hasić, i Mehaga Gojačić. Kladnica (srez Sjenica) povjerenik: Omer M. Ihrović. Ključ (povjerenik): Osman ef. Beganović. Knežina (srez Vlasenica) Mjesni odbor: Milivoje Jeftić, Osman Bećar, Vojislav Dimić, Husejim Tiliić, Hasan Imamović, Hajđar Saralić, Milovan Radić. Idriz Berkovac, Dušan Radić i Nezir Vrabac. Kočani (srez štiip) povjerenik: Miloslav Đorđević. Konjic (Mjesni odbor): Mehmedalija Hađžić, Mehmed Drače, Ibrahim Hadžizukić, Omer Agić i Ragib Lju­ bušić. Koraj (srez Bijeljina) povjemik: Džemal Azabagić. Kotorsko (srez Derventa) povjerenik: Muharem Pujagić. Kotor Varoš (Mjesni odbor): Sabit Hozić, Mustafa Pličanić, Rasim Hozić, Edhem Dizdar, JVlehmed Čauš, Hamdija Omerkadlć, Edhen^ Zaimović, Smailaga Alagić, Hasib Spahić, Omer ef. Zelčinović, Nikola Bjelobrfc, Mirko Stefanović, Ademaga Dizdar, Kasimaga Korić i Zatm-'bf. Osmančević. Kozarac (srez Prijedor) muški Mjesni odbor: Adem BaIić, Muharem Midžič, Bećir Balagić, Ibrahim Ključanin, Izet P rim e,’ Husein Cerić, Ibrahim Arifagić, Đorđe Banjac, Husein Ključanin, Mehmed H. Osmanagić, Alibeg Kulenović, Fehim V. Tadžić, Galib Osmanagić^. Husein Tadžić i Sulejman Bešić. Kozarac (ženski Mjesni Odbor): Zumreta Dedić, Azemina Šerić, Slavka Banjac, Olga Jovanović, Radija Cerić. Ešrefa Midžić, Zumra Balić, Zumra Zaimović, Emka Džinić, Ajiša Arifagić. Kozluk (srez Zvornik) povjerenik: Abdulah ef. Banjanović. Kralupi (z. p. Visoko) povjerenik1: Sulejman Čović. Kralj. Sutjeska (srez Visoko) povjerenik: Jusuf Šarac. Kreka (srez Tuzla) Mjesni odbor: Ing. Ibrahim Šaćiragić, Risto Đukić, Muradif Mandžić, Muhamed Selesković, Franjo Smolej, Rudolf Kren, Konstantin Kubinek i Hasan Omazić. Kulen Vakuf (srez B. Petrovac) povjerenik: Hasan Dizdarević. Kumanovo (Mjesni odbor): Dr. Ali Riza Ramizbegoić, Šalim Sendarević, Branko Dimitrijević, Aleksa Jo­ vanović, Strahinja Atanascvić, Mustafa Mehmedović, Jovan Trimić, Leonidas Zerdumiis i Košta Dajlović. Kupres (srez Bugoino) Mjesni odbor: Sabit Mandžuka, Nazif ef. Heljić, Kasim Kadić, Dževidet IdrizbegovićMunib Mandžuka, Ahmed Brlić, Ahmedbeg Huseinbegović, Simo Radović i Ale Z. Mandžuka. Lastva (srez Trebinje) Mjesni odbor): Ibrahim Salković, Sadik Čerimagić, Kasim Demirović, Šaćir Salković, Sadik Bijedić, Haliđ Bogević, Sadik Bećirović, Hakija Habul, Zahir Mehović, Ahmed Hajdižimahović, Huso Arnautović, Nazif Baraković, Murad KravićHf. Husein Zubčcvić i Sulejman Duraković. Lišnja (srez Prnjavor) povjerenik: Hf. Salih ef. Sarajlić. 356 Li*„o (muški Mjesni odbor): Muharem Nikšić^ M u st* Mulalić, Nurija Dizdar, Sal.li Dzendzo. Derviš Ma. slić, Muharem Šeremet, .Muharem Jarebica i Meh. Llvno (ženski’'Mjesni * * * „ ^ 1 * “ * “ L.afflć, Iza Brkić, Alija Niksić, Đula Сило, Bmazija JeleS i Rabija Piragić. Leskovac (povjerenik): Dr. Seid Hroinuć. Lukavac Tur. (srez Tuzla) Mjesni odbor: Himzo Hodžić, Safvet ćehaiić, Fehim Bešlainć, Abdulah Berbić, Iljaz Nuliić, Redilo Salkić, Hasanaga Horozić, Mu­ harem Pašić i Omer Salkić. Lukavica (srez Oračanica) Mjesni odbor. Husein Curić, Haf Mahmut Curić, Omer Mujkanović, Ibrahim ef. Subašić, Atif Alihodžić, Husein Omerović, Ibrahim ef Hodžić Mustafa H. Cosić, Ali ef. Hedžić, Hasan iM Cosić, Salih M. Alihodžić, Mustafa Mornarac, Haf. Mehmed Develić, Muharem 'Develić i Mystafa Ćosić. . Lokve (srez Stolac z. p. Domanovići) Mjesni odbor: r Salko Zaklan, Hamza Šator, Muharem, Camil Zekić Alaga Šunje. Meho Sabljić. Mustafa Popovac, НаШ Zaklan, Halil Sabljić, Arif Šator, Muharem Ft*, povac, Ahmed Šator, Mehmed ef. Alinjić, Alija Svimar i Džafer Šator. Ljubija lsi. (srez Prijedor) povjerenik: Nail Bašić 'i Ljubovija n/D (povjerenik): Joca Milosavljević. Ljubuški (Muški mjesni odbor): Alija Ormain, Abdurahman Sadiković, Mustafa Dizdiarević. Mustafa Ceri­ mović, Ćamil Hđdžić, Sulejman Gujić, Salko Hrnjičević i Hasan Lalić. Ljubuški (Ženski mjesni odlbor): Habiba Sadiković, Senija Me-silioivić, Zlata Ničetić, Sabira Gujić, Dutka Bukovac, Hađera Daupović, Nefisa Lalić, Razija Mahić, Nura Kadragić, Ziba Dizdarević, Fatima Mesihović, Hafiza Delalić, Zuhra Jakić, Mahbuba Gu­ jić. Sejida Dizdarević. Maglaj (Mjesni odbor): Ibrahim Krzić, Muharem Krajinić, Mehmedalija Lokmić, Ibrahim Ćejvan, Dr. Jzuđim Džananović, Fadil Muradbašić Mustafa Kadtibašić, Mehmedalija Smajić i Aziz Omersoftić. Mateić (p. Kumanovo) povjerenik: Nedžib Osmanović. Miljeno (srez Čajniče) povjerenik: Mustafa Forto. Milianovci (srez Tešanj) Mjesni odber): Arifhodža Omerbašić. Mioče—Uvac (povjerenik): Šahin Ejubović. Modrič (srez Gramačac) Mjesni odbor: Muhamed! Hadžialijaigić, Hlasanbeg ;Hadžialfibegović, Hilmo fKarabegović, Alija Čaušević, Osmanbeg Abazbegovfć, Hf Muhamed Spužić, Ibro Ganibegović, Mustafa Karabegović, Ismet Suljić, Mehmed Karabegović, Ibrahim Hadžialijagić, Zdravko Nikolić. Husref Aga•netvić, Omer ef. Mehić, Seid Mahmaz i Jovo Blagojević. Modrič (pojverenica): Ifeta Tahmaz. Mostar (muški Mjesni odbor): H. Ibrahim Slipićević, Hasan Ćišić, Mustafa Alikalfić, Ahmed Đikić, Sulej­ man Krpo, Mustafa N. Ćišić, Vehbija Imamović, Husnija Kurt i Ćazim Ugljen. Mostar (Ženski mjesni odbor): S. Ćišić, N. Hađžić, Hajrija Kolaković, Fikreta Behlilović, M. Mrkonjić, Ferdanija Jahić, I. Hadžiosmanović, Šemsa Kajtaz, žejna Omcragić. Mošćanica (srez Zenica) povjerenik: Hilmi ef. Imamović. �Mrkonjić Grad (Mjesni odbor): Ahmed ef. Hodžić, Hilmi ef Muftić, Zulidi ef. Borić, Rasim ef. Armautovć. Tahir ef. Bajraktarević, Asim ef. Cerić i Enver Verem. Nemila (srez Zenica) Mjesni odbor: Nezir ii. Spahić, Mustafa Dedić, Hašim M. Halilović, Sinan Cola'ković, Mićo Mitrović, Mustafa Hačinić, Košta Pefcrović, Jovo Malica, Đuro Tadić, Halil Petković, Hasan Mehić, Jašar Omendić i Ajanović. Nevesinje (Mjesni odbor): Salih Pekušić, Derviš Korkut, Muhamed Balić, Arif Čanović, Smajilbeg Đašagić. Inž. Salih Omanović, Ragib Muslibegović, Zulfo Kazazić, Mujo Čizmić, Sulejman Dugalić, Omer Ljubović, Jusuf Čelebić, Halil Kosović, Ismet Bašagić, Jusuf Kosović. Nova Kasaba (srez Vlasenica) povjerenik: Osmanaga Hađžić. Novi Pazar (Mjesni odbor): Alibeg Begović, Amir Mekić, Asim Riđešić, Alija Corović, Aćif Ahmetović, Ejub Ljajić, Ahmed Daća, Osman Redžepefendič. Salih Kamenčanin, Alija Salihović, Omer H. Halidović, Šaban Lekić i Nazim Kavraić. Novi Šeher (srez Žepče) povjerenik: Sejid Alispahić Nova Varoš (Mjesni odbor): Hajrudin Haldiži Ibrahimovtvić, Mehmed Bećiragić, Ibrahim Krcović, Murteza'n H. Murtezić, Mustafa Turkmenović, Husnija Turkušić, Mićo Grbić i Ibrahin^ Begić. Novo Selo (srez Tešanj) povjerenik: §ulejman Šeljtno. Odanovac (srez Oiljani) povjerenik: Jakub Bislimović. Odžak (srez Bugojno) Mjesni to(dlbor Mustafa ef. Merdžanić, Mula ef. Imamović, Muhamed beg Sulejmanpašić, H. Mustafa Rustanpašić, Osmanaga Kadunić. Nurija Sejfić, Huseinbeg Faztibegović, Redžo Šerić i lAliiaC Basara, Mustafa H. B. Rustanpašić i Bešlo Rustan­ pašić. Ohrid (Mjesni odbor): Abdulah Demir-Salihović, Muharem iBajraktarević, Šefik Zubera, Murald Faiz, Salihaga Mustafa, Jahja Н. Rezak, Ismajil Ilijas, Kjemal Kadri. Olovo, srez Kladanj (Mjesni odbor): Dr. Fuadbeg ildrizbegović, Fehim Jamaković, Ramiz Imamović, Šahbaz Degirmendžić. Ahmed Kanjić, Alija Salihagić, Zuhdija Jamaković, Halim Osmanagić, Mustafa Degirmenidlžić, Mujo Jamaković, Sitno Rudalić, Mujo Hodžić. Marko Radulović, Halim Mehanović i Smaj0 Vahtović. Orahova, srez Bos. Gradiška (povjerenik): Sejfudin ef. Kulaglić. Orašje, srez Brčko, (Mjesni odbor): Husejin Ćehajjć, Hasan Kadić, Zijah M. Spahić, Ibrahim ef. Gorak, Ahmed Pačuković, Ibrahim H. Omerović, Mustafa Rustanbegović- Smajil Serezlić. Osatica, z. p. Srebrenica (povjerenik): Hasan Siručić. Osova-Bodke, srez Rogatica (Mjesni odbor): Abdulah Mulić, Mehaga Oprašić, Mehmed ef. Barlov, Hamid Mešanović, Nazif ef. Heljić, Zaim Alić, Ahmed Užičanin, Halid Pčelo, Zulfo Dumanjić, Ahmed Sućeska, Smajilaga Hodžić, Ćamil Curić, Nazif ef. Opra­ šić. Avdija Setić i Avdija Tiro. Ostrožac, srez Konjic (Mjesni odbor): Mustafa Curić, Omer Čampara, Bećir Buturović, Ahmedaga МНzović, Mujaga Bibić i Fetah Alikadić. Oštrelj. srez Bos. Petrovac (Mjesni odbor): Wilhehn Griiner, Ing. Velimir Kos, Mehmed Havić, Rudolf Grohmann, Mato Mihaljević, Nikola Jungić, Joso Vasiljević, Milorad Kovačević i Ivo Ivekić. Ozren. srez Sarajevo (Mjesni odbor): Eminbeg Sahinpašić, Đego Čelik, Camil Cehić, Tajib ef. Balta, Atif Sabić, Bego Halilović, Atif Gljiva, Rašid ŠeSić i Ramo A. Abaz. Pazarić (povjerenik): Adem Rahmanović. Peć (Mjesni odbor) :Nedžibeg Botić, Šerif Lihović, Camilbeg Crnoglavić, Radivoje Zonjić, Vejsil Kadić, Jovo H. Ristić, Savo Babović, Šerif Muftarević. Peći-Grad, srez Cazin (povjerenik): Sulejman Mušić. Plav (Mjesni odhcr): Tomo Spasojević, Radoš Rakuš. Hifzo Redžepović, Salih H. Nušović, Doko Jokić, Sabanbeg Redžepović, Sirno Đordević i Mula Husein Redžepagić. Plevlje (Mjesni odbor): Derviš ef. Sećerkaidić, Ramiz Bulić, Muhamed H. Smajlović, Omerbeg Selmanović, Sulejman Pašović, Ferid' H. Atlagić, Tahir Šibalić, Vehbija Katana i Mujo Karakoš. Počitelj, srerz Stolac (povjerenik): Muhamedaga Resulović. Podgorica (povjerenici): Jakub H. Dervišević i Ahmet ’Gajdaragić. Podzvizd, srez Bihać (povjerenik): Sulejman Sabljaković. Podlipnik p. Semizovac (povjerenik): Biego Čelik. Podvitez. p. Pale (povjerenik): Izet H. Mehme'Jbvić. Pojska, srez Zenica (povjerenik): Osman ef. M. Spahić. Potoci, srez Mostar (povjerenik): Derviš ef. Hodžić. Požeplje, srez Rogatica (povjerenik): Ibrahim Bogunić. Prača, srez Rogatica (Mjesni odbor): Muhamed Jahić, Mušan Ahmedbegović, Meho Hota, Fehim Alunedbegović, Latif H. Muratović, Kasim Jahić, Zajko Kaljanac, Ahmo Ahmedbegović, Muharem Lipović, Đorđo Cerovina, Sejda Baručija i Bećir Muhović. Priboj (povjerenik): Zahir Prašo. Prijedor (Mjesni odbor): Dr. Mehmed Hajrović, Mehaga Honjić, Hilmija Selimović, Mehmed Drače. Dušan Žilvković, Ahmed Buturović, Mladen Stojanoivić, Nurudin Aganović i Muharem Softić. Prijedor (povjerenica): Asija Kavazović. Prijepolje (Mjesni odbor): Malimud Bašović, Jusuf Srža, Halil Pašanović, Latif Pašanović, Sejfudin Sehović i Mustafa ef. Hodžić. Prilep (povjerenik): Ing. Safet Efendić. Priština (Mjesni odbor): Dr. Rašid Teofik , Dobrivoje Jovinjić, Milorad Samardžić, Riza Muratović, Đoko Matić, Abdurahman H. Ismailović, H. Ahmed Riđanović, Salih Ahmed, Jusuf Jakub, Sulejman Husejinović. H. Faik Zejnulabidinović, Dimltrija Strić, Mehmedalija Aljić, Hf. Sulejman Ibrahimović, Ratdioonir Popović. Prizren (Mjesni odbor): Mihajlo Filipović, Muhamed ef. Muderizović, Abdiulah ef. Azabagić, Sadik ef. Rustem, Asaf ef. Vehbi, Rasim Abidin, Ešref Hamkl, Faik Šerif, Nusret ef. Galib, Bećir Jusuf, Sinan Sinanović, Hamdija Sokolović, Dimitrije Bogdanović, Musa Šehović i Fuad Sait. Prnjavor (Mjesni odbor): Aliaga Odobašić, Rasim ef. Sarajlić, Ago Softić, Camil Bakalbašić, Ademaga Bakalbašić, Mustafa Odobašić, Bećiraga H. Selimo­ vić, Mustafa Beglerović, Derviš Imamović, Ibrahim Bušinkić, Mustafa Klabić, Mujaga Kravić, Janko 357 �vi V' Školnik, Ademaga Softić i Rajko Vujičić. fa H. Ahmetović i Ahmed Riza Pašić. Prozor (Mjesni odbor): Zaim Nešet ef. Muminagić, Mustafa Omanović, Ibrahim Šeremet. Ibrahim Šeškić, Murad ef. Nuhefendić, Mirko Toinić, Ibrahim Grčić, Dulaga Omanović, Dervišaga Zajimović, Šerif Mahmutćehajić, Mustafa Mulahasanović, Šerif Čatić. Puraćić (srez Tuzla) povjerenik: Mehmed Fatušić. Rado vije (srez Visoko) povjerenik: Salih ef. Softić. Radovište (povjerenik) Mehmed ef. Udicivičić. Rakitinica (srez Rogatica) Mjesni odbor: Dervo Pašić, Camil Ćatić, Ramiz Dobrača, Adil Mušović, Bajro Vukanović, Arif Harbinja, Arif Cutahija, Abid Pa­ šić, Ragib Hećo, Suljo Ćatić, Nail Grabovica Se­ lim Harbinja- Nezirbeg Bratrković, Sinan Grabovi­ ca i Nail Mušović. Ričice (srez Zenica) povjerenik: Rašid ef. Imamović. Rogatica (muški Mjesni odbor): Jusuf ef. Gorušanin, Hamdija Šahinpašić, Nazim Šaćiragić, Murad Sinanagić, Vladimir Marić, Hakija Šahinpašić, /Musta­ fa H. Ahmetović i Ahmed Riz Paašić. Rogatica (povjerenica): Nezira Vajzović. Rožaje (srez Berane) Mjesni odbor: Mlraš Radonjić, Me­ to Murić, Ćazim Crnovršenik, Hakijh Feleć, Faik' Zejnilagić, Adem Kurtaglć, Hasan Hukelić, Juso Kalač, Bajrajn Mujević, Dž?mo Murić- Jevrem Đurović, Bašo Jejić, Milo, Kpstraović, Husein Šabović i Luka Bajić. Rudo (srez Višegrad) povperenik: Salko Curić. Sanica Gor. (srez KljpčV povjerenik: Ali ef. Lemeš. Sarajevo (povjerenici): Kasim Hadžibegić i Feliim Ima­ mović Sarajevo (ženski Mjesni odbor): Šemsa h. Čengić, Dr. Halka Hasanbegović, Đul. h. Lutvo, Nafija Baljak, Nejra h. Cengić, Ema Lutvo, Fatima h. Košarić, Sejde h. Mehmedbašić, Ferida Kukić, Džemila h. Kučukalić, Fatime ft. JalovČić- Hajrije h. Biserović, Zehra h. Ćurčić, Hafa Ji. Šahinagić, Ema Dubravić, Zumrut h. Borić i Hasnija -Berberović. Sanski Most (pevjerenik): Mehmed Bajram Alagić. Sanski Most (ženski Mjesni odbor): Fadila Šerbić, Nej­ ra H. Berbić, Vukosava Stakić, Razija Krupić, Olga Pišteljić, Divna Tošić, Hanka H. Kukić, Ajiša Ala­ gić i Sojka Marjanović. Sjenica (Mjesni odbor): Mehmedi Cesović, Ramadan Hodžić, Husein Hadžiomerović, Omer Ćengić, Ha­ san Kuburović- Cemal Lumić, Šukro Guzonjić i Šaćir Hadžifejzović. Sjetlina (srez Rogatica) Mjesni odbor: Fadil Dobrača, Mustafa Muminović, Asim Redžević, Mušan Brdarić, Selim Dizdarević, Vejsil /Bar učija, Mustafa Gačanin, Alija Borčak, Niko Batinić, Abid Bndarić, Ilija Kalajica, Omer Hodžić, Sulejman Cero, Hasan Curevac i Hasan Bordak. Skender Vakuf (povjernik): Rasim Imamović. Skoplje (Mjesni odbor): Đen. Vladimir Pavlović, Fevzija H. Hamzić, Dr. Bećir Novo, Mustafa Catović, Vojin Vartoščić, Pašo Halimić, -Ahmed Veljcivić, Malimud Omerbegović, Hasan H. Osmanović, Abdulah H. Mehmed, Hasan Zukanović, Nazif Čaušević, Nazif Resulović i Buda Graovac. Sljedovlći (srez Rogatica) povjerenik: Idriz O. Ajanović. 358 Sočice (Brezje, p. Rogatica) Mjesni odbor: Zaimbeg H. Hasanović, Sulejman Salihagic, Ramiz Dobrača, Bećir Omanović, Nurija Suljagić, Omer Kminović, Sulejman Karić, Bećir Hrustenović, Omer Mrhć, Su­ ljo Karić, Salili Kapo, AvUo Saliliajoć, Osman ef. Feriz, Hašim Kadrić, Airnied Suvahja. Sokolac: (srez Rogatica) povjerenik: Arso Koprivica. Sokolovići (srez Rogatica) Mjesni odbor): Miialt Mijatović, Arif Džindo, Semsudiri Babić, Numpi Sehić, Mustafa Hamzić, Ibro Džindo, Abdurahman Cakarić, Bećir Colić, Mujo Alispahić, Alija Saračević, Agan Krluč. Huso Hajdarović, Adil Džindo, Fehim Škaljić i Sabrija Hamzić. Srebrenica (Mjesni odbor): Ali ef. Selmanagić, Hakija Siručić, Fadil Klančević, Ismetaga Begović, Hrusto Begović, Sulejman H. Hafizbegović,, Dr. Dragić Marković, Avdaga Kognjetović, Abdulah Giojačić, Sajto Ustić, Avdaga Siručić, Čedo Vujadinović, Stevo Lazarević, Zuhdija Klančević i Edhcm Abdurahmanović. Srebrenik (opSt. Spionica — srez Tuzla) povjernik: Osmpn Jašarović. Srnetlca (srez Bos. Petrovac) povjernik: Jovo Vasiljević. Slari Bar (Mjesni odbcr): Ismail Omerbašić, Jašar Karaduzević- Jusuf Kacila Derviš Omerbašić, Mehmod Krliković} Malimud Salković, Hasan Šlaković, i Redžeb Šehović. Stari Majdan (srez S. Most) Mjesni odbor: Uzejr Šarić, Muhamed H. Sulejmanović, Tajib Avdagić, Hamzalija Pašalić, Hamdija Bešić, Ibrahim Kuddzović, Fe­ him Mujić, Junuz Krnjić, Muhamed Kuruzović, Šefkija H. Ahmetović, Ibrahim Okanović, Ahmed ef. Bilal begović, Ahmed Šarić- Hilmija Avdagić i Safvet iMujić. Stolac (Muški mjesni odbor): Muhamed Ljubović, Mi­ hajlo Nestorović, Edhem Bićkalo, Muhamed Šehić, Halil Mehović, Mustafa Rizvanbegović, Mustafa Premilovac, Gojko Hamović, Džemal Alihodžić, Čamil Humačkić, Hasan Pitić, Hamid Dizdar, Smail ef. Dadić, Smail Serdarević i Avdo Šarac. Stolac (ženski Mjesni odbor): Remza Bukrć, Zarifa h. Mehmedbašić- H. Brkić h., H. Omerovič h., Dženka Sarajlić, Hasiba h. Rizvanbegović, Hatidža h. Še­ hić. Strumica (povjerenik): Muhamed Kemura. Šije (srez Tešanj) Mjesni odbor: Suljo Kruško Špionica Turska (srez Gradačac) Mjesni odbor: Dulaga Stanjanjkić .Nezir ef. Jahić, Osmanaga Bajraktarević i Mehmedalija Ademović. Stimlja (srez Nerodimski) povjerenici): Šućrija Sulej­ manović i Taliir Zejnilović. Štip (Mjesni odbor): Husein Jabić, BeSir Pintul, Saban Mustafa 0 • Skikić, Ali Riza Adžem, Ah Sefketbez Murteza, Sadedin ef. Ccrimović, Riza Hafiz Šerif, Episkop Dr. Venijamin Taušanović, “ 'V-.K®"- ‘D"53" Marković, Mihajlo Mihajlović i Vejsil Alisan. Talisud?n°oWćeZ Nerođimski) P^ierenik: Hf. Omer SemTarevcI (srez Oradačac) Mjesni odbor: Vcjsilbcg Mu­ rad begović. Omer Hadžić, Himzo Topčagić, Huso , �Dugić, Hamid Hurtić, Hasan Hadžihasanović, Čamil Mulić, Hasan ef- Halilbašić, Hf. Husein Kadrić, Asim Širbegović i Esad Širbegović. Teočak (z. p. Kozluk) poivjerenik: Hf. Šerif Mujaković. Teslić (srez Tešanj) Mjesni odbor: Ing. Omer Kajtaz, Milan Ninković, Mehmedalija Hadžić, Edhem Omersoftić, Dušan Blagojević, Mustafa Smailbegovič, Husein Galijašević, Hajrudin Mujičić, Jakov Petković, Sejdo Voloder. Sunija Ahmetović i Hamdija Ajanović. Tešanj (Mjesni odbor): Fuad Dervić, Hamdija Kahvić, Muhamed Hadžić, Hasan Bajramović, Mehmed Lalič, Osman H. Jusuflcivić, Zijad Galijašević i Aširaga Mujičić. _ Tomislav Grad (Mjesni odbor): Muhamed ef. Krivošić, Mahmud Balić, Sulejman Vrhovac, Halid Šaran, Sa­ lih Pehlivanović, Osman Ahmić, D. Luka Mitrović i Hakija Bešić. Travnik (Mjesni odbor): Hamdija Bašagić, Šakir Hero, Muhamed Šaćirbegović- Mustafa Vehaboivć i Hf. Salih ef. Begović. Trebče (srez Tešanj) Mjesni odbor: Muharem Deljkić Trebinje (Mjesni odbor): Jnsuf Mursel, Edhem Bekić, Zikrija Omeragić, Huso Tolić, Muhamed Karajkovjć, Ilijas Resulbegović i Toldor Keean. Trnovo (srez Sarajevo) povjerenik: Hilmija-Tafro. Turija (z. p. Puračić) povjernik: Mehmed,ef. Imamović. Turski Janjari (srez Bijeljina) Mjesni odbor: Husein^ Hamšić, Hasanbeg Hodižić, Salih, Muminović, Emin ef. Čolić, Dedaga Karajlić, .Šefkgt ef. NSaćević, Lutvo Alagić, Huseinaga Ha'rrffdović, Osmici Nedžibo^ vić, Fehim Alić, Mehmed ef. Osmić- Suljo Bešić, Hasanaga Hadžić, Smajo Zečević i Hakibeg Hadžić.1 Turske Kolibe (srez Dervehta) povjerenik: Feridi ILfemeš. Turska Trnova (p. Branjevci) povjerenik: Milić Popović Tuzla (muški Mjesni odbor): Osman Selesković, Džemal Telalbašić, Rasim Kršlak, Omer Smajić, Mehmed Salihspahić, Hasanbeg Sijerčić, Busnija Šehović, Džemal Žunić, Alija Omersoftić i Muharem Kunosić. Tuzla (ženski Mjesni odbor): Ziba h. Kršlak, Raifa h. Nožić, iRefija h. Ponjavić. Taliira !h. Selesković, Esma h. Čokić, Uzaifa h. Muftić, Saideta h. Salih­ spahić, Aiša h. Mutevelić, Mukelefa h. Hadžiefendić, Atifa h. Jašaragić, Alija h. Konjhodžić, iHašema h. Ibrahimkadić, Ziba h. Efendić i Nura h. Čamdžić. Ulcinj (Mjesni odbor): Derviš Đođić, Džafobeg Alibegović, Rifat Alibegović, Nikola Mirović- Vaso Đurašković, Hasan Ljuća, Camil Numanbegović, Lika Janus, Abdul M. Hodža, Toldor Hajduković, Velimir Drecun, Odobeg Bušatlić i Riza Sadik. Uroševac-sela (povjerenik): Rag-ib Sulejmanović Uroševac-Kosovo (Mjesni odbor): Edhem Selmanović, Ismail Halimović, Jbrahim Cičić, Ajet ArslanagićHamdija Ismailović, Jusuf Hajrudinović, Nezir Mehmedović, Idriz Maličević i Rifat Mehmedović. Ustikolina (srez Foča) povjerenik: Mehmed! Omerbašić. Ustiprača (srez Rogatica) povjernik: Abdulah Karahmet Varakli (z. p. Valandovo) povjerenik: Sejfulah Ahmetanović. Vareš (srez Visoko) Mjesni odbor: Derviš Plevljak, Mu­ hamed Saletović, Hamdija Imamagić, Hamdo Kara- mehić, Mehmed Šišić, Mujaga Hasagić, Alijaga Mu­ lić, Muhamed Ibrahimović, Ramadan Demirović, Alija Karamehić, Ahmed Hasanagić, Avdaga Hasa­ gić. Veles (povjerenik): Ali Riza Sadiković. Velika (srez Derventa) povjerenici: Smail ef. Hadžić i Fehim Plorobić. Vel. Kladuša (srez Cazin) Mjesni odbor: H. Hasan ef. Rizvić, Mujaga Kurjaković, Hasan Miljković, Sulej­ man Agatović i Džemal Keserović. Visoko (Mjesni odbor): Hamdija Tahmiščija, Mustafa Džafić, Abid Frtuna, Šemsija Duraković, Muhamed Muzaferija, Mulo Kazić, Nezir Numanagić i Zuhdija H. Omerović. Višegrad (Mjesni odbor): Hasan ef. Hadžihalilović, Mahmuid Behmen, Mehmed Ramić, Omer Jukić, Murat Cengić, Abdulah Abdulahović, Branka Đranisavljević, Drago Stefanović, Hasib Karišik, Avdo Topalović, Halid Ploskić, Avdo Pejdah, Mehmed Pekušić i Hasib Mulahasić. Vitina (srez; Lfubuški) povjernik: Muhamed O. Balta. Vizuša (srez Zenica) Abdulkadir ef. Kadić. Vlasenica (Mjesni odbor): Ing. Faik Kurtagić, Zuhdija Hasaribfe'frdić, Muharem Ibrahimpašić, Redžeb Taljić, Abdulah Klempić, Salko Kurtagić-Đulić, Hifzija Tihić- Aziz Hadžibeganović, Salko Jašarević, Sejfo Šahbegović, Latif Praso. Vranduk (srez Zenica) poivjerenik: Sulejman ef. Ima­ mović. Vranići (srez Foča) povjerenik: Ibro Pjano. Vranište (Prizren) povjerenik: Milorad Vujusić. Vrnograč (srez Cazin) povjerenik: Sulejman Topdć. Vučkovac (srez Gradačac) Mjesni odbor: Husein Salihćehajić, Abas H. Ibrahimbegović, Abdiul-Latif Kurbašić, Abdul-,Kadir Fazlić, Halil Muraiović, Mehmed Mujkić i Muhamed Trakić. Zaviđovići (povjerenik): Pašaga Dedić. Zelinja Gor. (srez Gradačac) Mjesni odbor: Mehmedbcg Kapetanović, Ibrahim Sarajlić, Lazar Đurović, Dra­ gutin Radić, Ibrahim Halilović, Halil Udovičić i Omer Mujčinović. Zenica (Mjesni odbor): Hasan ef. Beširović, Mustafa Ši­ šić, Sabrija Čaršimanović, Mahmud Mamić- Osman Maslić, Abdulah ef. Seridarević, Ahmed ef. Mutapčić, Sulejman ef. Karić i Ismet Sarajlić. Zvornik (Mjesni odbor): Džemal Hulusić, Mustajbeg Alibegović, Avdo Mujezinović, Bego Ajanović, SejiidAlija Bajraktarević, Hakija Krdžalić, Hasan Kamišalić, Jusufaga Avdispahić, Samuel Levi, Omer Šehagić, Abdurahman Jahić, Ibrahim Kurić, Alija Gujić i Ibrahim Kitovnica. Žepa (srez Rogatica) povjerenik: Muhamed Konaković. Žepče (Mjesni odbor): Derviš Omerović, Dr. Nikola Kisić, Mustafa Dogladović, Ibrahim Maglić, Meh­ med ef. Alić, Rašid Šaćiragć, Đulaga Dervišić, Meh­ med Mulalić, Jahija Čatić, Nezir Nalić, Ašir Čahtarević i Nurbeg Dervišić. Dživar (srez Trebinje) Mjesni odbor: Meho Bešić, Hu­ sein Hadžović, Ilijas Zubdević, Hamdija FazlincivićMurad Erkočević, Ahmed Hadžović, Alija Zubčević, Camil Erkočević, Šefik Omeragić i Husein Zubče­ vić. 359 �B) Izvještaj blagajnika Podnoseći blagajnički izvještaj o prihodima i »Osman ШМбч. Din 25.000.— ш izgranđju internate rashodima kao i o Stanju društvene gotovine, konsta- pomcnuitog društva u Beogradu. 5. Ovogodišnji prihod od zabava nadmašio je najtujemo da smo povjereni nam zadatak prošlo­ godišnje naše glavne skupštine s uspjehom priveli smjelija očekivanja, jer prihod s te strane iznosi ove godine Din 640.308.93. Kako je od zabava i teferiča kraju. Ostvareni prihodi u ovoj godini stvarno su veći svega predviđeno Din 200.000.—, to slijedi da je za Din 1,193.773.27 nego je to bilo predviđeno prihod od društvenih priredaba ove godine iznosio budžetom. Ovogodišnji prihodi veći su od ovo­ više nego tri puta što je predviđeno u budžetu. Za ovaj uspjeh se ima zahvaliti agilnosti i požrtvovnosti godišnjih rashoda za Din 794.874.40. Ovogodišnja ukupno prikupljena novčana cifra mnogobrojnih naših radnika, koji su se upravo na­ od Din 2,713.773.27 i iz te sume utrošenih za ostva­ tjecali kako u ostalom radu tako i u priređivanju renje Gajretove svrhe Din 1,918.898.87, pružaju zabava, kaje redovno donose Gajretu pored velikih optimističke perspektive za progres muslimanskog materijalnih i odlične moralne uspjehe. I ova nam dijela naroda, pa se može zaključiti, da su đosko- svota dokazuje koLiko je Gajretova ideja prodrla i rašnija shvatanja muslimana o njihovom položaju i uhvatila korjena među muslimanima. 6. Od pretplata za list »Gajret« ubrato je ulozi u životu iz temelja izmijenjena, a što je n/aj- ~ utješljivije može se zaključiti, da će to doprinijeti Din 41.285.50, pa su prema tome pretplate podbacile opštem našem napretku na svima poljima narodnog prema predviđenom budžetu za Din 8.715.50. U ovoj godini je način uređivanja lista preudešen, u nam života. Ovaj fakat daje potstreka Gajretovun radnicima glavnom prema zahtjevima prošle glavne skupštine, za daljnji intenzivan rad u intencijama Gajretove a i format lista je sikoro više nego udvostručen već zavjetne misli, jer su svjesni da porast materijalnih nekoliko mjeseci. Pa iako list po našem uvjerenju prihoda iz godine u godmu daje podlogu i za viši odgovara svojoj svrsi, to nas broj pretplatnika kao i, i uspješniji kultumo-prosvjetni napredak muslimana. plaćanje pretplate ni u kojem slučaju ne zadovoljava. Taj fakat je ujedno i najljepša satisfakcija Gajreto- Tim više nas to ne zadovoljava, što je danas Gajret vim radnicima, k oji'su svojim požrtvovnim i ustraj­ vrlo jaka organizacija, ponajjača raedju sličnim d ru ­ nim radom uspjeli da za kratko vrijeme sazidaju još štvima, pa bi prema tome trebalo da se list po broju jednu jaku tvrđavu na braniku milog nam naroda pretplatnika i čitalaca u najmanju ruku utrostruči. i da ubrzaju pomoć u plemenitom nastojanju našega Pokušavali smo ove godine da se na list »Gajret« pretplate svi odbornici u mjesnim odborima kao i junačkog Kralja u progresu drage nam Otadžbine. društveni povjerenici i da uz to svaka idlruštvena PRIHODI. organizacija i inače poradi na rasturanju lista u šire 1. Redovnih članarina ubrano je ovog puta slojeve, ali se tome apelu odazvala svega nekolicina. Din 210.412.88, dok je budžetom bilo predviđeno Ima veliki broj mjesta u kojima se list »Gajret« čita ove godine svega Din 80.000.—, prema tome redlovna vrlo rado i gdje je list »Garet« u dosta velikom broju članarina iznaša skoro tri puta više nego je to bilo raširen, ali, nažalost, malo je u tim mjestima pret­ predviđeno za ovu godinu. Povećanje ove svote u platnika, koji se odazivaju svojim dužnostima i koji društvenim prihodima jest utješna pojava, jer je to plaćaju pretplatu. Pokušavali smo i putem društvenih dokazom dla se Gajret sve to više proširuje, te da odbora i povjereništava da oni uberu pretplate, ali se broj njegovih pristaša sve to više umnožava. su samo nekolicina tome udvvoljila. 2. Članarine dobrotvora i utemeljača iznose Konstatujući ovu činjeniou, mi apelujemo i ovom Din 110.528.—. Ova stavka više je nego podvostru- prilikom na sve društvene radnike i pristaše da po­ čena prema odobrenom proračunu, koja je iznosila rade živo i na raspačavanju lista »Gajret« i na ubi­ Din 50.000.—. ranju pretplata i da na taj način idbprinesu smanjenju 3. Darovi i dobrovoljni prilazi u ovoj godini iz­ žrtava, koje doprinašamo iz društvene gotovine. nose Din 769.049.47. Prema tome za Din 669.049.47 7. Od ukupljenih opskrbnina imućnijih pitomaca više nego je predviđeno ovogodišnjim budžetom. I u društvenim konviktima imali smo ove godino ova stavka dokazom je Gajretove snage u narođlu, Din 440.078.—, pa nam je prema tome ova stavka jer je ona rezultat stvarnog rada društvene organi­ manja za Din 9.922.— nego je predviđeno budžetom. zacije. Ovaj je manjak nastao što su početkom minule škol­ 4. Doprinos Banke Gajret iznosi ove godine ske godine ukinute nekoje gimnazije, pa smo morali Din 200.000.— naprama predviđenih u budžetu primiti nekoje siromašne đake iz tih gimnazija i to Din 250.000.—. Po izričitoj želji Banke Gajret iz iz viših razreda, da bi im omogućili da završe zapo­ ove svote isplatiće se Društvu Beogradskom Gajretu čete nauke. 360 �8. Kamate od društvenih uložaka i dividende izđiato je ukupno Din 126.325.03. Proširenje dru­ od vrijednosnih papira donijele ®u nam prihod od štvene organizacije neminovno je iziskivalo i veće Din 124.997.17, to jest više za Din 24.997.17 nego je administrativne troškove. Izdaci kako na plate društvenih namještenika budžetom predviđeno. Ovaj višak je nastao uslijed tako i zia administrativne troškove odgovaraju prin­ povećanja društvene gotovine u ovoj godini. 9. Od ciigarpapira sa Gajretovom etiketom imali cipima racionalnog gospodarenja, jer izdaci na plato smo prihod od Din 136.998.32, to jesit za Din 3.011.68 iznose 5.15% od ukupnih prihoda ili skupa sa admi­ nistrativnim troškovima ispod 12%. manje nego je ovogodišnjim budžetom predviđeno. 10. Od rasprodanih Spomenica, društvenih zna8. Za nabavu namještaja utrošili smo ove godino čaka, cigala Gajretova doma imali smo prihod od Din 38.677.—. Ovaj izdatak morali smo učiniti zato, Din 40.125.— prema tome manije za Din 9.875.— što namještaj u idiruštvenim prostorijama nije od­ nego je budžetom predviđeno. govarao potrebama društva. 9. Za suzbijanje nepismenosti medju muslima­ Izdaci: 1. Za izdržavanje pitomaca u 8 društvenih k<?n- nima izdato je ove godine Din 23.630.55, i to za nabavu bukvara i honorisanje nastavnika analfabetvikata utrošeno je o. g. Din 1,272.655.80. Ma da je ove godine bio veći broj đaka u konviktima nego skih tečajeva, dok je bilo predviđeno budžetom lanjske, ipak je utrošeno na konvikte manje nego Din 50.000.—r: j Prema prošlogodišnjim izdacima na lani za Din 61.919.28, a to je smanjenje izdataka na­ ovoj stavci izdato je ove godine Din 18.150.551 više, stalo u glavnom radi sniženja cijena važnijim život­ a to je nastalo radi toga, što je ove godine održano mnogo više. analfabetskih tečajeva nego lani. Odo­ nim namirnicama. Odobrenim budžetom bilo je predviđeno da se brena svota u budžetu za analfabetske tečajeve nije utroši na uzdržavanje društvenih internata svega u cijelosti utrošena, jer svi društveni odbori i povje­ Din 1,100.000.—, pa je prema tome izdatak na renici nisu održali odnosno organizovali analfabetske društvene konvikte za ovu godinu povećan za tečajeve, kako je to Glavni odbor od njih tražio. prilog za podizanje spomenika aradskim Din 172.655.80, a to je opet nastalo uslijed toga što je ove godine primljeno u društvene internate oko Avdi Sumbulu i Behdžetu Muteveliću 150 pitomaca više nego je, to zaključila prošla skup­ >razovanom odboru, koji radi na podizanju ština na osnovu odobrenog budžeta. Din 10.000.—, kako je to prošla glavna 2. Za štampanje lista »Gajret;; i poštarinu iz< zaključila. smo Din 107.855.25, te je prema tome na ovu stavku 1. Krajem ove godine otpisali smo iz društvene utrošeno više nego je budžetom predviđeno aktive Din 7.863.94 za razglednice, koje su se tokom Din 27.855.25. Ovo prekoračenje tiastalo je uslijed vremena rasprodavale i svojedobno bile unesene povećanja formata društvenog lista. kao prihod u prošlim godinama i to u zabavama i 3. Honorari za uređivanje i saradnju lista drugim priredbama. »Gajret« iznose Din 50.370.— t. j. više za Din 370.— Iz gornjeg slijedi da su ove godine društveni nego je budžetom predviđeno. prihodi bili veći od rashoda za Din 794.874.40. 4. Na mjesečne stipendije đacima srednjih, Društvena imovina. stručnih, zanatskih škola, šegrtima kao i trojici stu­ denata na teološkom fakultetu Džami-ul-Ezher u Društvena aktiva sastoji se u prvom redu od Kairu izdlali smo ukupno Din 132.550.— t. j. više gotovine, koja iznosi ukupno Din 2,252.414.68, a na­ nego je u budžetu za ovu godinu predviđeno za lazi se na priplodu kod novčanih zavada, i to naj­ DLn 72.550.—. većim dijelom kaoid1Banke Gajret. Ostala aktiva vidi Povećanje ove stavke nastalo je uslijed velike se pojedinačno iz tabele »Pregled Gajretove imovine navale na društvo s molbama za društvene pomoći. na 20. juna 1930«. * 5. Na jednokratne potpore utrošeno lje svega Din 9.980.— t. j. skoro isto onoliko koliko je odobreno Ovaj kratki pregled društvenih prihoda i ras­ budžetom. hoda najbolje ilustruje rad društvene organizacije i 6. Za plate društvenim namještenicima i za nji­ njene uspjehe. Obzirom na kultumo-prosvjetniu za­ hova osiguranja izdato je Din 132.550.—. U smislu ostalost muslimanskog dijela naroda i obzirom na propisa novih društvenih pravila društveni činovnici potrebe velikog rada ovi rezultati ne smiju nas još moraju se osigurati. uvijek zadovoljavati, nego ovi rezultat treba da nam 7. Na kancelarijske i druge administrativne dadu potstreka za još jači, obimniji i intenzivniji rad troškove (kirija, osvjetljenje, ogrjev, nabavka tiska­ za Gajret. nica za društvene konvikte i sve društvene odbore, Molimo skupštinu da ovaj blagajnički izvještaj poštarina, putni troškovi u društvenim poslovima) uzme dio znanja. 361 �P rih od i i ra sh o d i za d ru štv en u god in u 1929/1930 (O d 1. j u l a 1929 d o 20 ju n a 1930) Ukupno Pojedince Red. P re d m e t Dinara P Dinara P A. P RIM ICI: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Članarina redovnih č la n o v a .......................' ........................ 210.412 110.528 88 Darovi i dobrovoljni p r i l o z i .................................................. Doprinos Banke Gajret ...................................................... Prihodi od zabava ............................................................... Pretplate na list »Gajret« . . r. . . ;.г .у < . . . Prihod od opskrba ..................- .......................................... Dividende i kamati od u lo ž a k a ............................................. Društveni artikli (cigar papir)’ . . . . i .................. Ukupni 320 940 769.049 88 47 200 000 640.308 41.285 440078 93 50 124.997 136988 40125 17 32 2,713.773 27 1,272.655 80 158.225 25 ■ rf 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 'О Muški konvikt, Sarajevo . .j.V / Ženski konvikt, Sarajevo • • ; ■ Šegrtski Dom, Sarajevo Muški konvikt, Tuzla г iii . . i f Muški konvikt, Foča (Likvidacioni tn o š k o v i)...................... Muški konvikt, Bihać . Muški konvikt, Mostar . Muški konvikt, Plevlje Muški konvikt, Banjaluka Štampanje i poštarina lista » G a jre t« .................................... Honorari za uređivanje i saradnju lista »Gajret« . . . . Sltijpenđije Potpore jednokratne Plate i osiguranja činovnika i nam ještenika....................... Kane. i dr. administrativni t r o š k o v i .................................... Nabava namještaja Analfabetski tečajevi Za spomenik Aradskim m u č e n ic im a .................................... Za otpis razglednica L Uh Ukupni izdaci Više primljeno 362 291.210 246.101 141.821 139918 5.935 108 365 148 572 65.084 125.645 107.855 50 370 132 550 9 980 139 691 126.325 38 677 25 31 56 96 16 49 98 59 50 25 — — — 30 03 — 142.630 304.693 23 630 10 000 7.163 33 55 — 94 1,918.898 794 874 87 40 2,713.773 27 �Pregled „Gajretove" imovine krajem godine 192911930 Pojedince Predm et Dinara Ukupno P Dinara P 2,252.414 543.453 41.079 420.227 8.230 5.104 18.943 15.000 31.877 10 000 3,346.330 68 83 50 10 91 15 - 2 551.456 794.874 40 40 3,346330 80 AKTIVA: 4 5 6 7 8 9 10 11 12 Gotovina u blagajni i kod! konvikata . „ u Poštanskoj Štedioni, Sarajevo koid novčanih zavoda, i to: a) Banka Gajret, id. d. Sarajevo . b) 'Gradska Štediona, Sarajevo . . c) Zemaljska banka, Sarajevo . . d) Prva Hrvatska Sted'iona, Sarajevo e) »Varda« ind. drva, Sarajeva . . f) Musi. Trg. i Obrt. Banka, Sarajevo g) Sarajevska Banka, Sarajevo . li) Kreditna banka, Ljubuški' .. . . i) Banka Ferizbegović,1- T£šanj . . j) Kreditna Banka, Tesani.................. Vrijednosni papiri i dipnice- . . Zajmovi ^ . . Inventar konvikata i glavne kancc larijo Prediujmoivi c. . . <. . . Zaliha hrane . . . . . . Razni dužnici . ... . . Nekretnine .................. Ćilimarska škola, Novi Razar Račun garancija . Г*-. Л V , . 142.151 34 039 . . . 1.415 400 167.497 302.988 11.500 00.871 1250 4 36.650 29.960 10.227 39 880 . . . . f jSŠSi*:l illiillU : i 96 02 _ 35 — — 35 — — — — H 74 & ». ■Л? 63 80 PASIVA: Imovina per 30 VI 1929 godine . . Rn Gajrefova doma .................. Rn garancija ...................... Više primljeno .................. 2,151.428 390.027 10.000 56 84 - 363 �Prihodi po mjestima Cl a n a r i n e o £3 M je s to Dobrotv. 05 B anjaluka Ćelinac : Gor. Seher Beograd Bihać Bijeljina Ja n ja Koraj Tur. Jan jari 1 Bijelo Polje 11 Bileća l i Fatnica 1! Bos. Dubica 1 Bos. G radiška 11 O rahova K 17 lf Bužim 1! Bos Novi 2< Bos. P etrovac 21 Dobrljin 22 K ulen Vakuf 23 Oštrelj 24 Srnet.-D rvar 25 Brčko 20 Bos. Sam ac 27 Čelić 28 O rašje n/S 29 Bugojno 80 Donji Vakuf 31 Gor. Vakuf 32 K upres c> 33 Odžak 34 Cazin 35 Peći-grad 36 Vel. K laduša 37 V rnograč 38 Čaj niče 3!» Goražde 40 D erventa 11 Bos. Brod Kotorsko 43 Odžak 44 Velika 45 Dorfulija 46 Foča 47 Kalinovnik 48 Ustikolina 49 Vranići 50 Fojnica k/K 51 Gacko 52 Avtovac 53 Glamoč 54 Giljani 55 Gračanica 56 Lukavica 57 G radačac 58 Modrič 59 Špionica Tur. T arevac 61 Vučkovac 62 Zelina Gor. Jajce 64 Jezero Kladanj Olovo Ključ 68 Sanica Gor. Konjic Bjelimići 71 Jablanica 72 Ostrožac 78 Seonica 74 Kotor VaroS 364 Din Banjalučki P 500 — 20 Bijeljinski £ 50C — 420 - Bilećki __ — — Gradiški _ Bos. Krupski Bos. Petrovački _ — — — __ _ 5.190 — __ — __ — 40 — — 1.040 J. 700 Brčanski 3.900 200 — _ — - Bugojanski Cazinski — 3.530 — _ — _ _ — — ČajničkL S Dervenski — — — — — — __ — __ — Fočanski Gatački Din P Prilozi Din P 1.048 1.676 - 871 128 4.225 __ —4 _ _ 35 50 50 — 807 50 4.229 460 3.270 Din 50 P _ _ z — — £ — — _ _ 256 — — — 400 — '— — — — — — _ P - 50 — 2.408 z — 174 30 E — 130 _ — — — — — 300 57 648 _ _ — 2.100 5.774 — 550 — 3.551 25 - 1.195 — 401 — 1.200 2.165 i - 4.152 — 3.920 4.844 — 11.784 30 10.736 6.100 — 186 ■н. 11.188 _ — 7.00C — 5.532 50 12.903 50 — 1.418 _ — 1_11 _ — — — — — — Din P 210 300 50 1.430 50 100 3 100 Znač te Din - 56.890 35 - - - 6.150 34.392 15 12.547 50 — 55 — 50 = 20 130 — — — — — Din = P - з 450 200 p - 600 50 z 150 — — 1.690 — — 1 — — — — — — 46 25 101 зот _ — — — - 125 — 1.370 50 - - - — — - — — 3.727 50 216 3.380 50 “ T — — X — 50 — — — — — — — — — 4.828 30 _ — — — — — — — — — 450 — 1.763 — — 680 — — — 100 — 30 _ - - 650 — 100 — 250 — — 200 — — — - 380 324 64 — — — — 50 1.730 300 — — — — 130 400 — 1.099 — — — — - - 1.450 - 1.500 12.113 — — 1.000 — — — — — — — — __ — _ — — 9.885 _ _ — 400 — 100 — _ __ ICO _ _ _ _ 400 _ 715 50 1.232 — 200 — 3.077 — 10.541 — 639 — 3.076 _ 162 — — — — — — — — — _ _ _ _ — — 177 — 805 — 3.419 z 2.087 — 2.232 — 1.897 — 159 25 330 215 202 200 1.900 — 513 _ 2.140 “ _ _ _ — 300 — 951 50 3.334 7.498 25 994 — 102 — _ _ 600 - 3.703 2.672 847 1.079 40 — — — 500 _ _ _ 335 — — 80 — 100 — 500 — 350 — 650 I 1.300 — __ __ 728 2.813 50 6.217 7.390 1.168 7.935 10.416 25 50 — — — — — — 3.247 - — — — — — — — — 20 — — — — — — — — — — — — — — — — _ 616 — — — __ __ _ _ _ _ _ _ _ 148 50 — 50 — — — — — — 50 4.480 60 _ __ 6.160 59 - - 2.521 - - 90 - 50 __ 120 _ 300 350 — 60 _ 1.220 _ — — — - - _ _ 420 - - - 60 - 50 465 - - 130 450 125 230 - - 50 214 - 110 50 1.518 — 420 — 121 — 2.796 — 11.16532.418 30 18.098 2.376 — 105 — 56 — 14.045 50 216 — 276 — 116 — _ 1.956 — _ 14.611 — l.ic t — 1.502 — 4.306 — _ 27.874 50 381 — 50 — 362 — _ - 50 — 60 _ 4.204 35 — — “ — — 400 - 20 — 8.043 50 12.209 50 125 4.472 25 270 — — P 5.941 6.319 — 50 50 — — — — — — Kotorvoroški Din P __ Gradački Konjički Din List „Gajr 2t“ ~ 1.135 1.323 1.660 1.101 1.252 _ 30 — — — 3.200 — 2.256 — 13.213 50 Ključki Cigle Doma 120 1.904 950 — 4.513 — 4.235 _ Gračanlćki Kladanjski Spome­ nica 500 — 5.000 7.234 14.970 50 7.849 65 1.346 5.867 — 5.284 50 180 500 204 250 5 1.583 50 1.100 1.26! _ 217 50 4.13( 50 5.490 1.135 240 777 261 1.395 — 750 — 5.296 — 2.65C __ 2.050 — 10.45! 25 — — 720 _ 1.281 50 1.311 43 50 5.114 50 141 __ 1.351 1.731 r 283 _ 378 50 1.500 — 1.274 _ 4.33(1 — _ 1.580 — 4.041 — — 100 — — — 500 — Jajaćki Zabave 32.546 75 10.588 60 10.450 3.04: um i — Prinosn 50 _ 6.769 215 50 50 _ 13.360 25 125 50 847 930 — 15 _ 10 50 483 12.957 60 �R edni b ro j1 Članarine Spome­ nica Mjesto Din Skend. Vakuf Kuraanovo Matejić Livno Leskovac Ljubinje Ljubuški Vitina Maglaj Mostar Blagaj Mrkonjić grad Nevesinje Hrušti Novi Pazar Nova Baroš Ohrid Peć Plav Plevlje Priboj Prijedor Kozarac Ljubija lsi. Prijepolje Priština Prizren Prnjavor Bos. Kobaš Brnjevica Lišnja. Prozor Radovište Rogatica Glasinac Kram Osova Požeplje Prača Rakitnica Sjetlina Sljedovići Sočice Sokolovići Ustiprača Žepa Sarajevo „ žen. Ilijaš Ozren Podvitez Pazarić Trnovo Sanski Most Budiml. Japra Stari Majdan Sjenica Skoplje Srebrenica Bratunac Stari Bar Stolac Aladinići Čapljina Domanovići Lokve Počitelj Strumica Štip Karbinci Kočani Tešanj Doboj Šije Teslić Tomislav grad Travnik List Značke ,,Gajret“ Cigle Doma Din p p __ __ _ 13.351 4.020 120 135 972 48 5.556 30.500 2.320 8.410 455 _ 842 3.0C0 233 878 50 8.900 1.853 5.983 390 7.337 641 304 _ _ __ 1.360 2.678 514 306 1.460 _ _ _ > 8.000 12.240 5.175 400 4.731 631 5.287 — — — — 2( 20( — — — — — — — — — — — 400 _ 30< — — 3< — — 38< _ — — — 58( — 20( _ — — — — — — — — — _ — — — — — — — — __ __ — — — — — _ 1б( — _ — — — — — — 250 — — — — — — — — — — 360 10« _ — — — — 100 _ 225 — — _ — — _ 4« _ _ 10( — ii _ 12 50 175 _ 610 _ __ _ __ _ -— _ 7 = 450 3.308 300 700 1.145 295 480 678 825 434 m 20« __ 117 205 523278 1.250 __ 1.030 9.345 - _ _ 75 _ __ 530 104929 5.497 2.418 7.560 _ 9.757 _ — — — — — — — _ 200 __ — __ 1.875 — — — — 20 1.350 3.250 14.315 1.000 2.700 1.000 1.000 40C __ 161 1.755 167 100 _ _ 100 - 1.000 _ 370 3.779 448 327 2.841 1.331 36( 1.451 — 16< — — _ __ — 10C _ 1.000 1.120 1.000 10.442 10.300 _ — — 150 — — _ _ 2( __ _ — — — — — — — — 15 _ — — — — 240 — — — — — — — — — — — — _ _ _ _ _ 480 — 150 _ _ — _ __ — - P 352 _ 380 1«( — 20.647 — 572 — 1.79« — 24.331 201 — 9.057 50 49.411 — 475 50 1.860 — 8.993 — 961 50 4.557 — 3.001 — 1.141 101 — 2.537 — 23.387 75 2.100 — 24.682 45 11.691 708.207 25 1.951 50 50 10.680 50 84! 929 477 — 629 25 1.021 17.307 50 312 300 4.186 1.387 782 11.920 _ — 331 _ 481 _ 677 _ 825 __ — 1.311 _ 438771 91 1,124.162 41 — 6.357 _ 4.725 _ 6( — 10.727 701 _ 362 — 25 — _ 100 5.470 — 4C — — — — — — — — _ 960 _ 500 _ 431 _ 100 — _ 135 3.301 Din P 20Г — 1.02( _ _ _ 100 _ 101 — 50 _ 125 _ __ — — — — Din — — 7C 31 — __ 516 Din P Ukupno _ _ _ _ __ _ __ _ 1.02C _ _ __ 1.600 Din P Razno — — 60. — —1 3.481 — 421 _ 1.40« 6.129 50 — 5.375 50 3.743 _ 13.712 50 135 _ 16.367 54 85 — 130 — 625 — — 5.928 50 448 — 327 — 18.795 25 8.291 — 100 3.483 — 2.198 31.056 jQ 365 �Mjesto Prinoen. Din Trebinje Dživar Lastva Tuzla Bukinje Gor. Tuzla Кгека Lukavac Tur. Puračić T urija Uroševac Ulcinj Veles Visoko Breza Donje Moštre Gračanica K akanj Doboj Kak. Žgošće Kralupi Radovje Vareš Višegrad Rudo Vlaseniea Han P ijesak Knežina Nova K asaba Zenica Nemila Pojska Rićice Zvornik Kozluk Teočak Žepče Novi Š eher Zavidovići R azna m jesta 366 p Din p Zabave Din Din p Spome­ nica Cigle Doma List ,G ajret“ 1.115 17. 655 10.591 627 779 505 1.395 506 50 Ukupno Značke Din p p 100 2.453 300 15.040 Prilozi 120 46.359 1.410 50 2.175 260 — 332 50 142 — 435 470 1.154 989 454 41 8C0 1.009 44 2.437 738 200 850 1.067 7.158 3.208 20 0 17.195 12.558 2 833 5 9.063 5 100 — 2.440 2.400 105 1.428 28 188| 500 Žepaiki 3 12.275 — .710 i« 100- 100 2.215 250 4.700 17.296 2.785 50 17.242 5i 6361.890 51 95.082 6! 677 3.107 5i 3.061 1.887 51 2.166 738? 5* 1.209 4353.407 10.228 4.937 4541.074 1.059 44 - 4.472 1.607 150 50 625 300 1.794 100 10 7 3.923 400 24.181 5 200 130 4308.547 5 3207444.295 4061.911 2.948 - �Издаци Гајретових конвиката у друштвеној години 1929.-1930. Општи Прање и канц. трош. чишћење и школски прибор Храна МЈЕСТО Дин п Дин п М уш кн к онви кт С а р а је в о 183.087 80 28.356 80 Ж е н с к и к онви кт С а р а је в о 138.71601 М уш ки к онви кт М остар 84 802 59 М уш ки к онви кт БихаК Бањ алука п Дин u Уздржав. и н абавка Огријев и намјеш таја расвјета Дин н Дин U 3.402 50 19.170 45 2.900 4.978 50 611 - 13.832 — 4.537 50 24.944 — 21.000 9.713 75 976 - 1.025 _ 1.690 40 69.367 04 5.933 90 925 — 6.367 25 885 — 63.765 75 6.918 — 1.134 — о . 1 0 .9 0 3 5 0 2.012 12.633 50 10.034 50 У 7.293 - 81.442 96 М ушки к онви кт 7.868 80 5 8.934 03 1.498 8.463 — 498 50 1.748 7S 29.967 50 п Дин п — 28.644 — 12.750 — Дин п 18.663 50 9.500 — 9.418 80 246.101 31 1 4 .6 7 2 3 8 2.750 — 5.653 66 148.572 98 1.700 - — — 10.888 30 4.500 — 8.050 — V— _ r \y_ _ — 1 u 11,189 50 4.905 — 3 225 . 721.661 48 76.765 45 8.094 28 76.665 15 42.405 80 97.731 ;v ^ _ 'J t 75 .52.725 108.365 49 — — 11.635 — 125.645 50 13.104 60 6.600 — 6.499 65 1 3 9 .91896 7.205 — 2.040 _ 1.365 30 10.167 70 2.575 — Ф оча . П 1.317 30 291.210 25 111.395 48 37.815 - 65.084 59 2.346 00 141 821 56 М уш ки к онви кт У куп н о. Дин — 6.974 75 7.087 11.524 50 Дин УКУПНО Разно 19.420 — 11.423 25 807 п 9.074 Л т * 41.545 29 Ш егртск и Д ом С а р а је в о Дин 11.392 90 Ј6 Плате упр. конвикта, Плате на- вјер. васмјештеника питача и друго Кирија 188 50 М уш ки конви кт Тузла Дин Уздржав. зграде и баште 5.935 16 5.935 16 47.396 42 1.Z7Z.ESS 80 ��ЈЖерхум ЈЖусшајбег ЗСалилбашић Спустили смо у црну земљу рахметли Мустајбега. Његова џеназа — какву ријетко намти Сарајево — показала je, колико га je Сарајево волило, a то му je најбољи нишан на кабуру и иајбољи новинарск!и некролог. Сви смо ми то добро знали и сви смо били дубоко увјерени, да je Мустајбег био мајка сарајевској сиротињи и једна ријетко добра душа. И тој доброј души Сарајево je искрено и не- завијено рекло: Иека joj je рахмет, нска му Велики Бог плати добро добрим. Одатле je разумљива ова општа жалост, јер je Сарајево изгубило једног свог старог Оџаковића, који je учинио и иомогао свакоме, коме je требало помоћи. Сарајево je плакало и било жалосно, као онај дан, кад су носили тенефе. кад су свезаног Ибрахимбега водили, да га објесе и кад je за њим ишао брат Алија. To оу били прадједови рахметли Мустајбега и Мустајбег се није изневјерио својој старини. Ми се старији сви врло добро сјећамо, кад je отворен босански и вак.уфски сабор и кад je рахметли Мустајбег активније ушао у наш јавни живот. Муотајбег се онда није завукао у хладовину, у неки »кабинетски ра:д«; он je свакој и најмањој молби свога суграђанина излазио у сусрет. Радио je и помагао другима, a као и остали добри ii божији људи слабо сс je брииуо о ссби, о својој дјеци, a имао je нрилике да то учини, само Мустајбег, потомак старих Халилбашића, није то могао, није му то ишло од руке. У оном свом вјечно тијесном фсрменчићу у похабаном' фесу и чакширама (због тога смо га и прозвали »Хаџи Лојос), ио највећој врућшш с мен’ диљем у руци, ?Jq>e зној и лети од општине, до полиције, од полиције до »земаљске владе«, a за њим стално свита — рен од деђетак ситних и малих људи из сарајевске чаршије, са ситним и малим захтјевима: те шумска глоба, те обрпгаца за кахву рахметли Касиму Кабахији, те мјесто на трамвају, у електричној цснтрали и т. д. Мустајбегу то све није било лијено, он je свршавао све те послове icao какав чаршијски адвокат, који од тога живи, али од свега тога није имао никад ни мрве личне Ko­ pneni. Увјерени смо, да he га ти љсгови клијенти задржати дуго у срцу. Задржаће га у успомсни и други свијет, који га познаје са много добрих страиа. Бистар као плаиижжи поток, чврст и иостојан, да ни под цијену хљеба не одступа од онога, што мисли својом гдгавом. E to to je рахметли Мустајбег и тај je Мустајбег у нашем Гајрету радио пуном душом готово од његова оснивања на до данас. Био му je прсдсједник, благајник, одборник и како му je кад всћ западала појсдина дужност. Друштво Гајрет исто као и цијело Сарајево губи у рахметлији много и тешко ће иаћи овако вриједног и доброг раденика. Нека je рахмет његовој доброј души, a његова дјеца кад одрасту, биће поносна да су синови оваког оца. Рахметулахи алејхи! 369 �1 ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Гајретове приредбе Величанствена манифестација Гајретове мисли и велики народни теферич у Сјетлини У недељу, 15 јуна, лриредио je Мјесни одбор Гајрета у Сјетлини велики народни теферич и величаиствену манифестацију Гајретове мисли. Сјетлипа, то убаво, романтично и индустријско мјестание, никад до тада иије доживјело толко братско славље, јер тај дан Сјетлина je била зборио мјесто у којем je на хиљаде и хиљаде нашега свијета из цјелокуплог рогатичког среза достојно и сповтано манифестовало своју искрену љубав и оојећај напрама Гајрету; састанак браће видно je доказао, да наш свијет у. Гајрету гледа свој напредак на културном, еоцијалном, националном и екопомском пољу. Још од 5 часова ујутро, мјестанце je било необично живо: шаролнки свијет врвио je доле горе и несррпљиво кнвао долазак угледиих гостију из Сарајева, који имају pra­ hu рпецијалним возом и аутомобиллма на челу са баном Дринске бановине г. Вељом Поповићем, банским-. помоћником, a претсједником Главног одбора Гајрета' г. дром Abaoil Хасанбеговићем. ^ .■> Док je још воз и аугбмобдли јурили кроз романтичне предјеле источ^е Бооне, у |Сјетлини се je народ еврставао у велику поворку, a јеЈцав^дио чланова приређивачкрг одбора отишао je до на станицу; док je други дио, на челу са вриједним претсједником ■г. Фадилом Добрачом изишао 4 км у еусрет гостима, гЈцјр ј ^ иза уобичајеног поздрава сиипатична гђица Бисера Бранковић из Праче, пришла г. бану н г. дру Хасанбеговићу, зажелила им добродошлицу и предала им диван букет цвфећа, затаи сјела у ауто са г. дром Хасанбеговлћем, и продужила лут за Ојетлину. И када je вобГ a истодобно и аутомобилн у 11 часова стигао на сталицу, na тихо и достојанствено кренуо кроз Сјетлину, загрмјеле c j прангије, a импозантна поворка, којој je на челу барјкатар-кошаник, формирана од стотане коњаника кршних младића и стараца са сиједим брадама у дивној народној ношњи са кубурама за појасом, и пушкама о рамену, од чете Сокола, чете ватрогасаца, школске дјечице и на хиљаде и хиљаде шароликог свијета, ишла je кроз Сјетлину упоредо са возом и аутомобилима, те прошавши први славолук са натписом: »Добро дошли!«, пролази и други са патписом: »Жпвио г. бап Поповић!« и »Живио претсједпик Гајрета г др. Хасанбеговић!« стиже до Гајретове читаонице, вауставља се, гдје претсједник Мјесног одбора г. Фадил Добрача поздравља госте са слиједећим темпераментним и патриотским говором: »Господине први бане Дринске баповине! Господине бански помоћниче и претсједпиче Главног одбора Гајрета! Поштовала господо, госпође, драга браћо и миле сестре! Сретан сам и пресретан, што ме je запала ријетка част као нешколована сељака и сељачког сина, да вас поздравим и да се захвалим на високој пажњи, коју нам овом посјетом указујете, те да вам у име убаве Сјетлине зажелим добродошлицу. Врло ми je драго да могу поздравити г. бана као великог патриоту и човјека великих државничких концепција, чија je љубав према нама муслиманима позната. Нарочито ми je драго, да могу поздравита претсједника Гајрета г. дра Хасапбеговића не само као вођу под чијим се мудрим и песебичним претсјсдаваљем кроз посљедљи пиз годииа подигао Гајрет ла завидну висилу, јер му приступи тсжак и грађаппл, мушко и жоиско, старо и младо, пего Вас поздрав- 370 ља» u lim леликог вационалног борца, Солушжог и Добру,. “ “e p a који заједннчкл » CPU“ °“ B o L o T T чел, са витзшкии K p « * »a вр * о .и ,а «Чоие» Г - . ши. лавн. жељену олободу, в д а 1. CTOiBeh,,« кр, љу искупљена, a коначно остварена године 1918. A тада с, Г теш вв Владар са св ојм Ј У " » ™ » »вор в“ ,“ нцина Bpata , От.цбиву, да звд. ’ eieiM боље будућности иа иојпва ћа се доцнЧ е аш отрш м, Г Г а ведиве в моина Југосдаввја. Ал„ алдаш« приливе кочиле с , прогрес лародном в дрлдшном .и м , * __ п-1 на.П ТИМ НИ е ОЛIP.nn Апт вјероватно би дошло до потре«, да над m u није бдјело буд. „о око 'нашаг љубљеног Владара, коЈж то о,ањв докиде сво. ј и манифеотом од 6. Јавуара, ш си р вч ш м актои од 3. окто. бра дијели зочљу »a бавовике, да ш ш народ у границала овојп бановина сгаара себн бољу будућност. Овл лудри ге. сов и иашег мудрог и враводиог Владара наишли су на одште шзумијеваље, a да ое у дјело проввде пружа нам „ај. бољу гаранцнју и то, што овдје у obou неаватнои селу при манифесгадвји нашега Гајрега, као културно.цросвјетног и нациолалног друштва, узича учешћв лкчко и први бан г. Велимир Поповић сз својлм помоћвпком, да заједно с вама поднјеле у пародну радост са чим нас задужује, да то у вјечитој успомени сачувамо те у аманет нашим потомцима предамо. Па вад се све прије речено догађа под мудром управом нашег љубљеног Владара, онда господо и браћо кликнимо: »Да живп Њег. Вел. Крал. Александар « (урнебеспо »Живио!) Колико je стало Њег. Величанству нашем јуначком Краљу до културног и економског подизања нашег народа, види се из тога, што Свог Сина првенца Несљедника Престоља поклања »Гајрету« за протектора, којему кличем »Да живи Насљедник Престола, да живи протектор Гајрета!« (»Живио!«), да живи цео Дом Карађорђевића, да живи први бан Дринске бановине г. В. Поповић, да живи помоћник бана, претсједиик Гајрета, наш Солунски и Добручки херој г. др. Авдо Хаеанбеговић!«, нашто настаје урпебесно клицање. Затим му отпоздравља г. Бан који између осталог вели: »Браћо и другови! Искрено дијелим ово ваше весеље и необично се радујем вашем напретку н успјеху, који постизавате кроз Гајрет и преко којега ћете најприје доћи до грађанске и националне свијеста. Ви браћо муслимапи радећи за Гајрет радите нстодобно и за своју Отаџбину и, када сте ви сретни и задовољни, сретпа je и задовољна и наша држава. У Гајрету вам je, браћо муслимапи, најбоље мјесто, јер у њему можете да испољите своју снагу и стваралачку моћ. Гајретови радници и ви сви, можете бити сретни, што на челу Гајрета имате великог борца и раденика г. дра Хасанбеговића. Браћо муслимани! Како год ви осјећате, осјећам и ja, јер смо сипови једне мајке, једне домовине«. Говор г. Бана помно je саслушан и бурно награђсн са аплаузом и полицима »Живио Њ. Вел. Краљ, живио бап, жнвио Хасанбеговић!« Послије говора г. бана, отпочиње свој говор г. др. Хасанбеговић са: »Драги моји брђани!« те одушевљен и дирнут величанственим дочеком између осталог вели: » Ево, на овом скупу можемо се боље и љепше разговарати, него ли кроз писма. Ми, Гајретови раденици, сретпи смо, што се je наш бајрак развио и у најудаљеније тежачке домове, сренти смо, што се паш свијет окупља око Гајрета, јер je увидио, да je Гајретов рад праведан. Ова далашња манифестација видло дока* зује, да je Гајрет продро и у најзабитнија села и у најудаљепији тежачки дом. Гајретовим радницима je највеће задо- �пољство, када виде, да je наш народ потпуно разумио пословицу: »Брат je мио, које вјере био«. Ja вам се, браћо, у име Гајрстових раденика и у нме Гајретовог Главног одбора најљспше захваљујенм што сте овако право разумјели Гајретов рад, na у то име: живјели и хвала вам!« Говор г. дра Хасанбеговића такођер je помно саслушан и награђен френетичним аплаузом и поклицима, послије којега je Жељезннчарска музика интонирала химну, a затпм je народ прешао у пространу башту, која je била сва у зеленилу, окићена многобројним бајрацима и у којој je било подигнуто на десетке хладњака. Теферич je отворио г. др. Хасанбеговић и гђица Бисера Бранковић са колом »Србијанка« и за тили час се у коло ухватило на стотине иашега свијета, да се je земља тресла. Уз звуке плех музике, хармоника и уз разлијегавање наше дивне севдалинке и играљс нациоиалних кола, тферич се je развио у братско забављање и расположење, a г. др. Хасакбеговић непрестано се налазио у кругу тезкака, које je упућивао na рад, братску слогу и љубав. У другом дијелу велике башче кршни младићи дивовском снагом бацали су се камена с рамена, a у 4 часа приређеие су двије коњске и једиа пјепгачка трка, док су у сусједној башчи, наши старци, спретно баратајући пушком, сигурно гађали нишан. Овај велики народни теферич и манифестацију поред г. бана и г. дра Хасанбеговића посјетили су још и градоначелник г. Мутевелић, начелници баиске управе гг..Борип, Кова чевић, Станисављевић, Вујовић к. ЛалггорОвић,, као и многобројни угледни муслпмани и муслиманкелццДјеТ’наше елите. Угодно расположење и забављање потрајало je све до 6 часова, када су г бан и г. др. Хасанбеговџћ са осталим угледиим гостима из Сарајева, праћенр. многобројним свијетом и поклицима кренули за Сарајево. Морални успјех je постигпут a материјални износи ко Дин. 14.000.— Побједници код натјецања били су слиједеки: У првој трци полукрвних однијела je побједу »Мица« власпиштво г. Терзића из Пала, a у трцн домаћих грла однио je побједу »Алат« власпиттво г. Ибре Кабапта са Гласинца. I' У пјешачкој тркн био je побједник г. Суљо Корић из Ојетлине, a код бацања камена г. Симо Гун>ак из Пала. Гг. Осман Хоџић и Бећир Кисић однијели су побједу код raca­ ma нишана, a добивену награду поклонили су Гајрегу. Добровољни прилози на забави у Сјетлини По 100 Дин. дароваше г. бан Дринске баповине Веља Поповић, претсједник Главног одбора г. др. Авдо Хасанбеговић, градоначелник града Сарајева г. Асимбег Мутевелић и Изета Пашић; Дин. 30.—: Шаћир М. Гогалија; Дин. 20.—: Behnp Кисић; no Дин. 10.—: Ибрахимага Брдарић, Рамиз Добрача, Миладин Вуковнћ, Рамо Карић, Мухамед Јусуфбеговић, Н. Н., Н. Пашић, Гојко Милановић, Мујо Дедић и Ибро Муратовић; Дип. 12.—: Нумо Шувалија; no Дин. 5.—: Милован Шуко, Лазо Пратовић. Н. Н.; Дин. 4. —: Рамо Селмановић Дип. 3.—: Мурат Корић; no Дин. 2.—: Рашид Мемигаевић и ГОеховић. Дароватељима најтоплија хвала! Добровољни прилози за томболу на забави у Сјетлини: Заотмболу дароваше слиједећа гг.: Матнја Мајсторовић у готвом Дин. 100.—, a Трг. п транспортно дпоничко лруштво Дин. 200.—; no Дии. 50.—: Мухаремага Луља и 'Bopbe Церовић: Днп. 30.—: Саво ТПуко; Дин. 20 .—: Хашимага Чаутевпћ и Коста Вукаднн; no Дпп. 10.—: Стево Ђурковић.? Спмо A.. Јакуб ПТљпво и Фраљо Лончар. У парави даровапте: ТТТемеа Хреповица чевру; Мухамедбег Хреповица кутију за цпгарете, 1 ђезву п филџаи;; Алија Алимајсторовић 30 разних комада; Шсмсибог Хорспда 10 парн чарапа и др. разних артикли; Рашид Чаушевић 8 разних ствари; гђа Чаушсвић 1 чсвру; Гутаљ Дии. 10__; Мухамед Јахић 37 разних ствари; Савста Губаљ народни всз; Мирко Чучковић 15 разннх ствари Светозар Куреш 6 разних ствари; Вејсил Баручија 9 разних ствари; Теуфик Хафизовић 9 разних ствари; Абид Брдарић 12 разних ствари; Гојко Шалавардић 1 опанке; Бехија Добрача 1 чевру; Кљпжара Копчић 24 оловке; М. Б. кутију за цигаретс п рума; Зајко Каљанац 3 разне ствари; no марамицу: Мулија Брдарић и НОВООСНОВАНИ ГАЈРЕТОВ ЖЕНСКИ ОДБОР У ВИШЕГРА,ИНИ СА ПРЕТСЈЕДНИЦОМ ГЂОМ САБИРОМ БЕХМЕН. Сабиха Брдарић; no махраму: Мелћа Брдарић, Алмаоа Брдарић, Дика Гачанин, Хиба Брдарић; no чевру: Азиза Хоџић, Бадема Брдарић, Хабиба Брдарић, Ћамила Брдарић, Бехија Шеховић ж Шаћнра Арнаутовић; no пешкир Мелча K okot , Бехија Реџовић, Хасиба Хамзић и Муииба Хоџић; no рубац: Ферида Церо, Сидика Борчак, Сејка Оруч и Захида Пало. Племенитим да.роватељица.ма и дароватељима нека je искрена захвалност! Захвала Мјесног одбора Гајретг у Сјетлини: И овим путем Мјеспи одбор најтоплије се захваљује олиједећој rr. на раду и заузимању око припрема за забаву и њен успјех, и то г. директору Шум. предузећа »Ђузепе Фелтринели«, који je са својим чииовницима, као члановима приређивачког одбора много учинио да високим гостима будс дочек што љепши, те je дао потребити матсрпјал за изградн.у славолука као и радну снагу, насуо цесту око 200 мет. Са управитељем саобраћаја г. Саниславом Мословцем ставио на располагање машине, ауто, фијакер за превоз гостију. Хвалевриједан je и управитељ пилане млади г. TioBann Малокарне, који je као члан приређивачког одбора водио надзор над подизањеи славолука са г. Фрањом Кратохвилом као заповједником Ватрогасне чете, коју je већ у рапу зору постројио, те je са подмлатком извео 2 км у сусрет впсоким гостима, na je ’ била милина погледати упиформисану међу шароликом масом коњаннка и пјешака. Надаље je вриједпо споменути г. чиновнпке предузећа Матију Могловца и Спасоју Лучића, који су као благајници много труда учинили у сабирању прилога за томболу као и гг. Владпмпра Маоалу, Ивицу Раића, Ферхата Добрачу, Др. Лазара Димитријсвића. �r. Хусиије Курта учинио одличну импресију. Крај комада награђен je бурпим одобраваљем. После програма паставило се са играпком, која je уз тамбуратки збор Југославенске чита-онице бпла жнва и пупа расположења. Углавпом су се пграла народна кола, у којима су учесвовали и чланови певачког хора. Бројност публике није се ни после пола смаљивала пего се с добрим располоЈкељеи наставило дубоко у иоћ. Моменат, када су Мостарци специјалпим возом морали У 4 ујутро напустптп Коп>иц, посетиоци забаве много су жалпли. Велик их je број дошао na станицу да испрате Мостарце. По мишљењу Кољнчана ова забава мостарског Месног одбора Гајрета спада поред високога датума у ред најуспелијих забава у Коњицу. Она je у исто време била и најелитКонцерти мостарског Гајретова пјевачког хора у Коњицу и нија, Бруто прнход забаве за коњичке прилике био je нзван Мостару очекивања. Износио je 6.406.— Дин. Да се још са бифеом и Акција Гајретових раденика у Мостару на остварењу шанком руковало разборитије прпход би био још већи. друштвеног програма сваке je годнне изразптија. Док су се Код благајне увечер поред претставника мостарског дасадашњих година задовољавали само једном великом гоМесног одбора био je г. С. Чампара срески поглавар, који je дишњом забавом, која je истипа увек спадала у ред најуспе— много допринео, да je забава овако одлично успела. Он je уз лијих забава у месту, прошле a особито ове године број при-' помоћ преседника Месног одбора Гајрета у Коњицу r. Мехредаба нарочито je порастао. Драгоцене услуге за^сп ех ових мед-A'jjiije Хоџића и руковао организацијом забаве. приредаба учинио je на свакн начин Гајретов мегао^итн пеИзмеђу добровољних прилога, који су пали те вечери на вачки хор, који je на се скренуо паж ау грађанства својом ''>6дагајни, потребно je нарочито истаћи прилог старог пријабројношћу, дисциплином и гласовним материјалом. Не желећи се у свом раду огра;ничити само на Мостар и теља Гајреха г. С. Папгаћа из Мостара, који je и овом приликом показао видан знак своје љубави према Гајрету те имајући намеру вадовољиги лотребе певача, Месни одбор je алрила месеца одлучиоц дфј са својим певачким хором при- дао 200.— дшгара прилога за Гајрет. Нека му je и овде најсрдачнија хвала Гајрета. реди no један вокални концерат у Чапљини и Требињу на 2 . Михајла и Мирка Чучуковића, Ивицу Шаула, Срећка Залесicor, Марка Шакића, Ибрахимагу Аллгу, Мугаана и Абида Брдарића, Омера Хоџића, Мустафу Муминовнћа, Асима Реџовића и Алију Борчака и др. те ватрогасну чету п рсдаре, који су све учинили у споразуму са претставником власти г. Ружићем, среским начелником и Тајибом Пашићем да со одрзки mro узорнији ред и мир. Хвале je вриједан и г. Антун Ханги, шумар и Хашим Диздаревнћ, којп су учинили узоран ред код гађања нишана и лијеп прнход Гајрету донијели као п г. Карло Жак и гђи распродајом томболе, г. Цвјетку Бобаревићу, учитељу који je са школском дјечицом код славолука дочекао госте. Коначно ее Мјеснн одбор захваљује свима који су ма пгтагод допринијели пригодом прнредбе споменуте забаве. и 3. дан Курбан-бајрама.. Међутим десило се, да je овај излет певачког хора колидирао са раније пројектованрљ^^шејом овдашњег српског Јгбвачког друштва »Руске^Ј^вте^је управо тпх дана са истим хоровођом требало да охпутује јужном Херцеговином за Црну Гору. Место ових кжцерата у Чапљин>и и Требињу ћриређеиа je у Кољиду велика забава на 2 . дан Курбан-бајрама (lb. маја). Уз бројан ncnpaiaj мостароких грађана пошло je у Коњиц око 120 излегннка, где их je поред рђавог времена дорекало грађанство Коњица на челу са среским поглаваром г. Сабитом Чампаром, претседником Месног одбора Гајрета г. Мехмед-Алијом Хаџићем те осталим члановима М. 0. и пријатељима Гајрета. Овако бројни гости из Мостара a нарочито чланови и чланице певачког хора били су за Коњиц права сензација. Опи су у већим и маљим групама до •вечери разгледали варош и заинтересовали Коњичане за вечерњи концерат. Доста уска сала друштва Кола Српских Сестара од 9 часова на вечер почела се испуљавати радозналом публиком. Ha концерту поред угледних Коњичана и већег броја пријатеља из Мостара могли су се запазити и неки гости из Сарајсва, Високог, околипе Коњица и др. Копцерту je присуствовао и г. Хасан Ребац, начелник Министарства правде, који je дошао са гостима из Мостара. Просторије су биле и сувите тесне, да би могле примити онако бројну публику. Програм je почео тачно у 914 часова. Он je од публике очекиван с нестрпљењем и радозналошћу. Појава младог метовитог хора на позорници изазвала je френетични аплауз присутних. Свака концертна тачка програма саслушана je с великим интересовањем и допадањем. Ово зато, што je то за муслимане новина и што je хор заиста показао успех у концертним тачкама. Програм су сачиљавале песме: 1. В. Ћесаревића: »Oj Бога ти«, Ст. Мокрањца: »П. Руковет«, з. Ст. Биничког: »У колу«, 4. В. 'Ворђевића: »Ариф или Зариф« и б. В. 'Несаревића: »Емина«. Изван концертног дела програма дат je и једал позори тн п комад у једном чину: »Три зелена крина (или Омербегова љубав)« од л. Тмутс. који je под режијом професора 372 Бећи број концертних тачака забаве у Коњпцу сачиљавале су песме, које дотле у Мостару нису певаие. Кад je тај број доцније био надопуњен јога двема новим песмама од Ј. Хацеа: »Moj Дилбере« и »Oj ђевојко«, мостарски одбор закључио je, да пре завршетка пословне годипе прпреди и у Мостару један вокални концерат. Вес о томе примљена je у месту с великим интересеоваљем. Концерат се одржао у летњој баштн кафане »Париз« 14. јуна од 9 часова павечер. Иако je био висок датум, иако су од 1. јуна дате већ четири сличпе прпредбе, ипак je посета овога пуа била и најбројнија и најелитнија. Ha концерту су се могли да запазе представници војпих и цивилних власти, предстлвници разних хуманих и привредних установа као и најодличнијег грађанства са својим фамилијама. Тачке програма изведене су са пуно добре воље, na су и.змеђу осталих тачака нарочито успешно отпеване песме В. ТЗорђевића: »Аџами срц е...« , коју je отпевао мупгки хор са добром увежбаношћу, и В. Иесаревића: »Емина«, која се уз буран аплауз морала да поновн. Мешовити хор други пут отпевао ју je још сигурније и хармопичније. Ни на једном од рапијих концерата публика није била у бољем расположењу. У маеи комфета и серпентина и других атракција изглед концерта био пун живости и шарепила a срспентипе, бацане преко масе сијалица., као да су повезале расположеље посетилаца и доприпеле мпого интимнијем расположењу. које се наставило дубоко у ноћ. Морални и материјални успех овог концерта уз помепуте околности превазишао je успехе свих раније датих концерата. Чисти приход донсо je близу 5.000 динара, који су у главпом дале улазиице, за мостарске прилике je одличан. Гајретова забава у Тетову У недељу 15. о. м. приредио je Месни одбор Гајрета у у Скопљу забаву у Тетову. Чланови Гајрета дошли су у Тетово у суботу, 14. о. м. у 2 аутомобила. Вођа пута je био �Г. Др. Бећир Hono, док je режисер Г. Н. Рссуловић дошао два дапа раније. Забава ннјс могла бити одржана у хотслу »Југослапији«, k u k o јс било замппгљсно, јер хотел нсма погодна мсста аз бину. Зато јс помоћу чланова тстовског од бора и прпјатеља Гвјрета импровизнрана бина у т. зв. Хара бат текији, и у пространомс дворишту ове текијс одржана забава, са којом су и гости и чланови одбора веома задо вољни. Нарочито je забава учнпила велпки утпсак међу муслп манима града Тетова, који просто пису могли, да се падиве зажеливши да се оваке забаве што чешће приређују. Ha забави je примећеп приличан број и 6pahe право славаца са својим rocnobaMa и кћерима. После забавс се pa звило право народно весељс. Овом приликом je одбору част да се нарочито захвали гг. инж. Ор. Крстићу, претседиик општине; П. Ђорђевпћу, поглавару среза; П. С. Казазовић; адвокату; М. Шећерагићу, шер. судији; С. Спахнћу, секре тару шер суда; 0. Миодраговићу, адвокату, као и свим оста лим члаиовима тетовског Гајрета и нашим пријатељима, noсебно na г. Др. Трифуновићу, днректору гимназије. Дин. 30.—: Мехо Кресо no Дин. 20 ,—; Сул.ага Нишић, Мехо Врана, Браћа Оијерчић, Bi>aha Виторовић, Caj«, Мутек; no Дип. 15.— гђице: Мплица Вељковић, Милка Кочевић; no Дин. 10.—: Омер Топуз, Ибрахим бег Хуљук, Ибрахпм Чеховић, Муратбег Сијерчић, Весо Tanacковнћ, Суљо Хуљук, Авдибег Оберчанин, Божо Танасковић, Шахбсг Херенда, Јусуфага Хаџић, Мехмед Тулић, Ахмед Беслија, Латиф еф. Хубанић, Мехо Мујковић, М. Алија Оборчанин, Абдурахман Хаџић- Триумф Гајретове идеје у Горажду Мјесни одбор Грјрета изабрао je између Гајретових чланова шири приређивачкп одбор за одржаље Гајретовог теферича са коњским и пјешачким тркама у Горажду 8. jvrnt no. подне. У недељу зором почео се свијет сакупл>атп са сФију страна, не само из чајничког пего чак и из плсваљског, фочанског, рогатичког и вишегр^дског среза. Mace себског свијета у најсвећанијнм одијелима дол%зилЈЈ 'су у великим групама, пјешице, на коњима и колш^а, како муслимани тако и православнпч те се je у малом убавом Горажду тог дана слегло око 8000 душа, a no околним брДјпта прегледати се није могла множина свијета^Овзuo славље не п а м т а ^ Горажду нико, премда им^.људи старпх no 104 године. Приређиавчки одбор уложпо je мпого труда да што сбечанЈШ t успије први Гајретов теферич и да овдашњи народ скине мрежу са очију, што je и успјеж>дЈ Позват je био и Главни одбор Гајрета, да увелича овај тсферич, a нарочито се je миого по^агало на долазак претсједника Главпог одбора г. Др. Хасанбрговића, којем je у почаст био подигпут славолук од 16 метара, тако да се je видио из 3 километра даљпне. Народ je« нестрпљиво очекивао да поздрави Др. Хасанбеговића, алн г. прстсјеЈџшка спријечили су државни послови те није могао доћп, о чену смо благовремено обавијештени. Овај Гајретов теферич значи за нас много јер никад до данас није, наше муслиманско женскин>е узело учешћа na оваким тсферичима. Иако мало Горажде ипак се je могло виђети код нашег женскнља, да je цијенило мпого овај теферич, јер je било све у најсвечаннјем одијелу обучено. У коњској трци учествовало je 10 грла пз плеваљског, фочансог, рогатпчог и чајничог среза Прву награду однио je спн угледиог домаЈшна Исмет Мухамедбега Хреновице из Хреновице на свом тргогодншњсм дорату »Змају«. Одушевљен Мухамедбег поклонио je награду Гајрету, na чему нека je Мухамедбегу велика хвала. Дао Бог и други се угледалп na се у сваким прпликама сјстили нашег милог Гајрета, који дивно цвјета под Покровитељством Њ. Kp. Вис. Престолонасљедника Пстра. Овом одбору немогуће je свакоме папосе захвалити се, те овим путем захваљује се свима који ма шта придонесоше да ова Гајретова прирсдба овако величапствено успнје. Преко свих трошква чист приход износи 3.403.50 Дин. Добровољне прилоге дароваше слијсдећа гг. и госпође: По Дин. 50.—: Др. Томић, Мехмед Алија Фазлагпћ, Осман Рашидкадић. Хамид TauoBirli, Омерага Беговпћ, Халпд ara Хаџић, Акиф бег Сијерчић; no Дин. 40— : Мујага Каменица, no ГОСП. МУХАМЕДБЕГ ПРЕЉУБОВИЋ, потпретсједник Гајрета у Бијељини. Авдо Харлаћ, Мустајбег Спјерчпћ, Алага Зорлек, Браћа Бешлпја, Pajico Танасковић, Радпша Стојановић, Вндак Переула; no! Дин .5.—: гђа Туцаковић, Смајо Псстек, Антон Цигало, Абид Хаџпћ. Мухамед Мујковић; no Дин. 3.—: Имшир Хоџвћ, Салих Куртовић. Прпређивачпп одбор захвал.ује се најтоплпје дароватељима. Жпвилп! Рад на проширивању Гајретове организације Оснивање женског одбора Гајрета у Градачцу У присуству 63 чланица одржана je конститунрајућа скупштина Женског одбора Гајрета, 22 . јуна у зградн народне основпе школе у Градачцу са следећим дневнпм редом: 1. Отвараље скупштипе, 2 . Избор председнице скупштине, перевође и две верификаторице за овсровљење скупштпнског заппсника, 3. Читање друштвсних правила, 4. Бпрање одбора, 5. Евентуалије. Гђица Хатиџа ГБтпић јотвара скјупштину поздравља присутне и држи предавање о Гајрету, н.егов историјат, развој, рад, заслуге п циљеве од оснутка до данас, те његове будуће смсрове рада. Затим je саопштила присутнима рад око скупљања чланица. — Још у почетку мога доласка у Градачац првнх дапа заносила сам се мшпљу, да се с вама зблпжим, да вас прпведем у крило Гајрета, да оснујемо п мп пододбор те да радимо и помажемо наш Гајрет за кога се залаже сав муслимаиски свет. И збиља ми je пошло за руком, те сам скупа са гђом Самија X. Јахић и гђом Аспја X. Градатчсвић почела скупл>ати члаиице ночевшн од 10. маја о. r. одкада до данас се je уписало 75 чланица и пошто смо уписале довољан број чланица одлучпсмо одржати констпуирајућу скупштину у коју смо се сврху данас стстале. После одржаног говора. који je праћен са великом пажii.oM од присутница на прсдлог већнне чланица изабрана je за претседницу скупштине Хасиба х. Градашчевић, за се- 373 �кретарпцу гђнца Самнја Мнџпћ, a за псрпфпклторице заииснпка гђа Разија х. Јахпћ и гђица Шухрета Тирић. Након тогт je гђица Селма Миџић прочигала друштвена правила, a потом се прешло на главну тачку диевнога рсда на избор одбора Гајрета у који су изабраие следеће госпођс и госпођнце: Претседница гђа Санија х. Јахић, потпредседпнце Пемба х. Имамовић, тајница гђица Хатиџа Ћигаић, благајница гђица Разпја Незпћ. Одборнице гђс: Емина х. Градашчсвић, ЏулЕсма х. Шакић, Асија х. Градашчевић, Мукелефа Шсремет, Футнета х. Градашчсвић, Сабира х. Градашчсвић, Шемса х. Миџић, Џемнла ПЈалднћ, гђнде: Рашнда Незић, Изета Сендић, Лрифа Челиковић. Изабране одборннце скупштина je са задовољством примнла и поздравила. Потом je гђица Хатиџа.Ћишпћ да се живо заузму и пораде, да ница те да свака пропагнра ид^је аим у својој околпни. Свб су једногласно предлог примиле и схватиле као дужност, коју треба иО ртити. Ha предлог претседнице Саније х. Јахпћ послат je брзојавни поздрав Главпом одбору и прстСедпику др. Авди Хасанбеговићу следећег садржаја: Новоосновани Женски пододбор Гајрета у Градачцу искрено поздравља Главпи одбор и председника др. Авду Хасанбеговића са жељом да у своме раду на челу друштва устраје на славу и понос целог муслиманског света. Претссдница Санија Јахић. По закључку седнице председница je зажелпла да na хаир и добро свих нас узиапредујсмо у своме раду. Нови Месни одбор у Штипу 15. јуна о. г. Месни одбор Гајрета у Штипу одржао je редовну годишњу скупттину у просторијама Гајрстове читаонице. Скупштину je отворио у 10.30 часова прстссдник г. Хусеин Јахић, којом je приликом, пре прелаза иа диевпи ред, прочитао поздравиу депешу Њ. В. Крпљу Алепсаидру и претседнгеку Главног одбора г. др. Авди Хасанбеговићу, a којс гласе: »Њ. В. Крал.у Алсксандру I., Београд. Грађапи града Штипа, чланопи Гајрета сакупл>снп на годиган.ој скупштини поздрављају Bame Величапство са истипским осећајем непоколебиве и неисклзапе верности и одапости према Вашем Велпчанотву и епотлом ТГрплчОвекпм Дому. у то пме клпчомо да жнвп Крал> Југославије Алексапдар I и цсли К|и1Л>епски Дом. — Прстседпик: Хуесин Јахић.« 374 mpvra дедеша гдаси: »Прстссдшшу Г»ЈР™ ДР- X .«:«. Осговпку C aijrao . 't a m n u Гијрста » Ч — “ “ » i бсговнпу, I j „оздрапс са увсрешсм, да hc ,с w В д « - п’ ™ : Ху- СеИН На^ову* депешу M uuutap Дв»Р» г. В. жевуик одговорио iC “ ! С м ш Г х у » о ™ у ЈахкИу, претседнику Мвсиог од0„р, Гајретла, Штнп. Господит прстседаиче, Њсвово B c n w ctbo Крал, примво Ja са аадовосвол взраво одиости , . а „ова пододбора Гајрета j Штвпу и благоволео Ј. варедити „ да учеоницииа годивш. саупштше из,авии 3ахв.и.новт. — Мшшстар Двора: Б. Јевтић. Скупштнпа je била лепо посећена, како од грађана свих __ „и „„ пепонсповести, Taico од „нтрпнгеипије нптелпи.ицпЈ'- и чиновника, на ложио опширно постаиак Гајрета и његов за 27 година његова деловања. Заодбора у Штипу чијом су иницијативом основана 4 месна одбора и то: у Кочанима, Царевом Селу, Радовишту и сеоској општини Карбинцима, нагласивши, да су подузете потребне мере за оснпваље месних одбора у већпм местима брегалпичке области. После тога изнео je оснпвање Гајретове читаонице и књижнице у којој се налази 220 лепих и поучних књига које омладина чита. Затим извештава скупштпну да je Главни одбор Гајрета узео за Гајретов дан 6. септембар дан рођеља Гајретовог Покровитеља Њ. Kp. Вис. Престолоиаследника Петра, који he дан Гајрет прославити сваке године, прикупљати прилоге, и распродавати Гајретове артикле. После благајничког извештаја прсдложио je за каидидациони одбор гг. .Јордана Јевремовића, управитеља основне школе; Михајла Каламатијевића, претседпика штипске општине и Фуадбега Шевкибсговића, који су саставили и предложили скупштини следећу листу: 1. Управни одбор: Прстосдник Али Шефикбег, бившп нар. посланик; потиретседннк г. Мирослав Тодосић, срески начелпик; секретар г. Хусеин Јахић, војни имам; благајник Фуадбсг ИТсвкибеговић; члаиови гг.: Михајло Каламатијсвић, Али Риза Аџем и Шериф Хасаиагић, вакуфски благајник. 2 . Надзорни одбор: прстссдник Еиископ г. Вснијалтп; командант брега-пничке дивизије ђенерал г. Отева Радоваironnh, инеппктор пукопник г. М. Михајловнћ; жанд. иисп. нотпукоппик г. Bara Baenh н једно меото резервиеано за будућсг шср. судију, који дођс na иову дужпост. Замепици: �Гг. Хуссип X. Реџеп, тргопац; Хуснија Мустафпћ. берберин; Мсхмед Мустафа, трговац; Али Риза Ибрахим, државни нмам u Лбдурахим Мехмед Шех. Скунштина je једцогласио иримила предложену лнсту. Ha крају je иретседник објасиио да hc с.е у току ове годннс Mohu иримихи у Гајротове интериате оиолнки број деце колики je приход био у овој годиии, стим, да су деца сиромашног стања и да су свршила основну школу. Скупштина je заврпшна у 12 часова. Са добрпм: Ајкуна Eanh. Хава Омнћ, Зејна Харбаш, Дика Бадшевнћ, Хида Шабановпћ, Васвија Алагпћ, Хасиија Тузиновић, Махбула Bamnh. У зиак дубоке зхаиалиостн иолааанцс течаја даровалс су гђнци Пашалнћевој на дар красан народии вез, захваљуjj'hii joj оузшш очнма na уложеном труду обсћавшн да ће uhu у животу oiuiM иутем којнм их je кроз четири мјесеца упућивала љихова мила и драга учитељица. Нови повјереници Гајрета Нови утемељачи Гајрета Главни одбор Гајрета на прсдлог Мјесног одбора у Мостару именовао je Гајретовнм повјереиицима и то: г. Јусуф еф. Беглеровића у Гор. Дрежиици, Хасан еф. Кеба у Бивољем Брду, те Хасан еф. Полића у Дошој Дрежиици, свс среза мостареког. За чланове утемељаче Гајрега ових дана упасала су се ова господа: Др. Мехмед Хајровић, судија, Ђуро Стјеповић, адвокат и Мехмед Драче, судски официјал, сва тројпца у Приједору. Гајретови течајеви за неписмене Поздравне депеше Гајретов анафабетски тсчај у Бос. Крупи Поводом одржаваља редовпих годпшљпх Гајрстовпх скуп штнна у поједпним мјестима, упућене су из многпх мјеста поздравне депеше претсједнику Главиог одбора Гајрета, и то: Тузла: Са данашње своје редовке скупштине женски одбор Гајрета у Тузли шаље Вам поздраве са жељом да својим радом и трудом, као што сте то и до сада несебично чинилц скупите што већи број муслиманки у редове нашега Гајрета на општем културном приднзању муслиманског елемента. — Предсједник: Зиба Кршлак. Сјетлина: Са данашње шпре коиференције мјесног одбора Гајрета у Сјетлинн и делегата осталих одбора и повјерепиштава Гајрета из среза рогатичког одригане у сврху лрппреме величанствене Гајретове манифестације и народног теферпча поздрављамо Вас господине Баие пајсрдачније и молимо Вас да изволите Вашом високом посјетом увеличатн ову Гајретову манифестацију заједпо са претсједником Главног одбора Гајрета и Вашим помоћником Дром Хасанбеговићме у недељу 13. јуна. — Претсјединк Гајрета: Фадпл Добрача. Ш тип: Чланови Гајрета сакупљенн na годишшој скупштини шаљу Вам братске поздраве са увјерењем да he те устрајати na корисном раду Гајрста. — Претсједник: Хусеин Јахић. Бихаћ: Данас бројно посећспа Гајретова скупштипа поздравља Вас као до сад најактивиијег и најзалужнијег прет- У петак 28. марта о. г. одржан je испит у аналфабетском женском течају, основан и организован интензнвним и напорним радом неуморне Гајретове раденице — госпођице Фериде Пашалић. Испиту су присуотвовале као чланице испитног повјерснства госпођа Анка Павичић, наставница државпе мушке основне школе, no одредби школеког надзорншса у Bnxahy, гђица Олга Илачевић, наставиица држ. мушке осн. школе, и изаслдница градског поглаваретва и школског одбора, и Ферида Пашалић, наставница држ. мушке ocn. школе и водитељица аналфабетског течаја. Испнту je приступило 18 ученица. Неочекиван успјех постигнут кроз четири мјесеца изазвао je опште одушсвљење међу грађанством a напорни рад гђице Пашалићеве награђен je похвалом и признањем како од стране граађнства тако и од стране школског надзорннка пз Бихаћа. Полазнице течаја паграђене су народним радовима и поучним кљигама од страие Опћинског поглаварства a оспосебљене и оцијењене су овим редом: Одличпим успјехом: Џиха Кобнљагић, Хнба Крупић, Ајиша Кабиљагић, Хаџпја Бншчевић, Расима Кочић. Са врло добрим: ТЈулба Езић, Рамзпја Арнаутовић, Хафиза Бапић, Ајнша Крупнћ. 375 �сједника Гајрета п цсо Главпп одбор са жсљом да устрајете санбеговића са лсељом да у i -bom раду: na чслу друштва jrćу раду за добро ii напрсдак милог нам 1'ајрета. Жнвео Др. трајс na олаиу и nouoo дијелог муслпманског свнјста. — Иретсједннца: Сеннја Jaxuh. Хасанбеговнћ, Живео Гајрет — Претседншс: Осман Реџнћ. Автовац: Сви члановн данашње скупштиие у Лвтовцу Мјесни одбор Гајрета у Бихаћу поздрављају Вас и желе да и даље устрајете на културиом mojih редакцију .Гајрета. да у следећем броју opora цепрогресу нашег народа. — Одбор. њсног листа донесе овај Тузла: Са главие скупштиие чланова Гајрета у Тузли И справак: поздрављамо Вас као неуморног националног и културног просветног радника за добро и спас муслимана. Вашпм боУ Гајрету број 10 од 10. маја о. г. штампан je извештај равком у Тузлп поучили сте нас како се радн u жртвује за овога одбора да се г. Торђс TlopbeBuh, окр. ннспектор у Бинарод. Живилн! — Претсједннк: Селесковић. xahy упнсао за члана утемсл>ача Гајрета и као прву рату Љубушки: Гајретови члановн окупљени данас на главуклатио Днн. 200 .—. Taj извештај нетачан je у толико, што je госп. Ђорђевић ној скушитини иоздрављају Вас и чланове Главног одбора Гајрета желећи Вам дуг живот на дику н понос свих иас. — о д м а х уплатно пуни допринос од Дин. 500.—, што се овим Претсједник скунштине: Алија Орман. радо исправља. Ујсдно жалим да се десила ова грсшка одборл, na моДервента: Данашња редовита скупштина дервентског мушког одбора сјећајући се Твојих велпких заслуга за наш лнм окр. ннспектора г. Ђорђевића, да.овај случај извнне. Гајрет срдачно Te поздравља и жели Тн дуг жнвот и здрав5 . јуна 1930. Претсједник: ље .— Претсједннк: Есадбег Алнбеговић. Бихаћ. 0 с м a н Р е џ и h. Бсс. Градишка: Са бројно посјећене Гајретове годцшње скупштине позд]>ављамо свог претсједника молеНи СвевишРазнп добровољнн прилозч њега Bora да Вас поживи дуго година на дику п nouoe ime Курбанске кожице поклоњене Гајрету у Рогатици Гајретоваца. Живио! — Скупштинари. i 'чЦрпликом прошлог Бајрама даровали су no 1 говеђу коВишеград: Са одлично посјећене прве коквхитуирајуће скупштине женског мјесног одбора у Видпеграду поздравља- жицу: Bpaha Чапљић; no l овновску кожицу: Хафизовић мо Вас дични вођо cak покликом ЖДвио! — Претсједник: Са- Едхем, Хаџиахметовпћ Мухамед еф., Хаџиахметовић Мехмедага, Хафизовић Галпб еф., Хафизовић Мусафа, Тескереџић бира Бехмен. Ибрахпмбег, Тескереџић Едхем, Коро Сулејман, Боровац МехОзрен (Сарајево): Мјесни одбор Гајрета у Озренуокупмед, Јесснковнћ Ахмед еф., Браиковић Синапбег, Бранковић љен са својим члановима на годпшњој скупштвнн 18 јуна Едхем, Соколовић Ахмедбег, Дапџић Авдо, Пашнћ Ахмед, поздрављају Вас са жељаом д л Вас Ббг поживи још много година на дику мГонбс нашег драгог Гајрвта и свих ‘ Хаџидедић Заим, Хаџиосмановић Хифзага, Хаџиосмановић Мехмедалија, Шахпипашић Хасанбег, Дапџић Лутфага, Пањегових пријатеља.,— За одбор: Бегр Челик, Т1амил Челик. Горажде: Са редовите годишње окупштпие чланови Гај- inn^ Мурат, Пашић Тајиб, Arnh Ибришимбег, Пешто Решид; ho.14 овновске кожице даровали су: Јусуф Горушанин и Шерета поздравл>ају Ваб" увјеравајући да ћемо Вас увијек вјерно помагати за добро пашер милог Краља и нашег Гајрета. ховић Едхем. У готову новцу даровалн су no 10 динара: Даиџић Ахметага и Арнаутлија Хилмија. Живио Др. Хасанбеговић. — За одбор: претсједвик Ибрахим Сијерчић, секретар Осман Рашидкадпћ. Прилози за Гајрет приликом Иурбан-бајрама у Бијелом Пољу Горажде: У име ново изабраног мјесног Гајретовог одПрилпком прошлог Бајрама даровали су no једну курбора поздрављамо Вас и цио Главни одбор. — Претсједник: банску кожицу слиједећи: Ламежевић Харун, Идризовић Др. Томић. 3eho, Мекић Мустафа, Буквић Осмо, Дрековић Ариф, ДерСкопље: Са годишњег збора члаиовн Гајрета сакупљени вовић Илијас, Музуровјћ Мустафа, Нухоџић Шабан, Караради избора нове управе и годишњег рада шаљу Baua и ос- беговић Изет, Мартииовић Смајо, Бурџовић Мурат, Мемишеталим члановима Главног одбора своје срдачпе поздраве. — вић Aro, Ћоровић Јусуф, Ћоровић Шехо, Ћоровић Изет, МуПретсједник: ђенерал Павловић. цевић Ћамо, Шахман Рустен. Ове су кожице продате лициСански Мост: Са читаоничке скупштине у Санском Мотацијом за Дин. 700.— (седам стотина.) сту на којој je прихваћен правилник Гајретовнх читаопица Прнлози у готову новцу, По Дин. 40— : Добарџић Ибрашаљемо Вам братске поздраве од срца желећи, да Вам Свехим, Мекић Бахо; no Дни. 30.—: Дрековић Јакуб; no Дин. могући помногостручи Ваш живот који поклонисте Гајрето- 20 .—: Хот Ћамил, Зечевић Шемсудин, Кучевић Медага, Гувој идеји. — Претсједник: Мехмед Алагић. шмировић Ислам, Длакић Омер, те no Дин. 10.—: ЗаимоВраниште: Грађани општине Враниште са своје данашвић Мухамед, Бајрамспахић Мехмедалија, Мушовић Аља удон.е скупштине na којој je основан Мјесни одбор Гајрета у ва, Дервовић Суљо, Музуровић Абид, Шећсровић Јусуф, Враништу поздравља Главни одбор кличући: да живи највиИдризовић Јунус, Шафић Абас, Хаџиахметовић Ибро, Зороши заштитник Гајрета Њег. Вел. Краљ Александар I. и да нић Плаво, Махмутовић Азем, Мушовић Медо, Храповић живи друштво Гајрет, a на добро и срећу Отаџбине. Следује Ајдин, Хаџиомеровић Алија, Идризовић Јахо, Диздаревић извјештај. — Претсједник: Усииовић Назиф. Муфто, Диздаревић Хајро, Међедовпћ Зејо, Диздаревић Сулејман, X. Ахметовић Ахмо, Хајдарагић Џемо, Гушмиров Чајниче: Са годишње скупштине Мјесиог одбора у Чајничу шаљемо поздраве г. претсједнику и осталим члановима Илијас, Мекић Абас, Кавазовић Абдурахман, Бурџовић Ћазим, Мушовић Хаџибег, те Нухоџић Абдулах сакупио je у тога одбора. — Престједник: — Прашо. свом жемату своту од Дин. 100.— (једну стотину). Градачац: Ново основани Женски пододбор Гајретов у Градачцу искрено поздравља Главни одбор и др. Авду ХаДароватељима најтоплија хвала! Рад за Гајрет рад je за добро свију нас 376 �M e d . U n iv . if. m i s p e c ija lis t a z u b n i lije č n ik Sarajevo, Jeflanovića ulica br. 1 Ordinira s v a k i m d a n o m od 9—12 sati prije podne i od 2—6 sati poslije podne K— » ............................................ - ....................... 5 S V A K I M U S L IM A N TREBA DA KUPUJE SAMO GAJRETOV C IG A R P A P Ift jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „Gajret" ©OOOOOOOOOGOOeXDOOOOOO0OOOQOOOCDOO0OOOOOe>0 Papirnica Hamdija Kopčić Sarajevo, Strosmajerova preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala BGOO0OOOSOCOGOOOOOOGI ■ Narudžbe: Tvornica cigarpapira S. D. ALKALRJ, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gairet u Sarajevu i Oglašujte u „GflIRETU” ш т а м п а р и з а : И ЗР Л В УЈЕ НАЈБОЉЕ CBE ШТАМПАРСКЕ ЛОСЛОВЕ УЗ КУЛДНТНЕ ЦИЈЕНЕ СЛАГАКИ СТРОЈЕВН СТЕРЕОТМПИЈА P07AUHSHM СТРСЈ cinkcg ^ fija: IZRAĐUJE KLIŠEJE U ЈЕОПОЈ I VIŠE BOJA 3EOINA NA JUGU KAŠE KRALJEVINE И Г гЈ Ш О Ш М Г С А : P0V£Zt,J£,<N’ICE 00 �Temeljna glavnica 40,0Q0.000,- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 s t a S Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu striku. — Osim toga ima svoju min Z A iA G A O N IC U općine grada Sarajeva koja daje zajm'ove na zlato, srebro 1 ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. Bosanska ladostrijolaa i B| Dr. Omer Bahtijarević Trpačka Banka i d. ■ Sarajevo, Strosmsjerova ulica br. 12 I dugogodišnji liječnik Drž. 1 Bolnice, operater i spe- Potpuno uplaćena dionička glavrica D in | 20,000.000-— I Rezervni fond D in cijalista za operativne bo- 2 lesti, asistent chirurškog odelenja Državne Bolnice м 7,500' »II Ш \ Prima u l o š k e na štednju, vrši do­ znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o 1j n'i i e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća Ordinira od 1-3 p o s lije podne I Interurban telefoni broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split 1 u Aleksandrovoj ulici br. 45 ■lllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllliillllllllllllllilllilllllllllUlltlllllllllilllllllllllllllllllilll’ l Banka Gajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'B anka se bavi svim u bankovnu struku spađajućim poslovima. O vlaštena je za trgovanje sa valutam a i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i hum anitarne ustanove. Od čiste dobiti daje 6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a j r e t ”. Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja B anka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške uka­ m aćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba � https://kolekcije.nub.ba/files/original/07bede053f762c27edd65e402f72685a.pdf a110351db95b64fbbf8c94290aab17d5 PDF Text Text лисгјазгш детш зл културмс И tKCNCMCKC- T№4H3A№t MVUMMANA С А Д Р Ж АЈ : Уредништво: XXIV. редовна, главна скупштина . друштва Гајрет Хидајет Кулиновић: Како би требало нашу дјецу вјерски узгајати и како да им се предаје в јо ронаука Инж. Шериф Бубић: Ham сељак као позитивал но- љоприврсдни стручњак П О П У Л А РН А С Т Р А Н А Наша отаџбина: Рад на уједињењу Хамдија Мулић: Како ћемо сами себе учити Здравље: 0 рахитису Народно сточарство: Чистоћа прије свега — Са си- јеном се не може да добије много млијека — Млада коприва као сточна храна Пољопривреда: Њега ливада ПОДЛИСТАК Сафет Бурина: Алмина снаха Хамид Диздар: За тебе Сафвет Зечевић: Без еџела умирања нема Шериф Бећировић: Византијски цар и Хатим-Таија Севдалинке: Мјесечина — Ha Вратнику — Листај горо — Дјевојка je — Сархош Аљо — Уросих се руже тргајући — Тамна ноћи — ПоДпе учи ГА ЈР ЕТ О В ГЛ АС Н И К XXIV. редовна, главна скупштина друпгтва Гајрет — Остале Гајретове вијести — Илустрације 16 ЈУЛА - САРАЈЕВО 1930 У ређуЈе: Х а м з а Х у м о БРОЈ 14-15 �Oglašujte u listu GAJRET »Gajret« je najrašireniji časopis medu muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I n buduće, »Gajret« će nastojati da zadovolji što širi krug svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firmi vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno vršili bi i svoju patriotsku i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali u listu »Gajret«. /> > Увсеаа, a аенаЈиу^7ш™ Е"туа1^ 1 5 и ^ ^ а ^ а в а Т а Рт ” 6 n ,iy Л б Г Г р Га.°Дв0Ра “ “ ешшошжо пол и а љ е м у сл м та а , излази 1. a 16. сваа ПРе,“ ” 200 Ђа: Директор Х ам и д К унић Уредник Х ам за Х ум о Власник друш ™ „Га1рм- . _ Глава. a одговорнл уре т е Х аш а Xyuo. _ З а т 1Ш т р з,у „Бос..= ка П о ^ Г одговара Јосип Енгл. �T j> J V t T Уреднишшво XXIV. редовна, главна скупштта друштва Гајреш Импозантна појава од стоосамдесет делегата, на овогодишњој редовној, главној скупштини, показала je снагу Гајретова корена у нашем народу; показала je како je дубоко продрла Гајретова идеја у наше слојеве. Озбиљна лица Ових представника стала су, на овој скупштини, пред још озбил^нији задатак — пред свечано преузимање једне велике дужности, дужности рада на нашем општем препороду. Овај важни моменат подвукле су нарочито речи друштвеног претседника, г. Др. Авде Хасанбеговића, и указале на сву важност мисије Гајрета и Гајретових радника, указале на непоколебивост његова досадањег правца и на оквир њ'^гова гдедовања. Te речи, уздигнутим тоном, подвукле су сву строгост схватања ове велике мисије, на начин како су je себи поставили Гајретови идеолози. Снага оввх речи, у истом смислу, треба да се пренесе на све Гајретове раднике и пријатеље, широм наше Краљевине. Јер само, сви прожети топлом једнодушношћу, само као Гајретови радници, без обзира на друштвени положај и снагу духовне личности, моћи ћемо успешно да корачамо нашем циљу. Бацимо ли поглед на бурну прошлост Гајрета, многи напори и заједничка пожртво* ваност његових радника морају да нам изгледају узвишени. Данас, кад ту прошлост можемо да посматрамо из једне отвореније перспективе, она за наш народ добива још више на свом значају, јер линија, те Гајретове прошлости постала je ослонац будућности свију нас. Ta линија постала je правац победник који се данас без запрека пробија кроз таму наше заосталости, свима редом отвара очи и води нас у смеру културног, a кроз културни и у смеру материалног препорода. Варницу постанка ове Гајретове линије видимо у националној свести Гајретових идеолога која je тим уједно постала и покретач нашег општег напретка. Она, национална свест, била je снажна подршка издржљивости Гајретових идеолога, a та издржљивост, кроз целу историју Гајрета, снажно je пркосила свим великим препрекама и била главно упориште победи идеје Гајретове. Прошле године, на истом овом месту, нагласили смо да једна велика тековина, код сваког народа и у свако доба, тражи много свесне пожртвованости и љубави за себе. A њен темељ je увек љубав за свог ближњег и за своју нацију. И кад се једна оваква тековина чврсто постави на своје ноге, њена величина и њезино деловање не дају се ничим умањити, нити каквом сличном упоредном, нити каквом протуакцијом. Јер, дело те тековине тако je велико и стоји као чврст бедем, славећи све нове и нове успехе. У ову нашу лањску констатацију, и ове године, ми нисмо нимало посумњали, зато je ова наша велика тековина, Гајретова зграда, постала још снажнија и победоноснија. С ве ове наше наводе потврђује овогодишњи успех Гајрета и импозантни скуп делегата на овој главној скупштини која je показала одлучну устаљеност на напретку Гајрета као и свест прожету дисциплином и љубављу за Гајрет у свим редовима његових пријатеља. Зато, у овом правцу и корачамо сигурно нашем напретку. 377 �Хидајет Кулиновић Како 6 u шребало нашу дјецу вјерски узгајати u како да им се аредаје вјеронаука? .. (Наставак) Рекли смо да би се наш иаставни систем могао назвати нијемом и мртвом мстодом. Да ли би смо К/Од вјеронаучне обуке у овом логлсду могли папра вити изузетак? Ha жалост не. Начин обуке овог важног предмета no нашим школама заслужује двоструко, да се назива нијемим и мртвим. Можо сс рећи да je вјеронаучна настава код нас на најнижем ступњу, јер je најнеметодичнија. Ha који се начин код нас дјеци дају појмови о Божанству, Посланству и Судњем дану, тим главним тсмсљима Ислама и ових осталих вјера Божаиcicor поријекла? Не, не можемо рећи и поставити питањс какви се појмови дају дјеци о тим засада-, ма, јер им те иојмови заправо и ne дају. Пратије речено могло би се поставити шггатвс: »Какнв у;гисак и колики je стуиањ розоновања kame дјеце о' тим појмовима'?« Ове свете. појмове о Божанству, Посланству и-Судњ^м ^Лну ми дјеци не предајемо као предмете вјеровања, него им о њима причамо као о обичној традицрји. Можемо ли потврдитл да. наши вјероучитед>и -штогод надодају овоме, што дјеца опонашајућп своје родитеље и примајући од њих од својих кућа у школу допесу? Да ли наши вјероучитељи1- дозвољавају, и дају лршшке нашој дјеци, да им ова поставе оваква питања: »Какав je Бог?«, Запгго Бог посгоји?«, »Како може постојати нешто што се не види?«, »Шта je то Божји посланик?«, »Запгго ми не можемо постати Божијим послаником?«, »Зар ne би људи моглп влаетитим умом пронаћи исгине, које им Божији посланици казују и проповиједају, када ових не би било?« итд. Или се можда сирота дјеца фаризејски н са страхопоштовањем покоравају свему ономе, што mi вјероучитељ приповиједа — не само. што им приповиједа, јер су вјероучитељи већином нијеми — непо чак и ономе, пгго у својим књигама набубају? Посљедице показују, да no нашим школама влада ова друга могућност. Међутим било би сасвим природно, да вјероучитељи буду задовољни и да се веселе оваквим и још |Слободнијим литањима од страпе својих ученика. Ето на овај начин дозвољавајући, да дјеца постављају овалсва и слична питаља и при- премајући им у самом продавању од cnoje. страно таква питања, улијевају им се у срца припципи вјеровања и етикс. Само за овај пачип наставе noтребни су такви вј(‘|к»учитељи, који h e сличпа јштан»а од странс дјеце сматрати природном појавом и држати нужним, да на ова nm aiba одговоре, na макар се та питања сукобљавала са њиховим вј(фским осјећајима. Код дјеце je још у зачетку споеобност за схватаљс абстрактних појмова. Због тога je всома тешко дјеци улити у главу појам о Болсапству, за који се тражи јака абстракциона моћ. Треба се послужити 01ШПЉИШШ појмовима и истинама при улијевању абстрактних иојмова у дјечије умове и осјећаје. -Дјеца заиста много лакше схватају опипљиве материјалне појмове. Ha примјер при давању појма дјеци о броју, дају им се у руке предмоти, који се могу бројити. Чим дијете научи свету ријеч »Бог«, ono одмах започиње тражити значење те ријечи у вањск-ом свијету као и код осталих појмова. Ово истраживаље доноси дјетету na ум толика и таква питања, на која питалва треба да знадне одговорити сваки прави вјероучитељ. ОдговарајуИи дјеци на згодан начин и према љиховом умном развитку, вјероучитељ удовољава својој дузкноети. He врши се вјероучитељска дужност исмијаван.см овако природ1шх и корисних дјетињих питања или њиховим ућуткивањо.м говорећи им: »To ти не можеш схватити, нипошто такве ствари више нс питај?« Овакав начин je комотан за вјероучитеља, али дијете заглупљује. Довољно je сјетити се властитог дјетињства, л а ад се схвати коликом лакоћом дјеца копирају материјалие појаве, a како опет душевнс и апстрактне појмове материјализирају. Колико нас je у дјетишству узалуд Бога на небу тражило. Зар нису људи преисторијске перио,де, тога дјетињег раздољба чоиздечанског развитка налазили у природним појавама смисао о Богу, a и самог Бога? Зар и данас савремени материјалисти и натуралисти не показују знакове тога дјетињства у својим вјеровањима. Рад за Гајрет рад je за добро свију нас 378 �Инж. Шернф Бубик, директор Пољопр. школе у Бушмиру Наш сељак као позитиван пољопривредни сшручњак (Овршетак.) 3 Наш сељак као сточар полаже са извјесшш корисиим .сазнањима из стоКолико нага сељак цијени стоку, најбоље се ви- чарства. Ha ир.: »1 аздино око стоку гоји« — »Отиди no томе што je зове својим благом. To je заисга марено — пола урањеио«. Иоавећује се избору етоједно велико наше народно благо. Што сељак не ке велика пажња те налазимо савршеиа иравила о држи своју стоку онако како бисмо ми то жељели, наслијеђу, као: »Какви бици, такви и теоци« — није ради тога што он то не би знао, него ради тога »Нород се умеће у ганку крв«. Шта велите о иашим примитивним домаћим пашто он то н е м о ж е. Развитак сточарства условљен je стањем бпљне производње. Сваки систем сминама? Ha то питање одговорио je недавио у »Агрономском Гласнику« нико други него наш уважеискоришћавања земљишта има свој оистем сточарства. Примитивно паипвачко господарство не може ни професор сточарства на загребачком уиивсрзида држи стоку преко зиме на доброј стајској ис- тету г. Др. Алберт Огризек. 50 година ми се трудихрани, пошто добра стајска исхрана тражи ангажова- мо да потиснемо наше домаће иасмпие и да их зање људоке радне снаге преко љета за производњу и мијенимо са страним племенитим иасмипама и сада тек долазимо на то да смо у томе много гријешили. скупљање зимске крме. Међутим, када има паше на Наш народ je дакле имао пуно бољи смисао за стопретек, боље се исплати антажовати људску и сточчарсгво него ми школовани економи. ну радну снагу за пгго веће исжоришћавање распоИма тога mioro у нашем народу, из чега би ми ложиве паше. Губици лреко зиме покривају се вемогли извући корист у нашем Ј>аду за унапређење ћим примитцима преко љета. Осим тога иод оваким сточарства и приштедити народу многу пару, коју приликама, боље je гледатњна квантитет стоке него сваке године у не малим свотама дајемо за сггочарна квалитет. Паше има на претек,'" ал!г je број дана -iTfBO. кроз које се може искоришћавати ограничен, п а ^ што више грла имамо, било и слабијих, випЈвхће <зе 4 Наш сељаккао пољопривредник-организтор паша искорисити. Стока je овјгје не само трансфорЈедан мој иријатељ-посједник xohe да буде у матор крме у вриједније' сточне производе, него и свему напредан економ. Вабацио je иотиуно crape једна а у т о м а т с к а с н а д а за ђубрење и сажуп- сељачке начине рада. До недавно су његове њиве љаље крме. Што се више сакупи врме, то ће кориот оране на складове и угарене. Он je складове иорубити већа, a више he крме сакупити увијек више шио и од њива направио равне табле. Угар je укигрла. Овдје дакле не може да вриједи правило, да нуо и сваке године њиве засијава. Завео je мјеото je боље имати мање племенитих грла него више не- ијштког орања дубоко орање. Тако се у свему разплеменитих. Даље важно je: здравље, издржљивост ликује од својих сусједа сељака. Зар то није наи окретност. Из свих тих разлога овдје су на мјесту предно? Али на тим њивама већ пет годииа мој мале и жилаве форме. пријатељ не нађе ни сјемена. (Напомињем да je Даљни развитак сточарства услиједио je усљед слаб са ђубретом). Њиве еу мокре, na када су се лосве већег нестанка паше — присшјањем разних равнале није се могла вода оциједити до касно у испашишта и диобом усљед пораста становништва. прољеће, зато je заваснио са ојетвом. Њиве су до Сада сељак има један ограничен комплекс паше, сада плитко оране, a пријатељ je сада завео дубоку једну ограничену колвчину крме. Није више зада- орну и мртвицу избацио на ловршину — њиве су ha сточарсва, да што више крме искорисги у годи- остале неплодне. Али што je најгоре, укинуо je угар, ни, него да се ограничена количина крме игго боље алп за то земљи нлје дао ђубре. Тако je дошао у искористи. Овдје се дакле ток почиње пазити на безизлазан положај. Ja му говорим узалуд: »Натраг квалитет стоке. Већина наших господарстава у Бо- са земљом где je прије била, иначе нема спаса. Глесни, Херцеговини, Црној Гори, Далмацији и Орбији дај што твоје комшије сељаци раде, na he бити налазе <се сада на овом степену развитка. Али још добро!« Треба схватити, да je модерно господарство једувијек има толико паше и природних ливада, да се још не може посвећивати велика лажња сијању на нужда за нашег сељака, којој мора и којој ће крме на оранидама, пошто je господарство довољ- прибјећи кад буде вријеме за то. До недавно паш но заузето господарењем са лакшим културама — сељак имао je довољно земљишта (a нарочито že­ ливадама и пашњацима. Али квалитету стоке се- nama и ливада). On има извјестан број људске и љак почиње све више посвећивати пажњу. Др. Вла- сточне радне снаге са којом може свршити одређен инац има у својој збирци много добрих правила ва квантум послова. Ораница му je задавала највише овакво сточарење, која доказују да наш сељак рас- посла и свакл метар оранице више, значи за сеља- �t a велтсо умаљсљс рл.да на ЈШваДама U пагшвацима. Али, да би се номогао и да би бго всликог издатка драгоцјене раднс сваге одржао онагу авојих ораница, он ове ио заоијава свакс годиис, нсго оставља no поколико година да icc одмарају. Угар je лредстављао пајвећи реаервоар земљишне енаге и није било потребе да се води много рачуна о Ј>еду усјева на ораницама. Али порастом становништва настаје потреба. да се оранице што чешће засијавају и да се смањи број година под угаром. Из истих разлога почела су се и сва боља земљиша под ливадама претварати у оранице, a само мокра земљишта остављена су под ливадама. Нестаде ливаде — нестаде мајке оранице и ова осиромаши. Настаде потреба да сс на ораницама сије врмно биље, пошто су се новршине под ливадама и пашом смањиле. Ta два момента, ло моме мишљоњу — нестанак угара и лотреба да се на ораницама сије крмно биље — изазвала су потрсбу модерног мјенбеног господарства не само код нас него. и код свих других парода. Гдје je та потреба већ ншстала, ми Видимо и iiaiiiera сељаКа taico ori сам Од жури да заведс такво гослодарство. Ha нама je Само, да за сваки лојодшш крај и свако појодипо господарство уочимо ту иотЈкзбу и помоглемо eejtaiiv да рео]н,анизацмју oisora имања изврши. Гдјо још нема те потребо, не треба je na силу стварати. Тада ћемо само узалуд трошити вријеме и новац. • Ово неколико примјера показује јасно, ш т значи наш сељак као позитиван економ. Многи њсгони паслови имају коријен у самом животу. Без позиавања нашег с-1љака и прилика под којим живи и ради не ваља лостављати никаква правила за н,егово господарење. A парочито je потребно да се отиочне на позитивним стручним вреднотама нашег сељака нравити ново. Кад се упознамо са тим његовим иозитивним вреднотама, ми школовани окономи добићемо обилат материјал, који he нам поелужити за стварање самосталних назора да тако ' будемо.не компилатори страких стручњака, него у много чему њлхови узори и нретече. ПОПУЛАРНА СТРАНА к Naša otadžbina: Rad na ujedinjenju 3) (Nastavak.) KONAČNO U JE D IN JE N JE 3. Kad je 1914. počeo rat sa Austro-Ugarskom otpočelo je i stvaranje konačnog ujedinjenja. Već 7. decembra 1914. g., posle sjajnih pobeda srpske vojske i izbacivanja austro-ugarske vojske preko gra­ nice, srpska Narodna skupština izjavila je da je cilj daljnjeg rata oslobođenje i ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca. Da bi tu borbu opravdali i pomogli, obrazovali su ugledni srpski, hrvatski i slovenački emigranti iz Austro-Ugarske, 1. maja 1915. god., u Londonu Jugoslovenski odbor koji je, kao pred­ stavnik Jugoslovena pod Austro-Ugarskom, uputio svima saveznicima proglas u kom je izjavio da su Srbi, Hrvati i Slovenci jedan narod koji želi da stvori zajedničku, nezavisnu, državu iz svih krajeva u ko­ jima on živi. U januaru 1916. god., osnovana je u Rusiji od Jugoslovena, austriskih zarobljenika, I jugoslovenska dobrovoljačka divizija, a u septembru iste godine dobrovoljački korpus Srba, Hrvata i Slovenaca. Obe dobrovoljačke jedinice borile su se na rusko-bugarskom frontu u Dobrudži. Pokret za ujedinjenjem bio je uhvatio narod u samoj Austro-Ugarskoj tako da su se za jedinstvo 380 izjasnile i stranke koje su ranije bile neprijateljski raspoložene prema Srbima. Dr. A. Korošec, 30. maja 1917. god., tražio je, u bečkom parlamentu, u ime srpskih, hrvatskih i slovenačkih poslanika ujedi­ njenje svih Srba, Hrvata i Slovenaca Austro-Ugarske u jednu slobodnu demokratsku državu, pod žezlom habsburške monarhije. Na dan 20. jula 1917. god., Srpska vlada i Jugoslovenski odbor sastavili su i objavili znamenitu Krfsku deklaraciju koja je neka vrsta ustava buduće Jugoslavije, jer su u njoj izneta osnovna načela za stvaranje i uređenje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Ulazak Amerike u rat ubrzao je pobedu naših saveznika, a deseta tačka izjave njenog prosvećenog i pravednog pretsednika Vilsona o ciljevima rata značila je ostvarenje jugoslovenskih ideala, jer se on u njoj izjasnio za deobu Austro-Ugarske; ta iz­ java davala je mogućnost svima njenim narodima za samostalan razvitak. 2. septembra 1918. god., započela je ofanziva na Solunskom frontu i srpska vojska, s jugoslovenskim dobrovoljcima, probila je bugarski front, za kratko vreme oslobodila Srbiju i Crnu Goru i prešla na teritorij Austro-Ugarske. 6. oktobra iste godine, osnovano je Narodno veće Srba, Hrvata i Slovenaca, �koje je 19. oktobra objavilo da preuzima vođenje narodne politike i traži ujedinjenje celokupnog na­ roda Srba, Hrvata i Slovenaca u jednu nezavisnu državu. 23. oktobra Hrvatski sabor prekinuo je sve državno-pravne veze Hrvatske, Slavonije i Dalma­ cije sa Austrijom i Ugarskom i priznao Narodno veće kao vrhovnu vlast države Srba, Hrvata i Slo­ venaca, jkoju su Sačinjavale sve naše zemlje pod Austro-Ugarskom sem Vojvodine, a 24. novembra Narodno veće donelo je odluku o ujedinjenju sa Srbijom. Crnogorska velika narodna skupština u'Podgorici proglasila je, 26. novembra 1916. god., ujedi­ njenje Crne Gore sa Srbijom. Narodna skupština u Novom Sadu odlučila je 25. novembra da se Banat, Bačka, Baranja i Srem ujedine sa Srbijom. Izaslanstvo Narodnog veća u Zagrebu stiglo je 26. novembra u Beograd, a 1. decembra 1918. god., Prestvolonaslednik Aleksandar, kao regent, odgova­ rajući na adresu Veća, proglasio je ujedinjenje Kra­ ljevine Srbije sa nezavisnom državom Srba, Hrvata i Slovenaca u jedinstveno Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca. Od tog dana pravno postoji današnja naša država i 20. decembra obrazovana je prva vlada ujedinjene Kraljevine. Ujedinjenje našeg naroda i stvaranje zajedničke države s njenim granicama potvrđeno je i ugovorom o miru, i to: 28. juna 1919. g. Versajskim ugovorom s Njemačkom, 10. septembra 1919. g. Senžermenskim ugovorom s Austrijom, 27. novembra 1919. g. Nejskim ugovorom s Bugarskom, 4. jula 1920. g. Trianonskim ugovorom s Ugarskom, 10. avgusta 1920. g. Sevreskim ugovorom s Turskom i 12. novembra 1920. g. Rapalskim ugovorom s Italijom. Na Vidovdan, 28. juna 1921. g., Ustavotvorna skupština izglasala je prvi ustav kojim su udareni osnovi državnog uređenja. Ovaj ustav vredio je do 6. januara 1029, g. kad je Kraljevom proklamacijom ukinut. " (Po knjizi »Naša otadžbina« od M. S. Moskovljevića.) \ Hamdija Mulić Kako ćemo sami sebe učiti . & KNJIGA ђ; • ' i mnogih drugih. Učene se misli tako šire po svemu svijetu. Nauka je sviju nas zajednička i svaki se dobar naučenjak trudi da svojom naukom koristi osim svome narodu i cijelom čovječanstvu na zemlji. Tako knjige sve nas ljude na zemlji prosvjećuju, upoznavaju i zbližavaju. I u ovome vijeku našega života, nauke i prosvjete, ni mi ne ostajemo po strani, slijepi i zatvoreni i mi nastojimo da otvorimo oči, da zdravim očima pogledamo u bijeli svijet. Tada tek zano što smo na zemlji i zašto živimo. Dakle knjige su nam prva vrata na prolazu kroz pravi ljudski život. Davno je naš narod uqčio i rekao: » S l i j e p j k o d o č i j u k o č i t a t i n e zna«. Stoji preiid tobom knjiga u kojoj su zabilježene mnoge pouke koje tebi svaki čas trebaju kao komad kruha, ali zaludu sve, ako ti ne znaš čitati. Da te pouke i sami nađemo i da se upoznamo sa mnogim lijepim mislima naučenih ljudi i da se tako oplemenjujemo naukom (prosvjetom), čitamo knjige. Sami sebe prosvjećujemo. Ali da postignemo valja najprije naučiti čitati. Zato mi u prvom redu šaljemo svoju djecu u školu. Da i sami opet ne ostanemo slijepi kod rođenih očiju, molimo drugoga da nas nauči citati i pisati. Ali to je tek prvi uslov za našu vlastitu nauku (na­ obrazbu) n a u č i t i č i t a t i . Valja sada uzeti knjigu u ruke. Nemamo prilike da često čujemo ž i v u r i j e č (predavanje, vaz) kojega naučenjaka, da nas pouči u raznim znanjima, ali evo sada, kada smo naučili čitati, ta nam se praznina popunjava čitanjem knjiga. I u ovome pogledu knjiga je krupna stvar. Pomisli samo ti danas možeš da čitaš ono što je neki učenjak pisao ima dvije stotine godina. Možeš da čitaš i takve knjige, koje su pisane nesamo u Sarajevu, Biogradu ili Zagrebu, nego da čitaš knjige, koje je napisao neki naučenjak čak u Francuskoj ili u Americi. Naše knjige, osim što se štampaju na našemu jeziku, mnoge su sada i pre­ vedene sa njemačkog, francuskog, engleskog jezika KAKO TREBA CITATI Bez sumnje mnogi je čitalac čitajući novine ili knjige naišao na neke riječi, pa i na čitave reče­ nice, a da ih nije razumio. Onda takvo štivo više ne interesira čitaoca, postane mu dosadno, pa ga ostavi. To se obično događa onim čitaocima, koji su svršili samo tečaj za nepismene, a i mnogim onima, koji su svršili osnovnu školu pa rijetko čitaju. Zato se i pismeni ljudi dijele na dvoje: jedni su p o t ­ p u n o p i s m e n i , koji razumiju šta čitaju, a drugi su p o l u p i s m e n i , koji tek naziru po koju običnu riječ. Da čovjek umije čitati knjige, listove, novine, sudske isprave i t. d. treba da bude p o t p u n o p i s m e n . Zato treba učiti daljnje škole, da čovjek steče veću naobrazbu. Veća se naobrazba stiče učeći razne nauke (predmete) u školi, pa se čovjek još u 381 �mladosti postepeno sve više usavršava. Učenjem u školi čuje ž i v u r i j e č učitelja, koji sve razjaš­ njava što kazuje (predaje), pa se lakše shvaća. Istom onda uzima učenik i knjigu u ruke da bolje utvrdi. Jest, ali mnogi naši čitaoci prošli su davno vrijeme mladosti, znadu sada nešto čitati, a fali im razumi­ jevanje onoga, što čitaju. Kako bi se i oni polu­ pismeni — mogli da nauče čitati sve sa razumije­ vanjem? Da i oni postanu pravi pismeni ljudi. E, 0 tome ćemo se sada malo porazgovoriti. Sve^ se može brzo. Treba vremena. Treba dugotrajne vježbe. U prvom redu neka čitalac uzima u ruke samo ono štivo, koje mu je najjasnije, najlakše. To su lakše bilješke u novinama, lakši članci u listovima 1 knjigama, kratke priče a osobito naše narodne pjesme, čim naiđeš na koju nepoznatu riječ, koju ne razumiješ, odmah je podvući da je lakše za­ pamtiš pa p i t a j drugoga, koji to razumi jer To nije nikakva sramota. Kada ti je ovaj rastumači, odmah je zapamti, a možeš i zapisati u jednu teku (bilješku) sve takve nepoznate riječi, p,a ih pokat­ kad ponoviti, da ih potpuno upaiptiš. Čitaj polagano. Poslije svake r^ e n ic e kad je, pročitaš, r a z m i š ­ l j a j o tome što si pročitao. Veži te nove misli sa onim koje si prvo pročitao. Neki običavaju da ono što su sada pročitali i drugom to pripovijedaju svojim riječima. To-*Je ^iobro. I \ / Da nađeš sebi lahko i zanimljivo štivo (knjigu, list) upitaj prvogednoga vještaka, učitelja ili kojega učena čovjeka. On JUp ti preporuči, čitaj i dalje traži. Najbolje dobru knjigu kupi. Nije to u džaba. Kao što ne žališ dati novac za svoju tjelesnu hranu, tako isto ne žali ni za duševnu hranu. Naročito što trošiš u besposlicu, rade potroši to za dobru knjigu. Knjiga će ti osladiti' život, jer k a d p r o ­ č i t a š j e d n u k n j i g u , o s j e t i š u s e b i da si p a m e t n i j i , p r o s v j e ć e n i j i . I ovako čitanje knjiga neka je škola. Tamam kao što oni đaci što uče na pr. u gimnaziji prelazeći iz razreda u veći razred, bivaju sve pametniji, tako isto i ti p o s t e p e n o č i t a j u ć i o d l a k š e g a t e ž e š t i v o , postaješ sve naobraženiji i pametniji. Takvo učenje čitajući knjige sam po sebi uz malu pomoć nekoga učenijega, zove se o b r a z o v a n j e s a m o g a s e b e ili samoobrazovanje. Još nešto. Ja sam na prim jer učio u školi samo četrnaest godina. Ali kada sam ja svršio škole i postao učitelj, onda sam tek ljudski prihvatio za knjigu. Nemam više tutora više glave da mi nalaže ono što je propisano u školi, pa da mu moram po­ lagati račun za svaku stvar, nego slobodno biram sve štivo koje mi koristi i razgaljuje moju dušu. . . A koliko je bilo a i danas ima velikih naučenjaka, koji su to postali, sami po sebi, svojom marljivošću, 382 čitajući knjige i razmišljajući, pa i danas svojom naukom koriste svima ljudima na zemlji. Dakle ko misli da progleda na svoje oči i Ј а ne živi u mraku, knjigu u ruke! KAKVU KNJIGU TREBA ČITATI U prošlom članku govorismo o tome kako treba čitati knjigu. Sada ćemo se porazgovoriti o samoj knjizi. — Nije sve zlato što sja — veli jedna naša po­ slovica. Tako vam je tamam i s knjigom i štivom uopće. Nije ni svaka knjiga dobra. Ima i rđavih knjiga. Zašto su neke knjige rđave to se opet može različito tumačiti. Ima knjiga koja je štampana tek onako samo neka je tobože knjiga, a ovamo ne valja ni prebijene pare. Ima opet knjiga koja nije za te, vrijeđa ti osjećaje vjerske ili narodne, a to sve valja da čovjek umije da raspozna. Naročito naša omladina treba da bira dobru knjigu. Knjižice, koje se obično prodaju u svescima po dinar a razdražuju živce strašnim opisima i zločinima ili raznim bezobrazlucima, to je najgore štivo. To štivo kvari omla­ dinu. Samo dobra knjiga valja. Dobra je knjiga koja te poučava, razgaljuje i vodi sreći i napretku. Za takvu knjigu treba da pitaš, pa ko pita s puta ne zalazi. Štivo u knjigama je različito. Ima knjiga z ab a v n i h i p o u č n i h . Mi ćemo ovdje o objema vTstama da progovorimo. Šta je zabavna knjiga? To su ti pripovijesti i pjesme. Veće pripovijesti koje na dugo i široko pripovijedaju, zovu se r o m a n i . Pripovijesti, koje su prikazane onako kao da se pred nama događaju i podijeljene na činove i prizore (slike), zovu se d r a m e . Ima u nas i dobrih romana i drama samo ih valja potražiti, raspitati se za njih. Vidiš, dobra pripovijest i ako se računa u za­ bavno štivo, ona može da pouči, jer ti u jednom pri­ mjeru kazuje k a k o b i t r e b a l o da se čovjek u životu snalazi. A ima opet pripovijesti, pa u sebi nemaju ništa važna — nego trala baba lan da joj prođe dan. A ti, kako rekoh, pitaj samo za d o b r u knjigu. Nemoj da ti trošiš dragocjeno vrijeme uza­ lud, dosta što ga je potrošio pisac loše knjige. Drugo su čisto poučne knjige. Jedne te pouča­ vaju o zdravlju — z d r a v s t v e n e ili higijenske — druge te poučavaju o vjeri — v j e r s k e — treće opet pričaju ti o tvojim starim kako su živjeli i borili se za odbranu domovine — h i s t o r i j s k e - i t. d. Sve te knjige valja da čitaš. Poslije ideš po­ stepeno dalje. Čitaš knjigu o načinu, kako se o b ­ r a đ u j e zemlj a, g a j i s to k a , p r a v i kuća, o d g a j a j u d j e c a i t. d. Nije opravdano da čitaš samo jednu vrstu knjige na pr. uvijek samo pripo­ �vijesti. Čitaj naizmjence sad pripovijest, poslije po­ učno štivo iz svoga zanimanja, zatim pouke o vjeri, o čuvanju zdravlja i t. d. Ovakvo je čitanje ugodno. T i se sam po s e b i s ve v i s e z a n i m a š naukom, a ona te vodi p ro s v je ti i na­ pretku.* Samo, samo, pazi dobro, da tražiš d o b r u k n j i g u , a tu ćeš najlakše naći u č i t a o n i c i . Pitaj knjižničara koji mora da poznaje svaku knjigu u knjižnici. Istom čitajući dobre knjige čovjek postaje pra­ vim čovjekom. Kada begenišeš dobru knjigu, pre­ poruči je i drugome. Tako si koristio i sebi i bliž­ njemu svome. . . PRO SVJEĆIVANJE KNJIGOM Ima u Arapa jedna mudra rečenica koja veli: » N a u k a b e z a m e l a (primjene upotrebe) ta m a m j e k a o d r v o b e z p l o d a « . To znači, da mi ne čitamo knjige samo zato da se tek nešto čita. Nije sva korist ni kad mi poslije pročitanja jedne knjige samo utvrdimo da je knjiga baš dobra. Svrha je našemu čitanju, da se upoznamo sadržinom štiva (poukom), i da to u svome životu p r i m j e r n j u j e m o gdje nam ustreba. Ta primjena ili iskorišćavanje pročitanog štiva biva na dva načina i to: P r v o , ili mi unaprijed nešto tražimo u knjizi u Čemu se želimo da poučimo na pr. dijete mi se razboli od neke bolesti, liječnijt vriije blizu, a ja se odmah sjetim svoje knjige N j e g a d j e t e t a u b o l e s t i , pa potražim savjet, šta ću činiti dok stigne ljekarska pomoć. Ili na pr. u, bašči mi neka voćka ne napreduje nego iz dana u dan vene, ne znajući sam što joj smeta, potražim uzrok u knjizi U z g o j v o ć a k a i počnem da je sam po sebi liječim. D r u g i je način općenit. Čitam i pamtim r a z ­ m i š l j a j u ć i o pročitanom štivu pa primjenjujem kad mi u životu dođe. Glavno je da znam, pa kad god mi ustreba neka sam pripravan pomoći i sebi i drugome. Ovako iskorišćavanje čitanja knjiga ide još i dalje, vodi nas višoj i boljoj naobrazbi. U knjizi čitalac nađe pouku, o njoj razmišlja i ono što je čitajući naučio postepeno primjenjuje u životu. Čitalac dobre knjige ne stoji na tome samo da zna, nego on pokazuje uspjeh i svoga vlastitoga dara. Na njemu se, na njegovom pametnom vladanju, na finoći i dobroti, vidi uspjeh naobrazbe, pa ga ljudi cijene i računaju kao čovjeka c i v i l i z a c i j e . A to znači čovjeka prosvjećena i pristupačna za na­ predan život. Nauka je nepresudno vrelo, nikad niko ne može sve znati. Ljudski um ne miruje, uvijek nešto novo stvara. Sve sethijenja i usavršava. Nekad je bio vrlo pametan čovjek koji je izumio da se ore ralom ili drvenim plugom, jer je tako lakše bilo orati velike njive, pa zasijati, nego kopati motikom. Danas je opet takav težak nazadan koji ore onako kako se oralo davno i davno. Danas se ore željeznim plugom, a napredni težaci oru i mašinama. Tako napreduje svaki posao. Mjesto lojane svijeće, gori petrolej, a sada i električno svjetlo. Nekad su putnike vozila volovska kola, a danas voz i automobil, pa i aero­ plan. Zato je naša dužnost uvijek — od bešike do motike — tražiti nauku, čitati, razmišljati i pretva­ rati u djelo. I zaista, ko marljivo ustraži nauku, naći će je i njome uvijek u d u h u s v o g a v r e ­ m e n a ispunjavaće svoju dužnost kao pravi čovjek. Jesam li podmirio dužnu pretplatu? �ЗДРАВЉ Е 0 rahitlsa To je bolest male djece u toku prve godine života, no ona za to vrijeme deformiše tijelo djeteta tako, da ostavi traga za cio život. Ko nije sa žaljenjem posmatrao blijede mališane koji se s mukom kreću na iskrivljenim nožicama, noseći naduveni trbuščić na inače slabačkom tijelu. Bolest bijede kako je neki nazivaju s pravom kad se uzme u obzir da su to djeca koja rastu u rđavim hi­ gijenskim prilikama. Ipak to nisu uvijek djeca sirotinje, dok su gotovo uvijek žrtve neznanja roditelja. Ovu bolest često nazivaju engleskom bolešću, po­ što je na nju prvi put obraćena pažnja u Engleskoj i tamo je detaljno proučena. Suština ove bolesti je u tome, što kod oboljeloga djeteta (pošto u dobu od 3 mjeseca do 3 godine kosti na­ glo rastu) novo formirana kost ostaje mekana. Pod te­ žinom tijela i usljed drugih spoljnih i unutrašnjih uti­ cala, kosti gube svoj normalni oblik, deformišu se. Kad je bolest najzaid završena, kosti vremenom očvrsnu i u onom dijelu koji je prvobitno bio ostao mekan, SEIosti ostaju nepravilne forme. šta je to što izaziva ovu bolest, ovaj poremećaj u okoštavanju djetinjeg skeleta? Nesumnjivo je da ima više uzroka. Jedan od prvth'j e 'rđav, vlažan stan. bez dovoljno vazduha i naročiti bez sunca. Ipak^najvažttiiji je uzrok rđava ishrana djpteta. Tu ne mislimo da je di­ jete nedovoljno hranjeno. Naprotiv,^ova djeca su^često žrtve pretjerane re^Sostf majke, koja bez mjere i bez razumijevanja doji svoje dijete, dok mu ne upropasti stomak. Dijete ne može da svari ni majčino mlijeko ako ga prima suviše^pesto ili u suviše velikoj količini. Ovo nesvareno mlijeko previre, izaziva poremećaje ц sto­ maku i crijevima; dijete ima rđave stolice, dobija proši­ renje stomaka i crijeva, nastaje neka vrsta trovanja ci­ jelog organizma, pa je razumije se, i rad koji se u orga­ nizmu vrši poremećen. Mnogo Češće obole djeca koju majka ne doji već su^ vještački hranjena, bilo mlijekom na cuclu, ili. što ie još gore, hranom sa stola odraslih. Dijete hranjeno na cuclu, pored toga što često mlijeko može biti iz nečistog suda. nepravilno spremljeno, naročito je izloženo ooasnosti zbog cucle. Ako cucla nije uvijek oprana, iskuhana. na njoj se razvija mnoštvo mikroba, koje dijete sa mlijekom unosi u stomak. Što se tiče prijevremenog hranjenja djece hranom, koju odrasli jedu. naročito me­ som. dokazano je na mlađim, životinjama da to može biti uzrok rahitisa. Mladi psi, suviše rano hranjeni mesom, dobiju ovu bolest i imaju iskrivljene šape. Najzad dugotrajne bolesti u dječijem dobu, kao du­ gotrajno zapalenje pluća, ili gnojenje unutrašnje ili spolja, na koži, ako dugo traje može prouzrokavati rahitis. Kod rahitisa vidimo promjene na kostima cijeloga tijela, ali su one naročito izražene na nogama i na karIičnim kostima, usljed težine tijela, naročito ako dijete već hoda. Noge su obično iskrivljene tako da koljena ostaju jako razmaknuta kad (dijete uspravno stoji, pa noge prave kao slovo o, ili su naprotiv koljena sasvim blizu, jedno uz drugo, a donje krajeve nogu dijete ne može da sastavi tako da stopala ostaju razmaknuta jedno ođ d!rugog. Karlica se, pod težinom utrobe, u gornjem dijelu 384 proširi, a donji dio zbog toga postane uži. To je najnesrećnija deformacija kod ženske djece, jer zbog- nje, docnije mlada žena neće moći da se porodi na normalan način, pa ako je daleko od varoši i ljekara, izložena je smrtnoj opasnosti prilikom porođaja. Kosti glave, koje kod1rahitičnog djeteta dugo ostanu meke, docnije pretjerano zadebljaju, te daju glavi čvornovat izgled. Na ivicama rebara ostaju zadebljanja u vidu brojanica, a kad teškog rahitisa i cio grudni koš se izmijeni, pa liči na pijetlove grudi. Kod teških sluča­ jeva i ruke mogu biti iskrivljene i unakažene. Vrlo je važno, dakle, pitanje kako ćemo dijete saču­ vati od ove užasne bolesti. Kao što smo vidjeli najvaž­ nija stvar je ishrana 'djeteta. Ako dijete doji, treba ga podojiti 8 puta u 24 sata, to jest svaka 2Уг sata danju i svega jedan put noću, do tri mjeseca starosti. Dijete ad trinnjeseca ne treba da doji više od 7 puta za 24 sata, dakle 3 sata danju i 1 put noću. Dijete se ne smije ućutkivati ili uspavljivati sisom svakoga časa, kako danju tako noću, to mnoge majke čine. Ako se dijete vještački hrani, do 8. mjeseca Ine smije dobijati ništa drugo osim mlijeka. Za malu bebu do 6 mjeseci leravlje mlijeko je suviše jako, te se mora razblažiti sa prokuvanom i jako zaslađenom vodom. Mlijeko treba da je od zdravih krava i to svježe, naro­ čito ljeti. Nikad ne davati bebi jučerašnje mlijeko. Naj­ bolje je ako se mlijeko odmah poslije muže kuha ili sterilizuje. Do šest mjeseci mlijeku se dlodaje vode i to na dvije trećine mlijeka trećina vade. Ova se srazmjera smanjuje se više tako da se poslije 6 mjeseci daje čisto, lako zaslađeđno mlijeko. Količina mlijeka zavisi od sta­ rosti djeteta. U prvom mjesecu na 50 grama mlijeka doda se 25 grama vode za svaki objed, u 3. mjesecu na 80 grama mlijeka 30 grama vode, u 5. mjesecu na 100 grama mlijeka 20 grama vode. Od б. mjeseca dijete već može da dobije svaki put od 125 do 150 grama čistoga mlijeka. Cucla mora biti iskuvana i potpuno čista prije upotrebe. Dijete dobija cuclu rjeđe nego što bi ga mati dojila, pošto se kravlje mlijeko teže vari. Do 6. mieseca danju svaka 3 sata, noću 1 put, od б. mjeseca danju isto na 3 sata, noću ni jedan put. Tek od 8 mjeseci djetetu se počinje davati na mje­ sto mlijeka kuvan križ u mlijeku ili kašikicu od brašna u mlijeku, i to u početku se jedno dojenje zamjenjuje krizom; od 10 mjeseca po 2 dojenja se zamjenjuju kri­ zom, tako da dijete ad godine dana dobija 2 kaščice ili križ i 4 puta mlijeka i to po 150—200 grama. Od 15 mje­ seci dijete dobija 3 kašikice ili supice od kriza i tri nuta doji. Od 18 mjeseci dijete treba odbiti i ono počinie da jede i to četiri puta na dan supice, kaše, pire, jaja, mlijeka. Prije 20 mjeseci ne treba davati mesa djetetu. Ako je dijete već obolilo od rahitisa treba ga što više držati na vazduhu, na suncu. Morska kupatila, ili ako to nije moguće kupanje kod kuće u morskoj soli, điaje dobre rezultate. Dijete se, razumije se, mora od­ vesti ljekaru da mu da potrebne lijekove. Ako je dijete već starije a nosi tragove nekadašnjeg rahitisa, to jest ima deformisane kosti, treba ga odvesti kirurgu, jer se i tu može pomoći donekle. Dr. Ljubica Mitrović �НАРОДНО СГОЧАРСТВО Čistoća prije svega Čistoća Je pola zdravlja, a »timar« je pola hrane. Bolje čisto nego novo. I ako naš narod sam iznosi i sam ovakve i slične mudre riječi često spominje, rijetko se kad po njima upravlja, često im ne razumije ni pravi smisao, ni pravo značenje .Općenito se misli u narodu ida je samo za ko­ nje 'dobro, kad se lijepo čiste, ostala stoka može da bude i najprljavija, ona je za narod »i prljava lijepa i dobra«. To valjda dolazi otuda što se je od vajkada gle­ dalo na ljepotu konja, na razvijenost njegovih udova i dijelova tijela, u sjajnost dlake i finoću kože, »Raht« i druga orma sva bi se prelijevala od zlata i drugih nakita, na njeg’ meće zlatnu »abajliju«, u kojoj je četir’ oke zlata, kakva zlata, sve žuta dukata. Valjda je to i otuda što su zapravo samo vlastela držala bolje konje za jahanje i što se radni narod kod njih priučio da konje dobro pazi i dobro timari, pa ini to i ostalo. »Kad ga dlanom ppgladiš, k’o <ja si mu šaku zobi dao«. Na goveda već toliko narodi ne.gleda. On svoga voku voli »kao druga i jarana«, voli ga »kao brata«, ali ne pazi mnogo na njegovu Čistoću. Vo se ne smije »upustiti«, t. j. mora da se uvijek dobro hrani, »dač je u mesu«, a »ne smeta mu kad Je malo pifljSv*. Kako krasne uhranjene volove izgoni'iidrod na pazare, a tr­ govci odbijaju po »dvije kile nečistoće«, ako ga kupe na živu vagu. U narodu je čvrsto ukorijenjeno mišljenje da »vo koji se u štali hrani unora biti prljav«. Vrlo je teško odvikavati narodACd ovako loših ma­ na. Dobronamjerne savjete slabo prima, a šire pouke ne može da zadrži i da se po njima ispravlja. I policijska naređenja slabo djeluju, ona mogu - - ako se istrajno provode — samo djelimično da koriste >time, što će se stoka, bar pred izgon na sajmove i javna pregledanja, bolje čistiti i njegovati. A to je čišćenje vrlo potrebno, ako se želi da se stoka održi zdrava i krepka. Dok se ona kreće u slo­ bodnoj prirodi i sama se, koliko joj je to moguće, odr­ žava čisto i kloni se svake veće prljavštine. Goveda ni­ kad neće leći u svoju balegu ili na blatnjava mjesta. Ali čim se zatvore u štale i »drže na jaslama« oni se zaprljaju, jer štalski podovi nisu dobro uređeni, a pro­ stirka se rijetko gdje prostire podl goveda. I kadi stoke je koža puna malih, običnim okom ne­ vidljivih otvora i rupica, kroz koje izlaze razna ispa­ renja i nepotrebne, često i otrovne lučevine iz tijela. Kad bi premazali kožu nekim ljepivom koje ne propu­ šta ova isparenja, na pr. sa »firnezom«, životinja bi ugi­ nula. Ne bi mogla da održi ni kad bi se premazala veća polovina kože, ni to stoka ne podnosi i lako podlegne od tih premazivanja. Na sličan način djeluje i nečistoća. I ona zalijepi i začepi te rupe i izlaze, pa se štetne luče­ vine zadržavaju u tijelu, kvare tjelesne ćelije, što da­ kako nepovoljno utiče na stočno zdravlje. No još je važnija dVuga strana koja nas tako reći primorava da stoku držimo čisto. To su mnogi živci koji su u koži svake stoke silno razgranati, a oni stoje u vezi sa svima drugim živcima u tijelu. Ako se ovi živci malo nadraže to ugodno djeluje na svo tijelo, pa je to pravi razlog zašto se može s pravom reći da je »čistoća pola hrane«. Ako se ovi kožni živci svakim danom re­ dovno nadražuju i progolicaju, sprovode ani te nadražaje i u unutarnje organe, pa se ćelije ovih organa osvje­ žuju, bolje rade i bolje primaju i pretvaraju hranu, pa se tako svaka hrana bolje iskoristi. Volovi i svinje, ako se svakodnevno timare i čiste, brže se i lakše utove, krave muzare ako se redovno čiste daju više i masnijeg mlijeka. Čistoća je i inače potrebna, jer se u nečistoći lako mogu da zalegu mnoge klice bolesti, pa da stoka oboli. Čuvaj dakle svoju stoku što bolje, a stoku koju držiš u zatvoru čisti i njeguj, jer će ti samo tako dati onu pravu korist koju još može dati. Sramota je za pravog stočara ako mu je stoka prljava i zablačena. »Njega stoke njegov obraz«. Sa sijenom se ne može da dobije mnogo mlijeka Neupućen stočar misli, da kravi treba dati toliko sijena, koliko ofta hoće da pojede, pa da će onda dobiti dosta mlijeka. Naprotiv dokazano je, da se kod onih krava, koje se drže radi mlijeka sijeno mora tačno ogra­ ničiti i, ako se želi da one daju mnogo mlijeka, ta se 'gfamca^ne smije prelaziti. Ako se kravi na primjer daje dosta mekinja, šrota i druge krepke hrane, a sijeno se ne ograniči, onda se ulvrdilo, da te krave i pored veli­ kih količina te krepke hrane ne mogu ni izbliza davati toliko mlijeka kao one krave kod kojih je porcija sijena ograničena. Ovo je važno da istaknemo radi toga, žto većina naših stočara griješi u ovom pogledu, jer dok kravama odmjerava porciju krepke hrane, dotle o porciji sijena ne vode računa, uslijed čega onda imadu i manje mlijeka. Ovaj se slučaj tumači time, što krava natrpa pun stomak sa sijenom i onda ne može tako dobro da pro­ bavi svu onu krepku hranu, koja joj se daje, i ne može da iz nje izvuče svu onu vrijednost, koja je tamo sa­ držana. I Mlada kopriva (žara) kao stočna hrana Iako je kopriva poznata divlja biljka koja često buj­ no raste oko kuća i oko dubrišta, nagnojnim mjestima, ipak je to vrlo korisna biljka, koja ima dosta i dobre hranjive vrijednosti. Mladu koprivu i naš svijet slatko jede i od nje pravi razne pite i druga jela, jer vele da to »krv prečišćava«. Mlade ćurke i pilad mogu se sa poturenom mladom koprivom, kojoj se doda nešto bra­ šna, mekinja i malo jajeta vrlo dobro podići i othraniti. Ako se kopriva pokosi, prije nego što zastari i po­ stane drvenasta, i lijepo osuši, prestavlja vrlo ukusno i hranjivo sijeno za mladu stoku, koje sijeno stoka rado jede i na njem dobro napreduje. Mlada kopriva osušena ne žari, pa se može lakše raditi oko nje i spravljati je. Пропагирајте задругарство! 385 �ПОЉОПРИВРЕДА Njega livada Livade treba svako proljeće iskrčiti, očistiti, po­ ravnati i pobranati. Ako voda stoji na njima, treba is­ kopati jarke i svake ih Rodine pročistiti. Kako se livade gnoje. Kad ih treba kositi. Čim se posiju jari usjevi i čim se ukaže lijepo vri­ jeme, treba se prihvatiti posla oko uređivanja livada (luka ili bara). Livade su obično u nizinama uz potoke i rijeke, a ima i gorskih livada na visinama. Livade uspijevaju da­ kle na niskim zemljama ili opet na visokim položajima, koji imaju dovoljno vlage. Bez dovoljne vlage nema do­ bre livade, zato na suhoj zemlji ne može da bude liva­ de. Ali zato ne smije livada biti ni premokra, da voda leži na njoj, jer onda od livada postaje bara i močvara, na kojoj raste šaš i trska. Livada je mati oranici, ona hrana oranicu. Ali ona ne hrani samo oranicu, nego i stoku. Velika dakle vri­ jednost leži u livadama. Ako želimo, da livade daju do­ bro sijeno i da daju mnogo — a to svako želi onda se i livadama mora svake godine dati njihov red. m da se ore, ni da se sije, ni da se gnoji, a svajte godine da se dva ili triput kosi i još da daje fino sijeno, to bi sva­ kako bio prevelik 'zahtjev i od’ najbolje livade. Ako liva­ de i ne treba orati'ni sijati, -treba-ih čistiti i rediti, treba ih čuvati da ih voda ne feušh i da od suše ne stradavaju, a treba ih bogme kadikad i gnojiti. Svake godine u rano proljeve treba livade najprije i s k r č i t i i očistitt>d 'grmova i šiblja, te odstraniti sve grane, šibe i trnje. Dalje treba na svim livadama, gdje leži voda i sk o p a t i j a r k e - i vodiu ispustiti da može oticati. Ovaj posao još je bolje da p o r a d i u jesen, da se suvišna vo­ da ne zadržava na livadama. Čim okopni snijeg, treba sve sjenokose, dakle i djetelišta i livade nizinske i gorske, p o r a v n a t i , razgr­ nuti krtorovine i pokupiti kamenje, ako ga ima. a kad se zemlja malo osuši, treba sve sjenokose (t. j. djetelišta i livade) dobro p o b'r-a rft FQ i livaidnom branom. Brana će raščupati mahovinu i izgrebsti zemlju, pa će biti kao da je okopana. Livadha brana treba samo jedi­ nom u godini, pa nije nužno da je drži svaki zemljorad­ nik. I desetak kuća zajedno mogu da imadu jednu branu. Ovu branu, kao na pr. i trijer za čišćenje sjemena, može da drži i zadrugarska organizacija za svoje članove. GNOJENJE LIVADA Sve livade, koje su slabe i iscrpljene, treba kadikad1 i gnojiti. Najbolji i najjeftiniji gnoj za livade jest g n o j ­ n i c a (osoka, pištevina). Gnojnicom se mogu livade gno­ jiti od jeseni do proljeća, kad god mogu kola ili saonice do njih i na njih. Samo treba paziti, ako se livada po­ lijeva gnojnicom u proljeće, da gnojnica ne bude pre­ jaka, jer bi mogla trava izgoriti. Treba dakle da se razrijedi vodom. Tko je u stanju da slabu livadu osim gnojnicom po­ gnoji u proljeće ili još bolje zimi sa 200 kg Tomasova brašna (troske) po ralu ili 350 kg po hektaru, taj će imati šta da kosi. Kad nema ove troske, uzima se mjesto nje superfosfat, isto toliko po ralu i hektaru. Kad se livade gnoje samo umjetnim gnoiem bez gnojnice, onda osim gore napomenute troske ili sirper- 386 fosfata, treba Još i 100 t e kalijeve soli po ralu Ili 175 kg po hektaru. Onda se dakle uzima po ralu: 200 kg Tomasove troske ili superfosfata i 100 kg kalijeve soli ili po hektaru: 350 kg Tomasove troske ili superfosfata i 175 kg kalijeve soli. Sasvim slabim i više poljskim livadama najviše bi koristilo 100 kg cijanamida po ralu ili 175 kg po hektaru. Ovaj gnoj može se posuti još s jeseni. Slabe livade odlično plaćaju umjetni (vještački) guoj Ne treba se nitko bojati, da će ga badava kupiti. Umjetne gnojeve treba posuti u rano proljeće prije brananja i onda ih odmah zadirljati. Ali ako na livadi ima mnogo mahovine, onda treba najprije livadu podr­ žati, da livaldna brana digne mahovinu, zatim treba ma­ hovinu pograbiti i odnijeti i tek onda posuti umjetni gnoj i ponovo ga branom razvući. ISUŠIVANJE LIVADA U mnogim i premnogim krajevima livade su mo č ­ v a r n e i barovite. Voda ne može da otiče s njih. jer nema kud, bilo da nisu iskopani jarci i kanali, bilo da ih podbija potok ili rijeka, koja teče kroz te livade. Na takvim livadama >raste šaš. sita (zukva) i druge neva­ ljale trave* a sijeno s takvih livada otrov je stoci, mje­ sto da joj bude hrana. Takvi su krajevi štetni i za ljud­ sko zdravlje, svijet pati od groznice (malarije), a da ni sam ne zna zašto. Gdje je god vodostaja potoka ili rijeka niža od li­ vade, tu se ljudi mogu sami pomoći i iskopati dosta ši­ roke kanale do rijeke i u mjih ispustiti manje jarke, koji će odvesti vodu s livada. Ali je nevolja tamo, gdje je voda u potoku ili rijeci visoka. Tu ne pomažu kanali i jarci prije nego se najpre ne reguliše. riieka ili potok. Za takav posao treba da se složi cijeli kraj. koji ima tamo livađ'e, a osim toga treba pomoć i od države, ako ni u čem drugom a ono bar u tom, da izradi nacrte za regulaciju i da nadzire radnje, ako već ne može da dade novčanu pomoć ili zajam. U takvim prilikama često izlazi voda iz korita i plavi livade i to ne samo ieseni i u proljeće, nego i ka­ snije, kad je trava već velika, a često i u vrijeme košnje i sušenja trave, za svake jače kiše. Mutna voda slije se s okolnih brda i zamulii travu i sijeno, a katkad1 i od­ nese pokošenu travu. Tako zamuljeno sijeno nije ni za šta i stoka u takim godinama skapava preko zime. A i inače je trava s takih livada sasvim loša i otrovna. Mjesto da budu blagodat, ovakve livade su prava ne­ sreća za narod. Stočarstvo u tim krajevima nikako ne može da napreduje, nego čak i nazaduje, jer se potok ili rijeka svake godine sve više zajazuje i sve lakše voda izlazi iz korita i plavi cijelu okolnu nizinu. Radi visoke vodostaje u rijeci diže se sve više i voda u okol­ nim bunarima i pištalinama i tako po malo nastaje moč­ vare i baruštine, a livade iz godine u godinu sve više propadaju. Težaku je i gotovo nemoguć svaki nanređak u takvim krajevima i takve rijeke trebalo bi kako bilo jedanput urediti. Sličnih nevolja ima s bujicama i pono­ rima n. pr. u Lici, koji radi ncuređenosti čine veliku štetu poljoprivredi svoje okoline. �VRIJEME KO&NJE LIVADA Ima još jedna vrlo važna stvar, o kojoj na ovom mjestu moramo kazati nekoliko riječi. Tiče se jedne ve­ like pogreške, koju čine gotovo svi zemljoradnici u zao­ stalim krajevima. S v u d a oni n a i m e k o s e l i v a ­ d e p r e k a s n o . Vidjećemo odmah, kolika šteta nasta­ je iz toga lošeg posla, a da niko na to ni ne misli. Uzirok kasnoj košnji livada jest u tom, što zemljo­ radnici s proljeća još uvijek po starom običaju puštaju stoku na livade, pa trava radi toga zaostane u razvitku. Prva trava radi toga mjesto da se kosi koncem maja i početkom juna, kako bi mogla u većini krajeva (izuzev hladnije krajeve), počinju se kositi tek tamo negdje koncem juna i u julu mjesecu. Ima kuća, koje malo koje godine pokose livade prije početka avgusta, a katkad dočekaju i avgust mjesec. Pošto se kukuruz još ne sije u redove i ne okopava plugovima okopačima, zabavlja se svijet s obradom ku­ kuruza tako dugo, da je jedva dovrši prije žetve. Tako se sastanu tri velika rada л isto vrijeme: obrada kuku­ ruza, žetva i vršidba žita i košnja livadla i djeteline. Nevješt i neupućen svijet zaplete se tu svake godine kao pile u kučine. 1 razumije se: kukuruz se mora uraditi, žito se mora požeti (mjesto da se i ono kosi, što bi pet puta brže išlo), a sjenokosi moraju dakako čekati. Onf, istina, neće propasti. Ali oni tako svake godine' prezru. A i inače ima svijet običaj, da livade, pa i'djeteline, pre­ kasno kosi. J e d n a š t e t a od toga jest, što Je prezrelo sijeno tvrdo i nevaljalo, malo bolje od slame. Od hranjivih s a / stojina u travi postala je drvena cćlliloza, od koje se može praviti papir, ali je slaba hrana za stoku. D r u g a j e š t e t a u,tom, što mjesto da raste otava, zre prva trava. Otava obično ni ne poraste osim ako je jesen jako povoljna iuduga. T r e ć a j e š t e t a u tom, šjft s travom dozrijeva i kojekakvi drač i korov, koji se siri sjemenom i tako se sve više širi korov na livadama, a uzmiču pred njim slatke trave i djeteline. Od sviju je još najveća č e t v r t as š t e t a , a ona je u tom, što svaki usjev i trava, kad zri, iscrpljuje u jednu ruku zemlju i izvlači njemu snagu, u drugu ruku usjevi i trava, kad zriju, gube svoju snagu i propadaju. Trava dakle tako izvlači zemlju i uz to gubi još i svoju snagu. Može li biti veće štete? Nikad livada neće dati otave, ako pustite prvu travu da dozre! A kosićete malo bolju livadu triput u godini, ako je budete kosili kad treba t. j. u vrijeme kad visoke trave cvjetaju ili čim ocvjetaju. Trava se dakle mora kositi prije nego počne žutiti, dok je još zelena. Tko u to ne vjeruje,' neka na jednom komadu djete­ line ostavi prvu travu (djetelinu) da sazre, a ostalu neka pokosi, dok je još u cvijetu, pa će viditi, da će na tom komadu druga djetelina biti sasvim slaba, dok će na ranije pokošenom komadu druga djetelina biti lijepa i izrašće, razumije se, mnogo ranije. Djetelina dakle, koja je dala sjeme, izgubila je snagu i nestalo je ,a ona druga je ostala. Tako je to i travom na livadama. Osim toga stalnim dozrijevanjem trave iz­ vlače zemlju. Zato postaju sjenokosi svake godine ncrodniji, a dia malo tko zna zašto. Ne puštajte stoga stoku u proljeću na livade i sjenokose, ni na djetelinu i lucemu! Da ne budete u nepri­ lici za stočnu hranu preko zime i u proljeće, sijte za zi­ mu što više-djeteline ili grahorice, a za rano proljeće sijte ozimi krmni grašak. - Ne kosite travu prekasno, kad već požuti i sazre, negOvdok je još zelena! Biće vam onda sijeno bolje i hranjivije, a livade će vam osim toga dati još jednu, a možda i dvije otave. Ne upropašćujte svojih livada kasnom košnjom trave! Livade vam hrane stoku i oranice, one su mati oranicama, zato ih treba čuvati. NATAPANJE LIVADA Gdje god ima mogućnosti, da se na livade navede voda kanalom i jarcima, treba to raditi preko ljeta, na­ ročito u sušnim godinama, isplatiće se. Na livadama ne smije voda stalno stajati, ali one trebaju i podnose više vlage, nego poljski usjevi. One ne podnose sušu. Slatke trave nestaju na suši, a šire se kojekakvi korovi. Za razvitak slatkih trava nužna je gnojna zemlja i umje­ rena vlaga. Zato osim ređenja livada, osim isušivanja i osim gnojenja treba livade i natapati, gdje god se može i kad je nužno. A ponovo kažemo: sjenokose treba na vrijeme i kositi. ПОДЛИСТАК Safet Burina Almina snaha Vani se spremala oluja. Crni gusti oblaci su prevlačili nebo i teško se vukli preko ogromnih ši­ rina beskraja. Gomilali su se kao bzebroj crnih misli, što se gomilaju u sitnim mozgovima sirotih prosjaka druma. Alma je stajala kraj prozora i nešto iščekivala. Drhtala je. Pokraj nje je sedela seda majka i dovr­ šavala popodnevnu molitvu. Dovršavala je i sa tespihom (brojanicama). Pridigla se malo i pogledala kroz rešetke prozorske. Ulica je bila gotovo pusta. Retki prolaznici su žurili,' da pre oluje prispiju pod krov. Videla je ona i oblak, što se nadneo nad ka­ sabom. Crn i mračan, kao divlja šumska noč. Po­ nekad sevne, blisne munja i procepa oblak, a negde u daljini potmulo zatutnji grmljavina. Prašina i vetar dva nerazdvojna druga predolujskog vremena, po­ vijaju granje po baštama i odnose sobom život mi­ nuta što strelovito nestaju. — Čuješ li grmljavinu m ajko. . . Bojim se. Zašto je otišao? . . . 387 �— Ešheduenlailahe illalla. . . ne boj se dijete. što ide u fabriku čilima ili u »doganur.. Vidiš, tako nam on vazda priča. Milosnik je sa njim. — More biti da su i vremena taka. šta ćeš di­ U daljini odjeknu grmljavina. Strelica munje rasjete. Danas je sve drukčije nego prije. Prije su bili vetli nebo i pejsaž okolni. One videše daleko na za đecu samo mejtefi, a s a d . . . e h . . . Sad ti svi idu drumu, niz breg, dve prilike, što su žurile. Dve žene po deset godina u školu. I više. I Boga mi oni izađu zadrhtaše. Krupne kapi kiše osuše se zemljom. Kao na golemo. Eto, Ibro Sulje baščovana pošo sa ovim da se rastvori nebo. našim. Naučio za učitelja, zna on sve. I eno ga sad — Majko, predosjećam nešto teško u duši. viši od kadije. A baščovanov sin. Nije šala. Majka je ćutala. Teško joj je bilo. Nije smela to Alma je ćutala i gledala kroz rešetke prozorske. da kaže kćeri. Teško joj je palo to, da njen Hamza Kiša je već davno bila prestala. Oblaci su se razide na selo i ašikuje sa devojkom. I to sa mlinarevom begli, a sunce kao okupano lepotom, obasjavalo je kćeri. Oni, begovi, do sad su uvek dovodili devojke poslednjim svojim zracima vrh Orahovice. I tonulo u iz odličnih i najodličnijih porodica begovskih. Čak ni jezero zapadne večernje rumeni. Otvorila je prozor. aginskih nisu trpeli. I to je u njihovoj porodici BeMiris sveže izakišne atmosfere prodre u sobu i govića bilo od pamtiveka. Ni aginskih dakle, a tek osveži ih. Ezan je zaučio i najavio prvi suton. Sve ovako fukarskih. Ta zar bi stari rahmetli Selimbeg, utiša. Sve se pokloni pred dubokim zanosom istine njen muž, Hamzin otac, dozvolio da njegov sin uzima '’S mujezinova glasa. Probuđene tiče ućutaše. Raspedevojku tako niska roda; devojku, čiji otac drži vana гека sa šumom jablanova zamre, a plave da­ njihov vlastiti mlin i živi gotovo samo od ujma, što ljine pozlatiše nebo ćutanjem. Samo mujezinov ton, ga dobije od samlevenog žita, što mu je on, Hamza, pun toplog verovanja pravednog, odzvoni kroz tišinu dao. Ne. Pre bi ga ubio iz one puške, što visi na p?Vog zlatnog sutona. duvaru. . . misli ona. Pre bi ga /video mrtva na ta— Akšam n an o . . . A zar će on nju dovesti? Da butu, prekrivena' komadom poderane čohe, nego bi dozvolio, da mu on oskrnavi red i poredak u kući. mi ona bude snaha. — Hajdemo šćeri. Allah tako h o će. . . I to onaj krvni poredak, koji obeležava putrkrbz svu Došao je Hamza sa drugom Ibrom, sudijom okru­ budućnost njihove porodice. To je svetinja i on bi žnog suda. Bili su pokisli do kože. Vraćali su se sa poludeo pre, nego:5i tć dozvolio. sela, gde su se našli, ibro je bio sudskim poslom. A ona sirota. Nemoćna je potpuno. Ne sme da Video je Hamzu kraj vodenice i tu se sa njim sastao. se usprotivi. N ^ sme da mu kaže ma i jednu jedinu On je znao za Hamzine odnose prem a mlinarevoj Zureč u znak protesta. J er bi ih on odmah ostavio. Polejhi. Stoga ga nije o tome ni pitao. Ali mu je Hamza begao bi u svet i nikad im više ne bi došao na oči. sam, i bez njegova traženja, sa zanosom pričao o IeMora ona eto zato da trpi, pokori se sudbini, koja im poj devojci, za kojom uzdiše ćelo selo; o devojci radi je predodređena. koje mlin radi i suviše mnogo. »Divno je to d ijete.. . — Ako je tako suđeno i od Boga dano, neka mu sa zanosom je pričao mladi učitelj. J a ne znam da li je s hajrom. Božja volja je prvo, a ostalo sve zadnje.. u cijelom našem gradu ima tako otmjene ljepote. Ima kaže ona. Pomirila se. u njoj nečega, što je samo njoj svojstveno. Ima sup­ A Alma ne može nikako da prećuti. Ona je u tilnosti, koja ni malo ne bije svježinom njene seoske dnu duše nezadovoljna aktom bratovim. On im je je­ najedralosti. Ja sam je danas zaručio, znaš li ti to. dina muška glava u kući; vole ga ljubavlju nenad­ Znam, moji danas neće biti zadovoljni, ama neka ih mašnom, ljubavlju prave, spontane porodične iskre­ malo. Reći će; »Nije sojli. Sramota je da se ti njom nosti. A ipak, ona ne može da se pomiri sa željama ženiš.« A mene to mišliš boli. J a znam da ću usre­ bratovim. Zar da joj bude s n a h a mlinareva Zulka. ćiti i nju i sebe. I svijet će malo da priča i komenNe, ne, i nikada ne. Radije će ona bežati iz ove kuće, tariše o tom, ali sam ja i tu sasvim ravnodušan. Mi skočiti sa vrha pećine u ponor »Carskog laza-';: nego smo napredni ljudi. Moramo više da kidamo sa tra­ se toliko poniziti. Ona veruje u sudbinu, ali nikako dicijama. I to sa ovim nelogičnim tradicijama, koje ne može da se pomiri s tim, da je sudbina mogla ja ne smatram ni za što drugo do prisilnim uokviriuopšte ovako nešto predodrediti. Ta ona je uvek bila vanjima čovjekove prirode i životnih principa. Zašto izvor njihove sreće. Sudbina je htela da oni izgube da se mi vežemo za ovaj ili onaj zakon, ako ga mo­ bezbroj kmetova i kmetskih selišta, ali ih nikad nije žemo tako nazvati, za normu koja je besmislena i potpuno napustila. Ostavila im je toliko, da su i sad koju su stvorili neinteligentni primitivci; ljudi, koji »zenđiliji« od svih begova u kasabi. nisu znali ni za što drugo, no za slasti i uživanja. — Knjige su mu to dale, nano, znaš li? On ih Nasleđivali su ogromna imanja i iskorišćavali ih i vazda čita i nama zbori, kako smo mi ljudi svi jed­ uživali više i teže no da su ih svojim znojem i svojom naki; kako nema razlike između mene i one fukare. krvlju sticali. . . Eto Ibro, ti si sad bogatiji od svih 388 �takvih bogataša. Stekao si svoju karijeru, došao si do kapitala svojom inicijativom i vlastitim trudom i znojem. I zadovoljan si, moralno zadovoljniji i srećniji od svih tih hereditarnih srećnika. Nego imam još jednu divnu ideju, doktore. U našem kraju ja sam počeo da miješam krv aristokratije, (ali znaj, samo feudalne aristokratije), sa krvlju »nižih klasa«. Prvi sam prekinuo sa tradicijom, koja bi nas odvela u neminovnu propast. Ti budi drugi. Govorio si mi i onako o Almi sa oduševljenjem. Ona je istina malo sujetna i gorda na staleški stav, ali lako ćemo je savladati. Žena je o n a...« — Hamza, ti si sjajan čovek. Vidim da ^ i ti svestan današnjice i da u njoj gledaš propadanje našega sveta. Tačno je, mi ga moramo lećiti. A šio se tiče Alme ima da ti kažem ovo: Govorio sam li mnogo o njoj, jer mi se ona mnogo sviđa. Pravo da ti kažem, danas sam bio pošao upravo do vas. Ja lično. I ti, kao da te intuicija dovela do ovog pred­ meta, počeo si sam. Eto, sad znaj sve. Ja ostavljani stvar tebi. Uredi kako znaš. otišia njoj. Ostavila je njih u raskošnoj odaji vesele i raspoložene. Bojažljivo i sva drhteći, prišla joj je: — Šćeri, Ibfo došo i prosi te. šta ćemo reći? — Pa, majko. On je sudac, šta ti kažeš. Ako. si ti kajil i ja sam. — A li. . . Selimbegovica nije dovršila misli. Htjela je da joj obrati pažnju na »soj«. Ali je stala. Ta on je doktor, sudac. Sve i sve u kasabi. Bez reči protesta prstenovana je Alma. Ticalo se to njene budućnosti. Zaboravila je ona na svoj »soj«, na svoje pleme, zaslepljena položajem jednog čoveka, koji je igrao tako važnu ulogu u životu nji­ hove kasabe. Nije tu ona gledala na njegovo poreklo i pleme. Zaboravila je ona tu, da je on sin Smaje baščovana, da je nekad bio »puki siromah«. Nestalo je njenoga ponosa; egoizam jedne primitivne duše, njega je nadmašio i uništio. Ovo je za nju bilo pra­ vično i Bogom dano. Sad je bila potpuno zadovoljna sa svim. ; _ ^ Majko, ja sam prstenovao Zulejhu. Meni je ona potrebna. Ti se ne ljutiš, je li? — Sudbmh je tako šćela. Neka ti je s hajrom, Hamza je drhtao od radosti. Oči su mu blistale, dijete moje. Alah vas čuvo na vašem putu. a lice se žarilo. Dva ogromna uspeha ja danas po — A Alma? stigao u početku ostvarivanja svojih ideja. To du­ Alma nije više bila protivna ovom braku. Zabo­ ševno zadovoljstvo davalo mu je više poleta i donoz ravila je ona sve to pred vizijom jedne lepe buđućsilo mu više »sreće« nego ma koji akt u njegovom :ojoj je ona bila svetla tačka, svetionik na životu. Samo mu je bio još j<?dah korak potreban og novog putovanja životnog. Nije čak ni Trebalo je savladati majku i sestru. Ali, kao da »vila majčina uverenja: » s u d b i n a j e t a k o zato nije mnogo brinuo. Verovao je u svoj defii ni«. tivan uspeh. Sedeli su njih dvojica u odaji, presvučeni u .aU lllL t odela, kad je ušla njegova majka. Nije se ona krila od doktora, jer je on dobar drug njenoga sina, pa je Za tebe često dolazio kod njih, dok je sa Hamzom išao u Za lepotu njenih očiju školu. Kad je ona ušla, doktor je skočio i poljubio je u travama zelenim i plavim, u ruku. To je stari običaj. kad rudi livadom proleće i smeh — Kako si sinko. A tebe više nikad nama, a? ceo bi dan crvene makove da berem. — Pa eto tako. Nema se vremena. Vazda neki poslovi, hanuma. Nikad čovjek ne dajaniše. Sud, Za lepotu njenih očiju kuća, kasaba, selo. Sve odnese vrijeme. leto bi ćelo procvalo i belo — Tako je to sinko. Vazda hizmet sebi, hizmet ko devojčin san, kući, hizmet drugima. crne kupine da berem, kupine da berem. — Nano,. da ti kažem novosti. Majka je gotovo s bolnom čežnjom očekivala nje­ Bagremi mirisni kad listaju i zru gove izjave. Mislila je na mlinarevu Zulku. A ipak Ćelo bi sunčano popodne je u tom momentu pomislila: Pa sudbina. Neka ga.« bele ruke da ti milujem. — Nano. Ibro prosi Almu. Ti nećeš biti protiv? Majka to ni u jednom trenutku nije mogla oče­ I rane dana kad počnu da mru kivati. Nije mogla na to ni pomisliti. Ne zbog sebe, da te tiho, tihano celujem. nego zbog Alme. Ta ona je tako kivna na njega, Hamzu, radi veza sa devojkom, koja nije begovska. A I'bro je isti takav. Baščovanov sin. Bilo joj je u tom trenutku teško. Ibro joj je bio drag. A i doktor je. Ali Alma? Nije njima ništa rekla, nego je odmah i 389 �Safvei ZeČević Bez edžela*) umiranja nema Zaista na ovome svijetu ima mnogo čudnih i nerazumljivih prirodnih događaja, pred kojim ljud­ ski um zastaje, ili se ne može da nadivi i načudi pojedinim fenomenima, koji su za razumna čovjeka neoborivi dokazi, da ima neko ko svim tim upravlja i komu se sve pokorava, samo nezahvalni, najra­ zumniji božiji stvor, čovjek svega toga neće da vidi pa griješi pored svih blagodati koje mu je Bog iz Svoga neiscrpnog rahmeta dao, sve što mu na ovom prolaznom svijetu treba. U nekim narodnim pjesmama često dolazi ovaj stih: »Bez edžela umiranja nema!« što je za onoga koji vjeruje u sudbinu, neoborivi dokaz, da se sve kreće po nekoj višoj, nadmoćnoj sili. Kome je suđeno da živi, taj će i iz najvećeg kreševa iznijeti glavu; dok će drugi kod kyće, na mekim dušecima, okružen svojim najmilijim 'izdahnuti, jer mu je slučajno srce oslabilo*. .vena pukla i slično. Dakle, njemu je suđeno da promijeni svijet. Neki se čojjek razboli iznenada i to opasnom bolešću. Nije prošao mi^sahat vremena dođe mu prijatelj s nekim poslom, pa videći ga u tako kri­ tičnom stanju, pohita po liječničku pomoć i kad je suđeno da se živi^jer* nije došao edžel, nalazi se brzo najbolji liječnik, koji opet slučajno pogađa pravu diagnozu bolesti. Bolesnik ni sam ne zna kako se sve to treba da dogodi, a već su tu i »pravi« lijekovi za njegovu bolest i on se odmah počinje da oporavlja i za nekoliko dana ozdravi iako je imao jednu od najtežih bolesti. Njegov opet prijatelj otišao na selo preko ljeta i usred ljetne vrućine nahladio se i počeo se osje­ ćati slabim i bolesnim. S dana u dan čovjek sve više slabi i naposljetku odluči sići u grad i potražiti liječničku pomoć. U jutro kad je krenuo u grad, počela je kiša padati, pa pored svoje bolesti još se je više prehladio, kola ga rastresla i sve putne ne­ zgode da se baš njemu dogode, jer mu je suđeno svijet promijeniti, jer mu se edžel približuje. Čim je došao kući, poslao je po liječnika, ali njega opet slučajno nema, nego je otišao čak u drugu varoš i neće se do sutra vratiti. Jadni bolesnik traži pomoći od raznih baba i nadriljekara i mjesto da mu bolest kreće na bolje a ona što koji sat sve na gore. Sutra bolesnik ni da se makne, kad mu dolazi zadnja nada, liječnik, koji pregledavši ga sliježe ramenima i ljuti se što ga nije prije zvao, kad se je dalo još pomoći, te pripisujući mu kakvo sretstvo za spavanje, odlazi, kriveći nesavjesnost ljudi, koji ga nisu za vremena zvali, nego istom kad je čovjek na umoru. Liječnik *) edžel — posljednji, neminovni čas. 390 je materijalist pa i пе može da pomisli, da je do­ tičnom čovjeku suđeno da umre, ali u prirodi za svaku pojavu treba i uzrok, pa tako i za čovječiju smrt. Ragibaga bijaše ugledan građanin u našoj ka­ sabi. Nije bilo važnijeg posla a da ga nisu zvali na savjetovanje. Pa i bio je čovjek na svom mjestu. Sa svakim je lijepo postupao. Ne stiđaše se sjediti u društvu siromaha i zanaćija i ako je bio koljenović, a povrh toga nadaleko čuven sa svoga bogatstva. Stalnog zanimanja nije imao ali je ipak često ostao bez ručka svršavajući tuđe poslove. Odkud god ko ide moli Ragibega da ode s njim samo do u sud, do pretstojnika i slično, a on uvijek spreman pa makar i' svpj vlastiti posao ostavio. U slobodnim časovima najvolio se je brinuti o salati, koju je on strastveno volio. On bi dao ne znam kakva jela za dobru salatu. Ragibaga je imao cijelu magazu ćupova i drugog suda, gdje je preko ljeta spremao kupus, papriku i sve što je potrebno za dobru salatu. Ali ovoga ljeta nije se on time mogao baviti, jer ležaše bolestan. Na silu se je prošao te navike, jer mu je liječnik strogo zabranio da jede ikakvu salatu. Skoro cijela ga je varoš obilazila i svako ga žalio, neko iz ljubavi prema narodnom dobrotvoru a neko iz sebičnog interesa. Ragibaga je iz dana u dan sve više slabio. Ne može ni da jede, jer ono što bi on i bolestan jeo ne dadu mu. Jednoga dana bijaše došao liječnik i poslije sve­ stranog pregledanja oprosti se od bolesnika, dopu­ štajući mu da jede što hoće samo ne salate, čim je liječnik izišao na hodnik dočeka ga više žalosnih upita, da li ima nade. Utješivši ih malo oni se razi­ doše, samo ostade Ragibagin brat, Hadžija, da se po­ savjetuje s liječnikom. — Gospodine doktore, kako je danas? Je li imalo na bolje? Ima li ikakve nade u ozdravljenje? pitao je uzrujano Hadžija. — Nemojte se uznem irivati!. . Pokorite se sud­ bini! Njemu nema spasa, osim ako bi Bog kakvo čudo stvorio. . . Otrov se u krvi neobično brzo širi i naše liječničko znanje ovdje staje. Svi bolesnici koji su nam došli u ovakvom stanju, u kakvom se nalazi vaš brat, svi su umrli i to vrlo brzo. — Pa ako je tako, gospodine, onda mu možemo dati salate, za koju nas on neprestano moli. — Kako vam volja, ali ja vam ne bi preporučio jer će mu to i onako tešku bolest pogoršati. Zbogom! — U zdravlju, gospodine! Cijeli ovaj razgovor čuo je i Ragibaga, koji se je bio malo pribrao od velike vatre. Čim mu uniđe �— Ova je zmija jedna od najotrovnijih. Njezin brat poče ga svojim iznemoglim glasom moliti, da mu načine salatu. Hadžija ga je odvraćao ali kad mu je otrov i u najmanjoj količini veoma poguban. Mo­ reče, da je čuo što je liječnik rekao i da mu udovolje rala je ona biti u ulju više dana, gdje je crkla i u želji, kad mu je naskoro ostaviti ovaj svijet, svoju borbi za život izlučila je sav svoj otrov, koji se je rodbinu i prijatelje, kuću i sve svoje dobro, tada pomiješao s uljem i djelovao kao protuotrov kod Ra­ istom uvidje Hadžija, da mu ne može i ne smije od­ gi bagine bolesti. — Vela havle, vela kuvvete!. . . čudio se Avdaga. biti želju. — A otkud ti ovaj ćup? Zar ti nisi znao da je u Brzo bi načinjena salata i pošto se slučajno nije našlo maslinovog ulja kod kuće, bi poslano dijete njemu ova otrovnica? Zapitkivaše liječnik. — Ja, gospodine, ne znam, van ako je unišla u da kupi u dućanu kod Avdage u koga je i Ragibaga običavao uzimati. Dijete reče da je to za bolesnog njeg kad je stajao pod olukom više kuće, pokraj onog kamenog zida . . . Nego šta ću ja sa ovolikim uljem? Rogibagu pa da mu da dobru robu. Avdaga je po­ — Lako je zato, nego koliko tražiš za nj? . . . od­ odavno kupio jedan veliki ćup u kog je nedavno nalio pravo maslinovo ulje, što mu ga je neki Dalma­ vrati liječnik. Avdaga mu zatraži bagatelnu cijnu. No liječnik tinac bio donio. Nali dječaku pun sud i posla ga ne samo da mu je dao traženu sumu nego mu je dvo­ s pozdravom kući. Donešena bi i salata, koju Ragibaga s neobičnim struko platio nego je čaršiska cijena. Kad je Ragibaga doznao šta je u salati jeo i od apetitom pojede. Koliko je bio oslabio morao je odmah leći, jer se bijaše umorio jedući. Malo zatim on tvrdo čega je ozdravio, zarekao se je, da neće više nikad zaspa što veoma začudi i Hadžiju i sve ukućane. пГ okusiti salate. Zato su smiješni svi oni, koji kažu, da se ne može Pred večer se je Ragibaga probudio i opet je tražio da jede salatu. Sad mu više nisu branili. Do­ nečeg proći, naročito nepotrebnih i pogubnih užitaka nijeli su mu još neka jela jito je on sa salatom pojeo. kao što je alkohol i duhan. Već od prve salate počeo sfe j<? Ragibaga opo­ ravljati. Nijedan obrok nije izostao bez salate. Za noć koliko dana i on se poče pridizati od [šVoje teške bolesti. Nije prošao ni mjesec''dana a Ragibaga, na veliku radost sugrađana, izađe u čaršiju. Svaki se čudio kako brzo ozdravi, qn, koga su već pisali među mrtve. Najviše se od svih čudio liječnik, koji nikako nije mogao da shvati ovo ozdravljenje, te se odmah obrati Ragibagi i u podužem razgovoru dozna, da mu je samo salata pomogla. Liječnik se nije dao zavarati slučajem, da je on previdio bolest i držao je za težu nego što je bila. Odmah započe ispitivati od čega je sve bila naprav­ ljena ta famozna salata. Morali su mu sve pokazati, i gdje je rasla, i na koji je način rezana i sve ostale sitnice. Doznavši sve to nije postigao nikakvog zado­ voljavajućeg rezultata. Zadnja mu nada bijaše još ulje u Avdage. Odmah se uputi u Avdagin dućan i za­ traži da se cijelo ulje iscrpa. Nastalo je objašnjavanje ali je na posljetku Avdaga pristao i pristupilo se crpanju. Nije to baš ni bilo lako, jer je trebalo toliko posuda da se iscrpa onolika ćupina. Pri dnu ćupa sud je udario u nešto mekano. Na liječnikovo pitanje da li je sve iscrpano, Avdaga reče, da ne može sve iscrpati, jer da ima na dnu nekakva mulja valjda od ulja koje se je slegla Kad je liječnik pogledao u zakrenut ćup prema svjetlu uskliknuo je sav ushićen: — Ovdje smo! Odmah bi izvrnut ćup iz koga ispade velika zmija otrovnica. Tada liječnik rastumači zašto je Ra­ gibaga ozdravio: Vizantijski car i Hatim-Taija Među čudnovate priče, koje se pričaju o Hatimovoj darežljivosti, ide i priča, po kojoj je neki vi­ zantijski car čuo o Hatimu i njegovoj darežljivosti, pa nije u to sve mogao povjerovati. Međutim car je doznao da Hatim ima jednog konja, koji je bio od najplemenitije vrste arapskih konja i koji mu je bio veoma mio. On pošalje poslanika Hatimu, da mu ga ište na poklon, htijući tim da stavi na kušnju nje­ govu darežljivost. Kad je poslanik prispio u selo Taijovića, zapita za kuću Hatimovu, te saznavši koje je, uputi se ravno k njemu. Međutim Hatim ga je već izdaleka ugledao, pa je izašao preda nj i primio ga sa najvećom susretljivošću. Pošto je stoka bila na paši i ne mogavši naći načina kako bi gosta počastio, dade zaklati svoga najmilijeg konja i naredi da se ispeče. Zatim je unišao gostu, da ga razgovori, dok bude jelo gotovo. Razgovarajući se s njim dozna da je on poslanik vizantskog cara i da je došao da ište njegova konja na poklon caru. To je Hatima veoma iznenadilo i reče: »0, da si me prije o tome obavi­ jestio, jer sam ga već zaklao da te počastim s nje­ govim mesom, pošto nisam imao pri ruci druge ži­ votinje za klanja!« Carski se je poslanik začudio to­ likoj darežljivosti Hatimovoj, pa reče: »Boga mi, mi smo vidjeli više dobra kod tebe, nego što smo čuli!« Preveo s arapskog: Šerif Bećirević 391 �СЕВДАЛИИКЕ Mjesečina Mjesečina, mjesec u oblaku, Bećar Hamza stoji na sokaku, U ruci mu dvije dunje žute A na srcu dvije rane ljute: Prva rana umire mu majka, Druga rana odlazi mu draga Za prvoga, za sevdaha svoga. Lakše mu je što m’ umire majka Nego Г rana što s’ udaje draga. Na vratniku Na Vratniku čudan bostan kažu: Bostandžija lijepa Hajrija. Do podne je bostan uskopala A od podne bostan pogazila Čekajući Aliju deliju. Podne prođe Alibeg ne dođe. Ikindija, već mu se ne nada, Akšam^geldi Alibeg na vrata; Progovara lijepa Hajrija: 0, Boga ti Alija"'delija, II si bio u pjanoj mehani II si bio u šujni pod jelom II si bioSćod prvog sevdaha. Odgovara Alija delija: Istina j e lijepa Hajrija, Nisam bio u pjanoj mehani Nit u šumi pod zelenom jelom Već kod svoga prvoga sevdaha Što u svome nosim ga srdašcu. Listaj 'gojo Listaj goro, kukaj kukavice, Žal’te mene, moje drugarice. Još danas ću s vama drugovati, A od podne u dragoga dvore, U dragoga u sevdaha moga. Djevojka je . . . Djevojka je za gorom pjevala, Jasno pjeva daleko se čuje. Čak se čuje do Mostara grada. Slušao je Memija terzija Slušao je pa joj govorio: Zapjevaj mi lijepa Hurijo U mome se dvoru pošetala! Odgovara lijepa djevojka Ne budali Memija terzija Nisi sretan božji nesretnice Ovo gondže da ti u dvor dođe. 392 Sarhoš Aljo Sarhoš Aljo drume zatvaraše, Na djevojke dumruk uzimaše. Tud prolazi Atlagića Duda. »Nećeš proći dok te ne obljubim!« Odgovara Atlagića Duda: »Nemoj, Aljo, obadva ti svijeta; Ugrišćeš me poznat’ će mi nana«. Za to Aljo haje i ne haje, Već on ljubi Atlagića Dudu; Ja kako je ljuto poljubio, Četiri joj dagme ostavio: Dvije dagme pod grlo bijelo, Dvije dagme pod crne solufe. Urosih se ruže trgajući Urosih se ruže trgajući, Izdangubih dragog čekajući. Kad ja vidoh da mi doći neće, Ja izađoh na sokak na vrata, Ja ila vrata, dragi mimo vrata. Ja se na njeg hitam jabukama, A on na me ni kamenom neće. Kamenom mu majci srce bilo, Što ga nije učila lafiti, Laf lafiti i ašikovati. Tamna noći Tamna noći tamna ti si kleta Gdje u tebi razgovora nema Sahat imam snom se razgovaram San mi reče dragi će mi doći Sve čas po čas dragoga mi nema Međer ni snu nije vjerovati. Podne uči Podne uči moga dragog nema, Ićindija, i ne bilo mi ga; Kada akšam, dragi pod pendžere. Na njeg’ sam se mlada razljutila; Hita mi se hajvom u pendžere. Moja draga ne ljuti se na me! Tebe gledam, a drugoj se spremam, Na treću se jabukama hitam, Za četvrtu vrana konja sedlam. Zabilježio Sait Orahovac. Прош ирујте члан ство Г ајр ета и пропагирајте њ его в е сп ас о н о с н е идеје! �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Гајрешова главна тодишња скуишшина У недељу, 13. о. м. одржана je 24 редовна главна roдишша скупш тина Главног одбора Гајрета у просторијамг Гајретова мушког нонвикта. Скупш тини су присуствовали делегати Мјесних одбора и повјереништва из ових мјеста: Плевље, Кладањ, Чапљина, Кључ, Бос. Шамац, Сански Мост, Власеница, Радовље, Орашје н. С., Градачац, Котор-Варош, Љ убуш ки, Тешањ, Мостар, Соколовићи, Тур. Јањари, Ливно, Скопље, Сребреница, Дервента, Невесиње, Бихаћ, Бијељина, Нови Пазар, Прњавор, Тузла, Фоча, Осова, Добочац, Босански Кобаш, Зеница, Биљешево, Гора Видуша, Гор. Тузла, Вареш, Брчко, Брњевица, Чајниче, Требиње, Зворник, Столац, Poraтица, Озрен, Оџак, Вишеград, Приједор, Жепче, Челић, Поџепље, Бреза, Невесиње, Травник, Требиње, Пријепоље, Жепа, Згошча, Билећа, Горажде, Нова Варош, Фојница, Купрес, Бањалука, Илијаш, Стари Мајдан, Ричице и Олово. С к уп ш тин у у 9 сати отвара претсједник Главног Одбора Гајрета г. Др. А в д о Х а с а н б е г о в и ћ овим roвором : Ha основу члана 59 друштвених Правила ова je скупш тина благовремено заказана и правоваљано и благовремено објављена. Ha основу чл. 60 и 61 друштвених Парвила на скупш тини je присутно према извјештају верификационог одбора 160 делегата, који заступају 82 мјеста са преко 15.000 чланова друш тва Гајрет. Пошто горњи број, како сам рекао, износи много више него што je то предвиђено у правилима, и то чл. 61, то je према томе и овој норми правила удовољено. Ha основу свега овога отоарам 24 редовну главну скуп ш тину друштва Гајрет. За верификаторе записника снупштине предлажем гг. Мухамеда Увејса и Акифа Саханића. (Прима се.) Господо делегати! Највећи наш пријатељ, Онај, који увијек лебди над нашим радом, Онај, који очинском бригом прати наш рад, наш узвишени Владар (трократни бурни Живио!) указао нам je и овом приликом своју очинску бригу, na je на овај наш збор послао Свога изасланика у особи нашег одличног пријатеља, Генерала Господина Светомира Ђ у к и ћ а (Живио!). Благодарећи у име Гајрета и у име свих Гајретових радника на овој високој пажњи и бризи, ja вјерујем да ћу погодити мисли и жеље свих Гајретових радника, ако замолим Краљевског Изасланина да на Највишем Мјесту поднесе увјерење Гајретових радника, да ће они несебично и неуморно наставити на свом раду за добро Краља и Отаџбине. Господо делегати! Ову наш у скупш тину почастио je својом посјетом Командант II. Армиске Области, Армиски Генерал Господин Данило К а л а ф а т о в и ћ (Живио!) који сваком згодом и сваком приликом води рачуна, показује своју добру вољу и високу пажњу не самр раду друштва Гајрета, него уопће нашем читавом раду, a специанлно раду ових наш их крајева. Ja га у име свих Вас, у име Гајрета и Гајретових радника најсрдачније поздрављам (Живио!) Господин Министар Просвјете, који je свима Вама познат из свог великог пријатељства према нашем раду, r. Божа М а к с и м о в и ћ изволио je и овога пута указати пажњу Гајрету и посветити му бригу, na je изаслао свога изасланика у особи нашег опробаног пријатеља, Начелника Просвјетног одјелења Kp. Банске Управе г. Ђоке К о в а чевиКа (Живео!). Ja га у Ваше име најтоплије поздрављам. i Ha данашњем нашем збору, господо делегати, присутни су и изасланици наше локалне и наше престоничке штампе. Колико она чини услуга нашем јавном, нашем опћем, нашем културиом, просветном, социалном и привредном раду, то je нама свима познато. Н аш а локална и престонична штампа увек се пријатељски одазивала Гајрету и њ з г ј р и м по ребама и ja сам срећан да представнике те штампе свдје на ч.-и,ек збору могу у име Гајрета и у име свих Ва: ца срда >но noздравим, молећи да овај наш поздрав изруче и својим к?легама (Живили!). Г. Бан Дринске бановине Велимир Поповић, који je познат већ одавна као пријатељ нашега рада уопће, a специално Гајретова рада шаље нам своје поздраве са пута и моли Вас да га извините, да није лично могао да присуствује и и жели овом збору Гајрета сваку срећу и напредак. Данаш њ и наш збор, господо делегати, доказује нашу свијест, јер се на овом збору појавише делегати из свих крајева наше Краљевине да овдје с нама заједно расправе сва наш а питања, кано бисмо наш рад што јаче сконцентрисали и улутили бољим, јачим и интензивнијим путем за добро нашега народа. У нашој средини, no први пута господо, што je за мене нарочито значајно, налазе се претставници наших женских одбора из унутрашшости, који су уш л и у наше коло и прегли да помогну нама и нашем народу. Поздравивши њих, поздрављам и све Вас господо са добродошли- цдм.__ Са вашим одобрењем, иао увод у наш рад, да би нам био потпуно благословљен и срећан, ja ћу да упутим Његовом Величанству Краљу поздравну депешу и да Га са овог збора у име свих нас, у име свих Гајретових радника, поздравим. (Трократни бурни Живио Краљ!). КАБИНЕТСКОЈ КАН ЦЕЛ АРИ ЈИ Њ ЕГО ВА ВЕЛ И Ч А Н СТ В А КРАЉ А Б еогр з д Отварајући редовну годишњу главну скупш тину друш тва Гајрета прва je наш а мисао упућена Његовом Величанству Краљу као узвишеном родитељу Гајретова моћног и вољеног Протектора и Првенца Његова Величанства Краља, Престолонаследника Петра те смо слободни да М у подастремо наше синовске поздраве и изразе најдубље оданости и привржености. Срећни смо што можемо известити Његово Величанство Краља да je друштво Гајрет у епоси државног и националног препорода инагуирисаног манифестом од Шестог јануара прошле године постигло у свима правцима свога деловања ванредне успехе који неочекивано далеко надмаш у ју успехе сваке досадање године. Да живи Његово Величанство Краљ! Д а живи цео узвишени Краљевски Дом! Претседник скупш тине Др. Авдо Хасанбеговић. Њ ЕНОМ В ЕЛ И Ч А Н С Т В У КРАЉ И ЦИ М АРИЈИ Хан П и ј е с а к Са Гајретове главне годишње скупш тине слободни смо поднети Вашем Величанству узвишеној мајци нашег љубљеног Протектора Његова Краљевског Височанства Престолонаследника Петра наше најсмерније поздраве желећи да Свевишњи подари дуг и срећан живот узор свима мајкама на срећу Отаџбине. Да живи Ваше Величанство и цео узвишени Краљев- ски Дом! Претседник скупш тине Др. Авдо Хасанбеговић. 393 �ГО С П О Д И Н У П Е Т Р У Ж И В К О В И Ћ У Претседнику Министарског Савета, Министру Унутраш ш их Послова, Почасном Ађутг.нту Његова Величанства Краља, Дивизиском Ђенералу Тесл и ћ Са годишње редовне главне скупш тине Главног одбора друштва Гајрета на којој учествују многобројни делегати и радници Гајретови из целе Краљевине поздрављамо Вас Господине Претседниче најсрдачније као првог сарадника Његовог Величанства Краља на државном и националном пре- Гајретов рад, од његова постанна до данас, можемо noдијелити у три епохе. Прва епоха била je до год. 1914., „ад смо против себе, као друш тво које je радило не само на Hyn. турном и просвјетном васпитању, него и на национално-политичком васпитању нашег народа, имали против себе једну царевину. Да je то тачно господо, докг.зује нам најбоље 1914. година, кад je, та велика Царевина, бојећи се малог и ситног рада друш тва Гајрета, његову имовину нонфисковала, a његове прве људе бацила у тамницу. Наше нај- Б е crp a д боље синове отјераше клети душ мани са огњишта. Године 1918. Гајрет се опет јавља у свом елементу да ради. И 0д тог времена до нашег историјског дана 6. јан уар а 1929. Гајрет je у свом раду наилазио на перипетије. Нећу да износим овдје никакве инкриминације, јер xohy да вјерујем, да сви они елементи и сви људи, који су требали да раде у Гајрету, можда су се абстинирали ради тога, ш то су мислили да ћ0 моћи другим путевима помоћи нашем елементу. А л и je фа- Са данашње скупш тине Главног Одбора Гајрета осећамо угодном дуж ношћу да Вас као великог пријатеља нашег ра- кат, да су Гајрет и Гајретови радници од таивог држања много трлили. Трпили су Гајретови радници и Гајретов рад, а да поздравимо најсрдачније истодобно Вам благодрећи на свагдањој Ваш ој високој пажњи према Гајрету и његовим Претседник скупш тине Др. Авдо Хасанбеговић. TO значи да je трпио и сам наш м услимански елеменат. и нолико год je 6. јануар 1929. за све наше прилике, за читав наш ред на народном и државном пољу значајан, толико je он значајан и за наш Гајрет, јер су се тога дана све наше ГОСПО ДИНУ С Т Е В А Н У позитивне снаге, све наше позитивне јединице, отресле оног нездравог стања и приступиле Гајрету, да преко њега по- породу и као великог доброжелитеља Гајретова. Претседник скупш тине Др. Авдо Хасанбеговић. ГО С П О Д И Н У БОЖ ИДАРУ М АКСИМОВИЋУ Министру Просвете радницима. ХАЏИЂУ могну свом Владару, да изведе Своје интеиције и да оздрави Министру Војске и Морнарице Б еогр a д Са данашње годишње скупш тине Главног Одбора Гајрета на којој учествују делегати. и радници Гајретови из целе Краљевине поздрављамо Вас Господине Министре кајсрдачније истодобно Вам благодарећи најтоплије на Вашој пажњи према Гајрету и његовом национално патриотском деловању. Претседник скупш тине Др. Авдо Хасанбеговић. ГОСПО ДИНУ В Е Л И М И Р У С a рa ј ев о Са годишње сиупш тине Главног одбора Гајрета поздрављамо Вас Господине Бане најсрдачније као великог пријлистодобно на Међутим, господо, и ако je то тако ипак и од 6. јануара 1929. има у нашим редовима нечега, ш то морам овдје да примјетим, нечега чега не би смјело да буде. Јављ ају се ту и тамо људи, иоји мисле можда доброиамјерно да треба у Гајретовом раду ићи другим путевима и другим методама. Правила друштва Гајрет нису обично парче хартије, него су она за нас закон (поклици: Тако je!). Ми, господо, хоћемо ових правила да се држимо, јер смо их створили онда, кад нам je било најтеже, метали смо у њих оно, ш то je no друштво и no наш елеменат најбоље (П окл ици: Тако je!). ПОПОВИЋУ Б а н у Дринске Бановине теља Гајретова благодарећи Вам њој пажњи према нашем раду. čhm>e у држави. вашој доса- Претседник скупш тине Др. Авдо Хасанбеговић. Господо делегати! Послије овога улазимо у редован рад данашње наше редовне главне скупштине. Из извештаја, који смо благовремено послали свим наш им фумнционерима, одборима и повјереницима, видјели сте у главном рад и резул- Правила наша, господо, ноја у својој с у ш ти н и одређују чисту некомпромисну идеологију др уш тва Гајрет, за нас су занон и ми ћемо no њима да се равнамо. Она нам предвиђају читав наш рад, a специално нам предвиђају дисциплину у нашем раду, јер, господо, у организацији, гдје нема дисциплине нема ни среће. Гајретови ф ункционери траже то од свих Вас сарадника, да се еминентно покоравате правилима јер су их створили опробани Гајретови радници (поклици: Тано je, живио!). Мени je, господо, необично драго ш то могу на овој скуп- тате Вашег и нашег ргда. Резултати тог рада, ja вјерујем, да ће углавном све нас задовољити, али они нису ни приближни ш тини да констатујем, да међу В а м а имаде лијеп број претставника нашег тежачног свијета, иоји се пренуо, иоји се ономе, што ми обзиром на наше потребе треба да дадемо и учинимо. Има их који говоре да je рад за Гајрет тежак. Јесте браћо тежак je јер су потребе нашег елемента велике и тешне и рад je наш у колико желимо, да што виш е тим потребг,ма изађемо у сусрет, тежи, na зато се и од нас траже жртве, несебичност, искреност и прегалаштво у Гајретовом раду. To освијестио и који je увидио да му je Гајрет извор свега доброг за његов напредан. И, зато, господо, не могу да дозво- су први услови, да можемо да постигнемо резултате. 0 овогодишњим резултатима нећу да говорим. Они су, како рекох задоЕољавајући, али има још увијек извјесних момената, који из наш их редова треба да ишчезну. Раденици Гајрета кроз прошлих 25 година имали су много тежих перипетија и препрека, него што их ми данас имамо и кад знамо да су Гајретови радници у тим тешким моментима ипак својим радом успјели, да висоно држе заставу друштва Гајрета, онда тек можемо да промислимо, шта нам преостаје. Нама не преостаје друго, него да no својој дужности и савјести чинимо оно, што су они под много тежим услоскма учинили. 394 лим као претставник Гајрета нинаио поједине појаве, да се рађају међу Гајретовим радницим а л>уди, који хоће да дијеле Гајретове раднике на интелентуалце и неинтелектуалце. Најјачи и најснажнији иадер н г ш и х радника, нарочито у noследње вријеме, регрутује се из оних редова, који се не грувају шакама у прса, да су интелектуалци. Није довољно če­ če окарактерисати интелеитуалцем, да би с тим човјек био рг.днин народни и Гајретов. Ha лослу, на раду треба да се покажу радници Гајретови резултате. To су прави и и да у народу даду позитивне истински радници Гајрета. Ето, са тих неиолино примједаба улазимо у наш рад, молећи Вас да у оцјени Главног одбора Гајрета будете строги, али праведни судије, да га оцијените и то онако, наио то доликује Гајрету. У расправи треба бити одмјерен, хладан и праведан. У то иие ja Вас поздрављам. (А п л а уз : Ж ивио претсједник!). �Г Л А В Н И О Д БО Р ГА ЈР ЕТ А , С А Д Е Л Е Г А Т И М А СВ О ЈИ Х М Ј Е С Н И Х ОД БО РА И ПОВЈЕРЕНИШ ТАВА, О Д Р Ж А Н О Ј 13. Ј У Л А 1930. У С А Р А Ј Е В У HA X X IV . РЕД О ВНО Ј ГЛ АВНО Ј С К У П Ш Т И Н И �Прелазимо на ДРУГУ ТАЧКУ Н Д ЕВ Н О Г Р Е Д А : И З В Ј Е Ш Т А Ј Т А Ј Н И К А Претседник: Ви сте, господо, мање више сви на вријеме примили штампани извјештај о раду друштва у год. 1929-/30. na питам славну скупш тину, да ли je за то да читамо овај извјештај или не (Није потребно!). Ja мислим да би ипак требало прочитати барем уводни дио извјештаја, да се барем у опћенитим цртама види шта je учињено. Да ли скупш тина прима да се чита уводни дио извјештаја (С купш тина прима). Секретар г. Хамид Кукик чита уводни дио извјештаја (Ш там пан у прошлом броју »Гајрета«). Претседнин: Ово би био увод у извјештај, a остали дијелови извјештаја су специализирани и говоре о појединим гранама Гајретова рада. Прима ли славна скупш тина извјештај секретара. (Поклици: прима се — Живио секретар КуПретседник: Прелазимо на ТАЧКУ ДНЕВНОГ ју. Били смо опрезни, na смо ту ставку предвидили са 50.000 Дин. Забгве и теферичи у прошлоЈ години дали су нам једну и лијепу слику и лијепу своту..То значи да сте Ви у својој средини савјесно извршавали своју дуж ност и да сте дали овако лијепе резултате. T a je свота реализована у прошлој години са преко 600.000 Дин., али смо опреза ради ову ставку предвидили за идућу годину са 350.000 Дин. Према закл,учку лањске скупш тине Главни je одбор, пошто je испитао све потребне моменте, одредио и закљ учио са В а ш и м благовољењем, да се Гајретов дан одржава у читавој држави, гдјв постоје наше организације, на рођендан нашег моћног Протектора те fce бити дуж ност свих одбора и повјереника, да тога дана обзиром на високу личност нашег моћног Протек- кић!). ТРЕЋ У Гериторију наше државе, држим да ће се ова ставка буџета с помоћу Вашом, ако Бог да и повећати. Ч л анарину д0бр0. твора и утемељача ставили смо нешто мало мање, и то из једноставног разлога, што се такови доприноси не понавља- РЕД А: НИКА И ЗВЈЕШ ТАЈ БЛ АГАЈ- Да ли je потребно да читамо овај извјештај (Поклици: није!). Делегат из Мостара г. М. Аликалф ић примјећује да у билансу није унешено све оно, што се je у Мостару давало као хонорар хоровођи, на ш то му претсједник одговара: Мјесни пододбор у Мостару имао je овлаштење од Главног одбора да плаћа хоровођу 3 мјесеца. Међутим Мјесни одбор je издао још неки износ, a тај није заведен у благајничким књигама Главног одбора. Имл ли још ко иакових примједаба? (Поклици: немс!). -Лрима ли скупш тина извјештај благајника? (С куп ш тина прима). Затим г. Хилм о Селимић тора и на Гајретов рад, посвете ш то већу и ш то јачу пажњу. Предвидили смо за то своту од 100.000 Д ин. Међутим ja се надам да ће та свота бити и надмашена. Дарови и добровољни прилози у прошлој години износили су око 700.000 Дин. и ако су били предвиђени са свега неких 200.000 Дин. Значи да смо, благодарећи наш им јаким и моћним пријатељима, могли да ову своту реализујемо са три и више пута већом свотом, него ш то je у буџету предвиђено. Међутим и овдје смо за ову годину били скромнији, na смо предвидјели свега 400.000 Дин. Појавила се једна утјеш љ ива ин ицијатива код многих одбора у провинцији, нарочито ове године, да су се скупљали добровољни прилози за Гајрет у нарави. Нарочито се у томе истичу наш и вриједни одбори у Дервенти, Тузли, Приједору и Бијељини. Они су ове године скупил и лијепу чита И З В ЈЕ Ш Т А Ј ГЛ А В Н О Г Н АД ЗО РН О Г О Д БО РА који се једногласно прима: I Ш шН Поштована господо! Вршећи повјерену нам дужност према прописима •дружно -------штвених статута прегледавали смо пословање и књиге друштва t o ko m финансијске године 1929 30. више пута, те смо установили, да je рад био потпуно исправан и да су књиге безпријекорно вођене. Исто тако смо испитали закључне рачуне, који Вам се данас предлажу и наш ли, да се потпуно слажу са главним и помоћним књиггма. Нарочито наглашујемо, да je рад Главног одбора у финансијској години 1929/30. био успјешан, што се одразује у великим приходима, који су знатно јачи од оних, који су били буџетом предвиђени. С тога Вам предлажемо да дадете разреш ницу за рад у прошлој финансиској години како Главном тако и Надзорном одбору. Претседник: Подјељује ли славна скуп ш тина апсолуториј досадашњем Главном одбору и Главном Надзорном идбору? (Једногласни поклици: подјељује!). Иза тога прелази се на своту у нарави за Гајрет. Ове смо године предвидили своту од 50.000 Дин. за ову ствар. Гајретов цигар-папир предвиђен je за онолико, колико и даје. Принос од Б анке Гајрет предвиђен je у оној висини, у колико и даје према својој снази и перцентима. Предвидили смо за то 250.000 Д ин. И у прошлом буџету предвиђена je ова свота, али нам je Б анк а Гајрет дозначила свега 175.000 Дин. Х в а л а joj на томе, али се ми надамо, да ће за идућу годину надокнадити оно, што нисмо реализирали у овој години. — Камате и дивиденде предвиђене су у оној висини, у којој се могу и постићи. Опскрба je предвиђена у висини, колико буде питомаца. Значке и Споменице, цигле и т. д. предвиђени су са мањом свотом. Таио би наш и лриходи у идућој години, према овим ставкама износили 2,200.000 Дин.; значи за 700.000 Дин. више, него што смо лањске године предвидили у буџету, a за пола милијона мање, него што смо лањски буџет реализовали. — Расходи, разумије се, крећу се у границама прихода. Ми смо предвидили, издатке, ш то се тича интерната, према броју питомаца и питомица, које можемо да примимо у наше интернате. Лањске године изражена je жеља, да се посвети што јача и већа пажња одржавању аналф абетских течајева. Ни- Д Р У Ш Т В Е Н У ГО Д И Н У шта Главни одбор неће да прими срдачније, него баш ту иницијативу са Ваше стране и ми ћемо да je хоноришемо са Претседник: Како видите из прорачуна, кога смо вам саставили и предложили, Главни одбор руководио се тиме, да je хтио да буде и у овом прорачуну опрезан, na je предвиђао ставке, које ће се према досадашњем успјеху и резултатима, вјероватно моћи реализовати. У години за коју Вам Ми желимо, молимо и тражимо од свакога одбора и повјереника, да у свом срезу годишње одржи бар 2— 3 аналфабетска ПРЕД Л О Г П Р О Р А Ч У Н А З А ИДУЋУ сада овдје полажемо рачун редовна чланарина износила je онолико, колико смо и предвидили т. ј. 210.000 Дин., према нашем лањском предлогу, који je изиосио 80.000 Дин. To значи да су се чланарине више него подвостручиле. Вјерујуки у савјестан и прегалачки рад свих наш их раденика на 396 крајњим могућностима У томе працву треба да се натјечете. течаја. Ми ћемо према својим м огућностима хонорисати тај рад В аш их учитеља. У ту свр ху предвидили смо у овој години 100.000 Дин. Покаже ли се већа потреба, ми ћемо већ наки могукности и средстава, да хоноришемо тај рад и изван средстава овога буџета. Ja апелирам no овој ствари на Вас, да се натјечете у том раду, јер je то један успјеш ан и користан рад. �П р о р а ч у н Д р у ш т в а Г а ј р е т з а г о д и н у 1930/31 Ред. бр. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 П р И Xо д и Редовна чланарина ................................... Чланарина добротвора и утемељача . . Забаве и те ф е р и ч и ................................... Гајретов д а н ............................................... Дарови и добровољни прилози................ Прилози у нарави ....................................... Гајретов цигар-папир................................ Допринос „Банке Г а јр е т " ........................ Камати и дивиденда ................................... Опскрбнине................................................... Претплата за лист „Гајрет“ ........................ Значке, Споменице „цигле Гајрет. Дома“ У ку п н о Динара п 210.000 50.000 350.000 100.000 400.000 50.000 140.000 250.000 100.000 475.000 50.000 25.000 2 ,2 0 0 .0 0 0 Динара Мушки конвикт у Сарајеву. Женски „ „ „ . . . . Шегртски Дом „ „ . . . . Конвикт у Тузли.................................... „ „ М о с т а р у ............................ „ r „ Бања Луци ........................ „ „ Бихаћу ................................... „ c»f Плевљу................................. Анрлфабетски т е ч а ј е в и .................... Теолошке ст и п е н д и је ........................ Средњошколске стипендије . . . . Једнократне потпоре.................... . Штампање листа „ Г а јр е т " ................ Уређивање и сарадња листа „Гајрет* Административни трошкови . . . . Плате и осигурања намјештеника . Набава намјештаја и одржавање конвикт. зграда ............................ ................ За остварење осталих Гајретових циљева : — У s-O Укупно 300.000 ! 250.000 150.000 110.000 140.000 120.000 150.000 75.000 100.000 30.000 50.000 50.000 100.000 50.000 80.000 140.000 120.000 185.000 397 �Теолошке стипендије остале су исте. Средњошколске стипендије повишене су на 50.000 Дин. и одвојили смо их сада од потпора. Штампање листа предвиђено je колико нас и кошта. Исто je тако и са уређивањем и сарадњом у листу. Административни трошкови, према досадашњој ситуацији износе 80.000 Дин. Толико je и предвиђено. Исто je тако и са платама намјештеницима. За набаву намјештаја у конвиктима и одржавање конвиктских зграда предвиђено je 120.000 Дин. Ta се цифра појачала ове године за то, јер je потребно многе конвикте адаптирати и попунити њихове инвентаре. Сутра ћу одржати конференцију са представницима појединих Гајретових интерната, na ће ту о том бити говора. Многима конвиктима мањка постељина и слично. Гледаћемо да на једном мјесту нупимо све те ствари, na ћемо на тај начин постићи бољу цијену. За остварење осталих циљева Гајрета предвиђено je 185.000 Дин. Ta се свота не мора утрошити, али je то унешено ради равнотеже буџета. У могућности ћемо бити да дајемо помоћи нашим пјевачким друштвима, да хоноришемо рад предавача, помогнемо акцију на оснивању Народних Универзитета и оснивању Задруга. To je један опћи рад Гајретов у најширим слојевима народа. Према приходима издаци би износили такођер 2,200.000 Дин. Како видите, буџет je доста висок за наше прилике, за наш народ и наш рад. Остварити овај буџет значи врло много. Ha тај начин моћи ћемо да помогиемо наш у сиротињу, која се издржава у нашим интернатима. Ja вјерујем да ће Главни одбор са Вашом приволом и решеношћу, моћи да у овој години поред великог. броја питомаца и питомица прими још један велик број питомаца и питомица наново. Разумије се да то стари наши питомци, a наше просторије, моћи ђутим, расположење je зависи од тога, у колико нам се јаве друго од тога, да ли ћемо обзиром на да примимо већи број питомаца. Мекод Главног одбора такво, да треба својом духовном снагом упливисати како на појединца 1аКо и на читав живот нашег елемента. Исто тако требамо настојати, да сва материјална сред. ства ујединимо у једну цјелину, која ће и у привредном Жи. воту нашег народа имати значајну улогу. Упућујући снаге у једном једином правцу и прчдоносећи жртве само једном једином циљу, знатно би се олакшало нашем етементу, наши јавни радници могли би сконцентрисати своје снаге само на једну мисао, те би давзлц плодоноснија дјела. Замишљамо, да би овакав Гајрет стварао у народу гкгантско дјело. Мишљења смо, да друштвено устројство Гајрета м0ра почивати на највећој централизацији, али дајући мјезта у централној управи свим наш им истакнутим радницима и n0борницима изван сједишта централе, како то већ и данашња правила предвиђају. Гајретово дјеловање имаде обухватити све гране nynтурног, просвјетног, привредног и социјалног живота нашег елемента, a да би постизавао у свим правцима једнаке успјехе, тај рад би требао бити раздијељен на секције, којој бн на челу стајао одговорни предсједник. Средства Гајретова би се удесетостручила, јер. биомо сви само у једну касу допринашали. Чланарине би се могле знатно повисити, a приходи друш тава били би сви Гајротови. Наравно, да скупш тина Гајрета није компатаитна, да овај предлог усвоји, али наш предлог иде затим, да се донесе закључак, да се предлог стави Гајретовим побориицима на срце и да се сазове у Сарајеву конгрес свих муслимлнских друштава, који би имао створити ову фузију«, Делегат Мјесног одбора г. М у л а л и ћ : Госпође и господо! Минула je сзмо једна година од лањске скупштине, настојати да се прими ш то већи број питомаца(ица), да бисмо на тај начин чим прије створили позитивне јединице нашега друш тва. Разумије се, да у том правцу треба да апе- када смо се овдје састали и сви једногласно зах г.ф вал и и тражили, да се у Гајретову дјелозању и раду заведе дух 6. јануара 1929. Taj дух заведен je од лањске скуп ш тине у свим организацијама. У тој години дана видјели смо cjajne рсзул- лирамо на В а ш у п уну сарадњу. Стављамо овај наш предлог на дискусију, ако има неко нешта да говори (нико се не јавља за дискусију), na се прорачун прима једногласно. Послије одмора од 5 минута, лрелази се на тате. За тај опробани метод рада, морамо створити joui внше симпатија, јер се за саму једну гсдину видјело, како je врло добар и плодоносан. Госпође и господо, Ви сте дошпи из n.poБинцијских мјеста, малих касабица, које су склоне паду, не- ЧИ Т АЊ Е ПРЕД Л ОГA П О ЈЕ Д И Н И Х М Ј Е С Н И Х О Д БО РА И ПОВЈЕРЕН ИКА Прије подношења предлога претседник ставља до знања, да се no дужности мијења члан 2. Правила, према коме се дјелатност друш тва протеже на »Краљ евину Југославију« мјесто на »Краљевину Срба, Х р вата и Словенаца«. Секретар г. Х ам ид К укић чита предлоге Мјесног одбора у Л и в н у: »Наши делегати предложиће снупш тини и преко Гајретове скупш тине апеловаће на сва муслиманска друштва да се претворе у Гајретове домове, да са свим чланством и имовином, те својим традицијама приступе у Гајрет, да би се на тај начин организовала јака акција на препороду нашег елемента, која би имала свеопшту моралну и јак у материјалну залеђину и која би тиме имала највиш е способности, да изврш и задатак Гајрета у првом реду међу муслиманима, a за тим да буде један важан културни, национални и економски чиниоц у свеопштем подизању напретка наше државе. Читав препород и читав јавни рад међу муслиманима почива у главном на Гајретовим радницима. Гајретови радници су преоптерећени дужностима јер морају бити ангажовани у свим напредним акцијама na и оним локалног значаја појединог краја у ком дјелују. Мишљења смо, да све снаге треба ујединити и све струје скренути у један правац. Требамо радити на стварању једне организације, јединствене, која fce окупити све снаге и читав елеменат, која ће моћи 398 раду и нехају, дошли сте између ћепенака и чардака, na сте видјели колико још дуж ности и рада лежи на Гајрету. Гејрет je радио више на том лравцу, да подигне интепигенцију, да створи добру и здраву интелигенцију, али правк рад Гајрета на ћепенку није још почео. Да би могао почеги, троба у првом реду остварити предлоге Мјесног одбора у Ливну. Овдје je цвијет Гајретових радника и поборника и omi ће знати, ш та треба учинити, да се наш а средина културно подигне. Кад се нађе један Гајретов радник, он ради у пјевачким, трезвеним и другим друш твима, na се његова снага распрши и раздроби у мале мрвице, и не може да има јаку експанзију на једну страну. Зато би било потребно, да се апелира на сва муслиманска друш тва, да одрже конгрес или да сами директно приступе Гајрету. Ja, као делегат Мјесног одбора у Л ивну, могу изјавити да ће једно од првих м услим анских пјевачких друштава »Слога« које има своју традицију, јак пјевачки збор, први мјешовити збор у Б. и X . које има свој иметак и зграду, ликвидирати и приступити Гајрету. Надам се да ће овим примјером поћи сва остала муслим анска др уш тва диљем Босне и Јужне Србије. Ha извјештај тајн ика имам примјетити ово: Господин Кукић изнио je билансу рада Гајретова, који je хвале вриједан. Видјели смо да je Главни одбор Гајрета noкренуо акцију за што тјешње везе са Соколом, с којим имамо и заједничку линију, заједнички рад и заједничке смјернице. Главни одбор настојао je да покрене акц и ју око<оснивања пјевачких друш тава. T o je хвале вриједно. Ми прега- �оци Гајрета не можемо се задовољити с тим, јер морамо тражити још више успјеха. Стога бих предложио, да Главни одбор поради на оснивању секција трезвености, јер муслимани највише трпе на том, да су одани акшамлуцима. Ти акшамлуци уш ли су као нешта потребно у живот, н. пр. као вечера. Пошто je забрана алкохола највећа забрана у Исламу, држим да би Гајрет требао у овом правцу да поради. (Поклици: живио!). П р е т с ј е д н и к : Ми можемо на овом предлогу Мјеснога одбора из Ливна, да изразимо своју зхвалност, као и г. Мулалићу, ноји je предлог објаснио. Kao што je познато, рад Гајрета и досада се кретао у интенцијама, које су изнешене у предлогу Мј. одбора у Ливну. Колико je било могуће томе се je удовољавало. Како je нагласио г. Мулалић, Главни одбор радио je ове године на том, да се што већи број друш тава, установа, илубова, читаоница и т. д. из унутрашњости саједини са Гајретовим радницима, одборима и повјерзницима. Гл. одбор je настојао да покрене то питање ове године и да к томе даде и своју законску форму у Правилнику, да се оснивају у унутрашњости пјевачка друштва. Али Гл. одбор пошао je још један корак напријед, na je позвао све своје чланове, да ступе под заставу свога моћног Протзитзра. Кад знамо што за наш народ, за нашу Отаџбину значи Соко, што значи соколска идеја, што значи соколски рад и кад знамо да се на челу тога Сокола налази наш моћни Протектор, што нам друго преостаје, него да сви листом ступимо под Његову заставу. Нажалост, морам овдје да истакнем, да je билз људи у нашим редовима, који се грувају шаком у прса, да су интелектуалци, a хтјели су да оспоре право Главном одбсру, да у том лравцу даје иницијативу и наређења. Ми имамо право и no правилима и no својој идеологији и no својој пракси и no својој традицији, да дајемо и иницијатипу за рад на добро Краља и Отаџбине. (Тако je!). Овај предлог г. Мулалића мислим, да у главним линијама можемо и морамо да усвојимо. Стварати засебне закључке no овом предлогу, ствар je данашње дискусије, али ja мислим да ћемо ноначно морати да се ограничимо на то, да апелирамо на све наше добронамјерне раднике и све пријатеље и на читав народ, да се скупља у редове за добро своје сопствено. Г. Мулалић напоменуо je, да треба на скупш тини да се створи закључак о оснивању трезвењачке секције. Ми знамо господо, да постоје у нашој средини као и унутрашњости трезвењачка друштва, na мислим, да би требало овај предлог г. Мулалића дотјерати у толико, да би Главни одбор могао да ступи у интимну везу са трезвењачким друштвима, да с њима одржи једну конференцију и да се споразуми у том заједничком раду. Колино ja знам, трезвењачка друштва, a нарочито у нашој средини, у добро доба напредују и ми бисмо учинили једно добро дјело и удовољили би и овом предлогу нашег делегата, кад бисмо ту акцију трезвености са своје стране морално, a ако треба и материјално помагали. Kao претсједник Глзвног одбора могу да кажем, да би ja радије био за овај начин рада на том пољу, него ли да ми стварамо засебне занључке и да оснивамо трезвењачке секције, јер према предлогу г. Мулалића принцип треба да буде, да се окупљамо у једно друштво. Трезвењаци имају линију у свом раду, имају своје друштво, na ш та нам преостаје друго, него да тај нористан рад потпомогнемо морално и материјално. To би било моје увјерење, a ако ко жели да говори no овом предлогу, нека само изволи. — Делегат г. Мулалић задовољава се са објашњењем г. претсједника. a нарочито да се међу питомцима пропагира уписивање у Техничку Занатску ш колу у Тузли. 2. да се Главни одбор позабави питањем оснутка неке задруге за организацију производње и продају занатских продуката у провинцији и помагањем сиромашних занатлија. Претсједник г. др. Авдо Хасанбеговић на ове предлоге каже слиједеће: Гледе првог предлога могу Вас извијестити, да je Главни одбор водио о том рачуна, као и ja лично, кад сам био са својом службом у Тузли. Главни одбор настоји, да што више питомаца-ица класира баш у Тузли, али je моментано у немогућности, да их узме онолико, колико би желио и то из разлога, јер нема довољно просторија. Ja сам се старао да нађем подесне просторије, али их нисам нашао. Међутим у споразуму са Мј. одбором у Тузли предузети су кораци и надати се да ћемо можда први Гајретов дом подићи баш у Тузли. Учиниће се све, што се може да би се омогућила што већа концентрација питомаца-ица Гајрета у Тузли. Ствар je за сада у почетку и на врло добром путу. Ш то се тиче предnora о задругарству, он прелази наше компетенције. Ми нисмо надлежни да те задруге на овај начин оснивамо, како се овдје предвиђа. To je на концу конца рад државних власти и зато позваних установа. Д а ли делегати из Маглаја имају још штогод да каж у у прилог свога предпога? — Делегат прима ово објашњење г. претсједника. Прелази се затим на ПРЕД ЛОГЕ М ЈЕСНОГ О Д БО РА У Д ЕР ВЕН Т И : 1. да се повећа број теолошких стипендија; 2. да се појача рад на смјештању дјеце на занате и трговину; 3. да се почне рад са подизањем Гајретова дома у Сарајеву; 4. да се створи закључак да се сви чланови одбора и повјереници Гајрета имаду обвезатно претплаћивати на лист »Гајрет«; 5. l l p P c e не обнавља уговор са творницом цигар-папира под Гајретовом етикетом; 6. да секретар Главног одбора Гајрета пропутује Босну и Херцеговину и да дође у везу са свима бившим питомцима Гајрета како би се ови морално одужили своме доброчинитељу Гајрету. Г. др. Хасанбеговић даје слиједеће објашњеше: Ш то се тиче првог предлога могу да кажем ово: Из извјештаја благајника и тајн ика видили сте, да у ову сврху дајемо годишње 30.000 Дин. као стипендије за студенте, који студирају високе вјерске науке на Истоку. Главни одбор Гајрета прије 2— 3 године и тадашња главна скупш тина руководили су се тиме, да даду иницијативу позваним и мјеродавним факторима, који би требали том питању да посвете пажњу, јер ми смо и превише заузети радом око подизања омладине. Има других фактора, који су дужни да томе питању посвете пажњу. Ми смо из тих разлога предвидили у буџету 3 стипендије и ja мислим, да je за ову сврху од стране Гајрета учињено довољно. To je објашњење Гл. одбора Гајрета. Ш то се тиче другог предлога, могу Вас извијестити да га ми у главном прихваћамо. Ми ћемо овом питању, нарочито У овој години посветити ш то јачу и интензивнију пажњу. Н аишли смо већ на путеве и начине, да изађемо што јаче и ефикасније у сусрет решењу овог питања. Гледе подизања Дома у Сарајеву, сви В и добро знате, да су се Гл. одбори од ослобођења до данас бавили овим питањем и да je у једном моменту постојала могућност и финансијска и материјална, да подигнемо тај Дом, али се он није подигао. Ви знате у Прелази се затим на главном из којих разлога. Нећу сада да инкриминирам. Али П Р Е Д Л О ГЕ М ЈЕСН ОГ О Д Б О Р А У М А Г Л А Ј У : то не значи да ова идеја Гл. одбору Гајрета не лежи на срцу. 1. да се Гајретов конвикт у Тузли прошири макарОни се je и ове године бавио тим питањем и могу да кажем, купњом друге нуће, обзиром на јефтину прехрану у Тузли, да je и ова ствар на добром путу, јер смо код мјеродавних 399 �фактора у нашој Вакуфској Управи иаишли на пуно разумијевање у овом погледу. Ja се надам, да ће Гл. одбор до roдине бити у стању да Вам поднесе извјештај у позитивном смислу у погледу подизања Гајретова Дома у Сарајеву. Гледе тога, како ће и на који начин доћи Главни одбор до средстава за подизање Дома, мислим да би било нгјбоље да се то npeпусти будућем Гл. одбору и да он настави ондје, докле смо ми дошли. Гледе четвртог предлога одбора у Дервенти, да се сви одбори претплате на лист »Гајрет«, могу да кажем ово: Ми смо сви на свакој скупш тини говорили и аперлирали, да се претплате одбори на лист, na мислим да и овог пута то учинимо. Међутим може се десити, да неко не може платити лист, na зашто да доносимо закључке, које би компромитирали. Мислим да je довољно да апелирамо на све наше раднике, чланове као и функционере, да се у границама својих могућности претллате на лист »Гајрет«. Претсједник затим чита надопуну уговора са творницом цигар-папира, na каже: Како видите Гајрет je везан уговором нажалост. Везали су нас они, који су били лрије нас. Ми смо понушавали на све начине, да у овом погледу повећамо свој принос. Тражили смо и могућност да раскинемо овај уговор и нисмо се тога одрекли. Нови Гл. одбор треба да настоји на томе, ако дозволе правни услови, да се овај уговор повуче, јер творница искоришћује уговор, на штету Гајрета. Ш то се тмче шестог предлога тачно je, да je Гајрет ишколовао велику и бројну легију наш их омладинаца и на тај начин их морално и материјално задужио. Нема скупш тине, нема сједнице, на којој се о том не говори, нема чланка у коме се не апелира на бивше питомце, да врате барем оно, ш то им je Гајрет дао. Има их, ноји се одужују, a има их који тога не чине. Ми смо лани израдили формуларе за питомце, гдје се обвез ују морално, да ће кад лостану самостални радити за Гајрет и својим радом накнадити Гајрету оно, што je Гајрет за њих учинио. Не можемо друго учинити, него апелирати на савјест оних, нојима je Гајрет помогао Вјерујем да ће сваки савјестан томе се одазвати. Онај, који се не одазове значи, да није био достојан да буде питомац Гајрета и да није достојан да се налази у наш им редовима. To би био одговор Гл. одбора на предлог одбора у Дервенти. А ко који од делегата жели, да о том говори, нека изволи. ПО ВЈЕРЕН И КА ГАЈРЕАОВОГ У (С А Н Џ А К ) Претсједник г. Др. Хасанбуеговић овом погледу. За сада и ако успијемо да и ове интернате издржимо, учинићемо добро дјело за наш народ. Према извјеш тају делегата Гл. одбора ми морамо да велику бригу бринемо и за постојећи м уш ки интернат у Бањ а Л уц и , јер зграда не одговара увјетима, a тешко je у Бања Л уц и наћи подесне просторије за један интернат. Гледе другог предлога биће стављено у дуж ност новом | % одбору да заведе једнообразно рачунске и административне књиге. Ш то се тиче трећег предлога Гл. Одбор није никада напустио ово своје да кажем: право, нарочито што се тиче Вакуфа. Није никада напустио да ово своје право тражи и ми смо што се тиче Сарајева наиш ли на један велики лијепи и сусретљиви пријем са стране мјеродавних фактора у Вакуфу. Ш то се тиче Скопља не можемо да повпачимо никаково своје право, јер нисмо никада имали везе са Вакуфима у Јужној Србији. Ш то се тиче четврте тачке Главни одбор Гајрета порадиће на томе, да на поједине одборе пренесе извјесна своја права у конкретним питањима, да би се на тај начин појачао рад у дотичним крајевима. — се задовољава одговором. Делегат ПРЕД Л ОЗИ М О С ТА РСК О Г ОД БО РА : 1. Да главна снупш тина донесе закљ учак о сарадњи са Просвјетом и Напретком; 2. да се промјене правила Гајретова шења о потпори или о пријему питомаца у интернате; 3. да се докине мјесто инспектора Гајретових конвиката као непотребно, a да инспекцију конвиката врше умјесто инспектора даје слиједећи од- да онима који затраже у име шаљемо лист бесплатно, немамо ми предпостављамо, да у сваједан претплатник. А ко има и би могао ни једгн да се прет- Износе се затим М Ј Е С Н О Г О Д БО РА У Претсједник r. Др. Хасанбеговић даје слиједеће објашњење: Гледе првог предлога ради отварања женског интерната У Бања Луци, могу Вас извијестити: примили смо овогодишњи буџет и предвидјели ставке за постојеће наше интернате. Ти су интернати превише апсорбовали наше финансијске могукности, да би могли ове године отварати нове интернате. За наше прилике досадашњи резулатати рада су довољни у КЛАДИНЦИМА плати на лист, немамо ниш та против тога да им се лист шаље бесплатно, али нећемо стварати занључак, да се свим одборима и повјереницима шаље лист бесплатно. ПРЕД ЛОЗИ нина. у том смислу да се прошири дјелокруг и компетенција мјесних одбора и то на тај начин да Мјесни одбори доносе рије- се 1. да се даје бесплатно лист »Гајрет« свима одборима и повјереницима; 2 . да се издају дипломе одборима и повјереницима као признање за рад Гајретов. говор: Ш то се тиче предлога, одбора и повјереника, да им ништа против тога. Међутим ком одбору Гајрета има бар таквих одбора, у којима не мове, и 4. Д а no могућности претсједник, потпретсједник који члан Главног одбора од времена до времена пропутују сва мјеста у којима постоје друш твени органи ради бољег просперитета друш тва и оснивања нових одбора и повјере- одговором Делегат одбора у Дервенти задовољава лретсједника г. Дра Хасанбеговића. ПРЕД Л О ЗИ рету у оном мјесту, гдје Гајрет одлучи да подиже своје д„. no један привредник и један средњошколски наставник у мјесту ионвикта, да се за управнике нонвиката узим ају само средњошколски наставници, гдје je то могуће. Пошто су прочитани предпози претсједник деке одговоре: даје слије- Ш то се тиче првог предлога Вама je многима већ знано, да je баш друштво Гајрет, особито од Ослобођења, увијек лрво давало иницијативу за заједничку сарадњу са братским друштвима. Било je у том правцу и резултата. Предлог Мостара надопуњује и обнавља само оно, ш то смо ми хтјели и жељели већ пуних 10 година. Овај предлог од срца поздрављам. Гледе другог предлога изјављујем, да га одбијам из једноставног разлога, што се данас правила не могу мијењати. Мјесни одбор треба да у свим прилинама извјеш тава у детаљима Главни одбор, који fce узети у обзир све околности и све податке и доносити своја ријешења. Ријетно се кад десило, да Гл. одбор није изаш ао у сусрет Мјесним одборима. ПРИЈЕД ОРУ: 1. Д а се no могућности отвори женски конвикт у Бања Л уци. и Мијењати начин примања питомаца, значило би кршити друштвена правила, a то ми нећемо дозволити. Пријем питомаца вршиће се као и до сада. 3. Д а Главно Ваиуфсно Повјеренство у Сарајеву и Скоп- Предлог о укидању инспектора Гајретових нонвината, одбијам, јер je неумјестан. Инспектори су предвиђени у дру- љу вотира сталну годишњу субвенцију нашем друш тву Гај- штвеним правилима, na fce се поступити како правила наре- 2. Д а се облигатно уведу једнообразне благајничке тајничке књиге за све друштвене органе. 400 ил �ђују. Ш то се тиче предлога да се искључиво узимају за префенте професори средњих школа, није створен никакав занључан да се узим ају за префенте само професори. Изнешено je само таково мишљење, да се no могућности узимају средњошколски професори. Г. r. који су овај предлог стављали, нису мислили на велике потешкоће у ријешавању питан»а о постављању префеката. To није тако једноставно. Кад сс изнађу такови људи, потребна je за то њихова привола, те и одобрење надлежног Министра. To je међутим тешко, јер средње школе и онако оскудјевају на силама. Главни одбор води строго рачуна о повјереној му дјеци и о постављању управника ионвиката. Стога je ова иницијатива Мјесног одбора у Мостару била излишна. Ш то се тиче рада на том пољу, да се узнастоји да се што више наше омладине уписује у средње школе, то je питање Вас, који сте у унутраш њости. Гајретови префенти воде рачуна о раду, успјеху и владању својих питомаца и то je њихова свгкодневна дужност, да се код Дирекције школа обавјештавају о успјеху и владању својих питомаца. И у будуће као и досада Гл. одбор Гајрета водиће рачуна о томе, да ли се префекти држе својих дужности. М ЈЕС Н И О Д БО Р У Б А Њ А Л У Ц И : 1. Да се повјереник Гл. одбора у Горњем Шехеру, који je саставни дио града Бања Луке, замијени са повјереником Мјесног одбора у Бањој Луци, јер je мало незгодно, да у једном мјесту лостоје двије Гајретове организације. 2. Д а се у Бањој Луци иао бановинском мјесту остави шира компетенција Мј. одбору, енвентуално да се образују бановински одбори, како би се Главном одбору Гајрета олакшао превелик рад настао проширењем Гајретове акције и ван граница наше уже домовине. 3. Да се у Бањој Л уци почетком ове шк. године отвори и женски Гајретов конвикт. Ове предлоге je образложио присутни делегат г. Инж. Суљага Салихагић. Затражио jfc да повјереник за Горњи Шехер буде уједно и члан Мј. одбора у Бањој Луци, na да тако не буде неко засебно тијело. To je прим.Јвно. Претсједник: Ш то се тиче другог лредлога одбора у Бања Л уци, не може се примити, јер се противи правилима. Можемо повјерити ш иру компетенцију Мјесницм одборима, иначе je рад предвиђен у правилима. Гледе треће тачке ja сам на њу већ одговорио. гог предлога ми и не тражимо никанову аутономију, већ смо с обзиром на миље и удаљеност од Гл. одбора, хтјели, да би могли боље радити, да добијемо овлаштење од Гл. одбора за извршење неких чисто административних послова. Претсједник: Гледе предлога у погледу подизања интерната у Скопљу, рекао сам своје у име Гл. одбора. Међутим, ми можемо да акцептирамо ове разлоге, које je изнио r. Хаџи Хамзић и да створимо у доглсдно вријеме могућност стварања у Скопљ у једне зграде у којој ће се сконцентрисати јавни и нултурни живот у Јужној Србији. Да би се изашло у сусрет њиховој оправданој жељи, Главни одбор je вољан, да у постојеће своје интернате прими и извјестан број дјеце са Југа. Скопским делегатима рекао сам, да су наш а правила одредила компетенцију Главног и Мјесних одбора. Али и поред тога, Гл. одбор не бјежи од тога, да администратиним путем пренесе своје ингеренције и права на Мјесне одборе. Мислим да би ово питање требало да се препусти будућем Гл. одбору, na да он у границама правила и према могућности настоји, да овим жељама одбора у Скопљу изађе у сусрет. Госп инж. Салихагић: Предлог Скопља je у уској вези са предлогом Одбора у Бања Л уци. Морам да пожалим, да предлози Бан»а Л уке и Скопља нису наишли на разумијев е њ в , јер интенција ових предлога није ишла за тим, да слаби снагу Гајрета, eefc у томе да се развију организације Гајрета. Не могу да се сложим с тиме, да се Гајретова Правила не могу мијењати. Она су се мијењала и до сада према потребама. Кад се мијењају закони, могу се мијењати и Правила. Држим да су ови предлози дошли из најљепше побуде. Бања Л ука je данас центар Врбаске бановине, na je мјесни одбор Гајрета у положају да ради не само за град Бан>а Л уку, негО/«Г за већи териториј. Зато би требало већу ингеренцију и да има ш иру компетенцију. Ha примјер код Просвјете Обласни Одбори, претварају се сада у бановинске одборе (?). Има једно питање, које ћу нузгред да напоменем. у Врбаској бановини отвара се 120 основних школа. Мјесни Одбор у Бања Л уци у циљу ширења просвјете међу муслиманима, дужан je да овоме питању посвети што већу пажњу, јер се није водило довољно рачуна о отварању основних школа у муслиманским селима. Зато je Мјесни одбор требао, да што краћме времену поведе неку акцију. X oh y на концу да кажем, да иницијатива за овај предлог бањалучког одбора, није потенла само из града, него и ван града и ван одбора. ПРЕД Л ОЗИ М ЈЕСН ОГ О Д Б О Р А СК О П Љ Е: 1. Да делегати Главног одбора долазе у јужне нрајеве ради контакта и упознавања са Мјесним одборима и повјереницима; 2. Да се идуће шк. године отвори средњошколски интернат у Скопљ у и 3. да Мјесни одбор у Скопљу буде претставник Гајрета за јужне крајеве. Ha ове предлоге претсједник одговара: Ш то се тиче првог предлога можемо га примити и ставити у дужност mo ­ bo m одбору, да у те крајеве изашаље свог делегата. Други предлог не можемо примити из истих разлога, које сам навео за Бањ у Л уку. Делегат из Снопља г. Февзија Х аџи Хамзић: Иако je врло тешко изнијети рефлекс нашег стања на Југу ипак би у кратким цртама хтио да повучем, да у нашој држави опћенито влада мишљење, да на југу живи један чисто муслимански анационални елеменат. Међутим, и ако je гро одиста анационалан, ипак има приличан број славенског елемента. Стога мислим, да на југу a специално у Скопљу као средишту његовом, требало би у интересу реномеа Гајрета, те из хуманих и националних обзира да буде стожер. Према томе, ja умољавам без образлагања, да се узме барем лринципиелно у разматрање ова наш а молба и да се у Скопљу no могућности створи један ионвикт. Гледе дру- Претсједник: Ово je питање потезано на нашој скупш тини од стране r. Салихагића и лањске године. Данас je такођер о њему било говора. Међутим ja не налазим потребе, да и поред свега објашњења г. Инж. Салиагића, да се врш и ма у ном погледу децентрализација Гајрета у нашим крајевима, јер ако Мјесни одбор у Бања Л уц и xohe да ради, просто му стоји, да у споразуму са мјесним властима ради за добро народа и у интенцијама друш тва Гајрета. Х о ћ у да нагласим ово: Гајрет ради 27 година у народу и то пуном паром. Утврдио je своја правила и одабрао методе и начине, који су му најбољи у његовом раду и који најбоље одговарају интересима народа. Интересантно je, да сада након 27 година долазе ови предлози из Бања Л уке и Скопља, који су тако рећи, почели тек јучер да раде за Гајрет. Уосталом Бања Л ун а није се баш нарочито истицала прош лих година својим радом за Гајрет. Чудим се да ова појава no други пут долази баш из Бања Луке, Ha основу лањског закључка наше скупш тине ja сам имао право, да уопће не износим ово питање на тапет, али сам то учинио, да ми се не би замјерило. Главни Одбор води рачуна о потребама у народу и ми смо о овом питању дуго расправљали и нисмо нашли апсолутно потребе, да би се могло дозволити мјењање начина рада у погледу ингеренције Глгвног Одбора и Мјесних 401 �Одбора. Просто стоји Мјесном Одбору у Бања Л уци, да оде на мјеродавно мјесто и да се интересује не само за своју Бања Л уку, него и за интересе својх крајева. Тако je то чинио на пр. Мјесни Одбор у Тузли. Мјесном Одбору у Бања Л уц и бићемо захвални, у колико његов рад буде интензивнији. (Тако je!) И З Б О Р Н ОВОГ О Д БО РА Претсједник затим сгопштава, да се према чл. 20. друштвених Правила бира 14 чланова из Сарајева и 6 изван Сарајева на 3 године, те да досадашњи одбор подноси своју оставку. Поред чланова Главног и Главног Надзорног одбора имају се изабрати и њихови замјеници. Избор се врши јавно или тајно. Госп. судија Хајровић предлаже, да се обзиром на велике заслуге претсједника r. Др. Хасанбеговића изабере с њиме на челу уж и одбор, који би саставио нандидациону листу. Претсједник иаже, да не жели учестовати у том избору. прима. Међутим претсједник г. Др. Хасанбеговић наже: Ја сам захвалан r. делегату славне скупш тине на овој великој пажњи, али Вас молим, да ме као Гајретова радника још не сахрањујете, јер се обично за почасне чланове изабиру људи, којима се отказује пријем у друштво. Ja желим Да останем у Гајрету и даље да радим, a Ви мене сада бирате Kao почасног члана друштва, док у исто вријеме остајем у Главном Одбору. Мислим да je то неумјесно. А к о ja будем заслужан у часу, над више не могнем радити, онда ћу бити ондашњој скупш тини благодаран, ако ми укаже ту част, na ме изабере за почасног члана. Господин Добрача каже, да je то само изражај захвалности и признања, na моли да га се криво не разумије. Претсједник: Све што je створено у Гајрету, створено je заједничким силама, те великом моралном снагом и свијешћу свих радника. Свак je према својој могућности и снази допринио за ово друштво и његов успјех. Према томе сваком од нас господо, припада само no себи тај назив. Xofcy овдје нарочито да подвучем, да треба сваки од нас да сматра за своју дужност да ради за Гајрет, a у исто вријеме да сматра, да je то једно часно мјесто радити у Гајрету. Сва су мјеста у Гајрету почасна. Према томе су сва звања и 'с в и положаји у Гајрету почасни, na Вас молим, да npeђемо преко овога предлога са благодарношћу г. предлагачу. Ja мислим, да ће се с овим сложити и секретар г. Кукић, Ha предлог г. Зулфе Капетановића скуп ш тина једногласно изабире за претсједника г. Дра Хасанбеговића, који. међутим устаје против оваког начина избора, јер да се њиме крше Правила, na каже: Ja могу са В аш им допуштењем и овлаштењем, да Вам предложим кандидациону листу једног ужег одбора, који he да Вам предложи листу за Главни Одбор и Главни надзорни одбор. И то: Мухамедагу Прељу- ^?ђји je још млад човјек. бовића, Реџепа Хајрсвића. М урата Синанагића, Хусејна еф. Г. Капетановић у свом говору апелује на Главни Одбор Кадића, Џевадбега Сулејмг.нпашића и Хам ид а Кукића. да би у споразуму са Вакуфом порадио на прош ирењу сиротишта, јер имаде врло много сирочади без оца и мајке на Овај предлог једномасчо се прима. Послије паузе од 10 минута г. С инанагић чита слиједећу листу: За Главни Одбор из Сарајева гг.: Др. Авдо Хасанбеговић (Ж ивсо1), ЈСусејн Кадић, Ахмед Борић, Др. Ибргхим Хаџиомеровић, Џеватбег Сулејманпаш ић, Мустафа еф. Спахо, Салих Тафро, Фехим МусзкадиК, Мухјудинбег Фадилпаш ић, Х ам ид Нунић, Др. А саф Ш арац, Велија Садовић и Ахмед Сефић. Како je као 14 лице имала бити изабрана у Одбор једна дама, a кандидациони одбор није се могао у избору сложити, оставио je ово мјесто празно с тим, да се дотична дама изабере. Гђа Раиф а Ножић, делегаткиња из Тузла, предлаже да се на то мјесто изабере, обзиром на њене заслуге за Гајрет, гђа Др. Х а л к а Хасанбеговић. Међутим овоме се предлогу енергично противи претсједник г. Др. Хасанбеговић, изјављ ујући, да je то инкопатибилно. A друго, да мгђу женским Гајретовим радницама имаде дама, са више заслуга од гђе Др. Хасанбеговић. Стога молим да се ово мјесто остави непопуњено и да се на основу прикупљ ених информација од женсиих одбора, то мјесто накнадно попуни. — С купш тина овај предлог усваја. Г. С инанагић чита даље листу замјеника Главног Одбора: М ујага Сарајлић, Сулејм ан Мурсел, Мујага Хардага, Исмет Зилџић, А л и еф. Л утво, Сулејман Сариџић. У Главни надзорни одбор гг.: Х ам д ија Увјес, Ејуб Адемовић, Незирага А хметаш евић, Хил м о Селимић и Мехага Чомара. — Чланови Главног Одбора из покрајине: Есадбег Алибеговић, Осман Селесковић, Сулејм ан Реџић, X . Ибрахим Слипичевић, Мустаф а М улалић, Др. Б ећир Ново. — Замјени ци: ровић Вехабовић Мустафа из Травника, Др. Мехмед Х а јиз Приједора, Ахмед Садиковић из Бугојна, Хаџи- халиловић Хасан, те С а и т (П рим а се једногласно.) С урулис, Мехмедалија Хаџић. улици. Јучер je он посјетио директора В акуф а г. Кадића и довео му 5 дјеце, сирочади из Посавине, од којих je г. Кадић смјестио троје у Вакуфсно сиротиште. Моли да се посвети eefca пажња и подузму кораци за проширење сиротишта. У Ваиуфском сиротишту постоје само 103 мјеста, a то je за пространу Босну и Херцеговину одвећ мало. Претсједник изјављује, да je овај предлог потпуно умјестан и оправдан и вјерује, да ће се у границама могућности изаћи у сусрет. Г. Сарајлић из Чајнича моли Главни Одбор, да се посвети већа пажња најзаосталијем крају »Мрачном куту« Чајничу. Чајнички срез био je један од првих срезова послије Ослобођења у раду за Гајрет. Уједно моли Главни Одбор да олакша »заморан рад при наплаКивању такса код приредаба«. Поштанске таксе таиођер су неподиосиви трошкови за сиромашне Мјесне одборе као ш то je Чајниче. Перетсједник: У име изабраних чланова Главног и Надзорног одбора, као и замјеника захваљујем се на повјерен>у. Ja Вас молим, да наставите са својим радом још јаче, још интензивније, него што смо до сад радили. Потребе су нашег народа огромне и према томе се траж и од нас много јачи и много интензивнији рад. Ми смо данас на скупш тини чули доста лијепих предлога и измјенили смо мисли и у овом правцу треба да учинимо са своје стране, да би се изишло што више у сусрет наш им најљућим потребама. Нарочито апелујем на н аш у пош товану илмију, која je данас на овом збору у доста великом броју заступљена, на чему joj благодарим. Ha ову апелирам нарочито за то, јер долази директно у додир са народом. Нека народ пође хаирли путем, a то значи путем Гајретова рада. Ha тај fce начин илмија извршити најсветију своју дуж ност: оспособиће муслиманске јединице, да буду часни и честити грађани, a на тај начин да буду и добри муслимани. У ЕВЕНТУАЛИЈАМ А Предложио je г. Фадил Добрача претсједник Гајрета из Са вјером у Бога, ми закљ учујемо овај наш данашњи збор, очекујући да ћсмо догодине моћи да Вам с Вашим Сјетлине, да се обзиром на велике заслуге за Гајрет, претсједник г. Др. Аавд о Хг.санбеговић и Главни секретар r. прегалаштвом и В аш им радом положимо часно рачуне и да унажемо на још веће успјехе Гајретова рада. Х ам ид 402 К укић изаберу за почасне чланове, што скупш тина Х вала Вам и довиђења! (Ж ивио!) �ПОЗДРАВНЕ Д ЕП ЕШ Е ГЛ А ВНО Ј СКУПШ ТИНИ ГА ЈРЕТ А A в т о в a ц: Поздрављамо скупш тину, желимо Вам до- М р к о н> и ћ-Г р a д: Поздрављамо данашњу снупштину Гајрета и Главни му Одбор, желећи да данашњи рад буде на срећу Отаџбине и цјелокулног народа нашега, живили! бар рад и успјех, овлашћујемо Дра. Хасанбеговића да нас заступа у свему. — П од о д бо р. — Б е о г р a д: Сутраш њ у скупш тину све делегате и чланове братскога друш тва најсрдачније поздрављамо са жељом да њихов рад и закључци уроде најљепшим плодовима. суствујем, поздрављам скуп ш тину и желим плодан рад. — Т а ф р о Хилмија, повјереник Гајрета. За У правни Одбор Београдског Гајрета. — Ђура Ј о с и ф о в и ћ . Б у г о ј н о : Запрећен болешћу фимилије не могу присуствовати данашњој скупш тини чији рад од срца поздрављам желећи најљепше и најкорисније закључке за даљњи рад Гајретов — Ахмед С а д и к о в и ћ , Мехмед М у т е в е л и ћ Цазин: Испред чланова срдачно поздрављам главну скупш тину изразујући пуно повјерење Главноме одбору са жељом да сретно протече и продужи плодоносни рад под претсједништвом Дра. Авде Хасанбеговића, јер je Гајрет за његова опетованог претсједништва получио замјерну висину, продро у најзабитније крајеве наше отаџбине, пружајући помоћ нашој сиромашној малдежи на школовању и просвјећивању муслимана чију благодат смо и ми у Крајини осјетили. — Повјереник: З у х р и ћ . ^ Ј а ј ц е : Запречени лично присуствовати поздрављамо главну скуп ш тину желећи joj пун успјех. — К а п е т а н о вић, М у л а о м е р о в и ћ . К о с о в . М и т р о в и ц а : Обновљени Пододбор из Кос. Митровице поздравља учеснике скупштине и жели им успјешан рад. — Претсједник: В а с и љ е в и ћ . Поздрављамо све Одбор. Т р н о в о : Спријечен обитељским послом да лично при- Претсједник: Бос. Н ов и: Духом присуствујући данашњој скупш тини нашег мезимчета жалим да не могу лично поздравити В ас господине претсједниче испред чланова Гајрета Бос. Нови, желећи сваку срећу и напредак, живили! — Повјереник: Мехмед И б и ш е в и ћ , кадија. Сјеница: Мјесни (мупштинаре као пио- нире просвете и срдачно честитамо рад и желимо најбољи успех на добро Краља, Отаџбине и народа. Молимо скупш тину да и даље поклони поверење Главноме Одбору нарочито дичноме претседнику Хасанбеговићу. Муслимани Санџака са радошћу чекају када ће зраци Гајретове машале обасјати цео Санџак. — Повереник: Омер И б р о в и ћ . С ј е н и ц a: Усљед удаљености нисмо могли послати делегате, поздрављајући главну скупштину, желимо да срећно заврши рад и изабере за претседника Главног Одбора Дра. А вду Хасанбеговића, чији нам досадашњи рад за Гајрет даје најбоље наде за будући напредак. — За месни одбор: Претседнјк: Мехмед Ћ е с о в и ћ . С т о л а ц : Нека je сретан и од Бога помогнут В аш корисни рад за Краља и Отаџб ину.— Џемал А л и х о џ и ћ . С р е б р е н и ц а : Ради удаљености жалим да не могу присуствовати снупштини, Вас као и присутне поздрављам и желим Вам сваку срећу у даљњем развитку Гајретових идеја. — Ш а ћ и р а г и ћ . Њ ЕГ О В О В Е Л И Ч А Н С Т В О К Р А Љ H A П О З Д Р А В Н У Д Е П Е Ш У ГАЈРЕТА Ha поздравну депешу упућену Њ . В. Краљу са недељне скупш тине Главног Одбора Гајрета, примио je претсједник r. Др. Авдо Хасанбеговић слиједећи одговор: Господине, Његово Величанство Краљ примио je са великим задовољством изразе оданости учесника годишње скупш тине друш тва Гајрет у Сарајеву. По највишем налогу част ми je умолити Вас, господине претседниче, да присутним члановима Гајрета изјавите топлу захвалност на Поздравном телеграму. Министар Двора: Б. Д. Јевтић, в. р. ОД ГОВОР ПРЕТСЕД НИ КА МИНИСТАРСКОГ С А В ЕТ А П О ЗД РАВН У Д Е П Е Ш У ГА ЈРЕТ А HA Ha поздравну депешу упућену Претседнику Министарсног Савета Господину Петру Ж ивксвићу, са годишње скупштине Главног Одбора Гајрета, примио je претседник г. Др. Авдо Хасанбеговић из Теслића слиједећи одговор: Господине, Господин Претседник Министарског Савета и Министар унутраш њих послова примио je В аш поздравни телеграм од данас са редовне главне годишње сиупштине Главног Одбора друштва Гајрет и на истом Вам топло захваљује. По налогу претседнина Министарског Савета и Министра унутраш њих послова, Инспектор Д уш ан Филиповић, в. р. О ТПО ЗД РАВН А Д ЕП ЕШ А М И Н И СТРА ВОЈСКЕ Б е о г р а д : Захваљујем на срдачном поздраву и шаљем искрене жеље Гајрету да истраје у даљем своме благорсдном национално-патриотском деловању за добро Крал>а и Отаџбине. — Министар Ђенерал X a џ и ћ. К О Н С Т И Т У И С А Њ Е Г Л А В Н О Г О Д БО РА ГАЈРЕТА Главни Одбор Гајрета, изабран на редовној годишњој снупштини 3. о. мј. конституисао се на посљедњој својој сједници овако: лретсједник Др. Авдо Хасанбеговић, помоћник Бана Дринске бановине, I. потпретсједник Хусеин Кадић, Вакуфско-Меарифски директср, II. потпретсједник Ахмет Борић, начелник Банске Управе, секретар Хамид Кукић, директор Гајрета, благајник Салих Тафро, виши чиновник 0. У . 3. 0. Р.; одборници: Др. Ибрахим Хаџиомеровић, упр. судија, Џевад Сулејманпашић, публициста, Мустафа Спахо, пољопривредни референт, Фехим Мусакадић, срески начелник, Мухидинбег Фадилпашић, посједник, Велија Садовић, директор Шеријат. Гимназије, Ахмед Сефић, банковни директор и Др. Асаф Шарац, љекар државне болнице. Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будућност �БИХАЂ Нови Добротвори Гајрета Госн. Лбдулах сф. Морањак, муфтија у Бихаћу, уписао се аа члана Гајрстопа доб[К>твора поклопившп 2 облигације ПЛБ, у изиосу од Дин. 1.000.—. Нови утемељачи Гајрета За члапове Гајретове утемељачв уписала су се ona гг.: Владимир Петриновић, дирсктор гимпазпје у Бихаћу, Хусеји Салнховић, Дубраве (Тучла) и Мустафага Хасић, Ораховицс (Тузла), гђе ЈБубица, Николић и Сабира Бехмеи из Вишсграда, Др. Мехмсд Хајровић, Ђуро Стијеповић и Мсхмед Драче из Приједора, Смајил Сокол, Салих Хрустић и Мустафа Хасић, Тузла, Фриц Стани, Сарајево. О С Н И В А Њ Е М ЈЕС Н И Х ОД БО РА И ПО ВЈЕРЕН И КА У Вишеграду: изразио je особиту радоот, што je Гајрет и у Битол.у као и у осталим мсстима нагае државс наишпо на иајлспше рплумсnaiBC код браће православие всре. У одбор су акламацијом изабрапи за претседиика г. Миливоје Момчиловпћ, окружни ииспектор: за потпрстседишса, г. Фахрудин Демировић, еавстник: за секретара г. Џсмал Катанић .шеријатски приправник; за благајника г. Хусеии Мсфахир, трговац; одборници: гг. Премовић, директор гимназпјс; Исмаил Кемал и Хамди Хпсаи, трговци; Легањаревић, претседпик општине; Зекирија Сулејман, рентијор; Тсфик Бсеим. ирсдузимач; Ибрахим Махмуд, вероучитељ; и Фадил Исмаил рснтијер. У надзорпи одбор: гг. Талат Селим, муфтија; Д0тлић, претстојник полпције, и Акиф Хаџи Али, кафеџија. Са конферепцпје су телсграфски поздрављени: Њ. Вел. Краљ, Престолонаслсдник, претседншс владе г. Живковпћ, бан вардарске бановиие г. Лазић и претссдник, Главног одбора Гајрста г. др. Авдо Хасанбеговић, подбан дринске бановине. Вриједне госпође и госпођице у Вишеграду угледавгап сс у многе наше сестре, које су се прихватиле рада за Гајрет, З А Б А В Е И ТЕФ ЕРИ ЧИ основале су ових дана Гајретов Мјесни Женски Одбор у ВиМјесни женски одбор Гајрета у Брчком шриредио je на шеграду и у исти изабрале ове госпође и госпођице: за претсједницу управног одбора je изабрана гђа Сабира Бехмен, за ’ даЛ' 13. јуна т. г. женски теферић иа циглани г. Мехаге Канпотпретсједницу гђа Фадила Пекушић, секретарица jJja Аика тарџића, који je у сваком погледу врло добро успио. МарљиРамић, благајпичарка гђица Зејнеба Хаџихалиловић, (Јдбор- вим и пожртвовним радом ових одборница теферич je потннце; гђа Влах, Хаџић и Курт. За претсјед^шцу надзорног пуно успио и један добар дио заслуге припада госп. Мехаги одбора изабрапа je гђа Вера Вешовић, a за 'одборнице гђе Јбћтрџићу, који нам je уступио своју земљу за теферич. на Хасанбеговнћ и ЈуЈсић. За замједице Лзабране су: гђица Чема чему му се најљепше захваљује Женски одбор Гајрета. Лијепо Абдулаховић, гђа. Сафија 'Хцџихалиловић, гђица Османагић, je било погледати на окупу око три стотине наших хапума и дјевојака, које су посјетиле овај теферич. Теферич je траМакбула Османагнћ и гђа Аасмина Љубовић. Хвала вам, драге сестре, и биле за примјер JofiflTliainm i јао од 1 сат до 8 сати на вечер. За бифе дароваше чланови: Кантарџић јање, Буквица јање, X. Мехмедагић севдиџан, Тредругим сестрама. бинлевић баклаву, Салихбеговић севдиџан, Кучукалић хурУ Старом Мајдану: машицу, Хаџиалијагић торту, Гавраповић хурмашицу, ЗељГосп. Узеир Шерић, досадаљи повјереник Гајрета у Старом Мајдану, сазвао je скупштину чланова и том приликом ковић бурек, Глинчевић бурек, Шабић хурмашицу, Зечиреизабрат je Гајрет^в Мјесни одбор у који су ,y to a слиједећа вић четверо пилића. Мехмедагић торту, Кучукалић сигрницу, господа и то: претсједниг. Узеир Шерић, потпретсједник Му- Хасанефендић сирницу. За бифе дароваше чланице: Зељковић хурмашицу, Мухамед Хаџи Сулејмановнћ, секретар Тајиб Авдагић, благајннк Хамзалија Пашалнћ. Без функције: Хамдија Бешић, Ибра- јаповић сирницу, Кучук,глић бурек, Мујановић хурмагаицу, хим Окановић, Ахмет еф. Билалбеговић. Надзорни одбор: Мехмедагић торту, Спахалић торту, Сејдић лутму, Џаферовић хурмашицу, Мехмедагпћ торту, Дервншевић кдјгапицу, Ахмед Шерић, Хилмија Авдагић и Сафет Мујић. Куленовић торту, Џафербеговић двоје пилића, Субашић торУ Матејчи (Куманово): ту, Муфтић торту, Џипдић лутму, Едхемовић кајганицу, АјаИницијативом неколицине Гајретових пријатеља изаиовић кајганицу, Хапталашевић хурмашицу, Кадић бурек. бран je Мјесни одбор Гајрета у Матејчи (Куманово) у који су Наредниковица торту, Џиндић хурмашицу. ушла слиједећа господа и то: претсједник Османовић Неџиб, потпретсједник Димитријевић ТЈорђо, тајник Стефановић Бла- Велика прослава Гајретове читаонице у Санском Мосту гоје, благајник Зећировић Даут. Чланови одбора: Хабибовић Припреме око прославе 25-годишљице Гајрстове читаАбдулах, Реџеповић Н., Идризовић Велија; одборски замјеници: Демировић Мурат, Насуфовић Хашим, Нумановић онице у Санском Мосту води нарочити одбор. У ту сврху већ je створеи и програм који гласи: Абедин, Исановић Сакиб, Јусуфовић Ешреф, Надзорни одПрви дап, 19. VIII.: бор :Мартиновић Драгутин, Османовпћ Нухија, Адемовић 1. академија, 2 . манифестација, з. дова номрлим осн Асим. вачима. Навече: Велика забава у просторијама Народпе осУ Битољу: новне школе. Иницијативом г. Фахрудина Демировића саветника у Други даи, 20. VIII. Аграрном иовереништву и повереника Гајрета, одржана je Велика коњска трка. ових дана у просторијама Исламске библиотеке конференција Трећи дан 21. VIII. овдашњих грађана на којој je образоваи месни одбор ГајВелшси теферић, са народним играма и ногометном рета. утакмицом. Конференција je обилпо посећена од страпе највиђенијих грађана муслиманске и нравославне веронсиовести. Овом прилшсо.м, прирсђивачкД одбор разаслаће нароИзмеђу осталих, били су ирисутни и гг. Момчиловнћ, окру- чнто позиве: Њ. В. Крал.у, Протектору Гајрета Њ. Вис. И1>сжни инсиектор; Талат Селим, муфтија; генерал г. Крстић, столонаследшгку Петру, Претседнпку владс, Мпиистру војг. Лешњарсвић, претседник општине; г. Дотлић, претстојиик ном, Мипиетру п[к)свстс, Бану Врбаскв бановине, Главном полиције; г. Премогшћ, дирсктор гимназије ;адвокати гг. Мар- одбор.у Гајрета и осиивачима читаонице. ковић и Јаковљевић и миоги други. Сви посстиоци ове проелаве уживаће знатан поиуст na Сазивач г. Демировић у своме поздравном говору захва- жељезницама. Од 6ој> се je побрттпуо за уконачеИ|С говтнју, лио je свима присутнима na oBaico многобројном одзиву и између којих he имати предност они који се прпи јлве. 404 �fA J P E T O B ТЕЧАЈ ЗА НЕПИСМ ЕНб Госп. Мехмед Голубић, учитељ у Елезовићима одржао je аналфабетски течај у мјесецу фебруару, који јс трајао иве до 30. аирила о. г. За тсчај се јс јавило 12 иолазника од којих су само 7 редошпо течај иохађали it ири завршстку пред испитном комисијом свих 7 je добило врло добрз оцјеиу. je велики добротвор и доброжелитељ Гајрета него и да je једини муслимански новчани завод који исправно схвата потребе културног и националног- рада међу муслиманима, за којс се залажу Гг,рет и његови радници. Тако je Бачка Гајрет и ове године одобрила Гајрету од своје чисте добити износ од Дин. 200.000.— . Од те своте Б анка Гајрет je одо- Г А Ј Р Е Т О В И П РО С ВЈЕТ И Н Т Е Ф ЕР И Ч H A Ч У Т У РИ Н О Ј Госп. Голубић одустао je од пршмдајућег му хонорара иајавпвши, да из љубави ирема ГаЈрегу и његовим узвишеним диљевима не рефлектира ни наИоакву новчдну пфипомоћ. Главни одбор Гајрета г. Мехмеду Гоћубдћу' изриче своју благодарност и призиање. Г А Ј Р Е Т О В И П РО С ВЈ ЕТ И Н Т ЕФ ЕРИ Ч H A Ч У Т У Р И Н О Ј БА Н К А ГАЈРЕТ — В Е Л И К И Д О БР О Т В О Р Г А Ј Р ЕТ А *) Један од највећих добротвора Гајрета у току минулих 10 година свакако je Б анка Гајрет. Још при оснивању ове Банке, њени покретачи ставили су у њене статуте одредбу према којој се има годишње исплаћивати Гајрету извјестан проценат зд њене чисте добити. Отада, дакле од почетка свога дјеловања, Б анка Гајрет издашно из године у годину потпомаже рад Гајретов. У тешким временима Гајретова рада Банка Гајрет je и иначе сваком згодом изилазила у сусрет Гајрету и његовим потребама, чиме je доказала несамо да *) При прелому врошлог броја »Гајрета« нехотице je испао пасус нод овнм насловом, који je био саставни дио тајничког цзвјештаја, na молимо да се то уважн. Њ ИВИ (С Р Е З САРАЈЕВСКИ) брила да се дозначи Београдском Гајрету Дин. 25.000.— . Износећи и ове године помоћ, коју je указала Банка Гајрет друш тву Гајрету, сматрамо за дужност да се њеном управном одбору најсрдачније захвалимо, истичући je и овом прилином као једног од највећих добротвора Гајрета. Њ ИВИ (С РЕ З С А Р А Ј Е В С К И ) Један лијеп и риједак јубилеј у Котор-Вароши 15. јуна о. г., у 9 сати прије подне, у кругу својих пријатеља, у просторијама Муслиманске читаонице, прославио je г. X. Хусеин Табаковић, пмам-матичар, свој јубилеј — 20-годишњицу рада на вјерско просвјетном пољу. И ако je ову своју прославу заказао у ужем кругу и на скроман начин, у одређено вријеме, ненадано испунила се je друштвена сала веговим пријатељима без разлике вјере, тако да се ова скромна прослава претворила у велику свечаност. У тако дупке пуној сали, у најбољем расположењу, устао je г. душан Ј. Ракић, срески начелник, и у своме кратком говору у коме je у главним потезима оцртао рад г. Табаковића на вјерско-просвјетном пољу, истакао и рад на опће 405 �граду f Котор-Вирошу: Hujite ДредеједнИ! пододбор« * културном, просвјстном пољу иаптега нпрода, о чему се je и Popa Гајрета. a no то»е предоједпив Муслп.инске читаончце, оам увјерио прилнком заејдничког службеног рада раније у |,лан одбора Црвеног Kpi-та. и и * попјеренстм, другим мјсстнма, a и овјде, у Котор-Вароши. оида п oaujcTiiiiK истога. Ha овга положајпма п m m * unДа јв У истнлу рад г. ТабаковиНа такав, peicao јс г. Раi;nh, свјодочн ii лризтш е са највишсг мјсста, јер je Њ. li. лази. Оопи rupu,era, г. TauaitOBHh je Itao и т ш н муаапш у МрКраљ ниволео одликовати г. Tailaiconnha орденом Cn. Савс V. коњић граду аа вријсче евога службовав«. три годвне м ,степеиа. По таме јс ирочитао Указ lb, li. Крал.а, са којим еобице, исламској и л а д аи , «ojn кијесу зшуш нд еаиф-ба, no одликује г. Табаиовића, и исто одликовање ставио му на три мјесеца вурс држао п о учељу Куранв-Кјерша, као и о прса. пиоању и читању арапсшк хуруфатом сваке године no 20 до После овога свп су присутни иришли г. Табаковићу и 30 иоламских младића исламсвом ахлаку и адабу, те о вјеруједно му честитали и 20-годшшби јубилеј његоиог просвјетнауци бееплатно поучавао и тиме се као једна ријетка наног рада и високо одликоваље и зажелили му, да још дуги иил година ради и живи на корист свију нас. етавничка сила показао. Ha крају вриједно je још истаћи, да je г. Табаковић no Г. Табаковић очито расположен и ганут пажњом са најтражењу нретпостављених власти, у Котор-Варошу, год. 1928. вишег мјеста те и својих толико пријатеља и ахбаба, устао организовао и уз припомоћ још неких стручњака прпвео крајс ii потрешеним ријсчима нзразио путем среског пачелника lb . В. Краљу своју дубоку захвалност, вјерност и оданост, те ју 6-мјееечни припр. течај нмама матичара аа овај срез, који су похађали петорица и сви с суспјехом свршили. и пуисутнима хваду, да су се у оволиком броју нашли на Биљежећи ову прославу, noja je у истину ријетка и рад његовој скромној прбслави, a онда замолио, да сви устану и заједннчкп кликиу: »Да живи lb. Вел. Краљ и цијелн Кра- г. Табаковића, жеља ми je, да се и други упознају са истим, љевски Дом, иза чега се je клицало живио, a мјесни тамбу- те да .Бог поживи нашег Хафиза још много година, да нам рашки абор одсвирао je државну химну, што су црисутни ' ’ буде водић хајру и селамету. Сабит Хозић еаслушалн стојећи, a потом иочашћени кафом, лимушдом и цпгаретама. Д А Р О В И И П Р И Л О ЗИ Г. X. Хусеиц Табаковић, рођеп je 1884^у ВјцпкЛуцн. Из Прозора: Kao мален дјечак доеелио се je са својим роддтбЉима у Ко- „ Мјесни одбор Гајрета у Прозору послао нам je Дин. тор-Варош. Почетие науад; мект£б, основну школу и хафиз- 293.— као утржак од саљупљених (курбанских .кожица, које су лук свршио je у Котор-Bapouirf, пред рахм. Бајрам еф. Ви- даровала слиједећа господа: 'Булага Салихага. Мујага и X. Мулићем. Февзије-медфееу у В ан ^Л уц и сврвшо je год. 1910. са лага Омановић, Мусгафа Мулахасановић, Хашим Грчић, Хаврло добрнм уснјехом, иред ."i. Хаџи X. Ибпахим еф. Маглајлил еф. и Абдулах Зајмовић, Идриз Кулаглић и Алага Салшћем .садањим реис-ул-улемом. марџић. Исте године, 15. јула, шзаирац je и посуављен за нмама Из Козарца: Крзларагнне џ ам и је^р јН. муалћмом м ектеб и -и бтвд З|^ у Градска општина Дин. 300.—. Мркоњнћ гра.ду, коју je дужност вршио на onhe задовољство Из општине Сочичке (срез Прибој) својих претпост&вљених све до маја мјеееца 1920 године, када Госп. С. С к о р у п а н , имам, сакупио je у готовом новje на његову молбу премјештен за имама главф; |ij|i|l$j® ;Cyi лејмаиије и I муалпмом ^јектеби-ибтиданјв. те пословође Ва» цу прилога за Гајрет, a дароваше слиједећа господа: По Дпн. куфеког повјеренства у^Гравпику. I . l U l l l L L 1 10.—: Абдулах Скорупан, Смаил Скорупан, Дедо Џановић, Јуса Ахћерић, Ахмед Ибрагић; no Дин. 20.—: Шсриф Трле; Ha овим положајима остао je до конца године 1921. када no Дин. 5.—: Емин Курдија, Сејдо Кулоглијп, Авдо Кулогje на свеопћу жељу и мокбу Мркоњићграђана поново премјегатен у Мркоњићград, на рарији свој положај, на коме je остао до 1. марта 1927. године. После 1. марта 1927. a na. ^еаолика тражења Котор-Варошана, премЈештен je и-сти на по.чржај имама и муалима, на коме се положају и данас налази. t За рад, a у току свога дјеловања, од почегка, na до године 1924. на вјерско просвјетиом пољу, г. Табаковић добио je од Муфтиства Травничког писмено припнаље у којсму измсђу осталог стоји: »Осим тога ступивши у олужбу, даље се je уоавршио у i-bomc звању, као имами муалим и стекао глас како мсђу овојим колегама тако и код евојих прсдпоетављспих влаетп. да сс je узимао међу своје најепособније колсге и као такав био je члан Вјсрско просвјстне анкете, држане копцсм 1921. годнне у Сарајеву, као етручљак. За пријемс свога 14-годпшњог службоваља као пмам и муалим радио je још и капцсларијоке поелове Вакуф. повјеренства у Варцар Вакуфу и п Травнику 7 година, те према томе имаде и потпуиу канцеларијеку праксу«. Оеим рада као имам и муалим, г. Табаковић за сво своје врнјеме активно je судјеловао и радио на onhe културnoit и просвјетном пољу у разним културним и просвјетним друштвима. Био je неко вријеме прсдсједник Муслиманске читаонице, затим предсједиик Вакуфс.кога повјерпетва, иредеједнпк пододбора Гајрста, члан одбора Југоелавенскога клуба и iiредојсдииic Југоелавснске ссљачке задруге у Мркоњић риЈа. *• f ;. : 11 i! ј I Из Зворника: За време Курбан-бајрам-намазије сакупљено je сергија у џамијама, a сакупљачи бијаху слиједећи: Мехмед еф. Мулабдић Дин. 51.0, Ибрахим Шехагић Дин. 10.—, Џемал Хулусић Дии. 40.—, Шишић НЈаћир Дин. 77.—, Мујезиновпћ Авдо Днн. 05.50, Ајановић Бего Дин. 56.—, Алибеговић Муivrajoer Дпн. GO.—, Суљкановић Сејфо Дин. 40.—, Даутовић Али Риза Дин. 30.—, Софтић Сафвет Дин. 41.—, Дедић Ибрахим 17.—, Газибеговић Мустафа Дин. 40.—, X. Ефендић Салих Дин. 30.—, Хаеановић Хасан Дип. 39.—, Омеровић Ибрахим Дин. 40,—. Надаље сакупљане су курбанске кожице a слпједећи сакупљачи положише за продате кожице: Вајрактаревић Сејд Алија и Шахбеговић Дин. 25.—, Пашић Салих Дии. 30.—, X. Хамзић Алијага Дип. 219.—, Шехавдић Мустафа и X. Нурбеговић Дин. 20 .—. за пријем питомаца у Гајретове ионвикте > Почетком идуће школске године 1930/31. примиће се у поједине Гајретове слиједећи број питомаца-ица: 1. Муш ки конвинт у Сарајеву 100 питомаца; 2. Женски конвикт у Сарајеву 85 питомица; 3. Ш егртски дом у Сарајеву 25 питомаца (поред садањег броја питомаца); 4. Конвикт у Тузли 45 питомаца; 5. Конвикт у Мостару 45 питомаца; 6. Конвикт у Бихаћу 50 питомаца; 7. Конвикт у Б ањ а Л уци 40 питомаца 8. Конвикт у Плевљу 30 питомаца. �M ie d a у конвиктима су бесплатна и платива. Платива a плаћају се од 100— 700 динара мјесечно, према имућ- КОНКУРС ТЕРНАТЕ 'твенин приликама. З А П Р И Ј Е М П И Т О М А Ц А И П И Т О М И Ц А У ИНБЕО ГРАД СКО Г ГА ЈР Е Т А О С М А Н Ђ И КИЋ У БЕОГРАД У. Поред тога подијелиће се извјестан број мјесеччих стипендија У укупном годишњем износу од Дин. 50.000. - У школсној години 1930/31. примиће се седамдесет питомаца и тридесет питомица. Сви кандидати досадашњи нао и нови имају поднети своје молбе најдоцније до 15. августа 1930 године. У з молбу поднеће молитељи 1. СЕедочанство (уверење) о последњим својим тима односно о последњем свршеном разреду. 2. Родни лист. испи- 3. Уверење о плаћању непосредне порезе са свима прирезима родитсља односно масе ако нема родитеља. 4. Уверење општинске власти о броју чланова у породици, малолетних и лунолетних. 5. Лекарско уверење. 6. Изјаву да ће се покоравати пролисима интернатсног живота. 7. Тачну адресу свогг. пребивања. Управни одбор Београдског Гајрета Осман Ђикић ће прама поднесвним подацима одредити који ће бити примљени бесплатно, a који ће и колико према своме имовном стању плаћати. ПИТОМИЦЕ Д О М А Ђ И Ч К Е Ш К О Л Е У Ш АТО РО ВИ Ђ И М А (С Р Е З Р О Г А Т И Ч К И ) Молбе за мјестг, у конвиктим а и шегртском дому прима ће Главни одбор Гајрета најдаље до 5. а вгу ст а . о. г., na се касније приспјеле молбе неће узимати у обзир. МзлЗзма треба принлопити: Посљедњу ш колску свједоџбу, увјерење о пандидати биНе у своје време извештени кад треба да дођу у Београд^и шта треба да донесу. Дефинитивно ће бити изабрани кандидзти no доласиу свом у Београд, кад их друштвени лекари прегледају. Београдски Гајрет Осман Ђикип основан je за школовање муслиманског подмлатка у првом реду. Према томе ће остали кандидати моћи бити примљени у недостатку ових. ' Џ , :Ш И rf.i i т® : - ' СА Г А Ј Р Е Т О В Е О С Н И В А Ј У Ћ Е С К У П Ш Т И Н Е У БИТОЉ У плаћању пореза родитеља (старатеља) молиочевих из 1930. године, родни лист и љекарско увјерење. Молбе из мјеста мјесних одбора и повјереништава примаће се само у том случају ано су провиђене мишљењем и препорукама Мјесних одбора и повјереништава иначе се повраћају. За пријем у конвинте могу рефлектирати само здрави ученици. Молбе имаду написати и псслати Главном одбору поред нових рефлектаната и сви досадањи питомци-ице Гајрета. Главни одбор Гајрета. Одговор на депешу Њ. В. Краљу Ha брзојавни поздрав Његовом Величанству Краљу, са годишње скупштине Женског мјесног одбора Гајрета у Тузли, одржане 12. V I. 1930. год., добио je одбор, преко предстојника градске полиције, слиједећу телеграфску захвалу: Женском пододбору Гајрета у Тузли. — изјавити O gla šujte u listu ,,G A J R E T “! По највишем нзлогу Њ . В. Краља, a према телеграфском наређењу господина Министра Унутрашњих послова, К. бр. 1402, част ми je Женском Гајретовом пододбору захвалност на по- здравном брзојаву упућеном Њ. В. Краљу Аленсандру I. 407 �ПО ЗД РАВН Е Д ЕП ЕШ Е ГЛАВНОМ ОД БО РУ ГАЈРЕТА Нригодом одржавања Гајрсто 1ШХ годцшњих скуиштина Главин одбор Гајрета добио je воздравис деиеше u то: Приједор: Учссници Гајретове годишње скушптине у Приједору топло поздрављају Главнн одбор, a нарочито уваженог претсјсдника и врнједиог сскретара изразујући им овоју дубоку хвалу и призпање. — Прстсједник Др. Мехмед Хајровић. Бања Л ука: Гајретови раденици и пријатељи из Бања Луке са данашње редовне годишње скупштине поздрављају свој заслужни Главни одбор. — Претсједник Суљага Салихагић. Нова Варош. Гајретови чланови скупљени данас на својој годишњој скупштиии изјављујући својв признање поздрављају Главни одбор Гајрета на челу са госп. Др. Авдом Хаоапбсговићем. — Мјссни одбор Гајрета Нова Варош. ОТПО ЗД РАВН Е Д Е П Е Ш Е Уједно се захваљује ж Градокои поглаварству у Boo. Градпшци, којо јс pao д ум јеп таао и с.да полааило Г.д.ету п„u лг.4 50 за потрошсно свЈетло на у сусрст отинсанши. му Дин. аоч.ое Ј upupcljeuoj Гајретовој забави. Д А СЕ ИСПРАВИ. Повјереник из C a m a or Моета, г. М. 6. АлагиИ, послао јл н . 3. јулл вл. год. Д«и. 1.205 кал лрлхвд »д тлф.рлчл, , књижено je као прилози. Исто тако, послано je Дин. 340 у лањској години која je свота приход од значки, a била je књижена нарина. Мјесни одбор Гајрета у Сјеници као извјештавамо члада je горњи одбор лослао 10. марта 1930. своту од Дин. 4.848 и своту од Дин. 1.801.50, na je кривњом канцеларије та свота изостављене у извјештају што се овим исправља. Биљешке Из Просвјете Из Приједора: Главпи и управнн одбор српоког просветпог и културГосподину Дру Мехмеду Хајровићу, претседншсу Срп- • тк)г друштва Проевјстс, изабрап на скупштини 29 VI 1930, ског муслнманског друштва Гајрет, Приједор. Благодари на конститунсао се icauo следп: претседннк г. Др. Cano Љубнссчању са одржане годишње скупштине и поздравља.све члабратић, рсфсрент Епархијског Савјета, потпретсједници гг. нове Гајрета. — Св. Т. Милооављевић, бап Врбаске ТЈЈшовинс. Др. Војисллв Бесаровић, секретар Тргов. и Обрт. Коморс, СтеВеоград. 16. јуна 1930. — Госпдоину Др. Мехмеду ХајввчДрнлтовић, трговац; секретар г. Марко Марковић, упривровићу, Претседнику Гајрета, Црпједор. Господипе, Његово ник Добровољач1;е 'Задруге; благајник г. Радослав Ћоровић, Величанство Краљ*-примио je са задбвољством изразе оданотрговац. Члаиовп гг. Милан Шорак, иачелник Жељ. Дирсксти учесника годншше с&ушИтшге Гајрета у Приједору п ције; ТЈорђе Кр^тић, врховни судија, Бранко Паштровић, наблаговолео je наредити ifa Ди изјавим захвалност. Министар челник полнтнчког оделења Бапске управе; Милутин ЈањуДвора, Б. Јефтић. шевић, професор; Јово Загорац, трговац; Јово Вуковић, проИз Кладња: фесор; Мпрко Максимовић, свештеник; Милутин Поповић, Поводом поздрцвЈЈе Дћпеше упућеие са овдашљо мјесие професор; Боривоје Јевтић, драматург Нар. Позоришта, Павлс годншље скупштине Гајрета Кабинетској Канцелари.ји Њ. В. Милојевић, управник телеграфа и телефона; Милан Божић, Краља одбор је добио акт од овдашњег среског тчел стаа сли- катихета; Милан Поповић, бански савјеткик. једеће садржине: ^»Кабипет Мпнистарства Упутарњих послова Главни Ревизнони одбор гг. Урош Дучић, директор Амесвојим актом К. број:1357 од 14. VI. доставио je слиједеће: риканско-Српске Банке, за претсједника; чланови: гг. Тодор По налогу Каицеларијб" Њ. Вел. Крал«а изјавиге захвалност Пиштељић, прокурпста Срп. Центр. Привр. Банке; Обрен ОгаМесном одбору Гајрета у Клади>У на поздравном тслеграиу ровић, прокурпста Срп. Цептр. Привр. Банке; Тодор Крушеупућенои Њ. Вел. Крал>у.« вац, књигово1)а Американс1со-Српске Банке; Стјепан Милићевнћ, кројач. Захвала Гајрету Овнх сам дана диЛломирао на филозофском факултсту Конкурс за привредну литературу у Београду. Срстап сам што'могу, оЈ»ом приликом, да се за»Редакција »Банкарства« у Загребу организовала je хвдлнм у првом реду Београдском Гајрету »Осман 'Впкић« na свпм благодатнма, које сам као љегов питомац уживао Конкурс за привредну литературу у коме hc раздслити папуие четири године, те мн јо на тај пачин било омогућено граде у суми од 10.000 дпнара и то нпграду од 5.000 динара аа најбољи рад из шумарства или опште народне привредс, да успешно и на време завршим своје студнје. Поред тога благодарим и Сарајевском Гајрету, којн ме 3.000 динара за два рада о актуелннм привредним проблеje неколико пута материјалио номогао за време мога школо- мима и 2.000 динара за два рада о нитањнма наше нндустрије. Ове су награде одобрене од Шумског Индустријског ван.а. Предузећа Добрљии—Дрвар, од С. Д. Александра, продседУ Сарајспу, 14. јула 1930. ника Зем. Савеза Индустријалаца, од Беочинске Фабрике Са аахвалношћу: А бдулах 0. Танковик, дипл. студ. фил. ј Цемента и од Трговачне Коморе у Осијеку. Право натјецања имаду сви Срби, Хрвати и Словенци, ЈАВНА ЗАХВ А Л А који штудирају на универзитетима, високим или средњим Мјеснн одбор Гајрета у Бос. Градпшци овим путем нз- стручним школама (нашим и страним) и такови, који су риче своју најтоплију захвалу и благодарност гг. Милисаву студије завршили за последње три године. — Раснраве не Иванишевићу, помоћнику бана Врбаске бановине, те начел- смеју да буду Behe од традесет машпнских страница калценнку Просветног оделсња Васи Глушцу, као и срееком иачел- ларијског формата и треба да се у два примерка предаду нику Војиславу К. Гајићу, који су све са своје стране учи- најдаље до 15 октобра о. г. у редакцији »Банкарства« у Занили, да he се отпочети са градњом Народне основпе школе гребу, од које могу интерееенти добити и информације о у Дубравама Турским. ближим уеловима овог литерариог Конкурса. — Др. Т. Члан Гајрета свјестан je члан своје заједннце 408 �"U M ed. Univ. DL S V A K I M U S L IM A N TREBA OA KUPUJE SAMO iroi gajretov specijalista zubni liječnik Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1 Ordinira s v a k i m d a n o m od 9— 12 sati prije podne i od 2—6 sati poslije podne CIGARPAPIR “ ier kvalitetom nadmašuje sve ostale tigarpapire a potpomaže i „Gajret” ^00000oocD©ooooooooc^ooooe>eK^ooc)OGooexDoooo Papirnica Hamdija Narudžbe: Tvornica cigarpapira S. D. ALKALAJ, Sarajevo m ože se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu Sarajevo, Strosmajerova — Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala X 0OOOO OGOO OOOOOO GOO OGG Suite u „GfllRETU” p © š t £ ш т а м п а р и з а : ИЗРЛЋУЈЕ НАЈБОЈМ CBE ШТДМПДРСКЕ ПОСЛОВЕ УЗ КУЛДНТНЕ ЦИЈЕНЕ СЛАГАЋИ СТРОЈЕВП СТЕРЕОТИПИЈА POTAUHOHH СТРОЈ : c in k o g r a f ij a IZRAĐUJE KLIŠEJE U JEDNOJ I VIŠE BOJA •JEDINA MA JUGU NAŠE KRALJEVINE knjigovežnica : ^ POVEZUJEKNJIGE 00 * �Miti lifi Temeljna glavnica 40,000.000'- Dinara j! jj Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 jj jjn t-V Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii ! Z A L A G A O N IC U općine grada Sarajeva jj :: Bosansko Indastrijolna i g Trgovačka Banko d. d. ° Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 8 koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago* cijenosti uz najpovoljnije kamate. Dr. Omer Bahtijarević d u g o g o d iš n ji l ije č n ik D r ž . B o ln ic e , o p e r a t e r i s p e ­ Potpuno uplaćena dionička glavnica D D in 20,000.000*- c ija lis t a z a o p e r a t iv n e b o ­ l e s t i , a s i s t e n t c h iru r š k o g o d e le n ja D r ž a v n e B o ln ic e Rezervni fond D in 7,500*000*- Prima u l o š k e na štednju, vrši do- l i i l l L znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete,finansira industrijska i trgovačka poduzeća Ordinira od 1-3 j p o s lije podne 1 Interurban telefoni broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split u Aleksandrovoj ulici br. 45 B a n k a G ajre t d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i humanitarne ustanove. Od čiste dobiti daje 6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a i r e t ”. Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i naikulantnije. Uloške uka­ maćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba � https://kolekcije.nub.ba/files/original/f6b244d7c4f94873e02e6bfc20d7d56d.pdf 7f67076866a7137470ce819078ba8778 PDF Text Text ЗДЛОД ЛОТ1ВА ЗА KVATVPNfi ИШГНШКА ТТСДИЗАНА MVtHPIMANA Ј Ш С А Д Р Ж A Ј: Ћ ам иг G. Селмановић: Санџак и Јуж на Србија на главној скупштини Гајрета Осман Н. Х а џ и ћ : Свети рат и ропство Х и д а је т Кулиновић: Како би требало нашу дјецу вјерски узгајати и како да им се предаје вјеронаука КЊ ИЖ ЕВНИ ЛРИЛОГ Х а м и д Диздар: Сунце na реци -------- -- " И л ијас Добарџић: У мејхани међу јаранима С. A . Бурина: Ћутање у чекању Х у с о Салчић: Химбер ПОП УЛАРН А CTPAH A Х а јр у д и н Ћ у р и ћ : Наше соколство и његов рад на селу Х а м д и ја М улић: Чувај образ свој и своје дјеце А ксентије Гогић: Учитељ, главни чинилац ширења трезвености на селу Здравље: Туберкулоза или сушица Привреда: Инж. Салих Омановић: Зараза јелових стабала no поткорњацима Народно сточарство: За унапређење живинарства у нао ПОДЛИСТАК 3. Ж.: Два друга Из недавне прошлости: Долазак Краља Петра у Ср- бију Причице за народ: Везир Абедул Арапске приче: Младић и лисица Наш а отаџбина: Положај и границе наше отаџбине Гајретов гласник — Друштвене вијести, илустрације Устав Исламске вјерске заједнице Краљевине Југославије 16 АВГУСТ САРАЈЕВО 1930 У ређ уЈе : Х а м з а Х у м о БРОЈ 16-17 �OSlašuite u listu »GAJRET« »Gajrct« je najrašireniji časopis među muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajretc će nastojati da zadovolji što širi krug svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firmi vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno vršili bi i svoju patriotsku i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali u listu »Gajret«. Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друпггва sa културно н економско подизање муслимана, излази 1. и 16. свавог месеца, a цена му je за нашу Отаџбину 100 динара на годину, a sa све остале земље преко границе 200 динара. 'Бац* добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конввката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Хам ид Н уни* Уредник Х а м за Хум о Власник друпггво „Гајрет". — Главни и одговорни уредник: Хамза Хумо. — З а штампарију „Босанска Пошта‘ одговара Јосип Енгл. �Ћамил С. Селмановик Санџак u Јужна Србија на главној скупштини Гајреша Читајући у Гајретовом лист^ токтлавне годиш- да идеју Гајрета спровед^ у Санџаку и Јужној Срње скупштине, на којој се манифестовала снага и^-бијиг-не жалећи при том моралних ни материјалсвест Гајретових радника, величина Гајретове ми- них потпора, само да би помогли своме елементу сли и позитивни знаци његрврг .будућег процвата, који живи у овим крајевима и коме je идеја Гајрепало ми je у очи да, иако Санџак и Јужна Србија та необходно потребна. није била у довољној мери заетупљена на овој веПрилже и околности под којима су муслималичанственој седници, инак их je било више него ни Санџака и Јужне Србије неколико векова жии на једној од дасадашњих скулштина, што je уте- вели, учшшле су да су они данас на културном, шан знак да свест за Гајрет и његову потребу у просветном и националном пољу народног живота Санџаку и Јужној Србији из да«а у дан расте и да најзаосталији део нашег народа у широкој и слосе Гајретови радници и пријатељичове више појав- бодној нам отаџбини, na je стога и разумљиво наљују У °вим крајевима на позорници рада за Гај- стојање Гајретових радника, твораца и пионира Гајрет. Из благајничког извештаја ви-ди ’ce Sa с у о в е ретове идеје из Босне и Херцеговине, који и ове покрајине, у прошлој години, и материјалнр више крајеве за времена тргоше, да идеју Гајрета спроведу и међу нама у Санџаку и Јужној Србији, јер допринеле Гајрету него досадањих година. Ова лепа и племенита појава, озбиљног почет- то њима налажу игнтереси општеи добра нашег народа и велика љубав коју raje лрема нама као свока рада за Гајрет, у Санџаку и Јужној Србији, треба да буде подстрев свима муслиманима који живе јим ближњима. Ha нама je сада да та њихова нау овим крајевима, a још нису ступили у редове Гај- стојања свесрдно прихватимо, помогнемо и спроверета, да .ступе у редове Гајретових радника и тиме демо и у најзабаченије крајеве Санџака и Јужне узму активног учешћа у изградњи наше боље бу- Србије, јер кад тога не би било са наше стране, њидућности. Ова појава треба да послужи као јавно хова настојања и жеље да нам помогну остали би признање Гајретовкм радницима у Санџаку и Јуж- без успеха, a то би било велико зло no све нас, из ној Србији за досадашњи њихов рад који се ето кога би се тешко ко нашао да нам поново пружи крунише уопехом, na да са још већим прегалаш- руку и спасава нас. Из тих разлога, ми треба да будемо много већи твом приону да Гајрет у Санџаку и Јужној Србији дигну на ону висину која he бити достојна овог прегаоди, na да no директивама Главног одбора, no великог друштва и са које ће још боље и вшпе мо- правилима и у духу Гајретове идеологије, радимо ћи поолужити нужним лотребама ових наших по- и ширимо Гајретову акцију пуном паром и промикрајина. Ha крају, ова лепа појава треба да буде шљено у овим нашим покрајинама. утеха и нада Главном одбору и свима Гајретовим радницима и пријатељима, који се од ослобођења na све до данас, на све могуће начине, трудише Ми треба да будемо умерени у нашим захтевима и свесни да нам Гајрет много више чини него ми то нашим радом заслужујемо и да je Гајрет мно- �го пута доказао да му je стало само да нас ломогне и од нас тражи да и ми сами учествујемо у томе раду за нас. Ми не треба да тражимо никаква признања и иаграде за наш рад, јер ми, радећи за Гајрет, paдимо за себе и наше потребе. Ми у ствари нисмо још иишта ни учинили, већ смо тек лочели, a да ли ћемо што учинити то зависи од нао и наше истрајности у раду за Гајрет. Признање, ако што учинимо, доћи he само no себи. Долазе млађе наше генерације за које смо ми дужни радити и оне he нам изразнти признање и захвалност ако што учшшмо или проклетство ако не учипимо. У интерссу спровођења Гајретове идеје у овим крајевима и потреба које ови крајевн изискују и очекују од Гајрета, Главни одбор треба да води строго рачуна о раду месних одбора, a ларочито о доделлвању благодати друштвених муслиманској деци у Санџаку и Јужној Србији, a меснн одбори у овим крајевима ^реба да буду не мање опрезли у предлозима Глатлгбм одбору кога и у чему, на првом месту, троба помоћи да би та помоћ била ©д оиште пористи. Незнање, заосталост и неЈЦгрменост. даруј^“ у Санџаку и Јужној Србији међу муслтгапфпм светом, a особито у селу. У овим крајевима има села са no неколико стотина становника, a да' међурндша нема ни ш ,ног лисменог. У „ t o 'случајева, ова лико забачена » удаљена да пема никакве ЗГогућности за одржаваље аиалфабстасих течајева na кад би код овог светаГ и пос^ојала жеља за одржавање истих, које на жатостПаема, јер нема ко д а Ш Н е љу и потребу у овом свету пробуди. Овамо су ретке школе, највише ради тога што je свет индиферентан према школи, na и у ^оли^о има Јшкола, свет, a нарочито муслимани,' избтгавају на све могуће начпне да шаљу децу у школе, а « а д су од власти присиљени на то, они на разне начПне гледају да се извуку из те »незгоде«. Стога сматрам да je највећа дужност Гајретових радника у овим крајевима да зађу мало дубље у паше село, да с е увере о стању које тамо влада, na да живом речју и доказима створе код сељака љубав према школи и докажу потребу исте. Ово би био и најзгоднији начпн и за проширеље Гајретове идеје у иашсм селу. Onaкав начин рада у овим крајевима, мора се признати, скопћан je са тешкоћама, с обзиром ла мали број Гајретових радника у овим крајевима, али и ono колико их има могу много учинити. Kao што сам напоменуо, Гајрстови радници и месни одбори у овим крајевима треба строго да воде рачуна кога he и у чему помагати. Ако се мисли радити на систематском и наглом по,дизању муслимана у овим крајевима, треба на првом мвсту стварати раднике Гајретове онамо где су и најпотребнији, у нашем селу, треба- стварати учитеље. Почетак са те стране, са села и од радника које би Гајрет створио, био би пајпоузданији и најтемељитији почетак који би без сумње уродио плодом. Стога, кад се ми залажемо и радимо за Гајрет да би смо лреко њега омогућили нашој сиромашнбј Деци да се школују, постану срећни и корисни члаиови 'лаше заједнице, ми треба да озбиљпо noведемо рачуна како he та наша деца, ти наши штићсчгицл, најбоље лослужити нашој зајсдници и општим интерссима нашег народа, ла да их тамо и шаљемо. У Сапцаку и Јужној Србији реткл су му1слимани учитсљи из најпростијег разлога што их лсмамо. Ни десета варош у овим крајевима нема мусллмана учитеља, a да о селима и не говоримо. одбор 1'ајрета, пооледњих година, аримио in •' ' F je у CBOje интернате, na предлог месиих одбора, приличан број деце из ових крајева, a мсђу овима најмање их je отишло у учитељске школе. Како су нама најпотребнији учитељи, необходно би било потребно да Месни одбори препоручују, a Главни одбор, на првом месту, прима у своје интернате децу из ових крајсва која ће похађати учитељске школе, a и на децу која се обраћају и траже заштиту Гајрета, утицати да иду у учитељске школе. Како ни један предлог у овом смислу, од делегата Санџака и Јуж не Србије, није nao на главпој скупштини, naiiiao сам ее побуђен, у пајбољој naмери, да na ову потребу скренем пажљу. ГА)РЕТОВ ДАН. Приближује се 6. септембар, рођендан Њ ег. Вис. Престолонасљедника Петра, Протектора Гајрета. Овај дан друштво Гајрет узело je за свој дан, за дан културног гласа у нашем народу, гласа који треба да одјекне као глас нашег културног и националног препорода. 410 �Осман Н. Хаџик Свети раш u роисшво*) Приговара се Исламу да проповеда свети рат у циљу ширсња вере и да одобрава ропство. Не стоји ни једно ни друго. Upe свега, »свети« рат који би имао карактер трајне догме за сваког верника уопште не постоји, a ропство Ислам не усваја, него га само у извосној мери толерише. lApancKa реч »џихад«, која се обично лреводи са »свети рат« има више значења: рат противу неверника у одбрану вере и отаџбине; борба нротиву социалног зла и неваљалства; борба противу самога себе, својих страсти и рђавих нагона; коначно пожртвовност и настојаље у ширењу морала и сузбијању неморала и корупдије уопште. Сва места у Корану, где се говори о џихаду у смислу рата, имају иригодни, дефануивни карактер, a нису олшта, перманентна заповест и тичу се само идололоклоника. Коран отрого и јасно разли-' кује деисте и атеисте. Под деистима рдзумева све оне који су примили објаву с неба, ,у ирвом реду Јевреје и Хришћане, које Кораћ Аазива е х л и к и т а б , присталице светог писма. Они који уопште нису примили објаве, то су ^ушрици, идолопоклоници, за које Коран чеетб употребљује и израз ћафир, безбожни и незахвални. Реч ћафир, неверник (вулгарно код нас ^аур), односи се само : идолопоклонике и исламски кривични закон ка*| и као увреду ако се ова реч удотреби за Јеврејишa или Хришћанина, јер они нису левернлци — haфири. »Људи који су примкли Јеванђеље, нека суде no ономе што им je у Јеванђељу bTitpoBeHO. Они који не суде no ономе што им je открдвено, то су неверници и варалице« (V. : 50). Далеко од тога да би ударио истом анатемом и на Јевреје и Хрпшћане, Коран их напротив позива у заједничку борбу против безбожне идолатрије. Требало je Арабију очистити од незнабоштва, a Арабљане ујединити у вери једног Бога и тиме отстранити сваку запреку политичком јединству арап ске надије. » Б о р и т е с е н а б о ж и ј е м п у т у , ал и н и к а д н е н а п а д а јт е први. Б ог м р зи н a u a д a ч е. Али ако вас идолопоклоници нападну, борите се јуначки и гоните их из места одакле су они вас потерали. Интриге и тајна роварења тежи су грех од убиовта. У близини светог храма Кабе не замећите кавге, али ако вас нападну браните се. Тако треба поступати са неверницима, ћафирима. A ko вас пусте на миру, Бог je благ и милосрдан. Али ако идолопоклоници буду и даље интригирали и побуне спремали, гоните их све дотле док се не осигурате јпротиву њихових сплетака, Из књиге „Мухамед и Коран“ која je у штампи. учвршћењем вере у Бога. Ако лрестану са интригама, онда их нустите у миру, изузевши ноторне зликовце«. (II. : 190— 193). Истина у Корану се на неким, местима говори о рату до лотпуног истребљења идолопоклоника, али кад се ова места доведу у везу са другим ставовима, који су им претходили, онда се јасно види да нема лапада без провокације или опасности за јавни мир и сигурност грађана. И погибија жидовског племена Курејза која се у свима нападима на Мухамеда нарочито нодвлачи, није дело вероке мржње ни политичке освете. To je једла обична елизода свакидања у. ратној историји свих народа и која има пуно оиравдање. Пренесимо се духом у оно доба и узмимо У објективну оцену све оне јеврејске "махинације, интриге и злочинства не само против незаштићмилх нојединаца муслимана, него и лротиву саме Мухамедове личности и његовог живота, ла ћемо се уверити да би Ислам без ове енергичне мере у самом зачетку био угушен. Па зар je ^онда Мухамед могао и смео за вољу једног зликовачког ллемена жртвовати ке само свој живот, него s узвишену идеју, величшгу, напредак и сјајну будућност^коју je он нрипремао за своју отаџбину и дело човечанство? Зар његов акт није оправдан и патриотским и хуманим разлозима? Зар се уопште може извести једна тако грандиозна револуција духова без крви? Зар у крвавим армијама Константина Великог није крст играо улогу ратне заставе, a благи Хрнст улогу Марса? Рат сам no себи није ни зло ни неморалан. Ако ice ратује из политичке или верске мржње у диљу освајања туђих земаља и пљачкања, онда je за осуђивање, али ако се рат води у диљу одбране отаџбине и слободе грађана, или у интересу човечанства, онда je рат и оиравдан и моралан, јер у том случају ратник у најплеменитијој намери крв лије и себе жртвује за добро заједниде.Руку на срце и погледајмо отворено истини у очи: раздвојимо политику од всрс и одмах имамо другу ситуацију. Ислам je — то je историски факат — своју мисију извршио без лресије и насиља, уз пуну слободу савести. Политичке и овсајачке иобуде ради којих су поједини исламски владари водИли ратове нису ни мањс оправдане ни мање кориспе од оних иза којих су ратовали Александар Велики, Наполеон и друуги освајачи отарог и новог доба. Највећи део ајета корана у којима се говори о џихаду, односи се na војне експедндије које je сам Мухамед лредводио. У овим ајетима говори се о одбрали Иолама, a не о освајачким офанзивама у 411 �Циљу ширења Ислама. Мухамед нијс никада Tepao у крајност и сваком je приликом наглашавао да се ни у борби не сме заборавити на аавоне човечности, да треба штедети старце, жене и децу, да се ништа не девастира a нада све да се заштите и noштујуј манастири и монаси, јер се »они у самоћи Богу моле«. Најстроже су забрањена крволоштва и мучења, не само људи, него и животиња: бацање на ватру макар и најгнусније животиње или најмање малтретираље кзпада међу најтеже грехове. Сетимо се дневне заповести коју je Халифа Ебу Бекр издао својим војсковођама кад су пошли на Сирију: »Јунади! Кад сте у битци ратујте као јунаци и витезови. Не допустите да икад на вас падне љага невере или издаје. Немојте никад и никог унакажавати, ни живог мучити, нити мртвог мрцварити. Не убијајте старце, жене ни децу. Не уништавајте туђе усеве, не ломите гране воћкама, a од животиња кољите само онолико колико-вам je најнужније за вашу исхрану. Ако наиђете на људе, који се повучени у своје ћелије Богу* моле, такве људе поштујте ц штедите их и најмањег узнемиривања. Наићи ћете мОЖда, д на такве који су разбријане главе или са Дугдм плетеницама, a не живе у самостанима, такве дотакните само корицама мача и спомените име Божије«.|— ^ За ту je сврхуустановљ ен и ратни савет диванел-харб који je судио оним официрима који би се огрешили о ове jiponnce. Из свега овога јасно се види да су се и Мухамедови први наследници држали као и он строго принципа човечности, ,а да их при томе није руководио ни страх ни слабост. У овом су сложни сви непристрасни историци и научници Запада. Опат д е Броњи, говорећи о првој двојици Мухамедових наследника Ебу Бекру и Омеру, вели: »Ова два Арабљанина позвани да управљају огромним царством били су потпуно дорасли задаћи и показали оу се стални и одлучни, правични и обазриви, издржљиви и јуначни и неизмерно узвишени над хришћанске цареве и њихове намеснике с којима су ратовали.« »Нема ништа противније истини« — вели Пјер Лафит — »него што je веровање да je Мухамед у души верника распламтео страст персекуције и страхоте крвопролића. Истина je да ниједна вера није имала тако брзе и еклатантне успехе као Ислам, али je исто тако истина да ниједна вера није показала више велИкодушнасти и толеранције од Ислама. Муслимани су били предузели да освоје свет, али ту престаје Јвихов ирестиж који je, уосталом, заједнички icbhm освајачима света. Д а и не говорим о томе да су муслимани скоро свугде где су дошли оа оружјем, извршили и једну цивилизаторску мисију, треба да подвучем да нису никад 412 мучили ни прогоиили побеђсие. Оглашујући рат невсрницима, они су им увек остављали на вољу да бирају који xohc између ова три уолова: први да ириме Ислам и у том случају одмах иостају равноправни освајачима; други да се мирно предају и плаћају известан трибут и онда да мирно живе и исповедају своју веру у колико њени обреди, као што je случај код идолопоклоника, не би били неморални; коначно, трећи да ратују, na ко победи. — Па откуда се у оваквом поступку нађе неутољива свирепост и варварски фанатизам којим се обичавају обдаривати Мухамедове присталице? Да ли je гдегод Мухамед наредио, као Мојсије, д а се оедам племена до задњег човека искорене из Ханана? Где су та страшна дивљаштва која су нас коштала толико сузних тирада и која су тако дуго у осетљивим душама будила згражања и сажалења? биемо желели католицизму да би он увек показивао према својим иротивницима толико верске сношљивости, великодушности и благости колитсо Ислам није никад престао да показује према својима. Ми бисмо хтели да нам католицизам у својој прошлости покадге нешто више од једног Мухамеда и једног Агбара. Уистину, смешно je да баш они који су изумили инквизицију и драгонаде и који су у служ бу вере ставили сва могућа мучења, говоре' о прогонима и свирепостима.« »Ниједан арапски ратник!« — вели Макс Милер — »изузевши крвави случај Халид бин Велида, није никада окаљао свој мач невином крви. Систематска и варварска девастирања целих предела и земаља icoja с у б и л а у крв прешла Персијанцима и Византинцима, Арабљанима су за увек остала су туђа и непозната.« Један други хришћански свештеник опат Мишој вели: »Жалосно je за хришћанске народа да су верску сношљивост, тај велики закон милосрђа једног народа према другоме, научили баш од муслимана.« Историк крсташких ратова Мишо, говорећи 0 освојењу Јерусолима, каже: »Кад je халифа Омер ушао у жерусалим опходио се према хришћанима највеликодушније, док су крсташи неколико стољећа доцније, поставши господари светог града, муслимане немилосрдно масакрирали, a жидове палили.« »Муслимани су једини енигузиасте«, пише Робертсон, »који су д ух толеранције сносили са верским проселитизмом и који су, борећи се за Ислам, долуштали побеђеним да остану у својој вери.« (Наставиће се.) 1 Уписујте даљње добротворе | I и утемељаче Гајрета! [ �Хидајет Кулиновић Како 6u требало нашу дјецу вјерски узгајати u како да им се аредаје вјеронаука? 5) (Свршетак.) По начину наше вјерске обуке дјеца се приморавају, да на памет науче Вожија Јпгчна и позитивна својотва, каткада заједно са њиховим дефиницијама. Али нека ,само прође извјесно вријеме, нека се избришу из дјетиње меморије термини, који означавају споменута својства заједно са њихошм значењима, ако су иста протумачена, na их онда упитајте о самом предмету. Олазићете да о томе немају никаква појма, премда су прије краћег времена давали набубане одговоре. Поставите дјетету на примјер оваква питања: »Je ли Бог жив? Да ли Бог говори као ми? Да ли Бог овако као ми сједи на једном мјесту и да ли повори?« Дкјете ће са изразом свог лица показати Вам, да je постављеним питањима неочекивано упало у мисаони вртдог, na ће онда шомоћу набубаних термина пбкушати да дадне одговор на постављена питања^ али ипак му неће поћи за руком, да прикрије оумњу и колебљивост у властите одговоре. Дијетс у својим одговорима гдјекада потрефи, a одјекада опет у страху да питање не би остало без икаквог одговора, трожи други излаз. A ko дијете потрефи у својим одговорима, то се има више да ^ахвали његовом зпању, које се темељи на његовим разговорима и утисцима из породичног живота. Запгго се дјеца не плаше вјеронауке као математике? Из простог разлога што се при настави ма~ тематике тражи умни рад, a код вјеронауке се то не захтијева, премда улога умтгог рада код’овог предмета није ни мало мања од његове важности у матема/гиди, али je на жалост у њој тај рад на вјештачки начин парализован, na je његова дужност на неприродан начин пребачена на меморију. Дјеца набубају многа имена Божијих посланика, али када им се постави питање: »Шта значи Божији посланик?«, на исто he одговорити само бистрија лјеца са јачом меморијом« да су Божији посланици велики људл, које je Бог наддхнуо великом истином и послао их међу људе са задатком, да их поправе и на прави пут изведу«. Пођите мало даље и поставите им на примјер ова питања: »Шта су и шта значе мелећи? Зашто сада нема Божијег посланика?« Дјеца he се потпуно смести. Оваква оу питања још у зачетку код њих убијана, јер им се није пружила прилика, нити им je дозвољавано, да таква питања при настави постављају Дијете из великог поштовања и поверења према своме вјероучитељу вјерује, да ће то увијек тако бити, да ће сва његова питатва остати без одговора, ла му та- ква питања и не падају на ум, нити мисли да ће му се када у будућности поставити. Тако се заиста и догађа. Неко вријеме иде на овај начин. Нико му слична питања и не поставља. Ако се дијете из властите побуде усуди да своме вјероучитељу постави слично питање, онда се на познати начин пријетњом ућутка. Али када се умне способпости ксд дјеце развију, када се код њих појави потрсба sa сигурним и провјереним знањима, када се њихова личност лотпуно развије, када слобода код њих навијести pa"f незналачком имитирању, онда тек настају праве опасности за њихову вјеру, јер тада настаје подмукла борба између вјере и различитих сумња, које joui више подјарују научене реалне знаности. Тада се тек покаже права вриједност методе, која се употребљава при вјеронаучној настави и вјерском узгоју. Код дјеце, која ,су темељито вјерски узгојена и којима je вјеронаука методички предавана, ова се унутрашња морална борба завршава побједом вјере и правог пута. Дочим у лротивном случају побјеђује странпутида и безвјерство. >Скорих дана сам разговарао са једним оцем, К0ЈИ ми иоприча, да je морао изгрдити своје дијете, што му je досађивало којекаквим питањима ‘о ^ Богу и и вјери. Када се још узме у обзир жалосна појава код наших истакнутијих интелектуалаца манија некритичног опонашања чак и хрђавих обичаја немуслиманскаг свијета, na се томе надода несавременост, односно неспособност оних, који би требали, да овакве ствари побијају, онда се тек човјек запрепасти над слабим изгледом наше вјерске будућности као муслимана. Сви они, који не желе, да ваљак нивелирања и амалгамисања нае муслимане слисти, направивши од нас сјенку од муслимана, требају да су на окупу. Нека се не кају да ће бити несавремени ако се позабаве питањем нашег вјерског узгоја. Када у нашој заједници сви грозничаво чувају своја назирања и религијске особености, нећемо ваљда ни ми муслимани жртвовати само овој муслимански живот за љубав посвемашњег изједначивања. Ако будемо мало горљивији у вјерским питањима нећемо бити несавремени, јер ћемо запјевати онакву пјесму, у каквом се колу и налазимо. Правилно схваћени Исламски прописи неће 413 �нам никада бити запреком, да у потпуности попримимо техничку културу Запада, док при усвајању душевне културе требамо бити веома опрезни и пробирљиви a тим наше национално освјешћење такођер неће бити у сукобу са нашим вјерским узгојем. 1 Нека ми се не замјери што оам у горљим ретцима скренуо са свога главног предмета. Била je етвар веома важна, na сам се морао исте додирнути. Наиме ствар je у томе, што наша интелигенција од вајкада страхује, да неби у очима наше немуслиманске јавности испала хоџастом и д а je не би назвали назадном и несавременом. Сада прелазим на главни предмет. Нека се не мисли, да ми je намјера препоручити да се дјецк излажу велике и дубоке истине, које ннсу у стању да схвате ни најразвијенији људи, a које су садржане у овим изрекама: Тефеккеру фи алаиллахи ве ла тефеккеру физатихи = Размишља јте о својстима Бога, a не размишљајте о Божјем блћу«. Ел- аџан ’an дерки л-идраки идракеп ^ В-ел-бахоу ’ан сирри зат-и-ллахи ишракун т= Свијест да се не може схватити. Разум ума 'je ± - говорити о суштини и тајнама Божијел бчћа je безбожно.« Претресања овако крупних шггања и њиховр-Дгзлагаље ситној дјеци није ми у намјери. Moja je жеља да се при вјеронаучној 1&ст#ви дјеци одгоВорд^аа евентуална њихова питаља, на која им се одговорити према њиховом нивоу схватања. Исто тако Hir комгашковака питања не треба оставити потпуно без одговора, neYo на дедуктиван начин код дјеце створити увјерење, да такве лроблеме не могу схватити ни одрасли људи. Кратко речено при вјеронаучној настави и вјерском узгоју треба напустити непрактичну и јалову екопозитивну методу, или што je још горе, методу бубања, na се при том послу прихватити методе питања и одговора и мјешовите методе. Истина ове he методе можда за неке вјероучитеље бити напорне. Дакако, јер no овим методама неће вјероучитељи свој час предавања моћи провеоти у томе, да својим ученицима означе једну или двије странице из вјеронаучних књига и да их приморају, да те стра- нице набубају. Осим својстава, која су потребна вјероучитељу за примјењивање методе питања и одговора и мјешовите методе лри вјеронаучној настави, треба му још бити слособан, да уиравља живахношћу својих ученика, која ћс наст.упити мјесто првашљсг мртвила и учмалости. Вјероучитсљи, који се осјећају неспособпим да руководе na овај начип вјеронаучном иаставом, боље je д а се уклопе са својих положаја и да не гријеше своје душе, заглупљујући невину дјецу са својим бедастим методама. Требамо имати na уму, да je метода китања и одговора Кур’анска метода. Устрајући и даље при досадашњој методи вјеронаучне наставе, ми скрећемо са правог, Божијим законом одређеног и утврђеног пута na правац, који je и штетан и погрешан. Треба проћи кроз сумњу, na да се могне доћи до извјесности у питаљима вјеровања, јер свака сумња у себи задржава један дио извјесности. Зар и сама реуенида, која у себи садрлш главни темељ вјероваља природне вјере Ислама (Келимеи шехадет) не започиње негацијом? He требамо се бојати сумње, ну£0 незналачког опонашања, које je као радина паучина изложено пропасти и квару. Нека се ие помисли да потцјењујем срце и осјећаје у овом питању и да немам у виду слиједећу изреку: Хуз-ил-’длме мии ефвах-и-рриџли’ би калбин ла би 'агсбшг зи џидалин = Примај науку од учених љ.уди са срцем и осјећајем, a не са бојовним умом.« Веома je важно да се и осјећаји no најбољим методама узгоје и побољшају, a да се између осјећаја и бојовног ума успостави потребна равнотежа и хармонија. Скорих дана сам расправљао са једним млађим колегом о наставном плану наше медресе у Травнику. Колега je нападао на глупост, што се Турски језик предаје у медреси. Ове ретке посвећујем њему с напоменом, да све публикације на нашем језтсу, које садрже муслпмаиски карактер и обрађују вјерско-просвјетпа питања или су са турског и арапског језика директно ггреведена, или прерађеиа. Мл na том пољу још ниомо дали ништа ориигнално. Уосталом, утврђена je истина, да човјек не трпи оно што не познаје. Рад за Гајрет рад je за добро свију нас 414 �КЊИЖЕВНИ ПРИЛОГ Hamid Dizdar Sunce na reci Lopovi! H m . . . daću ja njima, dati. Ovake loze i rod, pa ovo učiniti, grdne li štete, ljudi moji. Pred njim je bilo nekoliko loza, obranih i ošte­ ćenih. Grozdovi potrgani, lišće zgnječeno i pocepano, a zemlja ugažena okolo. Jasno je raspoznao gole noge dečaka. — Vidi poganova! — mrmljao ozlojeđeni Grgo. — Ih, drske li rabote, Bože! Jaoj njima, ovo će mi beli platiti, vanj da ne budem živ — pretio se krad­ ljivcima i odmicao od paharanih mesta. Levom stranom геке uširilo se polje, ne baš ve­ Znao je on da mu to zlo čine ona mangupčad liko, sa kukuruzom i bostanlucima, a desno, na šeherliska štp se tu dole, na reci, kupaju svako posle niskim i bregovitim stranama i prezidama dozrevaju podne. Mislio je: prvoga koji mu pane šaka dobro jedri vinogradi. izlemati, pa neka mu više nikad ne padne na um Na praznoj uzvišici najvećeg brežuljka napravio da krade. tuđu muku. Istegliće mu pasje uši kao ma­ stari Grgo, poljar, svoju poljarnicu. Iz nje vidi sve' garcu, a drugPcim čuju dreku i vide šta bi s njime, vinograde u Blizancima, pa jnu lakše čuvati. Prošlo neće više smeti. Bežaće od njega kao od nečastivoga. je više od petnaest godina kako on čuva 1 pazi ove Tako je promišljao Grgo. Umoran je od trčanja. vinograde, a da se još niko nije nanj potužio, ama N a sla n ja le na gunjac u hladu skrivene poljarnice. ni jednom reči. I otac mu je, dok je bio živ, evo kao Ćelo je jutro skakao po vinogradima i znojio se pre­ i on sada, svako jutro silazio niz Cerkića klanac iz tražujući štetu. Sad će malo da se odmori, a posle, svoga sela tu u blizni i čuvao^ove iste vinograde. za sat ili dva, diće se i otšuljati u blizinu reke. Doći Tri kilometra odavde, severno uz reku, nalazi se varošica. Mala, siromašna, hercegovačka kasaba. A ovde je polje, požutelo, uzrelo. Bistra, planinska rečica belasa se zmijoliko, šumi uzanim koritom i, peneči se u hitrim virovima, okreće bezbroj mlinskih valjaka i kotača. Ovde, poljem, malo je mirnija i razleva se plićacima skoro bezglasno. Letima vode umorno zadahću i pedljima splasnu, pa obalama za­ šuti pesak ko najčišće zlato. Tu se skupljaju varoški mangupi i dječurlija na kupanje. Poljario preko leta, a zime provodio u selu, sekao drva po okrajcima i zabranama i zgonio ih u varo­ šicu na svom magaretu. Tu ih prodavao i eto od toga živio. I tako iz dana u dan, kako mii nekada otac, po­ kojni Lovro, tako i on. Uvek bio zadovoljan, jer mu posao išao od ruke. Ali ovoga leta, kao nikada pre, za divno čudo, doga­ đaju mu se tako čudne stvari. Prosto: neverovatno! Njegovo poznato poštenje i glas koji uživa među vla­ snicima vinograda hoće neko na svaki način da ocrni. Sramota je to i kazati, pobogu si brat. Kradu ga na sve strane 1 — Ama ću ja stanuti tome u kraj, bogami, ili me neće ni biti na ovom svetu, govori potiho Grgo i pro­ vlači se kroz trsove i plotove. Upržile nenadne vrućine, pa jagoda nabubrila, najedrala, uzrela. Grozdovi se prevesili čvrsto o šiblje, ispod lišća se smeju u sunce. A posle opet na­ padale kiše i sve oprašile, oprale i očistile. Jagoda se stakli kao iz metala izlivena. Milina i pogledati. Gleda to Grgo i smeh mu se navlači nad usne. Drago mu. — Jah, fala ti Bože, što je rodilo! — ote se Grgi nenadno, a odmah posle toga, kao oparen, skoro besan, dodade: Grom ih pobio! Zar su i ovde načeli? će u to vreme i oni obešenjaci, pa će ih iznenaditi. . . Zadovoljan sa ovim zaključcima, malo je poćutao, okrenuo se nekoliko puta ležeći i — zaspao. Prevario ga san. Kad se, sat posle toga, digao, bilo je već dockan. Pogled mu pao na reku: grupa dečaka, obesnih i golih, valjala se po pesku i glasno larmala. Vetar je nanosio pojedine njihove uzvike i razdra­ gane krikove. Ali je zaprepaštenje došlo tek onda, kad je ugledao dvojicu od njih kako se provlače kroz plot jednog vinograda. Razderao se, koliko ga grlo nosi: — Đe se uv-la-čiš, mr-ci-no. . . Glas se digao, zatreperio snažno nad okolinom i prosuo se dole po uvalama i širinama. Oni s reke odgovorili su stostruko: — Ehej, pudaru! Grgo presvrati. Pobesne. Krv mu navali u glavu. — Dobro, dobro, poganovi pogani! Sad ću ja vama da pokažem pošto je Musa prodo jarca, sad ć u . . Pasji sinovi! Krmci varoški! Preskočio je najbliži grm, pošao niz vinograd, k a d . . Šta je sad to? Zastao je. Pogledao na reku. Prekrstio se začuđeno i onda pogledao na nebo. Na nebu je bilo sunce. Ali, šta je to? Zar postoje dva sunca? H m .. Jedno je, eno, i na reci. Upravo među dečurlijom. Svetli nekim oštrim, jakim svetlom, čisto oslepljuje, ubija. 415 �— Sveti Ante, pom ozi. . . Ama šta je to sa mnom. Bože, oprosti, buncao je. A ono sunce s reke neprestano šija. Podrhtava bljesak nad modrim vinogradima, a on, trsje, džbunje, poljarnica i sve oko njega, sve je bleštalo kao svetačka aureola, kao oganj. Oni dolje, na reci, opazili njegovu zabunu, uskomešali se i pobedonosno zaurlikali: — Hej, goljo, goljo. . . — Potrči malo, stara kljusino! ga ceo slap novog svetla zasu iznenada i u glavi mu se zamrači i zamanta. Oči mu zasuziše, a pred njim se sve pokrenu u nekom ludom trku. Nekakvi kolutovi proigraše mu pred očima, a kroz očne kapke projuriše boje: zelena . . . crvena . . . žuta . . . , a sve se to opet pretvori u jednu plamenu strelu, u jedno prokleto, drečavo oko, koje je buljilo u njega i рГо_ gonilo g a . . . Bolele ga oči kao da mu ih je ko iskopao. Ali misao na grožđe, na prigovore vlasnika, koji će ga posle prekorevati i obediti ga da dobro nije čuvao, — Grgo, hoćeš li ti malo grožđa, uha, što je nije mu dala mira. Pokuša ponovno da se pokrene, medeno! da pođe, ali u zao čas po sebe. U trku je naišao na — Bi li ti koju karpuzu, aj! jednu prezidu, gde se iz jednog dela vinograda — Kljusino! spušta niz zid u drugi, jer se vinograd prostire niz — Kljusino! breg, strmo. Kako već skoro ništa nije video od Sad je već sve bilo svršeno. Dosećao se da bi to onog prokletog svetla, sručio se niza zid kao vreća, moglo biti kakvo veliko ogledalo, okrenuto prema iz jedne prezide u drugu. suncu i njegovim očima, kojim su hteli da mu ometu Skotrljao se ni živ ni mrtav m eđu trsje i dva, svaki pokušaj da im se približi. Sad je bio čvrsto težinom svog tela, potpuno slom io i ugnečio. Od ubeđen da nekoliko ovih tepaca već trgaju:uzrele nenadnog pada silno se uplašio, a obe ga noge i ćela grozdove i vreže sa crvenim karpuzama. АЛагтапје _ gljiva b o le li. . . je postajalo sve jače, zaglušnije, a usi mu parao 1 dok su se varoška dečurlija nesm etano sun­ onaj reski uzvik t čala i probirala u najbližem vinogradu najlepše — 0 , k lju -si-no. . L : 1 grožđe, Grgo je, sav iznuren i iznemogao, proklinjao, Gotovo da poludi. Miika ga uhvatila pa''samo'što ležeći među trsjem: reži i psuje. Sakrivao se za grmlje, za trsove, ali ga — Vidi ti, šta su oni izm islili. . . ogled alo!. . . ona kobna svetlost;neprestano progonila i nalazila. Štenad. . . Platićete vi meni to ili m e nije, poganovi Protrča jedniip ćuvikom, zakrenu mal o u levo, ali šeherliski. Ш У U mejhani među jaranima Srca nam planu bole nas rane devojko, donesi' nam rakije danas smo pjani, sutra smo bolni, pa posle neka nas nije. Peni se piće, pijemo besno pesme se lom e ko čaše srca su nam u ove noći ledena ko beli glečeri pomiluj nas tvojim osmehom devojko, molimo ti se u ove tamne večeri. 1 od svega ostadoše nam samo pesm e i čaše spomeni na oči dragana što nam se crne u noćima crnjim u čašama smeše. Ilijas D obardžić Cutan/e u čekanju Tišina kraj nas drhti i čeka jedrenjak beo iz neznanih krajeva što nam donosi sreću. Džinovski ladar na njemu naša je stradanja sreo iščezla s duša u beskraj večnom proleću. Propismo ate, žute dukate čitluke rodne, zelene paše ostadoše nam samo pesm e i čaše drugovi ispijmo! »Prošlo je naše«. Šapću likovi naši smešani s daljinom mira evo u drhtaju čudnom lepotom poneseni hiljade zvezda s njima uz gitar m eseca svira i sluti večnost radosti utkane u našoj seni. Žalujemo za dedovima što nam ne ostaviše više i devojkama, što nam tugu širom sveta proneše Ćuti i sanjaj vreme da otkuca satom mira. 416 S. A. Burina �Huso Salčić Himber Pravo ne bi umeo da kažem: ili se njegov trošni dućančić, onako trošan i raskliman, obavio oko njega, kao ljuska oko jezgre, ili se on sam unj skupio, povukao se u to svoje poharano gnezdo, priljubio se nesvesno u njegovu prašljivu unutrašnjost, pa kao da ne postoji na svetu nešto treće što bi se moglo staviti njima uz bok. I dućan, i on, Halko, stari obućar, imaju u sebi nečega zajedničkoga, poseduju neke čudne strane svoje, svojstva koja se nekim čudom (a đavo će znati je li to čudo ili nešto drugo, sa drugim imenom) uklapaju, slažu se, tako da čovek misli da je upravo jedna nedeljiva celina koja je tek formalno rastavljena, a u suštini svojoj, ona je čvrsto povezana. I Halko je isto kao i ta stara dućanina nekada bio nov, neizderan, pun nekog nevidljivog žara, koji zagreva nad sobom još nevidljive kotlove, Tako danas u dućančiću kvrcka sa šegrtom po tveX>j krpljačini, nateže se, stenje. Do njega Bego, p r o d a v a č starih stvari, šćućurio se na tronošcu, izgubljen u samome sebi, otegao dugi vrat, pa riekž&o pohlepno gleda na svet što promiče ispred dućana. Eto, ta mlađarija, vrije, bukti, razuzdana, me­ snata, puna topline i krvi. A кб juče, seća se, bio je i on ko i oni. Upravo кб juče. Sada, od onoga ju­ čerašnjeg, posedovaše samo čašu koju mu niko nije mogao oteti. Sve što je imao prošlo je kroz mutan san njegova života, samo ta čaša ostala je još čistija, um ivenija. . . — Da, ,da, majstore, — govori Bego, izvlačeći reči kao iz dubine, — juče se to sa mnom dogodilo. Upravo jutros. A i vreme je više. Čovek video sve: umem zaraditi, prodati, što niko ne bi mogao. A li. . . Bego oteže*, svoj mršavi, žilavi vrat, mrdnu ra­ tera ih napred, nazad, vrda željezno, gotovo ludo* menima, pa tiho đodade: sa njima. — Zakleli me, pomisli majstore, zakleli me da Tada je bio život, prijatelju moji Čovek za­ huktan, u divljem tempu, jurio je*- životom, prkosio, nikada više neću okusiti vina. Kao čovek koji je nešto i odviše vredno izgubio, grozio se, udarao oko sebe pomampo, besno; nije/ štedio snagu u borbi sa neprijateljem, već mu u odu­ saže glavu i zamisli se. Svi ćute, samo čekić sa kojim Halko tuče ledere na kolenu, zlokobno odleže du­ ševljenju, da bi pokazao svoje prezrenje prema njemu, svoje nepostojanje kao pojedinca, nudio mu ćančićem. Nešto tajanstveno zatitra na Halkinu licu, svoje telo, svoju krv, uda k. . To je Halko sve pre- onda obešenjački namignu šegrtu. A kako to bi, kako te prevariše, — na oko živeo. Smucali ga Austrijanci po kasarnama, tamni­ io upita, dok je pod tom mirnoćom gorela rado­ cama, ali n išta . . . Sve je trpeo bez reči, bez pro­ znalost. testa, a onda, najednom, rekoše: Oslobođenje! Dahnu dušom; ugodan talas još ugodnije topline prostruja — A kako! Obećo mi svega, i novca i robe, svega, mu telom, zatitraše mu predmeti pred očima, pa čisto svega, samo da se okanim pića. Hodžu doveo, na­ ne veruje. Na ulici pipa rukama druga Tlij© koji se pravio halvu, te zakuni se, bogami. vratio iz Arada, i okreće ga na svaku stranu da se — Ih, moj Bego, što si nabrusio, — ironički go­ uveri je li to baš onaj Ile koji je onako ponosito otišao vori Halko, znajući kako će Bego održati zakletvu. u Arad. — Nabrusio vala, ja kako. Ama ne smeta. Zar A onda najednom . . . Upade u neko mahnito ko- ću do veka tako! A jok, bratac moj, jok, jok. vitlanje, nesmiljen vrtlog, neko nevidljiv zatitra se Opet se zamislio, a Halko samo namigiva šegrtu. sa njim kao sa igračkom. Oseti on to. Oseti nešto ne— A znaš Beg, ti bi se trebao naučiti na himber. providno, čvrsto pred sobom, neku golemu pokretljivu T ak o. . . da zaboraviš vino. A eto meni baš jutros masu, kako juri pred njim, odmiče ispred njega, jedan seljak donio himbera u jednoj boci, pa ne trči i on za njom, ali nikako da je stigne. I ostao je znam šta će mi. Ja ono starinsko: vina i svršeno. A iza nje. bi li ti jednu bukaru himbera? To je tempo života za kojim je on ostao. Gledao Beg izvi obrvama, kao da mu je sporedno, od­ je za njim pogledom punim bola, u svojoj duši plakao, mahnu rukom i procedi kroz zube: žalio je sama sebe, živ nestajao.. Postalo mu jasno — Kako hoćeš. da će to tako ostati za uvek. Treba kuburiti, stenjati.. — Dede, Toša, natoči tu bukaru. I vreme je više. I pomirio se sa tim. Postao je dobričina, poznat po čitavoj varošici po svojoj dobroj volji i još boljim cipelama koje je sve u »lakoj« formi izrađivao. Omililo mu piće, pa kasnije nije mogao sama sebe po­ znati bez pletare »crnjaka«. Halko je mislio na vino, Beg na himber. Samo kada je Beg prinio ustima bukaru, posumnjao je u himber, ali nije bio na čisto da je vino. Salio je u se, krkljajući, čitavu bukaru, ostavio je na pod pokraj sebe i odahnuo. 417 �— Bi li još jednu? Opet isto sleganje ramenima i izvijanje obrvama. Opet isto salevanje i krkljanje. Beg prestane, časak poćuti, a onda nenadno — I, po Bogu brate, majstore, dobra himbera. E znaš šta: u mojih šezdeset i sedam godina ne okusih ga boljega. 0 , Bože, dobra himbera. Samo ko da « a lo žesti. Ali ne smeta. De, de, Toša, još jednu mi ^ to o i. De, de, živ bio nani, de. Aha, tako, tako ■ M i ' ko ono reče, majstore, da ga je pravio? — upita tleg ispi­ jajući treću bukaru. upita: — A je li ostala još koja bukara? Već zavaljuje jezikom. Ali što to smeta. Zar neće za nekoliko sati biti trezan, kao što je bio pre nego ,je prinio prvu bukaru ustima. Ma, zaboga, što to-,smeta. I onda više neće, eto dok se otrezni. I zašto bi pio! Ne, neće, n e ć e ,. . . Samo još jednu, sam o. . . Ispije bukaru požudno, upravo salije je u se. I bukaru bi progutao, čini mu se, samo da ima — Tek, tek, to se nas ne tiče, glavno je da je himber dobar, a Beg? okus vina. __ Ali nijesi nam sve ispričao, — podbarnu — Tako, tako, živ bio nani svojoj, — govori Beg već zagrijan pićem. Halko. __Da, nijesam, a i što bi ti sve ispričao? Radi čega? — Beg se nage prema Halki i šapnu: — Nikada nemoj sve reći. čuj: nikada! Ja to ne volim. Gde si ti video da neko sve kaže. Molim te gde? Svako po^seduje nešto svoje, to čuva, slaže negde na dnu svoje uuše i nosi to sa sobom. Znaš već gde. — Dobro, dobro, nego šta bi ti, da sada naiđu oni što su te jutros zakleli? Ali pravo kaži, pravo. N>moj tako uvijati; malo se razotkri. Mi smo naši, neće niko znati. __Čuj, sO bi, — raspaljivao se Beg, videći istom sada na što je Halko stvar izveo, — šta bi. 0 , Bože, mahnita pitanja! Majstore, to je mahnito, ludo. Pitati šta bi! A šta bi ti da si na mom mjestu? Ha, ćutiš. Ti nijesi u stanju na to odgovoriti. A to je prosto. Čuješ, majstore, vrlo prosto. Ja ne bi ništa! Eto ti odgovora. Eto, e to . . . Ni pomakao se ne bi. Ne, ne. . . . Kada bih iz bukare pio, ne bi prekinuo radi nje­ gova dolaska. . . Sada istom po prvi put osetio je težinu prekr­ šaja. Da je to on sam od sebe učinio, trpio bi, ali na to je navučen od drugog, prevaren. Nešto ga je u srcu zabolelo, što do sada nije bio slučaj. Trebalo je majstoru pokazati bar koliko toliko volje, pa je svoje poslednje reči izgovorio čvrsto, sa mnogo gorčine, upravo istresao ih predanj kao nešto što treba da zaprepasti. Neka majstor ne uživa koliko je mislio u toj svojoj igri, neka bude što krnjavija. Ha, ha, haa, neka zna da nije Beg ono što je m islio zanj. Neka vidi da i on ima malo svoje volje, pa ako i ne mnogo, a ono je ipak ima. Ima, im a . . . — Nego, ono ja slabo razumjedoh, o onoj tvojoj zakletvi. To bi mi ti trebao natenane, opširno opi­ sati kako je bilo. Beg je još jedanput vrdnuo ramenima i ispravio se na tronošcu. Na mršavom i ispijenom licu ukaza se malo svežine. Živnuše oči koje su se davno počele gasiti, neki ugodan drhtaj prođe mu tqlom, a onda nevidljiv, tmuran oblak prekri tq sve na momenat i zatrpa nekuda pod sobom. Beg se kajao. Nije>-mpgao to predvideti. Kada je osetio vino bilo je kasno. I ne bi bilo kasno da je mesto Bega bio neko drflgi. Samo ona rumena teku­ ćina, blistava, zamamljiva, svedoči da čovek može bez smetnje, bez ikakve bojazni pomisliti jedanput na svoju »malenkost«. Kada čovek misli na sebe, onda se sve gubi sa toga horizonta, padaju svi obziri, a ono sićušno, golišavo »ja« postaje za jedan momenat go­ lemo, pa sve predmete zaklanja svojom glomaznošću. Beg je tražio sebe. Prevrtao je naslage zaboravi, vrludao krivudavim, nizbrdnim skalinama, a nikako nije mogao podignuti glavu više sebe, ugledati nad sobom samo ono što je toliko tražio, pa mu se vinuti, baciti mu se u radosnom grču u naručaj. Za njega je postojalo samo ono »niz«, pa je tamo sve gledao i tražio sve odgovore. Nije ni našto reagovao, nije tražio nikakva savršenstva, primao je stvarnost objeručke i ispuštao je, a da nije ostavljao za sebe ništa. Tako se ni sada nije uzbudio, kada je vidio da je prekršio zakletvu. I uopšte, zašto se uzbuđivati? Je li zakletva prekršena? Jest! Onda stvar je varena Beg je ustao sa tronošca i pošao. Kada je došao i to se neda popraviti. Treba se pomiriti sa tim, sro­ diti se, učiniti da ti taj prekršaj ni u čem ne smeta do ćoška koji je pravio Halkin dućan, oseti da ga noge izdaju, pa se uhvati za ćošak da se ne bi složio i nastaviti živeti. Samo sa ovim poslednjim Beg je na zemlju. Deca koja su tu igrala, spaziše njegovu bio na čisto. nesigurnost pa veselo zapiskutaše: — Eto: on je navaljivao dugo, a ja se branio. —A, Beg pjan. Ponudio novaca. A kada se novaca ponudi, znadeš šta bude. Obično se ponuda primi. Vino piti znači posedovati nešto, držati u stisnutoj šaci koju hiljadu, znači posedovati još više. Tako i ja i sve se svršilo zakletvom. 418 — A, Beg pjan, — zaori sa svih strana u Be­ govim ušima. — Ha, pasji sinovi, himber je ovo, h im b er.. reče Beg i sruši se na zemlju koliko je dug i širok. �ПОПУЛАРНА СТРАНА Hajrudin Ćurić Naše sokolstvo i njegov rad na selu .Sokolstvo n a sebi nosi pečat greha, jer služi manjini, koja se uspavljuje u tobožnim uspesima dvadesetog veka, a koren velikog narodnog h rasta naše selo maćehinski prepu­ šta samom sebi ili uticaju nižih sila“. Č e d o M ilić U našoj državi, koja broji preko dvanaest miliona stanovnika, nemamo niti osamdeset hiljada sokola i to sviju kategorija. Odakle takav nesrazmer nije teško pogoditi: naše Sokolstvo, u svome desetgodišnjem radu, nije organizovalo naša sela, u kojima živi osam desetina našega naroda! U tome pogledu počela je prva da radi Mostarska sokolska župa koja je, inicijativom svoga starešine brata Čede Milića, osnovala i organizovala do sada oko 40 seoskih sokolskih četa po kršnim hercego­ vačkim selima. Taj je rad pohvaljen i od strane celog( našeg kulturnog sveta zapažen, ali on je ograničen, lokalizovan. Doduše, javi še još po koja sokolska župa s takvim radom, ali to je s ^ malo. Da bi se postigao željeni cilj, da bi se sva naša sela organi­ zovala u sokolske redove, potrebna je saradnja celog Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, sviju njegovih župa, sviju njegovih društava i — ćele države. A sada da vidimo, kakav je rad potreban na selu, kako i na koji način 4reba da se provodi ргеporod sela u sokolskom duhu. Da je naše selo više zapušteno nego nezapušteno, to nam je svima po­ znato. Ograničimo se samo na profevetnu stranu. Ko­ liko sela nema osnovnih škola? Koliko sela nema ni jedne prosvetne institucije? 0 ekonomskim, higi­ jenskim i drugim prilikama da i ne govorim, jer su one usko spojene s prosvetnim. Iz toga svega zaklju­ čujemo da se traži preporod našeg sela u sokolskom duhu. Inicijativa treba da dođe iz grada, jer selo i grad su dva druga koji se vrlo često sastaju. So­ kolstvo mora da šalje svoje misionare na selo, jer takav njegov rad u današnjim prilikama naići će na razumevanje i doneće ploda. Selu se mora vrlo oprezno pristupiti. U selo moraju da dođu takvi ljudi koji će se svojim rečima i svojim delima moći da približe njegovim stanovnicima. U selo moraju doći dobri pedagozi, dobri psiholozi, trezveni učitelji. Oni moraju u prvom redu upoznati i selo i narod u njemu, a onda početi sa sokolskim radom. Taj se rad sastoji u osnivanju i organizovanju seoskih sokolskih četa. Posao osnivanja nije težak ni dug, ali posao organizovanja je mnogo teži i duži. Jer, organizovati jednu sokolsku četu znači naučiti svakoga pojedinca u njoj da sluša i da zna zapovedati. Sokolski rad u seoskim četama treba da bude skoncentrisan oko higijenskog, prosvetnog i eko­ nomskog podizanja sela. U higijenskom pogledu treba širiti ideju trezvenosti u potpunom smislu te reči. Svima nam je poznato da veliki deo naših se­ ljaka umire od alkohola i zaraznih bolesti. To je jedno zlo koje treba otkloniti. Bez trezvenosti svaki je rad uzaludan. U vezi s tim stoje i sokolske vežbe po Tyršovom sistemu. One služe za telesno usavrša­ vanje pojedinaca. U prosvetnom pogledu treba naš seoski svet također obrazovati. Znači da se u prvom redu mora '■suzbijati nepismenost. U vezi s pro­ svetnim i higijenskim podizanjem sela stoji i eko­ nomsko podizanje njegovo. Seoska se omladina mora privikavati modernoj zemljoradnji, mora prekinuti s tradicijom drvene ralice i potpuno prihvatiti zahteve moderne ekonomije. Bez pismenosti to je nemoguće postići. Ovakvim svojim radom na higijensko-prosvetnoekonomskom podizanju sela, sokolske čete postaju u isti čas članovi narodnih univerziteta koji će nepre­ stano fabrikovati ljude praktično naoružane za tešku životnu borbu. U takvim ljudima dobićemo sokole, iremne da u svakom času založe svoje živote za spas in e. Takvi će ljudi povećati sokolske redove i od nekoliko hiljada organizovanih sokola postaće kao preko noći nekoliko stotina hiljada Sokola. Je­ dino će na taj način naše Sokolstvo doći pravom cilju koji mu nalaže njegova velika sokolska ideja. »Njezin je svet širok i blistav kao slovensko more, smeo i visok kao slovenske gore, večito mlad i čist kao slo­ venske vode. U njezine snove šume Drava, Sava, Drina i Dunav, huče Vardar i Morava, pevaju Krka i Bosna, Tisa i Neretva, Ibar i Bregalnica. Njezino jasno čelo hladi dahom svojim vetar sa Durmitora i Petrove Gore, Lovćena i Triglava, Avale i Snežnika. U zlatno veče njezinih misli šaputaju pitome ravnice plodne Vojvodine, divne Šumadije, zlatnog Srema, junačke Raške, kršnog Primorja i sunčane Dalma­ cije.« Takva je sokolska ideja. Na kraju, dužnost mi je kao sokolu da uputim jedan apel, jednu molbu na sve one koji dolaze u doticaj sa selom i čiji je život usko vezan za selo: Približite se što više selu! Sokoli, braćo, učitelji naroda našega, pridignite naše selo u sokolskom duhu, jer selo naše, to je najveći sokolski ideal, to je stablo iz kojega rastu grane naše budućnosti! 419 �Hamdija Mulić Čuvaj obraz svoj i svoje djece Kada bih mogao, stavio bih ovu zapovijed u pro­ povijedi sviju bogomolja i u predavanja sviju škola, da se češće spomenu i tumače. Šta je obraz? U toj maloj riječi ubilježio je naš narod suštinu poštenja, čistoće i finoće za one koji su s v j e t l a o b r a z a , a biljeg nepoštenja, laži i drugih rđavština za one u kojih je c r n o b r a z . Obraz je dakle ogledalo ljudske duše. Na obrazu se ogledaju sve vrline plem enite duše, kao što se opet vide sve prljavštine crnih duša. Riječju »obraz« ovdje naš narod naziva ono što se u nauci zove k a r a k t e r (svijetao karakter, rđav karakter). » V o d a m o ž e s v e da o p e r e s a m o ne m o ž e crn o br az « — veli narod, a tim riječima ne treba razjašnjenja. Dalje naš narod često spomene: » S v e z a o b r a z a o b r a z n i z a š t o « — da se to zbilja i^đjelom pokazalo, svjedoči i istorija našega naroda, gdje se pominju ljudi koji su za o b r a z i život dali. Takvih svijetlih karaktera bilo je u našoj prošlosti dosta. » S v j e t l a ^ b r a z a pa k u d g o d hoćeš« — veli naš čovjek pa l i ftoji god posao unišao ili »svjetla o b r a z a sa s v o j i h d e s e t nokata« — pa da se ne boji ngvolje, a zadovoljenoj# i u skromnim prilikama, samo neka je zalogaj s h al a l o m s t e č le n . S druge strane opet se u narodu čuje: » N i š t a g o r e o d c r n a o jy v A z a « ili »zar tako sine, crn ti obraz bio« — veli majka sinu kada ga u zlu vidi ili ruže nevaljalu ženu s riječima: »Kuku njojzi crna obraza«. Mnogim brbljavcima vele da »nemaju obraza kao pseto« i t. d. To su eto narodne poslovice i rečenice koje se često čujtJ, a koje je naš narod davno još prvi put izgovorio. Do obraza se mnogo držalo. I što čovjek bolje cijeni svoj s v j e t a o o b r a z to je sve bolji i poštovaniji, a teško njemu ko je crna obraza, »daleko mu kuća od poštena svijeta«. J e s m o li se ik a d upitali kakav o'braz mi d a n a s u z g a j a m o u s v o j e v l a ­ s t i t e d j e c e ? Ranije se tužimo na njih da umiju lagati, ružno govoriti, psovati, krasti i t. đ., a to su već p o č e c i c r n a o b r a z a . Jesm o li se ozbiljno zamislili odakle na to navikoše naša još mala, posve mala djeca? Nijesu to donijela na svijet u svoj ro­ đeni dan. Ne. Pa odakle? »Od g l a v e r i b a s m r d i « — veli naš narod, pa i mi možemo mirno okriviti roditelje za slab uzgoj svoje djece, jer »roditelji su dužni da čuvaju svoje stado«. Ne velimo, da su svi roditelji naučili zlu svoje dijete, ali tvrdimo, da mnogi nijesu spri­ ječili dijete, da zlo od drugih ne vide i ne čuju. Prvi 420 uzrok pokvarenosti naše djece i leži baš u d o b i d o s e d m e g o d i n e kada dijete najbrže prima i navikava se, a to doba treba da provodi na brizi svojih roditelja. Roditelji s u p r v i dječji uzgajatelji. To bismo doba mogli nazvati d o b a n a v i k e (ц dobru ili zlu), a to roditelji treba dobro da uvaže. To je doba — doba do sedme godine — najvažnije u uzgoju djece. U to doba dijete dobiva sve p r v o , a to p r v o o s t a j e v j e č i t o . Zato je mudrost u to doba izabrati djeci prve utiske, prvu nauku i prvu naviku. Dobro treba misliti, šta će se u dječjoj duši po prvi put upečatiti, da mu ostane svojina dok je živ. Najlakše dijete prima ono što vidi na ž i v u p r i m j e r u , zato treba dobro paziti šta mi radimo i sta govorimo pred djecom. Dijete je naša slika i prilika. Dječji obraz, naš je obraz. Dobro zapamti: l)^grješke djeteta, više puta grješke s u t v o j e v l a s t i t e , a onda ne griješi, ne krivi nikoga drugoga, osim sebe i 2) upamti, d a j e m n o g o l a k š e da d i j e t e n a v i k n e na zlo, n e g o da se od z la o d v i k n e . Kada dijete navrši sedmu godinu polazi u školu. Sada dijete dolazi u ruke po redu drugom uzgojitelju. U školi se sastaju po uzgoju dvije vrste djece. Jedna djeca iz dobre kuće i dobra uzgoja i to su djeca če­ stita i dika svojih roditelja. Drugo su nesretna djeca koja roditelji ili nijesu umjeli ili nijesu htjeli dobro uzgajati. Ta su djeca muka učiteljeva. Škola njima posvećuje osobitu pažnju, jedno s toga da ih odvikne od rđavih navika a drugo, da od njih dobro uzgo­ jena djeca ne prime zle navike. Ovaj je posao najteži. »Jedna šugava ovca može da ošugavi čitavo stado«. I sve bi opet lahko išlo da u istome dobrome pravcu uzgajaju djecu i roditelji i škola. Jeste da, ali mnogi roditelji tada posve prepuste uzgoj samoj školi. I ni po muke da sada djeca sama od sebe ne idu tre­ ćemu uzgajatelju — d r u š t v u , u l i c i . Taj se rđavi uzgajatelj nametnuo da se pokvari. Što djeca nauče dobra to »ulica« brzo smetne, a zlo nametne. Škola gradi, a »ulica« razgrađuje. Eto to je u nas veliko zlo koje se rijetko viđa u prosvijećenih na­ roda, a u n a s n a ž a l o s t n a s a v m a h . Ovdje je i škola dužna da mnogo v iše učini u uzgoju omladine, nego to obično što sada čini. Nije dosta tužiti se na naš neprosvijećeni svijet i njegov rđav uzgoj, nego baš zbog toga učiteljeva je tim veća dužnost nastojati da što više uradi u vaspitanju omladine. Valja djecu zaposliti i racionalnom na­ stavom i mudrim upravljanjem u svemu što im treba u životu i to p r i j e i p o s l i j e p o d n e , da su, �uvijek korisno zaposlena. Osim toga nije zadaća samo osnovne škole, da mnogo pazi na vaspitanjc školske mladeži, nego je isto tolika zadaća i svili drugih škola (građanskih, zanatskih i srednjih) da pojačaju svoj uzgojni uticaj na vaspitanje omladine, jer je prava svrha školovanja da omladina bude pro­ svijećena uma i srca (duše). S a m o o d d u š e v n e š k o l o v a n e o m la d in e ima k o r i s t i i ona s a m a i n a r o d i d o m o v i n a , a ništa gore nema nego kad neki školovani ljudi u životu pokažu da mnogo ne drže do svoga karaktera kao pošteni i kulturni ljudi. Posebna je dužnost škole biti uvijek u spora­ zumu sa dječjim roditeljima. Naši školski zakoni propisuju u tu svrhu r o d i t e l j s k e s a s t a n k e gdje se roditelji sa nastavnicima zdogovaraju o us­ pjehu u vaspitanju njima povjerene mladeži. Taj član zakona ne bi smio da bude samo na papiru, nego da se strogo po njemu postupa. Bez upućivanja našega neprosvijećenog svijeta u uzgoju djece i omladine uopće, uvijek će biti slab' uspjeh i u školskom uzgoju. t Kada i jedni i drugi, roditelji i nastavnici, budu u sporazumu i zajednički dobro pazili na uzgoj djece, prestaćfe oftda’i ona optu­ živanja roditelja da škola slabo uzgaja a i isprike od strane škola, da naš domaći uzgoj ništa ne valja. Ne može se zamisliti, da ima roditelja, koji ne žele, da im djeca budu jednoć l j u d i , a škola je najbolja ona, koja tu žel^u i s v o j i m n a s t o ­ j a n j e m ispunjava. U uzgoju čuvanja o b r a z a kod djece, da i poslije budu dobri karakteri valja zaranije nastojati da mu se sačuva p r a v i s t i d za sve ono što ne valja i uzgoji p o n o s za sve što je iijepo i pleme­ nito. Samo ovdje treba napomenuti, da se u nas u djece razvija tako zvani l a ž n i s t i d , naročito u ženske djece koji lažni stid poslije ostane kao rđava navika. Roditelji često naime pogrješno misle da je stid i lijepo vladanje samo u vanjštini, u spoljašnjem vladanju, a da ne treba djecu već zaranije i u r a ­ z u m i j e v a t i u i s t i n e pravog ljudskog života. Ako n. pr. žensko dijete ide kratkih rukava ili mu se vide noge do ispod koljena već je to u nas sramota i zato se grde djeca. A ne znaju naši roditelji da nji­ hova mala djeca imaju pojma o golim rukama i no­ gama kao i o goloj stopi ili o nosu na licu. Tako isto treba da ih gledaju i odrasli, pa odmah nema više tu sramote. Ali mnogi naši već malu curicu nagone da se pokrije šamijom i šalom, jer je tobože sramota da otkrivena ide. Silom se eto uče djeca l a ž n o m s t i d u , jer i ona sama vide da tu nema nikakva zla ako ide otkrivena naročito kad nije studeno. Takve obično kad odrastu, poslije kao djevojke i žene kriju se od onoga »od koga ih je stid«, koga naime poznaju, (rođaka, komšiju, inovjerca), a kad izmaknu pred nepoznata, onda toga stida više nema. ^lsto se 'to događa i kod muške djece. Čim mali muškić zagalači košuljicu, deru se na njega: »Pokri to b r e l« ,'—^ko^tobože vidi mu se sramotno mjesto. Baš mu se tada obraća nepotrebna pažnja na polni ud. A poslije kad odraste, postane mladić, rijetko koji otac da svoga sina pouči u pravi, mladenački •-'život. »Sramota je o tome govoriti pred mladićem« — vele, pa ga puste da se sam ravna po sebi. Koliko je matera kazalo svojoj kćeri što znači da » v a t r a i s l a m a n e m o g u z a j e d n o « , a koliko je otaca kazalo svojim sinovima, da je svaka djevojka njemu kao sestra, a samo jedna da može biti njegov drug u životu? Koliko naše muške omladine danas strada što zaranije nije upućena n. pr. u p o l n i ž i v o t . Sve su to eto posljedice našega nemara i kriva shva­ ćanja naše dužnosti u uzgoju djece. Samo čisti, pravi stid treba da se razvija kod djece, a to sebi za pri­ mjer, n e k a d j e c a v i d e t a j s t i d n a ž i v o t u s v o j i h r o d i t e l j a i s t a r i j i h u o p ć e . Duh dječji valja zaranije p r o s v j e ć i v a t i a to će biti poslije n a j b o l j a z a š t i t a čista obraza. Aksentije Gagić, učitelj Učitelj, glavni činilac širenja trezvenosti na selu Raščlanjujući naše današnje prilike, i prateći duhovno pre­ viranje našeg naroda, možemo da uočimo da se u najnovije vreme veoma jako širi organiizovanje trezvenjačkih družina po osnovnim školama. Organizacije najčešće izvode učitelji tre­ zvenjaci. Na ito ih upućuje psihologija mladosti kao deo opšte psihologije. Ona ima krupan značaj za obrazovanje naše omla­ dine, za kulturno uzdizanje našega naroda. Duševna struktura naše omladine mora se razumeti presvega. Potpomaganje etič­ kog vaspitanja širokih slojeva naroda bitna je osobina pravih nacionalnih vođa. Između ovih tip učitelja sa osobinama pravog vaspitanja zauzima posebno mesto, jer je sposoban da se uz­ digne iznad svoje sredine življenja i da joj služi u svemu kao uzor. Takvi nacionalni vođi mogu uvek srećno pogađati prave putove nacionalnog uzdizanja m a u kom stvaralačkom pravcu. Ali, na žalost, znatan deo našeg nacionlnog vodstva je bez po­ trebnih kvaliteta. Naročito se kod njega ističe nedostatak etičkih kvaliteta. Otuda se nameće pitanje i ako sugestivno: kad jedan naTodni vod ne vodi dovoljno računa o realizaciji najviših du­ hovnih vrednosti naroda, može M on imati jasnu pretstavu bu­ dućnosti svoga naroda u umetničkom, etičkom i kulturnom po­ gledu? Narodni učitelji, kao i ostali nacionalni vođi, nisu svesni svoje slobode i odgovornosti, ako se ne trude da u pravoj boji upoznaju neprijatelje naroda i čovečanstva. Je r u tom upozna­ vanju leže izvori energije do pobede tih neprijatelja. Između tih neprijatelja najopasniji su alkoholizam i nikotinizam kao 421 �pojave koje se održavaju pomoću nastranih slika sećanja za popuniti nikakvi propisi ni naređenja. Ništa se ne postiže bez koje se vezuju kompleksi zabluda da alkoholna pića, duhan I životne borbe pomoću vlastitih napora. Nepoznavanje vlastitog duševnog života kod učitelja često ostale nadražljive maiterije ne samo nisu štetne već često ko­ je najneposredniji uzrok nerazumevanja stvarnosti. Na taj način risne. kod mnogih duhovno pravnih osoba obrazuju se pogrešne pretNapredovanje trezvenjačkog pokreta kao društveno-etičkog pokreta ne može se zamislit: bez pravih, prekaljenih trezve­ stave i sudovi o vrednostima. Takve močnosti i najsmelije sofizme smatraju za istine. Njihov je život očajan a pust. Nisu njaka — nacionalnih vođa — koji slobodno etički rasuđuju, iskreno saosećaju i pošteno delaju. Njegovo napredovanje za­ sposobni da ma i najmanje prodru u vlastitu duševnu struk­ turu. Njihov život je svakodnevna monotonija i večito klaćenje visi od primenjivanja metoda njegovog popularisanja. Zbog toga lim'jom ukorenjenih laži i zabluda. Otuda je ideja trezvenosti se trezvenjački pokret, kao vaspitna struja, mora oslanjati pre za takve duhove nenormalnost ili apstrakcija. Oni ne mogu svega na škole i imati za saradnike učitelje, prave vaspitače. Je r oni su najviše i sposobni da vlastite težnje potčine tež­ da shvate odbacivanje upotrebe nadražljivih i opojnih materija kao stremljenje ka vrlinama i ubeđavanje životne energije. njama društvene sredine u kojoj žive. Njih može da oduševi Izvitoperene slike sećanja, pogrešna znanja o đelovanju viši etički idealizam koji je preduslov za veće kulturne pre­ alkohola i drugih nadražljivih m aterija kod znatnog dela na­ porode. Kao što smo već napomenuli, učitelj je glavni činilac ši­ rodne mase na selu vrše razoran uticaj. Njihove ukorenjeme renja trezvenosti na selu. Zato je za širenje ideje trezvenosti zablude nalaze hranu za održanje od strane filistarskog t'pa lekara, sveštenika a učitelja. Ovaj tip prestavlja najopasnije pre svega nužno raditi n a stvaranju trezvenjačkih organizacija, i to osobito u školama, u kojima se pravo vaspitanje ne može neprijatelje napretka i kulture. On je bez etičkih kvaliteta. zamisliti bez buđenja osećanja prema čistom trezvenom životu. Otuda je i prirodno, kao reakcija svesnih nacionalnih snaga, Na selu je potrebno osnivati kola i po osnovnim školama, — .što u najnovije vreme naglo izbijaju .pitanja, kakve su posledioe Vidovićeve dopisne škole i posleratne generacije nacio­ razume se da tu učitelji m oraju biti trezvenjaci, — i zajednice trezvenosti u samom narodu. Samo, kako ćemo cbeležit; one nalnih vođa koje su brzo svršile školu? — Pravo nacionalno vodstvo mogu da daju samo prave vaspitne zajednice; cne škole učitelje koji su članovi trezvenjačke organizacije a nisu. pravi koje daju dovoljno maha obrazovanju individualnosti kod uče­ vaspitači, učitelje koji osnivaju kola pre sanuli kongresa ili kakvih drugih trezvenjačkih manifestacija, dok se inače, preko nika i vrše duga i intenzivna vaspitna uticanja. Zbog toga godine, i ne sećaju чЈа mogu u duhu trezvenosti vaspitno uti­ živ interes pravih vaspitača kod kojih je vaspitna dinamika probudila najviši polet stvaralačkih snaga, kada su usamljeni cati na svoje vaspithike? — Interesatno je saznati da li oni u alkohol čarskim sredinama bude često sistematski ugušen. Tip imaju osećanje slobode i ddgoVomceti i saznanja o tome šta duševno praznog učitelja, tip učitelja koji je zatrovan niskim su i šta treba da budu. tendencijama, nije u mogućnosti da organizuje ma kakvu vasIma mnogo učitelja apsfmenata koji nisu organizovani i koji ne rade na š ire n jii'tr^ ’.venjačkog pokreta; to nisu apsti­ pitnu zajednicu. Egoistična osećanja i samoželjivosti su njegova bitna obeležja. Otuda je nemoguć svaki kontakt viših duševnih nenti u pravom smislu te reci. Jer, svaki trezvenjak je dužan da svoje etičke napore spoji sa moralnim naporima drugih. U osećanja između učitelja ovog tipa i njihovih učenika. Oni sebe ne poznaju i ne razumeju duševni život naroda. Zbog toga su tome je smisao organizatorske akcije, u koju spada i snaženje prema njoj nemarni. Sav njihov školski rad sastoji se u dr­ trezvenjačkog pokreta. žanju časova po šablonu i neke vajne administracije koja je u Teškoće na koje nailaze učitelji trezvenjaci na selu nisu stvari šušti birokratizam. Taj njihov rad, razume se, pomažu malobrojne. Ali one su ništavne prema radostima i ponosu oni kod kojih su zablude i šablonizirani postupci pri vasptnom duhovno snažnih učitelja kada njihov etički idealizam dos'iže radu neiskrivljeni. A njih ima mnogo. Učitelji ovog tipa sma­ povremeno ostvarenje u životu. Tada i njihov život postaje traju za najradosnije časove u životu, ako su predmet pažnje bolji, jer u psihičkoj atmosferi koju sam učitelj stvara nalazi za vreme kakve svečanosti ili gozbe, na kojima se veselje nepresušna vrela snage i poleta za vlastito izgrađivanje. Kraj­ bez alkohola ne može da zam isli U prilog ovoga i ilustracije nji uspjesi takvah, pravih, vaspitača su ekonomske, kulturne radi, interesantno bi bilo saznati u čemu takvi učitelji proi etičke obnove sredine u kojoj žive i delaju. traće najveći deo vremena prilikom primanja plate. Tada bi Ali, učitelji treba da budu svesmi da uspeh jednog kul­ se jasnije uvidelo koliko koga učitelja potresaju duševne krize turno etičkog pokreta zavisi i od toga kako i u kolikoj ga meri naroda, inleresuju vaspitni problemi i zanima vlastiti psihički shvata i pomaže narodna masa. Samo ona može podnositi pre­ život. j , т| "i teške duševne krize svoje nacije. Ona njih teško postaje sveMeđutim, najistaknutije odlike učitelja, trezvenjaka, kao sna, ali ih brzo savlađuje. Ona se daje lako voditi, ali često glavnog činioca širenja trezvenosti na selu, jesu trajni pri­ se pokazuje i bclji vod od onih koji ne znaju kuda je vode. livi stvaralačkih snaga i sistematski utvrđen plan rada. Takvi Prave vaspitače obuzme najveća tuga kada vide da mnogi nisu učitelji su nesposobni da ne dopuste da ih m a kakve okolnost sveaii da su izbori svih većih obnova bili u narodnoj masi. odvrati od toga pravca. Njihov život i rad karakteriše se inteJer kada narod postane ravnodušan prema kakvoj nesavrezivnijim tempom etičkog d elan ja. Moć oštrog posmatranja f menoj ideji, njena nam istorija postaje jasna. Na taj način jasnog shvatanja stvari i njihovih odnosa su oznake tih ličnosti. vršena je i vršiće se revizija i obnova mnogih religija, verskih Organizovanjem trezvenjačkih zajednica i produbljivanjem shvatanja i nesavrememih ideja. Zbog toga nije čudnovato što stvarnih problema u njima, oni pripremaju mlada bića za život. ne može biti nikakvog dobra ni napretka u zemlji u kojoj se Njihov školski rad je prožet antialkoholnim i etičkim strem­ kulturni i intelektualni nivo masa ne podiže. ljenjima koja razumeju trezvenost kao najzdraviji savremcni Učitelji, da bi sa uspehom širili ideju trezvenosti, moraju društvein pokret. Stvaranjem biblioteka, koje omogućuju uče­ se služiti najsavršenijim metodama. Narod ne voli »mutnu vodu nicima da razvijaju interes za samostalno čitanje, daje im se i beo hlebc, — apstraktna filozofiranja i prazne fraze. Njemu maha da dolaze do umetničikh vrednosti. Tako pravi vaspitač treba prići sa jasnim pretstavama o jednom višem i lepšem postaje uzor, a njegova škola prava vaspitna zajelnica koja ni kulturnom i ekonomskom životu koji m ora dostići. Narodnoj u kom slučaju ne gubi iz vida slobodno obrazovanje '.uha Kod masi moraju se uliti jasne slike o tome d a joj bez vlastitih mladih bića. Međutim, održavanjem roditeljskih sastanaka, pri­ napora ne mogu pomoći ni najsavršeniji zakoni i reforme ma ređivanjem popularnih predavanja i kurseva za bezalkoholnu u kom pravcu. Neprosvećenost i duhovnu prazmnu ne mogu preradu voća, učitelji pravi trezvenjaci raskidaju lance za- 422 �bluda kod narodne mase da alkoholna pića i druge nadražljive materije nisu štetne. Na taj način najbolje uspevaju učitelji, pravi trezvenjaci pri širenju ideje trezvenosti na selu. Vređnost takvih učitelja za Novi Život i budućnost sastoji se pre svega u tome, što svojim ocenjivanjem vrednos.i i odlukama postaju inicijatori ubrzanja kulturnog razviča i znače jerinvl ogromnu uštedu društvene energije. Oni ukazuju narodu na pravilne odnose između stvari prividno udaljenih i bez veza. Njihova snaga leži u radu na ostvarenju apscineutskog ideala. (tNovi Život*.) ЗД Р А В Љ Е Tuberkuloza ili sušica O tuberkulozi pomoć: svi oni koji duže vrijeme kašlju, koji su omršavdli, koji Tuberkuloza je zarazna bolest pluća i ima svoju klicu koja pljuju krv makar i u najmanjoj količini, i koji se noću znoje. se zove bacil tuberkuloze. Liječenje tuberkuloze Bacil tuberkuloze otkrio je 1882. godine Koh, utvrdivši na Tuberkuloza može da se liječi i vrlo dobro da izliječi samo taj način da je tuberkuloza zarazna bolest u najjačem stepenu. ako se počne na vrijeme da liječi i ako se pravilno i dovoljno Najlakše se dobije kroz organe za disanje, može da prodre i dupo liječi. Zato svaki kašalj, koji traje duže vrijeme, treba kroz kožu, kao i putem oplođivanja žene u embrio. Dejsrvo luber smatrati kao sumnjiv i odmah pitati ljekara za savjet i liječiti kuloze je raznovrsno, već prema tome, koliko je bacila prodTlo ga kao da je tuberkuloza. u organizam, koliko organizam naginje toj bolesti i koliko je Najbolji lijekovi za tuberkulozu za sada jesu: čist vazduh, otporna snaga pojedinog bolesnika. Najobičniji je obl'k t. zv. dobra hrana, odmor, sunce i strpljenje jer je liječenje dugokronična tuberkuloza, koja traje godinama i lagano uništava trajnoT'-,. organizam. Ima i lokalne tuberkuloze kao što može biti tuber-^ Tuberkuloza s e . liječi pcnajlakše i najbolje po naročitim kuloza žlijezda, kože, kostiju, mišića, nerava i t. d. Tuberkuloza zavodima koji se zovu Liječilišta ili Sanatorije. Ali čist vazduh, je jedna od najvećih nedaća čovječanstva i protiv nje .radikalan, dobra hrana, sunce i odmor mogu se naći svuda u polju i šumi siguran lijek još nije pronađen. i svaki može da stvori sebi sanatorijum gdje želi. «Tuberkuloza je naša bolest, jer naš nare?! bbluje i umire —Bo-npždi tuberkulozan bolesnik može da se liječi i u svo­ od tuberkuloze više nego drugi narodi. U našoj državi umire joj kući, ako ima zasebnu sobu ili bar postelju, da prozor drži godišnje oko 50.000 lica, većinom djeca, mladići i Uea„u najbo- stalno otvoren i da se dobro hrani jlim godinama života, a boluje od prilike *15 do 20 puta više. Ni jedan drugi lijek, ni tajni ni javni ne postoji za sada Dakle svaki naš dvadeseti građanin tuberkulozan je« (Dr. Lju­ protiv tuberkuloze. ba Stojanović). Ništa ne poduzimaj protiv tuberkuloze dok ne pitaš ljeka­ «Tuberkuloza je naj raširenijoj jedna od najopasnijih bole- ra , za savjet. (Dr. L. S.) sti siromašnih, ekonomski najslabijih. Zato u posljednje vri­ jeme cijelo čovječanstvo, u organizovanoj borbi protiv tuberkutuberkuloza nasledna bolest? lozi teži prema pravilima medicine, da ukloni uzroke bolesti. Prema referatu francuskog lečnika dra Kalmetea na paA uzrok bolesti će se najlaikše ukloniti ako se stvore moguć- riskoj akademiji znanosti dve su forme nasleđne tuberkuloze nosti da se potpomognu bijedni i siromašni. I zato je od uvijek, i to: ona, koju francuski naučnik pridaje vidljivom bakcilu u borbi protiv tuberkuloze, prvi i najglavniji cilj bio da se sma­ otkrivenom od Koha i, koju dr. Kalmete pr'daje jednom ne­ nji broj onih koji bboljevaju. I u mnogim kulturom zemljama. vidljivom bakcilu, kojega bolesna m ajka transmUira na svoje Sjedinjenim Državama Amerike, Njemačkoj, Engleskoj a naro­ dete već pre poroda. Ova druga forma je prema tvrdnjama čito u sjevernim zemljama, broj tuberkuloznih bolesnika opada. spomenutog lečnika jako lagana piodvno od Kohovog bakcila. (Liga protiv tuberkuloze.) Ova teorija dozvoljava dru Kalmetu, .!a pomiri dve oprečne teze o tuberkulozi: onu lečnika, koji tvrde da tuberkuloza skoro Uzroci tuberkuloze U posljednje vrijeme objavljeni su mnogobrojni podatci o nikada nije nasledna bolest (teor'ja Kus) s onom, koja piotivno od Kusa tvrdi, da se ipak u nekim slučajevima radi o uzrocima i kretanju tuberkuloze kod nas, iz kojih se vidi da tuberkuloza stalno raste, da smrtnost od nje postaje sve veća naslednoj tuberkulozi. i da ima nekoliko uzroka stalnom porastu oboljenja i smrtnosti Sledbenici Kusa su tvrdili i iskustvo im je donekle davala od tuberkuloze. Prema tim podatcima uzroci tuberkuloze jesu pravo, da deca koja bivaju odmah posle poroda rastavljena na prvom mjestu rđave stanbene prilike i slaba ishrana radni­ od tuberkuloznih roditelja u većini slučajeva, kad odrastu ne­ maju ni najmanje znakove te strašne bolesti. Sledbenici pro­ ka i sirotinje kod kojih se bolest najviše i udomaćila. Na Sveslavenskom Ljekarskom Kongresu 1926. u Beogra­ tivne teorije dokazivahu, da ipak postoji i kod takve dece ba­ rem dispozicija za tu bolest. Postavivši se između ovih đveju du, utvrđeno je da veliko raširen je i uzroci tuberkuloze leže u teškim opštim privrednim, društvenim i zdravstvenim uslovi- teorija dr. Kalmete je utvrdio u svojem referatu, ta sin tu­ ma života širokih masa naroda, specijalno slaba prehrana i ne­ berkulozne majke rađa tuberkulozno, ali infikcirano san.o od zdravi stanovi i t. si., te Kongres nalazi da je neophodno po­ onog nevidljivog bakcila dete. Ako takvo dete odmah ođuzememo bolesnoj majci, veli dr. Kalmete, ono neće nikada osetiti strašne trebno podizanje privrednog i društvenog položaja naroda u posledice bolesti u običnoj formi, koju mnogi nazivaju »neizonim krajevima koji su najviše ugroženi od tuberkuloze. lečivom«. Znaci tuberkuloze Znaci ove bolesti jesu: kašalj, teško disanje, groznica Taj nevidljivi bakcil bi prema tome samo pripravljao po­ godni teren za strašnu infekciju bakcilom Koh. (temperatura preko normale 36.5), pljuvanje krvi i gubljenje u težini, opšte slabljenje, umor i neraspoloženje, nesanica i Dr. Kalmete je zaključio svoje predavanje tvrdnjom, da je znojenje noću, gubljenje apetita i t. d. u svakom slučaju potrebno decu ođeliti od bolesnih roditelja. Da bi se ova bolest poznala u početku, dakle kada se ona (Po knjizi K. Drajera, mlađeg: «0 tuberkulozi«.) može još uspješno liječiti, treba da potraže odmah ljekarsku 423 �PRIVREDA Ing. Salih Omanović Zaraza jelovih stabala po potkornjacima (jelovog pisara — ips curviclens) Ova će tema obuhvatiti teoretske i praktičke radove oko borbe na suzbijanju zaraze od potkornjaka na jelovim stablima, koji je način obrane i uništavanja oproban u ovoj ljetnoj sezoni rada, pa želim ovim gradivom da upoznam praktičku stranu obrane od ove zaraze, a koji bi se način rada mogao općenito upotrebiti i na sva druga četinjasta stabla (omoriku, bor i t. d.), koja su zaražena od potkornjaka. Usljed raznih anorganskih uzroka i elem en­ tarnih nepogoda (suše, snijega i t. d.) u godinama 1927. i 1928. otpočela su se sušiti u godini 1929. če­ tinjasta stabla, a naročito omorika i jela, u šumskim predjelima Bosne i H ercegovine, koja Џ nepogoda imala za posljedicu napadaj potkornjaka na ovako oboljela stabla. Ovaj je kalamitet zauzeo znatne di­ menzije, tako da je npni^tarstvo šuma i ruda bilo u velikoj neprilici, kako da se ovome zlp^StanS^na kraj, pa je u tu svrhu odredilo veće sume novca, da bi se spasile lijepe ^četinjaste i prostrane sastojine bosansko hercegovačkih šuma. Organizovani je rad otpočeo prema već izdanim pismenim uputama sa najvećom ozbiljriošću u mjesecu aprilu o. g. i trajati će po prilici do konca oktobra već prema tome ko­ liko vrem enske prilike ne bi to sprečavale. Kako rekosmo napadaju potkornjaka (organski — sekundarni uzroci sušenje četinjastih stabala) prethodi u prvom redu anorganski uzrok, a to su: nepovoljne stojbine (zem ljište), slaba ishrana, ele­ mentarne nepogode (štete od mraza, snijega i suše) koji su svi uzroci opet zavisni od eksploatacije tla, pa su prema tome pojave suše opažane najviše na prisojnim (sunčanim) stranama, a u većoj mjeri nego na drugim ekspozicijama. Pojava sušenja je jača na rubovima šume, kojem momentu dolaze u obzir šumsko štetočinstvo i jako proređeni šumski sklop, nego u gustom sklopu i u sredini šume. Veća je zaraza na strmim obroncima i vrhovima šumskih kompleksa nego u uvalama i na podnožjima brda i uzvisina, jer je u prvom slučaju izolacija kud i kamo veća nego kod drugih sklopova u sredini šume i na podnožjima njezinim. Četinjasta stabla zapremaju nadmorsku visinu u Bosni i Hercegovini od 900—2.000 metara, u kojima je predjelima sastav tla u većini slučajeva tvrdi krečnjak, koji se veoma teško pod utjecajem atmosferilija rastvara, ima porozne naslage (cjepotine, pro­ valije i pećine), pa se oborine vrlo teško ustavljaju, 424 da bi održale što dulje vlagu zemljišta. Ovome mo­ mentu dolazi još i slaba naslaga plodne zemlje, koja bi dulje vremena mogla održavati vlagu, usljed čega se, a osobito za sušnih godina tlo brzo osuši i četinjasto drvo a naročito omorika, nema dovoljno vlage za rastvaranje i cirkulaciju svojih sokova. U uzroke neorganske prirode, odnosno pojave potkornjaka kao sekundarnog učinka sušenja spada slabo održavanje reda u šumi. K oliko se je moglo opaziti naime mnoge firme, koje su imale izvjesna ugovorna područja četinjastih sastojina provađale su ,nbično gole sječe, ne vodeći računa o redu u šumi koji je u ugovorima bio propisan, a sijekući samo tehnički bolja stabla, ostavljala su zaražena i od pot­ kornjaka napadnuta stabla, koji bi se kalamitet iz • godine u godinu od oslobođenja do danas sve više umnožavao, tako da je uz elem entarne naprijed spo­ menute nepogode prijetila opasnost jakog propa­ danja naših lijepih četinjastih sastojina. Još je jedan važan momehat, koji je mnogo pri­ ječio održavanju reda u šumi, a to je u god. 1927. provedena redukcija boljeg šumskog nadzornog osoblja, koje je obično odmah usljed partijskih pri­ lika promjenjivano sa kvalitativno i kvantitativno slabim osobljem. Te se godine pojavljuje usljed toga i požar u mnogim šumama Bosne, koji je osim ma­ terijalnih šteta prouzrokovao još veći nered u šumi i oboljavanja preostalih četinjastih stabala, da ova poslije postanu leglo zaraze od potkornjaka. Kao drugi sekundarni uzrok sušenja dolazi dakle zaraza od potkornjaka (Bostrichus-TomicusIps) koji svojim žderanjem u kori, liku i bjelici pre­ sijecaju sočna vlakanca i pospješuju smrt dotičnog četinjastog drveća. Sav rad oko borbe i obrane od potkornjaka usredotočen je u tome, da se sa manjim žrtvama na materijalu i novcu spasu ostale nezaražene sastojine, pa ćemo se prije nego pređemo na samu obranu i uništaavnje potkornjaka upoznati, u mome slučaju sa jelovim potkornjakom (pisarom ) koji je jedan od najopasnijih potkornjaka na jelovim stablima. Način obrane dakle, koji je inače za sve potkornjake je­ dnak, biće lako razumljiv, kad se upoznamo sa na­ činom života i razvoja ovog šumskog štetočinea. Svi potkornjaci iztijeću iz svog legla (stabla) u roju i to neki veoma rano, već u mjesecu martu, što ovisi o vremenskim prilikama, te se takvi rojevi na­ zivaju rani rojevi. Drugi lete naročito na visokim i hladnim položajima koncem maja a i početkom juna, �te ih nazivamo kasni rojevi. Potkornjaci se roje za vrijeme lijepih i sunčanih dana, te se za kratko vri­ jeme zabuše u oboljela stabla, ostavljajući na ula­ zima crveno-mrku crvotočinu (prah) ili curenje smole naročito kod jele. Pošto jelovo stablo ima jaku reprodukciju životne energije, to se dešava, osobito kod manjih rojeva, da stabla odmah nakon napadaja od potkornjaka zasmole i tako rekuć uguše same insekte, odnosno zapriječe njihovo parenje i daljnji razvoj druge generacije. Rojevi insekata napadaju dakle u prvom redu oštećena stabla, dakle okresana stabla, stabla ošte­ ćena od groma i vjetra te preostale šumske štete i neuređeni meremat. Dakle uopšte stabla, koja su izgubila donekle cirkulaciju sokova, kao otpor protiv zaraze od potkornjaka, te potkornjaci vrlo rijetko i to samo u nuždi prehrane napadaju zdrava stabla. Kako smo naprijed spomenuli potkornjaci na­ padaju najrađe prisojne strane sastojina, vrhove i okrajke brda, a vrlo rijetko dolazi njihov razvoj u uvalama i u gustom šumskom sklopu, jer je za razvoj potkornjaka potrebna izvjesna toplina i prozraka. Prema tome će napadaj biti u Višim dijelovima stabla (krošnji) češći nego na dnu stabla,t a pitalo rjeđe u sredini stabla. Naročito je opaženo, da jelov pisar napada najviše gornje dijelove stabla sa krošnjom i na oštećenim mjestima od vjojra,- snijega, mraza, НАРОДНО СТОЧАРСТВО groma i t. d., te se često puta opaža napad samo na jednoj i to obično prema suncu i prozrači izloženoj strani stabla, dočim druga strana stabla bude obično pošteđena, što mnogo oteščava ustanovljenje same zaraze. Razvoj insekta — od jajašca do potpunog potkornjaka — traje prema vremenskim i drugim priukama koje su od uticaja za razvoj insekta 9—13 neđelja, a prema tome nastaju dvije do tri generacije (kod jele samo dvije) gdje se obično zadnja gene­ racija ne razvije potpuno, nego prezimi pod korom u stadiju jajašca ili ličinke. Kada kukac napadne stablo, izdubi u kori t. zv. kotionicu, u kojoj se pari, a onda ženka nosi jaja u t. zv. majčine hodnike, koji su kod jele u vodoravnom, kosom ili nešto zavr­ nutom smjeru, a nikada u okomitom. U ove majčine hodnike snese, ženka obično na njihovim rubovima po prilici do 100 komada jajašca, te hodnici izgledaju usljed toga kao nazubljeni. Kad se iz ovih jajašca za 1!!;—2 nedelje izlegu ličinke (crvi), koji su smeđebijele boje, žđerti u kori i u liku, a kad se zakukulje u samoj bjeliki, pa zato treba drvo oguliti prije zakukuljenja. (U slijedećem broju o sretstvima za obranu i uništavanje potkornjaka.) W \ Za unapređenje živinarstva u nas Spomenuto je, da naša država prima iz inostranstva neko­ liko stotina miliona dinara za razne produkte živinarske: jaja, živu i zaklanu živinu. Najvažniji i najveći dio ovoga otpada na izvežena jaja, dok i živa i zaklana živina sačinjava manji dio* Naš izvoz jaja kao i živine bio je upućen u glavnom na: Austri­ ju, Njemačku, Švajcarsku i Španiju uz neznatan izvoz u ostale neke države. Pošto sve ove države nastoje «iz petnih žila« da podizanjem modernog živinarstva i uvođenjem rasne živine svoj uvoz svedu na minimum, a po mogućnosti, za nekoliko godina, da ga i eliminiraju i tako uštede velike iznose u novcu, koje daju innstranstvu, to je potpuno razumljivo, da će u ovoj branži trgovine nastati silno nadmetanje kako u pogledu cije­ na robe tako i u pogledu kvaliteta robe, koja se nudi. Najve­ ći i najopasniji izvoznik naročito u pogledu kvantiteta svim izvozničkim zemljama živine i njenih produkata sada je Rusija, koja je već u stanju da sada baci preko petnaest hiljada vago­ na jaja na svjetsko tržište, te će ona neminovno u kratko doba dirigovati pijačnim cijenama. Koliko se saznaje, ona je mnogo obnovila i rasno pridigla svoje živinarstvo tako, da će lako pod­ mirivati svoju unutarnju potrebu i ogromne množine produkata bacati na svjetsko tržište. Prirodno je, da će u tim prilikama naići na prođu samo ona roba, koja je kvalitativno najbolja, a lošija će postepeno biti potiskivana. Uz to će se situacija još pogoršati i time, što će one države, koje ovaku robu još i da­ nas uvoze u znatnim količinama postepeno podizati uvozne ca­ rine na sve ove produkte u interesu pridizanja i favoriziranja svoga živinarstva. Pa i ako su ovaki izgledi po napredovanje živinarstva to ipak se ne može reći, da živinarstvo sa svim svo­ jim proizvodima danas a i u buduće neće sačinjavati jednu ve­ oma važnu i unosnu granu narodne privrede. Ta će grana biti vrlo unosna zbog toga, jer se produkti živinarski u svijetu da­ nas daleko više troše, traže i skuplje plaćaju nego prije. Ova­ ko tražena i skupo plaćena roba mora biti odličnog kvaliteta i odgovarati svima propisima standarda. Upravo radi ovog svega živinarstvo postaje jedna vrsta staleškog obrta a donekle i cijele industrije, te postavlja na sve one, koji se ovim misle baviti kao profesijom, dosta zahtjeva i to u pogledu ljubavi naspram živini,upogledu potrebnog kapitala, potrebne stručne spreme u odgajanju i solidnosti u trgovanju. Ne treba naročito naglašavati, da u nas p ri uvođenju raci­ onalnog živinarstva na prvom mjestu treba obratiti svu pažnju što jačoj proizvodnji jaja. Da bi se to postiglo treba da tačno znamo rase kokošdju, koje su za naše prilike najpodesnije. Do­ duše za pojedine krajeve države na prošlim sastancima i kon­ ferencijama odgajivača, trgovaca i predstavnika Ministarstva poljoprivrede utvrđeno je, da se u mnogome obrati pažnja na domaću kokoš, a od ostalih rasnih kokošaka, da se na prvom mjestu uzmu onake rase, koje bi odgovarale klimatskim i život­ nim prilikama pojedinih krajeva. Mnogo se za Sloveniju i Hrvatsku preporučuje štajersko zagorska pasmina, a za kraje­ ve današnje drinske banovine u glavnom: Plimut-roks, Rodajlend i jarebičasta talijanka. I ako su ovo sve vrlo dobre rase i odabiranjem izrođene na visoku nosivost, opet je to teško reći ii odrediti, koja je od njih najpodesnija, Ш da Slučajno 425 �među ostalim plemenitim rasama nema moguće podesnij ih nego doba nikad ne raskvccaju, a i ako to nastupi da to bude veoma kratkog roba. Radi svih ovih dobrih osobina danas se ц što su ove. Sve ovo treba vremenom ispitivati i na osnovu toga tu najviše cijeni: amerikanski bijeli leghom, što je postala ! donijeti jedan zaključak. Pored osobina pojedine rase treba industrijska kokoš, kao i jarebičasta talijanka, koja ima 8ve uzeti u obzir i sve ostalo od čega će rezultat ovisiti kao: kli­ mu, hranu, ispuste, njegu i t. d. Najbolje rase uz slabo staranje osobine prvorazredne rasne kokoši i koja bi u glavnom nas trebala mnogo da se raširi i goji, naročito po selima, jer i držanje daleko podbace i dobiju postepeno osobine ostalih sama traži branu, mnogo je okretna i čuva se dobro od zvjeradi degenerisanih kokošaka. Da se u ovom poslu postigne uspjeh (lisica) kao i jastrebova, što već bijeli leghom nije tako ц R|a. potrebno je na prvom mjestu počinjali oprezno — u malom, a to bi se najzgodnije moglo pomoću jedne selekcione zadruge, nju da čini. Pored ovih rasnih kokošaka iz mediteranske rase, koje se čiji bi članovi u glavnom bili ljubitelji živine, a pripadali slo­ jevima inteligencije, koji bi svoja opažanja i uspjehe postepeno ubrajaju u lake vrste, treba da se spomenu među srednje te. rasturili u široke narodne mase. Naš veliki neprijatelj u podi­ širim vrstama, koje se za ovaj teritorij preporučuju: plinmt. zanju racionalnog živinarstva je nepismenost, koja je u ovoj roks d rodojlend. One se odlikuju uz dobru nosivost vAoma uku­ grani privrede daleko teža nego u mnogim drugim granama snim mesom, mirne su, mogu se držati i na ograničenom pro­ poljoprivrede. Tu, ako se racionalno vodi, treba u redu pregle­ storu, te bi ih trebalo više preporučiti građanstvu, koje za ovaj davati kontrolna gnijezda, očitavati brojeve, potpunjavati ta­ posao ima smisla, a kao seoske kokoši, bar za naše prilike, blice, vagati jaja i voditi cijelu statistiku, što je običnom svije­ nisu najpodesnije. Mišljenja sam, da bi bila podesnija staro tu, i ako je pismen, vrlo nezgodno. Ove sve poslove treba da štajerska (štajersko zagorska rasa), čije je meso odlično a koja vode dobro uređene živinareke farme a naročito selekcione. je vrlo dobra nosilica. Ima još mnogo vrsta, koj? pripadaju Radi svih ovih poslova u živinarstvu je danas također prove­ raznim rasama, koje su odličnog kvaliteta i to bi sve trebalo dena podjela i specializovanje t. j. ona poduzeća, koja se u ispitati i među svima njima naći za naše krajeve i za naše glavnom bave proizvodnjom i prodajom jaja, obraćaju svu prilike najzgodniji tip, koj bd se onda u velike počeo odga­ pažnju samo na to i ne bave se nikakim drugim poslom. Oni jati i po selima i varošima, te selekcijom još dalje izrađivati čak ne legu i ne proizvode piliće za svoju vlastitu Upotrebu, već dotle dok ne bismo dobili idealnu vrstu, čija bi jaja odgovarala to svake sezone u pravo doba nabavljaju od renomiranih selek- svima propisima standarda naročito u pogledu: oblika, veličine cionih farmi, koje garantuju za kvalitet prodane robe. Danas (težine) i boje ljuske. Sve ove stvari moči će se postepeno je skoro stvorena jedna nova vrsta industrije i trgovine sa provodi onda kad se obrazuje jedno društvo među ljubite­ jednodnevnim pilićima, dvomjesečnim do tromjesečnim koki­ ljima i gojiteljima živine, kad se počnu osnivati živinanske za­ cama i mladim pijetlićima. druge, koje će o svima ovim stvarima početi voditi računa i Farme za proizvodnju '^аја' drže se u glavnom ovih odre­ u interesu promicanja živinarstva, kao i u interesu svojih Čla­ daba: da na svojoj farm i drže jednu ili više vrsta rasnih koko- nova, a i u interesu samih potrošača, ikoji će n a ovaj način šiju, u glavnom mediteranske ili jajarske pasmine, koje moraju dolaziti do robe daleko boljeg kvaliteta, a uz znatno niže cene. biti najbolje n o s i l i ^ i godišnje nositi preko 160 do 180 jaja, Sva ova pitanja treba rešavati i privoditi u život na onaj nekad i 200 a i više. One moraju u glavnom biti zimske nosi- način kako je to rađeno na strani. Ima mnogo država u kojima lice t. j. kad su jaja najskuplja. Da to bude omogućeno mora­ je gojenje živine još prerata, a i iu nekim a i posle rata bilo ju pilići biti ragi ti j. izleženi koncem marta, tokom aprila ili na veoma niskom stepenu i vrlo primitivno, ali se s dobrom najkasnije polovicom m aja i to samo ako su to lake rase. voljom, mteresovamjem i proučavanjem ove grane privrede za Moraju se dobno paziti i propisno hraniti, te treba da prenesu samih nekoliko godina veoma pošlo naprijed. Uvjeren sam, da početkom oktobra. Svaka od njih koja će postati dobra nosilica će i Ministarstvo poljoprivrede, a naročito naša banska uprava treba da snese do konca decembra b ar 30 jaja, a do 1. marta, sa svoje strane sve doprinijeti t. j. u materijalnom i u mo­ t. j. u prvoj sezoni najm anje 60 kom. jaja. U ovo doba je od ralnom pogledu, da se ova grana narodne privrede pridigne velike koristi upotreba kontrolnih gnijezda bez kojih se ovaj u našoj banovini, koja za to ima tako dobre preduslove kao posao s uspjehom ne može vršili. Dobre nosilice treba bez .m alo koji drugi kraj naše države. prekida da nose cijelo ljeto i da prestanu samo onda, kad po­ čnu mijenjati perje (mitarenje), po mogućnosti da se za to Milan Pokrajdć, dir. trg. akadem ije, Sarajevo. ПОДЛИСТАК z. ž. Dva druga Fehim i Alija bili su dva druga. Još iz dje­ tinjstva su se oni poznavali — bili su i vršnjaci — zajedno su išli i u m ekteb. Uvijek su se sastajali kad im je to slobodno vrijeme dopuštalo, — išli su skupa i u ašikovanje. Samo je bila jedna razlika između njih i to ta što je Alija bio sin trgovca, a Fehim momak u tuđem dućanu. Ali Alija nije bio ni malo ponosit; nije se nikad stidio svoga druga. Tako opet, jednog petka, dogovoriše se da će zajedno u mahale. Alija je nestrpljivo iščekivao Fehima kad će po njeg doći i čudio se što ga tako 426 dugo nema. Najposlije izađe na sokak da ga tamo pričeka i ugleda gdje hiti prema njemu. — Što si odoenio, m islio sam nećeš ni doći. — Nisam mogao prije i to sam ti došao reći da ne mogu danas nikud s tobom. — Što bolan ne bio? — Babo mi je nešto slab. — Pa, šta će mu biti, što ćemo mi malo proašikovati; neće za to umrijeti. Nije ljubav grehota, ni ašikovati sramota. �— Znam Alija da nije, ali ne mogu nikako, Jusufaga imao dvije kćeri, jednu udatu a mlađu srce mi ne ište da se ja provodim, dok mi babo u Zlatku što se istom podjevojčila. Zlatki je bilo drago dušeku leži, već ti hajde sam. vidjeti Fehima, a i on je nju krijuć zagledavao, ali — Ne mogu ja bez tebe. Nisam znao da si tako se nije nikad usudio da s njom progovori. Opazila budalast. to dobro mati joj, Jusufaginica, pa kad ona poče — A što, druže, zar zato što mi je babo drag — druge momke izbjegavati, kaza joj babi da digne iz reče Fehim i sav se u obrazu od muke zacrveni, dućana tu momčurinu. Pa vala ona je još curetak, što mu se tako ruga. Alija uvidi da ga je uvrijedio, odgovori joj Jusufaga, a u sebi je mislio: »Hej, malo pa brže ispravi: je takvih momaka, kakva mu je mahana, osim što — Ma ja se samo s tobom šalim; zar ne znaš je siromašak«. što je šala. Dani prolazili, prošlo je opet jedno dvije godine, Fehim nije ništa odgovorio, nešto ga stislo u grlu. On je već i prije opazio da mu se drug nekud kad Fehim jednog dana izađe iz Jusufagina dućana promijenio. U posljednje vrijeme slabo ga je i u i otvori sebi na Čaršiji dućančić. Svijet se čudio, džamiji viđao, ali ipak nije držao da je dotle već do­ odakle mu pare, a niko živ nije znao, da mu ih je tjerao i odluči da neće više s njime drugovati. — Jusufaga uzajmio da s njima r adi . . . Dobro je pazarivao, tako da je mogao za kratko vrijeme otvoriti On ga poče moliti: — Nemoj se na m ene ljutiti, već hajde da te i veću trgovinu. Sad je počeo dolaziti i Zlatki pod pendžor. Jusufaginica se nije više ljutila. — Malo kući otpratim. Putem su slabo govorili. Alija se svojih riječi iza toga bila je svadba, i takog čeiza što ga je Zlatki stidio i u sebi mislio: to je pošten momak, a gle * babo spremio nije se na daleko vidilo. Mnogo se o kakav sam ja; kad mi mati оџо skoro u jjolnici bila, tom pričalo po Sarajevu. a ja teferičio po Butmiru i Ilidži. Kajao se 4 obećao I Alija se oženio, babo mu umro, a on sam dalje sebi da će bolji biti. vodio trgovinu. Često je spominjao Fehimu: »Sad Fehim je bio momak u čaršiji, u magazi. Svojom /isto m vidim, što je imati dobra druga. Da tebe, brate, malom zaslužbom hranio je mater i oca koji je bio i danas, na moju dušu, može biti, u kakvo terzija, ali ostari i obnevidi, pa nije mogao više гаigazio društvo i Zenice dopao... « diti. Stariji mu brat nije mogao, pored svoje mnoge Skupilo se na Vratniku jedne večeri u kaiani djece, ništa da ih pomaže, pg se tako sva briga sva- dosta ljudi> kad će ti jedan zIobnik. lila na njegova leđa. Kod tog age što je bio, bila mu . . г .. ___ , . , — Sto se onaj sugo Fehim podiže. Misli nema mala zasluga pa je tražio bolju. Aliiin amidza Jusu.. . . . . , . . . , } v. . ~ niko bolji od njega, faga trebao momka, pa posto je cuo da je on pošten i vrijedan, zovnu ga u svoj dućan. Tu je tako radio Kad «a dočeka neki stari hodža- brada mu М' dvije godine, a onda za njega nastade drugi život. jela bijaše do pasa: — Ugursuze jedan, sram te bilol Fehimaga je Od prostog sluge postade pomoćnikom, —- nije više morao vući džakove i sepete, već mjerio sa Jusu- bio pošten momak, a i sad je pravi čovjek, koliko je samo uz Ramazan sadake fukari podijelio. Zna Allah fagom robu u dućanu, — uputio se i u računu, fe je, kome daje. kad nije bilo Jusufage, mogao i novce primati. Iz nedavne prošlosti Dolazak Kralja Petra u Srbiju Za vreme Obrenovića, često se govorilo i tvr­ dilo da je knez Petar, čas ovde, čas onde, tajno do­ lazio svojim prijateljima u Srbiju. Jednom, u razgovoru, zamolih Kralja za objaš­ njenje, u koliko ima istine u ovim tvrđenjima. Kralj je rekao da su sve ovo izmišljotine. Samo je dva puta dolazio u Srbiju od avgusta 1858, kada je otišao u Švajcarsku radi školovanja. Jednom je dolazio za vreme srpsko-turskog rata da se javi Knezu Milanu da ga primi u vojsku kao dobro­ voljca. Drugi put je dolazio slučajno, prilikom jednog putovanja za Rumuniju. Treći put je došao kao Kralj, jula 1903. Kad se Srbija zaratila sa Turskom, onda je Knez Petar napustio četovanje u Bosni i pismom se po­ nudio Knezu Milanu da ga primi da se bori u srpskoj vojsci. Razume se da nije dobio odgovora. Posle toga, Knez Petar dođe u Srbiju da se lično javi Knezu Milanu. Knez Petar je po Dunavu prešao u Šrbiju, na mestu gde počinju Homoljske planine. Bilo ih je šestorica, a ni jedan nije dobro poznavao taj kraj. Nekoliko su dana lutali po planini, pa nigde kraja. Hrane je ponestalo, pa su počeli glad utoljavati p e ­ čurkama. 427 �U Donjem Milanovcu brod je imao da se snabde nekim potrebama. Za to vreme Knez Petar se ko­ risti zadržavanjem broda i izađe na obalu. Tu na obali video je da se u jednoj mehanici peku ćevap, čići. Pravio se da ne zna srpski i mimikom tražio ćevapčića za jelo. Ćevapdžija spremi ćevapčiće s lu. kom i, po preporuci jednog suseda, naseča i pomeša Knez Petar ga upita da li bi hteo da njega i dosta ljutih paprika da se »Švabi dobro oljuti«. Ra. njegove drugove prevede i prebaci preko Morave. žurne se da je na račun Švabe sledovala psovka i Nudio mu je novaca i sve više povećavao sumu. smeh što će ga oljutiti. Nisu znali da »ovaj njihov Starac je samo odmahivao glavom u znak nepri­ Švaba« rado jede paprike, pa su se razgoračenih stajanja. očiju čudili kako ovaj sladi prepaprene ćevapčiće. Tada je starac rekao da je odavde nemoguće Kad »Švaba« mimikom potraži vode, donesoše mu doći do Morave od silnih straža i potera. Sigurno je vina. Bi još veće zaprepaštenje što_«Švaba« odbi da će ih potera uhvatiti i pobiti; zato neće da im vino i potraži vodu, pokazav rukom na Dunav. Pri uzme novac i da ih primi na dušu. Ako baš žele da polasku, Knez Petar pruži zlatnik ćevapdžiji da pređu Moravu, onda neka se vrate u Austriju i od naplati ćevapčiće. Ovaj to učini i vrati ostatak novca. Smedereva pokušaju da pređu. Posle toga, Knez Petar produži po dućanima Osim toga, starac im nije dao ni da put pro­ kupovati sitnice narodne izrade. Svakom je prodavcu duže, jer zna da će u ovom pravcu sada i potera bez pogodbe pružio ranije primljenu sitninu da se da iskrsne. Preporučivao im je đq se svi vrate naplati preko Dunava i nudio im svoga sina dečaka da ih Kad zasvira znak sa lađe, Knez Petar pođe isprati do Dobre gde će sć na čamcu, preko Dunava, lađi. U tom zasvira i po drugi put znak sa lađe, a moći da prebace. ,S ' • pandur s mosta lađe povika: U isto vreme starac im obrati pažnju i oni sami — Brže, Švabo, ode ti lađa! primetiše da se u ovotn pravcu zaista kreće potera. Knbz Petar se i dalje pravio da ništa ne razume. Od starca su 'dobili nešto hrane i sa njim se Polako je produžio put i ušao u lađu. pozdravili. ^Starčev sin ih je izveo iz sume, doveo Kad se lađe krete, onda Knez Petar onom pan­ do Dobre i našao čamac dd se prevezu preko Du­ duru na mostu reče: nava. — Pozdravi ministra Raku, i kaži mu da je sad Po dolasku u Srbiju, Kralj se raspitivao za ovog ovde bio Knez Petar Karađorđević! starca i njegovog sina, ali je sve bilo uzalud. Dugo je pandur zablenuto gledao u ovog Drugi put Kralj je dolazio u Srbiju slučajno i »Švabu«, pa odjednom, kao oparen, otrča u varoš. kao mimogred, prilikom jednog putovanja niz Dunav (Iz knjige: »Kralj Petar I. van otadžbine«, od parobrodom. II. N. Đukanovića.) U planini naiđoše na nekog starca s puškom, koji čuvaše stražu. Starac im reče da su na sve strane postavljene straže i dignute potere za šesto­ ricom hajduka. Izdata je naredba da ih ni u kojem slučaju ne treba žive hvatati, -već ih sve pobiti. — Vidim ja da to nisu hajduci — reče starac. Vezir Abdul Bio u perzijskog cara pravedni vezir Abdul. Pošao on jedared caru kroz grad, a u gradu stao se buniti narod. Čim ugledaše vezira, opkoliše ga, zaustaviše mu konja i stadoše mu pretiti da će ga ubiti, ako im ne učini po volji. Jedan čovek toliko se osmeli, te ga uhvati za bradu i povuče za nju. Kad su ostavili vezira na miru, on stigne caru i zamoli ga da pomogne narodu i ne kazni ga zato, što su njega onoliko uvredili. Drugog jutra dođe veziru trgovac. Zapita ga vezir šta mu treba. Trgovac kaže: Došao sam da ti izdam onoga čoveka koji te je juče uvredio. Ja ga znam — to je moj sused, zovu ga Nahim — pošalji ponj i kazni ga. Vezir otpusti trgovca i pošalje po Nahima. Nahim se doseti da su ga izdali, dođe ni živ ni mrtav k ve­ ziru i pade na kolena. Vezir ga digne i rekne mu: Nisam te ja zato pozvao da te kaznim, već samo s toga da ti reknem kako ti sused nije dobar. On te je izdao, čuvaj ga se. Idi s Bogom! (Pričica za narod o d Lava Tolstoja.) Члан Гајрета свЈвстан je члан своЈе заједнице 428 �Mladić i lisica Bio neki veliki trgovac, koji imađaše veoma stavi se u neposrednoj blizini lisice, te poče jesti. pametna sina komu, već u ranim godinama, prepusti Kad se je lav nasitio, ode, ostavivši ostatak iza sebe. vođenje trgovine u rodnom mjestu. Dječak je veoma Pošto je lav otišao, poče se micati i vući malo po smišljeno radio, tako da je otac bio potpuno zado­ malo lisica, dok se nije privukla do onoga ostatka i voljan njegovim uspjehom u trgovini. Pošto je od­ poče ga jesti, dok se i sama ne zasiti. Mladić se je rastao, naumi otac da ga pošalje na dugo trgovačko čudio svemu ovome što se zbija oko njega. Zatim je putovanje, samo da bi se verzirao što više u vođenju počeo razmišljati i reče u sebi: »Nakon ovoga svega, trgovine, nesamo u rodnom mjestu no i u inostranstvu. U to ga ime i opremi vrlo lijepo, kako je što sam vidio, dolazim do zaključka da se samo Bog dolikovalo mladiću njegove vrste, te se on zaputi na brine o životu i opskrbi živih bića, pa zašto da po­ daleko putovanje. Putujući nekoliko dana, prispije duzimam ovako teška i neizdrživa putovanja i da na neku livadu, na kojoj ga i noć poklopi. Međutim se pri tome izlažem velikim opasnostima?« Zatim se kako je bila mjesečina, on nastavi i dalje svoj put. povrati kući ocu i kaže mu sve što je vidio na svom Idući tako naiđe mladić na jednu lisicu, koja je ležala putovanju i zašto je odustao od trgovine. Na to mu na travi, skrhana bolešću i starosti, te se nije mogla otac reče: »Moj sinko, pogriješio si! Ja sam htio, ni micati. On se zaustavi pokraj nje i stade razmi­ da ti budeš lav od kojeg će pomoći iščekivati gladne šljati o njenoj daljnoj sudbini i naposljetku u sebi lisice, a ne da budeš gladna lisica, koja iščekuje mi­ reče: »Kako će se nahraniti ova bijedna, iznemogla lostinju od druge zvjeradi.« Nato sin primi očev životinja? Ona mora bezuslovno krepati od gladi! . savjet i dada se^ppet na trgovinu. * •* X . 7 Dok je mladić bio zadubljen u takve misli, iz­ Preveo s arapskog Šerif Bećirević bije lav, noseći rastrganu životinju u ustima i zau*• л / „ & Položaj i granice naše otadžbine Kraljevina Jugoslavija nalazi se, svojim većim delom, na Balkanskom poluostrvu, a manjim delom u sred­ njoj Evropi. Kao veza između Evrope i ostalog Balkan­ skog poluostrva, a preko njega s Azijom, Jugoslavija zauzima neobično važno mesto u geogrfskom, saobra­ ćajnom i političkom pogledu. Preko zemljišta naše dr­ žave oduvek su vodili svetski putevi kojima su se kre­ tali veliki vojni pohodi mnogih naroda. Moravsko-vardarska dolina, koja Jugoslaviju preseca od severa do juga, prirodni je put za ekonomsko, kulturno i političko prodiranje. Otuda je naša otadžbina od pamtnveka bila lakom mamac za sve osvajače i poprište krvavih rato­ va. Time se, pored ostalog, i može objasniti dosadašnja pocepanost Južnih Slovena i slabost njihovih država. Danas je Jugoslavija i položajem i unutrašnjom snagom najjača balkanska država; ona je prirodni centar oko kojeg imaju da se okupe ostale balkanske države, radi zajedničkog otpora lakomim susedima i velikim silama. Jugoslavija ima oblik nepravilnog četverokuta, čija je najduža strana zapadna a najkraća južna. Najduže rastojanje je od austro-talijanske granice do Đevđelije i iznosi u pravoj liniji 950 km, a najkraće je od Boke Kotorske do rumunjsko-madarske granice i iznosi samo 400 km. Najduža je zapadna granica, prema Italiji, koja na suvu iznosi 236 km, a na moru, u pravoj liniji, 550 km, a ako se računa morska obala, onda svih 1541 km, jer je obala vrlo izvijugana, sa mnogobrojnim ostrvima. Na severu, granica prema Austriji iznosi 257 km, a prema Mađarskoj 570 km. Ova granica je najvećim de­ lom suvozemna, samo malim delom ide prema Mađar­ skoj po rekama Muri i Dravi. Na istoku, granica prema Rumuniji iznosi 542 km, i to polovina ide Dunavom. Granica prema Bugarskoj iz­ nosi 456 km i sva je skoro suvozemna, izuzev nekoliko kilometara Timokom. Na jugu, granica prema Grčkoj iznosi 245 km, i sa­ mo je preko Dorjanskog i Prespanskog jezera vodena. Prema Albaniji granica iznosi 446 km i donekle je vo­ dena, Crnim Drimom, Skadarskim jezerom i Bojanom. Jugoslavija je po veličini dvanaesta država u Ev­ ropi, a iznosi u površini 249.947 kvadratnih kilometara. (Po knjizi »Naša otadžbina« od dr. M. S. MoskovIjevića.) 429 �ГАЈРЕТО В ГЛАСНИК Jedna lijepa manifestacija za »Gajret u Ključu. Rad za «Gajret« i njegovo materijalno jačanje zauzima ovdje sve veće dimenzije. Njegov blagotvorni rad osjetile su ovdje i naše žemskinje, u čijim se redovima već zapaža i pokret za saradnju u radu za «Gajret«. 4. jula o. g. na inicijativu šide hanu me, supruge Muharembega iFlipovića, priredile eu u bašči njezinoj vrtnu zabavu, koja je iznad očekivanja uspjela. Naročito kad se uvaži, da su same, bez saradnje s muške strane sve pripremile, onda je uspjeh još očitiji. Iza tri sata popodne bilo je u bašči preko 100 žena i dje­ vojaka, koje je inicijatorka sastanka Šide hanuma Filipović pozdravila ovim riječima: «Drage sestre! Širom čitavog svijeta gdje žive muslimani proslavi se u ovim mubareć mjesecima uspomena na našeg devletliju učenjem mevludi šerifa. To se čini i po našim do•movima svake godine. Da ta uspomena bude što jača, mi smo ove godine odlučili, da je proslavimo u širem krugu i da je vežemo uz ostali rad za naš dragi «Gajret«, koji je preuzeo brigu za našu djecu, da ih učini pravim sinovima njihovih djedova i korisnim člano­ vima njihovih porodica našeg društvai— ukratko da ih na selamet izvede. Odlučili smo da uz mevludi šerif m i majke naše djece, naše uzdanice, povučemo brazdu za naš «Gajret« našim skromnim silama nešfo uradimo na velikoj «Gajretovoj« njivi, koja svake godine sve veće plodove daje. Ovaj naš sa­ stanak i skromna zabava, nadam [SB~~da će hiti početak našeg rada na procvatu prosvjete među parna, te želim da se u vašim srcima razvije .ljubav i volja za rad koji vodi našem islam­ skom napretku. Zahvaljujući vam na tako lijepom odzivu kličem: živjele!« c Nakon toga proučila jp na srpskom jeziku mevludi šerif gđica Paša Filipović. Aktovku «Igra sreće« izvele su sa dosta razu­ mijevanja gđice: Bisera i Fethija Filipović, Hadžija Šeremet, Fethija Kulenović, Fatima Kapetanovdć te Zilha Šeremet, s ko­ jima su u sporednim ulogama učestvovale učenice osnovne škole: Zarfija Filipović, Subhija Kulenović i Bisera Alibegović. Mehabet starijih žena i pjesma i igra mlađih i djevojaka trajala je sve do mraka. Tada su zaključile da osnuju ženski pododbor «Gajreta« i počele s upisivanjem članova, te je tom prilikom palo 700 dinara priloga za «Gajret« Kako se vidi, misao «Gajreta« zahvaća korijena i među našim ženskmjem, gdje je doskora manjkala svaka aktivnost. oči. I ona nekadašnja, do akrajnosti konzervativna glamočka čaršija postade svjesnom velike sramote, da u ovom nacional, nom Pieomontu nema «GaJreta«. Osjetila je u pomcnjkanju «Gajretovog« djelovanja ogromne nedostatke u svom kultur­ nom i ekonomskom napretku, pa je počela oštro kritički pro. suđivati sitničavu čangrizavost svojih ambiciozno bolesnih pret. vodnika, koji su se čitav vijek borli o svoja rođena prava, g0.Vo. rli i govorili, a sa šilteta se ne makli. Glamočka čaršija je uvidjela, da nema smisla čekati na odlučnu riječ i blagoslov onih, koji su svoju energiju u radu za narod već davno istrošili, pa je priklonjena mišljenju, da se njeno vodstvo mora regenerisati zdravim, svježim elemen­ tom i iz svoje je sredine' isturila inicijatora «Gajretovog« osni­ vanja gospodina G a s a l a Salihagu, trgovca iz Glamoča. СЗ Pojava Gasalova u radu za «Gajret« je izazvala izvjesno kajanje među onima, koji su po svojim sposobnostima i nao­ brazbi, a i po svojim zvanjima najpozvaniji, da za «Gajret< Posmatral. Velika »Gajretova« manifestacija u Glamoču Čudnovato, da se među ovako rasno zdravom i nacionalno cistom elementu, kao što su glamočki muslimani do danas odr­ žala starovječna staleška podvojenost. Tamo se još daje puna važnost krvno nasljednim odlikama pojedinca bez obzira na njegove moralne i intelektualne dispozicije kao i prednost u predvođenju rada za narodne stvari. Tuj i tamo pojavi se po koja zdrava inicijativa iz narodnih slojeva, ali ta se razbije o jak otpor konzervativnog shvatanja. Povede se borba, koja nikada ne uspjeva, nego šta više rezultira obostranim indisponiranjem za daljnju borbu. Ovakve borbe staleških razlika i nerazumijevanje mlađeg, savremeuijeg duha nije dozvoljavalo «Gajretu«, da i u Gla­ moču zapali svoje buktinje. Posljednji sjajni uspjesi cGajretac u svim krajevima naše otadžbine otvorile su zdravom staležu — glamočkoj čaršiji — 430 CA ТЕФЕРИЧА У ГЛАМОЧУ �rade, pa je počelo značajno previranje, koje če sigurno uro­ diti dobrim plodom, Gasal ulaže velike žrtve i trud, kako bi dokazao, da se samo radom stiče zaslužena nagrada u narod­ nom priznanju, a najmanje ne po nekim pravima od rođenja i filozofiranjem na šiltetima. Gasal je konačno uspio, da u nedelju dne 3. avgusta o. g. pripremi veličanstvenu «Gajretovu< proslavu. To je bio pravi «Gajretov« dan; dan oduševljenja, dan ova­ cije, dan opšte bratske ljubavi, dan manifestovanja nacionalne svijesti, kakvog Glamoč nije zapamtio. Ovu je proslavu uve­ ličao Sako iz Lijevna sa svim svojim kategorijama i muzikom, koga su Glamočani bez razlike vjere i plemena (sem nekoliko apstinenata!) otvorenim bratskim srcima, cvijećem, pjesmom, govorima, ovacajama i neiskazanim gostoprimstvom dočekali. »Gajretova« čitaonica primila je Sokole sa najvećim pom­ pom i oduševljenjem. Bila je sva u zelenilu i zastavama, a ispred nje stojala je nepregledna masa naroda jedinstvenog izraza radosti i oduševljenja. Pred čitaonicom je pozdravio Sokole i »Gajret« iz Lijevna, domaćom iskremošću i toplinom gcsp. Saliihaga Gasal, pretsjeđniik «Gajretovog« mjesnog odbora i sreski načelnik gosp. Hadžić, poznati «Gajretov« pclbomik, a u ime lijevanjskog Sokola i «Gajreta« zahvalio im se gosp. Mulalić Mustafa, izra­ zivši želju, da se i u Glamoču osnuje Soko i <Gajret«. Poslije govora muzika je ctsviraia himne, poslije kojih se nastavilo dugotrajno klicanje Kralju i Otadžbini, Sokolu i «Gajretut. Ovoliko narodno oduševljenje svakako da je trebalo naći oduška u telegrafskim pozdravima Njegovom Veličanstvu Kra­ lju, pretsjedniku Kraljevske Vlade, Vrbaskom Bamu i pretsjedniku cGajreta«. Poslije podne je priređen u obližnjoj divnoj šumi Busiji «Gajretov< teferič sa sokolskim vježbama, natjecanjima i na­ rodnim bosanskim šalama. Šuma je ječila u pjesmi djevojaka i harmonika, a zeleni brijegovi se tresli od prangija o grohot­ nog smijeha mladića. Na svim stranama povijale su se vatre i dimovi, pekle se kahve i okretali ražnjevi. Čitav se Glamoč slegao u šumu i posvetio se svom dušom divnoj prirodi — u kojoj se ne može biti žalostan — Sokolu i «Gajretu«. Na večer je priređena «Gajretova« zabava u prostorijama srpsko-pravoelavne crkvene opštine, koju su tehnički spremili agilna i «Gajretova< odlična prijateljica upravnica ćilimske tkaonice iz Glamoča i gosp. Jakub Brkić. Ova divna «Gajretova< priredba donijela je «Gajretu< lije­ pu materijalnu korist, a najveći njen moralni uspjeh je u tom, što je toga dana položen čvrst temelj cGajretu« i Sokolu. CA ГАЈРЕТОВА ТЕФЕРИЧА У ЛАСТВИ MANIFESTACIJA »GAJRETOVE< MISLI U LASTVl Održavanjem »Gajretovih« teferiča počelo se u maloj i si­ romašnoj Lastvi. Inicijativom mjesnog odbora Gajreta u Trebinju, a na dan svečanog otvorenja željezničke pruge Ircbinje —Lastva, mjesni odbor Gajreta u Lastvi, priredio je 3. VIII. o. g. teferič, koji je u svakom pogledu i uspio. To je prvi toferič u maloj Lastvi, koji su priredili naši agilni Gajretovi re­ denici. Već u samo jutro oko 10 sati pošao je prvi voz iz Trebinja u Lastvu. Velika masa radoznalog svijeta došivši na sla­ nicu u Lastvu, nije sačekala svečano otvorenje pruge, nego se je zaputila na mjesto teferiča pred podrum Vuičića i Salkovića, gdje se teferič održavao. Kako je početak samog teferiča zakazan u 8 sata poslije podne, isposlovan ja još jedan voz u 2 sata poslije podne, da primi prijatelje Gajreta, koji nisu mogli prvim vozom doći iz Trebinja. Po svršetku svečanog otvorenja pruge, posjetili su ovaj naš teferič mnogi odlični gosti, a među njima izaslanik Njegovog Veličanstva Kralja, brigadni đeneral g. Jovanović, te ministar građevina g. Trtfunović i mnogi drugi odličnici, na čemu im mjesni odbor Gajreta u Lastvi izriče naročitu zahvalnost na ukazanoj pažnji prema Gajretu. Da je teferič kako moralno tako i materijalno uspio, neka je velika hvala gg. Šaćiru i Ibrahimu Salkoviču. te agilnom tajniku g. Kasimu Demiroviću i Muratu Kraviću Članu m. od­ bora, koji su preuzevši aranžiranje teferiča, zaista dokazati, da iim je briga oko izobrazbe muslimanske omladine na prvom mjestu. 431 �Mjesni odbor Gajreta smatra osobitom dužnošću, da sc na­ Nazif, Ćerimagić Farlija, Dubelur N., Ktrinčić M., Šeriat. dija Kulenović, Bokonjić N., Bakšić Muhamed, Škundrić Savo pose zahvali gg. Ibrahimu i Šaćiru Sailkoviću, koji su ustupili prostorije za održanje teferiča, te od cjelokupnog prihoda (sve Cišić Salih, Resulbegović Hijasbeg, Babović Lutvo, Arelanagii potrebno za teferič, nabavili su oni) poklonili 20% u korist Džafer, Zelihić Suljo, gđ. Korošce, Amautović N., po Din g Arslanagić Z., po Din 7 Zubčević Avdo, po Din 5 HadŽimahovi6 Gajreta. Ahmet, Salihmadžić N., Šaković Asim, Catović Ahmet, Brač. Neka je posebice velika hvala gg. Husejnu Toliću, Edhemu ković Isak, Zubčević Ibro, Bešović Meho, Karamehmedović Fe. Bekiću, Ilijas begu Resulbegoviću, Hasanu Roboviću i Mahmutu hini, Tupanjanin Marica, Tupanjanin N., Capin Meho, Petrovi« Salahoviću, čijom se inicijativom ovaj teferič održao. Simo, Bijedić Halid, po Din 4 Dučić Nikola, Pavić N., Ars]a. Na teferiču svirala je vojna muzika, pa je nastalo veselo igranje i plesanje do kasno u noć, kada je posljednji vlak imao nagić Huso, po Din 3 Bijedić Omer, Alečković Mehmed, Beg. mišić Đuro i po Din 2 Baraković Nazif, Vidačić Dušan, Sadović otići za Trebinje. Cisti prihod cjelokupne zabave iznosi EMn 2390.— Dobro­ Adem i ostali (nepoznata imena) Din 752.—. Svima darovateljima neka je ovom zgodom velika hvala. voljne priloge darovaše slijedeća gospoda: ministar građevina Pošto je željeznička pruga Trebinje—Lastva već otvorena Trifunović Din 100, Mehmedaga Zubčević Din 40, po Din 30 i u saobraćaj data, to će prijatelji Gajreta im ati prilike češće Omer Resulović i N. Karamehmedović, po Din 20 Berberović, Karlo Ambroz, Hiivrija Galijatović, direktor Šule, sudija Kadić, doći u malu, ali prirodnim ljepotama obdarenu Lastvu, a кц]. tumo-prosvjetni radenici Gajreta održavati teferiče. Dr. Rundo, Šućribeg Resulbegović, Ing. Bogaček, Stjepo Selak, Jakov Miljamović, po Din 10 Jeremić Stevo, Ćerimagić Sadik, Darovi za Gajrel* Mrdić Đoko, Mujaćić Mujo, Bokonjić Dušan, Bilalović Murat, Prigodom udaje gđice Šefike Salković, sestre pretsjednika Šaran Huso, Šaldo Adem, Amautović Mehmed, Ličić Pero, Dr. mjesnog odbora Gajreta u Lastvi za g. Jusufa Šehovića, a na­ Begović Mehmed, Bertok Jovo, Ivanković Risto, Savić Jovo, No- stojanjem samoga pretsjednika g. Ibrahima Salkovića, sakupio vaković N. gđ. Hujdur Aiža, Catović Muhamed, Bračković Alija, lje g. Šaćir Salković, od svatova za Gajret Din 225.— (slovima Duraković Mehmed, Fetahagić Avdo, Begović Ramađan, B'u- dvije stotine i dvadeset i pet), koje darovaše slijedeća gospoda: suladžić Ahmet, Busuladžić N., kapetan Majstorović, Kabil Din 30 Halil Begović, po Din 20 Omer Šehović i Hafiz eff. Zub­ Ahmet, gđ. Dangubić, šef st. Hum, Figurić. Rokolj Ahmet, Be- čević, po Din 10 Hasan Šehović, Hamza Šehović, Began šegovdć Arif, Berhamović Meho, Begović Zejnil', Buealadžić Meho, ’>bović, Džano Šehović, Sadik Šehović, Adem Šehović, Jusuf Bi­ Viđen Zahir, Kapetanović Adem, Milovanović Vićentije, Pujić jedić, Zahir Mehović, Hamid Šehović, Rašid Šehović, Vejsil Milan, Babović Salih, TečLć Omer, Dučić Stevo, Babić N., KurKapetanović, Šefkija Kapetanović, Ahmet Begović, Azim še­ tović N., Popović Stevo, £eloyiić N., škero Todor, Sikimić Đorđo, hović, Fahrija Cokalić, te Din 5 Alimet Šehović. Vasković Nikola, Kukurić Đorđo, Šeran Hamdija, Fetahagić Av­ Gospodi darovateljima neka je velika hvala, da su se i do, Hadžijaković Hazim, Perović N., Mihajlović N., Ćerimagić ovom zgodom sjetili našeg Gajreta. НОВИ 0 ДБ0 Р ГАЈРЕТА У КЛАДЊУ <у првом реду, с десна на лиејво: Авдага Хаси||, Мехввд еф. ЂозиВ, Мехмадалвја Сиајловик, Мумлн еф. Шарик, Тајиб Ђоаик; други рад: Шефкија Чамрик, EjyS Чалрик, Авдо Мевишагик, Ибрахии Гвнрик, Рифат Хасик) Otvorenje domaćićke škole u Sarajevu 1. avgusta o. g. otvorena je, iniciativom <Gajreta« državna domaćička škola u Sarajevu. Školu polazi 40 muslimanka, žena i djevojaka, od kojih je 13 nepismenih. Prostorije škole nalaze se u Sagidžije ulici u zgradi u kojoj je do prošle godine bila smještena ženska građanska škola. Prostorije su snabdjevene svima potrebnim učilima i inventarom. U školi se nalazi odje­ ljenje za pismene, odjeljenje za nepismene, trpezarija, mlje­ kara, kuhinja za konzerviranje voća i povrća, te se uz to pripre­ 432 maju i prostorije za uređenje školske tkaonice. Sve nuzgređnc prostorije jako lijepo su uređene. U školi rade nastavnice: upraviteljica gđa Jelisaveta Mižčević, učiteljica Nevenka Vujasinović za ručni rad i druge predmete, privremena učiteljica kuhanja gđa Lujza Bastenđorf. a školski ljekar je gđa Dr. Jakšić-R adu laska, koja će kao član ženskog odbora <Gajreta« predavati higijenu. Pored ovih na­ stavnica dodijeliće se ovih dana još dvije nastavnice, jedna za održavanje analfabclskog tečaja, druga za opšte predmete. �OpŠtina grada Sarajeva plaćaće kućnu kiriju, te će davati ogrijev i osvjetljenje na osnovu novog zakona o narodnim ško­ lama, kao što to ćine i ostale opštine kako gradske tako i seoske. U školi će se obrađivati opšti predmeti: pismenost, istorija, zemljopis, duševno vaspitanje, domaće raćunstvo; zatim specialni predmeti: domaće gazdinstvo, nauka o hrani, do­ maća ekonomija, poznavanje robe, poljoprivreda a naročito vrtljanstvo, mljekarstvo, sirarstvo, maslarstvo, higijenu o čisto­ ći tijela i kuće; praktični radovi: kuhanje, konzerviranje voća i povrća, sve vrste ručnog rada, crtanje kroja (za pismene), te tkanje na modemom stanu, jesenski radovi u vrtu. Školu je otvorila uz prigodno predavanje vrijedna pro­ svjetna radnica gđa Čubrilović, uz prisustvo ženskog odbora jGajreta«, upravitelja XI. nar. osn. škole g. Hamđije Mulića te rodbine učenica. Čim se završi ovaj tečaj, počeće novi. Zbog toga će se uskoro obaviti upis za naredni tečaj u prostorijama same škole. Za ovu dcmaćičku školu vlada veliko interesovanje medu učenicama. ДОМАЋИЧСКА (у средини напријед сједе с ГАЈРЕТОВИ АНАЛФАБЕТСКИ Мала Кладуша: Гооподин Днздаревић Сулејман одржао je у Maftoj Кладуши аналфабстски течај, који je са 37 полазника започео 2. фсбруара о г. a свршен je 15. марта 1930. са 28 оспособљених полаоника. Кифино село: Госп. Садшсовић Месуд одржао je у Кифину Селу Гајретов аналфабетскн течај, којн je започео 15. новембра. 1929., a трајао je до 15. априла 1930. У почегку течаја бнло je 20 ученика, a течај je завршило 32 ученика. Ha испиту било je присутно 32 ученика, од којих je 30 показало повољаи успјех. Љубушки: Госп. Орман Фахира отворила je у Љубупгком Гајретов аиалфабетски течај којн има 27 полазница. Тузла: У тузланској државној домаћинској шиоли обављен je ових дана испит аналфабетског течаја у жоме je било 18 уче,ница исламске вјере. Све су ученице свршиле овај течај и укупни успјех постигнут je одличан. Ову домаћинску школу лохађа у свему 28 ученица исламоке вјере, a отворена je иницијативом Мјесног женског одбора Гајрета. Управиица школе je гђица Pajih, која нас je извијестила да ученице лијепо папрсдују, те изгледа да ће прво коло квалификованих младих домачица с одличним успјехом заврпшти ову школу. Надаље обавијсштен je Мјеаш жсискл одбор Гајрета, да he llz to će se praktično izvodili j : | ! гђица Драгица Галијаш и гђица ових дана доћи у Тузлу реферевд домаћинсже школе гђица Вида Чубриловић, која he одржаги неколико предаваља из домаћинства. Датум предавања биће поссбно објављен публици, те се одбор унапријед захваљује вриједној предавачици. НОВИ ГАЈРЕТОВИ ОДБОРИ У Косовској Митровици: Иницијативом Гајретових пријатеља у Косовској Митровици одржана je дана 1. јуна о. г. Гајретова скупштина на којој je избаран Мјесни одбор Гајрета. У одбор су ушла слнједећа господа: претсједник Васиљевић Раде потпретсјединк Костић Мирослав; тајник Бабрић Обрен; благајник Чолаковић Шабан. Чланови одбора: Хазнадаревић Сулејман, Твртковић X. Рашид, Черкез Ибрахимага. Зајменици: Бољетинац Мустајбег, Илијаз Ахмедага, Османагић Шаћир еф., Дева Мустафа еф., Шериф Теуфетк еф. Надзорни одбор: Поповић Драгољуб, Коен Исак, Кадрагић Алија. У Призрену: Ових дана одржана je у Призрену прва главна годишња скупштина Гајрета, на којој je изабран нови одбор, у који су ушла слиједећа господа: претсједник Исмаиловић Абаз, замјеник Сулејмановић Мејмет, секретар Ристић М. Живко. благајник Асановић Селман, потпредсједннк Вјуповић Абидин, замјеник Амитовчћ Алил. Члапови: Ајрмдиновић Муоа., Куртиновић Елмаз, Рашитовић Веби, Исмаиловић Кибер, Алнјовпћ Јусуф, Мамутовпћ Шуапп. У надзорни одбор ушли 433 �су: лретсједгоис Камберовнћ Имсаил, сбкрстар Крговнћ Милош, члаи Hpouh Длматрлјс. Из Билека: Редовита годишња скулштлла одржала je у Бллећу 1. јуна о. г. на којој je изабран нови одбор, у који су ушла слнједећа господа: претсједник Хамдија Еелезовић, потпрстсједннк Саллх Дрљевић, тајшис Мурат Исовић, благајник Фехим Бабовлћ. Чланови: Ћамил еф. Арнаутовић, Обрен ИвкоBiih и Исхак Смаилбеговић. Замјенпци: Illahiip Исовић, Назпф Кресо, Хасан Исовлћ u Назиф Капичић. Надзорни одбор: Др. Салих Омерхоџлћ, Абдулах Груховнћ н Омер Халилхоџић. Како je бивши претсједник г. Смаил еф. Сердаревић шериј. судија премјештен у Столац, то му се испред цијелог одбора захваљује на његовом пожртоовном раду за друшгво Гајрет г. Хилмија Елезовић, који je нарочито иста!као тешке прилике лод којима je г. Сердаревић примио у руке водство Гајрета. У овом tćiukoIi п сиромашиом МЈесту ц у прил«. кама које еу владалс могао je једлло г. ОердаревлН да yomijCj да развлје onaico благотво1>ал л ллодолосан рад. Снојим тактом, савјослим л лессбнчллм јмдом окулло je у одбору Гајретову све лапрсдне л агилне људе и ударпо jaic темељ за будући замашни и успјешни рад. Рад г. Сердаревлћа није био ограничен само за Гајрет. Он je средио стање у нашем снромашлом и запуштелом аакуфу. Својим идеалнзмом, пожртвовннм радом предњачио je н био прлмјер за свакл рад за onhe добро. Наше he мало и слромашно мјесто њеогвлм одлаиком млого изгубити. Мп честитамо браћп Сточалнма од срца, да добивају овако идеалног « нреданог културлог раделика, a ми нашем уваженом и поштованом Смаил ефсндији желимо сваду срећу н задовољство у новом службеном мјесту. Тајник: Мурат Исовић. СА ГАЈРЕТОВА ТЕФЕРИЧА У ВРБАЊЦИМА У Гор. Вакуфу: Ha годишљојг скупштппи Мјеспог одбора Гајрета у Гор. Вакуфу, одржалој дле 15. јула 1930., ословал je нови одбор, у који су усла слиједећа господа: Претсједлик: Сулејман Гаврановић потпретсједлик: Хусеил X. Абдић; секретар: Мухмед М. Чалкић; благајник: Халилбег Тескереџић; одборници: Мустафа Гекић, Ахмедбег Харачић и Решид Крилић. Замјелици: Салих X. Абдић, Месуд Рлџал, Хашим Гавраповић, Смаил Реџебашић и Ахмед X. Јусуфовић. Надзорли одбор: Ахмед Пашић, Ахмед Мујичић л Анто Вилић. У Кључу: Госпоџа Шида суируга господнла Мухарембега Филиповића из Кључа имеловала je ловјереницом Гајрета. У Бихаћу: Главни одбор Гајрета имеловао je за повјерелике у Би- 434 хаћој оклици т. Ћулагу Дедића из Брековице и г. Мустафу Ибрахимпашића из Рипача, срез Бихаћ. У Зеници: Г Хусеин Пашанбеговић из Горње Зелице имеповал je повјереником Гајрета у Гор. Зелици. У Враништу: Дне 22. јупа т. г. ословал je у Враллшту нови Мјеспи одбор у који су ушла слијсдећа господа: за претсједли!са Хусеиловић Назиф, лржавли имам из Враллшта за потпрстсјсдника г. Абдиловнћ Тшзим; за срекретара: Милошсвић Милија, учитељ; за благајкила: Исмаиловић Абидил, општ. благајлиис; за чланове управног одбора:: Зббе[>овић Раиф, Оручсвић Исмаил и Есатовић Селаир свн из Враништа; замјепици: Зулфикаровић Осмал, Вејселовић Расим, Исаковић Абдулах, Рамадановић Шеадин и Сахтијаровић Рамадан, За прегсједннка �Надзорног одбора изабран je г, Ајруловић Белум, претсједш1к општине Враишке; за чланове: Дсудановић Салих и Сахтијаревић Рамадан оба из Врашшта Надаље су у оиштшш Вранншкој имеиоиани слиједоћн иовјеренидн Гајрета: г. Асим Рамадан, претсједчжс општине Рапчанс-ке за општину Ралчанску; г. Рушид Арун, претсједhidk општине Рестеличке за ошитину Рестеличку; г. Драгутин Терзић, деловођа општине Крушевачке, за општину Крушевачку; г. Латиф Бајрам, претсједник општине Шајиновачке, за општину Шајиновачку; г. Фејзо Рамадан, претсједник опигтине Кооовачке, за оншт.ину Кооовачку; г. Еадослав Вуковић, деловођа општиие Бродоеавачке, за општину Бродосавачку; г. Ђуро Бацковић, деловођа оиштине Бљачке, за општину Бљачку; г. Мусгафа Елмаз, иретеједник општине Брутоке, за општину Брутеку и г. Велија Џемал, прегсједник општине Бучанске за општину Бучанску. ma. Надзорни одбор: Смајловић Мехмедалија, срескИ прИстаВ,' Шарић Мумин еф., градоначелник; Мехмед еф. "Бозић, трговац и посједниК. Истодобно имеиоваи je за иовјерешгка Гајрета г. Саиит еф. Рустемовић из Стуиара за онћину Ступарску. У Кладњу: Мјесни одбор Гајрста у Мрвоњић Граду одржао je своју главну годишњу скупштину, на којој je изабрао нови одбор, у који су ушла слиједећа гоопода: Претсједник Даутбеговић Алија, шер. суддја; тајник Муфтић Хифзо, учитељ; благајник Арнаутовић Расим, трговац; Шеховић Алија, Лелић Хф. МустафЖг Сшјић Хашим, Шеховић Ибрахим, Борић Сулејман, Космић Ибрахим, Верем Еивер, Борић Захдија, Гафуревић .Ибрахим. Надзернц^одбор: Церић Асим, Гачић Бећир, Борић Хамдија. У Стоцу: Женски одбор Гајрета у Стоцу одржао je главну годишњу скупштину дне 13. јула т. г. те je на истој изабрат слиједећи одбор: Управни одбор: Претоједница гђица Џеика Сарајлић; потпретсједника Пашана Алихоџић; тајница желена 'Гопаловић; благајница: Ремаз Фестић; одборнице: гџа Фатима Љубовић, гђица Хатиџе Шехић и Есма Мехмедбашић. Замјенице: гђице Зејна Мехић, Мунира Никшић, Муниба Бркић, Фахира Гребиђела и гђа Аиша Алишлћ. Надзорни одбор: гђе Ћамила Шарац, Назика Меховић и гђица Фахира Косовић. У Мркоњић Граду: Ha изванредној гаавној скупштиии Мјесног одбора Гајрета у Кладњу, изабран je нови управни и надзорни одбор, у који су ушла слиједећа господа: Управнн одбор: Тајиб ТЈозић, трговац и општ вијећник; Авдага Хаеић, трговац и савјетник Вакупског повјеренства; Гонђић Ћамџибег, трговац; Мемишагић Ејуб, писар; замјеници: Расим Хабибовић, трговац; Берберовић Мухамед, општиски билежник; Рустемовић Емин, општ. намјештеншс, и Берковић Назиф, кројач, сви из Клад- м.глг-.гзмга АНАЛФАБЕТСКИ ТЕЧАЈ У БОС. КРУПИ (У СРЕДИНИ ГОСПОЂИЦА ИНИЦИЈАТИВОМ ГАЈРЕТА ОДРЖАН JE БЕСПЛАТНИ СИНГЕРОВ ТЕЧАЈ ГРАДИШЦИ ФЕРИДА ПАШАЛИЋ, УЧИТЕЉИЦА) ЗА МУСЛИМАНСКО ЖЕНСКИЊЕ У БОС. Gajret u svakoj kući, znači samo njezin napredak 435 �ДАРОВИ И ПРИЛОЗИ Из Ластве: Мјеснп одбор Гајрета у Ластви послао нам je утржак од сакупљених курбансжих кожица, које су даровала слиједећа господа: Шаћир Салковић Ибрахим Салковић, 'Бумиша Салковић, Џафер Беговић, Мурат Кравић, Селим Демировић, Халил Черимагић, Назиф Черимагић и Омер ЧеримаЈгић. Из Врнограча: Г. Сулејман Топић приликом свога предавања о Гајрету сакупио je. 3 сергије, е прилога у готову новцу, које дароваше с лиједећа господа: Сергија пред џамијом Дин, 55. , 50.— и 26.—; no Дин. 20.—: Суљо Траљашић Хусин; no Дин. 10__: Хасе Делановић и Селим Шабић; no Дин. 5.—: Мустафа Сефић, Хасан Сефић Османов; no Дин. 4.—: Мустафа Мехурогић, Салих Грошић; no Дин. 3.—: Осман Кудузовић, Емин Бошић; no Дин. 6.—: Салих Кудузовић; no Дин. 2.—: Салих Елезовић, Суљо Траљашић Хусин, Але Траљашић, Мухарем Кудузовић, Мехмед Мекановић, Ибрахим Хамзић, Муно Бркић, Рамо Машукић, Бећир Елезовић, Хусе Садиковић, Заим Абаџић, Суљо Грошић; no Дин. 5.—: Мехмед Макић; no Дин. * 1.—: Рамо Маппсуи ћп Хасан Ибраџић. Из Поджепља: Хџаовић, Дако Т. Хдџошћ, Рамо Р. Посшић, Х алш A. Myoia. .hnRTih Содрнја Ш. Меховић, Сељман С. Колашигаац, Реџо х Ш *о М Цврвковић ХаЈшд 3. Ц.рикод.к, М Ц ц ш м в ћ , Халид Кандић, Реџо Кандаћ Т ™ Кандм,, Ауслаи ИандЉ В п е в Кандак, Медиед Ш. Љобон Bek, д. Цецукоман, Реџед М. Гугаћ, Р » о Т. Шад.укшић, Аган Ва. шић Беган Башић, Шабан Љешљанин. У готову новцу даЈ)0. ваше no Дин. 30.— слиједећи: Мекуловић Смајле, Шабовић Ахмед Шабан-бег Е. Реџеповић, Дуљо Н. Реџеповић, Хамдија М. Реџепагић, Зено X. Реџепагић, Етхем 0. Муминовић, Салнх 3. Дучић. Из Тур. Вакуфа: Госп Адем Џаферовић, повјереник ГаЈрета, сакупио je на Алиџун, 2. августа о. г., н а теферичу своту од 545 динара као чисти приход са тога теферича. НОВЈ УТЕМЕЉАЧИ. У Бужиму: Код повјеренпка Гајрета у Бужиму Ибрахим Мустафића уписали су се за чланове утемељаче Гајреатта и то: Хамид Елкасовић ,тежак из Лубардс, Оемап Шаховић, Арнфага Нанић, Зарифага Бурзић, Бећирага Сијамхоџић, Осман Хусић и CAiep Медић. Народна основна школа у савезу са Мјесним одбором Из Дервенте: Пршпгком прошлог Курбан-бајрама сакупио je вриједни Гајрета одржала je теферич na Видовдан, ira којему je за Гајрет сакупљено у готову новцу Дип. ???," jj. дароватељп .би- . повјсреник Гајреха за село Велика г. Фехим Поробић, тргојаху слиједећи: Дин. 50.— Хинко Дацер; no Дип. 20.—: Абид шц, 13 комада курбаиских кожица од^слиједећих flapoBi'™ Ћеско, Мухамедбег Сбћеска, Шахинбег Сућеска, Матија Жар- ља: no 1 кожицу дароваше: Ибрахим Поробић, Фехим Пороковјћ, Шаћпр Ворлак; no Дивј. 10»—: Зајко Жиоић, Хусо Хо- бић Рашид Ужичапин, Салих Касумовић, Халид Шахбеговић, нић, Суљо Сејфић, Illaism p Уушић, Миливоје Боровина, Атпф ArauoBiili, Суљага Диздаревић, Фахир Диздаревић, Гнјеч Мјјо, Селим Хасановкћ, Ибришим Субашић; no Дин. Хамза Кадпћ, Хасан Мухаремовић, Фехро Мехиновић, Шефко 5.—: Алија Хасановић, Емин Јусуфовић, Осман Турзуновић, Муртсзажцзић, Алија 'Беко. Ибрахим Халиловић, -Ала«а Хасановић, Емин Рушић, Селмаи Из Маглаја: ' Госп. Оалко П е к ми ћ, подначелник општине МустајбаХаснаовић, Мехмед жигић, Дин. 4.— Аљо жашаровић, Дин. 3.—: Бего ХоЉић; те no Дип. 2.—: Најил Картало, Селим шић, сакупчо je у селу Јунузовићу 240 кг кукуруза и 15 кг Мујић, Адем Хасановић, те у корист 1’ајрета за игре и вје- пшенице, a дароватељи бијаху слиједећи: 20 кг кукуруза даштине 80 .— динара. ровао je г. Емин Чамџић; no 15 кг Ибрахнм еф. Чамџић, Хасо И, Трнова: Шабановић, Салко Пекмић 14 кг, Назиф Икановић 13 кг, Г. Тафро ХилмО сакупио je приликом видовдалоког си- Ибрахим Пекмић 11 кг, Хусо Чамџић и Мујага Седић no 8 кг, јела своту од 134.— дин&ра, која je нама и дозначена. Ибрахим Мујић 7 кг, Махмут Софић 6 кг, те no 10 кг Мустафа Чамђић, Машо Шабић, Бего Икановић, Ибрахим Ахмић. Из Плава: Приликом празничких дана Курбан-бајрама овај одбор Ибрахим Шабановић, Јашар Шабановић, Икановић Мехмед. прикупио je 114 комада курцанских кожица, a дароваше no 5 кг. Мехо Хаџић, Ибрахим Пекмић, Салко Пекмић, Салих слиједећа гоопода: Ибрахим ђ . Хаџовић 2 , те no 1 кожиду и Ахмић, Хасан Бегановић, Мујага Бегановић, Хашим Бегато: Шабовић Салих, Шабовић Шемоо, Шабовић Каплан, Шабо- новић, Ибришим Мујић, Аљоканић Хасан, Хасан Хаџић, Бего вић Е. Емина, Ибро Ј. Шабовић, Јусо Шабовић, Адем С. Ша- Софтић, те Јашар Окановић 4 кг кукуруза. бовић, Хусеин Мс. Реџепагић, Хусеин Мр. Деџепагић, ХалилУ селу Ј у н у з о в и ћ у на Курбан-бајрам сакупили су бег М. Редђепагић, Емин-бег A. Реџепагић, Јакуб-бег Ј. Реџе- за Гајрет и сиротиште гг. Ибрахим Ч a м џ и h ,имам, и Салко пагић, Омер Б. Реџепагић, Бајрам К. Реџепагић, Хивзо Ј. Ре- П е к м и h Дин. 120.— a дароваше слиједећа господа: џепагић, Јусо Б. Реџепагић, Оалих X. Реџепагић, Мино Ш. Дин. 10— Салко Пекмић; no Дин. 5.—: Ибрахим ЧамРеџепагић, Хамдија 3. Реџелагић, Шеховлћ 0. Омербег, Дена ђић, Емин Чамђић, Ибрахим Мушић, Mamo Шабић, Салих МаМ. Мусић, Аљо 3. Мусић, Ариф Ш. Крцић, Смајље М. Крцић, рушић, Мустафа Мујкић и Ибрахим Риђал; no Дин. 4.—: Омер Авдо М. жадодић, Арслан 0. 1икић, Јупо Е. Шахиновић, Ар- Шабановић, Хасан Шабић, Алија Чамђић и Мехо Мукић; no слан Н. Срђановић, Мазо A. Ољевић, Емин Е. Ољевић, Мазо Днн. 3.—: Ибрахим Пекмић, Хасан Шабановић, Назиф ХуX. Смајљевић, Рамо A. Међушалин, Реџо X. Меџуњанин, Ха- сановић, Ибрахим Мујић, Мехмед Хасановић и Ибрахим Ахко Ц. Медуњанин, Ислам A. Медуњанин, Халид X. Ахметовић, мић; no Дин. 2 .—: Халиловић Мујо, Mamo Чамђић, Хасан ОкоМедо Р. Шаркиновић, Башић Ш. Ахмет, Шећо A. Рековић, новић, Бего Хусановић, Јашар Шабановић, Ибрахим ШабаХамза A. Којић, Фејзо Ф. Којић, Рамадан еф. Kojnh, Ибро Т. повић, Хасан Хаџић, Ахмет Чамџић, Омер Чамџић, Омер МуРахмановић, Медо Б. Рахмановић, Мазо Ш. Колашинац, Хамо јић, Ибришим Мујић, Салих Чамџић, Шабан Хоџић, Ибрахим М. Колашинац, Ибро М. Колашинац, Јосавић Дема С. Дема, Пекмић, Хаоан Бегановић, Хашим Бегановић, Махмут БегаХајро С. Јосавић, Медо М. Боковић, Фејзо 0. Боковић, Суљо новић, Мухарем Чамџић, Мујо Сејдић, Алија Шабић, Ађул X. Марковнћ, Ахмет 0.. Марковић, Хурка 0. Цурљић, Ибро Окановић и Ђулага Мујић. A. Нуповић, Хајро еф. Тошић, Зећо М. Пејчииовић, Арслан Салко Пекмић из Јунузовића распродао je један блок Д. Крцић, Аљо И. Цецуњанин, Суљо Б. Цецуњанин, Рустем Гајрстових цигала за Дин. 100.—. М Цецуњанин, Медо Е. Љиљнћ, Гано A. Бајрактаревић, Рамо Имам Ариф П a р и h, из Виковића, скупио je за Гајрет 3. Џановић, Дсмо М. Муратић, Хасо М. Муратић, Хусеиовић и Сиротиште na Курбан-бајрам Дин. 91.50. Такођер сакупише Е. Аљо, Насо Е. Хусеновић, Садик сф. Хуссновић, Рамо сф. na Курбан-бајрам за Гајрет и Сиротиште слиједећа it . имаХуоеновик Идркз Ц. ХаџонпЕ, Незпр Ц. ХаџовиИ, Шешсо С. мн Салих Имамовнћ, Рујиица, Дин. ОС.—, Дурмпћ Салих, Г1о- 436 �Гајретов радник с Југа, г. Февзија Хаџи Хамзић, адвокат, кмет општине и потпредседник Гајрета у Скопљу, који je присуствовао главној годишњој скупштини као делегат Скопља, заједно са г. дром Бећиром Новом, лекаром и истаннутим Гајретовим радником. ГАЈРЕТОВ МЈЕСНИ ОДБОР СА ЧЛАНОВИМА ГАЈРЕТОВЕ БЛЕХ-МУЗИКЕ У ФОЧИ 437 �точани, Дин. 51.—, Хоџић Сулејмаи, Ораховица, Дин. 52.—, Хасан Ибрић, Чиновић, Дин. 30.—, Смаил Вуковић, Криваја, Дин. 60.—, Ахмет Фазлић, Бајвати, Дин. 40.50, Зилкић Хамид, Гостовић, Дин. 110.—. За оакупљене и продане курбанске кожице послао нам je г. М. Локмић Дин. 162.—. И. Чејван сакупио пред Куршумлијом џамијом Дин. 128.50, И. Крзић и М. Смајић сакупшш пред Сукијом џамијом Дин. 85.—, Никифор Цвијановић дао прилога за Гајрет Дин. 30.—. Испред Гајрета како сакупљачима тако и дароватељима искрена хвала! Из Бужима: Госп. Ибрахим М у с т а ф и ћ сакупио je прилог за Гајрет у кукурузу и то од слиједећих дароватеља: У Лухарду г. Салих Балтић 37 кг, Бећо Балтић 25 кг, те no 12 кг дароваше: Хасе Балтић, Балчимовић Фејзо ,3ариф Балчимовић, Хасан Балчимовић, Кедић Омер, Кедић Ахмет, Хамид Кедић, Мехмед Хилић, Харалчић Омер, Али Велаџић, Хасан Велпџић, Хамид Чехић, и Хасе Балчимовић 6 кг. По 10 кг куку: руза: Мулалић Бећир, Шахиновић Але, Але ШахНновић Хасанов .Беговић Алија, те no 5 кг: Бајрактаревић Осман, Ma­ mo Дервић, Ахмет Дервић, Але Даут, Салко Ичш^ђвц}!. Ибро Дернић, Салих Дернић, Џинић Омер, Халил Сијамхбџић, Мулалић Мехмед, Челе Дервић, Але Вегић, 0алих Мешип6вн}>. Алијагић Ибро, Алија Вуколић ,Кљајић Сулејман, Шахиновић Ахмет, Зајттм Муптетић,' Салих Шахиновнћ, Смаил Мулалић, Бахто Алијагић,^ Ибр^хим Шахиновић Суљин, Хашпм Мулалић, Бећир ПГахиновдћ, 'Ва.мил Мешимовићг-Мехмед Дураковић, Ибрахим Бегић, Хасан еф. Омерчехајић. У Мразовцу дароваше: ЛелићМухамед 11 кгггукуруза,/те no 10_j>r слиједећи: Мулалић Бепшр, #слам Бајрић, Диздаревпћ Хасе, Ју Ц Диздаревић, Хасе Шекић, Хасан Чехић, Омер Дгпдаревић, Ејдо Диздаревић, Хасан Шахиновић, Ибро Пашић, Мехо Бурзић ;по 5 кг даровали су: Диздаревић Ибро, Омер Бурзић, Чаушевић Мехо, Хасад Бурзић- Ибро Клекић, Порић Хасе. ТЗулић Зариф, Пашић В1ериф, Суљо Диздаревић Мустафа Ћехић, Хусе Диздаревић, Шекић Алија, Ибро Шекић, Омер Диз даревић Хасанов; no 4 кг: Ђулић Хашим, Ибро Топаловић, Сулејман Диздаревић, Осман Шекић; no з кг: Цазинкић Беho, Ариф Бурзић, Ђулић Бего, Диздаревнћ Хасан, те no 2 кг: Омер Шекић, Сејдо Диздаревић, Побро Диздаревић. Из Бољанића (срез Плеваљски) ‘ Госп. Ибрахим еф. Миљевина сакупио je прилога за Гајрет у готовом новцу, a дароватељи су слиједећи: Јусуф Машовић Дин. 60—, no Дин. 25.—: Омер Карагаш, Сулејман Каракаш; no Дин. 20 .—: Ибрахим Гогалић, Омер Хамзић; no Дин. 10.—: Ариф Борић, Јакуб Алић, Осман Хреља, Ибрахим сАлић, Мујкан Мочар, Дервиш Пуповић, Ахмет Џеховпћ, Незир Џеховић, Шериф Машовић, Шабан МЈашовић, Мехмед Машовић, Мехмед Жига, Шахин Жига, Рамо Каракага, Ахмет Машовић, Јусуф Машовић, Ибрахим Имшировић, Алија Бојаџија. Из Рашчића (општина Буковичка) Госп. Дервиш еф. Хаџалић, имам, сакупио je добровољних прилога у готовом новцу у Рашчићу, (општина буковичка, срез Плевље) a даровали су слиједећи: По Дин. 50.—: Тахирбеговић Веиз, Куновац Дедо; no Дин. 30.—: Жига Амил, Жига Адем; Дин. 20 .— Ченгић Ђул; Дин. 17.50 Јашаровић Алија; Дин. 17.50 Жига Хусо, Дин. 17.25 Ходо Џака, Дин. 15.— Клапух Шаћир; Дин. 8.75 Чизмо Шахић; Дин. 7.50 Клапух Суљо; no Дин. 10.—: Твица Суљо, Јашар Бего, Хева Авдија, Фочић Реџо, Жига Хамид, Жига Ахмед, Клапух Имшир, Јусуфовић Ибро, Алимановић Салкан; ло Дин. 5.—: Ђого Бајро; Дин. 17.50 Механ Келемит, Дии. 15,— Бећир Чардаклија, no Дии .10.—: Мехмед Џака, Осман Хамзић. 438 И, Плаиског (општина КовачеаиИи, tpaa ПлеВЉа) Госп. Ибрахии Шљиво сакупио je за ГаЈрет у го’ГОВОН новцу прилоге Roje даровмпс слиједећ« гостд а: д „ „ . 50__ Сарајлпћ Мумин; Д ш . Н — Молевдћ Шериф no Д„„. Хорић Дерво, Огаечевац Дервлж, Пудеж Дервдш, д аЈ1 Бавчић. Из Таре (срез плевал.ски) Госп. Сабит Ступар сакупио je дарове у житу те При. логе у готовом новцу у Тари, срез плеваљски, a које у жНТу дароваше ова гг.: Салко и Ахмет Авдовић 26 кг, Апдош^ Алија 30 кг, Гано Авдовнћ и Бехо Бећовић no 20 кг, ПГаћнр Авдовић 15 кг, Мустафа Авдовић 15 кг, Алија Чарковић i 5 кг Хамид Чарковић 15 «г, Хадар Огупар 15 кг, Ђамил Пру. тоља 15 кг, Хајро Бећовић 12 кг, no 10 кг: Дервиш Шабановић, Шућрија Авдовић; Никола Потпра 9 кг, Ахмет Бећо- вић’ 8 КГ-_у готовом новцу дароваше слиједећа гг.: Грубан Петровић Дин. 50.—: no Дин. 20.—: Латиф Авдовић, Милић Петровић; no Дин. 10.—: Шабан Ступар, Рашид Авдовић. Су. љо Ступар, Ризван Ступар, Ајдин Шабановпћ, Нуш д Ступар, Ајдин Схупар ,Мустафа Идризовић, Халил Ступар. Из Велеса Госп. Али-Риза С а д и к о в и ћ , шер. судија и повјереник Гајрета, сакупио je. приликом вјенчањае Дин. 130__, а дароваше слиједећа господа: no Дин. 10.—: Ибрахим Исмаил из Вравјеваца, Ислам Билал из Гор. Враљеваца; Елмас Ђазим Г. Врањеваца, Мустафа Хасан из Г. Врањеваца, Кадри Хасан из Г. Вран.еваца, Мустафа Сулејман из Г. Врањеваца, Мустафа Фетах из Г. Врањеваца, Исмаил Мустафа из Мелнице, Сулејман Мехмед из Иванковца, Хамид Хасан из Велеса, Халим Шабан из Велеса, Н. Н., Билал Иса. — Укупно Дин. 130.—. Из Тузле Добровољне прилоге за Гајрет лриложише слиједећа гг: Дин. 30,— Хусо Берберовић из Вуковија; no Дин. 10.— Мешан Абаџић из Башиговаца, Шестан Бахто из Лохиње, Осман Хаџнћ из Дубрава, Халил Кадрић из Дубрава, Алија Хасановић из Липовице, Јунуз Хасић из Уроже, Хусо Софтић из Гнојннде, Мујо Омић из Прилуке, Фејзо Хаџић из Дубрава, Авдо Хајдаревић из Сељуба; Дин. 20 .—: Мухарем Џафић из Ободнице; no Дин. 10.—: Осман Черкезовић из Дједине, Салих Фејзић из Пасаца, Мујо Башић из Мијатовића, Ибришим Хасановић из Ђурђевика, Ибрахим Муј|кановић из Сељуба, Бего Чизмић из Ободнице; Дин. 20 .— Салих Ђузнћ из Лукавца; no Дин. 5.— Мујо Хасановић из Петровица Доњих, Мујо 'Буловић из Петровица Дољих, Ибро Хасанћевић из Петровица Доњих, Ахмет Хасанчевић из Петровица Доњих. — Укупно Дин. 255.—. Дарови за Гајрет приликом Курбан-бајрама у Цазину Приликом прошлог Бајрама даровали су no 1 курбанску кчжицу и то: Шакановић Ејуб, Мехо Османагић, Бајро Хушидић, Осман Бизвић, Хасе Алагић, Ахмет Хусетић, Саtnx еф. Миџић, Назиф Ђоралић, Мехмед еф. НоЈарчанин, Ибрахим Бајрамовић, Омер Кудић, Сулејман еф. Ђатић, Селим Мискић, Бејза Вељачић, Омер Жалић, Хасан Даутовић, Хусеин Башић, Осман Хердић; no 2 курбанске кожице даровали су: Бећир Шакановић, те Сулејман Хушидић. Прилози у готову новцу: no Дин. 20 .—: Бајрић Ајеза; no Дин. 10.—: Садиковић Хасан, Бајрић Ариф еф., Краковић Шериф; no Дин. 5.—: Маунић Сулејман, те no Дин. 2 .—: Бајрић Хасан. Ha сергији пред џамијом у Стијеии сакупио je Реџо Салчевић 60 Дин., те у Кудићима имам Сулејмап сф. сакупио je Дин. 30.—, као и у Граховићима Оулејман еф. БегаПовић сакупио je Дин. 29.—. Дароватељима толпа хвала! Дарови за Гајрет прилииом Бајрама у Пријепољу Приликом протлог Бајрама даровала je Брадоравска општина 10 курбанских кожица за Гајрет. По 1 курбанску �кожицу даровали су: Хамдо Хашимбеговић, Ешреф Чавић, Ибрахим Хашимбеговић, Сејфа Шеховић, Мурат Сукић, Мухарем Мулахмић, Мехмед Пашановић, Алија Чонтрић, Арифа Селмановић, Адем Хашимбеговић, Хашим Хкшимбеговић, Вехбија Болићевац, Хасан Суџува, Мустафа Хоџић, Едхем Хаџиагић, Салих Пилав, Мухамед Грапов, Шериф Ризвовић, Рашид Јусуфагић, Ејуб Шеховић, Алибег Авдагић, Шаћира Хашимбеговић, Аган Заимовић, Фајко Поровић, Беhnp Чичић, Мустафа Јусуфовић, Газо Јусуфовић, Томо Зекић, Смајил Поробић, ТЈуло Обућина, Јусуф Крсларац, Бејто Крсштарац, Рестен Крсштарац, Абаз Крсштарац, Рушид Рапчанвн, Селмо Рапчанин, Ариф Ралчаннн, Сулејман (Потурак, Нухо Тумбук, Молић Хоџић, Хамдо Тумбул, Рамо Хурић, Назиф Руљевић, Газибег Селмановпћ, Дервиш Бјелак, Бешир Бјелак, Рашид Нуковић, Ибрахим Јусуфагић, Смајил Мусабеговић, Ариф X. Шеховић, Јусуф Чичнћ и Феле Рачић. По 2 курбанске кожице даровали су: Ариф Скодрак, Бећир X. Хасановић и Хаџо Бјелак. Дароватељима топла хвала' похитали општнни, гдјс су са г. начелником дуже времена разговкрали о својим прилпкама и предавалп разне молбе. Попгго се био сакуппо прнличаи број општинара г. Јовановић je пстима говорио о потреби градње 3. школе у срничкој општини те о оснивању оокола, затим се интересовао о стаљу Гајрета и потреби љегове реорганизације, истичући велики значај ове једине муслиманске културне установе. Иницијативом r. Јовановића закључено je да се у селу Вучковцима одмах отпочне са градњом дворазредне основне школе наземљишту које у ту сврху паклања Алија Курбашић, претседник сриичке општине. Надаље je закључено да се одмах приступи оргапизацији једног Гајретовог теферича у Срницама који ће се одржати дана 24. ов. мј. у недељу, на којем he се, поред осталих тачака програма. дати велика коњска трка сељачких кон>а, пуцање на нишам и т. д. Овом приликом случајно присутни бановински надзорник г A. Селимбеговић покупио je добровољних прилога за Гајрет у износу од 220 динара. Прплоге су дали слиједећи: Прилози за Гајрет у Бијељини Дин. 50__Славко Јовановић, среоки начелник; Дин. 30.— У готову новцу даровали су no Дин. 100.—: Мујага X. Ахмет Селимбегопи^ бан. надз.; no Дин. 20.—: Мехмед Дојић, Бегановић, те Браћа Станковић; no Дии. 200.—: Хасанбег имам-матичар, Алија Курбашић, претсједик опгатине; Днн. Пашић; Еминбег Муратбеговић дароваг je 180 динара; Дин. 15.—: Халил Арнаутовић, тожак; no Дин. 10.—: Ђулага Сла70.—: Хасанага X. Салиховић; Дин. 63.—: Бајро Мухић, те љанкић, општ. биљежник, Ибрахим Ческинови11, тежаж; Љуno Дин. 50.—: Алијага Бегановић и Еминага Чолић; no Дин.,> боје Љубојевик, шшач: Курбапшћ Осман, трговац; Мухарем 40,—: Јусуфага X. Салиховић; no Дин. 80.—: Хусејнага X. Ахметбеговић, трговад: Којо Муро, обућар; Трохић Мухамед, М. Салиховић, Смајл Туркуша и X. Осман Хуремовић. no Дин. 5.—: Салихчсхајпћ Хусеин, тежак; Милпсав МилпУ пшеници даровали су: Османбег СалихСеговић 300 кг, чевић, тежак; Миличевпћ Стојаи, тежак. Мухамедбег Прељубовић 200 кг, Шемсибег Ајановић 108 кг, ОТПОЗДРАВ БАНА Г. ВЕЉЕ ПОПОВИЋА ГАЈРЕТУ Ибрахимбег Муратбеговић 100 кг, Хуснибег Ресулбеговић 52 кг; no 49 кг: Н. Н. и Салко Арифаггћ, те Хамдибег ПаHa поздравну депешу. itoja je упућена г. Велимиру Пошић 30 кг. повићу, претсједнгас Главног одбора Гајрета r. др. Авдо ХаУ кукурузу даровали су: Мухамедбег Прељубовић 226 кг; сапбеговић примио je слиједекп одговор: Рифатбег Рифатбеговић 200 кг; no 100 jtr даровали су: МуГосподине Претседииче! Вама и члановима Гајрета срхарембег Салибеговић, Ибрахимбег Муратбеговић, |Осиан Тур- дачно захваљујем на поздраву упућеном ми телеграмом са куша, Мухамедбег Пашић, Османбег Зааимовић, Емин Мура- годишње скупцггине Главнаг одбора Гајрета са жељом, да тагић, 51 кг, Мешан Беговић 50 кг, Дервиш Липпичевић 49 кг узвишени рад Гајрета буде крунисан заслуженим успехом, и Хамдибег Пашић 25 кг. за славу и величпну Његова Велпчанства Краља и Отаџбине. Дароватељима топла хвала! Бап В. Поповић, в. р. Приходи из Вареша Мјесни одбор у Варешу дозначио нам je своту од Дин. 2.005.— као приходе који потичу из прошасте годнне. Пошто je годишњи извјештај био тада у штампи, ова je сума изостала и треба je сматрати доходаом жз прошле годинв. Тако je овај одбор имао у млнулој години прихода у свему Див. 19.100.—. ПОЗДРАВНЕ ДЕПЕШЕ ГЛАВНОМ ОДБОРУ ГАЈРЕТА Пријепоље: Гајретовн чланови окупљени данас на својој главној скупштини изјављујућн своје прнзнаље поздрављају Главни одбор Гајрета са претседником г. др. Авдом Хасанбеговићем. Претседник Махмут Башовић. Прилог из Кључа ИСПРАВАК Госпођа Шида супруга Мухарембега Филиповића, повјереница Гајрета из Кључа, сакупила je пригодом забаве у Кључу 700 динара оа Гајрет, на чему joj се најтоплије захваљујемо. Pom oć Banke Gajret Beogradskom Gaflretu »Osman Đikić« Kako je poznato, Banka Gajret je odobrila društvu Gajret, na osnovu svojih statuta Din 200.000.— s tim da se iz ove svote isplati kao bančina pomoć društvu Beogradskom Gajretu »Osman Đikić« Din 25.000.—. Glavni odbor Gajreta, u smislu toga riješemja, doznačio je Beogradskom Gajretu Din 25.000.—, koja će se svota upotrebiti za podizanje doma Beogradskog Gajreta. i 1 Оџак (Дервента): У годишњем извјсштају друштва Гајрет оа г. 1929/30. na страни 354 у Мјесним одборима и повјереницима Гајрета испуштени су Гајретови повјереници у Оџаку срез Дервента и то Хафиз Ариф Ђанановић и Сејфудин Маглајлпћ, те у Турскнм Колибама Ферпд Лемеш што се овим исправља. Исто тако није унешена у годишњи извјештај сума од 5.823 Дин. и 48 п. као приход од цигар папира, која сума пма се придодати приходу Мјесног одбора Гајрета у Дервенти штампаној своти од 32.418 Дин. и 30 п. И З УРЕДИИШТВА Срнице за Гајрет »Ha своме непрекидном путовању no среоким општинама на дан 7. ов. мј. дошао je у општину Срнице сресжи начелник среза брчанског г. Славко Јовановић из Брчког. Како je општина Срнице 35 километара удаљена од сједишта среја ,tq су сељани чувти за долазак свога среског начелника ИСПРАВИ: Последњи пасус чланка „Свети рат и ропство”, услед греш ке при прелому, остао je непоправљен, na ћемо га у следећем броју, исправљена, поновно отштампати. 439 �Ustav Islamske verske zajednice Kraljevine Jugoslavije MI ALEKSANDAR I po milosti Božjoj i volji Narodnoj Kralj Jugoslavije Na predlog Našeg Ministra pravde, a po saslušanju pretsednika Našeg Ministarskog saveta propisujemo i proglašujemo: USTAV Islamske verske zajednice Kraljevine Jugoslavije I OSNOVNE ODREDBE § 1. Islamska vera spada medu priznate vere Kralje­ vine Jugoslavije, i ravnopravna je svima ostalim zako­ nima priznatim verama. Svi muslimani Kraljevine Jugoslavije čine jednu samostalnu Islamsku versku zajednicu, na čelu sa Reisul-ulemom kao Vrhovnim verskim starešinom. § 2. Islamska verska zajednica Kraljevine Jugoslavije održava, u smislu propisa Islama, duhovno jedinstvo sa ostalim islamskim verskim zajednicama. §3. Islamska verska zajednica javno' ispoveda i uči svoju islamsku. veru, javno vrši svoje islamske verske dužnosti, i sajnostalno upravlja i ureduje svoje verske, versko-prosvetne i vakufsko-imovinske poslove. §4. Celokupna organ^acija Islamske verske zajednice i verosniva se, prema odredbi prethodnog paragn iskom skom i versko-pro'svetnom kao i vakuf*1™-1 uređenju. Islamska^ varska zajednica upravlja se po): 1) propisima JŠeriata; 2) propisima Zakona o Islamskoj verskoji zajeuri zajednici Kraljevine Jugoslavije; 3) odredbama ovoga Ustava. §6. Cilj je Islamske verske zajednice da sledbenike Islama unapređuje verski i fneđu njima širi islamski mo­ ral, a po tome ih kulturno podiže. §7. Islamska verska zajednica postizava svoj cilj: 1) osnivanjem džamija, mekteba, medresa idrugih verskih, versko-prosvetnih i humanitarnih zavoda; 2) spremanjem verskih službenika, kao i versko prosvetnih nastavnika za svoje .državne i druge škole; 3) staranjem o verskom i moralnom vaspitanju i obrazovanju islamske mladeži u svojim, državnim i dru­ gim školama; 4) širenjem versko-moralnih knjiga i pouka među pripadnicima Islama; 5) suzbijanjem protiverskih dela i protiverske pro­ pagande, kao i verskih i moralnih predrasuda, zlih na­ vika i običaja; 6) organizovanjem dobrotvornih društava i usta­ nova, i potpomaganjem svake akcije koja radi na ver­ skom, moralnom, prosvetnom, zdravstvenom, privred­ nom, socijalnom i kulturnom preporođaju muslimana u duhu Islama. §8. Islamska verska zajednica i pojedine njene usta­ nove pravna su lica, sposobna da po propisima zakona stiču i drže kako pokretna, tako i nepokretna dobra, i vrše sva prava M a im kao takvim pripadaju. Imovina Islamske verske zajednice služi samo njenim ciljevima ,i ne može se ni pod kojim vidom od nfe oduzimati niti na koje druge ciljeve upotrebljavati. osim slučaja eksproprijacije predviđene zakonom. Islamska verska -zajednica samostalno upravlja i uređuje svoje verske, versko-prosvetne i vakufsko-im„. vinske poslove. Ona samostalno upravlja i slobodno ra. soolaže celokupnom svojom imovinom i prihodima, pod vrhovnim nadzorom Države. Sve te poslove Islamska verska zajednica vrši preko svojih verskih i imovinskoupravnih organa, koji su predviđeni Zakonom o Islam, skoi verskoj zajednici i uređeni ovim Ustavom. II ORGANI ISLAMSKE VERSKE ZAJEDNICE: § 11. Organi Islamske verske zajednice su: 1) Džematski međžlis, na Selu sa džematskim imamom; 2) Sresko vakufsko-meanfsko poverenstvo, na čelu sa šeriatskim sudijom; 3) Vakufsko-mearifsko veće u Sarajevu i Skoplju, sa svojim upravnim odborima; 4) Muftijstva, na čelu sa muftijom; 5) Ulema-medžlis u Sarajevu i Skoplju; 6) Vrhovno versko starešinstvo u Beogradu, sa Reis-ul-ulemom na čelu. § 12. U versko i versko-prosvetnom pogledu, Islamsku versku zajednicu pretstavljaju: Vrhovno versko stare­ šinstvo, sa Reis-ul-ulemom, Ulema- medžlis, muftija i šeriatski sudija, a u vakufsko-imovinskom pogledu, Va­ kufsko-mearifsko veće sa svojim upravnim odborom, Sresko vakufsko-mearifsko poverenstvo sa područnim mutevelijama, i Džematski medžlis. 1) Džematski medžlis § 13. Svi muslimani jednog ili više susednih mesta u ko­ jima ima najmanje 300 islamskih domova sačinjavaju vakufsko-mearifski džemat. Muslimani onih mesta u ko­ jima nema najmanje 300 islamskih domova moraju se združiti sa susednim mestima, i organizovati u jedan džemat. Izuzetci mogu biti samo u onim mestima i kra­ jevima gde to terenske i druge prilike zahtevaju, pa se u tim slučajevima mogu džemati grupisati i sa manjim brojem islamskih domova. Odluku o tom, kao i uopšte o organizaciji džemata, donosi upravni odbor nadležnog Vakufsko-mearifskog veća. Dom je svaka zasebna islamska porodica, kao i punoletno inokosno lice sa samostalnim zanimanjem. § 14. Svaki musliman pripada kao član onome džematu u kom stalno živi. Članovi džemata koji su . navršili 21 godinu života sačinjavaju džematski zbor. § 15. Džematski zbor bira Džematski medžlis, i sastaje se na poziv imama matičara, koji mu je pretsednik. U džematu gde ima više imama matičara, Sresko vakuf­ sko mearifsko poverenstvo određuje, u sporazumu sa muftijom, koji će imam biti pretsednik džematskog zbora. т. § 16Džematski medžlis, u mestima od 300 do 500 musli­ mana, ima pet članova i tri zamenika, u džematima od 440 i �500 do 1000 muslimana, sedam članova i pet zamenika, nosti tačno i savesno; 9) raspravlja i predlaže Sreskom vakufsko-mea­ u džematima od 1000 do 2000 muslimana, devet članova i sedam zamenika, a u džematima sa više od 2000 mu­ rifskom poverenstvu godišnje predračune svojih potre­ slimana, za svaku dalju 1030 po dva člana i jednog za­ ba, i čini mu predloge, molbe i pretstavke o svima po­ menika više. trebama svoga džemata; § 17. 10) podnosi krajem svake godine izveštaj Sreskom Džematski medžlis se bira na tri godine. vakufsko-mearifskom poverenstvu o svome radu. Pretsednik Džematskog medžlisa je imam matičar § 25. koji je pretsednik džematskog zbora. Kad je pretsednik Džematski medžlis uzima u službu one verske služ­ džematskog medžlisa sprečen, zastupa ga onaj član koga benike džemata koje izdržavaju same džematlije iz svo­ Džematski medžlis izabere. jih sretstava. Ovakvi službenici, da bi se mogli uzeti § 18. u službu, moraju imati odobrenje nadležne verske vla­ U Džematski medžlis može biti izabran član džemat­ sti za službu u dotičnom džematu. skog zbora koji je navršio 30 godina života. § 26. Odobrenje za privremenu službu u džematu može § 19. se dati samo onom kandidatu koji dokaže svoju sposob­ Članstvo u džematskom zboru gubi: 1) onaj koji je pod starateljstvom ili u stečaju; nost valjanom svedodžbom o položenom ispitu ili više­ 2) koji je osuđen za zločinstvo, ili prestup učinjen godišnjoj dobroj upotrebi u dotičnoj službi. U nedo­ iz koristoljublja ili protiv javnog morala, za vreme dok statku takove svedodžbe, kandidat se mora podvrći ispitu za osposobljenje, koji obavlja nadležno Sresko traju pravne posledice osude; i 3) koji služi aktivno u vojsci, ili straži koja je voj­ vakufsko-mearifsko poverenstvo. Ovome će ispitu pri­ sustvovati, kao članovi, muftija i jedan od njega odre­ nički organizovana. đeni muderis, a gde ih nema ili ne mogu da dođu, ispit § 20. Vakufsko-mearifsko veće propisuje način kako će obavjla samo Sresko vakufsko-mearifsko poverenstvo. -Osim stručne sposobnosti, kandidat mora dokazati da se vršiti izbor za Džematski medžlis i određuje svaki 'je regulisao svoju->vojnu obavezu. put dan izbora. Ako u pogledu verskog službenika koga je izabrao § 21. Na izbor može se svaki član džematskog zbora ža­ Džematski medžlis dođe do nesporazuma između dže­ mata s jedne strane i Sreskog vakufsko-mearifskog politi Sreskom muftisko-mearifskom povgrenstvu, u roku od tri dana nakon proglašenja izbornog rezultata. O verenstva s druge strane, o tome odlučuje muftija. § 27. žalbi odlučuje Sresko vakufsko-mearifsko poverenstvo, Službu u džamijama mogu vršiti, osim za to po­ u roku od osam dana, u prvoj instanciji. Na odluku ovoga, žalba se podnosi u roku ođ-pet* dana upravnom stavljenih džamijskih službenika, i druga lica, ako to odboru vakufsko-mearifskog veća, koji donosi odluku u dopusti Sresko vakufsko-mearifsko poverenstvo. U sedištu muftije to dopuštenje daje muftija. roku od petnaest dana, u poslednjoj instanciji. 2) Sresko vakufsko-mearifsko poverenstvo. Ako Sresko vakufsko-mearifsko poverenstvo odno­ sno upravni odbor, poništi izbor, raspjsaće se novi iz­ -lllllfe i 1 § 28Sresko vakufsko-mearifsko poverenstvo je organ bor u dotičnom džematu najdalje u roku od mesec dana. versko-prosvetne i vakufsko-imovinske uprave Islamske § 22. Po svršenom izboru, a najdalje u roku od sedam verske zajednice u srezu. Njegovo sedište i područje je dana, Džematski medžlis sastaje se, na poziv pretsed- mesto i teritorija sreske uprave vlasti, a izuzetak od nika, u prvu sednicu, i određuje zamenika pretsedniku, ovoga može biti samo po odluci nadležnog Vakufskomearifskog veća. a prema potrebi tajnika i blagajnika. § 29. § 23. Sresko vakufsko-mearifsko poverenstvo ima u mePredsednik zastupa Džematski medžlis, saziva sednice Džematskog medžlisa i izbor džemata, i upravlja stima sa više od 10.000 muslimana sedan članova a u mestima do 10.000 muslimana pet članova. tim sastancima. § 30. § 24. Član Sreskog vakufsko-mearifskog poverenstva i Džematskom medžlisu pripada, uglavnom, u dužnost njegov pretsednik je, po položaju, jedan šeriatski suda: 1) iznalazi potrebe svoga džemata, i u tom pogledu dija dotičnog sreza kog odredi Ministar pravde po sa­ iznosi predloge Sreskom vakufsko-mearifskom pove- slušanju nadležnog Ulema-medžlisa i upravnog odbora Vakufsko-mearifskog veća. Ode u sedištu Sreskog va­ renstvu; 2) čuva ugled i interese svoga džemata i Islamske kufsko-mearifskog poverenstva nema Šeriatskog suda, verske zajednice; član i pretsednik, mesto šeriatskog sudije, je ono lice 3) potpomaže verske i prosvetne službenike svoga koje odredi Ministar pravde po saslušanju pomenutih džemata, i brine o verskom, moralnom i kulturno-pro- tela. svetnom podizanju i vaspitanju svojih džematlija; Ostale članove Sreskog vakufsko-mearifskog pove­ 4) izvršuje odluke i naloge starijih verskih i vakuf- renstva postavlja upravni odbor nadležnog Vakufskogsko-mearifskih organa i tela; mearifskog veća. 5) nadzire verske i prosvetne zgrade, kao i druge § 31. vakufske objekte; Sednice Sreskog vakufsko-mearifskog poverenstva 6) sastavlja inventare pokretne i nepokretne imo­ drže se jedanput nedeljno, a u slučaju potrebe i češće. vine; Ako jedna trećina članova Sreskog-vakufsko-mearifskog 7) stara se o potrebnim sretstvima za izdržavanje poverenstva zatraži, ima se sazvati izvanredna sednica. džamija i mekteba; § 32. 8) pregleda najmanje svakog meseca račune svoga U delokrug Sreskog vakufsko-mearifskog poveren­ blagajnika, i nastoji da i ostali članovi vrše svoje duž­ stva pripada, u glavnom, da: 441 �teritoriju banjalučkog, tuzlanskog, sarajevd, 1) rukuje izborom za Džematske medžlise, prema i'^ostarskog muftijstva, i Vakufsko-mearifsko v g » f pravilniku koji će propisati nadležno Vakufsko-mearif- Skopliu za teritoriju skopskog, bito jskog, Prizrensk “ sko veće; novopažarskog i pUevUanskog muftustva. 2) nadzire rad Džematskih medžlisa svoga sreza; 3) vodi u evidenciji svu vakufsko-mearifsku po­ Članovi Vakufsko-mearifskog veća su svi a ■ kretnu i nepokretnu imovinu u području svoga sreza; Ulema-medžlisa, sve muftije i sve vrhovne Seriatske !' 4) nadzire verske i vakufsko-mearifske zgrade, i bdi diie sa područja veća, vakufsko-meanfskt direktor i nad celokupnim poslovanjem mutevilija i svili vakufsko- petnaest članova koje Ministar pravde imenuje na os„ v mearifskih plaćenih organa svoga područja; dvojnog predloga upravnog odbora starog Vakttfsk" 5) čini predloge o osnivanju, podizanju, održavanju mearifskog veća. Od članova koje imenuje Ministar i opravljanju džamija i drugih verskih, prosvetnih i hu­ pravde najmanje trojica moram imati fakultetsku spremu' manih zavoda; 6) čini predloge o otuđenju, zameni i opterećenju Vakufsko-mearifsko veće sastavlja se za tri g0(jin vakufskih nepokretnosti, o kupovanju nepokretnosti i Dva meseca pre isteka toga roka m ora se staviti pred. podizanju koristonosnih novih građevina iz vakufskolog za one nove članove koje M inistar pravde postavi,, mearifskih sretstava i o načinu iznajmljivanja i davanja § 37. pod zakup vakufskih nepokretnosti; Vakufsko-mearifsko veće na prvom svom sastanku 7) daje mišljenje o poravnanju i o sklapanju i razbira sebi pretsednika i dva fmtpretsednika. rešavanju ugovora; 8) predlaže otpisivanje nesigurnih i nenaplativih po­ Sastanci Vakufsko-mearifskog veća su redovni Цј traživanja; 9) čini predloge o imenovanju, platama, nagradama vanredni. Na redovan sastanak saziva pretsednik veća m sporazumu sa upravnim odborom, u jesen svake go­ i otsustvima vakufsko-mearifskih i verskih službenika svoga sreza, i daje im otsustva do 14 dana, s tim da dine, a vanredan, kada trećina članova ili upravni odbor to zatraži. Saziv se mora objaviti članovima naj­ predloge u pogledu verskih službenika, medu koje spa­ manje osam dana pre dana sastanka, i označiti dnevni daju i imami matičari, upućuje preko muftije; 'red prve sednice. Vanredna sednica mora se sazvati 10) ocenjuje sposobnost verskih službenika koje bira" najdalje do mesec dana. Džematski medžlis, u smislu §'26; § 39. 11) bdi nad tim da se plan nastave u svim verskim Prvoj sednici Veća predsedava najstariji član po i drugim vakufskorinearifskim zavodima propisno izgodinama ,i odmah naređuje izbor pretsednika, dvaju vršuje; 12) javlja muftiji i državnim vlastima, kad dozna potpredsednika i potrebnog broja sekretara Veća. § 40. da se ne drži osnov^ islamske verske nastave u javnim Vakufsko-mearifskom veću pripada, u glavnom, u školama ili zavodima; 13) određuje svoje izaslanike koji će prisustvovati nadležnost, da: završnim ispitima u svim školama njegova područja; 1) bira članove svog upravnog odbora, i njihove za14) potiče islamsku mladež da pohađa u što većem menike; broju sve, a naročito verske škole, i da se uči za­ 2) imenuje činovnike upravnog odbora, i vrši disnatima; cipilnsku vlast nad njima; 15) čini predloge upravnom odboru nadležnom Va-3) odobrava godišnji predračun Islamske verske za­ kufsko-mearifskog veća o podeljivanju stipendija islam­ jednice na svojoj teritoriji, kao i predračune samostalnih skim učenicima srednjih i visokih škola; vakufa čiji je godišnji prihod najmanje 20.000 dinara, i 16) sastavlja i predlaže Vakufsko-mearifskom veću svih vakufsko-mearifskih fondova i razrešava završne predračun za iduću i završni račun za prošlu godinu, račune po njima; u pogledu vakufsko-mearifske imovine u njegovom po­ 4) nadzire polsovanje vakufsko-mearifskih organa dručju; kao i svih službenika vakufsko-mearifske uprave; 17) prima i podnosi sa svojim izveštajem upravnom 5) odlučuje o osnivanju i održavanju džamija i osta­ odboru nadležnog Vakufsko-mearifskog veća račune mu- lih verskih objekata, u sporazumu sa LJlema-medžlisom; tevelija, kao i sve druge račune koji se tiču vakufsko6) odlučuje o kupovanju dobara, o prodaji, trampi i mearifske imovine; opterećenju pokretne i nepokretne vakufske imovine, u 18) izveštava o svim znatnim događajima koji se to ne može učiniti upravni odbor; koliko tiču verskih i vakufsko-mearifskih poslova upravni od­ 7) odlučuje načelno o koristonosnom ulaganju va­ bor nadležnog Vakufsko-mearifskog veća, kao i Ulema- kufske imovine, naročito o davanju zajmova iz vakufskomedžlis, preko muftije, prema nadležnosti tih organa; mearifskih fondova i imovine pojedinih vakufa; 19) izvršava naloge upravnog odbora nadležnog 8) odlučuje o načinu iznajmljivanja i davanja u za­ Vakufsko-mearifskog veća, Ulema-medžlisa i muftije kup vakufskih nepokretnosti; koji su izdati u granicama njihove nadležnosti. 9) odlučuje o otpisivanju nesigurnih i nenaplativih § 33. potraživanja preko 2.000 dinara pojedinih vakufa i fon­ Sednicama Sreskog vakufsko-mearifskog poveren- dova; stva o stvarima koje se tiču zajedničkog interesa jed­ 10) ustanovljava nova činovnička i službenička menog ili više džemata imaju se prizvati pretsednici do­ sta, određuje prinadležnosti svima službenicima, i uretičnih Džematskih medžlisa. Ovima pripada u tom slu­ đuje ostale njihove službene ondose; čaju pravo većanja i glasanja. 11) daje otsutstva vakufsko-mearifskim službenicima 3) Vakufsko-mearifsko veće. preko tri meseca; § 34. 12) određuje dnevnice i putne troškove članovima Vrhovni uredbodavni i nadzorni organ za celokupnu svojim i svog upravnog odbora; vakufsko-mearifsku i drugu imovinsku upravu Islamske 13) propisuje poslovnike i službena pravila za sve verske zajednice je: Vakufsko-mearifsko veće u Sara- vakufsko-mearifske organe i tela; 442 �14) menja postojeće i izdaje nove propise o upravi ležnosti, i daje im nagrade, honorare i potpore, u grani­ i nadziranju vakufsko-mearifske imovine, o vođenju knji­ cama predračunskih kredita. U pogledu verskih službe­ nika, upravni odbor to čini po predlogu Ulema-medžlisa; ga, računa i blagajničkih poslova; 11) odlučuje o otklonu i gubitku članstva u Džemat15) menja postojeće i izdaje nove propise o disci­ plinskom postupku i penzijama za vakufsko-mearifske skim medžlisima i o određivanju i upotrebi novčanih kazni tih članova; činovnike i službenike; 12) donosi odluku, u smislu § 38, o sazivu Vakufsko16) ustanovljava nastavni plan za svetske predmete mearifskog veća; u svima vakufsko-mearifskim školama; 13) sastavlja godišnji predračun i ispituje završni 17) daje stipendije učenicima srednjih i visokih škola; 18) odlučuje konačno o žalbama na rešenja svih va- račun Islamske verske zajednice na svojoj teritoriji, kao kufsko-mearifskih organa, u koliko ta odluka nije ostav­ i završne račune samostanlih vakufa i vakusko-mearifskih fondova sa prihodom preko 20.000 dinara godišnje, ljena upravnom odboru; 19) brine o čuvanju celokupne vakufske imovine, i i predlaže ih Vakufsko-mearifskom veću; 14) podnosi Vakufsko-mearifskom veću godišnji izpodnosi Kraljevskoj Vladi svoje pretstavke i žalbe po veštaj o svom radu; svima poslovima vakufsko-mearifske uprave. 15) izrađuje predloge Vakufsko-mearifskom veću po Za odluke iz tač. 13, 14, 15 i 16 potrebno je odobrej nje Ministra pravde. njegovu nalogu ili po svojoj pobudi; 16) čini sve potrebne pripreme za držanje sednica 4) Upravni odbor Vakufsko-mearifskog veća i Veća; i § 41. 17) izvršuje odluke Veća i disciplinske presude nad­ Upravni odbor Vakufsko-mearifskog veća je vrhov­ ni upravni organ u vakufsko-mearifskim i drugim imo­ ležnih verskih.vlasti o novčanim kaznama i otpuštanju verskih službenik^. vinskim poslovima. § 45. Upravni odbor Vakufsko-mearifskog veća sastoji se Upravljajući vakufskom imovinom i prihodima i ras­ od sedam članova, od kojih je jedan član pretsednik . Ulema-medžlisa, drugi vakufsko-mearifski direktor, a hodima Islamske verske zajednice, upravni odbor dužan pet članova i isto toliko zamenika ovih bira Veće iz svo­ je da se tačno tkži odluka Veća i nadležno ustanovlje­ nog predračuna. je sredine. Ako nastane hitna potreba da se što odredi o takvim Pretsednik odbora je pretsednik Ulema-n\edžlisa, a poslovima o kojima većanje i odluka spada u nadležnost podpretsednika bira odbor iz svoje sjedine. VećaHbto u vreme kad Veće nije na okupu, onda se § 42. Mandat članova upravnog odbora traje i posle is­ takvi poslovi na većanje i odluku iznose upravnom od­ teka perioda Veća, kao i u slučajevima njegova raspusta, boru na prvom njegovom sastanku, odnosno, a prema sve dok iz novog Veća ne buda -izabran novi upravni potrebi, saziva se upravni odbor na vanrednu sednicu. odbor. Istup iz Veća povlači za sobom i istup iz uprav­ U takvim slučajevima sudeluju na sednici i članovi Ule­ ma-medžlisa i Vrhovnog šreiatskog suda, sa pravom nog odbora. glasa, i donose se odluke mesto Veća, ali se o tim odlu­ § 43. Upravni odbor saziva njegov pretsednik svaka dva kama ima izvestiti Veće na prvom njegovom sastanku. 5) Muftije meseca jedanput, a u slučaju potrebe, ili ako to zatraži trećine članova upravnog odbora, i češće. § 46. Muftije se biraju prema propisima Zakona o izboru Upravni odbor radi u Sarajevu odnosno u Skoplju. Reis-ul-uleme, Članova 'Ulema-medžlisa i muftija i o pri§ 44. Upravnom odboru Vakufsko-mearifskog veća pri­ nadležnostima verskih službenika Islamske verske za­ pada, u glavnom, u dužnost da: jednice, a postavljaju Kraljevim ukazom. 1) svršava tekuće poslove vakufske imovine, i upra­ § 47. vlja celokupnim prihodima i rashodima Islamske verske Svako upražnjeno muftijsko mesto ima se u roku .. zajednice u svom području; od tri meseca popuniti. 2) vrši starešinsku vlast nad svima službenicima § 48. . vakufsko-mearifske uprave; Dužnost je muftije, u glavnom, da: 3) nadizire rad Sreskih vakufsko-mearifskm pove1) izdaje uobičajene fetve; jj renstava, i daje im uputstva; 2) obraća punu pažnju kulturnim i prosvetnim usta­ 4) nadzire samostalne vakufe u pogledu uprave imo­ novama islamskim na tritoriji svoga muftijstva; vinom i ispunjavanja zakladnih svrha; 3) nadzire verske službneike u autonomnoj i držav­ 5) odobrava uvakufljenja. prima poklone i legate. noj službi na svojoj teritoriji, i pregledava džamije i 6) postavlja mutevelije i druge vakufsko-imovinske druge verske objekte u smislu uputa i naredaba Ulemaslužebnike. osim službenika navedenih u tač. 2 л 40; medžlisa, a prema ukazanoj potrebi; 7) odobrava predračune i razrešava račune samo­ 4) nadzire izvršenje nastavnog plana za islamsku stalnih vakufa čiji godišnji prihodi ne premašuju 20.000 versku obuku u državnim i drugim školama, i pazi da h dinara; se čuvaju i poštuju propisi Islama i svima javnim usta­ 8) imenuje svetovne učitelje u vakufskim školama novama; u sporazumu sa Ulema-medžlisom, postavlja činovnike 5) nastoji da se poznavanje islamske nauke širi me­ j i sluižtelje Sreskih vakufsko-mearifskih poverenstava, i du muslimanima propovedanjem i obukom, i da se moral služitelje upravnog odbora, vrši disciplinsku vlast nad što bolje utvrdi; njima, i daje im otsutstva do tri meseca; 6) podnosi Ulema-medžlisu izveštaje o važnijim slu­ 9) čini predoge Ulema-medžlisu u pogledu imenova­ čajevima i rezultatima pregledanja, prema potrebi, a nja verskih službenika plaćenih iz srestava Islamske glavni izveštaj o ćelom radu svako pola godine. verske zajednice; § 49. 10) odobrava službenicima vakufsko-imovinskim pre­ Za namirenje putnih troškova pri službenim putova­ dujam na platu do visine tromesečnih celokupnih prinad- njima, muftije dobijaju godišnji paušal iz srestava Islam- 443 �lisa su dva , iedan u Sarajevu, jedan u Skoplju. Njlh ske verske zajednice, po odluci Vakufsko-mearifskog teritorijalna nadležnost poklapa se sa teritorija, ’ veća, na predlog Ulema-medžlisa. Za godišnji paušal nadležnošću Vakufsko-mearifskog veća u Sarajevil^ predvidiće se potreban kredit svake godine u budžetu Skoplju. Islamske verske zajednice. § 54. § 50. Ulema-medžlis se sastoji iz četiri člana, koji izme, Sedišta muftija su: 1) u Banjoj Luci, za teritoriju Vrbaske, Dravske i sebe biraju pretsednika na п godine. Ako se raspolove, odlučuje Reis-ul-ulema. Savske banovine, sem sreza osečkog i gračaničkog; 2) u Tuzli, za teritoriju srezova tuzlanskog, kladanjČlanovi Ulema-medžlisa biraju se prema propisima skog, vlaseničkog, srebreničkog, zvorničkog, jadarskog, lozničkog, bjeljinskog, podrinskog, brčanskog, osečkog Zakona o izboru Reis-ul-uleme, članova -Uiema-medlllsa i muftija i o prinadležnostima venskih službenika Islam, i gračaničkog; 3) u Sarajevu, za teritoriju srezova sarajevskog,ske ro-verske zajednice, a postavljaju Kraljevim ukazom. Upražnjeno mesto člana Ulema-međzlisa ima se рорц, gatičkog, višegradskog, čajničkog, fočanskog, visočkog, fojničkog, zeničkog, žepačkog, travničkog i bugojanskog niti u roku od tri meseca. § 56. i ostala mesta Drinske banovine koja ne pripadaju tuz­ Svaki član Ulema-medžlisa otpravlja dodeljene mu lanskom muftijstvu; od pretsednika poslove, prema poslovnom redu koji će 4) u Mostaru, za teritoriju Primorske banovine, sem travničkog i bugojanskog sreza, te za teritoriju srezova propisati sam Ulema-medžlis u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovoga Ustava. Poslovni red dubrovačkog, bilećkog, gatačkog, Ijubinjskog, nevesinjstupa na snagu kad ga potvrdi Vrhovno versko stareskog, stolačkog i trebinjskog Zetske banovine; 5) u Plevlju, za teritoriju srezova plevaljskog, pri- šinstvo. § 57. bosjkog, novovaroškog, mileševskog, bjelopoljskog, beČanlovi Ulema-medžlisa i muftije imaju godišnji od­ ranskog, podgoričkog, nikšićkog, ulcinjskog i barskog, i ostala mesta Zetske banovine koja ne pripadaju kome mor do 40 dana, prema odredbama koje će se predvideti u službenoj pragmatici. drugom muftijstvu; Članovima Ulema-medžlisa i muftijama daje pri po­ 6) u Novom Pazaru, za teritoriju srezova deževskog, štavičkog, sjeničkog, kosovsko-mitrovičkog, pećkog, is- trebi osustvo do 14 dana Ulema-medžlis a preko 14 dana točkog i plavogusinjskog; Reis-ul-ulema. § 58. 7) u Prižrenu, z^ teritoriju srezova gračaničkog, lapSednice Ulema-medžlisa drže se svake nedelje, a u skog, vučitrnskog, dakovičkog, podrimskog, šarplaninslučaju potrebe pretsednik saziva i vanrednu sednicu. skog .gorskog, podgorskog, giljanskog i nerodimskog; § 59. 8) u Bitolju, za teritoriju srezova bitoljskog, kruševUlema-medžlisu je, u glavnom, dužnost da: skog, debarskog. struškog, ohridskog, prespanskog, kičevskog, prilepskog, porečkog, dojransko-đevđelijskog, 1) upravlja i nadzire celokupni islamski verski, dru­ kavadarskog, negotinsko-vardarskog i morihovskog; štveni i kulturni život i sve takove ustanove na svome 9) u Skoplju, za teritoriju srezova Vardarske bano­ području; vine koji ne pripadaju muftijstvu u Prižrenu i Bitolju, 2) sudeluje u odluci o osnivanju džamija i drugih dalje za teritoriju Moravske i Dunavske banovine i verskih objekata, škola .vaspitnih i humanitarnih zavo­ Uprave grada Beograda. da sa Vakufsko-mearifskim većem; 3) nastoji da se poznavanje islamske nauke među § 51. Pri svakom muftijstvu služi po jedan muftijski taj­ muslimanima proširi i moral što bolje utvrdi nik, koji zamenjuje muftiju u svima njegovim dužnosti­ 4) pazi da se u školama i zavodima, kao i u opšte u ma koje mu poveri muftija, Ш ako ovog nema, nadležni ustanovama islamskim, državnim, samoupravnim i pri­ Ulema-medžlis. Osim tajnika, u svakom muftijstvu po­ vatnim čuvaju i poštuju propisi Islama, naročito da pre­ sta viče se potreban broj drugog osoblja. gledava školske knjige i saopštava svoja eventualna Muftijski tajnici moraju imati najmanje Šeriatsku su­ opažanja u njima Vrhovnom verskom starešinstvu; dačku školu, Veliku medresu u Skoplju, ili koju drugu 5) propisuje nastavni plan za islamsku versku nauku punu versku srednju školu koja je ravna ovima po ver- u svima islamskim školama, i daje svoje predloge za skoj naobrazbi. nastavni plan islamske verske nauke u svim ostalim, dr­ Muftijske tajnike postavlja vrhovno versko starešin- žavnim i privatnim, školama svoga područja, a u spo­ stvo po predlogu Ulema-medžlisa i saslušanju nadležnog razumu sa Vakufsko-mearifskim većem, i za druge nau­ muftije. Drugo kancelarijsko osoblje postavlja muftija. ke u vakufsko-mearifskim školama; Kancelarijskom osoblju muftijstva daje osustvo do 14 6) nadzire preko područnih muftija i Sreskih vakufdana muftija. sko-mearifskih poverenstava, rad sviju verskih škola; Zvanje muftijskih tajnika predviđa se u 6. 7 i 8 gru­ 7) imenuje vjeroučitelje islamske vere u svima pi I kategorije, kao i 2, 3 i 4 grupi II kategorije. Spremi islamskim školama svoga područja; I kategorije odgovara kvalifikacija predviđena u dru­ 8) čini predloge Vrhovnom verskom starešinstvu u gom stavu, sa najmanje osam godina kancelarijske slu­ pogledu postavljanja veroučitelja i imama u državnim žbe. '' 'ITt?§ 52. školama, vojnim nadleštvima, državnim bolnicama, kaz­ Disciplinsku vlast nad svim osobljem muftijske kan­ nenim i njima sličnim zavodima i drugim državnim usta­ celarije i drugim verskim službenicima svoga područja novama; vrši muftija u prvoj instnciji. 9) predlaže upravnom odboru predujmove, potpore, 6) Ulema-medžlis nagrade i honorare za sve verske službenike svoga po­ § 53. dručja; Ulema-medžlis je glavni organ preko kog se vrši 10) vrši disciplinsku vlast nad svima verskim služ­ uprava i nadzor nad celokupnim islamskim verskim, benicima svoga područja, u drugoj i poslednjoj instan­ versko-prosvetnim i kulturnim životom. Ulema-medž- ciji, a nad muftijama u prvoj. �§ 60. Tajnika Ulema-medžlisa postavlja Reis-ul-ulema, na predlog nadležnog Ulema-medžlisa, a ostalo kancelarij­ sko osoblje postavlja Ulema-medžlis. § 61. Tajnik Uelma-medžlisa mora imati fakultetsku spre­ mu. 7) Vrhovno versko starešinstvo § 62. Vrhovno versko starešinstvo je najviši upravnonadzorni organ nad ceolkupnim verskim i versko-prosvetnim islamskim životom, i donosi načelno tumačenje koji će se šeriatsko-pravni propisi primenjivati. Ono ču­ va i pretstavlja jedinstvo Islamske verske zajednice u Kraljevini, i stara se da svi propisi koji se odnose na njen život budu u oba njena područja jednoobrazni. § 63. Vrhovno versko starešinstvo sastoji se od Reis-ululeme i pretsednika oba Ulema-medžlisa. Sedište Vrhovnog verskog starešinstva je u Beo­ gradu. Njegove sednice saziva Reis-ul-ulema prema po­ trebi. Vrhovno versko starešinstvo propisaće pravilnik za svoj rad, u roku od šest meseci po stupanju na snagu ovog Ustava. § 64. Do uspostave pravilno obrazovanog Hilafeta koji bude priznat od Saveta predviđenog u § 4 Zakona o Islamskoj verskoj zajednici i Vlade ^Kraljevine Jugosla­ vije, Reis-ul-ulemi pre uvođenja u 'đužhos't, daje menšuru (ovlašćenje) pomenuti Savet, čiji je pretsednik najr^ stariji član po godinama. Način ophođenja Islamske verske zajednice Kralje­ vine Jugoslavije sa takvim, JHilafetom, kao i uslove i po­ stupak izdavanja menšure propisaće Ministar pravde u sporazumu sa Vrhovnim vetskim starešinstvom. § 65. Reis-ul-ulema je vrhovni verski starešina celokupne Islamske verske zajednice Kraljevine Jugoslavije. Njega zastupa jedan član Vrhovnog verskog starešinstva kog on odredi. Reis-ul-ulema se bira prema propisima Zakona o izboru Reis-ul-uleme, članova Ulema-medžlisa i muftija i o prinadležnostima verskih službenika Islamske verske zajednice, a postavlja Kraljevim ukazom. Upražnjeno mesto Reis-ul-uleme ima se popuniti u roku od tri meseca. § 66. Reis-ul-ulema prima iz državnih budžetskih sretstava na ime troškova za reprezentaciju i održavanje automobila, koji mu država daje. 16.000 dinara mesečno, i uživa stan u naturi u zgradi Vrhovnog verskog stare­ šinstva, koju će država, sa nameštajem, ovome staviti na raspoltoženje za smeštaj kancelarije Vrhovnog ver­ skog starešinstva i za stan Reis-ul-uleme. § 67. Dužnost je Vrhhovnog verskog starešinstva, u glav­ nom, da: 1) nadzire rad verskih i versko-prosvetnih organa i tela Islamske verske zajednice; 2) da je inicijativu za ostvarenje ciljeva i nastojanja Islamske verske zajednice svim verskim organima; 3) odobrava nastavni plan i program svih verskih zavoda i škola, u sporazumu sa nadležnim Ulema-medžlisom; 4) ocenjuje i izdaje verske knjige i njihove prevode, u sporazumu sa nadležnim Ulema-medžlisom; 5) rešava u načelnim razilaženjima koja nastanu iz­ među Ulema-medžlisa, i odlučuje u najvišoj instanciji o žalbama na nepravilnu primenu šeriatskih propisa od strane područnih organa; 6) nastoji da se u svim verskim islamskim školama, autonomnim i državnim, vrše predavanja u saglasnosti sa naukom Islamske vere; 7) postavlja potreban broj službenika za svoj ured; 8) izdaje i oduzima šerijatskim sudijama propisne muralese, po propisima uredbe koju će izdati Ministar pravde u sporazumu sa Vrhovnim verskim starešin­ stvom; 9) vrši disciplinsku vlast nad svojim službenicima u prvoj i poslednjoj instanciji, a nad muftijama u poslednjoj instanciji. § 68. Vrhovno versko starešinstvo može, ako se ukaže potreba, da u dogmatskim i šeriatsko-pravnim pitanjima sazove na sednice oba Ulema-medžlisa. Sednice mogu se držati, prema potrebi, u Beogradu, Sarajevu ili Skoplju. § 69. Kad se ukaže potreba da se raspravi mogućnost jednoobraznosti u opštim posolvima Islamske verske za­ jednice, Reis-ul-ulema može, pre budžetske rasprave Vakufsko-mearifskih veća, pozvati na sastanak pretsednike ooa Ulema-medžlisa, pretsednike oba Vakufsko-mearifska veća, oba direktora Vakufa i pretsednike oba Vrhovna šeriatska suda, s kojima će raspraviti glavne linije rada i način ostvarivanja nastojanja Islamske verske-zajednice, u pogledu vakufa, iskorišćavanja vakuf­ ske imovine, podizanja verskih i prosvetnih objekata, o iznalaženju novih finansijskih izvora, kao i svih ostalih pitanja koja zasecaju u život Islamske verske zajednice i rad njenih organa. § 70. Sva prepiska područnih organa Islamske verske za­ jednice sa centralnim državnim vlastima i obratno vrši se preko Vrhovnog verskog starešinstva. § 711 Oba Ulema-medžlisa i Vakufsko-mearifska veća podnose svake godine Vrhovnom verskom starešinstvu opšti izveštaj o svom radu. Isto tako podnosiće u naj­ kraćem roku i posebne izveštaje, kad Vrhovno versko starešinstvo to zatraži. § 72. Kancelariju Vrhovnog verskog starešinstva čini se­ kretar sa potrebnim brojem kancelarijskog osoblja. § 73. Sekretar Vrhovnog verskog starešinstva mora imati pravni fakultet. § 74. Sekretara kao i ostalo kancelarijsko osoblje Vrhov­ nog verskog starešinstva postavlja Reis-ul-ulema. III UPRAVA. I FINANSIJE § 75. Za opšti upravni rad. kao i za upravljanje celokupnim imovinskim i finansijskim poslovima Islamske ver­ ske zajednice, ustanovljava se Vakufska direkcija u Sa­ rajevu i Skoplju. za područje sarajevskog odnosno skop­ skog Vakufsko-mearifskog veća. Vakufska direkcija ima svoj finansijski otsek sa ra­ čunovodstvom, koji rukovodi svima prihodima i 'rasho­ dima Islamske verske zajednice, i upravlja sivima nje­ nim imovinsko-računskirn poslovima na svome području. Uredbom predviđenom u § 5 Zakona o Islamskoj verskoj zajednici, koju će sporazumno doneti oba Va­ kufsko-mearifska veća, svako za svoje područje i za Vrhovno versko starešinstvo. a odobriti Ministar prav- 445 �'l § 82. đe, propisaće se organizacija celokupne finansijske i raP rih o d i s a m o s ta ln ih v a k u fa u p o tr e b lja v a ju s e u „ а. ■ . „ r h e n r e m a p re d r a č u n u , k o ji s a s t a v l j a m u t. • čunovodstvene službe i kontrole. т г Г * а S u esk im v a k u f s k o - m e a r if s k im p o v je re n s tv o m § 76. Vakufskog direktora postavlja Vakufsko-mearifsko f o d o b r a v a Vakufsko-mearifsko v e ć e odnosno u r p avnj o d ^ Vakufsko-mearifskog veća prema svojo, nad|ež. veće. Vakufskom direktoru spada, u glavnom, u dužnost da: " “ p r ih o d im a samostalnih vakufa k o jih su potrebe pre. 1) vodi i zastupa celokupnu upravu Vakufske direk. ,» rosMiložiće Vakufsko-mearifsko v e ć e , p o sasl„. cije; Ц ф n a d le ž n o g Sreskog i vakufsko-mearifskog „0. 2) rukovodi i nadzire rad službenika Vakufske direk­ v e r e n s tv a . g gg cije, i vrši disciplinski nadzor nad njima; 3) prima i odpušta dnevničare i sluge Vakufske di­ V a k u fs k o -m e a rifs k o v e ć e , u z o d o b r e n je Ministra rekcije; i o ra v d e d a to u s p o ra z u m u sa Ministrom fmansija, propi, 4) daje otsustva službenicima Vakufske direkcije do s a ć e p ra v iln ik o ta k s a m a k o je ć e s e plaćati z a z v a n i£ „ e dva meseca. r a d n je v e rs k ih i v a k u f s k o - m e a r if s k .h o r g a n a . § 77. § 84. Upravni odbor Vakufsko-mearifskog veća propisuje P r o c e n a t r a z r e z a n a p rih o d e s a m o s ta ln ih v ak u fa uredbom organizaciju rada Vakufske direkcije. o d re đ u je V a k u fs k o -m e a rifs k o v e ć e . On n e m o ž e k o d srf § 78. v a k u fa n ik a d a b iti v e ć i o d 10% b r u t o p r i h o d a a k o d evlaIslamska verska zajednica podmiruje svoje potrebe: 1) prihodima svih verskih i vakufsko-mearifskih do­ bara i fondova; Od državne pomoći, utvrđeđne u smislu § 23. Za­ 2) prihodima od verskih taksa; 3) prihodima od razrezanih prinosa na prihode po­ kona o Islamskoj verskoj zajednici Kraljevine Jugosla­ vije prema dosadašnjim rashodima državnog budžeta i jedinih samostalnih vakufa; finansijskog zakona za 1929/30 godinu, pripada, po od­ 4) prihodima od dobrovoljnih priloga i vasljeta; 5) prihodima od eventualne pomoć? političko-uprav- b itk u sume potrebne za pokriće ličnih i materijalnih rashoda Vrhovnog verskog starešinstva u Beogradu, nih opština; jedan deo samostalnoj imovinskoj upravi Islamske ver­ 6) prihodima od stalne državne pomoći; i ske zajednici u Sarajevu, a jedan deo samostalnoj imo­ 7) prihodima od -уејМић prireza. vinskoj upravi u Skoplju. Ovi delovi utvrđuju se prema § 79. Versku imovinu sačinjavaju sva pokretna i nepo­ broju islamskog stanovništva jednog i drugog područja, kretna dobra Islamske verske zajednice sa samostalnim pošto se prethodno suma potrebna za pokriće ličnih i materijalnih rashoda Ulema-medžlisa u Skoplju doda delu upravama u Sarajevu i Skoplju. imovinske uprave u Skoplju. Sume koje se na takav § 8D. Odredbe vakufnama moraju se izvršavati, i mogu način utvrde predaju se svake godine iz državne kase, se jedino izmeniti ili ukinuti odlukom nadležnog Vakuf­ najmanje u mesečnim ratama unapred, neposredno Vasko-mearifskog veća, sa odobrenjem Ulema-medžlisa, i kufsko-mearifskoj direkciji u Sarajevu odnosno Skoplju, to ako se zbog neupotrebljivosti ili suvišnosti pojedine a suma izdvojena za pokriće ličnih i materijalnih rashoda odredbe vakufnama ne mogu ili ne treba da izvršuju.. Vrhovnog verskog starešinstva u Beogradu ovome staKod vakufa bez vakufnama postupa se po postojećem rešinstvu. Vrhovno versko starešinstvo utvrđivaće svake go­ običaju, u koliko, na predlog Sreskog vakufsko-mearif­ skog poverenstva, Vakufsko-mearifsko veće i Ulema- dine svoj predračun ličnih i materijalnih rashoda, koji će oba Vakufsko-mearifska veća odobriti i po kom će se medžlis ne odluče drugačije. Eventualnim izmenama ne može se dirati u lične interese potomaka vakufovih. utvrđivati suma koja će se, u s mislu prethodnog stava, neposredno izdavati Vrhovnom verskom starešinstvu od § 81. Samostalnim vakufima uoravlja mutevelija ili lice državne pomoći. U slučaju ako se oba Vakufsko-mearif­ koje je za to upravni odbor Vakufsko-mearifskog veća ska veća ne saglase u odobrenju predračuna Vrhovnog naročito postavio, prema uputima i odredbama uprav­ verskog starešinstva, taj predračun će odobriti na zajed­ nog odbora, dostavljenim mu preko Sreskog vakufsko- ničkoj sednici izaslanstva oba veća od po tri člana. Sedmearifskog poverenstva. Za vreme dok mutevelije nema nicu poziva u Beograd Reis-ul-ulema, i pretsedava joj. ili je uklonjen sa dužnosti, samostalnim vakufom uprav­ Po odobrenom predračunu Vrhovnog verskog sta­ rešinstva, Reis-ul-ulema, kao vrhovni verski starešina, lja Sresko vakufsko-mearifsko poverenstvo. 'Način uprave samostalnim vakufima propisuje Va­ je naredbodavac a njegov sekretar računopolaigač. kufsko-mearifsko veće. § 86. Mutevelije postavlja, uklanja s dužnosti i razrešava Prirez na neposredni porez koji plaćaju porezovupravni odbor Vakufsko-mearifskog veća, na predlog nici Islamske vere u državi imaju pravo da raspišu Va­ Sreskog vakufsko-mearifskog poverenstva. Pri postav­ kufsko-mearifsko veće, Sresko-mearifsko poverenstvo i ljanju mutevelija ima se uzeti u obzir i izrično izjavljena Džematski medžlis, kad prihodi predviđeni u § 78, osim želja vakufa u pogledu lica mutevelije. prireza, ne mogu pokriti rashoge predviđene budžetom. Jedno lice može se postaviti mutevelijom i za više Odluka o raspisu prireza za unapred određeno vreme samostalnih vakufa. postaje punovažna kad je odobri Ministar finansija u Disciplinsku vlast nad mutevelijama vrši upravni sporazumu sa Ministrom pravde. To odobrenje nije po­ odbor Vakufsko-mearifskog veća. trebno za prirez do 10% na neposrednu državnu porezu Neposredni nadzor nad mutevelijama vrši Sresko koji raspisuju Džematski medžlisi po odluci džematskog vakufsko-mearifsko poverenstvo. zbora donetoj od 75% poreske snage u džematu. Za nji­ Mutevelija ne može biti lice koje nije državljanin hove odluke potrebno je samo odobrenje nadležnog Va* Kraljevine Jugoslavije. kufsko-mearifskog veća. 446 �Prirez koji je do dana stupanja na snagu ovog Ustava naplaćivan na teritoriji bivše Bosne i Hercego­ vine naplaćivaće se na sve oblike neposrednog poreza, kao i t. zv. bir u Srbiji, koji je zagarantovan dosadanjim zakonom, sve dok Vakufsko-mearifsko veće u Sarajevu odnosno u Skoplju ne donese odluku o naplaćivanju no­ vog prireza i nadležne vlasti to odobre. §87. Verske prireze prikupljaju organi državne poreske administracije jednovremeno i u svemu po propisima za državne dažbine, i predaju ih u tromesečnim oDrucima vakufsko-mearifskim organima koji su ih propisali. Rashodi Islamske verske zajednice, u glavnom, su ovi: 1) upravni troškovi vakufsko-mearifskih organa; 2) troškovi za održavanje njene imovine i javne dažbine; 3) troškovi na zakladne svrhe uzapćenih vakufa; 4) potpore za opravku i gradnju džamija koje ne­ maju nikakvih vakufa ili su im nedostatni, a koje su na takovim mestima gde islamsko stanovništvo nije dovolj­ no materijalno jako, da to samo čini; 5) potpomaganje osoblja džamija, verskih zavoda i škola za koje ne postoje nikakvi vakufi ili su nedostatni, u koliko to ne mogu ti službenici dobijati od mesnog' islamskog stanovništva; 6) potpomaganje islamskih verskih, mearifskih, kul­ turnih i dobrotvornih svrha; 7) prinadežlnosti službenika; 8) dotacije raznih fondova. rt U samostanlim imovinskim upravama u Skoplju i Sarajevu, Vakufsko-mearifska veća odnosno upravni od­ bori, prema svojoj nadležnosti, utvrđuju odnosno odobra­ vaju godišnje predračune svojih rashoda i prihoda, kao‘ii rashoda i prihoda Vrhovnog verskog starešinstva i pred­ račune područnih imovinsko-pravnih objekata (vakufa, zaklada itd.). Budžetska godina poklapa se sa državnom budžet­ skom godinom, a računska godina traje za dva meseca duže. Dok se ne utvrde godišnji predračuni, važe posljed­ nji odobreni predračuni. §90. Svi objekti Islamske verske zajednice moraju se redovno osiguravati protiv štete od požara i drugih ne­ pogoda. § 91. Vakufsko-mearifska veća u sporazumu sa Ulemamedžisom propisaće uredbom, u roku od jedne godine po stupanju na snagu ovog Ustava, kako će se uprav­ ljati samostalnim vakufima, upotrebjlavati i održavati svi imovinski objekti i voditi nadzor nad njima, a do tog vremena upravljače se njima po do sada uobičajenom načinu. § 92. Imovinsko-pravne interese Islamske verske zajed­ nice, u smislu odredbe drugog stava § 7 Zakona o Islam­ skoj verskoj zajednici, zastupaju pred državnim vlastima Vakufski direktori odnosno pravozastupnici koje ovi ovlaste. IV ОРбТЕ I PRiELAZNE ODREDBE § 93. Oslobođavaju se svih javnih dažbina zgrade namenjene službi Božjoj i versko-prsovetnim i dobrotvor­ nim ustanovama; dalje, zavodi za verske potrebe; islam­ ska groblja; domovi aktivnih verskih službenika, koji su svojina Islamske verske zajednice, a namenjeni su <za njihovo stanovanje, domovi islamskih verskih nadleštava; kulturno-istorijski spomenici i dvorišta svih na­ brojanih ustanova. § 94. Svi organi islamske verske zajednice i članovi po­ jedinih njenih tela. svi činovnici i službenici njeni i po­ jedinih vakufa odgovorni su, prema odredbama zakona, za svoj rad i za svaku štetu koju bi naneli Islamskoj verskoj zajednici neispravnim radom i propuštenom duž­ nošću. §95. Ako se pokaže da Vakufsko-mearifsko veće svojim radom nanosi štetu interesima Islamske verske zajed­ nice, Vrhovno versko starešinstvo sa predsednicima oba Vakufsko-mearifska veća može doneti odluku da se veće raspušta i novo obrazuje. U istom slučaju u pogledu nižih upravnih tela odluku donosi upravni odbor nadležnog Vakufsko-mearifskog veća. 0 žalbama na odluku o raspuštanju Vakufsko-mearifskih veća odlučuje ministar pravde, o raspuštanju Sreskih vakufsko-mearifskih poverenstava, Vrhovno vensko starešinstvo, a o vaspuštanju Džematskih medžlisa, upravni odbor Vakufskomearifskih veća. § 96. Sulžberfici 'Islamske verske zajednice su muslimani državljani Kraljevine Jugoslavije. Ako za koje službeno mesto nije moguće naći spremna kandidata islamske vere, može se na to mesto postaviti i nemusliman. § 97. Nijedno službeno mjesto ne može se popuniti li­ cem koje nema za to kvalifikacije propisane od nadle­ žnih organa. Izuzetno, u Muftijstvu skopskom, bitoljskom, prizrenskom, novopazarskom i plevaljskom mogu se bez obzira na propisne kvalifikacije sadanji muftijski tajnici zadržati u službi odnosno u roku od 10 godina novi postavljati. § 98. Za sve organe, činovnike i ostale službenike Islam­ ske verske zajednice, za imame matičare, mualime sibjan i mektebi iptidaija, muderise i nastavnike medresa, kao i za nastavnike drugih verskih škola, bilo da su ak­ tivni ili penzionisani, Vakufsko-mearifsko veće u Sara­ jevu i Skoplju, svako za svoje područje, izdaće službenu pragmatiku, sa odredbama o prinadležnostima, uslovima za službu i o penzijskom fondu, a oba zajedno za funkcionere i službenike Vrhovnog verskog starešinstva u Beogradu. Prinadležnosti Reis-ul-uleme, članova Ulememedžlisa, muftija i tajnika tih verskih organa ne mogu biti manje nego su im prinadležnosti sa kojima se zateku u času kad ovaj Ustav stupi na snagu. § 99. Vrhovno versko starešinstvo, u sporazumu sa oba Ulema-medžlisa, propisaće uredbu o disciplinskom po­ stupku za sve verske službenike, aktivne i penzionisane, u kom će se predvideti i kazna lišenja zvanja kao i lišenja penzije. § 100. Uredbe iz § 98 i 99 stupaju na snagu po odobrenju ministra pravde. § 101. Zvanja članova Džematskih medžlisa, Sreskih va­ kufsko-mearifskih poverenstva i Vakufsko-mearifskih veća počasna su zvanja. Članovi vakufsko-mearifskog veća i upravnog odbora imaju pravo na naknadu putnih troškova i na dnevnice. § 102. O svima sednicama verskih i vakufsko-mearifskih 447 �tela i organa vode se zapisnici. Ove zapisnike, osim za­ pisnika Vakufsko mearifskog veća potpisuju i overavaju svi prisutni članovi, a zapisnik vakufsko-mearifskog veća overavaju pretsednik i delovođa. 0 načinu raspravljanja i odlučivanja, nadležno Vakufsko-mearifsko veće izdaće potrebne poslovnike. Sve odluke koje se donose na sednicama moraju na dotičnim aktima dobiti klauzulu da su donete na sednici. § 103. Za žable na odluke vlasti Islamske verske zajed­ nice određuje se rok od 14 dana od dana uručenja odluke. Žalba predana u zakonskom roku na poštu smatra se da je blagovremeno predana. Žalbe se predaju vlasti koja je izdala odluku. § 104. Za izvršenje nadležno izdatih, na zakonu osnovanih naređenja i punovažnih odluka sviju islamskih verskih vlasti i organa, sve državne i samoupravne vlasti dužne su dati, na zahtev nadležnih verskih vlasti, administra­ tivnu pomoć. § 105. S vi organi Islamske verske zajednice dužni su pot­ pomagati se međusobno i promicati ciljeve Islamske ver­ ske zajednice. §106. Sve državne vlasti koje po svojoj nadležnosti po­ krenu krivični ^postupak prptiv- kojeg službenika Islam­ ske verske zajednice dužile su da odmah o tome izveste nadležno muftijstvo za verske službenike, a za ostale Sresko vakufsko-poverenstvo odnosno upravni odbor Vakufsko-mearifskog veća, kao i o konačnoj odluci koju budu donele po tome predmetu. § 107. S va lica l^oja po nadležnom postavljanju vrše versku islamsku službu nisu obavezna lično vršiti one javne poslove koji su protivni njihovom verskom pozivu i ugledu. 1 §108. Pripadnici Islama ne mogu se prinuđavati da sarađuju i prisustvuju kojem činu ili svečanosti koja nosi obeležje isključivo druge vere. § 109. Službeni jezik u svima zvaničnim poslovima Islam­ ske verske zajednice Kraljevine Jugoslavije je državni jezik. § 110. Svi organi Islamske verske zajednice imaju služ­ beni pečat sa zakonskim tekstom svog imena i oznakom sedišta. § 111. Vrhovno versko starešinstvo izdavače svoj glas­ nik u kome će se vršiti zvanična objavljivanja Islamske verske zajednice. § 112. Po stupanju ovog Ustava na snagu, prvo Vakufskomeraifsko veće u Sarajevu i Skoplju postavlja ministar pravde, a dalje važi propis § 35. § 113. Kad se obrazuju Vakufsko-mearifska veća i uprav­ ni odbori u Sarajevu i Skoplju, Ministar pravde postaviće komisiju koja će sprovesti predaju imovinsko-prav’nih agenada od svih dosadašnjih organa upravnom odboru u Skoplju. Predaju agenada upravnom odboru u Sarajevu izvešće sadašnji glavni Vakufsko-mearifski poverenik. 448 Izvršenom predajom, utvrđenom u zajedničkom zapisniku, prestaje administrativna oduovornost dotadanjih organa. g ^ Organi i nadleštva, koji'se ovim Ustavom ukl. daju u koliko nisu do sada likvidirah, predace svoje ageride arhive i inventar nadležnom Ulema-medžlisu, S će izvršiti potreban raspored . predaju nadležnim novim organima. _ Za verske službenike koji do stupanja na snagu ovog Ustava primaju svoje prinadležnosti iz srestava državnog budžeta pa po tom pređu na budžet Islamske verske zajednice, Država će naknaditi Islamskoj verskoj zajednici onaj deo penzijskih prinadležnosti koji od­ govara službi do časa prevođenja tih službenika na bu­ džet Islamske verske zajednice. Islamska verska zajed­ nica će svojim budžetima predvideti kredite za penzijske prinadležnosti za ostatak službenog vremena, sve dok se to ne bude plaćalo iz srestava penzijskog fonda. § 116. Imami u Crnoj Gori koji su državni činovnici zadr­ žavaju jednake prinadležnosti, a nova postavljenja na upražnjena mesta vrše se po propisima ovoga Ustava. § 117. Sva prava i dužnosti bivšeg JReis-ul-uleme za Bosnu i Hercegovinu i bivšeg Vrhovnog muftije za Srbiju i Crnu Goru, u pogledu njihove nadležnosti, koja su imali do donošenja Zakona o Islamskoj verskoj zajednici i ovog Ustava, prelaze na pretsednika Ulema-medžlisa u Sara­ jevu i Skoplju, u koliko nije ovim Ustavom drugačije propisano. § 118. Izmene i dopune ovog Ustava donose oba Vakufskomearifska veća većinom od dve trećine glasova, a mi­ nistar pravde, pošto ih usvoji, podnosi ih Kraiju na oza­ konjenje. § 119. Ovaj Ustav donelo je telo predviđeno § 22 Zakona o Ilamskoj verskoj zajednici Kraljevine Jugoslavije od 31. januara 1930. godine, a stupa u život i dobija oba­ veznu snagu kad ga Kralj potpiše i kad se obnaroduje и »Službenim novinama«1). Uredba o privremenoj organizaciji vlasti i poslova Islamske verske zajednice Kraljevine Jugoslavije od 5. februara 1930 god., br. 10931-U-135, ostaje na snazi dok se u smislu odredaba ovog Ustava izvrši obrazovanje novih organa i predaja poslova njima. Uredba o vođenju matica rođenih, venčanih i umr­ lih muslimana, kao i Pravilnik za izvršenje ove Uredbe od 5 decembra 1927 god., V. M. br. 6631, ostaju i dalje na snazi, u toliko u koliko propisuju i uređuju vođenje matica rođenih venčanih i umrlih muslimana. Odredbe Uredbe o dodacima na skupoću, D. R. br. 138900, od 28 jula 1925 godine, koje se odnose na imame, gube snagu kad budu zamenjene odredbama Službene pragmatike, u smislu § 98 ovog Ustava. Br. 67873-U-516 9 jula 1930 godine u Topoli ALEKSANDAR s. r. Ministar pravde, Dr. M. Srškić, s. r. Video i stavio Državni pečat, čuvar Državnog pe­ čata, ministar pravde, Dr. M. Srškić, s. r. Pretsednik Ministarskog saveta, ministar unutraš­ njih poslova, počasni ađutant Nj. V. Kralja, divizijski đeneral, P. Žlvković, s. r. Ч broj 167—LXIII. od 25. juna 1930. godine. �Med. Univ. Df. mu S V A K I M U S LIM A N TREBA DA KUPUJE SAMO GAJRETOV specijalista zubni liječnik Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1 O rd in ira s v a k i m d a n o m od 9— 12 sati p rije podne i od 2 — 6 sati p o s lije podne jer kvalitetom nadmašuje sve ostale tigarpapire a potpomaže i „G a ire t” 0 OOOOOOOO®OOQOOOOGOOQQOOOOOOOOOOOOOOOOOa o Papirnica Narudžbe: (§ ) Tvornica cigarpapira Hamdija Kopčić S. D. flLKALAJ, Sarajevo Sarajevo, Strosmajeruva — Telefon 619 može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu C Л| preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala sooooaaoaasooooeG sooi iMtMEVO Suite u „GflIRETU” P © Š t £ ш тампдрмја : TtvC' ИЗРАЂУЈЕ НАЈБОЉЕ CBE ШТАГШАРОИ ПОСЛОВЕ УЗ КУЛАНТНЕ ЦИЈЕНЕ ' СЛАГАКИ CTPOJESH СТЕРЕОТИПИЈА РОТАЦИОНИ СТРОЈ cinkografija: IZBACUJE KLIŠEJE U JEDNOJ I VIŠE BOJA OEDINANA JUOU NAŠE KRALJEVINE k n j ig o v e ž n ic a : ^ POVEZUJEKNJIGE 00 �Temeljna glavnica 40,000.000’- Dinara Č ekovni račun ko d P oštanskog čekovnog zavoda filija le S arajevo b ro j 2172 Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju ||||||||||||lllllllllll!lllllllllllllll! Z A L A G A O N IC U općine grada Sarajeva koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. Illlllllllllllllllllllllllllll ■ 9 Bosanska Industrijalna i Trgovačka Banka d. d. U Sarajevo, Strosmajsrova ulica br. 12 B P Potpuno uplaćena d ion ička glavnica D in 20,0<P1).000— Dr. Omer Bahtijarević dugogodišnji liječnik Drž. Bolnice, operater i spe­ cijalista za operativne bo­ lesti, asistent chirurškog odelenja Državne Bolnice Rezervni fond D in 7,5 ОО-ООГ Ordinira od 1 -3 p o s lije podne Prim a u l o š k e na štednju, v rši d o ­ znake u unu tra šn jo sti i inozem stvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, fin a nsira in d u strijska i trgovačka poduzeća Interurban t e le f o n i broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split u Aleksandrovoj ulici br. 45 illlUlllllllllllllllllllllllUIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIlllllltllllllllllllllllllllllllli Ге?C (g š g j [cfcjg @ 7g] ЕсУЗ (gfc® п (Sfcffj [) W g\ [cftjSj (cfcgj tc j/ffl tc^\355 M T frl Banka Gajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'i se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilamo siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i humanitarne ustanove. Od čiste dobiti daje 6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a j r e t ” . Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške uka­ maćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba � https://kolekcije.nub.ba/files/original/eb39b3d36ced819a1c1c8a785c783b2e.pdf 3149dfb613d83bc93dca04e9e3cf9619 PDF Text Text Ш Р£Т Ј Ш ЕМ РШ ЛШГВА ЗА КУЛТУРНС И Ш Н 6МСК6 TTC4 W3 A li)t MVCHHMANA САДР ЖА Ј: У редниш тво: Гајретов дан Д>р Сафет Кучукал ић: Гајрет и привредно подизаае му- слимана Осиан Н . Х а џ и К : Светв рат и ропство КЊИЖЕВНИ ПРИЛОГ С. A. Бури на: Разочаре&е Саи т Ораховац: Мотиви нз Босне ПОПУЛАРНА СТРАНА Х а м д и ја М улић: Моба Инж. Салих Омановић: Срества за уништавање поткорњака Труд (»печурка«) — Приближује се берба кромпира — Десет правила за живнпаре-почетнпке — Нови светски рекорд ношења jaja — Како треба мустн краве — З а умавењ е опасности од метиља Привредне биљешке: Здрављв: Кијавица код деце — Против уједа пчелиног — Крв из нос> Гајретов гласник — 1 СЕПТЕМБРА И лустрације САРАЈЕВО 1930 Уређу|е: Х а м з а Хумо ВАНРЕДНИ БРОЈ �OSIašuife u listu GAJRET »Gajret« je n a jr a š ir e n iji časopis među m u s lim a n im a i s v a k im danom d iše se broj njegovih p re p la tn ik a , na­ ročito otka ko je povečao svoje g ra ­ divo . I u buduče, »Gajret« će n asto jati da la d o v o lji Sto S ir i k r u g s v o jih p re ­ p la tn ik a i d a pro d re i u n a jz a b itn ija m jesta. I i o v ih razloga, b ilo b i u in ­ teresa n a ših trgovaca da o g lašavan je sv o jih f ir m i v rše p re k o »Gajreta«, a t im ujedno v r S ili b i i svoju p a trio ts k u i hum an u dužnost. R a d n ic i i p r ija t e lji G a jre ta treb a da po rad e u svojoj s r e d in i k a k o b i trg o ­ v in e i preduzeća is n jih o v ih m jesta o g la š a va li u lis tu »Gajret«. /> > Г А ЈР Е Т , лист Гајрета друштва sa културво и економско подизање муслимава, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je sa вашу Отаџбину 100 динара на годину, a sa све остале земље преко гравице 200 днвара. 'Баон добввају лист у вола цеве код Главвог Одбора или код управа Гајретових конввката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Х а м и д К у и и +s Уредник Х а м за Х ум о Власннк друпггво „Гајрет44. — Главвн и одговорвн уредвик: Хамза Хумо. — З а пггампарију „Босанска Пошта“ одговара Јосип Евгл. �Уредништво 3 'а јр е ш о в д а н Кад je османлиска бујица са Истока притиском управо тих историских прилика, прекинула нит даљњег развоја српском на- нисмо били у стању да скренемо на прави роду, кад je, верским раздором затрована, пут. Да је^ цела ова периода нашег опстанка Босна стала на раскрличила на стрампутицу шће Истока и Запад^, доказ je њена духовна тад je појава Ислама јер кроз у нашем народу донела векова, и ако принову смерницу у живоне пости* ту једног дела истог резултате од јавредности, народа и та смерница, својим покроз дуги део средњег себи за повека, и доцније, једним а њима за поуку. посебним правцем, ван Ha послетку, потребна остале истокрвне браje била луча националће, води нас муслимане не свести да баци прасрпске крви, све до Ово светло на стрампуслобођења 1918 г., кад тицу којом смо до у јачем замаху отпочинедавна корачали ми њемо да кидамо са муслимани српске кртамом средњег века и ви, да национално ода се ориентишемо Свести наше најбоље према новом, светлисинове који примише јем животу. И што се пионирску дужност на вековима губило, отсе да буде успавану почела je да надокнанационалну свест међава наша нова ориенttJ. Kp. Вис. П рест олон аследн ик Петар Протектор Гајрета ђу нама муслиманима. тација, ориентација коју Ова пробуђена свест као прво поглавље свог програма исписује данас Гајрет на својој код неколицине нашнх изабраних, a који се броје међу најистакнутије Гајретове идеологе, застави. Удесом или стицејем историских прилика, учинила je прве напоре за скретање са ове цела наша прошлост личи нам сад на дуго- историске стрампутице. До ослобођења, и ако трајну, буновну стрампутицу, са које, под не могу да се потцене, ови напори ни из �далека не стварају сразмере данашњих резултата које постиже Гајрет у овом правцу. Скретање са историске стрампутице, или, другим речима, буђење националне свести међу нама муслиманима, a кроз њу и očno* собљавање за савремени живот, свом снагом отпочиње Гајрет тек у новије доба^ осетивџш се у својој ослобођеној Отаџбини. Препреке, које су под туђином кочиле Гај* ретов напредак, пропале су у неповрат. У ослобођеној Отаџбини Гајретов процват je сигуран, јер je његова звезда водиља буђење националне свести међу муслиманима и напредак нашег целокупног народа, a његов Протектор Њ егово Краљевско Височанство Престолонаследник Петар. 6 септембра освиће за Гајрет као његов најзначајнији дан у овој години, јер je fo дан рођења Гајретова Протектора и јер су тај дан, на својсн главној скупштини, године 1929, Гајретови раднири,, из захвалности према свом Протектору, одредили као Гајретов дан. Широм целе ншпе. Краљевине, овај рођендан биће^велика свечаност у славу и радост нашег милог Престолонаследника, a за нас муслиг^ане овај дан биће двоструко свечан, јер ће то бити дан и нашег Престо* лонаследника и дан нашег Гајрета. Зато, ведрих лица и драга срца треба да очекујемо овај дан нашег двоструког весеља. Само овим речима, значај Гајретова дана није довољно подвучен, јер се самим речима ништа на свету неда довољно нагласитиОвај Гајретов дан треба подвући племенитим делом, a то дело састојаће се у том да сваки свесни муслиман овај дан у години посвети посвема Гајрету, његовој пропаганди и ње* гову напретку. Овај дан треба да одјекне у нашим срцима не само као свечаност, не само као дужност; овај Гајретов дан треба у нашим душама да одјекне и као побожност, јер, Гајрет je ослонац не само нашег мате* ријалног, него и нашег духовног наиретка. У својим настојањима да нас оборужа у борби за освајањ ем'светских добара, Гајрет нам тим самим даје и најбоље оружје за чуваље наше вере, узвишеног Ислама. Јер, сиромаштво je најближе незнању, a незнаље губљењу своје вере и своје индивидуалности. Позивајући на прославу Гајретова дана, Гајретови радници позивају све нас муслимане на узвишени рад, на тако нлеменит рад каквог ми у нашој прошлости нисмо имали. Јер, радећи за Гајрет, no први пут, не радимо за туђина ннго за наше добро сопствено. Вековима су наше снаге искориштавали туђинци за своје личне циљеве. Вековима смо ' крварили за друге. Време je, еве најзад, наступило да се бринемо и ми сами за себе на својој рођеној груди и у својоЈ сопственој држави. Каквом се снагом покажемо овога дана, таквим поуздањем можемо да гледамо у нашу будућност. Колико прегалаштва и љубави посејемо у раду за Гајрет на овај дан, толико ћемо у скорој 'будућности да пожњемо. Зато, на овај дан, широм наше најдраже Краљевине развијмо наше заставе, заставе рада и свести да ће нам рад за Гајрет донети најлепшу будуКност. Сејмо добре речи у народ, речи Гајретове идеологије, речи које ће целокупном нашем народу да донесу непроцењива добра и користи. Зато, са рођенданом нашег милог Престолонаследника и Гајретова П ро тек то р а, нека се уцепи у наше душе 6 септембар и као Гајретов дан који ће нас сваке године да обилази као нова и велика свечаност, свечаност уласка у бољи живот, живот нових видика и нашег националног и културно-економског препорода. У то име, да живи Гајретов Протектор, Њ егово Краљевско Височанство Престолонаследник Петар! У то име, нек одјекне Гајретов дан широм наше Отаџбине! �Др. Сафет Кучукалић Гајреш u привредно иодизање муслимана Анализирајући циљеве нашег друштва Гајрет и његов рад за постигнуће ових циљева, мора се констатовати, да су све методе рада Гајрета упућене и воде лосредно или непосредно ка једном финалном циљу: економском лодизању муслимапа. У •програму рада друштва Гајрет садржане су разне форме дјеловања, чија je права сврха привредно подизање муслиманског елемента и побољшање његовог економског положаја. Индивидуално узевши, ово je у главном циљ сваке човјечије активности, јер се на конлу сви идеали људске радиности претварају у једну те исту тежњу: побољшање свог економског и социјалног положаја. Гајрет води бригу и својим радом настоји, да ово благостање прибави муслиманима у крилу наше пације. Гајретови задатци у том, правцу тежи с / и мучнији од дјеловања осталих сродних ћруштава у пашој отаџбини, јер јв--блеменат,' коме Гајрет лоовећује своју бригу и свој рад прЉично заостао v примарним условима, којима се достизава’ спомеиути циљ и није склон придаго^ивању тековинама прогреса, чији путеви у данашњим лриликама воде ка благостаљу. Ако je лрема томе задатак друштва Гајрет тежи од оног осталих сличних институција, тим свјетлији су постигнутд- успјеси, јер се ови имају да цијене према тешкоћама рада и труду, који je био уложен за постигнуће коначних повољних резултата. Имајући пред очима свој тешкж задатак и подстрекнут до сада получелим успјесима, Гајрет обавља свој програмски рад систематски не задемарујући ни једно поље рада, које би могло да послужи за постигнуће постављеног циља. У своме дјеловању, Гајрет je изабрао најприкладнији субјекат, нашу школску омладилу, чијој изобразби најбрижљивије утире лутеве. Немамо намјере, да износимо успјехе, које je Гајрет у овом лравцу до сада получио и ако би и томе овде било мјеста. Жеља нам je само, да укажемо на правац Гајретова рада, који почиње у правој средини, код наше омладипе, коју треба опскрбити са потребном наобразбом, како би joj се дали услови за поштен и услјешан опстанак у садашњости, која je пуна тешке животне борбе. Хисторија je забиљежила културни, просвјетни и еколомски напредак генерација, na су ти периоди добри или неповољни према томе каквог je квалитета дотична генерација била и у ком се je смјеру њена активлост развијала. Код нас муслимана Југословена, нема на жалост мпого свјетлих страна у хисторији културног, просвјетног и привредног прогреса. Ми смо тек сада на лравом путу, да ово постигпемо на чему Гајрет живо ради са најбољим успјехом. Када je ријеч о културном, просвјетном и привредном подизању муслимана, не смијс се мислити на просто 1ш1гарање свега оиог, што je на тим пољима учтвено и постигнуто од стране других наших савремеиика. ПреВелика и површна нмитадија онога што пествји могла би да уроди и нежељелим резултатима, каткада и посве противпо лостављеном циљу. Напоменули смо, да Гајрет посвећује пајвише свој рад школској омладини, елементу, који носи клицу новог живота и срећније будућности. Али Гајрет не занемарује свој рад ни у другим слојевима, специјално међу представнт 1,има наше привреде. Просперитет наших трговаца, индустријалаца и занатлија много лежи на срцу Гајрету, јер су они моћни пионири, који пајбоље помажу Гајрет у његовом дјеловању, које ће бити тим успјешније, чим je стање његових помагача, представника привреде, повољније. И у овом погледу Гајрет неће одустати од свог систематског рада, пего ће напротив овај знатно потенцирати, употребљујући овако средство које доноси жељени успјех. Овом приликом желимо да истакнемо да ће Гајрет у своме часопису, који врши одређену функцију у раду Гајрета, посветити већу пажњу лотребама привреде и у том диљу публиковати информативло-инструктивне теме са поља трговине, индустрије и занатства. Уколико ове Гајретове биљешке буду донијеле користи појединим нашим привредницима, нека се сматра као један пов успјех Гајрета, који he се овим путем бар донекле одужити носиоцима наше трговине, индустрпје и занатства на њиховој досадапгњој потпори, a уједно их задужити за још већу помоћ у будућем раду друштва Гајрет. Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будућност �Осман Н. Хаџпк Свеши раш ti роисшво ропство. Ни хришћанство као оистем л вера није Један други хришћански свештеник опат Мидигло свој глас лротив институције ролства. Изушо вели: »Жалосно јс за хришћанске народе да су вероку сношљивост, тај велики закон милосрђа јед- зевши неколико лаломена о нелослушности робова и једног ошптег улутства госиодарима да слугама ног народа лрема другоме, научили баш од муслимана.« Историк крсташких ратова Мишо, говорећи дају оно што им лрипада, Христово учење онако о освојењу Јерусолима, каже: »Кад je халифа Омер како се огледа у хришћанским традицијама, не ушао у Јерусалим опходио се према хришћанима доноси никаково изричито неодобравање ролства. највеликодушније, док су креташи неколико сто- Напротив оно робу налаже апсолутну лослушност љећа доцније. лоставши господари светог града, своме гослодару. муслимане немилосрдно масакрирали, a Жидове Хришћанство je затекло установу ропства као палили«. Муслимани су једини«, пише Робертсон, признату институцију царства и оно je усвојило »који су дух толеранције сносили са верским иро- тај кшстем без икаковог протеста и настојања да селитизмом и који су, борећи се за Ислам, долу- ублажи његов логубни карактер. Западне и северне ллали побеђеним да остану у својој вери«. силеџије који су дошли на развалине римског царДа су ту и тамо поједини војсковође олсту- ства,>завели оу поред личног још и територијално пали од ових правила, да су војници почињали-сви- родство које пружа најужаснију слику личног унирепости, да су овде онде заповедници градова по- жења И моралне изоиачености какву су погански Сама црква држала je беђенима сисали крв на памук, то ншсо не одриче, лароди једва познавали. али то се не сме „гелералисауи н Ислам као вера робове и јасним одредбама на црквеним саборима осуђивати. Шта бл било са гхришћалством кад би лризнавала законитост ове срамне институције. Христа и науку ЈевалђеЉаЛудили no делима сред- Трећи црквени сабор у почетку године 586. донео њевековних хришћанских владара и феудалних ^је закључак да бискупи могу продавати жене које силеџија? се овештеници држали као прАлежнице и тиме Уосталом, у дру^бм делу ове кљиге, кад будемо бискуле овластио да тргују робљем. Други дрквени пролазили кроз средњи век од освајаља Јерусалима сабор у Севиљи 619. године донео .је решење no и Алексалдрије <do Арабљалима ла до крсташке коме се један ослобођени роб који се доцније огреши одбране Христова гроба и лрогона муслимана из 6 свога господара бискупа, опет враћа у стање ропШпаније, видећемо шта je прави узрок ратне cpehe ства. Духовни сабор у Ремсу 630. г. издао je општу исламских парода, како се Ислам no свету ширио иаредбу no којој се робви хришћан)ске вере могу и какова je његова улога y Nисторији умлог развоја продавати само хришћанима и тиме ову недостојну институцију учинио једним привилегијем само за Европе. *' : хрошћане. Девети црквени сабор у Толеду 655. г. 2. донео je закључак да робиње и њихова деца која су Ропство као ли полигамија нису исламског потекла из незоконитог брака с поповима постају порекла. И једно и друго старо je као што je стара вечити робови цркве којој морају као надничари историја света a изумирало je и једно и друго на- бесплатно служити. Епископ од Јорка Егеберт запретком човечанске мисли и јачањем осећања пра- бранио je као грех противу цркве ослобађање манавичности људи. И полигамију и ропство Ислам je стирских робова. Папа Гргур I. овластио je бискупа затекао у Арабији, и једно и друго у теорији усваја Сардиније да робове који нису католици окива у и толерише, али им у исто време ставља тако тешке ланце, меће у фалаке и до крви шиба. .»Укратко реуслове, да им je практичну примену скоро онемо- чено« — вели lije p 'Ларус — » Хришћанство се до гућио. И полигамија и ропство природни су резул- најновијег доба било потпуно акомодирало устатати страсти и охолости тако јако обележених у из- нови ропотва и тешко би било доказати да je ма веслим фазама општег и индивиуалног развитка и шта предузело да се ропство укине. Требало je да њихови су трагови видљиви у сваком добу и у сва- се роде нове идеје, да се развију други принципи, ком народу. na да ова срамна институција ишчезне. Француска Клица ропства, зачета у првим лочетцима дру- револуција са својим слободоумним принципима штва, продужила je да цвета и онда када je чове- укинула je ропство проглашујући да су сви људи чалство достигло висок стелен материалне и ду- пред законом једнаки. ховле културе. Јевреји, Грци, Римљани и стари ГерИслам, иако није изричито укинуо ропство, он мани, чије су друштвене институције највише ути- му je ипак својим прописима ладао снажан удар и цале на модерне идеје, признавали су и одржавали да ово зло није било ухватило тако дубок корен у 452 �»Три врсте л>уди« — вели Мухамед — »наћи he na судњем дапу мспе као овога лротивпика, a од зло чим јо изумрла гопсрација која га je до тада тих оу пајгори опи који људе кулују и лродају. одржавала. lipo свега, Куран јо ноставио начело да Нека je проклет сваки онај који настоји да умножи су сви људи ирсд Богом и законом једпаки, јер Бог број робова«. И иначе сваком згодом он je опомињао вернике није ни муслиманоки, ни хришћански, ни јеврејски, ни пагански, пего Бог свстова — Раб ел алемин. Ко- »да у име Бога ослобађају робове, јер од тога дела ран не прави никакове разликс no раси и боји: бели нема Богу угодлијега«. Један арабљански кнез из и црни, грађани и војници, владари или поданици, Ајле, прешавши у Ислам, иитао je Мухамеда касви су савршено једпаки не само у теорији већ и ково дело треба човек да уради na да Богу угоди, у животу. У пољу или гостињској соби, у шатору a Мухамед му je одговорио: »Ослободи роба, a ако или салону, у џамији или на улици, они се мешају га немаш, ти помози ономе робу који настоји да се без сустезања и без презира. Први мујезин у Исла- ослободи«. Може ли се јасније и отвореније гому био je ослобођени црни роб кога je ослободио ворити? Ислам je за извесне грехе пропустом одредио сам Мухамед и био je у свему раван осталим муслиманима. Белом хришћанину његов црни истоверник као казну откуи и ослобођење роба; допустио je може бити 'раван у небеском царству, али никако у да се робови могу откупити зарадом у служби, a царству овога 'света, можда у царству Христову, ако немају $араде код свога господара, онда му али не у царству хришћанства. Закон га може при- овај мора допустити да радом на другом месту силити да свом црном брату даде грађанска права, отече потребну суму за откуп. Исто тако Ислам je али охолост pače и боје не лризнаје никакову једна- одредио д а ^ е из државне благајне издваја извесна кост, na чак и у божијем хра.м-у пази се д а строгу сума за откуп и ослобођење робова. У извесним случајевима предвиђено je да роб постаје слободан подвојеност. Исламски законодавац, свсстдн да се оваково и без откупа и огсподареве приволе. Роб кога њезло вековима упорењепо, не да силом и преко ноћи гов господар мучи и злоотавља самим тим постаје искоренити, настао je да га мудрим и хуманим за- стободан човек, a ко убије роба казни се као да je конима ублажи и с времевЈнг Расвим укине. Tfes** убио слободног грађанина. Господару je прописледно томе донете су4.безбројпе мере иегативне и сано да роба мора пристојпо одевати и хранити позитивне у диљу да би се поспешно и извршило истом храном коју једе и љсјгова породица, a кад му се обраћа да га назива »мој младићу«, »моја постепено ослобођење. с »јко«, a не сме употребљавати називе који га Пре свега робом може поеткти само невер] ijy и унижавају. рату заробљен, јер Коран где говори о poi Из свега што смо овде укратко навели јасно употребљује израз »они које $е ваше десна рука стекла«. Јевреји, хришћани и вабејци — ехли се види да je исламском законодавцу била тенкитаб — који постану поданици једне исламске денција да ропство што пре искорени. Да су и ову државе и који плаћају прописану порезу, џ и з и ј у институцију као и многе друге временом поједини и х a р a џ ,— главарину и земљарину, не могу ни исламски самодршци у з благослов службеног клера у коме случају изгубити своју слободу, јер једног злоупотребљавали нису криви ни Мухамед ни Куграђанина исламске државе био он муслиман или ран, као што нико паметан неће судити, доносити не, не може нико купити ни продати, na да и суд о Христу и Јеванђељу no делима неких римских папа и несталних патријарха, средњевековних сам на то пристане. Коран на више места препоручује често пута хришћанских владара и феудалних зулумћара. Трговина робљем била je непозната у Исламу заповедном начину да верни сваком приликом, na и за најмањи грех откупљују и ослобађају ро- ском свету за време Мухамеда и четворице његових бове. »Лодајте писмено ослобођење робовима, који наследника. то од вас затраже, ако знате да су то заолужили Први исламски владар који je одобрио трговину својом добротом. Подајте им нешто и од ваших до- робљем и који je no узору, византијских царева бара«. (XXIV. : 33). У деведесет другом ајету пете поставио на своме двору евнухе за чување жена, суре (V. : 92) стављен je као услов за опрост од био je Муавија. божије казне ради криве заклетве ослобођење роба. (Свршетак.) о к о јш и м иарОднма и да нијс прирођепе изопаче- 110CTII људи, ono би у иеламеком споту бл.чо ишче- Члан Гајрета свјестан je члан своје заједнице 453 �КЊ ИЖЕВНИ ПРИЛОГ S. A. Burina Razočarenje Devojka se lako zarumenela. Ćuti. Teški su to Sveže je septembarsko jutro. Sunce rasipa vrho­ vima Radošice bezbroj svojih raskošnih rubina i momenti kod ovako stidnih devojaka, koje još pod nagoveštava lepotu ovog septembarskog dana. Vino­ čemberom (valom) tuguju za sretnim vremenima gradi su oživeli. U raskošnoj belini rasule se bera- starog sevdaha i ašika. — Hajdemo doli pod odrnju. Namestile smo mi čice vinogradima, pa uz veselo ćaskanje i pesmu trgaju dozrelo grožđe. Pesma im se razleže daljinom. i tamo. Evo lep dan. Vanj taki. Lepše je doli. I one sve silaze dole pod odrnju, da se rashlade A bogati čokoti loza pognuli umorni glave pod te­ žinom tereta i drhte od udarca jutarnjeg povetarca. u seni gustog lozova lišća. Pridolaze žene iz šehera. Sunce se rađa i donosi sobom raspoloženja većitog Ćaskanju i smehu nema kraja. Sve peva. Sa suncem zadovoljstva i mira. Sunce, izvor svega života u i vinogradima pevaju beračice i kiridžije, a devojke u avliji, sa zanosom mladenačkog oduševljenja, ra­ svetu. — Hej pudaru, pudaru. . . , čuje se nečiji doziv. dosno pričaju anegdote iz svog života ili iz života svojih* dertlija. Sve brekte u jedrini i svežini smeha. — O -j!... Eto me, eto! Kljukari dolaze sa svojim mazgama i konjima. A biserna-m elodija ašik-sevdalinki treperi nad vino­ Pune iz širokih masnica svoje mehove, m ere ih, prbr gradima. Meša se sa zvonkim drhtajima s dukatnih meravaju, tovare, pa s vikom i radošću o'dlaze niz đerdana njihovih grudi. I nestaje u muku umiruće Humac u kasabu. Bog zna koliko ĆČ puta da odu i Bregave, što se polako iskrada iz polja u dnu Kupice opet se vrate istim-^utem i •jatinr poslom. A vreme i Podmilja. Devojke trepere od raspoloženja. Drhte im je ugodno, dok ne prigrije.' Naučili su o m J -fla ^ u detinjoj bezbrižnosti. Zaljubljene su one sve u 'dvo sveže jutro. Jer jedan je ovo dan u godini. A zvizdan. U Alibegovom vinogradu beli se čardak, ko od bogzna, u ostalom, da li ć e se v iše ikad ovako sku­ sedefa napravljen. Svetli na ovom jutarnjem suncu piti, pa da sad bar malo v iše proteferiče. i kao vilinski dvorac ponosno se uzdiže iznad zele­ nila borova i maslina. Zeleni mušebaci trepere od bleska jutarnjeg, a razbludno beli zidovi umiveni jutrom blešte i zasenjavaju raskošom svoje lepote. Danas je on oživeo. Već davno su izašli svi Alibegovi. U poslu su. Razija i Remza spremaju čardak. Danas će im doći mnogo prijatelja na predanu, pa treba da je sve u redu. Već \ u Jpočele i dolaziti šeherke. Došle su devojke Selim begove; v esele i mlade hanumice. Na njima grivne počešnjaka i du­ kata. Krasne su to devojke. Ceo naš vilajet ih zna. Bar po čuvenju, jer ih svak nije mogao videti. Skinule su žarove, iselamile se sa domaćim i uz basamake se penju na čardak uz veseo žagor. Razija i Remza izlaze na doksat i ljube se s njima. Prve su im kone. A i odrasle su skupa. I šest mladih, jedrih devojaka, namiristnih jesenjom svežinom i đulovim mirisom, ulazi u odaje što su ih raskošno namestile Alibegove lepotice. — Evo nas opet svih zajedno. Ko bi lani reko da ćemo se opet vako sastati. — E, to je Milosnik tako šćeo. — A do godine, bog zna. Ko mrtav, ko živ, ko udomljen, ko još đevojči. Sve prasnuše u smeh. — Bona, Bibo, ti se mnogo zaašikovala sa onim delijom, ha? U daljini se čuje momačka pesma. Arija njena ste ustavljja ;na uzdrhtalim licima devojačkim, Zaćutale su one za čas. — To oni dolaze. Pesm a je sve jača i bliža. Zvoni nad vino­ gradima i donosi sobom jedno raspoloženje derta, kahara, sa malo m istike i lake tuge. To Omer peva. Razija, kao da ne čuje ništa do njegove pesm e. Jer to on njoj peva. P eva on: Devojka junaku prsten povraćala, naj ti prsten momče, moj te rod ne lju b i. . . Pa onda prestaje pesma. Zamire nad kikotom de­ vojaka. I nad ugrejanim pejsažima, išaranim bez­ brižnim zanosom jedrih, zdravih beračica pitomih ovih strana. Iza plota vinogradskog pojavljuju se momci. Devojke kao srne skaču i beže na čardak. Ne smeju ih oni videti. Greh je to. Beže one gore da ih vide iza mušebaka. — H ahaha. . . ! — smeju se momci. — Bježe, bježe! — Bibo, Bibo! Bona ostani! D onesite nam malo rezakije. — I malo mašta, mašta. — A pošip je naslada. Devojke se skupile na prozore iza mušebaka. Brekte od jedrine. Gledaju jarane što iza plota ispod čardaka kikoću i dozivlju ih. �— Nemoj me štipati bona! — čuje se ženski glas s prozora. Smeh i reci trepere nad čardakom. Podne je. Ugrejalo sunce, a zemlja dahti od umora i iznurenosti. Sve trepti na ovom upeklom božijem zvizdanu. Beraoice Alibegove skupile se u hlad pod odra ju da se malo odmore. Pevaju svoje seoske napjeve, proste, ali melodične i zvučne. Svojstvene samo hercegovačkim seljacima. Pevaju devojke, a muš­ karci ih prate: Oj đevojko, moje janje malo, gan-gan, gan-gan. . . Šeherlije iza plota slušaju, pa dozivaju mlade snaše. A one ih i ne gledaju, jer znaju da se oni to hoće da šale na njihov račun. — Ražija, večeras ću doći. Hoćeš li biti tu? — Hoću Omere — čuje se sa prozora glas Ali­ begove kćeri. — Sretna li si drugo — zavidi joj jedna devojka. Momci još jednom zapevaše. Zvonki odjek pesme se rasu daljinom. A onda polako idu niz Humac. Pesma je sve tišgy dok se ne izgubi negde u dnu Humčina. Sve devojke uzđahnuše. . . — Hej, sreća, sreća. * Večer je. Vedro nebo zazvezdalo, a mesečina isplovila iza dalekih planina. Svež večernji vetar donosi s vinograda miris grožđa. Po vinogradima Humca svetle se vatre, što su ih umorni trgaČi] Za­ palili i rasplamteli, a vika i, Pozivanje odleže kroz noć. — O-o-j Mujkane! — čuje se iz vinograda. — Ej pudaru, eto me, eto! Pred osvetljenim čardakom Alibegovim, na uravnjenom seoskom drumu, stoji nekoliko fijakera. Konji okićeni červama devojačkog veza, kao radosno ržu i frkču širokim nozđrvama. Lupkaju nogama o drum kao da nervozno očekuju odlazak. Kočijaši ih nemirno prekrivaju »celtovima« i tapšu ih po gojnim telima, radosno zvižđukajući neke svoje svakodnevne arije. Osvetijene odaje Alibegova čar­ daka odaju neku naročitu svečanost. Pesma, smeh, ljutnja i grdnja šaraju izgled raspoloženja na čar­ daku. Sve je u žurbi. U nekom spremanju. Grozni­ čava hitnja obuzima sve. — Eto Razija, naknili smo te. — Samo je prekrite još duvakom. — Jenđije, jenđije! Treba posuti đevojku; šta čekate? Kamo šećer i bombone? — Blago njoj, kaže Biba Selimbegova. Izne­ nada. Došo čojek iz Mostara i odma vodi. — On je to davno s Alibegom uredio, a? — A baun če za njom. Poslaće oni sve što je njezino . — A Omer?. . . šapće Bi bi Hasiba Mujage Kvrce. Vreme odmiče. Približava se čas odlaska. Ra­ zija oborila glavu, pa ćuti. Pod udadbenom je ko­ prenom. Drhti. Misli na jadnog Omera koji nema pojma o ovome svemu. Reko joj je večeras doći. A ona se sad za drugoga udaje. Iznenada. Nije o tom danas imala ni pojma. Dao je babo za Avdu Omerbegova iz Mostara. Do večeras joj nije o tom ništa ni reko. A Omer? šta će on reći? U očima mlade devojke zablistaše dve suze. Bila su to dva znaka dubokog bola i teške žalosti. — Fisan je on momak, fisan. Eno ga ko ruža — komentarišu kone. — A u Mostar jopet. Nije šala. Omerbeg zenđil, a Avdo jedinac. Smeh, žagor. i pesma ne prestaju. r — Je^li sve hazur? — pita stari svat, Ademaga Oehajić. — Hazur, hazur. — . Е^ vakat je. Devojke se okupile oko mlade. Ne mogu da se rastanu sa njom. Ne daju joj ni da prođe. Ljube je sve i . . . zavide joj na sreći. — Vakat, vakat, hajde. Smeh i plač, radost i tuga osipa se odajom. Ne zna se da li je to sve od radosti što se ona usrećila, ili od žaljenja što ih napušta. Stara Alibegovica sa suzama radosnicama u očima izvodi kćer iz odaje i predaje jenđijama. Devojke po juriše za njima na polje. Posipaju mladu u avliji. Devojke se grabe oko prosutih bombona. Mlada ljubi majku i babu u ruke, pa seda u fijaker. Mesečina prosipa svoje srebro na bele ate i šareni svet u avliji i pred čardakom na drumu, a svatovi polako kreću niz Himčin*, drumom prema Mostaru. Odlaze, a za njima ostaje bezbroj njih što plaču dugo, dugo i mašu im mara­ micama dok se oni ne izgube iz vida u polutami noći. * Omer je baš uzlazio uz Humac iz kasabe. Ra­ dostan što će sad do mile volje da se napriča sa svojom Razijom. Premišljao je o skoroj mogućnosti njihova venčanja. Cuo je neku viku i požurio. Fija­ keri su bili već davno otišli. Samo je još pred čar­ dakom i u avliji Alibegovoj u gomilama bilo sveta. Iskupilo se i iz drugih vinograda, a došlo mnogo i iz sela. »Šta je ovo večeras?« m islio je Omer. Nije mo­ gao ni slutiti o Razijinoj udaji. — Razija, — se. Ne — Omeraga, Omeraga! Sretno, sretno. Ode li ode? Da mu izvrnemo f e s . . . Omer drhti i snebiva razume ništa. Ma šta je ljudi, šta je? — pribira se on malo. 455 �— Udade ti se Raska bolan u Mostar. Odveđoše je. Hej, delijo! — A biće i za njega đevojaka. Naćemo mu — šali se neko. Omer drhti. Slepoočnice mu zaigraše. Pred očima mu sve potamni. Nije ništa video. Zalamao je ru­ kama i kao lud pojurio niz Humčine, u kasabu. Da je što dalje od ovog prokletog čardaka i da zaboravi sve šta je bilo. — Halla, halla — kaže neko ozbiljno. — Pomahnitaće siromah. Svet se po malo razilazi. Smiruje se. Nastaje tišina. Samo m esečina rasipa svoje srebro na još neobrane vinograde i bleštavi beli čardak Alibega Begovića što se ponosno uzdiže nad borjem i masli­ nama ovog pitomog vinorodnog kraja. Sait Orahovac Motivi iz Bosne Kletva Poruka Sevdi dragi, moje sevdisanje, Znaš li kako đul s večeri miri? Lepše miri moje devovanje, Pa nek usne budu ti leptiri A ja biću od šeboja granje. Magaze ti izgorele žarom, Stari babo, u prvom sumraku. Ne procvale voćke ti beharom, Već ih sever skršio u zraku, Magaze ti izgorele žarom. A ja biću .od šeboja granje S kojih nektar meda će da soci, Ti ćeš sviti krila i'sišhn je Nek ti bude blago kao sanje Dokle m esec hlajn u srfiuT4pči. I lozu ti uništila krupa Da ne rodi zrna na čokotu, Kad mi ne daš poći za Jakupa, Za jarana, za moju milotu, '-'T lozu ti uništila krupa. Begstvo Razgovor — Ti ga, drugo, voliš preko m Siromah je, oKani se toga! illllllA »Kod sarafa prodaću bisere Pa ću poći za sevdaha svoga Jer ko dušu volim 'ga qez mere«. L ГЛ Т < — Drugo moja, čuj što kažem ja ti: S tim te neće ogrejati sreća'. »Nije sreća merdžan i dukati, Jer i zimi postoje proleća, A za sreću ne zna ko ne pati«. Noć je. Tanko zajeca ćemane U odaji Vasvije devojke: »Srce d rh ti. . . mirišu uvojke . . . Tebe n em a . . . čekaću dok svane« Noć je. Tanko zajeca ćemane. Praskozorje . . . kikoću s e svati, Mlada kradom рго taraba skoči. Cikti sabah . . . bubanj radost toči Dok u sobi jeca njena mati A ko baklja u devera oči. ГАЈРЕТОВ ДАН. Приближио ce 6. септембар, рођендан Њ ег. Вис. Престолонасљедника Петра, Протектора Гајрета. Овај дан друштво Гајрет у з е л о је з а свој дан, за дан културног гласа у нашем народу, гласа који треба да одјекне као глас нашег културног и националног препорода. 456 �ПОПУЛАРНА СТРАНА Hamdija Mulić Moba — Gdje se ono čuje slatka, radosna pjesma? — — Na mobi u Memića na Dugoj njivi. — Moba je naš stari običaj na selu. U težaka dosta poslova koje treba na brzu ruku obraditi i za koji treba mnogo ruku. Na takav posao saziviju naši te­ žaci svoje- komšije, znance i prijatelje na mobu. Po gotovo gdje težaci zasijavaju velike njive kukuruzom ili drugim žitom, mobe sve obrade. Pozovu se komšije, a ovi svi dođu, pa ako ne može domaćin on pošalje koje čeljade iz svoje kuće. Besplatno se radi, a domaćin ih taj dan dobro pazi i nahrani. A kad opet koji njih pozovu, vraća im ljubav za ljubav. Taj običaj godinama teče tako lijepo, da se nikad ne griješi. Svako se čuva da se ne zamjeri i da ne zgriješi prema bližnjemu svoipe. Omladini je naročito drago ići na mobu. Tu se sastaju momci i djevojke^. Ranije se već ori pjesma mladenačka: »Prioni mobo za hlada, Daćemo Fatu za mlada . . . Ako se još tu i Fatin momak dogodio, a to obično i ibiva, podvriskuje se i sve se veseli. Odrasli ljudi znadu da su i sami nekad tako odavali oduška svojoj mladosti, pa se sada toliko samo brinu da se mladež ljudski vlada i da posao rade naoposiim (čestito i valjano). Tu se vidi kako naš težak umije da začini svoj dosta teški rad ozbiljnim razgovorom i veseljem i šalom. Poslije podne, kad sunce poodmakne od zrenika, duhne laki vjetrić, da razgali težačke grudi, onda zaori pjesma: »Puhni mi puhni hladane, dođi mi, dođi dragane, u moju bašću zelenu pod moju ružu rum enu. . . A šta je opet moba podigla kuća po selima! Mešanova stara kuća ohrdala, sprema se s hajrom da novu gradi. Dolaze mu komšije u pomoć. Neki siječe vlake, neki dovlači brvna, neki dogone kamen i kreč, a neki zasuču rukave i u irgatiju. Obično težak plaća majstore i gvožđariju. Pa prema onoj našoj: ti meni danas, ja ću tebi sjutra. Zaista’ .je moba lijep običaj. Drvo se oslanja na drvo, a čovjek na čovjeka. Pomažući jedan dru­ gome, činimo i sami sebi korist. Moba nam svjedoči koliko je naš narod na selu pitom i susretljiv i kako radi prema onoj našoj na­ rodnoj: s l o ž n a b r a ć a n o v e d v o r e g r a d e . . . I gdje živi naš narod izmiješano po vjerama, tu se pokazuje najpitomija trpeljivost i snošljivost. Ta bi ljubav mogla da bude primjerom i mnogim našim prosvijećenim ljudima u gradovima. Sada se baš radi na zadružnom radu u selu. Osnivaju se zadruge: zemljoradničke, mljekarske, voćarske i t. d. Sve se to osniva na istome onome narodnom zakonu, na kome se nekad osnovala i moba. Zajedno kad se saberemo i radimo u uzajam­ noj ljubavi, pomažemo se i podižemo svi zajednički. Taj je put, put k napretku, opštoj našoj sreći. Zato težače poštuj i čuvaj naš stari običaj m o b u , a prigrli i nove običaje, razne z a d r u g e i u njima radi: jedan za sve a svi za jednoga. PRIVREDA Ing. Salih Omanović Sretstva za obranu i uništavanje potkornjaka Najglavnija zadaća pre odbrane od napadaja za sve potkornjake jest održavanje reda u šumi, što će se postići, ako na vrijeme iz šume izvučemo sva oštećena stabla, kojla usJjfed Iraznih eltementarnih nepogoda poboljevaju, jer kako smo vidjeli, ova su stabla legla potkornjaka, odnosno sekundarni uzroci sušenja. Prepoznavanje ovako oboljelih stabala, koja naginju zarazi od potkornjaka jest curenje smole naročito na bršljanovima, dalje na rupama kuda je insekat u stabld unišao vidi se izbacina smeđeg brašna, a osim toga izgled same četinje nije jasan i nema svoje prirodne boje. Kukac napada jelova stabla, kako smo naprije spomenuli najviše pri vrhu radi već navedenih uz­ roka, pa ovaka stabla treba na vrijeme prema vre­ menskim i drugim prilikama oboriti, oguliti, okresati granje i to sve spaliti, u čemu se i sastoji jedini način uništavanja insekata. Postavljanje lovnih i revizionih stabala u svrhu obrane od potkornjaka po­ kazalo se je dosta nepraktično, izuzev sunčana 457 �mjesta, jer rojevi sa već zaraženih stabala rade traže oboljelo i oštećeno uspravno stablo (vjetrolome, iz­ vale i t. d.), nego još dosta sočna oborena lovna i reviziona stabla. Zbog ovoga je nužno da se odmah poslije glav­ noga posla na uništavanju potkornjaka prema gore izloženom odmah pristupi t. zv. reviziji cijelog šum­ skog kompleksa, pronalazeći pojedina još oštećena i zaražena stabla, te u koliko budu ista zrela za obaranje i guljenje kore, odmah ih privesti gornjoj svrsi. Ovaj će se posao najuspješnije izvršivati onda, kada je ličinka (crv) već tako narasla, da stoji pred zakukuljenjem, koji je razvoj generacije pri kraju. Sami način obaranja stabala je slijedeći: Za svako stablo se odredi po dva radnika i oba­ ranje se vrši najzgodnije i najsigurnije sa sjekirama a osobito kod stabala jačih dimenzija na panju. Za radnike će se uzeti vješti ljudi, koji će pri obaranju stabla znati istome dati izvjesan smjer pada, po kojem će smjeru oboreno stablo učiniti najmanje šteje po ostala stabla i podmladak. Ti isti radnici oguliće oboreno stablo i okresati granje, te u blizini stabla očistivši zemlju od lišća, četinja i mahovine naložiti vatru i spaliti granje i koru, pazeći da se nebi po­ javio šumski požar. c S . Pošto se glavni posao ove akcije vrši/dbično u 4 mjesecu maju i junu, ddkle u^ U sn im /m jesecim a, to se ne treba bojati opasnosti od požara, docim kada se radovi Vrše u mjesecima julu i augustu treba puno više posvetiti pažnje ovoj okolnosti rada, kada ćemo granje (krošnje) sa zaraženih stabala samo skresati i složiti na hrpu, a deblje ćemo grane kao i stablo oguliti i spaliti. Kad pane prva k iša spalićemo i grane koje smo složili u gomilu, čime ćemo sasma zapriječiti opasnost od požara. Za sakupljanje kore upotrebićemo željezne grablje ili ćemo pod oborena stabla podmetati dare na koje će padati oguljena kora, čime je posao puno olakšan a neće biti opasnosti ni ujeda od zmija osobito na kršu, ako bi se kora sa oborenih stabala skupljala ru­ kama. Za mjesta paljenja kore uzeti ćemo osobito na krševitim krajevima: cjepotine, uvale, jame i manje udubine, jer je time isto opasnost od požara kud i kamo manja. Iznašanje kore na sunčana mjesta mjesto palenja iste sasma je nepraktično, a u gustom šumskom sklopu nije ni moguće bez obzira na gubitak vre­ mena koje se upotrebi za pronalaženje takvih mjesta, pa će ostati kao jedini način sakupljanje kore po gore opisanoj metodi. Preko svega rada lugarsko će osoblje voditi posebne bilježnice, a gdje je predviđeno obaranje lovnih i revizionih stabala vodiče se računa i o njima, navodeći kada se koje lovno stablo i u kojoj mjeri zarazilo, prema čemu će se određivati i vri­ 458 jeme uništavanja potkornjaka. U bilježnicama će se navoditi dnevno koliko je radnika radilo sa kojom cijenom, koliko je oboreno stabala i koliko je ogu­ ljeno, kubatura dotičnih stabala kao i predjel (odjel . i pododjel), gdje se je rad vršio, čime će se moći po kontrolnim organima lahko ustanoviti način cjelo­ kupne manipulacije. Kada se oborena, zaražena lovna stabla ogule, onda se osobito na sunčanim i zračnim mjestima pojave na tima stablima tehnički štetni kukci t. zv. Hyloterus lineatus, koji u vertikalnom smjeru prema osovini drveta prave svoje hodnike a i .postrance da bi tu razvili svoju generaciju, čineći time drvo neupotrebljivim za svaku tehničku svrhu. Da se drvo mogne unovčiti nužno je, da se drvo odmah izveze iz šume, čime će se potrošak oko suzbijanja zaraze umanjiti, jer ćemo moći lahko neoštećeno drvo po ogre opisanom tehničkom štetočincu unovčiti. Primijećeno je kod suzbijanja zaraze kod jelo­ vog potkornjaka da isti kada dovrši svoju glavnu funkciju i razvoj prve generacije, odmah napada oboljela i polusuha stabla u neposrednoj blizini, pa je prema tome lahko odrediti, na kojima će se stablima pronalaziti potkom jak osim već opisatog načina i tim e što ćemo zaražena stabla potražiti u blizini već sasma suhih ili polusuhih stabala, sa kojih već pod lakim udarcem sjekire otpada u komadima kora. Kada opisani jelov potkom jak izvrši svoju funk­ ciju sušenja jelovih stabala u isto vrijeme, a obično iza toga pojavljuje se na takvim stablima i drugi tehnički štetočinac t. zv. dazulje — monochamus sartor i sutor, koje još v iše nego opisani kukac čine drvo tehnički neupotrebljivim . Kod pojave ovoga kukca moći ćemo utvrditi da na dotičnim stablima nem a potkornjaka ili su u veoma m alom e broju, pa takva stabla i nećem o privoditi svrsi obaranja i gulenja kore, jer bi to bilo uzaludno trošenje vre­ mena i novca. Osobitu pažnju kod m anipulacije oko suzbijanja zaraze od potkornjaka treba posvetiti korisnim kuk­ cima koji uništavaju potkornjake kao ličinke i kao insek te (im ago). Opazio sam kod suzbijanja pomenute zaraze na jelovim stablima šarenog ili mravijeg kukca Clarus formicarius, koji na oštećenim mje­ stima gdje se je jelov potkom jak uvukao u koru čeka da ovog kukca uništi. Ovo se osobito može pro­ matrati na lovnim i revizionim stablima, koja su radi pregledanja zaraze na mjestima sjekirom oštećena. To su crni kukci sa tri pruge na kriocim a i sa dugim riocem za hvatanje odnosno pretraživanje ličinki i kukaca jelovog pisara. �TRUD (»PEČURKA«) KAKO TREBA MUSTI KRAVE na drveću vrlo je opasan nep rijatelj njegov — opasniji nego što m isli. D okle p ak polako sa tire drvo, dotlle ga tru d brzo skro zira dtf srž i i može g a za 2—3 godine potpuno upro­ pastiti. Sve v rste voćaka m ogu da dobiti. Jedini siguran lek: u k lan jan je tru d a još u sam om početku. K akvim oštrim dletom i ćekićem m i g a pažljivo izvadimo napolje. P ri tome treb a izvaditi i nešto zdravog drv eta svuda oko trudovog korena (bolesnog d rv eta) u dubini, da b i sigurno sve žilice tru d a izvadili. Posle toga ra n u svuda iznutra a tako isto i njenu ivicu s korom zaravnim o oštrim nožem, zatim to m seto oči­ stim o i dobro isperem o zasićenim rastvorom plavog kam ena (t. j. koliko g)a god voda može rastv o riti). Zatim se ćela rana pokrije voćarskim voskom. Obično svak misli da zna m usti, m eđutim je ovo ipak, velika veština. Svak zna m usti, no vrlo je malo p ravih oprobanlih muzilja. Nije to lako biti. I dobrih muzilja im a dosta, n o vrlo m alo onih koji potpuno znaju svoj posao i koji su u svakom pogledu dobri i uredni. Neko je dosta čist i uredan, no n ije dovoljno vešt, drugi je vešt i sprem an, ali nečist i neuredan, treći im a sve te dobre odlike, ali je g rab i neotesan, a to n e sm e da bude pravi m užar. P rav i m užar i m uzilja treb a da sve te odlike spajaju u sebi zajedno, i da su tihi i nežni, da znadu sobom vladati i d a su dovoljno okretni, vredni i umeštni, d a su već po svojoj prirodi čisti i zdravi i da im je čistoća p ri m uženju već »u krv prešla«, da potpuno vladaju svojom veštinom i da sui bistri i da se znaju prilikam a podvrći i prem a njim a postupiti. Svaki prav i m užar ured i sebi i stolicu koju upotrebljava za muženje, ona ne sme d a bude ni suviše niska, je r tada m uzilja nem a dovoljno okretnosti, ni previsoka, je r m uženje sa nešto viših stolica silno zam ara i veći se broj k rav a ne može s njih tako lako izmusti. PRIBLIŽU JE SE BERBA KROMPIRA D a b i b ili sig u rn i da ćem o za sem e p ro b rati samo zdrave nezaražene kro m p ire tre b a još sad d a pregledam o biljk e k ro m p ira na odžacim a, i sve bolesne odžake da obeležim o čime. J e r, m noge bolesti kro m p ira m ogu se sam o n a biljci zelenoj poznati, a sam o n e k e i na k rom piru. ZA UMANJENJE OPASNOSTI OD M E T IU A p reporučuju po n eki poljoprivrednici da na takva močvarna i ' barovita m esta, zaražena metiljem , isterujem o patke DESET PRA V ILA ZA ŽIVINARE — POČETNIKE (plovke),- osobito K aki-K am pbel patke. One su vrlo vredne i 1. Ne m isli n ik ad da ćeš <it živinarstvu naćj n eki zlatan pohlepne n a pužiće vodene koji u sebi sadrže klice m etil ja. m ajdan. U tam anjujući vodene pužiće sa klicam a m etilja, sm anjiće se ku p u j za u re đ e n je živinarnika skupo zemljište. i opasnost od metiljavosti. 3. Ne zidaj sku p e živinarnike. fc U svakom slučaju to bi bila izvrsna h ra n a za patke, 4. Ne ku p u j n aje d a re d 1000 nosiljki. čak i k ad ne bi bilo k akve osobite velike koristi u pogledu 5. Ne uvodi sv e poznate ra se od1 ta d a . m etilja, te b i bilo korisno ovo praktikovati dok m očvaru ne 6. B olje d a se d ržiš svoga dosadašnjeg poziva, a p riJp n C isušimo. \ / se te o rijsk i i praktično sprem aj da stekneš potrebna znanja za o snivanje živinarnika. 7. Podni u v e k u malom, na m alom dvorištu ili gradini, ЗД Р А B JbE i k a d stek n eš potrebnog iskustva povećavaj svoj rad na živin arstv u . K IJA V ICA KOD DECE 8. Upoznlaj p rvo proces p rirodnog izvođenja pod kvočkom, Nema valjda ni jednog oboljenja, koje je kod dece toliko po tom k u p i m ašinu, n e za 3000 već za 100 jaja i probaj sreću. često, kao što je kijavica. Ta se bolest kod n jih toliko često Na isti n ačin postupi i sa odgajivanjem pilića, prvo ih poveri javlja, d a su već roditelji i n avikli d a je vide, pa je valjda kvočkam a, a po tom p robaj veštački. s toga i sm atraju za naivnu i bezazlenu. Međutim, kijavica 9. H iljad u nodilja k u pljenih, m a b ilo » i jedne rase iz po meki p(ut može biti i ozbiljna bolest, b a r po svojim poraznih zapata, neće ti dati n ikakve k o risti. Nabavi ih radije sledicam a, p a s toga je dobro d a se o njoj nešto više zna. sam o 10 iz poznatih, dobro kontrolisanih zapata, a i sam se Sva deca n isu podjednako izložena kijavici. Od n je n aj­ tru d i da dob re n o silje odneguješ. češće boluju ona deca koja vrlo malo borave n a čistom vaz10. Otpočinji uvek sa gajenjem jedne ra se i nemoj da gajiš duhu. To su većinom deca koja n eprestano ostaju u sobi, gde šve ra se odjedared. Svaka rasa traži dru g e uslove. Im aj uvek se peć preg rev a i stalno loži, a prozori retko, ili nik ad ne n a u m u sam o cilj koji od gajenja tražiš: jaja ili meso. Lake otvaraju. Ili deca, koja se toliko mnogo utopljavajui d a se od ra se nosilja traže velike ispuste, ra se za meso zadovoljavaju težine odela koje je n a njim a, n e mogu čestito ni d a kreću se s m anjim ispustim a. Osetljiva živina napreduje sam o u ni­ a kam o li da se igraju. A ako im kadgod pođe za rukom da zinam a, otporna podnosi i više položaje. savladaju te re t odela i da potrče ili poigraju, onda se brzo A . Kom ša, upravitelj banov, živinarnika u Visokom. NOVI SVETSKI REKORD NOŠENJA JA JA : 358 kom ada jiaja za 365 dana Do p re nekoliko nedelja d ržala je jedna orpintonska kokoš svestk i rekord sa 353 kom ada ja ja u 365 dana. Sad je taj rekord tučen od jed n e plim es-rek kokoši u K anadi, zvane »Ledi-V iktorina«. Ova je kokoš snela za 365 dana 358 kom ada jaja, težine izm eđu 58—60 gram a. U v rem enu od 27 ja n u a ra do 6 septem bra nije ta kok o šk a ni jed an d a n p reg rešila u nošenju: snela je jedno za drugim 223 kom ada jaja. Ovom p rilikom napom injem o, da su p rije d esetak i više godina p lim es-rek kokši najviše rekorda u nošenju ja ja odnele. zagrejii, oznoje i najzad lako ozebu. Doduše, valja priznati da su kijavici naročito naklonjena nežna, slabunjava i rah i­ tična deca. Svakom e je poznato da od kijavice najviše oboljenja im a zimi. To je vrlo lako razum eti, kad se im a n a um u d a u to doba godine im a najviše vlage, zime, kiše, v etra i prom aje. Ip ak tre b a znati, da sve ove činjenice n isu u stanju sam e po sebi d a dovedu do oboljenja, već je potrebna i poneka za­ razna klica. Da ne ulazim o u podrobnije opisivanje i n a b ra ­ janje ovih klica, dovoljno je sam o da se potsetiino kako se m noga kijavica lako p renese dodirom , poljupcem , m aram icom , i slično, p a d a .s e uverim o koliko je to tačno. Nije nikom e teško poznati kad jedno dete obold od k ija­ vice. 1 u najbližim slučajevim a zapušenost nosa i izliv iz nozdrva dovoljno su izraženi da bi p rivukli pažnju. U početku 459 �ovaj je izliv većinom sluzast, a kasnije često postaje i gnojan. Toplota tela kod odraslog deteta mahom n ije uvećana, dok kod odojčeta može biti i vrlo visoka. Kod ovog poslednjeg često p u ta dođe i do prom ene o(«teg stanja i izgleda. Dete je nem irno, utučeno, ne može da sisa, plače, i ne spava. To obično traje po n edelju dana, pa onda polako sve dođe u red, izuzev ako se zarazo nije proširila na dušnike, pluća ili uši, što je i najčešće. Ni kijavicu — jed n u tako prostu bolest, n ije moguće usреЗпо uvek izleći ti bez pomoći lek ara. Ako n išta a ono iz ra ­ zloga što ta bolest ne m ora b iti baš uvek tako obična i n a ­ ivna. K oliko se puta desi, da je k ijavica sam o prvi predznak n eke d ruge, ozbiljne bolesti, na p rim e r: m rase, difterije a .ponekad čak i sifilisa. I za kijavicu vredi ono svakom e poznato: »Bolje je spro­ či ti, nego lečiti«. A sp rečiti se može sam o n a taj način, ako se suzbiju uzroci kijavice. Njih smo naveli. Što se tiče sam og lečenja, to je stv a r lek ara. A dok le k a r n e dođe, dete treb a zadržali u postelji, sm anjiti m u nešto hran u i dati mu dosta točnosti da pije. Dobro je i nozdrve nam azati nekom niašću, ili dati u nos kapljice p rotiv kijavice ako se im aju p ri ruci. D r. U roš S. Ruiičić. PROTIVU UBODA PCELINOG vrlo je do b ar lek prazi buk. A ko ujedeno m esto natrljam o zgnječenim listom od prazog luka ono neće ni oteći ni boleti. KRV IZ NOSA zaustavljam o kad v rat i lice hladim o ladnom vodom. Ali im a još jedno sredstvo. Ako osećamo da će nam poteći k rv iz nosa mi uzm em o u usta i energično žvačemo p arče gum e, npr. kakva se upo treb lju je p ri c rta n ju i p isanju. U sled ra d a i ste­ zanja m išića za žvakanje opasnosti od cu ren ja k rv i nestaje. Na ovaj način često p uta zaustavim o k rv i k ad je već potekla. ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Гајрет на почетку ш колске године — Р А З Г О В О Р С А П О Д Б А Н О М Г. Д р. A . Х А С А Н Б Е Г О В И Ћ Е М , П Р Е Т С Ј Е Д Н И К О М Г А Ј .Р Е Т А , Д А Т У Р Д Е Н И К У С А Р А Ј Е В С К Е „В Е Ч Е Р Њ Е ПО Ш ТЕ« Ових дана заврш ен je pa /f у Г а јр ету на рјеш авањ у приспјелих иолби за Гајретове noMot и у н а с ту п а ју ко ј ш ко лској години. Како je Га јрет данас најјаче д р у ш тв о no броју омладине к оју ш иолује и васпитава лутем св оји х м у ш к и х и ж енс к и х средњ ош колских интерната ,те Ш е гртско г Д ои а , наш сарадник обратио се на п ретсједника Г ла в н ог одбора Г ајрета Подбана г. Д ра А в д у Х асанб егови ка с молбом, да м у даде податке о предстојекем рад у Гајрета у п р а в ц у ш коловањ а и оспособљавања м у сли м а н ске омладине. iiuiii — Прије неколико дана заврш ена je подјела мјвста у Гајретовим интернатима као и подјела с ти п е н д и ја — рекао je г. Д р. Хасан беговик — a тај je рад захти јевао од Главн ог одбора опрезности и пожртвовања, a и об јекти вио сти у процјењ ивањ у стварн и х потреба у п о јед ин им м јестим а и крајевима, како би и овај дио рада, који сто ји у наш ем програму, извели онано кано ke то одговарати најбоље потребама Г а јрета, a преио овога и потребама народа. И з године у го дии у м услим аи и ув и ђ а ју све то виш е потребу и ва ж но ст шноле, na je због тога и број он и х, к о ји се обракају Г а јр е т у за помок из године у годи н у све то веки. Овога пута имали смо ренордан број молби, нојима je у в еки ни удовољ ено. При одређивању ових помоки разумљ иво je да смо се морали придрж авати у првом реду одобреног буџета за ову годину, водеки рачуна и о располож ивим м јестим а у д р у ш тв ен и м интериатима. Првенствено смо р и јеш и л и молбе досадањ их Гајретових питомаца. Свима овима, у нолино с у по лучили крајем прошле ш колске године повољан у с п је х у науц и и владању, лоиово смо дали замољеиа мјеста у иитернатима нао и стипендије. П ри претресањ у н ови х молби узе ли смо у обзир резултате рада појед и и их мјеста у про ш ло ј го диии као и њихове потребе. Познато je, да се je рад за Га јрет у току лрошле године размахао не само no градови ма, него и no селима гдје има изгледа за најбоље у с п јех е, na смо због тога морали овога п ута да укаж ем о и з д а ш н и ју помоћ и нашем селу. Намјера je наиме код иас, да осв јеж им о редове наше интелигенције и ш нолованих љ уди у о п ш те са ин телигенц ијом са села, која ke бити важ аи фантор у изграђивањ у националне к у л ту р е у нашем епемеиту. О в аковим радом дакемо 460 највекег потстрена и на ш ем у селу да се збије у редове Гајрета и да преко њега ствара н а ш у још љ епш у б у д у к н о ст. П ознато je да и данас има срезова у б и в ш и м грани цам а Босне и Х е р ц егов и н е из к о ји х ни један м у слим ан није сврш ио ни средњ у, a камо ли в и с о к у ш к о л у , док их има и танових одакле их се на десетке ш коловал и на в и с о к и м ш нолама, те да на с з а у з и м а ју в идне полож аје, к ак о у д р ж ав н и м тако и у п р и в а тн и м слу ж б а м а . Стањ е писм ено сти у по јед иним срезови м а тзкођер je разнолино. С л у ч а ј или боље речено околности с у утиц але, да je у и зв јесн и м н аш и м к р ајевим а почео муслим ански св и је т век р ан и је у в и ђ ати потребу ш ко ле и савременог оспособљавањ а за живот. Т а к о je долазило до тога, да je и наш Г а јр ет р а н и ји х го дина из нек оји х срезова добивао no 50— 60 молби за Гајретове ло м оки, дон их из д руги х ни је н и к а к о ни било, тако да смо ми у Г ајр ету односно у њ еговом Г ла в ном одбору лочели сам и да и стр аж у јем о д јец у из н е к о ји х мјеста да их п р и м и м о у д ру ш тв е н е интернате и да на т г ј начи н н и в ел иш ем о разлике у к у лту р н о-п ро сјетиом погледу међу п о јед и н и м н р ајевим а. Т ано см о ове године п р и м и л и у Гајретове интернате на шноловањ е и изучавањ е за н ата скоро из д в а п у та векег броја мјеста, него je то био с лу ч а ј досадањ их го ди на . H a овај начи н м и теж и м о да заинтер есујем о и и а јш и р е слојеве je сп асоно сан м услим ана за н аш рад, који и ем и нен тно п атр иотсни . У поједине д р у ш тв е н е интернате п р и м и л и см о следеки број питомац а: К о н в и и т у Б и х а к у 53, у Бањ а Л у ц и 44, у Т у з л и 46, у П левљ у 33, у Ш е гртсн и дом 65, М остар 47, М уш н и нон ви н т у С а р а је в у 97, и Ж е н с ки к о н в и к т у С арајев у 82. Према томе у к у п н о см о п р и и и л и у д ру ш тв е н е и нтернате 467 питомаца и пи том и ц а . О сим тога по д и јел и л и см о 74 стипенд и је ђацима средњ их и с т р у ч и и х ш ио ла нао и ш егртим а, који и з у ч а в а ју модерне занате, те 15 је д н о к р а тн и х потпора. У з овај број с ти п е и д и ја одборили см о и 3 с ти п е н д и је слуш аоц и м а Т еол ош ко г ф аиултета у К а и р у . Н аро читу п а ж њ у посвети л и смо свога п у та ств а ра њ у пр и в р ед н и ч к ог подмлакта, na см о и а ш л и м о гу кн о сти да у и ајн рак ем врем еи у см јестим о на занате 200 м л а д и к а иоји с у с в р ш и л и ос н о в н у ш к о л у , поред горњ ег броја пи том ац а у н о н в и кт и м а и сти п е н д и с т а . Према томе Г л а в н и одбор Г а јрета 700 пи том ац а и пи том иц а . у овој го д и и и п о м оки ke близу К а к о в ид ите, рад Г а јр етов у п р а в ц у ш иоловањ а и оспобљавања за ж и вот м у с л и м а и ск е ом лад иие у овој го дини лодвостручаВа се према р а и и ји м годинам а. У в јер ен сам да ke �м у слим ани у цијелој Краљ евини разумјети и поздравити овај наш корак и да fce се достојно од уж ити радом и пропагандом за Гајрет и Гајретове идеје међу свима слојевима нашег елемеита. П Р А В И Л Н И К З А ГА ЈР Е Т О В Е СРЕД Њ О Ш КО Л СКЕ К О Н В И К Т Е И Ш Е Г Р Т С К Е Д О М О ВЕ Ф О Т О Г Р А Ф И ЈЕ С А Ha сједниц и Главног одбора Гајрета од 25. августа о. г. једногласно je усвојен израђени П равил н и к за Гајретове средњ ош колске конвикте и шегртсне домове, којег се им ају придрж авати у цијелости све управе д руш тв ен и х интерната. Прави лн и к ступа одмах на снагу, те га доносимо у данашњем броју наш ег листа, да о његовом сад рж ају обавијестимо наше читаоце, сараднине и пријатеље. Правилнин toe се и посебно ош тампати у нарочитој књ и ж и ц и, те ke се разаслати и свима д руш тв ени м одборима и повјереницима, како би и они били обавијеш тени о прописима који важе за друш твене интернате. T o je потребно и због тога што je школовањ е и васпи- М ЈЕ С Н И О Д Б О Р тање наше омладине путем иитерната још ув ије к најваж нија тачка програма Гајретова рада и ш то свота која се трош и на уздрж авањ е друш твени х интерната чини у друштвеном прорачуну а псолутну векин у д руш твени х расхода. GAJRETOVA ZABAVA U DOBOJU СКУПШ ТИНЕ С Л И К Е Г А Ј Р Е Т О В А П Р О Т Е К Т О Р А Њ Е Г О В А К Р А Љ . ВИ СО Ч А Н С Т ВА ПРЕСТО Л О Н АСЉ ЕД Н И КА П ЕТ РА отпослао je Главни одбор свима одборима и повјереницима. Ц ијена je сликама no иомаду 20.— динара, na се моле сви одбори и повјереници да дозначе Главном одбору no 20.— динара. Д ИЛ ЕТАН ТИМ А- ЦАМ А, Na 10. m aja t. g. dru g i d a n k u rb a n b ajram a održali sm o G ajreto v u zabavu u »Sokolani«. P ošto je bio b ajram , sva naša om ladina i prijatelji G a jre ta stavili su se p riređivačkom odboru radi u ređenja sale i d ru g ih p rip rem a na raspolaganje, te je sve do 8 sati na v ečer bilo prip rem ljen o . Jo š p rije 9 sati sala je b ila d up­ kom p u n a posjetioca, te se je tačno u 9 sati otpočelo sa iz­ vođenjem program a. G oste je pozdravio tajn ik dru štv a g. Dzaferbeg Dautbegović ocrtavši u k ra tk im potezim a isto rijat i rad G ajreta, k ak o na kulturnom , prosvjetnom tako i nacionalnom djelo­ van ju m eđu m uslim anskim svijetom . Naročito je istakao polet i zam jerali rad i u spjeh G ajreta o tkada je pokroviteljem G a jre ta n aš 'm ili P restolonasljednik PETAR, 6in Njegovog V eiđanstva našeg obljubljenog K ralja A leksandra I. Kada je završio svoj govor, sva se sala zaorila grom kim i spon­ tan im cživio« Njegovom Veličanstvu K ralju cijelom uz­ višenom k raljevskom Domu. D eklam acjiu »Prestolonasljedniku P etru« od V ojislava Borića, recitovao je Šefket Ibrahim efendić, uč. II. raz. osn. škole; ГЛАВНЕ Ових дана разаслане су фотографије са овогодишње главне си уп ш тин е Главног одбора Гајрета св и м а мјесним одборима и ловјереницима, чи ји с у делегати присуствовали главној ск у пш тин и. HA ГА ЈР Е Т О В О Ј ЗАБАВИ »Ratno siroče« od D ragutina P . Ilića, recitovala je 5godišnja kćerka šefa željezničke stanice u D oboju g. D ragu­ tina G avrića — M irjana, koja je svojom pojavom na bini te evojim um ilnim glasićem i k retn jam a zadivila sve pri­ su tn e tako, da se cijela sala orila od aplauza. Naša pjevačka sekcija »Sokola« pod dirigovanjem vri­ jednog ravnatelja građanske škole g. A. C ipruša, otpjevala je »Tamna magla« i »D rem ka mi se« od St. Biničkog i p o brala silne ovacije i plesak tako da pu b lik a sa pleskanjem n ije prestala sve dotle dok ih ponovno n ije izazvala. Zatim es prešlo n a izvođenje pozorišnog kom ada »Omerbeg Ljubović« od V ladislava Tm uše. Kom ad je odigran zahvaljujući požrtvovnosti pročelnika d iletan tsk e sekcije »So­ kola« g. Bogdana Ivanovićta, d iletantica i d iletanata, na sve­ opće zadovoljstvo gostiju i uz frenetički plesak. P rilikom izvođenja ovog lijepog istoriekog kom ada vidjelo se kod m nogo gostiju kako b rišu suze. P osljje završetka kom ada otpočeo je ples, rasp ro d aja tom bole i igranka koja je t p otrajala uz najbolje raspoloženje gostiju sve d o svanula. Na zabavi je svirao gudalački o rk e sta r »Sokola«. Čisti priod ove zabave bio je D in 5160.—. 461 �> П Р А В И Л Н И К Гајретови х средњ ош колских интерната и шегртсних домова. § l. Д а се постигне вадатак нредвиђен у чл. 6. друштвених правила, Гајрет оснива н издржава мушке и жеис.ке средљошколске интернате п шсгртске домове, за које Главни одбор Гајрста пропноује овај правилник. A. Сврха. § 2. Сврха je Гајретових средњошколсашх интерната и шегртокнх домова д а се за вријеме школовања својих питомаца: учснгска и ученица средњих, стручиих п грађанских школа, као и за врдјеме учења заната својих занатских научника (шегрта), брпиу за њихов тјелесни одгој, д ајући пм прикладан стан, храну и пспуњавајући друге услове потребне за њихово здравље л развнтак, a затнм д а re брину нарочито з а душ евнн напредак својих питомаца и шгхово морално и нацпонално васпитање, будећи у н>има евијест, вољу и љубав за рад, з а добро отаџбине и народно јединство, a напосе љубав и захвалност према Његовом Всличанству Краљу и цијелом Дому Карађорђевпћа. Б. У права. § 3. Сваки интернат им а свога управнижа (управцЈјцу), кога поставља л разрјеш ава no својој увиђавносгп Главпи одбор Гајрета. Поред управнптса Главнп одбор може- д а поставн п помоћншса управника гдје се з а то укаж е потреба. Управник (управцпца) треба да б уд е'п о могућности неожењен и искусан н^ставник. 0 v cnjexy рада управника у интернату и његовом влада.н>у1.доргавл>аће Главни одбор сваке годпне податке његовом надлежном старјеш пнл заг^њ егов^годпшњу оцјену, н а основу цсустпгнуптх резултата у свима лравцпм а његовог рада у „инм рнату! § 4. Дужност je упрДвника (управнице) пртет/рата"оринути се о томе да иптернат правилно функцттонпше n o свима пропнсима овога правилника и предузнмати у право вријеме све што je потребно ita интернат одговара гвојој '4врмг. Он je дуж ан извјеш тавати Главни одбор о цјелокупном рад у своме п стању интерната и од н>ега тражити дпрективе. § 5. Посебне су му дужнрсти: 1. Д а у з припомоћ осгалих функционера. у колико их има, води дањ у и Hohy гталан надзор и ад питомцима и бригу за њихово тјелегно и душ евно васпитање; 2. да се брине нарочито о наионалпом васпитањ у пптомаца и да примјењује у цијелом васпитаљ у и поу цн потребна средства стеге и вођеља; 3. да стоји у редовном контакту ra уттравама пткола (у шегртским домовима с а мајсторима) и д а се редовно информише о владањ у и учењу питомаца; 4. да свако три мјесеца. a no потвеби и чегаће. пзвјештава родитеље и старатеље о владаљ у, напретку и сган.у здрављ а питомаца; 5. ла води индивидуалне биљептке и да се договара са осталим функционерима о том тата треба предузимати за одгој питомаца; о) Д а се брине о томе да сви функционери и послуга врше редовно овоју дужноет. ла казни перед no прописима кућног р еда за ђаке. a отпуш та неспоеобну и неуредну послугу и замјењ ује са бољом. (§ 9) При отпуш тању послуге има волити строго рачупа д а ое не чине непотребни издатци око иеплате 15дневне отпремнипе; 7. да брижпо чува гву интернатеку имопипу’ a материјална срадотва за ипдржа*1!1ш,о интерната прпвилпо приводи својој гврсл; ч. да водп ове ј;п.игр : a) блл1гајнички днгвнпк у два примјерка. у којима re кп»иже г.ви прпходл л p ar- 462 ходн оног дана к ад су изпршепи, са потребним рачунима (белезима); б) матсријални дпепнгок у два прпмјораса, у који се уноее one набавкс хране и овакоднбвиа пздаваљ а према броју особља; ц) инвснтар са означеном вреднош ћу Н1)едмета, у који се уносе, поред раније инвентарисаних иредмста, и сви онп који су у току годипа набављ ани или даровапи; д ) списпјс питомаца (пптомица) у односној годипп, који су прошли кроз интерпат, с а рубрикама: 1. редни број, 2. пме и презпме, 3. разред, 4. пшола, 5. име оца п мајке нл п старатеља, 6. стално мјесто боравка родитељ а ил п старатеља, 7. оцјене из ових предмета з а сваки период оцјењипањ а и 8. примједбс, у које се упосе дан ступаљ а и евентуалног иступа и з интерната и друге бнљешке; 9. д а води уредпо и читљиво канцеларлску админпстрацпју и чува иитернатску архиву; 10. д а о свему што je потребно л прописано правовремсно и редовно извјсш тава Гла.вни одбор. § 7. У правпиков помоћнпгс, гдје га има. помаже управниду у врш ељ у свпх љегових дужности. К ад je управник отсугац- он га замјељ ује. Одговоран je з а свој рад управнику, а преко оврга Главном одбору. У ж ива храну n стан icao и управнпр и хонорисан je како одреди Главнп одбор. § 8. У већпм иптерпатима може Главни одбор д а пое т а в а ^ ! опопома, који у споразуму и под надзором упралнпка врш п све набавке за интернат, п.рехрап>ује и изд аје за храну потребне ж лвеж пе намирнице. надзире кухара п послугу, води матерпјалнп дневник, брппе се о инвентару, чпстоћи п реду у пнтернату. З а свој тр у д прпм а ста.н, храну п хонорар како одредп Главнп одбор. 9. Интернати имају као послугу н а редовној свагдањој дуж пости: к ухара п к ухарицу са помоћним особљем п слугу за држаље чистеће п реда. Праљ а и брпјач обављају свој посао повремено. Послугу постављ а у правнпк пнтерната. no одобрењу Главног одбора, те re п р л томе има руководити неопходним потргбама и избјогаватл намјегатаље сувиш пог особља. 10. К ухар и њогова помоћна послуга има ове дужностп: а) д а се потпуно покоравају и врш е паређељ а управни к а односно љеговог помоћпика л економа; б) д а су у првом реду они самп бескрпјекорно чпстп н уреднл, a онла д а кухиљ у. г.мочнлцу, намјеш тај л суђе држ е прпмјерно чпсто n увлјр|К n a свом мјесту; n ) д а са не друж е с а питомцима и п азе n a то д а се нико нсзапослен ne зад рж ава у кухптвп, и д) д а свакп п у т до одргђгног часа прпготови доручак, ручак и вечеру, пазећл д а јело буде здраво, ваљано л укусно приправљено. § 11. Д руга поолуга има. one дужногтл: a) да re покорава и врш и наређељ а управнпх oprana интериата; б) д а устаје пола сата п рл је л лијеж е пола сата доцпије од пптомаца, те д а звоном пајављ ује час устајап>а; ц) д а n a врпјеме чисте све просторпје и дворигато и п ази н а нарочпту чиотоћу у нужнпцлма; д) д а се клонс непотребног додира са питомцима; е) д а с,е бсл зпаљ а управе n e удаљ ује п з иптерпата; ф) д а воде бригу о ложен>у, зрачењ у и загријавању просторија; г) д а пазе н а инвентар, јер одговарају за учин.епе штете СЂОјом крнвтвом, и х) д а пазе n a чистоћу гвога гијела и овоје влплатве. За ову поглугу re пргдви ђају ове к азне: опомспа, уклр. повчана глоба од 1— 3 дпепне платс п отпуг.т пз олужбе. �ПРИ РЕЂ И ВАЧКИ О Д Б О Р Ж Е Н С К О Г Г А ЈР Е Т О В О Г ТЕФЕРИЧА У КЉ УЧУ Г О Д И Ш Њ И И С П И Т У Ч Е Н И Ц А Г А Ј Р Е Т О В Е Ћ И Л И М А Р С К Е Ш К О Л Е У Н О ВОМ П А З А Р У , са претсједнином М јесног одбора Гајрета, г. Алибегом Беговићем, делегатом Kp. банске управе r. Станимиром мировићем, управитељем школе, r. Х а ф из-Ра м из Паљевцем и учител>ицом, гђом Мезлумом Буђевац Надзор § 12. Гајретови иитернати стоје под непосредним надзором Гајретоваг Главног одбора, који he пх повремено прегледати no лнцима за то одређеннм или стално одређеном инспектору. У сваком интернату држаће се »Инспекцнона књига«, у коју he се уносити прнмједбе учињене приликом ипспекције. Л ица која врше инспекцију, дужна су подносити исцрпан извјештај о цјелокупном стању у интернату, о раду унравника, те стављати евентуалне предлоге Главном одбору. § 13. Директорима школа, чији су ученици смештени у инетрнатима, слободан je увид у рад интерната, к ад свој поход јаве управнику дотичног иптерната. Стани- § 15. Сав намјештај и остали инвентарски предмети треба д а су инвентарисани у посебној књизи (инвентару) под редним бројем, уз ознаку броја комада, цене и датум а набавке или даровања. Осим тога у свакој соби има бити извјешен попис инвентара који се ту налази. Нову набавку ствари и брисање истрошених предмета одобрава Главни одбор. Инвентар. § 16. Употребом истрошене предмете које ваља брисати из инвентара прегледаће на позив управника интерната с њиме заједно комисијски још два члана Мјесног одбора Гајрета, a у Сарајеву два члана Главног одбора, те о томе саставити записник. У записнику треба сваку ствар тачно описати, када je набављена, уз коју цијену и шта сада вриједи. § 14. У свим просторијама треба да буде довољно намјештаја и других потребних прсдмета у добром стању, a зидовн соб& и ходници да су украшени сликама и осталим декорацијаиа. § 17. Потребе Гајретових интерната подмирује Главни одбор према одобреном годншњем прорачуну. Издржавање интерната. 463 �Потребно кредптс исплату' рЈНуна требују' интбрнати од Гланпог одбора за сцакп мјесец u a десст д ана раннјс, a обрачун од дозначоних t-вота са ypwuio еаетивљопим докумеитима л означсинм редиим бројсм шаљс ое најкаснијс до десет д ана по истеву допгчног мјесеца Главном одбору, уз номинални исказ питомаца и са исжазом издатих оброка за храну. § 18. Сва новчаиа примања и издатке, као и све набавке и примања хране треба уносити лроппсно 'у благајнички односно материјални дневник (§ 5 тачка 8 a) и б). По један прнмјерак од та два дневиика шаље се мјосечио Главном одбору u a нспитпвање, док се друга задрж ава у архиви интернатској. У материјалном дневнику мора се сваког дана тачно означавати број укупног особља н а храни и томе броју мора одговарати број издатих оброка који су прописали. § 19. У права интерната може примати дарове у новцу или храни, за сврхе интерната ,и д у ж на je дароваоцу пријем потврдитн, д а р уннјети у благајничкн илн матерцјални дневник, извијестити Главни одбор у попрахном долису. § 20. Новац, ж нвеж не намнрнице и инвентароке предмете којн ипсу у упот^еби треба чувати под двоструким кључем, од којих има један у правннк a други економ интерната, a гдје нема економа један од најстаријих и најбољих питомаца. 0 стању благајне и ж ивеж них намирница лВвјештаваће се редовно Главни одбор приликом предаагап>а благајничког и м атеријалног дневиика. § 21. Н ије дозвољено у интернатекој благајни држати више од 1000 д инара новца кроз 24' сата. Веће своте, дозначене за дуж е вр и јем е'тр еб а п о х р аан в ати у сигурној банци. Тако исто није дозвољено •^и/какво трошење а^-неро^ тово задуживањ е н а рачун литерна.та односно Главног одбора изваи прорачуна и сво та-fcoje сврредовно дозн ачују аа одређено врнјеме, Позајмдур- нбђца са |ма које страие забрањене су. § 22. Рачунска година у сваком Гајретош ш интернату закљ учује се 15. 'јуна ,сваке године. Прилнком тога закљ учка доставља се Главвом одбору п^јдаљ с до 20. ју н а сваке годице: l) бла!гајничкн дневник o j f i , — 15. ју н а са потребним белезима, 2) материјални д н евк и к од 1.— 15. ју н а са ознаком колнчние залнхе хране на дан 15. ју н а и ври једн ош ћу евавсог живежног артикла,' 3) препис инвентара, 4) c.miraк иитомада (§ 5 тачка 8 д) успјех питомаца на лсрају ш колске годнне са њиховим индивндЈ-алким осебинама u предлогом уиравниковим з а идућу годину. (У овом списку ^р еб а д а се наведе оцјена иа сваког нредмета), • 7) образложени -нројуачун за интернат у наредној години према броју пптомаца који се могу смјестити у интернат, и 8) образложени иредлог за иоиравке зграде интернатске и набавку новог инвентара. П римањ е п и том ац а у интернате. § 23. 0 примању питомаца одлучује Главни одбор сваке године и а основу прорачуна з а дотичну годину и н а оенову приспелих молби од 15. ју л а до 5. августа сваже године. З а питомце који су раније били у интернату потребно je повољно мишл>еп.е управника дотичног интерната. З а нријем у интернате подносе молбе, u a основу к онкурса који расписује Главни одбор, како нови тако и еви дотадањ и питомци путем Мјесног одбора или повјереника Гајрета и са н>иховим мишљењем. § 24. У интернате he се примати и н а одгоју д рж ати здрави питомци, добра вл ад ањ а и усиеш н а учењ а, који уз то буду илаћали редовно одређсну оиск||бнину, ако су иод тим условима примљени. § 25. Сасвим сиромашне питомце ирпм а Главни одбор бесплатно. Висину опскрбнине за иитомце који нису примљени бесплатно одређује сваке године и појединачно Главни одбор. 464 Лптбмцн'”који ужВпају nouoh обвсзују со рсверсоМ да He ту споту, Tix>uiau пздржапашг. понратити Гајрсту када ДођУ У материјолиу могуНаогт. . S 2«. Одређену оискрбинну плпћају питомци уиапред, и то при ступаи.у у интернат. оенм за ирвн месец још и з а последњи као кауцнју ,а оида даље з а остале месеце најкасније до 5. у мјегецу. Пнтомцн који u a врпјеме не плате опскрбнину о т п у т т а ју ее и з интерната, ако Главни одбор друкче не одреди. § 27. Десет д ана ио почетку нове школске године сви управници интсрната достављају Главном одбору списак питомаца који су нагтуиилн мјссто у интернату, са ознаком плаћањ а опскрбшше, ивколе, разреда н мјеста родчтеља. • Т елесни одгој питомаца § 28. Б рига за телесни одгој питомаца води се лршгисима који се односе: a) ua храну, б) спавање, ц) н а р ад и .одмор, гимнастнчке вјежбе u шетње, д) ua чншНење и е) ua лекарски надзор и поуку у хигијени. Х р ан а § 29. Д а се очува здрављ е питомаца и потпомогне ваљ ан тјвлеекн одгој треба им дати редовно u довољно здраве хрНне, најм^њ е дневио трн оброиа: даручак, ручак и вечеру према следеНој табели: Доручаж: П ржена чорба (20 грама уљ а и 10 грама браш н^), у з 20 грама хљеба no особи. Недељом и празником бијела к аф а (четврт литре млијека, 10 грама ш ећера и 200 грама хљеба no особи). Ручак: Чорба н а месној води ( 10— 20 грама пиринча пасте, гриза и слично n i особи). Месо гзвеђнје иле овчије (150 грам а no особи) са варивом или умоком. Варива се д аје: Кромпира 400 грама, граха 100 грама, слатхог u киселог к у п уса 400 rp au a, сочнва 100 грама, сухог граха 120 ipaMa, зељ а (младог граха и кеља) 400 грама, парад ајза 100 грама, патл и џ ааа 100 грама, п ал ри к а пуњ ених д в а ком ада no особи. Мјесто в ари ва недељом умок са еквивалептпом врпједпош ћу хранивоети и цијене вар и ва, a онда д в а комада колача (бухтла). Хлеба црног, пш еничног или раженог, даје се за ручак 2uo грама по особи. Безмесним даиом д аје се дупла количина в ари ва (са 10 грама масла no особи). Вечера: Кухано месо са резанцим а или л ак ав пнрјан или печено месо са оалатом, loo трама. Три п ута у седмици даје се з а вечеру место меса су тл и ја (300 грама млека, 40 грам а риж е са 250 грама хљеба) или пилав еа киеелим млијеком (четврт литре) илп сир у з воће, хал ва и слично. § 30. Ова ее табела може м ијењ ати у споразуму са љспаром и Главппм одбором, обзиром n a врсту хране, Mjerne прилике и годишн.е доба, држ ећи у вн ду д а нсхрапа мора битн потлуна, редовна н правилна. § 31. З а храну ее имају набављ ати ж ивеж ие нам ирпице пајбоље к валитете и брижно чувати од кварењ а, a з а je.no их ваљ а прнпремати н а укусан начин. § 32. П рипрему, ук у с и издаваш е хранс надзираНе и опробати чеето интерпатгки л егар a унраппип сваки дан. Л скар he д атн упутгтпа, гвоје примједбе забиљ еж ити у погебну кн>игу и ставити евентуално потребни предлог, о чему he се извјеш тавати Главни одбор. § 33. У случају болести и к ад а то иначс лекар нађе за потребно, питомцима се д аје посебна храна коју он пропиш е. § 34. З а вријеме иоета рам азан а и н а празнике добивају иитомци изд аш нију н биранију храиу. § 35. Одређену количину ж ивотних нам ирни ца од којих ес има лрипремити јело з а један д ан изд аје у правник илн, ако постоји, сконом, уз асистенцију ђ ак а д уктора и седмичара, кухару у ви јек u a вријеме. �§ 36. У трпезарији јсду свн питомци заједио уз нрисустао уиравнипа, Спакн нитомац има na столом cnojc одpcbcno мјссто, чашу и салвсту. § 37. Управнии he се брипути д а се отпицк храпс и спиринв који се могу уновчити не бацају, него свакодневно остављају и уновчују. 0 томе he извјештавати Главнн одбор који he одлучити о утрошку добивеног новца. Спавање. § 38. У опаваоници у коју се смешта no хигијенским прописима одређспи број питомаца треба да за свакога од н>их буде посебан, чист и топал кревет. Јнстучнпце и чарш афи морају се мсњати сваких 15 дана, a иокривачи иепрашити и просунчати на ваздуху. У креветима не смије бити никакве гамади. Сваког јутра питомци остављају уређен кревет. § 39. У спаваоннци треба да буде довољан број вјешаљки за одијело и ормара у којима he питомци под кључем држ ати одијело, рубље и о стале ствари. § 40. Спаваонице се морају редовно местн, вјетрити. прати, no потреби дезинфиковати н најмање једанпут у години окречити. § 49. У сврху прпс помоЈш, у интсрнату треба д а постоји мала ниторнатмса апотска, којом hc упвављатп један од фуккциопера no упури л.екарсвој. У onoj аиотсци трсба да буде завоји, средстава за дезннфекцију и осталога што љекар одреди. Лијекови на љекароке рецсите куповаЉе се на трошак интерната у љекарни. Ha љешцкжим рецептима мора да стојн име питомца за којег се узима лијек. Осим тога, иа сваком реценту мора да буде поред љежаревог и управннков потпис са жигом интерната. § 50. Д а би сс питомцп поучилн у иајпотрсбнијим хигијенским прописима, љекар he одржати преко године неколнко лредавања, као и нарочита предавања која су за младеж потребна. Д уш евно васпитање. § 51. Настојање Гајретових интерната око душевног васпитања својих пнтомаца обухвата бригу за њихово a) умно, б) морално, ц) национално, д) релитнско, е) естетско васш пање и ф) проучавање ннднвидуалности. t a) У м н о васпитање § 5"i. Умно.м васпитању служе l) корепетиција у учионицп под упутом управиика или његовог помоћнила и стаРад , одмор, шетње и гимнастичке вјежбе. ријег ђака. 2) научна предавања која држе стручњаци и ста§ 41. Питомци се не смију преумаратп д,ушевним рији bapi'i. ТТрема степену духовног развитка управник he радом. Тјелесни и душевни рад треба да се изцењују уз подашати питомцима на чнтање зианствена и литерарна дјела. требии одбор (спаваље, nayafe и шетње). З а ојачање it развој 0 прочитаним дјелима шгтомци имају водити забиљешке и тијела као и напредак здра^ља треба иаводити гнмнастичке држати предавања. Управшгк he водити рачуна о томе да вјежбе у двориш ту, соколани или посв^ној просторији н до>- ~сЕ~ша> више корисних дјела прочнта и предавања о њнма вољно шетатн на чистом ваздуху. Праг.ничким даном и недеодржи. Питомцн који у томе покажу највпше успјеха бнваће љом треба, за лијепа времена, предузимати ааједничке шетње цаграђивани од ГлавЈГог одбора, no предлогу уп,1»авника. у природу, под водством управцикаГ (У шегртским домовнма држе се у одређеним мјесе^ с I \ I frZ ri цима посебпч вечерњн течајеви — занат(;ко-трговачка школа ' Чистоћа. — no наставном плалу Министарства трговине и индустрије.) § 42. У Гајретовим ицтернатима треба д а будев свуда и 3) Иитернатска. књижница, у којој треба да буде доувок узорна чистоћа. Подове у собама и ходнике треба револ>но помоћних књига за школске науке, ријечника, атласа довно прати, мести и прагаити, a заходе рсдовно ироти u слично, a онда нарочкто изабрана научна и литерарна и дезинфиковати. дјела, подссна за национално васпитање. Ова he се дјела да§ 43. З а умивање треба д а буде посебна прооторија са вати ђацпма на читање no становитом реду, a сви су дужни довољним бројем лавора. З а узнмање абдеста треба да буде прочитати дјела посебно обрађена, о чему he се старати у умиваоници посебна клупа, лавор п папуче. управнкк пнтерната. § 44. Рубље питомаца као и оно л ш ^ елужи за интер§ 53. Управник je дужан одређивати старије и боље патске потребе пере интернатска праља^ ЊоЈ се редовно пнтомце који he бесплатно подучаватн млађе и слабије. On сваке недеље предаје нечиото и прима од ње oujiaiio рубље или корепетитор ho пазити да се то подучаваље уредно изкоје мора бити нумерисано. вршава, о чему треба да взвеш тава Главни одбор. § 45. У шегртским домовима вреба нарочиту пажњу пос.ветити чистом држању шегрта. б) М о р а л н о в а с п н т а њ е § 46. Питомци се морају редовно шишати и no потреби бријати. У ту сврху долази у интернат сваке седмице једанпут интернатски бријач. Питомцн нижих разреда uininahe се машином број 3. Љ екарсни надзор. § 47. Интернатски љекар прегледава све питомце na почегку, средини и прају шволсже године. и свој налаз биљсжи у посебну књшгу из које управник вади потрсбне податке за индивидуалне биљешке. Приликом ових првгледања треба установити здравље и функцију свију органа, висину и тежину тијвла. § 48. К ада пнтомац ocem какву слабосг. болест или то примети који од функционара, који су уосталом дужпи пазпти н а здравље питомаца, треба га упутити љекару са одређеном књигом n a љекарски преглед. Љеасар he забиљежпти у књигу своју диагнозу и одредбу. У случајевима наглог и опасног оболења уиравпик je дуж ан позвати одмах л.екара у интернат. § 54. Сав интелектуалии одгој подлога je моралном и националном васпитању, и задаћа je управе интерната да ваљаном стегом п вођењем (сталним надзором, прописима, поуком, савјетима, примјером за насљедоваље, лијепим навикама, казнама и наградама) васннтава код пнтомаца јаку моралну вољу и карактер. ц) Н а ц и о н а л н о васпитање § 55. Једна од првих и нарочитих дужности Гајретових пнтерната je национално васпитање. Управнпк треба у томе смислу д а дјелује што активније, тако да Гајретови питомци постану убјеђени н одушевљени нацноналнп радници и карактери. § 56. Добром националном васпитању послужиће лектира и з . интериатчкс 1;н>иа;нице, нарочита предавања тсоја he се удешавати за ову сврху, свечаности, приредбе, национална музика и пјесма. У интернатгама he се na свечан начин прославити: 465 �Рођендан Љеговог Вслнчанства КраљИ, Рођендан Његовог Внсочанства Престолонасљедника Петра, Протектора Гајрета, чије ће слике украш авати Гајретове просторије, 1. децембар, дан Ослобођеша и Уједишења. § 57. Нарочиту пазкњу у националном васпитању треба посветити питомцима у шегртским домовима и чувати их штетних вањских утицаја. Треба их упознати са правима и дужностима грађана, упућиватн их у познавању и поштпвањ у д])жавннх закона, будећи у љима свијест и вољу за ред и рад. д)Религнско васпитање § 58. Пнтомци су дуж ни слиједити прописе исламсже вјере и испуњавати вјерске прописе. § 59. З а вјерско васпитање поставл>а Главни одбор интернатског вјерског васпнтача, коме je дужност д а заједно са управником бдије над вршењем вјероких обреда, те да се брнне о што бољем вјерском васпитању питомаца. Њ егов хонорар одређује Главни одбор. У лравник he одредити подесно мјесто у интернату за клањ ањ е намаза. е) Е с т е т с к о васпитање § 60. Код питомаца треба будити ук у с и љ убав з а ље» поту. Цијело уређење интернатских просторија, одржавање реда и чистоће, чисто држање тијела и одијела, гимнастичке вјежбе и игра, м узика -л лјевањ е, оликама украш ене просторије, цвијетњак, шкоЛсжи врт, шртњ е у природу, проматрање умјетнина, читање лијеЛе ^ ек таре итд., нека буду средства за естетско васпитање, које треба д а нађе одраз у лијепом понашању, отменом држањ у, пош товању/ старијнх, услужности и уредној ваш иуини питомаца. ф) П р о у ч а ' в а њ е индивидуалносфГ § 61. Д а се npoyge индивидуалности поје; маца и према томе могну применити посебна ср , јединог питомца треба за сваког водити иосебш алне биљешке, које he се односити: a) н а тјеле< душевне особине. § 62. Биљеш ке о тјелесним особинама треба д а садрж авају све што се односи на хијело, развој костура, мипгића, жлезда, зуби, зглобова, осјетила лојединих органа, висину, дужину, евентуалне тјелесне мане итд., a,' затим биљеш ке о томе у каквим се приликам а питомац родио и одгајао, какве je болести боловао, наслијеђе и слично. Ово he сваке године забиљежити љекар врш ећи прегледбу према одредби § 47. § 63. Биљ еш ке које се односе н а душ евне особине садржаваће податке о умним, емоционалним и моралним особинам питомаца, о нарочитим теж њ ама и наклоностима, са примједбама посматрача ш та je прдмјенио и ш та треба примјењивати у васпитању дотичног питомца. Нарочито треба припазити н а вањ ско држање и настулањ е питомаца, н>ихово међусобно општење, љубав према истини и поштењу, тачност у изврш авању дужности, љ убав з а науком и слично. § 64. Само сигурна посматрања, основана н а дуж ем мотрењу, треба забиљежити и у зим аги као подлогу з а даљњи рад. Површност и шаблона била би од Behe ш тете него к ад се биљешке не би уопште водиле. КуЦ ни ред. Распоред дневног радЗ За радне дане: У стајање 6, чишћење u—7, доручак 7, ирппреме за полазак у ш колу 7— 7.30, ручак 13— 13.30, одмор 13.30— 14.30, л аук а 14.30— 17, ш етњ а 17— 19, вечера 19.15, одмор 19.15—20, наук а 20—21 сат. За нерадне дане: У стајањ е 6 .чишћење 6— 7, доручак 7, одмор 7—8, наука 8— 10, одмор 10— 12, ручак 12.15, одмор или шетња 12,15— 18, наук а 18— 19, вечера 19— 19.15, одмор 19.15—20, наук а 20—21. Сваки отојек времена објављујс се звоном и томе се позиву мора сваки питомац одмах одазвати. Вријеме шетње и одмора- могу питомци употребити за науку када je то нужно, као и з а читање приватне лектире. Петком бријање и шиш ање. Суботом примање опраног рубља од 20—21.30 з а вријеме корепетиције. Недељом предавање неопраног рубља од 6—8 прије подне. § 67. Општи пропиеи кућног реда с-у слиједећл: М ) Сви се питомци имају држ ати кућног реда и редовно ЛОхађати лш олу. Испричнице з а изостанак због болести д аје управник интерната. 2) Питомци iiopajy долазити у интернат у одређено вријем ^ л н е смију излазити и з интерната без дозволе управн т с а или његовог замјеника. 3) Ко ж ели у шетњу или каквим послом изаћи из интерната треба д а се упиш е у »Књигу з а отсутне«. У књигу се записује име и презиме питомца, датум и час одласка и повратка и извеш ћује управника. 4) Сваж-н je питомац дуж ан при сусретају поздравити своје стареш ине и странце који дођу у интернат. Исто тако д у ж ан je поздрављ ати своје старешине и на улиди. Ha питањ а д уж ан je пристојно одговарати. 5) Н ије дозвољено у просторијама галамити, вратима лупати, н а прозору стајати, довнкивати напоље, скулљати се пред авлијским вратима и н а врата извиривати. Врата се морају уви јек закљ учавати. 6) Питомци се морају међу собом братски пазити и сусретати, н е смију се вријеђати, задиркивати и у послу ометати. М лађи су д уж ни старије поштовати, a старији млађе оавјетовати и пазити. 7) Сваки je питомац дуж ан имати потребне ствари, прибор и књ иге з а на.уку и остављати их н а одређено мјесто. 8) Из интерната иду питомци у школу у реду под надзором једног функционера и дуктора. Напољу се морају увијеос учтиво понаш ати и чувати се сваког д јела које шкоди ђачком угледу, као и угледу ш коле и интерната. 9) Питомице женског интерпата прати у ш колу и из школе управница и помоћпица њена. 10) И злаж ењ е питомица и з интерната уопш те забрањено je без пратњ е управнице или њене помоћнице. 11) Посјете у женском интернату дозвољене су само у присуству управнице ил и њене помоћнице, те се имају уносити у књ кгу посјета. 12) Ha ред при иђељ у у ш колу и повратку пазиће дуктор, a помагаће му пазитељ и које he за ту дужност одређивати управншс. § 65. К ућни ред Гајретових средњ ош колских интерната и шегртских домова обухвата опште прописе којих се имају питомци придржавати, као и распоред д невн аг рада. 13) Седмичарску д уж ност врш иће сви питомци no турнусу. Седмичари he изврш авати мање послове које им одредн управник, н а прим јер ломагање и надзор при сервирањ у јела, дијељењу руб л л , позиваљ у питомаца и сличпоме. § 66. A ko обзиром на посебне м јесне прилике није прописан други онда за све Гајретове интернате ври једи овај 14) Питомце који преврш е к ућн и ред или не изврш е одређепу дужност, уписаће дужтор у књ игу »Дневник до- 466 �гађаја« коју he подносити сваки даи управнику на увлд и одредбу. 29) Питомци ce fre смију дружити са служинчади, нпти залазити у њнхове собе и кухињу, осим у случају потребе. Са послугом морају бити уљудни и не могу joj издавати оаповијести. 16) Сваки je пнтомац дуж ан да пази на своју чистсћу 30) Сви питомци морају седмнчарпти, на вријеме врн на чистоћу проеторија интерната. Сваки дан са треба шити одређене дужности no дневном реду п посебне које им нрати хладном водом до појаса, зубе чистити, косу уредити одреди управиив. и очистити одијело и обућу. Најмање једанпут седмлчно 31) Питомице he ce no турнусу запослити у кухнњи треба се пресвући и једанпут у 15 дана добро ce окупати. ради вјежбе у кухању, помагаће при сревирању јела, вјежa no потреби ошиш ати и обријати. Осим тога ce мора ктпати бати ce у кројењу и шивању, пеглању и другим кућним и када хо налаже носебиа вјерска дужност. Шегргк и ч а да господарским пословима. ce ум ију и пресвуху чим дођу с рада. 32) Питомице могу нзрађивати, у колико то не иде на Чистоћа. 16) Питомци су дуж ни пазити нарочито на чистоћу у заходииа и н а отнрање обуће. Писање no заходнма знак je просте непристојности и најстрожије he ce казнити. Тако исто шарање no зидовима, клупама или другом намјештају, као и пљување изван пљувачница. 17) П апирићи и други отпаци не смију ce бацати no поду. Ред у спаваоници. 18) У одређено вријеме морају сви питомци тпхо поћи na починак. Забрањено je говором, смпјањем, лупом или на који други начин ометати спавање. Исто je тако забрањеио ноћу устајати без потребе, стајати на прозору или с ким напољу разговаратн из просхорија интерцата. Дању ce не смије залазити у спаваониц^ ,без велике потребе ни no креветима сједити. с S > 19) Пнтомци морају спавати најмање осам сати. СвИ иду у исто вријеме н а починак и у ивто вријеме устају. 20) С вака спаваоница пма ‘;вога пазитељ а којп ce брине за ред у спаваоници. с* 21) Послије устајањ а питомци морају уредити овој кревет. 22) У свакој спаваоници 6iihe\rta знду попис с вентарских предмста, з а које одговара пазнтељ. Ова томац мора иматн попис својих ствари у ормару. Ред у учионици. 23) У учионици сједе сви питОмцп н а одређеном мјесту н морају д а ce савјесно припремају за Пауку. 3g врнјеме заједничке корепетпције не смије ce без потребе нзлазити. Није дозвољено шетати, говором, лупом или на слпчан начин ометатп учење. 24) H a ред у учионици улравник. Ред у пази дуктор кога одређује трпезарији. 25) H a знак звона у одређено вријеме јела искупљају ce сви питомци који he јести, поздрављајући улазе no реду у трпезарију н сједају жада ce звопом даде знак на своја мјеста. З а вријеме је л а морају ce ученпцн лијепо понашати и не смију ce разговаратп гласно. 27) По свршеном јелу дајс rp. знак н питомцп no реду устају и .тихо пзлазе. Остале одредбе 28) Сваки пАтомац мора пазпти да ничпм ne нанесе ш тету интернату, интернатскпм предметпма или којем питомцу. Ко учинп штету мора je надокнадитн, a да ли he бити још у з то п кпжљен одредиће управник пптерната. К ада питомци nehe д а прокаж у крпвца учнљену штету he надокнаднти заједнички сви који су ce задесилн na мјесту штете. штету њиховог успјеха у науци и здравља, и no наруџби ручне радове, кројити и шити, с тим да ce води појединачна евиденција о свим израђеним предметнма и о висини награде коју добивају за свој труд и за израђене предмете, и о личности за коју je израђен рад, о чему he управница подносити мјесечни пзвјештај Главном одбору на увид. Свако искоршпћавање овог рада пнтомица, на друпг начнн осим овога, строго je забрањено. Ради евиденције ручног рада управница води посебн? цњигу у коју he уносити сваки ручни рад са ознаком имена ученице. даиа почетка и заврш етка рада, за fmjic рачун и добивени хонорар. 33) Питох1Ц1Г су дуж ни у одређено вријеме извршавати своје вјер Л е '7»уж1ки-ти, пост и намаз. Петком иду у џамлју на џуму a уз рамазан клањају у џахшјп теравију. Занемаривање вјерскнх дхжности ка-знпће ce, a за хотимично прекршавање и омалопажавање вјерсжих прописа пнтомац he бити отстрањен из интерната. 34) Питомци не смпју ниш та н а своју руку подузимати без знања и савјетоваља са својим старјешннама. 35) Само онн питомцп који ce буду у свему лијепо владали и марљиво учплп уживаће благодати у интернату. Ко ce огријешп о своје дужности или занемари науку казниће ce. 36) Кавне су: a) опомена насамо. б) укор насамо, ц) ускраћнвање шетње. д) ускраћивање доручка, е) укор пред ученицима. ф) пријава диреасцпји школе, г) посљедња опомена са пријетљом искључења илн премјепггања у други интернат. х) премјештање у други интернат под пријетаом искључења ако ce не поправи и и) искључење за уви јек из Гајретових интерната. 37) Ка-зне под a) до г) укључиво одређује управнигс. Премјештан>е у други конвикт и искључење изврш ава ce дефинптнвно након одобрења Главнос одбора. 38) У случају да који питомац напусти својевољно интернат управник he одреднти што je потребно и извијестпти Главнн одбор и његове родитеље. У том случају не nonpaha ce пптомцу опскрбнпна, као ни у случају искључења. 39) Своје ђачке књижице даж ни су питомци, послије сваке класификације и увијек када им ce што у њих забиљежи. подноспти n a увид управнику интерната. 40) Питомац који на тромјесечју добије три недовољне оцјене искључује ce пз интерпата. Послије сваке оцјене m tтомаца достављају управнпци интерната Главнои одбору пзвјсш тај о успјеху сваког поједпног питомда у свима предметима. § 69. З а шегртоке домове вриједе одпосне одредбе кућног реда као и з а питомце средњошколских интерната и слиједећн Д невни ред: Радним даном: Устајаље у 6 сатп, чишћење 6— 6.30, доручак и одлазак 6.30—7, ручак 12.15, одмор 12.15— 13.45, одлазак н а рад 467 �13.45—14, шетња 18— 19, вечера 19.15, »дм ор до 20, наука 20—22 (вечерњи течај), спавање у 22 сата. Недељом и празником од 8— 10 сати наука, послије подне шетља од 14— 18 сати. § 70. Кућни ред са распоредом сати извјесиће се на um ne мјеста у пнтернату да их пнтомцн могу читатн. § 71. Питомце у шегртским домовима треба потстицати на штедњу. и користоносно улагање седмнчне награде коју добивају од мајстора. И нтернатски љекар § 72. Интсрнатског љ екара поставља no предлогу управе Главни одбор. Љ екар који, поред своје друге редовне дуж- Хајдар Џиндо Са с у зн и м очима и болом на с р ц у и д у ш и — и ано ми од бола и туге у м потпуно не ради, сматрам за с в оју д уж н о с т да овом боли у нојој учествује цело грађанство в арош и Гњ илана, и сви м усли м ан и среза гњ ил анско г и оста лих нрајева који с у познавали наш ег рахм стл и Х а јд а р а , рекох, сматрам за с в оју д уж н ост да позовем и Ва с, браћо Гајретовц и , да узмете учеш ћа у нашеМ болу и тузи, јер je гу б и та к вели к, ненадокнадив и неоцењив, јер смо и згуб или једн о г неуморног Гајретовог радника Х а јд гр а Џ и н д у , в р ш и оц а д у ж н о с т и сресног ш ериатског с уди је и б ла га јн и к а М есног одбора Г а јрета у Г њ и лану, у 6 сати no подие 21. августа, т. rJ у среду. Рах м . Х а јд а р Џиндо, рођен 19. онтобра 1895. го ди не у К неж ини , среза власеничног, д р и н с к е бановин е, с в р ш и о je своје школовањ е у своје време, али као ш то je то к о д многих од нас случ ај, од своји х човечије д уж н о с т и несвесних родитеља спречаван да с ту л и у с л у ж б у за добро рода и народа, тек на неколико година no с в р ш е т к у ш ко ле отима се и сту п а у а к ти в н у сл у ж б у као п р и п р гв . муф т. a д о ц н и је као приправ. шер. су д и је и почиње с л у ж и т и са доста полета и воље своме народу. Колико je рахм. Х а јд а р у на с р ц у и д у ш и леж ало добро и напредак народа, да се видети из тога, ш то он не б ира место нити к р гј у ком he с л у ж и т и и долази у н а јзаб ач ен ији крај Ју ж н е Срб и је — Гњ и лане — које je саобраћаја међу н ајн еп росвећ ен ију м а су . и полицисном п р и с у с тв у п у ц а и уб и ја . рахм. Х а јд а р сл у ж и о je скоро п у н и х пет удаљ еио од ја вн ог У та кв о ј сред ин и У танвој средини го д и н а у в ек са на- см енајим лицем и облагорођавајућим речима за које ни је у зал у д иаш народ рекао: »Меке речи твр де кости ломе!« Рахм . Х а јд а р умео je задобити к а к о на ји н те л и ге н тн и је људе, тако и н ајокорелије у б оји ц е и ирволоке и у п у т и т и их на прави и no њ и х н ајср етн и ји п у т и од в ра тити и х од неж ељених поступака. Рахм . Х а јд а р je св ојом у м е ш н о ш ћ у и д об ро ћ удн ош ћ у за ових неп у н и х пет година придобио с в о ју ок о л и н у тако, да су 468 иости, прима на сс дужиост инториатоког љскара бесплатио или уз одређенн хонорар, треба да врши рсдовно и поссбно ирегледање питомаца (§ 47-50), да надзире интсриат у хигпјенском поглсду н одржава хигијенека нредавања. Помоћни наставници § 73. Помоћни наотавницн које no нредлогу управе поставл.а Главни одбор у з хонорар за редовно или повремено вршење дужности (учитеља гнмнастике, музике, ручног рада и слпчио) обвезују се долазпти тачпо у одређено вријеме на часове свога рада јер he им пначе Главни одбор ускратити награду. за многе ствари њему трчали за савете, питал и, a no том чи н и л и оно ш то je норисно и no њ их саме и no њ ихов у окол и н у . К о ли н у je народну љ убав и поштовање био стекао ра хм етл ија најбоље сведочи дан његове сахране, ка д а je у спро вод у учествовало преко хиљ аду н аји стак н у ти јег грађанства варо ш и Гњ и лана и гњ иланске околине без разлике вере и народности. С проводу, поред ц елокупног су д с к о г особља са пред сед ником на челу, учествовало je и све остало чиновни ш т в о како држ авно, тано и сам оупр авно и сви сеосни им ам и .о п ш ти н ск и и сеоски часници. Р а х м . Х а јд а р у за његов рад и заузимањ е на унапређењ у ових крајева с гм и м овим учеш ћем народ je одао по ш ту и са ти с ф а к ц и ју за њ егов рад, али његовој уц виљ еној и у црно | за в и јено ј лоро диц и (жени, и двама си н чи ки м а од 3 и 1 год и не) ни од к у д а нема утехе, сем Свевиш њ ег А л л а х а , ноји може и коме се обраћамо са молбом за сгбр и у те х у . Р а х м . Х а јд а р о в а породица остала je у туђем св ету без игде икога од своје родбине, a како изгледа слабог кога Mohнога и има, к о ји би joj могао лр итеки у помоћ. Р а х м . Х а јд а р je неум орно радио на ш ирењ у Гајретове идеје у овом н рају ш то ни је непознато и самом Главном одбору, na je још као б ла га јн и к овдаш њ ег М есног одбора Гајрета и сп у сти о с в о ју плем е н и т у д у ш у и предао ам гнет Х а л и н у земље и небеса, na с м а тр а м за мо ралн у д уж н о с т самога д р у ш тв а Гајрета да у к а ж е на кло н ост према његовој сени и његовој незбринуто ј п о род и ц и, a то мож е у чи н и т и ако његовог братанца (сироче без оца и м ајке ) Е д хем а Џ и н д у , о номе се рахм етл ија старао, a ч и ја се молба за п ријем у сарајевски ђачни к о н в и к т налази пред Г л а в н и м одбором на реш авањ у, ако при м и мо лиоц а за свога п и том ц а и ти м е помогне да се исти и ш к о л у је и настави рад свога ра хм етл и стри ца на к у л ту р н о м и просветном помагањ у наш ега народа. Р а х м е тл и Х а јд а р у нека подари места у Џенети А л л а х , a његовој п о род иц и утехе, сабра и гајрета, a Г лав ном одбору иљ хама, хид а је та и сажаљења! О ж а л о ш к ен и : АДЕМ П Р Е К И Ђ , учитељ , сенретар М есног одбора Г ајрета у Г њ и л ан у . �Med. Univ. Dr. IH specijalista zubni liječnik Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1 Ordinira s v a k i m d a n o m od 9— 12 sati prije podne i od 2—6 sati poslije podne к— .................................................................................ЈК S V A K I M U SLIM A N T R EBA DA K UPUJE SAMO G A JR ETO V C IG A R P A P IR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „G ajret” 9000000000000000000000000000000000000000 Papirnica Hamdija Kopčić Sarajevo, Strosmajerova — Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala ffl=X30GOOO(DCX30QOGOOOGeOOGOOOOOOOOOOOOOOG100 Narudžbe: m 'Tvornica cigarpapira S. D. ALKALAJ, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu Oglaiujte u „GAIRETU” S g p r 1 - ш там париза : ИЗРЛЋУЈЕ НАЈБО/bE СВЕ ШТДППДОЕКЕ ЛОСЛОВЕ УЗ КШ ИТНЕ ЦИјЕНЕ С Л А Г А К И С ТРО ЈЕВИ СТЕРЕО ТИП М ЈА POTAUHOHH СТРОЈ CINKOGPAFIJA! IZBACUJE KLIŠEJE U JEDliOJ I VIŠE BOJA 'JEDINA NA JUGU NAŠE KRALJEVINE kn jigo vežnica : ^ POVEZUJE KNJIGE 00 HAjlUKSUZNIje �Temeljna glavnica 40,000.000*- Dinara GradslaSin н н ш и Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 Bavi s e svim poslov im a koji zasijecaju u b ankovnu stru k u . — O sim toga im a svoju м Z A L A G A O N IC U općine grada Sarajeva koja daje zajm ove n a zlato, sre b ro i o sta le d ra g o ­ c je n o s ti uz najpovoljnije kam ate. ■ !lllllllllllll!lllllllillllllllllllllllllllllllllllllllllll|l||||||||||||||||||||||||||||||||||l||||||||||||||||| p jj Bosanska ladastrljalna i |Dr. Omer Bahtijarević I TrgavaCha Banka d. d. Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 Potpuno uplaćena dionička glavnica D in 2 0 ,0 0 0 .0 0 0 — RežćrvTii fona D in \ I dugogodišnji liječnik Dril. I Bolnice, operater i spe- I cijalista za operativne bo- | lesti, asistent chirurškog 1 odelenja Državne Bolnice / 7 ,5 0 0 -0 0 0 -U ^ D S P llM Prima u l o š k e na štednju, vrši dostini znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete,finansira industrijska i trgovačka poduzeća Q | M [1 š= П | Ordinira od 1-3 p o s lije podne (j | Interurban t elefoni broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split ( u Aleksandrovoj ulici br. 45 [ illlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllilllllllllllllllillllllllFIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIIIIIIIIIB B a n k a G a jr e t d . d., S arajevo Akcijski kapital Din 40,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'B a n k a ee b a v i sv im u b a n k o v n u s tr u k u sp a d a Jućim p o slo v im a . O v la š te n a je z a trg o v a n je s a v a lu ta m a i d e v iz a m a . Z a v o d j e ta k o đ e r i pupila r n o sig u ra n . O sn iv a, o rg a n iz u je 1 ru k o v o d i k r e d itn e i p r iv r e d n e u s ta n o v e . O sn iv a 1 p o d u ­ p ir e r a z n e k u ltu r n e i h u m a n ita r n e u s ta n o v e . Od čiste dobiti da)e 6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a j r e t ”. S v e d o z n a k e u d o m o v in i i in o s tr a n s tv u o b a v lja B a n k a G a jr e t n a jb r ž e i n a jk u la n tn ije . U lo šk e u k a ­ m a ć u je n a jp o v o ljn ije i is p la ć u je is te u s v a k o d o b a � https://kolekcije.nub.ba/files/original/32d6fe745809d5bbc4ff3071e1d5144d.pdf f2a9d71fe90fbb6b3bc133582758946b PDF Text Text лисг ш г д а л г а т з а k v a tvp n c Н ШН6МСКС ТТСДИЗАН& МАИИМАНА С А Д Р Ж A Ј: И н ж . Ш е р и ф Бубић: Главне смјврниде КЊ И Ж Е В Н И ПРИЛОГ Х а м и д Д и з д а р : Мисли у браку Х а м и д Д и з д а р : Шипци ЛОПУЛАРНА за гајење СТРАНА Д - р С . К .: Кућна радиност Х а м д и ја М у л и ћ : Како се нзграђујв Зд рав љ е : Сунчаннца и оморица И з в е те р и н е : Промене које се виде напредно село на јетри метиљаве стоке — К&ко лснве метиљи и кажо се хране Интересовање за све врсте нашпх свежвх јабука — Потражња нашег савијеног дрвета у пностранству — Потражња нашег пасуља — Производња папира код нас — Комисија за преглед шљива — Интерес Холандије за наше народне дјечије опанке — Телефонски саобраћај са нностранством — Сушеве шљнва— Скупни порез на пословни промет — Среска пољопривредна изложба у Сарајеву — Потражња зечје длакв — Телефонска веза Брчко—Берлин, Франкфурт, Минхен и Хамбург — Фабрика за конзервисање воћа и поврћа у Мостару П р и в р е д н е в и је с т и : . t к ПО ДЛИСТАК Д - р В . К у ју н џ и К : Код Истрнфбега С а и т О р а х о в а ц : Мотиви из Босне подградачког ГА ЈРЕТО В ГЛ А С Н И К Прослава Гајрехова дана у: Травиику, Пријепољу, Чап.гнни, Вишеграду, Осови, Гор. Зеници, Модричу, Кључу, Бугојну и Љубушком — Гајретов теферич у Грачаници — Велики Гајретов народни теферич у Новаковићпма, срез рогатички. Присуствовало око 5000 душа на теферичу — Рад Гајрета на сузбијању неписмености — Гајретове домаћичке школе — Завршетак Спнгеровог течаја у Прњавору — Свечаност и рад повјереника Гајрета у Челићу — Илустрације. 1 ОКТОБРА САРАЈЕВО 1930 У ређуЈе: Х а м з а Х умо БРОЈ 19 �Oglašujfe u listu »G AJRET« »Gajret« je najrašireniji žasopi* među muslimanima i svakim danom diie se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da zadovolji što širi krug svojih pre­ platnika i da prodre i U najzabitnija mjesta. I* ovih razloga, bilo bi u in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firmi vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno vršili hi i sroju patriotsku i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali и listu »Gajret«. Г A J P E T , лист Гајрета друпггва s a културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je sa нашу Отаџбину 100 динара н а годину, a s a све остале зем љ е преко границе 200 динара. Ђапв добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код уп рава Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Х ам ид К уки* Уредник Х ам за Х ум о Власник друпггво „Гајрет". — Главни в одговорни уредник: Хамза Х уио. — З а ш тампарију „Б осанска Пошта« одговара Јосип Енгл. �T J » 0 V t T Инж. Шериф Бубић, директор ниже пољ. школе у[Бутмиру Главне смјернице за гајење* Када зађемо na цашу пијацу у Сарајеву и no многим другим нашим мјестима, видјећемо свуда много воћа, али воћа које на нрви поглед од^|е земљу у којој je воћарство на доста ниском степену. Истина, ми имамо велику љубав према воћарству, али која нам je корист од тога*. к ад о ,немамо разумијевања, које je потребно, да се у воћарству створи непгго боље, да би се из ове лијеле привредне гране извукла и што већа корист^> * Kao и у свакој другој привредној грани, ti и у воћарству ми смо још врло слаби oj тори — радимо без плана. И када се ко одлуч) набави коју племениту воћку, не лази na то, кој ће врсту воћа и коју сорту од појединих врста набавити и засадити. Има и изузетака, али су врло ријетки. Зато сматрам за потребнб, да у »Гајрету« изнесем најважније смјернице, којих, сс треба држати у нашем воћарству. Најприје одреди Себи смјер пута, којим hein ићи, na се онда спремај 'на пут. Овдје прије свега рећи ћемо нешто о нашој шљиви ложегачи, пошто je то најважнија наша воћка, сорта шљиве какве нема пиједап други народ. I. Гајењ е шљ иве пож егаче Према статистичким податцима на територији бивших иокрајина Босне и Србије, у којим je главни реои овс шљиве производи се годишље G50.000 кг сирових шљива, од којих отпада na западну Србију 400.000 кг на источну Босну 250.000 кг. Од цјелокупне количине добивених шљива осуши се 2/6, у пекмез се прсради V=, a од осталих */5 испече се pa­ renja шљивовица и нешто се потроши или прода у сировом стању. Од свих начин а употребе шљ ива н а јв а ж н и ји je извоз у сировом и сухо м ста њ у, чему ради тога морамо посветити н а јв е ћ у п а ж њ у . To треhou ‘) Овај члапак, радп његове важноотп, доносимо на уводместу, извон уоиичајсног распореда nauier градива. ба да нам буде и најважнија смЈерница у нашем гћљиварству. Код тога морамо даље водити рачупа о огЈомр: ■j 1 Сухом шљпвом тргује се прем а к р у п н о ћ и плода: Чим мање долази комада шљива у Ј4 кг, то je цијена боља, ако je квалитет исти. У трговини уобичајене су слиједеће разлике: 60— 65, 70— 75, 80— 85, 95— 100, 115— 120 (узанс)-комада у К кг шљива; роба ситнија од 120 комада, као и роба без гаранције за број комада, зове се м ер ка н ти л и најслабије :аћа. ijBehn су конкуренти нашој шљиви францу;ка и Америка (Калифорнија). Француске и аме»иканске шљиве крупније су од наше пожегаче, алн им месо не отпада од коштице и немају онога финог укуса и мириса наше пожегаче. Зато су стране пијаце и завољеле нашу шљиву. Д а би и х у свему п рид об ил и за н а ш у ш љ и ву, морамо, поред добре прераде, н а сто ја ти ш то виш е повећати п рои зв од њ у кр у п н е ш љ иве и см ањ ити ује д н о п р е в е л и ку п о н у д у у н аш ој си тн о ј роби. Како ћемо то постићи? Одвише ситних шљива има у годинама када шљиве прероде. Затим ситне шљиве дају стабла која су слаба, болесна и занемарена. У осталим башчама прерод je знак неразборитог, површног, слабог или уопште никаквог одгоја шљивика. Прерод, осим тога, штетан je no сама шљивска стабла, јер с тиме стабло превише слаби, и, што je особито важно, послије јаког прерода деси се редовито, да се велики дио грана у крошњама осуши и цијели шљивик изгледа слаб, те за једну-двије године не рађа пошто му треба времена да се опорави. Јасно je, да у тако слабим шљивидима не може бити говора о развитку крупног плода. Само они шљивици, у којим се земља, сваке годинс обрађује и који се од времепа до времена ђубре, рађају редовитије из године у годину и дају круппије ллодове. Али и у добро одгајеним шљивицима видјећемо, да нису сва стабла једнака у погледу крупноће плода. Између 485 �стотину стабала нађе сс неколико њих, која се од ликују крупнијим илодом. Оваква стабла треба тра жити, те настојатн да за нове шљивске насаде узмемо саднице само од оваквих особито вриједних шљивских матичних стабала. Оваке племените саднице добићемо, ако употребимо за даљњу садњу изданке од оваквих тако званих матичних стабала или са калемима од ових стабала накалемимо било изданке од других мање вриједних шљивских стабала или младицс одгојене од шљивске коштице. Ha овај се начин могу за кратко вријоме одгојити стотине племенитих стабала шљива са истим својствима какво има оно матично племснито стабло. многи стручљаци су мишљсња, да опако засађени шљивици Maibe страдају од штитастс уши. Према томе, ш то смо н а п р и је д р е кл и , ко д од. ro ja ш љ ива треба н арочи то за п а м ти т и : Н асто ја ти да по стн гн е м о ш то р е д о в и т и ји род и ш то к р у п н и ји плод. Д а се ово п ости гн е, треба садниц е узи м а ти од н а јп л е м е н и т и ји х ш љ и в с к и х стабала, __ изаб рати под есно зем љ иш те и п р и кл а д а н п о л о ж а ј — довољ ан р а зм а к стабала (н а јм а њ е 6__8 м), — редовито о б р ађи в ати и ђ у б р и ти ш љ и ви ке . II. ЈАБУКЕ Поред шљива и гајење племенитих сорти јабуРазвитак крупног шљивског плода зависи више ка има код нас велику будућиост. Јабуке успијеили мање и од избора земљишта згодиа за гајење вају у довољио влажпој, средње тешкој земљи. Вашљиве пожегаче, као и од међусобног размака ста- жно je и да се избјегава превише сунцу изложен, бала у шљивику. Боље je засадити педесет стабала сух иоложај. У равници и у тонлим нашим npeу доброј хранљивој земљи, него двоструки или вп- дјелима препоручује се гајеље раних љетних јашеструки број у неподесној земљи и незгодпом по- оука, које у главном долазе у обзир за извоз у иноложају. Исто вриједи и за размак стабалр. Нознато • страаство, јесу наши влазкнији брдски нре;ЈЈели, у нам je, да je најбоље развијен и најтамније боје којил! јабуке имају за трговину веће значење него плод на површинћ крошње, 'лошто je изложен нешљива. Зимска јабука има нрема шљиви и ту предсметаном утицају сунчарих, зрака. Чим je већа вањ ност, што се не мора, када сазрије, одмах уиотреска површина крошње, тим више има и пунијег разбити, односно прерадити, него се може, ради своје витог плода. НЈљивска стабла треба садити у раздуготрајности, постепено уновчавати. Прије су се маку од 6 м, a на бујрој лшдлозц (џанариад)>^лемкод нас узгајале различите врсте домаћих, већиљену шљиву и у јакој земљи чак и на 8 м. Код нас, ном слатких и полуслатких, јабука, које су за кућна жалост, има велики број шљивика, у којим мену и локалну потрошњу добре, ачи су за извоз у ђусобни размак чшбивских стабала није већи од иностранство без већег значења. За извоз у ино3—3,5 метра. У прописно засађеним шљтшцима странство морамо гајити племенитије за трговипу крошње приме облик отвореног кишобрана, a и у способне сорте, које и код нас успијевају. Од ових својим каснијим годинама изложене су утицају сунтреба сваки крај д а изабере само врло мален број чаних зрака. У густо засађеним шљивицима, какви сорти, како би се могло трговати еа нотпуно изједсу обично код нас, дођу поједине крошње већ неконаченом робом, која се лакше прода од мијешаие лико година послије садње међусобно у додир, сме- робе. тају једно другој у природпом развитку, усљед хлаЈабуке од племенитих врста у далеко већој да најдаље гране одумиру, a крошња тјера даље се мјери траже него и суха шл»ива. Ha пијаце велисамо у вис и прими неприродан облик према горе ких европских градова довозе се сирове јабуке из окренуте дуге метле. најудаљенијих предјела, из Аустралије и Америке. Даље имамо два начина засађивања шљива, Наш положај у близини нашег мора особито je покао и осталог воћа: засађивање посебних шљиви- вољан за извоз јабука у предјеле Средоземног Моua u тако звано пољско сађење воћака, гдје су ре- ра. Само као и код шљива тако и код производње довн размакнути no 20 метара или се воћке раса- јабука треба пазити да се производе што л>епши и ђују no крајевима њива и no путевима. Ако су што крупнији плодови, да се разумпо беру, сортишљиве засађене са размаком редова који су трв и рају и шаљу. (0 томе писао сам у 34 броју »Новог више пута удаљенији о д себе него што су међусоб- Времена« од ове године, те молим да се тај чланак uo сама стабла, тада се такво земљиште може иско- прочита.) ришћавати и у каснијим годинама са другим усјеУ погледу услова за садњу касних сорти јавима. У томе случају воћна стабла не захтијевају, бука морам овдје поново нагласити, да ове сорте осив проређивант крошње и заштите од штеточииа, захтијевају безувјетно вишс хладне, довољно влажиосебие његе, јер се воћке користе обрађивањем и не ноложаје, окренуте према сјеверу, ејеверо-западу ђубреље« земљишта за друге усјеве. Kpomite воћ- или сјевероистоку, који нису уједио ни изложени и и ј стабала су у томе случају ириродно развијене, јаким Бјетровима. У равницама и сунцу изложоним иошто једна другој не сметају. Овако се миого roje положајима могу се код нас га успјехом гојити само нивцве у Јужној Француској и Америци. Осим тога pano сазријевајуће к^ортс јабука. Осим тога потребно 486 �je код одгоја јабука, да се млада стабла, док им je кора на деблу глатка, чувају преко зиме од зечева, пошто имамо искуства, да зечеви готово сатру нове насаде јабука, ако се не чувају. У догледно вријеме могла би се наша производња племенитих сорти јабука за извоз и на тај начин повећати, када би се сва млађа стабла за извоз мање вриједних сорти прекалемила са племенитим за извоз способпим сортама. III. КР УШ КЕ Крушка je код нас најобљубљеније воће. За извоз у удаљеније земље крушке су мање способне. Добар je купац за наше крушке наше Приморје. Наше домаће сорте крушака осим јерибасм е спадају међу мање племените. Свак, ко je упознат са племенитим новијим сортама крушака, тражи сада саднице и калем-гранчице од ових. Племените крушке плаћају се и на нашим пијадама увијек боље него различите домаће крушке. Од домаћих-сорти крушака добро се дају уновчити веома ране врсте крушака, као петроваче и крудне мтпчије. Садњу оваквих сорти крушакал препоручујемо за наше топле предјеле. У нашој ЈТосавини гоји се за трговину добра рана крушка звана » к а н и ж к а « , a добра je и наша крушка »б узд уха н л и ја « . Даљна нова садња домаћих крушака, које су за сугаење, не препоручује се више, пошто те сорте почињу касно рађати, a уновчење сухих крушака ограничено je данас скоро само на домаће пијаце, a гориво, којв би на то потрошили, боље je употребити за корисније сушење шљива. Крушке племенитих сорти захтијевају лропустно тло, плодну редовно обрађивану ораницу и топлији положај. Одвише влажна земљишта нису за крушке. :: i , f \ , ■ ' i ј ’ Код избора сорти крушака треба се водити мјесним приликама и захтјевима тржишта, те се у томе користити искуством других и савјетима искусних воћара. Нарочито напомињемо, да je гајеље племенитих сорти крушака врло рентабилно у близини већих градова. IV . ТРЕШ Њ А У нашим топлијим предјелима трешња je поред лозе и смокве најважније воће. У најтоплијим предјелима особито се исплаћује гајење најранијих сорти трешања као »браниборке«, a у срезу коњичком и неких домаћих сорти. Наше домаће сорте трешања више или мање су отворене боје, те се поред њих препоручује и гајење неких страних особито крупних сорти са тамном бојом, као »фромовку«, »хеделфингерку«, »диснодку« и »крупни црни хрушт«. Ова посљедња сорта особито je добра за прављење слатка, које се све више справља no гра- ђанским кућама, због чега воће које je добро за слатко увијек има високу цијену. Осим тога препоручује се ради локуса садити и најкрупнију шарену трепгњу »шаруљу« (»принцеску«), која има нешто јаче месо од наше трешље »алице«. Такођер за слатко у новије вријеме много се тражи и добро плаћа бијела трешња. Осим оних предјела у којима je према досадањим искуствима уобичајено гајење трешања, у другим предјелима се не препоручује гајити трешње у већој мјери. Трешња захтијева топал положај, пропустно и прозрачно земљиште. За сељака je од велике важности гајење трешања, тамно гдје трешња успијева, пошто ће му дати новчани приход у доба када нема са друге стране и када му je најпотребнији. V. ВИШ Њ Е Вишње се ne roje код нас у onoj мјсри, у којој би то требало. Вишњево стабло успијева и у слабијим земљама, само ако нису одвише влажне и тешке. Плод од вишње особито je вриједан за прављење шурупа, који се може у самој напгој држави добро уновчити, a има изгледа да би се могао и корисно извозити. Вишње се на нашим лијацама плаћају боље него трепгње, пошто су за прављење слатка више тражене него трешње. Ове године лродавале су се вишње у Сарајеву no 20 динара од l кг. У нашим топлијим предјелима препоручује се гајење вишње »марашке«. У неким нредјелима Далмације гајење ове вишње особито je уносно, од које се прави познато випо »марашкин«. Гајење вишања у већој мјери препоручује се у близини већих градова и у близини жељезничких пруга, a у селима гдје се из искуства знаде да вишња добро успијева. Препоручујемо нарочито вишњу »остхајмку« и »Краљицу Хортензију«. V I. ГАЈЕ Њ Е О РА ХА Орах je код нас послије шљиве и јабуке најважнија врста воћа. Ораси троше се за разне кухињске и посластичарске сврхе, a и за лроизводњу веома финог ораховог уља. За гајење ораха дале би се код нас веома згодно искористити велике површине земље, која лежи под шикарама, те осим мршаве паше не лаје никакве користи. Када би се на таквим земљиштима засадили ораси у размаку од 20—25 метара, претворила би се та земљишта временом у веома вриједне орахове гајеве. За садњу тих ораха требало би на појединм мјестима земљиште у дуљини и ширини од 2—3 метра искрчити, те на 40 цм дубоко прекопати. Удаљеност појединих стабала треба да буде приближно једнака, пошто je главно да се за крчење и садњу сваког појединог ораха изабере 487 �што ловољније мјеспо — са што бољом земљом. У срединн тако уређених мјоста aaica;ui со' у прољеће no једна 2—3 годишња орахова младица. У педостатку садница можемо na свако мјесто посадити no 3 ораха, које смо преко зиме држали у пијеску. Слиједећег прољећа остави се na сваком мјссту само no један о пиклих младица, a друге се пажл>иво одстране. Ради заштите од марвс на.баци се око појединих младица na читавој уређспој земљи што више трња a na ово опрезно сс метне камеље. За производњу садница треба изабрати крупније орахс са мсхком и глатком кором, који icc у трговини увијек боље плаћају од ситне робе. КаДа би сваки тежак, који располаже са таквпм шпкарама, сваке године уредио само no двадесет мјеста за ту садњу ораха, дошао би tokom времена на евоме посједу до новог доброг врела прихода, a подигао би уједно и вриједност тога земљишта. ГА ЈЕ Њ Е КА ЈС И ЈА И Б Р Е С А КА Стабло кајсије и брескве није ^уготрајно у нашим брдским ирелј&лима. Самб у добро заклоњешгм авлијама и зидом ограђецимМ>товима и под заштитом већих зграда може се наћи no које старије^стабло на сунцу изложеном прлож ад. Зато у брдским предјелима не можбЈре ^"^поЈхупи^и садн воћа у већој мјери. У пашим топлим прс КЊ ИЖЕВНИ ПРИЛОГ Хамид Дизцар .уснијсва бресква и кајсија са бол.им успјохом само na мјеотима која со даду натапати. Обадвијо ове BjKJTc воћа захтијевају бозувјетно храљиву и редовито обрађивану зомљу. За садњу су најподес-нија од кајсија и бресака иоалувисока стаббла, која су ток у висипи тфопттво калемљепа na домаћој шљиви. U кајсија као и бросква мпого се тражс и добро плаћају ради прављеља слатка, зато им треба иосвстити пажљу, свуда где усиијевају. Троба засадити иеколико сорти, које у разна доба пристиж у. Од, кајсија преиоручујемо, да се набаво од Оредље Воћарске Школе у Букову — Неготин ове сорте: » к р у п н а рана«, » н а н с и јс ка « и »краљ Х у м берт«, a од бресака: »А л ексан д ер ран и «, »А м сден ран и «, a од касних »К раљ ица воћ њ а ка « . Цијена je садница 5.— Дин. Ово неколико улутстава дали смо са жељом, да наш сви јет, a нарочито наши тежаци, отпочну са бољим, кориснијим начинима рада у воћарству. Потребно би било. да сва наша културна друштва и интелигентни\појединци, који долазе у додир са тежацима, одмах развију што живљу акцију у томе праву. Наш народ има велику љубав према ;оћарству, треба му само дати јасну и сигурну »риентацију и успјех неће изастати. ^UlllU •Мисли T~ W Pу Iбраку Авдага Келеција, као и сви |рговци из наше касабе, веома ретко оставља свој ћепенак. Од раног јутра na до пред само вече чека он своје муштерије. Пазар je редовито веома слаб: од десет до стотине динара дневно. Али то ништа не значи: главно je да се тргује и да се човеку зна место у чаршији. Преко лета се у дућану и поспава, тако два три сахатка, после подне, наравно покривши се пре тога старинском везеним мендилом преко лица, да се очува од досадних мува. Зими се, опет, no цео дан држе руке над плеханом мангалом пуном разгорелог ћумура и — греје. Сваки се дан испије no неколико црних кава од старог Јунуза Браваџије a пуна техара пајжућег храшљанског духана испразни се до дна. II тако пролазе дани. Авдага je један од боље стојећих касаблијских трговаца, na њему може бити да и у сваке дие године оде бар једном у Сарајево, у робу. Ha путу се обично задржи трц до четири дана, разгледа шехер, обиђе неколико етарих познаника и оде, сваки пут, у биоскоп. To je, за њега, највеће чудо и успех нових векова, na га највише заиима и иривлачи. После, no повратку кући, по целе дане и месеце прича, са ужареним очима и дрхтавицом у гласу, о »шејтанским пословима na бијелој крпи«. A људи га нагето слушају, стрене, занемели од чуђењ а. . . Данас je код нас право пролеће. Кајсије процветале у тихим баштама и ветар расуо осмехе npoлећа кроз растворене канатс и капиџике у хладовите и укривене одаје. Свс у иеком свечаиом расположењу. У кући Авдаге Келеције 1све na ногама. Нсрвозна ужурбапост. Спрсма се брашепица: Авдага одлази данас у Сарајево. Лањске године виногради лонели као никад, a духапи баш леио плаћепи. Ссљак згрнуо nape, a ионешто и потрошио, na и трговцима добро. Накупило се подоста у старим чекмсџама и шкрабијама. Авдага ове године одлази cnpe- 488 4 �Ман н опскрбљсн ионцсМ, као никад дотлен. Намислио je да куии што више 1>обо и разних ситних иотребштина за дућан, a Авдагиници, својој жени, обећао купити леп дар. — Шта би најволила? — пита Авдага и гледа je радознало. — Х м . . . Шта би ?. . . Не знам . . . — Реци! Изабери слободно шта ти je најдраже. Ja ћу се већ старати да нађем у шехеру то што ти желиш. — Ja, Бога ми, не знам. Ето, купи шта год ти хоћеш; шта се теби допадне, оно he и мени бити најдраже. Говори то она и мери okom његова широка, раздрљена прса, што су се мушки уширила и удрнела длаком испод свилаче кошуље, беле као снег. Лепо се они гледају. И воле се. Махалом се то прича и проноси и данима и ноћима. У браку су већ петнаест година, a једно другом није никад рекло ни »ето ти црне на глави«. Свако јутро, при излазу из авлијских врата, она му ишчетка шнроке чакшире од црне чохе и кратки фермен, што се тесно лритшо уз његов^ лрси и испод .лазуха. Подвече га одмах с врата дочекива и/уводи у собу, стојећи цело време на ногама, поред њега, док се лДГ расиаше и изује ципеле. Онда 'причају, дуго, живахно. Пита га она о сввму. t)H je, истина, увек кратак у свим разговорима, јер му je таква природа. Није сувише сентиментално настројен и * нежан. Kao у трговини, на"ћепеику, тако je и код куће. Најрађе говори о пословима: о трговини, о обради винограда, о духанској берби и сличшгм предметима. Укратко: послован човек. И озбиљан. Авдагиница je сушта противћост. Малена, разговорљива и npnjaTrta, увек према Авдаги њежна, она и њега зна веома често да раздраЈга, na он, и не знајући како, падне под утицај њезине воље и раздраганости. Она тада цвета од cpehe. A баш та лревелика приврженост и љубав према њему чиниле су je више пута неповерљивом према женама из близине и љубоморном на све муштерије које су долазиле у Авдагин дућан. Пролеће je прекорачило широким кораком озеленелс брегове, застало мало над мирном касабом, насмејало се и зашло за помодреле брдске кланце у даљини. Негде петао обешењачки закукурикао. Зашумео стари дуд у Грахиној авлији. Све се утишало. Испред Авдагина дућана кренуо фијакер низ цесту, a неколико комшија и познаника лријатељски се осмехивало пружајући руке на поздрав: — Алахеманет, Авдага! — Алахеманет! — Оретан ти п у т . . . — Поздрави све у шехеру! И опет мир. Лвдагиница je с пснџера дуго гледала за фијаглсдала како се удаљава и одмиче, све док се није иретворио у једну малу, једва видљиву тачку. A онда се дигла. И суза joj сквасила образ. ксјкж, * У вече, два дала после тога, међусобна сећања и мисли двају брачних другова била су веома различита. Такве мисли, пгго je интересантно, можда само у мало другачијим варијанцама, у много случајева, и, што je лајважније, појављује се код веома великог броја брачних заједница. Мисли жене су у оваквим лриликама увек друкчије од мисли једнога мушкарца, јер, зачудо, обоје долазе до сасвим оиречних и најчуднијих размишљања и реминисценција. У овом случају Авдагиница je, те ноћи, мислила 6 свом Авдаги на овакав начин: гледала га, у ми*сл1гма, лри том дрхтећи целим телом, у наручју ~н«кс друге, непознате жене, и шапутала: __Боже! Да ли je то могуће? Да ли je он мене икада преварио и да ли се овако што може уистину десити?. . . Авдага je међутим, у исто време, дакле две ноћи после одласка од куће, касно у ноћи, седећи у једном сарајевском хану, дуго размишљао о своме зимском капуту и крзненој бунди на њему. Говорио je сам себи: — Да ли he се ово моја стара сетити и изнети те ствари на сунце; бојим се да их мољци не подгризу и не изеду. Шиици ■ Шипци су дозрели, туго моја, шипци румепи. Бели облаци, ко јањци планински, притисли видике, пашњаке и њиве. И осмехе тихе у мени. Слатко je увек сећати се д&на. на клупи дугој, дрвеној, a ораси, узрели, падају крај тебе no трави жутој, црвеној. Слатко je увек сећати се д&на што су, ко лахор, зашумели п лрошли; ранама крваре понеки од њих, што су ко вечер, ко снег на душу дошли. Шипци су опет дозрели, туго моја, шипци румени! Хамид Днзцар 489 �ПОПУЛАРНА СТРАНА Dr-S K- Kućna radinost U svim krajevima naše Kraljevine održala se je tradicija kućne radinosti u raznim njenim oblicima. Njeni početci počivaju u starim vremenima, kada se je spravljao i udešavao kod kuće materijal, koji je služio za odijevanje. U to doba kućna radinost slu­ žila je isključivo i samo za sopstvenu kućnu upo­ trebu, pa je potpuno nedostajao cilj, da se produkti kućne radinosti realizuju i unovče. I kao sve ostale tradicije, tako se je i tradicija kućne radinosti najbolje sačuvala na selu, koje se teško odvaja od onog što je naučilo od svojih preda. Ali se i sama kućna radinost nije mogia konačno da posve odupre raznim vremenskim i istorijskini uticajima, pa je prelazila iz faze u fazu. Trudeći se, da sačuva svoju originalnost, kućna radinost prelazila je iz grube forme u finije radove. Krćno vezivo dugo je bilo, a i danas predstavlja vrlo važnu granu kućne radinosti. Kućno tkivo i vezivo ne predstavlja ba­ nalan merkantilni artikel'veq je-o n o predmet, koga su stvorile čovječije ruke, lcoje saosjećaju dušeyne patnje i radosti, pa su se ta njihova osjećanja, makar i nesvjesno urezala u kompoziciju vezova, koji do­ bivaju svoju individualnost i izraze ljepote i tuge, koje je samo čovječija duša kadra da prospe. Na ovaj način kućni radovi su dugo ostali nešto, čija se vri­ jednost nije dala ocijeniti, nego su se brižno čuvali ili darivali svojim bližnjim. Kada se je populacija iz sela počela nastanji­ vati po gradovima, prešla je sa njima i kućna radi­ nost iz sela u varoš. Njeno središte ostalo je doduše još uvijek na selu, ali su stanovnici gradova brzo shvatili, da od kućne radinosti mogu dobivati mnoge trgovačke artikle. Od tada počinje kućna radinost da proizvodi predivo, tkivo i vezene predmete za trgovinu, koja je opet u početku bila samo lokalnog značaja. Međutim kasnije se je pokazalo, da naročito stranci rado kupuju naše tkivo i vezivo, jer ti pred­ meti predstavljaju nešto lijepo, originalno, njima nepoznato. U koliko je veća posjeta stranaca kod Hamdija Mulić I Kako se izgrađuje napredno selo Ovoga ljeta dođoh u selo Biserlazine podnu pla­ nine Orlovice. Usred sela diže se kuća na kojoj piše: »Zemljoradnička zadruga i mlekara«. Jedan me od seljaka uvede unutra da pogledam njihov rad i gos­ podarstvo. Pošto je bio kišovit dan, seljani su ve­ ćinom bili na odmoru. Nađoh ih lijep broj tu u jednoj sobi, koju zovu čitaonicom. Začudih se. Seljani čitaju novine ili neki razgovaraju, a pred njima nema ni 490 nas u toliko se više traže naša tkiva i vezovi, tako da se i njihova proizvodnja treba u istim razmje­ rima da poveća. I zaista kućna radinost povećala je kod nas znatno svoju proizvodnju, tako da se danas može govoriti o kućnoj industriji, koja kao i ostali obrti pruža sredstva za izdržavanje mnogim fami­ lijama. Međutim u ovom pogledu nije još uvjek posao dovršen i mi smo u mogućnosti, da pojačamo našu kućnu industriju i pružimo polje rada većim sloje­ vima naroda. U tom pravcu treba, da budu upućena naša nastojanja, a da se je tim putem pošlo doka­ zuju riječi našeg Ministra trgovine i industrije, koji je- prilikom nedavnog otvaranja izložbe narodnog veziva, nošnje i tkiva u Kolu Srpskih Sestara u Beogradu između ostalog rekao: »Г još nam nešto govori ova izložba. Pogledajte ornamente i motive, pogledajte tehniku, zavirite u narodnu dušu, kako se ona odražava u narodnom vezivu i tkivu, i vi ćećte svuda naći jedan i nedeljiv narod. Jest, zapazićete izvjesnu razliku samo u tome, da li prevlađuje svjetlija ili tamnija boja, već prema tome kakva -je sudbina bila dosuđena pojedinom kraju, da li je bilo više čemera i jada ili sreće i veselja i materijalnog izobilja u životu našeg naroda. Sve te konstatacie treba, da nas ispune samosvisviješću, ali ne budimo za to gordi. Naprotiv poklo­ nimo se i zablagodarimo u duhu svima onima, koji su stvarali i održavali našu nacionalnu umjetnost kroz vijekove, i pregnimo svim silama da to naše golemo nacionalno blago održimo i da od njega stvo­ rimo stalno vrelo narodne privrede. Ukrašujmo naše domove našim nacionalnim radovima, saberimo ponajljepše modele, koje još imamo u zemlji, dok se ne raznesu po cijelom svijetu, i stvorimo u istinu našu narodnu kućnu industriju, sposobnu ne samo da podmiri unutrašnju potrebu, nego i da s njome uzmognemo snabdjeti i potražnju inostranstva, koje se sve više zanima za našu narodnu umjetnost. To neka nam bude program i zadatak!« kafe ni rakije, nego pravi pravcati sok od malina i drijenjaka (šerbe). Mljekara im proizvađa sir i ma­ slac (mlado maslo) što prodaju u obližnjem gradu stalnoj mušteriji. Isto prodavaju i mlijeko. Sve to Zadruga prodaje i novcem rukovodi. Vode se stalno knjige u kojima se vidi svaki čas i napredak u pri­ hodu (novcu). To je svojina Zadruge, to jest svih zadrugara, članova. Naravno novac ne drže u svojoj �kasi, osim samo za manje potrebe, nego to ulažu u zajedničku Agrarnu banku. Kada ustreba da se na­ bavi koja sprava, dobra pasmina krave i tako dalje, onda banka to isplaćuje po naređenju Zadruge. Tako se seljak uči razumnoj ekonomiji i štednji. U dvo­ rištu im vršaća mašina, novi plugovi i mašine za ređenje žita (trijeri). Povede me taj seljak i u svoju kuću, koju sam također jedva čekao da vidim. Kuća »pod plan« lijepo raspoređena u kojoj se zna i za spavaće sobe i za sobu za odmor. U njoj je i kuhinja sa štednjakom (šparhetom). U dvorištu peć za veće pecivo. U kraju dvorišta ćumez kao lijepa mala ku­ ćica, gdje i kokoši i druga živad čisto uživaju. U drugom kraju je zahod, ali ne zahod nakarada sa otvorenom rupačom, nego zahod sa kanalom kroz koji otiče voda, tuda navedena sa obližnjeg potoka. metara. Pa da vidiš što su im se zdrave krošnje raz­ granale na sve strane! — Ama kako vi dođoste do ovoga svega? — pitam ja u čudu. —i Lagano ali sigurno — otpoč- mudri seljak. Nekad јз v rešem selu bila prokletiuji Mrak moj go?po Jine. Narod neuk, odat ljenčarenju, pijan­ kama i troškovima. Kuće su nam biie ro«??? potleušice,većinom roba bez poda. Pred Kućama hrpe du brcta. Sobe pune ’ )sge ko kad u nMh s ir c e nijj nikad ulazilo. Ali zato bolest iz njih nije nikad izla­ zila. Ovo je sve oko nas bilo pusto, bez voćaka bez drveća. Tu ozgo tekla potočina s pojištem zajed­ ničkim i za nas i za stoku. Elem šta ću ti duljiti, za vrijeme svjetskog rata i mi mnogi Biserlazinjani ra­ tovasmo po svijetu. Vidjesmo kako narod živi u Oko dvorišta je zasađeno drveće, a pred dvo­ drugim zemljama. Čim dođe dan našega oslobođenja rištem nema ništa, ama ni lokvice, nego kaldrmisan ispod tuđega jarma, mi okrenusmo drugim putem. put običnom kaldrmom. Za kućom je štala. U nju Prvo zatražismo školu. Škola se napravi i dođe nam ulazi stoka kroz poseban ulaz, a ne kroz dvorište jedan učitelj. Djeca počeše učiti. Kad bi prve zime iza toga p^če učitelj da nam spotiče naše zle navike i (avliju). bijedan život. Poče i nas da uči. Naučismo čitati i pi­ Ali moj brajko to m je reći štala! Lijepo je posati. Ali tu sad ne zastadosmo. Dade nam knjige u pođena kao kakva soba. Pri dnu štale .je jarak kuda ruke. Treće godine osnovasmo ovu našu Zadrugu. otječe osoka iz štale u obližnji rbv za osoku. Oko S njom nam se otvoriše još više i oči i pamet. Po­ rova je đubrište. Oko đubrišta zasađeno drveće. česmo nabavljati bolju stoku, saditi voćke i podizati — A zašto će ti ovaj rov? £ - pitam ja. zdrave kuće. Otvori nam se škola i za domaćice. — Tu se saljeva osoka od đubreta, a to i jest Ženskinje nauči kako se ljepše redi kuća i ljepše pravi gnoj. U jesen i u proljeće tom osokom zaijfe^j živi. Eto tako, kako se valjano otpočelo svake godine vamo zemlju, pa da vidiš što nabubri — odovora mi idemo u napredak. Sada u nas nema nevolje, nema selak. vala ni bolesti. Diže se prokletinja iz sela. Ali neka Za jaslama nađoh sve krave. Krupne su i mli­ znaš, mi smo tu prokletinju sami uvukli u selo, ali mi je i iz sela istjerasmo, da se više nikad ne povrati ječne. Hrane se mješovito i to sve po rasporedu: tlak od repice i mekinja, sijeno, sjecanu kukurusku i — to reče ovaj seljak i veselo se nasmiješi. — Jeste, moj brajko i mi smo seljani došli do otpatke od povrća. Zbilja u tome sam selu vidio i Samo, samo uzorne vrtove. Tu ima svakakva povrća: krumpira, ovoga blagostanja p r o s v j e t o m . graha, tikava, zelja, repe, luka i t. d. Posebno su treba imati pouzdanja u se i povjerenja u pametnije bašče sa voćkama, a između voćaka je djetelina. Nije naše ljude koji nas na dobro okreću — reče mi dalje to voććnjak bez reda, da stoji voćka do voćke. Voćke taj seljak a ja u isti mah zaželih prosvijećenosti i su zasađene u redovima, u razmacima od 6 do 8 napretka u svim našeim selima diljem domovine... ЗДРАВЉЕ SUNČANICA I ОМОШСА Dve velike opasnosti zdravlju i životu može pričiniti leto. Na jakoj pripeci, zanemogne se naprečac. Disanje je teško i ubrzano, vid i sluh se izgube, glavobolja se javi sa nesnosnim pritiskom u slepoočnicima; bolesnika izda snaga, padne u nesvest. U težim slučajevim a nastupa i smrt. Sunčanica dolazi usled prodiranja vrelih sunčanih zrakova kroz lobanju i opne do samog mozga. T ada dođe do nadražaja mozga i produžene moždine, usled čega se jav­ ljaju gornji znaci. Sunčanici nisu svi ljudi podjednako naklonjeni. Ljudi crne masti mnogo su otporniji. Isto tako otporniji su svi oni, koji su se postepeno privikivali sunčanju, koji su očvrsloga tela, Od sunčanice se možemo sačuvati, ako se klonimo dugotrajnog izlaganja jakoj pripeci, naročito kad su sunčani zraci najjači. Dalje treba se celishodno odevati i obuvati. Odelo m ora biti lako, prostrano, ne stezati. Glavu treb a po­ kriti lakim šeširom sa širim obodom. Isto tako ni ishrana n a letnje vrućine ne sme biti teška. Povrće i voće su naj­ bolje letnje nam irnice. Ni velika zam aranja i napori n a pripekam a nisu od koristi i često dovode do sunčanica. Kad je velika zapara, te je topao vazduh presićen vodenom parom, dolazi do zastoja u izdavanju telesne toplote. Telo ne može da pravilno izdaje toplotu ni n a koji način nego se zadržava i nagom ilava u telu pa dolazi do znakova sličnih sunčanici. Zaboli glava, javlja se gađanje, ubrza disanje i bilo, pa docnije uspori, dolazi nesvestica, povraćanje. Može nastupiti čak i sm rt. Do omorice dolazi u zatvorenim prostorim a ili ako se m aršuje u zatvorenim kolonam a.’ 491 �I od sunčanice i od omorice valja se čuvati. To se postiže izbegavanjem velikih pripeka i ra d a i naprezanja n a omorini. U tim prilikam a treb a tražiti hladovita i zaklo­ njena mesto, gdje im a prom aje. O devanje i ishrana m oraju odgovarati velikim vrućinam a. U žarko leto ne treb a ste­ zati telo, naročito v ra t i trbuh. Onesveslog od sunčanice ili omorice m oram o odmah preneti u hladovinu. Zatim ćemo g a osloboditi odela, n aro ­ čito ćemo mu osloboditi grudni koš, a tako isto i skinuti mu okovratnik, pojas i u opšte sve ono, šio g a steže. Tada treba bolesnika hladiti, da bi što više sveža vazduha popirivalo. Na glavu se meću hladne obloge ili led ako g a ima. Isto tako može se politi po licu i grudim a svežom vodom i trljati. Ako je bolesnik pri svesti, daju m u se osvežavajući napitci kao hladna voda, lim unada, parčići led a i to samo u gutljajim a. Ako je bolesnik u nesvesti m ora se trljati i lupati hladnim krpam a dok se ne povrati. Ako mu je i disanje stalo tre b a odm ah započeti s veštačkim di­ sanjem. Sunčanica i om orica su vrlo ozbiljna oboljenja usled velikih vrućina. Ali kao posledica letnjih vrućina javljaju se i drugi porem ećaji. Najglavniji su porem ećaji i oboljenja organa za varenje, naročito kod dece. I ovi porem ećaji dolaze usled zastoja telesne toplote. Organi z a v aren je ne­ pravilno vare, te luče vrlo m ale količine sokova, usled čega dolazi do zastoja i k v aren ja h ra n e i do raznih pore­ m ećaja, kao što su povraćanja, proliv, gubljenje apetita. Ova oboljenja su n ajčešća kod odojčadi, te vrlo mnogo takve dece i strad a preko leta. Ali dolazi i kod starije dece p a i kod odraslih. Sačuvaćemo decu od ovih oboljenja sam o, ako se postaram o da ih držim o n a pogodnim m estima, gde im aju dosta sveža vazduha. Sobe zatvorene i zam račene najveća su opasnost za odojčad i m alu decu, te ih tre b a držati u hladovini, n a polju, gde p irk a vetrič. Leto je najzdravije godišnje doba, ali im a i opasnosti, od kojih se treb a čuvati. B. Nedeljkovič ИЗ ВЕТЕРИНЕ PROMENE KOJE SE VIĐENA JETRI MEI'ILJAVE STOKE * • Dakako d a u je tri nastaju izvesne prom ene, čim se u njoj zaleže m a nekoliko ovih m etilja. Na sluzokoži žučnih cevi i čevčica vide se sitne m ale krvavice kao n a koži čoveka kad g a bu v a ubode (,,ujeđe“). Te krvavice nastaju pod jam icom kojom se m etilji upijaju u sluzokožu, nastaju tad a krvarenja, odakle prokapljuie k rv koju m etilji sišu i time se hrane. I svojim bodljikam a razdražuju m etilji slu­ zokožu pa ona za k ratko vrem e počne da deblja i d a otvrdnjava, ako se nakupi više m etilja n a jednom m estu, m ora se cev d a proširuje i tako nastaju čitave vrećice i kese u kojim a se nakupi sv a sila ovih m etilja. U tim kesam a i izbočinam a nalazim o često veću količinu m etilja, no oni obično prodiru sve dublje i dublje u tan je cevčice, tanje ogranke žučnih sudova, p a d a bi lakše prodirali uviju se i sm otaju u „trubicu“ toliko d a se često jedva mogu izvući iz cevčica. Ako su m etilji ostali dulje vrem ena u nekoj živo­ tinji, tad a zadebljaju jako zidovi ovih žučnih cevčića, u njih se počnu da slažu i talože krečne soli, p a zidovi žučnih cevčica okam ene. Vide se ta d a kroz tako izm enjenu i po­ kvarenu jetru bele, sivkaste debele pruge kao neki konopci koji se teško režu i otvaraju. Mogu ti zidovi koji put da zadebljaju kao p rst i d a sasvim okam ene, no obično su samo tvrdi, a kad se raseku vide se žućkasto m rki, koji 492 put sasvim crni listići ovih krečnih soli. Obično u tako za­ debljanim i okam enjenim žučnim cevim a i nem a metilja, otsele oni u tanje cevčiće, je r se u okam enjenim ne mogu lako da hra n e Dakako d a ovi zadebljali i rastegnuti ,,žučovodi“, ove žučne cevi, pritišću n a pravo tkivo jetre, koje se gubi i propada, „je tra se suši“, p a često možemo da zatečem o sasvim okorelu, skupljenu jetru sa tvrdim , oka­ m enjenim prugam a. T anka i sasvim providna kožica koja opkoljava jetru i druge trbušne organe i koja je u običnim prilikam a sa­ svim glatka, počne kod m etiljavosti je tre d a se muti, počne da n a m estim a deblja i da beli, a često se vide po njoj hrđaste m ale rese od veznog tkiva. U daljem razvoju metiljavosli ova kožica sasvim pobeli i prione z a jetru. J e tra je tad a spolja bela, sivkasta, i ova se kožica teško skida sa jetre. D akako d a ove prom ene ne deluju povoljno n a živo­ tinju, ona pati, ne može d a se dovoljno ishranjuje, p a m rša i propada. Krv joj postaje vodnjikava, bleda, k rv n a voda počne da se izleva iz krvnih sudova s početka sam o u trbušnu dublju i srčani omot, no kasnije i n a d ru g a m esta, osobito onde gde je potkožno tkivo jače razvijeno, kao pod v ra t, ispod grudi, a najposle se sleva i oko m išića i po ostalim delovim a tela, p a je meso takve stoke sluzavo, ,,balavo“, vodnjikavo i nije dobro za hranu, daleko slabije h rani od zdravog m esa a često od takvog m esa dobija čovek trbobolju. KAKO ŽIVE METILJI I KAKO SE HRANE Glavna je h ra n a ovih crv a k rv i otpatci je tre n ih i drugih ćelija. U njihovim crevim a skoro uvek im a k rv i i ostataka od krvnih zrnaca. To se često vidi i prostim okom, je r su m etilji u prednjem k ra ju više m anje crvenkasti. Kad prođe neko vrem e od kako su pili krv, to im m esto postaje m rko, nažuto. Često se vidi u njim a i n ek a h rđ a sta boja, a to su takođe tragovi od ispijene k rv i U jetru dospeju ovi crvi još kao m ladi vrlo sićušni zam etci, proriju se ta d a do žučnih cevčića, p a tu rastu, tu se i oplode. U svakom metilju možemo lepo da raspoznam o i m uške i ženske polne organe, svaki je m etilj dakle i muško i žensko i svaki leže jaja. Čim se razviju i odrastu, oplode se, i od ta d a se svaki zavlači što može dalje, sve do u n ajtan je ogranke žučnih cevčica. U m etilju međutim zore jaja, p a k o ja su već zrela, izlaze iz njega i prolaze žučju sve do u tanko crevo i đubretom izlaze n a polje. Zato u svakom đubretu m etiljave stoke im a često silna ko­ ličina ovih ja ja od m etilja. U je tri živi metilj obično sam o godinu dana, p a kad izbaci iz sebe skoro sva ja ja i sam se opusti, kožne mu bodljike om ekšaju i olupe, p a g a žuč spere do u crevo, gde g a obično crevni sokovi ra stv o re i prekuvaju, po koji put prođe i živ, ceo, kroz crevo i sa đubretom izlazi n a polje. Retko kad ostanu m etilji i dulje vre m e n a u jetri, p a su g a nalazili i posle tri i više godina. . (N astaviće se) PRIVREDNE VIJESTI 1NTERESUVANJE ZA SVE VRSTE NAŠIH SVEŽIH JABUKA T raže se velike količine (više od 100 vagona) naših stolnih ja b u k a a isto tako p rim a ja b u k a u sanducim a kao i ro b a a la rinfusa. Naši izvoznici koje bi posao interesovao tre b a d a podnesu ponudu s a oznakom k valiteta, cena, roka liferovanja, Inform ativno K om ercijalnom Odseku Zavoda za unapređivanje spoljne trgovine u B eogradu pozivom na br. 5.089. �POTRAŽNJA NAŠEG SAVIJENOG DRVETA U INOSTRANSTVU Jedna belgijska firm a interesuje se za naše savijeno drvo. Proizvođači i izvoznici ovog artikla mogu dobiti de­ taljna obaveštenja preko Zavoda za unapređivanje spoljne trgovine, Informativno Komercijalni Odsek, pozivajući se n a broj 4688. POTRAŽNJA NAŠEG PASTU,JA Na Marseljskoj pijaci prim ećuje se prilično interesovanje za naš pasulj a specijalno za robu iz okoline Tetova i Metohije. PROIZVODNJA PAPIRA KOD NAS U našoj Kraljevini postoji osam fabrika papira sa sledećim kapacitetom : Vevče, Gor. L e d a .......................... 2.000 vagona Br. Pjatnik, R a d e ć e ...................... 90 „ Tvornica V la tk o g o r....................... 300 Bonač i sin, D o m ž a le ................... 550 Bonač i Mejineč, R u š a k ............... 120 Z agrebačka tvornica papira . . . 80 Milan Vapa, B e o g r a d ................... 400 Pantić i drug, Č a č a k ................... 200 KOMISIJA ZA PREGLED ŠLJIVA Prem a izveštaju Kraljevskih Banskih U prava postav­ ljene su komisije, odnosno kom esari za pregled šljiva u sledećim m estim a: Dunavska B anovina: Kragujevac, Aranđelovac, Gornji Milanovac, Ljig, Babajić i Darosava. M oravska B anovina: Jagodina, Kruševac, Trstenik i K ra­ ljevo. D rinska B anovina: Šabac, Valjevo, Obrenovac, Bos. Ši i Brčko, a kom esari: Loznica, Čačak, Ub, Žepče, Bijeljina, Tuzla i Zvoiaik. Vrbavska B anovina: Doboj. Kom esari: Jajce, Derventa, Tešanj, G račanica, Odžak, Bos. Dubica, Prijedor, Kotor Varoš, Bos. Kostajnica i Modrić. INTERES HOLANIMJE ZA NAŠE NARODNE DJEČI.IE OPANKE Jedna ugledna holandska firm a izvestila je Zavod za U napređenje spoljne trgovine u Beogradu, da se interesuje za naše dječije m ale opanke i to išarane i originalne. Do­ tična firma želi da zna, da li naše fabrike igračaka pro­ izvode ovu dječiju narodnu obuću za hazarsku prodaju, kako bi mogla da stupi u vezu sa ovim fabrikam a ili ra ­ dionicama. Svi zainteresovani, koji bi mogli da izvoze ove artikle u Holandiju, mogu dobiti adresu holandske firme kod Informativno-Komercijalnog Odseka Zavoda za Unapređenje Spoljne Trgovine pod br. 5141. TELEFONSKI SAOBRAĆAJ SA INOSTRANSTVOM Ministarstvo Građevina odobrilo je, da se uvede počam od 15/91930 međunarodni telefonski saobraćaj između Brčkog s jedne strane i B rna (Č. S. R.) s druge strane po telefon­ skoj liniji Osijek Pečuj. SUŠENJE ŠLJIVA Jugoslavenska Seljačka Zadruga u Kakanj-Doboju, srez visočki izgradila je uz potporu K raljevske Banske Uprave Drinske Banovine jednu novu sušnicu za sušenje šljiva po sistemu poznatog stručnjaka i Načelnika Ministar­ stva Poljoprivrede g. Dr. Velimira Stojkovića. Sa sušenjem otpočelo se je n a 1 septem bra 0 . g. i postignuti su vrlo dobri rezultati je r je dobivena suva šljiva odličnog kvali­ teta i mnogo bolja od onih, koje su sušene n a sušnicama, koje do sada kod nas postoje. Jedna velika prednost novog sistem a sušnica jest to, da se sušenje šljiva vrši racionalno i vrlo jevtino. Da bi se prikazao način i prednosti sušenja šljive n a ovakvim sušnicama, održaće se u Kakanj-Doboju počam od 14. septem bra o. g. jedan višednevni kurs za sve interesente. SKUPNI POREZ NA POSLOVNI PROMET Na 12. septem bra o. g. održana je u Beogradu u Ka­ binetu prvog pom oćnika M inistarstva Finansija g. Dušana Letice, konferencija, n a kojoj pretresano pitanje skupnog poreza n a poslovni prom et. Ova konferencija, kojoj su pri­ sustvovali predstavnici svih privatnih organizacija bila je inform ativnog karaktera, pa će se, kad se bude pitanje te­ m eljito proučilo sazvati ponovo tak v a konferencija, na kojoj će biti definitivno biti utvrđen način prim jenjivanja skupnog poreza n a poslovni prom et SRESKO POLJOPRIVREDNA IZLOŽBA U SARAJEVU Pod pokroviteljstvom Bana Drinske Banovine gospodina VelimLra Popovića održaće se na 19., 20. i 21. oktobra t. g. Sreska poljoprivredna izložba u Sarajevu. Uz ratarske, povrtarske, voćarske i stočarske proizvode biće na izložbi prikazana i pri­ plodna štoka^iz cijele Drinske banovine, a naročita će se pa­ žnja posvetiti izložbi živine, koja će biti jedna od najvećih izlo­ žbi u državi. Kao i kod svih ostalih ovakvih priredbi, poddjleiće se najboljim izlagačima odgovarajuće nagrade. Priređivački odbor, kome predsjedava uvaženi đeneral g. L a v a d i n o v i ć ulaže mnogo truda, da ova važna privredna 'estaoija bude okrunjena najboljim uspjehom. POTRAŽNJA ZEČIJE DLAKE Nizozemske fabrike šešira pokazuju u posljednje doba interes za dlake naših zečeva i kunića. Oni, koje ovaj izvoz interesuje, mogu se obratiti Zavodu za unapređivanje spoljne trgovine u Beogradu. TELEFONSKA VEZA BRČKO — BERLIN, FRANKFURT, MINHEN 1 HAMBURG Ministarstvo građevina odobrila je, da se uvede telefonski saobraćaj između gradova Brčko — Berlin, Frankfurt n. M., Minhen i Hamburg. Ovaj direktni telefonski saobraćaj od velike je važnosti za naše izvoznike svježe i suve šljive, jer im se omogućuje neposredni kontakt sa najvećim potrošačima naše šljive. Taksa za obični razgovor predviđena je: zlatnih franaka 7.50 (oko Din 83.—) Brčko Minhen; zlatnih franaka 8.10 (oko Din 90.—) Brčko — Berlin; zlatnih franaka 8 .7 O (oko Din 95.—) Brčko — Frankfurt n. M.; zlatnih franaka 9.90 (oko Din 110.—) Brčko — Hamburg. FABRIKA ZA KONZERVIRANJE VOĆA I POVRĆA U MOSTARU Voćarska i povrćarska zadruga u Mostaru namjerava, da pod'gne fabriku za konzerviranje voća i povrća. Poznato je, da se kod nas dosta troši konzervirano voće i povrće, pa smo do sada ove artikle uvozili iz inostranstva, pošto u zemlji; nismo imali preduzeća za preradu voća i povrća sa većim kapacite­ tom, kako bi se pokrivala unutrašnja potreba. Obzirom na jevtinoću veća i povrća kod nas postoje svi uslovi za uspješan rad jedne veće fabrike za konzerviranje voća i povrća, koja bi se eto imala, inicijativom Voćarske i povrćarske zadruge, da osnuje u Mostaru. < Dr S. K. 493 �ПОЛЛИСТАК Dr. V. Kujundžić — Beograd Kod Istnfbega podgradačkog Potbedonosni balkanski ratovi dovedoše nas novembra meseca 1912. god. u Ohrid. Mi Dunavci sa VII pukom i mojom bolnicom uđosmo 12. novembra a za sutra dan bese zakazan svečani ulaz Nedić-Paše i njegove divizije sa Oblakova u oslobođeni grad. Narod nas bese oduševljeno primio. Učitelji Tasić i Čemerikić otvoriše nam bratski svoje do­ move. Stara majka Tasićeva, 80-godišnja starica, plakala je od radosti, što je doživila oslobođenje. Za smeštaj bolnice ja dobih jednu veliku praznu kuću na Jezeru. Njeni se stanovnici još ranije povukoše sa Džavid-Pašom kroz Peristerske klance. U Ohridu smo zatekli dva lekara, jedan je bio turski lekar, po poreklu Arnautin, a drugi je bio meštanin dr. Aleksandar Krstić, rođeni brat popa Serafima. Njihovog oca čuvenog popa Stojana, u čisto srpskom naselju u Podgorcu u đrimkolskoj klisuri, ubiše javno vođe bugarske netrpeljive propagande u ovim krajevima. Srodni po poslu mi se sva trojica ubrzo upoznasmo i zbližismo. Skoro ^vako p r e podne ispred ručka sastajali smo se u'apoteci meštanina Nikolića. Apoteka je bila u glavnoj ulici, kuda je svet morao da prolazi na pazar oko mnogo stoljetnoga grma ili da ide na Jezero, gde je odvajkada bila mala riblja pijaca. Apotekar je bio 60-godišnji starac, valjda najmiroljubiviji čovok u Ohridu. T o je bio tip pravoga makedonca za koga su sve boje prijanjale. Rođen od oca Manosa, pod uticajem krvoločnoga Čauljeva (koji po oslobođenju ubrzo posta zapovednikom građanske garde) posta Manev a sa našim oslobođenjem prometnu se u Nikolu Manevića. Ali iako je menjao prema političkim situacijama svoje ime, on je samo govorio tipičnim jezikom Dušanovih Srbalja od pre 5-600 godina. I tako smo svakog dana sedeli u apoteci na niskim stoličicama oko užarenog mangala (jer je usled kiša vreme bilo uveliko zahladnilo), i tu smo pretresali svakodnevnu ratnu situaciju, pravili najrazličitije kombinacije, pekli i pili Nikolaćevu kavu i — čekali mušterije. Na našem Jugu je tada bio običaj, da bolesnik traži lekara u apoteci Zato je u većini slučajeva svaki lekar i imao svoju apoteku, da bi bolesniku mogao odmah i lek spremiti i predati. Čim ko uđe u apoteku Nikolaći skače sa klupice i posreduje kod tražioca: »iska li turskog, jali ohridskog, jali srpskog doktura ?« Posle sporazuma Nikolaći bi mignuo kome od nas trojice da uđemo u malu sobicu iza 494 apoteke i tu izvršimo pregled i prepišem o lekove. Nije bila retkost, da smo zvati i po dvojica a bogami nekiput i sva trojica za pregled. Jednoga dana reče mi dr. Krstić: »Poručio mi je Istrefbeg iz Podgratca, da mu je bolesno unuče, pa ako hoćete da pređemo sutra u Podgradac. On će platiti i mahunare da nas prevezui« Pristanem vrlo rado da napravimo tako jedan lep izlet preko jezera. Sutra oko 10 časova pre podne krenusmo velikom mahunom sa četiri plećata i jaka veslara prema Podgratcu, koji leži na najjužnijoj tački Ohridskog Jezera. Jezero je bilo mirno i za 6 časova dobre vožnje bili smo na drugoj strani Jezera ostavljajući s leve naše ruke a na istočnoj obali ču­ vene izvore, kojima otiče Prespa u Ohridsko Jezero i dalje Drimom u Jadransko More. B ele kule mana­ stira sv. Nauma ostavljale su nam utisak srednjovekovne naše moći i veličine. Bio se već počeo hvatati mrak, kad smo udarili alkom na veliku kapiju Istrefbegove palate. Beg je bio najbogatiji čovek u lini. Za vrem e Turaka on je bio ljudske i stočne hrane za vojsku. ranijeg svog bogatstva nagomilao cei oj svojoj oko­ glavni nabavljač Tako je pored silne pare. Kad su se vrata otvorila iskočio je pred nas sam Istrefbeg. To je bio starac od blizu 70 godina, povisok, lep i čiste bele duge brade, orlovskog nosa ispod blistavih crnih očiju. Odeven u bogato odelo toga kraja, dočeka nas veoma ljubazno i uvede u gostinsku sobu s bogatim m inderlucima pored zidova i velikim bakarnim mangalom na sredini sobe. Pušeći cigare, koje nam je on iz naročite pažnje lično svijao, razgovarali smo o putu i ratnim novostima, koje su tada bile vrlo oskudne, jer je bilo nastupilo jedno zatišje u vojnim operacijama na ovoj strani ratišta. Posle malo vremena uđoše u odaju dva mlađa čoveka u evropskom odelu, koje nam B eg prestavi kao svoje zetove. Mi okrenusm o razgovor na cilj našeg dolaska, ali nam Istrefbeg reče: Javaš, javaš, imamo i sutra vremena. Ja mu onda skrenuh pažnju, da je potrebno da vidimo bolesnika još večeras, pa ćem o ga i sutra pre polaska u Ohrid ponovo pregledati i tako tačnije i lakše utvrditi uzrok i tok bolesti. Pred ovim razlozima popusti Istrefbeg i pošto se umismo, izidosm o u dvorište i kroz jedan kapidžik na debelom e visokom zidu uđosmo u još jedno veće dvorište sa velikim dvospratnim konakom u �sredini. Uđosmo i u taj konak, uđosmo u haremske odaje Istrefbegove. Uvedoše nas u dobro zagrejanu veliku odaju u sredini konaka. Mnogobrojna vrata imala su vezu samo sa ovom odajom u sredini. Bogati minderluci optočaivahu sobnje uglove a vatra je tiho puckarala u velikom kaminu. Polileji obešeni o drvenoj, raznim istočnjačkim rezbarijama ukrašenoj tavanici bacali su blagu žućkastu svetlost na sve predmete u sobi. Velika i jaka petrolejska lampa stajala je na jednom stočiću a miiogi čiraci sa svećama bili su upaljeni i sasvim dovoljno osvetljivali ovu veliku odaju. Tek što sedosmo otvoriše se nečujno jedna vrata i iz polumraka uđe stara hanuma, žena Istrefbegova, držeća i dolbro očuvana starica sa 60 i nešto više godina. Begovica je bila obučena u bogato istoč­ njačko odelo sa anterijom od crvene svile sa cvetićima. Sa crnom maramicom preko kose na glavi priđe nam slobodno i pozdravi s nama srdačno. S druge strane kroz jedva čujno otvorena vrata uđe u sobu mlada hanuma noseći u naručju svoje 'tro­ godišnje dete. t ^ Dete je plakalo, stenjalo' i-, nakašljivalo se. Diagnoza se izdaleka mogla naslućivati. Po s v ^ stranom pregledu nas obojice, složismo se da je kod malog bolesnika lak nazeb u.grudim a. Dr. Kostić otvori svoju torbu s lekatrijama i izabra lekove do sutra u jutru. Ali se na tome nije završila naša doktorsl misija. Sad su nas molili da pregledamo — kad srni > već tu — neku daljnu strinu mlade Begovice, р; i onda jednu slabokrvnu, vižljastu devojčicu koja raste? u haremu a jedini joj je provod sevdah u bašči pod1 bedemima, pa na kraju još i staru dadilju sve dece Istrefbegove, jednu od starosti pogrbljenu mavarku, skoro sasvim šlepu od staračke katarakte. I kad svima dadosmo dževapa, oprostismo se haremskih žena i pređosmo ponovno u prednji konak. U trpezariji na gornjem spratu čekala nas je bogata večera. Istrefbeg, njegova dva zeta i nas dvojica bili smo jedini učesnici na ovom bogatom, carskom banketu. Prvo je bila služena čorba od pilića, zatim pilav sa suvim grožđem, pečena janjetina, ćurka na kupusu, rezanci sa orasima, slatka pita i ostale đakonije. Trebalo je poneti još jedan želudac za rezervu, pa da se bar jedan deo pojede, šta je sve bilo toga večera. Pa onda kava, pušenje i razgovor do duboko u noć. Kad smo se umorli od jela i razgovora, odvedoše nas u sobe za spavanje. Vidi se da je Istrefbeg često dočekivao gosfe, jer je imao 5—6 nameštenih soba, sve sa baldahinom iznad kreveta. Mi dobismo svaki po zasebnu sobu, izmećari nam skidoše obuću i iznese odelo da ga očiste. Sutra dan rano bili smo već na nogama. Doručkovasmo i potražismo da vidimo još jednom našeg bolesnika. Pod uzetim lekovima povišena tempera­ tura bila je te noći malome bolesniku spala na normalu. Dete sada nije više plakalo, bilo je veselije i pitomije. Mi ga još jednom svestrano pregledasmo. Nazeb je bio u svima delovima pluća znatno popu­ stio, i mi se rastasmo s detinjim roditeljima, koji su bili veoma zadovoljni našim lečenjem. Istrefbeg je isplatio mahunare da nas vrate preko Jezera u Ohrid. Koliko je dao dru Krstiću ne znam, računam da je kolega dobio mnogo više nego li ja. On je zaboga bio ordinarius, a ja sam sasmo konsiliarius. Od Istrefbega ja dobih dve zlatne turske lire. Dugo sam ih čuvao kao lepu uspomenu, ali kako su i lire bile okrugle, kao i ostale pare, to se jednog dana otkotrljaše iz moga džepa, da se više nikad ne vrate........ Sait Orahovac • Motivi iz Bosne — Posvećujem Ilijasu Dobardžiću — ZEFIRU 0 zefire, u njenom šljiviku, Kad u zoru zalelujaš grane, Mesto mene, na bujnom plećiku, Ti pomiluj njene kose vrane Što ko zraci sjaje na vidiku! 1 šani joj: on za tobom žudi Neizmemim mladalačkim žarom; I dok joj se nadimaju grudi, Povetarče, znadi da od ljudi Jedan plače mučen njenim čarom. INAT Drugarice Ibragina Fato, U paklu ti crna duša bila, Zašto ote momka mi Smaila, Zar sam tebi drugarica zato: Da salomiš mom životu krila? »Nisam kriva što me Allah stvori Kao kupu šećera, a tebe: Ko vešticu što noktima grebe Tuđe lice i zavišću gori A ne vidi rugobu od sebe«. 495 �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК ПРО СЛ АВА ГА ЈР Е ТО В А Д А Н А У Т Р А В Н И К У бођење и Уједињеше. IIjoior говор je оставио добар утисак на Kao сва моста дуж цијсле наше лепе и простране отад- ове присутие. Ha сијелу којс je нротеоо у велнком раопобине, тако je Мссни одбор Гајрета у Травнику о Рођендану ложсљу, зтпажена су и rr. претседшис суда г. Иван Живкоевог Узвишецог Протектора на дан 6. ееитембра улриличио вић, суднје rr. Вндинић н Филиповић, дирсктор гимназије г. Јовап Cnaenh, шеф техничке секцнје г. Љубомир Билишко, прославу Гајретова Дана. Уз откуп значкн, приређен јс на тај дан у вечер no адвокат г. Јакша Богдановић, г. др. Василије Зиндоппћ, судјацији намазу у прелепој и прсиуној Сулсјманнји џамијн мев- ски писар и др. луди шерпф, који су на српском језнку a уз зборно учење Намеравало сс одржати тсфсрич тога истог дана, али Ka­ иллахнја овдашљег Дервишког Удружења, ироучили Хф. Са- lio je 6. ссптембар био пнјачни дан у Пријспољу, одгођсн je лих сф. Бегановић и судски офицпјал Ахмед сф. Ђехић. за сутра, за недсл>у. Како сијело тало и теферич успио je изВелика Сулејманија џамија била јс препупа мушког п над сваког очвкппања. П|>ограм тефернча био je доста богат женоког света, a уз то су Мевлуд према жељн Месног одбора и интересантан. Билс су коњичке и пешачке трке, трке у посетили сви војннцк муелимани овдашљег гарпвзона, на џакопима н т. д. ЈЈутрија н бифс бнли су исто тако богаги. За бифс Гајрстовог тсфсрнча поклонили су но једну питу пг. које je ова пажња оставила дубок утисак. рснтијср; Сутрадан, днс 7. септембра, прирсђсн je после подно Салих Длакић, шср. судија; Рашид Јуеуфагић, na Огаром Граду. вслнки наролни теферич, којн je усггркос Алија HanTpnh, кројач; Шериф Рнзвовић п 1Ј1ериф Хелић, трговци: Хасаи Ханић и Адем Хашимбеговић, вероучитељи; кншовитог и променљивогг времена бно лепо посећен од нашег муслиманског света и потрајао до у касну ноћ у најлеп- Хасан» .Суџука, Латиф Пашановић и Алија Агиничић, тргошем расположењу и забавн. Ha овом тсферичу изабрана je вац, Синан Ебиловић, посластичар, и Ханефија Ичелић, меза »Мис Гај|>етов теферич« дражесна н лепа госпођнц£ За- сар, једно ј&гње. Теферић je од стране грађанотва био силно nocehen, тахида Хидић, којој je одбор поделио један врло .теп дар, као и госпођици Каднрп Торлић, која je имад« потом Аајвећи број к& ДЛчсе не памтн овако једно велпко славље у нашем Пригласова. јепољу. Уопех и моралан и материјалан био je врло добар. Наше мало мест^укоје je чжзј рад Lза Гајрет од пре пет година обновило под изузетна тмпким околностима дерутног Г а јр е т о в д а н у Ч а п љ и н и политичког живота, забележило 'је у прошлој годици рекорПрослава Гајретовог дана, G. септембра о. г., у Чапљини дан успех у сваком погледу. Један спстематски изведен рад изведена je obilm редом: у пет година, дао je ствадан .резултатГПроднрање свесЈиуг Преко целог дана продаванс су Гајретопе откупне значнајшире слојеве о потребк-^ве јачег снажења Гајрета као ценiKe. У вечер у соколској дворали одржана je академија са претралног oprana у свеколшсом животу нас муслимана, улази давањем о Династији Карађорђевића. Предавање je одржао заправо у фазу, у којој ће рад за Гајрет бити (јлмиОан. Свеот студент меднцине r. Фазлнја Фазлагић, чији je говор био пун о потреби рада за 1>јрет, нашла je већ дубоког' корена и хармонпје и nonpahen са огобитом лажаом уз урнебесни апсрећни смо што можемо утјцуЛгги, да ру нам управо ове прилауз. Дворана je била дупке пуна грађанства и Гајретових редбе дале доказа томе. Пружањс помоћи Гајрету добива све чланова. Сала je декорнсана ртзнобојним папирима и фењевише видну форму задовољенд. овојик социјалних дужности рпма папирннм. Ha концу се развнло народно весеље уз и губи насупрот томе све шпле значење неког акта милозвук тмабурица Гајретовог омладинаког лбора. срђа. У том смеру управљен рбд. мора дати резултате. У знаку јаче маннфсстације и прославе дапа 6. септембра исти je одбор одрзкао свој теферич 7. септембра у МоГ а јр е т о в д а н у П р и је п о љ у горјелу. Меснн одбор друштва Гајрет у Пријелољу прославио je, Tom приликом одрисао je секретар одбора r. Фејић Хамуз учествовање многобројног грађанства, на најсвечапији начин 6. септембар ове годипе, Гајретов дан и дан рођсша Њ. за, учитељ, предаваље о Гајретовој идеји, који je такођер побро огроман аплхуз. Осим Чалљинаца са својом обитељи Kp. Вис. Престолонагледника Петра. Протектора Гајрета. Taj дан на вече кренула се иепред Гајретових просто- дошли су na теферич већи број странаца из Метковића, Лјурија велнка поворка Гајретових чланова н пријатеља иа челу бушког, Стоца, Моетара итд. Могорјело, које je због евоје љеса мјес. одбором, тамбурашкнм збором, бубњем и балљадом, поте познато, може се рсћи да je бајословио, тога дана било и пролазећи с краја на крај варошп френетично клицала Њ. je незапамћено nocjeheno. Поред столова које су поједине фамилије заузеле, виВ. Краљу и Краљицн. Њ. Kp. Вис. Престолонаследнику Петру и целом славном Дому Карађорђевића. Иза тога приређе- дјеле су се и no тратини веће и мање групе веселих Чапљино je необично успело сијело у просторијама Веселичића хо- наца окрепљујућн се руменом капљицом херцеговачког вина тела, које je трајало до дјто у ноћ. Сијело je отворио са врло и мезом. И овом пригодом распродавале су се јучерашње нелепим говором претседник месног одбора г. Махмут Башовић, продане значке. Коријандоли, шаљива пошта, американски захваливши се гостима на тако лепој посети и позвавши их затвор, обилан бифе давали су утисак једне најелитније зада стојећи поздраве One. који се највише брину за свију нас, баве. one који поклањај.у иајвеј|у пажљу Гај[)ету,. Њиховим ВелиГлавни регулатор арапжманл, цепе проглаве и тефсчанствима Краљу и Краљици и моћном Протектору Гајрета рича био je г. Њшетановнћ Ахметага, Гајретов највећи приЊ. Kp. Вис, Престолонаелсднику Петру, чији Рођендаи сла- јатељ и радник, који јс све функционере бодрио и давао нм ппмо. Салом се nanpiitfo »Живели!« пб неколико пута, a иза потетрека Логичцо je да r. Каиетанопићу Ахмстаги припада тога je Гајретов оркестар ннтоннрао Држапну химну. Затим najncha хвала и признање. Поред шиортске утакмицс коју je ja Гајретов питомац Алија Башовић, ђалс стр.учне школс у имао иетог дана (7. IX. мјоони шнортг.ки к-луб »Ускок« са Тузли, одрисао гопор о Гајрету, п.еговом раду, и постигнутим трсбиљским innoi)T»;i;i!M клубом »Лсотаром«, тс порсд налад успссима крол минулих 27 година. Нарочито je лепо истакао 5—G дана минуле забаво »Просветиие, Наиретковс и Гајретовелпки значај олавие Динаотије Карађорђспића за наше Осло- ве« усијех матсријални био je добар a моралии рекордан. 496 �С и н ге р о в те ч а ј з а кр о је њ е М је с н о г одбора Г а јр е т а у П р њ ав о р у ХИДИЂ , у Травнику Група у ч е н и ц а д ом аћ Д и л е т а н т и к о ји с у о д и гр а л и п о з о р и ш н и ко м а д »А та б е га и Ш е ш и к у « н а з а б а в и у Љ у б у ш к о м , н а Г а јр е то в д ан , 6 . I X . 1930. П р и р еђ и в ач ки одбор Г а јр е то в е заб аве У ч е њ е м ев л у д а у М и о ч у у Љ убуш ком . М је с н и одбор Г а јр е т а у М и о чу 497 �ГА ЈР Е ТО В ДАН У ВИШ ЕГРАДУ Мјсспп одбор Гајрета у Вшпеграду у зајелпици са Соколом прославпо je рођенлан Њег. Внс. Престолонасљедннка Иетра на врло свечан начин. Прослава je отпоче.та 6. IX. на вечер бакл>адом кроз град V3 пратљу саколске фанфаре. Послије бакљаде прпређена je запаба у Соколгком Дому са бпранпм програмом којој су присуствовалн готово свл одлпчпији грађанп Вишеграда као и пеколнко тежака из околпне. Забава je завршена избором краљице љепоте и играиком ло зоре. Сутра дан прпређен je велики народпи теферич у Косову Пољу крај Впапеграда, са тркама, кољским и ттјешачктгм, те другпм вптепткнм пграма. Теферичу je прнсуствовало око 3000 душа од којпх je било већа половппа тежака обадвпју вјероисповјести. Све тачке програма изведене су најбоље a цио теферич протекао je веома достојаиствено п без најмањег ипцидента. Мнлппа je била погледатп како се народ братски забавља л весели уз свпрку фанфаре. тамбура те неколиво група бубљева и зурли. Бруто прпхол забаве п теферича износи Дин. 6.828.75. Осим тога организована je на 6. IX. и продаја Гајретовпх значкп и ппглп. коју су вргаили овдашњп ученпци-це: X. Халиловић, Јукић и Гаон те je и од тога убрана CBota од Дпн. 500.—. Одбор се најтоплије захваљује свима којп бвио посјетом бпло добровољпим прилогом припомоготце да ова прослава овако свечано успије. Г а јр е т о в д а н у О сови Ha 6. о. мј. приредло je мјесни одбор Гајрета у Осови срез Рогатица Гајретов дтн, a- уједно и прославу рођендана Гајретова Прокетора Њ. Kjj, Biro. Престолонасљедниха Петра. Oko IO сати почео се je иарод сакушкати из свлх околних еела. ЖенсктпБе je заузпмало своје мјесто, a тако исто и муппшње. Ha Гајрето^_ теферпч д отле су н све ученице Гајреове домаћичке школе у ПЈаторовићима са својим наставппцама г-цама Слмпћевом, комљеновићевом и г-ђом Чизмић. Када се je окупио свијет у велпком броју. претсједник мјеспог одбора г. Мулпћ Абдулах олржао je једпо предаваље с значају тога дана и упознао присутне о циљевима друштва Гајрет. a нарочито je нагла^ио да друпггво Гајрет поклаља сада велику па!н>у нашем селу. Затим je говорио о рођендану namer младог Насљедника Престоља Њ . Kp. Впс. Петру Карађорђевићу. који je уједпо и Покровитељ. лруштва Гајрет. Затим je настало клпцаље Њ. В. Краљу. Н>. Kp. Вис. Престолонаељеднику Петру и цијслом Краљевском Дому. Поолије тога настало je велико вегеље. које je потрајало пијели дан. Овом прпликом даровалп су за друтптво Гајрет слиједеha господа: По Дин. 15— : Мухамед Тафро. правник: Радослић Наил. учитељ пз Ракитпице; Илпћ Бошко: no Дип. 10.—: Симпћ Ј. Вукоеава. Чизмић Фатима, Комљоновић Љубица, плгтавпчце Домачићке птколс, те Смаилага Хоџић. Мујо Xopnh. Варлов Мехмед еф.. пмам. Хељић Назпф еф.. имам. Казић Неџиб. Anparanh Назпф еф.. Џиндо Дамил, Агић Ибрахим; no Дин. 5.—: Хамзабег Тапковић. Г а јр е т о в д а н у Г о р . З е л и њ и . Ha дан 6, септембра 1030. као Рођендан Њ . Kp. Вис. Прсетолонасљедиика Пегра. који je дан узет као Гајретов дал, Мјесни одбор Гајрета у Гор. Зслип.и приредио je свечаност и тако на достојан иачии прославио овај дап. Народ као и тпколска дјеца из Гор. Зслиње сакуггили су се на позив Мјесног одбора Гајрета пред зграду општинског уреда у Зелип.и. Било je народа из цијеле оппттипе. Присутне je поздравио у неколико ријечи општииски начелник 498 р. Хамид Беговић. a затим je узсо ријеч претсједпик Мјсспог одбора г. Мехмедбег Капетаповнћ, те je у врло лијепом патриотском говору растумачио прпеутним важност дапашп.ег дана. Народ je пажљиво еаслугаао пзлагање г. Капетановића, затим се je клицало Њ. Вел. Краљу, Њ. Впс. Прсстолонасљеднику Петру и Краљевском Дому. Ha предлог г. Капетановића ynyhen je брзојав lb. Вел. Краљу слпједећег садржаја: Кабипстској канцеларији Н. Вел. Краља Београд. Оакулљене пристапге Гајрета из Зелиљске ошптппе да прославе Рођепдан Вашег дичпог Првијенца, a свог Престолоналљедпшса. моле Вагае Величансгво. да изволи примпти изразе паше непоколебпве одапости п вјерпости према Вашем Велнчапству и цпјелом Дому Карађорђевића. Живио Њ. Вел. Краљ! Жпвпо Њ. Kp. Вис. Престолфмсљедник Петар! Живио цијели Дом Карађорђевића! — Претсједиик: Мехмед Капетановић. Накоп овога мјеспи пмам-матичар г. Шериф еф. Мујанових проучпо je дову за дуг и благословљеп рад Њ. Kp. Вис. Престолонасљедника Петра. Иза тога се народ разтпао у најбољем расположењу na рад. Г а јр е т о в д а н у М о д р и ч у Ha дан e. септембра, т. ј. на дап рођеља Њ. Kp. Вис. Престолонасљедника Петра Гајретовог Прокетора, одржана je велика прослава. Како Гајретови чланови тако и сва мјесна друштва посјетили су богомоље прије подне, na вечер у 7 сати отпочело се сакупљати грађанство пред Олштинским домом у велшиш масама. одаклен je кренула бакљада кроз улице, на челу н>еном ступало je братско Соколско друштво са око 80 члапова, и лакон обласка поворка je стала пред Опгатински дом уз свечан дочек пуцњавом прангија и ватромета, a поворку je поздравио градоначелник г. Јусуф Јусуфбеговић, истакнувши значеље тога дана и обекавши сваком прилгаком Гајрету од стране оппггане у сусрет изаћи. У истом говору упутио пад je да усклтгкнемо: Нека живи nara Веллки Гајретов Протектор Њ . Kp. Вис. Престолонасљедник Петар. нека живи Њ. В. Краљ Александар и цијелп Краљевски Дом! Надаље се крепуло у Соколски дом. гдје je тачно у 9 сати отпочела забава са слиједећим програмом: Поздравни iroBop као и ријеч о Гајрету држао je г. Мухамед Хаџиалијагић, претседнлк Мјесног одбора Гајрета, којп je помпо од присутних саслупган. Затим су биле декламације и један моколог што je врло добро успјело, a на свршетку одигран je позоригани комад »Противници« од Ахмеда Мурадбеговића, послије чега je настала играика која je потрајала до зоре. Овом прилнком нас je највише помогло братско Соколоко другатво, гато се има парочито захвалпти брату старости г. -Тови Блшгојевићу. a и осталим корпорацијама најтоплије се захваљујемо. ПРОСЛАВА ГА ЈРЕТО В А ДАНА У КЉ УЧУ 6. ссптембар о. г. као дан рођења Гајретовог Протектора Љег. Крпљ. Височанегва Прсстолонаел>едника Петра. освануо je у Кључу жив и весео као никлд до сада. Сви су домови nr.Knhenn државним заотавама. Овпко je и морало бити, јер je овдапш.п одбор Гајрета neh прије мјесец дана стаппо себи у дужност, да овогодишн.п 6. септембар прослави гато свсчаније, јер je ово бпла прва просллва од како je 6. септсмбар узет као Гајретов дан. До подне су обавл.ена благодарења у овдапш.им богомол.амп. као и дова у новој џамнји. Одбор Гајрета корпоративно je учестовавао истима. �Послије подпе у 4 еата нриређеиа je Гајретова мавифоетација. Повораса je кренула од народие основие школе до општине, гдје je одржао говор овдашњн свештеиик r. Мачкић 'Ворђо, истакнувш и значајност данашњег дана с обзиром на историјски чин. који се тада обављао код Београда на Бањици — наиме примопредају уковских застава. Пред поворком с десне етране ношепа je слика Њ . Вел. Краља Алвксандра I, с лијеве Њ . Kp. Вис. Престолоиасљедиика Петра, a у ерединн велика југоелавенека застава. Затим je иш ла школска младеж са заставицама, чиновништво, иредставници друштава и грађанство. Нарочито ее примјетио велик број муслиманског тежачког свијета. У поворци се клицало Краљу, Престолонасљеднику Пехру, цијелом Краљевском Дому, Гајрету и Југославији. Поворка се зауставила у башчи »Јабука«, гдје je одржана Гајретова академија еа врло уопјелим предавањем Гајретова питомца Зукановића Ихсана »0 узвишеном Крал>евском Дому Карађорђевића и о улозн Краљевског Дома у раду з а ослобођење и уједињење нашега народа«, те пригоднии декламацијама. H a концу je школска младеж отпјевала државну химну. Бугојио непамти. Нооврку je увеличало и овдашше Соколско друштво, које je наступило у одорама. Поворка с бакљадом кренула je тачно у 7 сати кроз Бугојно непамти. Поворку je увеличало и овдашње Соколско чући Његовои Величаиству Краљу u цијелом Краљевском H a вечер иетога дана одржана je Гајретова забава j просторијама Српске чнтаонице. Актовка »Противници« од A. М урадбеговића изведена je н а свеопће задовол>ство. Дилетаити-це ове забаве билн су већином Гајретови питомци-це: Филиповић Магбула, Филиповић Сафија, Зукановнћ Ихсан и Кујунџић Х ајрудин. Забава je била врло добро/посјећена већином нашим тежачким свијетом. Другу ноћ са истим ‘програмом одржавана je и женска забава. >, ? .i . . ,ј ^-јГајретов дан, као и обје забае? поред врло доброг моралног успјеха имају такођер, с. обзиром н а то, д а Кључ спада у пасивне крајеве, н одл 1ЈЧан материјални успјех. Bpyi приход ових приредаба износи Дин. 5.832.—, те одбивши расход од 1.338.50 Дин., чисти прнход био je Дин. 4.493.50, рачунајући ту и новац од Рајретових откупних значака, које су распродане н а Гајретов дан. Овом приликом нека je хвала одбору Српске читаониц којн je з а приредбе забаве бесплатно дао своје просториј« као и Мухарему Ш еремету, бријачу, који je бесплатно кирао дилетанте. З а морални и м атеријални успјех приредаба приликом прославе Гајретовог д ана нека je хвала г. Бегановићу Осману, претсједнику мјесног одбора Гајрета, његовии сарадницнма у одбору и изван одбора као и свима члановима. и лријатељима Гајрета, који ове приредбе посјетише и тиме доказаше, д а Гајрет сваким даиом хвата све дубљег корјена у нашем народу. С . Бадић. С А Б И Р А С. А ГИЂ , д е к л а м а т о р к а н.а Г а јр е то в о ј з аб ав и у К о р а ју . С в е ч а н а п р о сл ав а Р о џ е н д а н а Њ . K p . В и с . П р е сто л о н ас љ ед н и ка П е т р а у Б у г о јн у . Мјесни одбор Гајрета у Бмгојну прославио je на најсвечанији начин Рођендан свога Покровитеља Њег. Краљ. Вис. Престолонасљедника Петра. Програм прославе био je обилан a извађао се je два дана, e. и 7. септембра. Већ у јутро н а 6. септембра видјело се д а he прослава бити величанствена, јер рано у јутро почели су стнзати у Бугојцо тежаци и и з најудаљенијих села на коњима и под заставама, д а нрнспију н а најављеиу дову у овдашњу џамију, која je била дупком пуна. T aj дан Бугојно je било необично жнво и чекало се je д а војну музику која je доиутовала и з Сарајева у 5 сати, na се одмах иочело припремати за манифестациону поворку, која je била заказапа за 7 сати. У 7 сати пред канцеларијом Мјееног одбора Гајрета сакуннло се толико народа и сврстало у такву поворку какву П р в и ред, с л е в а н а д ес н о : гг . В е х и д Р . С а л и х о в и ћ , Р . У з е јр о в и ћ ; д р у г и р ед: A . А б д у р а х м а н о в и ћ , Р . Б а јр а к т а р е в и ћ , С . А г и ћ , М . И . Б е г и ћ ; тр е ћ и р ед: Д . Јо в а н о в и ћ , Ф . Е р е н д и ћ , Џ . А з а б а ги ћ Н . Б е ги ћ ; че тв р ти р ед: A . З е н у н о в и Н , Б . Б е ги ћ . 499 �Дому, и дошла пред зграду Срсског начелства, гдје je претоједникмјесног одбора г. Дхмед (Јадиковнћ ноздравио ирстставника Краљевске владе г. среског начелннка испред Гајрета. у свом патриотском говору изнио je у главним потезима рад од оснутка до данас и нагласно, да Гајрет вршећи своју културно-просвјстну функцију има na уму и дужности, које су свима држављанима наметнуте Манифестом од 6. јануара 1929. год. na je замолио лретставника Kp. владе да на надлежном мјесту буде тумачем еиновске оданости и лојалноотн муслиманоког свијета који се je овом пригодом и из најудаљеннјих крајева бугојанског среза сакупио, Њег. Величанству Крал>у. Иза поклика Н. Вел. Краљу и држави глазба je одсвирала државну химну, након чега се je срески начелинк г. A. Тимотијевић захвалио врло лијепим говором на овако величанственој манифестацији, коју je мјесни одбор Гајрета био у стаљу да приреди. na je замолио присутне, да с-вак, према својој могућнсоти, поради на извршењу програма Крал>евске владе. Послије говора среског начелннка поворка je кренула до просторија Соколског друштва, одадсле je поздравио лијепнм говором замјеник старјешине г. Николнћ, na се je повратнла до радних просторија Мјесног одбора Гајрета, *одлкле се je дретсједник г. Садиковић захвалио прпсутнпма иа учествовању, a нарочито соколима и тежадима, кдјџ су жртвовали радни дан и доказали колико им je »Гајрет« драг. Иза тога се je повбрка у најљешпем реду разшпла, након чега су се одмах почеле пуннхд 'велике просторије Хрватског Дома, које су биле дупком пуне најотменијег свијета из Бугојна ®ао и тежачког свијета. Биранн програм забаве изћ^ден јегна onhe задовољство, a особито добар утисак je на присутне учинио пјевачки збор Српске читаонице из Чипуљића, као и извађање позориитног комада »Омербега Љубовића« од В. Тмуше. По извршеном прсграму плес je почео са Краљевим колом, a трајао je све до јутра. Ha 7. о. мј., у недељу, одржан je пелики народни теферич у Црничу са мјесним одбором Гајрета у Горњем Вакуфу, којн je изнад сваког очекивања успио, јер je било толико свијета, да се то у Бугојну не памтн. Ha теферичу су извођене народне игре, na je приређена и коњска трка, за коју je владао велики интерес. Прву награду однијела je кобила Стојке Милана из БусовДче, a другу коњ »Иман« г. A. Хавлика. Бруто приход од теферича и забаве био je око 15.000 динара. Г а јр е т о в д а н у Љ у б у ш к о м Сваки странац, кога je тај дан зтдесио у Љубушком, није могао схватити, да je наше мјесто привредно мртво и забачено. Југром рано читав град je био увијен у државне заставе, a живахност и пуцњава лрангија свједочиле су, да евака жива душа жели, да испољи радост над срећом Краљевског Дома и Отаџбине, јер се тога дана слави рођевдан Њ. Kp. Височанства Престолонасљедника Петра, у кога народ полаже велике наде. Мјесни одбор Гајрета, његови чланови и Гајретови питомци уложили су велики труд, да изразе понос што je Њ. Kp. Височанство Престолнасљедник Петар Покровитељ Гајрета, na су тај дал достојно дочекали: пре подне, приликом службе божје у џамији, просторије с двориштем нису могле примити многобројни свијет, преко читавог дана су продаваие Гајретове значке, a на вечер су Гајретовн питомци приредилн врло успјелу вабаву. Пошто су се Гајретови питомци из овог среза налазили на феријама, онв су се, да би таЈ дан уљепшали, нарочито 500 приирсмилн н уз npifiioMoh »Гајрстоног« одбора U лријатеља моралпо u матсријалио успјслп ua својом забавом. Забава je протскла врло уредио. Г. Џемал Далнпагић, геометар, бивши Гајретов пнтомац, главни режисер, одржао je кратак поздравни говор у коме je присутне позвао да клгашу Краљевском Дому, нашто je лрисутии свнјет громко и дуго најсрдачннје то учннио. Послијс тога je изнио напоре Гајретових вођа, њихов благотворан и пеумораи рад na просвјетном и социјалном пољу, позивајући свакога, да сс поиоси Гајретом u да му се свак нреда и повјери му се свим својим заносом. Затим су изведене декламацпје Њ. Kp. Височанству Преслолонасљеднику Петру a уз опште одобравање отпјевана je химна и спроведен дал>ип програм врло добро. Г. Т. Шеница, школски надзорник, управљао je, и с&м на виолини врло вјешто одсвнрао химну и остале одломке у програму. Овај се човјек необично много посвећује свим просвјетпим друштвима понаособ Гајрету. Овакви људи заслужују и поред избјегавања да се нарочито истакну, да пм бар захвалношћу признамо неоцЈењпву помоћ и брмгу за успјех. Нарочито je г. Шеница уложио много труда око уређења и декорисања сале. /Немогуће je процијепити услуге и сву помоћ коју je пружно претсједник општине г. Ибрахим Гујић. On je тога дана нрнгодом прославе и Гајретовог дана био примјер међу нама. Па како je од свакг цијењеи и вољен, хтио je да то овога дана стварно^и заслужи, радећи неуморно и од срца за двије ствари: за прославу и Гајрет. За добру и многобројну посјету највише има да захвалимо њему, пошто je окићеност зграда и пуцњава на стотин\прангија, до касно у ноћ, увесељавала све нас. Гледајући га међу собом, потсјећа нас на оиу народну: »Веселимо се и мислимо на будућност!« Најсрдачиија хвала среском начелнику r. В. Средојевићу, јер, збиља, ако се ради за Гајрет он je међу првима. Радом г. Џ. Далипагића и питомаца Енеса Садиковића и Мустафе Ибруља необичио смо задовољнн и одушевљавамо се њнховнм младеначким прегалаштвом. Гђице Фахира Орман и Сидика Пролпћ су врло много дале и као раднице и као дилетантице. Ова посљедња нам je много придонијела, трудећи се да у домаћичким радовима помсхгне нашим дјсвојкама за врнјеме празника. Забава je у моралном и материјалном погледу успјела одлично, na урачупавајући ту милодаре и бифе пало je за Гајper преко 5.100 динара. Не можемо пристати на жељу г. Али еф. Месиховића, да шегову гђу Сенију ne похвалимо. Ona je као претсједница Женског одбора Гајрета много поштована ради плодног рада за Гајрег. Увијек, али нарочито овог пута, гђице Фахира Орман и Сидииа Нролић с гђом Сенијом, врло су добро снабдјеле бифе sa забаву. Желимо да наши питомци у будуће имадну јакс побуде и пориве за рад угледајући се у своје вође. Сретно им било Г а јр е т о в те ф е р и ч у Г р а ч а н и ц и Мјсени мупгки одбор друштва Гајрет у Грачаници нриредио je у заједиици са женским одбором теферич дие 51. августа о. г., којн je изван сваког очекивања успио, дако у моралном тако и у материјалном погледу. Програм теферича изведец je на onhe пзадовљство присутних и без приговора. Бруто прнход од поменутог теферича износио je Дин. 4.362,— a нето Дин. 3.005.50. Да je успјех био изван сваког очекивања има сс у првом ,рсду захвалити гоопођама из женског одбора, које су не жалећи труда сакупиле преко 120 комада разних ручних радова за луку cpehe и тиме осигурале половицу материјалног прихода. �Исто T&tco изразује се најЉ епша хвала if. студентима И ђацима средњошколцима, који uac номогошс око прирсдбс поменутог теферича, као и осталој вт. чинопницима и грађанима, који нас помогоше у приредби и посјетише наведени тсферич, те дароваше добровољне прилоге. В Е Л И К И ГАЈРЕТО В НА РО ДН И ТЕФ ЕРИЧ У НО ВАКО ВИЋ И М А , С Р Е З Р О Г А Т И Ч К И . — П Р И С У Т Н О O K O 5 0 00 Д У Ш А HA ТЕФ ЕРИЧ У Агилин повјереннк Гајрета и претсједник Дубоке онштине г. А бдулах Карахмет из Устипраче приредио je у недељу 21 ов. мј. први у овом крају велнки Гајретов лародни теферич у мјесту Новаковлћи. Још у суботу 20 ов. мј. одмах иза подне почели су стизати н а зборно мјесто гости из Рогатице и из других удаљених еела среаа. рогатичког, a већ сутрадан раном зором почео je у масама са четири стране стизати наш тежачжи народ без разлике на вјеру, у дивиој нашој народној ношњи, са кубурама з а појасом и дугим пушкама о рамену n a je била милнна слушати врисак кршних као дријеи здравих и јсдрих сеоских м ладића уз хихот н пјесму шаролико одјевених и веселих дјевојака. З а чае je нространа ливада Новаковићи била покривена нашим тежачким шароликим свпјетом. У 12 сати приспјели су на збарно мјесто чланови мје-сног одбора Гајрета из Сјетлине и то: Абид, Мујо и Мушан Брдарићи, Омер Хоџић, Хамдија Л ихлћ, Хасо Б'ардак, те г. Фадил Добрача асојл je застуЈдао Главни одбор .Гајрета. Тачно у 12.15 сати отворио je збор вриједни ц агилни повјереник г. А бдулах Карахмет са овим ријечима: Браћо и господо! Необично сам сретал и захвалан вам, што сте се у овако великом броју о^азвали Ј и похрлили да увеличите вашом посјетом овај '-flaiu првн Гајретов теферич. Захвалан сам вам и сто га ш т о знам д а сте морали дуго nyтеве преваљивати без кола и жељезлица, налуш тајући за д&нас још необрађене пољбке послове. З а то прегалаштво нека вам Свемогући плати, a ГајрАт he се браћо, одужити, који очинском бригом води рачун о нашем подмлатку н а који милионе троши д а га н а прави пут изведе. Браћо! Ha овом величанственом збору сјетимо се нашег врховног вође и чувара пашег драгог народа Њ . В. нашег л>убл>сни(г u праведпог Владара К р ал л Александра I. (тровратлн; Живио!). Надаље претставл>ам Вам делегата Главног одбдра »Гајрета у особи г. Фадила Добрачу, претсједника Мјесног одбора у Сјетлини, којем дајем ријеч. Госп. Добрача узим а ријеч и каже: Драга Браћо, без разлике на Bjepy! J a сам сретан да могу овај наш у овом крају први Гајретов теферич поздравити и захвалити Вам на уложеиом труду у име Главног одбора Гајрета, којега имам част да ua овом братском слављу оаступам, те Вам испоручујем братске поздраве од страие Главног одбора н нашег дичног вође и претсједника г. др. Авде Хасанбеговића (урнебесно: Живио!), којег су важ ни државни послови спријечили да особно присуствује, али духовно се он свугдје налази гдје je рпјеч о Гајрету. Bpaho, прије 27 година у главном граду ХерцегБосне, у нашем историском Сарајеву, положени су темељи иашем драгом Гајрету, који je себи за задатак поставио културно васпитање муслнманског дијела нашег народа. Рад Гајрета од 1903— 1918 године нанлазио je н а запреке са стране туџинске управе, која није могла гледати да се наш народ културно н скономски подиже, национално освјештава, те да олободно мисли и ocjeha. Зато, коначно 1914 године растура наш Гајрет као и братско друштво Просвјсту, иметак им конфискује, a љихове радеиике трпа, браћо, у арадске казамате, гдје многнма и кости остадоше. Р ад и патња нашег Гајрета даграђепа je са Највишег Мјеста, јер му Њег. Величапство наш витешки Владар (урнебесно: Ж и ви о ) указа ту милост што му Свог cima пршгјснца, a Насл>еднШ!а НрестоЉа, поклан.а за Протектора (урнсбссно: жнвио Протсктор Гајрета!). Од тада, 6paho, иаетаје н»ва еиоха за наш Гајрст, јер му дође na чело наш прокушани националин борац г. др. Хасанбеговић, који га својим несебнчним и прегалачким радом, не обзирућп се десно ни лијево подиже до завидне висине. Сви Гајретовн радеиици могу ведрог чела д а ступе пред Вас, Opa­ lio, и да Вам положо рачун за тај племенити рад на културно-просвјетном пољу кроч 27 година, јер су за то вријеме школовали и за привредии ж квот оспособпти 4.500 особа. Колнко П р и р еђ и в ач ки одбор Г а јр е т о в а те ф ер и ч а у Г р а ч а н и ц и Д и л е т а н т и са Г а јр е то в е з аб ав е у В л а с е н и ц и je наш Гајрет крочио напред у минулој години захваљујући свијести браће муслимана и неумбрном раду Гајретовнх функдионера, набоља je слика т то je у овој школској годпни смјестио у своје интернате око хиљаду највећим дијелом сиромашне мушке и женске дјеце из свих крајева паше домовине. Једино вјеру у Бога a наду у Гајрет полажемо, na стога сви у Гајрет и за Гајрет! Пошто сте и Ви, браћо, право схватили овај no нас хајирлн рад Гајрета и скупили се овдје да преко Гајрета манифестујете братску слагу н љубав, то Вам сввма братски хвала и живјели! Сакупљени народ помно je саслушао мој говор који je видан ефекат на присутне учинио, јер je у многог старца бијеле браде, лице орошено сузама. Завршну ријеч je узео наш вриједни повјереник г. A. Карахмет. Захвалио je присутним н замолио их да, у најбољем реду и миру наставе теферичоваше. Затим je теферич отворио са »Србијанком« наш пријатељ, радиша Гајрета, г. Тајиб-бег Пашић, са члаповима мјесиог одбора из Сјетлинс, те угледним н свјесним домаћинима гг. Даннлом Планинчићем, Ристом Лелоком и 'Борђем Марковићем, нз Дуба. Коло je зачас било напуњеио кршиим младићима православне и муслиманске вјере да се je земља тресла, док су у другом 501 �днјелу простране ливаде играле коло муслиманоке дјовојке, око 80 их на броју и изводиле дивне наше севдалинке: Другарице, твој ме драги волз, моне воли тебе срце боли« и т. д. Oko 13.30 часова приређене су коњске и пјешачке трке. У коњским тркама побједу je однијела »Вранка« кобила, власннштво Хасанаге Чолића из Лепенице, срез рогатички, a у пјешачким тркама Салко Шлшвњак из Дуба. Затим настајс право братско славље уз пуцањ пушака и траје до самог мрака. Што je најзначајннје за читаво вријеме није дошло ни до најмањег инцндеита. Теферич су посјетили лијеп број ш ш е илмије, a из Сарајева r. Фадил Мухавчић, који се увијек код свих Гајретових приредаба може видјети. Ha теферичу je узео учешћа и лијеп број грађана из Рогатице са г. Тајиб-бегом Пашићем, Сејдага Карахмет, трговац, Алија Хасанбеговић, војни референт, Бдхембег Бранковић, биљежник, Ферид Муфтић, Ибрахим еф. и Мухамед еф. Ајановић из Сљедониче и т. д. РАД ГА ЈР Е ТА HA С УЗБ И ЈА Њ У НЕПИСМ ЕНОСТИ Г а јр е то в а н а л ф а б е тс к и т в ч а ј у Љ у б у ш к о м Фахира Орман, учител»ска приправница и Гајретова пихомица, приликом двомјесечних школских празника,, одржала je у ЈБубушком први Гајретов аналфабетски течај. Течај су похађале 27 кандидаткиња, од којнх су 10 нередовпо noc'jeћивале само да би провериле и прошириле своју> лисменосх. Комисија, коју су образовали: срески начелник г. В. Средојевић, претсједник овћине г. Ибрахим Гујић, претсједник Гајретова пододбора г. A. Орман, nfcti надзорник г. Т. Шеница са гг. Балтом и Дробцем, учитељима из Витине, и г. В. Бук,вић, претсједник Српског школског одбора — дала je похвално мишљење о гђиди Ф. Ормап и њеном усијешном раду, ie je 6 кандидаткиња воложпло нспит с одличним, 8 с врло добрзм, a 3 с добрим усвјехом. Осталих десет нису врисхупиле испиту. Кандидаткиње су биле дијелом госпође a већнм дијелом дјевојке муслицанске вјере, пошто се од других вјероисповијести нико није јавво. Mn, сугргђани гђице Фахрие Орман, осјећамо велаку дужност и дубоко поштовање врема нашем Гајрету, честитајући му ва великом вросвјетном раду. Гајрет je са својим уовјешним радом опћенито задивиц ове своје пријатеље и нашироко развио светлост културе у нав 1ем народу. Свакако овај аналфабетски хечај није био усамљен случај, јер се свакодневно хвале разни вододбори како су Гајретови пвтомцн пошли трагом својих вођа. Сви одвашњи чланови су благодарни гђиди Фахири, је’|) je свајим овогодишњим усвјехом крунисала свој врви рад међу својим сестрама. Kao и увек, она се ни сада није зауставила сано на сузбијању невисмености, него je најживље убјеђивала своје вознавице и пријатељице у истину — колики свас нама осигурава Гајрет у вросвјетном, a колику cpehy у друштвеном вогледу. Резултатв оваког рада Гајретових витомаца-ица загарантовали су једнодушност за Гајрет, a оваким вримјернма се изражавају и у дјело вриводе велике Гајретове идеје. ГА ЈРЕТО В Е Д О М А Ћ И Ч КЕ Ш КОЛЕ И с п и т у Г а јр е т о в о ј Д о м а к и ч к о ј ш к о л и у С а т о р о в и к и м а , ср ез р о г а т и ч к и . Ha 10., 11. и 12. о. мј. обављен je исвит у Гајретовој Домаћичкој В1коли у Шаторовићима. Ова вгкола отвореиа je 26. марта 1930. у коју je упиеано 25 ученица исламске и 1 правосла|Вне вјере. Гајретово попјеревив1тво у Осову за вријеме рамазана ириредило je терен око отвараље ове школе и вривравило све bito je било потребно да се може отпочети рад. 502 Главнн одбор Гајрста у Сарајеву када je обавијев1тев о овој акцији одмах je ставио овдашњем повјеренививу све потребне увуте н вредузео код надлежних вотребве кораке, да се ова вшола отвори. Када je већ отвочео рад у тој школи повјеревик je стално водио рачува о истој до оапршетка. У току школског рада Главви одбор je вослао влатна 156 метара за све ученице те В1коле да свааса себи скроји и сашије на машину во један кат хаљива. Учениде су добиле тај дар од Гајрета велосредно вред Хаџн-бајрам и свака je собом скројила и савшла себи во кат хаљива. Овај влемевитв гест Главног одбора Гајрета дао je водстрека и воље ученицама да су вастојале свнм свлама да докажу својим радом и марљивов1ћу, да су достојве витомице Гајретове Домаћичке виколе. Мјесви одбор Гајрета у Рогатици сакувио je међу својим вријатељима своху од 300 динара и захо je набављеао врибора сиромав1вим ученидама за ручне радове. Осим хога сви вријахељи ове школе вомагли су аеки махеријално, a неки морално, ва се je на испиху воказало виа се може восхићи радом за мало времена. Oito охварања ове в1коле особихо се je заузимао г. Ружић Дув 1ан, срески начелник и г. Горув1ании Јусуф, надгеомехар у Рогатици. V, 1ВКОЛИ je обрађивано: читање и висање, рачун, исхорија и земљопис; домаКе газдинсхво с науком о храви. Из вољоврввреде: врхларсхво, схочарство, живинарсхво и мљекарсхво. Домаћа економија с вознавањем робе, наука о чуван»у здравља, чистоћа куће, одијела и хијела; кројење рубља, одијела за дједу и одрасле (све вракхично), В1ивање на мшпини, крпљење рубља и одијелх. Ткање на њемачким модервим схановима свих врсха хканина (беза и сукна), хе разни везови на стану, ђерђефу и рукама. Кухање разноврсно, болесничке н дјечје хране хе конзервирање воћа и воврћх за зимницу. \ У свим вредмехима ученице су воказале врло добар у о плех, који се je на 10., 11. и 12. севхембра показао ва исвиту, коме je врисухна била и госвођида Чубриловић Вида, референт за домаћичке школе код Банске уврхве у Сарајеву. Ha домаћичкој вшоли радиле су ове наставиице: госвођица Симић Вукосава, rt)a Чизмић и Комљеновић Лубица. Насхавниде су воказале велику вољу за радом и халсх према ученицама и њиховим родитељима ва je и хо много придонијело за восхигнухи усвјех. Домаћичке су в 1коле у нашем народу новохарија ва je многима њихово дјелавање невознахо. Дјеловање ових вшола je у нас вочело хек вослије Ослобођења, ва није се ни чудихи b i i o многи вихају каква je хо вхкола. Ко боље возна кулхуру вашег села, a чесхо у овом погледу и вароши, хај he се својски заузехи за охварање ових школа, a во гохову на селу, гдје je једина врилика да се пружи и сеоској домаћиди да стече бар највохребније знање за вођење кућанства. Нав1 сељак, био богах или сиромах, вема ни појма о кућној хигијенн. Ту je легло свих заразних болесхи, о којима он ни војма нема a оне унишхавају дијеле вородице. Храна код иашег хежака није кванхихахивно слаба али квалитахивно je и сувшве слаба. Економисања у хом апсолухно нема, na био он богах или сиромах. 0 васпихној страни дјехеха такођер се врло мало зна, a вогохову код нашег хежака. Ове горе наведеве мане једино би могла лијечихи домаћичка школа. Код нас у Босни и Хердеговини до сада je отворено no селима округло око 50 ових школа, a хо je веома мален број. У Србији, Хрвахекој и Словенији ове су школе нного учиниле на културном, просвјехном и економском вољу. Многа женска друшхва хамо отварају Домаћичке школс no селима и варошицама, na се може рачуиахи да свака опћина има бар no једну школу ове врсхе. Код нас се врло мало води рачуна око отварања ових школа, које су ако ие иохребније од основних a оно бар исхо толико колико и осиовне школе. �Лијепо je од Гајрета што je успоставио једну секцију која има да води рачуна о отварању ових школа no селима. У скоро вријеме he Гајрет отворити још једну пгколу ове врсте у Жпеи. — М у л и ћ А б д у л а х . ИСПИТ У ДОМАЂ ИЧКОЈ Ш КОЛИ Ту зл а, У ТУЗЛИ 25. септембра 1930. Данае je овдје обављен иопит у Домаћинској школи, која je отворена иницијативом Мјеоног женеког одбора Гај- привреди, душевном васпитаљу, домаћој економији, пргларству те кухању здраве, a јефтине хране. Још у току трајања школе резултат ове у т,шово показао се благотворан, јер су се одмах јавиле и дру.-е с молбом, да се и за њих отвори друга домаћинска шпола. Послије испита, гости су задржани иа ручку. Овака ученица серврала je сама ono што je окухала. Од оиих стидљивих и уплашених муслпмакских д>војака за кратко вријсме изграђен je тип иове ншредцо н Ko­ pnene домаћице na другим погледом и изирањем na свијот И, Т е ч а ј за н е п и с м е н е у Љ у б у ш к о м к о г je орган и зо в ал а и о д р ж а л а Г а јр е то в а п и т о м и ц а , Ф а х и р а О р м ан , у ч . п р и п р . V . го д и ш та . Д ета љ са Г а јр е то в а теф ер ича у П р и јеп о љ у рета«. Испиту je присуствотавала гђица Вида Чубрпловпћ референт Министарство Просвјете, срески н градски н&челници, чланице Мјесног женског одбора Гајрета, Кола српских сестара, мушки одбор Гајрета и многи родитељи ученпца ore школе. Школа je трајала од 24. априла до 25. септембра о. i. Било je уписано 30 ученица, 27 ученица je школу завршило a 3 су се tokom школе удаљиле. Све су учепице покагат« сјајан успјех, како у теорији, тако и у пракси. Од 27 ученнца 19 их je било потпуно неписмених. Више од молсвицс показале су одличан успјех, остале су све завршиле с врло доброим и добрим. Кроз цијело вријеме течаја ученице су и-зрадпле 669 предмета разних ручних радова, који су на ириеутне у>книли одличан н трајдп утисак дивљења. Пород изуч&вања евнх врста ручннх радова ученице су научилс крзјељс, muвање, познпвање робе, затим су поучеие у хигчјепн, тл.о- Ш к о л с к а к у х и њ а у О сову када je госпођица Чубриловнћ споменула да ii>. li. Краљ са својим Мииистром просвјете иастоји, да се отвори што више домаћинских школа, тада су све ученице са нрисутним одушевљено три пут кликнуле: »Живио!« Затим еу лnjeno и склтдно отпјевале државну химну. Kao награде подијељене су ученицама разне иагрвотске и поучне књиге и, стиме je школа завршеиа. Мјесни женски одбор Гајрета нарочито je радостаи воводом овако сјајног успјеха у домаћинској школи, која je отврена њиховом нницнјативом, a државним грошком. Свршене ученице изјавиле су све да he бити чланице Гајрега n док су живе да he увијек радити за Гајрет. Члапице одбора Гајрета охрабрене успјехом ових дјевојака одлучиле су да оснују »Муслиманску задругу за ручне радовс«, no увору »Гајретове задруге« у Сарајеву .Тако he и наше жоне да прену na посао за општу народну ствар и привредно придшаше му|:лиманке. М . С. 503 �З а в р ш е т а к С и н ге р о в о г т е ч а ја у П р њ ав о р у Ових дана je заузимањем ваљаиог Мјесног одбора Гајрета у Прњавору завршен отворени бесплатни Сингеров течај за кројење и шивање машином no најмодернијим узорцима. Пред кратко вријеме иста фирма одржала je овакав течај и у Бос. Кобашу са 34 ученице, получивши ванредан успјех. Ово се могло известн тиме, што je заступник фирме Сингер г. Aro Софтић уједпо и члан мјесног одбора 1'ајрета, na радећн за Гајрет ради и у свом нослу за исту идеју. Да се могао осјетити илод тих ученица бесплатног тсчаја вриједна учитељица гђа Јенн Копелмаи са г. Маријанком Бабаја из Дервенте затражили су при закључку течаја да се радови прегледају na je г. 'Бозић, шер. судија, са претсједнкком мјесног одбора 1’ајрета г. Алијагом Одобашићем и другим зпатпжељницпма ту прегледбу обавио n најбоље се изразили те истима na евему захвалили. Цијенећп ове ствар и ми се о наше стране захваљујемо угледној фирмп Оингер н њеним вриједшга силама, препоручивши je најтоплпје свима паипш културно-просвјетним раденицима, јер смо њиховлм радом задуженн. Нарочита пак хвала г. Ђозићу, шер. судији, као претсједнику Вакуфа, што нам je уступио нросторије Мектебн ибтидаије аа одржање овога течаја. С в еч а н о с т и ра д п о в је р е н и к а Г а јр е т а у Ч е л и ћ у У недељу na 7 овог мјесеца, начелннк Оиштите челићке г. Хаџага Бакић, у друштву oa'joui 8' друпова којн су имали част да буду одликовани од lb. В. ftpajna, прпредилн су нарочиту свечаност у сврху да прчасте своје пајинтимније нрнјатеље на дан када су прнмили одликовања, и да н а,тај начин покажу израз своје досада незапамћепе cpehe. Beh раним југром тога дана примјетила ес нарочнта ужурбаност око прнпремаЈва з£ свечаност. У 10.50 сати довезли су се гг. С. Јовановић, срески начелнпк, В.тШвловнћ, капетан I. класе, и A. Селимбеговић, путарски надзорник из Брчког. |ј| j j j l l I I У l i сати прије подне свечаност je отпочела овим редом: Г. срески начелнкк je" својим кратким али оначајшш говором приказао значење одликоваља, који прииињући одликованим ордене и колајне и чбститао им je, a одмах иза тога упућене су поздравне депеше: Њ. В. Краљу, г. претсједнику владе и г. бану Дринске бановине, a након тога заредала су честитања присутних и нарочито поаватих учесиика овога општег весеља за нашу општипу. Када се и ово обавило потављен je богато приређени објед за прие.утне пријатеље и комшије. За вријеме обједа, послије јела, устао je овдашњи учнтељ и повјереник Гајрета r. Ахмед СулејмаиовиК и у одуљем говору приказао знаменитост и сврху свечаности. Изнеђу осталога рекао je: да се истом свечаности манифестује приврженост и захвала lb . Вел. Краљу na очипском старању о напретку наше Отаџбине, те да истакнутији Његови сарадници, помагачи na напретку народноог и државног благостања ne остану незапажени, него се одликују разним зна.мењем у виду колајни, ордена и сл., што се назива одликовањем. Упуићвао je све присутне да се угледају у свечаре, na he одсада чешће долазити слични дани (свечана одличја). Том приликом je свечарима честитао и замолио их, да и надаље наставе свој плодан и користан рад, те да поновно освједоче да су достојни да носе зпамење Краљсвског одликовања. Затим их je све повзао, да у зиак захвалности поздраве Њ. В. Краља, Краљсвски Дом и Отаџбину. Тада je настало дуготрајно френетично клицање. Након честитања na говору, настала je кратка пауза, a онда je говорник поновно устао и почео говорити о нашем просвјетно-културном друштву Гајрету и нрисутие позвао да ниједан не остане a да не дарује пеки добровољни прило(Г, a нарочито се обратио према свечарима наглаеивши да би особита захвала била на примљеним одликовањима, ако би између њих једап-двојица, уписалн се еа Гајретове утемељаче. Тпме je углавном и свршио свој говор, накоп чега с мјеста иступа начелнпк општине г. Хаџага Бакић, (одликован ордепом св. Саве V отспена) и упнсује се оа члана утемељача н нолажс одмах 100 дипара na нме члапарнне. Затим устаје Муса Кехоњић, мухтар села Брдњика, (одликоваи златном колајиом) и na исти начин изјављује да je и on вољан уписати се аз члана утемел>ача, и полаже 200 динара na име чланарине. Овај н>ихов иступ нарочито се дојмио г. ореског начелника, тако да није могао пропустити моменат, a да им се са пар ријечи ne захвали у име овоје и не поздравп овај љихов хумани гест, што je на присутне морално јако дјеловало, a сиецијално на дотичне уписане утемељаче. To се naрочито видн нз ниже наведених добровољних прилога, и то: приложише гг.: no Дин. 30.—: 0. Јовановпћ, срес.ки начелник, Селимбеговнћ, путареки надзорник из Брчжог, и Муса КехиК Брдњик; no Дпн. 20.—: В. Навловић, капетан I. кчосе, управник.војног слагалишта нз Брчког; Тошо Тошић, кнез пирковачкп (одпнкован златном колајном) , Мика Филиповић, ЈТу1ишица (одликован олатном холајном), Мехага Арнаутовић, муктар врачиНкц (одлшкован златном медаљом) и С. Благојевнћ, тежак из ITiinepa. Tlo Дин. 10.—: Мула Хашим РамиК, тргов.тц. и впјећник (одликован орденом св. Саве V. сгепена). Божо Мркаић, жандармски наредник и командир станице; Леополд Плесннчар, жанд. наредник, Тнто Ласртић, лугар Мика Бекнћ, обућар, Марко Гаврић, кован, Ахмед Сулејмановић, учитељ, Хаџи Дервиш Јакуповић, трговац, сви из Белића, ХеХдих Оскар, грађ. подузетник Брчко; Петровић Лазо, ФилипоBirh Ристо, ceijpeTap Ђурпђ Марко, сви из Лукавице, Велија Мушшовић из Вражића, и М. Мсхмед Сулејмановпћ, имам, Велино Село. По Дпн. 5.—: Мехмедалија Мешић, муалим; Мула Шабан Сулејмановић, пмам; Авдија Сарачевић, мухтар; Дервига Балић, трговоц, Оалих Терзић, трговац, сви из Чслића, Пајо Абаџић, потпретсједник опћински (одликован златном .колајном) из Јабланице. Прилнком сабирања добровољних прилога, одлично je номагао повјеренику г. A. Селимбеговић и М. ПЈабан СулеЈмановић. Овоме je успјело да прода лијеп број Гајретових значака приређених за Гајретов дан. Пошто je на овој успјелој свечаностп постигнут нарочитн успјех за Гајрет, повЈереник je у опоразуму са г. 0. Јовановићем, среским пачелником нашао за потребпо да се са ове свечаности упуте поздравни телеграми: Њ . Kp. В. Престолонаследнику Пегру, Протектору Гајрета п г. др. Авдп Хасапбеговићу, главшш Рајретовим ста.раоцима. To je одмах и учиљено. Ha дан 6. септембра такођер je Гајрет код пае добро прошао што каже укупни резултат рада na 6. и 7. о. мј. јер je у та два даиа прилог од продатпх 44 значке приређене за Гајретов дан, no 2 дииара: 88 дииара, од зиачки no 5 дипара: 95 дипара, и од 3 спомен значке no 10 динара: 30 динара. Тако je укупан прнход за расиродатс значке 213 динара; од утемељачнине приликом с-вечанооти je 300 динара; и од доброволших прилога na истој 380 дииара; изпоси с.уму од 893 дипара. При концу свечалости, када су се морали вратити у Брчко гг. срески пачслник, канетан и Селимбеповић, повјереник je поновно устао и захвалио се овим одличпим гостима, који увеличаше пашу свечаност својим посјетом и који доста допринссошс у моралном погледу, a сиецијално г. 0. Јовановић, који се лично много пнтересовао na рад и шшредак Гајрста и упућивао чланове да сс упишу у Соко. Члан Гајрета свјестан je члан своје заједнице 504 �M e d . U n iv . Dr. iio v it s p e c ija lis ta z u b n i lije č n ik Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1 Ordinira s v a k i m d a n o m od 9— 12 sati prije podne i od 2—6 sati poslije podne ж . S V A K I M USLIM AN T R E B A D A KUPUJE SAMO GAJRETOV CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a jr e t” OOOOOOOOOOOOOGOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO0OO Papirnica Hamdija Kopčić Sarajevo, Strosirajerova — Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala OOOOOOOOOOOOOOOOOOOGOOOOOOOOOOOOGt Narudžbe: m Tvornica cigarpapira S. D. ALKALA1, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu Oglašujte u „GAJRETU” »SSif'SKAPesrM.' 5wmi7A ш там париза: И ЗРА М ЈЕ НАЗБОЛјЕ сбе ш т а м п д р с к е ПОСЛОВЕ *3 КУЛДНТНЕ цнјене СЛАГАЋИ СТРОјЕВИ СТЕРЕОТИПИЈА РОТАЦНОНИ СТРОј cinkografija : IZBACUJE KLIŠEJE U JEDNOJ I VIŠE BOJA 3EDINA MA JUGU NAŠE KRALJEVINE k n j ig o v e ž n ic a : POVEZUJE KNJIGE 00 r NAJLUKSUZNIJE OBADI 1 �Temeljna glavnica 4 0 ,0 0 0 .0 0 0 '- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju općine grada Sarajeva Z A L A G A O N IC U koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. g Bosanska IndustPijalna i Dr. Omer Bahtijarević I Trgooačha Banko d. i. - Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 dugogodišnji liječnik Drž. Bolnice, operater I spe­ Potpuno uplaćena dionička glavnica I D in 20,000.000*- cijalista za operativne bo­ lesti, asistent chirurškog odelenja Državne Bolnice Rezervni fond D in 7,500*000' • vrsi - doPrima u l o š k e na štednju, iu, znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća Ordinira od 1-3 p o s lije podne Interurban t e le f o n i broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split u Aleksandrovoj ulici br. 45 J iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiia Banka Gajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena ]e za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilamo siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i humanitarne ustanove. ,/ Od čiste dobiti daje 6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a j r e t ”. Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške uka­ maćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba � https://kolekcije.nub.ba/files/original/6b30c057ac57fff498c35c1ee42555c3.pdf 5c4d75d36eff47a376558c7f1fc5806f PDF Text Text лисг ш ј ш детгдл зл културнс 11ШН4МСКС ТТСДИЗЛНЛ МУСЛИМАМА САДРЖАЈУ М ухамед Прељубовић: Културна и национална улога Гајрета Х а м д и ја К а п и џ и к: Хаџибег — Х аџуп — Рпзванбеговић К Њ И Ж ЕВН И ПРИЛОГ Ш у к р и ја Панџо: Сан у месечини Х а м и д Д и зд ар: Песма у башти Ј1 0 Ц УЛ А РН А СТРАН А С / Х а м д и ја М ул ић: Човјек je скупљи и осјетљнвијп од сата 3 . Ж.: Ради! Здрављ е: Д уван као непријатељ човечанства И з ветерине: 0 метиљу П ривредне вијести — ■ Биљ еш ке Г А ЈР Е Т О В ГЛ А С Н И К П рослава Гајретова дана: Гајретов дан у Бпјељини (једна ри- јетка манифестација Гајретове мисли), Гајретов дан у Мостару, Гајретов д ан у Б ањ алуци, Прослава рођендана Гајретова Протектора, Њ . Kp. Вис Престолонаследника Петра у Б ихаћу, Величанствепа прослава Гајретова дана у Турским Јањ арима, Гајретов дан у Фочи, Гајретов дан у Бос. Дубици, Гајретов дан у Врнограчу. Остале Гајретове приредбе: Гајретова забава у Сјенпци, Гајретова забава у Кос. Митровицн, Гајретова забава у Ст. М ајдану, Гајретова забава у Призрену, Гајретов теферич у Миочу, Гајретов теферич у Градишцн, Гајретов женски овогодишњи мевлуд у Тузли, Гајретов мушки мевлуд у Тузли. Проширењ е Гајретовв организације: Оснивање мјесног одбора Гајрета у Јањ и, Оснивање Гајретова одбора у Гор. Зепицн, Оснивање Гајретова одбора у Доњем Вакуфу, Нови повјереници Гајрета . Гајретови течајеви за неписмене: Гајрегов аналфабстски течај у Ш типу, 2 аналфабетска течаја у Грачаницн Д обровољни прилози: Добровољни прилози и з Маглаја, из Кораја, и з Котор Вароша, и з Бнхаћа, Добровољни прилози за забаву у Љ убуш ком, Прилози за Гајретову забаву у Тузли. Остале Гајретове в ијести; Бијељннски тежаци з а Гајрет, Са прославе 25-годншњице Гајретове читаонице у Сан. Мосту, Нови добротвори и утемељачи Гајрета, Племенит гест, Поздравне депеше Главном одбору, Инспекција Гајретових интерната, Пословне жњпге за друш твену организацију, Молбе за опрост од п л а ћ а в а државних и бановинских такса приликом при ређ и вав а друш твених забава. 16 ОКТОБРА САРАЈЕВО 1930 У ређ уЈе: Х а м з а Хумо — . • БРОЈ 2 0 �OSIašujfe u listu »GAJRET« »Gajret« je n a jra šire n iji časopis m eđu m uslim anim a i svakim danom d iie se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povečao svoje g ra ­ divo. I u buduće, »G ajret« će nastojati da zadovolji što širi k ru g svojih ргеplatn ik a i da p ro d re i u najzabitnija m jesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in ­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firm i vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno vršili bi i svoju patriotsku i hum anu dužnost. R adnici i prijatelji G ajreta treb a da porade u svojoj sred in i k ako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih m jesta oglašavali n listu »G ajret«. Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друпггва з а културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. свавог месеца, a цена му Je з а нашу Отаџбину 100 динара на годину, a з а све остале зем љ е преко границе 200 динара. Ђацв добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код уп рава Г ајретових конвиката. ПоЈедини броЈ стоји 5 дипара. Директор Х ам ид К укић Уредник Х а м за Х умо Власник друпггво „Гајрет". — Главни и одговорни уредник: Х ам за Хумо. — З а штампариЈу „Б осанска Попгга“ одговара Јоснп Енгл. �Мухамед Прељубовић Иулшурна u национална улога Гајреша*) Одликован поверењем Месног одбора културно- почели размишљати, како да се томе стане на крај просветног и хуманог друиггва Гајрета, дозволите и дошли до закључка, да je њихов једини спас, ако ми, госпође и господо, да вас овом свечаном прили- и они своју дјецу отпочну школовати и оружати се ком у кратким потезима упознам са значајем Гај- истим оружјем, као што су наоружани њихови рета и његовом култрно- просветпоЈ* и националном противници. улогом међу муслиманским делом нашег народаг''' Први наши ђаци, који су отпочели полазити ... Огапта реч: Вредност једног'^арода цени се no аустријске основне, средње и високе школе, били степену његове културе. Југословенски народ s&L су из богатијих наших породица, али њихов je број својој пуној целини још није на оном и онаком сте- био тако мален, да се све до конца пропшог столећа пену културе и цивилизације, као други просве- није могла озбиљно предузимати никаква значајћени свет, a нарочито муслимански део тога народа нија акција каквог народног покрета, јер je музнатно je заостао чак и за својим другим национал- слиманска средина још увек толико била конзерним деловима: православним и католшџша. вативна, да je те наше прве ђаке с неповјерсњем и Док су ова два дела нашег народа још у првим с презрењем сусретала. деценијама прошлог столећа — схвативши важност Ta наша ггрва школована омладина није се просвете у општем народном духу .— почели да се много обазирала на конзервативна свхаћања своје национално и културно подижу, муслимански je 1средине, није клонула духом, него je устрајала у део — захваљујући свом бољем економском поло- борби и са својим конзервативним масама н са тажају — остао равнодушан према свему, што му дашњим аустријским властима, које су им на сваЗапад нуди и доноси, те га je ново доба, доба ком кораку подметале клипове, јер им није ишло аустријске окупације бивших покрајина Босне и у рачун, да се и муслимански део нашег народа Херцеговине, затекло потпуно неприправна за културно препороди, знајући, да he једног дана тадруги начин живота. кав препорођен народ учинити крај њиховој влаРади тога je тај дотле непросвећени део кашег давини у окупираним покрајинама. И резултат народа брзо подлегао инвазији културно јачег оку- њихове тешке борбе јесте — оснивање културнопатора, те je потискиват на свим линијама тадаш- просветног друштва под именом Гајрет, — са сврњег јавног живота, пао у депресију: гледао je с не- хом, да прикупљањем добровољних прилога омогуће поверењем према свему, што му окупаторска ту- школовање и сиромашној муслиманској младежи. ђинска власт доноси, тражио je спала у хиџрету Оснивач Гајрета je наш дични старина, пјесник — сеоби у малоазијске крајеве и то у масама. Ова и књижевник Др. Сафветбег Башагић-Реџепашић. фамозна сеоба потстрекавана je нарочито од те ту- Гајрет je основан 20. фебруара 1903. године. Осниђинске управе, што je дало повода забринутости вање тога друштва je најсветлији моменат културне неким виђенијим муслиманским првацима те су историје босанско-херцеговачких муслимана. »Оснивање његово — вели се у Гајретовој Споменици *) Предавање одржано на свечаној академији Гајрета у — био je знак, да босанско-херцеговачки муслимаБијељини, 6 септембра 1930 године, ког доносимо као потни не мисле, да њихов поредак треба поверити тустрек нашим раднпцима у унутрашњости. �jjjiiiy у руке, којн би га обојно сонствсним ипторе- тов чин, као готово дсло, a то дсло крули монумоисима. Оспивачлма je била тожња: што даље од ту- талан оиомешпс борбе између иаиредних и заотађиноког утицаја! Сачувати пошто-пото индивиду- релих прилцииа с натиисом: Нросвета je иобедилал алии карактер босанско-херцеговачких муслимаТадашња нова управа Гајрета доводи за иослона«, a у даиој ирилици заједно са другим национал- вођу друштва рахметли Османа 'Бикића, младог и иим деловима — задати последљи ударац туђин- полетног националног револуционара, који одмах ској унрави у својој домовшш. Надаље вели се »да даје Гајрету други смер, смер иационалли, лоред Гајрет није основан, многи муслимански омладинац дотадашњег културно-просветног и хуманог смера. био би лрпсиљен, да у то доба иадне у вртлог ау- Рахметли Осман купи око себе омладиду, васпитастријксих макинација, морално обвезан потпором ва je и национално освештава; својим леппм и noод страие Аустрије. Шта би то зиачило за наш еле- учиим чланцима моралио дижс, јача и бодри омламенат, довољно иоказује и чињеница, да je број дину за оне велике дане прстстојећег народиог оних омладииаца, који су пагињали Ауотрији, под ослобођења и уједињења — али na жалоот raj рењеним улливом радио увек против интероса свога волуционарни вожд муслимаиске надиоиалне омрођеног народа и ометао сваку акцију народних ладине не дочекује Дан Ослобођења, сан свога млапријатеља.« деначког живота, умире у најбољој снази свога Реч Гајрет аралског je порекла, a у нашем је- живота. зику значи: нотпора, напредак, ломоћи неком у Смрт рахметли Османа 'Бикића неиакнадив je. нужди и т. д. Оснивачи Гајрета узели су ту реч губитак за Гајрет, али семе његове идеје засејано само ради њезина популаритета међу муслиман- међу муслиманском омладином рађа добрим нлоским елементом, a не ради кажвих верских веза \цо»: У Загребу и у Бечу национални рад мусли са Арапима. Она се je међу нашим светом својом манске ђачке омладине после његове смргл иостаје столетном употребом потпуно удомаћила и може се живљи и интензивнији. У Загребу Др. Авдо Хасанрећи лостала наша домаћа народна реч, што нам беговић, садашњи Гајретов претседник и лаш насе не би требало замерити, пошто и наши други ционални понос, уређује револуционарни лист Српнародни делови имаду- сличних речи присвојених ски Вијесник, стоји у тесним везама са револуциоиз других, страниХ ^језЈгка; примерице: латинкжог, нарним друштвима у Бечу и у Београду. старословенског и сл. Муслиманска студентска омладина, васлшгана По свом ооЈутку na све до го д и ш |И Ј)ц р Ј у -| no националној идеологији Гајрета, која се je окуштво Гајрет радило je само на културно-просветном пила око академског клуба Звијезде у Бечу, noлољу међу муслиманским елементом у Босни и стаје револуционарна у националном смислу, те се Херцеговини. Иако дотле није имало никаквих дру- уписује за чланове такођер револуционарлих других циљева, нарочито ирсдентистичких, као слична штава Рада и Зоре у Бечу, учествује у тајнлм оргабратска друштва наших других националних де- низацијама све до објаве светског рата 1911. године. лова, ипак je и на том пољу* ометано у свом раду, Ta година била je судбоносна и за Гајрот као ударало на потешкоће и сметње од аустријских и за све остале националне установе. Гајрет je расвласти. Исте године Гајрет прелази у руке Егзепуштен, његова je управа интернирана no ауетријкутивног одбора Народног покрета. Taj одбор, ским казаматима, у којима налазе смрт наеледници који je у тесној сарадњи са Орбима праворахметли Османа 'Бикића: Авдо Оумбул и Бехџет славиим за верско-просветну и црквено-школеку Мутевелић. (Напомињем, да се je Гајрет овим нааутономију, кроз то наравно и за нашу пуну т-.зашим нацоиналним мученицима достојно одужио висност и ослобођење од туђинског јарма, даје Гај* преневши њихове посмртне остатке у ослобођону рету и национални правац. Главна скулштина, која домовину приликом прослапз Гајретове 2'л-годишje те године одржана и на којој je било лрисутно њице год. 1928.) преко 1000 чланова била je бурна и судболоона за Други сви омладинци васиитани no Гајрету и дотадашњи безбојни правац друштва. no његовој националној идеологији бивају прогоњени Оснивач Гајрета г. Др. Башагић рекао je на и кињени на разне начине, али не подлежу; они тој скулштини између осталог и ове значајие речи: који су лозвани да се боре као аустријски војници, »Постанак и развитак данашњег стања Гајрета све- добровољно се предају и стављају на расположење дочи, да воља и рад неколицине људи могу много националним легијама у Русији, боре се као доброда учине, na макар ко му драго устао да то осујети. вољци против Аустро-Маџара на Добруџи и СоМисли, закључци и здоговори, све су то химере и лунском фронту и коначно ослобођавају заједно са снови; од тога свега не би било ништа, да дело није јуначком српском војском своју поробљену Домоокрунило. Јуначки заснована, дипломатеки оства- вину, долазе с веледушјем праштања према свима, рена и витешки раширена идеја, стоји ту као ro- који су, свесно и несвесно, чипили зла љима и њи- 500 �ховим иородицама, долазе с вером, да hc у ослобођеној Домовини иаћи разумевања и више овести међу својим светом, али тај свет — нажалост — и после рата остао je потпуно индиферентан према љиховим жртвама у крви и у напорима за наше Уједињење и Ослобођење. Ta наша дивна омладина ни тада није клонула духом, него je наставила прекинути рад у Гајрету, подижући свој елеменат просветно и културно, освештавајући га национално, a резултат тога њиховог рада јесте данас Гајрет, као главли центар културно-просветног и националног лрепорода му■слиманског дела нашег народа. Гајрет школује хиљадама муслиманске младежи обојег спола. Он je ставио себи у нарочиту задаћу, да у савременом духу одгоји муслиманску жену, која je главни темељ наше породице, које ће кроз Гајретове интернате данас-сутра постати праве мајке и домаћице те потом заслужује, да му се даде долично признање од свих оних родољуба, који воле овај део нашег народа, као свој властити део. Муслиманска жена, која се вековима налази потиснута из сваког јавног живота захваљујући конзервативним осећајима и охваћањима наших старијих генерација, постала je привредно пасивна, пала je на терет свога мужа или брата и у оном случају кад њезине сестре ašaiađe рада и у ci нрилици сгварају себи, егзистенцију, она пропа, и морално и материјално, ако ником не може падне на терет, a то ње&но пропадање води највећем^злу народне целине. Гајрет je прозрсо то народно зло, те га систематски лечи: отварањем Гајретових домаћичких школа, вкенских обртних задруга, одржавањем женспих аналфабетских течајева и т. д. Исто тако Гајрет такођер лосвећује иажњу нашем тежаку давањем иницијативе за оснивање разних пољопривредних и господарских задруга, a да те велике и тешке задаће успешно врши и извр- шује, треба много материјалпих сретстава, мпого више него сва наша остала пационална друштва сличног смера, јер je његово поље рада међу муслиманским делом нашег народа широко и најмање у том погледу обрађено. Зато, госпође и господо, завршујући ово скромно предавање, стављам вам на срце и апелујем на ш /Н б , ЗОРА ЂИКИЂ, Ђ ЕРИ М БЕГ П РЕЉ УБО ВИЋ, са сином Мухамедом, 1912 год., у Глајхенбергу сваком приликом помажсте Гајрет, иосјећи ван>ем његоввх приредаба, ијупиеивањем за ii. говс чланове, трошењем и ширсњем њогових ар тикала имајући у виду ове његове велике, племе ните и хумане задаће, a нарочито имајући у виду да својим доприносом чините једно хумано дело, иа чему ће вам легије наших будућих генерација бити захвалне. У то име ja вас поздрављам и захваљујем вам на саслушању. Хамдија Кааиџић Хаџибег - Хаџун - Ризванбеговић . Једна врло интересантна појава у нашој историји XIX вијека, a уједно и јединствена, јест Хаџибег Ризванбеговић, у народу звани Хаџун, брат гласовитог »херцеговачког цара« Алипаше. Довољно je у Доњој Херцеговини споменути његово име, na да се узањ наниже читав низ епизода, лакрдија и непријатних успомена. Чудан je то био човјек. Необично даровит, што му неки историци и признају (Гласник Зем. Муз. за 1890 г. 269) без амбицијс за стицање иметка, јер немамо дримјера да je насилно отимао земље, довитљив и смишљен, с извјесном дозом хумора a по- некад и сарказма, Хаџибег je неограничено господарио у свом хутовском крају око три деценија. (1802—1831) To je био талентован човјек, само што je тај таленат на зло упућен. »Веле да je у младости учио књиге и да се je касније занимао науком, паче да се мало пачао и у звјездарство, те би no кретаљу планета жудио завирити у будућност. По планетама би често удегаавао своје послове.« Гдје се образовао и колико je то образовање било, ne знамо, али je вјероватно да je путовао no Истоку и искуством много стекао. 507 �У службу je Џсзар лриМао ллаћопшсс, na je до mora допро и Хаџибег. При ступаљу у службу стављао би литања, иарочито нашим људима, да тачно утврди њихове наводе. Мостарце би питао гдје има у Мостару цамија, у којој имам клања на суху a џемат на води. Нрави би Мостарац одговорио да je то Табачица џамија. Сточане би питао за млинове, ћуприје и др. Пошто je Хаџибег лјшмљен у службу Џезареву, у њој je дотјерао до пашина личног тутунџије, a одатле je ишао и на Меку и добио назив хаџија. Хаџибег je био изврстан тутунџибаша тако да се Џезар сам хвалио да му нико не зна боље лулу од Хаџлбега припалити. Кад би му nama дао дукат, он би га на ватри растопио и растопљеним златом лулу припаљивао. Чудни људи са необичним ћеифовима! -Кад je Аки запријетила оласност од Наполеона, сазва Џезар вијеће својих доглавника, међу којима je био и Хаџибег. По наређењу je имао сваки направити ллан о утврђењу Аке. И Хаџибег као и остали изврши наређење. Џезару се није свидио ниједан план осим ХаИнтересантни су натдиси над свим вратима џибегова. Хаџибег je био дошао до истих резултата хутовског града. У њима се спомињу имена божја до којих и Џезар. Паша му рече: »Хаџибеже, мој — есмаи — 'кусна. »Нема сумње да ови наииси иду план и твој су тако једнаки, да се међу нама ниу ред мистичних формула, које се употребљавају мало разлике видјети не може, дакле су и наше код зграда у исту сврху, као код л»уди хамајлије, мисли једнаке. Ти више ниси за моје службе, него ДажМе да кула буде очувана од грома и пожара, исте стопе пођи, гдје хоћеш. Ако чујем за те да си надаље од змија и акрепа«. ђе близу мене, знај добро да ћеш изгубити главу.« Хаџибег je син гласовитог Зулфикар-каиетана Џезар се бојао конкуренције. Ризванбеговића из Стоца и родно се 1768 год. КаПошто je био награђен, Хаџибег крену пут Цалетаи je био надалеко чувен ради своје оштрине и риграда. Живот с овим гласовитим Херцеговцем у правичности. Два пута се' желио из Сарајева од многом je утицао на Хаџибега. Џезарове тиранске Бабића. Из лрвога брака родио ср хаџибег. Бабића мстоде je примјењивао у својем крају. Док je Џесе народна пјесма cjeha: зар тако од Арапа прозван — касап — проводио своју силу у Сирији, дотле je Хаџибег неограни»Ha Белтбаши, на Бабића башчи, чено управљао у свом хутовском граду и околини. коло игра на двадесет и два.« Kao гослодар Хутова, гдјо јс љегова ријеч слуiiia.ua од малога до великога без логовора, жишш ju Хаџибег неограничено, не лрпзнајући готово иичију власт. За њега je мало значио травнички везир, јер je Хаџибег имао могућности и начина да одбије све тужбе, a за столачког капетана није хтио да зна. Свађе су биле на дневном реду. С почитељским Гавран-капетаном није имао готово никаквих веза, до свађе. Укратко није одржавао добре сусједске односе. Хутовскл je град био на згодном мјесту, на прелазу из Далмације у Херцеговину гдје се узимала извјесна царина на робу која се гонила лреко луке Клека. Хутовски град није у цјелини Хаџибегово дјело. Прије су то биле неке грађевине, које je он доградио, направио велику кулу a град опасао бедемом који je био јарком опкопан. Први писани спомен имамо из 1796 год. Д а ли тај запис потиче из његова времена или нешто лрије њега не знамо. Буцоњић вели за град: »0 овом јунаку спомињем једино, мимо све остало, да je своју на обалац кулу у Хутову саградио за двадесет и четири дана и опасао je тврдим бедемима.« Код Хаџибега се од ране младости ocjehao непомирљив став према старијима. Пркосећи оцу, дошао je у незгодан положај тако да je коначно морао отићи у »свијет«. Наши стари су имали веза с ближњим Истоком, гдје су имали својих људи и познаника. Ha крају тамо je многога вукла жеља за животом, уживањем и авантурама. У доба Хаџибегове младости говорило се много о јунаштву и подвизима Ахмет-паше Џезара, валије у Сирији. Џезар je имао резиденцију у Аки. За тај град су везане многе усломене из доба Наполеонова похода на Мисир и Сирију. Џезару je успјело да успјешно одбије све Наиолеонове навале на тврду Аку. :Џезар je био наш човјек. Рођен je у Херцеговини, no једнима у Фатници код Билеће од породице Первана a no другима je Маслеша из Лиштице. 508 Хаџибег се вратио у отаџбину no свој ирилици иза 1800 год., и био присутан код диобе очевине. Ваљда je Зулфикар-капетан увидио да he међу његовим синовима доћи до свађе и несугласица no његовој смрти, то он подијели иметак за живота. Ta диоба била je 1802 год. Најстаријег сина Мустајбега западе Столац, Хаџибега мањи дио столачке капетаније са Хутовом, a млађу браћу мањи дијелови иметка. Синови из другог брака били су, изгледа, прикраћени диобом те je послије очеве смрти дошо до свађе. 0 томе пам говори драма »Хаџун« од г. Ризабега Капетановића. Хаџибсг je одмах почео утврђивати свој град и стварати од њега неосвојиво гнијездо и згодно заклонипгге за одбрану. 'Вурђевић прича: »Хаџибег je скупио око шест стотина добровољаца, понајвише кршћана Далма- �тинада, Херцеговаца и француских бјегунаца од Мариона ђенерала, који je тада владао Далмацијом, a то све људи злпковци онога времена, с коца и с конопца. To je била страшна чета; харала je, пљачкала и робила немилице no Далмадији и Херцеговинп, «свукуд докле je могла допирати«. Колико ту има истине, питање je. Прије свега, ми сигурно знамо, да je Хацибег стојао у добрим односима с Французима у Далмацији, a нарочито с Марионом. Шта више и дописивао се с њим. Да je у својој чети имао људи »и с коца и конопца« то je вјероватно и тачно, јер једино с љима и преко љих могао je проводити своје жеље у дјело. У број 600 морамо посумљати, јер je тешко и Алиага у мирно вријеме требао толики број људи. Добри односи с Французима нарочито су појачани и утврђени у времену од 1806—1807 год., кад су се у Бокл Которској и Херцеговини водиле борбе између Руса и Црногораца с једне и Француске с друге 1стране. Ha страни Франпуза били су и херцеговачки ајани са својом војском ,у којој je бројно учествовала и раја' To Французп нису заборавили, na су и Хаџибегу доцније' помогли кад je био у невољи. Послије Зулфикар капет^нове смрти дошлб je,, до борба међу браћом ради подјеле иметка. И Хаџибег се отимао за столачку капетанију, али му није успјело. Омербег постадечсапетан у Стоцу a од 1813 Алиага, доцнији херцеговачки везир. У доба тих братских борба и међусобица, Хаџибег je био опкољен у Хутову. Био je у неприлици. Из незгодна положаја спасише га Французи. Мармон му je послао чете, али само лично за помоћ Хаџибега. Мармон je настојао да одржи добре и пријатељске везе с Турском јер je то било у интересу француског царства. Доцније je Хаџибег у свађи с 'Алиагом из Стоna. Алиага, иако je био нешто млађи no годинама, био je и јачи и богатији a и ламетнстји од Хаџибега. Према томе je знао удесити и своје држање. Хаџибег je покушавао да убије потајно Алиагу. Веле да je једном послао Алиаги на дар један сандук. Довитљиви Алиага није слутио добро, но je дао дар слуги. Олуга даде сандук свом сшгу да га отвори. Овај зла не слутећи, отвори сандук, a мала пушка из њега прасну и усмрти га. To би била паклена машина онога времена. Поред ipRera тога Алиага je нас.тојао да на лијеп начип опомене Хаџибега да се прође својег самовољства. У том циљу му je послао столачтсог кадију. Хаџибег нрозре ту намјеру, a како га je Бог.дао љута и смшпљена, a није дао да му се памет соли, приреди кадији лијеп дочек. Послије добродотлице предлоЈди падијп да сс играју »зеца« велећи да je у њих обичај. Кадија није имао куда, морало се. Кадија je био »зец« a Хаџибег са својим људима »ловци«. Јадни кадија je морао бјежати пред бијесним Хаџибеговим љ.удима, који га нимало не. гатеђаху, бацајући камење и грмље гдје се он сакривао. Хаким еф. дојади, те задими путем према Стоцу. Хаџибег смијући се ђаволски, довикну му: »Селам heni ми буразеру«. Хаџибегов рад и живот не д& се и не може се објаснити без усмене традиције, која je само једним дијелом забиљежена, a у већини je још у народу. Алипашин биограф Памучина познавао je лично Хаџибега. Морао je свијетлити са воштаним свијећама у пећини Вјетерници у Попову Пољу. 0 Хаџибегу се не изражава лијепо. Хаџибег му je замјерао што се млад закалуђерио. Хаџибег je у свом односу према женама био врло необуздан човјек. Како се два пута женио и имао лијеп пород, ипак није имао границе у свом насртају на лијепе сељанке из 'своје околине. »Био je халаттљкв на женскиње те би врло често дао похватати лијепе сељанке из Поповог Поља, a касније би присилио младиће, да вјенчају те дјевојке, при чему би присилио дотичног заручника да му у име дара за^дјевојку дадне закмедију у зла- to ту и л и с т о ц и « ^ Границе, као што рекосмо, у томе није имао, их нијесу имали ни многи му савременици, који су у том били само увијенији без one Хаџибегове отворености. Хаџибег je мјерио добро okom са куле ко npoлази путем у Клек и натраг. Притом би гледао да прикрати што je »предугачко«, да пзравна што je no његову мишљењу било за равнање. Видје једног сељака. који поред њега прођс с поздравом. Учини му се охол и упита га, како се зове. Сељак одговори »Жестица«. Бег се намргоди, отпухну на чибук и нареди слугама да му донесу читав навиљак драче. »Гази драчу« повикну сељаку. Ни плач ни молба не помогоше и Жестица босоног мораде газити драчу. »Како се сада зовеш?« — »Жестица«. — Гази још!« Пошто се сељак нагазио, запита га бег како се зове: »Блажица!« •»Е лијепо, сад хајде куда си пошао«. Једном прилшсом један Подвележац ишао покрај хутовског града. a Хаџибег иадзирао момке, који су палили клачину. Ваљда није видио бега, не доздрави га a то Хаџибегу би криво. — Де напуни лулу — викну Хаџибег Подвележцу који je имао дужи чибук no бег. Сељак узе духан, али му Хаџибег преломи чибук na пола, говорећи да пије право да je његов дужи. 509 �Потом га спреми да на клачини припали. Морало се. Подвележац, док припали, запале му се хаљине и бркови, да га једва момци кутарисаше. Хаџибег je имао садизма у себи доста. Уживао je у сличним лризорима. Тужбе на Хаџибегов поступак стизале су и на везирски двор у Травник. Везир je настојао да преко муфтије одврати Хаџибега од злих постулака. Хаџибег дозна за то и приреди и муфтији добар дочек. Нађе једног свога кмета, необично развијена и снажна. Добро га обуче, лостави крај пута, куда je он с муфтијом имао проћи. Усто му даде доста хране и вина, те се с њим договори шта да ради. Хаџибег наиђе с муфтијом, a кмет дочека с крвавим погрдама. Они м.у ни Бога не споменуше a кмет дрекну: — »Како се то пролази и без помоз Бог«? Хаџибег као заплашен, проциједи кроз зубе »сабахајрола«. — »Шта ће ми то турско, овдје треба рећи фаљен Исус или ти помоз Бог«. Ha то их поче нудити вином да пију. Хаџибега није требало дуго гонити, али je било мука с муфтијрм. Муфтија, увријеђен и нападнут, ухвати се у коштац ic кметом. Хаџибег je, *тсо бајаги, развађао, a у ствари их je водио појати, која jg đ k ta у близини. Кад се дотјераше до појате, Хаџибег je припали. Ватра обојиду растријезни. Кмет. лобјеже. Кад je муфтија лравио и з в је ш т а ј^ Хаџибеговбј ym>i »Предобар им je какви су«. Из овог се види довитљивост Хаџибегова. Сигурно je да je Хаџибег неке преступнике новцем казнио, али једва да je одатле црпио велике дохотке, јер се зна, да послије његове смрти његови нашљедници нису друго наслиједили него што je Хаџибег наслиједио од свог оца и нешто покућства; новца се није нашло. У вријеме Градашчевића покрета Хаџибег je био међу усташама против рефорама; a његов брат Алиага глава султанове странке у Херцеговини. Хаџибег je рачунао да je дошло вријеме да се Алиаги освети. При опсади Стоца 1831. год. кад je Алиага разбио Бошњаке, би убијен стари Хаџибег у својим кућама у махали Узуновићима. Тако je завршио свој живот пун авантура, хумора, ироније и сарказма Хаџибог Ризванбеговић. ..Само разва.линс хутовског града и дан данас сјећају пу^пгаке на његова времена. Л итература no којој je израђен овај кратки приказ. Košta Horman: Hadžibegova kula u Hutovu, Gl. Zem. Muzeja 1890. Buconjić: U stanak u H ercegovini „Вој kod Stoca" M ostar 1911. M. Đurđević: M emoari s a B alkana, S arajevo 191u. Босанска Вила, 1904. Податци из рукописне грађе г. Х усеина Ђоге. Хинорординг: Боснија и Стара Сербија, С. Петербург 1859. К Њ ИЖ ЕВНИ ПРИЛОГ Šukrija Pandžo mesecim Ona ima oči čudne, nekako mutne i zanošljive. Ona, Zulfija. U njima trepti u isti čas tuga i radost, dobrota i gorčina. J a često mislim o njima, a ne znam zašto. Sednem u veče i kao brojim zvezde, merim nebo, motrim mesec. I oči mi se zablešte, zamagle. Tad vidim samo dve zvezde, dva Zuifijina oka. Onako ču lna, zanosljiva, i tužna i radosna u i->ti mah. Pošao sam niz pokošene njive. Na leđima mi se njiše torba, a preko ram ena preklatile se vile. Veče raširilo krila. Dole u dnu gaja klepeću zvona. Čuje se bleka i rikanje. Večeras sam vedar, kao i nebo više mene. Oko mene mirišu sena, a popac pogdegde vrisne u kršu. Zaleprša kos na grani i zviždukne, pa se umiri. Negde kroz leskovinu klobuča potok. Mesec visoko izdžikao, pa obasjao njive, šume i Do^ brenicu, što se sklije dole niz luku. Sve izgleda kao umiveno zlatom. Ja premeštam vile s ram ena na rame, a torba mi klepeće. Gotovo je prazna. U njoj je čutura s iladalicama i suhi brnzar za sir. Više ništa. 510 I opet dve zvezde, dva Zuifijina oka, čudna i tajanstvena. Mislim ja, Bože šta mi je? Dole kraj puta u haremu bele se bašluci. Iznad njih se hrastovi mračno ocrtavaju u ugasitom ve­ černjem nebu. Blago se ljuljuškaju, a lišće im svetluoa na mesečini, kao listići srebra. Jeza me škaklji po grudima. Na hiljade priča moje rahm etli nene niču mi u svesti.- Čovek u zelenilu s belom bradom visok do neba, dete u bešici, plač, smeh, jaukanje i šta ti ja sve znam. Sad ću dole na put. Dah mi je kraći, a korak duži. Pogledam preko baskija. Za­ drhtim i zastanem. Neka bela prilika, naslonjena na baskije, baš kao da plače. I zaista čulo se promuklo jecanje. Zatvorim, pa otvorim oči. Opet isto. Okrenu se zatim prema meni i pođe niz put. Zulfija, — prošaptah i bi mi čudno. Poznao sam je. Prikupih ko­ rake i sustigoh je. — Jesi li šuštala, Zulfija, — a strah mi iščeznuo. �— Polahko, kako ti, — progovori ona tiho kao Lice belo, a grudi ispupčene i ustreptale. Poniknuo dašak večernjeg lahora. Obrazima, belim kao krpa, sam i posle progovorio ubrzano, tiho: — Slušaj Zulfija, šta ću ti reći. Samo se nemoj visele su i sklile se prema mesečini nekolike krupne ljutiti! Bog će ti oprostiti, ja mislim, — samo, samo, suze. Oci joj behu mutnije, nego obično. ako zavoleš sirotana, ako zavoleš mene! — Zašto plačeš, Zulfija? Šta ti je? — Pa ti nijesi gotovo siromah. Đićeš svoj čovjek. Ona zajeca, i plač, čudan plač opet provrije, kao — Progovori ona smešeći se otužno, više bolno. besan potok posle kiše. Zadrhta sva i obesi se meni — Zulfijai, oči, siromah sam bez tebe. Nemam o ruke. Vruće suze pokapaše mi po rukama. n iš ta ... n iš ta ... Volem te, 'Zulfija! Kunem ti se! — Je li mi kolika grehota, brajko slatki je li? Ići ćemo zajedno na Hasanov mezar. Učićemo fatihe, — Kakva grehota Zulfija? Šta govoriš? Reci mi, Bog je milostiv. Oprostiće ti. Zulfija! Čuješ li? Raradi čega? zumeš li? Hoćeš li? Zulfija! — Radi, radi njega. Onog gore ispod hrašća, Ona je sedela i uzdisala. Teško joj je bilo da rahmetli Hasana. Siromah, umro je radi mene — progovori. Obuhvatio sam je oko pasa i zavratio nesretnice. glavu. Milovao joj kose i dugo ljubio čelo, oči, usne, — Kako, Zulfija? Šta govoriš? Sednimo, molim lice. Briznula je u plač, a ja sam joj sušio suze pote, sednimo evo ovde na ovaj kamen! Osvesti se! ljubcima i sam plakao grčevito. Pričaj mi, šta je s tobom! Ja ne znam n išta.. ništa. Preko beba je preletela jedna bleštava zvezda. Ona sede. Zajeca jače i klonu kao mrtva. Ja je — Gle, zvijezde već prelijeću. Mi smo se zadr­ pridigoh. Pomilovah po kosi i poljubih u čelo. žali. Hajdemo! — Zulfo, Zulfija! Ne plači! Šta ti je? Zulfija! — 0 gledaj ovih dveju zvezda, kako su one lepe! Naposletku se smiri i podiže glavu. Mesec joj užario Kliknuo sam i poljubio joj one čudne oči. oči i oblio lice, belo kao u gorske vile. Silazili smo u selo. Psi su štektali oko torova. — Nijesam to nikom, brajko slatki, pričala, ni­ Sa vrh sela neko je hakao, a glas mu je daleko odkom — progovori ona drhtavo, plačno. A ne bih ni zovnjivao. Ima neko vreme, kako je postalo stra­ tebi, da nijesi večeras ovud naljego. Ti sigurno po­ š im Vuci stalno napadaju na torove. znaješ rahmetli Hasana Sejđova.-Bio je najveći siPo travi je već odsjajivala rosa. A mesec se romah u selu. Niđe ništa. I zavolio me. A moj babo popeo na „.j, neb8] pa noć. prvi u selu. Ja zbijala isprva šale i maškare s пјур;гГ. to оsam je još je­ Na raskršću smo se voc+oi; rastali. Ja a poslije ga gonila i kinjila. Bio je lijep na oči, ali danput poljubio. Usne su joj gorele. Bio sam pre­ go ko prst. Kako mi je nekako sad žao, kad se sjetim, sretan. Činilo mi se, da se i vrba kraj raskršća smeje kako bi, kad bi ga izružila, odlazio onako dronjav od radosti. i tužan, te zapjevao: — Gle, ti si zaboravio vile — progovori ona i »Vedro nebo u Oblačim’ ječi, nasmeja se, baš kao kad se pup na suncu otpuči i rascveta. Zamakla je putem kao priviđenje. Čuo se Moja draga, pazi se riječi.« Pa su mu se i drugi rugali. Moj mu babo čak i pri­ samo bahat njezinih koraka i besno štektanje pasa jetio, da će ga išamarati. A ja se samo smijala. Po­ oko torova. * slije se on razbolio. I kad je htio umrijeti rekao je, — Sine, je li ti lakše, a? — pitala me majka i da će samo jedno čeljade znati od čega je umro. Po­ kopali su ga. Eno tamo, ispod onog krivog hrasta. trala mi žutom, uvelom rukom znoj sa čela. Sve je bio san, san u mesečini, lep i čudan. Njega, siromaha. Meni bilo teško na srcu, Bože, ko nikada. Hodala sam ko bez glave. Sanjala ga često, — Šta ono buncaš, sine, a? kako onaiko dronjav i tužan odlazi i sve pjeva: Nisam ništa odgovorio. Nadigao sam se i po­ gledao kroz prozor. Mesečina se beše razlila po mom »Vedro nebo u oblačim’ ječi, pokrivaču. A u velikoj zgradi naprama našoj potleMoja draga, pazi se riječi«. Često sam mu išla na mezar i učila fatihu. Molila ušici gorila je još lampa i čula se pesma. To su pevali Zulfijini svatovi. Došli su da od­ da mi halali. I večeras sam bila. Eto, sad znaš sve. Je li mi onda kolika grehota? Reci mi, molim te, vedu Zulfiju daleko, za nekog agina sina. Zaronio sam opet glavu među jastuke. Vruće brajko slatki, je li? Suze joj opet navreše na oči. Pogledao sam je. suze kapale su jedna za drugom. Više mene je gorio Oči isto onako čudne i zanošljive, pune mesečine. čirak i sedela usplahirena majka. Pipala mi čelo. 511 �ПвСМп у башши Хамид Днздар Трепером, трепером низ стране затреперио тихе попевке тон. Лежим крај плота. Тетурајући сам пао: немоћан, пијан и бон. Подне. Девојке беле платно разнеле: трепери баштом обесан звон. A слушај: трепером, трепером низ стране затреперио баштом обесне песме звон! ПОПУЛАРНА СТРАНА Hamdija Mulić Čovjek je skuplji i osjetljiviji od sata Ljetos me nanese put u selo Višiće. Petak je. U podne odem u džamiju da klanjam džumu. Puna džamija seljana. Kao što je u selu, tako je još više u džamiji glavno lice hodža. Nije to obični seoski hodža kakve većinom sretate po našim selima, nego pravi alim, narodni prosvjetitelj. Osim što je lijepo proučio »hutbu« i rastumačio je narodu na našem jeziku, poslije džume kazao nam je i »vazu-nasihat«. To bješe pravi ^vaz«, divno savjetovanje i nauka. Da vam ukratko kažem š tl je hodža vazio^— Evo — veli hodža — ovaj sahat obična je stvar. Kada ti se pokvari, ti dobro [znaš, nije svačije da njime barata. Ne nosiš ga kovaču da ga popravi, nego tražiš pravog majstora. A da kogod svoj pokvareni sat odnese babkkoja vrača ili kome da mu zapiše, reklo bi se za nj da je budala. Sat je veliš, stvar pomuhanata i osjetljiva, a svaka stvar traži svoga maj­ stora. I za čudo mi to prilično shvaćamo, kada se radi o satu ili na prim jer za tepsiju tražiš kalajdžiju da ti je kalajše. A ti si čovječe, najbliži’ sam sebi, pa se opet u se dobro ne razumiješ. Ti si i tvoji ukućani i naj­ skuplji sami sebi a to ti baš toliko ne cijeniš. Ja sam, da vam pravo kažem, vidio čovjeka koji je na moj savjet odmah odletio po živinarskog dok­ tora kad mu se krava patila na oteljaju. Nije šala krava — mislio je taj čovjek. A kad mu je žena tu skoro rađala dva dana, ja ga opet nasvjetovah da ide u varoš po doktora i babicu, on sleže ramenima. Znam ja zašto. Žena ne daje mlijeko i tele. Pa eto braćo, kakvih ima neukih ljudi! Eto tu neki dan dođe mi čovjek iz Doljana, pa me zamoli da mu zapišem djetetu. Ja se time ne bavim, rekoh čovjeku. »Kako se ne baviš efendija, pa ti si hodža?'' Ja jesam hodža da naučavam, ali nisam bajalica da bajem i vraćam .. — Ama ja sam efenidja, išo i staroj Hanki u Vražiće da mu okadi i dala mi neke trave pa nema fajde. Nego te m olim .. 5/2 — Stani čojče — prekinem mu ja pričanje — okani se ti besposlica. Nego šta ti djetetu fali? ■— Ma efendija, vas se osuo po tijelu ko rešeto .. — Ima li vatre? — U vatri je evo hefta dana. Pa mu se, da opro­ sti!, nešto napelo na leđima. Sirota ovlipašno jetim če. . . — Eto brate, sutra je utorak. Red je da dođe doktor u naše selo. Ti lijepo dođi ovdje meni, pa ću mu ja sve javiti. Seljak nekako pristane i ode. Sjutradan dođe i doktor u naše selo, u ambulantu, a dođe i onaj seljak iz Doljana. Čim doktor urazumi o Čemu se radi reče da svakako mora dijete pregledati. Zbilja uputismo se i eto nas za sat hoda u Doljane. Kad tamo imaš šta vidjeti! Dijete — paćenik. Odmah doktor izjavi da dijete boluje od vrlo opasne i prelazne bolesti — šarlaha. Ta bolest može da pređe i na odrasle i da učini jedan pomor u selu. Pregleda i onu gutu na dječjim leđima. — Penje se tu — veli doktor — čir potkožnjak, a tu je izbio zbog nečistoće. Posavjetova doktor čovjeka kako će postupati sa bolesnim djetetom i preporuči da ga strogo drži na osami u sobi, d a š e s n j i m e n e m i j e š a j u d r u g a č e l j a d osim matere. I mati mora često prati ruke mlakom lukšijom i safunom. Za čir pre­ poruči laneno sjeme, da mu se previ ja toplo, pa će provaliti a onda dade mu »mušemu« da je poslije privije da izvlači gnoj. Elem, šta ću vam duljiti! Eno dijete sada zdravo i živo. A moglo je ne daj Bože nesreće, svašta biti. Ovo ja vama ispričah samo za prim jer da i čo­ vjeku kad se razboli pa bilo to dijete, muško ili žensko, žena ili čojek, treba odmah tražiti pomoć u majstora, to jest doktora. Uzalud se uzdati u nekakve zapise, čarolije i vračanja. Dragi je Bog dao za svaku stvar svoj h i ć m e t. Čovjeku je dao pamet da za održanje zdravlja traži pomoć u doktora, a za svoju dušu da traži savjet u nauci od bešike do motike. �z.z. Radi! Bog je stvorio čovjeka da radi. Ima ljudi koji misle da ne moraju raditi, a to je veliko zlo. Ima ih koji .su vrijedni i uvjek rade, ali svoj posao precje­ njuju, a tuđi ne priznaju ili ga omalovažuju, — i to je isto tako zlo. I ovdje vrijedi ona poslovica: »Tuđe poštuj, a svojim se diči«. Isto je tako vrlo krivo ako se samo tjelesni rad smatra radom, dok se nasto­ janje oko oplemenjivanja čovječijeg srca prezire i smatra faangubom. Prije višegodina u jednoj su varošici blizu Ca­ rigrada ušla u voz dva čovjeka. Jedan bio agent, a drugi radnik. Osim njih dvojice nije bilo nikog u vagonu. Voz je išao samotnim krajevima prema moru. Agenta obuzme strah, jer je nosio sa sobom veću svotu novaca. Radnik to dobro opazi i reče mu: »Ne bojte se, ne će vam se ništa zla dogoditi, a to ima da zahvalite mojem učitelju koji me je u mladosti naučio bojati se Boga i hodati na putu pravćle i poštenja«. t (■ Ali ni s tim nije bio zadovoljan. Dođe opet ocu i pripovijedi sa žološću, kako mora često stajati u vodi, a otuda mu razne prehlade i trganje u nogama. Još jednu želju ima, a to je, da bude aščija. Aščije imaju slatke zalogaje i dobru plaću. Osim toga štogod vrtlar, lovac i ribar privrijede, sve to ide aščiji u ruke. No i sada evo za kratko vrijeme sina ocu p. tužbom: kako je strašno vruće kod vatre da mu je od toga često mučno i da nema vise nikakva teka. Kad je sin po peti put htjeo da promjeni zanai, razgnjevi se otac i ne dade toga više već reče: »Teškoća ima u svakom staležu. Zemlja, vazduh, voda i vatra šio nas okružuju, svagdje će te naći i zadavati ti boli. Ko neće ništa-trpjeti, ne može ništa ni naučiti. Budi samo strpljiv 'ра ćeš brzo biti i zadovoljan«. Tako je! Mudri je otac pravo govorio. Djeca trebaju da se u najranijoj dobi priviknu na rad. Ali toga mnogi roditelji ne razumiju. Lijepo nam kaže ona stara poslovica: »Savijaj šipku dok je mlada«. Svi ne možemo biti jednoga s^al^ii i raditi jedan Maloj je Feredi bilo pet godina. Jedanput ona posao. Kad bi svi kopali, ko bi kuhao, šivao, učm ^uzm e metlu i počne mesti kuću, kako je to od svoje čitati i t. d. Kako imamo raznih potreba, tako treba matere vidjela, ali nije dugo mela, jer joj mati odmah da bude među nama i raznih radnika. Što će nas istrgne metlicu iz ručice i igrdi je, da to nije za nju koji raditi, to određuje Bog, dajući nam razne :a- posao. Je li ova majka dobro uradila? Nije. Da je lente i veselje jednomu za ovo, drugomu za oriojj imala malo strpljivosti pa je poučila kako se radi, ali da svi u svom staležu budemo ljudi na mjestu, bolje bi učinila, jer bi to bila njezina dužnost. Kako to stoji do nas. Nijesmo li, sami smo krivi svojoj no će imati djeca volju za posao kad se nekoji roditelji sreći, sami ćemo biti krivi i svojoj propasti. Svaki ovako ponašaju. Negdje se djeca jednostavno po­ stalež ima svojih poslova i svojih teškoća. Ko ne šalju na ulicu, da u kući ne smetaju. Je li to zlo? radi, nego se preda lijenosti sprema sebi propast. Jest, veliko! Ovakovi roditelji su neprijatelji svoje Često se čuje među ljudima: Oh zašto sam ja tako vlastite djece. nesretan? Zašto sam ja baš ovo i ovo, zašto nisam Od velike je koristi da djeca prije još nego su to i to? To su svakidašnje tužaljke ljudi, nezado­ pošla u školu budu štogod poučena. Jednom viđeh voljnih sa svojim staležom. Ali da su i ono, što bi u nekom dvorištu četvero djece gdje sjede na klupi. tada željeli biti, bilo bi upravo tako; bili bi neza­ Dvije male curice, posve male, da su se jedva vidjele dovoljni kao što su i sada. Ta gdje ima stalež u sa zemlje, svaka je nešto vezla na đerđefu i dva kojem nema teškoća? momčića pisala su na papiru slova. Šta to djeco ra­ Neki otac odlučio svojega sina dali na zanat. dite? upitam ih oduševljeno: »Učimo, a poslije ćemo Jednoga dana, upita otac sina što bi želio biti. Sin se igrati«, odgovoriše djeca veselo. Zaista krasan reče, vrtlari su vazda na čistom vazduh u Vrtlar primjer dobro odgojene djece koji bi svakog zadivio. hoću da budem. No za neko vrijeme vrati se sin Raditi je časno. ocu i reče: »Ne sviđa mi se vrtliarija. Vrtlar mora Neki car pođe u lov u pratnji nekog velikaša. vazda da je sagnut k zemlji. Meni od loga krv nava­ Na putu izađe im na susret više ljudi sa bremenima ljuje u glavu, osim toga od sagibanja boli тле strašno drva na leđima. Velikaš im oštro dovikne da idu u leđima. Ja ću biti lovac, to je bolje za me. Na lovu s puta. Ali ga car prekine i reče : »Svak ko teško se ne trebam toliko saginjati kao vrtlar, a imaću još breme nosi vrijedan je poštovanja«. Kako nam je bolji vazduh nego li u vrtu«. No za kratko vrijeme ugodno kad čujemo gdje su se ljudi iz najviših sta­ dođe opet sin ocu i stane se tužiti: »Prerano moram leža snizili često puta do najneznatnijih poslova. ustajati. U jutru je šumski vazduh previše vlažan, Isto je tako divno što se piše za jednog velikog od­ pa moram od toga kašljati. Biće bolje da budem ličnika iz Francuske — došavši jednom u neko selo. ribar. To će biti posao ne samo zdrav već i ugodan. nedaleko svojega grada, začuje u nekoj siromašnoj 513 �kolibici kukanje i plač. Uđe u kolibicu i sazna od siromašnih ljudi da im je prije dva dana nestala krava, a to im je bila tako reći jedina hraniteljka. Krava je bila posve crna i imala je samo jednu bijelu nogu. Odličnik utješi siromake i dade im nešto no­ vaca. Ljudi ga nisu poznavali. A vraćajući se u grad ugleda iznenada u grmlju crnu kravu s bijelom nogom, a o vratu joj uže. Odličnik otiđe ravno onamo, uzme kravu za uže i pođe natrag u selo siro­ mašnim ljudima. Jedan je sat daleko vodio kravu na užetu. Siromašni ljudi nisu znali šta će od veselja. No putem je neko prepoznao odličnika. Ljudi se zgrnuli oko njega i nisu mu dali da ide pješke u grad. Spremili su mu nosila i odnijeli ga sa najvećom slavom u njegove dvore. Da se pokaže kako je rad časna stvar u pri­ jašnja su vremena svi članovi iz nekojih carskih po­ rodica izučili po jedan zanat. Raditi je zdravo. Zdravlje je najveće bogatstvo što ga imamo na zemlji. Ko hoće da ga očuva, neka radi. Ne radi li, ako jo zdrav, oboliće, život će mu dotužiti, biće nesretan. Da opet ozdravi, da opet nađe sreću u svijetu, nema mu drugog lijeka*do rada. Lijepo je u ^ o m pogodio neki glasoviti ljekar. Jednoga dana dođe k njemu bogati beg, ispripovijedi mu svoje jade, kako. ,je bolestan i doda da će se ubiti, ako mu se naskoro pomoći ne nađe. Ljekar sve dobro ispita, a na koncu mu reče, neka putuje po svijetu. Upravo sam se sada vratio s takva puto­ vanja — odvrati 4)eg. Pa zar vam putovanje nije po­ moglo? — Baš naprotiv, još mi je bolove povećalo. Onda moramo nešto driigo potražiti. — Jesteli kada što korisno učinili? Učihio.sam štošta, ali ne mislim da je to bilo što korisno. — Želio bih znati, jeste li što takvo naučili da bi sami sebi mogli hljeb zaslu­ žiti, ako bi to bilo od potrebe. —, Hljeb imam. Za to nisam ništa ni izučio. To je baš zlo. л —A znate li ja­ hati i voziti? — U tom će me malo ko preteći. — To je baš ono što trebamo. Hoćete li me bez Prigo­ vora slušati kakav vam god liiek nreoišem? — Hoću! Pođite, beže. na poštu i ponudite se da ćete jednu godinu voziti poštu. Uza to mi zadajte poštenu riječ da ćete za sve to vriieme živjeti samo o onom što sami zaslužite. Beg je poslušao. Došao je na poštu i pogodio se da će čitavu godinu voziti poštu i izvr­ šavati tačno sve što takvi vozari obično izvrsuju. Do konca godine nestalo je njegove umišljene bolesti. Beg je bio posve zdrav. Za plaću je mudri ljekar dobio sav dohodak što ga je beg one godine sakupio od svojih imanja. A to nije bilo malo. Ako si bogat, ne uklanjaj se radu! Ta rad je od prijeke nužde za zdravlje i sreću. Ako ne trebaš ti, trebaju drugi. Po­ gledaj malo oko sebe! Gle, koliko ima sirotinje kojoj će tvoja pomoć biti kao ozeblome sunce. Da čovjek radom svojim dođe do blagostanja, da bude u radu svojem sretan, više stoji do iBoga nego li do nastojanja čovječjega Zato treba prije svega imati na pameti riječi velikih učenjaka: »Niti je šta koji sadi, niti koji zalijeva, nego koji prirastanje daje — Bog«. Prije više godina živio neki seljak koji je vazda visoko dizao glavu. Bio je istina vrijedan i prolio 'mnbgu kaplju znoja. Ali je uza to mislio da njemu ne treba ništa od Boga iskati. Ko radi i imaće. Tako je govorio drugima koji su od Boga iskali sreću. Jedne godine njegova je žetva bila obilatija nego li drugih. Žito je dobro prodao u obližnjem mjestu. Hiljadarku, što je dobio za prodano žito, metne u džep, a onda se vrati kući i reče seljacima: »Kako vidite, meni ne trebaBoga; dobro sam prošao i bez njega*". Bio je umoran, pa da bi se malo odmorio legne u hlad pod drvo što je -bilo uprav do potoka i zaspi. Usnije kako ide k njemu gadna žaba, hoteći da mu se zavuče u džep. On brzo posegne u džep, zgrabi kako je mislio žabu i baci je u potok. Malo zatim se probudi i opomene se čudnovatoga svojega sna. Po­ gleda brzo u džep. pa kako se prepade! U džepu doista žaba, ali kakva! Hiliađarke. što iu ie metnuo u džep. u đžeou niie bilo: bacio iu ie u potok. On traži, traži, ali badava mu traženie: sva žetva otišla je u vodu. Što mu ie koristio sav niegov trud. sav njegov znoj? Fto. to je rad bez Boga. а л Р А вљ п i zdravi je r zaista plućne bo lesti se n ajteže leće i to sam o zato. što pluća m oraju stalno da rade. Ako nisu zdrava pluća nem a n i zadovoljnog života. Baš i d a se n e podlegne za izvesno vrem e bolesti, ip a k gru d o b o lm b čnost retk o da ima katkad veselih časova u svome životu. P o tajni bol коЦ poteeća na najstrašn iju katastrofu uvek navlač’ na bolesnikovo lice bore zabrinutosti i strepnje za živtom. Zašto onda duvauskim dimom uvlačiti ovo najveće zlo u svoja pluća? Ali ne sam o n a pluća već duvan razorno d e jstv u je i na živce. Usled p ušenja ž’vci oslabe a posledlca toga je n e r­ voza, imalaksaloet i nesposobnost za rad . Svaki pušač je posle ispušene cigarete m orao u v ek osetiti ovu pro m en u u svome organizm u. Mlitavost i klonulost u radu dolazi sam o usled nagom ilanja količine nikotina u plućam a sa kojim duvan obi­ luje. Naučnici su naučnim ispitivanjem dokazali da J e 'a lk o - DUVAN KAO N F.PR IIA TFJ T ČOVF.ČANSTVA Je d a n od o p asn ijih n e p rija te lja čovečanstva jeste i duvan. Razorno dejstvo nik o tin a, k o jega u đ u v an u im a u izo­ b ilju , ru s i i u b ija z d rav lje p u šača, n aročito onih u m lađim godinam a. I p red toga S to .p u š e n je du v an a Štetno utiče na zdravlje bro j m išača sv akog d a n a p o staje sve veći. Nesavesni m ladići u n ajboljem dobu svoga K vota počnu z a s:p a ti svoja m lada pluća nikotinom k o ji k ro z dim iz cig arete uvlače u sebe. K ako sam o ru žn o izgleda k a d m ladić od svojih 17 ili 18 godina p rip ali cig aretu i uživa u njenom dim u. K akvo nisko i gadno uživ an je?! Od nikotina najviSe stra d a ju pluća. Ti najnežniji i najglavniji organi u čovečjem organizm u tre b a d a su uvek sveži 514 �tin vrlo ja k otrov. To se najbolje dokazuje ovim prim erom : Ako se iz lu le ili čibuka izvuče onaj orni «zift« sastavljen od nikotina, i u m esu da psu da pojede ovaj se n a imah otruje i posle k ratk o g vrem ena ugine. Iz ovoga se jasno vidi koliko je pušen je duvana škodljivo k ad se zna, da posle svake ispušene cigarete ostaje izvesna količina nikotina u plućim a. Na ovaj način pušač sam sebe u b ija i skraćuje časove svega života. D uvan je veliki nep rijatelj čovečanstva i njegove se posledice postepeno ali uvek vidno osećaju. Protiv njega se treb a b o riti i ne tre b a da nađe m esta u džepu nijednog inte­ ligentnog i obrazovanog čoveka. Na žalost možemo konstatovati d a je ružna i štetna navika pušenja, naročito u novije vrem e, Jako rasprostra­ n jena i sve se većina širi. P uše mladići, pu še stari, puši ženskadija, puši se i puši n a sve stran e bez razm išljanja. Na koju god se stran u okren ete vidite kako se koluta gust dim od cigareta. U vozu, n a brodu, u restoranu, u polju svuda vidite rasp aljen e cigarete. Ovo je jed n a velika šteta i slom nacionalne budućnosti. Zar s e nap red ak čovečanstva može očekivati od pokoljenja k o ja n isu u stan ju d a savladaju ni svoje stra sti i iskorene rđ av e n av ik e u sebi?! K ultura našega stoleća dozvolila je i savrem enijoj ženi da zapali cigaretu. Zatucani mozgovi i to mogu sm atrati za progres u k ulturnom razvitku a li nap ro tiv : ovim s e samo ш ц - " žava pokoljenje ovoga veka. Zar se napred ak oličava u dim u cigarete?! Ova ružna i štetn a n av ik a v raća n a s kđji vek una­ zad a nik ak o n e vodi u n a p r e d '— u budućnost.K oliko sam o jed n a lju p k a i lepa d am a gubi od svojih ženskih čari i lepote šišajući cig a re tu ? ! D uvan je baš sasvim čini odvratnom i antipatičnom i u p o ređ u je sa Cigankom koja i nikad ne ra sta je od svoje sjprdljiue lu le ili čibuka. A o zdravlju takve edam ee i da s e h e g o v o ri Ona je naklonjena najstrašnijoj boljetici te j e 't i m e nesposobna i| za život. Izgleda nam da je om ladina, čak i o na iz društva tre­ zvenosti, pokazala najveću Sslaboe't u borbi n a suzbijanju pu šen ja duvana. T re b a povesti energičniju borbu protiv p ušenja duvana — protiv ovog opakog n e p rija te lja čovečanstva. Naročito obra­ zovana om ladina valja d a se orgamizuje i povede 'ogorčenu borbu i da n a svakom korak u dokazuje pušačim a d a nesvesno troše i upropašćuju svoje zdravlje 1 srlja ju u prepast. D ru­ štvo trezvene m ladeži rad i i n a ovom poljii a ID su rezultati još neznatni. P otrebno je više jake volje i jače akcije. SVETISLAV M. BOŽINOVIĆ И З ВЕТЕРИНЕ KAKO SE M ETILJ RAZMNOŽAVA K ako rekosm o svaki m etilj leže sitna jajašca ko ja se ne mogu ni d a vide običnim okom. T ek ako se sa sviju strana povećaju t j. ako ih posm atram o kroz jača stakla k oja uveličavaju slike, možemo da ih vidim o. To povećanje slike ne tre­ b a d a je veće od 40 do 60 pu ta, pa ih onda lijepo možemo prim jetiti. S lam nate s u boje, prozimiL i jzg leadju kao mala bu rad sa poklopčićem na jednom k ra ju . U samom je jajetu zrnata m asa, to je tzam etak«, no k o ji još n ije oživio, ne giblje se. A ko se ja je m alo pritisne, otskoči poklopac, a ta zrnata m asa ispadne iz njega. Svaki m etilj snese veliku količinu ovih Jaja. Računaju da svaki izleže za jednu godinu n ajm anje 6 do 7 hiljada jaja, a neki m etilji da ih izlegu i prek o 10.000. Ako ova ja ja dođu na neko vlažno m jesto, u neku lokvicu, u n eku b aricu, ostanu tu 3—6 n ed elja (к®6 ie toplije kraće, a k a d je h ladnije d u lje vrem ena), u njim a za to vrije- me sazrijeva zametak i čim sazori, odgurne sam poklopac i isplovi n a polje. Dakako d a je tako sitan, da se prostim okom ne može ni zam jetiti, no već sada izgleda dosta slično svome roditelju, odraslom m etilju. Samo što je s preda širi nego otraga, a pod većim povećanjem mogu d a se prim jete oko njega silne dlačice, kojim a može ovaj zam etak da plovi po vodi. Ako nem a vode, ako se lokvica oeušila prije nego što se zam etak izleže, on nikako i n e izlazi iz jajeta, već čeka prvu kišicu da se lokvica opet ispuni. Ne bude li te vode, ugine zam etak u jajetu, takvo je ja je cmučak«. No u đ ubretu i dru­ gim vlažnim m jestim a može zam etak i da pregodini, p a ako takvo jaje i poslije godinu dana dospije u n eku baricu izmili iz n jega zametak, čitav i zdrav. Zato je dakle opasno toriti podvodne njive đubretom m etiljave stoke. Ovaj zam etak kad se iščauri iz jajeta ima na leđim a neko malo oko, kojim, gleda kroz vodu i trazi sitne vodene spužiće koji žive u m ulju i često plove po vodi, p a čim ih opazi, zbaci sa sebe spoljnu kožicu s dlakam a i napadne na spužića. Za 5 časaka (minuta) već se prorije spužu pod kožu, no brzo se hstavi gdje bilo i začauri se. Sad se napravi od ovog zam etka s* početka m ala bobica u kojoj se izlegu drugi crvići, koji se izvuku iz čaure i obično dopru do jetre spužića, p a бе tu i od njih napravi s početka bobica, a u njoj se zalegu već st^roin m etilju dosta slični crvići, sam o što im aju otraga dug repi?; U tom stepenu liče — dakako k a d ih uve­ ćamo — punoglavcima iz žabijih jaja, i to su pravi cmetiljevi zametci«. Tek od njih n astaje m etilj u stoci. Računaju da se n a taj način može iz jednog m etiljevog jajeta izleći više od 150 m etiljevih zametaka. Kad ovi m etilj§yi zametci sazore u spužu, izm ile iz njega, plove neko vrijem e po vodi, p a se obično uspuzu' na obližnju tr a v k i i tu s e začaure. L ijepo sm otaju repić oko sebe, oko n jih se naslažu krečne soli, pa ih u takvim prilikam a možemo i prostim okom nazrijeti na donjoj stran i listića ili po stabljiki tih trava koje rastu po barovitim m jestima. Izgle­ d aju k ao sitne krečne tačkice, kao d a je tu travku neko krečom poprskao. Uz biljku n e mogu ovi zametci dugo da putuju, je r im na gornjim dijelovim a stab ljik e ponestaje vlage. Zato im a ovih zam etaka uvijek više n a donjim dijelovim a biljke i zato se one životinje koje opasaju i donje dijelove trava, kao što tc čine ovce, lakše zamtiljaju. Ako ove zam etke stoka popase, prolaze oni kroz crije­ va u jetru i tu se razviju u prave m etilje. U je tri rastu ovi zametci i već poslije 3 mjeseca legu zrela jaja za razvoj drugih metilja. KOLIKO VREMENA TREBA METILJU ZA RAZVOJ R ačunaju da m etilju treb a — ako su vrem ena za nje­ gov razvoj povoljna — oko 5 nedelja do km u zam etak izmili iz jajeta, oko 10 nedelja treb a da proboravi u spužu, a oko 2 nedelje dok se m etiljevi zametci začaure n a travkam a. Po­ trebno je dakle b a r 17 nedelja, ili okruglo 4 m jeseca, d a metiljevo ja je može ponovo da zarazi drugu životinju, a treba oko 3. mjeseca da se iz ovog zam etka razvije u životinji pot­ pun m etilj, koji će d alje da leže svoja jaja. Ako zametci iz m etiljevih jaja u đ u u spužiće u kasnu jesen, ostaju u njim a sve do proljeća, je r se spužići preko zime zavlače u zemlju d a prezim e,, pa u njim a prezim ljjuu i m etiljevi zametci. Tada se još dalje umnožavaju u spiužicu, praveći nove bobice i nove zam etke. Kad se spužići za ljepših proljetnih dana izvuku iz zem lje i m etiljevi zametci dozrevaju u njim a, izvlače se i začauravaju po obližnjim travkam a. Ak< im se brzo pruži p rilika d a ih neka stoka popase, bolje po njih, razvijaju se dalje, n o ako se m jesto, n a kom e su, osuši i ako ova suša dulje traje, obično obam ru i n e mogu više žara- 516 �ziti. Već poelije tri m jeseca ako su n e p restan o u suši ne m ogu više d a zaraze. Uopšte ug in u n a trav k am a poelije 8—4 m jeseca, pa m a za to v rijem e i b ilo vlage. A li u sijen u mogu d u lje da ostanu na životu i n a snazi d a zaraze, osobito ako se sijeno n ije dobro osušilo. Sijenom se d ak le s a barovitih m jesta može u prvim m jesecim a p re n ije ti m etilj, no obično je da sijeno već poslije 6 m jeseci n ije više opasno, u takvotm su sijen u već svi zam etci m etilja poginuli. K ako se vidi, m no­ žen je je m etilja prosto užasno i rač u n a ju d a se od jednog jedinog m etilja može d a izleže p re k o 10 m ilijo n a m ladih m eti­ lja, a kad s e uzm e u obzir da u jed n o j m etiljavoj ovci može da b u d e 3—500 i više od h ilja d e m etilja, la k o je razum jeti da jed n a m etiljeva ovca može d a zakuži čitav k ra j. Ne dao Bog da se svaki zam etak i razvije, za k ra tk o b i vrijem e m etilji prep lav ili svijet. Od m ilion ovih zam etaka te k se jed an m ožda razvije. N astaje za nas važno p ita n je : (N astaviće se.) PRIVREDNE VIJEST/ ZA UNAPREĐENJE PČELARSTVA U M inistarstvu p o ljo p riv re d e izrađen je n acrt novog Z akona o u n a p re đ e n ju pčelarstva. P ro je k a t Zakona obuhvaća opće o d red b e za u n a p re đ e n je p čelarstva, к аб i propise u pogledu o rganizacije sam og ra d a . ODAŠILJANJE NAŠIH ŠEGRTA U ČEHOSLOVAČKU N a zau zim an ja Č ehoslovacko-jugoslavenske lig e, vjerovatno je , d a će se u sp je ti .(ja s e n a m je sti o k o sto tin u naših šeg rta kod n a jb o ljih čphpslovačkih m ajsto ra. A ko s e radničke organizacije u ČehoslovaČkoj n e b u d u protivile ovom naukovanju n a ših še g rta u čehoslovačkoj R epublcii, m ogao b i s e p lan C ehoslovačko-jugoslavenske lig e u n a jsk o rije d oba sprovesti u djelo. UPLATA AKCIJA PRIV. AGRARNE BANKE U v re m e n u od 1. o k to b ra d o 30. no v em b ra 1930. iniade se u p la titi o sta ta k s u b sk rib ira n o g k a p ita la P rivilegovane A grar­ n e B anke. Za svaku u p isa n u ak ciju im a ju s e u p la titi preo­ sta le d v ije ra te u iznosu od D in 250.—. K od u p la te ovih p re o sta lih ra ta , a k d o n a rim a će se isplaćivati a k o n tacija n a d iv id e n u z a p rv u poslovnu godinu i to u v isin i od 6 p osto go d išn je za u p la te izvršene d o 31. de­ cem b ra 1929., a isto tak o 6 p osto p. a. za v rije m e o d 1. do 31. d e cem b ra 1930. godine za p o sljed n je d v ije ra te , ako budu položežne i u p laćen e do 30. n o v em bra tek u će godine. Ovom p rilik o m n a p o m in je s e čl. 9. Zakona o Privilegovanoj A g rarn o j B an ci K ra lje v in e Ju g o slavije, koji g lasi: «ko n e b u d e izv ršio n ak n a d n u u p la tu u propisanom roku, id e m u ono što je u p latio u k o rist rezervnog fonda bančim gc. O IZVOZU IZ DRINSKE BANOVINE S lijed eći podatci m ogu d a ti jasn u slik u o izvozu živine i stočnih siro v in a iz D rin sk e B anovine u 1929. g odini: zaklate živine 13.061 k o m a d a u v rije d n o sti o d Din 391.830.—, svježeg m esa 7.528 k g u v rijed n o sti od D in 150.0000.—, goveđe kože 114.518 k g u v rijed n o sti od D in 290.260.—, teleće kože 2.219 k g u v rijed n o sti od D in 19.916.—, sitn e kože 234.189 kom ada u v rijed n o sti od D in 4,683.780.—, zečije kože 6.890 kom ada u vrijed n o sti od D in 103.350.—, lisičije kože 89 kom ad a u vri­ jed n o sti od D in 34.800.—, tvorove kože 50 k o m ada u v rijed­ nosti od D in 7.500.—, jazavčeve kože 541 kom ad u v rijed­ nosti od Din 4.500.—, c rije v a 15.221 k g u v rijednosti od Din 008.840.—, goveđe d lak e 7.898 k g u vrijednosti od Din 516 140.164.—, rogove 20.000 kg u vrijednosti od Din 40.000.—, kozije d lake 4.311 kg u vrijednosti od Din 172.440.—. INTERESOVANJE ZA NAŠ DUVAN U posljednje doba pojavio s e n a stranim tržištim a jak interes za naš duvan, specijalno hercegovačke proveniencije. Pošto je naš duvan i ra n ije bio v rlo cijenjen, p ojačana je akcija za kultivisanje duvan a, a U prava državnih monopola izradila je naročita uputstva za odgajače i sadioce duvana. U o v im u p u tstvim a posvećena je naročita p ažnja so rtira n ju i sušenju duvana, od čega u veliko ovisi kvalitet duvana. BERBA ORAHA Izgledi n a ovogodišnji rod o rah a vrlo su povoljni, kako u kvantitativnom pogledu tako i u pogledu kvaliteta. Računa se, da će sam a D rinska Banovina b iti u m ogućnosti, d a iznese na tržišta oko 500 vagona oraha. K ako u pogledu k v aliteta robe igra vrlo važnu ulogu vrijem e k ad a se orasi b eru, kao i m anipulacija poslije b ra ­ nja, to su p o jedine banovine izdale potrebna naređ en ja, d a se o rasi n e sm iju brati p rije izvjesnog roka, k o ji je u D rinskoj Banovini fiksiran sa 1. oktobra, s tim e, da se ro b a odm ah poslije bran ja, može donositi n a trž !šta. R adi dobrog roda i k v aliteta o rah a kod n as, pokazuje inostranstvo već sada velik interes za našu robu, a specijalno je v in te re s živ u N jem ačkoj. Naravno, da za izvoz m ože doći sam o lije p a roba u obzir, p a je u in teresu n aših trgovaca i izvoznika, d a robu k o ju p rim aju od zem ljoradnika dobro osuše i inače mamipuHšu, k ako b i im ala sve sposobncetl za izvoz u inostranstvo. N aši trgovci, koji im aju in teresa za izvoz o rah a u Nje­ m ačku mogu dobiti inform acije kod Inform ativno-kom ercijalnog otseka Zavoda za u nap ređ iv an je sp o ljn e trgovine u Beo­ gradu, pozivajući se n a broj 5624. MAŠINSKO-BRAVARSKI KURS U BEOGRADU Počam o d 1. oktobra t. g. održaje u B eogradu Državni Zavod za u n ap ređ en je in d u strije i zanatstva besp latn i m aj­ storski k u rs za b ravare i ostale zanatlije, k o ji s e bav e obra­ dom gvožđa. Ovaj k u rs počinje 1. o ktobra t. g. a trajaće četiri m jeseca. RUDARSKA ŠKOLA U ZENICI U prava rudnika u Zenici otvoriće i ove godine sko-talioničku školu u Zenici, n a ko jo j će pred av ati njaci inženjeri. Ova škola, pokazala je d o sad a svojim vrlo dobre rezultate, ali je privrem ena, sve do k se n e Državna ru d arsk a škola. ru đ arstruč­ radom otvori NOVI ZAKON O NARODNOJ BANCI. P ro jek at novog zakona o N arodnoj Banci dovršen je i p red at M inistarstvu F inansija. Ovim novim Zakonom reguliše se poslovanje b anke i p ro širu je, p a je n aročita pažnja posvećena na poslovanju sa p a p irim a od v rijednosti i stra­ nim devizam a. P ita n ja davanja k re d ita specijalno je u re đ e n o i podi­ jeljen o u dvije g ru p e: dugoročne, nesezonske i kratkoročne, sezonske kredite. SKUPŠTLNA UDRUŽENJA SADIOCA DUVANA. U druženje saodioca duvana za H ercegovinu, pozvalo je za dan 12. oktcbra t. g. sk u p štin u d u v an ara iz cijele H er­ cegovine, n a kojoj će se sastat: b ro jn i saodioci duvana ’z svih krajev a Hercegovine. Tom prilikom očekuje se, da će se izabrati povjerenici za procjenu duvana i to 4 pov jeren ik a i isto to lik o njihovih zam jenika. Dr. SAFET KUĆUKAL1Ć �1 ВИЉЕШКЕ »JADRANSKA STRAŽA« PORUČILA JE ŠKOLSKU LAĐU »Jadranska Straža« pod Visokom Zaštitom Njeg. Kralj. Vis. P restolonasljednika P etra, u nizu svojih patriotskih zada­ taka, poručila je u H am burgu za našu ratn u m ornaricu jednu m odem u školsku lađu, koja će b iti gotova u prvoj jpolovini iduće godine. Ova je akcija »Jadranske Straže« od velikog nacional­ nog značaja, je r će, pomoću te lađe, n aša ratna m ornarica vaspitavati svoj podm ladak d a služi jedinstvu naše Države i d a b u d e svestan važnosti, a sledstveno i odbrane našeg Jadran a. U tu sv rh u sak u p ila je » Jadranska Straža« jedan veći iznos novaca, a li d a b i ovaj iznos bio popunjen do potrebne sum e, rešila je, d a p rire d i svoju lu triju pod nazivom : Lutrija Centralnog Odbora «Jadranske Straže« Split. K ako će »Jadranska Straža« ovioanl akaijom poslužiti direktn o O tadžbini i naciji, ona očekuje najsrdačniju pomoć sviju g ra đ an a n a še zem lje, k o ji s u svesni važnosti ove akcije. P riređ iv an je ove L u trije dozvoljeno je cd strane m ini­ starstv a P oljoprivrede rešenjetm b r. 53096/1 od 18. septem bra t. g., a s obzirom n a činjenicu, da je n abavka školske lađe u inte- rosu Otadžbine i nacije. Gospođin Pretsednik Vlade, preko M inistarstva U nutrašnjih Dela, svojim raspisom broj 50398/111 od 25. sepL t. g. odobrio je rasturanje ovih srećaka. Svaka građanin koji nabavi srećku ove em inentne patri­ otske lu trije im a direktnog učešća u nabavci lađe p a time pruža mogućnost »Jadranskoj Straži«, d a ostvari postavljeni zadatak. U ovoj L utriji predviđeno je mnogo skupocenih i inte­ resantnih zgoditaka u raznim predm etim a i ratnoj šteti, a također i boravak na našem Jadranu i u našim lekovitim banjam a. L utrija će biti obavljena pod kontrolom jedne speci­ jalne kom isije za tu svrhu određene. Srećke po ceni Din 10.— po komadu, nabavljaju se kod A dministrativnog Odseka »Jadranske Straže« u Beogradu, Kosmajska 9. Plan zgoditaka razašilja se, n a zahtev, bes­ platno. Razume se, da sam o opštim radom i naporom mogu se postići opšti ciljevi, te je »Jadranska Straža« sigurna da će u svim a slojevim a našeg nareda naći potrebno razum ijevanje i pomoć. У’ Pozivaju se preprodavci i agenti, da i oni ovu Lutriju potpomognu. ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Прославе Гајретова дана ЈЕ Д Н А РИ ЈЕ Т К А М А Н И Ф Е С Т А Ц И ЈА ГА ЈР Е Т О В Е У Б И ЈЕ Љ И Н И . МИСЛИ Бијељина, која no сво^ој плодлости слада међу прве градове у нашем Подрињу, досада je сразмјерно врло мало доприносила з а Гајрет, ту наш у општу и једину културиопросвјтену институцију у правом смислу те ријечи. К ад би се упитало зашто, могло‘-би се одговоритд просто з а то, што Бијељина долазц у обзир само као цол>онривредно мјесто, a ми знамо, д а т а .г р а п а , нашег општег грсподарства преживљује своју кризу у ово посљ едае вријеме; али пије у главном то разлог. Колико год наш свијет много трпи од те кризе и мора д а рачуна и са најмањим издатцима, з а Гајрет се je могло и морало много више д а придоноси обзиром н а све веће и веће наше потребе, a Гајрет je једино уточнште одакле се нашој учећој сиромашној иладежи може и мора да помогне. To су Гајретови радници и пријатељи авегови у Бијељинн имали у виду, те су уложиди све силе, да међу Бијељинцима пробуде смисао за Гајрет и да његову идеју прошире међу пајш ире слојеве оног грађанства, које највише треба помоћи Гајретове — резултат није изостао. Бијељина je ова пут јавно доказала, д а у њој ннје замро ocjehaj милосрђа према Гајретовим интенцијама, да воли то друштво, na je дала оно, што у овом тешком времену одговара њезиној економској снази. Новоизабраии Мјесни одбор Гајрета у Бпјељини на челу са својим вриједним и агилним претсједником г. Мухамедбегом Прељубовићем, раввио je шнру акцију за Гајрет, израдио опсежан програм у духу друштвеннх правила, којег камјерава у овој години спровести, a као прва етапа тога програма јест ријвтна и свечана прослава Гајретовог дана, дне 6. септембра о. r. Tora историјског дана, када je првијенац нашег Витешког Владара, као Гајретов Моћни п Узвпгаени покровитељ, ступио у 8. годину свога младог живота, Гајретовн радници свуда, ua и у - Б ијељипи прославили су Његов рођендан на риједак и свечан начин. Уз прославу тога дана такођер je јавно манифестирана Гајретова културно-просвјетна и национална идеологија, што je наравно један велики морални успјех Гајретове мисли, како свуда тако и у Бијељини. Д а ова свечана и прва прослава Гајретова дана у Бијељини испане што љепше, сјајно и достојно оне велике Гајретове идеје, Мјесни одбор je издао један топао и опширан проглас na грађане из којег вадимо ове ретке: »Дана 6. септембра о. r. уз прославу 8. рођендана Њег. Краљ. Височанства Преслолонасљедника Петра, манифестираће се широм наше миле Отаџбине, свуда na и у најзабитнијим нашим селима и градовима, гдје живе Гајретови радниди и пријатељн, културна и национална мисао друш тва Гајрет. Д а и наша Бијељина, која je одувијек словнла као патриотски град и свој патриотизам сваком приликом манифестовала — не би заостала за друтгим мјестима и градовима, Мјесни одбор na­ č in се позватн сво родољубиво грађанство, д а ову нашу прву прославу својом посјетом увелича. Тиме he наше поштовано грађанство најбоље документовати, д а му на срцу леже културв:а и нацпонална настојања друштва Гајрета, које школује и васпитава хиљадама муслимаиске сиромашне младежи, a у исти мах доказати, да воли, да поштује и љуби његова Узвишенаг Протектора Престолонасљедника Петра, који je још у својим првим годинама младог живота примио под своју моћну заштиту ово муслиманско културно-просвјетно н национално друштво. »Муслимани, који су силом прплика културно и економски много заостали за својим другим националнпм дијеловима, налазе се у повојнма, налазе се у првпм фазама свога културно-просвјетног и националног препорода, a главни покретач и јединн центар тога препорода јесте друштво Гајрет. »Помоћи Гајрет значи допринијетн свој обол н а олтар опште ационалне ствари, јер тим доприносом поспјепшће се културнн и национални препород једног дијела нашег народа, којн je у нашој бурној историји одиграо једну значајну 5/7 �улогу _ очувавпти nrime распс карактеристппе и nam лијепи јсзик.« Потом се у проглаоу истичс детаљ ан програм овс свечаности ,који je врло бнран, што je све скупа учинило лијеп сфекат на грађане тако, д а су многи угледни грађани изразили своју приправност, д а Мјесном одбору пруж е своју моралну помоћ у нзвођењу тога програма, што je одбор наравно са захвалношћу прихватио. У сријсду s. септембра, o u w # <* м и ф е р м т и ја itaj. углрдичјих РијСЉШКДШХ ДМШ ПСЗ ра»ЛИ«0 *J»I» ■ ЛРуштвс. UOP п о л о ж ф да међусобно о р ш ш зу ју р ш ц к г аају l a g p m n i u откупннх значки и цмтјс*« п р н л и о и Глјреговог дана. Ta конференција je ш т л а ж тај м о р ал ш услјех, д а ,е н а iboj дошло до уже сарад ке и звеђ у м уелииаиекс жене и » ези н и х сеетара д ру ш х вјсра то претстоји о о н т м и Мјесног ж е н т е одбора Гајрета, који he у ааједшгчкој сарадњ и оа Д рупш М ЈЕ С Н М О Д Б О Р Г А Ј Р Е Т А У Б И Ј Е Љ И Н И лица с лијева на десно: А л и еф. Алиеф ен дић, б ла га јни к, М ухамедбег Прељубовић, претсједник, А с и м еф. М ехмедагић, одборник, И брахим ага Х у с а ги ћ , потп ред сјед ии к; стоје: X . Мухг.рембег П аш ић, одборник, еф. Х у јд у р о в и ћ , секретар, Ибрахим еф. Д аутовић , одборник. К О Н Ф Е Р Е Н Ц И Ј А Д А М А З А П Р О С Л А В У Г А ЈР Е Т О В О Г Д А Н А У Б И ЈЕ Љ И Н И први ред с лијева на десно сједе: гђа Сиенмић, учитељ ица, гђа Златеханума Прељубовић, гђа п у к о в н и к а В ар јач и к а, гђa Др. Богдановића, гђа Ш еви етханум а П аш ић; д руги ред стоје с лијева на десно: гђица Х а јр и ја Паш иЦ , гђица Л ел а Л азић, учитељица, гђа Х а ш м етх а н у м а ТорлиК, гђа Д р . Ђ ур чи ћа , гђа Н у м и ц а А лим ановиК, те гђицв: Е ниса X . М ехмедагић и Берберовић; треки ред стојв с лијева на десио: гђице: А ји ш а , Фииа, Фата, Рађија, Д ервиш а и В и л ка Паш ић. 518 �мјесиим жсиоким удружон>има радити на ироовјсћиваљу u окономском ноднзап.у муслнманске жсне, која јо у свему u auro заоотала за својнм другим сестрама. У петак, б. септембра, у свим мјесним џамијама приређују се вазу-наснхати о културио-просвјетном значају Гајрета међу муслиманима н иотпомагаљу наше учећс младежи, те je тако с тога поевсћсног мјеста бачсно сјемс Гајретове идеје међу најшире слојсвс муелиманског грађапства. Послије џуманамаза купљенн су пред џамијама добровољни прилозн за Гајрет, што јо нмало лијепог матсријалног успјеха, a што je најглавније, припренљеп je свијет за будућу акцију Мјесног одбора око сакупљања xiiaue у нарави, што сс очекујс лијен одзив, a за ово сс имаде највашс зихвалити иашем мудерисефендији, који je својим вазу-насихатом знао лијепо анимирати присутне џематлије за ову илемениту акцију, a да не исичемо моралну страну одржаних вазова. У пола 8 сати no подне иотог дана, приређена je овечаиа бакљада no граду иоводом иретстојећег рођендана Краљевића Петра. Једпа дуга И величанетвена поворка са лампионима иш ла je градским улнцама на челу с ватрогасном Ј Е Д Н А О Д У Ш Е В Љ Е Н А Г Р У П А П О С М А Т Р А Ч А Г А ЈР Е Т О В О Г С П О РТ С К О Г Т У Р Н И Р А У Б И ЈЕ Љ И Н И . И Г Р А Ч И С П О Р Т С К И Х К Л У Б О В А : » С Т У Д Е Н Т С К О Г« И » З А Н А Т Л И ЈЕ « прије ф инапнв утакмице за коначну побједу и освојење Гајретовог сребрног пехара. Ha средини види се с удија ове у такмице г. Хифзибег Салихбеговић, студ ент експортне академије у Загребу. 519 �музпком и Соколима. У овој поворци учествовала ojr cfia м јесна културно-просвјетиа, хум ана и приврсдна друш тва, међу којима je нарочито упадала у очи Мјесна задруга за пољопривреднн кредит, основана иницијатпвом г. Прељубовића, претсједника Мјесног одбора, који се такођер много стара, да се и наш напуш тени и занемарени муслимански тежак привредно подпгне и ојача. Исто тако у већем броју заступљен je епортоки клуб »Зора« фаворит муслиманске спортске публике, као и сва друга друш тва, што je све скупа М АИД А ЂУМ ИШ ИЋ, кћерка г. Х и взи б ега Ђ у м и ш и к а , д екламаторка на Гајретовој свечаној ака де м и ји у Бијељ и ни. чннило лијеп ути сак на посматрачеЈга међу учесницима ријетко расположење. К јки*. у пице учесниди су аклампрани изјавам а радости и одобравања; падале су похвале према 1'ајрету и његовим радницима, што на овако лијеп и свечан начин прослављ ају јИЈђендан свога Протектора. Послије опхода no граду, поворка je дош ла пред Градску општину на К раљ а lfe’čpa тргу, гдје je са балкона Градске општине одржао првгодии говор старјеш ина Сокола г. др. Богдановић, a потом je вахрогасна м узика интонирала Држ авну химну послије које су се учесниди ове лијепе и свечане поворке рази ш ли у најбољем расположењу. У суботу, 6. септембра, у з бл^годарење no богомол>ама, поводом рођендана Њ ег. Краљ. Височанства Престолонасљедника Петра, продавате су no градским улицам а и у Угљеви ку Гајретове откупне значке са цвијећем. Продају карата и цвијећа врш иле су најугледније даме града Бијељ ине, међу којим а морамо нарочито истаћи госпођу пуковн ика г. Варјачића, наш ег обљубљеног надионалног радника, те госпође: Др. Богдаповића, Др. Ђ урчића, инж . Јанкови ћа, Х ајим а Ј. Папе, учитеља Скенџића, капетана Т орлића и наш е познате Гајретове радениде Ш евкет ханум у П аш ић и њ езину кћерку гђиду Р аџију као и гђице: Берберовић, Д. Паш ић, Мехмедагић и многе друге које су у својој племенитој ак ди ји толкко успјеле, д а су гохово све откупне значке, нарочито оне од 5 и 10 динара, брзо распродале, на чему им хвал а тим већа, што се je јавно констатовало, д а ни једна слична приредба у нашем граду није у спјела боље. У 11 сати истог д ана одржата je Гајретова свечана академија у хотелу Дрини. А кадем ију je отворио претсједник Мјесног одбора Гајрета г. Мухамедбег Прељубовић ових кратким и лијепим говором: »Поштоване госпође и господо! Сестре и браћо! Необично сам сретан, што ми се je п руж и ла ова ријетка прилика, да, као претсједник Мјесног одбора културно-просвјетног и националног друш тва Гајрет поводом данаш њег слављ а нашег Краљевског Д ом а отворим ову свечуна академ ију. Отварајући ову академију, поздравл>ам вас и топло вам захваљ ујем на 520 ваш см бројном одазиву. Mene парочито бесели, д а n a овој нашој свечапости вндим готово све прстставнике паш их мјесних културно-просвјетних, хуманих, витеш кнх и привредиих удружења. To je, господо, најбољи доказ ваш их симпатија, најбоља манифестација љубави према Гајрету и знак вјерности према н>еговом Узвишеном Заш титнику Њ ег. Краљ. Височанству Престолонасљеднику Петру. Мени je пала у дио и та дужност, . д а н а овој свечаној академији у кратким потезима прикажем значај наш ега Гајрета и његову културно-просвјетну и националну мисију међу муслнманским дпјелом нашег народа. П рије него што пређем на ту тему, позивам вас, господо и госпође, да одамо дужно поштоваље и захвалност Оном, који будно бдије пад свакпм културно-просвјетним стремљенима својих вјерипх поданика; Ономе, којн je дурш тву »Гајрет« учинно ту ријетку част, те га je ставно под моћну заш титу свога Првијенца Престолонасљедниi;a Петра, и д а кликнемо: Нека живи Њ егово Велнчанство Краљ А лспсапдар I, нека ж иви цио Краљевски Дом! Присутни устајањем n a иоге кличу трократно живио, a потом г. прстсједиик прелази н а своје предавање. Л у овом предавању у главном истиче постан ак и разви,так t ’ajpeia, његову културно-просвјстну мисију међу муслиманима у Босни и Херцеговини те пледира, з а потпомтгање њсгових циљ ева сваком приликом и у свако доба, a потом ^ а в ^ у ч у је академпју овим ријечима: >Данас, господо, када У звш пени и Моћни Заш титник naineir Гарјреха слави у свом родител.ском и Крал.евском Дому 8. рођендан, к ад а ступа својом ногом и з дјетнњства у дјечачки ж изот, упућене су гопле молитве Свевишњем Богу од свих Њ егових вјерних поданика за срећан и Дуг живот Његов. Д а ова наш а прослава буде одјек и наш е вјерности и оданости према иашем љубљеиом Протектору, младом Слављ енику, предлажем, д а се са ове наш е академије упути Краљевском Дому ова брзојавиа честитка: »Кабинетској К анцеларији Њ ег. .Величаиства Краљ а Београд. Мјесни одбор културио-просвјетног и хуманог друш тва Гајрета у Бијељинп, одрж авајући свечану академију поводои 8. рођендана П рвнјенца нашег Витешког В ладара, Њег. Височанства Престолонасљедника Петра, свесрдно честита данаш њ е славље Краљевског Дома и упућује топле молитве Свевишњем Богу за дуг и срећан живот Младог Слављ еника — Mohor заш титника Гајрета. Нека ж иви Њ егово Величанство Краљ! Heaia исиви наш дични Ооко и наш моћни Заш титни к Престолонасљедник Петар. и цио- Краљевским Дом!« Потом je одекламовала лијепу и врло дирљ иву пјесмицу: Краљевићу Петру — мала М аида, кћерка г. Хифзибега 'Бумишића, која je својим милозвучним и темпераментним гласићем присутне дирнула до суза. И за ње je декламовала једну пјесмицу Соколу, госпођица Х ајон, активпа чланида соколског подмлатка, што je све ск упа употнунило u увеличало ову свечану академију, са које су присутни однијели лијеп утисак, што je такођер један велики моралпи успјех Гајретове мислн у Бијел>ини. I У 12 сатн истог дана проучена je свечана д ова у Главиој џамији за здравље Њ ег. Величанства ЈСраља и Престолонасл>едника Петра те.цијелог Краљевском’ Дома. У недел>у, 7. септембра, приређена je; ју лијепо декорисаном, a у вечер нарочито у бојама освјетљоном Градском парку Гајретова вртна забава са б ирани^ ј програмом. Ову забаву посјетило je сво отменије грађанство; с породицама и толико нашег свијета ^в и ју - сл о је в а .-д а- -чгросто није било мјеста, те су се многи враћали давш и само свој новчани доиринос н а каси. Нарочито истичемо д а су забаву посјетили, норед остале браће, и паш н суграђанн Јеврбји. Опште се мисли, д а je ова забава no својој приредби и no моралном и �Материјалиом успјеху једпа од пајбољих, m io се ематра рекордним успјехои ове врсхи. Иако ирограм иије био нревише обилан у појединим тачкама, ииак оно што се je предвидило изведено je на свеопште задовољство тако да су миоги остали на оабави чак и послије поноћи, што никад није било уобичајено код нас у Бијељини. Програм се je у главном' састојао од плеса, томболе и богатог домаћег бифеа. Плес je привукао много младих парова, јер je предвиђсна лијепа Гајретова награда најбољем плесачком пару, те се je у плссу натјецало више познатих плесачких парова, што je побудило велико инторесовање међу присутним, a кулминација тота иптересовања заврш ила се je хек у касно доба ноћи, када je жири подијелио одређену награду господину Маринковићу, студенту, и његовој пархнерици гђици Махановић. Овај Гајретов дар састојао се je из скупоцјеног козметичког прибора, што су награђеи били необично задовољни. Д а je ова забава овако лијело и неочекивано успјела како у моралном још више у материјалном погледу имаде се захвалити приређивачкон одбору, који се je састојао поред MjeGHor. одбора још и од наших најугледнијих грађана и свих споменутих дама, које нису жалиле труда нити евоје фамилијарне удобности како би и ова Гајретова приредба испала онако, како доликује великој Гајретовој културној мисији, n a чему им и obou приликом хвала. Успјеху забаве хакођер je много допринвјело и укусно декорисани и у разним бојама ,освијетљ ени гра,Дски' парк, који je привукао готово сву градску свиху н,бн ај наш свијет, који -воли пјесму, коло и музику у једној 'благој и тихој јесенској ноћи. Нарочито се мора истаћи, -да je добро успјела/ декорација и освијетљење главног улаза са истадшутом Престолонасљедниковом сликом, mxo се^-Лма ириписати у заслугв нашиМ' вриједним омладинцима: Хамдвји Ресифу, Душ ану' ћ Богдановићу студенту и и Хусејнаги X. Грапчановићу 1 1 Ж градској општиии бијељинској, k o ja je дозволила! да . електрана. no свом управнику г. ишјј. , ЈанковиКу бесплгМно илуминира градски парк, који je поред своје природне ље■похе и романтичности, obou декорацијом и разнобојним освјетљењем управ nocrao чаробан, што 'ј е нарочито чинило -естетски утисак на све присутне, na чему ии такођер хвала. Obou приликои напоиињемо — што смо то случајно на свом ијесту заборавили исхаћи — да je нач&инии градске општине г. Душ ан Л укић приликои прославе .рођен-дана Престолоиасљедникова, позвао нарочитии огласои грађанство града Бијељине, да у вези с нашои прославои тога дана, оките своје доиове заставаиа, a у вече их илуиинирају што се je грађанство тоне најприправније одазвало, коие je лредњачила сана зграда градске одштнне, која je била тако осви. јетљена, д а се то ријетко виђа и no иногим већии градовима, на чену г. Лукићу хвала и част. У слиједећу недељу, 14. септеибра о. г. приређена je na •војничкои вјежбалишту Гајретова спортска утакмица за сребрни Гајретов пехар. З а ову утакиицу владало je чнтаву недељу дана велико интересоваље иеђу спортскои публиком и евииа пријатељпиа спорта. Ha овој утакиици учествовали су четири локална спортска: клуба и то: »Студентски«, »Зора«, »Славен« и »Занахлија«. У првои полувреиену борпли су се . »Студентски«—»Зора«, a у другои »Славен«— »Занатлија«. •Приликои такмичења прва два клуба, иеђу публикои je владало интересовање до напехости, јер се ха два клуба cuaipaју најјача, a оба су фаворихи иеђу два дијела спорхске публике. > »Зора« је.б н л а досха јака и снажна у својим навалаиа, ш ју je »Схуденхскп« похукао са 1:0. . У другои полувреиену борио се je »Олавен«—»Занахлија« хе je »Занахлија« побиједио »Славена« хакођер >са 1 : 0, a у финалној утакмици »Охудентоки« je потукао »Занатлију« са исхим резултахом, чимс je С. К. »Охудеитски« освојио Гајрехов пехар, као прелазни дар за ову годину дана. Послије годицу дана овај сс пехар повраћа Гајреху, за који he се спорхски клубови борихи за н>ег све дохле, док га један хри године узасхопце нли пех пуха напрескок коначно ne освоји, када дефннихивно прелази у својину дохичпог клуба. Побједнику овог Гајреховог icuopicicor хурнира 0 . К. »Схуденхском«, као секцији овдашњег југословенског акадеиског удрул:ења, приређеие су na игралишху овације, хе су поједини играчи ношени кроз град n a рукама, клицало се Гајреху и љеговим радницииа, a епплог хога. одуш евљета завршен je na заједничкој вечери цјелокупне академске омладине пред хохелом Дринои, гдје се je уз пјесиу, музику н • плес забављало и веселило до у касно доба ноћи. Ову Гајрехову ухакиицу посјехнло je халођер бројпо грађансхво, међу којима се je иогло запазихп unoro угледних лица, хе je и ова ухакмица како у иоралном хако n у махеријалнои погледу .успјела изван сваког очекивања, до сада ,-боље негсРц једна спорхска приредба у obou граду, шхо на првои мје§ху иде хвала наш еи вриједпои и агилиом омладилцу г. Хамдији Рссићу, који je равнао овпи ухакиицама хако, да су исте пспале' у најбољем реду и без икаквог нпцидента,* кјјјмцто се^ хо чесхо пуха збива у оличним при•редбаиа. * у! | . :>ј Obou утакиицои завршб^е су Гајретове јесеиске нриредбе као прва ехапа предузетог рада новоизабраног МјесШЈС-Одбора еа укупш ш приходом од 13.452 дин. и 50 napa, и великим моралним успјехом Гајрехове мисли у овии крајеви м а.. \ ' i , [Г ПрВликом вртне забаве приложише веће новчане прилоге ова господа и усхапове: Дпн. 1000.— : градска опшхнна ' бијељинака;1 no Дин. 200.— : Х аиза Ћорабдић бански вијећbl&K и закупници “ вакупници кафане Парк; no Дии. Дин. 100.— 100. : Мурадбег Пашић, посједпик, Х ајии М. Папо, хрговац, Јово Јовичић, банк. дирекхор, др. Ацо Богдановић, адвокат, др. Л. Пејчић, градскн физик и Милорад 'Букановић, хрговац; Дии. GO.— : Шеисибег Ајановић, посједцик; no Дин. 50.— : Душ аи Лукић, градоначелник, Моско Папо, хрговац, Х аји Ј. Папо, трговац, дпрекхор гимпазије Перц, Ешефхапума Прељубовић, Садијехануиа X. Халиховић, Душ ан Софронић, чиновншс, Милан (Мнко) Јовановнћ, госхионичар, Јакоб Перера, хрговац, Љ убоиир Пантић, апохекар и др. Владимир Сханишић, адвокат За бифе дароваше: Ш сфкеххапума Палшћ баклаву, Мухаиедбег Прељубовић печено јање, гђа Аханацковпћ колаче, гђа инжињера Јанковића поховане плиће и фл. киселих красхаваца, X. Мухареибег Пашић гроисђа, учихељица Лазићева хоргу, гђа Сханишић хорху, гђа Имаиовића Хамдије хорху, Калио Барух, месарски хрговац печени језип, гђа Хајрић нахишпању, гђа пуковника Варјачића хорху, гђа Алиефендић печсно пиле, гђа Л укић хорху, Решо Маловић, uec. хрговац јањећу главушу, тђа X. Мехмедагић хуриашице, гђа Нуиица Алимановић печено пиле, гђа A. Фидахића хуриашице и гђа др. Богдановића сандвиће. Свима прилагачима и даровахељина хвала и живили, a нарочиха хвала градској опш иш и бијељинској, исхо тако госпођици Лазићевој, хе госпођаиа Злахи Прељубовић и Јанковић, које су лијепо и укусно сервирале овај богахи бифе, хе лично исхи распродавале, шхо je Гајреху донијело лијепе иахерпјалне корпсш . X . Хујдур овић. Проширујте чланство Гајрета и пропагирајте њ егове спасоносне идеје! 521 �Гајретов дан у МоСтЗрУ Ha дан рођења num era високога ИокровИтеЉа, lberolior Краљевског Впсочансхва престолонасљ едника Иегра, дие 6. сепхсмбра ове год. М јесни одбор je најсвечаније прославио Гајретов Дан, гсоји je преко сваког очекивањ а услио, како морално тако и махеријално. To je заираво био један дефиле Гајретових радника н у исто доба се маниф естовала огроми а љубав свију слојева н ар о д а.п рем а Гајреху. . Прослава Гајретова Д а н а врш ена j e . заправо д ва дана, у суботу 6. севтембра и сутрадан у недељу 7. септембра. У суботу, 6. септембра, сви чланови Мјеснаг одбора при еусхвовали су служби Бож ијој у свим богомољама. У 11 сати прије подне била je свечана академ нја у сали Официрског Дома. Програм академ ије отворио je наш хор са државном хнмном. После опјеване химне одржао je предавањ е г. проф. Салвх Ћ ишић. Предавач je ванреднои пластиком изнио неколико фрагмената о наш ој народној Д ннастији и с тим у вези о нашем народном ослобођењу. У другом д ијелу предавањ а je изнио и хретирао проблеме р ад а з а Гајрет. По сврш етку предавања je оркестар глазбе 32. пјеш адијског пук а интонирао Гајретову химну, a налсон тога су д вије ученице дб- . кламовале патриотске пјесмице. Сала Официрског Дома бил а je пу на најотменијег грађанства. Поред тога*-су^ присусхвовали сви представници цивилних и војних власти као и сви изасланици културних и хуманих друш хава, a шхо je особихо лијепо, опазило се н а академији вел и к број HaBie илмије. ' \ l У недел>у, -i. септембра, |Цијбло прије подне охкупљивале су се Гајрехове значке^ 1&д 'охкупљивања помагао- je налп Ж енски одбор и наш е вриједне чланице. Грађансхво се врло- лијепо |©дазвало наш ој ак цији и давало гохово без из^ јјмкЛ Исхога д а н а послије иодве одрж ан je теферич у кафани Р у ж и уз судјеловање војне глазбе. К афаиа Р у ж а била je пу на најелихније публике, која се врло лијепо забављјгла. Теферпч je почео у n e i сахи послије подне a трајао^Јб до касно у ноћ. Упао je у очи један немили факах да се н а хеферичу није видио ниједан од господе градских охаца, бсим г. Б иједића. Оваасово избјегавање Гајрехових приредаба дјелује врло незгодно н а наш свијех, n a би било добро, д а се овај иемио елучај други пух не понови. ' Све приредбе Гајрехова д а н а успјеле су ван сваког очекивањ а како морално • хако и м ахеријално. Премда je одбор имао великих издахака око аранж ирањ а свих приредаба, ипак чисхи приход износи 3109 динара. Одбор. Гајретов дан у Бањ алуци И Мјесни одбор Гајрета у Бањ ој Л у ц и одржао je Гајрехов дан и н а свечан начин прославио годишњицу рођења свог прохекхора Њ . В. Нресхолонаељедника Пехра. H a 6. сепХембра одрж ана je ха лијепа маниф есхација у авлији Ферхад-пашине џам ије у присусхву прехставника цивилних и војних власхи и у з многобројно учеш ће грађана. Ga балкона зграде вакуфског поверенсхва, пажљ иво саслушан, одржао je слиједећи говор прехсједник Мјесног одбора г. Суљага Салихагић: »Сваки чесхити Југославен и сваки добар грађанин наше просхране охаџбице, Југославије слави и хреба д а слави сваки 6. сепхембар, a иарочихо данаш њ и 6. сепхембар, седми рођендан Њ . Kp. Вис. наш ег узвиш еног Насљедника Пресхола. Али, мало he ко са виш е љубави и одуш евљења сјећахи се оног узвиш еног дјехеха, које д анас наврш ује 7. го* дину, као шхо то чини Гајрех, српско муслиманско култуно и иохпорцо друш тво чији je Он узвиш ени заош хитник — Цротектор. 522 Ирошлост i'ajpeta, h.e№B рад, InOroba д јел а и itorouc лсрхве, којо je niupuo, развијао u допршхооио кроз д в а дедепија, дали су потсхрека иашему узвиш еном Владаоцу, да. шем мудром и далековидном краљ у Александру, д а своје прво чедо, своју наду n узданицу, свога насљ едника н а пријестољу Карађорђевића — још док je био у повојима — посхави за Протекхора Гајрсха, друш тва з а кулхурно васиихаше му. слимана н а нациоиалној бази. Мислим, да нећу погријешихи. ако усхврдии, д а je први прохекхорах, који je преузео наш млади Краљевић, био Прохекторат над друшхвом Гајрех. To Гајрет добро зна — хо Гајрехови радеиицн високо уваж ују и цијене. To je један од иајвећих и најачнх извора Гајрехове снаre, славе и величине. Уз ову моралну и материјалну помоћ Гајрех данас одгаја читаве легије своје омладинне, хранећи их племенигом иауком и задахњ ивајући их чисхом љ убави према Народу, Краљу и Охаџбини. Али овај данаш њи 6, сепхембар има своје нарочихо велико значење за Држ аву и Н ацију — захо га и Гајрет нарочито слави. Јер није данас cauo седми рођендан, јед н а легендарна диф ра у животу нашег Прохекхора — него je д анаш њ н 6. септембар један велики и епохални дахум у наш ем националном и државном живоху. Јер док мн овдје на овај скроман начин славимо овај 6. септембар^— дотле на периферији наш е пресхолниде, на Бањ ицц крај Боеграда, данас пред лицем наш ег великог Краља, у присутноохи свих највиш их грађанских и војних претставника и схохина хиљ ада пахриохских грађана Југославије чине посљедњи поклон схаре, славом овјенчане српске заставе наш их војних јединица и први пух се размотавају Југославенске засхаве. Гајрет с овога мјеста поздравља овај нови вели ки гест узвиш енога Оца, свога младог Прохектора. Гајрет je свјестан величнне овога чина. On у њему види мач А лександра Великог, како сијечс један за другим гордисасе чворове нашег националног проблема. Он види у овоме акху' ново далековидно дјело једног великог Управљача Држ аве, којему je будућност нације највиш и закон1 Гајрех с одушевљењем поздрављ а овај велики патриотски гест, ово ново мудро државничко дјело, које нас води jeдинству наш е Нације и Државе. Захо hy бихи слободан, д а у имс Гајреха д анас пошаљем Њ . В. Краљу ову депешу: Њ . В . Краљ у А л е к с а н д р у — Београд. Бањ алучки Гајрехови раденици и пријатељ и, славећи данас рођендан свага узвиш еног Протекхора седмо годишњег сина Вашега Величансхва, сагињу главе пред ехарим славом окићеним заставама и приносе усхима нове југославенске заставе, обећавајући, д а he их вазд а вјерио слиједити. — Прехсједник: Суљага С а л и х а г и ћ . Г. Салихагић завршио je кличући Краљ у и Краљевском Дому, што су присухни одушевљено прихвахилн. У хом моменху војна музика je засвирала држ авну химну, a после хога je овдашње муслим. певачко друшхво »Слога« громко охпевало песму »Из братског загрљаја«. У з концерхирање војне музике свет се задовољан разилазио са ове лепе, успеле манифестације. Tor д ана су се у месху продавале Гајрехове откупнв значке, при чем су узеле учеш ћа многе наш е угледне даие, н а чем им се одбор и овом приликом захваљ ује. Како je 7. сепхембра била недељ а закљ учено je, д а се теферич одржи у недељу. Међутим није нам се cpeha насмијада; читав хај даи се време мухило a иомало и к и ш а падала. �тек пред вече се мало разведрило. Бојазан од невремена знатио je умаљпла интерес за тефернч n a према томе и посету. Посета je ипак била добра na су се присутни лепо забављали уз концертрирање војне музике и певачког друштва »Слоге«. ПРОСЛАВА РО Ђ ЕНД АНА ГА ЈР Е Т О В А П РО ТЕК ТО РА Уз пева&б севдалиики, које су певали поједини члановн »Ологе« у з пратњу хармоника, весеље се наставило дубоко у ноћ. Бруто приход Гајретовог дана и теферича креће се око 7.000 динара, сабирна акција дала je око 2.800 динара. Њ Е Г. К Р А Љ . В И С . П Р Е С Т О Л О Н А С Љ Е Д Н И К А П Е Т Р А У Б И Х А Ђ У Р А М З И ЈА МИЏИЋ 6. септембра о. <r. као рођендан Гајретовог Протектора прослављен je на веома свечан начин. Beh рано у јутро 6. еептембра осванула je аула Медресе нарочито искићена и декорисана, како извана тако и изнутра. Украшена je зеленилом, цвећем, сликама Краљ. Породице, ћилимима те диплоиама Гајретовим заслужним члановима. Одмах после благодарења скупља се маса Гајретоваца и грађанства у аули Медресе, са преставницима војних и цивилних властн те свих корпорација и удружења. Oko 10 сатн заузео je своје мјесто Мјесни одбор на челу са претсједником Др. Хамдијом Бравом, којн je отворио свечану академију са патриотским говором истакнувши велика 523 �дјела Гајрета у прошлости и чврсту вјеру Гајретових раденика у још плоднију будућност, јер Гајрет постаје животна оријентацнја муслимана у драгој нам Југославији. Подвукао je д а Гајрет, удоетојен и почаш ћеи пажњом са Највишег мјесха, мора остати и а onoj л ииији свога р ад а н а којој се налазио у моменту стулањ а под У звиш ену Заш титу. Уз дуго и спонтано клицањ е Краљу и отаџбини прочитане су и упућене депеш е Дворокој- -Канцеларији, после -чега je Гајретов мјешовити хор отпјевао држ авп у химну. П ретсједник одбора je замолио тад а г. Мухамед еф. Захировића, потпретсједника, који je одржао врло успјело п р е -. давање о Д инастији Карађорђевића, дотакавш и се код тога и заслуга Династије за данаш њ е стање. Затим je члан одбора г. Реџић кратким ал и убједљивим говором истакао историјат у помагаљу Гајрета од стране п>егових чланова и пријатеља, a нарочито данаш њ их свечара: њих 36 на броју, којим а je члан одбора г. С. Реџић подијелио том приликом дипломе послате од Главног одбора Гајрета из Сарајева. По подјели диплома отпјевао je Гајретов мјешовити хор »Гајретову« химну, која je у чин ила нарочит утисак н а cbć"* присутне, те се je чуло много поклика: Ж ивио Гајрет. који тако лијепо води бригу о својим члановима и даје* им. видна признања. Члан и пријателј Гајрета г. Ахмед еф. Реџић проучиб je једно »ашере« послије чега je одржао специјално Гајретово благодарење своме- Протектору,- које je изврш ио г. М. Захировић у присуству- сви х посјетилаца ове свечаности. Закљ учујући ову сАбчаћу 'академију г. д р, Б раво, претсједник одбора, топло се захвалио присутним изасланицпма војних и цивилпих властћ, свим корпорацијама и удружењима те осталом гр&ЈЈШсфђу у з громогласан л ок л п к Краљ у и пашој великој Дугославији, послије чега je Гајретов мјешовити хор отпјевао још једном држ авн у химну. Многи учесцици ове прославе остали :Су дуго још при црној к а ви и дигарети, у разговору, интересујућд се свим детаљ има Гајретова р ад а и правца. П рије почетка академ ије као и и за сврш етка исте, гђа претсједника одбора др. 'Б раве, продавала je откупне вначке Гајретова д а н а ,.ч и ји je остатак каш њ е раздијељ ен међу ученице Гајрета, д а их tokom д а н а продају. Послије подне било je иарддно весељ е у алеји пред павиљоиом, a na вечер одходна бакљ ада са илуминацијом в ватрометом на У ни. Истога д а и а н а вечер приређена je свечана забава са колцертом, која j e ; изнад сваког очекивањ а успела, како морално тако и м атеријално. Заб ава je одрж ана у »Балкан-кину« У очи je упала нарочито добра посјета са стране муслиманскот женског свијета, јер се до с ад а није видјело толико нашег женског свијета ни н а једној забави. Читав протрам, како концертни тако и забавни, извођен je искључиво no члановима и чланицам а Г ајрета и з Бихаћа. Нарочито и угодно изненађењ е н а овој забавн изазвао je Гајретов мјешовити хор, састављен од 16 дјевојчица и 16 младића, иокл,учиво м услим ана и м услиманка и з Бихаћа, који je тако сигурно и чврсто иступио, као д а je годинама постојао, д а je однио ја к и дуготрајан аплауз од публике те je некоје ствари морао поповити. К ритика и з публике била je више него ласкава. Исто тако je побрала лијеп апл ауз наш а мала и симпатична соло-пјевачица гђица Р ам зија Мешић, која се увијек одазива аа Гајрет, a која доста лијепо сви ра и н а гласовир. Осим концертног дјела дават je и комад »Он« од С. Ћоровића, који je лијепо изведен, и који je задивио пуб.ш ку својим скупоцјепим и сада ријетко виђсним народиим ношљама наш их м услимапки. Комад je извођен no свд атњ пм чланицама (види слику) Гајрета. 524 Чигаи odrbo велик програи п р о ш ш е взведеп јс „ г11љ^ чиво no члаиовима n ч ш ш т ш Гајрота п з B iu a h a .. . I10 први пута без влљ см nonohn, жто je ™ похвојштп ш т гш _ оити, јер се очнто види, да свијест и љубав оа ‘ а;р( г ц његов р м расте из дана у даи n б«»а ове видкиЈа. При коицу се мора исгаћв в похв адш н иомагање д пожртвован рад » Д ввих прпредаба н аж е вр в јед н з прзтсјед. ж ет т м и * Гајрзта.гђицз Р а с о м 3 , a n n h . Послије забаве отпочела je пгранка и интимно сијело све до ранога јутра. ВЕЛ И ЧАН СТВЕН ПРО СЛАВА Г А ЈР Е Т О В А У Т УРСКИ М ЈА Њ А Р И М А ДАНА Меспи одбор Гајрета у Тур. Јањ арима, охвативш и потпуно д а се рад 1’ајрета tokom задње године у правцу школован>а и з а живот оспособљавања муслимапске омладипе подвостручио, одлучио je и заветовао се н а својој седнпди, одржаној дне 2. сентембра о. г. д а he настојати д а се tokom oue годипе рад за Гајрет и овде бар удвост.ручи. И узевш и себи за девизу речи г. Др. A. Хаоабнеговића, изречене на прошлој главној окупштини Гајрета: »(Јваки муслиман д уж ан je да п о м аж е^Г зд ет и д а му постане чланом!« разиђе се међу своје д а скупљају што већи број чланова и д а припрема те'р е д за одрлсање што маркатније свечапости, прославе Гајретова даца, што je одређено за 28. септембра. Д а се прослава иије одржала 6. септембра узрок je тај, што je тога д ш ј . братоко Соколско друш тво у Угљевику славило откривање и освештење опомен-бисте Њ . Вел. Краљу Александру I. у чему су узели учеш ћа и овамош њи чланови Гајрета, те су тако, са муслиманима и з других села увећали број прксутш ш а за 500. И овом су приликом муслимани Семберци доказали своју приврженост своме узвш пеном Владару. Одређеног дана, т. ј. у недељу, 28. септембра о. г., чим je освануо, још раном зором отпочеле су маниф естације привржености Гајрету и њиховим У звишеним Пријатељ има Њег Вел. Краљу и Краљици Марији и Њ иховом Првијенцу a Протектору Гајрета Њ . Краљ. Вис. Престолонаследнику Петру. Уз јеку прангија и пуш ака и лепрш ањ е застава бурно je клицала свечано обучена и развесељена маса света. Клицало je и етаро и младо. Клицали су подједнако и муслимани и православна браћа, који приступиш е у лепом броју. Они и овом ириликом доказаше своју комшијоку и братеку љубав ирема муслиманима и Гајрету, јер и поред свечаности освећења звона у оближњем манастиру Тавни, што се тога дана приредила, дођоше и они д а манифестују са својим комшијам а и тиме доказаше д а им je пречи комш ија, ма и друге вере био, него роџак и даљине, д а чему н ек а им je хвала! У манифестовању не изосташе чак ии деца, јер су и она, схвативши важност ове прославе н а свој сопствени начин, раздрагани клицали, н а сваки пуцањ пуш ке и прангије, Њег. Вел. Краљу и Гајрету. У тој атмосфери било се све до 11 сати, к ад су присутници напунили лепо декорисану салу месне основпе школе, где се одржала свечана академија. Свечану ак адем и ју отворио јс мссии учитељ и претседник Мјссног одбора Гајрета г. Хусеин Хамшић, који је. као израз маниф естације са овога скуп а најпре прочитао упућене поздравне депеш е Њ . В. Краљу Александру и Главном одбора Гајрета, које гласе: Маршалату Двора Београд Гајретови чланови и пријатељи сакупљ ени n a лрослави Гајретова дана у Тур. Јањ арима, у з н ак поданичке верности и оданости Њ . В. Краљу А лексапдру I и Краљсвском Дому КарађорђевиНа, из д на срца кличемо: Д а ж иви Њ . В. Краљ и Краљица Марија! Д а ж иви Њ . Вис. Престолопаследник и �Протсктор Гајрета Петар и цео узвиш енп Дом Карађорђевића! — Прсседник: X. Хамшић. Главном одбору Гајрета, Сарајево Гајретови чланови и прпјатељи сакупљени на прослави Гајретова дана у Тур. Јаљарима, манпфестујући тиме приврзкепост и захвалност своме Гајрету, поздрављају свој Главни одбор и његовог многопоштованог претседника! — Претседник: X. Хамшић. После поздрава гостију, изасланика Месног одбора Гајрета из Бијељине гг. Фидахића, суд. натсаветника, Хаџимех- СА њсгов. Слава Осману Иикићу!. Према томе, школа ho од сада иосити назив: Народиа основна школа »Осман Umnih«. И присутницп одали су рахметлији почаст клпкпувши: Слава му! Ову свечаност завршили су ђаци основпе школе пзведавш и добро декламацијо од Л, Чаврака: »Престолонаследнкку Петру« и од Симића: »Гајрету«. Након тога прешло се на упнсивање чланова-добротвора и утемељача Гајрета, те се том приликом уписаше следећа гг. за добротворе: П Р О С Л А В Е Г А ЈР Е Т О В А Д А Н А У Т У Р . ЈА Њ А Р И М А : наоодни теЉепич. С А П Р О С Л А В Е Г А ЈР Е Т О В А Д А Н А У Т У Р . ЈА Њ А Р И М А : Приређивачки одбор са претсједником Мјесног одбора X . Чаушевићем. медагића, шер. судијс, и Алиефендића, имама-матичара, те изаслаиика братског Соколског друш тва из Угљевика гг. Милошевића, инж. Шахова, Догића и других гостију, пршсазао je г. Хамшић у (кратком, али темпераментном говору важност Гајретова дана и Гајрета на екоиомском п културно-просветном придизању муслимана. Колнко су дубок утисак оставиле речи г. Хамшнћа вндело се n a очима многих присутцих, којима су се сјајиле сузе радосницс. Нарочитог je ефекта имао леп гест управе школе, наиме поклањаше за успомену сенн и праху рахм. Осмаиа Ђикића месне школе, што je г. Хамшић изнсо еа следећим рсчима: »Овдашња У права школе у споразуму са својим школ* оким одбором и Мјесним одбором Гајрета, решила je да овоме свечаном скупу учини једно племенито дело. Решила je да поклони сени и нраху нашег нацпоналног великама, рахм. Осмоиа 'Бикића, овтј просветни дом, желећи да сав подмладак, који прође проз њега, сећајући се увек и у евакој прнлици нашег великог рахметлнје, примио, следи и у дело приводи његове неумрле интенцпје, те тако постане еледбеник СА П РО С Л А В Е Г А ЈР Е Т О В А Д А Н А У Т У Р . ЈА Њ А Р И М А : Гости на р у ч ку код г. Мехаге Корајкић а (у средини). 1. Ахметага Kopajnnh, тЈхговац и з Тур. Јањ ара, живши одмах 1000 дипара. поло- 2. Хуссинага Хамидовић, поседник пз Атмачића; за утемељаче: 1. Салих еф. Мумпновић, нмам-матпчар. из Тур. Јаш ара; 2. Осмапага Нсџибовић. иоседник и з Атмачића; 3. Мујо Бегановић, рудар нз Тур. Јањара; 4. Хасан Лугушић, рудар из Тур. Јањ ара; 5. Х аџегрија Кројакпћ, рудар и з Тур. Јањара; 6. Мухаремага Неџибовић, поседник из Атмачића; 7. Мујага Ivopajniih, тргопац из Тур. Јањ ара, положивши одмах Дин. 500.— ; 8. Абдурахим еф. Имамовић, сабијаи-муалим и з Тур. Јањара; 9. Рашидбсг Зечевић, трговац и з Тур. Јањара; 10. Харкага Икановпћ, бријач, из Турскпх Јаљара; 11. Хуска Хаџиомеровић, рудар н з Тур. Јаљ ара; 12. Мехмед Мујкановић, рудар и з Тур. Јањара; 13. Азем Смајић, рудар из Тур. Јањ ара. 525 �Наведеној гг. нека je хвала! Истога часа приспио je допис од Српске земљорадничке задруге из Тур. Јањ ар а следећег садржаја: »Задругари, чланови ове задруге, 55 колико их има у задрузи, решилн су к а свом састанку, одржаном дне 21. септембра о. г. д а и з захвалности према осниватељу наш е задруге a претседнику Месног одбора Гајрета у Јањ арим а г. Хусеину Хамшићу, учитељу, сви приступе за чланове Гајрета. Живио Гајрет! Овај лепи гест браће задругара бурно je поздрављен. Тачно у 12 сати зачуо се милозвучни позив н а намаз, извађан no г. Ш евкет еф. Н акићевићу, имаму и з Глиња, чему су присутвовали сви присутни, корпоративно. Свечана дова за здравље Њ . Вис. Пестолонаследника и Протектора Гајрета Петра, и Њ егових дичних Родитеља, као и Гајретов мевлуд взвађано no месном имаму г. Салих еф. Муминовићу и другим присутиџм имамима потресло je и многе од браће к р ш ћана толико д а су им се очи сузама оросиле. Након ове свечаности приређен je гостима ручак. Изасланицима Соколског друш тва из Угљевика, њиховим госпођама те многим другим гостима приредио je ручак у својој i;yhn наш старина Мехага К орајкић, поседниж, који се са својим синовима Дедагом и Мујагом и овом приликом показао као прави пријатељ Гајрета. Такођер je Ф ејзага Б ајрић, поседник, приредио р учак за изасланике ГајретА из Бијељине, na чему им најлепш а хвала! Права братска/Љ убав и демокр&тски дух, што je један од главних циљ ева Гајрета*. иарад?авала се најбоље н а поподневном народном теферичу, где су се и звађали старо-ббсанеки народни обичаји као ниш ан., п е т а ч к а трка, п ев ањ е уз јелић, скакањс н а мех и т. дк У играициГсу се у сваком колу виделе тесно приљубљенн и под р у к у ухваћен и б раћа у фесу и у шубари и у ш еш иру. A госпође гг. руд. чиновника сестрински су се забављале са муслпманкама, које су целога дана биле закнћене Гајретовим откупним значкама. Примјећен je овде велики број и старица м услимднки од којих су неке, подупирући се штапом, дош ле да и оне манифестују. Најбоље ниш анџије били су као прди г. Мурадбег Мурадбеговић, поседник, a као други г. Драго ТЗогпћ, руд. предрадник. Мех je пробио г. Драго 'Borah, прву нагр,1д у н а трци однео je г. Н. Алимановић, a дар са 10 м етара високог и зејтином намазаног јелића скинуо je овдаш њи омладтп&ц гј Мехо Сурајић. Весеље. и.сп о н х ан а. међусобна братска. радост. потрајала ја л а je све до зоре, к а д су се гости са још чвршчим убеђењем о братској љубави почели разилазити. H a свечаности je било прпеутних око 2000 од чега самих муслиманки око 500. Овом прилпком морамо да истакнемо неприсуствовање пријатеља Г ајрета из Кораја и и з Јањ е. што je сматрати за обичну индоленцију. To иарочито напомиљемо за Корајце, који као да су заборавили д а смо ми увек, к ад смо били извештени, посетили њихове приредбе, a на забави у Угљевику нас je било око 30, чиме смо пониш тилп фактично дотадашње стање — слабу посету! Kao пгго je био морални успех неочекиван, тако je и материјални успех цревазишдо и најоптимистичнија очекпвава, јер je са добротворима и утемељачима, који се тога д ан а пријавише, бруто приход Дип. 10.942,— A број чланова Гајрета до тога дана попео се близу 250. што je, ажо се узме у обзир да у овдашња 4 муслиманска села. наиме Тур. Јањ арима, Атмачићима. Глиљима и Тур. Трнови има свега око 300 домова, кпак задовољавајући број. Ha теферичу и на м евлуду д а р о в а т е прилоге следеће госпође и господа: no Дин. 50.— : Хусеинага Хамидовић, Никифор М илотевић и Драго Цогић: no Дин. 40.— : Мехмедбег Фјдаић, А лефендија Алефеидић. Н. Хаџимехмедагић, Абазбег Зечевић; no Дип. 30.— : ггђа Р. Зечевић, гг. М. Мурадбеговић, 526 М. Јовичић, 0. Неџибовић; no Дин. 20.— : гђа Ш уз, A. Зече. вића, 3. Мујкића, гг. Н. Оклобџија, И. Перлић, Н. Петровић X. Б илалић, Н. Махмутовић, HI. Сарачевић, Љ . Б ож ић и Р. З е. чевић; no Дин. 10,— : гђе 0. Салихбеговића, A. X . Омеровића, М. Х .Омеровића Ш ахов, Н, Авдића,. гђица Х атиџа Н ..те гг, инж . Ш ахов, М. Комар, A. Ш тековић, Ас. Неџибовић, Ф. Бајpnh, Ј. Мемишевић, Н. Турина и X. Х ајдарбеговић. Осим наведених дароваше још много мање прилоге од 5 и 2 динара, на чему нека je свима хвала! При закљ учку Месни одбор Гајрета захваљ ујући свима,. истиче нарочиту захвалу г. изасланицима Сокола из Угљевика, изасланицима Месног одбора Гајрета и з Бијељ ине, наведеним новоуписаним добротворима и утемељ ачима Гајрета, члановима Српске земљорадничке задруге те гг Заим у Мујкићу, Хаш иму Мерићу, Лутфи Алагићу, А вди Муминовићу и Сеферу М. Неџибовићу, који су помогли при распродаји Гајретових откупних значака и другом спремању за свечаност. Г А Ј Р Е Т О В Д А Н У Ф ОЧИ. Ha д ан 6. септембра о. г. овај одбор у з помоћ овдашњег ,-Соколског друш тва извео je прославу рођендана Њ . Вис. Престолонаследника Петра icao Гајретова дана. Прослава je изведена овим редом: 1 У суботу, дне 6. септембра, и зјутра, било je благод ■ pei^e у православној цркви, и дова у џамији. И благодарењу и довн присуствовали су скоро сви члановн Гајретови, са соколима у свечаној одори и мноштом грађана и сељака. 2. Ha вечер у 7 сати кренула je свечана поворка испред Сокола са Гајретовом музиком на челу кроз град. У тој поворци, са бакљадом, узело je учеш ћа осим Гајретових чланова, сокола, војске и све грађанство, и старо и младо. Улицам а су се проламали овацпје Љ . Вис. Престолонаш љеднику и целом Краљевском Дому, a ш колски дечији хор измењивао се je с музиком у песми. Испред Гајретове читаонице са балкона поздравио je ту свечану поворку г. М ухамед Муфтић, потпретседпик Месног одбора Гајрета. Он je истакао значај те прославе и заш то то Гајрет узим а као свој дан. И за тога се je свет разиш ао својим кућама. 3. У недељу, дне 8. септембра, изјутра, одрж ана су след ећа натецањ а са наградом за победнике: Пеш ачка трка, ckor у даљину, скок у висину, пузање уз ступ, скажање н а мешину, трка у џаковима п бацање кам ена са рамена, н а што се je наставило још много народних игара. У овим играм а оу узимали учеш ћа и сељаци, али су све победе припале соколима. 4. У недељу, после подне, одрж али су соколи у градском : парку јавни час којему je присуствовало мноштво грађаћства и сељака. З а Месни одбор Гајрета: Секретар: Претседник: Љ убунчић Хасан. Х асић Салих. Гајретов дан у Бос. Д у б и ц и Ha рођендан Њ . Вис. Краљевића Петра д не 6. септембра о. г. овај одбор Гајрета je одржао Гајретов д ан како слиједи: Одмах послијеу богослужења и дове у џамији одржао je врло успјело предавање о »Славном дому Карађорђевића« друштвени претсједник Хашим Jaxnh у овдаш љем градском парку. Предавању je присуствовало сво чиновпиш тво, обе школе са ђацима као и велики број грађала и сељака, јер je тада био пазарни дан. Лијепо излагањ е Јахићево оставило je на свима присутним врло лијеп утисак. И за тога су рецитоване двије декламације и то: »Њ . В. Престолонасљ. Петру Заш титнику Гајрета« и »Југославији. Свечапост je заврш ена пјевањем народних химни. �Tor дана je продато Гајретових значки 615.— Дин. од чега je лотрошено за врпце и игле 25.— Дин., тако да je од значки чисто остало 590.— Дин. Сутрадан смо одржали Гајретов теферич у з добровољно судјеловање братског друш тва Соко Краљевине Југославије. Ha каси je пало чисто 629.— Дин., a било би куд и камо више, д а није киш а почела падати н а самом почетку извођеља програма. посетиоце, те су се многи морали повратити. Забаву je отворио поздравним говором потпретседник скопског одбора ir. Февзија X. Хамзић, захваливши се гостима на обилној посетн и истакнувши у кратким потезима задатак Гајрета. Kao друга тачка je била шаљива рецитација, коју je на опште задовољ- Гајретов дан у Врнограчу Повјереник Гајрета у Врнограчу r. Сулејман Топић проучио je н а дан 6. сентембра аш еру, a иза ашере одржао je бесједу о рођендану Њ . Kp. Вис. Престоланаследвика Петра. Након дове одржао je ријеч о Гајретру и упозорио присутне д а дају добровољне прилоге за Гајрет што исти и учинише. Г. Смајил Борић сакупио je пред џамијом Дин. 202.—, a дароваше слиједећа гг.: no Дин. 20.— : Х усејн Мурић, лугар и Осман Икановић трг.; no Дин. 10.— : Др. A. Јановски, љекар, Иван Девичић, Руж иц а Франчевић, учитељица, Ибро Делић, начелник, Душ ан Грба, биљежник, Реко Мухељић, мухтар; no Дин. 5.— : Сулејман Топић, имам, А алага П урић, Мехмед Абдић Челе Садвковић, Миле Гогић, Б ајруди н Хаџић, Смајл Борић, Фрањо Црнковић, Иван Голац, Перо Ш евић, Др. Билал ветеринар, Ђуро Грубер, Х усе Кесеровић; no Дин. з.— : Петар Печанац и Х асан Елезовић; no Дин. 2.— : Салко Чаршевић, Реџо Мелкић, Аадам Драш ковић, Мехмед Ибраџић, Јанко Димитровић, Јанко Алексић, Х асан учитељ, Милош Бабић. Јандре Стевић и Ахмо Елезовић; no Дин. 1.— : Мумин Зубовић, И лија Гор, Х усејн Ризвић, Муст% ЕАезовић, Х усејн Садиковић, Адам Д., Милан Д ујаклија и Запм Фаштагић. у М аглају. Свима дароватељима топла хвала! . & Остале Гајретове прирсдбе Гајратова забава у Сјеници Ha рођендан Гајретова Протевтора дриредио je одбор у Сјениди велику забаву у еали среског начелства. Послије поздравне ријечи г. Селмановића и приредбе, ученици Велике Медресе Краља, извели су неколико тачака са виолинама тамбурашког збора на опште тантска дружина успјешно je одиграла »Два начелника«. Ha забави je приређена богата Морални и материјални успјех ове забаве био je чан. Мјесни одбор и овим путем пзражава захвалност r ваном чиновништву н грађанству на обилној посјети. Нарочиту захвалност израж ава r. Р адевку Ж унићу, управитељу школе, који je својнм трудом и заузимањем у многом допринио успјеху ове приредбе. Г А ЈР Е Т О В А О М Л АД И Н А У М А Г Л А ЈУ Гајретова згбава у Кос. М итровици У суботу, 2. пр. мј.. у 9 сати пре подне, кренуло je око 20 чланова Гајрета возом из Окопља за Кос. Митровицу. П ут je био врло угодан и весео. Уз песму и свирку дошло се у 3 сата no подне у Кос. Митровицу. Ha станици су гости дочекани врло свечано. Са војном музпком на челу, били су ту сви чланови Месног одбора у Кос. Митровпци са својим госпођама и огромна маса грађана свих сталежа. После упознаваљ а на станици кренула je поворка са војном музиком на челу у варош, док je ненрегледна маса света с обе стране нута правила шпалир и бурно акламовала поворку. Пред хотелом »Јадран« бно je разлаз. Гостима je од чланова мптровачког одбора приређена у хотелу мала закуска, a после тога се поједине групе запутиле, д а разгледају варош. Истога д ана у вечер приређена je аабава у хотелу »Јадран« Велика хотелска сала je била премалена да прими све ство и награђен веома бурним аплаузом извео младн Гајретов радник ir Нијаз Ресуловић, син режисера ове забаве и старог и опробаног Гајретовог радника г. Н азифа Ресуловића (родом и з Требиња). 3. тачка je био шаљиви комад »Два начелника«, који су млади Гајретови радници из Окопља као прави глумци потпуно уметничкн извели, те били пеколико п ута од публике аплаузом паграђени. После овога je настала игранкп. бкраљ е краљ ице вечери и остале уобичајене приредбе. З а краљ ицу вечерп je изабрана симпатична гђпца Ружа Васиљевић. кћерка окружног инспектора и претоедника мнтровачвдг Месног одбора Гајрета r. Радв Васпл>евића. Kao 527 �дар краљицн вечери гђици Васиљ евић предат je од странс скопског месног одбора врло укусан прибор з а маникирање. А ш ш ирана забава je потрајала све до зоре. Ha заб авпје свирала војна м узика мптровачког гарнизоиа. Са овом у пропагандистичке сврхе приређеиом забавом, наш je одбор веома задовољан у сваком погледу, те ће je се са задовољством у век сећати. Иако се вођа п у та г. Др. Б. Ново усмено захвалио поједнним функционерима митровачког месног одбора н а топломе дочеку и прппремама око забаве, одбор се овим поновно захваљује свим члановима метровачког одбора, a нарочито гг. Р. Васиљевнћу, С. Х азнадаревићу, X. Твртковићу, те власннцима хотела »Јадран« и »Ш умадија«. У недељу. 3. о. мј„ члановн из Скопља су разгледалн варош, a после подпе у з сата кренули и з Митровнце, срдачно испраћени од многобројних М итровчана, те уз песму и свирку стигли исти дан у Скопље у 9 сати н а вечер. Гајретова забава у Старом М а јд а н у Г А ЈР Е Т О В Т Е Ф Е Р И Ч У М ИОЧУ. Са задовољством констатујемо д а je теферич у Миочу, како материјално тако и марално, обзиром n a мјесне прилипе као и н а то да je то први Гајрстов теферич у нашем мјесту, —■ потпуно успео. Теферич je протекао следећим распоредом: 1. Возом, којп je стигао из Прибоја ono 9 сати, дошао je шериатски судпја г. Бегановић са приличннм бројем (око 70) прпбојског мусли.чанског мушког и женског свијета. По до. ласку огромног броја посјетиоца, муслиманског свијета оба пола, пз околних села, отпочело je учен>с М увлуда н а отвореном пољу. По свршсном Мевлуду н пошто су сви гости поелужени шербетом прстседник одбора устаје и захваљуЈе се посетиоцима н предлаже им г. Б екир еф. Л агумџију д а одржи предавање о Гајрету. Иза тога устаје Б еки р еф. замоливши приеутне д а саслуш ају нсколико рпјечи. Отпочео je тумачити овај дан ради чега се je сазвао овај теферич, д а je овај дац рођендан Њ ег. Вис. Престолонаследника Петра, Протектора Гајрета, нашто je цијела публика кл ицал а ж ивио Престолонасљедник Петар! Затим je тумачио постанак Гајрета и вегове прве раднике, те истичући његове циљ еве показује колпки' je број пптомаца уз nosioh Гајрета научено. Мјеснн одбор Гајрета у Старом М ајдану одржао je дне 31. августа ове године забаву п кољ ску трк у noja je прилично успјела обзиром н а то, што je ово мало и забачепо м је -, Иза тога je нагласио д а требамо и ми no селим а да упосто, a поготово к а д се им а у ви ду д а je прије на пеколикв, зАамо1- Гајрет и д а га помажемо, јер нас и Б ог задуж ује да дана била вели ка прослава Гајретове чптаонице ^ Сипском еважу зЛјеДпицу помалсемо која ради з а науку. У к урану стоји Мосту, којн je удаљ еп само неколико километара. C l ^ и з р е к а Б ож ја: »Талибул илми фаридетун ал.а куил л и Муели30. аугуста н а вечер прирсђена je у rfpocTopnjasia на{£ ве Муслимтин«, то јест: мора n мушко и женско траосн. школе забавадкоју j&'отвопЛо г. Ахмед П1арић, те поздраж ити науку, a и Пејгамбер алејхиселам je рекао: »Утлебул вивш и госте у ј е ^ о оцртао ГајретОв рбд од почетка до сад. нлмелевелев оцссипи« — тражите науиу макар и у Кипи. С ада. Овомјесни дплетанти су jio p iilje тог у з опће задовољство изимадемо ono што csio жељели: своју ш ироку Отаџбину и свога вели малп ш аљ пви комад »Два глуха« од П аве^М атвјевдћа. љубљеног Краља, који управљ а са nasia најбољим очипеким Сутртдаи, 31 аугуста/ била je кољ ска трк а н а којој Ву срцем.. Сдда браћо д а заврш им о предаваљ у. Молим вас јсдиотрчали само мали босансжи когоСТБдгпј дпо п р о г а ш в м р без гдасно |да упутимо молбу Свемогућем Богу д а нам подуљн п најмањих неугодноеТн ваврш еп. ж пвот Њ . Вел. Краљ у Александру I п цијелом Краљевекрм Д а je Г ајрет омилио и овдршњем с е ' na­ /Д ом у. ]|[ублика je устала поповно n a ноге са узвиком: Живио! šiеђу осталог и no том, што je нај овој м а и к ^ т Љ п C ftlo la n d 'e Иза тога je постављен ручак з а све госте a no ручку добити преко 1.300 дипара, дочим к ад су год прије грађани иасталај je игранка и пријатиа забава noja je трајал а до каопо д авал н тр к у били с у ^ .^ ф и ц и т у [ у поћ. З а овако лнјеп у сп;ех n a првом мјсету одбор се најтопБруто приход од oboit теферич.1 износи 1.481.— динар a лије захваљ ује cpecKOst ^ачелнш су г. Б . А лексићу, којп je у од прилога у патури следећс ствари: 3 џспне марамице, ручнп cBanosi погледу и свагда бно прп р уц п п помагао одбор, те рад .2. ткане sm p a sie и 2 метра беза. пајрадпје излаоио и пзлазиЧ у сусрет потребама Гајрета. Раеходи ono прирсђпвања теф ерича износе 535 динара. Х вала браћп Саљаш гаа. к о ј и у лтгјеттом броју дођогае и Засрш авајући овај извјеш тај констатујемо д а nara свијет наш у забаву увеличаш е. Н арочћта усвала г. Јов ан у Коканоразумије потребу помагпња Гајрета у љеговом дјеловањ у за вићу, који се je вз.рочито истакао у раду ono приређнвап.а опште добро и просвјетио развијањ е иас муслимана, те зато се трке, те je одбор у сваком погледу пбмогао. ставља у дужност новоизабраној упрлви д а употребн све силс Одбор се топло захваљ ује господи који приложиш е доза што интензпвиији рад за Гајрет. бровољне прилаге, те и тим noniosioronie Гајрет. Дароватељи су слиједсћа господа: под Д ин. 150.— : Ариф КахрнманоГајретов теферич у Бос. Г ради ш ц и вић (К озарац): no Дин. 100.— : М ирко Добријевпћ; Дин. 90.— : • М. Бербић, судија (Сан. Мост); no Дпн. 50.— : Ахмет X. Ахме7. cen T esi6 p a о. г. Мјссии одбор у Бос. Градиш цп одржао товић, Заим Бешнћ: no Д пн. 40.— :Тошо мл. Зурунић; Дпн. je теферич под ведрии небом у градеком парк у, који се од30.— Ахмед А лагић; Днп. 20.— Б ећирага Хромаппћ; no Дин. носио као проелава рођсндапа Гајретова Протектора. Ha сам 10.— : Абаз К рантић, М ухамед Окановић, Оулејмаи Филипопочетав теферича у 4 сата no подне уд арил а je киш а. која je вић, Јо ван KoKanoBiili, Д у ш ап Јанкови ћ, Ју р и ц а Бегић и Кодо 6 сати поподне непрекидно падала. те je много поојет почо Ибрахимпшнћ. кварила. У G сати отворио je претсјсдник Сокол Мсхмед теферич са кратким говором у којем je пстакао зиачсљ е 6. сепЈош једном свима најљ енш а хвала и ж ивјели! Tesi6pa за Гајретовце, те je tosi прнликом затраж ио дозволу ол 0 д б о р. • гостију д а упути поклонствену дспсшу Кабннетској КапцелаГајретова забава у П ризрену рији у соБграду, што су гости једнодуш но и одобрили. Мјеспи одбор у Урошсвцу замолио je М јесни одбор у Призрену д а na 2. августа одрзки забаву са комадом »Омербег ЈБубоимћ«, iiiTo јс одбор драге воље учипио и пзашао Мјесном одбору у сусрст, јср они nesiajy могућноети за одрасаван>е забава, пошто иемају чланова који су погодни за то. Ова забава била je једна од најпосјећенијих призренских забава иако je била у најнепогоднијс вријеме, када су вечери највруће. Приход од иоте изнио je преко Дин. 4.000.— Тражите, трошите и пропагврајте потрошњу Г а јт е р о в а цигарпапира 52b �дељу ua вечор Гајруетов мевлуди-шсрпф, који je 'успио мимо свако очекивашс. У лнјепим за ову прилику нарочито освијетљеннм просторнјама клуба свечаност je отпочела тачно у 8 сати. Просторије iuiy6a биле су дупке пуне, све најодабранијег свијета, бсз разлике сталежа, звања и положаја. Овој свечаности присустовали су и питомци овдашњег Гајретовог конвикта. У име мјесног одбора Гајрета као и у нме Гајретова клуба свечаност je отворио и присутне поздравио секретар Мјесног одбора г. Мехмед Салихспахић, који je својим говором најприје присутнима захвалио на бројној посјети и пажњи Гајретов ж ески овогодишњи М евлуд у Т узл и према Гајрету, истакао важпост и потребу оснггваља Гајертова клуба, која he установа око себе окупљати све расцјепУ друштвеним просторијама Гајрета одржан je Мевлуд кане и завађене снаге, које су раније полптичке партије муна 0. октобра иза акшама. слимане подијелиле у разне фракције. У даљљем поздравном Сала у којој се учио мевлуд била je дивно окићена и заговору истакао je неколико одличних карактерних особина, стрта ћилимима. Како je мевлуд заказан иза акшама, то се које су ресиле Мухамед алејхиселама. Затим je говорио о одмах з а рана мрака почео свијет сакупљати. Поред силне »Мевлуду« као пјесничком дјелу и његовом постанку, како je кише, која je падала у вријеме сакупљања ипак je посјета бидошло да се прославља међу »гуслиманима рођендан Мухал а тако многобројна д а су просторије Г ајретова-клуба биле мед a. о. и на- који го начин прослављају муслимани других дупком пуне. нација. /« Мевлуд су учила три дјечака из овдашње медресе и то Иза поздравног говора г. Салихспахића, прешло се на на српском језику. Поред мевлуда учили су и лијепе илахије учење мевдуда, најприје н а турском, a затим дирљивији мо(каскде). Ha мевлуду су присутни почашћсни шербетом н шементп н а нашем језику. Учење мувлуда и подучаваље софти _овдаш њ е медресе у извођељу илахија и самом учењу. узео je ћером. г._ Хусић М^хм£д« еф., судија, и, све са софтама извео н а опKao прилог за мевлуд даровале су шећер одборнш(е; ште задовољство и дивљење. ксснце за шећер даровао je кљижар г. Камењашевнћ. ТЈулсију, уд и дар Јкени за чување гардевобе даровала’ je врло угледна • Госте су послуживали ирједини одбориици, особно шери обљубљена Аише ханума Мутевели^. ^ 1 бетом, шећером и кафом. Послијс еврш ене свечаности, остала Прилоге у новцу дароваше слиједеВе госпође и госпоje веВнна свијета до icacHO у noh, у пријатном разговору, чеђице: no Днн. 50.— : Хаџи Бакирбеговица Тузлић, Шемсе хдегитајући одбору успјелу свсчаиоет и отварање Гајретова нума Мехмедбашић,. Џевахир ханума ВЛловић; по-Д ин. 30/ КЈОД^ч, У** ^ i j \ Фатнме ханума Тефтердаревић, ЗпЕ ^х а^у м а Кршлак; no Д ин^рЈЈЈ 20.—: Тепзиле ханума Теладбашић, Тахире ханума Селескоr' • • вић, хвиумв Азабагић; no Ди„. 10. - : А ише х а .у „ ,!М у ПрОШ ИреЊ С Г О Ј р е т О в е оргОНИЗПЦИЈС тевелић, гђица Сена Арнаутоцпћ, Фпје ханума Мукпћ, iiH m i Оснивањ е М јесног одбора Гајрета у Јгњ и . ханума Баралић, Аише ханума Има^овић, Џрмиле xai ешла13- септсмбра о. г. одржана je скупштниа чланова ГајКафеџић, Алмаса ханума ХаџиефенЈ(пВ. Н ајла хјанума Б е| ’ гђа ’ peia у Јан>н у еврху осниваља Мјеспог одбор;! Гајрета. гпћ, IIIcMca ханума Ж унпћ, Т ија ханума Дервишефендић, Ахметовић, гђа кадиница 'Бенановпћ,' гћпца Ф адила, ХаџпГ. АОдулах ГрухољиЛ, као сазпвач н шш циЈатоР ,о ве ефендић, гђа М. Моранкић, гђа Џелић Дуда^. По Дин. G.— : Ха(мсупштнне образложио je сврху састанка и нетакао потрсбу ш а хпиума ХаџихасаповиВ; no Дин. 5.— : гђнца Џемила Сероснивања мјсеног одбора, захвалпвш и сс иа. одзпву ii молећп даревић, гђа ПТехаповић, гђа Трновљаковнћ- гђа Реуфбегод а се изабере прстсједиик скупштине, перовођа те д ва веривнца Заимовпћ; no Дин. 4.— : гђа Скоруп, гђа Аждрровић, гђа фдкатора записника. Ha предлог скупш тина једногласпо бпра Решидбеговић, гђа Гељевић. гђа Филиповић. Зипет-хапуиа за претеједавајућсг r. Абдулаха Грухоњића, пол. пнсара; пеХаџимуја(гић, Н ура ханума Азапагић, М. Азапагић, М. Хруровођу Асима Т1смерлића п верифпкаторе Мухарема Т\емерcnih, С. Мапџнћ, A. Калеспћ, X. Хеџамовић. гђпца Ајаповнћ: лића и Ахмета Алнбеговнћа, који ее прнмају повјерспих им no Дии. 4.50: Е . Карабеговић; no Дин. 3.— : Ђулса ханума дужности. Ефендић, гђа Нишпћ. Аише ханума Нишић. гђица Куносић, Претсједнмк г. Грухоњић узим а ријеч п опганрио пзлажс С. Чамџић, гђица Х ајра Салихспахић; no Дин. 2.— : Алија Муисторпјат досадашњег рада з а Гајрет у Јан»и. Конетатује, да тсвелнћ, Џипдић Шухрп. Османагинпца Т\ебић, гђица Бибеje Јањ а у евоје вријеме била међу првпм мјестпм а.у раду за ]>овнћ. гђа Авдовнћ. гђа Кпнић, Сатка Селесковпћ. гђпца БекГајрет, д а je доприноспла н впше, него што се je од ље очетић, М. Налић, гђа Е. Тулетовнћ, Салко Сердаревић, гђа Мукивало, али да je данас рад у том смлслу замро, те осуђује ту. харемпгнћ. Хаџи муфти ефендиница Чокнћ; no Дин. 1.25: неш рн оот и позпва на озбил.ан рад, јер се од иас очекује Ђулеа ханума Ж унић: no Дин. 1.— : гђа ПТехић; и no Дин. мцого вишс, него што доириноонмо, a ми смо у стању да то u G.— : гђица Шербић. дамо. Истиче апредоваље Гајрста н ширење љсгове идеолоЧисти приход мевлуда износп 500 дпнара. гије, која je продрла и у најзабаченија села, те je данас један општи покрет, којп заузим а сви виш е димензије и ми у томс Ж снски одбор Гајрета у ТГузли изјављ ује најљспшу покрсту трсба да озбиљно сарађујемо, a обзиром на наше кулхвалу свимл, који су посјетилп мевлуд, као и онима, којп турно и економско стап,е да миого впш е допринесемо. још дароваше прилоге било у натурн или новцу. Напосе захваљујсмо мудеризу, управитељу медресе, господипу Хасак Позива све присутне n a рад, ширеље и помагање Гајресф. Смаиловићу за дате нам учснике, који су учили мевлуд! тове идсјс « моли досадашњег повјсреника Гајрета, да рсфе— О дбор. рише о раду. Г. Осман Грухоњић, као досадаш љи повјереник, каж е да Гајретов м у ш к и мевлуд у Т узл и ее ннје готово пнш та радило, јср да се нпје то im могло нз Прнлпком свечаног и званичног ‘отвараша Гајретова клувнше разлога. од којпх je најглавнијн тај. што je тотово увпба у Т узли, приређен je том прнлпком дне 5. октобра у иеjcn био усамљсн. Тсшко je успио д а сакупи 20 члаиова, алп н Послије тога декламовао je питомац Гајрстов Алија Вармаз »Над колевком Њег. Вис. Наследника Престола« од Војислава Ј. Илића млађег. Овом приликом uc можемо npehn a да не споменемо, д а су се наше женскише у пајбољем броју одаовале, тако да су оне сачињавале двије трећине гостију. З а вријеме теферича пуцале су прангије, a н а вечер бацале се ракетле. Морални je успјех као увијек постигнут, само магеријалнн није најбоље усљед кишовитог времена. Чист нриход изиио je Дин. 2.043.50. 529 �ови су у плаћаљу врло неурсдни ради чега je престао и сак уп -, љати чланарину. Покушавао je да оснује мјесни одбор, али није успио. Прпређена je једна забава з а Гајрет и читаоницу од чега je 500.— динара послао Гајрету. Осим тога од члапарине 180,— динарт те од значака 200,— динара. У ју н у je дошло неколико чланова одбора газ Бијељине и у заједници с њим пописали су нешто хране, а л п се у то вријеме појавила епидемија пјегавца, што je омело д а се то и сакупи, a нешто je и с&м свијет одбио да преда. Тако je врло мало сакупљено и предато Мехаги М усемићу, трговцу из Јап>е. гдје се и данас калази. Главни je одбор примио једног наш ег ђ ак а 3а свог питомца. Г. Абдулах Грухоњић предлаж е д а се скупш тина сјети оних који су највиш е учинили з а Гајрет, a то су Њ . В. Краљ, Њ . Kp. Вис. Престоловасљедник П етар те позива д а им се кликне трократни ж ивио (присутни к личу стојећи н а ногама). Предлаже, затим, д а се са скпуш тине поздрави претсједник Гајрета г. др. Авдо Хасанбеговић, који има в ел т си х заслуга за љегов напредак, који je Гајретову идеју учинио општим покретом, који захвата цијелу држ аву, и моли д а га скуппггина овласти д а го р ве испред ње брзојавно поздрави, што скуш птинари једногласно примају. Г. A. Грухоњић ставл»а на дневни ред избор мјесног одбора л моли д а се изаберу људи, к о ји h e радити за Гајрет, a тај je рад у данаш љ ој економској к р и зи врло теж ак, ради чега треба да у одбор дођу љ уди, који би имали у ти ц аја и воље за рад. П редлаже листу, к о ја се послије мањ их измјена једногласно прима, т е .је мјесни одбор изабран жалсо слиједи: Х амза 'Норабдић. трговац иуотш т. начелниж; Осман Грухоњић, учитељ; Симо Л азић, трговац; Мухарем Ђемерли^, трговац; А лија А даналић, зе^љ орадник; Мехага Мусемић, трговац; Е м ин Тузлак, трговад. З а м ј е н и ц и : Крсто Недић, учитељ; В елинка Бибић, учитељ ица; Х усеин Фитозовић, посједник; Ахмет Аллбеговић, трговац; М ухарем Мухаремовић. трговац. Н а д з о р н и о д б о р : А лекса Станковић, трговац, Никола Петровић. и нд устри јалац ; X . Х асан Хуремовић, трговац. 1 Г. A. Грухоњић предлаже, д а се од присутних упиш е у чланство, који то већ нпје учинио. објаш њ ава врсте чланова. моли коме je могуће д а се у пиш е з а добротвора или утемељача. ■ H a овај позив од присутних су се уписал и слиједећи: X. Х асан Хуремовић 5*), М ехага М усемић 5, Ем ин Т узлак 5, Ахмет Алибеговић 2, М ихајло Петровић 10, Х ам за Ћ орабдић 10, Мустабег 'Вемерлић 5, Јо ван К ајмаковић 5, Смаил Дургутовић 5. Н пкола Петровић 2, А лекса Станковић 5, Симо Л азић 5, Хашим Топчић 2. Олга М линарић 5, В елинка Бибић 5, Зора Богосављевић 5, Осман X. Имамовић 5, Ибрахим Маслић 2, Ибрахим X. Имамовић 5, Омер Мусемић 2, Авдо Смаилбеговић 2, Х усо С инановик 3, Х асан Д ургутовић 2, Ибрахим Мусемић 5, Алибег Алибеговић 2, Мухарем Мухаремовић 5, Мехо Осианбашић 5, Мујо Јунузовић 2, Мехмед Муламустафић 2, Васо Л азић 5, Ју со Реш идовић 2, Идрис Сејрановић 2, Салих Ш ехић 2, А л и ја А даналић 2, Хусеин Хусагић 2, Изет Хурембеговић 2, Исмет Хурембеговић 2, Сад ија Ужичанин 2. Мехмед Д ургутовић 2, А бдурахман Хуремовић 2, Вехид Грухоњић 2, С алих Т узлак 2, Мехмед Окановић 2. Мухарем 'Немерлић 5, Х усеин Х аџић 2. Г. A. Грухољић 'констатује, да се je уписало н а скупштини 45 нових чланова, захваљ ује им и моли д а буду вриједни чланови и шире у својој околинин идеју Гајрета. Пита има ли ко да се јави з а ријеч. К ако се нико не јављ а, закључује скупш тину с апелом на присутне, да се не охладе брзо, него да пораде д а Јаљ а дође на своје старо мјесто, * ) Бројеви уз име означују, колико се je који обвезао плаћати мјесечпе чланарине. 530 с ЧИМ не само д а ho се учинити један гест у круг мјеста, која предњаче у културном погледу, него he се помоћи и самом себи. Моли да се свака прилика искористи, која би могла донијети нешто користи Гајрету и уопјеха he бити. Захваљ ује се члановима н а одзиву, a нарочито среском начелннку госп. Рајковићу, надпорезнику г. Б езјак у и школском надзорнику г. П. Сочи, који су скупш тину удостојали својом посјетом. Основани одбор конституисао се je накнадно овако: претсједник г. Ћемерлић Мухарем, потпрстсједник г. Симо Лазић, секретар г. Осмап Грухољић, благајник г. Ахмет Алибеговић; чланови гг.: Хамза Ћорабдић, трговац и претсједник општине, Мехага Мусемић, Емин Тузлак, А лија Аданалић: замјеници: Крсто Недић, учитељ, В елинка Бибић, учитељица, Хусејн Фитозовић. Мухарем Мухаремовић; надзорни одбор: Алекса Станковпћ. Никола Петровић, X. Х асан Хуремовић. Новооснованом одбору желимо успјеш ан рад! Оснивање Гајретова одбора у Гор. Зениц и 7. септембра о. г. одржана je у Гор. Зениц и главна годиш ња скупш тина Гајретових чланова у сврху оснивања Мјеснбг одбора, на којој je било присутно око 70 чланова и пријатеља Гајрета. Скупштину je отворио и водио повјерени к г. Хусеин Пашанбеговић, a био je присутан и члан Мјесног одбора из Зенице г. Махмуд Мамић. У свом опширном нзлагаљ у г. Мамић je у танчине образложио значај Гајрета, његову сврху и циљ. Након његовог говора изабран je одбор у који су уш ли rt1.: претсједник Хусеин Пашанбеговић; потпретсједник Дурмо Османага; секретар Абдулах Алиспахић; благајник: Реџеп П јанић; одборници: Осман Ђ улић, Аган Бјелоглавић и Авдо Ш увалић. Надаорни одбор: Реш ко Пашанбеговић, Распм Алиспахић и Б ајро Ђ улић. Замјеници: Х аџи Меххгед Дурмо, Алмас Пашанбеговић, Мехмед Пјанић, Мехмед Бјелоглавић п Х асан Черимић. Након избора одбора г. Мамић поздравл>а одборпике и моли их д а одмах започну са најагилнијим радом з а Гајрет, познавајући агилност изабраног претсједника г. Пашанбеговића. Оснивање Гајретова одбора у Доњ ем Вак у ф у. 14. септембра о. г. одржапа je к онституирајућа скупш тина чланова Гајрета у присуству претставни1са власти командира полиције г. Јаворине. Досадањи повјереник г. Басара отворио je скупш типу и захвалпо се присутним члановима на одзиву и у кратким потезима изнио дослдањи рад Гајрета у Доњем Вакуфу и предложио д а je света дуж носг д а се побрину за многобројну незапослену сирочад љиховог мјеста, a то he учинити једино преко Гајрета. Затим предл аж е да се пошаље поздравна депеш а Њ . Вел. Краљ у и Главном Одбору Гајрета што скупш тпна једногласно усваја. Предложена лпста новог одбора примљ ена je једногласно, те су у одбор униш ли п \: претсједник Х аф из Мустафа Б асара; потпретсједник Смаил еф. Т упара; секретар Смаил Верем; благајншс Осман И. Трто; чланови без ф ункци је: Нурија Церо, Мустафа Биволџић и X. Омер Омерагић. Надзорни одбор: Мухарем Церо, Ахмед Б асар а и Хамдибег Курић. Након избора одбора узео je ријеч г. Садија Никшић, члан Гајретовог Мјееног одбора у Бугојну, који je с а још неколико чланова дошао иарочито и з Б угојна на ову скупш тину и изнио уепјешно дјеловаље за Гајрет у њнховом мјесту. Нарочито иотпче рад на селу и каж е да je идеја Гај- I Проширујте лист „Тајрет“ у ® I Вашем мјесту н околннн! Ц �рета наиш ла на боље разумијевање код н>их него у самом граду. Истовремено обећаје сваку потпору како од љега тако и од цијелог одбора из Бугојпа Нови повјереници Гајрета Ових дана постављени су за повјеренике Гајрета: у В аландову (код Отрумице): г. Осман Трхуљ, секретар муфтијства. Аналф абетсии твчај у Ш т и п у Мјесни одбор у Ш типу ријешио je да отвори аналфабетски течај за неписмене младиће, те je у ту сврху послао молбу Министарству просвјете. Течај he се држати у Гајретовој читаоници a наставник течаја he бити г. Даут Идризовић, учи тељ осн. школе у Ш типу. Досада се пријавило 28 младића. Течај почима с радом 15. октобра о. г. Главни одбор отпослао je потребне букваре за овај течај. у Тетову: г. Др. Џафер Сулејман, љекар. у срезу Горском: Атима Рамадана за општину Рапчанску, Руш ида Аруна за општину Рестеличку, Драгутина Терзића за општину Крушевачку, Латифа Б ајрам а за општину Шајиновичку, Фејзу Рамадана аа општину Косовачку, Радосава Вуковића за општину Бродосавачку, Ђуру Бацковића за општину Бљачку, Мустафу Елмаза за општину Брутску и Велију Џемаила за општину Бучанску. 0рганизу/ше аналфабетске | течајеве u домаћтске школе! 1 1ШштШм ш т ш ш вш т у Кичеву: г. Хафиз Мухамед еф. Гаћу. у Бос. Новом: повјереницу гђицу Тахиру Церић. у Урош евц у: ir. Хамдију Исмаиловића. у Куманову: г. X. Јусуф а Хасановића. Н О ВИ Г А Ј Р Е Т О В К Л У Б У ТУЗЛ И 25. селтембра о. г. одржана je ванредна жутгштнна »Муслиманског клуба« у Тузли, н а којој je закључено да гв očaj, Клуб претвори у Гајретов у смислу донесеног П равилпкка за Гајретове читаониде (клубове). Ово je један *од најиовпјлх успјеха Гајретових прегалаца у Тузли. Гајретови раденипи су досада кубурили усљед помањкања простврија, та смо увјерени да he успјвси Гајретови у Тузли, који су upoimie године били рекордни, р овој години б и тд , још већи. РАД Г А ЈР Е Т О В И Х Конституисањ е Гајретова П ЈЕ В А Ч К И Х Д РУШ ТАВА пјевачког друш тва у Сарајеву У правни одбор Гајретова пјев. друштва у Оарајеву конституисао се овако: претсједшЈ« г. Хамид Кукић, потпретсједници пг. проф. Дервиш Тафро и^Дајрудинбег Капетановић, секретар надсавјетник г. Хамдија Увејс, благајник г. Јусуфбег Пашић, домаћин г. Мухамед Браво; одборници гг.: Џевад Сулејманпашић, Салих Тафро, Сулејман Сариџић. Ферид Мутапчић, Салих Солаковић, Х асан Брачковић, Бећир Мушић, Зихнија Омерагић, Халил Бешевић, Мустафа Новалија; надзорни одбор: директор Атиф Хусеџиновић, >Ахмед Мешиновић и Хамдија Абаџић. Конституисањ е Гајретова пјевачног д руш тва у Мостару ' У правни одбор Гајретова пјевачког друштва у Мостару конбтитуисао се оважо’: претсједник г. Мехмедбег ХадиомероЕић, потпретсједници: М. Јахић и X. Хусејић, секретар проф. Салко Назечпћ. благајник A. Хаџиосмановић, архивар С. Фехимовић, домаћин Д. Бошњић; одборници: гг. проф. X. Курт и С. Ћишић, A. Ђикић, X. Арпаџић, X. Хаџић, Ф. Питић, A. Омерагић и М. Пала. Гајретовп течајеви за неппсмене 2 Добровољт прилози И з Маглаја аналфабетска течаја у Грачаници Вриједна и пЈилна гђа Шемса Куртагић, једна од првих наших стручних учитељица муслиманки одржала je 2 течаја за неписмене муслиманке, жене и дјевојке и то: Први течај je трајао од i. X I 1929. до 31. I. 1930. у којем je завршнло течај 26 полазпица; други je течај трајао од 1. априла 1930. до 30. ју н а 1930., a у п.ему je заврптило течај 38 полазница жена и дјевојака. И овим путем нека је ' наш а захвалност вриједној наставници гђп Куртагић л угледале се у п>у п друге учитељице муслнманке. Примили смо Дин. 1.000.— од шеријатског судије из Млаглаја г. Мухарем еф. К рајинића, који износ je он сакупио з а Гајретов дом, распродавш и 1000 блокова Гајретових цигли. Главни одбор Гајрета захвалује и овај пута г. Крајинићу н а његову труду око промицања Гајретових интереса. Г. Мухарем еф. Крајинић je свјетао примјер у раду за Гајрет n a к ад би се у н>ега угледали сви они који су на положају као и он, заиста би Гајрет врло брзо имао свој дом. ГосЛ>чМухарем еф. Крајинић иије нов Гајретов радник. Он je радио за Гајрет још као ђак ПГериатске судачке школе у Сарајеву, у време рата n a касније к ад долази у службу у Маглај, гдје je онда било само повјеренишгво Гајрета, улази одмах у рад и врло брзо оснива Гајретов пододбор, којему стоји на челу као претсједник све до године 1924., када усљед тадањих политичко-партијских интрига мора да иде у Цазин. Чим се г. Кајинић вратио и з Ц азина у Маглај он одмах опет приступа раду з а Гајрет и као такав дјелује и данас у Маглају. Госп. Крајинић у год. 1920. сакупио je 42 метра хране за Гајрет. Простор не дозвољава д а се овдје истакне све оно што je г. Крајинић учинио за Гајрет, али свакако он спада међу прве Гајретове раднике у земљи, n a га као таквог треба овдје истакнути. Ми госп. Крајинићу и овај пута искрено захваљујемо н а раду за Гајрет. Добровољни прилози из Кораја Повјереник Гајрета у Корају г. Џемал Азабагић дозначио, je Гајрету Дин. 132.— прилога сакупљених приликом предаје одличја члановима општ. вијећа, a коју своту дароваше одликованн н то: no Дин. 20.— : А лија Бегић; n o Дин. 10.— : Александар Рајковић, срески начелник, Петар Сочо, ср. школ. надзорник, Андрија Лукић, Фаик Бегић, Л у к а Гојковић, Мустафа Bernh, Хасо Печковић, Мехмед Капковић и Тошо Медић; no Дин. 5.— : Мухарем Мурселовић и Ц вијетин Ђ укић; no Дин. 4.— : Марко ТЗурић и Радо Јовичић; Дин. 3— : Никола Јањ ић и Дин. 2.— : Алекса Рикић. Приликом предаје одличја говорио je г. А лександар Р ајковић, срес. качелник и Петар Сочо, шк. надеорник, a повјереник Гајрета je кратким говором напоменуо о Гајрету и његовом раду и замолио одликоване и присутне з а првлог Гајрету. Добровољни прилози из Котор Варош а Г. Осман еф. Џубо и з Ш ипрага сакупио за Гајрет Дин. 90.— и Омер Гиговић из Ш ипрага Дин. 10.— Прилпком учења Мевлуди-ТТТсрнфа у чарш ијској џамији сакупљено je Дин. 138.50 531 �Добровољни прилози из Би х а ћ а - Приликом Гајретова Д ан а Мјесни одбор je сакупио Дии. 2133.— добровољних прилога, a дароваш е гг.: По Дин. 100— : Изпдор Вптас, окр. инспектор и Омер Јусуфхоџић, oiih. пачелннк, Др. Вицко Д рачевац, Илија Димитрић, Д уш ан Босиић и Ђока У зелац; Дин. 80.— : Веселин Срдић; Дии 70.— : Ешреф М улабдић; no Дин. 50.— : Владимир Периновић, пуковник Франгер, др. Никола Грос, Бош ко Боспић, Др. Мушкетнновпћ, Др. Куленовић, Др. Хорн, Божо Bo­ ra h , Мурат Ш увалић н Јак о ЈТеви; Дин. 45.— : Бош ко Илић; rio Дин. 40.— : Драган Стојановић. Вељко Мандић, Др. Емил Лвви, И лија Ђукнћ и »Напредак«; Д ин. 33,— књ иж ар В у гин; по Дин. 30.— : гђа Јовановић, Мплан Судчевнћ, Бранко Дрљача, мајор Б анксровић.' Г радашчевић !Цазин), Бешлпгпћ (Цазпн), Ђоралнћ (Цазин), UtaGan Миџић; no Дин. 20.— : Др. Рафо Атијас, Др. Слијепчешгћ. МихајЛо Вујатовпћ, Јопановић,' Ју д а Р. Атијас, A. Кавезон, Бранко Мандић, А лојз Брезелннк, Х аџић-Рибић и Мијо Ш иматовић; no Д ин. 15.— : Алија Херцеговац и Самија Комић; no Дин. 10.— : Н. Гаковић, Имира Хасић, A. Делић, Р езија Софтић, Др. Костпћ, Ибрахим Селимовић, A. Ш ехић и Н. У зелац; no Дин. 5.— : И. Облак, Осне Лончнћ, Н. Чавкнћ. Др. Ник, Н. Делић, Н. Ђемаловић, Н. Аабазовић, Н. Ariih, И. Б урзнћ, X Делић и Н:Билбија. • Дароватељима нашд искрена захвалност. Д обровољни прилози за забаву у Љ у б у ш к о м : Прилоге за Гајрет дароваш е слијсдеки: no Д ип. 100.— : Але еф. Орман, Смајо Д елалић; no Дид. 60.— Але еф. Месиховић, Мујо Ја к и ћ ћ Сабита.га П^олнћ; no Дин. 50.— : Мнлан Каран, гђица СкоФГЈић, H6paX»iii Гујић, Др. Петар Нујић и Судејман Гујић; no Дин. . 4 ^ .- ^ Мехмедага Б ч л и ћ ^Н и к о л а М., Вукаднн Средојевић, Др. Х јкпн Maxnh. Др. Ш р азо в , Н. Н., Никола Милић; no Дин. З о Д : А б д у л а х Б |1ла.ч/М униб еЉ. Чс- \ puh, Тзуро П авлнца, Гњатој Мустафа Делвчић. Тошо Ш сннца, Мустаф^ Садиковић, Петар Ннчетић.'Т1брншн.м Jnкпћ, Изета Махнћ, А бдула* Осмић. Авдо Делалић. Касим еф. Садиковић, Хллидага M aiiih. М устафа Че-римовнћ, Алекса Јелић, А тиф . М уминагић.^Сумбул Пано: Дин. 32__ : Ћазим Днздаревић,; но Дин. 2о,— ; Х амо Ta— рлнновн*. A. БериMOiiiih, Сулејман М ахић, М. Черпмовић, Даипло Чук, Вељко М ил ић .. Мехмед еф, П у ту ^ вн )!, В. Ж ивковпћ. Ш ућрија Беншровић, Сулејман Беш ировцћ, Хабнб Пролић, ТЗуро Apa-, лица, Х ам дија Бутуровнћ, Ђ улага J a л tih, Накиф- Черимовић, Даннло Дробац, Мухамед Бдлто.ч Мех,мед Меснховић, . Сабит Месиховић, Мухамед Д издаревић, Мехо Дауповић, Мухамсд Далнпагић, М устафа еф. Черић, Османага Кадрџћ, Алага Јакић, Мнтар Почовизћ, Дервиш еф. Невесињац, Јакоб Зиндорф, Абдулах еф. Садиковић, М улина, Махмут Коњхоџпћ, Стево Вукобрат, Махо Л алпћ; Дии. 18.50: гђи ца Мује Л алић и друж.; Дин. 17.— : Мехо Орман; no Дин. 15.— : Омер Jap n h , Хилмо Делалић, Сабит Коњхоцић, Салихага Махић, Зајим Мехичевић, М ехмедалија Махић; Дин. 14.— : Салих Х ајдаревић; no Дин. 10.— : Н азифа Пролић,. И ван арБ бари ћ, Х ава Мујаноmih, Зиба Диздгаревић, Зејна, Кресо, Х аниф а Зухрић, Фата Муминагић Хамо Бећировић, Х ајрудин Бећировић, Владо Б у к Biih, Зидин Махић, М устафа Садиковић, Ш ефик Садиковић, Атиф Мушић, Ибрахим Омерхоџић, Tajica Коњхоџић, Ћамил Алендар, Мехмед Хаџалић, Х асан Таслиџа, М ујесира Месиховић, А јиш а Садиковић, Ибрахим Орман, Хамид Гујић. Салко М ујкић, Мујага Махић, Ибрахим Коњхоџић, Касим Хајдаревпћ. Марица Руж ић, Фатима Хумо, В. Б утуровић, Смајо Делдлић, Перо Семиз, Л>убо БуквиК, Васо Виткопић, Ибрахим Алендар, Ш ериф Kopjennh, В ариш а Марковић, Мсхо Хајдаревић, Џемал Садиковић, гђица Смешкал. Јусуф Новеси- Поопагирајте задругарство! 532 љац, Јово Џниовић, Emi. ii Д оаи нл в, И б рагаи Чошко. М ,и . мед Махић, Мујо Лалић, Мустафа Осмић, Х асо Месиховић, М устафа Џулић, Ахмед Хрљичевић, Асим Мушић, Л у ц а Петровић, Ахмед Делалић, Едхем Далипагић, Мухамсд Диздаревић, И лија Павловнћ, Фето Билал, Mapa Л асковић, Садета Садиковић и Џемал Мсхмедбашић; no Дин. 8.— : Фатима Садиковић, Салко Танчица н гђа Чешко; Дин. 6.— : Џемал Дувљак; no Дин. 5.— : Неџнб Пролић, Х асан Дауповнћ, Д уд а Ормаи, Х аф иза Орман, Ајнш а Садиковић, Касим Месиховић, Ешефа Алендар, Хафа Алендар, Ибрахим Коњхоџић, Омер Кључанин, Рамиза Садиковић, Фатпма Махић, М ннка Лалић, Ибрахим аСдиковић, no Дин. 4.— : Зинета Мосиховић, Сабира Ш укалић, Сабира Алендар, Х асан Селимић, Ш учрија Мушић, Исхак Kouiapnh; no Дин. 3.— : Сафија иБлал, Сулејман А лендар ;по Днн. 2.— : Н. Н. и Салко Алендар. Наиме бифеа покупл>ено je у готовом 535. разиих дароватеља, a бифе у нарави дароваше: Дин. од По баклаву: А лија Ормап; но хурмашице: Алс еф. Меоиховић, Хамди еф. Бутуровић, Хашнм еф. Садиковић; no Gyрек: Х асанага Гујић, Сабитага Пролнћ, Хллидага Махић и .Салих еф. Хрљичевић; no колаче: гђа Милендорфер, гђа Сме•iui#wi; no l торту: часне сестре и гђа Мадираца; no печену кокош : Хотел Јак и ћ (и сира), Фахра Коњхоџић (н смокве), Абдулах i еф. Саднковић, Хабиб Пролић, Салихага Алендар; ружице: Атиф еф. Муминагић; торту: Марнца Р уж н ћ; l лит. хП*6ера: Мустафа еф. Садиковић; no печеног јањ ца: Ибрахим Гујић и Мустафа Диздаревић. Свима дарцватељима наш а топла благодарпост! Прилози за Гајретову забаву у Т узл и Гђа A. Кољхоџић и гђица Крш лак покупиш е слиједеће предмете за Гајретову томболу, које дароваше: no махраму: Хасиба х. Пашић, Зиба х. Ш ерсмет, Сенија х. Хруствћ, С;)дет х. Салихснахић, Вогшада AjanoBiih и Ханумица Ахметовнћ; iro чевру: Фадила Курт, Н ајфа х. Махмудбеговић, Х асиба х. Шехић, Адем еф. Ф акић; no рубац: М акбула х.Вишчевић, Кида Ш ехановић; no јастук: Нафија Оадиковић, Elitiса К))шлак; no декнцу: Атнф а х. Jam aparnh; no таблет од мотива: Рајф а х. Ножић, Зора Мицић, Пашп Бсћирбашпћ и Хабиба Трновљак; no учкур: Џемила х. Џнндо; no једиограпче: Н ајла х. Ариаутовић, Емина Сердарсвић, Сала Суљић, Мевла Хабулуша. Ферида Чебић, Есма Кушљ аrnh и А јиш а Ариаутовић; no пешкир: Емина Бећировнћ. Гђа Рабија Скоруиовпћ и Девлета Ж игић сакупнш е: no ш амију: Паша х. Жнгић, Рабија х. Скоруновић, Хајрија Ш ербић н Девлет х. Жигић; no рубац: Бисер х. Поњавић, Најла х. Авдибеговић, Ханумица Синановић, Хатиџе х. Ганић, Х аснија х. Дубравић; no пешкир: гђа Ковачевић, Ферида Ибрншимовић, Ајша х. Бербић, гђа Л ујза Петрушпћ, А јш а х. Бербић, Рашиде х. Арнаутовић, 'Вулса х. Ефендић, Х анумица х. Арнаутовић, Зулејха х. Поњавић, Тевхиде х. Метиљевић; no чевру: Зсјнпба х. Хајдаровић, no марамицу: гђнца Коруга, Зарифа х. Латифагић; no учкур: Сифа X. Аждеровић, Девлет х. Џнндо, Фатиме х. Тефтердаревић, Ешсфа х. Моранкић; l м. басме: еБгзаде х. Азапагић. Гђе Сејфе х. Муфтић, Фатиме х. Ибрахинкадић и Селесковић: no рубац: Алмас х. Ж уннћ, Ешеф х. Карабеговић, Мехагиница Имамовнћ, Ахметагинца Калесић, М унире х. Kccnh, Абдурахмаповица Ксмеровић; тиш лајфер: Абдурахмаиагинца Прцић; рубчић и форангнце: Тензиле х. Телалбаш ић, no мотиве: Фатиме х. Ибрахимкадић; марамицу: Ш ехерпаде Грошо; no таблет: Мејра Плехић, Тахира х. Селесковић; no чевру: М ехагшшца Бибсровић, Шемса х. Мехмедбашић, Зумрут х. Азапагић; no пешкир: Абдурахман еф. Ибришимовић, Зсјфе х. Муфтић, Најла Хаџихасаповић, Нуре х. Чсхић: no учкур: �Хајрије Азапагић; јастук: Атифе х. Висе; 8 чоколада: Д ара Макић. З а бифе дароваше: no торту: Алије х. Коњхоџић, Фатиме х. Ибрахимкадић, Ахмед еф. Муфтнћ, Адем еф. Бисе, Др Бахрија Кадић, Осман еф. Селесковић: севдиђан: обитељ Крш лак; дивит баклаву: Јусуфбеговица Џиндо; разне колаче: Нурхапума Чамџић; масну лутму: Зинет х. Глухић. у готовом: Дин. 30.— : Анђелка Стајачић; Дин. 20.— : Иулса х. Омазић; no Дин. 10.— : Зум ра х. Салихспахић и Сабрибеговица Беговић; Дин. 4.— : X. М оранкић; Дпн. 3.— : Есме х. Смајловић. Гђе Бисе и Ножић сакупиш е слиједеће ствари: no теглицу слатка: В асилија Бајић, Mapa Џуџа, Новаковић; 2 лозе лимунаде: Јоспа Митртшовић; рибаћу кефу: Савка Благојевић; no чеврму: М. Четковић, Стака Тадић, 2 керана рубца: М укахин; пешкир: гђица Јовановић; 2 ком. мотива: М арија Каљаловић; керану шамију и рубац: Мустасфендиница Дубравић; израђену кутију и милије: самостан ч. сестара; таблет: Зора Мичић; Дин. 100.— : Ахметагииица Ковачевић; Дин. 50.— : Даница Јакш ић; no Дин. 30.— : М. Васиљевић, гђа Тан и Визлер; no Дин. 20.— : Зорка Ристић, Магарашевић, Пантић, Н. Н., Mapa Тепавчевић, Васиљевић, Н. Н.; no Дин. 10.—^ Јо Е а новић учитељица, Драгпца Bacnh, Мила Васиљевић, ДрагИца Каназаревић. И овим путем изражава ср захваллост "ширем одбору и то гђама: Селесковић, Бисе, И брахимцадв^,1Жигнћ, Скоруповић. Надаље захвалност гђама-гђицама: Глухић, Скоруп, Cep-, даревић, Бисе, Рефијн Калесић, Хиби Калесић, Ножић, Грошо, Ш ехановић, Салихспахић, Ефендић, Емини Салтовић, Кршлак, Кољхоџић, ХаџиефендиК 'Муфтић и Телалбашић. Остале Гајретове вијести корисних и поучних предавап>а н штампап>ем популарних чланака из пол>опривредног господарства, изјављујемо у имс своје и у имо наших задругара, увјеравамо, да ћемо сваком приликом и у свако доба промицати Гајретове интенције међу нашим друговима, што у овај мах можемо само толико за Гајрет д а допринесемо Молимо вас, д а то примите n a знање и да будете тумач паших симпатија према Гајрету код љеговог Главног одбора у Сарајеву. — С м а ј о Г а н и ћ , М у с т а ф а Х а ј д у р о в и ћ , Е м и н б е г С а л и х б е г о в и ћ , Ћ а м и л Ј а х и ћ , чланови управе Мјесне задруге за лољопривредни кредит у Бијељини. Са прославе 25-годишњ ице Гајретове читаонице у Сан. М осту Поводом одржаваљ а прославе 25-годишњице Гајретове читаоннце у Санском Мосту, прстсједиик Главпог одбора Гајрета, г. Др. Авдо Хасанбеговић, упутио je повјеренику г. Алагићу слиједећу депешу: »Историјска и отаџбеничка К рајнна je увек у свима народним покретима носила бајршк. Гајретовп раденици свјесне Крајине''достојни сљедбеници предака поосазују у садашњици своју високу свијест и ирегалаштво у раду за добро Ираља, Народа и миЛс нам Отаџбине. Нека ваш примјер свјесннх Гајретлија одјекне шпром Отаџбине и буде гласан трубач свима cbju ^ , Гајрет, за Краља н Отаџбину. У томе знаку жслим B au много успјеха. Ж ивили свјесни Крајишници! . Ч Др. Хасанбеговић, претоједник Главног одбора Гајрета. Са прославе je упућен поздравни брзојав претсједнику Главпог одбора Гајрета r. Д ру Хасанбеговићу следећег садр»шујући једиодушну жељу учесника прославе 25:це Гајретове чптаопице поздрављамо Вас са жељом срећан живот n a дику и понос нашег Гајрета. Претсједник: Мехмед Алагић.« Б И ЈЕ Љ И Н С К И Т ЕЖ А Ц И З А Г А ЈР Е Т Бијељ ина, 30. септембра 1930. Приликом прославе Гајретова дЛпа у Бијељини,. дне 6. ссптсмбра о. г. одржана je свечана ажадсмија у хотелу »Дрини« поводом 8. рођендана Гајретова Протсктора Њег. Краљ. Вис. Престолоиасљедника Петра, која je до^ро посјећена и која je у моралном погледу одлично успјела. ^ Ha овој академији били су присутни и претставници Мјесне задруге за пољопривредни кредит, којн су након саслушања no г. Прељубовићу одржатог предавања, упутилн њему као претсједнику Мјесног одбора Гајрета овај допис: »Господине претсједниче' ' 1' ’ Саслушавши Ваше исцрпио предавање о културно-просвјетном значају друш тва Гајрета и његовим великим потребама, сматрамо s a своју дужност да као чланови Управног одбора наше Мјесне задруге за пољопривредни кредит изјавимо ово: Hama замљорадничка задруга основана иницијативом Гајретових радника, који je још увијек морално и својим интелектом помажу, налази се у почетном стадиу свога благотворног рада, и она, поред наше најбоље воље, ne може бар у овај мах, помоћи нашем Гајрету оиако, како доликује једној задрузи оваког карактера и кажо доликује Гајрету и његовим племенитим циљевима. Ми земљораднпци, који се купимо око своје новоосноване задруге, као појединци још нисмо економски толико јаки, д а Гајрет помогнемо према јачој материјалној снази, али из захвалностн према нашем Гајрету, који школује нашу сиромашну дјецу, који морално и иптелектуално помаже нас тежаке одржаваљем аналфабетоких точајева за наше неписмене другове, оснивањем зсмљорадничких задруга, одржавањем Нови добротвори утемељачи Гајрета Tokom прошлог мјесеца уиисаше се за чланове утемеКозарац: Мехмед Балић инж. шумарства и Х акија Мулалић, општ. биљежник. Б у ж и м : Ахмет Исаковић из Baponnte Реке, Ибро Еминић из Лубарде, Ибро Сијамхоџић из Лубарде и Аган Ћатић из Бужпма. Кнеж ина: Јован Пплпидавнћ. Олово: Мујага Механовић. Ш ти п: Шехабудин Морањак. Сарајево: Мидхад X. Мешиновић, Исмет Ш арић, Мехмед Ш акота, Јусуф Мујић, Душ ан Kocnh, Исмет Ићиндић, a за добротвора Бећир Крвавац. Племенит гест Господцц Др. Б ахрија Кадић, адвокат у Тузли, купио je једном посве сиромашном питомцу Гајретова копвикта све кљиге за I. разред гимназије, један зимски капут и свитер. Г. Др. Кадић познат je као мецена многих ђака тузланске гимназије, јер ово он не чини само сада, него je исто чинио и ранијих година. Живио племенпти дароваоц! I Уписујте даљње добротворе I I и утемељаче Гајрета! | 533 �Честитка Члан Мссног одбора Гајрота у Тур. Јањ арим а, члан одбора и ипаче прпјатељ 1'ајреха г. Дедага Корајкић, трговац из Тур. Јањ ара, одликован je недавно златном медаљом з а грађанске части, на чему му честитамо, ж елећи д а га з а увек имамо у редовима Гајретових раденика и пријатеља! — З а Месни одбор X. Х амшић, учитељ. Поздравна депеша Главном одбору Бијељ ина: Гајретови чланови и прнјатељ и сакупљени н а прослави Гајретова д ана у Турским Јањ арим а манифестујућн приврженост ii захвалност своме Гајрету поздрављају свој Главнн одбор и многопоштованог претсједника. — Претсједник: X. Хамшић. И нспекци ја Гајретових интерната У смислу прописа П равилника Гајретових средњошколских конвиката и ш егртских домова, Главни одбор Гајрета je расправљао на једној од посљедњих сједница о потреби инспекције свију друш твених интерената. Ha тој сједници донесен je закљ учак да ннспекцију сарајевоког мушког и женског конвикта те шегртског дома врш е наизмјенце no двојида чланова Главног одбара свако десет дана. Инспекцију конвиката у другим мјестима врш иће no д војица чланова мјесних одбора, и то: у Т у з л и пт. Џемалбег Телалбр,шић и Алија Омерсофтић, у Б а њ а л у ц и гг. професор Наим 'Вејван и Хасиб-бег Имамовић, у Б и х а ћ у it . Д р. Х амдија Б раво и Осман Реџић, у П л / е в љ у гг. С аид-С урулис и М ухамед Хаџисмајловић, у М о с т а р у (т. Мехмедбег Хаџиомеровић и проф. г. Х асан Ћ иш ић, a у заједничком конвикту са Просвјетом у Т р е б и њ у дош ла су у у праву конвикта поред двојице чланова Мјесног .одбора Проовјете и д в а члана Мјеснаг одбора Гајрета. Према томе ове године су успостављ ене сталне инспекције у свима друш твеним конвиктима. I Пословне књ ига за д р у ш тв е н у ор га н и за ц и ју У смислу закљ учка прошле главне скупш тине, Главни н и одбор je израдио једнообразне најпотребније пословне књиге за све друш твене одборе и повјеренике. Обзиром н а врсте пословањ а Гајретових одбора и повјереника неопходно су потребне ове кшиге: 1. Именик чланова, 2. Књига чланарине; 3. Књига благајне; 4. Уруџбени записник, и 5. Књига скупш тинских и сједничких записника. Секретари мјесних одбора воде: »Именик чланова«, »Уруџбени записник« и »Књигу скупш тинских и сједничких записника«, док благајници м јесних одбора воде: »Књигу чланарина« и »Књигу благајне«. У »Именик чланова« уписују се сви чланови Гајрета оним редом како ступају у чланство. У »Именик чланова« треба уписати све друш твене чланове како редовне тако и добротворе и утемељаче. У »Књигу чланарине« уносе се убрани члански износи *ваког мјесеца. Прокљижене своте у »Књизи чланарине« морају се слагатн са чланским купонима помоћу којих се сакупља чланарина. У »Књнгу благајне« уносе се н а страни »Примитка« (лијева страна) кронолошким редом сви примитци од чланарина, прилога, забава, претплата за лист »Гајрет« и др., a на страни »Издатка« (десна страиа) уносе се сви административни издаци и дознаке Главном одбору. Ова књ иж ењ а како н а отрани примитка тако и н а страни издатка врш е се оног д ана када I су услиједила. З а све прнмнтке као н издатке морају се нмати уредне потврдс (бслези). Књига благајне зак љ у ч у је.се сваког мјесеца, a гдје су рјеђа књ иж ена најмање годишње и то приликом одржавања редовних годишњих скупштина. У »Уруџбени записник« заводе се свн дописи, како примљени тако и отпоолати. Сваки отпослати спис мора имати у архиви копију (аонцепт). У Ж њ игу скупш тпнских н сједничких зап исника« уносе се сви записници одборских сједница као и скупш тина и то оним редом како се одржавају. Сваки сједнички записник потписују н а наредној еједници, након његова прочитања н евентуално стављених примједаба, претсједник и секретар Мјесног одбора. у »Књигу ааписника« уносе се и записници евептуално одржаних конференција. Друш твепи повјереници уноее у записник р ад својих а-одиш њ их и ваиредних скупштипа, које одрж авају у • смислу прописа друш твених правила. Друш твени повјереници воде остале књиге као и мјесни одбори. Поред горњих књига Главни одбор je ш тампао чланске купоне у форми блокова, тако д а у сваком блоку идоа.. no 50 листова, a н а сваком je листу прописана чланарина ■поједином члану з а 12 мјесеци. Лнстови су ради практичнооти перфорирани, n a су тако много згоднији з а благајника него досада&и, тим виш е што су увезани. »Извјештаји о раду« такођер су штампани, a испуњавају их сви одбори и повјереници свако 3 мјесеца и достављ ају Главном одбору ради прегледа њ ихова рада. Све ове књиге су углавном већ отпослане сви м а одборима и повјереницима за њихову употребу. Предаја друш твених књ ига од стране старих одбора и повјереника новоснованим одборима врш и се записнички у 2 примјерка, тако д а се један примјерак достављ а Главном одбору, a други се проводп кроз »Уруџбени 'записник« и оставља у архиви одбора (повјсреника). Моле се сви одбори и повјереницн д а у будуће проводе и прокњ ижавају све овоје пословање у овим новим друш твеиим књигама. М О Л Б Е З А О П РО С Т О Д П Л А Ћ А Њ А Д Р Ж А В Н И Х И Б А Н О В И Н С К И Х Т А К С А П РИЛИКОМ П РИ Р Е Ђ И В А Њ А Д Р У Ш Т В Е НИХ ЗАВАБА. Гласом ранијег расписа Генералне Д и р ек ц и је Пореза у Београду, забаве нултур н о-пр освјетних д р у ш та в а биће опрош тене од плаћања д рж а в них пореза у сл у ч ају ано се одбори друш та в а , иоји приређују забаве, благовремено обрате писменом молбом Генерг.лној Д и р ек ц и ји Пореза у Београду. И ако с у о горњем распису у то к у п р о ш л и х д в и ју година обавијеш таване све наше организације путем ли ста »Гајрет« као и путем о к р уж ниц а Главног одбора __ још у в и је к се д еш ава да се поједини одбори не користе овом стиц ом, чиме у м а њ у ју чисте материјалне у с п јех е забава. повласв оји х Поново се скреће пажња свима одборима и повјерениц и м а Г ајрета да се у будукв, кадгод п р ир еђују забаве и остале приредбе, обраћају с молбом Генералној Д и р е к ц и ји Пореза бар 14 дана прије дана забаве. Како су сада обвезана сва д р у ш тв а да п лаћ ају приликом одрж авањ а разних приредаба и »бановински прирез«, то се преп оручује свим а одборима и повјереницима да у п у те и молбе надлеж ним Б а н с к и м управам а за опрост од плаћања бановинског приреза. Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будућност 534 �Најновије Гајретове впјестн Г А ЈР Е Т О В Е В И ЈЕ С Т И Мјесћи одбор се иада највсћем убпјеху ове акције за материјално помагањо Гајрета, na се je надати да he и сва остала мјеота слнједити примјер одбора у Орашју. ИЗ О Р А Ш ЈА Нови утемељач Гајрета Нови одбор Гајретов у О раш ју Госп. Ибрахим еф. Горак, имам, уписао се ових д ана за члана утемељача Гајрета са свотом од Дин. 500.— . Госп. Гораку топло захваљујемо. Припреме за велики Гајретов мевлуд Агилни одбор Гајретов у Орашју подузео je велнке принреме за одржање Гајретова мушког и женског мевлуда. Мевлуд he се одржавати у мјссној џамији »Азизији«, јединој у овом мјесту. Мевлуди-шериф учиће познати хатиб и иријатељ прогреса муслиманске заједнице г. Ибрахим еф. Горак. »Касиде« he учити мектебска дјеца под равнањем г. Горака. Мевлуд he учити нови муалим г. Х афиз Муминовић, те Ибрахим еф. Хаџномеровић, дугогодишњи мујезин А зизије џамије, иначе угледни трговац. У прош лу недјељу, 12. о. мј. изабран je нови одбор Гајрета, у који су у ш л а слиједећа гг.: претсједник Хусејн Ћехаић, потпретсједник Садик Лиш ић учитељ, секретар Хасан Кадић, a његов земјеник Ибрахим еф. Хаџиомеровнћ, благајнгск Мустафа Нуркић, одборници без нарочитих функција: З и ја М. Спахић, Ибрахим еф. Горак, Ахмед П. Аџуковић, Смаил Серезлић, А лија Беш иревић, Хусејн X. М. Џафић. Новом одбору желимо успјеш ан рад. У С П ЈЕ Л А Г А ЈР Е Т О В А З А Б А В А У УЛ Ц И Њ У Ha д ан рођења Гајретова Покровитеља Њег. Краљ. Вис. Преотолонасљедника Петра G. сеитембра одржао je Мјесни одбор Гајрета у У лцињу врло успјелу годшпњу забаву. З а овај Гајретов мевлуди-шериф влада велико интереТачно у 8 сатн забаву je отворио имам и претсједник совање међу цјелокупним грађанством, na се je надати да he Мјесног оДбора г. Дервиш 'Бођић, са врло згодним предаванаш вриједнн одбор на челу са веговим симпатичним и угн>ем о владајућој Краљевској Династији као и о значају даледним претсједникои искористити и ову прилику д а Гајрет * n a 6. септембра. И за предавања и изведених декламација у лопуларише и међу најширим слојевима, тако д а сваки попрвом дијелу програма одиграли су дилетантице-ти позоријединац, мушко и женско, велико и мало, води о Гајрету хош нн комад »Хајдук« од Мурадбеговића н а свеопште задовољлико рачуна колико и о свакидањим својим насушним потрество публике. бама. Д а je забава успјела има се нарочиго захвалитн гђици Љ убиц и Љ умовић, учитељици онд. Женске Занатске Школе, А к ц и ја за сакупљањ е ж и веж них намирница која je све силе употребила само д а забава успије. Међу осталим пословима које he у овој години да посврЗабаву je посјетио са својом гђом агилни старјешина среске испоставе г. Живко Косовић који свагда у сваком пош ава Мјески одбор Гајрета у Орашју, претстоји и сакупљање жавежних намирница у мјесту х околици. Акцију за саотпомаже Гајретов Мјесни одбор, те му се овим путем чланеова најл>епше захваљујемо. купљање намирница одбор је организовао на широј /о е т р По свршеном мевлуду, ah који се сада чине највеће припреСа задовољством морамо констатовати да идеја Гајрета полако али сигурно хвата корјена међу муслиманима, што ue, поједини чланови одбора, ииами и остали угледни г^. се je дало видјети и на овој забави коју су у великом броју ни поћи he у групама од ^бвјека до човјекаЈ од куће до к’ посјетили. Забаву je посјетио са неколико имама г. Х асан еф. од села до села, и од свакога he оатражити да се одужн ГајМаврић, муфтија у п., што je врло добро примљено од грарету, нашој највећој нади и узданици, приложивши му свој ђанства. прилог у житу, кукурузу, кромпиру, воћу и т. д. И ЗЈА В А ЗАХВАЛ Н О СТИ Управи београдоког Гајрета »Осман Ћикић« a напосе гг. генералу и предсједнику Ђ. Јосифовпћу, X. A. Џумхуру, Хасану Ребцу, гђи Тодоровић, свим питомицама и питомцима Тајрета; ученицама и лекарима. Неумитна р ука судбине хтјела je да наша никад незаборављена Khep Садика, на путу да помотне роду, a у цвијету своје младости испусти своју племениту душу, остављајући нас уцвил>ене родитеље и осталу родбину. И, покрај све туге и жалости, тјеши нас околност, да н а т а никад незаборављена кћер Садика — кад je морала нас оставити — почива у земљи драгог нам н витешког Београда, за којим je она много чезнула. Подједно нас окрепљује и чињеница свестраног очинског, братског и сестринског заузимања, пригодом њезиног боловања од стране управе Гајрета, питомица, нитомаца и лекара, a напосе пак посљедња почаст Београда, којег je грађанство код сусрета спровода одавало. Сматрамо за дужност, да се свима од срца захвалимо, a напосе Тебн, Б е о г р а д е , колијевко братства, осјећања и човјекол>убл>а, no сто пуга Ти хвала. Ожалошћени родитељи: Х а м за и Сафета Грош иК. 535 �У о в о м б р о ју п р и л а ж е м о чековне уплатнице, п р е т п л а т н и к е д а нам и звол е п о ел ати д у ж н у И с т о т а к о а п е л у је м о н а е в е н а ш е купљ ањ а претплатника м еђу н ам а за „ Г а јр е т “ , п р и ја т е љ е је р и н е о п х о д н о je п о т р е б н о д а он ее na м олим о наш е претплату. да пораде око са- културну м и с и ју врш и њ егов ути ц ај ш и ри м еђу н аш и м породицам а. У редниш тво жГ а ј р е т а “ строго п ази на то да, з а б а в н о г ш т и в а , п р у ж и е в о ји м ч и т а о ц и м а и т а к а в ч и је je п о з н а в а ш е н е о п х о д н о п о т р е б н о у д а н а ш њ е м Н адаљ е, У р ед н и ш тво м оли еве е е iuto ч е ш ћ е с е ћ а ј у с а с в о ји м с в о је п ри л о зи м а, писм ене поред поучни бираног м а т е р и ја л ж ивоту. п р и ја т е љ е ј е р н а тај н а ч и н да га р ад е за Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav”? 536 �Med. Univ, specijalista zubni liječnik Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1 Ordinira s v a k i m d a n o m od 9—12 sati prije podne i od 2—6 sati poslije podne himama: S V A K I M U SLIM A N TR EBA DA KUPUJE SAMO GAJRETOV CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a jr e t” ĐOOOOOOGOOGOOOOOOOOOOOOCDOOOGOOOOOOOOOOOO Papirnica Hamdija Kopčić Sarajevo, Strosmajerova preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala О О О О СХЗСХЗО О О О О О О О О О О О ' Narudžbe: Tvornica cigarpapira S. D. ALKflLAJ, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu ašujte u „GAIRETU” P ® $ t £ ш тА м п д р тд : ИЗРАЋУЈЕ НАЈБОЉЕ CBE Ш1ДМПДРСКЕ ПОСЛОВЕ УЗ КУЛДНТНЕ ЦНЈЕНЕ СЛАГАКИ СТРОЈЕВИ СТЕРЕОТИПИјД РОТАЦНОННСТРОј cinkografija : IZBACUJE KLIŠEJE U JEDNOJ I VIŠE BOJA 3EDINA NA JUGU NAŠE KRALJEVINE knjigovežnica: �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d413a5e728afbe566bfeb175e44c60c9.pdf 16ca96d325594fa26528526056c04d17 PDF Text Text IAJPčT ! JlHCt 7MTtTA МУМШ SA КЧЛТУРМС ИШИбМСКЛ ТТСДИЗАНЛ MVUMMAHA САДРЖАЈ: М устаф а Мулалић: 3<5ог еачада . М устаф а X . Грабчановић: Циганска песма Сафет A . Б урина: Одмор крај згаришта Саит Ораховац: Шанкина смрт ПО ПУЛ А РНА С Т Р А Н А *— Вејсил Ћурчић: Птице на нашим средњококовним споменицима и старим муслиманским ншианима Х а м д и ја Мулић: Улушћана дјеца А л и ја М. Чорда: Етика Д р. Стев. 3. Ивановић: Како се шире заразне бо- леоти Свечаиости приликом предаје Меншуре Реис-улулеми у Београду ГА ЈР ЕТ О В ГЛАСНИ К Састанак Гајретових раднпка у Београду, Гајрет на гробу блажевопочввшег Краља Петра Веллког Ослободпоца, Повдравна депеша претсједника Главног одбора Гајрета Преузвишеном Господину Реис-ул-улемв, Захвала његове Преузввшецости Реис-ул-улеме на поздравну депешу претсједннка Гајрета. Даљњв проширивање Гајретове организације: Нови повјереници-ице Гајрета, Рад повјеренице у Бос. Новом, Гајретов клуб у Тузлн, Нови повјереници и утемељачн, Утемељачи Гајрета нз Бужнма, Утеме.гачн вз Пријепоља, Новн утемељач у Велесу, Гајретова забава у Фојнвди, Забава у Локвама, Гајретов теферич Мјесног одбора у Пурачићу, Прослава Гајретова дана у Мркоњић Граду, Посјета бана Зетскв бановине Гајретову интернату у Плевљу, Отверење домаћичске школе у Жепи; Добровољнн првлозв: Дар за Гајретову томболу у Тузлв, Првлозн вз Оџ&ка, Разви добровољни дрнлози, Првлог 'ВилвмарскоЈ школи у Новом Пазару, Поклон Мјеснои одбору у Пријепол>у, Прнлог вз Коњвца, Првлозв вз Тузле; Задвала Гајрету. i ' " - f Џ j .A h %£ ' -i 16 НОВЕМБРА САРАЈЕВО 1930 Ур вђуЈе: Х а м з а Хумо БРОЈ 22 �Oglašujte u listu »GAJRET« »Oajret« je najrašireniji časopis među muslimanima i svakim danom diže ee broj njegovih preplatnika, na­ robilo otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »Oajret« će nastojati da tadovolji što širi krug svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. I i ovih razloga, bilo bi n in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firm i vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno vršili bi i svoju patriotska i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade a svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali a lista »Gajret«. л > > ’ Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друштва за културво и економско подизање муслимана, излази 1. н 16. свалог месеца, a цена му je sa нашу Отаџбину 100 динара на годнну, a sa све остале земље преко граннце 200 динара. 'Вацш добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједвни број стојн 5 динара. Директор Х ам и д Н у м и +s Уреднив Х а м за Х ум о Влаоник друпггво „ГаЈрет". — Главни и одговорни уредник: Хамза Хумо. — За штампарију „Босанска Пошта“ одговара Јоснп Енгл. �М усш аф а М ул ал ић Због свлада • актовка из босаноког живота са певањем — Л иц а: A л и ј a г a, бивши кметовски пбсеДнпк, Х а с н и ј а , његова жена, Е с a д, Гајретов поборник у касајЗи, Н а ф и ј а , Гајретова женска поборница у кас! С а д у л а х е ф е н д и ј ^ а , џематбаша, И б р о, мухтар, С а л и х а г а , бакалдија, Б е б и , свирачида, Ц у ц а , свирачица, A н д р a ш, свирач каиелник, П и ш т а , виолиста, Ф е р е н ц , басиста, Ј у с о , хамалин, Р е д a р. Догађа се у једној босанокој варошнци у садање врсме. Позорница претставља босанску собу. Ha задњсм зи ду ред прозора са демирима и мушеицима, no којима се испреплеле гране фаслиџана. Испод прозора прострта сећија, са миндерлуком и јастуцима, застртим макатама. У десном углу се-ћије шилте на коју сеђају етарији и угледнији гости, a у левом углу стол na коме су поредани стаклени предмети, кадионица за мирисе, маштрафе и вазе, табле и зарфови. Ha поду код стола жута мангала са кафеиим такумом, жутим ибрицима и џезвама. 0 зиду јодаи стари сат чалан, a у нерсду обсшеио je псколико левха (арапскн натписи са цитатима из куранај. По поду je ћилим. До врата уза зид прислоњена сехара a на супротној страни je земљана иећ са лончићнма. Ha обје страue no једна врата у стилу. Собни памештај je овехтио, тек ралоткрива искадан»с богатство. Појава 1 Хаснија и Нафија (Н a ф и ј a je елегантна и цивилизована муia, отворена и европски обучена. Тек се преtaje да je муслиманка no црном саметном ио:ривачу, кога je као турбан елегантно омотала око главе и запела једном златном гранчицом из које блеште звездице драгог камења. Испод турбана вире joj чуперци црне косе). (X a с н и ј a je прихштивио, патријархалпо чељаде, жепа још млада и п.уна свежине, али бледа и измучена. Тек ако je пст година удата. Одевена je у димије, далеко од сваке моде. Главу покрила јеменијом. Низ леђа je пустила плетеншгу, рашчупану у читав сноп златне косе). Н a ф u ј a (седи на сећији. Окренула се према Хаснијп и са искреном бригом посматра je, увијепу у тугу и кахар) Да ли сн га вољела? X a с н и ј a (седи према њој на сећијп сва погурена, увучепа у себе и своју тешку бол. Сва je уилакапа, дрвених вјеђа од суза. Повезана јеменија даје joj лиду :свечан израз туге. Јздиом руком глади no макату, a другом брише, једпим крајичком јеменије, сузе које joj часовито наваљују, већ ирсма тежини осећаља. Читавим горњим телом се no мало љуља) Не бих ти умила казати ханумице. Бићу ти искрсна ко сестри и мајдп. Иошла еам за љсг на зор. Нисам га честиго нв видјела, док сс нисам са љим у твеговој кући na само нашла. Била сам му одана и вјерна, јер он мије био гослодар и хранитељ. Н а ф и ј а : Могла си ваљда зиатл да брак бе? љубави ne носи срећу. Ниси била толики јетим. �X a c н и j a: Знала сам драга ханумице ко и ви школоване жене, али се судбини нијесам могла одупријети. Да ме je ико упитао, да ми je ико ставио на вољу, не бих за њег пошла и камо epohe да сам се отровала. Очева воља била je највела сила. Н а ф и ј а : (оштро осуђујући) Наши очеви! Наши очеви су непријатељи своје дјеце; своју соиствену дјецу бацају у отворен гроб. Пука несвјесност. Чуди ме да их ни њихово горко искуство не меже да опамети. Kao да се за своје исго јдде освећују на својој дједи. Х а с н и ј а : (дубоко уздахне) H a ф n j a: A што he рзће твој отац кад чује да си остала без никјаха? Х а с н и ј а : Јадно he му бити, то се разумлје. Али познаш сестро нашу тврдоглавост. Ja му то не смијем ни јавити, јер знаш да je код нас у сваком случају жена крива. Нико се још није хгјео дубоко унијети у нашу душу и нико нам довсљно не познаје јад. Ми би све хтјеле да људима сгворим^ џенет, али се читав наш позив своди на гтоелутцђос? и робовање мушким прохтјевима. Исти мој тврдоглави отац, кад би му -ее пожалида, рекао би да сам крива, јер да нирам била у'итаату, na мјесто сажаљења проклео би ми костл и отјерао би ме испред авлинских врата као псето. Кад ме je Алијага тукао, кад ме je злостављао и кад ме je на сваке муке нагонио, ни онда cč нисам пожалила јер би рекао: »човјеку месо, a оцу кости«. Такав би ми одговор само улио више чемера у срце, такав би ми одговор уврије^ио лонос, учинио ме кукавним робом и распршио би мв све наде. Зато се нисам никад пожалила — ником, ником живом, na ice нећу ни сад пожалити. Heiča буде што ми je у челу записано и што je ксметом Алах одредио (зауставља јецање и брише се од суза). Н а ф и ј а : (сажално) Зар cir и злостављана? Х а с н и ј а : (питање изазове дубок, јецај) Још како, драга ханумице. За кости своје не чујем. Н a ф и ј a: (сажалним прекором) Што ме ниси и онда звала у помоћ? X a с н и ј a: (настоји да заустави сузе) Нисам хтјела, сестро. Нико. ми жив није знао за муке, јер сам сматрала да би лрекршила дуж н у вјерност према господару, ако би се иком пожалила. Увијек сам гојила наду: престаће, престаће. Алах he погледати на мене, окренуће и њега правим путем да ми се смилује. Али, драга сестро, (навру joj сузе) моје м-уке нису иикад до данашњег дана битисале. Н а ф и ј а : (исиитљиво) Д а ли си му макар и нехотице дала кадгод новода? Б уди ми искрена и реци ми цијелу истину! X a с н ћ ј a: (уверљиво) Смијем положити руку на кур-ан да му никад нисам дапа повода. Увијек сам се трудила да му сваку жељу испуним и 554 испуњала сам je. Радила <-ам i:ao роб и држала сам му кућу онако како сам je од мајке научила. Никад нисам тражила своје разоноде, никад нисам тражила женског друштва, комгаилука ни теферича, јер сам се помирила горком судбином да сам припала његовој власти. Пустила сам се, чинио је са мном што je год хтио. Док сам имала дјевојачке свјежине био je у својим мушким прохтјевима незаситан. Ja сам му у свему била сусретљива и примала сам га у свој душек са осмјехом робшве и ако ми je душа плакала. Али брзо je попио моју младост као капљу poče и никад се више на ме није хтио ни окренути. Наставио je свој раскалашени живот све док je текло аграрних обвезница и беглучких њива. Кад je дотјерао до двије њиве од чијег прихода није могао живјети, дође д о освједочења да у животу треба радити. Али му je мимосвијиг и то како он замишља рад. Хоће да отвори механу и да узме некакву свирачицу у кумпанију. Тражио је^од мог оца мираз, али кад je чуо да je мој отац пренио сав свој иметак на мушку дјецу, прода . и-4Јосљедње двије њиве, a мене окрену мучити. Кад ме мукама није могао отјерати, јер сам ja надчовјечно све ладносила, оде кадији и, ни кривој ни дужној, скиде ми са raave свој никјах и пусти ме ко птицу за здравље. (Плаче. Мучна пауза). Јутрос ми кадија no мухтару посла одлуку, a он ми поручи да још данас упртим своју сехару и напустим његов топрак (загрца ice). К уда ћу, сестро? Реци ми, куда ћу? (Опет мучна пауза). Васдан ми нашиље којекакве цигане и факлне д а ме вријеђају и поручује ми да га не чекам до икјиндије у његовој кући, јер да он узима ону проклету свирачиду, пусто joj мјесто остало. Сестро моја куд ћу? Ево икјиндија се лримиче, a ja још не знам куда ћу? Ja родитеља кб да и немам. И да маре за ме, далеко су; ту ja никог свог немам осим Бога драгог (плаче)., Н a ф и ј a: (под тешким дојмом) Родитељи су опет родитељи. Да су најгрубљи према својој дјеци ипак не могу изгубити родитељски осјећај. Имају макар onaj најпримитивнији инстшст кога и животиље осјећају прама своме подмлтаку. Кад би се твом оцу поручило, он би се сигурно побринуо за те. Покушаћемо преко тамошњег Гајрета. Нек се људи заузму, нека му претставе твој истински очајни положај из icora ни најеманшџшованија европејка не би зпала тгзаћи. Х а с н и ј а : He спомињи сестро Гајрет, јер ме je Гајрет и бацио у његове панџе. P lа ф и ј a: He разумијем. Гајрет само на хаир oicpehe, na му се у нашем народу највећи минет чини. X a ic ii и ј a: Напротив. Moj м у je бабо пајљући душмапии, јер вели ла Гајрст }итријебљује наше �лијепе адете. Он je драга ханумицс човјек старог кова, na не може да схнатн данашње вријеме. Moj бабо je уложио сав свој уилив да му рад у нашој касаби омете. Н а ф и ј а : To није могао учинити, јер нема.те силе ко he снагу његова покрета зауставити. X a с ii и ј a: Да видиш како je за ono вријеме могао у нашој касаби. Једнс јесени, то je било пред пет година, дође у натпу тсасабу на школу један млад учитељ м.услиман. До њега се није ни. знало за Гајрет. Чим je дошао у касабу, одмах je окупио пријатеље Гајретове и-почео радити. За кратко вријсме- отвори се Гајретова домаћичкжа школа и почеше уписивати муслиманске дјевоке. Једног петва, ja као и осталс дјевојке обукла се и изашла са другама на канате, кад наиђе учитељ сокаком и приђе нама да нао пописује. Дјевојке ice зблануле. Неке се уписаше, a ja, бојећи се оца, ловукох се м ало.у страну. Посматрала сам са уживањем његову красну момачку стаситост, његову благу паметну чехру, док нам се погледи не сусретоте. i a осјетих да ми нешто топло кану на'срце и завољех учитеља. Између cyjjy дјевојака jitoja му се скромност најбоље допала, a веле да сам онда била и лијепа. Н a ф и ј a: To ice још и дана^ види.—^ X a с н и ј a: (настављаЈХ)в/£ са.м била сретна кад би очула његов баотун о калдрму и слетила би на канат као стријела да га гледам и да га олушам како ме мами да се упитћем у школу, и тако наше познанство мало no мало пређ^ у карасевдах. Н а ф и ј а : Чије посљедице наслућујем. Х а с н и ј а : У граду се д^гла кука и мотика против домаћичске школе и учитеља; мој отац највише. Али поред свега тога on ми je све чешће долазио ноћу под пенџер и ми смо кроз граље јоргована, обасјани мјесечином, ашиковали до ,'Сабаха. Ах ханумице драга, ако си икада вољела, разумје- ћеш како су слатки ти часови (уздахне и уздах je прене из заборава). Ојетих сс тога и заборавих иа своју тугу. Н а ф и ј а : - Причај, причај, јер ме твој ромап необично интересује. X a с н и ј a: (настави) Говорио ми je шаиатом да бабо не чује, тако слатко, тако заноено да су мс његове ријечи као крила носилс у висине. Говорио ми je много и много о Гајрету. И ja сам no њему Гајрет завољела и од тада га носим на души. Крадомице сам га помагала и слала дарове на Гајретове забаве и тефериче. Ja сам му се јадала на рсдитеље, a он ме je тјешио: Кад бу-демо своји, вели-, ja ћу тебе научити кљизи и писму, na ћу те уписати у течај кухања и кројења, оспособићу те да будеш добра жена, мајка и домаћица. Ja сам нестрпљиво декала тај дан, али тај дан није никад дошао (уздахће). Moj бабо сазнаде за наше везе и све пропаде. У мал’ ме тога дана није из пушке убио. Против учитеља дигоше тужбу и преко странака га премјестише из наше касабе, a мене на снлу дадоше Алпјапг, који се случајно на пропутовању затекао у нашој касаби и са мојим оцем упознао. Ja сам се очајно опирала, борила се као лавица, али моја с.нага бијаше малена: Алијага ме одведе и загвори међу четири зида. Живјела сам са ш ш пет равних година, na кад icaM се доста јада пајадила, показа ми сокак и шупље небо. Што ћу, сестро моја, звала сам те да ме насавјетујеш куда ћу и шта да чиним? Вријеме пролази, сад he икјиндија. Сад ће доћи црни час кад морам оставити ову кућу која je сва влажна од мојих суза. Зар ћу сестро на сокак?! Пуцају ми путеви насве четири стране и сваки води у црну бездану јаму. Има ли ико милостив да ме прими, да не кидишем себи, јер ми je жао младости. Робовала би му као и оцу, као и човјеку. Теже ми ропство не може бити, нити ми може црљи дан доћи (загупга се у плачу). (Наетавиће се.) Мчстафа X. Грабчановик Ц иТПНСКП ивС М П (Из збирке »Грчеви младости«) Однекуд песма. Сутон ћути у чести. Кресови светле. Песма се у ноћ рони. Цигашг прсд iioh поиели черге на цести, a рде he сутра, не знају ии сами они. Мир. Звезде горе. Дубоко шуми гора. Певају цигани. Ноћ као река тече. — Живот тај ерећни е немиром модрих зора, никада туга ни за чае. нахукнут неће. . . . У њима cne je што тврда имају круха, уза н.их све je тито носе увек у сутра, na њима све je што т|х>шна. имају руха, безбрига крај њих je iiito пут им еудбине •утра. Цигани певају. Дубоко шуми гора. Клокоће врело иегде у кршној страни. — Они icy деца крвавих тихих зора, живот им сав je: цвркут птица на грали. Hoh леже, ћути. Логор тиши н ц е с т и . Још један пева: Дигани у несмн жпве —>не мисле никад шта he л х сутра среоти, нд шта je прошло пиз стазе ирошлоети cune. 555 �Сафеш A Бурина Одмор крај згаришша — Ево бато, видиш бабу свога? Гледај миппсе, гледај! — И моје це бабо бити, и моје. Тад будем велити. — Бице, бице сине, ато Бод д а . . . тепа му он и узимза га на руке. Подиже га високо, na га љуби у чело. _ — Хајде, види секу у беши! Опава ли? Ha вратима избе појављује се Есма, Салкина Умор, и опет вечно умор, сталан je друг ових бедника; он им je и једини заштитник лротив свих жена. Млада, свежа, пуна са облим полунагим гру. могућих људских настројења, у којима се тражи не- дима. Босе ноге се црвене од снаге и набреклости. што вшпе, нешто угодније и лепше. Умор, он над Образи пламте, као да су од саме крви. A поглед њима пева сваког дана кад кроз шуму одјекују joj пада на снажне руке њеног вољеног мужа. — Оалко, докле ћемо ми овако? Кров шупаљ. тупи ударци њихових чекића и секира, стругара и пила, доноси им једно чудно расположење забо- Вода пури ко кроз решето. Ђеца су ми се ноћас рава. У овој монотонији, у том једноликом, безбој- сва налила. Ко чеп су била мокра. Кад ћемо бјеном животу, они налазе цео смисао свог опстој&ња, жати из ове проклете избетине? Видиш, срушиће над главом. Да Бог да ватром изгорила. a њнхови послодавци за њих су само еенке њихо— Е, мислшп да би ти онда било боље. Ха? вих имагинација. Рад, напорап вечити рад, створио — Али зар мореш гледати вако дијете? Гледај je од ових људц>један чудцн механизам који, као снага неиопиреле и пеугасле ватре, извлачи из њих га само какво je. Салко даље реже и довршава свој започети неисцрппве количине енергије. Сав живот човека предодређен je за још јм а н виши и идеалнији смл- посао. He овсрће се више на јадања и жалбе сироте сао: за искоршптавајбе свих могућих расположеља, жене. Ha вечер с у дошли Салкини другови. Д а се угодности и неугодности, створених законпма природе. A њихов јјсивот? Ови бедни љ уди што сваког мало код њега скупа провеселе. Донели су собом дана зором, док се још нису довољно ни одморили и неке флаше. Небо je прекривено танким облаод прошлодневног посла, одлазе поново на исти цима што прекривају месечину. Салко запали фепут, истим стазама се цоиињу до Радимље, пролазе њер и обеси га више врата да им мало светли. Феистим пејсажима... радују се једнако своме алату, њер жмирка и слабо осветљава распаљена лица шуштању лишћа и шкршги падајућег дрвећа. И радника. Време одмиче. Салко изнео један хратако цео дан. A на вечер, опет се они спуштају кли- стов сто и на њега поредао све, што je потребно за завим стазама, обраслим меком травом, слушају пе- њихов теферич. Домаћин први узима чашу, подиже сме тетреба, не свесно, него сасвим потсвесно. И je у вис и, као да хоће да наздрави, говори: — Другови, желим вам сваком бољу срећу и та једноликост вечитог умора, поткрепљена миром примитивности, доноси тим вечним снагама једно угоднији живот, ако ви сами желите. Нека вас необјашњиво уживање у свој тој тешкој монотонији. Бог поживи! Искапили су чаше. По једну, na no две, no тр« Ови су они задовољни собом и својим акивотом. и безброј њих. Салко се први опио. Трескао je чашама о земљу и певао: Салко седи пред својом колибом и израђује две »A што ми се Травник замаглио клупе из дрвета, Данас су слободни. Недеља, a и или гори ил’ га куга мори?« Божић. Господа им дозволила да се данас одмаЗамахнуо je у једном моменту, ударио no једрају, да и они знају кад je Божић. Ha вечер ће му ној чаши и расекао руку. доћи другови да се мало забаве скупа и ван свако— Ово je живот, ово, кукавице! A не онај у дневног обичног посла. Крај ље-га се игра мали син- прљавом граду. Овђе се само зна за ж ивот.. . A чић, a он га гледа и мисли о њењговој будућности. моја ђеца, сиротани моји. — Окочио je иза стола. Салко Ројко бедно живи са женом и двоје ситне деце. Живи у једној страћари, на пола порушеној, што се налази на друму, подно Врховице. Сваког јутра иде он у шуму Радимљу на брегу, поврх његова обитавалишта, ради до вечери, a онда, бедан и тежак, силази низ уске стазе планинске, са својим изнуреним друговима, са умором што се клати у њиховим телима. »Боже мој, мисли он, да ли he овај сиротан остати овако кржљав, ко што je сад. Хоће ли умријети прије мене. Сва je лрилика. Што ли се није бацио на ме, забога?« Тад иогледа своје набрекле мишиће дивећи им се. 556 Разбацао столице, док су се пијани другови ваљали no колиби. Певали су као луди. Он je гледао низ брсг. Али mije могао пишта да оссти у тој лудој даљшги. Није видео ништа пред собом. Слеиоочнице СУ М.У ударале, крв као да у јс појурила у мозак. �Викао je и сповао, a овда, као луд, појурио виз друм и у з очајвички крик će срушио у дубоки јарак што се протезао дуж стазе. Сирота Есма je потрчала за њим. A пијани другови, тетурајући, пожурили су му у помоћ. Лридигли су га, али, он je био онесвештен. И другови су га некако понели према колиби. Ha крик Есмин, који je више личио животињском урлику, погледали су они према колиби. Она je горела. Док су они дошли са тешким телом Салкиним, дрвена кућица je догоревала. Пред њом су видели једно сирото, полунаго дете где дрхти и зове окренуто немилосном пламену: »Мамо, мамо!« Чуо се само један крик.. . и настала je ти- швна. Оамо će осећало пуцкараље лламена, који je довршавао всоју страшну игру, Оалко ice мало освестио и, освештен ужасом, јурнуо у последње остатке пламена, али je све било касно. Узезо je бедно дете у наручје и плакао над њим. — Оиротица, изгорјела j e. . . шаптали су другови његови. За један сат на згаришту није било ни једног трунка исара. Све je било мирно и ткхо. Само црн пепео je остао ту, као знак туге, вечне туге за животима који су ту до недавна вегетирали. Ш анкнна смрш Лани бејаше једра И чила, Лани бејаше ведра И мила, Убава, Кротка, И блага. Ha дакси саркофага, Девојке Шанке што беше чила, Што беше мила И блага. i' v Друге су њене венац joj сдлеле Од беле :антеме, _'но жала гладе joj чело И љубе очи неме Девојци Шанки милој нам други, Девојци Шанки големој туги, Ах туги нашега града. A сад ко голуб сломљених крила Лежи joj тело Нежно и бело Тихе су данас махале наше, Тихе и пуне јада. С ант О ра ховац Тужне су данас махале наше: Шавка je умрла млада. Девојка Шанка мила нам друга, Девојка Шанка голема туга И сета нашега града. <- ,S •> ПОПУЛАРНА i СТРАН А Vejsil Ćurčić Ptice na našim srednjovjekovnim spomenicima i starim muslimanskim nišanima Proučavajući stećke, nadgrobne spomenike Pa­ tarena (Bogumila) i muslimanske nišane iz prvih godina iza osvojenja Bosne i Hercegovine po Osmanlijama, našao sam na nekoliko njih isklesane ptice. Nijesu one tu postavljene u dekorativne svrhe, nego one imaju neko drugo značenje, neki simbol. U po­ znatoj nekropoli sa Lađevina u rogatičkom srezu, gdje su ležali ispisani spomenici bosanskih velmoža Vlatka Vlađevića i njegova vojvode Mistoša nalazio se uz ovog i spomenik njegova sina Stjepka, što sa­ znajemo iz očeva natpisa, koji kaže da na tom mjestu leži sa svojim sinom Stjepkom. Stjepkov je spomenik kudikamo manji od onog njegova oca, pa je valjda umro kao mlad dječak još za života očeva.1) Na pro­ čelju ovog dječijeg spomenika isklesan je krst i na njemu ptica. Sličan motiv je i na začelju samo što je umjesto krsta isklesan spiralni motiv i na njem ta­ kođer ptica u istom položaju kao i sprijeda. Položaj 1) S va gdje sam ih đevinama. 0 b iće govova tri ova sp om enika doprem io sam ja u muzej, isto onako postavio, k a k o su le ža li i na V la transportu tih gorostasa u onom teškom terenu u jednom od nared nih brojeva. 557 �ptić«; je prilično naiurulislički shvaćen i živo potsjoća na kukavicu u onom položaju, kada ona kuka, »pjeva*. Ovim se je htjela ovjekovječiti neprežaljena tuga oca i matere2) za izgubljenim sinom, može biti baš je­ dincem. Po narodnom Vjerovanju kukavica je sestra Lazareva, onoga Lazara, koga je Hristos uskrsao iz groba četvrti dan poslije smrti. Poslije Lazareve smrti ona je i dan i noć na glas kukala. Lazar joj se jav­ ljao u snu i molio je da ne kuka, ali ga sestra ne po­ sluša i on je zato prokune, te se pretvori u kukavicu. Kukavica počne kukati o Lazarevu danu (Lazareva subota na 8 dana pred Uskrs) i narod je rijetko kad zove kukavica, nego obično pjevačica, jer misli da je grijeh drukčije je zvati. To čini sigurno od straha ne smijući joj ni imena spomenuti, da i njemu ne bi »zakukala sinja kukavica . Kad prvi put u proljeće neko čuje kukavicu, pa je slučajno gladan ili parasuz (kokuz bez para), biće cijele godine gladan i bez para, a ako je sit i parali, onda cijelu godinu neće gladovati i uvijek će mu džep biti pun para. Stoga mnogi imaju običaj kad u proljeće čuju prvi put kukavičin glas, da se rukom dohvate budželara ili kese s novcima vjerujući,/х1а’ će cijele godimtJmati novaca. Kukavica kuka do Vidov-dana (do 15. juna po st.), a kukala bi 1 dalje, ali kad je poginuo car Lazar na Kosdvu, onda kćeri Lazareve rekoše ku­ kavici, da je o n ^ v e ć svog brata okukala i oplakala, pa je zakumiše, da sad pusti njih, da one okuka ju, poginulog oca, izgubljeno carstvo i slavu. I kukavica ih je poslušala, te ne kuka mimo Vidov-dan. Stećak u Očevlji kraj Podlugova, s isklesanim orozom. Pod orozom »did« otvara vrata Kad sestra izgubi svu, braću, te ostane bez ijednog, onda obično viče: »Kuku meni kukavici crnojh: Narod smatra.da je grjehota ubiti kukavicu, jer ko je ubije, on nema kud na onaj svijet. Stećak Stjepka, sina 2) U selu S eljanim a kra j R ogatice im a je da n stećak s natpisom, iz ko ga se ra za b ire, d a je tu za ko p a n a G ru bača, žena vojvode Mistoša, vje rova tn o onoga M istoša ša V la d e vin a . vojvode Miloša, sa Lađevika (Rogatica). Na ornamentu kuka kukavica Muslimanski nišan u Alipasinoj džamiji (Sarajevo). Isklesana dva sokola, ruka, mes.ec sa dve zvczde i lovaćko oružje, sa lovačkim psom 5$8 �Kad ko kuga kune reče mu: »Kukavica inu jaje snijela«. Narod vjeruje i to, da kad kukavica kuka, njoj sve padaju suze na travu i kako padaju, onako se i nižu na kakvu travku. Da se mogu naći, one bi bile lijek od svake bolesti. Kako se vidi naš narod mnogo drži do kukavice. Stoga mislim da i ona ptica isklesana na stećku na Vukovoj baštini kod Skender Vakufa ne predstavlja sokola, nego baš kukavicu, koja je upravo u onakorn položaju isklesana, kako se u prirodi drži, kada pjeva, kuka. Čitava je kompozicija na stećku takva, da je puno vjerojatnija da se ondje radi o kukavici nego li o sokolu, jer nema ni smisla da umjetnik isklesava sokola kraj ruke iznemoglog starca s palicom u ruci, koji valjda oplakuje pokojnika, koji leži u grobu pod spomenikom. Tu ima mjesta samo ku­ kavica. Druga ptica, koja se javlja na spomenicima, je domaći pijetao. Dva sata istočno od nekropole u I^ađevinama, blizu džamije, koja se nalazi u polju ispod Rusanovića, ima na obronku nekog brežuljka prilično srednjevjekovnih stećaka i na jedn9me se vide ove skulpture: Na pročelju kamena ima u profilu prika­ zana stojeća muška podoba, odjevena u kratkoj dolami; desnom se je rukom podbočila, lijevu je pola ispružila, držeći u ruci nejasno markirani balčak Iznad balčaka isklesana je nekom ka­ x„u od mača. T""'1'1 u u pom poput kacige pokrivena glava, u koje je naročito obilježje, oštro profilirana, šiljasta brada. Iza spome­ nute muške podobe vidi s e nešto kao vrata, a pred njima palica s drškom kao u štške. Na protivnoj strani mramora isklesan je oroz kako kukuriče. Oroz je smješten na četverouglastom predmetu, koji je sličan onom na pročelju i koji si­ gurno pretstavlja vrata. Pokojni kustos Fiala držao je ovaj predmet za nekakav sto, ali je vjerojatnije da su time markirana vrata, jer već stećak u obliku krova na dvije strehe predstavlja sam po sebi do­ maćinsku kuću. Da se tu zaista radi o vratima, do­ kazuje nam ovaj primjer, koji je mnogo interesantniji. Na pročelju jednog stećka jia oblik kuće iz Očevlja na desnoj strani rijeke Misoče povrh Ilijaša isklesan je među ostalim i oroz. Pročelje je toga stećka ispod zabata razdijeljeno u dvije pole, nat­ krivene lukom poput arkada. U prvoj je isklesan čovjek s bradom u kapi poput one, koju prije opi­ sasmo, kako sjedi na tronogu (stolici) naslonivši se na štaku, koju drži u ruci. U drugoj poli pred! starcem, isklesan je četverouglast predmet, po duljini razdi­ jeljen plitkom brazdom u dvije jednake brazde. Ovaj predmet bez sumnje predstavlja kapiju sa dva kanata ikrila). Starao je snažno prihvatio lijevom rukom jedan kanat kao da hoće da otvori kapiju. U zabatu više starčeve glave isklesan je oroz kako se šepiri i pjeva. Razumijem, da se kukavica slika po nekojim spomenicima, ali kakva posla ima oroz na spomenicima mrtvih, nije sasvim jasno. Oroz je doduše po narodnom vjerovanju najblagoslovenija ptica. Njega je blagoslovio sv. Petar, kad ga je on sa svojim kukurijekanjem potsjetio, da se je odrekao Hrista, a poslije ga je blagoslovio i sv. Savo. Ako zao duh — đavo dođe, da navede koga na zlo, on to može učiniti samo tako, ako pijevci ne pjevaju, a ako gdje pijevac zapjeva, đavo mora odmah bježati. Moguće je da orozi na spomenicima, koji su, kako izgleda, prikazani kao da pjevaju, predstavljaju sim­ bol, čuvara umrloga od napasnika, umjesto uobiča­ jenih molitava i proklinjanja, da ne nastupa niko na njegov grob, da ga ne raskopa i t. d. Soko se također javlja na nadgrobnim spomeni­ cima, ali uvijek u vezi sa kompozicijama prizora lova, te najmilije zabave naših srednjevjekovnih vitezova. Na tim lovačkim prizorima po stećcima (Čerin u Brotnju d Cemica kraj Gacka) soko je uvijek pri-3 kaz£m kao p0magač lovačkog kerčeta (hrta) u lovu |£ |ј ф ј е ф ometajući ga na bijegu neprestanim kljuvanjem iz lijeta. Na starijim muslimanskim nišanima nalazimo također kadikad isklesanog sokola. Muslimanima uopće najomiljeniji lov bio je odvajkada lov sa so­ kolom i to na pernatu divljač, jarebice i t. d. U groblju kraj Alipašine džamije u Sarajevu isklesani su uz ostale simbole lovca (kerče, luk i strijela) i dva so­ kola na kamenu, nad nogama, na strani prema bašluku a na suprotnoj strani bašluka ljudska ruka. Po narodnoj predaji u ovom grobu leži neki čerkeski kan, koji je došao sa sultan-Fatihom u Bosnu i ovdje zakopan. Sigurno je u našim krajevima našao vrlo podesan teren za lov sa sokolom, koji mu je u tuđem svijetu bio može biti jedina i najomiljenija zabava, koja je i ovjekovječena na njegovu spomeniku. Isto tako gledao sam i na jednom nišanu u groblju pred Glamočem isklesanu ruku, a više nje soko-ptica.*) 3) 0 pticam a u narodnom vje ro v a n ju isp. B ratić A . Tom o u glasniku zem. m uzeja, 1900, str. 345-340. Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будућност 559 �Hamdija Mulić Upušćana djeca U proučavanju dječjega života naišlo se na mnoga važna pitanja (problem e). Došle su i mnoge zaprijeke kao pogreške slabog odgoja djece. Mnogi roditelji i danas obraćaju pažnju na dijete i njegov život istom onda kada ono prilično poodraste, kada prilično znade da govori što valja i naročito što ne valja. Kada dijete umije štošta i nevaljalo da radi. Takvi se roditelji poslije jade i tuže, da im je dijete zločesto, pa kada ga ne umiju da odviknu od pogre­ šaka i kada ono nastavi i dalje sve više i više da griješi, onda obično vele, da s e tako dijete »nalet« (rđavo) rodilo tobože »Bog ga takog dao«. Eto tu leži uzrok, što se ranoj dječjoj dobi, d o s e d m e g o d i n e obraća slaba pažnja u odgoju djece. Ili ako mu se pažnja nešto i obraća a ono na krivom putu. Mnogu djecu i vlastite majke navedu na razli­ čite pogriješke, a sve nehotice, jer ne znaju šta rade. Od takvih je pogriješaka u odgoju djece najgore kada bude j o g u n a s t o d n j e ^ e ili kako u nas kažu u p u š ć a n - 6 d i j e t c 0 ’ ■ Odmah ovde valja napomenuti da se upusćano dijete ne zamjeni sa zapuštenim djetetom. Zapuštena su djeca bez uzgoja i spadaju u popravilište. Lahko ti je upoznati upušćano dijete. Čim mu stupiš u roditeljsku kuću ako je još maleno, ono ti izbije pred oči. Galami, zadirkuje u svašto,. prevrće stvari i sve /čini što mu se zabranjuje. Ro­ ditelji ga istom pred gostom ruže a ono vrišći i sve više baca oko sebe što stigne. Ako ga još i oklape — onda je istom pravi pakao. Sada još vaše »hujljivo« i toj »hulji« nema kraja dokje ne iznemogne i ne zaspi. Razmaženo je do krajnosti. Dok se s djetetom moglo lahko da upravlja — mlado se drvo savija — dok se s njime moralo ozbiljno da postupa kao s čovjekom i učiti ga ozbilj­ nosti i istini, tada se pustilo djetetu na volju da brblja i radi šta hoće. Čak mu se vragolijama i »arsuzluku« svi smijali i povlađivali mu. Mnogoj materi tada »od dragosti srce igra« a mnogi se babo nad dječijim brbljarijama topi od m iline. Neka ga, vele taki roditelji — ludo je ono još, ko dijete, popraviće se ima vremena. A baš tada u najranije djetinje doba, kada je najmanje otpora od strane djeteta i kada je najlakše njegovom voljom upravljati, najmanje s e tada m isli ozbiljno o odgoju djece i najviše se čini pogrešaka. To je zakon u duševnom životu mladice ljudske, koji se mora da uvaži, inače griješe svi koji ga ne poštivaju. Poslije u životu tako jedno dijete kao odrasli čovjek gorko ispašta roditeljske mane. Jeste, nijesu mu u samom djetinjstvu jačali volju za sve što je 560 dobro i ozbiljno, nego ga pustili da radi šta hoće, pa poslije kada je ta volja omlitavila, ne umije da sam sebe savlada niti da se pomogne. A šta mu u životu zaprijeka ometa, šta li ga poklopi nevolja i muka! Jadnik mora da sve to otpati. Pa ko je najglavniji krivac tome čovjekovu jadu? Roditelji su krivci koji nijesu učili dijete da u čovjekovom životu postoje zaprijeke i nesavladivi otpori. Slaba je isprika da su to činili od dragosti i lju­ bavi, jer i dragost treba da ima svoje granice. Čim dijete pogriješi i pođe krivim putem valja zgodnim načinom popraviti i uputiti ga onako kako valja, kako je dobro. Ako izgovori rđavu riječ ili opsuje (naravno sv e je to čulo od drugoga) naj­ bolje je to prećutiti kao da ga nijesi ni čuo, pa će onQ to smetnuti, osobito ako je rastavljeno od za­ puštene djece i od drugoga da psovku ne čuje. Inače ako ga ružiš ili tučeš za to, sve gore, jer dijete upravo voli ono, na što si ga ti upozorio, da je tobože ružno. Dijete voli da se mazi, da mu se svako umili. Ako se u tome postupku prelaze granice, onda toj dječijoj želji za maženjem nema kraja. Ne dadne li mu se uvijek da ono ima pravo i da je »on vazda prvi«, onda sto muka. A ako po nesreći neki roditelji pot puno puštaju djetetu na volju a to naročito čine imućniji rodielji sa svojom djecom i sva ih služinčad u tome slijede, onda se u takoj kući gaji čisto jedan budući rabijatan samovoljnik, koji sam po sebi naj­ gore prođe. Mnogi bogataši misle — a to s e u nas naročito događalo i još danas ponešto događa — da bogat čovjek može s novcem i sve svoje mane i uz­ goje djece popraviti kad god hoće. Ali vidite, to nije tako. Nego baš obratno. Mno­ goga je upušćanog mladića vlastita očevina još više natjerala na razne zaprijeke, koje je on skupo platio i svo bogatstvo u to stratio. Jeste, te su ga zaprijeke gorko opominjale da je život ljudski vrlo ozbiljan. Koliko je u nas bogataških sinova iskusilo tu gor­ činu ljudskog života, pa i danas još kao zreli ljuda, siromasi idu trnovitim putem! Pametan čovjek pa makar bio i najbogatiji ne da ni blizu da mu još i djeca oćute njegovo bogatstvo, nego ih ranije pripravljaju na ozbiljnost, da oni tu očevinu poslije umiju cijeniti i sačuvati. Danas na pr. Englezi još idu i dalje. Oni odgoje sina ili kćer do punoljetnosti, školuju ih i daju na zanat, pa kada su toliko odrasli i upućeni da umiju sam i seb i za­ raditi sredstva za opstanak, onda ih puste da idu u borbu za život. Čisto im zažele dobru sreću u bi­ jelom svijetu! Ne daju im prilike ni da čestito osjete �o&ev imetak, a kamo li da zaranije govore kao naši: »Bože zdravlje babi, imaće on svega i svašta«. Pa je li onda čudo da tih Engleza ima i u najudalje­ nijim krajevima svijeta gdje svagdje gotovo imaju prvenstvo i svagdje zapravo vladaju! U odgoju djece ne smije biti s i l e kao ni mli­ tavog p o p u š t a n j a , nego što više razboritosti, mudrog postupka i dobre volje. Kakav god lijep i krijepostan život sebi zamišlja pametan otac, neka ga odmah zamišlja i svome djetetu, ali neka ga odmah za to pripravlja i okreće. Tako isto majka svojoj kćeri. Koliko god upušćana muška djeca kad odrastu pođu raskalašenim ži­ votom tako i upušćana ženska djeca imaju svoju stranputicu. Pođu li jednom tom stranputicom teško ih je poslije odviknuti od zle navike. Kada to uoče i roditelji, onda ih tek boli u duši i obično naš neuki svijet okrivljuje sada »modu«, vrijeme i školu i t. d. a najmanje okrivljuje onoga koji ih je zanemario i nije vršio svoju roditeljsku dužnost. Kada dijete navrši 7 godina dobi, po Zakonu o narodnim školama pohađa školu. I školi već prvih dana ometaju rad upušćana djeca. U školi udešavaju se pedagoški postupci da s e dijbte popravlja, da^seoduči od raznih mana koje je donijelo u školu. Taj je posao težak i pajviše puta škola je ne­ moćna da ga potpuno izvrši. Š k o l i j e p o t r e b a n s p o r a z u m o d s t r a n e r o d i t e l j a da i обл p o m o g n u u t o m e p r a v c u . Dijete treba u školi da se pokorava školskom redu a ne kao što neki roditelji čine pa brane svoje upušćano dijete, da je ono tobože nevino, šta višć vrlo dobra Čak neki i brane tobožnju čast svoga upušćanog djeteta koju su sami zaprljali. Tako se djetetu daje povoda ne samo da se nikad ne popravi, nego da se i dalje kvari, ima doduše roditelja koji ponešto i priznaju pogreške svoga djeteta i odmah u školi izjave: »Eto ja ga predajem vama, radite šta znate — moje meso a vaše kosti«. Ali to je toliko rečeno kao da nije ništa ni rekao. Školi nije zadaća da djecu tuče — a to i ti isti roditelji iskreno žele, nego da mudrim postupkom oplemenjuju dječi ju dušu. Školi je po­ trebna roditeljska pomoć, d a i r o d i t e l j i u p o r e d o n a s t o j e da se djeca sva vode istom cilju — dobrom vaspitanju. U školskom uzgoju ne smije biti razlika medu djecom, tu naročito treba poštovati p r a v e d n o s t i j e d n a k o s t , mnogo veću, nego što se to gaji među ljudima. U koliko se koje dijete u školi ipak odlikuje od drugih t o n i m a l o n e s m i j e o v i ­ s i t i o d u č i t e l j a , nego se takvo dijete odlikuje samo po sebi, svojim uzornim kućnim vaspitanjem (vladanjem i napretkom u nauci. Kao što i svaki od­ rasli čovjek sam po sebi diže svoju čast i ugled, pa ga drugi više cijene i priznavaju mu, tako biva i sa djecom u Školi). U interesu je i roditelja i škole da nam sva djeca budu čestita i krotka, a ne da ima upušćanih i mli­ tavih, pa tome cilju valja da idu i oba uzgoja uporedo — kućni i školski. Zato treba da se često spo­ razumijevaju roditelji i učitelji u radu na prosvje­ ćivanju našega podmlatka. Naročito treba da se to sporazumijevanje rodi­ telja i učitelja o odgoju djece na sastancima u školi u nas uobičaji, jer smo mi narod još neprosvijećen, a u neprosvijećenom narodu najviše je podmlatka rđava vladanja i slaba vaspitanja, čemu treba da svi posvećujemo čitavu pažnju. Na dobro odgojenom podmlatku istom ćemo svi vidjeti ljepšu budućnost našega naroda, a to treba da bude živa želja sviju nas. Alija M. Čorda Etika Ceo čovečiji život, promatran sa psihološkog gle­ dišta, može se podeliti u tri glavne, tri fundamen­ talne ideje: na ideju istine, ideju estetike i ideju etike. Prva, t. j. ideja istine, ima svog vem og po­ magača u psihologiji i logici, dok drugoj služi isto­ imena nauka za spoznaju lepog. Nemam nameru da pišem o prednjim dvema temama jer bih otišao vrlo daleko; rade ću pokušati da iznesem nekoliko misli o trećoj ideji, ideji etike. Reč etika, moral, ili kako se često čuje nakaradna reč »ćudoređe«, ima mnogo opsežnije značenje nego kako se navodno uzima. U pojam etike spada svako delo ili eventualna pojava koja ima svoj fun­ dament u ljudskoj volji, a označava se posebnim atributima. Ti su atributi jedini i generalni: atribut d o b r a i atribut z 1 a. Često ima i drugih dela koja s e nimalo ne tiču nas i naših interesa, od kojih mi nemamo ni štete ni koristi, već samo u svojoj duši pravimo konkluzij, rasuđujemo i velimo: jedna su dobra, a druga rđava ili zla. — Za primer: imam lepu kuću, nameštenu i prilično bogatu. Jedno veče dođu razbojnici i pokupe sve što se moglo poneti. Tada mi se samo nameće da je učinjeno zlo delo. Ali uzmimo da je te razboj­ nike, pre izvršenja ili na samome delu, neko po­ hvatao. Posle toga sam stvaram zaključak da je taj »neko« izvršio dobro delo. A još ako te lopove za pokušaj pljačkanja stigne zaslužena kazna, nameće 561 �n a m ‘ s e s a m o i V e lim o , ta k o in i je i trebalo da bude k a d su h te li d a k r a d u . Često puta, u svagdanjem životu, čitamo po no­ vinama: N. N. u M. izvršio je toga i toga dana pljačku u kući, te je osuđen na toliko godina robije. Ili, taj i taj ubio je toga i toga te je osuđen na smrt vešanjem. Tada mi sami u svojoj duši, iako ne poznamo ni lopova ni okradenog, upoznavajući veličinu dela sudimo: nije dobro činio, pravo je osuđen, ili, tre­ balo ga je još više osuditi, iako nas se ćela stvar apsolutno ništa ne tiče. Sad, uzmimo slučaj da mi činimo dobro, od­ nosno rđavo delo. Da promotrimo ceo slučaj pa da vidimo šta ćemo mi u svojoj duši osetiti. — Poveri nam neko na smrti tajnu koju imamo saopštiti nekoj osobi, a od koje bi mi, u slučaju nesaopštenja zainteresovanoj osobi, imali koristi, t. j. mogli bi se obo^ gatiti odnosno steći slavu. Ako se mi koristimo poverenom nam tajnom te se obogatimo ili steknemo slavu, osetićemo u svojoj duši da to delo nije dobro, da smo izbegli dužnosti i da je materijalni lični in­ teres nadvladao dužnost * svrhu poverene nam tajne. Tada izgledamo na oko sretpi i zadovoljni, a u duši trpimo. Tu nutarnju pažnju, gorku i tajnu, zovemo grižnjom savesti. Grižnja savesti je patnji naročite vrste koja neda usporediti ni s kojom boli. Možeš da izgubiš svu svoju imovinu, da zapadneš u najveću nevolju, mogu te vređati i sramotiti, ali ni jedna bol od tih svih neće biti ni slična onoj koju osećaš radi Učinjenog dela u ličnu korist. Ovaj unutarnji sud, koji rasuđuje svako naše delo, svaku želju i svaku misao, jest naša s a v e s t . U njoj je sadržana i ideja dobra i ideja zla. ... Povratimo se na naš primei*. Uzmimo da smo tajnu od koje smo se mogli obogatiti saopštili zainteresovanoj osobi i na taj način prošli bez lične koristi. U tom momentu osetićemo da smo izvršili svoju dužnost, da je ta ćela tajna bila tuđa i da nam je bila d u ž n o s t nju neoštećenu predati vlasniku. U ovom slučaju, lični interes je bio u pozadini pred savešću i pomisli da ćela tajna nije naša već tuđa. Posle nas mogu nazivati da smo ludi, da ne znamo ništa, ali mi u svojoj nutrini ćutimo zadovoljstvo koje nikojim sjajem ni bogatstvom ne možemo nadokna­ diti. U svojoj duši osećamo da je u zametnutoj borbi, između ličnog interesa i dužnosti, pobedila dužnost, pobedila ideja dobra. Ova nutarnja čuvstva u nauci su poznata pod imenom m o r a l n i h č u v s t a v a . Ova čuvstva imaju svoje vrelo u moralnim isti­ nama koje se izvode iz suđenja o dobru i zlu. Mo­ ralne istine se razlikuju od drugih istina i to: čim ih zametimo odmah nam se pokazuje pravilo, za naše vladanje. 562 Dužnost ima svoj fundunicnut u razlikovanju dobra i zla, a ćelo ovo razlikovanje obavlja volja. Volja u nama odlučuje hoćemo li izvršiti kakvo delo. To pravo izbora zove se s l o b o d n a v o l j a . Kako se vidi, volja nije vezana ni sa interesom ni sa strašću, već je nešto potpuno zasebno, jer prava sloboda volje je samo ona volja koja radi ono što je dobro, ne obzirući se na lični interes. Sloboda volje se očituje u borbi volje protiv gospodarstva želja i strasti. Najjača je volja onda kada u nama nadvlada zakon dužnosti. Najsretniji i najzadovolj­ niji je čovek u onom momentu kad suzbija grube želje svoje sebičnosti i kada ove podvrgava pravdi i zdravome razumu. Na ovaj način sva etička čuvstva, t. j. čuvstva dobrote i pravde, ulaze i imaju nečeg identičnog sa čuvstvima estetike. Svaka lepa pojava u životu ostavlja u našoj duši naročiti refleks, od­ nosno zadovoljstvo, identično dobrome delu, koje smo učinili. Ružna slika nekog predmeta ostavlja u našoj duši rđav utisak identičan onom koji se po­ javljuje u našoj duši posle nekog učinjenog rđavog dela. Na taj način estetika i etika imaju identične utiske na našu dušu čiji se odraz traži u našoj slo­ bodnoj volji. Jačina etike (dobrote) je neizmerna. Njoj nema u svetu ništa javno. Dobro delo neke osobe učinjeno m a nekoj drugoj osobi izaziva u nama simpatije i naša duša uživa, u tom momentu ona je uzdignuta na isti nivo na kome se nalazi i duša onoga‘koji je učinio dobro delo. Analogno tome, isti je slučaj i sa 'rđavim delom. Dobra dela nekih osoba, koje ne moramo pozna­ vati, ostavljaju u našoj duši duboku brazdu, te pored saosećanja, i mi nastojimo da budemo takvi. Na taj način poštenje i dobrota drugih savladava u nama sve ono što je rđavo i ružno. Čuvstvo nam najviše pomaže da vršimo svoju čovečansku dužnost. A dužnost bi ostala samo jedan uzvišeni ideal kome bi mogli težiti da joj nisu na pomoći osećaji srca. U strast će nam preći rđava isto kao i dobra dela, ako ih nekoliko puta obnovimo. Čovek je po svojoj prirodi egoista. Uvek teži da ima više, te je time naklonjen i rđavim delima koja, po vremenu, ako se ne sprečuju, prelaze u strast. Da bi se mogli odupreti rđavim strastima, mi moramo tražiti pomoći u plemenitim strastima. Moramo navi­ kavati svoju dušu na dobra dela. Moć navike je glavni podstrekač u svim radnjama. Ako smo na­ viknuti na dobra dela, mi ćemo pod uticajem navike ista i dalje činiti, a rđava dela biće nam uvek nešto vrlo gnusno i potpuno strano. Etika u čovečijoj duši treba da nam svima bude glavni faktor, činilac i bitni sastav našeg duševnog života. Sama je priroda usadila u našu dušu pored zakona dužnosti, lepu i blagu moć čuvstva i,tim e ve­ zala sreću čoveka i njegova nutarnja spokojstva. �Dr. Stev. Ž. Ivanovid Kako se šire zarazne bolesti kod nas? Prve godine kad sam postao sreskim lekarom u jednom vrletnom kraju predratne Srbij«, edem u jedno selo, gde vlada gušobolja. U zadruzi žive tri brata. U kući ima dvariaestero dece. Jedno boluje već osam dana od difterije. Zdrava deca nalaze se u istoj sobi sa bolesnima, tu su po ceo dan, kako je već zima bila, tu se igraju, tu spavaju na podu pored bolesnika. Otpočeh objašnjavati ukućanima o zaraznoj pri­ rodi gušobolje i o potrebi, da se zdrava deca iz­ dvoje ne samo u drugu sobu, nego čak i drugu zgradu, kad već imaju u dvorištu zgrada za stano­ vanje. Rekoh im, da kod bolesnika kao nudilja ostane samo jedna žena, pa da ne zalazi među zdravu -čeljad. Na žalost, ubediti ih nisam mogao u tu potrebu i već posle nekoliko dana morao sam doći ponova u istu kuću. Ono dete je umrlo, a sad 'boluje još petero. Ja im ukazah na bolesnu*" deiu, pa rekoh: Etovidite, da sam imao pravo, kad sam vam govorio, da je ovo zarazna bolest, pa će je dobiti i druga deca.. Ma, gospodine, neće ovo biti ista bolest. Eto jedno ima samo vatru. Sigurno je, što mi velimo, nazeblo. Ovo drugo paboljeva malo od guše. Pali mu valjda krajnici? T reće, povraća. Jelo je sinoć mnogo sirenja, pa mu se stužilo. Četvrtom su otekle žlezde; bojim se da nije dobio škrofle. Peto ripa, kašlje, dobiće što vele seljaci, magareći kašalj. Tako mi objašnjava jedna baba. Ja vidim, da se sa ovim svetoni ne može izići na kraj, te počeh ubrizgavati bolesehe. — Ne za Boga, jeknu mati umrlog, čisto sum­ njam, da bi ono umrlo, da ga nisi špricao. Ubrizgah serumom bolesne i zdrave. Bolesna deca sli docnije ozdravila. ( U kući mrtvac. Od gušobolje umrlo dete. Došao sam u selo, jer u toj kući još bolesnika ima. Pred kućom ljudi tešu mrtvački sanduk, a oko mrtvaca se sakupile razne strine, tetke i babe, ne samo iz ovog sela, nego i iz daljih sela, pa čak i iz drugog sreza. Počeh objašnjavati ovim ženama, kako čine zlo svojoj deci, što su došle u ovu zaraženu kuću, te mogu odneti gušobolju svojoj deci. Prekide me jedna baba: — Protiv božje volje se ne može ništa? Ako Bog hoće razboleće se i naša deca. A ako on neda, Ц tvoja priča ništa ne vredi. Naljuti me ovo malo, pa rekoh babi: ■' .. — Bog se brine, bako, o beslovesnim stvoro­ vima. Čoveku je dao razum, pa mu kazao: »Čuvaj se sam pa ću ti i ja pomoći!'. Ako se vi sami ne ču­ vate, Bog vas zaista ne može očuvati, jer on ima i suviše brige oko ptica nebeskih i. drugih bića bez razuma. Došao sam u selo. U kući leži devetero dece od šarlaha. Radni dan, pa su svi odrasli u polju, na radu. Kod kuće je ostao samo jedan deda, da dvori bolesnu decu. Zato me iznenadi, kad na postelji bo­ lesničkoj zatekoh jednog zdravog srednjevečnog čoA’eka, gd6 miluje bolesnike i snjima razgovara. Upitah ga, šta je on deci. Nisam ništa, gospodine, ali sam im prvi komšija, pa^dođoh, da ih obiđem. — I m ^ li ti dece? ; — Imam, Bogu hvala, petero. . 1 — Pa ti njima možeš odneti bolest. Ovo je za­ razna i za decu teška i jako prilepčiva bolest. G rešiš,' što si došao. Počeh mu objašnjavati, kakvoj opasnosti \ sVoju. decu i rekoh mu, šta da radi, pre nego. sto uđe u svoju kuću. Na sva moja ohjašnjavanja, on će reći: _— М оЛа tr. Neće to, anumHinp gospodine, na na nas nas seliake. seljake, Nije - 8 dana, a dotrča mi u kancelariju. iije prošlo 77—8 ka ie sav obezdušen jedan seljak..Ni Boga ne nazva, nego, jeknu: i . -X — Gospodine, ti meni zlo proreče. Ja sam ga već bio i zaboravio, te ga začuđen za­ pitam, kakvo, sam mu zlo prorekao. , ....... , Podseti me na događaj, koji sam opisao. — Pa ja ti, prijatelju, nikakvo zlo nisam p ro-: rekao. Ja sam ti samo kazao, šta te neminovno čeka usled tvoga nerazumnog postupka. Ti nisi verovao, pa si sam uneo zlo u svoju kuću. — Pomagaj, — zavapio je ovaj otac. Ali sad je bilo teško pomoći. Od petero d e c e ' troje je umrlo. Međutim moglo se sprečiti, da ni jedno ne oboli. Sa okružnim lekarom otišao sam u selo Žarkovo. Tamo su se pojavile velike boginje u jednoj kući. Prvo se razboleo mladić od 18 godina. Lekarsku po­ moć nisu tražili. Bolest je bila dosta lake prirode, p a : je ubrzo prezdravio. Ali mati mu se razboli vrlo teško, te je donesu u bolnicu u Beograd, gdje je d o - ' cnije i umrla. Tako se saznalo o ovim oboljenjima. Kad stigosmo u selo, u opštinsku sudnicu prvo svratismo. Mi lekari govorimo o opasnosti ove bolesti, a Članovi suda slušaju sa prilično dosade. Pođosmo-1 563 �kući obolelih, da vidimo, šta je učinjeno tamo u po­ gledu sprečavanja, da se bolest ne širi dalje po selu. Prvo sretoemo jednog starca. — To je domaćin kuće, reče nam pratilac. — Zar on ide po selu, upita okružni lekar. Počesmo objašnjavati da ovu bolest mogu pre­ nositi, i zdravi, koji su iz domova, gde ima bolesti, naročito ako se ne izvrši najstrožije čišćenje doma i kupanje i raskužavanje. U to sretosmo jednu grupu od 5—6 mladića. — Evo mu sina, reče nam pratilac. 1 zbilja isa zdravim mladićima išao je ovaj prezdraveli mladić po selu, obilazili su kuće i skupljali se radi nekog drugarskog provoda. Pogledasmo u bivšeg bolesnika. Lice mu se peruta, a tako isto i ruke i ostalo telo. — Pa on je u ovom stanju još opasan za druge, rekoh. Ako bude u perutapju obilazio selo, sve će zaraziti što odavno nisu pelcovani. — Pa šta mu mi to znamo, bio je ravnodušan od­ govor pretsednika opštinskog suda. (»Presveta«). Свечаности ириликом upepaje Меншуре Реис-ул-улеми у Београду f У петак на дан 31. октобра изврешно je свечано устоличење првог Реис-ул-улеме у Београду Њ. Преузвишености господина Хаџи Хафиз Ибрахим еф. Маглајлића у присутности Њ, Вел. Краља, свију чланова Краљевске Владе на челу са претсједником Министар. Савјета ђенералом господином Петром Живковићем, претставника других вјероисповијести као и претставника других страних држава, Савјета за предају Меншуре, чланова Вакуфско-меарифског вијећа из Сарајева и из Скопља, претставнина наше Улеме, великог броја муслиманске интелигенције и народа из свију нрајева наше државе, те више стотина Гајретових радника са члановима Главног одбора Гајрета из Сарајева и огталих крајева. Свечаност je имала да отпочне, према програму, у 11 сати, али je већ до 10 сати Јевремова улица, у којој се на- / Г^ ^ л ња и просвјекивања народа без кога се не може замислити никакав напредан, затим на међусобну слогу и братство, поштовање вјерских и државних занона, затим правилно удруживање у свим гранама живота и рада, нојк^а се уздиже Ha­ m a вјерска заједница и наша држава на завидан положај. Затим je истанао потребу улагања свију снага, кано бисмо у дјело претворили интенције нашег омиљеног Владара и Господара Краља Александра Првог, који je ударио најбољи правац за срећу наше државе и држављана. У дубокој захвалности и оданости за све висоие бриге које чини Њ. Вел. Краљ за нашу исламску заједницу као и за остале суграђане Њ. Преузвишеност je позвао присутне да из дубина душа кликну: живио Његово Величанство Краљ Александар I. и Његов Узвишени Дом!, што су присутни свесрдно прихватили лази Бајракли-џамија, била ирцата гостију на тротоарима са обадвије стране. До 10 и % све je било уређено у џамији за дочек Њ. Вел. Краља. Тачно у 11 сати појавио се у Јевремову улицу ауто Њ. Вел. Краља. Скупљени муслимани, који су на улици правили шлалир, бурно су поздрављали Њ. Ве- уз френетично нлицање Њ . Вел. Краљу и Његовом Узвишеном Дому. Затим je позвао присутне да дигну руне и заnpoce од Свевишњег довом своме Владару и Његовом Узви- личанство са поклицима: Живио Краљ! Ha уласку у двориште џамије Њ. Величанство je дочекао Реис-ул-улема г. Маглајлик и допратио Га до мјеста у џамији, ноје je било одређено за Њ. Вел. Краља. Док je Њ , Вел. Крал> прилазио Своме мјесту одјекнуо je у џамији поклин: Живио Краљ!, Послије овог говора Њ. Вел. Краљ je честитао Реис-улулеми a затим напустио џамију уз дуготрајне и бурне поклине. Тиме je био завршен званични дио свечаности, a иза тога je обављено нлањање џума-намаза. Преузвишени je проучио хутбу, a готом je прочитао своју прву Посланицу свима муслиманима и органима Исламске вјерске заједнице Краљевине Југослгвије. По прочитању Посланице Преузвишени Реис-ул- ноји се пренио у народ пред џамију и на улицу, гдје су овације трајале непрестано. Ha знак Реис-ул-улеме проучио je са махфила ашере Хафиз Џемалудин Јахик. По том je г. Хасан Ребац, начелник у пензији прочитао указ Њ. Вел. Краља о постављању Реис-ул-улеме. Затим je r. Салим еф. Муфтић, претсједник Улема-меџлиса из Сарајева прочитао на арапском језику текст Меншуре, a г. Суљага Салихагић, претсједник Вакуфског вијећа у Сарајаву прочитао je Меншуру у преводу на нашем језику. По прочитању Меншуре, којом се Реис-ул-улема овлашкује да врши висоиу дужност врховног старјешине исламске вјерске заједнице у Краљевини Југославји. Меншуру je предао Реис-ул-улеми г. Мехмедалија Махмутовик, члан Врховног шер. суда у Скопљу. По преузимању Меншуре Њ. Преузвишеност Реис-ул-улема иступио je нешто напријед и окреиувши се према Њ. Вел. Краљу одржао говор у коме je замолио Свемогукег Бога да ово дјело буде са Његовим задовољством, како би ову своју дужност вршили на највеће задовољство и наио би наш исламски свијет поправили и упутили да одговара својим исламским дужностима и да служи напретну иаше државе. У свом даљњем говору Њ. Преузвишеност je укаеао на потребу стицања зиа* шеном Дому дуг и срећан живот, нашто je Реис-ул-улема проучио дову, a присутни га пратили са Амин. улема пошао je из џамије у своју резиденцију, праћен великом множином народа, који му je приредио бурне овације. Послије подне од 3— 6 сати гости су долазили да честитају Преузвишеном Реис-ул-улеми, ноји je лримао госте са својим сенретаром г. Осман еф. Виловићем, врх. шер. судијом. И поред поодмаклих година и умора Преузвишени je готово са сваким посјетником измијенио неиолико ријечи. У 5 сати дошла je већа група Гајретових радника под водством Хусејна Кадика, потпредсједника Гл, одбора Гајрета. Г. Кадић je уиме друштва Гајрета у свом говору честиато Њ. Преузвишености на његовој високој лочасти, обећајући да he га друштво Гајрет са својим многобројним радницима сваком прилином помоћи у његовом тешном раду на процвату Исламске заједнице, умоливши га да и он са своје стране уиазује своју висону пажњу према Гајрету, његовом културном и националном раду у нашем народу. Преузвишени Реисул-улема заблагодарио je на честитци Гајрета и обекао да he у границама својих могућности испомагати увијек Гајрет и његов рад на добру иуслимана у сваком правцу. �Навечер je Њ. Преу4вишеност Реис-ул-улема приредио свечани банквт у сали хотела »Српског Краља«. Ha банквту je било оио 160 узваника. Крал,. Владу су заступали министар правде г. Милан Сршкик, министар војске и морнарице r. Стеван Хаџик, министар саобракаја г. инж. Сернец, министар без портфеља г. Швегл, a београдску општину застулао je претсједник г. Нешик. Ha банкету je Реис-ул-улема поздравио краНим говором Њ. В. Краља. У име Краљ. Владе говорио je г. др. Милан Сршкик, изјг.вљујуки у свом говору да he Исламска вјерскг заједница уживати највећу потпору Kp. Владе. Затим су г. Суљага Салихагик и r. Мехмед Зени noздравили Реис-ул-улему. Г. Абдуселам Џумхург, претсједник новог грађанина Београда. Муфтија мостарски r. Џабић noздравио je присутног муфтију пољсних муслимана r, Дра Јакуба Шинкијевића. Уиме друштва Гајрет поздравио je Реиеул-улему г. Хусејн КадиК, a уиме националне предратне омладине муслиманске, која се у току Свјетског рата борила у редовима српске војске на разним фронтовима, говорио je адвоиат г. др. Решид Куртагић. У име напредне омладине говорио je г. Шукрија Куртовић, ноји je апелирао на нашу Улему, која сада прима на себе велику одговорност за напредак Исламсне заједнице, да она правилним тумачењем Куранг изгпгди опреке ноје се јављају између западне цивили- одбора за дочеи гостију и устоличење захвалио се београдској општини на указаној помоки и сусретљивости a претсједник зације и иривог туначења узвишеног Шериата. београдсне општине г- Нешик поздравио je Реис-ул-улему као разишли. Oko 11 сати банкет je био завршен, na су се присутни ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Састанак Гајретових рацника у Београду По закључку Главног одбора Гајрета, лозвани су сви чланови званичне Гајретове делегације, при предаји Монгауре Проузвишеном Господину Хаџи Хафиз Ибрахим-еф. М^глајлићу, да се састану у четвртак 30. октобра y j} сати на вечер у Хотел Петроград.у. У тој званичној делегадији били су чланови Главпог одбора из Сарајева': гг. Хусеин Ка-дић, Ахмет Сефић и Хамид Кукић, a и.з лровинције гг. Осман Реиић из Бихаћа, Есадбег Алибеговић из Дервенте, X. Ибрахим СлитГичевић из Мостара, Мустафа Мулалић из Лшша, Саит-еф. Сурулнз из Плевља, Др. Бећир Ново пз; Скопља, те делегати Гајрстових мјесних оДбора гг. проф. Наим Ђејван из Бања Луке, Цемал-еф. Дклалбашић из Тузле и Хамдија Башагић из Травпика. У заказано вријеме дошли су на сатсанак, поред наведепс гг., још гг. потпретсједник Главиог одбора Гајрста Ахмет Борић, претсједник Главног надзорпог одбора Хамдија Уво.јс, претсједшш Мјесног одбора из Приједора др. Мехмед Хајровић, Еминбег Феризбеговић и Мехмед Халић из Тешља, повјереник Гајрета из Цазшта Мустафа Зухоић, потпретсједник Гајрета у Скопљу Февзија X. Хамзић, Хафиз Салих 'Бозић из Прењавора, судија Реџеп Хајровић, Пемал-сф. Хулусић и шер. судија Бајрактаревић из Зворншса, Мупатбсг Ченгић из Вишеграда, Хусеин Хамшић из Тур. Јан.ара, Мохмед-еф. X. Омсровић из Власоницо, др. Регаид Куртагић л з Кутине, Феридбсг 'Булбеговић, Сеид Мемишевић и Мухамед-еф. Браво из Сарајева. Састалак je отворио потпретсједнпк г. л . naдић, за.хва.тивл1И се присутнима уиме Главног одбора и претсједника г. Дра Хаса1гбеговића na одзиву и узимању учешћа на овој шшој ријеткој свечаности у драгој нам Преетоллншг. Сматрајући подјелу Mohiuvdc Репс-ул-улеми у Београду историјским догађајем у вјеоском и културном развијан,у муг.ишзтта нашо Краљовлне. Главпл одбор je истиче г. Кадић — сматрао за евоју дужност да иа овим важним евечаноетима узме учешћа ir Fa.iрет као наше најјаче културно-просвјетно н нациолално друштво, те. je одредпо нарочцту делегацију састављену из чланова Главног одбора кал^о из Оарајева тако и пз оста.ллх крајева, тако да Гајрот буде na овим евечаноетима заступан еа mi­ jene територије на којој дјелује. Поред тога Главни рдбор Гајрета — вели г. Кадић — позвао je наротатим расписом све друштвене одборе и повјеренике'.у циједој Краљевини да о овим значајним е.вечаностима обавијесте све своје чланове_ и присташе и да пораде међ.у њима како би својим присуством увеличали ове^свечаности и тиме подвукли њихову важносл. Изразивти жаљење гато се није било у технич_ivoj могућности даг се лозову на овај састапак сви Гајретови радници, који су tokom прошла два дада допутовалп у Београд. a чији број излоси сигурно више стотила, предлаже г. Кадић да tokom сутратпњих свечаности у Бајракли-џамији ir у хрвовном вјерском старјешинству иступе Гајретови радницл корпоративно и у колико то буде могуће да ice о томе обавијесте и они који нису присутни на овом састанку. Присутни Гајретови радници сагласили су се ra тим предлогом, закључпвти да се састану cvTpaj у петак, у 9 Ys сати ттрије подне пред Хотел Балканом, одакле ће корпоративно кренути у џамију. У вези са овим корпоративним иступом Гајретовнх присташа и чланова у џамији, г. Кадпћ je истакао да je простор памије врло ограничеп те да he у џамију моћи да уђе врло мали број узваника. Колико he Гајрстових радника моћи да уђе у џамију то овнси и о одбору, који je налравио раепоред свечаности. Управо ради ограничености простора у Бајракли-џамији, јединој џамији у Београду, г. Кадић истпче да би било потребно повести акцпју за изградњу једне велике п репрезентативне џамије која ћо одговарати потребама паше Престоннце, иоготоро сада када je оједиште врховног нашег вјерског гтарјептине у Београду. Присутни топло прихваћају овај предлог и мишљење г. Кадића, те стављају у дужност Главном одбору да ов.у жељу Гајретових радника достави надлежним факторима. Г. Кадпћ затим извјештава ирисутне да je Главни одбор закључио да овом приликом, када у оволиком броју долазе муслимани нз свију крајева у Београд, положн друштво Гајрет вијенад на гроб блаженопочившег Краља Петра Великог Ослободиоца. 0 тој ламјери и аакључку Главног одбора. Гајрета обавијештена je и јавност. У току дана- 565 �шњег дана испитивали омо могућност одласка већег броја Гајретових радника на Опленац, али ja нажалоот из техничких раллога то немогуће радн удаљености пута, na hc због тога отлЈш на Опленад ir положипг Bujt'iiau нзасл&нство од 4—5 Гајретових радника. Присутни одушевљено и с похвалом одобравају овај закључак Главног одбора. Секрстар Главног одбора r. Кукић иродлажо да Гајретови раднпци нослијс нредаје Меншуро Реис-ул-улемп, оду корпоративно гутра поподне у Врховно вјерско етарјошинство да поздраве P ouč­ im - улему и изразе му у име Гајрета честитке. Овај je предлог усвојен, те je закључено да се у ту сврху нађу прнсутни Гајретови радници пред Хотел Ба.тканом, сутра у 4'А сата иослије подне, одаклен hi? отићп корпоративно у Врховно вјерско старјеипшство. Иза тога присутни су новезано ралговарали о прилнкама у појединим мјестима, о иамјерадга nojeдиних Гајретових одбора и повјсреника у току one године, те о садашњем стању Гајретове организације у народу. Прпсутни су се разишли истом око 12 сатн поћу. Г А ЈР Е Т HA ГРОБУ БЛАЖ ЕН ОПО ЧИ ВШ ЕГ К Р А Љ А ВЕЛИКОГ ОСЛОБОДИОЦА П ЕТР А У недјељу 2. о. мј. отпутовали су чланови Главног одбора Гајрета на Опленац и то rr.: Хусејн Кадић, Хамид Кукић, Есадбег Алибеговић и Осман Реџић, гдје су се покло- »Данас када у дра/гој нам Прсстолницп преузиматс рсдовну дужност врховног старецшнс иеламско верске заједнице, хитам да Вам иснред нашег најјачог шцноналног и културло-просветног друштва Глј|»ота нзраанм срдачне чсститке еа вером да he Вашнм цастуном на чело наше заједнице отпочсти еноха конструктииног рада на унапрсђењу неламске верске лаједнидс да биемо тнме допринсли и добру националне нам заједнице.* Захвала Њ. Преузвишености Риес-ул-улеме на поздравну делешу претсједника Гајрета. Ha поздравну депешу.. коЈу je унутио укме друштва Гај[>ета претсједиик Главног одборл г. Др. Авдо Хасанбегоmih Преузвншеном господнну Хаџп Хафнз Ибрахим-еф. Mnглајлпћу, Репс-ул-улеми Крал>евнне Југославије, добио je г. Др. Хасанбеготшћ следсћп одговор: »Прнјатно дпрнут Вашом честптком коју ете ми упутплп прнликом моје ингталацпје. изволите прнмити моју нскрену благода.рно1т п увјсрење да ми на срцу лежн добробит и напредак нашег Гпјрета тга ћу ra у сваком елучају номагатп it његове цил>еве промпцати. У жсл>н да п Ви меие у мом тешком послу и раду поsiorffeTC, пзволите чрпмити махеуе селам. — Ренс-ул-улема Маглајлић в. p.« " Проширење Гајретове организације Нови повјереници-ице Гајрета Tokom мјесеца октобра постављени су повјереницим!а Гајрета и то: у Урошевцу ir. Хамдија Исмшгловић у Шабцу г. Тахнр .Vnnriih. командир градске страже у Крекн (солани) г. Ахмед Џамбић, раднпк соларе у Кагуповићима Пјмвник) г. Хафиз Салпх Хамзпћ. трговац у Рибннцн (Тузла) г. Ибрахим еф. Кудумовић у Бановпћама (Тузла) г. Шабан M.vjunh и у Трештеници (Тузла) г. Хасан Смјаловнћ. Рад повјернице у Бос. Новом нили сјенама Великих Ослободилаца и положили у име Гајрета вијенац на гроб блаженопочившег Краља Петра Великог Ослободиоца. — Ha траиама вијенца био je натпис: »Гајрет српско муслиманско. културно-просвјетно и штво своме Великом Краљу Ослободиоцу«. нзционално дру- Ова геста дужног пиетета и благодарности од стране Гајрета примљена je са велииим одобравањем како у Београду тако и међу свима Гајретовим радницима и присташама, Поздравна депеша претсједника Главног одбора Гајрета Преузвишеном Господину Реис-ул-улеми. Претсједнш; Главцог одбора Гајрета упутио je на дан предаје Меншуре- преузвишеном господнну Хаџи Хафиз-еф. Маглајлпћу слсдећу депсшу: 566 Новоименована повјеренпца у Бос. Новом гђица Тахира Церпћ приетупила je одмах прикупљању чланица, што je ишло потеже, јер се морало на дуго и шнроко образлагати сврха и цнљ Гајрета. Ипак je повјереннца успјела да уппше 01 чланнцу уз помоћ пријател.ице гђпце Халиде Чаушевнћ. коja није жалнла труда да вшие од двије недјеље сакупља чланице. Ус.коро he врпјеме npchn п на избор женоког одбора. И ованм путем Гајрет се тоило захваљује kako повјерен||ци тако u гђици Чаушевић на њиховом заузимању у раду око иросвјећивања. наше муглнманке, na нх молимо да наставе чаиочети рад. a на иодстрек осталих епојих другарица н ттомшиљсница. Гајретов клуб у Тузли Ових дана одржана je извпиредиа скупштиип »Грађанci» r клуба« у Тузли на којој je nehiiHoSt глагопа изглаеано да Грађански клуб има лнквидирати и еа евојнм чланством пpeh н у Гајретов клуб. џ Нови повјереници и утемел.ачи Код Мјсеног одбора у Поджепљу уписани су иовп noпјереиицк и то rr.: Мухамед и НТахин Сућеска. P iicto Шеховац и Јово Шупановић. Код одбора у Варешу упнсао ne за чланн утемељачп r. Узснр Хоџић. a кол одбора у Орпшју г. Ибрахнч Горпк, �Утемељачи Гајрета из Бужима Повјереннк Гајрета ил Бужима г. Ибрахнм Мустафић унисао je аа утмо.-начо Гајрета гг, Хасана Скендеровића. мух, тара пз Rap. Рекс .Хашимн Бвгића. општ. побнрача, Османа Макића, мухтара из Bara. Салиха Хиљића, мухтара из Лубардс, Хагана Велаџића. тежака из Лубарде, Хусу Beniha пз Бужима, Суљагу Мулалића сина Алнна и Ћамила Машпновипа, кројача из Бужима. Утемељачи из Пријепоља Код Мјесног одбора у Пријеиољу унисаше се за утеме■л.иче гг.: Л»тиф П аш ш жА, тргомц. Хасаи Чичић и Алнја Чонвра, кроојач. Нови утемељач у Велесу Повјеренив Iiijpera Вмижа г. Алп Риаа Садашмик jiincao je за чмна угемељача r. Абдпјевик Оулејиана. Гајретова забавг у Фојници прнсутнпх гостију. што заиста овим тамбурашрп збор са омладином ачслужује хвалу. јер када се узме да су тамбурице наручене у априлу о. г. и дд су за тако кратко вријеме научнлн свирати и нрви пут јавно се пред публнком показати. Теферичу присуг.твовало око 1500—гооо особа, a највнше je било сеоског свијета што значи. да и наш сељак чврсто стоји уз једину наду и узданицу, уз наш Гајрет. Чист прнход овога тефернча изнагаа 1200 динара. док je укупац прнход бно Дин. 2148.— Прослава Гајретова дана у Мркоњић Граду Изведена je према мјесним приликама на најсвечанији иачкн. Већина чланетва са Мјесним одбором на челу прнсуетвовала je молитвама у свнм богомољама. У 11 сати претсједннк Мјесиог одбора r. A. Даутбеговнћ у просторијама Сокола одржао је*"предаван.е о заслугама Династије Карађорђевића за народно ослобођење п уједпњење. Исти дан на вечер приређено je забавно вече уа судјеловав.е мјесног друштва Сокола, ногометног друштва »Змаја« ii травничког ногометиог друштва »Bojna«. Чист приход прославе бно je 504.50 Дин. Нарочито.се истакла. код раеиродавања значкн »Гајретов дан«- учитељица гђица Ковачевић, Мптровпћ и 'Вурковић, 6. јула о. r. одржао je Мјеснн одбор у Фојници теферич са забавом код Мемијнне бањс. те je приход исте био Дин 3061.— Према сједцичком закључку одбора нриход теферича iioдијсљен je н то 50% Главиом одбору у Сарајево. a 50% друштву »Осман Ђикић« у Веограду као иомоћ за градњу сту- Посјета госп. Бана Зетске бановине Гајретовом интернату дентског дома. у Гјлевљу Заслуга да. je забава успјела tyiKO у „моралном тако и у 14. о. мј. 'посјетио je плеваљскн Гајретов интернат Бан материјалном погледу врло .добро, имаде tce пршшсатп насто- Зетске бановпне ђенерал г. Крста Смиљанић. Г. Бан са својом јаљу овдашњих ђака среддлх и внших ^кола. који нису жа- пратаом обнпмо je и прегледао m a одјељења интерната инлили труда око прнпремања извоЦец(| псте, a нарочнто ct __тересујућп се за рад у пнтернату. те се je информисао о свемора оа задовољством пстакнутн, да je теферич и забаЗм му, a у учионпцама готово са еваким појединнм од присутбила посјећсна многобројно од чкЛшт муслимана н муслиних нитомаца нзмнј$нпо je no иеколпко рпјечп. манки. . ТМ поејета учпнила je на ове Гајретовце и пптомце јак дојац^а с тим внше, јер његов боравак у Плевљу трајао je Забава у Локвама само неколпко сати, na поред кратког задржавања овдје, наМјесни одбор Гајрста у зајсдници i шао јо г. Ban времена, те лрва љегова посјета била je Гајодржао je забаву иа 27. ^ептсмбра т. г. у корпст :№||еМ ретову интернату. Сокола, a која je испала одлнч11о,чОбзнром на село u почегак Ha учпњену посјету управа пнтерната одаслала je брзорада Мјесног одбор1а. Чнст приход забаве био je 1.015.75 Дпн. Јавну -„I.™.,,. ;а. захвалу еел. овог садржаЈа: Забаву je отворио поздравнич говором г. Војнслав Авда»Госп. Крстп Смпљанићу. Бану Зетске бановннс — Целовић учитељ. У програму je бпла декларацпја »Младом Со- jjm.e Управа Гајретова интерната са питомцима најтоплије колу«, коју je пзвео свршени ђак основне школе Мнлаи Чн- Вам благодарп на учињеној посјети. Ваша пажња даје нам кара, затим декламацпја »Гајрету«; »Позив на упис« пзвео јак потстрек у раду na Гајретовој идеологпји за добро Краља je ђак гимназнје Муста(|)а Шатор. »Cj-сјед!«.-актовка у 1 чи- н Отаџбнне«. ну од Мурадбеговића. и »Немуштн језпк«. п;нФлп су чланови Отворење дсмгћичске шноле у Жепи Гајрета и Скжола. Иннцијатпвом Гајретовпх радеиика, a уз прппомоћ срес. ■ Ha забави су свиралп свпрачп, члановп Mjemor одбђра из Чапљине, који су овојевољно поннјели са еобом инстру- начелника r. Душапа Ружића na- 14. октобра о. г. отворена je иенте и без нкаква позива свирали na забавп. Зато пм од домаћичка школа у Жепн( срез Рогатица. у коју су се упистране одбора најљепша хвала, a нарочито Омер еф. Ђерићу. сале 24 ученице муслиманске вјерс. Обзпром na то, да je овдје истом год. 1926. отворена Госп. Мехмед еф. Алпчић н Ђамнл Зекнћ сакупили су Гајрет 75 кг. грожђа. nojer еу продалп за 225.— дпнара n нар. осн. школа п то у прпватној зп-радп, дов радови око подпзања нове школксе дворазреднс зграде ових дана приводе послали Главном одбору. се крају, то се може констатовати. да je народ овога краја Гајретов теферич Мјесног одбора у Пурачику — увпдјевши потребу школе — за кратко вријеме лпјепо на5. октобра о. r. одбор Гајретове читаонпце у Пурачнћу предовао у културпом погледу. закалао je и одржао moj шмнки тефејшч у Лукавцу фабрицп код Кука. Добровољни прилози Распоред je бно биран: двпје велпке кољске. једна njeЈпачка трка. амерпчкп затвор и друго. Само мјесто гдје re Дар за Гајретову томбопу у Тузли Госпођа Хазера n господпн Адем Авднћ, из Тузле, који т^форич одрасао дскориеано je како ес то пајљспше могло, a. нарочпто су ие иетпцалп лијепп ћнлпми, «еџаде п OKiihenc се с уопјехом баве рационалним псрадарством, даровали су влике lb. Величанетва Краља. П1>отектора Гајрета Престоло- за Гајретову томболу за 6. септембра о. г. пар хороза пасмине , пасљсдппка Петра. Лијепо je било вндјети мале н велике за- »лекхорн« у вриједности од 300.— дпнлра. Дароватељима п овом прилнком нскрена хвала и присвавпце напрапл.ене од iianiipa, којс еу лепршалс п заноепле знпње, са жељом. да се у њпх још ко угледа, како на пожњн очп око цнјелог теферича. n којнх je бнло неколико етотина. Тамбурашкп збор Гајротове чптаонпце у Пурачпћу за- • коју указују Гајрету, тако и у њнхово рациопално перадарвпдпо je и прло лпјеие комаде евнрао. a na задовол>етво евпх 567 �\ \7 Прилози из Оцака Приликом сунећења дјсце г. Капетановпћа. Хусеинбега, претсједника Мјесног одбора Г ајрет у Оџаку (срез Дервента), сакулио je за Гајрет своту од Дин. 75.— a дароваше: Дпн. 50.—: Хусеннбег Капетановпћ; no Дин. 10.—: Кудуоовић—Берберовић Омер п Јупић Асиф еф. п Дпн. 5.—: Хуремовић Нури еф. Надаље je сакупио своту од Дин. 55.— Џиндо Мидхат међу женскиаем a даровале су no Дин. 10.—: Хаџи Алипашнћ Хасиба и Капетановић Шефшса; no Дин. 5.— Рамић Хата, KaneraHOBiih Ехлнмана, Капетановић Хајра и Ћатић Шемса; no Дин. 3.— Н. Фазлић, Н. Ћатић и Н. Мехић; no Дин. 2.—: Кооовац Арифа, Ћатић Емина и Маглајлић Бегија. Разни добровољни прилози T okom мјесеца октобра дозначени су Гајрету слиједећи прилози: Мјеснн одбор у Котор Варошу Дпн. 100.— Мјесни одбор у Невесињу сакупно у Улогу Дин. 710.— Мјесни одбор у Невесињу Дин. 272.50 Жен. Мјесни одбор у Тузли Дин. 510,— Повјереник Ибрахим Мустафнћ из Бужима Дин. 700— Аврам Атпјас приликом смрти Мујаге Ахметашевпћа Дин. 200.— Џемал Алпхоџић нз Фоче Дин. 290.50 Абдурахман Мепгаћ пз Сарајева Дин. 100.— хо Бајрамовић из Пасаца, Емин Читкушић из Шерића, Мујо Сакић из Гнојнице. Рашид Чаушевић из Тупковића, Сулсјман Хашимбеговић из Ђурђевика. Ахмет Мусић пз Петровица Гор.. Хусо Турић пз Грпвица, Емин Абдпхоџић нз Прилука, Милан Лазаревић и-з Трештенице. Шабан Семић из Јарушака, Хусејн Бјелић пз Пољица, Алија Бркић из Пољица, Ахмед Мулавдић из Одоровића, Мухарем Фа-злић из Сеоне, Рамо Хаџић из Лукавиде, Осман Мркоњић пз аБножића, Халил Јахић из Вршана, Бего Лисичић из Осјечана, Сулејман Хашимбеговић из Ђурђевика, Салих Хоџнћ из Вишће, Бајро Халиловић нз Лукавице Доње. Халил Делић из Дубрава, Ђамил Палаврпћ пз Шевара. ПЈахбаз Авдић п зДоње Јасевице, Мујо Башпћ пз Мијатовића, Смаил Мешановић из Сеоне; no Дин. 5-—: Нукић Шабан пз Миричине, Синан Хоџић из Добошнице, Осман Чајић из Бокавића, Хашнм Саклћ из Крушевице, Емин Мујачевић пз Подорашја, 'Бејнил Османчевић из Подоpanrja, Јусуф Аљић из 'Бурђевика. Хусо Туфекчпћ из Гнојнице, Осман Ахметовић из Брњице Тур., Мухарем Јагодић из 'Бурђевика, Шабаи Дураковић из Бишћс, Осман Јашаревпћ из Добошнице, Ибрахим Бегић из Добошнице, Ибрахим Умиха-нић из Башиговаца. Мујо Јошић из Добошнице, BeitTO Бектић из Шића, Хасан Хавкић из Крушевице, Ибрахим Бегић пз Лукавца Тур., Авдо Хабибовнћ из 'Бу.рђевика, Саллх Хо'џ и ћ из Тиње, Расим Трумић из 'Бурђевика, Суљо Врашљић нз Тиме, Осмо Бектић из Плана. Ахмед Кавгић из Добрње, Омер' Зу>ић из Петровица Гор., Авдија Гутпћ из Петровица Гор. Прилог Ћилимарској Шиоли у Новом Пазару По наредби Бана Зетске бадовџне, г. Крсте Смиљанића З А Х В А Л А ГА ЈР Е Т У нсплаћено je из бановинске блашјне Ћилимарској ШкшпГуГ' Давно je било када ме, као малпшана, дечка после сврНовом Пазару сума од Дин. 3000,— као помоћ за унапређење шене основне школе и првог разреда гимназије, узео под псте и набавку материјала. свога интерната Гајрет, наше вредно. хумано, културно »осветно друштво. Седам година- ме држао у н-аручју н Поклон Мјесном одбору у Пријепољу _дпо својим хлебом као мајка рођенче своје. Рано, оставHa молбу Мјесног одбора у Пријејпољу ■ен без родитеља, са мало пријатеља, без помоћи узвншеЈгаг фшрма X. Рутнејз из Љубљане један зидни оат Гајрета, био бих продукт улице и љеног утицаја. Нашао caar просторије. се у колу Гајретових питомаца који су, предвођени вреднлм И овим путем т. т. фирми топла захвалност. и способним управницима п васпитани no најсавршенијим Прилог из Коњица методама, брзо п благовремено дошли до жељених циљева. r Приликом купње куће од Браће Нанпћа из Сарајева. Од својих питомаца Гајрет je за извесно време створио вреду мјесто весеља поклонио je г. ЋамИл Прохпћ из Коњица за1 не грађане, поносне држављане Краљевине Југославије, као градњу Гајретова Дома Дин. 1060.— п то у акцијама Приви- н храбре браниоде Краља и Отаџбине. леговане Аграрне Банке. Никад не могу, a нити смем, заборавити на Гајрет, као Истп обећаје да he п прилпком будуће куповнине радо и на све оне пријатеље који су ми помогли у отклањању и се сјетпти нашег Гајрета прилогом. крчењу свих могућих запрека на путу за постигнуће сигурне 1 Топла му хвала! егзистенције и ваљаног положаја у народу. Прилози из Бјелимића Ступајући у јавни живот, радо се сећам Гајрета, свих мојпх пријатеља, као и скрбнпка ми — даиџе Назифа ХаџиПовјеренпк Гајрета из Бјелимића (срез Коњиц) сакуha који ми je био место оца и показао пут за лепу и сигурну пио je за Гајрет Дин. 175.— добровољнпх прилога. будућност Прилози из Тузле Уз најтоплију захвалу п поштовање Гајреху, обећавам Госп. Омер A. Омазић, пз Тузле. сакупио je за Гајрет да ћу бити веран поборник његових идеја в да hy мећу naслиједеће добровоа.пе прилоге: родом интензивно радити на проширењу његове узвишене По Дин. 20.—: Сулејман Хајдаревпћ из Пољица, Алија акције. Лелпћ пз Брњичана. Мехо ЈавриФ из Липовнце; no Дин. 15.—: 28. октобра 1930. Стнјена—Цазин. Ибрахим Шабановић из Крушевице; no Дпн. 10.—: Бвго ЧизУчтчв: Miih из Ободнице. Ибрахим Хођпћ из Бшсавића, Hleho Камберовић зи Пољица. Мехмед Нухаповић из Петровица Гор., МеЧеликовић Сулејман, учиго'В. ilUlHLI Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav”? 568 �Med. Univ. Dr. 110 1 specijalista zubni liječnik Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1 Ordinira s v a k i m d a n o m od 9— 12 sati prije podne i od 2—6 sati poslije podne S V A K I M U SLIM A N TR EBA D A KUPU JE SAMO GAJRETOV C IG A R P A P IR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a jre t" 00006X30000000000000000000000000000000000 Papirnica Hamdija Kopčšć Sarajevo, Strosmajerova — Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala 06X36X36X36X36X306X3006X30© 0 6 X 3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 6 X 3 0 Narudžbe: • Tvornica cigarpapira S. D. ALKALAJ, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu Oglašujte u „GMRETU” S ^A N S J U P O Š T * штдмпдрија: ИЗРАЋУЈЕ НДЈБОЉЕ СВЕ ШТАМПДРСКЕ ПОСЛОВЕ УЗ КУЛДНТНЕ ЦИЈЕНЕ СЛАГАКИ СТРОјЕВИ СТЕРЕОТИПИЈД РОТАЦИОНИ СТРОЈ cinkogbafija : IZRAĐUJE KLIŠEJE UJEDNOJ I VIŠE BOJA JEDINA NA JUGU NAŠE KRALJEVINE k n jig o v ežn ic a : POVEZUJEKNJIGE 00" MAJIUKSUZNIJE IIRAOE �rila Sli Temeljna glavnica 4 0 ,00 0 .0 0 0 '- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 Davi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju Z A L A G A O N IC U općine grada Sarajeva koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. ■iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiMiiiiiiiiiiiiiiiiiiiijiiij'.iiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii.iiiiiiiiiiiiiniia ifiosansfea Inddrijalna i I Trgovačka Banka d. d. Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 IDr. Omer Bahtijarević 1 dugogodišnji liječnik Drž. 1 Bolnice, operater 1 spe- Potpuno uplaćena didnička glavnica D in 20,000.000*- | cijallsta za operativne bolesti, asistent chlrurškog odelenja Državne Bolnice Rezervni fond D in 7,500*000*- Prima u l o š k e na štednju, vrši d o ­ znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o 1j n i i e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća џ . 1 j I 1 1 j Ordinira od 1-3 j p o slije podne Interurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split I u Aleksandrovoj ulici br. 45 Banka Gajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000‘* Rezerve Din 2,000.000*B anka ee b a v i svim u b an kov nu struk u spadajućtm poslovim a. O vlaštena Je za trgovanje sa valutam a 1 devizama. Z a v o d je ta ko đ er 1 puplla m o siguran. O sniva, organ izuie i ru kov odi kreditne i privredne ustanove. O sn iva i podu­ pire razne kulturne i hum anitarno ustanove. Od čiste dobiti daje 6% Kulturnom I Prosvjetnom društvu „ G a jre t”. S v e doznake u d o m ov ini i ino stra nstv u ob a vlja B a n k a G a jre t n a jb rže 1 n a iku la ntnlje. U lo š k e uka­ m aćuje n a jpo vo ljnije i Isplaćuje lste u sva k o d o ba � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama Description An account of the resource Glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama (1907-1914; 1921-1922; 1924-1941) Vlasnik Glasila je Društvo Gajret. Urednik je bio Osman Gjikić. Urednici se mijenjaju tokom godina. Od br. 4 (1912) Murad Sarić; od br. 5/6 (1912) Avdo Sumbul; od br. 1 (1921) Šukrija Kurtović od br. 1 (1924) A. Hifzi Bjelevac; od br. 15 (1924) Hamid Kukić; od br. 21 (1927) Hamzo Humo; od br. 4 (1931) Hamid Kukić. U početku je izlazio jednom mjesečno (5. dan svakog mjeseca). Nije izlazio 1915-1920. i 1923. godine. Časopis je naizmjenično štampan ćirilicom, latinicom i na turskom jeziku (arebicom). Podnaslov se također mijenja. Od 1911. List za društvene poslove i za narodno prosvećivanje; od 1921. Organ Društva "Gajret". Kulturno-beletristički časopis; od 1922. Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1924. Glasilo Gajret, kasnije List Gajreta, društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1933. Glasnik kulturno prosvetnog društva "Gajreta". Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : [Društvo Gajret], 1907-1941 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1907-1941 Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 32 cm Language A language of the resource bosanski, srpski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Subject The topic of the resource društvo, kultura Creator An entity primarily responsible for making the resource vlasnik Društvo Gajret Drugi autori Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana Source A related resource from which the described resource is derived NUB BiH Type The nature or genre of the resource časopis NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID <a href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/27065862">27065862</a> Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama 1930 Description An account of the resource Br. 1-2; 4; 6-20; 22-23 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1930 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 27065862 IIIF Item Metadata UUID 50eb38f3-8c83-48f3-af95-70a4fce0c79f https://kolekcije.nub.ba/files/original/ccc428fa36ad16d51489f431c97d52f4.pdf e75874cb0ca667cf292b9fc15670bbb0 PDF Text Text ГЛАСНИК КУЛТУРНО-ПРОСВЈЕТНОГ ДРУШТВА ГАЈРЕТ Sig. Im. С А ДР ЖА Ј : , Г Т / 1 Wac|ona'na /I ■ iW uriy^ l s k a ' WMr=M»BiH| ša k a j ^vol Уредништво: Поводом ул агка у XII годину ir.uu;i;fihii члгоппса »Гајрет«-а и заш тита уопгате Ш еф ии ја Буб ић, проф: Слободна трговина КЊ ИЖ ЕВНИ М ухамед ПРИЛОГ Коњ ичанин: И з* м уш ебаКа (црико^етка) М ун и р Ш а хи но в ик-Екр ем ов : Хафиз Кустура М устаф а М ул али ћ : Због евлада ОЦЕНЕ И П РИКАЗИ: с љ -j Х у с е јн Брни(|, np<xf>.: Јодан добар прилог нашој народној псторији, Душан Ј. Поповпћ: 0 хајдуцпма, I део, Народна ш тампарија, Бео- Здрављ е: Црвени паразитн код деце л а селу Сточарство: Заразно запалење очне рожнице код говеда п овада Г А ЈР Е Т О В ГЛ А С Н И К Прослава Рођендана Њ . В. Краљ а Александра I у Гајретовом мушком конвикту у Сарајеву, у Гајретовом женском конвикту у Сарајеву; Прослава l. децембра у Гајрстовом мушком нитернату у Сарајеву, Прослава Рођендана Њ . В. Краља у Гајретовом шегртском дому у Сарајеву, у Гајретовом конвикту у Бањ алуди, Свечана прослава 1. децембра у Бањалучком конвикту, Прослава рођендана Њ . В. Краља у мостароком конвикту, Прослава д ана ослобођења и уједињења у Гајретовом конвпкту у Бихаћу, Прослава рођендана Њ . В. Краљ а у Тузли, у Козарцу, у Гајретовом Ентернату у Плевл>у, Прослава l. децембра у Гајретовом интернату у Плевл>у Прослава државног и соколског празника 1. децембра у Високом, Гајретово сијело 1. децембра у Кладњу, Гајретов мевлудпшериф у Високом, Гајретов мушки и женски мевлуд у Кладњу, Чајанка Гајретова женског одбора у Тузли, Р ад просвјетне секцпје Гајреса у Тузли, Рад Гајретова одбора у Високом, Мјесни одбор Гајрета у Тур. Јаљарџма организује три аналфабетска течаја, Утемељач и добротвор Гајрета, Одговори на поздравне депешс, Из канцеларије Њ . В. Крал>а, Из кабинета претседмника владе, Из кабинета бана Дрннске баиовине, Инна лиллахи! 1 ЈАНУАРА САРАЈЕВО 1931 БРОЈ 1 И зд а је Глави и о д б о р ГаЈрета у С а р а је в у — У р еђуЈе: Х а м з а Х ум о 'j > �Oglašujte u listu GAJRET »Gajret« je n a jr a š ir e n iji časopis među m u s lim a n im a i s v a k im danom d iže se b ro j n jego vih p re p la tn ik a , na­ ročito otk a k o je povećao svoje g ra ­ d ivo . I u buduće. » G ajret« će nastojati da z a d o v o lji što š ir i k r u g s v o jih p r e ­ p la tn ik a i da p ro d re i u n u jza b itn ija m jesta. Iz o v ih ra zlog a , b ilo b i u in ­ teresu n a ših trg o v a ra da o g la ša va n je s v o jih l i r n ii v rše p re k o » G ajreta« , a tim u jedn o v r š ili b i i s v o ju p a trio tsk u i h u m a n u dužnost. R a d n ic i i p r ija t e lji G a jre ta tre b a da po rad e u svojoj s r e d in i k a k o b i trg o ­ v in e i p rc d u ze ć a iz n jih o v ih m jesta o g la š a v a li u lis t u » G ajret« . Jugoslavenska Privredna Zadruga i Štedionica z. s. о. j. u SARAJEVU Bavi se svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Organizuje i potpomaže razne privredne zadruge. — P o­ djeljuje zajmove uz povoljne uslove i prima uloške na štednju uz otkazni rok i bez otkaza uz najpovoljniji ka­ matnjak. — Podjeljuje zajmove na 6 ° /o agrarne obligacije u neograničenim iznosima uz vrlo povoljne uslove. Uredovni časo vi od 8-12 i od 2 i po do 6 časova. Prostorije Jugoslavenske Privredne Zadruge i Štedionice (Jugoštedione) nalaze se u Cukovića ulica br. 9 I kat. Telefon broj 39 Brzojavi: JUGOŠTEDIONA 10% čiste dobiti daje u kulturne i prosvjetne svrhe. Г А Ј Р Е Т , л и с т Г а јр е т а д р у ш т в а з а к у л т у р н о и ек о н о м с к о п о д и з а њ е м у сл и м ан а, и з л а зи 1. в 16. свак о г м е с е ц а , a ц е п а м у je з а н а ш у О т а џ б и н у 100 д и н а р а н а год и н у, a з а с в е о с т а л е з ем љ е п р ек о гр ан и ц е 200 д и н а р а . 'Б ац и д о б и в а ју л и с т у п о л а п е н е к о д Г л а в н о г О д б о р а ил и к о д у п р а в а Г а јр е т о в и х к о н в и к ат а. П оједини б р о ј с то ји 5 д и н а р а . Д и ректор Х ам ид Н укиН В л а с н и к д р у пггво „ Г ајр ет". — Г л а в н и и о д го во р н и у р е д н и к : Х а м з а Х умо. о д г о в а р а Ј о с и п Енгл. У редник Х ам за Х умо З а ш т а м п а р и ју „ Б о с а п с к а П о ш т а“ �год.хп ГАЈРЕТ С а р а је в о , 1 ја н у а р а 1931 У р е ђ у је БРОЈ 1 Х ам за Х у л о П ошодој * ул а си а у X II г о д и и у и зл а ж ењ а часописа »Гајрет « Овим бројем, »Гајрет« улази у двапаосту^грди- да je Снага-идеала пајјача, a то се доказало као иеfty свог излажења. Фаде кроз које je Pir пролазио оборива чињеница увек у историји, као што се поможемо да означимоострелицач ( у огравцу нашег казало астварељем" нашег вековног идеала, иашим напретка. У овом стремљењ^ н&пред, не обазирућд_ ЛЈслобођсњем, a показало се и у досадањсм раду се на приговоре оних који нису дорасли за данаш- друшгр.а Гајрст и у успесима које je он постигао. j£T »Гајррзч<7 т т о глас нашс најјаче клутурне ииље време, лист »Гајрет« чврсУо се лржао саж> једног прггнцггаа у свом делбваљу, a тај je принц удије, ои јсчтс и треба да буде и реч и трибина рад na националнозвг освсштавању нас м.услимана свјгх свесних пријатеља нашег напретка и нашс бои иа постизавању н^шег културног и економског ље будућности. Кроз његове ступце треба да ирође папретка, a тим, у овом правцу, и на изједпачењу f садка корисна мисао, a љегов глас да доире и у са браћом других вероисповести у Уделу на нзсра- најзабитнији крај где ми живимо. ђивању опште нам народнс зајсдиице, љеног јачаПотребпо je бити свестан улоге једног оваквог ња и процвата. часопжа у културпо заосталој срсдини као што je Taj циљ, који je лист »Гатет«! себиЛрставио »Inik, a још je потребније бити свестан примене у као највећи идеал, мора се постићд напорима свих њему написане речи на потребе иаших ширих слонас, јер je он и највећи идеал наше националне јсва. Прошдо јс врсме романтизма кад се улога лизаједнице. И са онгша који још нису упГлп у круг ста »Гајрст«-а сводила na то да својим штампаним овог нам великог и заједничког идеала, ми треба ступцима одгаја своју читалачку публику, углавда рачунамо, јер ће Гајретов рад, напослетку, и пом, иричама и иародним благом, преводшга роњих убедити у исправност свог правца и свог ко- мана из источпс књижевности, хикјајама, ребусирисног деловања. II оии ће сами увидети да рад ма и сличним. Лист »Гајрет« je постепеио показиГајрета води једино могућом смериицом иагаој бо- вао тендспцију да се рети тог правца и да се по: свети кориспијим папиеима по своју средину, у љој будућиости. Снага данашњег културног стања нас мусли- чему je напослетку и успео. Јер, данас ми стојимо мана, наш напредак и наша стремљења у помену- пред много значајнијим потробама, осећајући наше том правцу најбоље се огледају у листу »Гајрету«. педостатке у свим појавама данашњег социјалпог Ове што имамо од гсултурне вредности, прошло je стања. И управо из тог разлога, лист »Гајрет« je добрим делом, нролази и проћи ће кроз гвегове заузео смер нс само да забавља него и да подучава, ступце. Јер »Гајрет« живо прати све наше иајпре- обавештава и да крчи нове путевс. Ни сенка демаче иотребе и иостеиепо, али сигурно, нриближује гогије no пада ira љегову писану реч, јер за његово се свом циљу. Све сметње на које он наилази, сви одржање и деловање и није потребна демагогија, нестварни пршч>вори на љсгову путу, то je сам^ пошто он ради несебично и уперена погледа у бумрежа од паучине на коју се он и не обазире и дућност, a у прошлост само у толико у колико ona иеће се тш гд im обзаирати, јер идеал за којим он може да иослужп као лоука за будућност. A све тежгг стоји изнад свих тих приговора A ми знамо само ради тс наше будућности која je изложена �сасвим супротним утицајлма и потребама него ли што je то била наша недавна прошлост. Зато, млоги од нас којима наша прошлост не дозвољава да виде нашу бољу будућност, наћи ће увек замерака нашем писању. Али, ми ice иећемо ни обазирати на њих, јер они гледају кроз ниски пенџер, a ш с високе планине. A у ова два видокруга велика je разлика, a та разлика и једина je разлика међу нама. Сви ми аселимо наше добро, само многима je узак видокруг, јер са пенџера виде веома мало, на разуме се, не могу ни да разумеју оне који глсдају са иланине. Али кораци ових са иланине већ су их прешли и само за љиховим стопама остајс утрт пут у будућност. Идући за тим да удовољи нашим потребама, и у будуће, ЈШСТ »Гајрет« настојаће да доноси што више наше изворне и оригинаЈгне nairoce, a специјално оне који третирају чисто наше социјалне лрилике и који указују на путеве којима треба да крећемо. У то име, »Гајрет« позива све своје сарадпике, као и оне који се још нису јављали у листу, на iiito обилнију сарадњу, a иријатеље на ширење листа и разношење њсгове речи у народ. Уредништво Ш ефкиЈа БубиЋ , проф . С л о б о д н а гр го п и п а и заштита уопште Међународни трговачки односи довели су по- ц т. д., које имају хиперпродукцију важних светједлне народе до мање или веће економрке овис- ■ских^артикала (салитра, кава, памук). Сличан je ности, чија се јачина у новије време најбоље очи- значај имао извоз жита за Румунију, Канаду, Артује у сталном порасту светбке трговине. Тако je гентину и Русију, — жита риже и памука за Инн. ир. спољна трговииа Велтаке Британије износила дију. вуне и матела за Аустралију, памука и багодинс 1830. у увозу 675.0p0.000.— златних-динара, кра за Удружене Државе Северне Америке. У у извозу 1125 милијона златних динара a године овим дакледу1учајевима ради се о одвозу опих про1912. ове се бројке пеи»у'па 16,25 и 12,50 милијар- изведених добара који се не могу да потроше код куће, a чим би се повећао домаћи конзум опао би ди златних динара. Узроци овако великог пораста леже вромени raj одвоз. У другом случају т. ј. код удела светскс техничких, психолошких и социјалних услова који производње на домаћој пијаци, онемогућује се прасу наступали кроз 19. столеће код појединих наро- вилан и рентабилан развитак домаћих продуктивда, у мањој или већој, мери према разноликости вих снага услед чега падија постаје овисном од pače, природног лоложаја, ступња културе и т. д. светске производње. Укидање еспафских ограличења, унутарњлх цариПрема томе међународна трговина или баца у на, патената и привилегија, .развитак продуктив- овисност народну производњу од светскс потрошнлх снага, оргапизацпја и подела рада, развитак ње или домаћу потрошњу од светске производње. саобраћаја, ширеље светског тржлшта и т. д., све Да би се од тога поједини народи одбранили, они je то довело у везу поједине народне привреде. К у првом случају дају својој трговини потпуну слотоме још треба додати напредак у пауци са њези- боду, a у другом настоје да je заштите. ном тако важном спознајом природпих материја и Зато слободна трговина и заштита заузимају слага, л1то je много утицало на техничкл напре- прво место у економским вештинама појединих нацак. Не сме се na овом месту такође изгублти из рода. Зато ће и овој расправи бити цил> да сс уповида познаваље страпих језика, чиме je паравпо зна са вештином и једног и другог правца код побио олакшан особпи и економски додир међу по- јединих народа у историји прошла три столећа. јединцпма разних народности. И један и други систем показивао je разне Beh na почетку 19. века роба појединих држа- мидификације, прилагођавајући се приликама мева почиње плавити светска тржшлта услед чега ста и времена. Заштитни ситем јест вештина напостадоше поједипе пародпе лривреде све више рода на нижем ступњу данашњег привредног разовисније једпа од друге. Ступањ те овисности на- витка, и за то се он појављивао прво у виду строго родне привреде од светског промета условљује се од заштитном или нрохибитивном. Строгс забране овосад с једпе страле уделом домаће производље na га система изазвале су слободну трговииу, a ова светској пијаци, a с друге стране светске производ- je опет дала ловода умереној, више васпитној зап»е na домаћој пијаци. ттити. Ова се ne престаде ограничавати na индуНајвипте трпе од ове овисности државе првога стријску произоди.у иего обухвати и остале привтипа, као н. пр. Чиле, бразилске државс, Египат редне граие, поготово земљорадње, истичући у свр- �jo j одбранИ осик економских и циљеве Политичке самосталности свога народа. Тако наилазимо и на аутаркичну заштиту Да би се сваком овом систему у оквиру овога рада дало одговарајуће место које му припада у теорији и пракси екопомске политшсс, потрсбно се појединачно упозпати са мерама овога или оног система, које су предузимале државе у области економског жшзота народног, у циљу подизања његовог благостања. Ове icy мере у главном до данас биле тројаке, ii њима одговарају три систсма: М с р к a ir т и л н и, си с тем с л о б о д п е т р г о в и н е и заш ти тfiи с и с т е м . КЊИЖЕВНИ ПРИЛОГ MuOamed Konjičanin Is a m u šeb a k a »Daruj', hanuma, neka svemoćni Alah i tvojoj deci daruje lepotu lepe Vasve« — prosjačila je stara ciganka Hatidža. A momci venu]i, sagorevali od sev­ daha i, kasno u noć, setna, bojažljiva pesma zami­ rala starim mahalama: »Lepa li je Bećirbega Vasva; lepote joj u svoj Bosni nema, u svoj Bosni ni Hercegovini«. 0, ali sve uzalud 1.Ko krhka i plašljiva haremska hanumica, skrivala se lepa Vasva iza gustih muše­ baka, a zidovi oko njene avlije bili su viši od gradskih bedema ■¥ r P dvoje dece, žena mu ko vila, a on se propi i ženu otera, sve radi nje, kažu. Okani se, sine, majka tebe jedinog ima! Nije ona za tebe. Ona je begovska! — Mjjko, tako ti Boga, ostavi svetska nakla­ panja! Zar možeš to verovati? — Sine, mladost je mladost. • т : Ostavi, majko! Majka zaćuta. Krajičkom šamije utra dve-tri suze na smežuranom, ali još uvek lepom, dobroćudnom licu i tiho izađe. — Eto, takav je svet. Znao sam ja to. Hahaha! ali samo da,jedanput položim! — govori Salem .аш sa sobom. — Zar čovek mora biti beg? Gde to stoji? Zar nije dovoljno biti čovek, čovek u pravom . , . pošteno x. .. raditi, „ J . . pomoći ___ -. drugome, sta­ smislu: ziveti, rati se z a . . . Tu na čas zastade, a onda opet, kao prešavši preko nečeg, nastavi: Bećirbeg će popustiti. Naposletku otići ću mu sam. Reći ću mu sve. Uostalom, on već znade. Hoće, hoće, popustiće on. Majka se sad boji. Ne zna ona Vasve. Posle će se primiriti. Biće joj drago. Voleće je. , . , ,л _ . . Saleme,’ sine,* sta Jie tebi? Ti si se rpromemo. Bled si. Kapi krvi nema u tebi. Ne jedeš skoro ništa, a i ne spavaš, čini mi se. Sinoć sam, da Bog na dobro okrene, sanjala strašan san. Skočila sam kao luda i dugo stajala pred tvojom sobom, osluškujući dišeš li. — Mnogo učim, majko. Spremam se. — Evo, donela sam ti nekakve knjige. Našla sam ih jutros u bašči, niže duda. Sve su mokre; sinoć pokisle. — A, znam, to su neke stare knjige. Spusti tu, II. majko. — Vasvo, noćas sva mirišeš. Mirišeš nekim Majka je spustila knjige, rastrebila stol i punu pepeljaru ispušenih cigareta i pepela sasula u staru, čudnim, lepim mirisom, a lice ti vrelo. Evo i grudi ti zemljanu peć. Zatim se blago osmehnula i dodala. vrele. Sva si vrela. Plamtiš. Jest, miriše. Danas se jagom namirisala. »Sevap — Mnogo pušiš, sine; ne valja. — Majko, nisam već pet dana častio pepeljare — se jagom namirisati. Jag se s Ćaibe donosi«, rekla joj majka. kaže Salem. Salem se osmehuje. Osmehuje se srećom. OsmeMajka samo odmahnu rukom i pođe ka vratima, huje se i miluje Vasvu. Miluje i ona njega. Miluju a zatim opet zastade, kao da se nešto domišlja. — Jah, eto umalo nezaboravih: Soljaginica mi se i vole se. Srećni su. Stari dud u Bećirbegovoj bašči spustio nad njima dolazi juče i kaže kako joj je neko pričo da te često viđa po noći, s onu stranu reke. Pregaziš, kažu, vodu, svoje grane, a plodovi mu dozreli. Crveni su i sočni pa uz Bećirbegovu bašću. Dočuo za to i Bećirbeg, pa ko usne devojačke. — Saleme, nana mi sinoć pričala: »Davno, nekad, neku večer, kažu, hteo devojku zaklati. Prođi je se, iz dva razna sela, koja je rastavljala samo jedna mala sine! Dosta je ona majki, a i žena, u crno zavila. Eto, Ibrahim, momak ko zelen bor, jedini u reka, volelo se dvoje. Seljani bili u zavadi i, već više majke, oboli i umrije. Hasan-efendija, oženjen čovek, . godina, jedni drugima nisu dolazili u sela. A oni se 3 �voleli. Voleli se jako. U predvečerje, svakog dana, dolazili oni na obale reke i gledali se. Gledali se i domahivali cvećeun. Domahivali se nekoliko godina. Jednog dana, u njenom selu bila moba. Ona sva znojna došla na reku da se rashladi. On je gledao s druge obale i nije mogao više odoleti: preplivao je reku. Jedno čobanče videlo kad su se poljubili i, sutradan, nju zasuli u kamen.« — Eto, tolika je sramota i greh kad momak po­ ljubi devojku pre venčanja! A ti mene, Saleme, ljubiš svake noći — šapće Vasva. Salem se samo osmehuje. Osmehuje se i miluje Vasvu. Miluje je, a oma sva strepi. Strepi i sve se više pripija uz njega. — Vasvo, ti se bojiš? Bojiš se da i tebe ne zaspu u kamen? 0, ne boj se, srce moje! Ono je samo priča, izmišljotina — šapće joj Salem i uzima je u naručaj. — Ne, ne bojim se. Hladno mi je. Dimije mi-Qđ burundžuka, tanke. Pogledaj, kao da ništa na meni nema — šapće tiho Vasva i zatvara pčd. Sabahski vetar. Hladan, fto^a pada. Padaju i dudovi. Padaju oni i bez- vjetra. Padaju jer su već zreli. U Vasve kosa puna rose, pa se čini kao da je biserom posuta. — Pusti me, dragi^ eno petli pevaju. Sabah će skoro — šapće Vasva. — Neće, dušo>(neće. To mesec izlazi, na oni mfcle da sviće. — Eno, proviruje mesec kroz dui Obasjaće nas skoro. Pusti,me, dragi! Tužno zacvileše zardžale baglame n baštensldm vratima, a Vasva sva protrnu. III. Došla zima. Sneg zasuo. Salem više ne dolazi uz Bećirbegovu bašču. Ne smije, videće mu se stope u snegu. A Vasva sedi uz pendžer i veze jagluk. Veze zlatom i peva: »Snijeg pade, drugi zapadoše ...« Peva Vasva, a majka je kara: — Lenja si, Vasvo, lenja: Eto, jagluk ti sav učadio, otkad ga vezeš. Sramota je ko vidi. — Nisam lenja, mojko, nisam. Krupne grane, a vezem bajberekom. Ne mogu brže — kaže Vasva. — Jesi, Vasvo, tiha si, tiha — govori majka i osmehuje se, a Vasva je vise i ne sluša. Gleda Vasva iza muše-baka, negde tamo u gornje mahale. Gleda i csmchuje se. Razmišlja o nečem lepom, slatkom. 0 nečem što majka ni naslutiti ne može. Razmišlja Vasva dugo, dugo razmišlja, a onda se trga, trga se kao iza sna i postaje setna. Postaje tužna i nešto je steže u grlu, guši je. 4 — Plakaće majka, plakaće, znam ja — šapuće Vasva tiho i pravi se kao da veze, a suze same naviru i upijaju se u napeto platno na đerđefu. — I nana će plakati, a babo će biti ljut, biće besan, znam ja njega. Ali odljutiće se om. Hoće, odljutiće se. I Salem kaže da će se odljutiti — šapuće Vasva i opet se osmehuje. Majka sedi na sećiji i niže tespih od merdžana. Ne zna oma ništa o tome. A Vasva razmišlja i veze jagluk, dok sneg pada, pada. I Salem razmišlja. I on se osmehuje. Položio je već davno, a od prvog će dobiti i nameštenje. Veseli se Salem, veseli, drago mu, ali opet je nekako ne­ miran, ne može da se staloži. Nekidan je bio odlučio da ne ide Beoirbegu, da nikog, i ne pita, nego da dođe po noći i da je odvede. Tako se bio i sa Vasvom dogovorio. A jutros, opet, sve šc promenilo: -х: Zaprosi je, sine, ne valja da je ukradeš. Svet će reći: »Bogata, pa je ukrao. Znao je on da mu je Bećirbeg ne bi dao.« Zaprosi je, sine. bolje će biti — rekla mu majka. I Salem prihvatio. Majka već našla i ženu da ode Bećirbegovim. Sutra, rano, dok je još i Bećirbeg kod kuće, otići će žena da zaprosi Vasvu. IV. — Razgrni, Huso, barem do ahara i do magaze, d može proći — rekla begovica, jutros. A Huso razgrće i sam sa sobom razgovara: — Prošlo leto, prošlo. Došla i jesen, pa i jesen prošla. Tako ti je to. Sve što dolazi, to i prolazi. Alah je samo večan. Evo došla i zima. Sneg pao. Ne bi sad čovek rekao da je ikad bilo one žege i prašine. Nu, pogledaj ti samo šta ga ima! A beg mi sinoć reče: da je negde, blizu nas, napadao sneg za čitavu munaru. Ih, ljudi, božjeg davanja! Božje moći i kazne! Ne daje to Alah onako, ne daje. Sve su to ljudi zaradili — govori Huso i odmahuje glavom. — A ima ga, evo, i kod nas. Ima ga samo u mu­ škoj i u ženskoj avliji, ja mislim, neću slagati, preko sto vagona! Da ga je na Ćabu, barem polovinu spre­ miti! Hadžibcg kaže da oni tamo i sada skapavaju od vrućine — govori Huso i pljuje u ruke. Razgrće Huso tako i pljuje u ruke, a Bećirbeg, u svojoj odaji, sedi na šilti. Gleda preda se i odbija dimove na dugi, šareni čibuk. Bećirbegovica sela do begovih nogu i skida mu pepeo sa čibuka. Tiho je u sobi. Beg ćuti. Ćuti i dimi. Ljut je. Đegovica je zabrinuta. Plašljivo i često zagleda u begovo lice. Gleda je li se i malo raz­ vedrilo ono široko, naborano čelo. Jesu li se podigli �oni teški kapci na očima što se uvek spuštaju kad bega mori kakva nepravda i ljutina. Gleda begovica i strepi, a tišina raste. Beoirbeg razmišlja. U staroj hrastovoj gredi oču se crv. Grize. Oču ga i Bećirbeg. Podiže glavu. Beoirbeg ostade sam. Crv grize. Grize sve jed­ nako, a Bećirbeg ga sluša. Sluša ga Bećirbeg i gleda u crne grede, a onda se naglo diže. — Daću je njemu, Ibrahimbegu! Ibrahimbeg je star, ali neka. Svako će ostariti. Ostareće i onaj šugo, neće se do sudnjeg dana kicošiti! — govori Bećirbeg i hoda po sohi. Crv grize. Grize sve jasnije. Bećirbeg korača ve­ likim koracima, lupa nogama, samo da ga ne čuje. Da ne čuje crva. A crv grize, grize sve jače. — Usrećiće se ona! Ibrahimbeg je čovek bogat, od familije, beg! — viče Bećirbeg, a krupan znoj oblio ga po čelu. Crv zaćuta. Bećirbeg se osmehnu i prošapta: — Hoće, hoće, usrećiće se Vasva. — Neka ga, neka grize! Neka sve izgrize! Neka ih je stotina, hiljada, sto hiljada, pa neka sve izgrizu, čitavu kuću! Neka i mene izgrilzu, ali moje ime neće! Moj »rz i obraz«! Neće, neće! Bećirbegovica strepi. Boji se. Ne smije da ustane, da ode. Ne smije da govori, da pita. Strepi begovica i šapće molitvu. Šapće molitvu i tiho plače. — Hajde, zatvori je! Zatvori je u magazu! Nek svisne, nek krepa! Ne dam je za onog šugu, pa čitav *** svet kad bi se prevrnuo; čuješ li! Ne dam! Biće kako Prošla i zima. Sve prolazi. Alah je samo večan. ja hoću! Hajde, diži se! Hajde, kad ti kažem! Što si Došlo i proleće, pa i proleće odmiče. Sve izbeharalo, se skamenila! Što sliniš! — kao besan, razdera se -z^belilo se. Avlije naše pune su behara. Mahale mi­ Bećirbeg na begovicu i odgurnu je nogom. rišu, miriši^ beharom i prolećem. Došlo proleće, Begovica ustade i ponovo se zaplaka. došlo. Devojke sade cveće. Sade cveće i pevaju. — Stani! Kazaćeš još Husi, neka trkne do Ibra- Pevaju onu staru pesmu, pesmu o Bećirbegovoj Vasvi, himbega. Neka mu kaže da je beg poručio da odmah o njenoj lepoti. Pevaju i sećaju se. Sećaju se Vasve. dođe. '''ТЗебаји se i pevaju, a glas im postaje mekan, pa setan, Begovica samo kimnu glavom i tiho izađe. pa sve tiši, t i š i . . . . c (Ш>|, . .. . ђ. Munir Šaf)inović-Ekremov .11] u siu ra Doišao je Švabo! Te kobpe r i j e ^ ____ mučno svakom u duši, uvlačile se u srca i grčile ga i stezale. Uvukao se svako u se i podnosio jaram okupatora, kako je znao, bez riječi, bez jauka, samo bi pokatkad gnjevno sijevnulo bojovno oko i škrinuli zubi starog Bosanca i tad bi tamo negdje u Švapekoj zakukala majka, jedna, dvije, t r i . . . A i ovamo, niz pitome ravni i ustalasale, zelene brežuljke, tužna majka i ucviljena ljuba, iza mušebka na demir-pendžeru, očekivale su zlokobne potmule tutnje iza kakve pitome šumice, čekale su pucnje švapskih mušketa koji će biti posljednji odraz života kakvog Mehe ili Halila, boraca za slobodu domovine. I tako iz dana u dan, iz mukom prtrpljene jedne godine u drugu, još mučniju, još ubijeniju poniženjem i patnjom. A muškete i tanahna vješala po živopisnim okrajcima šehera i kasaba pjevali su tužnu pjesmu o poniženom ponosu, o žrtvama za čast imena i do­ movine, a vihor, lelujajući o konop obješena tjelesa, raznosio je ovu tužnu pjesmu širom Herceg-Bosne, ponižene i sputane u okov sramnog ropstva. I godina za godinom bježi u vječnost, a ophodnioe švapske obilaze šehere i kasabe, i sela i proplanke pitome i ubave, a izdajice i potkazivača kukavni pre­ daju glave mučenika boraca pred cijevi plamene muškete i u šake krvnika da ih podigne na vješala tanka. A svijet ćuti i, s pogledom u nebo i sa nesvje­ snom riječju molitve na usnama, čeka na bolje dane, dane za koje se nada da će skoro doći, da će sinut sunce odnekle sa istoka, ili svejedno odakle, samo da sramotni jaram omrznutog Švabe skine sa po­ nosnih leđa drevnog Bosanca. A prvaci, od usta do usta, od uha do uha, krišom šapću vijest punu nade, punu nekih nesvjesnih čežnja odmazde za pretrpljene sramote, šapće se, sa čudnim komentarima, da je devlet iz Stambola na­ redio knezu srbijanskom da istjera Švabu iz Bosne. — Dosta je, vele, njegovih zuluma! A Švabo sveti se i tlači, jer su ga složni Bosanci kod Brodske ćuprije dočekali mjesto solju i hljebom, prahom puščanijem i olovnim sinđirlijama. A prvaci krišom šapću: o novim vremenima, o sili devleta u Stambolu. Hadži hafiz Kustura, mršav i poguren ko mumija, sa hodžinskim džubetom podignutim u šaku i iskrpljeniin postolama, kao sjena trči od ćepenka do će- �pouka, od kanalu do kanatia i kazuje kuko je kratko s»vabino u Dosni. 1 očima užarenim od tajanstvenih govora, i ru­ kama, koje čine gestove najvećeg skrivanja i podozrenja, i raskuštranom bradom, koja se, pod hitrom, prigušenom mimikom usta, trese, nastoji ubijediti nepovjerljive i ustreptale građane Sarajeva o neiz­ mjernoj mržnji koju on gaji spram omrznutog Švabe. Što je u davna, klasična vremena u Ateni bio mudrac Diogen, to je, u mučnim godinama poslije okupacije, u Sarajevu bio hafiz Kustura. Skroman do skrajnosti, pobožan do samozatajivanja, mudar, mi­ losrdan i uviđavan, ali nepokolebiv i neustrašiv poput mitskih junaka. Takav je bio mali i neugledni riadži haliz Kustura, sa olinjalim džubetom, iskrpljenim postolama i rijetkom razbarušenom bradom. On se bavio hodžalukom i zapisima. Nekad bi kog mrtvaca i gusul učinio i opremio ga, gdjegdje prouči tevhid ili mukabelu i što god bi mu dali bio je za­ dovoljan: — Berikjet versi. Neka ti Bog plati! Kod Alipašine džamije u Ć.emaluši imao malenu potleušicu, iskrpljenu pocKlačcima i limom od pe­ trolejskih kanti i u njoj sobicu, nisku, mračnu, u kojoj je zapisivao. Bio »seveplk fiđće i svijet hrlio njemu. Pričaju ljudi, kojima se mora vjerovati, da su viđali u gluho doba noći haliza Kusturu na Obhodži više Sarajeva kako se šeće ispod ruke sa Gazijom a oko njih obasjao nur. Nikad hafiz Kustura nije o tome ni riječce pro­ zborio, ali je svo Sarajevo znalo da se on druži sjp džinovima, evlijama i »dobrima koji iz kabure ustaju. Svijet je pouzdano tvrdio da je Hafiz Kustura »evlija«. I u mučnim danima, u danima poniženja i žrtava poslije okupacije, kad su pred mušketom i vješalima zanijemili veliki duhovi, a pokolebali se tvrdi zna­ čaji, onda je hafiz Kustura bacio rukavicu zavoje­ vačima. Ali oskudna su sredstva bila kojim je raspo­ lagao hafiz i on je u svemu propovijedao pasivnu rezistenciju od svega u čem bi Švabo mogao imati udjela, širio je neposluh, došaptavao nove vijesti, krijepio klonule, bacao anateme i kletve na Švabu. Kažu stari ljudi jednom je skupio šejtansku dairu i sutra dan po ovom umro je naprasnom smrću kapetan auditor Jerinek, koji je osudio Mula Mustafa efendiju, muderiza na smrt, bez ikakvih razloga. I јов mnogo drugih, običnim smrtnicima nedostupnih stvari pro­ nosio je šapat niz Sarajevo i, od uha do uha, od sijela do sijela, stvorila se fama o mudrosti i moći hafiza Kusture. A on je huškao i bunio protiv Švabe i već je davno bio notiran u spiskovima vojnih sudova i samo je tražen kakav bio uzrok da Kusturi odrube glavu. 6 Jednom je bio radi nekih riječi uhapšen i držan okovan u tomrucima u starom sarajevskom zatvoru. I ako tvrde tamnički stražari da su ga osam dana pomno čuvali u tamnici, ipak su svi posjetioci, koji su dolazili da im hafiz Kustura otabiri san, ili dn savjet, ili opet da načini zapis svojom sevepli rukom, svi bi oni mogli da se zakunu da su ga kroz tih osam dana vidili u njegovoj niskoj sobici u Ćemaluši kraj Alipašine džamije. Hafiz Kustura je evlija! U to nije moglo biti sumnje. Građani Sarajeva su se ponosili njim, a Austrijanci pobojavali, pobojavali se mistike Istoka i njenih podzemnih moći. A Kustura je bio Austrofob; zakleti, očajni mrzilac Švaba i narod je huškao protiv njih. Takvog čovjeka, među građanstvom, nije mogla đa trpi vojna uprava, nije se smio trpiti ni njegov svetački autoritet koji je u Sarajevu uživao, nije se smjelo čekati na njegovu prirodnu smrt. Zdrav je -Jo ^ b io hafiz Kustura i dugovječan. A kult njegov svetački i fama o nadnaravnoj moći njegovoj dostigli su fantastične razmjere, a agresivnost njegova, u ispadima protiv Švaba, bila je više po upravu nepodnosiva. 1 da su se svi svirepi demoni združili i paklenu osnovu sklopili ne bi bila tako podla, tako zliko­ vačka, kakva je, od strane zavojevača, sklopljena da se riješe hafiza Kusture. Jednog dana dode mlada Švabica pred Kusturimi potleušicu, dok je hafiz pred vratima klečeći uzimao abdest. Švabica je bila mlada i lijepa, čudnog pogleda i utanjena u struku. Bila je to prva strankinja, prva Švabica koja je zastala sa nekom namjerom pred Kusturinim kanatima. — Oprostite, gospodine, jeste li vi hodža Kustura? upitala ga je čudnim glasom, popraćenim pogledom iz kog su se zrcalile neke neobične namjere. — Ja sam! malo začuđeno pogleda hafiz pridošlicu. — Molim vas, imam tešku muku na srcu, nadam se da ćete mi vi moći pomoći. Molim vas da mi na­ činite zapis, a ja ću vam dobro platiti. — Dobro, uđite, samo znajte da ne zapisujem radi novca nego što hoću da pomognem. U svojoj poštenoj prostodušnosti, visoko uzdignut iznad gadosti svjetskog ološa, sa vjerom kao zvi­ jezdom vodiljom pred sobom, pustio je da mu zavodna Švabica prekorači prag. Pola sata poslije istrčala je razbarušena Švabica iz Kusturine potleušice. Iz vrata joj je tekla krv. Zapomagala je na Ćemaluši: ~ Pomoć, Hilfe, er hat mich tbten wollenl �Svijet se je štrcao i došla je švapska vojna pa­ trola. Djevojka je bila razbarušene kose i činila se kao da dršće. Kad je patrolni kaplar upitao šta joj je, odgo­ vorila je: — Onaj turski hodža, tamo u onoj kući, uvukao me je u svoju sobu i milovao me j e . . . — Po tome je htio da me britvom zakolje. Patrola je nasrnula u nisku kuću i našla hafiza Kusturu na namazu. Kaplar ga strgne sa serdžade, veza i otjera na vojnu komandu. Svijet se začudi. Švabica se sama malo okrznula britvom. Pukla je osuda hafizu Kusturi: Smrt na vjesalima! A Sarajevo je dobro znalo da je to sve urota protiv hafiza Kusture. Jedan Arnaut, halvedžija, vidio je da hafiz nije Švabicu uvukao u svoju odaju, nego da ga je ona zamolila da ude. I to se je čulo po'Sarajevu. I ugled hafizov doseže nevjerovatnu visinu, a još višu mržnju protiv Švabe. 1 ako je prijeki sud bio vec ukinut, i ako delikt, za koji je nevin Kustura optužen, nije po zakonu tražio smrtnu kaznu, ipak je, sutra u jutru imao biti*; obješen hafiz Kustura, jer su ga se Austrijanci bojali, jer jedan takav čovjek nije smio ostati medu građanstvom koje je trebalo pridobiti za sebe. W Na sudu hafiz Kustura bio je rezignirano miran, u svoju obranu rekao je-samo ovo: — Nisam kriv! Moj život od prije mi je najbolji svjedok da ne bih mogao učiniti ono za što me optužujetel i t! i Mogao je vrli hafiz Kustura dati ne znam kako iscrpnu i dokumentovanu obranu, on je morao umri­ jeti, jer je on živ smetao zavojevaču, jer je bio velika smetnja i fabula o njegovoj moći i nadarenosti, koja bi poslije njegove smrti ostala i ovom paklenom za­ vjerom mu je imputiran sramni zločin, tako nedo­ ličan jednom evliji. Ali nisu mogli podvaliti Sarajlijama. Svak je znao da je to bio način na koji će samo biti smaknut Kustura. Jednog sunčanog jutra, u samo praskozorje, do­ vezen je svezan hafiz u običnim vojničkim kolima na jednu poljanu za Vratcima. Na sredini bila su podignuta vješala, a kraj njih je stajao mrki đelat, čekajući da mu predadu žrtvu. Miran je bio pognuti hafiz, ni žilica na staračkom licu nije mu zatreptala. Cijelu noć je on proveo u molitvi, časove posljednje svog života posvetio je Svevišnjem, moleći ga za oprost njegovim mučite­ ljima i za spas svoje braće. Putem je glasno, muževnim glasom učio ilaliijo, a svijet koji je sretao povorku glasno je plakao. — Imate li kakovu posljednju želju? — Jednu! Priznajte barem kroz pedeset godina na kakav ste me podao način otpremili sa zemlje. Da zagluši pred okupljenim utisak ovih riječi, predsjedatelj viknu: — Krvnič, vršite pravdu! Zalelujalo se nevino staraoko tijelo hafiza Ku­ sture kroz vazduh, pun jutarnjeg ruja i kao da se je nesvijesni vapaj dizao sa optužbom put neba sa zemlje natopljene krvlju žrtava. Kao da su još do­ pirali krikovi hadžije Bakarevića prije deset godina obješenog na Gorici, kao da se je čuo njegov mu­ ževni glas: — Vkj haluna Šeher Sarajevo, vaj haluna-a-a. . . Tu su ga kraj vješala i zakopali. Bez biljega da mu se i posljednji trag zaimete. Hadži Ahmed, mujezin u džamiji na Širokači, pod krk-jeminom priča da je te večeri okujišući jaci ju sa munare vidio da na Vracima, na grobu hafiza Ku­ sture gori nur, svjetlo na grobovima pravednika i bogougodnika. Posljednja je to bila žrtva čiji je spomen do danas ostao, jasan kao jutarnje sunce, a varka kojom Švabe nastojaše ubiti glas teg čovjeka pobožnog, bi odmah otkrivena. I 1111111lili Uovom broju prilažemo poš­ tanske čekove našim pret­ platnicima da podmire dužnu pretplatu za prošlu godinu 1930 i z a obnovu nove pret­ plate z a iduću 1931 godinu S v im a o n im a k o ji d u g u ju p r e t ­ p la tu v i š e o d g o d i n u d an a, a n e p o d m ir e je n a jk a s n ije d o IO ja n u ­ a ra , o b u s t a v i ć e m o im d a l jn je s la n je lista, p o ­ č e v š i od b r o ja 2 7 �Мустафа М у л а л и ћ З б о г е-вла да Наставиће се. Х а с н и ј а : Због евлада! Н a ф и ј a: (плане) Због евлада којег никад неће имати, јер je он сав свој евлад расијао no Мађарској и no јазбинама којекаквих свјетских протуха. Е с а д : Знам ja да je то само један формалан азговор да би се пронашла каква законска форма која би одобрила развод. Шта више, увјереља сам да су баш његове здравствене прилике криве да нема евлада. Али no нашем адету извршилац законских норшг не мора се упуштати у тако темељито испитивање разлога. Н a ф и ј a: Кад би и имао његов изговор оправдање, опет није морао напустити жену. Е с а д : Мислите, можда, да би у овом случају требало одобрити бигамију. По мом схватању бигамија je не мање^зло и увнјек је'боље раскрстити, ако се изгубио брачни скдад. Можете ли замислити живот таквог брака^у.^бигамији и однос двију иноча. Једна мора бити ионижена. To je прави пакао. Н a ф и ј a: Ипак^се могла наћи која солуција. 14 Е с а д : Ово je најбоља, алп само када <m муслимавска жена била опособна за самостални вкивот. Поставите се на објективно становиште и noсмотрите живот једне европејке и живот наше муслиманке, na повуците комапарацију између живота оног na пољу, модерног бучног, у живом темпу, јурњави и пихору модернв тезунике, и овог овдје у овој мемљивој соби са решеткама. Чему би се ви привољели. Замислите сад нашег мугакарца кога je тај вихор цивилизације захватио и жену која je, закукуљена, остала за овим решеткама. Н а ф и ј а : Само једну примједбу. Пардон! Наши људи не гледају узор бољем животу у европејоким фамилијама, него темпо модерног живота осјећају само у каванским и барским атмосферама, међу голим балеринама u т. д. За то не бих жељела да правите компарације између живота у нашој фамнлији и оног no европским баровима. Е с a д: И тамо госпојице. Баш у баровима како ви кажете. Свугдје, гдје се културан свијет састаје, свугдје се ocjeha једап темпо. Умјетност оних балерина и уопште умјетност може само код примитивног човјека изазвати страст и 1животињски осjehaj. Што се тиче нашег свијета лмам исто мишљење. Наш свијет, са тог иримитивног гледишта, посматра живот, јер je још у почетној фази европејизирања, na je као мајмун наклољен опонашању. 8 Сјај Европе je наш свијст заблеснуо. У том сјају примјетили смо само сјеиовите стране и пошли смо љиховим путевима. Зато тражимо узорпе форме културног живота у каванама и баровима. Међутим, није ствар у том. Питање je да ли je наша жена снособна да она баш буде центрифугална сила која he такве мушкарачке тежње привући само на себе. Питање je да ли наша жена може имати толико тјелесног и душевног чара, шарма, грације, да мужа одвраћа од слијепог тумарања у тражен.у cpehe. Н а ф и ја : Нећете ваљда још од нас захтијевдти.да будемо балеткиње! Е с а д : (упада) He разумпјемо се госпођице! Ja бих.-.А ' a ф и ј a: (отима му ријеч) To je жалосна чињеница да наши мужеви бјеже злу од добра; бјоже од својих жена icoje куд и камо посједују боља овојства идеалне жене него ли све оне које су та својства у вртлогу живота истрошиле, na их надомјештају неискреним намјештепим финесама друштвене углађености, као што и трагове грдобс и старости замазују шминкама и ружевима. Е с а д : Видите како ме нисте правилно схватили. Ко je крив нашој жени да своја лијепа својства не умије иокористити у борби за очувањем мушкарачке наклоњености. Душевне врлине, племенитост и тјелеона љепота наше жене су исто што у земљи закопано благо. Мртав кагштал. J a сам чуо и за Алијине везе са оном свирачицом, чуо сам шта впше да he je и узети, али знам, да je и Алија овјестан тога факта да овирачица ни издалека нема моралних ни физичких квалификација да би могла надомјестити ову племениту жеиу. А ли. . . (ужме tce у раменима). Н а ф и ја : Ух, оно je наказа, гротеска културне жеие. Трсћи дан ће нобјећи, јер joj Алија неће моћи на.удовољавати хировима. Њ у не узимајте за иримјере. Оно није уопште тил културне жене, он^ je биљка са дна живота којој су онакви незадовољници као Алија створили репутацију у нашем граду. Ух да сам власт.. . Е са д : Али она je била тако вјешта да изложи макар и умјетно намјештеие финесе, помоћу којих je залудила половицу нашег шехера. Оставимо то. Ми смо зашли у дубоку расправу, na изгубисмо вријеме. Расправимо ми шта ћемо са нашом новом штићеницом. (Хаснији) Имаш ли иког од рода? X a с н и ј a: Немам . . . имам. . . и немам. Н a ф и ј a: Овдје нема никог. �Е с а д : Па ником се ниси обратила за заштиту или савјет? Х а с н и ј а : Осим на вас двоје, обраћала сам се још и Садулахефендији. Поодавно, док нисам ове ханумице ни позиавала. Молила сам га да се заузме за ме. Е с а д : Па? Н a ф и ј a: Хахахахаха! Наша улема лијечи оваква социјална зла записима! Х а с н и ја : Да. Он ми рече да су ми сихири подбачени под кућни праг и даде ми неке записе да их ставим у ибрик из ког Алијага пије и умива се. Велд да he се опет повратити кад попије. Ja сам све чиншга како je рекао, али сав његов илум, како видите, остао je узалудан. Ja остадох на сокаку! (Заплакује се.) Шта ћеш, мала, да ти кутгм? Ципелице на штиклице? Ил’ свилене чарапице? Е с а д : Шта je то? X a с н и ј a: To je онај хамал што ми га сваки час иашиљу да ме до крајности понизе. Ето га опет иде. Можда и он иде са свирачицом, јер ми je поручио да ће око икиндије доћи и да га не смијем дочекати (плаче). Е с a д: Па ништа нека дође. Ми се можемо Ma­ no склонити у другу собу и до краја ћемо се споразумити. Да ли ти je исплатио мехр? X a с н и ј a: (критикујући) Петстотина динара! He би му га ja ни лримила. (Овирка се боље чује.) X a с н и ј a: (усплахирено са страхом) Ja бих рекла да долазе! Једа и д об а р п р и л ог наш ој н ародн ој и с го р и ји Д у ш а н Ј. П оповић: О хајдуцим а, I д е о , Народна штампарија, Б еоград , 1930 Наша народна историографија, нарочито она која обрађује нашу нововеку историју, није још успела да се ослободи ромаптизма. Сомисао за чисту историју, за истраживање чистих историских истина, тешко се пробија напред. Васпитна и национална улога народне историје још je и сувише доминантна, премда би данас већ било време да се изврши потребна реорганизација у правду научне историје. Наши старији историчари ће тешко моћи извести тај преокрет. Они су свој научни реноме и сувише везали за стари правац, a да би га се могли одрећи. Зато ова важна улога пада у дело нашим млађим историчарима, Изгледа нам да у књизи г. Д. Ј. Поповића »0 хајдуцима« имамо један леп прилог који нашу народну историју, макар у појединим питањима ослобађа од предрасуда романтизма. Овдје у првом рецу мислимо на коректуру мишљења о Турцима коју je писац конзеквентно извео. Пошто г. писац доста документовано ослобађа Турке од кривње за насиља, то je онда морао наћи кривца. Писац je покушао да се суздржи од децидираног суда али no грађи коју je писац изнео, главни би кршзци били помуслимањени Срби. Ми би на ову грађу имали да приметимо следеће: Михајло из Островице, Курипешић, Дершвам и сви остали писци, na чак и 9 �фр. Г. Мартић, представљају једно мишљење, које Ко добити своју вредност пстом онда кад се провери и успореди са мпшљељем савремешгх извора које су нам сачували турски и домаћи архиви, специјално они који се налазе на терену Босне и Херцеговинс. Мн овде мислимо спсцијално на т. зв. »сиџнле«, т. ј. деловоднс протоколе које су в о д и јш кадије у турско доба и у којнма сс налази обилна изворна историска грађа. Да још овде наломенемо да иародиа песма којом провејава дух верске нотрпељивости, може дати само грађу за психолошка ii социолошка разматрања. С другс стране, ми мислимо да би требало проучити и проверити иасиља, мотиво иасиља, објектс и субјекте насиља, те свс то проматрати иаралелно са историским духом и расположењем, које je резуртирало Вартоломејском Hohir, мадридским аутодафе, пасиљима црнога војводе Албе, трагичном судбином Нориска, крунпсањем на Марковом тргу у Загребу, сечом великаша у Бечком Новом Месту и ледптм ни:*.ом историскнх заблуда ове врсте. Само овакво објективно проучавање 'сведр би' на праву меру насиља те преми' томе кориговало идеализоване ликове хајдука. Овакве i&pt'KTvpe су иама^дандс силно иотребне, јер je факат да се још данас, под утнцајем тенденцпозне шгторије и идеализа 1 дука, у десетерцу пева no наррдним ф , бојнику Maju Вујевићу. Такво раснолож( де, нажалост, још одјека у народпом »kdcri Ha основу горљега ми мислимо да je грађа коју je нзнио г. Поновић врло вредна, тим пре, што je писац није употребио ни за какве закључке, него je само ставио историји на росположење. Критика о овој књизи, која je нама до сад позната № . Ср. Попадић у »Животу и раду«), истакла je да je неоправдана подела хајдука на добре и зле, те одрекла идеалне мотиве хајдучије. Држећи сс нашсга папрсд истакнутог мишљења, ми gmo уверени, да су те грешке настале само ради тога, што писац није био у стаљу да дође до грађс која би одговорила начелу; audiatur et altera pars. Ту услугу нашој народпој историји дугују наши стручњацн муслимани који владају туроким језиком. Када г. Поповпћу буде приступачна и друга грађа, он ће нам, сигурно, са својом научњачком објективношћу дати пуни и непристрасни одговор на цсли низ питања noja je погтавио у својој књизи. " Уз горње примедбе које се односе више онћенито на нашу хисториографију, ми налазимо у књизи г. Лоповића један одличан прилог нашој народпој хиоториографији. Књкга je писана лепим језшГом u течним стилом, a подељена na привлачне и забавне теме које држе читаоца чврсто п пошчу на размипгљаља. Поред жеље и чежње за исторнском истином писац се одликује једнаком љубављу према целом народу без разлике на његову историску улогу. Ми препоручујемо нашим читаоцима кљигу г. Поповића, јер сс у њој, поред разноврсне историске грађе, налази један лепо изграђени смисао за схватаље нације преко и одвојено од конфесионалпих преграда. X. X. И ли /ас Д о б а р џ и Ћ : П есм е н и з д о л о п е У издаљу иишчеву, у Оарајеву, нојаћила се у књижарским излозима укусно и за нате пралике, могло би се pehu, лукк-.узпо опремљена кн.пга пе- 10 сама Илијаса Добарџића, сарадншса и иријатеља Гајрета. Пре пего што иређемо na нриказ о овој вњизи, напомонућемо само ово: Ma колико год извесни наши књижешш кругови настојаЈк да стварају дела ио обрасцима других европских народа, то још не успева. Снага траднције, снажна иота оригивалности нашог народа и jom недиференцирани социјални односи коче елаи том правцу. И у колико се стварало но узору Евроие, то je досад далеко остало иза узора. Haupoтив, што се стварало из даха наших средина и што носи њихов неизбрисив печат, то усиева много боље. Шта више, ми видимо да се сви иаши литс1*>• ни таленти одлично сналазе у овој атмосфери и И)Ихово стварање je од куднкамо Behiu’ значаја no пашу књижевпост. UpehoM, r. Добарџић изабрао je овај нут и наimm свој соиетвеии израз. To т т о on даје у е.војим �посмама авучи еумирном и жалобном, a каткада и лрегалачки крвавом нотом, пониклом из атмосферс и пршшка у њсгону крају. Oceha се нсшто у стариии, у прошлоети, што стежс душе ланцима и као ироклетство лежи на љима. ГЈисац je разделио ову књигу песама у чстири циклуса: Песме виз долове, Туга с чардака, У механи мсђу јаранима и У данима суморних сазнања. У ирвом циклусу ева радоот, ширина пејсажа и младости притуљена je болом и тугом његова краја. Ta бол и туга иије само у овим песмама, она je и у пародној песми Сапџака, она je у свим душама. Њ у je г. Добарџић осетио и дао joj одговарајућу форму, са толико проосећане једноставности, звука и топлине. Тугу с чардака пева девојка. Она je символ чежн.е на нустим чардацима. У н>еном везу и чекању, г. Добарџић дао je трагедију затворене муслиманке Ko­ ja, уместо у радости, свој век цеди кроз тугу и чежње. У мехатга међу јаранима: Орца нам плачу, боле нас ране. Девојко, донеси нам ракије! Данас смо пијани, сутра смо болни, na после нека нас није. Радост je рагваљена пићем. Чежња je слрмљена тугом за лрошлошћу. Будућнодт je црна. Пијмо! У овом кратком и крњем циклусу г. Добарџић je само наслутио ову трагедију и покушао да je да еа дватри оштрија потсза. Ту најболинију страиу љегова краја и љегових ужих земљака трсбало je много мужевније подвући. Али, г. Добарџнћ je првенствено чисти лирик и нри том само оетаје. Исто je то остао и у последњем циклусу у ком je н&јбоља песма »Hanie порекло« и у којој се најбоље примакао суморним сазнањима. Не би се могло pehu да ноезија г. Добарџића делује почетнички, али да je још нсизрађена о том нема сумње. Али ова замерка далеко заостаје иред талентом г. Добарџића и пред оригиналном свежиnoM која бије из његових песама. Желети je само да овај млади песник развије своје способности и да му хортгзонат пређе преко уоких граница његове средине која je уистину уока. I 'Књиг.у je илустровао г. Ромап Петровић својим познатим Дубоким смислом за цртсж. Цена je књизи ДшкТО.—, a добива се у кљижари Јакше Кушана, Сарајево. ПОПУЛАРНА СТРАНА — Hamdija Mulić K a k o O m e r p ro sveću fe n a rod Od prijatelja ne Čini neprijatelja. Ј р Ш U našoj varošici u Gakića kući sinoć se sabralo Veliko sijelo. To je .u nas obično čim nastanu duge zimske noći. Sada smo u Gakića, a onda je sijelo u паз, pa tako redom. Velika Gakića soba puna ko šip muška, ženska i djece. Samo što su ljudi za se u jednom kraju za­ sjeli po seciji, a žene se zbile u drugi kraj pa jedni i drugi za se i razgovaramo. Ko i svagdje. Ljudi imaju svoje poslove a žene opet svoje, pa ako neće ovdje koju progovoriti, ne znam gdje će. U peći gori vatra i gnije sobu. Domaćini ne žale drva sad ja ikad, da sijeld/ije ne ozebu. Istom u neke svi osjetismo da lampa o zidu poče kunjali. Domaćica odmah skoči lamipi da vidi što joj bi. Za­ vrnu fitilj, pa opet odvrnu tako nekoliko puta a lampa opet kunja. U njoj petroleja dosta. Šta li joj bi? — Otvori ti vrata, pa će lampa odmah prosvi­ jetliti — reče Selim Omeragić a domaćica odmah posluša. Kada ona otvori vrata lampa prosvijetli ko nkiad prije. Svi se začudiismo. — Stanite svi — zavika Omer Lakić —, da vas nešto upitam. Svi začutjesmo i pogledasmo u njega. Ш Znati li što se je sad dogodilo? - . . šutimo. — E ja ću vam svima kazati. Vidiš ti, moj brte, što će reći raditi sa pametnim ljudima. Vi znate da smo u vojsci imali za to k’o neku školu. Čim se ko razboli, ubije, čime udavi, počne dušiti i tome slično, naš je bio posao, da mu poletimo u pomoć. Jest ali treba znati kako ćemo mu pružiti prvu pomoć. E, to su nas učili doktori. Vidite ljudi ovo večeras s lam­ pom sve se događa u našoj h a v i, kako mi kažemo ili kako se pravo ziove z r a k ili v a z d u h ..V i znate svi da nije vazduha mi ne bismo mogli živjeti. Za­ čepi ti sebi nos i usta, pa si gotov. Uniđi u sanduk koji si zatvorio i dobro začepio da ne ulazi vazduh, pa si opet gotov. To znamo svi je li tako? Vazduh mi ne vidimo, a eto opet znamo da ima i da u njemu živimo. Učeni su ljudi i vazduh upoznali. On je sa­ stavljen iz nekih tijela, koja mi također ne vidimo, ali ih osjećamo. Najglavniji su ti njegovi dijelovi dva važna tijela koje mora znati svaki čo’jek. To su k i s i k i u g l j e n a k i s e l i n a . Kada velimo da bez zraka ne možemo živjeti, onda se to misli samo bez č i s t o g z r a k a . Čisti je zrak samo onaj u kome ima dosta k i s i k a , a nečist je zrak onaj, u kome 11 �opet ima puno u g l j e n e k i s e l i n e . Mi zato đišemlo da unesemo u krv što više kisika a da ujedno uklonimo iz našega tijela škodljivu u g l j e n u k i ­ s e l i n u . Ugljena kiselima ima u sebi otrov koji g u š i pa ga zovu g u š i k o m. Taj dušik guši ljude i životinje, a u njemu ne može ni svijeća da gori. Najljući je on kada gori ćumur. Eno onaj plavi plamen od ćumura najžešći je otrov. Zato je mangala opasna. I kad obična vatra gori razvija se dosta dušika. Mi smo večeras pregri­ jali sobu pa još se više razvija da i lampi škodi. Da nije odžaka i osim dima sve bi nas pogušio. Osim toga mi ovoliki u sobi izdižemo iz sebe toliku ugljenu kiselinu, a pošto je soba zatvorena, nema kuda da iziđe toliki nečist vazduh pa ne samo što guši nas, nego evo ni lampi neda da gori. Otvorismo vrata, nečisti zrak izađe, a lampa progorje. Zato eto svi treba da znamo ovo: Valja što češće otvarati prozore i provjetriti sobe da unjih uniđe što više čista zraka ili vazđuha. Inače je vrlo rđav običaj ne otvarati prozore u sobi ili još gore kdo što se u ЗАДРУГАРСТВО Х ус еи н Хамши& nas u nekih događa, posve zalijepiti penđžere i na­ činiti od ovake slobodne sobe sebi tamnicu. Krivo je mišljenje da će sa zalijepljenim prozorima u sobi biti toplije. Stotine se ljudi razbolilo zbog nečista vazduha u sobi, a krive za to studen. Pa moji ljudi, pomislite kad nečist vazduh guši lampiu kako neće našu krv. Mi smo preko zime najviše među četiri a d a pa ako ci­ jele zime ne zračili ili n e vjetrili svoje sobe, onda nije čudo što smo mnogi na proljeće blijedi ko krpa, a na ročito naše ženskinje i djeca koja manje izlaze na polje ili na šetnju. Eto sad kako vidite vazduh može da bude naš naj­ veći prijatelj i to samo čist vazduh, a može da bude i veliki dušmanin kao što je nečist vazduh. Zato je do nas da od prijatelja ne činimo neprijatelja. ^ — E baš ti Omere, hvala kad si nas tako poučio. Vidiš nije on džaba išao sa doktorima — reče zado­ voljno domaćin a Omer nam obeća da će nam drugi put još koješta pričati i kazati nam što nam je pot­ rebno a nijesmo do sada poznavali. A - О з а д р у з и и важ ност и з а д р у га p e r u a у наш еЈ* е е л у ) ГЗЕ У сваком нашем муслиманском, на и 'у најзабитнијем селу читају се' данас разни листови и новине које обилују чланцима о задругама и задругарству. Па тако je и код над}. To ми све читамо и слушамо, али, нажалост, у највише случајева, никад о тим задругама и задругарбтву и не проговоримо, него, једноставно новине у долаф — да се нађу за сваку потребу, као н. inp. за облепити ггрозор, или чак и за савити цигару. Тако буде с новинама, a ми на посао no старом калупу и на стари дедовски начин. A где и како живимо? Завиримо ли у већину од наших кућа, наћемо само јад и беде и ништа друго. Собе мале, мрачне и влажне. Простирка, у колико je има, отрцана и бедна. Често ћемо наићи и на кућице сједном просторијом, која служи и за кухињу и за спаваћу собу — a зими, чак служи и за сушење покисле одећс и об.уће. У соби ееди, у највише случајева, жена блсда и испијена и, исиијајући каву, размишља о будућем поселу у комшинице, где убија досаду. Стварно joj je досадно, јер нема стана у соби *) О во je н р е д а в а њ е о д р ж а в о о а у т о р нри о с п и в а њ у С рп. зем љ о р и д , з а д р у г а у Т у р . Ј а њ а р и м а и Т е о л а к у . 12 ни ђерђефа. Није joj потребно, јер место досадашљег беза узеће »басме банкуше« која je много лепша и модернија од беза. Тако она мисли, a не зна да криво закључује, јер док je ткани без, за што било употребљен, трајао најмање годину дана, дотле басма траје 4—5 месеци — na и мање. Није боље у овакога земљорадника ни у пољу и осталом господарству. Тик уз кућу, a понегде и под истим кровом, налази се нека старудија, блатом облепљена зградида, коју домаћин назива стајом за стоку. Ова je, ето, стаја облепљена блатом, без иједног прозора — који најпосле иије ни потребан, јер има шупљина около и превише. Унутра je опет беда. Мршава стока гуши се у смраду којег овде има увек, јер се ђубре и мокраћа мало кад добро ишчисти. Разуме се, о ноду у стајама ни говора нема. Ето, то je, како вели домаћин, наша »домаћа пасмина«. Међутим, та бедна стока не поседује већ ниједне одлике ни од какве паомине, јер и при доброј храни она даје дневно свега 1—2 литра млека. Сличну слику одаје његов воћњак, ливада и њива. Воћке, непоткресане и пеочишћене, суше се из дана у даи. Ливада никад очишћена и огра- �ђена. A усеве сеје, обрађује и жање и он као и његов дед, — негде с променом том, што je место pa.ua узег плуг. Дакле, све још no старом. Али само му се тај рад данас не исплаћује као ире његовом деду. Јер, док je љегов дед за приход од производа подмиривао све потребе, a често нешто и у »чекмеџу« остављао, дотле он данас, од овог прихода, не (само да не уштеди, него не подмири ни потреба, те ради тога се задужује. A дуг je зао друг, јер ко се једанпут задужи, тај се тешко данас одужи. Да je то судбипа сваког несавременог и незадружног земљорадника, узроци су разни, a понајглавнији јесу: прво, што су данашње животне потребе много веће него пре, a друго, што савремени земљорадник својс производе, обрађене машинама и другим савремсним иољопривредшш оруђем продаје јефтиније него несавременим. A опет више стече него он. A што je још важније, савремени и задружни земљорадник не мора продати своје производе одмах на њиви. Он чека бољу цену. A ако му je потребан новац, подигне зајам пз јЈвоје задруге. У савременог je земљорадника стока од племените паомине и rf. пр. крава, боље одгајана, даје пет пута више млека, цегр^ крава у несавременог земљорадника. Његову стоку, ако се разболи • не лечи баба ни хоџа-врачар, дого лекар-ветеринар. У њега не траје слава илд какав други теферич 7 дана, него само толпко колико се најмање мора. воћака, здраво и боље семе, расплодну стоку и иначе све потробе земљорадника. To она дели својим члановима и на вересију, али поштену т. ј. на таку, да he задругар добити робу код своје задруге јефтиније на вересију, него код трговца за готово. За пример навешћемо ципеле. Исте ципеле које ће задругар добити код зардуге за 180.— дип. na вересију, те he он платити код трговца најмање 220 .— дин., a некад и више. Тадсо стоји и са другим предметима које земљорадник набавља. Многи од богатијих тежака вели: »Memi за сада није потребна задруга, јер имам новаца«-. Настојаћемо да то побијемо и то лримером који се даномице догађа. Потребан je н. пр. томе богатом тежаку трактор кли нека друга пољопривредна маишна. Радп To­ ra се он.обрати најближем препродаваоиу или заступнику неке твртке. Овај му прода трактор na ^ т е м добије 5.000, a некад и 10.000 дин. Huje ретко да Му место нове машине подвали већ употребљену али префарбану. To све неће се догодити ако се то набавља путем задруге, јер he то задруга набавити изравно из творнице, a ова he joj послати увек добру робу, јер зна да je свака задруга добар муштерија. Ha тај je иачин и богатији тежак добио добру робу. A и много. јефтиније, јер je задруга све оне руке, кроз коje прође машина од творнице до земљорадника-потрошача, прескочила. Овако стоји и i ,? са сви1 беше, у штедшпе јоште више!« na ради тога штеди. радник радник као потрошач. У њега je дом чист, a све^могуће производе и С друге стране опет, земљорадник се користи требе раде укућани. A најважније je код oi ijoM задругом прилпком продаје својих произвоземљорадника то, — да, шта не може један наба* да. Продаје ли појединац своје производе, он je вити или учшшти, њих се вшпч е здружи и набаве приисљен увек да их прода неком трговцу, који при то заједнички. Свега тога нема овде. у нашев земљорадника. том увек рачуна na своју зараду, ради чега увек Он, не само да неће помоћи свога комшију, него га јефтиније плати. Продаје ли, међутим, задругар своје производе задружно са осталим задругарима, у више случајева одмаже. A шта je узрок овако велтсој разлици у жи- тада he их увек скупље продати и то зато, што he воту данашњег савременог и задружног и несаврс- то задруга продати изравно самом -потрошачу, a меног незадруженог тежака, кад оба имају душу и прескаче све оне трговце, који увек рачунају на тело? Одговорити je лако: Узрок je, углавном, то, ■ своју зараду. Износимо за пример задруђкно прошто je код нрвог развијена задружна свест, a код давање жита, пгго he Главии Оавез Српских Земдругог, иако je има, она спава. Први се у раду ко- љорадничких Задруга у Београду већ ове године јег не може сам да уради, обрати своме друштву — отпочети. Он he жито продавати војсци, дакле иззадрузи — за помоћ, коју му она пружи, јер joj равно потрошачу. Тако се исто могу задружно проje то дужност. Треба јги му новчана помоћ да на- давати и други предмети као jaja, млеко и т. д. бави стоку, купи комад земље или сагради кућу, он се ne обраћа бапци, нити којем приватнику, него својој задрузи. Ona му ^а зајам уз мале камате, или упути задругаре да му помогпу у доградњи куће. i Осим наведених користи које земљорадник има од задруте, има и рдугих. Задруга набавља тракторе, магаине и друго пољопривредпо оруђе своје чланове. Она набавља саднице племепитих E t o , to су, углавном, послови које врпга једна земљорадничка задруга у селу. Задруга се темељи углавном на томе, да што ne може учинити појсдинац то могу сви из једног села, може др.уштво — задруга. У задругу се удружују људи такођер и зато, да се задружно одвикну и злих навика као nnha, картања, врачања, предуживања и т. д. Задруга, може се рећи, присили поједиица на умерен и трезвен живот. 13 �ТТрома томе види ео да je данас задруга у солу шзтребна исто толико. колико и школа, јер иоред y.\n'ha и ттамети ттотребна су сваком. na и зомљораднику средства за рад. Важност задруга п задружног рада најбоље су схватили западни, културни народи. У Немачкој je u. iip. задругарство толико развијено, да дана« не постоји ниједно село у коме нема бар једна задруга. Зато i i јест у Немачкој задрувкни капитал 24 милијарде динара, којег je немачкл тежак створио од гвршетка С-ветског рата до данас. После ове долази Чехословачка, чији je задружни капитал G милијарди. Наша држава има око g .ooo разних задруга, од којих понајвише има кредитиих, које се баве издавањем зајма члановима и земљорадничко-потрошачких задруга које се баво. поред даваља зајмова, још и иабављаљем и продавањем TKMbonpnвредних производа.*) За наша овдатњ а села понајбоља je земљорадничка задруга, која се бави с.вима пословИма који су потребни нашем тежаку и то зато, -што у нашим селима., бар за сада, једва нађеш пшзмених људи, који су потребни за управди н надзорпи одбор. Кад je тако,'- онда je д&јбоље основати једну задругу која са својим сеКцпјама, под истнм-^Јдбо^ ром може обављати све те, послове. Истих дана, задруга отпочне/ с дословаљем одмах можр. помоћи свога члана и то толпко,*) П о п р е д а в ^ њ у Г. Ш т и б л е р а ш е ф а реви зи о н о г о т с е к а П А Б , о д р ж а н о г н а К о н гл ссу С а в е з а Cptr. зем љ о р а д н . з а д р у г а у С а р а је в у f 1>ијељини д п е рј lX 1930. да се он сам зачуди. Ево како: Потрсбна je иеком ii. пр. крава.' Д а je набави потребан му je зајам. Тражи ли га код банке или неког нриватника он, ако га и добијс. добије га иод тешким условима. Мора платити камате најмање 22% и, што je јога теже, у највише олучајева само на 3 месеца, a да продужи отплату, потребно му je мољакати н банку n своје јамце. Међутим, узмс ли тај зајам од своје задруге, онда плаћа највипге 14% камата, дакле за сваких 100 динара ч динара мање, a, осим тога задруга даје зајам пајмање за 1 годину. Немогпе ли задругар исплатити зајам за 1 годину, онда му задругин одбор то продужи. Колико значи з динара разликс најбоље се види из овог примера Узмимо наше село. Ono броји 220 кућа. Узмимо да je :вака кућа дужна, односно задужи се to k o m године проеечно ио 4.000 динара, — што je и тачно. — To износи 430.000 дииара Узме ли се тај зајам из иеке баДк<£'онда се плати камата, по 22% , 193 000 дин. Али, Ako Me то заду!жење било у задрузи, онла камати изпосе само 123.000 динара, дакле, за читавих ?о.ооо.д1шара мање, a то je управо толико, да би се могли лоиравити сеоски путеви, набавити расидодни бикови и друго. A осим тога у том елучају новац остаје у кзелу, a ne иде у град, у неповрат. Завршујући ово излагаље, позива.м вас свих. да заједнички оснујемо нашу заједппцу - - зе.мљорадничку задругу, која ће нам донети еамо Олагоерњ е n напредак, јер су и челе и мрави увидели да задруга доноси опас, a камо ли да ми људи не Д °' ЗДРАВЉЕ Dr Čirić C r v e n i parassiti K o d d e c e n a s e lu Z dravlje d eteta na selu izloženo je najraznovrsnijim opas­ nostim a. D a ne govorim o o raznim zaraznim bolestim a kpje se vrlo često jav ljaju , s obzirom n a nedovoljnu higijensku prosvećenost našega n aro d a — deea n a selu naročito boluju od p a ra z ita rn jh bolesti, a m eđu ovim a poglavito od g lista u crevim a. Gotovo n em a d e teta, koje nije, ili n ije bilo žrtva raznih »bubina«, »pantljika« i t. d. Kod dece se najčešće javlja jedna b e la — dugačka g lista — dečja glista, slična kišnoj glisti. Naš narod pun je su jev erja i zabluda odnosno uzroka ove bolesti. Ponajčešće se o k riv lju je m leko da se zbog njega jav­ lja ju i »bubine« i »pantljika«. Ovakvo verovanje postoji, čak i kod n e k ih školovanih ljudi. M eđutim naučno je nesum njivo u tv rđ e n a činjenica, đa je uzrok pojavi glista sam o nedovoljna čistoća. R uke dečje nisu n ik ad a dovoljno čiste. Ono se prlja igraju ći se po zem lji. A zem lja je puna svega i svačega. Tu su k lice zaraznih bolesti i jaja raznih gotovana — parazita. Ja ja dečjih glisla (bubina) n ajviše se nalaze na površini zem ­ lje. D ete zagadi svoje ru k e zem ljom , pa s njom i jajim a ovih p a ra z ita . Čim d ođe kući uzim a da jede. N eoprezna i nedo­ voljno upućena m ajka d a je m u parče hleba na vodeći računa 14 o njegovim nečistim rukam a, i tako ovaj m ališan, sa p arce­ lom h leba, pro g u ta i izvestan broj g listinih jaja. U želudcu i crevim a iz jaja se izlegu gliste koje mogu toliko da se naninože da dostignu broj od 50—60 kom ada kod jednog d eteta pa i više! — T rbuh d etin ji n ab rekne, postane nesrazm erno veliki prem a sitnom , bledom licu i nerazvijenom telu . V rlo česti bolovi u želudcu, povraćanja, rđavo v aren je postaju uvod u neko trajno obolenje organa za varen je. Takvo dete teško fizički n a p red u je a kad telesno n ije zdravo, ne može se ni um no razvijati. — Ova su deca pravi mučenici. M eđu­ tim sve te njihove m uke m ogle su se izbeći n a vrlo prost i jedinstven način. Deci treb a p rim e ra ! Ni odrasli ne p eru uvek ru k e p re jela a kak o li će tek deca to učiniti. T reb a d akle dete navići da p re je la dobro o p ere ru k e sapunom . H i­ gijenska k u ltu ra najlakše se stiče u detinjstvu. J e r dete je k o ­ mad testa, govorio je D ositej, i od njega možete n ačin iti što hoćete, čistoća tela a naročito čistoća ru k u najbolja je predobrana protivu crvenih glista. Razum e se, da tre b a voditi ra ­ čuna i o čistoći životnih nam irnica, koje dolaze u d o d ir s.i zemljom, �P ored dečje gliste — bubine — vrlo Cesto se javlja ne sam o kod o draslih već i kod dece i jedna druga parazitarna bolest u crevim a a to je p antljićara ili pantljika kako je narod zove. Ni u pogledu p antljičare naš svet nije dovoljno obavešte n ni kako se dobija, ni kako se može izbeći. Upotreba m esa nedovoljno sušenog (pršuta, sušenice) a koje nije pret­ hodno kuvano, učinila je da se pantljićara neobično rasprostre u narodu. S vinje i goveda vrlo su često bobičavi i pršuta od n jih sprem ljen a raseje pantljičaru m eđu široke slojeve potrošačke publike. — Strog nadzor nad izradom životnih nam irnica nam eće se sam po sebi. Meso bobičave stoke treba potpuno odbaciti iz upotrebe u ishrani. Odista najveća nesavesnoet i najveći greh je i prem a sebi i prem a drugom e pro- daja proizvoda dobivenih od bolesnih životinja. — Istina je da se uvek ne može utvrditi bobičavost svinje, b a r to nisu u stanju učiniti nestručna lica — za to ne treba nikada jesti meso koje nije dovoljno kuvano ili pečeno a po gotovu ako je to meso sumnjivog porekla. — Deca na selu, kao napređ napomenusmo, dosta često boluju i od patljičare i to je za njih u toliko opasnije, ukoliko se ta bolest da teže iskorenit'. Ali je za to i ovde predobrana uspešna i pristupačna svakom e bez razlike: izbegavati upotrebu bobičavog m esa m a u kom obliku to bilo; nikad n e treba jesti meso nedovoljno pečeno. Za sp ra vijanje pršute i sušenice treb a uzim ati sam o apso­ lutno zdravu stoku. НАРОЛНО СТОЧАРСТВО Z a r a s n o ssapalenfe o čn e r o ž n ic e k o d g o v e d a i ovaca Iak o ovo n ije n ikakva sm rtonosna bolest, ipak ima od nje stu i septem bru. S početka se može samo videti da goveče dosta štete i k v ara rad i toga, što je bolesno grlo izvesno vre"Suzi. Bistre mu suzč teku niz lice, pa naprave čitavu brazdu m e skoro nesposobno za ozbiljniji rad, što ga bolest uzneniz^-obraz i skvadi dlake7 ispod vilica. Koji p ut teku suze. tako m iriva pa n eko vrem e slabije jede i preživa i što često bolp^no' jako dS nepM ^tano kaplju n a zem lju ispod b rade, goveče drži grlo potpuno izgubi po jedno oko, k atkad i oslepi na oba oka. oko ili sasvim zatvoreno ili katkad tek malo pogleda. Obično Istakosm o da je ovo neko »zarazn« za^alepje, iako to još oboli s prva sam o jedno oko, pa se misli da je nešta upalo govečetu u oko, ili da g a jevnešto udarilo, »opanulo«, po oku. nije dokazano bez daljih prigovora. Ip ak , ako' imamo u vidu da se bolest znade toliko p ro širiti Ла u ' onom k ra ju u kome R etko suze oba oka na jednom i tada goveče obično žm iri i se b o lest jednom pojavi obole skoro sva goveda bez razllkćT beži od svetla u hlad. No ne prođe dugo i već se opaža »beoda se bolest obično pojavljuje пајрге/ kod onih goveda / kja na« na oku, prek o -b p lesn o g oka prevuče se bela s početka su g onjena na n e k e sajm ove U ^.vašare, da nastaje izvesna još prozirna, no k asnije neprovidna »navlaka«. Obično u sreotpornost kad goveče jednom preboli1 ovu bolest, pa je b a r u -djni te »navlake« vidi se tam nije i m utnije žućkasto ili zagatoj godini obično više n e ilobiva, sve to pokazuje, da \je i ova sito-m rko m esto koliko zrno od ječm a koje o staje po više bolest prelazn e p riro d e. t dana pa ili se povrati i lagano nestaje ili se »prokine« i ostane Malo je teško protumačitV tu činjenicu, dal se skoro Ш Ј г na rožnici oka m ala »grizlica«, m ala ranica, koja se lagano očisti i zaraste. Za svo to vrem e vidi se oko očne rožnice jače ne može opaziti da zdravo goveče p rim a bolest od bolesnog. ili slabije ispoljen crven rub, crven obruč. No često ova grazMožda je tom e krivo to, što se’ p rv i slučajevi bolesti obično prev id e, pa se bolest prim ećuje tek tonda k ad je već polovina lica postaje dublja pa se provali i oko iscuri. Obično je tad a oko za n avek izgubljeno, no može se po koji p u t i od toga da goveda već zaražena. opdravi i da zaleči, ostane sam o u rožnici na m estu gde je K ako b ilo da bilo sigurno je to, da se bolest vrlo naglo bio čirić neprovidna m rlja. V rlo se retko kad dogodi d a takvo širi i k ad se n a jednom m estu nađe bolesne goveđi skoro je oko počne da gnoji, zatekne i životinja jako p ati od toga, k at­ sasvim sig u rn o da je sav taj k ra j zaražen. J kad. i ugine. Kod n as je najčešća i najobičnija kod govedj, no dođe koji p u t i kod ovaca. Obično ne prelazi bolest sa 'goveđi na P R E U P R E Đ E N JE BO LESTI ovce i o b rn u to s ovaca na goveda, već se širi samo među grli­ vrlo je teško, jer, kako smo videli, b olest se vrlo naglo širi, m a iste vrste. a prenose je i m uve i d ru g e »bube« k oje se vrlo često skup­ Englezim a je uspelo da ukapljivanjem suza od bolesne ljaju i kod zdrave stoke oko očiju. Radi toga mi bi prepo­ .ovce p re n e su bolest na dru g u ovcu. Isto im je uspelo da dodi­ ručili da se svako jutro, za vrem e dok tra je zaraza, svako rom p re n e su bolest na zdrave ovce, ako diraju prstim a bolesne goveče pere, »umiva«, hladnom vodom. T reb a da m u se dobro oči ovce, pa n eopranim ru k am a diraju po očima zdrave ovce. operu i očiste k rm elji, a da se sva glava posuši čistom k r­ Oni tv rd e da n a taj način muve raznose bolest u zaraženom pom. Mogu se krm elji počistiti i n a jp re mokrom krpom ili k raju . To je svakako čvdno što se boleet najviše širi i naj­ spužvom (sunđerom ) a po tom suvom posušiti. G lavno je da više je ima u m esecim a avgustu i septem bru, dakle u onim se očiste k rm elji je r se tad a n i m uve ne sk u pljaju oko oka m esecim a kad su najjači rojevi muva. i ne prenose bolesti. Za v elikih vrućina i dok se m uve roje. Englezim a je uspeo i ovaj malo čudan ogled. Na jedan najbolje je držati goveda u zračnoj no zatam njenoj štali, nam ali »ćair« sa visokom travom pustili su na kratko vreme pasati ih po noći i iz ju tra dok n ije jako zagrejalo. bolesnu ovcu, pa su iza toga pustili u isti ćair dve zdrave ovce, jed n u sa jakom ćupom po čelu i između očiju i drugu LECENJE gde je ćupa b ila k ratk o potšišana. Ova je potonja dobila bo­ T reb a bolesno grlo držati što čišće i svaki mu dan izalest. Z am azana trav a mogla je da dođe do očiju ove ovce i da pi rat i oko, no mnogo trljan je oka n ije dobro. Bolesna grla je zarazi. treba po m ogućnosti zadržati u štali i ne puštati ih, oso­ ZN A C I BO LESTI s bito za velikih vrućina. Iz štale treb a izvaditi i v rata i pro­ zore, ali ih zastreti m okrim platnim a, platna češće nakvašavaObično se bolest javlja tek u leto i ranu jesen. Nastaje ti. Pošto se bolesno oko opere i posuši tre b a u njega malom već u ju n u m esecu, no najviše slučajeva bolesti Ima u avgu- 15 �lupom štrcaljkom (рге je otkuvati) u k ap ati n ekoliko k a p i ove tečnosti: N atr. biboric. 3,0 A qu. A m ygdal. A m ar. 15,0 Mucilago C ydoniae 75,0 A qua d e stilla ta 100,0 za oči Ovaj se lek može da dobije u svakoj apoteci i ubrizgava se u bolesno oko svakog ju tra i večera. Ako se pojave n a o ku grizlice i ćirevi tre b a p ita ti vete­ rin ara. ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК П рослава Рођендана Њ . В . Краљ а Але>:сандра I. у Гајретовом м уш нпо м к он в и к ту у Сарајеву. Рођендан Њ . В. К раљ а А лександра прославио се у овом интернату н а најсвечанији начин. У искићеним просторијама, a у вече освијетљеним, приређена je академија, која je отпочела у 10 сати прије подне са пјесмом »Живио Краљ«, коју je декламовао Абдулах Муминовнћ. Послије дскламације пптомцп су отпјевали химну. 0 значају и заслугама Њ . В. К раља, одржао je предаваљ е Исмет Капиџић, питомац. Послнје предавањ а слиједила je декламација »Југославија« коју je лијепо декламовао Енес Хаџихалиловић. »Ha рођендан Њ . В. Краља« о д Тониа децламовао je Мухарем Махић. »Пјешак и тобџија« од Војиславж И лића мл. декламовао je Теуфик Омић. П ослије академ ије питомдимД1 je подијељ ена халва, a затим je отпочело свирање које je трајало до 12.30 г а и г П п д а ''' су питомци морали поћи на дову у Бегову џамију. П рослава Рођендана Њ . В в и н ту у Сарајеву. Краг.а у Гајретовом женском кон- У права овог конвикта с.г.Уштомпцама прославила >jei на свечан пачпн К р а љ е в ^ о ђ ен д а н . У права je првредвла свечану академ ију са бираним ирограмом који се прилаже, а» у очи Рођендаил у п у ти л д ^ је поздравну депешу Дворској Канцеларији. Од 6—8 сати у чере читава je зграда 6rtna освијетљена. П рослава 1. децембра. у Гајретовом м у ш к о м интернату у С арајеву Д ан наш ег народног Уједињења прослављен je на свечан начин у овом интернату. Омладина интерната свјесна тога дана, д ал а je п зр аза свом полетном националном расположењу, приредивш и свечаност са предавањем о значају овог великог дана. Предаваље je попраћено патриотским деклам ацијам а, пјеомом и музиком. У расветл>еним и искићеним просторзјама. питомцн су пажљ иво саслуш али питомца М урата П левљ ака износећи врло лијепо предаваљ е о борбама з а Ослобођење и уједињење наш ег народа и велику историјску улогу Динаетије Карађсрђевића. Послије предавањ а питомци су отпјевали химну, a затим су слиједиле деклам ацнје: Мухарем М ахић пјесму »Пред освит« од Османа ТЈикића, Енес Х аџпхалнловпћ пјесму »С клином у руци« од Владисл ава Петровпћа; Расим Џиндо пјесму »Ha облама Вардара« од В ојислапа Илића; Лојо Енвер пјссму »Падајте браћо« од Ђ уре Jaiu u n h a. Прослава Рођендана Њ ег. Вел. Краљ а у с к о м д ом у Гајретовом Ш егрт- Дне 17 -децем бра нрославЉен je најсвечаније рођендан Њ еговог В еличаиства Краљп. У очи самог рођендана истакну та je д рж авн а застава. Tora истога д ан а отпослата je брзоја вн а честитка IberoBOM Величанству Краљу. w Ha 17. децембра питомци чисто п пристојио обучени присуствовалн су са уггрдвником довп у БеговоЈ џамији. H a вечер je одржата свечана дкадемнја овим ред ом :. 1) Поздрдв Краљу, декламује Арнаутовпћ Хилмијд, питомац дома. 2) Преддвање »Краљ Александар I.« држ и Осман Б ркић. питомац. 3) »Алексаидру I.« декламује ГОељак Ш ахмановић, питомац. 4) *Државну химну пјевају питомци дома у једном гласу. Прослава рођеидана Њ . В. Краљ а А л ек сан д р а I. у Гајретовом к он в и к ту у Бањ алуц и ^гТрава бањалучког интерпата je са питомцима најсвечаније прославила рођендЈан највећег Оииа ндлпе велЈикв отаџбине, иашег јуначког Крдл>а А лександра I. Карађорђевића. Прослава je изведенд овако: Уочи 17 децембра упућена je поздравна депеш а уиме управе и питомаца интерндта, путем Кабинетске канцеларије Њ . В. Краљу. Депеш у je претходно прочитао управник питомцима који су je помпо и стоjehu саслушдли, a заврш етак попрдтили радоспим гитицаљем Краљу п цијелом свијетлом Дому Карађорђевића. Тдда je и конвикта лграда окнћепл. заставом. Сутраддн, у 10 сати, сви су иитомци под водством управника прпсуствовдли свечаној дови у Ферхадији-џамији, a у 10 сати приређепа je свечана академија у укусно декорисаној учионици конвиктоке зграде са овим програмом: Акддемију je отворио управнии дома г. Е. Б еклћ, прик а з а в т и tom ттриликом, утфатко, зндчај овога д ана и улогу коју je играла велика династија Карађорђевића у стварању Југослдвије. Уједно je изразио нарочито задовољство, д а нд овој свечаности види лијеп број омладине, без разлике на вјеру, која je дошла да са питомцима прослави овај велнки дан и д а се с њимд провесели н а дан рођења Краљд натпе крви, највећег заш титника слободе, братства и јединства народнот. Говор je завршио с клицањем Краљу и цијелом узвингеном Крдљевском Дому, након чега су питомци отпјевали врло лијепо државну химиу. Здтим je питомац Х асан Бркић одржао опширно ir добро обрађено предаваље о лпчкости Њ . В. Краља и значају 17 децембра. Послије овога редале су се ове тачке нрогрдма: »Боже живи Александра« од Ндзифа Ресуловића — декламовао питомац Сафет Ченгић; »Оро кличе« — отовирао тамбурашки збор питомаца; »Бели opao« од Алексе Ш днтића — декламовао питомац Менсур Сердаревић: »Каришик« са нашим пародиим мотивииа — отсвирао тамбураш кп збор пптомацч!. »Живео Крдљ« од Boj. И лића — дскламовао питомац Поробић Н урудин; «Ој Словени« отпјевали питомци. Ове су ове тачке извсдене добро и na задовољетво присутних. По сврнгетку програма настала je игранка и вееел.е. У 18 сати питомци су присуствова-ли бакљади, којом су приликом у клицањ у и у манифестацији дали израз своје ве- �ливе радости и о дугаевљ вм аа свог Јјш иког Краља m l a n r Криљсвског Д оиа и ноћне таш бл га Југош ш ије. 3» вријвне бакљаде вонвикшса аграда бшга je освијетљена. Свечана прослава 1 децембра у бањалучком конвикту. У права бањалучког конвикта са својим питомицама je врло свечано прославила највећи и најзначајнији дан у Ha­ rnoj националној историји дан нашег народног Ослобођења и уједињења. Уочи 1 децембра окићена je конвиктска зграда заставом, што je потакло питомце на угодно сјећање на дан 1. децембра 1918., када je у ослобођеној нашој Отаџбини про- једну импозантну н лијепу слику те тшсо и приличила овој свечаиости. Чим je стигао заступник Баноке управе почело се извађањем врло бирапог и за ову вслнку свечаност нарочито удешеног и прикладног програма. Академнју je отворио управник конвикта г. Едхем Бекић. Ha првом мјесту поздравио je и захвалио се гостима на посјети и на пажњи према Гајрету н његовим питомцима, a затим je у свом кратком и језгровитом говору приказао значај Првог децембра за ваш народ и улогу коју je играла династија Карађорђевића и храбра српска војака у стварању Југославије. Говор je завршио клицањем Краљу, читавом Краљевском Дому Карађорђевића и Југославији. Након тога су питомци отпјевали n a опште задовољство државну химну, коју су за кратко вријеме увјежбали са својим управником. Иза тога je ученик V. разр. Учнтлељске пгколе Ибрахим Ферхатбеговић одржао опширно и врло успјело предаваље о зиачају 1 децембра, у којем je изиио и све главне историјске моменте, патње и жртве нашага народа за наше нотпупо ослобођење и уједињење. Предавач je награђеп дугим аплаузом. Послије овога редале су се ове тачке програма: »Ново покољење« од A. Ш аптића, декламовао пнтомац Н. Шишић; ■»Ко покида«, отпјевала гђица Мухиба Блекић, уч. III. ралр. гпмназије; »Отаџбина« од В. Илића, декламовао питомад Омер ТухићТ^чРадо иде Србин у војнике«, отсвирао тамбурашки збор питомаца; »Bpaha« од П. Прерадовића, извели иитомци Халид Адемовпћ и Ченгић Сафет; »Потпуковникомо срце« од В. Илнћа, декламовао питомац Менсур Серда- реВић. Г Р У П А С О К О Л А И С О К О Л И Ц А С А С В Е Ч А Н Е П Р0СЛ А В1 Д Р Ж А В Н О Г И С О КО Л СКО Г П Р А З Н И К А 1. Д Е Ц Е М Б Р А У ВИ СОКОМ Програм je заврпген са пјесмом »Oj Словени* коју су отпјевали питомци. Све су ове тачке одлично изведене, a парочито je госте лијепо забавила гђица Блекић са својим умилним гласом отпјевавши пјесму »Ко покида са г р л а ...« са доста разумијевања и воље. Управа joj дугује велику хвалу на добровољном судјеловању у програму. Диалог »Браћу« извели су питомци са глумачком спо- Сједи Старјеш инство, с лијева на десно: брат Просветар инж. М иленко Гавриловић, дирежтор Кожарске школе, брат Haчелник М ирно Вукојевић, банковни ирокуриста; брат Стареш ина и осо П ла в ш ик, велетрговац; сестра начелница Матилда М ихалчек, брат Подстарешина Х а м ди ја Тахмиш ћија, судија; брат та јн и к М устафа Џафић, банковни директор. (Ова два потоња брата су чланови Месног Одбора Гајрета) клаловано наше народно Уједињење, na су се о томе код њпх одмах развиле дискусије у врло угодном расиоложењу и у очекивању радости сутрашњог дана. Рано у јутро свечана их je пуцњава топова пробудила, na радосни и лотресени овим најзначајнпјим догађајем у историји нашега народа, хитали су да се што љепше спреме и уреде за овај свечан дан, кога дана прије дванаест година се роди слобода и јединотво народно. У 10 сати прије подне свн су питомци са својим управннком присуствовали свечаној дови у Ферхадијп-џамнји. У 4 сата поподне одржана je у конвпкту свечана академија, којој су присуствовали од стране Банске управе начелник општег одјелења г. Кочић, од стране војске помоћник команданта дивизије ђеиерал г. Стаменковић, a испред општине начелник г. Х амзага Хусеђиновић и подначелник г. X. Џинић. Академији су пирсуствовали и чланови Мјесног одбора Гајрета као и мпоги други одлични гости. Сала, у којој je приређена академија, била je ванредно лијепо и укусно декорисана са раскошннм ћилимима, који еу били окићени сликама Њ . В. Краља, Њ. Kp. Внс. Престолоиаследника Петра, еликом Војводе Петра Мркоњића, Османа TJuKHha п другим лијепим елшиша, na je приказивала собношћу, a љихово коначно измирење и загрљај изазвао je код присутних велико одушевљење и расположење. По свршетку програма настала je пгранка до 6 сати, када су сви питомци са својим управником отишли да присуствују бакљади и великој манифестацији Крал>у и Југославији. Зато вријеме копвиктска аграда била je сва освијетљепа. По доласку са бакљаде питомци су саосталим својимдруговима без разлике на вјеру наставили игранку и пјевање до касно у ноћ. 17 �.... Unu. п|мкл,1Ш1 OCU c.vmh.o (-лида у ријетке иросдпвв лоој« i:мн ш.ј.сно н лзведоно манифестацнје з а Крпља н Отаџбнну, која јс код нрнсутних изазвала необично задовољство, a код шгтомаца оставнла дубок утисак о слали н вслнчшш овога даип, Иссумљнпо, д а je ид еја Гајретл у onoj свсчаиој npoславп' iiaiiiJia врло добар нзраз. Прослава Рођендана Њ . В. Краљ а А л е ’ сандра I. у Гајретовом к онв икту у М остару. Рођсндан Њ . В. Крлља А л а ч а н д р и 1. ирослављек je као ii досадањнх годпна у ивоме копввкту na свсчан начпп. Уочи П РО СЛ АВА РО Ђ ЕН Д АН А Њ ЕГО ВА В Е Л И Ч А Н С ТВ А Н РАЉ А А Л Е К С А Н Д Р А I. У Г А Ј Р Е Т О В О М К О Н В И К Т У У БИ ХАЂ У О ву прославу приредила je управ а конвикта са својим питом ц и м а a у з а јед н иц и са М јесним одбором Г ајрета у друш твеном нон ви кту. З а ову прославу посебно с у позвани сви представниц и власти, установа и д р у ш та в а у Б и х а ћ у , a у јед н о и грађанство ок р уж н и ц а м а среског начелства и градског поглаварства, које с у о к р уж н и ц е издане од п о м енутих влг.сти, a у погледу опш те прославе тога дана. Рођондана уиућсна je поздравна депеш а Кабпнстској канцс16. децембра на вечер у п у ти л а je у прав а ио нвикта пол арвји у Бсоград. Ha cau д аи рођења, у fi сатп у вечер, приздравну д еп еш у путем Кабинетске К анц ел ар ије Њ еговом Версђена je свсчапост са obiim програмом: пи чанству Краљ у А л е к с а н д р у I. Цредавање о слдвиој Д ииастнјп Карађсрђевића драсао je 17. децембра тачно у 4 сата no подне над с у д ош л и попмтомац ILI. Паиџо т;шо ллјено и иопуларно. да су му еви звани у нарочито за ову свечаност приређену к о н в и н т с ку учиврпсутни чсститали. 2. Послнје »Државне хпмнс« пптомци 0 . Колаконићон уu на Гајретову а ка де м ију у почаст тога дана, устао je подпретсјед ни к М јесног одбсра Гајрета г. Захир овић М у х гм е д еф. Ф. Ормаи декламовали еу патриотске пјесмс о Краљу Алеки отворио свечаност. У свом поздравном говору поред остасандру од Алексе Ш антпћа п Н. Рссуловића: лог .истакао je г. Захи р овић си м п ати је Њ егова Величанства Питомац 3 . Нмшшћ рецитовао je нјесму Поздрав К родо Краљ а за наш Га јрет и заврш ио са покликом: »Да ж и ви Њеод Димитријс JcBTiiha-Полннца, тако прсцвппо, да су ra свн гово Величанство Краљ А лен санд ар l!« , »Да ж иви Њ егово Ви ирнсутни похвалплн. ссчанство П рестолонасљ едник Петар!«, »Да ж и ви цео КраСвп су гостн uo4aiuheuii ка(|н)м п цпгарсгама. a iiiitomп>евски Дом!«, ш то с у п рису тн и стојећи попратили са »Жици чајем н сухпм воћем вио!«. И за овога je гимнг.зијски мјеш овити пјевачки хор од Свечаиост су посјетплв од влаоти r.r. 1’а.шидОег Фпли80 пјевача отпјевао х и м н у под водством свога хоровође г. СерiioBiih, зам јеник окруздног пнспсктара. i r Салих-еф. Ilauinh. гија Красовског, који Гајрету сваком прилином у сусрет изкапетап градске иолицдје, као ii ДЈјеснп. »дбор 1’ајрета и мнолази. гп други прпјатсљи и радсиндп ,тј»утитпа 1’ајрет. Сада je литомац Ченгић Х а м д и ја , м атуран т одрж ао врло У вравна влаот затраж ила je од овс управе иредавањс успјело пригодно предавање, које je публииа најпаж љ ивије 1'ајретова пнтомца Ш укрнјс I i i i p e , jv o je ie од р ж саслуш ала и наградила ф ренетичним гплаузом. Рођсњ а на кућној свечако^га.гда га ради примјера ТвртЈп će љшмарг 1к^ м « !в *!|^ је’ 11 ( { ) Д Г \ с в р ш етк у овсг предавања частир je госте управ н и к Једџ BiiiuHM властима ............... ...... * ‘ огл^д. m најљспше предавпн.с' од l'biijĆI д р у гн х ] која су ua otv-» ј даи коивиита са ^PH0M каФом и цигаретама. a л итом ц и с у се у одржана. r\ т ' другим У нрава je драге во. е у ф у л и л а iipc.une П |4дава1м. ’jep то Гајрету може служнти < 4 о n a ч<1н П Р О С Л А В А Д А Н А ОСЛОБОЂ ЕЊ А И У ЈЕ Д И Њ Е Њ А РЕТОВОМ К О Н ВИ КТУ У Б И Х А Ђ У У ГА Ј- По уобичгјеном н а чи н у прослављен je овај дан у конвииту, али због сок о лск и х п рограмних тачаиа тога дана као и због ги м н а зи јске аиадемије ова прослава ни је могла имати онај опсег нао ш то je то обичавано прош лих година већ je иста одрж ана са д р у ш тв ен и м п и тсм ци м а a у п р и с у с гз у цјело к у п н ог М јесног одбора Гајрета. 1. децембра у 4 сата послије подие кад се je сачупи о одбор отворио je свечаност у п р а в н и к нонвинта. П оздравивш и одборнике к а с најбоље Гајретове сараднике нагласио je велич и н у окога дана као и заслуге народне Д и на стије Карађорђевића за остварење овог наш ег Ослобођења и Уједињ ењ а, a посебно заслуге нашега љубљенога Краљ а А лекса нд ра I., позвавш и п ри су тн е на лоилик; »Да ж и ви Њ егово Величанство Краљ А л ек са н д а р I.!« »Да ж и ви цео Краљ евсни Дом!«, што с у сви једногласно попратили са троиратним »Живио!« Иза овога je питомац Бузаљ ко М устаф а, м атуран т одржао предавање с народном Уједињ ењ у, које je од при су тн и х паж љ иво са слуш а но и попраћено аплаузом. Ha ово предавање узео je ријеч потпредсједник одбора r. З ахи р ов и ћ М уха м ед еф., са в је ту ју ћ и питомцима, да им ови у п редавањ у истаи н ути п римјери б у д у вазда путоназ у њ и х о в у будућ ем ж и во ту, и похвалио предавача. По с в р ш етк у ове академије одрж ана je сје дн иц а цјелон у л н о г одбора, на којој с у расправл>ане теиуће Гајретове ств ари . H a вече истога дана ц јел окуп ни je одбор посјетио сои о л с к у забаву. 18 кон в и тски и м просторијама СВ°ЈИМ ДРУГ0ВИ' ' 8 и Д Р У и р а ц а м а забављали - игранком екстернистима, са ш то je све т РаЈало Д° 6 сатиО ву Гајретову саечаност поред одбора и осталих посјетили с у г. г. и гђе: Витас Исидор, ок р уж н и инскетср, Катић Богосгв, п у к о в н и к ном андант мјеста, Периновић В л гд и м и р . директор гимназије, И ли ћ Бош ио, срески начелник, Ју с у ф хсџи ћ Омер, градоначелнии, Јовановић А нђел ија, претсједница Кола С р п с к и х Сестара, З ја к и ћ Расема, учитељ ица испред ж снско г М јесног сдбора Гајрета, В у јатов и ћ М ихајло, претсједник срп.-прав. цркв. опш тине, С удчевић М илан, претсједник Просвјете, Реџ ић М устаф а, шериатсии с у д г ц , Чекрпија Ристо, ш у м с к и савј. испред соиола, К у ш т р и н о в и а Петар, командир град. полиције испред Удруж ењ а резервних сф ицира и т. д., na нска им je свима најљ епша хвала и на овој, са њ ихове стране, у казано ј паж њ и спрам нашега Гајрета. Прослава Рођендана Њ . В . Краља у Т у зл и Нознато je, да у проеторлјама Гајрстова конллкта у Тузлп нема већлх просторија, које бл прпмллс rn-hn број грађанства u лрстсталпнке војллх n цнвплвлх влаети, те разнс корпорацнјс. Због тога je ул рава конвикта заједпо са Мјссним одб01>ом ГаЈ1>ета одлучила да заједппчки, у врлсуству ллгомаца, прос.1авс Рођелдал lb , В. ICpa.ba у ироеторијама Гајретова клуба, n a тако je u било. 18. о. мј. у 4 еата no подке свечано je лрослављен Рођендан 11». В. Краља у просторпјама Гајретопа к луба у присустпу прсставпика евих иојних и цивплпих власти, окружног муфтије n долегација разпих мјесипх хуманих и културних друштапа. Грађан« тво. a naiio4iiT0 муслимапи n и.нхова омлаД1ша, одазвалп су се нозиву 1'ајрета у толиком броју, д а су просторије билс претијесве д а приме огромап број посјетиоца, �од коЈих Milom нпјееу моглн ybn у салу. него су стајали v ходннку. У иа1и,чпто за ° “У прилику декорисапој еали. :,а.;Тртој лијепнм ћплпм им а и серџпдама, уз дскордцију слнкс Њ В Краља ii Нротектора 1’пјрста, тс рахм. Османа ЂикиЋа, отпорена je академ ија у ндјсвечапијем изгледу. <;а слиједећим програмом: 1. Отварање пкалеиије и читање п о в д а ш и дгаеше Њ. И Крпљу, те поздрав и захвалу н а мпогобројиој поејстн нлвршио дн he на мјеродавнпм мјеогу пзпијвстпгп о овој лијевој маиифестацнји, коју су приредплн Гајретовп радплцн u пнтомци 1L>. В. Крал.у. Ha иам Рођепдји врцсусгвовали су ивтомцн учсњу еве'uuco довс у глагпој џампји, a у вечср просторнје су биле ■клшјетљено. Прилнком бакл.адс кроз град судјеловали су и питомци као u соколскн • нараштај. У јутро 17 децембра иослана je иочдравна деиеша Њ . Н. Краљу, коју je претсјсднВк Мјесног одборд прочитао на академпјп. Академнја, коју су овом ирнликом нриреднли иптомцн са Мјесшш одборам Гајрета у част 1’о1)сндапа свога Краља, љепша je н нмпозатнпја од сввх досадашн.их, јер сс до сада нијс имало одговарајућих иросторија з а оличис црнредбе. Прослава рођендана Њ. В. Краља Александра у Козарцу Мјссни одбор Гајрста у Козарцу иа овдавш>ом Онштином •џјсчпно јо^ррославво Рођеидан lb . В. Краља Алсксандра 1. Још l'o n j. иослије иодно су сс ночелс кптити куће ^државиим заеАшама. Ошвтина je такођер окитила главиу 7 Д1Гцу државнвм тробојпнма, иоредавшц још дуж главие улпце .малс зелене јслиће. Ујутро јеЧ р ад оевануо у свечаном изглсду. Pauo ујутро иуцањси праигија, најавл.ен je свечаи даи u празник, a у 10 сати завочела су свечаЦа богослужења у з учеш ћс многобројаог rpabancTBa u овдаЈпњсг чвиоввиштва. Нлјнрпје у срвеко-православнрј цркви, a иотом у џамији, којом je згодом овдаш њп вмам-матичар г. Хафиз-еф. И нж . агрономије С А Ф Е Ј Е Ф Е Н Д И Ћ , ^ЧЉчитао дову п одрагао лијсн првгодан говор, сио^мснувчш у н>сму привржсвост и одаиоет муслимана иашем чиновнин монополске опитне станице, бивши питомац Гај узвшнеиом Краљу и Дому KapnMpbeisnha, закљ учујући свој и досадањ и Повереник Гајрета у Прилепу клЈА.ом: »Да живи Њсголо Величапство Краљ Ллек|<1цдар ir Ibei'OB Дом!« je иретсједипк Мје< 30 сати започело je цримпи.е u честитање у ошитицбапшћ. реду. у Честптке je примао подпачелник општине rodi. Послије чнтаља депеше и одув!евл>еног клуцати Њ .j алл гић. В. Краљу Гајрстов пјсвачкп збор ^тнјевао je химну. 3. »Жнвот и рад lb . В. Кра.га LV.ioi;cair,ipa«, чмтао je еастав пнтомац Мурадбеговнћ Мцдхат, уч. Ш. рачр. гимна- .шш зијс, којега су прпсутнп одушевл>ено ^озвравили те френетнчнвм аплаузом нагрлдплв. Питомац je наЛвао и читао овај cacrran са пуно умјетнпчког заноеа. iiaTpnoTiror жара ii љубави тако, д а je ирт.утне спојим оду1иелл.еним патрнотиомом до суза гануо. 4. »Братске речн« од Назифа Реиуловића извео je iniтомац Рашпдклдић Мехмед. 1>пк I. ралр. гпмназије. 5. »Moja. отаџбина« од Милићевића — ијссма у ирози — рецитопао je ивтомац Грабонић Реуф, уч. 1. разр. гимназије. 6. »Плава гробцвца« од М. Бојићл, декламовао je са иуио темперамента внтомац ВашоввН Аллја уч. III. год. <тр. зан. школе. 7. »Oj Словенн« отпјевао je Гајретов хор, који je еппавл>ен од пптомаиа н омладнпс. Са ових 7 тачака евечаност Лроелаве Рођендана Њ. В. Краља била je завршена. Гости -су-се и послије академијс аадрж алк у клубу. a почмпћепп оу црном кафои, чајем и цигаретама. • Омладттна je у спбредним проеторијама наставила свнрку и пјесму. Претсједнику Мјесног одбора п управннку конвикта еви еу с одушевљен.еи честпталн успјех академнје с изразом ппјљешпег поимања о патрнотском раду u ваенитању lajротове омладинс. Окружнн ннспектор г. Мнлјн Јакш нћ био je нарочито ОДЈ П1СВЛ.РН овом нрпредбом. те je опраштајући се нагласио, П0Д0ДБ0Р ГА ЈРЕ Т А У И Л И ЈА Ш У Ha всчер, у проеторпјама Браће Балића, npHpebeHO je свсчано сијело, добро посјећено. Ha том сијелу су ученддп-це овдашњс основне школе декламопалн исколико патриогских вјесама, Meby којим а н пјесмнцу: »Ha PobeH;iaH Његова Всличанствд Краља«. коју je учепик III. разр. оси. школе Вазиф 19 �ВалпИ, син Hauicr симпатпчиог цретсједнвка овдаш љег Мјеснор одбора Гајрета г. Лдема Балнћа, оддскламовао са пуно разумијевања и топлине. Иза тога je та јн н к овдаш њег Мјесног одбора 1'ајрета г. Б. Балагић одржао предаваљ е о теми: »Наш Краљ«, којег су присухни саслуш али са пуно пажњ е и иптереса. Послије je настало свираље и играње до зоре. И овог се пута могла констатовати дубока свијест К озарчана з а Гајрет, јер je и н а овом свечаиом сијелу сакупљено добровољних нрилога 400 динара. Д а je сијело успјело, и морално в материјално, заслуга je Гајретових одборника и пријатељ а и то: гг. A. Балнћа, И. Кључацина, X Церића, И. Арифагнћа. Ф. Снтлице, Е. Зајим овића, Г. X . Османагића, Е. Балића, И. Прусца, М. М нџића, Џ. Б аљ ца, М. А рнаутовића и осталих. ueirruo предаваљ е »0 зпачају 1. децембра« иросвјетар брат ннж. Миленко Гаврнловић, да га сврш и са фрепетичним поклицнм а Њ ег. Вел. Краљу н Краљевском Дому. Редале су се тачке по утврђеном програму. Нарочито je свечано проведено иолагање завјета свих приоутних чланова и чланица, на коме je узео учеш ћа велики број чланова Гајрета. Ha вечер je одржана соколска забава, која се je развила у иатимно вече и потрајала до дубоко у ноћ. У концертном дијелу узели су учеш ћа брат Теофик Селнмбоговић и сестра Едита Лебенхарт a у позоришном комаду дплетантсва секцпја Сокола и извели све тачке н а нотпуно задовољство. Доносимо једну групу Сокола са горње црославе. Гајретово си јело 1. децембра у Кладњ у П рослава Рођендана Њ ег. Вел. Краљ а у Гајретовом интернату у Плевљ у У права овога интерната, уочи Рођендана Његовог Велпчанства К раљ а А лександра L, упути ла je слиједећу поздравну депешу: »Кабпнетској К анцеларнји Његовог Велпчанства Краља Београд. У име управе Гајретовог конвикта у Плевљу и твеговпх питомаца слободан сам д а поднесем Његовом Величанству Краљу А лександру Првоме најодушевљенџје честитке Рођецдана. Непоколебивом Лшовском од&ношћу и љубављу кличемо: Д а ж нви Њ егово Величаистве Краљ А лександар Први! Да ж иви узвиш ени Краљевски ^ом ! Мјесни одбор Гајрета у Кладњу на. дан У једињеља одржао je сијело у Хотел Дрпљачи, које je било преко сваког очекивања посјећено. Сијело je отворио претсједник Гајрета г. Тајиб ТЈозић. Поздравивш и присутпе одржао je говор, у којем je истакао в е л ^ у . важ ност државног и националног празника 1. децембра као дана Уједињсња свих Срба, Хрвата п Словенаца. Након сврш етка говора клицало се Њ . В. Краљу Александру I. и цијелом Краљсвском Дому. При почетку и сврш егку тов орш ^уц але су прангије. З а мис Гајрет изабрапа je госпођица Мила Хаџивуковнћ са 493 гласа, a замјеница мис Гајрета госпођнца Мелћа Ајановић. Игранка и весеље трајало je до зоре. Чист приход од сијела изиоси 921 динар. У правник конвикта Иб. Биоградлија*. H a Рођендан Њ ег. Вел. К цаљ а присуствовали су свн томцн са управом интерната ';вечаној дови у џамкјн, a noслије дове корпоратлвно увеличачн прославу. коју je ириредио Мјесни одбор Народне Одбраие у з учеш ће осталих овдашњих друштва. H a вечер биле су освијетл.ене просторије интерната. Ha вечер око осам сати одржана je кућна свечаност са овим распоредом: 1) Значај прославе дана Уједињења, темат питомца Бучана Реџе, ученика VII. разреда гимназије. Темат je поменути обрадио лијепо, прочитао га уз општу пажњ у и задовољство питомаца. 2) Народну химну отпјевали су сви питомци, и 3) Деклам ације: a) Мргви Југовићи, о / Д . Ј. Филиповиha, декламовао пнтомац Бојковић Стојан, ученик I. разреда; б) Л ула, од М. С. Стојковића, декламовао Тафро Нурија, учени к I. разреда; д ) Р а тн а песма, од М. Ћ урчина, декламовао Рсџепаш пћ М алић, ученик II. разреда, и д) Свршено није, од П. Јовкића, декламовао Прљача Џемаил, ученик IV. разр. П рослава 1. децембра у Гајретовом ин тернату у Плевљу ' Д а н У једињења 1. децембра о. г. прослављен je у овом интернату свечано. Прије подне тога дана присуствовали су иитомци свечалој дови у овдашњој главној џамији. Прослава д рж а в н о г и соколског лр азнин а 1. децембра у соком Ви- Соколско друш тво Високо, прославило je на врло свечан начин д рж авн и и соколскн празник 1. децембар. Beh раним јутром поплавиле су црвене кошуље прооторије Соколаие и грађанске касине те главну улицу, гдје су имали збор д а корпоративно крену у богомоље. Послије обављепих богослужења повратили су се Соколи пјевају ћ и патриотске пјесме у Соколану, гдјс je тачно у 11 и no сати са државиом химном отворсна свечааа сједннца. Б у р и о акламовљп одржао je ријеч старјеш ина Сокола б рат Јо си ф П лавш ић a пакон тога je одржао врло Teuneiia- 20 Гајретов М евлуди-ш ериф у Високом Д ана 11 о. мј. у вечер одржао je Мјесни одбор Гајрета cbum просторијама овдашље Текије свој мушки Мевлудит ер и ф . Све просторнје биле су дупком пуне. Мевлуд су учили на нашем језику Х афиз Х усни еф. Седларевић те бившн Гајретов питомац учитељ Н азиф Оручевић, чији еу звонки иелодични гласови нзазвали многу сузу на око. Учење Мевлуда no бившем Гајретовом питомцу изазвало je велико динљење, нарочито међу старијом гсперадијом, јер je опетовано доклзано д а Гајрет поред националног полаже много и на вјерско васпитање. Учење М евлуда пратили су иллахијама дервиш и овдашње текије у кругу са својим поштованим X. Хафизом Хусни еф. Нуманагићем, умировљеним травничким муфтијом, које су изведене са добром дозом вокалне умјстности. Послије довргаења Мевлуда служилн су Гајретови одборниди пг. Хамдија Тахмишћија, суднја, М устафа Џафић, банковни директор, Џевдет Хоџић, геометар те Салко Сарачевић, трговац, са шербетом и мевлудгким бонбонима. Гајретов Мјесни одбор hc уекоро организи.рати и женски Мевлуди-шериф. Гајретов м у ш к и и ж енски мевлуд у Кладњ у. Мјесни одбор Гајрета у Кладњу прнредио je na дпн 16 о. мј. у главној чарш ијској Хадим-Алипа1циној џамијп Мевлуди-шериф за мушке н и за џ ум е-лам ам na жепке, г.оји je бно врло добро посјећен. М евлуди-шериф учили су наш и надбољи алимл р. >1. X. Смајил-еф. Машић, мудерис; Мехмед-еф. Ђ ошћ, X . Распм-оф. Хасић, X. Ахмет-еф. Гогић и Ибрахим-сф. Берберовић. Прије учења Мевлуди-шерифа одржао je говор r X . X. Смајил-еф. Машић о значају М евлуди-шерифа, те гв замгално приређивачима Мевлуди-шерифа и овом приликом иогакао ,е рад и сврху Гајрета, a иарочито показапе успјихе у nornoмагаљу муслиманских ђака, који се ш колују помоћу Га]р(-та. Међу присутиима био je велики број '•е.вака из околних села, као и з Гојсалића, Гојаковића, Равпи, Ступара, Ота- �рик«, Т јхојм . н Врптељевића твко да до M sa5 ,1нјадшЈ , влул У Крадњу нијс био толико посјећен г;ао ов.ч Kao што je уобичајено и овом прплаком нрисутпч cv били почаш ћени шећером, Ј Ha 19. о. u. врвређев je жевеки Мевлудв-вмрвф у Алибеговој џамији. М евлуди-шериф учили су г.г. Мехмед-еф. -Возић, и Ибрахим еф. Берберовић. И овај мевлуди-шериф je био’ врло добро посјећен. При сврш етку ових мевлудв-шернфа свкупљево je oa присутних 363 динара. Ч а ја н к * Гајретова ж енског одбора у Тузли Новоконституисанн женски одбор Гајрета у Тузли, желећи д а удовољи познву Главног одбора Бр. 4211 од 21. но- вембра о. г., прпредио je у просторијама Гајрстовог клуба иа дан з. децембра о. г. своју чајаику, која je нспала како у моралном тако и у материјалном погледу изпад сваког очекивања. Да би се овом ириредбом получпо што бол>н успјех, Гајретово одбориице не само д а су уложпле сав свој труд, него еу још даровале и обилан бпфе п то: претеједпица Знбе-ханума Кргала® дпрова.па. je торту; I. потпретсједница Мукелеф-ханума X. Ефендић баклаву; Н. потпретсједница Тензпле-хипума Телалбашић хурмашице; одборннце: Емпне-хан. Сијерчнћ днвпт-баклаву; Емииеханума ('ердаревић севдиџац; Наиле-хавума Бешлагић патпш пању; Васфијо-ханума Чеиановић колаче; Алпје-ханума К'он.хоџнћ хурмашице; Садет-ханума Салнхспахнћ колаче; Мунпре-хапул1а Чамџић 2 кутијс no 20 цнгарста; Ханумицахаиума X. Jauiapu n ih хурмашнце; Тнје-ханума Дервпшсфспдић колаче; Рефијс.хлпума Поњавић торту п Фадилаханума Имшировић торту. Ову црву овогод ii niiby приредбу женског одбора посјстиле су све угледније госпође и rocnobimc, n то не само муслимаиске, него н других вјера, те je неоштсиво весеље и играииа трајала од 6— 12 сдти у nohn. Коло Срнских Сестара претстављале се на овој приредби гоепође Јоваповић н Секулић са својнм кћеркама, a Хрватска Ж епа одазвала се добровољним нрилогом. Одобрнице Гајрета na овој приредби иоказале су гостина без обзира на вјеру и сталеж, сву своју љубазност и сусретљивост, и тиме доказали, да свака честита грађаш;а има мјеста у друштву Гајрет. Овакав поступак одборница није остао незапажен од страле посјетиоца, јер се послије тога више њих изразило, да he се и саме уписати з а чланице Гајрета. Приход од ове приредбе и ако у тешкој економској крпзн износи: од добивених добровољних прилога Дин. 776.— од продатог бифеа . . . Укупно » 392.— Дин. 1.168.— Д а би сс гости ове нриедбе што угодннје разонодилп. a да бп се ипак уштедили нздатцн за музику, претсједнпц* гђа Телалбашић дала je у ту сврху свој грамофои и хармонике, a тајннца X. Имшпровић евој радио. Свима горе паведсним вслика хвала и благодарност. Добровољнс прилоге овом приликом дароваше: По Дин. 50.— : Џсвахире-х. Виловић, Хрватскр. Жена; no Динв 30.-—: Млађенкл Јовановић и Челсби-хан. Алагпћ ( још и бифе); no Днн. 20.— : Н. Дслибсговић, Техвиде-хан. Метиљевић, Разије-хап. Мехмедбашић, Атифе-хан. X. Јашарагић, Зулеха-хан. Понјавић, Енпсе-хан. Кршлак; no Дин. 15.— : Девлет-хан. Ж ншћ, гца Рахела Алтарац; no Дин. 12.— : Н. Ахметовић; no Дин. 10.—: Паша-хаи. Мулаосманоиић, Рајфа-хан. Ножић. Сепа-хан. Ариаутовић, Тнфа Спјерчић. Азема Мухаремагић. Мнлева Panh, Драгнца Лазаревић, Љ убиц а Јовановић, Милена Секулић, Паша-хан. Мујезнновнћ, Хајрија-хан. Тахмазовић, Магбула-хан. Бишчевпћ. Рассм-хаи. Тахмазовић, Чимета-хап. Чомић. Ђ улса-хан. Ефсиднћ, Хасннја-хан. ДЈ'бравнћ, Паша-хп. X. Хрустлћ, Рефпја-хаи.* Мукпћ, Шехрезадехан. Tponinh. Шемсс-хан. Ж уннћ, Фахнре-хан. Ж унић, Хапумица-хан. Дедић. Фах. еф. Кесић, Ибр. Пеипћ, Есма-хан. Хафпзовпћ. Ханумпца-хан. Крџаллћ, Хафије-хан. Шеремет, Умнхаиа-хан. Муфтић, гђа Лагтрић, Заде-хан. Баралпћ, Бахрија Ваеарнћ; no Дин. 6.— : гђица Девлета Бешлагић, Аснфа- 21 �Хан. Спахнћ; no Дип. ђ — : Ш емса-хлн. Х рустић, ДевЛетд, Џивдо, Музафера Бегић, Фадила X. Ефендић, Пдша-хан. Механовнћ, Фатнме-хан. Бојкић, гђица Б ехнја Ченановић, Аиш а Коњхиџић, Сенија-ха. Х укић, Абида-хан. Муфтић, Фатимехан. Ж илић, гђца Ф ахира Ножић, Џемила-хан. Ж упић; no Дин. 4ž— : Џемила Трновљак. Н, Мостаћ, гђ цаЏерида Ибришнмовић. А иш а Мустафић, Рабија-хан. Окоруп, Дервише-хан. Никшић, Емина-хан. Табукџић, гђца Б ејда Хоџнћ, Најфа-хан. Ибришимовић, Сабера-хан. Ибришимовић, Бегзаде-хан. Азабагић; no Дин. 3.— : Паша-хан. Омазиз, Расема Мостачевић Сафија-хан. Ш ехановнћ; no Дин. 2.— : Џемила Фазлић, Фадила Чамџнћ, Севлета-хан. Смајлефендић, Хабиба,хаа. X. Ефен. дић, Сахба Пспић, Тензила Ибригаимовић и Ш евала Јаш арагић. РАД Предавања П Р О С В ЈЕ Т Н Е С Е К Ц И ЈЕ Г А Ј Р Е Т А У Т У З Л И и организовањ е аналф абетских течајева Ha 17 децембра, послије јације-намаза, одржано je друго предавлн>е Просвјетне секције Мјесног одбора Гајрета у Тузлн у просторијама Гајретова клуба. Како je баш н а тај датум било уочи »Леи-лен Мираџа«, то je претсједнпк Проввјетне секције г. М. Џинић, професор, замолно г. Хасан-еф. Смајловића да одржи иредаваље о важпости и значењу поменуте свете вечери »Леи-леи Мираџ«. Г. Хасанефендија Смајловић, управитељ медресе у Тузли, био je. .љубеза«, те се je позиву одазвао о д свега, срца. П ре^ дупке пуном салом нублике одржао je г. 'Смајловић врио вјеш то и популарно горе наведено предавање, na чему му одббр Гајрета и овим путем изриче своју благодарност. ‘О вв’ су’ предавање посјетали_муслимани, нарочито омладина, којој je и било намијењено — занатлпје, трговцп н чиновиици. Tpehe предавање ДросвЈетне секције заказано je з а дељу 28. децембрр, у - 7.30 сати n a вечер. Тема je »Хоџе и слиманска интелигенција«. Ово трећс предавање држ аће г. Хазим Муфтић, суддЈа, члан Просвјетпе секције Мјеоног бора Гајрета. немуДр. од- Одмах почетком школеке годипе Просвјетна секција вастојала je, д а даде иннцијативу оа отварање зимских аналфабетских течајева у што већсм броју муслим анскнг-села. Због тога се обратила секција н а муслимане учнтсље и муалнме, имаме-матичаре д а овако у своме к рају организује аналфабетске течајеве. Ha молбу Иросвјетне секције извјештени смо од стране наведене господе, д а су аналфабетски течајеви отпочели са радом: Р а д Гајретова одбора у ВисокоМ Иоводом дописа број 4153 од 18. новембра 1930. године Главног одбора овај je Мјесни одбор н а својо сједницп од 4. децембра т. г. сдставио олиједећи програм р ад а за годину 1930./1931. 1. Д а одржи за вријеме Рам азан а неколижо иопуларних предаваЈБа о разш ш темама, у коју he сврху ангазковатн неколико предавача, који му стоје na расположен.у. 2. Д а оснује аналфабетски течај специјално з а муслиманке, у коју je сврху писмено замољено Среско вакуфскомеарнфсжо повјеренство у Високом, да уступи просторнје овдаш љег женског мектеба з а одржавање течаја, као и то да преко управе овог мектеба позове сву одраслу женску децу да ее безуветно упиш у у течај. Затраж ен je писмено и од Муслиман. читаонице исказ шених неписмених чланова, којн еу вољни да науче писати, n a he се no томе настојати и н а оснутку мушког аналфабетског течаја, који би no програму имао почети одмах поолије Рам. Бајрам а, (Позивом na дапис број: 4309 од 3. децембра 1930. којег je Главни одбор у Сарајеву разаолао свпма пододборима извсш тава се наолов, да he ова-i пододбор поступити no упутама тоои доииеа). 3. Р е т е н о je да се почне са оснутком домаћнчке школе. у којој бп муслиманке училе поред осталих предмета и кројењ^Тг шивање. Но међутим, како међу овдашњнм муслиманкама вл ад а елаб интерес за радове ове врсти с једне стране, a н муслнмански елеменат овог к р аја je осим малобројпих изпим ака прилично назадан и конзервативак с друге стране, то би овакав течај поред потеш коћа у скупљању учеиица донео и ма^еријалне лотешкоће ради тога, што би течај ио мшиљењу овога одбора морао бити апоолутно бесплатап, ако je жеља д а се скуни извјестан број ученица с којима би ce течај могао отпочети. У недостатку дакле срсдстава одбор као сигурно рачуна с тим, д а he имати бесплатно учитељицу течаја као и издатке које he течај тражити. I 4. Овај je одбор решио n a својој седпицн, д а 11. о. м. одржн муш ки Гајретов М евлуд у џамији Ш адрван, где he норсд оеталих хоџа суделовати у учењу М евлуда n a нашем језику н бвш н Гајретов пптомац г. Н азиф Оручевић, учитељ нз Моштра. Припреме око овог Мевлуда су у току и наслов he о његовом успјеху бити у наскорије времс извештен нотицом за наш гласник. 5. Будући, д а je у програму играње Гајретове томболе з а време Рамазана, то се умољава наслов д а naii иипослује у Тупковићу, срез тузлански, са 60 полазпика, у течају ' дозволу за то, јер смо мишљ ења д а би требало с тим почети ради учитељ г. Салих Дурић; већ пре Рам азан а барем н а 10 дана, јер je потребно мали у Сребренику, срез тузлански, са 60 полазника, у течају увод у то овдје тим више, што he се томбола играти у овради учитељ г. Мехмед Ибрахимовић; дашњој касини гдје he у доста великом броју и иновјерци у 'Бурђевику, срез тузлански, са 60 полазника, у течају судјеловати у игри. ради учитељ г. Смаил Диванефендић; 6. Решсно je д а се почетком марта 1931. одржи 1’ајретоу Својату, срез тузлански, са 50 полазника, у течају ради в а забава, n a су у ту сврху делегирани г. Мустафа Џафић муалим тамошње иптидаије г. Расим сф. Селимовић; п г. Хамдија Тахмпш ћија д а првговарају са просветаром ову селу Дубравам а чине се такођер припреме а а почетак дашњег Сокола, ради дилетаната и комада, a н а следећој течаја. седници која he се одржати на 7. о. м. у недељу у 8 сати пре П росвјетна секција преко цијеле зиме наставпће рад и подне створиће се програм забаве. одржаће и из предвиђенпх предавањ а за народ. Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav”? 22 �▼ М јесни одбор Гајрета у Т ур. Јаш арама органиаоаао ia три аналф абетска течаја. Kao што je већ путем »Гајрета« јављено, овдашњи Мјесни одбор Г ајрета приступио je још tokom октобра о. г. организовању аналфабетских течајева како за мушке тако и ва женоке. З а добар резултат тога рада много je користио § 153 Закона о ндродним школама, no којем je за све одрасле неписмене обавезан полазак течајева. Тако je одбору успјело да организује д ва пнплфабстска тсчаја за мушке при мјесној Прилог Градске опш тине у Прачи Прачанска општнна дозиачила je Дип. 500.— као свој годишњи допринос Гајрету за годину 1930/31. U T E M E LJA C I DOBROTVOR G A JR E T A Gajretov saradnik i p rijatelj od početka njegova osnutka, g. Ibrahim ef. Hadžiom erović iz O rašja, dosadanji utem eljač Gajreta, upisao se prilikom posljednje posjete društvenoj kan­ celariji i za člana dobrotvora G ajreta s a svotom od D inara 1 .0 0 0 ,- (hiljadu.) Koliki je on p rijatelj našeg n ap re tk a i požrtvovan rad nik za našu b o lju budućnost, vidi se i iz ove pretstavke, up u ­ ćene V rhovnoj vakufsko-m earifskoj upravi u Sarajevu. P retstavka glasi: Vrhovnoj vakufsko-m earifskoj upravi u Sarajevu. P risiljen okolnostim a prinužden sam obratiti se naslovu sa slijedećom prestavkom : Moj pram deda, rahm etli Sulejm an, sin rahm . Hadži Omerov bio je 'jo š u U ž i c u kao m uezin u čaršijskoj džam iji, a njega je, po njegovoj sm rti, u tom zvanju naslijedio njegov •sin, a moj djed, rahm . Ib rah im H. Omerović i služio je 53 godine neprekidno kao m ujezin; ovoga je opet, po njegovoj sm rti, u tom^mozivu naslijedio njegov sin, a moj otac, rahm. Sulejman, koji je u O rašje doselio kao »muhadžir« iz Uzica, god. 1862. i, po naslijeđu, b io im enovan iz C arigrada od sul­ Госп. Ј У С У Ф Б Е Г П А Ш И Ћ , посједник, гђа Ф А Т И М А ханума tan Aziza ukazom B erata žh Azizije držam iju u O rašju i tu П А Ш И Ћ , Ф У А Д П А Ш И Ћ , сви утемељачи Гајрета и сваком - je dužnost vršio n ep rekidno od 1862. do 1895. god. Mog. rahm. приликом најбољи пријатељи Гајрета. oca sam naslijedio ja i tu đ- žnost mujezina obavljam od god. 1895. do danas neprekidno. народној основној школи, које\; лолцаи 115 младвћа из села, Prem a svem u navedenom , izlazi da sam ja poziv muje­ Тур. Јаљ ара и Атмачића. П р в ^ т е т а ј отпочео je радом .^днв zina naslijedio prosto, tako reći, autom atski od m ojih predaka, 1. новембра о. r.. чији јеАдосадашљи успјех задовољавајућв, a to će reći po tradiciji (a to je istina kao što je dan as dan). a други je почео l. децембра. Сваки ће течај трајати no четири Slučaj je htio da sam ja, sopstvenim požrtvovanjem i nadмјесеца, a изучаваће се, по{»ед читаиа и писања и све четири čovječanskim naporim a, uspjeo m oje m aterijalno blagostanje рачунске операције, национална- нсторија и географија Ју гославије, те предавања из хнгијене, пољопривреде п задругарства. Полазници се, поред тога, дсористе и радио предавап.пма које чссто слушају и прате са великим иатересом. Отпочео je, даље. у мјссном мектеоу и течај оа женоке, којег полазп нреко 30 дјевојака и5 Тур. Јањара. Заврш ене су такођср прииреме за'ж енски течај у селу Лтмачићима, којег he похађати око 30 тамошвих дјевојака. Овај h c тсчај опточсти радом још tokom .'ф сеца двцсмбра. Отвори лн се у селу Глињима друго одјолсље овдашр.е oeuoBiie школе, онда ће ее приступити оргаш1зовгг.у аналфабетског течаја и у том селу. Мушке течајеве водп г. Хуееин Хамшић, мјесни учитељ, a руководи и женскп течај у Тур. Јањарима у којем ради r. Салих-еф. Мумпновић, мјесни имам, те у Атмачлћима у којсм he радити r. Емин-еф. Болић, тамошљи пмам. Д АЉ Њ И У Т ЕМ ЕЉ А Ч И Г А ЈР Е Т А И Б Р А Х И М ХАЏ И О М ЕРО ВИ Ђ Нови утемељачи у Б у ж и м у Код повјереника Гајрета у Бужиму г. Ибрахима Мустафића уписао се за члана утемељача Гајрета г. Спахо Сијамхоџић, умр. Сиахе из ЈТубарде. Нови утемељач у Урош евцу Код повјереника Гајрста у Урошвцу уписао сс за члана утем ељ ачаг. Сулејман Даутовић, трговац нз Урошсвца. Прилог Градске ош птине у Дервенти Општина града Дервсптс дозначила je Гајрегу 1,000,— као свој годншњи допринос. Дин. podići do skoro zavidne visine, tako da sam m oju egzisten­ ciju za opstanak osigurao e dru g e strane. Uslijed toga mi je m ujezinska p lata, od ra ta ovamo, postala od sporednog značaja. S tega eam se, kao što gore rekoh, našao pobuđen, a htijući iz pijeteta prem a mojim i dalje služiti b e s p l a t n o ovoj džamiji, ali pod slijedećim uslovim a: da m e za ovu besplatnu uslugu, koju nudim džamiji, a to će reći vakufu i mojim su­ građanim a, naslov izvoli postaviti mutevelijom Azizije dža­ mije, t. j. V akufa, je r ja tvrdo m islim da ja, kao ovdašnji 23 �građ an in , po rođenju i tradicionalni m ujezin, im am na to zva­ nje »m uteveliluk« p rv en stv en o pravo. U jedno im am čast pred lo žiti ovo: M ujezinska p lata i m utevelijska provizija, koja bi m eni u konkretnom slučaju prip ad ala, da se u p o trijeb i za o p ravak i opšte ispravno održavanje ovdašnje A zizije džam ije, je r je džam iji neop­ hodno potreb n a, i to u skorom vrem enu, o p ravka širili razm jera, pošto joj je k ro v k o n stru isan po starom stilu i p re m a tom e je nesrazm jern o težak, tako d a tom cijelom svojom težinom čini ogrom an p ritisa k n a zidove, a ovi, pod tom težinom , naročito su u zadnje vrijem e popustili i po­ pucali, te p rije te opasnošću. 0 tom , svakako m islim , da im adete zapisnik o stručnom m išljenju i pregledu. ■ J a k ao sad an ji »a s Božjom pomoći« i budući trgovac, svakako da ću i sam om vak u fu v iše m aterijalno pomoći nego što je to slučaj sa ovim m utevelijom . U slučaju d a je V akuf. M earif. U pravi za niuteveliluk p o treb n a m o raln a i novčana, ili p ak pism ena garancija, gotov sam joj p o tre b ite jam ce, ili pak bankovne garancije, dati. Molim V as im a jte u v id u da su gornji navodi čiste i jed in e moje d o b re h u m a n e želje koje nem aju n ikakvih m ate­ rija ln ih pozadina, a do V as stoji da ovo p itan je reguli sete onako k ak o to pro p isi zakona zahtijevaju, i in teresi V akufa, te želje ovdašnjih građ an a. R adi tačnog p re g le d a cijeloga p redm eta moje pretstavke, u k ra tk o , želja m i je, molim" V a s ,/d a m e izvolite postaviti m utevelijom ovdašnjeg vakufa, a ja s e obvezujem d a ću ovdašnjoj džam iji b e s p la tn o g b esp rek id n o i do moje izne­ moglosti k ao m ujezin služiti. Istovrem eno mi je čast izv ijestiti V a s da je ovdašnji m utevelija i đžem atbaša, što je poznato i laik u da takav odnos n e bi sm io bjti.C pa izvolite moje go rn je navode p ro ­ v jeriti prek o V aš;h organa, pa ćete se u v je riti u istinitost istih. U nadi da će glav n i naslov mojoj prednjoj molbi udo­ voljiti i m ene b esplatnim m utevelijom i mujezinom postaviti. U O r a š j u , 26. X II. 1930. N ajp o n im iji si. naslovu: , Ibrahim HADŽIOMEROVIĆ, trgovac m anufakturne i m ješovite robe na m alo i veliko, O rašje n . S. Одговори на пвадравне депеше H a поздравне депеше отпослане са главне годншње скупш тине Жеиског Мјесног одбора Гајрета у Сарајсву, претсједнила Шемое r . Ченгић. добила je елиједеће злхвале: Из канцеларије Нј . В. Kpaiwa: Госпођо. Њ егово Велнчанство Краљ je примио еа задовољством и зразе оданости и вериостн, поднессне са годишње скупштиие женског месног одбора Гајрета у Сарајеву, п благоволео јс наредитн мн, д а учесницама скупш тппс изјавпм захвалност. Мннистар Двора Јевтић в. р. И з кабинета П ретсјвдника Владе: Примнвши топле лоздраве члаиица Гајрста из Сарајева, са годншње скупштнне, Господин Претсједник минвстароког савета изволео je наредити м и д а учесницама изјавим његову захвалност. Ш еф кабинета Претоедника министарског савета Свет. Хођера, в. р. Из кабинета Б а н о Д р и н ск е Бановине: Господип Б ап наредно ми je. да Вам најлепш е захвалим н а поздраву који сте му упутили телеграмом са годиње скупштине Гајретовог женског месном одбора с поштовањем Свет. Пепгаћ в р. шеф кабинета Б анд Дринске бановнне. / И н на лил лахи ! л 1 Рахметулахи алејхп рахметен васиах! Jesam li podmirio dužnu pretplatu? 24 i Д ан а 25. децембра о. r. у јутро догодио се у Високом несрећан случај, чија je трагична ж ртва једал м лад и вриједаЈГ^човјек, који je обећавао најљ енш у будућност. Гајретов питомац a вриједни ђ а к овдаш ње Кожарске шволе Ахмет Тескереџић син Асимбегов нз Рогатице. погпнуо je од електричне струје. Ахмет je pano пош ао у школу, л а како je било велико блато држао се upaja цесте. Држао се je за плот, на којем je ви снла п рекинута ж ица главног електричиог вод а високе напетости од које je са криком пао на земљу. Превежен јс одмах у амбулалту, гдје je срески падл,екар r. др. Љ уд евит Бергер у присуству чланова Гајреховд одбора цодузео све д а Ахмета спсасе, али су сви та напори остали без успјеха. Слиједећи д ан 26. о. мј. обављ еиа je џсназа, послпје џуме-намаза уз велико учеш ће грађанства без разли ке вјере, Соколског друш тва — чији je рахметлија био члан — ђака Кожарскс школс и чланова Гајретова Мјесног одбора. Н ад гробом се са рахметлијом опростпо врло дирљивим рнјечима његов друг Исмст М улалић родом и з Л нвна. Послијс н,ега узео je ријеч п>егов претпоотављепи директор Кожарске школе ипж . г. М иленко Гавриловић и са очима пуним суза опростио се од рахметли Ахмета. Ha џенази je узео учеш ћа отац рахметлије Аслмбег, којп je н а обавијест Гајрета одмах допутовао. Нека je испред Гајрета најљ еиша хвала г. дру Љ удевпту Бергеру н а њсговом великом труду, затим на очиноком старањ у директору Кожарске школе г. инж. Гавриловићу. као и свем грађанству Високог. �m r Med. Univ. SVAKI MUSLIMAN T R E B A D A K U P U JE Df. I I specijalista zubni liječnik Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1 Ordinira s v a k i m d a n o m od 9—12 sati prije podne i od 2—6 sati poslije podne :::::: SAM O GAJRETOVI C IG A R P A P IR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a ir e t ” OO©©OO0OO0OOOOOOOOQOOOOWOO0OOOQQOOOOOOOQ Papirnica Tvornica cigarpapira Hamdija Kopčić Sarajevo, Strosmajerova Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaeeg' materijala OOOGOOOOO00OO0OOOOOO i S. D. ALKALAJ, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gairet u Sarajevu ašujte u „GAJRETU” P O £ t£ ш там париза: И З Р А ћ У ЈЕ Н А Т О Л зЕ CBE ШТАМПДРЕКЕ ПОСЛОВЕ УЗ КУЛДНТНЕ ЦИЈЕНЕ СЛАГАТчИ С Т Р 0ЈЕ 8И СТЕРЕО ТИ ПИЈА РОТДЦИОНН СТРОј cinkografija : IZBAOUJE KLIŠEJE U JEDMOJI VIŠE BOJA 3EDIMA MA JUGU NAŠE KRALJEVINE knjigovežnica: POVEZUJE KNJIGE 00 r NAJIUKSUZNIJE 1СИАОЕ �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/1280fafbda072af56771f05cfb4c2d54.pdf a0ced39de52c3fd681695c23d8ea17a7 PDF Text Text ГЛАСНИК К УЛТУРН О -П РО СВ ЈЕТН О Г ДРУШ ТВА ГАЈРЕТ С А Д Р Ж А Ј : В. Садовић: Гајретова иопуларна предаваља Проф. X. С. Бркић: Проблем на'те лјерске гамоуираве Проф. Шефкија Бубик: СлоЛоднЛ 'грговина н анштита уопште КЊ ИЖ ЕВНИ ПРИЛОГ Џ. Крвавац: Трзај Шукрија Панџо: Чежња за канатнма Мустафа X. Грабчановик: Идила Шефик Бешлагић: Хајра Оеманова Мустафа Мулалик: Због f " ’ «"« П О П У Л А Р Н А С Т РА Н А Хафиз A. Бушатлић: По Хамдија Мулик: Како О Н АУКА iu u iiiiJ Ing. Сл.: Нешто о ене П РИ В РЕ Д А Јт- Мехмедалија Фазлагић, дипл. агр.: Наука о врћарству ГАЈРЕ Т О В ГЛА СН И К Даљње проширење Гајретове организације: Осннвање Гајретова одfiopa у Бос. Кобашу, Избор новог Мјесног одбора Гајрета у Ластви, Главна тодпшња скупштина Мјесцог одбора Гајрета у Ластви, Жива акција Мјесног одбора Гајрета у Дервенти, Оснпваљу Гајретове читаоннцс у Пурачпћу, Оеннвање Гајретова мјееног одбора у Ораховн, Ширење рада за Гајрет у Теочаку (Зворнпк), Успјешаи рад Гајретова мјесног одбора у Bor. Крупи, Нови повјсреницп Гајрета у срезу пријепољском. — Остале вијести: Рад Гајрета на сузбнјању непнсмевости, Гајретов рад у Тузли, Нови утемељач Гајрета у Коњицу, Нови утемељач Гдјрета у Козарцу, Свршене ученице I домаћпчске школе у Тузли која je отворена заузиман>ем Мјесног женоког одбора Гајрета, Упис у домаћичску школу у Сарајеву, Једна нлеменита геста према Гајрету, Мевлуд Гајретоких женских чланица у Boe. Новом, Рад лнтерарног друштва питомаца Гајретова конвикта у Вањалуци — Пристулање »Трезвеној Секцији«, Разнц добровољни прилозн, Захвала концеларијс Ih. В. Краља Мјесном одбору Гајрета у Илнјашу, Заслужно прнзнпње, Омерага Уџварлић. Захвала Гајрету, Поздрави иретсједнику и Главном одбору Гајрета. 16 ЈАНУАРА САРАЈЕВО 1931 l / БРОЈ 2 И а д а |е Г л а в и и о д б о р Г а )р в т а у С а р а Ј е в у — У р е ђ у Је : Х а м з а Х у м о �Oglašujfe u listu »GAJRET« »Gajret« je najrašireniji časopis među muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povečao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da zadovolji što širi krug svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firmi vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno vršili bi i svoju rfitriotsku i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali u listu »Gajret«. Jugoslavenska Privredna Z ad ru ga i Š ted io n ica s. o. j. u ;vu ' V * -L , | ; ||U U » *. • II I ®m i Bavi se svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Organizuje i potpomaže razne privredne zadruge. — Po­ djeljuje zajmove uz povoljne uslove i prima uloške na štednju uz otkazni rok i bez otkaza uz najpovoljniji ka­ matnjak. — Podjeljuje zajmove na 6°/o agrarne obligacije u neograničenim iznosima uz vrlo povoljne uslove. U redovni časo v i od 8*12 i od 2 i po do 6 časova. Prostorije Jugoslavenske Privredne Zadruge i Štedionice (Jugoštedione) nalaze se u Ćukovića ulica br. 9 I kat. Telefon broj 39 Brzojavi: JUGOŠTEDIONA 10% č is te dobiti d a je u k u ltu rn e i p ro sv jetn e svrhe. Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друштва за културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месепа, a пена му je sa нашу Отаџбину 100 динара на годину, a за све оотале земље преко границе 200 динара. 'Ваци добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Уредник Хам ид Н ун и * Х ам за Х ум о Власник друштво „Гајрет". — Главни и одговорни уредник: Хамза Хумо. — За штампарију „Босанска Пошта" одговара Јосип Енгл. �ГО Д . XII ГАЈРЕТ C a p a je s o , 16 ја н уа р а 1931 > Б РОЈ 2 У р е ђ у је ЈСамза ЈСумо B'. Садовић\ ч л а н Г л а вн о г о д б о р а Гајрета Гајрет ова п оп у л а р н а преда-вањ а Главни рдбор Гајрета обратио се многим интелигентним муслиманима д а популарним стилом напиш у предавањ а из својих схруда! л д а у њима обраде oua питањ а у која трсба да се упуте нај^" шири слојеви муслиманског елеМента.— ^ улеме, и у предавању познатог књижевнива и шериатског правника г. Османа Нури Хаџића. . Ш та треба д а зн а и д а ради иаш сељак, задатлија, трговац и иривредник, које било врсте, то ће, се наћи у исцрпним детаљним и врло лопуларним Свјестан овега онога штб нашем свијету.не жј& нредавањима наших младих стручњака у тим пистаје у моралном и материјалном погледу, Гајрет, тањима: Ш ерифа Бубића, Ш евкијс Бубића, Ахмета Кемуре и других. у својој просвјетитељскф мисији иде за један корак даље: прош ирује свој цивилизатороки терен за још Како треба д а родитељи одгајају своју дјецу једну етапу. у најранлјој доби, д а би им дјеца била здрава, паУздржавањем конвиката и шегртских домова, мотна, пристојна и сачувана од свих лоших утјеГајрет просвјећује наш у омладину, наш у сутраш- д аја улице и других злих фактора? To ће научити њ ицу. ШШ L—_ из предавања искусних педагога г. г. Хамдије МуРастурајући у народ поиуларћа дредавања, дића, Мурсила и дргих млађих интелигената чија отварајући аналфабетске течајеве и помажући до- ће се предавања разаслати у народ. Ш та треба д а наш муслиман мисли о себи, о маћичке школс, Гајрет хоће да отвори очи и старијој генерацији, хоће д а освијести данашљицу. . својој етничкој припадности, о свом поријеклу, о својој прошлости, о части и ионосу и свим другим К ултурни народи, a и наш а браћа других вјера, моралним и националним врлкнама својих дјсдова, дрсстигли су н ас у сваком иравцу и нијесу стали тб ће им, у свом предавању, казати дугогодшпњи д а иуту д а нас чекају, него јуре даљс у освајац>у ирофесор иогорије г. Дервиш Тафро. културних тековдна. Ми се не омијемо задоволдгги Как-ва je и колика je наш а отаџбина, гдје и у •тдме д а корачамо истим темиом као и они, јер би каквој клими и у каквим природним приликама у том случају уви јек остао исти размак између нас Лчивимо, то ћемо сазнати из иредавања г. X. Бркића и њих: они пред нама, a ми за н>има. Требамо удво-4 нрофесора те струке. етручити кораке, требамо ое пожурити д а их стиКако се види обрађене су све важније теме, 'гнемо. И зато Гајрет у з школовање младежи хоће су упуте о свим актуелним питаЈвима. .шш уларним нредавањ има да школује и шире на‘родне слојеве и помаган>ем: дом аћи ч ки х ш ко л а да образује и иаше жене. ' Ш та треба ра)дити да би смо се културнб по-дигли, ш та нам намеће еавремени живот, како, на ' дримјер, -треба. схваћати вјеру и њ ене.лфкнципе? iHa. тачтш тањ а наћићемо- одговор у 'предавал>у лреузвкш . : г / X . Џ. Чауш евића, бившег Реис-ул- Гајрет се je са највећом озбиљнос-ти дао на овај иосао, n a очекује д а и наш свијет са највећом озбиљношћу прихвати ову ствар. A ko ћемо убјеђивати вултурним разлозпма, рећићемо да нам je најнотребпије да знамо uira хо‘ ћемо, како да радимо, како да надокладимо .оло ■што, смо досад дропустшш и како да стигнемо своју 25 �6pahy другпх lijepa, jup бсз тога ileiia оист&нка. Апелујемо n a сие вријадис Гајре*ове радвпк*Вријоме тече н нелшлосрдпо гази све ono који не д а загри ју иаш свијет за ову ствар и д а иораде д а иду с времсном. Огаро со руш д u 'обара,' ново со n a сваком предавању буде што више слухпалаца. гради и диже. Несавремепа ехватаљ а, о зимљорадН ека предаваљ а држ с људи који he знати јаоно и н»и, о одгоју дјеце, о друш твепом животу, о увриразговјетно н како ћ с за слушаоцс битн дббро рајежепим обичајима, о н ачипу р а д а з а м атеријаллц зумљпво, којн hc знати објасзшти евентуалнс neопстанак уонште, ne вриједе виш е, убитачна су. схватљ иве ставове и који h e знати одговорити на Н аш ли смо се у колу иаиродлих народа, живнмо постављена шггаи>а од epane публшсс. Нрка се иоу Евролп, тал ас п апрстка залљ ускује и вас. Или всде дискусија о излож еш ш темама и н ека се нронам јо пловнти, или нам се утопити. воцгера струјаљ с мисли м?ђу слушаоцима, н ска се Ako ћемо увјеравати вјерским разлозпм а цнсвак покрене n a размншљаље, јер he то покрепути тираћемо хадвсе и ајете: »Тражи зн ањ е од бешике н n a озбнљан и корнстаи рад. до м о п гкек a ето у Гајретовим п редаванлш а знањ а, Н ије довољпо чутн и сазиати irciiiTO корисаш. ето упуте и савјета, ето свега што je потребно знати о вјери и ж ивоту, о дуњ алуку и ахирету, о м оралу Треба и стечено знање претворити у дјбло. To се и интересу, ето правог и лум а н а који нас уп ућује мнсли кад сс у Илми-халу каже: »Huje 'довољно горњи хадис. <гшати илума, иего треба иматп и амела. Д акле, најИслам je вјера објављ ена зато д а своје сљедnpiije: знатн, a оида по-најбол>(‘М зиањ у радити. бенике усрећи н а оба свијета, a за постизан>е cpehe -Апелујемо n a млађу шггелнгенцију, n a млађу и задовољства и а оба свијета, потребтго je позна- .ид^шју, д а пастоји д а ндеје нзложене у предававати суш тину вјере и њ ених п р инципа (како то њима допру у најш ирс слојеве народа, јер су дужни у својим предавањжма и зл аж у г. г. Чауш евић и д а д окаж у оцравданост народне пословице: >На Х аџић) и потребно je познавати принципе модсрм лађим а свијст остаје!« ног живота, слиједити боље и културније од нас, Навијестнвш и растурањо Гајретових ноиулари ћи утртим путем. П редавањ а ће ж одмах i a n J ^ v ш тамцу; Уочи н и х предавањ а, свима муслпманима честитамо наступ Рамазани-ш ерифа и желимо 'да у пуном задорам азана еви he ^ајретови мјесни одбори добнти вољству проведу идуће мубарек дане и д а се у п рву књ и ж и ц у са три ггредавања. једно о вјери, друго о привреди, треће о одгоју. Д руга h e књ ига свакој прилици сјећају Гајрета, свога највећег дослиједити у првој хефти рам азана и т . ^ Ц | брожељитеља. i r ' Ш P r o b l e m n a š e v j e r s k e sa m o u p r a v e P r o f. Н . S . B r k ić Donošenjem Zakona i U stava o Islamskoj vjerskoj zajednici i njihovim sprovađanjem u djelo provedena je kod nas reorganizacija vjerskih i vakufskomearifskih vlasti. Ma koliki značaj imale te promjene, ipak njima nije ni započeto rešavanje naših samoupravnih problema. Zakonom je regulisan odnos Islamske vjerske za­ jednice prem a našoj državi, određeni ciljevi samoupra­ ve i ustanovljeni organi koji će vršiti samoupravnu vfast. Ustavom je određen djelokrug pojedinih samoupravnih organa, ustanovljen njihov međusobni odnos te fiksirana načela, po kojima će se vršiti samoupravna vlast. Sve ove promjene nijesu nšta drugo nego potrebne predra­ dnje za rješavanje glavnih problema naše vjerske samo­ uprave. U čemu se sastoje dakle ti problemi? Općenito, kod nas se ovo pitanje shvata vrlo jednostrano. Kad je go­ vor o oviim pitanjima, obično se i vrlo skučeno misli na pitanje uprave vakufskom imovinom i njezinim rentabilitetom, kao da u tom pitanju leži čvor svih naših 26 vjerskih pitanja. Pa i u tom se grdno griješi, jer se taj dio našega samoupravnog problema shvata nerealno. Vrijednost vakufske imovine se precjenjuje, a kad je go­ vor o njezinoj rentabilnosti, ide se do fantastičnih kom­ binacija koje sa stvarnom mogućnošću plasiranja nema nikakve veze. Kako smo mi po svojoj prirodi skloni maštanju, većina takvih kombinacija spada u carstvo sanja koje djeluju negativno, jer kod neupućenih stv a­ raju loše uvjerenje i odvraćaju ih od lične žrtve i stvarne aktivnosti. Ovakovo štetno i nerealno shvatanje stvorilo je kod mnogih trezvenijih uvjerenje da bi bolje bilo, kad mi ne bi imali nikakve vakufske imovine, jer bi se u tom slučaju pokrenula živa narodna snaga koja bi inicijativom, žrtvom i radom brže došla do sred­ stava koje iziskuju naše vjerske potrebe. Ne prelazeći posve preko ovoga mišljenja mi sma­ tramo pitanje iskorišćavanja vakufske imovine samo jednim dijelom problema naše vjerske samouprave. Mi bi međutim htjeli da te probleme u cijelosti skupimo i �da izdvojimo ono što je najhitnije, htjeli bi da nađemo jezgru, iz koje kao izdanci izbijaju sva ostala pitanja: i patanje uprave vakufa i pitanje vjerske prosvjete i vjerskih škola i sva druga važnija i sporednija pitanja. Do ovoga osnovnog pitanja dolazi se samo jednim stvar nim i jasnim pogledom u našu sadašnjost i našu buduć­ nost. Treba dakle jasno uočiti ko smo mi, šta smo i ka­ kvi smo u odnosu prema našoj sredini i u kojem se prav­ cu krećemo sa našom sredinom. U ocjeni toga stanja moramo biti realni i bez sentimenta, jer historijski i sociološki zakoni ne poznaju sentimentalnosti. Ova navala vremena osjeća se moćno kod svih slo­ jeva naroda i kod svih vjeroispovjesti. Sve vjerske organizacije nju osjećaju i nastoje da Joj se sa što ma­ nje žrtava prilagode. Kod nas muslimana ova se navala vremena osjeća ne samo u našem javnom i privatnom životu nego ona zadire duboko i u naš vjerski život i poredak. U prvom redu pred njom se ruše spoljašnji vjerski znakovi. Vjersko javno mišljenje koje je kod nas do nedavno postojalo i vršilo kontrolu nad vjerskim životom, danas je već izgubilo svoj autoritet. Mlađi se naraštaj na njega više ne obazire. Po jeziku i ostalim etničkim osebinama mi smo dio Ovo su fakta koja treba bez sentimentalnosti pri­ srpske, odnosno jugoslavenske naaije koji je u svojoj znati. Iz njih jasno slijedi da se naša vjerska individu­ istoriji rijetkom rasnom snagom i žilavošću stekao veli­ alnost, u koliko se ona oslanja na spoljašnje znakove ke zasluge z {l naciju, jer je. rasno i etnički sačuvao na­ vjerske pripadnosti, ne može održati. Ona mora nemi­ seljeni teritorij od tuđe invazije. Po svojoj kulturi mi novno postati plijenom novoga vremena, novoga načina smo najčistiji. produkat miješanja južnoslavenske nacio­ života i novlih društvenih odnosa. Ko to ne osjeća, ne nalne kulture sa kulturom islamskog orijenta. Po logici vidi i ne priznaje, taj ne respektira vrijeme kao naj­ ovih etničkih, istorijskih i kulturaoistorijskih fakata, a moćniji faktor, života. Šta više, u ovom pravcu je svaka još više po logici današnjega stanja nas vežu naši naai- borba iluzorna, jer se taj proces rastakanja naših pa­ onaPni i kulturni ideali i naši stvarni interesi za Jugo­ trijarhalnih društvenih uredaba nalazi u punom toku i slaviju tako moćnom vezom, da ta veza pretstavlja naš napreduje, progresivno; u gradovima je već posve za­ osnovni životni nerv. gospodario a osjeća se i u selima. Po vjeri mi smo pripadnici islama. Ptetstavljamo Kad stvar ovako stoji mi je moramo da priznamo u stvari jedan mali otočić u vehkoin m oru hrišćanske i da iz toga povučemo nužne konzekvencije. Ne treba braće. Jezično, etnički, nacionalno i interesno povezani spašavati ono što se ne može spasiti, pa kad bi to bilo smo sa svojom hrišćanskom braćom vezom istih život­ i esencijalne vrijednosti, a kad se još uzme u obzir fa­ nih ideala i crijeva, istovjetnih- potreba i interesa. Ta kat da je većina tih spoljašmjih oznaka rezultat poseb­ nas veza upućuje na zajedničku saradnju kojoj životna n ih navika, onda se tek ukazuje pravi put kojim treba dinamika stalno razmiče granice. I krenuti. Predstavljajući relativtio jedan neznatni broj u na­ Nastojanja za očuvanje naše vjerske individualno­ šoj naciji i državi mi želimo i nastojimo da u tom za­ sti treba uputiti na ono polje rada gdje se mogu postići jedničkom životu očuvamo svoju vjersku individualnost. nesumnjivi i trajni rezultati. Taj rad treba da se skonNaša vjerska individualnost ispoljava se ne samo u centriše na podizanje vjerske svijesti koja će se ogra­ formiranju našega privatnog života \i duhu religijski i ničiti isključivo na vjerske potrebe i koja će biti toliko moralno etičkih načela islama nego se ojia proteže i na snažna da će se moći održati i bez onih spoljašnjih zna­ naš socijalni život, zadire dulboko u njega i daje mu po­ kova koji nijesu u suglasnosti sa stvarnim životom. Sve sebni kolorit. Naročito se u socijalnom životu ističu spo- ostale potrebe koje ne zadiru u vjerski život, treba iz­ ljašnja obilježja. Sporedno je pitanje da li su te spo- dvojiti iz kruga vjerskih potreba i uputiti Ih u krug ljašnje oznake esencijalna sadržina islama ili ne, fakat opštih narodnih potreba. je da su one tu i da ih većina još ne razdvaja od nepro­ Treba znati da je asimilaciona snaga života i vre­ mjenljive sadržine vjere. Šta više, ti spoljašnji znakovi mena tako moćna da se od nje može spasiti samo ono dobili su prevagu nad unutarnjim religioznim životom; što imade vječnu i trajnu vrijednost. Te trajne vrijed­ oni su zapravo kod širokih neprosvijećeni! slojeva glav­ nosti nalaze se samo u području religijskoga vjerova­ na sadržina vjerskoga života. Nije nimalo rijedak slu­ nja, religijskoga morala i religijske etike. Zato sadržinu čaj da se kod čitavih sela vjerska pripadnost ispoljava te vjerske svijesti mogu podržavati samo te trajne vri­ u prostom priznanju da su pripadnici islama i u nekim jednosti. spoljašnjim formama, poglavito u nošnji i imenima. Prem a tome osnovni problemi naše vjerske samo­ Međutim cijeli naš narodni život se danas nalazi uprave sastoje se u istraživanju metoda i načina koji­ u jednom previranju. U nacionalnom, kulturnom i so­ ma će se naša vjerska individualnost postaviti i zasno­ cijalnom pogledu vrši se jedna nagla transformacija koja vati na jednoj čisto vjerskoj i samo vjerskoj svijesti, da daje društvenom životu nove oblike sa novom sadrži- mi kao pripadnici islama nećemo ni u kom pravcu do­ nom. Stari patrijarhalni odnosi sa svojim isključivo vjer­ laziti u sukob sa savrememm, nacionalnim, kulturnim, skim koloritom se ruše i postepeno uzmiču pred novim socijalnim i privrednim životom i njegovim potrebama. Odlučnim i smišljenim rješavanjem ovoga osnovnog zahtjevima vremena, 27 �problema mogu se stvoriti povoljni uslovi za održanje naše vjerske individualnosti, tim prije što je odnos naše vjerske zajednice prema našoj'd ržav i posve normiran i što ste strane ne može biti zapreke. S tv ar je dakle po­ sve u našim rukama, te smo u stanju da sami ravnamo svojom sudbinom i da trasiramo sigurnije staze za bolju budućnost. Tu, u tom poslu treba dosta smjelosti i mu­ ževne odlučnosti. Treba djelom i stvarnim i smišljenim radom dokazati da je islam sveopšta i v je č n a Vjera koja ne pravi zapreke kulturi i civilizaciji nfcgo im može poslužiti kao najsigurnija baza. ' 1 ‘ Sretnim rješavanjem ovoga osnovnog pitunja’ OtVbriće se pravi putevi i za rješavanja pitanja čvTste vjer­ ske organizacije i za rješavanje pitanja vjerske prosvjed te i nastave i za rješavanje pitanja uprave vakufskom imovinom i povišenjem njezina rentaibiliteta; Шефкија ВубиЋ, проф. С л о б о д н а тргоЂина и заштита уопште ПРВИ ДЕО М Е Р К А Н Т И Л Н И С И С Т ЕМ Економске прилике у д о б а меркантилизма Ни у једно доба економске историје нису културне држ аве толико туторисале евоју нутарњ у ii спољну трговину као у 17. и 18. столећу. лодврга-; вајућн прпвреду својих становтгака одређеиим униформисаним начеаим а п правилпм а. Скуп свих тпХ начела и правила:' носи н ази в м еркалти лн и ' систем, Kojir у ствари н и је ннштЈЈ друго до,- у с-уштани својој, теоријски и зраз практичних деЛатпости тога времена, и д а н ароди ПуДржав^ Тгису дош лн н а тај систем руковођенп каквом научном миш љ у него пх je n a њ уп утп ла спла спољаш њих околиости и посматрање најобцчнијих ф ак ата трговачко-фштансијске природе. a) Трговачке прилике меркантилног доба В изантијски трговпи довели су у везу европску трговину са културним истоком. A к а д а je трговачки зн ачај В изантије почео све више д а опада, тада су се као њ ени наследници појавиле галијаноке вароши, које су у савезу са јуж ним франдуским градовима прокрчили самосталап пут за псток. Д елокруг тадаљ е трговшге помало се преноси са истока н а зап ад, за што je било од нарочитог зн ачаја откриће морског пута кроз Гибралтар (у 14. веку). A у првим деценијама 15. века етвара се cja jn a периода португалских открића. Португалски морепловци свесно су траж или путеве ттомоћу којпх би могли заобићи с бока Веиецијатгце и преотети им трговпну ra истока. Пробивш и се н а Атлантоки океан трговина се све витпе ослобођава сувозештих путова и све одлучније се у даљ авала од мотхжих обала. Њ ен им новим погребама одличпо je послужио једап од влликих техпичких лроналазака тсрајем средп.ег вока: ттш мепа магпетоке ćkaзатБке за мооска тттговатва. Са особттам а магаггГоке игле билл cv се упозттали jom Аратпг тгреко ТСитгеза. А.ли тек i;pnjnM 14. в^ка к а д а су етсоттомске п о г ^ е :») гониле Европљане n a морску . пучину магнетска сказаљ ка добија своју практичну примеиу, учвршчује се н а вертикалној игли и претвара у компас. ј, З а пола века Ш ртугалија je прош ирила своје трговачке операције дуж афричке и азијске обале дуж Индијског океана. ПиратерИја je играла у оно доба важ ну улогу a трговина робљем заузи м ала -штше -\raxa. Лисабон се прегворио у главно тржиш те и годишње сс продавало од 10 до 12 хиљ ада робова. И за португалске трговине ступа н а позоргагцу nm aњолска трговина, која добија пајвиш е полета откри ћем ' Америке. 4 ' • • Тадањ е привредне лрилике у ТПпанији биле су врло рђаве: Накоп изгона Арапа земљорадља се запуш та, племству се л д е н а р уку п , стварају се латифундије, на којима се гаји сточарство: обрт се потлуно у н тп та в а: изгоне се Жидови. Њ ези н а трговина и привреда у освојеним амвт ричкиЈ! колонијама иочивала је’ mi иЈБачци природпих богатстава новобткрпвепих крајева. Ово богатство већином у драгим металима, дотерано у Ш папију, чини земљу привидно богатом. Огромле колпчинс злата .на домаћој п и ја л д изазнвају падањ е цена. Страни взровници п предузимачи задобијају права над шпањолским рудницима, но: љима и трговином, услед чега извлаче из Ш паније злато и сребро у облику кам ата и добитака. Т аква непродуктивна кол о п и јаш а трговина п овукла je за собом у пропаст и шпапоку индустријску производњу, a упоредо са ти м .је већ крајем 16. века отпочело no свима лииијама опадан>е штгаиске мореке и политичке моћи: Сјајни колонија.лии успеси Португа.тпјс и Ш ианије могли су само за извеспо врсмс д а потпсиу у позадину ове огромпе привредпе тековипе које су постиглз Х оландија, Енглоока п делом Ф ранцуска. благодарећи своаг упутарљем прирредпом развиткуБлагодарећи свом повољиоМ' пЈо^рафс-ком- полбж ају, својој текстилпој ипглуогрији n 'рпбарогву Х олапдија je од друге половипе n a до кр аја �1C. века обапљала врло рентабилне свстске трговачке поолово. Овде се стицала роба из разнјих колонија, одавде су одилазиле огромне лађе натоварене европским производима, који су сс иродавали затим португалкжим и шпансклм трговцима. Услед великих поргугалских и шпаноких географских открића целокупна трговина ееверо-западне Европе и злази сада на Атлантски океан. Тиме ce Холандија иретвара у трговачког посродника између југа ti севера јер су све природне надмоћности на њеној с-трати. Антверпен je представљао врло важ ну светеку станицу на путу између пиренејских пристаништа с једне страле и Енглеске, Немачке, Скандинавских земаља и Русије с друге. Антвертген осгаје до краја 16. века за северну Европу оно, што je био у то доба Лисабон за јуж ну Европу, што je. била на Средоземном мору Венеција у 13.—15. веку. вачки дух обузима све Холаиђане тако да će они лаћају и монополистичких средстава у трговини: ограничавају се путовања годишња у Индију на 40: спаљују се читавс насаде no колонијама; бацају се у море читаве лађе робе. Концентрисањсм капитала помоћу светске т1>говине отварају се индустријска предузећа: фабрике дувана. шећера, дрога (оловно белило). Регулисање новчаног иромета на скоро свим европским тржиштима преузима n a себе Амстердамска Банка (1609 год.) која се бави с а мешгчним, депозитним и жиро-пословима. У исто доба пада и опстанак А м с т е р д а м с д е б у р з е . Али мала Холадија ннје ce могла дуго такмичити са великом Енглеском, која je такођер имала веома повољан географски положај и почела гајити текстилну индустрију. < У почетт^ 18. века Л о н д о н замењује АмОд друге четвртине 16. века сазрева нов пре- стердам n постаје светски трговачки центар. Енврат у светсклм трговачким односима. Врше ce си- глеока je најпре почела присвајати холандеске костематоки покуш аји да се заобиђу Лисабон и дру^а -лоније. А . у ^ 10ловгаш 18. века Енглеока je већ попиренејока пристапишта. Амстердам врло брзо за- стала јединп наследник португалских, шпанских узима самоста.шги положај, и главни услов за ње- и холандеских колопија, и првећала их северним гов економски напредак je цртпуно уншптење делом америчког континента. шпанске и португалске морске владавине. Већ ce v-^" Енглески трговачки монопол на светској питу сврху ствара године 1602 »Н ^озем скаисточнојац и почиње највише д а ремети Француска. Светиндијска компанија« са тса^талпм од 6 м илијот ■вина овтгх држ ава и њихов унутарњи при®итак сачтпвавају главно поприште захоландеских форината р управом од 17 директор) ера меркантилног система. са 6 хиљада чиновнтпса у самој Холандијп. КЊ ИЖЕВНИ ПРИЛОГ ilUllllA Џ. Крвавац 'рзај Заспало je село. Не чује ce глас ниједног живог створа, само негдје у близини пјева мала горска ријека и рекао би да со од те пјесме и само село успавало. Јодини je он лутао занесен. Дошао je до старе дрвене ограде, наслонио ce 1на њу, гледао у небо u размишљао. Тихо и узвишено плови мјесец. Он ce ocjehao сломљен, биједан, јадан и осамљен. одбачеп и забачен занавијек из опог живота. Тако би лутао иеко вријеме, a онда би ce опет враћао под стару гранату круш ку и дуго. дуго плакао. Погдјекад би му ce отео из уста болан уздах. Ту под крушком доводио je у памет своје дане, дане када му н и каква туга не раздираш е његове дјечјо груди, кад није имао никаквих мислп. када je, у несташлуку. onaico. босоног. прескакао onaj поток и чисто му ce чињаше да види отиеке својих пета. отиоке опога дјетињства. Пиромах. мислио je. пати ли ce ико као он. Ето и ферије су при крају, a он ce исцрпио радећи цијелога љета, те ове године неће тгмати снаге да учи добро као некада. Тако je мислио, a мајка би га затјецала у његовој Јјалој, сиромашној собици туж на и залтишљена. Још je пет дана док ce пође »трбухом за крухом«, kako му рече његов стари пријатељ Рагиб. Ђаци ce дотјерују, kako би изгледали љепши и скупљ ају што више поваца да би ce боље провелп на путу. — Мајко! Још сјутра треба д а ми то рубља опереш и сложиш, с а ош ш књигама; боље je да ми je све спремљено: зш деш . ваљда. да прексјутра путујем. Сестра и м ајка су га гледале онако слаба и измучена, na им je прн души било веома тешко. те су га ж алиле, a помоћи му нису могле. Ето, пред пет-шест дана умро им je отац. те су остали без кгдје ишта. Ко д а им помогне? Да ли малн Хасан 29 �кс-ме je тек једанаеста година? Он се иретворао и гледао д а их разговори, говорећи: — Д оћи ћу ja, мени he бити добро. Свануло ујутро, угодно и умивено. Но стрништу пасу овце и говеда, a из њих пастир пребира на двојенице. Соближ њ е горске косе чује се глас сељака. И он сашао с малим Хасаном на цесту, д а чека н а друштво. Чинило му сс д а he му бар тугњ ава аутомобилског мотора растјерати ове тужне мисли. Х асан je гледао' у његове ствари, пун жеље да се возн дуго и далеко н а оним финим сједалима од кадифе, a сиромах н ије ни знао како м у je бр п у у душ и. Чекали су. Д ок je Х асан мислио, зашто га брат тако гледа, дотле je он, ку ју ћ и планове за Ш укрија П анџо Ч еж њ а и за к а н а т а М оје.лале беле, к ’о анђелске душ-е, сумбул к ’о два ока, и лава и дубока, отворите круне, и иросиито-^шрис мдааости и зрења; н а мојој су душ исзад;р2гале струне, зајец ала пссма. не^геш них бдеља. . Соке моје беле; плава Moja браћо, лехе ваш е сцрне, бузама |сам ли У сновима вездЗк$1Де ок< реле. Ђ утали су гордо капиџици ци сур сури, ш крииутале браве, s клеиетали 1сључи, у сехари сјали- гривне б б^љури. K’o окрушено нтиче испод свел ' гране, јецала je С еллт крај ц већа у баигш, a бехар je падб н а косе joj вране: J a желим блистави свет, кб нежан и млад расиуиан цвет. што ж уди за зракам суица. Ох, да ми je онагу; да полупам ка.иате. на Да прхнем кб тгтиче из гпезда, и винем сс у бескрај/ до блиг-та.вих звезда, • да мотрим град, улице и виооко белс палатс. Ох. да ми je снагу да нолуиам канате! Издерала бих фереџе,. зарове и вела; ропче са.м. убого што слободу оања, гата, — зар нико не чује мога уздисања, 30 будућност, мислио па брата, на овог драгог Ха<-ана за кога ето иде у свијет. Хасан му je једини ицеал, он се само бори за њега, хоће д а из њ ега иотеш ; човјека да не посрне у борби за живот као што je он. И з тих мисли, трже га пјесма његових ш колских другова која се разлијегашо мођу брежуљцима, око оне старе, туж не ћуприје. Јодногласно се заори кроз ваздух: »Eno наиит старог разговорџије«! A он иољ уби малог плачног брата, то онако,.овлаж емих очију, сједе међу весслс другове и гледаше како остаје ријека, са својим брзацима и водопадима, док их није изгубио из вида. a с њ и м а и Хапана. — Д оћи h y ja, менв ће бити добро. — Звотшле су м у љегове сопствене речи у ушима. зар ћ у д а будем јссења лала увела? ' Мздераћу, о издераћу фереџе, зарове и вела. Чујг' вани лшвот ко земзен извире, , и течс блеском, грца радошћу, ггрича о смоху душ а, певајућ бесжрајну срећу; 0 , туго pana, умрећу! •a X . ГрабчановиЋ И ди л а У шуми подне дише подне планинско, врело У густиш тихи се сплело. Над друмом грање сс н»ише. Пастири ходе кроз шуме, пастирке зову кроз фруле. Пастирке негдс их чуле, настирке беле и врело вриснулс ведро крај крда. Попјлго су с нлша у брда •у тиха брда. кроз шуме . остала расута тсрда. И подне зраке je сплело. Н ад тихом ссиицом врело. И свуд je мир Низ стране тек брза сребрп вир. Иан се смеје кроз гране. �Š efik Bešlagić Ha fra Osm anova i. Ali od toga ne beše ništa. Jednoga dana u Osmana Halibegova osta samo — Ja sam akran. Ne možeš ti meni ni na ruke polevati rekao bi Osman na sva usta u kiraethan: kada se pola kuće u gradu, Vasva i petgodišnja Hajra. Hajru je zavadi sa tako isto zajedljivim begčetom ili kakvim voleo mnogo. Donosio joj je kolača od Arifa Arnauta i uslobođenim mladićem. tepao joj. Upirao bi prstom na Vasvu koja u budžaku Svak je znao da su oni bogati i zgodni. Imaju ada odžaklije, savila skute, i polugalsno govori neke nera­ i begluka. Koliko je samo njihove zemlje u Barama. A zumljive reči. — Gledaj, gledaj tvoje majke, Pogledaj kakva je na selu? Barakovac, pa Rudina. Selišće. Zabranice. Sve je to njihovo. Čini mi se više od trista kuća kmetova ružna. T i nisi onakva. Ona nije tvoja majka, je Г de, imao mu je babo. I na Osmanu se to vidi. čim on petkom Hajro? Vidiš da je ona budalasta. Gledaj oč’ju kako su niz mahalu očuje se šapat iza taraba i kapija: eno ono je joj pokrvavile. A Vasvu paraju ove reči. Ne može više da izdura. Halibegov Osman. — Je / onaj Zejno, je Г. Onaj što no ima vezen Nešto joj hladno prođe telom i dimije joj se zatresoše. Veđe joj se uzdigoše visoko i ukazaše se zakrvavljene fermen? — Jes’, jes’ onaj crnomanjasti sa brčićima. Onaj ženske očjv Učini joj se da je dobila neku novu snagu i gotovo da prekipi. crnih očiju. Eno, gledaj, što no zaturio fes. M ušebd se potresoše — Vasva je ustala. Navalila Emina popravi šamiju i otegnu kere. je na.O sm ana i jednom rukom zgrabila Hajru. Povuče — Vallahi eto ga vamo. Hajd’ da zamandalimo^ ka­ je u svoT bucUžak i oseti kako joj nešto govori: udavi je, piju. — Neće jadna, neće se on ni prikučiti.- Ima on Vas- udavi, nek je nema, nek je nema nikako. Mala Hajra se zacenula. Nije znala kome pripada. Htede da zavuče vu Hadžibegovu. t ^ 1, —glavu u majčine dimije ali je odvuče ruka pijanog oca. — Ma koju Vasvu? Je Г sa Orašja? — Jes’ jes’. Neda ona njefriur'^ona, пеЦа. ./ IV. I tako nastave devojke ^ženjfe iza taralb'a ili rhušeine noći opet Osman nije došao. Vasva je tada baka o Osmanu. . iala nekakav nož i vežbala se kako će se zaklati ofi dođe. Te noći baš Osman nije došao, a u jutro ji. u kadiji i odreši Vasvu od nićaha. Babo je Osmana bio spremao u gimnaziju, ajli je izbacila dušeke i jorgane. Zveknula su dvaumre i Osman dođe kući. Podelila su se braća tri đuguma i sahana o kaldrmisamu avliju. Zaboravila je Osmanu dode glavno tamo preljo Ukrme. U gradu spustiti veo i eno je odjutli ko furija niz Маћ sokak. imao samo polovinu kuće, nešto bakrenog suda i pet-šest sarajevskih čekmedža. I Osman je uzrastao i oženio se. Hajlra vrišti a ona je izdigla za ruku i mlaca je o nerav­ Doveo Vasvu Hadžibegovu. Vasva se upela-, i za selo ni nu kaldrmu. Osmanu se učinilo ko da je streso teret sa prsa. Po­ da čuje. Osman ubrzo ode u rat. Lumpovao^je sa ofici­ rima i noći uz šampanjac i »čardaš« provodio rsa Mada- žalio je samo Hajru. ricama. Vasva se nosila po modi u gradu. I Osman dođe kući, alsi ko da girom puče između njih. Niko ttfšta i dalje n je radio, a oboje troše. Po heftu dana Osman ne dođe kući. Prebije leskov prut o Vasvu i nema ga opet po heftu. Ona se zaključava po sobama i ne da ženama da joj dolaze. Počela je da govori neke mahnite reči. Veli kona Duda da bi joj trebalo zovnuti Mula-Husu da kupi dairu. »Bogme sam jutros vijdela gdii drži nož u ruci i pokazuje ga meni kroz pendžer« — veli kona Duda. Ш. Nestade Čaira. I Zabranice neki dan prodade Muhi Bećinom. Zemlja je neplodna a potroši na kopanje i ora­ nje više nego što poberem u jesen — govorio bi Osman kada ga ko upita: »Šta to uradi, bolan?« »I daleko je, pa nema ko da pazii. Ne isplati mi se, pa eto ti. Za te ću pare uzeti ovde u polju« —govorio je Osman. V. Vreme je prolazite ko nabujao potok. Prilike su po­ stajale sve gore i gore. Bez imanja, bez posla... Osman se kucao u glavu i kajao. Sada je postao i pametniji. Prošao se pića. Trčkarao je dugo, moljakao i preklinjao i eno ga jedva dobio mjesto na željeznici. Vasva je iz inata pošla Zejnilu starijem seoskom trgovcu. Pošla je ona njemu najviše zato što je znala da će Osman motati da prolazi ispred prozora njegove ča/rdaklije. — Hoću, hoću, sediću po vazdan i čekaću dok on prođe. Nakiitiću se 'bolan, objesiću pet gužvi bdsera i opet čelibare, pa ću se smijat, sm ijat. . . ha, ha, ha. Hoću. drago mi je. Nek pukne od muke, nek crkne — govorila je Vasva kad su bili na selu kod Mujagmih. Osman se zaustavljaše'baš ispod njezinih pendžerova. Sedio je podlakćen na kočnici vagona. Zakrenuo bi uvek glavu. Mučilo ga je nešto. Mučilo ga je što ne 31 �može đa se sakrije gđe god dok prođe čardakliju, da se zavuče m akar u vagon, јаГ što. Ne, ne, to bi ga još gOre mučilo — ona bi se tada još više rugala. iNeče on da bu­ de kukavica. On je sada i pametan. Odvrće Osman ruč­ ku i ne može da ne pogleda ispod željezničarske kape na Hajru kada voz počne da se izvlači iz stanice. Vasva je Hajru izmolila na pendžer, uklepala joj ne­ kakve ohrdane harmonike i iza žara razvlači joj pomamno. Njemu se, mili Bože, nešto na duši nagomila, nago­ mila i nikako da se osi'obodi toga. Teško mu je. U glavi mu se šire Hajrine harmonike, šire, šire i čini mu se sad će mu glava puči. A reci ga Vasvine prže. Zaboravio on i da koči na okukama. Eno ga doziva onaj ispred njega, maše rukom uokolo i opominje ga da k o č i. . . Vreme ide, Osman napreduje u službi, a Vasva sva­ ki puta tako. Njemu dodijalo. Bolelo ga je srca za Hajrom. Tražio je od muftije da mu se Hajra dopremi, ali Vasva ni da čuje. Zato ona još više sa pendžeta dovi­ kuje: — Crknućeš ti budalašu stari! viče ona jačo^nego ohrdane harmonike. Hajra poodrasla. Vrijeme je da ide u škoju. Ali mu­ ftija k ’o da je oduljio sa onim Osmanovim. Čuje se da je zi- mus od Zejnila i bibca dobio. Osman jednako po sudo­ vima. Od nekakvog suda došla naredba da mu se H ajra uruči, jer mu po zakonu pripada. No, oni ni progovoriti o tome. Kako, Zejnif bii i glavu dao samo da je ne odve­ du. Muftija opet nešto zavrzava. Kada nije mogao da dokaže da majka ima pravo na dete i da je otac rasip­ nik, izdao je nekakvu fetvu po kojoj tetka treba da do­ bije devojčicu. On je, valjda, hotimično zaboravio da tetka nije neporočna. Osman pohitao. Onaj drugi sud izdade ponovo nalog. Jutros su Osmana blatom lepili sa Zejniloviih pend ž e ra . . . I došao onaj od suda sa torbom. Ispružio naređenje, ali da vidiš galame. Skočili svi k’o cigani. Sekire i nože­ vi. Dreka. Osman se osmehuje iza jednog čoška i u sebi progpvara: čekaj, čekaj, daćete vii nju, dat’ . . , Preksutra бе patrola nju da otme i da je dovede meni u g r a d . . . H a jfa '^ e 'ta d a da rasteže ohrdane harmonike, a on ^ e ^ n j o m da se igra. Da joj donosi kolača od Arifa Aroj te pa... nauta i da joj tepa Мустафа Мулалић ° f f ' 'i —. e f б >1 Појава 5 c Jyćo сам. Ј у с о : (Још из ва!на пјева, a у Izi ком прати га ц и ганска музика.) (Улази, оркестар престаие.) A што icaM се нак^ке (штуцне н акеке руш ио' накеке (штуцне), фушио« A што сам се н а (штуцне) н а .. Лштуцне) напио. Хехехехе! Не видим ни леђа. Гдје ћу оотавити боце. (У дара no боцама у корпи.) Глеадј их само ко мсрзери уперени н а инсана, na са.мо мало мрдни, a из њ их п р а с н с . . . A што сам се н а к е к е .. (штуцне) У овој кући нема ни хастала д а човјек остави овај божји нимет, a ко бајаги долази у ку ћ у Шва|бица. Није, iraje Ш вабица, него М аџарица. По MOM' мишљењу, он je требо најприје к у ћ у уредити ала франга. Избацити димије, n a онда довеоти фистане. (Опусти корну с а боцама код нећи.) Е нисам се овако напио од аграрне реформе. Лијеио ироведе пир све под ала ф р а н . . . (штуцне) га. Ове за хасталом. Би ло je св акакв а јела и пића. Па онда цигаии свирали, a ona пјевала. Поеле тога ее и играио ono у д в о је . . . *п аоко л о . . . ч а р л . . ч а р л .. ч ч ч ч . . . Х ехехехе!. . . Ona се у з љег нрипила ко пијавица. a on се љој подвуиао ко јазавац. Мора 32 Га д а 2 д к /је А лији било вруће ко у фуруни, јер н а onoj би се ф уруни могли огријати сви наши ф акини. што има рахван! Брате мој ко јагаз мог рахметли бабе штоно га изпријека кулио. Носи преко :але ко вила. Рапш рила сапе a он их лодухватио, a стадоше трескатн a м узика свира 1 A што сам се накокерушио Накекерушио Накекерушио. (Јусо опонаша игру, a м узика оо иоиовио чује долазећи све ближе.) Тресни ona сад једннм крајем, тресни он другим. Он се ве више подвлачи ко пиле под квочку, трссни ona, врцни on, врцпи ona, треснп on, док ти мепи ne дође нешто мило na и вриснух (врисне). Одох ти ja у џехепем у опапцима! (Музика све ближе долази. Чује се арија валцера из Кнегиње чардапш. •Јусо пајпријс no м узици направи неколико ковртљаја, a затим се сруппг у з neh међу боцуне. Алкохол подузима своје најјаче. дсјство, n a се Јусо иаслоии n a пећ и бори се још последљом снагом.) Јест му ж иво ко у nanio. Волио би му М аџарки иего ли све cnoje кметовс. Лопг ме руж е niTO пијсм, ма пропио би ее кад видим у другога. iiito у мене пема, n a л и козом сс no орало. Ие п и .. Н«! ни в и л а .. не пуш и д у х а п а .. не јаш и хајвана, о опда куд ifMo приспјели. Пи рала док ne по- �шијеш u своју крв. (Пије, стрега се, алкохол чини f-Bojc и Јусо се ко мејит сруши за пећ.) М узика je већ саевим јаена док на концу оркестар који прати Алијагу и Беби не наступи на noзорницу. Насту-п je у трочетвртингком такту музике.) Даступају Беби и Алијага огрл.елш и погтављају сс n a средину позорпицс, Андраш и Фереиц као два ћелавца n a десну страну, a Дуца и Пишта n a леву страну позорнице. Још споља музика свира. Кад оркестар вани одсвира улазс n a позорницу Беби и Алијага загрЉ(,чш. Беби носи букет цвећа белих хризантема као Појава 6. симбол певиности. Ход им се талаеа n a крилима П ређатњ и, Алијага, Беби, Цуца, Аидраш, Иишта валцера и састављеног ћеифа. и Фернц. Слиједећи став музика свира a глумци фићу(Алијага као цвијет послије мраза, бег послије кају и крећу се прама опрсдјељеиим мјестима. arpapne реформе. Коза крепаје али репом врти. Још Код става означепог са звјездицом ларови се ее нсда. Лијетпгх јс мапира, наображен, али no све- ратсављају и у такту се кокетно једно од другог му се види, да je наобразбу пакупио no каванама. одаљују и то кроз два такта, a кроз два ко мачкице Б с б и ж ена савремепе лимије у којој се крије приближују док. n a мјесту означепом са двије звјссексуатгаа привлачпост. Тип потеициралгог израж аја здице, гдје музика постизава дииамички кулмен чарлстонског кубизма. Жена са бубикопфом. Успа креш чснда/В^би пане страсно у загрљај Алији и б еттаво ружираиих еваки чае квашених, д а пмају гласпим цмоком cg пољубе. To исто учини Пишта и свежииу попут трептње и.тп малине. 'Нашмтгнкана, Пуиа, док со А н д р а т и Ференд глупо погледају и као воштана дјева из ауглага. Интеизивно навар- -у д ар е л с ђи ш . Остали став до копца пролази на фнмисаиа, Обрве бријане и црнилом ттавучене у etif- мјесту у музичком смијеху. Читав се овај облик лу тутанкамен мумија. vСукња у <горњ£м крају опетује. ч јако дисцип.лшговала одОболе 'фр.рме,0 a у доКад се читава репетћција поновно опетује сви н.ем крају се. раширује у глокн. *На)ма.н>и поветарац <гзтшл>у положаје ад либитум и остављају инструпроизвелеп неким иокретом рашијГујс глокн, na e ć мвнте. To ее обави уз веое.лу галаму из које се чује разоткривтју облине к о љ е п а и оних места којима ni глас Бебин. не приличи дања светлост^азбткривА овоје дисБ е б и : Хол вана бор шер палинка? — Диган! кретно царство. Горња Чатмша je јако деколтована,ј Гдје je вино? Јесте ли за вино? д а се разазпају форме ^ребрепе бисте a помакои А н д р а ш : Некем палинка! руке указују меки чуперци паздха. Просто иронкја п и ш т a: Некем бор! етидљивости и чедттости. Гдупа догтојапственост. l i Ф е р е н ц: Некем шер! ! Гротсска грацијс. A и д р a ш: Некеи палинка! Ц у ц а : je само no иотреби"службе залуФала у П и ш т а (виче): Бооор! овај евирачки конште, јер треба н^ко да пева алт. Ф е р е н ц (виче): Шееер! To je паше чељаде, које сс лагЈо енал^зи међу сваA н д р a ш: Палинка! ком нацијом. Код ље се оукњ а футурпстечки приЦ у ц а (и ona писне): Бооор! љубила у з TC.no, a nocmeaiRa кулмсн краткоће. Тип С в и (илепФу, диж у руке у вис и вичу): Бооор! Жозефине Бекср. Гипка млохавост, блажена про-’. (Ту галаму заврпш хор.) стодушност. Хор: Апдраш, Пишта. и Ференц су прави маџарскп Ј у с о (у трансу тражи флашу): Флашу амодај! Цигани. Један у смокипку, други у салонеру, a С в н : Оооо! Циган! Хођ ван? трећи у ж акету, чија се хисторија огледава у њихову Ј у о о : Х ај, Флашу амо дај! сјају. Од белога затекло се n a н>има еамо коле, пшБ е б и : Ад иде a похарат! роке тврде маншете и зуби. (Дуца узима чаш е и флаш е са вином иепред Наступ овс веселе групиде — конгломерата Јусе и лијева. Свак узима чашу напуњепу вином и гвију нација изводи се na крилима алкохола, a no диже ју у вис и пјевају у хору): такту арије Ramepa из Кнегиње Чардагаа. Jesam li podmirio dužnu pretplatu? 33 �ПОПУЛАРНА СТРАНА H aiiz A. BuSallić P o v o d o m n a s tu p a fu ć e g lla m a s a n i-šerifa „Savm Kutibe alejkumu-sijamu. (Kur-an) (Naređuje vam se pošćenje.) Sumu tesihu! (Postite, ozdravićete!) Hadis. Ljudsko tijelo iziskuje izvjesnu vremenitu dietu i pehrizenje, pa je i tomu s vjerske strane posvećena lijepa pažnja. Propisan je post (savm). Postiti iako je mučno i skopčano sa poteškoćama, sa etičke i zdravstvene strane post ima veliku važnost kako za one koji poste, tako i za društvo. I poščenje spada kao i klanjanje u vrstu tjelesnih i duševnih vrše­ nja Božjih dužnosti, a ponajglavnija mu je svrha du­ ševno i tjelesio ozdravljenje, okrjepa i postizavanje s v je ­ žine za krjepostan i uljudan život, dobivanje jače ЛоТје za napredan i koristan rad, zadobivanje Во&јр milosti i naklonosti s kojom se postizava sreća na oba svijeta. Pod pošćenjent se razumijeva u smislu islamske vjerske nauke ustezanje (imsjtk').u određenom vremenu i na propisani način od siju uživanja, kojih s«r"za vri^ jeme posta treba posvem a 'odrećL-M jesec Ramazan u godmi dana određen J^ z a * mjesec pošćenja, a dnevno pošćenje u tom mjesecu sastoji se u tom, što se iv a k f ko posti m ora ustegnuti od jela, pila i spolnog općenja, te zabranjenih djefe, svak( dan počam od ^pojave prve zore do zalaza sunca isfO^ dana. Postiti je dužan svaki umno zdrav i odrastao itao musi man, bez obzira na spol. Izvjesni putnici na rai ainazanskom putovanju (musafir) nijesu dužni postiti, alili su du-ižni naknadno napostiti propušćene dane posta, kad se vrate u svoj dom. Za vrijeme' mjeseinih perioda (hajza) i u određenom vremenu iza porođaja (uifas) žene nijesu dužne postiti, ali su kasnije, poslije tih zapreka, dužne te nepošćene dane napostiti. Ili lB U lllt I u slijedećim slučajevima dopušteno je nepošće­ nje Ramazana i to: 1. U slučaju bolovanja (maraz), i to bez obzira na to, kakve je vrste to bolovanje. Treba samo da je to bolovanje takve prirode, da postom donosi ozbiljno i si­ gurno pogoršanje bolesnikova zdravlja. Teška glavobo­ lja, očna bolest i rana teže prirode, a osobito otvorena sušica, kada vode pogoršanju zdravlja i tjelesnom oslabIjenju u slučaju pošćenja, spadaju u bolesti koje dopu­ štaju nepošćenje. I oni, koji bolesnika poslužuju spadaju ovamo, kada im ta služba otešćava pošćenje, pa i oni mogu da ne poste. 2. Noseće žene i dojilje (makar i tuđeg djeteta) isto tako mogu da ne poste uz Ramazan, kada su u strahu, da ■)lz r a d n j e : Pet: islamskih vjerskih obvezatnih dužnosti [Suruti islam] (Njihova karakteristika i značaj). 34 P o s / " 1; će im pošćenje prouzrokovati i donijeti umnu oslabljelost (noksani akl), zđrastveno dojiljno ili dječije stra­ danje (helać) iili kakvu bolest njoj ili djetetu. 3. U ove ruhsate (dopuštenosti) spadaju i ona lica, koja nijesu u stanju da izdrže dnevni glad ili žeđ bez posljedica po svoje zdravlje, pa je i njima dopušteno nepošćenje uz Ramazan, ali i u ova sva tri slučaja (od 1—3) valja kašnje napostiti. 4. »Herem« također spada medu one slučajeve do­ pustivosti (inubah) nepošćenja uz Ramazan, a pod »lieremom« treba razumjeti čovječiju tjelesnu totalnu i vječnu ofpmjlpst (adžzi mahzi daimi). 1 taka lica, bez obzira na dobu godina, mogu da ne poste. A pošto kod njih napašćanie nije u izgledu, oni njesu dužni ni napašćati u (акшп stanju nepošćenjem propuštene dane posta, nego su dužni za saki dan. davati t. zv. »f i d j u« siromašnom licu koja se sastoji u jednodnevnoj ohičnoj ishrani toga siroromašnog lica. Ovu »fidju« su dužni davati mogućna 1‘ica, a lica koja su i sami siromašni i nemoćni, nijesu je dužni ni davati. Oni će se za ta nužna svoja propuštanja vršenja Božije dužnosti posta Bogu moliti za oproštenje. Javno kršenje ove dužnosti kažnjava se policajno kao Ijavna sablazan za ona lica, koja to izazovno čine. Vjerski dužni post valja izvršavati svima onim »koji su obavezni da poste u određenom i propisanom arapskom mjesecu zvanom R a m a z a n u svake godine. ar rapski miesecovi, kako je poznato, spadaju u mjesečnu sferu, a ne u sunčanu, pa se računaju po mijeni mjeseca, sf. koju treba za svaki arapski mjesec ustanoviti, ili viđe­ njem (rujetom) ili propisanim računanjem (hesabom). Po­ što mjesecovi mjesečne sfere bivaju ili po 29 ili po 30 dana, to je potrebno o tom voditi računa. Vođenje o tom računa spada stručnjacima. Ali u slučaju zapošćenja Ra­ mazana, nastupa Sevala i Zilhidžeta usljed izričitosti autentičnog dotičnog zapovjednog hadisa (Sumu li rujetihi, ve eftihu li rujetihi, fe in gume alejkum fe ekmilu Sabane selasineO, viđenje (rujet) mla­ đaka ima prednost nad kalendarskim računanjem sfruunjatka i to samo i isključivo sa raziHkom od jednog dana. Kalendarski pronađeni mlađak ne može se u svakom slučaju uzeti u obzir, jer se mjesečna mijena događa u svako doba dana i noći, pa kad bi po kalendarskoj m jeni mjeseca valjalo zapošćavati ili mrsiti, onda bi se moralo u svako doba dana, čim mijena mjeseca po kalendaru nastupi zapašćati ili mrsiti, a tako po vjerskim propisima nije određeno, nego je precizno naređeno, da se pošćenje ima vršiti na prvom m jestu’ sa viđenjem (irujetom) mlađaka (hilala), a u slučaju nevidenja, da se ima zapašćati ili mrsiti (bajramovati) sa na v r­ šenjem 30 dana Šabana u pogledu posta, a prvog Ocvala �i desetog. Zilhidže u pogledu bagrama prema njihovu važnosti-po međusobni dr-uštvehi žfivot,- .pa je prema to-, utvrđenju rujeta ili prema kalendarskom računanju nji­ mu ovo propisano vjersko pošćenje potrebno -i u inter* hova prvog dana. Drugačiji postupak nije dopušten2) su samoga društva. Za.to -se kršenje ove dužnosti i kažr 1 ako je pojedinac dužan zapostiti slijedeći dan čim ■ njava teškim Božjim kaznama. vidi ramazanski mlađak, nijesu to dužni učiniti i ostali Bog dž. š. za post veli u jednom hadisi kudsiji: muslimani bez sudskog riješenja u propisanom obliku. ( E s a v m u l i v e e n e u d ž \ t i h b i h i.) Post je rrierii Stoga su svaki musliman i muslimanka moralno dužni mio, (meni pripada) i sam ć u ’ga ja nagraditi! Božja je paziti na pojavu mlađaka u određeno vrijeme mijene dakle velika volja da še post izdržaje, pa je1za njega mjeseca, pa to odmah dostaviti šerijatskom sudu, a ovaj stoga odredio i specijalnu nagradu na oba svijeta. S toga je ureda radi odmah dužan na to provesti propisani po­ će svaki pravi musliman, koji je po vjeri obvezan Ra­ stupak i donijeti riješenje o nastupu obrednih dana. mazan postiti već i po toj samoj Božjoj velikoj naklono­ U protivnom slučaju (kada nema rujeta) šer jatski sti tu Božju zapovijed vršiti iz dužne mu blagodarnosti sud može izdati riješenje u smislu gornjeg izlaganja i zahvai'nosti prema Bogu, koji se je pobrinuo i za njegov upotrebom pouzdanog kalendarskog računanja. etičan, estetičan, zdravstven i krijepostan žiot, a time Sudska riješenja o postu i bajramima uglavnom su će ujedno vršiti i svoju obvezatnu podložnu dužnost, te obvezatna za sve muslimane bez obzira na horizont (me­ vršenjem te dužnosti izbjeći neminovne teške kazne i tali), njihova stanovanja od istoka, do zapada. Božju nemilost, koja je namijenjer^t svima onim, koji i tu Kod utvrđenja »hilali« Ramazana (mlađaka) dosta­ dužnost ne jVršfe' i tijem griješe ^ p re m a Bogu i prema tan je jedan pouzdan i pravedan svjedok muškog ili žen­ društvu. skog spola, a kod ustanovljenja mlađaka Ševala i Zilhi'Nepostiti znači ne manifestovati svoju pripadnost džeta radi nastupa Bajrama potreban je propisani njislamijetu. Takav postupak povlači za soboni, osim te­ sahi šehadet (brojni svjedoo ), koji - vrijedi za, suđenje škog grijeha, još i to, da je u takvog grješnika oslabio kod sporova u parnicama. ' iman i privrženost svojoj vjeri što ne bi smjelo biti, јет Kad je horizont (ufk) jasan ('berjik) potrebna je veća Je_lQLŠtetno i po njega ( islamsku zajednicu, pa i po sa­ brojnost (džemi gafir) svjedoka, a kad je tmuran i obla­ mo lujdstvo. čan (magmum) dovoljan je jedan odnpsno dva svjedoka Disciplina je U sVemu potrebna i važna, a u vršenju za valjanost riješenja. vjerskih dužnosti ^neminovna i neophodna je u interesu Kako se vidi i post^u sebi sadržaje jedan Božji same društvene zajednice, kojoj {'■pošćenje kao i drugi i b a d e t, pun pogodnosti za sposobne postače, koji kada obredi donose neizmjerne moralne i materijalne koristi. se sa srca i predano vrši, donosi za sobom razne gore Post u sebi ima još dosta drugih ljepota i blagodati, nabrojane Božje blagodati vrlo potrebne i korisne za 1‘judstvo. Tim nastaje usrdna predanost Bogu i čišćenje pd ifi treba svaki mđslini‘da iskoristi, fe sumu ja ejuliel 1 ' ;• duše, stvara se s njiim etičan i socijalan život u društvu ihvan! R a m a z a n i š e rif m ubarelt 've m esud i tom dijetom popravlja se zdravlje, kpje je neminovno potrebno za pojedinca, a za skupinu od velike socijalne o i s oiri •' V • ■ 2) Trebalo bi raspraviti i po mogućnosti donijeti ob­ vezatno riješenje, pošto je astronomska nauka u velikoj mjeri napredovala i u detalje u praksi točna — da li se može u slučaju neutvrđenog viđenja ramazanskog mlađaka, kada je šaban po pouzdanom kalendarskom računanju oz­ načen sa 29 dana, oglasiti slijedeći dan za prvi dan Ramazana. Hamdija Mulić Ako bi se dalo tako autentično riješenje donijeti izbjegli bi se svi poznati prigovori i trzavice koje se redovno po­ javljuju u pogledu zapošćavanja Ramazana,- p a bi se posti­ gla i u tom potrebno jedno-obraznost postupka u vršenju ove vjerske dužnosti. Donešenje ovakvog riješnja držim da spada u kom petenciju V-jhovnog vjerskog starješintsva. K a k o O m er p r o s v e ć u fe n a ro d 2. Upoznavanje samoga sebe. Mnogi ruže naš narod što neće tobože da primi sa­ vjet i pouku. Spočituje mu se, da je neznan i da ne p ri­ ma ništa što je napredno i dobro. Svi ti koji tako go­ vore, a ujedno sami ne nastoje pa makar i usput u svo­ joj okolici da narod pouče, silno griješe. Naš je Ome<r to dobro uočio i uverio se posve protivno. Mi jedva čeka­ mo kada će nastupiti duge zimske noći da se oko njega saberemo i da ga čujemo. Omer se ne drži kakvog od­ ređenog reda u svome poučavanju, nego slobodno priča o onome što do dođe samo po sebi na red. Stara nana Mešićka upita našega Vejsik za Saliha Demirovića, kako li je ovo danas jer Salih boluje ima pet-šest dana pa su mu čak zvali i doktora. — Pa bolje je hvala Bogu danas— veli Vejsil. — Ama šta ga boli?,.— neko .priupitala Vejsil ka­ že da mu je doktor kazao sh u , da Salih borta od ne­ kakve upale »ključa«. . — Šta li mu je sad opet to? — pita nana, uprijevši pogled u Vesii'a. — Neznani b’rte, duše mi — veli ovaj, a onda svi pogledasmo u Omera, koji se u sebi osmjehivaše. — Eto — veli Om er —, što smo ti mi ljudi neuki, i , neznani.. Ne -poznajemo ni-sam i sebe. Ne umijemo da 35 �kažemo ni šta nas boli. Vidiš moj h rte , kako je dobro čitati knjige koje dotkori pišu. Ja to čitam pa da i v a­ ma pričam. Njemu nije doktor rekao da on boluje od upale »ključa«, nego od upale p l u ć a . To vam je ono što naš svijet veli »u vatri« i sandžaje. Samo su sandžije žigovi u leđima, a upala pi“uća posve je drugo. A šta su to pluća? Vidjeli ste u bravčeta bijelu džigaricu. Eto ta bijela džigairica u nas ljudi, zove se plu­ ća. Ona stoje u prsnom košu, a razdijeljena su na dva Pluća 1 dušnik, 2 desno pluće, 3 lijevo pluće. ili koji stanuju u Čardacima a pod njima štala, za kravu ili konja. — A šta je najbolji lijek protiv upale pluća? — pita Om era stara Gakićka. — Najbolje je odmah pozvati doktora. A ako je doktor dafeko, dok on dođe, treba bolesnika dobro utopliti, čuvati ga od prehlade i metnuti mu mokre dobro izažete obloge (mokru maramu) oko prsa i leda, pa po tome obaviti suhom maramom. Samo voda u kojoj se oblog (marama) potaplja treba da je zastajala u solbi, ne smije biti studena. Tada, dok bolesnik drži oblog na sebi, ne smije se otkriti ili rashlađivati. Osim toga ako je bolesnik »zatvoren«, odmah mu valja dati neki otvor kao: gorke soli, gorke vode, sefamećije ili riđine ulja i t. d. Bolesnik ne smije ništa da jede osim malo čaja ili malo mlijeka. Između oba plućna krila nalazii se s r c e . Velik u* nas kao šaka. U srcu se skuplja naša krv i razvodi p i l i m a po svemu tijelu i ono vazda radi. Plućima i srcu škode isti naši neprizatetji koje mi kupujemo za svoje pare. Ko previše p u š i i pije c r n u k a f u, taj kvari oboje. Ko pije r a k i j u , taj truje i pluća i srce. i krila; desno i lijevo кгЦо.-Pluća su šupljikava, puna ne­ kih sitnih grančica, koje se završavaju sitnim' mjehu­ rićima. Prošli put kazivao sam vam da mi исјУУто u se zrak kroz nos a dišemo na p l u ć a . Naša pluća uvSjek rade: u se primaju čisti zrak a iz sebe opet vraćaju is­ trošen, pokvaren zrak. Bez č i s t a z r a k a nd bismo mogli živjeti i da naša pluća ne povraćaju iz sebe is­ trošeni (pokvareni) zrak. Zrak daje našim plućima sna­ gu, krv. Ako se prehladimo ili jđš što je najgore, ako se ugrijani i znojni rashladimo, može se lako dobiti u p a ­ Organi za varenje hrane 1 usta, 2 jednak, 3 želudac, 4 crijeva. l a p 1 u ć a. To je u nas prilično česta bolest, a vrlo je opasna. Teško je nama poznati u p a ? u p l u ć a . To somo umiju doktori. Mi nagađam o da neko ima upalu pluća ako ima v e l i k u v a t r u a ne zna da kaže gdje ga boli Zato ko hoće da ima zdrav a pluća (zdrava prsa) neka se čuva od prehlade a naročito neka živi što više na čistu zraku. Vidite, mnogo griješe oni, koji ne otva­ raju često prozore u sobi, osobito gdje spavaju a još više griješe oni, koji suše mokru obuću u sobi k raj peći 36 A šta biva s našim hranjenjem? Treba i o tome da se progovori. Najprije hranu mećemo u u s t a . Usta prime zalogaj, zubi ga grizu, j e z i k ga prevrće a p l j u ­ v a č k a razm ekša, da se lakše sažvače i proždre. Nije za naše zube svaka hrana. Zubi se lako kvaire, a naročito ko običaje s njima da pregrize ono, što 'bi tre ­ bao da čini nožem ili kliještima. Oni, koji redovito jedu meso i slatkarije, a n e i s p i r a j u č e s t o u s t a , kvare zube. Seljaci jedu smok i biljevnu hranu a to ma­ nje kvari zube, naročito ako se usta izapiru čistom vo­ dom. Cuii ste zašto i pljuvačka nama treba. Zato je vrlo štetno bez razi'oga pljuvati. Inače to je i gadan običaj pljuvati po podu, putu i okolici gdje se sjedi ili čak i spava. Nairočito bolesnik neka pljuje u jednu posudu koja se zato pripravi i često pere. Iz u sta hrana ide kroz �jednu cijev koja se zove je U n j a k . On je spojen sa ž e l u c e m ili stomakom, pa kroza nj side ižvakana hrana u želudac. Sve je to jedna mudra naprava koja ide svojim stalnim redom, da mu se čovjek mora da divi. Samo, samo ako to čovjek sam od sebe još čini pametno i razumno kako valja. Divna je naprava ljudski želudac On je pružen povrh trbuha. Želudac je duguljasta, kožnata kesa. U njemu se ku­ ha naša hrana. Ako je hrana l ' a h k a i z d r a v a , naš želudac tu hranu lahko i svari i probavlja. Cim nešto pojedemo preteško ili nezdravo, odmah želudac prestane da lahko radi, a mi onda velimo, b o l i n a s t r b u h . I od prehlade može da nas zaboli u želucu. U. želucu se hrana pretvara u krv, koja drži naš život. Ono što pre­ ostane od hrane ide iz želuca dalje kroz t a n k o c r i ­ j e v o , odakle također ide hrana u krv, a iz tankog cri­ jeva ide dalje u d e b e 1 o c r i j e v o, iz kojega prolazi nečist na polje. Svaki čovjek treba r e d o v i t o da se hrani. Samo to hranjenje treba da bude u m j e r e n o a sama hrana treba da bude h r a n j i v a i naročito č i s t a . Razuman čovjek dobro na to pazi. Naročito ne treba nikada s uma smetnuti, da ruke treba prije i po­ slije jela dobro oprati barem čistom vodom, a još bolje sapunom. Na pošljetku da napomenem ono što sam rek'o da kvari pluća i srce nesretna rakija, to i ovdje velim: želudac i crijeva ruakija izjeda i truje. 1 to ona izjeda želudac i crijeva tako polagano kao crv drvo, što mnoge pijanice ne osjećaju sve dotle, dokten ne bude kasno. Kada više za to nema nikakva lijeka ni pomoći. Rakija je opasan i podmukao neprijatelj. НАУКА Ing. SI. N ešto o en erg iji Svirha prošlih dvaju članaka^ bila je , da se publika pedeset m etara na više ili . iznad pet atmosfera slove napose naši ekonomi obavijeste o prirodi ‘energije uop- kao postrojenja, sa visokim vodnim pritiskom. šte, a osobito o prirodi vodne energije, koja u poljopri­ Naši ekonomi upotrebljavaju u glavnom vodne ma­ vredi i ekonomiji igra najvažniju ulogu. Zatim, d a /še šine sa najnižim pritiskom t. j. sa padom vode od jedan upute u računsko baratanje sa vodnom energijom, a da dOrdva metra, da ne spominjem mlinove sa vodnim pone trelbaju preduzimati skupie^po&use i na sreću očeki­ '^опотр, koji iskorišćuju znatnije padove. To su vodna vati povoljan, ili nepovoljan rezultat. kola, koja natapaju bašče i bostanluke, dok se mašina Daki'e kako smo spomenuli efekat je; vodopa^a^jpg- iznad dva do deset metara rijetko viđaju, a ako se uponak: L = 10 X Q X .lT Ako promotrimo gornju formulu, rezultat |<e, Љ!£Л isti, ako .imademo velike vodene mase sa malim padom ili imademo visok pad vode sa' malim vodenim kvantom. Na primjer: deset kubnih metara vode na sekundu sa jednim metrom pada daće L = 10 ‘ 10 '<1 — 100 HP (konjskih snaga), kao što ćemo isti rezultat dobiti, ako imademo pad vode od deset m etara i pritok od jednog kubnog m etra na sekundu, dakle L = 10 ’ 1. * 10 = 100 HP (konjskih snaga) isti ovaj rezultat postići ćemo ako imademo pad vode od stotinu m etara i pritok vode od stotinu litara na sekundu prema tome L = 10 * 0,1 • 100 = H P (konjskih snaga) trebljavaju to su u upotrebi kod šumskih pilana. Mašine U svim gornjim primjerima dobivamo stotinu konj­ iznad deset m etara pada vode može se reći opšte su skih snaga efektivnih t. j. upotrebivih, jer se u samoj nepoznate. formuli kriju gubici vodne mašine od 25%. Gornja činjenica karakteriše neekonomiju naših po­ Prem a visini pada vode imademo vodna postroje­ ljodjelaca, jer se nijesu usudili da iscrpe potpunoma re­ nja sa visokim, srednjim i niskim vodnim statičkim pri­ zervoar prirodne energije. tiskom. Poznato je da stupac vode sa visinom od deset Taj nehaj ne smije im se uzeti za zlo, jer nijesu m etara imade pritisak od jednog kilograma po kvadrat­ poznavali drugih mašina do primitivnih vodnih kola za nom centimetru ili jednoj atmosferi. Tehnika je udarila granice za postrojenja sa niskim natapanje. Zato ćemo preći na kritičko osmatranje mašina, vodnim statičkim pritiskom do deset metara pada vo­ koje se upotrebljuju i nastojaćemo da svaki put u koliko de ili do jedne atmosfere od deset do pedeset metara pada vode ili od pritiska od jedne do. pet atmosfera dosadašnja mašina nije svrsishodna i rentabilna da ju zamijenimo ekonomski savršenijom t. j. racionalnijom. broje se postrojenja kao sa srednjim pritiskom, dok od 37 �Uporedimo li trošak investicije sa efektom, to do­ lazimo do rezultata da ga svaka konjska snaga stoji 150.000 : 12 == 12.500 dinara. Isti rezultat mogao se postići sa puno jednostav­ nijom i jeftinijom instalacijom t. j. da se je napravio to­ čak brzog hoda od 2 do 3 m etra promjera, koji bi mu dao bolji efebat usljed umanjenja dimenzija i s tim u Visina podizanja vode potpuno je ovisna o promje­ vezi raznih trenja; ali u našem primjeru neka bude ru točka i manja za cca 20—30% od istoga t. j. alko isti efekat od 12 HP, jer je kvantum vode, koja protječe kolo imade promjer od deset m etara može se njime u sekundi ostao isti, kao što i pad vode, te da se voda dizati voda na cca 7—8 metara. crpla pomoću elevatora. Točak od tr i metra promjera, kad bi se i od željeza Prem a tome ako hoćemo da dižemo vodu na veće visine od deset m etara, to vodno kolo zauzima ogrom­ izgradio ne bi više stajao od 15.000—20.000 dinara sku­ ne dimenzije, kao što mu i cijena enormno skače a sve pa sa građevnim dijelom. Dok bi elevator za dizanje na štetu rentabilnosti. Ovako skupo drveno kolo od cca vode na 20 m etara visine skupa sa građevnim dijelom 20 m etara promjera nalazi se niže M ostara podignuto stajao cca 20.000—28.000 dinara, dakle ukupno cca od g. Mihe Peške, koji je bio u stanju da finansira sku­ 48.00Q dinara. Prema tome bi iznašali troškovi po insta­ pocjeno postrojenje, te ga je stalo preko 150.000 dinara, liranoj konjskoj snazi 48.000 : 12 = 4.000 dinara. Dakle dok mu uzdržavanje zahtjeva i dan danas prilične sume u najgorem slučaju mogio se je postrojenje sa istim novaca. Navedeno kol'o ne iskorišćuje niti 1.5 metara«' efektom izvesti ša svotom ispod jedne trećine cijene u pada vode, a uzdiže vodu na cca 18 metara, .*koja se prošloTHH.slučaju. upotrebljava za kulturu ?uka arpadžika Л zelenja. Gest Namjerno sam u prošlom članku rastavio vodno g. M. Peške podizanjem navedenog kola je u savkom kolo od naprave za- dizanje vode, jer mi izgleda, da je pogledu hvale i priznanja vrijedan, .jer je otvorio nove tragedija zastoja u razvoju vodnih mašina u našim kra­ vidike i privredna vrela u pasivnom području. jevima baš u sretno pogođenoj konstrukciji domaćeg ,kola za natapanje. Tako je ta kombinacija postala naPored sve svoje ogromnoSfi gornjrtočak imade prg •im patentom u kojeg se niko* nije usuđivao dirati, porcionalno vrlo malu snagu.'Pretpostavim o li i gdje se ono nije moglo primijeeniti nije bilo nikakva de pad vode od 1.2 m etra i da ždere cca jedan m etar vode na sekundu, to je njegov e fe k a u jlJ lJ ijeka. 10 ■ 1-2 ■ 1 = 12 HP. L Slijedeći put o elevatoru. 1. Domaće kolo za natapanje konstruisano je ta­ ko, da iskorišćuje vodnu energiju od pritiska pola do najviše dva metra. Voda gurajući u lopatice pokreće kolo, dok drvene kutije pričvršćene na kolu i prema­ zane katranom si*uže za crpanje vode. U novlle vrije­ me upotrebljavaju se mjesto drvenih potpuno iste lime­ ne kutije, koje su kud i kamo bolje. iiiuiiu ПРИВРЕДА г~ % џ Mef)medaHja F azlagić, upravnik rasadnika u G o raždu N a u ka o v o ća r stv u Dijeli se na poznavanje ustrojstva i života voća­ ka, uzgoj sadnica, njegu voćaka, iskorišćavanje voća, te napokon na Sustav i opis pojedinih v rsta voća. Sustav i opis voća uvodi nas u poznavanje vanj­ skih i unutarnjih svojstava pojedinih vrsti, te razliku između samih v rsti i sorta voća. Nauka o poznavanju ustrojstva i života voćaka uči nas, da poznajemo iz čega je voćka sastavljena, kako se hrani, plodi, raste i živi. Tu nam je isto potrebno da se pobliže upoznamo i sa zemljištem, koje je jedan od glavnih uslova uspješnog voćarenja. Prem a plodu voćna stabla i grmlje dijelimo u če­ tiri familije: 1. z r n a t o , i l i j a b u č a s t o 2. k o š p i č a v o v o ć e , Uzgoj voćaka (prisada) upućuje nas kako ćemo uzgojiti sve vrste voćnog girmlja i drveća do njihove presade na stalno mjesto, voćnjak. Njega voćaka — voćarstvo u užem smislu uči kako treba odgojene prisade saditi i voćnjak njegovati. Iskorišćavanje voća uči nas kako se voće najzgod­ nije iskorišćuje i unovčuje. Dava nam upute o branju i spremanju svježeg voća, te konačno i o samoj razno­ vrsnoj preradi. 38 3. l u p i n a s t o , ili 4. j a g o d a s t o voće. voće, jezgrovito Voće i U zrnato voće dolazi. a) Jabuka. Stablo raste preko 10 m. visine. U na­ šim šumama ima ih dosta divljih. ljih. b) Kruška. Raste i do 16 m. visine. I njih ima div­ i. c) Trnja (dunja). Polustablo ili grm, visine 3—5 m. Domovina Južni Kavkaz. �d) Mušmula. Orm 3 - 4 m. visok. Domovina joj je Perzija e) Oskoruša. To je stablo do 15 m. visiine. Imade ih više vrsta; jarebika, mukinja, ibrekinja i dr. U košpičavo voće: a) Breskva (šefteliia). Polustablo, 3—6 m. visoko. Domovina joj je Perzija. b) Kajsija. Polustablo 3—6 m. visoko. Iz Armenije. c) Trešnja. Stablo 12—16 m. visoko. Kod nas ih imade divljih. d) Višnja. Polustablo, 4 - 6 m. visoko. U Primorju nalazi se lovor-višnja. U rod višanja dolazi divi'je ras­ tuća rašeljka (sremsla, trenusla, magriva), koja je kao podloga za trešnje i višnje osobito preporučljiva. e) Šljiva. Dijeli se na: okruglice i duguljače (cjepače). U okruglice spadaju: Tenki'otke, mirabele, džanarike, trnošljive (crnice) i dr. u duguljače (cjepače) spada: domaća šljiva (požegača, mađarka, bistrica, bosanka, savka, modrica), dalje bjelošljiva, talijanska šljiva L ir. U a) b) c) d) lupiinasto voće (jezgričavo) ubraja se: Orah. Stablo preko 16 m. visoko.Lijeska. Orm 3—5 hf? visok. Kesten. Stablo od 15 m. visind^ 7 Badem. Stablo do 8 m. visin^. B e z d u š i č n e m a t e r i j e sastoje se: iz uglji­ ka, kisika i vodika, te tvore: s t a n i č e v i n u (celulozu, škrob, nešestu) š e ć e r , k l o v a t i n , m a s n a u l j a , v o s a k , e t e r i č n a (mirisna) u l j a , b i l j n e b o j e i p e k t i n. A. Ugljohidrati (ugljikovodici). Najveći dio organskih dijelova sastoji se iz staničevine, škroba i šećera. Te tri materije imaju isto kemičko složenje: ugljik vodik i kisik, pa ih i zovemo u g l j i k o v o d i c i m a . U tijelu biline šećer se ptromjenjuje u škrob ili obratno. Staničevina tvori kostur stabla, a ima je i u osta­ lim dijelovima, kao u korijenju, lišću, plodu i dr. Starija staničevina otvrdne izdrveni. Škrob (nešesta) nalazi se u formi zrnčića u pojedi­ nim dijelovima stabla. U korijenju, deblu i sjemenima nalazeći s e ’škjob s proljeća uplivom vode pretvara se u šećer, pomoću koga opet stvaraju se i hrane novi pu­ povi,' mladice* Mće'. i cvijetovi. Šećer tvori važan dio Minskog soka. Klovatina se nalazi raspuštena po ćelicama, a često izlazi van kao smola i stvrdne na zraku. Ima je kod košpičavog voća. -----Pektin je sličan ugljikovodicima, nalazi se u Min­ skim sokovima, osobito u nezrelom plodu. U jagodasto voće s p a d a j t B. Biljne masti. a) Dud. Stablo od 7c.pa i do 15 m. v Nalaze se u Minskom tijelu osobito u sjemenima, b) Smokva. Grm i do 8 m. y)sine. isima ii lješnicima. Vosak je srodan mastima te se nac) Malina. Grmlje do 4.5 m. yisine. j cvijetnom prahu (peludu), a često obavije mnoge d) Kupina. Vere se uz plot,dostigne do 2 m. >ve bilinske, osobito plod. e) Ogrozd (angrešt). Grm oko 1 m. visine. f) Ribiz. Grm do 1 m. visine} C. Bilinske kiseline. g) Jagoda. Nalaze se u soku svih zdravih bilina, a u većoj h) Vinova loza množini opet u plodovima. Što plod više uzrijeva, to je i) Američka loza. kiseline manje, a šećera opet više. Po berbi davamo vo­ će u komore. Ležanjem raspusti se pektin, a škrob se Šta se sve nealazi u stablu? Ako spalimo drvo dobićemo nešto pepela. Materije mijenja u šećer. Plod je usljed toga sladi i mekši. U koje su izgorile zovemo g o r 'i v i m m a t r i j a m a sočnim plodovima je j a b u č n a k i s e l i n a , dok u (b i 1i n s k i m i l i o r g a n s k i m ) . U elemente bffin- kori stabla, o'rahovoj lupini i plodu, te kod nekih klaskih sastojina spadaju: ugljik, vodik, kisik i dušik, a oni pavih krušaka, mušmula, oskoruša i dr. prevlada t a1 i i, se međusobno spajaju. N e g o r i v e m a t e r i j e (p e ­ n i n . D. Bilinske (boje. p e o ) potječu od raznih minerala, koji su Minskim so­ L i s n o z e l e n i l o (h 1o г o fi 1) igra najveću ulo­ kom iz zemlje prispjeli u dijelove biline. Negorive ma­ terije zovemo i a n o r g a n s k i m te ukratko m i n e ­ gu i daje zelenu boju lišću i mladicama. Pomoću njega, r a l i m a . U bilitti se nalazi: kalij, vapno, magnezij, fos­ sunca i soka rastavlja se ugljični dvokis na ugljik i forna kiselina, kremična i sumporna, željezo i manja kisik. množina ostalih minerala, koji ne sagorijevaju nego os­ E. Bjelančevine (proteini). tave pepeo. U M ju su manje zastupljene od ugljikovodika. Ima Organske (Minske materije) kemija dijeli u d u š i č- ih rastopljenih u soku biline negdje u krutom stanju, n e — ako imaju u sebi dušika, i b e z d u š i č n e — kao u sjemenju. Nalaze se u protoplazmi mladih čelica. Najviše je raširen a l b u r n i n . L e g u m i n se opet na­ ako ga nemaju. D u š i č n e m a t e r i j e sastoje se: iz ugljika, ki­ lazi više u sjemenu. Kao u ostalim kulturnim bilinama, sika, vodika i duška i tvo'ret: b j e l a n č e v i n u , b i l j ­ bjelančevine općenito u voćkama nijesu toliko raširene, ali ipak bez njih ne bi moglo da bude. ni a l b u m i n , l ' i j e p a k i b i l j n i l e g u m i n . 39 �F. Minerali. Najvažniji je: kafij. sodik, vapno, magnezij i fos­ forna kiselina. Sumpora imade u bjelančevinama. Želje­ za ima u maloj množini, a on je osobito potreban za stvaranje lisnog zelenila, a tim i za asimilaciju. I kremika se u drvetu nalazi. Svi navedeni m inerali potreb­ ni su za život i zdravlje stabla, nedostatkom jednoga od njih nastaje izvjesno poremećenje. Minerale u zeml'ji raspuštaju jake kiseline kao što je kiselina ugljična, pa ih onda u vodi rastopljene korijenje upija i dalje spro­ vodi. Unutrašnja grada stabla. Prvi početak stabla je sićušna s t a n i c a (č e 1i c a), koja se nalazi u cvijetu matične biline. Celice se ne vide prostim okom. Njihova veličina različita je, čini do 0.001 mm. Pod jakim povećalom vidićemo da se stanica sa­ stoji iz jake s t a n ič n e s t i j e n e , u kojoj je sluzava živa tv ar zvana p r o t o p l a z m a . U protoplazmi jer tjelešce zvano s t a n i č n a j e z g r a . Stanična stijena je m rtvi dio stanice, a protoplazma je živa, shizava 1 -zr­ nata. U protoplazmi imade bjelančevine Г nešto ugljiko- ' vodika, te biljne masti u^-fotmi^-zrnaca. To je matična ćelica, koja se ko<yđ'ijajuće i ras(tiće biljke d i j e l j e ­ n j e m razm nožava. U živoj /JeRpi prolazi bez prestan­ ka bilinski sok, te zakonom prirode — e n d os4jfćTzo~nN prolazi kroz staničnu stijeml. —^ Kako su stanice *Wzeife jedna na drugu, medu nji­ ma pomalo nestaje m e đ u s t i j e n a , to se red stanica pretvoiri u p r o v o d n e c i j e v i . Cijevi tvore s џ (J~ p i ć e .i tako prolaze cijelim stablom od korijena do vrha. Negdje stanrce .irnadu svoju okruglu formu, ne stješnjuju se, pa nastaju m e đ u s t a n i č n’f Tč a n a 1 i, koji služe za izmjenu z ra k a / a u| mnogim stablima su opet ispunjeni klovatinom. ’ Unutrašnjost stabla sastpji ^se.4z raznih staničnih tkiva. Pni prorezu prostim okom u sredini vidimo s r ž . On je obično sastavljen iz okruglih ili'oblih mekih će­ lica, koje žive po neku godinu, pa izumru. Srž je čvršće drvo zagasite boje. Oko srži nalazi s e s r ž n i k o l u t , a na vanjskoj strani b j e 1. Na sržni kolut pripajaju se uži i širi krugovi, koje nazivamo g o d o v i m a . Kod buj­ no- rastućega stabla ti godovi su širi, kod sporo rastu­ ćega opet uži. Po tim krugovima sudi se koliko je drvo sta'ro. Od srži prem a kori polaze s r ž n e t r a k e , koje su- obično napunjene škrobom i drugim materijama. Izravno na najmlađem drvetu složen je vrlo važan sloj stanica, koje se zovu k a m b i u m. Prostim okom se ne vidi. Medu b j e 1o m i l i k o m kambium pravi m e z g i n k i r u g iz čega se u proljeće p r e m a u n u t r o š n j o s t i s t v a r a b j e l , a p r e m a v a n i 1 ik o. Nad tim tkivom, kao zaštita nalazi se s l o j k o r e , koji je trostruk. Unutrašnji sloj je 1‘i k b , a u njemu se kreće sifazna mezga. Nad likom je drugi tvrdi dio zvani k o r k o v i n a ( p l u t o ) . Ovo, pluto kod mladih stabala je glatko, kod starijih hrapavo i istrgano. Pluto služi 40 kao zaštita liku, kamb ju i bjelu. Treći i zadnji sloj zove se p o k o ž k a (k u t i k u i' a). Ova se kod starijih debala potpuno izgubi. Na kori se nalaze g u b i c e za isparavanje raznih plinova, koji se u bilini nagomilavaju. Organi stabla su h r a n i d b e n i : korijen, deblo, pup, grana i list, te r a s p l o d n i : cvijet, plod i sjeme. Hranidbeni organi. a) K o r i j e n . Služi za učvršćenje stabla i primanje hrane iz zemlje. On je dalje prenaša u stablo, te je i glavno sabiralište (magazin) rezervne hrane. Cjelokup­ no korijenje jednoga stabla zove se k o r j e n o v a k r u n a , a prelaz između debla i korjena zovemo k o r j e n o v i m v r a t o m . Korjenova kruna sastoji se iz g j ^ a v n o g a k o r i j e n a , te više p o b o č n i h k o r j e/h (»v a. Na vrhovima najtanjih korjenčića nalaze se ^rlo nježne k o r - j e n o v e d l a k e . Glavni korijen je produžena osovina stabla, a glavni mu je zadatak da d a d ^ ta b lu čvrst i protiv raznih nepogoda otporan te­ melj. Korjenove dlake primaju u vodi raspuštenu hranu i dodavaju deblhyZa to svako đubre mora da se u vodi rastopi, da ga može korijenje u se primiti. Korijenje is­ pušta jaku k i s e l i n u koja rastopljuje raznu krutu, a biljci mjžnio-hranu. Korijenje se najbolje razvije tamo gdje je dobro pognojeno zemljište i gdje se nalazi na raspolaganju potrebna vlaga. Za to je nužno za pravilno razvijanje korijenja, da se sade voćke samo tamo, gdje su za to uslovi, jer o tome je zavisan daljni uspjeh. Kad fce korijenje sastoji iz samoga glavnoga korijena i iz kratkih sporednih korjenova, često se dogodi; da tako stablo u dubini namjeri na jalovu nepropusnu i mokru zdravicu, usljed čega nastaje zakržljanje ili gnjilež ta­ kvog korjenja. Za to se pri presađivanju glavno i spo­ redno korjenje kod stabla prikraćuje. Tim će se korjenje Vi še razgranati u vodoravnom smjeru, dakle u gor­ njem sloju rodne oranice. No, u krajevima gdje vindaju jaki vjetrovi, kao i u suhim mršavim zemljištima, bolje je glavni korijen ostaviti malo dulji da voćka bude ot­ pornija i da se bolje opskrbljuje vodom i hranom. O razvoju korjenja zavisi i razvoj krošnje, kao i obratno. Kod široke razgranjene krošnje stablo ima i pravilno razvijeno korjenje. Krošnjom dobiva stablo svoju hranu iz vazduha, a korjenjem opet iz zemlje. b) S t'a b 1o. Ono je spojka između radnih organa voćke: korjenja i lišća. U svojoj visini 1.5 do 2 m stabi'o se grana u jaču granu p r o d u l j n i c u , te u s p o r e d ­ n e g r a n e . To je k r o š n j a (kruna). Ista je prema vrsti i sorti razne forme. Kod kruške je piramidalna ili vretenasta, kod jabuke široko povijena ili kuglovita, kod šljive duguljasto zaokrugljena. Stablo je kanal kroz koji struje sokovi, iz korijena u list, iz lista opet u korijen. H r a n a i z z e m l j e i z ? a z i b j e l o m , a silazi ooet likom. Kad u proljeće pupovi istjeraju svi su dijelovi na �deblu ili grani jako sočni iz čega se zaključuje, da sok sunčano i toplo vrijeme. Kišno i hladno ljeto ne jamči kola po svim živini mjestima stabla. nam za dobar rod u slijedećoj godini. c) P u p . On je početak stabla grane i ljetorasta. Pupovi na mladici postavljeni su izmjenično i tvore Raspoznavamo: 1. o v r š n e , 2. s p o r e d n e i l i p o ­ k r i v u l j u ( s p i r a l u ) , koja od prvog do šestog oka b o č n e i 3. s k r i v e n e p u p o v e . Iz ovršnih pupova tačno obrde dva puta. Prvo i šesto oko se kriju, a ostala produžuje se stablo, grana i ljetorast. Sporedni pupovi četiri nemaju međusobni smjer. Ovo postavljanje pupova nateže se većinom u lisnom pazuhu, a služe za razvoj važno je da uoči svaki voćar, jer tako će znati odgojiti nove grančice. Skriveni (a d v e n t i v n i) pupovi nalaze kirošnjicu kod mladog prisada. Valjanim rezom dobiće se pod korom na stablu ili grani, probiju koru i razviju pravilnu krošnju od jedne glavne grane produljmce i se u mladice. Navedene pupove zovemo d r v e n i m pet pobočnih, jednako rastavljenih grana. p u p o v i m a . Ovršni pupovi, kao i spvredni pupovi kod d) G r a n a . Ona nosi list, cvijet i plod. Prema ve­ mladih gfančca zrnatog voća razviju se obično u mla­ ličini, položaju i na sebi nosećim pupovima grane i mla­ dice, a poznaju se po svojoj tankoj na vrhu zašiljenoj dice dobiju i drukčija imena. Dijelimo ih na: d r v e n e formi. Ovršni pup deblji je od pobočnog, te se iz njega ( j a l o v e ) i p l o d n e g r a n e . razvije i najveća mladica. U drvene grane spadaju: p r o d u l j n i c e sa spo­ Mladice voćnih stabala u jednoj vegetačnoj do!>i rednim mladicama, p o b o č n e m l a d i c e , m l a z e v i iinadu dvije periode svoga rasta. Prvi ili p r o l j e t n i (v o d o pi j e), te t r n o v i . r a s t završuje se u junu, neko wiieme iza toga naP r o d f r l i n i č e izrastu iz ovršnog pupa. Na sebi stav ja se i j e t n i r a s t , koji se završi u septembru ili ^ est0 nose sporedne mladice, koje su usljed bujnog raoktobru. Cesto se dogodi da usljed mokre i hladne je- sta odrvenjele. seni takve mladice ne dozore, pa se ni njihov oyršnt P o t r e b n e чШl a d i c e su jake i slične propup ne razvije. duljnici. L i s n i p u p o v i razviju se,u tanke1mladice, koje M l'a z e v i ( v o d o p i je). To su vitke, bujne i kasnije nose cvijetne pupove, t ' , dugačke mladice, a najviše ih imade na starijim gra­ C v i j e t n i p u p o v i su tupi i dublji od drvenih. nama, gdje su se razvile iz skrivenih (adventivnih) pu­ Kod zrnatog voća razviju se na starijim rpobočnim gran­ pova. Viđaju se također i po mlađim voćkama. Troše čicama. Vida se,, ikako rijćAo, $ia jednogodišnjim mla­ mnogo hrane, štetne su. pa ili valjan voćar uvijek oddicama, kao ovršni pup. Kod košpičavog voća na jedno- stranjuje. 4 ч godišnjem mladicama dolazi kao pobočni pup. Tr t i ' j e. To su kratke bodljikave zašiljene mlakoje viđamo kod šljiva i krušaka. Cvijetni pupovi s t v a r a j u s e o d j u l a d o di s e p t e m b r a , a da ih se stvori što više, potrebno je ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК ------------ ------- ----- прош и рењ е Г а /р е т о в е о р г а н и з а ц и је Д аљ њ е Оснивање Гајретова одбсра у Бос. Нобашу Ha дан 2s. нришлог мј. одржпаа je скувшпша иовјсрепиштва Гајрета у Бос. 1»оС>ашу. Скупштину je civiBdo досадаHiH новјсреиик г. Рнзабег Ллнбеговић у споразуму са г. Др. Хомднјом RjaiMoM. л.екаром н Гчтшим иретеје.шиком Гајрета у I'iiixahy. nojn je недпвио иремјсштен у Бое. Кобаш. По отворсњу скуивтше r. Алнбеговић захвалио се прпоутнима na вслнком идзппу. те објаенио да сс приступа избору Mjccuor одбора Гајрета ношто je уписано преко SO чланова, a о друге отрапс ми шгдпмо да еви дијслови. numera mрода u наши ганлемешацп мичу ne п нсшто радс na je n пама i-вста дужиоет да што жппље иорАДИМи за luime мезвиче Гајрот. Затнм je узео ријеч i'- Др- Бриво, који je вр-'io уоједљиво истакао зиачај Гајрета п na-roiia врло успјенша наетојања око Ш ПШ 111»>™ј«С. K.V-1T.V1«! » ШЦИММ.11К 'Ш.ЈОСТП m a m i .....cm иирод« mio и » i m о уншрт- мјчзшшшжм b0H,y 11 ИОДИМНЛ- eKOIlrtMniOM. Ппомвнувши Впгакп Upoieiiтор.т KOJU Јс лопмо и » п |.м м м » Г»Ј|~Т01* рах « H" » " шег Мјеуто. пиавао je приеутне да кликну: Жниио Љер. Велпш ство Краљ. < ш а Пјигммр ГаЈрет« н ' ег' к >*љ' Bm'- Престодонасдедник Петар, жшвио цео Краљевскн Дом. што су ирисутпи јсднодупр|о прихватили н громогласно rpn пута клнкнулИ. Иаа тога je кандидационл одбор предложпо слнједећу ливту na Мјеенн одбор Гајрета: Др. Хамдија Врово, РКзабег Алпбеговић. Хусеин Хуремовић, Орхан Каиетановић. Петар Ђсклћ. Мсхага Диздаревић, Хрустапбег Алибеговпћ: Муетајбег Калетановић, Јосип Mapi:, 'Вурица Дамјап; ЗАмјешпџг. Дервишбег Алибеговнћ, Рнфатбег Капетановић, Мехата Деднћ, Владо 'Вурнћ, Хаеан Вехабовић и Абасбег Алвбеговпћ. Ова листа je акламацпјом примљена и поздрквљена, na je поново узсо рнјеч r. Др. Rpauo којп упозорапа присутнс на широко поље |>ааа u дужиост одбора да упрсгну <ве спле и тако да ломогну онштем пам добру, јер ће тимв радитн уједио л за добро Краља u Отаџбинс. Потребно je. вели r. Др. Браво, да сс t im чврсто ухватнмо заједпички у једпу нсиробојну фалангу иред којом мора све да пада и да <:с рушн што смета Huni наиредак n љспшу лам будућност до које мн можемо •доћи еамо кроз Гајрет п са Гајрстом. Чатим je доеаддњп повјереиик r. Алибеговпћ закључио окуцштину, ааказавши иоштптунрајућу сјсдпицу одбора. • Избор новог Мјесног сдбора Ггјрета у Ластви Дана 20. прошл.м' мј. одржана je скуиштина чланоВВ Гајрета у Ластвп у кафанп Омера Черимагнћа. Скупштину' je отворио r. Ибрахнм Салковић cn ријечнма: 41 �Поштована госиодо! Пошто je присутал довољаи б[>ој чланова за доношење ваљанпх закључака, то отварам прву редовну годпшњу сжупштину и проглашавам правоваљаном. Прије него пређем на дневни ред. предлажем да се изаберу двојица верификатора аа овјеровљење запдсника н то гг. Мурата Краввћа и Хаеана Демировнка, које скупштина једногласно прима. Затим претсједник позива секретара Касима Демнровпћа да скупштинн прочита поздравне депеше Њег. Величанству Краљу и Главном одбору, те да поднесе свој годишњи извјештај. Секретар Касим Демнровнћ устаје и чита поздравну депешу Њег. Велнчанству Крал>у, a накоп прочитане депеше присутни устају и кличу: живио Краљ и цио Краљевскн Дом! Затим секретар чнта поздравну депешу Главном одбору на што прпсутни такођер жличу: живио Главнп одбор и претсједник г. Др. Авдо Хасанбеговић! Секретар даље подноси свој годишњн пзвјештај, који скупштнна једногласно ирима, без примједбе. Даље подносп свој годишњн извјештај благајллк. г. Шаhnp Салковић, који скулштина такођер без примједбе прима. Затим je подијељена разјешнлца старом одбору и ирешло се на бирање новог одбора, у којп су једногласно нзабрана господа: за претсјсдник Ибрахим Салковић; за потлретсједннка Садик 'RepiiManih, за тајлила Касим Деипровић. за благајника Мурат Кравпћ; за одборнике: Суљо Дураковић, Садик Бећировић и Халид Беговић. За Надзорни одбор: Шаhnp Салковић, Aro Шеховић и Ахмет Хаџимановнћ; за замјеннка Бајро Бећнровић, Хакија Хабул, Омер Ћеримагић, Хасан Демировић н М устфа HIexoniih. Са слпушшне je упућем брзојапин поздрав Н>. В. Краљу и Главном одбору 1’ајретл. Пошто се je подијелио алселу АрћЂ старом одбору. прслази се на биран.е новог одбора, те се у н о в и одбор бирају: за прегсједника <r. Садика Ћеримагића. за сеа:ретара Касима Демировића, за благајника, Мурата Кравића, за чланове одборнике: Суљу Дураковића, Садика Бећировића и Халнда Беговића; за надеорни одбор: Шаћира Салковића, Агу Шеховића н Ахмета Хаџимаховића; за замјеиике: Бајру Бећировића, Хабула Омера Ђеримагића. Хасана Демировића и Мустафу Шеховића. Затим се претсједник захваљује на ноновном избору. те моли да се присутни побрину зд што бољи п угпјешнији рад за Гајрет и залључује скупштнну у 2 сата послије подне. вима Мјесног одбора нз /1,ервеитс r. г. Хафиз Салих 'ВозиИсм. шер. судијом и Мустафа еф. Ттрићем, порезнлком у Котороком, селу са 350 муслиманских домова. Осим ]\оторског иоменута гг. на челу са r. Алибеговићем обашлл су Бос. Кобаш ii •Бос. Дубочац, гдје оу одржали веома успјсле колферениције и том приликом смсуилли, како у овим мјсстима тако u у Дервснти досада 0.000 кг кукуруза, пшенице и граха п у готовом око 3500 Дил. Одбор 1’ајрета у Дсрвенти још није завршио акцију око прикупљања жив. намнрница за Гајрет, на he он ту акцнју ових дана наставитн у свима околним селнма п мјестима. Главна годишња скпуштина Мјесног одбора Гајрета у Ластви Ha дан 29. децембра 1930 г. одржана je прва редоина годишња скупштина Мјесног одбора Гајрета у Ластви. Накои што je претоједник г. Ибрахим Салковић отворио скупштину и прогласио правоваљаном, прешло се je на другу и трећу гачку дневнога реда т. ј. извјештај тајника и благајникп. Тајник je у кратким лотсзима поднио свој извјештај скушптини и оцртао noTeuiKohe у овогодиппвем раду одбора. Затим јо благајник поднно свој извјештај г.куиштини из i;ora сс види да je материјални успјех уза све иотешкоће и слабо материјално стаље члалова у овом крају добар, јер je Главном одбору послато 5.347 динара. 42 Жива акција Мјесног одбора Гајрета у Дервенти Руковођец одлулом Гл. одбора Гајрета да чланови Гл. одбора, како нз Сарајева тако и из покрајине, обилазе околна мјеста у циљу друштвене пропаганде н појачања друштвеног рада. претсјсдник Гајрета у Дервентн и члан Гл. одбора r. Есадбег Алибеговић проиутовао je ових дана разна околна мјеста, гдје je одржао врло успјеле састанке. Ha дал 4. о. мј. r. Алибеговић одржао je конферслцију у друштву са члало- Оснивање Гајретове Читаонице у Пурачику Дана 27. јануара. 1931. год. ударен je темел. Гајрстовој читаоници у Иурачићу. Тада je лаиме, ударен темсљ установи, која he међу овдалш.им муслиманима ширитп П1>освјсту, зиаље, културно и економски подизати их, освјеотити их u уопће водити их na бол.с иутеве ка бол.ој будућности. Да се оваки задаци узмогпу лостигиути неонходно јс било иотрсбно OTBapaibe Гајретовв чжгаонице у ПурачнНу. Длна 29. дсцембра 1930. ова je читаоница одржала своју гловиу скупштину, на којој je лрисуствовало надиоловични већини чланова u која je мигла лесметаио да створи правоваљаие залсључке. �Диевни рсд ове скупштине био je: 1. Извјештај тајника ja«, врло радо одаувао познву и том лриликом пред пуном о раду друштва, 2 . Извјештај благајника о стању друштва; општииском салом одржао je предаван.с о важности задруге и 3. Избор одбора уираве и дисциплинског одбора; 4. Продаја задружно града у селу у коме je лзнио све добити којс земновина у пол-а годинс, и 5. Евентуалије. љорадник добива кад постане члан задруге. A то je потврдио Главни закључци скупштине: Скупштина закључује да излесавши благостаље њемачког села и сел& осталих држава се пошаље брзојавки лоздрав г. Др. Авди Хасанбеговику, као културног Запада. нретсједнику Гајрета, који je одмах и отпослан. Али г. Хамшић није ни овом приликом заборавио да у Затим je тајннк Мунир Јахић, учитељ поднио извјешће лијепом говору изнесе важност рада за Гајрет, за које му о раду друнхтва, у којем je истакао главне закључке доса- je друштво, изгледа, најмилији рад. Рекао je: Имаћете увијек дан>ег одбора и рад читаонице у ошптем добру муслимана сву помоћ коју вам ja могу дати само у том случају, ако ове околине, лозивајући их, да се скупе око стожера нашег постанете свјесни важности нашег друштва Гајрета у којем и Гајрета, који заиста ради за добро и напреда® цијелог мусли- о војем овиси наш спас и благостаље. Te топле ријечп г. Хамманског елемента у нашој Краљевини, поготово када je нашеп* шића уродиле су плодом, јер су се тога дана прлјавили сви Гајрета Покровитељ узвишени Син Њег. Величанства Краља чланови задруте и за чланове 1’ајрета. Закључено je такођср Александра, Престолонаследник Петар. Настаје дуго клицање да се и у будуће сваки земљорадник, којј приступи за члаиа и Живио! ове задруге упише и за члана Гајрета. С тиме je рад за Гајрст Послије тога поднио je извјешће благајник Мујо Фату- и у овом селу, гдје досад и поред наотојања овдашњег повјсшић, које се извјешће прима на знаље. реннка био заспао, сада осигуран. Изабрана je нова управа одбора како слиједи: Овом приликом захваљујемо г. Халгаићу у којем смо уви1. Претсједник: Мехага Чамџић јек, откако je у нашој близини, имали пријатеља. X. Ш. М. 2 . Потпретсједник: Петар Божић Успјешан рад Гајретова одбора у Бос. Крупи 3. Тајник: Мунир Јахић, учитељ Одбор' ОЈЉског муслиманског друштва Гајрет у Boi:. 4. Благајнтс: Мујо Фатушић ^ЈСрупн. лравилно схвагајући евоју дужност, развио je кроз ову - 5. Кућепазитељ: Хасан еф. Хаџић ^оЛлну дана застлвЈМштеи-зивног п систематског рада. несамо 6. Књижничар: Џемал X. Фазлић Одборници без функције: Мехмед Фатушић, општнћски биљежник, Мујо Сарајлић, Хашим Алиџић" и Мехмед Мумпновић. У дисциплински одб^р дошли cjfr' lCej&o Хандановић, СадЕК Тињић и Сулејман КарабеговићГ' У овом одбору вирилни qy чланови управног претсједник: Мехага Чамџић и тајнМ: Myi По продаји новина, пар ј^иак^учак забава на Хаџи Бајрам и да се за то дилетанти доб] a тамбурашки збор добро увјежба комаде ' ’ 3“6d свирати. ^ Иза тога се je скупштина рае^ла Hocehi при ci вољу за наш Гајрет и увјерење "J" легов добвр и пло: рад. Оснивање Гајретова Мјесног одбора у Орахови 13. прошлог мј. повјереништво ГаЈрета у Орахови орез Бос. Градишка одржао je у народној основној школи скупштииу Гајретових чланова у сврху иабој^ Мјесног одбора Гајрета. Поред осталих многобројних чланова скулштину je ночастпо својом посјетом и среса:и начелник из^Бос. Градишке г. Гајић те општиноки начелник г. Гвојић, затим вг. Хасо 3. Бечиревић, велетрговац, Мехмед еф. Соко, порез. чиновник. Ha скуппггини je изабран одбор акламацнјом у који су ушла слиједећа г. г.: претсједник Сејфудин Кулаглић муалим, нотпретсједник Сулејмал Белшћ трговац, секретар Заим Машић трговац, благајник Омер Сељић; одборнпци: Азиз еф. Дудаковић држ. имам, Владо Оладојевић трговац н Божо Нрица трговац; замјеници: Хасо Брадарић посједник, Ибрахим Дудаковлћ посједник, Халим Халлмовић трговац, Хасан Софтић мухтар и Раслм Голубпћ фризер: надзор1ш одбор: претсједник Јоко Контић учитељ. одборници Суљо Габељић посједннк и Азија Серкић. Новом одбору желимо много успјеха у љеговом патрнот(жом раду. Ширење рада за Гајрет у Теочаиу (Зворник) Недавно овдашњи оснивачи Српске земљорадничке задруге нозвали су г. Хусеина Хамшића, учитеља и иретсједника Мјесног одбора Гајрета из Тур. Јаљара, да им приликом конституирајуће акупштине задруге одржи једно иредавање о задругарству како би ондашњи задругари били бар у неколико упућени у важност задруге. Г. Хамшић се, као и увн- ГЂИЦА. ФЕРИ ДА П А Ш АЛИЋ , УЧИТЕЉ ИЦА, бивша питомица Гајретова, a сада секретарица Мјесног одбора Гајрета у Бос. Крупи у мјесту, околним мјесткма, општинама, већ и uo оближњим срезовииа. Овај одбор, вјерујући да се и приређивањем прослава, забава са националним позорншним комадима, патриогским 43 �пјесмама ir дскламацнјама. музикон, нрирсђивлњом аналфабетскнх течајева. много доприносн културном и кросвјетном подпзању народа. a ндрочито иациопалном осветтен.у — сву своју снагу упугио je у томе правцу. Осиовавши дилетантску сскцију. енабдјевиш iix мотрсбном гардеробом н првокласним пнструментпма, одбор je приредно велвку нацноналну манифестацију п забаву у Отоци на дан 15-годпшн>нце одбране Београда. Овај дан je за пас Крајишнике врло круиан и зпачајал. Великн пријатељ натега народа нокојнн ИЈ10ф. A. Р. Рајс, опиеујући ове херојске часове у својој књизи »Што сам вндно u ii јк>жиimo у велцкпм длнпма« каже међу оеталпм п ово: IМ I \ ■ СРПСКО ИШИИанСКО tij; S g S a n p e rji љевском Дому. Претсједннк општине г. Хасан сф. ТоромалоBid^ одржао je зоиоедн говор, захваљујућн Вогу да je обдарио иотребном снагом оружје српске војскс. чији су врхови оотварили вјековну завјстну мнеао нашсга народа. Све тачке програма извеле су обе 'секције уз бурно одобраван>е, a поздравни j’OBop r-це Пашалићсвс оетавво je врло лубок дојам. Ш. У славу Рођендана Њ. В. Краља на. дан 17. децембра приредио je одбор велику н свечану аабаву у Бос. Крупн. За ову забаву може се слободио рећи да je рекордна У сваком иогледу. Препуне просторнје хотела »Крупе« <а хЈногобројним евештенством, браћом обију вјера, проламале су се од заносног одушевљеља, a долазак велпког броја грађана из Отоже са банским вијећииком г. Суљом' Суљнћем и претсједнкком општнне г. Никлфором Кнежевпћем, уиио je још једну златну жнцу у општи талас народног одушевљеља. Поздравне ријечи претсједника одбора г. Ахмет-еф. ГОехића, шер. судије, да je културни препород и нацноанално освештење пнтерес егсиетенције и будућнос-ти наше, да ни стољетни живот под Турцима као ни живот под Аустро-Мађарима пије био у стању да дбршрс п угушп наше национално обиљежје, да нисмо никакав на!>однп сувишак већ да смо једна недјељива цјелнна српског, народа, да нам муслимани изван вашпх гранпца заввде ua оволикпм вјерским слободама, захваљујући 'евввииц^ем Богу којн нас je обдарио са Краљем који прије кратког времена пред цнјелнм свијетом рече: »Кажите муелимашша да сам ja њихов најбољи пријатељ!« изазвале су буру одушевљења. Слвка, Протоктора Гајрета електризирала јс публику у \оликој 'мјера када je мала Нафија Хардмбашић еа евојим иоднгнутим ручпцама рекла: »Гајрет Te поздравља! Да жввиш, да растеш у наручју Чвојд шајке!. , i j ' у i • . ' Т А М Б У Р А Ш К А С Е К Ц И ЈА Г А ЈР Е Т О В А ОДБОРА У Б. КРУ П И Чепшшг, доб]»овољци има$у сроју ааетаву« To je ona жста застава коју су носили босаискп \добропол>ци за врпјеме Босапског Устанка под командоЈ} Петра Карађорђевића. тада Петра Мркошића. данас Петра 1. Краља>Србије.«: У часовнма, кад еу се бкупљали жиВи учсоницк.пз доба херојскпх борби у одбраии гордог Београда да_ се ноклоне сјевама иалнх јунака, еииови Мркољпћеве Крајиие одали су у дубоком иијстету дужну пошту вслнканима народа и Отаџ/шне ноноснп и горди што су у тим славннм подшшима дали свој обол. Непрегледна иоворка са Гајретовом за&гавом иа челу у иајвећем одушевл>ењу пролазнла je улпцама Отоко. кличућн lb, В. Краљу, Државн. Једннству a вееело лепршаље аастава. оевјетљеан нрозори. paeKoiuair ват1н>мет, нуцљава прангија. давалн су још величанственијн плашт ивој запста великој манифеетацнји. У вече je била аабава у " просторнјама Друштвеног дома са лозришним комадом »Хеј Словенн!« снизода из свјетеког рата од Ристе Одавиће. конце1)тпим тичклма тамбурашке оекцнје. деклемацијама. тоилнм и заносним севдалинчама које je отпјевала г-ца Ферпда. Паталвћева. II. Kao ii у On mu тако ju и у Цлзилу приређеиа велнасл иародна манифестпцнја и зцблва na дазг 1. децембра. дшг оетварења вјсковног сна најшФих умова nainera народа. Иред споминпком Великог u Беемртног Крал.а Оелободиоца окушгло ее. иоред школс.ке дјеце, чиновннштва ii свештеветва, eno rpabaiicTBO без ра;)лнке вјере маинфеотујућп евом спичапошћу душе евојо oejehaje безгрпнпчне л.убапп према Kjia.hV-u Кра- 44 Н АФ И ЈА Х А Р А М Б А Ш И Ћ , рецитујући »Гајретов поздрав Престолонасљеднику Петру« била je бурио аклл.чиранл a еузне очи п>ене. заиета риЈ-л'ко кптелигентне ir у сваком погледу идсалне мајке, милујуЈш '•iioje мезимче изазвале су сузе евима прие.утним. «Три Хпјдукн«. Фсрнз itnjua са евојом кадуиом; ^Хеј ОловешГ«, захваљујући одллчном режисеру r. Сави БилчаревпћЈг, човјеку1 Јгијетких еиоеобноети и гвоздене волл. дш;а- �зали су и овом ..приликом да јака воља i i неоебичав рад не позиајс препрека. -..-i • , ; . Кроз ову годииу д ,„ , одбор ј8 прн дпо 1ШПВ ; предаш м, Koja оу била „х,„ добро посјећспа, , брЧ »шшока « 25 подигао je иа lio, naeehi, добро да се , редоее Гајрета i,e у в в д лица и „ траже фабетеки'Tfe4aj за муслимаПек'Д женскп евИјвт ■који je :вавршила са одличним успјехом ирНШГвши призИаље за свој напорни труд и мпоге непријатности. 1 Нови ловјереници Гајрета ' По предлогу Мјссног одбора Гајрета у Пријетгољу Главпи одбор Гајрета именовао je у срезу Прнјепољском три Гајретова повјеренпка и то: . i У варошици Бродареву г. ЛуТфи еф. Ченгића,; вјероучитеља; У селу Комарону г. Махмута Ралчанинл, економа; У селу Хисарџику г. Сулејман еф. ПачарПза, - имамп-матичара. Ост але в и / е с т н Рад Гајрета на сузбијању неписменоети Г. САВО БИЛЧАРЕВИЂ, В Е Л И К И 'TIPtfЈАТЕЉ ГАЈРЕТА, оснивач Гајретове дилетантске сенцијв и режисер свих позоришних комада Одбор je сматрао да рад н4 јгољу нлродДог просвјећиван>а не би смио бити једцостран, јер сви разлрзи који foeope i;, корнст проевјећивања мушкарца дако псто, ако не још и више, говоре у корист проојуећиваља жене, јер je она ia у којој.је оличена: мајка, супруга ј д^жаћпца; ona уносн у колијевку првог стражара људксог покољења. — како то у својој књизи лијепо каже Комеиски, ona усађује у душу дјетињу теилоту a у ерце свјежпиу. она je 1»рвк учитељ и васпитач У посљедње доба Гајретови мјесни одбори и повјереништва развили су жпвахну акцпју око сузбијања пеиисмености међу муслимапима. Како су недавиом одлу|;ом Мниистарства аналфабетсчш течајеви проглашени редовним држав1џш шпола^д то оу мјеснп одборн н попјереницп Гајрета no позиву Глдвно/ одбора упрли све cuare да би се уЛшмгоао што већи број муслимана у аналфабетске течајеве, који се сада бонивају у свима народннм ооновнпм школама. У току прошлог мјецрца Главнп одбор Гајрета отпослао je на многе молбе прско шЛ) буквара за течајево и то у ова мјеста: Бос. Кобалг 39, у Церовшгв 27, у Сгијену 40. у Добрљу 50, у Тодорово 72, у Боће 80, у Радобље 57, у Гор. Рахић 150, у Штурлнћ 40, у Јању 100. у Хајдаровиће 50, у Јелвнић 30, у Лукавицу 100, у Кулу Фазлагића 60, у Прпјепоље 50 буквара. И овим лутем позивају се сви друштвепп одбори и повјереднци да настану што живље na уписпваљу муслимана и муслпманки у аналфабетске течајеве те да се обраћају Главном одбору за потребан број буквара. озиачнвши у којем ппсму желе букваре (чирнлицом пли латиницом). ; Гајретов рад у Тузли Након одласка г. Османа Селесковнћа у Сарајево претјседничку дужност Мјесног одбора Гајрета у Тузли преузео je потпретсједник r. Џемалага Телалбашнћ. трговац. Својим пожртвовнии и несебнчшш радом иетицао се г. Телалбапшћ у свнм мјееним културним и хуманим друштвпма и заузимао je разпе одборничке функције. Нарочито му je био на срцу Гајрет, гдје je и као одборник п сада као претсједник показао највећу активност. Mjecnu одбор Гајрета у Тузлн на челу са r. Џемалом Телалбашпћем, пз дана у дан. показује све већу активност оеповавши Гајретов клуб, Гајретов пјевачки збор. те Гајретову просвјетну секцију, која je одржала нстолико предавања и организовала неколпко аналфабетскнх течајева у срезу тузлап- ском. ГАЈРЕТО В ЖЕНСКИ АНАЛФАБЕТСКИ ТЕЧАЈ У Б. КРУПИ, који je организовала и одржапа гђица Ферида Пашалик дјетета, na ју сасма разумљиво, да оу миоги народи иолит гли се иа ввсок ииво.културе и цшшлпаације. јер су потрсону иажњу посветили систематском раду na иодизаљу н иросвјећнвању жепе. — na je' cBoj рад упутисг u тнм правцем.:Поелије забаве na воју, сс јеокуипо у великом броју- женсви свијот, opronitaoiMJa је п одрзвала г-ца Ферида Цишалнћева анал- Главнн одбор Гајрста захваљује се г. Џемалаги Телабабапгаћу н његовпм сарадницима на њиховом пожртвовнолг раДу na пм од срца честита и клпче: Жнвили! Ha 17. децембра пр. годппс Мјеони одбор Гајрета у Тузлп прцрсдио je са пптомцпма у Гајретовом клубу еВечану академпју na којој je г. Телалбашпћ, као претсједнпк Мјеспог одбора Гајрета. поздравио присутне и олржао сдпједећп говојс »Дапас се шпром наше миле Отаџбнпе прославља рођендан Љ. В. Краља. Даиашњпм даном свечапо улази Н>. В. Краљ у 43. годипу Свога испвота. Необичпо сам сретлл што мц сс нружилн рпјетка Ирнлика.'* да као претсједПпк Мјеопог одбора Гајрета у Тузли поводол! рођепдана Њ. В. Краља Александра I. отворим ову свечапу аклдемпју. Огварајући ову аладемпју »озарављам Вас и тоило Вам захваљујеМ' na бројном едаиву. Ваша посјета доклз je вјер- 45 �ности и љубави коју мп сви овдје, ua овоме свечаном окупу, маннфестујемо према нашем узвншоном Владару. Да одјек наше вјерности, оданостн и непоколебиве отаџбепнчке љубави према Њ. В. Краљу досппје. у Краљевске Дво- Џ Е М А Л А Г A Т ЕЛ А Л БА Ш И Ћ , претсједник Мјесног одбора Гајрета у Тузли ре у драгу нам престоЈЛт^у Београд. слободан прочитам брзојавнуl честитку коју смо данас упуг ларији Њ. Вел. Кралд: Кабинетској Канцеларијн^ Jfc. Вел. Краља Бвоград Мјесни одбор Гајрета у Тузли са својим пптомцима одржавајући свечану академију у част рођепдана Њ. Вел. Краља Александра молн. да Њ. В. Краљ Александар Т взволи поводом данашњег Свога рођевдава примпти лаше евесрдне честнтке и искрене нзразе поданнчке вјервостп. Нека живгг Љ. В. Краљ Александ^р I! Нека жвви Њ. В. Краљица Марија! Нека жпвн моћнн затптитпик Гајрета Њ. Kp. Вис. Престолонасљедник Петар! Нвка живи цио Краљевски Дом! Претсједник Гајрета у Тузлп: Џемал Телалбашлћ. Госпође ii 1‘осподо! Поводом свакога славља у нашем Краљевском Доау. na и данас, Гајретови радежици имају нарочито весељс. јер сс Гајрет већ седам годива. налазв под моћном заштитом славног нам Владалачког Дома. Његово Величанство Краљ Лложсапдар, цпјенећи велике напоре Гајретоввх радешпса око културног прндизања и нацповалног освјештења муслвмана у пншој Краљевваи,- дозволио je, да Гајрет ступи под моћну заштиту Нсговог Првијепца a пашега драгога Престолонасл.сдника. Од тога момента Гајрет je почео ранидпим кораком да i'e развија и да доппре и у пајзабитнвјс муслвманско напеље. Гајрег je сретан п пресретан што се о њему и љеговом иацвопалном и културном раду води брига пл вајмјеродаиnnjeu мјесту и што Њ. В. Краљ, норед огромнвх i војих државиичких послова, са вајвећом љубавн пратп рад Гајрета. To Његопо очипско гтарап.с дпје Гајретовим ралсницпма join jii- 46 чег пмпулоа, да свој скромнн рад развију оа још више воље и полета, и да буду иожртвовни и ревноснн помагачи Њ. В. Краљу у раду за добро народа. Историјскл. je срећа, да се je у нашем народу родио Човјек одличан војсковођа у рату, a мудар n одважал државнвк у миру, који je са својим народом и за свој народ учинио епохална дјела. Сви се добро сјећамо растрованнх времена прије 6. јаунуара п 3. октобра 1929. године, када je народно јединство и држава била угрожена. Тада се јавља поновно народни Херој са бескрајном љубави за вародве ocjehaje и његово добро, Човјек који у шфнаенијсм моменту нартвјскс заслвјепљеноств једпим херојскнм и снажиим вокретом заустави земљу, која je срљала у пропаст. У Своме манифесту. који je. тада Краљ упутио Своме народу, стоје и ове ријечи: »Моју Душу раздпрао je вапај наших народних маса радних п родољубивих, које су већ одавно назирале, да се више не може ићи путем, којвм се досада пгпло.« Te народне ваппје Он je слушао из године у годину и у прави час створио je одлуку да подметпе своја јуначка плећа под један сграховпто велик терет, који Му neke вигае допустиуи ^гаједап безбрижан чае. Због огромних жртава и херојсквх дјела која je Њ. В. Краљ Александар чпнио и чинн Своме народу, данас на Његов рођендан мора да устрепти свлном радости срце сваког и&среИог патрпоте, еа дубоком молитвом Свевишљем, да нам Га драгц Бог поживн много в много година, да сретно проведе у дјело све оне спасоноспе идеје које нам je у Овоме поторијском манифесту објавио. ......... С тога Вас ice иолим, да сви на овоме свечаном скупу из дна душе кликнемо: Да живи Њ. В. Крал. Александар I! /Да живи Њ. В. Краљица Марија! Да живи Њ. Kp. Впс. Престолонасљедник Петар, моћни 1аштитник Гајрета! Да жлви цно Владалачки Дом славне Динасгије Карађорђевика! Нови утемељач Гајрета у Коњицу Г. Ибрахим Гаврдповпћ, срески ветеринар у Коњицу уинсао се код тамопгњег Мјеепог одбора за члана утемељача Гајрета. Нови утемељачи Гајрета у Козарцу Г. Муниб Арнаутовић, кројач у Козарцу, уписао се за члана утемељача Гајрета са свотом од Дин. 500.— Свршене ученице I. Домаћинске школе у Тузли, која je отворена заузимањем Мјесног женског одбора Гајрета. Kao први резултат усијеха ове устапове био je тај, да се јавио огроман 6јк>ј ученица за други гечај Домаћинске школе. који јс отпочео са радом концсм мјесеца октобра. Огромну важност оваквих установа иарод je већ уочно п сам моли дл му се кки илп сестра прпми, док смо за први тсчај пола годнно купвли дјевојчице, да имамо потребан број,-да се може молнти Мшшстпрство да иам одобрп отваран.е ове гаколе. , Домаћннеко гаколе образоваће пајбоље и најбрже муслиманске жене н лјевојке, no iucaOana п сслима. које пису ималс прплнкс да похтђају друге школе, na од срца npenoручујемо свима лскренпм ноборнпцима панретка муслшинске жене. да порадс п na томс. да се муслиматчсс дјевојке no селима и варошицама уииеују у домаЈтнеке тколе. Упис у Домакичиу школу у Сарајеву вршн се у капцеларији друштва Гајрет, сваког дапа од S — 12 сати прије подне u од з—6 сатп послије подпе. Упи- �Г1,»ЖС Ц Ч Н » ЛО in. 0. »i. - t U n U « Ш Ц М Ш да » ■ М М Ш Г 1Д И а ф м ™>ј упич, ј,ф he mirnu дом 1 фебруАра т. г. Из Канделаријо Главног одбора Гајрета. ЈЕ Д Н А ПЛ ЕМ ЕН И ТА ГЕСТА ПРЕМА ГАЈРЕТУ Нед»втш je једап мрајевсш посједпд _ „едум ,,*,,, . . цијвиоћи гад Гајрета иа Еултдао-просјш,™ n ооцнипш « °“вс“ 0 « « W m се к о „ „ enojc ј ш ј в д и . “ ■ да he аЈрсту дшотп крга u годипа ем ке loiuiie na и,., />Lay<|ojero.ti!rli, rth е у л м и ј« 1taneT.ni.-jmh. ИуЛт.чппја V. Kaneгпнивић-Церић, Вшлшја Хаџић, Ссими Шували, Фитп*а Ц<l»uh, Мика иафирбсговиБ, Фаттша КлДић, Челебдја Кр.чичбоroBBh. Нура Хрнчић, Фатима Кадић, Фатима Мсмић, Емнна Џанкпћ, Mnna Ди-здаревић; no Дпи. 5.—: Хапма Рпзвић, Техиида ЈНувалнћ; no Днн. 4.—: Ајиша Хаџн Мулић. Земпра Tnли, Хаокија Лелнћ, Кадира Ибрпшимовић, Џума Хрустић, АЈ.пфа Церпћ, Ajnina Џапкић, Иаја' Цпфербеговић, Дсрвиша ЛхистаиовнИ; no Дпи. 3.—:' Зумра' Халановнћ, Сафета Бнш■lernili, Џума Курбогопић. Г. ШсхнЈк му.Мим, сакуппо јс 20.— С В Р Ш Е Н Е УЧЕНИ ЦЕ ДОМАЋИЧСНЕ ШКОЛЕ У Т У ЗЛ И KOJA JE ОДРЖ АН А ИНИЦИЈАТИВОМ ЖЕНСКОГ МЈЕСНОГ ОДс> ' БО РА Г А ЈР Е Т А У ТУЗЛИ дана нрије Курбан-бајрама' своту од Дин. 1.130 са зкољрм да Гајрет ту своту употреби ga© награде спроиашним пичомцима 1'ајретова мушког конвикта у Оарајеву. За случај смртп илеменитог закладатеља, његови иа^љедпици нмаду у рову од мјесец дана иплатити све join недоспјелс иброке Гајрету, који he ову своту употребити само у наведсцу сврху. 0 овоме je сачињено и судско очитовање, које je уступљено Главном одбору Гајрета. Племенити дароваоц из своје скропносги чак не дозвољава ни да се његово име јавно истиче пити да му de захваљује, што ми, наравно, морамо да иоштивало. A да ово ипак, n овако исгичемо, разлог je тај што желимо да о овом случају размисле многа имућнији муслимани. ue бн ли им срце омзкшало и не би ли се повели за овим племенитим дароватељем. Мевлуд Гајрвтових жвнсних чланица у Бос. Новом Овдашња повјеренида Гајрега гђица Тахира Цернћ, у петак, 26 т. мј., приредила je мевлуд у просторијама мептеба. Посјета je била неочекивапа. Бнло je присутно ono 150 муслимансклх жена и дјевојака. Повјереница je присугним одржала говор у коме je изнијела значај друштва Гајрета које спашава и изводн na пут нашу сиромашну дјецу и уопће na културном подизању и просвјећиваљу муслимпна у нашој држави, a потом иршсазала зиачење мевлуда. Нза тога се прешло ua учен>с мевлуда. Гостн су били почишћенн шербетом и намирисашг мирисавом водом. Одушеп.геље међу присутннма било je толико да je било жена које су дирнутс овом заједннчком манифсстадијом слоге и љубавп од. драгостп плакале. Добровол.них прилога бћло je у новцу н нарави. Прилог у новцу дароваше rbe: Зумрута М. Церић Днн. 70.—, Еиина Мемвћ Дин. 50.—, Себила Топнћ Дин. 35—, г-да Есма Муфтић Дин. 30.—, гђа Ферида Meitnh Дин. 20.—, г-це Девлета Церић Дин. 20.—, no Дпп. 10.—: Џемпла Цери. Ђула U динари. dl.— динара даровашс неке пријатељнде под ознаком Н. Н.; укупно Дин. 460,— Шећер за шербе дароваше гђе: Разија Абдагнћ 3 кг. no 2 кг Зумрута М. Церић, Фрајнфелд, Фериза Мемић, г-ца Дсвлета Церић no l ко гђе: Вдсвија Хаџић, Султанпја ЦерићКапетановић, X. Церић, Олавица Џанкић, Ђула Јусуфбеговић, Рахима Хаџи Мулић, no пола кг: Султанија X. Капетановић, Фатпма Кадић, Напла Џафербеговић, Фатима БерберовиН. Ајиша Шувалић, г. Омер Церић, Ук kp г-ца Хасиија ЈТелић. Укупно 2 0 ^ -вг. Гђа Васвпја Хаџић даровала мирисаву воду од ружида a г. Смајпл Мемпћ боду колоњске воде. Прп раду око приређиваи>а мевлуда много су помогле г-дс: Халпда Чаушевић, Фатнма К. Церић, Зипурка Капетановић, Хаснија Церић и Белебија Џанкић, на чсму им иајљепша хвала. Тако исто хвала свпма који се одпзвашс позпву п прпложише прилоге за Гајрет. Рад литерарног друштва питомаца Гајретова конвикта у Бања Луци— Приступање »Трезвеној секцији« Литерарно удруисењо дитомада овога шперната »Осман 'Бпкић*, којег су члановн сви пнтомдп, одржаје сваке суботе. за вријеме вечерље корепетиције, своје лптерарпе вечерн, ua Kojuua се држе предавања пз разннх научнпх грана, затпм дкламације- рецитадије, реферати, орнгинални радови п т. д., послпје чега се обично развије диокуспја. Тако су до сада одржапа ова предавања: »Јохан Волфганг фон Гете«, »0 животу«, »Човјек«, »0 Иви Војновићу«, »Постадак и развитак нашвх народних пјесама«, »Крпза западне културе«, »Мухамед a. с.«, »Поводом зивиге на запану иишта ново«, »Поезија рБанка Радичевића«, »0 исламу« и »0 алкохолу«. Подовом одржаног предавања »0 алкохолу«, којег je лиjeno обрадио питомац Лакнћ. на предлог управиика свп су питомци обећалн да he увпјек остати трезвењаци н да he свугдје и сваком приликом пропагирати трезвен жнвот на добро '47 �Кародо n отадбине н да ho с«л прретупитн у tpeiBeffcajKe се-кцнје, које сс налазе прп њиховим школама. • Накои тога клпцало се с одушевл.ешем трсзвенацим-* р. трезвсњаштву. i . Разни добровољни прилози ! О М ЕРДГА У Џ ВА РЛ И Ћ 'Омврага УџварлиИ, тргивац и лоојеДнш;, рођец" je у Дорвенти годкпе 18S2. из углсдне породпце Уџварлића, a дугогодишњп ■je члан Гајрстова Мјеоног одбора у Дервентп (коју .част и данас обцаша). • Иа н у рна несретпа времсиа убнтачднх иолптнчко-партпјскпх борби, када je за Гајрет раДнти, значнло — грнјеХ,' Оксрага се mije дао поколебатн у раду за Гајрет, ои je остао' досљедаи у увјсрсљу, да јс рад за Гајрст, hop6a за културно-просвјетпн u економсин nporpco муслимапа, тс' рад за пацнонално освјсттеш е. цашег заоохалог муслдмашжог .елемента. Дапле и у тсшкпи временима, Омерага Уџварлић осгаје вјераи прнјатељ Гајрета п његове идеологије. Gau без »од срца порода«, иаш je Омерага преко Гајрета пригрлно очннски мпогобројпу иашу дјечицу, међу којом je анатан број дјеце из Дервонте. ј Знадем да повређујсм урођену оћрбмност пашег Омераге износећн- ово, а.чи сматрам дажиорћу, да макар са ово иоколико редака оцртам личност једцога пожртвовног Гајретрра пријатеља, п жегов родољубпв^; за нашу најважнију кЈлтуршЈ-просвјегиу нно^иуццјуз^е да му испред н>еговИх другова и пријатеља. као п,.,^слред Гајрета зажелим дур и срехан. жпвот! ' Из Вишеграда: Г. Муратбег Чсигић, oaiik. дцректор. који je нсдовно нмспован за грлдоначелника Вншеградске општнне даровао je Гпјроту своту од Дин...1р0 .— умјссто одговора на честитке којп je добио овом iipli.nнком од многобројиих е.цојих' прпјатеља. Из Оџака: Мјесном одбору Гајрета у Оџаку дароваласу евоје нрнлогс олиједећд госнода: Др. Велимир Гојиннћ, ероски лијечник Дин. 50.— и Н. Уставдић, учитељ у Грачаници, Дпн. 10.— Из Коњица: Градска општпна у Коњицу дозначила • je Главном одбору Гајрета прнлог од Дии. 200 .— Из Тезлића: Енглеоко-Југославеиска Дестилација дрва д. д. предала je повјеренику Гајрета у Теслнћу своту од Дпн. 1.000— као свој прнлог • Из Осове : Г. Мехмед Барлов убрао je пригодрм једне свадбе прилог за Гајрот Дпн. 21.— и тод ирндиком paenpoдао 15 цнгала Гајретовог дома. Из Илијаша: Пригодом свечане дове на рођецдан-Њ". f; iV I E. Вел. Краља у џампјц у Илпјашу, срез сарајевскн. сакупљеж) je Дпн. 158.50 доиропољнос’ прилога, које дгцкжаше (-лиједећа Захвала Гајрету гоопода: Дпн. 2 u.— Мијат Кураја; npj'/inff. 10.—: С- Бурзић, Бивши ГаЈ1>отов пптомац 0>гер; X.' Татаревић, жељезA. Божић u М. И етров^ no Дин. 7.j—: Машић, М. Лазарсвић и И. Кутпи; Днн. 7 — У. Đonili;, Дан. 6 — Ш- Фсјзовић; ■иичкл чиновпик у Сл. Броду доставдо je Тлавпом одбору Гајno Дин. 5.—: 'Б. Ђеиић, Тодор Шебић, Фејзовић, А.^УдоичпЕГ рета nitcMo слиједећег. садрзцаја: »Свјестап свога дуга rtpcrni Гајрету као бпвши његов no Дин. 4.— : 'Букнћ, М. Радић,Ди. Дервпшевић; no Дин. a.-—: ■нитомац u мувллмаи, a уједпо жслсћп се одужптп рахметли М. Бајић, Ј. Mnjirh, Ннколцћ; цр Дин. 2 .—: Божић, Т. моме драгом оцу, молим Главни одбор да би изволео уписати Махунага, Милановпћ, С.ЧИешетовић, k . Суша, М. за добротвора Гајрета рлхметли Хусенна Татаревића из ЦаДин. l.—: Д. Драгичевић, Д. Бјечић. • \ зпиа, за крга hy редовно у‘ топу од 25 мјесеци уплаћпвати по' Из Дервенте: Мјесни одбор Гдјрета у Дервенти до^начио 20 динара. je Главном одбору Гај^Гета Дјн. 3.269.— п то ДшШ.ООО.— као Истовремено се претплаћујсм на дист »Гајрет« од 1. јаприлог Градске општине у Дервентн аа прошлу годпну, Дин. irj’apa 1931. г. и молим Главнп.одбор да мп ne узме за зло, 1:600.— као преостатак оД прихода Гајретова дзпа, a Дин. mio се до даиас пнеам ингде јавпо, јср сам био у школи и 669.— од члапарина. војсцп, далеко од свог родног краја. Желсћи Гајрету пуно Захвала Канцеларијв Њ. В. Краља Мјесном одбору Гајрета epehe остајем увпјеж љегов трајпн и нскреии пријатељ?. , Главнц одбор 1’ајрста лгслп, рвом бпвшсм Гајретовом пиу Илијашу ..... : . / Ha поздравни брзојав, упућен ba педавне скупштнне томцу сваку opchy и н.шредак у љеговом ддљи.см животу.. Мјесног одбора Гајрета у Илијдшу (срез Сарајево) Њ. Вел. Поздргви претсједнику и Главном одбору Гајрета Краљу, претсједнш; Мјесног одбора Гајрста, г. Хафвз Екић, Требиње: Гајретовн члаиови окуиљеии na својој главној добио je захвалу путем Министарства Унутратљих Дела. скупштипп у Ластвн изјављујућп своје прпзнате поздррвљају Главин одбор Гајрета на челу са г. Др. Авдом ХасанЗаслужено признање Мјесни одбор Гајрета у Дервенти, цијенећи дуиогодишњи беговићем. — Претсједннк Ибро Салковић, в. р. рад г. Мустафе Ибруља, шернјаоког судијс, за Гајрет, овнм му Пурачић: Са данашље главне сг.упттине Гајретове Чпсе најљепше захваљује на љеговом пожртвованом раду н жели таонице у Пурачићу поздрављамо Вас као претсједиика Главму сваку срећу и бољитак иа његовом новом службеном поло- ног одбора Гајрста са жељом да Вас Овемогући пуно годпла пожпви. Жпвнли' — Иопред скупштппе Чамџић и Јахић, в. р. жају шеријатског судије у Сарајеву. Овај Мјеснп одбор, опраштајући се са својпм бившим претсједншазм. a у задње доба вриједним одборншсом, констатује да у г. Ибруљу Дервента губи једног врспог поборнлка за национално освјештавање муслимана. П о с /е ћ у /т е ЗА МЈЕСНИ ОДБОР ГАЈРЕТА У Дервенти: Претсједник:. Секретар: Есадбег Алибеговнћ. : ■ј Алија ХусеџииовиХ 48 Г о / р е т о в а р а м а за н ск а п р едавањ а! �Med. Univ. Dl lim specijalista zubni liječnik Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1 Ordinira s v a k i m d a n o m od 9— 12 sati prije podne i od 2— 6 sati poslije podne Papirnica Hamdija Kopčić Sarajevo, Strosmajerova - г Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala ŠKPMEVO SVAK I M U SLIM AN TREBA OA KUPUJE SAMO GAJRETOV CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „Gajret” Narudžbe: <§> Tvornica cigarpapira S. D. ALKflLflJ, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu ašujte u „GfllHETU” Р© $Т £ ш т а м п а р и за : ИЗРАЋУ1Е НА7БОЉЕ CBE ШТАИПАРСКЕ ПОСЛОВЕ УЈ КУЛАНТНЕ ЦИЈЕНЕ СЛАГАТчИ СТРОЈЕВП СТЕРЕОТНПНЈА POTAUHOHH СТРОЈ c im k o g r a f ij a : IZBAĐUJE KLIŠEJE U JEDNOJ I VIŠE BOJA �MaŠleiia općine grada Sarajeva Trgovačka Banko d. d. Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 & C\ C ° Potpuno uplaćena dionička glavnica D in 20,000.000*у Temeljna glavnica 40,000.000*- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Saraievo broj 2172 Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju Z A L A G A O N IC U koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovolinije kamate. ( Dr. Omer Bahtijarević 1 dugogodišnji liječnik Drž. 1 Bolnice, operater i spe­ cijalista za operativne bo­ lesti, asistent chlrurškog odelenja Državne Bolnice Rezervni fond D in 7,500*000H j^|јјјјјЈI Prima u l o š k e na štednju, vrši kšiUllll znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća Ordinira od 1-3 p oslije podne . Interurban te le fo n i broj 60S, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split ( u Aleksandrovoi ulici br. 45 B a n k a G a jre t d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000*- Rezerve Din 2,000.000*Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i humanitarne ustanove. Od čiste dobiti daje 6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a j r e t ”. Sve doznake u domovini i tnostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške uka­ maćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba � https://kolekcije.nub.ba/files/original/e8a00d0558c4aa9733589d8c887a550e.pdf 76c2ea349448aa348aac9ad640123a2d PDF Text Text С А Д Р Ж A J: Џевад Сулејманпашић: Задаћ.! Гајрети v иародио.ј иривреди Проф. Вехбија Имамовић: Кочнице Проф. Шефиија Бубић: Слободна Tpivnima н ааштнта у.липте КЊ ИЖ ЕВНИ ПРИЛОГ Илијас Добарџић: Јесен н i-eFaMfftj у жив<»ту Омера' Танл Месуд Јамаковић: Под пенџ**роч Мустафа X . Грабчановић: ЈСањпреље Мустафа Мулалић: Због евлада П О П УЛ А Р Н А С Т Р А Н А Бадић Сулејман, учитељ: Примјер у одгоју Хамдија Мулик: Кажо Омер цроовећује народ Марија Трахтова: Одјећа иаук Л • r r s ,- / ‘ С. Фируз Муфтик: Кратак преглсд ujn-.in шериатског иравц ПР И В РЕД А I Мехмедалија Фазлагић, дипл. агр.; Наука о иоћарству ПОДЛИ СТАК Мунир Шахиновић Екремов: Авдо »Јаручица Назиф Ресуловић: Утјеха Севдалинке: Лакишпћа Злата. Are Capu janje. .АлиОеговица ГА ЈР Е Т О В ГЛАСНИ К Гајрвтова предавања: UrpoMdii уоајех Гајретовнх иридашш.а. Глаг сови na Автовца. ira Маглаја, из Модрнча. лз Старог Мајдано. нз Kopaju, нз Гор. ЗенлЈке. Лз Орашја, Успјех Гајретових предавањз у Бпјељипн. Мјссни одбор Гајрета у Впшсграду. Мјссно одбор Гајрета у Стоцу. .УпуCTBii за одржавање Гајретовпх иредаваља. Рад на даљњем проширењу Гајретове организације: Жнва Гајретова акција у народу, Рад Мјеспог одбора у Фојпицп. Оснивањс Mjocuor одбора у Которском. Коистнтунс.1и>е Мјесног одбора у Бос. Кобашу, Рад Мјесног одбора у Тузлп, Рад Мјсоног одбора у Градишци. Пзванредна главна скупштина Мјесног одбора у Плевљу; Новопменованп повјереницн Гајрота у: Домановпћима. у Бродареву, у Коморану. у Хпслрџику. у Бијелом Пољу. Остале Гајретове вијести: Сијело Жекског мјесног одбора у Тузли Даљњи Гајретови течајеви за непнсмене: у Кули Фазлагнћа. у Брода реву, у Поджепљу, у Корају; Добровољии. прнлози: пз Тузле, из Сребре ника, нз Штнпа, из Гацка. из Приједора. из Сребренице, из Вуковара из Сјенице; Дал>њи упис утемељача Гајрета: из Жепча, пз Тур. Јањара из Тузле, из Рогатнце, нз Сарајева; Иосјета муслимана Шумадијп под водством Гајрета, Премјештај Гајретовнх раднпка из Дервенте, Позлрална депеша претседннку Гајрета. Б И Љ ЕШ К Е: »Просветно културно друштво« у Новом Селу Струмнчком. Мерхум Мухамед Захировић. 1 ФЕБРУАР САРАЈЕВО 1931 БРОЈ 3 И з д а је Г л а в и и о д б о р Г а Јр е т а у С а р а је в у — У р е ђ у је : Х а м з а Х у м о \ �Oglašujfe u listu GAJRET »Gajret« je najrašireniji časopis među muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da zadovolji što širi krug svojih ргеplatnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firm i vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno vršili bi i svoju riitriotsku i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali u listu »Gajret«. Jugoslavenska Privredna Zadruga i Štedionica z. s. o. jp-u SARAJEVU Bavi se svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Organizuje i potpomaže razne privredne zadruge. — Po­ djeljuje zajmove uz povoljne uslove i prima uloške na štednju uz otkazni rok i bez otkaza uz najpovoljniji ka­ matnjak. — Podjeljuje zajmove na 6°/o agrarne obligacije u neograničenim iznosima uz vrlo povoljne uslove. U red o v n i č a s o v i od 8-12 i o d 2 i p o d o 6 ča so v a . Prostorije Jugoslavenske Privredne Zadruge i Štedionice (Jugoštedione) nalaze se u Cukovića ulica br. 9 I kat. Telefon broj 39 Brzojavi: JUGOŠTEDIONA 10% č is t e d o b iti daje u kulturne i p rosvjetn e svrhe. ГАЈРЕТ, лист Гајрета друпггва за културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je за нашу Отаџбину 100 динара на годину, a за све остале земље преко границе 200 динара. 'Бапи добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Појединв број стојн 5 дивара. Директор Х а м и д Н ук и + н Уредник Х а м за Х умо Власннк друпггво „Гајрет". — Главни и одговории уредник: Хамза Хумо. — За штампарнју „Босанска Пошта‘ одговара Јосип Енгл. �ГОД. XII ГАЈР C a p a fe n o , 1 ф е б р у а р а 1931 ^ БРО Ј 3 Уређу/е Х а м з а Х у м о Џевад Сулејманпашић За да Ћ е Гајрета у н а р о д н о ј п р и в р е д и У целом свету глада jcunca кри§а у народним привредама. Узроци, појаве и послдцице те кризе које Гајрету са његовом разгранатом снажном организацијом стоје на расположењу за тај посао, с у л ш ш и и г р у М Ј И раУНОЈЈрОНС, B ell Д рсМ а ф о р м и фИбиће говора у овом чланку. нансиокога, економскога, културнога и политичкогдг Интрнационализовање националних привреда стања појединих држ ава и нароДа. К р р а Ј е негде захваћа све шири терен и улази у све већи број тежа негде лакш а, негде њ енћ узроди леже прете- грана материјалнога продуцирања. Међународне жно у границама соистаене државе a негде су upe- трговачке конвенције и уговори гомилају се из дана ш ли из других држ ава^ Истражити тачно све те у дан. Главни артикли који се највише троше на узроке и поставити их на ираво место у једној целом свету, например жито, гвожђе, угљен и превољно исцриној слици светске економске кризе, да рађевино петролеја, налазе се под пуном коптролом би се, онда, могле иронаћи и ираве методе за њено интсрпациопалних група. Наш иарод то засада отстрањивање, ствар je врло компликована н о то- oceha најосетљивије у ценама аг|>а.рних продуката. ме се данас скоро у свим цивилизованим државама Сада се наш а јавност трговачка оваки дан брине из дан а у дан воде хитне и често дута врло жучне за цене житарица на чикашкој бурзи. Од аграрних продуката. у главном, живи наш народ и држава. и разрожне дискусијс између најкрупнијих и најTa плућа народнога привреднога орг&низма не позванијих личности у тим питањима. Према томе, не може ни бити намера овога чланка да, испиту- дишу више посве слободно: Количину ваздуха им јући задаће Гајрета у народлој привреди, најпре великим делом одређује страни свет. Аграрне конференције источних европских држ ава у Букуиспита, како би то требало ради потпуности, с в е узроке наше привредне кризе која je у многоме ве- решту, Варшави, Београду и Прагу потврђују то, и зана са општом светском кризом. З а тај посао не на тим конферендијама наша држ ава хоћс да порасполажем нити стручном квалификацијом нити стигне у главном тај циљ д а овај ваздух буде што потребним статистичким материјалом. Међутим, и je могуће веће и сталније количине. Коллко ће се лаику који прати макар и површно и издалека пи- у томе успети, не може се данас предвиђети са нисањ а светских и наших стручњака као и преду- каквом сигурношћу, јер још увек стоји no страни зете или намераване мере разних држ ава против велика непознаница у економском погледу, Совјетска Русија, која je дал а свету већ сувише много те кризе, указују се неке појаве које су заједничке неугодних изненађења. У односима сњ ом свет још свуда и које се зато могу узети као исправно утврђене те бити издвојене и примењене н а наше при- није нашао одређенога и јаснога правца. Техничко усавршаваљс материјалне продук- лике. 0 тим општим, лако уочљивим и заједничким ције и стално олакшавање преноса у најдаље краузроцима и појавама те кризе у нашој народној привреди и о начинима кажо би се оне могле пре- јеве, иде такође међу узроке кризе, према којима дуореоти или отклонити, односно барем припре- смо ми засада најнемоћнији, јер смо и у једноме мати њихово отклањање, у вези са могућностима и у другоме јако заостали. Стога ће интернацио- 4Q �иас самнх, држ аве и народа, Краљ вској ВЛад1Г треба иуно Ј>азумевање љеиих мера и најпожртво. ванија еаради.а народа. Овдо могу узгред д а ciioмснем д а сс тек у ово доба теш ке кризе, када је одчучност, енергија, смишљеност, једнодуш ност и брзина у извођењу иредузетих м сра потребпија више него ншта друго, може најбољо оценити благодат коју уживамо што нас но теЈХУги нш сакав нар. ламонат у коме се, с јс д н е сртане, треба,чо но вишс годнна за о/кивљењс и каквог безначанијег закона, a с друге стране, доморализовало и а ^ д партијоким лудилом. Гамо та велика пјмјдност што je имамо нрсд осталим светом, што имамо једну ничим нес м т н у енергичну, мудру и д алековидну владу, омогућава нам да rf поред великих недостатака у културном и техничком стању народа осећамо ту евстоку привредну кризу сразмерно лаасше него мlitre државе које у гом погледу предњаче свету. Ha и иа io>ie иољу се од G. јан у ар а прош ле године много учинило. Од тога д ан а до данас je у држави са^рађено и нројектовано више цеста и подигнуто више народних основних ш кола него у целом период^у несрећном државном нериоду пре тога датума. Д а ће се на томе иуту и даље наставити најбржим и најенергичнијим темпом, јам чи нам Краљевска Влада која нам je д ал а јавних д о каза о Ciiujuj uiioanaju д а у свегскоЈ иривреној угахшици 2. Н ајш ира и најдубљ а копцентрација свих iiajuojbe нролази ona држ ава у којој, к а д су осгали грана м атријал^е производње истине у вези омо- услови исти, ж иви најиросвећенији и технички гућена потпуна контрола; [ h i l U U L f c l најбоље опремљени народ. Сада не можемо да уиитамо ш та у овим тим 3. Смањивањ е трош кова производње стварањем држ авних или концесионирапих новчаних за- паиорима и иословима Краљевске Владе и народа вода за кредитирањ е производње са што мањом може д а учини Гајрет. Д иректао и материјално — нрилично мало, али индиректно и морално, радом кредитном каматном стопом; који je неопходан као предуслов за пун успех тих 4. Д иректна продаја, са што мање посреднжка послова Краљевске Владе и народа, — прилично између продуцента и протрош ача. У ту сврху хитно много, сразмерно своме делокругу. организовање сваковрсног поралелло и споразумно Гајретов просветни рад и успеси тога рад а су функционирајућег задругарства и в-злики. To им мора свако д а п ризна и д а цени 5. Смањивање пореза н а народ и п л аћ а држав- тај рад. И такав рад, у првом реду помагање школш ш службеницима. ске и занатске младежи и апалфабетски течајеви, И наш а д р ж ав а чш ш велике напоре за убла- треба д а и надаље остане његовом главном задаћом. ж авањ е привредне кризе. Иоред споменутих аграр- Нривредни Гајретов рад, директан и материјалан, них конференција, н а којима наш и представници засада je мален и врло тешко може д а буде већи. имају за задаћу, као што рекох, д а иокуш ају отстра- Али ту треба нарочито истаћи д а немају право они нити оне тако теш ке и одлучне вањ ске узроке наше који стоје на томе становишту д а се духовно приаграрне кризе, основана je пре две године Приви- премање народа за бољи привредни рад може легована аграрна банка, ф аворизира се и форсира врш ити само досадањим начином Гајретовог npoсветнога рада. Н е м о р а ч о в е к б и т и н и с м е н развитак задругарства, чине се олакш ице народу у илаћањ у пореза, ириређују се аграрнс изложбе, a д а и и а к м о ж е р а з у м е т и и к о р и с т и т п с с паметним предавањима. Гајрет оснивају течајеви за рационалну савремену пољопревреду и т. д. Ти напори п о казују већ лепих т р е б а д а о с н у ј е с в о ј е н а р о д н е ш к о л е успеха, али то je све врло м али део онога што се у м е с т у с в а к е с в о ј е о р г а н и з а ц и ј е , н а т а ј н а ч и н што he се с в а ки х о сам д а н а има безусловно још д а учини. Д а би се дошло до успешнога краја, у колико je то овисно само од n a п о д е с н о м м е с т у п р о ч и т а т и к о р и с н а нални упливи на нап1у иародну привреду битп више н а штету него од користи свв дотле док се у томе не изједпачимо са стањем оних држ ава које продуцирају житарице. To двоје, дакле, интернационализовањо и технпчко и комуникационо усаврш авањ е имало je за носледицу најпре трговачко окупирање свакога продајнога тржиш та на целој земаљској кугли, затим нревелику производњу и, опда, падањ е цена, ограничавање продукције, отпуштање радника, незаиосленост и велико осиромашење радшгчкога и тсжачкога свста, Услед тога порасле су у многим иидустрноки ианредпим државама, например Енглеској u Немачкој, ш д ац и за разн а социјална осигурања n a рачун државе, што je опет знатно увећало буџетске пасиве. У жалосном контрасту с ти м е стоји н а другој страни нан редак оних индустрија које служ е готово искључиво луксузу, на иример филм а и радиоапарата, што такође директно и индирекгно нооштрава скономску крузу. Индиректно тиме што слабц духовне и етичке квалитете филмске, јер уж ивањ е луксуза такве врсти ум ањ ује и радну и ум ну снагу, храни похлепу за новцем и онеспособљава за приношење ж ртви добра људске зајбднице. Мере које се предлаж у за отклањ ање неких од тих зал а биле би овр: . 1. Ш тедња; 60 �Нредавања ira то онштс групе, кад- бн Оила добро обрађена n с л>убављу написана, тако да их свако рзум-з, сигурно би отворила јако интересовање за иредавања из специјалне груие која би могли израдити стручњаци. Главни услов за усиех тих предавања лежи у ооавезпосш њиховог иосепиваља. Ta ои обавезност оила сигурно проведива, с обзиром на велики морални дроош ж к о ј и 1'ајретов р ад и резултати тога рада уж ивају код нашег света. Њ ом би се савладала она опасна индиферентност широких народнпх слојева, a нарочито сељачких, често пута врло оправдана, прсма свому ономе што им »учени« љ уди имају д а каж у као њихови учитељи и доМатеријал за предавање би се могао поделити брожолитељи. Иотпуном изградњом и успехом тих у две групе: у општу и специјалну. Општа група би предавања no њиховој квалитети постигли би се имала за задаћу иобудити вољу и интересовање, неоцсњиво добри резултати у сваком погледу. Поверу и поуздање у предавача и у корист предаред извршене духовне и моралнс припреме народа вања. Затим би она тробала много полагати на то за напреднк иривредни рад, већ сама та чињенида д а се код нашег народа, нарочито код муслимала, д а ojt^ce nap стотина иредавача сваких осам дана појачава све више смисао за националну заједни ц у, састајало оа народом н а једном добронамерпом свих Срба, Хрвата и Словенаца н-љубав за^општо нослу, значила би један ж иви народни иокрет унадобро те заједнице, н а тај& ачи н што ' б и с с нракпред, из кога би се у оваком случају морале иотично доказивало да je привроднн иртсрсс и поје- кристализовати само добре отвари. динца најбоље заштићен у напретпу опште наСасвим исцриан доказ за велику хитност породне привреде. Ta би група, ме£у осталиу, обутребе тих предавања могао би се дати само тиме хватила например ове теме: či> Ш та жели Гајрет што би се ушло у опширнији нацрт сваког тога постићи својим предавањима, 2. Положај појединца споменутога предавања напосе. Овим члашсом сам у општој народној привре^цној заједнци, 3. Сељак мислио и желео д а дока-жем iy хитност бацајући као главни привредни фактор у држави, 4. За- кратак поглед на светску економску кризу која и другарство и банкарогво, 5. Занатство према ин-iJ нас захваћа и чије решавање се no целом свету — дустрији, 5. Аграрна производња $ цивилизованим у Јуж ној Америци су због тога биле четири реводржавама, 6. Производња и цена производа. луције са промјеном владе — узима као животно 7. Удруживање капитала, 8. Ш тедња као темељ питање овакога народа. Moje je чврсто уверење да свако привреде, 9. Х игијена (више предавања) итд. je хитност тога посла и за нас животно питање. и !• а з у м Jb U в a it p e д a в a њ a, к n j a h e ir зp a д и т и Г л a в нu од бо р Г a ј р ст a и к ој a т р е б а о б а в е з н о д a п о х а ђ а ј у с в и њ ег о в и ч л a u о в и. Од колике су важности та iipeдавања, види се већ и no данашњим преким~потребама народа за најпрм итивш фм просветом, али њихова важност искаче ираво нред очи тек онда када w дадс јсдан макар и иовршан проглед материјала за иредавање и ка д се тај материјал оцсни no његовој неопходности баш за оно припремно духовно оопособљавање народа у оветској приврздној утакмици у коју he он — хтео не хтео — морати свс дубљо залазити. Ve Obija Imamović, profesor K o č n ic e Ко pročita naslov ovoga članka, mogao bi na prvi mah pomisliti da se ovde radi o željezničkim kočnica­ ma, koje nalazimo po vozovima i koje služe za zaustav­ ljanje. Međutim daleko sam od toga, a to mi ne spada ni u struku, nego mi je ovde namera da progovorim o jednoj drugoj vrsti kočnica sa kojima se susretne svaki onaj, koji je ma šta preduzimao da radi korisno i dobro. Tih kočnica ima svako mesto i što je markantno, sve one imaju i iste osobine. Svi se odlikuju tim da sami nisu u životu ništa radili ni uradili, da su u principu protiv svakog korisnog i naprednog rada, a što je naj­ gore, oni se ne zadržavaju ni na tome, nego smatraju svojom prvom dužnošću da koliko mogu i ne mogu koče i ometaju svaku korisnu akciju. Kada čovek naiđe na nekog neukog seljaka, ili na nepismenog građanina, koji u svojim starijim godinama nije sposoban da pojmi vreme u kome živi i sve nje­ gove potrebe, pa je stoga nepristupačan svakoj na­ prednoj akciji, to još može nekako da i razumi oprav­ da. Ali ako ti na put stane onaj koji je prvi pozvan da te pomogne u radu za opšite dobro, ako ti koči rad onaj koji bi ti bio i morao biti prvi saradnik, ako ometa svaki korisan posao onaj koji hoće svakom prilikom da dokaže da se lupne šakom u prsa kako on gori od želje za islamskim dobrom i napretkom, to onda nikako ne možeš da razumeš i ne nalaziš prosto nikakva raz­ loga tome njegovu držanju, pa se samo iščuđavaš kako ni veliki svetski rat ni današnji savremeni život sa svo­ 51 �jim zahtevima i potrebama nije bio u stanju da ргоmeui te ljude i njihova naziranja. U našem radu u Mostaru, n a žalost nama oko Gajreta ne stoji na putu možda konzervativna čaršija, jer mi je hvala Bogu i nemamo. Naš svaki građanin bez razlike svestan je važnosti blagotvornog delovanja na­ šeg Gajreta i svaki potpuno ispravno shvata savremene potrebe života i oseća nužnost koracanja sa vre­ menom. Mi u svom radu nailazimo na nerazuiaevanje kod izvesnog dela naše ilmije, koja do danas ni jednom ne stade s nama u red i ako je nekoliko puta pozivana i imala prilike da to učini, nego je čak u svakoj prilici dala nam jasno razumeti da neće s nama. Za ovu trvdnju neka mi bude dozvoljeno da nave­ dem dva krupna momenta iz našeg rada na zbliženju sa tim delom ilmije. Pred skoro godinu dana, pozvali smo i zamolili jednog našeg alima, da po svom položaju sa­ zove jednu konferencju svih imama i veroučitelja. Za­ daća ove konferencije bi bila da proventilira sva tako rekuć viseća pitanja muslimana u ovim krajevima. Pr-^ venstveno bi se bavila pitanjem zadrugarstva, pitanjem škola u. pojedimjn selima, pitanjem nepismenosti, higi­ jenskim prilikama i svjm-,drugim, koja tangiraju musli­ mane. Dakle, na dnevnom redu su bile stv a ri,o p rav o koje spadaju u dužnost toga alima da on o njima vodi računa. I kad srnd'gS zamolili da on sazove tu kon­ ferenciju i kad smo mu rekli da naši ljudi imaju već i spremljene referate po svim ovim pitanjima, on nam odgovara crno "na belom — dakle pismeno — ništa ma­ nje, nego da nema vrem ena za te stvari. Drugo. Gajret u M ostaru već godinama muku muči sa pitanjem podesnih prostorija u kojima bi mogao skoncentrisati sav svoj rad u svim pravcima. Konačno je došao na ideju, da zamoli jednu muslimansku auto­ nomnu instituciju, da mu ona ustupi jednu praznu salu koju ne upotrebljava u jednoj od svojih brojnih zgrada. Pošto se ta prostorija nalazi u prilično ruiniranom sta­ nju, to se Gajret obvezao da će je na svoj račun ure­ diti i električno svetio uvesti. Isto tako naročito je u molbi istakao da će u svako doba salu na zahtev vla­ snika isprazniti. Sala bi imala biti centar svih kultur­ nih akcija Gajreta u našem gradu. Pošto nije bilo ni­ kakva razloga da se ova molba odbije, niko nije ni po­ sumnjao da će ona biti nepovoljno rešena. Međutim mesec i všie je prošlo, a rešenje ne stiže. Konačno Gajret šalje svoje delegate da traže rešeoic. Gospodin koji je na čelu te ustanove — jedan uvaženi alim i viši državni činovnik — odgovara delegatima: »Rešenje ćete dobiti pismeno, ali Vam moram reći unapred, da je ono nega­ tivno, jer je ispod dostojanstva zgradi u kojoj se uči i vjeronauk da se u nju useli Vaše tam buraško društvo«. Dakle Gajret je za tog gospodina tam buraško društvo! Na ovom mestu bih trebao d a završim i da metnem tačku, jer držim da nikom živu ne bi trebao ništa više reći. Ali koristeći dobrotu redakcije nastaviću da iz­ nesem samo još jedan fakat, koji je u tesnoj vezi sa ovim. Hoću naime da na ovom mestu i sa gornjim argumentima dam odgovor svim a onim, koji su pred kratko vreme na dugo i široko tretirari pitanje saradnje svetotvne inteligencije sa ilmijom i koji su bacali krivicu na intelegenciju, kao d a ona ne želi zajednički r^d. Ja sada ovde kažem da je taj rad pokušavan si­ gurno i u drugim mestima, ali sam isto tako siguran da je ovako kao kod nas i prošao. Sledi dakle da smo mi ^va sveta i badava su svi pokušaji. Ovo naročito vredi za naš rad za Gajret. ne uračunavajući ovde one časne iznimke, naročito među mlađom ilmijom, kojih se hvala Bogu opet nađe. Pri koncu bih zamolio gospodu naše alime, da mi sa stanovišta Islama obrazlože šta bi to bilo štetno po Islam, da mi u mektebskoj zgradi držimo analfabetske tečajeve, ili da skupimo muslimansko ženskinje i da im držimo predavanje na pr. da nije emancipacija odre­ zati kosu, obući šešir, pa ići po plesovima i lokalima, pa čak možda i piti, nego da je emancipacija naučiti čitati i pisati, čitati lepe i korisne knjige, naučiti ručne radove, biti skroman i čedan, osposobiti se za privre­ đivanje i na taj način olakšati svome ocu, bratu ili mužu da lakše podnese ove i onako teške dane ekonomskog žiovta. Neka nam gospoda dokažu da je Islam jedna takva vera čijem ugledu i dostojanstvu škodi ovaj i ovakav rad, pa da bar povučemo konsekvence. Mi smo mislili da bi nam oni kao dobri poznavaoci Islama, u ovu svrhu dozvolili čak i džamije, jer pret­ postavljamo da im nije nepoznato kakvu su ulogu imale džamije u istoriji kod najkulturnijih islamskih naroda. Ali i pored svega toga mi nećemo klonuti, nego ćemo udvostručiti svoje napore, da ćemo uspeti da sve kočnice, pa bile one i od željeza maknemo i pregazimo, jer s nama je vreme. Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav”? �Шефкија Бубић, проф. С л о б о д н а тргоЂипа и заштита у о п и г ге Финансијске прилике у д оба меркантилизма Овакав трговачки развитак западно-европских народа имао je за последицу стварање новчане привреде у свим земљама где год су продирали трговци. Место трампе јављ а се куповина и про'даја помоћу златног и сребреног новца, тако да су н. пр. Португалци наплаћивали штоф Африканцима у дукатима. Продирање новца повлачи за собом стварање кредитне привреде која већ одмах у почетку наступа у организованом облику, у разним кредитним установама. Оснива се године 1609. »Амстердамска Банка«, године 1619. »Хамбуршка Банка« a године 1694. »Енглеска Банка«. У ову новчану привреду увлачи држ ава своје филансије. Т ада су државе биле већ дентралистички уређене у којима je владалац саломио моћ феудалне господе, a појављује с ^ ј ф Ц општа држ авн а власт, са својим чиновницима, регуларном војском, сталним у новду израженим порезима, својим кредитом, и организованбм финансијском администрацијом. Д рж ава преузима из надлежности феудалног племства војну, судску и полицијску службу, a добија затим нове просветне, привредне и социјалне задатке. Све je то умножавало држ авне издатке и силило државу на изналажење нових врела прихода. Д рж ава треба новаца и опет новада. Карло V., који je у ово доба владао Ш панијом, гледао je да унесе у земљу што>више злат -1 и сребра из америчких рудника, што je сглочетка репрезентирало Ш ланију као набогатију земљу. С тим у вези све нације почињу увиђати да je такво богатство везано за велике количине злата и сребра. Овакво схваћањ е богатства, сталан дораст држ авде потребе за новцем, огроман развитак Ban­ čite трговине, — све je то изазвало тадање државе д а домоћу свога ауторитета загарантују народу добру привреду ,која ће онда и држ ави донети добре финансије. Д рж ава присваја себи неограничедо драво интервенције у све, и најситније гране социјалног живота. Ствара се тако зван а полиц и јска држава, која себи присваја право интервенције у све гране лривредне радиности и која себи ставља у дужност д а потпомаже развитак земаљске радиности, и да у интересу исте употреби своју и ф ипансијску и политичку снагу. Ово су главне лрилике које су имале пресудан утицај на стварање меркантилног система, 4) Политичко-економска начела Меркантилизам je наследио идеје и начела претходног градског система, заводећи нова политичко-економска схваћања, која су одговарала духу тадање трговине. Феудални господар поставлш монарх, суверен савремене државе, наставио je ону исту политику, која je вођена у средњевековним градовима. Како je главна брига била монарху да се брине око исхране градова, то je и у модерној држави остала његова дужност. Ова je политика исхране иш ла за тим д а градове снабде са нужллм животним намирницама, као н. пр. житом, стоком, и т. д. У туЈзе сврху гледало довући што веће количине хране џ вароши, a да би се то достигло з.гбрашгвао се извоз намлрлида из области, наређлвало -се продуцентлма д а своје производе дотерују једино на пијаде, a н а овима се опст давала предност конзумептима и домаћим трговдима. За случај неродиде трпано je жито у варошке хамбаре и т. д., у главном и у модерној je држави.преовла-. давало схваћање д а се з а економске прилике народа мола старати сам монарх. У Ш панији сусрећемо кроз 14. и 15. столеће забране извоза хране са стране кратвева. У Француској се у отшоланпама Ф иллпа ГУ. забратвује извоз, a Hapehvje прегледаватве лијада. У 16. веку могло се извести жлто из Франлуске једило путем извозлида, a већ тапифа од године 1614. садржаје даршту на извоз жита. У 17. и 18. веку су ови пролиси још строжији. Земљолалдттаи не смеју жито випте од 2 год. ллжати у хамбару; градови се морају олскрбити за лајмање три године; трговли не смеју куповати жлто у градској околлни од 2 миље. a око Париза од 7—8 миља. У Енглеској се CTaoaiv краљеви ло лаводној пвлвледл од Хетштгка ТТТ. Б овле лаллавтткто в а ствога огватптчв^а твговлтте са жттвотвттлт тгамш>нипама. Од лоба Е.дттвабете долазд до комлвомттса изmpItv глалсктгх конзуметтата и сељачких ллодтпената. забпане се ублаж ују з а . времена оладаља цена житу. Из овога се ствара политичко-економско лачело, д а економски субјекти имају п р а в а на. п р о и з в о д њ у и т р г о в и н у у к о л и к о их за то монарх овласти, намећући им уједно извесне дужности: с в а к а е к о н о м с к а д е л а т л о с т м о р а б и т и п р и в л л е г о в а н а . З а ове птжвллегије моради су гра^ани делити своје. западе са монархом, који je за новцем био све похлепнији у колико су расле потребе модерне државе. 53 �Монарх je још долазио до новца путем пореза и зајмова. У ту сврху гледало се д а новца остане што више у земљи. К о л и к о з л а т а и с р е б p a — т о л и к о и д р ж а в е . Једно без другог није ишто. Са новцем јс требало привреду тако организовати, да никакви ратови и блокаде не могу д а спрече подмирење свију обичних земаљоких imтреба. Тиме je већ настала новчана политика модерних држава. Д рж авна похлепа за новцем била je основ свима меркантилистичким политачарима, меркантилистичкој теорији и меркантилистичкој пракси. У колико се каспије ово начсло мењало, то су била само р азн а схваћањ а око начи н а како ћс се новац најлакш с прибавити. У Енглеској сусрећемо у i 7 столећу теоријске сукобе изм еђу »бијониста« који стајаху на становиш ту директпог у ти ц аја н а довоз и одвоз драгог метала, и м еркантилиста, који бијаху за индиректно регулисањ е путем трговинске билансе. У задњим годинама Ш ту ар та победило je оно мишљење које je било за повећањ е количине метала путем индустријског развитка. (Наставиће се.) КЊИЖЕВНИ ПРИЛОГ Илијас Добарџи-ћ Ј е с е н и и cjetkaif*c у ж и в о т у О м ер а Т а њ а Д вије године послије него што je д олазио да мири устале и непокорљ иве Калиће, Шемси nama je ненадно опет дош аб у Аково. Te године дош ао je рано с јесени (чим, су се почели жњети кукурузи) са ш еснајест табора аскера и п рош ао за rpaницу да угуши надирањ е Црногораца који су наваљивали од Таре ка граници и да казни рају што не брани Црногорцим а да пропадају] fc ову страну. Б и о je мрк, таман и ћутљив, љут на рају. У очима му п одрхтавало нешта дрска, и осветљива. Овај обичан сељак који je ради тога, јер je био близу Арнаутлуку, a био je родом из крај Ронсаја, Бишевац, добио je без ш коле и заслуга титулу и чин паше у војсци и ради тога напињ ао се д а покаж е пред народом сву своју снагу и уздрж љ ивост у теш ком послу ш то му га je султан повјерио. n o ­ ćenje je био дирек султан Хамиду ко no један. Био му поуздан као свој човјек у свима султановим тајним и јавним потребама. Висок, планинац, очију натмурених из којих сија ж удњ а за славом и осветом, улијевао je својом појваом страх и поштивање. Обијесни, лукави, ш еретли Калићи, и други Колашинци, бојали се њ ега као сабље под грлом. Ни поглед му нијесу могли издрж ати, a не протусловити му. Б и о je он страх за њ ихове несмирене нарави и чудне појм ове о султану и суду. И оне године, када je отиш ао да их стишава, мрко их je погледивао и савјетовао да буду мирни и снисходљиви, покорни султану и суду, na ће њиховим жељ ама бити удовољено. Говорио им с прва очински, меко и вјеш то, a послије када их je потчинио, излио je сву јарост на њих. П овезао их у ланце и свео у касабу. Ишли су високи, покуњени, спори у ходу, a около њих и за њима били су аскери кор- 54 дунаши. Поредани, обучени у бијеле и црне сукнене хаљине, корачали су, a очи им некам о зверасто, потуљено и са осветом сјале и погледавале касаблије и аскере кордунаш е о ко њ их. Би ли су гњевни на касаблије ш то су Шемси паш у довели и на аскере, ш то их спроводе. И у том е сопственом е стиду пред самим собом, пред свим о ко њ их и у њима што се догађа, они су приж ељ кивали само једно, да побјегну, д а се дохвате горе и х ајд у ч и је na n o ­ š n j e нека Шемси nam a Биш евац пош аљ е на њих и сто табора аскера, они ће мирно све т о сачекати и супротставити се то ј гомили љ уди, ш то je робски покорна лукавоме Биш евцу. Чинило им се тако. A двије године иза тога, када Ц рногорци запосједош е утврђењ а на граници, почеш е опсиједати села и примицати се касаби они д ругчи је помислише. Страх пред нечим страш нијим о д онога што се прије двије године д о го д и л о и брига за своју ситну и незаш тићену чељ ад, малољ етне, остареле, за женама, сестрама, браћом, м ајкам а и другима својама, прекиде сву срџбу на Ш емси пашу. Тако они брзо, и од једанпут изгубиш е борбеност и одлучност на све м огуће обрте и начине K o ­ je су замишљ али само, да се супротставе и даду крвави отпор сиједоме паши. П ромијениш е се они, промијени се касаба, a највиш е Омер Тањ о. Он те јесени, као и првих постаде ћутљив, жалостан, увучен у себе и неки њему, само њему познати свијет. И те јесени ни једне ноћи не усни сан као луђи и ж иве сатвори. Простењ а, п росањ а сан, теж ак јесењи, пун уж аса и страве. Таман д а заспи, a сабља му сину пред очима, он се преплаш и, прокричи се и пробуди. Види све je као прије. Соба, сама, пуста, тихана. И он сам, самцат, тужан, увучен у себе. И све тихано, туж но несвјесно. Лесен у �башчама, јесен у гранама, јесен у њ еговој соби и души ш еговој, јесен у цијелом Омеру Тању. Заболи га та јесења туга и он зажели смирење бар у сну. Опет сањари, a сабља му се у сјају пред очима сија и савија, превија и бљешти у ломљењу и вијању. Омер послие види у сну како му оца воде на стратиште, црвени се на вису горе више граничних ханова као маков цвијет његов фес, a Омер слути на крв и бојеви му у глави прођу свјежи, као што му их je д јед безброј пута препричавао у дјетињству. Послије Шемси паша дојахује, вија се под њим коњ , као под сламком, лако му и поскакује a Шемси паша га плаши и пријети му. Убићу и тебе као оца ти. Он није слушао султана na ни ти. Стићи ће те очева судбина, зато, почуј ме, о почуј ме Омере Тањо! Све тако ноћу снијева, a дањ у распреда снове. Кад границом проломи топ и јаук од чељади пређе на ову страну, у њему се нешта тешко, гломазно, a тужно стропошта. Оћута он то и поблијеђе. Зажали за прошлим данима и јесен му пролазаш е са тешким мислима у глави. Јесен je била родна, топла и суха, без киша. a пуни се касаба КолашинЦима. Доважано je жито, сијено, поврће и воће. Ситне ^ кјрупне сељачке ствари. Дојављивана стока, овце, козе, говеда, коњи, све се то слегло у касабу и касаба je урнеберно врела од тог придоласка сви^ета: људи, жена, дјеце, рањеника, болесника и онемоћалих старих жена. Дош ли су дани прибојавања да ће све проћи, читлуци, њиве, куће, цијело имаће, a врх свега главе људске. Зато ова јесен и није била као прошле јесени у касаби. Замуча јесен, завали се нека туга у странама и бол закорачи свуда. A прве јесени долазиле би као радости и освјежења од љета, спарине, послова и општих брига. Замирисали би сокаци од сијена рано покош еног још зеленог, у колима што се проносило, друга би кола зацичала под теретом жита, запуцале би под ногама пролазника шпице од разнога воћа, дјеца би узврискала трчећи за колима, дјевојке би закликтале, зарадовале се, осјетиле радост живота и снагу миловања и јесен би зацаревала нашом касабом. Запјевале би дјевојке пјесме о јесени, о сјетви и жетви кукуруза, о брању и роду воћа, о ашиковању, женидбама и удадбама и младост би још подмлађена уш ла у њ их као радост и занос за живљењем. Тада би уздахнуо само Омер Тањ о. Уздахнуо теш ко и заплакао се. Заж алио би за прошлим љетним данима као за својим познаницима, за својим помрлим оцем и мајком, за онима на чија имена и сјенке у сјећањ у, уживоту сјетно и појмљ иво зажалимо што нијесу међу живима. Тако би заж алио за љетним данима проведеним у пијеску крај ријеке у сунчању, када се тијело испарава и постаје покретније, глађе, смоластије и еластичније. Јаче за похотом и уживањем. Распаре се еви дамари, окрућа снага, младост се појави у различитим жељама и Омер би тада хтио д а то кључање крви и младост угаси. Скакао би у ријеку, ронио, послије прескакао с крш а на крш и у сунчана љета радост му се поновно разлила свуда, у њему, изван њега, no води, треперела понад воде и налазила одуш ка у пјесми. Лијепо ти je рано уранити ђе бећари пију амберију, амберију и љуту ракију хеј, Зарф о, хеј! Момци би прихватили пјесму и уздигли je. Лим би био ријека што гаси разуздале младости и набрекле дамаре. Послије са момцима акшамлучио, јах ао коња, иш ао у лов, волио ђевојке и живот га свега испушавао. Био je богат, млад, a лијеп. Завољ ељ е га дјевојке. Хтио je послије, да се смири, ожени р изроди децу. М ајка га проклела. Сине, не узми Емиру Ш ахинову, тако ти мајчина млијека. Не уведи ми сиротињу у кућу. Послушао « н мајку и не оженио се с Емиром. Послије бећар Турко запросио Емиру, Омер га страшно замрзио и прве ноћи, када су мледенце хтјели да сведу у ђердек он убио Турка, дјевојку пробо ножем и од-лежао у затвору пуно година. И тада полувијечан почео да размишља о ж ивоту и прошлости, о љетима сунчаним на ријеци. Зато сада у јесен он као и прош лих јесени о д тога случаја, осјети неку жалбу за животом, ш то му пролази досадно, увијек једнако, a пусто. Јесен би му дош ла као смрт на главу, утањила му боразе, утушила радост и сјај у очима, a стрепњу и страх засула у срце. Осјетио би хладноћу и страх пред нечим што га гони и што ће да му се догоди.. Поблиједио би, покуњио се и заволио самоћу. У те дане када je почео сељачки свијет збјежавати у касабу, он наслути како ће и на њих једнога дана тако реда доћи. Узврпољи се на челу му се набра мноштво бора и мисао му побјеж е некуд далеко у прошло. Сјећао се како je као шеснаестгодишњак пребјегао овамо са својима, из Никшића. Како je оставио њиве родне, ливаде зелене велике, окружене водом, a no страни гајем. Чардак бијел висок, што надвисује све куће махалске. И та помисао из дјетињства још га више забрину, зажмуре, очи му се још више набраш е и непрестаде д а плаче. Ајах, смрти слатка ти си, ама те нема. Прошла работа! Отишао Никшић, отишла и Мећедонија! Мучили се, не мучили наше je прошло! И лице му бива жутуњаво и блиједо, a очи му мирно жмиркају, уста се једва примјетно помичу и он no Бог зна који пут изговара. Ехе, Шемси паша, дико Ha­ ma, гдје си био, гдје си војску изгубио. И тако суморан и жут проводи јесен у тешким мислима о рату и бјежању, о Колашину и предаји Никшића. A та јесен пуна рода, злокобних сдут- 55 �њ а, пуна језивих прича о граничним нападима и сукобима, утули у свијету сваку помисао о бол>ем. Настаде страх и прибојавањ е као пред теш ки тренутак, пред судњи час, смртни декик. Сви се сневеселиш е и осјетиш е, како им у нутринама нешта бијесна ровари и лупка као сат брзо. Taj немир унишао у њ их и бат се успиње д о мозга и можданих дамара. Чини им се. М исао се тули у заво- јим а и кида. Стрепња јо ш виш е расте, јесен страхом понијела. Види Омер велика ко л а кукуру3а промичу сокацима. Вреће нем арно претурене и натрпане, кола ш крипе и цијучу п о д теретом , a дјеца се играју рата. Б ац ају се камењ ем и ш пицама од шљива. Д о зи вају се. Д игли др вета у вис и опонаш ају ратнике с пуш кама. (Н аставиће се.) М есуд Јамаковић П о д п ен џ ером И ш ао je преко пусте баште, хватајући се за гола стабла, док су му ноге, пробивши смрзнуту кору над снегом, дубоко упадале у снег. Из уста су му излазили м лазови nape, a испод ногу je наруш авало ту дубоку ноћну тиш ину пуцкетање коре над снегом. Неколико звезда трептало je на ведром небу и улепш авалоно. Ни нашто, се ниje Ахмет обизрао, него je иш ао даљ е, гледјаући у ноге, док није стигао д о ограде и прескочивши je, нађе се у другој башти, у .ч и јо ј се позадини налазила кућа, обавијена у таму, уреш ену једним осветљеним пенџером. Лице Ахметово се разведри угледавш и пенџер. Са некбм особитом лакоћом, пређе он баш ту и нађе се п од пенџером. П од овим пенџером много je часова пробдео Ахмет са својом Рам изом ноћу у сјају месеца, у там ној сенци црних облака и п од стрехом, сакривен од тихе кише. Па ни сада му није сметао ни пали снег, нити зимска ноћна хладноћа, да посети своју драгу, да у њеном друш тву проведе неколико часака. Закоп ча боље капут, јер осети јаче зиму. Пође једном оближњем стаблу, на чију грану, која бејаш е спуштана д о земље, седе, наслонивши се на једну другу. Овако скупл>ен није дуГо чекао и гледао на празан пенџер, јер се на њему ускоро појави нека прилика, која, отворивш и пенџер, прош апта у тмину: — Ти си то, Ахмете, je ли? — Да, Рамизо! — Једва сам чекала када ћеш доћи. Ала je вечерас хладно! Хоћеш ли причекати д а се идем чиме огрнути. A када се Рам иза поврати, рече он: — Ах, када he већ једном ова зима престати, na да разговарам о без икакве сметње. — Има д о тога још дуго (погодивш и д а Ахмет мисли на зиму и хладноћу), али ja мислим д а љубав нема никаквих запрека. — Да, право кажеш , a поготову наш а љубав. Рам иза се на ово само осмехну, раздрагана речју »љубав«, док je Ахмета већ прилично ухвати- 56 ла зима стојећи п од пенџером, али je ип ак и он био сав сретан, задубивш и се у мисли. — Ш та би био ж ивот за мене ако би га проводио без тебе. Ниш та, не би се м огао ни назвати животом, започе Ахмет р азговор д а би прекинуо насталу тишину. — Ахмете, заш то си сада тако говори о. Зар сумњаш д а би те a могла некада изневерити. — He д а ј Бож е, Рам изо. Само ми je то некако пало на памет. Нема силе ни везе к о ја би нас могла раставити. И даље би Ахмет говорио, али н ије м огао. Зима га све јаче и јаче стезаш е. П окрену се, n a се затим умири. У даљини се je чуло зави јањ е пса, a негде ближе неко певаше дрхтавим гласом тиху песму, намењену љубљеној својој. Ta песма п родре у душ у Рамизину, која тргнувш и се и погледавш и Ахмета, рече: — Ахмете, вечерас ди je превиш е хладно, a и теби како видим. Д оста смо били заједно, n a ћемо други пут ако Б о г да, наставити.Ја одох, — Алах еманет! Ахмет једва подиж е главу, управи очи према пенџеру и тихо одговори: — Алах еманет! Рамиза затвори пенџер, који одаваш е о д себе тихи шум. Ахмету се чињаше овај шум као последњи поздрав од Рамизе, упућен њему. Глава му постаде врло теш ка и клону на прса; покуш а да отиде, али није могао. Напослетку му се прсти почеше кочити, a затим и остали делови тела. Неколико je звезда и даљ е весело трептало на небу, као д а и не виде беднога Ахмета. Пас je престао завијати. Последњи звуци песме умукоше. A у Рам изиној башти, док je она спавала са благим детињим осмехом на уснама, Ахмет je стајао као црни кип у тој белој природи. Сутра дан, када je зимско јутро објављ ивао петао својом песмом, Рамиза се je пробудила и устала из душ ека. Нека е сила вукла пенџеру. �Н ајзад се препусти то ј сили. Прилазећи пенџеру, помислила je: — Д а баш погледам где je мој Ахмо синоћ стајао. Али када je пришла џаму и наслоњена на н>ега погледала тамо, где je Ахмет синоћ стајао, a где je сада стајао укочен, ухвати се за главу, крикну и сруши се на под. Мустафа X. Грабчановић С а њ а рењ е Сваки дан тако, с главом уроњеном у руке Детињски, драго у тихе снове ронимо; С болом до умирања волимо боје, звуке, И све je драго нам кад се од јаве склонимо. Срећни смо тада. Радост се венама шуља. Камичак сваки волимо ко срце своје. Под нама седај се ко чудна љуљашка љуља Све плови некуд с нама кроз дугине боје. У нама никну чудни, волшебни светови, Стварност се одрони и немир и бол и брига. Крај нас будућност je ко отворена књига, Душ у нам занесу мирисом чудни цветови. A кад свест приђе: душ а нам чудно зебе. Стварност нас тргне и срце сетом нам полије. Очај крик следи и, сиви, пуни меланхолије, Грцамо Дуго и сами жалимо себе. Мустафа МулалиЋ З дог евлада (Хор пева. Код последњег тактј® уз сплет руку куцну се чаш е и звекну као сребрни звончићи.) Ј у с о : (у пијаној екстази диже 1Г~оНчСврју флаш у). Д е гуцни! (гркља и пролева у недра). Б е б и : (говори на маџарски акцентујући) Tgби, слатки мужићу, наздрављам ез похар борт sp срећан живот! (Испије са Адајагом чашу, затим се пољубе. Остали вичу »Браво« и они испијају). А л и ј а г а : Слатка Беби! Хвала ти! Ти ћеш знати мом срцу угодити! Браћо, са мојрм сам срећом безгранично задовољан. Са никим на свијету неби се мијењ ао. О вој владарици срц& мрга (пребаци руку преко Беби. Беби намигне Пишти, a Пиш та Цуци) дао би све благо свијета кад би м оје било! Тако ми je срце пуно! (Ференц и Андраш се значајно погледају и намигну, a да би овај гест забаш урили, маш у Беби руком и вичу »Браво«). х 3) ja, нема удварања и кавалира, али кад je љубав no сриједи може се живјети и у затвору. П и ш т а : /Ц у ц јГ п о ти х о на ухо) Д а није побјегла у брак не би jo j затвор мањкао. Полиција ју свуда прогони. Ц у ц а : (се подсмешљиво и хистерично смеје) | £ ј , бИ : Андрашба), и , Како ми нија Ваа жао, кад сам више на вашем крилу пресједила, него ли иа фотељи! А н д р а ш : (раздрагано и добродуш но хихоћ е ). Б е б и : (Андрашу) Са вама да испијем једну чашу! Ц у ц а : (им налијева) А н д р а ш : Д рага Беби! Ja само могу д а кажем, д а je моја капела била сретна са вама. Док није било вас, моја je капела свирала no пајзлима, Ј у с о: Д е гуцни! али кад сам примио вас, ваша умјетност и спретБ е б и : (глади Алијагу no образу и сва му се ност подиж е глас капели и ми смо радили у најунијела у лице) Како те волим! Како те само во- бољим локалима. Д оста смо с вама провели велим (намигне Ференцу) пош ла би за тобом на крај селих ноћи, доста загријали срдаца за вино, пјесвијета, a камо ли не би у овај харем са решетка- сму и љубав, na и моје je срца са вама некако вема. Остављам и своју капелу, којом се теш ка срца село било! Ваша љубав нас je свију у капели грирастајем, јер сам са њом много добра и зла про- јала, na ће гријати и ефендију. Ефендија, ja вам живјела. Сто пут се потукли, a безброј пута по- честитам! Оваку женицу није још нико имо. Ми љубили. вам ју предајемо и желимо да будете њоме сретни Ј у с о : Ж ивила Бебинка! као што смо и ми били. Ељен Беби! С в и: Б раво Беби! С в и : (урлају Ж ивила Беби. Ференц кима глаЈ у с о : Д е гуцни! вом на Андраша одобравајућ како je лепо говоБ е б и: Ж ао ми се растати од моје капеле, јер рио.) Ј у с о: Де гуцни-t брачни ж ивот нема оне веселости, нема лумпаци- 57 �Б e б и: (испија чаш у са Андрашом a за тим се са њим пољуби. Алија мало окрене главу у страну, а-Јусо случајно обриш е усне.) Б е б и : Видите оног Ференца, оно добродушно магаре! Ф е р е н ц : (одушевљен тим епитетоном у задовољ ству превуче гудалом no бегешу, кога je био у зео да га нагоди.) Б е б и : Онај ме je један пут спасио од отворене смрти. Али јуначки. Ради мене се потукли бези у једн ој кавани. Разлупали свјетло и у сали настао мрак. Само се чула ломљ ава стакла и крхање столица. Мене дви је кригле смирише у леђа. У страху сам врискала и очекивала, кад ће се читав плафон сурвати на м оју главу. Осјетим д а ме неко зграби и однесе собом. Више нисам ништа знала за се. Освијестила сам се у Ф еренцовој соби на њ еговом кревету. Он je видио д а сам у лош ој ситуацији, a примјетио да иде полиција, na ме зграбио и сакрио у свој стан. Како ме je те вечери лијеп о утјеш ио. Ф еренцбаћи и с то б о у да испијем једну чаш у на растанку! Ф е р е н u ( добродушно хрж е) И сад ми се од оне вечери знадесчвора на глави. Ну ви сте ми мећали топал облог, na je одмах прошло. Ц у ц а : (налијева) Б е б и: (испија са Андрашем чашу, a затим се и са њим пољуби. Алија окрене мало главу у страну, a Јусо обриш е уста.) Ј у с о : Х ај чаш у дај! (зграби своју флашу) Де гуцни! (пије). Б е б и: A онај Пиш та! — Видите га онај"ми je човјек у почетку био јак о досадан. Био je јако насртљив, вјечито сам се од њ ега морала бранити. Послије ми се смилио, јер.,кад би била у најтежим часовима, кад би се сјетила своје мајке и кад би плакала, он би ми д ош ао и онако уплакану би ме слатко љубио. П јевао би ми своје пјесме и ja бих се осјетила у з њ ега тако угодно, као на венецијској годноли. Он je био наш пословођа. Он je водио рачуна о мојим каваљерима, о даровима које би добивала на презент о рандевуима. Он je био душ а наш е капеле. Знате како ми ra je ж ао оставити. Оди овам о одојче једно мало, да и с тобом попијем чаш у на растанку. Ц у ц a: (љубоморно окренула леђа, na неће да улијева чаш е). П и ш т а : (Цуци полако) Не буди смијешна! Ц у ц а : Нећу! У лијевај сам! П и ш т a: (улијева чаш е) Б е б и : (са њим испија и као горе љуби се. Алија опет закрене главу, a Јусо обриш е уста.) Б е б и : A ти Ц уцо свирачицо, пјевачицо, играчицо, ш то се ти копуниш . Зар и данас хоћеш да се ухватимо за косе. A Цуцо. Д оста смо коса 58 једна другој почупале, али сад их више немамо сад je буби и ала бекер. Ходи да се пол>убимо' (загрле се и пољубе, али не та ко вруће као реци’ мо са Пиштом и осталима) Ј у с о : (се придиж е и гледајући око себе прИмјети да више нема никог за љ убљ ењ е, na он пође у сусрет Беби таручи усне) Д е цмокни! Б е б и : Сад сви д а се к у ц н е м о ! Ц у ц а : улије редом чаш е. К ад су чаш е наљевене образују се опет парови. Ha средини Алијага и Беби под руку загрљ ени наслоне једно другом главе. Ан фас. Десно Пиш та и Ц уца дос-а д0 у профилу дигнутом стопалом Пиш та леве a Цуца десне ноге на кољ ено a об ратно лијевој страни Андраш и Ференц. Ц уца почим а песму: х ор прати:) X о р: Д ва су цвета у бостану расла . . . (Дижу се у вис чаш е и испијају.) Ј у с о : (одуш евљен д ом аћом пјесмом) Хај, чашу дај! А л и ј а г а : Е хвала браћо, д а нас тако достојанствено испратисте. Je не знам како да се господину капелнику одужим! А н д р а ш : За наш у Беби све би учинили! Je ли тако? C-Bja: Тако je! Ј у с о : Тако je! Ж ивила Бебинка! П и ш т а : (на ух о Беби п оти хо) З а стару љубав, хоћеш једну пјесму. Б е б и : Немој, јер срце ће ми пући. Нећу се више моћи савладати. П и ш т a: Ћути. Ова кућа ти je н ајбољ а тврђава. Може полиција да ју оп си једа колико хоће, али освојит je неће, јер тебе сада ш тити имунитет брака. Гледај да б р зо наговориш М ују на брачно путовање. Нећемо се у Пеш ти. Иш тен шегитшен! Сад да ти једну од срца отпјевам . (Намешта гитару и пева. Д ругу строф у пева читав хор.) Откако си туђа жена . . . Беби: (баци чашу и разби је ју о под. За тим извади марамицу и бриш е сузе.) A л и ј a: Беби, превиш е пијеш . T o те узбуђује. Ц у ц а : (je већ у почетку песме побегла Андраш у и Ференцу) (ш апче Андраш у) Б ољ е би било да идемо, јер ће направити какав гиксер, a знаш глупе Бош њаке. М орамо jo j приш тедити такве моменте, барем док се заборави на њен траг. A н д р a ш: Е ф ендија ће до зво л и ти да ми одемо, јер вријеме je д а се младенци одморе. Je ли тако, друш тво? С в и: Тако je! Б е б и ( у екстази): Не! П јевај ми, Пишта! П и ш т а : Не, Беби! Збогом ! Вријеме je да се одмарате! (полако) П ази се д а се не одаш, али свакако гледај што прије у Пешту! �Б е б и : Минден рендбен! Иштен сегитшен! П и ш т а : (љуби jo j руку) Збогом! (Алији) Збогом, ефендија! Хвала лијепа! A л и ј a г a: Збогом! (рукује се) А н д р а ш : М икор јенн хозанк? Б е б и: Холнап! Беби: Зап јевајте ми још једну на растанку. (хор пјева) Je л’ ти ж ао што се р астајем о ... Ј у с о (разлупа чашу) Беби: Фарад вађок! Иштен шегитшен! С в и р а ч и : Шштен веле! Збогом! Хвала лијепа! (узимају своју инструменте и одлазе) А н д р а ш : Јејјен, ха лехет, холнап хоззам! Ј у с о : Још само једну цркавицу, na одох и Б е б и: Јован! ja! (попије) Д ај ми још запали цигарету! (Алија А н д р а ш : (љуби руку) Збогом, ефендија! му даје) Збогом! Кистијант! Хвала на исти начин! Хвала лијепа! (Одлази и он тетурајући. Чакшире скоро што му А л и ј а : Вама хвала! Збогом! (рукује се) нису спале) Кад мени није ништа остало, нека ни (И остали се рукује) иза мене ништа не остане! (Нестане га) (Наставиће се.) ПОПУЛАРНА СТРАНА B a d ić Sulefman, učitelj P rim jer u od goju Dobro uzgajati djecu vrlo je težak posao, koji izi­ Važnost primjera u odgoju poznata je u istotiji pe­ skuje mnogo truda i strpljivosti. Razni su nazori i na­ dagogije od najstarij h vremena. Vrijednost njegova pri­ čini, po kojima se djeca uzgajaju, kao^i prilike pod ko­ znata je još onda kad ni škola nije bilo. Od uvijek se gle­ jima se vrši to uzgajanje. Ima roditelja, koji imadu do?^" dah) na to, kakav su primjer davali i bili roditelji svojoj bar način uzgajanja, po kojem odgajaju svoju djecu d jed u odgoju. uzorno, što im svakako služi na diku i ponos. Drugih Primjer se osniva na nagonu za podražavanjem ili opet ima, koji odgajaju $voju djecu na način, za koji imitiranjem. Ovaj nagon nije samo kod djece, on je i misle da je doba'r, ali se poslije uvjere, da su bili na kod odraslih. Ono što vidiš da čini neko drugi, činiš sam krivom putu i u zabludi. Ndjviše ih ima takvih, koji ima­ bez etičkog rasuđivanja o vrijednosti onog što drugi du sasvim kriv sud o uzgoju djece, pa obično kažu da čini. Razumljivo je, da primjer ne utječe na svakoga jed­ je dijete mlado i ludo i da će doći pamet kad bude sta­ nakom snagom, jer svak nema jednako razvijen nagon rije, a u pravom dobu odgajanja, U dobu djetinjstva, pu­ za podražavanje. Os'm toga taj je nagon jači zo ono za ste ga da se odgaja samo — na ulici', u rđavom društvu što dotični ima sklonosti. N. pr. ako je neko sklon svai pod raznim okolnostima. đanju toga će primjer jednog svadljivca i prznice više Kad bi se roditelji malo više zanimali za odgoj svo­ da osvoji i više će mu se dopasti, nego li jedan, koji ima ga najdragocjenijeg blaga, soje djece, ne bi to bilo baš suprotne sklonosti. Također na onoga, koji je umno i tako teško kao što se misli, a društvo bi dobilo dobrim moralno zreliji manje utječu primjeri, a naročito loši, jer odgojem dobre, valjane i korisne članove ljudske za­ je isti manje povodljiv. Vrlo će 'teko zavesti zao drug jednice. i loš primjer svako dijete, kao \ odrasla čovjeka, koji je Treba im ati na umu glavna pravila u odgouj djece moralno i umno slab, dočm će moralno savršen čovjek i njih se dosljedno držati, pa še biti više uspjeha. Kažem hladno i mirno promatrati svako zlo i saki zao primjer, dosljedno, jer bez dosljednosti ne može biti dobrog i a da se za njim ni malo ne povede. Prema svemu gor­ pravog odgajanja. Treba malo više razmisliti o dječijim njem primjer utječe sa svom svojom snagom najviše na željama, o moći i važnosti navike, dječijoj laži, znotione, koji su moralno slabi, koji nemaju svoje volje, a željnosti, dječijem društvu, razgovoru odraslih pred to su djeca — dak-'e, oni koje treba uzgajati. Radi toga djecom i o tom, kakav primjer dajemo djeci mi samli. kao primjer i jeste od velikog značaja u odgoju. odgajači. O svakom ovom pravilu ili ogranku odgajanja Djeca najvole da rade ono što vide od drugih, naro­ treba upoznati odgojitelje i uputiti ih na dobre i loše strane pojedinog ogranka. Naročito s ovim treba upo­ čito od svojih najbližih — oca, majke i drugih ukućana, jer ih najvole. Primjer onih, koje djeca vole i poštuju znati roditelje, kao prve i najvažnije odgojitelje i vasp'tače, budući da oni daju temelj daljnjem odgoju. Ja sam jeste najjači. Iza osoba u roditeljskoj kući dijete voli već pisao o moći navike, jer ini se učinila najmoćnijim svoje vršnjake, drugove i drugarice, budući s njima ima činiocem u odgoju, a sada ću reći nekoliko o tome, ko­ sličnosti u mišljenju o isjećanju. Prema tome, kao pri­ liko roditelji sami kao odgajači utječu dobrim ili lošim mjer služe sva lica s kojima dijete opći, pa bilo to op­ ćenit namjerno ili shičajno. primjerom na odgoj svoje djece, 59 �Kolikom snagom primjer utječe na odgoj djece, o tome se svaki nas mogao toliko puta dovoljno uvjeriti. Dijete već od godine dana, dok još ne zna govoriti, dok još ne hoda, iradi ono, što vidi od svojih. Počnite pred njim kakav bilo rad ono će nastojati da taj rad opo­ naša. Ono ga etički ne Tasuđuje — je li dobar ili nije, nego samo vidi da ga drugi radi i nagon za podražavanje ga sili, da i sam to čini. Uči se govoriti podražavanjem. U prvim danima ne shvaća značenje tih riječi, i ono ih izgovara samo zato, jer je to čulo od drugih. Počnite pred njim nešto kuckati ono će nastojati, da vas oponaša. Samo će od kakvog komadića drveta na­ praviti sebi čekić i početi kuckati Počnite sebi četkati odijelo ono će vas oponašati. Napraviće četku od čega bilo i počeće svoju košuljicu da četka. Majka mu pjeva pjesmu uspavanku, ono će i nju oponašati. Počeće svoju pjesmu sa jednim jedinim glasom a .. d. Svu stfu po­ slova dijete oponaša u prvoj god:ni života, kad je još potpuno zavisno od drugih. Л о с / е ћ у / т е Г о јр е т о п а р а м а з а п с к а n p c / f a n a bo! fj \ \ Nije samo jedno dijete počelo motati cigaru, jer je vidjelo da mu roditelji to rade. Pa ako nije imalo pravu cigaru, našlo je kfckvu klipu i metnulo u usta oponaša­ jući i sve pokrete kao i izražaj Гса svojih roditelja kod pušenja Tako isto i psovka, koja se nažalost čuje iz dje­ tinjih usta, najviše je puta došla baš otuda, što je dijete negdje čulo da se psuje, pa ono to oponaša. Još se kod takve velike greške, za koju je dijete najmanje krivo, ne poduzima ništa, da se ne bi ponbvild, jer dijete »ne zna još ništa« i tako, malo po malo, ono se, nauči onome što ne valja, i od njega s vremenom postane član, štetan po svoju zajednicu. Već sam napomenuo, da djeca podražavaju najviše one, koje najvole — dakle, u prvom redu roditelje, pa onda braću, sestre, rođake, svoje drugove i drugarice, te istom onda druga Иса. Dakle, od svih primjera, naj­ jače utječe na odgoj primjer roditelja. Svi smo čuli onu: »Sta irade djeca? Sto vide od oca!« Roditelji, a naro­ čito majka, najjače i na najrazličitije načine utječu pri­ mjerom na odgoj svoje djece. Oni kao odgojitelji moraju biti ono, što žele da budu njihovi odgajanioi. Ako su ro­ ditelji, kao odgojitelji, u svom radu i vršenju svih mo­ ralnih zapovijedi na svom mjestu, djeca će smatrati da im je dužnost da toudu i sama takva, pa će ih slušati, poštivati i slijediti njihov primjer. Badava su riječi ako se djela roditeljska ne slažu sa r'ječima. Roditelj duhandžija nikad ne može odgojiti neduhandžiju. Govori ti njemu koliko hoćeš da to ne valja i da nije za njega. Svako dijete, a pogotovo malo 60 odraslije, rezonuje, misli, važe i pita s3m sebe: »Kako da njemu nevalja? Zašto meni brani ono što sSm čini? Kad meni ne valja, ne valja ni njemu« i t. d. Najp0slije dođe do toga zaključka, da mu roditelj to zabranjuje, jer ga mrzi. Ono u svom ocu i majci vidi neiskrenost i ne­ pravdu. Ne možeš ti natjerati svoje dijete, da se kod kuće Bogu moli kad u kući ne v'di da to iko drugi Čini. Još ako ga silom goniš na to postignućeš baš obratno, makar ono i izvršilo tvoju zapovijed, jer će steći sa­ svim loš sud o tebi. Sad neka svaki roditelj i odgojitelj sam donese sud da li ima pravo nagoniti silom svoje dijete na ovo i slično, kad sam to ne čini i treba li za neposluh dijete ukoriti i kazniti. Ja mislim da nema pravo, a što se tiče kazne, drž'm da bi trebao jedinog sebe kazniti. Dakle savjeti i lijepe riječi imaće utjecaja i vrijedno­ sti po dječiji odgoj samo u tom slučaju, ako se djela od­ gojitelja potpuno slažu sa njegovim riječima. Inače on služi'kao rđav primjer, jer djela uvijek imaju jači utje­ caj nego И riječi. Zbog svega ovoga roditelji i uopšte odgojitelji moraju biti plemeniti, savjesni, vrijedni, ure­ dni, pravični, radfni i u svemu onakvi, kakvi hoće da im budu njihovi uzgajanici. Inače će odgajanje poći po­ grešnim putem, ako onaj koji uzgaja nije dobar primjer some uzgajaniku. Koliko god utječe dobar primjer, još više ima utje­ caja rđav primjer, 'budući je dijete od prirode više sklono zlu nego li dobru. Naročito rđ av prim jer jako utječe od onih, s kojima se dijete mnogo druži, od djeČijih vršnja­ ka. I nigdje se djeca ne mogu tako lako naučiti svemu zhi kao u društvu svojih dirugova i drugarica. Odgajačima je dunžost, čim vide, da su rm odgajanici u društvu rđavih primjera, da nastoje otkloniti te rđave primjere. Ali često puta je nemoguće otkloniti rđ av e primjere. Stoga treba poraditi na tome, da dijete imadne što više dobrah primjera, koji će nadmašiti rđave, za koje treba predočiti sve posljedice i time kod djece izazvati odvrat­ nost i gađenje prema rđavim primjerima. Na taj će na­ čin dijete slijediti i podražavati samo dobre primjere. Ti dobri primjeri trebaju, a po roditeljskoj dužnosti moraju, da budu u prvom redu njihovi roditelji — otac i majka, koje će slijediti ne samo dijete, uzgajanik, nego i drugi ukućani. Zato, roditelji, ako hoćete da vam djeca budu dobra, budite na prvom mjestu vi sami dobri, pa će vaša želja biti ispunjena, jer poslovica kaže: »Kakva v iba takav klin — kakav otac takav sin!« Из уредн и ш т р а Оћим ор о /е л , о п р а ш т а м се са са р о д н и ц и м а и ч и т а о ц и м а »Г аЈрет а« и м о н за м енику ж елим ус п ех у б уд ућ ем уредничком раду. Х ам за Х ум о �Hamdija Mulić K a k o O m er p r o s v e ć u fe n a rod Makni korak naprijed! naša nemarnost. Gledao sam seljake koji su kupovali Sinoć smo sijelili i bili na mubareću u Mehmeda mladi luk u čaršiji — u po ljeta. Osmanovića u novoj kući. — I još nešto, oprosti što ti upadam u riječ — na­ Omer je odmah kao najpametniji medu nama, otpo­ stavi domaćin — tako ti je i u svakom poslu. Evo, reci­ čeo irazgovor o kući, da još bolje omili novu kuću na­ mo, moj zanat. Ja sam nekad krpio dolame, ječetme, šemu komšiji Mehmedu. Sto je nama odijelo — priča džemadane, fermene i čakšire. Danas te haljinke nisu Omer — to je porodici kuća. Svoja kućica, svoja slo­ više u modi. P a dobro, ja ću za to podučiti ono što se bodica. Samo kažem za ovaku kuću kao što je Ahmed danas traži. Zato ja ono neke godine odoli u Sarajevo na sagradio. A ne za one naše neke potleušice što im .ko­ moderni krojački tečaj. Meni to valjade. Banska uprava priva udara u prozore a vlaga podilazi zidove. Vidite, otvara na primjer p o l j o p r i v r e d n i t e č a j . To oso­ ljudi, ovaj naš Mehmed, da mi oprosti što ga javno isti­ bito vrijedi za one, koji imaju svoje vlastite zemlje. E, čem, on je čovjek bistar i pregalac. Tri su važna svoj­ koliko se nas za to javilo? Koliko nas je poslalo dijete stva dobre kuće. Prvo je da bude na suhu zemljištu i da to nauči? Eto, ovakih primjera ima dosta. Zar je sra­ opet odignuta makar metar od zemlje; drugo je, da je mota i narrfa građanima prihvatiti za motiku i iskoristiti prema suncu izložena i da se u njoj sobe mogu pro- naše bašče i njive. vjetriti; treće je, da je prostrana unutra i da s polja — Makni moj brate, korak dalje u svačemu — na­ ima dovoljno sve što kući treba — dvorište i baščti. U stavi opet naš Omer. Razmišljavaj i odluči se da kreneš Mehmeda sve to ima. Baš mu je u kući dobar r a s p o­ korak da’ije napretku. Ne ćeš se kajati. Što god vidiš r e d a j . Zna mu se s o b a z a s p a v a n j e , zna z a novo, a lijepo je i korisno prihvati i zadrži kao svoje o d m o r a znade i za p o s i e t e. I ono je 'pametno što vlastito. Ne ostaj na jednom mjestu, nego izgraduj daje uredio jednu sobicu za kuhinju. U njoj je š t e d ­ -dje-usavršavaj, unapreduj, ne ćeš se kajati. Hoćete li n j a k , gdje više neće biti dima kao u našim starim ku­ još primjera? Eno u varošici V. prije dvadeset i više ćama A što mi se još naročito sviđa Mehined je čitavu godina došao jedan čovjek isprijeka. Tu otvorio kovačjednu sobicu cimentirao i uđSsio za b a n j u . U njega nicu da popravlja kola i potkiva konje. Radio, znojio se nije više ona mala naša bamica. Znaš da mu ta banja i napredovao. Prođe tuda voz, a kola prestadoše. On valja kolik kuća. E, pravp mi recite, koliko bi u nas izgubi tu posao. Jest, ali ako je tu izgubio kolarski po­ ljudi moglo da podigne ovaku kućp ili barem da popravi sao on prihvati drugi. Nabavio čovo s početka dvi-tri staru, kao naš Mehmed. Ne velim odmah ove godine da krave, pa otpočeo prodavati mlijeko. Otvori mu se tu to učinimo svi, ali polagano pripremajući se kroz par dobar posao. Eno sad vele, da ih ima pet-šest sve malgodina —koliko bi nas moglo da to učinimo? Sebi ra- dovanki a posao mu razgranat na četiri strane. Nije li­ hatluk da udesimo i svojoj djeci. Jest, ali nama mno­ jen da po pune džugume mlijeka nosi i vozom od sta­ gome fali ono što je naš Mehmed pokazao. On i inače nice do stance. Šta ćeš, stiče i čuva mušterije. I dok ne stoji ondje gdje je bio prije deset-dvadeset godina, ili on ovako, mnogi naši pred kućnim pragom objesili ru ­ čak gdje mu je bio rahmetli otac pa i dedo. On je uvi­ k e . . . Vidiš Mehmedu i Mehmedovu drugu nije ispod dio da ništa ne stoji na svome starom mjestu vječno, časti ni lijeno uzeti «ibret« i od ovak.h stranaca. Nema, nego se miče, usavršava, unapređuje. Upamti: D a n a s veli, ništa gotovo, sve valja da čovjek razumom i tru ­ č o v j e k t r e b a d a b u d e d i j e t e s v o g a d o b a , dom sam zaradi. A pregaocu i Bog pomaže. kao što su i n aši s ta r i bili djeca svo jih v r e m e n a . Evo mi smo do sada na primjer zasađujući voćnjake, bez reda, trpali voćke, pa od toga vidjeli malu korist. Napredni domaćini to čine sve po koncu, svakoj Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini voćki ostavljaju potreban prostor, pa voće i bolje rađa i Knjižara Jakša Kušan, Sarajevo (Kralja P etra ulica daje ljepši plod. Tako ti je u svačemu, sve traži r e d — prije Bašagiča knjižara) preuzela je od g. Perteva 1 r a z u m a n n a č i n . I opet prosvijećen, pametan čo­ daljne izdavanje Narodnih muslimanskih pjesama koje vjek nikad ne miruje. Ne može ovdje da dobro uspijeva je sakupio Košta Herman- Dosada su izašle 3 sveske a voće, pa može povrće. Koliko u nas ima mjesta pa ni o dalje će ubrzo izaći i ostale, tako da će se prva knjiga Aliđunu ne može čovjek da vidi na čaršiji luka, zejla, popuniti do juna ov. god. Cijena je svesci Din. 4—5 pre­ krumpira, zelenog graha i tako dalje. A sve je to kriva ma vefičini. Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будућност 6i �M arija Tra£>tova l x n a u k e o d o m a ć em g o s p o d a r s tv u Odjeća. Ako hoće čovjek da sačuva svoje zdravlje, potre­ bno je da riiu tjelesna toplota bude stalno jednaka. Tje­ lesna toplota zdravog odraslog čovjeka jest od prilike 37.5° C. U raznim zemljopisnim položajima naše zemalj­ ske kugle toplota je vazduha različita. Zdrav čovjek lakše podnosi ovu raznoliku vanjsku toplotu pomoću odjeće, djelovanjem svoje kože i umjerennom ishranom. Najveći dio tjelesne toplote izgubi čovjek utjecajem vanjske toplote, te zato gleda da odjećom zabrani pre­ veliko gubljenje toplote iz tijela. Odjeća zato ima za­ daću da održi tjelesnu toplotu na umjerenoj visini, a dalje odjeća treba da odgovara zahtjevima ćudoređa (morala) i društvenog položaja. Ne smije nrkako biti na štetu tjelesnih organa i ljudskog rada. Sve tkanine iz kojih se naša odjeća pravi moraju biti slabini vodičem topline, porozne (šupljikave) i da se daju lahko Čistiti. Najmanje tjelesne toplote zadržaviju tanke svilene tka­ nine, iza toga u prvom redu tkanine lanene i pamučne, zatim tkanine vunene, a^ na^ kraju dobro očupane tka­ nine, koje zadržaju mnogo vazduha, kao vata pamučna i vunena, koža, perje i t..<J. Također i boja tkanrne ima svoj upliv. Svijetle bpje-hvtaju manje sunčanih zraka nego tkanine tamnih boja, ali manje toplote izdaju. Od­ jeća koja je zgotovoljena iz dvostruke, makar i tanke, tkanine toplija je od odjeće, koja je zgotovljena iz jedno­ struke, m akar i jače tkanine, pošto je sloj vazduha, koji se nalazi među objema tkaninama, slab vodič toplote (i tako čuva gubljenje tjelfesne toplote). Odjeća treba da je pozorna (sitno šupljikava), da bi vazduh mogao pri­ laziti tijelu i da se ne bi otežavalo korisno ispairavanje kože. Odijela napravljena iz neprodušnih tkanina mogu da nam dadu obranu na kiši, ali nisu za stalnu nošnju. Veliku važnost u zdravstvenom pogledu ima 1 to, kako tkanine primaju a kako puštaju vodu. Lalene 1 pamučne tkanine primaju vodu mnogo brže nego vu­ nene, a i lakše je isparavaju. Manje mogu da zadrže vodu u svojim porama (malim šupljinama). Lanene, pa­ mučne i svilene tkan'ne vrlo brzo se napune vodom, dok tkanine vunene postanu m okre istom poslije dužeg djelova nja vode. Pošto se usljed toga lanene, pamučne i svilene tkanine mnogo brže suše, lakše se u njima nahladimo nego u mokrom odijelu lanenom. M okra odjeća štetna je ne samo zato što voda koja se isparava oduzima tijelu toplotu, nego i radi toga što zabranjuje pristup vazduhu do tijela. Po trajnost1 mogu se tkanine razdijeliti ovako: koža, lan, pamuk, vuna, a na kraju svila. Gusto otkane tkanine trajnije su od rijetko otkanih. Čvrstoća tkanine .zavisna je od dužine i jačine vlakna iz kojeg je tkanina otkana. Čvrstoću ispitamo, ako pokušamo raskinuti ko­ madić tkanine ili pojedinog vlakna. " Nečistoća prijanja nejednako na raznim tkanina­ ma, pa se prema tome tkanine lakše ili teže peru. Naj­ lakše se peru lanene tkanine, za njima pamučne, a naj­ teže vunene. Što se tiče boje najlakše se peru tkanine bijele, pošto se mogu otkuhati, a kod pranja može se uzeti soda i sapun. Obojene tkanine moraju se vrlo opre­ zno prati, pošto neke od sode i sapuna mijenjaju boju. Izdaci za odjeću iznose veliki dio naših godišnjih izdataka. Zato se moramo kod kupovanja držati nekih pra­ vila. Negospodarski je kupovati tkanine najjeftnije, pošto vrlo malo traju, pa su radi toga i najskuplje, pošto se moraju češće obnavljati. Cijena tkanina određuje se kao i cjen a ostaloj robi: ponudom i potražnjom. Iz tih raz­ loga su tkanine modernih boja mnogo skuplje od tkanine iste jakosti ali čija boja ili m ustra nije najmodernija. (Nastaviće se) Sa češkog preveo Ing. Šerif Bubić. НАУНА б . F iru z M uftić K r a ta k p r e g le d vrela š e r ija t s k o g p r a v a I. Pravne norme, kojima se uređuje vanjski život ljudi u društvu (el-muamelatu), apsolutno su nužne za ljudsko društvo. No da ljudi žive, kako je čovjeka do­ stojno, valja djelovati i na njihovu savjest. Islam je ure­ dio i ovu stranu ljudskog života sa svojim normama o »itikadatu« (dogmaticO i »ibadatu« (obredima, odnosno ljudskim dužnostima naprama Bogu), u koje prema šerijatskim propisima spada i moralka. Pravila »itikadata« i »abadata« vezana su sa »muamelatskim« time, što imadu istu svrhu, naime usavršenje 62 i napredak ljudi, pa se zato međusobno podupru. Itikadat, ibadat i muamelat sastojni su dijetovi »fikha«, t. j. nauke o vanjskom i nutarnjem uređenju ljudskoga života. Pravnici i teolozi do 2. stoljeća po Hidžr. izvodili su ustanove iz kurana i hadfsa t. j. iz riječi i djela Muhamedovih (a. s.) te su riješavali vjerska (itikadat) prav­ na (muamelat) i obrednička (ibadat) pitanja. Rješidbe (letva = responzum) unosili su samo šeiatskopravni suci (kadije) namjesnici (amili) i upravni činonvnici �(hisbe) u svoje posebne knjige (sidžile). Kada su već punio i modificirao, a gdjegdje se od njili i udaljio. On bili izumrli asliabi, Muhamedovi drugovi, počeli su se je kuranske ajete i hadise razredio u opće i posebne, javljati u Islamu različni duševni smjerovi, te je na­ valjane i detoglrane. Rastumačio je, kada se iii-adu ajeti stala opasnost, da se na temelju filozofskih spekulacija i hadisi uzeti u užem, a kada u širem smislu, te Iznio skrene sa prave staze. Iz Perzije i drugih krajeva na- pravila, kako se može razlučiti pravi hadis od apokrif­ došlo je islamskih učenjaka, koji počeše da unose filo­ noga i time postavio temelje Usuh-fiklm. Umro je go­ zofsku natruhu u Islam. 1 tako je nastala filozofsko- dine 204. po Hidžr. pravna škola sa raznim filozofskim smjerovima. Pravo­ Alimet ibni Haiibel sastavio je najobilniju zbirku vjerno nastojanje odupiralo se tomu, da se vjera ne hadisa. Umro je godine 241. po Hidžr. prometne u filozofski sistem, te je napokon u tome i II. Obrednička, dogmatska i pravna pitanja musli­ uspjelo. Ortodoksija je snažno pobijala slobodne na­ mana uiredena su kuranom, hađisom, idžmaom i kijasom. zore o namjeri, o radu, kao i o tome da li čojek radi Sva ova četiri izvora nisu spočetka bila, nego su od njih neovisno o Bogu. Vođe ortodoksne škole bijahu Imami dva posljedna kasnije nadošla. Kuran je knjiga Muha­ Harnad i Hasan BaSri. Slušač ovoga potonjega imenom medu od Boga saopćena »v a h j o m« (objavom), koju Vasiii ibni Ata prvi osnova raskolničku škol'u. Za njim se je Alejhiselam narodu saopćivao. »Vahj« se dijeli na povede i Al:-el-Džubai, koji je pobijao predavanja svoga dvije vrste: na »metluv« i »gajri metluv«, od kojih prvu učitelja Hasan Basrija, da dolazi od božje strane, što se vrstu čini kuran, a drugu »hadisi-kudsi«. Što je Mu­ događa. Njega je slijedio Hasan-el-Ašari, ali se nakon hamed u smislu »vahja metluv« i gajri metluv« kazivao, nekoliko godina povratio ortodoksni. Halifa Ebu Džafer- tumačio, radio i odobravao tuđi rad, to je » h a d i s i n eel- Mansur lati se u isto doba posla, da formulira vjer­ b e v i«. Muhamedovo 'vladanje i navika zove se ske istine propise o vršenju vjeruskih obreda i šerijatsko » s u n - n e - K Vahja metluv (kuran) je ajet (odlomak) po ajet ob­ pravo. U tu svrhu pozove sve tadanje uvažene učenjake, da u njegovoj prisutnosti raspravljaju, te da na temelju javljivan, a završen je za 23 godine. Čim bi Al'ejhiselam koji ajet iz kurana sa svojim drugovima proučio i rastukurana i hadisa ustanove temelj Islaipa.^To se i izvršilo. Za šerijatsku jurisprudenciju i nauku o obredima -mačio, oni bi ga većinom na pamet naučili, a neki i na­ pisali na predmetima podesnim za pisanje. Oni, koji su najzaslužniji su ovi imami: Numan ibni Sabit, kasnije ptojp/an Aman- Azam- ebu stalno pisali kuranske odlomke čim bi ih čuli od AlejhiHanife, iz Arabije, postavio je metodu i usavršio sistem, selama, zvali su se »kjatibi vahj« (pisari* objave). Po­ po kojem treba izučavati temeljna vrela islamske juris- slije smrti Alejhiselamove je hal'ifa Ebu Bekjir naložio prudencije. On je fikuhska preporna pitanja rješavao |u kjatibi vahju Zejdibni Sahit el-Eusariji, da prepiše ku­ zboru učenjaka. Zaključak je zapisao jedan njegov uče­ ran sa pojedinih predmeta na listove. nik u zbirku, koja je bila za to određena. Raspoređenje Nakon smrti halife Ebu Bekjira preuzeo je taj pre­ fiikha je on uredio i svojom rukom -napisao odlbn^k o pisani kuran u pohranu halifa Omer, a nakon njegove samostalnom djelovanju ljudske volje (jndeterminizam), smrti njegova kći, a Alejhiselamova žena; Hafsa. Treći gdje pobija deterministu Hadzin ibni Sufjana. Znameniti halifa Osman preuzeo je taj kuran od Hafse i odredio 12 su njegovi učenici Imami ebi Jusuf, koji je osim »Na­ lica, da napišu više primjeraka kurana i da ga po novo­ putka za suce i sudove« izradio jednu zakonsku novelu osvojenim krajevim a rasture. Takav prepisani kuran o odnošajima nemusl'mana, te kojoj su postavljena na­ danas mi imamo. Za vrijeme vladanja prve četvorice čela, po kojima muslimanska vlada u vjerskom duhu halifa (t. j- do 35. godine po Hidžr.) rješavaju se dogmat­ treba da postupa u upravi države. Umro je 172. po Hidžr. ska, obrednička i pravna pitanja svim četirima gore na­ u Bagdadu. Imam Muhamed ebu Abdul-lah ibni Hasan vedenim izvodima, t. j. pored kurana i hadisa postoji još eš-Šejbani, koji je napisao veliki i mah zbornik, u ko­ »idžma« t. j. zaključak (consultum) svijuh mjerodavnih jima raspravlja o tome, kako valja po zakonu živjet:; islamskih učenjaka jednoga vremena, izveden iz smisla posebnu radnju, u kojoj kazuje, kako se ima u ratu po­ kurana i hadisa (radicije) za pojedina dogmatska, obred­ stupati i t. d. Umro je godine 189. po Hidžr. nička i šerijatskopravna pitanja zatim »kijas« t. j. pri­ Imami Malikj ibni Enes bin Malikj bin ebi Amir el mjena (analogija) jedne Šerijatske odredbe (iz kurana ili Esbahi sakupio je zbirku hadisa pod imenom »M u v e t- hadisa) za stanoviti odnošaj na slične prilike s jednako­ t a« koje djelo često ubrajaju među njige o fikhu. On je sti razloga. Budući da se time stvaraju na neki način temeljio svoje predavanje o fikhu na kuranu i hadisu i nove norme, to se i kijas uzima kao četvrto vrelo za fikh. mjesnim običajima Medine. Umro je 179. po Hidžr. Imami Safi napisao je >xR i s a 1u« o temeljnim zasaBudući da su se muslimani u godmatskim, ritual­ dama šerijatskoga prava i »Um« (mati), koja obuhvata nim i šenijatskopravnim pitanjima bili razišli, osjetila se potreba, da se popiše hadis, koji je tumač i nado­ sva pitanja zakona; zatim knjigu o »H a d ž d ž u«, te go dine 197. glavno djelo »Ei'džedid« (nova nauka). Njegov puna kurana, — da se dogmatska načela, obredne i prav­ sistem obučavanja je donekle samostalan. Proučio je ne norme formuliraju i popišu. Na ritualnom i pravnom malićinski i hanefctski mezheb (ritus) te ih donekle upot­ djelu fikha radila su spomenuta četvorica imama. Imami 63 �Azam ie racionatista, jer je izvodio zaključke iz samog kurana, služeći se vi5e kijasom (analogijom) nego hadisom (tradicijom), dok su ostala trojica trdacionaliste, jer su više pos'zali za liadisom (tradicijom). Shvatanie islamske ortodoksije spomenute četvo­ rice imama razišlo se u četiri pravca (mezhebi) s malim razlikama u pogledu vjerskih obreda i jurisdikcije. Prav­ ci, što su ih navedem imami uglavili, danas se ovako dijele po velikom prostoru 'islamskoga svijeta. Najviše je raširen pravac (mezlieb) što nosi ime imama Ebu lianife (Imami Azam) i to u cijelom otomanskom carstvu, u srednjoj Aziji i Indiji. Safijski prav ac nahodi se naj­ više u donjem Misiru, južnoj Arabiji, istočnoj Africi i „ indijskom arhipelagu. Malikjov pravac dbulivata sje­ vernu Afriku čak do m eda Saharskih, a velikim djelom i gornji Misir. Dok je u Spaniji vi'adao Islam i ovamo je dopro Malikjov pravac. Možemo reći, da je ovaj рга. vac osobina zapadnoga dijela Islama. Hanbelovaca bi­ jaše do XIII. vijeka mnogo u fraku, Siriji i Misiru. Od tada im je broj postao rjeđi, pa se sada nalaze na okupu ponajviše u Nedžbu na visoravni Arabije. ПРИВРЕДА MeOmedahja Fazlagić, upravnik rasadnika u G oraždu Nauka o voća rstvu Plodne grane su raličite duljine. Kod nekog košpičavog voća su dulje (kod ibresaka 50 do 80 crn), kod jabučastog grace 6—J2 ^ сш dugačke plodne mladice zovemo s t a p k ama. One su glatke, pobočni pupovi %u im sitni, a na Vrhu se razvije krupan ovršni gup^ifi s t a p c i c a . Nalaze se kod jabučastog voća. Prstenaste bodlje su 3—fLgm dugačke prstenasto naborane grančice,- a- oVršni pup im je ili cvijetni Ш lisni. P r s t e n a s t e s t a p č i c e su do 3 cm dugačke grančice. Dok izraste i njen pup procvate treba često i nekoliko godina. P1 o d n j a k. To je odebljali dio na osnovici, gdje je ranije bio plod. Tu tse je nagomilala izvjesna količina rezervne hrane koja je bila namijenjena plodu, pa tako mjesto izgleda kao otečeno. Iz pupova toga pfodnjaka razviju se s t a p k e iz s t a , p č a c e . Negdje se stvori lišće, a u pazuhu lišća i cvijeci. K i t n e g r a n e . Dolaze kod košpičavog voća (n. pr. kod trešanja). Kratke su nose na svom vrhu više pupoljaka. Srednji pup je šiljastiji te se razvije u mla­ dicu. Ostali pupovi su tuplji, te ocvatu. e) L i s t . Sastoji se iz p e t l j e i l i s t i n e . Petlja je sužen list. To je snop ćellca koji se kao mreža raširi u listinu. Tako imamo l i s n e ž i »e ( n e r v e). Srednjoj i najjačoj žili kaže se r e b r o . Među ner­ vima nalazi se p l a s t i n a l i s t o v a , a u ovoj opet 1i s n o z e l e n i l o . Petlja imade r u k a v a c , kojim se pričvrsti za mladicu. Usljed suše, zime, slabe ishrane ili kakvih štetnih upliva otpada flst zajedno sa svojim rukavcom. Lišće prema vrsti i sorti voća imade i raznu for­ mu; jedno je dulje, a drugo kraće, jedno je okrugllje, a drugo uže. Kod oraha je opet razdijeljeno. Obrub lišća je isto različit. Površina lišća kod jednih je glatka, kod drugih opet gruba i navorana. Izravnajmo lišće na drve­ nim i plodnim mladicama, pa ćemo i tu vidjeti razliku. 64 L i š ć e je g l a v n i o r g a n z a p r e h r a n u , ono i s p a r a v a v o d u , b e r e i z v a z d u h a h r a n u , a tu opet sa tekućinom koja dolazi iz korjenja, p r e r tu l i u nove biiinske m aterije. Stalnim primanjem hrane iz zemlje, te isparavanjem vode u ibilini zaostanu mineralni dijelovi, od kojih se pri sagorijevanju stvori pepeo. Lišće p o d a n u p r i m a ( u d i š e ) ugljični dvokis, a ј-гсГПГе k i s i k . U n o ć i t o čini obratno, u d i š e k i s i k , a iz d i š e o p e t u g l j i č n i d v o k i s . Čemu nam služi ugljik to smo već govorili. Pomoću njega stvaraju se ugljikovodici (staničevina), škrob i šećer, klovat'na (smola), masna ulja, vosak, eterička ili miri­ sna u.'ja, biljne boje, pektin, te bjelančevine. Tako lišće bez prestanka v r š i p r o m j e n u v a z d u š n i h m a ­ t e r i j a . Sto su p 1u ć a za čovjeka to je l i s t b i 1i n i. U lišću se pomoću svijetla pridošla s u r o v a m e z g a p r e p l a v i j a u g r a đ e v n u , te je tako lišće istodobro i ž e l u d a c b i l j k e . Pri isparavanju vode i pri stvaranju bilinskih ma­ terija vidnu ulogu igraju dvije stv ari u listif-: 1. P u č i i 2. L i s n o z e l e n i l o . Na d o n j o j strani lista nalaze se m a l i o t v o r i , koje zovemo p u č i ( p o r e ) . Na te otvore L i š ć e izd i š e i i s p u š t a v o d e n u p a r u . Tih otvora ima bezbroj, tako da na površini od 1 mm2 dolazi ih 300 do 700. L i s n o z e l e n i l o ( h l o r o f i l ) je zelena boja. Sastoji se iz ojedinjenih ili spojenih z r n č i ć a, koji su postavljeni na u n u t r a š n j o j ! s t r a n - i s t a n i č n e s t i j e n e . Zahvaljujući hlorofilu btfjni dijelovi su ze­ leni. Isti imade v e l i k i z n a č a j p r i s t v a r a n j u n o v i h b i l j n i h m a t e r i j a , a to se događa samo u onim biljnim dijelovima gdje se on nalazi i gdje sudje­ luje s u n č a n a e n e r g i j a . Niče li sjeme ili klijaju li neki bilinski dijelovi bez pristupa sunca, tada dobivamo sve forme bez hlorofila. Isto tako kod zelenog lišća koje više sunce ne obasjava, neće se stv arati nikakve nove �biljne materije, nego će se trošiti one koje su prije stvorene. C im v i š e j e d n o s t a b l o n o s i n a s e b i z d r a v i h l is to v a , a čim su ov i i z l o ž e n i sun­ č a n o m s vje tlu , tim će se t a k o s t a b l o bo­ lje i s h r a n i t i i j a č e i z r a s t i . Za s t v a r a n j e n o v i h b i l i n s k i h m a t e ­ r i j a potrebno je dakle da imademo: z e l e n e b i l j n e dije lov e, ugljični d v o k is, d u š ič n e spo­ j e v e , v a z d u h , s v j e t l o i t o p l i n u , a još k tomu spomenute m i n e r a l e 'k o lji s to k o m i z z e m l j e pridolaze. Ako u zemlji nema dovoljna množina biljci potrebnih minerala, ili dušičnih spojeva, to se već na lišću poznaje. Hlorofila nestaje, lišće gubi svoju li­ jepu zelenu boju i žutne. Osobiti upliv pri stvaranju hlorofila imade * ž eI j e z o ; ako se isto ne nalazi u zemlji, u stanju kojeg biljka može da primi, lišće požuti, pa dodamo li ga bilini u drugoj kojoj formi, vidimo da je lišće opet poze­ lenilo. ПОДЛИСТАК Munir ŠaO'mović^Ekremov A vd o Jabučica (Slika iz mučnih dana). Otišao je carski nizam. Kršle i konaci ostali prazni. Hadži Hafiz Lojo jedva spasio glavu carskom namjes­ niku Ahmed Muhsar paši i, poslavši mu u pratnju pe­ toricu svojih kavaza, uspio je da ga prebaci preko Goražda do u Sandžak. A sarajevske ehalija čula da je paša izdajica, da je bez sultanske dozvote pustio Švabi Bosnu iz šaka, a da ni jedan kuršum nije prozujao, da ni jedna kap švapske krvi nije protekla od oružja osmanlijskog nizama. I uzbunili še građani ponosnog šehera i jedva je posljednji paša kutarisao goli život svoj i porodice svoje. S njim j e umakao i zloglasni Grk, njegov timar-defterdar, Koštan paša. A stari Lojo htio je pod svaku cijenu da paša ode iz Bosne netaknut. Bio je uviđavan sijedi Lojo, nije htio da se na ustanike digne još i turska ordija ako bi Bošnjaci ubili carskog vezira. Pobjegao je posljednji namjesnik carski u Bosni ponosnoj. Četiri je vijeka unatrag upravljao namjesnik Bosnom u ime devleta i četiri stotine godina Bosanac je kroz njegove riječi i zapovijesti slušao volju čestitog sultana. P a ga eto više nema. Čudno je to bilo svakom; Bosna bez vezira? 1 Ali je tako bilo. Sramnim bijegom da spasi rusu glavu i život goli, napustio je paša Bosnu. A krv bosanska je uzavrela u nekoj nesvjesnoj srdžbi, čudna situacija u koju su upali tako nenadano, tako neočekivano- hitrina promjene i raznolikost sud­ bonosnih događaja uspalila im je svijest i krv onog praiskonskog viteštva i domoljublja koji su isplivali na površinu njihovih osjećaja. Nizam je otišao! A Ismet paša Uzunija, komandant sarajevskih gar­ nizona, odveo je posljednje ostatke nizamske vojske, odnio sve što je za nošenja bilo. Ali topove, velike i snažne, što ih je posljednji paša prije dvije godine nabavio od švapskog česara i koji Л su bili na Žutoj tabiji i na tabiji više Strošića, nije mo­ gao odnijeti paša. Tvrđavski topovi teško su se kretali a put preko Gof&žde, vrletan i izrovan, nebi ih ni pod­ nijeti mogao. Ismet paša Uzuija bojao se sile ustaške, a zapo­ vijed iz Stambola bila je izričita: — Što prije evakuisati Bosnu, što prije otpremiti carski nizam u Sandžak. Ustaše su već dočekale Švabu kod Broda. Taslidžanski muftija je istjerao Szapary-a iz Tuzle. I Ismet paša, slušajući zapovijed carsku, napusti Bosnu i to­ pove na Žutoj i Strošićkoj talbiji. Ali da tabijski topovi ne bi učinili zla zavojevaču proti ustaša i okupatoru Bosne, naredio je svom puš­ karu da povadi igle sa okidača i da ih tako učini ne­ sposobnim za boj. Držao je da u ustaškim redovima ne­ ma zanaćije koji bi znao popraviti moderne topove. I dok je u Bosni vrelo i kipjelo, on se je sa po­ sljednjim taborima nizama spuštao niz vrletne obronke prema Drini, gdje je još vladao car iz Stambola. Dopro Švabo do Vranduka uz Bosnu. Već se tri dana bije ogorčeni boj pod Vrandukom. Švabo nava­ ljuje svom silom i žestinom, ali se i Bosanci opiru ju­ nački. Grčevito brane grudu svoje domovine. Šišane i džeferderi prazne se i vatreni kuršum rijedi redove Švabe, a. s vremena na vrijeme, otisne se po koji bu­ ljuk niz obronak kakvog visa i krv neprijatelja pljusne potokom po prodalinama i merajama Herceg-Bosne. Ljuti handžar zaigra jezivo kolo po švapskim glavama a glasnik odleti u Beč s viješšu: — Ne daju se Bosanci! Ali je sila Švabina golema, teška topovska džunleta razbijaju busije ustaša, otimlju im položaje i oni uzmiču stopu po stopu, ginući junački, zaljevajući svaku grudu rodne zemlje vrelom krvlju. Sarajevo se sprema na otpor. Grozničavo i užur­ bano skuplja se džebhana, kupe se momci i opravljaju �bedemi. A prvaci po sijelima i skupovima, po ćefencima i džamijama vatreno sovore o bosanskom juna­ štvu i ponosu, o sjeni viteških djedova koji prate ove sudbonosne događaje, odozgo sa visina i ulijevaju hrabrosti borcima. — Sedam je teških topova na našim bedemima! Izginuće Švabo pod Sarajevom, tvrd je orali šelier Sa­ rajevo! Tako govori čaršija i ehalija. Te vijesti pune srca borbenošću i ruka se sama hvata za pojas za kojim reži dugi handžar sa bijelim kamzama, a oči sijevnu borbenim plamenom i duša ustrepta. Ali ne misli tako Hadži hafiz Lojo, duša i srce ustanka, ne misle tako Hadžijamaković i Kaukčija, sa­ rajevski prvaci, ne misle tako Bakarović i Turhanija, Upućeni su oni dobro da su topovi na tabijama bez vrsnog majstora, koji bi ih popravio, samo staro gvož: dže, nijemi i umukli u boju koji će se odigrati kroz koji dan pred vratima Sarajeva, jer je Vranduk pao, a Šva­ bo nadire uz dolinu Bosne. Još koja zora dok svane, Švabo će svojim kunda­ kom kucnuti nawvrata sarajevskih bedema. A treba ga dočekati junački! Te misli more Hadži Loju, te brige taru njegove prijatelje. Sjede u Turbinoj berbernici u Saračima i šute, pušeći duge čibuke. A misli teške i turobne ukr­ štavaju se i množe, srca se grče od bola i jada nad ne­ voljom domovine, a duša titra i trepti željom za od­ mazdom drskom zavojevaču, šuti Hadžf jllđi&i ‘Šuti mu j družina. Stari befber Turbo, prislonjen uz vrata, pre­ bire nešto teško u pameti. — Selamun alejkum! — otvoriše se vrata. U berbernicu uniđe Šaćir, Hadži Lojim kavaz. — Hadži Hafiz efendija, jedno vrano momče od jutros te traži, hoće s tobom da prozbori o nekim stva­ rima. — A gdje je? — prenu se i zmisli vođa ustanika. — P red berbernicom. — Bujrum, neka uđe. Skromno pozdravivši, stupi u mračnu berbernicu momak, visoka stasa i garave puti. Kao u djevojke pri­ kladno lice, rumeno kao jutarnji ruj, gorjelo je vatrom i viteštvom. — Hadži Hafiz efendija, je li izun da progovorim dvije riječi pred tvojim licem. — Govori, momče, kakva te sreća do mene vodi? — Ja sam Avdo Jabučica, Sarajlija, sin Junuzage kazaza. Prije tri četiri mjeseca sam došao iz Latinluka. U Šibeniku sam, u vojnoj školi učio puškarski zanat. — P a? — iznenadi se Hadži Lojo. — Čuo sam da ne možete naći majstora koji bi po­ pravio topove na Taibijama. Mislim da ću ih ja moći za boj opremiti, pa, efendum, ako vam trebam stojim vam na usluzL 66 Momče to izgovori laganim odmjerenim glasom. Hadži Lojo se udari po koljenu i od radosti skoči i za­ grli Avdu Jabučicu. — Hej, aferim Jabučica Avdo, Sam te je Bog spre­ mio u posljednji čas. Uzmi halat pa hajde na tabiju. Tamo reci da sam te ja poslao. I božjom pomoću, na dam se, moj sinko, da šeš topove u red dotjerati. Izva­ đene su im igle što u hevze udaraju. Tvojom pomoću ćemo din-dušmanu zadati ljutili rana. Stari ljudi pričaju da Hadži Loju nisu nikad vidjeli veselijeg kao tog dana. Avdo je opravio sve sedam topova i kad je prvo probno džunle grmnulo i prozujilo kroz vazduh sa tabije na Strošićima, sijedi Lojo je zaplakao kao dijete od pregoleme radosti. Sav drhćuči od uzbuđenja, okre­ nuo se je prema Pašinom brdu i Panjinoj kuli, pa vik­ nuo ogorčeno i gnjevno staračkim glasom: — Hej, Švabo, bujrum sada dođi! A probna džunleta iz topova su izlijetala i odjeki­ vala daleko, d a le k o ... do Vranduka, odakle su po­ sljednji ustaši uzmicali prem a Sarajevu. Bio se je ljut boj pod Sarajevom. A sedam teških topova sa Žute i Strošićke tabije sijali su sm rt po re­ dovima Švabe. A šišana i mala puška, m artinka i dže-: fefdar izbacivali su hiljade kuršum a i smdžirlija i op­ kopi oko gradskih bedema napuni še se mrtvim i ra­ njenim. Filipović je bio ljut kao ris. Ismet paša mu je javio da topovi na tabijama nemaju igala, da su za boj nesposobni. A ovamo rane zadadoše ljute. Posljednji se bije boj za čast i slavu domovine, po­ sljednji put Bosanci, puni v iteštv a i ponosa, padaju bra­ neći rodnu grudu, posljednji put pucaju topovi sa tabija i posljednji borci, padajući grle tlo otadžbine. Puši se krv iz tijela junaka. Bio se je ljuti boj pod Sarajevom , bio se je i do­ končao. Utišalo se. Klonuli su lavovi, braneći dom svoj i ponos svoj, malaksali su pred ogromnom silom dušmana. Sarajevo je palo slavno. Nepregledne hrpe mrt­ vih po opkopima gradskim svjedočili su to jasno. Kobni glas sove odjekivao je po zgarištim a širom Bosne po­ nosne. * Pala je Bosna, osvojio je Švabo. Ali je osjetio ve­ ličinu ljubavi Bosanca prem a domovini. Hiljade i hilja­ de svojih vojnika izgubio je Švabo, vojujući protiv ži­ lavim ustašama. I ponova zakuka bosanska majka. Svetio se je Švabo. Vješala i m uškete umnožiše uciljene majke. Svetio se Švabo! Jednog sunčanog jutra provela je švaska patrola niz M edreseta vrano momče, crna, plamena oka. Ruke su mu bile krvnički stegnute tankim tenefima. A kod kuće ostala je ucviljena majka nad razrovanim ognji­ štem. �Bio je to Jabučica Avdo. Filipović, zapovjednik austrijskih trupa u Bosni, kad je zauzeo Sarajevo, potražio je onog koji je, po­ pravivši turske topove, zadao mu neprebolnih jada. Podli je izdajica prokazao Avdu i prijeki ga je snd osu­ dio na smrt. Smrt pred mušketama. Prolazio je Avdo kroz Sarače i Ćemaiušu gordo i oholo, okružen Švabinim bocama, prolazio je ponosno Avdo Jabučica u smrt, a za njim je plakala sarajevska ehalija. Niže Crnog vrha, s onu stranu Gorice, kud vodi cesta u Velešiće, a gdje je danas vojna bolnica, bila je iskopana raka. Prije smrti pomolio se je Avdo Svevišnjem, klanjao je dva rećata. — Feuer! Oficirska sablja je sijevnula i projurila kroz jutarnji vazduh, bubnjevi su zabubnjali, a m uškete planule. Pao je Avdo Jabučica, a krv njegova je natopila rodnu grudu. I danas mu je tu grob. Svetio se je Švabo! Ali su bile to žrtve koje su kao nebeske krijesnice u mučnoj historiji ovih dana ostavile svjetao, neizbrisiv trag potomstvu, ostavile su spomen o umiranju bez grča i plača, za čast i slavu domovine. Slavna su to imena u historiji Herceg-Bosne, možda najslavnija, jer su žrtve njihove bile najteže, jer su djela njihova pronijela svijetom ime Bosanca i njego­ vog viteštva, Bosne i njenog ponosa, koje u dušama našim još uvijek neugasivo tinja i gori i puni nam dušu poštom i udivlienjem nad životom i smrću očeva i dje­ dova naših, junaka, dičnih, bez mane i straha. Nazif Resulovic Utje£>a Tu Ma/ra bolno zajeca, a potokom joj suze navriješe iz očiju. Neprestano se gruvaše pesnicama u grudi, ponavljajući i spominjući grijeh svoj i djetešce svoje. Hamzu ovaj nemio slučaj, jer se zadesio u nj hovom do­ mu na konaku, dovede u nezgodnu situaciju i gledao je da na bilo koji način utješi Maru, ili da se nekako odatle udalji i na drugom mjestu potraži noćište. U tome pre­ mišljanju sinu mu kroz pamet jedna vrlo utješljiva misao, pa će Mari: — Hajde, jadna Maro! Mome je ocu bilo sedamde­ — Što ti je, Maro, pa tako jadikuješ i plačeš? — Kako šta mi je? Umrlo mi, moj Hanza, prije set godina kad je umro. Uvjeravam te, umro je u tim godinama i — nekršten! nekoliko dana, dijete p a ... O va Hamzina dosjetka Maru za momenat utješd. Ni­ — . . . Ma, ostavi plač, Maro! Neka ste vas dvoje kako nije m ogla u pamet da dozove misao da je pred živi i zdravi, daće Bog djece! — prekide je Hamza. njom čovjek, čija vjera ne priznaje znamenje Hrista, i ako — Ama sve bi lahko bilo da nisam zgriješila, pa da slavi Boga jedinoga, te da stoga Hamzin otac nije ni mo­ imam s čim pred Boga stati! — odvrati Mara. gao biti kršten. Duboko uzdahnuvši, osjećala je kao da Hamza je začuđeno promatraše, pa će prostodušno: joj se neka stijena, čitavo brdo skotrljalo sa srca, što joj — Zar poslati nevino djetence Bogu i nemati mje­ pritiskivaše dušu poput more. Sva blažena, Mara usklista kod njega? Batali, molim te, besposlicu! knu: — Duši bi mi olaknulo, dobri Hanza, da mi jadno — Hvala ti, Gospo, kad pred lice Božje nije otišlo dijete ne ode nekršteno! samo moje djetence nekršteno! Neki naš dobroćudni Hercegovađ; iritenom 'Hamza, kupovao po Konavlima zejtin i svlačio gu u mijehovima na konjima i magaradima u Trebdnje na pazar. Tako jed­ nom omrkne u nekom konavskoni Selu i zakonači se u kući svoga poslovnoga prijatelja, katolika, kojemu prije kratkog vremena bijaše umrlo novorođenče. Žena toga domaćina, Mara, plakaše i jecaše za izgubljenim djete­ tom. Hamza, ne znajući o smrti djeteta ništa, upita je ljubopitljivo: Jesam li podmirio dužnu pretplatu? 67 �СЕВДАЛИНКЕ L a k i š i ć a Z la ta Zaljulja se m ostarska munara, Potrese se m ostarska ćuprija, Mujezini učit’ prestadoše, Zašutješe softe u medresi Kad zapjeva Lakišića Zlata, Sve odjekne po kršnu Mostaru P a niz luke i niz kadiluke. Svak se čudi Lakišića Zlati, Ponajviše do tri mujezina. Karala je ostatjela majka: »Fato šćeri, da od Boga nađeš, »Jedna pjesma stotinu harama, »Jedna kajda stotinu grijeha. »Kad te čuju do tri mujezina »Ufate ih derti na munari, »Pa ne uče namaskog ezana »Već slušaju tvoju pjesmu, Zlato. »Kad te čuju softe iz medrese. »Bace derse, zatvore kitabe, »Pa posluhnu tvoju pjesmu, Zlato. »Nemoj, Zlato, činiti harama, »Nemoj, šćeri, prokleće te majka!« Progovara Lakišića Zlata: »Ne kuni me, moja mila i »Ja ne pjevam porad mujt »Nit softama dersove razb Ja ne činim božjega hara »Već ja svoje kahare razl »Kad zapjevam s Luke ii’ »Pjesma ječi do carske tabdje, »Do onije carskije nizama; »Međ’ njima je gonđe Mehemede. »Kad začuje pjesmu na tabiji, »On se sjeti svoje jauklije, »Jauklije Lakišića Zlate »Sto ga čeka tri godine dana »Dok joj Meho iz askera dođe. »Stog’ ja majko svoje pjesme nižem »Da me čuje gonđe Mehemede. Lakše mu je carski asket biti.« A g e S a r a jlije Pivo piju age Sarajlije Na Ilidži pokraj Željeznice, A pred njima Panjo Mustaj beže Sa B istrika do dva Merhemića, Sa Vratnika do dva Džin-Džafića, S Ćemaluše Sarić Salihaga, S a Kovača aga Očaktana, Ispod Hrida Džinić Sulejmane, Sa Hiseta dvojica Penjava, Iz Caršije Kaukčija Mujo. 68 Piju age derte razbijaju. Služila ih M ara Ćebedžina; Kako kome čaše dodavaše Svaki joj se pod grlo hvataše, Ponajviše Kaukčija Mujo. Govorila Ćebedžina M ara: »Aman, aman, age Sarajl je! »Ako svakom mogu sluga biti, »Ja ne mogu svima ljuba hiti!« Na to skoči Kaukčija Mujo: »Srce, dušo, Ćebedžina Maro, »Mlad sam momak od sojli plemena; »Eto tebi srm a i dukati, »Hoćeš li mi vjerni ijuba biti?« Postiđe se Ćebedžina Mara, Postide se, potiho besjedi: »Ne ću bogme, Kaukčić Mujaga. »Na poklon ti srm a i dukati. »Što je soja i što je gospode »Najljepši je Panjo Mustajbeže; »Lijep aga, ja ljepša djevojka; »Vako dvoje u po Bosne nejma!« .llib e g o v ic a Ja kakva je sjajna mjesečina Još je ljepše iza gore sunce, Od sveg ljepša Alibegovica. Ona rodi devet djevojaka Devet šćeri devet labudova, A deseto nosi pod pojasom. АГ je mučno begu Alibegu Što on nejma sina od poroda. Devet šćeri porodi mu ljuba, Devet šćeri a ni jednog sina. To je begu plaho teško bdio, Pa kad pođe beže u čaršiju, Progovara svojoj vjernoj ljubi: »čuješ Li me, moja vjerna ljubo, »Viš’ kuće ti badem drvo raste, »Niže kuće D'rina voda hladna. »Ne rodiš li desetoga sina, »1Г s’ objesi il’ u Drinu skači!« Reče beže, ode u čaršiju, Osta mučna u konaku ljuba. Ni po sata nije zuhar bilo Ona rodi desetu djevojku, Pa je. uze na bijete ruke, ■ — P a je povi u kumaš i svilu. Pođe tužna baščom i merajom, Dok ne dođe plahovitoj Drini, Baci kćerku u studenu Drinu: Baci kćerku pa zaplaka tužno: »Hajde šćeri i majka će doći!« P a se vrati svome bjelom dvoru �I doziva devet šćeri svojih, Oblači im svilu i kadifu I kose im ptočešljava zlatom, Češljajući njima progovara: »Čujete Г me mile ššeri moje, »Kad vam 'babo iz čaršije dođe, »Rec’te babi otišla je majka, »Ot'šla je da se ne povrati.« Ode tužna AUbegovica, Šve do Drine baščom i metajom. —Allah! — reče pa u Drinu skoči. Osta tužan beže Alibeže, Osta tužan u svom bijelom dvoru I sa njime devet sirotica. Pribilježio: M. б. Ekremov. ГА ЈРЕТОВ ГЛАСНИК Г а /р е тов а п р е д а ва њ а ОГРОМАН У С П ЈЕ Х ГА ЈР ЕТ О В И Х П Р ЕДАВАЊ А Посљедња замашна акција Главног одбора Гајрета у циљу свестраног придизања и просвјећивања муспимана путем растурања и одржавања Гајретових популарних предавања наишла je на огромно разумијевање и одушевљење народа. Гласови који су већ приспјели поводом првог предавања, доказују нам то најрјечитије. Ти гласови јасно нам казују да муслимани ишчекују препород цјелокупног свога живота од Гпјрета и од његових спасоносних анција у свима правцима. За доказ те наше тврдње цитираћемо ниже извјештаје и то из неколико забаченијих мјеста: Гласови из Автовца: »Послата предавања 1. свеска^са расписом број 241/31 бд 18. I. т. г. примили смо и у свему поступили no Башем распису. Вечерас (23. I.) у 8 сати одржао je предаваље »Вјера« од Џемалудина еф. Чаушевића, Алија X. Пашић. Слушаоца je било 56. Предавање je наишло на ћуно разумијевање и одобравање присутних. Вођена je дебата, у којој je учествовало доста присутних. Предавање je читано полагано, те je предаваоц сваку тачку објашњавао заједно са нашим имамоиг Абдулах еф. Курспахићем. Предавање и дискусија трајала je 1.20 сати. Предавање »Будимо задругари« држаће се 24. о. мј. тс ће исто бити добро посјећено. Молимо да нам се ова предаван>а и даље птаљу, јер je ово зла-то за nac.« Гласови из Маглаја: »Јучер послије џума намаза, у Коршумлији џамији прочитао je предаваље од r. Чаушевића, Хусеин Локмић, студ. права, питомац Београдског Гајрета »Осман 'Вдкић«. Пошто je био лијеп дап, a и млади петак. џамија je била пуна грађана и сељака; било je присутно 4—500 људи. Дискусије није било.« Гласови из Модрича: »Према Вашој окружници бр. 241/31. од 18. јапуара, одржали смо прво популарно предавање о »Вјери« од г. Џемалудин еф. Чаушевића јучер иа дан 2. ов. мј. у просторпјама Мектеб Ибтидаије na вечер послије теравије. Предавање je одржао г. Хафиз Мухамед еф. Спужић, имам матичар, који je разговијетно. са иајвећим разумијеваљем тумачио Ислам, п.егово лијепо прпчањс о дужностима сваког муслпмала, тако јо noMiio и са najnchoM вољом саслушано од стране слу- шалаца. Предаваље je трајало од 7 и no na свв до 8 и no сати. Након завршетка настали су разни упити na које je г. Спужић увијек приправан као и на ове дао тачан и јасан одговор. Присутних jty било 198. свп муслиманске вјере. na овај број у наптем малом мјесту показује, да наш народ ocjeha и внди гдје Гајрет и Га1ретова идеја свакпм дапом продпре све дубл;е' и дубље у народ и сваком прлликом иде ва наттретком свих муслимана. По овом свему и no причаљу тпх слупгалапа након сврптеног прелаваља падале су тако лаокаве рп1ечп у прллог Гајрета и изјаве да je овај корал који je Гајрет учипио за на^роЈГ^^~јвдпо добро дјело и да му се дугује мпого. Ми одбор поздрављамо тај Ваш подхват и желнмо и Biei>yieMO у све боље ycniexe, тс са оваким предавањем бике Гајрет као ппопв>етио друштво све вптпе и више завољено у наооду, јер своју дјелатност и корисне резултате показује na сваком кораку. Остала два предавања изврптићемо no одређеном реду. ком смо нарочитим огласима објавили.« Гласови из Стапог МаЈдана: 24. I. Miecnn одбор Гдјоета одпжло je ппелавлн.е послато no Главиом одбору. Плттсутних je било 42 чотИека. Гатоетова читаоница била je лупком пуна тако. да чов?ек до човјека nnie могао стати. ТТпедавач je био r. Ахмед erfi. БилалбеговтЛ. импм-матичар. ITrinie него птто je почео читаги ппелавање »Bieoa« растумачио je у кратким потезима знача? ГаЈрета и алеловао на присутне да и они колико су у стаљу и морално и матепијллно помогну Гашет. тс да помажуЈш ГаЈоет. помажу себе a и Гајрет he мојш лажпте да остварп свој задатак. За BpnieMe члтања ппелавања пписутпи су ra ввло пажљиво слуптали и на конпу су изразпли заловољство и захвалност Гајрету. птто им омогукује ла се упознају са стварпма Koie су им потребне а.тги непознате. Ппиг.утнима je обивљено да he се одржатп впше прела,ватва. за вптпеме Рамазана и за.молили их да истом ттрлоуствују. птто су и обећали. Након тога je било дискуеије о предавању, те се je поисутнпм много допало. изјавившп да je то требало још одавно чинити. Предпвању су присуствовали у великом броју тежаци, a било je и илмије, н.пх пет на броју, a међу н.пма и овдашп>и грађанип и профссор у бихаккој медреси г. Ибрахим еф. Пашалик« Гласови из Кораја: »Синоћ 22. ов. мј. одржано je прво Гајретово предававе »Вјера«; од X, М, Џемалудина Чаушевића. 69 �Предавање je одржано у просторнјама овдашље читаонице »Слоге«, no г. Ибрахим еф. Бегићу, овдашн>ем имамуматичару. Истн je предавање прочитао с опширним тумачеи>ем и разјашњавањем, a и наводећи поједина ајета из Курана, која су се истог тицала. Присутно je било 40 слушалаца ради тога што je пошта врло касно око икиндије стигла, na није било времена да се објавп свијету, иначе би било више, јер je за ово предавање владало велико интересовање. Након одржаног предаваља овдашњи имамп X. Сеид Зенуновић и И. Бегић су све то још једном претресли, успоређивали какви смо сад и какви бн требали да будемо, и како би се све грешке исправиле. Нарочито се задржали на оном дијелу гдје се говори о нашем заостатку и напретку браће других вјероисповјести. 0 том се говорило подуго, na се je прешло и на говор о Гајрету, те je усмено закључено да се пма основати Мјесни одбор Гајрета још tokom Рамазана, те се je њих неколико уписало и за чланове. Садање стање чланова јестЗб, na су добри изгледи, да ће се моКи основати Мјесни одбор.« пуна. рачуна се. да je било присутно предаваљу преко 500 лица свих грађанских слојева. Предавач je лпјепим и акцентуалним гласом прочптао предавање, што je на присугне учннило необичан дојам, тако, да су се чуле изјаве многих, да no првп пут у свом животу слушају овако лијеп и савремеп вазу-насихат о својој вјери. Предавање je било без дискусије ради пнјетета самог мјеста. Послије прсдпвања, шериатски судија X. Мехмедагаћ апеловао je на прпсутпе, да помогну Гајрет п његове циљевс. јер се Гајрет брине не само о одгоју паше дјеце, него и о одгоју свију нас ширењем овако лијепих својих предавања, па треба сваки од нас да се Гајрету одужп п да му будс лахвалан на овако једној племенитој акцији. Ове ријечи попраћене су одобраваљем и рпјсчима старијпх људи: »Жпвн бпли и здравп п ви и они, којн се брину п за нао за нашу пејаку дјецу, хвала Главном одбору Гајрета, пска нам почссто погааље овако лијепих вазова и насихата«. a млађи свијет je распитивао, да ли се могу добити ова предаваља као књиге. Потом je исто прсдавање no закључку Мјесног одбора одржао благајник г. Али еф. Алиефеидпћ. имам-матичар и то у Омладпнском клубу, »Зори«. Овом предавању присуствовало je око 150 лица, већипом омладинаца. Прпјс предаваља претсједник кпуба г. Мухамедбег Прељубовпћ објавио je присутпим продузету акцију Главног одбора Гајрета ширењем сво^ и х популариих предавања и у најширс слојеве иашег наГласови из Гор. Зенице: рода, похвалио ову племениту акцију. дао ријеч предавачу п »Повјереник Гајрета у Pop. Зеници г. Хусеин Пашан- замолпо присутие да ra саслушају. беговић, муалим, одржао je у уектебу иза теравпје-намаза Предавач^. Алпефендић попратио je своје предавање предавање о »Вјери« од г^Вемалудина Чаушевића. Присутних слушалаца je било преко 70, чланова и пријатеља Гај- овим уводом: »Драга браћо! Нама je свпма ман>е-више познат рад Главног одбора Гајрета на културно- просвјетном пољу. рета.« Taj одбор je упрегпуо све своје силе. да муслимански дио наГласови из Орашја: шег народа који je културно и просвјетно пуно заостао за »22. јануара одржао je Мјесни одбор) Гајрета у Орашј; Орашју својом браћом других вјера, придигпе. освјести га, јер ocjeha потребу, да се морају уложити дупле силе у рал. ла би се у просторијама Грађанске читаонице предавање о »Вјери« X. М. Џемалулина Чаушевића. Предавању je присуствовало постигло у што праћем року све оно, што се je деценијама 70 особа, a предаваше je прочитао г. Хусеин Ћехајаић. За година пропушћало у летаргији и нехају. вријеме читања присутни су помпо и са задовољством праЗато Главни одбор Гајрета имајућп у впду. да су потили садржај предавања. Како je исто писано лаганим стипуларна предавања такођер један ол многих начина. којим се лом, то je за сваког било разумљиво, те послије завршенога може пуно придонпјети културно-просвјетном и етичком пречитања није било пикакове дискусије. Завршетак je свршен породу нашег свијета. предузео je акцију и у том пиљу и у шгицањем. циљу да Гајретова мисао продре и у кајииже народне слојеве. И поред тога што je Орашје мало, било би довољно да што je иаравно једна врло похвална п племенита акција. сс предавања одржавају на једном мјесту, ипак на жељу ехаПрпје прелаза na еамо предаваље, бићу слоболан да лије, предавање he олржати и другу вечер у другом локалу.« вам рекпем нешто о предавањима с вјерског гледишта. Има један ајети-керим у Курани аз. m. који у нашем језику знаОвом прнликом с радошћу констатујемо да у свима ко- чи: Опомињите и савјетујте се, јер то користи муслиманима, рнспим акцијама, нарочито у акцији Гајрета узима видна у истом смислу н један хадисп-шериф: Једап од главних паучешћа иоред интелнгенцнје п напредни дио наше клмије, чела вјере јест да се муслпмппи мсђусобно савјетују. a мп зашто joj и овом прнликом одајемо захвалност и признање зпадемо из иекуства. да такве опомеие п опвјете ндјрадпје na иснравном схватању н>ене вјерско просвјетне и патриот- слугаамо u примамо к орпу преко овпких популарних прелаваља. ске мисије у муслнмаиском дијелу нашег народа. Главни одбор Гајрета водећи рачуиа у циљу опћенитс користн за народ, обрдтио се je многим иашим јавним радВелини успјех Гајретових предавања у Бијељини ницима u стручњацпма од вриједности с молбом да обраде Према распиоу Главиог одбора од 18. јануара о. г. бр. раппе теме у облику популарних предапппл из на.јазажпијих 241/31 извјешћујемо Главнн одбор, да je у четвртак на 22. грана iiniiietr јавног жпнота. гато су ne готоио гви томе позиву о. мј. послије теравије одржато прво предавање »Вјера« и то најприпрпвније одазвали, тапо, ла he Главнп одбор бити у na два мјеста. Једно нредавање одржато je у Главиој џамији, могуЈшости. да још у току овог Рамазапа пздд у облику броa друго у просторнјама Омладииског клуба »Зора«. шура једцу серију таквих пред!гваља н та прсдаван.а преко По закључку овог одбора предавање у џамији одржао je својих оргапизација у унутратн>ости прошпрн међу nim г. Мехмедбег Фиддхић, судски савјетник н члан иадзорног свијет. одбора Гајрета. To предаван.с објавио je у џамијп г. Лсим еф. Мјесии одбор Глјрета у Впјељини. добпо je lteh једну X. Мехмедагић, шер. судија и члаи Уравног одбора 1’ајрета та.кву брошуру са трн upeaimniba. међу којима заузима прво замоливши присутнс, да се ne разилазе послије теравије, што MjecTO »Вјера«. Ово нредаваље обрадио je наш уваженп алим су присутни једнодушно послунмлп. Џамија je била дупком n чувени пјерски кпиппитет бившп Реие-ул-улема г. X. Т,Тсм. Гласови из Љубиња: »Мјесни одбор у Љубињу олржао je 22. ов. мј. предаван>е у 20 часова на вечер у народној читаоници. Предавач je био г. Азиз Сердаревић, a број присутних je бно 42. Преддвање je саслушано пажљиво и мирно.« 70 �Чаушевић. Он je У овом свом предавању у кратким цртама, али ВРЛ0 схватљиво и стРУ',њачки обрадио главне ггринципе 'исламоке вјере, проткане у преведеним цитатима из Куранн аз ш. које hy ja no вашој жељи и у оригиналу цитирати. Сматрајући за особиту част, да ово предаваље одржим У омландииском клубу »Зоре« чији сам и ja члан, поздравл>ам ову акцију Главног одбора Гајрета, те вас молим да помно саслушате ово предавање, a у вези с тим, ако вам пгго не буде јасно, да то прибиљежите. na ћемо послије предавања отворити дискусију о TOM.« Потом je предавач прешао на само предавање, које je пратио оригиналнпм цитатима из Курани аз. ш. a које je саслушано у пајвећој тишини. По предаваљу присутни су акламирали предавачу. Главном одбору Гпјрета и аутору предаван-а a потом je отворена дискусија о самом предавању. У овој дискусији стављена су на предавача слиједећа питава, на која je он одмах одговарао: 1. питање: Каква je сврха поста и зашто се пости? Одговор: Пост je једна Божија императивна заповијед, али само за здраве и одрасле муслимане. a вегова je сврха не само етички да препороди једног човјека, него и здравствено. Баш у данашњем броју Гајрета изашао један чланаж о посту од г. Хаф. A. Бушатлнћа, na вам скрећем пажњу на тај чланак. У њему ћете наћп све што вам je потребно да знате о сврси нашега поста. ' 2. питање: Шта би било с вјбронауке, да су се наше дресе и мектеби претворили у модерне школе, гдје' би се она подучавала? Одговор: Аутор je рекао у модерне конфесионалне школе што зндчи, да би ми данас школоватги кроз такве школе посве другачије стајали и у вјери и 'у свјетовним знаностима. Треба имати на уму да модерце конфесионалне пгколе кључују ни вјерску ни свјетску знаност, него би се те обе пауке паралелно предавале у тшшим заводима, као пгго случај са шериатском гимназијом и друпнм сличним заводи у нашој држави. 8 питање: Зашто су неким пејгамберима олати китаби — писмене објаве, a неки то нису добивали? Одговор: Периода једног шериата обухвата дуги низ година (500—1000), a људство би чешће пута tokom толиког m i­ sa година залутало, na je било потребно, да у том раздобл>у људство неко опомиње и упућује у прописе постојећег шериата, a то су били пејгамбери, који су тумачилп већ постојећи шериат и људство одвраћали од зала и неваљаштине. Кад се указала потреба, да се постојећи шериат мора проширити, нешто измијенити, a нешто према духу времена додати, онда су долазиле нове кљиге оним пејгамберима који су живили у том периоду. 4. питање: Како су пејгамберп добивали објаве (Вахјиилахи) посредно или непосредно од Бога џ. ш.? Одговор: Вахји-илахију пејгамберн су добивали највише посретством Џибриели-емииа, који je пејгамберима саопштавао Божије објаве и подучавао их Божје наредбе. Бнло je изнимних случајева, гдје су неки пејгамбери добивали такве објаве и непосредно од Свевишњег Бога џ. ш. б. питаље: Какво гледиште заузма Ислам у погледу рођења a. с.? Одговор: По исламској науци Иса a. с. рођен je без оца. a роднла га je хз Мерјема no Божијој вољи и наређењу бсз да je имала одношај с каквим мушкарцем. Ово na први поглед изгледа несхватљиво и у опреци са природним процесом. али ако се мало помније размисли. долази се до закључка. да то није ствар немогућа, a ево зашто: Ако човјек као прави муслиман вјерује у Бога. и тврдо зна, да je Он свемогућ и да све може пгго хоће. да je створио из иишта овај цио свијет, створио и оно, што мп вииимо и не видимо. зар je онда чудо. да тај исти Бог џ.ш. може да створи и ‘једног човјека без оца! Кад je могао створити хз. Адема и без оца и без мајке, зашто пије могао створити хз. Адема и без оца и без мајке, зашто редба, нека послужи п овај примјер: Ми дневно читамо у новинама, да се овдје или ондје догодило неко чудо, које човјек не може просто да схвати и вјерује (т. зв. вгра природе) a ипатс се то уистину догодило, na зар нпје могла та игра природе дд се догоди и у том случају, na да се једанпут и дијете роди без оца! 6. питаље: Какво je вјеровање било прије објаве Курана? Одговор: Адо сте помно пратили ноћашње предавање, тамо će вели. да је>од Адем a. с. до Мухамед a. с. владала увијек јсдна вјвра. a то je Ислам. јер су сви приндшш објавл.епих вјера иетовјетии a то je: вјеровање у Бога џ. ш. као Тв-°Г’" а свиЈ.ета свиЈета’ вјеровање у живот послије смрти. глЈе he сваки 39 cw>ja ДЈела бити олговоран. Само je та вјера tokom дугог времена усавршена према приликама и д у х у оног времена, нешто je из старијих шериата узимано, нешто забраљивано, али главни принципи остали с у исти и све Je једна вјера Ислам. 7. питање: Затто муслиманп држе петак као седмичпи празниж, a не који други дан? Одговор: Ha Истоку. специјално у Арабији, прастарп je обичај, да се петак држи као седмични празник, дан када би се стаповнипи Арабије састајдли и измјељивали мисли и своје потребе. Taj прастари штхов обнчај доласком Ислама нпје укинут, него je једним ајети-керимом изричито наређено, да се тога дала муслимани састају, дд пуму клаљају и да се о другим својим потребама здоговарају, пгго се тамо сматрало седмичним хаџом. Какогод je муслимапима прописан годишH.n хаџ прпликом Курбан бајрама, тако je прописана џума свзкаг петка, a има исту сврху у минијатури као годишн.и хаџ. 8. питање: Какав je морално-етички приндип у Исламу вао што кршћани пмаду: Љубп ближњега свога као самог себе? Одговор: У Исламу оваких примјера имаде сва сила, a пајвећи прнмјер јест сам жпвот Мухамед a. с. који свакако треба да буде примјер сваком муслиману. Он je више пута рекао: »Бисту лп утем-миме мекјаримел- Ахлаки«, што значи: Ja сам послат да усавртавам морал. na куд he већи принцнп, него значење те његове мудре изреке-хадиса?! Усавршаваљем морала, постизавају се све етичке врлине човјечанства. пд и то Љуби ближњег. . . 9. питање: Je ли намаз и пост у уској вези и изостављање једног, смета ли другом? Одговор: Како год je намаз једна од главних дужности Ислама, исто je тако и пост. Te двије дужности немају међуообне нераздвојне везе, тако, да би на пр. изоставл>ан>ем Gajret u svakoj kući, znači samo njezin napredak 71 �намаза био покварен пост и обратно, него je и једна и друга дужност Божија строга заповијед те je сваки муслпман дужап и једну и другу да обавља. Овим одговором завршена je дискусија no овом предавању уз бурно клицање предавачу, Главпом одбору Гајрета, претседнику Мјесног одбора Гајрета, који je у исти мах и претсједник клуба, уз изјаве, да ће им од сада бити једини циљ помоћи Гајрет свагдје и свуда. Сматрамо, да посббан записник пије потребан, јер je у овом извјештају у главном све речено, na би записник био сувишан. Молимо Главни одбор, да ово прими на знан>е с молбом, да се овај извјештај no могућпости штампа у листу, ако не у цијелости, бар у одломцима. По одржатим другим предавањнма послаћемо посебап извјештај. Мјесни одбор Гајрета у Вишеграду у смислу окружнице Главног одбора одржао 18. о. мј. прво предавање »Вјера« у просторијама Југославепске читаонице. Предавач je био г. Хасап еф. Хаџихалилвић, a присутних je било око 40 слушалаца. Слушаоци су пажљиво саслушали предаваље, које je г. Хаџихалиловпћ на посебним мјесгима и са своје стране образложио и разјаснио. Ha присутне je предаваље учинило врло лијеп утисак. Након предавања развио1 се je разговор, те je једногласно констатовано да већина муслимана своју вјеру не позна, a кад би je боље ттознавали многе би ствари друкчије гледали и no се, равнали. Мјесни одбор Гајрета у Стоцу извјешћује нас да ha за вријеме Рамазана одбор приредити слиједећа преДабаља: Предавање у читаоници на 25. јануара »0 хигијени«. Предавање gr читаоници на 30. јануара *0 штетности алкохола«. ј Мупгки мевлуд на 3. фебруара са предававем о вјери и рођењу Мухамеда a . р. Предавање у читаоници на б. фебруара »0 задругарству п пољопривреди«. Предавање у читаоници на,12. фебруара (Предавање Гл. одбора Гајрета). Женски мевлуд на 15. фебруара са предавањем »0 узгоју дјеце«. УПУТСТВА ЗА О ДРЖ АВАЊ Е ГА ЈР ЕТ О В И Х П Р ЕД А В А Њ А Приликом разашиљања прве кљиге Гајретових предаван.а Главни одбор je упутио следећа објашњења и упутства: Свима Гајретовим одборима и повјереницима » Сигурно je већ познато Гајретовим одборима и повјереницима да je Главни одбор Гајрета закључио да растура у народ путем своје организације популарна предавања из најважпијих грана нашега живота. У ту сврху обрагио се Главнн одбор свима нашим јавним радницима и стручњацима као и илмији с молбом да обраде предавања из области вјере, хигијене, пољопривреде, трговипе занатства, воћарства, задругарства, историје неашег народа и познавања Отаџбине. Досадањи одзив je свакако задовољавајући. Према закључку Главпог одбора, сва предавања, која задовољавају својом обрадом штампаће се у форми књижица. na се na тај начин заводи Гајретова Библиотека. Прва књига neh je оштампапа са слиједећа три тгредалања: 1. X. М. Џ. Чаушевић, бивши Реис-ул-улема »Вјера«, 2. Инж. Шериф Бу- 72 бић, директор Пољопривредне школе »Будимо задругари« и 3. Хамдпја Мулић, школски управитељ »Одгој наше дјеце«. У смислу закључка Главпог одбора, прво предаваље »Вјера« имаду одржати свп одбори и повјеренпци Гајрета уочи петка, 22, о. мј., друго предаваље уочи недјеље, 24. о. мј., a треће предаваље уочи уторка, 26. о. мј. ПредАваља која ће се послати у другој књизи »Гајретове Библиотеке« нека се одржавају прекодал истим редом. Гајретова предавааа треба да допру у најшире слојеве нашег елемента. Због тога je потребно да сви одбори и повјереници проведу што јачу пропаганду и да свако предчваље афиширају на згодним мјестима, озпачивши сваки пут тачно вријеме почетка појединог предаваља. Потребно je да Мјесни одбори и повјерепици Гајрета изнађу за предаван.а најприкладније локале, што je могуФе пространије л no могућности у центру мјеста, гдје ће се Mohn да сакупи што већи број слушалаца. Одбори и повјереници треба да одаберу за свако предавање најподесније предаваче. Ако један предавач може са , уепјехом да одржи само једно предаваље нека се за друга дда предавања одаберу нова двојица предавача, који су no cnojoj спреми или искуству најпозпатији са темама које сс обрађују у дотичним предавањима. Одређени предавач треба најпрпје сам да простудира. предаваље које fce одржати (читати). да припреми објагањења за one ставове које публика евентуално неће моФи схватити ка.да се буде читало. Нека предавач припреми одговоре на евентуалне упите који-ћс му се стављати no 'овршетку предавања. Одбори и повјереници нека се побрину за ред и тппшну за вријеме предаваља и нвка упозоре слушаоце да у току предавааа не стављају никаквих уппта. тако да се излаган>с предавача нпчим не омета. Слуптаоцп предавања нека. себи биљеже евентуалне примједбе које ће стављати послије свршено<г предавања. Нека се послије сваког предавања отвори диокусија. пека се потажне струјаве и измјена мисли; нека се у току разговора уочи данаган.е наше стаље у сваком погледу и нека ое исгакне какви смо и какви би требали дд будемо. na онда нека ее пређе на акцију, на рад било оснивањем залруга, било т то јачом пропагандом за Гајрет и школу. било којим лругим хаирли послом. Нека се шири вдеја напгега Гајрета како би се што випге оснажио пркступањсм све већег броја чланова. Главнп одбор je закључио ла етави у дужноет свима евојим Мјесним одборима и повјереницима да за вријеме прелавања воде записпик у који ће унијети: 1. гдје се олржаје ппедавање. 2. име и презиме предавачч (читаоца). 3. број присутних слушалаца, 4. да ли се je водила дискугија no прелпвању и колико je трајала, 5. какве су све мисли набачене у дтгскуоији, 6. какав je уотпте утисак направило предавање. 7. да ли je предавање потакло на какву озбиљпу акцију и уоптпте да се унесе у запиопик еве ono што je искрсло на површпну приликом предавања a. врпједпо je да се забпљежи. Надаље. Главни одбор je закључио ла затражи од сзих . Јееиих одбора и повјереника да одмах, сутрадан no одржа"°и пРела'Ван.у пошаљу капцеларији Главног одбора Гајрета детаљап извјештај о сваком одржаном прсдаваљу. ТТотребно I Шаљите редовно Г л а в н о м ! шодбору убрану чланарину! I �ie да ce c тим извјештајем ни најмаље не закашњава него нека ce напишу док су још у свјежем сјећању т. ј. непосредно нза одржан>а сваког предаваља. Према горњем службеном распореду, предавања ce имају иржати сважог прекодана. Мпшљеље je Главпог одбора да ce с.ва предаваља одржавају tokom Рамазана послије теравије. Овакако бп било добро да ce сутрадан одржи исто прелавање на коме другом мјесту за one који због удаљености или којсг другоп’ разлога нису моглп присуствоватк предавању првс вечериПотребно je да ce no могућности одржавају овд предаван>а и за наше жснскиље, гдје he и за н.их бити доста лијсис поуке било из прпвредс, вјере одгоја и др. Било би врло пожељно да ce пађе no који напредпијп ццтелигенат нз редова наше илмије који he у џамији с ћурса одржати и објаснити ова предавања. Главни одбор je чврсто увјерен да ће сви друштвепп одбори ову нову аг.цију Гајрета свссрдпо поздравпти и пригрлити, тс да he учипити све што je у њиховој спази да ce овом акцијом што вигае корпсте онп којпма je она намјеп,епа. У то име и у том очекиваљу поздрављамо све наше одборе и повјеренике, честитајући им наступпјуће мубарећ дане: Р a м a з a п и-Ш е р и ф мубарек о л с у н! Прослиједивши пут Бос. Кобаша и тамо je олржан велики састанак, гдје je rogopno г. Алибеговић Есад бег о развитку Гајрета и заслугама г. др. Хасанбеговпћа; г. др. Браво. љекар, о раду у Гајроту; г. М. Капетановпћ о вшпем узнман»у учешћа народа у Гајрету. и г. Ђозић о Гајрету у Бос. Кобашу, Koieir je основао и na својим плећима изпно г. Ризабсг Алибеговић. да ce je могао устројити Гајретов одбор. ТТледпpajyhn na присутпе заинтересовао их je да ce сакупило 10 мотара хране, запгго ce има захвалнтм горс паведепој гпсподн. Наставивши даљну акцнју упутплп су ce са г. претсјелпиком и г. 'Бовићем и господа Мустафа еф. Халпловвћ. кадија. n Шемсибег Абдулахефенлић из Дервентс у Оцак, гдје je г. Хусешнбег Капетановић. учптељ и претсјелннк Мјесног одбора Гајрета и г. X. Арпф еф. Данаповић, имам-матпчар. завлзао састапак Гајретових чланова и пријатеља, тс истп отворио и госте поздравио. давши ријеч г. Есадбегу Алпбегопићу. који наставља: Драга браЋо! Главпн одбор Гајрета у Сарајсву. на својој сједнипи од 24. новембра пр. гол.. створио je закључак: да чланови Главдог одбора радн што бољег упознавања наптсга свпгета са великпм и племепитим диљевима Гајрета. — пмају пропутовати бва мјеста у својој околицп, и на састапппма n ковдепенпијама са пријатељима Гајрета. да измнјенс мислп како 'би ce рад за ово name најважнпје n no евојим досадтшп.ттм успје($гма>нссуми>иво најве^е лрутптво — птто вптпе развпло n ојпчлло у Оџаку^и п.еговој околицп. Ралп тога сам. са мојим друговима n члановпма Mjecnor Д аљ њ е пропгнреље Г а јг -тове пдбооа Гајрета у Лепветттп. госполом калтшма Халиловићем о р г а н и з а ц а је /ИГ^Возићем. n ТТТемсибегом Aблулахегћенлпћем и лоптао к впма. ла измтпрнттмо мпсли. ла проговоримо о јелној na moj жтгвотЖива Гајретова акција у народу ној.н^греби, a то т-Тајгјбт, — око кога треба да ce сви окупПоводом закључка Главпог од<Гора Гајрета да ce ni љамо. и које лрупттво треба да еви без разлике потпомажемо. обићи сва околна мјеста no .члановима Главног одбора Иако данас немп нпти најмањег муслиманског лјететп. приликом ce боље упознати са народом и мисли изнијет^-те које није чуло за Гајрет n шегов благотворни рал. ja hy активније за Гајрет порадити,‘-долалком у нашу средину ка- ла вам речем не<колико pnienn о улози коју je Гајрет имао у дије г. Ђозића. познатог Гајретова^даденика, ј е р су ta - , ттроптлости. те о велпким задаћама Koie on још има ла изврдије у првом ре д у п озв ан е на к ор и стi шп oi:o културно-просвЈетног. na и привредпог прерооода нас у н а р о д у , наш je одбор одредио да обиђе сва наша околна муслимана. Кроз вријеме ол двпдееетосам голина. от мјеста до Рамазани-шерифа. зијаретећи их да и храну са- naito постоји, — Гајрет je пружпо noMoli (тто потпорама. што купља. Обишавтпи град Дервенту упутио ce напт врло агилни ппдржаватвем no својим многобројним кнтернатпма — коппретсједник и члан Главног одбора, .велетржац, г. Есад бег виктима) препо 5000 дјепе. од којег броја су ланас љих веАлибеговић, ča г. ТЈозићем и Мустафа еф. Тири^ем у Которско лика већина олрасли љули. запослени олносно намјегатени гдје су одржали конференцију са народом и сакупили 15 ме- у разним лржзвним с.лужбама и пркватним зватвима. n Гајтара хране, при чему су судјеловали гг. Мухарем Пујагић. ретове бивше питомпе налазите у свима зван>има лпжавне повјереник Гајрета; Хасан еф. ПрохиЂ, шеф жељ. станице у управе почам ол канцелисте na ло поглавара среза. управитеКоторском; Касим еф. Хрнчић, учитељ. и Алагић опћински л.а сула. љекчре. na из релова Гајретових бившпх питомапа биљежник. Уједно je г. Ђозић говорио о потреби осниван>а вилЈелп емо их и na највишим мјестима у лржавној управи, Гајретових читаоница, те je и успио да су до мало времена на положајима министара. своју читаонипу претворилп у Гајретову, што je сваке хвале Га сигупнотпћу могу устврлити. ла je 80% иапге пткодовриједно. ване пнтелигенпиЈе Гајрет полигао и птколовао. Нагочито веКасније су ce гг. Алибеговић н Ђозић упутили у Дубочац лпке успјехе Гајрет получује. како je на челу лпупгтва лоптао и тамо са пародом мпсли измијенили сакуппвши 8 метара као претсједник познати nara културно-просвјетии раднпк и хране. na je оваке хвале вриједно споменути рал г. г. Синано- иациокални бопап r. Лр. Авдо Хасаибегови^. чпЈем нееебпчвића Мухамеда, начелника. и Агана Оипановића. повјереника ном n патриотском раду муслимани имају ла мпого захвале. Рајрета у Дубочцу. Како je Дубочац старо трговачко мјесто, голико je и шта je све уралп-i овај човјек за натп Гајрет. a тако ce впдн рапндпо падањс љегово, na и дотичне џамије, о тиме и за nara опћи напрелак — то ће моћп да оппјснс -какојој je било говора да je поправе. те je народ макнут са снија поколења. Све своје слободно вријеме. које му прсостајс ол напормртве тачкс, јер му je џампја симбол вјерс, a ко пема вјере иог рада. као подбану Дрпнске баповппс. — употребљујс овл ј нема ни живота. Рад за Гајрет рад je за добро свију нас 73 �гглемсннти човјок уппнређењу п раду за Гајрет п за нашу учећу омладину. којс се данас налази до 500 у осам Гајретових интерната. За вријеме предсједпиковаља г. Др. Авде Хасанбеговића Гајрет je усрећсн једном великом и скупоцјеном тековином, јер се je за високог љеговог покрпвитеља примио Њ. Kp. Вис. иаш Престолопагљедлик Петар, чиме je Гајрету за увијек оспгурана будућност a то je уједно и пајбољи локаз, како впсоку пажљу и загатиту ужпва Гајрет код Њ. В. натпег л>убљеног Краља Александра I., који очински воли нагау дјецу и сваком приликом се интересује за рад Гајрета. Наш љубљенн Владар je уједно и највећи пријатељ и заштитник муслимана. Ове године je Гајрет уз noerojehe иптернате, отворио и два иова, у Требињу, п ГОегртски дом у Сарајеву, у кога je већ ове прве годинс прпмљено 70-еро лјеце, која похађају и ло круха пммснјто, ког» к и нмшсмм, ... »н нm » »orao « « Гајретову u вашега куслимми, т о г а м ијЉ љ е „0„ „ ћују успјешна оснгаава т о г п х прторедних тежашшх задруга » ј г а * je и раа: еаопомско сиажепс и потпоиагав« ™ „ „ а н а тежалш. Путеи Вашвг мјесног одвора »ожете „ вд да оснујете овакову амругу, npn в™У ■ " » > na нај. већу потпору в државе. к°Ја тав0,,ер ™T" 0M5Be овУ »ДОТЈУ, јер здрав в еокиомскл онажан тежак je вајвоља потвора л чржаве п породице. Захваљујући потпори народа, који je право схватио велику лдсју Гајрегову, в благодарећн noiiohn, коју on паим у свакој прилицв на вајввшвм врховпма важе Државе, Гајрет je постао једно од најактввнвјих в пајјачлх, a скоро n најјаче културно.просвјетио друвиво у напгој велвкој Отавбвди. п Лрој од 25 хил.ада чланова свједочв најбоље љегову сндгу и н.сгово рапндно ширен.е те оамах у широкпм муслиманскнм пародним маспмл. Данас пема готово ни најмап.ег мјеета у Југославнји. гдје живи nam евијет. a гдје не бп постојалл Гајретова организацпја, коју су провели или проволе прплип л свјеснп Гајретови раденици. , Ово тто сам Вам ja рскао, није иити блпјела слика онога изучавају разне модерне занате у Сарајеву. Од ове дјеце има- тто je (jpe Гајрет учинио. и гато све има још да учини! ћемо за три годинс савремене и модерне занатлије, *од којих Да бп Рзјрет узмогао вршитп своју велику и племениту he и они као и љпхове породице, a тиме и сви мн, 1Јмати козадаћу. потребна су уз моралну потпору нашу и материјална ристи. У свијету посвуда дапас модерни "зан^глија претстЉ‘ с^Ства; без новаца се не може пишта постиЈш, a издржаваље л.а једну јажу народну сддгу л вдпитал, na оваковим смо па500 дјепе стајаће Гајрст само за ову годпну око два и no рочито мн потрсбии- у Босни п Херцсговини, јер познато je да милијопа дпнара. Помпслимо, браћо. колпко стоји нас nojeми муслиманн најМаљс нмамо |Добрнх и квалификованих задинце труда и новаца издржавање само једног дјетета na патлија, a крај тога старћ hSm запати пропадају из дана у дан, јер су потребе и начин данашљег живота посвуда друге школама. na ћете пгтом онда моћи просудитп, шта значп (данас н. пр. нашс тераиИ не могуимати зараде и круха, водити бригу за 500 и више дјеце, како то има да Гајрет јер мало je данас о н љ р om носс чакшпрс и фсрменЈ). Дакле, води п издржи п ове. као и будућих годипа. Средства Гајрета. којима он има да итколује, изобрази и Гајрет јс уз брпгу за шголоваљс дјеце, преузео на себе и бригу око пзучаћања односно даванл муслнмалскс дјеце и на na селамот пзведе тај велики број наше дјеце јесу: члантринс које свјеоии члановн нагае зајелнице редовито мјесечно плазанате. Оснм шегртског дома у Сарајеву, Гајрет je повео у своме hajy (према пмовном стаљу), приход од цигар-папира. који крилу још једну нову -Икцпју, за смјештаље дјеце на изуча- би морао сваки муслиман да троши, јер то носи користи Гајваље трговине л запата no нашим трговачким и занатским рету, a без да се осјети. олвжаван.е разних забава,, прирецентрима: Београду, Новом Саду, |Сомбору п 'т. д., те je ова даба и теферича. продавање Гајретових цигала за дом (1 пигла акција Гајретова којој je дао повода Мјвсни одбор Гајрета у l Динар) помпслите: када би сваки бос.-херпег. муслиман (има Дервентн са својим прсдлогом на прошлој главној скупштини иас 600 хил>ада) гамо једпу ову циглу односно блок купио у Сарајсву — имала вр!ло лијеце успјехе, јер je смјештено преко голине. могли би смо сазидати кроз 5 толлна Гајретов за 6 прошлих мјесеци 'опо 60 дјеце на занате и у велике трго- дом у Сарајеву, од 3 милијона динара! Осим горе наведених вине, a можемо да још смјестимо tokom даљљих 6 мјесеци још ставки. Гајрет добива олносно црпн своје приходе из: сакуп140 дјеце, толики број мјсста имамо папмс оспгурано, na до љап.а курбалских кожица, играња Рамазанске томболе, која нас самнх стојп хоћемо ли се користити овом корисном и no ће се овога Рамазана играти no цијелој Босни п Херпеговини, живот наше дјеце кориспом стварп. Зато когод пма дијете a једино знатно врело прихода je нашем Гајрету. сакупљаље способно за знат, нека га предложи Гајрету (путем свога мје- односно дариван>е у парави (жпвотне нампрнпце тптеница. кукуруз и друго). оиог одбора или повјеренпка) биће иамјегатено. Уз горн.е задатке: смјештан.е дјеце na занате и изучаМјесни одбор Гајрета у Дервентп повео je у овим краван>е трговине, те пзучавање разних школа, почам од струч- јовпма ту акцију. сакупљање живежних иамирница, те су инх na до свеучилитнпх, Гајрет пгаље no неколпко питомаца члановп истога одбора обашли већ неколико мјеста у ту na пајвншу исламску вјерску micony у свијету. a то je »Џа- сврху. п свуда je олзив нашег свијета био преко очекивања миул-Езхар« у Капру, пз које пзлазе највећи namn вјерскп добар, a тако и треба да буде. јер и ако су тетка времеиа, научењацп. те коју су прошле године еврпгпла и три Гајре- ипак сс јопг п данас даје за многе луксузе новац; промислимо това питомца, са врло добрим успјехом. колико ес тога издадне само на пнће, духап, палпр и др. ПреДакле наш je Гајрет преузео на себе брнгу и око обра- ма мојој отатитстици муелимани у олмоме дервентском срезу зовања спремних и савремепих хоџа, на којима je код нас попуше духана тодишље за 2.500.000 дипара. највећа оскудица. При опису разноврсних акција. које je Како je у Дервепти. ппје боље у том погледу ни no друГајрет ca успјехом повео, мора се споменути и Гајретове те- гим мјестпма; ова ставка ако би joj прирачунали издатке за чајеве за неписмеио, у коју сврху je само за ову годину одре- алкохол изнијела би још троструку своту. Радп тога требамо ђена овота од lOO.OOO дннара na je tokom птдње 2—3 годинеи жртвоватп н за Гајрет, којп није ппкакав луксуз, Beh једна na овоме пољу Гајрет много учинио за иаш опћи лапредак, животна потреба, те je опдје питаљс које сс тиче наше дјеце јср je im oniiM течајеппмд иаучило читати и писа.ти неколико п њихове будућности. то je, дакле, пптан.с свих нас. хил.ада људи. Ha овпј je начип Гајрст омогућио многом муI . Алибсговић, бурно поздрављен, npemao je на сакуполпману. да се дал.о корпстн н иаобрижава. a мпогоме Je и л,аље хрпне и уписпио je 15 мстара храпе na Гајрет. Овом 74 �тпсхУ M,loro су лопринијели г’ Милодраг Миловановић, упра- Оснивзње Мјесног одбора у Которскои витељ испоставе. 9. јануара о. г. повјереник Гајрета у Которсжом г. МуДошавпт у Модрич маса свијета je дочекала Гајретове харем Пујагић сазвао je скупштпну члапова Гајрста у сврху рАдаике под водством познатих патриота Ибрахимаге и Муосниван.а Мјесног одбора п претвараља ондашп.е чптаоннце у хаМедаге X. Алијагића, те су у читаоници одржали Гајретову Гајретову Читаоницу. к0нфеРенциЈу- коју је OTBOpU() претсједнпк Мјесног одбора ГајУ одбор су изабрана слиједећа гг.: рета г. X. Алијагић. Поздравившп господу делсгате подијелио je ријеч г. Еевдбегу Аллбеговлћу. Овај je у свом врло исцрпПретсједннк Аган сф. Синаповић, имам матпчар; пот„051 (говору прпказао рад Гајрета п љегов непроцјењивп рад. прегсједнпк Мухамсд Хускнћ, начелнтас општнне; сскретар wKo Д» Jc Ланпс света лужиоет сваком муслиману радптп за Касим Хрнчпћ, учптсљ; благајник Мухарем Пујагпћ, трговац: Гајрет. ЈРР Је сам0 У просвјети коју води Гајрет, наш с.пас. члановп: Хуго Хлубна, жељ. чин., Хеџић Суљо, трговац. ДуР Алнбеговић je толико дјеловао на присутне да су п ако раковић Сулејман. тежак. Надзорпи одбор: Алијп Алагић, бпнстежаци одмах уписали 10 метара храпе, обвезавши се nohn љежник. PdMo Хплиловић, трговац и Bnoo Мнљкпновић. жел,. међу сељаке-тежаке и наставити са сакупљаљем. чин. Након тога je говорио г. кадија Ђозић о досадањем раду Гајрета у народу. a сад треба развитп јачс дјеловаље и пнтен- Констиуисање Мјесног одбора у Бос Кобашу зивинјн рад народа у Гајрету. Истп je говорио о оспивату Ha коиститупрајућој сједнпцп пзабрапота одбора na Гајретоввх чптаоница као свог огљишта на коме би се сви окупштинп одржаиој 23. децембра. одбор je раздијелио Функкрнјепплп п зубљу просвјетс више расплаиулп. Прспоруча- ције како слиједи: вао да се све радп са џематом и споразумом што п сами уз Претпједник др. Хамдија Браво. срес. љекар; потпретвпшени Ислам то тражи. Измпјенившп миели еа народом до сједник Ризабеа А.дпбеговић, трговац; гекретар: Орхан Капестојио су господа била код гг. X. Алијагића naromhena и на тновић. кројач; 'блЛгпјннк Хусејин еф. Хуремовпћ. имам; одкон тога. отпутовала у Јакеш, гдје их je народ као кажве noсланикс дочекао и ако нетребају и ne траже куглица, него бордпцп: Мехага ДПздаревић. трговап, Петар Ђекић. посједли упућују заосталп народ на школу п спасавање школом нпк л чХрусто Алибеговпћ. трговац. Надзорнн одбор: претсјелонога, што се спасит даде. Ту су исти одржали коттферел-. нпк M>TTai1'e t КцЈтетаповић. начелник оппттине. члапови: -Тоцију, гдје се Гајрет растумачио и његово дјелова*>е у све- сип Марек. ПРИВ- чин. и Дамјпл Ђурица. свештепик. страном правцу, онда се препЈло на уписпвћље хране, те je Конститупрајућа сједница. претпорена jc иза тога одмах под водством r. Тахир еф. ЗлУировнћа^ уписато š метлра хра- прву сјелнипу. те je г. др. Брап® апсловао na чпепптптво да ne. Поразговоппвши се са народом г. Ђозпћ ’je у невезаном се-одмах paзпђу међу познате у спрху прикупљања храпс, говору апелирао на сељаке да им je еамо спас у оснутку што се нмаЛоблвчти у року од осам лапп, јер je већ и иначе Гајретове чнтаонпце сада прско мубаМк Рамазани птерифа. ха ствар закаснила. пгго јб од страпс одборнпка врло радо n вада се годишње скупштпне одр^ввај?. јелнодуптло пркмљепо. те. су се подијелнлп у рајоне. Мушафера (здоговор) јо света ства-р, a та се неможе п * f t ... . Ј лучити, a ннтп до разумпјеваља доћч, ако се nehe у народ Рад MiecHor одбора у Тузли у првом полугодишту поћп п њега видити п упозн&гп na његовом дому. зато нека „ ..............Поглте годччпвс екупштпис Mmcnor одбора Гајрета „у ■ « ■ » ' ”™°“ ™ * » » ГлI t o m Ј Г В Д с. у ншег неуморног Есдбега, im note У народ н ј г а mojfc muhe обилна ycniexa у раду за Гајрет, ? и својој hc лужности удовољитп. Дивећп се г. Бсадбегу и љеговом заузимању за ово наше спасоносно друштво, ми му жблимо све што си n сам најбоље желп. na нам се овакови множили. Живио Ееадбег! Досалашп.н резултагп сакупљања хране јесу око 10.000 кг. пшенице и кукуруза те у готову Дин. 3500— Сакупљан.е се наставља. Рад MiecHor одбора у Фојници У првом полугодишту друштвене године Мјесни одбор Гајрета у Фојницп одржао je седам сједница, на којима су се рјешавала разна питаља. Кроз ово вријеме одбор je прчро.дио тефереч са забавом у прпролп. који je донио прихода 3011 дин. Ha рођендан Њ. Вис. Престолопаследнпка Петра 6. септембра 1930. одржан je. Гајретов дан те je том прилпхом убрано укупно 566.— лин. Од чланарпне je убрано 800.— дин. Надаље jc одбор закључио да се преко зиме одржавају попу•чарна предатшва те je тако предавање већ и одржао претсједник одбора г. др. Хусепи Рпљевпћ »0 заразшш более.тима и н>пховом еузбијап>у«. Тражите, трошите и пропагирајте потрошњу Г а јр е т о в а цигарпапира T73m ж „ ссГ„ гт„ „ 0 , ДУЖН0С1. т лостојпо прослави п „ п т т клуб п„„т р л , Гајветов: да оснује Гајрстов пјевачкп збов: да прпкупља чланове na селу u граду: ла оргапнзује аналфабетске течајеве на селу: да реорганнзује п настави рад своје просвјетне секције. Да су ronn>e тачт:е програма бар допекле изврптене види се из слпједећег: Ha G. IX. nmipehena je Гашетова вртна забава за чпстим приходом од 10.414.— динара. Истог дана продаване су значке Гајретовл дана п то no први пут продавалс су те зпачке муглпмапске. жеие и лјевојкс. којојм се прнлпком видјело ла и наше муслнманке могу корисно послужитп у културно-просвјетне п хумане сврхе. У мјсссцу сеитембру успјело je Гајрстовим радннцпма у Тузлп да Мусдимапеки клуб претвопе у Гајрстов клуб. Почетком октобра у клубу je прлређеи Глјретоп Меплуд који je веома добро успио. Ha 12. новсмбра основан je Гајрстов пјепачкл збор. којп je одмах п отпочсо са радом Оснивлљем Гајретова о у б а дата je могућпост женском одбору дл оплје одржлвл евоје е.једнице. сијела и лруге приредбс. Ha 17. децембра. у члет рођондапа Њ. В. Краља. приређеиа je у Гајретовом iuiyoy са питомцима свечана академија: која je лзвчнредио успјела. Том приликом пстулпо je no нрви пут Глјретов пјевлчкп збор. Преко свога одборипка г. Омсра Омазлћп. успјсло jc Мјееном одбору, да na еелпма ушгше нреко 300 редовних чланова, који уредно пллћлју чланлрипу. те ono 30 утеме.т>ачл n добротвора. 75 �Оеим тога Мјесни одбор има своје повјеренике у селима: Добрњи, Вуковијама, Лнппицп, Рибнпци. Трешетенпцп. Сребренпку и Рапатниип. којп од чланова убиру чланарину и полажу je одборнпку г. Омазићу. Мјеснн одбор у Тузли имд 601 члана a од тога je 91 утемељач и добротвор. Надаље je одбор потпцао на рзд Гајретове одборе у Тур. Лукавцу. Букпњама. Пурпчпћу л Гор. Тузли. ТТиосв!етна секдпја одржала je до сада 4 прелавапл a иста су ппелвпђена п преко nniene зиме. Аналфабетскп тсчајевп отворенп су у: Добрп.п. Својату, ТупковпЋу. 'Вурђевппу п Сребренику. ТТрдход одбора у првом полугодтпту пзпосп Дтг. 29.657.— И овпм путем захваљујемо одбору и н.отовпм радппцпма на н.еговом успјеху и желпмо им и надаље плодоногатт рал за Гајрет. Рад М :есног одбопа у Бос. Градишки у првом полугодиш^у У току првог полугодшпта друштвене годпне иниппјдтпвом Mieenor одбора у Бос. Градпшки. оспован je Мјеснп одбор у Ораховој. те сс јс при оспутку потог уписало за чланове утемељачр ат. Мехмед БептттК трговац, и Селии СелиК погједппз из Орахова. Налаље je Мјеспи одбор имао зч залата« ол протле главне скупттине. ла оправи тупбе »Гаиб еф.-. које се налази у От. Градиптди крај cgMor Казпенор здвогга. За овлј рад одбор je делегирао г. г. ^Јдхмела Cojiojia л Халима Мујаџићп. ла сакупе лобровољне прплогсаг лр рад поголе са Казпепим здводом. Споменута госпола сабвала су 1000 липара^прилбга,, док остатак од 900 дипарч (јер je рал погођеп за 1900 лпн.) покупиће се од граћлна. до^ турбе буд^готово. тако да ппихо.тп Miemor олбоОа^неФр тротпитп. ТТалаље je oii6op испогловао ол Впбасле бптговтпте пштпомоћ од 90.000 динати за оппавку пгколе у Дубравама Тур. одкоопо за новогпалвл-. до^; ће остатак допрггнести сељаци ссчЛ H obi Тополд и ЈТамтпКш. Гпална овс тиколб у пуном je Је.ку. те je већ под кровом и биће јелпа од највећих и пајл.ептих школа. у срезу Бое. Грп литттком. Одбору je уе.пЈело ла удитпе у аналфабетеке течајеве око 40—50 муелимапских жепокпња, које ће похађати те течпјеве. a који имају отпочети токојс овог мјесеца. Укупнк приход Мјесног олбора у првом полугодишту пзнио je Дин. 10.933.50. Изваноедна главна скупштина MiecHor одбора у Плевљу У смислу споразумд Ппоеветног културиог двуттва »ТТокпет у Плевљу. са М>есним олбором Галрета олржали су за1елничку ванреллу скупгатипу на 27. депембра 1930., са лневним редом: Оснивање заједничке читаонице и биран.е иове управе за читаонипу. Скуштттину je отворио ппетсЛелвпк МЈесног олбопа г. Озит Суоулис. ттоздтмвљајујш ТБ. В. Кпаља. Н>. Вис. ТТоестолонаслелника Петра. као и пи!ели Кваљевски Дом. За тим иаволи разлоге и побуле с коЈима се je ова управа руковолила прп склапању и утаоћивзп>у мећусобног спооазума Гајрета и »Покрета«. По прочптању тога стторазума сви приеутнп чланови с највеЈшм одутевл>ен.ем одобравају тај чпи. По том се бира нова управа »Гајретове читаонице« и то како слиједп: претсједнпк Саит Сурулис. трговац: потпретсједник Мухамед Дрнда. трговац: секретар Шућро МузуроBiih. трговац; благајник Осмо Ћатовић, трговац: ломаћип Авдо Трхуљ. општ. благајник; кн.ижничар: Бећир Бухар, пор. чпновник: олборници: Тефпгбег Тахирбеговић, Ибро Мекић. Ибрахим Биопаллија. Фаик Селмаповић, Алија Муловттћ. Ахмет 4 aymeBnh. Нлдзорни одбор: Омербег Селмановпћ. ТТТерифата Абдичевић и Шефкија Селмановић. Ново именовани повјереници Гајрета. Tokom мјеседа јануара постављевв су повјерепипп Гај- рета: у Д о м а н о в ц и м а г. Хусо Муратбеговић; у Б р о д а р е в у (срез Прпјепоље) г. Лутфи еф. Ченгић: у К о м о р а н у (срез Пријепоље) г. Махмут Рапчапин: у Х п с а р џ и к у (ерез Пријепоље) г. Сулејман еф. Пачариа; у Б и ј е л о м о ТТол.у г. Мурат Бурџовић. трговац. t *^ Га/ретове потоедбе Сијело женскога Мјеснога одбора у Тузли б. јапуара т. г. женски одбор Гајрета у Тузлп приредпо je у свим ттросторпјама Гајретовог клуба жепоко сијело, са ћетенијом. Ha. ово сијело олборнице су лично позшале чланове н пријатеље друштва Гајрет. те je посјет био врло доблр, што доказује. да су сусретљивост олборница напрама поојетпоца прогалога сијела. као и сама приредба учинили на чланове и пријатеље најбољи утисак. Олборнипе су н овом прдиликом доказале. колико «м na српу лежи лобро Гајрета, те су за ово сијело о свом тротпку приредиле ћетенију Koia се за необично кратко ввпјеме parпролала. За изралу ^етеније дале су потребпи шећер и брашно слшелеће олбоппипе: гђе Сијерчић, Сепларевић, Беталагић. Кољхопић. X. Ефеплић. Чампић. ЧенановпЈ1. Хаџи famaparnh и X. Имтировић претселнпца гфа Крптлак лала je у ту сврху 50 Дип. у готовом, a остале олборнтше гђе Телалбаппћ. ПоаавтФ. Салихспахић. ЗахимовиФ и Дервипгефепдић даровале су сухо месо. сир. цигарете и крух. Kao и на прошлом сијелу, за музику се нису уччпллн никакви издатци, него су за разоноду гостију дале гђа Телалбапгаћ ceoie хармонике. a гфа X. ИмшировиФ свој радио. чиме су гости потпуно задовол>ни били. тим више што су na хармоници свирале саме одборнице. Сијело на којем се играло. пјсвало и веселило до миле воље. трајало je до иза пола ноћи. те су многе ол присупшх изразиле жељу, да се овако лијепо сијело опет ускоро оцржн. Укупан приход сијела изнио je Дин. 867.— бруто. Да je на одржаном сијелу постигнут тако лијеп, како материјални тажо и морални успјех, одбор се најтоплије захваљује свима посјетиоцима, који својим долавком и добровол.ним прилогом допринесопте овом успјеху. rafj>eronH течаЈеви за н еп и см е н е Аналфабетски течај у Поджепљу (срез Рогатица) I Органнзујте аналфабетске ]| I течајеве и домаћинске школе! || 76 Ha основу расписа Главног одбора Гдјрета, као и на основу наређења Kp. Банскс управе Дринеке баповипе у Сарајеву, отворен je при иародној осповној школи у Поджепљу течај за неппсмене. У течај сс je уписало 30 полазника. интервенцпјом повјереника Гајрета г. Ибрахима Boryn>nha. Teчај je отпочео са радом 10, децембра пр. г.. �Аналфабетски течај у Кули-Фазлагића (среа Гацко) 11ри иародној основној школи у Кули-Фазлагића opraпизован je течај за неписмене у који се je уписало bo uoлазника. Булваре за полазцике течаја отпослао je 1'лавни одбор Гајрета на управника г. Мујезиновића. Аналфабетски течај у Бродареву (срез Пријепоље) У варошици Бродарево отворен je аналфабетски течај ио нарсђењу Министарства Просвете, a букваре за полазнике течаја отпослао je Главни одбор Гајрета, јер су полазницп течаја сви муслимани и сиромашног су стања. Полазника се je уписало 60. Аналфабетски течај у Корају Повјереник Гајрета у Корају г. Џемал Азабагић, као наставннк ондашње основне школе оргаиизирао je аналфабетскн течај у који je уписано 40 неписмених. Течај je отпочео са радом на 15. новембра 1930. Р а з н и добровољ ии п р и л о з и з а Га/ pei вић из Шпиоиица Тур., Мустафа Хогић из Сребреника, Ибрахим Алиефепдић из Шпионице Турске. Ио Дин. 5.—: Ахмед Софтић из Сребреника, Осмо Ибрић na Шпиопице, Ибро Ибрић из 'Иехаја, Шевалија Хоџић из (Јребреника, Омер Туфекчић и Бабуновића. По Дин. 4.—: Јашар еф. Јашаревић из Сребреника, Мујо Фејзић из Шпионице Турске. По Дин. 2.—: Мустафа Ибрахимовић из 'Иехаја, Хилмо Херцеговац нз Сребреника. По Дин. 1.—: Авдо Ибрић из Шпиопвце. По Дин. 5.—: Хасан Мујезиновић, Ахмет Софшћ; no Дин. 3.—: Ахмет Мујединовић, Мехмед Мухаремовић; no Дин. 2.—; Халил Кавгић, Мујо Џанко, Џемил Одобашић, Хуиејин Џафић, Шаћир Мујединовић, Салко Салковић, Селим Софтић, Зулфо Турсуновић, Суљо Сул>ић u И Ибрахим Хурен. Прилози из Штипа Командант мјеста у Штипу предао je Мјесном одбору Гајрета као добровољни прилог суму од 114.— Дин. укупљену од гг. офнцира штипског гарпизона. 9 “ ; Најтоплија захвалност. Пуилози иа Тузла Г. Омер Омазић дознеачио je Гајрегу Дин. 225. — и Дин. 130.—, које износе дароваше Слиједећа гг.; no Дин. 10.—: Салих Форчаковрћ цз Зукића, Мујо Бачић из Пурачића, Алија Мујић из Кова^а, Aro Хајдарбеговић из Дубрава, Суљо Суљић из Морањака, Бехадер Ћехајић из Брњичаиеа, Авдија Селимовић из Сво^ата, Мехмед Зенуновић из Брњиде Тур., Хамид Салаичаћ' из Пасаца, Назиф Клапдћ из Прилука, Мехо Муратовић из Добошнице, Мустафа Мустафић из Никача и Тале Џамбић из Добошнвце. по Днн. 100.—: Ћамил- Палаврић из Шевара; no Дин. 10.—: Решо Мурселовић, Мујо Саркћ из Гривнца, Мујо Мемишевић из Башиковаца, Назиф Ћосић из Модраца, Мехо Аљић из Прокосовића, Мујо Халиловић из Лукавца, Мусгафа Фркић из Пољица, Алија Зекић из Пожарнице. Шахдан Мухаремовић из Лукавца, Емин Суљић из Illnha, Мурат Муратовић из Морањака, Мујо Ферхатовић вз Кикача, Халкл Ведић из Куљена. Прилози из Сребреника Г. Осман Јашаревић , повјерепик Гајрета дозначио je Гајрету Дин. 290— коју je своту сакупио нт хатмн Касииа Џанића, Зејчира Мустапића и на ручку Хилае Хердеговц.1. Дароваше слиједећа гг.: Мухаремага Халитовић Дпп. 25.—; no дин. 10.—: Ибрахииовић, учитељ, Ачија МујчиноBiih, Хасан Јашаревић, Касим Џанић; no Дин. ii.— : Му;о Даnnh, Атиф Јашаревић, Аган Абдулаховић, Мехмед Хоџић, Мехмед X. Хоџић, Хусо Хоџић, Ахмет Џанић, Ахмед X. Данић, Шахбаз Џанић; no Дин. 2.—: Мустафа Џанић, Мујо Салкић, Хасан Хоџић, Хашим Хоџић, Осман Сарајлић, Ибрахим Хазић, Нурага Бјелић, Ибрахим Абдулаховић; no Дин. 3.—: Мујо Хидановић н Мујо Абддулаховић; no Днн. 1.—: Адем Џанић Мујо Серајлић и Мушо Хоџић. По Диц. 20.—: Мухаремага Халиловић; no Дин. 10.—: Ибрахимовић, учитељ, Мустафа Суљкановић, Осман Јашаревић, Абдулах Хасић из Шпионица Тур., Мехмедалија Адемо- Прилози из Гацка Српска штедиопица у Гацку даровала je Гајрету своту од 500.— динара. Топла хвала. Прилози из Приједора Мјесни одбор Гајрета из Приједора дозначио je своту од 500.— динара као добровољни прилог од г. Ковачевића Душана, трговца. — Захваљујемо. Прилози из Сребренице Г. Зухдија Кланчевић, грунтовничар дозначио je Гајрету Дин. 269.— који je износ сакупио na свадбн Пашалића Мехпеда. Даровалн су слијеећа гг.: Пашалић Мујага Дин. 20.—; no Дин. 10.—: X. Вердошевић Јомпаха, Пашалић М., Абдурахмаповнћ Едхем еф. Шаhnparnh Назим еф., Гојаић Абдулах, Хафизбеговић Сулејиан, Беговић Исметага, Беговић Хрусто, Рустанбеговић Ибрахимбег, Клаушевић Фадил, Клаушевић Зухрија; no Дин. 5.—: Табаковић Сул>ага, Кумрић Ибрахнмага, Травничанин Расим и Мујчо; Делић Алипага 4__Дин. По Дин. 10.— гђе: Вешлагић 3., Селманагић Б., Абдурахмановић X., Пашалнћ И., Гојачић С., Хапиш иеговић A., Клаушевић A., Пашалић М.; no Дин. 5.—: Клјнчевић Н., Муjarnh Р.; no Дин. 2.—: Беговић III., Табаковић X., Агошић A., Бајрактаровић 3., Беговић X., Малић М., Мујагић Б., Мехољић Ф., Делић Ф., Устић TI. Г. Кумрић U. Дин. 3.— И овим путем нека имје топла хвала. Прилози из Вуковара По препоруди г. Ибрахима Хаџиомеровића из Орашја послао je Први аутоматскн млин »Славија« из Вуковара друштву Гајрет једну врећу брашна производ тога млина, na и овим иутем изрнчемо управи млина топлу благодарност. Члан Гајрета свјестан je члан своје заједнице 77 �Прилози из Сјенице Премјештај Гајретових радника из Дервентв Мјесни одбор у Сјелици дозиачии je 1'ајрету Дин 250.— коју еу своту прикукали као добровољви прнлог за Гајрет Хабиб Колашилац, кмет и угледни грађапин Халил Paxuh, оба из села Тријебна, a i;ojy су суму именовани прсдали Мјссном одбору, сакупљсну од rpaljami опшгине Трлјсбллске. Уољед иовс иодјсле шер. суднја дошли су у Дервенту двојица нових шериатоких судаца и то гг. Муотафа еф. Халиловић, велики иријатељ исламског напретка н Салих еф. 'ВозиН, познати Гајретов радник, те ho са овом двојицом гг. Гајрот у Дервенти моћи да развијс још јаче своје дјеловањо у свима лравцима. Г. Хамдија Елезовић, наставник ондашњо грађанске школе, такођер je иознат као Гајретов радшЈК, тс се тако obu првјатељн Гајрета у Дервевти вессле да еу горња rr. премјештева у Дервеиту. Досадањи одбориици н игилии радници Мјесног одбора rr. Мустафа Ибруљ, Сулејман Нашагнћ и Ллнја X. Алијагић премјештеии су из Дервенте тс сс надамо да he и у новим мјестнма боравишта ваотавнти плодоносан рад у корист Гајрета. ДаллК>и у п и с у т е м е љ а ч а Г а јр ет а Tokom мјеесца јануара уинсаше се за члановс добротворе и утемељаче слнједећа господа: и з Ж е п ч а : Мехмсд Мулалнћ; н з Т у р . Ј а њ а р а : Дедага н Мујага Kopajinih; и з Т у з л е: Мехмед Малкочевнћ; и з Р о г а т и ц е : Јусуф Горушанин; и з С а р а ј е в а : Вилим Терибах. I Уписујте даљ њ е добротворе | : и утемељаче Гајрета! : О ст а л е ви/ести Поход муслимана у Шумадију под водством Гајрета KaiKo je познаго једна од најважнијих тачака, нрограма нашег Гајрета јест буђеае налиовалве мисли међу муслиманима и њихово пуно духовно амалгамисање/ са њиховом истокрвном браћом. £ / * У циљу појачаи>а друштвеног рада на извађа!by ирограма у томе погледу, међу осталим ведавво je закључно Главив одбор Гајрета да орЛшизује у априлу ове године велики поход у сва важнија мјеста. Шумадлје, у коме he ућествовати неколико стотина муслимана из свих срезова бивше Босне u Херцеговине. У товм походу биће заступани |сви сталежи интелигенција, илмија, трговци, занатлије и тежацн. Стотину Гајретових питомаца и око 50 питомица са Гајретовим пјевачкнм хором претстављаће у овом походу млађу генерацију муслиманског дијела вашег народа.' Цил> je овога похода: непосредним додиром и међусобним упознавањем наших муслимана са браћом из Шумадије, пробудити и погријати пријатељске ocjehaje, који he у братском загрљају једиих с другима ударити чврст темељ духовном стапању. Овим актом Гајрет хоће да престане битп границом Дрина која вас je вијековвма растављала, ue само у државним законима, него да и у нашим срцима и душама пресахне Дрина као граница. Наши људи искористиће ову прилику да одају искрено признање и захвалност јуначкој браћи из Шумадије на љиховим надчовјечанским жртвама и напорима, којн су довели до нашег Ослобођења и Уједињења у велику нашу Отаџбину под славном Династијом Карађерђевића. У исто вријеме наши људи изразиће жел>у, да нам узврате посјету 6paha из Шумадије, како бисмо и у нашим домовима обновили братску љубав и загрљаје. У ствари овог нохода Главни одбор je делегирао ових дана у Београд своје чланове г. r. X. Кадића, потпретсједпкка, Д. Садовића, члана, и X. Куквћа, секретара. Ови делегати су посјетвли мјеродавве кругове у Београду в обавијесгили их како о циљевима ове посјете, таа«) и о програму в вачвву њевог извођења. Мјеродавни су вајгоплвје поздравили овај вови корак Гајрета, ввдећи у в>ему истинска вастојања Гајрета н његових сарадника u прист&ша око буђења вациовалве свијеств муслимава. 7S Поздравна депеша претсједнику Гајрета Грачаница: Члалицс Гајрета сакупљене на Гајретовом мевлуду поздрављају свог уваженог претсједника са жељом, да још дуго пожшш на понос и дику Гајрета. — Женски одбор. Н а јн о Ђ и је Г а јр е т о в е ви/ести Гајретова предавања у Џивару (срез требињски) У недељу вече, на 25. ов. мј., овај одбор првредно je одржање предавања »Вјера« од r. X. М. Чаушевића у просторијама Муслнманске чптаовице у Бнховвма (општ. Џивар). Нредавање je одржао овомјесви учитељ г. Фазлиновић Хамдвја. Нредавање je отиочело у 8.15 (иза теравије), a присуt ствовало му je преко 60 особа. Првје врелаза на иоменуто вредавање г. Фазливовић Хамдвја у свом дужем предговору встакао je присутвима 2 како Гајрет будвим okom прати све ведостатке међу нашим муслиманским елемевтом и како настоји свим силама, материјалинм и моралвнм, да бв давас сутра, и мв муслимави моглв постатв што адстиввији и свијесвијв члавови, ирво ваше вјерске, na затим народне и државве заједвице. Гајрет се — ваводв даље предивач — иије само задовољио на отварању усгавова (конв. и шегрт. домова) у којима he ва што сходвији начии одгајати вашу омладиву, ту вашу будућвост, в стварати љихов будућа возвв — егзистенцвју, већ ов xohe и вастоји живо да првдигве и освијести ваше шире слојеве no градовима в селима. У ту сврху Гајрет je, уз материјалву в моралву помоћ, освивао ааалфабетске течајеве в домаћичке школе у којвма се je нарочито просвјећиаво ваш жевски подмладак. Али се, браћо, 1’ајрет ввје само оадовол>но предњим мјерама за вросвјећнвање шврвх слојева ваших. Ов je пошао даље. Пративши будво све ведостатке који валдају у вашем муслимавском свијету ов — Гајрет — je уочио да већи дио вас муслимааа ипје обаввјештев и увозват са многим најважнијим савременим, тако peha животвим витањима, са иојима давас мора имало свјесввјв човјек бити упозват, a да би само лакше u безбједвијс жввио у давашњем времеау. Па у колвко смо мв в познатв са веким саврсмевим животвнм питањима мц вх често схваћамо погрешво и ве постуиамо no н>има. Истиву рекућ, веhaaa je тих главввх савремевих питања са којима још висмо упозватв. Да би укловио овај вресудвв ведостатак код nac муслимава и упозвао нас са иајважнијим савремевим животввм пвтањина, Гајрет je ево предузео вову акцију која у вс- I Прошнрујше јш сш „Гајреш“ у I Вашем мјесшу и околпнн! \ �лико употпуњава љегов благотворни рад na проспјстно-културном придизању нашег муслиманоког свијета. On се je, наиме, обратио многим нашим ученим и отручним људнма с молбом да што савјесније обраде сва важнија животна нитан>а са којима треба кваки савремени n свјеспнји муслнман бити упознат. Tu позвани нашн учењаци су се свосрдно одазвали позиву 1'ајрета u обрадилн ио јсдио питаи.с са којии су, као стручљацн, добро упозиати. Тако je Гајрст оакунпо одабрана ирадаваша паишх стручњака, штампао их у књижицс и послао ux својим одборима и пријатсљнма широм нашег муслиманског евијета да их ових мубарек nohn одржи пред скуном муслимана. Браћо: 1'ајрет je ову своју нову акцију иредузсо еа најплеменитијим жељама, те ja поздрављајућн ову акцију Гајрета и свеордио прихвагивши je, дођох ево, да пред овако лпјепни иашим скупом одржим нрво прсдавање. Ово ирсдавање »Вјера« еаставио јо наш добро познати вјерски научник и напредњак г. X. М. Џ. Чаушевић. Из овог предаиања hc сваоси пажљиви елушалац увндјстц шта би нам све требало лредузети да се културно придигиемо, те како да схватино иашу вјеру и њене прииципе. За ваљаноет овога прсдавања, мислим, да je довољна гаранција еама лнчност пншчсва. По овом иредговору, којп je с одобравањем прцмљеи^лоиенути je отпочео са предавањем. Предавање je излагано д ш -' сно и чисто. Одлични садржај предавања чинио је да je сваки присупга слушалац са највећом пажњом и -дисциплином пратио његово излагање. По одржаном предаванбу отпочела je жива дискусија. Из цјелокуиног дојЛа е' утјецају иредавања на присутне и дискуснје која се no љел водила, увидјело ее, да je предавање иостигло у максимуаф свој ладљ. Прииутпи су, на подстрекивање предавача, урчили своје данашње стање и своју просвјетно-културну заосталост нза осталих својих саплеменика, и поред тога'што наша вјера Ислам у највећим мјерама препоручује науку и прогрес у сваком правцу. Овом приликои пало je мишљење Једног слушаоца да су овом муслиманском изосганку иза саврсмепбсти у миогоме криви нашн недовољно образовани досадашњи вјероучитељи, ко ји су непотпуном наобразбом о Исламу u његовим пралшм прпнципима, a без довољно свјетоке наобразбе, долазили међу муслнманеки свијет n више пута, тачније реч^не често пута, ради свог нетачног схватања, умјесто напретку, ако не назатку, a оно бар застоју служили. Овому су проистицале разне причице и анеа-доте у прилог предњег мишљења. Сиже дискусије no предавању био би: жеља да се побољша кадар наших вјероучитеља са правилним схватањем вјере и њених принципа вао и осталих актуелних животних питања a која се могу једино правилно уочити нзучавањем и у осталим гранама знаности, сем вјерских. Још једна чињеница, која ее јасно очитовала на pacnoложењу прнсутних иза одржаног предавања и дискусије, јета да се овим и с п р а в и л о п о г р е ш н о м и ш љ е њ е неких необавјештених и конзервативних личности о Гајрету u створило опште мишљење да je Гајрет наше једино друштво које збиљоки ради о напретку муслиманског дијела нашег народа, те да га треба свагдје и у свакој прилици помагати. Уједно се ооавјештавате да he исто предавање бити одржано н на другом нодссном мјесту гдје je скуп иаших чланова и пријатеља, јер теренске су неподеености учиниле, да овом првом прсдавању нису могли присуствовати сви позвани за територије нашег одбора. Р А М А З А Н С К А У П У С Т В А СВИМ А У П Р А В А М А ГА ЈРЕТОВИХ И НТЕРНА ТА Свима управама Гајретових конвиката! Рад конвиката за вријеме Рамазана Поводом паступајућег мјсесца Рамазана, Главнн одбор 1’ајрета иа евојој сједници нашао je за потребно да свпма управама друштвенпх коивиката доетави слиједећа упутства: 1. Сви питомци, којн су према вјерскнм пронисима дужнн да постс, имаду да обављају ту дужност иајтачније. 2. Ифтар н ручак у конвипту пма се нрппрематн према вактији жоји управе конвиката треба да приправе. з. Најмлађи питомцн, који нису дужни да посте, могу поетитн, ако за то изразе нарочиту жељу. Али ако то не могу, онда се за њих може нрипремати јсло као u обичшш данима, изузев ручка. Управе конвиката имаду водпти најстрожије рачуна да ови ннтомци ne би јели јавно и извап конвикта. 4. Сваку вечс, цитомцц морају ићи у џамлју na теравију, иод водетвом вјерских васпитача у коивпктима. Свм ти нитомци, када иду у џамију, имају носнтн фсс na п-лави. Управе' кЈнвиката дужне су да воде рачуна о влидању иитомаца за врнјеме пзлажета из копвикта, при поласку na ' те{*авију, те за вријелс са.ме теравпје и повратка из џамије у конвикт^б^Има ес водитн најстроисије рачуна да се литомци, за цијело вфијеме Рамазана,.!како у копвнкту, тако и изван конвикта, не бп un најмаше гријешили о ocjehaje нашег свијета. За евсптуалне прелршајс имаду сс питомци пајстрожије кажњавати, односно одстранити из конвикта. 6. Ни у којем случају није дозвољепо пнтомцима да na всчер излазе у град него имају под пратњом отићи корпоративно из конвикта ua теравију и након тога вјерског обреда имају се одмах повратитп у поивикт. Питомац, који би то прокршио, пма се смјеста искл.учитн из коивикЦ Питомцима који желе да уче између нфтара и теравије, нмају управс конвикта да за то одреде варочпту учиону. Управе конвпката треба да припаае на ?о да се при устајању за ручак ne би узнемиривали и будилн они питомци који ннсу дужни да посте. Физички слабо развијенп ннтомци могу се no увиђавности управника конвиката упутити на лијечнички цреглед и на основу љепарског налаза могу се ослободити од лоста. За питомце православне вјере има се удесити прехрана као н за оне питомце који нису обвезани да посте. За вријеме Рамазана укидају се два безмесна даиа, гако да питомцн у свима конвиктима свакодневно имају у току Рамазана месну храну, a уз то се имаде за ручак у тожу Рамазана давати пптомцима уз остало јело и хошаф. Питање плаћања обскрба за вријеме зимских ферија Некојс управе нитерната затражиле су упутства од Гл. одбора у погледу наплаћивања обскрбннне за вријеме прошлих божићних празника, којојм су приликом многи плтомдн били код својих кућа. По том питању Главни одбор je дискутовао на својој посљедљој сједници; те je донио закључак да управе интерната имаду наплатптп од пптомаца обскрбнине за вријеме минулих празника, што се овим ставља управама до знања и равнања. § Јесше mi дозначили дужну § § прешалашу за лисш „Гајреш“? 8 79 �БИЉЕИлКЕ I М ухам ед ЗахировиЛ | »Просветно културно друштво« у Новом селу Струмичком Са циљем просветног, националнаг и економско привредног препорода и напретка места и околиие у icojoj службујемо, основали смо: »Просветно културно друштво« у Новом селу Струмичком. Важност и потреба овакове установв од неоспорне je вредности, a поготово овде на тромеђи, где смо од Бугарске удаљени свега 7—8 1Ш. Врло добро нам je познато са колико je варварства и дивљаштва у току неколико последњих деценија вршен притисак на становништво овог краја од стране крвождених бугарских пљачкаша и плаћеника у диљу однарођивања нашег елемента. Нстина завидног успеха нису имали, али рад им није без последица остао. Просветно културно друштво* као полазну тачку у својој акдији имаће: првенствено сузбијање и искорењеље још no где-где заостаих заблуда, наметнутих од стране ових крводочника и плаћеника, да народ овога краја no своие менталптету и етичним особинаиа нпје компактан са осталом браћом Југословенииа.. Друштво he настојати и радити на просвећивању широких народних nača: путем одржавања аналфабегских течајева, путем отварања нарочптих курсева оа домаћлце, шегрте, за соколство и путем образовања дилетантског друштва и припремањем и одржавањем предаваља за народ и т. д. После овога, друштву je циљ да омладину, која из дана у дан све више греже у пороке, одбије од кафане, јер кафану сматра као легло н извор свих зала, разврата и порока. За остварење овага и тешког и деликатног задатка, за сада од народа не можемо тражити помоћи, јер смо очевидди да се и он бори са тешком економском кризом. A да би имали успеха у раду, треб5 материјалних издатака са којима ми за сада, не располажемо. За народну књижниду и читаоницу до сада je добијено око 200 комада књига. Намештаја немамо. Месна школска управа ставила нам je na расположење једну салу у својој новој згради за читаониду и књижниду. Овај оглас публикујемо преко цењеног листа и тиме стављамо до знања свима родољубима и пријатељима просвете, да нас као будне чуваре нашега Југа у овоме просветно-културном раду, материјално помогну, јер ea сада, у почетку нашега рада, помоћ дародавца једино и условљава успех. Надамо се, да неће ни један Југословен, који буде у могућности, пропустити и дозволлти, a да нас у овоме тешкоме задатку не помогне, na ма и са најмањим новчаним прилогом, јер и најмање прилоге, са највећом захвалношћу примамо. П рош ирујте чланство Гајрета и проп агирајте њ ег о в е с п а с о н о с н е идеје! 80 Бихаћ, 21. јануара 1931. Синоћ je рано на вече послије кратког боловања умро Мухамед Захировић, професор гимназије. Оахрана je рахметли Захировића извршена данас no подне у з сата. Спровод се je кретао од болниде покрај Велике Гимназије, гдје je г. дир. Перииовић, одржао дужи опроштајни говор хвалећи вриједност рахметлину. Од Гимназије даље спровод je ишао према »Фетији« гдје je џеназа клањата и гдје се je у име Гајрета опростио са рахметлијом г. Осман Реџић. Овоме je спроводу присуствовао скоро цијели Бихаћ, a нарочито сви ђади и професорски збор те чиновници свих надлештава. Рахм. Захировић рођен je 14. децембра 1886. год. у Модричу; он je ту свршио и Медресу. Па je касније након студија no исламским просвјетним заводииа био постављен за муалима у Тузли. Накои тога он полаже стручни катихетски испит у Сарајеву н у год. 1922. примљен je у државну службу цао професор. Он je од тада na све до смртн наставниик овдашње Гимназије. И као муалим на исламским аутономним заводима, или као професор на гимназији, рахм. Захировић покаонвао je неизмјерну активност, несаломљнву радиност и необазриву искреност. Он je сав живот свој сматрао неким поклоном кога ваља ближима дати. Покрај свих својих дужности, он je посвећивао већи дио свога времена опћим и културним ствариua. За вријеме партијског живота, он несебично лише иолемичке чланке у »Иршаду«. Али ту се не може увидити пупа његова активност, јер партизаиски живот не погодује његовој честитости. Он се појављује као један он најбољих сарадшша у теолошким расправама. Зато су ступди »јЛајрета«}, »Новог Времена« и др. испуњени његовим чландима. Он je ту дао сву своју душу, радио je са свим жаром који je достојан њему као радипу човјеку. У тим својим у главном теолошким расправама,, он je био полемичан, али и убједљив; na покрај све своје конзервативпости будио je поштовање у противника. Кад су му пријатељи настојали да га ублаже у тим његовим полемикама, он би nu одговарао: »To чиним једино да спасим муслиманску породиду од хрђавих страна вападне цивилизације.« Његова несебичност била je велика као и његове жртве заједници. Кроз цијели живот бити дјелотворан и радин, имати срда за све гато je добро и племенито, стећи љубав пријатеља и поштовање противника, то je одиста вриједно успомене. л ; Са рахметли Захировићем одлази једна важна фигура из нашег јавног живота, јер je on био познат као добар професор, као писац у вјерско- теолошким стварима и као тражен друг и риједак пријатељ. Покрај удвиљене породице, која броји 6 чланова, њега жале сви који га познају, јер у њему губе ријетко радппа и способна човјека. М. Ш. I �SVAKI M USLIM AN T R E B A DA K U PU J E i SA MO GAJRETOV CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale tigarpapire a potpomaže i „ G a jr e t ” )OOOOQOOOQOO0Oi O0OĐO00O00OOOOOOOOO0OOO0O00OOOOOOO0OOOO0 Papirnica Tvornica cigarpapira Hamdija Kopšić Sarajevo, Strosmajerova e—' Telefon 619 $. D. ALKALAJ. Sarajevo i može se naručiti i preko društva G a jre t u S arajevu • preporučuje bogato skladište^ pisaćeg i risaćeg m aterijala 0000000000000000000© oooooooooooooooooooo s Oglašujte u „GAIRETU” ~W S fcA P O S T * ш там париза: И ЗР Л Ђ У ЈЕ НАЈБОЛ>Е CBE ШТДИПДРСКЕ ПОСЛОВЕ УЗ КУЛДНТНЕ ЦИЈЕНЕ С Л А ГА Ђ И С Т Р О јЕ В Н С Т Е Р Е О Т И П И јА РОТАЦНОНИСТРОј cim kog rafija : IZBACUJE KLIŠEJE U JEDNOJ I VIŠE BOJA ■JEDINA N A JUOU NAŠE KRALJEVINE knjigovežnica: POVEZUJE KNJIGE 00 r �i| Temeljna glavnica 40 ,0 0 0 .00 0 '- Dinara Čekovni raču n kod P o štan sk o g čekovnog zavoda filijale Sarajev o broj 2172 Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju Z A L A G A O N IC U općine grada Sarajeva koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. ■ lllllllllllllMIlIlIlIlilllllllllllllllllllllllllHlIlIIIIIinilllllllllillllMIlllllllllllllll lllllllllllllllllill Bosanska Industrijalna i Trgovačka Banka d. d. I Dr. Omer Bahtijarević I Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 dugogodišnji liječnik D rž. Bolnice, operater i spe­ cijalista zaoperativnebo­ lesti, asistent chirurškog odelenja D ržavne Bolnice P otpuno uplaćena dionička glavnica D in 20,000.000* Rezervni fond D in 7,500*00' ........ nmj i Prim a u l o š k e na šted n ju , vrši doznake u u n u trašnjosti i inozem stvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka p o d u zeća [] " Ordinira od 1-3 poslije podne = “ ч Interurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, NoviSad, Tuzla, Split |u Aleksandrovoj ulici br. 45 I ■ llllllllllll................................................................III....... Illlll.....Illlllllll ■ Banka Gajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 40.000.000'- Rezerve Din 2,000.000'Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizme i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i humanitarne ustanove. £973 E fc® ГсУрј Od čiste dobiti daje 6°/0 Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a j r e t ”. Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške uka­ maćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba ПГо Ч И (] ГоЧИ tcJ/fr] C5j7p] [Sfl ft � https://kolekcije.nub.ba/files/original/610824ec8a39ed6e2eb84e6145082ab7.pdf 8ad11656d0e8480613718daf2d8b51ec PDF Text Text ГАЈРЕТ ГЛАСНИК КУЛТУРНО-ПРОСВЈЕТНОГ ДРУШТВА ГАЈРЕТ САДРЖАЈ: Уредништво: Бајрам Уредништво: У знаку љепше будућности Проф. М. Аликалфић: Проблем нашег просвјећивања Проф. В. Имамовић: Права и лоша еманцтшадија Проф. Шефкија Бубић: Слободна хрговина и заштита уопште КЊ ИЖ ЕВНИ ПРИЛОГ 3. Ж.: Сијело Илијас Добарџић: Јесени и сјећања у животу Омера 'Гање Мустафа Мулалић: Због евлада П О П УЛ А РН А СТ РА Н А Хамдија Мулић: Како Омер просвјећује народ П РИ В РЕ Д А Инж. М. Фазлагић: Из наукв о воћарству Севдалинке: Лијепа Хајрија., Виш’ Травншса Бојна. Гонђе Абдулаху Г А ЈРЕТ О В ГЛ АСНИ К Неочекивано велики успјеси Гајретових предавања: Гајретова предавања у Вишеграду, Власеници, Невесињу, Острошцу, Модричу, Гор. Тузли, Прнјепољу, Теочаку. Itopajy, Касаповићима, Козарцу, Гацку, Лукавици, Почитељу, Санском Мосту, Урошевцу, Дервенти, Локвама, Камичанима, Автовцу, Оџаку, Билећи. Поздравие депеше Гајрету и претсједнику Главног одбора г. Др. A. Хасанбеговићу: из Домановића и Џивара. Даљњи добротвори и утемељачи Гајрета: у Ораховици (Бос. Градишка), Приједору, Сарајеву, Травнику, Козарцу, Урошевцу, 'Бурђевику (Тузла). Рад Гајретове организације: Наставак рада Гајретове просвј. секције у Тузли, Гајретов мевлуди-шериф у бањалучком конвикту (апстиненцнја улеме од' мевлуди-шерпфа), Гајретов мевлуд у Осгрогацу, Рад Женског одбора Гајрета у Тузли, Гајрет у Гор. Тузли, Гајрет у Козарцу. Проширење Гајретове организације: Оснивање Мјесног одбора Гајрета у Домановићима, Нови Гајретов одбор у Власеници, Измјена функција у Мјесном одбору Гајрета у Приједору,. Нови Мјесни одбар Гајрета у Острошцу. Разни добровољни прилози Гајрету: Прилог Гајрету у мјесто бајрамских честнтки, Пнтомци Гајретова конвикта у Бања Луци сакупљају прилоге за Гајрет, Прилози из Сарајева, Прилог општине плеваљске. Остале Гајретове вијести: Отворење домаћичке школе у Пријепољу, Рад Задруге Кола Српских Сестара и Гајрета, Веллка Гајретова забава у Звпици. 16 ФЕБРУАР САРАЈЕВО 1931 И зд а је Г лавии о д б о р Г ајрета у С а р а јев у БРОЈ 4 �Oglašujfe u listu »GAJRET« »Gajret« je najrašireniji časopis među muslim anima i svakim danom diže se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da zadovolji što š iri krug svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in ­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firm i vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno v rš ili bi i svoju patriotsku i humanu dužnost. Radnici i p rijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali u listu »Gajret«. Jugoslavenska Privredna • Z ad ru ga 1 Š te d io n ica z. s. o. j• c . .. ЛЧ i’ SARAJEVU u л -MILI Bavi se svim u ^ : ' • V bankovnu struku spadajućim poslovima. Organizuje i potpomaže razne privredne zadruge. — Podjeljuje* zajmove uz povoljne uslove i prima uloške na štednju uz otkazni rok i bez otkaza uz najpovoljniji kamatnjak. — Podjeljuje zajmove na 6 °/o agrarne obligačije u neograničenim iznosima uz vrlo povoljne uslove. U r ed o v n i č a s o v i o d 8*12 i o d 2 i p o d o 6 č a so v a . Prostorije jugoslavenske Privredne Zadruge i Štedionice (Jugoštedione) nalaze se u Cukovića ulica br. 9 I kat. Telefon broj 39 Brzojavi: jUGOŠTEDIONA 10% č is t e d o b iti d a je u k u ltu rn e i p r o s v je tn e sv rh e. Г А Ј Р Е Т , лист Г ајрета друш тва з а културно и економско подизањ е муслимана, излази 1. и 16. сваког иесеца, a ц ена му je s a наш у Отаџбину 100 д инара н а годину, a з а све остале зем љ е преко границе 200 динара. Ђацн добивају лист у п ола цене код Главног Одбора или код уп рава Гајретових конвшсата. Поједини број стоји 5 динара. Директор Х а м и д Н у н и -fc Власник друш тво „Гајрет". — Одговорни уредник: Хамид К укић — З а ш тампарију „Б осанска Пошта" од говара Јосип Енгл. �С а р а је -в о , 16 ф е б р у а р а 1931 Вајрам Испостисмо рамазанске мубарек дане. Прође шехри-рамазан, за којег се вели: „Еввелу-ху рахметун ве евсатуху магфиретун ве ахиру-ху иткун минен-ниран" (У почетку рамазана као киша пада божји рахмет на муслнмане, у средини рамазана Бог опрашта њихове гријехе, a на крају рамазана Бог их ослобађа од казне и џехенемске ватре). Прође шехри-гуфран у којему су сити и богати осјетили глад и властитим искуством упознали како je онима који немају шта да једу, који гладују; a кад имућни на себи осјете како je гладовати, срце им смекша, самилост према сиротињи порасте, и баш кад су у том расположењу, Бог им шаље другу заповијед, која je фарз као и пост: „Дијелите зећат!" „Видјели сте како je бити гладан, a сад не жалите него дајите гладнима". Прође рамазан, у коЛе je муслиман ухапсио свој необуздани нефс, обуздао своје страсти, очистио своје срце од зависти, охолости, смутљивости, оговарања, клеветања, муфсидлука и музевирлука као и свих других пакости које су мрске Богу исто као и вино, бинамазлук и слични прекршаји. У овом прочишћавању срца, у овом моралном провјетравању душа наши су муслимани угодно и корисно провели рамазанске вечери на којима су се држала Гајретова предавања у џамијама, у клубовима, читаоницама и на кућним сијелима. Мјесто самоће, шутње и зијевања, мјесто беспослице и бескорисног разговора, мјесто гибета и оговарања, мјесто ифтире и клевете . . . и т. д. — дошла су Гајретова предавања о вјери, о исламу и просвјети, о одгоју дјеце, о привреди и задругарству, о хигијени и чувању здравља, о животу, поносу и части наших старих и т. д. Дошла су та корисна предавања, читала ^ е , тумачила и дискутовала пред десетинама хиљада душа старих и младих, мушких и женских, гдје je било и трговаца и занатлија и чиновника и сељака и свих других сталежа. Према извјештајима који сваки дан приспијевају Главном одбору Гајрета види се полетни дух учитеља и других чиновника, вјероучитеља, муалима, имама и других вјерских службеника, који су свесрдно примили на се улогу предавача и своју најбољу интелектуалну снагу уложили да растумаче предавања, да нашем свијету отворе очи, да му распрше мрак и да му покажу прстом гдје му je боља будућност. Истина, заостали смо иза културнијих слојева нашег народа, али овим предавањима и дискусијама које су на њима вођене, упознали смо ту своју заосталост, постали смо свјесни те наше ране и махане; a упознати себе то je најкорисније знање, упознати своје рђаве стране и недостатке јест први корак напретку. Ко не зна за своју махану, тај je неће никад ни поправити, a ко зна шта му фали и гдје у чем храмље, тај ће се onaметити и почети да се поправља. Ево нам и бајрама! Богу се одужили постом и зекатом, срца очистили неваљал* штина, осјетили милосрђе, освјежили се исламским ахлаком, продрмали своје мозгове Гајретовим предавањима, разбистрили појмове о нашем халу и ахвалу, упознали узроке до* садањег назатка, увидјели шта треба радити за наш напредак ето, такви дочекујемо бајрам. ЖелеКи да га проведу у пуној срећи, весељу и задовољству, кличемо свима муслиманима: Бајрам мубарек олсун! 81 �У зн а к у Л јС/ш к: будубности (Поводом Гајретових предаваља) Х ајрун-наси меп јонфеуи-насе ш ерун-ласи мсн једу-рун-иасс. (Хадиси шериф) (Најбољи и најодабранији je онај од ivora им а највиш е користи, a најгори je онај ко паноси ш тету другима). Посљедња замапша акција Гајрета за придизаље муслиманског дијела нашег народа путем Гајретових предавања наилази даномице на све то всћи нријем и одуигевљење међу овима друштвеним слојевима. Овако Гајретово ппедавање слушају на досетке хиљада муслимана и муслиманки у 300 мјеста; слушају га како старији тако и млађи, како no градовима тако и no забаченим селжма. Еф екат предавањ а већ досада je више него задовољ авајући. У првом реду, наш свијет еве виш е отвара очи и уви ђа д а ће се из данаш њ е евоје учмалости лодићи само у Г ајрету и с Гајреток, исгодоОno одајући његов^ш раденицпм а пуно и заслуж ено призпаље. Због тога ice (дневно ло в ећ ав а број Гајретових при сташ а и '■чл&нова свију врста као и број Гајретових организацкја. To п ојачава н аду д а he Г ајрет м оћи с а сигурнош ћу д а испуни ова шдчеки в ањ а муслиманс-ког елемента у свима гранам а његовог ж ивота. У другом р^ду, сам а предавањ а [окусија која се води no њ им а д а ју п отицаја за! но р азмиш љањ е и з а стваран и савремен рад ; правцим а. Т у се износе све наш е лотеш коће и све кочнице које ометају и које су ометале у прош лости правилан развој цјелокупног наш ег, как о духовног тако и материјалног 'живота. ,3 a .све те наш е ббље и невоље инстиктивно ocjeha народ д а ће н аћ и утјехе и помоћи у Г ајрету и ра-ду за њега. И заосећи јавно ове чињ енице — које најбољ е иотврђују и звјеш таји и з свих мјеста — радосни смо, што можемо у казати н а још јед ан зн а ч а ја н Гајретов успјех, који je постигнут љеговим предавањима. T aj успјех саотоји се у томе, што су Гајретови раденици ica овим предаваш има у ш л к и у џаШ је, испели се н а ћу р с и ту, у тим светим нашим мјестима држ е п редаваљ а и ноу чавају народ о узвишеним засадам а Ислама, о м оралу, просвјети, хигијеии, одгоју наш е м ладеж и, трговипи, пол>опривреди, занатству, воћарству, задругарству, национ алној прш гадности м услим ана, у н о зн авањ у домовине и т. д. T a п редаваљ а одрж ава у џ ам ијам а како свјесн а савремена и лм ија тако и интелигенција. H a тај начии, no први пут накоп толико стољећа наш Гајрет заводи праксу д а се у џамијама, поред вршења вјерских обреда, расправљ ају и тумаче у њим а животне потребе нас муслимана, као што je то било у првим стољећима послије Мухамеда a. с. Наш е џамије служиле су у посљедњим стољећима скоро иокључиво за вршење вјерских обреда, a не и као састајалиш та за лретресањ е и 1свију осталих наш их животних потреба. Би ло je ваи за који су проповиједали са ћурса у џамији поред истинских и непатруњених засада И слам а и саврсмсни р ад у ду х у времена и прилика. Таквих има и дан ас n a се ми дичимо с њима. Али они наж алост иш чезавају у броју оних који најчеш ће пута пуне главе нашем заосталом свијету перзијским и индијским бајкам а и многим другим фаталистичким натрухама које немају нш пта заједничког с а узвишетгим прописима Ислама и које код слуш алаца убијају сваку вољу за земаљским животом. Сматрамо за нарочиту дужност д а укажемо на ову нову појаву која je н астала посљедњом акцијом Гајрета с намјером и жељом д а се не зауставимо n a овоме — како би наш е џамије постале састајалиш та наш е савремене вјерске и свјетовне интелигенције и сви ју осталих муслимавских слојева и како би наше џамије постале, поред светишта за обављање вјерских дужности и ж арш пта културе и напретка*). Истичући ову зн ачајн у појаву дуж н л омо д а нагласимо и подвучемо још једну чињеницу: Ham Гајрет дао je н а овај начин и иницијативу з а сарадњ у наш е свјетовне и вјерске интелигенције, a без д и скусија и споразумијевања у јавпости. T a инпцијатива и та братска сарадњ а не б азира на празним причањима него н а стварном раду, n a рад у за опште добро муслимана. Најновији потхват Гајрета ica његовим популарним предавањ има поздрављ ају и прихваћају сви слојеви муслимаиски. Отрежњавање и приступање стварном раду отпочело je n a овим линијам а Гајретовог програма и његових настојањ а. Радници Гајретови, приступите још ближ е народу, ослуш кујте ове жељ е и потребе његове, осокољ авајте га и упућујте, не ж алите труда ни жртава, n a ћемо бити сигурпи у успјехе и у н аш у љепш у будућност! *) (Етимолошко значењ е ријечи , јест: мјесто саст ајањ а и сакупљ ањ а). ( C'r> Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будућност 82 �P ro f. M. A likalfić P r o b le m n a š e g p ro svje ć iva n ja Problem narodnog prosvjećivanja nije kod nas ni malo nov. Bilo je ljudi, koji su mu još u predratno doba žrtvovali sve svoje slobodno vrijeme, a često l sav svoj život, radeći, sarađujući u raznim časopisima I izdajući knjige za narod. Njihova je glavna briga bila, da u svojim člancima pruže narodu sve što je njegovom unutarnjem životu potrebno: poneku njemu pristupačnu pjesmu i pripovjetku, poučne članke, iz kojih je on mo­ gao da nauči, kako se racionalnije obrađuje zemlja i čuva od zaraznih bolesti u vijesti, koje su njega' mogle da interesuju. Ti su ljudi onda postizali mnogo, vrlo mnogo uspjeha. Rijetka je bila seoska kuća, kojoj te knjige nisu bile poznate, U časovima besposlice seljaci su u tim knjigama nalazili zabave, a u časovima tuge. bijede i očaja, one su mu bile utjeha i narodna potpora. Tim knjigama najviše dugujemo za duhovnu nacionalnu svijest, ljubav prema otadžbini i oduševljenje i polet sa kojim je naš seljak išao u borbu protivu svojih nepri-’ jatelja. Međutim problem nalrodnog prosvjećivanja i njegova moralna obnova kod. nas muslimana ostavljena je samom našem elementu, da ga oit rijbši, kako zna i umije. Naša inteligencija gledala je u tome radu za svoj elemenat kao na profanaciju svoga tafenta. Naš elemenat je za njih prestavliao kao nezgodan balastj, nezgodan za njihov razvoj i napredak, i oni su bez oklijevanja presjekli svaku vezu Između sebe i elementa. Pos/ieđice ovoga su se brzo osjetile. Danas mi ne znamo, da li mi muslimani više zaostajemo i£a naše braće drugih vjera po duhovnoj ili materijalnoj kulturi. Da li pro­ centom nepismenih ili grdnim pomorom djece. Da li po nečistim seoskim kućama, po zakorovljenim poljima, ili zanemarenim voćnjacima. Da li opštom prosvećenošću i socijalnim ustanovama? Redak izuzetak dostojan svake hvale učinio je Gajret. Imajući u vidu da moralni i duhovni preporodaj na­ šega elementa zavisi o broju pismenih, i ne želeći da ostane na delokrugu jednog potpornog društva, nego da obuhvati sav kulturni rad, Gajret se je počeo unazad ■2 godine da razvija na širem terenu. Gajret sad želi da pošto je osvojio inteligenciju, trgovce i zanatlije, prodre i u one najniže, da i tamo razvije što jaču akciju i da za našega seljaka uradi sve što može, kako bi ga digao do nivoa ostale njegove braće i stvorio od njega ono, što on po svojim sposobnostima treba i može da bude. Posao je zamašan. Teškoće su velike. Ali zato tim prije treba se latiti ozbiljno posla. Tu je potrebna pomoć sviju nas. U tom cilju treba da svakim od nas ovlada težnja za radom, za kretanje unaprijed jednoj savršeni­ joj i snažnijoj sredini sa više kulture, prosvjećenosti i morala. I t a t e ž n j a t r e b a d a p o s t a n e n a š n o v i i d e a l . Naravno da sistem i metod rada ne mo­ že se primijeniti na sva mjesta. Tu treba udešavati rad prema svojoj sredini. Ja ću ovdje biti slobodan da izne­ sem neke konkretne predloge. Prije svega u nas gde je analfabetizam opšti mora se povesti najenergičnija akcij£ u koliko to bude moguće da sve svede na najmanju mjetu. To će se najbolje postići održavanjem analfabetskih tečajeva i ž a muške i ženske. To je primarno. Isto tako je jedan od glavnih uslova za uspješno djelovanje u radu na prosvjećivanju nesumnjivo popularna knjiga i brošure. Knjige određene u ovu svrhu moraju biti takve da privlače i osvajaju čitaoce, p ored knjige važan je faktor za rad na prosvjećiуапјц predayimJe, živ govor. To je naizgodnW načilli jer oyim se do neposred„og uticaja na naš Predavanja treba da Ш а iz raznih oblasu nau. ke: o tuberkulozi, o zadrugairstvu, o štetnom uticaju alko­ hola, p odgoju, o životu uopšte i iz naše storije. Naravno da je kod predavanja glavni predavač, koji mora da po­ znaje svoju sredinu, malje, svu njezinu psihu, njene po­ trebe i način života i da nastoji da predavanje pored sadržajne vrijednosti dobije i tehničku savremenost. Stoga predavanje treba da drže ljudi od struke. Iz ovih razloga pozdravljam akciju Glavnog odbora u cilju ra­ sturanja popularnih predavanja, koje će narod moći shvatiti i njima se koristiti. Naravno za ovakav posao moramo se naći na posta svi, ako hoćemo da ovu ak­ ciju stavimo na sigurne osnove i da ova akcija posrane jedan pokret opšti. t_ _. ________ , Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav”? 83 �prof. UeObija Imamović P r a v a i lo š a em ancipacifa") Prije nego što predem na samu stvar o kojoj ću govoriti, dozvolite mi da Vas upozorim da ne očekujete neko možda naučno predavanje. Ja ću samo pokušati da Vam iznesem dvije fotografije. Pokušaću da Vam iznesem fotografiju žene emanicipovane i napredne, ko­ ju rese sve odlike u pravom smislu emancipovane žene i fotografiju žene, koja se zamišlja emancipovanom, a koja stvarno nema ništa od toga, nego je ona poprimila samo negativne stvari zapadne civilizacije. Da sam odabrao 'baš ovu temu natjerale su me na to svakodnev­ ne pojave iz našeg života sa kojima se susrećemo i u kući. u familiji, u našim društvima, na ulici i uopšte svugdje, gdje god susretamo ženu. Odmah hoću da na­ glasim također, da se ovo ne odnosi možda samo d is­ ključivo na muslimanku. To ne. I kod drugih se susreću ova dva tipa žene, samo što je kod nas emancipacija žene tek u začetku, pa nam je dužnost da sve -upotrebimo i preduzmemo, da se u početku ne udari pogreš­ nim putem. Naša inteligencija počam «d prvih generacija, a na­ ročito ona koja je aktivno radila u narodu, te kojoj je ležalo na srcu da i muslimane pridigne u red ostale braće, odmah je osjetila potrebu da paralelno sa pro­ svjećivanjem m uškarca m ora ići i prosvjećivanje žene, ili čak još i više, jer je žena ona koja odgaja djecu, pa ako ona nije u stanju da ih odgaja kako treba, šta će onda moći biti _i od djeteta koje izađe iz njenih ruku. Jest, ali je to bio tvrd orah, u koga nije bilo tako lako zagristi. Nije bilo lako djelovati u ovom pravcu ni kod muškaraca, a pogotovo je bilo teško preći preko kućnog praga ili ženu povući iz kuće. Radi toga se vrlo malo moglo učiniti u ovom pravcu, a naročito malo u pogle­ du stvarnog prosvjećivanja naše žene. Čekalo se bolja vremena t. j. dok se konzervativni roditelji bar toliko osvijeste, da osjete potrebu da i žena mora da preuzme svoju pravu ulogu u familiji i društvu i da ne može i ne smije ostati potpuno pasivna prema svemu što se oko nje događa. U posljednje vrijeme, mi smo mogli da zabilježimo izvjesnu revoluciju u ovom pogledu, a naročito od Oslo­ bođenja ovamo. Riješenjem agrarnog pitanja, muslima­ ni su se prenuli iz davnašnje letargije i rukopipateljno su se osvjedočili da je nadošlo vrijeme, da se mora pristupiti >radu, a naročito školovanju i zanatima. To je mnogo doprinijelo i sasvim drukčijem shvatanju o ženi i njenoj ulozi u društvu, pa kroz srazmjerno kratko vri­ jeme i naša se je žena sve to više oslobađala svega ono­ ga, što joj je dotle priječilo da se uopšte pojavi u dru­ štvu i javnom životu. Počele su se peče i feredže ba*)■ Predavanje održano 1 februara o. g. na čajanci Gajretovog ženskog odbora u Mostaru. cati u dolafe, a iz dana u dan postajao je veći broj onih naših žena koje su se emanicipovale. Upravo ta emanicipacija i način kako je nju shvatio jedan veliki broj naših žena, natjeralo me je da o ovo­ me govorim, jer se na žalost pokazalo da se ona shva­ tila upravo onako, kako se ne bi smjela da shvati. Emanicipacijom se zva?o skinuti zar i peču, podrezati kosu, obući šešir, manikirati nokte, pa čak piti i alkoholna pića, a-da i ne govorim o pudeTisanju i šminkanju, koje je dan danas postalo dnevna potreba moderne žene. Emancipacijom se na žalost smatra i to, da se moraju imati najskuplje svilene čarape i haljine, bez obzira na to, što nam to ni iz daleka ne dozvoljavaju naše mate­ rijalne prilike. Emanicipacija zahtijeva i to, da se osta­ ve sitna djeca sa sluškinjom ili čak i bez nje, a da se ide u ljetne bašče shišati ciganske muzike i ostajati do i z a s l a noći. Emanieipovanom ženom ili djevojkom se smatra i ona, koja komotno može da gleda da njen otac, brat ili muž, izlazi na ulicu neokrpljen, poderan i zamazan i nimalo je to ne smeta, da ona nacifrana po naj­ novijoj modi prolazi pored njega i ne zacrvenivši se. Ne vršiti nikakve islamske propise i šta više sve ih javno ismijavati i omalovažavati, i to se sm atra eman­ cipacijom. Ta nazovi emancipacija žena nije se 'emanicipovala od onoga, što baš najbolje karakteriše primitivnu i zaostahi ženu, a to je u prvom redu nerad i ljenčarenje, onda trač, ogovaranje, zavist i netrpelji­ vost. Sve ovo je zadržala i ta t. zv. emacipovana žena. Sve ove pojave zaslužuju da se o njima povede oz­ biljna računa. Ove pojave jako zabrinjuju svakog iskre­ nog prijatelja i dobroželjitelja nas i našeg progresa. Efekat ovih i još gorih pojava — koje čak nisam htio ni mogao da sve spominjem — toliki je, da nam daje po­ voda, da se ozbiljno pitamo, da li toli nam možda bolje bilo da smo ostali ondje gdje smo i bili. Nama i našem napretku ne samo da nije od koristi ovaj i ovakav tip emanicipovane žene, nego nam je on od velike štete. Stotinu puta smo došli u položaj, da nam je pojedini roditelj kada smo ga nagovarali da svoju kćerku dadne u školu, odgovorio: »Šta, zar da i ja dam moju, pa da mi bude kao ta i ta« i pri tom bi nam pokazao na koju t. zv. emanicipovanu, koja je svo­ jim nepromišljenim ispadima pravila upravo strašne stvari. I što ti pričaš godinama, što zrno po zrno sazi­ daš, uloživši puno muke i truda, ona ti za jedan sat sve poništi Prošle godine proveo sam ferije u Turskoj repub­ lici. Prije nego što sam otišao, bio sam naročito znati­ željan da vidim modernu Turkinju. Pravo da kažem, ni­ sam sebi zamišljao nimalo ružičastu sliku, naročito u pogledu morala. Proboravivši duže vremena i obišavši �osim Carigrada, još i neka druga mjesta, silno sam se iznenadio. U svim mjestima naišao sam na tursku ženu i u društvu i na ulici i u kancelariji i uopšte svugdje gdje god i muškarca. No pored toga svugdje sam naišao na punu ozbiljnost, skromnost, revnost i marljivost, žurbu i punu predanost svojoj dužnosti. Ni traga nema onoj raspojasanosti, znatiželjnosti i što me iznenadilo, nigdje kicošenja i cifranja, što se kod nas skoro na svakom ko­ raku sreta u društvima. To sve ima da znači, da je tur­ ska žena pravo shvatila svoju dužnost i turski narod može da bude siguran, da će ga samo ta i takva žena preporoditi. I nama ovde treba da bude jasno šta je prava emancipacija, koja je jedina korisna i koja jedina znači pravi napredak. Emamcipovanom se smatra samo ona žena, koja je uspjela da se emancipuje od svih onih stvari koje su je smetale da učini ma što, što bi bilo korisno prvo po nju lično, onda po njenu familiju i cijelu našu zajednicu. Šta je to prvo i osnovno od čega se moramo emancipovati? To je neznanje. To je prvo čega se moramo otresti i radi toga pristupiti odmah radu i to intenzivnom radu na sticanju znanja /ili inte­ ligencije. Bez znanja ili inteligencije mi ne možemo ni­ kuda, odnosno kud god pođemo, pada^epio. Dužnost nam je dakle da se počnemo emancipovati sa čitankom prvoga razreda osnovne škole, t. j. sa učenjem čitanja i pisanja. Kad je to gotovo, onda.se tek može pristupiti sticanju znanja. Čitanjem Jijepih i korisnih knjiga, naći ćemo upute za sve što nam za život treba. Ono će nam pokazati pravi put, kuda tteba da pođemo. Paralelno s tim. ima se savrem ena žena da osposobi u svome fahu u svojoj struci, kako bi mogla da bude prava domaćica i majka. Treba dakle da se osposobi za sve, što zahti­ jeva svaremena familija. Mora da se upozna sa osnov­ nim stvarim a iz higijene, kao glava kuće i majka djece, jer se od nje zahtijeva da odgaja djecu 'predia onom principu što ga je već davno postavio jedan od ashaba našeg pejgarrubeta a v. kad je kazao, da odgajamo našu djecu ne za ono vrijeme u kome mi živimo, nego za ono vrijeme u kome će oni živiti. Emanicipovana i savre­ mena žena odlikuje se uljudnošću bilo u kuši, bilo u dru­ štvu ili na ulici, čednim držanjem, a naročito skromno­ sti u svakom pogledu. Ona svoje zahtjeve podešava strogo prema svojim prilikama u kojim živi. Ovo je naročito važno obzirom na to, da je žena glavni faktor u kući i da ona kuću i teče i rasipa, te obzirom na da­ našnje teške prilike u kojima ona i njezini žive. Ona posvećuje najveću brigu svojoj djeci i svojoj najbližoj okolini, a onda i cijeloj zajednici. Emanicipovana žena ima da se osposobi za privređivanje ma u kom pravcu, kako bi postala jedan aktivan činioc u društvu i na taj način pomogla ocu ili bratu da lakše podnesu ove i ona­ ko dosta teške dane privrednog života. U isto vrijeme s tim postaje samostalna i prestaje biti ovisna od dru­ goga i prestaje biti muhtač da je drugi hljebom hrani. * Kada ovako naoružana znanjem i osposobljena stupi u život, onda je Isk'jučena mogućnost, da pode krivim putem, ili da radi ono što ne bi trebala i smjela da radi. Takvu je tek smatramo zaista emancipovanom i korisnom za društvo i tek takva nam može služiti na ponos. Sve dotle dok se potpuno ne spremi za život i dok ne bude u stanju da se posve samostalno snalazi u njemu, sve dotle je ona dijete koje još nije prohodalo i sve doti'e se ona mora vrlo oprezno voditi za ruku i nikad ne pustiti da sama pođe, jer svi znamo da će od­ mah pasti. Na ovom mjestu dozvolite mi da skrenem Vašu pažnju na još jednu pojavu, koju susrećemo dnevno i zbog Jto je mora svaki obrazovani musliman i muslijnanka da pocrveni. To je ono nesretno skupljanje onih velikih gomila^earova pred svakom zgradom u kojoj se ma šta bučnije radi pa bilo da se u kafani svira, bilo da na trgu vide ma kakvu neznatnu stvar, prvi su ža­ rovi. Zamotane u žarove, u kojima ili niko ne može pre­ poznati ne zadržavaju se samo na tome da posmatraju ili slušaju, nego pod zaštitom zareva prave najneuljudnije primjedbe prolaznicima, a naročito otkrivenim mu­ slimankama. Događa se slučajeva, da ti žena dođe iz čanšije popljuvana od nekog skupa zaruša. Ovo je jedna pojava, koja baca vrlo loše svjetlo na našu ženu i nje­ zin odgoj, pa bi bilo korisno da se ovo ako nije drukčije moguće, policajnim mjerama spriječi. Radi svega istaknutog potrebno je, da svi, koliko god nas ima sposobnih i muških i ženskih, na svakom koraku suzbijamo ono što nam1 ne valja i upućujemo i popravljamo. Potrebno je da naročitu pažnju obratimo odgoju i vaspitanju našeg podlatka i muškog i ženskog, kako bi on potpuno odgovarao duhu vremena u kome će živjeti. Pri koncu želim naročito da naglasim, da se istak­ nute pogreške i loše strane emancipacije ne odnose na jedan veliki dio naših čestitih žena i sestara, koje svo­ jim ponašanjem i držanjem ne daju povoda ni najbeza­ zlenijoj kritici. Istodobno molim da se sve istaknuto shvati samo kao dobronamjerno i da svi kao jedan na svakom koraku nemilosrdno žigošemo sve što ne valja i upućujemo na ono što valja. U Mostaru, januara 1931. Gajret u svakoj kući, znači samo njezin napredak 85 �Z. £ S ije lo davala i zarađivala grdne pare, a Mejra nije ni o Bajra­ mu nikad dobila nove haljine, već uvijek nešto iznošeno. Tako je Mejra bila mučenica. Starica je poznavala vrlo dobro njezin život, i nije čudo, što je stoga bila u v e­ likom strahu za svoju unuku. Pravedni Alahu! micale se opet staričine usne. Ne prepusti toga, a i Mejru izbavi skorijih dana. Zvijeri onoj pJati, kako je zaslužila. Ipak se malo utješi i napo­ kon zaspi. Zlatka je nepomično sjedila na pendžeru i U siromašnoj sobici, Zlatka je sjedila na pendžeriću neprestano zurila na ulicu. A tamo je bilo sve živo ve­ i znatiželjno na ulicu gledala, kako svijet prolazi. Sa selo, pa joj mlađahno srce pucalo, da i ona ode među očima punim suza opet će Nani: A što mi nikud ne djecu. Kad je vidila da Nana spava, obuče brzo čarape, idem o?... Rekla sam ti ne m orem o... Ti dobro znadeš, da u tvoje Nane ni kahve, ni šećera nema, pa nirja ne 'b g m e boščicu i polako odšulja se na ulicu. Bila je hlad­ na zimska večer, snijeg je propadao, radova?a se snijegu mogu nikoga zovnuti. i hvatala ga ručicama. Svijet je pokraj nje prolazio u — P a nećemo im ni peći kahve, brbljala je mala - 1ц^а.та. Ona jednu curicu potegnu za šal, — kuda ćeš dalje. to? — Idem tetki na sijelo. — Uh! Na sijelo, uzdahnu — Ne valja dušo tako! U-.tvojp Nane ima Obraza, Zlatka. — Pa-hajde i ti s nama ako hoćeš. — Njoj se zar tuđe izjesti, ne vratiti? Jok džanum! Zl'atka je gledala u Nanp' i, gutala svaku njezinu ri­ oči zasjaše, srce joj je od veselja lupalo. Curica je uhva­ ječ. Tako je ona vazda radila, kad joj Nana^fogod^ftK tila za ruku i pođoše. Bila je ljepušasta, pa se svakom sviđala. mačila. — A sad pile cfoje,’ siđi s pendžera, pa legni uz / — Mala. čija si, upita je curičin Babo. Nanu. — Nana! Lijepa Nano! Nemoj, molim te, pusti — Nanina! me još malo. Zlatka je bila jedina utjeha, jedino: Veselje — Hajde, vrati se, tražiće te Nana. Ne moreš ti s svoje dobre Nane, ali također i njezina velika briga. I nama, mi ćemo dal'eko. sad evo od te brige nije mogla da zaspi, već se u svo­ Zlatka stade i udari u pi'ač, a oni odjuriše naprijed. joj kukavnoj postelji, amo-tamo vrtil'a. Šaptala je po­ Nije ni pomislila da se vrati, već polako pode za njima. lako da unučica ne čujet Alahu dragi! Ne daj da umrem Dosta je dugo tako išla, dok se nije umorila, i u jednoj prije dok je na noge dignem i uhljebim. A ona je i zaslu­ pustoj ulici sjede pred jedna Vrata, — i kako je bila žila tu njezinu ljulbav i pažnju, ^'er bijaše dobJro dijete — odveć umorna, zaspi. Snijeg je neprestano padao, a kud je Nana okom, tu bi Zlatka skokom. Zlatka je slatko spavala i usnila divan san: Da je sa Starica se te večeri nikako nije mogla da umiri, materom i babom išla Nani na sijelo. Bože! Kako su neprestano je mislila, šta će biti od djeteta, da njoj dođe samo bili krasno obučeni. Svi u novim haljinama, a Zlatsmrt. Suza za suzom tekla je na dronjavo uzglavlje. ka je imala još i nove sniježne cipelice. Babo ju je vodio Bože zakloni! Da mi ne dođe u zle ruke. ko što je si- za ruku. Svako je nosio po punu čevrm u: babo kahve, rotna Mejra, pa da mi je biju i za one pletenice vuku, mati šećera, a ona kadaif i naranče. Pred sobom su višto ih Nana tako brižno češljala i njegovala. dili veliko svjetlo, što se sjalo ko žarko sunce. To je Uz njihovu kućicu nalazila se kuća jedne zgodne, bio Božji Meleć, što je nosio fenjer. Snijeg je padao sve obijesne udovice, kojoj nije, kako se kaže, manjkalo ni gušće i više, a Zlatka se nije probudila. ptičijeg mlijeka. U nje je bila Mejra. Uzela je sebi kao U jutru našli su je u snijegu smrznutu. I odoše da posvojče, ali zapravo bila je hizmećarica ili bolje — rojave Nani žafosnu vijest. Ali ih niko ne čuje, niko im binjica. Sto god bi joj pai'o na um, to je morala Mejra ne otvara, — i nju nađoše hladnu i ukočenu. izvršiti. Nije pitala, moreš li, umiješ li, jesi li zdrava ili bolesna, — ne — već joj je valjalo uraditi. U kući voda, a ona je šalji po pola sata daleko da donese hladnije. Đuguin težak, pa se pod njim savija, ko vrbina šipka. MUSLIMANI, UPiSUJTE UDJELE JUGOSLAVENSKE Usred zime bez čarapa, a noge joj se crvene ko rume­ PRIVREDNE ZADRUGE I ŠTEDIONICE U SARAJEVU — Nano! Hoćemo II kuda večeras na sijelo, pitala je mala Zlatka jedne ram azanske večeri svoju nanu. — Jok, oči moje! A zar bi ti sine htjela ići? Ne more se. Prošla su vremena, kad je tvoja Nana po sije­ lima išla, uzdisala je stara, milujući svoju unučicu. Zlatka je bila siroče. Nikog na svijetu nije imala osim Nane — očeve matere. Kukavno su životarile. Bito je dana, da u kući nisu ni kore hljeba imale. na jabuka. Hanumi halva, Mejri krumpira, lianumi ulutma, Mejri pura. Mejra je naučila divno vesti, pa je iz­ rađivala krasne "rupčiće i druge stvari. Možda mislite, da je za se vezla? Varate se! Udovica je te stvari pro­ 86 Udjeli se mogu upisivati i sa agrarnim obligacijama. Prostorije zavoda nalaze se u Ćukovića ulici 5 I. kat, u blizini Ferhadije džamije. �И л и ја с Д о б а р џ и ћ Ј е с е н и и сеЋ а њ а у т ипот у О м ер а Т а њ е II. боравио се и мисао му била само ту, међу дјецом и A у касиу јесен, кад а се све почсло смиривати нигдје више. Дијелио je међу дјецу халву, питу и и к а д а су устаници узмакли, касаба се ослободи друга јела (чувајући се, да oit ни залогај од свега од страха и стрепње. Омер се још више покуњи. тога њиховог јела не узме), забављао се са њима и Осами će, оћута тада више него и када како м у мје- каткада као д а не би био он Омер Tamo, човјек у сто нскадаљ е среће и н а д а т а , нешта сјетна поди- четрдесетим годинама, пего мали Омер, мали, сасма л ази душ у и он се у те jeceme дане cjehao безброј мали. Тада су га дјеца задиркивала и викала му: ситних и крупних догађаја из свога живота и дјеОмерица, беца, уловио зеца. тињства. Догаао je рано из Н ш ш ш ћа са страхом и зобњом за живот и опстанак у неиознате стране, И помислио би д а je он ту истински Омер Танрано осјетио туђину и одвратност према туђима и чица, сестрина клетва и мајчина стрепља у иетој гонешто га још тада жално заголицало у срцу и гла- дигги свога живота. И то дјетињство проведено у ви. Послије ica овојима једно вријеме лијепо про- Никш ићу и питомој жупи, гдје га je отац са собом живио, a онда дошао onaj несретни дан. Остао без водио када je игаао у трговину, имао би у глави, својих, поумирали од жалости за својим сином, као да je то све.сада, баш мало прије било. И тај за љим, Омером Танчицом, што je узносио памет његов прижељкивани мир отргнут од сјећања што свима касабалијским дјевојкаама. Каснијс je поку- га боли Ј 10 ЈЦ)ајао би, док не би дошла повиша дјеш авао да штогод окући, промпјенио je пуно a ra у ца: Осмо, Махо, Селим (звали су га Селчо нанин) и служсњу, био миран, послушан, невесео (као д а je Јонуз (звали су га Домуз баша, јср je био немиран, у мислима в азда носио Једну блиједу слику о Ники вођа дјсце из цијеле махале), која би заврискала ш ићу и плодној Никш ићкој жугга). 'Тако радио и. 'т а д а - у сав глас: вазада мислио n a жепидбу. Ca^t за себе м,умл>ао, Хоће Омер д а се жепи у вијек се са служинчадима. ра^говарао о дјевоЈкаa и м ајка вели мени ма већином слуигкињама, еиромаппгим праљама, да и и доведе невјесту. малим и незнатпим сиротицама, Мучио се и тешко j j a j1CM0 0рТат1КИ крбати,* рскао би Селчо, a осуиутар стварао пеки ссој гш јет, љсму позрат и 11хала прихватила, ортачки, ортачки кркатп. опокојан, н а м а туђ и necxBiijjpPB. Само би се papa- ј ј ј ^ Омср Тањо покуњен, половину стар, сив од Довао о мевлудима, свадбама, бајрамом и у брига и година као остарјели миш, оносио би с®а зап. Заж аморила би кућа. и авли ја од свијета. Дру- та дјетшва забадањ а без увреде и не обазирао се n a га се авл и ја упунила од дјеце. У зврискала би, за- њих. Волио их неком благом, дјетињом, чистом љусмијала се, зац ичала и зарадовала се. Чуло -Св-.у- бављу. Живио тако сам и са дјецом, био вазда исти, ку ћ и горе поспрсмање, жене оу готовиле јела, слу- a сјећањ а му у јесен била чиста и непомућсна. Прошкитвс излазиле у авлију, товариле пуна наручја даворио je много година, балкански рат зна, добро, дрва, узносила их горе и опет се једна с £ другом као да je јучер био, у њему je као коморџија учеевађале ради послова. П рали се подови и цакљели ствовао. Сада je стар, мало говори, пуно мисли, a од иопрашости. По неколико дана пред свадбу или причања еу му мудра. Један пут ми je причао о бајрам прале би варошанске подове и гребле мре- једном сукобу са Црногорцима, у коме je оп учежом да буду жући, свјетлији и бољи за бајрам. ствовао. Био je мирап, и n a часове весео, када ми Хтјеле оу да све замирише од чистине и испраноje ово причао. Л иде би му се промијенило, кад а ми сти. По које од дјеце изапгло би из куће у авлију je причао о етрашилу рата и молио je тад а Бога, да са халвом, питом, месом или другим јелом у руци, Бог пооијс љубав међу људима, мсђу ближљим и a друга би се узрадовала и сва к а њему пошла. По- својим. Молио сс усрдно Омер Tamo, a лице му слије би допирао мирис јела. А влија би забрујала било суморно и очи пуне плача, за пропалим царод дјеце и жамора као кош ница пчела. Омер je са ством. дјецом сједио пред хамбаром н а јап и ју ослоњен. (Свршиће се). Причао са њима, забављао се, узврискао понекад и он еам и само тада би заборавио na оно што се ш ш т ш ш ш ш ш ш ж ш ш догодило са њим. К ако je убио Т урка и Емиру ироПроширујше лисш „Гajpem“ у бо ножем, како je послије био ио затворима и како je он виоок, лијеп, таи ак О.мер Тапчица постао одВашем мјесшу н околини! једанпут чим je изгубио имање и својс родитеље Омер Tamo. Т ада ои то све ne би пи помнслио, за- 87 �Шефкија БубиЋ, проф. С л о б о д н а тргопмна и заштита уопште Економско-заштитна политика Овакве нотребе модерне држ аве за новцем изазвале су посебну привредну полптику, чији с у се циљеви иоклапали са тежњама трговине 17. и 18. столећа a средства еу била она и ста којима су се служили и čam i трговци. Све држ авне мсре спровађане су тако као да се држ ава састоји од самих трговаца и инлустријалаца. Вањ ска екопомска политика почивала je на прилципу, д а троба <:а противником подржавати такве везе, како би се домаћа роба њему натурила што скупље a од њега се куповало што јефтиније. Трговци се нису само задовољили монополисаљем домаћих пијаца, пего je држ авна дипломација морала да склапа трговачке уговоре са осталим држ авам а како би со искључил а утатагица других иарода н а странигм лијапама. Колонијама се забрањ ивало да воде 'тјјј-опину еа другим европским народима ocira својих мотропола, Kojima су оне &авале илтл племенитп метал или сировино, a у зам ену за^то, Добивале њихове израђевипе. Зато je касније од лротивника (А ./Ш ит)~п^ назвата ова. политика м б р кал тш ти или/трговачки систем. Њ ему je би.це^заттита само срелегво тадање држ аве да лутем упапређењ а домаће радпности повећа овоје приходе и да се што потлуннјв еманипигптра од лностранства. Старија меркантилистичка држ ава (Ш панија и Португал) r a j e иш ла овим путем, него je племените метале сматрала као једини облик богатства Л здто rc гледало да с е унутар граница народне иривреде задрж е што веће количиле злата и сребра. Међутим остале лржаве (Енглеска, Ф ранцуска, Хола.ндија и др.) постизавале су своје циљеве потпомагаљсм домаће ироизводње. Да би се домаћа радинорт што бољо развила, меркантшгисти су иарочито обратити паж њ у спољашњој трговитш и улагали су о.ве напоре д а између народпе размене држ ава и народна лривреда извуку што веће кориети. •Тедла земља ако хоће те ,да постигне и да поетане богата, ако хоће д а има iJiTo више новаца. треба што вштте добара д а изведе на етране пијацс и да вредност тога извоза буде већа од вредпости увезегах добара. To je так'зван а теорија активног трговинског биланса, тго коме се ц е га приврсдни развитак ол]>еђене државе. Разн а су средетва меркантилиоти лредузимали за постогппуће активпог трговачког биланса. Једно од најваж нијих средстава била je з a пг т и т a о којој н а овом месту може бити говора. Овде ми први ттут сугрећемо изграђене в а ш т и т п с ц а р и н е . Дажбине које je држ ава иобирала n a покретну имовину гшале с у кроз читав средњи век карактер 88 такса које оу се к а и ш је лретворилс у iroprae феудалних госиодара поједигах вароиги. To j e б и о ј е д а н г е н и ј а л а н п р о н а л а з a к, д a с е т е ф и н а н с и ј с к е ц а р и н е с т а ве у с л у ж б у з а ш т и т е д о м а ћ е рад и п ос т и. Када je први пут заведена такова заш тита не може се тачно одредити: може бити или веЈхтатно то je било дело новчане политике тадањ е модерне државе. Историја je забележила многе заш титне царине у Француској и Em^iecKoj кроз 10. столеће; у Енглеској могла би се назвати тарифа од 1534., у Француској тарифе од 1564., 1577. и 1581. као првс задпјртне царинске тарифе. Заш титло-царилоки оистем нашао je н ајпунију своју примепу у тарифама Колберовим, од године 16б4^до 1767.: високе царине на сировине, високе увозне царине на готове фабрикате, олакш ице за увоз сировина, ловластице н а извоз готовхгх фабриката. Ове je цариле ематрао Колбер само као привремене и он упоређује заштитну царину са штакама, ломоћу којих занатлије ваља да научс ићи, a noсле да их могу одбацити. Меркантилиопгма г а с у само биле довољне ове царине у циљ у заштите домаће инду 1с тријске и занатске радиности, њихове су мере у много случајева биле п р о х и б и т и в н е . Забрањивао се увоз свих луксузних артикала, a тако исто и увоз свих ф абриката који се у земљи могу производити; забрала извоза хране у тежњи, д а се појефтини живот, те да би индустријека и занаткса радиност добила јефтипу радну снагу; извоз домаћих сировина забрањ ује се из разлога, д а би дом аћа лредузсh a добила сировине јефтипије, како би могла nj>oизводити у з лиж е иродукциопе т|к>шкопе. Д а би се све ове мере привеле у дело заводило се фивгиран.е контигелата који су одобрени за увоз или за ироизводљу; облигатно се жигосали домаћи фабрикати са државним или лризиатим жиговима дотичног фабричког предузећа; забрањ ивала je упутрапива трговина са робом, која не би била сиабдсвела жигом; и за случај грешења роба сс конф исковала и унипггавала. Ivao најтипичнији пример ових забраиа бшги су Кромвелови »Пловидбели акти«. Економска заш титна политика меркантилдога доба имала je у виду само индустријску и занатск.у радилост, док je земљорадњи била иотлуно занемарена. To je последида лридаван,а већег зл ачаја опољашњој лего унутрашљ ој трговини. Иидуст 1 >ијеки се л|»едмети лакш е извозе и )гису изложени �Квару као земљораднички производи; земљораднич- ском радиношћу, дозвољавају много јачу густину ка се производња ne може вештачким држ авш ш налељености но чисто аграрне државе. У главном, мерама регулисати, јер стоји у врло великој завис- земљорадша не би била у стању да задовољи новности од природе земље са развијеном индустриј- чану политику тадање меркантилне државе. (Наставиће се.) Мустафа Мулапић 3 Q or евлада ПОЈАВА VII. A л и јa и Беби A л и ј a: (Пошто je испратио свираче, баци се уморан н а сећију.) Знаш Беби, да сам се од овог лумпераја страигно уморио, Читаву ноћ и дан. Чудим се сам себи како мог.у издржати. A ти опет? Ја к а си као див. Б е б и: (се такођер повратила од исираћаја. Ha вратима сз још види како шаље пуслице. И она je у^орна n a се свом снагом, али ne изгубљеном кокетеријом сруши Алији н а крило,) J a рам научна. Сад би већ могла подузети брачно ттутовање. A 4) сљедњс двије беглучке њиве, д а би новац уложио у такав ж ив посао. Б е б и: To морамо. Морамо продати и ову кућу, јер ja у овој смрдљивој кући не могу ос-тати. Погледај какви 0 само прозори. П а видиш какав je само намјештај. Ту се не би могао лијеп намјештај ни иоставити. Немаш ни стола, пи тоалетиша, ни ормара за моје хаљине. П а немаш ни спаваће собе. Гдје ћемо спавати? A л и ј a г a: П а туј н а поду, простру се лијепи душеци, П&, д ^ в и д и ш како je меко. Б е б и: Али морамо ипак имати неки нахттиш, 'збиља Аллја, да лп ћемо^неку^ отпутовати? Сад ЈеР Ја не М0ГУ no ноћи... ___AAj лi и ji aa rгaa:• А Аал ti аа .. Не треба ти то. Има у нас у Боони згодније. Има у нас калајисапих леђења. ДаА л и ј а г а : Далеко си ти то.^аниш анила! кде само м ало/стрп ^ењ а, иабавићемо ми и лијеп Б е б и : Или знаш ш таТ^Д а-идемо у Будимпешту! Што би се тамо ^лијепо провели. Посјетили модеран на.мјештај, који ћ е одговарати свим твојим би моје рођаке и не би нам требало нш пта трошити! потребама. Главно je д а си ту у својој кући и да Имали би све бесплатно! Че ли да ћемо ићи? (умИ- ! смо ону отјерали! љ ава се као мачка). | | 1 ^1 ® J e ли већ отишла була^ А л и ј а : Треба најприје да свршимо са вјеиА л и ј а : Ona je отишла, али још joj нису чањем. Знаш то hc ићи маио по^ешко, јер за вјен- отвари отиш ле. . . чање треба привола твог жупнгаса, a гдје je тај? 1 Б е б и : J a je не трпим. Она мора отићи. Избаци Ко би то стигао! Видиш зато сам позвао неке љ удз ј°ј ствари, ja н ећу д а je видим. Мени се га д и !. . . н а вечеру, који би нам могли у том ^о& о ћ к А л и ј а : Ти буди мирна и уж ивај! Х ајде да Б е б и : К ад би отишли у Пешту, могли би тамо се побринемо за вечеру, јер код нас je обичај, да и остати. Ти свакако ту немаш никатгва упослења! се на вечеру позов? прије мрака. Моглс би доћи комшије: хоџа, мухтар и Салихага, n a би н ас могли A л и ј a: A — ja Босне ни за какво благо н затећи неспремпе. Од њ их се много надам д а ће живот не остављам. Теби нсће са мном кривати! nac код вјенчањ а помоћи. Треба зато д а их добро Немој д а се бојиш! логосгимо. Б е б и: Не бојим се ja, али би опет било добро Б е б и : Онда морам д а се и ja уредим. д а се споразумимо о нашим будућим приликама и A л и ј a: Т и си уређена, злато, шта ти треба приходима за живот. J a мисллм, да би најбоље више! 1 било, да отворимо какву лијепу елегантну кавану Б е б и: Вал>да нећу увијек, у истој хаљ ипи притт г^гто^ач n a да ^абавимо добоу музику и немати! Промијонићу хаљину. Гдје ми je кофер? колико келнерица. To би била већ моја ствар како би муштерије намамила. A л и ј a: Баш ради комш ија ne би требала да се облачиш. Они као скромпи љ уди и воле видјетч A л и ј a r a: To je колосална идеја! Сјајно! скромно одјевено чељаде! Браво! Д а тс зато пољубим! (пољуби je, a ona се Б е б и: Видиш, ти ми још ниси купио вечерњу сва истеже ум иљавајући се). Божанствено! Казао тоалету! еам ja да од наших за.кукуљених була нема ништа. A л и ј a: Б и ћ е и тоалета, апи само ми će ono Узми ти културну жену, n a се ne бој за живот. Бидиш Беби. ja сам одмах мислио n a то и ево д а пекако не с в и ђ а . . . Б е б и: (пудерише се) Ш то ти се не свиђа? ти докажем (вади новчарку), продао сам и оне поAn би Ктттгг. бил» лијепо, рецимо у Ницу! ' 89 �Д ај A л и ј a: Ншпта, ништа. Само оиако кажем. m u кључ од кофера! Б е б i i : Али шта? A .ч и ј a: Ta ништа, дс. Онако вслим не свиђа ми се онолико љубљење са сваким. Б •' б и : (захихоће) Бош њак! Види се д а си Босанац! A л и ј a: Онако због хигијенских разлога! Б о б и: Тп мораш, драги мој, кад си узео једну културну Јксну, д а се излијсчиш од босанске љу- боморе. Бсби, a Бсии cupcBio затвори кофер и новчарку.1 Ко куца? А л и ј а : (пође према вратима собе) Слотодно' Ко би сад могао бити? ПОЈАВА 8. Пређаииви, Ксад, Н а ф и ј а и Х а о и и ј а Е с а д : (улазн из собе) Извините, молим вас, ако у иезгодном момекту буш ш. Присиљен сам, јер ме овуда води пут, д а провсдем своју ш тићеницу и A л и ј a: Кажем само због хи ги јен е. . . Б е б и : Ти мораш бити џентлмсн! J a сам интелигентна особа и прама себи морам достојно удеш авати манире, које и зискује савромени бон-тон! понесем њезине ствари. A л и ј a: (послије моментаног изиснађепЈа, naвали м у кроз све живце страот бијзса. Сва му ирв навре у лицв.) Каво? Ви се још усуђујете затварата се са којекаквим жентуринама no мојој к у ћ и и без A л н j a : Дс, ето добро! Кад je то no закону боптона онда се не љутим, него онако само кажем, да се ради хоџа и хаџ и ја не би требала пресвлачити, a нарочито не у ноћне хаљине. Опи неће замјерити. ако будеш и окромније обучепа. J a д а еам с тдбом, ja би радн њ их и леђа заогрнуо шало<г. мога знања! (пође му ближс). ’ Е с а д : Извините, ja се нисам затварао са Ж‘> ном, него сам дошао с а још јсдним свједоком, да спасим једну биједницу, која je остала без к,рова главом. Ево- вам доказа. (Отвара , собиа врата. ДШД --------- — Излази Х аснија и Нафија. X aciinja већ завијена у Б е б и: (je већ отворила кофер и буца no њему. И звлачи сад прљ аву хаљшху, сад кошуљу. сад погуж ван комбинезок, сад Подвезицу од чарапе. Нсрвн ра се.) Немам ништа, испеглано. Т у пема пегла! Опда сс не могу пресвлачити. Орамота! H a концу добра ми je u ова хаљпна. (Окреће се ко рибица и гледа се и сприједа и отрага. Т раж и no зи д у оглодало .али н и тРг нема..) Фуј! Нсма пи огледала. У коjoj к ући постоји дама, ту мора бити огј А с т и ј а : Ето, огледало ћемо прво ш T u сама можош поћи у чарш ију u купи кол год треба. Н ек се можеш -сва од пете до главс дати. Б е б и: Требали би м акар само јодап комад за тоалету набавити. Видиш немам гдје оставити ни своје драгоцјености. J a имам прстења. Видиш тај са бриљантом, тај je јако скуп. To ми je успомена на мајку. (домисли се) А ли no треба за сада тп п та . Кад одемо у Пешту набавићомо све тамо. Сад се можемо послужити мојим кофером. (отвара га и нешто проба) Видиш, овдје у коферу имам једап згодан претинац који би нам могао елуж ити за све ;шагодијепости. Morao би и ти остављати свој новац. зар и са валом на лицу). Б с б и : (ш>дбочи сс љутпто о кукове) Б и л а ту! Јесам ли рскла да ју пећу да видим. Напол.е! W issa A л n ј a: J a обично носим новац у за се. Б е б и: Али то je смијешно. В уцати новац, да ти џепове отеже. Видиш управо може стати и моја кутија за прстенове u твоја новчарка, игле за кравату и маншете. Д ај дор да пробамо. A л и ј a: (лежерно даје новчарку). Б е б и: У право као д а смо мјерили. (пољуби га). (У том моменту неко n a побочиој соби закуца. А лија заборави n a новчарку. устане и згледа се na 90 ki az ajtoot! Н а ф и ј а : Извините госпођо, тако ви можете рсћи вашем псет.у али ne једиој часној особи. Б с б и : Алијо! Избаци joj ствари панољс! Халотта с? Избаци joj ствари! Н a ф и ј a: Ma чујете ли ви, надувен а ћурко. не избацују се тако ствари напоље, јер ова сирота имаде сада заштиту. Б е б и : (вриснс) Мит монд? (А лији) Ч у ј шта ми каж с ова гуска штркљава! A л и ј a: (издере се) Ш та мислите ви? Још да напосите увреде госпођи у њеном властитом дому! Не усуђујте се ј е р . . . Е с а д : (помирљиво) H uje потребно толико објаш љавање. J a сам вас замолио како се пристоји. д а ми извинете што сам био присиљен, д а овуда прођом. Ми ћемо узети ствари и више ништа. Уосталом није ми сад вшпе ни ста.ло з а вашим извиљењем него бих молио господипа, д а би био добар исплатити дугујући мехр овој сироти! А л и ј а : Не разумијем такву дрскост, господино. Без и как ва овлаштеља u пуномоћја заступати туђа права. Госпођи стоји просто, да дођс и д а замоли. д а се њезино исплати. Е с а д : Госпођа није д у ж н а д а вас долази молити, иего сто ви дуж ни д а joj то одмах исилатите и то били сто дуж ни д а то учините, прије него ли сте joj отворили врата и побрииули се д а н>?ио упрпжљено мјесто попупито, �A л и j a: Hc дозвољавам никакву критику, нарочито од непозваних! Е с a д: Господине, као Гајретов радник и noборник позван сам и већ као такав имам пуномоћје, да осуђујем и спријечим сваки онај случај и поступак, који руши општи интерес наше заједнице. Нарочито имам овлаштење од ове напуштене и прегажене сироте, да заштитим њен интерес и част, јер сз сада налази у заштити Гајрета. A л и ј a: Зар тај Гајрет мора свугдје имати свој иос? Зар мора бити сваком лонцу поклопац? . . . Е с а д : Рекао сам, свугдје гдје je повријеђен иитерес и углсд наше заједнице, a нарочито гдје се ради о заштити оваквог јетима чију неспособност за самосталан живот не уваж ава формална страна закона. А л и ј а : В и себи, господине, за је д н о 'с а Гајрстом уображавате неку власт. H a такав начин велим вам д а вам нећу дати т т о тражитс, него -тражим од вас, да напустите мој дом, ако не жел^те, да се са вама н а други лачи н обрачунам. Е с а д : Ништа, пишта, госДодине. J a се нећу са вама обрачунавати. (Хаснћјиј’ Koje су ваше ствари? (Алији) J a ћ у се за кратко повратити са судским налогом. (скупља _У ас^и јиие Гствдри). Б е б и: (која je за ово вријеме нервозно с: чала и пјенила као бијесно псето. Нафији) Сраш г се! Улазитс у собу једноцдаме, коју сте могли затећ: v неглижеу нли инфланграшги са љетгим супругом! To je скрајње неваспитање. Е с a д: Ви нешто кажете? Н a ф и ј a: Не би били -први m i поеледљи који би били саблажњени вашом голотиљом. Б е б и: (пограби за ф л а ту ) ТТростцјсушо! Оад ћ у ти главу расцопати! А л и ј а : Вуците се напоље, покондирена сифражеткињо, јер ћете наглавце избројати степениде! Е с a д: (прави се хладан) Само не будите плахи господино. Охладите ваше живце, јер бисте ви могли пребројати звијезде! A л и ј a: Напоље! Простачка бандо! Б е б и: Б улс напоље! Е с a д: Hc вичите и не вријеђајте, јер ако будете дрски знаћу д а вас физичким начииом умирим. Пустите нас д а мирно одемо! Ta нећемо ваљда остати овдје, д а вас гледамо и вашу (иронично) звијезду! Б е б и : Полиција! Полиција! Бандити! Лопови! Полиција! Разбојници! Напали наш стан! Полидија! (и т. д.) A л ифа> (прекипио je од љутине, n a сав блијед j i запјетРен копа л о задњем џепу од панта,лона). Е с a д: (хитро извади револвер) Ако се само маклете,- п удаћу у вас! (упери рево.пвср na Алију). A л и ј a: (угледав цијев од револвсра прама соби задрхти у ко љ е ш ћ т и гграви стратегијски узНе вичи Бсби! Нама пс троба ншсаква помоћ. J a сам вриједан д а нас сам заштитим. J a ћу се ja &им обрачунати. (Беби иепрестапо виче и грчава прозору, д а виче с прозора. To je за -...-.ју добра згода д а напусти дуелски положај, na “ччи за Бебом и одвраћа je од прозора. Не вичи лрозора! Е с a д: (ставља револвер у џеп, за тим кал видп д а je наступило примирје, узме Хаснијину сахару ii са Нафијом ју пзноси. Прсд љима излази Хаонија. Види се како иопод за р а јеца.) Обрачуиаћемо се доцније! (одлазе). (Наставиће се.) ПОПУЛАРНА СТРАНА Hamdija Mulić K a k o O m e r p ro s v e ć u je n a rod O LIJEPOM VLADANJU. Ovako mi i u petak večer zasjeli na sijelu pa benetaj sad o ovome, sad o onome, dok se i zašutjesmo. Ne bi nam Omera, pa ne bi ni vrijedna razgovora. U neke dođe i Omer. Zabavio se, veli, u kući zbog nekog posla. Odmah sijelo oživje. Mešan Pobrić priča kako je u našu varošicu došao nekakav stranac čudnovato obučen, s torbom na leđima i s velikom motkom u ruci. Zbori nekim tuđim jezikom, pa ga nijesmo mogli razumjeti. Jedva, veli, rastumači nam neki činovnik što hoće. Pošo čovo u naše planine, pa moi'i, da ga neko nekoliko pu­ tem isprati, u koliko ibi ga samo uputio, da ne zađe s pra­ vog puta. Duše mi se, veli Mešan, ne htjede niko da javi u džaba. Svako traži da mu se plati, jer, veli, nije pravo krhati po sabata hoda uzalud. Pogodismo se za dvije 'banke — nastavi Mešan — pa ga ja taman odvedoh i uputih. — 'Е, ibrate, čudne naše bruke — otpoče Omer — molim te, vazdan si se klatio danas po kafanama i nijesi mogo čojeku strancu da besplatno iziđeš u susret. Eto de, šta bi ti bilo da si to učinio? Malo se prošetao 5 očilio a strancu ostavio jednu lijepu uspomenu o sebi, o našoj varoši i o našemu narodu. Bolan, ti bi time uči­ nio čast cijeloj Jugoslaviji. Stranac bi pričao kakav je 91 �V naš narod pitom i usfužan da i drugima dade povoda da posjećuju naše krajeve. A ovako! E, baš si nezna­ lica! Osim toga što je naša čovječanska dužnost biti uslužan svakome, od stranaca ima koristi naša zemlja. Stranac dođe medu nas pa potroši novaca, priča o lje­ poti naše zemlje, govori o pitomosti našega naroda, a to je sve naša opšta korist. On to priča svojima pa ih eto lijep broj u naše krajeve. Vidite da imam pravo što često napominjem, da naš neprosvijećeni svijet valja odgajati ko odrasto djecu. Eto, gdjegod sjedeš i pogledaš opaziš, da se neki naši ne umiju lijepo da vladaju. A znaš šta je lijepo vladanje? Ogledalo tvoje duše. Valja zato uvi­ jek imati na umu da si ti čo’jek i to čo’jek pitom i ople- rijemu i učenijem, to je naša dužnost. Pa onda, molim vas, gledajte ih šta rade ulicama, naročito po noći. Ne­ maju obraza mnogi ni ko M uratov liso. Na svakome kraju Čuješ psovku ili koju drugu gadnu riječ, da čo jek s obrazom ne može da trpi. A eto to su sve naša djeca, naš obraz, pa gledaj kakvo im je vladanje. Ja moram da se večeras malo i ljutim, jer mi taman dade povoda JVLešan a i onako sam ti pun naših mama i poroka. Zato ljudi gdje god sjedite, progovorite koju i o lijepom vladanju, naročito našoj omladini i neuku svijetu, jer lijepo vlada­ nje odaje čo’jeka od finoće i čestitosti, što je opet po nauci z n a k p r o s v j e ć e n o s t i i c i v i l i z a c i j e . Ljudi se po finoći svoga vladanja poznaju, budu pnstupačni u lijepa društva pa im se odaje čast. A to mmogo čini. Ljudi se od časti cijene, odlikuju gdje treba i biraju u važne poslove, č o ’jek rđavih kretnja i prosta vlada­ nja ne trpi prosvjećeni svijet, pa se poslije zalud tuži što ga nigdje ne biraju. Niko ne da, da mu se društvo sra­ moti. Evo da uzmemo u o|b zir trgovca ili zanačiju. Ako oni svoju mušteriju prime uljudno, čestito i pošteno po­ služe, pa to bilo za najmanju zaradu, koliko oni time pri­ vlače mušterija i to mušterija finih, otmenih i gospod­ skih. Trgovcu koji preko vojje prima mušteriju ili ga za malenkost ne štedi, ostavlja mušterija, jer niko ne trpi da se vrijeđa za svoj dinar. Uljegneš u voz, pozdraviš, naprimjer, one saputnike koje si zatekao, oni će ti bez sumnje naći mjesta. Nastoj i ti biti fin i uslužan prema drugima, Vidićeš, da se ljubav vraća za ljubav i milo za drago. Ovo je sve za .nas važno i mi treba da o tome če­ sto puta promislimo. Zato ja često puta džaba ne govo­ rim o ovome našoj omladini. Da našu omladinu podgojimo uistinu u tome pra.vcu, danas je najbolja prilika osnivati za to Jugoslavenski Soko u svim našim grado­ vima i selima. U Sokolu će omladina naći sebi najlakše čestitu uputu kako će se i lijepo vladati i umjeti kre­ tati u prosvijećenom svijetu. Ali o tome drugom pri­ likom. menjen. Vidiš meni samu više puta dodijaše mnoge rđave navike neke naše čeljadi. Eto ih pljuju po podu i po putu, nimalo ne misleći da je to ružno. Koliko sam ih vi­ dio pa se oseče rukom, a onda ruku tare o haljine. Zar to nije gadno? Koliko sam ih vidio pa mu se uzriguje i ne gleda pred kim je zino. A sve to ne valja i ne spada u lijepo vladanje na koje (bi trebao svako da pazi. Ima toga još dosta, što mi činiimo rdavo, pa time i sebi i cijelom našemu narodu činimo štetu. Eno lanj­ ske godine gledao sam, na mašoj stknici gdje neki bakal podvali strancu pokvaren*-sipi i još mu naplati skupljeTo je opazio jedan naš prijatelj, pa znate li šta je učinio? Pozvao policajca pa ga upozorio na to. Ovaj odmah izvide stvar, ispriča šo'strancu a bakala odvede u bajbok. E znaš, ko >da me je ćurkom zagrno. Neka, da ne bude tražiti pljačke i to na takav rđav način, pa još od stranca, da ovaj priča kod svoje kuće kakili u nas ima varalica, je li tako? Kakvo je to žalosno vladanje? Tu skoro opet došao naš zemljak malo k nama na ; viđe­ nje, čo’jek star, učen i priznat u velikim gradovima, pa eto ga među nas, pred neku kafanicu, da se malo od­ mori i progovori sa svojim zemljacima. Tu sjedilo neko­ liko mladića i dva-tri starija čo’jeka. Stariji ljudi odmah skočiše na noge, a ml'ađarija ni da repom makne. A što b rate? Šta bi im bil'o da su i oni ustali? Odati čast sta(Nastaviće se) СЕВДАЛИНКЕ C ije p a H a jr i ja Procvjetala ruža i sevlija — Bol boluje lijepa Hajrija — P o d orahom i pod jorgovanom -7Bol boluje godinicu dana. Žale Hajru sva gospoda redom Ponajviše tri dilbera mlada. Prvi veli: »Boluješ li Hajro? Je Г ti mučno bolovati samoj?« Drugi veli: »Bolovo bih za te! Da znam da ćeš ozdraviti. Hajro«. Treći veli: »I umro bih za te Kad bih znao da ćeš umrijeti« 92 Progovara lijepa Hajrija: »Niti bohij, niti umri za me Skidaj fermen, pa lezi uza me. Pa mi razbi muke i dermane — I Bog znade lakše će mi biti«. Viš* T r a v n ik a b o jn a Ja kakva je viš’ Travnika Bojna, Valja Bojna Biograda Stolna. Po njoj šeta Pemba Atlagića Zasukala uz ruke rukave, A uz noge đanfezli dimije. Bjelje su joj ruke od rukava Rumenije noge od dimija �/ lbrik nosi, pošla do bunara. Gledalo je momče s one strane, Gledalo je za njom uzdisalo: »Srce dušo, Pembo Ati'agića Sevdi sene, pogledaj na mene Ja 1’ odvrati na ruke rukave Pokri noge danfez dimijama Sapni puce, puknuće mi srce! G o n d ž e A b d u lla & u Na bejanu na Vratnik—Mejdanu Pod orahom i pod jorgovanom Pije pivu gondže Abdullahu, Pije gondže pivu i rakiju. A tamburom dertove razbija. Kaharli je lica i pogleda Tužna zbora žalosna govora, Karale ga hodže i hadžije: »Što je tebi gondže Abdullahu, Pa ti piješ pivu i rakiju Pa ti činiš Božjega harama?« Odgovara gondže Abdullahu: »Prođ’te me se hodže i hadžije, Nije meni ni do moga nama A kamo li do vašeg harama — Sinoć mi se udai'a djevojka, Sa prstena i ispod jemina. Udala se moja Umihana, Udali je babo i maćeha Za suđena аГ za nelj ubijena. Jutros meni prvi haber stigo Pa me teški jadi poklopili. Nije šala tri godine dana Gledala me mlada Umihana, A sinoć je za drugog udana. Stoga pijem pivu i rakiju, Njima svoje dertove razbijam, 6stay!te me hodže i hadžije Dosta mi je i kahara moga A kamo HWašeg razgovora. Pribilježio: M. S. Ekremov Ш Me0medalija Fazlagič, ирраЦћЈк'rasadnika u Goraždu Nauka o voćarstvu RASPLODNI ORGANI VOĆNOG STABLA., Tu dolazi): cvijet, plod i sjeme. Plodnica (sjemenik) je odbeljala, i ima u sebi sjemenite zametke ili j a j a š c a . Nad njom se nalazi tanki nito1. Cvijet. Kad je potpun sastoji se iz č a š k e, v j eTt-viti i šuplji dio, Vrat. Na vratu je njuška, koja je ljepč i ć a , p r a š n i k a i p e s t i ć ’a. — Čaška i vjenčić su kava i prihvaća peludni prah. • Kod oplođenja je potrebno da peludni prah padne sporedni dijelovi cvijeta, i bez njii može biti oplodnja. na njušku koja u isto doba ispušta neku 1‘jepivu šećeraČaška je obično zelena i od 5 dijelova. Vjenčić se sa­ stoji iz 5 latica, koje su kod kruške, šljive, trešnje i stu materiju. Prah se tako uhvati na tom ljepilu, raspu­ sti se i klijajući prodre vratom do pl'odnice, gdje nastaje višnje bije’.'e, kod jaibuka crvenkaste, kod’ bresaka i ba­ oplođavanje. Ovo oplođavanje vrši vjetar i kukci. Kukci dema opet ružičaste. Čaška služi kao zaštita unutrašnjim traže med i na svojim krilima raznose peludna zrna, te dijelovima cvijeta. Vjenčić (naš narod ga zove beharom) služi kao mamac kukcima, koji kako znamo oplođuju nam tako čine jednu veliku uslugu. Ako se u jednom cvjetku nalaze i prašnici i pestići, to je s l o ž e n c v ivoćke. Cvjetni behar svojim mirisom i upadnom bojom namami na sebe razne kukce, koji traže u voćnom cvi­ j et . Tako je kod jabučastog, i košpičavog voća, jagoda, malina i kupina, te vinove loze. Ako su u cvijetku sami jetu nalazeći se medni sok. Taj sok izlučuju žlijezde u dnu čaške, pa kad ga kukac bere dotakne se krilcima prašnici, to je m u š k i c v i j et, ako je unutra samo pe­ stić, to je ž e n s k i c v i j e t . do prašnikove glavice i njuške pestića, te tako nastaje oplođavanje. Kod džamije u Vranićima (fočanski srez) nalazi se jedna stara jabuka okalemljena na divljaci. Odakten su kalem-grančice donešene ne zna se. Origi­ nalno je kod te jabuke to, da je ista bez vjenčića i u proljeće kada cvate nema behara, pa se nevještu čovje­ ku čini iz daljine da ona uopšte i ne cvate. Ta Jabuka donosi po gdjekoji plod čija vrijednost nije osobita. Prašnici (muški) i pestić (ženski) glavni su spoljni dijelovi cvijeta. Prašnik se sastoji iz tanke niti, na ko­ jima je g l a v i c a ili p e 1 u d n i c a. Peludnica se sa­ stoji iz dvije p e l u d n e v r e ć i c e . Pestić je u sredini cvijeta, te se sastoji iz: p I o d n i c e,v r a t a i n j u š k e . Kod oraha i Iješnika, te smokava, muški i ženski cvjetovi su odijeljeni iako su na istom stablu, pa lake vrste voća zovemo j e d n o d o m n e , . D v o d o m n o s t se nalazi kod nekog šumskog drveća i dudova, a opet neka stabla nose samo muške, druga samo ženske cvje­ tove. Kod oraha, lijeske i dudova prašnički cvjetovi skupe se u m a c e , koje se poslije sasuše i opadnu. Ljeskove mace pojave se u jesen, a ženski cvijet (pestić) je sli­ čan pupu, iz kojega u proljeće provire njuške. 2. Plod. Po oplođenju plodnica se razvije u plod a jajašce u sjeme. Plod se sastoji iz tri glavna dije'.'a: 93 �vanjskog, srednjeg i unutrašnjeg. Vanjski sloj je zaštitni sloj ploda: kora kod jabučastog voća i bobulja. Unutra­ šnji dio kod jabučastog i košpičavog voća te bobulja mesnat je i sočan. Unutrašnji dio obavija sjeme kod ja­ bučastog voća, a kod košpičavog to je košpica. Kod jabučastog voća prem a tome plodu kažemo jabučina, kod košpičastog koštunica, a kod bobuljastog voća воIbica. Plod oraha 5 lijeske je orah, a kod pitomog keste­ na roška. 3. Sjeme. Sjeme se sastoji iz l j u s k e i j e z g r e . U jezgri je k l i c a i s u p c i . Jezgra je brašnovita, te služi za ishranu i razvoj klice. U klici je k o r j e n i ć, s t a f c l j i č i c a i v t š n i p u p o l j a k . Kod košpiča­ vog voća sjeme je zaštićeno košpicom, kod oraha ljupinom. Da sjeme proklije i nikne, potrebna je vlaga, to­ plina i vazduh. U zemlji, gdje je sjeme došlo pođuboko, gdje je suho i studeno, sjeme neće niknuti. Klija pri 5—б C°. (Nastaviće se.’ ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Неочекивано велики у с п је с и Га јрет ови х предавањ а тсл.у, у Гајретовој чптаоници. a у кафали no г. Зухдпји Хасанефендићу. Наведсна предаваља учинила су добар утисак Већ у прошлом броју нашег листа извијестили смо о успјесима и одјеку Гајретових предавања која се шаљу у издању Гајретове Библиотеке. Истодобно смо донијели извјештаје из ненолико забачених мјеста. Данас настављамо са извјештајима и из других мјеста. на грађане како млађе тако и старије, те су изјавили захвалнонст Главном одбору Гајрета на поведеној анцији и замолили да се наставе предавања. Гајретова предавања у Вишеграду Гајретова предавања у Невесињу Ha 23. о. мј. одрдсало je предаваље »Вјера« у просторнјама омладинске читгГсшице »Мезајлил«. \ Предавач je био r. Хдсал еф. Хаџихалнловић, a било je присутпо 30 особа. Предаваље je веома пажљиво и са одобраваљем саслушано. Даље je на 4.о. мј. одржано предаваае ЦшиУм и npoсвјета« у просторијама Југослнвенске читаонице. Предавач je био г. Мурат Ченгић, а' просторнје су биле дупком пуле слушаоца. Након предавања развила се дискусија ји братскл разговор и трајао до касно у ноћ. Како je на овом предавању било присутно u неколлко бдличнихјих сељака општине Жлијеб, то су они изразили жељу да им се дадне прва књига предавања, да би их одржали н о&и нк селу, што им je удовољено и препоручено да обрате нарочиту пажњу на предаваље »Будимо задругари«, јер je за н>их веома важно. За недељу 8. о. мј. пријавио je предавање г. Селам Абдулаховпћ, учитељ. из исторпје Босне, a r. Др. Лазар Ђупина, срееки љекар, најавио je предавање о заразним болестима. Ha коицу напомпњемо да je na 27. пр. мј. одржано у Југославеиској читаоници предавање о Мухамеду a. с., a предавач je био г. Амир Плосплћ, студент права. У^смислу Вашег расзиса јављамо Вам да смо no истоме поступили и предаваља одржавамо редовито. Прво предавање г. Џемалудип еф. Чаушевкћа »0 вјери« одржао je г. Мухамед Балић, школоки управитељ. у очи пепка, 22. о. м., у Гајреотвој читаоници пред 35 слушалаца, a на захтјев грађанства исто предавање je одржао у петак 23. о. мј. иза џуме у џамији пред 250 слушалаца. Предавање je направпло међу присутлима најбољи утисак. Друго предаваље г. Хамдије Мулића, »0 одгоју дјеце«, одржао je г. инж. С. Омановић у суботу, 24. о. мј., у Гајретовој чптаоници пред 36 слушалаца. И ово je предавање врло добро успјело. Гаретова предавања у Власеници Примили смо први број »Гајретове бпблиотеке«, те смо отпочели са прсдаваљима у просторијама Гајретове читаопице као и кафанв Хусеина Феризовића и то: 1. 0 Вјерп. 22 . о. мј., предавао je г. Мехмед Хаџиомеровић, овдашнл шервјатски судија, на ком je било 40 слушалаца. Предавање je налравило врло добар утисак. Исте вечери одржано je исто предавање у кафани Феризовића мсђу старијлм људима no предавачу г. Зухдији Хасанефендићу, на ком je било присутпо 50 слушалаца. Утисалс je био врло добар. Ha лстим мјестима одржано je друго Гајретово предавап.е 24. о. м., a треће 20 . о. мј. no г. Латифу Пралш, учи- 94 Гајретова предавања у Острошцу, срез Коњиц Ha 28 . јапуара о. г. одржало je прто Гајретово прсдавање no г. Мухарему Камерићу, учитељу, у просторпјама Мјесле читаонице, a тема je била »Вјера« од г. X. X. Џемалудин еф. Чаушевића. Предавање je посјетило 35 особа. Предаван.е je направило на присутне врло лијеп утисан, помно je саслушано и наишло на велико разумијевање. Ha 28. јапуара о. г. одржапо je прво Гајрегово предава- друго предаваље na истом мјесту с тсмом:» Будимо задруга.ри«. Предавање je поејетило 28 особа. Послије предаnan,a вођела je дпскусија. Пошто су у мјесту и околпди постојалс двије земљораднпчкс задруге icoje су врло рђаво свршиле, дискусија je била врло жива, na којој су присутпи у главаом констатовали да задругарство доноси велике користи B iih али да наш народ нема задружне свијести и да нам мањка савјесности у раду. Гајретова предавања у Модричу Изјалљујемо да смо синоћ 24. јануара Пза теравије одржали друго Гајретово предалан.е о пољопривреди и задругарству. Предаваље je одржао на пашу молбу стручљак г. Ма.рко Пелицарић, управлик баповипског добра »Пстар Mpito- �imA« у Модричи, који je '-bojom стручпом спремом ono прсдавањс о пољопривреди, воћарству, сточарству и зздругарству с највећим разумијеваљем од присутних одржао разговјетио, таасо да су сви присутии са пајвећим интересовањем слушали ово предавањс. Г. Пелицарић нарочито je истицао да наш муслимански земљораднички свијет треба да се групише путем задруга нако би свој економски живот што боље подигао, наводећп пеколико примјера о задрупама које су земљораднички свијет подигле на завидну висииу, као н. пр. задруге у Словенадкој, Данској и т. д. Надаље je истакао да je Модрича као и сва околина искључиво воћарски крај те je препоручио да се у што већој мјери воће засађује прописно и обрађује рационално, те je обећао да ће он сам свакоме ко буде то тражио показати како треба воће садити и узгајати. Још je препоручио да се баве што више сточарством као и пернатом живади наводећи како та грана привреде доноси велику хасну. Предавање je веома добро успјело и налшло на потпуно разумијевање, na како су неки појединци и-зјавили, имаде изгледа да ће се моћи овдја у Модричи основати једна воћарска задруга. Наше треће no реду предававе »0 одгоју наше дјеце« одржали смо 26 . о. мј. на вечер послије теравије са добром посјетом. Предавање смо повјерили г. Омеру Мехићу, управитељу основне школе, којн je потпуно разумљиво, са лијепнм примјерима, поучавао присутне шта je све ио?ван родитељ и шта има он све да ур£ди како би своје дијета што боље васпитао и упутио га да лостане добар и користан човјек. Нарочито je истицао потребу да fce м?>ра' посветити већа пажња женској дјеци, будућим мајкама да узмогну своју" будућу дјецу што боље васпитати и научпти их-да не буду код очију слијепи, него да их науче домаћинским пословима Накои одржапог прсдавапл настала je дискусија, те je том прилш;ом г. Мухамсд еф. Њуховнћ објашњавао иојединс ставове предавања. Г. Хафиз Рувејд Накпћ, муалим, приговарао je иптелигенцији која, када сврши студије, окреће л<-ђа своме народу и пзбјеапва вјерске обичаје и ако ux je парод издржавао док су били на школи. Г. Салих Мехнчић говори о томе ко je крив назатку муслимана код нас, na je он мишљења да су томе кривп бивши посједници. Г. Њуховпћ одгоnapa да нису криви само бегови него н улема и скочимо заједничкп да исправљамо наше грешке и тражлмо лијека. Дискусија je трајала до 1 сат. Предавање je зставкло дубок утисак на присутне. Друго Гајретово предаваље »Будимо задругари« одржао je г. Абдулах Сарачевић, пословођа Тежачке задруге у Горњој Тузли. Присутних je било 37 слушалаца. У 8 сати отпо* чело je предавање. Одмах иза прсдавава je настала дискусија о задругарству. Г. Хафиз Ибрахим Itapnh говори да дапшпља тежачка задруга у Гор. Тузли не може опстојати од обвезатне штедље појединих члапова, a задругари нијесу у стању да себе сами помогну. Требали би приступити задрузи п осталн сталежи. Г. Абдулхамид Кушљугић говори о оснивању привредне задруге у коју би се онупили сви сталежи: тежаци, радници, занатлије и трговци. Он образлаже при- сутпима користи те задруге. Послије говора Кушљугића редалп су ’ce вовашици, na су једни заговарали овакву задругу, док су други опет говорили да задруга није за наш народ. Предаваље je завршено у 10 сати. Гајретова предавања у Пријепољу Претсједник мјесног одбора Гајретај након завршетка, захвалио je присутнима на посјети и истакао потребу да нашу Мјесни одбор Гајрета објавио je да ће се одржати прво Гајретово предавање »О-вјери« у Великој џамији послије теравије 22. о. мј. Имами су у свима мјесним џамијама послије теравије-намаза саопштили својим џематима да he се прсдавање »0 вјери« од г. Чаушепића одржати у Великој џамнји, те су препоручили џематлијама да га посјете. Оддах послије теравије окупило се у Великој џамијп око 200 слушалаца, како старијих тако и омладине. Прсдавач г. Салих Длажић, шеријатски судија, поздравио je слушаоце пригодним говором и захвалио на пажњи и поојети, a затим je истжао значај предавања и циљ установе — нашег Гајрета, чијом се иницијативом ова предавања одржавају. Нарочито je истакао н до1сазивао да Гајрет тежи и ради да му- муслиманску сиромашну дјецу треба више слати на школе и занатз прекоривши неке родитеље, што нису дали своје дјеце Привреднику, да изуче занате, те да у будуће сваки настоји слимански дио нашега народа подигне не само на културнопросвјетном пољу него да посвећује и велику пажњу и да га вјерски учврсти, свјестан да je вјера најчвршћа иодлоо-а и да чим има дијете подесно и са свршеном осиовном школом, најбоља гаранција за сваки друштвени напредак. Приликом предаваља предавач г. Длаашћ дуго je објашљавао поједине пасусе поткрепљујућп их живим и јасним примјерима. Нарочито je истакао да ислам не забрањује већ напротив упућује своје сљедбенике да се свјетскд образују. Поред тога г.Длакић je. позивајући се na ајете из Курана u Хадиси-шерифа препоручивао муслпмашша да живе у слози и љубави, јер да je слога и љубав извор свих благостаља. и да их шаљу на школе. Након предавања била je диокусија, јер су се некл муслимански тежаци обратили ^претсједнику Мјесног одбора Гајрета с притужбом ради слања дјеце у школе, мејтефе,* да неким нису дјеца прпмљена ради тога што су зелсаснили, тажо да смо још данас неколико случајева исправили код школског одбора те су дјеца примљена иако je школа отпочела много раније са својим редовним радом. да га одмах пријави Мјсеном одбору Гајрета да га овај отпреми на занат. До сада смо отпослали преко Привредникова по- вјереиика г .. Мехмеда Салихспахића, управника Гајретова конвикта у Тузли двоје муслиманоке дјеце на оанат, a ових даии, уздамо се да ћемо моћи још двоје отпремити. Ha овом предаваљу било je присутио око 150 грађаиа муслимана и потрајало je од 7.20 да 9 сати на вечер. Предавање je оставило одличан утисак на слушаоце. Гајретова предавања у Горњој Тузли .Прво Гајретово предававе »0 вјери« од X. X. М. Џемалудиш еф. Чаушевпћп. одржали омо 22. јануара тачно у 9 сати na вечер у просторијама Исламске читаонице. Предаваље je држао г. Џемал Демировић, школски управитељ. Гајретова предавања у Теочаку. Повјереник Гајрета у Теочаку г. Мујпковпћ извјегаћује: Прво Гајретово предавање о вјери одржао сам 22. јануара у сали X. Халила Накићевића. И ако je naine село M U S L IM A N I, s e lil e s e m u s li m a n s k o g j a v n o g g la s ila „ N o v o g V r e m e n a " i s a b ir it e n o v e p r e t p la t n ik e s a v r i j e m e b a jr a m s k ilj -------------------------------------------— ---------------- -----------p r a s n i k a ! ■— ■ -----------95 �HftnMa раштркано, a врпјоме било иеугодно. ипак јс било присутно на лрсдавању преко 100 људи. Иредаваљс јс почело иза теравије, a одржао га јс наш ириједнн ir агилии Хафиз Фехнмага Наклћевић. трговац. посјодиик и претсједшнс IILkojicitor грађевлшчког одбора у Тоочаку. Исти je елушатељима разложио предавање. a овн су га помно пратили, те je за цијело вријеме предаваља владала велика тнпшна. По евршетку вредавања повео се разговор о науци и шноловању наше дјеце, те су неки стари људи етављали предавачу упите: Зашто то нама није прије казивато и тумачено о науци, na да ми не будемо ћорави код очију. Ето чујемо шта нам наш Куран каже. Ha та питања предавач je одговорио: Видите и чујете iuto нам наш узвишени Куран и Пејгамбер a. с кажу, да ми само учимо и радимо, a то све није касио, јер ако смо ми заосгали и нснаучени, требамо наше млађе, нашу дјецу и-звести на добар и прави пут нека они не остану у мраку. Мухамед a. с. каже: тражи науке од бешике до мотике. — 3&тим сам ja као повјереник Гајрета узео ријеч и рекао: Видите, браћо, како наш Гајрет се брине за нас у нашој вјерској и свјетској науци иакако нам шаље оваио лијепе поуке и насихате и упућује нас на добро овог и оног свијета. Стога, драга браћо, и ми треба да што боље допринесемо и помогнемо томе друштву, a то ћемо учшшти тако ако се « ш уппшемо за чланове Гајрета. Кад наш Гајрет није заборавио на нас, не смијемо ни ми заборављати на њега. Затлм je преда-, вач г. Накичевић замолиалрисухне да се упишу у чланство Гајрета они који још нијесу уписани. ma што се je одмах јавио лијеп број Hoefix чланова дећином старих људи — домаћина. Још се je водио разгођор о новоградњи наше шноле, коју смо започелп градати na наговор г. Хафиз Фехимаге Накичевића још прије три- Године, pasjom je до данас нијесмо завршили. Узрок je тај, што je наше село сиромашног стања, a и градља je доста велика. Затим су стављани упити: Шта je са нашом школом, дајте ви пипште (jjamoj браћи у Главном одбору Гајрета кад се они оволико брину за нас, нека нам и у овоме помогну нод надлежних за помоћ коју смо ми затражили од Банске управе, како бнсмо могли довршитн нашу школу ове године, да би нашд дјеца пошла ^ школу, која се данас скитају улицама. Ми вас молимо опиицЈте им наше сиромашно стање, a нарочито послије ове четврте године од како су нам сс посушили и ноншнтнли шљивици. Пишите им наш братскл селам и реците им да су и наше жеље да наша дјеца буду са очима и ако смо мл остали код очију слијепи. Ha то je г. ХафизСедимага Накичевић рекао: Ja сам сигуран да he нашим жсљама наш Главни Одбор Гајрета изаћи у сусрет, али и ми требамо да што више допринесемо према нашим могућностима нашему заједничком добротворном друштву Гајрет. Друго Гајретово предавање о задругарству одржано je 24. јануара на истом мјесту. И ако je и ове вечери било лоше вријсме ипак je било присутних на предавашу преко 60 особа. Предавање je почело иза теравије, a предавач je био г. Синан Халиловић, који je предавање објаснио a нарочито о оснивању задруга с тим да се приступи задругарству и да се што виши број задругара упише у нашу недавно основану задругу иницијативом г X. Фехимаге Наклчевића и преда- вача г. Халиловића. Присутни су пажљиво пратили предавача и гутали сваку љегову ријеч. По свргаетку предавања повео ее велики разговор о задругарству, те су присутнн питали: Шта су задруге, како могу основати задругу, ко може водити задругу, нашто им je рекао предавач: Ми сви требамо радити и удруживати се, na he све бити лако ако се ми сложимо и будемо сви за једног a један за све, јер пословица вели: Сложна браћа иове дворе граде, a несложна и старе обарају; Зрно до зрпа погача, камен до камена палача. Један човјек не може све учиннти, a сви људи могу све учи- 96 HiiTii — Зптпм спм ja icao повјсрник Гајрета узсо ријоч и pe­ leno: Виднте, лрага браћо, колико нам ш.мжке nam Гијрет, itaiue култуpito и ироспјетно друштво које издржмјс уз све оеталс овоје пословс 700 муслимпла »a школпма и заиатима од којих h0M0 ми сви имати користи. Л ко Гајрет потпомажс ir уздржава? Помаисе га 1га1>од са својом чланарином, са својим прилозима, неко je утемељач a неко добротвор његов. Стога браћо не изостајмо ira ми иза остале наше браће Beh стунајмо у чланвое Гајрета. И ову вечер уписало се je neколнко нових чланова. Гајретова предаван.а у Корају, срез Брчко 24 . јануара послије теравије одржано je у овдашњој мје(iiroj читаоници »Слоги« друго Гајретово предавање »Будимо задругарп« од г. HI. Бубића. Предавање je одржао повјереиик Гајрета и учитељ г. Џемал М. Азабагић. Присутно je било 45 чланова чнтаонице. Након предавања развила се дсбата о предавању. Пошто неким члановима није било јасно шта je циљ праве задруге, то je предавач још једаннут по_ новио то поглавље предаваља и упоредио трговину и задруiryf те су исти етокли јасне појмове о задрузи. За тлм се прешло на изналажење начина како би се и у нашем мјесту основала задруга. Најприје су изнађене наше заједничке махане које нас ометају да будемо прави задругари и закључ»но je да he свакн од слушаоца настојатн да те махане истријебе и отстраие од себе, na да би тпјсо били с времеиом прави задругари. 26 . јануара одржано je у истим просторијама у исто доба треће Гајретово предавање » 0 одгоју дјеце«. Предаваље je одржао исти предавач, пошто није нико био међу приоутнима позбанији да споменуто одржи. Прсдавању je присуствовало 37 слушалаца. Узрок да je био мали број јест хрђаво вријеме и велика тама, na многи нпјесу могли доћи. Затим се je no предавању ра-звила дебата о правилном п иеправилном одгоју дјеце. Говорило ое о родитељима, злу и добру примјеру родитељском, дјечијем неваљалу п добру друштву, мајци као одгојитељици и најзад о грешкама у одгајању. Гајретова предавања у Касаповићима, срез Травник Повјереник Гајрета из КасаповиНа извјешћује: 1. Прво нредавање о вјери одржао сам ja Хафиз Хамзић, послије теравије у џимији села Касаповића. Присутних je било око 70, који су предавање примили, урезујући га тврдо у своја срца. 2 . »Будимо задругарн« одрнивао je Хивзо Хамзић, ђак 6. разреда шериатоке гимназије у моктебу истог села. Предаваљу се одазвало око 50 слушалаца, којима je читаоц веома екладио објаснио предавање. 3. »0 одгоју дјеце« одржао сам предавање у мектебу женама. Гајретова предавања у Козарцу У одлично посјећеним лросторијама Југоелавенске читаопице у Козарцу одржао je предоједник овдашњег Мјесног одбора Гајрета г. Лдем Балић прво Гајретово попуЈгарно предавање »Вјера« од г. X. М. Џ. Чаучевића и то дапа 22 . јануард послије теравије. Само име ir. Чаушевића као и тема предавања привукли су многе слушаоце који су са великом пажњом саслушали предавање и скоро сваку ријеч предавача (читаоца) управо гутади. По прочитаном предавању присутни су били ванредно задовољни, манифестујући своје вђлико задвољство једнодушним покликом: Да живи Гајрет и његови вриједни радници, који се брину да нас муслимале у сваком погледу проовјете као и да живи аутор предаваља. �Meby ирисутним чуло сс да Гајрет трсба помоћн сВим силама, јср како један рече: за Гајрет и са Гајретом поћи, значи надати се лијепој будућности и доћи очитом нашем спасу. У присуству Мјесног одбора Гајрета одржао je г. Ф. Ситница секретар Гајрета предавања »Будимо задругари« и »Одгој наше дјеце« у селу Камићанима, 2 км удаљеном од Козарца и то 29. јапуара послије теравијс. Kaico je број слугаалаца прекорачио 100, то су се предавања морала држати и то у двије кафаие, које су биле душсом пуне. Присутни су били очито ганути, прво доласком члапова мјесног одбора Гајрета из Козарца у пуном броју, друго самим предавањима из којих су много добрих ствари чули, која су предавања баш њима највише и намијењена, како то рече један тежаж послије предавања. Затим се je развила дискуоија у којој су судјеловали многл тежаци, дошавши до закључка да су се они бар мало држали овакових упута, да би куд и камо боље пролазили, изјавивши уједно да још није касно п замоливши наш одбор да се наврати још који пут, те да изразе Глдвном одбору Гајрета у Сарајпву п.кхову захвалност на бризи око просвјећивања тежачког свијета. Гајретова предавања у Гацку Прво Гајретово предавање »0 вјери« одржаио je 23: јанауара у Гајретовој читаоници у присуству 120 људи, a нредавач je био г. Абдулах еф. Гаврановић, шериатски судија. Након предавања водила се дисдусија и 'тр^јала i и no сат. У дискусији су набачена питаља нгга јв узрок да се приговара свјетовној интелигенцији да нста у великом броју не врпш лсламских обреда те какав je ути$£к на масу када то она Taico чини. Затим je набачено .пит^ње који су узроци удаљаваљу муслимана од Курана 'Ttf' његових прописа и Ba­ nuo се Курански прописи до данас код uac нису тумачнлн у духу данашњег времена. Затвм je говорено о животу муслимапа на цијелом свијету ok" појаве Ислама na до данас — у вјерском и културном шгледу^а. специјално у нашој ужој домовини. Дискусију о томе водшш су гг. Ахмет Чампара, Шефклја Муфтић, инж. Махмут Балић и шериатски судија Абдулах Гаврановић. Предаваље и дискусија помпо су саолушанл и бурно поздрављени од слушаоца, те су пожељна и даљња предавања. Међу присутиима створило се расноложење и одлуке да се у ндшим крајевима озбиљно поради на вјерском одгајању иаше младежи. Предаваље »0 задругарству« одржало je 25. јануара у Гајретовој читаоници у ирисутнсога 80 људи, a предавач je био инж. г. Махмут Балић, директор сточне станице. Након предавања трајала je дисжусија једал сат. Утисак je предавања добар, те je пожељно да се чују и добију и друга предавања. Предавање »0 одгоју дјеце« одржано je 28. јануар>а на вечер у Гајретовој читаонлци у присутности 85 људи, a предавач je бно г. Шефклја Муфтић. Гајретово лредавање о »Исламу и иросвјети« одржано je 30. јануара на вечер у Гајретовој читаоници у присутности 135 људи, a предавач je био г. Абдулах еф. Гаврановић, срески шер. судија. Дискусија послије предавања трајала je 1 и no сат. Изражева je жеља од слушалаца да Гајрет настави са предавањима и послије Рамазани-Шерифа нарочито о вјери и вјерским питањима. Гајретова предавања у Теочаку Треће Гћјретово предавање »0 одгоју наше дјеце« одр* жано je 26. јануара на вечер послије теравије. Предавање je одржао г. Ф. Накичевић, ђак Бехрамбег-медресе у Тузли. И ако je било лоше вријеме предавању je присуствовало преко оо чланова, већином домаћипа старих л>уди. И ову вечер предавање je праћено с великом пажњом. Међу прпсутним се иовела дискусија о узгоју наше дјеце те повјереник Гајрета искористио je и ову прилшсу да укаже на Гајрет, његову задаћу те колино се Гајрет стара и брине за муслимане и упућује их на добро у сваком погледу. Гајретова предавања проузрочила су да се све више народ интересусје и загријава за Гајрет. Гајретова предавања у Лукавици. Гајретова предавања у првој књизи »Гајрет;ове библиотеке« одржана су 28 . јануара у просторијама народне основне школе »Милош Обилић« у Лукавици у 8 сати на вечар. Присуствовали су сви чланови Мјесног одбора Га|рета и преко 200 слушалаца. Пошто je село Лукавица врло рашгркпно и махала o.i махале доста удаљена, a због кратког времена да се свако предавање одржи у овакој махали, то je Мјеснн одбор Гајрета замолио управу шк«скпе да дозволи у ту сврху школске просторије као најзгодније мјесто за поучна Гајретова предавања, што јР. r. управитељ драговољио изишао у сусрст и примио се да он ђдржи једпо предавање на чему му се овом нрилшсом шјљешпе захвдљујемо. " Шслије теравије милина je бнла погледдти свјетлуцање фењера у мдаку како се промичу кроз горе, В1уме и лугове, журећи једној т^чци, која их je привлачила, освјетљеном храму просвјете, који je хвала драгом Богу нашим великлм напором отворен ових дака. За крапко вријеме школска сала са прево 200 људи залљескалачје када je ступио на катедру -1блади'~ђ'-да кратЈсо вријеме омиљени учшгељ г. Осман Масник, који je у свом кратчсом и језгровитом говору изложно присутпима улогу/Иашбга Гијрета. Том приликом споменуо je протектордт Гајретд те су присутни бурно клиљнули noкровитељу Гајрета Његовом Kp. Височанству Престолонасљедншсу Петру icao н цијелом Крал>евском Дому »Живио!« Затим jei | образложио важност вечвраши.ег састанка, давпш ријеч г. Хусни еф Ћурићу да одржи прво предавање »0 вјери«. Предавање je помно саслушано са великим интересовањем, те je јако дјеловало на присутне тако да су многи расплаканих очију одобравалп предавачу који je своје предавјање врло лијепо тумачио поткрепљујући љегове наводе Ајети-керимима из узвишеног Кураиа. Ha посљетку je ракао да наша узвишена вјера Ислам не трпи незнања a тмпне те je радн тога позвао присутне да своју мушку и женску дјецу школују у сврху просвјећиваља и утврђиваља наше вјере Ислама. Пошто je предаваље врло лијепо растумачио које je трајало сат, прегало се na друго предавање »Будимо задругари«. Предаваље je одржао r. Сафвет Пашић општински биљежник, који je уједио бивпш ђак г. Бубића аутора предаван>а. И ово предавање je побудило нарочито шггересовање јер у овоме селу постоји задруга na су сељани као задругари били заинтересовани. Ha крају предавања почела je днскусија те je сељак Ибрахим X. Субашић заллтао: Заштч) у нашем селу задруга слабо напредује и не фупкционише као у Чепшој и Данској? Ha то питаље одговорио je Хусеин еф. Ћурић као пословођа те задруге. On иаже да наши задругари нијесу још вастгатанл и немају смисла за задругарство ради тога што су сви na кривом путу да je задруга само крава музара, да joj нико нншта не даје a да свак од н>е тражи. Сељани су то усвојили и признали своју кривицу, обеhajyhft да he се поправити угледајући се на браћу Чехословаке и Словенце. Предавање je дјеловало одгојно, a трајало je оат и no. Затим je одржао предавање о одгоју дјеце г. Осман Мас' ник, којн истиче питање одгоја нагае дјеце као нагае живот- 97 �но пнтање с тим да се својски заузмемо Како бисмо одгојили нашу дјецу као добре члаиове исламске заједнице и као добре држављане наше моћне Краљевнне Југоелавије. Својим нзлагањима размекшао je родитељска срца, тумачећи одломак no одломак предавања. По одржаном предавању присутпи су молили предавача да nu још које слично предаваае одржи. Гајретова предавања у Почитељу Предавање »0 вјери« одржано je у овдашњој џамлји нза теравије 26. јануара. Предавач je био имам r. Бећир Капић, a број присутних износио je око 100 особа. Утисак на слушаоце био je добар. Гајретово предавање »0 задругарству« одржано je тажођер у овдашњој џамији послије теравије 28 . јануара, a предавач je бно исти док je присутиих бнло 60—70 особа. Утисак je био врло добар. Исте вечери послије предавања отворена je дискусија у просторијама Муслиманске читаонице и Соколане о задругарству, те je у већине слушалаца било расположење дд се и код нас оснује задруга. Предавање »0 одгоју дјеце« одржано je иза теравије у просторијама Читаонице и Соколане 31. јануара a предавач je био г. Мухамед Алагић док je број присутних био 4<Č—50. Утисак je био врло добар. норнсти na ради тага n a m ira да приступит. и , panoa, задруга. . . Након тога je г. Шабпћ одржао предавање Koje je саолушано са великом пажњом н na прнсутне учинило велшш дојам. Присуствовало je преко 100 особа, пајвипшм дијелом нашег тежачког свијета. Tpehe Гајретово предаван.е »Одгој наше дЈеце« одрж* ) je 26. јануара секретар мјесног одбора Гајрета г. Теуфшс Арнаутовић у Гајретовој читаоници. И то предавање nocjerao je великл број слупгалаца. У 8 сати г. Арнаутовић отворио je састанак пригодним говором, апелујући на присутне да се свесрдно заузму за Гајрет и да га оваком приллком помажу. Затим je одржано предавање г. Мулића, лоје je са пажњом саслушано, уз велико одобравање присутних. Гајретова предавања у Урошевцу Прво Гајретово предавање »0 вјери« од г. Чаушевића одржано je у Гајретовим просторијама 22. јануара од 8 10 сати на вечер a било je присутно мноштво грађана, нарочито >омладине. Предававе je одржао г. Ибрахим X. Чичић, бивши вјероучитељ, које je на присутне слушаоце учинило јак дојам па-се je након тога повела диокусија о разлозима заосталости муслимана у просвјети и напретку — када нам то узвишени Ислам ставља у дужност, a не спречава. У дискус и ји дошло се до закључка да je овом назатку муслимана Гајретова предавања у Санском Мосту Дана 22 . јануара састалр се нза теравије мноштво свијета у Гајретовој читаонкци(мо>ја се за час дупком напунила. У 8 сати отворио je састанак претсједник надзорног одбора Гајрета г. Хафиз Мехмед еф. Јакић, срески шериатски судија. У почетку срога совора осврнуо се на рад Гајрета, који дјелује на културном и просвјетном пољу дуги вшз година. Нарочито' се осврнуо на рад Гајрега који пом|аже на просвјећивању ђака како свјетски тако и вјерски, те je н tom приликом апеловао д а се што више присутних упише за члапове Гајреха и да помажу Бајрет. Затим je одржао предаваље »0 вјери« које je саслушано са великом пажњом и на присутне учинило дубок утисак. Присутно je било око 100 особа. Друго предавање одржано je 22. јануара. Предавач je био иредсједник Мјесног одбора Гајрета г. Ешреф Шабић, који je уједно секретар-благајник мјесне задруге. за пољопривредни кредит у Санском Мосху. Предавање je отворио г. Шабић овим ријечима: Драа-а браћо! Гдје год постоје мјесни одбори и повјереништва Гајрета вечерас се одржавају предавања о задругарству. Ta предавања се одржчвају ипицијативом и заузимањем Главног одбора Гајрета у Сарајеву. Сами зиате и чули сте више пута шта je Гајрет и шга му je циљ. Гајрет се брине за наше сиромашне ђаке н шег^те, школујући их бесплатно свјетски и вјерскч. Гајр»:т ее не брине само за ђаке, он пшри и иросвјету међу најнижим сталежииа нашег свијета. До сада je његовом иницијативом одржано стотинама аналфабетских течајева, те су на хиљаде слијепих, који не знадоше читати ни писагч одједном прогледали својим очима. Једном ријечи Гајрет сз брина за снакога, за нашу младеж, за будућност нашу, за сиромаха, тежака, занатлију и трговца. Зато браћо насгојте ла еваком приликом помажете Гајрет те да c-i шго више уиасуј^те у редове чланова Гајрета. Вечерас ћу ja одржати друго Гајретово предавање >,Будимо задругари« од г. инж. Ш. Бубића, директора иољопризредне школе у Бутмиру, човјека који познаје задругарство и што се њиме може постићи. A колика je корист од задруга, то најбоље знају сами члллови наше мјесне задруге која je основана иницијативом Гајрета и која je за непуну годину помогла многе своје чланове и имала завидна успјеха, a која ће у овој години допринијети својим члановима много веће 98 крив конзервативни дио илмије, ноја сваки прогрес и напредак у духу новога времена сматра да су противни начелима Ислама, те je пожељно да ћемо у скором времену у духу новог Устава о Исламској вјерској заједници видјети као вође и учитеље муслимаског прогреса у просвјетном, економском и социјалном пољу — нашу напредну и интелигентну илмију. Гајретова предавања у Дервенти Вашом окружнидом достављена нам Гајретова предавања иримили смо са одушевљењем те je 21 . јануара у овдашњој џамији Доње махале одржао уважени г. Салих еф. ТЈозић прво Гајретово предавање од г. X. Мехмед Џемалудин еф. Чаушевића »0 вјери«. За ово горедавање владао je у граду Дервенти велики интерес, a нарбчито међу муслиманским женспињем, јер je г. Чаушевић једном приликом боравећи у Дервенти као реис-ул-улема одржао један врло успјели вазу-насихат нарочито за муслиманско женскиње. Ha овом првом Гајретовом предавању било je присутпо око 400 душа тако да je џамија и ако доста просграна бшш дупком пуна a нарочито се je залазило много муслиманског женскиња. 29. јануара г. ТЈозић, сресљи судија, одржао je друго Гајретово предавање у џамији Градске махале од г. Хамдије Мулића »0 одгоју наше дјеце«, itoje je такођер врло добро услјело те je на истом било присутно што женскии.а што мушжиња око 400 душа. 1. фебруара исти предавач г. Салих еф. ТЈозић одржао je као треће Гајретово предавање од ir. Осман Нури Хаџпћа »Ислам и просвјета« у Горњој џамији. Обзиром на мањи npoстор у овој џамији није могло приеуствовати o bo u предаваљу онолики број слушалаца као на прва два, али je ипак било присутно преко 300 душа. Сва трипредавања одржала су у главне три џамије у Дервенти те су ово до сада најуспјелија предаваља у Дервенти уопште, било које врсте. Предавања су направила врло лијеп утисак на слушаоце, тако да се je послије предавања много препричавало о предавањима. Гајретова предавања у Локвама, срез Столац Предаваља која смо примили одржаћемо у нашој џаиији no реду како их примамо. Предавање »0 вјери« icao н �предавање »Исдам и просвјета« одржао je бивши повјереник Гајрета г. Салко Шатор. Ha предавању je било присутно око 70 људи. Оба предаван>а су саслушана са великим интересом и одобраваљем. Рад Гајрета у овом правцу од велике je користи и има огромно значење, јер je наш свијет ту акцију свесрдно noздравио. Гајретова предавања у селу Камићани код Козарца Ha молбу села Каттћана крај Козарца поновно je одржано Гајретово предаваље »Будимо задругари«. Предавање je прочитао члан управног одбора овдашње воћарске задруге г. Фехим Ситница у присуству претсједника споменуте задруге г. Мехмеда Балића и то 1. фебруара на вечер иза теравијс. Било je присутно 80 слушалаца. Народ je необично задовољан са предавањима и пун je хвале за Гајретове вриједне раднике. Гајретова предавања у Фојници Друго предавање одржао je 30. јануара иза теравије у мектеби-илтидаији г. Ариф Хафиз Џанановпћ »0 вјери« од пресвијетлог г. Чаушевића, a било je присутпо преко loo слушалаца, na им je све предавач лијепо растумачио и савјетовао да увијек питају оно што не знају било то у вјери или којем другом занимаљу. Треће предавање »0 одгоју дјеце« одржао je у Читаоници иза теравије 3. фебруара г. Капетановић, предсједник Гајрета, коме je присуствовало преко 80 слугаалаца, који су предавање мирно саслушали и у дискусији признали нашу заосталост у одгоју, обећавпти својски се заузети за поправак у одгајању. Како видите, лед je пробијен, na ћемо ако Бог да и даље иаставити. a Вама најљспша хвала na упутствима. Гајретова предавања у Гацку Гајретово предавање »Ко су бос.-херц. муслимани« одржано je у Гајретовој читаоници. Предаваље je одржао г. Зићрија Омерагић, банковни чиновник. Присутних je било 60 људн. Предаван>6 » 0 задругарству у Краљевини Југославији« одржано je 4. фебруара у Гајретовој читаоници no г. Махмуту -Балику. инжињеру. Присуствоало je 60 слугаалапа. Дискусија и разна питааа трајала су 1 сат. Према распису Главног одбора Гајрета можемо Вас извијестити да смо примили Вагаа предавања, свеску прву и другу и да се предавања одржавају рвдовито no програму у овдашњој муслиманској читаоници. Предавање »0 вјери« од г. Џ. Чаушевића одржао je г. Едхем Сикирић 20. јануара. Исто предавање одржао je" 22, Гајретова рамазанска предавања у Билећи јануара г. Дервиш еф. Салихагић, државни имам и блаЈгајЈош од прошле године свијету су оотала у живој успоник Гајрета. мени Гајретова рамазанска предавања. Народ их je с одутпевПредавање »Будимо задрусари« одржао je Енес Ва>решљењем и заносом слупгао впсоко цијенећи љихову важпоет. лија, секретар Гајрета 25. јануара, a пре.тавање »0 одгоју ^То je дало повода да су и овогодишња рамалапска предавадјеце« одржао je исти предавач 28 . јануара. ња жељно очекивана, na овдашњи Гајретов пО’ЛОдбор радо Приликом предавања биле су пр^сторије читаоннце се je жељама својих суграђлпа одазвао. Изабрао je неколт;о дупком пуне a интерес je публике.за овд, предавања био веиредавача између угледнијпх граћлна n с предавањпма отлики. иочео другп дан рамазапа. Успјех je управо рскордан. одуПоред ових предавања одржана су сваке суботе на. вешевљење у народу врло велико, a посјета толииа, да су прочер и предаваља, која су према ранијем закључку овог Мјесторије одређене за предавања биле премалене. To je лаао сног одбора заказана. Тако пфедавање je одржао Ибрахим потстрека и самим предавачпма тако, да су и они одушевеф. Борић, државни имам »Ислам д,н>егово познаваље«. кољено долазпли na своја предаванл богати интересантним мајом je приликом истакао важност поучавања народа наротеријалом it потпуно сшурпп. да he у својој великој задаћп чито ових мубарећ дана. Ono предавање одржано je 10. ј а н ^ потпуно успјетп. НајбОљу посјсту и интересовап.е поетпгла »pa. Друго прсдавање одржано je 24. јануара. a одржао na je су предаваља из хигијене п чувања народпог здравл.а. шја овдашњп уважени алим Ферид еф. Хусбашвћ са темом: »Туредовито сваку другу ноћ одржаје овдашњи срес-кп љекар мачење Мевлуди-Шерифа«. Прије прелаза на само предаваг. Др. Салпх Омерхоџић. On je toicom овпх прошлих десет ње упозорио je присутне на велике користи које имају мудана рамазада одржао седам предаваља. слимани од друштва Гајрет, те да je света дужност сваког муслимана да ступи у његове редове. Још torom проп1логодишп>их предавања грађани су оејеHa 31. јапуара одржао je предавање г. Др. Хусеип Ратили, да би иста продаван.а била од велвке важноетп п за љевић »0 алкохолу и н.еговом штетном дјеловању на човјењихове жене. домаћице. na су одмах почетком овогодипш.ег чији организам«, које je било отручно n поучно обрађено рамазана једнодугано предложили споменутом љскару. да одте je побудило разумљив интерес присутних. мах отпочне с истпм предавањима. Наравно. да се je са страПосјета на свим Гајретовим предавагвима била je мноне љекара свесрдно изишло у сусрет тим жељама грађана. гобројна. A како су жене прихватиле и како су се одушевпле за та предавања, то je вриједно сваког дивљења. Њима je говоГајретова предавања у Автовцу рено такођер о хигијени, али много опширније и обрађеније. Мјесни одбор Гајрета у Автовцу одржао je у Гајретонего ли Н.ИХОВИМ мужевима. To je учињено ради тога. јер ступ вом клубу предавање од 8—10 сати из друге »Гајрстове бихигијсне нашега лома и свега, што се у нашем дому нал-дзи, блнотеке »Ислам и просвјста« од г. Осман Нури Хаџића. Препретставл>а жена — домаћлца. И жене су важност пстих предавач je био г. Абдулах еф. Гаврановић, шер. судац из Гацдаваља тако схватиле, na je њихова посјета б п и управо ка. Приоутних je било 90 слушалаца. Предаваље су присутни неочекивана. одушевљеље сјајно, a разумјеван>е управо зд.саслушали са велилшм задовољством. дивљавајуће. Гајретова предавања у Оџаку Сматрајући да je из медицине хигијене за наше граПрво предавање »Будимо задругарн« од г. Бубића одрђане и њихове домаЈшце најважније упознати се барем прижао je 27. јануара у читаопици Муслиманско Јединство г. ближно о заразним болествма, љиховом преношен.у, сузбпХусеип Капетановић. продсједник Мјесног одбора Гајрета, на јању и препознавању. рада тога je тој грани хигијене са страком je присуствовало oico 50 слаушалаца. Предавач нм je не предавача посвећена прва и особита пажља. Да би разуполагано прочитао и растумачио предавање као н one мисли, мјевање са стране слушаопа било што лакше и боље, прекоје ne би присутпи схватили, те ИМ je на концу савјетовао давач je све заразне болести груписао у три најглавније да приступе оснивању задруга. групе уочивши na првом мјесту one заразне болести, које 99 �пајвише у овим крајевима владају. У прву групу узете су оне болести. које се највише преносе дисањем, дакле плућне заразне болести, a као најјачи преставник тих болести особито je наглашена тубервулоза, растумачивши уједно љезпне страшне посљеднце као ооцијалне болегти. У другу групу узете су оне болести, које се преносе највнше храном, дакле цријевне заразне болести, a као њихови најчешћи преставнгаци у овим крајевима споменути су и подробно растумачени: трбупши тифус, дизентерија и љетни дјечји прољев т. зв. дјечја колера. У трећу групу заразних болести узсте су оне болести, које се преко наше озлијеђене коже преносе у крв, дакле крвне за.разне болести, a као најизразитији и најчешћи преставник те групе заразних болести узет je пјегави тифус и маларија. Наравно да се предавач није задрж-ао само код ов-их горе наведених болести, он je споменуо и о н>има подуље говорио и остале заразне болести којпма je човјек извргнут на којигод било начин. Kao нешто најглавније мора . се споменути, да je посјета особито оа стране жена била изванредна. Скоро одмах иза сваке вечере почињете сретати мнаге групице наших вриједних и знатижељнпх домаћпца. иду на предавања и само о њима говоре. Д 1»уги предавач био je до оада наш вријоднп учител. г. Абдулах Кољхоџић. Он je говорио о задругарсхву еноме: нувши најпрво оснутак прве задруге на свбјету, њезино значење и важност. Нагласио je, Да je ea муслимане особито у данашње доба свеопште привредне кризе задругарСтВо најбољи и најједноставнији н^чијј,1да се из наше материјалне кризе извучемо. Морални усЛјех и овог предавања бтго je потпуно задовољавајући, a предавач паграђен једнодушним одобравањем. Трећи предавач 6ио'је наш вриједни и on] имам Ћамлл еф .. Арнаутовнћ, који je одржао предиваше ј «з вјерских прсшиса о рамазанском пооту. направивши napaлелу између тих прописа п модерног схвата»41о Чуваау народног здравља. И ово предавање, као и свако друго Окићено je својим врло добрим успјехом. У овнм крајевима, г.гје je интересовање за друштво Гајрет у порапшм годинама било замрло, сада се поновно буди искрени осјећај за то наше једино културно друштво и свак хрли и жели, да томе друштву притече у помоћ. Наше женскиње нешто и од прије, a особито како се je одушевило овим предавањима много се занима и пропиткује за Гајрет. Ha њиховим ноћним рамазанским сијелима много се прича о Гајрету, договарају се, како he то наше друштво помоћи. Kao проба, да ли je то баш тако. на једном предавању међу иаппш женама говорено je о Гајрету. Опоменуто им je, да наш пододбор Гајрета приређује na бајрам своју уобичајену годишњу забаву, na би било врло лнјепо и похвално, кад би и оне, наше домаћице, пзишле у сусрет пододбору са својим мклодарима, да би tako материјални успјех забаве био што бољи. Harne вриједне ‘ домаћице су то скоро једва дочекале и свака се радо јавила, да прилаже свој дар за Гајретову забаву, уписавши своје милодаре, које he сс употријебити na дан забаве за лутрију, која ће без сумње донијети једап добар дио прихода наше забаве. Овај свесрднп одзив нашнх врпјсдиих домаћица спомињем овдје само као узгредно, али ипак као врло важну појаву, да се je и међу нашим жешжињем почео будити ocjehaj за своје братско друштво Гајрет. Социјалпи ocjehaj нашега свијета познат je. a и признат, a ондје, гдје још није постао изразит, ne значи. да га ту ни нема, чежа и један најмањи повјетарац, да га распири и распламти. Ово истичемо и ради тога не би ли и остали наши братеки пододбори покушали, да ту социјалну ica.uiy свијест и одлику размашу и подигну. Све се може, само ако je добре воље. 100 Гајретова предавања у Модричу Овџме Вас извјешћујело, ла сно заврзшв« л ДРУГУ групу предавзњд на 6. on. мј. иза теравије п.тоY a. Прво предавањо од ове друге груле M P*30 Ј® Хаф" 3 Муламед еф. Служлћ иа 2.. 0. мј. У одређешш лросторлјала овдашње Медресс лза теравлје са ч ш »0 ЛЈ'«РП м , од Осман Нури Хаџика, које je веома добро успЈело. Лруге предаваље je одржао г. Осшшвег Абазбеговлћ из Модрнче ,0 лорлјсклу бос.-мрц. луслилалв* од г. Дервиша Тафре, које je такођер еа веллким шиересовањем садлутаао. а ово je предавањс одржано на 4. о. мј. у Медресн. Tpchc предавање одржао je данас на 6. о. мј. г. Марко Пелицарић, управнпк Бановпискаг добра из Модриче »0 задругарству« и корпсти, icoje добро задругарство друштву доноси. Г. Пелицарић je као стручњак свестрано разјаснио какова. je важна ствар задругарство и пгга се може све удружењем постнћн, тако. да су ш сви присутни са великим интересовањем и разумијевдњем саслушали. Након тога позвао je присутне да ствар озбиљно схвате и да се промисле, те да лр у што крађем року групигау и да оснују једиу взћарску задругу, којз бп била најподеснија за ово мјесто и отадлину. ЈТрисутни су обећалп. да he озбиљно на томе порадити и да he за иеколгако дана резултат јавити. ^ Прсдложени еу гг. Селим Карабеговић и Сабит Хердић, да се код њпх у ту задругу уписују којп би хтјели бити у тој задруги. \ П озд р ав н е д еп еш е Поздравне депеше Гајрету и претсједнику г. Др. Хасанбего■ику ДоманоеиЦи: Гајретови пријатељи и радници скупљени у Мјесни Гајретов пододбор испоручујемо Главном одбору братскп поздрав из Домановића. — Хусеин МурадбеговиК Џивари: Са бројно nocjehene главне скупштине чланова Гајрета у Џивару. лрез Требиње, поздрављамо Вас господине претсједниче као вођу пашег прагреса са жељом за дуг жнвот и успјех у раду за добро Краља. народа и отаџбипе. — П ретсједит Салко Берхамовић. Д а љ њ и до б о о тв о р и и уте ле љ а ч ги Tokom прве половнце мјосеца фебруара уписагае се за члаковс утемељаче Гајрета слпједећа гоопода: из Орахове: Мехмед Bemnh и Селим Селић. • из Приједора: Лбдулах Каравдић. из Сарајева: Фсхим еф. Башчаушев^. из Травника: Др. Салих Татаревић уписао je за члана утемељача свога рахм. оца Алагу Татаревића и одмах уплатпо износ од Дин. 500.— из Козарца: Малан Алагпћ п одмах уплатпо износ од Дии. 500.— и Муниб Арнаутовић те Едхем Балић. зи Урошевца: Сулејман Даутовић, из Ђурђевика, орез Тузла: Оалихбог ХашпмбеговтЉ уписао се за добротвора Гајрета, уплатнвшл у готову Дин. loog. Р п д Га / р е то в е о р га п лгза ц в ге Настзвак рада Гајретове просвјетне секције у Тузли У четвртак 8. I. у 8 сати ка вечер одржао je г. Bchnp еф. Пашпћ. наставник стручнс занатске школе у Гајретовом клубу предавање »Занатство и индустрија«. Преда.вањс je било пршшчно посјећено. Уочи петка 15. I. у 8 сати на вечер одржао je г. Шукри еф. Алашћ. длректор гимназије у просторијама муслиманског занатлијског удружеша »Сена-ат« предавање »Тумачен>е Ајета из Курана«. �“ “ Ч И Ч ™ « r. A a r a t . т његмшм кп,нпш »Тефснрул Курапнл К ец ти I. II.« ово „редаВ|1ш, бш10 )с јодно од наЈпосјећеИијих прсдмш и ове i n e . Присутио je «ш о хот, интелигенције, ошшдште, тркпмвд, змштлгф 11 радннка. Сала удружења Лвла je дугага« пуиа. Предмшм je оставило у сшма редоигаи највољи ушеак, јер je оно јединствено вјерсет предммље, пакво се ншада пије луло у Тузли. У суботу 24. I. у 8 сдти на вечер г. Хамид еф. Чамџкћ. учитељ, одржао je у Гајрстовом клубу предавање »Друштвеност и симпатија«. И ono предаван.е било je релатчвдо добро посјећсно обзиром да je Рамазап и да се у многпм локалима држи томбола куда свијет радо одлали. Предавач je награђен дугим аплаузом публике. У четвртак 5. II. у 8 сати na вечер одржао je r. ГПугрија Чуотовић наставник стручпо занатске школе, у просторијаМа »Сена-ата« предаваље » Трговачко-обртничка к.шора ч трговачко-обртнички сталеж«. Ово предавање посјетиле су нарочито занат шје г трговци, и оставило je лијеп утисак — несумњиво и лшеп vo­ nje*. За 14. П. у просторијама »Сенеа-ата« закаиао je п>едавање г. Адем еф. Аждеровића пшолског упраг.и гел>а, т■*«,!: »Алкохол, рак pana нашег иарода«. Тако je у овој зимокој сезони одржано шшцијати^ом Гајретове секције о с а м прсдавања. Свако ттредтп.е отворио je претсједник просвјетне рекције г. Мехмедалија Џинић. профееор, захваливши ое предавачу g цлблици, a затим замолио г. предавача да изволи почета. Предавап.а Гајретове просвјетие ■сокције примљена су од тузланске публике веома лијецо, ц изгледају као народни уннверзитст у малом. -^ Иза ових предавањд na реду су штампана предавања, која je послао Главни одбор, која he се редовно одржав?Рги сваку другу вечер у граду k околици. Гајретов Мевлуди-шериф у бањалучком конвинту — Апстинениија великог дијела улеме Мјссни одбор Гајрета у Бап>а Луци цриредио je са управом н питомцимд конвикта у славу и величину Мухамед a. с. в. на. врло свечан начин Мевлуди-шерпф на -5. о. мј. иза теравнје у просторијама конвикта. Сала (учионнца). у којој je ова приредба извршепа, била јс врло укусно декорисана, na су се прнсутнн дивили овако смишљеној изведбп декорације. Посјета je бпла одличna, тако да се je напунила, поред учионице одређене за ову спечпност и друга учиошша, a доста je свијета стајало и у ходишсу. Ову прлредбу почаогили су својом посјетом: ди. ректор гамназијс г. др. Васо Глушац и дпректор Учитељсте школо г. Вељко Вујаопповик са овојим иаставничклм зборовима. 'ИснрсД општине био je г. Хамзага Хусеџиновић, uaчелник са подначелнпком г; Хасанбегом Џинићем. Присуствовали 'су ii многи други угледни грађапи и пријатељи Гајрета. Примјетити je да од овдашње илмије није присуствовао ниио осим хафиза који су учили Мевлуд, шеријатеког судије г. Мујезиновика и вјерског васпитача r. професора М. Алихоџика. Програм евсчаности отпочео je са предавањем пптомца С. Чснгнћа о Мухамеду a. с. в. п значењу Мевлуда. које je прло добро обрађено. на су га ирпсутни с велпком пажшом ('.аслушалк. Поелије тога изрецитовали су пптомцл врло добро пјесме: 0. Глухић »Мухамед a. с. в.« (друга пјесма) од Османа 'Бик.ића и Хасан Bpunh »Н’ат«. од Мусе Ћазлма Ђатића. Мевлуд су проучили na српском језику Хафиз Изет МуфпЉ и Хави Хафиз Мустафа Кеновић »Ашере« и »Фе- тахна« училп су Хаџи Хафнз Муотафа Кенеовић. Али Хафиз Деннћ, Гозић Мустафа. Хафип Изет Муфтић и питомци. Салавате су нзвађали питомци. За цлјсло вријеме учења Мсвлуда сва je конвиктока зграда бнла освијетљена, a у сали, гдје се je учио Мевлуд ширио се je угодни мирис удугаче и ђулсије. При крају свечаности војни имам г. Капиџић захвалио се je. испред присутаих, прпређпвачима на овој лијепо изведепој свечаности и зажелио, да и даље наставе свој рад овим лијепим и корисним путем. Мевлуд je завршен клпцањем Њ. В. Краљу. Овом приливом сакупљено je 1193.50 динара добровољних прилога за Гајрет. Ова ријетко морално успјела свечаност огтавила je у душама присутштх снажан утиеак иа сјећаље на Мухамед a. с. в. и појачала симпатије према Гајрету. Гајретов мевлуд у Острошцу. 27. новембра 1930. уочи мубарсћ всчери »Лсјлеи-регаиба« Мјссни одбор Гајрета у Острошцу приредио je Гајретов Мевлуди-шсрнф. који посјетише сви ppabaiin исламске вјере обојога сиола. Мешлудп-шериф je проучсн na српском језпку на најсвечаннјп начин, што je na прис.утне учинило велики и Ivi'ioj; дојпм. Tom п ртнком je одржано предаваље о живот>’ МуХамед a. с. Ha овом мевлуду сакупљеио je за Гајрст 205 динара добровад.ЈШХ прилога. Рад женског Мјесног одбора Гајрета у Тузли Градска отптина у TV^iji дала je ове годппе као гаоју рсдовну помоћ за одјећу и обућу сиромагапе школске дјсце — ~свкма женским друштвима, ла прикупивши још псшто, no свомс пахођењу, о.ЈЈену пајспромпшпију ппсолску дјсцу. Тим поводом, за муслиманску дјецу no првп пут ове године пропорцпоналнп дио добпо je Мјесни женски одбор Гајрета своту од 9000.— дпнара. Досадаљпх годипа ову помоћ општине добивало je мусл. попгорно друштво »Добротвор« na би уз овај прилог општпнс додао један дио својих прихода и тако одјели и обули лпјеп дио птколске гпротиље. Када je женски одбор примио одобрепу споту општине бно je свјестан своје тешке п делнкатне задаке. a уз то још. да јо примљени прилог општиие ма-пен да ес ма шта честито набави и сва попиоана (жротип.а ма чиме прсд Рама.тан обрадује. Зато су одлучиле, ла од гра1)аиства сакупе добровољнс прилоге, у чему еу получпле управо рскорлан успјех Два дана no највећем нсвремепу п студени купиле су ол боршгцс добровољне. прплоге од rpabaiicTOa. баиака и инду стрија, и сакупиле су своту од прско 0.5оо.— динара. Сакуи љена свота у данашње доба претотавља огроман успјех који би тешко получпо и који мупткп одбор у року ол два дапа. Прннцип им je бпо брза помоћ лвострука помоћ. За добивени новац одмах су пабавиле 95 пари ципела. неколико етотина метара штофа., пархета, басмс, да тиме обрадују 200 сиромашнс школсже дјеце. K i k o je било врло хладно вријсме и мокрпна није се чекао ни Рамазан a ни Бајрам. како су некс предлагале, него je лан прије Рамазана. 18. јапуара у зградп I. основне пшолс подијсљсна дјеци сва пабављепа одјећа и обућа. Подјелу су нзнршиле чланице женског одбора у прпсуству град^ког биљсжнпка г. Имширагића те п|1етсједнтгка н тајнпка Мјссног одбора Гдјрета. Накоп подјеле олјеће и обућс извршено јс фотографираље. n претсједнпк Мјесног одбора г. Џсмалага Телалбашић одржао je дјсци говор у којем je нагласио, да им je пружена ломоћ од женског одбора Гајрета и градске општине, да од сада још боље уче да ое лијепо владају, те кад узрасту и постану своји, да не забораве Гајрет и да буду ваљанл и честити rpabami. Оваквим радом женског одбора помогнуто je у право ■ вријеме снромалшој школској дјеци боље него прошлих го- 101 �Да je ова забава успјела морално најбољп je локал. лл дшга. Осим тога олажлгано je мјесном потпорном друштву су вслнке и простране просторпјс Соколског домл. илс ду пком »Добротвор« који je na себе преуаео сиромашну мектебску пуне веселе публпке, a о материјалном успјеху ове зд аве дјецу. Поводом овим. a заслугом женског одбора, помогнуто ronopc цпфре прихода из којих ее води. да je ово Једпа од je муслиманеској сиротињи како оној у основним школама, тако и оној у мектебима т то досадашњих година није било. иа.јуспјелпјих забава наше провинциЈе. Овакав племеннти и хумани рад женског одбора у ТуРад Задруге Кола Српских Сестара и Гајрета зли заслужује сваку хвалу и признање. Знамо, да ћемо се огријешнти о скромност уважених У педељу, 8. о. мј.. одржапд je годишнл скупштина Загоспођа из женског одбора Га.јрета, које не траже ни части. друге Кола Српскпх Сестара и Гајрета у Сарајеву. Из извјени славе. него раде из чистог увјерења, na ипак не смије се . штаја поднесеног скупштини впди се да je Задруга у прозаборавити да су се у овоме тешком и одговорном послу најшлој годипи упослила око стотину жепа и дјевојака и да je више истажле: Тензиле х. Телалбашић, Фадиле х. Имширочнсти добитак око 20.000 дииара. Резервни фонд Задруге извић и Мине х. Сердаревић. ноеи данас око 80.000 динара. Дал Бог да се и друге жене угледају у овај примјер и, На скуппшгни je пзабрана нова управа. у коју су да их до године још видимо иа пољу хуманог и културног ушле: претсједница Мпца Поповпћ. потпретеједшша Зулејха рада. И ово je маркантан примјер да наше жене умију, могу БахтијарешЉ. I тајница Фпта Komapah, П тајница Зокпја ПТеи sohe да раде на културном и хуманом пољу. рифовић. I благајница Рокеанда Тодоровић. II благајнчца Лагано али снгурно напријед' Мица Пејановић; одборнице: Радмила Бракус, Дарттнка ВуПрегаоцу Бог помаже! ковић. Дарпнка. Деспић. Персд Гргић. Милка Мичић. Лепа С. М. Лесковац. Даринка Цвијетић, Хафа х. ПТахинагић. Шемсе х. Велика Ггјретова забава у Зеници HfRrnh. Хабиба х. Бушатоић. Хајрије х. Арпфхоџић, Зехре х. TIj’pnfth, Сафија х. Чекро. Сабира Kpexnh, Емлне х. Хапџић. Ha рођендан Њ. В. Краља Алеоссандра Т. дне 17. децемМплтса Стефковић; Надзорни одбор: Вјера Крсмановић, Pnбра 1930. приредно je Мјесии одбор Гајрета у свпм јцјостошида xi Рпзванбеговић. Теодора Шугаљпћ. Шехзаде х. Баријама великог Соколског дома, која je у сваком погледу, a и мимо свако очекивање одлично како морплпо., тажо и маи Босиљка Благојевић. тернјално успјела. Гајрет у Горњој Тузпи Забаву je отворио члан Гајрета г. Хрљичевић Халил. рударски пнжињер. поздравившк рриоутне и приказавши тоНастојаЈвем четворпце млађих људи покрепут je у Гор. плим ријечима рад и циљ ‘-Гафета у прогалости и садилтТузли рад за Гајрет a тај покрет пиче у здоговору баш 28: п>остн. јула 1929. Tora дана ти људи констатоваше, да je велика Затпм je као друга тачк:| npoamjia дошла декламација срамота, до, у- том раду и помагању велпких и благотворних »•Ha рођендан Љ. В. Кро^а Александра I. 17. XII. 1830.« од циљева не учествује и Гор. Тузла. Од тога дана почело се раБогумила Тони-а. коју 'je дежламацију са гмјелошћу извела дити за Гајрет n наилазећи na велики пријем и разумијеваТалнћ Есма, ученп^а 1П. разреда основне школе. Затим je на н>е код нашег свијета именовани повјереник Аблулах Сарввиблшш гђа Маркић уз пратњу гласовпра гђппе JI. Лвблпнг чевпћ успио је.да се за непуна три мјесеца оснује Мјесни одсвпрала Бернот: »Фаптазие, балет«. a потом je тпвоо смјело одрор Гајрета. докламацију »Пјесма јединству« од јБл. К. рЈктића. БабахУ том одбору непл функцнонери за кратко вријеме na мвтбвић Осман ученик IV. разр. осн школе.И " жалост показаше се паопвпим у свом ралу и na тај пачпп Kao други дио забаве цргселп оу члановп Гајрега и чла- ■ н-астаде стагнација еа неколико мјесеци. Али доптла je глпвitoBit Југославенског сокола, позорншпи комад »Упесите па скупштнна на којој су' изабрапи људи који he у иетипи мртваца« од A. Мурадбеговића na свеоппгге зпдовољство. радити. који су свјесни својс дужности и т;ојпма лежи na У одигравању naponnio су се, истаклп од мушкпх дисрцу Гајрет. летаната г. Стајић Петар: управћик поцГте и г. Авдић Заим. Тако je нови одбор na својој радној сједници олрсдио општ. чиновник. a од жепских гђа MaMirh Зора. гђица Ројнов план свога рада. подузимајуКи све ono како тај рол гато иик Тилда и гђица Млађсновић Анка. плодопоснпји могао пзаћп. na je прије свога проучеп мевлуИза доврпге1гог програма настала je nrpaniea и распроЛЈт-шернф. приређено врло лпјепо Гајретово onje-no. Међугпм даја Гајретове томболс, те je тако у пајбол.ем раеположељу заказанд je и бајрамска забава (21 . фебруара о. г. и то први паетављено забављање до ране зоре. пута заеебно као Гајретова забава). За ову забаву чини приБруто приход ове забаве био je 19.740 дилара и 50 na­ рсђивчш одбор ве.лике припреме, нарочито у сакупљању томpa, a расход 4.529.— дпнара тако да je чиот приход изпосио боле из женских ручних радова. добровољног бифеа и др. 15.217:50 динара. Много помаже Мјеспом одбору г. Кадрн еф. Хајдцревић. Добровољне прилоге дароваше: Претсједник Мипистар1«)ји сваком згодом тумачи потребу рада за Гајрет Meby паr.Kor гавјета и мпиистар унутрашњих дјела. почаенп ађутант пгим свијетом. Поред осталих Гајретових пријателл такођер Њ. В. Крзл>а, армпјски ђенерал г. Петар Живковић 500.— ради за Гајрет овдапга,и учитељ г. Џемал Демировић. У сводшг.. Земаљска Баш;а у Зенпци 100.— дин.. инж. Лукман ме стану прави сијела, окупља Гајретове прпјатеље, na којиХанс 200 днн.. Ошптипа Страњањска и Биљешево no 500.— ма се расправљају питанл у главпом о раду за Гајрет. Гђа дин.. Општнпа Горн>о-3ешчка п Брњичка no 200 .— дип.. a Х а п т ја Демировић такођер je спремна вазда ридигги врло оем тога поједишг пријатсљн и раднлци Гајретови сакупили предано и помагати одбору и баш уздајући се у оваковс. еу међу својим пријатељима и познаницима 1.700.— дин. одбор je зада.их ддиа отпочео и са упиеом жена у чланство прилога за ову забаву. и тако сада има већ неколико цијелих фамилија уписаних за чланове Гајрета. TI овом приликом мјеспи одбор Гајрета сматра евојом дужношћу, да се најтоплије захвали свима посјетиоцима, Велика би била незахвалност a да ne споменемо и докао и дароватељпма. који допринесоше за уопсјсх ове забаве. лазалс Абдулхамвда Кушљугића доброг трговца за члпна ГајНарочпта пак хвала братоком Југославенеком Соколском друрета. Г. Г. Кушљугић повећао je број чланова и добрпх ii|ie;iштву у Зеници п његовом отарјешини г. Вељки Гргуревпћу. лога дао од чега Гајрет може имати веллке корпсти. » који пије жалио труда irn муке. a ни времеца. еамо да ова Оада се може рећи, да je Мјесни одбор Гајрета у Гор. забава поотигне свој циљ, Тузли ппкон HcicBS перапетија отпочео песмстапо рад има- 1 102 �јући добру подлогу и вјерујући, да се путем l'ajpeta најбоље сар&ђује за Краља и отаџбину. Гајрет у Козарцу Благотворни Гајретов рад на подизашу муолимана на културно-проовјетном пољу, као и љегов рад na буђењу нациоиалне свијести наилази сваким даном све више и више на признање код овдашњег свијета. Људи се управо такме, ко he више да учини за Гајрет било морално, било материјално само да га помогну у његовим племенитим циљевима. Држе предавања, приређују забаве, сијела, оргавизују течајеве и т. д.,све у циљу да се народ просвјети и да се овом згодом упозна са циљевима Гајрета. Па како je Гајретов рад и такав (уздржава огроман број ђака и научнвка na школама и занатима) којн изискује и новчаних средства, и томе ово мало мјесто Козарац према својој економској снази потпуно удовољава и цружа Гајрету новчана средства у разннм облицима. Даје новчане добровољне прилоге, разне животне намирнице, чланарине и т. д. У времену од једне године дана уписао се je 21 утемељач no 500 динара, од којих су петорица одмах уплатили цијелу своту, док остали уплаћују у мјесечним оброцима no Осим тога 60 редовних чланова и то no 2, 5 и 10 дипара плаћају своју члапарину посве уредно. Ako би Бог дао један добар род шљива, Коварац не би жалио подиијети још новчаве жртве за свој Гајрет којега воде сигуршш путем његов енергичдн, десебичнн н способнн предсједник г. Др. Авдо Хаоанбеговић и његови најближи сарадниди. A и Гајрет у Козарцу може бити потпуно задовољан са радом својих одборника који члЧиаавају овдашп.и Мјесни одбор Гајрета и то гг.: A., Балић, Б. Балагпћ, И. Кључг И. Арифовић, X. Церић, М. Миџић, Т». Бањац, Г. Oci Ф. Ситница и Н. Прусац. u - Отворење домаћичке школе у Пријепољу ж Инидијативом агилног одбора Гајретова отворена jt Пријепољу домаћнчка школа, у којој je отпочео рад 10. јануара о. г., a трајаће 5 мјесецн. У ову школу уписало се и похађају je 20 муслимаских дјевојака и дјевојчица. Ово je прва домаћичка школа за муслиманне у Санџаку и Јужној Србији. Дјевојке се обучавају практички и теоретски: о кухању, шивању, кројењу домаћинству и у опште у свима кућнлм пословима који су потребпи савременој домаћиди. Надаље се предаје о васпитању и одгоју дјеце, хигијени, пауци о исхрани, конзервирању воћа и поврКа, повртларству, ппсмености и рачунању. Наставнице су гђице Милка Ражникова и Андрасеја Царцарачевић које су према муслиманкама врло љубазне и у служби ревносне. К р е г а њ е Г а /р е т о в е о р г а н и з а ц и ј е Оснивање Гајретова одбора у Домановићима Иницијативом г. Мурадбеах)вића Хусејина учиггеља, основан je у нашем мјесту 1’ајретов Мјеспи одбор. Још од прије се покушавало на томе, али из Бог зна којих разлога, пије се успјело. Одушевљеност г. Мурадбеговића Хусејина којом je on причао у касарнама na и у џамији о Гајрету привукла je све одличне домаћиие овога мјеста у крило Гајрета, тако да се до данас успјело сакупити око 60 чланова, управо толш«) кодико je потребпо да се образује Гајретов пододбор. Кал повјсреник Гајрета г. Мурадбеговић je заказао скупштину у у кафааи г. Алије Шоше, те предходно одржавши своје друго предавање о Гајрету, истакао je значење Гајрета у прве дане свога оснутка, љегову прву дјелатиост упоређујући га са данашњим стаљем, те о будућности његовој у коју on чврсто вјерује Како сАм кажб: друштво Гајрет под вИсОкнн ПЈнзтекторатом Његова Височанства Дрестлоиасљсдпижа Петра, те no свјесним Гајретовим радницнма који воде Гајрет ne може бити, a нити je јеоенмсн гљивица коју ћс првн мразови умртвити. Гајретова je садашљост, a још боља будућност, iKoja зависи о нашем раду! To je дјеловало на присутпе иечланове Гајрета na су се и они одмах уписали. Послије предавања прешло се на конституисање пододбора вршено акламацијом. Дредложеки, како слиједи, примљепи су једногласно и то: претсједник Хафиз Мухамед еф. Крпо, који he ту дужност привремено обавл>ати, јер се ове године спрема na хаџ, a no његову одласку претсједничко he мјесто заузети г. Мурадбеговић, за потпредсједника je бнрап г. 'fiaмнлага Шеховић, за секретара г. Хајдар Лнзде, једап од најупућснијих мјештана у овоме послу, за његова замјеника бираи je г. Хасан Хаоић, за благајника биран je г. Мустафа Хаљевац, трговац, a њему за замјеника г. Алија Крпо. За ревизоре избрана су гг. Ибрахим Фејзпћ, Мустафа Koćo и Ибро Хасић, a у надзорни одбор дошла су гг. Мујага Хасић, Ахмет Лизде и Мујо Хајровић. Г. Мухамед еф. Kpno ииаче агилан Гајретдв радшпс, захвалпо се лијепим говором на указаном повјерењу. За узор морају се истаћи неке личности, које се уллcame itao чланови и том приликом уплатише чланарину за читаву годинј^ јшо г. Мујага Хасић, муктар, Хајдар Лизде, Ахмет Лизде Хасанов, Мустафа Хаљевац, Мустафа Хациомеровић Алија Бараковић. Међу члановима je било и таиових који уписаше и своје мале синчиће (да су им здрави и жиrh) за чланове Гајрета, као г. Алија Бараковић, који уједно уплати чланарину за читаву ц-одину, те г. Омер Хајровић уплати за 5 мјесеци. Све су ово похвални гестови свјесних шмаша овога мјеста, који he уз сарадњу својих вјерских и просвјетних првака моћи допијети велике вористи за паш Хајдар Лизде. Г новог Гајретова одбора у Власеници Мјесни одбор у Власеницн одржао je своју годишњу скупштину 25. јануара о. г., на lcojoj je изабран слиједећи одбор: иретсједник: Зухдпја Хасапефепдић; потнретсједник: Реџеп Таљић; секретар: Салих Јашаревић; благајник: Сејфо Тал.ић; чланови одбора: Абдулах Клемпнћ, Омер Хасанбеговпћ, Мухарем Ибрахимпашић; замјепицп: Хивзо Тихпћ, Латиф Прашо и Сејфо Шахбеговић. Измјене функција чланова Гајретова одбора у Приједору Ha одборској сједнпци Мјесног одбора у Приједору усвоjoua je оставка секретара г. Абдулаха Каравдића, пошхо je исти запријечен службенвм пословкма, na не може вршити своју функцију. Ha његово мјссто постављен je члал одбора без функције Мехмед еф. Драчо. Надаље je посгављен ем, благајпика први замјеник Хасан еф. Карахоцић, будући je досадањи благајник г. Ћулкнћ заузет приватним пословима. Г. 'Вулкнћ задржап je у одбору као члан без функције. Анатлфабетсии течај у Гор. Зеници Мјеспи одбор Гајрета у Гор. Зеници оргапдзовао je аналфабетики течај за одрасле у просторијама мектеба. Течај je отночео 15. јануафа. Дневно се предаје 2 пута и то 2 сата прије подне и 2 сата послије подпе. Течај похађа 45 ученака. Нови Гајретов одбор у Острошцу. Ha дан 27 XI. 1930., послије Мевлуди-шерифа, изабран je нови Гајретов одбор и уписивани су даљњи Гајретовн чланови. У одбор су изабрана слиједећа господа: Мустафа еф. Ћурић, шеф жељ. станице за претсједника; за потпретсједиика Асим еф. Џаферагић; секретар Мухарем Камерић. управитељ micoae; благајник г-да Захида Захировић; чланови: Хасан еф. Захнровић, имам; Џаферапа Џенетић, претсједник опliKiiuKor вијећа. 103 �ТРазни д о & р о в о љ н и п р и л о з и з а ГаЈреп УМЈЕСТО Б А ЈР А М С К И Х ЧЕ СТИ ТА КА — ПРИЛОГ Г А ЈР Е Т У Госп. Хусејн Кадић, вакуфско-меарифски директор даровао je прилог Гајрету од Дин. 100.— умјесто честитки приликом наступајућег бајрама. Питомци Гајретова конвинта у Бањалуци сакупљају приносе за Гајрет За вријеме прошлнх божићних празнлка питомцн овога ннтерната сакуплли су у својим мјестима 839 Дии. добровољних прилога за Гајрет и то: Шахиновић Халил у селнма: Јоховцу, Которску и Великој оакупио je 149,— Дин. Даровали су слиједећа гг. no Дин. 10.—: Хасан Прохић, Мухарем Мујагић, Касим Хрњчић, Хусеии Хрњчић, Салих Касумовић, Алија Цеко, Хамза М. Кадић, Фехим Поробић и Залм Агановић; Дин. 7.50: Јусуф Кадић; no Днн. 5.— : Хуго Хлубна, Аган еф. Синаповић, Суљо Дурадсовић, Аллја Алагић, Шефко Муртезановић Хусо Бегићевић, Мехо Хамзић, Кадрија Хамзић н Салих Поробић; Дин. 4.—: Василпје Милкановић; Дин. 2.50: Хуоо Бегоповић. Мујо Исић у Новом Шехеру уз помоћ имама Хафиза Распма Медића сакупио je 128.— Дин. Даровалн су*-слиједећа гг.: Дпн. 30.—: Сеид Алиспахић; no Дин. 10 .—: Р&сим Медић, Шефик Муласмајић, Крсто Ракочевпћ,, Мујо Драгонић, Салих Исић и Емин Алиопахић; no Дин. 5.—: М. Мезетовић, Ахмед Алиспахић и Абдулах Бајрић; no Дии. 2.—: Салко Мезетовић, Дедо Муласмајић/ Мехмед Муртезановић, Јусуф Чампара, Хнмзо ХајдЛровћћ Хусеин Исић, Хасан Муртезан, Хусеин Муласмајић, Осмо 'Бухера, Салих Башић fe Мујо Грачо; Дин. 1.—: Фермо Фермић. Субашик Фаик у ДрбртЈину сакупио je 106.— Дии. Даровали су сллједећа гг.: no Днн. 10.—: ХшЈиЈЈС^Џшић, Миладин Глумац, Љубиша Поповић, Бујић и Замоло; Днн. 9.—: Укропина; no _Дин. 5.—: Светозар Лукић, Петар Хофман, Иван Шаерен, Лончар, Наранчић и Крамер; Дин. 4.—: Иван Стипић; no Днн. 3.—: М. Поповић Перо Млакер и Маpeu; no Дил. 2 — : Бранко Поповић и Шурласн. Абдулах Кадић сакугшо je у Орашју 79.— Дпн. Дароuium су слиједећа гг.: Дин. 10.-\: Садкк Кадић; no Дип. 5.— : Хасиб Кадић, Симо Мљксимовић, Марко Живковић, Мдка Жнвковић, Марко В. Живковић, Браћа Твида и Цвјетко Семизовић; Дин. 4.—: Алија Исић; no Двн. з.—: Ахмед Реџеповић и Осман Нуриспахић; no Дин. 2 .—: Хасане Тувуљ, Абдурахман Нуркић, Узеир Рашидовић, Осман Тукуљ, Јозо Трогрлић, Фехим Хећимовић, Илијас Црвењак, Осман Исић, Мустафа 'Бафић, Саллх 'Бафић и Осман Халиловић. Мујо Маслић сакупио у Кладњу 69.— Дин. Даровали су слиједећа гг.: no Днн. 10.—: М. Смајловић и љубиша Крстић; no Дин. 5.—: Ј. Алатарац, X. Гонџић и Д. Савић; no Дин. 4.— : Мухамед Берберовић и Иван Ваножић; Дин. 2.50: М. Кафеџић; no Дин. 2.—: Г. Ђозић, И. Мухић, И. Рустемовић, ’O. Прцовић, С. Бербић, X. Николић, С. Хасић, A. Хаоић, Р. Хабибовић, Рифат Хасић и Ћ. Рушћуклија; Дин. 1.—: М. Хабибовић и Дин. 0.50: И. Ивезић. бакнх МујагиК m p m i” У .^ Р В Д ш су слпјелсћл гг.: Дви- 2” - : b' ,“1Лић' 1,0 *■ “ v • Мујо Мешнћ и пБхто Mcninh; no Дин. 5_ : Кадрија Ариау. товић Салих Кахвеђић, Г. X. ОошшвЉ и Myjo МуЈагаћ. ■ Рифат ХаџиселимовиХ »ху.шо ja У Котор-В.рош, И ._ Дин. Даровали су слиједећа, гг.: no Дпн. 10. ■ 0е™ “ х '10“' | елимовић, Мехмед еф. ТураллИ « Хилшц« Hy.t«h, ло Лнн. Смаилага Алагаћ, Мускфа АгаиОсгмнћ, ТаОаковик,. U r.int Хозпћ и Мухарем Караоелимовцић. Нурудин Шишић савупио je у Зсинцп 50.— Днн. прнлпком одржавања иредаваша: »Шта мисле вел.ши људн о Исламу« и »Компарација данашњсг живота са начелима Ислама«. Даровали су сллједећа гг.: no Дин. 5.—. ■ алчнповић, Е. Исламбеговић, С. Чоршимамовић, A. Хармандић и И. Мутапчић; no Дин. 2.—: Хазим lIIecTiih, A. Шесгић, A. Мујкић, С. Узуновић, A. Табаковнћ, Фарајлић, Аоим Шсстић, Дервиш A., Салих A.. Е. Мутадчић, X. Куленеовић и A. Солченовић. Енвер Скопљаковић сакупио je у Зворншсу 50.— Дни. Даровали су олиједећа гг.: no Дин. 10.—: Хаклја Крџалић, Нсђељко Зарић. Рсџеб Хајровић Сеид Алија аБјрактаревић u Фатима X. Скопл>аковић. Ахмед Омановић сакуппо je у Орахови 34.— Дин. Дцровали су сљнједећа гг.: Дин. 10.—: Мусгафа Сарчевић; Дин. Азија Сејкнћ; Дин. 6.—: Брдарић Сејфо; no Дин. 5.—: Омцр Селић и Халлл Халиовић. Мустафа Рустемовић сакунио je у Кладњу 24.— Дин. Даровалл су слиј^дећа гг.: no Дин. 5.—: Сабит Рустемовић н Емин Рустемовић; Дшг. 4.—: Ибрахим Халиловић; no Дин. з__: Мухамед Џоаић и Мујага Рустемовић; no Дин. 2.—: Тајиб Џози^ u И. Гонџић. Сакиб Гушић сакупио je у Лишњи 20.— Дин. Даровали су слиједећа rr.: no Дин. 10.—: Мехмед Бахтнћ и Расим Гушвћ. Фадил Шерић слкупио je у Б. Дубици 15.— Дип. Даровалн су слиједећа пг.: Дин. 10.—: Хасап Шерић и Дии. 5.—: Мујага Шерић. Нека je свим дароватељима срдачна хвала! Прилози из Сарајева Улрава Гајретовог жснског тмшвикта у С-арајеву njmмила je накнадно од фирме Бнјрамага Фочо и др. 59.50 метара штофа за питомнце, те им се и овим путем изриче топла хвала. Прилог општине Плеваљске Суд општине у Плевл.у исплатио јо Гајрету Дни. 5000.— као свој прилог за 1930. год. Тонло захваљујемо! VLASNICIMA AGRARNIH OBLIGACIJA NA ZNANJE! Jugoslavenska Privredna zadruga i štedionica u Sa­ rajevu isplaćuje sve dospjele kupone agrarnih obligacija. Daje besplatno sve informacije u pogledu prodaje, za­ loga ili posuđivanja agranih obligacija. Jesam li podmirio dužnu pretplatu? 104 �Posjednicima agrarnih obligacija Jugoslavenska P rivredna zadruga i štedionica (z. s. o. j.) u Sarajevu, Ćukovića ulica broj 5 I k at isplaćuje sve dospjele kupone agrarnih obligacija na svojoj blagajni za vrijem e uredovnih časova. Daje predujmove u mjesečnim ratam a na ku­ pone agrarnih obligacija tako da svaki vlasnik papira može sebi osigurati stalni mjesečni prihod. Istodobno se stavlja do znanja vlasnicima ag rar­ nih obligacija, da Jugoštediona daje sve inform acije u pogledu prodaje zaloga i uopšte korisne upotrebe agrarnih obligacija. Ove se informacije daju u sam oj direkciji za­ voda besplatno. Direkcija Jugoslavenske privredne zadruge i šiedionice Sarajevo. SV A KI M U SLIM A N TREBA DA KUPU JE SAMO G A J R E T O V C IG A R P A P IR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpaplre a potpomaže i „ G a j r e t ” 3000000000000000000000000000000000000000 Papirnica Hamdija Kopčić i * « « Narudžbe: m Tvornica cigarpapira S. D. ALKALAJ. Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu ш та м п а ри за : МЗРДћУЈЕ НАЈБОЉЕ СВЕ ШТАМПДРСКЕ ПОСЛОВЕ УЗ КУЛДНТНЕ ЦИЈЕНЕ СЛАГАКИ СТРОЈЕЗИ СТЕРЕОТНПИЈА РОТАЦИОНН СТРСј cinkografija: IZRAĐUJE KLIŠEJE U JEDNOJ I VIŠE BOJA JEDINA NA JUGU NAŠE KRALJEVINE knjigovežnica: POVEZUJE KNJIGE 00 r NAJIUKSUZNIJC �Temeljna glavnica 40.00 0 .00 0 ' Dinara i ii МаМn i i Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju Z A L A G A O N IG U općine grada Sa ra je va f ^ 3 L . J - J . J r -X- T- a n t т х -1Г т т l t koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale' dragocijenosti uz najpovoljnije' kamate. » » »п |JBosansko Industrijolna i| Ј 0 г . Trgovačka Banka d. i Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 d u g o g o d iš n ji li j e č n ik B o ln ic e , Potpuno uplaćena dionička glavnica D im 7,500*000* Prima u l o š k e na štednju, vrši doznake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća o p e ra te r i D rž. spe­ c ij a lis t a z a o p e r a t iv n e b o ­ 2 0 ,0 0 0 .0 0 0 * — l e s t i , a s is t e n t o d e le n ja Rezervni fond D in O m e r B ahtijarević c h ir u r š k o g D rž a vn e B o ln ic e j [ Ordinira od 1-3 I poslije podne § Interurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split u Aleksandrovoj ulici br. 45 Banka Gajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital Oin 40,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'B anka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. O vlaštena ]e za trgovanje sa valutam a i devizam a. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire ra zn e kulturne' i hum anitarne ustanove. Od čiste dobiti daje 6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a jr e t”. Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja B anka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške uka­ m aćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba ' i � https://kolekcije.nub.ba/files/original/ada5d8e06441b840a151272556aaa76e.pdf 6de2b8576dcfaa3a9f8daf1165922a59 PDF Text Text ГЛАСНИК КУЛТУРНО-ПРОСВЈЕТНОГ ДРУШТВА ГАЈРЕТ САДРЖАЈ: Проф. Вехбија Имамовић: Муслимани и Соколство A. Кемура: Здранствено задругарство Проф. Шефкија Бубић: Слободна трговина-и заштнта уопште КЊ ИЖЕВНИ ПРИЛОГ Илијас Добарџић: Јесени и с.јећања Мустафа Мулалић: Због евлада у животу Омера Тање ПО ПУЛ А РНА СТ Р А Н А Хамдија МулиН: М. Трахтова: Tla Како Омер просвјећује народ fiayi;e о домаћем господарлтву ПРИ ВРЕД А \ Инж. М. Фазлагић: Из Вауко.о воћарству ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК / При(ЈОј.у (Санлак), Вродареву (Санџак), Билећл. Касуповнћлма (Травник), Модрићу, Фочи. Љубушком, Плевљу. Челићу (Брчко), Бос. Новом. Автовцу, Нлевљу. Лукавцу Тур.; Почитељу. Ракптницн (Рогатица). Касаповићима. Даљњи добротвори и утемељачи Гајрета: из Сарајева, Билеће, Козлука и ИЈпиокице. Разни добровољни прилози за Гајрет: Добровољни прилози на Гајретовој забавн у Љубушком, Прилози из Загреба, Модриче, Домановића, Дјелимпћа, Сарајева. Котор-Вароша. Сјснице, Требиња, Козлука и други разии прилозн Брзојавне Бајрамске честитне претсједнику Гајрета r. Дру Хасанбеговићу: од Мјесиог одбора Гајрета из Тузле, Бихаћа, Зенице, Сгоца, Тузле (женски одбор), Бугојпа. Тјладља, Бпхаћа (управа конвпкта са imтмоцима), Плавља Баљалуке, Тузле и Сарајева, Захвалност плтомаца Гајрегова туз.1К11гског ко1ш т:та претсједнику г. Дру Хасанбеговпћу. Поздравне депеше претсједнику и Главном одбору: из Пала. Љубушког, Сребренице. Градачца. •Један риједак примјер. Гајретови течајеви за неписмене: у ПјаниКима и Скендер Вакуфу. Остале Гајретове вијести: Вијести из Зворника, Рамазанска вечер у Братунцу, Ифтар за пичомце бањалучког конвикта, Дужне пртплате листа »Гајрет«. 4 1 NIAPT САРАЈЕВО 1931 И зд а је Главни о д б о р Гајрета у С ар а јев у БРОЈ 5 �Oglašuife u listu »GAJRET« »Gajret« je najrašireniji časopis među muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da zadovolji što širi krug svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih lirm i vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno vršili bi i svoju rtitriotsku i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali u listu »Gajret«. Jugoslavenska Privredna г\ Z a d ru g a i Š te d io n ic a z. s. о . С ' V* ј. p B A JE V U 1 1/ I ‘~ \ Bavi se svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Organizuje i potpomaže razne privredne zadruge. — Podjeljuje zajmove uz povoljne uslove i prima uloške na štednju uz otkazni rok i bez otkaza uz najpovoljniji ka­ matnjak. — Podjeljuje zajmove na 6% agrarne obligačije u neograničenim iznosima uz vrlo povoljne uslove. Uredovni časovi od 8-12 i od 2 i po do 6 časova. Prostorije Jugoslavenske Privredne Zadruge i Štedionice (Jugoštedione) nalaze se u Ćukovića ulica br. 9 I kat. Telefon broj 39 Brzojavi: JUGOŠTEDIONA 10% čiste dobiti daje u kulturne i prosvjetne svrhe. Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друш тва s a културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je ea наш у Отаџбину 100 динара на годину, a з а све остале земљ е преко границе 200 динара. Ђаци добивају лист у пола пене код Главног Одбора или код уп рава Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Х а м и д Нуки+н Власник друштво „Гајрет". — Одговорни уредник: Хамид Кукић — З а штампарију „Босанска Пошта‘ одговара Јосип Енгл. �ГОД. XII ГАЈРЕТ БРОЈ 5 C a p a f e -во , 1 м а р т а 1 9 3 1 Prof. VeObija Imamouić, Mostar M u slim ani i s o R o lsiv o Soko je već kao viteška organizacija odmah još u naročito je konveniralo i bilo privlačno za muslimane, svom početku vrlo oduševljeno primljen od cjelokupnog "КојГ šh^pp Oslobođenju u 99 procenata bili jugoslaven­ našeg naroda, koji već po svom mentalitetu voli vi­ ski orijentisani. Radi toga po Oslobođenju sve to češće teštvo, natjecanje i uopšte tjelovježbu. Prije rata je oik, susrećemo u raznim sokolskim društvima muslimane bio ne samo društvo za ^kulturno i fizičko vaspitanje, kao marljive sokolske radnike i vatrene pristaše jugo­ nego je soko bio žarište svih nacionalno-revolucionar- slavenstva. nih pokreta. Ovo je neobičrto privlačilo sve one koji fšu! No pored svega toga učešće muslimana u sokolu nacionalno mislili i osjećaiS, pa je 'zato soko bio centar ograničilo se i dalje samo na pojedince i to isključivo svih narodnih i patriotskih’ akcija. samo školovane ljude, dok je naš zanatliski, naš srednji Poslije Oslobođenja na soko je pala teška dužnost, i trgovački stalež, a pogotovo naše težački svijet ostao pasivan w nije pristupao u sokolske redove. Ovome su da — osim svoga zadatka iz čisto sokolskog programa ~ još tupi i plemenske oštrice i okuplja ^ к о sebe sve "Ttrive u glavnom tadanje političke prilike, koje su bile one koji su spremni da rade intenzivno na pravom du­ cio naš narod bez razlike, toliko ga zaokupile i toliko hovnom jedinstvu našega naroda. Prem a tome Soko je uhvatile u svoj vrtlog, da nije imao vremena ni da raz­ već tada jedina organizacija većeg značaja u kojoj su mišlja šta je dužan da učini sebi i svome pođmlatku. svi Srbi, Hrvati i Slovenci sviju vjera, samo braća i Ju­ Sve što je imalo pravo glasa bilo je angažovano u par­ goslaveni. Ovo se naročito jako afirmiše, dolaskom prve tiji i partiskom poslu, a samo najidealniji medu njima, Jugoslavenske vlade — danom 6. januara — kada so­ koji su bili u stanju da se izdignu iznad toga i takog kolska jugoslavenska ideologija dobiva puno priznanje ambijenta, oni su radili u sokolu i poimali njegovu važ­ i sa Najvišeg Mjesta i kada se na čelo njegovo stavlja nost za naš nacionalni preporod i pravo narodno jenaš viteški Kraljević Nj. Kralj. Vis. Prestolonasljednik dintvo. Petar. Do svjetskog rata i muslimani su kao i njihova bra­ ća drugih vjera osnivali svoja sokolska društa u raz­ nim mjestima. I ta njihova društva bila su većim dije­ lom nacionalna — srpska ili hrvatska. Poslije Oslobo­ đenja, posve razumljivo, prestala je potrelba daljnjeg po­ stojanja ovih separatnih sokolskih društava, pa se ona — kao posebna društva — medu muslimanima nisu ni javljala. Osnutkom Jugoslavenskog Sokolskog Save3a i njegovih društava — muslimani sokoli su svi od reda pristupili u ovaj soko. Jugoslavenstvo novoga sokola Velikim i mudrim gestom Nj. Vel. Kralja od 6. ja­ nuara 1929. god. učinjen je tome kraj. Prestalo je medupartijsko trvenje, nestalo je plemenske netrpeljivosti, a na svim poljima državnog života nastala je nova era era rada, reda i snošljivosti. Blagotvorne posljedice ovo ga velikog djela, naročito je osjetio soko i njegovi rad nici. Tada je udaren temelj Sokolu Kraljevine Jugosla­ vije u koji su se okupili svi sokoli u državi, ma gdje prije bili i ma kako dotle orijentisani bili. Soko je otpo­ čeo svoje veliko djelo na preporodu naroda kako u kulturnom, tako i u ekonomskom pogledu. Naročito se �intenzivno počima sa radom u širokim slojevima na­ roda. Počinje se sa radom na selu. U ovom radu najviše bi nam mogli učiniti i narod uputiti pravim putem, naši učitelji, a naročito imami, mualimi i vjeroučitelji. Razumije se da bi prvenstveno morali oni sami da pristupe sokolu i to ne samo da se ograniče na prosto plaćanje članarine, nego da se pri­ stupajući sokolu malo jače užive u njegov rad, kako bi postali njegovi aktivni radnici i propovjednici njegove ideologije. Ne bi smjelo biti nijednog našeg učitelja, imama i mualima, koji prvo nije sam u sokolu, a drugo koji i aktivno ne saraduje u njemu. Naročito bi to mo­ gao svaki onaj koji radi i živi na selu i koji dolazi ц direktan dodir sa širokim narodnim slojevima. Trebao bi da svakom zgodom ukazuje na veliki i blagotvorni rad sokolski i da radi na što jačem širenju sokolske misli na selu, te da privuče što veći broj našeg naročito te­ žačkog svijeta u sokolske redove. Muslimanski dio našega naroda ima naročitih raz­ loga da u svim mjestima, bilo u gradu bilo na selu, u što jačem 'broju ulazi u sokofsku organizaciju. To tim više, što baš njima treba najviše rada na svim poljima koja obrađuje soko i njegovi radnici. Osim tjelovježbe i fi­ zičke kulture, u sokolu se radi i na svim drugim g ra­ nama kulturnog i ekonomskog pridizanja našeg naroda. Pored rada na pravom duhovnom jedinstvu našeg na­ roda, pored širenja drugarstva i bratske ljubavi, pored demokratskih i drugarskih odnosa unutar same organi­ zacije, soko još širi pismenost, pridiže nacionalnu higi­ jenu, upućuje narod u osnovnim stvarim a iz narodne ekonomije, privikava ga štednji i razumnoj trošnji i t. d. Ko bi htio da vidi uzoran rad, sokolski rad u svom pu­ nom obimu, taj bi morao da iz bližeg prom atra rad Nažalost na ovom mjestu moramo da podvučemo, naše sokolske župe m ostarske, pa da se uvjćri šta је' da naši imami i vjeroučitelji do danas ne pokazuju ni­ sve u stanju da učini smišljen rad rukovođen rukofti kakva interesa za sokolstvo, niti su upoznati sa njego­ punom volje, energije i fanatizma. Da vidi naštji^edam deset sela sa njihovih sedam deset sokolskih četa.- da vim osnovnim principima. Isto tako bi nužno bilo da i vidi šta su te čete radile i uradile. Da vidi -njihove so­ njihovi neposredni starješine muftije, više pažnje obrate kolske domove^ da vfdi o*he -hiljade plemenitog voća na soko i njegov rad, a da onda uvidjevši njegovo bla­ zasađenog raaom sokplsifih, četa i njihova vodstva, da gotvorno djelovanje za napredak našeg svijeta, od svo­ vidi one brojne biblioteke, selekciona smrrtehaT~štedne jih potčinjenih u gradovima i selima traže što inten­ zivniji ja d u ovom pravcu. Ovo naročito i radi toga, fondove i t. d. Radi svega išfekiAtog, muslimani — ne samo radi što je sadanju sokolsku zastavu razvio Prvijenac na­ toga što inu je soko pristupačan radi svoga idealnog šeg Gospodara i Kralja Nj. Kralj. Vis. Prestolonasljednik jugosi‘a venstva — radi toga što on okuplja У |svoje re ­ Petar, pod čiju zastavu trebaju da stanu pored ostale dove braću sviju vjera, što je svaki brat jednak i rav ­ svoje braće i muslimani bez obzira na to, da li žive u nopravan, nego i radi toga što je soko organi3acija koja gradu ili na selu. vodi velikog računa i o svim drugim manjkavostima Uspijemo li da i naš elemenat, a naročito naše ši­ bilo u kulturnom ili ekonomskom životu našeg naroda, roke slojeve zainteresujemo za sokolstvo i da ga pri­ muslimani su dužni da listom i bez iznimke stupaju u vučemo u njegove redove, onda ćemo moći reći da smo sokolske redove. Naročito treba posvetiti pažnju tome, da se naš seljački svijet obavijesti o važnosti sokolske nešto uradili za naš svijet, jer moramo biti svjesni da organizacije i da se u što većem broju okupi u soko. U je preporod našeg naroda moguć samo preko i putem ovom pravcu naša sokolska župa je imala velikog uspje­ sokolstva. Radi toga ćemo se svi kao jedan truditi da ha, jer u svojim sokol'skim četama ima i jedan priličan se pokaže u ovome radu što bolji uspjeh, jer ćemo sc broj i muslimana, a i sokolskih četa u muslimanskim tako najbolje odužiti sami sebi i otadžbini, a naročito selima, gdje su svi težaci do posljednjega članovi svoje, prema najvišem dobroželjitelju našeg cjelokupnog na­ čete. roda Nj. Vel. Kralju. Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav”? �Д. К ем ура З д р а н с п ж н о задр угар ст п о Иако наш јужиословенскл народ припада мла- јело одморити; излијепио и онако мале прозоре ђим, недегенерисаним ограицима људске pape, ипак иенџерлијом или јагњећом чапром, д а срче не су здравствене прилике код нас још на врло ни- плаћа, a кад сз »одобровољи« части пуну мејхану. ском, често пута жалосном нивоу. Док се свима Жене му знају купити бјелила, a собни дувар и осталим животним иојавама нашега народа поклања дјеца оу му црна. »Седам ку ћ а a осам бунара, доста велика пажња и постижу знатни резултати, Па им опет жеие неопране.« дотле се у погледу општег хигијенског подизања нашега народа до сада врло мало урадило. Скоро Д јевојке ибришимом везу и рукавце и »амбресва досадања наш а јавн а здравствена акција сво- лиће« носе, a на голој земљи леже и дроњавим сс дила се н а сузбијање и лечење већ посталих и ра- губером: покривају. Кад >трулом газди< адјом приширених болештина, док сс иревентивним мсрама, ликом у кућу сврне капетан, љекар, инжиљер, поиретходној одбрани од болести и хигијенском вас- резник или који други од »господе« нема н а што да нитан»у најш ирих народних слојева није посвећи- еједне, нема из чега воде д а се напије; нема гдје да .јегне и преноћи. вала потребна пажња. 0 и[>етепу, свадби, моби и даћи вола ће заСви смо ми свакидаљи сведоди и »мирнодушни носматрачи« на хиљаде здравствоних мизерија, које 'клати, нала села нахранити и напојити, a ђаче отсусрећемо на сваком кораку н а селу и у граду. Ме-- ' правфа с пројбм и луком, д а целу недељу у школп ђутим смо сви ми оиет хитрији и опремнији, д а у проведеГ боЈГвснику неће jaje д а обари, пиленце да сваком мзсту »оснујемо “и организујомо« дилетант- закоље. Пун му n млекар и ћилер; и димњак и ско, певачко или футба^око друцјтво, него да упу- иушница; и подрум и трап; али му се оир умацио Кујсмо неуки свијет н а хигијене^ији живот, да тџг- и укварио; купус усмрдио; турш ија прозукла; одвратимо од многих штетних, п уобичајених im­ кромпир проклијао... enica и заблуда, да скрешрго* пажњу надлежни ino je код љега, тако му je код е.усједа и ириздравственим органима на многе немиле и нех јатеља; тако je no цијелом еелу, n a можда и у цијејенске појаве, или, ш та више, д а објаснимо наро, лом крају. Обичај je таки, с.ви тако раде, тако им и свесрдно се залождмо за осниваље з д р|аЦ4од старипе остало, у то су огрезли, n a и не виде, с т в е н и х з а д р у г а . CaM#Weicapn и јавне здрав- да je то недостојно за углед; штетно no напредак, ствене установе не могу подмирити све хигијоноко a веома опасно за живот и здравље. Кад им кажеш потребе народа. Т у j e п о л * р е б н a ш и р a a к- да то n e ваља, одговориће ти: тако нам je »суђено« ц и ја нар о д н их пријатељ,а и прегаоца. >божја воља«, >тако je у нас обичај«. Какво je код нас, малне у свима крајевима дрМеђутим кривица не лежи до самога сељака. жаве, хигијенско стање на селу, најбоље нам казују Он се у тим приликама родио и одрасгао; он циова и с т и н с к а о п а ж а њ а н а ш е г а - н а р о д јелог свог вијека није ништа боље ни видио. Кринога соц и ја л н о -зд р а в ств е н о га борца вица je наша што смо се од њега и од његова дома r. Д р . М. Ј о в а н о в и ћ а - Б а т у т а : отуђили, чим смо се у бољим приликама нашли, и >Ударио je на с-збе срму и злато, (сељак) тјера што смо га само онда тражили, ка д нам je био поскупоцјене коње у »правом фијакеру«, н а жзнска- требан за наше личне или партијске диљеве. За дији му звецкају цванцике, талири и бијеле меџе- осуду смо сви ми просвећени синови ове земље. дије a пр ,гдјекада блистају и дукати и оуфурини. што смо основу народне и државне снаге и живот Размеће кзз, бацајуКи банке гајдашу и циганину на сељака у порбдици и на дому, из вида изгубили. ћемане, само да се на сабору и састанцима покаже, д а не кажем још оштрије сасвим занемарили и да се послије о њсму прича, како je >трули газда«, просто слепом случају оставили. Одговорни смо сви како, je чувен и виђен . . . a у кући живи са стоком ми, што смо до сада парод мало н сувшпе једнопод једним кровом, или баш и у једном простору, страно проучавали: сабирањем и проучавањем д а један другом дах дишу; плаза сз и грчи no пра- крајњ их огранака и посљедњих изданака тога жишини, блату, поздеру, и пепелу; лута као сдијеп no вота; његових прича и пееама; пословица и гатки: мрачном, чађавом, задимљеном, загушљивом и пу- здравица и поскочица; ш ара и везова, игре и забаве; стом простору, у коме се чист и уљудан човјек не празничних и сватовских обичаја и т. д., a заобиби хтио ни окренути. . . Пали лампу-чађавицу од лазећи корјен и стабло народие снаге, материјалну 30 napa; нема ни ногара, камо ли крзвета и при- културу његову и свакидашње прилике у кући и стојне постеље, гдје може ноћ провести и уморно ти- животу масе народа.« 107 �Ироучавајући дуж е Bpeifoiia ове и још ж алосније хигијежже u уоишхе ж и в о ш е дрш ш ке под којим а ж иви наш народ, a нарочито наш сељ&к, док. Др. Г а в р и л о К о ј и ћ , лекар америчке мисије ио (Јслобођењу, тражио je и дуго времеиа испитивао начин, како би се народу н ајеф икасније помогло у овом правцу. Резултат овога п роучавањ а био je о е н и в а љ е з д р а в с т в е н и х в а д р у г а год. 1922. Задруге ове врсте су наш југословенски специјалитет, a њ их je и за зв ал а п р ека потреба. Главни мотиви који су руководили пок. Д р а К оји ћа д а лутем задруге реш и ово наЈвиталније здравствено литањ е села, с у ови: з а д р у г а j e о р г а н и з а ц и ја самопомоћи, сељ ак сам активно у ч е с т в у ј е н а з а л 1т и т и и л о д и з а њ у свогаздравља, задругаподиже оплии к у л т у р н и и х и г и је н с к и ниво својих ч л а н о в а . З д р а в с т в е н и з а д р у ж н и покрет почива на истим п ринципим а, као н с в е п о љ о п р и в р е д н е з а д р у г е : з-^ Јед н и ч к и м н а п о р и м а п о б о љ ш а в д х и стање сваког п о је д и н а г задру^ара; из заједл и ч к и х с р е ^ т а в а с н а б д е в а т и с в е пот р е б е . У д р у ж е н ^ чч и ч н о с т и (задругари) у ч е с т в у ј у к о л е к ти вн о у упоаТ љ аГ^у ови м а лословима^задр-уге. Овај покрет имао je, ирвих година, вел и к број противника, н аж алост и у редовима самих лекара, али je он као фцрава и живјотним лотребама изазв а л а појава, лобедио и одржао се. Д ан ас лостоји и С авез здравствепих задругауБ еог р а д у с а 54 ч л а н д ц е . Здравствено задругарство наш лло je н а пајбољи пријем у гралицам а предратне Србије гдје да н ас постоји и ради 41 здравствена задруга, иако потребе з а оваковим установам а нису, ни у колико мањ е у осталим крајевим а државе. У Јуж н ој Србији, Војводини и Д алм ацији лостоје no 4 и у Босн и (Бос. Свињар) l здравствена зардуга. У с в к м а о в и м з а д р у г а м а з а ч л а њ е н о j e д а н а с о к о 1,7.000 п о р о д и ц а . A ko у з м е м о д а с в а к а пород и ц а б р о ј и n o 5—6 ч л а н о в а , з н а ч и , д а се з д р а в с т в е н е з а д р у г е б р и н у з а одрж а в а њ е . з д р а в љ а и с в е х и г и ј е н с к е noт р е б е з а о к о 100.000 љ у д и . Задаци здравствених задруга, лрема њиховим правилима су слиједећи: да ш ире смисао з а здравствени покрет и д а свима савременим срествима ш ире здравствену пропаганду; да се труде, д а околина у којој задругар живи. одговара прописима здравствене науке; д а својим сроствима врш е заједпичке набавке свих срестава који служе за одрж авањ е здрављ а 108 задругара (лијекови, препарати, хигијш кже п о т^ б штине, разне маишне. и т. д.), д а за случај болести задругара п руж и овоме што бржу, сигурнију и јевтинију љекарск.у помоћ; д а пруж и задругару новчану позајмицу з а c.nyчај болести и смрти. Свака здравствена задруга оснива своју здравствену станиду или здравствени дом, којом као л свим осталим пословањем задруге управљ а управни одбор у чијем саставу je и љекар. У задруж пој станици, дому, задругар добије љ екарску помоћ, потребне лијекове као и ову осталу помоћ, a no потреби, и материјалну. У станиди се подиж е н а р о д н о к у п а т и л о , према мјесним приликам а и материјалној могућности задруге; комплетује се задруж на апотека и хигијенско слагалиште; отварају 'Х е н а р о ч и т и д и с п а ж з е р и з а з а ш т и т у о д о ј ч а д и и м а л е д ј е ц е , a за ш колску дјецу п р о т и в т у б е р к у л о з е . Дуж ност je здравствених станица д а и с п и т у ј у н а с е љ а и в о д у з' а п и ћ е , да с,е боре п р о т и в ш и р е њ а з а р а з н и х б о л е с т и , д а воде з д р а в с т в е н у п р о п а г а н д у , да п р о у ч а в а ј у и побољш а в а ј у с та н б е н е и п р е х р а н б е н е прил и к е својих чланова. Задруж ни здравствени дом je стјециште народа из читаве околине, у њему задругари траж е и добивају п о т р е б н а и м у п у с т в а ; у њему се^ држе корисна х и г и ј е н с к а , просвјетна, пољ опривредна и остала п р е д а в а њ а ; здравствени дом je поред општине, богомоље и ш коле н а ј б о љ и у к р а с с е л а или варошице и видан д о к а з к у л т у р н о г н а п р е тк а тога краја. Задругарство je, данас, најсаврш енији облик социјалног осигурања, јер претстављ а не само осигурање у случају обољења, него чак и осигурање хигијеноке заштите здравља. Здравствено задругарство претставља језгру н о в е с о ц и ј а л н е о р г а н и з а ц и ј е о с и г у р а њ а , постављене на најздравијим основама демократског удруж ивањ а и свјесне солидарности. С а в е з з д р а в с т в е н и х з а д р у г а , који he кад а се уваж е потреба и овај корисни покрет проширити no цијелиј држави, оснивати п о д с а в е з е и ф и л и ј а л е , има за зад атак д а се брине за стварање здравствене материјалне к у л т у р е се л а и сељака, да н а б а в љ а з д р а в с т в е н е п р е д м е т е за појединачпу н заједничку употребу, д а и сам ироизводи те предмете, д а о т в а р а ш к о л е и т е ч а ј е в е (домаћичке, нудиљске и друге) и уонште д а најиш рим слојевима народа, a у првом реду члановима здравствених задруга о м о г у ћ и с а в р е м е н о , ј е в тино и опште лијечење. �Проблем здравствеиог стања и хигијенског подизањ а народног, није оно уско, лично здравље и иоука о чувањ у здрављ а појединада, како се то обично и једнострано схвата. Са здравственим npoсвјећивањем и са хигијеноком културом ш ире се и животне потребе, те сљедствено томе, морају се тражити могућности да се сгворе што већа сретства за такав живот. Хигијенско подизање народа повлачи за собом и потребу за савршенијим начинима производње у сеоској привреди. Природно je и посве разумљиво, да се здравствено задрутарство најбоље разви ја и н a ј б о љ е у с п и ј е в а у о н и м к р а ј е в и м а , г д ј е j e з ад р у ж н а свијест у н ар о д у већ ухват и л а д у б љ е г к о р ј е н а т. ј. у крајевима, гдје већ постоје и успјешно дјелују други типови задруга: кредитне, произвађачке, набављ ачке и остале. Посматрајући рад здравствених задруга у Орбији, констатовао сам, да je највећи број н>их основан од стране чланова других, старијих при"вре!дних задруга и да су те задруге и.најббље. Т ер и то р и ја здравствене задруге ле протеже се, у правилу, само н а једно село или само н а једну општину, него н а в и ш е с е л а , n a ч a к и в и ш е о п ш т и н а , које свс заједио ч и н е ј е д н у з д р а в с т в е н у о п ш т и н у , без обзира на политичке границе села и општина. Величина подручја здравствене задруге зависи од густоће насеља, конфигурације терена, имовног стања становништва и што je најважније од њихове задруж не свијести. Kao и у свим другим јавним пословима, тако и у погледу оснивања и ширења здравственог задругарства лична предузимљивост и прегалаштво поје!дипаца главни су покретачи ове необично корисне јавне установе. У овом напису имао сам намјеру само да укажем н а потребу акције у овом правцу међу наигам свијетом, а . у првом реду међу наппш сеоским живљем и д а ' скренем паж њ у н а постојање и досадање успјехе овога покрета, a н а позванијим н стручнијим љ удима je д а ову ствар још боље разраде и популаришу. Б е о г р а д , 24. јан уара 1931. г. A Ш еф кија Б уб и ћ , проф . f a и заштита уo n im e С л о б о д н а трг< ro-вина П РЕ М И РАЊ Е З А Н А Т С К О -И Н Д У С Т Р И ЈС К И Х П РЕД УЗЕЋ А Заш титне царине и прохибиције упливисале đy~ на стварање многих занатоко-индустријских предузећа у државама меркантилног система. Гдје није приватна иницијатива била довољна-,»Д рж ава се сама показивала као предузимач. У Француској сусрећемо: узорне фабрике намеш таја под водством сликара Л е Брена, фабрике чипака и огледала венецијашже врсте, енглеских чарапа, хола^деског сукна, немачких лимених в месинганих производа. У Немачкој се развија доласком Хугенота производња свиле, броката, рукавица, шешира и чипака. И пак држ ава није могла у свим привредним гранама да преузме н а себе иницијативу, него je морала за све те послове путем разних привилегија, повлаотида и потпомагања загарантовати приватницима добар услтех. Све се ове државне потпоре могу једном речју назвати премирања, помоћу којих су се приватници или изазивали н а предузимањс какве радиности или им се давала прилика,- у колико су већ произвађали, д а дођу до великих профита. Сам овај начин заштите домаће радиности нас у толико више интересира у колико се мпоге данаппво, иШдустријоке државе лаћају сличних средстава у циљу јачањ а конкурентне снаге домаће производње на страним пијацама. Оретства овога премирања била су веома различита, a у главном оу се састојала у давањ у разних припомоћи и права подузетницима и радницима. Тако су подузетници примали наследно племство, смањиваше увозних и извозних царина. бескаматне зајмове н а више година, годишње пензије, дозвола производњс пива за себе и раднике, бесплатна земљишта за радионице, ослобођење обртног надзора итд. Раднтицима се подељивало мајсторско право и опраштало их се пореза. Осим ових повластица многи су примали премије у готовом новцу из држ авне касе. Te су суме у доба Колберове владе у Ф рандуској зиале бити прилично велике. По неким прорачунима (Сомбарт) ове су субвенције индусггријских предузећа од године 1664. до 1683. око 1,800.000 ливра, не узим ајући у обзир државне мануфактуре koje су саме стале држ аву 3,000.000 ливра, не рачунајући куповине Л у ја XIV. у овим предузећима. У Енглеској оу биле познате премије н а извоз готових фабриката где су н са.мв краљеви преносили своје разне регале н а приватна предузећа. Све ове мере постале су стално правило, у појединим европским 'државама сусрећемо их све до 109 �конца 18. столећа. 'Аустрија je од године 1760. давала сваке године 50.000— 80.000 форината премије. И данас у многим држ авама сличне премије нису никаква реткост. Оне су у век имале веома добро заштитно дејство. ПОСЛЕДИЦЕ М ЕР К А Н Т И Л Н Е З А Ш Т И Т Е Меркантилне заш титне мере нису ни у једној држави предузимане систематски, него од времена ирема приликама к а д je требало заш титити ову или ону грану производње. Зато и последице овакове заштите нису могле бити користоносне no општу народну прлвре)ду: заш тита je добро дошла извесним предузећима, државној каси, и нотиомогла je стварање нове капиталистичке привреде. To су у главном и изискивале стварне политичке прилике времена, к а д je пра.к.тикована ова заш тита. И мајући то на ум у мораће нам и последице меркантилног система изгледати опште корисне.рПрохибитивна je заш тита створила хомогене царинске обласги, са једном јединственом царинском границом, с а униформнраном царинскбм тарифом. Укидањем унутарњих цари на i улазе све области и градови у заједничку држ ^вну царинску о б л а с т,а радиност читаве држ авне територије поче се испољ аватц у развитку џародне пржвреде. Заслуга овога система у главном се састоји у томе што je имао у виду заш титу народне радиности и зато се у историји економске нолитике сматра овај систем првим протекцијонисипким . Запггитне мерс нису у свим држав^ исте, n a су према томе 'ћ последиде диферен: према појединим народним привредама. А лј je главно пракса меркантилне запггите уверила je економске политичаре, заш то у некој држ ави ne може д а напредује ова и ли оиа индустријска или пољопривредна производња. Тако се н а пр. у једиим земљама неке гране производње нису могле ра-звити због географских прилика, јер су потрсбовале нарочито земљиште, или нарочиту климу. као: свиларство, гајење оваца са фином вуном итд. У другим земљама извесне гране производњ с нису имале предуслова за свој разви так због одсуства, или рђавог својства појединих минерала, и л и због оскудице горива око м ајдана ти х минерала. Тако су се могле лончарска, порцуланска, стакларска производња и разне гране металургијске производње тамо добро развити, где с у постојали одговарајући минерали и горива. У трећим земљама поједине врсте производње су спречаване у своме развитку због промењљивих историјских прилика, због пролазне коњунктуре. због рђавих саобраћајинх сретстава. Најзад се у неким земљ ама споро развијала произ[!Одња, јер тамошње становништво, због разних историјских околности, нпје уопело jom д а 'Стекне извесне техничке способности и потребпо знаље. Истина, меркантилни систем узет у целини (о чему овде није ни реч) имао je својих кобних последица: велике количине новца произвеле су револ^цију цена у меркантилттстичким држ авама, тако д а су цене за 15 пута порасле; настале с у разне бурзовне спекулације, многи су крајеви опустошени, н а чпји су се рачун подигли неки индустријски центри; настао je касније застој у привреди и т. д. К аснија критика меркантилне политик.е, ко ја кулмипира у радовима Адам а Смита, н ап ад ала je до најмањих ситница држ авно мешање у народну привреду. Самоме се систему приписиваху у грех тадањи ратови, застој разних привреднттх грана, напупггање земљорадње. слабе радничке падгагце, поскупљиваље животнпх намирница итд. Међутпм све те замерке меркантилној заш тити писане еу под посве новим економским тгриликама, које више пису потребова.лс ппкакову заштиту. М еркантилпа je заш тита одговарала стварним потребама тадање апсолутистичке држ аве и своју je нах>одно-привредну улогу са, за она времена, доста великим успесима одиграла у исторпји. Jesam li podmirio dužnu pretplatu? �КЊИЖЕВНИ ПРИЛОГ Илијас Д о б а р џ и ћ Ј е с е н и и сеЋ а њ а у ж и в о т у Омe p a Т а њ е Кажем ja теби, Османе јадан. Рођени смо да патимо. Оаздани да трпимо. Претурамо ти ми горчине и недаће даномице преко леђа, преко ових наших згуроних и отрпелих леђа као перушке. A опет о ф ћ а м о како нам бива све то мање живота, Нестајемо, чилимо (постајемо мањи). постајемо туђи и сами себи. Жалујемо, a опет се нечему као надамо. Помишљамо, е доћи ће још једном, доћи ће тај дан жељени. Граница нас je у заранку живота крвљу и осветом задојила. Муке смо претрпјели, јадили се, мучили сс. Проскитали се, раскућивали се брале. Тешке су нам тегобе, не бисмо их могли поднијети, да су нам срца као планине. Рођени смо на пушкомет од границе. Родиле нас мајке брзо, бојале се прећи he границу, надале се доћи ћ е , , стреијеле загуриће бој. Живот нам je прошао у ' хуки и зујањ у курш ума; к&> да смо б и л ж у рову. На крв смо се иавикли као н а воду л ме!д. Окрвавили смо се као касапи. Поживинчили смо се, јадан! И животиња има душ у и сп&Јој, a р к ј е н е-/ мамо. Немамо, кажем ja теби. И -^ивотиње се смире, a ми немамо смирења. Н ^ д а дахнемо као људи и ж иви створови. Ни да зас^гемо. Таман да притврдимо сан, a пуш ке зачујемо градидом. Љ у д и noбјесне и подивљају и јаук проломи странама. Грапица се запали и небо према запаљеним ватраЈ i a f чудно засјаји и засветлуца. Заж ари се и зацрвени. Планинама завлада очај и мук, a катуни се узврпоље, оживе. Сви се окупљају :домаћитш, жене, дјеца, чобани, сва чељад.' И они тада забораве на љето, проведено na широком планинском вису. A све се то 'догађа изненада. овако. К ад наши полДјежу, они се довуку и упале први. Послије ми. n a они и пуцњава проломи ноћ. Није ни ова земља као друге. Проклета je, уклета као нпкаква. Крвљу освојена, к.рвљу заливена, крвљу откупљена. Попрштени смо крвљу као касауп. Крвави смо ми п н а Bora када помишља1Мо. Крвавп, велим ja теби. iie бије злато и жутина но ж еравица.И мао je бркове као велпке прамони вуне, a нос, као у орла, орлушаст, носоња je био. Очи му час мирне, зажмири, n a као д а притаји, сакрије тада сву јарост под канцима, a послије провири из њега љутина и засвјетлуцају му као искре из камена. Насо je био јунак као ниједан с ову страну. Кољ му и пије био коњ. Вила, ђаво, ж ива сатвар, што иде земљом и једва дотиче тло. Б и л и су то соколови, јунади и кољеновићи. Ж алим их ja јадан, као себе, као тебе, као све оно, дпто нам je прошло онога дана, када нам će царство' сурвало. Па ме т а ж алба мори, стеже и претешко ми бива у нутрини. Ехе, јадни мој свијету. јадЈш твој лијету, боколе, Наоо, јуначе, брате! Свакога^самч-оплако оне црне ноћи. З а свакога no прегршти суза искапо. Зап ала ноћ, тепгка и крВава, дрна н а бојишту бе^\радости. Претурам љеш тае_2 гледам, распозпајем их. Видим Салва. Ej 'балко, јадна ти ма.јка и ка д те посла. Пошо ти да спадри^,султана,/ дап м у одвратиш змтј.у и отров, да м у лтомогнеш. Ш та ти г.ада помаже, будало, ја|а ж а л е! Леле! Тешко твојој мајци од сад na до вијека. Куку! Њ ојзи! Усне му као још да живе, помалшо му се у страиу, n a као д а би хтјеле д а каж у н ш ђ ^ е н у рану. куршум их погодио и оне окаме'љ ене>остале. Очи упрте, зелене невеселе. Гледају пут, куда га je мајка испратила, pano у јутро, пуно туге и тешких надања. Покупилп су све саме младиће, неожењене. јако ожењене, јединке. Пошли су у киш у курш ума као у башчу код дјевојака. Са осмјехом на уснама, сјајем у очима и вјером у свој.у снагу. Били су стаситп, гледни, соколови. (Јадне им мајке што остадоше без својих крила.) A то јутро свп су уз бубањ полазили, са пјесмом их дјевојке и сп раћале. и прдс-јећале да им се поврате. Махнуле се махрамама про махала. Tora јутра кагаба je била ср ш р н а као jecen. Љ у д и су увијени у туг.у и бол корачали са бригом у стопу. Све се neСве о том размшпљам и мие.ли ме воде у бтаро. куда опремало, помјсрало, уж урбавало се и мијрОбијеле дањ у рудине бјелилом вуне од оваца. a. њало. Са, гранпце су долазиле вијести што плаше, говеда замучу'брдом. A поћу? Утиша ноћ, угдш а еа бојишта писма ттупа т.\те. Радиф а се купила, a n a као да прах сипи са успомена. помичу ми се велпки таботг аекера, бијесних похотљивих Лазова године, повраћају се у етаро, уназад. Завалим се • долази.ти. Овраћали у каеабу, пролазили за грау шилтеј a мисли ме воде у старо. ТТомитл.ам na нииу и носили са собом језу и пеку иаслућену бојеве и јунаке. na оружје и кон>е. a све ми је'дан.' етрепњу. Народ je био у очајан.у и неизвјесности. no један васкрсавају. ТТасо, висок као бор. силовит, Завладао je мук и касабалије се забринуле. Запјак као див. Чакшире му кратке до кол>епа, оа вра- тије су пекуд из касабе одлазиле, n a се поновно гептама од кољепа доље. (Џамадан чохани, дрвеп, враћале. ТТТпбали кандијам а коље, знојаве. -велтш?. ]>езсЈг од злата. диити, сјаји, сјаји као да из. п.ега који су плопарали са плочама теппсо n звонко. По- 111 �каци су на часове постајали пусти. Била се раја са аскерима. Пробијали Црногорци са других страна, a Брзава горсла као жерава. Спремала се на посљедњи отпор. Хтјела je 'да дадне посљедњу снагу и да више не нагази Турчинова нога на њихову земљу, док су они живи, na касније ако изгину, нека преко њих мртвих све запале и побију, они ће мирно чекати дан освете и слободе. Мисле тако Бр. завци и јурише. Јурише као да су од олова. Јуре у ватру и кишу куршума, a снага им малаксава. Послије долазе појачања. Границом прашти, кордунаши дају посљедњи отпор и зора црвена, крвава пролије границом руј. (Крај.) Мустафа М улалиЋ З б о г епл а да Појава 9. ( Бе би и А л и ј а с а м и ) A л и ј a: (кад je већ Есад изишао виче за њим) Захвали Богу да. je било на мом огњишту, . .. али Боже здравље, наћемо се на згоднијем мјесту. (Враћа се Беби која се сва задувала). Умири се. Видшп као ти срце туче као у преплашене птице. Знаш да ми није тебе, да се ти не би пршлашила. удавио би ону хуљу. Ноктима би му гркљан извадио. Б е б и : (дИше иЈзаћЛажује ое) Ja нисам на оваке шкандале научена! A л н ј a: Знам Боби! И_зато шта сам могао учипити? Да м е ^ н В је тебе, цријевима би се ja данас љеговидо опасао. Умири се! Боље да je овако намирно прошло. Могло je зло бпти. Нек je само њу ђаво одни^г Устани! Хоћеш мало воде? Хоћеш чашицу вина? (дајс vjoj) Ha! Мани! Добро je било! Б е б и: Како су у Boemi прости људи! Знаш да je с мене спало барем два кила, a имала сам очувану линију. A л и ј a: Боже здравље исправићемо линију. Уз.чашу и пјесму све се надокнади. Развесели се. Запјевај мало! Зар нам нису сватови (гледа ју, a ona њега испод бубикопфа као мачкица) Пјевај, нек, и они na сокаку чују, да смо весели. Нек им срце пукне! Б е б и: (бебиња се) Али не могу пјевати. A л и ј a: Де молим те! (милује ју). Б е б и: (мази се) Не могу! A л и ј a: (даје joj на силу гитару) Де, јањешце моје! ’w Б е б и: (се још неколико нећка, али ју Алија коначно савлада и она најприје потихо куцкајући у гитару, a за тим гласно запјева два три такта неке маџарскс пјесме, али ју Алија прекине.) A л и ј a: Немој увијек те пјесме Беби. Запјевај мени за вољу једну лашу босанску, јер знаш макар и глупа била, како ти кажеш, ипак мене дарпе у срце! (Сједне joj под ноге na ћилим n обухвати joj ного.) 112 5) Б е б и : (пјева) (У таквој пози затиче их Садулахефондија и др.) Појава 10. Пређашњи, Садулах ефендија, Ибро мухтар и Салихага (Садулах ефендија je no вањштини и одијелу дип ефендије али његова ахмедијом умотана глава 'вргтједи толико колико и свака друга мисирача. Човјек који je узурпирао свештенички чпн на основу тога што je научио неколико сурета напамет, a популаритет je стекао тиме, што je у Јунузовој кахви пекоје школаре побио, да земља није округла, него бива равна ко демек тепсија. Веома je добро упућен у џенет и џехенем и о хуријама, na je одржао неколико вазова и то му дакле даде ттраво. да обуче џубе и замота бијело око главе. Бави ее no мало и илаџима na и записиваљем, јер му то доноси средства за уздржавање ц то му даје потпору за научно теолошки рад. Његови заштси пмају 'гудотворну моћ. Нек он само умочи у мурекјеф и запише ма пгга било, илаџ je божијим емером сигуран. Најигбалнији су му записи, које напите са крвљу од црне кокоши без биљега, али он мора кокош заклати уз неку дову. Кокош се иаравно не баци на ђубре. И б р о je мухтар у касаби. Тип улизице, a уз то ахмачива пар екселап. Мухур му je увијек при рупи и мухурлеисаће и на мртву главу ако му сс бива дође од куће. . О а л и х а г а je опет nm бакалџије, који се je послије рата прирођеним титизлуком спашао и лиjeno живкари. Има око главе везену ахмодију ради помпозпости, која му створи и извјестан углед у граду, na je у свим меџлиеима те и у гамом џематском меџлису.) Са дул ах: (теменахајућ na улазу) 0 машалах! Машалах! Прави бива зевак. Селамун алејкум и клаљам се ročnojице! А л и ј а : (скочи) 0 ђела машалах! Бујрунуе. бујрупус ефендум! Б е б и: (такођс-р екочи) Кези чоколумј �О а д у л а х : Машалах! Баш ти Алијага бивакарце кршна госпојица. Још иншалах ако буде божији емер, те ти дадне оно што желиш, биће хаиртги ако Бог да! (оједа на шилте подвијајући ноге). Ибро: Јашта ефендија, Ми будаласти Бошц.аци и не знамо што ваља, Живимо ти ко стока. Гледај мехабета и рахатлука. A код нас? (сједне на сећију). d a д у л алс: Још само велим, ако ми Алах поклони евлад од срца јер je брак без евлада ко њива без плода. Ибро: Оно лијепо je ефендија бива кад се има евлад, ама демек кад се евлад оспе ко код мене, није баш велика сласт. Бога ми je метти дошло, да своју Зејну пушћам, да ми не товари више белај на главу. С а д у л а х : Мани болан не гријеши душе. Не буди џахил! Алах џелеталуху даје сваком махлукату нафаку, a камо ли неће инсану. A л и ј a: Тако je ефендија. Ибро: Бога ми ефендија, да ти зн^деш како je са џехепемским зебалијама деверат, узео би какав било ила., кад би само тахпортојао, само да их више не кецају. Ma не знаш ти то ефепдија. Лаr тешпих ко мачићи. To ти je немогуће исказати. О а д у л а х : Ох, машалах. Теби je на ахирету мјесто ослгурано. A оно бива што се тиче илаџа за то je лахтсо. Зпам ти ja тра.ву, која демек има у себи четердесет илаџа ' џ А л и ј а : Што Салихага није с вама дош [omaof (нуди цигаретама, Беби им тфлпаљује и заттухује их мирисом свога парфема. Опажа се да рапгарују ноздрве.) С а д у л а х : А х т и знаш да код Jiao демек imje тачност сифат-лејисана. A ja брате кад ме се зовне, na макар то био пир. сунетлук, зијафет, ифтар. нејсе, ja бива најволим доћи тачно. Б е б и: To je красно својство! ЈБубити тачност! (цери се безразложно). С a д у л a х: Додуше илмијја je позвана да бива буде у том погледу тачна, али и лруги би требали бити тачни. A л и ј a: Све једно доћо и Салихага. Можемо до вечере мало промехабетити. (Беби) Беби, забави госте. a ja идем видјети je .лп комшинка осигурала вечеру. ~ ^ И б р о: Хајде ти за послом. Можемо ми мехабетити, има вала еглсна даттас. да га не можеш папрттравити. Боље je 'да одеш да не загори. Нек иопред мене боље помасти. A л и ј a: Наредио еам хурмаџипе, na се бојим да нс би учем омалила. A кажу, да je ова моја комшинка Јусуфагашпта прпви мајотор у хурмаџтрша. С а д у л а х : Е вен такав. Прсте одгризати. Ал иј а : А фе д е р с е н ! (изађе). Беби: Извините, ja још ваше обичаје не познам. Хтјела би вас послужити. Имам слатко... Ибро: Ааа, слатко je хоџама драго. Б е б и: Знате мислим слатко вино. С a д у л a х: Не, зијадола ročnoјице. Ако je што год друго од слатка пекје, али вино je код нас харам. Б е б и: Не пијете? И б р о: Забрањено. Ко веле попије једну кап гориће четерестхиљада година у џехенему. Б е б и: (се саркасгично смије). С а д у л а х : (се згледа са Ибром и намигну). •Беби: (кроз смијех) Ja не познајем муслиманску вјеру, али само знам, да муслимани највшпе вина попију. Ибро: (Садулахефендији) Ну joj пос-т ћаћии! (Веби) Ли^па je наша вјера госпоја, само je ови што носају тијес.не хаљине не коланишу и не возе no закону. Беби: Кад би ja прешла на муслиманску вјеру, шта би морала научити? JI б р о: Па сират ћулрију! С а д у л а х : Куд ти одмах на сират ћуприју! £Беби: Шта je то? Ибро: Па ja шта. Кад пређеш преко н>е, онда Je све лахко. С а д у л а х : Камо ти болан иајприје кијаметИбро: Ама то ти je лахко. Кад она знадне ono оштрија од сабље. тања од догаке и мрклија од ноћи, na зпадие како се може ттреко такве ћуприје иријећи, она ће претурити и кијаметски дан. С а д у л а х : Па треба госпојици најприје казати, пгга je џехенем a шта je џенет. У џенет да долази улема и овако бива илумли људи, a у џехенм динсузи и џахи.ли. Б е б и: Ja ништа не знам. Шта je то џенет? О а д у л а х : To ти je госпојице мучно казати. Tora на дуњалуку нема. Ето демек једна башча пуна ђулова и свакаквог зсрзевата. Одмах кад унидеш има један бунар, na кад се тога бунара na­ mijeni никад више не можеш огладнита. Беби: Па не пије се вода ради глади него жеђи. С а д у л а х : Знам. Ама бива та вода има два тшгс.ума. II за глад и за жеђ. И онда бива пођсш отале путем кроз башчу. Имаш шта видити. Отворио ти се мерух са свих страна. Свакаква мива уродила na волити ов.у или ону. Шта ти год душа зажели. Ама бива у тој башчи нема земље. Мјесто земље ти je тамо све сама халва, a мјесто каменпца Ш �нутеви посалиџани све самим хурмаџицима, Нејсе. Сједнеш ти у хлад и номислиш: јараби д а лги je сад чаш а шербета, ама демек, д а je са ђулсијом размућено, a Божијим емером, пред тобом се створи гола хурија. Само н а њој тан ка свилена кош уљ а и донесе ти пуну маштрафу. К ад те та х ури ја погледа — знаш само okom п огл е д а . . . И б р о: Е вјере m i -?фендија ти би потурчио васбутум дуњ алук. С а д у л а х : Упутнћу ja госпојицу< биће ona. нрава муминка. Одакле ти оно бијаше? Б е б и : Ja ? Из Мађарорсаг. С a д у л a х: Д а си ж ива и здрава, крш н а ои. (Беби га погледа ексцентричном кокетеријом, a Садулахефендија поглади браду.) Не може, болаи Ибро, у нас ни бити овако крш но чељаде. II б р о: J ok ефендија валахи. Тамо ти код њих рађа свакаква мива n a и крш на чељад. ПОПУЛАРНА СТРАНА Hamdija Mulić K a k o O m e r p r o s v e ć u fe n a ro d Došao je red i na zaboravljene. — Gdje ti ovo bi, ove dvije-tri večeri? — pita Os­ mim Cvijetić našega Omera. Baš je neobično bez teb£. — Bio sam u selu Obrima. Pozvao me tamo "Dervo Soko. Sjedinjuje se njihova opština sa Doljansko'm, pa žele ljudi da im se tp- razjasnilo četfiu se radi. — P a šta bi? — upita'•Mčtimed Trkljaš. — E, šta bi? — otpoče Omer po izdaljega. Kada sam uljegao u selo Obre.,pa /azgledao u kakvom sg^stanju ono nalazi danas, TČada negdje u napred^M r^s^lu; polje se iskorišćuje', kao što iskorišćuje dobar baštovan; kada negdje i u pojatama svijetli električno svjetlo i kada neka sela više n a l i č j a moderne gradove — znafe, li, kako mi je bilo? Jedna mi se strana lica zapalila od stida i muke, a druga od teška osjećaja prema onome nedužnome svijetu,' koji toliko .pati i strada. Mnogi jadi biju našega seljaka. Oni to i sami osjećaju i.- samo se katkad nesvjesno sami medu se jadaju. Imaju pamet — i oni su ljudi — ali kada ta pamet nije prosvijećena. Imaju usta, ali koja fajda, kada ta usta ne'umiju da kažu ono, što ljudima fali, gdje ih tišti. Život im je pun če­ mera, pod teretom neznanja, 3a!biluda, praznovjerice i raznih poroka. A do juče, što ’no riječ, niko o njemu nije vodio računa. Mi smo se o naš seoski svijet silno ogriješili. Osobito naši pametar-i išli su krivim putem. Bavili se o svojim više puta i malenkostima, a o selja­ ku nisu imali brige, što no riječ, ni u peti. Ja sam ljudi, vi to znate, dosta proputovao svijeta. Vidio sam svojim očima toliki napredak u nekim, da ne bi nikad vjerovao, da nisam vidio svojim očima. A kad sam od stanice pregazio one naše zapuštene puteve, kriveći noge do Obara i jedva došao pred Obre, preda mnom se ukaza selo. naše zapušteno selo, u kojemu se nasadilo k ’o privremeno nekoliko kućica, koje više sliče pojatama nego domovima, gdje ljudi žive. Do u samo selo put pun rupača i šljunka, da nemaš gdje nogu mir­ no postaviti, pa kako je tuda ići po noći, kako li tuda vuka ona teška kola jadni volovi! Pred kućama čitave rn hrpe đubreta i lokve od gnojnice, pa se još na ljetnoj sparini ne može tuda od smrada da prođe. A oni tu kraj tih đubrišta provode cijeli vijek. Pa još neko pita što ,su neki naši seljaci, osobito seljačko ženskinje, tako blijecli^ifl^čak žuti a žiye na selu, na otvorenom zraku. Gledam im domaću stoku kada izlazi iz pojata na pašu. Svuda je ulijepljena đubretom i, što je najgore, uvuklo se glupo vjerovanje među naš neuki svijet, da to stoku goji. A kako i neće. Naš neprosvijećeni sviet uopće, a seljak pogotovii, nema još pravog pojma o čistoći i ču­ vanju 3dravlja svoga vlastitog, a gdje će onda da pazi na higijenu pojate. Jeste li ikad ulazili u seosku kuću? Ako niste, onda niste ni vidjeli sliku bijednog stana gdje jadni ljudi žive. Većinom su to male sobe, više puta i bez poda naročito u selima planinskim, gdje osim peći, sanduka i ponjava nema nikakva drugog namještaja za udobnije življenje. Po strani sobe, pod šišetom pružen je srg, gdje se drže haljine, koje poslije metenja kupe prašinu koja se godinama tu kupi i okužava. Više peći opet manji srg za sušenje obojaka, čarapa pa čak i opa­ naka. I, kad se još pomisli, da u toj maloj sobi sa ma­ lim ulijepljenim prozorima koji se nikad ne otvaraju, spavaju duge zimske noći po pet-šestero čeljadi, onda je samo čudo, koliko je naš čovjek tjelesno jak, da se sve ne poguši. U takim sobama naročito se lako gnijez­ de »sitni neprijatelji«, stjenice, uši i buhe. Pokraj ovoga svega, što satire i postepeno ruši život našega seljaka, kako je tek onda, kad zavlada kakva zarazna bolest koja prela3i s čeljadeta na čeljade. Nastane čitav po­ mor, osobito kad se take bolesti zataje. Kada naš neuki seljak živi ovako u bijedi svoga doma, taka mu je i hrana. Osim onog veselog kruha, nešto sira i mlijeka, ostalo je sve prosto i nimalo paž­ ljivo spremljeno za zdravu hranu. Kod svoga neumijeća, neurednosti i nečistoće, naš seljak ne može nijedan svoj mliječni proizvod čestito da proda. Najgore, što se ne pazi na čistoću. Nečistoća ubija naš svijet više nego neka bolest, jer čim se bolest javi u selu, dočuje to Ijekar ј strogo postupajući, stane joj na kraj. A nečistoću �u seoskom svijetu niko ne suzbija. Naravno, čeka se prosvijećenost u seljačke duše, pa da sama vida svoje ljute rane. Ja sam vrlo si'ab zemljoradnik, ali ipak kad vidim one puste njive u selu Obrima, stisne mi se u duši, na pomisli šta će tu jadni seljak da požanje. Plitko se ore, zemlja gotovo nikako ne gnoji, pa nije čudo, da se lje­ tos vide žita rijetka, zakorovljena i kao da plaču na ne­ marnost. 0 pčelarenju, živinarstvu i vrtlarstvu nema tu ni govora. Naravno, da su taki lijeni i voćke gajiti. O zadrugarStvu u Obrima nema narod ni pojma. I tako ti je sve, s koje god strane promatraš našega seljaka. A kakva je duša u seljaka u Obrima? To su ljudi većinom mirni, povučeni, pa kao što su potišteni, kao da i sami žele da budu 3abačeni. Naši su seljani pobožni ljudi, ali ta pobožnost sastoji se većinom od kulta, od prirode, sa mnogim primjesama praznovjerja. Vrlo su prijazni i gostoljubivi, lijepo bi dočekali gosta da se ne stide svoje golotinje i bijede. Pošteni su do nevjerovatnosti i silno čuvaju svoj obraz. I ako u selu Obriin^ nema nijednog pismenog čovjeka, ti-ljudi nisu glupi a u razgovoru s njima, vidi se, bi se brzo mogli preporađati. Ovdje naročito upada u očiy št® su naši pametari dobro uočili prostodušnost našega seljaka pa ga često puta izrabljivali u političke i ine Mprhe, amikada nisu pokušali, da makar u mislima điiblje zađu u proučavanje njegovih slabih osobina i da ga prosvjeduju. U Obrima ni danas još nema š k o le j vele. da im do danas nije u selo došao učen čovjek, pa kako će naši seljaci imati Marija Tra@iova i pojma što znači opština i rad u njoj. Eto to je meni ovdje jedan razlog da istaknem koliko grijeha leži na duši naše uleme, inteligencije i svjesnijih građana što, dok druga sela postepeno primaju prosvjetu i unose njene napredne strane u rad i život, naši n a r o č i t o m u slim a n i seljani većinom još i danas čame u g u s t o m e m r a k u . Drugi je raztor ovim mojim riječima o selu i seljacima, da barem danas uprem prstom na jednu lijepu pojavu koja se eto tiho bez buke i galame i u našim zapuštenim selima po­ lagano pomalja. To je prosvjetni rad našega Gajreta. Makar se i zakasnilo vjerujem, da će taj prosvjetni rad Gajreta skoro dati dobar zamah i u seljačkom narodu, jer u redovima Gajretovih radnika po cijeloj provinciji vide se s v e v i š e i v i š e agilni i svijesni ljudi koji su ozbiljno pregli da pobuđuju sav naš narod na napre­ dan rad i savremen ižvot. To je eto u današnjim našim teškim priliKante j e d i n a ž i v a ' u t j e h a . Ondje se daje savjet i uputa kako će seljani najprije doći do ško­ le ^ s v o j o j općirti, onamo negdje i u zabačenom selu ođržaje se -Gajtetov analfabetski tečaj. Isto iako narod­ na predavanja, razne zadruge, domaćinske škole pola­ gano prodiru i u naša sela^pa kada se ovako u početku svojski pođe pravim putem, poslije će istom da se po­ krene obnova života i rada na sve strane. I, ko još u tome divnome radu nije pošao ovim skromnim putem ^&renikom , neka pođe, jer dobro učiniti svome narodu, ^jSje nikada kasno. A kada se naprednom sistematskom radu dade ozbiljan zamah, taj rad brzo kreće naprijed 1 v ide se divni uspjesi. ■ /ж n a u k e o d o m a ć e m g o sp o d a r stu v i . . Kako ćemo se uvjeriti, da li je tkanina čisto lanena? Lanene tkanine teže su od pamučnih. Bucamo li i'anenu tkaninu, buca se Iahko prema nitima, iz kojih je sastavljena; lanene tkanine bucaju se vrlo teško, a ako upotrijebimo -na bucanje dosta snage, tada se bucaju jako nepravilno, zato se mora uvijek strići (izvučemo iz tkanine nit pa prema njoj otstrižemo). Lanene niti bucaju se sa praskanjem a na prekinutim komadima po­ kažu duža vlakna. Pamučne niti bucaju se vrlo i'ahko a prekinute površine pune su kratkih zavijenih vlakana. Također ovo ispitivanje možemo provesti i sa uljem: odreske tkanine natopimo do ulja od repice ili od drveta. Zatim gnječimo ih u posušilu za tintu, da bismo su­ višan ulja otstranili. Ako sada položimo tkaninu na Crnu dasku, laneno vlakno postane prozračno, a pamučno neprozračno, tako da nam prozračna lanena vlakna izgle­ daju tamnija nego vlakna pamučna. Pranje rublja Pranjem rublja nastojimo da otstranimo nečistoću sa rublja. Najbrže postaju nečistim oni dijelovi odjeće koji su neposredno uz tijelo. Zato se rublje mora često mijenjati; najmahje jedanput za nedelju, a radije i češće. Prljavo ne smije se nipošto ostavljati zamotano, nego se mora ostavljati na prozračnom mjestu, da se ne bi upljesnivil'o. Ne smije se ostavljati dugo neoprano. Du­ gim ležanjem prione nečist tako uz vlakno pa se ne da labko oprati, a rublje ostaje žuto. U nekim kućama pere se nedeljno jedanput, pošto se tako rad lakše vrši. Drugi opet peru svakih 14 dana, da bi se zimi u drugoj sedmici mogli ostali poslovi oko rublja lakše svršiti. U prljavštini uvijek ima nešto masnoće. Ova se ne topi u vodi. Zato kod pranja uzimamo sretstva koja pomažu da se masnoća i nečist rastope: to su uglavnom soda i sapun, a u nekim slučajevima salmiak, petrolej, benzin i t. d. Za pranje treba uvijek uzimati kišnicu. jer se samo u mehkoj vodi sapun raspušta i pomaže da se nečist raspusti. U tvrdoj vodi spaja se sapun sa krečom u tvrdi �ne/raspustivi sapun krečni, koji u komadićima pliva po vodi, Čime ne samo što se sapun badava troši, nego i ovaj nerastopivi sapun prione čvrsto uz rublje te se ne može lahko otstraniti sa rublja. Ako nemamo meke vode (kišnice), onda je umekšamo dodavanjem sode. Koliko ćemo dodati sode, to zavisi od njezine tvrdoće. Čim voda postane glatka i klizava, dosta je umekšana. Mjesto sode uzimamo također lužinu od drveir.oga pepela. U tome lugu raspušten je potaš (kalium karbonat) koji djeluje kao so­ da. Djelovanje sapuna zasniva se na tome, da sapun, topeći se u vodi, odvaja jedinjenja kalija i natrija, koja mast rastapaju. Time što se m ast rastv ara nečistoća se odvaja od irublja i lahko se spira vodom. Ako još rublje taremo, stvara se pjena od sapuna, a ova pošto je lakša odnosi nečistoću od tkanine. Kod pranja radimo tako, da rublje razdijelimo na tri vrste: na rublje bijelo, rublje bojadisano i rublje vuneno. Svaku ovu vrstu rublja moramo napose i na svoj'način prati. Bijelo rublje razdijeli se na nježnije, grublje i jako prljavo. Treba ga najprije potopiti nekoliko sati u stude­ noj vodi, zatim se iscijedi i dade u vodu u, koju je do­ dana soda i nešto raskuhanog sapuna. Ako je rublje Jako prljavo, može se zasapunitj ili dodati na 20 litara vode 1 kašiku terpentina i 1 kašiku splmiaka. Tada se rublje os­ tavi da leži nekoliko sati. Potapanje rublja/ o b a v IIa ^ e x obično po podne ili na večer prije m anja. Rano u jutro doda se vruća voda, u kojoj smo rastopili sodu, pa še ko­ mad po komad pere, kod čega se prljava mjesta safunjaju. Isprano rublje daje se u studenu vodu. u kojoj se istrlja, na prljavim mjestima nasafunja, zatim se stavi u kotao da se iskuha u sodnoj vodi, nanovo se ispere, za­ tim se polije vrućom vodom i ostavi neko vrijeme da se pari. Između toga vremena obično se pere bojadisano rublje. Kada se je rrtblje dobro isparilo, mlati se najprije u toploj, zatim u studenoj vodi, a na kraju se modri a neki komadi se i škrobe. Kao i pranju tako i mlaćenju mora se posvetiti velika pažnja. Naročito se ne smije štediti sa vodom, nego se mora što češće mijenjati, da bi se otstranili sa rublja svi ostatci sapuna, sode i prljavštine. Ako je rublje otkuhano u prljavoj vodi, a ako se ispira u maloj množini vode, tada će ostati žuto i im a neprijatan miris. Najbolje je rublje isprati u tekućoj vodi ili u velikoj po­ sudi za vodu. Kada smo ga isprali i poškrohili, nastojimo (Јћ ђј se što prije osušilo. Ako se suši na zraku i na suncu, ima rublje uvijek ljepšu, bijelu boju (bijeljenje rublja na suncu). Bojadisano rublje pere se na isti način, samo što se ne otkuhava i ne pari. a ne smije se ni mnogo sode upotrebljavati, pošto od svega toga trpi boja. Novo bo­ jadisano rublje m ora se uvijek prati i istrati sa mnogo vode, pošto i najljepše i najstalnije boje nešto puštaju boju. Rublje koje priliježe uz tijelo ne smije se škrobiti. •S češko g : Ing. še r if B ubić ПРИВРЕДА MeOmedalija F azlagić, upravnik rasadnika u G oraždu N auka о ' vo ća rstv u (Nastavak) ŽIVOT VOĆKE Kao što sam ranije spomenuo, cijela voćka se sa­ stoji iz sićušnih ćelijica. Iste tvore tkivo, a tkiva razne hranbene i spolne organe, koji vrše radnje, potrebne za život voćki. Tu dolazi: klijanje, hranjenje, rast, cvjeta­ nje i oplodavanje. Klijanje. — Piri dovoljnoj vlazi, topi'oti i zraku, za­ sijano sjeme nabubri, a hrana, koja se nalazi u sjemenoj jezgri, postaje prikladna za ishranu klice. Iz klice prema zemlji prodre korjenčić, a prema površini zemlje stabljičica. Ta podiže na sebi lupinu i supke. Supci se rašire nad zemljom. Isprva su bijeil, a kasnije pozelene. Kad se pojave listići, supci otpadnu. N a korjenčiću se pojave dlačice, koje počinju upijati hranu iz zemlje. Hranjenje voćaka. — Mineralnu hranu crpi voćka iz zemlje na korjenove dlačice u rastopljenom stanju. Korjenje ispušta svoju kiselinu, koja je tako jaka, da te minerai'e rastopi. Za to vidimo, da korjenje prodire i kroz kamenje. Pritiskom iz korjenovih ćelijica, rastopina se potiskuje u debfo, prolazi bjelom i dospijeva U 116 lišće. Lišće prima iz vazduha ugljični dioksid, te po­ moću sunčanog svjetla, toplote i lisnog zelenila izvršuje se p r e r a d a , pri kojoj postaju ugljikovodici a od ovih kasnije bjelančevine i druge materije. Ovako zgotov­ ljena hrana silazi Лкот u razne dijelove biljnog tijela; da ih hrani, održi ili da se stvaraju novi dijelovi. Pretek od te hrane sprema se u razna mjesta za iduću godinu (korjenje, sjemenje, pod koru, u sržne trake). To puto­ vanje neprerađene i prerađene hrane: iz korjenja lišću i iz lišća po stablu, zovemo k r u ž e n j e m h r a n e . To kruženje najživlje je s proljeća. Sunčana toplota utiče na koru debla, pa se usi'jed toga mnogo vode ispari i žile podražuju n a što jače sisanje hrane iz zemlje. R e­ z e r v n a h r a n a ovim pridošlim novim sokom razblaži se i počne strujiti kroz voćku. To strujanje zo­ vemo p r o l j e t n o m m e z g r o m . Tim strujanjem rastvori se u pupovima nalazeći se škrolb, pa nastaje izbijanje pupoljaka, lišća, cvjetova i mladica. Od juna do augusta nastane u voćci zastoj, mladice završe svoj rast. Nastupom povoljnijeg vremena nastaje ponovno kruženje hrane, koje zovemo l j e t n o m m e z g r o m . �Mladice se počnu ponovno razvijati, zelenije su i soč­ nije od proljetnih, lišće je krupnije. Ljetna m ezgra je važna za voćaira, jer o njoj obavlja kalemljenje pupovanem. Rast. — Vidljiv znak strujanja je tjeranje pupova. Ljuske oko pupova otvore se, te tako nastaje tjeranje pupa. D i j e 1e n j e m starih ćelijica, nastaje rastenje u dužinu i debljinu, rastezanjem. Debljanje počinje od kambia, gdje se stvaraju nove ćelijice lika i bjela. Stva­ ranje ćelijica u bjelu završi se za vrijeme svake rnezgre, te se od proljetnog i ljetnog sloja stvori g o d i š n j i p r s t e n (ljeto). Kod girane nastaje prvo rast u duljinu, pa tek onda ista deblja. d) Njega. — Kad se voćnjak pravilno njeguje (veže, čisti, đubri i okopava, štiti od' bolesti Štetočina) onda on dođe i prije na rod. — No, voćke se ne smiju ni preveć dubriti, jer bi im rast bio prebujan pa bi one- kasnije rađale. Cvjetanje i oplodavanje. — Kod nekih voćaka preko ljeta utjecajem povoljnog toplog, suhog vremena, cvjetni su pupovi dobro izgrađeni i krupni. Takve voćke prije ocvjetaju pa onda izlistaju. U nepovoljnim godinama događa se obratno, pa n. pr. šljive cvatu i listaju u isto vrijeme. To je znak loše godine. Povećana i ustaljena toplina ubrza cvatnju. Na cvatnju utiču: starost, pod­ loga, sunce proši'e godine i njega voćke. Kod oplodnje cvijet se uspravi, a prašnici otvore. Sitni zrnci peluda padnu na njušku pestića. tu se zali­ jepe, klijaju i vratom padnu do plodnice. Tako nastaje plod i sjeme. Pčele su vrlo korisne, jer .t nekim kraje­ vima, nije •Se>ni voćarstvo moglo razviti dok se nije podiglo pčelarstvo.. u drvo. Šljiva kalemljena na džanarici opet je preporučiva u mršavim brdskim zemljištima* jeT je} džananka vrlo otporna i skromna. c) Sunce utiče na stvaranje cvjetnih pupova. U svijetlim i toplim godinama biće pupovi bolje i izgra­ đeni. Posljednja godina igra najveću ulogu. Nakon po­ voljnog ljeta dofazi pravilno i po voće rodna godina. Stare a inače zdrave voćke obično mnogo iscvjetaju a plodovi se ne zametnu. Uzrok je iznemoglost i nedostatak hrane u zemlji. Pomladi stablo, te ga dobro pognoji. Potrebno je još dodati i umjetno đubre u formi superfosfata ili Tomasove drozge. Fosforna je kiselina neophodno potrebna za formiranje cvjetnih pupova 1 ploda. Vrijeme cvatnje zavisi od toplote u zraku i viage u zemlji. Cvatnja zavisi od podneblja i položaja voćnja­ ka. U dolini i sunčanoj strani voćka cvate ranije, u brdu i suncu manje izi'oženom položaju kasnije. Toplije, mirnije i beskišno vrijeme pogoduje cvatnji. Vlaga u tlu općenito je potrebna za razvoj biljke. Preobilje vlage zakašnjuje cvatnju, a može biti i štetno. Pomalo vla­ žan zrak pospješuje oplodnju. Cvijet se rijetko oplodi svojim vlastitim peludom, opl'odnja a e ^ r š i p e l u d o m d ru g o g cvijeta. a) Starosti. — Mlada zasađena voćka ne cvate, ona Odlike sjemena su nestalne, pa se malogdje uzgajaju prvo mora da izgradi svojtf krošnju. Zrhato (jabučasto) voćke izravno iz sjemena plemenitih sorti. A ni za pod­ voće treba dulje vremena za izgradnju cvjetnih pupova, logu sjeme od pitomog voća nije preporučivo, jer su pa kasnije i procvate (i do 8 godina). Košpičavo v o ć t ^ podloge od divljake otpornije, zdravije i izdržljivije. procvate i ranije. Svi se cvijeci n o oplode, po cvatnji se voćka čisti. b) Podloga. — Kod bujnije^podloge stablo jače' ra^*. Velike kiše i poh?adno vrijeme ne gode cvatnji. Toste i kasnije stupa na ro^. Na tunju kalemljena kruška prije cvate i donese plod nego ako. je kalemljena na div­ -jTR|ilk v rući južni vjetrovi mnogo naškode u doba cvat­ lju krušku. No, kasnije rađajuće voćke imaju i tu pred^ nje, te su uzrok lošim voćnim godinama. Cvijet ili cvje­ nost da je njihov život obično dulji. Svaka podloga nije tni dijelovi se sasuše. I hladni sjeverni vjetrovi uzrok ni dobra za pojedina tla, pa tako n. pr. naša šljiva Po- su lošoj cvatnji, osobito kod šljiva, gdje počinje oko žegača kalemljena na džanarici u jakoj baščenskoj zem­ 8° C. Zato ne valja nikad saditi šljive na one položaje, lji slabo rodi, a takovo stablo se napadno krupno razvije gdje su izloženi sjevernom vjetru. Рад за Гајрет рад je за добро свију нас 117 �ГAJPETOB ГЛАСНИК Г а јр е т о в е п р и р е д б е Г а /р е т о в е заб ав е Велика Гајретова забава у Мостару Из дана у дан, пз годппе у годину, Гајрет иде из једног усијеха у други и na свим пољнма се јасно манифестује, да je љегова ндеја дубоко иродрла у најшире народне слојеве. Ово «ам најбоље повазују Гајретове забаве шнром наше Краљевине, које окупе еве шхо мисли и ocjeha за народ и његов напредак. Наше Гајретове забаве јасно попазују да je данас и најзабитније село свјесно великог значаја Гајрета, a наше приредбе у Мостару показују да дан-данас ништа није у стан»у да заустави и омете оиупљање под Ггјретов бајрак муслимане свих слојева од нгјсиромашнијег до најбогатијег. Цџо- рамазал се јс интеизпвно радило и спремало да забава шго боље уепије у сваком погледу. Образован je нарочитн забавни одбор састављен од преко тридееет Гајретовпх радника н пријатеља Посебно je радпо женаСи одбор који се старао за израду што богатнје томболе. Рамазаиске' вечери су искоришћсне лскључпво у Гајретовом пђслу. Поред. рсдовнпх сједница, енјела, чајанки и' канфереицЛја, рсдовно te састајао' забавнн одбор н оргаттзовло све прплрсме* за забаву. Ha другој странн je -вјев^чкп хор, koju no броју женских и мушкиЈЕ гласов^. иаДмашује све пјевачие зборове у Мостару, лод дариговање«^ ћеуморног н обљубљеног хоровође канелника г. Бочека, шрљиво вјежбао све_дачке-еа. којима je мислио исту1|итн, Иовјереник и нрочелник пјевачког хора г. проф. Салко Т1пшић, гредтзио je сваке пдрбе са пјевачима n пјевачиЈдот 'старајућн се за ур^дло долажење, дисциплину, послушност и уопште бринући се о свему што захтијева једна овалса органг.зација. Женски одбор ва чслу са агилном претцуедницом гђом Капетановић, супругом директора фабрике духана^ неуморно je радио. лрга^^зован>у израде ручних рддовд за Гајретову томболу, као аЈјлто богатији бвфе, поред свога редовног рада 1М)ји je за вријеме рамазана био врло плодан. Када се je пркближио ^ ан забаве, тачно се je знало до у танчине шта ко има да ради, na je све шпло као у пчелињаку. Велшса кућа »Хрвоја« врвила je иа дан забаве од марљнвих руку, које су се натјецале ко ће љепше и савјесније извршити своју дужност. Пред сами почетак забаве заиста нијеси знао чему бн се впше дивио. Да лп декорацији сале или уређењу ложа искићеним најбогатијим ћилимима и халијама, које су наши стари и неуморни »техничари« г. г. A. Велић и Ф. Миловић тако укусно и — како то само они знају — удесили и декорисали. Ова господа су такођер са пуно смисла и укуса декорисали и подрум »Хрвоја« који je изгледао као неки чаробни харем из приче. Ha цио сат прије почетка забаве пред зградом »Хрвоја« искупила се велика маса свијета и тражила пошто пого да добије још onaj мали остатак карата који je остао, јер су ицаче сва мјеста већ на три дана ирије забаве била распродана. И ако су ложе са пет мјеста биле 200 .— Дин. то су већ нрви дан биле разграбљене, na je одбор био просто бомбардовап молбама да се гради још ложа. Било их je више, који су се иудили да сами од својих ћилима лраве ложе и, нудллл одбору лајвише цијене, али простор није дозвољавао да се изађе на сусрет њиховим жељама. У 8 и no сати je цјелокупла кућа била искоришћена до посљедњег кутића. Нешто прије почетка дошли су преставпици власти и то гг. командант дивизије ђенерал 'Гомић, његов ломоћник ђенерал Силвио, командант артилериске бригаде ђенерал Миловановнћ, окружни инспентор Стилиновић, градоначелник Фејић, </76 срсски лачелник Поповлћ, ie лреставницн соколске жулс, Просвјсте, Напретка, Кола српских сестара, директори банака и иајугледиијл грађани Mocmpa. Исто тако забаву je посјетила једна овећа група Сарајлија, Сточапа и 1ајретових пријатеља нз Д1>угих околних мјеста. Тачно према распореду, програм je отлочео са првом тачком пјевања »Домовино« од Лас-а, коју je хор отпјевао na пуно задовољство, a одмах нза хога »Кад ja пођох« од Ф. Маћејовског. Kao трећа и чехврта тачка слиједиле су двије хачке нашег младог умјетник.1 г. М. Шамића соло на виолини n то Фнбих »Посме« и Шуберт »Пчела«. Обје ствари je младн умјетшш извео са управо мајстороком рутином и много доирлнио моралном услјеху забаве, на чсму je одбор naрочито благодаран. Пета тачка je Вилхаров »Босган«, кога je хор отпјевао са највсћом прецнзношћу. Иза тога je наш познати п обљубљени барптонпста г. Др. Ибро Бркић отпјевао Цавпћеву »Зашто смо се срели« уз пратњу оркестра војне музике, a иза њега je поновно хор отијевао »Чини не чиiM« од Биничког. Hanon овога оу наотуииле пјевачице из xojia гђице Мевлида Гребо u Ђсмка Гашевпћ, које су у дуету oтnjeвaлб, пђзнату Дворжакову »Пошл|д. дјева«. И гђица Гре^јина (сопранј и гђица Гашићева (алт) отпјевале су ову до^га тешку отвар изванредио, зашто. су бпле награђене аплаузом cbidl присутннх. Иза н.их je поновно настулио г. Др. Ибро Бркнћ ir отпјевао на евсопште задовољство »Севдах« од 0. 'BuKirha (iwun. Коњовић). II ирву n другу пјесму отпјеB.io je наш Ибро тако. цца je морао неколико пута да понавља. Бркић je много задужио мостарски Гајрет јер je ово већ друга забава да се on врло радо одазива и судјелује у програму, na смо му зато много благодарни. ICao посљедњу тачку прије комада отпјевао je хор нашу опецијално мостарску »Емнну« од A. Шантића (комп. Ђесаревић), коју je хор морао да два пута пјева. — Иза овога лриказан je комад »Еманципована жена« који je израђен од чланова Мјесног одбора. Комад je нарочито актуелан и врло подесан за ову прилику, јер третира проблем праве и лоше еманципације жене. Комад су прпказивали чланови пјевачког хора н одиграли га врло добро, што je заслуга доброг режирања г. проф. Аллкалфића. Нарочито je са пуно смисла одиграна улога Алмасе (Гребина), Нафс (Џиновикева) и Селме (Лакишићева), коje су се потпуно уживиле у своје улоге и својим наравним наступом и гестама задивиле публику. Мушке улоге су такођер одигране врло добро. Сада je тек настало право расположење и забава. Ha свим странама груписала су се већа и мања друштва. Украшени подрум за час се напунио и сви столови били су заузети од старије господе, док je ова млађарија остала у сали да уз музику заплеше, набадује се балонима, шријандолима, серпентинима и na друге пачине се забавља. Одмах послије свршеног програма отпочсла je ралпродаја томболе, na je за непун сат била потпуио распродана, јер се већ неколико дана прије забаве у граду говорило о томболи и све, и младо и старо, се je спремало да окуша срећу. Ради тога je свих 3200 бројева распродано како рекох за непун сат. Чим je нестало томболе, приступило се распродаји гласовница за из- VLASNICIMA AGRARNIH OBLIGACIJA NA ZNANJE! Jugoslavenska Privredna zadruga I štedionica u Sa­ rajevu isplaćuje sve dospjele kupone agrarnih obiigacija. Daje besplatno sve informacije u pogledu prodaje, za­ loga ili posuđivanja agranih obiigacija. �бор крпљнце вочериј itoja je имлла Опти проглалпена у 2 сата. Дру-корп i;y ишли од стола до стола и нреиоручиинли својо кандидаишн.с. Са иелнким нсстрдљењем се очекивало два еата, када je једаи од члаиова одбора објавио, да je за крал>ицу љепоте нзабраиа гђица Садета Пашић са 380 глаоова. Краљпци je уручен лкјсп букет цвијсћа, а дпјела сала je поздравила в.ен избор. За дијело. врнјсмс je био опсјоднут богатд буфст на коме су наши гурмани ималд довољио ирдлике да со задовоље, на чему се нма захвалпти господи која дриложише: Браћа Сајхнер торта, Алајбеговнћ Омер еф. торта, К&јтаз Салих баклава, Вољсвица Авдо баклава, Џабић Муста<1)а двије тортс, Дадић Смаил еф. баклава, гсшетан Матијаш торта, X. И. Слппичевић тортд, капстан Маркеш торта, дирсктор Васојевнћ .торта, Коен Ерна колачи, БијсдиН еБћнр бурск, Исуфл Иван.Џон пршут и суђука, гђа Омерагић хурмашице, Куртовић Алага баклава,. Шанп 1'исто баклава, ГаврановиИ Адем хурмашнде, Данило Ваеиљсвнћ торта, Ахмет 'Бшсић баклава, Нурпја Шаћнроваћ торта, Хаџи сф. Бехлиловић хурмашице, Авдо Делалнћ бурек, Ахмет Бехлнловнћ торта, дпрсктор Капстановић зсљапнца, Драшко ПавнИ хурмашнце, Алајбеговић Ахмст бакла.ва п 10 л. винл, Ибрахнм еф. Фсјнћ 100 дидара. Забава je дотрајала до ујутро, ш да су се почсла друштва разилазитд, задовољдц u вееели, јср су npouenii занста једну лијепу н угодну noh. Са најкомпетентпнјс странс je изражено одбору лудо нцизнаље на цјслокуиној организацнји, као ii одлнчном ир^граму. о Исто тако je забава и успјеласу јЈатеријалном погледу, чему мноро допрнпссошс елиједећа гг. еа својни добровољним прилозима: no Дии. 500.—: Фејић Ибрахи^ еф.; no Дин. 400.—: Хафиз OirŽp еф. Џабић; no Дин. 300.—: Putfro Сјеран, Браћа Авдић. Иб| сф. Рибида; no Днн. 200.— СмаилНта Ћемаловић, Ристо Шаи) јага Арпаџпћ Axmct.u u Ефица и Ибрахнм Хакало; no Дии. 150.—: Гајрет банка, Богдан Богдановић, Ђорђ( Пешко и Алага Куртовић; no Дин. 100.—: Шпедидија ЦХотрлћ и др. Иво Андри јевић, Петар Шотрнћ, Канцеларија Спужевић—Колбе, Мили сав Милушић, Др. Тамбић, Дјј. Aj Мадирасса, окружни ин спектор СтилиновиН, директор Васојовпћ, ђбнерал Томић, Ав дага Вољевица, Просвјета, Салихага Дсмировпћ, Коло срп оестара, Налредак, Шпиро Докнћ, Давид Коен, ХАсанага Вр гора, Творница Кнежлћ, Гавро Папо, Ђемаловић Ахмед, ђе иерал Миловановнћ, ђенерал Силвио, Божо Самарџић, Ше риф еф. Арнаутовић, Салих еф. Бакамовић, Ибрахнм Ага повић, Др. 0. Хадровић, Чедо Мнлић u др., Срнска централ na банка, I. хрв. штедионица, Земаљска банка, Југославеенска креднтна банкд, Хилмо Селимић u Др. В. Семиз. no Дпн. 80.—: Салих еф. Удовичпћ; no Дин. 50.—: Мплош Ивковић, Јово Гредић, Рихард Пахср, Владимир Зубац, Андрија Иванковић, ТЈорђе Обрадовић, Младен Јелнћ, Коста Костић, Др. Хусепн Раљевић инж. Вученовић, Младен Мнлутиновић, Соколска жупа, Бла roje Лозо, Салко Ilaiunh, Рашидбег Фпллловић, Мартин Су тон, Душан Тамннџнћ, Н. Н., Др. Божић, Др. Шимуновић, Крпо Сулејмаи, Бајгорић Ибро и Камерић Салих; no Дин. 40.—: Др. Перо Мандић, инж. Шериф Бубић и Ристо Чоловнћ; no Дип. 30.—: Фата Крпо, проф. С. Назечић, Мирзо Балнћ, Мухимед Муглнбеговић, Хасандга Жугор, Педо Омер, Колаковић Вејсил, Н. Османовић, Смаил еф. Дадић и Ибро Карабег; > no Дин. 20.—: Ристо Буквић, капетан Јоксимовић, Рифат Звонић, Maiiro Рамиз, Н. Нашић, Ћамил Ножпћ, Сабит Бпјавица, ХаџалиМ Мухамед, Хаџић Хусо, Xpeiriv Мустафа, ЗелихиИ ('a.niio, ХаџнК Дврвџш, Н. Н., ИехлиловпК Ахмет, Др. Ш. Балић, Хуго Хаџиомаи, Војпн МмличевпИ, Лозсф Фромер, Душан Маринковић и Зиба Џпновић; no Дин. 10.— Мујссера Гучјлковнћ, Caua Шипииовић, проф. Мујо ДрљевиЕ, Хаџовнћ u Бојаичпћ Смајо. Према свему изложеломе забава јс уопјсла изпад сваiior очекнван.а н матерцјално n моралпо, na je бруто приход нревазншао Дин. 32.000.— Радн тога одбор пајтоплије бдагодарц како свпд нрнлагачпма, тако н свима пријател.нма Гајрета, који ма na који иачин допрнпееоше успјеху Вслика годишња Гајретова забава у Љубушком .Ha даи 3. јануара о. г. у 8 сатн na вечер, Мјесни одбор Гајрета нриредио je своју волику годпшњу забаву у евојим просторијама. ПРИРЕЂ. ОДБОР Г А ЈР ЕТ О В Е ЗАБАВЕ У Љ УБУШ КО М Забава je отворена са спирадем као прва тачка нрограма жалу«. Након овога декламовале су двије учеиицс основне тколе. Одиграна су и два позоришна комада н to: »Ратна жена« n »On п н.пх двнје«. Оба комада су изведеиа са пуно глумачке вјештнне. У програму узела je учешћа омнљена гђица Саднја Шернфовнћ, Гајретова питомица, ученица V. ■разр. Учитељске школе, која je на опште задовољство свпх присутннх отпјевала пјесме: »Садих алму« ГЂИЦА З Л А Т А НИЧЕТИЋ, љепотица на Гајретовој забави у Љубушком СKl 19 �н »Вечерњп зпон«. уд внолииску прагн.у r. ТводоЈ« Швницс, иуравитвља осноннс школе и млрљивог сараднпка свнх мјесних хуманнх устлнова. ‘ Ирограм je завршсн у 23 ivmi, наасон чега се je отнорпо плес, којн je потрајао све до пред зору. Међу овнм врсмсиом бнрана je крал.ица љепоте за 1931. годину, na je изабрпнл nama суграђанка. онмпатнчна гђица Злата Ничетаћ, nhepua умировл»еног порезника. Успјех забавс у еваком иогледу je незапамћен. Дворана je била преиуна што се никад не памти. Чист нриход забаве био je поред накнадно нридошлих ioo динара, Дин. 10.453.— Да je ова забава овако лијепо п пеочеклвано у сваком погледу исиала, има се захвалнтн ирнређивачком одбору, који je био саставл>оц, поред овомјесног одбора »Гајрета«, још и од најугледнијих грађала: Ибрахима Гујнћа, грздоначелнлка, Милића Николе, чиновничког аспирапта н новјереника »Просвјете«, Мустафе еф. Ћерпћа, имама н претоједника Југославенске читаолпце, Мујаге Делалића .посједнпжа u претсједннка Погребнаг друштва, гђе '1>о,тнме Хрњичевпћ и гђице 'Гатле Муминагнћ, те сталнпх Гајретових раденпка и дилетапата гг. Салиха Хрњичевића, Абдулселама Ћсрића, Сабита Муминаruha и Гајретових лптомица, вриједнпх наших суграђалки гђцца Фахире Орман и Сидпке ПродлЛ, којн вршећц своје дужности нису аоалили труда ни своје фамнлијарне удобности, само да бн ова прнрадба испала онако. пако -долнкује великој Гајретовој културдо-просвјетној хшсији. Нарочнто сс међу горе наведении. истакао г. Накола Милић, који je са великом агилношћу к пожртвоваљем мпого упливисао и допршшо моралном и материјално* успјеху ове забаве, ua чему му и овом прилнком Мјесии одбор Гајрета најтоВлије захвал>ује. Не смије се заборавптч^ а^да се не пстакне, заузимл>пвоет старог Гајретовог раденика r. Ибрахлма Гујића, гр^доначсднлка, којп je n овол приллком уложио све силе да заиова имадне што бол>и ^спјех. Напосе Мјесни одбор Гајрета задужплеј зивом ц пожртвовањем Тђице Михић Впдосава и Ничегић Злата, које судјеловавшл у комаду »Ратна жена« и разумјевајући правн циљ којем на1и вода Гајрет много олакшаше у попуљењу женскнх улога са којпма нарочпто Љубушкн доста оскудијева, — mi чему им одбор такођер изражава срдачну |tIW" , Ј v . - .... ,;- Ј Ј Гајретова забава у Д. Вануфу Ha Рођендан Њег. Вел. Крал*, 17. децембра прошле годпне новооснованл Мјесни одбор Гајрета у Д. Вакуфу, ириредио je своју ирву забаву у просторијама Народне оеновне школе, која je како моролно тако и према приликама мјеста материјално одлично успјела. У заказано вријеме забаву je отворио са поздравним гавором г. Хафиз Мустафа Басара, претсједник Мјесног одбора Гајрета, у којем се у име одбора захвалио присутнима на млогобројном одзиву и укратко приклзпо рад и циљ Гајрета од оснутка na до данас. Нарочито je шгласио, да je идеја Гајрегова као у многим тако и у иашем мјесту пробуђена, зооју треба слиједити и no моралној и материјалној могућности потпомагати Гајрет и његове раднике јер тиме he се иотпомоћн onu који ће блги прави родољуби Нације, Крал>а и Отаџбине. ЗавргаујуНи свој говор позвао je присутис да ноздраве Њ. В. Краља и Краљевски Дом са поклицима »Живио« што су се сви присутпи позиву јодноглпсно и одазвали. Затим су слиједиле остале тачкс програма:. »ГпЈретив поздрав. Њег. Краљ. Височанству Прсстолонасљедпику Нетру«, којег je лијепо извео Сулејмал Палагија, ученик IV. разр. осв. школе. 120 .г » ј|« ш |» хмим« ОД Мкрас Спфнота, коју i« j a Лурно цилаудирање n y * i« o д с н д и о ш т , (k rn ja Кулдаодик, „ с ница IV. разр. ocu. школе. »Мухаџири« од Ахмеда Мурадбвгонића, iooju су на свеonhe задовољство и ПЈ)напав.е публиве извелн вријвдни дилетантас и то: г. г. Ибрахим Спахић, Сулејман Трто, Мехмед Аџсмовић, Ахмст Хаџиахметовић, Оалих Н. Басара, Хафиз Нурија Плаћо, Мехмсд Порвчаввн, Ибрахим Балагија u Мухарем Кахвеџић. »Златив Бардак« од Ахмеда Мурадбсговића, којег су однгралн хвалеврлјсдип днлетаити, и то: г. г. X. Смиил Всрем, Сафст Балагија, Асим Хаџпахистовић, Ceunu Миралем и Халнд Церо, којв су ва свршетку билп бурво од публнке акламирови. Послије свршеног пј>ограма прешло се на распродају бопате томболе која се веКшом оастојала из домаћих ручних радова, коју су сакупиле вриједва ri>a Ђула Церо в гђица 'Вехва Балагвја no кућама. Бифе Kojii дароваше г. r.: Ооман И. Трто, Смавл еф. 'Гулара, Хафиз Омер Омервгић, Махмуд Хаџиомероввћ, Хафџз Мустафа Baca pa, Нурија Церо и Мустафа Биволџић, састојао се je нз разноврсних бираних слагких и слалих јела који јо уз иизерву цијену носјетиоцнма пружио лијепу закуску. Посјствоцс аабаве много су веселили својим добрпм Свпрааем тамбурашк муслиманског друштва »Скопље«. Материјални уснјсх забаве био je чист приход 4.125.— динара, са добровољним прилозпма, icoje приложише слиједећа г. г.: Никола Вуковпћ 100 Дин.; Владо Ивица 80 Дин.; Bpaha Курбеговић, Фрањо Медвед, Др. Ахмед (Аидиковић и Бећирбег Курић no 50 Двв.; Махмуд Хаџиомеровић 40 Див. Фахирбсг Миралем, Аугустин Мурсало, Раде Костнћ и A. Ал тарац no 30 Дин.; Мустафа Даутбеговпћ, Зумрута Мпралем Xajoirja Ковач, Ибрахим еф. Хаџиахметовпћ, Мехмсд еф. Му тевелвћ, Свето Ружвк, Лазар Катић, обитељ Вутсовнћ, Ни кола Ивггца п Салпх Хаљета no 20 Див.; Хаслн Вајрвћ Ибрахим Беговић no 15 Дин.; Јован Ј. Обрадовић, Омер По рпчанин, Коста Iloij’uuh, Курић Њшм, Касим 'Грто, Н. Н. Јовановнћ Гојко, Крстав Јовановић и Шемспбег Имширпа пшћ no 10 Дин.; Сарач Нанм, Чамвл Омерагић, Јакуб Омеparnh, Пливчвћ Мухарем, Калић Мухарем, Јунуз Церо, Осман Ч. Трто, Церо Незвр, Валагвја Мехмед, Чајдо Ибрахим, Ввнко Гудац, Бајрић Ибрахим, Црљеница Стојан и Верем Мујо no 5 Дин. Ову забаву поред мјесне господе увеличаше са својом посјетом још и господа из Бугојна и то: г. г. Љутоввћ, срески еудац са госпођом, Др. Ахмет еф. Садиковић, срескв теринар, Мехмед еф. Мутевелић, поштански чиновиик, Ре џеи еф. Хегић, муплнм, Ибрахим еф. Хаџиахметовић, суд канцел., Пашић, пол. пристав, Хаквја еф. Нуман Кадић, сре ски званичник, Наим еф. Курвћ, порескп чиновшпс п Смајл бег Фнлиповић. I За добар исход ове забаве одбор се овим путем најљепше захваљује свима г. г. дилетантима и њиховом режисеру r. Мула еф. Хаџиахметовићу, те посјетиоцима в првлагачима забаве. Успјех Гајретове забаве у Прњавору. Ha дан 23. фебруира о. г., трећи дан Рамазан-Бајрама. приредио je Гајротов пододбор забаву, itoja je црско сваког очекиванл како морално тако u материјално уснјела, јер je сала била тако пуш , да се вишс није вмало мјоста ии за стајање. j Свс тачке л!*ограма взведене су иа onhe задовољство публике a нарочито су се истакле у декламацијала Менсура Татарић и Муаира Дујсић учениде IV. равреда осн. школе �Иаиођсљсм симигА комада »Хаџп Лоја* днлетанти. čy покааали праву глумачку способпост и пуио рааумијевамл тако, да je комад на onhc звдрвољсгво изведен. Са нарочитнм задовољстиом je истаћи да je ii међу наше муслошанке лродрла свијест за Гајрет, јер су се чдсто натјецалс која he бољи дар за Гајрстову томболу даги тако, да још ннкада до сада боље u обплцнје томболе нарочито са народким везивима mije бнло. За овоко cjajau успјсх иарочита, захвалност идс претсједннху Гајрета г. Алнјаги Одобашлћу, који je скоро цио рад око припреме забавс к иоред својнх толиких послова орпшнзовао a с њнме и сва омладина са одушсвњем радпла je на томе, како Гш забава што величнаственије испала. Истаћи je да гг. чииовннцв a нарочито иаставиици u наставнице овдашње државпе основне школе ову забаву ue посјетише као ни браћа Хрвати пако су сви од реда на забаву позвани. Зато свијест и ндеја Гајрета иродрла je мсђу муслимане и у најз&бачснпја села јер из свих околних села забаву су муслимави у обилном броју посјетилн na им на том нека je свака хвала. Свечана Гајретова забава у Висоном У суботу 21. фебруара приредио je Мјесни одбор Гајрета у врло увусно декорислним просторијама Соколане и Грађанског Касина своју свечану годившу забазу. Елнтна поејета како из мјеста, тако н л з околиде, дапала je пуну гаранцију да he цабава како у моралном, тако и материјалном погледу успјетн. И збпљв, Забава je бнла апимнрана као никада до сад. Забаву je почастио својом посјето*« баноки савјетчик г. Благојевић. Нарочито je упала у очд ј*ка посјета Фојнпчана на челу са среским иачелником г. Бркаповићем, градекви) iu* челником г. Чохаџпћем и шбр. судијом г. Myciaj6er<>BiiheM н другнм угледним грађанпма. Из Вареша je прзсуотвлто управитељ. среаке испоставе ?. ДервиЈп Плевљак са г. Ур.' Герстлом, a из Какаљ-Добоја угледип; грађанн са г. Хуленпјбегом Јашарспахићем. Забаву je отворио претсједшгк r.l Хамдија Тахмцшћпјл, судија, изложившч псцрпан исторнјат Гајретова лјелоиава, од његова оснутка до данас. Образлаже у цифрама његове успјехе, како на културно-просвјетном пољу, ,тако и na општем приди-зању муслимансвог днјела нашег п&рода. lloздравља изасланнка Баиа сресчмга начелника г. ДЈгшана Ружића те госте са стране. Позива ирисутне да једнодушно клнкну нашем узвпшеном Владару Њег. Вел. Крдљу Александру I., Попровитсљу Гајрета Њег. Краљ. Биеспшотпу Насљеднпку Пријестоља Петру, те читавом Краљевек >м Дпиу, што прксутни бурно прпхваћлју са френегичким трократним »живио!« Жнву слику »Живио Краљ« уз прпгодио iienmijBaiBe гђице Леле Лимић, ученице IV. разр. гиаиазије, извеле су чланпце Гајрета на велико задовољстоо прпоутнпх. Лијело je било видити велику Крал.еву слику нскнћену тЈкЈбојкама и лсаруљама, око које су се окупилп чланови ;i члапице Гајрста у народној ношњи. Музика je интонирала државну химну, послије чега je настало бурно клицање Кралу и Краљ. Дому. »Идилу« од Јох. Кафке, извеле су четвероручно на гласовру гђице Едита Лебенхарт и Нпвес Крилс, бурно поздрављене. »Буру на Језеру« и »Растанак« на гласовпру je извела са добром дозом умјетностн гђпца Ениса Карахаоановкћ из Сарајева уз буран апалуз, која се не жалећн труда ни материјалних жртава радо одазвала позиву Гајрета и извела ове лнјепе сгври. »Њкх троје« од Пецпје Нетровића пзвелп оу са разумчјевањем члановк сикилске дилетантске секције, међу којима се нарочито истичо учитељнца гђица Љубица Бошковић. Иоред остале разоиодо на забавн je свирао одличан жаз-оркестар војне музике. Богата томбола те слатки н оланн бифе билп су обнлати као пи на једној забави. Ha забави je бирана »Мис Гајрст« за годину 1931. na je прву паграду добила гђица Криста Макеић a другу Славица Реснер из Новог Сарајева. Дарови за обадвије изабране билн су укусни и скупоцјеии. Забава je потрајзла до зоре уз врло угодно расположење. Мјссни одбор Пајрета овнм путем пајљепше захваљује свима горе споменутим, којн омогућише да ова забава лијело вспадне. Нарочито je упала у очи ове године јака посјета нашега свијета из чаршије. Иотербно je још нстакнути, да су се око сакупљаља и организирања томболе много жртвовали г. г. Незир X. Нуманагић, Мустафа 0,руч и Чазим Пашић трговци из Високог, na чему им овим путем захваљујемо. Гајретова забава у Невесињу Ha дан 21. о, мј., на Бајрам, одржана je годишња Гај* . ретова забава, која je у сваком погледу најбоље успјела. Свјесно грађанство и чиновништво разумјело ja потпуно културно-просвјетну сврху овог највеКег исламског друштва, na je без разлике вјере и племена похрлило, да се одазове друштвеној обавези показавши тиме јасан примјер узајамног потломагања, солидарности и братсне слоге, на чему одбор најљепше захваљује. Бруто износ обс Забаве био je: 3806.50 Дин., a чист ириход 2534.50 Дин., пгго je за ово мјсстанце од замвшно вриједности. Одиграван je комад »Чизме« од Пеције Петровића, na овом прилпком истпчемо нарочиту захвалност госпођама: Љ. Балић и A. Ром, које нпјесу жалпле труда, да бн своје додпјељене улоге лзвеле на свеопће задовљство и одобравање. ' И поједине рецптацпје: »Алија« од Змаја Ј. ЈованоBiiha, »Гајретова хпмпа« од др. Сафветбега Башагића и »Мудре нзреке« из Народног блага, изведене су нв свеопће задовољство. Послије првог дијела програма настало je цраво другарско весеље са нгранком уз свирку тамбурашког збора до рано у јутро, na je свави гост могао понијети дојам да je ова забава прошла као једна од најуспјелпјих, a приређивачп под управом Мјесног одбора показали су право разумијевање за културно просвјетни прогрес нашег Гајрета. Свпма посјетиоцпма ове забаве најљепша хвала! Инж. Салих Омановић. Гајретова забава у Прњавору »Зора пуца, бпће дана!« Ове значајне ријечи падају на ум сваком пријатељу исламског напретка кад види при каквој псламској манифестадијл нли каквој приредби гдје се манифестује културно просвјетна свијест. Ове се ријечи могу прнмијенити na бајрамску забаву код нас, .кад се извела на најсвечааији начпн и пред многобројhou посјетом самог исламског свијета, таио да све досадање забаве и лрославе ова надмашује, a њен моралнп и материјални успјех je изнад очекивања. Све тачке програма су изведене на свеопће задовољство. Декламадија Менсуре Татаpnh и Мунире Дујсић, na дијалог и глума у »Хаџи Лоји« г. Алијаге Одобалшћа, све надмашује и баш у овоме нам се велн »Зора пуца биће дана«, јер нам овај и овакав подмладак н младост навјештава велику нашу будућност, да Камо за пар година бити у стању сами све моћи у духу вре- 121 �мена извести. Како у свему, тако и овоме иду само заслуге Гајрету и његовим пионерима, јер овако нешто у стању je само Гајрет приредити, a и публику, нарочито муслиманску, за себе приљубити. Овај пут као.никада до сада није се у у оволикој мјери наш свијет одазвао нити икаквој вјерског каражтера мапифестацији, jej> je Ссколана бнла пренатрпаџа муслпманским дијслом народа, иомијешана са мвлим бројем нновјерске браћс, a никако чиновништва на жалост. Ну успркос томе, живља забава никада се у Прњавору до сада није провела, a у најбољем реду. Сваке хвале вриједно je споменути поијету Коњуховча, Бабановчана, Мравчал«., Галиповчала и Лижамјаца у великом броју као и посјету г. г. Митровића срегког начелннка, Станковића градоначелника, нроту Јовановића банског савјетника, трговца Кабнље и X. С. еф. ТЈозића шер. судије из Дервенте, те се с пуним иравом може честптати прнређнвачком одбору Гајретове забаве, a нарочито г. Одобашићу Алијаги na ова1свом успјеху. Прогресиста. Забава Мјесног одбора Гајрета у Орахови Мјесни одбор у Орахови уз судјеловање држапне основне школе приредио je забаву у суботу 21 . о. мј. - у сали осн. школе са олиједећим програмом: -1. »Сироче«, позоришни комад у l чинт од -Налифа Ресуловића. 2 . »Смех као лек«, шала у( з чина. од Ж. Ковачевића. 3. Томбола и би ф е, игранка др‘ зоре. Чист приход намијефеЦ je , у корист Гајрета и Ткчког дома у Бос. Градишцп. Редатељ забаве била је^Учит5л»ииа гђа Ивапка Кантић. ( Сијело Гајретовог женског одбора у Вишеграду У дупком дауним просторнјама мектеби-ибгидаије у Вишегреду одржао je наш агнлни женскд одбор Гајрета на вечер дне 9. фебруара о. г. Гајкетово "сиј6ло* које je уопјело и у мојјзД^ом ii у материјалном погледу шшо сваког очекивања. Мектебоке просторпје окптиле еу и декорнсале наше вриједне одборнице врло укусно. ПодоЉ су прортрли шароликлм ћилимима, a зидове Застрли скупоцјеким серџадама и различлтим народним везом. Нарочито се je истпцала н у очи унала на застртим зидовима слика Гајретовог Протс^тора. Његова Краљ. Височанства Престолонасљедиика Петра у впјенцу од ружа п. зимзслена међу многобројннм и разновронпм ручним радовима ča народиим мотивима. Нрије почетка сијела специјално за муслиманке одржао je вазунасихат. односно предапање о теми »Пост у Исламу« изасланлк и иретседник Гајретовог мушког одбора г. Хаоап еф. Хаџихалнловић. Предавач je врло вјешто и na лако схватл>ив начин образложио и приказао значење поста са вјорског. хнгијенског и еоцнјалпог гледишта. Предавање je врло помио оаслушано од свих присутних na које je оставило дубок утисак. Сијело je отворила ноздра.вним говором нретсједиица гђа Сабира Бехмен. Бнраним ријечима поздравила je приоутне захваливши им се на тако многобројној посјети, образложила потребу рада за Гајрет и међу муслиманским жеиокнњем, те истакла да je рад за Гнјрет рад за своју властиту будућност. Затнм je одржала врло успјело предавање о васпитању лодмлатка гђица Зејнебљ Хацихалиловић, учитељица стручне школс и бивша Гајретова питомиир. Ona je. у свом предавању врло згодпо навела све дужности родитсља нри васпитању дјеце и методе, којима се постнзавају пијбол>и успјеси, истакла важноот кућног одгоја и потребу да кућни одгој треба да помаже школском васлитаљу. Г1редаван>е je попраћено са одушевљеним аплаузом. Након тога развнла се je невезана забава у угодном рпзговору уз послугу бифе-а 122 и уа ајесму n нгрпн.о дјевојака до у клсиу noh. Ocnn му. слишнскнх хаиума и .џеиојака cnje.no су посјетнле и иајугледније гђо других вјероисповјести. За уопјех забаве има се захвалити предоједницн гђн Бехмен. нодпредсједницп гђн Влнх п одборницама Рамић, Есми Абдулаховнћ, Џевахири Туфекчић и ЗејнеГш Хаџихаљиловић. Добровољне нрилоге у новцу дароваше: no Дип. 30,—: Бехмен. Костић и Алтарац; no Дин. 20 .—: Ибрахимбег Тврт. KOBnh, Паднћ, Бранпоављевнћ, МуслибеговнН, Имамовић и Јовановић; no Дин. 10.—: Хасанбеговић, Хаџихалнловић, ШеhejioBiih, Курт, Влах, 1Соџо, Мулахасић, Пецо, Лукачевић, Хасечпћ, X. Оомалашћ, Абдулаховић, Мезилџић, llauinh, Јукић, Хунић, Јовновић, Тежереџић, Марјановић Цнлер, Кубеш, Баранац, Поповић, Плоскић, Хаџихалпловић, Аљушевић, Хасан еф. Хаџнхаллловић, Плоскић, Абдулаховић, Чавкушић и гђица Османагић; no Дин. 5.—: гђе Устамујић, 'Вирло, Хајдаровић, Ризвановнћ, Cnpho, Османагић, Бороваћ, Пашић, гг. 'Гопаловић, Тескереџић, П])охић и Јукић; no Днн. 4.50: Ибрахпм Кадић; no Дин. 4.—: Бућо и Мердановпћ; no Дин. ^•,3.—: Баждар, Јамак, Сакић, Ђпно, Репак и Карчлћ; no Дип. ' чЛ1 десетак госпођа и госпођица. Бист нриход пзнио je Дин. 810.— ^За'бифс дароваше: орах-баклдву гђа Бехмен; ио хур. машнце: Абпда Твртковпћ u Хвсапбеговић; no торгу: X. ОсMihtaruh, Влах, Абдулаховпћ, Џевахпра Туфекчнћ; гурабије: . гђа Јукић. Гђа X. Халиловпћ Дин. 20.— п Рабнја Тескереџић Дин. 10.—\ з а буфет. Сијело са предавањем у бањалучком конвикту Питомци бањалучтог конвикта приредилн су друп! лан Бајрама, 20. фебруара, кућно сијело са предавањем. Посјета • je била рекордна, a нарочито од стране женског свијега. ; Прпсутне, којих je било нреко 200 особа, поздравио je . кратким говором управннк г. БекпК и том лриликом одржао иредаваше »Васпитање у породици«, lcoje je прпно саслушано n паишло на »елико одобраваite код ирисутнпх. Iljeдавач je у своме оиширнијем излагању изнио погрзтке нашег васпитаља у лородици, које отеисавају и даљњи с-кпитни рад у пгколи. Затим je изнио начин и методе, како he се породично васпитање нобољшати, a као пајглавипји и иајмоћнији фактор за рад у овомс правцу нагласпо je питребу наобразбе муслиманске жене. Послије овог иредапаша ирочитао je присутним u неке одломке из III. књиге »Гајретових предавања«. Након тоаа питомци су изрецитовали деклааације X. Адемовић: »Како умнре Далматннац« од В. Илића чл. и 0. Глухић: »Три хајдука« од Змаја Јована Jouaiioiiuhu. Питомац И. Ферхатбеговић извео je монолог »Оамоубадч«. Све трн овс тачке ирограма изведене су на задовољсгво грисутних. Затим je иастало угодно располежење у игр« н свирци. И овом ириликом уиисало се je 30 чланица n чланова у Гајрет. Добровољних нрилога сакупнло се je 1.092.50 Дин. Мевлуди-шериф у Домаиовићима Нашим извјештајем од 2. фебруара т. г. обавјеотили смо Влс да канимо приредити Мевлуди-шериф у корист Гајрета на други дан Бајрама иза џуме-намаза у џамији na Речици. У ту сврху били смо задржали од унлаћеие чланарпнс своту ид Дин. 250.— (за шећср и др.) Међутим, na сједници коју смо одржали na десетак дана иред Бајрам закл>учили смо: да uiehep сакупцмо између себс и сељана, a само што евснтуално нс би дотекло, да куиимо за друштвени новац. Усијело пам je те смо сакупили око 20 кг mehepa, a само смо 4 кг купили за друштвени повац. �Ha 8 дана иред Бајрам објавилн смо Мевлуд плакатима н позивима на оусједие Гајретове одборе. Beh на неколнио дана пред мевлуд зннла je цијела околица као и столачки срез те Чапљина и нека села из моитарске околице за нашу сисчану нрирсдбу Мевлуди-шерифа. У петак, на дрги дан Пајрама, већ од jianora јутра хрлиле су маее народа еа свнх страна црама Речицама и џамији, a било их je доста, којн оу из удаљенијих села дошли и дан upnje са породицама, као из Габеле, Почитеља, Моотара и других мјеста. Мјесни одбор се je иобринуо да буде узоран ред, који се одавно не памтн на сличнпм приредбама, поставивши довољан број људн као редаре. Џуму сам клањао ja као мјесни имам a послије џуменамаза, пошто je врпјеме бпло врло лијепо, као у прољеће, то Ио свршетку мевлуда настала je одушевљена пуцњава из пушака и револвера, те je на тај начин дато одушка весељу и одушевљешу народном На излазу je био одбор поотавно стол за добровољне прилоге које су цримали г. г. Мустафа Хаљевац, друштвенн благајник, Хусеин МудабегоBiih, повјереник и ја. Колики je учинак нлало нредавање па нрисутне довољам je доказ за то, што су се датадањн отворени противници Гајрета натјецалн који he прије даги добровољни ирилог, а било их je који су се том приликом упиоалн и за чланое, на и женске. Било je доста старих сељачких жена које су давале радо добровољни нрилог, а један je стари седамдесетгодншњи сељак из сусједнрг села Опличића уписао свога малог четиригодишњег унучића као члана Гајрета уплативши чланарину за дијелу годину унапријед и купившн му зиачку Гајретову, давши уз то и добровољнн ЖЕНСКИ ОДБОР Г А Ј Р Е Т А У ТУЗЛИ СА СИРОМАШНОМ ШКОЛСКОМ ДЈЕЦОМ, КОЈУ J E ОДЈЕО И ОБУО сам на дворишту џамије одрчфо предавање о сврхи прнредбе и животу Мухамеда а. с. апелујуЈш на све присутнв да својим добровољним прилозима што^обплније помогну ГпЈрет и да и у будуће раде еложно за Гајрет н исламоку заједницу; да се међусобно иазе као opohiv (цптирајући им ајет из Курана: »Ии-немел-му'минуие ихветан^.) и т. д. Послијс предавапл наступио je мали врнједнн свнчнћ још врнједнијег оца, Мухамед Кебо, сии Хаоан «ф. Кеое, имама-матичара јз Вивољег Брда, иначс учешгк IV. разред ооновне школе, са дивном декламацијом »У очи Мевлуда« од мерхум Рефика Жабића, коју je нравим декламаторскии топом н са пуно ocjehaja и живота декламовао, да je заслужио френетични аплауз и гроиоглаени живпо из стотпне грла. За овакав успјех малога Кебе носи заслугу његов вриједни отац, који je риједак примјер имама-матичара, један од оних вриједних вјерских службеника, који потпуно схваћа данашњн дух времена у коме жнвнмо, те према томе времену и одгаја како евоју toico и туђу њему на одгој новјерену дјецу, — н.егове ученике-це. Послије декламације ja сам почео учити Гашевићев мевлуд у средкни џамијс код отвореног прозора. Џамија je била дупком пуна као и велико двориште и околина сеоског н грађанског свијега. Рачуна се да je било око 1000 ду* niti, мушка и жепска. , . . Ja сам .у џамијн учно но једно поалавље a на двори, шту г. Хасан еф. Кебо друго н тажо je рсдом ншло до »Ми раџа«. To се јс зато пзмјењивало, да би свак могао чутн, што вначе не би било, дл се je учило само у џамнји. Мираџ сам . проучио из.мевлуда г. дра С. Башагића, који се je јако дојМИО приеугних слушатеља. Иза тога еам проучио агаере н ’j ДОву, a онДа се je дотле ирпсутннм иоднјелио uiehep. Шербе иијесмо хтјели давати из хигнјеноких разлога. прилог за Пајрет. Овај свјесни старн сељак зове сс Мсхо Шејтовић. На каси je том приликом пало чистих 900.— динара добровољннх прилога, а joui je уз то продато 31 комад брончаних u 10 комада порцЈтлал зна.чк.и у врпјсдности 255.— динара те уплаФено члагогркне 44 динара. ___ Hama приредба овога дана ono je ирави трпумф Гпјретовн мнсли н нрави одраз нслалоке н братске слоге. братства и јединства. У бвај наш прнмјер требали бн да се угледају и сва остала браћа муслимашг iiihik>m Бо< не н Хе|)ЦСговпне. Овако опширан извјештај Вам н шаљем за то, да бн овај наш рад послужио добрим примјсром овдкоме б]>ату муслнмалу: да ue пожали нп труда ни трошка. него да п морално и материјално свугдје и сваком прнликом помаже н радп на корист Гајрета н исламоке заједнице. Желећи нашему Гајрету да буде најјаче муслиманско друштво свијета и да користн дијеломе ехлн-псламу својим благотворним радом, биљежнм се уз братскн селал Хафиз Мухамед Крпо, првдсједвшс Мјес. одборз. Гајретов Мевлуд у Џивару Према ранијој својој одлуци овај одбор Гајрета приредио je дана 9. II. о. г. евој Мевлуд у просторијама Муслиманике читаонице у Бнхову. Мевлуд je огпочео у 8 и no сати на вече (пза Теравпје). Пред великим бројем прпсутних мушких и женскнх особа у највећсм реду н пажњи ПЈадучила оу Мевлуд слиједећа г. г. Зубчевић Хусепн еф. имам матичар, Еркочевпћ Мусгафа слушалац Дар. Муалимина, гђица Спаховпћ Аиша н Хусеин Алијагић. Мевлуд je, што се могло очитовати на расположењу присутних, постигао одличан морални успјех. Па ни матернјална страна, која се састојалл у окупљању добровољнпх 123 �npu-nora, trnje изт-тала. Онкуил.енп jc у лвсму 297 дццарз, no одбитку трогака око Мевлуда (шећера 100 дннара) осхаје чист приход од добровољних прилога 177 динара. Р а д Г а јр е т о п е о р г а н и з а ц и ј е Оснивање Женског одбора Гајрета у Бањој Луци Потреба што плтслзишшјсг рада na лросвјећивању mi­ rne женс, дпктовала je већ дуже времепа осниван>е овог одбора. Радило се истппа и досад на том пољу али raj рад без учсшћа паше женс није давао нарочптих резултата. Надајући се, да he се на том пол.у моћи уопјсишнјс у заједничкој сарадњи раднтп Mjeciui одбор Гајрста закључно je, да се покрене акцнја за осннвање женског одбора. Пршшке су бнле повољнс. У мјесту je бпло доста врпједипх гоепођа и дјсвојака, које би могле н знале радити. Саетанак je сазван на 12. о. мј. послије тсравнје намаза у просторпјама друштва »Будућност«. Ha састаиак су позване све досадашњс члакице Гајрета н многе угледле даме како муслиманке тако ц осталих вјера. Скупштини je прпеуствовала као пзаслаиица Кола Срп^ скнх Сестара гђа Олга Касаловпћ a од Мјссног одбора Гајрс-/ та г. г. ннж. Саллхагнћ Суљага, претсједннк и Хаџиомерспахнћ Кемал, тајплк. Посјега je бпла изнад-очеклвања. Пред б_0 нћ.Југле-днпјнх дама из мјеста, скупштину je отворио* нретсједннк MjN сног одоора. Поздравља^ћн присутие захвалио 'mi се у пме Мјесног одоораЈЈа овако, великој^ пажв>и према друштву. Излажући какав je цил> ^анццшвег саетанка поставио je пдтање да ли су присутие зато да се оснује Ж енстпЈдбоо Гајрета. Присутне су се са.љдушевљсњем једпогласно изјасниле за оснпвање одбора. Настаје краћа'--ј(иокусија. Гђа Кас&ловић пспред Кола Ceciajpa сутне желсћи им много ;успјеха у раду. Ha концу Ч;е прпма предлог, да се И31 онн одбор, који he црОдложити листу одбора. У овај одбор се бирају гђе: Џинић Пашекада, Ђумуркчић Фатима, Диздарев^ћ Сенија a од прпсутнпх претставника одбора претсједнлк. Послије краћег споразумијевања лредложена je лпста од 15 лица, која je једногласно примљепа. Скупштина je затим прекинута, да би се одбф м^гао одмах конституисати. По наставку скушптлне саоппгген je овакав резултат конституисања: гђа 'Бумуркчић Фагима, претсједница; гђа Курбеговић Шухрета, потпретсједиица; гђица Мухурдаревна Емина, тајница; гђица Ковачевић Назифа, благајница; гђе Касаловић Олга, Кајтаз Тифа и Диздаревић Сенлја, одборнице без функције; гђе Салихагић Ифакет, Џинић Хаснија и гђица Куленовић Ифета, ревизори; гђица Маглајлић Ашпда, гђе Муфтић Нађија, Галијашевић Ајша, Хулбеговић Субхија н Дедић Мунира, замјенице. Како се послије саопштеног резултата нико није јавно за ријеч претсједник je закључио скупштину зажелившп у цме Мјесног одбора новом одбору много среће и успјеха у раду. Одбор je одмах приступио раду. Све присугне уколико нису биле чланице уписале су се на самој скушптлни. За утемељаче су се уписале: гђа 'Бумуркчић Ајша и гђа Хусеџиновић Џехва. Закључено je затим, да се одмах приступи ирдкупљан>у ручних радова за томболу. Огроман успјс« Гајротм« раднииа г. Ом.ра Омазика нз Тузла Ипвн дан Бајрама 19.. о. мј. noćne Бајрам m m упу. ■гпо оаи се у Брезик 25 m . удаљеи »Д Туале на гииу a , ЛРЈчптву a Алмјом Бербићсм ц ш м и "ож т , јер „ „ је ваљао и треОао у друштву ( a што je и npiijc чинио). „ „ . У 2 чаш. послс подне сам у Брсзику одржао I аЈретов састанак, где саи саиупљенпм тежацпиа, којих Je бпло om 40, прочптао и разјаснио предавање »о вјсри« и ујсдпо их замолио, да будућа Гајретова прсдаваша посјећују у колнко буду имали дрллике да пх у својој близинн чују. Ha овоме састанку уплсашс се за чланове утемељаче: Авдага Субапшћ, умр. Мухарем are, Осман Дедић из Брезика и АбдЈглах Хоџпћ из Подорашја, те још око 20 чланова помагача међу којима п цеколшсо жспа. Нреноћквшп код Хафиз Халила Субашића, сутра дан сам се унутпо у Сребршгк 14 км удаљеи од Брсзпка, где сам у оеновној школи na 20. фсбруара (27. годшшвпцу осиутка Гајрета) одрлгао састанак са тс;кацима, којих je било око 50 a где су бплл н Гајрстовн пријатељп н радаици учнтељ Мехмсд еф. Ибрахимовић н иаш повјерсиик члан уте>сл.ач имам матичар Осман сф. Jsiiiiapeiinh. Ha овоме састанny гчворили смо о драгом нам Гајрсту, гдјс ме номогоше и уците.д^ ц/ повјерсник као и подиачелнпк Мустафа Суљкановић. *4 Овдјс није било нужио читати предавања, јер их je one што jc добпо чптао и тумачио иаведени повјсреиик n то у џамијл за вријсмс рамазана и бајрама, као и иа спјелима ii разннм еа<Јт>шцнма, a о чему гашо ипје Глашш одбор извјепгтавао. Овдје се уписа за ’M.aua добротвора Мустафа Суљканоmih^TiTj•^'ребрника, за утсмсљаче учптељ Мехмед еф. Ибрахлмовић, Хафиз Ахмсд Мулахаллвић, Ахмед Џалић, Муетафа Хоглћ, Јашар Јашаровпћ, Алнја Мујчиновлћ, Омер Члзмип н још око. 30 чл.шова помагача, међу којпма такођер и неколико лгепа. Из Сребрнлка уиутло сам сс пјсшке (вратлвшл кола у Брезик) са учлтељем и подначслником Суљкановпћем у Шпп оппцу 8 км. удаљену од Срсбрллка, гдје смо такођер одр жалл cacTalmit у општилл са тсжацима, којвх je било око 50 II овдје се такођер осјећало н радлло већ одавло за Гајрет a који jc рад водло лачеллл.к Абдулах Хаслћ н биљежнш Tjyaara Слањанклћ. Ha овом састанку' уллсаше со за утсмељаче Абдулах Хаслћ, 'Булага Слањалклћ, Мехмед Бајрактаревлћ, Мхемед аллја Адамовлћ, МујЈоел Муратоллћ, Нсзир еф. Јахлћ и Ос манага Бајра.ктареплћ пз Шллонлце. Мујо Суљагић, Xyceji Суљагић лз Ћсхаја тс још око 30 члалова помагача. Ga овога састалка су лрисутнл зажелили као н ct стакка из Сребрнпка, да депелтм честптају бајрамске благ гдане нашем уваженом лредсједнику, na су заједлички де пешу саставшш и упутули. У вече смо кренули из Шпиолица у друштву са учитељем, Мехмедагом Колрићем, Агалом Кетстовићсм нашим члановлма добротво[шма у њихово ссло Рапатлицу удаљену 9 км. од Шнионицс (јер су потол.а двојица пред мсне у Шпионицу изашли), a гдје са.м већ прољетос ради Гајрета био, али сам тамо сада крелуо јер ми je туда пјешачки пут за Ленобуд био. У Рапатници смо ноћили код Мехмед are Копрића /код кога сам исту ноћ у лрисутности многих иаших лријатсља прочитао и разјаснио такођер предавање о Вјери. Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будућност 124 �И овдје се уппса за повог члаиа утсмељача Салкан Кешетовић из Рапатнице. Сутра дан 21 . фебруара кренуо сам са мојим салутником таио пјешке у Горњи Ленобуд 2 cara удаљен од Рапатницс, гдје сам у l сат послије подне одржао састанак са тежсцима којих би око 20 на броју, a гдје се уписаше за утемељаче: Ахмед Карић умр. Бећира, ТПабан Детагић Осма- гиле свс наше угледпе хапуме и ханумицс. a учпла je позната хоџа гђица 'Вемка Башић, која je својим толлим и милозвучним гласом изазвала сузе код многих жена. Том приликом je пало за Гајрет Дин. 1.142.— T okom рамазана овај одбор je приредио јсдну чајанку и једно сијело са предавањем у дворани градске бање. Црсдавање je одржао проф. г. Вехбија Имамовнћ о правој и ло- -''ПИТОМЦИ ГАЈРЕТОВА КОНВИКТА У ТУЗЛИ нов, Бего Окић Омеровић умр. Јусуфа, Мухарем Хусарић, Абдулах Јунузовић умр. Хасаиа, Мула Назиф. еф. Суљвћ умр. Ибрахима и још неколико чланова помлгача. Гдје год сам на овим састанцима бно, побринуо сам се да нађем подесне лнчности, које he наствити и проширити рад за Гајрет у колико их тамо до сада није било, a које hy накнадно јавити. Своту од 3000 динара сам наслобу јучер дозначпо a која се односи на примљене рате уписаних утем^ћача. na овоме моме путу п члапарине чланова помагача. Из Ленобуда сам се упутио на Брезик п продужпо за Тузлу на коме сам путу упиоао за члана добротвора Мујагу Дедића из Дубрава, који je подожио своту од 1000 дннара одмах, a коју сам данас наслову дозначио. Извјештај у коме he стајатн. колнко су који утемсљачи положили доставпћу каеније. шој еманцпнацији жене. У свом предавању изнпо je на врло убједљив начин двије фотографије и то приказао je праву емандиповану жену и жену, која се сматра еманципованом. a стварно нема нншта од праве еманципације и ttanpem . Обје прпредбе су успјеле и морално и материјално, a na каси je пало чистих Дин. 903.— Овом приликом сматрамо својом дужношћу да се захвалимо градоначелнику г. Ибрахим еф. Фејићу, који je и овај пут са својом уобичајеном предусретл>ивотћу уступио беоплатио просторпјс Градске бан.е. Омер A. Омгзић. Активност женсног одбора Гајрета у Мостару Новоизабранп женеки одбор Гајрета у Мостару показао je за кратко вријеме велнку активноот иарочито на тлpeiLy Гај[)етовп мислп међу нашим свијетом. У ту сврху прославио je на врло свсчан начпи Рођење Мухамед a. с. одржавпш мевлуд у иросторпјама Гајретова пнтерната. Гајретовс просторпје су бнле иарочкто декорисане за ту прославу ir OKuhciic могим халијлма н серђадама. Мевлуд су посје- I Проширујше лчст „Гајреш“ у Ц У Вашем мјесшу и околинн! У ЖЕНСКИ ОДБОР Г А Ј Р Е Т А У МОСТАРУ с ј е д е с лијева на десно: претсједница Ћамила Капетановић супруга дирентора фабрине духана, потпредсједница гђа Сидина Омерагић; с т о ј е с лијева на десно: гђице Зејна Драче, Атифа Нурт, Енеса Бехлиловић и Фахра Милавић. 125 �Даљње проширење Гајретове организације T okom мјесеца фебруара постављени су за повјеренике Гајрета слиједећа господа: У Јакешу (срез Дервента): Бего Захировић, трговац, Сердар Рахман, мухтар и Атиф Зафирбвић, тежак. У Тријебњу (з. п. Домановићи): Мухамед С. Патковић, учитељ. У Куманову: Хафиз.Даут Салимовић и Хафиз Рамадан Нумановић, државнл нмам. Скупштина Мјесног одбора Гајрета у Сребреници S. фебруарл. одржина je главна годишња скупштина Мјесног одбора Гајрета у Сребреници. на којој je нзабрат слиједећи одбор: претсједник Етхем еф. Абдурахмановић, шеријатски судија; потпретсједннк Абдулах еф. Гојачић, пмамматичар; тајншс Хакија Сиручић. пие. шшпрант среског суда; благајник Сухднја Кланчевић, грунтоввичар; одборници без фуикције: Назим еф. Шаћирагић, шеф пореске управе, Вукашпн Вуковић. полиц. управ. чиновнлк и Авдо Сиручић, .шаничншс пореске управс. Замјенпци: Исметага Беговић, Марко Јовановвћ, Хрусто Беговић, Свето Лаларсвић и Фадил Кланчевпћ. Надзорни одбор: Драгољуб Адамовић, Али еф, Селманагић н Салко Халиловић. истом мјесту одржала предавање са темом: »Просвјећивање жене и одржаваље ручних радова«. Предавању je присуствовало око 80 жена. Tpehe предавање одржао je управник лнтерната г. Едхем Бекић. Тема »Одгој у породици. Предавању je присуствовао врло мали број слупгалаца, једва око 30. Слиједеће предавање иребао je одржати г. Хасиб-бег Имамовић, али се предавањс није одржало јер je оснм члднова одбора било пргосутно свега 10 лица. Како je ту био већ и крај Рамазана нисмо више ни покутавали, да одржимо које предавање. Послпје овог неуспјеха и искуства можемо само додати ово: Рачунали смо на интересоваље нашег свијета na смо хтјели, да нам он дође на предавања. Он се међутнм и уз нашу добру агитацнју није могао заинтересовати na нам не остаје други пут него са предавањима тражити слушаоце a не да они траже цредавање и то све дотле док они не увиде корист, коју од тог имају. Сад су се рађе завлачили no к&фанама него ншли на предавања. Да смо могли предавања држати у Ферхадији џамијл, тбд би сваком предаван,у присуствовала која стогина људи. Гајретова предавања у Високом Реконструкција Мјесног одбора Гајрета у Горажди ч Прво лредавање (0 вјери) од г. Џемалудпла Чаушевића одржао je дле 25. I. претсједли1с овдашњег Мјеслог адбора Гајрета г. Хамдија Тахмишћлја у просторијама Мусллмалске читаолпце лзложпвшл прије тога зпачај Гајретових предавања у опште. Предавању je присуствовало око 50 слушалаца, који су лреддвача пратили са велпким пптересом в одобравањем. Друго предавање (0 одгоју паше дјеце) од г. Хамдије /Мулића одржао je г. Салих Шабаловић, овдашл>и учлтељ дпе 31. I. такођер у просторијама Муслиманске читаоплце. Овом предаваљу прпсуствовало je око 70 слушалаца, којл О г р о м н и у с п ј е с и Г а ј р е т о п и х п р е - с-у с великом ггажњом слушалн- ово вјешто и стручњачко разлагање лредавача, које je on попратио са врло лијепим и д а в а њ а слпковитим примјерима из свакпдашњег живота, упозораваГајретова предавања у Бањој Луци јући присутне на лош поступак прп одгоју дјеце и упућуУ вези са вашим двјема окружпицама no предмету ра- јући их на важност доброг одгоја дјеце у млађим годинама мазанских предавања ми Вас можемо укратко извијестиги шта који je безувјетно потребан као тсмељ ишолској и занатској се no тој ствари подузело код,нас. изобра-зби. Прнје Рамазана ми смо се обратии на све наше јавне Tpehe и четврто предаван.е (Будимо задругари и 0 зараднике како свјетовне тако и илмију. Нажалост мали број другарству у Краљевини Југославији) одржао je 7. IT. г. Муњих се одазвао молби. . . . стафа Џафић, банковни директор 'u члан Мјесног одбора ГајКако нисмо имали подесних просторија у средишту рета у лроеторијама Муслкмапске читаонице. Ради што боље гдје би се могла предавања држати обратили смо се мјеро- прегледности и појмова о задругарству уопште, a у нашој давним факторима, да нам дозволе. да се та предавања држе држави напосе, оба преда.вања су одржана на једанпут у у џамији Ферхадији иза Теравије намаза. Нису нам изашли продужењу или надолуни једно другоме. Предавање je поу сусрет, односно изашли су утолико, да се могу држати трајало око 2 и no сата али je попраћено са великом пажпредавања само религ. садржаја a остала не. њом и пуним разумијевањем. Госп. Џафић je стручњачвом Премда се могло одржати које предавање и са религи- вјештином излагања пред 00 слушалаца успио, да прикаже озвим садржајем ми смо лакључшш, да се ни тл предавања потребу и важност задруга и задружног пословања на сване држе у џамији. ком пољу и у свакој струци. Том прилнком je позвао приБаш тих дапа. овдашње друштво »Будућност« добило сутне, да послове свију ст]>ука организују гдје им je то м о je од Вакуфа у мектебу једну учионицу за своју стручну гуће на задружној бази, јер данашњица тражи безувјетно шволу. Причека.ли смо, док се ниоу изврпшле потребне ре- задружан, сложан и смишљен рад од нас, ако хоћемо да иарације и увело елечстрично свјетло. na смо у споразуму са опстојимо и да се натјечемо са ближим и даљим сународњаовим друштвом заказали предаваља у овим просторијама. цима и савременицима, a нарочито са својом браком друге Прво предавање одржао г. Мухамед Алихоџић п.роф. вјере, за којима смо и на том пољу заостали. Поред тога са темом »Вјера«. Предаваи>е je било одлично посјећено и што je предавање дуго трајало. ипак je едслушано са велииажљиво саслугаапо. Било je присутно око 150 мугаких и 50 ком к.шсњом u одушсвљсњем. женоких. Сала више пије могла ни нримити. ТТошто je овдашњи свијет највећим дијелом занатлија Како je тих дана боравила у Бан>ој Луци гђа Злата и иошто je преко цијелих вечери уз Рамазап запослсн са Ковачевић Лопашић и одржала једно предавање na Народ- евојим послом то je овдашн.и одбор закључио,' да се остала ном умнверзитету оамолили емо je. да одржи једно преда- иредавања одрже нослије Рамазана сваке недеље, да слу* вање ha наше желе. Ona се в,рло радо одазвала позиву пај е na шаоци не губе у радном времену .које je окупоцјепо за њих. Ha ширем састалцу Гајре,товнх чланова, одржатом 30. јануара т. г. Мјесни се je одбор попунло како слиједи: за нретсједника je јеДногласно пзабран г. Др. Сабрија Карамехме довић, управник банск^ бдпниде; за потпретсједника Омер Беговић, трговац; тајник Осмо Рашидкадић, земљорадних; благајник Салих Омерагн1». каф ездт; претсједннк надзорног одбора Мустајбег Љјерчић. градоначелншс; одборнпци: Мујага Каменица. Mesara Мујковић. Нурнја Харлач, Хајро Боровац. Муста^а Кумрић и Ахмед Бешлија. Гиш 126 �Исто je тако закључено да се нека од ових предавања одрже У џамијама, a предавање о одгоју дјеце има се према заклучку овог одбора одржати у једној џамији специјапно за женске. Гајретова предавања у Тодорову (срез Цазин) Н-а 19. фебруара, први дан Бајрама, у Сукнји џамијн у Маглају, одржао je предавпве правник г. Бскир ОиерсофTiih, питомац Београдаизг Гајрета »КгакО трсба да' живе n раде муслимани«, a на[и>чито о потреби иросветног рада и потреби подуиирања Гајрета. i;oje муолвмапе Југославије просвјетом води бољем живоку и напретку. Предавање je саслушаио с највећим интересовањем, a било je ћрисутно око 350 л.уди. Ha 21. фебруара прочнтао je г. Хусевн Локмић предавање »Задруа-арство« у Југославенском клубу. Било je ирисутно преко 100 људи. ■ Послнје предавања настала je дпскусија, у којој je учествовало више слушаоца. И ово предавање оставило je на слушаоце добар утисак. Предавачи су у уводу слушаоце потојетили да паш Гај-рет овим иредаваљима проширује своје дјеловање и на широке народне слојеве. Предавања у Тодорову одржавана иу у мектебским иросторијама на 1., 2. н 5., фебруара. Предавач je био учт.сљ Сулејман Дслић, a уједно и повјереник Гајрета. Предаванл су била необнчно посјсћена тако, да je при сваком гредзван>у било увијек до loo слушалаца. Прво предавање »0 вјери« необично je задовољлло ирисутне. Посллје одржлцог нредавава трајала je диску :ија око дола еата. Згодним питањима предавача, довело се je и до дискусије о Гајрету кпо другатву које ради .ia пол>у иодизања муслимана у свдком погледу и том се ,-е агодзм истакнуо рад друштва у гл.шним дртама све од оснчвдва na до данис. У диокусији je иредавач нарочито истицао да ј-однтељи таљ у своју женску дјецу у школу, јер ћемо само путем Гајретова предавања у Домановићима Предаваше »0 вјери« од г. Чаушевнћа од]>жао je г. Хф. школе и науке корацати иапред. Свн су посјетноци бнли необично расиоложеии и прсда- Мухамед Крпоч имам н муалихг. a уједно претсједник Мјесног вање je саслушано у гробној тишини тано, да je иредавач одбсфа Гајрета/^-^у џамијп на Речицп на 22 (рамазапи) пред увјерен да he бити од великог значења. за преобрат у миш- дупкол пунол џамлјом. у којој je бпло иреко 100 слушалаца. љен>у о школама. Друго предавањс »Вудимо задругари« одржано бруара изазвало je код енијетд необично пнтересоваве о задругарству. По одржаном преда^ању пала оу.мнок/ пимња, U3 којих се хгогло разумјетн д а Ј д се у овом селуч'могло лпко доћи до оснивања задруге. Tpehe предавање »Одгој дјеце« одржуо je г. Делнћ п попратно га еа искуственим доказима из свог учитељовант. Прадавач je изнио пред очи прииутним 'све гадке~Јмнс icyhног одгоја наше дјеце. a највише e*5je задржао код тјсдесног одгоја наше дјеце. Оборио ре je ka л,редрасудс n иразновјерице у подизању иаше дјеце, које kyš прожелк наш жИпот н- постале насљедне. Надаље j t изнио деколико мвцжантнЈгк иримјера наших празновјерпца, a крик^цу je бацно на нвг~ свјећсне сеоске жене. Зато код ндс дјеца највнше yiu% умнру више него код многих другнх народа. Предавлље je бКЛО боље него и једно иосјећено. Предавач je поелије одржаног нредацања говорно тако убједљиво о одгоју дјеце, да ни један присутних није иМао шта да приговори, него се je чуло евесрДно одобравање: »Ta-ко je'« Предавач др!ки. да je ouu намисао. потхват, да се одржа- SS % вају овакова Гајретова предавања у селима, један од најуспјешнијих потхвата за ријешење стављеног задатка друштву, јер he друштво све више узимати маха и иорјена баш у оном дијелу нашег народа, за који се и ради, те he га народ и завољети, јер дјелатност своју и успјех показује свагдје и на сваком кораку. Ta су предавања утјецала на срце и душу нашег народа нао мелем-лијек болеснику, који цијелог свог живота болује. За послата предавања испред мјештана села Тодорова, јер ми je то стављено у дужност са стране њихове, захваљујем се, a они Вам најискреније изјављују да he у смислу саслушаних предавања удесити свој живот, одбацити досадан>а стара неразумљива мишљења и да he сваки Гајретов потхват паздравити са жељом и да he они, у колико буду моhHH, на сваком потхвату бити судионици и помагачи. Гајретова предавања у Маглају 23. јануара т. г. на иницнјатнву Мјесног' одбора Гајрета ирочитао je предававе »0 вјери« од г. Чаушевића у Куршумлији џамији г. Хусенн Локшгћ, студ. права, пнтомац Београдског Лајретн, noja je билп пуна слушаоца. Било je присутно око 400 људи. У предавању je опширно мЈЈотумачио неке ставове. Још једно предавање »0 алкохолу« одржао je пред Бајрам-намаз, истичућн на оба прсдаваља заслуге Гај[>ета, шта je све учпнио од свог оснутка до данае исламском елементу, препоручујући свакоме да ради еложно са Најретом на прогресу муслимана и na доб|>о иоламске заједннце. Нарочито je ставио на срце члановима Мјеоног одбора као и другим члановима н нријатељима нашег Гајрета a и свим присутним — апел, да ннтензивно раде у корнст Гајрета, јер помнжући Гајрет, помажу сами себе и своју заједницу. Гајретова предавања у Сјетлини Овомјвсни одбор Гајрета према окружници Главиог одбора одржао je слиједећа в.редаван>а: Дне 23. I. тема: »Вјера«, предавач г. Фадил Добрача. Дне 24. I. тема: »Буднмо задругарн«, предавач г. Ферхат Добрача. Днс 26. I. тема: »0 узгоју дјеце«, предавач г. Асим Ре- 127 �Дне 28 . I. тема: »Ислам н просвјета«, предавач г. Асим Реџовнћ. Днв 2 . I. тема: »Ко су бос.-херц. муслимани«, предавач г. Фадил Добрача. Дне б. П. тема: »Задругарство у Краљевинн Југославијн«, предавач г. Селим Диздаревић. Дне 9. II. тема: »Пет исламских вјерских обвезатних дужности«, предавач г. Асим Реџовић. 12. П. тема: »Из хигијене«, предавач г. Фадил Добрача. Дне 15. П. тема: »Напомене за кућни одгој дјеце«, предавач г. Ферхат Добрача. Дне 18. II. тема: »Задругарство«, предавач г. Асим Реџовлћ. Сва наведена предавања одржана су у просторијама Гајретове читаонице, за која je владао велики интерес те јо сваком предавању присуствовало до 150 слушаоца, који су предавања пратилн са великим интересом. Предавачп су бпли чланови Мјесног одбора Гајрета. Надаље нам je напоменутп да je овомјесни одбор органпзовао један велики Гајретов Мевлуд на дан 29. I. у Гајретовој читаоници, коме je присуствовало преко 200 особа мушких п женсклх. Учење Мевлуда je учинило велпки утисак на присутне слушаоце. Гајретова предавања у Прибоју (Санџак) У вези Вашег расписа части ми je известити наслов о следећем: за време Рамазанл шерифа одржата еу следећа Гајретова предавања у Прнбоју: »Вјера« од X. Џемалудин еф. Чаушевића, »Одогој .гцеце« од Хамдије Муллћа, »Ислам и просвјета« од Османа Н. 'Хаџића п »Исламоки шартови« од Бушатлића X. Абдулаха Ова су предавања одржата у одређено време у Прпбојској џамијп иза теравије, тако да je цели свет остао и ^ћ а прсдавању. Предаван* je одржао Алија X. Бегааовић, шерпатски судија и иста протумачно разним ајетима н хадисима. Свако предавање слушало најмање 150—200 особа. Ова су предавања врло добро успела, народ их je радо слушао и велик су утисаи оставила. Велика je штета била што потписати није могао наћи 8годну личност и за друга предавања. Гајретова предавања у Бродареву (Санџак) По наређењу Главног одбора Гатјрета под бр. 241 од 18. јануара 1931. год. ово повереннпггво Гајрета одржало je предавања у селима и то: Гостуну, Заступу и Бродареву. Предавање у селу Гостуну одржапо je 29. I. »Вера и одгој наше деце« у просторпјама »Сибјан Мектеба« пза теравије у присуству 45 слушалаца. Почетак предавања у 9 сати. Како сам ja изабран за привредног повереннка Гајрета у општиггн Бродаревској, na како није имало другог нредавача, то сам ja одржао предавање. 27. ноћ Рамазани шерпфа проучен je Мевлудп шериф иза теравије a предавање одржано »Ислам и просвета« у нросторпјама Сибјан Мектеба у присуству 55 слушалаца. После предавања одржао сам један говор n истакао цпљ Гајрета и замолно присутне за помоћ, којом je приликом приложено 140 ока кукуруза који прнложпшс у корнст Гајрета. У селу Заступу одржано je 17. II. предавање »Ислам и нросвета« иза теравије у присуству 32 слушаоца, почетак предаваља у 10 сатп и том приликом пало je у корист Гајрета 84 оке кукуруза који даровпше грађани села Гостуна. Предавање »Ислам и лросвета« одржато je 2. дан Бајрама у варошици Бродареву у џамијн прнје џума-намаза у присуству 200 слушалада л том приликом поздравио сам елушаоце и истакао циљ Гајрета, што je на присутне учи1гило јак утисак како у варошлци Бродарево тако и na осталим меегпма где je иредаван.е одржппо. 128 Приликом купљсња прилога у корист Гајрета којои je ириликом пало после џума-намаза 50.25 динара a иза бајрам-намаза 82.25 динара. Приликом посета од Бајрама т. ј. повереника прикупл>ен je прнлог у корист Гајрета у роби од гђа и гђица и то: једанест комада пешкира, једна везена чевра, шест рубаца и два napa мушких чарапа и 9 дннара у новцу. Гајретова рамазанска предавања у Билећи Рамазанска иредавања тслсом других десет дана т. ј. од 1. до 10. II. одржана су својим редом и no постављеном програму, свалсу другу ноћ. Са задовољством се може вонстатовати, да су и ова предаваља са страпе слушалаца редовно н с вољом посјећивана. Просторије, у којима се предавања одржавају, редовно су пуне, a no некад п прешлере. Први предавач био je дпректор овдашњс Грађанске школе г. Перо Дивљан. Наслов предавања био je: »0 постаику Југославена исламске вјере«. Други предавач бпо je г. Др. Салих Омерхоџнћ, срески љекар, a предавао je о хигпјени здравља и стана, које je та.кођер са задовољством саслушано. И овога пута je он предавао већином женама. a како су наше жене озбино схватиле важност тих предавања, доказ je то, што су просторије одређене за предавања, биле увијек дупком пуне. Ова предавања су међу иашим домаКицгма толико популарисана и уважена, да je с њима Гајрет добио много, сваиа na и најмања и најсиромашнија кућица о Гајрету понешто зна и прича. Предавач, tokom својих предавања, покушао je сакупитн неких милодара за Гајрет, na се je том прилпком увјерио, да je одушевљење за то наше друштво управо огромно. Свака домаћица, слушател.ица предавања, натјсцала се je једна мимо другу, да својнм даром поча/гги Гајрет. Приликом сакупљпља тих мплодара предлвач je дожпвпо дпрљивнх момепата, na за примјер навађам овај моменат: Једна жена, старица, самохраница, без игдје икога, редовито посјећује предавања. Међу осталим женама устаје и она, пружа 10 динара с ријечима: »Ево ти, господине, за Гајрет и халал ти их било!« Кад ју je предгвач покушао од тога одвратити, она je на то са сузним очима одговорила, да би била увријеђена и понижена, ако joj се тај дар не прими. Трећи предавач био je г. Салко Дрљевић, учитељ. Тема je била: »Одгој дјеце у школи и у дому«. Предавање je било изванредно посјећено, са пнтересовањем саслушано, a предавач награђен једнодушним одобравањем и аплаузом. Четврти предавач био je Ђампл еф. Арнаутовић, nara вриједни имам. Тема његовог предавања била je: »Ислам и данашњп друштвени поредак.« Предавач je много говорио о алкохолу с вјергамхг становишта. Предавање je саслушапо са одобравањем. Kao пети предавач био je пајављен г. Абдулах Грухоibiih, чнновшгк среског начелства, али нажалост ради претрпаности својим званичним послом иије могао одржатп најављено предаваље. Гајретово предавање у Касуповићима (Травнин). Повјереништво Гајрета у Касуповпћима одржало je сва предавања из треће п четврте књиге »Гајретове библнотеке«. Предавачи су били повјереник г. Хамзић и љегов спн Хивзо Хамзић, ученик шеријатске шмназије. MUSLIMANI, UPISU.ITE UDIELE JUGOSLAVENSKE PRIVREDNE ZADRUGE I ŠTEDIONICE U SARAJEVU Udjeli se mogu upisivati i sa agrarnim obllgacljama. Prostorije zavoda nalaze se u Ćukovića ulici 5 I. kat, u blizini Ferhadije džamije. �Гајретова лредавања у Модричу Мјесни одбор мвјепЉује m c ш je п ред м и м о .ЗдравЛ.у« од г. Др. A. Буквицс одржао на дан li. фебруара у сри1СДУ У просторијама мектеба. Предаваие су повјерили општинском љскару г. Др. Давиду Фрајнду, који je као добар стручњак п добар љекар са највећим разумпјевањем протумачпо како и на којп начин треба човјек чувати своје тнјело од којскаквих зарачних болссти, кал;о које долазе и којим се чутем најлакше преносс. Шта треба свс човјек да учинн те Ла има здраво тијсло и здраво потомство. Како треба обратити пп;к1ћу на чпстоћу домова н чнме се нхгаду дсзинфнцпрати РАДИОНИЦА З А Д Р УГЕ ГА ЈР ЕТ А И • * веким бројем љекара и њиховог излажења у сусрет. Чуле су се н друге иедаћс којс су као упечатак данатн.ицс на нашој лјеци. Предавпње »Ислам и просвјета« одржао je Мухамсд Муфтић уз присуство 72 члаиа. Дебата je била. Предавање »Ко су муслимани Босне и Хсрцеговинс« одржао je Хасан ЉубунчиН, уз које се je појавила дебата са питањем: »Kano јс постало име Србик u Хрват. Затнм je примјећено да je предавање у почепсу слабо обрадило тезу о дола«ку нза Карпата. Исто тало je примјеНено н то да je трсбало вншс докумепата о раашм особннама муслнмана, које КОЛА СРПСКИ Х С Е С Т А Р А У С А Р А ЈЕВ У li закужене просторије. Предавање je (хжбшо усијело, јер су га сви потпуно разумјели н трајало je од 8—9.30 сати на вечер. Слушалаца je било око 120. Друго предавање о »Одгоју дјеце« од,г. вулејмана Мурсела одржано je на 13. фебруара у истим просторијама и у псто вријеме. Предавање je одржао г. Омер еф. Мехпћ, школскн управитељ. Предавањс je лијепо извео п добро nporj'мачио кааоо треба нашу дјецу одгајати да постану добрп и ваљани грађани. Предавању je присуствсквало 140 слушалаца. Предаваље »5 исламскпх вјерскпх главних дужности« од г. Хафиза A. Бушатлнћа, које je одржао Хафпз Мухамед Спужпћ, пмам, иа дан 14. о. мј., уочи гвсте 27. liohn, у иегпм гореспоменутим иросторијама, лијепо je нротумачпо шта све треба и шта je све дужан муслиман да чинп и како he Богу нбадет чинитп, како да буде праведан и псправап човјек. Ово вјерско предаван.е лнјепо je nocjeheno. као и увпјек. да емо се сви задивилн, јер Модрпч je мпло мјесто. a овај пут je предавање посјетило око 200 особа. Taj број показује да naметно тумачење налази увијек свога мјеста. Гајретова предавања у Фочи Прсдавате о »Вјерн« одржао je у Фочи г. Мухамед Муфтић, потиретеједник Мјееног одбора уз присуство 49 чланова. Дебате ннје било. Предаиање »Будимо задругарп« одржао je такођер Мухпмед Муфтић уз присуство 52 члана, исто без дебате. Предавање »0 одгоју дједе« одржао je Абдулах Мули1> уз приеуетво 54 члана са дебатом у којој се je чула жеља за су^рекли нашн компетентни паучннцн: Јоваи Цвнјић, Владимир Шповић и Димитријевпћ. Том приликом je један дебатер доказивао да Богумилн нису само примили Ислам из разлсхга да нм остаиу добра у рукама, како je то у предавању речено, но да су то оип учннпли под пснхичким околпостнма које су иастале усл.ед ирогоиа, којс су онп од католика и православних доживл>авали. Присутннх je бнло 09. Предавање »Задругарство Краљсвипе •Југослишје« одржао je Хасан Љубунчић уз присуство 5? чланова. уз које се je појавила прнмједба да je предуго н да се многе <тпари понављају. Свидила су се мјеста која дају практична упутства о оснивању задруга. Гајретова предавања у Љубушком У кафанн Алпје M.ixiiha на Гожуљу одржано je предаваље »Ислам п просвјета« na 5. II. 1931. Предавач je био г. Абдулсолам Церић. зпаппчинк; ирнсутннх слушалаца je бнло 40, диекусије ннје бнло. O iiih t u утисак предаван,а бпо je добар. Предаван.е »0 вјерн« одржано je 25. II. у џамијп Жабљак no г. Каеим еф. Садиковићу, шср. судијп. Број приеутннх слашдлаца нзнооио je 49. Пре;шван.е je оотавнло врло лпјеп утнсак u видјело ес je да се одмах слушооцн ннтерссују за даљња предавања. Исто предавап.е одржано je 28. I. у џамијп Гожуљ, послнјс теравије, нсто no г. Каснм еф. Садиковићу. Прнсутно je било 105 што мушких што женских слушалаца. Само предаваље направило je одлнчан утисак na прпсутие те су мцогп похв.иала Гајрет, koju en je onor 129 �посла латно. Код свих слушалаца видјела се жеља о лреводу Курана на наш језих. Предаван>е »Будимо задругарн« одрждо je 4. II. у Југослоиснској читаоници »Гожуљ«. Предавач je био г. Салих Хрљнчеви!), nopeci;n чиновник. и начелник Оогаола. Пршутно јс бпло 86 особа. OnniTii утнсак ирло добар. Првлнком предавања искрсло je питање за оснивање задруге у нојој би били сви чланови земљорадници и земљопосједници. Предавач им je рекао да се за вријеме рамазана организују и здоговоре те да ће се одмах no Бајраму лристулити послу. Гајретова предавањз у Плевљу 27. ноћи Рамдзана одржао je г. Ћамилбсг Дрнда. наставник гимнааије, предавање »0 ралвитку Ислама« и »Иелам и алкохол«. Поејета je била одлнчна, око 300 слушапаца, a већи број просторија Гајретове читаоннце ннсу ни могле примвтн. Интерееонан>с je бнло огромно и ово he предавање прло корнститн »i бољн успјех предавања, које he Мјесни одбор послије Бајрама одржаватв. Г. Дрнда запатересовао je слушаоце горњим темама тако да су два сата љеговог преданачин дотакао ее je и пптаља алкохолизма. Читаво предавање бнло je образложено како с вјерске стране таво и са научне. Нарочито се je овим предавањима одазвао млађи свијет, радничие класе. Onu су са толико иажње праЈНли читав гок предавања. Ga њиховнх Јшца читало ^се je велпко задовољство и одушевљење’: С/ ° v / о Гајретова предавања у Челику (срез Брчно) Предавањд из прве njm re ева су ирочпЂша у мјесецу јануару и то у размаку 2—h иоћИј-€ва су предавања читала у Народној читаоншш^осТш првог предаваља. »Rjcpa«. Ово предавање je чптдо ловјеренЈп; Гајрета г. 'Сулејмановпћ осим У Читаониди и у Народцој — мало бол,ој кафани^ cđ састају највише (дарпји и одлнчвији људи. Ово предавање иолучнло je код слушаљда врло добар ефекат, што се је^ могло разабрдтп из усменнх захвапа X. Репо ефендлји. који5 се je потрудио и naimcao ово предаван.е. i;ao и иннцијаторпма тих предавања. na и повјеренику, који нм je предавање образложно и разумљиво прочртао. Олушаоца je било 85. Предавање je одржано 22. јануара нослије теравије. Предаваље »Будцмо -задругари« t прочитано je у Народној читаопици. Чжгао га je Мухамед Ибрахимовнћ. ученпк V. разреда шер. гимн. Слушалаца je бВдо 35. Бфекат повољан. Дискутовало се и расправљало послпје иредавања. Предавање »0 одпоју дјеце« прочнтао je г. Сулејмановић у Народној читаокици пред већим бројем слушаоца (oico 40). Након чита1ћа настало je расправљање, a нарочито о тјелесиом узгоју дјетета у сиромашнијој обнтел>и. Ефекат je бно добар. Предавање из II. свеске читао je повјереник у џамији послије теравије т. ј. »Пет исламских вјсрепих дужности« и то на два пута, двпје ноћи. Ефекат ii интересовање врло вслико. Друго предаваље из III. књиге читано je у Народиој читаонпци нсто на два пуга. Слушаоца je бнло вазда зо—40, a на првом у џамији 60—80. Гајретова предавања у Бос. Новом. Повјереник Гајрета г. Мехмед Ибишевнћ одржао je три иредаваља и то »Вјера«, »Ислам и просвјета« и »Пет исламеких вјерских обпсзатних дужности«. Такођер je г. Хаеанбег Церић. школеки управитељ, одржао предаваље »Будпмо задругари« и г. Муниб Бехмен »Одroj наше дјеце«. Детал.ан изпјештај о уснјеху предпванл нзиијећемо нлвнадЕО, 130 Гајретова предавања у Автовцу 5. фабруара т. г. пригодом званичне дужности у Кључу одржао je благајник Мјесног одбора г. Шериф ХаеанбтчВЈИћ нредавање »Вјера« од X. М. Ц. Чпушевића. Присутних je било око 80, a олржано je у кући Хасанаге 'lvcTOBnha од 8 до 12 сати у вечср. Ha 'коцу свршеног предавпња настао je опшнран разговор о Гајретову рад у.1 Гајретова предавања у Плевљу Од 26 . јануара до I. фебрулра т. г. одржана су у Плевљу |'лиједећ|а предавања: -------- 'У~прбсторијама Тајретове читаонице a *уз ирисуство Гпјретових чланова као и осталлх грађапа н пријатеља, којих се je број кретао око 100 евакс вечери, одржано je предавпње »0 вјери«. Предавач je бно г. Ћамилбег Дрнда. Дискусије није било док je пнтересовање бнло осредње. Друго предаван.е »Будимо задругари« одржао je г. IIIyhpq Њуховић. баиковни чнновнлк. треће »0 одгоју дјеце« г. Ибрахим Впоградлнја. учитељ. „ Акција ових преда.ваил у Плевљу нпје. могла доћи до •бо^ег изражаја ради тога што ее у пстим просторијама nirpaла томб(Јла, na се није могло довољно времена препустити н посветитц,' самим предаван.нма, водећк рачуна и о што већпм ус.пјесима томболе. Одбор je Behu дио предавања одло. a.itn- рза рамазана, педељно један пут, када he имати довољно времена за пзвр1пење што јаче пропаганде. Гајретово предавање у Лукавцу Тур. 16. фебрулра т. г .су џамнјп иза теравнје одржано je предавање »Вјера« од X. М. Џемалудин еф. Чаушевпћа. Пред.тан.е je одржло мјешћанин г. Пашпн еф. Кехон.нћ, ђат; шер. школе у Сарајеву. Предавању je присуствовало преко loo особа. Иза предавања ннје се иикаква дискуспја водила. Продпваље je дало добар утисак na народ. Гајретова предгвања у Почитељу Повјереинк Га.Ј1»етп у Почптељу г. Мухамед Ресуловнћ одржао je сва Гајретова предавањд онако, iai«o je то захтијевао Главви одбор Гајрета. Гајретова предавања у Автовцу Мјеснп o;i6op одржао je у селу Муљима предаван.а у просторијама мектеба. Г. Beho Пашић одржао je npc,4anuiiie »0 задругарству Краљевние Југоелавијс«, г. Сајто Ilaninh »Ко оу босански-херцегог,ачк1П муелимпни«, a. г. Шернф Хасаибсговић »Ислам н просвјета«. Прсдавање je трајало од 8 еати на вечер до 2 сата. Слушалаца je бвло 120 особа мушкнх п женских, те су сви иажл>нво саслушалп п опет затражилп да пм се дође другу. вечер са другим предаваљима. Предавање Tajpeia у Ракитници (срез рогатични) 5. фебруара одржао je Мјесии одбор Гајрета у Ракитннци предаваљс »Будимо згдруго.ри« од г. инж. Шернфа Бубићд у просторијама Народне књижнице н читаонвце. Предаван,с je nim nrao г. Рлзим Добрача. 30 слушалада помно су саслушалн предашње. Присутни су признали да би задругарство користило и унапредило лодизање села. 1. фебруара у џампји Иза теравије одржано je предавање »Вјера« од г. X, М. 1.1. Чаушевића. Предаваље je одржао г. Рпмиз Добрача. Вазунаспхат je наигадо на пуно разумијеnnn.c присутних. Дебата ивје вођена. 7. фебруара одржано je предавање »0 одгоју дјеце« од г. X. Мулићд. 20 особа je прису<лвовало опом иредавпњу. којег je прочитао г. Рамиз Добрача. �« Дебата je вођсна. Конститовало' се да јо пезнаље узрок нозатку н запуштености дјеце. Гајретова предавања у КасаповиКима Предавања из друге евеске одржао je иовјереннк Гајрета k a k o слиједи: »Ислам it прогвјета* одржао je Хф. Арнф Хамзић у џамнји. a прнсутннх je било око 105. Днпкусијс није било. »Ко су босажжо-харцегопачки муслимани« одржао je ђок VI. разреда шер. гимназије Хивзо Хамзић. »Задругарство у Краљевини ЈуихпиЈавији« одржао je такођер Хивзо Хамзић. Дискусије није било; прнсутннх слушала било je 60. лић Омер, Коњхоџић Ибрахим, Шеница Тошо, Бећлровић Хасан, Махић Мујага. Хрњичевић Салих еф., Кадрагић Мустафа. Муминагић Сулејман, Беширевнћ Шућрија; Таслиџа Алија, Аралица Ћурх), Махић Џемал еф., Maxnh Оулејмаи, Ружнћ Марица, Божнковнћ Фрањо, Шукалнћ Јусуф, Буквић Владо, Гујнћ Абдулах, Бнлић Хасан, Мехнчевнћ Осман. Павловић порезни, Kecnh Антон, Ћурчнћ Вејг.пл, Костлћ Ацо, Журовац Рнсто, Брлетић Огефан, Диздаревић Мугтафа, Будимлић Мехмед еф., Далипагић Едхем, Ђернмовић Ахмет, Хрњичеић Ахмст, Ђеримовић Накиф, Ћеримовић Мехмед, Фрањић Мир- Д а љ њ и д о б р о т -в о р и и у т е м е љ а ч и У ;ipyroj ноловици мјссеца фебруара уинслше се за чланове добротворе и утемељаче слнједећа господа: из Сарајева: Едхем Абаџић. за добротвора, уплатнвши одмах Дин. 1.000.—; из Билеће: ШаФир ИссшнН Ибро Селлмовнћ, Зојко Авдић, Идриз Бушатлнћ н Абнддга Мујачпћ — сви за утемељаче. Посљедни je уплатио цијели члански износ; из Козлука: Фехимага Бегташевић, Суљо Бањажжпћ. Јусуфага Алиспахнћ, Мустафа Бањпнопнћ. Абдулах еф. -fwi ibaiiOBiih, Војиолав Марковић и ЈовфД1. Лазиревпћ. АГИЛНИ МЈЕСНИ ОДБОР Г А Ј Р Е Т А У ПРИЈЕДОРУ Нови утемељачи и добротвори из Шпионице Сједе (слијева на десно) г. г. срески начелник Живковић, су Мустафа Суљкановић, Мехмед Ибрћхимовић, Хафиз Ах- дија, Др. Мехмед Хајровић (претсједник (Гајрета и шер. сумед Мулахалиловић, Ахмед Џннић, Мустафа Хогић, Јашар дија г. Бутуровић Јашаровић, Алија Мујчиновнћ из СрА^рнша, јАбдулах Хасић. ТЈулига Слшванкић, Мехмед Бајфиггар^впћ. Мехмедалија АдрДиздиревић Мухамед, Диздаревић Авдага, Будчнћ Никомовић, Мурсел Муратовић, Незир Jaxuh, Мујо Суљагић, 1ШИИ- t Лавијер Тонко, Розман Конрад, Делалић Авдо; no Дин. сеји Ибрић, Осман Бајрактаревпћ. Хусо Суљагнћ из lllirai J4.r-i Н.| Н.; no Дин. 10.—: Хумо Фатима, Барбарић Иван, пице. Садиковић Дуда, Коњхоџић Ибрахим, Танчица Салпх, Ормал Дуда, Омран Физа Ормал Нура, Дирдаревић Зенк<1, Делић Р а зн и д о б р о в о љ и и п р и л о зи за Станка. Диздаревић Мидхад, Махић Омер, Ћерић Хазим, ГуГ а јр е т jnh Салко, Омсрхоџпћ Ибрахим. Зухрић Аллја, Бијавића Авдо, Мујановић Хава, Орман Захида, Н. Н., Загић Зехра, ЛаДобровољни прилози на Гајретовој забави у Љубушком Добропољне ирплиге у новцу »приложише сгитједепа го- лпћ Али еф., Мехичевпћ Омер, Буковац Смајо, Драгнчевпћ Влатко, Лалић Мујо, подворник; Махић Алпја.. Невесињац спода: Дин. 150.—: Садшшвић Оадик no уДин. 100.—: Хаџо. Невегпњац Халили, Фазлиновић Ахмет, Гујић Алија, Орман Алија, Мушић Смаил, Гујић Хасанага, Делалић МуЛалпћ Вехбија, Коњхоџић. Сафет, Гујић Хамлд, Садиковић стафа, Гујић Ибрахпм, Назечић МустафЈ; no Дни. 60.—: ЈаМуниб, Оадиковић Мустафа, Јакић Алија, Буквић Љубо, кић Мустафа; no Дин. 50.—: гђа Гујпћа Ибре, Приморад Иван. Кључанпн CajrKO, Орман Арифа, Myjicnh Салко, Лалић ХплПрлић Сабптага, Kapan Милан, Кордић Никола; no Дин. 40.—: мнја, Загнћ Омер. Ћерпмовић Хусо, Хајдаровић Салко, МуБилић Мехмед, Дробац Дане, Др. Петрић Перо, Муигић Мујезпновић Салко Лалић Тиџа. Дауповић Мехо. Махић Зидан, хамад еф.» Михић Впто, Садиковић Каеим еф., Днздаревић Садиковпћ Мурат. Смешкал Вилим, Мујкић Сулејман, Гујић Мустафа; no Дин. 30.—: Кољхоџић Фахра, Муминагић Атпф. Каоим, OcM,nh Хаоан, Ковачевић Нико, Мујаповић Ибрахнм, Диздаревић Ћазим Мумпнагић Сабит, Фазлнновпћ Салих еф., Бећировпћ Муло, Новић Сулејман, Месхиовић Ахмед, Ђулић HoBiih Салих, Јелнћ Алсксл, Диздареаић Аган, Оодпковпћ Мехо, Садиковпћ Ибриппш, Месиховић Фатима, Бошљак БуАбдулах еф.. Садлковић Мустафа Бопгиревпћ Сулејман, Јакпћ ба, OcMirh Рабији. Ћурић Бега, Ђурић Бега, Месиховић Паша, Ибришим, Јакић Ибрахим. Кадрагић Шућрпја. Нпчстић ПеГујпћ 'Вемал, Пролић Назифп. Таслиџа Чашиф, Хаџагић Мсхо. тар, Курп Фрап>о, Милнћ Ннкола, гђа Грабовац, Ћук Богдан, Алендар Ћамил, Cpejnh Љубо; no Дин. 7.—: Н. Н.; no Дин. Делалић Смајо , Ибруљ Ибрахим. Несепнњац Дерво, Ћерпмо0__: Н. Н., Н. Н., Ћеримовлћ Фехо, MaiKcnh Едхем, Н. Н.. nnh Мустафа Фрањпћ Мате. Гашпар Петар, Каттвпћ Мате. no Дпн. 5.—: Хштллћ Ахмет, Семиз Мили, Н. Н.. Терзић АхМикоји Ннко, Кларпчпћ Мате: no Дпн. 2о,—: Пролпћ Хабиб, мет, Махић Хасо, Н. Н., Турић Шевала; no Дин. 4.—: Алендар Ћерић Мустафа еф. M«xnh Онлпхага, Даупопић Имширага, Мехо; no Дин. 2 .—: Н. Н., Н. Н. Орман Иб|>ахим, Лалић Махмутага. Алендар Оалко, Петрлић Добровољнп прилози у готовом новцу које су сакуппли Драго, Таслиџа Хасн. Проконнје Мулина. Mymnh Аспм, Ла- прнгодом купљеп>а бпфеа: претсједншс Мјесног одбора Гајрста Алија Орман и повјереннк Проевјете Никола Милић. ra гђом Фатпиом Хри.пчевић и гђицом Татлом Муминагнћ, a приложи слиједећа господа: По Дин. 100.—: Леон Е. Пало, Салих еф. Хрњнчевић, Садик еф. Садиковић, Др. Петар Hynh. ФрањсвачЈси спмо(тан Хумап, Ибришим Јакнћ, Bpah.i 'НвриMOBiih, Фетах и Абдурахман Диздаревић, Хасанага и Салиха- Уписујте даљње добротворе и утемељаче Гајрета! 13! �* t * га Дпздпревић, Сллихага Дпздаревнћ 110.—, Фрп Аугуотин Матић 100, фра Сарафпн Додиг, Мсђугорјо 200, Андрпја Сиврпћ п друговн, Међугорје G14, Павао Ковач 200; no Дин. 60.—: 'Вурнца Павлица, капетан; no Дин. 50.—: Антс Гавран, Гооподарска задруга, Крнжан Буноза, Изст Хоџић, Витина Уирава Томислаграда; no Дпи. 40.—: Махић Ариф. Браћа Ковач, Фрањо Маднраца, Авдо Делалнћ, Саво Пузић; no Днн. .4 0.— ; Махмутага Лалић, Оабнт Кољхоџић Зпонко Влсиљ, Смајо Делалић., Др. Радослав Мијушковић, Салко Алендар (Аић), ilja Мпледорфер, Инж. Оалпх еф. Цицо, Стипан Хсрцег, инспоктор Павао Грчар, Перо Виштица, Ралнхога Махнћ, Др. Морозов Симеун, Kop;i|iih 'Гома, Никола Бабић, 'Гопко Псрвап, Вргорац, Мплева Лучић, Сумбул Папо Макарска, Заим Мехичевић; no Дии. 25.—: Ахмстага Фазлиновић; no Дин. 20.—: МујкнИ Сулејман, Ибрахпм еф. Коњхоџић, Мсмншага Махић р. Мујаге, Абдулах Гујић, Сгојап Милош Мешгшага Махић р. A., Катииа Рађа, Мартинац Никола, Ацо Костнћ, Светозар Јелић, Антон Кесић, Хамдп еф. Бутуровпћ, Марко Муцпћ. Јуре Гаџе, Попггар Габало. Ахметага Кадрагић, Муниб Делалић, Марпја Illemau. Мехмед Ћерпмовнћ, Бариша Ереш, Рпсто Зуровац, Мпјо Грђан, Драго Грабовац, Шућрнја Кадрагпк, Ђулага Лалић, Емил Гргурић, Грго Мишетић, Мпрко Рогпћ. Перо Грубишпћ, Јурпћ Златка, Ића Бебек, Знјдбег Капетанови, Винпна, Хфз сђ. Месиховић. витнна, Решид еф. Диздаревић, Витина, Благо Рашнћ. Внтина, Славко Херцетотва, Ју^' суф Шукалић, Злата Нпчетнћ. Иван Мштчевићг* -no Дин. 10.—: Мехмед Ђулић, Загић Ofrlip, Арђм Мушић, Халнл Бећнровић 10. Коњхођпћ -Адем, Кидрагпћ Хајро; Иирахпм Терзпћ, Мухамед Бећпрошш IO, H£paxjđi Муминагаћ. Сабит Маxnh, Хасан Бплић, Мехо Латић, "Помпслав Шипић, ЈћубапГњато, Хамо Фазлпновић, Мартшг Вучпћ, Анте Борас, Хаcau Бећпровпћ, Мплоиг Божовн^! ЛукаГВрбор, Љубо С ред ^ Булс Никола, . Лукл Бошња< Јурчпћ Јаков, Јуре Мишетић, Шућрпја Терзић, Отојка Јелић, Мумин Чолић, Стипан Прхшћ, Томо Лучпћ, Дуганџић Впце, Ивап Чувало, Ахмет Фаздиновић, Омep Махпћ, ВасоСВитковић, Станко Леко, IAnnjžfc; Рујић, Муно Гујић, Васо Једић, А вд\Л Мехичевпћ, Зорка Тупајић, Халпл Бећировић, Фехим Крехпћ. Омер Јарић, Андрија Грим, Салко Лалпћ, Вптпна, Меснховић Тахир, Витина, Сафетбег Капетановнћ, Вптшш, Ахметага Диздаревпћ, Вптпна, Илија Пехар, Внтина, Перо Бебек, Витпна. Мујо Лпвња.1;, Внтина, Карачић Мате, Витпна. Анте ■Брбор, Витина, Мехо Рупић, Витина. Резика Аннћ. Вптпра, Матр Мишетлћ, Внтнна, Лазар Чолак. Внтина. Ива.ч Мајпћ, Вптшга, Мехмед Месиховић, Вптпна, Диздаревнћ Мсмпшага, Вптина. Стишгп Борас Анић. Бнтниа. Гпљс Хасал, Вптииа, Фрањо Борас п. Јуре. Витинл, Махмутага Месиховпћ. Витппа. Анте Гргић, Вптппа, Мате Буидар. Пробој, Мате Медпћ. Радшпићп, Млтар Поповпћ, Иван ТТавловпћ, Фраљо Вас-иљ. Ииколпца Впсиљ, Али еф. Махнћ, Фето Билал. Мухареи Гујпћ. Милица Семпз: no Дин. 5.—: Перо Халнловнћ, Јуре Грнзољ, Селпм Фејзпћ, Лиiiii.au Ћахшл, Внгпна, Иван Бебек, Bnnriia, Аите Чувшало, Пробој, Мате Мпкулпћ, no Дшг. 4 .— : Мате Мишетић. Исти сакушвачи сакупишс за бифе у наравп; Алија Орман баклалга. Никола Кордић торта, Мустафа Лалић кокош. Мустафа еф. Tiepnh бурек, Алпф Мумннатић бат;лава, Дервишага Невссинлц копош, Хасаиага Гујић баклава, Муетафа Садпковпћ хурмашпцс. Мухамед еф. Далипагић бурек, Мустафа Додалпћ. печспи тукац и 10 кг. хл.еба, Фахра Кон>хоџић исчепи тукац, гђа Анка Вебер патипшању, Сабитага Пролпћ баклава, Касим еф. Садаковић бурек, Мемишага Диз- даревић баклава, Савка Аарллица бурек, Марнца Ружић патишпања, гђа Шеннца торта, Мехмсд бег Бушатлија, Витина, бурек; Хафиз Раншд Меоиховић. Витнна, Печени голубови; Мухамед Диздаревнћ, Витнна, морац; Мулага Дауповић морац, Сулејман Мумпнагић icokoui. Ибрахпм Гујић и Муста4>а Диздаревнћ печени јањац, Мустафа л Осмаи Јакић бурек, Салихага Диздаревпћ баклвва. Омер Лалић бурек, Муминагнћ Сабит сф. бурек, Дпвдаревић Саблтага кокош, Милан Kapan колачи. Прилози из Загреба Госп. Шевклја Куртлшћ сакупио јс мсђу прпјатсљпма своту од Дин. 1.200__за друштво Гајрет. Дароватељи су слиједећи: no Дин. 100.—: Вејсил Мусакаднћ, Авдо Авдибеговлћ, Нурнја Авднбеговић и Шефкпја Куртагнћ; no Дшс. 80.—: Тико Tiyphnh. no Дии. 50.—: Сафет Кунуспћ, Мухамед Ханџпћ, Ристо Шутић, Машо Варцарац, Дане Леви, Морпц Флеш н Вјвкослав Дилберовић; no Дин. 30. : Јулпо Оалцер, Бранко Радоваповпћ; no Дин. 20.—: ГСарло Цирннг, Стјепан Зелеппо, Илпја ОршолиИ, Авдо Окерпћ, Буки Левиг Адем Соколовнћ, Темес Херман, Фадил Куртагић, Милан Heižuh, Мехо Canepomih, Жарко Капппсовић, Бо-ро АнтопиК, Авдо Оалпхоџић п Лео Фромер; no Дип. 10.—: Антои Кокога, Жига Мплер, Перо Бимбашнћ, Хасан Кунуспћ, Гаpmap Фирт, Руде Жавгр, Салих Каралић и Ахмед Одобашић. СакУпљачучлЈ дароватељпма топла хвилд! Прилози из Модрича: Прилнком посјсто члана Главног одбора Гајрета из Дервенте г. Есадбега Алибсропнћа, сакупљена je за Гајрет свота од Дпн.,§90.—. a коју дароваше гос-пода: no Дин. 110.—; Мсхмед Ганнбеговић u Ибрахпм Хаџ.налпјагић; no Дин. 70.—; Мухарембег Карабеговпћ и Јусуф Лусуфбеговић; no Дин. 50.—: Хафпз Мухдмед Спужић н Мухамед Хаџиалијагић: Дин. 40.—: Осман Абазбеговић; no Дин. 35.—: Хасанбег Хаџиалибеговић и Мехмед Суљнћ; no Дпп. 30.—: Омер еф. Меxnh; no Дин. 15.—: Мустафа Карабеговић, Ибро Ганибеговић, Ибрахпм Хаџиахметовић, Али еф. Чаушевић, Џемал Цунић и Соид Тахмаз. Даро1вател>нма пекреиа благодарпоет! Добровољни прилози из Домановића Днн. 15.—: Ђамнл Сејдиновпћ; no Дин. 10.—: Хамнд Хаџнћ. Мемишага Шатор, Салнхага Бућ, Омерага Опијач, Мухарем Шатор, Хамзо Шатор, Ахмед 'Бонко, Ибрахим Фејзић, Дервишага Алпћ, Халил Салчпн, Ахмед Салчин, Мухарем Хаеић, Аллјд Шетка, Ахмед Опијач, Хаџе Шетка, Нухан Бербе, Садик Шун>е. Васва Ссрдаревић, Мујо Трбоња мухта,р, Мехић Фатима, Хајрудии Оннјач, Хусо Торло, Адем 1‘опеша, Хасаи Xarnh, Салихага Оманнћ, Пирнја Хусо, Војчић Хасанага, BojnnJi Хусепнага, Мујага Табаковић, Behnp Хаалћ, Хусеин Пепава. Мехмедага Крпо, Алија Хаснћ, Мурат еф. Mapnh, Алага Бараковић, Всјсил Крпо, Хасан еф. Ксбо, гђпца Шемса Хљгић, 'Гпквеша Мехо, Хаљевац Мугтафа, благајник; Дин. G.—: Асим Koćo Боганов, поштар. Прплоге no 1, 2, з, 4, 5, и ниже од 10 дшгара нисмо писали. Свима онима који дадоше какав било прилог, nama срдачна хвала и живили! Gajret u svakoj kući, znači samo njezin napredak 132 �* • „ 1 1 Добровољни прилози из Бјелимића (Коњиц) Други разни прилози Лрвп даи Бајрпмл, заузимањем доле навсдсних пријатеља Гајрета, достсшљена je Глпвном одбору свота од 493— динара и то: Г. г. Ћамил бсг Шурковић, Рашидага Сирбубало в Ферхат Куртовић omiiT. иачелник продашњом бифса сакупплн су своту од 270.— дннара. У задн>е доба дозиачонп су Гајроту слпјодећн добровољнп прилози: Мјеснп одбор 1’ајрста Гор. Зслин.а Дин. 210.— Mjecmi одбор Гајрста Гор. Тузла Дип. 50.—; Мјеснп одбор Гајрета Згошћа Дии. 350.—; Аган Спнадовић, Бос. Дубочац, Дпн. 52.—; Куртовнћ И. Трнка, Бјслемпћ, Дпи. 493.—; Рудолф Шутеј, Сарајсво, Дии. 300.—; Конвпкт Баљалука разнп прилозп Днн. 1304.50; Жепачка општина Дпп. 500— ; Љубљ^нска Кредитиа Балка, Сарп;°во. Днн. 500— ; Зухднја Клалчевнћ, Сребренпцл, Дпн. 209.—. Жаид. наредиик Ристо 'Геиурић сакупљањем добровољприлога допринно je евоту од 154— динара Дароватељи су: no Дии. 10.—: Фетах Аликадић општ. биљ., жалд. цар. P hoto 'lcnypnh, М. Дероња, Мујо Грапуло, Зеј1шл Тарахпја, Џафер бег Шуркоппћ. Омср Глухо и Хамнд Подхумњак; Дин. 30— : Рпшпдага Снрбубало; но Дии. 5__: Асим Шурковнћ, My»inu Himiiih ir Алија Бнбср; Дин. 4.—: Салко Трнко; no Дин. 3.—: Дуран Володер, Хајдар Трнко и Бешир Туцаковић; no Дшг. 2 — : Азиз Шурковић, Џафер Шурковић, Мехо Володср, Сллко Калајџић, Мурат Јусуфбсговић, Салко Оидран, Суљо Имамоинћ и Халил Грануло. Осим тога продавањсм блокова за Гајретов дом сакупили су г. г. Ћамил бег Шуркоппћ 41.— динар и рашид Тршса 28— дииара. Дароватељима н сапунл.ачнма најљспша хвала, те их молимо, да се и у будуће сјете ове корисне нсламске устајшзс Прилози из Сарајева Угледна трговачка фидоа Исламага ВраДић ii спн, даровала je Гајретовом шегртском до^у комада фесопа да се исти подијелс снромашним шегртпма. И овај пут je -------угледна фирма поназала евоју •накллност према Гајрсту, a овај племенити гест ncra. пос.лужи ,за* углед Пнтомци Гајретова шегртоког дома захпалфјуГсе г. Вранпћуч my Вслетрговац г. Аснм^АреланаиЛ поклоп шегртском дому 20 иг крпсталиог ipehcpa. Захваљујући се г. ApĆ.ianarnfrV na да' „ жњу и OHHua којк могу, да се угледају у ввај лиј( мср, тс да и онп помогну ГајреУ у остварењу његовнх цм својим оболом. Прилози из Котор-Вароша Mjecmi одбор Гајрета у Котор-Варошу дозначно je Fajрету своту од Днн. loo.—, коју je сакупЂо -Г\ М. Љевљак, пмам из Врбањаца. V Прилози из Сјенице Суд општнне Дугоиољанеке, среза сјепнчког д«1ровао je Гајрету уиме noMohn за годину 1930. своту од Дин. 500.—, коју нам je своту дозначио Mjeeiui одбор Гљјрета у Сјеници. И овим путем нзрнчемо нашу благодарност! Дар Гајрету из Требиња Ограда око ТЈачког дома Просвјете п Гајрета бнла je порушена, те je заузимањсм г. г. Спмс Пстровића, Томе Вулетића п Драге Бубрешке обновљена. Троткови су нзносили Дии. 4.000— , те je заузпмањем поменуте г. г. п личним материјалним допрнносом ограда уређена. И овнм путем нзражппамо поменутој господи нашу топлу захвалност! Прилози из Козлука Ha Бајрам сакупљено je na сергије свота од Дпи. 135.— за Гајрет na предлог повјсрснпка Абдулаха Бањановића. Свпма дароватељпма nama хвала! Даљњи прилози Гајрету Г. Шефкија Kaimh из Чапљнне сакупио je Дин. 120. . Г. Сеид Алиспахић, Нови Шехер послао je Дин. 125.— Г. ЏЕМАЛ ЕФ. Х УЛ УСИ Ћ , Удружења имама матичара и агилан Гајретов радник е ч е с т и т к е П р е т с /е д н и к у Г а јр е т а Прплнком прошлог рамазанског Бпјрама примно je претсједник Главпог одбора Гајрстп, г. Др. Авдо Хпоанбеговпћ, од Гајретовнх одбора и повјереника слиједеће брзојавне честитке. Тузла: Своме вођи и претсјединку најсрдачнпје честита бпјрамске мубарек дане молећн Бога ;ia Вам подари дуг жпвот за добро и напредак свих муслимана. — Женски одбор Гајрета. Бихаћ: Након успјешно завршеног Гајретова рамазанског рада хитам да Вам у нме овдатљпх Гајретових раденпка и пријатеља поднесем бајрамсу честптку оа жељом да Вас Бог поживи још много и много година на дпку н понос нашега Гајрета. Претсједник Мјесног одбора Осман Реџлћ. Зеница: Сретне бајрамске празшп;е желпмо Вам! — За Мјесни одбор Гајрета Беширевић н Мамић. Столац: Наступајуће бајрамске пра-знпке најсрдачппјс честитамо са жељом да Вас Свемогућп обдари здрављем дугп низ година на понос нашег Гајрета! — Мушки и женски одбор Гајрета. Тузла: Одушевљенп свсстраним успјехом Гајрета под Вашпм мудрим водсгвом срдачно Вам чсститамо данашњп Бајрам са жељом да Вас Бог пожнви дуго годпна за добро муслнмана! — Претсјоднпк: Телапбашић; секретар: Оалихспахпћ. 133 �fi Бугојно: У u m u одбора и чланова Гајрета чеитита м Бам бајрамске празнике — Претсједник Садмковпћ. Кладањ: Мјесии одбор Гајрета свима -својнм - члановима честита Бајрими-шериф! — Претсједник Ђозић. Ha честитке унућене о Бајраму питомцима-ицама ГаЈретових пнтерната, иретсједннку r. др. Хасанбеговићу узвраhene су брзојавно честихке, u то; Бихаћ : Улрава Гајретова конввкгга са повЈеревчм joj питомцима хита да Вам као најбољем иријатељу н поборнику Гајрета u шегове ндеје a напосе оцу исламске оиромашне омладнне поднесем најнскрсннје ба.јрамокс честитке са жељом за. дуг н срећан живот a на дику и поноо исламеког днјела нашег народа. Гајретовд омладина обећаје Вам да he бити достојна жртава које наш народ чини кроз Гајрет за своју омладину! Уз израз многопоштовања — Управнлк и нитом^и. . Плевље: Честитајући Бајрам управа интерната са питомцнма жели успех.и благослав у .раду за: Гајрет! — ИбраxuM Биоградлнја. Бањалука: Управа н пптомци честитају и желе сретне н угодне барјамекс празнике своме дичноме и драгом иретсједнику н цпјело.м вриједном одбору! — Управник Beinih. Тузла: Упрлва Гајретова конвикта са. иитомцима^лајердачлије Вам честита Бајрам еа тоилом . молитвом драгсГм Богу да Вас дуго годвна поживи за добро и ouifC муилимапа! — Управник Салпхспахић. Сарајево: Управачкенског конвикта ‘ са својим иитомицама честита бајрамо^е нраз^ике сво-ме драгом и дичном иретоједнику ca жељом да Bife ljir иоживи много годвна! — Штефа Хромић. Сарајево: Управа лнтердога са, дштоцима честита Вдм бајрамске нразнике желеК^, ди^Вас Бог иожнвп много годлна сллједећп Ваше стопе које he нам бити као стаза водила у будућности! — -Унравиик- Алнја-Хромић... I Захвалност претсједнику Главног одбора Гајрета на бајрамској честитци Питомци Гајретова конвлкта у Тузли поводом бајрамске брзојавне честитке, коју i,y добили од црстсједнлка Гајрета, упутили су г. Др. Авди Хасанбеговпћу, По.моћшп;у Ba­ na и Претсједиику Главног одбора Гдјрета, слиједећу писмену захвалу: »Радосни и одушевЉени В£шом ввликом пажњом, коју сте нам указалн овогодишљом телеграфскол честитком рамазанског Бајрама, као и трајном очинском пажљом, коју ево кроз дуги ннз година нама указујете, даје нам полета и воље, да се што боље u што више спремнмо и оспособимо за велика дјела, која нас у животу чекају на пољу препорода муслимана и да на тај начпн олравдамо Ваше наде, које гледате у нама, Гајретовим омладинцима. Вама и Вашим сарадницнма, којнма дугујемо велику благодарност за благодати које нам пружате и који нас учите, icano се радп за свој народ, Краља u отаџбипу, овим путем ниже потписани, исказујемо најдубље иоштовање, захвалност л оданост.« — Мујезиновић Шефкнја, Чаушевић Мустафа, Ћефо Салих, Китовница Хамдија, Градашчевић Алија, Арнаутовић Шефко, Сманлбеговић Мурат, X. Јусуфовић Едхем. Муфтић Иомет, Мусемнћ Хајрудин, Башовић Алија, Силман Касим, Арнаутовић Џемил, Сулејманпашић Хафиз, Љубовић Шемсудин, Тановић Фндил, Оомановић Палгага, Медић Ху- uejiiH. Борнћ Мухамед. Догирменџић Рефик, Муминмгнћ Ибрахнм, Спахалић Сафет, Kaibiih Рамиз, Соаго Хилмија, Мулабсговић Махмуг, Чалић Абдулах, Хасанбеговић Шсфклја, изMiih Ешроф, Мурадбеговић Мидхад, Конџић Халим. X. Јусуфовић Ризах, Реџић Мехмед, Ттмо Алнја, Мујић Фсвзија, Салихбеговић Екрем Грабошић Реуф, Церибашић Хасал, Ибрахимпапшћ Исхак, Гачпћ Едхем, Арнаутовић Шефкпја, Градашчсвић Хусеин. П оздравие д епеш е Поздравне депеше Главном одбору Гајрета и претсједнику г. Др. Хасанбеговићу Пале: Скупштинари ново основаног Мјеслог одбо,ра Iajрета у Шлама поздрављају Bat; као ное.ноца те идеје желећи да ла том положају остаиете дугл низ година на понос л днку нашиг покрета. Претоједник Хаџалнћ. секретар Новаковић. Љубушни; Вашом иницнјатнвом јучер je оонована ирва муслиманска земљорлдничка задруга у Љубушком те Вас yiPT»yuhu одбор ик-лред цјелокуивог чланства најиикреније noзд|>авл?а a оиобнту хвалу нстиче претсједнику Др. Авди ХасанбегОвнћук молећи Вао да нас у раДу помогнете. — Прет| јсдвПк А[у("г&(јф, Церић. пмам. Сребреница: Ол главне скупштиив,- иододбора Гајрета лоздрављамо свог днчног прстеједника. — ПрсЈсједник Адамовић Драгољуб. >■ • Градачац: Beh дуго заказанн жељно' лшчекивани Гајретов састанаж онштнне Шнионнце одржасмо донао на ivojH нам дође Омазпћ из Тузле те се потппеашг ла.овом састанку : асм0 ^зај'члановс добротворе односно. утемељаче нашег ipaa’or Гајрега одакле Bali гоеподинс нретсјвдаиче-честитамо Г»ајрпмске благдане клнчућн Бајрам мубарек олсун и жеaehn да Вао велпвл, Ддах' волгавл. још много п. мпрго. година Hii днку н поное свих нас ширбм .миле. Отаџбнне: Мустафа Суљкановић, X. Афиз. Ахмет 'Мулахалиловић, трговци,'Муста(1>а Хогнћ, Јашаревић Алнја, МајчитовиК Омер,. Фсзовнћ, те| жаци, Мехмед Ибрахимовпћ, учптељ из Сребренице, Абдулах Хаоић, начелник. Суљага Сломчевић'. биљбжнцк, Мехмед 1>ајрић, Мехмед Бајрактаревић,. мухтар, Незлр Јахнћ, имам. Мехмсдалнја Адамовић, • Османага , Бајрактаревнћ, трговци, Мурсел Муратовић. Хусеин Ибрић. Мујо- Суљагрћ.. теж,1ци нз ИЈинонице. Ј е д а н р и је д а к п р и м је р (8 разреда гимназије, матура и докторат медицинског факултета за 6 година и 5 мјесеци.) Ових дана je на Меднцинско-м факулхету Београдског Универзитета промовн«ш на част доктора целокуине медицпне г. Асим Ћемсрлић из Јање. Огроман увпех, којн je ir. Ћемсрлић постигао у једном релатшшо врло кратвом времену тако je маркантал, да не могу a да ra нарочито не истакнем. Тим пре што сматрам да би усиех госп. Ћемаловића могао да нослужл као одличан у:зор н путоказ свпма оиим, који бачени у вртлог тешког послератног лрпвреднрг живота, погоршаног joui незгодним решељем аграрне рефбрмс, не могу да се снађу и препуштају се судбпни. Пример г; Ћемерлића je бвз сумње један јасаи изрпз интслектуалнс јачинс, жилавости Члан Гајрета свјестан je члан своје заједнице 134 �- {i иагомиланс еиергије, коју муслиминсв« доо иаши.д ни|н)да пмн u коју треба crnio поиренути и вешто joj дати смериице. Носле Ослобођења госп. Иемерлић je, јако оштећен аграрiiom реформом, вочео да се бави трговпћом. Иико je имао уг.пеха у позиву, који изнеиује »moro смслостн, »рсдузнмљн- Др. м ед . O C T d J ie В И / е с г и Вијести из Зворника Ha 18. јануара о. г. чланови Mjecnor одбора Гајрета гг. Хш;аи X. АхметбеговпК, Сејид-Алија Бајраитаревић и Авдо Мујезнновнћ заиутилн <:у се у Козлук ради оакуиљања хране за 1'ајрет. Прнлпком њихона доласиа у Козлук дочекали еу их гг. Фохнмага Hcrrauiouiih, носједиик, u Абдулах еф. Бањаноuiih, имам-матичар » повјереник Гајрета га лијепнм бројем иаугледиијих козлучких тежака. Ha иннцнјатнву Фехимаге Бегташевића н A. БањаноB iiha сазвата je конфереицнја иа којој ее je еаиуинло доста тежаља и ако je био радии даи. Конферонцију je отворио претсједник Мјееног ОДбора Гајрета из Звориика г. X. АхметбеroBiih , те je дао ријеч Сејид-Алији Бајрактаревићу, шер. при- АСИМ Т ЕМ ЕРЛ И И . »оети, елаетичноети и окретности, ан je о^етио један jau iieдостатак: школу. Основна школа, колнш/је до тЛда уно *вршпо, била му je недовољиа и on je то добро зшА> if>ocehao. Жсл>а за зна' шем u школом иостепено јс расла, дрк иије ниетала tovtGo јака, да je госп. Ћсмерлић иабавно t f e вњнге аотребне m гпииазију н почео иа једном ироалодишом шј.ђом пнтеизивш учитн, како за дућаноком вртећи ц даље еавеонс уснешно евој познв, т«к<#'и код куће до дуроио у iiph. 1 У раду je наилазио na огромне тешкрће u али без инстру|К1ч»ра и 6dir ичије помоћи он je најтеже делове гнмназиског градидл. Резултат тога напора: je био тај, да je rocii. Тгемерллћ, који je у августу ГЈ24. године имао еамо 4 разреда основнс тко.|е, у авз-усту 1025. Родине завршно свих 8 разреда гимиазпје ii аоложно ucitirt зрелоети. После тога он ее одмах ioao иитомац Београдгког Гајрета »Осмлм 'Бикић« уписао за слушаоца медицппског факултота на Београдском Универзитету. Одавига^есХлвЛетудијама мецицнне, он je константно радио пуних 5 годшга. И заиста je и ту лостигао cjajau и завидон успех: он — самоуЦ — од 150 својих колепа с којима je дошао на студијс медицине, првн завршава и први бива промовисан na част доктора медицнне. A сад желимо, да гоеи. Др. Ћсмерлић буде иото толш;о вредан ii у свом новом иознву на добро целог. a специјално муслиманског дела нашсг Шфода, којему je он најпотребнији. Не сумњајући ни мало, да he ou такав н бпти, мн смо уверени, да у њему добнјамо једног новог, младог и вредног Гајретовог радника. Нека му je сретно! Мустафа Е. Карамик, канд. права. Г а /р е то в и те ч а /е в и за н е п н см е н е Анолфабетски течај у Пјаникима (срез Фоча) Учитељ и повјереник Гајрета у Пјанпћнма r. Мустафл 1ош 1зовић организовао je течај за непиемене, у који ее je уписало 17 полазника. Букваре му je отлоелио Главни одбор. А Б Д У Л А Х ЕФ. БАЊ АН О ВИ Т Козлук, срез зворнички в" нравнниу, којн je у ндјљепшим цртама прнказао цпљ и сврху рада нашег 1’ајрета, што су присутин са одушевљењем сислушаЛн говорнкка. Након тога прпстуиило се уписивању чланова, гдје се je одмах уписало за чланове преко 40 мјештана од којих je 5 утемељача и који су одмах уплатити прва рате. (Утемељачи су донешсни на другом мјесту овог Гласкика.) Рамазанска вечер у Братунцу Још од дуже времена ocjeha се јачање свијести за Гајрет у слмом Братунцу као и његовој околици међу свим муенлмаиимп, a нарочито се то опажа код г. Салпхаге Налића, тргавца. Ha 6. фебруара позвати су од стране Братунчана г. г. шер. еудија Абдурахмановић Едхем еф. као и шеф пореске управе Назим Шаћирагнћ, те градоннчелинк Алл еф. Селмана1гић, Хрусто Беговић и Абдулах еф. Гојачпћ на пфтар. T om прнликом, послпје клањања теравије, у дупком пуној џамнјн Назпм Шпћирагпћ oiprnio je значај и рад Тајрета и одрисао ГаЈретово предавање из »Гајретове бпблиотеке« »Вјера«, које су ирнсутнн помно саслушали. Позвао je прнсутне да се окупе око Гајрета, да се у што већем броју упишу за чллнове, како би се могао основати Мјесни одбор Гајрета у БратунцЈ'. Исто тако замолио Аналфабетски течај у Скендер Вануфу У мјесецу фебруару отворно je учител. н иовјереник Гајрета у Скендер-Вакуфу г. Расим Имамовић течај за ненисмснс, у који се je уписало 15 муслимана полазника. Букваре за аналфабетс доставно je Главнп одбор Гајрста. Организујше аналфабешске § течајеве и домаћинске школе! ј 135 �jfi прпеутне да се i-jo-ro Гајрета са прл.позпма., na јо том прпллком сакуи.гено 224 дниара, a даровашс слнједећа госнода: Дин. 50.—: Салих Нллпћ; no Дии. 20.—: Ибрпхпмага Буљубапшћ и Јусуфага Верлашсвпћ; no Дии. 10.—: Мустафа Буљубашпћ, Х атнага Ефендпћ, Мујага Мујчпћ, Лутво Салнховић, Хакнја Џашгћ н Халил Ахметовић; no Дин. 5.— : Бскто Лхмнћ, Мсхага Мујић, Осмап Дагић, Медо Глухнћ, Aro Џаипћ, Салпх Хаеаиовић, Сабрпја Сточсвнћ n Авдо X. Авдпћ; no Дин. 4.—: Салчпн Реџић, Алпја Сулејмановнћ и Расим Авдпћ; no Дпн. 2.—: Хусо Реџић, Хакија Хоџнћ, Салкић Омер, Осмаиовнћ Расим. Осмап Bemnh, Бајро Бркић, Ибро Бешпћ. Авдо Ахметовић, Салко Хусић. Идеја Гајрета развићс сс ускоро у Братунцу, само дај Божс да нам поагиви Салнх еф. Налића који he сигурпо својим радом окупитп гве Братунчане у коло Гајрета. Дароватељнма најљепша хвала и пуно cpehe у длљљом раду, шпрењу н јачаљу Гајрстових пдеја. Ифтар за питомце бањалучког конвикта У понедељак всче прирсдно je претсједник Мјссног одбора Гајрета у Бан>а Луцп r. ннис. Сул>а1га Салихагпћ богато еерви рт нфтар за свс нитомце Гајретова бањолучког копвикта. Пптомце je дочекао сам r. ппж. Суљага ГалнхапПг врло л>убазно, a послнјс пфтара одржао je кратак^д^значајагг-^поздравнп говор, у коме je ларочито иагласио р^дшку улогу' омладинс у сгвараљу паше Ј>реишје бу;јућности. Нспред питомаца захвалио му fte je пптомак X .. Адсмовнћ, завршнвши '•вој говор са клпцаАта г. СалпхјШићЈ"' и његовом дому. Након тога пптомци су се лрпиреЈгилЛ за ш маз и свп зајбдццчки к.чан>алп. Послије тога ндстало’ je нарочито ржлголожење у4угодном разговору, пјсвању -н свираљу. Питомцп су мноп^ј# 1хв£лни г. Салпхагићу вој госпођи na врло срдачном дочеку и пажњи најљепше утисже са ове всчери. i "Г" i врнјемс pastaсјетпди су их се r. Д^.»Ејуб Мујезпновдћ, пославшн им за ифтар двије тепсије хурцашица, и г. К. Хаџиомерспахић, професор, пославши list двије тспсије ружипа*— Питомцп су na na^iBii. врло благодарни. = Шаљите редовно Главном = I одбору убрану чланарин у!| Д у ж .в е иретплатс листа >»Га/рет<< Главни одбор Гајрета упутио je ових дана спискове претплатника — дужника писта »Гајрет« свима мјесним одборима и повјереницимг Гајрета, мопећи их да наплате дужне претплате у својим мјестима. Према тим списковима укупна свота коју дугују претплатници за лист »Гајрет« у разним мјестима износи 87.000 (осамдесет и седам хиљада) динара. У тој суми садржани су дугови претплатника који данас добивају лист »Гајрет«, док су дугови претплатника из ранијих година, којима je ради неплаћања обуставл>ен лист — далеко већи. Дужне претплате no мјестима изгледају овако: Бања Лука 3.430 Дин., Бихаћ 1.860, Бијељина 1.747, Бијело Поље 947, Билећа 265, Битол. 700, Бос. Брод 800, Брчко 1.220, Бреза 580, Бугојно и околна повјереништва 1.540, Цазин и околна повјерништва 2.000, Чапљина 1.520, Бос. Дубица 200, Доњи Вакуф 100, Дервента и околна повјереништва 2.420, Добој 7С0, Фоча и околна повјереништва 775, Фојница 100, Бос Градишка 950, Ђаковица 580, Гацно и околна повјереништва 380, Гњилани и околна повјереништва 2.135, Гламоч 508, Горажде 1.150, Гргчаница 1.110, Гор. Вакуф 150, Градачац и оиолна повјереништва 2.525, Хан Пијесак 380, Илијаш 250, Јајце 1.489, Бос. Крупа 590, Какањ Добој 150, Какањ-Згошћа 100, Кладањ 450, Кључ 2.260, Коњиц и онолна п с е јереништва 720, Котор Варош 200, Куманово 140, Ливно 1.400, Љубушки 730, Лесковац 215, Љубиња 150, Маглај 770, Модрић 1.000, Мостар 3.500, Мркоњић-Град 100, Бос. Нови 715, Нови Пазар 595, Невесиње 50, Нова Варош 200, Олово 150, Оштрељ 75, Озрен 350, Орашје 30, Бос. Петровац 425, Пазарић 225, Приштина 110, Пећ 1.675, Плав 250, Плевље 200, Подгорица 175, Прозор 275, Приједор 1.350, Пријепоље 75, Прилеп 100, Прибој 300, Призрен 535, Прњавор и околна noвереништва 3.520, Подлугови 170, Иожаревац 100, Рогатица и околни мјесни одбори 2.390, Радовиште 50, Рожаје 115, Сански Мост и околна повјереништва 2.300, Сјеница 700, Сјетлина 475, Скопље 1.360, Бос. Шамац 50, Сребреница 300, Столац и околна повјереништва 1.770, Струмица 1.150, Штип одбори 930, Тетово 300, Томислав Град 660, Тешањ и околни одбори 280, Травник 1.545, Требиње и околни одбори 2.790, Тузла и околна повјереништва 2.400, Вареш 425, Велес 100, Вел. Кладуша 350, Високо и околна повјереништва 2.820, Вишеград 870, Власенице 545, Завидовићи 260, Загреб 675, Зворник 772, Зеница и околна повјереништва 1.554, Жепче 550, разна мјеста 1.805 динара. Умољавамо све нгше одборе и повјеренике из горе набројаних мјеста да настоје свим силама да у што краћем времену уберу и наплате дужне претплате у својим мјестима, те да и ту покажу своју велику активност и разумијевање за Гајрет као што то чине и у другим гранама Гајретова рада. 136 �m € f i A Posjednicima agrarnih obligacija Jugoslavenska P rivredna zadruga i štedionica (z. s. o. J.) u Sarajevu, Ćukovića ulica broj 5 I k at isplaćuje sve dospjele kupone agrarnih obligacija na svojoj blagajni za vrijem e uredovnih časova. Daje predujm ove u mjesečnim ratam a n a ku­ pone agrarnih obligacija tako da svaki vlasnik papira može sebi osigurati stalni m jesečni prihod. Istodobno se stavlja do znanja vlasnicim a ag rar­ nih obligacija, d a Jugoštediona daje sve inform acije u pogledu prodaje zaloga i uopšte korisne upotrebe agrarnih obligacija. Ove se informacije daju u sam oj direkciji za­ voda besplatno. Direkcija Jugoslavenske privredne xadruge 1 štedionice Sarajevo. SV A K I M U SLIM A N TR EBA DA KUPU JE SAMO JGAJRETOV Ć l G A R P A P t R jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „Gajret" © o o o o o o o o o o o o o o o c)O Q © o o o © o o e)o o o c)o o o o o o o o Q Papirnica Hamdija Kopčić Sarajevo, Strosmajerova - - Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaceg materijala C» oooooooooooooooooooooooooooooooođoooooog siffiSr Narudžbe: • Tvornica cigarpapira S. D. ALKALAJ, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu Oglašujte u „GAiRETU” p © $ t£ ш там париза: ИЗРАЂУЈЕ НАЈБОЉЕ CBE ШТДМПДРСК* ПОСЛОВЕ УЗ КУЛДНТНЕ ЦИЈЕНЕ С Л А Г А К И С Т Р О јЕ В И С Т Е Р Е О Т Н П И јД РОТДЦИОНИ СТРСЈ cimkografija: IZBACUJE KLIŠEJE U JEDtIOJ I VIŠE BOJA JEOIliA NA JUGU NAŠE KRALJEVINE k n jig o v e ž n ic a : POVEZUJE KNJIGE 00 * NAjlUKSUZNIjC �ш ш općine grada Sarajeva Bosanska Industrijolna i Trgovačka Banko d. d. Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 Potpuno uplaćena dionička glavnica D in 20,000.000-^ Rezervni fond D in Temeljna glavnica 40.000.000'- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 Bavi se svim poslovima koji rasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju Z A L A G A O N IC U koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. ;Dr. Omer Bahtijarević dugogodišnji liječnik Drž. i Bolnice, operater i spe­ cijalista za operativne bo- I lesti, asistent chirurškog odelenja Državne Bolnice 7,500-000- Prima ul o š k e na štednju, vrši do­ znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o 1j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća Ordinira od 1-3 p o s lije podne Interurban te le fo n i broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split 5 u Aleksandrovoj ulici br. 45 B a n k a G a jre t d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000*- Rezerve Din 2,000.000*š B a n k a se b a v i svim u b ankovnu struku spadaju ćlm poslovim a. O vlaštena Je za trgovanje sa valu tam a i devizam a. Zavo d Je tako đ er i pupila m o siguran. O sniva, o rganizuje i ru ko v o d i k re ditn e i p riv red n e ustanove. O sn iva i podu­ p ire razne k u ltu rn e i hum anitarne ustanove. Od čiste dobiti daje 6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a jr e t”. Sve doznake п dom o vin i i lno stra nstvu o b av lja B a n k a O ajret najb rže i natku lan tnije. U lo ške uka­ m aću je n ajp o v o ljn ije i isplaću je iste u sv a k o doba � https://kolekcije.nub.ba/files/original/36b406f01b0f5fe544f730e057b38f42.pdf 15a0608ebbdeaa3cf199af4e6d04bf4e PDF Text Text , ГПACHИККУЛТУРНО-ПРОСВЈЕТНОГДРУШ ТВАГАЈРЕТ С AДР ЖAЈ : Уредништво: Побједа Гајретове идеологије Проф. X. С. Бркић: Питање наших вјерских КЊ И Ж ЕВНИ ПРИЛОГ службеника „ - G. A. Бурина: Осмех среће Велијине Мустафа Мулалпћ: Због евлада П РИ В РЕ Д А Проф. Шевкија Бубвћ: Слободна трговина и Инж. М. Фазлагић: Наука о воћарству заштита уопште П О ПУЛАРНА С ТРАНА _ /Хамднја- Мулнћ:. Како Омер просвјећује народ (Смјернице сонолског рада) КЊ И ГЕ И ЛИСТОВИ ■— Из живота Његова Величапства Краља — Једад добар прилог за народну просвјету —. Лснивање Удружења имама матичара ГА ЈР Е Т О В ГЛ А С Н И К Гајретове забаве: Величанствена Гајретоиа забава у Сарајсву, Гајс ретове забаве у Травнику, Грачаиици, Вишегред, Козарцу, Рппчу, Јајцу, Горажду, Власениди. Локвама. Згошћи—1Сакњу, Благају, Озгепу, Гацку, БосТКобашу и Автовцу. Гајретова предавања: у Ливну, Бос. Кобашу, Локвама, Модричу и Санском Мосту. Даљње проширење Гајретовв организације: Нови Гајретови повјереници: у Сочицама (Санџак), и у Врбањи: Оснивање Гајретова одбора у Палама (срез Сарајево). Рад Гајретове организације: 1'ајретов успјешни рад у Бихаћу (Реконструкција Мј. одОора, l. Конфвренцнја Гајретових радника, Гајретова предавања, 2. Гајретова конференција, 3. Гајретова конференција, Ифтдр грађана и Гајретових питомаца у конвикту, Теравија у Гајретовом конвикгу), Великп успјеси Гајретова рада у Требпњу, Инхензиван рад за Гајрет у Кулен-Ваљуфу, Гајретови Мавлуди у Ластви. Успјех Гајретове томболе у Вишеграду и Грачаници, Годишња окупштина Гајретова одбора у Џивару (Требиње), Оснивање Соколског друштва no Гајретовом одбору у Орашју. ___________ . Апвл Гајретових радника претсједнику Главног одбора r. Дру A. Хасанбеговику Добровољни прилози: Прилози за забаву у Сарајеву, Прилозн у Дервенти, Илијашу, Сребреници, Умољанима, Вишеграду, Гласинцу. Гадку, Бос. Кобашу,' Ластвп, Тузли, — Ифтар Гајретовим питомцпма у Тузли — Пажња ирема Гајретовим питомцима у Плевљу — Бијрамока закуока војницима муслиманске вјере у Плевљу. Остале вијести: Мустафа Камарић: »L’ ćvolution du droit musuiliiiaii en Yougoelavie« од Дра Мехмеда Беговића — Конкурс за економску литературу. 16 МАРТ САРАЈЕВО 1931 И з д а је Г л а в н и о д б о р Г а )р е т а у С а р а је в у БРОЈ 6 �Oglašuite u listu »GAJRET« »Gajret« je najrašireniji časopis među muslimanima i svakim danom diše se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da zadovolji što širi krug. svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firmi vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno vršili bi i svoju ifitriotsku i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali u listu »Gajret«. Jugoslavenska Privredna Z ad ru g a i Š ted io n ica 7 V- ^ z. s. o. j. u SARAJEVU ' * Bavi ^h li u bankovnu Г Ј struku ' ‘ spadajućim se isvim poslovima. Organizuje i potpomaže razne privredne zadruge. — Po­ djeljuje zajmove uz povoljne uslove i prima uloške na štednju uz otkazni rok i bez otkaza uz najpovoljniji ka­ matnjak. — Podjeljuje zajmove na 6% agrarne obligacije u neograničenim iznosima uz vrlo povoljne uslove. Uredovni časovi od 8-12 i od 2 i po do 6 časova. Prostorije Jugoslavenske Privredne Zadruge i Štedionice (Jugoštedione) nalaze se u Cukovića ulica br. 9 I kat. Telefon broj 39 Brzojavi: JUGOŠTEDIONA 10% čiste dobiti daje u kulturne i prosvjetne svrhe. Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друпггва за културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je за нашу Отаџбину 100 динара на годину, a за све остале земље преко границе 200 динара. Ђаци добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Х ам ид Н унић Власник друштво „Гајрет". — Одговорни уредник: Хамид Кукић — За штампарију „Босанска Пошта“ одговара Јосип Енгл. �ГОД. XII ГАЈРЕТ БРОЈ G Сарајево, 1 6 марта 1931 i/об/еда Гајретове и д е о л о г и је Манифестопана иа с-вечаној за б а в и \ . спјех једне велике и плодоиосне идеје ци. ое нрема броју личности које- je прихваћају, ■i снази њеног корјена који ое шири, моћно и '0, у утроби терена на коме Je она нашласвојаЈ ^..^гварење. To нарочито.важи за оне идеје које ру•^ководе један широко засновани, искрени и несе' кчни рад у народу, лишен тепденција, себичних • 1ли ситно-политиканских. To, посебно и нарочито, ^важ и за идеје Гајрета које су освојилс не само угледне и образоване појединце и скупове Муслнјмана у нашој Краљевини, него сучапсорбовале за јсебе једно радооно оојећање заједнице д друштвено формирање најширих слој“ва муслиманског живља, V свима крајевима гдје тај живаљ ocjeha пГотребу културног удруживања и просвјетне 'друштвености, цивилизоване заједнице и општег стремљења ка афирмацији у јавном животу. Овогодишња велика и свечана Гајретова забава, у свима просторијама Народног Позоришта, пружила нам je свима једну драгоцјену поуку, a уједно и моралну сатисфакцију и подршку свима идејама којима се руководи Гајрет у своме национално културном и социјално просвјетном раду. Импозантност учешћа муатимана на тој забави, незапамћено велики број тих учеонвка, из Сарајева и покрајине, то je пружа.ло једну слику која остаје незаборавна,. која дјелује животодајно и поучава н најокорјелијег сумњача у слиједећем: 1. Гајрет je муслимански, општемуслимански, у најширем и најдословнијем смислу ријечи; 2. Гајрет je иостао једна неодољива и несумљива, витална и гласна потреба свију мус.тама.на . који ту потребу оојећају као пријатност и задовољство; ^г-Еајрет јгобеснажио' и онемогућио све друге утидаје међу муслиманима; у упорној и жилавој борби Гајрет je побиједио све оне утицаје који с.у доскора водили ка дезоријентацији или личним прохтјевима и рачунима; 4. Гајрет je једном за свагда увјерио и сугестивно освједочио све муслимане да су његови циљеви јасни и одређени, да су лишени свега што би могло потсјећати на раније амбиције иојединаца; и 5. Гајрет je снагом овоје идеје, поштењем и несебичношћу својих неимара, у Главном одбору и у великом кадеру својих иододбора и повјереништава, увјерио да je он постао жариигге културе и напретка, искреног родољубља и националности, центар сваке акције у народу, луча просвјете и хуманости, једнодушна афирмација муслимана у геслу: За Краља и Отаџбину. E to , те поуке и те констатације су биле очигледне за сваког онога који je пажљиво посматрао ред и дисциплину, радост и свесрдност заједнице незапамћено јпуЈне дворане Народног Позоришта, на великој забави Гајрета. Требало je, ослобођен сваке сумње и злобе, a усредоточен на јасно гледање и посматрање, погледати у д у х и д у ш у , нерв и идејну у ст ал аса н о ст у ч е сн и к а н а о в о ј з а б а в и ; требало je видјети достојанство и културно-умјетничку озбиљност програма; послушати онај спонтани аплауз послије сваке тачке; требало je осмотрити расположење при .137 �лице оиих који, ограиичени сумп.ом или упаучени у Јшцемјерству, нерадо глсдају успјсхс великих идеја. Гајрет напредује. . . Гајрст цвјета. . . Гајрст побјеђује. Њсгови успјеси су успјеси цјелокупног нашег народа. Триумф Гајрета je триумф свијести о потреби културе, просвјећености и напретка. Једно велико и свијетло, истинско и вјерно огледало тога триумфа бнла je и свечана Гајрстова забава. игранци и левезаној забавн, — овс je то требало лажљиво погледати, na се освједочити да су свс горо наведене поуке и констатације сасвим тачне u несумњиве, утјешне и радосне. Стога: овогодишња Гајретова забава претставља свијетлу круну у ловоровом вијенцу успјеха Гајрста, најљепши кликтај у пјесми његових осунчаних побједа, најљепшу и најкрупнију јагоду у грозду његових плодова. Ова забава je доказ, најрјечитији и најубједљивији, који обара све смица- P r o f. Н . S . B r k i c P ita n je naši/) v je r sk ih s lu ž b e n ik a Vj,ersko-prosvjetni, kulturni i privredni život naše braće i sugrađana drugih vjeroispovijesti raz­ vija se i kreće naprijed uz snažno učešće njvhoyih sveštenika. Osim hijerarhijske organizacije preko koje se njihovi sveštenici ispoljavaju kad jedna vrlo aktivna jedinica, javlja se među njima kao pokretač jaka nacionalna svijest koja ,proširuje aktivnost sve­ štenika sa područja vjeVskbga i na područje nacio­ nalnoga rada. Katolički i pravoslavni sveštenik nije samo du­ hovno lice koje zbrmjuje duhovne potrebe svoje sredine; pored svoga glavnoga svešteničkoga poziva sveštenik se baca i na polje nacionalnog rada. On sarađuje u svim nacionalnim, kulturnim, humanim i privrednim organizacijama, te svojom inicijativom i svojim radom daje ituh i pravac rada tim usta­ novama. Taj rad, pun ljubavi i požrtvovanja, pribavio je ovim sveštenicima veliko poštovanje i jak autoritet u redovima njihovih vjernika,, ali se jasno izdvaja autoritet koji počiva samo na vjerskim motivima od autoriteta koji je rezultirao iz nacionalnog rada pojedinaca. Sveštenik koji je uz redovno vršenje svoje duhovne dužnosti obavezao svoje vjernike ra ­ dom na nacionalnom, kulturnom i privrednom polju, postao pravim miljenikom svoje sredine; uz njegovo ime i rad veže se često puta zavidan kulturni i pri­ vredni napredak pojedinih sela i krajeva. Primjeri ovako vrijednih i pozitivnih narodnih prosvjetitelja nijesu rijetki ni u skoroj prošlosti, a u današnjici oni postaju sve češći, jer su vjerske organizacije naše braće i sugrađana posvetile najveću pažnju pitanju svoga sveštenčkog podmlatka, te se pobrinule da što bolje spreme i što bolje osiguraju svoje sveštenike. U ovakovoj sredini živimo danas mi muslimani sa potrebom, pa i sa željom da jednomjemo kora­ camo na svim poljima narodnoga života sa ostalim svojim sugrađanima. Međutim, prilike pod kojima se mi razvijamo kao vjerska zajednica, živa su 133 opreka onom stanju, u kome se nalaze vjerske za­ jednice naše braće i sugrađana drugih vjero­ ispovijesti. U pogledu vjerske hijerarhije kod nas nije bilo 'n i 'prije drukčije. Islam načelno ne priznaje hijerar­ hije, te radi toga nije kod nas nikada ni moglo doći do hijerarhičke organizacije sveštenstva. No ta hi­ jerarhija nije ni potrebna, čak se, historijski posmatrano, može dokazati njezina negativnost. Da sveštenstvo i bez hijerarhije može vršiti svoju veliku kulturnu misiju, dokaz je upravo naša istorija. Kod nas je gotovo sve do okupacije sveštenik bio najkulturniji čovjek. Stalež ilmije bio je jedini kulturni radnik, pa makar se njegov rad kretao samo na području vjerske prosvjete. Pojedini imami, vaizi i muderizi bili su ličnosti od velika ugleda. Njihov upliv je često prelazio granice mjesta u kom su djelovali, a pojedinci su uspijevali da se nametnu kao arbiteri u pitanjima opštega karaktera, koja su zasijecala u interese cijele zemlje. Carski veziri su izbjegavali sukob sa ovakovim autoritetima, a moćna bosanska vlastela se otimala o njihovu naklonost. Ovu snagu tadanjoj našoj ilmiji nije davala moć hijerarhije, jer te hijerarhije nije ni bilo. Visoke intelektualne i moralne odlike koje su resile tu ilmiju bile su podloga njezine moći. Po svojoj spo­ sobnosti ilmija je bila dorasla zadatcima koje je na nju stavljao savremeni život, i ona je te zadatke sa­ vjesno i odlično ispunjavala. Tadanji naš kulturni život se razvijao jedino i isključivo u pravcu vjer­ skih težnja i nastojanja, dakle u istom pravcu u komu se je kretao život i ostale naše braće drugih vjera. Naša ilmija je bila u stanju da posve zbrine te potrebe života. Međutim, kad su se pod utjecajem najprije za­ padnog racionalizma a po tom pod utjecajem fran­ cuskog revolucionarnog nacionalizma javile pored vjerskih težnja i nacionalne težnje, narodni život se počeo da mijenja. U manjoj ili većoj mjeri svugdje I ��se javlja narodni osjećaj kao nova komponenta u pobijcđivaii su utjecaj mišljenja, koje je ilmija imala narodnom životu i ispoljava se kao novi pokretao o školi te su se pojedinci oslobađali ispod duhovnog ropstva svoje ilmije i polazili u školu. U redovima naroda. Sveštenstvo tnemuslimanskih vjeroispovijesti kao našega građanskoga staleža formiralo se novo i slo­ glavni kulturni radnik znalo je da nacionalizam i bodno mišljenje o školi i prosvjeti. Iz toga novoga njegove težnje izmiri sa svojom vjerom i da ga za­ mišljenja rezultirao je Gajret i cijeli niz kulturnopravo stavi u službu svoje vjere, te da se pojačano prosvjetnih organizacija. Skoro bez učešća i utjecaja naše ilmije razvijao sa jednim novim motivom i jakim pokretačem za­ loži za kulturne i nacionalne interese svojih vjer­ se naš kulturni život zadirući u sva područja na­ rodnoga života više nego li u područje vjerske pro­ nika. Naše muslimansko sveštenstvo, moćno i autori­ svjete. Prije rata, pa i poslije rata, kulturno-protativno kako je bilo, zauzelo je upravo oprečni stav. svjetni rad u širokim slojevima naroda razmicao je Reformni pokret u školstvu koji je pokušan kod nas makar koliko svoje granice. Javljali su se rezultati, pod konac turske vladavine, nije našao ni razumi­ ovdje u većem, ondje u manjem razmjeru. Jedino jevanja kod naše ilmije a kanio li da ma se je ona područje koje je ostalo skoro bez ikakovih vidnih stavila na čelo. Razlozi koji su tadanju ilmiju ruko­ rezultata, bila je i ostaje naša vjerska prosvjeta. Na vodili u njezinoj opoziciji prema turskoj i novoj tom području je upravo toliki zaostatak da je on školi, mogli su, možda imati i svojih političkih mo­ zabrinuo i nas svjetovnjake, kojima se sa strane tiva, te bi se možda, s.toga gledišta mogli i ražu- ' jednoga dijela ilmije ne priznaje ni dobra volja ni mjeti, ali sa kulturnoga i nacionalnoga gledišta-oni iskrena namjera u vjerskim pitanjima; mi danas kao se ne mogu ni razumjeti ni pravdati. svjetovnjaci prelazimo pireko neopravdanih i neza­ Držanje naše ilmije prema, novpj školi i prosvjeti služenih inkriminacija, pokrećemo pitanja naše poslije okupacije^ njezina odlučna i nepomirljiva vjerske prosvjete i doprinosimo svoj obol za po­ opozicija prema svemu Цо' je novo i što dolazi sa voljno i savremeno rješavanje tih pitanja. Uz! mnogo­ zapada nosila je na sebi karakter jednog nerazumnog brojne druge dokaze dovoljno je navesti da poje­ prkosa i opozicije, kojim se l^ori slabiji i nerazum- dinci J 2L redova svjetovne inteligencije napisaše i niji prema jačem S posobnijem . To je bila borba najbolje vjeronaučke udžbenike. Živeći u avakovim prilikama, mi kao vjerska novog vremena, koje moćno kuca na vratima sa starim vremenom, koje je svjesno svoje nemoći, zajednica, pored svojih ostalih specijalnih pitanja, svoje slabosti i^podređenosti, ali koje je bilo gordo najviše trpimo od toga što ne možemo da povoljno na svoju tradiciju, a nesposobno da uspostavi konti­ riješimo pitanje svojih vjerskih službenika. nuitet života u novim prilikama. Prikazujući položaj i ulogu sveštenika naše I dok su se naši sugrađani u novim prilikama braće drugih vjeroispovijesti te ističući vidnu ulogu i uz mnogo teže uslove putem škole i prosvjete raz­ koju je [naša ilmija igrala u našoj istoriji do pred mjerno vrlo brzo pridigli iz, teškoga stanja i opšte okupaciju, mi smo dovoljno objasnili šta znači auto­ zaostalosti, dotle smo mi, uz vrlo povoljne uslove ritativan i vrijedan sveštemički stalež u životu jed­ sve više i više padali. Škole i sve druge kulturne i noga elementa. Danas, u današnjim prilikama, trebao bi nama, privredne ustanove nicale su oko nas a mi smo ih obilazili nabacujući se na njih blatom mržnje i možda više nego ikad takav stalež narodnih prosvje­ prezira. titelja. Međutim stanje u kom živi naš sveštenik da­ Naša ilmija koja je gospodarila našim duho­ leko je od onoga stanja u komu se može da rađa vima, nije razumjela svoju novu ulogu. Umjesto da jaka avAjest o prosvjetiteljskim dužnostima. se u novim prilikama savremeno a u duhu islamskih Sa onim sposobnostima sa kojima danas raspo­ širokih kulturnih načela orijentiše i nastavi svoju laže bar jedan znatan dio naših vjerskih službenika, kulturno-prosvjetiteljsku ulogu sa pojačanom aktiv­ mogla bi se da pokrije mnoga narodna potreba, kad nošću, ona uzima ulogu jednog neumoljivog kriti­ bi se njihov rad razvijao uz sređene materijalne čara koji ne prima i ne priznaje ništa, što se ne okolnosti, i kad bi se on kretao po jednom sistemu. poklapa sa načelima koja su bila već davno pre­ Ali u njihovom radu manjka i jedno i drugo. živjela svoje doba. i koja su, prema savremenim Materijalne okolnosti, pod kojima radi većina životnim prilikama, postala negacijom života. U naših službenika, upravo su bijedne. Mnogi naš vjer­ ovom stavu negacije djelovala je naša ilmija puna ski službenik, a naročito oni koji žive u selu, mora tri decenija poslije okupacije. se zadovoljiti sa tako bijednim hororarom da to vri­ Pozitivni rezultati nove škole i novoga života jeđa dostojanstvo čovjeka. U takovim teškim prili­ kod naših sugrađana druge vjeroispovijesti počeli kama prestaje idealizam, i mnogi, posve razumljivo, su pojedincima pomalo otvarati oči. Zahtjevi života vrši svoju ulogu samo u toliko, u koliko je potrebno, 140 �da se sačuva pravo na to teško i mučeničko zvauje. Naravno i posve razumljivo da će većina tih službe­ nika svoje slobodno vrijeme upotrebiti za zbrinja­ vanje svojih potreba na drugi način, kad mu ih već samo zvanje nije zbrinuta. Rad će se njihov ogra­ ničiti na vršenje vjjerskih dužnosti. Pa i pored ovakovih teških životnih okolnosti mi možemo konstatovati da se veliki broj ovih naših vjerskih službe­ nika odlikuje doličnim patriotizmom nalazeći vre­ mena za sarađivanje na kulturno prosvjetnom polju. V e l i k i b r o j i z m e đ u n j i h i s t i č e s e m e đ u v r i j e d n i m i p r i z n a t i m Gaj i r etovim pionirima. Što se tiče sistema po komu rade naši vjerski službenici, on je upravo takav da tu i nema sistema nego se tu ravna rad prema ličnoj invenciji i sposob­ nosti pojedinaca. Naravno, za ovo pomanjkanje si­ stema snose odgovornost naše više vjerske vlasti, koje rade tako sporo da čovjek dobija dojam da tu spo­ rost prouzrokuje jedino nepomirljivost prema novom vremenu i njegovim potrebama. Naša osnovna vjeronaučna nastava je bez si­ stema, jer način po kojemu se ona danas predaje, nema u sebi ni traga kakovog sisfemd. Učenje huitbe u petak je još posve stereotipno, nerazumljivo i bes­ ciljno. Džamijski vazovi, sa rijetkim iznimkama, su upravo polja ličnih i pojedinačnih produkcija, u ko­ jima se, katkada, javljaju najveće anomalije. Jednom riječi, našim vjerskim službenicima u njihovom vr­ šenju čisto vjerskih dužnosti i гд širenju i učvršći­ vanju vjerske prosvjete nije određen i razrađen je­ dan sistem, a rad bez sistema teško može da urodi pozitivnim rezultatima, a vrlo lako može da prouz­ rokuje negativne posljedice. Prema svim našim gornjim izlaganjima pitanje naših vjerskih službenika je pitanje hitne i neodložive reforme u našoj vjerskoj prosvjeti. Vjerske pro­ svjete nema bez dobrih vjerskih prosvjetitelja. Zato je najpreča dužnost svih nadležnih da se pitanje naših vjerskih službenika temeljito načne. Dosta je više skanjivanja i »Studiranja«1', jer, bar u tom pi­ tanju, nema nejasnoće. Ako se želi da vjerski služ­ benik uspješno radi, treba mu obezbijediti život i ri­ ješiti- ga osnovnih životnih briga, i treba mu dati sistem, po konvtreba da radi. Postići i jedno i drugo nije teško, ako se samo riješimo da težimo za onim, što je beznslovno nužno i4riješimo se onoga, što se evidentno jajvilja kao balast i samo koči i ometa rad a usporuje napredak, «S. A . B urino Osm ei} si (O d lo m a k i z ro m a n Pred nekoliko dana pozvao Veli ju kadija sebi. Rekao mu da ono imanje po testamentu ne pripada njemu. Njegovo je da ga obrađuje dok se, ne javi pravi nasljednik Velija Ahbabović, koji je* već po­ odavno otišao u Jedrene. A on siromah morao ise­ liti. Došao i beg. Mlad i lijep momak, ali mnogo oslabio. Ubio ga možda i neuredan život u tuđoj zemlji. . . tamo gdje nije imao nikog svoga i gdje gotovo nije nikog poznavao. I morao odmah u po­ stelju. Vratio našeg Veliju u kuću. Da mu on sa svojom Rukijom hizmet čini. I pomaže mu, ako ozdravi. Ne može on sam. Ovoliko imanje. Kuća ve­ lika i pusta. Nije lahko živjeti. Naročito u časovima ovako teškim kao što su ovi. Pozvao beg Veliju i go­ vorio mu: »Vidiš: Imaćeš blaga. Ovo će sve tebi ostati. Ja osjećam da neću dugo. Idi u kasabu po hećima.« Velija je skočio. Uzeo svoj drenov štap, svog vječnog nerazdvojnog druga i odšepao niz potok. Ni svojoj Ruhiji ne bi bio hitriji. Beg mu hasta. A ipak je u sebi osećao neku pritajenu radost. Predosećao je sreću u nekoj nesreći. Tih momenata bio je egoist, beskrajni egoist. Ispoljila se u njemu ona će Velifi elifin e Утот šibani") judskog karaktera, koja u otsudnim momentima diriguje čovekovom podsvesti i izaziva u životnim dubinama njegovim neku skrivenu, neuzdržljivu silu prisvajanja i života samog sebe i nikog više. I ta sila smešana sa predosećanjem nečije ka­ tastrofe, terala ga je da juri što brže može u kasabu, da bi se što pre vratio na begluk. Posle pola časa lekar je bega našao u vrućici. Buncao je. Puls mu je bio jako ubrzan. Sav je goreo. Diagnoza: Zapalenje mozga. Ubrzan proces. Opasno, klimnuo je glavom lekar. Mokre zavoje. Evo recept. U apoteku. Velija je odjurio. Iza jednog sata vratio se iz kasabe sa lekovima. Kasno je. Šta ćemo. Nije mu se moglo pomoći. Izjavio je na smrti da tebi ostavlja sve. Velija se oradostio. Ali se setio težine situacije, uozbiljio se i odjurio gore da ga još jednom vidi, i da ga poljubi. Jer on je makar i mrtav njegov spa­ silac. Lepo ga opremio. Na dženazi je bila ćela ka­ saba. Sve malo i veliko. Jer je sve poštovalo porodicu Ababovića. 141 �Velija sedi u bašti pod smokvom na ćilimu. Drži svest mu je krila neku tajnu predstavu i razotkrivala u naručju svoga malog sinčića. Tepa mu i niše ga stvar, koja bi ga opet mogla baciti u kolotečinu bede, u vrtlog nemilosrdne zle sudbine što ubija bezbroj na rukama. — Eto Haso, sleca jopet svanu tvom babu. Ti njih potištenih i bednih. Evo baš ovako je on nihao si mu slecan. Dete se smeje, pa plače. Otac ga umi­ malog Hasu kada mu je došao poziv od kadije. Ru­ hija je baš kao i sada pobegla na čardak da je on ruje. — Ćuti, ćuti Haso. Babo će ti svasta donijeti. — ne grize, ne ujeda od milosti i uzavrele krvi. Pokuša I tako se on zabavlja sa svojim malim sinčićem, a da se podigne ali kao da nije mogao. Telo mu je njegova Ruhija na čardaku tka i brine se za kuću. drhtalo. — Velija, Velija. Evo poziv od kadije. Odmah da Lupa čunka sa stana odjekuje čardakom, a mlada jedra žena peva. Radosna je što je zdrava pa može ideš, oslovi ga neko. Bio je to sudski glasnik. Velija da radi dok joj dete čuva njen dragi Velija. Gleda je okrenuo glavu, pogledao poznatog čovjeka, nabrao ga kroz prozor i smeši mu se. On je kao dete. Ljubi čelo i bez reči ustao. — Odmah. . . zaustio je samo. Dohvatio je svoj mališana i spušta ga na tle. Zove Ruhiju. — Hodi, boja, doli. Šta mi se preguljuješ. Ona štap i odjurio preko potoka. A mali Haso je ostao silazi a on je grli i miluje. Nežno je miluje. Iza zida plačući na zemlji. »Šta li je sad jadniče, mislio je uz begluka je potok. Begovice sa susednog begluka se put. Hoće li opet kakva nesreća«. Bojao se. Dogodilo kupaju. Čuje ih on. Čuje im kikot i prskanje. Veseo sp to baš kao i prvi put. Pa se plaši. — Hej, kućeviću. Ne da ti se baš zabeglučiti, mladenački smeh. Ali on voli svoju Ruhiju nego sve' njih. Seća se on tu prvih dana njegovih na ovom kaže kadija. — Ama šta je efendija, po Bogu si brate. E sad begluku. Dok nije ni znao Ruhije. P ea se po duvaru. i krio u smokvovu lišću da ga one, begovice, iz vode ne može biti druge, ono je sve samo moje, je li da jest. ne vide. — Opet zakon. Gledao ih on jedre sveže, kad iz njihovih grudi — Kakav zakon? bije mladost i snaga. I pomišljao da prosi jednu od ==. JSvo sarajevska Landes-banka sekvestrira sve njih. Ali ga je sreća odnela drugim pravcem. JgI*one\ begovice, a on »fukara«. Nikad sloge. Ovako sa Ru- nekretnine i vas pokretni imetak tvoj. Rahmetli Ve­ hijom on je tako zadovoljan i srećan. Seća se on i lija Ahbabović se kod njih zadužio dve stotine hiljada scene u vinogradu kad su ga one zadirkivale, a on dinara. Žirirao jednom svom prijatelju. Kako nema im odgovarao : Čekajte begovice, čekajte, sve ćete vi testamenta kojim tebi poklanja imanje to naravno na moju udicu. Pa njihova zvonka i sveža pesma od­ banka ima pravo na njega. To je njeno vlasništvo. jekivala je nad modrim lozovim morem i zamirala Bijedo, opet po tebi. negde daleko u dnu Kupice. Sve te slike prolaze nje­ Veliji oči zableštaše. Otvori vrata i kao lud po­ govom glavom i osvježuju mu časove prvih zadovolj­ juri prema Brezovu potoku i opet je čuo za sebe stava životnih u blagu i bogatstvu. A i one strašne podrugljive glasove čaršije. scene koja je ubila za momenat u njemu sve što je , — E beže, beže, odmota ti se trabolos. Došao je čovječansko. Scene sa kadijom koji mu je saopštio da kući sav izmoren od puta i duševne oronulosti. Ma­ ono imanje po testamentu Alibegovu ne pripada lodušnost je potpuno ovladala njime. Pao je pred njemu nego Veliji Ahbaboviću, bratiću Alibegovom kućom. Žena je štrcala s čardaka. a da on samo obrađuje i koristi se u potpunosti njim — Opet smo propali Ruho. Ama za uvijek. Pro­ dok ne dođe pravi naslednik. pali. Proplakao je kao malo dijete. A žena Ruhija Ta nemila uspomena ga malo potrese. Pokuša ga tešila. A kad je pao sumrak, otišao je na čardak. da je zaboravi. Ali kao da je bila nešto najstrašnije Da nastavi sa tkanjem. Jer samo je u tom mogla da u njegovom životu. Zatreperila je svim njegovim li­ nađe pravi spas za sebe, svoga Hasu i dragog Veliju, cem. I donosila neko neugodno pređosećanje. Pođ- kome evo begovat nikako nije bio suđen. Члан Гајрета свјестан je члан своје заједнице 142 �КЊ ИЖЕВНИ ПРИЛОГ М уст аф а М у л а ли Ћ Због снлодо Б е б и: (хвалисавом лажи) Ja сам кћерка грофа Еетерхазија. С а д у л а х : Види се да си господског соја. Иб р о : (за се) Тухаф инсана боже мој. Оставити грофовију, na доћ у Босну за Алију! Б е б и : Ко млада дјовојка имала сам велику љубав за тоатар. Овс моје жеље биле су доћи на даску. И б р о: Велике ми мукс и хуњера попет се на даску. Б е б и: И постати звијезда. О а д у л а х : Естагфирулах! И б р о: Што je je ћуфурлук разузо. Б е б и : Али то моји грофовски родитељи нису дали. Нису хтјели ни да чују. Па и како би то изгледало, грофовска кћерка na да дође на дабк^. И б р о : (за се) Шташ на- даски хцбзуху те било?! Б е б и : Једнога дана на^ђе; 'испред нашег замка једна путујућа трупа и ja са њима по^ бјегнем. ' ri Иб р о : Оигурно са ко^вЈИдпјашина? > Б е б и: Одмах мс директор заволи и пође ми давати важпије улоге. Једпе лијепе вечери поклоним ja њсму свјежу руку, а -он мени Десдемону. Од такада сам сваки дан давала ружу, док се 'Ни* сам у нашој трупи попела на част примадоне. Пређемо са трупом најприје у Сл&вошгју, a за тцм у Босну. Jao сфендијо! Што сам у Босни доживјела триумфе. . . To се описат ne може. To су вам све млади бези, код којпх није обичај сла£и букетз, него гривнс од бисера и дуката, To вам -je била публика! . . . И б р о: Бен тако. Имали су и коме. (За се) Ja би са Зејие згулио и оне двије три рубијице na би ти дао. Каква ли je онда била? (уздахпо) Пусто турско!) Б е б и: (прича о лаживој хисторији, дпже ју na крила ужнтка na je занос мало no мало приближи ефспдијама, те сједе на сећију између љих и кабаретским гостом анимирдаме извади цигарету и запали je. Отпухне неколико димова који се извијају као е.јећање пеких дпвних епнзода младоети. У забораву запухне гад Садулахефендију сад мухтара. септпменталивм гестом Гретс Гарбо. (Отросе грациозно пепео) У редној босанској вароши заљуби се у мене једап млади бег. Кад je трупа пошла on ме na кољеним мо.ли, да останем и иуди ми гав г.вој иметак, A био je силтто богат. Тако ja остапем иза трупе, 0) Иб р о : (баци no који поглед на њезина гола кољсна (За се) Сва je она округла ко шљивица. Б е б и: Живјела сам у једном хотелу као права грофица, Имала сам посебан апартман за се. Ујутро сам се дизала у l i сати и купала би се до подне у купатилу. 1 Ч? И б р о: (за се) Да ми je било провирити кроз кључаницу. Б е б и: Бег je долазио сваки дан, плаћао моје рачуне и доносио ми свакакве дарове. Али једпога дана изостане, пошто je изгубио кредит. Ja сам неко вријеме живјела сама и пошто ми je било досадно, ст^дим у капелу, која je тада у мом хотелу свирала, -и наотавим турнеју no Босни као пјевачица. Пјевала сам ефендијо no читаве ноћи и заносила ^ам ваше беговс на широку пучину севдаха. Moja у^јетноот била .је тако снажна, да су се од ње чардакови рупгали. О а д у л а х : (плепше Беби no голом кољену сасвим случајно и у најбољој вјери) Аферим! Ja ти na дуљалуку ne налазим прилике долпш права хурија. (J a ) , Б е б и : (извуче тијело ко тигар и кокетно запухне димом Садулах ефендију). И б р о : (плешће Бебино другом голом кољену сасвим случајно и у најбољој вјери) Хурија ефетгдија задајем ти вјеру. Оно што у ћитабу пише о њиховом зевку, ево ово ти je. Б е б и: (запухне димом Ибр.у и мало се попротегне). С а д у л а х : Хај машалах! Иб р о : Па ročnoja, како довле дође? Б е б и : Ja пмам красно грло. Пјевала ca>r док сам била са трупом прави колоратуртпт сопран n иаступала сам у Грофици Мариди, Кнегпн>п Чардапта. Jao што сам у Кнегиљи акламована. . . To je био ужитак и с.лава! Кад бих г.амо запјевала ону дивну арију (пова). (Овпрачи. мало понаппти су врлудали сокацима и у овом моменту су наитплп испред Бебиттх прозора na уместо серенаде овттрају исту арију из Кпегиње Чардаша.). (У половшттт пјесме у пајвећој екстази пребаиује голе руке преко рамепа Падулахефендијиног и Ибрпног. na се са н>тша оттаво сједећи љуља no такту чардапта. У почетку се Оадулахефепдпја згледава стидетл>иво са Ибром. а.лтт топлина Бебшгих руку то-лптсо дјелова. na п.ихово расположење. да се пођоше спонтано л>у.л>ати. Оадулахефепдпја no тпхо извија. из дупте с.воју олтл>епу �С а д у л а х : (задихано и збуњено) Осанисо се арију »Неђезел с’н« a мухтар Ибро затурлуче онакоф , од срда »Закукала етара мајка Џафербегова«. Kao брате чекајућ вечеру. Саће акшам a још вав нема. људи без музичког слуха не дају никакве мелодије, Таман усред вечере морао би остављат и ићи у џамтју. Сједи, сједи, онако подавијених ногу, na ако na се њихова пјесма не може нити нотирати.) С а д у л а х : (већ je остентативно положио ћеш бивакарсн, утрнуше ми ногс од дуга сијела. руку на Бебино голо кољено и не подиже je). Рекох мало да их попротепгем (хода no соби и проКад неби знао да сам на дуњалуку, мислио бих да теже ноге). И б р о: Утрнули брате и зуби, a камо ли неће су ме бива кудрет деве пренијеле у џснет! И б р о: (исто тако остентативно положио руку ноге (хода и он). A л n j a: (je донио са собом округлу софру, коју на Бебино кољено и слиједујс страсним одушевљењем љуљање). Д а ме сад види моја Зејна (стреее ће поставити na сред собе и онако ћутећи прави се сав, као да je попио чокањ припеке). Ох! Мила себи мјесто). Зар и теби мухтарага могу утрнути мајко! Али нема ту ништа! Joj младости! (хтједе ноге. Па ти терзијаш no ваздан у дућану окрштених обгрлити Беби, али Беби у том моменту подбодена ногу. И б р о: Ma оно колико и нису утрнуле, адет je јаким осјећањем, које joj je музика пробудила, скочи). да се устане кад се старији дигну. Б е б и: (скочила je и насред собе занесено, ко „ А л и ј а : (поставља софру). у неком ентузијазму, страствено настави у такту r > Б е б и: (зачуђено пита Алију) Шта je то? музике играти чардаш. Сукњица се под вихром А л и ј а : Ово je софра! подиже и разоткрива им своје скривене тајанствеие Б е б и : A зашто то служи? чари.) '""•чА л и ј a: Ha овоме се код нас у Босни вечера. 0 a д у л a х: Јпремда га. је Беби пустила, он се Б е б и: (прасне у смпјех). још налази у истом креталђу) Хај машалах! О а л и х а г а : Гоопоја се смије нашој софри, a И б р о : (као и С&дуЈгахендија) АфешмЈ___ да зна колпко се на љој појело јемека. . . Б е б и: (се окреће као на игли). Б е б и: (још увијек се смије) Смијешно ми како С а д у л а х и И б р.о: (ташггу рукама no такту, ћу ja подавит ноге. (Алији) Ти морапг бити мој a кад се Беба т о л т о завртила, да се г ш к т џ ра- визави! пгарила скоро'у хоризопталну линију око и>еног И б р о : Подбацићемо ти шћемлију. струка, кликпусрба у исто врпјеме:) ti ill U u * » А л и ј а : (поставио je већ софру) Е бујрум Ет, ет, ет, џанум. сто ти вјера! компгаје драге. Посједајте. Сад ће Јусуфагшгаца (и пљувачка жм навре науста. Још су ма.ло потап- донијети захпру. та л и рукама, алп и љкх подбоде неки силал опггар 0 a д у л a х: Пекје, пекје ефендум, али најосјећај, кога осјетише изчножног палца, na и они прије требамо један адет испунити. Ham Алијага скочише и пођоше се окретати око своје оси. Саду- се je бива оженио због евлада, na je ред да му га и лах еф. деоно, a Ибро ллјевб. Отвори ее уједанпут ми прије вечере зажелимо. Зато ja ћу дову, a ви балетски трио. Садулахефендијин^, се џуба рашче- амин! пурила, a Ибрини се пасови одмотавају као серпенИ б р о: Таман вала, ja сам са абдестом. тине. У највећој тој ротацији чују r* гласови с вана) С a д у л a х: (диже руке на дов.у и учи, остали A л и ј a: (с поља) Бујрум, бујрум, Салихага! со поиздижу на ноге и прате га са гласним »Амипс. 0 a л и х a г a: Афердерсн! Ja мало закаснио. Сви се објема рукама погладе no лиду). (Балетски трио као на команду се устави, као да И б р о: Перите руке! сс неко 'дотаче чаробног дугмета. Ове три балерине Б е б и : (се већ комично поставила за софр.у, заузеше збуњено позе). na се завалила од смијеха). A л и ј a: Ништа, пишта, баш ни Садулахефеи(Чују се корапи ходником, a за тим купање. дија тгаје давно дошао. Бујрум! (отвара гобна врата Сви уперили поглед прама вратама). i i улази са Оа.лихагом). A л и ј a: Ко je сад опет? Слободно! Појава 12. Пређашњи, С ал их ага и А лијага С а л и х а г а : (улазећи) Тек сам дућан затворио. Муштерије пред акшам навалише ко мухе. Нисам их мого отјерати. A л и ј a: (зачуђено блене у збуњени заустављени балетски точак) ПТта je ефендија за Бога? Куд си се надигао? 144 (Наставићс се.) дШаљите редовно Главномд родбору убрану чланаринуЦ �ПРИВРЕДА Ш еф к и ја Б у б и ћ , п р о ф . С л о б о д н а rp rou n n a и заштита уопште (7) ириврженика у образованом свету, (Ингрем, Историја Политичкс Економије, страна 48). Kao моћио СИСТЕМ СЛО БО ДНЕ ТРГО ВИ Н Е срество за постигнуће овога циља истицана су ова Појам и прве,појаве система слободне трговине. два начела: 1. да сваки поједипац, следећи своје Меркантилна политика створила je врло јаку личнс интересе, ради у интересу целине, и 2. да оиозицију и код теоретичара и код извесних при- he природни ток ствари, довести народе до највредних класа, и та опозиција подвргава оштрој већег благостања, ради чега се одбацују државна критици свс тачке у програму меркантилизма. Кри- мешања не само као непотребна него уједно и тика je најпре уследила од појединаца и класа, као штетна. Ова начсла добише у Француској чији су се интереси сукобљавали са тадањим пре- друштвено-етичку платформу, постадоше вероиспотераним државним ограничсњима. Поготову су гест једне схранке, уливаше протест против постобили незадовољни трговци, који су у више махова jetmx установа и тражаше брзо извођење рефотражили од 'државе да преда њима и њиховим prt«a у практици. Овде je иајпрво покрет избио на почетку 17. еонафима у руке монопол и регулисање трговине извесним артиклима. Тврдило се да државна orpa*- столећа ’ за ушостављањем слободне трговине изничења нису ништа друго^ него просте отАмачине међу појединих покрајина, што je нашло год. 1623. слободе трговања, јер ова' припада сваком грађа- теоретског изражаја у \дел у француског писца нину. Други су опет доказивали, Ј?ако услед др- Emeric de Lacroix. Дело носи наслов »Le nouveau жавних монопола зарада прелази у спољној трго/ Супее ou discours des occasions et moyens, d’establir вини у руке странада. Колитф су привредни кру- une paix generale et la libertć du commerce par гови тежили за слободном 1фговпном најбоље c e đ to u t le monden, и у њему писац »Оправдано je кнез узима дохотке од робе која се увози или види из одговора једно^а трговца Колбсру Колберу na i из његова подручја; али мора бити олакгово питање, које би мрре ваљало предузетв) Iдај се развијс трговина: ми хоћемочсамо слободу кре- шан промет животних намирпида, као жита, вуне, тања и рада, помоћи државне не требамо, ми само соли, меса, рибе, лана, коже, како би трговци с ттш од државе тражимо да се не меша у на.шу трго- слободпо трговали, јер би тако народ дошао до њих јефтино«. випу. ' \\ “ Даље он желп да читава земља постане заКритика постојећег прохибитивног система н једничка отачбина, али je он са својим етичким и жеља за слободном трговином били ćy у>главном тема тадањих писаца економске литературе. Цело- политичким тежњама остао усамљен. Почетком купан систем разних мера којима се спутаваше 18. столећа покрет за слободном трговином у слобода рада, као што су: прохибиције, заштитне Француској није био обична тежња појединаца. царине, премије за извоз, моиополи, привилего- него je просто владало друттвено уверење, да ће ваие корпорадије, све дакле оно што европске само онда наступити опће благостаље ако придржаве беху створиле и увеле тобож у интересу родан ток ствари не буде о г р а т т в а н и уједно им напретка индустријс и трговиие — у чему се у се буде веровало у његову хармонију. Taj je екооеталом највише испољава противност новога си- номски правац најјаче заступао Боа Гилбер, a стема према старомо — сад се одбацујо и оглагаује формулисао најједноставније Marquis d’Argenson пре као јсдпа смстн.а него као једно средство за (1654—1757) рсчима »moins gouverner« т. ј. мањс развијање тих грана, и удара се нарочито глаеом закопа и ограничења. Колевка система слободне трговине јесте неna то, како троба увеоти слободу рада и кретања као једну преку потребу. Taj круг мисли избијао сумњиво Енглеска, a остала га je Европа упознала je наравно поступно на повргаину, и љегови нај- преко Франдуске. Само покрет у Енглеској ппје рапији претставнипд у скономској лнтератури био онако друштвено исповедан као у Франдуској, схватају га уопште непотггупо п бране са неком он je овде базирао na индивидуалној критиди вларозервом; али та пова струја сгално je продирала дај.ућих доктрина, критици која се заснивала na напред и добијатта све већи значај, пошто су joj бољој и стварнијој апализи факата и појмова. били наклопи, управо за н»ом се повелп, пајвшии Имена веома зиаменитих економа 17. столећа узела умови д пошто je натглазила na nelin број својчх су учегаћа у овој крптиди: Меп ( 1621. 1628.) тражп ДРУГИ ДЕО. 145 �слободан извоз сребра како би енглвска нација постала госнодарица посредне трговине у Европи, — Пити (1662.) критикује заштитни систем упоређујући државу са опрезним лекаром, — Норс (1691.) претресајући питање о слободи трговипе, доказује како често појединци узимају свој личии интерес као мерило добра и зла, и како би хтели, ради свога интереса, да лише друге, који имају иото толико права да купе и продаду, и да je свака корист дата једном интересу или једној грани трговине над другим гранама штетна no опште интересе, — Никола Барбон ( 1696.) везује благостање нације за систем слободне трговине, и многи други. Сва ова ипдивидуална критиковања меркаитилног система уродила су зачећем новог схватања, схватања који се засниваше на потпуној и привредној слободи за сваког појединца, пуној једнакости свих радиности и слободи трговине уоппгго. Политичка економија француских физиократа и енглеског економа Адама Омита довела je у један систем ово ново схватање народне привреде које je унраво одговарало новим економским приликама западно-европског друштва тога доба. Поопагиоајте задругарство! М е ђт еба И ја F a z la g ić , u p r a v n ik r a sa d n ik a u G o r a ž d u N au ka o voćarstvu ' (Nastavak) Razvoj i dozrijevanje ploda., Oplođena plodnica pri umjerenoj toplini poene rasti. Po hladnom vre­ menu razvoj zastaje, voće^elabo zrije. U sušnom ljetu korijenje ne može da svugdje doda vodu, pa voće opada. Nezreo plod j&'zelen, sadrži mnogo kiseline. P ri zrijevanju mijenja se boja; zeleno postaje bijelo, crveno, žuto i dr., a množina šećera u plodu pribiva. U toplim i umjereno suhim godinama kvaliteta voća je najbolja. U vlažnim godinama i tlu voće biva krup­ nije ali i lošije, kiselije i manje izdržljivo, te često strada i od raznih bolesti kao n. pr. truleži, čađe i dr. Kakvoća voća zavisi od, sorte, kraja, podneblja i zemljišta, gdje se uzgaja. Zato je potrebno, da se u pojedinim krajevima sade samo one sorte voća, koje tu daju dobru kvalitetu i obilno rode, te se inače i na tržištu traže. Prema vremenu dozrijevanja voće dijelimo na: l j e t n o , j e s e n s k o i z i m s k o . Zreo plod se dade lako otkinuti. Potpunu kvalitetu voće ne dobiva na stablu, nego treba da još neko vrijeme odstoji. U ubratom plodu nastaju kemičke promjene u boji, tvrdoći i mirisu. Kod ljetnog voća razmak između dozrelosti i do­ spjelosti je oko 24 sata, kod jesenskog nekoliko sed­ mica, kod zimskog nekoliko mjeseci. Zavisi od sorte i voćnog spremišta. U toploj i svjetloj prostoriji do­ spjelost se ubrzava. Zimsko voće čuva se u tamnim prostorijama, uz ustaljenu i nisku temperaturu, te uz čestu ventilaciju. Kad voće prezrije, ono je posve meko i brašnavo, te brzo i trune. 146 USLOVI ZA ŽIVOT VOĆAKA su: zrak, sunce, voda, položaj i tlo. Zrak. U glavnom je smjesa dušika (4Д) i kisika (Ч& ). Kisik udiše biljka. Bez njega ne može ni sjeme da klija, лШ bi bilo lisnog zelenila. Bez njega ne bi bilo ni asimilacije ugljika, niti pretvorbe hrane u biljci. Vezan s mineralima pravi razne biljci potrebne soli. Kisik je prejak, pa ga dušik razblažuje i čini pristupačnim. U zraku nalazi se još ugljični dvokis (dioksid), vodena para i amonijak. U ugljikovu di­ oksidu je ugljik i kisik. Od ugljika i vode pri asimi­ laciji stvaraju se ugljikovodici. Amonijak se sastoji iz dušika i vodika. Iz zraka ga kiše snesu u zemlju, gdje korijenove dlačice prime dušik. Amonijakom zasićena voda rastvara minerale. Kiša je blagodat za voćke. Sunce. Ono nam daje svjetlost i toplotu, ono je glavni izvor svega života. Asimilacija ugljika bez njega u listu bila bi nemoguća, biljka ne bi mogla da se hrani i raste. Zato svaki voćar koji hoće da ima dobar, zdrav i rodan voćnjak, treba odmah pri sadnji da predvidi što jače djelovanje sunca na razvijena voćna stabla. Kakav rod iščekuješ od voćnjaka, koji je pregust, koji izgleda kao dubovik? U taku zbijenost ni sunce ni vjetar ne može da prodre, voćke jedva životare, bore se jedna s drugom o ono malo hrane i vlage. Takova stabla lako obole i štetočine ih tamane. ^ Drži se pravila o sadnji voćaka i ne budi škrt prema voćci. Bez sunčane toplote bio bi vječni mraz i led, ne bi bilo života ni roda u voćci. Neke voćke traže manje neke opet više toplote. Orah, kajsija. badem i breskva osjetljiviji su pd tre- �sanja, jabuka i lijeske. Često puta preko zime izmrznu nedozrele mladice, a uslijed kasnih proljetnih mrazeva (prva polovina maja) i cvijet. Zato se pre­ poručuje, da se u takvom kraju sade dockan cvatuće sorte (n. pr. Senabija). Voda. U zelenoj biljci ima 8/ln vode. Korijenove dlačice usišu samo hranu u vodenom stanju. Taj sok izlazi u lišće i djeluje pri asimilaciji ugljika. Suvišnu vodu biljka isparava. Položaj. Kvaliteta roda jedne te iste sorte voća zavisi do položaja. U glavnom prisojne strane daju najbolje i najsočnije voće. Jabuka, kruška, trešnja, višnja, orah i kesten traže otvorene položaje, pa se tako i rasadnik osniva. U otvorenu rasadniku mladi prisadi očvrsnu, te se kasnije lako snađu i u druk­ čijim položajima. Svaki položaj ima svoje dobre a i loše strane. Na južnom položaju voće najranije uzrije, rod je ugledan, mirišljiv i sočan; ali tu voćke cvjetaju ra ­ nije pa im često cvat prozebe. Južne strane su često - i suhe. Istočni položaj sunce ‘"obasjava do podne, a u zemlji imade dovoljno vlage. I tuje.f>f>asnost od pro­ ljetnih mrazeva, a voće uzrije nešto docnije. Taj р о ^ ložaj voli kruška. Pri zapadnom položaju: SunCe grije od podne; taj položaj osobito pogoduje jabukama, kruškama i šljivama. Sjeverni položaj, otvoreni visoravni manje su podesni za uzgoj voćaka. Mladice ne dozre. Voćke kasnije ocvjetaju i manje trpe od poznih mrazeva. Voće kasno zrije, mnoge sorte i ne dozore. Treba uz­ gajati rane sorte voća. Jabuka dobro uspijeva u ravnicama i na brežulj­ cima. Općenito tamo, gdje je za nju dosta hrane i vlage. Na južnoj strani treba joj teže tlo. Najvoli jugoistočni i sjeveroistočni položaj. Prema sjeveru izdržlijvija je od kruške. Kruška zahtijeva topli, zaklonjeni i južni položaj, te pjeskovitu ilovaču. Suviše vlažne i presuhle polo­ žaje ne voli. Oskoruša traži prisojan položaj i osrednju zemlju. Trešnja uspijeva najbolje u toplom i sunčanom kraju, lako se prilagodi i na uzvišenijim mjestima. Može podnijeti i pliću pjeskovitu i krečovitu zemlju. U boljoj zemlji bolje i rodi. Šljiva traži prisojne položaje i dovoljno vlažno, snažno i osrednje zemljište. Vlažnu i tešku zemlju ne voli, jer trpi od mrazeva i smolice. Mnogi se svijet žali, da mu šljive ne rađaju. Uzrok je loš položaj, mršavo i nepodesno zemljište, te slabe sadnice. Kajsija i breskva zahtijeva topal položaj i dobru baštensku zemlju. Osjetljive su prema zimi, pri ve­ likim mrazevima strada cijelo stablo. Ne vole ilovasto i vlažno tlo, obole od smolice. Orah uspijeva u ravnicama i po brežuljcima, a i po šumama do 900 m. nadmorske visine. Suviše teške i suhe zemlje ne voli. Osjetljiv od težih mra­ zeva. Pitomi kesten uspijeva svagdje gdje se sije ku­ kuruz. Hoće zemlju duboku, toplu i propusnu. Dud traži prisojno mjesto i jaču zemlju. Lijeska je najbolja u snažnoj i prisušnoj zemlji. ПОПУЛАРНА CTPAHA H am dija M ulić K a k o O m er p ro sveću fe narod Smjernice Sokolskog rada — Ono ti, Omere, obeća nam skoro, da ćeš nam nešto pričati o Sokolskoj organizaciji — reče jedan od nas, a Omer nastavi: — Jest ja, obećao sam vam, samo sam htio naj­ prije da iznesem neke prilike koje vladaju u gradu i selu u nas, pa onda da time bolje istaknem potrebu te ustanove i u nas, jer će nam Soko u popravci toga stanja mnogo pomoći. Sokolska misao nije od juče. Ona se odavno po­ budila u našemu narodu još za tuđinske uprave, a nama je došla iz Češke. Samo su onda i u nas i u Čeha bile druge prilike pa je i Soko imao i posve drugu zadaću, nego što je danas ima. Živili smo pod tuđom upravom, ali zarobljeni i to ne toliko tijelom, nego dušom. To ropstvo tištilo je naše prosvijećene ljude i oni su tražili načina, da se polagano dižu tuđinovi lanci i okovi s naše duše. Zadaća je bila Sokolske misli, da u omladini po­ buđuje svijest i želju za Slobodom, pa su naši Sokoli, za naše Oslobođenje zaista zajedno uz napore naše hrabre vojske i oni mnogo pridonijeli. Mi smo danas u oslobođenoj domovini. Sada naš Jugoslavenski Soko ima drukčiji posao pred očima. Naš je narod, i ako sada ujedinjen, do skoro bio ras­ cjepkan. Valja to ujedinenje učvršćavati i sljubiti. Naša je država mlada, nova. Pune su ruke posla oko njena uređenja a tu mi svi treba da pregnemo na posao. Da budemo jaki i napredni. Naš je narod ne­ prosvijećen, valja ga prosvjećivati. Ali to nije baš 147 �lagan posao, a još manje kratkotrajan. U Sokolskom radu, vidite, i to je na redu, a tako će se najlakše i najbrže unositi prosvjeta u široke narodne slojeve. Soko se uči pismenosti a onda čita knjige da se i knjigom prosvjećuje. U Sokolu se drže različita pre­ davanja u kojima se narod uči radu i napretku. Ja vama skoro govorili o lijepom vladanju. Eto u Sokolskoj nauci to dolazi također na red. Sokoli se uče da budu čestiti i uljudni, čisto ee odgajaju da budu fini i plemeniti ljudi. Da vidiš samo tu bratske snošljivosti, međusobnog pomaganja, pa reda i rađa. Zajednički se brinu za dobro svoje i svoje zajednice, zajednički osjećaju napredak svoje domovine. Vidiš na primjer, ja se prošli put potužih na bijedne prilike u našemu selu. Kada i u sela zađe Sokolska misao, onda će sami seoski mladići kao Sokoli uočiti bijedno stanje svojih domova i s a m i p r e g n u t i s l o ž n o n a u r e đ e n j u s v o g a s e l a . To će oni činiti sve po redu kao po komandi. Svi za jednoga, a jedan za sve. Sokoli se poučavaju o čuvanju zdravlja'i čistoće, jačaju se tjelesno raznim vježbama i zabavljaju korisnim poslovima mjesto da idu u birtije i od sebe prave ruglo. КЊИГЕ и — Pa hoće li svi Sokoli biti zajedno bez razlike po vjeri? — upita jedan mladić. — Eto, to je ono baš — reče Omer — što je su­ ština Sokolske misli. S o k o n e t r p i n i k a k v i h r a z l i k a . Znaš brate, kako je u našim mobama u selu. Tu zajednički složno rade svi bez razlike. Među se pomažu se svi. Tako je i u Sokolu. Bratstvo i jed­ nakost tu se naročito štuje. A to nama bas i treba. Zato gdjegod je Soko osnovan treba savjetovati naš mlađi svijet da se u nj upisuje. A dobro će i plemenito djelo učiniti onaj, ko na novo osnuje Soko u gradu i u selu, naročito među muslimanima. Ne treba tu gledati nikakvih razlika. Jedan nam je jezik, jedna domovina, jedan narod, pa zašto da se dijelimo. Dijelenje je bilo i prošlo. Kao što našu stisnutu šaku drže složno naših pet prsta, onako mi treba da se složno zbijemo u redove našega Jugoslavenskog Sokola. Šta treba raditi i kako treba Soko osnovati, neka se javi Gajretu i upita, Gajret će svakome sigurno dati savjet i naputak. Međutim i uti ćemo se o tome ovdje još koji put bratski porazgovoriti. (Nastaviće se) \ л и с т о в и /ж š iv o ia N jeg ov a V eliča n stv a K r a lja (Neues Wiener Journal — Beč, 8. II. 31.) Podanici lueoslovensko? Kralja Aleksandra i ne Niegovo sjaino pamćenie fizionomija. On posle mnogih slute, da ?e nlibov Krali već davno na nogama, kada godina poznale lice osobe, kolu ie samo iedanput video mnogi od nilh tek oo^mu svoi posao. Već pre osam i o koioi tačno zna mnoge pojedinosti. Tako na Svojim časova nalazi se energični Vladar u Svome kabinetu za putovanjima no Južnoj Srbiji, kolu naročito voli i porad. za pisaćim stolom; do tog vremena moralu svi iz- sećuje, u koliko mu to dozvoliava Niegovo odmorno v*eštall. pisma i doolsi iz ćele K»-a4evine biti sređeni. vreme, uvek prepoznaje svakog pojedinog od Svo’ih To odgovara iednoi s*arol navici kola se 1 na mdovanni bivših ra*nih drugova sa solunskog fronta, i to ne samo vrši. Puna dva časa posvećule Monarh čitanju izveštaja oficire nego I proste vo’nike, što mnogo doprinosi Nje­ i Hs*nva i pregledu pošte. Ništa ne umakne N’egovoj govo! popularnosti. pažnil. Nema ni leđnog geografa Mi tooografa, koii hl zemZatim roćinle prijem stranaka. U nonedellak nrlma Hu tako dobro poznavao kao Krali Aleksandar. Krali ie Krali Aleksandar kao prvog referenta šefa generalštaba, Strašan turista. коН sa otvorenim očima putuie kroz zatim komandanta mesta u Beogradu i upravnika grada zeml’u. interesuiućl se za ekonomske osobine poiedine Beograda. U druge dane prima članove vlade, deouta- pokrajine, traži obaveštenla o tome koje drveće 1 biljke сИе i ostale reference, to trate oko tri ?asa. Posle led- tamo najbolje usnevaiu i često u mnogim mestlma za­ noe Časa u podne počmie priva*nl život Kralja Alek­ ustavlja svol auto da bi save*ovao stanovnike da li sandra. Tek tada vidi On svoju stiorugu Kraljicu Mariju, treba da selu hrastove ili kestene, kruške i topole, Ili sa kolom u društvu dežurnih of’cira. mčava. Od 2 do drugo drveće. III pak on traži detaline izveštaie o po­ 4 časa Kralj dozvoliava sebi odmor koji obično posve­ rodičnim prilikama meštana 1 u mnogim slučajevima ćule šetnH, Izletu automobilom i jahaniu. ali ponalvišei posle niegove posete stiže prilična svota novaca. I ina­ šetnji sa Kraliicom. Tačno u 4 časa le Kralj opet u Svom če upotrebljuie Kralj Aleksandar jedan znatan deo kabinetu gde da’e zakazane auđijencUe do 7 časova! Svoje civilne liste za unapređivanje kulturnih 1 humani­ uveče. Čak i pri svečanim audiiencijama stranih posla­ tarnih ustanova, Hi za pomoć siromašnim studentima, nika Kralj Aleksandar se drži sasvim ležerno, sam i bez a često se dešava da Jedan siromašni zemljoradnik kod koga je Kralj na Svojim izletima primetio drveni plug prisustva dvorskih činovnika. Koji su imali prilike da budu primljeni od Kralja, uskoro dobi’a moderan gvozdeni plug kao Kraljev po­ očarani su njegovom ljubaznošću 1 neusiljenim drža­ klon. njem. Za svakog ima on po koje lično pitanje i uzima U 7 časova napušta Kralj Aleksandar svoj kabinet učešća u sudbini dotičnog lica. Upravo neverovatno je za rad i šeta neko vreme u dvorskoj baštl ili, pod 148 �ruku sa Kraljicom, Ide u kratku šetnju po ulicama Beo­ grada. Kralj Aleksandar i Kraljica Marija su veliki lju­ bitelji filma, te zato je u novom ljetnikovcu na Dedinju kod Beograda, sazidana velika sala za filmske pretstave, gde se prikazuju pojedini čuveni filmovi pred Kraljevskim Parom i Njegovim gostima, pre nego što budu prikazivani širokoj javnosti. Kraljica Marija se oduševljava svim vrstama sporta, te se tako dešava da se rezultati važnih futbalskih utakmica i drugih zanimih sportskih događaja pre svega javljaju Dvoru; i kad je Kraljevski par na putu saopštavaju Mu se naj­ novije vesti telefonom ili telegramom. Kralj Aleksandar neobično voli lov i pecanje ribe. Često se dešava da Kralj Aleksandar, uveče, posle odlaska gostiju i u porodičnom krugu, seda za klavir i neko vreme muzicira. Ponekad se Kralj Aleksandar od­ mah posle ručka povlači, da obavi ili svoju privatnu korespondenciju ili se bavi Svojom znatnom kolekcijom raznog novca. Osobito iuteresuju Kralja arheološka i istoriska dela. Kao i Njegov pokojni otac Kralj Petar, i Kralj Aleksandar je strastan bibliofil, te danas raspo­ laže bibliotekom od preko 30.000 svezaka. Kada se bavi u Parizu posećuje antikvarnice na Senskom Keju, gde je isto tako dobro poznat kao što je bio nekad Anatof France. Pored dvorske biblioteke ima Kralj Aleksandar i Svoju ličnu biblioteku, odmah pored Svog kabineta za rad, u kojoj se pored klasika svih kulturnih naroda na­ laze i najnovija izdanja nauke, politike i sa vremena dela. Pošto Kralj svaku knjigu, koju nabavi za Svoju biblioteku, i pročita, to je razumljivo da On svako veče, dockan u noć, posvećuje čitanju. Narod zna, da je Kralj Aleksandar prvi i najsavesniji sluga države, i to je, kao i Njegova prirodna i neizveštačena ljubaznost u opho­ đenju sa Svojim podanicima, izvor popularnosti i obo­ žavanja, ko'e Kralj Aleksandar uživa u svima sloje­ vima stanovništva u Jugoslaviji, što se jasno ispoljilo u poslednjim manifestacijama u Zagrebu i u celoj zemlji. J ed a n d o b a r p rilo g s a narodnu p rosvjetu Nedavno je izašla iz štampe i»Jugoslavenska či­ tanka« g. Hamidije Mulića, učitelja u Sarajevu. Knjiga je namijenjena .narodnoj prosvjeti i to u prvom redu onima, koji se po svršetku analfabetskog tečaj? upute u pis­ menost, da se čitanjem mogu dalje4-satni prosvjećivati. Nama su veoma potrebne ovake lijepe poučne knji-, ge za narod, pisane na zanimljiv način, lakim stilom/i lijepim narodnim jezikom. Ali osipi toga knjigu g. Mu­ lića treba pažljivo pročitati, pa će se odmah vidjeti koliko je samo u njoj najkorisnije pouke iznesene sa toliko topline, ljubavi, patriotizma i uvjerenja u našu snagu i našu lijepu budućnost. Zamišljajući pred sobom onoga, koji je istom naui alfabet, upućuje ga, dla se sada sam prosvjeduje pomoć knjige u kojoj je sadržana nauka, a to je ono što nam treba, da možemo živjeti kao napredni i razumni ljudi. Upozorava ga na izbor valjana štiva kazujući koje su to knjige i poučava ga na koji način treba čitati. Ovo je zaista i trebalo reći u prvom redu,' akb -sb želi, da pismenost i čitanje dlonese željenu korist. Koje su dalje pouke u knjizi može se vidjeti рб ovim naslovima Članaka: »Svi tražimo čovjeka, Živite u miru i ljubavi, Naša zemlja ima krasnu budućnost, Hoću i mogu da radim. Naše zlatne ruke, Zakrpa, Čuvaj sinko našu opću kuću, Moba, Čudna belaja, Od prijatelja ne čini neprijatelja, Čovjek je skuplji i osjetljvijii od sata, čuvaj obraz svoj i svoje djece, Upuštena djeca, Bože, daj nam svijetla (igrokaz) i Kako se izgrađuje napredno selo«. Na zanimljiv i ubjedljiv način poučaie nas pisac, kako se treba naukom oplemenjivati, razumno živjeti i raditi držeći se vjere i morala, međusobno se voljeti i pomagati, raditi složno za narod i otadžbinu i o napretku se brinuti. Poučaje nas kako treba lijepe narodne psebine i običaje čuvati, djecu vaspitati o uklanjanju onog što ne valja i Štosm$Ja napretku. Šemsa i Danica paze se kao dvije sestre. Nedavno su svršile domaćićku školu i sada se živo brinu o tom kako će upotrijebiti ono što su naučile i kuću bolje ure­ diti Niko Perić i Salkan Žiga prijateljski se razgovaraju ; uviđaju oba, da je uzrok novom belaju, koji se desio :lu alkohol, koji se toči u seoskoj birtiji gdje je prije nije bilo. Treba dakle zajednički pregeti pa o dobru misliti i raditi. Ono nije daleko od nas, da se ne bi moglo po­ stići, samo treba volje, da se krene naprijed, treba nam ono »hoću i mogu« a za sve je glavni pokretač ljubav koja spaja, povjerenje, razumijevanje jedan drugog i međusobno pomaganje. To možemo, a to i hoćemo. Ovakav potstrek dobiva čitaoc iz Jugoslavenske čitanke. Ljudi smo, braća smo po krvi i jeziku u ovoj našoj miloj Jugoslaviji i ona je, kako pisac kliče: »Naša zemlja, naša domovina, krasna je i blagoslovena i imaće još ljepšu budućnost«. Zato Jugoslavensku čitanku, koju nam je napisao naš iskusni pedagog i narodni prijatelj možemo samo najtoplije preporučiti. P. Рад за Гајрет рад je за добро свију нас 149 �O sn iva n je U d ru žen ja im am a m a tiča ra Već odavna osjećala se je potreba osnivanja orga­ nizacije imama- matičara, koja bi štitila i promicala interese imama-matičara, odnosno svojih članova. Pri­ likom instalacije njeg. preuzvišenosti gosp. Maglajlića u Beogradu, našli su se na okupu skoro svi imami-matičari, i na inicijativu g. Džemal ef. Hulusića, imamamatičara iz Zvornika, iskorištena je ta prilika na taj način, da se je 31. oktobra 1930. god. održao širi sa­ stanak imama-matičara, na kojem je izabran i radni odbor, na čelu sa agilnim pretsjedmikom g. Džemal ef. Hulusićem koji je neumorno radio na pripremama oko odr­ žavanja osnivačke skupštine, razaslali su se cirkulari svima imaminia-matičarima, izrađen su pravila i napo­ kon zakazan je dan skupštine za 25. februara 1931. u Sarajevu. Za ovu skupštinu vladao je među našim vri­ jednim imamima-matičarima koji su u ogromnoj većini aktivni Gajretovi radnici i pristaše, veliki interes, što se je jasno vidjelo i po velikom odzivu, mnogobrojnim punomoćima, i mnogobrojnim pozdravnim depešama, koje su toga dana za cijelo ivirijeme zasijedanja sljupštine neprestano stizale. Pretsjednik sazivačkog odbora g. Džemal ef. Hulueić. otvorio je u 9 i 20 časova skupštinu sa slijedećim po­ zdravnim govorom; Gospodo! K§p pretsjednik. osnivačkog odbora Udruženja imama-matičaca чра .teritoriju Ulema-medžlisa sarajevskog otvaram konstituirajuću skupštiflu^pomenutog udruženja. * 4 Pretstavljam vam. izaslanika pvlasti u osobi g. Izet ef. Tahmiščića. • C Pozdravljam* vas sve skupa, koji ste pohu^jCsirvh'r tili svoj današnji položaj da dođete na ovu važnu našu skupštinu ne žaleći truda ni materijalnih JžmVa, pa Vam na tome srdačno i tbplo zahvaljujem. Zatim g. Hulusić kratko ali jezgrovito obrazlaže potrebu osnivanja staleškog udruženja. Poslije toga g. Hulusić nastavlja: Smatram za prijatnu i svetu dužnost, da se sa ovog mjesta sjetimo vrhovnog državnog kormilara Njegova Velićanstva Kralja Aleksandra *PrVog Karađorđevića, pa vam predlažem da Mu u početku rada naše skup­ štine uputimo našu slijedeću pozdravnu depešu: Kancelariji Njegova Veličanstva Kralja ALEKSANDRA PRVOG Beograd Sa današnje konstituirajuće skupštine Udruženja imama-matičara se teritorija Ulema-medžlisa sarajev­ skog prve naše misli upućujemo našem ljubljenom Go­ spodaru Njegovu Veličanstvu Kralju Aleksandru Prvom sa poklikom: Da živi Njegovo Veličanstvo Kralj! Da živi Uzvišeni Kraljevski Dom Karađorđevića! (Urnebesno živio!) Isto tako smatram za dužnost, da sa ove skup­ štine pozdravimo depešom prvog saradnika Njegova Veličanstva Kralja pretsjednika Kraljevske vlade g. Petra Živkovića: Pretsjedniku Kraljevske vlade armijskom generalu Gospodinu Petru Živkoviću — Beograd Sa današnje konstituirajuće skupštiie imama-matiča­ ra sa teritorija Ulema-medžlisa sarajevskog upućujemo Vama, kao prvom saradniku Njegova Veličanstva Kralja 150 naše srdačne pozdrave sa željom da Vas Bog poživi na dobro Kralja i Otadžbine. (Gromko živio!) Naša je dužnost, d!a se sjetimo i našeg vjerskog starješine Preuzevišenog gospodina Hađži Hafiz Ibrahim ef. Maglajlića sa slijedećim pozdravom: Preuzvišenom Gosp. Hadži Hafiz Ibrahim ef. Maglajliću, Reis-ul-ulemi Kraljevine Jugoslavije Beograd Sa današnje brojno posjećene skupštine imama-matičara sa teritorija sarajevskog Ulema-medžlisa po­ zdravljamo Va slkao Vrhovnog vjerskog poglavicu sa željom, da Vaš rad urodi napretkom i procvatom islam­ ske vjerske zajednice. (Živio!) Predlažem vam da pozdravimo resornog nam Mi­ nistra pravde gospodina Ljubomira Ljotića sa slijede­ ćom depešom: Gosp. Ljubomiru Ljotiću, Ministru pravde — Beograd ■ Sa današnje konstituirajuće skupštine imama-ma­ tičara sa teritorija sarajevskog Ulema-medžlisa po­ zdravljamo Vas Gospodine Ministre sa željom da Vaš rad unodi dobrim plodom za dobro Države i Islamske vjerske zajednice. (Žiivio!) Zatim se prešlo na biranje pretsjednika skupštine (izabran je g. Hulusić), perovode i dvojice verifikatora, a poslije toga prešlo se je na popis prisutnih i čitanje pozdravnih depeša. Oko delegata g. Džaferovića nastaje pitanje, da li on može kao neimam-matičar prisustvovati skupštini, te se nakon žučnije debate otstranjuje iz sale g. Džaferović. G. Ali ef. Sefić iz Mostara protestuje protiv toga i zatim govori o svim fazama ilmijanskog staleža i na­ pominje, da ovu oragnizaciju ne vode pravi imamimatičari i da se iza njihovih leđa krije sasvim neko drugi. Predlaže, da se ožive organizacije u Hercegovini, Travniku, Tuzli, Bihaću, a protiv je osnivanja organi­ zacije po teritorijama Ulema-medžlisa, već po muftijstvima. Nastaje debata u kojoj učestvuje g. Hulusić i g. Smajil ef. Mujagić iz Bihaća, koji povlači svoju punemoć. Kad je bilo govora, da se iza leda ove organi­ zacije nalazi neko drugi i kad neko spomenu Gajret, svi prisutni oduševljeno povikaše: »Svi smo za Gajret, naš je Ga’ret!« G. Sefić i g. Mujagić sa nekolicinom de­ legata napuštaju salu, ali se za kratko vrijeme Sefić i ostali povraćaju. Pošto je na dnevnom redu čitanje pravila, g. Hu­ lusić podjeljuje kratku pauzu. Poslije pauze poziva g. Hulusić, da se ko želi uče­ stvovati u diebati prijavi za riječ. Nastaje i opet pitanje o prisustvovanju g. Džaferovića i napokon se većinom glasova dozvoljava g. Džaferoviću da moše skupštini prisustvovati, ali samo da govori u ime onih, koji su ga opunomoćili. Prije čitanja pravila nastaje debata u kojoj učestuje i g. Nuhefendić Murat ef. iz Prozora, koji apeluje na prisutne na ljubav, slogu, zajednički rad, upozoravajući na prošlo teško stanje ilmijanskog sta­ leža, primjerice mualimskog udruženja. Govor gosp. Nuhefendića burno je pozdravljen sa »živio«. Zatim g. Hulusić u 12 i po časova prekida zasijedanje skupštine s tim, da se ista nastavi od 13 i po ča­ sova. Poslijepozdnevno zasijedanje otpočelo je sa čita­ njem pravila, koja su sa nekim izmjenama i nadopu­ nama usvojena. �Pravila .su precizno izrađena, a zadatak je udruže­ hamed ef. Bjelan iz Foče i Hamid ef. Herenda iz Gajnja, icLa sve imame matičare, koji služe na službenom niča. području sarajevskog Ulema-medžlisa udruži u jednu Kandidacioni odbor bio je predložio, a skupštinari cjelinu kako bi udruženim silama poradili na razvijanju i usvojili, da u odbor udu i g. g. Hfz. Zubeir ef. Vranić njihove staleške svijesti kao i o unapređenju vjero- i Sulejman ef. Selimović, ali su ovi svoja mjesta dra­ naučne nastave u mektebima i narodnim osnovnim ško­ govoljno ustupili mladim. lama, te na valjanom uzgajanju islamskog podmlatka Poslije toga g. Hulusić izjavljuje: kao i na kulturnom, ekonomskom i vjersko-prosvjetuom G o s p o d o ! Smatram ovaj današnji naš skup od podizanju muslimana uopšte, te na buđenju nacionalne ogromne važnosti kako po naše lične interese, tako i za svijesti medu muslimanima, a naročito na čuvanju ste­ opštu našu stvar. Udruženi u staleško udruženje moći čenih prava imamsko-matičarskog staleža, poboljšanju ćemo raditi i na našem obrazovanju, moči ćemo uspješ­ njihovog pravnog položaja i materijalnog stanja i zašti- nije i sisiematskije raditi na našim dužnostima kao ćavanju udova i siročadi ostalih iza umrlih aktivnih imami-matičari i kao pravi pioniri narodne i vjerske članova. Sjedište je udruženja u Sarajevu. U slučaju, prosvjete, pa prema tome i narodnog napretka. da udruženje likvidira ili ga vlast raspusti, imovina se 'Držim, da je potrebno, da ovom prilikom javno iz­ deponuje kod Vakufske direkcije u Sarajevu, jdlok se ne nesemo naše želje i namjere i da to izrazimo u formi osnuje drugo slično udruženje. Ako se u roku od 10 go­ jedne rezolucije, te da tu rezoluciju dostavimo nadlež­ dina ne bi slično udruženje osnovalo, imovina pripada nim faktorima i da je javno publikujemo. Vakufskoj direkciji u Sarajevu, koja će istu upotrebiti Ja vam predlažem slijedeću rezoluciju, koju sam iz­ u svrhu školovanja siročadi imama-matičara. radio sa nekolicinom prijatelja: Poslije toga prelazi se na biranje Uprave. Prije Imami-matičart na teritoriji sarajevskog Ulema-me­ nego što se je prešlo na biranje uzima riječ g. Sefić, džlisa na svojoj konstituirajućoj skupštini održanoj 25 koji između ostalog veli, da g. Mahinić, koji se krije iza februara 1931 god. donijeli su i usvojili slijedeće zaove organizacije, hoće s naših leđa da skida plod. Za­ ^ključke: • * tim u ime jedne petine delegata podnosi slijedeću iz­ 1. Imami matičari smatraju da je današnji njihov javu: materijalni položaj kao i položaj svih ostalih vjerskih »Pozdravljamo svaku akciju, koja ide, za tim da službenika islamske vjerske 'zajednice doveo u pitanje okupi svu ilmiju kao imame-matičare.'-jep smo uvjereni, daljno vjersko prosvećivanje islamskog dijela našeg na­ da bi time još lakše udovoljavali svojim svetim duž­ roda uslijed toga što ogromna većina ovih narodnih nostima kao imami. službenika nisu ni približno materijalno obezbijeđeni Odobravamo osnivanje i pozdravljamo takovo kao što je to slučaj vjerskih službenika drugih vjero­ udruženje, ali smatramo za shodhije i za dalji rad us­ ispovijesti, dok su poslovi i dužnosti islamskih vjerskih pješnije, da se ta akcija i udruživanje sprovede u krugu službenika daleko veći i teži od službenika drugih vje­ teritorijalne nadležnosti postojećih muftijstava. Dok roispovijesti. Zbog toga skupština imama matičara ovo predlažemo, držimo na umu uzakonjene propise za zahtjeva od nadležnih faktora da o ovome povedu nenašu vjersku upravu, te što su takova udruženja pri­ ođložno računa i da prilikom prvog zasijedamja vakuf­ stupačnija članovima i što ih je lakše sprovesti obzirom skog vijeća saniraju materijalni položaj svih vjerskih na sastav uprave za rad na polju postavljenog cilja«. službenika a naročito imama matičara. Davši ovu izjavu g. Sefić sa nekolicinom delegata 2. Da nadležni faktori prije nego što donesu defi­ nitivne zaključke u pogledu regulisanja materijalnog po­ napušta skupštinsku salu. Iza toga izabire se kandid!acioni odbor za biranje ložaja vjerskih službenika i njihove pragmatike zatraži uprave, te u tu svrhu pretsjednilk g. Hnlusifc podjeljuje predloge i mišljenje udruženja imama matičara, u po­ gledu regulisanja njihovih prinadležnosti. pauzu. Poslije pauze kandidacioni odbor čita listu uprave, 3. Udruženje imama matičara je vjersko i patriot­ kojoj na čelu predlažu, obzirom na velike zasluge i ne­ sko udruženje te je dužnost svih članova udruženja da rade kako na vjerskom podizanju i prosvjećivanju mu­ umorni rad g. iDžemal ef. Hulusića. G. Ćehić Omer ef. iz Stoca, predlaže da se za pret- slimana, tako i na širenju patriotskih osjećaja kao i na sjednika izalbere g. Abdul Aziz ef. Tafro. što se napo­ razvijanju i jačanju ljubavi prema Kralju i Otadžbini. kon a na izričitu želju i molbu g. Hulusića jednoglasno 4. Pošto se nalaze u neposrednom dbdiru sa svima usvaja, tako da su u odbor ušla slijedeća gospoda, koja muslimanskim slojevima kako na selu tako i u gradu su se na svojoj konstituirajućoj sjednici od 26. o. mj. to se pozivaju svi imami matičari da podižu svoje suvjernike kulturno, prosvjetno i ekonomski imajući pred konstituisaii ovako: Pretsjedlnik: g. A. Aziz ef. Tafro iz Visokog, potpret- očima veliku današnju zaostalost muslimanskog ele­ sjednik g. Mehmed ef. Polić iz Sarajeva, tajnik g. Mu- menta iza drugih vjera, te da ispomažu svakom prilikom stafa ef. Varešanovič iz Sarajeva, blagajnik: g. Ali ef. sve one ustanove koje uspješno djeluju na ovim poljima Ljubunčić iz Sarajeva, knjmžičar g. Sulejtnan ef. Bulbul narodnog života. 5.. Tražimo da se u smislu šeriatskih propisa obav­ iz Sarajeva. Članovi bez funkcije: g. g.: Džemal ef. Hulušić iz Zvornika, H. Hasan ef. Odžakčić iz Zavidovića, ljanje vjenčanja ponovno vrati u ruke imamata radi Džulejman ef. Fazlić iz Gračanice, g. Abdulah ef. Soko­ olakšanja poslova imamata kao i naroda, te šariatskih lović u Derventi, Husein cf. Tabaković iz Kotor Varoši, sudova kako je to i samim knjigama stavljeno u dužnost Omer ef. Čeliić iz Stoca, a za njihovie zamjenike g. g.: imamatima. 7. Imami matičari moći će uredno vršili svoje duž­ Hasib ef. Fazlić iz Sarajeva, Tajib ef. Balta iz Crne Ri­ jeke (Sarajevo), Arif ef. Pekič iz Butmira (Sarajevo), nosti i dostojno reprezentovati islamsku vjersku zajed­ Ahmet ef. Aganović iz Jezera, H. Mustafa ef. Lelič iz nicu u svojim džematima samo u tom slučaju ako nad­ ležni faktori bezodvlačno regulišu u prviom redu njihovo Mrkonjić Grada, Rašid ef. Imamović iz Zenice. U nadzorni odbor došli su gospoda: za pretsjednika materijalno pitanje a zatim ako udovolje i svima osta­ Ali ef. Alicfenđić iz Bijeljine, a kao članovi g. g.: Mu­ lim njihovim zahtjevima. 151 �da se u rezoluciju unesu i riječi koje je rahm. Sakib ef. S. tražimo <xl nadležnih vlasti da prelazno stanje iniamskih beriva sa budžeta Ministarstva pravde na Korkut na kongresu intelektualaca 1928 god. u Sara­ jevu rekao o imamima-matičarima. Predlog se usvaja. budžet Islamske vjerske zajednice bude tako regulisano G. Aliefendić ef. iz Bijeljine predlaže, da se skup­ da imami ne osjete te promjene, te da se tome za vre­ štinari ograde protiv one imputacije g. Šefica, kao da mena predusretne. 9. Osobitu pažnju treba posvetiti korekturi propisa je ova skupština uperena protiv nekih pretpostavljenih. o disciplinskom i kontrolnom pravu nad vjerskim pro­ Predlog se jednoglasno i uz oduševljeno odobravanje .. , svjetnim službenicima, tako da rad imama i prosvjetnih usvaja. G. Hulusić zatim moli sve imame-maticare, u ko­ službenika ne smije se kao dosad prepustiti nekvalifiliko koji nije član »Gajreta«, da se začlanl, u koliko se kovanoj i hirovitoj kontroli sela i čaršije, nego mora ko’em ponudi funkcija kakva, da je svrsrdno primi, jer biti ocjenjivan samo po stručnjacima. je J Gajret naše društvo, koje na selamet izvodi našu Preko je potrebno zavesti red i disciplinu medu ovim službenicima, ali je isto tako potrebna i njihova djecu, našu siročad i apeluje da svi rade za Gajret. Svi imami-matičari to su sa oduševljenjem prihvatili i obe­ puna zaštiti od sadanjeg, često vrlo nepravednog i silno ćali raditi za naš Gajret. štetnog šikaniranja. Napokon g. Hulusić moli prisutne, da šire »Novo Bez samostalnog i od šikanacije obezbijedenog vjer­ skog i prosvjetnog službenika nema brzog i sigurnog Vrijeme« i apeluje, da se svi na ovo naše glasilo pret­ plate. Svi su prisutni ovaj predlog prihvatili. našeg kulturnog preporoda. G. Mustafa ef. Lelić iz Mrkonjić Grada predlaže da To je danas najčedniji a mogao bi biti najkorisniji činilac u kulturnom našem preporodu pa je preka po­ se odmah otpočne u radu za pokretanje staleškog gla­ treba, da ga osovimo i što više osamostalimo. Danas je dila, te da se odmah osnuje fond, a on obećaje sa svoje sužanj, i hoćemo li napred, onda mu se moraju skinuti strane pokloniti u tu svrhu jednu agr. obligaciju i moli da to i drugi, koji mogu, učine. Pošto se više niko negve i bukagije. Iza g. Husića još su neki skupštinari govorili, a g. nije javio za riječ, to g. Hulušić zaključuje skupštinu u Hifz Husein ef. Tabaković iz Kotor Varoša- predlaže, 18.45 časova. ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Гајретове з а б а в е ВЕЛИЧАНСТВЕНА ГАЈРЕТОВА 3AI САРАЈЕВУ С ПРВИ УТИСАК ||ј| Ulili 1 што су ra имали пофтноци при улазу у зграду Народног Позоришта био je вигае него јединствен. Beh око 8 сати пристнзали су први посјетроци изненађени на степеништу Позорпшта укусном декорацијом, да се одмах нађу у декирпсаном вестибилу који je, сав у ћилимпма, пружао слику удобностн п пријатности, топлине и интимности. Чланови приређивачког одбора вршили су беспријекорно своју дужност. Ha свим странама огледало се доетојанство и отменост. Угледне госпође у сјајним тоалетама, ročnoда у црниии, затим жене из народа у скромнијој одјећи, али веселе и ужурбане, старе и младс хануме и веселе дјевојке, — сви су они хитали у дворану која je свијетлила у једном нарочито свечаном изгледу. Стране ложа и балкона биле су искнћене ћилимима. Десно и лијево на улазу гледалишта налазили су се најразноврснији и шарени прегледи згодитака од томболе. Три пространа одјељења фоајеа била су сервирана и аранжирана као три пријатна изненађења за разоноду и забаву послије програма. Одбор за декорисање нарочито се je побринуо за десни дио фоајеа који je бљештао у мору сијалица, јер je претстављао један интиман кутак за разоноду под сијалицама и старинским каиделабрима између стубова љубичасте или мермерне боје. Декоратери су се послужили нздашним поједипостима позоришне реквизите и украспли тај дио фоајеа на начин који je био веома пријатап свакон посјетиоцу. У средљем дијелу фоајеа сервирани су бифеи, a у лијевом кафана. Неколкко минута прије дсвет сати цијела дворана била je дупком пуна. Али na жалост и њезина просторност није могла примити све one које je na ову забаву довсло одугаевљеље и расположеље да својим учешћем увеличају њезину свечаност, јер се je много од посјетилаца вратило, по- 152 \ што je дворана била незапамћено пуна као никада до сада нн на једној забави било којег друштва у Сарајеву. Међу угледним присутним примјетили смо слиједећу господу: Начелник Ђенералштаба, ђенералштабни ђенерал г. Петар Недељковић са госпођом, Командант Дивпзије ђенерал r. Милорадовић, претставннци вјероисповјости: гг. Зимоњић, Др. Шарић, провпндијал Маркушић, надрабинер Др. Урбах и бивши Реис-ул-улема Чаушевић; бивши министри гг. Др. Хамдија Карамехмедовић и Др. Владимир Андрић са госпођом, затим министар н. р. г. Атанасије Шола; Инж. Суљага Салихагић; градоначелник Асимбег Мутевелић са подначелником г. Др. Душаном Јефтановићем; коизули: чехословачки, епглески, талијански, те почаснн конзули француски и аустријскп; ђенерали: гг. Светозар 'Букић са госпођом и Коста Антоновпћ са госпођом, луковник Блажо 'Букановић; начелннци Kp. бапоке управе: rr. ТЈоко Ковачевић, Бора Станпсављсвић са госпођом, Др. Бранко Сунајковић, Др- Maatc Долезил са госпођом; директор Фпнансијске дирекције r. Др. Јапко Рајачић, Др. Boja Бесаровић, Др. Срећко Перишић, Др. Ивица Дурбешић са госпођом, директор рударских предузеha rocn. инжињер Вељко Јовановнћ, r. Шериф-ефендија Арнаутовић, г. Аврам Мајер Алтарац, претсјсдник јеврејске општине са госпођом, r. Анте Ковачевић дир. Прве хрв. штедионе са госпођом, г. Едвин Јили дир. творнице духана, r. Едо Штамбук шеф пореске управе, г. Чедомир Милојковић начелник дир. жељезница са госпођом; претставници братских културно просвјстних друштава: гг. Др. Саво Љубибратић са кћерком гђицом Цветом испред Просвјете; Анте Алауповић претсједпик Напретка, Др. Јакоб Кајоп претсједник Беневоленције, Исметбег Гавран Капетановић испред Народне Уздапице; шсф Пресбироа у Варшави г. Коте, директор градске штедионице r. Др. Birra Кајон; затим претставници Кола Српских Сестара, Задруге Гајрета и Кола Српских Сестара, Народне Одбране, Мерхамета, Новинарског Удружеља, Савеза Добровољаца, Слоге, Освитанл, Хумани ��дада, Хуријета, 'ЈЈерзелеза, Учитсљског Удружеша, Трезве- ћенн тражсћи просвјету н свјстлоот коју им лружа и даје ности, Ел-Камера и Сарајевског Клуба; претставници сара- 1’ајрет. У средлли сцене налазила се je Једна велика лалма јевсжс и београдске штампе: Југословенске Поште, Вечерње Поште, Јуиославенског Листа, Новог Времена, Југословен- сва утонула у жбуње и листове. Ha деспој страни налазио се je лик моћног заштитнлка Гајрета Њег. Краљ’. Вис. Преског Гласннка, Политике, Правде и Времена. • Бивши лретсједник Гајрега г. Алија Куртовић са ročno­ ехолонасљедпака Петра, a преко цијеле сдене били су m u, срески начелннк Градомлр Живановић са госпођом, Бе- постројени Гајретови питомци и питомице, затим Гајреhnp еф. Мехмедбапшћ са госпођом, г. Шукрија Куртовић са тов лјевачки хор и Гајретовл радлицл, резервни официфигоспођом, г. Хусеин Бркић са госпођои, г. Др. Махмуд Бех- добровољци из Овјетскога рата у униформама на челу са меи, г. Мујага Шахннагнћ са гоолођом, врх. швр. судац г. лретсједником Гајрета г. Дром A. Хасанбеговићем, чије су Хафно Ајни Бушатлић са госпођом, г. Едхем Бичакчић са груди ресиле ратна и поратна одличја. Позадина сцене претгоспођом, г. Неџадбег Сулејманпашић са госпођом, г. Др. стављала je лривредни рад и напредак који je Гајрет омоМахмуд МехмедОалгаћ са госпођом, г. Азиз еф. Сарић са го- гућио мусллманском тежаку и неимару: у јутарњем сунцу спођом, г. Др. Сафет Кучушишћ са госпођом, г. Хилмибег влдјеле су се над плугом погнуте и упослене фигуре орача Калетановић, г. Хајрудинбег Капетаиовић са госспођом, г. и пољодјелаца. Тренутак je био толлко лијеп и заносан коДр. Мустафа Хајдаровић са госпођом, г. Др. Хусеин Машић лико и узбудљив, кад су се огласили троје сирочади и пис породицом, г. Ризабег Чепгић са госпођом, г. Вејсилага Ша- талл каква се то свјетлоег «ао огањ жари, на што je Гајретов питомац гимназист Мурат Плевљак са сјајним рецитахннагаћ са госпођом и т. д. Забаву увеличаше својом посјетом Гајретови радници торским заносом изговорио стихове у којима je изнесена идеја Гајрета у којима je у једној ведрој пјесничкој дикцни присташе из унутрашњости и то: из Рогатице: г. Галиб еф. Хафизовнћ шер. судац, г. Омер еф. Шеховић с породи- ји, /едром и снажном стиху израђен и наглашеи сав националли и културни, социјални и привредни рад Гајрета. Са цом, г. Галлбага Чалљић трговац; из Вишеграда: дв&пајсторица Гајретових радннка на челу са претседником Рајрета примјетним надахнућем и понесеношћу која je била диктог. Хасан еф. Хаџихалиловићем и градоначслшгсом г. Мурат- кв а |» пскреним осјећањем, питомац Мурат Плевљак je ре6eiroM Ченгићем; из Олова: г. Фехпмага Јамаковић, инду- цитовао слпједеће стихове: стријалац; из Горажда: инж. Мехмедалија Фазл.игић са гоУђнте, драги сирочиЈш мали! слођом; из Вареша;' г. Дервнш Плевљак лретсједднк ГајреTo 1ајрет, децо, свуд буктиње пали! та; из Сјетлине: г. Фадил'- Дођрача, претсједник Гајрета са И кроз ноћ искре к’о семе сеје! двојицом чланова; из Мостара: г. Хаџиибрахимага СлнпиИ њим вам душу и дух ваш греје! чевић претсједник Гајрета. /и г. Мехмедбег Хаџиомеровић Приђите ближе огњишту томе, претсједнлк ијевачког .друлигва Гајрет са сеотром; из ВисоОгаишту старом, агњишту своме! ког: г. Хамдија Тахмишчнја претсједник Гајрета и Мустафа Сем жарког огња сред сјаја дуга, Џафлћ баиковнн ‘ директор; из Тузле: г. Мехмедбвд МоранТу ћете наћи и светлог друга! iiHh—Тробег; лз Зенице: г. Мутапчнћ начелник <ииптине и (Сирочићи излазе на позорницу, на којој се лалази г. Махмут Мамић; из Пала: Вејсилага Хаџиалић индустрислика Њег. Краљ. Вис. Престолонасљедника Петра обасјана јалац и прстсједлик Tajpela; из Озрена: г. Еминбег Шахинсвјетлошћу.) пашић претсједник Гајрета и г. Бего Челик; из Кнежине: Гајретов питомац: (показујући на ПрестолонасљодниАсим еф. Сарајлић претсједшш општине; из Власеннде: г. кову слаку) Суљага Кадић посједннк. Дигните очи до драгог тог лика, Међу присутним мнагобројним претставницима и угДо слике Гајретовог заштитника! ледлим посјетиоцима запажено jf осуство чланова УлемаK’o соко високо Меџлиса, ма да су свима улућени позиви као. и другим Он шири крнла претставницима. И чује сваки Извођење програма Ударац била Програм забаве био je састављен од неколико тачака, Дубоко сред срца нимало заморних него пробраних и саображених могућностиРођене груде, ма оних који су те тачке изводили. У сваком случају прва Где песме живота и завршна тачка биле су оне које су дупком препуну двоИ мртве буде. . . рану изиенадиле како с оригипалношћу своје замисли тако Откуд и жнви извођењем, које je на махове лревазилазило свако очекива— Соколи сиви — ње. Несумњиво je na« да je прва тачка жива слака »За У јату хите Краља и Отаџбину« била једна од лајефектнијих и најимДо нових мета, пресивнијих што их je вкада имала позорница Народног Где нови живот Позоришта у разним приликама. У споразуму са г. Андром Свуд бујно цвета. . . Ћурчићем, чланом Народлог Позоришта, Главни одбор je Дигните очи до драгог тог лика — замислио укусну и успјелу алегорију са рецитовањем, лјеДо слике Гајретовог заштнтника! нањем и музиком. Ta жива слика »За Краља и Отаџбину« пршсазала je у живописној алегорији идеју и развитак ГајВлагослов с Њиме на Гајрет сиђе — рета, његовог националлог, просвјетног те културног и приБалгослов неба, каг Алах даде — вредлог рада под моћном заштитом Њег. Краљ. Виоочанства И Гајрет цвета, a рад je његов Престолонасљедлкка Петра. Декоратерски дио и сценограЗа род наш — дело вере и ладе! фију за ову живу слику израдио je са много духа и смисла сценаграф г. Крнжек. Кад се je завјеса дигла сво гледали(Показује на слике) штв било je изненађено пријатлошћу лрвог утиска: Ha лиОрачи, гле, ору и новим плугом < јевој страпн сцеле налазила се je једна тамна пећина чије Црниду плодну лемешом секу — су литице биле осупчане словима која су сасгављала ријеч И громае се песме оре под лугом »Гајрет«. Из пећине су лзлазнли сирочићи и ненросвијеБогата жетва je у јеку! 154 �Ратник nam славни плодове збира, Плодове труда и свога зноја — Гајрет му даје оружје мира — Tom борцу — после крвавог боја! : (Показује на ратнике) Са крвљу он je бранио слеме, Са крвљу он je бранио њлву, Гајрет му даје сад ново семе, Оружје ново просвету живу! ције за мушки хор: БајиКева »Пјесма соколова«, Вилхарова »Pacru ружо« и Петровићеве »Пјеоме из Босне«. Извођење ових пјесама било je на висини једног солидног мушког збора. Окретном и талентовалом диригенту г. Јунгићу успјело je да кроз неколико мјесеци марљивог насгојања увјежба и длсциплииује овај хор до једне замјерне внсине и да га To семе рука детета бира — To ново семе — то семе мира, — Улрав’те поглед томе дечијем лику — Кликните Гајретовом заштнтнику! (Показујући на палму) A тамо, гле, палма шири своје гране И к’о стража мира лред престолом бдије Њен корен je hhrh’o из крваве рале Ал, тек круна њела сва у сјају сије Над главом Оног, ко сам круну носи (Под палмом се указује слика Њег. Величанств Краља). И палму мира држи место жезла — Барјаке наше рука му je везла, Рука јунака, што све 6ptare To Краљ je витез — витез ми>р& Kom мач у боју огрезну Ал’ после борбе Он све И дело води к’о Под палмом тамо ено Му Палмине гране плапА су Тек у час суђен и мач Знати he увек где ударит’ Витеже — Краљу — Отац Ту палму мира — Ота1 Ал’ у час суђен то свет Палмине лране к’о мач h Ове he се пренут И у бој кренут За Тебе, за Крал>а и за Отаџбину! Кулминација одун1евљен>а у гледалишту je била у ономе тренукку кад je питомац изговорио слиједеће стихове: Под палмом тамо ено Му лика Палмине гране плашт су нашег Краља, након чега се je наједаред раскрилило палмино жбуње и лишће, a умјесто тога обасјан у свјетлости појавио се лик Њег. Величанства Краља док еу Му са стране ciajana два жива расцивјетана грма, двије Гајретове питомице. Урнебесан аплауз проломио се двораном, који je трајао непрекидно неколико тренутака. A кад су замукле и завршне ријечи рецитације диригент Гајретовог грађанског хора г. Белуш Јунгић, који се налази за пултом у оркесгру подигао je палицу и огоомни Гајретов мјешовити хор уз пратњу оркестра запјевао je државну химну. У истом момеиту подигло се je сво гледалиште, a тамо на позорници су пет рагника добровољаца, Гајретових неимара принијели десне руке сунцобранима од качкета. Пјевање химне и њен завршетак пропраћени су бурним слагким и сланим бифеом, за којн Гајрет дугује захваллиште. i , -,^u. Затим су сљедовале остале тачке првот дијела програма које je извео Гајретов грађански хор. To су биле компови- Г. Д р . А в д о Х а с а н б е г о в и ћ п р е т с је д н и к Г л а в н о г о д б о р а Гајрет а оспособи за вокална извођен.а која су у стилу умјетничких тежња и настојаља. Хор je показао нарочиту пажњу за динамитска лијапсирања, за сигурност интонадије и за фразнрање у једној мирној линији и у јасној дикцији. Све три пјесме отпјеване су на опште задовољство дворане и попраћене дуготрајним бурним аллаузом. Четврту музичку тачву извео je оркестар сарајевске филхармоније под палицом г. Јунгића који je дириговао своју познату и веома успјелу »Четврту Југословенску Свиту«. Тиме je завршен први дио програма забаве, након чега j<s заказан одмор од неколико минута. У томе моменту огоомне масе носјетилаца нагрнуле су у споредне просторије да се освјеже ићем и пићем, раз» ним аплаузом који je неколико иренутака проламао гледаност угледним Сарајкама и Сарајлијама. Ako je прва тачка програма жива слвка »За Краља и Отаџбину« била једно сјајно изненађење оку и срцу гледалаца, слично изненађење приредиле су питомице Гајретовог конвикта, извођењем Ђоровићевог једлочина »Он« са музиком и пјевањем. Сав од нежреболног севдаха прошаран пјесмом и ведрим младеначким љубавним хумором, затим дертом и ашнклуком, — овај комад од Светозара Ћоровића 155 �Завршстак Крал>свог ico-rfa дочсјсаи je лклаузом, imKoi. тралш и од глумаца доста na да буде доиссеп и извсдсн пјсрно и ca свом нотрсбпом дозом- шаренила, са свим иојс- чсга сс je развћла анимнраиа игранка, no утврђоиом риду „ лрограму. ИримјсКсно je ca задовољством да су na реду игара днностима фолклора. У неуморној и лажљпвој, ириљежној режији г. Андре нмала првснгтво natiia народна кола. И док je до зоре п дс свапућа трајало расположељс п играллса, дотле je у споЋурчпћа овај компд су извеле иптомпце са оним одушевљењем које јс тпко својотвено младпм почстницпма у глуми, редним просторијама анимо иепсзанс забавс и разоиоде раca сланом и залооом којс ј» кпрактерногнчцо код дилетаиата стао до пулмпмацијс. Истопрсмсно су вриједнс н пожртвовие којп у евоју игру уноее нскрсно саживљ-аваље ca текстом члапнце жснског пододбора Гајрста као и питомци н imT0и ca радљом, ca ндејом и динамиком комада. Свака од њнх мнце 1’ајретових конвшсата нобрнпули се за што бољу npoljj ностарала се je да у смнслу реднтељсвих упутстава збрнне томболе и карата ca лпковнма Гајретовпх nciuiipa u р1!Д. за ссбе што љепшп и жнвописннјн народип костпм, пасто- ника u фотографијама питомаца. Onoj млађарнји и уздавицн jehu да пјелокупиој појави нс мањка ни једиа карактеристк- Гајрста прииада захвалпост и ирнзналве да су поред прц. чна ноједнност у одијсвању муслиманске дјсвојке. U завста хода од улазппца н доброволлшх прилога много допришцели je била ванредно лијсиа слнка када сс јс завјеса поднгла, матервјалпом усијеху овс забве, јер су имали дозољио a на сцени се појавпла вслика група укусно костимлраних окретпости и такта, умјешностп и начина да распродају све дјевојака ведрих u насмијаннх, распјевалпх и пимало збу- карте и томболе, чмс п миого више no urro се je предвиђ.шо. Међу OTMCiuiM ц укусним тоалстама примјсћене су слии.ених, него као да се налазе na теферичу у једаој од своједсће: гђа Дра Хасанбсговића, зелеии брокат ca окупоцјејих башча. Уз нратн.у оркестра, a под дпригован.ем г. Јунniha оне су складио и боз трсмс, звучно н запосно отлјс- шш крзноним порубом, гђа генсрала Недељковића, бнјели иале неколпке пјесме које су служиле као уводнс сдене у жоржст, гђа генерала Мнлорадовића, плави банфанд, гђа Стакомаду. И како у томе почстку комада, тако су ове младо нпсављевић, црне чнпкс, гђа генерала Антоновића, црна чипднлетантице оталс ирисебне и сигурие све до краја комада? JfTd ca златннм камплеом, гђа др. Куртовић, дрна чипка, гђица чувајућл жпвахиост сцсне и пазсћн строго na cjjp one сит- Ема Лутво u гђа дра Хајдаровића зеленн крен-башо, гђица нице у којпма пх je савјеено поучио реднтсљ r. "Ђурчић. У IifftX3if^XAuynh кред-жоржет крем, гђа Рамиза Махмутћехапгри се нарочито истпкле чстнјш х*иуме. госиођш{с:. llle-r - су -----................................. ------------------------------Kjten-iiaibo бордо, гђа Ферида Кукић креп-жоржст бнјерифовић, ГрадашчевпИ u Пролић, тв дјевојке. Дудија, Алмагђа Бнчакчић креп-жоржет настел плавп, гђа Садета Ma­ c a и А ј н и ј а , 1Г о а д о ђ п ц с : Ф н з д а Г и ћ , l l a u i n h и Т а л п ћ . Н о с а м о nrah крсп^Јмржет брауд, Шсрифа Фадиллаишћ креп-жоржет, с е n o с с б и p a ;g i< liiijo д а Ч љ л с в е о с т а л е у ч е с п н ц с д о п р ш ш зеленн, гђа ллфа Шахииагнћ црна чпика н још много укује л е д а с в о јо м с л о б о д и л м п п р и б р аи п м п асту ио м сачуснпх u анартких тоалета. Прнмјећено je такођер да су се в а ј у у с п је х ц је л и н е и и г р у п р и в е д у iq ia jy , л ^ Т и п и т е з а д о многе гђндс укусом у тоалетама натјецале ca тосдођама. в о љ с т в о д в о р а н е к о ја n jq je н а г п а д и л а д у г е т р а ји п м а п л а у з о м ^-У ^-п јссм у п музику, разговор и шалу, уз причу и коо д у ш е в љ е њ а н р д с л о л а ж е њ п . Н е к о л ш с о /пута^ш еј& ј& А j e ментаре о успјеху забаве и програма, уз прпјатсљски и друп о н о в н о д а д и г н с m i n j ć ' i i , ј е р j e n y 6) i i i H a гарскн еглен н пошалиду, вслики дио публдке остао je док а к о п р о т а г о М и с т с . т а к ^ u о с т а л е д и . т е г а п т а & > Д а и х ј о ш ј сванућа и на крају напустио зграду Позоришта у уверењу ј е д н о м п о з д р а в и u т а и ш а љ е м ј н а г р а д п ! з а сав њ н х о в т р у д да je овогодиш&а забава Гајретова била најимпозантнија и к о ј н с у у л о ж т е д д и о в а з а В р ш и а т а ч к а п р о г р а м а забаве најпослећенија од свију досадашњих сличппх јавних маннб у д е к р у н а у y c n je « y v н з в е д е и о г а п р о г р а м а . фестадија Гојрета. У кафаиама и no улицама ирепричавало ПОСЛИЈЕ ПРО ГРА М А се je и говорило о овој забави која je својим програмом и По завршеном пресраму настало je у дворани располо- његовим извођењем, својим содтојанством и дисциплином, свожење публике за нгранку. Огромне групе посјетилада нагр- јом отмепошћу и угледом премашила сва очекивања кало нуле су у споредне просторије. Најугледнијим учссницима, Главног одбора, тако и публике која ју je посјетила. претставницима војних п цд^илннх власти, конзуларном кору и претставнпдима д^уштава^ука-зана je нарочита пажГајретова забава у Травнику. iLa послужењем у споменутом декордсаном десном одељењу Афирмација Гајрета као друштва у нашем муслиманфоајеа. Паркетска публши, одмах се' je растурила no споредним просторијама да би се могле дићн столиде и цио ском свијету, постала je већ готов чин. Четврт стол>ећа рада у том правцу, дало je позитивне резултате. паркет припремитн за свечану игранку. Обим и занос ca којима je изведена велебна прослава Када су звуци из оркестра наговијестили да he почети двадесетпетгодишњице, указала je јасно, да рад треба да »Краљево коло« наједаред je из споредних просторија у двоизиђе из оквира обичне друштвене дјелатности, и да узме рану нагрнуло мноштво, да види како he угледне муслимансразмјере једног јаког идејног покрета. Одтада, безброј маке повести »Краљево Коло«. Јер ово je први случај, на овој - Гајретовој забави да су искључиво угледне муслимакке из нифестација Гајретови мисли дуж простране отаџбине, учвршћују у нама увјерење, да се поступно улазл у фазу социСарајева повеле и поиграле »Краљево Коло«, то je било први пут на једној јавној свечаности и то управо na onoj забави јалног покрета и да Гајрет, као централни орган нашег кулГајрета. Коловођа je бпо г. др. Авдо Хасапбеговић, претсјед- турног живота прикупљајући и остале снаге содијално- екодик Главног одбора Гајрета ca гђом Генсрала Нсдељковића. номског живота, има да изврши ту велнку задаћу. Одмах до њпх су се ухватиле слиједеће госпође и господа Потреба Гајрета као друштва какво je, није данас нигдје парови: гђа Дра Хасанбеговнћа — генерал г. Мплорадовић, предмет дискусије. Свијест о томе и једпнствено гледаље на гђа генерала Антоновића — г. Ђоко Ковачевић, гђа Бракус то, постоји. Лична и ситна локална разилаженл елимини— г. Мутевелић, гђа и г. др? Хајдаровић, а-ђа н г. Кукић, гђа шу се пред радом за Гајрет, који има да створи, јер ствара др. Куртовић — г. др. Саво Љубибратић, гђица Ханџић боље услове живота пашем елементу. г. др. Хаџиомеровић, гђа Сулејманпашић — г. дир. КовачеУ таквом природпом стицаљу прилика, долази и na­ вић, гђа Ата КуленовиИ — г. Салко Хасанбеговић, гђица Ема ma забава одржана дне 7. марта ове године, као један јасан Лутво — г. Мустафа Џафић, гђа Цепић — г. Алија Курто- доказ више. впћ, гђа директора Ковачевића — г. Неџад Сулејманпашић, Цио паш мали градић, посјетио je забапу. Уз озбиљне гђица Шерифа Фадилпашић — г. -А. Салихбеговић и гђа и угледне грађане, скупила се и весела младост. Уз радника, Крехић — г. Едхем Бичакчић као редитељ игара. занатлију и трговца дотла je и интелигенција тако, да je 156 �лространа дворана Градсжс општинс бнла пуна. Јсдиако, наш женски свијет посјегао je ову забаву у одличном броју. Међу осталим, забаву су посјетили ореоки начелник г. Младен Дунђеровић, командант места пуковник г. Берах. градскл начелннк г. Сујолџић, велшси жупан у миру г. М. Храсница, директор овдашње фабрике духана г. Славић и многи други угледни грађани. По успјешно изведеном кратком програму забаве, развила се врло угодна, анимирана забава која je потрајала до у рано. јутро. Tok и расположење je било одлично, јер je забава одржана са квалитативно добрим плех-оркестром као и тамбурашким збором Муслиманскоп' друштва »Трезвеност«. који je извео неколико новијих модерних шлагера, врло успјешно. Ha забави je бирана и Мис Гајретове забаве. Изабрата je гђа Славић. супруга директора фабрике духана, док je no броју гласова иза ове добила највећи број гђица Зилха Маунић. Оба избора отмене гђе Славић и симпатчине гђице Маунић дворана je бурно поздравила. Успјех забаве je у сваком погледу, моралном и материјалном, изнад сваког очокнвања и може се сматрати, најуспјелијом забавом у нашем мјесту. Мјесни одбор радостан je што je могао констатовати овакову свијест која je донијела овај успјех. Пријатељима, кбји пружшпе радо своју помоћ најљепше се захвал>ује. Нарочита захвалност гђици И. Казазевић и увијек сусретљивој нашој сарадниди гђици Зилхи Маунић, које прикугшгае' обилан бифе који je донио и осјетљиву ставку у ћри^одима забаве. Изграђујућп и на овом успјеху будући план за пгго бољн рад, можемо очекивати и даљње позитЉне реаултате и користи. Гајретове Бајрамске забаве у Грачаници Овдашњи Мјесни одбор ГајреТау заједиици cil одбором Народне читаонице приредио je врло^^спјелу Бајрамеку забаву на 20. фебруара у просторијама хотела »Босне« уз велико учешће најодличнијих грађана, a .дне 21. фебруара забаву за женскиње, коју су доста бројно посјетиле наше највиђенпје даме. Ha првој забави многи су гости остали без улазнице, јер су сва мјеста била унапријед заузета. Забава je усијела одлично. Врло ласкаво су се пвразили поједннци о добро изведеном програму, о узорном реду те вечери и о лијепо урешеној и украшеној сали и позорници. Праграм обију забава био je исти. Опточсло се Гајретовом химном, icojy je декламовао Џсвдет Фазлић, ученик IV. разреда овдашњс основне школс. Послнје тога изведена je »Сплитка«, актовка из саврсменог београдског живота, a као задн>а тачка програма, одиграт je Екремов »Ђаво под чергом«, шала у 1 чину, из живота херцеговачкпх сељака. Д И Л Е ТА Н ТИ HA ГАЈРЕТО ВО Ј З А Б А В И од 20. фебруара 1931. У ГРАЧ А НИЦ И Послије програма уз свирку развило се анимпр.шо всШш ш и гранка. Обе забаве су права манифестација Гајрстовс мпсли, као што су н све досадашње Гајретове приредбе у Грачаници. Одата je највиша почаст узвишеном Протектору Гајрета Њ. Kp. Вис. Престолонасљеднику Петру и видно je признат рад Гајрета на националном и културно-просвјстиом подизаљу нашег народа. Овај одбор захваљује се у првом реду г. Шефкији Бешлагићу, учнтељу овдашње основне школе, који се je свесрдно примио да режира забаве и својим радом доказао да je одан пријатељ Гајрета, те je завриједио да му се изрази захвалност и прпзнање. Исто тако изразујемо захвалност госпођама: Хермана Кучере и Андрнје Шнобла, које c© примише улога у програму, те свим дилетантнма и осталој господи који нас помогоше при прнређивању ових забава. Гајретова забава у Вишеграду ПРИРЕЂ ИВАЧКИ У ОДБОР ГА ЈРЕТО В Е ГРАЧАНИ Ц И ЗА Б А В А С лијева на десно (сједе): гг. Сабрија Прохић, Ибрахим Халилбеговић, Асим Аликалфић (претсједник Мј. о. Гајрета), Мустафа Жишко и Хамдија Вејзагић. Стоје: Хајрудин Бујукалић, Џемал Халилбеговић, Ћамил X. Сулејмановић, Мухамед Тановић и Шериф Бешлагић, Ha 21 . пр. мј. одржали смо у сади код Далматинца Гајретову забаву, чији je успјех кад се узме у обзир да je прије на ноћ одржана забава Омладинске читаопице »Мезалпн, те да су садљих дана одржане двије-три забаве. потпуно задовољавајући. Просторије »код Далматинца« биле су дупка пуне најодабранијег ирађанства .a пешто п тежака. Забаву je отворио Хусепн Јукић, учсннк III. разреда основне школе декламацијом: »Протектору Гајрета«, те je на свршетку бпо бурно поздрављен. Остали дио програма изведен je на потпуно задовољство присутнпх. Након програма настала je игранка и весеље те би потрајала и до зоре да нису чланови тамбурашког збора морали у 4 сата ујутро bo­ som у Миоче да судјелују на забави тамогањег Мјесног одбора Гајрета. Добровољне прилоге дадоше слиједећа господа: Дин. 200.—: »Варда«, ипдустрија дрвета; no Дин. 100.—: дирек- 157 �top Махмут Бехмен и Меркантилнја Трговачко д. д.; no Дин. Милић, љекар из ПриЈедора; Земаљска банка фнлијала Приво.—: директор Стошсић и Земаљскса банка; no Днн. 50.—: јвдор; Др. Вукашин Бабуновић, љекар из Приједора; Bpaha Велимир Жиковић. срески поглавар; Коло Српсжих Сестара, Pannh, трговцп: Милдн Цвјетан, Бања Лука; милан Алагић, Саламон Папо, Леон Папо, Др. Лазар 'Вупина. Крилић и ипдустријалац: no Дин. 80.—: Драгутпн Остојић, трговац из Катић и Арсенпје Мирковић; no Дин. 30.—: Љубпца Нико- Приједора; Аш;а Церквеник, бонпчарка; Хасо Мујагић, Гралић. Дико Миловановић, Јефто Петровић, Херман Еренфрид; доначелник; Махмут Миздаревић. судац из Бања Луке; По no Дин. 20.—: Алибег Тескереџић, Алија Садовић, Расим Ba­ Дин. 25.—: Саламон Меорах из Приједора, Дапиел Штерн, jnih, Берта Сигман, Гавро Шећеровић, Милан Костић. шеф. трговац из Приједора; no Дпн. 20 . : Селим СелимбеговиИ, жељ. станице; Светозар Влах, судија, директор Статин и полит. пристав; Др. Фран>о Штродл, зубни љекар; Мухарем Јакшић; no Дин. 15.—: Хусеин еф. Мезилџић, Хамид и Ра- еф. Миџић, шк. управитељ; Ашса Главовић, пошт. чииовница; доје Мурковић; no Дин. 10.—: Мустафа Туфекчнћ. Рсџо Кур- Фехим Таџић. заналија; Халшја Мулалић општ. биљежник; спахпћ, Душан Јовановић, Јожи Ицковић и Ђоко Мнрковић; Ибрахим Арпфагнћ, надстражар; Фехнм Ситница, илжи&ер; Дервиш Кадунић, посјседннк; инж. Мехмед Балић, шум. реф no Дин. 5.—: Ибрахим Твртковић и Мустафа Хећнмовпћ. За бифе дароваше слиједеће госпође: Цимер 1 тањир ко- из Приједора: Бранко Милошевић, Прпједор: Кључапин Иблача; Турудић пола килограма пршуте; Ицковић Ana г фла- рахим; no Дин. 12.—: Мухарем Балић, посједиик; no Дин. гае русли; Османагић Паша Дин. 20 .—; Мпловановић Мила 10.—: Заим Хошшћ, uecap, Миле аМндић, тежак; Мехмед флашу шљпвовице; Папо тањур колача; Кубеш торту; Бех- Хасуфовнћ, пмам; Кадрија Трнаутовић, трговац; Изет Пру. сац, занатлвја; Антун Саљавскн, жанд. наруедник; Хусенн мен тањур баклаве; Ченгић Алмаса 1 кг. пршуте и флашу шљивовпце; Хаџихалпловић 1 теглу меда; Има.човић Мула Церић, подшумар; Мустсафа Захић, посједник; Mamo Форић, мухтар; Ариф Оофтић, мухтар; Ибрахим Mecnh, посједпик: тањур хурмашице: Бијдпћ печену кокош; Мезилџпћ Џехва патишпаљу; Бранисављевић Фима флашу шљивовице; Кун- Смаил Оушић, трговац; Салих Кафеџић.трговац: Хуска Гробић, трговац; Хасо Баптић, занатлија; Шериф Јакуповић. пошнер таблу сендвића; Јукић печену кокош; Коза торту,,1' Сирћо торту; Хунић печену кожош, те господа: Јован Топа- сједник; Бећир Балагић, учитељ. Нека je свима дароватељима најљепша хвала! ловиш флашу жплавке, Стевап Барапац флашу кфвака, Абид Велетовац 4 круха; Крилић н Катић 2 флаше вермута; Шаћир Османагвћ тањир баклаве. ■ ^Гајретова Бајрамска забава у Рипчу (Бихак) Дароватељнма као и свима који потпомогоше да забаЗа наш Гајрет одавно се зна у Рипчу. Али датум 20. ва успије одбот> се најтоплије захваљује! фебруара 1931. годпне остаће звачајан дан у аналима Гајрета, јер je ткга дана мјссни повјерепик Гајрета г. Мустафа с Д/ ? Гајретова забава у Козарцу Ибрахимпашић, учитељ, уз сарадљу Гајретових прнјатеља, Ha 21 . фебруара ТШ31. тодине, трећа дан Бајрама, при- одржао прву Гајретову забаву у Рипчу, тачно на дан 28-roредпо je овдатњ р. Mjgcim одбор Гајрета забдву -с а слије- дишњице опстанка Гајрета. дећпм програмомг^ТГ Гајретова химна од Мпрзе Сафета, деЗа Рипач je овај дан значио Гајретов аБјрам. jep je «;ваи кламује Васпф Балић; 2 . ПадаЈјмо Браћо, одГ$уре Jaiunnha, жељлно исчекивахо дан забаве. декламује Беспм Беглербеговић; 3. Јатаган, од С. Силвија Да би се омогућило и исламског женскињу да впда n Крањчевића. д^гкламује Вахид Јакубовић;(|4. Два начелника, чује ко je и шта je Гајрет, повјереник je ттрви дан Бајрама, комедија у з чпна одЧЗкрема. 19. П., одржао гепералну пробу у 8 сати на вечер, na коју По свршеној декламацији коју су с врло добрим успје- je позвао жснс-ки свијет, na ie већ њпхова посјета била одхом пзвели наведени ученици овдапгае основне тколе, наш лично мјерило како he сутратња забава успјети у еваком вриједни претсједник г. Адем Балић поздравио je присутне погледу. Te вечери, на генералној проби. програм je изведен и захвално им na доброј посјети, честитавти им уједно Бај- са највећом озбиљношћу у цијелости, што je na nam жеиски рамске празнике. свијет учиннло дубок утисак, a нарочито стога jep им je Послије поздравног гово\>а ддигран je таљпви комад повјереник г. Ибрахимпатпић одржао предаваље о Гајрету, »Два начелника« са врло добрим успјехом. Дилетантипа г-ца о његовој културно-просвјетној и иационалној улози у исламСтоја Вујичић као и дилетантл г. г. к . Заимовић. ПТ. Суљпћ, оком дијелу irarner народа. По свртеном прогрпму настала je М. Чаушевпћ, A. Ханкпк, A. Илијашевић, X. Кључлиип, X. игранка л интимгга сједељка до иза. пола поћи. Дјевојке и Таџић, X. Фазлић и М. Смиљанић, како горе рекох, са успјемладе жене. na чак и старије, играле су весело и једва гу хом су одпграли своје уло<ге и тегако бп било поједнпца n* пошле својим кућама, носесћи најбоље успомене о нашем такнути Ипак се мора истаћи Е. Заимовић, режисер и дт Гајрету. летант, који je својим знањем и трудом највптпе придонво Други даи Бајрама. 20 . фебруара, посјета je била мимо да се je забава са завидним успјехом свршила. Такођер ми очекиван.е. II лко je Бихак далеко 9 км од Рппча ипак су je споменути нашег вриједног тајника овдаптљег учнтеља ову забаву поојетили: директор гимназије. г. Вл. Периновић г. Бећира Балагића који својим знањем и искуотвом даје са госпођом: школски падлорпик г. М. Судчевић, тумски пницијативу еваком ралу у корист н атег Гајрета. савјетаик г. Р. Чекрклија са госпођом; префект Гајретова Одборници г. г. М. Мнџић. ТЈ. Бањац, Ибрахпм Кључа- конвикта г. С. Реџик са гоопођом; г. Jano Леви, трговац. са нин. М. Прусац, М. Арпфагић Ф. Ситница и X. Jepnh тако- госпођом; г. X. Дупаповић. имам; г. Б. Четић н г. A. Реџић, ђер су придонијсли да се je забава са успјехом свршила. трговцп. Из Голубпћа имам г. Мујагпћ довео je лпјеп број Обзиром на ланатњ у кризу као и to да je ово тежачко ■мјеттана a из Притаке дотла су ова господа наставннци-пе мјесто, забава je како морално тако и материјалпо врло до- осиовне н домаћпчке школс са jom доста мјетптана. Нз бро успјела и може ое peh ir да je једна од најуспјеллјих Гпј- самог мјеста Рипча бијаше толика поојета, ла се млађп — ретових забава које су до дпнаг, олржане у Козарцу. уступајући свсја мјеста отаријима, међу којима бијапте BeЧист приход износи 1.600.— динара. nrat број стараца који први пут у животу долапе un забаву — морадоше вратити кући. Добровољне нрилоге дадоше слиједећа господа: no Дин. 100.—: Петар Теслсић, индустријалац из Сисска; Bpaha БаЗабава je држана у овдашњој основпој школп. Сала у лић. трговци; no Дин. 50.—: Јоцо Оимић, хотелиер пз Прије- којој je забава изведена била je укуспо декорисана са hnдора; .TanoB Меворах, трговац из Приједора; Др. Љубомир лимима и г.пјгнцима. тако да je no своме уређеи.у одговп- �рала и већем оресвом мјесту, a камо ли једном селу, те се у свему огледала гарецизност и умијеће приређивача. Поздравну ријеч одржао je повјереник Гајрета г. М. Ибрахимпашић захваљујући се свима посјетиоцима, a нарочито г. г. из Бихаћа и околних сесла. Затим je истакао благонаклоностс Њ. Вел. Краља према Гајрету те замолио лрисутне да из дубине душе кликну Њ. Величанству Краљу, протектору Гајрета Њ. Kp. Вио. Престолонасљеднику Петру и цијелом Краљевоком Дому, што су присутни од свег срца прихватили, те се сала проламала од клицања. 0 Гајрету je рекао слиједеће: »Данашњи дан значајан je датум у животу Гајрета, јер je овог истог дана т. ј. 20. фебруара 1903 (године, ударен темељ Гајрету. Од тога дана кроз пуних 27 година Гајрет неуморно рали на лодизању и npoсвјећивању муслиманског елемента. Да ми муслимани имамо данас лијеп број ниже и више школованих људи, једина je заслуга Гајрета и аеговпх раденика. Поносан сам што могу рећи. да je Гајрет дана« у нашој Краљевини no броју питомаца најаче друштво: a да се подигао на овако завидан степен. заслуга je свих Гајретових пријатеља л радепвка, али свакако највећу залугу за Гајретов налредак носи љегов прстфдник уважени т. Др. Авдпбег Хасанбеговић, који je уложио сав свој труд и положлј, да Гајрет постигпе онај циљ којем je памијењеп. »Живио Др. ХасанбеговиФ!« (Бурпо клицање). У данашњеи тешком стању Гајрет нздржаје око 700 ђака и шегрта у својим домовиш, и ои je Једина свијетла тачка у данашњицд нас муолимана. Похрлимо стога тој свијетлој тачди, ухватимо се у братско колр, које воде вриједни Гајретови турдбеници! Ми'имамо оиугуран пут напретку. a тај нам пут указује Гајрђт. ( i 'ti Потом се прешло на извођење лрограма. Импровизирана жива слика »Загрдена браћа«, уз atсим, декламовао je »Добар ђак« керој^м симпатичном појавом и рецитовањем изазвао je бурал аплауз. Импрввнзирала жива с&ика »Загрљена 6pnha«, уз jiefкламацију »Слобода«, такођер je изазвала дуг н буран аплауз. Нарочито длвљење изазваао je зборно двогласно пјеван>е: »Карншик народних пјесама«, којнм je дирпговала вриједмна и агилна учитељица гђица Деса Овука. A још веће дивљеље побудило je њсно соло пјева^е: »Шта je севдаж« ш аплаузу није било краја. Позоришни комад »Емина« изведен je одлично. Ta трагична драма нз босанског живота приказује старо уобичајено удавање кћери за оног, кога joj строги ж неумољиви отац одреди. Емипд у свом младеначком залосу севдаха за младим учитељем Хатибом, хоће да жртвује свој живот, јер не може да сломпје вољу свога оца, који joj налаже да се уда за богатог трговца Ахмета. У моменту кад с ножем у руци Емина хоће да одузме себи живот-, спасгава je Хатиб. У таквом стаљу затиче их отац Адем-бег и накол борбе са самим собом увиђа своју погрешку, прапгга им и оставља их. Док младепци славе побједу љубави, отиже глас да je Еминип отад погипуо, чиме се комад завршује. Улогу Емине одиграла je симпатлчна гђица Дсса Овука умјстничи и са много заноса, уносећи своју младу душу у севдах пуп туге, чежње и страдања. Кроз цијелу драму провлачп се симпатична улога В°ћирп, коју je одиграо г. Мујо Мујић са мпого умјетничког разумијевања. Такођер се истакла гђнда Дервиша Ибрахимпашић у улози мајке, која je и ако још млада схватила сву озбнљлост своје улоге. Праву несломљиву вољу оца приказао je г. Смалл Ибрахимпашић у својој улозп. Сви дилетанти и ако првп пут на позорници, одиграли су своје улоге без и једне грешке. Послије завршеног програма гледаоци су честитали дилетантчма, a na свачијем лицу огледао се одраз добро изведепог прогрлма. Изд тога je пастала весела играпкд. ТТалсњу и захвалност заслужује пожртвованост г. Сулејмана Реџића, префекта Гајретовог асонвгакта у Бихаћу, који je довео ла забаву свој тамбурашки збор питомаца и тиме дао забави веселији живот и бољи ток. Тек на молбу пред саму зору разишли су се гооти са пајљеппгим утисцнма. Да je ова забава у свему успјела нарочита заслуга иде повјеренлку Гајрета г. Мустафи Ибрахимпашићу, учитељу, п учитељици гђици Деои Овукиној. која и да je Гајретова литомциа, ие би влше уложила труда ово забаве како у позорпшном комаду, тако и у пјеваву и осталом, те je ona заиста била душа цијеле ове забаве. Са похвалом мора се признати, да je гђица Деса Овука и ако млада учитељица потпуло схватила свој учитељски позив, држећи се оне пародпе пословице: »Брат je мио. које вјере био!« Благо пароду и школи, која има оваквих учитељица, јер правом патриоти сузе су наврле na очп када je вндно, гдје у једном селу православиа учитељица у колу својих сестара исламаке вјере ужива оноллке сиштатије и поштовање. и може да послужи примјером и старпјим учитељицама капо ваља радити у свом народу. Повјеренпку г. Мустафи Ибрахимпашићу може се na оваком раду и уАЈјеху честитатп, који je својом умјешношћу и лчинским благим савјетом кроз Гајрет похватао у једно коло браћу и сеотре обпју вјера. Гајретова забава у Јајцу Овај одбор je одржао дпе 1. Марта о. г. опћу, a дне 2. марга женску забаву. Морални успјех обију забава био je одошчан, a и материјални није изостао. Рецитовање Гајретова поздрава. Љ. Kp. Височанству Нрестолонасљеднпку Петру — извела je Фапза Макнћ na свеопће задовољгтво. Дилетантпце и дилетанти извели су коиад »Ајиша« са бурним одобравањем публпке. Д И Л Е ТА Н ТИ HA ГА ЈРЕТО В О Ј З А Б А В И У ЈА Ј Ц У у средини са режисером r. Дервишем Мулаомеровићем Редптељ ових забава био je Дервиш еф. Мулаомеровић. друштвени благајвик, и његова je нлјвећа заслуга да je забава овако сјајно испала. Нарочито су се. истакле у пожртвованости купећи прилоге и продајући улазнице гђице: повјереница Гајрета и учитељида Сафија Софтпћ и учитељида Ћамила Хоџић. Забава je била врло добро посјећена кажо од стране грађанства тако и чиновништва. Чист лриход обију забава изнаша Дин. 4.016 Гајретова забава у Горажду Мјесни одбор Гајрета у Горажду одржао je своју забаву трећи дан рамазанског Бајрама у просторијама Српске читаонице, са лозоришним комадом »Атабег и Шефика«. Оа правом се може рећи да то није била забава пего Гајретова ма- 159 �нифестацијд. Прије почетка на цио сат сала je била испуњена са гостима без разлике вјере. Особито морамо истаћи долазак господе Фочана, којп су својим доласком увеличали нашу вабаву, нежалећи труда и не гледајући што je зима, њих 2б на броју. У поздравном говору претсједник Мјесног одбора Гајрета г. Др. Карамсхмедовић пзнио je цио нсторијат Гајрета, гдје je био прекидан са аплаузом са стране публнке. Декламовале су ученице основне гаколе Олгнца Алобта и Хабиба Ралгадкадић, прва Гајретову химну a друга »Посвећено нашнм муелиманима« на свеопће задовољство публике. Да су овако испале декламације мора се захвалпти учитељици гђици Иблизовић, која их je извјежбала. Забаву je отворио Др. Карамехмедовић Краљевим колом са гђом Натом Теодоровић, супругом старјешине испоставе, која je имала врло укусну тоалету од свиле кафе-браун. И остале даме и госпођице ималс су дивне тоалете. Гђа Костпи од црне свиле, гђица Иблнзова од свиле наранчастс боје, гђица Тања Козлов од црне свиле. У комаду главну улогу играла je госпођица Иблнсовпћ и Шахзо Хаџпћ. Госпођица се je показала као права трагеткпња и оставила дубок утиеак на присутне госте; режисер je генерал г. Васлљев, који се увијек радо одазива и помаже сва културна друштва. Ha забави je свирао тамбурашки збор Српске читаонице, пошто није могао судјеловати збор Занатског удружења због ненадане смртп утледног старине Хаџи Сејдибега Сијерчића, који je имао много фамилије. Чист приход износи 2500 динара. Овај одбор се захваљује свима тсоји су придонијели да je ова забава успјела морално и материјално. Ј'*- vnpaBe; Бобар Душан прото no 60.— дпнара; Беговић Paспм, Перковић Михајло, порезник; Алтардц Хајмо, X. Омеровић Мехмед еф., шер. суднја no 20.— Дин.; a прилоге по‘слали, усљед болесит нису присуствовали оабави, господа: Алтарац Лезо, трговац 30.— динара; Жеровник Андрија 30 динара, Петровмћ Радован 30 динара; Фсризовић, Батовац Војислав, Bajarnh Глишо no 20.— динара; X. Бегановић Азиз ефендија 15. —днн., Мићић Сима 10.— динара, на чему им се овај одбор најљепше захваљује. Такођер најљепша хвалд дароватељима који дадоте прилоге зд бифе и to гг.: X. Омеровић Мехмед еф., Ибрахимпашић Мухарсм, порсзнпк; Аксен Адолф, Ангека Рот, Халиловић Ибрахнм сф, Алберт Алтарац. Куртагић Мухарем, Куртагић Гдлиб. X. Вегановић Азиз еф., Мустафа Хусо, Хасапбеговић Омср. Аликздић Мех. Хасанефендић Зухдија, Куртагић Фајик. Салахаровић Едхемага, Талић Реџеп, Тихић Муjara, Куртагпћ Суљага, Лагумџија Халил, Чалмић Марко: Куртагић-Ђулић Салихага, Алтарац Сумбул, Куртагпћ Есадara и Кадић Рагибагд. A најљепша хвала гђицн Најифи Тнхић, која се побринула око распродаје бифеа и тиме одбору врло помогла. A , Особита хвала г. Халилу Лагумџији, који се нд сваки позив одбора Гајрета свим и свачим одазива, те не може се замислити без вегове дјеце забава ни теферич, који у дилетантимд увијек no 2—3 узимају учешћа, a такођер и посјету, теферича тако и забава, чини са цијелом својом обитељи тако, да његове лијепе кћерке вазда поред других красе наше забаве и тефериче. Гајретова забава у Локвама Гајретова забава у Власеници 21 . фебруара о. rv од Л сати Гна''ветер дочелр^^У^Рдас зити гости тако, да j e ^ 8 еати већ била сала С-оаолане, која je no најбољем укусу декорисана, пуна. Тачно у 8 сати забава je отпочела и претсједник Мјесног одбора Гајрета г. Хасансфендић поздравво ie присутне госте и укратко оцртао рад Гајрета од оснутка 10 дапас, a нарочито истакао рад од ослобођен.а, када je дошао у руке данашњих гл. вођа Гајретових, те 8ахваливши се публици иа помоћи и одзиву. Уједно истакао je доброчинства Гајрегу п надзор над истим од стране нашег мвлог Злддара Крал.а Александра I. и кличућп заједно са публиклм еа дуг и сретан живот нашем милом Владару' a цнјелом Владалачком Дому, и тнме je свој говор завршио. Послије тога одржао je доклдмдцију »Боомпччца. од Авде Карабеговића Хасанбегова, свршени ђак трговачке пгколе Хаоанефендић Суљо, на свеопће задовољством публике. Иза тога декламацију и мополог одржао ie Е';дд Узуновић, ђак П. разреда шер. гимпазије исто na евеопћс задовољсгво присутних. По томе одигран je драмски комад »Противиипи«, драма у 1 чину са пјевањем од Ахмета Мурпбеговнћд, a којн су извели дилетанти: Хасан Кртпчић, трговац; Хаеаг Хаганефендић, ђак VI. разр. Гази Хусревбегове медресе, те гђрце Фатима Хасаиефендић, Хаснија Дурмвп, Тифија н Дулија Лагумџић п Шефка Кичић. Комад je одиграл na свеоиће задовољство публике. Поред сваког очекивања усљед кризе и епидемије грипе која хара код нас, забава je успјела кахо у моралпом тако и материјалном погледу н била je посјећена од стране грађана, чиновника и муслиманског женокиња, те наше овдашње илмије, којима најљепша хвала што својим присуством увеличаше ову нашу забаву. Вруто приход забаве je Дид. 3.703.50. Прилоге T*fi каси дароваше господа: Хаџић Лутво Дин. 100.— Ђуровић Павле, срески начелник: Кадић Раги|ага, Сунарић Манојло, Мићић Ђ. Јово, Крмвк Љубомир, шеф пор. 160 20. пр. мј., други дан Бајрама, одрждо je Мјеснп одбор Гајрета забаву, која je материјално п морално добро успјела према мјеснпм приликама и кад се узме у обзир го, да су у сусједним мјестимд (у Стоцу, Чапљипи и т. д.) биле нд Бајрам три забаве. Бруто приход паше забаве износи Дин. 1.739 од тога смо имали трошка Дин. 589. Чист приход je од забаве Дин. 1.150.—. Нд забдви je приказиван комад »Злаган бардак« од A. Мурадбеговића, којег су дплетанти, члановп Гајрета, на опште задовољство извели. Монолог »Јеврејски митинг« извео je врло добро (г. Бранко Михић. »Матери земљи« од A. Мурадбеговића декламовао je Ибро НТатор, ученик II. разр. трг. школе, који je био бурно аллдудиран. Особито дирљив моменат je био кад се на позориици појавила мала Ајиша Зекић, уч. П. разр. основне школе, која je декламовала »Гајрету« од Симпћа. која je издзвала својим милим гласом вслико одобраваље. Предавање о Гајрету одржао je питомац Гајретовог конвикта Јунуз Шатор, учитељслш приправкик, Забавд je у најбољем расположењу потрајала до зоре. Овим нам je дужност најтоплије се захвалити г. г. Омеру Ћерићу, Исмету Кудри, Асиму Хаџићу и Незиру Малохоџпhy, који су из Чппљине са инструментима дошли и за цијело вријеме свирали на забави. Гајретова забава у Згошћи-Какњу. Ha 20. фебруара 1931., други дан Бајрама, одржана je прда Гајретова здбава у просторијама јамаке прозиваоне Државног руднижа у Зготћи-Какљу. ДокламоваЈве домородних п поучних пјесама извели су учешгци овдашље народне осповне школе врло добро. Соло сцена »Огари нежења« такођер јеизвео г. Тановић Јусуф на onhe задовољство евих присутних. »Јазавзц нред судом« од Петра Кочнћа одиграли су одлично слиједећа господа: Капшковић Неђо, Бакшић Хасан, Мулић Фуад и Черкић Исмет. Моралип. страна ове забдве испала je оддично и иандл пвавог очекиплм.а. јер су про>.торијс јамске прозиваонице би- �ле лрепуне посјетилаца ове забаве, који čy већином сељаци сао прпређивача ове забаво дошла je каено, тск пегпаест муслимани лз околних села, што je знак да je Гајретова иде- дана прије приредбс. Прнређичави еу сјетили у себп велику ја и љегов рад на културно-просвјетном пољу и у најзабпт- снаЈгу, да учине све. што je потрсбпо да забава успнје с моралне и маторнјалпе страпе. И нс могу жалити свога трула. пија овдашња села продрла. Материјална страна ове забаве не изостаје много пза јер je збиља успјех задивио. моралне, особито када се узме у обзир, да je лањске године харала туча иад усјевима овдашњих тежака који су главна врела тежачких прорзвода. Забаву je посјетио директор овдашњег Државнаг рудniusa г. инж. Ервпн Пшорн са готово свим вишим чиповнпштвом, неколико грађана, a јога су била заступљена и братска друштва: Соко, Просвјста и Напредак. За овако лијеп успјех ове прве забаве захваљујемо се свим посјетаоцима, затим Дирекцији државног руднгака која нам je око приредбе ове забаве ишла у сусрет, те Гајретову пријатељу г. Неђп Кашиковпћу, којн je добровољно одиграо одлнчну улогу Давида. Прилози у нарави: гђа Пшорн Ада торту, гђа ВуканоBiih Вера торту, гђице Сивиец С. и A. торту, гђа Мулић Емнна бурек, гђа Тановић баклаву и гђа Чехајић хурмаџике. Прилози у новц: По Дин. 80.—: ижн. Пшорн Ервин; no Дин. 50.—: г. Груица Костт; Дин. 40.—: Садо Данон; no Дин. 30.—: дђице Сивиец С. и A. Мехага Чобо, Владо -ДргР" гић; no Дип. 20.—: инж. Живорад Поповић, гђа Гпна Враголов, гђа Расема Бакшић, Мопнх Данон, Фран>о ЧовМ, Иво Периа, Хакнја Хамидовић, Заи^овнћ Алија, Ахмед Дервпћ, Узеир Алић. Ладислав Кисељаж. Дугаан UDanph,. Иван Пенса; no Дин. 10.—: Абдулах Чехајић, Илија Влаић, Имамовић Дервиш, Алија Гога, инж. Бранко Вукадорић, Абдулах Ш е-/ хагић, Узеир Ахбабовић, ишк. Ндкрла ^Враголор, Војислав Мнјатовић, Ннкица Чабрић, Мато ''Кариван, Вејсил М&хип, > Фсрдинанд Рубчић, гђица Зора Јанковић, гђица Вера Јаиковић, Сбнага Чехајић, Дервиш Бербић, Ђуло Хасагић, ГЂИЦА С А Д Е ТА ПАШ И Ђ Шемсо Ђокић, Мустафа 'Бокић,с,Селим Мехић, Мирко Хрибарник, гђнца Марија Замоло, Омер Бећирхоџић, Миралем краљица вечери, изабрана на Гајретовој забави у Мостару 21. II. 1931. Сердаревић, Нумо Заимовић, Хасан Ганић, ХасанЂокић н^ Хусо Кубура; no Дин. 5.—: М. ХасагиН, Ибро 'Вокић н Беhnp Хаџић. Програм забаве био je скроман, a ипаж je изведен врло добро; публижа je била потпуно задовољна: Чист приход забаве био je око 2.916.— динара. 1. Посјетиоце ове забаве поздравио je претсједник Мјесног одбора Гајрета г. М. Лехо слиједећим ријечима: Прва Гајретова забава у Благају н/Б. Поштоване госпође и господо,. Други дан Бајрама, 20. фебруара о. г., приређена je у просторијама Светосавског дома у Благају прва Гајретова Необично сам задовољан, што Ва« могу поздравитп na забава. Гајретову забаву приредити у оредини каква je Бла- првој Гајретовој забави, која се данас приређује су Благају. гај, значн много. Ha путу су стајале многе препреке. које Приређивачима ове заба.ве било je стало до тога да дшсажу je требало уклонити илп заобићи, a то није било лако малом евоју солидарност са иаеологијом н радом овога друштва. броју људи, који у овом мјесту раде за Гајрет. Самп нахгпГајрету дугују му&лпмлпи иаше пацпје велшсу захвалност, што се имају в ким н чпме репрезеншратп као културни п национални радницп. Три деденија успјешно дјелује ово друштво и сваке године задивљује свнјет евојим новтг и већнм успјесима. Гајрет пздржаје 8 мушкпх n један женски интернат, у којнма помажс велшш број нашс младежи да се школује, да изучп занат илп да на други начин осигура себи егзитсенцпју. К])оз Гајрет je, смнјем са етурногаћу тврдитн. прошло вншс од половице цјслокуппе данашње муслиманске пнтелигенцпје у нашој отаџбини. Гајрет пема свога иметка, од кога бн могао пмати прихода да покрнјс малсар једну дееетипу својих трошкова. Hajuefair дио прихода долази овом друштву од љегових свјес нпх члапова. Врло захвалаи су посао u Гајретове забаве Вриједнп чланови Гајрвта развпјају преко годиие а:п ву акцију за помоћ Гајрету тако, да je ово друштво у ста ПРИРЕЂИВАЧКИ ОДБОР ГА ЈРЕТО В Е ЗА Б АВ Е У Б Л А Г А ЈУ н.у да предвиди годип1н.е издатке око 2.000.000 динара. le i �Од овог новца не помаже Гајрет само ђа.ке и гпсгрте, симпатични учитељкси кандпдати били су атракцпја за мунего се стара и за народно просвјећиваље. узима учешћа у слнм. дјевојке, које први пут посјеИују овагку приредбу. Лука cpehe, оа коју су покупљени прилози у Мостару уналређешу народне привреде и т. д. и Благају, играла се послије изведеног програма. Гајрет заснива своје аналфабе}теке течајеве, заузима Прилози у новцу сажупљани прије забаве у Мостару се п помаже огварање домаћинских школа, редовно издаје и на дан забаве на каси, поасазују, да Гајрет има својих часопис »Гајрет« a »Гајретова библиотека« популарна препрнјатеља п поштоваоца и у obou економски пропалом давања. Гајрет активно сарађује са нашим Соколом. Ово друштво много се стара око тога, да се љегови мјесту. Овдје ћу иавести један маркалтан примјер пошточланови упишу .у задруге да би на тај начпн средили и ваља према Гајрету: Дан прије забаве купљени су прилози унаприједилп своје економско стање. У јулу и августу 1931. за луку среће no дућатш а у Благају. Погато je сваки дао понешто, прллазп ми млалтћ Салко Диздаревић, који ол год. отвара свој пољопривредни курс у Сарајеву. За овај н овакав свој рад Гајрет je добио признање са своје физичке зараде издржаје себе, два своја полубрата и Највишег Мјеста. Наш узвнгаени Краљ дозволио je Своме сестру п каже: »Зашто од мене не тражпте прплог?« и изПрвенцу натем Престолонасљеднику Њ. Краљ. Вис. Петру вадп кутију рахатлокума kao »н>егов« прилог за луку cpehe. У раду око ове забаве нарочито су се пстакли: Алида буде покровитељ овога друштва. Откад je Гајрет добио ово одлЈтковаље, може са више полета да ради на своме бег Велагић, Омер Хусагић, Смајо Алпкалфић. Мустафа Вепрограму. И мп радницгг Гајре/гови вјерујемо, да ћемо пот- лагић и другп дилетанти и чланови Мјесног одбора. Велику захвалност дугује овај одбор одбору срп.-прав. пуно известн муслимански дио нашег народа. пз незнања и данашње биједе н привестп га бољем и сређенпјем животу. црквене општппе у Благају, који je најприправније устуУ свом раду налазимо одушевљења видећи успјехе, које пио салу светосавсшг дома за ову приредбу. Добровољне прилоге дали су: гг. Ристо Ојеран Дин. Гајрет побпре. Овим успјеспма радује се сваво. ко je пријатељ културног напретка. 100, Драгоје Мпрло 30, Шппро и Гојко Дакић 40, Лазар МиИма нажалост још и данас људи, који неће да узму ’ .ir^nrnh 20 . Српска привредла банка 50, Мехмед X. Омероучешћа у раду за Гајрет из неких необјашљивиЈ_ разлога. ' Biih 50; Хлмо Се.тлмпћ 50. Тотпо Дујуњпћ 30, Богдан БогОнп. рекао бнх. траже какав било начин, да докажу^дл су jfaHOBTih^ 50. Младен Јеллћ 10, Bpaha Аликалфић 10, Пеу праву, кад xohe да остану дембели, дЈГ^^нв- мттчун, д(и. - ja p Муса 10, Градска општина 100, Kpm Доктур 20, Спнови р^бтсе ТПахпна 40,. Лазар Брсгпна 10, Оимо Тица 20. Мојо ништа не ураде за народну ствар. Ми у свом мјесту не мсдаемо 'се похвалитн са већпм Милошевпћ 20. Михо Пешко 30, Зулфибег Колаковић 5, успјесима за Гајрет. Ипак ,се може рећи. за ово врпјеме, Алага Млкел.Ш! 5, Хилмлја Тасламаи 10, Авдо Шело, 1, откад постојп Мјесни одбор Гајрета, mije прошло сасвим Ибрахимага Буљубашић 10, Салихага Трновац 5, Спасоје узалудно. Алп je потребно да се рад и успјех за Гајрет Гачић 5. Омер ТТецо 20, Мпстафа Диздаревић 5, Лазар Окоповећа. Гајрет треба нана (Више него мп н>ему. За то je поч чајић25. Ј1брахим Лика 8. Душан Катић 25, Мухамед Алитребно да се окупцчо <жо свог културно-просвјетног дру- калфић k Ђopbo Скочајнћ 35. Смаил Кајан 2, Исмет Калајгатва у што већем 4l5pojy да бисмо Motora ""^јјЈЈГ џић 10. Ахмед еф. Дувљак 10, Шериф Кајан 5, Марко Церјед ка бољем животу. Ja Вас молим, да се одадивате онима, гарац 10. Халттл Ден.о 5, Аимс Ђуђа 2 . Тофнк Велагпћ 10, који Вас позову да помогнете Гајрет. јер je у раау Гајре- Франо Бараз 5' Ахметага Ћумурија 5, Оелимага Камернћ тову за нас велика cpeha. 50. Хусо еБхрам 2. Саллх Tj'pajanh 2, Мустафа еф. ЛакпЗа Благај je једна од пријеких потреба читаоница. mnh 10, A. Jaiirih 10, Периша Далматинац fi, Ахмелага Југо Гајретов одбор и прпређивачи ове забаве одавно су осјећали 5, Душап ITomih. зо. Шпиро Гачић 30, Кади.јевић 20, Ибро потребу за ову установу. Кокутавали су више пута да ос- Палдур 4.50,. Мехо Кукурузовпћ 2. Халпл Бјелпћ 4, Оафет нују Гајретову читаоницу, али су наллазили на запреке, Велагић 4. Зулфо Дрљевић 2, Мехо Бјелић 2, Омер Диздакоје се нису могле савладати. Радећн на овој забави уви- ревић 5, My.k> Батлак 2, Салко Берберовић 2, Мухамед Нодјело се je, да има довољно расположења да се оснује чи- во 2. Ибро Дуркић 1. Суљага Крпо2, Ахмед Бсрберовић 2, читаонвца и чини се, да ће се ово бстварити, ако се и чла- Омер Мемић 3. Алија Шемић 1. Ибро Берберовнћ 2, Салко нови Гајрета одазову, кад дође вријеме за уписивање у Кебо 2, Селима.га Камерић 10, Салко Јашаревлћ 1, Хусо чланство чптаонице. 0 овомв даље не смијем ништа више бо 2. Алија Дуркић 2, Н. Н. 2. Н. Н.1, Арслан Мемлћ рећи; бојим се да не одем далеко у својим жељама и иа- Момик 2 динара. дама. Овај одбор лијепо се захваљује свима прилагачима. Дозволите ми, да Вам се у име приређивача ове забаве срдачно захвалим на овако бројној посјети. Моллм Гајретова забава у Озрену (срез Сарајево) Вас да у овој приредби не тражите умјетне вриједносги. 21 . фебруара одржао je Мјесни одбор Гајрета у Озрену пего жељу и осјећај да се помогне Гајрету. Надам се дакле, да Ваша крптика неће блтн оштра према овим почетни- своју зимску забаву у корист друштва у просторијама Нацима. који из љубавп за бољим животом дају свој обол. родне читаонпце и књижнице у Подролу са позоришним комадом »Омербег Љубовић«. Још једанпут хвала на посјетл. Ова je забава, обзиром иа забитпо мјесто. материјално 2. »0 путнпче«, од A. Шантнћа, декламовала Ђ. Обад. и моралпо добро успјела. јер je чвсти приход забаве бпо ученица TV. р. осн. школе. Дин. 1.160.— 3. »Mojoj Истрл«, декламовала С. Веллгић, ученица IV. И овим путем испред Мјесног одбора истичсмо захвалр. осн. школе. ност Обраду Маржовићу, Милораду Ђурићу. Томи Невје4.. »Доктор без дапломе«. тпаљиви мополог. извео г. G. стићу, Роберту Крафту, Давилу Шпаравалу, Игпацу ШтарАллкалфић. клу и отсалпм дилетантима, који су се трудили и помогли 5. »Лукави опанчар«. комсдија у 2 чина. ол X. Бјелавца, пршсазалп дилстгшти гг.: Мустафа Велагпћ, Ахмед одбору око одржата забаве. Велагић.Мехмед Велагић. Смајил Алшкалфић. Авдо Фејзић. Ибрахим Пецо п Алија Клепо. Ha забапи je свирао тамбуратпки збор муптког Гпјрскопвикта из Мостара. Чланови овога збора. млади и 162 Гајретова забава у Гацку Први дан Бајрами-терифа одржао je мјесии одбор у Гацку своју забаву, која je успјела каг.о морално та»о и �м&теријално мимо свако очекивање, кад се узме у обзир да je исти дан одржавана Гајретова забава од стране одбора у Автовцу. Ha забавн je одиграван комад »Ћорав рачун«, који je нарочито добро одиграл, a особито су се истакли гђа Омерагић Шефика и гђица Пашић Фадила, те им и овим путем захваљујемо за њихов труд. Прије почетка забаве поздравио je госте претсједник Мјесног одбора г. Шефкија Муфтић, a у комаду je био реiitiicep г. инж. Махмут Балић, те и њему изричемо захвалност на његовом труду ово припреме забаве. Налосе нека je хвала цијелом одбору који je проко цијелог рамазана (no два члана) дежурао т. ј. одвграо томболу као припрему око забаве. бођења. Приход забаве прешао je нешто 3000 динара, шхб за Кобаш чини рекорд. Приликом забаве ^аровашо многи добровољие ирн-' логе (описак на другом мјесту). И овим путем нека je хвала Гајрета свим пријатељима који не спадају у Мјесни одбор, a који га много помогоше и задужише, a то су гђе Лесек, Дивићн Алибего- Гајретова забава у Бос. Кобашу. 21 . фебруара — трећи дан бајрама одржана je бајрамска забава у Бос. Кобашу. i;oja je крај јшогих обољсља ОВИЋ у Бос. Кобашу 21. II. Гајрета МЈЕСНИ ОДБОР Г А ЈР Е Т А У БОС. са претсјвдником г, Дром Хамдијом од грипе и крај шжлада ипак толико успјела, да се рачуна да je то како материјално тако и морално п својом отменошћу — била најуспјелија забава у Кобашу послије Осло- г. г. Дивић Jlece®, те гг. учитељима овзабавп биле су no први пут и некоје je претсједник Мјесног одбора г. Др. у своме поздравном говору нарочито истакао и захвалио се у име Гајрета. Забава je трајала до у рану зору у пуном и пријатељском расположељу. Гајретова забава у Автовцу ПОДМЛАДАК г а ј р е т а у б о с . к о б а ш у изводи ритмичие вјежбв на Гајретовој забави 2. фебруара са гђицом Марен (X ) Мјесни одбор у Автовцу одржао je први дан рамазанског бајрама забаву са врло бпраним програмом. И ако je Автовац мало мјесто ипак je успјех забаве био врло добар, јер je чист приход био Дин. 2180.—. И ако je било доста труда око припрема за забаву, ипак су се највише заузели за урсђај и режгсју rr.: Шерпф X. Хасанбеговић, Мујо Хаеаибеговић н Алија Пашнћ, иа им и овим путем пзричемо испред Гајрета као н Мјесног одбора топлу захвалност за њихов труд п заузимање. Добровољне прплоге дароваше гг.: Дпн. 60.—: Пук. Божидар Савковнћ; Дин. 50.—: Вехбија Пашић; no Дин. 30.—: Панто Рундовић, Гашо Самарџић н Шабан Окаљић; no Дин. 20.—: Арифага Хасанбеговпћ, Омер Хасапбеговић, Ристо Ћуковнћ, Јово Говедарица, Похер, ппоруч. Дудуковић, Ајднн Пашић, Владо Самарџић; no Днн. 15.—: Р. Комненовић, Авдија Хапгамовић; no Дин. 12.—: Шериф X. Хасанбеговнћ; no Дин. 10.—: Мујо М. Хасанбеговић, Радован Зеленовпћ, Нпкола Говедарица, Митар Мољовић, Мрд.и: Вјоковић, Ибро Фазлагић, Спасоје Ненадић, 163 �I Омер Hannih. Лдем Пашнћ, Зећир ITauuih, Сабир Хасанбеroiiiih, Остоја Капор, Нопак Алексић, Мујо Хасанбеговић, Ахмет Дилберовић Мустафа Паганћ, Смајлбег Ресулбеговић, PircTO Ребнћ. Др. Лејман, М. Зеленовнћ, М. Радојчић, Иван Б.гранов, 3aho Пашпћ и Зејнил TLuniih. Остали дароваше no Днп. б, 5, 4 и 2 Дин. Га/ретсгва п р е д а в а њ а Гајретова предавања у Ливну Гајретова предавања одржана су са највећим успјехом. Може се рећи, да су постигла свој намијењени циљ. Предавања су у главпом одржапа са hypca у двема главним џамијама: Перкуши и Миошњику. Свим предавањима je присуствовао задовољавајућн број слушалаца као н муслнманских жена. a парочито je било много жена на предавањима о дјечијем узгоју. Предаванд су одржавана и у муслнманстсом пјевачком друпггву »Слога.« Гајретова предавања у Бос. Кобашу Предаваље »O вјери« одржано je у Мектебу 24. 1. no г. Хусеину Хуремовићу, имаму. Прнсутних je бпло 36. »Будимо задругари« одржано у мектебу 26 . I. no r. Мустајбегу Капетановићу, иачелнгеку општине. "Број- прпсУг-, них 24. »0 одгоју дјеце«. на 27 Г I. y r- мектебу no г. Др. Брави, среском љекару. Бррј- присутнпх 46.. »Ислам и просвјета« нд. 29^Т.,у мектебу no г. Хусеину Хуремовпћу .Број присутних 32. »Ко су бос.-херц. муслпм|1Ш?« na 2 . II. no г. Др. Брави у мектебу. Број присутцдх 30. »Задрупарство у ^ аљ св и н и Југославијн« na 4. II. no г. Муотајбегу Капетаиовнћу. Број п »Пет исламских фарзова« на 7. II. у gaji Бравн. Број прнсутких 52. »Из хигијене« у џаааји na 9. II. no r. др. Брави. Број присутних 52. »Напомене за кућни одгој« на 14. П np'^r. др. Брави у џамији. Број присутних 34. »Задругарство« на 16. П у мектебу no Ризабегу Алибеговцћу. Број присутиих 281 »Али Паша Ризванбеговић« fca’ ^8. П. на сијелу no Мехмед хоџп Мешановићу. Број присутпих 24. »0 алкохолизму« на 17. П. у мектебу no г. др. Брави. Број присутних 32. »0 сполнин болестима« на20. II. у мектебу no г. Др. Бравп. Број присутних 19. Успјех ових предавања je велик, са ј.гким интерееом и жељом да се то продужи односно настави п без рамазана. Мјештани много благодаре Гајрету. Предгвање о раду Гајрета, које je одржао на забави Јунуз Шатор, учитељски приправник у Локвама Поштована господо, драга браћо н сестре! Вечерас као и прошле године Мјесни одбор Гајрста у ЈТоквала приредио je забаву с циљем, да што више заинтересује свијег за Гајрет. a и да оддтле види што већу моралну и матсрнјалну корист. И баш вечерашња ми je забава иоказала то све. na сам зато ионосан што имам част да ју отворим и веселн ме, што видим овако велику посјету. Значп да се за наш Гајрет народ интересује и да му je стално до његова шшретка нс лсалећи труда и потпоре. Зато, браћо и сестре, у нмс своје i.ao питпмпц Гајрета и испред иашег одбора пајсЈдачније вам се захвал.ујем и иоздрављам вас желећи, да се ua вечерашп.ој забави угодно осјећато н најљепше сироведете. 164 Дозволићсте. драга браћо и сестре, да Вам бар у неколико проговорим о нашем Гајрету, њсговом раду и улози коју je преузео на себе око културног, економоког и националног поднзања муслнманоког дијела нашег народа. Ви сви, браћо и сестре, знате да Гајрет ради na томе, да нанг народ просвјекује н пацконално подиже. Љегов je рад велик и заправо не може се иоказатн важност Гајрета. Данас у свима мјестпма Херцег-Босне и цнјеле мпле нам Огаџбине постоје Гајрстови одбори п повјеренигатва, с истнм циљем као пгго je и сама управа чнтавог друштва Гајрет. Нема данао човјека који није чуо за Гпјрет. то највеће муслиманско друштво, које дагпра од 1903. тод. што значи прије 28 година. Како се ви.ли. постало je у оно доба. када je наш народ патио од туђпна. тог немилосрдног угњетача — одатље Аустро-угарскс мопархије. Ваш тај латум, мпого je важнији за нас свију што се je то национално друштво јавило опда када je нашој нацији и уопште нагаем цијелом народу пријетила велика опасност. Јављају се људи са јаком вољом u свјесни гато пх чека од неимаштине и туђег утицаја, na оснивају друштво Гајрет, које као нова звпјезда ^че^сјати п никада се неће углсити. Али и поред тога има нажалост пзвјестан број људп којн, не поча^у Гајрет и који се не иптересују за љегов рад n 'н.егово обилно дјеловаље. Они нпоу свејсни тога да T’pffjeiie тече пепримјетно као каа;ва ријека, и оставља за собом траг. Остајемо ми који понекад и сами видимо да иам живот тече монотоно и без нкакве сврхе na ако се joiu не тргнемо из тога сањарења, гдје ћемо онда остати? Онда треба да сс латимо онога што he бигги на корист како појединца тако и заједнице т. ј. да интезивно радимо у друштву као што je н. пр. Гајрст и друга друштва. Помиолимо само колика je важност Гајрета када on у )јим пптериатпма има преко 600 питомаца, све сиромашнс дјеце које о свом трошку издржаје, a која похађају разне школе. Осим тога Гајрет има Шсгртски дом у којем je такођер смјештен један дио најсиромашнијс дјеце noja изучавају разне модерне залате. Дакле стара се да пијсдио сиромашно и незаштићено дијете ne остане без пгколе или заната. Знате браћо да смо ми сви дужни помагаги блпжњег свога, јер нам то и вјера налаже. Народна je пословица: »Брат je мио које вјере био«, зато треба да су наше жеље и жеље свога ближљега, да један другога помажвмо и да се наше душе слију у једну. Поред тога што сваки паметан и поштен човјек треба да се држи тога прннципа, јер му и његова савјест то налаже. људп су организовани у разна друштва и увидилн су да je људоки живот na земљи једино условљен у смислу што већег удруживан»а. У Главном одбору Гајрета у Сарајеву иалазе се ћајспремнији културни радинци. који су гав свој живот уложпли да муслимански дио нашега народа подигну бар до нпвоа 6pahe осталнх вјера који су у културном погледу донекле премашили нас, што нажалост морамо и сами прпзнати. Главни одбор Гајрета нарочиту je пажњу обратио селу. где се налпзи 80 посто нашсга народа који je већином још неписмен. У ту сврху Главни одбор Гајрета обратио се je свим пријатељим«! Гајрета да уложе све силе да се нашом селу путем предавања. аналфабстским течајевима н т. д. нросвијете и оспособе за живот. Ми знамо да нагаи оинови. 6paha. ne могу бити доктори, суци, или адвокати. али могу да науче бар читати и пнсати. Када буду знпли да читпју п пишу, пружиће им се прилика да добију добре кп>иге н да их читају, што he их оспособити да се снађу у свакидашљем животу. Наш народ то увиђа, na зато оснива Гпјретове одборе u читаонице. Тако се je и у нашем селу ипјило свјесних �.ч.ули. KOJU зшцду u цијено рад Гајрста, iia -jy jlpaiujie 10днне основалн Гнјретов одбор са сјодиштсм у Локвама. Оваки дан види се прогрес у прошнриваљу Гајретових идеја, те се све внше увиђа у иароду похреба да осннвају одборс Гајрета. Тако исто и у сслу Рсчицама назад иеколико дана оспован je Гајрсхов мјссин одбор, на чсму нмамо највише да захиалимо иојсдинцима, шшцпја.тоЈЖма Гајретових идеја. Да не бих одуљно са овнм говором, иремда 6u нмао још дуго да говорим о 1’ајрсту и његовом циљу, сжратићу овај говор апелујујћи на све присутне, да не клоисте духом, да се мало више заинтересујете за Гајрет и да, се мсђу вама нађу што внше ичицијатора ових всликих Гајретових идеја, да се што више заипхерсоујсхс за Гајрет и да се муђу вада uabe што нас. Нешто важно требамо још сиомсиути, a то je да je данас Гајрет постао најзнамешггнје друштво у цијелој Југославији тим више што je под пајвишом заштитом Његовот Kp. Височашлва Прсстолоцаследхшка Петра na свали час налредује icao птица крилатица. Још једном захваљујући овако лијспој иосјети и желећи Вам да се угодио провеселите, устанимо и кликнимо (три пута), дра.га браћо п сестре, Њ. В, Краљу Александру I живно! Живио Протектор Гајрета Преетолонасљедник Петар као п цио Краљевски Дом Живјели! Гајретова предавања у Модричу. lUiipCH.e itcroBc лијсп« идеје. Iia иред.шаи.-у jn бп.ло приг.уиго oimi 100 особа. Дне 8. II. 1931. г. одржано je шесто Гајретово предаваше »Задругарство у Краљевинп Југославијп« од г. Шефкнје Бубића. Ово предаваље одржао je иза теравнјс у просторијама Мјесне задруше за Пол.опрнврсдци Кредит г. Еш- Т А М Б У Р . ЗБОР ГА ЈР Е Т О В Е ЧИТАОНИЦЕ У САН. МОСТУ заједно са претсједнино;и Мјесног одбора Гајрета. Са лијева на ^есно, сједећи: Зборовођа r. Ибрахим Бабић, Ешреф Шабић, гТретсједнш; Мјссног одбора Гајрета; г. Хасан Хукић. — Стојећи: rr. Сафет Куртагић, Ибрахим Хаџиахметовић, Авдо Мујаџић, Нијази Арнаутовић, Хасан ЈЗебаћ, Хусеин Бербић. — Озада: Сефер Алагић. У низу Гајретових предавања која су ^одржаћа за вриjeue рамазана, a која су нмац^ огромнбг усрјеха. у пароду, и наш je одбор одржао још неколико. пдрдавања за народ. Добар Гајретов радшгк, народни учитељ -из Јакеша г. Абду^ лах Даиџић, одржао je за вријеме ]Ш1азана у просторија- реф Шабћћ, претсједник Мјесног одбора Гајрета u секретар ма Муслиманске читаонице у Модриу неколјшГ'емјих/по- Мјесне задруге за Пољопривредшг кредит, воје je пажљиво пуларних предавања за народ. ^ ' \ саслушано од најмање 100 лица. Иредавање о »Штедњв« којим je лијепо приказао |ка!tfpSSB ' Иговомј лриликом истажнуто je присутнима, да се што треба шхедити u шта све лпедња доносн породици, друјштћу| више уписују у чланство Гајрета и помажу Гајрет у сваи државн, све поткрепљујући лијепо суретима из КуЈфааЈ ком погледу. Дне 12. II 1931. год одржано je седмо предавање: »Пет и хадисима. Предавања je цо-Чпо саслушали 55 особа. Предавање »Куда ћемо са дјецом?«, које je такођер лијепо исламских обавезних вјерскнх дужности« од г. X. A. Буобрадио и подијелио доста савјета родитељима, како и куда пгатлића, Ово предавање одржао je потпрегсједник Мјесног да шаљу своју дјецу. И овога пута Мусллманска читаоница одбора Гајрета г. Ћамнл еф. Камарић у Градској џамијл пред више од 200 слушалаца. била je дупком пуна свијета. Предаваље je саслушано са великом палсплм и одобраДал>е je одржао три предава селу ЈаДетпу упросховањем. рнјама сеоокс кафане н то: »0 вемљорадн.11«, <"30 лошим и Дне 14. Ц 1931. год. одржано je осмо предавање: »0 добрим особинама муслимана« и »Будимо задругари« од г. Ш. Бубића. Сва три предавања била су добро Восјећена, хигијенн« од г. Др. A. Буквице у меитеби-ибтндаијн, пред што се и сами одбор увјерио преко свог изасланика, a н.ит- великим бројем слушалаца. Ово предавање je одржано г. Теуфик Арнаутовић, секретар Мјесног одбора Гајрета. шла су на потлуно разумијевање међу сел>анима. Дне 16. II 1931. год. одржано je девето Гајретово предавање: »Наломене за кућни одгој дјеце«, од г. 0. Мурсела, Гајретова предавања у Сансном Мосту у мектеби-ибтиданји пред много слушалаца. Ово предаваљс Овомјесни одбор Гајрета одржао je даљња Гајретова je одржао претсједник Мјесног одбора Гајрета г. Ешреф предавања и то: Шабић. Дне 4. II. 1931. «\ одржао je лредавање »Ислам и ПроДржањем ових предавања и ииаче. радом овог Мјесног свјета« од г. Османа Нури Хаџића у Градској џамији пред одбор Гајрета, овдашњи свијет има сасма другачије мишљевихие од 200 слушалаца лотпретсједник Мјесног одбора Гај- н.е о Гајрету те се je надати, да ће 1’ајрет у овом мјесту рета г. Ћамил еф. Камарнћ, шериатскл вјежбеник из Сан- имати великог успјеха, а иначе у моралном погледЈ’ успјех ског Моета. je досада био завидан. Предаван.е je пажљиво саслушано, a предавач je ујеНајзадње Гајретово предаваље није нам било могуће дно алеловао за што веће присуствовал>е за упис у члан- одржати, јер смо били запослени код томболе те he се нсто ство Гајрета. накнадно одржати, а уједно he Мјесни одбор Гајрета, чим се Дне 6. II. 1931. год. одржао je пето Гајретово предава- укаже лепше вријеме, насхавити са предавањима и у остање »Ко су босаноко-херцеговачки муслимани« од г. Дерви- лим мјестима среза, те he се накнадно извјешхај о успјеху ша Тафре, у мектеби-ибтидаијн иза теравије, г. Теуфик Ар- исхих поднијехи. наутовић, секретар Мјесног одбора Гајрета. Предавање je било врло добро посјећено a предавач je прије предавања П р о ш и р у јте ч л ан ство Г а јр е та и п ропригодним говором нагласио .важност ових лредавања те бригу Гајрета за просвјету нашег заоеталог свијета и апеп аги р а јт е њ е г о в е с п а с о н о с н е идеје! ловао je на п,рисутне да сваком приликом помажу Гајрет и 165 �Дал»п»с п р о ш и р е њ е Г а / р е т о в е о р г а н и з а ц и је Даљње проширење Гајретове Tokom мјесеца н а р та Гајрета слнједећа господа: организације постављени су за новјеренике , _ . „ у Сочица Сочнцама (a. п. Прибо,): г. O m a сф. Скорупш, државни вмам; у селу Врбањи (срез Бањалука) Јуоуф Ајдиновић, учитељ. Оснивање Мјесног одбора Гајрета у Палама Ha 20. фебруара т. г. одржана je у Harf&Ma изванредна скупштина, на којој je изабран мјесни одбор. С-купштина je одржана у проегорнјама кафане Хоџвћа, a отворво ју je повјереник г. Всјсил Хаџалић в поздравио присутие чланове. Првје прелаза на дневнв ред г. Пвлав говорио je о- културно-провјетном раду Гајрета у прошлоств и о његовом позвву у будућноств. У одбор су изабрана слвједећа господа: Претсједнвл: Вејсил Хаџпалвћ. ввдустрпјалац; потпретсједпик Арвфага Орташ, трговац; секретар: Душан Новаковић, тррвац; благајнвк: Бећвр Кишвћ, лугар; одборницв: Хилмо Ченгпћ, Рашвд Кадрић и Ешреф Паповић; замјеници: Муло Олбвчнћ, Илвја Блепгаћ, Ибрахим Јашаревић, Јусуф Рамчић в Ашвм Хоџић. Надзорвв одбор: Милош' Спахпћ, Иван Рагуз в Мухамед Медпја. Ha предлог г. Пвлава tpa ^кудштине je отпосјшн поздрав Дворској канцеларијн и иретсједнику Главдог^одбора Гајрета г. др. Хасанбеговвћу. ( По обављењу дневдог реда приступило се упиоиваљу нових чланова. 4->r v \ / ције, којп ј« вољпл д« се прнви Гдјротови пр»д«ш ,а 0 Рамазапу. I. конференција Гајриових рвданика. Ова конференција одржанк ja у Гајретову вонвикту 26 јануара о. г„ Kojoj су врсуствовалн ва одбора г. г. Реџић Осман, Софтић Есад, Хацић Мехиед, Хасић Муотафо, Рецвћ с ' н ^ Вншћт1!ћ 0 «ербег и Вехабови!. Аблулзх, п шЈолбора г. Татлић ВеИнр, Сиајић Мухмвд, Шувадвћ MypaTi Вузаљко Љшил, Шехић Ахнет, Мујавић Смајил в Ћехајић Садик. . Рад ове конференцнје био je распоред ГаЈретових предавава no џамијама и другим локалвма за широке народне масе и предавања спсцнјално за женске у Г.ајретову конвикту. У току рада no овоме предмету г. Реџић Сулејман, управиик конвикта учвнио je овај предлог: »Служећи се искуством прошлогодишњвх предаваша није се скоро ни у чему видво успјех тода рада, всћ напротив видн се да тај наш свијет у истој мјери пјанчује, бесполичари u остало мпого чини што га упропашћује. Стога оам мвшљењл да упоредо са*предаван>вма приступимо и неком стварном раду из кога i^e впдјетн резултати na привредном подизању народа. Зато предлажем, да одмах приступимо осннвању једне женске радионице везива и тквва на задружној основи, јер je itaoajnua женског свијета која се тим послом бави a свој рукорад у бссцење даје и тако минимално зарађује. Савезно тому, да се такођер оживи рад у постојећим земљорадничким задругама«. Овај предлог г. Сулејмана Рвџића nao добар и смвшљен примљен je једногласно n закључено, да се убрзо сааове шира конференција внтелектуалаца и осталих виђснијих грађада свих сталежа који he донијети заг-вучке no тој ствари. Тиме je ова конференција била закључена. _ . ^ Ц ИСИВа“У Т°ј Р а д Гајрето-веЧорганизације 1931. Лмвоког Рамазана 1930. год. Гајретови рад ени и одржалп су бко 70 цредавања ш разшш мјеспша у „ароду. (Ввди »Гајрет« год. 1030. сгр 6Ž.) Овагодкшњег Рамазана одбор Гајрета са осталим својвм раденицима в пријатељима бво je реалнији, јер поред формалнвх предавања, која су одржавана у народу приступвло се в стварвоме раду тсао посљедицл лањских и садањвх предаваља и осталог Гајретова рада који ћемо овде изложвти. Реконструкција Мјесног одбора Гајрета. Поводом премјештаја зретсједника г„ Др. Хамдцје Браве у Бос. Кобаш и смртв рахм. Мухамеда Захироввћа др. п. претсједнвка 20 . јануара о. г., Мјесвв одбор je одржао своју сједницу 22. јануара 1931. на којој je взабран за претсједнвка г. Осман Реџић школскв управвтељ, a за потпретсједнвка внж. г. Божо Ботић, шеф техничког оделжа, док су ва упражњена одборнвчка мјеста унвшлв у одбор г. г. Хаџвћ Мехмед, вјероучвтељ, в Бишћеввћ Омербег, посједнвк. Уједво je на овој сједницв рвјешено вграње Гајретове томболе и учињен распоред рада no овој ствари. Још je закључево, да се хитво сазове шира сједнвца одбора в на всту позове взвјесан број духовне в свјетовне интелиген- = 166 Гајретова предавања. Ha састанку од 26. јануара сви су предавачн били , упућени да сваки на уводном мјесту проговори о акдији Гајрета поводом ових предавања и његову раду на културно-просвјетном п економском придпзаљу исламског ди)ета нашвга шт0 Је ” Предавања су одржана no овм е расдореду: 29. ,ануарз о. г. r. Хаџић Мехмед, вјероучитељ, »0 вјери« у џамиЈИ Фетији; било присутно до 150 особа. 30 јануара г. Мујакић Смајил, вмам, одржао je ово всто предавање у Фетвји џамвји за грађане; бвло прпсутно до 100 особа. Истога. дана одржао je ово предавање г. Хаџић Мехмед у џамији Бакшавш; било првсутно преко 100 особа. 10. фебруара г. Вехабоввћ Абдулах, шеријатски суднја, »0 вјери« држао у Ићхвсар џамији; присутно око 100 особа. Хаџић Мехмед, вјероучвтељ о теми »Ислам и просвјета« у џамији Горње Прекоуње; присутпо преко 100 особа. Реџић Осман, шк. упр. »0 васпвтању дјетета« држао у Гајретову конввкту за женске; присутно 58 особа. 11. фебруара г. Татлић Бећвр »0 хигвјени« у џамији Ићхисар; присутио npeico 100 особа. 12. фебруара Реџпћ Осман »0 васпитању дјетета« држао у џамији Фетвјв ва пазарнв дан у подне за сељаие; прнсутно до 100 особа. 13. фебруара г. Мујакић Смајил у џамији Фетија о теми »Ислам и просвјета«; присутно до 100 особа. Реџић Осман »0 хпгвјенв« у Гајретову конвикту за женске; првсутво око 80 особа. Татлић Бећир о теми »Одгој дјетета« у џамвјв Горње Прекоуње присутно преко 100 особа. 14. фебруара Зјаквћ Расема, учитељица, о теми: »Ислам в просвјета« у Гајретовом конввжту за женске; првсутно Gajret u svakoj kući, znači samo njezin napredak - �ЛаДО 100 оиоба' 1>cyuh 0cMd,t 0 теми: »Калфишжа опрема аа иајотор0« У Занатлијокој чнтаовици, a no молби »Хуријста* из Сарајева. 19. фебруара. о Бајраи-наиоау држали су продавања r. г. Мујакић Смајвл о темн: »Пех нсламских вјерских обавезвих дужносхи« у џамијн Фствјц; присутио до 205 особа; Хаџић Мехмед »Ислам u ироевјеха« држао у џамији Доње Црекоуње; присутпо до 150 особа. Ћехајић Садихс, студент, о теми: »Пет исламских вјерских обвезатних дужносхи« у џамији Горње Ирекоуње; присутно до 200 особа. Тиме су била закључена Гајретова Рамазанска вредаваша. II. Гајретова конференција м.ворадаичЈсип задругама ii хо: Југоолавеноке теисачке aiiдруго за град и срез Бихаћ, noja je својим радом дошла у дсфидит и Југославенске земљорадиичке задруге оа град Вихаћ, која je иза свога оснутка застала својим радом. По овој стварл говорио je г. М. Ибрахнмпашић, који je мшпљеiba, да обе uocrojehe задруге ликвидирају, a да се оснује нова задруга са ограниченим јапсхвом. Захии je говорио г. Тахлић Koju износи разлоге зашхо су обе задруге дошле у хако цепожељено стање. Надуго разлаже систем задрупарехва, na je и on мишљења да се оонује нова задруга оа огранпченпм јамством. Једии су били мишљења да се иостојећа задруга за град Бихаћ оживи, јер je незадужена a ona друга за град и срез да ликвидпра. Након дуже диекусије закључено je да ее и за ову схвар изабере ужи одбор који he je проучнхи. У хај одбор нзабрана су гг. М. Ибрахимнашнћ, Софтић, Јусуфхоџић, Татлић и 0. Реџић. Затии je закључено да оба изабрапа одбора no завршетку свога рада заједпички сазову још шнру конференцнју и io у првои реду од привреднвка на коме he се обе ове ствари расправити у дехаље и доиијетн похребии закључци. Тиме- je ова конференција била закључеиа у 1 12 сати* ноћу. Ова je конференццја иазвана no закључку конференције од 25. јануара 1931. Позив оу потписали г. г. Софтић Есад, шеф среског суда; Смајић Мухамед, окружни судија; Татлић Бећир, учитељ, и Реџић Осиан, школсви управнтељ, за дан 30. L 1931. у Гајретовом конвижту. Од позваних присуствовали су г. г. Ибрахимлашић Мухамедбег, члан Трговачке и обртничке коморе, Реџић Џафер, бански вијећник; Јусуфхоџић Омер, rpaдоначелннк; Софтић Есад, срески судија, Смајић Мухаивд, суднја; Ћетић Бећирага, трговац; Реџић Сулејман, управник Гајретова конвикта; Шехић Ахмет, чниновник окружног инспектората; Делић Ибукић Хасан, хрговац; Миџић Рашид,> III. конференција у Гајретову конвикту 11. фебруара 1931. Одбор са задатком да учини припреме за осиивање оптшински чиновник; Татлнћ Бећир, учитељ; Хаџиабдић Фехимага, посједник; Ибукић Салко, посјодник; Делић Сма- Женске радионице обрахио се сличној усханови, бањалучком јил, судија; Салихоџић Назиф, надпорезнихц Кекановић Му- удружењу »Будућност« за правила и упухсхва no овој схвахамед, посједнвк, Вехабовић Абдулах, шер ’ судија; Алагнћ рп, -а-хавођер и на инж. г. Узејира Бисера, бан савјехпика Дервиш, посједник; Хаџић Мехмед, вјероучихељ; Мујакић у Б. ЛуцШ\ Г. Бисер искО'рисхивши згодну прилижу свог Омајил, имам; 3eho Алагић, посједник; Шувалић Мурат, со- службеног пуховања јавиа се Гајреху, да he cinhn у Biixah 11. фебруара. Ha хо су оба ужа одбора одржали своју сједлицилахор; Бншчевић Омербег, пбсјједа&к; Муслић Јуоб посједннк, и Осиан Реџић, претсједник Мјесног одбора ГаЈ- S»40ш * (8.' фебруара и закључили да се одржи поповна icouрета. Тако су били заступанн сви стадежи и сви дијелови фереиција na 11. фебруара на вечер у Гајрехову конвикту. града. С Одзив je био неочекиван. Близу 80 особа ирисхупило Ову конференцију отворио je г. Софтић захвалившн се je овоме сасханку, који je отворио судија г. Софхић, поздраприсутнима на одзиву и инзнесаввдхГ сврху састанка. Затш присутпог инжињера г. Бисера, који се на хоме no- • je присутне умолио да се поведе дискусија о општем при- здраву срданно захвалио a no хоме зажелжо чухи наш рад вредном стању нашега народа, Први се јадио за ријеч су- о стварима за које су му писали. Ријеч узима г. Осман Редија г. Смајић истакнувши зле навике нашега народа и по- џић и вели да будемо од реда иредлажем да obou сасханку требу што јачег рада ва његову придизашу у сваком по- прехсједа г. Софтић, a записник да воде гг. Татлић и С. гледу. Затим je говорио г. 0. Реџић. Он детаљно, разлаже Реџић. Захим насхавља и вели, да he лоднијехн исдрпаи повод овога састанка; излаже потребу рада на задрутарству, извјештај о досадавем раду за који смо се сасхали и хо јер да je то једини пут и начин којим he се народ економ- колнко због г. Бисера бившег прехсједника »Будућносхи« и ски подићи. Мишљења je да се раслравља о закључхсу I. схручњака no предиехима расправе, холико и због великог конференције и за то je да се у мјесту оснује Женска ради- броја грађана којима тавођер иије познах наш рад у пооница веза и ткива на задружној основи на удјеле. Вје- јединосгима. Износи рад na оснивању женске радоиице рује у успјех рада ове конфереиције обзиром на разноли- наглашујући како велик број пашег женскиња бавп се накост присутних лица no ралијим својим погледима на наш родним везом и хкивом, a колики опет број без зараде као културно-просвјетни, ооцијални и полнтичкл живот. Зало служннчад служи у грађанству за кору хљеба, a да нико свесрдно поздравља овај састанак. По томе je узео ријеч г. о н>ему не водн рачуна гдје и пошхо служи. Замјерава Ha­ Татлић Бећир као искусни раденик на задругарству, хе из- rnoj опшхој апахији, na ако мнслимо да осханеио своји и носи злу праксу наших задругара у задружном раду. Са- на своме мораио се прегнухи на рад. Надаље исхиче нехај глашава се са предговорницнма хе je и он за хо да се оснује взвјесне инхелигенције као да нијесу синови овога варода женска радионица. По овоме предмеху још су говорили гг. и схога апелује на оне, који су свјесни хога да помогну Ибрахимпалшћ, Салнхоџић, Џ. Реџић, Јусуфхоџић и Веха- своме народу нарочихо у данашње доба, када су све залреке бовић, a no хоме je донесен закључак да се пзабере ужн од- за сложан рад охклоњене. Мишљења je да се женсжа радибор, који he прпбавихи похребна правила и упутсхва за ос- оница оснује na задружној основи a не како некн мисле uo нутак ове усханове. У хај су одбор изабрана гг. Смајић, Џ. узору »Будућносхи« са мјесечном чланарином. За ту усханову похребии калихал да буде прикупљање упиоаних акРеџић, Салихоџић и 0. Реџић. Иза тога предсједахељ г. Софхић позива присухне да ција Привилеговане Аграрне Банке, жоје смо сви уписали, се поведе разговор о ожнвохворењу рада у постојећнм зе- a нарочихо чиновници и служебници којих у Бихаћу има Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будућност 167 �Ллиау ion, na да rtu <;о na raj иачшг Morao стћорити icjuih- Kaiha друшгиеинх иптомаца, rtn ггзра-жгна жеЛл т г« ирирадл ифхар за пигомце заједнички са грађанима Ова je тал од својпх 50.000 дцмара. Нредлаже да сс у иринципу жеља свесрдно била прпхваћена na je приређен ифтар за усвоји оснивање речене радионице и да се одмах взабере оснивачки одбор којн he израдитп иравила н лодннјети све питомце na који je такођс позвано п око 40 rpaJjana. надлежној власти на одобрење. Иза тога говори р. Бисер. Управник конвккта r. С. Рсџић са нарочитим одбором учиУ лрвом рсду хвалл овакав рад и брлгу за свој народ a ло иио je све лотрсбне лрипреме за овдј ифтар na je у ту томе излажс оргалпзацнју н пачип рада бан.алучке »Будућ- еврху уродио п дежорисао парочлтс просторИЈС. Столови су лостл«, која лпјеп број муслиманског жснскиља залослује. билп тако лостављсни да унаколо сједс узваницс a спрам Затим као стручњак говори народним јсзиком опшпрно о њих Гајрстонп пигомцн шхо je личило правоЈ роднтељокој задругарству, истпче кризу, a напосе лошс еколомско ста- софрл. Од узваних били су присутии rr. И. Витас окружни ље лалгога народа. Велн, ко je пријатељ ларода тај ne га инспектор, В. Перниовпћ директор гимнапкје, И. Ф1.ангер упућпвати na задружнл жнвот, јер му je само у томе спас, пуковник Б. Илић срески иачелник. П. Радошевић срески ако xohe да се одржи л сачува своју самосталност. Судија агроном н У. Бпсер бансшг савјетник, те Софтић, Јусуфхођнћ Џ. Реџпћ. М. Ибрахпмпашић, Вехабовић, Чстпћ, ТатСмајић пита да лп бл. се одмах прцступило уплсивању удјела пли би се чекало до примитка акција П. A. Б. __ лић, С. Реџић. М. Хаџић, X. Ибукић, Н. Мнџић, С. Ибукић, Г. Бисер на то вели да су потребле предрадње за оснутак Ф. Хаџпабдић, Хаеић, С. Хаџић, Д. Пиралић, Хајрулахоове установе и док то буде, стићи he и акције П. A. Б. — Buh, Шувалић, Касумовпћ, Глухалић, Селимовић, Мујакић, Г. X. Сарачевић велн да се чим прије отпочле рад и то на A. Реџић, 0. Реџпћ и М. Ибрахнмпашић из Рипча. По завршеном ифтару прп црној кави, присутне je лодлози правлла »Будућности« a ж.ад се приме акцпје могу се и друштвена правила измијсннтн ла задружној основл. поздравно прсхсједнлк Гајрета г. 0. Реџић захваливши се у Г. Татлић ле слаже се с тнм већ да се одмах релепа радп^, име Гајреха како претставницима влоети којн својнм прионица оснује на задружлој ослови са ограпнченим јамством'. -^уством увеличаше ову Гајрехову свечаност, ха.ко и грађаСудија Делић образлаже са законског стаповишха да ова пима. који ne само што својим оболом приредпше ову сјајустанова не може битн на задружлој основи ^шГ^-удјеле нз ну ccrcfip^ за Гајретове питомце — нашу наду и будућносх, разлога што би саме раденице морале Qmiv задругарке^а већ шхо н својим присуством исту увеличаше. Надаље исове су слромашле. Стога je мишљења да се ради на под- ' Хтђгче потребе Гајрета и све присутне моли да се својоки лозн лравлла »Будућпостлв^-Уједно заговара фузлју свпх заузму зач ово наше најјаче друштво у Краљевнни, које друштава у мјлСту да 'се, на la j лачин омогући опстанак нашу омладаЦЈу васпнта у вјерском и нацноналиом духу и подиже je na власгите nore као корисне и врнједне члалооваклх корисних у стаи ев^ Ш томе се ншкон краће дискуве друштвене заједнице na je за то Гајрет n na Највишем снје усваја осливање желске радпонпце и и ш Г Ч З и р а одбор који he проучнтз^ ствар и предложити правила на мјесту. ^добио признање за гвој рад хе позива присугне да задружпој основи рли џо узору »Будућносги« са мјесечном клнкну највећем пријатељу Гајрота Његовом Величанстпу члапарином. У ов- a j одбор изабрана су ова гг. Смајић, Ју- Краљу Александру I., што су присутпи прихватили са громсуфхоџпћ, Џ .' Реџић, Софтић, М. Ибрахпмпашић, С. Реџнћ, ким трократним »Живно!« Послије тога се иаставио угодан Татлић, См. Делнћ, Сарачевић! столар,] Чегић, См. Хаџић, разговор све до теравије када je глас мујезина позвао na Мујагић, X. Ajferah, X. Дслпћ п 0. Реџић. Пошто je завр- молптву. За овај пфтар од близу 80 особа придонијели су јело шена ова тачка дневног реда длје се одмор. u i i i i i i > Послије одмора г. Софтић износи 2 . гачку дневног ре- ова гг. Џ. Роџић, М. Ибрахпмпашић. Јусуфхоџић 0., Четић, да, питање рада и опсганка посхојећпх земљорадничких за- Н. Миџић, Р. Мпџић, Ћ. Мнџић, Вехабовић, См. Делић, Софдруга у Bnxahy. Ријеч узима г. Бисер и вели да су му те rnh, Др. Куленовић, Д. Пиралић, С. Реџић. Xacnh, Хајрузадруге познахе из његова службеног рада. He желп да о лаховић, Шувалпћ. Касумовић, Хаџиабдић Ф., Мујакић, С. љима напосе говори, јер Бихаћ има свог сресжог агронома Ибукић, 0. Реџпћ, Татлић. Салихоџић, неа чему им je Гајинжињера г. Радошевића, вриједна s агилна раденика на рет благодарио. Теравија у Гајретовом конвикту овоме пољу, na je увјерен да he он у свему бити на руци Управншс г. С. Реџић побринуо се у врлјемс Рамазана да се корисно ријеши питање ових задруга. Он хоће да на оволикоме скупу проговори о пољопривредним задругама у за нарочитог имама који he клањати теравију питомцима у опште. Износи све оне мане задруга које су чиниле Савез просторијама конвикха и то у особи бпвшег пмама r. АхЈугославенских Земљорадничких Задруга и обог чега су оне мета Реџића. Умиљати глас Ахмет еф. привукао je ne само питомце, у апсолутној већини пропале. Затим говори о сточарским, него и многе Гајрехове пријатеље и радепике да je конживинарским и произвађачким задругама. Након предавања г. Бисера претсједатељ г. Софтић пита какав he се закљу- виктска џдмија парочито за то удешена, за вријеме терачахс донијети no овој тачки дневног реда na се након тога вије била много пута п претијесна за џемат од око 60 осаба. Тако je Гајретов конвикт у врпјеме Рамазана био стјебира одбор који he споразумно са објема постојећим задруцишхе рада на општем добру нашега народа, јер су се одргама наћи пута и начила да оне свој даљи рад и опсванак жавала предавања и конферснције и расправила многа и подесним начином ријеше на добро и корист својих задрумнога пихања од општег значаја како за женски, тако и за гара, У овај одбор бирају се гг. Џ. Реџић, Ф. Хаџиабдић, мушки свијет, na he се no Вајраму да иастави рад и нл См. Делић и A. Ибрахимпашић. По овоме je био завршеи рад ове конференције у 2 сата ноћу, коју предсједатељ г. селу одржаваљем предаваља и оснивањем корисиих устапова. Било сретно! Софтић заасључује и моли све присутне за моралну и материјалну помоћ свих у свему no донешеним закључцима те завршује са покликом: »Жпвили!« М Ифтар грађана и Гајретових питомаца у нонвикту бруара 1931. 12. фе- Како je стјециште свегд Гајрстова рамазанског рада био Гајретов конвшот и у томе многи раденици и прсјвтиоци пратећи рад конвнктоке управе око васпитлл.а и издржа- 168 Ш Ж Ш р Ж Ж е К И IПроширујше лисш ~Гајрет“ у | I Вашем мјесту и околинн! g �успеси Гајретова рада у Требињу ""иаеја, УвеРен>е и посебно истР ф н рад три су најважелемента за један успех. Ти фактори донели су поjft рајретове идеје у Требињу, јер оно што je овде за t i последњих рамазанских дана постнгнуто за Гајрет 6iie и сва очекивања и најзагрејанијих Гајретових поборcjiaa” | '4 Кафана »Централ« овог Рамазана није била I наклапања и игре, него место на коме су |иХ илМИја, трговци, занатлије и сви сталежи ,а' елемента заједнички радили на промицању место обииителигенмуслимани учврш- рељел Месин je одбор отклонно иривремено љеио успостављање са жељом, да се оснивање читаонице поставл на потпуно солидал основ и да читаоница буде tokom времена жариште целокупног Гајретовог рада у Требињу. Уз то je било врло важно пнтан.е погодних просторија, које се у месту не могу лако наћи. Ha 4. II. 1931. године i u нннцијатпву Месног одбора Гајрета прнређен je женски ГаЈ1>етов Мевлуд у просторијама јЈја ја Ш јјШ Гајрета и његоае идаје. 3Редовно су се одржавала Гајретова предавања за која мирне душе, може рећи да су врло добро успела. To ее ражавало на сталном пропиткивању, које je предавање на eBHou реду, као и no великом броју посетилаца. Гајреи радници и поред најбоље воље нису могли одржати предавања, јер посао, који су тог времена имали, био п сувнше огроман, a са друге стране у том су их омеле ii атмосфероке прилике. Предавања су држана следећпм редом: 1 (»Вера« п{редавач Кадић Шефкија, срееки судцц. Г, рпсутннх 136. 2. »Будимо задругари« предавач Толић Хусеин, полит.. датав. Присутних 116. 3. »0 одгоју деце« предавач Хујдур Ћамил^чиГељ. рисутних 128. 4. »Исламски прописи о одгоју деце« цредјикд Тахир i. Поздеровић, вероучитељ. Приоутних 148. 5. »Ко су бос.-херц. муслимани« предавач. Бегић Наил, 1итељ. Присутних 110. 6. »Ислам и просвета« предавач «^сеДн Толић, пол. шетав. Присутних 132. 7. »Пет исламских обавезних верских дужности« пре1вач дрвог дела Хафиз Хасан Ба£овић, другог дела Му•афа Садовић, чиновнпк Ортопедског заврда. Присутпих на рвом делу 130, на другом 156. Ово je предавање одржано Осман-пашиној џамији, док су остала у кафани »Цен>ал«. 8. Разлике између новог и старог кривичног законппа поступника« предавач Кадић Шефкија, срески судија. рисугних 96. 9. »Оистеми у одгоју деце« предавач Поздеровнћ Eireep, гудент права. Присутних 92. Поред тога одржана су поновно два предавања у џаији у селу Придворцнма. Било je присутних 53 мушка п женских. Предавање »Вера« одржао je Кадић Шефкија, »Ислам и просвета« Толић Хусеин. Уз ово су расправљана поједина привредна питања Придвораца и околпне. Ди:усија je настављена у месној муслиманској читаоници. После већине одржаних предавања вођена je жива ди:Усија, a највише о одгоју деце. где су се оцењивале месне рилике у овом погледу. Сарадља интелигепције и народа имала je и другог [едосредког успеха, јер се no ипицијатввн чланом Вакуфповеренства и Гајрета расправљало о- уређењу модер°г гробља, пошто садање ни најмање не служп na углед услиманима, a и попуњено je. Изабран je посебни акцион одбор са заддФом да нађе место и срстства, no утврђеом иачину за оствареље овога посла, и тај je одбор до сада ‘Упио око 25.000 динара за израду модерних мезара. Коицем јануара ове године ликвидиралб je муслиманомладшкжо друштво »Будућност« у Требнњу, п сву В°ЈУ имовнну са књпгама н инструмептпма устунило je lm Месн°м одбору у оврху оснивања Гајретове читаонпце. лк° се била повела жнва пћцнја за осппвап.о ове чптао'*е од стране грпђанстна и стајало се пред љеним оства- ЈЕ Д АН ДИО ГА ЈР Е Т О В Е ТОМБОЛЕ изложен прије забаве одржане 20. фебруара у Требињу. Меатеби-иптидаије. Основан je посебни приређивачки одбор у који je ушло неколико најугледнијих ханума и хаиумица. Бвло je одлучено да се Мевлуд одржи са следећим програмом: | ј »Вера« предавач Хафиз Мухамед Бутуровпћ, имамматичар. 2. Учење Мевлуда са илахијама. 3. »0 одгоју деце« предавач гђица Рефија Поздеровић. Међутим сав муслиманскп свет из моста и околине желео je да присуствује Мевлуду, те су за врло кратко време трн велике просторије Ме-ктеба биле испуњене тако, да се велнки број морао повратитп. Природно je да чланице прпређивачког одбора нису магле одржати потпун ред при сволнкој посетн, коју нико нпје очекивао, те се услед велике стиске морало одустатн од читаља предавања и проучен je само Мевлуд, којп je пажљнво саслушан. Мевлуд са илахијама учило je неколгако ханумица, ia посебно je врло леп утисак оставпла на присутне са својим умнлним тласом гђица Бакетић—Бабовић Азиза. Ha Мевлуду je пало добровољинх прнлога у пзносу од Дин. 1883.50 те je no одбитку трошкова остало ва Гајрет чпстпх Днн. 1399.— T okom Рамазана младеж je прикупљала. ручне радове за Гајретову забаву и успех je био већи него н једне roдине до сада. Осим тога стално je играна у властнтој режијп Гајретова томбола после одржаних предаваља, која je донела Гајрету чпсти приход од 4255.75 Дин. За препоруку да би се и у другим местима у будуће поступило, овде можемо швести да смо накнадно увели продају цигла за Гајретов дом добнтницима на томболи, што je донело овом одбору приход- од 306 Днн. Да се одмах у почетку са овим почело корнст би бпла много већа, a кад би се ово код свих одбора применило лакше би се дошло до тгодизања Гајретовог дома. Са посебпом радотћу истичемо, да се за време Рамазана уписала и 54 нова редовна члана Гајрета, a уз то се за 169 �утемељача уписао г. Хајдархоџић Авдо, трговац из Требиња. За цело време Рамазана вршене су припреме за Гајретову забаву, која je одржана 20 . фебруара о. г. у Хотелу Наглић. Забава je одржана са следећим програмом: 1. Поздравна реч, * 2 . »Гајретова хнмна« од С. Башагића, декламација, 3. »Химна победника« од Ј. Дучића, декламација, 4. »Златнн бардак«, комеднја вз мусл. жнвот од A. Мурадбеговића, пут одржана у навсденим нросторијама. на што паш свиЈет није научио na je отпала посета муслиманског женског света, ипак поред врло доброг моралног успеха постигнут je и врло добар матерпјални успех, јер je на забави пало Дии. 9995.50 те je no одбитку трошжова остало чистих динара 8254.25. у немогућности смо да износимо имена свих онпх који су прилогом или радом допринелн за успех ове забаве, него им се и овом приликом свима скупа најлепшс захваљујемо. Поред свега наведеног истичемо, да су грађани no својој иницијативи приредили две тепсије баклаве и за време Бајрама их послалп улрави заједничког дома Гајрета и Просвете у Требињу. И са наше стране им се иајлепшс захваљујемо. Да завршимо: Цело време Рамазана Гајрет je био тема свих ргзговора. Каиав je морални успех од овога не треба ни истицати. Са лруге стране узме ли се, да смо од 20. јануара до 20 . фебруара о. г. осим чланарине прикупили за Гајрет чстих Дии. 14.270—, што je врло велика свота обзиром на рапиднп скономски пад у месту, јасно je да ни ма•геријални успех није изостао Интензиван рад за Гајрет у Кулен-Вакуфу Сада no нрви пут пружила се прилика расадницима "^Уе велике п највеће културно-хумане установе, т. ј. Гајрега, да н у забитним мјсстима наше прострапе отаџбине, где je вековЦ>а владао туђнн и тама, да прошире Гајретову идеологију. Без сумше грађани Ваасуфа били су толкко година на беспућу како у просветном, тако и у сваком погледу. Наравно, до тога су их довеле болесне амбиције и егоизам УЧЕСНМЦ И И УЧ Е С Н И Ц Е експонената свих некадашњих партија. Све до значајног 6. у комаду »Он« и »Златни бардак«, који су давани на Гајјануара, ти су л>уди из дана у дан пропадали и били су ретовој забави у Требињу 20. фебруара.о.||ј;| доведени до најниже тачке. Сиров елеменат, вичан на прегарања и пун енергије, б. »Он«, актовка из мусл. живота од Светозара Ћоровића. није клонуо и верује у судбину, која му проповеда Куран, те тражи виталних услова за борбу и у дванаестом часу. Забаву je отворио са поздравном речи г. Ресулбеговић Мухарем, студент права, који je у једиом концизном го- Ти и такви људи морају егзистирати. вору изнео рад Гајрета, a присутни су га наградили бурПремда им иикада није конвенирао Гајрет, данас приним аплаузом. лазе к њему, хватају се у братско коло, око којет су се Савршеном вештииом декламирао je Дучићеву »Хим- ухватилв сви муслимани наше простране и лепе Југославипу победника« Садиковић, пиЛжац заједпичког дома Г ајрет је. Данас су сви муслимани свесни, да су Гајретове интени Просвехе у Требињу. ције ‘здраве и да je Гајрет једини комлас и путсж&з, који И остале тачке програма оу врло добро одигране, те he их водиги ка бољој, лепшој и идеалнијој будућностн. се у »Златном бардаљу« посебио допала игра гг. Карамех- To прнступање у редове поборника Гајретових идеја видно медовића Илијаса и Садовића Мустафе, a врло вешто су се je манифестовало и на забави^ коју je приредило повеодиграли своје улоге у комаду »Он« гђица Ешрефа Караи- реништво Гајрета у Кулен Вакуфу на трећн дан Бајрама ковић као Аиша-ханума, те гђе Рабија Карамехмедовић и т. ј. 21. фербруара 1931. год. Ђулса Толић, прва као Дудија a друга као Алмаса. У пеЗабава je била ванредно добро посећена. У дуцке пувању су се истакле гђа 'Вулса Толић и гђпца Фернда Омер- иој сали најотменијих грађана, запажено je доста гостију агић. са стране, како из околних маљих места тако н срезова: После програма развила се игра и забављаље, које je Бос. Петровац и Доњи Лалац. Од угледнијих личности запотрајало до зоре. Ове године била je предмет удивљења баву су посетили следећа. гг.: Срески начелник из Б. Петомбола, јер je, жако je већ напред наведено, надмашила тровца г. Јосип Цезнер, срес. сан. референт Др. Перо Мирсве досадање не само no броју ручних радова, неач) и no ковић, начелник општине г. Гојко Ракић, управитељ школе љиховој лепоти. Нашс девојке натецале су се која he дати о\ Хасан Диздаревић са госнођом, старешина испоставе г. лепши рад. Много би простора заузело када бисмо нх све Иван Топаловић са госпођом. оппшшски лекар Др. Софија наводили, али међу најлепше радове спадају милије Ћато- Ласковска, дентнст из Д. ЈГапца Хинко Орешковић, Мр. вић Вехбе и јастуци Карашсовић Ешрефе, Зубчевић Муза- фармације Вељко Торбица, начелник општине г. Милан Стафере, Чустовић Азизе, Бакшић Дике, Шаховић Рефије, Ви- кић ради болести у фамилији није могао посегити забаву ђен Хатиџе, Ресулбеговић Фадиле, Зубчевић Фатиме и мно- него je послао прилог. гих других. Посебно се нстицала ташна везена народним Нрограм забаве и ако није био велкк, био je врло довезом, дар овдашљег терзије Хаџијаховића Азима. бар. 1осте са стране и грађане поздравио je кратким и леИако je у Требиљу за непун месец дана одржано 6 пим говором г. Атиф Заметица учитељ, који je уједао био разних приредаба, a само од 15 до 20 . фебруара Гајретова арашкер ове забаве. Усвом говору осврнуо се je на најje забава била трећа no реду, те поред тога забава je први маркантпије Моментс из мрачне историје Бос. Херц. мусли- 170 �toM » «aP0™, ° N j « * « M n r t n . Меенп i Ш ц ц ж т об»Р « водогвм г. И. Кулмтвића одишрм je врдо ,Каришик« и »Пустињаково звонце« што je код присутних взазвало френетичан аплауз. Затим су дилеганти и дилетактице одиграли комад .Оиербег Љубовић. од Ваадвслава Тмуже, драиска СЛШ1, у једном чину. Догађа се у Гацку. Комад сам no себи je одличан, jep је писац изнео борбу бос.-херц. муслимана против насиља турског, који je у Ј овим крајевама, з&тим настојање муслиманског елемента да се ослободи лошег утицаја Истока, и прсвслика тсжша за вултивисањем и еманципацијом у духу савременоети. Нарочито je иотребно и вредно истакнути н овом прилнкои да je гђа Милева Диздаревић, учитељица, извела улогу цнганке на опште задивљење, као и г. Хамдија Човка улогу Омербега. Забава je протекла у најбољем расположењу, где се играло и плесало не само до касно у ноћ, него до 9 сати изјутра, када су били исцраћени и гости са стране. Ha забавн je изабрана за »Мис« симпатична гђнца Бела Сарк, учптељнца женске занатеке школе. Морални као и материјални успех ове забаве je добар. Нека je и овом прилпком хвала свима оиима, који ма иоле допринесоше за ову забаву. Жнвио Гајрет. Грађанин. Гајретови мевлуди приређени за вријеме рамазана у Ластви (срез Требиње) Мјесни одбор Гајрета у Лаетви приредио <је зд, врџјеме Рамазана Гајретове Мевлуде уоЛелу: СЦч^грму^ Жупи, Гранчареву и Ластви. Мевлуди су у селу проучени послије теравије у џамији. Поред многих Јгезгода, 'Koje владају у овом крају, Мевлуди су били вео£ф добродосјећени./ Послије Мевлуда у сваком селу одржан# су сијвлаГ^а ко/ juua се живо расправљало о Гајрету h његовф раду, за onSie добро и напредак иуслЉ кског елш кта. Ha cnjeaV i су такођер чнтана и приспјела Гајретова предавања, кој; су присутне много заинтереоовала и 4ала им повода д; друкчије мисле, осјећају и раде у жи^иту. Присутни су се са сваког сијела раашпли пуни наде н уздања у Гајрет и његов пожртвовни рад за onhe наше дрбро и сваки налредак свих нас. Овом приликом сакупљено je за Гајрет 495 диц&ра. Успјвх Гајретове томболе у Вишеграду л Мјеснн одбор у Вишеграду отпочео je са пграњем рамазанске томболе одмах у почетку Рамазана у просторијама Југославеноке читаонице и у кафани г. Свете Вранића. Кажо сс на та два мјеста ннје могло нродавати више од 10 карата, покушао je одбор да игра и у Омладинској Читаониди »Мезалин« и кафани г. Меде Јамака, али није ишло најбоље, na je одбор на m два мјеста престао играти. Чист приход од томболе био je no одбитку трошка Дин. 4.017.—. Не можемо a да овом прилнком не подвучемо да највећи дио заслуге за успјех томболе припада гг. Хаснбу Мулахасићу и Омеру Јукићу, који су се готово свакодневно старали о продаји и остајали до у касну ноћ, настојећи да успјех буде што бољи, na им одбор на том најљепше захвал>ује. Успјах Гајретове томбола за вријемв Рамазана у Грачаници За вријеме рамазанских мубарек-вечери сшај je одбор ириредио играње томболе у заједници са друштвима у Грачаниди и то: Народном читаоницом, Народном Библиотеком и Сожолским Друштвом. Обзиром на то што je наш иарод у тешкој новчаној кризи у овој години, него лањскс године, изгледало Je у n,v чешу Рамазана, да овогодишња томбола неће ни издалека бацнти приход као што je лавске године. Благодарећи на- ОДБОР КОЛА СРПСКИХ С ЕС Т АР А У ДЕРВЕНТИ шој омладинн и свијести нашег грађанства, нмајући у виду општи и хумани рад нашег Гајрета, и ова je тодина допијела исто толико новчане припомоћи од играња томболе као и лаљске године. Приход од томболе у овој години био je Дин. 5.248.—, a исту су суму добили и горе поменута друштва, jep je Гајрет с њима игрдо напола. Сарадницима' ojto томболе нека je иајљепша хвала, a нарочито г. МуХамеду Тадовићу, студенту права, који je за цијелоЈ Рвмазана неуморно радио, да буде што бољи успјех -то11бол$''к није жалио сваке вечери остати до 2 сата послије пола ноћи, изв^ачећи бројеве. Годишња скупштина Мјесног одбора Гајрета у Џивару Редовна годишња скпуштића Мјесног одбора Гајрета у Џивару одржана je 31. јануара к г. у 8 сати на вечер у зграДи- Нектеба на Оболици. Скупштини je присуствовало '68 чланова. Скушпхину je отвориб претсједник г. Мехо Бешовић, констатујући да je довољан број чланова за доношење закљусвудвтш е je оиислан певдрав претсједнцву Гајрета дру Хасанбеговићу. Оекретар г. Илијас Зубчевић изнио je у свом извјештају рад и погхвате одбора у минулој години. Г. Хамдија | Фазлиновић, уз дужи говор, изнио je пред скупштину извјештај о приходима и расходпма друштва. — Шкон дискусије изабран je слиједећи одбор: претсједник: (Јалко Верхамовић; потпретоједник: Мехо Дураковић; секретар: лалил Опаховић; благајник: Хамдија Фазлиновић, учитељ; одборници: Еркочевић Мурат, Бусулаџић Абаз, Будалица Едхем, Хаџовић Хусо и Хаџовић Шућрија. Надзорнн одбор: Бусулаџић Захир, Хаџовић Ахмед и Бешовић Јунуз. Скупштина апелује на нови одбор да што енергичније поради на привођењу у дјело Гајретова програма. Оснивање Соколског друштва no Мјесном одбору Гајрета у Орашју У смислу окружнице Главног одбора Гајрета од 14. маја прошле године, Мјесни одбор Гајрета упро je све силе за оснутак Соколског друштва у свом мјесту. Постепено радећи, сазвао je одбор почежом јануара о. ir. оастанак, који je одржан у школсжој згради. Одзив je био врло добар, a будући je одбор имао при руци и правила, то су иста одмах и прочитана. Сви присутни уписали су су за чланове, a потом се прешло на бирање одбора. Акламацијом једногласно je изабран слиједећи одбор: Претсједник: Хусеин Ћехајић; тајник: Ибрахим X. Омеровић; одборници Ахмет Пачуковић. Смајил Серезлић, Хаоап Кадић, Сулејман X. Омеровић и Изет Ћехајић. Замјеници; Јосип Пури, Ибрахим Тукуљ и Никола Госппћ. За начелника je изабран Симо Максимовић, a за замјеника Марко Џ. Живковић. Надзорни одбор: Зајим М. Спахић, Мустафа Рашидовић и Алија Беширевић. По одржаној скуппгтини о току скупштине извјештен je власт, т. ј. Среско начелство у Брчком и Соколска жупа у Тузли. ____ ...................... 171 �Л п е л Г а /р е то в и х р а д н и к а П рет с/едн ик у Г л а в в о г о д б о р а ГаЈрета Г осподиву Д ру Д в д и Х а с а н б е г о в и ћ у Поводом скорог cacTdiiKa Влкуфског mijeha пронесена je вијест у свима мјестима бивше Босне и Херцеговине да се je лретсједннк Главног одбора Гајрета г. Др. Авдо Хасанбеговнћ повукао из чланства Вакуфског вијећа. Ta вијест нарочпто се болно дојмила многобројних Гејретових радннка и лнчних пријатеља и поштовалаца г. Дра Хасанбеговића. Г. Есадбег Алибеговић, велетрговац и дугогодшпњи вођа Гајрета из Дервенте. сматрао je за потребно да обавијести о наводној оставци г. Дра Хасанбеговнћа у Вакуфском вијећу Гајретове одборе у свима већнм мјестима Б. и X., умоливши пх да се и онп солидарпшу са Дервентом н да апелују на г. Дра Хасалбеговића, да у интересу правнлног и савременог рада за муслимане у Вакуфу повуче своју оставку. Г, Алнбеговић je истодобно умолио Редакцију »Гајрета« да објавп дервентски апел претсједннку Гл. одбора г. Дру Хасанбеговнћу. Ппсмо г. Алпбеговића гласи: »Поводом дагађаја у вакуфско-меарпфском вијећу -у, Сарајеву, те уочившн велике задаће које нас чекају у раду за наше Вакуфе, a цијенећн Ваше нвизмјерне заслуге за исламски дио народа, што сте нарочито доказалп“Вашим истрај-' hum, несебнчним н успјешним радом у_ Гајрету — mu не можемо пи замислити хајирлн н успјешан рад у Вакуфу без Вас. Ради хрга апелујемд на Вас у име овдашњег муслиманеког свпјеу', који еелу. великом броју окупно око Гајрета, да не предајете оотавне у Вакуфском Biijehj . Ваш ловратак Међу Ваше истомншљенике у Вакуфу од прегудне je важноотн no насбос.-херц. муслимане, јер Ваш натрпотскл pag^jr Грјрету, којн тежн за што већим иапретком свију друштвених слојева муслиманских, као и Ваш родол>убиви и успјешни рад у овој најважнијој и најјачој културно-прос^јетној инсгптуцпјн муслвмана Југославијв, задиBito je свакога. Л Цијенећи Вас као нашег вођу. који посвећује цијели свој живот препороду нашег запуштеног н конзервативног свијета, иадамо се' да ћете се нашсм апелу одазватн и да ћете се повратити међу своје другове у Вакуфско вијеће, јер Вашн другови у Впкуфском пијећу потребнн су вођи.« Слпчан апел упухшЛје ц Дру Хасанбеговићу и претсједник Гајрета из Приједора г. Др. Мехмед Хајровић судија, повјереник Гајрета из Бос. Новог г. Мехмед Ибишевић шер. судац, затим испред Гајрета у Прњавору гг. Алпјага Одобашић и Aro Софтић, у Бос. Петровцу гг. Јакуповић школ. управитељ и Теофик Шехић, одбор Гајрета у Тешњу, гг. Др. Сабрија Карамехмедовић п Осман Рашидагић испред Гајрета у Горажду, г. Мурат Синанагић директор грађанске школе и Н. Шахпнагић иолред Рогатице, гг. Мухамедбег Прељубовић претсједник Гајрета и X. Хујдуровић испред Гајрета у Бијељини, гг. Асим Аликалфић банк. директор и претсједник Гајрета и Мустафа Жишки бански вијећник испред Гајрета у Грачаницн, г. Др Хамдија Браво испред Гајрета у Бос. Кобашу, г. Судија Јахић претсједник Гајрета у Бос. Дубици са г. Вејсилом Дрљачићем. Од Гајрета из Ливна послата je г. Дру Хасанбеговнћу слнједећа депеша: »Догађаји у Вакуфу све пријатеље Гајрета жалосте, осјећамо потребу Ваше присутности, акције и директнве у Вакуфу, na Вас молимо да не отступите од залочете борбе, јер мора да носи наш препород«. Од г. Османа Pepnha, претсједника Гајрета у Бихаћу приепјела je слиједећа депеша: »По приватним вијестима сазнајемо да као члан вакуфског вијећа намјеравате поднијети оставку — што би пожалила цијела Гајретова Крајина и поводом овога овај одбор моли Вас да то не чините, јвр смо увјерени да само Вашом сарадњом рад 172 y „ nnanllPM који fce користити исламско* Ваиуфа може кренути правцем, који дијелу нашег народа«. Од Гајрего« одбора jr Модричу р т Ф * » " * £ * • » пеша: .Цијенокн В»ш имцкшлни u жр у т % слиманима миле наи Отаџбине, a иа р =. t m , m m o В * У В а ц гф д а « м m eky » вучетс, јгр Baiuiiii иссудалошикм у Ваиуфу. " маж1-п •» народа много губи. . .......... Дспсше ,[ писма CMUior оирж аја прислијепају n«,|. стано г. Дру Xiu либеговпћу. НА ЈМ ЛА Ђ И УТ ЕМ ЕЉ АЧ Г А ЈР Е Т А М У С ТА Ф А Б РА ЈИЋ , син r. Асим еф. Брајића, шер. судије и опробаног присташе и раднина Гајрета у Травнину Г. Др. А Л И Ј А ТОМИЋ, љекар у Рогатици са својом супругом гђом БЕХИЈОМ — нови добротвори Гајрета �Д о б р о в о љ н и ДОБРОВОЉ НИ добровољни п р и л о зн ПРИЛОЗИ ЗА САРАЈЕВСКУ ЗАБАВУ: прилози примљени у канцеларији Гајрет Г. г.: Новалија даровао je Дин. 200, Др. Бокоњпћ ioo, Др. Павлиновић ioo, Др. Мутевелнћ 200, Иво Вралић ion Салих Мухтић 100, Салпх Тафро ioo, Акпф Саханић 044! Рашид Рашидагић 100, Др. Вјуб Адсмовић 250, Хатпбовнћ 00, Мујагић 30, Черовић 500, Незирхоџић 200, Рагаб Бшшревнћ 100, дирсктор аБзина 50, Јован Полиндавпћ 200, Браha Бесаровић 100, Салпх Цицо 480, Мухамед Музур 300, Срп. Центр. Прив. Банка Сарајево 1000, Касим Хаџибегић 030.50, Творница цигарпаппра С. Д Алкалај looo, Фолиерт 300, Др- Шаћир Сикирић 50, Др. ФерД0 Прен. 80, Салих еф. Башић 100, Моисе Д. Салом 500, Др. Жпрко Праштало 100, Bpaha Нанић 300, Јусуфбег Пашић 200, Срп. цркв. прав’. општина 200, Чехословачки конзул 130, директор М. Николuh 40, Енглески конзул 100, Хамдија Увејс 80 и Хасанага Хаеанбеговић Дин. 100. Добровсљни прилози ноји су пали на дан забаве у Позоришту Добровољни прилози сЗкупљени ml надлештвима у граду Сарајеву У Финаниијској Дирекцнјн сакупио je повјереник Гајрета г. Хамднја Увејс Дии. 80.— У Дирекцнјн Потптд сакупно je повјеренпк г. Каеим Хаџибегнћ Диц. 030.50. У Творнпцп Духана савупио je иовјервннк г. инж. Салих Цицо Дип. 485.— У Градској штедионнци сакупио je иовјсреник г. Авиф Саханнћ Дпн. G44.— У Окружном оуду сакупио je повјереник г. Бехаудип Салихагић Дин. 256.— Г. Ејуб Адемовић сакунио je прилпком раздјеле позива за Гајретову забаву Днн. 530.—, коју своту дароваше no Дин. 100.—: Дервишбег Миралем, Др. Бплић, Др. Јово Бокољић, Др. Драгутип Павлшговпћ; no Дпн. 50.—: Милош Гргпћ п Вукан Каблар; no Дин. 30.—: Др. Никола МсдаKOBnh. »Шнпад« Инду'стрија Дрва, даровала je приликом Гајретовс забаве прилог од Дин. 1000.— Г. г.): Барух Јозеф Дин. 200, Шемсе х. Бенгић 100, То- Бифе за Гајретову забаву 7. марта дароваше слиједећа r. г.: мић 50, Ченгпћ Дервишбег 50, Машић 50, Мутапчић 30, Др. no бечено jau*e: Др. Махмут Мехмедбашнћ, Др. Авдо Хајдаровић 100, Савез Добровољаца IOO, »'Берзелез« ioo,J -Халтбеговнћ,- Др. Зачм Шарац, Мухамедага Музур, ИсламМутевелпћ 100, Есад Бегтагаевнћ 100, Курбеговић бОт^Ажи зга Bpannh и Хамднја Копчић. еф. Хоџић 100, Шехић 20, Др. 1Сарамехмедовић looof 'Др. no 8aii3J!h»y: Омерага Ужичанин, Алн еф. Лутво, ДерToMiih 100, Дутварић 30, Плевљак' 50, Сарачеввћ и Шишпћ вишбег Чспгић, МухудаЈибег Фадплпашпћ, Ибрахимбег Љу100, Ковачевић 100, Др. £Јехмед Ikiuiih 200,' »Хуријст« 200, бовић п Мехага Чомара. Псрковић 100, Миловаиовић so, Др. Џ^ртцвић ioo, Панџа 30, no хурмашице: Мустп(ра еф. Ибруљ, Сејфулах еф. АриАрифхоџић 50, »Освитање« 100, Др. 'Андрић 300, Просвјета " фовић, Вели еф. Садовпћ. Хусејп Брклћ, Али еф. ДЈгкатар, 300, Велимир Поповпћ бане 400, »Олога« 100, Мандрада 30, Алп еф. Јаловчпћ и Др. Асаф Шарац. д ^ ,п о бурск: Вефнк Tonnh, Мустафа Спахо. Др. Mapa Шарац 30, Др. Најшул 50, »Народна Узданица« 200, Н. Н. 50, Песерле 100, »Ел-Камер*^Т)0/Абаџнћ 50, Х \ OvienpMgC Kj'pTOBith, Хусепн A-inh, Шемспбег Салихбеговић, Бећпр еф. из Мостара 200 , Неџадбст и гђа Сулејманпашић 3001 "Шж! Мехмедбашић. Зекија х. Кобнћ. Хазим Kpexnh, Асим Курт, noBtth 30, ЗимоњпИ 250, Др. Illapnh надоискуп 200, Тано- i А Ц к Kapnh, Нурага Музур, Маида х. Оулејманнагапћ п uiih 20, Др. Бехмен loiv Др. Бесаровнћ 100, првтфдвЖх Јусуф еф. Мухић. no туица: Азиз Сарић, Хусејн Ханџић, Османе Селесјеврејоке општине Алатарац Репс-ул-улема Чаушевић 100, »Трезвеност« 100, Др. ЧустоВпћ 50, Цуколнни 200, Пје- ковнћ жусуфбог Пашић. Каиет х. Фадплпапгић, Хафе х. Шавачко друштво »Петар Кочић« 100, Др. X. Урбах 100, Др^ хпнапгћ п Фсхкм Шкал>и11. ifo торту: Bpaha Ахмоташевпћ (и сандук наранчи), Зечевић 300, Мешнновић 500, Ааташвнћ 100, Ђен. Ђукнћ 100, Др. Јефтановнћ 200 Асимбег Мутепелић 1000, »Мерха- Хамднја Увејс, Ахмет Сефић, инж. Слпнпчспић, Др. Чустомет« 150, гђа Др. Бахтијарсвића £0, диреглвр-дуЈбшк^-тввр— Biih, Јозсф Барух (и кутнју бонбона), Салко Хасанбеговић, ннце 100, Крзовнћ 20, срески, начелнрк too, ^танасије Шо- Алија Хромић, Ибрахнм Имшнровпћ, Асаф Дсфдердаревић, ла 200, Днр. PucTiih 200. Хусеин CeMiih 40, »Хамднја Кова- Др. Ејуб Адемовић, Др. Мустафа ХајдаровиИ (2), Хамид чевић 20, Трбнћ 30, Н. Н. 5, Н. Н. 20, Челпв Бвго 50, Фаз- Фазлагпћ, Каспм Хаџибегнћ, Мехага Бпчакчић, Фервд Мулић Авдо 20, Гљива Атпф 20, Хардага Изет 50, Ха.џн Ибра- тапчић u Јарослав Трнка. no јаланџи долму: Мухјудин Фадплнашић, Дервиша хим Слипичевић 100, Мехмедбег Mopniiunh (тробег) 200, Алпја Куртовић ioo, Ахмед Садиковнћ ioo, Цвптковпћ Дапе 50, Тулпћ и Махмут Бахтијаревић. no зељаннцу: Мехага Кучукалић, Салих еф. СердареИсмет Чомара 100, Коло Срнских Сестара 50, Фалплпашић 100, Хаџиалић 50, Ајни сф. Бушатлнћ 100, С. KaMepnh 50, вић, Заде о. Туњић и Ризабег Ченгпћ. no снрницу: Сулејмане Сарнџић п Мехмсдбег КалеШериф Арнаутовнћ 300, Н. Н. ioo, Н. Н. 100. Чурчнћ 100, »Народна Одбрана« 100, пнж. Г1*оф 100. Др. Хоровпц 200, тановић. рахатлокуме: Ахмет Табаковпћ п Хајрудин Дардаган. Др. Долезнл 150, Станнсавл,еввћ 150, Мехмедбагаић Behnp сендвиће: Ибро Шахинагић, Бехаудин Салихагнћ, Му200, Др. Рајачић 100 Франнчеиић ioo Цннјстић 50, Суљага Салихагић 200 друштво Напредак 300, Комацдант Армије јага Хардага n Абдурахман Мешић. no улутму: Авиф Сахашгћ и Са.лих еф. Capnh. 100, Златар 100, Др. Иванпшевпћ 2on. Мј. одбор Јадраиске спр: Муниб Грцић и Имшнр Коњхоџлћ. Страже 100, Станнпуковић 40. Дир. »Спаг-а« Хуесџшсовић 100, Оснгуравајуће друштпо »Спас« ioo, Дпр. Иванишсвпћ питуљице Мухамед Браио, један сандук нпранчи Асим 100, Др. Леви бо, Књнжара Фпнци 10, генерал Н. Н. 300. АЈ^ланагнћ, један лонац Хаоан Зупчевић, шаибурек Ајни Ковачевић Анто 200, Н. Н. 10, 'Bjpnh Владо 100, Днмитри- еф. Бушатлић. смоквице Јусуф Имамовић, ружнце Др. Мујевић 50, »Ла Хуманидад« ioo, Чсдомир Мплојковпћ 150. стафа Денишлнћ. гуџук Осман Камерић, кајчив Ахмед Нодирсктор Петровић 50, Н. Н. 20, Едо Штамбук ioo, Др. Иви- валија, бонбона браћа Арифовнћ, гурабије Др. Хуо-ин МаЦа Дурбешнћ ioo, Др. Кајон Внта 100, Салом Данлсл 20, шић, гуску Ахмет еф. Bopnh. Аблажовић Исмет 20, сБглеровнк Мухамед 20, Мешановић Сафет 20, Халилбашић Acnv 20, Махмутбеговнћ Илијас 20, Дарована томбола за Гајретову забаву у Сарајзву За Гајретову забаву одржану ?. мартч у Гарајеву, цаЛалић Абдулах 10, Н. Н. 10, Н. Н. 20, Н. Н. 20, Ораховац ровани су слиједећи предмети за гомб-)лу: 10, Дардагане 10, Н. Н. 10, дир. Мешић 100, Н. Н. 50. 173 �Кајон И СИи: 8 сптиПх комада (чарачс п капи;;е\ Шсм-. r.e х. Ченгић: готои илетенн јастук, Задруга Kom Срв.ских Сестара л Гајрста: један везени јастучић, 3. Најер- 1 тл едалце, 2 дрвене таблице, 1 сталак оа ишбице, Металум: 1 дрвену херенду, l млин за бнбер, 2 кашике од алуминиума, l месимгану кашнку, l цједиљку, 1 брешер, 2 калуфа за кекс, l шећерњачу, 1 чирак, 1 пепелњачу, 1 фишоклук, Роубичек: 4 комада обрисача за цинсле. Гђа Шсмса х. Ченгић сакупила: од гђс Нејре Бенгић једач шлингиин јастук, од гђе 'Вулхануме Ахметашевић једну чеврму од Хајрије Бпсеровић 1 чсврму. Вазија Семиз даровала l всзснн јаотук, Хабиба х. Чаушсвић l возени јастук, Нафија х. Сарајлић јастучић везснн. Гђица Нафија Баљак слкуинла слиједеће предмете: од »Оовнтања« један јастук везени, од гђе Арнаут један рупчић, Н. Н. један милијс, од гђнце Нанчћ један златии учкур, од гђе Каменице један рупчић, од Расеме Кучукалпћ један пешкнр, од Рефике Пријепољац један рупчић, од Нуре Ајднн једну мараму, од Дике Туранчнћ једну мараму, од Есме Тукур једиу пезену мараму, Емина Хаиџић два рубца, 'Бул х. Лутво један рубац Саннја ЈГукачевић табаклук плетени, Сабира Арифовић 2 рубца, 1 чеврму и l мараму, гђа х. Tvibiih један мали чилимчпћ за столицу, Шернфе х. Тунлгћ један сннлсии рупчнћ, гђа Тслалбашић двије чалгте, Qaфнја Тановнћ једаи рупчић, Ј. Имамовић једну чеврму(^£аџибеговица Калетановић један рупчић, Хјаснија ТЗерберо- * Birh један руичић кераии. . i Г. Тилер даровађ je једне шпешухе 4 крагне и 2 кравате; г. Живановић 1 прслук. > ( Гђа ТЈул х. Лутво сакЈ^илХ сЛиједеће предмета од гђа: Мунире Кршлак рубац, Оабрпје Идризовић чеврму, Нурн х. Бнчо пешкир, Сидика Буљуг^ћ чевриу, х. Кавазовић пешкнр, Похољ х. чеврму^БелРпчик х. 3 дин., Сечибоваћ С. рубац, Смајиш Ајиша 4 дин., Cupio Зубејка рј?(Јца, Хусејинагић Фадима х. мараму, Миројевић Селимбег рубац, 'Банић сапун, Шабан ЈБубо огледало, Црнчевић рубац, Хамзић Нури х. кутију рахатлокума, четку, Ђ. Авдић прашак за зубе, Хоџић A. чеврму, ЛЗуЦо Шемса чеврму, Хатвбовић рубац, Хибе х. Сврзо пешкир, Зумрут х. Капетановић јаглу«, Хајрије х. Чомара чеврму, Атија Лого чеврму, Зулејха Сврзо рубац, Зумрут х. Мисирлић два рупца, Емине х. Љубунччћ рубац, Нафије х. Семиз рупчић, 'Вул х. Сврзо једну слику, гђица Сарајлић шољу, Фатце х. Ватрењак двије тацне, Сада Зилџић рубац, гђица Заимовић дозу за пудер, Фатиме х. Јаловчић папуће, Хајрије х. Ченгић јастук, од х. Мутевелић кошуљу, Каните х. Бркић јастучиицу, Есме х. Фехимовић два рупца, Фвксет х. Аатагић вунену мараму, Шахсена Тањаш мараму, Ђул х. Бурек рубац, Исмет х. Брка шољу, гђица Љубовић керанирубац, Мула Дефдердаревић чеврму, Каните х. Месиховић мараму, 'Вул. х. Косовић јаглук златни, Шефике х. Арифхоџић мараму и један мотив, гђица ТЗула Фиљ свилени рубац, Шмсе х. Мујкановић везену мжраму, ТЗул. х. Лутво миље. Добровољни прилози из Сарајева Приликом Гајретове годишње забаве у Сарајеву, даровали су браћа Радослав и Перо Тшровић Гајретовом m j e ­ rom конвикту једну врећу брашна број 5 од 85 кг. Приликом Гајретове забаве у Сарајеву даровали су гг. Браћа Крајзл једном питомцу и једној питомици no једне ципеле. — И овим им путем најљепша хвала. Прилози из Дервенте Мјесни одбор Гајрета из Дервенте послао je своту од Дин. 425.—, која je сакупљена на бајрамским сергијама, a еакупио je г. Алмас Халеповић Дин. 140.—, Мустафа Тирић Дин. 10.—, Салихбег Капетановић са Мохмудалибегом Јусуфбеговићем Дин. 185.—. 174 Добровољни прилози из Илијашб Нриликом бајрамских празника цаш хвале вријсдиИ члаи Мпјат Кураја, којсму има наш Мјесни одбор да захвалн за свој опстанак сакупио je 420. Дчн. коју своту достављамо Главном одбору. Г. Мијат Кураја je уопште један најагнлнпјн члан и као стари радник Гајрета код свих нашнх потхвата највише се истнче u стјечс највшие заслуга за Гајрот. Своту коју je сакупно да 1«)валн су с.лпједећа господа. Суљо Салкић, Ахмет Саллнћ. Осмаи Салкнћ, Осман Салкпћ lf., Салко Омерхоџић, Псјкј Epuh, Алија Омерхоџић, Ариф Омерхоџнћ, Мвхмед Табаковић, Бего Омсрхоџић, Алнја la 6a®, Салко Кулић, Мехмед Омерхоџпћ, Богољуб Цигановпћ, Станиша Epuh, Којо Epnh. Muho Ерић н Томо Epuh no Дин. 10.—; Авдо Омерхоџнћ Дин. 15.—; Мешан Авдукић Дин. 8 . - и Омер Салдић Дин. 6.—. Сви из села Избод срез Високо. Г. Мујо Дервпшсвнћ всома пожртвовни радник Гајрета и једап icojn се од млађнх највише истиче и који je код осннвања био један он оннх који су највише допринијелн оеиутку нашег Мјесиог одборп, сакупио je своту од Дин. 276.-1,' коју су даровалн слчједећа г. г.: Ахмет Салчнновнћ имам, Вукан Бајић, Трнфко Ерт, Митар Радић, Ариф Хоџнћ, Мехмед, Динар, Суљага Салчииовић, Омер Салчиновић, Салнх Салдк, Ибрахпм Ћосић, Bojim Бајић, Алпја Имамовнћ, ^уљ^-Ковач, Ибрахим Мунутовић, Мехо Чобро, Ибро Омерхоџић, СулејмАђ Муратовић и Рамо Салак no Дин. 10.—; Мехо Салак и Мустафа Хоџлћ no Дии. 6.—; Ћамил Муратовпћ Дин. 5.— п Бего Муратовић Дин. 4.— Прилози из Сребренице 1 3a врИјеме Бајрама сакупљено je у Сребренпцп добровољних прилога Дпн. 178.— Прилози из Умољана (срез Коњиц) Начелник општине, Аљовић Дерво приликом Бајрама сакупио je у Умољанима од пријатеља Гајрета своту од Днп. 440.—, коју су даровали: Дерво Аљовић и Јусо Милижић no Дин. 50.—; Салих Хаџнмушпћ и Хампд еф. Рамук no Дин. 20.—; Мустафа Рамук, Омер Пи-нџо, Мухамед Гучкин, Мујо Жилић, Алија Измић, Авдија Ескија, Ахмет Џилан, Хамид Кустура, Мухо Фајић, Дервиш Аљавић, Мујчић Аљавић, Зулфо Аљавић, Арнф Аљавић, Мушан Аљавић, Салих Пинџо Суљо Хал>ан, Мујо Елеповић, Осман Фатић, Халил Кореш, Ариф Гучкин, Хамид еф. Банедић и Дерво Татаревић no Дин. 10.—; Мехмед еф. Бандић Дин. 50.—; Зејнпл Аљовић, Пашо Гучкин и Емпн еф. Ба-ндчћ no Дин. 5.—; Хамид Чомар Дин. 3.— и Омер Чомар Дин. 2.—. Добровољни прилози из Вишеграда Српска Прометиа Банка у Вишеграду послала je своту од Дин. 250.— као свој годишњи прилог. Добровољни прилози из Гласинца Повјереник г. Ђамил Карчћ оакупио je првд џамијом о Бајраму своту од 82.— Дин. a даровали су слнједећи: Бећировић Омер 6 Дин.; Цврк Авдија 5 Дин.; Хаџић Бећир, Цврк Бајро, Шеховић Шахин, Бећир Салко, Карић Ћамил, Хндрка Незир, Kapnh Муетафа, Селмановић Мах- MUSLIMANI, UPISUJTE UDJELE JUGOSLAVENSKE PRIVREDNE ZADRUGE I ŠTEDIONICE U SARAJEVU Udjeli se mogu upisivati i sa agrarnim obligacijama. Prostorije zavoda nalaze se u Ćukovića ulici 5 I. kat, u blizini Ferhadije džamije. �мут u Шахмановић Идри« no 4 Дии.; Цврк Зејнил 3 Дии.; Цврк Омер, Хаџић Бећнр, Захрагић Омер, Шеховић Хазиб, Кон&ковић Абид, Катица Алија, Катица Хусеин, Хоџић Јусуф, Захирагић Мушан, Карић Омер, Бајрактеревић Гамо, Катица Мехмед. Kapnh Хамид, Шалака Ибрахнм и Маслнћ Ибрахим no 2 Дин.; Селмановић Бећир и Селмановић Aro no 1 Дин. банка д. д. у Јајцу; no Дии. 100.—: М. Димнћ, оиружни инспектор; Градска општина у жајцу; no Дин. 70.—; Мухамедбег Агановић; no Дин. 60.—; Јво Љубез Марков; no Дин. 50.—: Хрватска банка д. д. Травник, подружница Јајце; инж. Душан Косовљаннн, Др. Даудбег Агановић; no Дин. 40.—: Теодор Шајмер, директор творнпце; no Дин. 30.—: Др. Мића Бранисављевић, Мустајбег Кппетановић, Душан Пурић; no Дин. 25.—: Протић Јефто, пошт. управннк; no Дин. 20.—: Прилози из Гацка Магковић Лдислав, судија; Антон Рожпћ, творнпчки чпн.; Мјесни одбор Гајрета из Гацка послао je овоту од Дин. Јосип Багари, творн. чин., Јулије Белнћ, банк директор, А200.— којн су нзнос сакупилн за вријеме Рамазана r. Зићрон Алтарац, Сарачевић Лутвага, Анџукпћ Анто, Пајић Спарија Омерагић п г. Махмут Чампара. соје, Хатибовнћ Мехмед, Алексић Саво, пор. управник; Цајнко Отон, суд. савјетник; Ибрахимкадић Едхем, 'Гопаловић Прилози из Бос. Кобаша Рашид, Хаџалић Хашим, 1Сапетановић Накибег, X. ОсмаПриликом одржања забавс у Бос. Кобашу даровани новић Фахрија, Видони Штефан, Витић Божо, Тузлић Мусу слиједећи прилози: харемага, Јоснп Ј. Филиповић, Ана Мсц, Гојковић Вуксап, Р. Турчића сниовн д. д. КаоДн Дии. 200.—; Ризабег Марјановић Симо, Ракита Милаи, свештеник; no Дин. 15.—: Алибеговић, Петар 'Бикић, Есадбег Алибеговић и Остоја ИвФрањо Шварц; no Дин. 10.—: Тадић Анто, Кнежевић Аугует, KOBiih no Дии. 100.—; Неђиб Диздаревпћ Днн. 60.—; МустајХас Михајло, Синановић Ахмет, Кудрначек Емил, Прскало бег Капетаисовић и Коота Ђикић no Дин. 50__; Димић ЈоДале, X. ОоАтновић Хасан, Лавш Виктор, Pounh Гавро, Жвиno и Ђорђић (надлугар) no Дин. 40.—; Смиљанић Илија и цер Стеван,' ЈВубез Илин Иво, Барешић Јозо, Араповић ИГрннхут Мавро no Дин. 30.—; Херцег Фридрих и Армут Н. дија, Имамовнћ Мустафа, Матковић Томо Хасић Мехмед еф., no Дин. 25.—; Шегина Иване и Бановић Драгутин no Дии. Majnh Мијо, Гафић аСлих, Бурек Хаџи; no Дин. 5.—; До20.—; Краус Лео Дин. 15.; Илпнчић Ваеилпје, Павслић _ДаOTaHOBuh Абпд, Бубрић Мухарем, Миловаповпћ Жика Нонавао, Рибарић Јозо и Илнћ Марко no Дии. 10.—; Макс1>мо-' ја РамнзЛЛ1а^*ајлија Рашнд еф., Мецо Мехмед. Касумовић вић Радован, Диздаревић Мехага, Клпстановнћ Хамдибег, Хасан. Керезовнћ Симо, Капсгановпћ- Рифатбег, Томл.<?повић Марко и Бертолинп Н. no Дин. 5.-*^ Укупно Ди|г. 1080.— Дар Гајрету t ft i _____ Поводом женидбе н вјепчаља, г. Алпјагс Бсћировпћа, Добровољни прилози сакупљени за вријеме Рамазана у трговца из Бос. Градишке, са Фатимом Уџуварлић из угледЛастви (срез Требиње) не куће Омераге Уцуварлпћа из Дервенте, наш кадија г. Настојањем агилног Гадретовог урадника и благајнпка Хафвз Салих 'Возић. убрао je од г. Бећировића ддр за Гајрет Мјесног одбора Гајрета у ЛаствУг. Мурата Кравића, оакуп- од Дин. 100.—. Хвала Вам младенци и живилп! љен je добровољни прнлог 'за Гајрет у пзносу|ОД 100 динара,,Гa дароваше: no 10 динара гђпце: Шерифа Биједић, Мннета Ифтар Гајретовим питомцима у Тузли Салковић, Шћаира Кравић, ЧРабија Салковић, Ћампл&ЦЋда* У очи Леи-леи-Кадра дао je тузланским Гајретовим римагић, Ђулса Ћеримагић, Ваг.тшја Ботовић. Хабиба Ше- пигомцима обилну вечеру »пфтар« познатп Гајретов доброховић, Фатима Капетановић и Ћамила Демировпћ, на чему твор и пријатељ г. Кадрага Куносић, посједнпк из Тузле. им Мјесни одбор Гајрета у Ластви најтоплије захваљује. И овим иутем пзричемо испред питомаца захвалност на доброчинству н пажњи г. К. Куносићу. Добровољни прилози из Тузле Госп. Омер Омазић сакупио je слпједеће прилоге за Гајрет: По Дин. 20.—: Јакуб Демировић «з Тузле, Сефер Ибришимовић из Сеоне, Бего Лисичић нз Осјечана, Хилмо Мулаосмановић из Тузле, Мустафа Салиховић из Тузле, Оабрија Алијевић из Тузле; no Дин. 10__: Осман Аљић из Прилука, Шевалија Хоџић из Срсбрсника, Адем Смајловић из Ћехаја, Ахмед Ризвић из Вишћс, Хашнм Смајловић из Фалсшћа, Накић Талетовић из Петровица Горњих; Салнх Јукановић из Вуковија, Мустафа Mycnh из Слосела, Салих Дукић из Вуковија, Омер Мујкић из Грнвица, Сулејман Малкић из Пољица, Мухарем Абдибашић из Брежака. Салкан Кавгић из Тузле, Назиф Клапић из Прилука. Јусуф TanoBiih из Тузле, Емин Суљић из Шпћа, Назпф Ћосић пз Модраца, Селим Јакубовић из Вуковнја, Алија Гутић из Омазића, Халпл Нуркић из Својата, Осман МуЈ1сановић из Сељубља, Мехмед Хујдур из Храсна, Хусејн Рибнћ из Добошнице, Халил Бедић из Кулена, Бпјро Хоџић из Лукавице, Мпјо Мнјић нз Драпнића, Ахмед Сарајлић пз 'Бурђевитса, Авдија Селимовић из Својата, Ахмо Дајић из Лукавпце, Јусуф Османовић из Прокосовића, Шашан Мујабашпћ из Пасаца, Авдо Хоџић из Башиговаца, Салко Џамбић из Берковнце, Осман Мујкановић пз Храсна, Абдулах Емкпћ из Пасаца, Салих Јунузовпћ нз Кулена. Укупно Дин. 500.—. Добровољни прилози из Јајца Пригодом одржаваних забава дне 1. и 2. марта 1931. у .Тајцу, пали су слиједећи прилозп: По Дин. 400.—: Босанско д. д. за електрину у жајцу; no Дип. 200.—: Прјвредна Пажња према Гајретовим у Плевљу питомцима за вријеме Рамазана Мјесни одбор у Плевљу апеловао je на све пмућнпје овдашње грађане да преко Рамазана подаре питомцима овдашњег Гајретовог конвикта, no једно слатко, од којнх су се одазвали слиједећа господа: Сурулић Санд баклаву, Хаџпсмајловић Мухамед халву, Биоградлија Ибрахим кадаиф, Чаушевић Мехага урмашице, Карахметовнћ Абдулах кадајиф, Дрнда 'Намнлбег двопек, Бајрактаревић Хаџи Ајии сф. хурмашпце, Шећеркадпћ Сејфи еф. кадајнф, Селмаиовић Омербег кадајпф, Хаџиатагић Мујага хурмашице, Музуровнћ Смаил баклаву, Кадрибашић Кадрија баклаву, Ivapaxaсановић Ибрахим кадајиф, Халилбеговић ОЈ'Л>а1га реваиије. Бајрамска закуска војницима муслиманске вјере у Плевљу Мјесни одбор у Плевл>у прпредио je први дан Бајрама закуску војницима овдашњег гарнизона муслиманске вјере и том прилшсом их je почастио са кафом, рахатлокумима, цигаретама и са no једном баклавом, сланом питом и сухим месом. У ову сврху даровали су: баклаву г. Мехо Каракаш. елану питу г. Рашо Чаушевић, сухо месо г. Саит еф. Сурулиз и г. Шућро Музуровић. I Организу/ше аналфабетске 1 Iтечајеве ч домаћннске школе! | 175 �Остале ви/ести Мустафа Камарик, канд. права: С ТРА Н А К Р И ТИ КА 0 ТЕЗИ: »L’ evolution du druif musulman еп Yougoslavie« ОД Г. Др. М Е Х М Е Д А Б ЕГО ВИ Ћ А Лично немам ништа нарочито реки. Још кпо студент нећу да узимам себи слободу и да дајем суд о оисме, што чека критику лризчатих стручњаиа. Овдје хоку само да снромно нотирсм оно што други нажу; али не наши, него страни. Наши неке да се огријеше о старо правило наше: да треба странце саченати, да нам они кажу што нам je доГ>ро... И док страни часописи првога реда доносе врло ли- Даље констатује са задовоп>ством, да je код југославенских муслимана полигамија врло ријетка и да ова установа иод народа пада све више у заборав. Затим говори похвално о обичајима југославенских муслимана, који строго осуђују неоправдано отпуштање жене. Поред тога, професору Буске-у упала je особито у очи улога наших шериатских судова, ноји су учинили много са разним превентивним Mjeрама да се уклоне злоупотребе шериата и да се тако заштите женина права. Једном ријечи г. проф. Буске запажа, да се шериатско право у Југославији развија на начин, који се слаже и са духом Ислама и са економским и социјалним захтјевима данашњег времеча и лрилика. Ово je опажање од особитог значаја за нас, јер ми дакле поступамо исправно и развијамо се постепено и правилно, настојеки измирити наше мишљење са вјерским принципима и социјалним захтјевима времена. Госп. Бусне, излажуки критички и остале стране тезе, на концу закључује, да ke његова излагања помоки читаоцу да правилно оцијене сву вриједност овог изврсног дјела г. Др. Беговика.' Мишљсње, вели он даље, младог и хвалевриједног југославенског муслимана сасвим je јасно: »Муслиманско право, које je век у Југославији доста напредовало, мораке претрпити и у будуке важних измјена.« Ова je критика једно ново признање вриједности г. Др. Беговика, који je успио да уз све потешкоке положи донторат из шериатсног права са најбољом оцјеном, и да стенне симпатије нод својих професора. Ово не само да чини част њему, него и свим оним, који су се за њега заузимали вјерујуки у његову вриједност и његов ноначни успјех. јепе нритике о дјелу г. Др. Беговика из пера призиатих ауторитета и професора универзитета, дотле нод нас још нико не покуша ни да позорност сврати на дјело, нојим' смо ми муслимани, без имало претјераности, постали познатији у научном свијету. Професор Универзитета у Алжиру и познати социолог пише у »Rerue algerienne, tunii&iennc et шагосадпе« Bousquet (свеска за мјесец август и септембар 1930. год.) о тези госп. Др. Беговика тако, да сматрам за своју дужност да то npeведем, увјерен да ke те ријечи у многоме изаззгги бар онакав утисак, накав сам ja имао, кад сам то први пут читао. Ha страни 203. тога листа, који je стручни орган Правног Факултета Универзитета у А лж иру госп. Буске каже: »Госп. Мехмед Беговић, један отмени муслиман из Југославије, бранио je сјајно на Правном Факултету у Алжиру своју докторску тезу под насловом: »L’ ćvolution du dpoit musulman en YougosIavie«. Његово дјело заслужује свану похвалу, јер се види да je писано од једног човјека бистра и научена, човјека, који врло добро познаје своју ствар. Ово je једна од најбољих и нгјинтересантнијих теза, које су уопште брањене иа факултету. Шта више његова књига преставља за час нарочиту вриједност, јер нам она даје обавјештењг о миогим врло значајним питањима из породичног права југославенских муслимана и ево ради тога ми улраво сматрамо за дужност да обратимо пажњу на ово дјело нарочито правницима из Сјеверне Африке.« Професор Буске, на страни 204., 205. и 206. улази у анализу тезе и подвлачи све оне установе, ноје су код нас претрпиле извјесну промјену, било под утицајем обичаја, било под утицајем судске праксе и заиона. Тако на пр. особито истиче чињеницу нако југославенски муслимани непримјењују готово никаио установу жебра (иџбара), принудие бракове малољетника, установу која je дала мјеста многим злоупотребама код других исламских народа, a нарочито нод муслимана у Сјеверној Африци. 176 Конкурс за економску литературу Редакција економског часописа »Банкаротво« организопала je другн конкуре за економску литературу у коме he битп подељене две награде у суми од 5.000 динара за најбоље радове из области југословенске привреде. Право учествовања нмаду сви Срби, Хрвати п Словенцн, a радове (у опсегу од шеснаест страница) писате машином, треба у два прпмерка доставити Редакцији »Банкарства« у Загребу, најдаље до 1. маја о. г. За кошсурс влада вели« интерес. Др. М. | Вијести из Домановика Наш млади учитељ и велики Гајретов пријатељ г. Хусејн Муратбеговнћ, заручио се je са дражеспом госпођицом Захидом Куртовић. Честитамо! Јавна захвала Осјећам за дужност, да се исиред сиромашне мектебске дјеце путем јавности захвалим Браћп Ђехајнћ, ■који се стриктио држе оноруке њиховог рахмегли оца, те након смрти истог беспреки.оно сваке годинс лијеп број сиромашне мектебске дјецс обвеселе са одијелом у најподесније вријеме т. ј. кадл je највећа зпма. Особито су ове годпие притш;ли у помоћ сиромашним ученицима и ученицама, јер су подијелили io одијела најсиромашвијој дјеци a осим тога доставнли су Управи мектеба 8 ком. Мусхафн Шерифа. >да се и то иодијели најширомашпијој дјеци у мектебу. Опаручника хумале устаиове нека Свемогући иагради са Фнрдевси Лла Џенетом a извршиоце опоруке нека иратн свака cpeha. Амии! — Ибрахим Г о р а к , I. муалнм. — У Орашју 5. марта 1031. | Јесте ли одржали I Гајретову годишњу забаву? I �Posjednicima agrarnih obligacija . Jugoslavenska Privredna zadruga i štedionica • W u Sarajevu, Cukovića ulica broj 5 I k at isplaćuje sve dospjele kupone agrarnih obligacija na svojoj blagajni za vrijeme uredovnih časova. Daje predujmove u mjesečnim ratam a na ku­ pone agrarnih obligacija tako d a svaki vlasnik papira može sebi osigurati stalni mjesečni prihod. Istodobno se stavlja do znanja vlasnicima agrarnih obligacija, da Jugoštediona daje sve informacije u pogledu prodaje zaloga i uopšte korisne upotrebe agrarnih obligacija. Ove se informacije daju u samoj direkciji za­ voda besplatno. D ir e l c c i/ a J u g o sla v e n sk e p rivred n e x a d ru g e i š te d io n ice Sarafevo. I S V A K I M U SLIM A N TREB A DA KUPUJE SAMO GAJRETOV CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „G a jre t” 5>©00© OOOOOOOOOOQOĐ© OOOOOQOOOOOOOOOOQOO©0 ~ 0 Papirnica Hamdija Kopčić Sarajevo, Strosmajerova — Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala sI * . m EV0 Narudžbe: m Tvornica cigarpapira s. D. ALKALAJ. Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu šujte u „GAIRETU” штампаргпа: ИЗРАЋУЈЕ НАЉОЛј Е СВЕ ШТАМПДРЕКЕ ПОСЛОВЕ V3 К Ш Н ТН Е ЦИЈЕНЕ С Л А ГД ^ М С Т Р О Ј Е В Н С Т Е Р Е О Т Н П И ЈА РО ТД Ц И О Н К СТРСЈ cihkosrafija: IZRAĐUJE KLIŠEJE U ЈЕОПОЈ I VIŠE BOJA OEDIMA MA JUOU NAŠE KRALJEVINE knjigovežnica : ^ POVEZUJE KNJIGE 0 0 r �Temeljna glavnica 40.000.000- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filiiale Saralevo broi 2172 B avi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju Illlllllllllllllllll Z A L A G A O N IC U općine grada Sarajeva koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cje n osti uz najpovoljnije kamate. lllllllllllllilillllllllillllllllllllllliiiB Bosanslta Industrijalna i ј T rp * Banka 1 Ц Dr. Omer Bahtijarević' Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 Potpuno uplaćena dionička glavnica D in o D in u dugogodišnji liječnik Drž. Bolnice, operater i spe­ cijalista za operativne bo­ lesti, asistent chirurškog odelenja Državne Bolnice | 2 0 ,0 0 0 .0 0 0 ■& P I \ / Rezervni fond 7,500*000*ft аД Ј ! I I - ~ i ||M i | I Prima u l o š k e na štednju, vrši doznake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća Ordinira od 1-3 poslije podne | Interurban t e l e f oni broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split ju Aleksandrovoj ulici br. 45 i iiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii M /ri j j SK® И/И tcj/đ ПКШ [)№Љ)КШ {č>7c$ Г5>7£1{§} 1 Banka Gajret d. d Sarajevo 1 Akcijski kapital Din 40.000.000'- Rezerve Din 2,000.000'Sj bd SJ rđ ^ S3 ’g} Banka se bavi svim u bankovnu struku spadaJućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilamo siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne kulturne i humanitarne ustanove, ОЛбЈ [cSVbl{O /p ) (0/ 0 ) O d Č is te d o b i t i d a j e 6 % K u l t u r n o m ; p r o S t»je t n o m d r u š t v u f i a i r p *” 1 • 'r o & v je m o m a r u b i v u , , u а l r e i . Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške ukamaćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba [O /p ) [ o /p ] [o7p] П п foSM№/р>) 1O /p ) [ O /p ) МУа) [O /p ) № \М Г31 � https://kolekcije.nub.ba/files/original/511ad236bbe4f590fef470345682bd70.pdf 1e8c859c75c6eb6b4c9b0fcb6be7c570 PDF Text Text 1'ђа лм * • ‘ Г' ГЛАСНИК КУЛТУРНО-ПРОСВЈЕТКОГ ДРУШ ТВА ГАЈРЕТ СА ДРЖ АЈ: Проф. X. С. Бркић: Демократизација наше вјерске просвјете Хамдија Мулић: Како се најлакше и најбрже народ просвјећује Хајруднн Tiypnh, капд. фил.: Један одломак из босансно-херцеговачке историје 19. века Мустафа Мулалић: Због евлада Проф. Шевкија. Бубић: Слободна трговина и заштита уопште Инж. Мехмадплија Фазлагић: Из науие о воћарству \ НОВЕ КЊ ИГЕ Д р.‘-МеХмед Беговић: »0 цоложају и дужностима муслиманке исламској науци у духу даналиљета времена« према ГАЈРЕ Т О В ГЛА СН И К I ајретова сијвла: ж е нско г одоора у i радачцу, у ieimt>y к <• рошевц.у. Гајретов Мевлуд: у Грачаници и Бијељини; Гајретова предавања: у Бкјељини, Гламочу и Томислав Граду; Даљњи добротвори и утемељачи Гајрета: у Дубравама, Коњицу. Брезшсу, Подорашју, Сребрншсу, Рапатници, Гор. Ленобуду, Бањалуци, Варешу, Сребреници, Ливну. Сјеници, Вишеграду, Литшпци, Дорфулији, Требињу. Ејос. Кобашу, Внеоком и Челићу; Гајретови течајеви за неписмене: у Бијел>ини; Доборвољни прилози Гајрету: из Врнограча, Котор Вароши, Boe. Кобаша. Плевља, Тешља, прилози у парави из Тегања; Рад Гајретових организација: Рад и успјеси Гајретова одбара у Бијељиии за вријеме Рамазана и рамазанског Бајрама, Полугодишњи извјегатај о раду Гајретова одбора у Бијељини. Уопјешан рад женског одбора v Стоцу. Рад Гајрстова одбора у Матејчи, Наставак рада Гајретове просвјетне секције у Тузли: Нове Гајретове организације: Оснивање жеиског одбора Гајрета у Бијељини, Оснишње Гајрехова одбора.у Коморапу; Остале Гајретове вијести: Београдска штампа о Гајрету. Ееоградски гимназијалци мсђу питомцима Гајретова баљалучког конвикга. Издања Гајретове бнблиотек* 1 АПРИЛ С А Р А Ј Е В О 1931 И здаје Главни о д б о р Гајрета у Сарајеву БРОЈ 7 �OSlašujte u listu GAJRET »Gajret« je najrašireniji časopis među muslimanima i svakim danom diše se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da tadovolji što širi krug svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firmi vrše preko »Gajretac, a tim ujedno vršili bi i svoju patriotsku i humanu dužnost. -Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali u listn »Gajret«. / Jugoslavenska Privredna Zadruga i Štedionica Vr z. s. o. j. чц SARAJEVU avi se svim u bankovnu siruku Jspadajućim poslovima. Organizuje i potpomaže razne privredne zadruge. — P o­ djeljuje zajmove uz povoljne uslove i prima uloške na štednju uz otkazni rok i bez otkaza uz najpovoljniji ka­ matnjak. — Podjeljuje zajmove na 6°/o agrarne obligacije u neograničenim iznosima uz vrlo povoljne uslove. Uredovni časovi od 8-12 i od 2 i po do 6 časova. Prostorije Jugoslavenske Privredne Zadruge i Štedionice (Jugoštedione) nalaze se u Cukovića ulica br. 9 I kat. Telefon broj 39 Brzojavi: JUGOŠTEDIONA 10% čiste dobiti daje u kulturne i prosvjetne svrhe. Г А Ј Р Е Т , лист Г ајрета друпггва з а културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je з а наш у Отаџбину 100 динара н а годину, a з а св е остале зем љ е преко границе 200 динара. 'Бацв добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код уп рава Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Х а м и д Н у н и -ћ Власник друш тво „Гајрет". — Одговорни уредник: Хамид Кукић — З а штампарију „Босанска Пошта* одговара Јосип Епгл. �ГОД. XII ГАЈРЕТ БРОЈ 7 С а р а је в о , 1 а п р и л а 1931 П р о ф . X . С. В р к и -ћ Дехократвзаци/а н а ш е н/ерске лросв/ете Ислам као вјера иодаде одлучну предност пред осталим религијама понајвише рвојим општим демократизмом. Он тражи од својих сљедбеника примјену демократских начела у лбдјели ирава и дужности. Општи интерес зајвднпце нретпоставља сс свим другим интереоима и учвршћује општом jeднакоправношћу. Зато вјерски нрописи вежу ког појединог сљедбеннка ислама на обаввзно 'rihвршавањс извјесних социјалиих дужности којима je сврха међусобно помагањ а Зећат еадакаифитр и свака друга милостиња јееу или обавезна или препоручена дјела која су изрази побожности и побожнога живота муслимана. По истим начелима no којима су* муслимани обавезани на међусобно иомагање у обезбјеђивању материјалнога живота, треба да се руководи и међусобно помагање у обезбјеђиван»у и унапређењу духовнога живота. Ширење просвјете, a специјално ширење вјерске просвјете, обавезно je за сваког појединца. Ова обавеза je изражена и у самом Курани a. ш. и у цијелом низу хадиса. Наравно, ондје гдје су муслимани организовани у једну вјерску заједницу, преузима заједница и њезини органи на себе бригу и дужност д а се стара о општим интересима. Вршење те своје дужности морају органи заједнице удешавати према основним начелима ислама. Општи интерес заједнице мора љима бити стално пред очима. Обезбјеђивање тога иптереса мора се руководити искључиво демократским начелима. Имовина вјерске заједнице као и сва друга средства могу се и морају једнако употребљавати за обезбјеђење општега интереса заједнице. Ова ооновна начела утврђена су Законом и Уставом Исламске вјероке заједнице: Тако чл. 6 Устава гласи: »Циљ je Исламске вјерске заједнице д а сљедбени!^ Ислама унаиређује вјерски и међу твима шири исламски морал, a ио томе их културно водиже«. Члан 9 Уотава говори о имовини Ислам'■ке вјерске заједнице: >11мовина Исламске вјерск« зајСднице служи само њсзшшм циљевима, и не може сс ни под којим видом од ње одузимати нити на које друге циљеве употребљавати, осим случаја експропријадије предвнђоне законом. Д а логледамо сада, у колико фактично стањо одговара овим начелима, одноено у колико се наша вјерска заједница руководи овим општим начелима и са колико демократизма она збрињава наше вјерско просвјетне иотрсбе. Посматрајући наше прилике са овога гледишта јасно he нам избити огромна оирека између града и села. Сви наши градови су препуни џамија које скоро у свим мјестима премашују иотребе грађана. У иеким мјестима, тај je број тако велик д а je већ данас велики број џамија затворен и, онако постепено подлијеже зубу времена. У многим мјестима, на умјетан начнн одржају се многобројне џамије. чији се џемат састоји од пет до шест џематлија или сусједних обртника који и не спадају томе џемату. Дотичне мутевелије, из властитих рачуна, боре се да што дуже одрже те џамије. Надаље у скоро свим градовима постоје, уз државне оановне школе, и мектеби-ибтидаије. Дјеци грађанских родитеља даје се могућност д а се вЈерски васпитавају, понајприје у мектебу a no том у /77 �осиовној ШКОЛИ. У з то још у лшогим градовима noУопоредивши овако ирилшсе mirne вјсрскс ирОстоје rpaljaircKo ородњс и отручиб школе, у којима свјете у граду u н а селу, добивамо јодно сташе icoje грађанска дједа уиотпуњују и прош ирују своје никако не одговара начелима, no којима мора да вјерско васгштање. се руководи рад наш с вјерске заједнице и које je Све ове вјерске институдије и вјерске школе и а очиту штету оптшег интереса наше заједнице. уздрж авају се у огромиој већини од прихода појеС вака заједница je обавезаиа д а се једнако диних вакуф а, дакле од имовиис ко ја прииада Исбрине за интересе својих чланова. У погледу збриламској вјерској заједници. И сламска вјерска зањ авањ а вјерсклх потреба разумљиво je да се граду једница je пруж ила грађанима муслиманима домора посветити нешто више пажње, јер градски вољно средстава д а обезбиједс својс вјорске иотребс ж ивот ируж а виш е опасности no вјерски морал nero . и д а се вјерскн иросвјећују. л и и т в о т n a селу. Но и поред те оправдаие потребе Погледајмо сада ирилике н а селу. H am a су р азл и ка између ссла и града не омије бити оволика, села већпном разбијеиога типа. Насељ а и станови су како je случај код нас. H am a вјерска заједница јако раш тркани. К тому je још доста чест случај трош и огромни дио својих прихода n a град, док за д а муслимани н а селу ж и ве изм ијеш аии с а немусело остају мрвице. Иосљедица je тога д а имадемо слиманским становништвом. Број села ко ја имаду н а селу доста муслимана који се само no имену и своју џамију доста je риједак. В ећина села иема матичпом регистру исказују као прштадиици вјере своје џамкје. (Јељани морају д а и д у no виш е кии K(^jii усљ ед општег незнањ а и пепросвјећености лометара док дођу до прве џамије. Мектеби Дбти- представљ ају пајзаосталији дио наш ега села уопд аи ја имаде врло м али број села. M nora села им&ду ште. Уољед поманлсања вјерске просвјете видокруг основне ш коле али н ем ају свог вјероучЈггеља; или такбвих запуш тених сел>ака тако je у за к д а он исако га имаду, он je тако удаљ сн бД школе, д а једва 1ивучује ч а к и. оне додире с а сељанима иеисламске усиије д а се у пе^баест д а н а појави у ш коли. Осим вјере о којима зависе велики и крупни интереси имама м атичара који cyfcу ^ о б и је доба иостављени, његова свакодневиог живота. наш е село не добива готово н ш пта в и п д к о д своје Kao оправдањ о овакове р азлико у стањ у вјерске вјерске заједиице. Издамд матлрчари оптерећени су цросвјете н а селу и граду може се узети ф акат д а вођењем матице толМГо д а они јед ва усиију д а под- je огромна већина вакуф ске имовине у градовима мире вјерске п 8требе свога сједишта! и своје наји д а je т а имовина намијењена нотребама дотичнога ближе околице. Од њ их се коначно не може ввгше града. ( ниш та н и захтијевати. Са претиоставком д а je то ф акат који би био Д а се некако н адокнади ова вели ка мањ кавост вајн дискусије, и пак се не може доказати д а нема у промицањ у вјерске просвјетр н а селу, заведени могућности д а се стање наше вјерске просвјете на су такозвани сејјар-муалими. Међутим, како спрема селу може побољшати. тако и р а д ових м уалим а тавве je вриједности д а Ми имадемо no градовима доста случајева гдје се слободно може поставити иитањ е д а ли р ад ових су потребе појединих ваку ф а утрнуле и л и су у љ уди виш е ш коди и л и користи селу. To су махом ствари утрнуле, a само се још умјетно и n a штету љ уди без икакове вјерске спреме, скоро редовно не- заједнице подрж авају. У з то имадемо један опћенит писмени; знањ е њ ихово често се пута састоји из случај гдје je no градовима стварно, ако не форпознавањ а н а и зуст неколико сура из К у р ан а и из мално, у трн ула једн а потреба ко ја je предвиђена у врш ењ а вјерских обреда; к тому још д олазе њихове многим вакуфнам ама. To су мектеби-ибтидаије. По »хићаје«, које су редовно п ун е празн овјерја које je свим наш им градовима постоје основне ш коле у Ko­ у отвореној опреци са основним начелим а ислама. jim a се згодним и стварним наставним планом може Р а д окакових »просвјетитеља« je редовно негативан, посве подмирити потреба основне вјерске нросвјете. јер они одрж авају н арод у најтеж ем конзерватизму У з такове прилике je стварно утрнула у свим грап одрж авајући и сам и ш ирећи празновјерје које je довима потреба мектеба, и ми вјерујемо д а би сваки у отвореној опреци с а свим савременим културним ш ериатски судија који јасно гледа н а иаше порадом у селу. Нарочито je важ но напоменути д а су требе, дао своју приволу д а се одредбе такових ваови муалими често п ута били узроком д а се сељани ку ф н ам а сматрају као утрнуле и д а се средства, муслимани нијесу п ри друж и ли оснивањ у какове предвиђена за подмиривање тих потреба могу упосеоске задруге у заједии ц и са сељ аним а других вје- требити у друге сличне сврхе. Н адаљ е, no многим наш им градовима имаде роисповјести. Исто су тако познати случајеви д а су овакови сејјар-м уалим и ради ли против подизаљ а џ ам ија коje су већ изгубиле свој џемат и ли се, како основних ш кола у појединим селима. Јасн о je да- смо горе истакли, умјетно одрж авају. Такове џамије кл е д а рад овакових љ уди може бити само нега- имаду своје ваку ф е који, у неким случајевима, представљ ају велику вриједпост. Приходи такових тиван no дотично село и сељане. 1 178 �вакуф а могу се слободно и без запреке употребнтн у друге сличне сврхе. У з овакове могућности постоји још једна општа могућност повећањ а прихода. Управа наших вакуф а оптерећена je многим издатцима, a најтежи и најмање оправдал и нерентабилан издатак иде на мутевелије. Нашој вакуфској управи би много лакш е било управљати вакуфском имовином директно преко вакуфских повјеренстава као овојих органа. Ради тога би општа потреба била да наш а вакуф ска управа чим прије започне настојати за елиминисањем мутевелија из управе вакуфском имовином. Уз велике уштеде то би joj прибавило унутарњу јакост, јер би се елиминисањем мутевелија уклонили лични моменти и лични интереси који много шкоде нашој вакуфокој управи. З а рад мутевелија постоје јасни шериатски прописи којих се мутеве.тије морају држати. Према захтјевима тих прописа и према раду и поступцима већине мутевелија стаље je данас тако д а би врло мали број тих мутевелија могао остати у службн. Једна ригорозна контрола би несумњиво за кратко вријеме одстранила из вакуфоке управе велики број мутевелија и вакуф ску управу ослобоДила тешкпх и пекорисних издатака. Све горе иаведене методе и.начини неоумњиво би били у стаљу да прибаве.средства која би бил) довољна да се наш а вјерска просвјета н а се-лу прави. Па чак кад и то не би било достатно. oni интерес који je оправдан, не би се заставио ни н а другим промјенама које би,- можда само на oro, биле незаконите, али би у ствари биле дозвољене, јер иду за истим циљем. Вакуфп и имања нијесу и не могу бити сами себи сврхом. Бесмислено би било стално увећавање имовине једнога вакуф а и »користоносно улагањс свих ibcгових сувишака«, a д а истодобно муслимани ближс околице тога вакуфа немају свога имама и вјероучитеља и ради тога остају без основног вјерског васпитања. Ако би таково управљање једним вакуфом одговарало формалним захтјевима вакуфнама, оно не би одговарало идејном смислу no кому je настао такав вакуф. Ради тога je нес/мњиво да би правило схватања и спровађања шериатских прописа нашло могућности да се дође до законског ријеш ења овакових питања. Општа и демократска начела no којима се, како смо напријед истакли. мора равнати вјерски и јавни ж ивот муслимана, нијесу код нас дошла ни у најмањој мјери до израж аја. Ради тога страда велики број муслЈш ана н а селу, a преко н>их страда и наша вјерска заједница опћенито. Ово зло се може и мора поправити. Ради тога je најпреча дужност наше вјерске самоуправе и свпх њезиних органа да у свом раду"крену путем демократизма и д а у циљу обезбјеђивања општих интереса употребе све методе и сва располож ива средства, како би се што више посветило паж њ с нашој вјсрској просвјети на селу. Нити je оправдано нитн je корисно no вјерску заједнипу д а наш и градови нерацио^ално искориш ћују огромна средства наше вјерске заједнице, док села остају скоро посве незбринута. Такав начин рад а из основа je противан начелима исламског демократизма, и он се мора мијењати. Свако закаш љ ењ е носи велику пггету не само пашем селу него нама свима скупа. Hamdija Mulić K a k o s e n a jla k š e i n a jb r ž e n a ro d p ro s v e ć u je Kadgod se sastanu naša dva iole prosvjećenija čo­ vjeka, između ostalog razgovora progovori se i o našim životnim prilikama. Tu se sad, obično, nabrajaju naše nevolje i nedaće, pokori i mane. I uvijek se dođe do jednog istog zaključka da je naravno na prvom redu svemu kriva neprosvijećenost naše mase. To je eto uočeno toliko puta i, počelo se i u nas, ne samo da se o tome govori i piše, nego da se i radi. Osnivaju se analfabetski tečajevi po svim kraje­ vima, polagano se nastoji da se u prvom redu dade na­ rodu pismenost. Jest, pismenost je prvi uslov za daljnju opštu naobrazbu i narodnu prosvijećenost. Dva su načina, danas u nas najpogodnija da se širi prosvijećenost u narodnim redovima. U prvom redu do­ lazi ž i v a r i j e č (predavanja za narod) a onda p r o ­ s v je ć iv a n je č itan jem knjiga. Oba ova na­ čina i u nas polagano djeluju u narodu. Naročito pro­ šlog Ramazana u nas, Gajretova akcija u tome pravcu. — prihvaćena je objeručke po cijeloj provinciji. Odziv je, može se reći. upravo divan. Sjećam se, prije dva­ deset godina u nas, prilikom Ramazana, nije se u svoj Bosni i Hercegovini godišnje održalo ni po 10—20 pre­ davanja, a već ovoga Ramazana održalo se preko č et i r i s t o t i n e različitih predavanja za narod. Eto to daje lijepe nade, da naš narod prima rado, i to odušev­ ljeno prima što mu se daje korisno i dobro. To znači, da naša m asa apsolutno ne bježi od nauke i prosvjete. Pokušava se, da se u šire narodne redove unosi i knjiga, da se naš narod uči čitati knjigu, njome sam sebe da prosvjećuje. U to je ime naš Gajret i svoja p r e d a v a n j a štampao u sveskama, da se rašire u narod. Uzgred napominjem, da je i pisac ovih redaka, 179 �uočivši tu potrebu, i s2m skoro izdao svoju malu knjigu Jugoslavensku čitanku, da mnogome, koji je naučio pi­ sati i čitati, bude p r v a č i t a n k a , prvo štivo, koje će mu otvoriti put samonaobrazbi čitanjem knjiga. U širenju poučnih i lijepih knjiga u nas, ići će se tako i dalje, a narod će primiti tako štivo, svjestan da je to njegova korisna duševna hrana. I ako ovo sve rado podvlačimo, ovaj da kažem no­ viji koristan pokret u narodu, ipak ima se još mnogo i mnogo posla, da se dođe do nekog vidljiva uspjeha. Ši­ roka narodna prosvijećenost naime o g r o m a n je i t e ž a k p o s a o koji opet naročito traži, da se radi intenzivno, svojski i brže. Vr i j e m e ne s t o j i . Svaki dan koji prolazi znači, da je vrijeme jedan korak pošlo naprijed, a to znači opet, da je jedan korak i našega rada prošao korisno, ili propuštajući prošao je uzalud. Da se uvaži ovo oboje, i taj teški posao i upotreba vremena, trebalo bi sa ovom akcijom narodnog pro­ svjećivanja, poši još ne samo jače, nego i b r ž e j^sis t e m a t s k i potpunije. Zato ćemo ovdje iznijeti Jos jedan predlog. Uz osnivanje toliko potrebnih ^analfabetskih tečajeva, koji treba što prije i marljivije da zađu i u naša sela i uz uno|enie dobre knjjge u narod, vrlo bi bilo korisno, mislim ovdje najpotrebnije, s obzirom na pogodnost i vrijeme, da se prosvjećivanje ž i v o m r ij e Č i još bolje primjeni i iskoristi. Predavanja za narod trebalo bi naime da ss> si$em atski održavaju, jednim metodskim stalnim redom. To drugim riječima znači, trebalo bi i u nas. da se u narodu osnivaju n a r o d n e š k o l e z a o d r a s ' l e koje, bi se osnivale i održavale isključivo privatnom inicijativom. Da ovu nasušnu po­ trebu i u nas jače potkrijepimo, spomenućemo malu a^ kulutrno jaku državu Dansku, gdje je natod za kratko vrijeme postigao zamjernu kulturu. Tu privatna inici­ jativa radi u dva pravcai: na jednoj strani podižu se n a r o d n e š k o l e z a o d r a s l e . 4 na drugoj osni­ vaju se z a d r u g e u različitim smjerovima. 0 zadrugarstvu se u nas piše, govori pa po nešto i radi. Mi­ slim da bi se i taj rad na zadrugarstvu još bolje razvi­ jao i napredovao, kada se pokažu uspjesi narodnog prosvjećivanja putem analfabetskih tečajeva i naročito, putem narodne škole za odrasle. Podizanje narodnih škola za odrasle nije težak posao. Treba samo mnogo dobre volje i uspjeh bi bio zamjerno golem i blagodaran. U jednom se mjestu (grada, većemu selu) sabere nekoliko prosvijećenih l j u d i d o b r e v o l j e i između sebe raspodijele posao po predmetima. Ne m ora se u svemu tražiti stručnjak po profesiji, naročito kada tih nema nego svaki prosvjećeniji čovjek naročito kada se pripravi za predmet, može da odabere sebi jedan pred­ met za koji ima najviše volje. Dobro je, naprimjer, da 0 higijeni predaje liječnik ili 0 gospodarstvu agronom, ako tih u jednom mjestu ima, ali ako ih nema može i svaki dobar ekonom da našemu seljaku dade. upute kako se racionalno obraduje zemlja, gaji stoka i t. d. 180 Koliko intelektualaca živi po pravilima higijene, pa bi mogli da dadu pojam i uputu u tome pravcu i našemu neprosvijećenom čovjeku. Međutim i u tome pravcu mi imamo i našu higijensku literaturu, gdje se može naći pouke i upute kao što imamo literaturu i iz drugih struka. I Gajretova štampana predavanja ovdje dobro do­ laze. Naravno, ta bi predavanja bila udešena u kratkim crtam a i to što je napotrebnije, a predavalo bi se posve popularno, to jest prema shvatanju slušalaca. Škola bi trajala 3—4 zimskih ili ljetnih mjeseci, već prema prili­ kama tamošnjeg naroda. Nastava je besplatna i posve slobodna. Eventualne manje troškove n. Dr. za rasvje­ tu, mogli bi snositi i sami slušaoci. Nema tu upisivanja, nema udžebnika, nema ni pribora za pisanje. Gdje se god javi deset slušalaca, tu otpočinje škola. Škole se podižu posebno za muške i ženske, a prema tome se i predmeti primjenjuju. Održaje se u prostorijama kul­ turnih društava (Gajretovih čitaonica, klubova, huma­ nih udruženja i t. d). pa i u školama i mektebima. I ako , bi bio taj rad za predavače nenagrađen, ne bi bio te­ ža^. T>osta je da jedan predavač predaje 1—2 sata sed­ mično, a to ne bi bila baš opterećenost u poslu. Kada čovjek čini neki plemenit posao iz l j u b a v i z a n a ­ r o d , tad ga posao goji, krijepi i oduševljava. Predmeti u n a r o d n i m š k o l a m a z a o d r a s l e bili bi ovi: 1. Narodna književnost, to jest dati slušaocima pojam o narodnoj i umjetnoj knjizi, o koristi čitanja knjiga, upoznavati ih sa dobrim štivom i voditi kontrolu nad čitanjem knjiga. Knjige bi se mogle dobiti iz raznih biblioteka. 2. Narodna istorija. Preći kroz našu istoriju u k rat­ kim potezima od seobe naših pradjedova do danas, podvlačeći markantnije istoričke pojave i lica, politička i kulturna. 3. Zemljopis. Upoznati sJušaoce sa Jugoslavijom kao cjelinom sa razdiobom na. b a n 0 v i n e. P r i v r e d n o b o g a s t v o n a š e d r ž a v e . Odziv bi u budućnosti bio sve bolji. 4. R a č u n s obzirom na praktičnu primjenu sa 4 vrste računa. Upoznavanje se geometrijskim oblicima naročito s obizrom na muške i ženske ručne radove. Ovdje treba naročito uzeti u obzir naše narodne motive i ornamenta, a ne tuđe kao u mnogo slučajeva (n. pr. u rezbarskoj industriji, u vezu ženskih ručnih radova i t. d.) pa je takove predmete teško i unovčiti, jer i stra­ nac u nas traži samo Čisto naše domaće. Osim toga mi smo dužni i inače čuvati svoj nacionalni karakter. Ovdje trebaju školska tabla, neke geometričke sprave, koje imaju sve škole, te još slike sa narodnim motivima. 1 5. Prirodne nauke i to u glavnom u vezi sa pozna­ vanjem h i g i j e n e , s o d g o j e m d j e c e , te sa k u ­ ćanstvom i gospodarstvom, i �6. Zadruga rstvo, davši temeljile pojmove u struci, naročito s praktične strane. Tu su na redu razne zadruge: mljekarske, zemljoradničke, zanatske zdrav­ stvene, veterinarske 1 t. d. Kako gdje potrebe iziskuju onako se i uzimaju u obzir. Osim toga ovdje je nužno upoznati slušaoce i sa v o đ e n j e m k n j i g a i b l a ­ gajne. Pomagala za različite predmete kao karte, slike i dr. mogu se dobiti sa dozvolom školskih uprava u svakoj školi. O va akcija izgleda moguće na prvi mah poteška, ali bi se u praksi pokazalo da tu nema kakvih poteš­ koća. Jedino treba više jake volje i čovječanske svi­ jesti naše inteligencije uopšte. Napominjemo još jednom, da ova akcija neće ni ukoliko omesti dosadašnja Gajretova predavanja koja se održavaju samo za jedan sat, pa su zbog kratkoće toj vremena samo u nekim predmetima jasna i korisna, dok za neke predmete kao književnost, račun, zadrugarstvo i t. d. nijesu potpuna i zgodna, jer tu se može da izloži s a m a t e o r i j a a ne i u p u t a u p r i m j e n u te nauke. Osim toga napomenusmo i to da s ovakom školom ide b r ž e , p o t p u n i j e i i n t e n z i v ­ ni U e u radu na prosvjećivanju naroda. Ovu akciju za osnivanje narodnih škola za odrasle mogu da osnivaju sva naša kulturna društva po svoj domovini, gdje će gradovi pomoći i ovdje naša naro­ čito obližnja sela, a u prvom redu ova bi akcija našla najbolji odziv kod naših G a j r e t o v i h p o d o d b o r a koji su i inače upregli sve sile i do sada u raznim prav­ cima, da rade na podizanju našega naroda ka sreći i napretku. Time bi naš Gajret poveo u narodu još jednu ko­ risnu i najzamašniju akciju, koja bi se od mila zvala G a j r e 16 v o m š k o l o m . Hajrudin Ćurić, kand. fil. * Jedan odlomak. l s b o s a n s k o -h e rc e g o v a č k e Istorlfe 19 vek a Prva polovina 19. veka> ispunjena je u Turskoj reformama i borbom protiv reforama. Sultan Mahmud П. Reformator (1808.—1839.) hteo je da uvede potpuno za­ padni duh u svoju državu.cNjegove reforme naišle su na otpor kod konzervativnih i rellgiozno-fanatičkih Tu­ raka. Ne samo janjičari nego i feudalna birokratija i čitave pokrajine ustale su protiv roforama -Đaur-sultana«. Najveću je opoziciju pravila Bosna. Bosansko plemstvo, koje je od pada Bosne uživalo Drivilegije, kojem se skoro uvek gledalo kroz prste i koje je uvek branilo osmansku imperiju, ponosno na svoj polažaj, a u isto vreme zadojeno starim duhom, ustalo je protiv novotarija i prigrabrilo vlast u svoje ruke. Carski namesnici — veziri — postali su igračke u rukama bo­ sanskih kapetana i janjičar-aga. Na sve ovo Porta je u početku mirno gledala, jer su joj Bosanci bili potrebni u borbi protiv Srba. Ali kada su utišani srpski ustanci, Porta je prema Bosni zauzela drugi stav. Posle neko­ liko slabih vezira, koji su se izredali u razdoblju od 1813.—1820., sultan Mahmud II. odluči, da u Bosnu pošalje jednog čoveka, koji će biti u stanju da je dovede u red. Takvog je čoveka našao u osobi energičnog Ali Dželaludin-paše, nekadašnjeg hodže, koji je za vreme svoga kratkog vezirovanja, služeći se krvavim merama, dao pogubiti oko tri stotine muslimanskih prvaka. Pred njegovim besom pobegoše Ali-aga Rizvanbegović i Smajil-aga Ćengić. Godine 1826. desio se znameniti dožađaj u Cari­ gradu. Sultan Mahmud II. dao je smaknuti oko 6.000 janjičara, zatim je izdao naređenje, da se u celoj care­ vini ukine janjičarska vojska i da se po zapadnoevrop­ skom uzoru uvede moderna vojska — nizam. Uz ovu reformu sledile su reforme finansiskog i administra­ tivnog karaktera, koje su naročito tangirale Bosnu. Bo­ sanci su bili ogorčeni na Portu. Dželati novog bosan­ skog vezira Abdurahman-paše imali su pune ruke po­ sla. Kao posledica ovoga krvoprolića bilo je (begstvo Abdulah-paše pred pobunjenim Bosancima iz Sarajeva u Travnik, posle čega je smenjen. Novi bosanski vezir Namik Ali-paša pokušava 1828. god. da zadovolji Bo­ sance i poziva ih da pomognu Porti protiv Rusije. AH sve to nije mnogo koristilo. Bosanci se otvoreno dignu protiv reforama i na sastanku u Tuzli 1831. god. izaberu za vođu ustanka Husejin-kapetana Gradaščevića iz Gradačca. Ovim izborom otvara se jaz između Bosne i Her­ cegovine, koje se podeliše u dve stranke: jedna je bila protiv reforama na čelu s Husejin-kapetanom, a druga za reforme na čelu s Ali-agom Rizvanbegovićem. Ima­ jući na umu da će, ako bude uz sultana, dobiti bolji po­ ložaj u zemlji i ne slažući se s Husejin-kapetanom, Aliaga nije pristao uz pobunjenike.*) Na svoju stranu pri­ dobije Ali-aga veći deo Hercegovine, dok je hutovski gospodar Hadži-beg, njegov polubrat, bio protiv njega. U početku svoje akcije protiv reforama imao je Husejin-kapetan uspeha. Meseca jula 1831 god. potuče on s organizovanim Bosancima na Kosovu vojsku ve­ likog vezira Mehmed Rešid-paše, koja je htela da za- *) Zanimljivo bi bilo ispitati sve uzroke radi kojih je nastao ovaj rascep. Za tu stvar potrebni su izvori, koje je, nažalost, veoma teško dobiti. 181 �"V vcclc red u Bosni. Iza ove pol>ede v raća se Husejin u Bosnu, gde ga, rneseoa oktobra iste godine, njegove pri­ stalice proglasiše vezirom u Sarajevu podelivši mu titulu paše. Pred ovakvim stanjem stvari morao je car­ ski namesnik, vezir Naniik Ali-paša, bežati iz Travnika u Stolac, gde je kod Ali-age našao sklonište. Saznavši za ovo Husejin-kapetan pošalje na Stolac jedan odred vojske pod vodstvom Turan-bega s nai'ogom da uli vati ili žive ili mrtve muselime skupa s vezirom i da pobuni narod protiv reforama. Turan-beg dode s vojskom na granicu nevesinjskog okruga i tu se utabori. Saznavši za ovo vezir i muselimi skupiše na brzu ruku raju i izi­ doše u susret Bosancima. Potaknuta govorom Hasanbega Resulbegovića, da se smelo bori »za časni krst i svetog Jovana«, da će je car, ako pobedi, izjednačiti s Turcima, raja se zaista hrabro borila. Bosanci budu potučeni i s mnogim gubicima ostave bojište. Tek što je Namik Ali-paša napustio Stolac i otišao u Skadar, udara na Hercegovinu druga bosanska vojska sJTimarijem na čelu. Ovoga puta pridružiše se bosanskoj voj­ sci Mostarci i ostali hercegovački Turci J.u d a riše na Stolac. Smajil-aga Cengić, Bašaga Redžepašić, Hasanbeg ResulbegovićЛ kapetan Ijubuški pobegoše iz Her­ cegovine, a Ali-aga, ne mog^v^i se odupreti bosanskoj sili, zatvori se u stolačku tvržavu 15. oktobraJ83lT godv Po Čokorilovom pričanju •pobegao J e Hasan-beg Resulbegović u Dubrovnil^>vome prijatelju Niki Dragomanu, »koji je tumačio i pisao turski«. Njih dvojica počnu pi­ sati fermane, u kojima, tobože, sultan Mahmud javlja da šalje na Bosnu vbjsku iz Rumelije »i da će dati prava svakome ko za njega pbđe na vojsku«. S druge strane tih vrlo veštih falsifikata stajalo je na srpskom : »Hrišćani moji pravoslavni! Ustajte za krst časni, ne dajte se buntovnicima! Držite se junački i udrite se s neprija­ teljem dok ja ne dođem s vojskom. Nikola Pavlović, car ruski.« gov polubrat Hadži-beg, gospodar Hutova. 1 ovoga puta bebu neprijatelji novoga paše potučeni, a među poginu­ lim bio je i Hadži-beg, kojem se Ali-paša u zadnjim ča­ sovima narugao: »Bijedni Hadži! Sta je to s’ tobom bilo? Kao da te je izbola koza s rogovima!« — Iza ove pobede sazva Ali-paša svoje pristaše na zbor. Tu odredi da se Mostarci prognaju iz polja nevesinjskog 1 da uopšte sve neprijatelje i otpadnike careve treba uništiti. Za usluge koje mu je činiJa raja obeća je nagraditi. Ka­ da je ostatak njegovih neprijatelja pobegao ispod Stoca, Ali-paša pode s vojskom u nevesinjsko polje i protera M ostarce iz Nevesinja. — Meseca aprila iste godine po­ sla Husejin-kapetan još jednu vojsku pod vodstvom Mujage Zlatarevića na Ali-pašu. Uvidevši ovaj da se ne može s neprijateljem na otvorenom polju sukobiti, za­ tvori se opet u Stolac. I ovoga puta svi napadaji Bo­ sanaca bili su uzaludni. » U isto vreme dok je ova vojska opsedala Stolac, kretao se novoimenovani bosanski vezir Kara Mahmudpaša sa svojom vojskom protiv Husejin-kapetana i nje»gtMijli pristaša. Na glas o njegovom dolasku u Bosnu ostaviše Bosanci opsedanje Stoca. O događajima u Bo­ sni saznade Ali-paša potajno od glasnika mostarskog vl'adike Josifa.*) Ne oklevajući ni časa Ali-paša pohiti s vojskom u Bosnu i u zadnjem času reši bitku na P a ­ lama u korist Kara Mahmud-paše, 17. maja 1832. god. Literatura: A. Maikov: Istorija srfoskoga naroda (Beograd 1858. — štampan Čokorilov: Ljetopis hercegovački 1S31.-T 1857.); U. Pamučina: Žizn’ Ali-paši Rizvanbegovića stol’čanina vizirja gercegovinskago (u Giljferingovom zbor­ niku »Bosnija, Gercegovina i staraja Serbija«, S. Petersburg 1859.); Dr. S. Bašagić’: Kratka uputa u prošlost Bosne i Herce­ govine (Sarajevo 1900.); Ove »fermane« poslali su oni hercegovačkim mu- D. Pavlović: Pokret u Bosni i Albaniji protivu reforama selimima, koji se vrate u Hercegovinu, pročitaju ih raji Mahmuda II. (Beograd 1913.); 1 dignu je na ustanak. Dok je Ali-aga bio opkoljen u Dr. M. Prelog: Povijest Bosne u doba osmanlijske vla­ Stocu, dođe mu glasnik s carskim fermanom, kojim se de (II. dio — Sarajevo); Ali-aga imenuje pašom. To je bilo m eseca februara Dr. St. Stanojević: Narodna enciklopedija srp.-hrv.11332. god. R azabravši od svojih ljudi da njegovi nepri­ slov., knj. 3. (članak Dra Ćorovića: Rizvanbegović jatelji stradaju od gladi i zime, odluči da izvrši napad i Ali-paša). da se rešl opsade. Noću između 26. i 27. februara 1832. *) Ali-paša je bio u dobrim odnosima s ovim vladi­ god. otvori tvržavu i navali nenadno na neprijatelja. kom; slao ga je kao izaslanika sa svojim sinom Hafiz-pašom Medu njegovim neprijateljima bio je ovoga puta i nje­ Omer-paši Latasu. Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav”? 182 �Мустафа Мулалић З б о г е& лада Појава 13 — Пређашњи и стражар. С т р а ж а р (всома зшишчиа брката noja na janног реда и лоретка. У руцк иоси noirvq>eic. Поздрави jio стражарску, али некако силовито): Добар >вечер, људи! Ибро: Ооо! Добар вечер, господин Перо! Ови (оздрављају): Bor тс помого! С т р a ж a р: Овдје се у овој кући иалази нека Јулитка Иштван, звана Вебинка?! Б с б и: (сва протрне). Ови: (ce заглсдају и погледају сумљиво Веби). А л и ј а (ступи пред стражара): Тако сс моја супруга зове. Беби joj je умјетнички псеудоним, a лраво joj je име Јулишка. Што вам треба? С т р a ж a р: Имам наређење власти да je no закону предведем у полицију, a на основ.у лараБ е б и: Jao! (цикне као гуја у ироцијену) Jao! Mene у полицију као уда£у госиођу! 'Шкалдал! Зар сс у овој зомљи тако са дамам^ пмупал A л и ј a (Јако изненађен): У полицију? Зашхг вам треба? С т р a ж a р: To су надцр (Жвари. По лрави,^ службе, нисам дужан да вам дајем објашњење, je ствар строго иов. (Ово пов није сктћепп ријеч) Госпојица Бебшгка мораЧгонијети и сврје стваШ' Алија (брани ce): Али шгнемате нитта с њоме. Она je сад моја супруга, na ако власт нешто од ње жели имаде мене да позива. С т р а ж а р (врло достојанствепим гестом попут каквог Наполеона): A би ли ви мо^им вас за н>у лежали у затвору? Ибро: У затвору? Е то онда imcy чиста посла! Са д ула х: Барем да смо вечерали. А л и ј а : У затвору? A зашто? Ona je ne само лојална него и држатворан елемснат!... Беби: Ja ћу ce жалити na министарство. Алијо, како дозвољаваш да ona рсдарска битаига опако поступа са мном!? С a д у л a х: Естагфирулах. Ja сам, брате, наглух мало, мене но узимљи за овједока! С т р a ж a р: Научен сам ja на оваке тичице. Ове ce оне мало праћакају у мојим рукама, али ни јодна ne може да ми исклтстне између прста. Стари сам ja дисац. A л и ј a: Ако je иотто за вријемс њспог пријаniibcr зваља nerto na п>у палагао na ce no можс оправдати. И б р о: Може бити ифтире, алг како joj ко пасјсдне... (7) А л и ј а : У стан»у je ona сада платити глобу, колико год закоп осуди. Ja мислим, да ce једна часпа Дама не може на такав пачип предводити пред власт. Уосталом није никако био ред, да нам у ова доба бунит('. кућни мир и како видите госте.. ............. ............ С т р a ж a р: Mene ce пишта ne тиче je ли ко частан или нечастан, пити гам ja дужаи но правилу службе да ce са странкама објашњавам и да дајсм изјаве ако je у продмету строго пов. Ja сам дужап да Јулиипсу звапу Бсбипну, a то je та дотичпа особа mro уз вас стоји, ухаисити и отражарно ciii>oueсти 01;ружном Суду, јср тамо има да одговара за један круиан злочип крађе, злочип иреваре, злочин злоупотр^е, озледе у једној тучи, иокушаја самоубојства- отровањем и шта ja знам свега шта још iDia, a кад ce све сабсре ne гиби joj ссдам годпна топткс, робије. Кад дотичиа особа искуси закопску казну, онд^можете са њом паставити ваш часпи брачни жнвот. (Мучан дојам изнепађења присутних. Алија глвда сад редара сад Бсбиику, која ce je сва упу!;ла у ce, и пролазе га ладни жмарци. Беби ce баци њеоко врата, зарбје му главу у њедра и очајно зауртшче: Недај ме, Алијо!) Б е б и : Недај ме, Алијо! Овај редар лаже! On ми ce само освећује јср му нисам хтјела изићи у сусрет и јер сам му залупила за носом врата, кад je једанпут насрнуо на моју собу. Он je простак! С a д у л a х: Знао сам ja да њој није махане, док ce она на игли врти. И б р о: Зијан пост joj љезин. Како je ићрамли, маго би човјек сваки дан на зијарет, на кахву и мехабет! С а л и х а г а : Двије сам муштерије отјерао, ira још рсзилук! С а д у л а х : A ja ce ваздан лехризио! A л и ј a: (забезекнут, поблиједио, бсз крви je и без иигмента. Дубока упреда га убила у мозак, те један моменат ne може пити да мисли. Буљи у неодређеност). С т р а ж а р : Дакле уимс закона прсда.миом! Бе би: (ce увија Алији у њедра и урла неке маџарске псовке) С т р а ж а р (подузимље брахијалшу мјеру): Шта би ce ja с тобом натезо. Полази! (поиушава, да je одгули од Алије, алп ona ce лршшла ко пијавица). A л и ј a (у њсговој ce лупш куха и будк. Будп сс понос, кога му je страст пога шла, na у једанпут ce трже и енергично, грчевито, свом снагом одчупа Бсби и гурне je na стражара, a onaj je дочо.ка na овој пендрек): Курветина! 183 �Б е б и : (цијукне жаловито): Зар тако? Ти ме одгурујеш? Зар јс то љубав? Турчине! Пуститв ме, да се убијем, д а прережем жиле. Л изола ми дајте! (Грчевито се отима) С т р а ж а р (чврсто je стисно у своје шатсетине па je дрмуса): Не дери се већ купи ствари! (Гурис je n a поље пошто je она стгретно пограбила свој кофер. Редар за њом изл&зи пуцкетајући лендреком no паиталопама.) Добра noh, људи! (Наставиће се.) Шефкија ВубиЋ, проф. С л о б о д н а трго&ина и заштита уопште Р А З В И Т А К И Н Д УС Т Р И ЈС К Е П РОИ ЗВО Д Њ Е И С Т В А Р А Њ А С В сТ С К О Г П РОМ ЕТА Још у 17. столећу преовладавала je у заиадпоевропским држ авама м ан уф актурна и х у ћ н а лроизводња, која je у главиом могла подмиривати потребе локалне пијаце. К ада се производњ а и пијаца у овнм држаљама у толикој мери разви ла и ироширила, да je м ануф актура са својим ручним-фадом престала д а подмирује друш твене потреое, опда се почела осећати све јач а теж њ а за усаврш еним средствима производње, за које he требати све мање љ удскога р а д а .^ а je теж љ а tf зачела мисао о примени науке, специјално' математике и лриродгагх наука, у производњ и у р ти те . Солидан темељ ударио je развоју мацтинерије Ш утбн са својим законима мехашгке. Л авоазје својом теоријом гороња определио je н аучн и правац хемије. Роберт М ајер са законом о д р ж а ^ а енергије, Л ибих с-а његовим учењем о храни биљ ака и н а јза д Пастер и други осливачи бактериологије, д ал и су моћни подстрек развитку пндустријске л пољопривредне производње. Сада се сваки процес ироизводн>е р асчлањ ава на најпростије појаве, уопостављ а се узрочна в еза међу њима, теж и се д а се он »јасно протумачи, д а се уп озн а његова неопходна, природна законитост, и д а ice уклони при том п роучавањ у ове оно што je случајно и споредно. H a овај н ачин je н. пр. бактериологија усп ела д а изврш и читав преврат у схватањ у лојединих процеса лроизводњ е (виноградарства, пиварксе индустрије и т. д.) Н екада je земљорадник одређивао кл а с у зем љ иш та пилањ ем, no мирису, простим посматрањем. М еђутлм савременп агроном сада оперише са научним инструментима — ретортом, млкроскопом л т. сл., и иомоћу њих и зраж ава как воћу земљилгга у тачним бројевима, који нам говоре о садрж ини влаге и различитих минералних састојака. К ем ија и ф и зи к а н ал азе све већу примену у металургији, технологији и осталим гранама индустријске производњ е и стварају тш 1е читаве преображаје у целокуиној производњи. Подела рада у мануф актури била je једно веома моћно средотво за примену механике у дроизводњи, она je товорила хирерархијску расчлањену радионицу за производњу усаврш ених алата, она je срои звела машнне. Познато je д а je п арла м аш ина биЛа пронаЈ)ена још крајем 17. века., али она ииак није створила никакву промсну у производњи. Зашто? Зато што м ануф актура тад а није прштремила све техничке предуолове e a из!>аду машине, није створила потребан број извежбапих, искусних мсханичких радпика, и што механлка није б лла довољно развијела. К ада je ироширење евролских пијац а побудило људе д а лронађу маш лне, онда се и појавила машина. Епоха м ануф актуре крајем 18. века лиферовала je већи број опособних механичких радиика. 'Уз то je још било и таквих вештих занатлија, који су заједно са м ануф актурним радницлма нзрађивали примитивне маппше. Све ове чињ енице несум|Н>иво су утицале н а п рон алазак парне мапш не Џемса У ата. К ада je била пронађена прва вели ка м аш ина за предење, тад а je отпочела производњ а за оветско тржиште. H a светско тржиш те није се могло изаћи без потпуног одстрањења меркантилне политике л зав ађањ а потпуне слободе трговине. Тако рећи даљње продирање индустријске лроизводњ е било je у велико уветовано завађањ ем овога новог система. To су особито осећали енглекси трговци, који су хтели под сваку цену и д а буду посреднчци и уједно продаваоци домаћих индустријских ф абриката н а светској пијаци. Учествовање Енглеске н а светским пи јац ам а бивало je из д а н а у дан све веће. Изгледало je, д а he Енглеска постати фабрикант читавог гвета, noготову к а д а почеше избијати на површ ину даљњи лн дустријски проналасци. Проналасци у једној индустријској грани изазваш е промене и у другим индустријским гранама. Индустријоки налреци пову- Члан Гајрета свјестан je члан своје заједнице 184 �/ \ кош8 за ico6om пољопривреду, a ови скуиа изазваш е огроман развитак саобраћајних средстаза. К рупна иидустрија лотребује брзи превоз сировила и фабричке робе. Огуда je наступио развитак бродарства: уместо једрилице пароброд; у копленом саобраћају уместо кола железница, уместо курира телеграф. Наоружавгаи се.овим новим оружјем трговц и сада превозе пољопривредне производе из разних делова света у Европу, a лиферују младим колонијалним земљама своје индустријске производе. Ове мере које с у могле имати за резултат кочење редовног тока овога међународног промега почеше се помало укидати н ирокламова се погиуна слобода и унутрашње и спољашње трговине. Томе следствено тражило ее Свих мера, које би imaле за циљ било ограничење, било фаворизоваље ма које врсте трговине. Почеше се укидати све забране и цариие за увоз сировина и хране и за извоз готових фа|бриката, a тако исто и премије и друге олаклтице, icoje je уживао извоз фабричких производа. Систем слободне трговине јелино се могао ломирлти са фиекалном царином, т. ј. царином на увоз потрошних артикала који се ие могу производити у земљи. MeOmedalija Fazlagić, upravnik rasadnika u Goraždu Nauka o voća rstvu (Nastavak) ZEMLJA tešku opet sa pijeskom, krečom i laporom ili đubretom. Djelovanjem topline (mraza, vode, zraka i obradom b) U d r ž a n j e v o d e . Iz sitnih dijeiića sastav­ zemaljske površine razno kamenje se vjetra, raspada i ljena zemlja držače dobru vlagu, kao što je to tako se stvara zemlja. Negdje tako> zemlja ostane na istom mjestu, pa joj kažemo m a t i č n a z e m l j a . Kiše, kod glinovite i humusne zemlje. Pjeskovite zem­ rijeke i potoci, te usovi snesu je na niže položaju, pa je lje su suhe. Bez vode nema biljci života. Naj­ zovemo n a p l a v i n o m . t bolja je ona zemlja, ako ima u selbi 20% vode. Snage i svojstva zemlje. Stalnim vjetranjer.i \ Ibl P r o p u s n o s t . Isparavanjem ili propadanjem dom zemlje biva dublja, snažnija. U plitkim zemlji u m rtvicu voda se gubi. Isparavanje zavisi od uspijeva još šijiVa i jagoćtasto voće, u dubokim osL... topline i vlage u vazduhu, te konačno od sa­ voće. Obrađivana zemlja ima dVa sloja: o r a n i ć j i stava zemlje. U težim zemljama voda se gubi m r t v i c u . Oranica se dade prepraviti za sadnju vo­ manje, u lakim opet više. ćaka. Kamenita, šljunkovita i pješčana mrtvica mora d) K a d i I a r i s t a. Voda i u njoj rastopljena mi­ biti zamijenjena dobrom oranicom, a mršava i jalova neralna hrana iz donjih slojeva prilazi svima zemlja još i podubriti. Mrtvica je za uzgoj voćaka do­ slojevima oranice. Najveća je u humusu i glini, bra, ako glinovita oranica leži na propusnoih Japoru ili pijesku manja, u šljunku nikakva. drukčijoj mrtvici, te kad lakša i propusna oranica leži e) U g r i j a v a n j e . Zemlja prima i drži toplotu, na manje propusnoj glinovitoj ili laporastoj mrtvici. a to je ovisno od njene boje, sastava, vlade i Zemlje suviše vlažne moraju se pred sadnju voćaka mekote. Zemlje tamne boje, suše, mekše i gru­ isušiti. U dubokoj i plodnoj oranici možemo s pravom blja na povrhu, više se zagriju i drže toplotu; očekivati i dobar rod. Neke voćke traže bolju zemlju, neke su opet skromnije. pješčane i krečne zemlje ugriju se brže, ali U čemu se sastoji plodnost zemlje? prije i ishladnu. 1. U p i j a n j e (absorbcija). Iz vazduha i vodenog Vrste zemalja. taloga zemlja prima u sebe raznu bilinsku hranu i drži, Zemlja je postaja iz raznih vrsta kamenja, pa je da je voda ne otplavi. Iz vazduha prima: vodene pare, ugljični dvokis, dušik, ugljičnik amonasti, te amonijak. prema tome i sama raznolika. To je glina, pješčar, ‘.hIz minerala dobiva: kalij, kiselinu fosfornu, kreničnu i por, krečna zemlja. Truležom Mlinskih otpadaka postaje sumpornu, vodik, kreč i željezo. Glinovite i humusne crnica (humus). Sve te zemlje obično su pomiješane. VUILL (crnica) zemlje imaju veću sposobnost upijanja, pješča­ nici manju. Prvi su i rodniji od drugih. 2. Fizička s v o js t v a zemlje: a) M e k o t a. U sitnu i meku zemlju lakše ulazi toplota, voda i zrak, stablo se bolje ukorjenjuje. Teške i kompaktne zemlje mokre su i tvrde. Previše meku zemlju treba miješati sa glinom, Prema udjelu u toj smjesi imamo: 1. L a p o r a s t u z e m l j u . To su većinom ulomci neizvjetralih kamenja i oko V* gline. Nije zgodna za voće. 2. P j e š č a r , pješčanik. Ima 80 % pijeska. Ako ima bar 10% gline dobra je za trešnje, kesten i ribizle. Glinovit, dubok i rodan pješčar (20% gline) dobar јб 185 �gotovo za sve vrste voćaka. Potrebno je ćesio dubrenje, to su gladne zemlje. 3. I l o v a č a ima 60% gline, ostatak je pijesak, kreč i humus. Teška ilovača ima i 90% gline. Obična ilovača (65% gline) ako je duboka i propusna dobra je za šljive, jabuke i kruške. 4. G 1i n o v i t a z e m l j a , g l i n a . U njoj je 30— 50% gline, nešto kreća i humusa, te dosta pijeska. Do­ bra za uzgoj svih voćaka. 5. K r e č o v i t a z e m l j a . Ima u sebi 7 5 + kreča (vapna), te oko 20% gline 5% pijeska. Ilovasto-krečovita i glinasto-krečovita zemlja dobra je za kruške i trešnje. 6. C r n i c a ( h u m u s ) . Nje ima dosta u dolinama, blizu rijeka i potoka kao naplavina, te po šumama. U njoj je od 8—2 0 % crnice, ostalo je glina, kreč i pije­ sak. Pristupačna je svima voćkama. Crnice ima i u barama, ali za voće nije dobra. Hrana, koju daje zemlja voćkama je: 1. K a l i j . Dobiva se vjetranjem ; rastojiljiv- postaje, krečom, sadrom, čestim oranjem i kopanjem. Ilovača i glani imaju ga dovoljno, dok su krećne i pješčane zemlje siromašne, 2. K r e č ( v a p n o ) . Njega obično ima dovoljno u zemlji, siromašne su kisele zemlje, bare i slatine. Ovim isušenim zemljama treba pridavati kreč u formi pijeska, paljenog kreća ili sadre. 3. F o s f o r n a k i s e l i n a . Nje imade malo. Računa se, da na 3.000 kg zemlje dođe 1 kg fosfor­ ne kiseline, dok u 25 kg zemlje nade se 1 kg kalija. Zato je potrebno da se voćna stabla prignojavaju umjetnini fosfornim gnojivima. 4. D u š i k se stvara u zemlji pri gnjiležu organskih (bilinskih ili životinjskih) dušnili materija. Njega nema nikada u zemlji suviše, zato treba do­ davati stajskim đubretom, pištevinom, te umjetnim dubrivima kao što su čilska salitra, a od nje je još bolji sulfat amonijak. 5. -Ostala hrana je: sodik, lilor, željezo, kremična i sumporna kiselina. Oni obično ne manjkaju u zemlji. (Nastaviće se.’ КЊ ИГЕ И Л ИСТОВМ Д р . М е х м е д Б еговиЋ »О п о л о ж а ј у и д у ж н о с т и м а м у с л и м а н к е п р е м а и с л а м с ч о ј н а уц и и л у х у да на ш њ ега в р е л е н а « (Београд, Графични умјетнички завод »Планета«, 1931 Цијена Дин. 8.— ) Под горњим насловом објелоданио je r. Др. Мехмед Беговић низ својих предавања ноја je држао питомцима у Женском интернату Београдског Гајрета. Женско питање je код нас у главном до сада третирано као социјално питање. Оно je било предметом посебнога реферата приликом конгреса интелентуалаца за вријеме Гајретове прославе у год. 1928. И прије конгреса a нарочито за вријеме дебате на самом конгресу истицала се лотреба да се друштвени положај муслиманке утврди према науци ислама. Наша илмија која ово питање позна са те стране, нерадо се изјашњава о њему. Кад je бивши реис-ул-улема г. Чаушевић о овом питању у јавности дао неке конкретне изјаве, дигла се je лротив тих изјава конзервативна улема и са познатим »такриром« покушала да обеснажи изјаве г. Чаушевика. Тим поводом je још јасније избила потреба да се муслиманска интелигенција сама упути у ово питање. Први и успјели локушај у том правцу учинио je г. Др. М. Беговић који у предговору сам каже: да тема није свестрано обрађена и потпуно осветљена«. Ипак велики број чињеница, историјски и правних, које нам je писац саопшгио, за шире кругове je новина која на наше женско питање баца посве друго свјетло. При обради теме писац се, уз многобројно цитирање куранских ајета и хадиса, послужио изворним и признатим дјелима, арапских теолога и правних историчара као Бухаријом, Таберијом, Кудуријом и Халебијом те закоником »Ахкаму Шерије« и многим другим дјелима. У з ова дјела писац на више мјеста цитира разне евролске оријенталисте међу којима се нарочито истиче Голдциер са својим дјелом 186 »Le dokine et la loi de l’ islam« и E. Moutet ca дјелом »L’ islam«. Проучавањем нашега женсног питања на основу Курана, хадиса и цитиране литературе писац je већ овим успио да ca онога питања скине завјесу којом je наша илмија прикривала до сада право стање и друштвени положај жене према чистој исламској науци, У првом свом предавању предавач je приказао биједно и рспсно стање жене у предисламско доба, доба џахилије. Потом je изложио како je ислам од жене-роба нгправио слободно грађансно лице ca пуном личном и друштвеном слободом. Већ овдје јасно избија контраст између постојећег правнсг положаја наше жене према пракси шериатскога права код нас и лравног стања које je учвршћено Курани a. с. и хадисом. Taj контраст још јаче избија у другом предавању у ному je предавач, no утврђеном социјалном лоложају жене према исламским изворима, прииазао како je историјском и социјалном динамиком настао данашњи друштвени положај исламске жене. Наведени су и објашњени страни утјецаји на покривање муслиманке, утјецај суфија грчких и хришканских филозофа на запостављању жене у друштву, те настојање поједииих исламских владара који су својим одредбама проузроковали да се je исламска жена повунла из друштва и одрекла друштвених права иоја joj je ислам дао. Писац je утврдио цијели низ злоупотреба шериатског права ноје се неовлаштено чине на рачун жене, a нарочито злоупотребе у шериатском брачном и наслел>дном праву. �У трећем предЕЕању предавзч je приказао вјерске и друштвене прилике код босанско-херцеговачких муслимана ионстатујући да се нод нас ислам испољио више у свом вјерском формализму него ли својој религијској културној и ссцијалној битности. Четврто предавање je апел на нашу омладину да се преда раду на просвјећивању нашега друштва a специјално наше жене, јер се само путем културног и просвјетног придизања могу уклонити заблуде од којих пати наша жена и цијело наше друштво. Поред драгоцјене грађе коју садржаје књига г. Др. Беговића писана je лијепим и чистим језиком и забавним и убједљивим стилсм, те, и поред свог студијсиог карактера, не замара него угодно забавља. Kao специјална студија ова нњига имаде лијепу научну вриједност a као књига ноја je намијењена просвјећивању нашега жеисксг подмлатна она je управо драгоцјена. Ради тога ми препоручујемо свим Гајретовим раденицима не само да je набаве и прсчитају него и да je рашире у народу. Књига се може добити нод Београдског Гајрета, Доситијева ул. 4, Београд. Књижари добију књигу уз уобичајени попуст. X. Б. ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК ГаЈрет ове п р и р е д б е Успјела Гајретова забава у Бос. Новом Ha 21./U. 1931. прпредидо je Повјереништво Гајрета у Бос. Новом Гајретову забаву у просторпјама »Кнно Парндс«, која je у сваком погледу, a нарочнто у моралном, мимо свако очекпвмвс успјела. Забаву je отворио Повјереннк <д Мсхмед Шпшеиић, <кадија, поздравнвши присутпе 4t пригодшш 'говдром нодвукавшц нппредин Гајретов рдд уИ^рошлостн \u садашњостп, као и племсннту идеју п задаћу Гајретов^ к^нагласивши потребу органнзоваил п зблпжења како у нацноналиом тако и ^у културно-просвјстном u економсжом. гогледуг ЈЗатим je као друга тачка програма била слпјЈдеН«: Декламацпја Рсфи Цсрић, ученице трговачке школе »Гајрету« од Пстра СпмвЈ Ешгс McMiih, уч. трг. nm fte: »Гајретова хнмна«. »Нова Химиа «r. X. Хуме, пјева дупли квартет. Овдашши учитељ глазбе, г. Сеад Фрајденфелд, ст&вио се je иа раополагање, »na *6 прло успјсшпо изучпо нјеваче, liejh су отпјевали »Гдјретову хнмну«, д и сам je са гђицом Косовком М. Нииолнћ нзводпо на виоллни уз пратњу клавира умјетничку тачку: »Цх. де Берио: »Аир Варпе«, која je нарочито' бпла задовољавјућа. Дилетантама који су врло успјешно одигралн своје улоге, како и пјевачима, Повјерспиштво: Гајрета и приређивачви одбор са својим режисером г. Мунпбом Б^хмећом, професором, изрнче најљепшу захвалу, јер су својскп и одано пружили своје силе Гајрсту. Повјеренипггво Гајрета сматра дужношћу да овнм путем изрази признаље п овдашњој претсједници »Кола српсаснх сестара« гђл Mapu Прибићевић, јер je пста пружила у раду издашну потпору. Hama вриједиа повјереница гђнца Тахпра-ханума Церпћ, у друштву са гђицом Халидом Чаушевић, сакупила je обплан бифс, који дароваше слиједеће госиође и гооиода: Гђе: Фрајденфелд, Султанија Каоетановић, Хаџић, Шолц, Чаушевић Милсна, Унгарн, Собо, надаље rr. Перковић 'Гома, Др. Савић, Ољача Милан, Брајднћ, Шефик Османовић, Залмбег Церић, Мухамедбег Крлнчбеговпћ. Ибрахим Муфтић, Раковић Хусејн, Мујо Ka.nrh, гђица Фатима Иирахимбсговпћ. Осим овог дароваше за бифс у готову н то: гђе: Дин. 30.—: Јовапка Цвнјетојевнћ; no Днн. 20 .—: Даринка Рајлпћ, Злата Гоце Гучетића, Петровпћ, Meh, Бергер; no Дпн. 10.—: Лела Тодић, ‘Средпћ, Грубаиовнћ Кратсна гђа Симе Тодпћ, п г. Урош Ољача Дин. 20 .— Добровољпе прилоге за забаву даромаше: Ио Дин. 100.—. rr. Браћа Муфтић. Фрањо Петровић; Дин. 60.—: Урош Ољзча; no Дип, 60.—: Зпошшир Дујмовпћ, Васплнје Јапковић; Дип. 40.—: Др. Н. Цвјетојевпћ; но Днн. 30.—: Мплан ГрубаnoBiih, Душап АдамошЛ, Др, Дозе Гучетпћ, здпокат 4 0 —; no Дин. 20.—: Лука Николић, Илпја Качавешм. Дугаан Штековић, Бергер, Хасан Даутчехајпћ, Шарић Ахмет, Дрљача Душак, PađtoijHh Хасиб, Средпћ Алекса, Михајло Голубовић, Туралп, 'урчнтељ; Браћа Чаушевић, Карановић Ђ. Симо, Даутчехајпћ Мухарем, Војновпћ стројовођа, Чурак Адам; no ДДл. 10.—: Д. Дрљача Перо, Ибрахпмбсговић бпљежннк, Рпзвнћ Хаопбд^Цр. Фнгаер, Спмо Риђучпћ, Крлпчбеговпћ Мехмед. Цсрпћ Хасанбсг, Штековић Свето, гђа Узелац, Јоваиоnnh Петар 10.— и нола метра дрва, Кондић прото, Радоман Вељко, Бастаја Раде, Аспм еф. Шехнћ, РаЈ:ановић Салих, Ра-i«anh 'Борђо. Субашнћ Хилмија, Н. Н. п Дпн. 5.—: Рајилић Јово. \ Накаадно врипослаше: Срл. банка у Двору Дпн. 100.—, Двора no г. Дру Барачу свега 50 Дпп., r. Миле Тубнн 20.—, X. Хази« Хаџнћ зп— , Алија еф. Кличић, пмамматичар у Сухачи 20 .—. Бруто прнход ове забаве пзносио je око 5.000.— дшира a нсто прнход Днн. 3.102.50. Напомиље се, да се мптсријални прпход nnje могао очекпвати у всћој мјери, јер je нспосредно у кратком врсмсну одржано впше забава, алп поред евега тога успјех je, k a k o што je истакнуто с моралне стране впше него задовољавајућп. Гајретова бајрамска забава у Горњој Тузли. Мјесин одбор Гајрета у Гор. Тузли прпредпо je своју прву забаву na трсћи дап Бјрама. За ову забаву владао je велшш пнтерес kako у мјесту тако и околицп. И ако je тога дана била покппшца, одзнв je био изнад сваког очекивања. те je пространд сала основне школе бпла дупком пуна публлгке. Нарочпто je запажека посјета пз околних: села Храсна и Сељубља, пз чега се видп да je Гајрет кродро п у иајзабитннје село. Ашлнн приређнвачки одбор од пет лпца иеуморно je радио да она што боље усппје, те je збпља и иепунио своју жељу. Сваку вечер Гајретови раденици рддилн су око ове приредбс. Не само да cu били заиоолени муипчарцп, него су узеле учешћа и асене, које оу се пајвише истакле у сакупљању женсвих ручних радова за томболу. Te Гајретове раденпце које су се нстакле, a које су се и до сада истицале јесу гђа Хаснија Демнровић, оупруга овдаша.ег гаколског унр;шптеља, затим Фатима Шеховић, супруга мјгcuor општниског биљежншса. Ове двпје приједпе rocitobe iiuсу жалиле труда да обиђу цијело мјоото, н да сакупо што више предмета за томболу. Пред сдму забаву приређивачкл одбор имао je највпше посла око декорисања сале. Заиста јс бпло лпјепо поглсддти дивно уређену н доста пространу салу народне осаговне школе. Позорнпца je била окпћена зелснилом u ћнлпмима, За декорисање спле има се злхвалптп Суљи Кушл>угићу и Мујаг« X. Мујагићу. Да na забави будо што удобнвјс посјстпоцима, одбор со je побринуо u за столице, noje увијск upu- 187 �годом приредбн на сслу маакају. Отолпце je, како до сада тако и овај пут, драговољпо дао г. Мехмедбег Моранкић звани »Тробег« из Тузле, na чему му Мјесни одбор Гајрета најтопллјс захваљује. Уједно мјеснн одбор захваљује се г. Мујаги Селпмовићу, који je бесплатно превозио столице, као и Зејћиру Ћатибушићу, који je такођер бесплатно довукао бину из Симина Хана. Нарочито се захваљује одбору Нар. кц>лжнице п читаоиице у Симину Хану, који je овом пршшком позајмло бнну. Преко цлјелог Рамазана, скоро сваке вечери, одржаване су дилетантске пробе, на које су редовио долазили дилетантп. За ову марљпвост дплетаната највишу захвалу заслужује .г Џемал еф. Демировић, школскн управптељ, који je одлтчно извјежбао дилетанте, да се сни покажу како треба. Ha сами даи забаве билд je велика ужурбаност. Још зарана иочели су стизавати сељаци из околних села без разлике вјеро. За велшсу иосјету сељака треба похвалитп овдааињег бпљелшнка г. Бсћира Шеховића, којн je много иропагирао међу ссљацнма да ову забаву они у што већем броју посјете. 'Гачно у 8 сати на вечер огпочео je праграм забаве. Ha позорницп се појавио мали Мустафа Шеховић, ђак IV. разр. основне пгколе, који je веома лијепо декламовао етихове »Живио Краљ« од Boj. Илића млађег. Друга тачка програма бно je монолог »Мића као војник« којег je залста умјетпички пзвео Хајрудин X. Мехмедовић, заслушии Гајрехов рададгкк. Ha трећој тачцп прнказан je позорпшни комад »Пуинца*, шала у 1 чпну од Екрема. Гдавпу улогу Џафера пзвео je г. Јусуф Шеховић na овште задовољстао, Поред r. Шеховића истакао се je у улози мухтара г. (Хајрудин X. Мехмедовић. Затим истичу се Емин Шехћћ ,У улози »Ханифе«, Дервиш Дервшпагић п Абдурахмаи Кушљугпћ.. При свршетку комада дилетанти су бурно аплаудпрани^и no други пут изазвапи на позорницу. Други дио забаве, била je томбола. Карте су биле скоро све распродане, још прије почепка, забаве. По свршеној то^боли пастала je игранка, која je трајала до зоре, Јсада су се п^сјетиоци задовољни, задржавпш добре утиске, разишли куФама. Од угледних личиости na забави су прнмјећени гг. инж. Јосип Фаршгк, управник рудаикд са госпођом, Ибрахим еф. Гојачић ,шер. судија из Кладња, Кадри еф. Хајдаровпћ, шер. судаја из Тузле, Латифагић, командант тузланске полиције, те још много другпх углсдних личности. Добровољне прилоге са, стране послаше г. г. Др. Иван Томљеновић, бившп Бан Хрватскс и Славоније и претсједник »Монтаније« д. д. у Загреб Дин. 500.—, Милан Попић, велетрговац из Тузле Дин. 100.—; no Днн. 50.—: Прва Хрватска штедионпца подружница у Тузли, Земаљска банка филијала Тузла, Др. Алпја Мехмедбашић, адвокат из Тузле, Павле Бауер, управник жичпс жељезнпце »Мајевица«; no Дпн. 30.— 'Вазим еф. Рушчуклија из Кладња; no Дин. 20.—: Апотека »Звијезда«, Драго Јовановић, фотограф, Тузла; no Дин. 10.—: Јосип Рац, Анте Камељашевић, Тузла, Душек сластичар, на чему им одбор најтоплије захваљује. Добровољне прилоге за бифе од својих кућа послаше господа: Абдулхамид Кушљугић 1 патигапању, Абдурахман Кушљугић l бурек, Мујага X. Мујагић l хурмаџик, Зејћир Иатибушпћ 1 хурмаџик, Дервипг Дервишагић 1 хурмаџик, Абдулах Сарачевић 1 баклаву, Џемал еф. Демиропић 1 бурек, Мухамедага X. Мсхмедовић 1 хурмаџик и Незирага X. Мехмедовић 1 хурмаџпк. Укупни приход забаве био je Дин. 4.821.75. Да je ово све овако испало имдде се захвалити и члановнма прнређивачког одбора г. г. Незираги X. Мсхмедовићу, тртовцу ДТемал еф. Демировићу, пжолском старјешини, Абдулхамиду Кушљугићу, трговцу, АбдЈ'лаху Сарачсвићу, по- 18S словођи Тежачке задруге, п Већиру ПТсховићу, општипском бпљежнику. Гајретова забава у Тешњу Мјесни одбор Гајрета у Тешњу приредно je 28. фебруара о. г. своју годишњу забаву у свпма просторијама читаонпце »Зрињски« у Тешљу. Како сваке, тако и све године забава je успјела у моралном и материјалиом погледу. Све просторије читаонице бнле су дупком пуне посјетиоца домаћих, из околице и са стране. Забаву су посјстплп у великом броју нарочито грађани муслимани, ну п грлђанп осталих вјера билп су знатно заптупани, као п сва мјесна културно-просвјвтна друштва. Забаву je посјетила и најотменија публика града и околице. Све тачке програма извсдсне су na потпуно задовољотво публике и проираћене бурним аллаузом. Kao прву тачку нрограма нзвела je ученица основнн школе X. Јусуфоштћ Ралија, декламацпју »Поздрав ILeroвом Kp. Височанству Протектору Гајрета Простолоиасљеднику Петру« од Редакп/ије »Гајрета«, a затпм je још са шест ученица основне школе складно отпјевана химна »Боже Пррвде«, коју je публпка заносно стојећи саслушала. У другој тачци програма пзвела je сеоска соколска чета из Шнја у народним нО'Шњама. просте вјежбе. Kad трећу тАчку програма извели су чланови и пријатвљ л^ајрета комад »Хаџи Лоја« од Б. Нушнћа. Цијели ток трајаља комада чпнпо je на публику аубо жутнсак и гледала je пред собом у жиппм оликама хнсторпјгЈсп догађај из далеке прогалости покосне Босне. X. Лоја, Ристо Вујак п Грга Шишић претстављалп су алегорнчну слику братства и јединства и добро се чуо узвик Гргпн: »ако нас вјера може дијелити пред олтаром црквенијем, не може чред олтаром Отаџбине«. Цијели комад изведен je управо умјетшгчкл, a нарочито главне улоге. Томбола je била врло богата и састојала се je већлм дијелом из народних ручних радова, те je била за тили час распродата. Бифе такођер био je обилан. Ha забави je изабрата за Мнс гђица Сејда Лалић са веКинои гласова, тс je награђена са веома лијспим даром, a сам њен избор био je поздрављен и од публике. Истакнути нам je нарочито, да се je за што бољи успјех ове забаве нарочито заузео вриједни и заслужни пријатељ Гајрета, начелник среза г. Радомир М. Чађевић и Мјесни одбор дугује му свесрдну захвалност. Надаље су се око ове приредбе истакли својим радом и то око прикупљаља томболе: Г. г. X. Јусуфовић Осман, Лалић Мехмед, Смајлбеговић Исхак, те начелник опћнпе Теслићке г. Вуковић Дугаан, a од женских: гђице Кма и Зухра Мујчпћ, rba Картал Фехма. гђа Ајаповић Хава и гђица Лалић Оајда. Надаље су много придонијели својим радом и то: за извођење 1. тачкс програма учитељице гђица Леви Ленка и гђа Мулалић Шемса, при раду око бифса тђице Мађаревић Штсфпца. Хапданагнћ Есма и Чубелић Нада, a за извођеље 3. тачке програма г. г. Смајлбеговић Исхак, Дсрвић Фуад, Шехагић Алија, Галијашевић Исмет, Даутефендић Алија, Бајрактаревић Омер, Сркаловић Хакија, Хаидапагић Бурхо, Албахари Јусо, Ибрахимпашић Мухамед, Мулалић Џемал, Кахвић Ннзамија, Сркаловић Мустафа и Шкољпћ Ахмет. Иначе су миого у свим пригодама око ове приредбе придонијели г. г. Мујчић Ашрага, Лалић Мехмед, Смајлбеговић Ризах, Мехипагић Хамдија и потпретсједпик Мјесног одбора X. Јусуфовић Осман еф. Мјесном одбору такођер je изишао у сусрет и цијели олбор читаоницс »Зриљски« давгаи за ову прпредбу све своје просторије нд располаган.е, длвгаи уједно Гпјрету као до- �бровољни пркнос 10% припос од чистог прпхода, KOju би joj према закључку припадао пригодом овакових приредаба. Свима горе наведеним лкцима који порадише око ове прпредбс, као и свима дароватељима и посјетиоцима забаве Мјоонп одбор Гајрета у Тешњу свесрдно се захваљује, јер оваковим нстинским радом за Гајрет бити he морални и материјални успјех свпх Гајретових приредаба увијек осигуран у мораном и материјалном погледу. Коначно нам je напоменути, да je забава протекла у у најбољем реду и да су посјетиоци остали ове до зоре у најбољем расположељу. Да je ова забава успјела не само морално него и w теријално свједочи приход од ooto 9.000 дин. Глашш одбор Гајрнта такођер захваљује се свима oicuма који узсшс учешћа у опомеиутој приредби било с моралне или маторијалне стране. Асим? Да, он je награђен пољуицима u миловањем мпогпх дама, a љегови присутни родитељи срдачним честиткама. Праграмне тачке пјевања, извела je »Србадија« умјетнички u na опште задовољство такођер бурио иоздрављена од присутиих. Овдје морамо нарочито с похвалом истаћи патриотски рад овог нашег старог пјевачког друштва, које у Гајретова згбава у Бијељини Иако je Мјесни одбор за вријемс Рамазана интензивно радио, да Гајретов кулггурно-просвјетнн програм што јаче продре у најшире народне слојеве, у исти мах je такођер жнво радио, да његов рад у том правцу буде окруњен онаквим материјалним успјесима, како одговара економекпм приликама овога краја; имајући у виду велике Гајретове потребе у том правцу. Једио од главнијих врела ГајретОвнх прнхода сватако су његове приредбе. У суботу/ 21 . фебруара дакле трећи дан Бајрама, Мјесни одбор je рриредио велику u свечану Гајретову забаву у пррсторАјама хотела Дрине. Програм забаве бно je врло бпран, протеан патриотским кама, ради чега je кроз цијело вријеме владало релико интересовање међу грађаиством, нарочито међу прнјагељима Гајрета. Коликогод je одбор^предвиђао, да ће ова забава обилно посјећена, ипак u та предвлђања надматпила cj кпваља u naјопгим исгичнцјих одборника, тако, да ( сторије хотела не само биле дупком пуне, пего су тијесн. гато je заиста рвјетко видјети у нашој cpej тога се je приређивачки одбор нашао у једној туацнји ради недовољног простора,' na су се многи нији посјетиоцн — плативши прво мјесто — задовољпли стајањем негдје у прикрајку u с највећом i [ пратили ГЂИЦА Х А Л И Д А ЂУМИШ ИЋ, »МИС« ГАЈРЕТ, БИЈЕЉ ИНА пзвађан.е мбавног програма, koju се je састојдо из ових тачака: свим Гајретовим лрпредбама добровољно наступа и својпм 1. »Живио Краљ!« — жива слижа. приказује Гајретова омладпна, a ријечи рецитовао je Асим Јолдић, учешгк Ш. заиста умјетничким пјевањем увелнчава Гајретове приредбе, на чему нашој »Србадији« свака чист и хвала! разр. основне школе; Трећу тачку програма »Милосрђе«, деиламовала je врло 2 . »Државна химна« — пје®а мјешовитн хор Српског темпераментно мала Атифа Липничевић, која je такођер жипјевачког друштва »Србадије« из Бијељине; во u зорно приказала велико мнлосрђе важлх раи>ених рат3. »Милосрђе« од Војислава Ј. Илића — декламује Ати- ника према непријатељским рањеницпма, што je на присутне фа Липничевпћ, ученица осповне школе; произвело риједак дојам и симпатије према нашој јуначкој 3. »Југославенска хпмна« — пјева псто пјевачко дру- војсци. штво; Задњу тачку програма »Противнике« од Ахмета Му6. »Македонске пјесме« — пјева мушки хор истог дру- родбеговића управо умјетннчки су извеле дилетантице муштва.; слнманке. noje су првп пут јавио наступиле на позорници. 6. »Противници« — актовка од A. Мурадбеговића с Овај комад г. Мурадбеговнћа, како je већ познато. п potkah je Гајретовим колом од гђпце Асије Кавазевић, која лично су- народним севдалпнкама u та севдалпнка заноено je одјекдјелује у овом комаду. нула из груди нашпх еманципованнх дјевојака u навјестила Прву тачку програма извела je Гајретова омладина на побједу Гајретове идеје, прогрес u духовно ослобођење мусвеопште задовољство тажо, да човјек запста није знао чему слпманског елемепта наше пације. За вријеме нзвађаља ове би се mirne дивио: величанственом прпзору живе елике уоп- тачке програма у сали je владала гробна тишнна, јер гостп ште, импозаптној фигурп Југославије у лпцу наше вриједпе просто ннсу зпали да ли да уживају слушајући замамне Гајретове радпнце гђпце Рађије Пашић, која je са својом по- мелодије иаших севдалпнкп или би сс више дивили раскошјавом и држаљем евратила опгату пажњу публике нли ми- ном докору позорнице u њезином чаробном освјетљешу! Дилозвучипм ријечима малог Асимп, који je многе до суза га- зањем застора пред гостима се je указала раскошно уређена нуо! Свршетак овог ријетког прпзора фрепетично je поздрав- босанска соба са двије младе муслималке замишљепе у своје љеи дуготрајним пплаузом и чесгитан.ем извађачпма, a мали дјевојачке сан>е и чсжње за нечим неочекиваштм потом je 1S9 �6 цШаљите редовно Главном I одбору убрану чланарину! 190 11111111111111111 из љнховнх груди одјгашула пјесма иуна чежље и сердаха истичемо, да je о овој нашој прчредби п о другом раду Мјесног одбора донно поеебап члапак са слнком liamer претза нзгубљеном cpehoM, a салом je ирострујао глас уздаха, сјсдника бсоградскп Југославеиски Гласшгк као u то, да je као што то обнчно бпва када се угледа какви риједак припоелије ове забавс п успјсшног рада у Гајрету, н а т претзор. Нарочнто je на стралце произвела необпчан дојам раскошно уређеиа босаш-ка соба, коју пнсу ималп прилике до- сједник г. Прсљубовнћ одликован пзбором у миога локалпа тле видјетн, те су no спуштању заетора некл иоиовно ку- културпо-просвјетпа, прпвродпа, хумана, тпортска и витешшалп да кроз застор још којп час гледају тај уређај. Сврше- ка друштвп. Тако na прнмјер у најскорије вријеме изабраи je: за претсједника спортског клуба Зоре, за претсједника так комада поздрављен je бурним аплаузом тако, да су динадзорног одбора Мјесне задруге за пољопривредни кредит летанти п дилетаитпце морале поновити епилог комадд: Гајретово коло с пјевањем од гђнце Асије Кававовић, која ie у Бијељини и њезиним делегатом у Сарајево, потстарјешином Соколске чете у селу Чађавици, једном чисто православном лично то коло водпла. сслу, одборником Соколског друштва у Бијељини, одборниДа je ова тачка извсдена овако лијепо, a позорннца умјотпичкл и раокошпо декорисана, имаде се na првом мје- ком Друштва за народно просвјећивање и чување народног сту захвалитп режисеру г. X. Респћу, једном вриједном Гај- здравља за град и срез Бијељину и одборником Друштва за ретовом радннку, воји mije зкалио труда ппти свога слобод- заштиту дјеце и младежи, a то je најбољи знак пажње према ггилним радницима културног прогреса и општег повјерења иог времеиа, да ona Гајретова приредба испане што љешпе ii онако, каво долнкује Гајретовој великој идеји, затим дилепрема њима. тантпма и дилетантицама, нашим вриједнпм ханумидама, које су такођер преко цнјелог Рамлзана и no ноћп и no дану Приликом ове Гајретове забаве приложише веће доброредовно долазпле на пробе не ждлећи своју фамиллјарну вољне прилогс слпједсћа г. г.: По 100 Дпн.: Мплорад Иукзудобност ii у оппм чпсовима, шада je cbsiiko m човјеку послије новиђ* Срескп палелпик Алскснћ, Н. Н., Душан РесановпК днсвног поота потребан одмор, na чак н опда. када су мпоге грунтовнј»чар, Мнхајло Јоваиовпћ, Фплијала земал.ске баш;е оболиле од грипе п болеспе долазиле na пробе, како бп ова ii ЗаШтлијсжо удружсње; 70 Дин. Хасанбег Хаџић из Т. 'ГрГајретова приредба што љенше н што свечанпје пспала; 9a- 'и аве; 00. Дин. др., В. Ксцмановпћ; n o .50 Дин. Михајло Потпм нарочпта хвала госпођама: Рнфатбеговпћ п Азапагић. повЈц, Душа.11 Поповац, Дервиш Липничевић, Душан Алсккоје су Гајрсту ставиле на расположење своје богаде босанeiVh.' Mrjara X. Бсгановић. Михајло Макспмовић u Рудолф ске вамјештаје и овима оним, који активио ^узешс учешћа у Кобеља; no 30 Дии. Јохан'Мнлер. Хусејнбог Пашик МнкоБаовој Гајретовој ириредби,*' спсциј^лно 'наишм вриједним од- бић, Михајло Стаиковпћ, Јово Бидаковпћ, бпљежпик Ашчсборницама женског одбора, који nolijtaiiine богате ручне раiiih. Алијага Имамовт, М. Атанацковић и Мухзмедбег Људовс од нашпх угледних хапума заТајретову томболу т-до-— ^Јрвић; 40 Дпн. Јусуфлга Грапчаиовпћ a мпоги no 25. 20 н маћа јсла' за бифе. . Ј z' шЧДин. норед улазнпне, noja je предвиђена измсђу 15—40 Послије свршеног првог ди.Го^а програма рвзвило се .je,,, J[n ir\ no мјесту.' шггимно весеље и коло све 7 g p n ујујтро. Ноло јс отворио Ј. g.v omj)C даровашо слиједећс хануме: no торту: Злате х. претсједник нашег о.н^ра г. Прељубовић са гоопођО Прељубовић, Рабије х. Хусагић. халумица Соко, Емпне х. начелника г. Лукића Србијанкоч^ a потом су сејнадб^ј шице j y | yiJ Нејре х. Имамовнћ п сластичарна прохасиа; no бамијењала друга народн^кола и окретне пгре. У том међу^ i Сафст lx. Да.утовпћ, Атифе х. Зулфнкарпашић, Фавремену распродавата je томбола п карте за избор краљице тпмс jji. Kapuli; хурмашиде: Азе х. Фидахнћ, Џемиле х. Имазабаве. За ову тачку програма вчадало je међу млддежп ве- мовић, Нејре х. Салнхбеговић; маснс улутме: Садпје х. Липл>и;6 интересоваље и штјецање у избору појединих љепоHiriemih ii Peijinue х. Хорјћ; no бурек: Емине х. Имамовић тнца тако, да се je резултат мсђ>ао прогласити. тек у 3 сата ii Расемс х. Хн.јриЋ; севдиџан: Нура х. Пашнћ; колаче; Нсјno поноћи. З а краљицу љеноте Пзабрата je гђица Халида IjP х. Оеманбеговнћ; тукда печена; Шсфкст х. Пашић ii 'Бумитпћ. за почасне даме 1фицс Велпда Салпхбеговић п прссшд: Зинст х. Фпдахић. Сенија Peciih, којнма je Мјеснп одбор>иод^јслио спупоцјепе to у новцу, ручни.м радовима и Свима прилагачи Гајретове дарове састојећс се из козмстичиог прибора a које у јелнма најљепша хвала и жпвили. Ието тако хвала свој су послије тога френстнчно поздрављсне од ^осгпју. tojn морално донринесоше, да овд оној госноди ii госпођа Ову забаву посјстили су миогн угледпи грађаип и претане овако лијопо и доетојио Гајрета Гајретова приредба ставиицн појсдшшх културно-нросвјетнпх и других друштаii п.оговпх циљева. ва, већнм днјслом са својпм госпођама п onaj иаш свпјет. комс Гајрст највпшс поевећујс своју пал:н.у. Међу одличним Гајретова забава у Жепчу гостпма запаженп су гг. пуковннк Варјачић, срески пачсл7. марта т. г. одржао je Mjcorai одбор у Жепчу, Гајреник Алекснћ, градски начслшпс Лукић са супругом, Хифзи- тову забаву уз судјсловатс искојс r. г. грађаиа који су са бег Ђумишић с нородицом, Стсво Ншсолић претсјсдинк Haљубављу уложили доста труда за добар успјех забаве. Ова родце Одбране ii пјев. друштва »Србадпје«, директор гпмна- je забава морално сасвим уипјела, са напомсном, да су joj зије Перц. адвокат др. Чалдаревнћ, Хпфзибег Зулфпкга1рш1- нревшпе малу пажњу поклонили онп, који су je специјално шић с норолицом, Јусуфага Гранчановпћ иомппдант ватротрсбали поклонита. Матерпјалнн je успјех забаве био пригасне четс. Асимбег Фпдахић с нородицом, прога Катапнћ, лпчно добар ако се узму у обзир тсшке еасономске нрилтсс др. Кецмаиовић срески љекар, X. Бегановнћ Мујага с nopou сиромаштво грађана. Чист приход од забаво бно je Дии. дицом, Душан Поповац са супругом, Мплорад Ђупановнћ и 2.082.— многи другн, што je свакако лијеп знак пажље прсма Гајрету, и знак, да je ззбава у моралиом погледу ванредпо успјела, a исто тако н у маторијплном ногледу. Г>1>уто приход @ ® Ž c > 6 ^ c)6 ^ > 6 ^ )(S ^ S ) износи 10.715 дииара, што je ирсма овдашњим прилпкама ванредан усијех, јер свс досадашн.с приредбе мјеспих и иајпопуларнијпх друпггава, нпеу получнвалс ш пп «.ono дкн а р , тс сс ради тога oiihciiuro мисли, да je ona Гајрстова забава једна од најбољпх п иајусијслијих прире.даба ne само у onoj сез-пш. nero од много годппа уиазад. Д а јс то тачно �Рамазанско сијело женског мјесног одбора у Градачцу ГајретовсЈ сијело у Урошевцу Ha 12. фсбруара т. г. женоки одбор Гајрета у Градачцу прнредпо je своје сијело. Ivano у мјесту нема згодних просторнја, гдје би се могло иаше женскиње сажупљати и међу собом се забавити, то je друштво присиљсно да овакове приредбе одржаје no приватппм кућама, na je за одржавашс спјела својевољно уступпла свој стаи претсједница Женског мјеоног одбора гђа Санија х. Јахић. Ha 21 пр. мј., трећу ноћ Бајрама, приређеио je у Урошевцу друштвепо спјело са игралком у »Хотел Централу«, које je, обзиром да je владала neлima елемептарна нспогода ii да je ту ноћ одржаваиа још једна забава, било одлнчно посјећено, н у пријатном и веселом расположешу трајало до 3 часа послије пола ноћи. Tom прпликом поздравио je носјетноце и одржао прн•годни говор о цпљевмма u раду Гајрета г. Бешир Пинтул. О БУЧЕН А ДЕЦА - УЧЕНИЦИ ПРИЛИКОМ Б А ЈР А М А 18. II. 1931. ГОД. У У РО Ш ЕВЦ У II ако су одборнице саме позива/ле гостег-цосјете /није било много, a само зато што je ;£jie дбба у мјрсту грипа бнд& у јеку, na многс због болести се шгоу могле одазватн. Гђица Хатиџа Тигшпћ одржала пм je предаваље »Улога мајке у кући п њен васпитии утицај на одгој дјетета«. Предавање je бнло поучно и разумл>ив<\ 'па je у-Ј велнку пажшу иопраћено све до свршетка п ндграђено аплаузом. Потом je гђнца Славпца Колакрвнћ, учжтел>иц.а, отсвирала неколлко пјесама иа клавиру na задовољетво нублике. Ha захтјев гостнју гђица Хатиђа Tinmihs отпјовала je солопјесму »Млада Јелка« уз пратшу на квдллру гђпцс Славице Колаковпћ. Претсједиица je устунила свој радно и грамофон, a уз хармонике je евирала чланица Шухрета Мулаосматтић, na je весеље било велико и сијслнло се до нза пола ноћи. Гостн су бнли почашћени лимунадом, кафом, цигаретама и хуршашицама, a које еу даровале слнједеће одборннце: Емина х. Градашчсвпћ, Футметд х. Градашчевпћ, Хасиба х. Градашчевић, Мухелефа х. ШеЈккчет, Шемса х. Мнinrh, Пемба х. Имамовић, Рашида ii Разија Незнћ, Изста п Саннја х. Јахнћ, којл. je уз то даровала још лимунаду, кафу и цигаретс. Морални успјех био je одличаи, a матерпјалпи задсшољавајуКн. шеријатскц судија из^Качанпка, препоручивши нарочито муслпманима, да своју младеж проовјсћују, и у слози и љубавп живе са својом браћом других вјера, чији je говор од ирисутних пажљиво саслушан и аилаудиран, na чсму му и овим путем најљепше захвал>ујемо. Нрпход онјела' изно je Дпп. Одбор се иајљешпе захваљује евпма онима, који сијело поејетише и длроваше добровољни прилог за Гајрет. ЈЕД АН МОМЕНАТ ПРИЛИКОМ ИГР АЊ А ГАЈРЕТОВЕ ТОМБОЛЕ У У РО Ш ЕВЦ У Гајретово сијело у Тешњу Како je Мјеснп одбор Гајрета у Тсшњу био у нсмогућnocni за вријеме Рамазани-шернфа диекутовати опшнрније са слушаоцима Гајретових вазова, јер je био запослен око нрпредбе забавс. те томболе. то je одлучио ових дана сазвати Гајретово сијсло, на којем he се одржати одрсђеиа Гајретова нрсдавања н дати прплкке публици na дискусију. Рсзултат јавиће се накнадно. 474.— Гајретов Мевлуди-шериф у Грачаници Мјесни жснски одбор Гајрета у Грачаницн нрпредио je 18 јануара у стану г. Асима Аликалфпћа Мевлуд за жешже. Одзнв je био велик, што je добар доказ да су наше муслиманке свјесне важности Гајрета no каш исламски елеменат. Присутне je у имс одбора иоадравила претсједнпца госнођд Алпкалфић са топлпм и бираннм рпјсчпма и захвалнла um се на многобројпом одзиву. 191 �V 'Вриједпа и агилна претсједница п овом приликом позвала je оне, које се још нису уписале за чланице Гајрета, да то чим прије учине, те да и оне својим мишшалним мјесечнпм допрпносом помогну Гајрет у остварењу љегових тежibir и циљева. Затнм je на љезин предлог послан поздравни брзојав протсједнику Гајрета господину Дру Авди Хасанбеговићу. Послије свршеног Мевлуда претсједница гђа Аликалфић почастила je све присутне шербетом, кафом, цигаретама и осталим на властнти троша.к. Tom приликом сјетише се Гајрета прилогом слиједеће госпође: no Дин. 30.—: С. Кајмановић, Ш. Кадић, С. Прохић и 3. Жишко; no Дин. 20 — : И. Халилбеговић, X. Касумагић, Зукић, A. Вејзагић; no Дин. 10.—: П. X. Мујић, ,Х. Суман, С. Мулабећпровић, М. Халилбеговнћ, X. Демировић, A. Спахнћ и гђице Решидбеговпћ Сафида, Кадић Мемнуна, Кадић Лејла и Аликалфић Фуада; no Дин. 8.—: гђа С. Чубриловић и гђица III. Мехиновић; Дип. 9.—: М. Шавовнћ; no Дин. 6.—: Р. Жуннћ п X. Хубсановић; no Дин. 5.—: гђе: A. Сарајлић, II. Сарајлић. М. Моралић и гђице Р.Хифзпефендић и Н. Заимовпћ: no Дпи. 4.—: госпођице Р. Суман, X. Бахић, Р. Тутунџић и X. Хаџиалијагић: no Днн. 3.— госпође 0. М. Мехпћ, Н. Мехиновпћ п гђица Е. Пашић п Дин. 2.—: гђа М. Ширбеговић. тику Прпвилегованс arpapire баике, која je педавно и њиховој задрузи подијелпла један Behn зајам, чиме су се многи задругарн у најпотребније вријеме користили без обзира, што се у тој задрузи купе готово искључиво муслимански тежацн, a да се — всли, — нарочпто не истиче врпједност здругарства у посгледу штедње п стварању властнтог капитала, допуњујући то ријечима: »Данас, када благостан.е многих европских држава почива на задругарству, ne би смјели ни ми остати скрштених руку и своје народие снаге дијелити у јединице, те тако и у будуће срљати у очиту окономску пропаст; морамо слиједити дух времена, a путовођ у свему томе нежа нам буде наш Гајрет и његовн стручни сараднпци, нарочито вриједии и агилни наш пољопривредни стручњак г. Ш. Вубић. On je у свом лијепом предавању одлично приказао вриједност задругарства, његов иостанак и развитак, na вас молим, да то предавање помно саслушате«. Предавач je потом прешао na читање предавања допуњујући исто потребннм објашњељима према мјесним приликама задругара ове задруге, које je саелушано у највећој тишини, a потом бурно поздрављено. Ово предавање направило^-је један необичан дојам и расположење међу присутним тако, 'да>Су многи већ одмах најпрвправније изјавили, да ће се уписати- у ову задругу, у колико дотле иису били уписани. \ r t 3 • Пошто je међу присутннм завладало опптте раоположење, за^1ол>ен јечпредавач, да прочита н прво Гајретово преГ а /р е т о в а л р е д а в с њ а даваље под наеловом »Вјера«, а.ли пошто je исти бпо уморан, то je предаватРе прочитао тајник Мјесног одбора, X. ГгјретовЕ предавањз у Бијељини 1 Хујд.уровић, које je такођер получило необичан утисак :r Покушај Мјесног одбора, да Гајретова популарна-тгЈге^ ''жеље присутних. да се и слиједећа Гајретова предавања чавања. нарочито ona вјерске садржине, одржаје нослпјв те- одржавају међу њима,. Предавања су била без дискусије. равије у џамијама, уродио je добрим плодом. Ilpfeo преда^ алл су прпсутнп умолили одборнике, да Гајрет или дадс ваље под нисловом »Вјера«- егфржато 22 . ј Рамазана у Главној иницијативу или у властитој режији преко зиме одржаје поџамији у Омладиноком клубу »Зори«, наишло je на ошнте љодривредне течајеве у оним мјестима, која су већим дијеодобравање. како смо то већ лриказали у 3. бргјју- »Гајрета« лом тежачка, што je наравно симпатично прихваћсно од приод 1. фебруара о. r. С сутнпх Гајретових функционера. Друго предаваље под наеАовом »Будимо задругари« од Како смо већ у свом полугодпшњем извјештају пзвијег. Ш. Бубића, одржао je наш претсједиии г. М. Прељубовић стилп Главнп одбор. ова Мјеола задруга основана je пнпциу просторијама Мјесне задруге ,за пољопривредни кредит у јатпвом предавачп г. Прељубовића и једног напредног теБијел>пнп и то у суботу вече, 24. истог мјесеца. Иако то п ре-; жака, који су у нсто доба и тлпвпи фупкцпопе.ри те задруге, давање није најављено раппје, него' тек на 2 оата прпје n.i- донешен je још отпрпје закључак Управног и надзорног одчетг.а, ипак je посјећено од напгах теж&ка у толиклм '|C jy бора исте задруге, a исти једногласно акдептиран na извалда су просторије те задруге биле премклене, na je предевач редној њиховој скупштнни, да сваки члан те задруге треба морао прећи у сусједпе веће просторије, a то je најбсл.и до- да буде у исто вријеме и члан Гајрета, што je наравно једна каз великог интересовања пашег свијета за trna предавдп>з. лијепа добит и у моралпом и у материја.п.ном погледу за Предавач je претходно враткпм и језгровитлм топом објас- Гајрет, уз то и добар знак развијене свијести nanier тежака иио присутним слушатељима, којих je било na броју преко за Гајрет и љегове ннтепције. 200, циљеве друштва Гајрета, љегову веллку оригу отсо свеТреће предавање под насловом »Одгој naine дјеце« од општег културног и екопомског препорода муслимаиског еле- г. Хамдије Мулића. одржао je 26. јануара у псто вријеме и мента, нарочито н>еговог тлавног језгра — муелимаиског те- у истим просторијама, г. Ибрахим Даутовић, учитељ и стари жака, истакнувши да Гајрет ннје више обично културно Гајретов раднпк. Да je и то предаваље одржато у истим пропросвјетно друштво мањих покрајипских димепзија, пего да сторијама разлог je тај, што се у тој Задрузи највише купе je то сада један културни покрет, у који треба да ступе ови напга старији људи, кућни домаћини тежачког сталежа, комуслимани у свом сопственом интересу и у пптересу на- ме je пајвнше потребпа noyi«i у сваком погледу, a специјалродне цјелине, ако мисле да егзистирају као људи и као гра- но у одгоју њихове властите дјеце. ђани иаше миле отаџбине. Kao и друго предаваље и ово je такођер бројно посјеTom приликом je предавач парочито иагласио смјерннце ћено баш од оиих лиц.а, којима je предаван.е и намијељено. друштва Гајрета пшрењем својих популарних предаваља ове Предавач г. Даутовпћ прије прелаза na читап.с и потребпо врсти у циљу развијања задружне свијестл и економског објапхп.еље овога предаван.а, рекао je у главпом ове ријечп: подизања муслиманског тежака, воји да-пас највттше економ- »Главни одбор Гајрета свјестан евега оног, што шшсм свиски страда у овом времепу опште пољоприврсдне кризе. У јету недостаје у моралном и у материјалном иогледу, издристи мах свратио je пажњу присутним, да наш витешки жаје многе Јсонвикте и шегртске домове, у којима су нашли Владар и Љегова Крдљевска влада као и све државне вла- пуну заштиту многн сиромашни ученици као у свом очппсти и устаиове водећи рачупа о општем благост.ш>у зсмљо- ском дому, a у којима се уче свалом добру. Гајрет отвара и радшгчког сталежа. једнако и обплпо помажу п муелиман- многе аналфаботске течајеве, у којпма иаучс читати п инеатп оког тежака, у колико се on зпаде кориотити прпицппима старији муслимани. a од колике je то њвма користи, то пезадругарства. Наводи кпо еклатантап примјер задружиу поли- треба нарочито пи цетицоти, јер то сваки од и.их најбоље ( . 192 �una. 1ajper je ето нреузео н ову племеииту акцију, да и ма. Предавач je био г. Рахмија Хускић, учитсл. иародпе осшнрс !’лојсвс iiamer сппјета својпм ионуларним предаван.нма ковнс Hiictuie. Освм тпгљ држао je предаван.с у Гајреховиј нроевјсћује, a то јс иаравпо један племенити гест нашег Гај- чихаоници н Адем еф. Мујчииовић, муалим. Ha овим предарета, na треба да хо увиде и они, који су од н>ега до сада вањима било je одушевљеио iuinn,aH.e од мпогих слушаоца. подалеко стајали, треба да увиде, да je већ скрајње вријеме Гајретова предавања у Томислав Граду да се сви окупимо око Гајрета и да га помажемо. Досадапга>а Гајрехова предавања, која су одржали цеки Mjecmi одбор Гајреха у Томислав 1’раду одржао je Гајвриједни чланови овдашњег Мјесног одбора, получила су за- рехова предавања за вријеме Рамазана у Муелиманокој чимјерне успјехе, a мепи je као насхавнику и као старом Гај- таоници као најподесиијем: мјеету. Предавање »Вјера« одржао ретовом раднику nania у дужносх тема »0 одгоју наше дје- je у очи nexica 29. јаиуара у вечер, иза херавијз, секрехар це« од вриједног и иародпог узгајатеља г. X. Мулвћа из Са- Mjecuor одбора г. Махмуд Балић, у присухву од 50—60 слурајева, na вас молим, да и ово предавање саслушате истом шалаца, које je предавање осхавило јак ухисак међу присухним. Иза првог предаваша одржано je сваке друге вечерн пажњом као и ona прва«. Потом je предавач ирешао na чнтаи.е прсдаваша допу- no једно предаваље у истим просхорнјама, u увпјек je бнло н>ујући га овојим богатим искусхвом у насхавничком живогу, присушо 50—60 слушалаца. Предавања су држали секрехар које je дакако најпомпије смслушано, a no свршстку поздрав- Махмух Балић и члап г. Дервншбсг Капехаиовић. л>ено уз изјаве захвалносхи како аутору, тако и нредавачу, Иза свакох предавања новсла би се дискусија, коју би a царочито Гајрету и његовом Главиом одбору, те су и овом редовихо потицали одбориик Халпд еф. Шаран u муалпм приликом замољеии Гајретови одборници, да сва таква и Хасан еф. Курховић, хе би п.нхово лијспо разлагање оеобнхо сличиа предавања и иадаље одржавају у њиховим простори- ;деловало на слушаоце. Од одржаиих девех предавања за јама и у њиховој средини. <ћријеме P^Ut^ana, највнше еу дјеловала предаван.а »Вјера«, Овим предаваљем je исцрпљепа прва књига Гајретових »Одгој дјеце«, »Ислам n просвјеха«, »Иет исламоких вјерских популарних предаван>а no одређсиом распорсду, али су пста. ^обавезиих дужносхи« u »Напомена за кућни одгој дјеце«. предавања у међувремену обнављана и у другим махалама, Осим Гајрехових предавања прочихане су у чнхаоници која су наравно получила један иеочекивани уопјех тадо, да кроз неКолпко вечери књиге: »Крахка повијесх Ислама« и Мјесни одбор ннје имао више похребе да тражи слушаоце »Кулхурна повијесх Ислама«. no махалама и оннм кафанама, гдје се налп свијет у групама 0 мубарек вечери »Лејлеи-Кадер« проучен јс у Муслисакупља, него je ради ефик^снијег попударизираља слиједеманској чихаониди Мевлуд. na нашем језику у присухносхи ћих предаваша, јавшш плакатима ђбја^љпвао мјеста и хеме нових предаваља. Начпц je добро успно. Свијет je јатимице —иреко 120 чланова н грађана. Иза мевлуда одржано je поновно предавање о »Пех исламских вјерских обавезних дуж-* хрлио на она мјеста и у оне махале гдје јеб и л о заказано које предавање, жељан да и ^д^ље« слуша топле и поучне носхи«, које с у ' пр1Гсутни помно саслушали и жоје je код њих оставило јак ухисак. ријечи муслиманских инхелекхуалнтс првака, који су та npe0 Бајраму дала je Муслпманска чихаоница Гајреху додавања обрадили, да слућ1а ријечи правих и несебичних бровољни прилог од Дин. 100.— на чему joj и овим пухем родних пријатеља, оних људи, који су нивли из на| најлепше захлаљујемо. свој цио живот и рад ш^Светили просвјећивању рода и његовом културно-просвјетбом и економском прогресу Циклус слиједећих предаваша под насловима »Ислам и Д а љ њ и доброт иори и ут емељачи просвјета« од г. 0. Хаџића, »Ко еу б.-х. муслимани« од r.'l Tokom мјссеца марха уписаше се за добротворе Гајреха Д. Тафре, »Задругарство у Краљевинн Југославији« од г. Ш. господа: Бубића, »Пет исламских вјерских обвезатних дужности« од из Дубрава (Тузла): Мујага Дедић; г. Бушатлића и тако редом одржата су тачно no распису из Коњица: 1уоуф Мухевелић, грунховничар; Главног одбора и то у просторијама: Омладинског клуба »Зоре« и »Слоге« те Мјесне задруге, захим у махалама: Пашине За чланове ухемељаче слиједећа господа: Башче, Гвоздевићи и у Веџихи пашиној џамији. Предавачи Из Брезика (Тузла): Авдага Субашић и Осман Дедић; су бшш: прехсједник г. Прељубовић, хајник X. Хујдуровић, из Подорашјг (Тузла): Абдулах Хоџић; благајник A. Алиефендић, одборници Мехмедагић и Даутоиз Сребрника (Тузла): Омер Чизмић; вић. Сва предаваша била су бројно посјећивана и најпомније из Рапатнице (Тузла): Салкан Кешеховић; слушаха, хе су получила исхе успјехе као и прва серија. Нека су била са дискусијом, a нека и без дискуоије. У дисиз Гор. Ленобуда (Тузла): Ахмед Б. Карић, Шабан 0. кусији учесхвовала je понајвише омладина a и неки старци, Дењагић, Бего Ј. Окић-Омеровић, Мухарем Хусагић, Абдулах којима извјеснн схавови нису били довољно јасни. Епилог je: X. Јунузовић и Мула Назиф еф. Суљић; одушевљени изрази захвалносхи Гајрету и његовом Главном из Бања Луке: Гђе Ајлша 'Вумрукчић и Џехва Хусеџиодбору, a жеља, да у серији будућих предаваша буде обра- новић; ђспа и хема о нашим новим географским јединицама — баиз Вареша: Хамдо Карамехић и Салих Имамовић; новинама. из Сребренице: Мустафа Сиручић, Назиф Кланчевић, Вукашин Вуковић и Авдо Сиручић; Гајретова предавања у Гламочу из Ливна: Душан Томовић, пор. чиновник; Приликом рамазанских дана одржаиа су Гајрехова преиз Сјенице: Ђорђе Зафировић, апохекар; давања у просхоријама Гајредове чихаонице у Гламочу, једанпух у селу Малжочевцима и једанпух у селу Ковачевцииз Вишеграда: Јефхо Пехровић, ресхаурахер; Gajret u svakoj kući, znači samo njezin napredak 193 �из Острошца: Мухамед 'A.vpnh; из Липнице (Тузла): M.vjara Сарлјллћ; из Дорфулије (en. Ннкола): Мугтафа Члмџнћ, учлтељ; из Требиња: Мурат Ka|UMCXMo,ioniili; из Бос. Кобаша: Мнрослапа Алибоговић; Мустафа X. Мехмедлгнћ, Захид Хардчпћ, Салнх Шабановнћ. Абид Фртунп, Хуосни Xajpn’n, Хасаи Шаr.iih п Зухдпја Арнаутовнћ. из Челића (Врчко); Хаџага Бегић п Муса Кехпћ. из Високог: нпм ирилшкша прнлнчпо ус-ијела. Чн«г добнтак пзпоеи 1726 дннара. Порсд тога материјалног уснјеха, Mjccnii одбор ja npiiMiio од старог Глјрстоног добротвора u прпјатеља г. Хпфзибега Алпшпћа пз Адапааара г.00 дниара icao добровол»нп прилог Гајроту аа сноја дпнја кћсрп. Онај обнлаи прплог je тнм ;фагоцјспнјн, што нотичс од човјока нз туђине, acoju нн у туђппп ис заборавља cnoj род. Хвала му вслшса и дај Боже да њсгово дјсло будс примјером п осталпм пашим нмућним људима како у домовшш, тако п изван н>е. Д о б р О Ћ О Л зН И п р и л о з и Прилози из Врнограча Повјероннк. Гајрета у Врнограчу г. Сулејман Топић, савупио je Дин. 51.50, које су даровалп слпједећа господа: Ha Cepnrje пред џамнјом 27.50; Бехнћ Муатафа. Траљашнћ Мехмед, Eaaioiiiih Мехмсд no Дип. 5.—: Сул.о Mccuuh, Абдија Кудузовић, Бајро Ђеримовнћ, no Дип. 2.—: Осман Кудузовић Дин. 3.— Прилози из Котор-Вароша Прнликом продавања г. Сулејмана Салнхагпћа у овдашнској читаонвци сЈж упио je Мјесин одбор добро- 140,— Сергију пред чаргаијском џамијом сакун- одржану 21. фебруара сакуппо je биљежпик опћпне из Бос. Свињара, даровала слиједећа господа: гђа Дралжња Ђнрић; но Др. Трумбић, Нтсола Васиљовић Сулејман Межншевић. та.» изнешено je. да je г. Којо a Патар 'Beuiih Дпн. 50.—. Мст. ј. г. Петар TJcuiih Дпн. 100.— у Плевљу даропао јо питомцпма 62 кг меса. Taj дар дават je прско чптавог рамазана, н први дан Бајрана no 2 кг меса дневно, као појачање хране питомцима за вријеме поста. Бајрамски прилози из Тешња ГОСП. С А Б И Т Ч А М П А РА , срески начелник у Коњицу и дугогодишњи Гајретов раднин Г а јр е т о Ђ И теча/еви з а н е п и с м е н е Ivaко cifo neh у свом полугодпшњем изпјсштају лзвијеcTiLiii Глашш одбор Гајрста, отворена су иочстком мјесеца децембра трн Гајретова аналфабетска тсчаја у Бнјељини. Ти тсчајеви усцјегано су завргаеии 8. марта о. г. што je такођер једна вслика добит у нашем културном животу, a похвала онкм 1'ајретовим нрегаоцима, којн не жалсћи труда и своје фамилнјарне удобиости, допринссоше успјешном запргаетку ових течлјева. Завршетком ових течајсва Мјесии одбор лрелазп иа другу етапу свога културно-проспјетиог и економског програма: oeiLHBii!.}’ Гајретопе читаонице, Гајретове домаћичко тколе и Гајретовс трикотажс, што сс одбор нада, да ћс и тај дио спогд лрограма успјсшно нривести у дјело. З а вријемс Рамазана Mjccira одбор je прнрсдио у неколико пећих кафапа Гајретову томболу. која.је нрема мјес- 194 Пригодом рамазансжог Бајрама, иза бајрам-намаза, сакушглн су члновн Гајрета и то г. г. X. Јусуфовић Осман еф., Дервић Фуад еф., Смајлбсговић Исхак еф., Махинагпћ Хамди еф., Даутефснднћ Али сф., Ајановић Илијдс сф., Хсрић Хаки еф. и Шкољић Ахметага Днн. 673.— добровољних прилога, na одбор овим путем господн еакупљачима п свпма да110вател>пма нзражавл. своју захвалноет. Гајретова томбола у Тешњу Мјесни одбор Гајрета у Тешљу иригодом рамазалских вечерп оргавизовао je играње томболе н у ту сврху добпо je на располаган.е просторијс Сокола у Тепш.у. Дворана je била свако вечери дунком пуна чланова Гајрета и Гајретових прпјатсља, те су сс тако угодно забаиљали до icacuo у noh. Пригодом тнх вечери сакупљсно je што добЈкладљпих прилога nrro прихода од томболе преко о.ооо дннара. ! Органчзујше аналфабетске I I течајеве и домаћинске школе! | �fino томболс Jiajnmiie оу Рорадплп приједпи члановп Гпјpctii r. r. IlLnoJbiili Ахмст, Хаидагаашћ Бурхо, Мсхипагпћ Хамдпја, Даутсфеидпћ Алија и Смајлбсгбвпћ Ризах, na пм стол-а Mjernu одбор овнм пзрпчс своју дубожу захвалпост. Прикупљањс прилога у нарави у Тешњу Мјсспп одбор Гајрета у Тсшп.у организовао je рад за прикупл.аље хране no селима у паравп п то пригодом пркгодних иредаваља н вазова које одржавају Гајретови прија тељи, na je тај рад потсазао се врло ycnjeiuiniM. Од л.ота прошле годиие, na до даиас сакунљено je преко 40 метара сптиога кукуруза. Овај рад na сакупљаљу прплом у парави сада je пнтспзивније настављен. Одбор се разлијелио у групе н тако he поједнпе групс у својим додјељмшм рајонима држати поучна предаваља и купити прилоге Ова-ј рад Гајретова одбора у Тешњу можс елужнти за углсд п узор и било би пожељпо да na овом раду отпочиу и онн одборп, који то до сада бпло с којих разло/а ne учанише. ILnniriu нзлагаћл код 'прпоутних inuia i-y na (лно разумијсвање н опште одобр. lipu крају свога пзлагап>а гђа Папгаћ јс апеловала на ирнсутпе ланумс, да се и one углсдају у примјср својпх • ол.-лра у другим naumu iteliuM мјестнма, те да ir one, уппе.тгпп се за чланпцс Гајрета, оснују жснскп Мјеени одбор, што јс такођер једкодушно прихваћоно. Том прнликом одмах се je упнсало прспо 60 чланица и то већпм дпјслом првога реда, што јс талођер Р а д Гајрето-ве орга низац ије РАД И УСПЈЕСИ МЈЕСНОГ ОДБОРА ГА ЈРЕ Т А У БИЈЕЉ ИНИ З А ВРИ ЈЕМ Е Р А М А З А Н А И РАМ АЗА Н СКО Г Б А ^Р А М А ОВЕ ГОДИНЕ. Гајретов мевлуд и оснивање женског одборт Гајрета У циљу духовног н етичког ф гчф а ,и ширења Гајретове мисли и међу муслиманско женсжнње ов) a краја, Ivhpeinrодбор приредпо je 18. јаунра о. г.^дјретов мевлуд за/муслиманско женскиње у овдашњој женс.кој' [меТгтеби-идрддапјп^ Овај мевлуд успио je изваЈ^бваког очепрвања у Мош погледу: посјетило га je- прево 200 муслижачеЕНл унен^. ц | . из најугледнијпх наших породица, тако и из Hajtilnpn^, 1Иг родних слојева тако, да Je то запста бплл једна ријетка uaнифестацпја заједнпчког рада пдр1ег женског злпке рода и сталепмсог поријекла. Мевлуд je саслушан у по-тасарј тапшни. од ћремена до времена прекндан јецајем и еузама старијих жена iiapr-l чито у оним одломцима, у којама јв писад na дирљив Ka­ nuu приказао рођсње нашег. Дезлетшје a. <•. To мг~и i.ojмл>иво, јер само женско срце. може cuiafrurl) мајчлпу д>убаз према свом чеду у оним свотии чаеовнма тарођаја. Мајчнна je љубав бсзгранична и све те сузе наших етарпцг cni vj но су сузе иекрене и од орца, преносећп их у мпслима у ona давна времена, када je сретна u.i|na родииа iiajope.Tiiujei сина и зато je рсфрен »Прпхвати ме једна итица блјсла, Опет мепн дође снага ииједалnonpahcn оалаватнма u благозлавом оног златиог чеда, које je угледало свијст н обавијеетило ног.у епоху и епас залуталом човјечанству. Послијо проучоног мевлудх, n a m Еријодиа Гајрегова радница, гђа Шсфка Пашпћ, сдржала јз i;parno предаваље о зиачси>у Гајрста и п.еговим плоаспвтпм иатеицнјама naрочпто у поглсду друштвеног препорода .чуслимаиоке жсне. Ж ЕНСКИ П 0Д 0Д Б0Р ГА ЈРЕ Т А У ГРАДАЧЦ У pa.iocHtT^nžijaBa исправног схваћања Гајретовпх коп/круговима нашпх жсна. Иако Мјеени одбор, приређујућп овај Гајретов мевлуд. ДиоЖтЈф ннје ^ачунао на Цатеријалну страну евоје приnp редбе, ипак je нз срсдине прпеутних ханума nao прсдлог, да cej поред уппса за чланпце Гајрета, покупе и добровољни прилозп за Гајрет ради покрпћа трошкова мевлуда, те je п raj предлог једнодушно прпхваћен. За Гајрет je приложено одмах у готопом око 700 дпнара, a поред тога за приредбу мевлуда даровалп су п то no 2 нг mehepa: Хесејнага и Јусуфага X. Салпхопић. Браћа Шеховић н Ибрахнмага Хусаrnh; 2 кг. бонбона И. Хусагпћ, 1 кг. бонбона Хасанага X. Салпховић, na чехгу племепптим дароватељкама н дароватељпма ■најљепша хвала. Од добровољних прплога Mjecnn одбор je по-дмирпо даљне тротковс, a остатак од 435.50 дпнара остаје чпсто у корист Гајрета. Пошто je овом прпликом уписан довољап број чланица за осннвање женског Мјесног одбора, то je госпођа Паm nh na 25. нстог мјессца заасазалд скупштину у истнм проеторпјама, на којој je ударен тсмељ новом одбору и тиме окруљени успјехом naiiopn мушког Мјссног одбора. У тај одбор изабрате су с.лиједећс наше врпједнс хапуме: Шефкета ханума ITauinh, претсједницл.; Нур-ханума Пашнћ. потпретсједница; Асије-хапума Кавазовпћ. учитељпда из Јоховца, хајница; Злате-хаиума Прел.убовпћ, благајнпца; Ga' Jesam li podmirio dužnu pretplatu? �фет-халума Дпдонпћ, Нумица .Ллвмаиовић н Елвије-хапума Uauiuh, одборкице бср функције; замјеницс: Емлнс-хаиума Јурук, Риссме-ханума Хајрић. Лјшие-халума Ilaiiiuh, Субхије-ханума Лпшшчевић н Шефике-ханума Пашнћ; у надзорнп одбор: Хашмет-ханума Торлић, Неврссхацумд Осмапбеговнћ ii Емннеханума Д. Пашпћ. Имсна изабранпх ханума најбоља су гаранцнја, да he оне својим радом испуиити оне наде, које се у п>нх полаже. У то име поздрављомо иови одбор и желимо му мноа-о усијеха у раду! Извјештај о раду за I. полугодиште 1930.31. Почетком I. полугодпшта 1930/31. друштвено годиие, Mu­ čim одбор Гајрета у Бијељиаи, бро;до je у свему 96 (Војнх редовнтих члаиова. У иочетку тога полугођа чланарина није редовито убпрата, јер су тадашњп главни фушсционери бнлн отсутнн no својим имаљпма и na љетоваљу, a neim као државни чиновннци премјештенн у друга мјеста, ради чега je одбор био непотпун. Надопуном и реконструкцијом Мјесног одбора у мјесецу августу те године. одбор je отиочео пнтензпвио радитн на убирању заостале чланариие н уннснвању повнх чланова, у чему се je највише истакао претсједннк одбора г. Прељубовић, којн je углавном готово сву заосталу чланмрнну лјјчно покупио и лијеп број иових чланова уписао тако, да Мјеснп одбор концем I. полугодпшта бројп 210 чланова, о чему he će предложити списак заједно са спнском нових чланова, icojn су се улисали у II. полугодишту one" друштвене године. Рад на проширељу /Гајретове ^оргашзаццје међу пајшире народне слојеве, вршл се интснзпрно, те je одбор мишљења, да he у току ове годпне већп дно грађанства бити уписан за чланове Гајрета, јер н иајвећи, вротпвницн Гајрета и његове културно-просвјетне н нацџотуне миснје међу свијетом увиђају, да се вал Гајретовеч-т1деје неда иичпм зауставати и да he бити прегаженп сви они, који се трме валу јсупроклаве. Поред проширеља Гајретове оргажпзације, Мјесни одбор je у мјесецу септемфу тога полугођа, на нарочито свечан начин прославио Гајретов дан, о чему je у листу Гајрету та прослава опшнрно приказана; уз ту ирославу одбор je радио много на зближешу и заједнпчкој сарадњи пзмеђу муслиманске жене и н.езиних сестара других вјера, ie су у тои полугођу одржавате заједнлчке коиференцнје n предавања. на којпма je увијек био присутан добар број наших жена, што je утјешљива појава за јачање духовће снаге наше жене, њено освјешћпвање n прогрес. Упоредо с тим, Мјесни одбор je развијао Гајретову идеју међу женама, радио много на осннвању женског Mjecuor одбора Гајрета и налокон тај одбор основао у П. полугодишту, о чему he се посебно извијестити. У истом полугодншту Мјесни одбор je радио и на културно-просвјетном и привредном подизању муслиманског елемента овог краја, a нарочито на освјешћивању муслиманског тежака, који сачињава гро овдашњег грађанства. Почетком мјесеца децембра отворена су 2 мушка и 1 женски Гајретов аналфабетскн течај. Ове течајеве полази преко 150 неписмених лица обојег спола, a исти се одржавају у народној основној школи н у женској мектеби-иптидаији, коју je Градска општина освијетлила електричним свЈетлом. Kao наставипци ових течајева фунгирају г. г. Ибрахим ДаутоBiih н Јуре Штрк. оба учитељи из Бијељине и добри Гајретови радници, тс гђпца Јиречек, такођер учитељица из Бијељине, пријатељица Гајрета и добра културна раденица, Одбор je мишљеша, да he сс ови течајеви успјешно свршлти, што he наравно бити од великог моралног успјеха за Гајретову мисао, јер he сви полазннци увијек бити захвални Гајрету и њоговпм радекицима, који су им омогућили, да прогледају својим очима као остали л>уди. 196 . ЛргаиизираЈБу ових тсчајева иоред г. Даутовипа, миого je допртшо п лично претс.једиик Mjecuor обдора r. ПрсЉубовиН, Koju je у својетву подначелиика Градске општИне службсно лоппсао сва пеплсмепа муслнмапска лица обојег спола п ларедио л.ихов полазак у овс течајеве. Ha припредлом пољу Мјссли одбор je такођер развио жлву акцију мсђу овдаши.им тежашшм свијстом ирогшгирање задругарства п развијаи.ем задружпе свијести уопште. Иннцпјативом прстсјсднпка п једпог шшрсдног тежака, нначе доброг Гајретова прпјатеља, осиована je у том полугодншту. Mjccna Задруга зд пољопрнврсдли креднт, у жојој je окулљел добар дпо лашег тежачког свијета, a за кратко вријеме лзглсди су, да he у ту пољопрлвредну задругу бити уплсалн готово свн овдашљи тежаци. Што je пајглавније иа једној нзвапредлој скупштпни дотлчне задруге допешел je закључак, да свлкл задругар треба да буде и члан нашег Гајрета према својим имовнпсклм лрнликама, што je наравло од великог моралног и матерпјалног успјеха за fajрет п њсгове интепцијс, псто тако и од велике привредле користи за налпег тежака и њсгов прогрес. Mjeciiii одбор je поред истакнугах резултата свога рада имаб v пројекту, да у том лолугодишту оснује Гајретову чцгаоницу, Гајретову домаћнчку школу, Гајретову тршкотажу и другв Гајретове помоћне секције за развијаље Гајретове мислп п духовно јачаље нашег свијета, али ради извјеснцх техничкпх потешкоћа, тај се план у цијслости плје могао остварнти у овом полугодишту, те се одбор нада, да he то све остварлти у другом полугодишту. To су у краткнм потезима резултати Hameir рада у моралном правцу, у I. полугодишту a сад да истакнемо наш -рад и у материјалпом погледу. Нови Мјеспи одбор преузимајући дужност од старог одбора, преузео je то у тешким економским ириликама, у времену, када je општа пољошривредна криза нарочито логодила овај као еминентио економски крај, те наши материјалнп успјеси пису могли бити баш онакви, као у неклм нндустријским и сточарским крајевима, али ипак одбор je задовол>ан и овам, клда се успореде оне благословљене roднне, жада je овај крај имао у изобиљу свега, na ипак за 1'ајрет лкје се оволико доприносило. Стање благајне нонцем децембра 1930. A. Примања: 1. Примљело у име чл а н и р и н е................... Ции. 3.953.— 2. Добровољни прллози ............................ » 1.483.— 3. Лрослава Гајретовог д а и а ........................ » 13.452.50 4. Продате јубиларне значке ................... » 450.— 5. Продагге Гајретове публикације................. » 410.— 6. Разно .......................................................... » 2 .— Укупно Дип. 19.750.50 Б. Расходи: 1. Послато Гл. одбору Гајрета 31. VII. 1930. Дин. 1.383.— 2. Прллови разним локалним забавама издати no старом одбору » 400.— 3. Припомоћ Гајретовим делегатима ш. Брдо Гучево приликом оовећењат костурнице > 300.— 4. Гајретов вијенац лоложен иа ту костурницу > 300.— 5. Писаћи прибор и поштарина > 195.— 6. Трошковић прославе Гајретовог даиа > 2.381.— 7. Разни ситни трошкови и послуга > 20.— 8. Послато Главном одбору 6. X. 1930. » l i .071.50 Укупно Днн. 16.080.50 Проширујте чланство Гајрета и пропагирајте њ егове спасоносне идеје! �ОДБОР-НОЛА СРПСКИ Х С Е СТ АРА У ДЕРВЕН Т И У РА Д У ЗА М УСЛИ М АН КЕ Одбор Кола Српспих Сестара у Дервенти нарочиту naжњу посвећује просвјећивању муслиманСког женскиња тако, да су многе муслиманске дјевојне свршиле стручну школу Кола Срлских Сестара, a сада ту школу похађа преко 20 муслиманских дјевојчица. Нарочито због муслиманског женскиња одбор Кола Српских Сестара тражи учитсљицу муслиманну, и добива je, те je сада као учитељица на овој стручној школи гђица Ферида Ђикић. Одбор Кола Српских Се- стара и иначе помаже сваком приликом рад за Гајрет и све Гајретове приредбе издашно помаже. Ha челу овога вриједнога одбора je госпођа Даница Дујић као претсједница, na joj се заиста може честитати на ованом успјешном раду, a ми Гајретсви раденици овом цијелом одбору захваљујемо се на досадањем раду и желимо да овај харирли рад за народно просвјећивгње овај вриједни одбор и даље настави. Ц. Рекапитулација: Capaj.iiih, учнтељице. Прије учења мевлуда одржао je предаван>е »0 вјери« Омер еф. 'ћехић. овдаипћи нмам и матпчар. који je од страме пржутних помно саслушаи. При концу свога предавања опоменуо je наше женске, да мјесец Рамалан п1>оводс што внше у ибадету н Богу угодним дјелима. Свршетком мевлуда подијељени су фишеци q;i шећера. T o m ириликом еакунљено je за Гајрет 450.— Длн. Ж ет ко енјело одржано je 22. ноћн Рамазаиа у пјкк-торијама I. Мјеш. ндр. осн. школе, којег су посјетиле не само наше жецске нз града Стоца, него и његове околпце. Сијело je отворила н присутне иоздравпла гђица Џенка Оарајлпћ, претсједшгца, захваливши им се на многобројној посјетн, те укратко пзлолгила потребу рада за Гајрет, молећи присутне, Успјешан рад женског одбора у Стоцу да укломе неке занречсе, које ометају овом. пододбору бољи Мјесни Женскц одбор у Стоцу tokom Рамазана прнре- напредак. -Затнм je одржала подуље предавање о одгоју дио јо за женске мевлуд и сијело. Мсвлуд je приређен у* дјеце. Царевој џамији, icojor оу a н салавате и млахије училјг учеПослије њеног ирсдаван.а декламонале су двнје ученнци-це I. Мјешои. нн|>. oni. школе у присугтву !ђице Џенке ннце, нза којих je r. Хамнд Диздар ирочитао гвоју нову а) Примитак .................................Дшк 19.750.50 б) Издатак ....................................Днн. 16.0S0.50 Саддо концем децембра 1930. Дии. 3.070.— Словом: Три хнљаде шестс тотина и седамдесет дннара, која се свота данашњом ноштом шаље Главиом одбору с тпм, да добровољни прпмитци иотичу u то 1.3S3 од иродате хране, a 100 дин. од г. Juue Милишића, адвоката из Бијељине. мјесто Бајримске честнткп г. Др. Хаеалбогопнћу. Прсма томе до сада je послато Главном одбиру у гвему Днн. 10.124.50 као допринос за I. полугодиште 1930./31. год. У Бијељини. 10. фебруара 1931. 197 �прпчу »Трговци пз Огоца«. Познавајући присутни лица у овој прпчи, a к тому још дивећи се згодном приказивању г. Днздара, његов свршетак je попраћен одушевљеним аплаузом. Одмах пза тога отпочела je уз пратњу грамофона игра дјевојала. Присутне су почашћсне рахатлокумовима. За врнјеме забављан>а претсјсдннца je обишла сваку од прнсутних п сазнавшн да пнје чланица Гајрета, љубазно Махмута Рапчанина, повјсреника Гајрета у Комарану. Ha скупштини je бнло прпсутно око 40 чланова. Према правилпма u упутама Главног одбора Гајрета, повјереник т. Махмут Рапчанин, разложио je присутним скупштинарима, да између себе бирају Мјеснн одоор, у којв су једногласно изабрана слиједећа гоопода: Претсједник Махмут Ралчанин; потпретсједник Дерво Башагић; секретар Заим Бјелак; благајник Хаџн Бјелак; члаиови: Саво Дуловић, X fсеин Ралчанин и Јусуф Рапчаннн. Замјеници: Радослав Томашевић, Осмо Корнла, Хајро Џухнћ, Авдо Башовић и Мехмед Нуковић. Надзорни одбор: Будимир Пирић, Рашид Нуковић и Шабаи Козица. Рад Мјесног одбора Гајрета у Матејчи. Мјесни одбор Гајрета у Матејчи у првом почетку свога рада није могао показпгги велнке успјехе, јер врло тешко наилази на пријем код муслнманског живља са својлм акцн - 1 јама, но »пак je прплпчно успио да бар један дио тога живља освјести и да га увјери о корпсном дјеловању, идејама и циљевима Гајрета. Осим тога , много je допринио осниваљу Сеоске соколске- чеуе у Матејчи, јср су ово осииваље извели чланови Мјесиог одбора Гајрета, са учитељима мјесннх основннх школа, и други јавни функцнонери, и та чета сада пма око 150 чланова, од којих, поред помажућих чланова, нараштаја и дјеце, 20 чланова вјежбача п 12 чланица вјежбачица. Аналфабетскн течајеви на подручју овога одбора отворени су у Матејчи н Отљп, од опшгинске власги n просвјетних установа, али je п овај одбор много допринно да се онн отворе и да се у њих упишу сви нописмени муслимани до 25 година етарости. Д Е С А Н К А О ВУ КА, У ^И Т Е Љ И Ц А V: сарадницг Гајретова одбора у Р и п ч у г Ј ^ Je у чланство позваЈа. Te поћи уписано je 33 лове чланице. Ha овом сијелу много се^лрпчало о| Гајретовој забавн коју he ириредтгги на Хаџииски Бајрам мушки п женски пододбор. I J.'l' Да би горе поменуте забаве била лутрија што богатија гђцца Џенка Сарајлић je у споразуму с мушким пододбором утрошила једну суму новаца из благајне овд. пододбора у материјал ручиог рада- и 'равдијелиа међу учеииде обје школе, да везу. Почимајући um радове гђица учнтељица Сарајлић причала им je о Гајрету, те 6 тој забави и н.еној лутрији, која he дан прије забаве бити изложена. Сада дјевојчице везу радове и такме се, која he што љепше и чишће израдити. Овом прилкком учзници су зажалили, што и они не могу придонијети Гајрету какав дар. Похвалнвши их учитељица рекла им je, да he од њих бити велпки дар, ако оплету од лика корпице, што су ђаци с весељем отпочелн радити. С овом расподјелом рада учиљена je двострука корисг: l. што he лутрнја на забави бити богата, a 2 . што се с оввм пружила прилнка и неким сиромашним ученицама да нешто извезу. Оснивање Мјесног одбора Гајрета у Комарану. 20. фебруара т. г. одржана je прва скупшгина Мјссног одбора Гајрета у Комарану, срез Милешевски, у згради код Наставак рада Гајретове просвјетнв секције у Tysn* До сада смо извијестили, да je икицијативом Гајретове просојетне секције до 14. фебруара одржано пвега 10 предавања, која су изнесена и у гласнику лвста »Гајрет«. Ha 27. фебруара одржао je у Гајретовом клубу у Тузли 11. предавање г. Јосип Гулешић веома лијеио и поучно предавање: »0 љепотама Јадранског мора и важкосги Јадранске Сграже». Ово предавање попратио je г. Гулешић са слнкама најљепших предјела Јадрагожог мора и његова оточја, послуживши се скиоптиконом дома Народног здравља. Жнва рвјеч попраћена са скиоптиконским слпкама оставила je на преисутне веома лијеп утисак. Присутно je било преко 100 особа. 12. предавање одржао je на 13. фебруара члан просвјетпе секције г. Чустовић Шукрија, иаставнид. предавање »0 узгоу дјеце«, које ,е наппсао за »Гајрет« г. Хамдија Мулић. Ово предавање одржао je г. Чустовић у једној кафани у Тузли, у којој се скупљају овамо досељени Херцеговци. Предавање je одржано у 10 сати прије подие, a било je присутно око 100 слушалаца, мушкараца. 13. предаваље одржао je г. Ђамил еф. Салкнћ у Гајретовом клубу у Тузли у недјељу 1. марта у 10 сати прије подне. Тема je била: »Пет исламсжих вјерских обавезних дужности«, које je за »Гајрет« написао г. X. A. Бушатлић. Попгго се због опшпрности нијс могло сврпшти, настављено je у недељу, 15. марта. Ово предаваље посјетило je преко 50 слушалаца. У току марта и априла, na и преко љета за Рад за Гајрет рад je за добро свију нас 198 �ћријемс довА, којс се овдјс у околшш свлИМа преко љата одржавају, просвјотна секција искористнћс прилнку да се сва нослана преддвања, као и она која јо сама еекција у своме програму ирсдвидила, одрже и да од ових предаваша имадну користи баш они за које су и намијењена. Пошто су предаваља мало закаснила то се није успјсло, да се ма и јодно одржи у џамији за вријемс Рамазана. О ст а л е ви/естн јо Зпдруга за пољоиривредни крсдНт, док су у пројекту »Гајротова« домаћичка школа, трикотажа, читаоница u т. д. Овај илодни исриид рада завршсн je нсдавно јсдиом забавом, која je прпређеиа 21 прошлог месеца са својпм модерним југословенским програмом, у чнјсм je извођењу узело видног учешћа и оцдатн>с Српско псвачко друштво »Орбадија«. Ова забава спада мсђу најбољс забаве које je »Гајрст« до сада прнрсђнвао. За »Muc Гајрет« изабрана je симпатична r-ца Халида 'Бумишнћ, a за почаспе дамс г-ђнце Велида Салихбеговић и Сонпја Pecnh. д# б . Београдска штампа о Гајрету Београдоки »Југословенски 1'ласник« од 7 марта о. г. број 165 доноси о раду Мјссног одбора Гајрета у Бијељинн са фотографијом претсједника тога одбора, г. Мухамеда Прељубовића, слиједећн чланак: Ееманципација босанских муслимана Идеја »Гајрата« све више продире у народ. Београдски гимназијалци међу питомцима бањапучког ионвикта 10. октобра пр. године преноћила je у баљалучком конвикту једна група ђака, љих 17 на броју, \ГП. п VIII. разреда београдске гнмназијс, којн су се у Бањалуку свратили прнликом своје екскурзије. Управа и питомци, укаоали су им најљепшу пажњу. За доручак им je приређен кажао са — Биланс полугодтнњвг рада месног одбора у Бјељинн — Бијељина, 5. марта. — Нема сумње да идеја »Гајрета«, идеја националног освештавања и културног-просветног noдизања муслимансжог дела нашег народа, узнма све размере, продире у све слојеве н осваја све душс. Као_доказ може нам послужити и рад и успеси месног одбор^v»Iajрета« у Бијељини. Рад овога агилвог одбора није лак, и зато су постигнути резултати твм драгоцснији, a. љнхови трудбеницн заслужују тим веће^ризнаље. Доласком оговодпшње улраве на ^ијем челу отоји г. хамед Прел>убовић, иодначелник, »Гајрет« развија инте: ван рад у свима правцима духовч-г и екононског no муслимана. Увиђајући да je недисменост главна сметња с? ду, отварање аналфабетоких течајева била je једна задаћа. Захваљујућн г-ђи Јсрић, и ft г. Штрку и учитељима и »Гајретовнм« приј^тељима, аналфабетска течаја, која похађа преко 160 лица, разнага доба и узраста. Интересантно je видети, младих девојака с таблицом n булваром у руци, школу и отарије жене. A када науче њихово нисмо. To није обично ллсмо, то то je народни вез. У свим просветно-културинм макифестацијама »Гајрет« узима ввдног учешћа. После од-тично успелог Гајрстовог дана, јавља се жеља и тежњд за сарадњом између муслиманских жена и њихових сестара осталих вера. У томе циљу одржавају се заједничке конференције, предавања, састанцп којима je увек прнсуствовао и леп број муслиманки. Нарочито je жељена сарадња са Колом српских ссстара и конференција, коју je одржало у Бнјељини Шабачко Коко српоких сестара, била je од муслиманки бројно посећена, што може да служи као радосна појава и предзнак будућег заједничког рада. Месни одбор радио je такође и на осниваљу женског одбора и напори су крушсани успехом. Фебруара месеца основан je женски одбор »Гајрета«, који има 80 чланова и на чијем се челу налази агилна поборннца за еманципацију муслиманске жене, г-ђа Шефкета Пашић. Овој рад одбор »Гајрета« упутио je и у правцу економског подизан.а муслимана. Његовом пнвцијативом основана У БАЊ АЛ УЦИ БЕКИЋЕМ ЂАЦИ БЕО ГРАДСКЕ ГИМ НАЗИЈЕ У ПОСЈЕТИ КОД ГАЈРЕТО ВИ Х ПИТОМАЦА У БАЊ АЛ УЦИ пецивом. Окоро цијели дан били су у друштву са питомцима и измијеншш с њима братске мисли и осјећања. Tom приликом фотографирали су се пред конвиктом, заједно са управником и пптомцима — пзмијепивши прв томе капе са фесовпма пптомаца. Из ковикта су понијелн најљепше утиске о гостопримству и братској колегнјалности питомаца. Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будућност �V Лросвјетин буквар за одрасле нелисмене латиницои. Добили смо Просвјетпн буквир за одраеле иеиисмене латиницом те гп можемо топлп ирепоручити учитељима течаја. У борби прогив иепиеменоспт, Оарајеве.кд Просвјета учинила je до сада нпјвнше. Разаслала je учнтељима течајева за неписмене у грађаиству п у појеци до 'iou.ooo својих буквара. Овај Просвјетин буквар за одраеле непмсменс јсдаи je од најбољих буквара код нас, no опћем суду учитеља који одржаше течајеве те je уједпо најјфетинији — иеколпко пута јефтппијн од ма кога другога. Стаје само Дин. 1.50 са опремом. Свога буквара штампана латшгицом Просвјета није до сада имала, него je елала Абецедарку за поучаваше одраслих неписмених, Загреб 1029., која je стајала 5 дннара. Сада je израдила Просвјета и буквар за одр.асле иеписмене латиницом no истим мето.чама као и ћирилицом. II овај буквар еамо Дин, 1.50 са опремом. Овим je подмирена једна велика културна потреба и аналфабети су добили <воју прву Из »Јгдранске Страже« Лутрија. Умољавају се сва лицл (која су продапала epeliке ове Лутрије, a кбја иису ‘до сада послала коначан обрачун, да то до краја овог, мјеееци учине. Листа вучењп разашиље се на захтјев бесплатно. Глпвно вучен>е одржаће се 8. септембра о. г. Прво вучење 12. о. мј. у дворани Днрекције Државних Дугова у Београду, под контролом Државних власти, извршено je прво вучење Лутрије Јадранске Стражс. Званпчна листа објавиће се 20. тек. мјесецп. јер до тог рока продавци срећака имају доетавити коначап обрачун! Издавање згодитака вршиће Извршни бдбор Јадрпнске Страже у Сплиту, рдс ее имају извучене ерећке слати. Поопагирајте залругарство! књигу у оба пиема. X И здањ а Г а ј р е т о п е би бл и отек е Ових дана разаслао je Главни одбор Гајрета свима својим одборима и повјереницима за вријеме рамазана штампане четири књиге Гајретових предавања. Te књиге распродаваће мјесни одбори и повјереници Гајрета као и Гајретова канцеларија no цијени од Дин 5'- no комаду. Препоручује се одборима и повјереницима Гајрета да отпослате књиге чим прије распродају, a утржак дозначе Главном одбору, како би се могло наставити са издавањем даљњих књига. 'U 200 �Posjednicima agrarnih obligacija Jugoslavenska P rivredna zadruga i štedionica (z. s. o. ].) u Sarajevu, Ćukovića ulica broj 5 I kat isplaćuje sve dospjele kupone agrarnih obligacija n a svojoj blagajni za vrijeme uredovnih časova. Daje predujmove u mjesečnim ratam a n a ku­ pone agrarnih obligacija tako da svaki vlasnik papira može sebi osigurati stalni m jesečni prihod. Istodobno se stavlja do znanja vlasnicim a ag rar­ nih obligacija, da Jugoštediona daje sve inform acije u pogledu prodaje zaloga i uopšte korisne upotrebe agrarnih obligacija. Ove se informacije daju u sam oj direkciji za­ voda besplatno. D J r e i c c i / a 1J u g o s la v e n s k e p r iv r e d n e z a d r u g e i š te d io n ic e S a r a je v o . I SV A K I M USLIM AN T R E B A DA KUPUJE SAMO GAJRETOV CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „G a jre t" N arudibe: Papirnica ^ Tvornica clgarpapira Hamdija Kopšić S. D. ALKALAl, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu Sarajevo, Strosmajerova > - Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijal; u „GAiRETU” 0OOOOOOOOOOG0OO0OOOG OOO0OOOOO0OG A P © št& Ј К ' ш т а м п а р и з а : ИЗРЛђУЈЕ НАЈБОЉЕ СВЕ ШТАМПДРСИ ПОСЛОВЕ УЗ КУЛАНТНЕ ЦИЈЕНЕ С Л А Г А К И С Т Р О ЈЕВ И С Т Е Р Е О Т И П И ЈА Р О Т А Ц И О Н И СТРСЈ C ltiK O G R A FIjA ! IZBACUJE KLIŠEJE U JEDtIOJ I VIŠE BOJA JEDINA NA JUGU NAŠE KRALJEVINE . k njig o vežnica: P0VEZUJEКИЈ|С£ 00 MflJLUKSUZNIjE iZCADE / �Temeljna glavnica 4 0 ,0 0 0 .0 0 0 '- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga Ima svoju Z A L A G A O N IC U općine grada Sarajeva koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. • ! Illllllltllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll Bosansko Industrijalno i Trgovačka Banka i d. Dr. Omer Bahtijarević Sarajevo, Strosmsjerova ulica br. 12 dugogodišnji liječnik D rž. Bolnice, operater i spe­ Potpuno uplaćena djonička.glavnica cijalista za operativne bo­ D in 20,0 )0.000 lesti, asistent chirurškog odelenja Državne Bolnice Rezervni fond D in 7,500*00,0. - Prima u l o š k e na štednju, vrši doznake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća i Ordinira od 1 -3 Q p o s lije podne Interurban t e l e f o n i broj 605 , 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split | § U Aleksandrovoj ulici br. 45 Banka Gajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i humanitarne ustanove. Od čiste dobiti daje 6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G ajret”. Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i naikulantnije. Uloške uka­ maćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba � https://kolekcije.nub.ba/files/original/9900f82d5655f54a022557e87f2949e0.pdf ec8a42724ed12938ded9007c3357845f PDF Text Text ГЛАСНИК КУЛТУРНО-ПРОСВЈЕТНОГ ДРУШТВА ГАЈРЕТ С А Д Р Ж А Ј : Уредннштви: Нови легатор Гајрета X;ijрудпн Ti.vpnh: Соколство и васпитање школске омладине П|х>ф. Шевслји Bvftiih: Слободна трговина и заштита уопште Хамдија Јмулнћ: Кано Омер просвјекује народ — Хајрати Мустафа Јпулалкћ Због евлада (спршета^ Резолуција муслиманске студентсне омладине на Београдсном »ГЈИТГГУ ---- Мерхум Хаџи Хафиз Х ус |Ц Универ- „ h mi ГА ЈР ЕТ О В ГЛАСНИК ротвор (легато) Гајррта IOBOM великом Гајрета Гајретова хатма ново... - -дОбротвору ш гтг~ Рад Гајретове организације: Вшфедна скупштина Мјесног одбара Гајрета v Мпочу —- Тајретове вијести из Шабца, Бијелог Поља (к/Моотара), Борча (Гацко). пз Оребрепика. Даљње проширење Гајретове организације: Оениваше Гајретова одбора у -Бнј^лом' Пољу {Оанџпа;). Постављање Гајретових повјереника у срезу плеваљоком. Нови новјереник Гајрета у Лиснчпћима. Оснивање Гајретова одбора у Сребренику (Тузла), Нови повјереник Гајрета у Блатнпци, Гајретове вијвсти из Тсочака (Зворник). Даљњи упис Гајретових добротвора и утемељача у Бихаћу, ВиooicoM. Тесллћу. Оарајеву. Требин.у, Кичеву. Пријадору. Сребренвци и Београду. Разни добровољни прилози за Гајрет: Прилоои из Власенице, Гацка, Кичева. Тузле. Маглаја. Дар Гајрета ученицама донаћичке школе у Жепи (Рогатица). Гајретова забава у Стоцу Поздравне депеше претсједнику Главног одбора Гајрета Издања Гајретове библиотекв 16 АПРИЛ САРАЈЕВО 1931 Издаје Главни од бо р Гајрета у Сарајеву БРОЈ 8 �Oglašujfe u listu »GAJRET« »Gajret« je najrašireniji časopis među muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da zadovolji što širi krug svojib pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in­ teresu naših trgovaea da oglašavanje svojih firmi vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno vršili bi i svoju patriotsku i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali u listu »Gajret«. Jugoslavenska Privredna л/ Z a d ru g a i Š te d io n ic a z. s. o. j. u SARAJEVU с> г YJ ’TpsSi-* 'Ж А Bavi se svim u bankovnu struku [spadajućim poslovim a. O rganizuje i potpom aže razne privredne (zadruge. — .P o ­ djeljuje zajm ove uz povoljne uslove i prima uloške na štednju iiz otkazni rok i bez otkaza uz n ajpovoljn iji! ka­ matnjak. — Podjeljuje zajm ove na 6°/o agrarne obligacije u neograničenim iznosim a uz vrlo povoljne uslove. Uredovni časovi od 8-12 i od 2 i po do 6 časova. Prostorije Jugoslavenske Privredne Zadruge i Štedionice (Jugoštedione) nalaze se u C u kovića ulica br. 9 1 kat. Telefon broj 39 Brzojavi: JUGOŠTEDIONA 10°/о čiste dobiti daje u kulturne i prosvjetne svrhe. Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друш тва за културно и економ ско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je за наш у Отаџбину 100 динара на годину, a за све остале зем љ е преко границе 200 динара. Ђ ацв добивају лист у пола цене код Главног О дбора или код управа Г ајретових конвиката. Поједини бр ој стоји 5 динара. Директор Х ам и д Н уни* Власвик друш тво „Гајрет". — Одговорни уредник: Хамид Кукић — За штампарију „Б осанска Пошта“ одговара Јосип Енгл. �ГОД. XII ГАЈРЕТ БРОЈ 8 С а р а јс в о , 1 6 а п р м л а 1931 Н о /ш л е г а т о р Г afpera Р а хм ет л и А / е х л е д К а р а м е х м ед о Ђ и Ћ Увијек je било добрих људи. Људц чија су дјела била свијетли примјери другима. показивали см исао за љепоту душе и разна доброчинства, Ти племенити људи To су увијек биле ријетке појаве, које су, ипак с времена која су други од својим сјајем да расвијетле помрачалу околину. И покажу на вријеме, знале да лективне успјехе наше увијек својим свијетзаједнице. Тим људима лим трагом љепше пуje увијек и на сваком теве и нова надања. кораку на срцу д обро Било je, велимо, увиближњега свога и свијек таквих људи . . . ју нас. Међутим, има и £ Опет нам je ових хвала Богу, и данас! To истичемо са неким \9ГЂ: Дана један од оваквих нарочитим поносом , '* _ ж племенитих људи своса једним великим оду'g јим лијепим поступком шевљењем, јер нас те ’ jp свратио позорност на појаве, ти ријетки и V 1' се бе . Тим лијепим и свијетли случајеви преi . хуманим гестом свра* ну увијек из о в е сваi 1 ^ тио нам je на свој покидање учмалости и j" ' \ Л ступак пуну пажњу и стерилне равнодушно: ј i-, f * ми, задивљени, радости. Ти случајеви уви\ 1 ?. / jf Ж А . сни, захвални, гледамо јек нам докажу, да .1 Jј * ^ тогалучонош удоброте ми имамо у нашој среЈ / / <§'*£•?'.. и истинског разумиједини још он и х великих £ Ж f % •• вања, na онда, наједхероја духа, људи који Jf ^ Р ном, захвално, у један посједују љепоту душе 7 .. f глас, каж ем о: Живио, и један велики, искре______________________________ '___________ бр ате! Таки нам се ни см исао за индивиоаћали! дуална прегнућа „ кор* * иетли мехмед кардмехиедовии ра^ OBflj 40BjeKi 0 коме вам ето говорим о, наш стари знанац и искрени пријатељ и сарадник Гајрета и свих добрих и племенитих акција које су никле међу нама, било иницијативом његовом или некога другога, је ст господин Др. Хамдија Карамехмедовић, управник Државне болнице у Сарајеву и бивши министар. Он je ових дана послао Главном од бору Гајрета своту од Динара 10.000са молбом, да Главни од бор упише у с в о је књиге њ егова брата рахметли Мехмеда КарамехмедовиКа, који je умро прије двије године, као свога великог добротвора. 201 �Веома je интересантно излагање госп . Др. 'Карамехмедовића поводом о в о га уписа у писму које je том приликом упутио Гајрету, a које у цијелости дон осим о на другом мјесту нашега листа. Он каже, да жељу, коју je њ егов рахметли брат М ехмед одавна имао, a та je , да постане великим д обр отвор ом Гајрета, испуњава сада на овај начин. Нарочито то чиним и ради тога, што je пред св о јо м најближом родбином преузео на се б е дужност, и то на дан рахметлијине смрти. да ће му у име с в е родбине подићи скроман споменик. „Т о чини сада, пише госп. Др. Карамехмедовић, пригодом двогодиш њ ице смрти њ егове на тај начин, да га упишем за великог д обр отвор а Гајрета, ј е р с а м у в ј е р е н , д а ј е т о н а ј б о љ и и најтрајнији споменик м ом е рахм етл и брату". To je кратак извадак из тога писма. Реците, зар то нису племенити осјећаји? Зар т а нису генијалне мисли једн ог ријетког филантропа? Зар из свега тога не одиш е она велика љ убав за наш Гајрет и, према томе, за с в е нас, да п росто оста јем о изненађени и завичем о: Има још д обр от е у свијету! Има јо ш племенитих људи! Племенита геста госп . Др. Карамехмедовића нека буде свијетао примјер многима другима, који су у материјалној могућности да пођу његовим путем, a њ еговом брату рахметли М ехмеду, н овом легатору Гајрета, нека je рајско насеље! Мерхум Мехмед Карамехмедовић родио се у Требињу ночетком године 1870. Основну школу похађао ,е у Т-ребињу, средњу у Сарајеву, гдје je године 1889. поДожло исппт арелостн на учител>ек<џ школн. У уо доба свршио je п ње* гов старпји брат TteiMgpr гимназпју. те / у н>нх двојица браће — двојица најстарнјих муодимфнодих интелектуалаца из Босне п Херцеговине. a Њихов отац, рахм. Деришага, био je врло налредан човјек који се није дао <*мест« хајком која се од стране конзервативног свијета у онУдоба дизала против модернот^образовања муслиманскб младежп. И ако човјек веома побожан ннје се дао смести набацивањем противнцка да he му се дјеца у школи »покаурити«. И ако богат и углвдан није вјеровао у паролу онога -дФЗа да je пгкола само за сиротнњу. Весео и радостан нослао je старијег сина на свеучилипгге у Беч, a млађег као једног од првих муслиманских просвјетних пионира, као учитеља, у претежно муслиманско мјесто Добој. Прве године учитељског рада ^ipoeeo je млади Мехмед у Добоју, у Тузли и Сарајеву. Убрзо je својом спремом, великим педагошким талентом и силном агилностп свратио на се пажњу својих претпостављених, те je већ године 1895. иробран као један од најспособнијих учитеља и послан на високу педагошку школу у Беч, гдје je остао четири године. Вративши се са високо-школсклх студија поетављен je Мехмед за професора трговачке школе у Сарајеву, a мало за тим премјештен je у Брчко. To je било баш у доба Џабићева покрета. Млади муслиманскн интелектуалац пратп тај покрет свим срцем и свом душом, краде се свакодпевно преко Саве да бп се дочепао »Србобрана« и ловосадске »Заставе«, који су листови са велнком симпатијом пратили сваки и најситнпји догађај у мучној борби босаиско-херцеговачких муслимапа зд своју вјерску и просвјетиу аутономију. Пред окупаторским властима није се могло сакрити ово интерссовап>е Мехмедово за вјерско-п1»освјетни и политички аитиаустријски покрет њсгове браћс и млади професор би изнсиада у напону сво.е снаге и стваралачког рада — иензионисап! Огорчен овим постушсом прелази Мехмед iuio бјегунац, без пасоша, без пензије, без средстава, преко границе црногорске и након кратког времена налази се као политички »иеовлаштени исељенпк« зајодно са Џабићем у Царифаду. 202 Прогласивши га неовлаштеним исељеннком аустријоке вллсти забраннле су му за вазда повратак у домовину. ^ а д а су наступили тешки дани за Мехмеда. Туђега језнка ne зна, средства sa жииот врло оскудпа. Али несаломпва енергија Мехмедова не малал:сава, он се лнћа инструираша у њемачком језику при чему полако савлада и турски језик тако да je убрзо могао бити примљен као чиновник у министарству просвјете. Ни у туђем свијету не одрнче се жнви и напредни дух Мехмедов својнх особина. Живахно учествује у младотурском покрету, чак га видимо гдје оружан маршира са солунским четама да руши натрижљачки реакционарии режим Абдул Хамидов. Лијепе фразе о братству н једнакости свих народа турскога царства брзо су исплављеле. Мехмед као Славен би редуциран. Оставши поново без службе гура се храбро кроз мучни живот, обучавајући no пашинским коиацима дјецу у љемачком језику. У то je у Боснп након признања ашжсије од стране Турске и европских велесила почео да дува други вјетар. Фпрдус и Арнаутовић успјешно приводе крају питање вјерско просвјетне аутономије. Отвара се 1910. ач>д. и босански сабор. У сабору je и Мехмедов најмЉђи брат Хамдија којч се са својим братом живо дописује. Мехмед чезне за отаџбином, алн као »неовлаштени исељеник« не смије патраг. Политички уплив братов ипак му je омогућио да се врати у отаџбину, гдје се je опет поовстио овојој старој струци и свом најмилијем познву: просвјетном уМду у школи и ван школе. Ван школе живо агитује за шиљање муелиманске дјеце на науку и занате и свуда заговара и потпоможе спасоноснп рад нашега Гајретл. Често би рекао брату Хамдији да му je врућа жеља да се упише за Гајрстопа великог добротвора, чим му то материјалне прилике допусте. Ta му се жеља није, na жалост, за жпвоти испунила. Охрван тегаком болести, од које je боловао псколико задн,их година живота, умро je 9. априла 1929. у болпици у Сарајепу и оахрањсн на Бакијама (Ha Грличића брду) raje he му друштво Гајрет као своме добротвору уз припомоћ родбино и приЈатеља подићи и скроман споменик од камепа. �P rof. H usejn S. B rkić K a d V a k u fsk o g vijeća I Gajret i njegovi radnici poklanjali su našoj vjer­ skoj samoupravi uvijek veliku pažnju. Fakat je da je naša vjerska samouprava, njezine institucije i cjelo­ kupni njezin rad vrlo važan faktor u našem kulturnoprosvjetnom progresu. Rukovodeći se tom spoznajom i tim uvjerenjem Gajret i njegovi radnici su uvijek po­ kazivali spremnosti i volju d a . sa svoje strane učine sve što bi bilo od koristi pozitivnom radu i napretku u .našoj vjerskoj samoupravi. Prilike su se međutim razvijale u posve oprečnom pravcu. Odnosi između naše vjerske a naročito između naše vakufske samo­ uprave i Gajreta postajali su sve teži- i nepovoljniji; istina sam Gajret, zahvaljujući svijesti i radinosti svo­ jih .radnika, nije od toga trpio; glavnu i veliku štetu trpjela je naša vjerska samouprava kao inicijator \ podržavaoc tih loših odnosa* M ože se reći da su primanjem vakufskih internata od strane Gajreta u god. 1919. odm?si između vakufske uprave i Gajreta postajali sve slabiji, i to isključivo krivnjom onih koji su upravljali yakuforfTj5ostavili sebi, princip da Gajret i njegove 'radnike isključe posve iz saradnje u vakufskoj upravi. Takav nezasluženi po­ stupak bivše vakufske ijprave prema Gairetu i пјф®vim radenicima nije ipak bio u stanju da oslabi pažnju koju je Gajret uvijek poklanjao našoj vjerskoj i vakuf­ skoj samoupravi. Čim je Gajret uspio da svoj rad sta­ bilizira i okrene jednim sigurnim pravcem, on je od­ mah pojačao svoju pažnju na rad naše vjerske i va­ kufske samouprave. Put kojim je Gajret krenuo u ovim svojim nasto­ janjima :bio je put organizovanog i smišljenoga rada koji vodi temeljitom i stručnom upoznavanju svih pi­ tanja i problema koji se odnose na našu vjersko-prosvjetnu i vakufsko-mearifsku samoupravu. Akcija Gaj­ reta i njegovih radnika u ovom pravcu došla je do punog izražaja prilikom proslave 25-godišnjice društva na kongresu intelektualaca. Sva važnija pitanja naše vjerske i vakufsko-mearifske samouprave pretresena su na ovom kongresu putem referata koje su podnijeli najbolji i najkompetentniji stručnjaci u svim pitanjima naše vjerske samouprave. Na tom kongresu podnio je referat o stanju i pitanjima naše vjerske prosvjete i vjeronaučke nastave sami tadanji reis-ul-ulema uz koreferate i drugih stručnjaka po ovom pitanju. Stanje va­ kufa i vakufske samouprave tretirali su referati odlič­ nih stručnjaka u vakufskim pitanjima rahmetli Sakib ef. Karkuta i tadanjega direktora vakufa g. Huseina Kadića, te drugih koreferenata. Ovom prilikom Gajret i njegovi radnici dali su po prvi put inicijativu za temeljito 1 stručno pokretanje i proučavanje svih problema koji se odnose na rad u našoj vjerskoj samoupravi, a uz to je ukazan jedan novi put kojim se do tada nije išlo; to je put saradnje izme­ đu naše inteligencije i naše ilmije. Naša inteligencija, a specijalno Gajretova inteligencija, odlučno je mani’festovala svoju volju i spremnost da sarađuje u rešavanju pitanja naše vjerske prosvjete i naše vakufskomeatifske samouprave. Odlične i savremene metode rada kojima se je, zaslugom Gajretovih radnika, kon­ gres Gajretovih intelektualaca afirmisao kao jedan jav­ ni faktor, probudile su javni interes za sva tretirana pitanja u tolikoj mjeri, da se utjecaj rada kongresa ubrzo osjetio i u tadanjoj vakufskoj upravi. Prvi -rezultat ovoga rada bio je izvještaj bivšeg Sa­ borskog odbora koji je podnesen bivšem Vakufskom saboru na njegovu posljednjem zasijedanju. U tom su izvještaju, po prvi put, tretirana pojedina krupna pitanja naše vakufske uprave na način koji se znatno odvaja od prijašnjih metoda ф о kojima se je primalo sve što se od uprave serviralo. Već u tom posljednjem saborisanju javio se je jedan novi zamah, istina još slab, da dođe do punog izražaja, ali ipak toliko jak da se primjeti i da se o njemu povede računa. Interes Gajreta i njegovih radnika za poslove naše vjerske samoupra­ ve probudio je uspavane odgovorne savjesti i pokre­ tao ih na življi rad. U takvom razvoju prilika došao je novi Zakon o Islamskoj vjerskoj zajednici kojim je započela nova faza u životu naše vjerske samouprave. Gajret 1 nje­ govi radnici, svojim dotadanjim interesom za pitanja naše vjerske samouprave te svojim velikim uspjesima u kulturnom radu, skrenuli su, naravno, na se veliku pažnju mjerodavnih faktora. Kod organizaqije nove vakufske uprave i njezinih organa, Gajret i njegovi radenici nijesu mimoiđeni, niti su se mogli mimoići, iako nisu došli do izražaja u onoj snazi koja bi im, po njiho­ voj vrijednosti, pripadala. Tim je započela nova faza u životu naše vjerske i vakufske samouprave. Prva bil'anca ovoga rada iznesena je prilikom zasijedanja Va­ kufskog vijeća. Posmatrajući dosadanji rad naše nove vjerskoprosvjetne i vakufsko-mearifske samouprave, prosuđu­ jući taj tad koliko u vezi sa izvještajem Upravnog od­ bora toliko u vezi sa samim radom Vijeća, dobiva se dojam da je u našoj vjerskoj samoupravi započelo jed­ no jako i životvom o previranje sa sigurnom tendenci­ jom ozdravljenja. Puno znakova govori da nova upra­ va posjeduje dosta volje za rad i plemenitih pobuda u .radu. Prema izvještaju Upravnog odbora vidi se da je uprava, u srazmjerno kratkome vremenu, uspjela da razmotri sva važnija vjersko-prosvjetna i vakufskomearifska pitanja. Naročito se mora priznati i podvući da je u. mnogim pitanjima od kojih naročito pati naša samouprava, ustanovljena prava diagnoza i pokazan 203 �put koji vođi sanaciji. Međutim ovdje se mora odmah dodati da se upravo u ovakovom radu osjeća i jako pomanjkanje odlučnosti. Neki stihijski pritisak koči novu upravu i oduzima joj potrebnu odlučnost i elan. Uzmimo jedan primjer. Upravni odbor je u svom izvje­ štaju upravo sjajno dokazao da je uprava samostalnih vakufa po mutevelijama jedno strašno zlo. U izvještaju je utvrđeno da su mutevelije mahom nesposobni, čak mnogi nepismeni, da su mnogi neuredni i nemarni, da se kod mnogih mutevelija nalaze znatne količine vakuf­ skoga novca za koji nije dat obračun; utvrđeno je slo­ vom i brojkama da je mutevelijska uprava bez ekono­ mije i jako skupa; nadalje je utvrđeno da vrlo mali broj mutevelija imade pravo na mutevelijsku službu na osnovu vakufnama i da ogromni broj mutevelija po­ stavljaju organi vakufske uprave. Uz ove činjenice iz­ ražena je u jasnim propozicijama prednost kolektivne uprave samostalnih vakufa te utvrđena potreba ukida­ nja mutevelija. Kraj ovako jasne situacije ovo pitanje ipak nije riješeno; ono je ostavljeno uredbi o upravi samostalnih vakufgi koja još pije ižrađena a kojoj je, svakako, bilo mjijeto među prvim uredbama koje je Vijeće donijelo. Neodlučrtost' Upravnog odbora još više ilustrira njegova izjava da je on smjenjivao neke mu­ tevelije i na njihova mjesta postavljao druge. Među­ tim ako je Upravni odbor u načelu za kolektivnu upra­ vu samostalnih vakufa putem vakufskih povjerenstava, on je trebao da £о svoje utvrđeno načelo odmah pri­ mjeni kod promjene spomenutih mutevelija. Nama izgleda da Upravni odbor, pa ni samo 'Vi­ jeće nisu još posve načisto sa ovim pitanjem. P ovod za ovo mišljenje daje nam predlog Upravnog odbora za osnivanje građevnih skladišta u pojedinim većim centrima i uposlivanje stalnog, tehničkog i radničkog osoblja ц vakufskoj upravi. Samo formulisanje ovoga predloga a još više njegovo obrazloženje odaje da no­ va uprava, pored svega što je rečito i drastično rekla o mutevelijskoj upravi, namjerava da sa takovim na­ činom uprave samostalnih vakufa traži neki kom pro­ mis. Naše duboko uvjerenje, stečeno na osnovu či­ njenica i brojaka koje sadrži izvještaj Upravnog od­ bora, i na osnovu dosadanjeg iskustva te na osnovu principa moderne ekonomije ne može se i neće se niukoliko promijeniti. M i smo uvjereni da taj kompro­ mis neće uspjeti, niti će upravi samostalnih vakufa pomoći, a može vrlo lako donijeti grdnu štetu. Ovo je pitanje suviše jasno, a put njegovu riješenju od­ ređen. P osve je suvišno komplicirati ga nekim pokus­ nim kompromisom. Sličan slučaj ispravnog rezonovanja i stvarne diagnoze vidi se i kod tretiranja mekteba te uopšte kod tretiranja pitanja vjetske prosvjete. U izvještaju su mektebi osuđeni a naročito je tvrđena njihova suvišnost u mjestima gdje postoje osnovne škokle. U iz­ vještaju je utvrđena potreba prenošenja vjeronaučne nastave u obim i program nastave osnovnih škola, 204 da se na koncu ipak reče da će se u mjestima gdje postoje osnovne škole uspostaviti jednorazredni mek­ tebi! i Isto tako je rečeno i utvrđeno da nespremni vjer­ ski službenici mogu više da štete, jer su oni rasadnici praznovjerja koje stoji u otvorenoj opreci sa osnov­ nim načelima vjere, — da se ipak na koncu utvrdi opstanak ovih postojećih medresa, premda medu tim medresama imade i takovih u kojima je rad tako pri­ mitivan i neorganizovan, da one mogu da daju samo nesposobne službenike, za koje je u izvještaju otvo­ reno rečeno da je njihov rad štetan. Ovdje istina, postoji jedna okolnost koja je mogla da zadrži odluku o konačnoj organizaciji viših vjer­ skih škola. Mislimo naime na zahtjev da se Serijatska •gimnazija i Šerijatski sudačka škola, sa svojim bu­ džetima, predadu Islamskoj vjerskoj zajednici. U na­ čelu, ova je misao dobra, jer su ov i zavodi i stvoreni u svrhu odgajanja svešteničkog podmlatka te su i izdrzhvani na račun odnosnih kredita. Opravdano je nastojanje da ovi zavodi sačuvaju svoj prvobitni cilj i da se kao takokvi, sa odgovarajućim budžetom, pre­ dadu našoj vjerskoj samoupravi. Samo kod izvadanja ov og prelaza i kod organizacije našega višeg škol­ stva, prema planu koji je iznesen u izvještaju, treba biti jako oprezan i voditi računa o stvarnim potre­ bama naše vjerske službe. Dok su Upravni odbor i Vijeće, radi pomanjkanja odlučnosti, pojedina pitanja ovako polovično tretirali, u mnoga druga pitanja su unijeli nejasnoću. Tako pri­ mjerice u pitanju starih groblja i u pitanju zapuštenih i suvišnih džamija nije, zapravo, ništa rečeno. Dojam se istina dobiva da im ta pitanja lebde pred očima ali se oko njih obilazi sa jednom opreznošću koja gra­ niči sa slabošću. Pored pitanja koja su tretirana povodom izvje­ štaja Upravnog odbora, Vijeće je još pretresalo cijeli niz predmeta koje spadaju u njegovu kompetenciju. Ovdje želimo da naglasimo srećnu činjenicu da je u Vijeću vladala harmonija i jednodušnost. Odvajanja ! razilaženja, u koliko ih je bilo, uslijedila su samo po­ jedinačno ne dajući nikada karakter kakovih naro­ čitih grupacija. Članovi Vijeća slijedili su rad sa v e­ likim interesom; osobitu živahnost i pokretljivost u debati unosili su Gajretovi radnici, naročito gg. Dr. Hasanbegović, Salihagić, Alibegović, Redžić, Kukić, Sikirić, Fejić, Bušatlić i dr. U svim debatama, možda na iznenađenje mnogih, jasno je utvrđeno da naša inteli­ gencija imade i volje i smisl'a da, sa lijepom spremom i upućenošću, ulazi u raspravu naših vjersko-prosvjetnih i vakufskih pitanja i da tim pitanjima poklanja svo­ ju punu pažnju. O vo je dokaz da je naša inteligencija svjesna svojih prava i svojih dužnosti koja joj daje i nameće islam sa svojim demokratskim načelima. Islam osuđujući i zabacujući klerikalizam daje jednaka prava i dužnosti svim svojim pripadnicima. S ovoga načel­ �nog stanovišta treba da se vode poslovi naše vjerske samouprave. Konačnu pobjedu ovom e stanovištu treba kod nas da pribavi sama inteligencija. Put koji vodi toj pobjedi jest put kojim su sarađivali Gajretovi radnici prilikom zasijedanja Vijeća. Idući za ovim ciljem Gajretovi su radnici s puno prava zahtijevali da se isprave greške koje su učinje­ ne prilikom postavljanja vakufskih povjerenstava, gdje su mimoideni mnogi vrsni Gajretovi radnici a uzimani pojedinci kojima nebi trebalo biti mjesta u vakusfkim povjerenstvima. Isto tako su se Gajretovi radnici zauzeli za poboljšanje položaja imama i u tom pitanju uspjeli da zainteresuju cijelo Vijeće. nost i volju da se vakufski poslovi krenu iz mrtvila. Ono je upjelo da odabere sebi pogodna saradnika u osobi direktora g. A'rnautovića, te je svojim cjelokup­ nim radom ostavilo dojam da se, u buduće, od nove uprave mogu očekivati lijepi rezultati. Hitnost i neodložnost mnogih naših potreba izvršiće nesumnjivo, u slijedećem periodu rada, na novu vakufsku upravu svoj neodoljivi pritisak i tim joj dati veću smjelost koja je potrebna za brzu sanaciju prilika u našoj vjerskoj sa­ moupravi. Načela neodoljive nužde okupila su oko Gajreta cijelu legiju naših javnih radnika. Ti radnici, sa svojim iskustvom i svojom prekaljenošću stupili su da­ Pored ovih pitanja Vijeće je donijelo i tri uredbe kojima se reguliše poslovanje pojedinih organa samo­ uprave. Uz ovaj organizatorski rad doneseni su važni zaključci koji se tiču gradnje vakufske palate u Banja­ luci, odobreni su proračuni svih samostalnih vakufa te riješena još mnoga važna pitanja financijske prirode. U ovom cjelokupnom radu Vijeće je pokazalo sprem­ vjerskoj samoupravi koja ih je primila i dala im ugled­ nas djelomično u redove aktivnih saradnika u našoj na mjesta. Radi toga se, s pravom, može očekivati da će slijedeći period rada nove vakufske uprave biti karakterizovan onom smjelošću koja dolikuje glavnjhn pokretačima toga rada, u prvom redu Gajretovim rad­ nicima koji sarađuju u našoj vjerskoj samoupravi. Hajrudin Ćurić, cand . pf)H) S o k o ls tv o i va sp ita n je š k o l s k e om la dine ' e- * \/ Vaspitanje koje daje škola nije potpuno. Ono treba da se iz dana u dan pgpunjuje i proširuje. T o popim|f|| vanje i proširivanje školskog vaspitanja daje društvo, u kojem se kreće pojedinac. Kakvo je to društvo, takvo će biti i popunjavanje vaspitanja. U tome pogledu ima prednost Sokolstvo, koje svojim radom neumorno po­ maže i popunjuje vaspitanje školske omladine. Svako sokolsko društvo ima svoje prednjake i prednjačice, koji vaspitavaju u sokolskom duhu. Od njihove spo­ sobnosti zavisi i upotpunjavanje vaspitanja školske omladine. Oni trebaju da budu drugi učitelji omladine. Sada nam se nameće pitanje: na koji se naćin vaspitava školska omladina u sokolskom duhu? Da počnem od školskog deteta. Školsko dete, kada dođe u Sokolanu i postane član velike sokolske zajed­ nice, treba odmah, i u prvom redu, zadobiti /.a Soko?stvo. Treba ga pohvaliti, recimo zbog urednosti, tačnosti, lepog ponašanja, vežbanja i t d. Na taj će se način stvoriti u detetu samopouzdanje i želja da se uvek u nečem istakne. Kada se to postiglo, rnda vaspitač i vaspitačica, ili sokolski rečeno prednjak i pred­ njačica, pristupaju svome vaspitnom radu. U prvom redu deci se počnu držati lagana, pristupačna i intere­ santna predavanja iz sokolske ideologije i drugih grana znanosti, koje decu naročito interesiraju i što će im ostati u trajnom pamćenju. Iza svakog predavanja, koje se održi, dužan je predavač da ispita one kojima drži, šta su zapamtili. T o je neophodno potrebno zbog toga, što se u detetu stvara smisao za lično rasuđivanje o pojedinoj stvari. T o je s jedne strane. S druge strane \f ~сЛ 1 , I dete se koristi tim predavanjima, koja nije moglo u školi čuti ili koja je čulo u drugoj formi i na taj način popunjuje one praznine, koje je prouzrokovalo samo školsko vaspitanje. Kad su prednjak i prednjačica održali nekoliko takovih korisnih predavanja, onda po­ činju s drugim delom vaspitanja. Taj deo počinje de­ klamacijama i recitovanjem. Pojedino dete dobije po koju pesmicu da je deklamuje, najpre pred ostalim svojim drugovima, a ako se istakne, onda i na kojoj društvenoj priredbi. Time se u detetu otklanja priro­ đena bojažljivost i ono postaje slobodnije i hrabrije, što će mu u životu mnogo koristiti. Iza deklamacija, a i uporedo s njima, daju se deci laki domaći radovi iz područja sokolskog života. Recimo: jednom se detetu dade da samostalno sastavi izlet i slično. Drugom se, opet, dade mala tema, recimo: »Zašto idem u Soko?«, »Moja najmilija sprava«, »Zašto volim Sokole«« i t. d. Trećem se, opet, dade jedna mala pripovetka iz sokol­ skog života ili jedan prikladan životopis da pročita i ukratko sastavi L t. d. i t. d. Prednjak i prednjačica du­ žni su svaki rad da pregledaju, poprave 1 upozore po­ jedino dete na greške. To će biti detetu od velike ko­ risti u svakom pogledu. Onu decu, koja se budu naro­ čito istakla u sastavljanju domaćih zadataka, treba pred ostalom decom pohvaliti. T o je dužnost i pred­ njaka i prednjačica kao i sviju članova upravnog od­ bora, koje će prednjaci i prednjačice stalno obaveštavati o svome radu. Na taj će način deca postati marIjivija, redovitija i tačnija, što će im se. kao budućim muževima i ženama, ubrajati u vrline. 205 �Vidi, naš sokolski sistem vaspitanja teži savršenstvu: Tokom svoga rada moraju svi prednjaci i predod malih hoćemo da napravimo velike, od slabili jake! njačice voditi strogo računa o sposobnosti poverene Kada dete navrši 13 godina, onda utezi u drugu im dece, čije vaspitanje upotpunjuju. Oni moraju ispi­ kategoriju sokolskog članstva, a to je naraštaj. I a jc tati svako dete, čime bi se najvolelo baviti, pored svo­ kategorija najvažnija, jeru iz nje izlaze pravi članovi ga školskog rada, a kada to saznaju, dužni su u tom sokolske i ljudske zajednice. Svako sokolsko društvo pravcu nastaviti svoj posao. koje hoće da ima dobru budućnost, mora obratiti na­ Onu decu koja pokazuju naročito interesovanje i ročitu pažnju na svoj naraštaj, kako muški, tako i žen­ smisao, recimo, za muziku, treba poveriti pročelniku ski. Doba od 14— 18 godina, koje se ubraja u naraštajza tu sekciju, ako ga dotično društvo ima. Pročelnik sko sokolsko doba, najškakljivije je skoro kod svakog je dužan da pomaže decu i da im, po mogućnosti, daje čoveka. Zato, tome treba obratiti punu pažnju. Sa onom besplatne časove, recimo, iz violine, glasovira i slič­ decom, koja predu iz sokolskog podmlatka u naraštaj, nog. Ako društvo nema takvog pročelnika, onda se neće biti teško raditi. S njima treba nastaviti započeti mora na neki način, prema materijalnom stanju dru­ posao i vaspitanje samo u širem obimu. Sa onima, koji štva, omogućiti, da deca ne zanemare ono, što im je nisu prošli kroz sokolski podmladak, t. j. koji su se od­ donekle prirođeno. Isto tako treba voditi računa o deci, mah upisali u naraštaj biće malo teže raditi- Ali to ne koja pokazuju izvesne glumačke sposobnosti, koja lepo znači,>da se n e ć e m o ć i r a d i t i . I kod naraštaja pevaju, koja se interesuju za lepu književnost i t f d. treba u prvom redu probuditi volju za Sokolstvo, a Kada se ispitaju sve dečje sposobnosti, onda treba, os­ onda nastaviti skoro sve isto kao i kod dece, samo, novati, ako v eć ne postoje, t. zv. dečje »sekcije«r.zž muziku, pevanje, glumu, književnost i t. d. £iji pročel- 1 kako^rekoh, u širem obimu i prema sposobnosti poje­ dinaca. 1 kod naraštaja treba organizovati pojedine sek­ nici treba da razviju živu- akciju i /1а upotrebe sve svoje moći da upotpune sposobnosti poverene im dece. cije za rad. Stariji naraštajci, na pr., mogu da obra­ zuju jedno pevačko društvo, tamburaški zbor, sokolsku Te »sekcije« ni u Kojem slučaju ne smiju biti strogo odeljene jedna od druge, jer se stroga od e lje n o stT T p e ^ muziku, fanfaru i t. d. Sem toga, mogu osnovati i razli­ čite sekcije, recimo: za podučavanje slabijih dakacijalizovanje samo za izvesnu granu znanosti ili umetsokola, za turizam, za letovanje i t. d. ada sam bio nosti ne slaže sa sokt^jkinr sistemom vaspitanja. Kad naraštajac mostarskog sokolskog društva, poveo sam mislim o ovome, jzlazi mi pred oči slika prvog stareživu akciju medu ostalim naraštajcima da osnujemo šine Sokola, neumrlog brata Fiignera, čije svestrano neku sekciju, koja će nam koristiti. Pošto nas je delilo vaspitanje treba da*-bude primer svima Sokolima. P o­ nekoliko meseci od VIII. svesokolskog sleta u Pragu, red toga što je znao nekoliko živih jezika, znao Je od­ zaključili smo da organizujemo nekoliko priredaba, Ka­ lično latinski i grčki, bavio se mnogo muzikom i osta­ ko bi s novcem, kojega tom prilikom dobijemo, omo­ lim umetnostima, bio je verziran u svima trgovačkim poslovima i t. d. T o je sve postigao svojim trudom, gućili siromašnim naraštajcima da besplatno odu u neobično jakom voljom i težnjom za boljim i ljepšim, Prag. Tako je i bilo. S velikom voljom prirediti smo, tokom tih nekoliko meseci, nekoliko priredaba u M o­ jer, kako je poznato, brat Fiigner']fc, voljom prilika, staru, a s novcem, kojega smo dobili, otišlo je besplat­ napustio gimnaziju, odao se trgovini i ^ao trgovac po­ stigao jedno zaista primerno vaspitanje! Takvih prino 7 naraštajaca u Prag. Ta »sekcija za Prag«, da ju mera mogao bih vam još navesti, ali to bi me daleko tako nazovem, imala je svoj odbor: pretsednika, taj­ nika, blagajnika i dr., koji je imao Vrlo često svoje sedodvelo. nice. Te su sednice koristile svima nama, jer smo Kao što rekoh, sekcije ne smiju biti strogo odvo­ raspravljali 0 mnogim stvarima iz područja sokolske jene jedna od druge, one moraju zajednički da kola­ ideologije, koje su pojedincima bile nejasne. Uporedo boriraju. Jedno dete, recimo, iz sekcije za muziku može s tim radom organizovali smo jednu sekciju za podu­ i treba da bude član sviju sekcija, kako bi se, na taj način u njemu razvile sve sposobnosti u mani™ Ш ve­ čavanje slabijih đaka-sokola. Od društva smo dobili ćoj meri. Prirodna je stvar da će dete najbolje uspejednu prostoriju, nekoliko stolica, stolova i tabto, navati u onome zašto pokazuje naročito interesovanje, menjenu specijalno za računske zadatke. 0 svemu tome ali će se i u ostalom, za što pokazuje manje intereso­ vodili smo strogo računa: u određeno vreme morao Je vanje i smisao, koliko toliko usavršiti. Najzgodnije bi predavač doći i čas je u naboljem redu svršen. Naš bilo u dane, kada su deca slobodna da se, prilikom rad je naišao na odlično razumevanje kod našeg nara­ malo duljeg školskog raspusta, održi deci neka vrsta štaja i članova upravnog odbora. Kada sam ostavio tečajeva, koji bi im bili od neprocenjive koristi. Ti te­ Mostar i otišao na studije, primetio sam, prateći sokolčajevi moraju biti u neku ruku stručnog karaktera. U . sku štampu, da je u Mostaru naročito razvila rad sek­ njima trebaju deca da upotpune sve ono, što im škol­ cija za letovanje, što je također dobro i pohvalno. sko vaspitanje nije mogto dati. Šta će se na tim teča­ Tyrš sSm preporučuje kretanje na čistom zraku i jevima predavati, zavisi od pojedinog društva i od vežbanje leti na letnjim vežbalištima. I sokolsko leto­ sposobnosti njegovih članova. Kako se iz svega ovoga vanje treba iskoristiti za upotopunjavanje vaspitnaja. 206 �Samo u ovom slučaju moraju vaspitači voditi računa o raspoloženju dece i naraštaja. Pogrešno, je recimo, skupiti decu na morskoj plaži i po najvećoi žeei držati im predavanje o moru i dr.! Sav rad na letovanju tre­ ba da se vrši u najlepše vreme, a to je, recimo, pre iz­ laska ili posle zalaska sunca. Moram da naglasim, da taj vispitni rad na letovanju ne srne biti dug i umoran, jer deca su došla na more ili negde na drugo mesto da se odmaraju, a ne da se umaraju! Zato svi nagovori, sva predavanja i slično, u toku jednog dana, neka bubu što kraća i interesantnija! Kada je govor o predavanjima i nagovorima, da spomenem i ovo. Kad sam bio vođa naraštaja beograd­ skog Sokola II, uveo sam među svojim naraštajem, skoro svakog časa, predavanja. Ta sam predavanja držao i sam kao vođa te kategorije i davao sam poje­ dincu izvesnu temu da je obradi u roku od nekoliko dana. Kad bi je doneo, ja bih je pregledao, ispravio i dozvolio mu da čita, nakon čega bih pozvao naraštajce. da kritikuju rad. Ako dotični ne bi doneo u određeni dan svoj rad, ne bih mu dao da vežba: učio sam ga. tačnosti* toj »sestri reda, majci rada i uslovu slobode«. Kada se deca i ostali članovi vrate sa letovanja, onda se opet nastavlja rad u Sokolani. U zadnje vreme primetio sam, da neka sokolska društva otvaraju svoja bioskope, što je također dobro. Razume se, da se u tim bioskopima trebaju davati specijalno naučni komadi, a nipošto komadi, koji se kose sa sokolskom ideologi­ jom! U onim mestima, gde postoji pozorište, treba članove Sokola voditi i tamo, a naročito na pretstave iz nacionalnog života. Iz ovoga moga kratkog razlaganja mogli ste videti, koliki je sokolski rad i šta Sokolstvo hoće da na­ pravi od pojedinca. Pojedinac i pojedinka, koji prođu kroz sokolske redove i koji se svom snagom odaju sokolskom radu, biće od velike koristi i svome narodu i svojoj državi. Zato je velika greška roditelja ako pre­ če svojoj deci da idu u Soko! Jer, budite uvereni, što je u našoj državi više Sokola, time će njezina buduć­ nost biti bolja! Zato, stupite u naše redove, u p u t i t e v a š u d e c u п S p k o , pojačajte i učvrstite naše fa­ lange !л Domovina u vas gleda, a Sokoli vas očekuju raširenih ruku! \ Ш еф ки ја ВубиЋ, проф . заштмта у о п ш г е С л о б о д н а т, К ласичн и предст авници ш к о л е с л с б о д д е трговине : Систем слободнс трговиие могао je да ј своју победоносну. побе’ду над старим тишшм једино у научном кжриљу индивидуал i стичке школе. Ова се школа испољава у великим дслнма своје епохе. Тако н.»пр. 18. век дао je читав низ таквих дела која су била скро^ прбжета чистим индивидуализмом. Сва просветна деларгост Волтера, Монтескија и других епциклопедиста бнла je посвећена борби за права личности. Економска учења физиократа и Адама Смита довела су у један систем ново схватање народне привреде, која je била подигнута на идеји, да je личност јединп субјект економског деловања, a лична корист њен једини регулатор. Творци и следбсниди ових економоких учсља продужили су управо системагичније ове радне напоре у корист ослобођења лрпвредне делатности од разних веза и ограничења, који су већ били започети пре појаве Физпократа у Француској, и Адама Смита у Енглеској. Нрокламоваљем личне економске политичкб и моралне слободе ставља се солидан темељ систему слободне трговине: »сваки je човек слободан да иредузмс и упражњава ону грану радинос-ти, за коју има највише воље и способности, и која му највише конвенира, a на начин и на месту, које се њему највишс допада. Овај принцип пнволвира у себи и принцил државног немешања — laissez faire, laissez passer. Државна власт се ограничава на одржањр реда и поретка споља и унутра; она се меша у ириватне односс тада и у толико, када je n у колико потребно да обезбеди слободну акцију поједипаца, она je дакле чувар и гарант приватнс слободе, и интервенише само онда, кад неко својом радњом вређа право и слободу кретања других лица.« (Тодоровић, II., 54.) Слободна се трговина тако поче паслаљати на разне теорије, које се на први поглед разликују једна од друге, али на крају крајева стварају истс привредно-политичке закључке. Sakupljajte Kurbanske kožice za Gajrel! �Физнократима je служила теорија природног права као моћно оруђе у борби против државног мешања на пољу привредног живота. Они су сматрали природним правом свакога човека да купи и прода где и како хоће, посве свеједно да ли код куће илн на страни, јер »природни поредак« не noзнаје државне границе: »Потребна je потпуна слобода трговине, пошто je слободна конкуренција и за народ и за државу најсигурнији, најтачнији и најкориснији уређај нутарње и вањске трговине, вели Кенеј. Под неограниченом слободном конкуренцијом сваки he човек најбоље сам схватити своје личнс интересе који се поклаиају са оиштим друштвеним благостањем. Како физиократи сувише увећавају продуктивну улогу пољопривреде, могло би нам на први поглед изгледати, да су представницп аграрног економског схватања. У самој ствари они су дали научни пзражај новога доба, пресгављеног у тежљи за продирањем домаће индустрије и трговине на светско тржиште. Француска je тада била претежно пољопривредна земља и због тога je за н>у пољопривреда представљала главни животии интерес. С обзиром на те чињенице физиократи су посветили главну пажњу. у^рвојпм теоријама пољопривреди, у толико пре, што je напредак пбљопри^ вреде био важан и неопходан за индустрију, јер je она потребовала земљораднике као потроптаче за своју главну унутраппву пијацу. У свом финансијском програму физиократи су захтевалж једну земљипшу порезу!" Другим речима они су тражили да се ослободи од порезе тргопина и индустрија, како би се оне могле несметано и слободно развијати. Потпуну научну целину задобија овај систем тек у економским учењима Аддма Смита и његових следбеника. До појаве првих Смитових универзитетских предавања, у којима je већ отворено n e g ­ irao за слободну трговину, мисли појединих екопома, биле су no разним њиховим радовима раштр- кане, те су се морале скупљати у циљу истицаља новога система. Аругументи којима оперишс Адам Смит у корист слободне трговине у толико се вти с испољаваху у његовим радовима у колико je најављивао јачу борбу дотадашњем меркантилном систему. Тако би се његова критика меркантилизма могла донекле сматрати као веома јака подлога система слободне трговине. Нова учења Адама Смита гонила су друштво да раскрсти са пређашњом политиком европских држава и његови аргумспти почивају на схватању, да се »природа унапред постарала за благостање друштвено тиме, што je усадила у људско биће принцип који гони човека да побољша свој положај. Свака једшгка друштвена има, no томе, у виду само остварење своје личне корисги, ну радећи тако само за себе, њу при томе руководи нека невидљива рука да постиче и помаже остварер>е општег добра, на које она сама no себи чак нпкако и не помпшља. И људи промашују циљеве својих установа када се посредством њих под изговором остварења општега интереса, мешају или бољаиду насупрот радњи тога природног приндипа. Али чим се сви вештачки или системи ограничења уклоне, тада се успоставља сам од себе очигледан и прост систем природне слободе. Трговинска политика руковођена »природном слободом«, упутиће и рад и капитал свију држава у најрентабилније гране и форме производње, која ће онда омогућити раду највећу надницу, a капиталу највећу профит. Слободна циркулација рада и капитала натераће државе да се одају оној врсти пјхжзводње, за коју имају најповољније услове, a добиће слободном међународном трговином робу коју саме не би могле произвести, односно за коју нека трећа држава има од ље повољније услове производње. Свака ће се држава на тај начин моћи посветити само извесним гранама производње a специјализирајући се у љима усавршиће технику производње и развиће до максимума своје продуктивне способности и навдоности. Svim a m uslim anim a, članovim a, radnicim a i prijateljim a „ G a j r e t a " čestita m o n astu pajuće m u ba reK dane K u rba n ba jra m a : R a fi'a m i-šerif m ubarele olsu n ! U red n ištv o „ G a jr e ta " 208. �Hamdija Mulić К а К о O m e r p r o s v e ć u fe narod Hajrati. — Ono mi ti nekad1 bio jedan narod — otpoče Omer da nam priča — koji je u svoje vrijeme bio cije­ njen k’o zlatna jabuka. Radio i trudio se i ono što bi zaradio, štedio je i samo trošio onoliko, koliko mu je bilo potrebno. Ali taj narod i ako je mogao nešto da i uštedi i ostavi za crnih dana, nije bio škrtica. Ljudi su osjećali za nemoćna brata svoga, kao što su osje­ ćali i za cijelu svoju zajednicu, da joj bude bolje. Tako, što bi im od srca poteklo, pomagali su i činid dobra djela. I sad ko ima dobro oko — ako to ne vidi — vidi tu pred sobom mnogobrojne h a j г a t e ili zadužbine, kao: džamije, medrese, mektebe, banje, imaretn kuhinje za siromahe), česme i razne zgrade koje su uvakufljene za izdržavanje tih hajrata. Zaista bijaše to narod plemenita srca... — Pa ono Omere, oprosti što ti upadam u riječ, poče Ahmet Memišagić, i mi smo nekad bili taki... — E, da o kome ja govorim."ko Ii^tl mi'ima preči od nas. Duševan smo mi „narod bili i pun ljubavi za svoga- A evo vidiš danas u kome'-snfa halu. I ovi silni hajrati što su nam još do danas čitavi ostali, počeJi su neki da opadaju, hrđaju i ruše, pa ako se ovako, ne đai Bože, nastavi, onda ćemoLP's ftme otići u zaborav. Vidiš, osim što nam je dužnost da čuvamo te hajrate i da ih uzđržaiemo. dužnost je naša i da povučemo sebi pouku: d a i s a m i s l i j e d i m o s v o j e s t a r e , pa d a p o d i ž e m o i č i n i m o p r e m a s v o j j j j j j s n a z i r a z n e h a j r a t e . Sada su vremena druga, pa bi i hajrati trebali da budu prema današnjem vre­ menu i Drilikama . . . — E. moj Omere, gdje H ondašnje vrijeme i onđašnil zevak, a gdie A danas? Lahko Je onda bilo podi­ zati hairate. kada je bilo svega i svašta — primjeti Hadži Salih Jabučar. — Hoćeš da rekneš, nekada je u nas tekao med i maslo — poče opet Omet. A vidiš i ako su nekad bile bolie životne prilike a manje narodne potrebe nego danas, narod je, moj braco, bolje bio u sebi, nego ml danas. Ima i danas među nama po koji imućan čovjek. Ima ih koji žive pod stare dane, neki čak nemaju ni od srca poroda, pa da kome najbližem ostave, pa opet S6 teško sjete na to, da mu je dužnost i da je, vrlo ple­ menito ostaviti iza sebe neki hajrat za svu braću. Čo­ vjek koji ne čini dobro bližnjemu svome, taj živi samo dok živi, a kad umre. brzo se zaboravi, pa kao da ga nije bilo. Dok ljudi koji pomažu svoje bližnje džanom ili malom, spominju se na vijekove. (Na'ročito se spominiu hair-sahibije. Narodu u kome se podižu habati i Bog daje svoje priznanje 1 berićet.. . U takih naroda zadužbine pomažu narodno blagostanje i njima se diče s ponosom. A u nas, kao da je zatrnulo srce. — E, pa dobro. Gdje bi ti danas meni upro prstom da je dobro ostaviti hajrat? — pita Zulfo Trtica, uprijevši pogled u Omera. — A moj brate, zar ti to ne vidiš! Puklo pred to­ bom čitavo polje različitih naših potreba. Samo se treba malo promisliti i otresti predrasuda, da je samo hajrat ono što se podiže kao i do sada. HajTat je, vidiš, i to pravi, ako ti podigneš jednu zgradu pa od njene kirije pomažeš mualima, da nam uči djecu, daje Stipen­ diju siromašnom dječaku na nauci ili na zanatu da ima­ mo jačih i boljih snaga. Ako ostaviš kojemu dobrotornom društvu, koja pomažu sirotinju: ako podigneš dža­ miju gdje je nema. a tu je potrebna i tako dalje, to je sve hajr. Mi tih ustanova imamo dosta, sve one dobro rade za našu zajednicu i veliki je sevab sva ta dru­ štva pomagati. Danas ne treba tazlikovati po veličini hajrata i sevaba, je li, naprimjer, hajirnije popraviti džamiju ili pokloniti neki dio svoga imetka našoj kojoj ustanovi za pomaganje mladeži na nauci ili zanatu. Glavno je pomoći ondje gdje je danas veća potreba da pomogneš bflžnjemu svome. Ono istina neki se ispriča­ vaju da bajagi nema danas kome da se ostavi zbog nepovjerenja ili kojih bilo tobožnjih razloga, ali to sve ako ćemo pravo da govorimo, nije u istinu nikakav razlog, nego samo pusta isprika. Kome srce zaželi da pomogne braću svoju, taj nema sumnje, nego radi po srcu i savjesti. Ako je po srijedi dobar nijjet, dobro će i biti, a ako ko želi da nešto učini radi svoga nama ili kakve druge lične koristi, onda je razumljivo da tu neće imati sreće. Kako je lijepo i plemenito, kako je do­ bro i to dugotrajno dobro iskreno učiniti hajrat, naj­ bolje svjedoče dična imena tolikih vakifa u našoj pro­ šlosti od kojih mi i danas imamo koristi i koje toliko harno spominjemo. Prije 300 godina dolazio je u Bosnu turski putopisac Evlija Čelebija i on tada piše za našu Bosnu: Kuda god ovom zemljom pođeš, nailaziš na ra­ zne hajrate koje su ostavile dobre duše. Kako je lijepo sada. vidjeti u jednom takom mjestu gdje narod čuva take hajrate i naše starine. Odmah se i po tome v eć znade da je tu narod pitom i svjestan tih zadužbina, kada umije i hoće da čuva i poštuje svoju zajedničku imovinu koju su stari ostavili u amanet. Taki šta više, godinama sve više i više uljepšavaju te hajrate, da se imaju čime i podičiti. Zaista je lijepo i plemenito ostaviti u svome naro­ du đjepu uspomenu, kao što je plemenito i taku uspo­ menu čuvati i njome se dičiti. 209 �Мустафа М ул ал и ћ Због евлада П о ја в а 14. ( И р е ђ а ш њ и без с т р а ж а р а и Беби.) А л и ј а : (сав схрван живчаним потресом, сраAioTOM и тешким кајањем, сруш ио се je на сећију, па се превија ко у грчу. ОстеСли се згледају и шапутајући нешто ж угају). Ш та сам ja мислио луда! Како ли сам идеалисао, какве ли сам планове стварао, a види сада. Све ми je лагала и љубав и слатке ријечи биле су сама лаж. За мене скрила je свој злочин. Зар она — Маџарица, да ми дадне свлад? 0 луде мене! (усправи се na се удари no челу). Ш то ме ви насвјетовасте љ уди божији. И б р о: Комш о драги, ми смо ти сви говорили немој, a ти де. Па видиш сад ко с ђаволом тикве сади о главу му се омлате. A л и ј a: Д а сте ме и савјетовали, ja вам не би вјерово и не би вас узбијо. С a д у л a х: Сам си хтио na си с а м и у зло tiao. ' С a л и х a г a: Да ca$t знао да ћу доћи на оваки резилук не би н и д у ћ а н а зат^арао. Сад ме je стид ii3 куће изаћи. ^1им се јтомолимо завикаће нас шбгрчад: »У см рди џигариђа«. Хајдем о љ удц-д& к , je још за вакта! (8 ) у свој кофер и однијела, na се као ошинут стријелом пљесне и тугаљиво јекне) Однијела ми je сав новац. О в и : Новад? A л и ј a: Ове што сам имао. Све ми je однијела. Ни једонг динара ми није оставила. Посљедњу њиву продао сам у намјери да са н>ом отворим биртију, да радим, јер увиђам да се без рада не може живјети. А ли ето она мп je извукла лисницу и оав новац. Jao мени несретном. Сад сам прави сиромах. Сад сам пао на најниже гране. Сад могу вреће носати. Е с a д : Ja не разумијем, шта je то било? С a д у л a х: (бојажљиво) Да није и мени што г<2д истегла (пипа се no џепу). И б р о : Тзаво би je знао у оној вртутми мозке бити je бапгпроводила какав ђозбајџилук. Јесу ли моји Повци на' мјесту (пипа се и он no џеповима). - ^ Ч ^ а л и х а г а : Ma ето брате намјерисмо се на велики резилук. Зовно ме Алијага на вечеру и ja ти затворим дућап и двојицу муштерија отјерам у акшамски сахат . . . . • С а д у л а х : A ja се ваздан пехризио. 1 СдглтГх а г a: Кад no ефендијину ročnoј у изби 0 a д у л a х: XajggM<y браћо! Кб\зна, ^•полиција и одведо je пред собом у xartcy. Вели, љегови шукунђ^ди нешто Б огу згријешшги na сад да je читаву Б осн у поробила na и А л и ју — Б ог зна on сиромах отпагава. како — изгулила сав ноВац. Сиромах! 'Б аш ми га 1 (за се) A ућехризио сам данас, не ч^-јеМ за je лгао! (за се) A к од мене има дућанеког рачуна, стомак. E to лијепо 'thr се трбух прилијепЈ|<| ly j сад могу лијепо тефтер прецртат!) ' Е с a д: Па ш та сте стали, ш то не идете за њом И б р о : Хајдем о брАћо’ Х вала ти Алијага на у потјеру. Идите на полицију, док још има вреићраму! Боже знати не заборавити! (за се) Опет мена. моје Зејне нема нигдје. Бели ће ми поиграти И б р о : Заинћариће' она сорта! Je ли она њих чардаш. само 'однијела — и халали се слободно! А л и ј а : Ma причекајте љ у д и ,-к у д сте нахиЕ с a д: (А лији) Ja ти брате нисам крив. Натили. (диже се и заустављ а и х ) Сад бати, кад ме ђите начина да дођете до свога новца, али се само je Бог заклоно зла, баш сада треба да в а с добро мора одмах исплатити дугујући мехр жени, која погостим. Сад видим да Е еад с в е право говори. Сад je пуш тена и избачена на сокак, Пошто сте у такој видим да сам био на кривом путу. ситутцији, ja hy вам од својих новаца' узајмити (Куцањ е на вратима.) 500 динара п од условом, д а ћете почети са радом П о ја в а 15. и да ћете ми постепепо дуг враћати. Ш ахитола! (П р еђ а ш њ и и Есад.) С в и : М уш ки ефендија! Е с a д: (улази) Опростите господине, да сам н A л и ј a: (прилети Есадовој руци). Х в а л а тп, опет дош ао сметати. Долазим у погледу мехра вашо брате драги! Не треба ми н ова ц .. Нећу Х асп и ји бпвше сулруге и доносим вам пуном оћје к оје je уопш те исплаћивати мехр и бићу најсретнији чолегализирано к од шериатског суда. Надам ее да в јс к на зсмљи, ако се ona поврати у св оју кућ у. ћсто овом документу вјеровати и да оном биједном Увиђам св оју к.ривљу и дубоко се кајем. Запедеи створељ у иећетс виш е запријска правити. A л и ј a: Молим господине! Мени je жао да сам вас и први п ут намучио. Е в о одм ах ћ у вам исплатити. (Маша се за џеп, али к ад види д а новчарке нема, сјсти се јаду, да ју je Б еби затрорила 210 I О рганизујт е аналфабетске I течајеве и домаћинске ш ко л е ! �сам. Младост ме je завела, a сад ме je тешко искуство освијестило. .. Е с а д : Ja се, брате, од свег срца радујем^ али ти одмах наномињем да je твоју Хаснију у.зео Гајрет под своју заштиту и смјестио ју je у домаћичку и ћилимарску школу. Ено je тамо већ се je прихватила посла и ocjeha се сретном и задовољном. Ja сам увјерен, да сс ни она сама не би . хтјела новратити пријс него ли сврши ту корисну школу. Кад Гајрет од ње направи праву жену, домаћицу и мајву кад joj у шаке даде занат и наирави je потпуно самосталном за живот, стоји joj од воље да ти се опет поврати. О а л и х а г а : Ашколсум! To je, дина ми, хаирли! А л и ј а : (чврсто стисне Есадову руку) Пристајем брате. јер сад увиђам, да све оно што Гајрет чини, чини заиста на корист нашег слемента. -Опростите ми што до сада нисам био свјестан тога и што вас Гаретове поборнике нисам разумијевао н 1гисам сматрао искреним пријатељима! Е с a д: Нека ти je просто, брате! Ja ти ираЛтам a и Гајрст ти прашта! Има времен^ наДокнадићеш ово вријеме што си га^у свом' жпјвоту' за Гајрет и свој налредак изгубио. T o cft м>гад човјек, a Бог те je обдарио здравим снособностима, да би могао себи и својој заједници користити. јГгг-си прошао свијст, видио си ж ивот'ж >дф ног залада, алг ш м П1>авили0 Р ^ ј е в а о . Пошао си м в д ш м кривим странама. Сад^си га искусио, na на том искуству зидај евоју будућнору. И б р о : (Садулахефендији) Добро овај говори, баш ми га je мило слуштти! Е с a д: Ви сте сви, браћо, мрзили Гајрет, јер његов рад нисте схватали. Г^јрет гтодиже цивилизацију, он тежи за реалним и рацноналним животом онако како дух времена тражи, a како се вашсм конзсрватпвном схвататву не допада. On иде додуше путевима западне европско културе, јер oira продводи вријеме у ком живимо, али je Гајрст пронашао н>ене праве путове. Ви то нисте paзумијевали. Ви сте само осјећали, да вас вријеме тлачи и нисте могли доћи до сазнања, да je дух у ком ви живитс раван животу данашњег хамала. Ударац за ударцем избио вас je из седла, помрсио вам je сваку оријептацију. Тешко искуство приводи вас свијести. Ево вам еклатантног примјера у овој кући. Овај ефендија je на све дозвољене и недозвољене начине нападао Гајрет и са ћурса сметао да с с муслиманске дјевојчице уписују у школу. Пнтам те сад, драги ефендија, im a би било са Хаснијом, да ју Гајрет није узсо под своју заштиту и били joj помогли ваши записи. Оихире, браћо, нс уклањају пикакви записи ни илум, сихире може уклонити новрати у ову кућу, никад joj в и те сихири nehe загорчати живот. Да није било Гајрета поред свих ваших записа Хаснију би ттрегазила улица, јср у данашње материјалистичад доба нема дарежљивих руку, a севепом Гајрета, кога стс ви сматрали дсмоном највећег зла, ено je сада срстне и задовољне. па he ако Бог да, за два три мјесеца и њен Алијага с њоме бити дичан и сретан. С a д у л a х: Ејвала ти ефендија, кад тако roвориш! А л и ј а : Твоје су ме ријечи препородиле: He могу наћи довољног израза захвалности, нсго свсчано обсћајем, да hy Гајрет свим срцсм иомагати, a твоје искрене савјете поштовати. Е с a д: Још једно ми обећај! A л и ј a: Све, све! И нека ми je дрн образ, ако све не извргаио! Е с a д: Заклећеш се, да више никад нећеш окусити алкохолног иића, јср je то пајљући душманин нашег елемента, јер нас алкохол одаљује од узвишених начела ислама. A л и ј a: He само да га ja нећу пити, пего hy и сваког свог пријатеља и човјиса. уонштс одвраћати. — a д у л a х: (потахо Ибри и Салихаги) Видисте ли ви ово? A ми се бацасмо свим погрдама na (Ибро и Салихага машу главама). -*E V a Д: Joni нешто али само теби на ухо! д л ц ј а . (му Eic a д: (пребаци му руку прека рамена и шапће Ца^ухо) A ko желпш евлад, посавјетуј се са љекаром! (Алија га гледа зачуђено али га послије разумје и кимне главом). С a л и х a r a: (док je Ес-ад шаптао са Алијом, дотле je он са Садулахеф. и Ибром п ношто су a 1 значајно договаралп) Кад тако лијепо радн Гајрст u такав нам хапр жели, ево му од менс дар! (вадн новац и даје Есаду). С а д у л а х : И од мене! Халал олсун! (даје повац). И б р о: И од мсне. (И он да-је). Е с а д: Х вала вам, браћо. Ваши дарови ми дубоко дириуше орце јер ви сте билп посљедљи, који су се освијестили. Сад хајдсмо журно, да иотражимо Алијагин новац! С в и: Хајдемо! Живио Гајрет! КОНАЦ. ' ' Iskoristite bajramske mubarek dane da što više koristite „Gajretu"! оамо способност за живот. Кад се Хаенија научена 211 �Р е з о л у ц и ја л су с л и м а н ск е с т у д е н т с к с ом л а дигне ifa Б е о г р а д с к о Ј * У н и в е р з н т е т у О г о р ч е њ е студената м усл и м а н а н а В е о г р а д с к о м Универзитету, нарочит о б и в ш и х питомаца Д р ж а в н е Ш еријат ске гим назије, п о в о д о м закЈљ учака У л ем а -м еџ л и са и В а к у ф с к о г в и / e f t a у С а р а јев у Београдски Универзитет данас има прено 100 редовних слушалаца омладинаца муслиманске вјере. Готово су сви питомци Београдског Гајрета који издана у дан заузима све већег замаха у свом успјешном дјеловању око збрињавања муслиманске омладине на студијама. Велики дио те муслиманске омладине су апсолвенти Државне Шериатске гимназије у Сарајеву, која je основана одмах no Ослобођењу. Закључак Улема-меџлиса и Вакуфског вијеНа у Сарајеву, да се ова пуна гимназија претвори у 2 медресе — »двије ниже гимназије« — са no 4 разреда изазвао je нелино огорчење не само нод њених бивших ђака, него и код остале муслиманскв студентске омладине. Поводом тога одржали су данас састаиак, на коме су подвргли оштрој нритицп рад Улема-меџлиса и Вакуфског вијећа, а нарочито обзиром на поменути закључак. На састанку je закључено, да се јавности објави слиједеке з а ј е д н и ч н о м ишље ње : Муслиманска студентсиа омладина, која се данас налази веким дијелом на студијама на Београдском Универзитету, посматрала je мирно све до сада како рад Улемамеџлиса, тано и рад Вакуфског вијећа, односно Вакуфског Сабора у Сарајеву. Иако смо гледали стрпљиво у чврстој нади, да fce доћи вријеме, кад кемо — ваљда, и сами моћи својим слабим снагама бар нешто придонијети за санацију нашег болесног стања прије. него што све пропане. Да» када Улема-меџлис и донекле Вакуфско вијеће начин кзко да поправи вјерскс лросвјетне прилике муслимана, долази до закључана, које ми обзиром на досадање њихове »успјехе« сматрамо више него апсурдним, на можемо а да не кажемо своју ријеч. ^ Нас чуди од куда Улема-меџлис долази на мисао да тражи укидање, односно претварање, једне пуне државне муслиманске гимназије са најмодернијим наставним планом и у вјерском и у општем свјетском смислу; чуди нас закључак, да се такова једна установа, која je до сада у свгком смислу показала више него довољно успјеха, претвара у 2 ниже медресе! Поред толиког броја нереформираних и запуштених медреса, које чаме у мраку и чекају позитивну акцију Улема-меџлиса и Вакуфског вијека, долази се до величанствене одлуке, да се једна и скоро једина муслиманска модерна шнола поврати назад на ранг обичне медресе. To се код нас сматра напредак?! У рјешавању нашег вјерско-просвјетног питања у коме лутамо деценијама, као да смо ријешили гордијски чвор аио и ову школу претворимо у 2 медресе. Успјех fce бити без сумње велик, јер кемо имати бар 2 медресе више. Морамо истакнути фанат, да нас таква одлука не чуди, кад бацимо поглед на то, како су се у нас вјерско-просвјетна питања рјешавала све до данас. Нама je врло добро познат историјат, циљ и услјех Дар-ул-муаллимина и Онружне медресе. Ми врло добро знамо како je Вакуфска управа ријешила питање опстанка Окружне медресе на један збиља јединствен начин упропаствиши без самилости егзистенцију толино младих и вриједних муслиманских младића. Ми смо увјерени, да нам je noзнатија каријера многих питомаца бивше Окружне медресе, него онима, к о ј и с у рјешавали о њеном постанку и опстанку. Њима, без сумње није познато, да су многи врло добри ђаци no ликвидацији те медресе постали rope, i- — ________ ________ 212 ночијаши, па и A ko се ствар зрело посматра, ни Улема-меџлис ни Вакуфско вијеке ие би могли ничим загарантовати муслиманима да слична судбина неке задесити и Шериатску гимназију. И ако оба форума рачунају и даље на државни буџет за Шериатску гимназију, ми имамо и сувише основа да своје убјеђење још једанпут подвучемо. A ko Улема-меџлис налази за потребно да у рјешавању нашег вјерско-просвјетног питања изврши и ову опасну пробу, не помишљајући на судбину 250 ђака Шер. гимн. вриједних муслимана, како из града тако и са села, који ту добивају пуно васпитање и у вјерском и у свјетском смислу, онда категорички и с пуно огорчеања изјављујемо, да то боли погађа не само нас, који најбоље знамо шта je Шериатска гимназија и шта нам je она дала, него и све муслимане, који у Шер. гимназији виде огњиште одакле треба да изађу многе генерације свјесних људи, који fce радити на свестраном препороду муслимана. Улема-меџлис прије него што ја могао и осјетити, какву fce корист донијети генерације Шер. гимназије у сваком погледу, na и вјерском, доноси овакав закључак, који у најмању руку epHjefca све досадање апсолвенте поменуте школе. Нас то непознавање и неповјерење и не чуди, кад знамо чињеницу, да je ово први пут што се Улема-меџлис заинтересовао за ту чисто муслиманску школу, no први пут то баш у намјери да je укине. Исто тако не чудим? се je неколицина чланова Вакуфског BKjefca заузела исто становиште, јер једина веза која je до сада везала Шер. гимназију и Вакуф била je закупни однос између државе и Вакуфа за изнајмљену зграду у Дугом Сокаку. Ми, који смо ту школу на своје пуно задовољство и понос свршили, сјећамо се јасно, д а с м о н а н а ш и м ч исто вјерским приредбама најмање имапи ч а с т да д о ч е к а м о наше н а ј п о з в а н и ј е вјерс к е п р е д с т а в н и к е . М и, к о ј и с м о и х с а п у н о поштовања и љ уба ви п о з и в а л и , да н а с удос т о ј е с в о ј о м п о с ј е т о и , ј о ш ни д а н а с д о в о љ н о не р а з у м и ј е м о , з а ш т о на м се н и с у о д а з и в а л и . A ko улема из Улема-меџлиса из Вакуфског вијека налазе да би гимназије требало попунити или сходнијег начина, a ако држе да поправити, онда се може наки и и нека улема и господа наставни план Шериатске мијењати, може се наки би требало и што друго љепши метод и са мање жртава за муслимане. Износи се да наставни програм Шериатске гимназије данас није онакав какав je био у почетку њеног рада Ово нам пружа још један иепобитан аргуменат колико je господи мало познат рад и организација Шериатске гимназије. Ми, који смо ту школу апсолвирали и који се и данас за њу најживље интересујемо, најбоље знамо што смо учили и шта се у њој данас учи. Ако међутим, заинтересовани кругови, којима je на срцу претварање Шериатске гимназије у медресе, сумњају у успјехе њених апсолвената на Универзитету, нека се мало више заинтересују — можда fce се и зачудити; a ако им je лроблематичан рад у муслиманском дијелу нашег народа, нека пропитају оне, који о њима воде више рачуна, na fce се можда и задивити. Ми то само напомињемо, дубоко вјерујуки да се о томе није ни најмање водипа брига, кад се je доиио закључак, да се тражи ликвидација Шериатске �гимназије, јер да се на то пазило не би тај закључак онако лано и прено дана услиједио. Сматрамо за дужност да овдје истакнемо оштроумну примједбу и бојазан господина Реџића приликом засиједања Вакуфског вијећа, да се преузимање no вакуфу Шериатска гимназије од државе не догоди као и са Окружном медресом. Али у исто вријеме подвлачимо, да нам je напросто неразумљив и загонетан одговор г. претсједника Салихагића (према »Новом Времену«): »Бојазан r. Реџића, да се и са Шериатском судачком школом и Шериатском гимназијом не дсси као и са Окружном медресом отпада, пошто с а д а д р уг и д у х п р о в е ј а в а у в а к у ф с к о ј у п р а в и и, кад ове школе не би лреузели у своје руке, з н а ч и л о б и к а о н е к о с и р о м а ш т в о « !!! Шериатска гимназија у форми медресе довела би се у везу са Гази Хусревбеговом медресом, која би no намјери Улема-меџлиса била виша медреса. Затим би се Шеоиатска судачка школа претворила у високу медресу у рангу факултета. Т у би ђаци прелазили из Хусревбегове медресе и настављали студије теолошке и шериатско-правне. Овдје нам се сама од себе постављају ова питања: ': 1. Шта je са оним »теолошким факултетом«, који je т a к о ђ е р вакуфска управа недавно основала, у који ће ранг медреса онда спадати и ко fce бити његови слушаоци? Ако се помишља и на његову ликвидацију — што резултира из посљедњих закључака Улема-меџлиса — онда нам се још више намеће убјеђење, да je ово период брзог оснивања, a још бржег ликвидирања; 2. Да ли имамо и издалека потребан број спремних професора за једну медресу, која рефлектира да буде у рангу факултета, и да буде од државе званично призната као такова. Ми сматрамо да je прије сваке одлуке требало прегледати универзитетску Уредбу, која вриједи за Универзитете и за све факултете у Краљевини Југославији; 3. Да ли je заинтересованим довољно познато, да je на Универзитету у Београду у оснутку предвиђена катедра за шериатско право и да ли се je о томе имало водило рачуна. Напокон, ако се ипак налази довољно начина и основа за оснивање шериатско-правног факултета претварањем Шериатске судачке школе, онда je no нашем убјеђењу далеко умјесније узети други систем у извођењу свега тога, не стварајући апсолутно непотребне компликације. Зашто би било потребно, да један ђак Шериатске гимназије иде у Гази Хусревбегову медресу да би стекао ту привилегију, na да се могне уписати на замишљени теолошко-правни факултет?! Какво je то знање што би га ђаци Шериатске гимназије са 4 разреда у продужењу добили у Хусревбеговој медреси?! Сматрају ли кругови са циљем да укину Шериатску гимназију, да се у Хусревбеговој медреси постигне боље знање, него у вишим разредима Шериатске гимназије са најмодернијим наставним системом и академски образованим професорима са хвалификацијама за вишу наставу и са пуном савременом педагошком спремом?! Тим пријр Шериатска гимназија није потребна услуга Хусревбегове медресе, које би њеним ђацима омогућиле теолошке студије, кад je наставни план Шериатске гимназије такав, да он својим апсолвентима те студије у пуној мјери омогукује. Taj план je и рађен има: јући у виду предстојећи теолошки факултет. Господа сумња да Шериатска гимназија даје довољно спреме својим апсолвентима, na да би могли студирати т еол о г и ј у у С а р а ј е в у , али нам изгледа, да та иста roспода не зна, да су већ 2 свршена ђака те школе. з а х в а љујући само нашем Га јрет у, д ип ло ми ра л и у К a и р у, од којих je један завршио студије прије него што се могло и очекивати. Питање: Зашто теолошки факултет, који je био предвиђен при оснивању Шериатске гимназије, није до сада осноb s h , свакако je умјесније, да га себи постави Улема-мецлие, Вакуфско вијеће и остали позвани, који су водили мавну ријеч, него ђаци Шериатске гимназије, који су се драговољно обавезали, да ће га завршити. Али не само то. И поред свијести и осјећања, да нам право високо вјерско образовање у великој мјери недостаје и да je то управо камен спотицања нашег, још ни једна Вакуфска управа ни Уледа-меџлис не нађе за потребно да ма и једног питомца Шериатске гимназије пошаље на теолошке студије у Каиро или шериатско-правне науке у Алжир. T o j e м в И ј у т и м ч и н и о Г а ј р е т , к о ј и j e у noр е ђ е њ у са У л е м а - м е џ л и с о м и В а к у ф с к и м виј е Ђ е м н е с р а з м ј е р н о м а њ е п о з в а н з а то, н а ро ч и т о с о б з и р о м на т е ш к о ћ е с к о ј и м се бо ри у и з в о ђ е њ у 'fe'B о ј и х n a т р о и т с к и х ц и љ е в а у onштем инт ересу свих муслимана. A ko Улема-меџлис хоће, да под сваку цијену провгде систем извјесне градације у теопошком образовату муслиманске омладине, гдје би један прелазни ступањ заузимала и Гази Хусревбегова медреса, онда нека у мјесто да тражи претварање Шериатске гимназије у 2 ниже медресе, оснује потпуно нове или употреби старе, којих хвала Богу има приличан број. Шериатску гимназију, међутим, оставите на миру, a њезине генерације, које тек ступају у живот, спрпвдаће Вам врло добро потребу њеног даљњег опстанка, над већ, на жалост, Улема-меџлис и неки- чланеви Вакуфсчог вијећа не увиђају то још сад. A ko Вам je жеља, да један број апсолвената Шериатске гимназије, јер сви Вам они нису ни у ком случају потребни, студира на теолошком факултету, који желите да оскујете, онда можете бити увјерени, да то питање треба сматрати кап најмање важно, јер ће их увијек бити довољан број. Н е р у ш и т е о н о ш т о j e д о б р о и с и г у р н о , да б и с т е з а с н о в а л и о н о , ч и ј и fce у с п ј е х б и т и и с у в и ш е п р о б л е м а т и ч а н ! Т а ј апел Вам и упућује му. слиманска студентска омладина, којој просперитет муслиманског дијела нашег народа стоји у најмању руку на срцу онолико колико и Вама! 8. априла 1931. год. Београд. За студенте муслимане: Мустафа Камарић, канд. права; Бекир М. Омерсофтић, Ј.ад. права; Мамајлија A . Хусеин, ст. права; Мустафа Пузик, ст. права; Хајрудин Бујукалик, студ. шумар, Um jesto Kurbana u naravi .. ., žrtvujte ,,G ajretu“ Kurban u novcu, \\ je r j e to najbolji Kurban! 213 �Sa/et S. Z eS e v ić M erlfum fia d š i Hafiss H usni e f. S u m a n a g ić U praskozorje, u subotu 4. aprila 1931. ispustio je svoju veliku i plemenitu dušu iHadži Hafiz Husni ef. Numanagić, muderis i bivši travnički muftija- Dična i ug­ ledna starina, urešena velikim vjerskim znanjem, ra­ dio je do svoga posljednjega daha, do svojih osamde­ setih godina a da nikad nije »Teko a ne izvršio«. Nje­ gova naobrazba bijaše mnogostrana i veoma velika. On je učenik triju najznatnijih islamskih gradova: Me­ ke, Medine i Carigrada. Pored toga što je bio iiafiziKur’an (a. š.) u tančine je poznavao tefsir i hadis i go­ vorio je uz materinji jezik još arapski, turski a drži se da je u perzijskom imao malo ravnih medu našim svi­ jetom. Prvu naobrazbu primio je u Fojnici, svom e rod­ nom mjestu, odakle je kasnije došao u Sarajevo i učio u medresi, a zatim u Carigradu, Mekki i Medini. Tra­ žeći nauku u dalekom svijetu proputovao je Hidžaz l Tursku i na taj način upotpunio svoje veliko znanje. Vrativši se u domovinu isprva je bio muderis na me­ dresi u Visokom. Početkom svietskog rata imenovan je muftijom u Travniku na kojem je položaju ostao sve do 1927. godine, sve do svoga umirovljenja. Tada se opet vratio u Visoko, gdje je i ostao sve do svoje smrti. Merhum je svugdje, gdje je bio sijao dobra djela koja su naravno urodila plodom, jer je sa sv eg srca radio za islamski boljitak, ne tražeći nikakve od toga koristi ni hvale, pa je zato i ostao nezapažen široj ma- si, ali će istom budućnost pokazati, koliko smo u nje­ mu izgubili. Njegova će djela jasno govoriti o njegovo] veličini i uvijek će ostati u najljepšoj uspomeni. Nje­ gov boravak u Visokom urodio je preporodom me­ drese i tekije. U Travniku je ostavio mnoštvo slušaoca svojih bezbrojnih predavanja i na novo osnovanu i prije nekoliko godina otvorenu tekiju. Njegovu veličinu ispoljava nedavno otvorena tekija u Pruscu, gdje je rahmetlija svega proveo koji dan prilikom hodočašća na Hajvatovicu. Kako malo prije spomenuh, čim Je bio umirovljen povratio se je u Visoko i počeo sa neumor­ nim radom. Obezbijeden mirovinom radio je bez pre­ stanka sve do polovice ovogodišnjeg ramazana kad je morao napustiti svaki irad i leći u postelju, iz koje se je privremeno i pomalo dizao, dok iza kratke bolestt nije preselio na bolji svijet. O vo svoje zadnje vrijeme poklonio je narodu kazujući mu i predavajući tefsir, ha­ dis f mesneviju, a da se vidi koliko su mu predavanja bila cijenjena, mnogi su ljudi redovito dolazili na njih čak iz Sarajeva. „ ^Jsmrt Hadži Hafiz Husni ef. odjeknula je nenadano, porakno. da se je mnogi njegov poznavaoc u Čudu i zaprepaštenju zapitao: »Sta b i? !» Već ranim jutrom cijelo je Visoko zamuklo nenadanim događajem i jedni su drugima izjavljivali saučešće iako nisu nikakav rod rahmetliji. Javljeno je u Sarajevo, Travnik, Zenicu i Fojnicu odakle su poznanici i poštovaoci pohrlili da odaju posljednju počast velikom ulemi i dobrotvoru. Iako se je kasno saznalo, svijet je iz okolnih mjesta pohrlio u Visoko. Iz Travnika su ljudi pohrlili u auto­ mobilima, jer nisu imali željezničke veze, ne žaleći ni velikih materijalnih žrtava. Također je iz Sarajeva, Ze­ nice, Fojnice i ostalih okolnih mjesta -došlo mnogo Ijudt i ako se je kasno saznalo i vrijeme bilo kratko do po­ greba. Cijelo Visoko snijelo je rahmetliju od kuće do pred džamiju u kojoj je najviše običavao klanjati. Za­ tim mu je proučena hatma. Svijet je šutke prolazio kraj džamije i sa poštovanjem i žalosti učio fatiliu. Po malo je svijet sa strana pristizavao. Pred džamijom je kroz cijelo vrijeme bilo mnogo pobožnog naroda, koji fatihom odavaše posljednju počast. Pred ikindiju tužno sc razliježe salla sa munare. Ustrcptaše srca ražalošćenom narodu i ljudi pohrliše u džamiju mnogo prije vremena da dobiju mjesto. Iako je džamija prostrana samo je jedan dio mogao stati, dok su ostali išli u druge dža­ mije klanjati ikindiju. Poslije dženaze-namaza krenula je tužna ali veli­ čanstvena povorka prema groblju. Nije bilo moguće prići dženazi, koja se je visoko uzdizala nad p ovor­ kom nošena na rukama. Iza dženaze su stupali rahmetlijini lični prijatelji s univerziteta carigradskog, s puta u sveta mjesta i iz njegova kruga slušaoca 1 po- Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav” ? 214 �Štovaoca. Svi prozori na kućama bili su načičkani žen­ skim glavama kuda god je povorka prošl'a. Nastupivši na novi most šeliovi su zaučili keHmei-tevliid što je još više unijelo tuge i žalosti u i onako ožalošćenu prat­ nju. Kad je prva lopata zemlje udarila u naslone, pre­ kinuli su kelimei-tevhid jecaji sakupljenih i svakome jeta moralo vratiti jer nije bilo mjesta i ako prostranoj tekiji. Poslije jacije proučen je tevliid za dušu ralimetlijinu. Pred mihrabom zasjeli su šejhovi iz raznih te­ kija i mjesta. Cijela je tekija odjekivala od zanosa pre­ ma Stvoritelju, moleći Qa da podijeli uzvišeno mjesto rahmetliji u Svome dženetu. Nakon tevhida i žai'osnih ЏЕН АЗА Р АХМ . М У Х АМ ЕД ЕФ. ЗАХИРОВИ ЋА, ПРОФЕСО PA У Б И Х А Ћ У . ГОВОР ДРЖИ Г. ОСМАН РЕЏИЋ, ПРЕТСЈЕДНИК ГА ЈР Е Т А ° УЧЕЊ Е Ф А ТИ Х Е ПРЕД ДУШ У V 4,4^ V Р АХМ . su tekle suze pri zadnjem rastanku. Za kratko vrijeme grob je zakopan, jer se je svako jagmio da što više zemlje nabaci, da što više »hizmeta« učini rahmetliji. Mnogi su kurrahi i hafizi učili iz raznih mjesta, da bi mu što višu počast odali. Nakon pogreba svijet se je rasuo, a neki su krenuli kućama, jer su nenadano ot­ putovali i posao ostavili. Još prije zalaza sunca počela se je tekija, djelo rahmetlijino, puniti. Pred jačaju je opet proučena hatma u dupke punoj sinahani tekije. Mnoštvo se je svi- •• М У Х АМ ЕД ЕФ. ЗАХИ РО ВИ ЋА У БИ Х АЂ У razgovora svijet se je razišao, a gosti šteni po kućama građana. O vo napisah, da makar u neznatnoj ovoga našega pokrivenog velikana, a što liše mlade sile da vjerno sve opišem, to se oprosti, jer mi je nakana bila dobra. su poraznijeslici pokažem mi ne dozvomolim da mi »Njegova se lica sjetimo, Djelima mu se ponosimo I za njeg fatihu učimo!« Члан Гајрета свјестан je члан своје заједнице 215 �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Н о п и в е л и к и / { о о р о т в о р (л ега т о р ) Г а /р ет а Р а д Г а / р е т о в е о р г а н и з а ц и /е Како ce то види из уводног чланка нашег листа, r. Др. Хгмдија Карамехмедовић, бивши министар, члан Врховног занонодавног Савјета и управник Државне болнице у Сарајеву, уписао je почетком априла о. r. свога брата рахметли Мехмед еф. Карамехмедовића чланом великим добротвором (легатором) Гајрета, уплативши члански допринос од 10.000 Дин. (десет хиљада динара) у готовом новцу. 22. марта т. г. одржао je Мјссни одбор у Миочу у кафаии г.. Мурата Фазлића изванрсдну окупштину члапова, којој je прнсуствовало око 30— 40 члапова. Скупштину je отворио претсједник одбора г. Шахин Ејубовић и најавио дневни ред. Ha то г. Ариф Бахтовић добива ријеч н поздралља скупштипаре и образлаже идеју и рад Гајрета. Говор п образложење примљено je са великим одушевљењем. Иза тога скупштина je бурно шхицала Њ. В. Краљу Александру I. и Покровитељу Гајрета Њ. Kp. Вио. Преслолонасљеднику Петру, и цијелом Краљевском До^му. Г. Др. Карамехмедовић најавио je овај упис у чланство великог добротвора Гајрета свога рахметли брата са слиједећим писмом Главном Одбору Гајрета: »Познавајући давну жељу свога рахметли брата Мехмеда да лриступи друштву Гајрет иао велики добротвор чим му то материјалне прилике дозволе, одлучио сам да једну обавезу, коју сам пред његовом најближом родбином преузео на ce на д«.н његове смрти — обавезу наиме, да 1sy Му ja у име све родбине подићи споменик — испуним сада пригодом двогодишњице његове смрти на тај начин да га упишем за великог добротвора Гајрета. Увјерен сам да je то најбољи и најтрајнији сломеник мому рахметли брату a сигурно je, да би и он, да смо ra за живота упитали, какав спомсник жели да му родбина нанон смрти подигне, одговорио да je најбоља врста споменика овакова, каиову сам ja сада одлучио да остварим. 9. априла о. г., кад ce навршавају двије годинс од дана смрти рахметли Мехмедове, положићу друштву Гајрет своту од 10.000 (десет хиљада) са молбом да Главни одбор Гајрета упише у своје књиге рахметли Мехмеда као свог великог добротвора. ,ј . , "| | Желећи нашем драгом Гајрету најбољи успјех у његовом велином настојању оно културног, економског и социјалног препорода'муслимана Југославије, биљежим ce с дубоким поштовањем: Др. Хамдија Карамехмедовић, управник Држ. болнице, в. р.g Гајретова хатма новом великом добротвору Гајрета Главни одбор Гајрета приредио je учење хатме пред душу новог великог Гајретовог добротвора рвхметли Мехмед еф.’ Карамехмедовића на дал двогодишњице његове смрти. Хатма je проучена у четвртак 9. априла о. г., у Беговој џамији послије клањања икиндије. Дову je учио познати Курах и хатиб Бегове џамије г. Хафиз Есад еф. Сабрихафизовић. Пространа Бегова џамија била je за вријеме хатме дупком пуна најугледнијих грађана града Оарајева, чланова и пријатеља Гајрета заједно са свнма члановима Главног од« бора Гајрета и г. Др. X. Карамехмедовићем, братом новог легатора. Нека -je рахмет души Гајретова великог добротвора мерхум Мехмед еф. Карамехмедовића! Тражите, трошите и пропагирајте потрошњу Г а ј р е т о в а цигарпапира 216 Изванредна скулштина Мјесног одбора у Миочу Затим окупштина једногласно бира у одбор: Шахина Ејубовића, Арифа Бахтовића, Мурата Фазлића, Хпмеда Лагумџију, Шахина Чизмића, Реџу Хасечића, Ибру Мехвћа, те замјенике: Осму Слатнну, Алиу Мемишевића, НЈефку Лагумџију, Ибру Мехлнагића и Раму Калафата. Надзорни одбор: Бекигр Лагумџија, Дедо Бахтовнћ )i Џафо Хаџић.. Вијести из Шапца Новоименовани повјереник Гајрета у Шапцу г. Махмут Машовић no пријему декрета и тиаканица ступио je одмах у додир са г. г. Тахиром Алагићем и Јосимовићем н отпочео аа уписом чланова и већ je уписао скоро 30 чланова, који су одмах уплатили свој улог за алрил, a до првог маја биће их 50— 60. »Подринске новине Шабац« пишу о Гајрету следеће: »Гајрет у Шапцу«. Муслимани из Шапца у друштву са браћом Србима оснивају Мјесни одбор Орпског муслиманског просветног друштва Гајрет. Желимо успеха овоме напредном просветном друштву у нашој средини«. Овим путем захваљујемо г. Јосимовићу на његовом заузимању за Гајрет и молимо га да настави с радом и сарадњом са нашим повјереником. Вијести из Бијелог Поља (код Мостара) Повјереиик Гајрета у Бијелом Пољу (Потоци) г. Дервиш М. Хоџић отпочео je с радом за Гајрет и уписао 21 члана Гајрета, a ако Бог да, биће их још више. Повјереник je чнтао послата му Гајретова предавања, и на свадсом предавању било je зо-т-60 слушалаца. Сви су присутни увијек изражавали признање и захвалност Гајрету и његовим агилним и неуиорно раданим људима. Повјереннку je највише помагао у раду за Гајрет г. Хакнја Ћурић, Вејсил Ћурић и Асим Ћурић, сва три из Хумллишана, који су одмах схватили и разумили идеју Гајрета и не пожалише труда да помогну повјеренику, те им Главпп Одбор и овим путем изрнче најљепшу захвалност с иадом да he они и надаље бити најболлм сарадницима и помагдчима Гајрета. Вијести из Борча (Гацко) Новопостављени повјереннк Гајрета у Борчу г. Али еф. Лого уложио je много труда и пожртвовности, те je први дан Рамазанског Бајрама у свом џема/гу пред џамијом сакупио 216.-!- Дин. прилога за Гајрет, те je том приликзм добио врло добар успјех, као први пут сажупљања. On увнђа да ce сваки дан у том крају све то више побуђује свијесг за друштво Гајрет. Дароватељи су слиједећи: no Дин. 10.— : Алија Лого, Делнлић Увејр, Мурат Лого, Вук Мујо, Дерво Ontepnh, Алија Гаџо, Садко Вук, њаћир Фртуна, Махмут 'Вапо,, Адем Лончарић, Алија Дервишевић, Хамид Хрво; no Дин. 5.— : Абид �Грсљо, Оалко Бајровић, Фсрхат Бајровић, Хамил Гаџо, Ибро Махнр, Мурат Алађус, Лдсм Далелић, Смајо Валодср, Ибро Вук, Бешир Валодср, Хамид' Лоичарић, Мушан Ковач, Салихага Делалић,, Мурат Таловић, Фејзо Салчин, Џамо Володер, Хамид Вук, Дервиш Махир; но Дин. з.—: Аллја Аљиспахић; no Дин. 2.— : Хусо Чорбо. Овдашњи су крајсви врло забачепи и зпиуштенн, na јо евакл почетак врло тежак, пли he сваким даном и рад кретатн na Ооље. ■ И овим путем изриче Главни Одбор сакупљвчу као r. племепитим дароватељима топлу захвалност и моли их да ct и надаље сјећају овог хајирли друштва и да га помогну, колико им je год могуће. Вијести из Сребренииа Прије неколико дапа основап je у Сребренику Мјеснп одбор Гајрета, a за претсједника je изабран г. Мустафа Суљкановић, добротвор Гајрега. Г. Суљкановић je упутжо Главном одбору један допис, у ком се жали што се за претоједника није примио њихов учитељ г. Мехмед Ибрахимовић, који се, како он вели, много заузвма већ одавно за Гајрех, na му и овим путем изриче захвалност на његовом труду a заузимању. Поменути се учитељ из свег срца заузима за ГаЈрет, не желећи да се истиче, ради чегд се није »и хтио примитн части претсједника. ^Г. учитељ не само да уписује мушке чланове Гајрета, него и жене, држл иу предавања, аналфабетске течајеве, оснива им пољопривредну задругу и сл. Г. учитељ се je такођер уписао и за члана утемељача Гајрета. Г. Ибрахимовић сваком првликом упућује тамошњи свијет како треба да ради пољске послове и да земљу пг рациовалкије обрађује. ^ f И Главнж одбор нзриче овом племенитом наворпи свјетитељу своју захвалност и моли га да и надаље просвјеhyje тамошњи наш елеменат, да помаже Гајретов Мјесни одбор дјелом и ријечју и да ширн Гајретову идеју и усађује ју у срца тамошње омладине (пгколске дјеце). Нека буде као приијер и другим својим колегама! Д а љ њ е п р о ш и р е њ е Г а /р е т о в е о р га н и за ц л /е Оснивање Мјесног одбора Гајрета у Бијелом Пољу (Санџан) Претоједпик: Мурат Бурџовић, трговад; потпретјссдт1к: ЈовоЛазаревнћ, срескн начслнпк у ц.; секретар: Мрс. Коста Нантазијевић, апотекар; благајннк: Мула Музуровић, трговац; чланови: Ибрахим Добарџпћ, Милије Лапгић, дирелтор гимназије, и Ћамил Хот, трговац. Ова je листа првмљена аиламацијом. У иадзории одбор дошла су гг.: Шемсудин Зечевић, вероучитељ; Абас-бег Зејновић, трговац u Алексавдар Чсрновојскл, професор. Замјсници су слиједећи: Абаз MeKHh, Милош Раконац, Изет Карабсговић, Браико Цветић и Шабан Нухоџић. Ha нјесто г. Абаза Мекића, који се mije хтно примитн функције изабраи јс г. Ајдпн Међедовпћ. Постављање нових повјереника у плеваљском срезу У циуљ што успјешнијсг развитка Гајретове акдиЈО no плеваљским селима, a na предлог Мјесног одбора у Плевљу. Главни одбор поставио je ових дана повјереницимг Гајрега слиједећу господу: За општину Буновачку: за село Рашчиће: Ибра<цм еф. Шљивб," jimbiM, м Дервиш еф. Хаџалић; за остала села: Ејупбег Бачић, Дервиш еф. Кожо, Хакибег Бавчић, Јакуп Moheвић, Азиз Бавчић и Касум Стовраг, земљорадници. , 'к . ■' За општину Бољаникиу; за кметију Војтиле: Ибрахии еф. Мнљевцна, имам, Суљо Дељковић и Мирко Митровић; за кметију Страхов до: Осман Кубур; за кметију Бољанићи: Хааал Влаховљак; за вметију Поблаће: Омер-хоџа Хамзић и Митар Огојић; за кметиЈу Ковач: Шемсо Плакало и Новиц« Дроњак; за кметију Глисница: Ферхат Винарић, земљорадкици. За општину Мељачну: са села Прачица и Црнце: Хаџп uh еф. Хннић, нмам, и Ајдин Диздар; ела Мрчево и Норос: Алија Муховић; села Шљуке, Биједићи, Лехово Брдо и Церовце: Шахо Шљука; село: Градац: Јусуф еф. Машовић. Нови повјереник Гајрета у Лисичикима (срез Коњиц): г. Хидајет М. Драче, бил>ежник опћине. Г. Драче као бивши питомац Гајрета сматрао je за дужност да се одужл друштву, које га je извело на прави пут и дало ну хљеб у руке, да поради за добро и напредак Гајрета, na се понудио да се примл повјереништва у Лисичићима, гдје се налази као биљежник, a становништво je села муслнманско. Г. Драче обећаје да he настојати да што више поради за ово друштво и да приход буде што обилнији, те je у ту сврху већ почео попноивати курбанскв кожице за Гајрет и уписивати чланове. Желимо му сретан почетак! Досадањи повјереник Гајрета у Бијелом Пољу г. Мураг Бурџовић одржао je окупштину чланова Гајрета 22. марта т. г., у просторијама друштва »Слоге« ради избора управног и надзорног одбора. Оснивање Мјесног одбора Гајрета у Сребренину (Тузла) Скупштану je отворио повјереник г. Бурџовић, трговап Ванредна Гајретова скупштина повјеренства, одржанаје истичући да je функција Гајрета у Бијелом Пољу врло на29. марта 1931. год., у згради основне школе у Сребренику. предна за буђење националпе свијести и љубави npeva Присутних 52 члана. Дневни ред: просвети код простог народа. Иотиче да рад овог друштва no 1. Досадањи повјереник Гајрета у Сребрнику Осман еф. стоји у опреци са догмана ислама н да се он постарао да се овдје сгвори Мјесни одбор, пошто он сам, као повјереник, ' Јар&шерић отвара скуцштину и на првом мјесту захваљује се присутним на овако лијепом одзиву и извјештава, да не може постићи све оно што Гајрет треба да учини. имаде преко 60 чланова и чланица, na да. се првсгупи изЗатим г. Илијас Добарџић говори о историском развитку бору мјесног одбора. Гајрета и о његовом раду у прошлости na тешком путу наЗатим у кратким цртама истиче значај Гајрета и његов ционалног буђења мала и ширењу просвете. . . рад на подизању муслимана, како на проовјетном тако и Записник je водио г. Милош Раконац, профеоор. на екопомском пољу. Ha прадлог г. Бурџовића изабрана су три лица ради еастава кандидационе листе одбора, који су предло.килц слпЗатим моли присутне, да изаберу двојицу који he предједећу лиоту: ложити кандидациону листу, na се изабиру: Џанић Ахмет Jesam li podmirio dužnu pretplatu? 217 �н Хаспн Мујезиновић, који се попллче и вракају са слиједсћом листом: Муетафа Суљкаповић, Алија Мујчинопнћ, Омер Чнзмић, Мухарем Хоџик, Хпшим IllnOiih, Хлслн Jaiuapomih, Сафер Џамбнћ, Хасал Мујезиновић, Алија Јлшлревнћ, Мујчнп Шернфовпћ и Мсхмед Мухарсмовић. Ова се листл лЈ^члмацијом примл. Затим узлма ријеч Мустааф Суљкановпћ н моли, да нрочита поздравну депешу г. прсдссднпку Гајрста и пита лрпсутне, да лн се слажу с тнме, да. се дспеша упутн, што re усвлја уз бурно кллцан.е жнвно председннк! • иа Сарајева: Ерхем Рустамгтаптк, чппопипк Мопополоког ннс.нектората; За чланове утемељаче Гајрета у unca ine ке глиједећа гг.: из Требиња: Авдо Хлјдархоџић, из Кичева: Риза еф. Иомлилопнћ н Аеим сф. Зулфпка- pcniih, из Приједора: Смаил 'Вулклћ, из Теслика: инж. Симо Крстић, Мустафа Фстахагпћ, гђа Ссднка Фстахагнћ и Хусејин Пашић, из Сребренице: Енвер Беговнћ (Иоточарн) n одмах упла- Днн. 600.— , После тога моли Суљклновпћ присутне. да од сада jotu боље пофаде за наш драгл Гајрет, a плрочито на идући Бајрам спкули што biiuic курбанских кожица, да и у том no. гледу Гајрету што више допринесу. Затпм сс скупштина закључује п Мустафа Оуљкапош^ заказује констптуирајућу седнпцу одбора. tuo Нови повјеренин Гајрета Р а зп и д о б р о в о љ н и п ри л ози Г а јр е т Ових дана именован je повјереннком Гајрета у Бл&тнпци (срез Тешан>) г. Мустафа Фетахагић, шум. чнновипк. Вијести из Теочана (срез Зворник) Повјеренпк Гајрета из Теочака г. Мујаковић доставио пам je допис слпједећег садржаја: Пригодом поппса пучалства ШЈСјетно' нас je наш омиљенн кадија г. Сејид^Алија. Бајрактарсвић из Зворвика и ако je био у веллком послу чша*с није заборавио за наше једино културно и просвјетно друштво Бајрет, na је ^ л е т а к з. априла т. г. након што je прручно хутбу и клањао џумунамаз, одржао једно ријетко, сдвремено предавање о просвјећнвању u узгоју, оппсујуКи Гајретову ндеју п бодрећи народ на потпомагање'ове наше важне устанопе, како у прошлости тако и у будућности, доказујући да сваки онај који иорадн и помогне Гај^ет у његовом тешком задатку, помаже сам себп, својим и Отаџбиии, улијевајући у срца љубемв на спрам своје рођене груде и узвишеног Крал>а. Нарола je у џамији бнло као на Бајрам, јер су зналв да ће г. Бајрактаревић учити хутбу, клашагги џуму и одржати предавање na су га сви помно саслушали, тарући сузе које су нм од весеља из очнју капале. Оваково савремено предавање о васпптаљу омладине поткрнјепљено Куранп-керимом и Хадиси шерифом одавно Теочак није запамтио, те je сада овакоме jacno од колике je важности за нашу будућност Лајрет, те свако о томе с љубав.гу прича и рпзговара. Нашао сам се нобуђеним да овај похвалал гест нашега кадије г. Бајрактаревића ставим до знања наслову, како би и јавност сазнала да нма људи који свом душом желе дока* зати корист поносне Гајретове идеје асоје ће безувјетно уродотп добрпм плодом. Даљњи добротворн и утелгел»ачи из Бихзкз: Г. Мухамед еф. Смајић, шер. судија уттисао се за члдна добротвора Гајрета, поислоннвпш Гајрету 10 дионнда Баике Гајрст у вриједности од 1,000 днинара. из Високог: Г. Рефик Бекташ уписао се за члала уте- мсљачд 1!ОД Мјесног одбора у Високом. Из Теслика: Омер Феризбеговић и Зијад Галијагаевић, из Сарајева: Сулејман Мурсел и Дервиш Тафро, проф. н одмах уплатнли цпјелп пзнос, из Београда: Ахмед Ксмура, чин. Прив. Агр. Бонке н одмах уплатно цијелп изпос. Прилози из Власеница Мјесни одбор обратио се посебшгм допЛсима на 7 сеоских димијскпх имама риди прикупљања прнлога за Гајрет. те се одазваше слпједећа господа: Хасан еф. Имамовић из Кнежнне Дин. 138.— Али еф. Диздар из Крушеваца Дин. 42.— Мухамед еф. Хаџић из Церске Дин. 90.— Шериф §ф. Меканић из Дервенте Дин. 00.— У Власеници пред Султан Фагнх џамијом саасупио претсједннк г. Зухдија Халанефенић и потпретсјсдник Рсџеп Таљић Дин. 124.60. У Власеници пред Хајрије џамијом сакуппо je благаЈник Сејфо Таљић Дин 78.75 У Hoboj Касаби сакупио je иовјвреншс 1’ајрета г. Осшшзга Хаџић Дин. 100.— Г. Мехмед еф. X. Омеровић, шер. судија сакупло je Дип. 90.—i a дароваше: no Дин. 10.— : Мустафа ИмамовиН, Салих Фазлнћ, ХЈаашд Џиндо, Мустлафа Кутловац, Фехим Џиндо, Едхем Хасановић, Осман Ивојевић, Хамид Мухић и Н. Омеровић из Кнежине. Иопред Мјесног одбора изриче се најљепша хвала како сакупљачнма тако п дароватељима. Њшосс изричемо топлу хвалу горе споменутим пм«. мима, који се одазваше позиву Мјесног одбора н молимр их да и у будуће раде за Гајрет и на прошпрењу јвнгових идеја. Прилог из Гациа Угледни новчани завод Српска Штедионица д. д. у Гацку даровала je Гајрету своту од Дин. 500.— те се ona сматра као најистакпутија пријатељица нашсга Гајрста у гатачком срезу. И овпм путем Гајретовој пријатељпцн шлјљепша хвала! Прилози из Кичева Повјереник Гајрета у Кичсву г. Мухамед Гаћо сакуппо je за Гајрст своту од Дии. 304__ добровољнлх прВлога ме!>у оцдашн>им грађанством. — Топла хвала! Gajret u svakoj kući, znači samo njezin napredak 218 за �Прилози из Тузле Г. Омер Омазић сакушо je Дин. 355.— призлога, a да1>оваше г. г.: Дин. 50.— : Ибро Ибрић из Ћехаја; Дин. 40.— : Алиосмад Софтнћ из Липнице; Дин. 20.— : Халил Мујабашић из Пасаца; Дин. 15.— Салко Џамбић из Берковице; no Дин. 10.— : Бајро ТЈерзић т Одоровића, Мујо Мујановић из Дједипе, Хашим еф. Имшировић из Сеоне, Фехим Јакубовнћ из Вужовија, Мухамед Шсумовић из Пољица, Бекто Суљеи- студ. пред Фазлипашином џамијом Ддц. ,43 — Суајд еф Ву. KOBiih имам из Криваје Дин. 70.25; Ахмет’1еф: 'ФаблиК," имам из Бајвата Дин. 61.—; Ариф еф.“ 'Нарнћ имам цз Вшмдића' Дин. 8.50; Сулејман еф. Хоџнћ цма« из Ораховрце ,;Дин. 45. ; Ибрахим еф. Чамџић имам д з .Јунузовића Дин. 112.—; Хасан еф. Ибрић имам из Чиновића Дин. 53__ и Хамид еф. Зилкпћ имам из Гостовића Дин. 78.—. Укупно Дин. 882.75. Сакупл>ачима и дароватељима топла хвала! ЖЕНСКИ ОДБОР Г А Ј Р Е Т А У БРЧКОМ ...... i обуо ових дана 39 сиромашне дјеце. Међу дјецом сједв с лијева на десно: тајница Паша Мехмедовић, одборнице Зекија Хасанефендић и Ханумица Зејчировић, те благајница Месрура Кучукалић. дић из Добрње, Мехмед Разић^из Добрње, Мехмед Џибрлћ из Прокосовића, Смаил Шабановић из Тузле, Мехмед Разић из Добрње, Мујо Ханић из Пурачрћа, Осм&п Хоџић Ш Ду. брава, Салих Дукнћ из Вуковија, Ибрахим Буљубашић na Деветака, Салко Салетовић из Ободннце, Ибрахим Буљубашпћ из Пасаца, Мехмед Ћосић ш Модраца, Химзб Оемановић из Сухе, Мухарем Џафић лз Ободншјђ, -Сејфо Пирић из Ивовића, Хашим еф. Имамовић из ЛукавиЈа п Алија Брђаловић из Вуковија. Прилози из Маглаја Мјеони одбор сакупљао je пригодом рамазанског Бајрамншмаза прилоге за Гајрет и то пред џамијама, a сакуппла су слиједећа г. г.: Ибрахим Чејван и Мехмедалија Локмић пред Куршумлнјом џампјом Днн. 185.— ; Ибрахим Крзнћ и Мехмедалија Сманћ нред чаршијском џамијом Дин. 147.25; Хусеин Локмић Дар Гајрета ученицама Домаћичке школе у Жепи (срез po. гатички) Ha молбу иовјереника Гајрета у Жепп г. Мухамеда Конаковића, учитеља Главни одбор je одобрно набавку басме за 23 ученице Домачићке школс. које су врло сиромашног стања (свакој no 5 метарл). Овај je дар упућен преко Мјесиог одбора у Рогатицп, с тим да се од овот материј&ла скројд и сашије ученицама одговарајућа одјећа! •' Гајретова забава у Стоцу Мјеснн одбор Гајрета у Стоду одржаће годцшњу забаву на 1. маја у заједницц иа ‘ женокнм бдбором, a ka 3. маја са одбором из Дом«шовића у Домаиовићпма. ~.v ? Припреме за ову забаву већ се у велико чине и држи се да he у сваком погледу успјети;одлично. Ha^nporpaMj'le комад »Он« од Ћоровића. Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будућноСТ 219 �Г. Хуснија Косовић, О ст ал е в и / е с т н Поздравне депеше претсједнику Главног Одбора Гајрета Са скупнгпше Женског иодоДбора Гајрета у Брчком •упућујемо Вама као нретсједнику и цјелокупном одбору наше искрене поздраве. Претсједница: Нафија Кучукалић. Брчко: Гајретов чиновник, навршио je ових дана 10 годииа службе у Гајретовој канцеларији. Г. Косовић je најстарији службеник канцеларијс Главног одбора Гајрета. Своју служ- Тузла: Желећи' да Гајретову идеју у овоме крају још више нроширимо сазвасмо скунштину и изабрасмо Мјесни одбор Гајрета у Сребрнику срез Тузла те по једногласном закључку скупштине почдрављамо Вас као дичног и неуморног вођу за препород муслнмана молећн драгог Алажа да Вас поживи још много година. Мустафа Суљжамовић, Осман еф. Јашаревнћ, Мехмсд Ибрахимовић. MUSLIMANI, UPISUJTE UDJELE JUGOSLAVENSKE PRIVREDNE ZADRUGE I ŠTEDIONICE U SARAJEVU Udjeli se mogu upisivati i sa agrarnim obligacijama. prostorije zavoda nalaze se u Ćukovića ulici 5 I. kat, u blizini Ferhadi'e džamije. L VLASNICIMA AGRARNIH OBLIGACIJA NA ZNANJE! Jugoslavenska Privredna zadruga i štedionica u Sa­ rajevu isplaćuje sve dospjele kupone agrarnih obligacija. Daje besplatno sve iniormacije u pogledu prodaje, za­ loga ili posuđivanja agranih obligacija. с* С бу вршио je у границама својих могућности на задовољство претпоотављених мКстарјешина. Овим поводоД Главии одбор Гајрета .похвалшо je лпсмено. г. Косовићбг-за његов марљиви f Ч ° j -1 ;iiu iiu N\ ' * f p . И з д а њ а Г а јр е т о п е б и б л и о т е к е Ових дана разаслао je Главни одбор Гајрета свима својим одборима и повјереницима за вријеме рамазана штампане четири књиге Гајретових предавања. Te књиге распродаваће мјесни одбори и повјереници Гајрета као и Гајретова канцеларија no цијени од Дин 5‘- no комаду. Препоручује се одборима и повјереницима Гајрета да отпослате књиге чим прије распродају, a утржак дозначе Главном одбору, како би се могло наставити са издавањем даљњих књига. 220 �P o s je d n ič k im agrarnih o b liga clja Jugoslavenska Privredna zadruga i štedionica (z. s. o. j.) u Sarajevu, Ćukovića ulica broj 5 I kat isplaćuje sve dospjele kupone agrarnih obligacija na svojoj blagajni za vrijeme uredovnih časova. Daje predujmove u mjesečnim ratama na ku­ pone agrarnih obligacija tako da svaki vlasnik papira može sebi osigurati stalni mjesečni prihod. Istodobno ee stavlja do znanja vlasnicima agrar­ nih obligacija, da Jugoštediona daje sve informacije u pogledu prodaje zaloga i uopšte korisne upotrebe agrarnih obligacija. Ove se informacije daju u samoj direkciji za­ voda besplatno. D irek cija J u g o s la v e n s k e p r iv r e d n e za d r u g e i š te d io n ic e ^ S a ra jevo . S V A K I M U S LIM A N T R E B A DA K U P U J E SA MO GAJRETOV CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a jr e t” 0OOOOOOO0OOOOOO00000O0OO000OOOO0OO000O00 Narudžbe: Papirnica Tvornica cigarpapira Hamdija Kopčić S. D. ALKALAi. Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu G Sarajevo, Strosmajerova - Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala 3GGOG00OGGOOOOOOGOGG 0O 0( IOOOOO0O© Oglašujte u „GAIRETU” ш т а м п а р и ја : И З Р А Ђ У ЈЕ НАЈБОЉЕ CBE ШТАМПДРСКЕ ПОСЛОВЕ УЗ КУЛАНТНЕ ЦИЈЕНЕ СЛАГАТчИ СТРОЈЕВН СТЕРБОТИПИЈА РОТАЦНОНН СТРОЈ c im k o g r a f ij a : IZRAĐUJE KLIŠEJE U JEDNOJ I VISE BOJA DEDINA MA JUGU NAŠE KRALJEVINE knjigovežnica : ^ POVEZUJE KNJIGE 00 r NAJIUKSUZNIJE �/ Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju općine grada Sarajeva Bosanska Industrijalna i Trgovačka Banka d. d. Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 *■ Dr. Omer Bahtijarević dugogodišnji liječnik Drž. Bolnice, operater i spe­ t Potpuno uplaćena dionička glavnica D in ZALAGAONICU koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. 20,000.000* cijalista za operativne bo­ lesti, asistent chirurškog odelenja Državne Bolnice Rezervni fond D i n *•7,500*000* — . Prima u l o š k e na štednju, vrši d o ­ znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća Ordinira od 1 - 3 | p o s lije podne i Interurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split u Aleksandrovoj ulici br. 45 iiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiia Banka Gajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000*- Rezerve Din 2,000.000'Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupila m o siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i humanitarne ustanove. Od čiste dobiti daje 6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a j r e t ” . Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške uka­ m aćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba � https://kolekcije.nub.ba/files/original/8daca26cbf425e415fdfa7c358e5410f.pdf 42eb890090ad62549c327a966027920e PDF Text Text 3 •» ГЛАСНИК КУЛТУРНО-ПРОСВЈЕТМОГ ДРУШ ТВА ГАЈРЕТ САДРЖАЈ: Уредништво: Курбан бајрам Проф. Хусејн Брк.ић: Ррд Вакуфског вијећа Муслафа Мулали^: Два наша основна проблема Хајруушн TRypnh: Херцеговачко-црногорсни сукоби Проф. ЈЦевкија Бубић: Слободна трговина и заштита уопштв Назиф Бубић: Улога наших вјерских службеника у народу ХамдИа Мулнћ: Како Омер просвЈећује народ ОЈр. Б.т Пријевод и тумач Курана a. ш. ГАЈРЕ Т О В ГЛА СН И К Армијски Генерал Светан Хаџић Гајретове прирсдбе: Гнјретова годкшња забана у Бањалуци, Забава женскол одбора Гајрета у Козарцу Уопјех Гајретбвс томболе у Љубушком Рад Гајретове организацијв: Женски Гајретов одбор у Брчком на раду Рад Лјес^ог одбора Гајрета у Кладњу Даљње проширење Гајретове организације: Оснпвање Гајретова одбора у Теслићу Остале Гајретова вијести: Југославенска читаоница у Стијени у раду за Гајрет — Најмлађи Гајретов члан у Љубушком Даљњи добротвори и утемељачи Гајрета: Из Тур. Чакловића. Сребреника. Високог и Левертара Добровољни прилози: Из Билс (Хан Кумпанија) Гајретове вијести из Зворника. ^ Узоран примјер у раду за Соколство Издања Гајрстове библиотеке 1 MAJ САРАЈЕВО 1931 БРОЈ 9 Ш т ^ш т И з д а Ј е Г л а в н и о д б о р Г а јр е т а у С а р а је в у t �-'-'■Жк ф *» OSlašujte u listu »GAJRET« 9 S te * * * " ‘ »Gajret« je najrašireniji časopis među muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da zadovolji što širi krug svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firmi vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno vršili bi i svoju patriotsku i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali u listu »Gajret«. Jugoslavenska Privredna Z a d ru g a i Š te d io n ic a z. s. o. j. u SARAJEVU Bavi se svim u bankovnu siruku spadajućim poslovim a. O rganizuje i potpom aže razne privredne zadruge. — P o ­ djeljuje zajm ove uz povoljne uslove i prima uloške na štednju uz otkazni rok i bez otkaza uz najpovoljniji ka­ matnjak. — Podjeljuje zajm ove na 6°/o agrarne obligacije u neograničenim iznosima uz vrlo povoljn e uslove. Uredovni časovi od 8-12 i od 2 i po do 6 časova. Prostorije Jugoslavenske Privredne Zadruge i Štedionice (Jugoštedione) nalaze s e u C u kovića ulica br. 9 I kat. Telefon broj 39 Brzojavi: JUGOŠTEDIONA 10°/o čiste dobiti daje u kulturne i prosvjetne svrhe. Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друш тва за културно и економ ско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена м у je за наш у Отаџбину 100 динара на годину, a за све остале зем љ е преко границе 200 динара. Ђацв цобивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Хам ид Кукић Власник друпггво „Гајрет“ . — Одговорни уредник: Хамид Кукић — З а штампарију „Б осанска Пошта“ одговара Јосип Енгл. �ГОД. XII ГАЈРЕТ БРОЈ 9 C a p a f e -во, 1 м а ј а 1931 К У Р Б А Н -Б А Ј Р А М Наступајући евечани дани Курбдн-бајрама не долазе нам само затсКда будемо раДосни јер их дочекујемо у узајамној љубавн и слози, у добруи хаиру. Јер, кад бн сви љу^ш на овом свијету били једнако задовољни ,u једнако радосни, он м би празници Курбан-бајрама били радосни за све и свакога. Али, међу нама, муслимашша наронито, na] постоје хиљаде н хнљаде биједних и забо]рављенпх, убогих и сиромашних, хшваде n хиљаде чаме мраку и незнању, биједи' и иово. би. II тим хнљадама треба помоћи. шросвјетом и прилогом у новц\% искрено и с љубављу, радосно као што то чпнимо, сви ми који можемо да помогнемо. у свечане дане Курбан-бајрама. Бог џ. ш. je протш?ао ^ а придоношсњем н клањем курбана исказујемо СВ9ЈУ љубав према ближњим својим; то чинцмо ради свога мира и спокојства, ради срца и душе својо, јер се љубављу према ближњем наша душ а најбоље препоручује Свевишњсм. Само добра дјела оспгуравају нам милост Б ож ју и величају дј?шо наше миром, те наступајуће свечане дане очекујемо са. добром вољом и веселпм срцем јер ћемо угодитп својим. чор-јечанскпм, дулчнос.тима. Остаје питање: на који начин ћемо се. најдостојније себе и овнх мубарек дана, одужитп Богу и овојим ближњпм; na к оји ’ начнн ћемо одвојити један дио задовољства свога и радости своје ir даривати сиромашне ir биједио, невољпе и осиротјеле? Досада je био обичај да то доприносом курбала чипимо na тај начин да даривамо само најближу околпгну. a најчешћо пута да даривамо one који и еами рас-полажу средствима и могућностима да за'кољу курбан. Али. запитајмо ее сада пскјкчш и без устезања: да ли Бог радије признаје и види оно што дајемо оном ко има, или радије види добра дјела која чинимо онима који немају ни хљеба, a камо ли курбана? Одговор je јасан: треба помоћи оне најт вољније./ 6не који су далеко од нас и наших задовољних домова, one које не видимо, за чије тегобе и невоље, патње n неимаштину не зпамо, оне у најудаљенијој касаби и најзабаченијем селу. To ° ни наши невидљиви ближњи који су далеко да замоле, чија je биједа далеко од очију наших, да je впдимо и у м а њ и т Па како ћемо, онда, да помогнемо те невидљиве, најудаљеније своје ближње, ближњс no вјери у Бога. којом очекујемо велики празник Курбал-бајрама? Да одговорите на ово питање треба да се сјетите Гајрета, најјаче наше друштвене организаunje у Исламској вјерској заједниди, жаришта наше проовјете и културе: средишта свакс акиије и инпцијативе за просвјећнвањс и социјално збрип>авање муслимана. Гајрет je матица — мајка icoja види и надзире и најудаљеније ближње. помаже one који су биједни и неуки, заостали и невољни; Гајрет je пајвећа просвјетплачка и културна установа муслимана; кроз Гајрет смо сазнали све наше просвјетне тг друштвене потребе; све паше невол>е казпване су Гајрету путем хпљада и хи.лкпда молби за помоћи и потпоре, етипендије и конвикте. домове и еклоншпта. T o су оне хиљаде наших neвидљивих ближљих који о Курбан-бајраму чекају помоћп и дарове. Отога. Гајрет, у име тих незбринутих и непросвнјећепих хиљада, апелује на све вао који дочекујете свијетлс празнике Курбан-бајрама у срећи 221 �r <*!***• Гајрету ви најљспше одужујете дуг Богу, и души евојој осигуравате достојно мјесто на оном свијету, и задовољству, у радости и имућу, — апелује на вас, којима на срцу лсжи добро свију нас, да овогодишњи ваш курбан пшслоните Гајрету било у новцу или у нарави. Јер, ноклањајући Гајрету. ви поклаљате свој курбан хил>адама невољних и убогих, хиљадама ваших ближњих, a тиме помажете себе и радите за добро свих нас. Поклањајући у царству вјечностн. У увјерењу да ћемо наступајуће овијетле празлике Курбан-бајрама нскориститн на добро свих нас н наше заједниц<\ кличемо: Б ајрам и шериф мубарек олсун! P r o f . Н. S. B r k ić H a d VatcufsH og vijeća II. Rad Vakufskog vijeća, kako smo ga prikazali u pro­ šlom broju, posmatran je sam za sebe, bez nan čiie ve­ ze sa našim opštim problemom. Tako posmatran, on može da pruži neku utjeliu i oživi koju nadu više. Me­ đutim Gajret i njegovi radnici ne mogu i ne smiju se svrstati u grupu posmatrača koju može da zadovolji svaka slika ili ma kakav prividni efekat. Hoće li Gairet sa svojim radnicima da izvede jedan kulturni-pokret najširih i najopštijih dimenzija, onda mora njegovo uče­ stvovanje u svakom ч-adu unositi dinamiku njegova po­ kreta. Stacionirani faci koji po^sr/om kapacitetu ne zna­ či više od vršenja redovnih poslova, nije rad kojim~se^ može riješiti naš opšti problem. T o je rad jednostav­ nog životarenja iz dana- u dan, rad postepenog ili stal­ nog ' deficita koji se pokriva podgrizanjern glavnice. T o je put kim za vazda gre se. Umiranje i smrt. Medtitim rad Gajreta i njegovih radnika hoće ži­ vot, novi i bujni život koji ima da se razvije buđenjem i angažovanjem učmalih i uspavanih energija. Da se dode do tih energija, da se one ožive i pokrenu, treba da se sa nas skine naša historijska koprena kroz koju mi još uvijek promatramo svoj položaj u našem narod­ nom kompleksu. Drugim riječimđ rečeno, treba da se pravilno spozna i odvažno prizna naš problem i da se iznađu putevi koji v ode riješenju toga problema. Osnovni problem našega života jest problem naše kulturne zaostalosti. U doba ubrzanog progresa kulture i civilizacije, u posljednjih pedeset godina kulturne istorije i naroda na Balkanu, mi muslimani — to moramo otvoreno priznati — predstavljamo posljednje hridine, o koje se još razbijaju valovi zapadne kulture i civili­ zacije. Mi. na svoju štetu, prkosimo jednoj moćnoj kul­ turnoj asimilaciji, bez ikakvoga smisla i bez ikakove nade. Skloni negaciji života, puni neke mističnie sta­ tike, mi trošimo svoje snage uzalud odupirući se neu­ moljivom točku istorije koji nas postepeno satire i mrvi. Kao opravdanje ov e naše negativne akcije uzima se općenito i bez kritike krilatica: vjera je u opasnosti. Naša naročita sklonost k misticizmu i naš jedinstveni vjerski formalizam osveštali su i učvrstili tu krilaticu do te mjere da se niko ne usuđuje da je stavi pod stvar­ nu kritiku i da ispita njezinu vrijednost. Naprotiv, ta 222 se krilatica- uzela kao glavna misao i kao prvi pokretač u rešavanju i onih pitanja koja zasijecaju u životne in­ terese kojima smo povezani sa ostalim našim sugrađa­ nima. I tu je morala naravno da dode do izražaja ova štetne^t i negativnost te krilatice. Međutim, postavimo li mi sebi pitanje, da li nam je, u našem današnjem životu, vjera u opasnosti, doći ćet q o ^ o odgovora, da nam je vjera zaista u opasnosti, ali ta opasnost ne dolazi od kulture i civilizacije, nego od borbe protiv kulture i civilizacije. Sve vjere u svom razvoju i u svom nepatvorenom djelovanju, označuju u opštoj kulturi jedan progres- Kod islama ova kulturna misija je najeklatantnija i najzamašnija. Vjere su moćan e’.emenat kulture i civilizacije ali samo dotle dok se njliova načela pravilno shvataju i stvarno primjenjuju. Vjera ne može biti samo cilj života niti samo sredstvo života; ona mora biti oboje u životu, pa da zadovolji život. Upravo radi svoje uske veze sa životom vjera, kao ni život, ne trpi ukočenosti: naprotiv ona, kao i život, u ukočenosti malaksava i propada. Bitni elementi vjere koji čine vjeru ciljem života, zadržaju svoju vječ­ nost i nepromjenljivost u svim fazama života. Ostali elementi vjere koji čine vjeru sredstvom života, imaju zadaću da formiraju život tako da se on kreće u jed­ nom stalnom progresu i napredovanju. Ovakovo shvatanje uloge vjere u životu čovjeka rješava svaki životni problem na korist života i njegova progresa. U koliko je ov o shvatanje dublje prodrlo i odrazilo se u životu kojega naroda, u toliko je taj narod doživljavao manje potresa u svom kulturnom ži­ votu i toliko je manje trošio uzaludno svoju životnu energiju. Ondje gdje se je ovakovo shvatanje smatralo ili još smatra vjerskom jeresi i krivovjerom dolazi do otvorene borbe sa životom, dolazi do antikulturnih po­ kreta koji rezultiraju negacijom, propadanjem. Tipični slučaj predstavljamo, u ovakovoj borbi i upornosti, mi muslimani u Jugoslaviji. Primanje i promjena svake nove i savremene me­ tode rada uslijedi istom onda, pošto se to plati skupim iskustvom. Nekoliko decenija stoje nam škole pred vratima, a mi ih obilazimo, posmatrajući stupidno kako djeca naše braće i sugrađana, gladna i poderana grnu �U škole da iz njjli izađu kao vrsni i svakoj životnoj borbi dorasli građani. Istom kad nas kruta zbilja živo­ ta tresne, onda se pokrenemo, ali i tada bez elana, nego tek onako, po neumoljivoj nuždi. Još i danas, nakon ovolikog i ovako skupo plaćenog iskustva, imademo do­ sta slučajeva, gdje naši roditelji dragovoljno plaćaju globe, da im ženska djeca ne idu u školu, imademo mje­ sta sa srednjom školom u kojima je muslimansko sta­ novništvo u pretežnom broju, dok broj muslimanske dje­ ce u dotičnoj srednjoj školi predstavlja jedan neznatni postotak (Bijeljina, Tuzla). O vakovo stanje dominira u našim opštim kultur­ nim nastojanjima. U pitanjima koja se odnose na život naše vjerske zajednice stanje je još gore. još očajnije. Naša vjerska prosvjeta počiva još uvijek na najprimi­ tivnijim temeljima. Osnovna vjerska nastava nije još svakom djetetu ni osigurana, a ondje gdje se ona daje, daje se uz najprimitivnije prilike. Mektebske zgrade i vas uređaj i život u njima je nehigijenski i nepedagoški; nastavnici mahom nespremni, bez temeljitog pozna­ vanja nastavnog jezika kao osnovnog sredstva uspješ­ ne nastave; nastavni plan nepedagoški; nadzor škola nikakav. Stanje medresa koje bi imale da spremaju vjerski podmladak, još je gore i očajnije, Uopšte, stanje u višem vjerskom školstvu je posve bez plana i sistema' Snalazi se kako ko može i kako ho hoće^^ Stanje ostalih vjerskih institucija odaje samo jednu tužnu sliku propadanja. Dok u gradovima veliki broj džamija propada i svojim ruševinama ubija impulziv­ nost oživjelog gradiškog života, dotle mnoga sela ostaju bez džamije i bez ikakve vjerske prosvjete. Normalni razyoj gradskog života stežu naša mnogobrojna stara neuređena groblja koja se osjećaju kao zapreka uljepšavanju i izgrađivanju gradova te izazivaju opravdani revolt koji se ne smije podcjenjivati. Naši vjerski služ­ benici žive џ najtežim životnim prilikama, izuzev one koji se nalaze na visokim položajima. Vjerska služba prestala je uopšte biti atrakcijom i za koga, Ona je, sa iznimkama, postala refugium onih koji ne mogu na dru­ gi način do dođu do zarade. Našom vjerskom imovinom se upravlja na najpri­ mitivniji način. Njezini se prihodi upropaštuju i umanju­ ju. Na oko, imovina ogromna, ali kraj ovakvog načina uprave i iskorišćavanja, ona je u stvarnosti jedna fikcija koja više obmanjuje nego daje. U ovakovo stanje došla je naša vjerska zajednica vodeći stalno borbu protiv savremenog života i njego­ vih metoda i braneći — vjeru. Međutim ovo stvarno i istinsko stanje, koje nije fikcija nego činjenica, utvrđe­ na izvještajem Upravnog odbora Vakufskog vijeća, po- smatrano sa gledišta sigurnosti i prosperiteta naše vje­ re i njezinih potreba, znači stvarno jedan siguran obrt unatrag i predstavlja jednu smrtonosnu nizbrdicu. Ne treba se plašiti ove grube konstatacije, njoj treba otvo­ reno u oči pogledati, bez sentimenta, muški i hladno. Ova činjenica je jasna svakom koji računa sa stvar­ nošću i ne podaje se sanjarenju i varljivim iluzijama. Novom organizacijom vlasti i poslova Islamske vjer­ ske zajednice u smislu Zakona i Ustava očekivalo se je i još se očekuje početak jednoga novog života i rada. Svakome je jasno da stanje u kojemu se danas nalaze svi poslovi naše vjerske samouprave, traži energične i radikalne mjere- Prva i najvažnija potreba je bila da Vakufsko vijeće kao vrhovni organ fiksira svoj tačan i jasan pogled na naš duhovni problem, na našu kulturno prosvjetnu zaostalost, te da u vezi sa rješavanjem toga problema odredi i smjernice svoga budućeg rada u na­ šoj vjerskoj samoupravi. Međutim Vakufsko vijeće to još do danas nije učinilo. Predsjednik Vakufskog vijeća g. Jng. Salihagić pokušao je da jednom svojom izjavom u dnevnoj Štampi nabaci pitanje programa rada Vakuf­ skog vijeća. Javnost i svi prijatelji našega progresa oče­ kivali su da će Vakufsko vijeće uzeti u pretres spome­ nutu izjavu g. predsjednika Salihagića, proširiti je, raz'Taditr i na osnovu nje fiksirati syoj program rada. Me­ đutim vakufsko yije£e je skoro bez riječi, prešlo preko te izjave i izgubilo se u rješavanju tekućih poslova. P o­ manjkanje jasnoće i programa osjetilo se je već u prvim sjednicama u nekonzekventnom postupku. Protiv vla­ stitih konstatacija i načelnih odluka po pojedinim pitanjima Vijeće je donosilo zaključke, koji znače podržavanje i produživanje stanja koje je izvještajem Uprav­ nog odbora osuđeno kao nezdravo i štetno. Ovakove nekonzekventnosti i anomalije ne bi se dogodile da je Vakufsko vijeće u prvim svojim sjednicama utvrdilo principijelna načela kojima će se rukovoditi u rješava­ nju tekućih poslova, a opšti utisak koji je izveo taj rad na zainteresovanu javnost, bio suviše ladan i bezbojan. Sve je značilo prema onom stereotipnom: isto to malo drukčije. Sa ovoga gledišta posmatran rad Vakufskog vijeća ne može i ne smije zadovoljiti Gajret i njegove rad­ nike. Vakufsko vijeće i njegovi članovi primili su na sebe jednu veliku dužnost skopčanu sa teškim odgovor­ nostima. U vijeću su komponovane lijepe sile duhovne i svjetovne inteligencije koja se, bar većina od njih, lijepo afirmirala u javnom radu. Uz to je Vijeće i svaki pojedinac oslobođen svih obzira prema vani. Odgo­ vornost je samo prema zakonu i savjesti- Uz ovakove okolnosti Gajret i njegovi radnici ne Члан Гајрета свјестан je члан своје заједнице 223 �mogli đa se zadovolje radom koji u stvari ne znači ni­ šta novo i ništa odlučno. Rad cijeloga Vakufskog vijeća skupa sa Gajretovim radnicima u njemu, ne odaju di­ namiku pokreta. S takovim radom se neće i ne može izvesti naša vjerska samouprava iz opasne stagnacije na stazu zdravog i bujnog života. Ako je Vakufsko vijeće, rješavajući samo tekuće poslove, pokazalo spremnost i volju da se vakufski po­ slovi krenu iz mrtvila, ono je samo otešćalo sebi rad tim što je radilo bez programa i orijentacije. Taj veliki propust osjetićc samo Viieče u svom budućem radu. Izrada programa nainetnuće mu se sama od sebe kao netklonjiva nužda. Taj budući program mora se izra­ đivati u vezi sa rješavanjem našega osnovnog proble­ ma, naše kulturno prosvjetne zaostalosti. Izvađanje toga programa dovešće našu vjersku samoupravu u redove boraca koji boreći se za kulturu i civilizaciju čuvaju svoju vjeru. М у с т а ф а М у л а л и -ћ Д т ва ttu ih a a t iio iitia Д а бисмо могли пропаћи методе и путеве унапређења нашег савременог живота, нашег друштва, — заједнице, — лотребно je првенствено — објективно, искрено и овесно, без затајења истине пред самим собом — духом и мшпљу да прелетимо cea места, све моменте,читав друштвени, социјални, културнп, привредни, морални и духовни кблектив Ha­ rne заједнице, к^о и све ^пдибћдуалне душевне манифестације, иарактерн^ (особине нашег човека, све врлине и слабости,Lје&ном речју све шта-чжни i i карактерише ж ивот муслимана у Босни Херцеговнни. Потребно je да тај жшзот погледамо из висине у његовој целкни као и у појединоетима, да бисмо пронашли узрочнике и (узроке свим нашим неподопштинама^ к оје великим маром, великом енергијом и вољом чи^аве деценије уклаљамо као тешки камен, к оји o tfje одронио и закрчио п ут нашег прогреса, na не можемо пронаћи практичан алат, полуге, експлозив, него упиремо своје немоћпе снаге. t Пре него ли истакнемд, к оја ру то два наша основна проблема и к оја je формула, кљ уч њиховог решења, прелетимо духом наш е варошице, касабице, оне уклете махале и четврте у којима ж иви наш елеменат, у којима се заправо нити не чуЈе пулс живота, к оји je негда — д ок су м у прилике и дух времена погодовале — врео п у н песме и и н с т т т и в не жеље, нагона, да се ж иви и проуж ивају благодати природе и љ удског духа, да би се најаутентичније осведочш ш , да je живот заиста замро и да у свим својим манифестацијама лреживљ ује грозничаву кризу. Д а к онстатујем о д а je нека фаталност и мора уистину притисла ж ивот наш е заједнице, к оју чинима савременог рационалног духа морамо, пош то no то, одстранити са нашег физички и психички здравог организма. Обиђимо све основне ћслије живота и нађимо где се скрива инсекат који подгриза ж ивотну радост, пронађимо злокобном бакцилу сиромаштва и невоље антисептично средство, оперишимо без сентимента, без жалења сва болесна места и спречимо даљње трулење, к оје лре- 224 п р о б л е м а ти потпуним сушељем лајдражих нам органа, без којих се савршен, сретан и задовољан живот не може за.мислити. *Прођимо махалом, сокаком, прљавим, изроване калдр>ге, кроз алеју рушевних кућа и чардакова, нахерених стреха испод којих вире болне очи “npftsopa, сасутих мушебака, које и само време хоће да згули као копрену, као биону с ока, na уђнмо у кућ у и погледајмо прву, другу, трећу, десету, стоту и сваку нашу фамилију, као основну ћелију организма наше заједнице. ЈЗфввГје дојам болан. Oko авлиноких врата израсла коприва и пелин. a из рушевних зидова проникла зова к ао неминован симбол пустоши. Нема марљиве руке. Kao да je усахла, као да ју дамла онемогућила и не може, — хтела би, али не може — да одржи ред, да вањском изгледу куће даде весео израз, осмех лепоте, доброте, унутарње среће. Авлија, пуна помавијалих гомила старог камења, кроз к оје се веру гуштери, сакрила мраморну белу калдрму динолеумом блата и животишског измета. Нигде ни зелене софе ни гредице босиока, ни стручка невена, нл каранфила. Кућна врата расклимана. Цвили брава и разоткри бездан тамног ахара, пун лаклених илузија, без и једног хрзаја бесног хата. Само тихи шум гробног мрака кога просецају саркастични тонови симфоније страха. Басамаци сиви, плачу и криче под теретом ногу. У пространој дивапхани не игра весело коло дјевојака; н и једног јединог вриска, хихота младости. Нем& тгалина. Само леденим иростором оштро свира »бормаш ина« марљивог л,рва у изрезбареним шишетима и тробозанима, у зеленим сандуцима пуним паучине старог свилелог, златом извезеног руха. У јединој соби сем загушљивог, киселог ваздуха, преле два три сенатија јастука, изваљених трбушина, ш крилава, стеничава колевка излизаних амблема мајчине љ убави, a око старе земљане пећи окупило се јато голушаве, бледе, анемичне и краставе деце у дереж у и свађи, у свом зачетку несретне и пренезадовољне. �Никог од старијих. Отац у кахви за картама, дурени башлуци, којима зова одаје пијетет и oico-. хом далеко од породице, јер у њој нема привлачиве липом шири мирис и.ихових трулих телеса. љубави, нема разумне вкеие, срцем одабране, ј< р A друштво? деца су само плод иеодољивог инстинкта. Majica у Taj бесправни носиоц културне титуле оргија комшилуку са 1сапатницама конама, у нераду, огоу свирки тамбурида најразблуднијих песама и варању, из кавеног финџана исиија своју властиту тресе своје темел.е плесом песвесности. Ни етика пи крв. Сат на дувару својим редовним куцањем поестетшса ни друштвена углађсност немају иристун тендира монотонију, тешку осамицу. 0 дувару у тај живи осињак пун ироничних жаока. У тим мирно и спокојно виси испод старе исцрвотечене јазбинама скепсе, измотавања, глуме, не чују се рафе на кривом, закреченом клину Кур&а a. ш., поздрави долазоћих од лупе доминских костију, умотаи у дебелу кожну торбу, no к ојој јато муха котрљања шешова и пљескања спасоносних асова, везе црне истачкане фигуре. Кожна торба je херсличном саркастичном смеху вештица. У наобламетички затворила његову чудотворну моћ, која би ченој атаосфери гуетог дуванског дима назирете могла будити живот и испуњати благастањем и силуете мефистофелских креатура, чије саруке омоблажвнством. Негда je отац несвесно читао и његове тавају ореоле дуванеких колутова кроз које лемсиеразумне речи и мелодично завијање упућивао дпноки.гледају чаробие визије непољубљених Џадушама мртвих. урка. Чујоиге тешке уздахе неутажених страсти праTo je живот ћелије. ћене сркаљем дрне каве. Животна врева без гиHa авлинским вратима испраги нас лупа токЧЈања. Тресак расклапаних машина, које немају ни мака, који нам стресе мозак и пробуди тешко сазкалорија^срплине, ни снаге мрава, да се помакну нање најјаднијих прилика. с места. Ни једног лица, ни једног предмета, који Кроз баџе црних изрешетаних кровОва не повиодаје дух данаптњице који би стајао ма у на јлгањем јају се илави димови нуни мириса сваковрсних је_односу сродства са културом. ла, кроз њихове црне отворе 'ћов^ј&ју се у небеск&— Нема чланова, нема пчела радилица, све су висине само клетва и ллач. трутови, све су саме мртве и некорисне отвентарије Сокаком нас опет среуају, црне [фигуре беспоустеничсне скепсом и иронијом. Приближсње je слених жена, увијених У ' старе туманли димпје, тим неповерљивим пндивидуама искључено, na и без фереџа, јер с у бве давно тош пене у \слат&>ј најотворенијег срца, na ма носили рукопипатељнс отровној горчини кахв§ и изгориле уј опојном диму •исти na сребреном послужавншсу, јер je повердухана. Гротескно, парадокс^шшо окривају ш ioct изгубљена, јер je паметиији и могућнији иа лида и лажљиво чувају светињу стародр! адета. У оокачкој каљужи у лавежу најодвратнијих постао опасним, да ће све слатке и лепе речи ископсовка покчају се напуштена Деца. Онажне, мусристити за зидање своје каријере, стварању свога кулоене и пунокрвне девојке стоје у сенама стреблагостаља. A пгта му се жма искористити, кад ха без и једне мисли о својој фамклији, срећи, безр.ише ништа нема сем математског појма један? надежно буље у празне сокаке без и једног момка. Ништа више, јер je све бесвесност уништила. Ну без и једног страственог вриска пеоме, без и једне све оне једва видљиве фигуре представљају свака наранџе и стручка каранфила, јер су сви. младићи св оју величину. Свак упиње снагу из петних жила, у димљивим атмосферама кавана и механа, нестрда би доказао исправност својих глупих поимаља, иљиво чекајући ноћ, разблудну, пијану, да утаже Богом надарених, да колеса заједнице што пре скожеђ и глад 1страсти, без шсаква идеала, без заноса, трљају у бездан. Свак говори, нико не слуша. Гобез праве љубави и без социјалних обавеза. ворима испуњен je простор друштва као загушЧитав комшилук гори без огња свађом комљивим димом дувана. Безброј речи различите диншнка о багателе живота, о мрвице поноса, части, намшсе, висине и боје стопио се у неартикулисано порекла, племства. Најсвирепијим жељама и клетполитичко зујање, у пискутљиво третирање туђих ва-ма претресају се кости мртвих. Ншсад села, нипослова, у јецаво оговараље жена, у лајаво напакад вечере, мевлуда, рамазана, без свађе и гибета. дање напретка, знања, школе, разума, у опггро Комшилук je постао кратер најужасније вечне пшптање пасквила и т. д. icao у стројарни етотине ерупције клетве и погрде. парних локомобила, које пуштају на отворене венA џамија? тиле преобилну пару, као да се котрљају стотине Пуста, сама. Позеленила у маховпни, овијена заглушних трансмисија. паочином, бсз имало белила чистоте, обложена де(Наста.виће се) бслим слојем нраха, icao да je неостварљива теорија чистоте, к оју Ислам тако вруће пропагира. Пред Проширујте чланство Гајрета и проњом чући верпи сгари мујезин и очекује џемат, пагирајте његове спасоносне идеје! који али не долази. Џемат су му само оии испрету- 225 �\ Х а јр у д и н Ћ ури ћ , к а н д . ф и л . У С е р ц е го в а ч к о -ц р н о го р с к и с у к о б и за прн јсм с -везиро-вањ а А л и -п а ш е Р и з в а н б е го в и Ћ а Савремоник u су ссд херцсговачког всзира Алипаше Ризваибеговића (1 8 3 3 — 185 1) био јс дрногорски владика 11стар II. Нетровић Његош (1 8 3 0 — 1851). У ирвнм годинама своје владе ова два оуседа нису бшш у добрим односима. Иочетак сукоба стајао je у вези с иограничним питањима. Ради пограпичних иитања дош ло je неколико нута до затегнутих односа и сукоба између херцеговачког везира и црногорског владике. Незадовољни Алинашином уиравом одметали су се често од њега Никншћ, 1'рахово, Зупди и Дробњак, д ок су многи његови иоданидн бежалп у Црну Гору. Прогав овнх бегунаца иодузео je Алн-наш а енергичне мере. Издао je нроглас да he свакога, ко му дон есегл аву којега бегунца, закитити сребрном перјаницом и новчано наградити. Овоме се послу одадоше и муслимани и хришћани доносећи Али-паш и главе бегунаца, разуме се често Пута и невиних људи, којнма je Али-наша дитЈјо свој стан у Мостару. Памучина прича да су чобани и мртвадима откидали главе и доносили- и х везиру на откуп. Чокорило, који je, уостаЛем," објективнији од Памучине, каж е да би Али-паша, примајући главу, рекао ономе ко je донесе: »Лферим, газијо (јуначе)! За другу hy те joul боље даривата!« Петар II. писао je неколико пута Али-паш и да ирестане [р|тим, предлажући му д а се с обе стране границе поставе пограничне страже, које би спречавале бежање из једне области у другу. Тако je и било. Међутим Али-пашини пандури, који су у ту сврху били постављени на границу, наставили су и даље своје: убијали би Црногорце и спремали своме господару њихове главе. Односи постадош е затегнутији. Кнез Раде Божовић наговори неколико незадовољншса те уби ју Мурата Борчанина, иандурског буљукбаш у и још двоји ц у Турака и побегну у Грахово, које се одметло од Али-паше. Због тога Али-паш а одлучи да казни Граховљане. У војсци к оју je довео на граховско поље, у августу 1836, био je и Смајилага Ченгић, који се одликовао као присташа султанов у борби иротив Хусејин-капетана Градашчевића и због тога добио титулу царског капиџибаше (т. ј. надкоморника). Граховљанима дођу у помоћ Црногорци под водством владичиног брата и др. He чекајући навалу напану Црногорци изненада, ноћу, на Херцеговце, и то на онај део војскс, којим je командовао Смајил-ага Ченгић. У борби која je настала Црногорци бу ду потучени, a на бојном иољу, међу ооталим, остаде и владичин брат. Смајил-агино јунагатво прочу се на далеко. Султан 226 Махмуд II. имеиује га пашом. Од тога времена иостадоше односи изме1)у Али-наше и Ченгића затсгиути. (Јигурно je и овде Оио ио ореди личин момеиат. Ради иогиоије Црвогораца и убнства евога ирата владика je Оио киван на (Јмајил-агу Ченгића u чекао je згодан моменат д а му ое освети. l a j згодан моменат дошао je тек naicou 4 године. Чешчш je имао сина Руотан-бега, који, no шричаљу Намучине, н вје ниједну девојку, ииједну жену хриш ћанску на миру осгављао. дробњ аднм а дотуж и ово ооешчашћвваље хришћаиских лсена и униташ е владику за савет, како да убију Рустан-Оега. Владика џм д а д е мудар ствет, да не дирају Руотан-бега, јер нм то не би ништа иомогло, него д а у ои ју главу, т. ј. Смајил-агу, ако мисле да Рустан-бег иреетане ^са^својим неваљалствима. Дробњаци поруче Смајил-аги да не шаље Рустан-бега д а купи харач, јср да неће моћн окупити, него да сам дође, ако га мисли скуиити. Башагић каже д а je Омајил-ага случајно дошао у Дробњак. Он je био одлучио да дом оћу свога зета, скадарског везира Осман-паше Сулејмандашнћа, протера озлоглашеног Веџихидашуј босанског, a иза њега и Али-паш у Ризванбеговића. Зато je, тобоже, и дош ао међу Дробњ аке да куии харач. Смајил-ага се утабори на Мљетичку, источно од Дробњака, 5 октобра 1850 г. Ноћу између 5 и 6 октобра (23 и 24 сеитембра no старом календару) изврше организовани Дробњаци и Црногорци ненадно наиад на Смајил-агин логор, којом приликом Мирко Алексић, »у ск ок гатачкл«, убије Смајил-агу. У Гацку свет и сада ирича д а су у Ченгићеву погибију били умешани Али-пашини прсти, али то се не да доказати. Истина Али-паш а je пре Ченгићеве погибије био најмио неког Ферхата Крвавца да га убије, али му то није успело. Убивпш Смајил-агу осветишс Дробњади пораз на Ррахову, a владика свога брата. Колико год се Али-паш а радовао Смајил-агиној погибији, толико му je било криво, ш то je тиме порастао углед Црне Горе у очима херцеговачке раје. Због тога налиш е владики Петру II. 30 октобра (18 октобра no старом) писмо овога садржаја: >Заминуо си непријателижи рат и велики фесат у турску земљу у сва три пашалука, како што су и твоји Брђани и Морачани удружили се с дробњачким ускоцим а и на бож ју вјеру у царску земљу побише толико Турака и сувигае царског капиџи-пашу; и гатачког мусслима у своме зијамету по ноћи с пријеваром. И што je дивно чути, посјекош е њсогову главу и тебе je за велики дар �долијешс, како he бити невидовна рана свакоме мусулману и правоме р а ји . . . Ти се прођи рђавије(х) људи и те рђаве људе пошљи ми у Мостар. да им се суди no шеријату.« Ha томе се није могло остати. Јавно мнење хердеговачких муслимана натера Али-пашу да оовети Смајшг-агину смрт. Од Веџихи-паше затражи помоћ и овај му посла 500 људи. Наследник Веџихијин посла му 100 људи. Ha чело војске стави поред свога сина Хаф иза Смајил-агине синове Мухамедбега и Дедагу, затим Хасан-бега Ресулбеговића и још неколико других великаша. Јануара 1841 дошло je до боја, у којем Дробњаци и Морачани буду аметом потучени. Ha тај с у начин осветили Херпеговци Смајил-агану смрт. Поред свега тога, изгледа, Али-пашин положај и у Херцеговини и у Цариграду пије био баш пајбољи. To донекле потврђује члњепида, гато je месеца августа 1841 г. сазвао у Кољицу сабор херцеговачких великаша, где je закључепо, да he Херцеговпи увек бити у з ца.ра и да he га верно ттбмагати против свију буптовпила. Овоме сабору, који у погледу провођења рефорама н и је л п а к успео, присуствовао je овога пута Портгпт човек Селпм-бег,— који je као дипломата играо в^жну улогу у мировним преговорима између Алп-паше л црногорског владике Петра II. 1 и су преговори почели 1842 г. у Дубровнику. Владика и Али-паша склошппе мир и побратиметво, које. нажа.лост, траја дуго. Исте године нападе А,ли-Т1ашин баша са својим људима Граховљане. na чију владика дозволи да се у граховском пољ у .сагради тврђава за обрану од Турака. Сазнавши за ово Алипаша се страшно наљути. Месеца јула 1843 г. скупи до 15.000 људи пз целе Хердеговине и из Гапка напише писмо владики позивајући га да дође св својим људима у Никшић »да се впди е н.им липпо и утврди вјечни мир«. Владика je доб]>о прозрео Али-пашину намеру. Због тога му није ни на крај памети било да иде у Никшић, него с пар стотина својих Црногораца оде у свој манастир иод Оетрог. Кад je Али-паша видео да му je владика измакао. пошаље l i својих Сточана и Никшићана под Острог. Црногорци их ухвате и погубе. Чувши за ово паша се, љут као рис, повуче у Галко, a онда преко Билећа крене на Грахово. Владика са својим људима такођер дође на Грахово. До отвореног сукоба није дошло, све се изгладило миршш путем 28 октобра 1843 г. Владика. je порушио граховску тврђаву, за коју му je паша, у име трошка око зидања, платио 8000 дуката и углавном враћено je стање, које je било пре почетка сукоба. Тако се заврш иш е. Али-пашшш одпоеи према Црној Гори. '• / r ' л Литература: A. М a и к о в: Историја србскога ларода (Београд' 1 &5-S. — штампап Чокорилов »Љетоппс хердеговачки« 1831— 18о8. Ј. П a м у ч и н a: Жизн’ Али-паши Ризвапбеговича стол’чалина визирја гердеговилскаго (у Гиљфердинговом зборплку »Боснија, Гердеговипа и стараја О р б л ја «. С. Петерсбург 1859). Др. q Б a ш a г и ћ: Кратка упута у прошлост Босне и Херцеговине (Оарајево 1900). Др. М. П р е л о г: Повијест Босне у доба османлијске владе (IT. дио — Сарајево). Др. Ф. Ш и ш и ћ: Погибија Смајил-аге 4eHraha (Хрватско коло 1908). Др. О. С т а н о ј е в и ћ : Народна ендиклопедија срп.-хрв.-слов. кљ. 3. (чланак Дра Торовића: Ризванбеговић А.ти-паша). Ш е ф к и ја Б у б и ћ , п р о ф . С л оИ одна гр г о п и н а и заштита уопш те Слободна међународна подела рада допеће користи и једном и другом размењивачу, јер he обојица радати у своме интересу. Њ ихов лични интерес у међународној размени довешће до о п и т т благостања обију држава: овака држава. одајући се производљи оних артикала. за воји има најповољније услове, добија остале артиклс у путу размене no млого нижу цену, но што би je коштало када би их сама производила — она замељује, icano ее то каже, трошкове властите пропзводп.е. који би били већи, са трошковима посредпог прибављал.а, којн су увек златло мал.л. Прилцлпом једпога ^доброг домаћипа« да купује где му je лајјефтинцје a про- даје где му je лајскупље, изгледа да бл се могла РУ1СОВОДИТИ и државпа трговилска политлка. Слстем слободле трговиле био би, no Адаму Смиту, неопходан за све државе, поготову за Епглеску, која бл морала укипутл све царлне л ограпичења изузев само леколико чисто фиокалнлх царипа ла такву страпу робу, која се пуло трогаи у земљп, као впло, алкохол, niehop. духал, какао. Ове he фиокалне царпле допетл државл толико прлхода. да he joj олл ладокладитп све трошкове које he проузроковатл завађаље с.лободпе трговпле. Епглеска je угвојлла овај нредлов. и п.езил дапапивп парилски систем почива na onoj лодлозл, премда 227 �и сам Смит вероваше да je остварење потпуне слободнс трговине у Енглоској просто једна утопија. Слободна je трговина била такођер и за Давида Рикарда једно моћно средство да се успостави правилна подела добара. Д ок je за физиократе и Смита почивала слободна трговина поглавито на свеопштем увсрењ у о хармонији интереса, дотле je она Рикарду била средетво за обарање житних цена, a с тим и земљишне ренте. Разлика између становишта Омита и Рикарда потиче пз разног предмета народне економије којом су се они бавили. Адаму je Омпту била слободна трговина регулатор производље, Рикарду поделе добара. Рикардова теорија земљишне ренте игра и на овом месту видну улогу. По тој се, наиме, теорији при појачаној производњи, морају узети у обраду i i лошији терени, односно мора се улож ити у про- корист слободпе трговине. У томе се ногледу трагало до најмаљих ситница, к ојс би имало моглс оправдати овај систем, при чему нису само учествовали економски научници, него и трговци, и индустријалци, и радници, a у неким државама и сами аграрци. Тако се створила не само ш кола него и читав покрет система слободне трговине, a т т о je главно, свако ко се имало иаучно бавио екоиомским доктрипама, сматрао се позваним да о томе систему даде своје мишљење. Имена већих економским ауторитета везана су за ова ј систем, тако Ј. Ст. Мил, Бастија, Бастабл и др. Све скоро до друге половице 19. сголећа створен je један чита.в низ аргумената, којим су оперисали представниди ове школе. настојећи да не пропусте ма ни једну тачку, којом би се имало оправдао њихов програм. Поготову се истидало да слободна трговипа: пзводњ у већи рад и капитал. У оба ова клучаја },) подстрекава домаће произвођаче да «се служе продукционн трош кови повећавају се и апсолгазго свим савреемним техничким и екопомским напрети релативно. Овде дакле добија сопственпт; бољог дима у циљу смањен.а цена артиклима, како би ови земљшнта, јер ће му скочити рента на ^ ем љ у; али » не само одолити страној конкуренцији na доне и потрошач аграрнихлроизводаЈ, јер ће исти скомаћој пијади, него и да би могли конкурисати на чити у цени на дбмаћој пијДци.- Али, no Рикарду, страним пијацама; сваки слободап у воз ж и^отф јх нампрница са стране 2. ) повећава куповну моћ потрошача, држећи чини непотребним да се домаћа слабија зшЗшшта-х цене свих артикала на најнижем нивоу; обрађују услед чега 'пада земљшпна рента, a no 3. ) правилно расподељује богатство лишаватоме и цене ж и в о т ^ -х дамирнида. Падање ренте јући потрошаче плаћања разних царина које моизгледало би да наноси штете земљопоседнлцима, pajv плаћати у цени било стране, било домаће робе али Рикардо уверава противно и препоруча љима у корист произвађача; да приволе на. сл ббодну трговину, макар и губили 4.) омогућује потпуно међународну подјелу непгго из почетка: »otra не виде? вели Рикардо, да рада, јср свака земља гледа да се ода оној произсвака трговина пде за тим, да повећа производп>у. водњи, за к оју има најповољније услове; п да ово повећаље повлачи за собом опште благо5.) дејствује помирљиво на ублажење полнстање, и ако je с тим скбпчана сам о делимичпа тичких несугласица између држава (најповија. nac штета. Опће ће се бла!остањ^. no Рикард.у, очитоисторија међутим учи обрнуто, да с у тежље за ековати у бољ ој подели ра.да и виш ој економији са номскким освајањем пијаде биле главни п овод порадом, a користиће пре свега радтгашша, као политшпсих оружаних сукоба); трошачима, a онда и земљопоседницима. »Тамо«, 6.) допринсла je врло много за упознавање вели Рикардо, »где влада у трговипи слободна конисторпје. географије. содијалиих и политачтшх ипкуренција. стално су у сагласности приватни са ститудија ћ т. д. општим интересима«. I Класичне теорије о слободи међународне трговине биле су оберучке прихваћене од екопома, научника, и многих државпика ,а п оготову су се њима служили сви они којим а je било у интересу спровађаље слободтгс трговине у пра.кси. Међутим к.ласичнп аргументи н ису остали усамљени, многи доцнији теоретичари изиоеили су, на начин и no потреби својих екопомских учења, нове прилоге у Присталиде ове пжоле, у одбрапк свога оистема. пису се само ограпичили na излагање позитпвтгих а.ргумепата, него су се у врло мпого елучајева служили Иетида.твем негативних отрапа затти т п ог система. T o je у главном и била аргумо.птација Адама Омита; на тај je начии под у тт т а јем пегативпе фплозофије 18 . отолећа у о т п т е тт вођопа .борба за извојрвап.е елободие трговтпте. Gajret u svakoj kući, znači samo njezin napredak 228 �N a z if R a s u lo v ić U loga našif> v je r sk i!) s lu ž b e n ik a u narodu na dostojnu ekonomsku visinu i za nerodnih i glad­ Naša uzvišena vjera je u svojoj suštini napredna, nih godina očuvale njega i njegovu porodicu od ne­ socialna, demokratska i, prema tome, savremena. izbježne pr'opasti. Osim itoga )ie su zadruge selu Islam u nebrojenim propisima i normama daje svo­ glavne žiže iz kojih proističe sa)v kulturni i eko­ jim sljedbenicima obilatu množinu šeriatsko-pravnomski napredak njegov. nih, moralno-etičkih i vjersko-uzgojnih savjeta i po­ uka. U Kuranu se upravo na poetičan i filozofski Naravno da se bez temeljne pismenosti i osnov­ način muslimani upućuju u gotovo sve grane ljud­ nog znanja iz svega onoga što nam naša uzvišena skog života, rada i privrede. Higijeni i zdravstvevjera propisuje i što je zanatliji, privredniku i se­ nosti pridaje se naročita važnost. Mnoge odredbe o ljaku od neminovne potrebe ne može ni zamisliti potrebi čistoće, higijene i zdravlja uopšte nai ivrlo ma kakav napredak. Stoga je uz akciju Gajreta i njegovih svjesnih radienika za širenje pismenosti, didaktičan način vjernicima pružaju mnoštvo pouka i upozoravaju nia kobne i rđave posljedice koje do­ održavanje korisnih predavanja u neprosvjeeenim laze od neumjerena i nehigijenskog života i od nenarodnim masama i osnivanje svih korisnih institu­ čuvanja od zaraznih i prenosnih bolesti. cija naše islamsko sveštenstvo najpozvanije,, jer je ono u uskom dodiru i neprestanom kontaktu s na: Po Islamu je muslimanima strogo naređeno da rodom. Naša ulema, specijalno seoski imami i vjerski traže nauku, znanje i prosvjećenost. Učenju i znanju se pilidaje isitia vrijednost kao i molitvi (ibadet)V službenici," S r su dužni da čine baš ondje gdje ne postoje narodne škole ili su radi prevelike uđaljeŽena se ne isključuje o d ' sticanja znanja i kultur­ nosti nepristupačne seljacima i njihovom pođmlatku. nog pridizanja. Za oba jfc' spola^ nauka i prosvjeći­ Imami su, pored vršenja čisto vjerskih obreda, dužni vanje strogo vjerski obavezno. Glavfu principi Islama da svoje stado zagriju za podizanje osnovnih škola su: znanje, rad i etika. Islam je vrjo pravično i tačno i svih korisnih narodnih ustanova i da ga upućuju odredio i regulisao položaj j-odnos svojih sljedbeu svemu što će ga kulturno i ekonomski pridići i nika prema državi, vladaocu, vlasti, starješinama-M*^,« obratno; muža premi ženi i žene prema mužu: oca ojačati. Sveštenici su prvi prosvjetitelji narodni i i majke prema djeci i djece prema roditieljima itd. oni su ti koji svojim vjernicima trebaju jasno i гаSve islamske naredbe, zabrane, pouke i savjeti, zumljivo da protumače korisne zaoovjesti božije i da ih upute u s»ve dobre i korisne grane ljudskog koji proističu iz božanstvenih propisa vječnoga Ku­ poslovanja. Ne mislim time reći da naš vjerski služ­ rana, u dosta slučajeva nalaze Svoju potvrdu u izbenik mora biti u detalje u svemu upućen i specija­ rekama (hadisima) Muhameda a. s. JColiko je lijepih liziran. Ali od niecra vrijeme i narod trazi da je ba­ i mudrih hadisa koji nas bodre i pozivaju na inten­ rem toliko spreman, da ga umiie oduševiti i uputiti zivan i koristan rad, da bi time olakšali život i osi­ gurali bolju budućnost sebi, svojoj porodici i svojoj u sve potrebe njegova rada i da razumljivim i tačzajednici! Ekonomski jak i prosvjećen musliman nim tumačoniem vjerskih zasada narod pokrene na­ može da računa na prosperitet i ljepšu budućnost u pretku i svemu što ie dobro i korisno po njegovu svojoj narodnoj zajednici. Zato je našem seljaku, egzistenciiu. zanatliji i privredniku uopšte prijeko potrebno zna­ A sada da se unitarno: Mogu li današnji naši nje za savremeni i racionalniji rad u svome svag­ imami i drugi vjerski službenici, naročito oni po danjem poslovanju. To poglavito mnogo više važi za selima, da odgovore i uđuvolie svima onim zahtje­ seljaka koji je u ekonomskom i poljoprivrednom ži­ vima koje im ie u vršenju njihwe vrlo važne mivotu i radu daleko ostao iza zemljoradnika ostalih siie viera propisala? Da li no svoioi snremi i spo­ naprednijih naroda. Da bi olakšali nabavku dobra sobnosti mogu da zađovlie i s usniohom obave sve sjemena, bolie stoke, oruđa i drugih poljoprivrednih ono delikatne ooslove koie im јр Tslam nametnuo? potreba, seljacima je kao kora hljeba potrebna seOsim maloga broia časnih izuzetaka đanašnie naše liačka zadruga ili zadruga za poljoprivredni kredit. svoštenstvo niie u staniu da notmi.no odgovori svome Takve su zadruge u drugim zemljama podligle seljaka uzvišenome pozivu. 0 usavršavanju zgodinom lek- Sakupljajte Kurbanske kožice za Gajrei! 229 �tirom i samoobrazovanju ne može biti ni govora. Istina, tome nije kriva današnja naša ulema, jer je u doba njihovog učenja i spremanja za svoj sveštenički poziv sistem učenja i metoda rada u medre­ sama bio vrlo zastario i bez ikakva smišljena plana i programa u pripremanju za rad u narodu. To je uzrokom pa naša sela grcaju u nepismenosti, poro­ cima i što nemaju osnovnih škola, zadruga i drugih korisnih ustanova. Pored jasnih vjerskih odredaba o održavanju čistoće i higijenskog življenja žalosna je pojava, da i našim seljanima vlast, često, mora da naređuje cisto održavanje nužnika, dvorišta, đubrišta i kre­ čenje (bijeljenje) kuća i domova. Za ivrijeme za­ raznih i epidemičkih ljudskih i stočnih bolesti mnogo naše selo strada krijući oboljelu čeljad i stoku, jer seljaka nema ko da pouči i vlastima uputi radi tra­ ženja Ijekarske pomoći. Naša seoska žena naročito mnogo strada i sifilisu i tuberkulozi podliježe, jer joj pred ljekara nema pristupa. Selo G. u srezu Z. nastanjeno je samim musli­ manima. U tom selu ima od sifilisa (frenjka) obo­ ljelih preko 95^4 I ako im u. selo dolazi Ijekar i besplatno ih liječi, ipak s^ s tolikom mukom podvr­ gavaju liječničkom pregledu i liječenju. Bilo je ljudi koji su se poslije pete salvazanske injekcije dosta dobro osjećali i najednom prestali sa liječenjem. Posto još nisu bili potpuno izlječeni, jer se ova bolest sporo ali sigurno liječi, sifilis je dalje razrivao orga­ nizam ovih nesrećnika. Poslije nekog vremena lje­ karni dođe jedan raniji njegov pa cijena* s povezanim nosom. Kad ga je Ijekar zapitao zašto je prestao sa primanjem injekcija odgovorio mu je da mu je to zabranio mjesni imam, jer injekcije kvare post pa bi izašao iz 4ina (vjere). Radi neznanja hodžina taj je bijednik izgubio nos i podlegao sifilisu! Eto takovi i slični slučajevi imperativno diktuju vrhovnom starješmstvu islamske vjerske zajed­ nice da se čim prije poštara, da naša sela i njihovi široki narodni slojevi dobiju dovoljan broj obrazo­ vanih, sremndh i za narodni napredak ljubavlju za­ grijanih imama. Uz postojeće medrese, koje nastav­ nim planom i programom stoje na zdravoj osnovi, bilo bi potrebno da se osnuju barem još dvije u rangu bogoslovija, kako bi se što brže spremao do­ voljan kadar mladih vjerskih službenika. Svakako da se prema njihovoj spremi i važnosti posla koji ima da obavljaju moraju i nagraditi. Stoga im se i materijalni položaj ima pravedno da uredi i reguliše. Da bi se sađanji imami i vjerski službenici, koji djeluju'■ji selima, bar koliko-toliko uputili u svoje dužnosti i spremili za koristan rad u narodu, po­ trebno je osnivanje kurseva, na koje bi oni morali obavezno da dolaze i nastavu prate. Kurseve bi u svojim središtima organizovale muftije angažujući za predavače najsposobnije alime, profesore, ljekare, ekonome i učitelje. Troškove tih kurseva podmirila bi vakufska blagajna. U tu svrhu utrošeni novac urodio bi korisnim plodom. Učinimo li onako kako smo to naprijed istakli, naš će narod ubrzo krenuti boljoj i sjajnijoj bu­ dućnosti. Skoplje. H a m d ifa M u lić K a k o O m e r p r o s v e ć u fe n a r o d NAŠ NAJVEĆI DOBROTVOR Čim smo zasjeli, otpoče Omer da priča: Prošli put govorismo o hajratima, a sada ćemo progovoriti koju o našim hajrsahibijama ili dobro­ tvorima. Bez sumnje je naš jugoslavenski islamski najveći dobrotvor rahmetli Gazi Husrevbeg. Što je Sarajevo Bosni, to je Begova džamija šeher Sarajevu. Naš musliman, od kojega bilo kraja naše domovine, kada dođe deseti kao i prvi put u Sarajevo, prva mu je želja da dođe u Begovu džamiju. Ima što i da vidi, da se divi i napuni srce! Taman se skoro navršilo četiri stotine godina od kako je sagrađena Gazi Husrevbegova džamija. Ko bi Gazi Husrevbeg? Prije četiri stotine godina dođe u Bosnu kao sultanov sandžak beg, naš Gazija i tu oko dvadeset godina ostade da njome upravlja. Za sjedište izabra sebi ovo naše današnje Sarajevo. 230 Vele, da se Sarajevo prije zvalo Vrh Bosna, a po sarajima (dvoru), nazvalo se Sarajevom. Za Sarajevo, koje je sve do danas očuvalo prvenstvo među su­ sjednim krajevima i gradovima, najveće zasluge nosi baš hajrsahibija Gazi Husrevbeg. On se rodio u Seresu u Trakiji, gdje mu je otac bio sandžak beg, po prilici oko godine 1480 po Isa a. s. Otac mu je Ferhatbeg i to brat trebinjskog kneza RadiVoja. a majka mu je Seldžuka, kći sul­ tana Bajazita drugog. Kada Husrevbegtu umre otac, uzme ga sultan u svoj dvor da ga odgaja i školuje. Uvijek je bio u društvu sa mladim carevićem Mehmedom. Poslije ga je sultan Mehmed silino cijenio, jer se Husrevbeg nakon nekoliko godina provedenih na naukama, pokaza kao vrlo darovit i bistar či­ novnik u službi turske uprave. Sultan mu je povje­ ravao nekoliko službi u raznim krajevima širokog �turskog carstva dok najposlije bi poslan u Bosnu da opsjedne Jajce i nakon toga povede silnu vojsku na Mohač u Unđurovini (Ugarskoj). da dade najveća rajska dobra njegovoj plemenitoj duši. Bože moj, kad li ćemo još dočekati da mu sve­ Kada je naime sultan Mehmed umro, dođe na čano i četiristogodišnjicu proslavimo- Nije zbog njega tursko carsko prijestolje sultan Sulejman koji je sama jer je on po djelima svojim slavan, nego zbog mnogo ratovao i širio granice turskog carstva. Ovaj našega ugleda i dužnosti, jer: »narod koj svoje velkane mrt(ve štuje, na prošlost seb budućnost snuje". podigne silnu vojsku i pođe da opsjeda Beč. Tada je i Husrevbeg iz Bosne predvodio kao vojskovođa N a p o m e n a : Opisivanjem lica i godađaja u oko stotinu hiljada vojnika. To je najveći broj voj­ prošlosti, bave se nauka, koja se zove povijest ili nika što ga je mogla Bosna dati. istorija. Istorije se pišu na temelju istinitih dokaza Ali po tome svemu, što je Husrevbeg bio moćan i činjenica, a temelje se na starim knjigama (kitavojskovođa i što je ratovao i u ratovima se proslavio bima), na raznim pisanim i građenim spomenicima kao junak i Gazija, ipak za nas on nije zbog toga to­ i na raznim predmetima iz prošlosti kao: starim liko znamenit, koliko zbog svojih silnih hajrata. On novcima, oružju, alatu, posudu i t. d. Zato pametan za vrijeme svoga vladanja u Bosni, naročito u Sara­ čovjek kada nađe koju staru knjigu (kitab) ili koju jevu, podiže veliki broj hajrata. Evo, tu je divna bilo starinsku stvar, odmah predaje vlasti, da je Begova džamija, ponos i dika bosanskih muslimana, ova pošalje u naš muzej, koji te stvari čuva a služe pa oko nje redom: medrese, mektebi, knjižnica, ku­ - i naučenim ljudima, da proučavaju našu prošlost ili hinja za đake (talebu) i siromahe, kupalište i tako prošlost naše domovine. Naučnici koji se bave istodalje. Uza te ustanove ostavi ogroman imetak rijom katvjnaukom, zovu se istoričari. Ja sam ovo za izdržavanje, koji se i danas cijeni na mnogo mi­ vama na primjer sada ispričao što su naši istoričari lijuna dinara. Kroz Gazine medrese prošlo je na hi­ napisali Dir. Safvetbeg Bašagić, Dr. ćiro Truhelka ljade softi koji kao hodže rasijaše nauku po svoj i t. d. domovina, а u njegovoj kuhinji na stotine hiljada Ono što se samo priča o događajima i licima u gladnih duša bez razlike vjere nađe tu sebi okri­ pjesmi spominje, to se zove p r e jepe da se lakše živi. Gazi Husrevbeg je slavan šjpi JJfcgjjjlosti d a j a. Predaja što opisuje to ne mora biti sve tačno, je podigao Sarajevo, što je ostavio tolike hajre' —*>ravo tu je najviše izmišljenih priča, koje idu od pa ;zbog toga njegove su zasluge općenite za sav r do usta. Tako na primjer ima više priča i o po­ narod. stanju Sarajeva. U jednoj takvoj priči veli se da je Šta je potaklo Gazi Husrevbeg! da toliko dobra ime Sarajevo postalo ovako: Kada je sultan Mehmed učini Bosni i našem narodu. Bez sumnje u prvom Fatih došao u Bosnu dođe i u dolinu ispod brda Tedu što je bio silno plemenit‘-čovjek, po odgoju po­ Trebevića, zvan Zlatni d6. Čim on tu stiže, udari jako božan i duševan, a po imetku si’ tn boga l, on podiže toliko zadužbina da mu se i danas ime harno spo­ nevrijeme te se morade zakloniti u jednu seljačku kolibicu. Tu on tada reče: » Š a r a j j e o v o « . Po minje i mnogi, koji su njegovim uzrokom postali tome ostade tome mjestu ime Sarajevo. (»Bos. Vila«). ljudi prosvjećeni i danas ga nose u srou. Ali po sivoj prilici ima još nešto po srijedi, što je on baš naro­ Tako živi još i danas u narodu oiva priča: Gazi čito ove krajeve volio, a to je, što je ova naša zemlja Husrevbeg je imao roba Matijaša. Jednom Matijaš domovina njegovih djedova, a ljubav djedovine i zamoli Gaziju da i hrišćanima sagradi crkvu. On domovine nosi plemenit čovjek u krvi pa makar odmah naredi da se podigne crkva u blizini njegove bio i u trećem koljenu. džamije. Poslije mnogo godina ta se crkva poništila pa Gazi Ahmedbeg Bošnjak naredi da se tu podigne Veliki Gazija umro je u Sarajevu 18 juna 1541 godine. Evo mu i dane grob stoji u naročitom tur­ veća crkva od kamena. To je danas stara pravoslavna betu* u haremu njegove krasne džamije i svaki mu­ crkva u Sarajevu. Ovako spominju u svojim kitabima sliman, koji tu ispred groba njegctva prođe, sa ve­ i Mustafa Bašeskija i Salih ef. Muvekit, koji su ta­ likim poštovanjem pogleda u turbe, spominjući u kođer u svoje vrijeme od zgode do zgode nešto bi­ srcu ime Gazi Husrevbega i moleći dragoga Boga, lježili, ali većinom po narodnoj predaji. Jesam li podmirio dužnu pretplatu? 231 �P r ije v o d i tu m a č K urana a. š. Izišla je iz štampe prva knjiga prijevoda i tu­ mača Kurana а. š. od direktora gimnazije u Tuzli g. Šukrije Alagića pod naslovom »Elkuranul—Hakimu« (Kuran—Mudri). svim narodima svijeta. To društvo je danas jedan moćan faktor hrišoanske propagande, kako među samim hrišćanima, tako i među nehrišćanima. Kod muslimana uopšte a kod nas ovdje napose Prepuštajući stvarnu kritiku stručnjacima Imi uvriježilo se krivo mišljenje da se Kuran ne može želimo da našim čitateljima, uz prikaz knjige naro­ prevesti, pa čak i da ga je grijeh prevađati. Istočni čito podvučemo i naglasimo značaj ovakove vrste islamski narodi prevađah su ili sami izrađivali tu­ knjige za naš vjersko-prosvjetni i kultrurno-prosvjetmače Kurana na svom jeziku, pa su makar koliko ni napredak. toliko mogli da upoznaju Kuran kao osnovni islamski izvor na svom materinjem jeziku. Kod nas jugosla­ G. Dr. Mehmed Begović u svojoj knjizi »0 polo­ venskih muslimana nije ni do toga došlo. Mnoga naša žaju ii dužostima muslimake«, govoreći o islamskom starija ulema istakla se je u književnom radu sviju formalizmu kojim se je kod nas, narocio u širim vrsta na evropskom, turskom i perzijskom jeziku. slojevima islam afirmisao, kaže na str. 59 slijedeće: Svoj materinji jezik nije smatrala dostojnim da njim »Tako je na pr. kod nas stvar sa Kuranom ,od piše svoja djela. U našoj otadžbini podignuto je na koga su naše mase napravile neku vrst fetiša. Oni stotine medresa koje su, u sivoje vrijeme bile ravne ga poštuju kao knjigu, kao hartiju na kojoj su napi­ savremenim školama zapada, ali te škole za narodnu sana za većinu od njih nečitljiva slova i neshvat­ prosvjetu, pa čak ni za vjersku prosvjetu nijesu ljive ideje i prema tome oni psjećaju vise da ne značile ništa, jer široki slojevi naroda nijesu od njih uvrede da ne poruže tu hartiju nego same principe vidjeli nikakove koristi. Tako se je i dogodilo da se koje izlaže ova sv&fa knjiga^ Dakle Kuran, koji je poslat da unese svetla, da probudi duhovne energije-^ je kod nas sve vjersko poimanje svelo na prosti formalizam. kod čoveka i da ih uputi u , pravcu dobra, postao je Međutim Islam kao religija daje više slobode jedno sretstvo za uspavljiv^nje duha ijedn a pn nego i jedna vjera. Islam upravo traži da za slobodno izučavanje. To su bili uzr« se vjerovanje njegovih vjernika oslanja na razumno još i danas imamo maglovite i zavijorio poj poimanje. Oivaj osnovni zahtjev islama kao religije veri, i što se naše ^hvatanje vere i verskih principa istakao je i g. direktor Alagić u svom djelu tuma­ kosi sa zahtevima živote, principima nauk|| J| zako­ čeći značenje 170 ajeta iz sure »Elbekaretu« slije­ nima napretka«. dećim riječima: »Nanrotiv, ko nešto prima bez ra­ Verujući da su gore istaknute činjenice bile zumijevanja i ko radi na makar i dobra djela, a da glavni motiv koji je pokrenuo direktora g. Alagića to ne shvata, nije mumin. јрг oravom vjerovanju na teški i vrlo zamašni posao, mi smatramo svojom (imanu) niie svrha da se čovjek odlučuje na dobro dužnošću da istaknemo da g. Alagić ovim omi zaista poput životinje.« jedno lijepo patriotsko djelo kojim -se odužuje u prvom redu svojoj vjerskoj zajednici, a uz to donosi i jedan lijepi prilog našoj narodnoj knjizi. Preko petstotna godina mi jugoslavenski muslimani ispovi­ jedamo islam a još u svom jeziku ne upoznasmo Kuran kao glavni izvor svoje vjere. Dok je Kuran preveden na sve važnije svjetske jezike u više iz­ danja, dotle preko miHion jugoslavenskih muslimana nijesu još uspjeli da sami prevedu Kuran na svoj materinski jezik. Jedini prijevod Kurana na našem jeziku potječe od Miće Ljubibratića iz 18951 godine u izdanju Zađužibine Ilije Mi'losavljevića-Kolarca. Taj prijevod je, po svoj prilici prerada jednog ruskog prijevoda, te ga većina naših stručnjaka smatra netačnim i manjkavim. Kod evropskih hrišćana postoji jedno veliko društvo pod imenom »Biblija« koje imade zadaću da Bibliju (Evanđelje — Inđil) prevede na sve svjetske jezike i rasturi besplatno što više primjeraka među 232 Međutim naši vierski vaspitači. u svom djelo­ vanju. niiesu se ni iz daleka vodili ovim načelima islama. Gotovo jedino (vasoitno sredstvo kojim su se oni služili bilo ie stalno buđenje straha pred Bovom i niegovim neizmjernim kaznama. Biieči Ku­ rana koie višekratno naoiašuiu ootrebu bojazni nred Svevišnjim, sadrže u sebi i smisao velike religiozne ljubavi prema Boivu kao naivećem Dobročiniteliu. Ta ljubav nije nigdje dovoljno naglašavana. Ovakav manjkavi vaspitni sistem mogao se da održi samo zato, što nam je Kuran kao izvor vjere ostao sve do danas nepoznat. I ne shvatajući veliku moć kuranskih riječi naši vjerski vaspitači su se bojali da se Kuran krivo ne shvati, pa stalno podržavali mišljenje da je Kuran grijeh prevađati. Čak se nijesu usudi'i ni da prevedu ili izrade koji tumač na našem jeziku. Tako smo došli do toga da je naša vjerska prosvjeta danas još uvijek posve primitivna, skoro nemoguća �i apsurdna, jer bez materinjeg jezika nema nikakave pa ni vjerske prosvjete. Posmatrajući sa ovoga gledišta djelo g. Alagića, mi u ovom djelu vidim o odličan prilog za unapre­ đenje naše vjerske prosvjete. D jelo kao takovo za­ služuje punu pažnju i potporu, kako naših nadležnih vjerskih vlasti isto tako i svakog pojedinca. Ova knjiga će vrlo dobro doći svim našim vjerskim ško­ lama a naročito našim vjeroučiteljima. K ao nabožna lektira i kućni vjerski vaspitač knjiga će dobro doći svakoj muslimanskoj familiji. Dužnost bi bila svih naših vjerskih službenika da ovu knjigu rasture u što većem broju po svim našim familijama. K ao opšti prilog našoj knjiženosti knjiga imade osobitu vrijednost, jeir se preko nje može da upozna sa islamom i njegovim načelima svaki onaj koga to interesuje. U tom pogledu, mi vjerujem o, da će owa knjiga ispraviti mnoge zablude k oje postoje kod mnogih koji islam i Kuran upoznaju preko prijevoda na tuđim jezicima. Sama ova prva knjiga, na stodeveđeset stranica običnoga formata, obuhvata tekst i prijevod te tumač cijele prve kuranske sure »Elfatihaf te 210 ajeta iz sure »Elbekaretu". U prvom dijeto knjige pisac je donio naporedo arapski tekst u transkripciji lati­ nicom i odgovarajući prijevod. Ajeti u tekstu i pri­ jevodu su numerisani. te š e 'le svakom lako snaći u tekstu i prijevodu. ' P isac se, mislimo nepotrebno, izvinjuje da niie donio tekst u arapskom pismin iz tehničkih i m atem jalnih razloga. Mi međutim mislimo da je donošenje teksta u arapskim pismenima posve suvišno. Jedino bi potrebno b ilo da ie pisac, na jednoj početnoi stra­ nici dao uputu kako se imadu izgovarati pojedina slova kojim a su transkribirana ona' arapska slova za koja mi nemamo odgovarajućih znakova. Tu se je pisac mogao zgodno poslužiti metodom koji je pri­ mijenjen u Godtjeherovoj »Istoriji arapske književnostk. U svrhu tumačenja i boljeg razumijevanja tu­ mača pisac je zgodno grupisao skupine ajeta po sa­ držim i izveo u tekstu, prijevodu i tumaču numeraciju tih skupina. Svaka, po sadržini srodna skupina ajeta, posebno je protumačena. Tumač se, izgleda nam, striktno drži shvatanja koja su usvojili priznati šeriatski pravnici. Pisac je sam tekst Kurana prevodio direktno iz arapskog teksta, dok je za tumač uzeo podlogu predavanja najm odernijeg tumača Kurana, bivšega misirskog muftije i profesora teologije na kairskom sveučilištu Džamiul-Ezher, Merhum Šejh Muhamed Abduhu. Poznavajući odličnu stručnu spremu piščevu a naročito dobro poznavanje arapskog jezika, te osla­ njajući se na veliki glas koji u cijelom islamskom svijetu uživaju »Tefsir« (tumač Kurana) spomenutog misirskog teologa, mi vjerujemo da će ovo djelo g. direktora Atagića zadovoljiti i čisto stručnu kritiku. Radi toga i radi svih naprijed istaknutih potreba mi ovo djelo g. direktora" Alagića najtoplije preporu­ čujem o svim »Gajretovim<?. čitaocima kao i svim Gajretovim radnicima da ga sami nabave i da pomognu njegovo rasturanje. Posve je naravno da će od us­ pjeha ove prve knjige zavisiti i daljnje nastojanje g. pisca da spremi drugu i slijedeće knjige za štampu. Mi specijalno, pridružujući se piscu, apeliramo na našu inteligenciju da ona shvati da je ovo djelo g. direktora Alagića djelo naše inteligencije koja sa ovim djelom dobiva noivo sredstvo u svom kulturno prosvjetnom radu k oje će joj mnogo pomoći da suz­ bija reakciju i zaostalost. Zato je naročito inteligen­ cija dužna da pomogne g. Alagića u njegovom teškom radu. Umjesto Kurbana u naravi žrtvu/te ,,Gajretu“ Kurban u novcu, jer je to najbolji Kurban! 233 �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК А р м и јс к и Г е п е р а л С т еван Х а џ и ћ У четвртак 23 априла о. r. преминуо je након подуже болести Армијски Генерал, Почасни Ађутант Њег. Вел. Краља и дугогодишњи Министар Војске и Морнарице Стеван С. Хаџић. Смрт Генерала Хаџића болно се дојмила Гајрета и његових раднииа, иоје je сваком приликом потпомагао, разумијевао и бодрио на рад. Од Ослобођења na све до своје смрти велики покојник се живо интересовао за успјехе и напредак Гајрета, na се велики покојник убрајао међу прве и најјаче помзгаче Гајрета и његова рада. У њему губе неколицина Гајретових радника — чланова Главног одбора Гајрета и свога ратног старјешину из Русије, са бојишта у Добруџи 1916 гоидне, кога су необично вољели и поштовали. Нека je великом Отаџбенику и вепиком војнику вјечна слава! ГаЈрет ове п р и р е д б е Гајретова годишња забава у Бањој Луци Ha 21. марта о. г> бдржана је- у Бан.ој Луци велгека Рајретова забава. која je својим ‘•ус&хсгм моралним и материјалним надмашпла све приредбе, које смо ималп у овој сезонп. Обилна посета, какву je (ималд, дша з.абава, није већ дуго впђена осод нас. Про«трријр Хрпатског дома где^ жавала забава бпле су дупке пуне; галерија резер муслиманке била je обилно посећена од пашег женс рпјег света. Забаву су посетпли: r., Светпслав Мнлосавл>евпћ врбаске бановине, са помоћггином бана г. др. Това цом п начелницпма банске управе r. г. др. Васом Глушцем Петром Кочићем, Немаљом Љз*биеављевићем и инж. Лазаром Марковићем. г. Јован Јовановић, .дивпзис-ки ђенерал; г. Хасанбег Џпнић, подначелник општипе и многи -тгледии грађани свих вера. Ha прппремама за забаву радило се* већ дуже времеиа. Имајући одтичап гласовтпт матерпјал у месту, закључено je. да се изведе једна слика са певањем из нашег живота, na да се no тој ствари закаже један састанак девојапа, које би могле узети у том учешћа. Ако би интересоватве девојака бпло већс, да се предложи ocnimniTie женског певпчког збора. Конференцпја са-зваиа ради тог, бттла je одаично носећена; прпсутие девојке примиле су са задовољством ову иову акцију Месиог одбора, na се одмах приступило раду na организоваљу збора. За збор се пријавило око 30 девојака. За хоровођу je пзабран г. Мпховил Цппруш, учитељ. који je од много вољс п труда вежбао готово трп месеца младтг збор, којп je са својим хоровођом na дан забаве побрпо лаппдпп аплауз. Немајући подесних просторија, где би се олржавале вежбе. замолттли смо г. др. Васу Глуптца. директора гимназије и пачелтгика просветттог оделеп.а банске управе, да н-ш дозволи, да се пробе лрже у тмттазији. Kao и увек досад г. др. Глушац изашао пам je врло радо у сусрет, na чем му се одбор п овом прилпком захвал.ује. У оенивап.е збора n у n.eron успешан paw многи оу сумн.али, допекле и са правом, рачунајући na предрасуде и na свататва наптег старијег света. Рачуттали су, да ће то бтгттт један светао покушај, којп nche успети. 234 Међутим те су се сумње разбиле na вчрстој вол>и паших довојока, које су свакако с тим хтеле доказатп. да се ие устручавају сарађнватп на свим пољима упоредо са суграђликама других вера. Колика je била та њихова жељп за продуктивногаћу, може да послужл ti ова чињенидаи да je један дпо чланица збора био из онс групе девојака, које се нису још откриле и које су покривене долазиле уредпо на пробе, што пм може служити на част a с другс стране може битп леп доказ, да печа ne смета пашем шшретку n да натпа жетга и под печом може битп вредпа јавна раденица. Оснивање збора и твегов успешан рад наишао je на једнодушно одобраваље. a нарочито je популарпсао друштво међу нашнм женским светом; ту се прпчало о Гајрету више ттего икад досад, a резултат тога je био, да се тражило осниваи.е Женског одбора, кога досад нисмо имали. И непуи месец дана после оснивања певачког збора, иа обнлио посећеној оснивачкој скупштини, како je то већ обjiiBJbenđ у листу »Гајрет«, изабран je женски одбор у који су'уш ле најугледније наше даме. Жеиски одбор приступио je одмах раду на прппремама «за^зд£аву н оргаппзовао je прпкпуљање ручнпх радова за томболу. Срдачност и сусретљивост на коју чланице одбора наилазе код нашег света при купљењу томбола. најбоље су сведочили о том, са колпко су симпатија примљене последње аквије Гајрета међу ттаптим женским светом. Ручни радови. којп су поклаљани за томболу, јастуци. милијеп. везени пеш:при, чеврме, марамице и т. д. јамчилп су, да ће овогодишГајретова томбола блти једна лепа изложба свога оног гато nama кућа може сада да производи. Један дио радова дат je na израду- у Државну женску стручну школу, где je са много пажље укуспо пзрађено неколгако маљаних јастука, вазни, стаклспих кутттја n зидних слика na стаклу, којл су употпунили збирку наптих домаhnx ручних ралова. Управа се школе на тај начин и ове као и прошле годпне врло радо заузела, да томбола буде т т о боља. на чем joj се одбор и овим путем захваљује. Томбола je повећана поклопима, које су даровалп овдашљи трговцп тт зпнатлије. Пар дана пред забаву пзложепа je томбола у излозпма фирме »Шницлер и Кон« где je сво~ јим богатством. лепотом радова и разноликогаћу свратила на себе опћу пажњу грађанства.. Чести састанци одбора једпог и друпог и зпједнички рад јамчилп су, дг je све предвиђело п да ће се na забави моћи лепо забављаттт и ла he владати узораи ред. Како je за забаву владао пеитки тттгтерес, дате су улазнице у претпродају књижарн »Браћа Јактпић«. Ромињање ситие кише na дан забаве тсто и пртгатаз популарног Нушићевог комада »Пут око света« у Наролном позориптту, умаљивали су изгледе na најбољи успех. Међутим све то није могло омести велики mrrepec за забпву. Почетак je заказан за 9.15; у 9 сати mije било впше места. у сали je била права стиска. У 9.15 приспио je бан г. Свет. Милоснвл.свић, срдачно акламиран, na се одмах ттриотупило извођетву програма. Kao прва тачка изведеиа je једпа патрпотека жива елпка у чијем су извођељу: Југославенско муслиманст) певачко друпттво »Слога«, певачки збор просветног и погпорног друтптва »Братство« у иародпој ношљп, Гајротоп жспсаси певпчки збор у народној ношњтг. Гајретови пптомци Оаи,,глучког интерттата и војтта музика. Истгред зборова. ттоји су били у позплмни ттолорштце. биле су постпвл>ене слнке Њпхових Велнчапстава Крпл.а и �Краљице и слика Н>. Kp. Вис. Протектора Гајрета у средини. Краљеву илику држао je један члан «Братства» у иародиој ношњи, Краљнчину једна чланица нашег збора, такођер у народној ношњи, a слику Протектора држао je један питомац интерната. Један питомац интериата са мпого oeehaja рецитовао je једпу пригодну патриотску иесму, a после тог су питомцн ингерната продефиловали нсирсд слика, поздранл>ајући нх. Нојава питомаца на иозориици била je одушсвљено поздрављсна од читаве дворане. Bojna музика je затим ннтонирала државпу химну, коју су ирисутин стојећп саслушали. Слика je оотавила најљспши утисак на присутне na се no њеном свршетку дуго аплаудирало. Bojna музгока je затим добро icao и увек отсвирала: »Увертира народиих словенских несама« од Титла. Пред следећу тачку програма владала je у сали савршена тишпна, што ое ретко дешава. Очекивао ее са нестрпљењем и са великом радозналошћу први наступ Гајретовог женског певачког збора. И кад се дигао застор, a на позориици се појавило 27 чланица збора у богатим паролним ношњама, сала се просто проломила од аплауза. Отпевали су складно две ствари из програма: Драг. Илић: »Отаџбипо « и »Oj, Bora ти, сива птицо«. .. народна песма. Срдачно поздрављени после сваке тачке отпевали и трећу ствар од Готовца: »Да ми je- знати«. Обзиром на то, да певађице нису раПије. певале у зборовима, да сразмерно кратко’ време вежбају и да им je ово први иступ, може им се честитати на ^сп^ху. Наш локални лист »Нова штампа» о том првом иступу доноси ово: »Нарочито интересовање изазвао je и npujlrno извецадио у/свом првом наступу Гајретов женск^' левгчки хор. Хор je m Овај пут смо замолили да иступе горе поменута двојида, има их нанме више, и они су се радо одазва-ш. Мустафа je уз пратњу оркестра, a под равнаљем r. Ј. Јиранека, поручника, капелника војне музике, савршено от- М УСТ АФ А КАРАБЕГО ВИЋ из Бањалуке певао јадну арију из опсре »Марта« од Флотова. To je била најуопедија тачка програма. Хамдија je уносећи пуно oeehaja, уз пратњу саза, отахевао еевдалинку: »Садим вишњу наеред Ат-мејдана« срдачно поздрављен отпевао je и другу: »Икиидија — ja задрима«. Ha саау га je пратио Иемаил еф. Екић; и у овој тачци in еу у народним коетпмима. 1/ ГАЈРЕТОВ ЖЕНСКИ 1 ih 4 П ЈЕВА Ч КИ ХО Р У Б А Њ А Л У Ц И течно, хармонично, додуше без музичких финеса и динамичке изражајноети, алн и без нарочито упадљивих мањкавости...« 5. и 8. тачка програма били су даступи браће г. г. Хамдије и Мустафе ЈСарабоговића. Члановн угледне старе бањалучке породице познати су као одлични певачн. Својим звучнвм гласовима познати у читавој нашој околиии. Радо и често настулају на Гајретовнм приредбама и изван Бања Луке. Члаиови су певачког друштва »Слога«. 6. и 7. тачку програма изводио je певачки збор културног и просветног друштва »Братство« из Горњег Шехера. Друштво, које je врло активно, основало je пре непуну годину дана и певачки збор. Вал>аним радом под дириговањем искусног г. В. Нигла, мајора у пензији, капелника војне музике, постигли су за кражо време завидан успех и приредили оу пре кратког времена један успео концерат. Пристали су радо да иступе и на нашој забави. Ово им je други наступ. Иступају у народној ношњи. 235 �Певали су две ствари: Др. М. Милојевић: »Југоелавени« н Gr. Бинички: »Збор сељанчица« пзазвави аплаузом отпевали су још једну ствар. Последшу тачку програма певала je »Слога« југ. мусл. певдчко друштво. Друштво воћ 10 r. с успехом негује хорску музику међу муслиманима; уједначен збор под водством r Ј. Јиранека постпгао je досад завпдне успехе. Слови као најбољи збор у месту. Сваки љегов наступ je чигав музички догађај. Иступају на свим Гајретовнм приредбама, на су пступили и на овој. Певали су црву Мокраљчеву руковет и то савршено. Громко поздрављени отпевалп су и јужносрбијанску народну песму »Горо«. 0 њезином певаљу наш крнтичар доноси следеће: »Песма Слоге je сугеетивна и онакова какова je у суботу отпевана прва рувовет стоји на музичком нпвоу еа песмом академских певачких друштава »Обплић« и »Младост«. После програма прешло се на забаву и нгранку. Богата томбола и обилан бифе били су просто разграбљени. За љепотпцу вечери изабрана je са 235 гласова гђица Разпја Капетаиовић. У песми п свирци весеље се наставило до зоре. Бруто приход забаве био je преко 25.000.— Ди1|^ A., конзул Реттублике Пољске, Др. Фодор ЈТазаревић, адпокат, Вакуфско повсрсиотво, Јован Јовановић, дивизискл reнерал, Браико Нлавчић, трговац, Др. Решид Куртагић, кр. јавнн белсжпик; no Днн. 60.— : Шницлер и Кон, трговнна^ Др. Мухарем Мнџић, лекар, Др. Букин.ац 'ЈЈорђе, лекар; но Дип. 50.— : 11рва башалучка штедионлца, Едхем Диздар, трговац Котор Варош, Др. Леви, зубар, Мехапа Хаџиселпмовић, трговац, Саламоп Пољокан, трговац, Софар^ка јеврејска богоштовна опиггина,, Милан Цвјетан, трговац, Хусеии Хаџић, чиновннк банске управе, Др. Стевал Мољевић адвокат; no Дин. 40.— : Мујага Казаз, општинскл књиговођа, Петар Кочић, начелник банске управе, Џумхур Садив, муфтија; Дин. 35.— : Врдољко Стипо; no Дин. 30.— : Саво Новаковић. трговац, X. Сманл хафнз Смајић, имам матичар, Грмовић Алија. књижар, Др. Милош Бајић, суднја, Ученици 3. разр. III. мушке нар. основне школе, Шаћир хафиз Ковачевић; Дин. 25.— : Ђумрукчић Нурија, професор у пензији; Дин. 20.— : Бабић Владо, трговац; no Дин. 15.— : Ешрефа X. Ефендић, Хаџић Мехмед, чииовник. дић, Хаџић Мехмед, чиновник. Свима дароваоцима како добррвољних прплога тажо и бифеа изражавамо најтоплију захвал^ост! Гајретови одбори у Баљој Луци захваљују. се u снлш путем свима онима, који су или својим радом, вли својим перилозима и даровпма омог.ућили,овак^> леп успех забаве. Забава Женског одбора Гајрета у Козарцу Бифе за забаву ^али c y j . r.: Абдулаховић Адил, Бахтнјаревић Едхем, Б^етијаревић 'ШраЈимага, Беговић, Билаловић Селпм, Др. Давпдовн^ 3<?ха^ије, Дедић Шаћир, Инж. 'Вулбеговнћ Фехнм, 'Бумишић / Фатима, 'Бумрукчић Нурпја, Ђумрукчнћ Хуснија, Џниић М{,стајбеРг-Бкић Исмаил, Гал шевнћ Бећнр, Герловић^Длијћ. Хаџић Хуееин/ Xj Хамзага, гђа Лазд^евнћ Нада. Др. Леви. Карас« рахпм, гђа Касаловић, Ковачевпћ Illahnp хафиз, Ифета, Инж. Кајтаз Ј)мер, Др. Миџпћ Мухаре! rah Сејфудин, Инж. Салихагић СуљаГа, Суљнћ Сотир Алексије и Вехабовић Авдага. Новчани прилози за Гајретову забаву у Бањој Л у ц 1 По Дин. 500.— : г. Свет. Милосављевић, Бан Врбаске бановнне и Општина бањалучка; Днн. 406.— : Учитељи и учепици II. женске народие основ^е тпколе; Дин. 200.— : г Др. Јован Зец, помоћник бана; Днн. 150.— : г. Немања Љу бпсављевић, начелник банске управе, Рихард Викерт, управ ник града; no Дин. 100.— : гг. Др. Лауфер, директор финансијске дпрекције, Ђумрукчић Хуснија, судски саветиик, Др. Ејуб Мујезииовић управник градске благајне, Исмаил еф. Екић, општипски чиновншс у пензији, Др. Тодор Јеремић, лекар, Фехим бег Курбеговић, претседник среоког суда, Паул Фишер, трговац, Њ. преузвишеност Василије Поповић, митрополит бањалучки, Др. Васо Глушац, начелник баиске управе, Инж. Лазар Марковић, начелник банске управе, Бурда J a ja за н а с а д о д м о ји х ч и ст о -к р в н и х б и је л и х ам ериканс к и х Л е г х о р н к ок ош а к а , к о је сп ец и јал н о од га ја м за ш т о в е ћ у п р од у к ц и ју ja ja a н ар оч и т о зи м ск е н оси л и ц е н о с е годи ш њ е д о 260 к ом ада у з ц и јен у о д Д ии 3'— . Д о б и је с е к од М уст аф е К а р а б е го п и Ћ а - М о д р и ч Н а р у џ бе 236 бр зо отпр ем а , п а к ов ањ е бадава. v N^eucKH Месни одбор Гајрета у 1{озарцу приредио je na 12. апрпла о. г. сроју ’прву забаву са врло лепим и бН|рашш следећим програмом: 1. Поздравна'реч председнице. 2. Декламација Њ. Вис. Прсстолонаследннку Петру, n остале. 3. »Чобаница«, игра с песмом, коју су извеле ученицс иар. осн. школе. 4. Соло иеваље: »Некад су цвале беле руже«, певала Фахира Дедић, уч. IV. год. нар. осн. школе. 5. Позоршшш комад »Он« од С. Ћоровића, који су пзвеле чланице уз прииомоћ гђице Дервише Калеталовић учнтељице из Б. Новог и г. г. X. Церића овдашњег шумара и Ф. Ситнице економа. Ј Забава je врло добро посећена, како из мсста, тако ћ са стране. Успех како матернјални тако и морални прсма овдашњим прилнкама био je врло добар. Из Бања Луке носетила су ову нашу прву забаву г. r. Славољуб Поповић, секретар г. Bana и Шплро Боцарнћ, управник музеја у Бдљој Луци, који je том прнликом од!>жао и једно иредаваље о музеју Врбаске бановине. Осим остале господе и госпођа нз Приједора, запажен je и r. Др. Хајдаревић, судија и председиик приједорског одбора Гајрета. Ha овој забдви и ако je дан прије исти програм давмх за жене муслиманке, ипадс je био велики број прнсугних муслиманки, што то прије није било у овом месту. Из овога се види, да су и оне схватиле и разумеле задатак и циљ Гајрета. .i. Чист приход ове-забаве je што прилога, које смо добичи из Приједора, што улазница 2000 дин. Овом приликом захваљујемо се гђици Д. Капетановнћ, која je суделовала у ломаду, тако исто r. r. X. Церићу и Ф. Снтници. Затим се захваљујемо гг. из места и са страие, који посетнше ову шипу прву забаву, a исто тако и гг. из Пријодора који нам послаше прилоге. Захваљујемо се г. Браћи Балић, који нам увек na и овом приликом изиђоше у сусрет. Тако исто г. управлтељу иар. осн. школе Мухарему Миџићу, који нам je уступио просторије бесплатно за приређивање забаве. За.тим г. Ибрахмму Арифагићу, шефу полиције, који нам je исто изишао у сусрет и помогао при приредби и осталима мјештанима. �Успјех Гајретове томболе у Љубушком За времс рамазана прирадио je Мјесни одбор Гајрета у влаотитим просторијама играње томболе, које je обично трајала сваку чевер до 2 сата после попоћи. Томболом су управљалн чланови одбора као и остали чланови Гајрета, a и предеједпик je скоро сваку iroh присусгвовао до конца томболе. Братоко соколско друштво уступило нам je за време рамазана своју веливу лампу и остало покућство, те смо му у име тога даровали 1.300 динара. За набавку карата и других ствари за играње томболе 300 динара. За поправал; прозора на друттвеној сали 200 динара. Остатак од 7066 дииара 50% отпремљен je са чеком Главном одбору Гајрета. И ако je ЈБубушки пасивно и врло сиромашно место, ипак je приход био изван сваког хвали Мјесном одбору Гајрета, затим виду хумани и просвегни рад Гајрета. хвалихи (градоначелиику г. Ибрахиму Гујнћу, лио труда долазећи готово сваку ноћ са својим пријатељима на играње томболе, само да користи и увелича рад Гајрета. Р а д Га јрет о& е о р г а н и з а ц и је Женски одбор Гајрета у Брчком на раду Нови женски пододбор Гајрета на својој првој сједннци 9. IV. 1931. закључио je на предлог ггредсједнице гђе Нафије Кучукалић да се на 17. алрила одржи мевлуд као први почетак рада новог пододбора. Надаље на предлог предоједнице закључено je да мевлуд проуче саме одборнице и то на нашем језику и да се саме одборнице побрину и дарују све што je потребно око прнредбе мевлуда.. Ови су закљуци једногласно у бдбору примљени. Мевлуд je одржан 17. априла у петак у 2 сата no подне у овдашњој мектеби-ибтидаији која je била дупком пуна, no нрилици око 180 овадшн.их ханума и дјевојака. Мевлуд су училе гђе Нафија Кучукалић, Авнија Буквица и гђица Зекија X. Хасанефендић. Иза мевлуда ајета воја слиједе проучили оу гђе Ифета Глинац, Зумрета Џафербеговлћ, Рабија X. Мехмедагић, Ешрсфа Новалић п Ханумпца Едхемовић, a закључ- иу дову гђа предсједница Нафија Кучукалић. Послије учеша мевлуда развио сс жпвахан разговор у најбољем расположен>у о свим дрмаћим при.1гикама и потребама налпег onheиитог иапретка. Све су посјетитељице биле веома задовољне тим више што je мевлуд учен ua нашем језвку, који се je могао добро разумјети, a и поради тога што еу осјетиле да могу и саме мевлуд приређивати и да нису потребне тражити да им други мевлуд уче. Том приликом je одборнвца гђа Рабија X. Мехмедагић захвалила се свима у име жеиског пододбора на овако лијепом одзиву овим ријечима: Поштоване госпође и госпођице! Дозволите да Вас испред женског пододбора Гајрета у првом реду поздравим и да вам се захвалим што сте се нашем позиву одазвале и на данашњи састанак дошле. Ово je први сасганак у нашој новој години, те смо одлучили да исти са учељем мевлуда прославимо, желећи да. нам свима рад буде хајирли и од користи. Жпвили! За мевлуд je даровала предсједпица гђа Нафија Кучукалић 10 кнла шећера, no пола киле бонбона: одборнице и то гђе Емире Кантарџић, Шерифа Требинчевић, Тахира Едхемовић, Зумрета Џафербеговић и Авнија Буквнда, Рабија X. Хехмедагић, Ханумица Едхемовић, Ђулсију су дале гђице: Селима Кадић, Ханумида Зејчиревић, a удагач за мевлуд дала je гђа Ешрефа Новалић. Шербе су дијелиле гђице Паша X. Мехмедагић и Зинета Мујановић, a бонбоне гђице Месрура Кучукалић и Шухрета Ајановић, 'Булсију су noсипале гђице Селима Кадић и Хапумица Зејчиревић. Добровољног прилога je пало на мевлуду чисто 650.— динара. Предсједница: Нафија Кучукалић, Тајница: Авнија Буквица. • i *■ ; Рад Мјесног одбора Гајрета у Кладњу У свом полугодишњем извјештају, достављеном Главном одбору Гајрета, саопштава Мјесни одбор у Кладњу да je приредио мушки и женски мевлуди-шериф, који еу били веома посјећени, те искористивпга и овом приликом присутност гомиле народа, одржана су значајна и важна предаван>а о зпачају и важпости Гајрета, истакнувши дужност 237 �нас муслимана да озбиљно радимо на проширеп.у Гајретове идсје, не само пр градовнма ие ro n ио селима, осшшајући одборе, повјереништва, аналфабетскс течајеве, пољопривредне задруге и остале корисие иистнтуцпје под крилом Pau­ pera. Пригодом држ. великих празипка т. ј. Уједињеља и jV ђепдпна Н). В .. Краља, одржата <:у сијела . и забдве, icoje су нето тако биле добро Jiocjeheue. 'Матерлјадип u морални успјсх био je добар. ; , Пригодом рамазани-1џерифа исцористио je Мјесни одбор просторије џамнје, гдје ;се обично сакупљају. и сасгају муелимани нз околннх села и у споразуму; са вјерским старјешинама одржао: je управлн орбор предавање - о разшш темама и на згодал начил дстпчући значај и важноет за нас муслимапе, будућносг нашсг Гајрета. Успјех томболе бно je задовољавајућн, јер je чисти ири..... ход изнио Днн. 1500.-—И број чланова порастао je од 65 на 126, те je n овај успјех огромаи, узимајући у обзнр мјеене материјалие к ококомске прнлике становннштва. У Гајретовој читаоиицп одржана cjr два сијела, na сојима се je покренула алција за оенивање ооколеког друштва, што je и успјело. Заузимањем одбора оеновано je друг^тво Сокола, у којем су најважнија и водећа мјеста приндла l'fijретовим члановима, a исти члапбви већ <;у nći;ренуди акдију за осниваље соколског дома. Хамза Беглер. Надзорни одбор: Авдибог Феризбеговић, Ни- ' кифор. Бајнћ и Милан Hononiih. Ha концу скупштине г. Милаи Нинковић захваљује се доеадањем повјсреннку на н»еговом предаиом раду за Гајрет и постигнутом успјеху, те уједно моли нзабрали одбор да се свесрдно прими посла око ширеља Гајретових идеја, пошто je пред одбором широко поље рада. Г. Ханџић захваљује се окупштинарима на указаном му повјерењу и избору, молећд i;ai;o чланове тако и одборцике да га у раду за Гајрет и на ширењу његових узвишених циљева свесриио потломогну. Рад Југославенске Читаонице у Стијени (ср. Цазин) на ширењу Гајретових идеја Поменута читаоница са својим циљем: ширењем писмености, образал!анл и култивисања сељака, још интензивно ради на втрењ у Гајретове акције у народу. Пошто je Гајрет популарно и доста лознато друштво и пошто има стварне резулате свога рада, то и читаоиица узим«, себи у дужност, да то друштво потпомогне. , .Kaico je на селу читаоница најбоље збориште свих еељака ижако je она сједиште лијеиих савјета и поука, то се je читаоница претплатила на лист »Гајрет« icaico би ондашњи сељак и из листа мотао научити о рационалном обрај)ивању земљишта и вођењу читаве економије. Најмлађи члан Гајрета у Љубушком Исто тако, пригодом једног. интимног састанка у читаГ. Шућрија Терзић, уписао je свога сина Османа за члаоници, основано .je трезвен>ач^о ^Лиггво Гајрета и водсгао на Гајрета од дана рођења, који je рођен 3. IX. 1926. a члаje преузео агилни и национални* радаик секретар ^дбвраттг-^ је одмах уплатио од l. IX. 1926. na до 1 . априла о. Шевкија Чамџић’ г., то јест 55 мјесеци no 2 динара = 110 динара, коју je своположио на руке претсједника. Шућрија Терзић, бивши поднаредник Држ. страже сиД а љ њ е прош и рењ е рности, a сада кафеџија, иако доста сиромашан, ипак je о р га н и за ц п / е )јавио претсједнику одбора, да га je срце стегло да свога Оснивање Гајретова одбора у Теслићу сина упише за члала Гајрета од дана рођења. Ово je риједак случај, али добар прлмјер, који потса15. априла j . г. у 5 са^и послиј|е подне »држана je у зује да je свијест и идеја Гајрета дубоко продрла у народне Теслићу ванредна скупштана повјереииштва Гајрета, коју je слојеве. Према овом Осман je ностао чланом Гајрета прије сазавао повјереннк г. Мехмед Ллија Ханџић на основу чл. рођења na 3 дана, те je постао најмлађи члан Гајрета. 75 друпггвеипх правила. По поднешеном извјештају о своме раду за вријеме од 1. јануара т. г. до 15. алрила повјеренвк je прочитао депеше, које намјерава послати Кабинетстсо-ј канцеларији Њ. В. Краља, господину Светиславу Милосављевифу, Бану Врбаске бановине, Главном одбору Гајрета, које скупштина устајањем попраћа са трократним . »Живилп«. Иза тога стављен je на дневни ред: избор новог Мјесног одбора, те je предложена кандидациона листа, која je једногласно примљена. У Мјесни одбор изабрата су слиједећа гг.: Претсједник: Мехмед Алија Ханџић, тајнлк Дестилације дрва; потпретседник: Омер Фернзбеговић, трговац; секретар: Мустафа Смаилбеговић, прив. чиновник; благајншс: Зијад Галијашевић, ошпт. чиновник; одборници: Душан Благојевић, велетржац, Милан Нннковић, управник пилане, Звонко Кезић, прив. намјештеник. Замјеници: Хакија Мујичић, Мухамед Бајрактаревић, Адем еф.. Салкичевић, Хамид Пашић и Дал> 11лИ д о б р о т в о р н и уте х е л .« ч и Tokom мјеседа алрила уписаше Ое за чланове утсмељаче још ова гг.: из Тур. Чакловића (Тузла) Шабан Јахић из Сребрника (Тузла) Мехмед Хоџић из Високог Рефик Бекташ ' из Левертара (Плевље) Абид Шабановпћ Д овровољ иа п р а л о з и Прилози из Биле (Хан Кумпаиија) Г. Хасан Капић, учитељ у Бцлој (село Витез к/Трдвника) салсупио je први ,дан Рамазанског бајрама у присусгву Салиха Ризвановића л Оалиха Садибашгаћа .као бајрамски дар Гајрету, своту од Дин. 150.—. Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg drušiva „Dunav”? 238 �И ијест и и з З в о р н и к а Претсједник среско вакуф.-меариф. повјеренства у Зворрнику r. Реџеп Хајровић упутио je овима- имамима, муадимим!1 ii мутевелијама на подручју среза зворничког допис •слиједећег садржаја: »Приближкли су се мубарек дани нашег великог »Курбан бајрама«, на којем he браћа муслиманп, на којих спада дужност да кољу курбана, истн закла"ги, па Ва.м се ставља у дужност од стране овог иовјерен•ства, да интеЈгзивно порадите да се кожице дарују у корист нашег муслиманског сиротишта и Гајрета. ности он je свугде постизавао успех, на соколским јавним такмичењимв na и на пољу соколске књижевности. 1925. r. постаје првак нараштаја мостарске жупе, 1926. првак југославенског нараштаја у Прагу, 1927. добија на Просветином натјецању њен пехар. Одличан лакоатлетичар брат Ћурић Зато позивам све имаме као и имаме матичаре, да лриликом вазн-н.и-ихада иротумаче на Бајрам муслиманима велике користи од Гајрета и Сиротишта, те да •ее у свакој џамији п[јост|ж есргија и покупе милодари за •споменута друштва. Новац и кожице имаде сваки имам односно сакупљач <са именима дароватеља доставити у вакуфско повјеренство у Зворнику«. Овај reci г. Хајровића врло je похвалан и требала бл и друга среска вакуф. повјеренства да исто учине и да упуте •сличне дописе евојим потчињеним имамима и мутевелијама. У зора н прим ер У београдском листу »Недељне Илустрације« од 19. априла ове г. објављен je из пера г. П. Караматијевића чла« нак под насловом: Млади студенти, соколски радници. Чланак гласи: »У соколском je духу да се нд. истиче, не хвали појединац. Овом приликом желећи да напишемо неколико ка о једном таквом појединцу, имамо намеру само да жемо на један леп пример студента, који се из Бос. Брода, која je наГајретову забаву у Бос. згодом залаже за Гајрет. Југославенског Соколског Савеза у лакој атлетици. Исте године јавља се и на соколској књижевности издавши збирку песама »Вила Соколица« о чијој je вредности брат Гангл врло похвално писао. Долазе услели понушаји писања соколских вежби. 11урићева симболична вежба »Напреј« извођена je прошле године на академији Београда II., a на садањој овогодишњој »Хеј трубачу« сванада са великим успехом. Укратко један врло похвалан рад, испуњен сав соколским идејама. БЕГО ВА Џ АМ И ЈА И С А Х А Т -К У Л А У С А Р А ЈЕ В У 'јих студија на универзитету баЕИ и Соиолским радом. Нарочито зато, што међу београдским студентима нема велиии број соколских припадника. Брат Хајрудин Ћурић je херцеговачки муслиман. 10 година већ нако соколује. У соколске редове ступа као гимназиста у Мостарски Соко одушевљен Соколством и његовом југослг.венском идеологијом. Вођен еланом младалачке буј- Брат Ћурић ове године ззвршава философски факултет. He сметају му испити активном соколском раду. Увек je загрејан за Соколство. Увек младалачког полета. Kao члан Београда II. све своје силе стгвља за успех друштва. Редовно сарађује на готово свима свколским листовима. Нарочито гаји симпатију за »Соколић« лист за Ј. С. Нараштај. Очекујемо од брата Ћурића продужетак правог соколског пута, којим je пошао. Неиа и даље ведро расположен ради за нашу ствар. Ведро, јер Соко не сме никада клонути.« Лист доноси фотографију г. Хајрудина Ћурића. Ми познајемо већ од пре брата Ћурића. Али хоћемо да истакнемо и његов успех на академији Ј. С. Београд II., која je одржана 5. IV. ове године у Народном Позоришту у Београду. Престонични листови донели су приказе те академије 239 �и сви се ласкаво изражавају о вежби »Хвј трубачу«, коју je саставио X. Ћури*. A сам r. Др. Рибар у говору којим je отворио ту академију каже: »У вежби »Хеј трубачу« изражена je готовост, наша спремност, да се на дани знак трубе, no примеру наших ослободиоца скупимо, да се бранимо против свакога, ноји би покушг.о дирнути у наше националне светиње. Довикујемо недајмо се, спремни смо да бранимо Крал>а, Јединство и Југославију.« Случај X. Ћурића треба да послужи као узоран пример. Он доназује да су се и наше снаге почеле толико да буде, да смо почели да полано заузимамо место, ноје нам припада. Ми честитамо г. Хајрудину Ћурику на његовом успеху и желимо да и даље устраје у свом раду на понос наш, и на добро народа и Југославије. В. М. X. Испра&ак. ' У . Гајретовом листу од 1. марта 1031. г. број 5 у допису под насловом »Велгака Гајретова забава у Љубушком« испуштен je између приређивачког одбора, a који je доста допринио са својим радом Гајретовој забави г. Мустафа Махпћ' председник Југославенске чнтаонице. У истом Гајретовом лисгу стоји, да je положнла добровољни прилог од 50 динара гђа Гујића Ибре, a треба да гласи гђа Гујића. Ибрахима, градоначелншса. Ието тако стоји, да je управа Томиславграда послала прилог од 50 динара, a треба да гласи, да je послао прилог од 50 динара Дервиш еф. Далипагнћ шеф переске управе у Томпславграду. Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будућност И з д а њ а Г а јр е то п е б и б л и о т е к е Ових дана разаслао je Главни одбор Гајрета свима својим одборима и повјереницима за вријеме рамазана штампане четири књиге Гајретових предавања. Te књиге распродаваће мјесни одбори и повјереници Гајрета као и Гајретова канцеларија no цијени од Дин 5’- no комаду. Препоручује се одборима и повјереницима Гајрета да отпослате књиге чим прије распродају, a утржак дозначе Главном одбору, како би се могло наставити са издавањем даљњих књига. 24П �P o s je d n ic im a a g r a r n ih o b lig a c ija Jugoslavenska Privredna zadruga i štedionica (z. s. o. j.) u Sarajevu, Ćukovića ulica broj 5 I kat isplaćuje sve dospjele kupone agrarnih obligacija na svojoj blagajni za vrijeme uredovnih časova. Daje predujmove u mjesečnim ratama na ku­ pone agrarnih obligacija tako da svaki vlasnik papira može sebi osigurati stalni mjesečni prihod. Istodobno se stavlja do znanja vlasnicima agrar­ nih obligacija, da Jugoštediona daje sve informacije u pogledu prodaje zaloga i uopšte korisne upotrebe agrarnih obligacija. Ove se informacije daju u samoj direkciji za­ voda besplatno. D ir e k c ija J u g o s la v e n s k e p r iv r e d n e z a d r u g e I š te d io n ic e -r S a r a je vo . SVAKI MUSLIMAN TR EB A DA KUPUJE SAMO GAJRETOV CIGARPAPiR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a jre t” 0OOOOOOOOOOOOOOQOOOQOQQOOOOGOOOOOOOOOQOO P a p irn ic a Hamdija Kopčić Sarajevo, Strosmajerova — Telefon 619 Narudžbe: S. D. ALKALAJ, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala Š tflM E V 0 > r 7- <D Tvornica cigarpapira u „GAJRETU” 'A P ® $ t £ ш та м п ари ја : ИЗРДћУЈЕ НА1Б0Л>Е СВЕ ШТДМПАРШ ПОСЛОВЕ УЗ КУЛДНТНЕ ЦИ|ЕНЕ СЛАГАКИ СТРОјЕВИ СТЕРЕ0ТИШ1ЈА РОТАЦИОНН CTPGJ c i m k o g s a f ij a : IZBACUJE KLIŠEJE U ЈЕОПОЈI VIŠE BOJA 3E0INA NA JUGU NAŠE KRALJEVINE k n j ig o v e ž n ic a : ^ POVEZUJE KNJIGE 00 r MAJIUKSUZNIJE �Temeljna glavnica 4 0 ,00 0 .0 0 0 '- Dinara Čekovni račun kod P oštanskog ček ovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 m и Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju Z A L A G A O N IC U općine grada Sarajeva koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. |illllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllii:illlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll Bosanska Industrijalna i Trgovačka Banka d. d. Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 Potpuno uplaćena dionička glavnici D in 20,000.000' Dr. Omer Bahtijarević 1 d ugogod išn ji liječnik Drž. 1 Bolnice, o p e ra te r i s p e - 1 cijalista za o p erativne bolesti, a sis te n t ch iru ršk o g odelenja D ržavn e Bolnice Rezervni fond D in 7,500-000Ordinira od 1-3 p o s lije podne Prima u l o š k e na štednju, vrši do­ znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća i Interurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 /f Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split ® f f l o ) 1 ^ 5 1 (oS&)?čjQS) ГсТч® f] u Aleksandrovoj ulici br. 45 ................................ [] &7o\E R Sj tД 7Д j №7č>)Eq\ ® p Banka Gajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i - humanitarne ustanove. Od čiste dobiti daje б°/0 Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a j r e t ” . Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške uka­ m aćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba (^ B C ra r3 /^ ig ^ ič^ E tra !ć^ l5 ^ t3 t^ f3 7 a tB 7 a ntci\bip!ef^fo4b1ia7^ra7<Sirč)7pVćySlW/fflt<^Sll5il � https://kolekcije.nub.ba/files/original/3d940033ea348ca77480d686845f569b.pdf aec62e4d120c7eec20696fb335cb143e PDF Text Text ГЛДСНИК КУЛТУРНО-ПРОСВЈЕТНОГ ДРУШТВА ГДЈРЕТ САДРЖАЈ: Уредниш тво: Гајрет и културно подизање нашег села М устаф а М улалић: Д ва наша основна проблема Проф. Ш еф кл ја Бубић; Слободна трговина и заш тита уопште Мунир Ша,хиновић—Екремов: Х а џ и Х аф и з Каукчија Сулејман Мурсед: Сунце и живот Х ам дија Мулић: У о чи нове 1350 године Х а м д и ја М улић: Ко сам ja? ГА ЈР Е Т О В ГЛ А С Н И К i lp сједник Гајрета — Државни савјетник Нови Помоћник Бана Дринске бановине г. Др. Ибрахим Хаџиомеровић Одржавање великог Гајретова задружног течаја Даљње проширивање Гајретове организације: Оснивање Гајретових одбора: у Ступарима, Креки, Жепи и Шабцу; Именовање Гајретових повјереништава у Кулен-Вакуфу, Брки, Калесији и Мравњацима. Рад Гајрета на сузбијању неписмености: Овршетак Гајретових аналфабетских течајева у Бијељини Гајретови аналфа^етски течајеви у Зеници и Котарском (Ро?атица) Свршетак домаћичке школе у Жепи Гајретове приредбе: Валике Гајретове бајрамске свечаности у Ливну Гајретова забава у Санском Мосту Разни добровољни прилози: Прилози /курбанских кожица у Коморану, Коњицу, Бугојну, Capaјеву и Бјелимићу1— Добровољни прилози из Умољана (Коњиц) — Поклон Гајретовом конвикту у Бањалуци Остале Гајретове вијести: Нови утемељач Гајрета у Коњицу — Гајретова предавања у Коњицу — Успјешан рад женског одбора Гајрета у Брчком — Уопјешан рад Гајретова одбора у Рожају — Прнлози за томболу Гајретове забаве у Бањалуци — Распис повјереништва Гајрета у Цазину Поздравне дспеше претсједнику Главног одбора Гајрета — Остале вијести 16 MAJ САРАЈЕВО 1931 ИздаЈе Главни о д б о р Гајрета у Сарајеву БРОЈ 10 �OSlašuite u listu »GAJRET« »Gajret« je najrašireniji časopis medu muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da zadovolji što širi krug svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firmi vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno vršili bi i svoju patriotsku i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali u listu »Gajret«. Jugoslavenska Privredna Zadruga i Štedionica z. s. o, j. SA R A JE V U Bavi se svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Organizuje i potpomaže razne privredne zadruge. — P o­ djeljuje zajmove uz povoljne uslove i prima uloške na štednju uz otkazni rok i bez otkaza uz najpovoljniji ka­ matnjak. — Podjeljuje zajmove na 6°/o agrarne obligacije u neograničenim iznosima uz vrlo povoljne uslove. Uredovni časovi od 8-12 i od 2 i po do 6 časova. Prostorije jugoslavenske Privredne Zadruge i Štedionice (Jugoštedione) nalaze se u Cukovića ulica br. 9 I kat. Telefon broj 39 Brzojavi: JUGOŠTEDIONA 10% čiste dobiti daje u kulturne i prosvjetne svrhe. Г А Ј Р Е Т , лист Г ајрета друш тва з а културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му Je з а наш у Отаџбину 100 динара на годину, a з а све остале земљ е преко граннце 200 динара. 'Вапи иобивају лист у пола цене код Главног Одбора или код уп рава Гајретових конвиката. Поједини броЈ стоји 5 динара. Директор Х ам ид К укић Власник друштво „Гајрет". — Одговорни уредник: Хамид Кукић — З а шгампарнЈу „В осааока Пошта" одговара Јосип Енгл. �т Ш ГОД. XII С а р а јс в о , 16 м а ја 19 31 БРОЈ 10 Гајрет и културно п о д и з а њ е на ш ега сел а Село све више улази у сферу Гајретова доше у неку руку несамо животно уточиште рада. ЈПознато je, да je. наш муслимански ва- него и одлична замјена за изгубљене друрошки елеменат био и остао све до сада no- штвене положаје. Створити тако што већи кретачем и носиоцем свихмуслиманских јавних кадер интелигенције која ће народ водити и акција. Овај елеменат био je и остао je од- оспособљавати за нови бољи живот и за роворним чиниоцем како за привредни тако афирмацију нашу унутар нације. Ову своју и за културни напредак југословенских му- улогу Гајрет je сјајно испунио, и када се слимана. Растењем његове моКи и угледа узму у обзир све потешкоће са којим се je расла je и моћ и углед свих нас, a његове у своме раду и развитку борио, може се невоље и пад пред аустро-угарску окупацију смјело рећи, да ни једно ^наше културно друи послије приписиване су свим муслиманима, штво није показало у томе толико животне •a често пута од злонамјерних и исламу уопште. отпорности. Не може се тврдити, да je била погрешка У свима нашим досадањим муслиманским јавним акцијама наш муслимански тежак или што je Гајрет раније много више пажње поje био потпуно no страни или je био само клањао вароши. To je била заиста права вођен од наших варошких елемената, али ни- нужда, да се сачувају и афирмирају оне дивне када није био покретачем тих акдија. To, a наше муслиманске снаге, које су се готово само никако вјерске и друге разлике, довело je до no варошима налазиле. Али ново доба, нове мишљења, да југословенски муслимани уоп- прилике тражилесу исве више траже.даГајрет, ште чине неку посебну групу у нашој нацији. када je створио no варошима јак кадер културТако, наши варошки елементи основали них радника, са овима пређе на село, међу мусу и Гајрет, када су најувиђавнији од њих слимане тежаке који су били no страни, започели осјећати, да настају и за муслимане бачени од сваке културне акције и који су, нова времена, која траже несамо људе моћне силом прилика, стајали у неком подређеном no своме имовинском положају, него и обо- положају према муслиманима варошанима. ружане свима савременим, европским зна- Гајрет je одмах послије Ослобођења увидио, љима. И када чиновнички положаји поста- да интереси нације траже да овај вриједни и 241 �скромни тежачки елеменат треба да се уведе у наш јавни културни живот. Ta акција Гајрета уродила je плодом, тако да се данас налази већина Гајретових организација иа селу. Ту су ревни чланови Гајретови, који својом прирођеном сељачком бистрином брзо увидјеше велики значај Гајрета за село. Гајретове организације no селима расту из дана у дан. Ради тога и Главни одбор Гајрета стављен je пред нове задатке, који ће одговарати потребама села. Селу није потребна висока интелигенција, чиновнички кадер je пренатрпан и не може више да прима нове силе и да их плаћа, како je то прије могао. Селу je потребна основна просвјета и основна сазнања о бољим начинима рада и живота. Многобројна предавања која je Гајрет извео преко Рамазапа са великим успјехом показала су да на културном и привредном подизању села треба радити систематски, да треба људе научавати на бољи радт—На^ рочито je то показала акција Гајрета на подизању нашег сесгског задругарства. Сви Гајретови радници и чланови увиђају важност задругарства, али одмах на почетку те акције показало се je да нема код нас ни најосновнијих сазнања из задругарства, да задруге пропадају само ради тога што се нема уопће никаква искуства у томе послу. Kao почетак рада на задругарству, Главни одбор Гајрета закључио je, да овога љета, од 1 до 31 јула, у својим интернатима у Сарајеву одржи бесплатан велики задружни течај са два одјелења. У једно одјелење примиће се у првом реду учитељи и имами, који раде на селу и који имају смисла за задружни рад, a у друго одјелеље тежаци из села у којима ве1\ постоје задруге и оних у којима веК постоје услови за оснивање задруга. У ту сврху Гајрег je издао распис својим одборима и повјереницима. По до сада нриспјелим пријавама може се закључити да je међу Гајретовим радницима и члановима велико интересовање за овај течај. Ha овај начин Гајрет ће заиста врло прак* тично ријешити питање свога рада на културном подизању села. Тако ће Гајретове идеје наћи и практичне примјене и стварне користи за наше село. Без тога нема користи залазити у село, јер село живи само од стварности и не да се водити празним фразама. Сигурно ће ову одлуку Главног одбора Гајрета свесрдно прихватити и поздравити сви Гајретови радници широм Кралзевине и сви нријатељи напретка исламског дијела нашега народа. Ова акција даће им без сумње новога великог полета и снаге за даљни љихов истрајни рад за Гајрет, a тиме и за добро Краља и Отаџбине. У ствари ова одлука Главног одбора Гајрета претставља почетакједне организоване велике Гајретове акције на културном и привредном подизању нашега села. Оваквим својим радом наш Гајрет даће даљни доказ, колико му je стало да од муслимана створи конструктиван фактор у њиховој на* ционалној заједници и да овој приведе једну нову, свјежу снагу, трезвену и пуну животне енергије — муслимана тежака. Већ до сада учинио je Гајрет велике услуге нацији, a овим новим својим замашним потхватом Гајретова улога у нацији биће још веНа. Зато треба ову нову акцију Гајрета да сви патриоте свесрдно помогну. �Мустафа М улалиЋ / In a m in i a о с н о в н а п р о б л е м а A гдје јс интелигенција? Ona права се повукла, и у пасивним резистепдијам а чека прилику, да корисно п ласира својс иозитивно знање, a ona кри ва чешка инстишстс no голим трбусима маое, уж и ва благодати њене летаргичности и подржава демагоштвом хаос незнаљ а и предрасуда. оврховодитељским печатима, без да и једпог сусједа заболи у дуиш, без да му и случајно прође мозгом мисао, a срцем осјећај, д а помогне. Тако je исто и код тежака. Теж ак наш са пуним правом очекује обиље ллода само зато, што je прије него ли je у узорану земљу бацио прву ш аку жита, изговорио бисмиле. Ш та je са мектебом? A механе? J e ли оном прљавом зградом, у којој деца у Да, механе, те избе пуне смртног греха су пуно првој младости морају одлежати караптепу, д а би муслимана. Напредак je гријех, схватање духа садобила увјерење д а им je стерилизирано знање, дашњости je гријех; скидаље феса je гријех, облакако би тим уверељем могла оправдати закашљење чење модериог и савременог одијела je гријех, шкоу школе и занате? J e ли оном школом, у којој ое ловаље je гријех, просвјећеље жене je гријех, дацегатипним оДгојем дјеца заглупљ ују, д а би их Вати и натјерати муслиманку на рад и привреду кроз читав живот пратила празновјерја? J e ли оиом смртни гријех* a механа и алкохол je наш највећи школом у којој се дјсци мистифицира вјера, у којој ' и^најмоћнији прнјатељ. Оно што К урал најотрожије се вјера увија у непробојиу кору тајне? Ш к о л о ^ у забраљу-је. -само ое шали, само нам дражи већу поicojoj ћемо затећи хоџу прекрштених ноуу н а сто- ж уду и п и јем о , пијемо до нзнемоглости, до губитка лици, гдје на катедри прртире читаву хрпу контра- и оно мал0 свијести, да би иоказали достојан ребапда, опојепа његовим мирисом^^у^ом далеко от- В0Јд и гађење против оних муслимана, који хоће сутиа од неуредне Iдјеце, која су допела од к у ји Г ' да наОчЈведу у коло Европе, да иас памачкаре дисав свој иегативни одгој, д а га ifa ме.крбокој бурзи вилпзадијом ^даг нам даду утлађеноет друштвену, пласирају и у лавежу .оч&јде псовке усаврше до а пар 0чито д а нао натје.рују н а теж ак ра.д, одвратни пајмизерпије форме? Ta ш кола je узела себи\за за- р а д .. датак да одмах у почетку. убије живот! Ето то нам je летимнчна ошпта слика напгег Катсав je живот у чаршдји. међу ћефенјџгмЈД ждврта који се болно грчи у делиријуму и аготшји има ли чарш ија штгта живљу ф у т ш д ју као дио умираља. надиег колективног живота? Ш и а. И у n.oj су све h , Б а >ове страпе чујем: тако je, истипа je, али исте појаве, рефлекои фамилије, сокака, мектеба, узрок тому je а.грартта реформа! Јок! Категоричпо Оједи Мехага и Оуљага са истим еланом лијеностн _пе!^Узт>ок тому je непоима.ње времена у ком жиn a пгалтету ћефенка, само да му дрођ,е досадно шшо и које нам се je послије великог 1овјетског вријемс, и пугаи, пуши и пупш, пије кахву једну рата паметпуло. за другом, a м-уштерије оједећки п ослуж ује'У вијек Зашто видимо око себе живот осталих напшх иоти радни капитал. Ш кртост га чува, али нема сународњака у живом темпу, у благостању и матедуха m i смисла, да га умножи, да га оживи. ријалном и душевном? Зато јер je свак осим нас Роба о чав,1ш ма виси годииама непокрепута, |Схватио д ух в р е м е т и пошао свгјесно, разумно, катсо je купљена и у дућан донешена. Никад пије његовим путевима, јер се je овак еманциповао од onpaineira. никад прсмјештаиа на друго мјесто, 'да старих назадних предрасуда и у читав живот унео би се учипила макар и мала промјена, која бп na­ рационалпзма. n i j a рекламу. Овјетоки je рат донио наглу прекретницу. Кад Onaj који je опет отказао вјерп послуптност у се je утиш ала топовска рика, модерна техника поглсду ка.мата окрепуо екстрешптм тгутем лихве, диЈке заглупиту буку ма.шина, које дадоше животу отиче, гули, док му мољад "песолидности не пагризе нове мотиве, нове иачикс, нова практичпа средства. сво батгтшоте, док му их Б ахус у опојиом слатком Оствари се саи Ж ил Верна. a појавише се још фапалтсохолу ne претвори у болну успомену. тастичпије жилверпаде за. чијим остварењем поСмисла за дјелииу нигдје. Из ћефепака бије летјеше људск.и духови. Геније доба даде нове пуста саможивост. Onaj економични шкрти Мехага идеје, нове проналастсе. људстот дух раскринка ne да својој за.једнттдтт дтшара, — теш ка су вре- многе чудне и замаптне законе природе, који су мепа, — док ће за глупе спекуладије без тт једпог п зваи гранида сазнаља на.шег човјека, које примиледепог трида жаљеља и кајан.а нее.вјееио дати na тпватг човјек може приписати само ђаволу. Н аука хиљаде д хшваде. ПаДају, здтварају ое ћефенцд унеое свијетла. у религије и доруши ове појмове 243 �Koju иису у складу са логичним разумом човјо- тап je копцима предрасуда замршеиих крлво схвачјнм. Земља као цлаиета ностадс људима ужа до- ћеном рслигијом. Ми се стародревпим стоицизмом мовина, као што je нашем човјеку љегова касаба. упирсмо, д а разбијомо овај вал оилс, ми подбацуМоДорап човјек има пред еобом ревију читаву жи- јсмо своја пемоћпа лсђа, д а зауставимо јурећи стссвота ла земљи, кога мора помио пратити, јер ако ирес времена, али брзи неумгоши точковп изпосе и једатг момсиат .неиримјећено прођс, заоотаје и no n a себи крваве мрље наш их раздробљоних атома. отизава. Открише сс свстови у плавом овемиру, no Ми бијемо вјерски бој са саврсмопошћу, ми хоћемо чијим висипама дух нашег човјека ne смије да се чаролијама зауставити ф улкције маш ииа, ми хоизвија, јор би гријошио против Божаиству, против ћсмо клетвам а д а окрепемо ж ивот натраг, д а npoло1нс протумачених начела вјере. Полако сс оства- л ази опет тихим тсмпом кроз алсје паш их споха, рују комупикације са оним 6оз6јх)јним свјетовима, у којима смо доминирали, у којима смо били тајапсггвеним и проиуним чара, који се нашом чо- сретни. З а р д а ми будомо претече данаднњице, зар вјеку лричињају као оитнс мало звјездице и све д а м и држимо рсгулаторе, кормила и волане се више људима открива права величииа Створи- огромне маш ине данашљсг времена, зар д а ми батеља, коју наш човјек нити ne умије нити може у цамо под ного наш е свете обичаје, д а ми газимо заправом свијетлу и' величини замислити. коне нашс узвишопо вјоро? Бож е лас за.клопп! A Живот крену брзииои муљс. ЈБуди морадоше Ислак-, баш onaj Ислам који no пама изглеna.' крилнма духа бјежати пред номплосрдним гтеи- да јпссавремен иропагујс, иоиовиједа и жсли ком времена, јср тромаво и лијеие прегазиш^ње- /кивот рада, јер je рад највиш и морал, јор je рад рогулатор''оДноса љ уди n a земљи, јор je р ад тсмсљ гови грандиозни зубати точкови. Тсгако je схватити ово вријеме, којс изгледа Motp^ra. Ислам je запрека културе, вели Стјепап певјешту оку прави хаотични мутеж и јурњава. Радић, веле политичари, економи, паучници; што Треба се у њемуЈродити. или узгојнти у себи са- je културе, подигло ју je крш ћанство. Не! И ислам MOM нарочите опособноап^и, склоност прилагођа- нма миоију д а подиже културу, д а усаврш апа човања, na да га се схвати. У- њему су оејећаји дина- в јека и равна живот друш тва no законим а морала, али муеш ш ани су клнески зид, јер не схваћај.у мика, a разум' — чисти ■непомућени ра^ум, ек тан као два пута два летири, држи комап__ Ислам. Kao најближ и исламски парод Европи, мп заставу, држи за волап, одређује брзину ове $ржј| бос. херц. муолимани постадосмо мерило проучаи бржу. Разум човјека,.који хоће да у рвом времепЈ вањ а и ради name несвесности дозволили смо ’д а живи, ие смпје' (шти помућен никаквим; предрасу- сс н а Ислам тако теш ка ифтира баци. дама, мора бити слрбодаи као птица.ј ваздуху, E to to je јодаи наш основни проблем: и с п р а мора држати команду над осјећајима, aKo'ce жели вно сх в а т и т и н а ш у р е л и г и ју — Ислам, избјећи страховите експлозије. Па како се наши спутани духови могу снала- јор ка д нам се љегова узвиш ена н ачсла исправно зити у овој. јурњави? Трома^ост, лашега духа ие протумаче, решићемо све оитне проблеме и бићемо може се приклонути прилагођотву. Ham дух спу- a приори претече дапашњег в^земена. Ш еф кија Б у б и ћ , п р о ф . С л о б о д н а гр го и т ш и заштита уопште Олободно-трговаш^а доктрина клаеичне школе није попут миогих љ езиних тоорија, остала лроста научна спекулација, него je и за зв ал а један од иајзн ачајн и ји х локрета 19. стољећа. Њ ези н о je дело био п ознати закои од 2б. ј.уна 1846. којим сс укинуш е енглсске увозпе /китпе царине. Н ицали су у Еиглоокој закопи, једап з а другим, којим се укидаш е и остале царине, забрапе и ограничења; Д ок се то поотигло, требало je створити чи таву једну лигу олободне трговине и у њ у уирегнути' рјечитост једиога Р и чарда Кобдена, ј<!Днога Џот1а Б рајта, и многих иругих; требало je њихов предлог изнети десет- лута1) ирод парламенат, и бити у ви јек одби- 244 јен; и све ово изгледа, ne би помогло д а није епглоској нацији претила слаба ж ства и вели ка скупоћа од године 1845. Теорија слободне. трговине, која je tokom 19. стољећа даље дотјериватга од енглесвих2) и фрапцуских писапја, иапгаа je практичпу примепу само л ) Charles Pelham Villiers поднео je год. 1838 предлог порламенту да се успостави један посебни одбор који ћ е испитати житне царине, али je био одбијен. Исти je предлог поднашан из године у годину. 2) Многи су од енглеских писаца ставили сву своју вештину писањ а на пропагирање слободне трговиие. 'Гако P erronet Thompson, писац књиге „Catechism on the cornlavvs“ (1827); Ebenezer Eliot потпомагао je покрет ca својим иесничким стиховима; Miss M artineau ca својим приповеткама; Illustratlons of political ес о п о ту и многи други. �у Енглеској, и то и овде посгепено. Меркаптили- рукама. Године 1792. имађаше 10.079 бродова, са стичкс и протекционистичке мсре засецају још ду15 милијуна утовара, a годшге они су сс бројеви боко у 19. стољеће, a поготону једнострана заштита, иопели н а 24.800 бродова и 27 милијона тона утокоје се домогла енглеска политички моћна класа вара. У 18. стољећу увоз и извоз кротали су се извелепосједника у корист домаће земљорадње, могла мођу 140 и 300 милијона марака, 1791. расту iro се одстранити једино дугогодипњом истрајном бор- тгрви нут на 400 милијоиа, и досежу 1910. скоро 1.000 милијона марака. бом. Још године 1802. увађа се увозна царина на етрану вуну, a 1815. иостоје још забране на увоз Носиоци новога богатства била je класа индулшта. Године 1908. обн ављ асе забрана увоза свиле; сгријалаца и трговаца. 'Грговци који су имали скоро забрана извоза маш ина и забрана исељавањ а ква- сву свјетску посре>дну трговину у својим рукама, лификованих радника уки дају се истом 1825., a били су наравно иротивни свим ограничељима, што царине на сирови памук, које су биле завсдене у већ 1820. налази моћног и зраж аја у њиховим петпдиљ у заштите вунене индустрије, укидају се тек ц ијам а упућеним Парламенту. У тим петицијама 1831. — Позлати пловидбени акти важ или су све захтјевају од Владе скланањ е трговинских уговора до средине 19. стољећа. са страним нацијама и снижавање царииских таПостепена реформа старе царинске тарифе и рифа, Успјех њихове иреставке био je тај, што сс увађање потпуно слободне трговине у Енглеској у ПарД^монту би.ла образовала једна посебна коностигнуте су у четири велика доба: мисија? коja je имала д а испита стварне економске 1. Хускинсоиово 'доба (1820.—1832.) чини пре прилике и д а обналзодује извјештај. Пред komiiлаз умјерепој заштитној царини: поједноствљ енл сијом je Јш сац тих пстиција Тома Тук развио науку je стара, потпуио комплицирана тарифа; укинуте о слободној трговини. Внглеска индустрија није су увозне забране, извозне царинс.-изш зне забраие такође више потробсшала заштиту, јер je била у и царине на сировине.^ стаљу са својом техничком спремом да одоли свакој 2. Кобдеп-Пилово доба (1832,— 1800.) или дораг кбтнсуренцији. Али она се више није могла задоглободне трговине: У кидају cf, пољопривреднсг за- вољити само домаћом пијацом, њ ојзи су биле noштитне царинс и наговеипррно* je укидањ е индЈг- ^ ^ 8 ^ « е неизмјерне свјотске пијаце за пласиран.е -триских царина, док су и полуфабрикати и сиро- својих фабршсата. Ha п уту су joj међутим биле дог-ине ос.лобођони од царшге. Mafee нољопривреднс заш титне царине: оне су по3. Кобден-Гледстолово доба (180b.— 18'7S.) ИЛИ СКЈ -купљивале с једне странс ж ивот радника, ihto je доба слободно-трговинских-укјвора. Полазна тачка наравно нашло и зраж аја у п лаћаљ у већих падовога доба био je Кобденбв трговгшски уговор ča* ница, a с друге ст]>ане биле су еметн.а отварању Фраицуском, који je послужАо као осиова за' ре- страних трж иш та енглеским фабрикати.ча, пошто форму царииске тарифе у Енгле^кој. У овом je пе- je и енглеско тржиште било затворено страном ]шоду слободиа трговина дошла до врх.унца. Пот- ж-иту. »Између Енглескс и Европс требала je д а п ун а слободлга трговина, без и как1?их Јограничења уследи онакова подела рад а као између варош и и није оетварена ни у Енглеокој. селас, Енглеска би била радионица цијелога с-вк4. Доба финансијских царина н а чај’, духал, јета. Зато су и поборници система слободтго тргоbuho, пиво, ракију, каву и чоколаду. У најновије вине у Енг.леској циља.ли увијек. на уклатваи.е житвријеме заведена je фискална царина н а свилене них царина; у ту je сврху требало основати 1830. продукте, како би се заш титила домаћа производња године но само једну Anti cornlaw leaque1) пего и у ПЈУгикала из умјетне свиле. агитацији за ту сврху трошити годишље један mit Ове иромјене у корист слободне трговине у лијон ливра штерлинга. Лига. се састојала из индуЕнглеској услиједиле су у потнуној сагласности еа стријалаца и волотрговаиа. чија je лозинка била илдустријскким ii трговачким прилшсама тадање вавање јефтиног хљеба сиромашнијим класама a Енглеске. У доба великих ратова, на почетКу про- уједно у себи рачупаху колико ће уиттедити и прошлога стољећа, Енглеска je постала првом инду- фитирати n a надницама, ка д би дијене животних стријоком државом свијета, и у њезишгм рукама ’) О ва се лига заправо формирала 1838 из два ранија био je читав свјетски трговачки промет. Од 1790. друш тва к о ја су се била основала у циљу пропаганде почела je увозити жито услед пораета статговни- новога система: прво се друштво основало 1836 г. под штва и опадања житне производњс. (Плодне ора- именом Anti-cornlaw-association, у коме су главну улогу тшде биле су претворене у паигњаке, д а би се могла играли тадањ у напредни либерали као: Grote, Rebuck, подктрити велика потражња вуне од етране тск- Josef Hume и др. Друго се основало пред само констистилне индустрије.) Сви се технички проналасци туисањ е лиге, a његови су чланови John Briglit i Ricliard Cobden. Н ајвећа победа ових либералних друш тава била удомаћују у Епглеекој и остају извесно вријеме je онда, кад су з а члана добили свога ц ајвећег противи.озшт моиопол. Obit су мореки вутеви у н>озишш цика Sir R oberta Peela, iKGifM [ 245 �намирница опале. Овакова, дивљ ења вриједна, борба донијела je више триумф либералној школи за побједу њених идеја, него ли научним аргументацијама класичних мајстора. Познато je, д а je jeдан сличан, од Бастијата у Француској предвођсн покрет морао пропасти, и да je било потребно l.-ro- диш ње чекаше док су 1860.'године Кобден и M ir n a Ш еваље протурили трговиисви уговор. И п ак исти уговор има највиш е д а захвали личној ж ељ и Налолеона Ш . Кобден се није преварио рекавш и, д а je девет десетина свих Ф ранцуза нспријатељ ски расноложено према томе уговору. M unir Šaf)in о v ić -Е к ге т о u H a d ž i H a fiz K a u k č ija ( I z p le ja d e m u č e n ik a ) Geniji su obdareni umnim koncepcijama a često i nsshvatljivošću, ugodnici božji sugestivnom, uplivnom riječju i svetačkom pojavom, a oni koji domovinu svoju ljube suptilnom, neizvještačenom ljubavlju, oni koji su od pradjedova svojih naučili da čudnim, nepojmljivim i neizvještačenim zanosom čuvaju i cijene svaku §topu svoje otadžbine, oni koji sa čudnim praiskonskim, he­ rojskim bijesom jurnu na zavojevača ili dušipanhia koji se usudi bezvlasno taknuti grudu rođene zemlje. Nji­ hova su lica ozarerta jednipr svijetlim, gotovo božan­ stvenim plamom, svjetlom J to ip 'fascinira i privlači. A genij, ugodnik božji i yfli rodoljub, usredotočeni u jednoj pojavi, u jednoj osobi, u jednom čovjeku sumnje je savršenstvo^fcbje* priroda majka m jetko na zemlju pošalje. Ali ti Sarajevo, šeheru bjelogrudni, aleme u nizu naših dragulja, ti budi pgnpšno jer si u svom krilu odgo­ jilo sina kakvi se rijetko rađaju! Da, Sarajevo bi bilo nd vijeke ponosno što je nekad iz njegove sredine ponikao Hadži hafiz Kaukčija, Sara­ jevo 'bi sa ushitom pričalo o njemu da istorija njegova života nije dobila tužan epilog. Da nije najezda demona, gonjena nezasitnošću vječ­ nog dušmanina potakla rodoljube na očajnički grčeviti otpor, možda se vojskovođa i neustrašivi borac ne bi evocirao iz staračke pojave Hadži hafiza Kaukčije, ali da on nije postao žrtvom švapske osvete možda ne bi ovaj aureol slave, ovjenčan oko njegove glave, bio onako sjajan, onako divan kakvog njegova sjena nosi već pola vijeka i čiji će sjaj sjati sve do onog časa dok djeca Herceg-Bosne budu osjećala onaj viteški ponos, onu plemenitost duše, onu ljubav prema rodnoj grudi, koja je napajala kroz burne i tegobne vjekove srca naša i osjećaje naše. I kad je kod Broda planula prva puška, i prvo se tane, poslano bosanskom rukom, žarilo u tijelo zavo­ jevača, kad je bilo jasno da Švabo namjerava okupirati Bosnu po svaku cijenu, digao se je on, sijedi Hadži hafiz i, ogrnuvši se starinskim ćurkom, izašao iz svog doma u Džininom sokaku i spustio se, potaknut herojskom ljubavlju za domovinom, niz Kovače u Čaršiju. 246 Potražio je Hadži Loju i Hadžijamakovića u Turbinoj berbernici u Saračima i bez mnogo riječi i predloga, triumvirat, koji je upravljao ustankom proti Švabe i predvodio ustaše u boju, bio je sklopljen. ’ fjadži hafiz Kaukčija bio je muderis u Kuršumliji me­ dresi. Kad je talas ustanka zahvatio Bosnu, bio je već stupio u šesti decenij svoje dobi. Nije bilo u šeheru čov jek j^ d a nije poznavao vrlog i plemenitog muderisa Kaukčiju, nije bilo građana koji mu ne bi u prolazu na­ zvao selam pun ^poštovanja i divljenja. Nosio je na mekjanski način zamotanu ahmediju na šehovskom kauku a progrušana brada runila mu se niz prsa. Nikad д ч е oblačio šalvara. Do nogu duga anterija od debele šarene tkanine, zvana »ćitabija« bilo mu je najmilije odijelo. Preko pasa bi se opasao zelenim po­ jasom i ogrnuo latu a postule ili firale nije nikad nosio, zadovoljavao se je papučama, nosio ih je i ljeti i zimi. I tako, čak i za samo Sarajevo malo neobično od­ jeven, sa blagim smiješkom na vedrom licu i tesbihom od ćehrubara u iruci silazio je Hadži hafiz Kaukčija niz Kovače i Baščaršiju u medresu i držao ders. Preko de­ vedeset hafiza je pred njim izučilo napamet Kur-an, preko devedeset muderisa po raznim m edresama širom Bosne i Hercegovine • položilo je pred njim ispit svog znanja. Sarajevo ga je poštovalo do obožavanja. Aureol oko vedrog čela njegovog počeo je dobivati gotovo sve­ tačku boju. Bila je javna tajna da je Hadži hafiz »dobri«, da je ugodnik Svevišnjeg, da će se njegova smrt kao i njegov život razlikovati od života i smrti ostalih sm rt­ nika. I kad ie čuo da je rodna gruda u opasnosti, prvi put je htio iskoristiti svoju obljubljenost u građanstvu i postao je jedan od onih pod čijom je zapovješću kre­ nula ustaška ordija da pokaže Švabi kako Bosanac štiti svoju zemlju.. I m udri mislioc, duboki učenjak zabacio je na stranu knjige i kitabe i pretvorio se u razjarenog lava, učenjak i učitelj pretvorio se je u genijalnog organizatora j neu­ strašivog vodu, blagi očinski smiješak sa njegova lica išcezao je ustupivši mjesto borama koje su prijeteći po­ drhtavale: pobjeda ili smrt! �Ne mogoše odoljeti sili koju Austrija posla u Bosnu da skrši otpor ustaški. Dvadeset i osam' divizija, naj­ modernije opremljenih skršili su ustaše i šeher Sara­ jevo je ;palo. Ali je preko sto i trideset hiljada švapskih vojnika posijao svoje živote po proplancima i merajama Herceg-Bosne, boreći se sa žilavim i ustrajnim Bosan­ cima. — Sarajevo je palo! Ta kobna vijest zgrčila je srce i ranila dušu svakog rodoljuba, ta je vijest utrnula posljednju nadu u spas domovine. Hadži hafiza Kaukčiju su zadržavali ukućani u nje­ govom domu u Džininom sokaku da ne izlazi iz kuće. Bojali su se Švabine osvete, Čije su patrole već krsta­ Iznenađen je Švabo u svom logoru. Zamrknuti su svi, čini se malo će ih osvanuti, jer ljuti Bošnjak, raz­ rile Sarajevom. Nagovarali su ukućani i prijatelji starog muderisa da kriomice pobjegne na svoj ćifluk u Roga­ jaren kao ris, štiti posljednji svoj toprak i sveti se, za ticu kako je to učinio i Hadži Lojo. Već su mu bili konja mnoge dosadanje žrtve, na prokletom Švabi. i seiza spremili, ali on nije pristao: Upada ustaška ordija u Švabine redove i počinje —■Biće onako kako je Allah naredio! strahovito klanje. Pobjedonosni usklici bodre ustaše da Treći dan po zauzeću Sarajeva izašao je Hadži hafiz ustraju a među njima visoko uspravljen, na plemenitom iz svoje kuće^. bijelcu jedan junak odjeven u dugu »ćitabiju», mlade­ Obučen u šarenu ^»ćitabiju« i latu, sa mekjanskim načkom snagom pali male puške i odsijeca švhpske gla­ kaukom na glavi i papučama na nogama spuštao se je ve, zuje oko njega kršum ki' oštrice mačeva, a on preKaukčija niz opustjele Kovače i Baščaršiju put Begove zirući smrt, sa ljutim handžarom *U Staračkoj ruci sad Cdzam ije. Na licu mu je lebdio blagi smiješak, kao nekad punoj snage i bijesa, vodi svoju vojsku, tjera i siječe prije burnih dana. omrznutog neprijatelja. >va džamija bila je pusta. Već tri dana na njeAustrijski položaji na Klokotima su probijeni. Švaoo— n0j:oj munari ne uči se ezan. Pozatvarao se svijet je potuSen do поги. Pobjeda ustaša je pjtpuna. Švabo p0 kućama „ straIju pred gvaWnom osvet()m. se nije u bjesomučnom bijggu zaustavio sve do Šahih.htoriJJ Okrenu se dva tri put Hadži hafiz po haremu dža­ Kamena, a tu je borbu prihvatio nepobjedivi muftija mije pa onda pope se na sofu i poče ezan za podnevni Taslidže. namaz. Jedva se je pet slobodnijih ljudi iskupilo i stalo Slom Švabine vojske na Klokotima bio je nepro­ u saf za Kaukčijom. Bio je to prvi namaz u zarobljenom hodan. Sedam hiljada m rtvih; sedam hiljada najboljih Sarajevu. vojnika ostavio je Švabo na Klokotima. Bistrim valovitim glasom, punim vjere i pregaHadži hafiz Kaukčija se je pobjedonosno vratio u ranja, učio je Hadži hafiz odlomke iz Kur-ana a prisutni Sarajevo sa ogromnim plijenom. Šeher je bio u delinisu mogli ustaviti suza. Osjećaji su nadvladali njihovu riumu oduševljenja, kad je Hadži hafiz projahao, praćen muževnost. svojom vojskom kroz sokake Šehera. Pri izlasku iz džamije austrijska patrola uhapsila je Nije bilo srca koje nije uzdrhtalo, nije bilo muževnog Kaukčiju. Podli izdajica pobrinuo se je da u dušmanske oka koje nije orosila suza radosnica kad ie vidjela gdje šake padne hrabri pobjednik sa Klokota. se stari Hadži hafiz sa pobjednim glasovima i plijenom Krvnički su ga svezali i poveli niz Ferhađiju. vraća iz boja. Kao da je Svevišnji htio da spusti svoj rahmet na I Hadži hafizu Kaukčiji kapale su suze i orosile sre­ svetačku pojavu ovog mučenika; počela je rominjati brenu bradu. Bile su to suze radosnice što je odbio ne­ sitna, ugodna kišica. prijatelja sa rodne grude, što je junačkim bojem zausta­ Visoko uzdignutog čela i čudno ozarena lica stupao vio barem na kratko vrijeme invaziju osvajača. je viteški Hadži hafiz Kaukčija, vezan u tomrucima i okružen bocama. Srce mu je bilo puno neke do tada neosjećene ra­ dosti. Bio je akšam, prvi petak po dolasku Švabe u Sa­ rajevo, četvrti dan po boju pod Sarajevom, kad su pod Goricom planule Švapske muškete i kad su se ubojna Sudbonosni dani u mučnoj istoriji ustaničkoj uro­ dili su sudbonosnim epilogom. Potisnuti na svim lini­ zrna zabila u staračko tijelo Hadži hafiza Kaukčije, po­ jama Bosanci nisu bježali niti se predavali. Ginuli su bjednika sa Klokota. hrabro i bez uzdaha, otstupajući stopu po stopu, zaljeDuša njegova pravednička vinula se je u vječne vajući svaku grudu Bosne krvlju junačkom, svojom i poljane da primi dostojnu nagradu od onog koji naj­ dužmanskoip. Ginuli su otporno i slavno. bolje plaća. Bije se ljuti boj na Klokotima niže Kiseljaka. Nije jo'š rujna zora bila pomolila svoje lice iz bosanskih pla­ nina, kad je planula prva puška ispaljena iz bosanske busije a već je nečija majka u tuđini zakukala za je­ dincem sinom. — Allah, Allah! — jednoglasno, gromovito se je prolomio bojovni krik kroz strujećd zorski vazduh i bu­ jica ustaša, poput nesavladive lavine, spustila se je na Švabin logor. Puca puška a dim puščani prekriva tjelesa što pa­ daju u boju, sijeva ljuti handžar i jezivi smrtni krik uslijedi poslije njegova pada, a gargije i nadžaci svjet­ lucaju se jureći kroz zrak i zadajući rane neprebolne. 247 �Niko nije bio prisutan strijeljanju. Samo je stari Ciganin Beso gledao sa Godce kad su zakopovali izrešetano tijelo starog muderisa i kad su, poravnavši zemlju, zaineli trag Hafizovom grobu. Ali je i za to doznao Švabo i zaprijetio mu da će biti obješen ako ikom kaže, gdje je posljednje počiva-* liste 'Hadži liafiza Kaukčije i Beso je ćutao dok je Švabo ravnao Bosnom. A kad ie svanuo, dan kojim ie prestao njegov zulum za navijek, stari je Beso bio već m rtav, odiiijevši sa sobom u grob tajnu posljednjeg počivališta Hadži liafiza Kaukčije. Još jedna svijetla tačka obasjala je za duga v re­ mena najmučniji period naše istorije.. Sulejm an M ursel S u n c e i š iv o t Zaista je Sunce na našem nebu jedno od najveličanstvenijih djela Stvoritelja i o njemu ovisi sav život na zemlji. Njegova svjetlost i toplina pored zraka i vode glavni su uslovi za život svega što živi i što se razvija. Mi ga volimo i njim se često zaklinjemo kao sa ostalim nimetom, sa njegovim sjajnim zrakam a uporedujemo djevojačku ljepotu govoreći »lijepa je_ kao Sunce«, a za čovjeka pravedna čiste duše velimo~*čist je kao Sunce«. Zimi kada je nebo više oblačno, čeznem o' za njim, očekujući ga kao što se i veTi »kao ozebao Sunce«. Njegove blage zrake u p/oljeće ulijevaju nam novu snagu i radost za živen priroda se budi iza zim­ skog sna i sve počne naskoro da buji pocUrtjecajem4 njegove jače topline i svjeflostL U stara vremena dok' još ne bijaše veće kulture i dok ljudima bijaše nepoznata prava vjera u jedinog Boga Stvoritelja sviju svijetova obožavali su oni pri­ rodne sile i medu njima Sunce d prvom redu. O tome se zadržalo nekih običSja čak do danas. Dugo je po­ trajalo, dok je prava nauka objasnila sve stramputice. Danas i naša manja djeca, koja idu u školu, uče i znaju, da su Sunce, Zemlja, Mjesec i silni broj zvijezda okrugla nebeska tjelesa ,ko.ja samostalno (muallak) stoje u svemiru i koja se kreću stazama, koje su im odre­ đene. Zemlja i još neki planeti v rte se oko sebe i oko Sunca i ono im šalje svoju svijetlost i toplinu. Zemlja se okrene oko sebe za 24 sata. Kada se koji kraj zemlje vrtnjom okrene prem a Suncu, onda mu dode dan. i traje dok se opet vrtnjom okrene od Sunca i nastane noć. AH kako smo već rekli Zemlja se kreće i oko Sunca kružnim puteni uokolo koji obiđe za 365 dana. To je godina. Kako je na tom putu vazda jednako nageta na istu stranu, a uz to okrugla, ne osvjetljava je i ne zagrijeva Sunce na istim mjestima vazda jednako. Zato kroz godinu dana i imamo različitu duljinu dana i noći i različitu toplinu, a to je ono, što mi opažamo u glav­ nom kroz četiri godišnja doba: proljeće, ljeto, jesen i zimu. Mjesec se vrti oko zemlje i obiđe je za nekih 29 dana. On je po sebi taman i hladan •i mi mu vidimo $amo onaj od Sunca osvijetljeni dio, koji bude k nama okrenut. Kadgod se dogodi pa nam u danu za kratko vri­ jeme mlađak Mjesec zakloni Sunce. To zovemo pomr- 248 čina Sunca i ako u istinu Sunce nije .pomračeno. O uštapu bude pomrčina Mjeseca a tada ga zemlja poklopi svojom sjenom. Zvjezdoznanci ljudi znaju na minutu i sekundu tačno unaprijed iznaći računom kada će i gdje početi koja pomrčina i to se bilježi u kalendare. U stara vremena neuki ljudi nijesu razUHiijevali ovih pojava, pa su s tim u vezi dovodili razne nedaće, koje će ilf" stići kao bolest, rat itd. Neki su držali, da y,li^<iyhovi za vrijeme pomrčine pritišću i glođu Sunce, zato su ih nastojali rasplašiti lupom, vikom i.gađanjem iz strjelica. Prije se mislilo kao što se prividno i čini, da se Sunce kreće a da Zemlja stoji, ali je to mišljenje već davno nauka oborila i sada svak zna, da Sunce stoji u sredini, a da se Zemlja oko njega kreće. Na tom putu Zemlja je udaljena od Sunca nekih 150,000.000 kilome­ tara. Ono je 10.000 puta veće od Zemlje i 324.000 puta teže. Ova ogromna kruglja užarena je i sama vatra, tako jaka, da to ne možemo ni zamisliti. Stariim narodima kojii nijesu imali velikih daleko­ zora kao mi danas nijesu bili poznati svi planeti koji pripadaju sunčevu sustavu. Oni su poznavali sjajnu zvijezdu IVanieu Hi Veneru, zatim planet Merkur, Mars i Jupiter, ali su krivo držali da su i Sunce i Mjesec pla­ neti. Po ovom njihovom računu bilo je sa Zemljom za­ jedno 7 planeta. Na osnovu toga počeše vrijeme dije­ liti na 7 dana ili sedmicu, a svaki se dan zvao po jednom planetu. Tako je, kao što se i danas u mnogim jezicima zove nedjelja bila »dan Sunca«, ponedjeljak = dan Mjeseca, utorak = dan Marsov, srijeda = dan M erkurov, četvrtak = dan Jupiterov, petak = dan Vene­ rin, a zemljin dan subota prozvao se kasnije po starohebrejskom jeziku sabat. Ne mogosmo a da makar i u kratko ne napomenemo ove neke važne i interesantne stvari, bez kojih nam ne bi bio jasan postanak dana i noći, postanak godišnjih doba i pomrčina, te računanje vrem ena i kako to sve stoji u odnosu prema Suncu i zavisi o njegovoj svijetlosti i toplini. Kako je sunčano svijetlo i toplina potrebna bilju i životinjama o tome sc možemo Iako osvjedočiti. 'Pogle­ dajmo na pr. blijedu klicu krompira, koji je klijao gdje­ god u tami. Ako je slučajno ta klica dospjela da izviri na svijetlo odmah je na tom m jestu dobih svoju pravu �zelenu biljnju boju. Kako su blijedi usjevi za duga kišna mičući u duljini vremena. Ne valja pretjerivati u toni. proljeća ili kako je blijedo i duguljasto lnije koje raste Glava se obično omota debljini peški.om ili se drži u hladu bez sunčeva svijetla. Kada nema dovoljno pokrivač, jer je opasno, ako jako sunce upeče u mozak, svijetla i topline usjevi se slabo razvijaju i slabo do­ u zatiok i vrat, jer čovjeku može naglo pozliti od t. zv. zrijevaju. Jabuka na stablu koja je okrenuta suncu za­ sunčanice, koja unože biti i smrtonosna. Od sunčanice rumeni se i prije sazrije, a ona medu lišćem u krošnji može pasti i putnik putujući po dugu putu na zakoni zaklonjena od sunca ostaje sitna, zelena i nezrela. Zato suncu. pametan voćar prorijedi krošnje u svojih stabala da Naša kuća, naš stan, u kojemu provodimo toliko sunčano svijetlo može kroz granje prosijavati. I po- mnogo vremena, ne smije biti mračan. Mora imati više vrtar pazi na to da mu povrće ne bude gusto, a vino­ i većih prozora okrenutih k suncu, da sunčevo svijetlo gradar uzdiže lozu uz kuće, da mu lakše zriju grozdovi ulazi u sobe. Obično se i sasvim sa pravom veli, »U koju sobu ne ulazi sunčevo svijetlo, tu često ulazi obasjani suncem. Orač preore ljeti zemlju da je sunce propeče i uredi. Zna on da će biti plodnija, da će biti ljekar«. Valja znati da jake sunčane zrake uništavaju za manje divlje trave i sitne živine. Ono se kaže »Bez kiše, bez sunca osta njiva gola«. Pored svijetla i sun­ vrlo kratko vrijeme klice i najopasnijih bolesti, a tih čeve topline treba dakle rastinje i vlage i najbolje rodi klica ima oko ljudi i u ljudskim stanovima osobito gdje ona godina u kojoj se zgodno rasporedi vlaga i toplina. ima bolesne čeljadi i gdje se vrlo često ne čiste podovi, Težak veli »najbolje je kada je sve u svoje vrijeme« — zidovi i namještaj. Koliko toga samo unosimo sa ceste svaki dph liri obući, koliko li toga nanese vjetar i kada je godina godinom, jer »Đurđevska kiša i Petrov- prašina i na koliko li se načina okužavaju ljudi i nji­ ska suša ne ogladni svijet«. hovi stanovi. Duga ljetna suša u nekim krajevima, koji se ne Zato otvorimo često širom sve prozore neka sun­ mogu natapati na umjetni način više puta jako ošteti ljetinu. U tropskim krajevima gdje se uz jako sunce čevo svijetlo uništi sve kužne klice. izmjenjuju obilne kiše rastinje opet vajiredno napreduju. U nas se na žalost mnogo u tome griješi. Na selu Od koliike je važnosti sunčano Svijetlo i toplina pju —ć e š n a ć i kuću koja nikako nema prozora, ili ima samo život ljudski, mi više znamo, nego se tim znanjem ko­ jednu do dvije male pendžerice, tek da se nešto u kući ristimo. Kako je blijed tamničar ili mno^i drugi čovjek može vidjeti. Namještaj i posteljina ne iznosi se pred koji malo izlazi na sunce. '"Njegovo blijedo lice kao i kuću na sunce, već se najviše puta onako vruća po­ stelja u jutro odmah zatrpa, ili se dušek i jorgan svale ona blijeda klica krumpira kaže da mu fali svijetla, koje bi pomoglo da ima ^dravu rumenu boju. Na drugoj u musanderu. Kako se sobe ne sunčaju i ne vjetre, obično svakog zakusne onaj poznati neugodni vonj, čim strani opet poznato nam je suncem opaljeno ali zdravo i rumeno lice težaka, planinara i drugih koji se češće se stupi u sobu. Neki pred zimu zalijepe prozore u naokolo papirom i tako ih ne otvaraju nikad prije ljeta zadržavaju na suncu. Sunčeve su zrake ljekovite. To.ljekari znaju, zato i ili dok vlaga i kukcii papir ne poharaju. Pametan gospodar vodi računa i o svojoj živo­ preporučuju sunčanje ljeti mnogim bolesnicima a i zdravoj čeljadi. Istina, sunčanje nije za svaku bolest niti tinji. On zna, da ni staja ne smije biti mračna bez pro­ zora. Nerazborit čovjek misli, da je učinio sve, ako se za svakog bolesnika, zato je najbolje zato zatražiti sa­ vjet u ljekara. Ali kako ljudi većinom mogu podnijeti pobrine za jelo svojoj čeljadi i svojoj živini, a ne zna sunčanje i kako je ono većini ljudi zdravo, obično se i da je to tek jedan dio onoga, što je potrebno za život. drži kao nešto dobro i ljekovito. Sunčanje počinje po­ Zrak, svijetlo, nužna toplina i čistoća isto su tako bitni stepeno od nogu s prva 5 minuta, a onda se po redu uslovi za život. To treba uvijek držati na umu, ko hoće počinju dan za danom sunčati dalji dijelovi tijela, pri­ da napreduje. Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg drušlva „Dunav”? 249 �Hamdija M uhet Kako O m er p ro s v e ć u fe n a ro d Uoči nove 1350 godine Ja ono negdje skoro spomenuh, da je Gazi Husrevbeg ideal, narodnog dobrotvora. Sada znam, da vi že­ lite znati, š ta je to i d e a 1. E, da se malo o tome porazgovorimo. Lijepo je svašta dobro znati. Govori se i piše o idealnom čovjeku, idealnom junaku, rodoljubu, pa i o idealnom životu. To hoće da kaže, d a je taj i taj uzorit, savršen, koliko se može više da bude. Ako tako nastojanje ide savršenoj dobroti i plemenitosti pa da i drugim pomogne, onda je to m o r a l n o i i d e a l n o . Idealan može da bude drugima za primjer, da se u nj drugi ugledaju i da nastoje, da i oni idu tome cilju. Svakako ne može da bude idealan, ali može da nastoji, d a . bude na putu tome, da uvijek misli o boljemu i da u svome životu uvijek gleda pred sobom viši cilj, koji bi trebao da se postigne u svome savršenstvu. Koliko god čovjek može d a bude dobar, koristan ili junačan, opet ima uvijek izgleda', da može biti još bolji, korisniji ili „odvažniji i borbeniji. Tako čovjek, koji. ima neki određen ideaji pred sobom, ne s tp jim i jednom mjestu: nego neprestano ide. naprijed. Čim osjeti uspjeh svojih idealnih težnja^ još se više o d u ­ ševljava, pa sve kreće dalje i dalje. On napreduje u dobru. Tako u istoriji cijelog čovječanstva ima divnih primjera, što sve može da učini samo jedan čovjek. On je sebi postavio jedan uzvišen ideal pred sobom, na primjer, širiti prosvjetu u narodu, činiti dobra djela, braniti čast domovine i tako dalje, pa nikad ne kloneći, savršeno vrši svoju dužnost. Takvi ljudi u kome su narodu rođeni, taj se narod njima ponosi i slave ih ko svoje velikane. Svi kulturni narodi imaju svojih ideal­ nih ljudi i ideala. Imamo ih i mi. I još jedan narod ima više svojih ideala, da ih slijedi u svome životu, taj je narod sve bolji i veći. A sad da se pomognemo primjerima u prvom redu iz naše islamske prošlosti. Nama, naročito muslimanima, najbolji je primjer moralnog ideala naš Pejgamber, Muhamed A l e j h i s e l a m . Baš sada prilikom Njegovog Mevluda hoću da vam to istaknem. Treba samo upoznati Pejgamberov život i rad, na­ ročito u prvo doba Islama, da se vidi, sa kolikom je uzvišenom ljubavlju volio svoj narod, svoju domovinu i koliko je nastojao, da čovječanstvo prosvjeduje kako Ga je sveti Kur-an učio. Dosta je reći Božji poslanik, jer Ga je Bog pomagao, ali On, Muhamed a. s., bio je čovjek i pokraj najvećeg Božjeg odlikovanja — nadah­ nuća nije nikad pružio ruke niza se pa očekivao go­ tovu pomoć od Boga. Uvijek je razmišljao, nastojao i radio da svoju dužnost i kao čovjek i Božji poslanik izvrši u potpunom redu. Taj eto fakat treba da mi dobro uvažimo. 250 On se rodio u narodu rascjepkan na plemena, dosta divljemu i neprosvijećenu u širokim redovima i, sa dosta rdavih navika u životu. Valjalo je tu silnu masu naroda ujediniti, odučiti od paganskog krivog vjero­ vanja i odgajati pravom prosvjetom i kulturom. Najviše je puta, naravno, naišao na silan otpor, upravo na bijes fanatična i praznovjerna svijeta, a do krajnosti borbena. On nije nikad klonuo, u najvećoj borbi nije očajavao, nego je upravo nadčovječanskom voljom krčio put svome idealu — vjeri u jedinog Boga i spasenju svoga naroda. ' Božji pejgambei nije nikad napadao, nego je uvijek bio napadnut i, morao se b ra ­ niti. Toliko je puta bio u životnoj opasnosti, a On je ipak sve snosio, trpio i napošljetku pobijedio. Povrh ,sve, te silne borbe, bio je uvijek plemenit, dobar i ne­ vjernicima, pa su zbog toga mnogi prešli k Njemu i primili vjeru u jednoga Boga. ■>i zaista ovakav idealan rad i život Pejgambarov, mogao je da bude uzorom i primjerom svima muslima­ nima za sve vijekove. P rv i su G a muslimani revno sli­ jedili i to sljedovanje muslimana i njihov rad i život po Kur-anu, koji u istinu preporučuje nauku, prosvjetu i xljubayr"-^ 'dokle su arapski muslimani sljedovali, dotle su bili na vrhuncu svoje slave. To svjedoči sredovjekovna islamska arapska kultura, koja se s vremenom prenosila u sve krajeve do tada neprosvijećenog Za­ pada (Evrope). Tako su prosvijećeni muslimani bili silno korisni ne samo po se, nego po cijelo čovječanstvo. A kad musli­ mani zabaciše nauku, zabaciše istinsko upoznavanje .Kur-ana i po njemu rad i život; zaboraviše slijediti primjer Pejgamberov, od onda poče da zalazi sunce islamske prosvjete. Prorjedivao se broj onih, koji mo­ ralno ideališu, koji streme ka višemu i boljemu po pri­ mjeru Najvišeg Ideala, u savremenom radu i borbi, u ljubavi i pomaganju, bližnjega svoga. Nije ni čudo onda, da se danas redom muslimani tuže na svoju slabost. Mi, jugoslavenski muslimani, u pogledu ppšte pro­ svijećenosti stojimo uporedo sa naprednijim muslima­ nima svijeta i ako nam još velik postotak nepismenosti a po tome i narodne neprosvijećenosti, još kako smeta. Ali ipak, obzirom na današnje naše opšte težnje za što bolji prosvjetno kulturni napredak i obzirom na naš rad .i nastojanje, mi smjelo tvrdimo, da ćemo skoro biti medu prvima, najnaprednijim. Tim više i brže, što mi bliže živimo uticaju mlade kulture i, što slobodno uživamo prava svoje vlastite domovine, da . sami pregnemo, da se slobodno razvijamo i u duhu islamske kulture da živimo.u kakvim su prilikama nekada živjeli naši islamski ideali. U tome nas nastojanju ne može ništa da sprečava, jer imamo sve uslove, da to postig­ nemo. I uvijek da imamo pred očima najveći islamski ideal Muhameda (Alejhiselam 1) i nauku Kur-Sna. I �Hamdija Mulić К о s a m ja ? Ovako mi pogdjekad kad se odmaramo, a da ni to drži. Dobroj domaćici često je mokra krpa u ruci, da vrijeme odmora ne ubijamo u dosadi, osim pričanja i po podu i namještaju vidi lice moje. Domaćin se ponosi nauke, i zagonetamo se i odgonetamo. Tako jednom, košuljom, na kojoj se ja ogledam a stidi se, gdjegod kad smo se siti izgonetali, zadade nam Om er ovu čud­ mene nema. novatu zagonetku: U kulturnim se zemljama zbog mene i silan novac Da što mi ti je, da što? Kažu ljudi, da sam ja po­ troši. Metu se i zaljevaju ulice, razvode se kanali, po­ stala iz najljepšeg ljudskog osjećaja. Iz osjećaja o lje­ dižu se javni, uređeni zahodi, izgrađuju se vodovodi. poti i čuvanju zdravlja. Što je koji čovjek pametniji i A to sve najviše radi mene, odnosno radi vas a da prosvjećeniji, sve me više voli. Eto me u najbližoj sam svagdje i uvijek uz vas. Radi mene su postavljene tvojoj blizini, na tvome licu, tijelu i odijelu. Eto me i i pljuce po svim prostorijama gdje pametni ljudi žive. u tvojoj kući, samo ako me voliš i cijeniš. Ako samo Mene, naime silno voli vaše zdravlje, ta ja sam nje­ znaš, koliko sam korisna. Gdje je prašina, paučina, gova dobra polovica, njegova prava i iskrena sestra. blato, prljavština i dirugi gad i nečist, tu mene nema. Gdje se otvoreno pljuje po podu i ulici, tu mene nema. Tu vlada jadna moja sestra koju vole lijeni ljudi, koju Ja to mrzim. zapuštaju nemarni da ih ona hara i obara. Da drago­ Stjenice' po kući, buhe po postelji i uši po tijelu i cjeno njihovo zdravlje ruši. Ja sam pola zdravlja, a ' kosi haraju i prave čiitav rusvaj, gdje god mene nema. moja je jadna sestra više puta ljenčinama i neznanima Ja sam im najveći neprijatelj i nikako ne možemo za­ vrata u rani grob. jedno. Neki od vas neće ni kašiku da uzmu u ruke, gdje Završujući, hoću da ti nešto prišapnem na uho: od mene nema, a neki kao--da su šllje^i i-glupi ne paze čeljadeta, koje mene ne voli i u koga nisam prionula na me i kad nasušni hljeb jedući <&ugu hranu. Zato u —z a d u ž u i razum, svako pametan bježi i kloni ga se. uređenim gradovima, zbog mene, bakali povrće peru, Tako čeljade sažaljuju, nekad i ruže i zovu ga pesinom, sir i voće pokrivaju od prašine, kruh zarrrotavaju u bijeli zamazanim, prljavim, zaraženim, ugursuzom i sto naj­ papir. Jer će samo tako kupiti robu pametan mušterija. crnjih imena. I to da pravo kažem, imaju pravo, jer U svim kulturnim ‘selima i gradovima (gdje je na­ sam ti već rekla, da sam ja tebi samo na korist, da sam rod prosvijećen), na пц_ danas silno paze. Zbog mene ti više puta spasiteljica od mnoge bolesti i nesreće, ja je izumljen safun, da me čovječe zadrži na tijelii i. odi- sam polovica tvoga zdravlja i ogledalo tvoje duše. De jelu, zbog mene je postala metla u kući, da mene iz- pogodi, ko sam! ' ' STl И з д а њ а Гајрет опе б и б л и о т е к е Ових дана разаслао je Главни одбор Гајрета свима својим одборима и повјереницима за вријеме рамазана штампане четири књиге Гајретових предавања. Te књиге распродаваКе мјесни одбори и повјереници Гајрета као и Гајретова канцеларија no цијени од Дин 51- no комаду. Препоручује се одборима и повјереницима Гајрета да отпослате књиге чим прије распродају, a утржак дозначе Главном одбору, како би се могло наставити са издавањем даљњих књига. 251 �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК П р е т с је д н и к Г а јр е т а ^ Д р ж а п н п с а -в је т в и к . Трећи дан прошлог Курбан-бајрама пронијела се Сарајевом вијест да je Помоћник баиа Дринске бановине г. Др. Авдо Хасанбеговић Указом Њ. В. Краља постављен чланом Државног савјета у Београду. Ту вијест донијели су и потврдили сутрадан сви наши листови. Сасвим je природно да je ово постављање претсједника Главног одбора Гајрета заинтересовало највише Гајретове раднике. Многобројни разни упити из појединих мјеста најбоље то потврђују. Из бојазни да г. Др. Хасанбеговић, усљед постављања Државним савјетником, не би напустио претсједништво Гајрета, многи Гајретови одбори апеловали су на њ писмима и депешама, да и надаље остане на челу Гајрета. Међу осталим апелима, изнијећемо овдје писмо мостарског Мјесног одбора Гајрета нао најјачег no организацији и активности. To писмо гласи: Господину Др. Авди Хасанбеговићу, члану Државног савјета и претсједнику »Гајрета« Сарајево. Господине претсједниче, Бојећи се да поводом постављања за члана Државног савјета, не даднете оставку на части претсједника Гајрета, хитамо да Вас сви једногласно — са иЗричитом жељом свега нашега чланства — замолимо, д а т о не учините и да надаље останете на челу нашег драгог Гајрета. To чинимо ради тога што' смо увијек у Вашој личноств имали најјачу гаранцијуоз> нЈ предак и константно развијање Гајрета. Молећи Вас да нађете начина да и надаље будете будан чувар ове наше једине установе којом се — захваљујући Вама — можемо поносити, ми Вас братски поздрављамо. За Мјесни одбор Гајрета у Мостару: Претсједшгк: X. Ибрахим Слипичевић Секретар: Хуснија Курт в. р. Ha основу свих тих упита, депеша и писама, поводом различитог коментарисања његова постављања, г. Др. Хасанбеговић сматрао je за потребно да упути писмо свима претсједницима и повјереницима Гајрета у Краљевини сли> једећег садржаја: Драги пријатељу, Како Ти je познато, Указом Њег. Вел. Краља постављен сам ових дана чланом Државног Савета у Београду. Тим поводом обраћам се овим писмом Теби као претсједнику (noвјеренику) Гајрета, a преко Тебе и свима многобројним радницима и присташама Гајрета и његове идеје у Твоме Mjeсту и околици. Сматрам за потребно да се баш у овом тренутку обратим на Тебе као и на све оне који раде истим еланом као и Ти за успјехе и напредак Гајрета. Обраћам Ти се и ради тога што постоји могућност да ће можда неко моје најновије постављање схватити као једну околност, која би могла да мене евентуално удаљи од оног рада у Гајрету којим сам се до сада бавио, уживајући пуно досадање ловјерење Гајретових радника. Међутим треба да знаш, драги пријатељу, да мој нови положај на који сам дошао Највишим повјерењем Њег. Вел. Краља, у ствари преставља за мене нову могућност, да своЈе силе заложим за рад у Гајрету са много више елана него што je то био до сада случај. Јер, ако je досадањи мој положај одузимао од мога слободног времена, којег ja поклањам 252 Гајрету и породици, na ако усљед тога можда и нисам стизавао да се посветим Гајрету онолино колико су ми динтовале савјест и воља - то ће баш овај мој нови положа, да ми пружи могућност да и поред тога што ћу бити за сада привремено просторно удаљен од Сарајева, т. ј. од централе Гајрета, посветим Гајрету много више времена, много BMige мисли, много више личне иницијативе него што ми ]е додопуштао мој донедавни положај. 0 овоме, драги пријатељу, можеш бити увјерен, na према томе очекујем да fcem Ти и сви остали Гвјретови радници и пријатељи, у што не еумњам бити потстакнут у истрајном раду за Гајрет, јер t>y ja да и надал>е интензивно и непоколебиво као и до сада заједно са свима Вама радим за Гајрет и дајем иницијативу за његов спасоносни рад у народу, који je у овим данима постигао нруну свога успјеха. Увјерен сам, драги пријател.у, да ћеш ово моје писмо схватити најозбиљније и да ће оно да Ти послужи колико за потстрек у даљњем раду, толико и за устрајност којоц ћу и ja наставити да са свога новог положаја радим за Гајрет. Ja вјерујем да ћеш и од сада као и до сада чувати упорно и истрајно углед Гајрета и достојанство његове досадање идеологије, како бисмо тим заједничким и непоколебивим радом најбоље послужили интересима Краља, Отаџбине и Народа. У тој нади и у том очекивању примите Ви a преко Вас и сви остали радници Гајрета моје братске поздраве. Претсједник Главног рдбора Гајрета: Др. АВДО Х А С А Н Б Е ГО В И Ћ . Ha пленарној сједници Главног одбора Гајрета, a поводом премјештаја г. Др. Хасанбеговића као и поводом упућених му апела од стране Гајретових 'радника констатоаана je једнодушна жеља и чланова Главног одбора Гајрета: Да г. Др. Хасанбеговић својом јаком вољом и истрајном енергијом води и надаље Гајрет; да својим организаторским духом развија све то кориснији и солиднији рад у Гајрету; да својим сомопрегором, пожртвовношНу и несебичношћу и даље служи као примјер како његовим најближим сарадницима у Главном одбору тако и свима о сталим радницима широм Краљевине. Гајретовим Ha основу закључка поменуте сједнице, ради аоавјештења Гајретових радника, са сједнице je дато путем сарајевских листова ово • САО ПШ ТЕЊ Е ИЗ Г А ЈР Е Т А . Поводом постављања претсједника Гајрета r. Др. Авде Хасанбеговића за члана Државног Савјета сванодневно CTHжу Главном одбору Гајрета као и његовом претсједнику писма и брзојави, којима с« зпелује да и надаље остане на чепу Гајрета његов досадањи претсједник г. Др. A. Хасанбеговић, јер да у његовој личности Гајретови радници виде наЈјачу гаранцију за напредак и константно развијање Гајрета. Ha овв апеле претсједник r. Др. Хасанбеговић упутио Je свима лретсједницима и повјереницима Гајрета, a преко ових и свима осталим Гајретовим радницима писмо, у ном* je међу осталим истакао да му његов нови положај у етвари пружа нову могућност да п0свети још више свогд слободног времена и труда за рад у Гајрету, замоливши све Гајретове раденике да и надаље устрају р н>име заједно у раду за добро Гајрета, a тиме и за добро Краља, Отаџбине и Народа. Ha редовној пленарној сједници Главног одбора Га;рета, одржаној 7. о. мј. нонстатована je једнодушност вако Гајре- �I Тових раднина у провинцији тако и чланова Главног одвора Гајрета на челу са r. Дром Авдом Хасанбеговићем.« Муслимански лист »Ново Вријвме« у свом броју од 9 о. мј., поводом премјештаја г, Др. Авде Хасанбеговића, донијело je на уводном мјесту чланак у кома je r. Др. Хаданбеговић приназан као човјек који je увијен исправно схваћар ocjeUje, жеље и потребе народа. Истодобно се истиче у поменутом чланку да je г. Др. Хасанбеговић објективан и енергичан виши управни чиновник, који je своју дужност вршио увијек савјесно и праведно. Г. Др. Хасанбеговић отпутовао je у Престоницу у суботу 9- о. мј. брзим возом послије подне. Ma да није саопштавао дан и час свога одласна, на жељезничкој станици нашао се том приликом већи број његових пријатеља, ко]и су га срдачно испратили. ЛГови похоћник о а н а Д р и н с к е б а н о -в и н е г о с п о д и н Др. И брахим ХаџиомероЂ ић Указом Његова Величанства Крал>а постављен je за помоћника Бана Дринске Бановине г. Др. Ибрахим Хаџиомеровмк, инсЛбктор Министарства унутарњих послова и дуго- ГГ Др. Хаџиомеровић познат je нашој јавности, јер je tno Ослобођењу заузимао видне положаје у управној служби, t на иоме je лоложају остао више година. Послије тога именован За вријеме свјетског рата учествовао je као добровољац сједник Вакуфског Вијећа и члан његова управног одбора у Сарајеву, a уз то je и члан Главног одбора Сокола Краљевине Југославије. Г. Дру Хаџиомеровићу желимо срећу и успјехе и на je судијом Улравног суда у Сарајеву, a недавно инспектором новом његовом положају. О д ж а з а њ е в е л и к о г Г д јр е т о п а з а д р у ж н о г ^ т е ч а ја данас за своју прву и највећу задаћу, да no нашим селима и варошима и међу интелигенцијом, која се бави ситним радом, изабере највриједније, најчеститије и у сваком погледу најузорније људе, да ове задружно школује, да би могли послужити као носиоци Гајретова задружног покрета међу муслиманима на селу. објавио je Главни одбор окружницом од 9 априла о. г. Бр. 1301 свима својим одборима и повјереницима, слиједећег садражја: »Гајрет je својим многобројним предавањима за вријеме прошлог Рамазана у свима мјестима наше Краљевине, гдје живе муслимани, заинтересовао муслимански свијет за стицање бољега културног и материјалног стања, помоћу јаких задружних организација. Kao посљедица изражена je са многих страна из народа жеља, да Гајрет преузме иницијативу за увођеење муслимана тежаиа у наш задружни покрет (живот), као што je увео грађане у шноле, шегртске течајеве, женске задруге и у разне друге културне установе. Исто таио нао што се данас готово сва наша национална друштва могу да ките многобројном од Гајрета шнолованом интелигенцијом, хоће друштво Гајрет да изврши и своју улогу на селу, гдје живи већина муслиманског непросвјећеног елемента, који у сваком погледу заслужује Гајретову пажњу. Напредак нашега села види Гајрет у задружном раду свих тежака без разлиие на вјеру. Ту задружну акцију на селу хоће Гајрет да помогне и да иа њој заснује свој рад на лривредном u културном подизању села. / \ за Помоћника Бана Дринске Бановине. у српској војсци у Русији. Г. Др. Хаџиомеровић je потпрет- годмшинг члан Главног одбора Гајрета. оданле je дошао за комесара општине града Сарајева, Министарства унутарњих послова, са нога положаја je дошао Најбољи успјех у тој аицији могу загарантовати спремни, свесни, поштени, вриједни и пожртовни задружни радници, који знају шта je лраво задругарство и како се води успјешно задруга. Тих људи ми немамо довољно ни међу нашом интелигенцијом која ради у народу, a камо ли у широким народним слојевима. Зато Главни одбор Гајрета сматра I ПроширујШе л и с т „Г ajpeaf' у | I Вашем мјесшу н околннн! | У ту сврху Главни одбор Гајрета одлу- ч и о je, д a у с в о ј и м к о н в и к т и м а у С а р а ј е в у о д р ж и п р в и в е л и к и з а д р у ж н и т е ч а ј о д 1 до 31 ј у л а ове год ине . У течај примиће се до 100 слушалаца који ће имати бесплатан стан и храну хао и возну карту III. разреда од мјеста боравка до Сарајева и натраг. Слушаоци течаја биће подијељени у два одјелења и то: У I. одјелење узеће се у првоме реду тежаци, који се баве искључиво са земљорадњом, a нарочито из гуето насељених од вгроши муслиманских села, a ако ових не буде довољно и они варошани ноји се поред свога другога после баве и земљорадњом и имају своје посједе, на којима би могли завести самостално господарство. У II. одјелење узеће се у првоме реду сеоски имами, a затим они учитељи и други школовани људи, који се баво ситним радои у народу иао Гајретови радинци. Из појединих општина узимаће се no могућности један у I. a један у II. одјелење, да би могла обојица касније заједно дјеловати у једном дјелокругу. Услови за примање у овај течај за кандидате у I. одјелење јесу ови: 1. да су писмени и да су одслужити војни рокт 2. да су доброг здравља; 3. да нису старији од 40 година; 4. да су похвалног грађанског владања; 5. да су вриједни, честити и добри пољопривредници, те као танови од народа признати и поштовани. Кандидати за II. одјелење треба да испуњавају ове услове: .253 �1. да нису старији од 45 година; 2. да су у сваком погледу узорни грађани и у народу обљубљени; 3. да су Гајретови сарадници у народу и да имају што више заслуга за Гајрет 4. да уопће имају наклоности за несебичан рад у народуСви горњи подаци треба да буду апсолутно тачни, како се не би десило да неко дође у течај a да не испуњава те услове. Осим тога код избора ових кандидата-за течај треба у првом реду узимати оне који се већ налазе у којо] задрузи, a нису за то задружно пословање нарочито школовани, као и из оних сеоских општина, гдје постоје извјесне задруге, a муслимани узимају у њима слабог или никаквог учешћа. п р е п о р у ч у ј е се свима Гајретовим мј е с н и м о д б о р и м а и п о в ј е р е н и ц и м а , да о д м а х р a з в уi j y ш т о ж и в љ и р а д з а и з б о р с л у ш а л а ц а т е ч a ј a, н а к о б и о в а п р в а еi е л и к a Г а ј р е т о в а задр>г ж н а а к ц и ј а ш т о б о ље у с п ј е л а и д а л а и 0 В 0 м п р и л и к о м в и д н а д о к а за о снази Гајрет ове мисије у народу. Овај Задружни течај треба да буде вијесником бољега привредног и културног живота на нашем селу и зато мора успјети. Рок je за пријаву кандидата за похађање течаја 10 м а ј а до којега рона треба да сви одбори и повјереници пријаве своје кандидате Главном одбору са детаљним описом свакога кандидата према напред постављеним условима, a no приложеним формуларима. Одбори и повјереници нена настоје да се што већм број кандидата пријави, између којих *>е Главни одбор изабрати оне, који имају највише услова да буду примљени. Сваки одбор односно повјереник дужни су, да пријаве најмање два кандидата, који испуњавају све услове. Код избора мора такођер бити сигурно, да ће изабрани заиста доћи на течај, те ради тога треба унапријед са сваким појединим да се то добро утврди и од свакога затражи писмено очитовање да ће на вријеме доћи на течај и остати на течају кроз цијели мјесец јули. Д аљ њ е п р о ш и р е њ е Г а јр е т о в е о р г а н и з а ц н је Оснивање Мјесног одбора Гајрета у Ступарима (срез Кладањски) Ha други д.ш Бајрама, 29. акрила т. г., на заузимаљо ћријатеља н члапова 1’ајрета прпређен je у Ступарима тефсрич, коњека трка и нишан. Овом теферичу ирисуствовало je много народа, нарочлто тежа1са из стуиарске опигпше, a исто тако и из Кладња дошао je цлјсли управни и надзорни одбор Мјесног одбора Гајрета са осталим угледним грађанима и чиновиицима тако, да се могло видјети око 500 особа сакупљећиХ на овом теферичу. Искорнстившп овај састаиак и скуп, г. Мехмедалија Смајловић, .одржао je два говора о нашем Гајрету и иотреби шнрења вдеја овог друштва, те оснивања одбора у општини Схунарској. У свом опширном говору изнио je историјат овог друштва и љегов иацнонални рад у цијелој Краљевини. Затим je позвао присутне да се упншу у чланство Гајрета и да се оонује одбор, гдје већ постоји ловјереник г. Сабит еф. Рустемовић. Након уписа чланова, љих 46, прешло се на би^ рањ ^\правног и надзорног одбора у које су унишли следећн: претрједник: Хасан Вејзовић, тежак из Тарева; потпретсјеДник: Ибрахим еф. Хоџић; сакретар: Сабит еф. РуатемдриН. имам-матичар; благајник: Брашсо Пајкановић, грговац; одборници: Мустафа еф. Имамовић, имам; Мујо Хајдаревић: сеоски старјешииа, и Ибро Халиловнћ, тежак. Замјеници: Авдо Херић, Ибрахим Авдић, Илија Јовичић, Милорад Еркић, Халил Халиловић. Надзорни одбор: Сулејман Вејзовић, Шећан ХсмЈић и. Адем Хамзић. . Ha кон*екој трци, да којој су учествовали 7 коља, добио je наградЈ- Даут Даутовић, Хусо Јагодић и Ахмед СмаЈић. Kao прву наград\' на кшпану однио je Божо Станиш ић, a Другу Милорад Еркић. Пријатељ и члан .Гајрета a садањи благајни1с овог одбора г. Бранко Цајкановић много се je заузнмао за приређнваље овог тефејшча и скупштине, жртвујућн и материјалfia средства, што му се и овим путем захваљује! Оснивање Мјесног одбора Гајрета у Креки Повјереник Гајрета у Солари у Креки г. Ахмед Џамбић одржао je окудштнну чланова на дан 25. алрила т. г. у проФормулари спискова треба да су састављени овако: сторијама кафаие г. Хаеана Зонића у Креки. 1. Име и презиме кандидата; Скупштину je отворио ловјереник г. Џамбић и конста2. Година рођења; товао довољан број чланова. Затим je поздравио позваног 3. Занимањее; лретсједнкка Мјесног одбора из Тузле г. Џемала Телалба4. Мјесто сталног становања; шића и управнака Гајретова конвикта г. Мехмеда Салихспахића и уједно им се захвалио на њиховом лрисуству. 5. Колико мјесто у којем станује има домова и колико Након тога подноси скупштини извјепггај свога рада н yqje домова муслиманских; пјех око уписа чланова. 6. Удаљеност од жељезничке станице, цесте и најближе Након краћег вијећања усвојена je слиједећа листа новароши; вог одбора и то како елиједи: претсједник: Ахмед Џамбић, 7. Да ли постоји и да ли je постојалаа задруга у његопредрадник Соларе; потпретсједник: Мујо Суљатовић, радвом мјесту; ник Соларе; секретар: Абудрахман X. Пецић, ш.нц. сш 1а; 8. Материјално стање и радиност кандидата. благајник: Мехмед Хо1»зић, канц. сила; одборници: Салко Наставиици су у овом Гајретовом течају слиједећа гг. Омазић, Нурага TiaTiih и Адем Смајић. Замјеници: Мехмед стручњаци: 'Јеллћ, Химзо Реџић, Божо Mapnh, Хасо Џинић и Шемсо 1. Др. Салих Уџварлић: Основи задругарства (недељно Капић. Нздзорни одбор: Драго Џинић-Стефановић,, Рагиб 3 сата); 2. Никола Ранковић: Задружно књиговодство (днев•Хајдархоџдћ и Хашим Бећировић. но 4 сата); 3. Никола Тришић: Задружна администрација (1 Г. Џамбић захваљујући ее скупштинарима на повјересат дневно); 4. Ђоко Перин: Задружна пракса (2 сата дневној му дужности-додјелује ријеч управнику ^јретова-конно); 5. Инж. Шериф Бубић: Пољопривреда (1 сат дневно); вккта j . ..балихрпахићу, који je одржао краћи‘ говор о' ол6. Др. Асаф Шарац и Др. Ђуро Остојић: Хигијена (2 сата штој сврси Гајреуовој. недељно); 7. Мустафа Спахо: Екскурзије; 8. Пригодна предаНапокон Ј|ретсједлик г. Џамбић предлаже' да се са' ове вања: предавачи Гајретови радници; 9. Управник течаја: скупштДне .цзразћ писмела захвалност претсједанку .Главног Инж. Бубић; 10. Еноном: Управа Гајретова конвиита.« одбора Гајрета у Оарајеву г. Дру Авди Хасанбеговићу н& Програм течаја nocnahe Вам се накнадно. 254 �U.C10B0M великом заузимању око унапређења Гајретл, што приСутни сви једногласно одобравају. Оснивање одбора Гајрета у Жепи (срез Рогатица) Ha 28. прошлог мјесеца о. г. посдије тслаљања RajpaMламаза, одржана je скунштииа чланова 1’ајрета у сврху осннваља Мјеоног одбора Гајрета на којој je дрисуствовало преко 120 чланова-. и пријатеља Гајрета. Скупштини je иоред осталих присуствовала и гђица Влдосава ЧубриловлИ. референт дом. школа. Окупштину je отворпо имам матичар и досадањи noвјереник 1ајрета г. М. Конаковић и у свом говору иетакао значај и циљ Гајрета као и потребу оснивања Мјеског одбора. Затим je присутнима претставио гђицу Чубриловић, која говори о раду Гајрета на подизању села у свима културним правцима. Послијс г. Конаковић позива присутно, да се уписују за чланове Гајрета, нашто се je уписало 80 члалова. Затим je изабран одбор, у који еу унишли г. г.: Конаковић Мухамед предеједник; Ћеско Абид нодиредсједшгк; Бетић Шабан секретар; Табшаовић Hlahnp благајник; Хоџић Capuja, Делић Нурнја и Панџа Мехмед одборницп. Замјеници: Табаковић Омер, Куловац Мехмед Мушанов, Жига Хасиб и Имамовић Мухамед. Г. Конаковић захваљује на тако лијепом одзиву и моли приеутне, да буду вриједли члинови и да у својој околици шире идеју Гајрета. 0 тим je окупштина завршена. мелти. a то еу они младлћи и дјевојке муслиманоке вјере. које Гајрет школујс у својлм колвиктима. Ујсдло моли присутне да ирема својим могућностима ломогну подизању Дома беооградоког 1ајрета »Оеман Ђкикћ«, те предлаже да се овај ирилог ле ограиичи еамо ua ову скупштину, него да се апелује и иа грађанс да номогну ову акцију. И овии путем нека je топла хвала г. Машовићу на њеiroBOM достојпом одзиву за Гајрет п љеговим жртвама које улаже за прошлрење Гајретове идеје у Шумадији. Нови повјереници Гајрета Tokom мјесеца априла и маја постављени су повјереницима Гајрета слиједећа господа: у Кулен-Вакуфу (срез Boe. Петровац) г. Атнф Заметица; у Брки (срез Брчко): г. Дервиш Дервишевић, учитељ; у Калесији (срез Зворник): г. Налм Пашић, учпзтељ; у Мравињцима (Горажде): г. Хасан Муратспахић. Рад Г а јр е т а н а с у з б и ја њ у н еп и см е ш о сти Завршетак Гајретових анГ|Лфабетских течајева у Бијел>ини ВажЈгоех, писмености једног народа, сувишко je нарочнто пстнцати. To je бар данас у ери напретка и цивилизације и најмањем дјетету познато. Колтка се je важност тој Оснивање Мјесног одбора Гајрета у Шапцу потребп полагала још у 'доба псламских халифа. довољно Повјереник Гајрета у ЈШашцу" г. ^1азЛ1ух Машовић од]>_ -је~ако истакнем ohj- лознату хз. Алпну илреку: »Ко ме научи жао je скушпхину Гајреха 3. маја 1Ž31. у основној школи једно слово, учнлио ме je својпм робом. Да еу наши етарп »Вук Караџић« ради оснивања Mjecitor одбора. [једилл пролиее] своје узвпшене вјере у погледу пиемеНакои отворења скупшти^е г.’ Машовић изпоск /бид улиса чланова и пошто je дрема дравилима Гајрета ynuei више од 50 чланова, може се приотупши јшбору — хуисању Мјесног одбора. с Пошхо je прочитао правила, након враКе иауз< ложена je слиједећа листа одбора: Претсједник: Мнливоје Ђ. Исаковић, школскл ник у пензији; потпрехсједншк: гђа Персида Јове Нетровића, хрговца; секретар Махмух Машовић, чнн. пошхе; благајник: Вејсил Екмекчић, имам-матичар- Члановлћ: Бора Јоксимовић управихељ оец. школе; ф а Зорка Милорада Мојашевпha, трговца; Омер М. Циццварић, музиканх. Замјеннци: Gn­ ua« Егановић, х-да Радмнла Ж. Миловановићева,- Дветко ПоuoBiih, Сима Стефановић н Назиф Омеровлћ. НадзојШл одбор: Света Отефановић, Садик Егаловић и Ибро Ра-мнћ. Након заузпшља претсједничког мјесха no г. Исаковићу, нменова.нв иоадравља ирпсухне и захваљује нм na локлоњеном поверењу и свечано даје рпјеч да he засхупати са Полазнице Гајретова женског аналфабетског течаја у Бијеодушевљењем пдеје Гајрста У одређеном правцу којн укаљини. У средини сједе с лијева на десно: школски надзорник зују правлла, али исто хако моли и све чланове да добро П Е ТА Р СОЧО, учитељица ЈЕ РИ Ђ К А и учитељ ДАУТОВИЋ, лроуче правила и да no њима следују својлм радом и жлвокао наставник и претставник Мјесног одбора Гајрета хом. Затим предлаже да се пошаљу поздравле депеше Њ. у Бијељини. В. Краљу, претсједлику Kp. владе и претоје|дн1ик,у Главног одбора Гајрета, што прнсутни са особихим одушевљењем носгл и науке, данас би ми, њиховл потомцп, без сумње. примају. Прнсухни уз свечали завјех и одобраваље обећају заузимали доминаптан полоиај у средннп у којој живимо, пуну своју сарадн>у у Гајреху. али на жалост много се je гријешпло, много пропустило, a Послије овога добно je ријеч г. Бора Јосимоинћ управ. основне школе, који у свом говору објашњава злачај рада тп гријеси нама су се грдно осветнлн. Док су други цивнлнзованп иародп давно ријелшлп плтан.е пнсмености своје Гајрета као u потребу да се тај рад организује и тп.кав разсредпне, na чак и наша бра-ћа православни п католнци давија на кориох цијеле отаџбнне, у којој треба да имају сви леко напредовалн у том правцу, ми се још увијек морамо иодједнако ираво на ироевјећивање и усавршаваше. Излоси факат, да je мусллмаиеки живаљ проовјехно заостао и лд ее борити протпв тог највећег народног зла — неписмености, a у тој тепгкој борби, несумњиво, носи барјак наш Гајрет и хо ие смије вишр гледати окрштених руку, јор у коллко je они његовп ријетки прегоци, који су свој цијели живот и већи дио народа лросвјећенији у толико. he u приллке у своју снагу посветили, да у тој мучној борби усграју до коцијелој државп бнтн opehnuje u боље. Taj рад еиетематизује начне побједе. и упућује Гајрет. Успјех у томе раду су већ живи доку- 255 �завршило 46 иолалнпка. Рад у тсчлју отпочсо je 8. децембра Л(о1)у глм pnjcTKiiM Гајрстовпм прсгаоцима спа&ако за1030, n. aiuipincii 13 aupiuiiv 1031. Радило сс ciiiikiim ;uuiom .уаима јсдно пндно мјесто Mjonni одбор Гајрета у Бијел.шт. 1>аш ових дана тај одбор јс аавршно ирви цгаклус од 10 оеим нодел»е n лра&шних иразнкка uo два часа у вече од апалфабегекнх тсчајева кроз које je са успјехом врошло 7—0 сати. Прстеједнак комнсијс бно je. г. Стево Предраговић, ирско 500 лица обојсг спола. To je заиста једдн риједак среикн школеЈки надзорнтш. уг.пјех Гајретовпх раднпка овога краја, ријсдак u нохвалан. јор je дат внд толнким стотииама људекнх сгвороња, који С в р ш е та к у д о м а Ћ и ч к о ј ш к о л и у су дотле били лишсин те највеће благодатп — шгоменостп Л С е п и с р е з С Р о га ти ц а ) u Ч11тан.а, A лајвеКа иаграда тнм Гајретовн прегаоцима гвакако je оно душевно аадовољство, што виде свој труд Ha 25. u 26 . априла о. г. одржаи je иеппт у Домаћичкој окруљен једним маркантпнм успјехом. школи у Жепн, коja je отвореиа ичшцнјатнвом Гајрптопих Прпзиавајућн скромноет тих Гајретових радника, који радшгкл у Жени na 14. X. 1030. 1Ш1«ад не теже, да се љнховом патрпотоком раду прави po­ Испнту je приеуетвовала гђица Видосава Чубрнловић. imana у јавностн, ja ппак сматрам за своју дужиост, да као рофореит домаћпчкпх школа код Краљевске банске управе у члаи' Мјесног одбора н>ихов рад регнетрујем u нохвалим у Сарајеву, мјесни учитељ (г. Rernh, имам матичар и повјереuaiiicM »Гајрсту«, јер то они с правом заслужују. ник Гајрета М. Кока-ковпћ, a ири исиитивању мадих .ijeiiojMjecuu одбор je у с.воје врпјсмс извпјеитио, д а . су у ччца upiii;ycTBonao je поред речених и r. Душав Koivruh. onoj годиии отворсна 3 Гајретова аиалфабстска течаја: 2 мусрееки пачелник. unai u 1 женски, које je полазило и е уонјехом завршнло У овој школи учснпце су — иоред пиеочитан.а — поу170 лицл, обојег спола, Течајеве за .мушке одржали су iiaum чене о хигијени, чиетоћи тијела и куће, домаћој скоиомији, врпједнн учптељп г. г. Ибрахим Даутовић u Јуре Штрк, попол5,опривреди, вртларству, лгенском ручном раду, кројењу, зиатн Гајретови радници и пријатељи нашег прогреса, a ifcennnmaHh’. тклњу и кухаљу здрапе н јефтине хране. Први дан ••ки госпођа Јермћка, учнтељица н добра прпјатељица наученицћ су*- иолагале испит из кухиња, те je послије но. џјс 'l perua иашег муслималског женскнња, уз то наравно и лриузваницнма у школи сервирлн обплан ручак, из чега су с.ве јатељнца нашег Гајрета. У течају, у којем je радио _г. Дауучеднце иоложиле испит с одличним успјсхом. Иопиту je товић завршпло je 65 полазника, у оном у kojiAi je радпо приетућило 19ч\чекица, од којнх су 5 прошле с одличним, r. Штрк 50 лица, a у оном у'-1сојем,je радила учитељицд Је8 с врло добрим н 6 с добрим успјехом. рићка 55 полазннца. Зарвшниу; ncnuTmia у сва трп течаја За вријеме тј^јања ове школе, Глапни одбор Гајрета ирисуствовао je наш среоки^ шцокскп надзорник г. Петар доставно je П1>еко овдашњег повјереннштва Гајрета 115 меСочо. тара басме. с тнм. да се свима учеиицама скроји доетојио Госп. Сочо није био обичнн посматрач и формални прететавник проевјетннх власти na овимгзааршним течајешшо* одијело, utro јч на сиромашне ученице веома радосно дјеловало. na су еве купиле no једну 1’ајретову значку и обећале иего je no завршетку. ueliirra 'полазницима одпжао ајД астав говор, пун поуке р савјета, истичућн корпст ироевјехе n ^tnja he сваком згодном прпликом порадити за Гајрет и његову пдеју како бн ее одЈ'жиле иа указатој доброти и иажњи. просвјећивања Haineir елемента у разним правцима, a н>е* говн патриотскн говори оста^илп су дубок утисак на полазннкс, што je свакако похвално од р. Соче, тшл више, што Г а ј р е т о ш е п р и р е д б е je и овом приликом документпрао своју сгару љубав према Гајретове бајрамске свечаности у Ливну натем прогреиу псто онако, асао што je бс-збројУПута докуTpehn дан Курбзи-Бајрама, 30. алрпла 1031. прнредио ментнрао ту љубав према муслиманеком елементу и према јс Мјсснп одбор Гајрста у Лијевпу свсчану Гајретову НајГајрету уопште као срески шкодски надзорник у брчанском рамску забаиу у проеторијама Српеког пјевачког друштва срезу. Нарочито je похвалан, његов говор одржат у женском »Суидечић«. тсчају, који je похађало и миого, удатихч напшх жсна, у коИстога дапа у три сата послнје подне НЈшређена je у јем je поред користи школе и просвјећивања нашег женског емнслу окружпице Главног одборч na Топовима пред 1’лав.иевијета, нарочито истакао вриједност узгвја жснеког подцом џамтгјом свечаио клап.е Гајрстовог Курбана, појем je njuiмлатка, узвишену задаћу иаше жене као мајкс и домаћице, суствовала нснрегледиа маеа свијета без разликс njepe. Свсобећавпш своју приправноет, д а у сваасо доба пружи своју чаном 1слан>у курбана присуствовали су сви одлмчњаци и моралну помоћ у погледу просвјећивања наше жене и њефункциоиери. ног И11епорода, na чему г. Сочи свака част и хвала. Свсчаиоет je отворио претсједншс Мјесног одбора г. МуИсто тако хвала и свнма иаставпицнма ових течајева, харем Ншшшћ, вишн грунтовничар, са говором у ком je опикојн са рнјегком пожртвовношћу и еамопријегором успјепшо cjo рад и пастојаље Гајрета, a no том je имам г. Ејубхафиз довршише ове течајеве. Фехпмовић проучно дову. Курбап je прнп.лао Гај])стов одборX . Хујдуровић. nuic г. Мухарем Јарсбица. у.з иитонацију Гајретовс химне. Течај за неписмене у Зеници Ha свечаности je учеотвовао Соко са евојом музпком, При опшвној писоли у Зсници организован je аналфаna се je послнјс с.вршепог чина развило иародно весеље. бетоки течај који похађају 33 муслиманске дјсвојкс, a imВечерња je забава била (хддичио iiocjehena тако да су отавнлце течаја су гђпце Савета Мариновић и Зора Пстросе млогп n одличии гости морали noBiiarnTU, јер у великој liiih. Горњи течај иохађају муслимапже врло урсдио, учитс»Супдечићсвој« дворани није било мјеета. л.ице обавлмју дужност уредно, д тсчајнс показују врло доИзводен je слиједећп програм; бар уснјех. Рад у тсчају отиочсо je 15 јануара, a трајаће до Отвор Химном. Соколска музикл. 15. маја 1031. »Кирађорђсв дом« (декламација), Мееуд АхмнН. учеТечај за неписмене у Которском пик жшовнс школе. Бурпо1je ноздрапљсн, јер je поред u;i[iaжене енергијс изразио декламујућ мпого oejehdii>n пстинПри оеповној iiiiioAiT у Котојижом органнзовап je тсчлЈ еког n дјетињег ирема ЈГрал.спском Дому. за иеписмснс којег јс иохађало во полалника. Наставник тсчаја био je г. Каспм Хрнчић, учитељ. Течај je е уопјехом »Домопиио«, мушки хор Олагин. 256 �. »Лап ce буди«, тпмбура. икн орхестпр. који je na налиој позорници дао иешто иогова n n.no je тамбурпца нзашла na модс. »Легох да спавам«, мушки хор Слогин. »Moja матп ћилим тка«, најуспјелпја тачка прогрчмн noja je бурио нплауднpana n нопоиљеиа. Пјсиао je ту лијепу варошу нјссму учсшпс другог разрсда оеновне школс Сафет Буркић, a на клавиру га je пратила ученица трсћсг разреда. noiiouiic школе Мил.а Станишић. Обоје тек na зсмл>с израплпх, тск ce naa плаиира впде. Мпља маи>а од столице a-i плпииром. u Сафет je ад глпиу виши од клавнра, оабпљно су гхиатилп enoj.v задаТту и умјетцпчким смиелом с.у je иавелп. Мали Сафет, нема још доброг смисла аа темпо, na je интеpecaiiTUo било слушатн како ra мала Мнља убрааиап,ем ti сиорељем стиаава тако да je такт ono одлнчно очув-ш. Шта више Сафет je послије евршсиог прелудија Мил.ипог забоl'anno почотн ијесмом na je мала Мпља cuoj прслулпј нопо»нла и обојс ее одлично спашлн. Глаг, Сафетов je ппштач вснод клавпра као кларпнет. лнјевог зпукл, cnrvpan n nnс.тојан, дотјсрппог од прпроде бојом n облшпом. ИнтешгретаЦијУ je добро схватно na je na мјестима »бићс добар hiianv. i-Tiipn« бурпо анлаудпран. Ona два мала умјетинка иаачиаш c.v толпко одушеиљсља, да je no noja суза папула, ng^te- je с-јетцо moje дјечицо. »Славуј u рузка«. мушкн хор Gnomu. , »Ma|H) Ресавкшпо«, рнтмпчпа вјс*>кба'еа xtiji*ns iCM другс шдмлаткинл na ошите Мопраљчеве руконети пзвели — ........ ’iio^r IIg,: задовољство. Поелпје овога одпгран je Mv.iauihen комад np.vna« na опште аадопољстпо. ’1 Дплетанти су неколмко meTra ^одлпчпо i;n пзвслн као: paaronoR. бофуна. неколпк. ............ Mapujii ir Mape. a буру смијеха илаКала je -ђица 3 nWxa >tyr лалвћа na.Tv re je појлвиЛ im појорппцу јпиући iji ф| l f * бодно n лезкерио ira мпгарету. кдј^’ je такорер добш тило своју глумачку ролу н 611410 режпсеру у сваком nocjivinno. Улога Зарнфаге ii Фатпмс je одлпчно у Ц1 паг.едепа na нх je од емнјеха онл Расположсљс гостију послп; > riip'liiemn- KoMfi.m 'uno je то. riaiinh Нпко, Љубоја ГГикола, Љубоја Симо и Вујапбвић Мато; no Дпн. 15.—: Hy.\ruli Аспм; Бабић Владо, Инж. Царић, Мандић Ешреф. Др. Закарвја Вппко м Изет Дпздар; но Дии. 10.—: Попоипћ Byn.iih. Зел.ковић Осмап, Зубић Крсто, Љубунчпћ Мехмед. Ђел.цум Мухаром 1‘адић Илија, Бубић, Аврамо- одлично. Изпртеи je иабор ГајрстошЈ *Mnc~7TiiTliio«.)na.je илабоаna са 20 S глаеопа гђица Bnneauj I -Телсч n 15* г1)ица Оафетп ТТсфо. repiijarfnn Ona аабавп je неочекпвппо допнјела добар успје.х. Нппада до еа.да ипје владала опака поеловпа крипа у Ливну na.o у доба one забаве. алп злхваљујућп великој ,noжртвовности ГаЈ11етоппх прпјатеља ona je забава ппак cue остале у матсрпјалном погледу иадмашпла. Нриход забавс бпо je Дшг. 10.2:10. - -. a расход Дии. 2.0(!1.50. MlICT Ирпход Дии. Ч.174.50. Прпход забаве ce je састојао од улллшгца, добропол.нпх нрилога. томболс н бнфеа, a раеходн су билн нревелипп na раллога што je мјеспн одбор скројпо одијело Сафету Буркпh.v, Kiio иаграду за добро отпјеваиу пјеему (јер je еиромашаи. onu Х1мал1ша1. Осим тога илаћена најамнппа за п|кхто|>ијс lo% од прпхода паба.ие. ii од тога. je пабављеп u курбан. Добровољне прилоге дадоше: По Днн. ino.—:: Подружипца Напретка Лпвно, Крелптиа Банка, Зсмаљска Банка, Двадар Сулејмап в Мулалић Мустафа; Дии. 00.—: Ншлпнћ Мухарем; no Дии. 50.—: Бокши1\ BitiiKo. ТСујувџмћ Мплојко. Hireaniih Ибрахпм. Kpcuinh Нмко в Kanh Таде; Дии. 35.—: Тецвлазнћ Љубомпр. срескн inv челвнк; no Дни. 30.—: Kiiju.no .Tono. Мимиовпћ Мпрко капоran н Kpnmih Дервнш; Дип. 25.—: Латпфић Мухамсд: no ' Дии. 2«.—: Hoiianoniih Отепо папетан. Спахпћ Дго. Tioi-uh Ап* M ACA НАРО Д А ЗА В РЕ М Е К Л А Њ А ГА ЈР ЕТО В А К У Р Б А Н А у Лијевну. unh Joho, Шахгап Оа.т Мухалед, Радста [схмсд, Ву*ш 7ГГи TniTO Махмут; no Д 1111. 5— ДвздаЛнт n Зпјадпћ Хамид. аа За 0Ифе бифе су су даровдаровали разноврсних јела: Бркпћ МахмутШ Ттефо | Х-илиг. Ттефо 'Спахо. Чилмпћ Хасан, Диздар Сулсјмаи, Гагић Нафпја Хо Хоџпћ Мустафа, Хозо Махмут, Јаребпца Мухарсм, Јелеч Абдулах, Kjnmiih Дервчш, Bpaha Лаа-нфпВ, Mac.inh Дерппш, Смајлагпћ X. Дерппш, Huicuinh Мухарсм. Шћета Мухамед, 1,1енџо Салих, БраКа Мујчпћ, Хавала Пашо. Хафпзоиић Behirp, Ахмпћ Оома.исфешдпја. Халуллћ Ема. За томболу су даровале разних ручних радова: Мнлак Хабиба, Милак Мела;а. l’arnh Нафија. Гагпћ Caiiiija, ЛатифпТз Аземина. Л.гшфпћ Pannja, Латнфић Сапка, Латнфић Зпнеп. Латифић Емшик Латифпћ Фатима. Латпфић Арзија, Латпфпћ Ејуб. Bpunh. Иаста, Чнзмпћ Тајка, Каралвћ Када. Ће(|»о Сафета. 'Кефо Фатпма. Иефо Емнна, Никшпћ Ала, Мулалпћ Зилка, Фпрјдус Зумрута, Калулпћ Ема, Хавала Аллја n Зплха, llnpahih Рабпје. Џепар Емина. Емпна, Мулнћ Зулејка. Шерсмет Ала и Фатпма, Јелеч Муниба. Мујчпћ Kaxi»o. Пнрпја Аска1 Фехнмовић Неџпја, Љубунчпћ Дершппа, Муфтнћ Физа, ЧизMiih Хафа. Вребац Џехва, ИГахталг Henirpa. Џепџо Зпнета, ХусKirh Назифа, Tlapnja Сабиха. Дуран Мелћа п ТТлша. Чобан Зииста, Мплак Тспза, жеребпца Зејиа. Дуран Арпфагјгапца, Криnnh Ала, Хозо Халка. Шпања Азсмпна, Туфекчнћ Наила n Фнза. Чизмић Mapirja, Алшпах Зулка. Џпрло Хајрпја, Максић Сабпха, Шере.мет Знлха. Делалић Тпџа. Горушашш Хабпба, Мулић Мехмед, Дуран Ђулко. Бо]шћ Разија, Kpiranh Фата. Дуран Фатима, Дибск Мелћа. Сеферћехајпћ Хабнба. Бучо Арniija, Чобли Ханкпа, Мулпћ Емипа, Tpouh Зплха, Куленовић Haga, Хаћан Злата, Жпшко Џехва. Курбанске ножице су даровали: Ћефо Хасак. Дизд-ар Bpahn. Дпздар Мехмедагп, ЈГатпфнћ Браћа, Чпзмпћ Хасап, Бркпћ Махмутага, Фехимовпћ Ахмстага, Гагпћ Арслац бсг, Гусо Салнх, Јелеч Абдулах, Хоџпћ Мустафа, Љубупчић Емииа. Милак Мујо, Мулпћ Мехмед. Bpaha Мујчпћ, Жпшко Ејубпга, Жпшко Махмутага, Халулпћ Ибрахнмага, Сарач Арпф, Јелсч Гулејман, Знјадпћ Алвја. Календер Јусо, 257 �Гајретова забава у Санском Мос*у Дана 2 . маја ове године одржана je у С. Мосту велика Гајретова. пабава. која je са својпм успјехом како моралним тако и матернјалним премалпила све до сада одржане забаве у овом мјесту и у овој години. Om i «) велика посјета није била виђена већ одавно код нас. Просторије грааског хотела у ком се je одржлвала забава биле су већ у 8 сатп дупком пуне тако, да посјегиоци Р А З И Ј А К Р УП И Ћ ЉепоГица вечери. који су касније приспјели, нвбу ималв мјеста већ су се мо« рали задовољптп са олим на ходнику пред фјЈГОМ. 1 Ha забави je запажен лцјеп број !муслима.нки што je за ово мјесто једна велика новост. За муслиманке била су резервпсана посебна мјеста. Забаву je посјетпо г. сребки начелшшк Александар Рајковић. те друга г. г. чиновници. Особито je било лпјепо запазити наше муслтшапске сељаке из Каменграда Доњег и Горњег, 'Кијева и из још других околних села, који су својом посјетом увеличали ову лијепу Гајретову приредбу. Исто тако забаву су посјетили Гајретови прнјатељи чланови и нечланови и других вјероисповјести из мјеста. Сами програм отпочео je у. 9 сати. Kao прва тачжа био je поздравни говор предсједаика Мјесног одбора Гајрета г. Ешрефа Шабнћа, који je пажљиво саслушан и напрађен бурним аплаузом. Друга тачка декламација Њ. В. Краљу извела je на onhe задовољство Ваефија Дуљковић. Трећа тачка.: деисламација »Мајка и дјеца« извела je Анђелка. Живковић. Четврта тачка: декламација »Милосрђе« од Војислава Илића, декламовала je Шида Арнаутовић. Ове три декламације су игаведене одлично a њихов свршетак je потврђен бурним аплаузом и одобравањем. Kao пета тачка изведен je комад »Хаџн Лоја« од Бранислава Нушића. Самог Хаџн Лоју извео je на onhe задовољстао г. Ибрахимбег Церић, те му се има захвалити да je комад оставио онако велпк утисак. За вријеме извођења тог комада на многима посјетиоцима су се опазиле сузне очи. Да je забава овако успјела има се захвалнти гђици Фадшш Шербић учнтељици. Резији Крупић и г. а\ Геуфику Арнаутовићу. Вејс.илу Вајзовнћу и Реџи Алагићу, који су не жалећи труда радилп неуморно на сакупљаљу томболе. бпфеа, нродавашем улазница и др. Иото тако има сс много 258 захвалити свој г. г. дилетаптпма, да je комад оиако лпјепо нзведен. Послије програма прешло се je на оабаву. игранку, upoдају 'томболе, карата за избор љепотице и бифеа. За љепотицу вечери изабрана je гђица Резија Круппћ. Ha забави ja свирао одличан тамбурашки збор Гајретове читаонице под водством зборовође г. Ибрахима Бабића. Гајретов одбор се овим путем захваљује свима онпм ivbjn су или својим прилозима или даровпма те посјетима омогућпли овако лпјеп успјех Гајретове забаве, (која je била чисто маппфестација лнјепих Гајретовпх пдеја. Добровољне прилоге даровали оу за забаву г. г.: Хрусте Агановнћ 20 Дин., Мумин Камбер 10, Ara« БадњевтА 30, Алагић Ахмет 10, Н. Крантић 8, Зејнил Кичии 6, Оалих Карић 6, Бењамин Рајх 10, Мехмед Алагић 20, Хнмзо X. Ахметовић 5, Салих Курпгумовић 5, Марио Макиедо 10, М. Церић 10, Петар Милић 20, Огсг Скаута 10, Мехмед Ункић 10. Џафербег Бишћевић 20 . Зухрпћ 10. Н. Поздерац 10, Садик Леви 30, Н. Топаловпћ 10, Хампд Алагпћ 10, Ђуро Јончнћ 10. Џафербвг Бешпревпћ 10, Н. Чекић 5, Н. Н. 13, Миљуш Миле 20 . Заим Грозданић 20 . Бараћа Хае-он 30. Јусуф •JaK.ynohnh 10, Дјеца 4. Живковић 30. Н. Сарић'15. Химзо - Peninh 20, Мухамед еф. Бербпћ 50, Алексаидар Микеладзе 20 . Крунослав Пелнцарић 20 , Перо Гвоздеи 20 . Др. Јосип Цервјац 20 . Отоло Тодоровић 10, Српска штедионица д. д. С. MocrlihT- Ћирш^Допуђа 20 , Behnpara Хромалић 30, Ладислав Мазал 20. Стево Тонтпћ 5, Симо Зурунић 10, Перо Зурунић 20. Лука Миниго 10, Омер Алагић 10, Ввд Кукољ 20. Penmh Пашпћ Хамдија 10, Лалзо Мнлпчевић 5, Ђуро Новаковпћ 5. Јусуф Талнћ 10, Марија Ковачић 10, Др. Славко Пиштељић 40. Ахмет еф. Бплалбеговпћ 10. Хусеин ПГакић 10. Димитрпје Гавовпћ 20, Александар Митриновић 10, Мухтар из Козпода 10, Ибрахнм Шупук 10, Јово Делић градоначслнпг, Y W H- Дарови за томболу који су се састојали из ручних ра- дова: Фллпповпћ Ајпта везен петкпр, Бигаћевић Шефка всзен пошкир, Лазо Пргомеља играчку дјечију, Алагпћ Ерзумана таблет. Алагић Зарфија везен пепгкпр, Алагић Неџнја везсн пешкир, Алагпћ Ђеба пешкпр, Xy«nh Ахмет лнперпп, BnmheBiih Џафербег свјетиљку, Алагић Осман тан>пр, Паunih Peiunh Химзо папуче, Хасоп Идо ибрлчић, Шабпћ Хиба везене пешкир, Фатпма Незпревић чеврму. Чекпћ A. Нура пешкир. Беширевић Бпба везен пеппшр, Војниковнћ Зу>гра ^езеи рупчпћ. Стапболија Дершппа чеврму, Anarnh Оафа гвилеп везен пеигкир. Давид Кабнљо три разна комада, Ибрахим Незиревић мотпв п др. сввари у вргаједногтн 50 Дин., Дуљковић Фатпма везен пешкир, Агаповпћ Бисера ве- Д И Л Е ТА Н ТИ ГА ЈР Е Т О В Е З А Б А В Е У САНСКОМ МОСТУ од 2. маја 1931. год. �зеиу марамнцу, Хаџахметовић Ајша мотгев. Вајзовић Емина лијеп пешкир, Вајзовић Шефко пудер коти. Кљуњић Фатима пепгкир, Курбеговић Ханифе рупчић, Арнаутовић Тпфа везену марамицу. Арнаутовић Раоима таблет, Курбеговпћ Иза везен рупчић, Агл-новић Госпе везен рупчлћ, Талпћ Златка пешкир, Хаџиахметовић Земка свклен пепгкир, Хаџиахметовић Зејнеба свплену везену марамицу, Kapah РуЈка везен рупчић, Kapah С. везену марамицу. Kapah Зумра сввлену везену марамицу, Kapah X. везену марамицу, Елаезер Леви 500 ком. дописних карата. Јово Милинковић кгр. кекса, Исак Атијас кутију разних предмета, Мвлан Мвјатоваћ дузаау коверти и папара, Зурунић Перо 1 дозу. Раде Кокановвћ боду коњака, Маринковић Бошко боцу круагковца, Јово Делић у мјесто предмета 10 Дин. у готову, Неџпја Хаџиахметовић везен рупчаћ. P arnu д о б р о в о љ н и при лози Гајрет за Припози курбанских кожица из Коњица Мјесни одбор Гајрета у Коњвцу дозкачио je Гајрету Дан. 580.— као приход курбажжвх кожвца, сакупљеиих ва Бајрам. a које дароваше гоопода: 3 кожвце дарова Емввбег Бегташеввћ, no 2 кожаце: Мехмедалија Хаџић a Смајллбег Косовац; no 1 кожицу: Кздцшбег Бутуроввћ, Мугтафа f i r ­ mah, Хамид Џумхур, Мустафа X. Хусеиновић. С»битага Кадић, Омербег Arah, Смајвлбег X. Хусеиновић. Идрвз Бехрем, Авдага Прохо, Али еф^ Оалахкадиј!,' Рагибага Прохпћ. Мујо Kapaл uh, Ћамил Бубало, Шукрија' Алагпћ. Јусуф Хаџић, Мехо Соколовић, Ибрахим Бегић, Оулејман X. Зукдћ. Хилмо Сунагић, Зијад Бегташевпћ. Сулејмаи [^ф^Оожолрвић a Сабвт Превљак. даровптељ Оакупљачу г. Емпнбегу Бегтаотевићу топла хвала! Прилози курбанск! жица из Бугојна Мјеснт! одбор Гајрета у Бутојиу дозначио je Глапном одбору Дин. 537.50 од сакупљенпх тг проданих куроаиоких кожвла., a које дароваше гоопода: 2*кожнце: Ахмрд СадикоBnh. no 1 кожвцу: Идризбег ИдрпзбегоВџћ. Хамднја Мутевелић, Мухаремага Караџа, Аеимага ,МанџиК Ибрахимбег Сулејмаапашић, Раифбег Сулејманпашпћ, Сабпра xs Бушатлија. Хаџи Ремзнбеговица, Мулага Бећвроввћ. Мехмед Мутевелић, Ибрахим еф. Хаџлахметовпћ, Хакл еф. HvMaiiKi.inh. Harni еф. Kypnh. Хајдарбег Руотаипагаић. Сулејманбег Карабег. Салих еф. Чеиало. Абиш еф. Учамбарлић. Алвбег Рустанпаuinh и Реџеп еф. Xernh. Оакупљачпма п племенатлм дароВ)\тел>ама нскрена хвала! Осам тога дароваи1с у иарави курбалоке кожице; no једну говеђу: Мулага Kaaah. no дввје браввје: Хасан еф. Татарагић. Мухамед Музафераја и ИбЈжхнмбег Зечевић; no једну браввју: Абнд Фртуна, Мехмед еф. Чесоваћ, Мустафа Џафвћ. Мехага Kanapah a Салихага Сарачеваћ. Кожвце су уновчене за Дин. 320.—. Мјесто курбансках кожица даровашр у готовом Дин. 50.—: Салем Ханџвћ a Двн. 20.—: Мухамед еф. Ахић. Бајрамски првлози укупно взносе Дин. 1.090.— Ha рачун бајрамеких значака дароваше: no Дпн. 10.—: Др. Хајрудиа Џа minornih. Хамдија Тахмапгчпја, Џевдет Хоyah a X. Нуманжгић; Дан. 5.—: Мухамед Музафервја. Даривање Курбана Гајрету у Сарајеву Првлаком прошлог Курбан- бајрама, своје курбаае дароваше Гајретовам внтернатима у Сарајеву г. г.: Др. Авдо Хаоанбеговић. Рашад . еф. Ра,шидагић, Асимага Арславагаћ. Хајрудвнбег Капетановић, Неџадбег Сулејмавпашпћ a Азиз Сарић. Умјеслд курбана у нарави дароваше Гајрету пралоге у ибвцу r. r.: Др. Хамдвја Карамехмедоввћ Дан. 1000.—. Мухамедала Музур Дан. 500.—, Ибра.хим еф. Хазнапиреввћ Дин. зоо.—, Шецпф сф. Арнаутовић Даа. зоо,—. Атаф еф. Гоч'о Дан. 300.—. Хазам Kpexah Двн. 200.—. Др. Хајрудан Џднановић' al>Bir< oi;or Дав. 200 .—, Муааб Грцаћ Дин. 200.—, Хусејн Каавћ Дан. ion.— a Јозеф Кдмпус Дав. 1150— Свама племенитпм дароватељама топла хвала! Бајрамски прилози Бјелимића (Коњиц) Прва дан Хаџп-Бајрама сакупллп су r. r. Пирбублло Куртовпћ Ферхат, Трнка Рашид n Tanonuh Халид _ i fioo.— Дин. a то: за рагпродатв бвфе Дан. 317.—, )бровол>ввх лралога. које дароваат: Прохић Ћомнл, трго•д Дин. 100.—. Оврбубало Ра-швд Дин. 53.—. Куртоввћ рхат Дпн. 30,— nj Н. Н. Дин. 10.—. За продане блокове (з*Гајрртове пии-ле«) гакупљена je евота од Двн. 90.Дароватељпма најљепта хвала! Добровољни прилози из Умољана (срез Коњиц) Госп. Мехо Бандић сакупио je на Курбан-бајрам у Умољанама Дпн. 350.—. коју своту дароваше (горпода: no Дин. 2 0 .— : Хамид Шмук. Ахмет Џехан и Салпх X. Myoah; no Дин. 10.— : Халпл Кереш, Авдпја Чомар. Селвер Ђикић. Јусо Чомар, Дуран П|г«џо. Зејнил Аљовић. Ариф Ллжчин, Салих 'BirKirh. Алпја Трешњо. Алија Хабпбовпћ. Мугаан Чомар. Авдо HrMirh, Халил Ђггкић. Мујо Жилић. Омер Фатић. Дерво Мцлишпћ. Мехо Фатић. Оуљо Милишић. Адем Банлнћ. Мујо Бандпћ, Алија Бандпћ. Алпја Фатић. Алија HaHtijih n Оуљо Mn.uminh. Прилози курбанских ножица из Високог Прилози Гајрету из Јабланице. Мјеошг одбор Гајрета приликом Курбан-бајрама оакупио je слвједеће прилоге: Kao курбан Гајрету даровала су р.чнједр4ћа гоепода: Др. Хајрудвн ilamiiHOBiih банавааски љекар Дан. 200.—; Незиpara X. Нумаиагић трговац.. Дин. 200.—: Хамдија Тахмишчија, cjiecKu судија, Дин. 200.—, и Џевдет Хоцић. геометар Дкн. 100.— Госп. Бећир 3eho. начелнпк општине јаблакпчке. еакупио je за Гајрет међу овојим прпјатељпма прплпком Курбзлбајрама своту од Длн. 564.—. Хвала л жпвпо! Прилози из Маглаја Лрллижом Бајрам-намаза oaiKynao je Мјер-нн одбор Гајрета у Маглају придога, и то: Jesam li podmirio dužnu pretplatu? 259 �Г. Ибрахпм Чојвап и Мехмедалији ЈТокмић ире.ч Курпгумлијом џамијом Дии. 123__; г. Ибрахпм Крзић и МехмедАлијц Omijiih нред чаршијоком џа.мијом Дии. 118.75, г. Gyлсјмап Мурадбашнћ пред Фазлипашииом џамијом Дкн. 23.— u г. Хусени еф. Имамовић, пмам нз Рујинце, Дшг. 60.— , укупно Дип. 324.75. Оспм тога убрано je од бајрамскнх зиачака »Бајрамлук Гајрету« Дин. 153.— Сакупљачима и дароватељлма топла хвала! Прилози у курбанским кожицама из Комарана Прплшком Курбап-бајрама сакупио je Мјеени одбор Гајрста у Комаршгу пред џампјом Дин. 70.— добровољних прплога, a од дарованпх курбанс-кпх асожица добно je Дии. 2 S0 .— које дароваше господа: Бјелак Мугао, Хаџо Бјслак, Дедо Бјелак, Мехмсд Бјелак, Махмут Ралчапнн. Руигид Рапчашш. Селим Рапчангш. Абнд Рапчашгн, Ђуле Ралчаннп, Шерпф Рапчашт. Хашпм Рапчанпн. Сннан Козпца. Осмап Козица, Оулејман Потурак. Нухо Томбпл, Најнл Туричић, 3cho Турlamiih, Џапко Бакопић. Дерво Башовић, Ћале Башовпћ1. РаiiiiE-д- Нуковлћ. Хајдар Нуковпћ, Хакпја Нуковић, Хаџо- Трељсввћ. Фејзо Прел.евић, Етхем Прељевић. Прилози из Шпионице У .кругу својих пријатеља зн вријемс Курблn-oajparfa расиродииао je претеједкик Мјсеног одбора .Гајрета у- Шшгоницп Гајретовс значке »Бајрпмлук Гајрету«, од i;6jnx je добио Днн.,75.—. Хвала^ Прилози из Гацка Прнлнком Курбан-бајра-ма Шеснл одбор Гајрета^уТадку'. рагпродавао je значкс »Бајршлук Гајрсту« u /umifo Дии. 136.—, коју je одмах дозиач n Тла вноГодб^ру■ / Племешгтим пршп ira a n ra jm пекрена хвала! / , Прилози’ из Челинца Први Дан Курб«ш-бајраМа увупно je лолјереплк Гајрста у Челинцу (орез БаљалукдХ 'г. Селнм ШабалопнН споту од Дин. S4.—, ноју евоту дароваше rocinraa: во Див. 10.—: Адевија Тетарић. Злата ТетарлК Хаиа Тлувпћ, Хпда Шабаноnnh, Злата Незнревлћ. Рештгда Незпреввћ. Шемса Незпреu iilr' л Оафет Шабаповић; no Длп. 2;— : Мухелифа Незиреniih u Хава Незпревпћ. И оввм путем вовјсренпк.^-као^г .^адватељпма пскрена благодарност'. Поклон Гајретовом конвикту у Бањалуци Бое. Дионичко Друштво за искоришћавањ!? дрвеха u иогон иаршгх nii-'iaiia у Бпвалуци, даривало je бјИћалучком коивикту cBdiKor мјесеца no двоја кола буковпх огпадака. И oBiiit иутем пека je тоила хвала управи сиомснутог друштва, a нарочито претсједнику друштва г. Макеу 'ВуркопнНу као и дирсктору r. Мироелаву Внлхелму. О с т а л е Г а јр е т о п е п и јс с т и Утемељач Гајрета из Коњица Прнје нског врсмена уннсао сс за члапа утсмсљача у Кои.ицу г. Ибрахим Гавраповић. ветерлнар, коме ir ono>t приликом тонло захваљујемс! Гајретова предавања у Коњицу За врнјеме Рамазала одржао je Мјескп одбор у Коњнцу 3 иредавал.а и то вјерско предаваше ло »г1свеиру«, a друго »0 Словеннма уопће a- лапосе о оонивању Југославлје«. Држава н њихов игторијеки зиачај до Оолобођсња no г. Атифу Диздаревићу. шк. управлтсљу. Треће лрсдавање одржао je о сузбијаљу алкохола no г. Муггафл Креси, учитељу. Прсдаваља су одржавана у Гајретовој читаоници, те je код сваког било нркеутно no 70 чланова. те je уепјех био врло добар. Рад Гатјретова' одбора у Рожају — Подизање Гајретова1 floWa Мјесеца апрпла протле годнне основан je Мјеени одбор Гајрета у Рожају п одмах отпочео с радом, a првенсгвено je прпступио пзградв>и једне скромне зграде за Гајретов дом. Одмах се je пристуннло поелу и прикуиљању прилога u помоћи радне снате. тс су тим радовнма били за пско вријеме обустављепи пословл око уписивања чланова п прикупљања чланариве. У мјееецу еептембру отпочело се je оа зидањем л .данас се дом валазн neh лод кровом од цријепа, пруим^ кровом такве врсте у овом крају. Овај дом je једна окромна зграда, иамлјељеиа. за позоришну салу, читаоннцу n сакупљаље народа уопште. Обз11ром на мјесне прпликс, Дом he, ако <-е iforiie урсдвт 1Г>у,11утраиш>оет, моћп д «1 лотнуно задовољп потребе ва]>ошице ii околине. Потребно je било много напора л матерлјалних жртава дн се дође до к 1>ова, али благодарећл разумкјеваљу од стране чгарода ппак се успјело да се стави кров, који je било и сувише тевисо претератп на товарећим коњпма, јер тамо пема коп.еких нутева. Земљпигте, камел, вијссак л дрвеи5рпју добло je одбор бадава, a осим тога сакуп>ено je око 22 .010 .— динара добровољлнх лрилога. Ради довршеља дома потребло je још око 25.000 дннара, алл будућл je народ слромашал, то се ne можс влшс иа п. рачулатл, већ he се морати u даље наетојатл срсдства л лздаткс покрити прлкупљаљеем прплога, јер питаше доврuieiba дома лајважнија je ствар, јер ако ее on ие догради и док се не доградп од организације одбора не може се мпого очскпватл. Будући се у onim крајевима mije знало за Гај1>ет, то je одбор наллазло на несавладиве потспткоће, a било je л таковнх елемената којп су кварллп на свалом кораку, алл je л та акдија на крају сузбнјела, ма да je иаппјела иуио штете како за уппслваљс члалова тако п за лодлзал.е дома. Одбор he се обратитл и Kp. Балској улрави за n-injcелу noMoli, јер без помоћтг sropahe дом оотати дуже времеиа иедовршеи. Прплогс за дом даровав1е слнједећи: Дил. l.ooo.—r Мнљан Радољнћ, пенз. из Подгорицс; no Дни. 5.00.—: Мета Mypnh, претеједнкк олштпле Бншевске; Дешо Hoiuih, претсједиик општлне Ибареке, л Илија Зечсвпћ. индустриј^глац лз Рожаја; no Дин. 400.—: Шаоовпћ Хуеепп, лидустријплад из Ибарца; Шефко Behnpanih, Хакија Фелећ, IITeho X. Алагић; no Дин. 300.—: Чедомир Павловпћ пз Београда, Адсм Хаџић, Шефко Arnh, Мујо Зејнелаruh, Химо Фетаховпћ. трговац пз Рожаја; Мустафа Софтнћ. ескретар шср. суда; Башо Љајпћ, ПТабап Дадић нз Ибарда, Panira Зсјнелагић, Мехмед Даутовпћ, Рашид Хаџић из Батолића. Жујо Дацнћ no Банџова и Бајрам Мујовић из Бато- Члан Гајрета свјестан je члан своје заједнице 260 �3. извјештај благајнпцс лиКа; тго Дин. 150.—: Саднк Хаџић, Ампр Сутовић, Рћџо Зсј4 . подјела разрјешнтгце гтаром одбору целшги, 3ehnp Љајић. Алија В. Дацић, Реџо Алија, Кадркја 5. бирање новог одбора и ДациФ. Poico Ншсч, Рамо Даутовић, Јусо Arnh, Жујо Дацић. е. свентуалпје. Ајст Мурић Сефо Хот, Медо Ђозовић и Адем Куртагић; ио И ако je напге друштво тек основано прије годину дапа Дии. 200.—: 3eho Агић, Абаз Кадровић, Мујо Шутовић, Авииак je рад иетог био обилан a ir корист како ћете из извједул Фстаховић, Ха.саи Хукелић, Медо Пећанип, Арслан Хаштаја тајнице и благајнице чути,била je прилично велшса.те џић, Ofio Дацић, Ибиш Зекић, Реко В. Даутовић, Ајдин A. Дацић, Суло Агић, Мета Б. Дацић, Садик Дацић, Заим Хаџић, Садик 0. Дацић; no Дин. 100__: Смајо Кадровић, Емин Тарханиш, Фиодор Дпорников, Шпиро Стешевић, Милан Дрљевић, Авдо Куртагић, Ибиш Дедеић, Хусеин Мујовић, Адем Л.ДациИ, Ооман Цлкотић, Милан Попадић, Тафил A. Дацић, A k o Даутовић, Саид Дацић. Тале Ј. Дацић, Арслан Зејнелаnrh, Хусеин Никч, Хафиз Даутовић, Медо Фетаховић, Бајрам Љајић. Вуко Дрљевић, Бајрам С. Дацић, Иљаз Кадровић; ио Дин. 50.—: ТЈоле Раденовић. Селим Зејнелагић. Зенун Дацић, Истреф Вукељ, Гаљо Т. Дацпћ, Аљо Зекић, Рамо Дацнћ,. Хајро Бралић, Фазлија Хоџић, Мурат Нокић, Арслаи Миоин, A. Дацић. Шефко Зејнелагић, Дешо Халиловић, Зећо Халиловић, Махмуг Латифовић, Пашо Даутовић, Дука Хагошгћ, Керо Бралић, Рамо Дацић, Шабан Љалић, Дано Хисовић, Аљуш Мурић, Ахмед Мурић, Ешреф Фетаховић, Хајро Бралић, Бајрам X. Мујсвић, Мустафа Демнћ, Мухарем Хаyiih, Рамо Б. Фејзић, Зумбер Хасовић; no Дин. .30.—: Халит Кошутић, Хајрадин Mypnh, Лемо Мурић, Смаил Мурттћ. Халит Ђозовић, Заим Омеровић, Вејсељ-Дацић, Јониз Салихоinih, Џибо Усић, Џемо Кајевић, Иљаз Дацић; пр Дин. 20 .—: Хамид Јабланица, Салих 3a«i, Ариф Већрр Мурлћи, Хако Arnh и Фазлија Реџеповић; no Дин. fro.-r^ Мурат Јусо Бека, Арнф и Елмаз Мурићи, Зарија Јоковић,' Радисав НешовашК' вић, Бахтија.р Дацић, Зека Дацпћ, Ајро) МуриКМимо Љушо, Ајрадин и Зунун Мурићи и Д^ ш<јн ЈСирић. Дин. 500.—: Јакуб Кардовић; Дин. 350,—ј: Шшгро TlejauoBiih; no Дин. 80.—: Дешо Дацић и, Раде Кастратовић; no Д јгн. 70.—: Тафил Матовић и Муреел Љалић; no Дин. 60.—: Мета Режовић, Рустем Вукељ, Фето Дацић и! Химо Реџеповић; no Дин. 40.—: Ајдан ЂозовИћ. Рагиб 'Бозовић. Неџиб Фејзић. Из кметије Среџани Дин. 75Q.—, a из села. Калача Дин. 1290.— Предн.и прнлочи најбоље показују са колико je вољс п жртава народ потпомагао акцију Мјесног одбора Гајрета у Рожају, na и ошш путем Главии одбор се ^јтоддије захваБивши питомац и питомица Гајрета, a сада млади радници л.ујс како сакупљачима тако и плементтгм дароцдтел.нма' Успјешан рад женског Гајретова одбора у Брчком — Прва скупштииа и избор новог одбора — 11рва скупштииа женског пододбора Гајрста у Брчком одржапа je 4. априла 1931. у згради Мектеби-ибтидаије у Брчком. Дневни ред: Отваран>е екупигтнне са (говором подпредејсдпицс гђс Рабије X. Мехмедагнћ сЈшједи: Поштоване rocnobe н гоенођпцс! Kao подпредејсднпца женоког пододбора друштва Гајрст имам даст, да отворим прву редовпту главну скупшпшу и да поздравим у имс пододбора све лрисутне чланпце. Дневпп ред главнс еаушитпне je слиједећи: 1. 013)арање скуншпше 2. извјештај тајнице Гајрета, г. Др. ИБРО БРКИЋ, љекар из Мостара, и гђица Ђ А М И Л А ХОЏИЂ, учитељица из Јајца, вјенчали су се на Курбан-бајрам, 1. маја 1931. год. у Јајцу. Срдачно честитамо! се ладам, да he и нови одбор, који буде биран радпти још мпого боље н на концу идуће годнне показати још всћсг успјсха. Дужност je сваке нае, да ово друштво потпомажемо, јер иомзжући Гајрет помажемо сами себе, пошто од пашсга рада имаће nama ;цеца у будућиости спгурне корпсти, Преддажем, да се са овога збора осим пзвијешћа na Главии одбор упути п једко писмо на предсјсшпса друштва у Сарајеву, r. Др. Авду Хасанбеговића, подбала, у којем ћемо му се захвалити ua н.еговом раду, као досадашњег нредсједишса и да га замолимо, ;ia и даљс у истом правцу ради. на корист mune исламске заједнице. Живпо прсдсједник! (Жнвио!). Особиту захвалу ду- Рад за Гајрет рад je за добро свију нас 261 �5. НакоК извјоштаја благајипцо Меоруре -Кучукалпћ, гујсмо cnn lmiiroj ирсдсјсднпци госпођи Каитарџић, која je и поднредсједпица гђа Рабија X. Мсхмедпгић чпта упућоно ,и;о спријечеиа својпм озбиљнпм кућним пословнма нашо пиомо главиој скупштини, иоје je писмо уиутила. предсјсддруштво овако мудро н корисно водила. Живила! nnmi тђа Емира Каптарџић, a које пиомо гласи: Такођер иека je хвала одбору друпггва Ислахијјет, које нам je пршпгком нашпх сијела дало драговољно своје просторијс Женоком пододбору Гајрста, Брчко. Ha прошлој нашој конститупрајућој с.купштини ппапра(бурип аплауз: Жпвила подпредсједпица). иа сам за предсједницу нагаег друштва, коју сам част до 2. Изабпрање прпвремене предсједнице, тајш те u два данас и обнашала. Много пута. сам иагласила дд са-м овим верифпкатора запигсшгка. За привремену предсједннцу одаизбором у врло нсзгодан положај стављена, јер моја старост, брапа je гђа Спдбера X. Мехмедагић, за тајницу гђица Мурукао и велика запосленост недозвол>авају ми. да се друштвевета Хаџиалнјагић, a за верпфикаторице заппсннка гђе ХануniiM иптересима вигае посветим, na да с тиме ne би nainc Mirua Едхемовић п Ханумица Кучука-лпћ. Исте се примају.. друштво трпило, a да даднем пагапм млађпм марљивијим и 3. Иза тога наставља тајнпца Гајрета гђица Паша X. Мехспособиијнм мјеста, захваљујем се na части предсЈедпицс медагић врло кратак преглед овим рнјечнма: нашег друштва п молпм наш одбор да ме дужпости разриПопштоване rocnobe п госпођице! Частн ми je као тајница женскога пододбора Гајрета у Брчком извијестичн Вас о јеши. Не бјежим од паше псламске зпједнице и изјављујем слпједећем раду нашег пододбора у прошлој 1години. Одкат. ла са-м спремна као одборница п надаље у нашем дпуштву je жснски пододбор оеиован схватпо je своју дужност озбиљеарађивати. Уз м. селам — Емира Каитарџпћ. ио ii радио je у свнм могућим правцлма у корист друштва 6. Госпођа Авиија Буквица која се захваљује одбоРУ Гајрета. Пододбор je одржао у протлој годпни 13 сједница a највише предоједниди која je радпла п ne жалсћи труда н иепрестаио je стајао у вези са средшиљом управом у Сан гости joj .се зпхваљују уз поклике »Живила предсједиица!« рајеву. Надаље je одржао један мевлуд. једал теферич и ;ша Н а^љ е наставила je свој говор са ријечима: онјсла. Hania преппска са Главплм одбором у Гарајеву, 5 ПсЛптоване хапуме! Пошто je данас прва главпа скуппрелоручепнх ллсама п 3 обична са којим смо лх тачпо^пштипа Гајретовог жепског пододбора то од данас ттреетајс рпд впјсстпли о лл.шом раду. Пододбор je пспословао ттоттгпру' доса1дашн>ег Пашог одбора п данас се треба да пзаборс повп од Главпог одбора од Дип. 2 .000.— са којим је ловцем- одјеодбрр.^матрам да je дужност. да се у име свију чланица одncuo 40 дјецс. (Бурпл аплауз: Жлвила тајлпца!) борница п у mre своје на првом мјесту захва-лим нашој по4. Поелијс лавађан.а тајппце ист^вилц je свој говор штованој прсдсједницн гђи Емирп Каптарџић noja mije awi.лила труда око рад^Ковог друштва као што mije жалпла да гђица Месрура Кучукаљкћ досад^ња ,благајлица жепског пододбора са рлјечлма: свој и новчани ирплог даде кад смо то год затражили. У Поттовале rocnobe п госпођнце! Част мп је7 укратко 'NncTO доба сс пајљептпе захваљујем и осталим одборпицама подлпјетп Вам стање п кретање|друштвсне благајпе за пронаЧдосадаиџвехЈ, н>иховом раду и молим вас све да н па-даљс шлу годнлу 1930. и ова трЈЈ/мјесеца 1931. г. п то како ечираднмо п уздржавамо ово друштво. Гајрет je паше друштвои једл: Укупла члаиарипа за-год. 1930. нзноси Дин.2.604..г1О. помаже само нашо сиромашне ученике и ученпце да дођу до за јалуар, фебруар rf'napT 1931. год. укупљено; je jfriaHipiine коре хљсба. Имамо и одбо^ женски Ислахијјета и ja би жсДлп. 850.—, од неклх чланица укупљено je КјшифшШ з* лила да ова два nama жекск.а пододбора ра.де заједпо r да 1931. год. члаларппе Дин. 231.—. 4. апрнла 1930. г. na дал ce мсђусобио потпомпжемо na који ћсмо начии миогу e;i|ioослутка пашог пододбора прлмило се je од бивших повјврстињску сузу да утаремо. Прн дапашњој скупттини молпм лнца у mic члаларилс Дин. 252.50, према томе укупни прнВас све да пјто бол.е и у будућој години порадпмо што Je хпд за члаларилу износп Дин. 3.998.—. Надал>е прикупито за напрадак n ерећу евију нае. Сшгма Вама хвала на o -hik m je прплога прилшсом скупштино. Мевлуда. теферича n ла заузимаи.у и живнле! Ha то су еви клицали: Живпла! евадбп уочн itiie код гђе Кантарџић н прлликом два сијела Послије нсцриљеног. говора нрелази ce na биЈшн.е иоГајрета укупло Дил. 3.943.—1'добровољпп прллог од гђе Кинвог одбора. тарџић Дпл. 500.—, добровољнн Рри.чог ф гђе Требинчевић 7. Изабира. ce иовн одбор. Изабирап^ одбора извршеио Дил. 100.—. Прсма томе свеукуплл прлходп,.зиједно са члаje акламацпјом. У одбор изабране су олиједеће rocnobe n иарплом лзлоое Дип. 8.546.—. госпођице: И-здатцп се састојс из слнједећшс Ктавки: исилаћено дјеПредсјодпица: Нафпја х. Кучукалић: подпредсједица иојцп за убкраљс члаиарине, исплаћени тјкилковл oko МевТахира х. Едхсмовнћ; тајиица: Авпија х. Вуквица; благзЈпплуда, теферпћа, два. снјсла, псплаћели калцеларпјокн троца: Шухрет х. Ајановић; одборнице: Имира х. TfnHTapi.mli. шковп и друштвепе сллкс. надаље поелато- Главлом одбору Шерифа х. Трсбничовпћ, Пембе х. Хацпалијагић, Рабија х. у Срајеву ла четнри пута, укуппо излоси Днл. 6.3 4 9 .—. ИсX. Мсхмсдагић. Ифст х. Глинчевић, Зумрут х. Џафербсгопић, плаћсно за одпјела п обућу гласом рдчуна 38 сироманших Ешрсф х. Новалија, Зпнет х. Гавраповић, Хапумица Едхемоучслпца п два курбала према одобрењу Главног ошобра a вић, НсоЈгнја х. Дсдић, Зинега х. Мујаповић. Месрура Кучуглаеом псказа Дин. 2 .000 .—, дакле свеукуинп иодатци изкали}1. Ханумица х. Зејчировић, Паша х. Мехме1дагиЈ1, Сслосе Дпп. 8.349.— . , лима х. Кадић, Зокија х. Хаџихасапефепдић. Према то.мс када свсукуппс издатке одбијемо од свеукупИстс ce примају и скупштлна пх ердачпо позд!твл.а. ипх прлмитака остаје да са далагап»им далом ттмамо у блаГђа Нафнја х. Кучукалић захваљује ce лрисутннм iuv rajim чпсто Длл 197.—. избору предсједиице друштва Рајрет. Ирпсутнп кличу: ЖпДозволнте ми, ла Вао још пзвијестим, да данас имамц вила! so члалица ш> Дил. з.— мјесечло. 19 члаллца no Дил. 5__ Гђа Авнија Буквпца предла1жс да сс гоошаљо брзојашш мјеесчло и 4 члалпце no Дин. 10,— мјееечно, то јест укупнц поздрав са скупштине г. Дру Авди Хасанбеговићу, ирсд103 чланицс. Моли.м, да rc овај мој изијоштај уведе у заiiiiciriiK u да мн се разрјешница подијелн, a ja Вам ce захваљујем, na досадатп.ем повјерсљу, хвала В-лм. (Бурни аплауз: Жпвила!). ТТослије свршстка говора предоједнпца: je прегледала е-ве досадаши.е бпљсшке и бнл»сашла je, да je свс тачно са. потписом иредоједннце и тајнице. IУписујте даљње добротворе ј I 262 и утемељаче Гајрета! I �сједнику Главног одбора Гајрета. Присутпи једаогласпо прнмају. Браојав глаои: »ДРУ Авди Хасанбеговићу, иредсједиику Главног одi'iopa Гајрета, иодбапу Дринове баиовине у Сарајеву. Са скуиштиио жешисог пододбора Гајреха у Брчком уиућујсмо Вама, као иродсједиику, и цјслокуином одбору иаше искрене поздравс.« Пошто je иецрпљеи диевни рад то предсједница закључује данатњу скупштину. МесцП одбори Гајрета захвал>ују се и овом прпликом свшма оиима, који оу евојим поклонима прндонели, да хомбола буде овако богаха и леиа. Повјереништво Гајрет у Цазину упутило je uBicMa нма&шма, мухтарпма н метевелијама среза Цазинског допис слиједећег садржаја: »Како Вам je позиато крајем овог мјесеца наступа Курбан Бајрам, a како су муслимани (муслмм&нке) задужешг да кољу вурбан уз ове велике дане и да подијеле међу своПрилози за томболу Гајретове забаве у Бањалуци је пријатеље, родбину и сиромахе поменухн курбан u курТомбола Гајретове забаве у Баљалуди имала je неколибанске кожиде хо je доље потписани одбор донио једногласiM) охотина згодихака. Све те ства.ри даровали су друштву ио закључак да и Вас оиомену на дужност еарадље са начлаиови и пријатељц Гајрета. ма за Гајрет, a Ви ћете се одужихи Гајрету химе шхо hexe Велик број лоиих ручних радова icao јастука, милијеа, пописати све оне којн he у Bauieu џемату хој великој Боручних радова рађеиих са златом као пешкира бројем вежнјој дужности удовољнти, тсурбан заклати хе да би кожицу зених, чеврма; лепи поклони овдашљнх трговаца, привласа свог курбана предали Вама за наше једиио и спасоносно чили су у излозима пажњу грађансгва. друшхво Гајрет. Од предузећа са огране ноолали су лене поклоне: »ЛиГајрех, io je како Вам je познахо наше друшхво, које иак« трговина мешовите робе, Загреб; »Мерима« творницасаваогштава - и одгаја наше хиљадама муслимапске млндежн иуна, Крушевац; Хинка Франка Синови, За-греб. (оирохиње) jmco no нашој држави хако и no ваии како овјехОд овдашњих трговаца и заначија дали су лепе стварн ^ску хако'и вјерску иителигендију. фнрме: Уједпо апелујемо na Вас као пријахеље Гајрета да иоАфган Хамдија, трговац; Биберић Нсџиб, злахар;-Bp tред сдкупљања кожнда, одржпхе предавања о Гајрету na мер, алокетар; Цнсари и друг, дрогерија; Цвјетан Милан, . уобичајепо вријеме за врнјеме Бајрама nanasia и да украхко трговац; Димитрнјевнћ Јово, трговац; Димлхријевић Коста. изложите Гајрех, његово дјеловање у просвјсхио-културпом трговац; Димвтријевић Pajiio, трговац; Фишер Емил, тргои пад1Гопалном ногледу од оснутка до данас. вац; Ивезић и Кољевић, трговци; Ивезнћ Иетар, трговац; Надаље молимо да ue остане и онај uojn није дулаш Браћа Јажшић, књижара; Јовић Звокш}, кљижара; Јовичић,, кла^И\курбана a желио би да дорринесе неку новчану покафана »Босна«; Мирковић, апотека; Пољокап X. Исав, тргомоћ Гајреху, да би иза Бајрама намаза пред џнмнјом провац; Пољокан Саламон Хаим, трговац; Радочај^Милан/апосергију/Д^хај ^добровољни прилог са сппском даровахекар; Шиицлер и Кон, хрговци^У^еновпћ Душан, ijfei кожица донесехе и предахе повјерепику Гајрета Хасаpa; Узелац кљижара; Вујић Љубо, трговац. .Јромановићу, начелнпку општине Цазинске. Осим ових трговаца лепе су поклоне дјиш и гс Молимо Вас да би иза клањања Бајрама објавпли свпм 'Вумрукчић Фатнма, Хаџихалиловић, Пољокан Ана t ». , Мухаремагић ^сим L [И ЈШ 1 муслимапима да he бнтп велижа свечаиа Гајрехова забава у ' Од ручнш радова зш ж ж е.гсу mm и=Цени: ј « „ . Ц « го с и о ђ a : Пејзан Ф ати е/ Казаз Х з Д ч ц с , M .imjM h (Јултаиије, Муфхић Наџије, МујезшшииИ Субхије, ПитаЈ Зелфе и госпођида; 'Вумишић Фахиме, Хусеђиновић Шнде, Карабеговић Аише, Ковачевић Назифе и Табаковнћ Арифе: И е ш к и р и б р о ј е м везенн са златом п свп.лама го'■иођа: Ћејвац Мнне, Ћејван Зејнсбе, ''Галијашевић Аише, MOpinmu'iih, Ибрахпмбеговић, Кајтаз Атпфе, Ковачевић. Салнхагић Ифакат, Вехабовић Алије. М п л и ј е и г о с n о ђ a: Џшгнћ Сеније, Хаџнхалиловић 'Лслебмје, Ма.глајлић Ћамиле, и госиођнца: Галијашевнћ, Кулсповић Ифехе, Маглајлић Субхнје, Силахић Мућелефе, Зембо Аоиме. Ч е в р м е г о с п о ђ а : АлихоџпИ, Баххијаревић Миие, Деднћ Мупире, 'Вулбеговпћ Оубхнје, Гушић, X. Дедаћ Халиде, Хаспћ, Кадеиић, 1£араселимовнћ Паше, Крајншннк Тахире, Мемагић, Мујезиновић Мупнре, Суљшћ, u госпођнца: Целпћ Зухре, X. Авдић Асиме, Ковачевић Рабије. К е р a н е ш a м п ј е: гђе Џинић и гђице Филиповић 'Вамиле, свилена кошуља гђе АрсЈШхагић 'Бсхве, дек.пца гђице Бурнћ Каде. Ооим ових наводеиих отвари био je joiu велнв број леiinx ручиих радова и поклока трговада, чпје би набрајањс одузело мноп-о мссха. “ * • «*"* • *"»■“ » 8 И “ ■ “ “ “ * БаЈР*“ ^ В“ ■*«»« Ц a з и н, дне 20 , априла 1931. год. Ћоралић Хаоан грунховничар, в. р.; Козарчананпп Мехмед грунт. директор, в. р.; А|дилагић Ахмед баксвк вијећник, в. р.; Темцц Хакија пол. чин., в. р.; Т1смалоп1111 Ахмет зваинчиик, в. р.; Торомановпћ Хаеап новјерспш; Гајрета, в. р.; Јахслћ X. Мехмед, шер. суднја, в. р.; Градашчевић Узенр ше<ј). пор. управе, в. р.; Бешлагић Назиф суд. офндијал, в. р. Поздравне депеше претсједнику Главног одбора Гајрета г. Др. Авди Хасанбеговићу Теслић: Учесници Гајретове ванредпе скупшхине за пзбор мјеоног одбора хопло поздрављају 1'лавии одбор a иарочихо уваженог прехсједппка господина доктора Хаоанбеговића. — Повјереншс Гајреха у Теслићу: Мехмедалија Ханџић. Цазин: Са велике Гајрехове бајрамске забаве у Цазнну на којој се je макифссховала свијест, бићу слободан да Ва.с у нме свих чланова и прпјахеља Гајреха поздравим са жнвно наш ирехоједннк 1'лавног одбора Др. Хосанбеговпћ! — Повјереник Торомановић. Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будућност 263 1 �Шабац: Новоосновлнп Мсони одбор Гајрета у ГОапцу поздрааља свога ирстседиикл a прско њсга и све one који раде на узвишеним идеалима Тајрста, — Иретседник Миливоје Исаковић; секрстар Махмуд Машовић. Чланошг Гајрета окупљеии данас на другој мјесној окуиишши, цнјенећи дажшу Гјкшног одбора иапрама овог мјеста изказују од срца своју благодарност и иоздрављају Главнп одбор са вођом Др. Авдом. — Претиједиик: Сабит Хозић, трговац. Котор-Варош: О ст але јРЕ Д О В Н А благоволео je одобрити, да се од стране Њ. Kp. Вис. Престолонасљедника Петра, (Узвишеног Покровитеља Јадранснв Страже иоклонн као rJiuiniii згадитак јсдаи златаи сит. Оиим поклодом нодвучен je значај oue родољубиве ажције. Срећке за главно вучеше 8. сеитембра no цијени Дин. 10.— ио комаду набављају се код Адмшшстр. Отејока -1адранеке Страже у Београду, Космајска бр. 9. План згодитака разаишље се заједно оа срећкама бесплатно. "Привредна Ревија — најновија свеска за мјесец мај 1931. го диш њ а скуп ш тина ПРО С В ЈЕТЕ у Сарајеву одржаке се +<а Видов-дан у недељу 28. јуна 1931. у 10 еати у просторијама Срп. пјевачког друштва »Слоге «у Сарајеву, са уобичајеним дневним редом. Обласни и мјесни одбори, повјереници и чланови Просвјете, који желе да се о њиховим предлозима расправља на главној скупшти•ни, треба да пошаљу своје предлоге гшсмено Главноме управноме одбору Просвјете најмање десет дана прије редовне главне скупштине. Претходно свакано сви одбори и повјереници треба да одрже своје годишње скупштине ,и лошаљу извјештаје и то до нонца маја о. г. Главни одбор Просвјете. i/T i СКУ П Ш ТИ Н А СРПСК Е К Њ И Ж ЕВ Н Е З А Д Р У Г Е одржаће се 17. маја, у 9 часова прије подне, у дворани Треће вучење ове националне лутрије, Његово Величанство Краљ в и /е с т и гл а в н а ГО Д ИШ Њ А ,У .главном ,вучец>у hc битн дздучедо 830 згодитао, длмс1)у лсојдх вслккп 6|m.j од иелико вриједнмсги. За гпавно мушке гимназије у Беогргду, под претсједништвом проф. Универзитета г. Павла Поповића. Лутрија Јадранске Страже Како je већ било раиије јављено, Иовршни одбор Јадранскс Страже у *9плиту врши издавање згодптака првог вучења своје Лутрцје, Koji.Vjfe било орављено на Д1Ц№ | Марта о. г. Иамеђу великог броја издатпх згодитака — 50.000 Днн. ном. ратне штете добир je Доброеав Угриновић, земл>орадник из села Лопуипшка" среза Млавског, Моравске бановине; један првакллсаи 'клавир добило je Соколско другатво у Сиверићу, осим тога издат je већи Гц>ој згодитака no 5000 Дин. ном. ратне штете, бицикли,' шпваће машпне, златнл сатови, путовања, no тринедел>е боравка на Јадрану и љековитим бањама, и велики број друтих згоДитака. Између неиздатих згодитака има још један штоцикл, бицдкли, ратне штете, путовања, боравци на Јадрану, златни сатови и т. д., стога молимо сопствепике срећака, да- прегледају своје срећке и што цре подигну преостале иеподигнуте згодитке, јер je од 15. маја Јадранска Стража ночела продавати своје срећке за главно вучење. Главно вучење ове мационалне лутрије, са великим бројсм скупоцјених згодитака, обавиће се у Београд.у неодложно на дан 8. септембра т. р. нод ■контролом државиих BJKM'TH. Примпли смо најновпју свеску »Прпвредпс 1’евпЈе« oa сдалним прилогом »Туризам« у ванредно раскошном издању u ЛЈхоширеном опсегу оа 72 отране, na врло фином папиру н у бојама са одличшш сликама док, међу члалцима и раеправаша налазимо иаше истакнуте привредпике и го: Др. Бранко Шпгоерић — Утицај опћих прилика на рад и успјех ра#а у домаЉем бапкарству. Милан Дивјак — Проблем еконбмоЛб коњуистуре у међународној господарској почпитпци, Др. Рудолф Mapu — Господарско стање дравске бановиис, Славко Оијтшчевић — Наше туристичке везе с англо-саи;1им земљам'а, Др. -Иво Белин — Организација комунал-. !Дпта„хЈ1ојзе Шмуц — 0 пословнп моралп, В. Букмир — Стратегија националне ипдустрије и зкивотни етандард, Др. Армин MocnoBiih — Загребачке велике банке, Ипис. Душан Урукало — Југославенока морнарица и организација путнич1со-поштанског лромета на Јадраиу, Др. Мплан Гру~Aep — Изједначење међуиародног ириватпог права, Влада Милешсонић — Поллпривредне кризе, Проф. Др. Станко Дежелић — Јурај Деметровић, министар трговине и пндустриje /Маркантна личност савремене политике, Проф. Инж. Милан Владен — Производња олова у Југославији, Влахо Кучера. — Електрификадија и цроблем господарствекости npn1>одне енергије, Иван Улчник — Откуп личнаг рада (кулук)Мирко Твртковић — ItiUvO да спасимо село и иителигснцију. Симеон Гаћеша — Прописи о књиговодетву према пројекту noBor залсона Краљевине Југославије, Иван Чефута — Угјсцај господарске кризе na onhy привредЈ1, Тони Боцноло — Значај и важност наших линија с Леваптом. У опширпој хроники међу сталшш py6pniiaMa налазнмо: Привредна кропика, Међупародии гоепошарски преглод. Финансијски преглед, Вкономсасл преглед, Социјалпи npcглед, Статистнчки преглед, Библиографски преглед, хе оетале оитне вијеоти. Јодишша .иретллата остала je као и до сада динара 250.—. Уцрава ревије налдзи се у Загребу, Масарикова 28 a. I И сприпик У прошлом броју .Гајрета посрешно je донешено да јс прнлог дао г. Муотафа Махић из ЈВубу)шког, a треба да стоји -Мустафг Лалпћ, иретсједншс Југославелекс читаочице. 'Gajrei u svakoj kući, znači samo njezin napredak �P o s j e d n i c i m a g r a r n i h a o b l i g a c i j a Jugoslavenska P rivredna zadruga i štedionica (z s. o. j.) u Sarajevu, Cukovića ulica broj 5 I kat isplaćuje sve dospjele kupone agrarnih obligacija na svojoj blagajni za vrijem e uredovnih časova. Daje predujm ove u mjesečnim ratam a na ku­ pone agrarnih obligacija tako da svaki vlasnik papira može sebi osigurati stalni m jesečni prihod. Istodobno se stavlja do znanja vlasnicima ag ra r­ nih obligacija, da Jugoštediona daje sve inform acije u pogledu prodaje zaloga i uopšte korisne upotrebe agrarnih obligacija. Ove se informacije daju u sam oj direkciji z a ­ voda besplatno. Direkcija Jugoslavenske privredne zadruge i štedionice Sarajevo. SVAKI M U S LIM A N T R E B A DA K U P U J E SAMO GAJRETOV CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a jre t” 3000000000000000000000000000000000000000 o Papirnica Hamdija Kopčić Sarajevo, Strosmajerova -v Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala OOOOOOOOOOOOOOOOOOOO 0O0OOOOOOOOOOG narudžbe: Tvornica cigarpapira S. D. ALKALAJ, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu ašujte u „GHIRETU” Р Ш * > 'Г 7- ш там париза: ИЗРАћУЈЕ НАЈБО/bE CBE ШТДМПАРСКЕ ПОСЛОВЕ П КУЛАНТНЕ ЦИЈЕНЕ С Л А ГА Т чИ С Т Р О ЈЕ В И СТЕРЕОТИПИЈА РО Т А Ц И О Н Н СТРОЈ cinkografija : IZBACUJE KLIŠEJE U JEDNO] I VIŠE BOJA JEDINA ПД JUGU MAŠE KRALJEVINE knjigovežnica: POVEZUJE KNJIGE 00 r NAJLUKSUZNIJE �Temeljna glavnica 40,000.000*- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju Z A L A G A O N IC U općine grada Sarajeva koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. Bosanska Industrijalna i jĐr. Omer Bahtijarević 1 Trgovaca Banka d. d. Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 I/ ' o Potpuno uplaćena dionička glavnica D i n 20,000.000*Rezervni fond D in | dugogodišnji liječnik Drž. 1 Bolnice, operater i spe- i 1 cijalista za operativne bo1 lesti, asistent chirurškog 1 odelenja Državne Bolnice 7,500*000*- f Ordinira od 1-3 poslije podne | Prima u l o š k e na štednju, vrši do­ znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o 1j n i i e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća Interurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split Iu Aleksandrovoj ulici br. 4 5 ■Hlllllllllll................ llllllllllllllllllllllllllllllillllllllllllllllllllllllNIIIII...... . Banka Gajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 4 0 ,0 0 0 .00 0 '- Rezerve Din 2,000.000'i se bavi svim u bankovnu struku spadaJućim poslovima. O vlaštena je za trgovanje sa valutam a i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i hum anitarne ustanove. Od čiste dobiti daje 6°/0 Kulturnom i Prosvjetnom društvu „G ajret”. Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja B anka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške uka­ m aćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba 1 � https://kolekcije.nub.ba/files/original/434bfdb98dfd62895a41e1633c983b02.pdf 9f1b2d8136738619c39651c50e38e846 PDF Text Text ГЛАСНИК КУЛТУРНО-ПРОСВЈЕТНОГ ДРУШТВА ГАЈРЕТ С А Д Р Ж А Ј: Ишк. Шериф Гајретова акција за задругарство Проф. Шефкија Бубић: Слободна трговина и заштита уопште К Њ И Ж Е В Н И ПРИ ЛО Г с Хамид Диздар: Ha свом дому. Хајргудин Ћурдјг: Вечито питање Илјас- Добарџић: Невеста Сг1фВ(;ЋчФ. 91‘чевић: Севдалинке Хамди.п! Му'1ић: Како Омер просвјећује народ — Какву нам корист даје креч Г А Ј Р Е ТО В Г Л А С Н И К Гајрсгове приредбе ~" Гајретова годиШн.а забава у Тузли — Гајретове утрке у Бпјељнни — Гајретова бајражкгГзабава у Фочи — Гајретова aaoaua у Отоиу — Гајретов тсферцч у Семизовцу /— Гајретов теферпч у Дервенти — Гајретпн мсвлуд у Бос. Кобашу — Гајретова забава у Пријепољу — 'Ш Ш а 'у • Сребрелицч — Гајретов тлфврич у дричу — Гајрстов Курбал у Бос. Кобашу w - Даљње проширивањ е Гајретове организације Опмтан.е Гајретова одборп у Сочицама (Санџак) — Осннвање Гајретове чптаонице у Острошцу' (Кошнц) — Оснлваљс Гајретова одбора у- Б]>одареву (Прпјепоље) — Оснпван>е Гајретова одбора у Ii'opaјУ (Брчко) — Скупштииа Гајрета у Ша.пцу — Копституисаље lajjleroiiii одбора у-Сребренику Даљњи упис добротвора и утемељача Гајрета , у Capajfcn&v Бггјељинн, Бужиму н Калесији Аналф абетски. течај у -*гениЦи V fjfidtain Дарови и, гфилози Гајрету Прилоли пз блЈсиа р Велеса — Прилози женског одбора Гајрета у ГрјЈдачцу — Курбавоке’ кож и це из Бос. Кобаша — П оклон курбанских Јсожица Гајрету у Р огатици — Сакупљеда храл а за Гајрет у Бос: Кобашу — Прилози из Рипча, Острошцп. Котор-Вароши, Мпоча, Kii.T^ctrje — Курбанске кожлце Гајрету у Бужиму и Бродареву Разни други добровољни прилози Гајрету Остале вијести Поставл>ан.е^\повјеррнлка Гајрета у Сл. Броду — Жива Гајретова акција у 'HIa3tfly — Захбала Занатллјеком удружуњу у Рогатпцп — Госп. Хугћнја ШсховићУм рли радници Г^јр^та ,------ Зејна II. Дра#в — Мерхум Фадиле ханума Имшпровпћ Поздравне депеше претсједнину Главног одбора Гајрета Отворење џамије у^. Миљановцима (Зворник) 1 ЈУНИ САРАЈЕВО 1931 И з д а је Гл ав н и о д б о р ГаЈрета у БРОЈ 11 С а р а је в у �Oglašujte u listu »GAJRET« »Gajret« je najrašireniji časopis među muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih preplatili ka, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da zadovolji što širi krug svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firmi vrše preko »Gajreta«, a tim njedno vršili bi i svoju patriotek’;<* i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj eredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali n listu »Gajret«. S.: f Jugoslavenska Privredna Z ad ru ga i Š ted io n ica ■v z. s. o. j. u :‘Г \ ■»I k i t i i i 1 / ‘ Bavi se svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Organizuje i potpomaže razne privredne zadruge. — P o­ djeljuje zajmove uz povoljne uslove i prima uloške na štednju uz otkazni rok i bez otkaza uz najpovoljniji ka­ matnjak. — Podjeljuje zajmove na 6% agrarne obligacije u neograničenim iznosima uz vrlo povoljne uslove. Uredovni časovi od 8-12 i od 2 i po do 6 časova. Prostorije Jugoslavenske Privredne Zadruge i Štedionice (Jugoštedione) nalaze se u Cukovića ulica br. 9 I kat. Telefon broj 39 Brzojavi: JUGOŠTEDIONA 10% čiste dobiti daje u kulturne i prosvjetne svrhe. Г А Ј Р Е Т , лист ГаЈрета друштва за културно и економско подизаље муслимана. излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je за нашу Отаџбину 100 дииара на годину, a за све остале земље цреко границе 200 динара. Ђапв добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Х ам ид К ун и К Власвик друштво „Гајрет**. — Одговории уредпик: Хамид Кукић — З а штамаарију „Босанска Пошта' одговара Јосип Енгл. �ГОД. XII ГАЈРЕТ БРОЈ 11 С а р а ј е в о , 1 ј у н а 1931 $ Инж. Ш ериф Б у б и ћ Г а јр е т о п а . ■. а к ц и ја за \ ' за д р уга р ст п о Ми смо у прошлом броју јавили, да Гај- њих исмијавају сваку акцију за народно добро, рет спрема један велики задругарски курс од осим ако та акција не може њима да донесе 1. до 31. јула у Сарајеву. Сада желимо учи- какве користи. нити неке напомене за наше културне радОвој Гајретовој акцији иде у прилог и нике у провинцији. I ГЧ1Ш11.то, што су чиновнички положаји доста преПознато je, да се je друштво Гајрет зад- натрпани; у њима немају довољно сигурна њих година одлучило и прешло на просвје- мјеста ни старији чиновници, a камо ли они ћивање широких народних слојева, док je до који тек долазе или се спремају да заузму те сада главна брига посвећивана средњошкол- положаје. Али најважнији разлог за и овакав ским конвиктима — школовању омладине на Г а јр е т о в р а д лежи у чињеници, да се средњим школама. Ми не мислимо, да та улога школовањем појединаца не утјече много на Гајретова треба да престане, али свакако дизање културног нивоа широких народних треба све више да се замјењује са систематски слојева. Ови и сада, као и прије, чаме у тами организованим радом на културном и прив- непросвијећености. Напротив, дизањем културредном придизању [ш и р о к и х варошких и ног нивоа народа, пуно ће се брже и лакше сеоских народних слојева. Гајрет je помагао лифероватп људи већег школовања и веће и школовао интелигенцију не ради тога да интелигенције. Народ просвјећен сам ће тежити један минималан дио нашега народа дође до за веКим школовањем, a привредно осигуран доброг и сигурног упослења и чиновничких неће тражити ничије помоћи, него ће сваки положаја, него у првом реду зато, што се je своју дјецу сам школовати. надао, да ће школовани људи моћи п о с л у To, што je Гајрет отпочео овакав рад ж и т и н а р о д у . Te наде нису се испуниле отварањем једнога великог задружног течаја, онако како je то Гајрет и како je то народ даје најбољи доказ да je на висини садањег желио. Истина ми имамо адвоката, љекара, времена и да ће на том послу имати успјеха. професора, инжињера, али махом људи, који Ми смо мали народ малих, ситних, врло ситне само што раде за свој џеп, него многи од них привредних јединица и као такви у дана* 265 �шње доба можемо се привредно одржати само ако будемо уједињени, задружно уједињени. Друкчије радећи ми морамо подлећи пред јачим, силним свјетским привредним јединицама. A без тога сваки нам je поједи* начни рад узалудан. Могу у тој огромној свјетској јурњави и наши појединци да се нечега дочепају, али већина наших ситних привредника, сељака, занатлија и трговаца, ако буду разједињени, све ће више страдати. Гајрету, као нашој културној установи, није стало да се десетак људи подигне, него да се већина народа културно и привредно дигне. Дизањем свијести о заједничким потребама већине нашега народа, покретањем заједничких народних културних и привредних акција, Гајрет ће ту улогу најбоље извести. Гајрет je свјестан чињенице, да наш народ нема задружне свијести и да то највише смета правилном развитку нашега задругарства. У томе му најбоље мсЛке послужити искуство у досадањем раду код нас на придизању задругарства. КористеКи се тим искуством, Гајрет je с правом ријешио, да најприје развије акцију за задружно елементарно школовање, да упозна тежака широм Краљевине са циљевима и начинима рада у задругама, na тек онда, постепено, тамо гдје створи те основне услове, да отпочне са акцијом за оснивање задруга. Ми ћемо тако истина нешто касније доћи до задруга, али зато Ке наше задруге бити много трајније и сигурније, О ва Гајретова акдија за сада je ограничена само на муслимане, али постепено она ће се проширити на све грађане без разлике на вјеру, пошто се све више осјеКа потреба да Гајрет, у интересу нације таквом својом иницијативом обухвати све наше народне слојеве без разлике на вјеру. Наша смисао за организацију не смије да буде ограничена само на муслимане, пошто смо и ми од наших суграђана других вјера много кориснога научили. Још морамо овдје напоменути, да je Гајрет одлучио да овај велики течај, у који ће бити примљено око 100 слушалаца, изведе не жалеКи материјалних жртава. Материјалне жртве биће несумњиво велике. Да би се омогућио што шири даљи рад у овим правцима, треба пријатељи нашега напретка да све силе упрегну за материјално јачање Гајрета. Наше je мишљење, да одмах треба приступити организацији једнога „Гајретова дана задружне свијести" no цијелој Краљевини, на којем ће се скупљати прилози за Гајретову задружну акцију. По провинцији пријатељи и радници Гајретови, a нарочито наша школска омладина, треба овога љета што више да учини за Гајрет. Прошлога Рамазана давали смо идеје и водили смо разговоре о томе шта треба да радимо. Гајрет je приступио практичном провађању онога што je народ тражио, a сада je на народу да тај рад омогући. ПРИ М ЈЕД БА У Р Е Д Н И Ш ТВ А Чланак у прошлом броју нашега листа као и окруж н иц а Главног одбора Гајрета у Kojoj je објављена одлука Главног одбора Гајрета за једн у организовану Гајретову а к ц и ју на културном и привредном придизањ у наш ег села — изазвали су велико интересовање и одобравање код сви ју д руш твених кругова, a нарочито међу нашом а к т и в н о м интелигонцијом. Kao први глас из редова н аш и х интел ектуал ац а доносимо у дацаш њ ем броју мишљење о тој ак ц и ји познатог нашег стручњ ака и одличног Гајретова сарадника r. и н ж . Ш ерифа Б уб ика. > Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav”? 266 �Ш ефкија ВубиЋ, проф . С л о б о д н а гр го Ћ м н а и з а ш т и т а у о п ш те Теоретске творевипе на пољу новога система могла je само да оствари у историји једна школа, a нипошто скуп апсолутних правила, која важ е за сва времена и све средине. Нема сумње д а je у доба постанка овога система исти могао наћи само примену у Енглеској и то ради њене трговачке и индустријске премоћи над осталим државама. Систем je ипак нашао присталица на континенту, поготово га у Њ емачкој прихватише извесни друштвени слојеви, чији су сс интереси подударали са опћом теоријом овога система. Д ок су индустријалци европских држ ава рачунали н а државну заштиту од енглеске конкуренције, дотле су трговци земљорадници били наклони слободној трговини. применити на Француску и да ће упропастити важне индустрије«. Интересантно je напоменути, д а су многи високи француски државници били за слободну трговину, али je нису од своје државе тражили. И остале државе нису, биле поштеђене од овога покрета, али je он свагде остао у спиоима, чланцима парламентским говорима, удружењима његових присталица (на пр. Италија и Удружене Држ аве Северне Америке) али нигде није примењен у пракси онако као у Енглеској. Енглеска je све до данас, уопркос покуш аја веома угледних политичара да се заведе барем веома умерена заштита1), задрж ала своју слобОдну трговину. Једино што се Теоретски утицај физиократа и Адама Смита може приметити у последње време, јесте тежња да био je веома јак у Немачкој, услед чега je тамо _ -се неким фис-калшш царинама поетигне заштита тежња за слободнам трговином била заузела при- домаће радиности. Тако н. пр. фискалном царином лично маха. Тако je пруски тариф од 18lSv пот- на свиленрушрапе заш тићује се домаћа производња пуно надахнут Смитовим идејама. Прак/гични no- чарапа из уметне свиле. Ипак се у Енглеској слокрет за слободном тргбрином pcerho се у Немачкој бодна трговина тако увреж ила, не само код политек 40-тих година, када су дочрли трговци, иза- тичара и економа, него у душ и енглеског народа, звати ЈТистовим деловањем за спровођење запгриТ^ те је тешко за сада и мислити н а љезино укидање. hop сустема, да оснивају у Берлину, Ш тетину и Хамбургу слободно трго^лкгг удружења. 0 П о с ле д и ц е и критика система уједно заредали подински чланци, предавањ а „ с л о б о д н е трговине ворзитетских профеоора, пова удружетва, све И Ј Класична школа, као творац система слободне циљу пропагирања слђбодне трговине. Поврет je би)о јаку теоретску подлогу на конгресу народних трговине, веровала je д а je слободна трговина најеконома који се састао први пут 185S. на коме се ис-правнија економкка политика и д а je она једнна већина народних економа изразила за слободну у стању д а подигне народе до великог економског трговину. Међутим и удружења, и агитације, и кон- благостања. Међутим посебне економске прилике континенталних држ ава, у битпости разллчне од греси, нвсу могли створили слободну трговину, она пије била уветована стварним економсвим прили- енглеских, наметнуле су јавности такав поглед на живот и свет са којим она изгубп сваку везу и кама тога доба. Покрет за слободном тртовином у Немачкој био je заправо тада замењен са личном значај и моћ слободне трговине. Нацпонални интерео не признаје више своју хармонију са приватнпм слободом, која je тада наступала. Номачке тадање прилике биле су протившост епглесклх, n a према интересима, дошло се д о закљ учка, да оу народн томе су се морали завађати и супротни евономсжо- организми посебне врсти са особитим животним принципима, са својом опредељеном индивидуалполитички систешт. Слободна je трговипа још ма.ње имала успеха ношћу, која одређује ток њиховог историјског ра-зу Француској, пгго сведочи д а су владајуће инди- вијања. »Сваки народ кроз сва времона представља видуалне доктрине имале врло мало успеха у пра- једну целину. II пошто су садаш њи параштаји naследници прошлости, то треба да им непрестано кси. Ни у јвдној земљи нису мање доктрине утилебди пред очима стално друштвено добро у буцале на политичаре као у Франпуској. Након свих теоретских учења Басти јата о идеји слободне трговине, хармонија итгтероса, беспотребном државпом мешаљу, накои његових говора у Парламенту, Француска влада и пак изјављ ује 1856. у једној својој декларацији, »да она изричито одбацује принцип слободне трговине као несносан за независност и оттгурноот једпе велпке натхије, да г.е он ne може l) Покрет за овом заштитом у Енглеској предвОлио je почетком овог столећа Јозеф Чемберлеп којп je од 1903. био развно у ту сврху веома јаку агптацију (држаа говоре на јавним скупштанама, стварао пнтересне групе, прнкуппо у свој покрет многе професоре неародие «;ономпје). Год. 1906. под паролом »Слободна илп аапттитна тр(говина« расписани пизбори за парламенат донелп су победу слободној трго* вини. 267 �дућности. Економскп живот једнога народа само je једна страна или област укуиног његовог делал>а, који треба да хармонира са вишим циљевима друштвеним; и н а јп о д т ш ји opran за оствареље те хармоније јесте држава, која, уместо д а будс, прост један апарат за делење правде, треба д а представља и оличава у себи укуиан живот народни.« Нс само да je задаћа те државе културно и национално уједиљсње, пего и свим могућим средствима подупретн сазфјевање новог ипЈпустргкчсог привреднов’ живота. Слобода приврсдног делаљ а je према томе недовољна да реши тако замашно друштвеио национално питање. С такпм ('низо.м резоновања континентални, спецнјално немачки економски писци сведоше прнвредне појаве и законе између народне средине, камо их je био одвео либерализам старе класичне школе, у национално индустријске радионице, над којима увек мора д а лебди држ авна интервенција, и да Одстрањује све ометње које њиховом напредовању стварају својом конкуренцијом старији и~богатији народи. Пре свега се оглаш ује закон слободне конкуренције на међуЈтародној пијаци као убитачан за домаЈиз радипосрги окономски слабије развијенпх држ ава. CnođoOiftija п редузећа јаче развијених држ ава потиснуће с а пи јац е ако н а њој влада слободна трговино^ ман>е Гспособне, и предузети н а се и произвбдњу и клијентелу слабијих држава. Тако hfc сва корист од слободне трговшге ирипасти економ($и и тохнички надмоћнијим државама. Ш тета ће за др у гу држ аву бити у толико већа у колико he дуж е времена требати из тих предузећа потиснути рад и капитал д а се запосли у којој другој домаћој привродној грани, a није искључено д а с-е уопшуе не упосле. Међутим, та иста слободна трговииа на унутраш љ ој иијаци, дбноси огромне благодати no народпу привроду: за конкуренцију најспособнија предузећа потиснуће са пијаце сва Maihe способна предузећа и преузеће у своје руке сву производЈБу као и све муштерије. Ш тета слабијих иредузећа није. држ авна, као што je случај при влади слободне трговине, на међународној пијаци; држ ава у овом случају добива јер je у ку п н а корист способнијих предузећа у век већа од укупне штете слабијих, од којих се може с правом траж ити та ж ртва у циљ у јачањ а народне привреде. Предмет оштро критике противника система слободне трговине била je поготово његова п олазна тачка: прнмена апсолутно слободне трговине, без обзира на привредно-политичку индивидуалност сваке поједине државе. Народни интереси не призн ају либералну филозофију са њеним схватањ има о слободи личности, о слободној трговини, те према T O fte ji нац ија почиње д а мрзи анархију међународне слободне конкуренције и за то тежи организацији своје производње, како би иста могла д а се те к д п у с ти у вртлог слободне трговине. Поготову овде почиње д а игра видну улогу домаћи каиитал који одсад траж и држ аву, која би одговарала искључиво његовим интересима. Он захтева држ аву која би царкнском и тарифном политиком обезбедила њ ену унутраш њ у пијацу и олакш ала освајаље спољних, светских пијаца. И баш ова друга т ачка у програму домаћег капитала, освајање светских пи.јаца, довела je онај првобитни строги систем слободне трговине до ублаж ења, тако д а савремене пристапице овога система чине многа отступања од првобитних захтева за потпуном слободном трговином. Под утицајем критике тако се на пр. с њихове стране у најновије време допуш та и царинска заш тита, кад je у питању опстанак и бсзбедност нације. КЊ И Ж ЕВП И ПРИЛОГ Hamid Dizdar Na svom dom u Ima čovek, često, tako čudnih odluka u životu i tako zagonetnih dela, da im se i sam ponekad začudi. To je sve uticaj navike i uticaj sredine u> kojoj je odra­ stao. Uistinu, opazio sam to više puta, sred3na stvara mentalitet okoline i psihička nastrojenja kod ljudi jed­ noga kraja. Tako je to sve usko povezano jedino sa drugim, rođeno i priraslo u dušama i deflima. Braća Goncourt, na jednom mjestu, tako uverljivo pišu: »Bo­ lesnici veruju u mesta gide čovek dobro živi, u krajeve koj] leče. Ima mesta sećanja, kutića zemlje, na kojima 268 dolaze na шп smešak zavičaja i slatka kolevka. Kao bojažljiva deca u naručaj dadilje, tako i njihove nade beže u jednu kućicu, u jedan vrt, u jedino selo, k o je'je bilo svedokom njihova rođenja i koje im neće dlati da umru.« A u stvari i jeste tako. Jedan perzijski pesnik je davno rekao, da mu je domovina onde, gde mu je dobro, a ipak se čoveku, pod tuđim nebom i oblacima, toliko puta desi, da u izvesnim momentima pomisli na svoj daleki zavičaj, to ga zabodi. Nostalgija bledih tu­ đinskih jutara propara mu prirođeno spokojstvo 1 mir. �I on postane ncsrecan. Nesrećan sve dotle, dok niiu u očima ne zablistaju vedri, malo ili nimalo neizmenjeni, pejsaži iz njegova detinjstva i mladosti. Često puta jedina sasvim obična sitnica, nešto tako beznačajno i, pravo rečeno, za izvesnu ličnost bezinteresno, bez ikakve veze sa duševnim i fizičkim zbiva­ njima i obvezama te ličnosti, pobudi kod nje tako čudna osećanjia, tako interesantne reminiscencije. se sećanjima, uspomenama, i kameno ćutala. — Sa mnom ćeš ti, majko. U Vojvodinu. — Hoću, rano, hoću. Videćeš lepote božije i bogatstva neviđena, na­ stavljao Gojko. — Dobro, dobro, rano materina, prihvaćala meha­ nički stara, a d a pri tome nije uopšte ni mislila na to. Misli joj bile na sasvim drugoj strani. Kad je Gojko sve uredio, rasprodao očevinu, spre­ A jedanput, nedavno, dogodio se ovaj slučaj: U jednoj manjoj hercegovačkoj varošici živila po­ mio novce u banku, primaklo se vreme za Odlazak. rodica starog trgovca Mihajla Krstića. Imao on ženu, Došli teški časovi bola i iskušenja. Žao joj i najmanjeg staru Milevu, rođenu i odgojenu tu, u varošici, među kamena, koji se belasao na čistoj avliji. Žao joj svega. komšijama triju vera. Pravoslavnih je bio priličan broj, Sada je tek shvatila svu težinu ovakovih rastanaka i m/uslimana najviše, a tek nekolike katoličke kuće u celoj svu ljubav, što ju je imala za ove k rševe. . . Plut nije bio baš mnogo naporan i težak, jer je stara kasabi, ako je u varošici najveći broj muslimana, a bile joj i najbliže komšije, ona se potpuno prilagodila obi­ Mileva, umorna i nenaspavana, veći dio puta prespavala u kupeu. Sin je pazio. Na putu je nije ništa interesovalo. čajima i štimungu sredine, kao i sve druge žene, koje Biila јб sasvim mirna. se odgoje i odrastu u takvoj sredini i pod sličnim! okol­ nostima. Za nju je, na primer, popodnevna šetnja, teU Vojvodini, u jednom ovećem gradu, gdje je Gojko ferič i kolo, petkom, kad muslimani svetkuju, doik je još •'obitavao, stara Mileva nije nikako mogla da se obikne mlada bila, sa muslimanskim đevojikama, obučenim i i snađe/Tužila je i plakala. Sa dvostrukom intenzivnošću nagizdanim (a takva se i ona udesi i napravi) bila obli­ proživljavala je prošlo, žalila za svojom mirnom ma­ gatna. Sasvim obična s tv a r . . . Mihajlo .je Imao i jednog halom i spominjala poznate. Sve joj ovde izgledalo sina. Gojka. Još u detinjstvujnđli1 Alnned, sin komšije drukčije, nekud okrenuto, nepoznato. Kao na drugom im Sabitage Prohića, nije hteo da ide u Mekteib (početnlu "svetu. A konac svega toga beše: vruća želja za po­ versku školu kod muslimana), jer nije tamo išao i njegov vratkom. Uzalud su bila sva nastojanja sina joj Gojka najbliži drug Gojko. Mali-Aluned je govorio ocu me mu, uzalud je bilo jedno malo lepuškasto unuče, ću tamo, kadi neće i Gojko sa mnom. A koćpi iogodišnji sinčić Gojkov, koji se oko nje umiljavao: onda hoću! nije ništa pomoglo. Sav sjaj i raskoš stana i okoline Gojko je, posle, svršio nešto škole i oda* gdje je živila, novi život i obiteljska sreća njenog sina Vini. Ofselio, za radom, čakSu Vojvodinu, a posao mu i dobre joj snaje, nisu je mogli odvratiti od namisli da išao za irukom kao malo kome. Za kratko vreme zaradio še p o v rati ogroman imetak, kupio najlepšu vilu i imanje u tim kra­ — Volim ti ja, sine, sesti pred Sabitagin kapidžik jevima ođ nekog madžarskog grpfa, koji je posle Oslo­ ili ipod Markovu kajsiju, pa se sabrati, ispiti šerbetnjak bođenja Iselio negiđe u Madžarsku. orne kafe sa komšmicama, nego išta na svetu, govorila Prolazilo vreme. Menjali se naVaštkji. Forme dru­ kroz suze stara. štvenog žjvota gubile svoje svakodnevne oblike i ra­ I opet putovanje. Automobil, železnica, pa opet stvarale se, neprimetno, u neku besformnu grimasu, u automobil. I došlo se natrag kući. Stara Mileva kao da trzaj, u očajan kirik. Sve se ugibalo i savijalo pred nečim se ponovo rodila, Sve joj postalo milo, lepo, drago. Kao grdno teškim, pred sudbinskim grčevima teške dnev- preporođena. Živi opet tu, u varošici, kod nekog rođaka. nosti. Valjalo pred sobom najerene stare krholjine, po- Upitao je neko za Vojvodimlu i život u njoj, a ona odgo­ cepane j nesigurne naprave. vorila: Vreme namučilo i čika-Mihajla, iscrpio ga do iz­ — Ah, sestro, ne pitaj. Veliš, kako tamo? Nikako! nemoglosti, i oborilo ga. Ko staru kladu. Sklopio svoje Bože me sačuvaj stanovanja u njoj. Zamisli ti samo ovo: blage, mirne oči jedne proletnje noći, kad su šipci cve>- za ćelo vreme, dok sam bila tamo, nisam čula mujezitali po okolnim baštama, i za uvek ga nestalo između nova glasa. E, pa kako ćeš? Nemaju ni jedne džamije. živih. Smilrio se gore, pod čempresima na bregu. Smrkava se, kažu: akšam. Noć. Ama kakav vam je Ostala stara Mileva. Sama. Rastužena i plačna. Obi­ alkšam, blentovi jedni budalasti, kad nemate ni munare, lazile je komšije i prijatelji, rođaci i poznanici, za ona sa koje će hodža proučiti akšam. I sve im, draga moja, dva-tri dana, dok je došao Gojko. A tada još bi malo drukčije nego u nas. Bože me sačuvaj Vojvodine! Lepo lakše. Rtzgovarao je i tešio. A ona ga slušala, zanosila naše mesto! I ovi naši kameni sokaci. 269 �Hajrudin Ćurić С евдалинке V e č ito p it a n je B feg stv o Zašto, o Bože, život mi dade: da Ii nda plačem ili da pevam, da li da patim i snosim jade ili o Sreći večno da snevam ? Preda mnom stoji praznina nema ko sfinga. A život juri, teče • .. U lutanju ne znam šta se sprema: šta mi nosi jutro, a šta v e č e... I dok Sudba tajanstvene otkriva svakom varljive sa strahom pišem pitanje »Zašto, o Bože, život mi boje nade, svoje: dade?« . . . Ilijas D obardžič л 5 ^ JV eve sta Oči su jo p ispile daljipe • jer čekala je, čekalđ* duge noći kraj otvorenog prozora u samoći hoće Ц dragi do ć(. . * Đerdant-je s tugom niz: i bolnu sudbinu klela sumornu pesmu vezla na tanka platna'bela. Suzama je bole *izvezla i devojačke rane proleća tiha, iščezla i mlade detinjstva dane. A danas kad dolame se dolom viju nevesta je svu m ladost ponela i dok je miluje zora bela radostim a je posula dolove; Zalečila je srca bolove, pesmama zalila luge (zaboravila bašče i njive i mlade čobanice druge). Svatima je dare donela dragome vreline i oči neka se mladošću smoči u nevestačkim belinama. O m e r b e g o v e lju b e Pivo piju dva mila jarana, Jaran Mujo i jaran Alija. Tud prolazi beže Osmanbeže. Govore mu dva mila jarana: »'Hodi Osmo da se napijemo!« »Prođ’te me se dva mila jarana, Nije meni ni do mene sama, A kamo li do vašega piva. Skoro sam se junak oženio, A sinoć mi ljuba pobjegnula, U po noći sa desnice rukeHajte braćo da je uhvatimo, Uhvatimo, da je upitamo: 11’ je s’ mene ili s’ moje majke«. Tad jarani na noge skočiše, S kraja na kraj gradom prohodiše, Dok je jedva jednom uhvatiše, Uhvatiše pa je upitaše: I f si s’ bega Н’ s’ begove majke?« Ona njima mlada odgovara: »Nisam s’ bega već s’ begove majke. Prvo me je jutro prekorila: Kam’ ti ruho šo si donijela? Ja sam majci mlada govorila: Don’jela sam pamet i ljepotu. Što se dvoje poharat’ ne može!« Jadi M u& am edovi »Ašikovah tri godine dana, Nit’ ja vidjeh fajde ni zijana. Tri put odoh dragoj pod pendžere. Tri put odoh kroz tri godinice. Prvi put joj odah pod pendžere, Al’ mi draga abdest uzimaše. Drugi put joj odoh pod pendžere, АГ mi draga jaciju klanjaše. Treći put joj odoh pod pendžere, Al’ mi draga dušeke siteraše. Kad ja vidjeh da će sama spavat,* Podamnom se noge uzdrhtaše, Slomiše se sitni basamaci I ja padoh u zelenu travu. Slomih desnu iz ram ena ruku I lijevu iz koljena nogu. Ni to meni jadi ne bijahu, Neg’ mi draga sa pendžera viče: »„ iMuhamede jedan muhannate, Ja da vidiš zlata oko vrata Ne bi znao bjele kule vrata. Ja d a vidiš gdje mi mendžuh kuca, Živom bi ti srce ispucalo. Da mi vidiš mukaddemu1) rese. Pod tobom se crna zemlja trese”.« *) Pasu, potpašaju. Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будуКност 270 �D / e u e r M u lja m e d I A lib e g o v ic a Falila se Alibegovica U hamamu među hanu mama: »Koliko me moj Alibeg pazi, Kudgod boda za ruku me voda, Gdjegod sjeda na krilo me meće, A budi me rumenom ružicom: ..listaj srce rod'ilo se sunce!” « Niko tome mani ne bijaše. Do li jedna sumbul udovica. Ona ide svom bijelu dvoru. Obuče se štogod ljepše može, Na se meće štogod više može, Pa navlači na elif obrve, Podvlači ćaben-surmu pod oči; Narumeni ko ružicu lice, Naštrca se od zambaka đulsijom. Ona ide na oboma vrata U ta doba beže, Alibeže. Govori mu sumbul udovica: »Ne fala ti beže, Alebeže! Kad ti nemaš od srca evlada. Pusti Hasnu, uzmi mene mladu Rod;iću ti sina Hajrudina, Zlatne ruke i zlatna perčina.« Dođe kući beže, AHbeže^ P a doziva brata Muhameda: . »0 moj brate, mili Muhamede, Uzmi nevu za desnicu ruku, Pa je vodi u zeledu bašču andžtt, \ u.« U mlađega pogovora nema. On oblači zelenu dolainu, Pa uzima oštru posjeklicu, Pa je krije skutu pod dolan uUze nevu za desnicu ruku, Pa je vodi u zelenu bašču. Dovede je do žute narandže Stade nevi djever govorbi:, »Vidi nevo tu žutii narahdžu, Da se nije rodom okitila Davno bi je bratac posjekao.« #0 Џ \ SP'i: 1 Ш1Ш; .L гт \ Ne bil’ mu se neva osjetila. Pa je vodi rumenoj ružici Pa govori djever Muhamede: »Vidi nevo rumene ružice, Davno bi je bratac iščupao.« Ne bil' mu se neva osjetila. Ni tu mu se neva ne osjeća. P a je vodi vrelu studenome, Te joj kaže što je i kako je. Molila se Alibegovica, Molila se djever Muhamedu: »Pusti mene djever Muhamede, Da ja uzmem turski abdest na se. Da ja klanjam dva namaz-rećata.« Posluša je djever Muhamede, Pusti nevu da abdest uzima. Uzimajuć turski abdest na se Iz vode joj sablja isinula, Prepade se Alibegovica. U strahu je čedo porodila. Muško čedo ko zlatnu jabuku. Kad to vide djever Muhamede, On odora košulji rukave, Pa zamota to nejako čedo. Od sebe je kanicu otpaso, Pa poveza svoju nevjesticu, Pa je uze po tanahnu pasu. Pa je vodi na visoku kulu. Pa joj stere dušek po dušeku, I brusali jastuk po jastuku, I sveleni čaršaf po čaršafu, P o p o v a li soju nevjesticu. Nevjesticu — Alibegovicu. U tome se čedo rasolakalo. U ta doba beže, Alibeže. Progovara beže. Alibeže: Blago kući čije čedo plače. A kad vidje beže, Alibeže. Sipa Hasnu žutim dukatima, Muško čedo drobmjem biserom. Muhameda među oči ljubiGovori mu Alibegovica: »Kin' s’ ostale beže, Alibeže, Nisi mio ko što si mi bio. Kad bi mene u zlato zalio!« Zabilježio: Safvet F. Zečević Hamdija Mulić K a k o O m e r p ro sve ć u fe n a ro d Kakvu nam korist daje kreč »Ko bi ikad i pomislio, da ću vam ja i o kreču odr­ žati predavanje? — otpoče naš Omer. Eto, ta neznatna, obična stvar, što je možeš kupiti koliko ti treba za par dinara, veOiku doprinosi korist. Kreč se najviše upotrebljava u maltar којлп se lijepe zidovi. Njime se kreče (šer'be.te) i naše sobe. I eto, već zbog same ove upotrebe, kreč je vrlo važna naša po­ treba. Meni je ovdje namjera, da skrenem vašu pažnju na još veliku korist kreča, o kojoj vi nijeste nikad iii sanjali, Prvo da utvrdimo vrijednost krečenja naših soba. Okrečena (ošerbečena) soba bijele je boje. Bijela je boja u prvom redu ugodna oku i vrlo korisna. Ona sve ip rl j a v š t j n e o t k r i v a . Zaista su zidovi čisti samo onda, ako su okrečeni. Razne šare kojima se danas boje zidovi po gradovima i ako ih je lijepo vidjeti, ni blizu nijesu ljudi od pravog zanata, jednostavno zamiješaju dovi. Većinom po manjim gradovima same bojadžjje nijesu ljudi od pravog rahata, pa jednostavno zamiješaju boje, koje se poslije kratkog vremena suše i pretvaraju u prašinu. Ta se prašina diže i, naročito u spavaćim sobama, rasprostire se u vazduhu koji udišu čeljad po 271 �svu noć. Osim toga, u vazduhu ima dosta i z a r a z n i h kI l i c a naročito gdje ima bolesnika, a te se klice baš prilijepe o zidove, koji su obloženi masnom bojom. Osim toga obojadisane so*be nijesu zdrave ni zato, što se pušta da ta »bojama« traje po više godina. Tako se baš zarazne klice umnožavaju (kote). Međutim, sami kreč obija te klice. Naročito, kada se često šenbete zidovi. Baš je to eto š t o k r e č u b i j a z a r a z n e k l i c e , vnlo 'koristan po naše zdravlje. Zato ga i zovu domaće d e s i n f e k c i o n o s r e d s t v o to jest sredstvo, koje u'bija zarazne (priljeipčive), bolesne klice, koje u sebi kriju opasne bolesti. U nas i dan danas u mnogo gradova, a kamo li sela, nema svukud kanala, kuda prolazi đubre iz zahoda. Otvoreno se vide rupače kraj zahoda koje smrde i zarazuju okolicu. Da se tome stane barem iole na kiraj, dok se ne provedu Čestiti kanalli, vrlo je nužno i korisno poljevati zahode i rupače krečnom vodom i to što’ češće. Kreč ne samo što ubija zarazne klice, nego ubija i smrad. A koliko to koristi po naše zdravlje! Polijevanje zahoda i rupača krečnom vodom trebalo bi čak ј p r i s i l n o u v e s t i po svim mjestima gdje nema kanala. Niko se,, ne može tome protiviti, jer kreča ima svagdje i vrlo W jeftin. Još nešto vrlo važno. U kućama, gdje ima boles­ nika, naročito koji boluju od sušice, tifusa (»vrućeg«) i tome slično, treba često poljevati krečnom vodom ne samo zahod (čenifu) nego držati krečnu vodu i u sudima u k o j i m a b o l e s n i k o b a v l j a n u ž d u (veliku i malu). Ovo je osobito važno da se upamti i strogo toga drži. Tako isto vrlo je nužno držati krečnu vodu i u sudki gdje bolesnik p l j u j e jer i ispljuvci bolesnika vrlo su škodljivi po zdravu čeljad. Taj se sud često ispiražnjava, ispire vrelom lukšijom i opet »ponovno naljeiva krečnom vodom. Naročito tako treba činiti gdje leži bolesnik od s u š i c e jer on mnogo baca p 1j u v a č e koja je n a jo p a s n i j a , pošto ona nosi u sebi najviše zaraznih klica od tc teške prelazaie bolesti. Osobito su opasni suhi isplljuvci koji se pretvaraju u prašinu pa ova zarazi vazduh, koji udišu sva čeljad u »bolesnikovoj porodici. P a ­ metan čovjek treba da na sve pazi. Zdto još jednom naglašavamo: K r e č i t e s o b e , jer okrečefii su zidovi našili soba mnogo povoljniji za zdravlje nego ofarbani (malovani) koji i skupo stoje i niJesTTNlobri po zdravlje. Z a l j e v a j t e k r e č o m gdje god je n e č i s t o ć a . To činite u Interesu svoga zdrav­ lja, jer povrh svega, zdravlje je naše najveće blago. JUUIUT И зд а њ а Г а te б и б л и о т е к е Ових дана разаслао je Главни одбор Гајрета свима својим одборима и повјереницима за вријеме рамазана штампане четири књиге Гајретових предавања. Te књиге распродаваће мјесни одбори и повјереници Гајрета као и Гајретова канцеларија no цијени од Дин 5•- no комаду. Препоручује се одборима и повјереницима Гајрета да отпослате књиге чим прије распродају, a утржак дозначе Главном одбору, како би се могло наставити са издавањем даљњих књига. 272 �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Г ајрет опе п р и р е д б е Гајретова годишња забава у Тузли Ha 2. маја о. г. одржала je у Тузлл пеликп Гзјрстовн ззблиа, која јс сиојнм моралник п матсријплиим уснјсхом надма.шила све овогодншље забаве. Овако огроми број поејетиоца — нарочито муслимаиа и муслпманки — ш ф одавно виђен у Тузли, ии на једној сличној приредби. Просторије хотела »Бристол« — главиа и споредна сала, те балкоп и кафанска сала — биле су претрпане разповрслом публпиом. Прије свсга ладала je у очн миогобројна носјста муслпмаиа нз свих слојева. Интелигслција, трговци, занатлије, сппјет нз чаршнјс и т. д. — што je jačan доказ, да се и ГА ЈР Е ТО В мпогнх, да je муслиналскл спсмепат неспособал, да шпта даде. Оснивап.с Гајретова пјовпчког збора н н.сгов уснјсшал рад геаишао je ua једнодушио одобраваље нуслиианеког грађанства и, jour вишс лолуларпиало Гајрст и n>erouc ирн|1едбе. Када je већ ударсл темсљ Гајретовом пјевачкои збору, icojn he од сада, у свима Гајретовим врнредбама всиуљавагн нрограм, приступило се осталим припрсмама за забаву. Позпато je већ у Тузли, да je Гајретова томбола на забавама богата н разноврсна. Да се одржи стари реноме Гајрстове томболе, мушки и женски одбор одпучно je, да овв годиие као главни згодитак за томболу паблвл с п а в а ћ у с о б у , utro je н учннно. Уз то je жепскп одбор прнкуппо no кућама богатс и разповрсис прсдмсте, ж ст ких руччих П ЈЕВАЧ КИ међу иама развија ocjehaj пдппадпостп једној заједнпцп п смисао за onhe добро. Забаву су такођер у велпкои броју поејетиле муслиманке, које и tuco већнм дијелом покривенс, сасвим оу се слободио кретале ме1)У публпком. Жао нам je да морамо конетатовати, да се нсмуслиманско гриђанпвс слабс. одазвало, но ппак претставницн војске, власти, те рпзннх културппх н нацпоналпих устллова оопм »Напретка« лосјетили су забаву. Ове годллс одбор mije пмао сиоро нпкаквпх потешкоћа oko одаблрања програма, јср je у мјееецу новеибру основал Гајретов лјевлчки збор, који je у главлом пспунно цио прогјкш забаве. Првл јавлп наступ пјевачког абора очекпвало јо грађлнство са лсллклм лнтсрссовшвем. Знало сс je, да збор располажс са одллчлим гласовннм матсријалом, a воља n дисциплиновплосг лјевача улпјевплп су наду у лпјеп успјех. И, збиллц за кратао врпјсме лоетпглут je завидан успјех, што je бесумњс заслуга како дјевача тако и самога хо1>овође г. Т. Плдошвћа. Са иетрајним радом нробуђела je код лјепача латентиа воља, те су лохи noiaiaann, да и у лама леже спаге, које еу нас клдрс културпо д лтутп л обескријспити тврдау ЗБО Р У ТУЗЛИ рлдова, док je мушкп одбор прпкуппо тапођер мпого згодпt f t K i i no грлду, који су даровалп трговци и азплтлије. Десет дана прпје вабаве, томбола je била пзложена иа впдпомс мјосту, гдје je својим богатством епраћала ппжљу цлјелога rpabancTBa. Оспм елкупљаља томболс жспскп je одбор узеп на <-ебе сакупљање н раоп|ч>дају бнфел, у чему je веома доб|к) успио. Оспм продаје бпфва жепскп je одбор рлспродао добар дпо томболе, што.јс опрапдапо, да пм ес јавпо искажв захвала п прпзнање. Ноколпко дапа прсд саму забаву прппрсмс су биле у најжлвљем току, п свак сс старло да своју дужлост што Сол.е пзведе. Декорацпју сале преузео je na се г. пнж. Богдап Ђуклћ, п г. Фрољо Ледср, ажлдемски вајар п слпкар. Овај пу.та j декорацпји сале подала je у очи и та пота, што je г. Ледер са неколико вслпкпх поома успјелпх слпка лз босанског му. олпманског жпвота дао забавл правп босалскп лгтлмунг. Дс* ко|лцпја глле п остпла постапа. бпла je једла нопост за Ту* олу, што je лосјетноцпма прпбпвпло угодно пзненађсп>е. 273 �Ha дип aartnue, одмах жн-лије иодис, иочели су гтнаатп jocni ii'i Брчког, Гор. Тузле, и осталлх околинх мјеота. Нарочнто ео овај иут у лијспом броју одалвала Гор. Тузла, иа челу са претсједншсом Гајрета г. Незирагом X. МехмедовпheM и претсједнпком општнне г. Мухамедагом X. Мехмедовнћем. Залажсно je неколпко гостнју из Брчког са познатим Гајротовим пријатељем г. Мохмедалијом Едхсмовићем. Како je сав рад око upiuipcMa био раздајељен на reisције ове je текло нормално н на задовољство публике. Нсшто иза 9 сатп отпочео je програм. Kao прва тачка изведена je жнва слпка »За Крал>а и Отаџбину« no примјеру оне у Сарајеву. У пзвођењу живс слшке судјеловалн су: miтомци, пјевачки збор, дјеломнчно чланови u члалнце (због ограниченог простора на пооорницп) мјесног одбора, те неколш;о дјевојака и дјевојчица. Уз живу слику дежл.шовао ja пнтомац Алија Башовић, a позадину за исту веома л njene, нзрадно je г. Фрањо Ледер, умјетник. Послије декламацнје уз живу слику отсвирала je војна музика државну химну, коју су прнсутни CTojehu саелушалн. Док je грајала жива слика сви су судјелов&чи гледали према позадини, гдје cj Оиле елике Њ. В. Краља и Протектора Гајрета у наравноЈ ве лпчини, na je изгледало, као да се збиља Њ. В. Краљ a Њ. Kp. Bnc. Протектор налазе међу Гајретовим радницима ti омладаном. Жнва слика била je једна новост за Тузлу, na je својом поставом, декорцијом и, изведбом на пирсутне оставила врло лпјеп патриотокц утисак, и за je од пуОлике награђена френетичним аллаузом. шхгу љежиости и Moicohe. Тако јс тенор г. X. Калссић, заланио пјсому »Ej ухпем«. Овакав успјех трсба да потакнс чланове зиора да н даље марл>иво настапе у свом пјевачком изображпважу под сигурном руком г. капелника Тугомила Видошића. Затим je извадсна драмска олика »Емина« од В. Лозе. У улози Адембега нарочито се истакао г. Хуснлја Шеховип, којему се као режлсеру комада и као дилсталту можс чсстп. тата ла уонјеху. У улозл суб.ше Бећира лстакао се г. Хасап X. Хасановлћ, a остали дллспштл u дллетантлце су такођер показали приличал успјех. Лосллје програма лрешло се на забаву u пгранку. Bo­ ram слалн u слатал блфе, који су врлједле члалице желског одбора марљиво лрикулнле — брзо je распродан, боље рећи разграбљен. У пјесми, свирди, колу и ллесу ластавило ео до ?opt>. Бруто лриход ове забаве лзлоси Дин. 24.348.— Гајретов мушки и женсчкл одбор, захваљује се и овом придак*м свлма онпма, којн су својлм радом, посјетом илв прблозима и даровима омогућлли овшпо ejajan уепјех забаве. Добровољни прилози зп Гајретову забаву од 2. маја у Тузл и. Ш 'Д ил. 1.500.—: М. Флшла Слнови, творплца шлирита л. кваеца; no Дин. 500__: Југославелока Солвај творллца; no Дии. ЗОо.—: ину. Мирко Милер, дир. Солвај творнице, Велики интерес je влада<У. н?ко 'запрву тако и за лруг> Градска онштина у Тј’зли; no Дпн. 200.—: Земаљска башса тачку. Када се дигао заетор na нозорници се je указао, no 'Njr Тупзлп, ИндЈстрпјалла б;шка у Тузли, Мнлан Попић, венрви пут у Тузли, Гајретов ијеиЕчкл збород 42 ијевача, i;oje летрговац; no Дпп. 150.—j Лутвибег Сијерчић, градоначелник, Перо Стокановић, велетрговац; no Дин. 100.—: Прва хрватje публика унапрнјед ап.г^угктч награднла. / Бпнички; »Чуј^ш душо«, и Лолка: »Ђај Tuipo« отпје- ска штедаоница у Тузлн, Српска централна банка у Тузли, вао je збор скоро без погрсшке, те je na лрцсутнв уч 1»|Ао| Др. Бахрија Кадић, адвокат, Шрајбер и мајер Загреб, ЈусуфКарло Рукнштаји,, бирошеф дојам старог и увјежбаног пјовачког збора, којн постоји дуго беговић Мурвдбег, апотекар, Крека, Поповић Матија, прото, Виловпћ Ооман еф, Љубомпр година. Јакшић, окружнл инсдектор, Михајло Поиовпћ, cpeci.u пачел Затим je војна глазба, као грећу тачку, отсвирала noник, Евгеп П1ила1с, посједник; no Дин. 70.—: Рудолф Брајзнатом вјештнном: »Збор дервнша«, док су се пјевачи одманер, швдустријалац; ио Дин. 00.—: Димитрије Јанковић, рекралн. тор, Бошковић пуковник, Флоријан Штраус, грађевннар, ПреЧетврта тачка била je пјесма руских лађара: »Ej ухнем« ica Алевсандер, комесмф 0У30РА; no Дин. 50.—: Херман Доуз иратњу војне глапбе и еоло-пјевање г. Хамдије Калесића, пањи, трговал, Рајко 'Вураповић, бравар, Др. Милан Нешкокоју јс Гајретов пјевачкн збор извео толнко музнчке и вић, љекар, Хрватска жена иодружкица, Мурадбег Заимовмћ, двнамнчке прецнзноети, да je ова тачка освојила стшлатиЈе посједншс, Џевахирханума Виловић; no Дин. 40.—: ,јр. Ардјелоиупне публике, јер се на крају nerc дУг oir дуго аплау. полд Ледерер, управник Дома нар. здравдп, Стојановић Људирало. ба, трговац и трафшсант, Bpaha Јакшић, КЈВижара, Муха.чеПета je тачка била Зајц: »У бој у бој!«. У овој пјеемл дага X. Ефендић, тргопац; no Дин. 30.—: Натан Шатнер, суд. дао je збор своју најљепшу и најуспешиију тачку, na je падсавјетник, Јусуфага X. Ефендић, трговац, Мујезнповиђ бурним аплаузом био лзазвап, да je и но другн пут отпјеви. Абдулах, студент, Кадрага Куноснћ, велетрговац, инж. ИбраШто се тиче техничке стране треба истакнути, да оу хим Шаћирагић, itocra Јовичић, трговоц, Лазар Бабић, тргосве пјесме изведоне без диеонанци. — које би квариле — вац, Лука НовковвФ, подначелник, Пољњавић Османлгн, трголажо и без напрезања. Пјевачи су успјелл показати, како се вац, Љубо Секулић, трговац,. Михалић Мирослав, управник и ча кратко вријеме могу свладати елемеити глазбе и како се поште; no Дин. 25.—: Драго Јованошћ, фотограф; но Дин. е мало воље и труда од сировнх и пешколованих гласова 20.—: Вербић Мустафа-ефендија, шер судија, 'Ворђо Ракомогу формпратп глаоови ирофиљеин и школовапи, коЈ.ч n вић, намјештелик Букнље, Шеремет Фадил, трафи1сл.нт-инвапајсуптилније прелазе у пјесми изводе с лакоћом. To се јо лид, Алијага Селимовић, трговац, Садпк Жилић, обућар; no нарочито показало у наведеној руској пјесми »Ej ухнем«. По- Дии. 10.—: Хусејн Ефеидлћ, учнтељ, Сердаровнћ Саллефентребно je напомснути, да збор раснолаже с неколико одличдија, учитељ, Бисе Адем, наставник трговачке школс, Др. iiiix тснора, који су читавој лзведби давали неку посебну Хазим Муфтнћ, суд. припр., Смпјлефеидић Illeho, omu. иамј. Jesam li podmirio dužnu pretplatu? 274 �Дарови за Гајретову томболу у Тузл и 2. маја 1931. Гајрвтове утрне у Бијељини Хаџисфскдић Мукслсфхаиума уптпи, 'Гелалбашић Тсн* зкле-хаиума иезенн иешкнр, Имширивнћ Фадиле-ханума t> шољнца и тацну за кафу, Сердаревић Емнне-ханума кераау шамнју. Поњавнћ Рефијс-хавума везени јастук, Оалихспахић Садет-халуми незенн јастук, Коњхоцић Алије-ханума јастук, 'Нснановнћ Васвије-ханума јпстук, Мехмедбашић Шемсеханума мушку кошуљу, Алагић Чслсби-ханума два таблета, Пољавнћ ВулсјХЈ-ханума таблет, Сијерчић Фатиме-ханума керану шамију. Снјсрчић Самнјс-хаиума чевре, Мехмедбашић Разије-хануиа чевре, Сијсрчнћ Рабије-ханума јахтук, Хафизовић Есмсхапума јастук, Арниутовић Рашидсханума чевре, Салихслахић Емина-ханума пешкир, Омазић Паша-ханумл керице, Дубравић Хабибс-ханума рубац, Талић Нејра-ханума јаглук, Џиндо Девлет-ханума рубац, Џнндо Атифе-ханума рубац, Жигнћ Девлет-ханума шаиију, Ћехајић Тајибе-ханума ручник, Метиљевић Техвиде-халума чевре, Џннић Рашидеханума чевре, Ибршпимовић Н&јфа-ханума мотив, Чамџић Нур-хаиума серџаду, Штитић Дане 1 ланчнћ и 2 тацне за лепео, Јовановић Ната Дин. 30.— у готовом, Стокановић Анка Дин. 30.— у готовом, гђа Салихагс Делибеговића чевре, Јашарагић, Агнфе-ханума таблет, Жукић Алмаса-хаиума везенн пешкир, Фнллповић Алмаса-ханума пешкир, Ималовић Ајише-халуна иешкир, X. Хас&новнћ Паша-ханума пешкир. Фазлић Фатнме-ханума пешки и рубац, MopaHipih Шухретханума рубац, Шехановић Бафнје-х&нума иотив, Машџић Емлне-халума чевре, Азабавић Нафије-ханума мотив, Шехић Хасибе-ханума свилену мар&му, Шарбнћ Хајрије-ханума чевре, Хуклћ Дерве-халума пешкир, Јувузовић АбдураиГал иешкир, Муфтнћ Зејфе-халума чевр>4 Xyc«k Фата-ханума чевре, Азабаглћ Зил-ханума ч(Мфе, ' Бербић Фатиме-з чевре, Телалбашић Дуда-халума чевре, Ибришимовкћ халума рубац, Пепић Нур-ханума рубац, ЧамџиК ханума рубац. Иљазовнћ Ф^тимехалума рубад, Азабагј бибе-халума рубац, Ибрахимкадаћ Фагиме-ханума Чамџић Нафије-ханума шамнју. Нбрилшновнћ Авдо кроде, Јовановић Млађенка миље, Мехиедагнћ Папм^халума мотлв, гђа Бенчић мотив, Кршлак Зибе-хаиуиа мртив. лесковић Сафије-ханума рубац, Кунооф Раонмс-ханума пешклр, Мујезнновнћ Сајда-халума нешкир, Прцић Фикрет-хмпума пешкнр, Омазић Дика-халума нешкнц, Ибрахнм Симичнћ-ханума лешкир, Алмаса-ханума Дрл>евић мјесто томболв .прилог од Д1Ш. 20.—, Зумрута-халума Куносић Дин. 20.—, Ннна-хннума Нншнћ Дин. 20___ Смајловић ханума Дин. 4.—, Алић халума Дин. 2 .—. У нетак, 1. маја о. г. (4. дал Курбаи-бајрана)заказао je Мјеснн одбор Гајрета у Бијељини Гајретове коњске, бициклвстичке и пјешачке трке, алн пошто je тога дана падала Kn­ ina, трке су одгођеле за недељу, 3. маја, када су — захваљујући лијепом времелу — одрж&не и валредпо успјеле. Ha први логлед могло би ие миолити, да je то обичла приредба једног одбора с циљсм материјалног карактера, али ако дубље посматрамо ову лијепу Гајрстову приредбу, видјећемо да то није тако. Мјеснп одбор у Бијељинн овом сво- Дарови за бифе на Гајретовој забави у Тузл и 2. маја 1931. X. Ефеиднћ Мукелеф-ханума бурек, Телалбашић Тензнле-халума печелн пуран, Илшировић Фадиле-ханума печени пуран, Сијерчнћ Емине-хднума бурек, Сердоревић Еминеханума севднџан, Пон>авић Рсфнје-ханума бурек, Салиспахић Садет-хапума реванију, Дефдердаревић Фатнме-ханума торту, Кољхоџић Алнјс-ханума латншиању, Ћенановић Ваеве-ханума колаче, Дервлшефендић Тијеханума. хурмашице, Ал&гић Челеби-халума бурек u ружнцу. Мегмедбашић Разије-х&нума колаче, Бабић Цала торту, Балић Воселинка хурмашлце, Нидерле Емллнја торту, Секулић Мирјана торту, Милан Попић двије торте, Жунић Џемал-еф. бурек, Биберовић Мехага печено јан>с, Јовановић Млађенка хурмашице, Ластрић Никола торту, Хусић Мулије-ханума гурабијв, 'Гелалбашић Џемилвханума хурмашице. Проширујте чланство Гајрета и пропагирајте његове спасоносне идеје! Г. К О М Е Ш Т И К , побједник на Гајретовој биц. утрци са Гајретовом заставом jou ирнредбом оживллва једну традиционалну усиомену свога краја и пружа ужитак л>убитељима овог старог народног шпорта. Бнјељнна, која je некада словила и далеко чувена кгш прво мјесто, гдје се највише његовао овај лијеии народлп шпорт, бнла je чувена са својпх брзпх кон>а арапске и енглеске пасмине, који су у своје вројемв побјеђпвали готово ла свим коњсасим утркама у rpsuinuaMa и изван гранпца бивше Херцег-Босне. Бијељина je у своје врпјеме носнла свуда кошије и првенства, алн у задњим децелијама престала je то бити и тај лијепн народни шлорт готово je изумро. Рнјешењем аграрног питања, које je нарочито н осјетљнво погоднло бијељинске беговске породице, које су највише његовале тај шпорт, заиукла je пјесма: Врани се коњн играли, Злаћене узде тргали, Дугу се путу надали, a остала само крута збнлл — борба за живот и егзистенцију, проткана међу старнјом генерацијом елеглчлом успоменом на Сокола в Голуба р. Мустајбега Лике, Елприлца р. Xaiui6era Пашнћо, Зеку р. Дервишбега IlamHhas Вилму Осмалбега М. Сплнхбеговпћа, Брњу Махмутбега Османбеговића и uiiore друге, који су побјеђивалн на знаменитим сарајевским утркама. 275 �Дапас jom једппи лодржлје тај лијепп ПародпП шпорт госи. Мурлдбсг Мурадбсгоппћ, нотомак сторе п yrЈ10ДИС беговике иородицс Мурпдбеговнћл пз Бијељпнс. lio и.оговој жељп Mjocim одбор оживљава тпј традиционалии иа1>од]ш шнорт у цнљу да вробуди пптсрсеоваље своје околлце за тај шнорт н у цпл>у приврцдног љсговаша росних коња међу ошгма, којн још нмпду матсријалне могућиостн за ту ГЈмиу нпјкјднс нривреде и Мјеснн одбор доОјм) успијсва. Г А Л И Б А Р Д А , побједница на првој ноњској утрц и окићена Гајретовим ловором вијенцем . Д р ж и je њен власник г * Мурадбег Мурадбеговић (1 ) Su У пнзу својих пфпредаба у овогодишљој сезош једпа од пајбол.е иосјећени^џ у моралном погледу лијих н.огошгх приредаба. Раним јутром тога даш хнљадс ii хил.аде посјстилаца према тркллпшту Језерац да :«1узму боља мјеста и љешш? видике, те се наужију овог жељеног наЈ>одног nmoi>ra ii ако Je чао утраса одрсђен члЈ no иодне. Толико интересовпп>е свијета за ове утрке надмашило je очеклвања и оних, којп су оцтивнстички били расположепп за овс приредбе. Ha тркалишту просто нвје било допољно мјеста, те су се масе поредале уздуж тркалишта, које јс изиосило око 3000 метара, a трибпаа, noja je бпла иамијсљена за оцјењнвачки одбор н боље даме, просто je залосјсдпута од народа таа«>, да je једва издржала херет, a да ct> не поруши. Тачно у одређено врпјсме — у 3 сата no подае — одржата je нрва утрка, на којој сс патјецало 4 коља, a na којој je однијела иобјоду Гајбарда, cuojnua г. Му|>адбега Мурадбеговпћа. Maca je приредпла одушовљене овације побј-здпици, a Мјесии одбор je закитпо ЕадретонИм ловор-вијснцем уз добру иовчану нагрдду, no чему je иста фотографпсана вајсдно с њезиним власником. Потом je одржата друга трка, на којој се je натјецало б коња, a na којој je однио побједу кољ г. Мехе Арифагића нз Бијељнне, којему je такођер маса ириредпла овациЈе, a 1'ајрет подпјелио новчану награду. Ha пјсотаакој тр.т олпчо ј« по%ду г. Оагр Волеотарсвпћ, тојому јс Mjecira одбор подијслпо иовчаиу иаграду. По свршеиим К0Н.СВИМ и пјешачклм утраоша прирсђеиа je бициклистичка утрка. Пошто je ово најмлађа грана ипј>одпог шпорта у овнм крајевима, разумљиво je, да je п na ову утрку владало међу свијстом огјкјмно интсрсеоваи>е. Пошто терсн, гдје су се одржале коњске и пјешачке утрке иије био подесан за ову утрку, то je ona лриређена кроз градске улице у дужнпи од 3000 метара. Народ се посгавно уздуж дотичних улица, a на свим раскрсницама Самарјанци, чланови Цревног крста, за случај какве несреће, те je и та утрка с иајвећом напетошћу праћена и очекнван резултат. Ha овој утрци BehiiM дпјелом натјецали су се бнциклиепг, чланови овдашљег бициклистичког клуба »Opao«, a побједу јс одиио г. Комсштик, којн je поред добре новчане иаграде. ocmijiio и Гајрстопу заставу. Застава je израђена од бпјелс свилс са златним обрубом, a na средини Гајретовх јубилариа значка с натписом: »Побјсдннку Гајретове бициклпдуичке утрке на дан l. маја 1931.«. коју je добропољно израдица гђа X Халумлца Осмалбеговић-Куленовић, којој •Ba­ n a'хвала. Исто тлко хвлла п оцјешивачком одбору к свима оиим, којл морално допрппсеошс, да ова Гајрстова прпредба испаne'oii^W лnjeno и достојанствено, a шрочита хвала г. пуковншгу Варјачићу, ’ којп je Мјесном одбору ставио иа росположење војничку iionoh за чување реда на тркалишту, a који п пначе заједно са Овојом госвођом радо помаже и моралпо и материјално све Гајретове приредбс, чиме га Мјеспл одбор убраја у своје најбоље пријатеље и пријател.е нашег прогрбса. , По свршепим утркама, ма/ia je изразила жељу, да Гајрет чешће пута приреди овакве приредбс, пгго je одбор закључно, да у cbou радпом програму даа пута приређује оваitiic утрке п то на дан G. септембра и у мјесецу мају, увјсрсн, да ће оваквим приредбама најлакше пласирати Гајретову идеју и погицатн народне масе на даљље подржашље тога традпциова.плога шпорта, уз то н веће иитересовање за узгајање коил добре i>ace у овом крају, што јс такођер један дпо привредног програма друштва Гајрета. Поред огромног моралпог успјеха, полученог овим утркама није иаостао такођер и добар матернјални успј-зх, пл који адбор овом приликом није много рачунао, али се у будуће нада, да he оваке приредбе Гајрету доносити много боље приходе. 0 постигнутом материјалном успјеху, Мјеснп he одбор зваиичио извијестити. У Бијсљпни, 20 . маја 1931. X. Хујдуровић, сскретар Мј. одбој>а. Гајретова бајрам ска забава у Фочи Мјесни одбор Гајрета у ‘1>очи са мношм прпјатељима Гајрета приредио je 3. дан Бајрама велику Гајретову опваву, која je врло лепо успела морално и материјално Hajeelvn дсо прикладнога ирограма заузимали су глазбенн комади вуии тонског сликаша живота и тежп.и појединих напшх крајева, који су дошли до jantor изражада у богатој нашој пациопалној мелодици. Te глазбепс комлдв ne- Рад за Гајрет рад je за добро свију нас 276 �Bao je мушкп хор соколД n сћИраб Дпл-оркОстАр сПсцпјплПо прганнаовал за ту забалу.' И псвачкп хор и џаа предапо и na одушсвљељем подно je вредни учптсл. r. Алпја Сслнмовпћ. чијо заслугс на глазбеном пол»у нарочито истичемо и поднлачнмо. На* свнма Гајретођим na и другнм u jecnnir. прпредблма њепжа је.сарадпл постала иооиходна. Beh noiuianuo година тај вредни радншс у iiaine мссто преспђује на.]м>дне мслодије из роаких иаших К1*ајива, itao n Трхул. Ибро п Хаџиахметопи!! Ллија; no Дпп. 5__• Хоџић п Tampariih бил.сжници; Дип. loo.— ХлјддјЛог БототпЈи Иото тако се захвал.ујсмо ирплагачима за бнфс за lcojn су прпложили у разппм јелима слсдсћа госппда: Салих сф. Х лјСи Н, Омср Hoiirnh, Мухамед Лвдапгћ, Ахмет Трхуљ, Лриф Лрслапигић Едхсм Хаџимуеић. Хамид Муфтнћ, Фсхпм Н>уховић, Нурија Омсрхоџић и Муетафа Кукавица. Такођер сс најл.епше захвал.ујсмо na лспој поссти i:oj> су нам учиннли гости из Гораждс и Чајпича, а иарочпто ce захваљујсмо муелимаиеком жепскнн.у, којс јс npnn пут бројno посјетило ову Гајретову забаву. Гајретова забава у Стоцу Г. А Л И Ј А СЕЛ ИМ О В ИЋ , учитељ и капелник Гајретове музине у Фочи ло.пе стпарп од пашпх глазб^пп** првака и тако je иапј сто, захваљујући њему, увек сапремепо музички са културним нашим цептрима, јср скоро na свима приредбама добар дио nporjmiia иопуњавају било дечији или мушкн хоровн, 6nđo no њам ошована ( зпка, бнло разпи штрајховн^гаи, оркестјри na којима ол уморно ради. Кад ce узме у обзир да: ,>кроз музипу избпја осећање и енергнја живота и тежње за иотснцирањем снаге у нашој расп« (Коњевкћ); да ce кроз песму ваопитава љубав за Домошшу; као и то да музика може да ^аспита као и сва друra културна средства, онда су резултатн рада г. Селимовића у нашом месту много већи, иего то na први шглед пзгледају. Што ce тнче матернјалпог успеха one зобаве прсма нлшик прпликама такођер je врло лепо успела. Ha овом ce мссгу захваљујемо лрилагачима добровољних прилога којн су првложилн: Башагић Хасанбсг и Рашидкадић Нурија 130 Дип., Др. Јеличић 120 Дин., no Дин. 100.—: Г. Фазлагић срескл екопом из Горажде, Др. Џемал 1СапетановиИ, Градска општипа, Нехмен Махмут директор »Варде«; Дин. 200.—: Муслиманска Бапка; no Дин. 80.—: Хаџи Хусеинбсг Зулфикарпашић n Салих еф. Хасић; no Дид 60.—: Огјепан Булић апотекар, Инж. Ђемал Ризванбсговић, Јовал Хамовпћ срескн пачелнпк, Др. Оабрија Карамехмедовпћ и Аугустииа Роубичек; no Дин. 40.—: Авдовић Ибрахнм и Хасаибег Зулфнкарпашић; Днн. 35.—: Леви Содо; no Дин. 30.—: Огефан Грујичић п Српска црквена ошптина; no Дин. 20.—: Сулејман Њуховић, Карло Кратмајер, Милал Хаџивуковић, Ралгид сф. Лојо, Сабрибег Зулфикарпашић, Кумрић, Корошец поруч., Едхем Хатибовић, IHahnp Хаџихалиловић, Халимага Хатпбовић градски начелник, Славко Мазић, Омерхоџић Хусо, Мушановић Ибро, Др. Адалберт Лубед, Антун Стојановић, Албин Фрас жанд. потпоручник и Хамдибег Зулфикарпашић; no Дин. 15.—. Аган Фејзић, Мујо рОмебашић и Фаалагић Ибро; no Дип. 10.—: Инж. Хавас, Мехмедбег Курслахић, Соколовић Лазо, Четврти дап Курбаи бајрама, мушки и женспи одбор 1'ајрета у Стоцу прпрсдпо je сиоју подшпп.у забаву, noja je како моралпо тако н материјалио уепјела. Нарочито je у очи уиадао одио за томболу, која je пред саму забаву бпла пз. ложена a ирсд којом ce je увнјек налазила хрпа пролазника дивсћи ce укуснин радовима и закључујући да je ова лутрпја^бзпром иа квалитет и кваптитет радопа, јсдпа до даirac o,f на|бол.их у Стоцу. Да je исту овшсо уепјело сакупити нмнде ce захвалпти riju Ћамилп Шарац тс гђпцама: Пашанн Ajrnxoijnh, Хатпдп- Мехић, Фахири Косовлћ, Хасибп X. Ризвамбеговпћ u Ромзи Фестић, a папосе гђпцама Џепки Олрајлнћ и Топплоппћ icoje су велпк број радова за номепуту лутрију са учспнцама израдиле. Дарове за лутрпју даровашс: Еда Мурадбеговпћ кухпљcicy крпу, Аиша Мехмедбашић рубац, Ема Бузаљко рубац, "Мурувета Ђехић рубац, Вахнда Мехмедбашић плстени јас- ГЂ ИЦ А Џ Е Н К А С А РАЈЛ ИЋ , учитељ ица, претсједница женског одбора Гајрета у Стоцу тук, Зулка Бпћкало плетепи јастук, Бехпја Ризвапбеговић тишлајфер, Џенка Сарајлић решнје јастук, Васва Махмутовић рубац, Апша Ризванбсговић таблет, Мурта Мехмедбашић таблет, Иамила Ћатовић рубац, Сабира Бузаљад плетеии јастук, Хасанбсговнца Р.изванбеговпћ комбинацвју, Фа* 217 �тимд Вузалжо рубац. Мухиба Бркнћ јастук, Фата Ittapnh ру,Viц, Фатима Шарац рубац, Фахнра Косовић јастук и таблет, Хатнџа Шехпћ јастук, Зулка lllapiih таблет, Аиша Чоходаревић рубац, Фадпла Хромић јастук, Фатима Шарац мараму и двије машле, Хајра Премиловац јастук, Ремза Фестић таблет, Хабнба Прехшловац ногавлце, Арземпна Феотић рубац. 1’сфика Днадар плетени јастук, Хатпџа Kopjeiinh, ногавице, Нефа Рвзвилбеговић свнтљак, Абида Страњак рубац, Хабиба Љубовнћ кнтицс. Бејта Љубовић таблет, Ема Capaj-inh рубац. Хатиџа Бехмсп рубац, Алмаса Башић мараму, Аиша Алнигнћ златну четку, Е. Сердаревић јасгук, Наза Демироniih свитњак, Фата Пашалић 'рубац, Хана Грљевић рубац, Фахра Гребпђела рубац. Наза Салчић рубац, Зулка Шарац таблет, Сафнја Ходић рубац, 0 lila puh јастук, Сафа Лахура рубац. Аиша Хаџић рубац, Зпба Рсџцћ свнтњак, Хабиба Питпћ рубац, Хатнџа Махмутћехајић јастук, Мухиба Шарац глблет, Хајра Реџпћ мараму, Фатима Махмутћех&јић рубац, Арземина Чскро рубац, Захида Беговић рубац, Ћамила IITaрац јастук, Нашана Алихоџић јастук, Зсјна Мехић јастук, Сафа Бурнна мараму, Хајра Премиловац јастук, Фатима Кадрнбеговић јастук, Фатима Мехмедбапшћ таблет, Ема Сарајлић рубац, Дуда Ћелић рубац, Мухиба Бехмен рубац, Фата Мехмедбашић шлајер, и друге још које дароваше као чаше^ шоље и т. д. Програм забаве отпочео je у 9 и no сатн и то послије првог дијела оглашава се почетак другог дијела. што публику интересује n са нептрпл>е^ем очекује дпгнуће завјеса који ne у највећем смијеху дијЈрг&нтица* дпже и отпочиње комад »Он« од Ћоровића, који je са аплаузвфс више пута прекидан a при свршетку на пљесак и захтјев публике морале су све дилетантнце у заједници бар једно(коло одиграти што су и учнниле. , , у. ■ Да je комад овако одиГран одбор ne овим зах пвнма дилетантицомл iooje су са вољом редовпто irocjehi пробе чптаво вријеме и поред невремена нијесу Поолије прогрпма настала je пграПка, томбола Л т. Д. i'BO до 4 cara у јутро. Забпву с-у иосјетнли са етра-пе и то нз Чапљпле, Љубин.а u Невсснња. ТО М Б О Л А ГА ЈР Е ТО В Е З А Б А В Е У С ТО Ц У Гајретов теферич у Семизовцу ДИЛЕТАНТИ КО М АДА ,О Н « Мјеони одбор Гајрета у Илијалпу приредио je С. мајп о. г. Гајретов теферич у Семизовцу у башчи »Код веселог ловца«, чијн je влапник г. Крсто Благојевић за тај дан исту уступио бесплатио m највише домринио да јс теферич у ова ком поглоду добро успио, na чему му се Гајрет и овим путем најљепше захваљује. Чш,т ириход теферича био je Дин. «34.50. Најављени коњска трка иије <-е моглп одржати усљед помањкањл коњаШ1ка. Неутрошена купљена чоха за награду na коњпкој трцп чацржада je и искористиће се на првом тефернчу или слпчној приредби. на Гајретовој забави у Стоцу Мјесни одбор м уш ки и женски у Дервенти изостајалс, a Тако исто и г. г. Шарцу и Бићкалу који су на сваку нробу редовно долазили и подучавали дилеталтице a особито one које су no први пут истуиале na позорпиду. На[>очито сс одбор захваљује гђи Џснки Слрајлић иретсједнпцн женпког одбора, која je поред рада и труда око лутрије још ii у комаду одшгривала Дудију и бринулв. се за редовнто долажење свију дилетаптица те je исте сваку вече na одборнпцама иратила са иробе до куће. 276 ирирелјиће 7. јуна о. г. свој велики годишљн теферич уз судјеловање војничке музике 25 пеш. иука из Тузле. Припреме за овај теферич noh су у току, a интерес велик влада како у Дервента тако н у околпни, na се очекује велика посјета пз Прн>авора, Кобаиш, Bik1. Дубочца, Ол. п Bon. Брода. За ову приредбу женски Гајретов одбор у Дервепти спрсма n изложбу ручиих рпдова који he предмети послије бити na самом тефсричу као томбола. �Мевлуд Гајрета у Бос. Кобашу вала lipaTOBuh. Џсмила Ташевац. Еммна Мезилџић и Саликп ДРУга даи I/ajpaMa ио иодие аакаааи je. Гајретов Мев- Хапшмбеговнћ којс су иначс миого домрмиеле успеху one ЛУД за женсже. Beh око 1 сат no подне сакупио сс веллк бро^ забаве. Била je нарочито интерссантна и no Гајрет врло Ko­ жона u нешто дјсце кад je дошао u имам г. Хуримовић, којк ju Мсвлуд цроучво на нашем језику, a послије овршеткк pnena »Амеркканска лутрија« na којој су се na лицитацпЈи продале две укуспо израђене торте које поклонише за ову Мовлуда упозорио јс ириеутае као млјке, сеетрс u као равне мушкарцвма те и обавезне но псламској дужностл, да се брнну аа нашу опладипу, неабринуту дјецу — добрим одгојеп u васиитањем те радом и доирипосоп за Гајрет, јер нам je тнме уопјех сигуран, пошто uau једино Гајрет даје иуну сигурност да he нашу дјецу и омладину пзвести на селамет в тиме створити љепшу и угодиију будућност. Иослије говор.1 имама одзвонило je опонтано клицаље Гајрету и његовим радницима. Сада су све присутне гђе бнле nuroniheue шербетом, те су се у разговору и оа Гајретои у глави разишле својим домовима да наставе иослије овако згодна састанка -6ajpaмовање — причајућц јаку u иејаку, дјетету у колијевцц u дјеци на душежу о драгои ш и 1’ајрету, у коме нам je сав u једиии спас. lipu иоласку су заиолиле u интале ако би смјеле бар онолико колико ииају уза се да даду као бајрамлук Гајрету, што je са дииљењем u захшлиошћу црннљеио,' те je иакупљено Дии. 14b.— a дароваше: Дин. 20.—: гђа рахм. Реуфбега Алибнхжцћ; Дин. 14.—: Сибира X. Алибеговпћ; Дин. 13.—: Нура. х: Алибеговпћ; m> Дин. 10.—: Фехии Алибеговнћ, MjyecA)d Алибеговић, гђа Pnзабега Алибеговић; no Дин. 8.— : Х!ииа Капиџић, Дедлћ^В" Ховић; no Дин. 5.—: гђа Абасбега A хпбеговнћ, 0. Емина Кадић, Зухра Калетаповић; Дин. 4.5ц: Емппа Каиетановић; na Дин. 4.— : Фата Диздаревић.^ишјС, Ховин u Хафа Бојадић; no Дпн. 3.—; Дервиша 'Казић, Фата Казнп u Хафа Муминоuuh; no Дин. 2.—: Фата Нукић; Ceunja Каииџић, Нафа МуMuuobuh, Мухиба Каиетановлћ, Изета Арибеговип, 'Вузе п. Дедић,, Muna Казић, Аземвна^фминовић, Сеида Вехаоовић u Внфа Дедић; Дин. 1.50: Рамнза Јашаровић; Дии. 1.—: Х*г; ва Мујичић. Гајретова забава у Пријепољу Мјесни одбор Гајрета у 11ријеиол>у "Јдр:ићх» je бајрамску забаву na дан 3. маја о. r. у иросторнјама »Kacuue« у Г1рнјепољу. После поздравне речи претсетднцка Мјесног одбора r. Хасанбога Ханића. члановн днлегантске секдије приказалн су на опште задовољство позорншни кимад »Два начелнпlou од Екрема. lio свршеном ирограму отворена je играпка уз суделовање Гајретове тамбурашке секције и трајала до зоре. Ton прнли1Ком распродата je богата лутрија која се састојлла веhuiiOM од вредних ствари — муслпманскнх женских ручпих радова, које ствари, уз Bajpau прилпком распродаје Гајретовнх бајрамсвпх чеотитки ирпкупише no муслишшским в иравославним домовнма агилие Гајретове раднице симпатчч ne гђнце Мемнуна Кајтаз, Дудка Огупац, Емпна Ханпћ. Ule- I Проширујше лисш „Гајрет“ у | I Вашем мјесшу и околнни! g ОДБОР Г А Ј Р Е Т А У П Р И ЈЕ П О Љ У H a фотографији су у првом реду који седе са лева на десно г . г.: Селмановић Ћамил, гђица М емнуна Кајтаз, Хасан Ханић, претседник, гђица Д удн а Ступац, Сејфудин Ш еховик; у другом реду с лева на десно г. r. Салих Л акић, Мухамед Хаш имбеговић, Ш уи рија Кратовац, Мехмед Аличковић, Махмут Чичић, Мустафа Паш ановић, Ал ија Чантрић, Омар Чичић, Халил Хаш ибеговић, Синан Хаш имбеговић; у трепем реду с лева на десно г. г. Бахри ја Селмановић, Ибрзхим Кратовић, Латиф Паш ановић, Мехмедалија Хоџ ић, Ариф Скадрак, Абдулхалим Паш ановик и А л и ја Агинчић. сврху Гајрету гђице Минка Рожникова и Анд1>осеја Царцарачевић учптељнце 1'ајретове домаћичке школе у ПријепоЛ1.у. Мјеони одбор ематра угодном дужности са захвалиошћу пагласити да ову Гајретову забаву посетише скоро еви г. г. чиновнцци у Пријепољу a у добром делу n остали rpaђанп муслиманп и православни. Морални успех ове забаве био je одличан и на све прпеутне оставпо леп утисак, a с материјалне етране получен je уепех какав се ннје могао очекивати с обзиром да еу ono Hia.jnaciiBUијu крајевн и у добу највсће крпзе, народ je ииак дао 1'ајрету na овој забави 3705.— дииара, што je наЈбољп доказ колпко се 1’ајрет цени н са каквом кздашношћу иомаже. Mjecnu одбор сматра за прднјатну дужност да овнм путем захмли свима којн ма чиме допринеше успеху ГаЈретове забаве јер тпме помогоше Гајрет н зајамчнше шсговом будућем налретку у овнм крајевнма којпма je идеја Гајрета водиља спасу н напретку. У нрнлогу овог извепггаја шаље Ban ее и фотогрлфијг! приређивачко1Г оабора са днлетантима међу којима се imлазп претседннк Мјееног одбора г. Хасан Ханпћ a од диле. тапата отсутаи je r. Адем Чичић. 2/9 �Гајретова бајрамска забава у СребреницИ Днс 30. апрнла о. г. no обпчају одржао je Мјеопп одбор Гајрота евоју бајрамоку забаву. Поред кипкжигог времепа забава je успјсла у оба правца и у моралпом ц материјалпом иогледу. Забава je одржлта у башчи читаоннце »Змајсвац« ;а биранпм пЈмаграмом. Од ирограмокпх тачака лајвише jb заинтересовао лублику позкати игроказ »Хаџи Лоја«. И ако дилетанти нпеу no звлл.у лпак су показалн успјех у играљу те je комад изнад сваког очеклвапл успио. Публику јл 3., Чпппћ 0., Салихоппћ 0. п Смајловпћ М. no 1 комад. — Нпдаље дароваше IJananoBiih Муитафа и Мсхо na Ооатпце no l номад. (48 комада укунно). Чист приход од кожица Дии. 036.50 Убратих ирилога лрод џамнјама на Бајрам 170 Дин. a сакупилп Лли еф. Кланчевић у Осатици Дин loo.—, 'Jioaah Лбид «мј>. у Занол.у Дии. 70.— Овим путем мјесни одбор Гајрета тоио блпгодарп како. учесннцима забавс тако н дароватсљима те сакупллчима, i. нарочито г. Абид еф 'Возићу имаму матичару na Заиоља, који пуном паром радп за напредак Гајрета. Гајретов теферич у Модричу 17. маја, у недељу, одра&ан je годишњп Гајрстов тсферич у Модричу са слијсдећим резултатом: Прнход тефсрнча бно je Дин. 3329— a од тога потро. шено je Дин. 1729.—, дажле чистн приход био je Дин. 1600.— Да je Гајретова идеја продрла у све народпе слојеве, те да je Гајрет око еебе окупио не čamo муслимане no.ro n свс пријатеи>е нашспа. народа без разлвке вјере, иајбзље ii im гвједочп вслпкнчГајретов теферич у Модричу којп je одржан 17. маја о. г. Загоиај теферич владало je велнко интерсиоh.iibc .мејјУ грађанима и еељанима, a то нлјбоље свјсдочи ОДБО Р Г А Ј Р Е Т А У С Р Е Б Р Е Н И Ц И онај број itcljn премаша 150р људн и лсена који се.тај д.и одазваше. Овдашње Соколоко друштво на челу са старјегаином додуше махом сачињавао муслиманв^и 'свнјет, али ништа- -сокола г. Јовом Благојевипем дошло je униформисало и дала не чиип пмајућп у внду 1:опзсрваушшост нашег нашда. a двпје тачке соколеких вјежби да тиме уволичају наш тефеii Глјрету je донскле главпп цил.* ha се. гнлап!ра мАу мурич. И, овом^-се ; 1П'п аим>м Мјесни одбор Гајрета н »j.i.c mi«. елиманима. f \ / захвл.ч.ује стаЈ>јсшнни 't’nuoja n члапонимл. Иа оиога ie пид« По лов|>шеном лроадаму била je твученд o^ijnn|^?w Q A’SffTOKo! л соколгод идеја пде аа тим да ротпомогџс слак> 1лла u нги-тавл>сно народно весељв\уз no 1вату п .in;eny м т кфлтјрнрј ироепједиу уетапопу. зику• »Meuiiina«. Heee.be 3ј4 »потрлјало ... , ,, 1 зу •'до •v i;.i< iin дси1а II nohii. iora дана случпЈНО била je учпгодока скуиштина Ис ...... ... ' л :ar“ m олииједаЛ^јљ г .....d ј г и г и . a M f a n г,ч д.,.|.,чве и О к * . w јр претсје.таик у ч т ш т ;ама и весеље протекло je у примјерном реду. удружеша. г. Коста Матијашевић дошао иа челу са свим Бруто приход забаве je био Дпн. 1964.— r учител>има n учитељнцама на ouaj тсферич што je од iiaродплх проовјетитеља за евалсу похвалу. Надаље je Мјеснн одбор подузео а,кцију na сакупллп.Ј хурбаиекпх кожпца, те je у граду сакупио[_19 комада. a. даИзвођен.е дрограма отпочело je тачно у 3 сата послнЈи роваше no 2 ком.: Абдурахмановић Едхем еф. Бешлагић Аб- подне. Претсједник Мјесног одбора г. Мухамед Хаџиалпјадулах еф., Ефендић Мујага и Налић Салко; no 1 ком.: Ша- rnh поздравио je госте са једним лијопим говором, у коме je ћирагић На-зим еф., Сиручић Абдулах и Хаки дф., Кланче- изнио програм Гајретов, a на крају говора настале су оваnnh Зухди еф., Ефепдић Фајко, Сиурчић X. Мујага, Kan- ције Његовом Величанству Краљу као и Гајретовом Протекџиловнћ Салих, Буљубашић И., Џанић X., Ефевдић X., Вер- тору Њег. Краљ. Вис. Престолонасљедпику Петру и претлашевић Ј. сједнику 1'ајрета г. Дру Авди Хасанбеговићу, коме je уједие упућсн и поздравни телеграм. Затим су се ређале де1сламаОсим тога je истн одбор развио живу акцију међу муслиманскпм свнјетом na селу и упутио своје замолнице сви- ције и na посљетку je дошао позоришни комад »Унесито мртваца« од Аахмета Муратбеговића, који je изведен на опма и м ам и т матпчарпма у срезу те je у том постигао лијсп улсијех и rano су до данас сакупили и то: Џозић Абид еф. ште задовољетво присутиих. Улогу Расема сјојно je одиграимам матпчар из Запоља 21 кожицу a да]к>каше: Даутовић ле гђица Оиужић Мујесира, icoja je ује/ino изабрана и з.\ Р. 2 ком., Ефендпћ Ф., Јахић X., Салиховић III., Османовић краљицу теферпча. Такођер су доб1>о 0|/џ!гралн своје улого 0., A.onh М., Даутовић III., ILunarah X., Хасановић С., На- Агиницу, гђица Спужпћ Ешрефа, Мехмсдагиницу, гђпца Мелић И. no Заполж no 1 ком., Смајловић Б., Јусић X. Јусић xnh Џемнла, Садију, гђица Дубиновић Хајра a од гооиодо A., Jj’cnh A., Османовић М., Суљић М., Ибрахимовић., Сал* добро су одиграли, улогу Османаге. г. Османбег АПазбего•Kiih Ј., ( .алихопиН A. n Мллкић X. нз Познановића no 1 ко- nnh, Решке, г. Сул.ић Мехмсдалпја. мад. — Смајловић Мула Алија имам матичар из Тохрљакз. Послије евршетка програма наотале су народпе игре n о комада a дајкжали су: Смајловић М., Смајловић И., Чивић иародно весеље. Gajret u svakoj kući, znači samo njezin napredak 280 �Број посјетиоца na теферичу свјсдочи ла je морални успјех био изнад сваког очскиваша. a материјални успјех и уа najnehe нсастојање нијс се могао већи иолучитн, из разлога што у истину у овоме крају влада велика ловчана криna. Гледаћемо да септембарску природбу ако година ионесе што боље извсдемо и материјални успјех бољи получимо. Гајретов Курбан у Бос. Кобашу Mjecim претсјсдиик Гајрета г. др. Браво Хамдија куliHO јс јсдног курбана и ноклопио Гајрету, те јс одбор одлучио да ту овечано1'т издеде иза Бајрам-намаза пред Мектсбом. Оснивање Гајретове читаонице у Острошцу " 14. маја о. г. одржана je главпа годишшш скупштина Мјсене читаонице у Остротцу, тс je иста напродлог г. Мустафе еф. Ћурића, шефа жел>. стнице, једногласно претворена у Гајретову читаоницу. У управу друштва изабрана су слпједећа г. г.: прстсједник: Мухарем еф. Камерпћ, шк. управитељ; потпретс:олник: Миладин Маеал. жељ. чиновнвк; секретар: Зикриј-i еф. Карамехмедовић, тртовац; благајник: Бећирбег Бутуровчћ. обућар: олборници: Ахмст еф. Јабучар, Мехмед DIexnh п Асим сф. Џтферал-ић. Послије Бајрам-намаза одржано je са ћурса једно предапањс о Гајрету no имаму и благајнику Гајрета г. Хуремо- Оснивење М>есног одбооа Гаш ета v Бродапеву (Потепољ е) вићу, у коме je наглагпо носебичан и пожртвован рад ГајПовепеник Гајрета у Бголавеву г. Лутвпт Чешић ™ рста у свим правцима и потребама, овога мукотрпног жпвота. ap.no je скуггштину чланова na 15. маја о. г. рпди осниваља сноменув да Гајрет ради за иашу гиротињу. наш напрсдак it наш спае. Kao мали знак бригс Гајрет сво коље и свога Мјеоног одбопа. a на оонову члана 75. лпуштве.1шх правппп. По полнешеном извештају о своме рашу. т. ј. na време курбана — ma донрннесс своју жртву — са молбом драгоме Алаху за још бољи и успјешнији свој рад и што брже и од 16. јапуапа ло 15 мајп. icoie je скупштппп једногласно ппимила, п олобрила, иепрсд скупштппе захвалпо сс je г. нотпуније пзлијечеље евих нашпх зајодничких — исламскиг — непоља. Послнјс говора. позвао je све присутпс да се за- ПТегкф Башић. лосаднањсм поверенпку na п>еговом ралу n једнички упутс — na чслу са одбором Гајрета пред Меетеб, ^ааузпмаљу за Тајрет ti његове узвнгаепе цпљеве na просгдјс je извршсн обред курбана на најсвечанијп иачшг. те ■,ветном non.v. Ппе.тложена канлпдпштоиа лпгта очбора једнокурбан подијељеи СЈЦктпви. глаетру јоцримљена. те су у олбор унпшла слслсћа г. г.: По<--пнјс тога су спи присутДГн оотЛ ј! upu каФи п цигапретседнпк: Сулејмак Салвовпћ. лпж. пм»м: потппет. 1'СТИ претресајући нпше Ч1тал>е Пу.уагЈешаћ рад Гајрста, те седнпк: Азиз ПГехпкпћ: секретпп ti блпрп.шпк: ЛТvtmiija Ченov тчтжилн да пм сс одмах да.^иу ^»+куime значкс »Бајрлг гић. пероучитељ: одборвпцк- ТТТернф Батппћ претседнпк i к јајрету«, јер xohe да сс клте 'п заките иа Бајрамдвге^ m-tniie. Саво Зпндовпћ н Хру<јтем Kpin'eniTopau. Замештцп. noM »Гајрет«, прн чсму pacnijoоданс свс откупне значве Oiraeoje Гојажовпћ. Се<ћер Жнгорпћ п Живпо Јоковић НалГајретове, јпи озбор:"Т^5ор Лазовпћ, Хусо ТТТппритовпћ п Назпф POBiih. Даљње п р о ш и р с п >е Га/ретове о р г а н и з а ц п /е Оснивање Гајретова одбора у Сочицама (Прибој) 2 П. аирпла т. г. одржана je екупштниа чланоијГ Гај|к>та у Гочицамл радн оениваља Мјесиог одбора. d A n iiiT iiiiu je прпсуствовало 57 члаиова. a ’глаiroBo je поздравво г. СсјФе Бајрамовпћ и прочктао писмо* Главног одбора у кбме no здравља све чланове и жслн сретан уЛгјСх^у раду. , Ha то je г. Стјепаи Бабић. учптељ одржло прелавап.е о иосташсу Гај|>стд и његовом раау на ттодизап.у ćena. Иза тог-\ je био наотављен упис нових чланопл, a no том je повјсоеh u k г. Смапл Скорупан, држ. пмам прсчложпо члапопима eniira.K управпог п иадзорног одбора, те je na његов пргдлог нзабран слијсдећп одбор: ирстсједшпЈ: Cejtjio Бајрамовпћ. држ. имам; потпрстсједншс: Ибро Тсрзпћ, трговац; гекрстар: Стјепан Hafinh, учнтсл.; одборниии: Хасаи К]>ехо трговац, Ибро Гејфовпћ земљорадник и Мсхмед Турч;уninh земљораднпк; благајник: Гмапл Скорупан. Надзорнп одбор: Илнја Остојнћ учптељ, Шемго Страпл и Емии Страил. Замјспици: Хаоаи Окорупап, Мустафа Ахметагнћ, Јусуф Бајрамовпћ, Латпф Орапл и Мсхо Хшдовпћ. Мсхо Туркушић ставпо je предлог н апел na члановс да се ускоро поднгну п|ки;торнје за друштво, што скупштппари уевајају u ставл.ају одбору у дужност да се за то побрипу, kuko би друштво угкојН) нмало евоје просторнје. Пропагирајте задругарство! Ha коицу скупгатпно r. Heiiruh захваљује се скугштпнакпма na указаном поверсљу и пзбору. молећп тако чланове„ таКо п одборнпко ла га у ралу зд Глјрст n na ширељу ердпђ ттотпомоту. feerppni узвишејгах цпљсва Оснивање Гајретова одбора у Корају У нашом mcctv у падн.е време опазио re je рад за Тајрет мнот живахнијп. Пошто су отелољене мпоге препрскс. које <\v кочпле ГаЈпетов паппелаЈ!. то су прпјатељп Гајрета са поверенпком г. Џ. Азабагићем покренулп жнву акцију за npnк у п ј м Нвс чланова u оснутак МЈесног одбора Гајрета. У овом je највнше прпдонео одбор овлашље чптаонпце »Слоге« у којем су впаднп иационалнп радницп п пријатељи псламског напрстка. За кратко врсме впдео се je впдаи успех, јер ?е je прпкуппо довољан број члаиова и то пајвпђенијих љулп пз места, те се je за 15. о. м. сазвала скупштпна Гајретовлг члапова. Ha скупштнну су радосно дохрлплп готово сва улпсани члановн, јср су свесни да пм je само у Гајрету спао. Врсдно je споменути, да су некп пустпли п no коју гузу радоонпцу, што наше место дожпвљује оно за чим «у свп прнјатсљи иашсг псламског п народног налретка већ чдавпа жудилп. Прво je отворио скупштину поврснпк Гајрета г. Азабагнћ п укЈ)атко изнео рад Гајрста, a затпм je прочитао предавањс »0 Гајрету« г. Саклба С. Ariiha, који nnjc мога« присуствовати окупштини услед тога што je бпо спрсчсн службеинм послом. У овом предаваљу г. Агић je onuitipiinje оанеао оонутак Гајрега, нотребу његовог оснутка те љегов корисни и успешни рад све до даиас. Ово предаваље су npuеутнп с напетошћу саелушали и пропратили са громким клицањем Њ. В. Краљу Александру I., Престолонаследнику Пе- 281 �тру Протектору Гајрета те Дру A. ХасапЛеговићу, иретседнпку Главног одбора Гајрета. Иза тога се je прешло на избор претседника и осталих чланова Мјесног одбора, те се за претседника једногласно изабире г. Сакиб G. Arnh, стари Гајретов раденик, a за од борнике <г. г. Абдурахман Чаушевпћ, Џемал Азабагић, Мухаремага Салиховић. Душан Јовановић, Хасан A. Вегић n Реџеп Мухаремовић. За заменике ir. г. Рифат Узејровлћ, Сафвет Залмовпћ, Ајет Узејровић, Абаз Кифић н Рамо Јукић. У надзорни одбор нзабрани су г. г. Фанк Бегић, Алијага Н. Бегић н Драго Јовнћ. По свршетку скупштине чланови су се мирно п задопољно рачишлп тврдо обећавајући, да he много порадити за Гајрст и његове идеје. Ичабранп претседник и чланови одбора те заменнци одржллп су своју прву конституирајућу седницу данас, те Тодосић cpecKir пачелник и Мнхајло КалДЈлатијевић претседник штилске општике. Заменици: Хуснија Мустафа, Хусеин X. Реџеп, Димитрије Барушлијевић. Самарџијевић и Хусепн Бакалин. Кон сти ту ц и ја Мјесног одбора у Сребренику (Тузла) Ha сједннци од 17. маја т. г. изабрани одбор у Сребренгеку консттуисао се je на слиједећи начин: Претсједник: Мустафа Суљкановић; потиретсједннк: Алија Мујчиновић; секретар: Хасал Јашаравнћ; благајник: Ибрахим Јуш ћ; одборници: Омер Чизмић, Ахмет Џанић, Хасан Мујезпновић. Алија Јашаревић, Мехмед Мухаремовић. Замјеници: Мехмед Хаџић, Мухарем Хаџић, Сафер Џамбић и Мустафа Шерпфовић. Надзорни одбор: Осман еф. Јашареиић. Мехмед Ибрахимовнћ учтатељ и Ахмет Мујединовић. СВРШ ЕНЕ УЧЕНИЦЕ АНАЛФ АБЕТСКО Г ТЕЧАЈА У су се конститупсали овако: Претседник г. Сакиб С. Amh, лотлретседник г. Мухаремага Салиховић, секретар г. Џемал Азабагић, благајник т. A. Чаушевнћ. одборници без функције г. г. Д. Јовановић, Хасан Бегић и Р. Мухаремовић. За претседника надзорног одбора изабран je г. Алнјага Бегић. Чланови одбора донелп су неколико лепих зажључака како he се што брже и успепгније порадати за Гајрет. Kopaj. 17. маја 1931. Гајретовац. Редовна годиш њ а с к у п ш ти н а одбора Гајрета у Ш ти п у 17. маја о. г. одржао je Мјесаи одбор у Штипу редовну годишњу окушлтину у просторлјама Гајретове чптаолице. Скуплпину je отворио претседник г. Али Шефпкбег и пред ложио да се упути поздравна депеша Њ. li. Краљу Алексакдру I., a затим je секретар г. Хусеин Јахић поднио извештај о раду друштва и о успеху. После прнмљеног благајничког извешгаја, нрешлс се на бирање нове управе. у коју су акламацлЈом изабрана следећа г. r.: претседник: Хусеин Јахић; лотпретседник: Налим Ахмет. вероучнтељ; секретар: Даут Идричовић, учитсљ; благајник: Алп Риза Ибрахимовић, држ. имам; одборници: Јагода Обрадовић учнтељица. Мнлнца Антић учитељица, Ачиз Оарван прлпр. шер. суда и Мнле Недељковић пошт. чии, Надзории одбор: Еиипкон Веннјамин Таушановић, Мирослав 282 ЗЕНИЦИ СА ГЂ И Ц А М А НАСТАВН ИЦАМ А . Р а д Г ајрет а н а с у з б и / а њ у н еп и с м е н о ст и Гајретов аналфабетсни течај у Зеници У дјевојачкој основној школл у Зеннци органнзовап ј*> аналфабетски течај. Рад у течају отпочео je 20 . децембра. 1930. и трајао до 9. маја 1931. год. Настава je вршена свпког радног дана од 14—16.20 сати. Овај je течај одобрен одлуком Министарства просвјете и саопштењем и одобрењсм Краљ. бансже управе у Сарајеву. Прекида у течају није било. Испит у течају био je 9. маја, којем je присуствовало 32 ученице. Испнте je почео у 9 сати и трајао до 13 сати. Од 32 ученице положило je испнт с успјехом 29 и то: 6 ученица с одличним, 8 са врло добрим и 15 са добрим успјехом. Овај теча.ј je састављен од самих муслиманских дјевојака, које су за читаво вријеме показивале ванредло интересовање за учење. У овом течају многе су ученице савладале оба писма (ћприлицу и латиницу). Наставнице тсча> биле су учитељице гђице Зора Петронић и Савета Мариновић. И овим иутем Главни одбор се најтоплије захваљује вриједним наставницамд овога течаја. | ]есте ли одржали I Гајретову годишњу забаву? I �Аналфабетски течај у народној основној ш коли у Стијени (Ц а зи н) Ha дан 0. маја 1931. одржан je завршни испит аналфабетског течаја при народној основној школи у Стијени. Исннту je присуствовао поред наставника течаја учитеља г. Челиковнћа Оулејмана још среоки школски надзорннк г. Мплан Сучевић и чланови Мјесног школског одбора. Испит ,)е полагало 31 обвезник од којих су 29 с успјехом положили, a остала два ниеу могла задовољити. АН АЛФ АБЕТСКИ ТЕЧАЈ У ОСН. в Ш КО ЛИ У Д а р о -в и и п р и л о з и Гајрету Прилози из Озрена Мјссни одбор Гајрета у Озрену приликом Курбан БаЈpiaaia раепачао je зцачке »Бајрамлук Гајрету« н укупио Дии. 140.—. Прилози из Велеса Повјереник Гајрета у Велесу г. Алн Рпза Садикивић сакунио je п]к>шлог Рамазанског Бајрама овоту од Дип. С Т И ЈЕ Н И (Ц А З И Н ). У С Р Е Д И Н И УЧИТЕЉ Г. С У Л Е Ј М А Н Ч Е Л И КО - Ић и п р е т с ј е д н и к ш к . о д б о р а г . н а р а к о в и ћ х у с е . Како су полазници добили букваре бесплатпо од Гај- 575.— пред џамнјама за Гајрет, a прилпком Курбан Бајрама рета, то сматрају за ćeojy свету дужност да се лстом покре- .сакупио je своту од Днн. 446.—. и нсте дозначио Главном одно оахвале уз обећање^да he бити увијек Гајрртови приЈа- бору. тељи, те потпомагати и шириш н>егову акцију. И овим тгутем Главни одбор изрпче овоју здхвалност Послије голоженог и с п т Ј говорилн су: Љ ш у а т љ . г. С аджоиЛу ш i о ш м гакш ги * дароватељима. чија нам имена нису достављена п молпмо који нас je учио и Гајрет што пам je дао бесплатно букваре, пх да се и у будуће сјете Гајрета са прилогом. учинили су највеће доброчингтво Отворили су нам очи, прогледали смо, na вшпе нисмо слијепи«. И С. ч— Д а л * њ и у п и с д о б р о т в о р а и утелжел»ача Гајрет а Даљњи добротвори и утемељачи ‘ Tokom мјегеца маја уппсаше се за чланове добротворе: из Бијељ ине: г. Мустафа Џеллл Садпковић п из Сарајева: г. Фехим Селнмовнћ, влаковођа. За чланове утемељаче г. г.: из Буж и м а: Код повјереника г. Ибрахима Мустафића уписали су се за чланове утемељаче; Мупшћ Осман. трговлц пз Махмић села ii Хасал Дураковпћ, cnir Мугтафе еф. трг. из Мразовца. из Кглесије: Оиманбег Газибеговић, Муотафа Газибеговић. Смлил Имамовић и Смаил Мехмедовић. I Уписујте даљње добротворе | I и утемељаче Гајрета! ј Прилози ж еиског Мјесног одбора Гајрета у Градачцу Гајретов женски одбор у Градачцу дозначио je ГаЈрету своту од Дин. 110.— добровољног прилога. коју сакупише приликом Бајрама као бајрамлук гђице Хатиџа 'Ппшнћ и Разпја Незпћ a дароваше: Дин. 20 — Мустајбег X. Ибрахнмбеговић. no Дии. 10.—. Макеума х. Сенднћ, Хасиба х. ГрадашчевпИ, Расема х. X. Ибрахимбеговпћ. Фатнма х. X. ХлфнзовиК Хаснба х. X. Ибрахимбеговић. Шемеа х. Мпџић; no Дпн. 3.—: Џемила и Осмаи X. Ибрахимбеговић; no Дин. 7.—: Пемба х. Имамовпћ н Омербег X. Иброхимбеовић. Сакупљацима ir племенитим дароватељпма топла хвала! Курбанске кож и це из Бос. Кобаша Мјеснн одбор Гајрета у Бос. Кобашу дозначио je Гајрету споту од Дин. 155.— као утржак дарованих курбанекнх кожпца и то од г. г.: Мехаге Диадаревића, Ризабега АлпбеroBiiha. Дервишбега Алпбеговића, Реуфбега Алнбеговнћа. Мустајбега Капетановића и Гајрет-курбана. Велика хвала ir благодарност дароватељима Поклон курбансних кож а Гајрету у Рогатици Приликом прошлог Бајрама иријатељи Гајрета у Рогатицн даровпли су курбанске кожпце за Гајрет и то: 283 �a) говеђс коже: Шахиниашић Идрисбег, Шахишташнћ Занмбсг u Хаџи Дедић Заим: б) бравије кожице no 1 комад г. г.: Шеховић Едхеи, Вајзовић Хатемо х., Хафнзовић Шиде х., Пашић Мурл.тбег, Пашић Тајиб, Папшћ Ахмед-Рнза, Хефпзовнћ Решид, Хпфпзовић Абдулах, Хафпзовић Муст.гфа, Хафизовић Галиб »,ф.. Тсспереџић Едхсм, Псшто Хасан, Пешто Дервага, Пешто Рспгпдага, Лихнћ Ибрахшхага, Хафпзовнћ Едхем. Арп«утлија Хклмпја, X. Ахметовпћ Мустафд, X. Ахметопић Мухамод, Чапљпћ Рагибага. Коро Сулсјмаи. Џанановић Мухамед, Дпiiџuh Мухамсд, Данџић Ахмсутга, Дпиџић Лутфага, Даиџић Абдулах, JcrcHicomih Ахмсд еф., Дапџнћ Осман, Bparaconiih Едхсм. Соколовпћ Ахмсдбег, Тсокерсрпк Ахмед, ципелар. ШсTiih Дервпшалпја, Добраћа Мустафа пз Вратолова, Браш.о. inih Нозирбсг пз KoBiii.a. Мушовић Хамид пз За.ома; пп лвије кожпцс: Горушаппн Јусуф, Г>оровац Мехмед и Томпк Др. Алија. Свпма даропаоцима топла хвалп. Сакупљ ена храна за Гајрет у Бос. Кобаш у П ри лози из К отор В арош и Г. Едхсм Диздар сакуино je на ссргију пред чпршијском џамијом у Котор Варошп Дин.' 100.— ирилога, a од проданнх зпачки »Вајрамлук Гајрсту« добтено je Дшг. 184. Прилози из Миоча Прилнком Бајрама Mjecini одбор Гајрета у Миочу (срез Внпгеград) распродавао je 1’ајрсгове знлчке *Вај|1а.млув Гајрсту« и укупно Дпн. 160.—, a na сијслу сажупљсж) јс Дпп. 110.— iu>jy своту даровашс г. г.: Дин. 20 .—: Вехбија Смајовић; no Дин. 10.—: ТПмхип Ејубовић и Ариф Вахтовић; no Днн. 5.— : Хаџи Алнја БахTOBiih, Додо Бахтовић. Обрен Стонковнћ, Решид Опахија, Рамнз Шсхошгћ и Бајро Бахтовић; no Дин. 3.—: Шерфо Фазлић, Асим Калафат, Хамед Чаушевић п Фатилп Бахтоnnh; no Дии. 2.— : Фехим Xaynh, Шахмн Чизмић, Алија Хру(темоџић, Фернд Хасечпћ, Адем Кушевић, Сродо Новаковик, Нбро Хагечпћ, Сухбпја Бахтоиић, Ибро Смајовић, Фехим Фазлић, Рукнја Бахтовић, Алија Мсмишсвнк, Сумбула МемнmcBiih н Муша Фазлић. Mjerim одбор у Бос. Кобашу сакупно je слнједекс прплогс у нараг.и за Гајрет: Прилози из Калесије (Зворн ик) no loo кг пшенпце: Мустгјбег Капетановнћ п Ршабвг Недавно je поетавл.еп повјерснш;рм Гајрета за КалсАлибеговнћ: 5 кг: Мујо Ђукерпћ: 200 кг кукурузд: МуГтп бег KaiieTijioBiih; ion кг: Алпбсговић: no 50. кг: Ме>цга'Днз- ерју r. Наим Пашпћ, учптељ, којп je одмах ио прнмипку декрета^тоочео с радом, упоанавши впђенпје људе са Гајlapemih н Петар /Бекић;. 40 кг: -IJIeho Хајд.унтић: no 30 пг. Мехмед Девић; no 20 га* Абазбег А л п б тж п к Лдем Дедић, ретом и iboi’OBo'i идејом и отпочсо са ушкч>м члплова. До сада je уписао Sfi 4.injiona, од цојих су 4 утемељача. ПТериф Пајјжћ. МухарЛг Глухалић, iXyiVjnn Каппђић, Ај-о Ha 15 маја бнло je у селу Миљпловцвма огпорси.е џаМсхичнћ, Салко Грбић, ТСоста Т&кн% Дедо Мујпчнћ и Дтиф 'мпје (џамнја je попрапљсна),. којему су ирноуствовали г. р. M.vMiiiionnh; 17 кг: Фахнр Дрдић; ,l5 кг: Муниб Грбпк; no 11 муфпија Курт нз Тузпе n шор. судија г. Хајровнћ пз Злоркг: Ибрахпм Мухић и Галпх 'B.T'tepnh: Хусеји Зукаnonifh: 10 кг: Рамо Хо1£јЈк ?ЈГујо Т v i е р 11h \ Oiл пх. Ту je г. TlaшнVi скуппо Дпн. 154.50 дооропољппх прнnmi. Хусо Мумпнопп^ н Бладо Грумић: A Ir.f алпја 1«.Ћучаппн п Рашпд Хрн.нБ: 40 кг: Халпл Вехпбоицћ. •1w'a иа <«‘|»гијс, a п Бајрамоке значке je скоро one раси1>одао. Храпа je лпцигаццјом унопчеиа na Дпн. 1242.25 u доКурбанске кож и це Гајрету у Б у ж и м у лначсна Главном одбору Глјрпц,’ Повјереник Гајрето у Бужиму г. Ибрахим Мупафић Сакупљачима и даЈКжатсЈ^мма наша благода] pani родао je све бајрампке штчке n доздачио Гајрету Дин. 105.—, a ових je дана. дозпачио Дшг. 120__као утржал од Прилози i Рипча 5 ироданнх курбанскнх кожица. т;ојс даровашс г. г.: Ибра. Прнгодом Курбаи Бајрама |рама у џамнЈама саиуин хим X. Шахиновић, трг., Ибрахпм Б. Шахиноипћ из Ва.р. сергијп за Гајрст: ^ _ч_ Ријоке, Ибрахмм Диздарснић (Оптиица) из Вар. Ријеке, ИбХлсап еф. Реџић, имп.м џпмијс Отока* Дшг. 30.50. Омср рахим Мустафић, нопјеренпк н Хусенн Ђулић нз Мразовца. еф. Лнповача. пмам џлмије ИбрахимпаппН^ лДпи. 34.— Надал>е je повјереник г. Ибрахпмпашпћ. учитол«. oaity- Прилог у иурб. кож и цам а из Бродарева пио 3 курбангке кожице п то од ДервпшГпта Бпinhcmiha п:< Новооеновани Мјсснн одбор у Бродареву сакуппо je 4 P'iniiha (2). Бећирбег ИОрахпмиашпћ из Рипча н Смаилбет куЈиб. кожпгца прнлнком Бајрама. a да 1)оваше их г. г.: ШеИбрахимпашпћ нз Ринча no једиу, које je уповчио за Дшг. рнф Bauiiih, Решид Даутовић, Ar/ia Кријешторац, Мешо 100.— Нријешторац, XiiytTeM Кријешторац. BeViiip Садиковић, МеСакупљачима u дзропатсл.пма тонла хвала! до Подбишћашш n Рсџо Подбишћаинн. Ш Прилози из Острошца Мјеснн одбор Гајрета у 0>трошцу сажунио je прилнком Курбаи Бв-јрама своту од Дин. 05.— добровол.ннх прп. лога за Гајрет. Р азн и д о б р о в о љ н и п ри лози Гајрет за Разии добровољни лрилози Гајрету Tokom мјссеца маја дозначенн су Гл. одбору слнједећи MUSLIMANI, UPISUJTE UDJELE JUGOSLAVENSKE PRIVREDNE ZADRUGE I ŠTEDIONICE U SARAJEVU Udjeli se mogu upisivati I sa agrarnim obllgacijama. Prostorije zavoda nalaze se u Ćukovlća ulici 5 I. kat, u blizini Ferhadije džamije. 284 прилози: Мјссни Мјеени Мјесни Мјесни Мјсешг Мјесни одб«1» одбор одбор одбор одбор Одбор Гајрста Гајрста Гајрета 1’ајрета Гајрета Гајрета Чапл>И1Еа Дин. 350.— , Битол> Днн. 100.— Бихаћ Дии. 153.— + 1434.75 Коњиц Дин. 350.— + 250.— • Вншсгрзд Дии. 910.—. Џивар Дин. 90.—, �Мјесни одбор Гајрета Сјеница Дин. 100.— Мјесни одбор Гајрета Тузла Дин. 42.— Мјесни одбор Гајрета Сребреница Дин. 33.— Мјеони одбор Гајрета Бањалука Дин. 1921.75 Мјесни одбор Гајрета Гор. Вакуф Дин. 519.25 Мјесни одбор Гајрета Љубушки Дин. 870.25 Мјесни одбор Гајрета Кључ Дин. 1340.75 Мјесни одбор Гајрета Рогатица 1237.50 Повјеревик Гајрета г. X. Ариф Хамзић из Касаповнћа Дин. 30.— Оулејман Челиковић. учитељ н* Стнјене (Цазин) Днн. благовремсно од лекара тражпти помоћ. Држава у свима већим местима осповала je Домове Здравља при ШЈЈнма се беонлатно лечи и сифилис и све опаке сличне болести, на тамо и без завора и без бојазни треба обратити. Крај предавања г. Др. Бараћа пскздрављен je бурним: Живео После г. Др. Бараћа говорио je г. Бора Jociiuounh, претседник овдашњсг друштва трезвеиости »Нада«. Јаено, како то г. Јооимовић уме, говорио je о задацима друштва трезвености, подвукао, да и Гајрет у својим правилима захтева од својих чланова, да се боре противу алкохола н повао присутне. да се нридруже великнм фалангша оипх, кохола. •ч ' Н ЕД А В Н О О С НО В АНИ М Ј Е С Н И ОДБО Р Г А Ј Р Е Т А У Ш АПЦУ СА СВ ОЈИМ Ч Л А Н О В И М А TZr И ЧЛАНИЦАМА. Најаад и наш уважиш суграђаашн г. Драгомир С. Пстровић, овдашњи адвокат, пријатно изненађен, одушевљен и раздраган расноложењем приоутних и решеношћу прнсутннх. да оваавим радом сами допринесу своме добру и својој грађанској свести, добио je реч и поздравио сложан, корисган и родољубиви рад Гајрета и иозвао прнсутне, да на овоме родол>убпвомо послу истрају, да се не осврћу ни лево ни деоно, да се.не збуњују неразумевању и несхватањем, im О ст а л е в и је ст и које he овде или онде наићн, јер оно што je н како je сада Нови повјереник Гајрета Гајрет почео у њиховој средшш то je баш оно што je наЈОвих дана именован je повјереник Гајрета ча Сл. Брод потребније п хојс ће им нееумњиво користити. Говор госпог. Омер Татаревић, жељезнпчки чиновиик п бтишш Рајретов дина Драгомира С. Петровића, довео je о;1ушевл>сње до питоиац. врхунца. Муслимаии и муслиманкс сасвим правилно су разумпли, да им najavu ауторитет ноше средине вели: — н а Ж ива Гајретова акци ја у Ш ап ц у д о б р о м с т е п у т у ! и то се читало са свих лица и иа Мјесни одбор овд. Гајрета почео je свој рад популар- свакога ока, које je и благодарно и радосно еијало. ним прелавањима. Прва су држана у претпрошли петак 15. Друга предавања одржана су, у прошлу недељу, 17. ов. о. м. у 8 и no часова у вече у бапггн г. Ибре Милића и Суље ii. у 10.3H чдеова на истом меоту и то само з а ж е п с к в . Салкића, у улпци Авде Карабсговића. Било je као што смо Улаз je био окићен заставама. Музика je дочекивала гоошчв, neh јавили првко 200 душа овдашњег муслималоког жнвља. међу којима су биле зг-ца Лепосава Ђ. Петровпћев-а, нретседHa почетку je отпевана државна химна, која je попра^ена нпца Кола сриеких сестара, г-ца Божнца Јовановићева, пробурним клицањем Њ. В. Краљу и Југославији. Претсадник фесор н зоступшгд управника овдалш>е Учитељске штсоле, М. 0. Гајрета, г. Миливоје Исаковић, говорио je о Гајрету и г-ђа МитровиНка, пензнонерка; г-1)а Др. Малојла СтојановнИ.ОГОВИМ настојаљима да муслиманске масе просвети, кул- ha, г-1)а Осмвиагићка, г-ђа Пурнватрн, г-ђа Петровићка, поттурно и национално ојача, да свесно послуже Краљу, наро- претседннца Гајрета, г-ђа Исаковићжа, г. Боривоје Оганоједу и Југославији. Г. Исаковић саслугаан je ш.јшикл>ивије n вић, директор жел>. Дриноке бановине, т. Душан С. Коњсвић, врло често прекидан клицањима: Живео Краљ! Живела Ју- директор гнмназије, г. Мплутин Милутиновпћ. геометар, г. гослашгја! Поеле г. Исаковпћа говорио je г. Др. Љубомир Ж. Гаврић, трговац, г. Д јжг. Танаопћ, трговац, Лаза ТЈорђевнћ, Барач, шеф Дома Здравља, »0 оифилиоу«, на такав начин. кафеџнја и други. Башта je била нуна женског муслиманда га je апсолутно сваки рааумео. Готово рељефно г. Др. Ба- ског свијета, a било je и мушких, који су хтели, да #чују и pah je лзнео све стрпшне пооледице ове болсоти као и то, ова продавааа. * т ? да се наука данаг успешно бори са овом ооцијалном немзни, Оастанак je отворио претседник Гајрета. г. Исаковић само треба раикинути оа. ногрешним и лажним стидом и кратким говојхом о жени, мајци, ћерци, сестри и дотреби да Шегртски дом за' П1»одане значке »Бајрамлук ГајретЈЧ Дин. 429,— Мушки конвикт Сбрајево за продане значке »Бвјртмлук Гајрету« Дин. 904.— Шегртскл дом за продану куро кожицу Дил. 50.— Среско Вак.-мсариф. повје^ из Зворника Дин. 590.50 285 �one буду просвећене. У тој намери, данашња предаваља прпређена су. Г-ца Лспосава TI. Петровићсва претседница Кола CpnuKHZ сета1>п, дпвним рсчима поздравнла je нашу плЈмла. колоког друштва, мусл. занатл. удружења »Сеиаат«, мусл. хуманог другатва »Доб|»отвор«, мусл. шпортског клуба »Змај од Босне«, чији je ујодно и претсјсдник. ђу просвегну установу Гајрет и изјавила, да he га Коло свесрдно помагати. Ове топле речи г-це Лсгронићева пзазвалв су буру клицања Колу и г-ци Петровићевој, која je и пвачс у муслиманском живљу нашега места веома поштована. Затим je г-ца Др. Јелица Бресијанац, лекер Дома нар. здравља, предавала о т у б е р к у л о з и. Ми немвмо речн, којима би описали успех г-це Бресијанчеве. Знали cuo да Ju r-да Др. Бресијанчева, не само међу ингелектуалкама n jar>Hiiu социјалнии радницима нашега краја, него и много дал>е, jetuia од најјачлх за популарисаље науке, али призшјемо, да je овога пута надмашила. Све je било јасно, разумл.нво, готово очигледно у колико то може бити речима. Свака реч je гутана. Нижо нгаје осетио, да. стоји, јер и поред јасноће, било je тако пнтересантно, да се умор нвје осетпо. Слушало се са пажњом, која je одавала култ, a нпЈе ни чудо, кад се зна, да. je међу слушатељкама велпки број оидх, којима г-ца Др. Бресијанац no својим самарићацским occh.i јима, свакодневно указује помоћ. Најзад говорнла je r-ца Зора Васнљевићева, профзгрр^ овдашнње гимназије, о п р о с в е ћ н в а њ у ж е н е . Ово jt> прво популарно предавање У нашој срединп ове симпатчзд« интелектуалке на којој je све у складу са оиим: — писам вила, да вијам облаке, већ девојка да тледам преда ре. tfcoма разумл>нвим речима, госпођица Васиљашфсва, импрееибннрала je, тако ррћи сугефграла. У глабу ггце Васиљевнћеве има нсчега токо пријатЈГог, да лнчи на Мелодију, коју бв човек пожелео да сталдо слуша;с уЛвеВој појави je толико благостп, пнтомостп, да већ само jo осваја, a кад со овомс Г. ХУСНИЈА ШЕХОВИЋ дода још и једно стручно и опште* 1емељпо, TaKopohn унивсрзално образоваље, којнм госјј^ ицЈГ Васиљевићева poene •ве године павршио je г. Шсховић 12 годиаа пожртонда није тешко зажључити, да je г-ца Васиљевићева цовдог рада за Гајрет, јер позитивно зиамо, да je са встом пажљнвије саслушана. љубави веома активно прије доласка у Тузлу радпо за ГајОвим су предаван>ц_ завршена. После тога се развнло коло, које je шарешглом орије^талног одела давало паро- рет у Брчжом, Сарајеву и Приједору. Стога Мјесни одбор сматра својом дужиошћу, да се Јавчиту драж. Ј д ш и но захвали г. Шеховићу на његовом дугогодишњсм раду, да Захвгла Занатлијском уд руж ењ у у Рогатици му честита уопјех п, да на примјер гооподипа Шеховића ГТриликом прошлог Бајрама Залатлпјско удружење у улозорп многе и многе омладинце, a иарочито оне, које je Рогатнци уступило je беоплатно _свој тамбурашки збор Мјео- Гајрет својим издашним помагањем задужио, ном одбору Гајрета на његовом концер^у, на чему нека je овом Удружењу топла хвала. У м р л и р а д н и ц и Гајрет а Х у с н и ја Шеховић Да je и овогодшиља Гајретова забава у Тузли успјела поред лијепог броја врснпх и несебнчних прегалаца, велика заслуга припада и г. Хуснији Шеховићу, књиговођи Прве хрватске штедпонпце, који je и као режисер и као дилетант и као акттш и члан Гајретова пјевачког збора уложио много труда да забава што боље успије. To je човјек, који службујући у Тузли већ 8 година неуморно ради, не само у Гајрету, него и у осталим муслиманскпм институцијама, показујући у свему веллку anmmност и несебичност. Од нарави пун здравоег хумора и животног оптимизма, on те своје одлпке уносж и у рад за наше опште муслимашжо добро. ПомоИу тпх својих одлтпса on успјешно прпкуиља око себе муслиманоку омладину, na се олободно може pehn, да. je н>егово иЈинсуство и у пјевачкоме збору бпло новод многоме омладинду, да у љсму судЈелује. Чланови Гајрета у Тузли цијенсћи пожртвопнв рад r. X. Шеховића бирају га већ ноколико година у одбор. Г. ШеxoRnh ,је врло обл.убл>ен у свима муелималским друштвима и ужива неподијељене снмпптије, како стардијег тпио и млађег свијета. He само да он гвој трул улпже у Гајрет, пего Je он врстап функднонср друштва банклвнлх чипошгика, со- 286 Зејна И. Драче Дне 15. маја овс годипе умрла je пенлдаио након краткс болестп млада и вриједна Гајретова раднида Зејна И Дра* че. Ова je вијест болпо одјекнула у цијелом грађанству Мостара, a особито међу Гајрстовнм радницима. Још болнпјс би.ао што je та вијест сасвим неочскнвано и нспадано дошла што смо je сви до пред пар дана видјелн всселу, пуну живота и воље у раду за Гајрет. Khn једие од најугледнијих породица у Мостару рахмстли Зејна je no свршеној стручиој школи у Мостару отишла у Бооград као Гајретова питомнца на даљње школовање. Након завршепса школовања одмах je с великим маром п еланом прихватила рад за Гајрет. Била je једна од најактиташјих одборница нашег Женоког одбора. Мила, ведра и пуна младости, свакога je увијеа сусретала са себи својственом љубазношћу. Ha вијест о љезиној непадалоЈ смрти, лебдило je на свим лнцима страшно запрепаштење и n питаље — зашто баш ona — зашто једпа од најбољих и наЈпедријих. И иа величаиственој џснпзи гдје су сс поред миогобројног грађшггтва окупили сви Гајретови радници, опажала се дубока и ненадана бол и отрлховито запреиаштен.*, �Овојом тугом Гајретови радници оу длли гпонтан и неуоил.еи изражај саучсшћа цијелој фамилији. Uauie драго Зојне кишо iicmu међ.У нама. Зла коб je отргнула. icj редова Гајретонп.ч радмпца п од н.е;шне тужие е А Х М Е Т Л И Ф А Д И Л Е Х А Н У М А ИМ Ш И РО В И Ћ секретар женсног одбора Гајрета у Тузли Р А Х М Е Т Л И З Е Ј Н А И. Д Р А Ч Е фамилије — али he његган садгопрегалачкИ рад и њезин ведри смијешак остати вјечито х. нмотм срцима. Сви Гајретови радници сачуваће у својим срцима успомену метли Зејну. Сјећање на њу биће вјечито сјећање на нешто благо и добро. Тужној и уцвиљеној плрбдици наш најискреније п најодаиије саучешће a (Uiaroj и доброј души рахметли Зејнс Божија милост! v Мерхум Фадилеханума i Имшировић Мушки и женскл одбор цијснећи рад гвоје рахметли сираднице приредио joj je врло лијеи испраћај до вјечне куhe зажеливши шспој души рајег.о иасел.и. Љеиом добром н I M ™ 1* 1 Тежак губитак задесио- je ових дана Женоки одбор Гајрета у Тузли, јер je 21. маја о. г. преселила се на бол>н свнјст вриједиа секретарица женског одбора, госпођа Фадилеханума Имшировић. Рахметлија je била једна од оних ријетких наших жена, које поред својнх огромних кућних послова нмају времена, срца нлечешттости и разумијевања и за културно-просвјетни и хумани 'рад и, као таква остаће у дугој усномени међу муслимаискои тузланском сиротињом и својвм другарицама из Гајретова женског одбора. Због своје племенитости, доброг срца и пожртвовног рада била je вољена и цијељена, na je отога жалост за њом још већа. Требало je рахметлију видјети зимус на послу, када je женски одбор водио акцију за одјећу и обућу — 80 сиромашне школске — дјеце, са колико je воље, љубави и материнске топлине та жена радила. При помисли, да смо je изгубили срце и тијело нам застрепи, a очи сузама оросе. Гајрет у рахметлији губи врсну силу, јер се неколико година својим радом истицала на многим Гајретовим приредбама. Ове године приликом годшпње забаве управо je жртвовала саму себе, јер je неуморно радила скоро 24 са.та непрестано. Послије забаве нагло се разболила због камена у жучи, подвргла се операцијн и, након кратке алл тешкв болести испустила je своју племениту душу. Колико joj je лежао Гајрет на срцу за илустрацију навешћемо само то, да je дан прије операције, можда у самртнни мукама, молила своје блпжље, да joj среде спискове чланица^ које су приложиле за бифе и томболу за прошлу забаву, да се исти могу правовремено објавиги у листу. Д&кле и у својим најтежим часовима била je ревна н савјесна те иислила на драги joj Гајрет. уцвиљеном мужу, кој1К ието као и његова рахметлија воли и радн за Гајрет, изјављујемо наше искрено саучешће. Успомена на рахметлију сачуваче се дуго и дуго међу С. М. љеним сарадиицима u сарадницама. П о з д р а -в н е д е п е ш е п р ет сјед н и н у ГлаЂНОГ о д а о р а Гајрета Поздравне депеше претсједнику Главног одбора Гајрета Брчко: Са конституирлјуће сједнице Мјесног одбора Гајрета у Корају поздрављамо свог дичног вођу Дра Авду да га Бог поживи на дику и понос свих нас. — Претсједник Сажиб Агић. Модрич: Са великог Гајретовог теферича у Модричу сакупљени Гајретови пријатељи и рЈдпици поздрављају Bat. н желе да Вас и даље виде у својим редовнма i;ao првог и иокреног родољуба, народног борца и свог одлпчног вођу. — Мјесни одбор. Захвалност п ретсједнику Главног одбора Гајрета Пригодом прве одржале скупштине Мјесног одбора Гајрета соларе у Крекн дапа 25. алрила о. г., на предлог предоједника Ахмета Џамбнћа, да се нзрази ппсмопа захвалноот претсједнлку Главног одбора Гајрета у Сарајеву г. Дру Авди Хасанбоговпћу, једногласно je усвојен са страпе свих прпсутних, a та захвалница глаои: Господине Претсједниче! Ново конституисани одбор Гајрета соларе у Крекл, пригодом прве своје одржане скупштине, једногласно изразује Вам овим своју најтоплију захвалност на Вашем неуморном раду око унапређења Гајрета, молећл Вас, д а и н а д а љ е о с т а н е т е н а ч е л у Г а ј р е т а и у свом великом заузимању око даљњег напретка Гајретова устрајан, у којем he те раду увијек наћи једнодушне сарадве и потпоре са стране потпиоаног одбора. За одбор: Секретар: Прегсједник: Абдурахман Хадги Прцнћ. Ахмед Џамбић. 287 �О т в о р е њ е џамије у Миљано-вцима (Зворник) У петак, 15. маја 1931., јзвршено je снечало отвореље irOBOoairpaJjeflo џамије у Миљановцима (ерез Зворник) у присутности две до три хиљаде муслиманд ma рааних мјеета и села бвише тузлангке облмти. Од стране аутономиих органа били су прнсутна гг.: муфтнја Шефкет еф. Курт, претсједник вак. повјеренства Реџеп A. Хајровић. члан вак. повјереттва Мустајбег Али- шер. суд ија и претсједник В акуф а у Зворнику иеговпћ, те вак. чи н ов н т Мус^афа X. Ахметовић. Тачно * 11 сати прије подне пенје се на направл>ону трибину претсједник г. Р. A. Хајровић, те Ши«т уобјчајеног поздрава у 'Краггким лотезима у врло лемперамеитном говору приказао je присутаим сврху овог свечаног саст&нка и' користи од Божје куће (џамије), те обаве одшхцјо извршења БожЈих заповиједи око i-зањања пет вакти-нама-за.. Затим се осврће на друштво Гајрет и потакко образлаже поотанак културног друпггва Гајрет te његово дјеловање за прошлих 27 годапта. Гајрет je нас, мусдимане уопште, препородио те да нема ГаЈрета наша дјеца остала би без школе, без заната и настао би једном ријечју дар-мар, те алелира на присутне са овим рпјеч1ша: »Зато браћо муслимани, света вам je дужност, ако желите себн н свом ближњем срећу н блаженство на обадва свијета, да потпомажете наш Гајрет, шнрите његову идеологију, a пш е ћете себи и свом ближњем помоКи.« Ових дана постављен je за повјереника Гајрета ваш учитеЛ) г. Пашић, na вас молни и позивам да се упишете sa чланове Гајрета преко којег ћете научлтга све пгго вам треба у погледу вјерском и свјетовном, јер Гајрет шаље наше ђаке и у Каи[>о (Мисир) и тиме нама мусли-чаиима даје илмиЈу, слособну и савремену, која he се држати npeua духу времена. Овај апел г. Xaj]>OBiiha оилпо je дјеловао на присутие тако да. je код иовјерсшгка до сада унисато oiw 80 члалова и четири утемел>итсл»а Гајрета. Говорник затим критпкује рад носиоообних ваиза који на вазовзша криво тумаче узвишени Ислам те опошње браhy муслимале, да се чувају и ue слушају овакове ваизе и надри-хоџе, јер овакви људи дин обарају. 288 Вазити смију само људи квалификовади. a не л>удн џахилн (незналице), којн нсмају иојма нн о чсму на иду тако далеко, да у првом реду наиадцџу на нашу свјетовну ннтслигенцију, noja нам je нотребна kao кора хљеба. Ово стање исминовно «е мора докинути, те истичо како Je у Зворнилу сроско вакуфско-меарнфско повјерештво лзддло етрого нареb(4bc cBiiiM имамимп, да не смије кико у џамлји вазити (предавати) без иретходие дозволе г. претг.једника повјеренствд Говорнлк излаже ирисутним стање вакуфа у зворничком срезу као н уонште вакуфа на тернтоЈлију бивше Восне ii Херцеговине. те оштро крнтикује рад бивше вакуфске управе. Говорнш; прнказује неспособност неклх имама матичара, који не врше савјесно и ревно своју дужност, те апелује на пригутнот муфтију, да посвети више пажње вјерckiiiM службеницима, те дд мјеродавни издаду вјероучитељима нужне упуте у погледу савремене мегоде вЈерског одгоја. Говорнпк образлзже и уједно поздравља акцију оео оснивања женског сиротишта, које нам je у овом времену од неминовне потребе, те том приликом осврће се присутним в образллже хадисп-шериф, који говори, да je обвезатна дужно«т еваа;4г муслимана u сестру муслиманку тражити знања kuro BjepiKor такл и свјетовног, na моли браћу муслимаае, да дају евоју мушку и женску дјецу у основне и друге г.орисне школе, јер то захтјева дух времена a економске приЛ1гке ши^.у-слл.ч*ша, na у том правцу морамо водитш жестоку борбу, a то je, браћо, борбу за живот. При свршетку говора моли тузланског муфтију г. Курта да мекамемунаслб пЈкзчита дову прије отворења џамлје, нашто муфтија учп дову, a из хиљаде грпа заори ријеч Аман!«. Претсједнтак иовјеренства отвара џамију и предаје кључ !веллји Мухарему Хаџићу, те на.ређује имаму Сафет еф. Софтићу, да проучи узани-мухамеднјју. Џума-шмаз н хутбу обавио je г. муфтија Курт, али нажалост прочнтао je хутбу на аралоком језику, те није лсту на српскл језик превео, што се je од истог очекивало. Након свршегаог намаза половио устаје дретоједник Хајровић. који у »ратко алп јег)Г1>овито излаже заслуге иашег Врховног Господара Његовог Величанства Краља Александра I као и Крал>евске Владе, те позива браћу муслимале, да трократно клпкну свом љубљеном Владару: »Да жлви Њ. В. Крал> Але1и:андар I на челу са цијеллм Краљевскнм Домом!« У џпмији настаде френеттачан аплауз и из хил>аде грла из свега <'-рца заори се жамијом: »Живио јуначки Краљ Алексакдар 1 Живила Краљевока Влада!«. Иза овога излази свијет из џамије те заузима мјеого у харему, јер најављује муфтија г. Курт свој вазу-наоихат. Р. A. X. J a ja з а н а с а д од мојих чисто-крвних бијелих американских Легхорн кокошака, које специјално одгајам за што већу продукцију jaja a нарочито зимске носилице носе годишње до 260 комада уз цијену од Дин 3'—. Добије се код Мустафе КарабеговиЋа - Модрич Наруџбе брзо отпрема, паковање бадава- �P osjed n icim a agrarnih o b ligacija Jugoslavenska Privredna zadruga i štedionica (z. s. q. j.) u Sarajevu, Ćukovića ulica broj 5 I kat isplaćuje sve dospjele kupone agrarnih obligacija na svojoj blagajni za vrijeme uredovnih časova. Daje predujmove u mjesečnim ratama na ku­ pone agrarnih obligacija tako da svaki vlasnik papira može sebi osigurati stalni mjesečni prihod. Istodobno se stavlja do znanja vlasnicima agrar­ nih obligacija, da Jugoštediona daje sve informacije u pogledu prodaje zaloga i uopšte korisne upotrebe agrarnih obligacija. Ove se informacije daju u samoj direkciji za­ voda besplatno. D ire k c ija J u g o sla v e n sk e p rivred n e xa d ru g e i š te d io n ice ^ Sarafevo. ! SVAKI MUSLIMAN TR EB A DA K UPUJE SAMO GAJRETOV CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „Gajret” OOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOĐOOOOOOOOOOOOOOO Papirnica Hamdija Kopčić Sarajevo, Strosmajerova — Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala OOOOOOOOOOOOOOOOOOGG O0 S 0 OOO0 OOQOO šTam« 0 Narudžbe: <§> Tvornica cigarpapira S. D. ALKALAJ, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu lašujte u „GAJRETU” P O $ f£ ш там париза : ИЗРАЋУЈЕ НАЈБО ЈМ CBE ШТАМПДРСКЕ ПОСЛОВЕ УЗ КУЛАНТНЕ ЦИЈЕНЕ С Л А Г А К И СТРОЈЕВИ СТЕРЕО ТНП ИЈА РОТАЦКОНН СТРОј c im k o g d a f ij a : IZBACUJE KLIŠEJE U JEDNOJ I VIŠE BOJA JEDINA NA JUGU NAŠE KBALJEVINE knjigovežnica: POVEZUJE KNJIGE 0 0 r NAJIUKSUZNIJE �Temeljna glavnica 40,000.000'- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Saraievo broj 2172 Davi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju l!lllll!lllllllllllllllllllllllllll Z A L A G A O N IC U općine grada Sarajeva koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. ■iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiMiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii:iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiin Bosanska Industrijalna i IDr. Omer Bahtijarević Trgovačka Banka d. d. Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 Potpuno uplaćena dionička glavnica D in 2 0 ,0 0 0 .0 0 0 * Rezep/ni- fond D in I dugogodišnji liječnik Drž. I Bolnice, operater I spe- ! cijalista za operativne bo- | lesti, asistent chirurškog I odelenja Državne Bolnice 7 ,бч»0 *0 0 0 * Ordinira od 1-3 p o s lije podne Prima u l o š k e na štednju, vrši d o ­ znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća Interurban telefoni broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split u Aleks\ *rovoj ulici br. 45 [ iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii iiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiii Banka Gajret d. d„ Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'Banka se bavi svim u bankovnu struku spadaJućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupi- Od čiste dobiti daje 6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a jr e t”. maćuje najpovoljnije i isplaćuje ii � https://kolekcije.nub.ba/files/original/da2932dcb43f5d17f72be8e22b796371.pdf c933841ea4dbe7bb349855363f9ce2b1 PDF Text Text ГЛАСНИК КУЛТУРНОПРОСВЈЕТНОГ ДРУШТВА ГАЈРЕТ I С A Д Р Ж A Ј: Хајрудин Ђурић: Кратка историја ссколске мисли Инж. Салих Омановић: Школски празиици и наша младеж Проф. Шевкија Бубић: Слободна трговнна и заштита уопште Мустафа Мулалић: Два наша основна проблема Хамдија Мулвћ: Разумна одгојна настава о науци у в]ери 3 Ж.: Чзненађење Портрети Гајретових радиика ГАЈПЛОК ГЛЛСНПК Велвчпнствена мавиФостацшја Гајретове снаге v Дервевтн ЧаннФестације Гајретов«* снаге у Мраввњцу код, Гораагда Остале Гајретопв приредбв Гајречова заб ава у Првједору Г ајретова заб ав а у Зелињи Гор. ' Гијретова заб ава у Кл>учу Гајретова бајрам ска забава у Цазину Теф ерич Гајретова женског одбора у Срчком Даљњв прошгтрмилљс Гајретове органнзацнјр Нони повЈереници Гајрета у Витинн и Куманову Оснивоше Гајротова одбора у КалесиЈи (Зворник) Гајретова органпаација у срезу дервентском Ппдјела диилома члановима ГаЈрета у Дервепти Оснивање соколске чете у Тур. Јаш арнма Даљњк добротпорн в утеиељпчи Гпјррта: у Мостару, Блатници, Бањалуци, Бужину и Сарајеву Га.ши доГфовољна ирвлван Гнјрсту Прилози жснског одбора у Брчком Дал>њи прилози из Сребренице Првлозп из Загреба — Прилози из Дервенто — Прилози из Вцтине — Прилози из Кључа — Прилози из Башалуке Прилози из Какан. Добоја — Прилог из Мостара — Нилози из Купреса IložApuBiu* дпм>гас> Нротгједннку Гјнввог одборн Гајрета Гајретова редовпа главна годвшња скупштина . Позив на претплату М срхуи Зари ф ага Б урзић у Будаину 16 ЈУНИ САРАЈЕВО 1931 И з д а |е Г л а в н и о д во р Г а |р в т а у С а р а је в у Б Р О Ј 12 �OSlašujfe u listu »GAJRET« »Gajret« je najrašireniji časopis medu muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da ladovolji što š iri krug svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta, l i ovih razlogu, bilo bi u in ­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firm i vrše preko »Gajrcta«, a tim ujedno v rš ili b i i svoju patriotsku i humanu dužnost. Radniri i p rija te lji Gajrcta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduieća i r njihovih mjesta oglašavali u listu »Gajret«. Jugoslavenska Privredna Zadruga i Štedionica z. s. o. j. u SARAJEVU Bavi se svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Organizuje i potpomaže razne privredne zadruge. — Po­ djeljuje zajmove uz povoljne uslove i prima uloške na 4 štednju uz otkazni rok i bez otkaza uz najpovoljniji ka­ matnjak. — Podjeljuje zajmove na 6 ° /o agrarne obligačije u neograničenim iznosima uz vrlo povoljne uslove. Uredovni časovi od 8-12 i od 2 i po do 6 časova. Prostorije Jugoslavenske Privredne Zadruge i Štedionice (Jugoštedione) nalaze se u Ćukovića ulica br. 9 I kat. Telefon broj 39 Brzojavi: JUGOŠTEDIONA 1 0 ° /o čiste dobiti daje u kulturne i prosvjetne svrhe. Г a j P E T , лист Гајрета друш тва sa ку л тур н о и економ ско подизањв муслимана, излази 1. a 16. св аког месеца, a цена му je за иаш у О таџбину 100 д ина р^ ва годину, a за све остале земље преко гранвце 200 динара. Ђапа аобивају лист у no.i u иене ко д Главног Одбора или код уирава Гајретових копвиката. Појединм број стоја 5 давара. Даректор Х а м и д Кум иК, Власвик друш тво „ГаЈрет". —. Одговорвн ур е д ви к: Хамид К у к и ћ — З а ш там п арвју „Б о са в ска П ош таодговарп Јосип Евгл. �ГАЈРЕТ^ C a p a f e -во, 1 6 ју н а 1 9 3 1 Х а јр у д и н Ћ урић, cand. рђП. Кратка историја соколгске м и слн Историја соколске мисли стоји у уској вези с историјом чехословачког народа,, a датира од онога времена, када je покрег зе слободом обухватио велики дио Европе. To je бурна и крвава 1848. година, коју je и наш и чехословички народ добро упамтио Након угутења револуције завладао je у земљама под Аустријом страшни Бахов апсолутизам, који je претио националном опстанку аустриских словенских поданика. У Чешкој je овај режим доживео своју кулминацију Полиција je забранила штампу, протерала све истакнутије народне вође и немилосрдно гушила сваки народни покрет. Такво стање није могло дуго потрајати. Спољашњи неуспеси Аустрије били су посмртна песма Баховом апсолутизму. У том критнчном периоду почиње се национална свест код Чеха јаче испољавати Доктор Мирослав Тирш увидео je да су за одржање чехословачког иарода потребни физички здрави и морално јаки појединци и појединке који ће у сваком часу жртвовати све своје снаге за добро домовине. Он се заносио витештвом старих Грка, желео je да се његов народ ослободи непријатељског јарма и да препорођен дочека лепшу будућност. Своју мисао саопштио je Фигнеру и неколицини другова, код којих je наишао на потпуно разумевање. Радило се без буке и рекламе, јер су прилике тако хтјеле. У томе раду затекла их je зкачајна 1862. година. Тирш и прве његове присташе основаше почетком ове године, у Прагу, прво друштво, које доби назив „Соко“, израз, који су Чеси узели из наших народдих песама, као симбол јунаштва и срчаности. Под маском телесног вежбања почело je ово друштво своју националну мисију, која je била уперена против германског непријатеља. Дакле, гимпастика му je била само сретство за постигнуће циља ! Како видите, соколска je мисао никла у ропству, али то joj није сметало да се развије и распространи. Одмах иза оснивања прашког „Сокола" рашири се соколска мисао и no осталим деловима Чешке, одакле пређе и међу Јужне Словене, у првом реду међу Словенце. Словенци су озбиљно схватили улогу соколске мисли и настојали су свим силама да ту мисао рашире и одрже. И успели су. По угледу на словеначке Соколе основаше Хрвати и Срби своја соколска друштва и тако у тре^ој и четвртој четвртини прошлога века добисмо три изразита претставника нашега Соколства словеначко, хрватско и српско. Разуме се да се соколска мисао раширила и no осталим деловима данашње наше домовине. Свуда се почео осећати нови живот, a вера у бољу будућност и жеља за слободом и уједињењем обузела je свом силом читав наш народ. Државна власт ометала je на сваком кораку соколски рад. Она га je ометала, али га није могла омести. И тако je наш народ, у вечитом страховању и прогањању, дочекао 1914. годину. Револверски хици Гаврила Принципа у Сарајеву убише Фердинанда и Софију и одјекнуше no чита* вом свету. Читав свет поведе страховито, крваво, коло, у којем се истакоше и наш народ и наши Соколи. Свршетак светског рата донео je победу соколској мисли: од Триглава до Вардара, од Драве до Јадрана залепрша се застава Јадинства, a песма Слободе одјекну широм наше домовине! �У новој, слободној домовини Југословенски соколски савез настави свој рад. Taj шегов рад ометале су донекле сепаратистичке тежње појединих људи и друштава. Али, све je било узалуд. Свестан своје задаКс Југословенски соколски савез паставио je започетн посао: прошнрио je и учврстио мисао југословенског јединства у нашем народу, коју му je непријатељ хтео да нзбмје из главе. Према вани добили смо везе с братским чехословачким, пољским, руским заграиичним и лужичко-српским Соколством образовали смо са свнма овим Соколствима јединствен Савез словенског соколства. Тако je соколска мисао, поникла у ропству обухватила све Словене и снажним замахом прекииула све непријатељске планове, који су били упереии против словенскнх народних и државних ннтереса. Братска узајамиобт и словенска солидарност нађоше израза на великим соколским слетовима, који постадоше важан фактор за упознавање и зближавање словенских народа. > осле ослобођења манифестовала се соколска мисао na прашким свесоколским слетовима 1920. и 1926, године, који су За читаво Словенство значили велики иапредак. Чеси, Пољаци, Лужички Срби, Руси и Југословепи пружили су једни другима руке и загрљеии поклоиили су се гробу славног и неумрлог Тирша! 5. децембра 1929. године ступило je наше Соколство у једну иову фазу: основан je Соко Краљевипе Југославије под старешинством Њ. Вис. Престолонасљедника Петра. Под Његовом високом заштитом, и уз помоћ државе и народа, наше je Соко :ство пошло трагом, који he га довести до копачне победе. Ing. SaliO O m anović Š k o ls k i p ra s n ic i i n a ša m la đ e š Nastupanjem ljetnih daha — završava se konac školske godine. Kao što se priroda budi iz svog zimskog sna, tako je. i naša školska-, mladež užur­ bana, plašljiva i bojazna i to u svima godištima, je r se završetak' školske godine shvata ozbiljno i tumači se na razne načine sa mladenačkim osje­ ćajima i shvatanjim a., Dolaze do izražaja idealni obziri đačkog života i materijalno poimanje okrut­ nosti prirode u borbi za opstanak čovjeka u budu­ ćem zvanju i životu. Vrijedni đaci, koji su školu smatrali kao ra ­ sadnik prosvjete, civilizacije i'k u ltu re, osjećaju se moralno jači, da svoje započete studije sa tom idejom dovrše. — Ali nažalost ovakih je manji broj. — Veći broj današnje školske mladeži osjeća školu sa čisto m aterijalne strane, da što brže dođu do uhljeblja. Sa ovakim se osjećajem gubi volja za učenjem, slabo se uči i brzo se poklizne, da se iz­ gubi u talasima današnjeg života. P rem a tome, jedni su dični i ponosni na us­ pjeh i osjećaju osobitu radost, što će iduće godine preći u viši razred. G rupa onih nem arnih mladića ne nalazi potrebe tome radovanju, ako su uopće pokazali uspjeh za prelaz u viši razred, već stoji indiferentno, bez ideala, da se izgubi u postupašnosti, ne osjećajući potrebe razm išljanja o m ate­ rijalnoj okrutnosti budućeg života. Nažalost, najveći dio naše školske mladeži za­ uzima ovakav položaj prem a okolici — pa ne na­ lazi za vrijedno, da osjeti u studiju i svoje duševno zadovoljstvo, svoj duševni mir i nasladu, osobito u 290 današnjem teškom materijalnom životu — u borbi pojedinca — u utakmicama država i čovječanstva. Eto tako se primiču i školske ierije. Jedni osjećaju u tome neku slast i duševni odmor po­ slije časno provednog deset-mjesečnog studiranja, drugi ne vodi računa o značenju školskih praznika i vrijednosti slobodnog đačkog vrem ena, da se u čistoj i nepokvarenoj prirodi odmori i dolazeći u dodir sa drugima dade ono, što od njega okolica, prijatelji, drugovi i rođaci očekivaju i gledaju u njima uzore budućeg pokoljenja. Oni đaci, koji su ponosni na svoj uspjeh, mogu uzdignute glave i vedra čela stupiti medu svoju okolicu; od ovakih mladića će narod imati koristi. Lošija vrsta đaka nema ni vrem ena ni volje, da se pozabavi sa svojom okolicom, da se odmori i da „dahne dušom". Kod fiziološkog života ostaje ono za daljni opstanak i razvijanje, što je svojom tjelesnom kon­ strukcijom i dobro razvijenim organima sposobno da dadne otpora prema vani raznim bolestima, dočim sve kržljavo i slabo podlegne — nastaje proreda i priroda vrši svoje po izvjesnim svojim zakonima. Tako je isto i sa duševnim (intelektu­ alnim) životom čovjeka. Đaci, koji su slabih du­ ševnih osebina (slaba memorija, slaba volja i en er­ gija i slabog dara) ostaju za onim sa boljima kvalitetima duševnih osebina i takih đaka, na što puno utječe i odgoj — nestaje — a ostaju daći jačeg duha, intelekta, memorije, volje i energije — đaci dobra odgoja i nacionalnog vaspitanja — đaci jaka karaktera. �Prema ovim dvjema kategorijama đaka iskorišćavaće se i slobodno vrijeme školskih ferija, pa neka ovaj moj članak bude samo iskrena pažnja i dobra nam jera za sve đake, našu buduću nacio­ nalnu uzdanicu. Polje rada za vrijeme ferija je veliko, lijepo i ugodno. Preduzimanjem putovanja u raznim prav­ cima upoznaće se đaci sa prirodnim ljepotama naše lijepe domovine. Tu im se otvara duševna naslada prirodnog uživanja u čistom šumskom zraku pod gustim hladom omora, jeld i bukava, — svježi i bistri gorski potoci i vrela okrepljuju i snaže nam tijelo. Raznovrsno cvijeće, naročito na uzvisinama, na livadama, po čajirima i u šumama razvesele naše srce, gledajući raznolikost boja i šarenilo i bujanje prirode. Ostaci razvaljenili kula i tvrđava tumače nam prošlost slavnih djedova. Mnogobrojne pećine posjećaju nas na davna vre­ mena naših pradjedova. — Pusti krajevi našeg krša poučavaju nas na teški i mukotrpni život našeg seljaka. Bistre rijeke i potoci daju nam okrepe tijelu i ugodne zabave u veslanju i ribolovu Niske kuće i kolibe gorštaka uče nas na skromnost i upoznavanja primitivnog života. Eto, to je đacima jedna jeftina škola, da mnogo nauče, vide i upoznaju. To treba svaki, da što bolje iskoristi, je r mu je to nacionalna i otadžbenička dužnost kao budućeg pionira narodne prosvjete i kulture. Ш еф кија ЗубиЋ , проф . С л о б о д н а трготшна и заштмта уопште ТРЕЋИ ДЕО Заштитни снст ем у з р о ц и постанка 'заштитног система Појава заштитног система1-ускедила je као реакција индустријски неразвијених држава против слободпе трговине. Напредовање енглеске трговине и индустрије везиваше све више мање државе поготово Немачку и Удружене Државе Северне Америке Освајање немачке и американске пијаце од стране енглеских индустрија поче да спречава њихову економску, a с тим и политичку самосталност. Заштитни систем имао Je своју веома важиу задаћу у историји ових држава да их одбрани од енглеске слободне трговине и уједио им прибави путем економског развитка нациоиалну самосталност. Овај je систем упутио и још данас упуКује привредно неразвијене народе да се привредно развију подизањем фабрика иТразних других радииости, резервирањем домаћих и освајањем страних пијаца за продукте домаћега рада, природе и капитала Прве државе које путем овога система дођоше до позитивних политичко-привредних резултата јесу Уједињене Државе Северне Америке и Немачка. Kao што je Енглеска класична земља си* стема слободне трговине, тако су и ове две државе постале класичним земљама заштитног система. Ове су државе пре свега тежиле да што пре савладају своју територијалну распарчоност и да се домогну политичке самосталности. Тако je Америци на првом месту била потребна политичка самосталност како би могла да прикупи све своје природне и људске способности за стварање моћне индустријске државе И ако су америчке државе биле изашле из сфере енглеског колонијализма, ипак je довоз енглеске робе претио домаћој производњн. To понука Удружене Државе на стварање заједничког тарифа од године 1789., којим се барем донекле ограничи страни довоз. Попут данашњег индијског Гандија, који се на скупштинама пред индијским народом појављује у ношњи домаће израде, тако се тадау Америци и Вашингтону облачи уамериканско платно, како би манифестираотежње тадање америчке привреде. Од првих почетака америчке самосталности сва je њихова политика задојена заштитним духом. Beh године 1791. подноси Александар Хамилтон, државни сектетар, скупштини извештај о заштитним мерама за унапређење домаће индустрије. Сам овај извештај узима као no* лазну тачку принцип народности, одбацујући систем слободне трговине као одвише једностран. Да би уверио скупштину о неопходности заштитног система, доказивао je Хамилтон овисност земљо* радње, која je била против заштите, о развитку индустрије. За Удружене Државе Северне Америке био je тако једини излаз умерена заштита, која ју je довела до данашњег високог економског и културног развитка. Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav”? 291 �Немачка се борила такођер са истим потешкоИама, дакле првенствено против енглеске конкуренције и заштитне мере биле су joj једини излаз Она je из полиличког гледишта представљала с почетка велику територијалну распарчаност, a унутарња joj je привреда много патила од разних цеховских, еснафских и осталих варошких ограничења. Преставка, коју je Лист 1819. испред Tproвачког Удружења упутио Савезној Скупштини, набраја ништа мање него тридесет осам царинских граница унутар Немачке. При томе он није узео у обзир запреке којим су поједине државице кочиле трговину. У самој пруској набрајало се око 67 разних тарифа. У једној другој представци рече Лист: »У ствари, док други народи raje знаност и уметност, које патпомажу полет трговине и нндустрије, дотле je приморан немачки трговац и индустријалац да утроши већину свога времена на изучавање царинских тарифа и цестарина«. Прилике су биле још више погоршане недостатком увозних царина на продукте суседпих држава. Немачке су државице биле царински orpaђене, али je Немачка остала незаштићена јер није било никакве централне управе. Рђаво се стање особито почело опажати укидањем коитиненталне блокаде. Једва што je >-6110 мир закључен Енглеска преплави континент са својим продуктима, јер je за време para, отргпута ол своЈих mijena морала да „агомила у фабрака-а огромне ко„„. чш,е робе. Против .шплаве еаглеске робе Фра„. цуска се одмах осиграла јак.ш заштипшм цар„. нама, док je на слободној немачкој nnjann та роба нвшла веома добр, прођу. Енглези су робу давали no тако пиској цени.да су једва извлачили трошкове OKO производње, само да би у клици угушили сваку радиност na континешу. Немачки се трговци и ипдустријалци почеше узнемирават. Терчторијална поцепаносг и „еразвиЈеиос!, помањкање капитала и кредита, све je то онемогуИавало сваки отпор. Са свих се страна дигоше гласови за економским јединством и јединственом царинском тарифом на граници. Читаво je јавно мишљење тражило реформу, која je уједно требала да буде и први корак националног јадинства. Пруска прва оствари год. 1818. своје самостално трговачко јединствона тај начин, што све своје унутарње царине пребаци на границе и уједно успостави до 10%-ну царину ад валорем на увоз мануфактурне робе, укину сваку забрану увоза и извоза и уједно ослободи већину снровина од увозне царине. Сада су требале овај пример да следе и остале немачке државице, да‘ се створи немачки Рајх, na да заштитни систем нађе своју пуну примену(Наставиће се.) , Г а јр ет ои а р е д о Ђ н а г л а п н а г о д и ш њ а скупш т ина одржаКе се у недјељу 12 јула т. г. са уобичајеним дневним редом. Редовна главна скупштина јест скупштина делегата мјесних одбора и повјереништава Гајрета, који се одређују у смислу чл. 60 Гајретових правила. Позивају се сви одбори и повјереници да на ову скупштину изашаљу припадајући им број делегата. У смислу раније отпослатог расписа, позивају ce сви одбори и повјереници да пошаљу Главном одбору најдаље до 20 т. мј. затражене извјештају и обрачуне као и да до тог датума дозначе сав расположиви друштвени новац, како би извјештај Главног одбора, који ће ce поднијети скупштини, био вјерна слика друштвеног рада у 1930/31 години. Г л а п н ч одбор Гајрета 292 �Мустафа М улалиЋ Д в а n a m a о с н о в н а п р обл ем а Како cg коД flae схвата религија? Из застарслих и ИОСИвремених уџбеппка, тумачених највишс пута ио људима који у чисту ролиfttjy унссошо мисториј, који je заплашивао људе, снутавао н.иХов дух и каломио бакциле поеимизма и летаргије. Таквс кљиге, које нису ни ссн Ку1 >ана садржавале су основе верских начела, noja искључују свапи прогрос, која човеку не дозвољавају да МИС.ТТИ и осећа, која читав драгоцени живот прстворише у дангубу биготизма. У ентузијазму лености наши људи пуштали су браде и завијали бесправно, безразложно, уображено главс ахмедијама да би се легитимисали како само мисле на ахирет, како се заносе његовим ггримамљиво описапим чарима, које би морални земаљспи закони окатегорисали најтежим ђунахом. ТТ* т>а тече река. живота за хатур оног ахиретоклг зе<1жа. A то лстарпггно располс^кење велам цајстрожЈгје забрањује. У већини случајева «ко$ 'кас се ехвата вера само у дужностима намаза, поста, зеката курбана и хаџа (ни једне дужности -Отриктро ие иопуљавамо) и у забрани оних јелаги Тгила, noja муто човечији разум (a сами смо деда алкохола, Ба.хус je паш кућни патрон). Сва дубока филозофија вере, која je садржана у Курану те сва n.ona позитивна пачела остала су тајна. ПроИзвољне представе џахила CTBopmne од њих мистериј. Куран, тај основни закон вере, orane живота. остаде непротумачен, приступачан само оивма na чијем je језику писан. Зар те божауствене речи, пуне најдубље филозофије, пуне непобитаих иорма, најнеприкосновснијих, пуне најмуТцриЈих еавета нису намељсне босаноким муслдманима? Куран je за већину наших људи само певанка из којо иеиознате, неразумљиве стихове певамо и шаљемо душама мјкгвих не знајући, да смо изгопара.ли само премудр<^ савете како ћомо na зомљи naправити рај, клко ћемо живот унапрсдитн и усавiv­ inити i«io пајодабрапија створеља. Учење Курана, кога нисмо рааумсвали, нисмо попраћали ошш njiaвим, живим oeehan.cM. као када човек изговара оне речи, које су потекле из срца, цопзурисаио здравим разумевањом. Било je само мехапичко нзговарањс туђих речи, туђог говора, Ми не зпамо, да je Куран најсавремепији закон живота, баш kao да je писан у даиаппвс na и у будуће доба. Нс зпамо да je naмои>ен craiiM епохама. Мн не знамо, да тај заиои иајкатегоричкије искључује и забрап.ује мистичис претставе Божаиетва које нису у логичпом савезу са нашим здравим разумом. Ми не знамо, да књига садржајс изворе свезнања сваке науке, 'да je дух свих прошлих, садашљих и будуИих времена, иописао у њој своју страницу. Живимо норедтако мудре књиге у заблудама и од своје папре.дж; и вечно савремене рслигије правимо страши.чо култури и ццвилизацији; постављамо њену здраву науку na ниво предрасуда и бабнјих гатки. Не знамо, да no Свевишњој заповести — саопштеној нам у Курану — морамо осветљавати таму, дизати културу, промицати знање, шгсмепити и усавршити човечји ум, јер само велик ум може сиознати и иојмити ираву величину Бога и грандиозност Њоговог дела. Ове првенствене и основнс дужности не садржаје nam крбдо. Све *друге, na и они мизерни продукти ма.чоумника, ускогрудпика, фанатичких кукавица. супериорније су акцеитоване. Кад бис^о знали за овај божански пмператив: »Ве ензелнел хадиде фихи бе есун шедидун ве менафиу линнаси!« (хвалн гвожђе. јер кад не би било гвожђа, не би могло бити других заната) ми би 'билиГНајвећи изумиопи, највеће претече културе, ми би стварали најсавршенију технику, тгродиралп би духом у све тајне природе и оне скривене у плавгам висинама неба и оне у талппм дубинама земље, јер Бог вели: тражи гвожђе, које сам сакрио на његово место, не умртвљуј духа, тражи, истражуј«, — a овамо ми се бојимо да својим изумима, својом мудрошћу не би конкурисали Божаиству. Каква малодушност! Зар није пмпераптв дужности босанском муслиману, зар није верују као и чшшти пбадот: Ин тенсуру Валлахи јеисуркјумк (Прнхватптс за рад, Бог ће вам помоћи!) A ми? Прихваћамо бпготпзам, којп потискује рад и одузима му драгоцено вромо. To je дакле осповни проблем боеанско херцеговачких муслтшатта. Кад сви исправно схватају закопе своје вере, кад послушају заповестп Курана, биће всћ унапред оеигуран и утрт пут прогресу, мсханнчкн ће се решпти сви ситни проблеми културпи, иривредпи социјатпк. Главпо je ослободпти душ уи мозак namer човска од релпгиозпих заблуда. излечпти га од религиозног лудила, отворпти му Куран пред чистс осећаје и здрав разум, na ће бпти омогућен и рад иптелигснције, иравпх пародних прлјатеља, биће омогућепа школа, просвста, жснска слобоДа, привреда, задруга и друштееиа углађопост, верска толерапдија, трговина, запат, ипдустрија, ттаука и уметпост. Други проблем, који je овисап о првом je: наше национално освоштење. Не осећати блаженство домовпнске љубави je исто као не осећати љубав мајке. Моралан човек 293 �као п onaj кога су прплике завеле странпутицом, није изгубио осећање љубави прама мајци и домошшн, јер та je божанска искра вечна у људском срцу. Наш свст oceha се у вслнком броју, у својој сопственој домовшш сиротап, свој етнички територнј сматра туђпм, јер онај божалствепи ocohaj домовинске љубавЈг, ирави и чисти падиогтачни ocohaj, још у зачетку, у омбрију, у иошшом дотнн>см срцу туђини убшпо от|К)вом својих асшшлатоЈкжих тожн»а, свог одпародовал.а, У нашим верски заиешеним свестима туђшг нам створи вартвиве сјајно илузијо 'другс домовпне. створи нам идоал, да у тнм пепознатнм крајовнма живимо ради спаса наших душа. За нас још у раном дегињству, док join нисмо шгшта знали сем да имамо рођепу мајку чпја нас љубав грејаше, no тровашо намстљивим васпитањем: »ПТта си? Турчин, мумшг, муслим!« Зар na првом меету no морадосмо бпти оно, -лио НН no крвн, ни традицијама, ни јозику, шг обцчајима a ни осоћаљу нисмо, a ток na послсдњем ono што но вери морамо бити. Зар прва веролаучка кљига не пгари првенствено лаЦиолализам, који пашпм душама није био- сродан. Нпкад нам н и је протумачсп ајет: »Ja ејухелезлпе амену! Етиуллахе nc етиурресуле, вс улил eJipn м ипкјумк/ Зар нам се султбн нијо приказао као наслодник Пејгамбора, зар на х.удби ne морадосмо опомиљати љеговоЈГме, a ток сада виддмо какву je то у себи тенденцу крило, кад се je тај халпфатскп трои смрвио у прах и пепео. Ислам, који je дао човечанству високу културу, бпо je од оних, који су га тобожс мачем шприли, ниско омаловажен као средство имперпјалистичког турцизма. Идеалисали смо о Турској која у својој битп није псламска пого чпсто национална држава и омпг^тграпи смо тамо као грлом у јагоде, доживљујући као етранпи, као иебраћа, горка разочарања. Тому ће ватвда бити јодаппут крај. У својој властитој домовипи нећсмо и надаљс живсти при- времсно као анацлонапна мањина, ного hoiMO бити равноправнн национални грађаии, верпи чувари свог националног претставпика, свог љубљсног Краља и псћемо внше у јавном животу у културпом n приврсдиом иодизању наше државо бити иасивни, прсстаћемо бити културпо ругло пашс државо, блћомо претечо жспог папрстка, јор морамо бпти свосни, 'да свс способности вером и традицијама поседујемо. У пациопална илтапл оалазили су мпоги проото |тч,упски. ЈТави|>ало со сад јсдном, сад другом пломепу, како су встровп дували n како гу r- лсказивали повол>нији изглоди часовитих ситпих илтерсса и изгубили обострано повореље. Oic.0 nanicr пационализовања пастао jii читаи вашар. ЈТостали смо роба, која се na лолптичким napiapiiMa уз балатслне цснс продајо. Курс nanio вреджосги je 'далеко ислод номипалс, јор спалс се боји, да не купује у врећи мачка. Изјаснимо се и одгајајмо свој пациоиалпп идеад, преузчимо озбиљно дужиости, којо пам на ција даје, задајмо себи рсч, да MopaiMo na добром делу битн први^јер то je и заповест папте всре. Ради племенске разлике ne смемо се мрзити. Старајмо се за nama верска питан>а братски и са пупом поверљлпошћу, јер зпајмо, да елемепат исламске духовне културе може бита веома добрнм и корисиим фактором у подизању оппгге културс. Окупимо се чврсто око напге паиионалпе заставе, као што су се давпо окупили сви други исламски народи и оиим чистим осећап>ем nei>o одгојмо и свој пационалии ocehaj и пристушгмо узвишсном Престољу иашег дичпог па|>одпог К ралл као Љегошг најчвршћи стубопи и као пајвернпји браниоци! Кад у својим душама и срцпма решимо ова диа проблема — положили смо чврст темел.ац згради пашег иапрстка, na вас у тој жсљи братски поздрављам! Рад за Гајрет рад je за добро свију нас �Hamdija Mulić: И а хи т п а o d g o jn a nastava o nauci u vjeri Zaželjesmo, da samim naslovom istaknemo jasan značaj ove radnje. R a z u m n o m s e n a s t a v o m zove onaka nauka, koja se daje učenicima ili slušaocima uopće, kako će je najlakše shvatiti i valjano primjeniti u životu. Da to jedan nastavnik umije, valja mu osim samog predm eta koji naučava, da poznaje i druge znanosti, koje sve utječu na njegov razuman rad u nastavi. Kada se na primjer dijete naučava, ne valja to činiti tako, kao da je dijete neki automat ili recimo papagaj pa da samo nabuba i izgovara gole riječi bez razumjevanja. Dijete je čovjek i oni, koji ga naučavaju, imaju dakle posla sa l j u d s k o m d u š o m koja sama od prirode traži sve što vidi i čuje da u m o m shvata i r a z u m o m prima. Poznato je i to da taj jaki prirodni nagon ljudske duše, odnosno um i razum ne miruju, nego da neprestano otkrivaju i primaju znanje, gdjegod ima prilike. Ljudska je dakle duša željna nauke. Samo sada treba nasto­ jati da se ta nauka (znanje) sistematski i na zgodan način zbilja i daje mladoj ljudskoj duši, kako t e ­ ta nauka biti njena stalna svojina. To je eto zadaća posebne znanosti u nauej* koja se zove pedagogika (didaktika) ili za samo jedan predmet nauke, zove se m e t o d i k a . Oni, koji naučavaju drugog, чпогаји bezuvjetno da prvo poznaju zahtjeve te sistematske znanosti i njena pravila, pa da uspješno daju nauku drugome. Bu­ dući se u nastavi ima posla sa ljudskom dušom, to gore pomenuta pedagogika, odnosno metodika, zasijeca u djelokrug druge nauke, koja uči o poz­ navanju ljudske duše, p s i h o l o g i j a , čijih se za­ kona mora držati svaka metodika, koju mora da sebi primi kao pomoćnu znanost. Pedagogika je dakle usko vezana za psihologiju bez koje ona ne može biti. Drugim riječima svaki onaj, koji naučava drugoga, naročito djecu pa i masu iz naroda, mora bezuvjetno da poznaje ne samo didaktička pravila nego i zakone psihologije. Ima predmeta koji su osim toga u uskoj vezi i još sa drugim naukama. Taki je predmet baš vjerska nastava. Da to vidimo u primjerima. U vjerskoj nastavi nije postignuta potpuna svrha ako se samo kaže djeci kako se n. pr. uzima ,,abdest“, a da se ujedno i ne rastumači svrha i korist abdesta po naše zdravlje. To znači dalje, da vjeroučitelju mora da bude poznata i h i g i j e n a , nauka o zdravlju, pa da onda učenik primi pojam o abdestu sa razumijevanjem i da taj islamski obred zavoli. Isto tako i svrha „gusula" treba da bude jasna svakome muslimanu i muslimanki i kao neobhodna vjerska i kao higi­ jenska potreba čovjeka uopće, pa da se taj obred iskorišćuje kako treba. Ili n. pr. nije dosta reći omladini ili odraslijem čeljadetu, alkohol je ,,haram“. Valja ih uvjeriti očiglednim posljedicama od hrđavog utjecaja alhohola po zdravlje i život uopće. Jesmo li se n. pr. ikad zapitali, zašto društvo Trezvenost bolje uspijeva u širenju trezvenosti u narodu nego naši vjerski vazovi u džamijama? Eto tako i vjeroučitelj i vaiz kao vjerski uopće kulturni narodni prosvjetitelji moraju poznavati osim strogo vjerske nauke i sve ostale nauke, inače vjeroučiteljeva nastava ostaje prosto meha­ nički praznp, puko nauškavanje „papagaja" koji nešto govori što ne razumije ili radi, a ne poznaje svrhe zašto radi. To isto vrijedi i za vaspitanje mase naroda. A koliko je za našu masu islamska kultura do sada prijanjala, vidi svako ko ima zdrav pogled. A što znači odgojna n a s t a v a ? Mi znamo dakle, da naša nauka o vjeri nije samo u tome, da učinimo nekoliko ,,hatmi“ i da znamo nabrojiti imanske i islamske šarte napamet. Time ne možemo potpuno udovoljiti onome potreb­ nom znanju iz vjerske nauke, niti možemo postići pravu svrhu. Tako je to do sada bilo, pa u životu ne opazismo ni odgojnog utjecaja od učenja tolikih ,,hatmi“ ni od nabubanih šarta, jer je bila promašena svrha toga učenja. Uzmimo n. pr. šart, „pet vakata namaza klanjati". Svi smo mi to naučili napam et na času vjeronauke ali u životu se pokazuje ili da se taj šart vrlo rijetko izvršava, ili se vrši većinom u samome pregibanju i šaputanju riječi bez razumijevanja, apsolutno ne osjećajući veličinu i svrhu toga čina, jer se ne misli na Onoga, kome se klanja. A koliko ih tek misli, da je time, što taj šart tako redovito vrši, učinio sve svoje dužnosti i prema Bogu i svojoj zajednici, ne misleći i na svoje rodoljubne i humane dužnosti ? Koliko nas zna, da naše klanjanje treba da bude i s t i n s k a p o b o ž n o s t , koja treba da nas o d g a j a u m o r a l n o m e ž i v o t u i da nas uvijek drži pripravne na pravome putu? „Ilum (znanje) b ez a m e l a ( pr im jen e u životu i razum ijevanja) jest kao drvo b e z p l o d a", to je zlatno pravilo još u starim islamskim kitabima. To znači, sve što učinimo, da se prima našega uma i srca, da to obavljamo i iskorišćujemo na razuman način. Sva nauka koju učimo treba neposredno da utječe na dušu i srce, po tome da se živi, a to se onda kaže, da ta 295 �Tira je zahtjevima već donekle i udovoljeno nauka, odnosno nastava, odgojno djeluje na učenika ili slušaoca, to jest da ga vaspitava. K ada se ova II m i h a l (udžbenik) za vjeronauku u osnovnim svrha nauke u vjerskoj nastavi uvaži, učenik će školama gotov je i on će prem a izjavi odgovornih onda bolje poimati svoju dužnost! Tim više, jer faktora u budućoj škol. godini stupiti u primjenu učenika odgajaju i druge nauke, koje sve vode našoj djeci. Također je napisana i uvažena U p u t a jednom cilju. Vjerski život muslimana treba da u v j e r s k u n a s t a v u kako će vjeroučitelj moći ide uporedo sa općom kulturom. Jedino se tako u po njoj da udovoljava modernim zahtjevima peda­ gogije inauke o odgojnoj nastavi) i inače snaći se Islamu može napredovati. Imadosmo nam jeru da prvo ovo istaknemo kao u svom radu. Ova uputa još nije ušla u štampu, malo razjašnjenje daljnim zadacima prvoga članka. pa pošto gotova stoji u rukopisu, već drugu godinu, U nas se naročito ovih dana mnogo tretira u jav­ valjda će i ona do početka nove škoi. godine stunosti, usmeno i pismeno pitanje naše vjerske nas­ piti u krijepost. Dakle u glavnom pošlo se pravim putem i sad tave. Tome je raspravljanju i razgovoru dala povod sama naša omladina pa i čitav naš vjerski život, je dužnost naših vjerskih starješina, da se s ovim što se naime opaža, da se ni na omladini ni na ne dangubi po dosadanjoj hrđavoj navici. širokim redovima naroda ne vidi bolji islamski Za dobru, uspješnu nastavu, potrebni su još i odgoj. To mnogoga baca ozbiljno u brigu, pa se i dobri n a s t a v n i c i . A mi tih baš ni blizu nemamo pozvani faktori latili posla da se ovaj ovaki hal koliko ih treba. Kako se prije 14 godina zatvorio opširno pretrese u posebnim anketam a i sjednicam a d a r u l - m u a l i m i n , inače jedna vrlo lijepa i i da se nađe načina popravcima. korisna ustanova, od onda je dobar mualimski U raspravljanju ovoga predm eta u široj jav­ lcader posve malobrojan. A rekosmo da bez dobra nosti izbijaju upravo dva zanimljiva zaključka. Dvije mualima sve je uzalud, pa po tome ostaje još i glavne optužbe. - Naša m asa gledajući kako njen dalje pitanje darul-mualimina neriješeno i prazno. podmladak sve danomice u Vjerskom odgoju popušta Sada kada znamo kako se labava volja poka­ i ljubi islamski ahlak, baca krivicu na sam u l a b a v u zuje toliko važnoj nastavi i u kakvim je ona pri­ n a s t a v u i njene odgovorne faktore. Potpuno pra­ likama, šta tek da reknemo o poboljšanju naše vo. Odgovorni faktori opet od vjeroučitelja pa do porodice u islamskoj nauci i ahlaku, Nemamo još najvišeg vjerskog starješine, u važu ju i sami ovaj dostatno na radu spremnih mualima, niti je njihovo prigovor od strape roditelja, ali oni spočituju opet i inače pitanje riješeno, nemamo još posve uređene i roditeljima, d a s t r i n e m e k t e b a i p o v a z ­ početne vjerske naobrazbe našoj djeci, pa šta tek d a n d a n j i d e r s o v i n e p o m a ž u |Ш 'п п о da se rekne o v a i z i m a i njihovim predavanjim a z a i s p r a v a n i s l a m s k i ž i v o t m l a d i ć a , a k o narodu u duhu današnje kulture i vjerskih prilika. ga i s a m a p o r o d i č n u r o đ e n o j k ući ne I to je kao posebno pitanje u ostalom kako o d g a j a (vaspitava), je r je sve uzalud što se uči, rekosmo pretreseno i donekle zaključeno kako će ako se zaranije ne nastoji u rođenoj dječjoj kući, se sređivati, samo dugo traje, dok se ti zaključci d a s e p o t o m e i ž i v i . Imaju dakle i ovi pravo. počnu pretvarati s papira u djelo. Nama je nam ­ Tako su eto u glavnom uočeni razlozi zbog jera ovdje samo ta, da pozvanim faktorima nagla­ kojih naš islamski odgoj hram lje. S jedne strane simo, da su u tome poslu propušteni dani vrlo naša vjerska nastava, nesređena i mehanička, ne skupi, koji se ne daju nikada više nadoknaditi i odgovara svojoj svrsi, s druge strane naša nepros- da obavjestimo našu javnost o njenim potrebam a vjećena porodica sve više zanem aruje i vlastitu i šta se na tome radi i što je za javnost vrlo važno, roditeljsku dužnost u svome životu i odgajanju da joj upremo prstom na njenu naročitu dužnost svoje djece. da i sama nastoji da joj evlad bude bolji. Ovo To su eto glavni razlozi koji su svjesnijim mislim na svjesniji dio našega naroda, koji mnogo ljudima dobro poznati, a koje treba ne samo da o ovome predmetu govori, „kritizira" i jedi se, a zna, nego da i razum ije naša šira javnost. Pome- najviše puta ne poznaje prave uzroke naše zaos­ nute ankete i sjednice naših vjerskih odgovornih talosti i u vjerskom i inače u općemu životu. Za faktora nijesu ostale bez nekog rezultata. Dalo se ogromnu nesvjesnu našu masu, „svi smo svjesniji sa kompetentne strane mišljenje, da treba našu vjer­ njeni pastiri i svi smo za njenu zaostalost odgo­ sku nastavu reformisati. T a se reforma sastoji u tome vorni i krivi". što bi se 1) udžbenici ujednostavili i metodički obradili čisto na našem jeziku i 2) što bi trebalo i samoj nastavi dati razum an pravac po didaktič­ П р о ш и р у јте ч л а н ст в о Г а јр е т а и п роkim pravilima, da ta nauka što je učenik prima п а г и р а јт е њ е г о в е с п а с о н о с н е и д еје! odgojno djeluje na podmladak. 293 �z. ž. Iz n e n a đ e n je Adila-hanuma, sjedila je u svojoj sobi i gorko plakala. Nije ni čula korake svoga muža Jusuf ef. koji su se približavali. — Opet plačeš? Samo slinči, džaba ti je sve, ja sam svoje reko i gotovo, i opet ti evo kažem, tuđe dijete u našu kuću neće. Kako se tebi ne može dokazati. Danas čovjeku ni svoja nisu zahvalna, niti ima od njih kakve koristi. Ako ti je baš tako dosadno, nabaviću ti gramofon, ili možda hoćeš papagaja kao u doktorice. Adila-hanuma nije se mogla utješiti, već mu kroz plač govorila: Baš ti hvala na tim riječima, zar to meni tako! Evo već za koji dan biće dva­ deset godina, kako se vjenčasmo, kako s tobom hljeb jedem, pa mi nećeš da ispuniš tu moju je­ dinu želju, kada ja svoga evlada nemam. I drugi uzimaju tuđu djecu, pa su s njima sretni, još ne­ koji i siromasi, a mi smo eto hvala Bogu imućni. Jusuf ef. je šutio, a neka težina svali mu se na srce. Pred oči došla mu je prošlost, — njegovi momački dani. Kako jo samo mogao .da tako s njo­ me postupa. Uzeše se iz ljubavi, mladi kao rosa, ona 16 a on u 20 godini. Ona se radi njega dosta žrtvovala. Iz dobre kuće, bez pitanja ukrade se za njega, neznatnog bakalčića, a onda zasramio se od te misli, — kad joj napokon roditelji oprostiše, primi bogati miraz. Što je sad, ima dakle da za­ hvali samo njoj. — Рћ njezino zlatno srce, ga je bolesnog nježno i strpljivo dvorila, dulje mislio sve mu je bilo teže. Nije više mogao da to dulje podnosi, pa je nježno zagrli. Oprosti mi, Adila moja! Nisam ipak zlo mislio. Ovi moji živci, već su počeli popuštati. Držjm samo da je teško tuđe dijete- odgojiti. Nije za to isključeno, da ga nećemo uzeti, samo moramo paziti kakvo ćemo, ne misliš možda da možemo uzeti kakvo ciganče. Adila-hanuma bila je presretna, od velike ra­ dosti i sreće, nije ništa više vidila, nije više čula glasa svoga muža, — jedino joj bijaše dijete pred očima. Čim je Jusuf ef. iz kuće izašao, stala je do­ zivati svoju sluškinju. — Pemba! Pemba! Ona je u avliji pred magazom sjećala meso. U času svorila se pred njom. — Evo me, hanu ma! Pemba se zaprepastila kad je unišla, svi san­ duci bili su ispreturani, a haljine razbacane po ćilimu. Čim ugleda Pembu, Adila-hanuma poče je grliti i ljubiti, smijati se, a onda opet plakati. — Pemba! Pembice! Od uzbuđena nije mo­ gla da govori. Pemba se jako prepala. Držala je, da je Hanuma — sačuvaj Bože, izgubila pamet, — ali ipak se brzo snađe. — Hanuma, da mi mačka meso ne izjede, sad ću ja doći. Ali Pembi, nije bilo ovaj čas do mesa, već ona polako odmandali avlinska vrata, ako do šta dođe nek su otvorena. Polako na prstima, opet se vrati gore da vidi šte Hanuma radi. Adila-ha­ numa držala je u rukama makaze i rezala jedne svilene dimije. Pemba vrisnu. — Hanuma, ako Boga, šta to radiš? — Čekaj Pemba, da ti pričam, kako sam šućur Bogu sretna. Jusuf ef. dozvolio mi je, da uzmem dijete, — uzeću malu Đulu, pa hoću evo da joj prekrojim haljinicu. — Pembi odlahnulo. — U jutro ćemo, ako Bog da, uraniti, imaćemo pune ruke posla, moraš sa mnom i u čaršiju, kupićemo joj fine cipelice i još koješta. Samo čuješ, nemoj ništa Jusuf ef. kazivati, hoću da ga iznenadim. Fino će ju majka obući i nagizdati, pa neka ima šta gledati, tepala je sva sretna, Pemba se umirila i nastavila sjećati meso. Adila-hanuma sjede pokraj nje. — Da znaš kako sam ti vesela, da mi je nešto jla se ispjevam. — Nemoj Hanuma, čuće se. — Neće! Hajdemo u m agazu! Uđoše i zatvoriše vrata. — Hajde počni i Pemba polako zapjeva: „Telal viče od jutra do podne................“ Orila se magaza. Pemba je sitno pjevala, dok Adila-hanuma nije štedila svoga glasa, nije bila stara, a ipak imala je krupno grlo. Nije joj bilo dosta jedne pjesme, već zaredala, tri, če­ tiri. To njezino veselje ne ostade tajno. Drugo jutro, kad je odnijela Pemba pitu da se peče, srete jednu drugaricu. — Čuješ Pemba, zar ti je grlo prom uklo? Kako si ono jučer pjevala, baš ko iz badnja, ili boničko, da nije s tobom još kako muško grlo pjevalo? — Šuti, — crkla, kako muško, pro­ mukla sam. Pemba je o svemu šutila, bila je vjerna kao pseto. A imala je i zašto, jer se s njome najljepše postupalo. — Te se večeri Jusuf ef. nije za dugo vraćao. Iz kafane svratio se brijaču i kod njega se dulje zadržao. Želio je da svoju ženu razveseli i dovede joj što prije dijete. Odlučio je da uzme muško. Mislio je manje ćemo imati s njime brige, nego sa ženskim, a onda trebaće mi i u radnji, ko će mi je u stare dane voditi. Ipak Adila ima pravo, morao je priznati. Brijač mu preporuči neko siroče, bez ikog na svijetu. Dobri ljudi uzeše ga k sebi — ali ni oni sami nisu mogli živjeti. Lijep momčić od pet godina, pametno dijete, odmah mu se svidilo. Nije dugo promišljao, pristade da ga primi. Odmah , naruči za njega odijelo i sve što je potrebno. Pošto prispije kući, zakuca kao obično na vratima, a ona se ovaj put sama otvoriše. — Šta je ovo? Od kud vrata otvorena, zagrmi na Pembu. Ona 297 �problijedila, šuti ništa ne govori. — G ovori? Što je kapija otvorena? Pem ba opet šuti. U to dotrči Adila-hanuma. — Ne ljuti se, molim te, zar zabo­ ravila. — Nije istina, nije nikad to uradila. J a sam čuo, kad je za mnom zamandalila. Tako se neće raditi u mojoj kući! Odmah se kupi i odlazi kuda znaš. Adila-hanuma žalostila se, je r je bila uvje­ rena, da je Pem ba nevina. Pembu uplaši Jusuf-efendijina strogost, te ona pobježe na vrata. Sva zdvojna, ode svojoj tetki, koja je srećom bila u blizini. Nije prošlo dugo i tetka se zaputi da im sve ispriča, što se Pem ba ustručavala da sam a kaže. Smijali se, također i ljutiii, što Pem ba nije htjela ništa da go­ vori. Još istu večer, sam a Adila-hanuma dovede je natrag. Tih dana radile su u kući kao da je pred B ajram ; došla je i jedna žena da im pomaže. U kratko rečeno bilo je temeljito čišćenje suda i pokućstva, kuhale se hurmašica i baklava. Jusuf-ef. nije to bilo toliko upadno je r je kod njih bilo uvijek čisto i sve u uzornom redu. Nije ni slutio šta se sprema. Tražio je priliku da nađe Pembu samu, pa joj povjeri, kako će iznenaditi Adilehanum u. — Dakle, Pem ba .jezik za zube i da mi nisi ni pisla. Pem ba je bila u brizi, kak6^će~sd^ sve to svršiti. — Drugi dan bit^ je petak. Pred podno dovede jedna žena malu Đulu i ona je bila siroče, jedva joj je bilo 3 godine. Adila-hanuma bila je sama kod kuće. P resretna uze dijete u na­ ručaj. Ne prođe ni pola sata, kad se pojavi Jusufef. vodeći za ruku malog Omera. Pemba se našla u neprilici, šta će sada biti. Bila je prisiljena da mu sve kaže. — Jusuf-efendija! Hanuma je već dovela dijete! — Kakvo d ijete? Kao grom iz vedra neba, ošinu ga ta vijest. Đ ula je sjedila n a krilu svoje pomajke, nagizdana u haljinici od crvene svile, a dukat joj se sjajio ispod vrata. Kad je ugleda, Jusuf ef. nam ršti se. — K akav je to nesporazum ? Što me nisi pitala prije nego što si je dovela? — H tjela sam te iznenaditi. — A šta evo i ja ura­ dili, htjedoh i ja tebe. Kakva neprilika. Dvoje dje­ ce svakako ne možemo uzeti. To je nemoguće. — Onda s lu š a j! Đulu ćemo ostaviti, ali toga muškića odvedi natrag, tako će najbolje biti. — Kasno je, ja sam već na sud javio, da ću ga posvojiti. Šta bi sada ljudi o meni mislili, kakav sam ja čovjek. — Dobro neka znadeš i ja svoje Đule ne dam. Ako ona ode iz kuće, idem i ja. — P a šta ćemo ra ­ diti. Vidiš i sama, da dvoje djece ne možemo uzeti. Svakako bi bilo bolje da zadržimo muško dijete. Više će nam valjati, pa kome ću ja svoju radnju ostaviti? — Kome ja svoje dukate, bisere i almasli ka­ m enje? Tako se prepirali, dok ih iz tog neugod­ nog položaja ne spasi brat Jusuf ef., koji im stiže u pohode. Njemu se djeca vrlo svidila, bila su dražestna, Đula plava, a Omer vran. Šteta što ih nećete obadvoje zadržati, vidite kako su se sprija­ teljili ko da se već davno poznaju, grehota ih je rastavljati. Ali kad već m ora biti, ja ću vam nešto predložiti. Odvešćemo ih u bašću, pak nek trče prem a avliji, ko od njih dvoje prvi u avliju stigne, onaj nek se zadrži. Djeca su sjedila n a minderu, slatko baklavu jela. Brat Jusuf ef. uze ih za ruku i odvede u bašću. Djeco, trčite sada u av liju ! Ko prije dođe, dobiće ovu veliku jabuku. Djeca se obveseliše, uhvatiše se za ručice i dolete zajedno u avliju. Adila-hanuma raširi ruke prem a Đuli, a Jusuf ef. prem a Omeru. Ne valja, još jedamput. Ne smijete se držati za ru k e^ v eć jedno po jedno nek trči i djeca odoše ponovno i prem da se nisu držala za ruke dolete opet zajedno u isti čas. Eto vidite, dođoše opet zazajedno, ali pokušaćemo i treći puta, sada nešto drugo. J a ću napisati dvije cedulje sa njihovim imenima i metnuću u džep, pa koja se cedulja iz­ vuče, ono dijete ima ostati. Promiješa cedulje i iz­ vuče obadvije cedulje bile su jedna u drugoj. Svaki put zajedno, dragi brate! Siguno je tako suđeno, pokorite se i uvidite da je to možda volja Božja, i ne rastavljajte djecu, neće vam, nadam se, biti na teret. Oni pristadoše i nijesu se pokajali. Prošlo je ravnih osamnaest godina. U Jusuf ef. kući slavila se svadba. Oženio se Omer sa Đulom. Od svih darova što su mladenci od prijatelja p ri­ mili, bio je najljepši Jusuf-efendijinog brata, veliki skupocjeni perzijski ćilim. I on je došao n a svadbu. — Čuj me, reče svom bratu, imam ti nešto važna kazati, ali neka čuju i svi ostali, pa ako me pronađete krivim slobodno me kamenujte. Zavlada m rtva tišina. Dakle bilo je to pred osamnaest go­ dina, kada su djeca u kuću primljena. Meni je bilo vrlo žao, da se djeca rastaju, kada sam vidio kako su se zavolila, stoga sam ja smislio jedan plan, pa sam cedulje jednu u drugu miješao, tako sam ja prouzročio da su djeca ostala. — Mili brate i čestiti gosti, sada mi sudite. Nastade burno odobravanje. Sretni mladenci poljubiše ga u ruku. Klicanju i veselju nije bilo konca ni kraja. Члан Гајрета свјестан je члан своје заједнице 298 �П орт рет и Г а јр е т о в и х р а д н и к а У данашњем броју продужујемо галерију иортрета Гајретових радника са личношћу нознатог националног и културног раденика и старог ноборника Гајретове мисли госп. Салиха Ћишића, профссора и његове госпође Фатиме, бившс претсоуџшце Женског одбора Гајрета у Мостару, Господин Салих Ћишић спада у ону предратну револуциопарну геперацију Срба муслимана, који дине сваки дан он и џ>егова госпођа, која и мимо своје деце и куће, жртвује no три часа дневно дежурајући и пазећи на рад и рсд псвачица и певача. Нашсг Салку реси још једна особита црта inč­ im a карактера, a то je њсгова доброта и скромпост. За њега се слободно можс рећи, да пијс никада лико у јавиости, ни у ближсм њсгову друштву, ПРОФЕСОР Г. С А ЛИ Х ЋИШ ИЋ И Њ ЕГОВА П ЛЕ М ЕН И ТА ГЂ А ФАТИМА су отворено исповедали своје српство и ступили у борбу против Аустрије. Разуме се да je такав човек, чим je букнуо рат оптужен као велеиздајник и осуђен на 5 година тешке тамнице, коју je издржао у Зеници, a из Зснице отпослан на фронту. Чим се je свршио рат госп. Салко Ћишић иоиовно улази у јавни живот, ради без простапка у Гајрету, где за љега нома одмора ни избегавања дужностима иационалног и културног радника. Ми лојално и отворено морамо признати, да je његова заслуга да je дошло до остварења Гајретовог певачког хора у Мостару, којега je подигао на завиДну висину. Ту, у хору, већ две го- имао разлога да се потужи на какова зла дела њсгова рада ,или зле особипе његове природс. Госп. Салко Ћшиић родио сс je у Мостару из угледне трговачке обитељи. Ту je довршио средњу школу, a онда се je 1912. год. уписао на филозофсиси факултет у Загребу и Бсограду, где га je довришо тек 1920. год. После свршених студија ступа у државпу службу као ирофесор гимназијс a касније учитељске школе, на којем сс положају н дапас налази. Ми овом приликом желимо њему н његовој госпођп дуг живот и здравље на корист нашега- Гајрета. Gajret u svakoj kući, znači samo njezin napredak 299 �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Величанст Ђ ена Јчанифестација Г а/ретов е н а р о д н е сн а ге У Дервенти Женсни и мушки Мјесни одбори Гајрета у Дервенти заказали су 7. о. мј. велики Гајретов теферич и том приликом да се одржи велика манифестација Гајретове снаге у Дервенти. Ha ту конференцију позвати су сви Мјесни одбори Гајрета из околних мјеста и замољени су чланови Главног одбора Гајрета да овој манифестацији присуствују на челу са предсједником г. Др. Авдом Хасанбеговићем. Освануо je 7. јуни о. г. и приближаво се je час доласка изасланика Главног одбора и других Мјесних одбора, a у Дервенти си могао само чути кано ће je данас посјетити високи гости и маса свијета хрлила je на жељезничку станицу да дочека миле госте. Пред госте отишли су са аутомобилом до Љупљанице r. r. Атанасије Крстић, срески начелник, Асимбег Алибеговић и Мустафа еф. Хапиловић, који су се придружили возу у нојем су били гости. Гости из Сарајева као и из осталих мјеста стигли су возом тачно у 9.30 сати. Ha жељезничној стениц и већ раније био je окулљен огроман број грађана без разлике на вјеру, те корпорације, изасланици и представници мјесних власти, културних и националних друштава, те цио одбор Кола Српских Сестара у Дервенти на челу са претсједницом гђом Даницом Дуић. Прије доласна воза већ су били стигли многи изасланици Гајретових одбора из околНих мјеста, те су таио и они учествовали у дочену изгсланика из Сзрајева и осталих мјеста на жељез. прузи. При изласну из воза поздравио je претсједника Главног одбора Гајрета r. Дра Авду Хасанбеговића и остале госте претсједник Мјесног одбора Гајрета у Дервенти г. Есздбег Алибеговић, велетрговац овим говором; »Господине предсједниче, гослодо чланови Главног одбора и господо делегати М јесних одбора Гајрета! Дозволите да Вас у име Гајретовог женског и мушког одбора у Дервенти поздравим и да Вам у име многобројних чланова и пријател^ у Дервенети речем срдачно: Добро нам дошли! Дервента je одувијек цијенила Гајрет и са симпатијама пратила и помагала Ваш патриотсни, несебични али и тешки рад око културног и просвјетног подизања нашег народа. Успјеси овога напорног рада су огромни, те no н>има, као ц no броју својих организација које окупљају 25 хиљада свјесних чланова — Гајрет je постао најјаче културно-просвјетно друштво у нашој Краљевини. Гајретове раднике у Дервенти нарочито весели, да могу поздравити у својој средини Вас господине предсједниче, као највећег и првог раднина Гајретова, који се je до ове висине подигао једино Вашим неуморним радом. Добро нам дошли! Живјели!« Послије овога поздрава отпоздравио je г. Др. Хасанбеговић, истакнувши Дервенту и околна мјеста међу најпожртованија и најантивнија мјеста у раду за Гајрет послије Ослобођења. Захваливши се на срдачном и величанственом дочеку, апеловао je г. Др. Хгсанбеговић на присутне да још живље приступе раду за Гајрет, a тиме и раду за добро Краља и Отаџбине. По свршетку његова говора предала je г. Дру Авди Хасанбеговићу букет ружа ученица IV. разреда основне школе Сидика Хпџиагић, нашто je војна музика интонирала државну химну. Послије дочека формирала сг je величанствена поворка на челу са глазбом 25. пешад. пука из Тузле и са станице кренула je Дому Кола Српских Сестаpn, гдје je одржана конференција представника Гајретових срганизација. Овој конференцији присуствовали су осим многобројних чланова и чланица женског и мушког Мјесног одбора у Дервенти и чланова околних Мјесних одбора из ужег среза дервентоског још и делегати са стране и то; Г. ЕСАДБЕГ АЛИБЕГОВИЋ (х) позлравља г. Дра Хасанбеговића и'сстале госте при^излазу из воза 300 �Г. ДР. ХАСАНБЕГОВИЋ (х) отпоздра«ља г. Есадбе^у АлибеговиИу и захваљује на добродошлици Са манифесгација Гајрета у Дервенти (формирањеСповорке) из Сарајева: r. др. Авдо Хасанбеговић, претсједник Главног одбора, Хамид Кукић, секретар Главног одбора и Ахмет Сефнћ, члан Главног одбора, те као гости још и Хасан еф. Хаџиосмановић и Мухамед еф. Курт. Из Бос. Дубочца: Мухсмед Синановић, Аган Синановик, Касим еф. Диздаревић и Ахмет Синановић. Из Велике: Хаџић Н. имам и Заим Поробић. Из Високог: Хамдија Тахмишчија и Мустафа Џафић. Из Которског: Хасан еф. Прохић, шеф жељезничка станице, Синановик Аган и Касим еф. Хрнчић учитељ. Из Бијељине: Мухамедбег Прељубовић, претсједник Мјесног одбора Гајрета. Осим горе наведених делегата присуствовали су још и делегати из Завидовића и Маглаја и још из неких мјеста. Из Травника: Наминбег Ибрахимпашик са својом roспођом. Из Грачанице: Исхак Смајлбеговић, Ризо Смајпбсгсвик и Осман еф. X. Јусуфовић. Конференцију je отворио претсједник Мјесног одбора Гајрета у Дервенти r. Есадбег Алибеговик овим ријечима: »Гссподо! Прије него пређемо на рад ове конференције ja сам увјерен да hy погодити осјећаје и жеље свих вас, ако се у прЕОМ реду сјетимо Онога, који се највише брине и стара о свима нама, да се сјетимо Онога, који je највећи пријатељ Гајрета и његова рада, да се сјетимо нашсга љубљеног господара Његовог Величанства Краља Алексг.ндра I.« (Сви присутни бурно кличу стојеки трократно; живио Краљ!) Тумачеки ваше жеље и осјећаје дозволите ми да вам прочитам поздравну депешу, коју кемо упутити Његовом Величанству Краљу. Ta депеша гласи: Његовом Величанству Краљу Југославије Александру I. Београд. Из Прњавора: Селим Одобашић, Мухамед Софтић, Aro Софтик са своје двијв сестре, Сално Џођик и Назиф Бајрамовић. Из Добоја: Хамдија Даутбе, пзич, поштански чимовник. Из Бос. Брода: Фаик Хаџиагик, Хилмија Хоџић, Мухамед Сарајлић и Мухамед Бичакчик. Из Оџака: КапетановиК Ферхадбег и опкински начелник Хамдија Шакировик са госпођама. Из Тузле: Џемалага Телалбашик, претсједник Мјесног одбора Гајрета, Мехмед Салихспахић, сенретар, Омер Омазик, Хасанбег Сијерчик, Османага Поњавић, Хуснија Шеховик и инжињер Шакирагик, претсједник Мјесног одбора Гајрета у Креки. Многобројни Гајретови радници и присташе из Бос. Брода, Тузле, Тешња, Прњавора, Оџана, Бијељине, Шамца, �Високог, Травника, Которског, Грачанице, Прњавора итд. и представници Главног одбора Гајрета из Сарајева окупљени данас на величанственом Гајретовом збору у Дервенти упућују првв своје мисли своме узвишеном Краљу Уједчнитељу, заточнину и највишем неимару државног и народног препорода, завјетујући се да кемо у своме раду a у духу великих интенција Вашег Величанства истрајати бескомпромисно и неустрашиво, свесни да ћемо на овоме путу најбоље послужити Вашем Величанству и драгој нам Отаџбини. Да живи Ваше Величанство! Да живи Ваш Узвишени Краљевски Дом! Предсједник збора Есадбег Алибеговић. По прсчитању депешс бурним поклицима прихваћен je предлог предсјеДника г. Алибеговића, a затим су послане депеше Предсједнику Краљсвске Владе и Бану Врбгске бано' вине. Te делеше гласе: Господину Генералу Петру Живковићу, Предсједнчку Краљевске Владе, Београд Многобројни Гајретови радници и присташе из Бос. Брода, Бос. Шамца, Тешња, Прњаворз, Оџака, Бијељине, Високсг, Травника, Которског, Грачанице, Прњавора итд. и представници Главног одбора Гајрета из Сарајева на челу са својим претсједником Др. Авдом Хасанбеговићем, окупљеии данас на величанственој Гајретовој манифестацији у Дервенти, поздрављају вас господине Претсједниче, као првог сарадника нашег узвишеног Владара Његова Величанства Краља на препороду држаеног и народног добра, уверени да у Вашој личности наш Гајрет и његов рад имају свога великог и искреног пријатеља. Молимо Вас Господине Претседниче да верујете да су многобројни Гајретови радници у чије су редове сврстане све позитивне и конструктивне снаге муслиманског дела нашег народа решени да у духу иитенција Његова Величанства и Краљевске Владе неустрашиво и бескомпромисно наставе својим радом, јер су дубоко свесни да ће на том путу најјаче послужити Краљу и добру миле нам Отаџбине. Председник збора Есадбег Алибеговик. Господину Генералу Светиславу Милосављевику Бану Врбаске Бановине, Теслић, Бања Врукица Многобројни Гајретови радници и присташе из Бос. Шамца, Тешња, Прњавора,, Оџзна, Бијељине, Тузле, Висоног, Травника, Которског, Грачанице итд. и представниЦи Главног одбора Гајрета из Сарајева на челу са својим претсједником др. Авдом Хасанбеговикем, окупљени данас на величанственој Гајретовој манифестацији у Дервенти поздрављају вас Гослодине Бане најсрдачније као неуморног прегалца на великом народном дјелу, увјерени да fce Гајрет и његов рад имати увек у вашој личности одличног пријатеља и помагача. Предсједник збора Есадбег Алибеговић Након отпослања горњих депеша узима ријеч госп. Др. Авдо Хасанбеговић, бурно поздрављен од присутних Гајретсвих радника. У свом говору између осталога истиче: да овај величанствени састанак доказује свакоме да je Гајрет очупио око себе и у своје коло све што je добро и здраво, што je позитивно и конструктивно и што жели добро своме народу. Поред многих чињеница и ова данашња манифестација доказује да Гајрет врши са успјехом отаџбеничку мисију у народу. Гајрет у свом раду може ударити и на потешкоке, али он ће у свом позитивном раду ићи бескомпромисно и радити за свој народ и Отаџбину.« Осврће се затим на прилике у држави прије б. јануара 1929. na међу осталим вели: »Нико није радосније поздравио историјски 6. јануар и Манифест Његова Величанства Краља од Гајретових радника. Гајретови радници широм Краљевине, који су у ранијим временима морали да искусе многа прегарања и презире, дје- 302 л ујуки за добро народа и отаџ инв, свесрдн равили узвишену ријеч Првог Грађанина и еимара, рвог таџ еника — свог узвишеног Владара, јер су или свјвсни да е у новим приликама моћи још јаче и успјешнијв^да^припомогну својим радом подизању народа у духу интенција егова Величанства Краља.« При завршетку говора г. Др. Хасанбеговић био je поново предметом одушевл!ених овација. Затим je добио ријеч директор г. Ахмет Сефик, члан Главног одбора Гајрета из Сарајева, чији говор доносимо у цијелости: „р ад друштва Гајрет не задире само у просвјетна и социјална питања, он се креће и у правцу привредног организовања и подизања нашега народа. Привредна су питања данас осовина око које се крећу најважнија настојања великих и малих народа цијелога нултурнога свијета. Привредни поремекаји проузроковани свјетским ратом нису поштедили ни нашу земљу, они су нам наметнули тешку борбу за живот, они нас упућују на енергичан, добро организован и смишљен рад, на искреност и братску узајамност. Сваки човјек тежи да себи и својој фамилији обезбиједи пристојан живот, a то обезбјеђење изузев случајеве наслијеђеног доброг материјалног стања, постизава се радом и успјехом у раду. Успјех свакога рада овиси првенствено о самој његовој организацији. Ми живимо у доба најусавршенијих техничких сретстава, живимо у доба општег натјецања и никада као данас не доалзи до изражаја она народна пословица: »памет царује«. Сва племена, сви културни народи, све државе, мање више су привредно повезане међу собом и баш овај привредни одношај или бсље рећи интерес много доприноси да се и некадашњи најљући непријатељи приближују један другом и да под утјецајем својих интереса заборављају и најљуће ране. Некадашње агрикултурне земље међу које спада и наша држава, имале су осигурану прођу својим пољопривредним артиклима, јер су индустријске земље налазиле више добити у сројој индустрији него ли у пољопривреди. Свјетсни рат, међутим, показао je, да je поред индустрије врло важан фактор и пољопривреда a то je имало за последицу, да су се индустријске земље бациле свом силом на пољопривреду, док су се агрикултурне земље почеле бавити оснивањем индустрије. Људски умови неуморно раде, техничка се сретства усавршавају, провађају се модернизовања, машинеризирања и механизирања на свим линијама. Ha милијуне радника остаје без посла, продуцира се ма све стране, модерни начин рада показује огромне резултате, нгстаје хиперпродукција и што je најинтересантније код оеога бонлука и биједе настула криза потрошње или како je обично данас називају наступа »криза«. У оваквим приликама наступа безобзирно натјецање које сличи борби и тешко се појединац може одупријети и оријентисати, али зато теорија и пракса препоручују да се у сличним временима приступа оргачизовању разних заједница — задруга — које носе собом и организовање рада. Држава као организована цјелина увидјела je да je једини слас нашој привреди организација наше привреде на задружној основи. Цијела државна привредна политика одређена je у правцу задругарства, све државне потпоре за нашу привреду као и потпомагање државних новчаних установа, највеким су дијелом одређене за привреднике, који су организовани у којој задрузи. Ова јасна државна политика сили и нас, што je уосталом и у нашем властитом интересу, да стуламо у постојеке или да оснивамо нове задруге, јер остати no страни значи �I сам себе остранити од свих државних потпора и бјежати од напретка и благостања. Само добро организован рад и развијено задругарство може спасити данашњу тешку привредну ситуацију и може нас обранити од вањске нонкуренције. Како сваки посао овиси о људима, који га изводе, тако исамо оснивање и руковођење задруга овиси о људима који je оснивају и ноји je воде. Сваки наш рад треба да се заснива на искрености и солидности, јер су то темељи дугог вијека и доброг успјеха, na према тому и наш рад на пољу задругарства треба да je прожет овим духом. Главни одбор друштва »Гајрет« будно прати наш привредни развитан и свјестан важности данахње привредне ситуације није пропустио ни једне прилике a да не користи своме народу. Гајретови радници и одлични стручњаци изсвих грана привреде својим популарним предавањима и упутама стоје у служби велике привредне акције коју води друштво »Гајрет«. Један од главних и врло важних задаћа јест оснивање, организовање разних задруга no градовима и селима и прибављање солидног водства самим задругама. Да се задругарство што боље и солидније развије »Гајрет« je одредио одржавање велииог задружног течаја гдје tie се оспособити оно 100 наших привредника за вођење задруга, што je од велике важности за сами успјех и опстанак задруге. Задруге fce се оснивати према мјесним приликама и потребама, a то fce се изводити према плану којег су саставили стручњаци. Ову акцију Гајрета подупире и nama Југоштедиона, која je такођер заснована на задружној основи и која je поједине параграфе својих правила саобразила привредном програму самог друштва »Гајрет«. Досадашњи Гајретов привредни рад потпомаган од Југоштедионе у правцу ширења смисла за савремено организовање, показао je одличне резултате. У неким мјестима источне Босне иницијативом Гајретових радника основане су разне задруге, засађено je много племенитих воћака, засијана je дјетелина у великим количинама, засађена репа за стоку, тано, на примјер, у малом мјесту Рудом нема данас куке која није набавила саднице племенитих воћака, a они који имају ливаде засадише дјетелину и дио оранице засадише репом за стоку. У овом малом мјесту и околним селима засађено je ове године више дјетелине и репе него у 20 других срезова. Наши неуморни привредни сртучњаци раде непрестано на извађању Гајретовог привредног програма, наша Југоштедиона развија успјешно свој рад, a извршење ових програма донијеће много користи нашем народу. Ми полако али сигурно и солидно напредујемо, пружамо сваком братску руну и помоћ, презиремо неискреност, штујемо искреност. Ми не волимо да много говоримо о нашем раду, ми хоћемо да то чине дјела Гајретових радника, само молимо, да се о нашим савјетима и упутама размишља и што се пронађе за корисно да се прихвати и слиједи. При концу овога мога излагања морам се дотаћи једног нашег крупног питања, a то je питање ликвидгције аграрних оштета. Ово питање није шпецијално муслиманско како то многи погрешно схваћају, ово je питање опште народно и оно има своје дубоке разлоге нао у материјалном тако исто и у идеалном смислу, јер у свакој заједници добре и лоше појаве захваћају све чланове и стога je потребно да се овака литања схвакају и третирају без зависти, ошћенито и добронамјерно са националног, социјалног и привредног гледишта. Велика и дугогодишња напрезања у ријешењу аграра нашла су коначно свој финале у ликвидацији аграрних оштета. Држава издаје своје унамативе обвезнице, које у нашој привреди престављају капитале, са којима je требало и треба опрезно баратати. Треба ове капитале организовати и њихове власнике у пу ти ти на користоносно манипулисање. Након линвидације када су издате 4%-тне облигације и нада су њихови власници насједајуки шпенулантима у безцијсње продавали своје облигације и изгубили на течајној вриједности преко 100,000.000 динара, долази данас друга ликвидација беглучких оштета, гдје опажам исте појаве као и код прве ликвидације т. ј. власници беглучких облигација насиједају разним шпекулантима ноји шире намјерно и прорачунато неповољне вијетси о вриједности ових папира, a берзанска шпекулација води такођер рачуна о слабостима и неупућеностима власнина беглучких облигација. Капиталисти данас купују све аграрие и беглучке облигације a то je најбољи знак да оне вриједе и да носе добру ренту. Појаве неког страха и неупукености код власника arpapних и беглучких облигација нас су забринуле и им смо за времена поклонили томе велину пажњу. Путем »Новог Времена« објављивани су поучни и стручни чланци о аграрним облигацнјама, дате су упуте и савјети којих се треба држати. Ha­ ma Југоштедиона пружа многе погодности власницима аграрних и беглучких облигација. У овом правцу дјелује и за: друга .Спас«, na je највећи гријех продавати сада ове naпире, када су бездушни шпекуланти успјели да један државни папир оборе у прометној вриједности, што je свакако npoлазно. Треба бити разборит и паметан na не насједати. Свако мјесто треба да настоји да што више ових државн и х папира остаје непродато, јер они носе сталну ренту и увијеи престављају укам аћени капитал, од које има и мјесто и њсгова околица иорист. Ми смо видјели да се добро стање сељака осјети и у граду и у трговини, обратно добро или лоше стање грађана осјети и сељак. И чим смо ми оваио међусобно повезани и упукени на свакидашњи заједнични живот онда je у интересу нашег опker народног напретка искрено и братско помагање и заборављање свих свађа и задјевица. Упукени треба да савјетују неупукене и т. д. Дакле како рекох беглучке облигације треба чувати, њих треба сматрати не само својином власника него и народним добром и добром које може да носи користи привреди самог мјеста и његове околице. Стога je д у ж но с т св их нас, да ове папире организујемо и да с њима што кор и сни је манипулишемо, да и х не продајемо, јер je то атентат на саме своје интересе. Треба само промислити да за ове папире јамчи наша држава, да nnafca одређену ренту на њих да се они могу ув и је к уновчити, зал ож ити Не смије се насједати ш пекулантима ко ји xohe да на јп ри је оборе ц и је н у беглучким обвезницама na да онда hape милионе. A ko се ми не опаметимо опет кемо претрпити штету од преко стотину милијона динара и страни капиталисти резати fce купоне са аграрних облигација и уживати плодове наших дугогодишњих напора, који су утрошени око испословања ликвидације аграрних оштета, a ми кемо готов новац брзо потрошити и тако себе и народну привреду оштетити. Зар ово није жалосно и непромишљено да се у доба када стране државе т. ј. страни капиталисти који воде рачуна о свакој ситници дају нашој држави милијардерске зајмове, продају беглучке облигације са губитком од 35%. Ово служи као најбољи доказ да нама мањка организација, да многи од наших интересаната не слуша савјете или те савјете прима као неке пословне операције и сл. и тако радећи продаје лапире у бесцјење мјесто да се сви ти папири т. ј. беглучке и аграрне облигације организују у групе у појединим мјестима. Ha овај начин би се учиниле огромне користи и појединцима и привреди самог мјеста и околице. 303 �Драга брако, како видите свани закључак у појединим питањима које сам дотанао своди се увијек на организацију рада и стога ja закључујем овај мали реферат, препоручујуки да се привредно организујемо, да будемо практични, искрени, сложии, да тражимо стручне савјете, ноје морамо добити, јер ми имгмо легије наше интелигенције, која je увијвк спремиа и која мора да служи добру своје заједнице и своје отаџбине. Ми имамо данас све предувјете за напредак које нам je дао и ссигурао наш узившени Владар, ми имамо наш Гајрет, нашу Југоштедиону, наш »Спас«, ми имамо многобројне разне установе, све то мора да служи нашем напретку, не смијемо тратити вријеме узалуд. Морамо бити сложни, практични, напредни, радини, na ћемо таио постики и осигурати себи културно и материјално благостање. Оснивајмо разне градске и сеоске задруге, организујмо бсглучке облиглције, модернизирајмо нашу трговину, занатство и пољспривреду, и слиједимо стручне савјете. Захваљујемо Вам драга брако на пажњи, желим Вама и Вашем граду и његовој околици најбољу среку и напредак. Живили! послије поднс била Жировииа дулнои пуна са »«л.ада«а noсјетиоца. у з и no сата отпочело je са програмом тефорича који je програм мајсторскн изведен што се има захаллити нарочито гђицама Фериди Ђикик, учитељици стручне школе Кола Српских Сестара, Анђелији Поповик учитељици основна шчоле и г. Хамдији Елезовику, наставнику грађанске школе. Милина je било погледати 9 дјевојчица код изведби ритмичких вјежбк уз пратњу војничке музике. Све ове дјевојчице осим једне су муслиманке. Поздрав Гајретов Престолонасљеднину 'Петру, Протектору Гајрета рецитовала je нп свеопште задовољство ученица IV. разр. осн. школе Садика Хаџиагик. Ha самом теферичу била je томбола дарованих ручних радова, којн су радови били 3 дана прије теферича изложени у градској вијекници, те можемо са задовољством констато- Kao посљедњи говори г. Хамид К укик, секретар Главног одбора Гајрета из Сарајева, о потреби уже сарадње Гајрета и Вакуфа, о сарадњи илмије и интелигенције и о запрекама које коче правилно развијање живота међу муслиманима. Завршетак њггова говора бурно je поздравл>ен, a нарочито од присутиих имгма, муалима и осталих вјерских службеиика. Послије говора r. Хамнда Н уккка предсједник г Есадбег Алибеговик псдијелио je преко 50 диплома члановима Гајрета из Дервенте захваливши им *а њкховој пожртвовности, a затим заиључује збор овим ријечима: Закључујем овај величанствени скуп чланова и пријатеља Гајрета, коме су присуствовали одлични Гајретови радници, предсједник Гајрета и вођа нашег културног локрета г. Др. Авдо Хгсанбеговић са чланом Главног одбора, секретаром г. Хамидом Куникем и чланом Главног одбора г. Ахметом Сефикем, те делегатима братских Мјесних одбора из Тузле, Бијељине, Тешња, Добоја, Оџака, Которског, Грачанице, Бос. Шамца, Високог, Зввидовића, Маглаја, Прњавора, Бос. Брода и т. д. Захваљујуки свима испред женског и мушког Мјесчог одбора Гајрета у Дервенти, ми смо сретни што су нас посјстили овако угледни културии радници да заједно с нама манифестују велике Гајретове идеје. Захваљујем најљепше свима свдје присутним члвновима и пријатељима, преставницима мјесних корлорација, a нарочито преставницима Кола Српских Сестара као и свима учесницима ове коиференције. Злкључујем уједно ову данашњу нашу конференцију. За вријеме држања конференције у башки градскг читаонице, којој je предсједник r. Есадбег Алибеговик, свирала je војна музика 25. пешад. пука из Тузле, na су и сви учесници са конференције послије прешли у башчу и слушајуки муаику остали до послије лодне. Послије подне превежени су сви гости са луксузним аутом г. Махмутбега Градашчевика на Жировину, мјесто одређено за теферич гдје je свима гостима приређен пољски ручан. Мјесто Жировина, удаљено од Дервенте само 2 и no километра, овај дан добило je величанствен изглед захваљујуки техничком одбору, који je заиста заслужио свако признањо, јер никада до данас Дервента није овако лијепо уредила ово мјесто, створено за теферич, као овог пута. Милина je било погледати саграђене славолуке и ложе које су биле украшене са разноликим папирима. Bek око један сат послије подне почела je долазити публика са аутобусима и аутомобилима тако да je век у 3 сата 304 Са Гајретовог великог теферича у Дервенти (7 јуна т. г ) Гђица Ферида ЂикиК учитељица стручне школе Кола Срп. сестара у Дервенти, са ученицама мјеш. основне школе, које су изводиле разне красне „ритмичке игре", уз пратњу Војне музике. Дјевојчице je увјежбала г-ђица Ђикић. вати да je овогодишња томбола надмашила све досадање, на чему имамо да захвалимо вриједном женском одбору Гајрета који ни овом приликом не пожалише труда, a ни материјапних жртава само да помогну Гајрет и да покажу да су заиста умјетнице у своме послу. Примјетили смо и чуђење код страних гостију, a предсједник г. Др. Авдо Хасанбеговик нам je искрено рекао да овакове томболе на Гајретовкм приредбама није још видио и да je ова томбола чак боља и од томбола које се приређују у Сарајеву. Према томе дакле види се да je женски Мјесни одбор заиста заслужио пажњу као и све пријатељице и чланице М е Ш М Ж Е Ж И I Проширујте лнсш ^ a jp e n t'"y 't I Вашем мјесту и окомини! § �Cu Гајретових Манифестација у Дервенти (маса свијета, преко 4.000 душа у Жировипи) Чзложенк женски ручни радови у свечаној дворани град. општине"у Дервенти, које су радиле м поклониле за велики Гајретов теферич у Дервенти на 7 јуна, дервентске муслиманке, чланицеЈи пријатељице Гајрета Гајрета у Дервенти, na им ми овим путем најљепше захваљујемо. Многобројни бифе био je поклоњен од чланица и пријатељица на чему им најљепша хвала. Забављање гостију на теферичу трајало je до дубоко у ноћ, a затии je био свечан испракај гостију и делегата Главног одбора Гајрета, који су отпутовали у 12 сати у ноки. Овим теферичом овај Мјесни одбор постигап je огроман како морални тако и материјални успјех. Гајрет, који je захватио дубоког норјена у Дервенти и оклици, без сумње ke много ојачати овом Гајретовом величанственом манифестацијом. Приход теферича je Дин. 19.000.— Списак дароватеља за томболу у Дервенти Мехрнђана Куленовић 2 јастука, 1 ћуку (псето), Хаснлјл Ооколовић 2 мпрамице, 1 хаљиннцу, Љубида Карабеговић 1 цвијег, Рајифа X. Сејдић 1 марамицу, Дервиша Пашагнк 1 305 �1 столилк, r, салпота, -1 таблет,-1 кутају сафуна. Васва Дизјастук, Делва Хдлеповић 1 милјс, Хајра Халеиевић 1 јастук. Хајра Ћвмановић11 ‘itepe, Чама Бсрбић 1 марамицу, Фатима дерсвнћ 1 милјс, Разија Карабеговнћ 1 тишлајфвр, Хаслба Халеповић 1 марампцу, Фатима Лалпћ 1 јастук, 1 марамицу, Јусуфбеговић 1 комбине, Бигера Јусубоговпћ 1 милјс, СениРазија Рамадановић 1 ма^мицу, Мелка Мехичић 1 пешкир, ја јуоуфбеговић 1 јастук, Пајалетовић 1 јастук, Зсјфа X. Anih 1 јастук, 1 кефњак. Бехија X. Arnh 1 јастук, Седикл, Дук-пХађа Рамадановић 1 марамицу, Лзиза Хаддић 1 марамиду, Зилха Алић 1 марамицу, Шевка Сејднћ l чевру, Делва СЈсј- тар 1 хал>иницу, Мпна Мулабеговић 1 јастук, Рассма Хуссдић 1 шамнју, 1 марамицу, Хатиџа Јелећ 1 пешкпр, 1 мара- дпновпћ 1 јастук, Севлста 'Boanh 1 јастук, 1 чсвру ПТо.вка мицу, Фагга Мујптић l пешкир, Млна Поробић 1 јастук, Дел- ■ Исламовпћ 1 јастук, Штгда Смајпћ 1 јастук, А.тија Исаковић ва Чарђпћ l хаљшшцу, 1 марамицу, Шећира Алибеахжић 2 1 јастук, Тифа Нплпћ 1 шал, 1 марамицу, Ајитпа X. Омсрагић јастука, 1 комбине, Емина Алибсговић 2 јостука, 1 штрлјфну, 1 јастук, Шахлија Градагачевпћ 1 милје 1 јакугук, 1 кефљак, Делвста Поробпћ 1 милје, 1 јастук, Мујесера Поробић 1 криу 1 декицу, Седика' Руждић 1 милје, 2 салвета, Мујезера Кучукаллк 1 јастук, Мујесера Ибрахимппшнћ 1 јастук, Оабријг кухињску, Зехра Хусеџпновић 1 јастук, TTama Хусвџиповпћ Пелелић 1 мплје, 1 таблет, Фаднла X Хдлнјтовић l јастук. 1 нклје, 3 марамице, Бахрија Омајллбеговић 1 милје, 1 јаHana Часић 1 пешкир, Нура Прохпћ 1 јастук, 1 марамицу, Ha­ стув, Молча Пригаиица 1 јастуж, 1 тишлаЈфср. Берка Мулаna Хавурдић 2 таблета, Алмаса Лсмсшсвић 1 мплјс. 1 лблет, беговић 1 јаотук, Нађнја Уђварлнћ 1 јаотук, 'Волвеђара X. Захпда Халеповнћ 1 таблет, 1 тпшлајфср, Мипа Мулабеговлћ '.Дервишдгић 1 јастук, Хусиија Алнјагнћ 1 пешкир, Хађа 1 јастук. Хаиумица Мулабсговић 1 комбинс, Џсхва Хаџић 1 (Тмсрбргошјћ 1 јартук, Bacna 'Боилагпћ 1 јастук, 1 дск.ицу. Болјастук, Хатнђа Нуркић 1 јастук, Оубхнј). Лллјагпћ 1 јастув, киоа Окопл«гк. 1 тишлајфср. 1 таблетЈ', Шсмса Елезовпћ 1 јаЕмина X. Ацдић 1 декицу, 1 марамнцу. Бегллда Халлловпћ стук, 1 марамнцу. Фатима X. Дерпишапић 1 јастук, 1 мара1 јаотук, 1 марфмнцу, Мубера Халиповнћ 1 јахтук, Хатиџа мицу, Мулајпма Коиђић 1 навлаку, Асија Хафнловић 1 stiАл.ијагнћ l јастук, Еписа Кгшетановпк 1 јап ук, Мпш:а Мачpi^MИЈ1У, Фатима Имамовић 1 тдблст, 1 тишллјфср, Шахлија ковз 1 јавту«, l марамицу, Зехра Хуоеџиновић 1 мара'мпцу, Ферпда Tjiraiih l јастук, Зулфа II6piinuanih 1 пешкир, .Едиб\ '■Гнриђ 1 јастук, 1 милје, Сенија По|к>Г»и>1 1 око1»а.ну шамију, Лјиша Прачнћ 1 јастук, Ехлимана Мулабсговић 1 двкицу, Нбришагић 1 јастук, Ралија X. Ефснднћ 1 јастук, l марамн«1>ата ^улабогоиић l комбине, Мујссерп. Беговић > кефљак, цу, Ainuja X. Ефендић 1 комбпнс, Адевнја ТНварлпћ 1 'maТнјттба Боћнцсвнћ l мијле, Ђулесма Нурмнћ 2 таблета u Тамију оковану, Раллја Уђварлн)1 2 девице. Emjiii# УђварлиИ 1 јастук, Мелка Бакшнћ 1 јастук, Вмлра Алпбеговлћ 1 мапу. хнра ПоробиН 1 таблст. М а н и ф е с т а ц и је Га/ретове с н а г е у М р а ш т н ц у ко д Г о р а ж д е Хасан Мурагспахип, Гајретов повјереник општине Подхрањен, заказао je Гајретову скупштину на 7. о. мј. на коју je позвао делегате Главног одбора Гајрета из Саргјева. Седми јуна освануо je чис^ и благ, пјешаци и ноњаници почели су се сакупљати. Када се je велини број коњаника санупио у селу Мравињцу, кренули су под водством угледног домаћина Анта Драиуле из општ. Подхрањен, те Суља Тања из општ. Вранићи са бајргктарима Мурадифом Бећировићем из општ. Вранићи те Радована Беговика општ. Подхрањен, и отишли на зборно мјесто коњаника. Одређени no повјеренику сретаоци, који су отишли са аутом пред делегате Главног одбора у особама угледних домаћина Саве Марновића, Јунуза Шиљка, Салиха Муратспахика и Зулфа Букве; тг.мбурашки збор Занатсиог удружења из Горажда отишао je на зборио мјесто коњице. У то je дошао тајник Мјесног одбора из Горажде г. Осман Рашидкадић, којем су бајрактзри предали бајрг.ч у руке, нашто je исти са уздигнутим гласом рекао да буду сретни што су дочекали да су се окупили под југославенску заставу браћа без разлиие вјере и да чгснг руиа храброг Југославена држи чврсто своју милу заставу. Позвао je барјактаре да приме бајране и замолио присутне да се сврстају у редове и да манифестују југославенску мисао снгно како доликује Гајретовим члановима и пријатељима, нашто je тамбурашки збор засвирао »Херцеговци и Босанци«, a коњица je нренула под управом гг. 0. Рашидчадића и Алије Букве, са поклицима: Живио наш Краљ! Манифестујући братску љубав у најузорнијем реду обишла je градом коњица, гдје су их делегати са сретиоцима чеиали на улазу у гр?д. У томе моменту дошла je у сретање Гајретова плех музина из Фоче, која се je прикл>учила величанственој поворци коњаника и аутомобила те je поворна кренула на одређено мјесто у село Мравињац. Под дивним славолуксм дочеиало je госте од 4 до 8 година десет муслимании са сестром православне вјере Милком Беговић. Када се je искупио народ на одређено мјесто и када je изасланик политичке власти г. Никола Теодоровић заузео мјесто са господом делегатима и изаслаиицима Мјесних Taj* ретових одбора из Горажда, Чајнича и Фоче, у почасној трибини, устао je г. Хас.-н Муратспахић и рекао: Браћо и господо! Прије него пређемо на наш хаирли посао, света нам je дужност да са овако величанственога Гајретова збора, са границе Дринске и Зетсне бановине, из села Мравињца поздравимо нашег љубљеног Краља, нашто уз бурно клицање прихвакено: Живио Краљ! Г. Осман Рашидкадић лрочитао je лоздравну депешу Њ. Величанству Краљу, на што je Гајретова плех музик из Фоче отсвирала државну химну. Затим je прочитао г. Осман Рашидкадик поздравне депеше Предсједнику Владе г. Петру Живковику, уз бурно клицање Живио! Надаље je прочитана поздравна депеша Ба ну Дринске Бановине г. Велимиру Поповику уз бурно клицање Живио! Коначно je прочитао депешу нашем цичном вођи Гајретових чланова и раденииа, предсједнику Главног одбора r. Дру Авди Хасанбеговику уз бурно клицањс Живио! Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будућност 306 �По прочитаним депешама устао je повјереник Хгсан Муратспахић и изренао слиједећу добродошлицу: Браћо! Сретан сам што Вам могу претсгавити и казати но je дошао мођу нас. Дошли су они људи нјји вишз знгју, који добро чују, који далеко виде; доипл су онн људи, који су своју снагу умну посввтили за неучи и нспросоијећени свијет, дошли су они људи који су хиљадама наше сиромашне дјеце извели на прави пут. Будимо, брако, сретни што смо дочекапи да их видимо данас у нашему овоме селу, и да чујемо из њихових уста, што je потребно и што je корисно. Ja Вас молим, браћо, отпустите ухо, отворите око. Браћо! хиљаду и осам стотина куКа из ових нрајева нису биле у стању да дадну човјека из своје средине за путара, јер нису имали човјека са свршена четири разреда основне школе. Ви знате, драга браћо, ово мјесто нако je било гдје се сада налазимо. Ми смо утрошили 280 радних снага драговољно дон смо уредили мјесто гдје fce бити народна основна школа. Послали смо, браћо, молбу нашему г. Бану и надамо се да ћемо, ако Бог да, још у овој години видјети нашу милу дјечицу гдје се одгајају како треба слушати свога Краља. Замолићу сада нашег милог познатог r. Хусејн еф. Кадића, подпредсједника Главног одбора Гајрета, да Вам рекне шта je Гајрет. — Устао je г. Хусејн еф. Кадик и ренао: Повјереник Гајрета r. Х а с а н Му р а т с п а х и К држи поздравни говор делегатима главног „Гајрета" из Сарајева са почасне трибине Браћо! Сретан сам што ми je пала част, да заступам Главни одбор на овом величанственом Гајретовом збору и кад погледам са ове почасне трибине све познату браћу Србе православне и Вас браћу куслимане, гдје сте се онупили заједнички на овом велича.чственом збору, онда добиваи јачег подсткера за што јачи рад, јер видим но сјеме даје врло добар плод. Затим je опкенито о Гајрету и његовом раду. По завршеном његовом говору, ријеч г. Велији Садовићу, Главног одбора, који je je да je сретан што види да се жи школа, јер он знаде добро да љаци хтјели да чују за школу. ци, да ћемо се заложити на добијете школу. Ja Вас позивам да силе, за напрсдак и процват Гајрет увијек изаћи у сусрет у разлике вјере«. Затим je добио ријеч г. Мујага Сарајлик, човјек упитао je je: Ил je боље са очима или без je боље бити -здрав или сакат, ил' je боље са дрвеним или гвозденим плугом орати, ил' je боље здраво сјеме Мале сељанке које су госте делегате Гајрета из Сарајева засуле цвијећем пред славолуком у Мравињцу Гости из Фоче са цијелим Гајретовим одбором из Фоче, који су дошли на збор у Мравињцу сплавом низ Дрину Девет браће Имшировића из општине Подхрањен са оцем Салком, који држи Југословенску заставу 307 �или покварено; јер Ви добро знате, браћо, да Гајрвт не ради само на просвјетном и културном пољу, него он ради и да олакша тежаку његов тешни живот. Повјереник г. Хасан Муратспахић са својим пријатељима саставио je листу одбора Гајрета, коју je г. Осман Рашидкадић прочитао и то како слиједи: Тајнин Мјесног одбора из Горажда г. Осман Рашидкадић добива ријеч, ноји каже да му je ово најсретнији дан његова живота до сада, што може као мали Гајретов радник да поздрави браћу тежане, јер да je он прије пар година прошао свано село, тражећи добровољне прилоге за Гајрет, али браћа тежаци нису хтјели тада ни да чују за Гајрет. Захвалио се je браћи тежацима на њиховом великом и бројном одзиву. Хасан Муратспахић село Мравињац, Саво Марковић село Камен, Мехо Џебо село Џиндићи, Анто Дракула село Петровице, Јунуз Шиљак село Осаница, Ристо Делић село Црквине, Ибрахим Пјано предсједник општ. Вранићи и Гајретов повјереник исте, Милован Беговић село Мравињац, Салих Муратспахић село Змајовац, Алија Топаловић и Бајро Човчић село Човчићи, Халил и Хусо Пештек село Лукавице, Зулфо Буква и Мухарем Тањо село Богушићи, Касим Ченгић село Бошин, Халил Тањо село Гочела, Нумо Поздер село Калац, Ариф Хреља село Витковићи, Алија Крџалија село Ластавице, Омер Брига село Брајловци, Хусо Туруља село Росијевци, Сално Турковић село Јаровићи, Адил Канлић село Канлићи, Мушан Дучић село Кастеник, Мурат Ковачевић село Потркуша, Алија Машић село Машићи, Ибро Машић село Градац, Халил Биједић и Омер Мирвић село Слатина, Салих Кудуз село Бачци, Четко Беговић село Камене, Ссма* Мураспахић село Мравињац, Смајл Зец село Дол. Брда, Ибро Хбџик село Враники. По примљеној листи ловјереник Хасан Муратспахин закључио je збор. Цијело вријеме скупштине записник je водио r. Љубунчић на чему му велика хвала. Мјесни одбор Горажда застулао je г. Хасан Башагић. Ручак у Мравињцу Један дио народа иа Гајретовом збору у Мравињцу Tajimк М. О. Гајрета из.Горажда г. О. РашидкадиК (х) чита листу Гајретовог одбора 308 Од трговаца из Горажда примјећени су браћа Беговићи, Хајро Боровац, Мустафа Каменица, Мухамед Ченгић и Хамид Тановић; од занатлија примјећено je да су дошли сви; из Чајнича били су г. г. Ибрахим Мушановић, Дервиш Рашчић, Хамид еф. Херенда. Нарочито морамо истакнути долазак браће и господе Фочана, којих je било на броју 60 са Гајретовом плех музиком. Међу Фочанима опажени су гг. срески начелник Хамовић, судија Богдановик, алотеиар Булић, те адвокат Јеличић; од Гајретових раденика били су из Фоче гг.: Салих еф. Хасић, Омсрбег Ченгић, Љубунчић, Мухамед Авдагић, Хифзо Зулфикарпашић. Нека je хвала Ибрахиму Пјану и његовом биљежнику малом Авдагићу. Нека je свакоме хвала ко je придонио ма шта било да je успио овај величанствени збор. Нарочита хвала иека je тајнину Мјесног одбора из Горажда г. Осману Рашиднадићу, ноји није жалио труда и напора да што величснственије испадне ова прва Гајретова снупштина у Подрињу, у селу Мравињцу. Нека je хвала комшијама и браћи православне вјере, ноји не жалише моралног труда ни материјалне потпоре, што je доказ да нема силе к<уа ће нас раставити. По свршеном збору у Мравињцу — пред почаспом трибином �О ст але п р и р е д б е Мјесни одбор Гајрета у Зелињи Горњој Ha дан 24. маја 1931. год. у иедељу, одржао je Mjeciui сдбор Гајрета у Зелин.н I'opiboj своју годншн.у Гајретову трву, коју сваке године приређује. Трка je одржана у Зелишн Доiboj код радње одборника г. Мујчиновића Хусеина. Дан je био прекрасан, na су тежаци и ако тешка срца тај дан налустили на њивама рад и похнтали да дадну видног израаа своје привржености Гајрету и Гајретовим идејама и дошли су на ТЈасу. Програм трке je био овај: , 1. Пјешачка трка. 2 . Прва коњска трка. з. Трчаље у врећама. 4. Друга коњска трка. 5. Окакаље на шјех. 6. Вађење дводанарке из пекмеза и 7. Пењање на мастан ллпић. Све су тачке програма пзведене на највеће задовољство, a награде побједиоцима бнле су одличне, како се и пристоји na Гајретовој трци. Што се нарочито мора спомеиути то je, да je одбор успио, да све награде добије као добровољни прилог од евјесиих чланова. За кратко врнјеме одбор je успио да на себе сврати по- Гајретов одбор у Гор. Зелињи (Градачгц) зорност не само својвх сељана, него и околице, a то ее најбоље иогло видити na трци, гдје се je међу Зелињацима u сељанима околпих села могло вндити прилнчан број угледиих људи из Градачда, Грачлнице, Доброваца, Вучковца, СреOeiraiui, Сриица, Шпионице л т. д. Ненадно je Бапо-винско позориште Врбаоке бановнине заказало своје гостовање у Грачаницн, баш на дан.трке, иначе би одзив био много већи. За моралннм успјехом није ништа заостао ни материјалин, јер свота од Дии. 804.— чнстог прнхода ове трке je задовољавајућа, када сс узму у обзир данашње тешке материјалне прилике нашег села. Одбор се овом приликом захваљује свим посјетлоцима нарочпто ошша еа страие. . . . Одбор сматра за дузкност да се н овом прнлнком захшиш свима племеннтим дароватељима општш1е Зелињске, icojn својлм даровима допринијеше, да награде na трци буду онако лијепе. Нарочита хвала г. г. Удвинчићу Халллу, Мујчиновић> Омеру и Хусеину, Смајићу Ахмету, Биберкнћу Омеру, Ћеримовнћу Махмаду, Шахдановићу Мехмеду, Бербићу Муји, гђи Радић Јованки, ВешИровићу Нурији и Шериф еф. Мујановићу, који на позив предсједника и секретара ие afeBnuuc^ труда и помогоше им око прнредбе. Гајретова забава у Приједору Мјесни одбор Гајрета у Приједору приредио je своју j\ žдишњу забаву дне 2. staja 1931. у cbhsi npociopnjusia хотела »Балкала« уз еудјеловање војне музике 33. п,.ешад. пува нз Бањалуке те пјевачког хора ђака овдалшве гимназије. Дворану je нарочито декорисао професор овдаште гимнааије г. Житески. Тачно у 9 сати на вечер отворио je забаву претсједник овдашње!Г Гајрета г. др. Мех*1ед Хајровић, одржавшн патрпотскл говор у kosi на npBost ијесту упућује ирве ријечн н ocjehaje наше.ч љуб-Бешш и узвишеном Владаоцу Његовом Величапству Краљу Александру I., naniest •воНном и SIHoгoвoљeнosl Протектору Iberoeosi Краљ. Впсочанству ’llpcитолонасљеднику Петру и дијелом npejacuosi До*|у славне и ловором овјенчапе народне Динасгије Карађорђевића, наглаоивши велике заслуге за наш народ и нашу државу узвпшеног Крдљевског Дома. Поздравивши присутие госте, г. претсгједцик говорио je о веллшш Hanopnsta н заслугама Гајрета за муслдмански дио _ нашега народа, о aeroBost културном, просвјетшт н соцнјалuost раду, те националлои освјештавању. Нарочито нотпче 1'ајрехову дјелатност од дана када je познапш иоторнчднм Манифестом и другим одлукама које су иза њега сллједиле кнаугурисана je нова epa, epa народног препорода и државне коноолидације. Апелпра на^свс присутне да што више пораде за напредак Гајрета и њеихше узвишене идеологије, a нарочито дужност муслиманеког днјела народа да се окупи око Гајрета, којн му-је иајбоља гаранцнја за његову будућност и који je једно најприкладније средство. и нзчлн, преко којега може мусЛ1шакски - дпо парода да узме актшшог учешћа у остварењу оних узвншенлх ннтендија Владаочеввх,' које нам осигуравају, ако се истих оудем« држали, културно, еконопеко, господареко u соццјално задовољство. Коначно sioan еве дрисутне, да устану и да клиану Његовом Величааству Крал.у Алеасаидру, Протектору Престолоиас.геднику Петру, цијслом KpaaeBcatost Дosly, Краљевшш Југославији и југославенокој ндеји, mio присутии са највеhusi одушевљењем прихваћају, клнчући Краљу, Нрестолонаиљеднику, Краљевини Југославији и г. иретсједнику Дру Хајровићу. Ha то je хор ђака отпјевао драгавну химну под дирнговаљем професора г. Краснова. Иза тога су се редале оотале тачке nporpasta. које су биле извођене на опште задовољство присутних, a нарочито je изведеиа no овдашњим ученицима гимназије жива слпка Једипства нашег народа. Уз докламацију Његовом Велнчанству Краљу, коју јс деклааховала Рајпфа Кавазовићева, ученица гимназиЈе, a no Tost je војна музика интонпрала државиу хнмну. Послнје тога настала je игра, коју je iipeic-Једнш; отворио Краљевим колом са гђом Живковићевоа, a noja je потрајала све до у рапу зору, тада се je свнјет пзчео развлазнти, носеКи у ссби најбоље ушеке, увјеравајући један другога, да еу Гајретовс прнредбе"'најбољс и најуспјелије. Забава je у cbokosi погдеду. добро успјела, иарочито када се y3ste данашње економска криза и да je забава одржала при n3staKy сезопе. Добровољне прилоге дароваше слиједећа г. г.: Дин. 500__: Градска општина у Прцједору; Днн. 150.—: Мешић Оалих трговац; iio, Днп. 100.—i Куленовић—К&петановић Алибег, посједник, 1\озарац, Земаљска банка, Приједор, Прва српока штедионица, Прлједор Муфтић из Boe. Новог и Карарић Јусо, Козарац—Трњани; Дин. 80.—: Хаџи Хафнз Алишић, градс1ш имам, Приједор; Дин. 70.—: Тодоровић Мухаsiej еф., имам у Чејреци; uo Дин. 50.—: Живковић срески на- ЗОУ �челник, Смаплбагавпћ Сулејманбег. срес. пристав, Др. Хајровић Мехмед,оудија, Др. Бабуновић Вукашип, љекар, Ханић Мехага, трговац, Драче Мехмед, nuc. оф1Гд., Рапић Смалл, трговац, 'Булкнћ Смаил, трговац, Н. Н., Мплвтић Душан, трг., 0ли1,рска; uo Дин. 40.—: Карахоџнћ Хус.еиц еф., Раловчаин, Радетлћ Тошо, градоначелиик; no Дин. 30.—: Берета Остоја, начелник општ. Љубвја, Поповић Мирко, Требовац Божо, Муjanih Хасан, начел. општ. Козарац, Гашић Славко, трговац, Н. Н., Браћа Цвијић, трг., Сротић Милал, банк. директор, Пуричпћ Душан, трговац, Јелићка—Приједор, гђа Мешић, Балић Адем, трговац, Козарац, Радетић Ј.; no Дин. 25.—: A. Бутуровић, шер. судија, Зеленика Растко, трговац, Буснови— Прпједор; no Дин. 20.—: Стојаиовић Лазар, трговац, Решпћ Сул>а1га, Радошевић Ацо, госшоиичар, Заимогаић Еминбег, roстионвчар, Козарац, Боројевић, Мехић Ибрахим, трговац, Ђела, Кадирић Фејзо, трговац, Бишћани, Долић Иван, суд. званич., Банак Жарко, гостионичар, Трефић Асим, трговац, Меворах, трговац, Агановић Нуруданбег банк. чиновник, Балић Салих еф.; Беглербоговић Ибрахим еф. матичар прилог Дин. 10.—и сакупио од џематлија Дин. 24.—; no Дин. 10.—: Н. Н., Н. Н., Капетановић Мехмедбог, посједник, Кецман Će ­ mo, трговац, Дабић Милугин, трговац, Саничани, Бафлћ Ејуб, обућар, Љубија, Peuinh Мухо, посједнлк, Алић Салихага, трговац, Меднћ Мирко, Бабић Нпко, кројач, Кабиљо Давид, трговац, Срдић Стојан, трговац, Халупа Иван, урар, Чанак, урар, Јефтанлћ Вељко, Н. Н., Ресановић, Гашлћ, Н. Н., Н. Н., Трепоћ Узелр, брицо; но Дин. 5.—: Буразоровпћ Мехмедага, кафеџијаи Калонпћ Ха'сан, трговац, Љубија. Одбор се најљепш захваЈвује'свима оннма који су л р ц ^ донлјели успјеху забаве. Гајретова забава у Клучу Овогодишња Гајретова забава, приређена \l[ и^2 . "мвЈа у просторијама овдашње српске читаонице, дала je у сваком погледу добре резулткгге. Узевши у обзир мучно привредно стање, које je настало допресијом цнјена пољопривредних производа и обуставом радова у шумској индустрији у овом срезу, успјех je забаве више него задовољавајући. Kao и све досадашње и ова забава je нмала претежно тежачки колорит, те и поред непосјете многих варошлија није се запазила иикаква празндна, a то je доказом да Гајретов пггаб у сваком мјесту треба да рачуна на нашег сеЉака и да његова акдија треба да тежи највише нашем селу. Женска забава била je нарочито посјећена те као нека смотра наше женске омладине, гдје je пажљиво око могло да уочн цвјетање вјештине у женсвим ручним радовима. која се je очитовала на изради тоалета, које су саме дјевојае пзПрнгодом мушке забаве очито се je видило вадоволство нашег сељака са изведеним програмом, a то се пма захваллти нарочито одборовој тажтици, који je програм удеспо да збиља задовољи тежаке. Декламације »Завјет« и »Плачу нам школе« побудиле су велико задовољство, a монолог »Несретан у браку« и »Хрвање с патуљком« изазвало je салве смијеха. Шала »Пакрадено грожђе«, као задња тачка програма изведена са пуно вјештине и дилетанти су добили од посјетиоца пуно принање. Материјални успјех забаве je одличан, јер брто приход од Дин. 6210.50 за мјесто као пгго je Кључ, a нарочито данас, довољно илустрира успјех. Потребно je нарочито истакнути једну врлину Гајретова одбора, која би могла да буде као примјер и многим другим одборима, a та je, да се клони код Гајретових приредаба свих издатажа, које je могуће избјећи те да су издаци минимални. Расход од 1207.50 динара, гдје je укључена свота од 300 динара за уступљене просторије, те 310 200 динара награде свирачлма као и 295 дипара за пггампање позившшца, показује се мипималан, тв чисти приход забаве изиаша Диц. 5003.50. Одбор Гајрстов у Кључу, као u ови његови члаиовп u иријатељи могу да буду задовољпи оа овогодишљии резЈ’лтатом рада за Гајрет, јер не само да нису пзгубнли задобивено мјесто у onhoj Гајреговј билак. а, uero су га ea којн creпен помакли напрнјед. Зато нека им je у име онхи, које Гајрет издржава и одгаја — у име наше омладиие — гелшса хвала и од Бога плаћа. A, К. Гајретова бајрамска забава у Цазину Ha дан 1. маја 1931. год. на четврти дан Бајрама, приредно je овдашњи повјереник г. Торомановић Хасан са пријатељима и члановлма Гајрета величанствену Гајретову Бајрамску забаву у хотелу »Београд« са овим програмом: 1. За Краља и Отаџбину. : г 2 . »Ј1уда« . о*;. • • s ■ •• 3. »Обичан човјек«. Како морални тако и материјални успјех .je био одличап. Днлетанти су своје улоге у комаду одиграли валредно. у којем су се нарочито истакле мусллшаисе у -својим улогама које no првн пут попуњују све улоге, a режисер програма je био г.- Бешлагић Назиф, којем највећа заслуга припада око техничке изведбе програма, Послије програма настала je игранка отворењем Драљева кола којег je повела гђа Хасиба Билал, повјеренида Гајрета са повјереником Торомановићем Хасаном. Игранка и весеље je трајало до зоре. Забаву су посјетили сви одлични грађаии, огроман број тежака, te овај пута су посјетили забаву сви чиновници без разлике вјере, што je у редовима Гајретових радника врло оимпатично прнмљено. Бруто приход забаве био je Дкн. 7786.— и то: Г. Ћоралић Хусејн грунтовпичар сакупио je добр. прилога износ од Дин. 466.—, a дароваше слиједећи: no Дин. 10.—: Миљковић Миладин, Шумар Мехо, МуриЉ Осман, Валић Зариф, Салкић Маше, Ћатић Мехо, Абдић Мехмед и Ахмет, Надаревић Але, Нухановић Сулејман, Алибегић Ибро, Вучета Милан, Харбаш Hlahnp, Љубијанк.ић Бајро, Мајетић Ахмет, Велић Ибро, 1-Сличић Мехо- Мулалић Мухамед, Хоџп1> Мухамед, Шумар Мехмед, Дервпшевић Хасе, Абдагић Мехмед, Ахметашевић Ређо, Смајић Омер, Вилић Миралем, Сарајлија Сулејман, М.исалевић Мустафа и Хасиб, Божић Божо, Шабић Сулејман, Пилиповић Сулејман, Даутовић Осмаи, Чажлћ Ређо; no Дан. 20.—: Кајтазовић Хасан, Мујакић Ахмет, Бенгаревић Малић, Панџић Мујо; Дин. 16.—: Хаџалић Ибрахим; Дии. 15.—: Халкић Рахман; no Дин. 5.—: Ахметашевић Селим, Шупица Милан, Харбаш Шаћир; Дин. 6.—: X. Пашић Ариф; Дин. 4.—: Садиковић Ибрахим. Г. ir. Градашчевић Узеир, шеф Пор. управе и Мурешкић Ибрахим сажупили су добровољних прилога износ од Дин. 170.—. Надаље послали су добровољне прилоге лзиос од Дин. 1040.— и то: Унгар Мориц, Boe. Нови Дин. 30, Екопорт-Имлорт Загреб 100, Елезовић Абдија 10, Топић Сулејман, имам 10, Берг Павле 20 , Влајчић Јоваи и оинови вз Лесковца 30, Ризвић X. Хасан, имам у Кладуши Вел. 50, Тенцер, велеиндустријалац из Петрие л Загребачка Иддуотрлја тјестенпна no 100, Длздаревлћ Сулсјман, пмам у Клад. Малој 10, Милжовић Хасан, мухтар у Клад. Вел. 10, Садлковлћ МехмедЗО, Мулалић Мухамед и Поздерац Нурпја no 10, Самарџлћ Омер 20 , Зулфић Хасе и Бешлаглћ Муста<|)а no 10, Радуловић Вожо п Капић Мухо no 20, Славија, творнлца кем. производа у Загребу 50, ТЈорђевић 'Ворђе, ген. инспектор Мин. унутр. дјела �вп, Леоп Л. Фннци из Сарајева 200, Задруга држав. службеншса у Цазину 150 динара. Л1Л Галих ветеринар, Tiopaanli Хесејн грунтовнпчар те многи Д1'УРИ. Из дана у дан раиидно расте идеја Гајрета у ногледу националног освјештен»а муслимана међу тежацима у овом срезу, a то се пајбоље можс видити no прнходу заб nte на овакој економској кризи и no ноојети забаве у велгеком броју тежака, тако да их око 70 поојетпоца нијесу могли добити мјесто у сали за одржаваље забаве. У нацноналном оовјештељу међу муслиматша овог среза у духу Гајрстове идеологијс сваком згодом дјелују интелектуалци овог среза бео разлшсе прпјашње партијекс припадиостп. Нека je оообита хвала ПЈШређиbsuiuom одбору ове забаве, дилстантима .itno и свим оним којн еу номогли Пјшређпвачкн одбор око прпредбе те сшш оним који оу посјетили забаву и онгем, icojn немогавши присуетвовати, Поелаше .тиЗјнјвољии прилог. Прихол од сергија и то: Сергнја Цазин 259 динара, сергија Барска 37, сергија Мутпик 122, сергија Марјановац 16, соргија Кладуша Мала 53, сергија Вргеограч 58, серпија* Платница—Штурлић, 52, сергија Плапгица—Тржац 12, сергија Хорозовићи 21 , сергија Штурллћ 50, сергија Копрмвгеа Гор. 26 , ссргнја НГабићи 20, соргија 'П&ралићи 30, сергија Гњпловац 184, сергија Стијена 50. ссргија Кудићи и за курб. кожице 110 динара. Приход од курб. гсожица износ од Дин. 1033.—, a даровншс сљијсдпКи: no 1 комад: Торомановић Хасан, Козарчании Мехмед, НТепић Хасе, Омановгећ Мсхмед Мсхагин, Пушкар Рамо„ Акмаџшћ Хасиб, Муреипсић Ибрахим, Башагаћ Ха«ш, Лунузовић Ибрахим и 0,ул>о, Мулалпћ Мухамед Хасанов и Мулалић Мухамед Хусојиов, Миџић Салих сф., П-.шшћ Ахмет, Торомановић Мустафа Мухамедов, Хајралаховић Омер, Осмапагић Сулејмап, Мисалсввћ Бећир, Поздерац Мухамод, Темин X. “ћоралиК Хатшја, Јакић X. Мехмсд, Будгемлнћ Ибрахим, Херцсговад Мураа, Бсшлагић Назпф, Мурић Хасе, Kannh Ћамил, БорбсРовић Црни, Абасовић Ба.јрам, Османчевић Хамгед, Мајотпћ Ггјретов теферич женског пододбора у Брчком Фејзо, Ковачсвић Бего. Мухелић Вехаб, ПнлипошЛ Сулсјман, Жешчл! полодбор нриредио je у петаж, 5. јуна. љетни 'Псмдлловнћ Ахмет, Оулсјманапић Хагаим; no 2 комадл: Ja­ -тефсрпч .на имању г. Авдпгс Кучукалића у блгазнни гр\д> lnih Ибрахим и Торомановпћ Бепптр, те Црни 'Боралвћ, ^iy^vap из Tlopaanha 5 комада те no 1 комад Мехмед, Ocmpiji и који je у свако^погледу jaiKo успио. Женскп пододбор je сам дао бифе као и друге чланице за о.вај теферич тако да није Бећир Клгечић. Надал>е за 6 курб. кожида МахмутооиН Јусуф еф. пз бнло скоро 1ШКЛ.КВИХ тронп.чдаа кол прнређиваља овог теферича. Beh прије подне дошао je на нмаље цпјели Жепски под Подзвпзда Дин. 70.—. —бдбор~^св. својом предсједницом гђом Нафизјом Кучукалић и Приход од кориапдола и карти игаљпгао поште износ од'" све прпредио за дочек гостију. Одмах no подне почеле су стиДин. 165__ це Гајретове и остале гђе, које су биле позватс. Повјереник Гајрета у Оотр^ЈЈЈну Торомановић Мехме; багача крај впле г. Авдаге Кучукалића бнла je скуиио je добров. прилога у изиосу од Дии. 224.— ia ханума п дјевојала п осталих гђа, тако да je овчј тефеПриход од сале Соколоког другатва Дип. 40.— \ л, ерич давао врло тајеп п шајшлш: изглод. Бифе je био врло обнлак. којп je за крапко вријеме потпуно био раепродаи. Приход на каои изпос од Дин. 3090.— Приход од бифеа изпос од Дnit-'883.—, a дароваше слп- Теферич je трајао од поинс све до на вечер и гости су се рајодећи: Јаклћ X. Мехмед, Цаљуга Др. Фраљо, Билал Салпх. зпшли у најљепшем расположењу, пзјављујући да еу сс угодно забавили. 'Hopajriih Хуссјн, Козарчагеин Мпхнед^ Торомаиовић Да je теферпч овако лијепо успио заслуга je на првом Г1«|.дашчевпћ Узејр, Сузапа економ, Миџпћ Салпх, Ђемллоnnh Ахмст, Јелинек Жарко, Поздсрац МеЛед, Нурпја и Му- мјосту г. Авдаге Кучукллпћа. којн je .драговољно u радо устухамод, Адилагић Ахмст, Сулејманаги!« Хашим, Кокогвћ Ana. nno своју башчу и све припремио као клупе и столове a и своју вилу на расџоложење етавпо. Предсједнвца гђа НаУкупно Дин. 7786.— Расходи су били Дип 1784.— тако да чист прнход us­ фија Кучукалић тплођер je много допрпкпјела својпм дочеком и пријазнпм опхођењем. да су гости били потпуно заnama Днн. 6002.— довољни. Обзиром да je у сваком погледу овај крај пасиван, a жнви само од пољопривреде, овим je постигнут одличан успјех. Овако лијепом успјеху itajniiiue je п 1|Цдонијело то што je нред Бајрам у петак повјерешпк Гај'рста г. Торомановнћ Хасан са срес. шер. судпјом Јакићем X. Мехмедом, г. Хусетшом 'Аоралићсм и Градашчевићем Узсјром сазвао конфереицнју сших селостарјешипа без рамлике вјере. прва двојпца одржали нредаваље о Гајрету нарочпто о п.оговом дјеловаљу културноиросвјетном и националном. што je учпнило јак дојам на прнсутне и то што je пригодом клаплља. Бајрам-памаза одрлсао у џамнји врло лијсп пропагандистички гооор о Гајрету н о муслнм. жснском снротишту г. Јаашћ X. Мехмед, срески mep. судија. Нарочита заузетност мора ее пстаклути пригодом ове забаве пород дилетаната, који не пожалпше нимало труда, a дд забава што боље уеппје, a то су г1>а Билал Хасиба, те гг. Козарчалии Мехмод грунт. дирсктор. Jaoaix X. Мехмед орсс. шер. судија, Гра.да.шчевпћ Узејр шсф. Пор. управе, Ђумић Милап и Темим Хак-ија, чпновпицп срес. начелства, Поздерац Алија гостионичар, Поздерчц Мехмед нензнонер. Бетлаrnh Назнф суд. офицнјал. Бурзпћ Мухамед шеф поште, Бл- Чист приход теферпча бпо je Дпн. 1516.—. За бцфе су даровале слнједеће rije и гђице: Нафија Кучукалпћ печено јаље, Емира Кацтарџпћ баклаву. Авнија Буисвпца баллаву. Хапумнца ЗејчинОвић. б<клаву. Зумрета Џафербеговпћ гевдиџап Лаклаву, ПТерпфа Требппчевић пабирњачу и хурмашпцо, Пенба Х.цгиалпјагић иабпрп.ачу, хурмашпце. Ноелија Дедић набирнлчу, хурмашице. Спдика Новалпћ набрињачу, хурмашице. Зилка Џаферчпнћ набпрн.ачу, хурматице, Рувејда Џиндић набирњачу, хурмшнице. Хллумица Едхемовић млпгу улутму. Зумрета Куленовић торту. Рабија X. Мехмедагаћ торту, Паша X. Мсхмедагпћ торту. Селма Кадпћ торту. Хидлјета Мујаилвић ружице, Разија X. Мехмедовић кајгапицу. Рејфа Mexnh кчјганицу, Шухрета Ајаловпћ клјганицу, Мес.рура Кучукллић крупне јагоде, Тахира Едхемовпћ четпрн комада. пилићл, Зубејда Сејдић бурек, Зулејха G>’6amnh бурвк, Шухра 'Нумуровић сирницу, Зехија X. Хаоаиефендић сирницу, Ђехвч Азшаm h слрппцу, Фатпма Т1.умуровнћ сат меда, Ешрефа Новалић 10 хомада хљеба. У новцу у пме бпфеа днароваше гђе: Нура Гломпћ Дпн. 40.—. Cerenja X. Мехмедагпћ Дпн. 30.—, Зинета Гавранопкћ Дин. 20 .— ц Плшагшша Мурада-гић Днн IO.—. зп �С л и к е са Г ајрет оп а т еф ер и ча у М одричу Д а љ н з е п р о ш и р е В зв Г а јр ет оп е о р г а н и з а ц п је Нови повјеренин у Витини (Љубушки) Ha мјссто дослдаљег повјоренкка у Burnim г. М утмеда Балто, који мора служитн uojirn рок, именован јо г. Нуруднибег Кипотаиоинћ, посјсдннк. Нови повјереници у Куманову. Ha мјссто Лисадањих iioiijepeniuin у Куманопу гг. Х а ф т Рачндан Hyuaiioniita и Хафиз Даут Сллимовпћа, имсиопани су ових дана за повјороннко г. г. Л.чсм Латифовић, ронтнјср и Рамадаи Селимовић, држапии имам из села Оризарс. Оснивање Мјесчог одбора Гајрета у Калесији (срез Зворкик? У ,недсл.у 31. ма.ја 6. К сазшб je notijfeptuinc Гајрота г. Пашић Наим, учнтсљ. екунштину иовјеронташтпа радн бт»juiп>л одбр]>а. која je Лпла добро nocjehena, a још бн више <‘l!.riiHtocjchcim, да тај иети Дан иије био упис дјсцс у овдашп>ој пис.олч, na.' г.у MHoni чланови морали водити дјецу да их упишу у шЈчОлу и много жале што нису могли пртуствовати скутптш цс. . Кјмљице ГЧјретова тбферича у Модричу гђица Спужић Мујесира; Члапови Гајрета, Дилетб],ти у ,/0l <ад »Унеситсз мртваца4’ С 5 г- :<лагг»г«г._ __ . - 1 Ok,vriiuTllну јв omopito V i 0.30 cafrt повјервш1к f. Пашпћ it чалхапи«) еу tipa«*y'fuii4a iia fidcje+и a грУду, jep су Mitom и Из велкке дпљпне доппп. ГЈослнјб ИбЗДрава <Удржаје mvrtt flpitсутнима предавање о Гајрету, н»еговој ндбји, jidjijf М пос-гнгнутим успјесима. кзнпјевшп петоријат (Друштва oj( ocllfTtvi његовог до данас и наглашвшп да je Гајрет наша iiajBohl Зјђбсвјетна н културна устакова, чији су уопјеси огроМни п који нам слуиси ua дику и понос. Када je предапач спомеиуо вслгеку пажну. коју ГпЈрет ужива са иајвишег мјеста. од naГајрета, прпсутап су одушевл>ено клицали Краљу, Престолонасљсдпнку н цијелом Кјмљсвском Дому. Послије мредаваља грешло се ua избор рдбора. КапдиtoHv листу прелшожену од г. г. Мустафа еф. Газибеговића, №• нмa Пашићл ti Хасавл Хаџика, приоупга јодногласно усвајају. У одбор оу тмабрата otu господа: претсједтп;: Османбег Газибеговић, трговац пз ГТрилвора: нотпретсједник: Авдо Хруetllh, трговац нз Булатоваца; секретар Напм Паџшћ. учитељ: бЛагајПИк Хасал Хаџић, мухтар из Рагенаца. Одборнлци: Мустафа еф. Газггбеговић. имам-матпчар из Прњавора: Алијчга Кључанин, iicinuoiiep пз Миљановаца, и Омер Пјанпћ трговац пз Раиноваца. ЗамЈечицв: Мујага Халиловић, тртовац из Калесије; Хаеап Хасановић. муалим из Мил>ановаца: Хасо Бороговац. трговац из Раииаца: Мехо Иоабеговић, трговац из Раинаца. и Хпигим Оморопић. теагак из 1Салегијо. Надаорни одбор: Хасаи Хаџић, тсжлис из Калесије; Омаил еф. Мехмедовић. имам-ма.тичар нз Кусоња. и Смаил еф. Имамовић, имам.чатичар из Миљановаца. Послије избора претсједнвк г. Османбег Га;)ибеговић захпа.гује се п>рлк:утн.има на нчбору и повјерен>у, нозниа присутне на сложан рал ;ia наш Гајрет, jep радеКи за Гајрет — радимо за наш напрсдак ч нрепо|>оц. Позива иово изабрали одбор да с:е у слиједсНу недељу састану, да одрже сједницу, да сс договоре о раду замоливши присутне и одбор да га свеордпо потпомажу у раду за Гајрет и његову идеју. Гајретова организација у срезу Дервентском Мушии и женсии адбор Гајретц у Дервенти данае имају око 250 члалопа. Ha територију o])c:ia Дервента дјелујс данае б .Мјссрих Фвта, од којих еу у овој годиии два осшшани. Оснм чентоки. icojii no најповијој сгаггис.тици броји едбора i ^ —•iioBMiffca, има и с noBjepeinnui Гајретн. тога срМ Дер^ :1орвенти одно1-ио срсзу н|К)Подена 12.743 мусллмапа о,. 0 ]>гани:л1ци;ја Гајрета у ^ �je готово у сваком селу, те срез Дервента no густоћи Гајрето1шх оргштзација. долазн , међу најјаче, a могуће да je и најјачи. Д а љ њ и упис доброт вора и у тел геЛлача Гајрета Из Мостара: Код Мјесног одбора Гајрит у Мостару унисала се за члапа добротвора гђа Зејиа Велшћ, уд. Мухамед еф. Џабића. која je чланскл rcmoe од Дип. l.ooo.— одмпх уплаПрилнком одржавања великв конфереиције Гајретових тила. радника и прнјатеља у Дервенти на 7. о. мј. подијгљене су Из Блатинце (Тешањ); Код повјерегака т. Фетлхагића дугогодишшим члановима и утемл.ител>има дипломе. Ових je уписаше се за члаиове утемељаче гг.: Љубомир М. Срдић, учибнло 50, те je сваком члану након конференције на евечан тељ; Сулејман БалалиК учптељ и Оуљо Арнфагић, жељезначин нредата диплома. ничар. Из Бањалуке: За члаиове утемељаче улнсаше се гг.: инж. Оснивање соколске чете у Тур. Јањарима Муотафа Крајишник, Кемал X. Омерспахић. Едхем Бекић, учитељ, Алија Гермовић и гђа Назнфа Ковачевић. Мјесном одбору Гајрета у Тур. Јањаршма успјело je да из Бужима: Код иовјереника г. МустафиКа упгоаше се међу својим чланоинма оснује еоколску чету, те je 17. маја за утемељаче: Јусо Емрпћ, Хасал Исаковић и Аган Велић. о. г. одржина оснивајућа скупштина, на којој су били присутни, поред око 50 мјештана, н изасланици бра/гског сокол. Из Сарајева: Госп. Хајрудинбсг Капстановпћ, noi-једник друштва из Бијел>ине. Досада су чланови Г&јрета били чла- и утемељач Гајрета, упис-ао je своје троје дјеце Емиру. Амира. нови оокола у Угљевику, али пошто они усљед велике удаи На|Д1ира за утемељаче Гпјрета. љености нису могли да похађају вјежбе, то je Мјеони одбор, Нека je свима ковим добротворима у утемељ&чима иаша иа иницијативу свога претсједника г. Хусеина Хамшића, _ искрена ОДвалиост! учитеља, прешао да ради на оснивању чете. За то вријемк уписало се око 40 чланова у чету међу којима u лијеп 6poj Р а зн и д о б р о в о љ н и п рилози за старијих л>уди. Изасланик Оокол. чете у Бијељини пуковник г. \Liatn Га/рет ко Варјачић, командант 6. пеш. пука, приказао je присугииПрилози Женског одбора у Брчиом ма важност соколства уопште. Своја иалагања поткријепио Одашњи Женски пододбор замолио je своје чланице да je говорник, који je иознах. <4сао стари бррац-војник n давнаприлнком Курбан бајрама дарују курбанске кожице ла Га;шњи соко, многим дожнвљајима ив свога војничкога и соретч^У ту сврху сакупљеио je 16 комада кож-лца, ‘којћ су ироколскога живота. Нарочито je истакао важност сокола са дане за Дин. 217.—, а оеим тога дато je у новду Дпн. 100.—. гледишта физичкога јачаља омладиц^. Кожице су даровале слнједеће чланице, гђе: . Паша Ајиша Послије г. пуковника roaopijo je г. Мехмед Хуакић, учн- Салихбеговпћ Ђеримагић из Орашја 2 комада; no l комад: тељ из Чађавице, којн je опет познат са радом своје чете Нафија Кучукалић, Емира Каитарџић, Шерифа Требинчевић. како у технлчком тако 'И у привредном погледу a чија je Сеннја X. Мехмедагић, Рабија X. Мехмедагић, Ешрефа Hobiчета пожњела многе аплаузе на јавним часовима. Најпослије лић, Џехва Хаџић, Аоија. Спахалић, Авнпја Буквица. и гђпце je говорко г. Хамшић о 1^росвјетном раду соколске чете на Месрура Кучукалнп, Паша X. мехмедагић и. Ханумица Зејселу, као оснивање читаонице, разних лривредних течајева чиревић. и т. д. Након тога прешло се на избор управе чете. За старУ новцу дароваше у пме кожица гђс: Ајра Пашалић јешину je предложен г. Салих еф. Муминовић, имам-матиДин. 40.—. Ханумица Кучукллпћ Дин. 30.— и Најла Мујачар, a за начелника г. Хамшић, a оотали одборници су омлановић Дпн. 30___ дннци рудари. Подјела диллома члановима Гајрета у Дервенти И овом приликом се најљепше захвал>ујемо братсвом ооколском друштву у Бијељини, које je обећало сваку помоћ, a нарочита хвала иуковнику г. Варјачићу и учитељу г. Хускићу, којег he новооснована чета слиједити у шеговом раду. Дгљни прилози из Сребренице. Хоџић Есад из Дпљегоште Веллке саасупио je добровол>них прилога за Гајрет Дин. 52.— и 12 компда кожпца које je уновчио и предао износ од Дин. 151.—. • Пододбор се овим путем г. Хаџићу иајтоплпје захвал>ује. Прилози из Загреба П р и п р ем е з а в е л и к и F a / p e т о в з а д р у ж н и т ечај Г. Шефкија Куртагић дозначио je Гајрету Дии. 550.— као добровољнн прилог за наш Гајрет, воју je своту укупио загребачкн војни свештеник г. Абдулах сф. Мухаселовић, прпликом клањања Курбал-бајрама. У велики Гајретов задружно пољопривредни течај, који се отвара 1. јула ове године, примљено je 100 кандидата. 0 пријему су обавијештени сви друштвени одбори и повјереници расписом Главног одбора Гајрета од 3. јуна о. г. Прилози из Дервенте Међу осталима лримљено je у овај течај 17 имама матичара и нематичара. На молбу Главног одбора Гајрета, Улема Меџлис својим ријешењем од 6. о. мј. број 474/31. у принципу je одобрио осуства имамима, с тим да им се предходно нађу замјеници, ноји he за вријеме течаја обављати њихове имамсне дужности. Желећп што више збллжити Гајрет са Вакуфом функционери једног и другог друштва у нашем мјесту прад Курбанба.рам су закључили на заједничкој сједници да се заједнички иступи у акцији за сакупљаље курбанских коааица n бајрамске сергије, те су у ту сврху изабрана слпјсдећа пг-: Абдага X. Дервишагић, Мустафа Тирић, X. Ибрахим Муфтић, X. Ахмед Халеповић, Абас Халеповпћ и Бего Мујкић за, соргије те су иста господа сакупила Днн. 842.—. Истодобпо су пд сабпрање и што бољу орагнпзацију курбаноких кожпца одређена господа и то за горн.п џемат: X. Мехмед еф. X. Агић, 313 �Алмас Халеповић n Мујагп Алијагић; за градоки џсмат: А«\оулах еф. Соколовнћ и Мустафа еф Tupuh, a за доњи џсмат: Мухамедл-Захируднн еф. Тараоар, Шсмсибег ЛбдулахсчЈнЈвдиИ n X. Оилих 'Боиић. Ииги иу сакупили 48 кожа. вдурбашашх, a које дароваше слвједећа гоопода: 1. Алнбеговић Аоимбег и Есадбег и Оулејмаибег Поробић no l говеђу кожу; 2. ХалепоBiih Алмас, Поробић Хифзо, Халеповић Захид, Чарђић Неџиб, Абпдов Абдулах, Мехичпћ Халил, Соколовић Абдулах, Алибегових Ееадбег Бећирбеговић, геометар; Абдага X. Халиловић Ахмед, Суљо Хоџић, X. Хамид X. Омсрагнћ, Ибрахпм 2 .Карабеговнћ и Н. Н. uo 1 брављу кожу. 3. ХаллловнИ Муотафа еф., X. X. Мехмед еф. Хапић, X. Алијагаћ, Шемоибег Абдулахефендић, Бакшић Дервишага, Омерага Уђварлић, Дрљевић, Хамдн еф., Кикидач Заимага, Уђварлнћ Халилагиница, Мулабеговић Мухамедбег, Хамза бег Ђонлаа-ић н 'Возић X. Салих no 2 овновске коже. 4. Абдулахага X. Ефендић 3 овновске коже и 5. Иоробић Абдулахага даровао 4 овновске коже. 6. Сманл еф. Халеповић даровао у новцу у мјесто курбаноке коже Дин. 20 .—. Све горње коже су јавном лицитацијом продате за 1193.— Дин. и према споразуму утржак од встих н од cepnnja располовљен са Вакуфом за Сиротиште no 1023.— Дин. Koji се свота наслову шаље. Истодобно се шаље убрати утржак од бајрамскпх милодара за распродате картице у износу од 112 Дип., -те чланарина за април и мај у висини од 632 динара. Дароватељима искрена хвала! Кожнце даровате гг.: Др. М.иџић умјесто кожице Дии. 100.—; ниж. Оул>ага Салихагић з комада; Нурмја Џумрупчић 2 и;омада; Мехмедбог Шрахимбоговић 2 icoMiuna; ло 1 комад: Бећир Галијашотић, Ajuija Гермовић, Адем Ибршшитић, Мујага Казаз и Ибрахим Суљнћ. Сакупллчпма и дароватељнма пека je наша искрена захвалност. Прилози и з Какањ -Добоја Мјосни одбор у 1Сакан>-Добоју дозначио je Гајрету Дин. 80.— од проданих курбамских кожица, које дароваше г. г.; Ху- сепнбег Јашарспахић, Мустафа Догдибеговић, Исмет Имамовић и Сулејман Имамовић. И значке »Бајрамлук Гајрету« распродао je Мјесни одбор окоро све л новац дозначио Главном адбору. Дароватељима наша хвала! П рилог из Мостара Мјесни одбор Гајрета дозлачио je Дин. 5.000.— воји je износ добио као добровољни прилог Приморске баловине. Прилози и з Купреса 22 . маја т.,г. приредио je Мјесни одбор, одпоопо Гајретова чптаонпца у Купресу Мсвлуд на пошто на Вајрам нису моглтгчиродаваги зиачке »Бајрамлу|к. Гајрету«, то су овом приликом продане за Дин. 190.—. ____________________________ Прилози и з Ви тин е: Прилози у курбансним ножицама и др. Повјеренвк Гајрета из Вптине г. Мухамед Балта дозначио je Гајрету Дин. 40.—Са'tC2 продале курбанске кожпце, жојс дарова г. Мехмедбег, Бушатлнја. Уједно саопштава г. Валта да je одржао 2 предаваша и то: »0 вјери« и »Ко су бооанскохерцеговачпи муслимани?« Ha првом предавању било je око 40, a на другом око 30 слуш$лаца. Прилози из Кљ уча: Приликом Бајром-намаза скупили су на молбу Мјесног одбора имами и то: Бојић Смаил еф., имам ив Кључа, Дин. 270— ; Аџаиовић Алп еф., niiaM из ЈЈључа, Дил. 100.—: Хапдановић Мухарем еф. имам из Красуље. Дин. 29.75; Зукановић Хамди еф., имам из Красуље, Дин. 60,50: Катмцшћ Мухарем еф. имаи из Санице Горње, Дин. 218.75; Филиповић Ћерим еф., имам из Хумића, Дин. 79.25; Бајрић Мустафа еф., имам из Гона, Дин. 64.—; Пехаџић Пашан еф., из Црљена, Дин. 35.—; 35.—; Зукановић Мехмед еф. из Дубочана, Дин. 72.50; Мердановић Осман еф. из Хрустова Дин. 100.—; ОмаnoBHh Хусеин еф. Дан. 122.—; Филиповић Али еф. из Ростота Дпн. 189.—•. Укупно Дин. 1340.76. Затим су Али еф. Филиповић и Хамдија Хафизовић из Раотоке даровали Гајрету Днн. 90.—, која свота потјече од проданих курбанских кожица које су они даровали. Прилози из Б ањ алуке Мјесни одбор Гајрета прикупио je на сергијс у џамијама Дин. 264.75, од значки »Бајрамлук Гајрету« Дин. 202 .— и за курбанске кожице Дин. 455.—. Nasiha Soko, kćerka prelsjednika'Gajrela u Bos. Gradiški g. M. Sokola Jesam li podmirio dužnu pretplatu? �П о з д р а п н е д е п е ш е п р е т сје д н и к у Г л а п н о г о д б о р а Гајрета много годииа иа поиос и дику свију нао! — ПЈКлсједдик: Муфтић. Горажда: Оа динашн.сг всличанствсног Гајрстова збора у Мралињцу, среске испоставс Горажда на комс учсствује многоб1>ојни народ и присташе Гајрета из среза чајничког и фочанског по-ддрапљамо Вас, Господине Претсједниче, најсрдачintjo. ичразујући: Вам пуно повјерење народа ових крајева n молсћи Вас да и надаљс водите наш Гајрет. — Претеједник (жупштине: Хасан Муратспахић. Завидовићи: Испред конституирајуће скупштине пододбора Гајрета у Завидовићу поздрављамо Вас са искреном жељом :w и надаље будете наш културни и просвјетни вођа још дуг ннз година на добробит свих муслимана. — Прегсједник скупштине: Пашага Дедић. Вишеград: Са дапашње скупвггиие Гајрстова Жеисачг одбора салсупљене члаиице цијеиећи Ваш благотворни рад за Гајрст и народни напредак поздрављају Вас са много топлнх жеља. — Претсједница: Сабира Бехмен. Лозница: Ново основани Мјесни одбор Гајрета у Лозници лоздравља свога дичног претсједнлка. — Претсјодиики Ла:mр Николић. Илијаш: Са данашње бројно посјећене скупштине по»дрављамо Вас господинс претсједннче као опробалог националпог и културног радника и тао вођу нашег Гајрета са асељом да и н&даље водите сигурним правцем рад нашег милог Гајрета. — Претсједник: Хафиз Хусејн Екић. Плевље: Са конференције претставшмоа Гајретових> ддбора из Плевља, Бнјелог Поља, Пријепоља, Рудог, Вишеграда, Фочв и Новс Вароши који учс&твују на сокблском слету ужичкс жупе у Плевљу сматрамоЧза дужност да Вас као опробаног и нсуморног Гајретова борца поздрављаЛо ča жељом да и будуће водите наш Гајрет сигурним успјосима за добро Краља и Отаџбинс. — Прстсјадшпк плеваљског1Гајрста: Саит СурулисТешањ: Са годишље скупттине Мјесног одбора поадрављамо свога вриједног и заслужног претсједшпка изражавајући јоднодушну молбу скупштине да и даље задржите водство liauier Гајрета. Живио иретсједник, господим Др. Хасавбегоimh! — Претсједник Мјесног одбора: Осшш X. Јус.уфовић. Тузла: Са редовнс годцшНЈе скупштине Мјесног одбора Гајрста поздравлдшо Вас itao псумо^ног кулаурног и нациоиалног радника са жељом да Вас и у будућс видимо на челу Гајрота дуги низ година. јер сте нам б4ш Ви лично пајбоља гаранција за успјсшљи ]«д и вслики хизмот који Гадрет има да учшга муслимаикжом слементу. Само -под* Ваи)им водством. a иод протекторагом драгог нам Престолонасљадигика може Гајрет успјешно развијати свој спасоносни [од, живио! — Прстсједиик скупштине: Џемал Телалбошнћ. Бугојно: Са Гајретовс скупштине у Бугојну поздрављамо Вас luio претс.јсдника Гајрета желећи Вам много cpehe у раду за напродак народа. — Претсједник: Ахмед Садиковић. Кладањ; Чланови Гајрета окупљени на главиој скупштшги Гајрета у Кладн.у поздрављају Главии одбор Гајрета и његовог претсјвдни1са госмодина Др. Хасанбеговића. — Претсјодник: Шефкија Чамџнћ. Дервента: Многобројпо иосјећена редовпа главна екуиштнни мушког Мјесног адбора повдравља Главнл одбор a на|к)чито сс cjcha Вас icao вођс нашег културиог покрета и првог нсима.ра Гајретова. Желсћп да и надаље водитс Гајрст успје|:иш кличомо Вам живјели! — Претсједник: Есадбег Алибоговнћ. Тузла: Са II. годишњс сжупштиле 1’ајретова жен. одбора радосне смо што Вас можемо поздравпти као нсуморно* Гајретова претсјсдиика жолсћи да. Вас на челу Гајрма видпмо joiu дуги ииз година неуморна, адрапа и весела. Жпвио! — Претсјадиица: Тензиле Тслалбатић. Гоцко: Kao нашег дичиог вођу ноздрављамо Вас са главлс окуиштине овога вододбора са покликом жнвјсли много и Доњи Вакуф: Гајретови чланови оаунл.оии ua даишвљој овојој главној скупштини изјављујући своје призиање поздрављају Главни одбор Гјрота a на челу са ахк п. Дром Авдом Хасанбеговићем. Претсједник: Bacapa. Горња Зелиња (Грачаница) Сакупљенн чланови Гајрета у Горњој Зслви.и, среза Грачаничког ita својој годишшој скупштпни воздрављају Вас Kiio iiajBchcr Гајретовог радника те кличу Жшиглд дуго година на ноиос и дику свом народу. Ујадно"Вас увјоравају,- да јс 'Гајрст и Гај[)втова идсја, Вашом заслугом продрла. и у најзабитнпја ссла и ухватила чврст корјен. — У Горљој Зечињи. 7. јупа 1031. год. — Мехмед Капетановић. Бос. Кобаш: Усхићеии досадашњшм и увсрсмп у будући ’ Ваш пожртвовни рад Оратски Вас позд[)ављамо са годншље na ше скуџштине. — За одбор: Др. Браоо, врстседаик. P o z iv n a p r e tp la tu Dragi prijatelju! Druga je knjiga gotova i daću je ovih dana u štampu. I ovu je knjigu pregledao redakcloni odbor i po jedno­ glasnom m išljenju odbora, ova će knjiga po predmetima, koji se u njoj obraduju, i po samoj obradi biti interesant­ n ija i bolja nego Prva. Po želji većine dosadanjih pretplatnika, ajeti će i iz 1 i iz II knjige biti doneseni i latinicom i; arapskim harfovim a (slovima). Prem da će zbog toga troškovi štam panja biti veći, opet cijenu u pretplati ostavljam 30 dinara, a za poštarinu 2 d in ara - svega 32 dinara. 1 druga će knjiga biti istoga formata, i imaće 12-13 štam panih tab a k a (oko 190 stranica) kao i Prva. Polovina troškova za štam panje m ora se odmah pla­ titi, a druga polovina do k ra ja štam panja. Zato Vas, molim, dragi prijatelju, u općem islamskom interesu da se opet primite dužnosti sakupljajna pretplatnika i d a novac što prije, a najkasnije do 10 jula ove godine doznačite priloženim čekom n a Jugoslavensku Privrednu Zadrugu i Štedionicu u S ara­ jevu sa oznakom „Za Kuran“. Priloženom dopisnicom izvo­ lite m ene obavijestiti koliko ste pretplat dka sakupili i ko­ liko ste novaca poslali. Imam još n a zalihi Prve knjige, pa ako bude ko htio, možete prim iti pretplatu (32 dinara) i doznačiti zajedno sa ostalim novcem, sam o mi izvolite to posebno označiti da Vam knjige odmah pošaljem. Sakupljačima, koji sakupe najm anje 15 pretplatnika, dajem jednu knjigu na dar. P ri kraju Vam javljam da ću se do 25 ov mj. prese­ liti u Derventu, p a Vas molim da mi u slučaju potrebe po­ slije 25 juna pišete u Derventu. Unaprijed Vam se zahvaljujem na trudu i ljubavi, a Svemogućeg molim da Vas za ovaj hajirli posao nagradi iz Svoje neiscrpne riznice. Uz mahsuz selam. Sukrija Alagić direktor gimnazije u penziji. U Tuzli, 8 juna 1931. 315 �КЛАЊЕ КУРБАНА У ЗАГРЕБУ Муслимани војници са својим имамом у Загребу г. Абдулах еф. Мухасиловићем кољу курбан пред џамијом у логору Мерхул З а р и ф а г а Бурзић у В у ж и н у У понедељак на вочер. ftija’ о. г„ пресслио cejia-aimрет након одул.е болести, (ио црилици туберкулозо), Зарифага В у .р з и ћ , .трговац и .у те м ел ^ Г ајр ет а ^ Б у ж и м /. Рахмстдд' се je родпо у Мразовцу^Ј^- сАггембра Hum. Појфа. (kuhio се je .трговином noja му je доста лшјеио шц. Био je племенита срца тс јс.био наклои п памаадо je (ам}1д4 бротворие установе <а нарочито наш Гајрет. Прије неколнк мјесеци уписао се je за утцмељача нашег ГаЈ1)ета. Члан&риие Ii'-JHi :>a утсмељачииу uirje иотпуно уплаино, алн je ирлступио на iberono мјесто ibeix>B Г»1»а.т Ибрахим. Рахметли Зарифага био je омиљен како иод својих сусједа гако и код цијелог грађанства ове општине, што rc je видјело ii no доста noojeheuoj џеназн. Осгавио je иза себе мајку, етаpnjer брата, супругу и дпоје нејаке дјечлце. Уцвиљеној родбини оабри-џемил, a рахметлији фирдевсн Ала-џеинет. Рахметуллахи-алејхи рахметен вашах! И. М. I И з д а њ а Г а јр ет оп е б и б л и о т е к е Препоручује се одборима и повјереницима Гајрета да отпослате књиге чим прије распродају, a утржак дозначе Главном одбору, како би се могло наставити са издавањем даљњих књига. 316 �Posjednicima agrarnib obllgacija Jugoslavenska Privredna zadruga i štedionica (z s. o. j.) ц Sarajevu, Cukovića ulica broj 5 I kat isplaćuje sve dospjele kupone agrarnih obllgacija na svojoj blagajni za vrijeme uredovnih časova. Daje predujmove u mjesečnim ratama na ku­ pone agrarnih obligacija tako da svaki vlasnik papira može sebi osigurati stalni mjesečni prihod. Istodobno se stavlja do znanja vlasnicima agrar­ nih obligacija, da Jugoštediona daje sve informacije u pogledu prodaje zaloga i uopšte korisne upotrebe agrarnih obligacija Ove se informacije daju u samoj direkciji za­ voda besplatno. D ir e k c ija J u g o s la v e n s k e p r iv r e d n e s a d r u g e 1 š t e d io n ic e S a r a je v o . SVA KI M US LIMAN TREBA DA KUPUJE SAMO GAJRETOV C IG A R P A P lR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „G a jre t" 300000QOOOOOOOOQOOOOOCDOOOQOOOeXDOOOOOOOCDO Narudžbe: Papirnica Tvornica cigarpapira Hamdija Kopčić Sarajevo, Strosmajerova — Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala зоооо S. D. ALKALAl, Sarajevo može se naručiti i preko društva G ajret u Sarajevu Oglašujte u „GAiRETU” ш там п ари за : И З Р А Т Ш Е Н А Ј Б О Л Е CBE ШТДИПДРСКЕ ПОСЛОВЕ » КШНТНЕ ЦИЈЕНЕ СЛАГАЋИ СТРОЈЕВИ СТЕРЕОТИПИјА РОТАЦНОНН СТРОј cimkografija: IZBACUJE KLIŠEJE U JEDNOJ I VIŠE BOJA •JED IN A N A JUGU NAŠE KRALJEVINE 00' NAJLUKSUZNIJE �■Ч 1ш Temeljna glavnica 40,000.000*- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Saraievo broj 2172 Bavi se svim. poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju Z A L A G A O J V IC U općine grada Sarajeva Bosanska Industrijalna i Trgovačka Banka d. d. Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 Potpuno uplaćena dionička glavrica D in 20,000.000*Rezervni fond D in koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. i i lOr. Omer Bahtijarević I dugogodišnji liječnik Drž. Bolnice, operater I spe­ cijalista za operativne bo­ lesti, asistent chlrurškog* odelenja Državne Bolnice 7,500*000*- Prima u l o š k e na štednju, vrši do­ znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća Ordinira od 1 -3 podne |j p o s lije Interurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split I u Aleksandrovoj ulici br. 45 ■1111Ш11111Ш111111111П11111111Ш111шш1111Ш1111111Н1111111111||ш1тш11Ш11ШП11Ш1Ш1Ш1Ш B a n k a G a j r e t d . d ., S a r a j e v o Akcijski kapital Din 40,000.000*- Rezerve Din 2,000.000*B anka se bavi svim u bankovnu struku spađajućiru poslovima. Ovlaštena Je za trgovanje sa valutam a 1 devizam a. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva 1 podu­ pire razne kulturne 1 hum anitarne ustanove. Od čiste dobiti daje 6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „Gajret". Sve doznake u domovini i Inostranstvu obavlja B anka Gajret najbrže i naikulantnije. Uloške uka­ m aćuje najpovoljnije 1Isplaćuje isto u svako doba � https://kolekcije.nub.ba/files/original/625bce26d547a5f5ccc9bb9b9bfca135.pdf 8fac7bbd26f3cc265310906710e0f969 PDF Text Text !; ■ ‘ - ГЛАСНИК КУЛТУРНО-ПРОСВЈЕТНОГ ДРУШТВА ГАЈРЕТ С A Д Р Ж A J: ИЗЕЈЕШТАЈ ГЛАВНОГ ОДБОРА ГАЈРЕТА О РАДУ У ДРУШТВЕНОЈ ГОД. 1930/81 а) Иввјештај секретара б) Иввјештај благајника \ / ' , ■ [ / ' * fli \ ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИБ Гајретове приредбе ГаЈретова забава у Теслићу Свечаио полигање камена темељца Београдског Гајрета „Осман Ђнкић* Поздравне деоеше Претсједвнку Главног одбора Гајрета Захвале Гајрету Слике 1 ЈУЛИ САРАЈЕВО 1931 И з да Је Г л а в н и о д б о р Г а јр е та у С а р а Је в у БРОЈ 13 �Oglašuile u listu »GAJRET« »Gajret« je najrašireniji časopis među muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povečao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da zadovolji što širi krug svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih lirmi vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno vršili bi i svoju patriotsku i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali u listu »Gajret«. Jugoslavenska Privredna Z adruga i Štedionica •v z. s. o. j. u SARAJEVU >- ! Bavi se svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Organizuje i potpomaže razne privredne zadruge. — P o ­ djeljuje zajmove uz povoljne uslove i prima uloške na štednju uz otkazni rok i bez otkaza uz najpovoljniji ka­ matnjak. — Podjeljuje zajmove na 6 % agrarne obligacije u neograničenim iznosima uz vrlo povoljne uslove. U red o v n i č a s o v i o d 8-12 i o d 2 i p o d o 6 č a so v a . Prostorije Jugoslavenske Privredne Zadruge i Štedionice (Jugoštedione) nalaze se u Cukovića ulica br. 9 I kat. Telefon broj 39 Brzojavi: JUGOŠTEDIONA 10% č is t e d o b iti d a je u ku lturne i p r o sv je tn e svrh e. Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друштва за културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месепа, a цена му je за нашу Отаџбиву 100 динара на годину, a за све остале земље преко грааице 200 динара. 'Бапв добввају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Х ам и д К унић Власник друштво „Гајрет". — Одговорнн уредник: Хамид Кукић — За штампарију „Босанска Поштд‘ одговара Јосип Енгл. �ИЗВЈЕШТАЈ ГЛАВНОГ О Д БО РА ГАЈРЕТА О РАДУ У ДРУШТВЕНОЈ ГОДИНИ . Г \ 1930-1931 ' i ' I •’ ��И зп Је ш та ј секретара У тек. друштвеној години Гајрет je са срећом ушао у 28 годину свога дјеловања. Двадесетосам година неуморног рада Гајретових прегалаца дало je позитивне резултате у свим правцима Гајретова програма и његових настојања. Ти позитивни резултати данас се одразују видно у цјелокупном животу муслиманског дијела нашега народа Из године у годину Гајрет иде из једног успјеха у други. Ha свим пољима Гајретове дјелатности јасно се манифестује да су његове идеје продрле дубоко у најшире слојеве народа. Полет и обим дјелатности, које показују Гајретови радници на свима пољима народног живота, доказују бјелодано да наш Гајрет, од назад двије године, све изразитије излази из оквира обичне друштвене дјелатности и све више узима сразмјере великог културног и социјалног покрета. Безброј манифестација Гајретове мисли широм Отаџбине, no градовима и забаченим селима јасно нам то доказује; то нам доказује и непрестано продубљивање и проширивање Гајретове организације и сврставање у редове Гајрета свију друштвених слојева; то нам напокон најјаче доказују активност и стварни успјеси Гајретових радника. Наша je патриотска дужност да и овом приликом истакнемо и нагласимо да je Гајретовом јачању и његовом саживљавању с народом као и његовим стварним резултатима у народу, посљедњих двију годниа, нонајвише допринио Онај, који je узвишеним Манифестом од 6 јануара 1929 год. преузео државно кормило у Своје руке и који je новео народ и државу њиховом пуном препороду и благостању. Од историског Манифеста Њ. Вел. Краља Александра Првог збрисане су многе препреке које су у ранијим годинама кочиле Гајретово дјеловање и његово развијање. Након ових констатација, када сви Гајретови раденици могу е поносом да погледају на резултате свога рада, и када су Гајретове идеје, њиховим напорима и заслугама коначно наишле на разумијевање и код ширих народних слојева, данас треба да свој рад појачају још више и своје редове учвршћују још јаче. Таковим својим радом нионири Гајретови допринијеће бржем препороду и прогресу муслимана, a тиме ће допринијети свој удио и за добро своје националне заједнице. С том жељом подносимо извјештај Главног одбора Гајрета о раду друштва Гајрета у минулој години: Глаппи оддор Гајрета у го д и н н 1930,31 Главни одбор Гајрета изабран на прошлој редовној главној годишњој скупштини 13 јула 1930 године конституисао се на својој првој пленарној сједници од 15 јула овако: П ретсједник: Др. Авдо Хасанбеговић, I. потпретсједник Хусеин Кадић, II. потпретсједник А хм ет Борић, секретар Хамид Кукић, благајник Салих Тафро; одборници б е з нарочитих функција из Сарајева: Др. Ибрахим Хаџиомеровић, Џевад Сулејманпашић, Ф ехим Мусакадић, Велија Садовић, Ахмет Сефић, Мустафа Спахо, Мухидинбег Фадилпашић, Др. Асаф Шарац; одборници изван Сарајева: Есадбег Алибеговић, Осман Реџић, Мустафа Мулалић, Осман Селесковић, X. Ибрахим Слипичевић и Др. Бећир Ново. Главни надзорни одбор изабрао je за свога претсједника Хамдију Увејса, a као чланови његови фунгирали с у : Др. Ејуб Адемовић, Нези- 319 �para Ахметаш евић, М ехага Ч ом ара и Хилмо Селимић. Kao замјеници чланова Главног одбора из Сарајева фунгирали су: М ујага Сарајлић, Сулејман М урсел, Мујага Хардага, И см ет Зилџић, Али еф . Л утво и Сулејман Сариџић, a као замјеници чланова Главног одбора изван Сарајева: М устафа В ехабовић, Др. М ехм ед Хајровић, А хм ед Садиковић, Х асан X. Халиловић, Саит Сурулис и М ехмед Алија Хаџић. Пошто je члан Главног одбора Џ евад Сулејманпашић био tokom године отсутан и з Сарајева, то га je замјењивао М ујага Сарајлић. Главни одбор одрж ао je tokom ове године 23 пленарних сједница. У многим случајевима повјеравани су извјесни друш твени послови нарочитим секцијам а из чланова Главног одбора, било да ове секције саме рјешавају т е послове, било да и х разрађују и стављају своје предлоге Главиом одбору за дефинитивно ријеш ењ е. У Гајретову привредну односно задруж нопољопривредну секцију изабрани су поред иеколицине члапова Главног одбора и позиати наши привредни стручњаци и Гајретови сарадници: Ђоко Перин, управник Савеза Срп. Зем љ . Задруга, Марко Илић, директор О бласне задруге за пољопривредни кредит, Ипж. Ш ериф Бубић, управник Пољопривредне ш коле у Бутмиру и проф. Ш ефкија Бубић. Tokom ове године ријешено je 5125' аката rafperona организација У прошлогодиш њем извјеш тају Главног одбора Гајрета истакнут j e понајзначајнији друштвени у с п је х у проширивању и јачањ у друш твене организације. T e у сп јех е биљ еж и Гајрет и ове године, јер je рад нд. пррширнвању организације настављен интензивно и у овој години. Проширивањ е организације у овој години вршено je у главном no селш^а, -јер no градовима постоји већ од ранијр. Крајем ове године Гајрет броји 154 одбора и 190 повјереништава, те je прем а том е настао nbpacT за 24 нова одбора и 77 повјереништва. Међу овима број ж ен ск и х одбора износи 16, a повјерениш тава 9. Од укупиог броја Гајретових организација иалази с е 119 no градовима u 217 no селимач П рема порасту нових организадија повисио с е ове године и број друш твених чланова. Taj пораст у овој години износи округло око 5.000, тако да број друштвених чланова свију врста износи крајем ове године око 25.000. Овдје нам je примијетити д а извјестан бцој друштвених организација не убире редовно чланарину, na нам je дуж ност да и х и овом приликом упозоримо на вршењ е љ ихових дужности. Већина друштвених одбора и повјереника показали су у овој години велику активност у раду, пгро се види no броју друш твених приредаба, no приходима тих приредаба као и чланарине, no великом броју одржаних Гајретових предавања и аналфалбетских течајева, као и другом раду, који нам je друштвеним правилима стивљен у задатак. Свима одборима и повјеренидима дужни смо да овом приликом изразимо на њиховом успјешном и пожртвовном раду наш у захвалност и признање, Нарочито смо дужни да с е захвалимо нашим женским одборнма, који су показали како умјеш ност у раду тако и моралне и материјалне у сп јехе. Рад Гајрета на п р о с в /е ћ и в а њ у одраслих Гајретова популарна прецавања Чињеница д а je муслимански дио народа заостао у свим правдима за својом браћом других вјероисповијести, ставља наш Гајрет пред нове задатке и нам еће м у даномице нове дужности. Д а достигне културно просвјетни ниво браће других вјероисповјести, муслимански дио народа мора да поради убрзаним темпом и подвострученим снагама. Свјестан свега онога што н е достаје нашем елементу, Главни одбор je непосредно пред прошли Рамазан стгорио закљ учак д а путем живе ријечи, путем популарних предавања упозна најшире слојеве са свима оним питањима, која задиру у свакодневни живот 320 породице, васпитање дјеце, хигијене, lijepe и просвјете, те економских и социјалних питања. Д а би сва та питања била обрађена и образложена na начин који предмет чине занимљивим за наш свијет, Главни одбор je замолио своје сараднике и све наше јавне раднике и стручњаке у разним питањима д а обраде из своје струке популарна предавања за Гајрет. Приспјела предавања Главни одбор je штампао у 4 књиге са no 3 предаваља, a сваку књигу у 2000 примјерака. Прва књига садржи ова предавањ а: Хаџи М ехмед Џемалудин Ч ауш евић: „Вјера“, Инж. Ш ериф Б уби ћ : „Будимо задругари“, Хамдија Мулић: „О одгоју наше гјеце“. Д руга књ ига: �Осман Нури Х аџић: „Ислам и просвјета". Проф. Дервиш Тафро: „Ко су бос. херц. муслимани", Проф. Ш ефкија Б уби ћ : „Задругарство у Краљевини Југославији". Трећа кљига: Хафиз A. Буш атлић: „Пет исламских обвезатних дужности", Др. A. Бугсвица: „Хигијена“, Сулејман Мурсел: „Напомена за кућни одгој дјеце“. Четврта књига: А хм ед Кемура: „Задругарство", Проф. Хусејин С. Бркић: „Клима наше Краљевине“. Хајрудин Ђ у р и ћ : „Али-паша Ризванбеговић-Сточевић". Овогодишња Гајретова акција н а просвјећивању ширих народних слојева путем . наведених предавања наишла je не само на разумијеваље него и на одуш евљ ењ е и захвалност свију оних, којима су предавања држапа. Предавања и дискусије no њима дали су потстицаја и за стваран рад. Ta предавања још више су заинтересовала наш свијет за Гајрет и његов спасоносни рад. Извјештаји о успјеху предавања у појединим мјестима показују нам да наш свијет све више долази до сазнањ а да ће се подићи културно само преко Гајрета и у Гајр^ту., Због тога и поклања из дана у дан све више повјерење његовом раду и приступа у њ егове редове. Гајретова предавања одржавана су no градовима и сели м а; слуШали су та предавања како млади тако и стари, какр мушки тако и женскиње. Нарочитим успјехом Гајретовим сматрамо то, што су Гајретови радници у многим мјестима одржавали Гајретова предавања и у џамијама, и то како вјерска тако и свјетовна. Предавања су одржавали наизмјенце илмија и интелигенција. Било je случајева да су вјерска предавања одржавали са ћурса у џамији свјетовњаци, a свјетовна илмија. To je у ствари no први пут случај да наша интелигенција одржава свјетовна предавања у џамијама. Надлежне вјерске власти у појединим мјестима изилазиле су у том погледу Гајретовим радницима свесрдно у сусрет, зашто им дугујем о захвалност. Једину изнимку чини Бањалука, гдје надлежни вјерски органи нису дозволили там. Гајретовом одбору д а одржава у џамијама свјетовна предавања. Ha овом корисном иародном послу нашли су се, дакле руку под руку свјетовна и духовна интелигенција. У овој Гајретовој акцији показало се д а наша интелигенција несамо да позпаје прописе ислама него да je волша д а припомогне вјерске власти и њене функционере у њиховом тешком задатку, док je с друге стране илмија показала разумијевање за сва наша витална питаља и потребе. Овом Гајреговом акцијом створена je база за даљну сарадњу илмије и интелигенције на препороду наш ег народа. Оваковим радом, сарадњОм илмије и интелигенције и свију осталих позитивних јединица у нашем елементу, доприиијеће с е бржем препороду нашег елемента. Акцију за одржавањем Гајретових предавања потре -но je наставити и надаље, јер се показало да их народ свесрдно прихваћа и да je вољан да допринесе за Гајрет као протууслугу морално и материјално. Предавања су одржавана у џамијама, медресама, мектебима, читаоницама и клубовина, народним школама, кафанама и приватним кућама. Нажалост, сви друштвени одбори и повјереници н е доставише на вријеме података о одржаним предавањима. Према приспјелим извјештајима, о^држано je укупно 286 предавања пред 22.000 слушалаца. Д ужност нам je истакнути да je Гајретов одбор у Мостару у заједници са одбором Просвјете и Напретка основао Народни универзигет у Мостару. Предавања Народног универзитета, у којима су учествовали као предавачи, поред истакнутих јавних радника у Мостару, и Гајретови радници, била cv ванредно посјећена. Број предавања износи 16, a просјечан број слушалаца на предавањима износи 138. Р ад Г ајрета на сузбијањ у н еп исм ености Гајрет je отпочео с радом на сузбијањ у неписмености међу одраслим тек пред двије године. Овај рад изводи се преко друш гвених одбора и повјереника, који организују течајеве, пописују полазнике, изналазе предаваче и просторије за одржање течајева. Прошле јесени Министарство Просвете, у смислу прописа новог закона о нар. школама, придржало je себи право одржавања анафалбетских течајева. Приватној инцијативи остављено je и надаље да помаже оснивање и рад ових течајева, како би се неписменост у народу што више смањила. Тим поводом Главни одбор je дао детаљна упутства својим одборима и повјереницима, како he помагати школске власти при организовању и одржавању течајева. Након извјесног времена Министарство Просвјете je повукло своју наредбу о анафалбет. течајевима, na су тако наставили Гајретови одбори и повјереници да сами организују течајеве. Инцијагивом Гајрета течајеви су одржани у следећим м јестим а: 321 �гин лић (Брчко) ијена (Цазин) дорово (Цазин) с. Кобаш брња (Тузла' урлић (Цазин) пковић (Тузла) ебреник рџевик ојат р. Јањари р Јањари ла Фазлагић рај джепље шићи (Фоча) зндер Вакуф јељпна (3 теч.) горско знца зица Јјена (Цазин) зла ховље >њи Рахић ровншс lie јдаровићи шнићи Јаут Идризовић Ахмед Сулејмановић Сулејман Челиковић Сулејман Делић Витомир Андрић Реџеп Мујкић Грухољић Ибрахим Миљкови!) Салих Дурић Мехмед Ибрахимовић Смаил Диванефендић Расим еф. Селимовић Хусејин Хамшић Салих еф- Муминовић Мујезиновић Џемал Азабагић Ибрахим Богунић Мустафи Кавазовић Расим Имамовић Даутовић, Штрк, Јерић itacHM Хрнчић Савета Мариновић •Зора Петровић Сулејман Челиковић Из Домаћинске школе Из народне основне школе ti Мјесни одбор Гајретг 2 течаја 26—38 полазница — 64 Укупно 2.013 чолазника у 43 Из предњега се види да je рад Гајрета i правцу ове године био знатно појачан. школа јер у њима раде учитељице, позив спремају у вишој домаћичкс je домаћичким школама да за Bf наставе оспособе ученице за разу и стручно вођење домаћег га зд и т да постану вриједне и просвијеће) и домаћице. Поред тога одређеног писмене ученице се науче и писме Корист домаћичких школа огл ме што се у њима жене и дјевој. раду, кројењу и шивању. Оно штс није за нашу жену, то je хигијена вођење кућанства. Домаћичке шко; ку кућу навике за хигијенски живо , дцност и љубав према породици и i тога није потребно нарочито нагла бу отварања домаћичких школа м кама, како у граду тако и на селу. ви радници треба да дају иницијап отворења ових школа у што више У овој години основане су и о, не домаћичке школе иницијатив« радника у овим мјестима: у Цазин ца, у Жепи (Рогатица) са 23 учени 27 ученица, у Фочи са 26 ученица течаја, у једном 30 ученица a у освивању се налазе домаћичке шкс Плевљу и Бихаћу. Г а јр е т о в п р и в р е д в и р а д етов Задружно-Пољопривредни течај у Сара.јеву. У програму нашег друштва већ пред 10 roI je записано да je његов задатак да мусли:ки дио нашег народа подиже културно, прогно и привредно. Beh прије 10 година увиI се потреба за проширењем Гајретове акције завцу привредног придизања народа. И при)м Гајретове прославе 25-годишњице у Сграмеђу осталим питањима на Гајретовом кону претресана су и привредна питања и истакI je потреба систематског рада на проширењу »vrancTRa. За vrntpnm n ппр unuo Го;_ и без материјалних сретстава теш слити успјешно привођење у дјел( замашитијег потхвата у народу. Рг не управе, руковођене овом чињен приступале привредном односно за, Међутим, помањкање јаке и актив организације у ранијим годинама : једини разлог. Навала муслимана Гајретове средњошколске интерна вање и уздржавање те омладине да Гајрет посвети највећу своју na кадера Гајретове интелигенције, ко када дође у народ, задојена Гајре �1929 године, успио да постане једна од првих тежак из Градачца; Бурханудин Бегић, земљоорганизација ове врсте у нашој Краљевини, радник из Кораја (Брчко); Сулејман Касумовић, пружа му се могућност и за озбиљан рад на при- општ. биљежник из Пољица (Тузла) и Мухарем вредном јачању народа. Субашић, трговац и тежак из Брезика (Тузла); Ахмед Сулејмановић, учитељ и Мустафа АбдуГлавни одбор je одржао прошлог Рамазана путем своје проширене организације велики број рахмановић,апс. шер. суд. школе, оба из Челића популарних предавања. Главни одбор je сматрао (Брчко); Хашим. Мерић, земљорадник из Атмаза потребно да овог пута, путем предавања, по- чића (Тур. Јањари) и Салих Муминовић из Тур. клони нарочиту пажњу задругарству, које je по- Јањара (Бијељина); Назиф Бегташевић, трг. постало данас животна потреба нашег земљорадмоћник, Осман Џумхур, трг. помоћник, Дервиш ничког и занатлијског сталежа. Дискусије које су Љубовић, земљорадник и Сулејман Косовац, трг. се водиле приликом одржавања Гајретових пре- помоћник сви из Коњица; Адем Делић, тежак из давања, показале су нам да je главна сметња ши- Бос. Кобаша (Прњавор); Сејфо Крушко, тежак из рењу задругарства непознавање његових правих Шија (Тешањ) и Омер еф. Ункић, имам из Мркоциљева и незнање у вођењу задруга. Код слуша- тића (Тешањ); Ариф Бахтовић, земљорадник из лаца Гајретових предавања, нарочито оних, који Миоча (Вишеград); Мустафа Шпаго, имам и зесе баве земљорадњом, видјела се воља за осни- мљорадник из Градске (Љубушки); Ибрахим вањем разних типова задруга. Након приспјелих Фејзић, обућрр и земљорадник из Бивољег Брда извјештаја о успјеху Гајретових предавања у на- (Мостар)Г Омер еф. Мехдић, муфт. тајник у м. роду, Главни одбор je сазвао на конференцију из Старог Села (Јајце); Хусо Дураковић,. земљонајпознатије наше привредне стручњаке, гдје цх радник- и Ју^уф Дураковић, земљорадник, оба из je извијестио о својој одлуци да приступи систе- Гранчарева (Ластва)-^ Хакија Кресо, земљорадник матском раду на привреДном придизању народа, из Билеће; Сејфудин Кулаглић, муалим и Заим a нарочито на проширењу задруцарства. Након Машић, трговац и земл>орадник, оба из Орахове свестраних дискусија и након избора Гајретове (Бос. Градишка); Шакир еф. Хусановић, привредпривредне секције, закључено je да се у првом ник и муалим из Бусоваче (Фојница); Ибрахим реду приступи организовању Хајретова Задружно- еф. Бегић, имам-матичар и Рифат Салиховић, пољопривредног течаја у Сарајеву. Течај je за- земљорадник, оба из Кораја; Салим Беговић, теказан у јулу мјесецу, када су друштвени интер- жак из Мулића (Високо) и Хасиб Алибеговић, нати испражњени. У w -je примљено 107 канди- тежак из Радовља (Високо); Хф. Мухарем Љевакдата. . Хаџић, муалим и Ибрахим Алагић, земљорадник, оба из Врбањаца (Кот. Варош); Хајдар Лизде, У течај су примљени слиједећи кандидати1 Исаковић Алага, земл>орадник и Ибрахим тежак из Речица, Мустафа Koćo, тежак из ОплиМустафић, имам-матичар и повјереник, оба из чића (Домановићи) и Хусејин Мурадбеговић, Бужима; Неџип Османовић, земљорадник и вјеро- учитељ из Домановића; Мејаз Вејсиловић, имам учитељ и Благоје Стојановић, општ. деловођа, и вјероучитељ из Бабуша (Урошевац) и Рагиб оба из Матејче (Куманово); Махмут Мркоњић, Сулејмановић, пиљар из Урошевца; Нурија Шаземљорадник и Мустафа Мркоњић, земљорадник, хинпашић, земљорадник и Теуфик Тахирбегооба из Мостара; Ахмет Џаферовић, сиб. муалим вић, посједник, оба из Плеваља; Есад Омановић, из Бумбаци (Прозор); Мустафа Сердаревић, тр- држ. службеник из Цазина; Хасан Крупић, земљоговац из Црнића (Столац); Шућрија Хаџовић, зс- радник из Санског Моста; Али еф. Диздар, имамматичари Алија Коричић, тежак, оба из Покоја мљорадник из Бихова (Требиње); Авдо Еркоче вић, земљорадник из Чичева; Ибрахим Џафер- (Бихаћ); Мумин еф. Бајрић, имам из Винице (Бихоџић, ратар из Галиновца (Лишња); Ибрахим хаћ) и Идриз Делић, учитељ, Ахмед еф. Реџић, Херцо, рудар из Брезе (Високо); Хасан Махмић, имам, оба из Бихаћа; Омер Џаферагић, тежак из тежак из Улишњака (Маглај) и Хусејин Имамо- Голубића (Бихаћ); Хусеин Салихћехаић, земљовић, имам из Рујнице (Маглај); Азиз Омерсофтић, радник и вијећник и Абдул-Латиф Курбашић, кројач и Мехмедалија Смајлагић, тежак, оба из земљорадник и трговац, оба из Вучковца (ГраМаглаја; Ибрахим Кудузовић, тежак из Старог дачац); Мустафа Захић, имам-матичар из КозаМајдана; Едхем Хаџић, тежак из Нове Касабе руше (Козарац); Хасан Реџић, имам из Рипча (Власеница); Галиб X. Османагић, трг. и Хамдија (Бихаћ); Суно Фазлић, писар шум. послов. из Балић, ковач и земљорадник, оба из Козарца; Врутака (Озрен); Шериф Мехмедовић, земљоАлија Јатић, општ. деловођа из Козлука (Звср- радник из Котор Вароши; Сејфулах Ахметаноник) и Џемил Накичевић, трговац и тежак из вић, учитељ из Баракли (Струмица); Садик Е. Теочака (Зворник); Хасан Удвинчић, биљежник Егановић, трговац из Шапца и Сумбул Дервишеиз Гор. Зелиње (Градачац) и Сулејман Омерагић, вић, свршени ђак VI. раз. гимн. из Лознице; Хиф- 323 �Поједини младићи, који су смјештени на зазија Муфтић, учитељ из Жепча; Халил Хујдуронате на овај начин изучавају ове струке: 9 цИпе. вић, општ. чин. и Алија Алиефендић, имам-матилара, 2 бријача, 1 водовод. инсталатер, 5 помоћчар, оба из Бијељине; Абдулах Сарачевић, земљоника трговине мјешовитом робом, 4 кројача, i радник и Мујага X. Мујагић, земљорадник, оба молер и фарбер, 4 тргов. мануфактуре, 1 каручер из Гор. Тузле; Хасан Бајрактаревић, тежак из и лакирер, 1 штампар, 1 зуботехничар, 1 трг. Ци. Гор. Сребреника и Хасан Јашаревић, сиб. муалим пела, 1 казанџија, 1 трг. колонијале, 1 бравар, i из Дол. Сребреника (Тузла); Адем Динар из Матапетар, 1 фабрика вунених тканина, 1 стрикер, хале (Бреза); Незир еф. Пашалић, имам-матичар 1 ливничар, 1 трг. гвожђа, 1 електричар, 1 посла* из Бабина (Зеница); Хилми еф. Имамовић, имамматичар из Мошћанице (Зеница) и Абдулкадир стичар и 1 трг. галантерије. еф. Кадић, имам-матичар из Гор. Видуше (Зеница); Хасан Дервишефендић, ратар из Драпнића Гајретов Шегртски Дом у Сарајеву (Грачаница); Абид еф. Керановић, имам из Дол. Већ 2 године остварен je Гајретов Шегртски Агића (Бос. Нови); Мустафа Кудић, учитељ из Дом у Сарајеву, кроз који je ове гоДине прошло Бужима и Алија Харчевић, имам из Лубарде 70 питомаца-шегрта. (Бужим); Хасан Алагић, учитељ из Гор. Копривне По занатима били су смјештени питомци (Цазин); Јусуф Рамовић, вјероучител> из Брчи- овако : гова (Рогатица); Ибрахим Гагић, земљорадник и Бравара 12, електро-механичара 15, аутоФаик Спахалић, земљорадник, оба из Брчког; механичара 5, кројача 5, ковача 1, водо-инсталаСалих Џимхур, волонтер из Коњица; ФехПм Ха- тера 4, механичара 2, сахачија 1, седлара 2, сто санбегов^ћ, посједник из Власенице; Мегсмед Ха- .лдЈза 3, стаклара 2, токара 2, тргов. помоћника ), џић и Орхан Газибеговић, муалим из Раинаца и телеграф. механичара 1, златара 2, ципелара 3, Калесије (Зворник); Мухамед Патогија из Битрње умјетних брусача 2, бријача 1. — О д горњег (Столац); Рашид Пилав, послов. воћар. задруге броја завршило je tokom године 15 питомаца, и из Горажде; Ибрахим )?аџизукић, трг. помоћник то: 4 електро-механичара, 1 аутомеханичар, 4 кроиз Коњица и Хусеин Кавазовић, имам муалим из јача, 1 држ. занат. школу, 1 столар, 1 стаклар и Јеловче Села (Зелиња. Гор.). 3 ципелара. У течају су наставници познати наши заУ Шегртском Дому одржан je вечерњи шедружни идеолози и практичари. Наставни про- гртски течај. Поред тога одржан je питомцимаграм предвиђен- je тако, да he свршени слушаоци шегртима течај из занат. задругарства у циљу моћи успјешно водити и оснивати задруге. пропаганде за задругарство и за спремање питоПо свршетку овог течаја Гајрет ће развити маца за њихово будуће звање. У току je оснисистематску акцију у народу на оснивању за- вање >Гајретове штедовне задруге питомаца Шедруга, те he се израдити детаљан програм даљ- гртског Дома«, коју he питомци сами водити. У њег Гајретова привредног дјеловања. ову задругу питомци he улагати своје уштеђеСви Гајретови радници и пријатељи нашег вине од надница и на тај начин се привикавати напретка треба да свесрдно помогну ову нову на штедњу и рад у задрузи, што he им у животу Гајретову акцију, којом се за наш елеменат отва- много користити. рају нови бољи видици. Оваковим својим радом Гајретови радници даће даљни доказ колико им Гајретови питомци у кожарској школи je стало да од муслимана створе конструктиван У своме даљњем настојању за стварањем што фактор у националној им заједници. Већ данас већег броја привредних јединица међу муслимасмијемо смјело устврдити да je Гајрет учинио нима, Главни одбор je упутио ове године 12 пивелике услуге како муслиманском дијелу нашег народа, тако и нашој нацији, a овим својим нај- томаца у државну кожарску школу у Високом, новијим потхватом Гајретова улога у нацији биће који су раније свршили коју нижу средњу или стручну школу. У овој школи ђаци се спремају још већа. практички и теоретски у учињању и прерађивању Смјештај муслиманске омладине на занате и трго- свију врста кожа као и у крзнарству. Школа траје 3 године, a њени ђаци се упућују за вријеме февине изван Гајретова Шегртског Дома рија на практичне радове у творнице кожа. Уз помоћ братских друштава, која се баве Ђацима које je упутио у ове школе, Главни смјештањем дјеце на занате и трговине, Главном одбор je подијелио стипендије, сваком no 400 диОдбору je успјело да tokom ове године смјести нара мјесечно. Надзор над стипендистима у науци на изучавање разних заната и на трговине 50 муи владању вршио je поред управе школе и Гајслиманске дјеце. ретов одбор у Високом. 324 �Гајретова Ћилимарска школа у Новом Пазару У овој школи, која je основана прије 8 roдина, крајем ове школске године било je 58 ученица, које изучавају ћилимарство. Ове године завршава школу 7 ученица, док je у ранијим годинама завршило их 17. У школи су двије наставнице, једна коју je додијелила на рад Kp. Банска управа на Цетињу, a друга као њена помоћница јест друштвена намјештеница. Ова посљедна je бивша ученица ове школе. Tokom ове године школа je радила у 4 одјелења са 7 разбоја, те je израдила: 6 ћилима, 23 тепиха, 10 завјеса, 6 драперија и 4 столичице, укупно .49 комада. . У току.је оснивање сличних задруга између Кола Српских Сестара и Гајретових Женских одбора у Тузли и Плевљу. Смјештање Гајретових питомаца у државној жељезари у Варешу Заузимањем Гајретова одбора у Варешу смјештено je ове године 8 младића у Државној жељезари. Сви смјештени питомци у жељезари добивају, поред дневнице од преко 30 динара, бесплатно стан, огрев, осветлење и писаћи прибор. У вечерњем шегртском течају, који похађају питомци, наставници су инжињери, чиновници жељезаре. Задруга Кола Српских Сестара и Гајрета Рад на оснивању задруга Сарадња Кола Српских Сестара и Гајретова И ове године иницијативом Гајретових одЖенског одбора у Сарајеву у задрузи, која je основана прије 5 година, показала се врло прак- бора основане су кредитне задруге у Жепи (срез тичном и успјешном. Ове године у задрузи je Рогатица), Згошћи (срез В^соко), Тур. Јањарима било запослено око 100 жена и дјевојака. Ha rđ- (срез Бијељина) a у Фочи je .основана воћарска дишњој скупштини задруге показао се добитак задруга. у овој години од 20.000 динара, a резервни фонд Оснивању и проширивању задруга Гајрет ће подигао се на своту од 80.000 Дин^ра. Задруга je приступити систематски истом након свршетка отпочела са успјехом да излаже своје ручне pa/' Гајретова течаја, који се одржава у јулу мјесецу дове на изложбама у иностранству. у Гајретовим интернатима у Сарајеву. Рад Гајрета на школовању омладиие Гајретови интернати Поред раније постојећих 8 [Гајретових интерната: у Сарајеву (мушки, женски и Шегртски дом), у Мостару, Тузли, Башалуци, Бихаћу и Плевљу, почетком ове друштвене године остварен je заједнички средњошколски интернат са Просвјетом у Требињу. Kao управници-ице задржана су и у овој години наставничка лица, која су ту дужност вршила и прошле године. Сваки интернат имао je свог љекара и вјерског васпитача. Инспекцију интерната у Сарајеву вршили су на измјенце чланови Главног одбора, no двојица свако 10 дана, и no прегледу редовно извјештавали на сједницама Главног одбора. Инспекцију друштвених интерната изван Сарајева обављали с у no двојица Гајретових радника из дотичних мјеста, који су о томе извјештавали писмено Главни одбор. У свима друштвеним интернатима свечано je прослављен Рођендан Њег. Вел. Краља, Протектора Гајрета Њ. Kp. Вис. Престолонасљедника Петра и 1 Децембра као Дан Уједињења нашег народа. Почетком ове године Главни одбор je израдио »Правилник« за Гајретове средњошколске интернате и Шегртске домове. Овим Правилником прописане су дужности и права управника интерната као и друштвених питомаца-ица. Истим Правилником детаљно je прописан начин цјелокупног васпитног, економског и административног рада управа друштвених интерната. Из спискова питомаца-ица no појединим друштвеним конвиктима види се, да je Гајрет данас најјаче друштво no школовању и помагању омладине. Гајретове стипендије За минулу друштвену годину било je буџетом предвиђено на стипендије ђацима Дин 50.000 и слушаоцима Теолошког факултета у Каиру Дин 30.000. Главни одбор no тражењу многих одбора и повјереника морао je прву ставку знатhq прекорачити, тако да je на стипендије у овој години подијељено 96-ици стипендиста 191.150 динара. Стипендије су подијељене овако: 43 за гимназије, 6 за учитељске школе, 9 за грађанске, 2 за женске стручне, 2 за текстилне, 2 за средњу техничку школу, 10 за геодезију (геометарску), 12 за кожарску школу, 4 за занат, 1 за усавршавање заната у иностранству, 3 за 325 �теолошки факутет, 1 за медресу, и 1 за поморску академију. Крајем ове друштвене године Гајретови стипендисти су завршили успјешно ове школе: 4 гимназије, 2 теолошки факултет, 10 геометарску школу, 3 грађанску, 1 жен. учитељску и 1 текстилну школу. Укупно je завршило школу 21 Гајретов стипендист. Гајретове потпоре Ове године Гајрет je потпомогао једнократним помоћима више ђака него je био случај „осљедних година. Укупно су подијељене 44 потпоре у износу од Дин 15.370.— . Гајретове потпоре добивали су: П студената (2 мед., 1 шум., 6 прав. и 2 филоз.), 20 гимназијалаца, 1 трг. академија, 2 средња техника, 3 учитељ. школе, 2 грађ . школе, 1 домаћићке школе и 3 шегрта. Гајретопа издала Поред Гајретових популарних предавања, мачићки течајеви, као и сви остали догађаји штампаних у 4 свеске, сваку у 2000 примјерака, вјерно су изношени у друштвеном листу. Цијелу прошлу годину »Гајрет« je штампан друштвени лист »ГАЈРЕТ« je ушао почетком у повећаном формату, т. ј. умјесто на 16 стра1931 године у XII годину свога излажења. О потреби даљњег издавања друштвеног ли- нида, на 24, 32, 36 и 42 странице. Редакција je ста сувишно je и говорити. Лист ГАЈРЕТ. je по- настојала да повећањем формата и увођењем требан нашем друштву да би и јавном ријечју нових поучних рубрика као и илустрација задонадопуно рад на остварењу постављених циљева в^љи лист нашим потребама и да изазове за њ и да би путем листа стављао д о знања јавности веће интересовање нашег свијета. Нажалост, и друштвени рад ка своме коначном циљу, т. ј. поред тога, број претплатника у овој години није културно-просвјетном и економском препороду се могао проширити. Лист се штампа у 1700 примуслиманског дијела нашег народа. ЛисГ>Гајрет« мјерака. Када би сви претплатници удовољавали требао би да одговара свима нашим духовним својим дужностима, то би претплате могле у потребама. Његорз- je* дужност да се првенствено главном да покривају материјалне жртве за изМеђутим свега нешто преко V., бави самим .друштвом Гајрет, пропагандом ње- давање листа. гових идеја, свима појавама и догађајима у претплатника редовно удовољавају својим дужоквиру Гајретбве организације и рада a затим да ностима, усљед чега су и материјалне жртве за посвети своје ступце no могућности свима нашим издавање листа велике. актуелним питањима, нашој породици, омладини Уређивање листа »Гајрет« потребно je да се и no могућности лијепој књижевности. Својим у идућој години постави на нову базу, јер данас, градивом у овој години лист »Гајрет« je узнапре- када je наше друштво у свима правцима своје довао према досадањим >годинама. Специјално дјелатности кренуло живим еланом напријед, посу приказивани и илустрирани у жему сви дога- требно je да и лист »Гајрет« не изостане у општем ђаји унутар Гајретове организације. Све друштве- друштвеном напредовању. Наш лист треба да не приредбе, прославе, предавања, забаве, мев- буде огледало, у коме ће свако видјети Гајретове луди, уписи нових добротвора и утемељача, да- успјехе. Он треба да буде наша застава и пбнос ривања у разним облицима, аналфабетски и до- како Гајрета тако и цијеле наше заједнице. Га /р е то ва п/евачка Д р уш тп а Прошле године основана су пјевачка друштва у М остару и Сарајеву, a ове године у Бањалуци (женски са 26 извршујућих чланова), и у Тузли (мушки са 42 извршујућа члана). Мостарски мјешовити хор, који броји око 60 извршујућих чланова, поред неколико иступа на Гајретовим приредбама у Мостару, извршио je турнеју у Коњиц, Чапл>ину и Столац, гдје je пожњео врло добре успјехе, a Сарајевски хор иступао je и у Високом. Овај посљедњи броји 45 извршујућих чланова. 326 У Фочи постоји одлична Гајретова Блехмузика са 18 извршујућих чалнова, која иступа при свим друштвеним приредбама и државним свечаностима. Тежња Гајретових радника треба да буде управљена и у томе правцу, да стварају што више пјевачких друштава и хорова, јер су ови о д велике користи и за Гајрет и његову пропаганду. �Га /р е то в е ч н т а о ш ц е и к л у б о в и Из потребе за што интензивнијим и успјешнијим радом за Гајрет, прошле године огпочеле су се оснивати Гајретове читаонице и клубови. Тако смо забил.ежили прошле године оснивање 20 Гајретових читаоница и клубова, и то: у Пријепољу, Скопљу, Рудом, Пурачићу, Фочи, Купресу, Власеници, Кладњу, Билећи, Невесињу, Санском Мосту, Сјетлини, Штипу, Бос. Градишки, Новој Вароши, Прњавору, Призрену, Бос. Крупи, Калиновику и Згошчи. У овој години основане су Гајретове читаоинце у Тузли, Олову, Стоцу и Коњицу. Укупан број Гајретових читаоинца и клубова износи 27. О с т а л е Г а ј р е т о и е а к ц и је Полагање вијенца на гроб Блаженопочив. Краља Петра Великог Ослободиоца По закључку Главног одбора Гајрета, приликом предаје Меншуре Реис-ул-Улеми у Београду, четворица чланова Главног одбора Гајрета отишли су на Опленац у петак, 2 новембра пр. год., гдје су се поклонили сјени блаженопочившег Краља Петра Великог Ослободиоца и положили испред Гајрета вијенац на Његов гроб. Учествовање Гајрета при устоличењу Улеме у Београду Реис-ул- Крајем октобра мјесеца лрошле године извршена je у нашој Престоници свечана предаја Меншуре Њ. Преузвишености X. Хафиз Ибрахим еф. Маглајлићу. Како je'-oea вјерска манифестација била уједно и највећи наш вјерски догађај у слободној нам Отаџбини, тим више што се она обављала no први пут у Престоници нашег народа, Главни одбор je закључио да у тој манифестацији учествује Гајрет као наше најјаче национално и културно друштво. Поред чланова Главног одбора из Сарајева и из провинције, на овој манифестацији присуствовало je неколико стотина Гајретових радника и чланова из свих крајева наше Краљевине. Гајретове манифестације у народу Да би се идеје нашега друштва још јаче продубљивале у народу, ове године су одржане неколике импозантне Гајретове манифестације, на којима су узеле учешћа велике масе народа. Нарочито морамо истакнути успјех Гајретове манифестације у Дервенти, на којој je учествовао многобројни народ из среза дервентског и Гајретови радници из околних срезова. Велика манифестација Гајретове мисли међу нашим тежачким свијетом одржана je у селу Мравинцу (код Горажда), која he имати великог ефекта за дал>ни Гајретов рад no селима, среза чајничког и фочанског. У Санском Мосту одржана je ове године прослава 25-годишњице Гајретове читаонице, на којој су се нашли, поред многобројног народа, и делегати Гајретових одбора из више срезова Врбаске бановине. Ha овим манифестацијама узели су учешћа и делегати Главног одбора, одржавши том приликом успјеле конференције са Гајретовим радницима и члановима. Гајретове забаве: И ове године морамо да поновимо нашу констатацију о замаху Гајрета у народу .■ — no моралним и материјалним успесима Гајретових приредаба како no градовима тако и no селима. Вриједни друштвени одбори и повјереници надметали су се у овом раду, na смо радосни што им, након постигнутих великих успјеха и у овоме првцу, можемо изразити признање и захвалност на њиховом пожртвовном раду. Гајретове забаве су опћенито успијевале у свим мјестима и односиле no својим успјесима рекорд над успјесима забава других друштава. To доказују извјештаји о појединим приредбама, који су tokom цијеле roдине штампани у листу »Гајрет«, a то понајбоље доказује укупна цифра прихода Гајретових забава. Ta чињеница, колико нам свима служи на понос, она нам доказује да се Гајрету поклања све више повјерење и да Гарет хвата у народу све дубље корјена. Сазнање те чињенице даје новог замаха и снаге многобројним Гајретовим радницима, да наставе свој патриотски рад са још већим одушевљењем, да би получили још боље успјехе. Сарадња Гајрета и Сокола Већ од раније постоји у многим мјестима сарадња између Гајрета и Сокола. Прошле године, након доношења закона о Соколу Краљевине Југославије, Главни одбор je и званично ставио у дужност свима својим одборима и повјереницима да ступе у што тјешњу сарадњу са Соколом, д a чланови Гајрета буду истодобно и чланови Соколских друштава и да оснивају соколска друштва у мјестима гдје ова не постоје. У многим 327 �мјестима извршен je приступ цјелокупног чланства Гајрета у чланство Сокола. Исто тако, у многим мјестима Гајретови активни радници сачињавају управу соколских друштава. Обзиром на идеологију Соколства. ^*0 и 1Ц идентичност циљева Гајрета и Сокола, Гајретови радници су дужни да и у будуће сваком приликом испомажу соколство и да с њиме'сарађују.У тој сарадњи Гајрет види залог за љепшу будућност нашег народа. мију 30 кандидата, о д ког. броја примл,еИа ,ćy свега четворица, док су остали повраћени, било ради тога што су прешли године старости прописане конкурсом, било да нису удовољили-другим усло. вима. За слиједећу годину биће потребно да noрадимо на томе да се за прелаз у Војну академију јавн што већи број кандидата, који he моКи удовољити траженим условима. У колико које мјесто упути којег досадањег Гаретовог питомца у Војну академију, моћи ће рефлектирати д а Се на њихова мјеста приме нови питомци. Гајретов цигарпапир Потрошња Гајретова цигарпапира je ове ro- Гајретова томбола за вријеме Рамазана дине у опадању. Томе je разлог, што je управа Посљедњих година приређивање Гајретових Државних М онопола ове године завела обвезатно куповање духана у з цигарпапир. Како сазна- томбола за вријеме Рамазана даје лијепе приходе Гајрету. Главни одбор je и ове године затрајемо управа Државних М онопола радн сада на томе да заведе тако зв. режим цигарета, na да се жио од Министарства Пољопривреде дозволу за на тај начин у цијелости укине продаја цигарпа- приређивање Гајретове томболе у свима мјестипира свију врста. По тој ствари интервенисао je ма гдје постоје Гајретови одбори и. повјереници. Главни одбор код Министарства Финансија, a то * М«нистарство je одговорило да je вољно изићи je исто учинида и Просвјета. Укине ли се про- у сусрет нашој молби, али претходно да уплатидаја цигарпапира, приходи како осталих друштамо за свако мјесто таксу о д 750 Дин. Како сви ва, под чијом се фирмоМ издаје цигарпапир, тако одбори n повјереници не играју томболе и како и Гајрета, биће осјетљиво погођени. Тиме ће и би уплата за цијелу организацију износила велиГајрет изгубити једно од својих највећих врела ку своту новаца, то je Глацни одбор уплатио прихода. таксу само за оне одборе и повјереништва, који су му се обрагили ради испословања дозволе. Прелаз Гајретових питомаца у Војну Академију Дужност нам je да скренемо пажњу нашим Да би што више наше омладине оспособили организациама да у будуће благовремено извјешза живот и да би та омладина дошла шго прије тавају Главни одбор о одлуцИ за организовање д о егзистенције, међу осталим радом у овом правцу, Главни одбор je настојао да се јави ове ro- томболе у њиховим мјестима, како би се могла дине што виши број ђака муслимана, нарочито на вријеме испословати за свију њих дозвола и Гајретових досадањ их питомаца, за прелаз у Вој- како би могли искористити цијели Рамазан за ну академију. У свему се јавило за Војну акаде- одржавање томболе. Н о п и п е л л к в д о п р о т п о р (л е г а т о р ) Г а јр е т а Госп. Др. Хамдија Карамехмедовић, управ- школе у Сарајеву и Брчком* Касније je учество- ник Држ. болнице у Сарајеву, уписао je свога вао у вјерско аутономној борби бос. херц. му- брата рахм. Мехмеда Карамехмедовића, на дан слимана, ради чега je и пензионисан и прогоњен, двогодишњице његове смрти за члана великог тако да je морао напустити родну .груду и пре- добротвора (легатора) Гајрета, уплативши истодобно члански допринос од Дин. 10.000.— бјећи у Турску. Ни тамо није наишао Ha боље Најновији легатор Гајрета рахм. Мехмед Карамехмедовић родио се у Требињу почетком 1870 Хамдије повраћа у Босну. Умро jć 9. априла 1929 год. Основну школу je свршио у родном мјесту, a учитељску у Сарајеву. Kao врстан наставник и педагог послат je 1895 год. на вишу педагошку школу у Беч, гдје je остао четири године. По свршетку студија служио je као професор трг. 328 прилике, na се коначно, интервеНцијом брата Др. године. ..................... Име новог легатора Гајрета рахм. Мехмеда КарамехмедовиКа ocrahe вјечито записано у аналима Гајрета. Рахмет му души! �Гајре гоп дан По закључку једне од прошлих наших скупштина изабран je Kao »Гајретов дан« рођендан Гајретова узвишеног ЗаштитникаЈБег. Крдљ. Височанства Престолонаеледвикај Петра. Тако je Шести септембра ове године велики број Гајретових организација у цијелој Краљевини свечано прославио као Гајретов дан и као рођендан свога узвишеног Заштитника и Краљевског Првијенца. ’ *Л Поред академија, предавања и манифестација у поворкама, 6 септембра су распродаване Гај- ретове откупне значке, које je израдио Главни одбор и отпослао свима организацијама. У прослави Гајретова дана узело je удјела у многим мјестима и муслиманско женскиње, a нарочито се наше женскиње истакло у распродаји Гајретових откупних значака no трговима и улицама већих мјеста. За идући Гајретов дан треба већ раније учинити све припр.еме, јер тај дан треба да буде манифестација Гајретове снаге у народу и цијелој Краљевини. 329 �Стипендије за годину 1950/51 Одо^рени s_ ®© 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 о9 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 к2 63 64 65 66 67 69 69 70 71 72 73 74 330 Име и презиме Хакиревић Абдулах Халалкић Расим Хромић Авдо Мулић Мумамед Дураковнћ Хасан Канетановнћ Салко Селимбеговић Алија Карабеговић Осман Маглајлић Кемал Џумхур Абдулах ( арајлић Енвер Филиповић Нусрет Хрљица Мустафа Кобашлић Наил Морић Џемал Сарач Разија Штркљевић Рабија Атић Мухарем Блекић Мухиба Дедајић Мехмед Дервишефендић Енис Екић Џемалудин Муминовић Салих Веиспахић Сакиб Атић Осман Чечо Невзета Кураја Звонимир Османовић Ремзија Сулејманпашић ' убхија Синанагић Ибрахим Зекић Џемила Зукановић Лејла Зелихић Салих Бахтијаревић Фикрет Чемо Разија Кравић Атиф Коњхоџић Сулејман Мешковић Мехмед Прцић Осман Шарић Нијаз Топић Хамдија Зекић Реуф Хегић Исмет Гвозденовић Љубинка Глоговац Драгица < Глоговац Милица Соколовић Аиша Марковић Петар Мурсел Муневера Бакшић Абида Хуремовић Фадил Капетановић Садија Хајлаковић Фадила Салчин Емина Ашчерија Смаил Черкић Есма Мешановић Салих Пертев Селим Дрљевић Хатиџа Лакишић Седика Чичић Хајрудин Беврња Сулејман Еркоч*‘вић Мустава Љубовић Ахмед Миџић Сакиб Поњавић Ферид Фазлић Идриз Фочак Абдулах Коркут Бесим Добрача Касим Алагић Адем Чампара Ћамил Чоходар Ахмед Фехимовић Мухарем Мјесто школе Високо Бањалука Сарајево износ Школа Примједба Динара Vili Vili Vili Vili Vll Vll VII VI VI VI V IV IV IV IV IV IV ГимнааиЈа Тузла Бањалука 111 111 1.000 1.000 2.000 1.00» 1.000 1.500 2.000 1.000 1.000 1.000 1.800 1.5 0 2.000 1.000 500 1.(00 1.000 600 1.000 1.500 Од 1 X 1930 1.000 1.000 1.000 1.000 3S 150 1.000 Обустављено 1.500 2.000 1.000 400 1.000 1.000 1.000 'зла )адишка nn Сарајево Муш. учит. Жен. учит. Грађанска Дервента Бос. Нови Сарајево Мостар Вареш Мостар Тузла Сарајево Мостар Женска струч. Лесковац Текстилна Сарајево Г. X. медреса Техн. средња Митвајда, Са Бакар Каиро Виша техн. Пом. академија Ел Азхер Београд ГеодезиЈi 2.000 1.000 1.000 1.000 1.000 1.000 1.000 5U0 1.000 2.000 1.500 1.000 1.000 1.000 1.000 1.500 2.500 150 1.000 300 1.000 Обустављено Обустављено 1.000 1.000 1.000 1.000 1.000 1.000 l.OuO 2.000 1.000 1.000 2.000 5 000 4.000 10.(00 10.000 10.000 4.000 4.000 4.0 0 4.000 (Дрв. одио) �ta a>© 0ч Име и презиме 75 76 77 78 79 80 81 82 83 34 85 86 87 81 89 90 91 92 93 94 95 96 Кабил Салих Крзић Мехмед Муминовић Салих Ниркић Ахмед Зељковић Јусуф Зелихић Хамдија Абдулахефендић Хазим Делалић Мехмед Дервишевић Абдулах Хаџајлић Хасан Хафизовић Атаулах Халиловић Ахмед Хаџибрахимовић Галиб Љубовић Зулфо МуратаЈић Абдулах Мешак Хамдија Сефо Шериф Тескеровић Ахмед Башић Сулејман Дедић М. Алија Рамић Салих Сарајлић Сакиб вМјесто школе Школа „ „ ” Одобрени Н 4 000 4.000 4.000 11 1 Високо Сарајево g a со CL, Научник r >, Зуботехн. 1 1 1 1 1 1 I . 1 1 •11 'Ш 11 Примједба Дииара 1 . , . 4.009 4.000 4.С00 2.000 4.000 4.000 1.200 800 4.000 4.000 1.600 1.000 800 1,000 1.800 ; Од 1 11 1931 Од 1 IV 1931 Од 1 V 1931 1 1 1931 обустављено 1 111 1931 1 X 1931 Једнократне потпоре у школској години 1930| 31 В._ =о Sa a®о 1 2 3 4 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 Исплаћено Двнара Презиме и име Абдагић Салих Бајрамовић Асим Бећиревић Шериф Филиповић Махмут Гузина Гојко Хајровић Сафет Кундуровић Мухамед Косовић Дервиш Пеља Осман Сијерчић Ахмед Узуновић Ибрахим Абдурахмановић Рашид Аликалфић Хусеин Бегташевић Тахсин Биједић Шукрија Чамџић Ремзија Длздар Мехмед Даутовић Мидхат Фејзић Асим Хасанбеговић Садик Хоџић Асим Муратовић Дервиш Муратовић Сафет Османовић М. Алија Селмановић Ремзија Силахић Шемса Шатор Мустафа Куртагић Азиз Џиндо Едхем Хускић Шукрија Јефтић Марко Маринковић Љубомир 1лухић Омер Никшић Муле Сунић Милена Јакић Мехмед Калабић Идриз Кажинић Џемил Зенуновић Абдурахим Османчевић Хаџо Черић Алмаса Куленовић Ферид Пертев Осман X. Хамзић Учитељска шк. 500 Грађанска шк. 250 150 Примједба 200 Шегрт Видовић. шк. Гимназија Домаћ. шк. Шегрт Нримаља. 200 100 100 300 200 300 300 500 331 �Списак питомаца Гајретовог мушког конвикта у Сарајеву sa.— iЧ оQ, ®о пч 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 26 27 •28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 43 49 50 51 « a a 0- Кадрић Исо Махић Мухарем Механовић Идриз Шурковић Енвер Хаџихалиловић Еаес Џиндо Едхем Џиндо Расам Зечевић Салих Поповић Мурат Сијерчић Енвер Беговић Џахид Даутбеговић Џемал Миројевић Миралем Чекро Смаил Пашић Сафет Шехић Халил Дубичанац Муниб Ибруљ Енвер Селмановић Ремзија Мемишевић Нусрет Сердаревић Изет Бекташевић Тахсин Бркић Хасан Лакић Абдулах Поробић Мустафа Плевљак Мургу Реџић Мухамед Садиковић Мухамед Табаковић Смаил Арпаџић Мухамед Алагић Сеид Домић Радован Картал Мухидин Муминагић Абдулах Назечић Џемал Васиљевић Војин Реповац Пбрахим Гарибовић Осман Никшић Алија 53 54 55 Ресулбеговић Шефкет Османовић Мехмед Бишћевић Смаил Јагањац Зајко Мулаосмановић Хамид Шуљак Сулејман Берберовић Фуад Капиџић Исмет Дујсо Шефкет Хускић Шукрија Латифић Алија 57 58 59 60 61 62 63 64 65 6fi 67 68 69 70 71 72 Мушовић Сабрија Салетовић Акиф Смаилагић Алија Цемировић Јусуф Маловић Абас Суљкановић На<иф Захировић Асим Биберић Мухарем Горак Салих Ханић Ахмед Хуремовић Шефик Карамехмедовић Енвер Прашо Сафет Сеферовић Узеир Сендић Енвер Шукалић Асим 332 сб Ч 1 Име и презиме ев S w g te « a c* л, \ ( ц _ \ k £ A ia 5' Шеријат- rt g§ a-a a 1 . Вејсил Халид 1 Мујо 1 Хашим 1 Сабит 1 Ћамил 1 Хасан 1 Ха;ра 1 Ћамил 1 Ибрахим 1 Адим 11 Ибрахим 11 Сејфулах 111 Алија Хусеџиновић 111 Зинета 111 Хусеин IV Мухамед IV Хасан IV Рамадан V Халил Косовић V v c Рашид Шериф^Косатипа V Ремзија VI Хаби^а VI Салих VI Емин Vll Махмуд Vll Хатиџа Vll Аземина Vll Дервиш Џафср Алн-Риза Vll Емина Салих v /li Ђулса 1 Срето 1 Фехма 1 Атиф Мустафа 1 Илија 111 Сејда V — 1— Ибрахим Фирдус 1 Осман 1 Илијас 1 Осман 1 Куленовић Јусуф 11 Емина 11 Дервиша 11 Ибрахим 111 V Авдо 1 :i je a Техничка школа d . 35 rt o* a S Bn i ¥ SS Име оца, мајке или скрбника 1 1 1 1 1 111 111 111 111 1 1 1 1 1 1 1 1 Мустафа Хасан Зејна Осмо Ајдин Хараповић Мухамед Ибрахим Алија Јусуф Фатима Хасан Алија Ибрахим Хасан Хусеин Махмуд Тахир Узеир Садик Заим Мјесто боравишта Примједба Бугојно Л>убушки Олово Сарајево Коњиц чсн 31-1 1931 нскључен 31-1-31 Столац Б. Градишка Невесиње Фоча Пријепоље Чајниче Љубиње Високо Бања Лука Ливпо Пријепоље Дервента Фоча Бихаћ Приједор Бања Лука Мостар Коњиц Коњиц Тешањ Љубушки Љубушки Тузла Коњиц Врнограч Сјеница Бијело Поље Требиње Пурачић Сански Мост Билећа Градачан Требиње Бијељина Премјсштен у Мостар. конвикт Премј. у Бањалучки конвикт ” Иступио абог болести 10-1V-31 Преијеш. у Бихаћки конвикт Истуиио 16-1Х 1931 Истуиио 13-111 1931 Због неуспјеха у науци искључсн 31-.-31 Премјеш. у Мостар. конвикт в Због слабог успјеха у науци искључен 31-1-31 Бања Лука Ливно Ливно Б. Поље Вареш Бања Лука Столац Јабланица Лукавац Коњиц Бања Лука Пријепоље Б. Кобаш Требиње Чајниче Б. Дубица Градачац Мостар Иступио 10-1V 1931 Због слабог учења искључен Иступио 11-1 1931 Иступио 1X11 1931 Пао на поправном испиту и искључен 3-Х-30 Иступио из школе 16-1Х-31 �Име оца, мајке или скрбника Име и презиме 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 91 92 93 94 95 96 97 100 101 102 103 107 108 109 110 111 112 113 114 Верем Алија Алиефендић Мустафа Лончаревић Ахмед Пашић Мидхат Кадрибеговић Ибро Колудер Уаеир Омвћ Теуфик Латифић Мустафа Питић Сулејман Шабанац Мехмед Фехимовић Адем Смајвћ Исмет Шкрго Сулејман Вехабовић Хусевн Мићијевић Адем Ајановић Абдулах Бајрић Хивзија Беговић Енвер Бушатлија Мухамед Бурџовић Хилмија Јамаковић Мехиед Хаџиалиагић Атеулах Халеновић Абдулах Куртовић Дервиш Крвавац Џемил Ахметановић Абдулах Алимаповић Хамдија Босовић Мехмед Бехлиловић Есад Диздаревић Дервиш Фехимовић Илијас Хавала Мустафа Хумо Авдо Хоџић Абдурахиан Заимовић Фсхим Лазић Жинојин Мехмедбашић Расим Нурикић Халис Смајић Рифат Соколовић Омер Гасал Ејуб Хасанбеговић Зајим Идриз Алиеф. Хусеин Мухарем Ахмет Хусеин Алија Зејна Халил Ибрахим ii АлиЈа Мвхмед Ахмед Мустафа Мехмед Мехмед Хасан Сејфулах Сабира Мурат Фехим Хасац Осман Халеповић Бсшир Дерввш Салих Мустафа Рашид Шемса Зајим Ејуб Занатлије Мјесто боравишта Д. Вакуф Бијељина 'Гравник Бијељина Столац Мостар Кулен Вакуф Ливно Столац Мостар Ливно Маглај Травник Мостар Рогатица Добој Дервента Бугојно Б. Поље Олово Вшцеград Дервента ^Гацко Сарајево Бос. Нови Бијељина Плевље Столац Автовац Ливно Ливно Мостар Б. Градишка Бијељина Фоча Столац Дервента Маглај Високо Гламоч Автовац Примједба Звог слабог успЈма искључен Искљ. I-IV-31 15-Х-31 иступио због болестн Искљтчен абот слабог учења 31-1-31 Иступмо 10-Х1-30 Екстернисти 119 120 Демировић Неџиб Таљић Исмет Кушљић Станко Сушић Џемал Демировић Сулејман Крупић Енвер Чаутаевић Теуфик Трговачка акадскија Геодез. Трговачка акадеиија Инд. грађ. дрв. сгтсјек 1 1 1 111 111 11 Сејфо Нико Мустафа Ахмед Нура Хасан Бања Лука Власенвца Бос. Брод Тузла Мостар Б. Крупа Козарац Искључен због слабог успјеха 333 �Списак питомица Гајретова Женског конвикта у Сарајеву s о. Он i Име и презиме Берберовић Зумрута Живковић Мира Марковић Нада Чаушезић Џемила Радуловић Љубица Ресуловић Шевала Талић Земира Тихић Зухра Муфтић Есма Пашић Фафвја Фазлагић Енвера Орман Фахира Шерифовић Садија Тафро Бедрија Агановић Васва Еквћ Аиша Филиповић Фикрета 1 1 1 11 11 11 11 11 111 111 IV V V V 1 1 1 1 1 1 В 3 3 в a Јукић Бехвја Кланчеввћ Бахрвја Ласвћ Ениса Лонвћ Девлета Љубоввћ Назвфа Манџука Мвхра Мујачвћ Развја Нуковвћ Захида Омановвћ Емвна Омерсофтић Сонија Орман Сенија Пашвћ Алвја Прохвћ Хајрвја Садвковвћ Аиша СвручићХаша Свмвтоввћ Фатвма Слипчеввћ Хатвџа Талвћ Бавса Топаловвћ Златвца Велагвћ Фахра Ђођвћ Изата Ађуловвћ Бвсера Алвћехајвћ Ханвфа Ћороввћ Навла Хаџвхалвловвћ Ениса Хервћ Фата Хоџвћ Енвса Кајмоввћ Невзета Кљако Хашмета Мулалвћ Севвја Зечеввћ Адвла Алвјагић Васва Арваутовић Емвра Џвнвћ Асрвја Фвлвповић Ифета Гаон Анвца Градашчеввћ Мубера Муфтић Ремза Арнаутоваћ Шефвка Бвшчеввћ Емвна Двздареввћ Зенка Градашчеввћ Ифета Рајаковвћ Мвлка Садвковвћ Садија Солдвв Назвфа Твхић Хаша Башагвћ Хајрвја Бешвћ Сафвја Бутуроввћ Надвја 334 1 1 1 1 1 /С ' \L t • св "Н _ В 1 L* i l l l l l l l li u u u и li ll u li ll ili HI ni ni ni ni ni IV IV IV IV IV IV IV IV V V V Име оца, мајке илв скрбника Авдо Душан Стоја Нурвја Марко Назвф Андромаха Ф. Куртагвћ Омер Мухарем Алвја Алија Салко Сулејман Хусен Алвја Махмут Садика Омер Зухдија Абдулах Хатиђа Нура Абаз Севда Заим Хапшм М. Смајвћ Алвја Зехра Хасан Абдуселам Авдо Алвја Салко Хазвм Рашвд Салко Авдвја Ибрахвм С. Филиповвћ Хасан Шаћвр Васва A. Мусвћ Осман Ахмет Авдо Хабвба Шервф Нејра Фахрвбег Бенко Хајрудан Омер Шервф Рустан Сабвт Махмут Љубо Емвна Нура Ф- Куртагвћ Хатвџа Авша Ахмет Мјесто боравишта Бвјељвна Првједор Крагујевав Метковвћ Крагујевац Скопље Бос. Новв Власенвца Фоча Бвјељвва Чављвва Љубушки Бвјељвна Рогатвца Посушје Илвјаш Језеро Дервевта Ввшеград Сребреввца Ливно Цазвн Невесвње Купрес Мостар Дервента Прозор Маглај Љубушки Гацко Которско Љубушкв Сребренвца Брчко Мостар Загреб Јајце Благај Прњавор Бос. Брод Тешањ Савскв Мост Ввшеград Травнвк Јајце Травввк Мостар Маглај Ввсоко Дервента Сарајево Жеаче Јајце Вишеград Градачац Фоча Сарајево Санскв Мост Љубушкв Дервевта Пале Призрен Љубвње Власеввца Невесвње Приједор Првједор Примједба Иступила 29-1Х 1930 Ha болов. од 1-111 1931 Испвсала се вбог болеств 15-V 1931 Иступила 23-111 1931 Иступвла 8-1V 1931 због слабог успјеха у науцв Иступвла 17-Х 1931 Истуввла 8-V1 1931 због слабог успјеха у науцв Иступвла 27-1Х 1930 Иступила 10-Х 1930 Иступила 8-1V 1931 због слабог успјеха у науцв Иступила 8-V1 1931 због слабог уснјеха у науца Истуоила 22-Х11 1930 Истуиила 20-ХП 1930 Иступвла 14-1 1931 због слабог успјеха у науцв Ha боловању од 1-V11931 Иступила 16-V 1931 Иступвла 27-Х 1930 Испвсала се вз шк 6-V-31 �Име и презиме Идризбеговић Садета Коњхоџић Зејна Куленовић Адила Филиповић Магбула Омерагих Ремза Пашалић Васвија Жујо Хабиба Церић Наила Богдановић Лепа Дубиновић Сенија Којић Анка Попаја Сенша Калесић Хиба Пашић Сафија Еминагић'Манда Прохић Садика Талић Емина Градашчевић Мујесира Касумовић Зекија Пашић Шемса Име оца. мајке или скрбника Салих Фахра Мехмедалија Махмут Хусеин Шухрета Јусуф Мехмед Сретен Салих 3. Авдаловић Хасан Алија Зехра КараосмановиИ Сабит Андромахо Хајрудин С. Кућић Хамид Мјесто боравишта Травник Љубушки Бос. Петровац Кључ Требиње Бос. Крупа Зеница Сански Мост Вишеград Модрич Сарајево Јајце Тузла Модрић Сарајево ЈБубушки Бос. Нови Градачац Градачац Теслић Примједба Иступила 31-1 1931 Иступила 26-111 1931 Искључена 14-11931 због слабог усијеха у науци Иступила 17-1111931 Искључена 14-11931 због слабог успјеха у науци Иступила 26-Ш 1931 Ha боловању Иступила 19-VI 1931 Иступила 30-111 1931 Ч B I P .1 ч\ m iU i ZSSI 335 �Списак питомица Гајрстова Ж енског конвикта у СарајеВу Н._ S° (2® 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 34 35 36 37 38 89 40 41 42 43 44 45 47 48 49 50 51 52 53 55 66 57 58 59 60 61 62 64 65 67 68 334 Име и презиме Берберовић Зумрута Живковић Мира Марковић Нада Чаушезић Џемила Радуловић Љубица Тихић Зухра Муфтић Есма Пашић Фифија Фазлагић Енвера Орман Фахира Шерифовић Садија Тафро Бедрија Агановић Васва Филиповић Фикрета Градашчевић Џевахира Хаџиомеровић Салиха Јукић Бехија Кланчеви!) Бахрија Ласић Ениса Лонић Девлета Љубовић Назифа Манџука Михра Мујичић Разија Нуковић Захида Омановић Емина Омерсофтсћ Сенија Орман Сенија Пашић Алија Прохић Хајрија Садиковић Аиша СиручићХаша Симитовић Фатима Слипчевић Хатиџа Талић Баиса Топаловић Златица Велагић Фахра Ђођић Изата Ађуловић Бисера Алићехајић Ханифа Ђоровић Наила Хаџихалиловић Енига Херић Фата Хоџић Ениса Кајмовић Невзета Кљако Хашмета Мулалић Сенија Зечевић Адила Алијагић Васва Арнаутовић Емира Џинић Асрија Филиповвћ Ифета Гаон Аница Градашчевић Мубера Муфтић Ремза АрнаутовиК Шефика Бишчевић Емина Диздаревић Зенка Градашчевић Ифета Рајаковић Милка Садиковић СадиЈа Солдин Назифа Тихић Хаша Башагић Хајрија Бешић Сафија Бутуровић Надија ев Ч оu s cd Ч О U bi Ј> ф O. s 01 l l н 11 11 11 11 111 111 IV V V V 1 1 1 1 1 - 1 1 1 1 1 1 1 1 1 lillU cd — a eo H i i i i i i i н u u u u u u u u u ni ni ih ni ih ili ni IV IV IV IV IV IV IV IV V V V Име оца, мајке или скрбника Бијељина Приједор Крагујевап Метковић Крагујевац Скопље Авдо Душан Стоја Нурија Марко Назиф Андромаха Ф. КуртагиК Омер Мухарем Алија Алија Салко Илијас Сулејман Примједба Иступила 29-1Х 1930 Ha болов. од 1-111 1931 лести 15-V 1931 Власеница Алија Махмут Садика Омер Зухдија Абдулах Хатиђа Абаз Севда Заим Хашим М. Смаји Алија Зехра Хасан Абдуселам Авдо Мјесто боравишта х —г Салко Хазим Мехмед Салко Авдија Ибрахим С. Филиповић Хасан Шаћир Васва A. Мусић Осман Ахмет Авдо Хабиба Шериф Нејра Фахрибег Бенко Хајрудин Омер Шериф Рустан Сабит Махмут Љубо Емина Нура Ф. Куртагић Хатиџа Аиша Ахмет Бијељина Чанљина Љубушки Бијељина Рогатица Посушје Илијаш Језеро Дервента Цазин Вишеград Сребреница Ливно Цазин Невесиње Купрес Мостар Дервента Прозор Маглај Љубушки Гацко Которско Љубушки Сребренипа Иступила 23-111 1931 Иступила 8-1V 1931 због слабог успјеха у науци Иступила 17-Х 1931 Истуиила 8-V1 1931 због слабог успјеха у науци Иступила 27-1Х 1930 Иступила 10-Х 1930 Иступила 8-1V 1931 због слабог успјеха у науци Иступила 8-V1 1931 због слабог усијеха у науци Загреб Јајце Благај Истуоила 22-ХП 1930 Тешањ Травник Жеаче Јајце Вишеград Градачац Иступила 14-1 1931 због слабог успјеха у науци Ha боловању од 1-V11931 Пале Призрсн Љубиње Иступила 27-Х 1930 Исписала се из шк 6-V-31 Приједор Приједор �tođg инса<Ј Име оца. мајке или скрбника Име и презиме Идризбеговић Садета Коњхоџић Зејна Куленовић Адила Филиповић Магбула Омерагих Ремза Пашалић Васвија Жујо Хабиба Церић Наила Богдановић Лепа Дубиновић Сенија Којић Анка Попаја Сенија Калесић Хиба Пашић Сафија Еминагић'Манда Прохић Садика Талић Емина Градашчевић Мујесира Касумовић Зекија Пашић Шемса &| u Музич- Салих Фахра Мехмедалија Махмут Хусеин Шухрета Јусуф Мехмед Сретен Салих 3. Авдаловић Хасан Алвја Зехра КараосмановиК Сабит Андромахо Хајрудин С. Кућић Хамид Мјесто боравишта Травник ЈБубушки Бос. Петровац Кључ Требиње Бос. Крупа Зеница Сански Мост Вишеград Модрич Сарајево Јајце Тузла Модрић Љубушки Бос. Нови Градачац Градачац Теслић Примједба Иступила 31-1 1931 Иступила 26-111 1931 Искључена 14-11931 због слабог успјеха у науци Иступила 17-1111931 Искључена 14-11931 због С!лабог успјеха у науци Иступила 26-U1 1931 Ha боловању Иступила 19-VI 1931 Иступила 30-111 1931 335 �Списак питомаца Гајретова Шегртског дома у Сарајеву^ = 5’ S t S" Име и презиме i 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 3b 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 Алнбеговић Хилмо Арнаутовнћ Хилмија Бапић Махмуд Бркић Осман Бехмен Омер Оегић Зикро Биједић Чамил Боровац ЗиЈа Џанановић Раиф Цимиратић Фехим Чaјиh Адем Ћурчић Мустафа Чебо Мујо Демироввћ Хајрулах Дервишевић Мухарем Дилберовић Ибрахим ilOMiih Радослав Дрнда Ретад Дрнда Хасан Ферхатбеговић Енвер Филипоиић Дервиш Грсбо Салко Хасановић Сејфудин Хаџиреџеповић Пашо Хреља Хгсеин Хаџимусић Касим Хауиефендић Мексуд Хатнбовић Абдурезак Ибришагић Абдулатиф куленовић Махмуд Кратовић Мохмед Капетановић Енвер Капетановић Халил КапетановиК Ибрахим Кршлак Мустафа Кресо Кадрија Кадунић Исмо Лукић Борислав Мулабдић Осман Обралић Хасиб Оглић Хусеин Пашзлић Алија Прцић НиЈаз Пашић Галиб Пушило Тајиб Реџепић Мустафа Рудић Рагиб Раковић Енис Султановић Есад Спахић Мустафа Саџак Чамил Скопљак Сулејман Салихагић Ремзија Садовић Ахмед Суман Хасиб Сијерчић Ссфер Сијерчвћ Хасиб Сијерчић Хајрулах Силић Мустафа Смаилбеговић Енвер Сарачевнћ Хусеин Шехић Салко Шуко Мустафа Шарац Ибро Шарић Мујо Шскуларац Осман Шахмановић Шељак Габаковић Касим Зељковић Смаил Зилић Рагиб Ждраловић Идриз Хаџиалић Хајро Бегић Мухамед 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 336 Учи занат Послодавац ta 1о u Успјех У занату Крпан Мате 1 добар ■ Солтерер A. СахчиЈ| Салих i) недовољ. Хирват Антон — Божић Перо — Крањић Куз. 11 добар Божић Перо — — Жељ. радиона — — Кабиљо Исак 1 — Хорват Анте 1 добар Мајер недов. Кеменовкћ Д. недовољ. 1 Бубак Ј. Божић Перо II добар 111 n Зан. школа 1 n Алгарац 11 Гимназија — — — кро;ач Бубак 1. Скала loc. : неоциј. бравар Левн Изидор i в. добар ел. мех. i добар умј. брус. Мајер — Хорват A. — бравар — — Ескенази ципел. Кеменови11 Д. l ■— > аутомех. — Собовић A. — столар — — Hajtp стаклар Хенда М. l недов. ковач Вукивић Ђ. кпојач li в. добар Крпан A. V — бравар Крој. В. X. зад. li бројачЈ Сердаревић — — кројач телегр. м. Дир. пошта ii в. добар Шербеџија аутомех. i добар — 1 — елек. мех. Финци Зан. школа коларски ili добар „ бравар > iu k l i i 1 Гимназија — — 1 разред Пицл Михајло 11 добар бравар Миличевић „ кројач u Загорица М. li „ седлар Кеменовић аутомех. i Левн Изидор Ii неоциј. ел. мех. Кајон и син — — ,трг. пом. <— Мордохај П. — лимар — Солтерер — ел. мех. Смаиловић Kpi јач II неоциј — Кабиљо Изид — еле мех. — инстал. Кабиљо Јос. — Видаковић Н. _ ел. мех. Сердаревић кројач добар II Хорват A. бравар II Монтиљо Вен 11 столар Бошић Перо 11 ел. мех. Пирнат. инстал. 1 — златар Браћа Златар — столар Кулендер Ф. 1 добар ел. мех. Абинум 1 кројач Смаиловић 1 неоциј. — седлар Фиала _ брица Балић механич. Левештајн 1 _ _ бравар Алтарац бравар 1 ел. мех. — Шербеџија кројач Бубак ј. токар Шербеџија Б. ел. мех. Изидор Леви 1 ел. мех. Финци иншталат. I златар Сеидић _ ципелар Ескенази ципелар ел. мех. Ивидор Леви бравар ел. мех. сахатџијс. бравар ел. механ. механички ел. мех. токар инстал. бравар умј. брус. аутомех. кројач хел. мех. колар бравар _ __ _ __ _ _ Мјесто Име оца, мвјке или србника боравишта Шефија Мал. Мустафа Нура, тет. Бркић Мухамсд Мухамед Сулејман Рустан Махмуд Омер Ата, мајка Мујо, брат Алага Мујо Салих еф. Халид Абид ■адојка Омер Омербег Сулејман Хусеин еф. Јусуф Бечир Шерифага Узир, брат Хусеин, брат Заим Хилми еф. Мукелифа Бисера Дервиш Абдулах Мухамед Хабиба Ибрахнм Хајдархоџ. Вејсил Свето, змиџа Салих, брат Хусеин v ехмед Ахмед Салихспахић Наил Мехмед Медан Мустафа Хусен Азиз, брат Зиба, нена Мехмед, амиџа Авдага Дервиш Веле еф. Хаџија С. Хајдар Ферхат Шемса, мати 1усуф Карталовић Абдулах, брат Хусо Алија Чамил Хаџић Мујо Нура, мати Јупо Хасан, от. Зајко Хусеин Бечир Фата, мајка Мустафа Дер^ента Билећа Б. Крупа Мостар Столац Више1 рад Гацко Сарајево Оџак Брњевица Кључ* Б. Пол>е Семизовац Кључ ,Мр. Град Грачаница Сарајево Пријепоље Пријепоље i огатица Кључ Љубнње Плсвље Пријепоље Рогатица Фоча Г. Рахић Језеро Когор Варош Котор Варош Пријвпоље Чапљина Чапљина Дегвента Јајце Билсћа Б угојно Модрич Тешањ Маглај Столац Тузла г*огатица Горажда Котор Вар. Столац Бос. Свињар ЧаЈниче Мостар Љубињс Високо Фојница Требиње Грачаница Konahu Копаћн Рогатица Цазин Тешањ Г. Тузла Петровац Чапљина Столац Чељево Беране Плав Котор Варош Гламоч Таревци Бугојно Плевље Чапљина Примједба 7- V 193 8V 31 о 1-V 193 ист. 15— X 1930 поб 3-Х1 1930 побј 1-XI 31 свр1 1-V 31 прем. 1-V 3 сврш 8-Х1 31 сврш. 4-11 31 кСКЉ. 5-111 31 сврш. 15-Х1 30 умро V-X 30 сврш. 3-Х1 30 побј. 5-V 31 свршио 24-IX 31 сврш 20-V11 30 побј. 20-Х 31 ист. 18-1Х 30 побј. 15-11 31 иступ 1-V11 31 сврш. 1-Vil 31 побј. �rt o км л Ime i prezime Razred broj Spisak pitomaca Gajretova konvikta u Mostaru Ime oca, majke ili skrbnika Mjesto boravišta Batlak Narcis Kolaković Osman Porča Ramiz Spužić Muzafer Turajlić Haean 1 1 1 1 1 Mehmed Šerifa Mehmed Muhamed Alija Cavtat Blagaj Pazarić Modrič Stolac Hajrović Muhamed 11 Smail Aršlnović Mostar Handžar Ragib 11 11 11 11 11 11 Bećir Hasan Muhamed Mahmud Muhamedbeg Sofura Nevesinje Čapljina Stolac Stolac Stolac Ljubuški Smail Hakija Huseinbeg Split Mostar „Bugojno IV Mustafa Ljubuški IV IV IV IV V V V V M. Alajbegović Dušan Safura Mehmed šerif Kosavica Mostar Konjic Ljubuški G. Čevljanović Konjic Ljubuški Gacko Prijepolje Mahmud Dr. S. Omerhodžić Kasim-ef Omer Osman lljasbeg Pašana Began Alija Aziza Hasan Mehmed Hasnija Alija Čamila Zejna Hasan Trebinje Bileća Ljubuški Kakanj Puračić Trebinje Ljubtnje Plevlje Modrič Mostar Mostar Stolac Zenica Čapljina Bugojno Stolac Korani Suljo Nazif Hamid Sadik Ibrahim Mehmed Mehmed Bekir ef. Habiba Ramo Avdaga Salih Fata Mužević Mustafa Gacko Gacko Gacko Tuzla Seonica-Konjic Podhum-Konjic Zenica Gračanica Foča Ulog Vlasenica Avtovac Ljubuški Kutilivač-Mostar Mehmedbašić Hajrudin Mehmedbašić Ibrahim Rizvanbegović Ibrahim Sadiković Halid rt « Šarić Esad Ćemalović Džahid Bušatlija Mahmud rt Dizdarević Sulejman a — н Čevro Ismet Pokrajčić Mihajlo Sadiković Muhamed Sužanj Hamid Bektašević Džemal Orman Fahrudin Pašić Hamid c Selmanović Remzija Zećo Avdija lbrulj Mustafa <a A i _4- ' 1 Haračić Adem Osmanović Mehmedalija Resulbegović Sefket Bakšić Esad Kurtalić Izet Čaušević Safvet Mehmedbašić Mehmed Eminić Ćahid Fazlagić Safvet Imširpašić Ibrahim Pitić Omer Salman Murat Tanović Hamid Zekić Mahmud Žilić Salih o м «0 rt X * •-1 Čukle Derviš Islambegović Ferid Lika Ibrahim V VI VI 1 1 li 11 111 111 ш 111 IV IV IV IV IV IV IV IV IV V V V V V Pandžo Šukrija Šehović Nazif Zagić Osman Glavović Ahmed 11 111 IV Zanatska V 11 111 VpalSSf' ш Primjedba Istupio 6-111 1931 20-Х 1930 istupio dra­ govoljno 26-1Х 1930 premješten u Trebinje 26-1Х 1930 premješten u Trebinje 4-11931 isključen zbog slaba uspjeha u nauci 20-ХП 30 dobrovoljno istupio 26-1Х 1930 premj. po Gl. Odboru u Trebinje 26-1Х 1930 premj. po Gl. Odboru u Trebinje % 26-1Х 1930 premj po Gl. Odb. u Trebinje 26-1Х 1930 premj. po Gl. Odboru u Trebinje 26-1Х 1930 premj. po Gl. Odboru u Trebinje 26-1Х 1930 premj. po Gl. Odboru u Trebinje 4-1 1931 izbačen zbog slaba uspjeha u nauci 4-1 1931 izbačen slab. uspjeha u 4-i 1931 izbačen slab. uspjeha u zbog nauci zbog nauci 12-1V 31 isključen zbog slaba uspj. u nauci 12-1V 31 isključen zbog ’ ba uspj. u nauci 337 �Редни број Списак питомаца Гајретова конвикта у БихаКу 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 li 16 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 338 Име и презиме Бојић Ђашиф Делић Расим Дедић Хусеин Ибрахимхоџвћ Тајиб Ковачевић Адем Кудић Сулејман Поздерац Хакија Пушкар Смајо Фејзић Асим Хгсанбашић Асим Чалма Нурко Зељковић Војислав Зулфикарпашић Савет Ћоралић Теуфик Хрустић Мустафа Чалкић Енвер Галијашевић Суљо Дедовић Мухарем Ђонлагић Алија Кујунџић Хајрудин Мустафић Омер Мујчиновић Ибрахим Мујак Мустафа Мулахусић Фухад Суљић Осман Дрљевић Мехо Кујунџић Хајрудин Липовача Хамдија Миџић Енвер Хусејинбеговић Суљо Херцеговац Шефик Шабулић Ибрахвм Билчаревић Василије Кршлак Касим Кавазовић Реуф Херцеговац Адем Вучетић Хамдија Кадић Мунир Пашапић Есад Пињо Шевко Зорић Лазар Лојо Фехим Садиковић Мухамед Бузаљко Мустафа Мулахусић Фахрудин Поробвћ Смавл Хајдаровић Мустафа Хоџић Ћамил Ченгвћ Хамднја Име оца, мајке или скрбника Смајил Хусејин Ђулага Хашим Омер Мустафа Мехмед Мустафа Ахмет Ајиша Мунира Ханкић Бошко Хасан Хусејин Шаха Мустафа Ханка A. Мемић Хасан Рашид Ибрахим Хасиба Алија М. Тихић A. Бабахметовић Разија Рашид Михајло Бећир Али Риза Нефа Рашид Сулејман Ибро С. Хаџиосмановић Азиза Мјесто боравишта Примједба Кључ Т. Гата-Бихаћ Брековица-Бихаћ Искључен 2-1 1931 због Језеро-Јајпе слабог усијеха у науЦи Турске Д. Б. Градншка БужимЈБ. Крупа Цазвн Врања Б. Лука Сарајево Бан>а Лука Козарац Бос. Крупа Фоча Цазин Козараи Горњи Вакуф Тешан. Ст. Мајдан Дервента Бос. Петровац Бужим, Б. Крупа Гаре-Жепче Острожац Коњии Сарајево Б. Крупа Сарајево Хрипавци-Кључ Рипач-Бихаћ Дервента Купрес Бос. Отока Трж. Раш.-Цагин Б. Крупа Јајце Приједор Бос. Отока Бос. Костајница Б. Лука Жепче Високо Кулен Вакуф Фоча Велес Столац Сарајево Дервента Гацко Јајце Сарајево Искључен 15-1V 31 због слаба успеха у науци Искључ. 13-111 1931 због слаба успјеха у науци Иступио 26-1X1 1930 Искључен 2-1 3931 због слаба успјеха у науци Искључ. 15-IV 1931 због слаба уснјеха у науци 20-1Х 1930 премјештен у мостарски конвикт Искључ. 15-1V 1931 због слаба успјеха у науци Иступио 30-1 1931 „ 18-Х1 1930 Умро 25-Х 1930 Иступио 17-ХН 1930 �Списак питомаца Гајретова конвикта у Бањалуци н— 38. Име и презиме (2 ° i 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 Емин Капетановић Асим Османчевић Фадил Јогић Мујо Маслић Абдулах Кадић Суљо X. Хасановић Енвер Скопљаковић Мујо Исић Едхем Ибрановић Алија Вармаз Фаик Субашић Сакиб Гушић Ризах X. ЈусуфовиК Екрем Ајановић Исмет Ханџић Мустафа Рустемовић Салих Златкић Ахмед Омановић Халил Шахбеговић Химзо Незировић Менсур Сердаревић Мувиб Телаловић 23 Рифат X. Селимовић 24 25 26 27 Абдулах Карић Мухамед Шећибовић Хилмија Прачић Касим Смајилагнћ 28 Атиф Ситница 29 Мидхат Бахтијаревић 30 Зија Бутуровић cd Ч оu Bi a 0ч ti —• еа » S a Грађ. школа cd •— ta » cd Н 3 ч s Име оца, мајке или скрбника Мјесто боравишта I l 1 u li u li 11 li u ll n li ll ll lll Ш lll lll IV IV IV Сафвет Звим ДиздаревиК Махмуд Мејра Садик Ге иК Алнја Фатима Салих Незир Емина Хилмија Расим Осман Или ас Хамид Сабит Абдулах БешвК Мехмед Асим Ибрахим Абдулах Заим Бања Лука Котор Варош Козарац Кладањ Орашје Зворник Зворник Нови Шехер Биљешево Бос.ЈГрадишка Добрљин Лишња Тешањ Тешањ Тешањ Кладањ Орашје Орахова Брезици Сански Мост Зеница Зенииа TV Ибрахим Koiop Варош IV IV V Kohi Гласинац Сеоница Орашје Araha V V Бања Лука V Бања Лука VI Приједор Сафвет Ченгић Хајрудин Шишић Нурудин Шишић Ризах Хаџиагић Салих Мујагић Сафвет Беговић Хасан Бркић Тахсин Бегташевић Абдулах Лакић VI Vll VII iVll Vll Vll Vll Vll Vll Фоча Зеница Зеница Дервента Козарац Требиње 40 41 42 43 44 Рифат Ђонлагић Vll 45 46 47 48 49 Хасан Кајтазозић Омер Глухић Рафаел Леви Нурудин Норобић Халим Халимовић 50 51 52 63 54 55 Исмет Шехић Мустафа Чизмић Фадил Шерић Смаил Пузић Ибрахим Ферхатбеговић Халид Адемовић 31 32 33 34 35 36 .37 38 39 Алија Смаилагић Решад Гали ашевић Хусеин Омерагић Тргов. s U ž § Рабија Махмут Емин Бесташеви1» Бања Лука Пријепоље Латифа Сулејман Ибрахим Фирус Хасан Дервента Дервента Агићи Тешањ БихаК 11 11 11 11 11 Самуел Рашида Ибрахим Пећи Град Тузла Зворник Дервента Гњилане lll lll lll IV V V Ибрахим Емина Мустафа Ахмед Незир Халим Тузла Ливно Бос. Дубица Мостар Рогатица Бијељина 1 1 11 Примједба Искључен ради слабог успјеха у науци13-1У-31 Својевољно напустио интернат 12-1Х 1930 Премј. у Тузлу 12-1Х 1931 Искљ. ради слабог успј. у науци и влад. 2-1 1931 Искључен ради сцабог успјеха у наупи 2-11931 Искљ. ради слабог успј. у науци 25-ХН-ЗО Искључев ради слабог успјеха у науци 2-11931 Искључен ради слабог успј. у науци 14-IV 1931 Попгго je пао на попр. испиту от. кући 20-1Х-30 Није ни ступио у конвикт Искључеа ради слабог уснјеха у науци 2-11931 Није наступио у конвикт јер je пао на попр. испиту Својевољно напустио конвикт 2-Х1 1930 Искључен ради слабог успјеха у науци 2-1 1931 Искључен ради слабог успј.унауци 14-IV 1931 Искључен ради слабог усиј. у науци 14-IV 1931 Искључен ради слабог успјеха у науци 2-1 1931 Искључео ради слабог успј. у науци 14-IV 1931 Премјештен у БихаК Није ни наступио Отишао куКи ње 3-Х 1930 Искључен ради слабог успј. унауди 14-IV 1931 Искључен ради слабог успјеха у науци 2-11931 Искључен ради слабог успј. унауци 14-IV 1931 339 �Списак питомаца Гајретова конвикта у Тузли Име оца, мајке или скрбника Арнаутовић Џемил Арнаутовић Шефко Балић Абдулах Башовић Алија Борић Мухамед Бугрић Заим Церибашић Хасан Ђефо Салих Гимн. Занат. Тргов. Гимн. Занат. 340 БилеКе БилеИе Град Пријепоље Мрк. Град Пурачич 6. Шамац Ливно Примједба T om. Мостар Ћемаловић Џахид Ћамо Алија Ћизмић Ешреф Дегирменуић Рефик Дрнда Хасан Гачић Едхем Грабонић Реуф Градашчевић Алија Градашчевић Хусејин Хасанбеговић Шефкија Јусуфовић Ризах Јусуфовић Едхем Хусаковић Ибрахим Ибрахимагић Мехмед Ибрахимпашић Ис\ак Кадић Салих Кањић Рамиз Китовница ХамДцЈа Конџић Халим Љубовић Шемоудин Мусемић Хајрудин Мујезиновнћ Шефкија Чаушевић Мустафа Медић Хусејин Муфтић Исмет Мулабегови^ Махмуд Мујић Февзија Мујкић Мухарем Мурадбеговић Мидхат Муминагић Ибрахим Реџић Мехмед Рашидкадић МехМед Селман Касим Салихбеговић Екрем Смајлбеговић Мурат Соко Хилмија Спахалић Сафвет Сулејманпашић Назиф Османовић Пашага Танович Фадил Ћамил Ајиша Ахмед Махмуд Мустафа Хасан Салих Хасаи Мјесто боравишта Б. Шамац Олово 24-ХП 1930 искључен ради слабог успјеха 10-! 1931 вратио се у Мостар 16-1V 1931 отишао у војску у Мосгар Премјештен у СараЈево 10-Х1 1930 Заиат. Гимн. Занат. Гимн. Занат. Мрк. Град Бос. Шамац Сарајево Хан Комп. В. Власенице 'Гешањ Горњи Вакуф Т. Гранска СмолуКај Тешањ Зеница (Гора) Олово Зворник Зворник Зворник Јања Зворник Модрич Мрк. Град Градачац Дервента Стари Мајдан Зелина(Грачан) Градачац Чапљина Атмачики (Биј) Горажде Которварош riypa4Hh Тешањ Б. Градишка Брчко Бугојно Пурачић Какањ 24-Х11 1930 искључен ради слабог успјеха 24-ХН 1930 искључен ради слабог успјеха 24-ХН 193) искључен ради слабог усцјеха 24-ХН 1930 иокључен раци слабог успјеха 31-111 иступио no приволи оца �Списак питомаца Гајретова конвикта у Плевљу а& Име и презиме Биљаловић Хасан Бојковић Стојан Дорић Шефшс Фазлић Енвер Хаџисмајиловић Медо Хоџић Сабит Тафро Нурија Велетовац Хасан Акијевић Мустафа Ћатовић Мехмед Фелаховић Тафил Халиловић Мустафа Кријештарац Хамид Радончић Салвх Реџепагић Малић Султановић Рагиб Ајановић Ремзија Ајетовић Едхем Ченгић Вејз Ченгић Алмас Хаџајлић Елко Хуршидовић Дурмиш Фетахагић Ахмед Прљача Џемајил Акифовић Хасан Бегић Шућро Дабарџић Садик ЈБубовић Миралем Влаховљак СмајоЈ Заимовић Хамдија Авдагић Ханефија Бахтијаревић Исмет Рамизовић Халил Бучан Реџо Муловић Хуснија Име оца, мајке или скрбника Биљаловић Исмајил Младен Емина Мурат Мухамед Лутфија Мухамед Мејра Велијевић Разнија Фатовић Јакуб Фелаховић Рустен Халил Ђуле Аљо Хусејин Хилмо Ајановић Рагиб Прекић Адем Омер Јусуф Муле Хуршид Рамадан Сејфо Акиф Сулејмав Добарџић Ибрахим Љубовић Шефкија' Абдулах Мухамед Хасан Шухрета Рамизовић Шабо Vll-6 Исо Vill-6 Муловић Смајил Нјесто боравишта Примједба Скопље Урошевац Рудо Миоче (Вишегр.) Плевље Скопл.е Фоча Велетово (Виш.) Бис. (В. Неготин) Сјеница Маоче (Плевље) Штиц Битине (Плевл>е) Гусиње Плав Чајниче Потпећи (Плев) Гњилане Потпећи (Плев.) Потпећи (Илев.) Лозниаа (Биј. П.' Пусто Село (.Пр.) Високо 2-Х1 1931 својевољно Штип напустио интернат Нова Варош Бијело Поље Сутаоморе Пријеноље Бијело Поље 26.1Х 1930 својевољно Фоча напустао интернат Београд Пећи Губавче(Б.Поље) Искљ. рвјешењем Гл. Плевље Одб. Гајр. у Сарајеву зи �Spisak đaka m uslimana koji su van Gajretova šegrtskog doma n a m ie š te n iu l9 3 0 /3 1 god, na zanate i trgovjnu Namješten godine 27. 3. 1930 1. 7. 1930 2. 7. 1930 17. 8 1930 19. 8. 1930 19. 8. 1930 21. 8. 1930 5. 9. 1930 5. 9. 1930 5. 0. 1930 5. 9. 1930 5. 9. 1930 5. 10. 1930 11. 10. 1930 12. 10. 1930 15. 10. 1930 21. 10. 1930 21. 10. 1930 22. 10. 19,0 23. 10. 1930 •Љ. 10. 1930 25. 10. 1930 28. 10. 1930 28. 10. 1930 30. 10. 1930 31. 10. 1930 2. 11. 1930 2. 11, 1930 4. 11. 1930 4. 11. 1930 4. 11. 1930 5. 11. 1930 12. 11. 1930 12 11. 1930 12. 11. 1930 12. 11. 1930 12. 11. 1930 20. 11. 1930 23. 11. 1930 23. 11. 1930 23. 11. 1930 28. 11. 1930 29. 11. 1930 14. 12 1930 21. 12. 1930 6. 1. 1931 22. 1. 1931 25. 1. 1931 27. 1. 1931 31. 1. 1931 19. 2. 1931 27. 3. 1931 27. 3. 1931 27. 3. 1931 28. 3. 1931 342 Prezime i ime Alibegović Alija Imamović Ahmed Ibrahimović H. Alil Hadžiavdić Xilmo Karahodžić Sulejman Bečirspahić Husnija Džemat Fehim Murselović Asim Salihović Ferhat Alagić Emin Mehikić Salih Begić Nusret Ključanin Omer Hećimović Suljo Užikić Rizah Imbrahimpašić Mahmut Sofić Mahmut Mehmić Ibrišim Meš ć Asim Mahmić Šefko Maslić Hasan Muminagić Midhat Dupanović Mehmed Mujić Muharem ■Mistrić Mehmed Hadžisejdić Zajim Sehić Ramiz Imamović Ale Alagić Reuf Mehmedbašić Esad Alikadić Sulejman Omerćehajić Alija Hozdić Mehmed Dizdarević Hasib Beširević Muhamed Burzić Ibrahim Kavara Abdurahman Alibegović Mehmedalija Dedić H. Fehim Gušić Hasan Mesihović Safet Kapetanović Sadik Pašalić Ismet Mahmutovlć Mujo Junuzović Abdulah Hadžović Alija Huskić Vejsil Alijanović Hasan Oautbegović llijas Karabegović Alija Ajanović Sulejman Havić Nezir Dedić Sabrija Hozdić Džemil Mizić Hamid Uli 1 Mjesto i pošta odakle je Janja iioboj Kakanj Žirovnica Rostuša Trstenci Derventa Prozor Koraj Brčko Vitina Gradačac Odžak Ripač Bihać Maglaj Ulišnjak Maglaj Kladanj Ulišnjak Maglaj Prozor Ripač Bihać Ripač Bihać Ključ Renovica Prača Ključ Kotor Varoš Sanski Most Mostar Seonica Ostrožac Otoka Ostrožac Cazin Čapljina Janja Modriča Modriča Dretelj Čapljina Fočitelj Čapljina Bos. Krupa Lukavac Tur. Lukavac Donji Vakuf Konjic Kronz. Majdan B. Luka Bos. Otoka Duga Prozor Modriča Tešanj Bos. Kobaš Bos. Kobaš Bos. Kobaš Sisak Struka na koju je smješten instalater vodovoda obućar berber trg. mješ. obućar krojač. moler i farbar trgovac manufak. krojač trgovac mješ. karučar i lakirer obućar trgovac manufak. limar stolar trgovac mješ. stolar trgovac mješ. obućar obućar trgovac manufak. eolar papučar i obućar trgovac mješ. kovač krojač obućar štampar stolar zubo tehničar trgovac cipela kolar kolar kazandžija trgovac kol. stolar kovač obućar berber trgovac kol. bravar limar tapetar fabrika vun. tkanina krojač štriker obućar trgovac manufak. livničaar trgovac gvožd. električar obućar trgovac gal. poelastičar limar i bravar �Broj pitomaca-ica krajem školske godine 1930-31 po školama 343 �M jesni o d b o ri i povjerenici G a jre ia U prošloj godini društvene organizacije djelvoali su u slijedećim mjestima: Agošt (srez Giljani): povjerenik Salih Fejzulahović Aladinići (srez Stolac): povjerenica Zejna Meliić Arslanagića Most (srez Trebinje): povjerenik Asim Arslanagić Avtovac (srez Gacko): Mjesni odbor: Arifaga Hasanbegović, Zećo Pašić, Sajto Pašić, Šerif Hasanbegović, Zejnil M. Pašić. Mutno Hasanbegović. Sabit Brković, Camil Pašić, Mustafa Pašić i Džemal Hasanbegović Babino (srez Zenica): povjerenik Nezir ef. Pašalić Babuš (srez Nerodinski)/; povjerenik Mejaz Vejsilović Banovići (sre Tuzla): povierenik Šaban Mujkić Banjaluka: (muški Mjesni odbor): Ing. Suljaga Salihagić, Dr. Ejub Mujezinović, Kemal Hadžiomerspahić, Bećir Galijašević, prof. Naim Cejvan, Asim JSkopIjak, Adil Bukić, Mustafa ef. Mujezinović, Uzoir Biser i Šerif Šotrić. Banjaluka: (ženski Mjesni odibor): Fatima Đumrukčić, Duda Bekić, Emina Muhurdarević, ^Jazifa Kovačević, Olga Kasalović, Tifa Kajtaz. Senija Dizdarević, Ifakat Salihagić, Hasnija Džinić i Ifeta Kulenović Ј/ Barakli (srez Strumica)s povjerenik Sejfulah Ahmetanović (z. p. Valandovo) Berisaljći (srez Kladanj): povjerenik Ismet Karić Bihać (muški Mjesni odbor): Osman Redžić. Esad Softić, Sulejman Redžić, Božo Botić, Nazif Salihodžić, Abdulah Vehabović i Nurija Midžić Bihać (ženski Mjesni odbori: Saida Redžić, Đula Mi­ džić, Hafija Krupić, Sejida Redžić. Fatima Saračević, Ajiša Redžić i Rasema Zjakić Bijeljina (muški Mjesni odbor): Muhamedbeg Preljubović, Ibrahimaga Husbić, Halil ef- Hujdurović, Ali ef. Aliefendić, Ibrahim ef. Dautović. Ali ef. H. Mehmedagić, H. Muratbeg Pašić, Aleksandar Rajković, Mehmedbeg Fidahić i Hamid ef. Imamović Bijeljina (ženski Mjesni odbor) Bijelo Polje (Mjesni odbor): Murat Burdžović, Jovo Lazarević, A. Pantazijević, Mulo Muzurović, Ibrahim Dobardžić, M. Hatić. Camil Hota, Šemsudin Zečetić, Abazbeg Zejnilović i Aleksandar Crnojević. Bileća (Mjesn odbor): Dr. Salih Omerhodžić, Salih DrIjević, Murat Isović. Fehim Babović. Camil Arnautović, Obren Ivković, Šaćir Isović. Omer Halilhodžić Bioštica (srez Kladanj): pvjerenik Melimed Mešić Bitolj (Mjesni odbor): Milivoje Momčilović, Fahrudm Demirović, Dimitrije Prenović. Kemal Ismail, Hasan Hamdi, Husein Talat, Jovan Datlić, Akif Alijević Bi volje Brdo (srez Mostar) povjerenik: Hasan ef. Kebo Blagaj (srez Mostar) Mjesni odbor: Mustafa Leho, Abdaga Džankić, Ibrahim Ajanović, Ibrahim Drljević, Alija Krpo, Melio Kamerič, Omer Husagić, Alil>eg Velagić, Omer Obad i Avdo Memić Blatnica (srez Tcšanj): povjerenik Mustafa Fetahagić Bljačka opština (srez Vranište) povjerenik: Đuro Backović Borac (srez Gacko): povjerenik Alija Logo Bos. Brod (srez Derventa.Mjesni odbor): Dr. Kasim Dill>erović, Mchaga Hadžisejdić, Hilmija Hadžić, 344 Ismet Hadžiagić, Faik Hadžiagić. Fehim ef. Rizvić, Sabit Mujkanović. Sejid Bajramović, Muhamed Bičakčić i Halim Cubić . Bos Dubica (Mjesni odl>or): Hasim Jahić, Milan Pra’štalo, Vejsil Drljačić, Abdulahbeg Cerić, Mehmed Tihić’, Muharem Mašić. Uzeir Pezić Bos- Dubočac (srez Derventa): povjerenik Agan SinaBos.n Gradiška (Mjesni odbor): Mehmcd Sokol, Hasan Bećirović, Safet Kapetanović, Avdo Dubičanac, Veselili Gvojić, Vladimir Malić, Kasim Džumhur, Avdo Buzaljko, Mehaga Muhurdarević i Edhein Husejinović Bos. Kobaš (srez Prnjavor. Mjesni odbor): Dr. Hamdija Bravo, Rizabeg Alibegović, Orhan Kapetanović, Husein ef. Hurcmović, Mehaga Dizdarević, Petar Đekić, Hrusto Alibegović, Mustafa Kapetanović, Josip Marek i Darnjan Đurica Bos. Kostajnica (srez Bos- Dubica, Mjesni odbor): Meh­ med Tihić, M. Alija Arnautović. Rajko Karan, Du­ šan Roknić, Idriz Aganović, Mehmed Valjevac, Še^rif Begić, Hasan ef. Muratović, Mirko Pavić i Mi­ lan Đorđević Bos. Krupa (Mjesni odbor>: Ahmet Šehić. Bošiko Zeljković. Murat Šuvalić, Ferida Pašalić, Abdurahman Alešević, Emin Tirić, Smajil Biščević, -Osman Kabiljagić, Hasan Mesić i Luka Semić Bos. Novi (povjerenik): Melimed ef. Ibišević; povjere­ nica Tahira Cerić Bos. Otoka srez Bos. Krupa): povjerenik Alija Herce­ govac Bos. Petrovac (Mjesni odbor): Sulejman Jakupović, Alija Hujić, Jahija Kulenović, Teofik Šehić, Arif Hromalić, Meho Hujić, Ibro Kulenović, Muharem Vajizović, Munib Haznadarević i Hamdija Kereу [1 novic- f Bos. Šamac (Mjesni odbor): Dr. Džafer Mehmedagić, Ali Riza Salihović. Mustafa H. Alibegović, Muha­ rem H. Jusufović i Mujaga Repičić Bratunac (srez Srebrenica) povjerenik: Abid ef. Đozić Brčko (Muški Mjesni odbor): Abdaga Kučukalić, Galib Trebinjčić, Mehaga Kantardžić, Galib Trebinjčić, Ibrahim ef. Hadžić, Smajil H. Mehmedagić, Smajil ef. Alijagić Brčko (Ženski Mjesni odbor): Emina Kantardžić, Razija H. Mehmedagić, Paša Mehmedagić, Mesrura Kučukalić, Efendinica Trebinjčević, Zineta Gavranović, Pemba Hadžialiagić, Sadija Zeljković, Ilduza Salihbegović, Nafija Kučukalić Brekovica (srez Bihać) povjerenik: Dulaga Dedić Breza (srez Visoko) (Mjesni odbor)/: Camil Karahodžić, Osman Herco, Junuz Tanović, Omer Dinarević, Ismet Suljić, Suljo Silajdžić, Meho Silajdžić, Ham­ dija Mandić, Arif Herco i Lutvaga Maratević Brka (srez Brčko) povjerenik: Dervić Dervišević Brnjevica (Inedol, Bos. Svinjar) povjerenik: Hf. Mu­ stafa Hodžić Brnjica (srez Zenica) povjerenik: Salih ef. Kobiilica Bf°d (srez Vranište) (Mjesni odibor): Abaz Ismailović, Mehmed Sulejmanović. Živko M. Ristić, Selman Hasanović, Abidin Ejubović, Musa Hajrudinović, Vehbija Rašidović. Ismail Kainberović, Miloš Krgović i Dimitrije Pribić �Brodarevo (srez Prijepolje) (Mjesni odbor): Sulejman Saliholivić, Aziz Šehović, Lutfija Ćengić, Šerif Zindović, Hrusten Kriještorac. Todor Lazović, Huso Špiritović i Nazif Bećirović Brodosavačka opština (srez Vranište) povjerenik: Radosav Vuković Brutska opština (srez Vranište) povjerenik: Mustafa Elmaz Bučanska opština (srez Vranište) povjerenik: Velija Džemail Budimlić-Japra (srez San. Most) povjerenik: Sadija Softić Bugojno (Mjesni odbor)(: Ahmed Sadiković, Ibrahim Hadžiahmetovič, Muliamed Mutevelić, Muhamed Ždralović, Sadija Nikšić, Redžep Hegić, Ibrahim Karadža, Ahmetaga Brsto. Stevo Vifcić i Hamdija Mutevelić Bukinie (srez Tuzla) povjerenik Ferhatbeg Azabagić Buna (srez Mostar) povjerenik: Ismet Alikalfić Busovača (srez Fojnica) povjerenik: Abdul-Fetah Melimedagić Bužim (srez Fojnica) povjerenik: Ibrahim Mus'afić Bo!/?nička opština (srez Plevlje) povjerenici: M-rko" Mitrović. Osman Kubur. Hasan Vlahovljak, Omer hodža Hamzić, Mitar Stojić, Šemso Plakalo, Novica Drobnjak, Ferhato^marić,' Ibrahim ef. Miljevina i Suljo Deljković Bukcvačka opština (srez Plevlje) povjerenici: Hakibcg Bavčić, Kasim Stovrag- Aziz Bavčić.Jakup Močević. Derviš ef. 'Kožo, Ejuljeg -Bavčić, Derviš Hadžaltć i Ibrahim ef. Šljivo' Carevo Selo (srez Štip) (Mjesni odibor): Ćazim Halid, Risto Zlatković, Melujied-Nuri Alijević, Svetozar Pekić Mahmud Ališan. Emin Omcrović Careva Ćuprija (srez Kladanj) povjerenik: Mehmed ef. Hadrovtć Cazin (povjerenik): Hasan Toromamović; (povjerenica): Hasiba Bilal Čajniče (Mjesni odbori: Nedžibeg Prašo, Nikola Bokar. Mustafa Sarajlić. Edhem Smajlović, Jbro Mušanović, Hamidbeg Herenda, Hifzibeg Rašćić, Boris Kosov, Ismet Ajanović. EdJiem Velić Čapljina: (srez Stolac) (Mjesni odbor): Ahmedaga Kapetanović, Nikola Princip. Hamza Fejić. Fazlija Ćihcr, Omer Šehović, Smajil Bostandžić, Hadžo Sal­ do. Salili Kazazić. Izet Zvizdić, Husein BegićČelić (srez Brčko) povjerenik: Ahmed Sulejmanović Čelinac (srez Banjaluka) povjerenik: Selim Šabanović Cidi (srez Kladanj) povjerenik: Atif Bubić Derventa (Muški mjesni): Esadbeg Altbegović, Omeraga Udžvarlić, Salili ef. Đozić, Mustafa Tirić, Ham­ dija Drljević, Šemsibeg Abdulahefendić i Hamdija Elezović Derventa (Ženski mjesni odbor): Emira Alibegović, Me­ liriđana Kulenović. Tajiba Bećirović, Razija Tirić, Paša iHusedžinović, Bahrija Smailbegović, aćira Ali­ begović Alija Tirić, Džemila Selić i Ema Agić Doboj (srnz Tešanj) (Mjesni odbor): Ibrahim Mujičić, Džaferbeg Dautbegović, Ibrahim Dkiić, Abdulgani ef. Oanibegović, Ibrahim Beljić i Husein Avdić Dcbrljin povjerenik: Hilmija Subašić Dobrnja (srez Tuzla) povjerenik): Redžep ef. Mujkić Dogladina (srez Zenica) povjerenik: Ćamil ef. Gračić Donja Drežnica (srez Mostar) povjerenik: Hasan ef. Polić Donii Vakul (srez Bugojno) (Mjesni odbor): Ш. Mustafa Basara, Smajil Tupara, Smajil Verem, Osman 1. ■Trto, Nurija Cero, Mustafa Bioldžić, H. Omer Omeragić Donji Zalukovik (srez Vlasenica) povjerenik; Omer iBerbić Domanovjči (srez Stolac) (Mjesni odbor): Huscjin Muratbegović, Ćamilaga Šehović, Hajdar Lizde, Mu­ stafa Koso, Ibro Hasić, Mujaga Hasić, Alimet Lizde i Mujo Hajrović Dcrfulija (sv- Nikola) povjerenik: Mustafa Čamdžić Dubrave Turske (srez Bos. Gradiška) (Mjesni odbor): Nedžib Ćatak, Mehmed Hatić, Salih Šehović. Muio Cimiratić, Smajil Mulalić, Emin Fauković, Mujo Numanović, Bećir Kovačević, Ibro Rizvanović, Juso Raković i Osman Lović Fatnica (srez Bileća) povjerenik: Tale Zilić Foča (Mjesni odbor): Salih Hasić. Hasan Ljubunčdć, Mu­ hamed Muftić, Dobrilo Mazić, Muhamed Avdagić, Muhamed Zulfikarpašić, Edhem Hatibović, Arif Arslanagić, Ahmed Trhulj i Alija Selin’ović Fojnica k/K. (Mjesni odbor): Svetozar Brkanović, Munib Buljina. Hasan Čavdar. Muhamed Salihagić, Ib­ rahim ‘Borić, Šefkija Dizdarević i Derviš Sal'hagić Gacko (Mjesni odbor). Šefkija Muftić, Ahmet Ćamrara, Bešir Pašić, Hamdija Hrustanoić, Adem Šaković, Zaim Baković, Zićrija Omeragić, Hasan Šaković, Meho Nurković i Osman Zvizdić Glamoć povjerenik: Salih Gasal Glzsnac—Novoseoci (srez Rogatica) povjereneik: Ća­ mil ef. Karić Ciljani (Mjesni odbor): Jusuf Zija H. Jakufoović, Adeui Prekić, Božidar Marković. Sulejman Agušević, Ilija Nešićt Mehmed |H. Šabiiević Godijevo (opšt. Slatina, srez Foča) povjereneik: M. Šuvalija Goražde (srez Čajniče) (Mjesni odbor): Omer Begović, Osman Rašidkadić. Salih Omeragić, Mustafa Ka­ menica, Nurija Harlač, Ahmet Bešlija, Alija Fazlagić, Hajro Borovac i Akif Sijerčić Gor. Drežnica (srez Mostar) povjerenik: Jusuf Beglerović Gor. Rahić (srez Brčko) (Mjesni odbor): Halimaga Kasumagić, Omer Čevro, Sokol Hercegovac, Hasan Hasanbegović. Meho Islamović, Ahmet Atlć, Bećir Delić, H. Husejin Halilović, Selmo Lević i Hasib Ibrić Gor. Tuzla (srez Tuzla) (Mjesni odbor): Neziraga H. Mehmedović. Abdulah Saračević, Abdurahman Kušljugić, Jusuf Šehović. Hajrudin H. Mehmedović, Džemii Demirovič, Bećir Šehović, Rašid Bruljić i Mujaga H. Mujagić _ Cor. Vakuf (srej Bugojno) (Mjesni odbor): Sulejman Gavranović, Husein Hadžiabdić. Mehmed Čalkić, Halisbeg Teskeredžić, Ahmet Haračić, Mustafa Gekić, Rešid Kirlić, Ahmet Pašić, Ahmet Mujčić i Ante Vilić Gor. Zenica (srez Zenica) (Mjesni odbori Husein Pašanbegovič, Osmanaga Durino, Abdulah Alispaliić, Redžep Pjanić, Osman Đulić, Agan Bjeloglavić, Avdo Šuvalić. Resko Pašanbegović, Rasim Alispahić i Bajro Đulić. Gračanica (Muški mjesni odbor): Asim Alikalfić, Mu­ stafa Žiško, Šemso Mujačić, Abdurahman Mulabećirović i Husein Džaferović 345 �Gračanica (Ženski mjesni odbor): Fatiha Alikalfić, Aza Vejzagić, Šemsa Kurtagić, Zulejka Žiško, Ljubica Nikolić, Danica Žokalj, Emina Halilbegović, Asim Alikalfić, Hamid Vejzagić i Adil Kadić Gračanica (srez Visoko) povjerenik: Husejin Hajrić Gradačac (Muški mjesni odbor): Izetbeg Jahić, Ibrahim Topčagić, Šefik Dizdar, Petar Lukić, Alija Šakić, Husein Kopdžić, Džemal Tufekčić, Košta Matijašević, Sadik Mulahaliilović i Mustafa Haseljić Gradačac (Ženski mjesni odbor): Šamija Jahić, Pcrnba Imamović, Hatidža Ćišić, Razija Nezić, Đul-Esma Šakić, Fija Gradaščević, Rašida Nezić, MukelefaŠeremet. Esma Gradaščević i Arifa Čelik Gradišće (srez Zenica) povjerenik: Muhamed ef. Cerim Gurd'ći (srez Kladanj) povjerenik: Zildžo Gurda Đakovica povjereneik: Ibrahim Palaska Hadri (srez Kladanj) povjerenik): Hamid ef Hadar Han-Pijesak (srez Vlasenica) povjerenik: Stevo Todorović Hisardžik (srez Prijepolje) povjerenik: Sulejman ef. Pačaris Hrušti (srez Nevesinje) (Mjesni odbor): Salko Kaoić, Salko Krpo, Rašid Merzić, Meho Merzić, Ibro Šendro, 'Bešir Kajan. Selim Čopelj, Selim Eminovlć, Me­ ho Kasumović i Salko Pajević Ilijaš (sirez Sarajevo) (Mjesni odbor);: Haf. Husein Ekić, Milan Petrović, Krešimir Kuraja, Nenad Nikolić, Uroš Popić, Hamid Mašić, Mujo Đervišević, Mijat Kuraja, Zulfo OmerdgićH Vinko Larise Jajce (Muški mjesni odbor): Mehmedbeg Kapetanović, Smajil H. Osmanović. Ibrahim Kršlak. Derviš Mu laomerović. Salih'Sa'rač, Akif Muzur, Cedomir Katić, Edliem Ibrahimkadić, Mustafa Agić i Bećir Hadžalić Jajce povjerenica: Safija Softić Jakeš (srez Derventa) povjerenici: Bego Zahirović i Atif Zahirović Janfa (srez Bijeljina) Mjesni odibor): Muharem Cemerlić, Simo Lazić. Osman Gruhonjić, Ahmet Alibegović, Hamza Coralić, Mehaga Musemić, Emin Tuzlak, Aleksa Stanković, Nikola Petrović i Hasan Huremović Jeleč (srez Foča) povjerenik: Avdija Kazazić Jezero (srez Jajce) povjerenikl: Ahmed Aganović Jošanica (srez Foča) povjerenik: Salih ef. Dreca Kačanik (srez Kačanički) povjerenik: Abdulah Ha'anović Kakanj-Doboi (srez Visoko) (Mjesni odbor): Huseinbeg Jašarspahić. Mujo Kulović, Mustafa iDogladović. Ago Mujagić, Ahmet Kulović, Šalim Merdanović, Mu­ stafa Kozlo, Ismet Imamović, Lutvibeg Caluk i Ali­ ja Goga Kakanj-Zgošća (srez Visoko) (Mjesni odbor): Mustafa Mulić, Mehaga Neimarlija. Hajrudin Prolić, Ahmet ef- Dervić, Husein Blijnović, Zulfo Prolić. Nazif Đokić. Salih ef. Alajbegović, Ibrahim Ganibegović i Zulfo Halbadžić Kalinovik (srez Foča) (Mjesni odbor): sa Prosvjetom Kalesija (z. p. Tuzla, srez Zvomik) (Mjesni odbor): Os­ man Gazibegović. Avdo Hrustić, Naim Pašić, Ha­ san Hadžić. Mustafa Gazibegović, Alija Ključanin, Omer Pjanić, Hasan Hadžić, Smajil Imamović i Smail Mehmedović Kamen-Grad (srez San. Most) povjerenik: Agan Badniević Karblncl (srez Štip) (Mjesni odbor): Stanoje Nedeljkovlć, Malimut Ibrahimović, Jovan Koščanin, Mustafa 346 Fazlijević, Ahmed Eminović. Ahmed Ibrahimović, Sejfulah RedžepoviS, Husein Mustafović i Demir Mehmedović н c Kasapović (srez Travnik) povjerenik: Haf. Salih Hamzić Kičevo (srez Kičevski) povjerenik: Ismet Uzunović Kladanl (Mjesni odbor): Tajib Đozić. Avdasa Hasić, Ibrahim Gonđić. Sefkija Camdžic. Avdo Memišasić, Rifat Hasić. Ejab Čamdžić, Mehmedalija Smajlović, Mumin ef. Šarić i Mehmed ef. Đozić Kladnlca (srez Sjenica) povjerenik: Omer M. Ibrović Ključ (Mjesni odbor): Osman Besanović. Smajil iBojić, Hiknija Omanović. Sulejman Filipović, Vejsil Karahafizović, Sulejman Badić. Ibrahim Seremet, Jasimbeg Alibegović. Husnija Filipović i Sulejman Handžić Ključ povjernica: Side h. 'Filipovic Knežina: (srez’ Vlasenica) (Mjesni odbor): Millvoje Jeftić, Osman Bećar, Vojislav Dimić, Husein Tihić, Ha­ san Imamović. Hajdar Sarajlić i Milovan Radić Kcčane povjerenik: Milosav Đorđević Komoran (srez Miloševski) (Mjesni odbor): Mahmut Rapčanin, Dervo Bašović. Zaim Bjelaka, Hadžo Bjelaka, Savo Dulović, Husein Rapčanin, Jusuf Rapčanain, Budimir Pirić, Rašid Nuković i Šaban Ko­ zica Konjic (Mjesni odbor): Eminbeg Begtašević, Ibrahim Gavranović. Junuz Vajzović, Hasan Kurspahić, Kasrm Kosovac. Atif Dizdarević, Avdo Sofo, Nezir Nalbantić. Abdurahman Sadiković i Uzeir Hadžalić Koraj (srez Biieljina) (Mjesni odborV. Sakib Agić, Ab­ durahman Caušević. Džemal Azabagić, Muharemaga Salihagić, Dušan Jovanović, Hasan Begić, Redlžep Muharemović, Faik Begić, Aliaga Begić i Drago Jović Kosov. Mitrovica (Mjesni odbor): Rade Vasiljević, Mi­ roslav Kostić, Omer Cobrić, Sulejman Haznadarević, H. Rašid Tvrdković, brahimaga Čerkez, Mustajbeg Boljetinac, Isak Koen, Šaban Colaković i Alija Kadragić Kosovačka opština (srez Vranište) povjerenik: Fejzo Ramadan Kotorsko (srez Derventa) (Mjesni odbor): Agan ef. Sinanović Muhamed Huskić. Kasim Hrnčić, Muharem Pujagić, Hugo Hlubna, Suljo Hodžić, Sulejman Duraković, Alija Alagić, Ramo Halilović i Vaso Miljkanović Kotor-Varoš povjerenik: Hafiz Husein Tabaković Kozarac (srez Prijedor) (Mjesni odbor): Adem Balić, Muharem Midžić, Bećir Balagić, Ibrahim Ključanin, (zet Prusac. Husein Cerić, Ibrahim Arifagić. Galib Osmanagić, Husein Tadžić i Suleman Bešić Kozarac (Ženski mjesni odbor): Zumreta Dedić, Azemina Šerić, Slavka Banjac, Olga Jovanović, Radija Cerić. Ešrefa Midžić i Zumra Balić Kozluk (srez Zvomik) povjerenik: Abdulah ef. Banjanović Kralupl (z. p. Visoko) povjereneik: Sulejman Čović Kralj. Sutjeska (srez Visoko) povjerenik Jusuf Šarac Kreka (srez Tuzla) (Mjesni odborll: Ing. Ibrahim Šaćiragić, Risto Dukić, Muhamed Selesković, Franjo Smolej Rudolf Krem, Konstantin Kuhanek, Hasan Omazić, Mustafa Kurbašić, Franjo Beler i Ludvig Hoge Kreka-Solara (srez Tuzla) (Mjesni odbor): Ahmed D/amblć, Mujo Suljatović, Abdurahman H. Pecić, Mehmed Horozić, Salko Omazić, Nuraga Citić, Adem �Smajić, Drago Stefanović—Džikić, Ragib Hajdarpović, Velija Idrizović, Dragutin Martinović, Nuhodžić i Hašim Bećirović hija Osmanović i Asim Ademović Krupan] (Mjesni odbor): Mlllanovci (srez Tešanj) povjerenik: Arifhodža OmerKula Fazlaglić (srez Gacko) povjerenik: Ibrahim Mujebašić zinović Miljevići (srez Kladianj) povjerenik: Ibrahim ef. Dedić Kulen Vakuf (srez Bos. Petrovac) povjerenik: Atif Za- Mioče-Uvac (srez Višegrad) Mjesni odborf; Šahin Ejumetica bović, Arif Bahtović, Murat Fazlić, Hamid LagumKumanovo povjernici: Azem Latifović i Ramadan Selidžija, Šahin Cizmić. Redžo Hasečić, Ibro Mahić, mović Bekir Lagumdžija, Dedo Bahtović i Džafo Hadžić Kupres (srez Bugojno) (Mjesni odbor): Sabit Mandžuka, Meljačka opština (srez Plevlje) povjerenici: Jusuf ef. Nazif Heljić, Kasim Kadić, Salih Huseinbegović, MuMašović, Šaho Švuka, Bejto Kubur, Ajdin Dizdar, nib Mandžuka, Ahmet Bisić, Bećir Ali, Ahmet HuAlija Muhović, H. Husein ef. Hamić seinbegović, Simo Radović i Ale Ć. Mandžuka Modrič (srez Gradačac) Mjesni odbor: Muhamed HaKuršovačka opština (srez Vramšte) povjerenik: Dragu­ džialiagić, Hasan iHadžialibegović, Hilmo Karabetin Terzić gović, Alija Čauševiš, Osman Abazbegović, Hf. Lastva (srez Trebinje) (Mjesni odbor): Ibrahim SalkoMuhamed Spužić, Ibro Ganibegović, Husref Agavić, Sadik Ćerimagić, Kasim Demirović, Murat Kranović, Omer Mehiić, Seid Šahmaz i Jovo Blagović, Suljo Duraković, Sadik Bećirović, Halid Begojević vić, Šaćir Salković, Ago šehović i Ahmet Hadži- Modrič (povjerenica): Ifeta Tahmaz mahović Mostar (Muški mjesni odbor): H. Ibrahim Slipičević, Lipnica (srez Tuzla) povjerenik: iMašo Kovačević Salih Ćišić, iHusnija Kurt, Mustafa Alikalfić, Ali ef. Lisičići (srez Konjic) povjerniM: Hidajet M. Drače Velić, Hasan Cišić, Vehbija (Imamović, Ahmet Lišnfa (srez Prnjavor) povjernik: Hf. Salih ef. Sarajlić - Đikić, Sulejman Krpo i Mehmed Bukić Leskovac povjerenik: Dr. Seid Hromić Llvno (Muški mjesni odbor): Muharem Nikšić, Mustafa Mostar (Ženski mjesni odbor): S. Ćišić, N. Hadžić, Hajrija Kolaković, Fikreta BehMović, M. Mrkonjić, Mulalić, Nurija Dizdar, Salih Džendžo, Derviš МчFerdanija Jahić i I. Hadžiosmanović slić i Muharem Šeremet Mošćanica (srez Zenica) povjerenik: Hilmi ef. Imamović Livno (Ženski mjesni odbor): Nafija jjagpć, Azemina Latifić, Iza Brkić, Alija Nikšić, Đula Čupo, Binazija Mravlnjac (Goražde) Mjesni odbor: Hasan Muratspahić, Savo Marković, Meho Džebo, Auto Dra­ Jeleč i Rebija Piragić kula, Junuz Šiljak, Risto Delić, Ibrahim Pjano, Lokve (srez Stolac z. p- Domanovici) (Mjesni odbor): Kasim Čengić, Halil Tonjo i Numo Pozder Mehmed Aličić. Ćamil ZekiĆ," Muharem Šator, Alija Svinjar, Meho Sabljić, Mujaga Popovac, Omer Opi- Musići (srez Kladanj) povjerenik: Atif Sirćo jač, iKojo Mihić i Halil Sabljić Nadlnlći (srez Gacko) povjerenik: Abid Prguda Loznlca (Mjesni odbor): Lazar Nikolić, 'Osman Ikanović, Nemila (srez Zenica) Mjesni odbor!: Nezir H. Spahić, Alija Suljić. Maksim Mrainović, Avdija Vračić, Ali­ Mustafa Dedić, Hašim Halilović, Sinan Čolaković, ja Ikanović, Zaim Krcić. Huso Ikanović i Zivan Paić Mićo Mitrović, Mustafa Hađinić, Ko'sta Petroviić Lukavac Tur. (srez Tuzla) (Mjesni odbor): Himzo Hoi N. Ajanović džić, IKjaz Muhić, Abdulah Berbić, Fehim Bešlagić, Nevesinje (Mjesni odbor): Salih Pekušić, Derviš KoriNazif Redžić. Mehmed Mujčimović, Moho Askić, Sakut, Arif Čanović, Muhamed Balić, Alija Omerfet Ćehajić, Muharem Mašić i Ahmo Begič softić, Adem Begović, Josip Ram, Vojiin Vojinović, Ragib Muslibegović i Branko Popović Lukavica (srez Gračanica) (Mjesni odbor): Husein Curić. Hf. Mahmut Ćurić, Omer Mujkanović, Ibrahim Nova Kasaba (srez Vlasenica) povjerenik; Osmanaga Hadžić ef. Subašić, Atif AlihodŽić, Husein Omerović. Ibra­ him ef. 'Hodžić, Hf. Mehmed iDevelić, Muharem De- Novi Pazar (Mjesni odbor): Alibeg Begović, Hf. Hifzo Škrijelj, Asim Riđešić, Suljo Mekić, Salih Kamenvelić i Mustafa Ćosić čanin, Ahmet Daća, Mehmed Pećanin, Alija SaLiubija Is'. (srez Prijedor) povjerenik: Nail Bašić Iihović, Šaban Mekić i Nazim Kavraić Ljubmie (Mjesni odbor): Mustafa Serdarević, Pero HaNovo Selo (srez Tešanj) povjerenik: Sulejman Šeljmo mović. Aziz Serdarević, Mehmed Karabeg, Stanko Novaković. Boško Bijelić, Bećir Sarajlić, Alija Ser­ Novi Šeher (srez Žepče) povjerenik: Sejid Alispahić Nova Varoš (Mjesni odbor): Osman Hadžić, Franjo darević, Ilija Perić i Meho Grebo Vujić, Hajrudin H. Ilbrahiiimović, Ćamil Krcović, Ljuboviia n/D povjerenik: Joca Milosavljević Miša Subašić, Alija Bilalagić, Mustafa Turkušević, Ljubuškl (Muški mjesni odbor): Alija Orman. Mustafa Daut Bilalagić i Drago Brašanac Dizdarević, Derviš Mahić. Kasim ef. Sadiković, Mustafa Ćerimović, Sulejman Guiić, Abdulah ef. Odžak (srez Bugojno) Mjesni odbor: Mustafa Merdžanić. Mula ef. Imamović. Muhamedbeg SulejmanSadiković, Alija Mesihović i Atif Murniinaglć pašić, H. Mustafa Rustanpašić, Osmanaga KaduLjubuškl (Ženski mjesni odbor): Habrba Sadiković, Senić, Nurija Sejfić, Huseinbeg Fazlibegović nlija Mesihović, Zlata Ničetić, Sabira Gujić, Đutka Bukovac. Hađera Daupović, iNefisa Lalić. Zuhra Odžak (srez Derventa) Mjesni odbor: Huseinbeg Kapetanovlić, M. Kapetanović, Haf. Arif Džananović, Jakić. Mahbuba Gujić i Sejida Dizdarević. Sulejman Ramić, Nazif Hodižfić, Hilmo Karić, Maglaj (Mjesni odbor): Ibrahim Krzić. Muharem КтаKarlo Kirtenbauer, Ferhatbeg Kapetanović, M. A'i a jinić, M. Alija Lokmić. Ibrahrm Ćejvan, Mehmed Ademović i Dedo Delić Pašić. Fadil Muradbašić i Mustafa Kadribašić Mateiča (srez Žegligovski) (Mjesni odbor): Nedžib Ohrid (Mjesni odbor): Abdulah Demir-Salihović, Mu­ harem Bajraktarević, Šefik Zubera, Mura’đ Faiz, Osmanović. Đorđo DimitrijeVić. Blagoje Stefano­ Salih Mustafa, Jahja H. Rezak vić, Daut Zećirović, Abdulah Hebibović, N- Redže- 347 �Olovo (srez Kladnj) Mjesni odborj: Dr. Fuad Idrizbegović, Feliim Jamaković, Ramiz Imamović, Sahbaz Degirmendžić, Uzeir Kljaič, Marko Radulović, Zuhdija Jamaković. Halil Osmanagić, Mustafa Degirmendžić i Šime Rudelić Orahova (sraz B. Gradiška) Mjesni odbor: Sejfudin Kulaglić, Sulejman Bešić, Zaim Mašić, Omer Lelić, Aziz Dudaković. Vlado Sladojević, Božo Priča, Jako Kontić, Azija Sekić, Suljo Gabelić Orašje (srez Brčko) Mjesni odbor: Husejin Cehajić, Ibrahim H. Omerović. Ahmed Pačuković, Smajil Serezlić, Hasan Kadić, Sulejman H. lOinerović, Izet Cehajić, Zijah M. Spahić, Mustafa Rašidović i Alija Beširović Osatica (srez Srebrenica) povjerenik: Hasan Siručić Osova-Borike (srez Rogatica) Mjesni od'bor: Abdulali Mulić, Meliaga Oprašić, Mehmed Barlov, Hainid Mešanović, iNazif ‘Helić, Zaim Alić, Ahmed Užičanin, Nazif Oprašić, Abdija Setić, Abdija Tiro Ostrožac (srez Konjic) Mjesni odbor: Mustafa Ćurić, Omer Ćampara, Bećir Buturović, Ahmetaga Idri-, zović, Mujaga Ribić i Fetah Alikadić Oštrelj (srez Bos. Petrovac) Mjesni odbor: AVilhehn Griinner, ilng. Veiimjr Kos, Mehmed Havić, Rudolf Grolimann. Mate Mihajjević, Nikola Jungić, Joco VasiljeVić Ozren (srez Sarajevo) Mjesni' odbor: Ejubcg Šahinpašić, Bego Čelik,' Avdđ Fazlić, Atif Gljiva^ ćamil Ćehić, Rašid Šečić. Suljo Spahić, Atif Šabić, Atif Fazlić i Muharem Kahriman Pa‘e (srez Sarajevo) Mjesni odbor: Vejsil Hadžialić, Arifaga Ortaš, Dušan Novaković, Bećir Kotić, Hilmo Čengić, Rašid Kadrić, Fšref Pešović, Miloš Spahić, Ivan Raguz i Mehmed Medija Peć (Mjesni odbor): Nedžibeg Botić, Šerif Lihović, Ćamilbeg Crnoglavić, Radivoj Zonjić, Vejsil Kadić, Jovo H. Ristić, Savo Babović, Šerif Muftarević Pećigrad (srez Cazin) povjerenik: Sulejman Mušić Plav (Mjesni odbor): Tomo Spasojević, Radoš Rakuš, Redžepović Salih, H. Nušović. Doko Jokić, Sabati Redžepović, Simo Đorđević i Mula Husein Redže­ pović Plevlje (Mjesni odbor): Sait Surulis, Omerbeg Selmanović, Šukrija Muzurović, Muhamed H. Smajlović, Osmo Ćalović, Bećir Ljuhar, Ferid H. Atlagić, Svetomir Tadić, Sejfi ef. Šećerkadić i Faik Selmanović Počitei (srez Stolac) povjerenik: Muhamedaga Resulović Podgorica (povjerenici): Jakub Dervišević i Ahmet Hajdaragić Podzvizd (srez Bihać) povjerenik: Sulejman Sabljaković Pojska (srez Zenica) povjerenik: Osman ef. M. Spahić Pokoj (Bos. Brod) povjerenik: Musaga Hodžič Pcnijevka (srez Kladanj) povjerenik: Mehmed Imšir Potoci (srez Mostar) povjerenik: Derviš ef. Hodžić Požeplje (srez Rogatica) Mjesni odbotl; Ibrahim Bogunić, Hašim Gušić, Sejid-Alil)eg Sućeska, Huso Hadžić. Fmin Čardaković, Sahin Sućeska, Rado­ van Aleksić, Ibrahim Agić, Matija Marković Prača (srez Rogatica) Mjesni odbor: Muhamed Jaliić, Mušan Ahmctbegović. Meho Hota. Feliim Ahmetl)egović. Atif H. Muratović, Kasim Jahić, Zajko Koljanac, Đordo Cerovina, Sejfo Baručija i Bećir Muhović 348 Priboj (povjerenik): Zahir Prašo Prijedor (Mjesni odbor): Dr- Mehmed Hajrović, Hafizbeg Cikota, Mehmed Dračo. Hasan Karahodžić Dušan Živkovič. Ahmet Buturović, Šerif Hotić Muhamed Babić Prijedor (povjerenica): Asija Kavazović Prijepolje (Mjesni odbor): Mahmut Bašović. Latif pašanović. Ibrahim H. Avdić. Rašid Jusufagić, Bećir H. Hasanović, Jakša Bogdanović, Hasan Hanić, Salih Dlakić, Arif Skadrak i Ahmet Salihbegović Prilep (Mjesni odbor): Kirilo M. Popović. Hajrnbh Hatnid, Ing. Safet Efendić, Murat Sefo, Daut Шеmail, ismail Sulejman, Antonije Džoljić, lng. R„. dolf Gornik, Zehra Sefo, Mahmut Kapidžić Priština (Mjesni odbor): Dr. Rašid Teofik. Dobrivoje Jovičić, Branimir Porobić. Riza Muratović, Miloš Dragović. Ahmed Salihović. Ilijas H. Džemailović Prizren (Mjesni odbor): Mihajlo Filipović, Muhamed Muderizović, Abdulali Azabagić, Sadik Rusteii, Asaf Vehbi, Rasim Abidin, Ešref Hamid, Dimitrije Bogdanović. Musa Šehović i Fuad Sait Prmavor (Mjesni odbor): Aliaga Odobašić. Rasim Sa’rajlić. Ago Softić, Ćamil Bakalbašić. Adem Bakalbašić, Mustafa Odobašić. Bećir H. Selmanović, Janko Školnik Adem Softić i Rajko Vujičić Prozor (Mjesni odbori: Zaim Nešet Muminagić. Mustafa Omanović, Ibrahim Šeremet, Ibrahim Šeškić, ‘ Murat Nuhefendić, Mirko Tomić, Ibrahim Grcić Puračić (srez Tuzla) Mjesni odbor: Mehaga Čamdiić, Petar Božić, Munir Zaliić, Mujo Fatušić, Melmied Fatušić, Mujo Sarajlić, iHasan Hodždć, Sulejman Karabegović Radovlje (srez Visoko) povjerenik: Salih ef. Softić Radovište (Mjesni odbor): Mehmed ef. Udovičić, Strahin Džitušević. Ragib Viteškić, Šerif Rušid, bževadbeg Šamija, Ismail Hasanović, Đorde l.oznalijević. Osman Džafer i Aco Novitović RakUnica (srez Rogatica) Mjesni odbor: Dervo Pašić, Ćamil Ćatić, Ramiz Dobrača, Adil Mušović, Bajro Vukanović, Arif Harbina. Arif Čutahija, Nezirbcg Branković, Sinan Grabovica i Nail Mušović Rapčanska opština (srez Vranište) povjerenik: Atim Ramadan Restelička opština (srez Vranište) povjerenik: Hartin Rušid Ribnica (srez Tuzla) povjerenik: Ibrahim ef. Kudutnović Rićice (srez Zenica) povjerenik: Rašid ef. Imamović Ripač (srez Bihać) povjerenik: Mustafa Ibrahimpašić Rogatica (Mjesni odbor),; Murat Sinanagić, Ahmet Pa­ šić, Hamdija ŠahmpaŠK, Mustafa H. Ahmetović, Mehmed Ajanović, Edheni Hafizović. Fdhem Bran­ ković. Jusuf Gorušanin. Vlado Marić i Edhein Še­ hović Rogatica (povjerenica): Nezira Vajzović Rožaje (srez Berane) Mjesni odbor: Murat Radonjić, Meto Murić. Ćaziin Crnovršnik. Hakiia Felcć, Faik Zejnilagić, Adem Kurtagić. Hasan Hukeljić, Milo Kastratović, Husein Šalx)vić i Buka Bajić Rudo (srez Višegrad) povjerenik: Salko Ćurić Sanka Gor. (srez Ključ) povjerenik: Ali ef. Lemeš Sarajevo povjerenicd: Kasim Hadžibegić Jusufbeg Pašić, Hamdija Uvejs, Mehmed Bičakčić. Salko Hasanbegović, Isfendijarbcg Čengić, Feliim Imamović, Muhamed Bravo, Asim Arslanagić, Derviš Tafro, Bećir Krvavac, Hajrudinbeg Kapetanović i Ahmet Sadiković �Sarajevo (Ženski mjesni odbor): Sanski Most (Muški mjesni odbor): Ešref Šabić, Ćainil Kamarić, Teofik Arnautović, Asimbeg Bišćević, Muhamed Berbić, Melimed Alagić, Redžo Alagić, Dr. Stavko Pišteljić, iHf. Hehmed ef. Jakić i Vejsil H. Vaizović Sanski Most (Ženski mjesni odbor): Fadila Šerbić, Nejra iH- Berbić, Vukosava Stakić, Razija Krupić, ' Olga Pišteljić. Divna Pašić i Hanka Н. Hukić, Vasvija H. Jakić, Ajtša Alagić, Sojka Marjanović Sasina (srez Sanski Most) povjerenik: Ibrahim Crnkić Sjenica (Mjesni odbori. Melimed Ćcsović. H. Hf. Smail Bećiragić, Ranio Hanić. Huso Hadžiomerović, Ejub Feković, Ramiz Bajrović, VehI>o Kubonić, Šućro Guzonjić, Adem Zekić i Omer čingić Sjetiina (srez Rogatica) Mjesni odbor: Fadil Dobrača, Mustafa Muminović, Asim Redžović, Matija Maslovac, Mujo Gačanin, Alija Borčak, Ferhat Do­ brača, Abid Bradarić, Niko Batimić i Ilija Kalaica Skender Vakuf (srez Mrkonjić-Grad) povjerenik: Rasim 'lmamović Skoplje (Mjesni odbor): Gen. Vladimir Pavlović, Der­ viš Šećerkadić. Dr. Bećir Novo, Hilmo H. Alunetović, Idrizbeg Šahić. Dr. Asim Kulenović, Sabit Tunjić, Dr. H. Bojadžija4 Vojin Varoščić i Alimet Veljović Slav. Brod (povjerenik) Omer Tatare\^ić Sljedovići (srez Rogatica) povjerenik: Idriz 0 . Ajanović Sočice (srez Priboj) Mjesni odbor: Sejfo Bajramović, Ibro Terzić, Stjepan Babić,‘Hasan Krelio, Ibro Seferović, Melimed Turkušić, Ilija Ostojić, Šcmso Strain, Emin Strain Sočice (Brezje p. Rogatica) Mjesni odbor: Zaim H. Hasanović, Sulejman Saliliagić.^Ramiz Dobrača, Be­ ćir Osmanović, iNurija Suljagić, Omer Kminović, Sulejman Kanić, Osman IFeriz, tlačim Kadrić (Г Ahmed Šuvalija Sokolovići (srez Rogatica) Mjesni odlior: Mijat Mijatović, Arif Džindo. Šemsudin Babić. Numo Sehić, Mustafa Hamzlić, ibro Džindo, A-bdifrahinan Bakarić, Adil Džindo, Fehim Škaljić i Sabrija liamzić Srebrenica (Mjesni odbor): Ali ef. Selmanagić, Makija Siručič, Fadil Klančević, Ismet Begović, Mrusto Begović, Sulejman H. Hafizbegović, Dr. Dragić Marković, Stevo Lazarević. Zuhdija Klančević i Bdhem Abd'urahmanović Srebrenik (opština Spionica srez Tuzla) Mjesni odbor: Mustafa Suljkanović, Alija Mujčinović, Hasan Jašarević, Ibrahim Jukić. Omer Cizmić, Alimet Džamać, Hasan Mujezinović. Melimed Ibrahimović i Alimet Mujadinović Srnetica-Drvar (srez Bos. Petrovac) povjerenik: Jovo iVasiljević Stari Bar (Mjesni odbor): Ismail Omerbašić, Jašar Karaduzević, Jusuf Kacila. Derviš Omerbašić, Meli­ med Krliković, Malimud Sallkovlić i Hasan Šlaković Stari Majdan (srez Sanski Most) Mjesni odbor: Uzeir Šarić. Muhamed H- Sulejmanović, Tajib Avdagić, i Safet Mujić Stolac (Muški mjesni odbor): Muhamed Ljubović. Mi­ hajlo Nestorović, Edhem Bdćkalo, Muhamed Sehić, iHalil Mehović. Mustafa Rizvanbegović, Mustafa Premilovac, Smail Serdarević i Avdo Šarac Stolac (Ženski mjesni odbor): Dženka Sarajlić, Pašana Alihodžić, Jelena Popović, Remza Festić, Fatima iLjubović, iHatidža Sehić. Esma Mehmedbašić. Ča­ mila Sarić. Nazika Mehović i Fahira Kosović Strumjca (povjerenik): Muhamed Kemura Stupari (srez Kladanj) Mjesni odbor: Hasan Vejzović, Ibrahim* Hadžić. Sabit Rustemović, Branko Pajkanović, Mustafa Imamoviić, Mujo Hajdarović, Ibro Haliloviić, Sulejman Vejzović, Šećan Hadžić i Adem Hamzić Šabac (Mjesni odbor): Milivoje Isaković, Persida Petrović, Malimud Mašović. Vejsil Ekmekčić, Boro Josipović. Zorka Milorad, Omer M. Cicvarić, Sveta Stefanović, Sadik Eganović i Ibro Ratnić Šajinovička opština (srez VTanište) povjerenik: Latif Bajram Šije (srez Tešanj) povjerenik: Suljo Kruško Spionica Tur. (srez Gradačac) Mjesni odbor: Đulaga Slanjkanjić, iNezir ef. Jahić, Osman Bajraktarević, Mehmedalijj Ademović Štimlia (srez Neroidlimski) povjerenici: Šućrija Sulej­ manović i Tahir Zejnilović Štip (Mjesni odbor): Ali Šefket bej. Mihajlo Todosić, Husein ЈаШ, Šerif Hasanagić, Fuadlieg Sefket, Mihajlo Kalamatijević, Riza Adžem, Šerif Hasan­ agić Talinovac (srez Neirodimski) povjerenik: Hf. Omer Šemsudinović Tarevci (srez Gradačac) Mjesni odbor: Vejsil Muratbegović, Mustafa Mešan, Alija Avdić. Hf. Bećir Sendijar, Murat Muratbegović, Omer Hadžić, Himzo Topčagić, Hf. Husein Kadrić, Asim Širbegović i Esad Širbegović Teočak (z. p. Kozluk) povjerenik: Hf. Šerif Mujaković Teslič (srez Tešanj) Mjesni odbor: Mehmedalija Handžić, Omer Ferizbegović, Mustafa Smajlbegović, Zijad Galijašević. Dušan Blagojević. Milan Ninković, Zvonko Kezić. Avdo Ferizbegović, Nikifor 'Bojić i Milan Popović Tešanj (Mjesni odbor): Euad Dervić, Hamdija Kahvić, Muhamed Hadžić, Hasan Bajramović. Melimed Lalić. Osman H. Jusufović Tešanj povjerenica: Šemsa Mulalić Todorovo (srez Cazin) povjerenik: Sulejman Delić Tomina (srez Sanski Most) povjerenik: Ahmed ef. Velentanlić Tomislav Grad (Mjesni odbor): Muhamed Krivošić, Malimud Balić, Sulejman Vrhovac, Halid Šaran, Salili Pehlivanović. Osman Ahmić Travnik (Mjesni odbor): Hamdija Bašagić, Šaćir Hero, Muhamed Šaćirbegović, Mustafa Vehabović i Hf. Salih Begović Trebče (srez Tešanj) povjerenik: Muharem Deljkić Trebinje (Mjesni odbor): llijas Resulbegović, Melimed Zubčević, Husnija Sadović. Zaim Volić, Šukrija aramehmedbviić, Huso Tolić. Smajo Čustović, Hifzija Galijatović, Hasan Robović i Muhamed Dizdarević Treštenica (srez Tuzla) povjerenik: Hasan Smajlović Trijeban.? (z. p. Domanovići) povjerenik: Muhamed Patković Trnovo (srez Sarajevo) povjerenik: Hilmija Tafro Turija (z. p. Puračić. srez Tuzla) povjereni^: Mehmed ef- Imamović 349 �Turski Janjari (srez Bijeljina) Mjesni odbor: Husein Hamšić, iHasan Hadžić, Salih Muminović, Emin Colić, Dedaga Karačić, Sefket Nakićević, Lutvo Alagić, Hasan Hodžić, Smajo Zečević i Hakija Hadžić Turske Kolibe (srez Derventa) povjerenik: Ferid Lemeš • Turska Trnova (p. Branjevo) povjerenik: Milio Popović Turski Vakuf (srez Bos. Gradiška) povjerenik: Adem Džaferović Tuzla (Muški mjesni odbor): Džemal Telalbašić, Rasim Kršlak, Omer Smajić, Melimed Salihspahić. Hasan Sijerčić, Husnija Šehović Tuzla (Ženski mjesni odbor): Ziba Kršlak, Mukelefa Hadiiefendić, Tenzila Telalbašić, Fadila H. Imširević, Fahrija ZaimoVić, Džehva Vilović, Naila Bešlagić, Aiša Mutevelić. Hanumica Jašaragić, Tija Dervišefendić i Sadeta Salihspahić Ulcinj (Mjesni odbor): Derviš Đodić, Džafo Alibegović, Nikola Mirović, Rifat Alibegović, Vaso -Đurašković, Hasan Ljuća, Camil Numanbegović, Velimir Drecun, Ago Bušatlić i Riza Sadik Uroševac (povjerenik): Hamdija Isinailović Ustikoiina (srez^ Foča) povjerenik: Mehmed Omerbašić Ustžpraea (srez' Rogatica) povjerenika Abdulah Karahmet Valandovo (srez Strumića) povjerenik: Osman Trhulj Vareš (srez Visoko) Mjesni odbor: Derviš Plevljak, Muhamed SaletovJć, Hamdija Imamagić, Hamdo Karamehjć, Mehmed Šišić, Mujaga Hasagić, Aliaga Mulić, Ahmed Hasanagić. Avdija Hasanagić Veles (povjerenik): Ali Riza Sadiković Velika (srez Derventa) povjerenici: Smail ef. Hadžić i Fehim Porobić Vel. Kladuša (srez Cazin) Mjesni odbor: Hasan Rizvić, Mujaga Kurjaković, Hasan Miljković, Sulejnian Aganović i Džemal Keserović Visoko (Mjesni odbor): Ha,mđija Tahmiščija, Mustafa Džafić, Sabrija Liinić. Džcvdet Hodžić, Muhamed Muzaferija, Šemsija Duraković, Muhamed Aliić, Zuhdija H. Omerović, Hamid Mrkonjić, Mustaf i H. Mehmedagić i Hazim Maglajlić Višegrad (Muški mjesni odbor): Hasan ef. H. Halilović, Mahmut Behmen. Murat Cengić, Omer Jukić, Branko Branisavljević. Idriz Karišik, НаШ Ploskić, Jefto Petrović, Jusuf ef. Mulahasić. Šerif Rudalija Višegrad (Ženski mjesni odbor): Sa bira Behmen, Fazila Pekušić, Anka Ramić, Zejneba HaJžihalilović, 350 IVlah, ttadžid, Kurt. Vera Vcšović, Hasanbegović i Jukić Vitina (srez Ljubuški) povjerenik: Nurudin Kapetanović Viduša (srez Zenica) povjerenik!: Abdulkadir ef. Kadić Vlasenica (Mjesni odbor): Zuhdija Hasanefendić, Redžep Taljić, Salih Jašarević. Sejfo Taljić, Alxlulah Klempić. Omer Hasanbegović, Omer Ibrahimpašić Vranduk (srez Zenica) povjerenik: Sulejman ef. Imamović Vranići (srez Foča) povjerenik: Ibro Pjano Vranište (srez Prizren) Mjesni odbor: Nazif Huseinović, Cazim Abdulahović, M. Milošević, Abidin lsmailović, Raif Zuberović. Ismail Oručević i S. Fsatović Vrbanja (srez Banjaluka) povjerenik: Jusuf Ajdinović Vrnograč (srez Cazin) povjerenik: Sulejman Topić Vučkovac (srez Gradačac) Mjesni odbor: Husein Salihćehaić, Abas H. Ibrahimbegović, Abdul-Latif Kurbašić, Abdul Kadir Fazli. Halil Muratović, Mehmed Muikić Vukovije (srez Tuzla) povjereniM: Osman Atić Zavidovlći (srez Žepče) Mjesni odbor: Numan Osmanefendić, Salko Pekmić, Muharem Hukić, Osman Cakić, Hakija Raljević. Dujko Gavrić. Pašaga Dedić, Hf. Hasan Odžačkić. Omer Parić i Zahir Uljić Zelinja Gor. (srez Gradačac) Mjesni odbor: Mehmedbeg Kapetanović. lbrahim Sarajlić, Lazar Đurović, Dragutin Radić, lbrahim Halilović, Halil Udovičić, Omer MujČinović, Mehmed Certmović, Đorđo Ra­ dić i Muharem Tokić Zenica (Mjesni odbor): Hasan ef. Beširević, Avdaga Harmanđić, Džemal Serdarević. Mahmut Mamić, Mahmut ef- Kundalić, Ing. Mustafa Đulepa, Sulej­ man Karić, Abdulah ef. Serdarević, Sabrija Caršimanović i Zuhdija Mujkić Zvornik (Mjesni odbor): Hasan H. Ahmetbegović. Ha­ kija Krdžalić, Sabit Kondžić, Sejdalija Bajraktarević, lbrahim Kurić, Avdo Mujezinović, Hasan Kamušalić Žepa (srez Rogatica) Mjesni odbor: Šaban Begić, Šaćir Tabaković. Sarija Hadžić, Nurija Delić, jVvustafa Pandža. Omer Tabaković Žepče (Mjesni odbor): Dr. Nikola Kisić, Mustafa Dogladović, lbrahim Maglić.. Mehmed ef. Alić, Rašid Šaćiragić i Đulaga Dervišić Dživar (srez Trebinje) Mjesni odbor: Salko Berhamović, Meho Duraković, Halil Spahović, Hamdija Fazlinović, Murad Erkočević, Abaz Busuladžić, Edhem Budalica �Izvje š ta j b la g a jn ik a M aterijalni uspjesi Gajretova rada, naročito oni koji su rezultat aktivnosti društvene organiza­ cije, t. j. redovni društveni prihodi, postaju iz go­ dine u godinu sve veći. Ti uspjesi naročito se ističu u ovoj godini — što svim a nama, Gajretovim rad­ nicim a daje potstreka za daljnji još življi i uspješ­ niji rad. Materijalni uspjesi, koju su polučeni ove godine iz naroda, aktivnošću i požrtvovnošću Gajretovih radnika, ubjeđuju svakako, djj, je naš elem enat pri­ hvatio Gajret, da i najširi slojevi naroda sve više pristupaju u njegove redove i da mu poklanjaju svoje puno povjerenje. Ta činjenica ujedno јбШ garancija da će naš Gajret moći sa uspjehom da vrši još jače i uspješnije opredijeljenu mu misiju na kulturnom podizanju i nacionalnom osvještavanju muslimanskog dijela našeg naroda. P r i lj o d i: Prelazeći na izvještaj o ostvarenju pojedinih stavaka društvenih prihoda u prošloj godini, moramo najprije istaknuti da u prihode nismo ovoga puta unijeli nekoliko većih svota, koje stvarno pripadaju ovogodišnjim društvenim prihodima. U prvom redu ovog puta nijesmo unijeli u prihode redovni godiš­ nji doprinos Banke Gajret, velike Gajretove dobročiniteljice, koji se iskazuje u prihodima Gajreta svake godine od osnutka Banke Gajret, odnosno od 1922 godine. To nismo učinili radi toga, što je Banka Gajret ovogodišnju svoju bilansu zaključila nešto docnije, nego je to činila dosadanjih godina. Ovogodišnji doprinos Banke Gajret društvu Gajret definitivno će se utvrditi na bančinoj skupštini 12 jula o. g., t. j. na isti dan kada i mi održajemo svoju skupštinu. Prošlogodišnjim našim budžetom naša glavna skupština predvidjela je za ovu godinu doprinos našem društvu od Banka Gajret u sumi od Din. 250.000 —, obzirom na povišenje njenog akcijskog kapitala, dok je lanjski doprinos bio u sumi od Din. 200.000 — Pored toga, u prihode nismo unijeli ni pripa­ dajuću dividendu na Gajretove dionice u Banci Gajret. Ta dividenda odm jeriće se zajedno sa do­ prinosom Banke Gajret. Isto tako nismo unijeli u ovogodišnje prihode ni redovni doprinos za društveni cigarpapir u sumi od Din. 31.250'—, zagarantovanu nam ugovorom sa tvornicom cigarpapira. Također nismo unijeli nekoje druge prihode, koji nam prispješe poslije zaključka blagajničkih knjiga u sumi oko 50.000 — Din. Prema tome, naši ovogodišnji prihodi su stvar­ no v eći nego su iskazani u tabeli „prihoda" oko 300—350.000 — Din. 1) Redovne članarine ubrane ove godine Din 227.585'20, pa prema tom e v iše nego je predviđeno za okruglo 17.000 — Din. 2) Članarina dobrotvora i utemeljača bilo je 89.190'— Din., prema tome više okruglo za 40.000'— Dinara. Ukupno je ubrano ove godine članarina Din. 316.775-20. 3) Od družtvenih zabava i teferiča prihodi su Din. 565.143 92, dok je budžetom bilo predviđeno svega 350.000'— Din. Prema tome od zabava i teteriča imali smo prihod v eći nego je budžetom predviđeno oko 215.000'— Din. 4) Prihod od priredbe Gajretova Dana iznosi Din. 96.028'85, prema tome postignuto je od prilike koliko je i budžetom predviđeno. Iz ovoga s e vidi da su ovogodišnje društvene priredbe dale čisti doprinos u društvenu blagajnu Din. 661.17277. Ostvareni prihodi koji potječu od društvenih članarina i priredaba daju najbolji dokaz o aktiv­ nosti i snazi Gajretove organizacije u narodu. 5) Darovi i drugi prilozi iznose Din. 297.64158. Ova suma također potječe u glavnom iz naroda. Ona je manja nego je budžetom predviđeno za oko 100.000'—Din., radi toga što u ovoj go dini nismo 351 �in\ali većih darova i materijalnih pom oći sa drugih strana. (i) Prilozi u naravi dali su nam Din. 14.667 95, pa prem a tom e ukupna sum a od priloga iznosi Din. 312.309-53. 7) Cigarpapir dao nam je prihod od 81.669 62 Din., prema tom e m anje n eg o je budžetom pred­ viđeno, iz razloga koji su izneseni u tajničkom iz­ vještaju. 8) Kamate od društvenog novca, koji je ulo­ žen u pojedinim bankama, kako se to vidi iz pre­ gleda društvene im ovine, dale su nam doprinos od Din. 161.907 27, prem a tom e v iše za preko 60.000-— Din., nego je budžetom predviđeno. Ovoj sumi im ala bi s e pribrojiti i dividenda od Gajretovih di­ onica kod Banke Gajret, pa ako bi se ona odm je­ ravala prem a lanjskoj godini, stvarno ć e prihod o ve stavke biti v e ć i za Din. 100.000'— , nego je bu: džetom predviđeno, 9) Od pitom ačkih opskrbnina u društvenim in­ ternatim a primljeno je l iti. 420.450 — , prema tome manje za Din. 55.000’— nego je predviđeno. Ova je svota m anja i ako jp u društvene internate prim­ ljeno v iše pitom aca u prošloj godini,nćgoje~pred videno. Kod drugih -dičnih društava, koja se bave školovanjem om ladine, prihod je s ove strane 2—3 puta veći, nego kod nas, a to dolazi otuda što se u G ajretove internate u većini primaju siromašna djeca, koja n e m ogu ništa doprinašati za svoje uz­ državanje. 10) Pretplate na list „Gajret" ove godine su nešto v iše dale nego prošle godine i one iznose Din. 47.841-50. 11) Društvene značke, izdanja i drugo dala su prihod od Din. 14.181"— . Gornje stavke prihoda koji su do 20 juna o. g. ušli u društvenu blagajnu* iznose 2,016.306'89 Din., ne uračunavši svotu od 300— 350.000 Din. o kojoj je' naprijed rečeno. R a s f f o d i : Za uzdržavanje devet društvenih internata i njihovih pitom aca utrošeno je Din. 1,256.43144. Na društvene internate utrošeno je m anje nego je pred­ viđeno, ma da je kroz njih prošlo v iše pitomaca, nego je predviđeno i ma da je otvoren ove godine u zajednici sa Prosvjetom novi internat u Trebinju. K oliko je utrošeno na uzdržavanje pojedinih inter­ nata, vidi s e iz tabele „Rashoda" od stavke 1—9. 10) Za održavanje analfabetskih tečajeva utro­ šen a je svota od Din. 5.76070. Ova svota je u glav­ nom utrošena na nabavku bukvara z a analfabetske tečajeve, koje smo kupovali od Prosvjete uz cijenu od 1 Din. po komadu. Na honorare nastavnicima teč a je v a utrošena je minimalna svota, radi toga što M inistarstvo Prosvjete nagrađuje nastavnike. Radi 352 to2a se nije ni iscrpila ni izdaleka predviđena suma za odršavanje analfabetskih tečajeva. l t ) Na stipendije đacima srednjih stručnih i visokih Škola, kao i šegrtim a koji izučavaju zanate, utrošeno je Din. 191 .1 Г .0 -, iako je bilo predviđeno Din. 8 0 .0 0 0 - • Prem a tom e n a stipen­ dije je utrošeno preko 2-puta v iše n eg o je predviđeno. Ovo povišenje izdataka na stipendije moralo se učiniti kako po traženju naših odbora i povje­ renika, tako i radi nastojanja G lavnog odbora da pomogne što više om ladinaca u privrednom ospo­ sobljavanju. Kako je to pom enuto u sekretarskom izvještaju, Glavni odbor je poslao u B eograd 9 sv o ­ jih pitomaca, gdje su krajem o v e godine završili geometarsku školu. Svakom tom e stipendistu ispla­ ćivana je stipendija od Din. 400'— m jesečno. Pored toga poslato je 12 stipendista u Drž. kožarsku školu u Visokom, koja je jedina ove vrste u našoj Kra­ ljevini. I ovim stipendistima odobreno je svakom po 400 Din. mjesečno. Stipendije sam o ovim đacima iznose skoro toliko, koliko je bilo budžetom pred­ viđeno za sve stipendiste. Ovo prekoračen je, uvje­ reni smo, odobriće svi Gajretovi radnici, jer je ono rezultat naših potreba. 12) Na potpore đacima visokih, srednjih i os­ talih škola utrošeno je Din. 15.370'— . Iz gornjega se vidi da su cjelokupn i izdaci ove godine na školovanje om ladine izn osili Din. 1,462.951-44. Prema tome na školovanje om ladine utrošeno je .preko 2Д od ukupnih društvenih rashoda. 13) Za štampu i poštarinu lista „Gajret" utro­ šeno je Din. 151.609"30, prem a tom e v iše n eg o je predviđeno budžetom za Din. 50.000"— . To preko­ račenje nastalo je usljed toga što je list „Gajret" štampan u ovoj godini u proširenom formatu i što je donosio mnoge ilustracije, sa raznih priredaba kao i fotografije Gajretovih radnika. 14) Za uređivanje i za saradnju u listu „Gaj­ ret" izdano je Din. 48.865"— , a budžetom je bilo predviđeno Din. 50.000-—. 15) Na sveukupne troškove adm inistracije ut­ rošeno je Din 162.328-04, što znači 2 puta v iše nego je u budžetu predviđeno. Prošla g la v n a godišnja skupština zaključila je da s e o v e g o d in e izrade za cijelu društvenu organizaciju jed noobrazne knjige i tiskanice radi urednog vođenja društvenih poslova. Za štampu i izradu tih knjiga i tiskanica izdato je Din. 46.127-70 koja svota nije predviđena budžetom. Na kiriju je izdato Din. 2 4 .000— , na troškove oko putovanja u Beograd prilikom putovanja članova Gl. Odbora u razna m jesta prigodom održavanja raznih priredaba izdato je Din. 31.349'— . Na poš^ ' nu ie izdato Din 19,857"54, na ogrev, osvetlenjc, čišćenje Din. 5.91125, za slike delegata g la v n e god. �skupštine i slike od zabave u Sarajevu Din. 9.288'SO, te razni sitni troškovi Din. 26.794 05. 16) Na plate i osiguranja, te poreze društve­ nih namještenika izdato je Din. 147.82116, što znači za nekoliko hiljada više nego je budžetom pred­ viđeno. 17) Razni izdaci iznose 71.840*- Din. U ovoj svoti sadržano je Din. 21.280 — za štampu društve­ nih izdanja — Gajretovih predavanja i za honorare autorima tih predavanja Din. 4.500—, zatim Din. 14.700'— kao subvencija Pjevačkim društvima Gajreta i honorari režiserima oko zabave u Sarajevu. Beogr. Gajretu za gradnju doma po izričitom za­ ključku Banke Gajret od doznačene nam svote od 200.0000'— Din. u prošloj godini Din. 25.000'— i g. A. Muratbegoviću za izradu pozorišnog komada Din. 1.000'-. Prem a tome ukupni izdaci iznose 2,050.815*64 Dinara. Iz gornjih stavaka društvenih rashoda vidi sd se da je stvarno utrošeno -manje u ovoj godini za Din. 150.000'— nego je budžetom predviđeno, iz čega slijedi da se nastojalo da izdaci ne budu veći od primitaka. Međutim ako bismo našim iskazanim prihodima pribrojili svotu od 300—350.000'—, koja stvarno pripada ovogodišnjim rezultatima naše bi­ lance — iako iz napred iznešenih formalnih razloga nije knjižena — to se u ovoj društvenoj godini po­ kazuje suficit u iznosu od blizu Din. 300.000'—, tako da ovogodišnji prihodi stvarno iznose Din. 2,350.000'-. Društvena aktiva i pasiva vidi se iz tabele „Društvene imovine". Ta aktiva u glavnom se sa­ stoji iz društveno gotovine, koja se nalazi u poje­ dinim novčanim zavodima. Obzirom na privredne prilike našega naroda smatramo, da su materijalni rezultati ovogodišnjeg društvenog rada potpuno zadovoljavajući. Uspjesi Gajretovih radnika u iznalaženju materijalnih sretstava, koji su polučeni u ovoj godini, uvjereni smo, da će im dati potstreka za još življi rad u idućoj godini, kako bšnaš Gajret mogao udovoljavati svi­ ma potrebama naroda. ' ! i 353 �Prihodi i rashodi na dan 20 juna 1931 P o j e d i n c e Red. broj Ukupno P r e d m e t Dinara P Dinara P P R I H O D I od: 1 R edovne članarine 2 3 4 5 6 7 Utem eljača i dobrotvora . Zabava i teferiča . . . . 8 Kamata i dividende . . . 9 O p s k r b a ................................ 10 227.585 89.190 565.143 96.028 297.641 14.667 . . . G ajretova d a n a .................. Darova i priloga . . . . Priloga u naravi . . . . 20 — 92 85 58 95 Cigarpapira............................ P r e t p la t e ............................... Značaka, spom enica i dr. Manje prim ljeno . 4 '' RAS Н „ Џ* / I • •ЈШИШ 1 Muški konvikt Sarajevo 2 Ženski 3 4 5 6 7 8 9 Šegrtski Dom Muški konvikt T u z l a ................. 10 11 12 13 14 15 16 17 354 1 „ M o s ta r .................. „ Banjaluka „ B i h a ć .................. . . . „ P l e v l j e ................. „ Trebinje . . . . 238.187 234.941 185 321 114.140 138.256 106.020 107.258 90 926 41.877 40 42 81 50 51 80 98 52 50 191.150 15.370 151.609 48.865 162.328 147 821 — Analfalbetski t e č a j e v i .................. S tip e n d ije ............................................ P o tp o r e ................................................ Štampa i pošt. l i s t a ...................... H onorari l i s t a ................................... Administrativni troškovi . . . . P late i osiguranja nam ještenika Razno ................................................ — 316.775 20 661.172 77 312.309 81669 161.907 420.450 47.841 14.181 53 62 27 — 50 2,016.306 34.508 89 75 2,050.815 64 1,256.431 5.760 44 70 206.520 — 200.474 30 310.149 71480 20 2,050.815 64 — 30 — 04 16 — �Račun imovine na 20 juna 1931 godine P r e d m e t broj P o j e d i n c e Dinara U k u p n 0 p Dinara P 2 ,0 9 3 ,6 0 0 37 AKTIVA: 1 Blagajna i k o n v i k a t a ..................... 8 9 .4 9 9 32 2 3 4 5 6 7 Poštanske Š t e d i o n i c e ..................... 93629 20 Banke G a jr e t ....................................... 9 7 2 .4 0 0 — Gradske Š t e d i o n e .............................. 3 7 3 .0 3 1 50 Zem aljske B a n k e .............................. 3 3 7 .7 2 8 — Prve Hrvatske Š t e d io n e ................. 1 1 .8 5 0 — ,,Varde“ ............................................... 6 0 871 35 8 M uslimanske Trg. Banke, Sarajevo 1 .2 5 0 9 Sarajevske Banke, Sarajevo . . . 86 650 10 Kreditne Banke, Ljubuški . . . . 2 9 .9 6 0 11 12 Banke Ferizbegović . . 10227 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 Kreditne Banke, Tešanj 39 880 Jugoštedione, Sarajevo 3 6 6 24 Vrednosnih papira — _ - 5 7 2 .4 5 3 — 43 079 83 5 0 2 .4 7 8 20 8 230 10 . . 3179 48 Raznih dužnika . 12.376 15 Nekretnina . . . 1 5 .0 0 0 — Ćilimarske škole 5 1 .4 2 9 92 Garancija . 10 000 — Zajmova . . . . f Inventara . Predujmova . Zalihe hrane 1,218.221 68 3 ,3 1 1 .8 2 2 05 PASIVA: Početna imovina Gajretov Dom . . Garancije . . . . Više potrošeno 2,9 4 6 .3 0 2 96 390.027 84 10000 — 3,3 4 6 .3 3 0 80 3 4 .5 0 8 75 3.31 1 .8 2 2 05 355 �Prihodi po mjestima o* Članarine хз Mjesto s Srez Dobrotv. Prinosn. i utem. Din 02 1 2 3 4 1» e 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 Banjaluka (m ) Banjaluka (ž.) Ćelinac Beograd Bihać (muš.) Bihać (žen.) Ripač Bijeljina (muš.) Bijeljina (žen.) Janja Koraj Tur. Janjari Bijelo Polje Bitolj • Bileća Fatnica Bos. Dubića Bos. Kostajnica Bos. Gradiška Dubrave Tur. Orahova 23 24 25 26 27 28 2 !) 80 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 Bos Krupa Bos. Otoka Bužim Bos. Novi (m ) Bos. Novi (ž) Bos. Petrovac Kulen Vakuf Oštrelj Srnetica Brčko (muš) Brčko (žen.) Bos. Šamac Ćelić Orašje n'S Bugojno Donji Vakuf Gor. Vakuf Kupres Cazin Pećigrad Todorovo Vel. Kladuša 4b Čajniče 48 49 50 51 52 53 Derventa (m.) Derventa (ž ) Bos. Brod Bos. Dubočac Kotorsko Odžak Banjalučki - 50 B!|elj nsii 1.740 BileCKi B. OuDica Bos. GradiJki Bos. krupski 220 7 7.630 2 Bos. Pctrovaćki 161 2 100 Brčanski : 800 r Cazinski 1.096 1.626 775 " 2.195 88 1.078 - Din Din - _ - - 7 ! Dervcntski P Din - 1.000 — 75 5.614 441 75 86( 50 21.330 -- - ~80 7 45C 7 Razno List „Gajret“ (Bib ) Р Din - 1.735 200 z 159 50 7 410 700 920 1.716 7 — — — 7.155 — ■z 2.241 50 z _ 6.481 50 400 1 801 50 50 8.147 50 3.097 515 50 1.958, 50 10.035 4.125 25 2.811 75 7 7 z _ 7 7 - - - — 195 Z” - 3 7 85 7 7 60 z - 7 ■n ' 182 — — — 9.843 50 - 10 — 7 Z - 4' 30 7 7 7 - 200 - 100 r 150 700 450 _ 300 - 7 50 — 7 7 100 100 200 : 20 100 100 - 7 £ 7 680 100 1.382 15.034 1.976 106 5.755 583 9.915 6.518 50 1X07 7.095 588 1.446 50 4.014 50 2.426 1.944 50 3.558 13.357 6.190 5.077 7 673 100 _ - 7 _— _ 345 — z 618 50 - 130 82 400 7 : 7 7 — — — — — — — — — — — 7 7 — 50 - — — — — 704 2.3П8 - 215 7 100 — _ _ — 7 - _ _ _ — 7 - 80 — _ 259 200 100 100 - — 974 100 220 - _ — _ _ _ 7 50 _ — _ 200 — 525 ~ - 200 _ _ - _ - 375 170 68 7 7 z 2.210 - 1.393 260 - 804 4.926 100 200 38° 331’ 1.426 459 391 3.352 1.735 50 6.466 10.231 50 10.815 105 3.055 5.753 600 13.956 331 35 893 1.230 1.509 50 811 50 — 50 — 50 50 Din P 48.801 60 1.151 50 7 7 1.064 5.86C 80< 14.845 75 — — 1.613 75 1.031 50 27.663 1.163 2.481 1.876 40 5.756 402 50 540 10.725 251 50 - - 200 - — 7.88* 1.566 12.174 2.180 72 Din P 1.100 - 7.671 55 200 “ 300 200 75 — 500 50 200 202 — — 50 5t z z z Р 360 1.630 200 — 700 — 3.120 420 163 344 1.052 3.480 50 z 232 4.700 500 ; 157 491 Din | p 7 43 913 - P Cigle Doma 7 1.382 610 744 50 1.628 1.540 г 326 1.843 Din Značke 7 — 2 (K — 2.889 50 1.323 200 1.634 3.339 50 1.359 25 2.232 335 — — — — — — — 305 — 700 668 1.241 332 1.400 110 838 868 1.09; 205 7 211 167 1.115 — - 2.338 304 — 500 220 — 2( _ _ — _ P nica 70 21.231 40 19( — 870 317 500 1.140 500 2.317 337 595 147 1.238 2729 600 1.301 684 100 300 Galački 6.350 700 696 1.000 ~ Čajnićki P 50 — 1.380 ~ 2.140 58 50 1.783 50 — Bos Noih Bugojanski Din Zabave 7.455 50 15.992 1.159 50 84 - 4.000 3.564 1.637 1.162 170 3.380 1.543 1.113 1.345 236 499 _ 385 472 1.588 Bihaćki Gnjilani 6 C Gračanica (m. 64 Gračanica (ž.) Uraćanički 6 , Lukavica 6 t Gradačac (m.) Gradačac (ž.) 6 6 * Modrič Gradački 6 { Spionica Tur. 7C Vučkovac Zelinja Gor. 72 Jajce Jajački 73 Jezero 74 [ Kičevo 356 2.395 780 500 Dorfulija Fojnica 5t Gacko 5f Avtovac P Prilozi - 7 93 7 - 258 100 - 7 - 1.404 7 400 485 5.087 50 29.804 50 8.913 15.168 331 1.108 3.771 150 320 12.351 — 3.6011 16.973 25 4.512 335 232 355 11.411 50 1.241 4.317 1.652 4.961 205 372 971 8.637 25 1.124 �Članarine 1 Mjesto Srez ■ti )obro v. i utena. Prinosn. Prilozi Zibave spome­ nica Značke Din Din P Din P Din P Din P i _____________ 75 Klaia“i 77 Stapan 78 Ključ (nmS.) 79 Ključ povj. 80 Sanica Gor. 83 Bjelemić 85 Ostrožac 78 Kumanovo 90 Livno (muš.) P Kladanjski 950 — Ključki — “ Din P 2.323 100 _ 4.613 1.387 — 50 — 1.52J 50 390 60 4.053 50 1.430 75 11.836 75 1.500 — 2.808 70 3.934 _ 5.977 _ 1.611 — ■ — — 1.268 872 — 200 — 875 714 50 — — — — _ — — 2.894 — 932 50 5.644 25 — (umanovski — 604 — 90 440 — 1.395 50 160 — 9.687 50 — — — — 50 - — _ _ Konjički 92 Leskovac 46 - _ Din P List Razno ,,Gajret“ (Bibl.) Din 51 Din P _ 200 _ - ICO — 200 - _ _ —• _ 620 _ — 100 — 360 — _ _ — — — _ — 20 — — — — — — — — — — — — — — — — — - 100 — 575 — -- — — — — — 100 z — — — 60 _ — — — - 55 _ 186 _ 20 _ Din P 8.132 _ 3.161 50 18.021 950 402 13.839 70 2.879 1.714 50 1011 — 9.950 75 /94 — 10 70 65 — _ — — — 100 — 50 — — - 30.308 - - 162 9.604 51.211 - - 4.338 50 515 498 1.911 10.542 50 100 “ 100 100 - 80 260 - 1.100 _ 13.432 50 1.824 20 — — — “ — — “ 1.770 _ 339 100 25 275 2.000 100 _ 50 20 443 - _ 163 — — - - 43 53 - - — 115 — — 120 10 7 100 550 - — — — — — — — - 62 z z - lili - - - 100 - 9.624 73 7 709 11.821 69 _ - - —— 1.450 75 " 350 - 10 — 7 90 I 580 — 50 1.322 25 6.505 75 200 ■ — - — 25 8.000 450 - 130 430 ■ 3.400 4Go i ^Р, — — - - 1 — _ Ukupno 400 - — — — — — — 120 _ P - _ _ _ 80 _ — — 484 — 3.075 — 300 — — — - 7.348 50 — — 876 25 21.563 25 450 150 _ _ 62 _ 40 - — — — 1.529 50 7.648 50 4.283 37.042 —* —i 1.100 — 3.541 — 8.000 98 Mostar (muš. 1 99 Mostar (žen.) _ _t _ _ _ 50 M ostarski 639 1.627 1.83V 100 Blagaj 515 101 Bivolje Brdo _ _ _ _ - 228 _ 102 Potoci — 551 — ■— 61 i 50 103 Mrkonjić Grad — - 2.327 — 5.716 — 104 Nevesinje 105 Novi Pazar — — 1.000 — —~ — 1.312 — 106 Nova Varoš 1.700 — V107 Ohrid 500 — — -V та* c>— 108 Peć — — — — 109 Plav I г ■ — •— — - 17.871 110 Plevlje 1.770 Hl Priboj — 339 I Pribojski _ z 112 Sočice — — LE — 113 Podgorica 50 3.354 75 12.871 1.050 114 Prijedor 2.600 1.268 115 Kozarac (muš.) Prijcdorski 3.080 _ z 2.000 116 Kozarac (zen.) 117 Ljubija lsi. — —'л 7.C00 118 Prijepolje Prijepoljski 119 Brodarevo — г 120 Komaran — 121 Prilep — — ~ 443 — 122 Priština — 276 — — — — 123 Prizren — — — — 2.230 Prizrenski 124 Brod — 365 — 125 Vranište — — — 4.853 3.000 126 Prnjavor — - 263 50 2.942 Prnjavorski 1.275 127 Bos. Kobaš 100 _ _ — — — 355 _ 128 Lišnja _ _ — — — 1.328 75 122 _ — — _ 135 _ Вегаас _ _ — — 60!) _ 131 Rožaje 132 Rogatica (muš.) 2.550 — 3.642 — 1.568 69 3.136 — — 133 Rogatica povj. — — — 48 — — — 160 688 — 1.160 — — — 136 Podžeplje 137 Prača Rogatički 380 7 138 Rakitnica 7 I _ z 1.900 1.066 768 280 139 Sjetlina 140 Sjedovići — _ - 239 345 z 142 IJstiprača — 610 — 400 _ 143 Žepa 2.550 85 9.774 116.095 23.615 144 Sarajevo (Gl.o 3.192 50 482 145 Sarajevo (žen 854 50 2.034 50 1.824 146 iiijaš Sarajevski 3.160 140 439 — 30« 147 Ozren 981 280 4Г 50 134 — — — — 149 Trnovo 3.072 J50 San. Most (m. San. Mus 151 San Most, (ž.) 94 Ljubuški (muš.) 95 Ljubuški žen.) Ljubuški 96 Vitina Cigle Doma 150 50 20 - 380 — 4.374 - 584 1.442 1.200 81.794 62 394.788 97 3.674 50 4.786 4.189 1.354 184 3.454 376 357 �Članarine ’o •3 Zabave Mjesto Din Din 152 1511 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 Budiml. Јарга San. Most Star. Majdan Sjenica 500 _ _ Skoplje Srebrenica 500 — — Stolac (muš.) Stolac (žen.) Aladinići Čapljina 200 Stolaiki Domaiovići Lokve — Počitelj Trijebanj — Strumica Stip 1.0001— Tešanj Blatnica Doboj Tešanjski Miljanovci Sije Teslić 1.560 — — Tomislav Grad 174 Tetovo — 175 Travnik Travnički 176 Kasapović _ __ Trebinje 178 Lastva Trebinjski 179 Dživar Tuzla (muš.) 14.550 — 181 Tuzla žen. — 182 Gor. Tuzla _ — 183 Kreka - — 184 Kreka-Solara Tuzlanski 185 Lukavac Tur. . ^ 1 186 Puračić 1871 Srebrenik - f 188 Turija Uroševac L Ulcinj _ Veles 192 Visoko 530 193 Breza A 194 Gračanica 195 Kakanj Doboj Visočki VKakanj Zgošća 197 Radovlje 198 Vareš Višegrad (m.) 1.200 20( Višegrad (ž.) 300 Višegradski 201 Mioče Uvac 100 I 202 203 204 205 204 207 208 20! Vlasenica Nova Kasaba Zagreb Zenica Gor. Zenica Pojska 210 Zvornik 211 Kalesija 212 Kozluk Vlasenički 200 7 _ Zenički - Zvornički - Žepački 340 - 2 i: 214 215 21 ( 217 218 358 Zepče Novi Šeher Zavidovići Gjakovica Razna mjesta List ,,Gajret“ Razno (Bibl.) >Јлирцо Prinosn. Srez M Cigle Doma Sporne- 100 173 — — 1.852 2.916 1.227 170 1.393 783 762 250 82 _ 900 P Din 45 455 P Din P Din _ 2.467 — 1.032 — — — — — — — 1.017 — 2.969 50 — 265 — — I _ 470 6.205 25 1.375 3.115 75 : 1 — — — — 114 — 500 — 65 7.452 95 G.447 — _ _ — lit _ 50 P Din - 20 P Din - P - z = — — — — - — 20C 6.488 - - - 290 - ~ - Т7 1.900 - - 4.000 - - - - - - - z 100 - - _ - 4c 13.178 1.22' 17( 25 1.008 5.349 75 35( — 82 10( — 2.914 14.301 50 70; 301 508 65 23.295 85 1.245 — 3(1( — 18.171 75 84: 5п 16.1)81 4.566 1.389 77.57b 6.671 50 5.527 25 6.661 12 1.451 1.083 - - 100 - 10i 400 — — £ — — — — — — 238 2u0 300 675 50( — 200 3.260 — — — 131 — 100 - _ _ _ Din 7 3.17c 5.84f - - P 300 200 150 750 225 - 408 = ■- 65 1.649 — 18.162 85 — — — — --- - —t —V — - —— - — 4.53 8.317 75 - — - П — — 4» . -У — - — 14 _ _ — *1.40 _ 9.8.:o _ 253 32 2.982 _ 9 177 — - — 17.03 — 31.278 — —- — — 51 г=- 2.383 _ _ — 55 — 20 _ 4.373 75 _ _ 12(1 1.896 12 — ■ i = 2.222 1 ' Jf 265 = ?г _ 7.000 _ . 500 z _ _ — 600 1.705 2.249 4.465 3.280 - 400 p 1.500 5 _ 24 420 128 822 2.950 718 2.550 1.500 1.709 9.727 50 — 2.935 r 1.724 450 1.238 _ 97 1.778 75 8.103 1.531 I 21» z ~ — 100 70 — 1.810 z z - 5.5C0 - 16.024 316 — — 2.647 5.392 50 7.574 "10 5 I 298 50 — — — — 206 — 1.601 1.389 2.075 I _ ~ — — 1.858 281 Г Tin 18^ — — ... ~ ~ — — 554 100 1.724 1.045 — — 3.440 __ 639 4.388 — 768 1.122 11.251 — 3.778 50 761 50 4.645 1.451 916 P Din — 10 ~ I Din — — — — 50 — — — — — — — — — — — ~ — — — — — _ _ 20 - 100 £ - 600 600 1.350 - 63 100 176 287 260 300 — 1 _ _ — — — z — _ - 25 270 — 25 250 500 — _ — — — — 1 z 12.092 75 — — — — — 195 — — 22.024 I 397 — — — _ 200 200 _ = — — — - 62 - - 187 50 ino _ 250 _ 100 100 1.273 100 7.588 50 14.723 50 4.959 1.788 40 _ £ — _ — — — 15.811 338 50 1.25C — 686 5.655 _ 225 — 8.384 50 100 2.027 �Izd ac i G a jre to v ih k o n v ik a ta u d ru š tv e n o j g o d in i 1 9 3 0 -1 9 3 1 359 �Usporedba ostvarenih prihoda i rashoda prema budžetu za 1930-31 1 Budžeto m predvide no Primljeno P r i m i c i Redovita č la n a rin a ..................... . . . . Više primljerIO 227.585 20 210.000 - 17.585 89.190 — 50.000 - 39.190 Manje primljeno 20 2 Dobrotvori i utemljači 3 Zabave i te fe r ič i......................... 565.143 92 350.000 — 4 Gajretov dan.................................. 9Ш 8 85 100.000 - 3.971 15 5 Darovi i dobrovoljni prilozi . . 297.641 58 400.000 — 102.358 42 6 Prilozi u n a r a v i .......................... 14.667 95 50.000 - 35.332 05 7 Cigarpapir...................................... 81.669 62 140.000 - 58.330 38 8 Doprinos Banke Gajret . . . . 250.000 — 9 Kamati i dividend a..................... 161.907 54.550 50 250.000 27 100.000 - 10 O p s k r b n in e .................................. 420.450 _ 11 Pretplata za list Gajret . . . '47.811 50 50.000 — 12 Značke, spomenice i druge . ■ 25.000 - 14.181 475.000 . 2,016.306 89 2.300.000 Manje primljeno^.......................... 34.508 75 233 826 Ukupno • . . . . & f . . . . . 92 215.143 28 61.907 2.158 10.819 333 826 40 183.693 11 ' Г \ Ла t да*?, i \ hl d a c i 300000 _ 61812 60 42 250 000 _ 15058 58 185321 81 150-000 - 35.321 81 114140 50 110.000 - 4140 50 M ostar................. 138 256 51 140000 — 106.020 80 98 120000 — 13979 20 107 258 150.000 - 42.741 02 75.000 — 15926 52 41377 50 100.000 _ _ — 3 Šegrtski dom Sarajevo . . . . Muški konvikt Tuzla „ , 5 „ 6 7 » „ Banjaluka „ „ Bihać 8 . „ P le v lje ................. . . . 90926 52 41377 5.760 50 Stipendije . . . . 191.150 - 80.000 12 P o tp o r e ................. 15.370 50.C00 13 151.609 14 Štampanje i poštarina lista Honorari................. 30 15 16 Administrativni troškovi . . . . Plate i osiguranja 48 865 162328 147821 04 16 17 Nabavka namještaja konviktima. Razno ...................... 71480 - 9 10 ■ » Trebinje . . . . Analfabetski tečajevi U 18 . . 2,050815 360 Više izdalo 40 Muški konvikt Sarajevo . . 4 Manje izdalo 238187 234 941 1 2 Ženski Budžetom predviđeno Izdato 70 64 100.000 50.000 80 000 140.000 120 000 1743 94.239 49 30 — 111150 _ 51600 30 82.328 7821 04 16 349 674 83 34 630 1135 _ — _ 120 000 185000 - 113520 - 2.200 000 - 149184 36 �ГА/РЕТО В гл асник Г а /Р е т о в е п Р н Р е Д б е rijuца Амалнја Несвадбп, г. Адолф Хофер и г. Милан Нинковић. Kao 4. тачку одсвирала je војиа музика £5. п. пука оперску фантазлју од Верди-а »Ла Травпата«, a, дуготрајпи Ha дан 0 . јуна о. г. у лрисутности прадставнвка Глав- аплауз публикн био je најбоље прпзнање музици 25. п. нуцог Одбора г. Хамдије Увсјса, фипапс. директора, Мјеени Јса п њеном капелшгку г. Видошићу. одбор Гајрста у Теслићу одрисао je своју годишљу забаву. Kao задња тачка у програму ове забаве иоводен je коУ дупке пуној и дивно inicnhenoj u декорж-аној кино- мад »Покрадено грожђе«, цгаљива нгра у з чнла од Хусејна оали Епглоско-Југоолавецскс ДестилАЦијв Дрва д. д., иред- Ђоге. еједпик Мјесног одбора Гајрета у Теслићу г. Мехмед-Алија Дилетанти г. г. Антон Несвадба, Мартин Киебл, Милош Ханџић тачно у 9 cara у вечер отвара забаву поздравним Новпћ, Зијад Галијашевић, Хајрудип Мујичић : н Феликс говором. НГалк одигралл су своје улоге на онште задовољство ових Прву мисао и поздрав упућујо Учвишеном Протектору лрпсутних и тешко би бнло појединца истакнути. Гајрета Његовом Краљевском Внсочанству ПрестолонасљедПо успјешно изведеном програму, раввила сс врло нику Петру, умоливши све присутне, да Узвигаеног Гајре- угодна аиимирана забава, која je потрајала до у рано јутро. това Протектора устајући поздраве са трократним »Живио«, T ok и располож^ље свих присугних било je одличпо, евагато су присутаи од свега срца прихваталн, те се сала про- чнје je лице сјало од задовол«ства, чему je пуно доприпиламала од зслицања, накои чега je војна музика 25. пеш. ј м м у з и к а 26 . u. пЈгка. пука из Тузле иитоннрала државну химну, коју су' Успјех^оде забаве je у сваком погледу, како моралиом присутни стојећп саслушалл. тако и материјллћом изнад свагсог бчекпвања и no опипем У наставку свог поздравнег говора предоједник г. Хан- прнзнању може се сматрат^ једном од иајуспјелпјих забава џић износи у краткнм потезимС’ и бираппм ријечима сав рад у пашем мјесту, a то тим вшое, ако се узме у обтр, да je Гајрота почам од њогова осиутка т. ј. WtflM од 20 , фсбруара ш гостовања Бановинског позоришта из • Бан.а Луке до ове 1903. до далас, подвлачећи нарочито културну и националт/ забаве био размак само од двије вечери. иу инсију, коју je Гајрет у својој прошлости извршио, a Вруто приход ове забавс нзноси 14.57405 дннара. коју и дапас са толикнм успјех<£^бршг. T'" свесрднпм заузнмаљем милостивс гђс НинкоИзноси снагу н јакост Гајрета како у гра(ду, тако в внК и малостпве гђе Вољевац, a уз сарадњу нашпх врпједиа селу, његово бројчано стљње, нарочито наглашујућ, да се ппх муслиманки и предсједшмса, Гајрет јс имао једну од око иоловица Гајретових ор^нпзација налази na селу, те најбогатијих томбола, које je Теслић видио, a нарочнто у да со н лрема томе најбоље види, кдко je ндсја Гајретова ручним радовнма. дубоког корјена ухватила баш међу најширим муслиманДва излога овдашњих трговаца г. г. Илије Цврпћа и ским слојевима. Љубомлра Cmuiha били су препуни ручпих радова. Полосал je пгго може рећи, да ja Гајрет данас no броју Мплостивој гђи Нинковић и милостивој гђи Вољевац омладиле, коју школује, издржава и оспособљава за саирс- Мјесни одбор Гајрета изриче и овиме своју н&рочиту захмелн живот, пајјаче друпггво у пашој Крал>еви1Ш, a да се je влллост. Мора се колстатовати, да сс овај пут у даваљу гомболс подигао na овако завидну виспну, .-Јаглуга je евпх Гајретових радника и прнјатеља како у прошлости, TaJto и у са- поред браће других вјероиоповијести парочпто пстакоше и датп.ости, a нарочига je заолуга за то данашњег предојед- гвп овдашњи муслнмали, почам од првог до задљег и иајсиплштва Гловног Одбора. 1>омашнијег, сем једпог једппог случаја, na чему пи Мјеспи У данашњем тешком стању Гајрет лздржаје око 700 одбор пзразује своју хвалу и признање. омладинаца н омладлнки у својим домовима, и on je једин-i Захваљујемо се такођер и дароваоцима томболе еа страовијстла тачка у данашњици нас муслимана. пе: г. г. Адолфу Ваје.у, власпику штампарије пл Зсннце, Захваљује свим присутним na шгогобројпом одзиву, a који нам посла око 35 предмета за томболу, Мирку Дивјаку. нарочито се захваљује Главном Одбору, који изасла свога власнику ауто-гараже из Бања Луке, Аропу Салому, златапредставпика, да ову забаву с.војпм присуством увелича. ру из Baiba Луке, X. Копчићу, кљижару пз Сарајева, М. Захваљује ешш члаиовлма, чланицама и пријатељима Фетахагићу, шум. чиновпкку пз Блатпицс, И. Еилшшћу, учиГајрста, који га потаомогоше, да би ова забава што боље тељу из Комушине, те некодицнни Тсшплпа. међу којим успјела, a парочиту своју захвалиост изрпчс сунругн ври- нарочито г. г. Хасапу Мпџићу, дпреастору, A. Мујичићу, трједног и агилног Гајретова одборлика милостивој гђи Јапки говцу, 0. Јусуфовнћу, замјенику среоког начелнпкл, Драги Нилковић, која иије жалила ип труда нп времсна у раду Тапасићу, трговцу, X. Херићу, грунтовничару, X. Кахвићу, еудском чин., Гвиди Фихтперу, апотекару, као u гвпм остаoito нриирема за оиу забаву. • Захвал>ује сс свим ио(;јстиоцима, itao и дароваоцима лнм. Нарочгогу захвалност лугујемо и мил. гђама: Мркал., багато томболе и бифеа, тс све нрисутне поалравл>а са доВајић, Фериз 1 '>еговић и Козомарић, те гђицама: Малић, Мибродошлицом. HaiKou овога je на cneonhe задовољство музика 25. п. лошевпћ, Капнџнћ и Вајрактарбвић, које се заузсше за распука из Тузле одсвирала опер<-ку фаитазију од Зајца »Ни- вродају бпфса, a такођср се аахвал,ујемо и г. Јаш Ое.кели-у, кола Шубић Зрии.ски«. "P,lB- намјештенпку, који нам много поможе око дакориса1Сао 3. тачка лзведсн јс комад »Знмски капут«, шаљива н»а кино-сале. пгра у јсдном чину, a који су изпсли са нравом умјетношћу Нока je свнма хвала и лризнање. Гајретова забава у Теслићу Члан Гајрета свјестан je члан своје заједнице �Tcueib његову, иного жељеном дому, a тиме се у исто вр|1М( даје најјаснији доиаз да je идеја Гајрета наишла на добар прнјем и разумаваше, a уједно ое вај« " једна нова подпога и јана гаранција sa успешаи рад и у »удукности. Београд. ски Гајрет je јучерашње чедо, он je твн почео да живи, а рођен je у оно бурно враме иза Ослобој>ен,а, иад ct лоче„„ радити на свима пољима у циљу да се створи од нашег народа једна идејна, јединственеа и јака целина. Са политичким уједињењем нису се могли избрисати из душе нашег народа, који je веновима био политички noцелан, супротни назори о држави и нацији, који су ометали његово духовно јединство. Да би се отнлониле ове сметње, требало je радити не само на политичко-економском зближавању разних делова нашег народа, него je такођер требало посветити и особиту пажњу културном и националном зближавању. Требало je данле створити од више културних смерница, од више националних тенденција једну заједничку народну културу и једну националну свест. i на Срница срп. кафеџија и иекар уписао се аа добро твора Гајрета, са свотом од 1000 Дин. СВЕЧАНО ПОЛАГАЊЕ КАМЕНА ТЕМЕЉЦА ДОМА БЕОГРАДСКОГ ГАЈРЕТА »ОСМАН ЂИКИЋ« У БЕОГРАДУ У недељу, 14. np. месеца у 10 сати прс лсдна нз нзјсвечанији начин и у з присуствовање великог броја одличника из Београда и унутраш њ ости, освећен je тем еа дома Београдског Гајрета »Осман Ђикић«. Свечаност je почела довом г. Абдуселама Џумхура, вишег војног свештенина и благајнииа Гајрета, која у целости гласи: сви х »Нека je слава и хвала Теби, о Бож е наш, Створитељу свијетова, господару васионе и хранитељу свсга што живи! Бож е наш, Теби се једином захваљујемо на свим благодатима, којим а нас обасипаш . Теби који си јединствен у свом знању, моћи и величини, ми подижемо на овом мјесту руке и мслимо Te, о Створитељ у наш, да обаслеш својим благословом темеље овог дома и да у чи н иш да он буде paсадник свега оног ш то je добро, лијепо и иориснс за нашу заједницу и народ. Милостиви Боже, заш тити и обаспи својом милости нашег нг.јвећег добротвора, иашег уззиш еног Краља Алеисандра I., н аш у узви ш е ну раљ ицу Марију, нашег Престоланасљ едника Петра и цио Краљевски Дом«. После ове молитве. г. Хасан Ребац, директор вануфа у Скопљ у, прочитао je ову повељу; Васпитање народа, a особито омладине прздстављало je свакако најмоћније средство у остварењу овог идсала. Само овај велики идеал није се могао нити може лостићи одједном. За његово остварење потребно je уложити доста времена и труда и радити no нарочитом плану и методу, који су прикладни за менталитет појединих делова нашег народа. Овоме раду на културно-националном лрепороду, морала се посветити особита пажња нашој браћи исламске вере, јер овај изразито чисти расни део нашег народа остао je услед разних околности и политичких прилика као отсечен и изолован од осталих својих суграђана. Требало их je, дакле, прилравити за заједничку сарадњу и васпитати их да се осећају као јсдно нераздвојно национално тело са својом брзћом других вера. Ово je било тешко изводити због версне осетљивости нзше браће исламсне вере, јер све идеје које би долазиле од стране њихових суграђана других вера, остале би углавном без успеха код широких муслиманских слојева. Потребно je, дгкле, било створити у њиховој средини један кадар идеалних и спремних радника, ноји he као пионири радити на културно-националном васпитању и подизању муслиманског друштва. У првом реду требало je почети са омладинои. Муслиманску омладину требало je оспособити за овај рад и зггрејати ća идеју културног и националног јединства. Ованео Егспитање могло се најлаише и најбоље постићи у нашем културном и политичком центру, у Београду, нашој национално пренаљеној и јуначкој Престоници. Евс, управо ове чињенице створиле су одлун у код једне групе нгш их националних раднина и патриота да у Београду оснују једно друштво са циљем да омогуће васпитање и образовање муслиманске омладине на Ун и ве рзитету и другим стручним школама у наш ој Престоници. Њ и хов а намера наишла je на одзив и у септембру 1923. основан je Београдски Гпјрет »Осман Ђииић«. »У Београду, лрестолници Краљевине Југослааије, 14. ју н а 1931. године (no хиџри 22. Мухарема 1350. године) за време срећне владавине Њ. В. Краља Александра I. КараЦорђевића, Велииог Добротвора Гајретг, уд-рен je 14. јуиа Да се ова еелика идеја могла остварити захвалност припада родољубивим грађанима чијом помоКу могаше се идеја Гајрета остеарити. 1931. r. темел овога дома у коме he се омлгдина ислзмсие вере васпитавати у л>убави ća свог Краља, свој југославенсни иарод, у пож ртвовању sa отаџбину и осећању дужнос ти и сгесности у сваном послу, номе се буде посветила«. Глјрет je отпочео свој рад са 20 питомаца, a дамгс eeh издржава више од 100 питомаца и питомица. Гајрет je за 7 i одина свога опстанна успео да ш колује преио 70 питомаца и питомица, иоји ceh сви антивно раде на вг.спитању нашег муслиманског света«. Повељ у je узидао у темеље дома прсдседник Гајрета г. Ђ урађ Јосиповић, генерал у пензији, иоји je том приликом одрж ао овај говор: »Данас je сигурно најсвечанији дан у ж ивоту Београдсног Гајрета »Осман Ђииић« јер се данас свечано полаже 362 З&тим изнсси потешноће с нојим се морало друштво борити оио смештавања својих питомаца у станове, који у највише случајева нису одговарали потребама једног ђачког дома. �Затим г. Јосиф овић наставља: »Овај fce дом носити име Османа Ђикића, нашег велииог ку л ту р н о г р адн ик а и националног борца, у иоме ће Гајретова ом ладина имати светао узор и леп пример у свом П оздрапне Г јш ђ н о г д е п е ш е п р е т с је д н и к у о д 5 о р а Г а јр е т а Бијељина: Чланови Гајрета у Бијел.ини одржавчјући свој;.' редоину годишњу скупштину поздравл>ају Главни одГ»->р a преко љега нарочито Вас i;ao претсједника и вођу културно-просвјетног ii|»orpeca нашег елемента уз једнодушне жеље да и надаље устрајете на том добром путу динб. Једном речи, овај ће дом престављати једно велико и на челу нашег Гајрета, јер слмо у Вашој личносги народно дело, одакле ће сигурно потицати много добро за Подриње гледа сигурног кормилара нашег културнонаш о п ш ти народни идеал и наше национално јединсгво«. просвјетног бЈк)да те Вам кличемо живили. — ПретсједПосле тога се г. председник поновно захвализ спима ник скупштине: Мухамед Прељубовић. при сутни м и оним који помогоше подизање овог дома, a Бос. Градишка: Са Гајperone годишље скупштинс поздравнарочито претседнику и целом одбору београдскг Општине. љамо свог претседника молећи Овевишњег Bora да Ва<; Ha заврш е тку ове лепе свечаности отпевао je хор пипоживи дуго година на дику и поно« нас свију окунтомаца и питомица држ авну хим ну на велико задовпљ иво штинара.. свих присутних. Бихаћ: Извршујући једнодушап закључак годишње скупСвечаности су присуствовали: Реис-ул-улема Маглајштине Мјесног одбора са повјереницима Гајрета среза лић, изасланин Њ . В. Краља г. Чедоиир Поповић пуковнин, блхаћког свесрдно Вао поздравллмо као свога претизасланик Претседника Владе, изаслници М инисгра Ппосједника и културно-просвјетног и иационалног вођу са свете, Социјалне Политике, Београдске О пш тине и т. д. Зажељои да рдржлте у започетом раду на препороду тим делегати др у ш тв а св. Саве, Црвеног Крста, Кола Срп. исламског дела нашега народа, — Претсједник: Осмаи Сестара и многи одличници, као и цео Одбор Гајрета и њеГеџић. гови питомци и питомице. Брчко: Са овогодишње главне скуппггале овдашњег Мјееног Дом се подиже на у гл у Далматинске и Велбуш не уг.иодбора ГајрСта поздрављамо Вас Господине претоједниче це no пројекту инж. r. Богдана Несторовића, a кош таће око u молимо Свемогућег да Вам поднјели дуг живот н че3,000.000 динара. Биће готов до 1. новембра a имаће два оделичну истрајност у Ватем •културно-лроовјетиом раду. љења у која he ce моћи да смести око 200 питомаца и пиВјерујте и ми ћемо Вас свесрдно помагати. Живио u томица на цело издржавање. -----здрав нам био. Претсједншс: Сулејман Хаџиаллјагић. Фоча: Испред сакупљених члалова са годишње скуплгтлне Х а јр у д и н Б ујук ал и ћ, студ. шаљомо Вам налпе поздраве да нам дуго пожпвите иа корпст u налредак нал1ег Гајрета. — Претсједлик : Хасић. Јг;јце: Члаловл Гајрета «а даЈшлње скулштине лоздрављмју овога *претсједника m живио. — Претсједиик: Капегановић. Љубушки: Чланови Гајрета оакулљеди на главној скулштпнп свјесни пепроцјељивлх заслуга учнњених за на-ш Гајрет поздрављају евог уваженог претсједлика r. Дра. Лвду Хаеаибеговића. т;ојн му дају леограничепо новјерење са молбом п жељом да и ладаље водп лаш Гајрет и муслимане њиховом кЈлтурном прогресу. Претсједнпк: Алија Орман. Мостар: Члановл и пријатељи Гајрета оиупљени на годишњој скупштини Мјееног одбора високо цијенећи Baaie веллке заслуге за наш Гајрст, поздралљају Вас. Мјеспн одбор. Рогатица: Са годншњс окупштиие лоздраиљамо свог врпједлог вођу оа жељом да узмогне јога дуто радити за №Ш1 дични Гајрет. Прстсједиик Мјеоног одбора: Ахмет Пашлћ. Плевље: Са годншње скуплтше Мееног Гајреговог одбора у Плевљу наша je на1>очита дужност да Вас господиле претседннче најсрдачкије по:вдравимо захвал.ујући Вам на пожртвовном раду. опробаног и неумрлот борца и вође Гајрета. Са. одулгевљењем клнчемо жлвео. Прегседник екупштине: Саит Сурулиз. Пријепоље: Чланови Месног одбора у Пријепољу са редовле годилгње скуплшгне ноздрављају свој Главли одбор на челу са претседником и неуморним Гајретовлм радником г. Др. Хасанбеговићем. Претседник: Хасан Ханпћ. Тузла: Са велпког Гајретова теферича, који су прпредллл Мјесни одбори Сребреника и Шлионице данао у Шпионицп пепред огромлог броја члалова и посјетлоца ове 'Гомбола за Гајретову забаву одржану дне 6 -VI 1931 прве наше лрнредбе поздрављамо Вас као неуморног u у Теслићу ж ивоту и раду. Овај ће дом бити к ул тур ни центар, поакле he долазити дирентиве за рад, и сигурно средство помоћу кога ће се о држ авати веза између генерација Гајретове омла- 363 �ti Од Гајретова ллтамца г. Краика Мехвда из Маглаја, иаји je крајем one ша. године завршв Геомеирску школу, нримили омо слијсдећу захвалиицу. »Главном Одбору Гајрета у Оарајеву. lipe нар дана завршно сам пауке на геоматрском отееку Државне техничке средње иисолс у Београду, те хитам, да изразим Гајрсту најдубљу захвалност, што ми je помогао да се школујем и школу завршим. Обећајем Гајрету да ћу блти увек достојаи пажље. коју мп je указнвао у току мога школовања те да ћу и ja паотојатп својим радом да се бар донеклс одужим Гајрету за његову вслику ппжњу и помоћ, око мога школован.а. У Ма г л а ј у, 15. јуна 1931. Крзић Мехмед, дштломирапи геометар.« Предсеитк месног одбора Гајрета у Високом Г. Хамдија Тахмишчија и секретар Г. Џевдет Хоџић са нитомцима Гајрета, a ђацима Држ. Стр. Кож. школе у Високом дпчиог вођу Гајрета. са још млого искрених и топлих жеља желимо још да Вас и надаље видимо много година на челу Гајрета. — За приређивачки одбор^ Хаспћ Абдулах, Ибрахимовпћ Мсхмед, Слањаикић Џулага, Суљкановић Мустафа. Автовац: Са данашње годигаље скупштинс одбора Гајрета у Автовцу чланови лруштва једиодугано Вас поздрављају и молимо Вас дА се и ići ел,сдећем пзбору прнмите чагти прсгсвдншса Главног ОдГ>ој»а Аајрета, услед чега ЈЗлм у будуће јодпогласно чланотт и одбор изјављују пуно rio-, иерење и шаљемо 'најЛшне поздраве. Киичемо живио. Иопред окупштпие^р сјДбора: претсвдаик: Ариф Хасапбеговић. Приједор: УчеснЛЦи Гајретове годшпње скушптине у Приједору срдачно и топло поздрављају Глашш одбор, a иарочнто уважеиог прет^једпика г. Дра. [хашгбеговнћа, изразујући му најдгЛљу хвалу и призпање. Претсјсдпик: Др. Хајровић! Бањ алука: Мсгни одбор Г^.јрста у Бањалуцн еа своје седнпце поздравља днчпог вођу Гајрта. Иретгедикк; Курбоговић. »Ових дана завршио сам студије на београдеком универзитету као плтомац београдоког Гајрета »Осман 'Викић«. Ради тога сматрам за. своју дужност, да се овом приликом захвалтш управном одбору споменутог друштва, који чи ie, за време мога школоваља, поклтњао особиту пажњу. ’ Благодарећи томе успео сам да на време дипломиргм. Б е о r,p i}д, 27. јуна 1931. Хајрудин A. Ђурик, дипл. студ. филозофије«. З а х Јв а лн о с т Г а јр е т у Од дооадаљег Гајротова питомца г. Бссима. Коркута, : чсоји je недавно завршпо студпјо на теолошком факултсту i у Џами-ул-Азхару у Каиру, прнмио je Гљшн.и одбор пиемо овог садржаја: Томбола за Гајретову забаву одржану дне 6 -VI 1931 у Теслићу Цијељеном Главном одбору друштва »ГАЈРЕТ« Сарајево. ГТрије четирн године подијелио ми je Гајрет отипсндију, да наставим теолошке студије ua универзитету Ел- • Азхар у Каиру. Сада, каде сам се иовратио у домонину, ! осјећам се дужним, да нашем вриједном Гајрету изразим ј евоју веливу благодарпост, што ме je кроз пуне четири iro- ; дине издашно потпомагао, да завршим студије. Цијснсћи пожртвовани рад нашег културног друштва • Лајрет на проовјетном и скономском подизању исламског дијела нашега иарода, не могу a да и опом приликом не ј иотакнем Гајретову заслугу, што шаље и потпомалсе наше : ђалсе ua теолошке етудијс у Каиро, како би нашсм ислам- ; еком елемонту и у том прапду користили. ^ Изволпте прнмнти изјмд мога одличног штоваља и д.убоку захвалиост! Бесим Кориут, в. р. 364 Мјеспи одбор Гајретп у Гацку, 24 јупа 1031 �P o s je d n ic im a a g r a r n ih o b lig a e ij a Jugoslavenska P riv red n a za d ru g a i štedionica , s o i ) » Sarajevu, C ukovića ulica broj 5 I kat isDlaćuie sve dospjele kupone a g rarn ih obligaeija n a svoioi blagajni za vrijem e uredovnih časova. Daje predujm ove u m jesečnim ratam a na ku­ pone agrarnih obligaeija tak o d a svaki vlasnik papira može sebi osigurati stalni m jesečni prihod. Istodobno se stav lja do znanja vlasnicima ag rar­ n ih obligaeija, da Jugoštediona d aje sve informacije u pogledu prodaje zaloga i uopšte korisne upotrebe agrarnih, obligaeija. Ove se inform acije daju u samoj direkciji za­ voda besplatno. D lr e k c lfa J u g o s la v e n s k e p rivred n e z a d r u g e i š t e d io n ic e ^ Sarafevo. j SV A K I M U S LIM A N TREBA DA KUPUJE jt I j samo I !I GAJRETOV I c io iiP ip iR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a jr e t ” 9OOOOOOOOOOOOOO0OOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO Papirnica Hamdija Kopči; Sarajevo, Strosmajerova — Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala -OOOOOOOOOOOOOOOOOOOO oooooooooooooooooooo Narudžbe: Tvornica cigarpapira S. D. ALKALAl. Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu Oglašujte u „GAIRETU” ш т а м п а р и за : ИЗРЛЋУЈЕ НАЈБОЉЕ CBE ШТДМПДРСКЕ ПОСЛОВЕ УЗ КУЛДНТНЕ ЦИЈЕНЕ С Л А ГА К И С ТР О ЈЕ В И С ТЕР ЕО ТИ П Н 1А РОТАЦКО НМ СТРСЈ ClliKOGRAFIJA: IZ B A C U J E K L IŠ E J E U JE D N O J I V IŠ E BOJA 3 E D IN A N A JU D U N A Š E K R A L J E V IN E knjigovežnica: POVEZUJE KNJIGE 0 0 r MAJIUKSUZNIJE �Temeljna glavnica 4 0 ,0 0 0 .0 0 0 '- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju llllllllllllllllllllllllllllllllllllllll!lllllllllll!llllllll!№ općine grada Sarajeva g n m r r - n r - »— t - t t - i « — т - т — ч, -i — ч -~ »— r I Bosanska Industrijalna i j Trgovačka Banka d. d. ] Sarajevo, Sfrosmajerova ulica br. 12 J Potpuno uplaćena dionička glavnica D i n 2©yJ00.000* — Rezervni fond D in Z A L A G A O N IC U koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. IIIIIIIIItllllllllllllllHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII Dr. Omer Bahtijarević dugogodišnji liječnik Drž. Bolnice, operater i spe­ cijalista za operativne bo­ lesti, asistent chirurškog odelenja Državne Bolnice 7,500-000-lilHI Prima u l o š k e na štednju, vrši d o ­ znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća Ordinira od 1-3 p o slije podne Interurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split I u Aleksandrovoj ulici br. 45 ^BSllsiSlES§iBSglSZaEZelEž!gH§Za^§10ES§]Q@SIES§]EZel@2eitES§ll§ZelES§l@g§iE2el^ Banka Gajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital Oin 40,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'i se bavi svim u bankovnu struku spadaJućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupllarno siguran. Osniva, organlzuje 1 rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva 1 podu­ pire razne kulturne i humanitarne ustanove. Od čiste dobiti daje б°/о Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a j r e t ”. Sve doznake u domovini 1 Inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže 1najkulantnije. Uloške uka­ maćuje najpovoljnije 1isplaćuje iste u svako doba � https://kolekcije.nub.ba/files/original/1f15c05b1b938a10d27165a03e53eceb.pdf b43d738fadca6849aa4cba767dd757fa PDF Text Text ГЛАСНКК КУЛТУРНО-ПРОСВЈЕТНОГ ДРУШТВА ГАЈРЕТ С А Д Р Ж A J: Уредништво: З а К раљ а и О таџбин у З а п и с н и к XXV р е д о в н е гл авне г о д и ш њ е скупш тине друш тва Гајрет, о д р ж а н е 12 јула 1931 г о д . у С ар ајеву 2 7 _____ir. Ш та каж у други о Г ајретовој скупш тини Бесим Коркут: Елџам и*ул-А зхар у ГАЈРЕТОВ ГЛАСННК О дговор Њ ег. В еличанства К раљ а н а поздравну депешу О дговор П ретседиика Краљ . Владе П оздравне деп еш е Г ајретовој главној годиш њ ој скупш тини: и Гаика, Автовца, Приједора, Теслића, Цазина, Дубровника : Вишеграда К онцерат Гајретова п јевач ког друш тва у М остару Годишња скупш тина Гајретова пјев. друш тва у М остару • З ахв ал а Гајрету Натјечај за чиновника у Г ајретовој канцеларији Натјечај з а пријем питомаца-ица у Г ајретове конвикте и за подјел стипендије у 1931/32 год. ^ 16 ЈУЛИ САРАЈЕВО 1931 И з д а Ј е Г л а в н и о д б о р Г а јр е т а у С а р а је в у БРОЈ 14-15 �OSlašujte u listu »GAJRET« »Gajret« je najrašireniji časopis medu muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da zadovolji što širi krug svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih lirmi vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno vršili bi i svoju patriotsku i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali u listu »Gajret«. Jugoslavenska Privredna ■v Z a d ru g a i Š te d io n ic a z. s. o. j. u SARAJEVU i 1Y i Bavi se-svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Organizuje i potpomaže razne privredne zadruge. — Po­ djeljuje zajmove uz povoljne uslove i prima uloške na štednju uz otkazni rok i bez otkaza uz najpovoljniji ka­ matnjak. — Podjeljuje zajmove na 6°/o agrarne obligacije u neograničenim iznosima uz vrlo povoljne uslove. U red o v n i č a s o v i o d 8-12 i o d 2 i'p o d o 6 č a so v a . Prostorije Jugoslavenske Privredne Zadruge i Štedionice (Jugoštedione) nalaze se u Cukovića ulica br. 9 I kat. Telefon broj 39 Brzojavi: JUGOŠTEDIONA 10% č is t e d o b iti d aje u kulturne i p r o sv je tn e sv rh e. Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друштва за културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je за нашу Отаџбину 100 динара на годину, a за све остале земље преко граннце 200 динара. Ђац* добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Х ам ид Н унић Власник друштво „Гајрет“. — Одговорни уредник: Хамид Кукић — За штампарију „Босанска Попгга‘ одговара Јосип Енгл. �ГОД. XII ГАЈРЕТ C d p a ј o n o , 16 Ј ул а 1931 Њ егово В ели чан ство К р а љ Ј у г о с л а в и је АЛЕКСДНДАР I БР. 14-15 �З а К р а љ а и Отаџбину Г а /р ет о п а С к у п ш т и н а ^ велика М а н и ф е с т а ц и ја Мушки Гајретов конвикт у Сарајеву био je у недјељу (12. о. мј.) сав у знаку једне крупне свечаности, манифестације која je крунисала једно велико дјело и нагласила успјех Гајрета на свима пољима његова културнога, националног, привредног и хуманог дјеловања. Двадесетпета редовна годишња скупштина није била само илод нашег рада у минулој ранијој години; није она била само оно што се подразумијева под скупштином, т. ј. саопштавање извјештаја и осталог што се сматра већ уобичајеним на једној годишњој скупштини; и није, најзад, она била једна процедура, саобразна правилима друштва. Не! Последња Гајретова скупштина у ствари je била једна импозантна и спонтана, одушевљена и речита манифестација Гајретове идеологије, којом су веК захваћени и најшири слојеви муслиманског живља у нашој Краљевини. To je била манифестација снаге и дисциплине, озбиљности и трезвености, елана и воље за рад, сигурног стремљења из успјеха у успјех, до триумфа, потпуног и несумњивог. ОсврКући се на лањску нашу редовну годишњу скупштину, уредништво „Гајрета" je, на овом мјесту, објавило следеће: „Импозантна скупштина од 180 делегата показала je снагу Гајретова корјена у нашем народу; показала je како je дубоко продрла Гајретова идеја у наше слојеве". Овогодишњој скупштини приступило je преко 250 делегата, тумача рада и жеља Гајретових присташ а'из око 90 мјеста са територија на коме Гајрет са успјехом ради. Taj број je у ствари био је д н а д у ш а и је д н а и д еја, је д н а в и т ал н о с т и је д н а сп о н т а н о с т , је д н а д и сц и п л и н а и је д н о о д у ш е в љ е њ е ; о в а ц и ја и о г р о м а н п о к л и ч : З а К р а љ а и О т а џ б и н у ! једна мисао била je заједничка цијелом скупу: све што Гајрет ради, то je диктат националне свијести, постулат воље да се културним подизањем и васпитањем народа учини све што чини добро Краљу и Отаџбини. Стога je ту мисао одлично и сугестивно окарактерисао неуморни и заслужни претсједник Главног одбора г. Др. Авдо ХасанбеговиК, кад je у поздравном говору подвукао и нагласио ове ријечи: „6. јануар 1929. донио je Гајрету љепше дане, донио му јејо ш шире п ољ ерада; уклонио му je многе и многе препреке. Од тога дана Гајрет je, једним великим замахом, почео д а п р е л а з и и з је д н о г о б и ч н о г ђ а ч к о г д р у ш т ва у јед ан в е л и к и п о к р е т у чи тав о м с в о м е е л ем ен ту ". Урнебесан аплауз којим су поздрављене ове ријечи нашег претсједника очевидно je увјерао да су сви присутни делегати о с је т и л и оно што je претсједник друштва у искреном заносу н а г л а с и о . To о с је ћ а њ е , заједнично цијелој скупштини, мјеродавније je од свега осталога; ono je мјеродавно за тачност тврдње: да je ова Гајретова скупштина у својој битности и у своме карактеру, психози, била једна нео* чекивана и спонтана манифестација, надахнута девизом: За Краља, за народ и Отаџбину! Тежаци и грађани, мануелни и интелектуални радници, муалими и илмија, село и град, — све класе и сталежи, све мисли и сва осјећања која су се нашла на једном терену, дисциплиновани су једном идејом, одуховљени једном идеологијом! To je општи утисак који je свако од присутних понио са ове скупштине; тај утисак je најбоље јамство да ће ова скупштина као манифестација новој радној години дати нове импулсе и нови елан, нову вољу и енергију, нову пожртвовност и виталност у раду за Гајрет, a преко њега у раду за народ, за Краља и Отаџбину. 25 редовна скупштина Гајрета била je сва у знаку опште радости и општег одушевљења ради триумфа једног крупног р а д а ; она je била огледало једнодушности и дисциплине, трезвеног дискутовања и сагласности у доношењу закључака и одређивању смјерница даљнег рада. О на je била објављење коначне побједе Гајрета и његове пуне афирмације у свима слојевима нашег народа. Ta побједа je близу, врло близу: на страх врагам! 366 �Покровитељ ГаЈрета Њег. Краљ. Вис. Престолонаследник ПЕТАР �Зап и сн и к X X V р е д о в н е г л а - в н е годишње скупштнне д р у ш т в а Г а јр ет а одржане 12 јула 1931 године у просторијама Гајретова мушког конвикта у Сарајеву. Скупштини присуствују, према верификационом исказу, делегати мјесних одбора и повјереништава Гајрета из слиједећих мјеста : Бос. Градишке, Орахове (Бос. Градишка), Вишеграда, Бијељине, Љубушког, Бужима (срез Бос. Крупа), Призрена, Шабца, Дервенте, Бос. Кобаша (Бос. Крупа), Рогатице, Горажде (Чајниче), Мравињца (Чајниче), Згош ће (Високо), Сребренице, Зворника, Острожца (Цазин), Жепча, Цазина, Маглаја, Мостара, Билеће, Зенице, Ластве (Требиње), Сјетлине (Рогатица), Стомачића, Плевља, Урошевца (Неродим), Џивара (Требиње), Домановића (Столац), Бихаћа, Тур. Јањара (Бијељина), Челића (Брчко), Коњица, Струмице, Сарајева, Невесиња, Которског (Дервента), Озрена (Сарајево), Олово (КлаДањЈ, Сјенице, Д обоја (Тешањ), Брчког, ГаЦка, Радовља (Високо), Тузле, Бањалуке, Грачанице, Завидовића (Жепче), Оџака (Дервента),, Травника.Т^отор Вароши, Гор. Зенице (Зеница), Стоца, Локава (Столац), Касаповића (Травник), Ливна, Фоче, Бијелог Поља, Требиња, Фојнице к. К., Високог, Вареша (Високо), Острожца (Кон>иц), Пријепоља, Власенице, Градачца (Жен. одбор), Бихаћа (Жен. одбор), Пурачића (Тузла), Лукавца (Тузла), Кладња, Живинице (Тузла), Чапљине (Столац), Креке (Тузла), Илијаша (Сарајево), Зелиње Горње (Градачац), Теслића (Тешањ), Тешња и Модрича. Скупштину отвара у 9 сати.прије подне Претсједник Главног одбора Гајрета г. Др. Авдо Хасанбеговић, следећим говором : Господине Изасланиче Њ . В. Краља, Ваша Преузвишености, поштована господо и драга браћо ! Наш узвишени Владар (бурни поклици: Живио Краљ!), који сваком згодом излева благодати на ово наше друш тво и који стално прати његов рад, који водећи рачуна о читавом народу, његову добру и напретку, води рачуна и о нашем Гајрету, благоволео je и данас указати Своју високу Владарску пажњу овом скупу и нашем раду, na je изаслао Свога изасланика на нашу скупштину у особи санитетског бригадног генерала г. Др. Светозара Андрића. (Поклици: Живио!) Ja верујем, да ћу погодити вруће и топле жеље свих Вас, a преко свих Вас Гајретових радника и читавог нашег елемента, ако најискреније заблагодарим на овој високој пажњи нашем Уз- 368 вишеном Владару, и ако прве мисли, прве осеhaje са овога нашега величанственога збора упутим Ономе, који делује на свима пољима народног и државног живота неуморно и даноноћно. (Поклици: Тако je, Живио Краљ!) Зато ћу са Вашим благоволењем прочитати и упутити данас поздравну депешу нашем Узвишеном Владару, која гласи: Његовом Величанству АЛЕКСАНДРУ ПРВОМ КРАЉУ ЈУГОСЛАВИЈЕ Б е о г р a д. Гајрет данашњим даном сретно завршује још једну епохалну годину свог културног и националног рада, благословеног очинском љубављу Bafrier Величанства, инспирисаног нашом непоколебљивом синовском оданошћу и верношћу a крунисаног величанственим успесима и народним признањем, na са пуно наде збијених редова и прекаљених срдаца уз свога Краља ступа у нову годЈЈну рада тежих задатака јачим замахом и ширих размјера за Краља и Отаџбину. Гајретова главна скупштина народних делегата из свих крајева Отаџбине, која се у овом моменту одржаје јединствен je израз љубави спрам Узвишеног Краља и нашег Покровитеља и миљеника Његовог Височанства Престолонасљедника Петра, јединствен je израз спонтаног одушевљења сљевеног у буран и трајан поклик: Да живи Отац велике нам Отаџбине! Највернији синови Узвишеног Прег.тоља Гајретови чланови обдарени милошћу и очинском љубављу свога Краља, ентузиазмом среће поздрављају Ваше Величанство и следе велике и мудре интенције. Претседник Гајретове скупштине: Др. Авдо Хасанбеговић. (Читање депеше пропратили су сви присутни стојећи уз бурне поклике: Живио Краљ! Живио Краљевски дом!) Господо, са Вашим благоволењем ja ћу упутити поздравну депеш у са овога збора и Претседнику Краљ. Владе, Армијском Ђенералу г. Петру Живковићу (Бурни поклици: Живио!), a преко њега и читавој Краљ. Влади. Упутићемо депешу генералу г. Живковићу, као првом сараднику нашег узвишеног Владара и човеку, који je примио на себе тешку дужност, да изведе велико �Делегати на Гајретовој год иш њ ој скупштини са Главним о д б о р о м и претседником г. Д ром Х а са н б егови ћем дело, замишљено о д стране нашег узвишеног Краља, да изведе велико дело на препороду нашег народа, наше Отаџбине и наше Државе: Господину Петру Живковићу, Претседнику Краљевске Владе, Почасном Ађутанту Његова Величанства Краља, Армиском Генералу Б е о г р a д. Гајретови чланови свих крајева наше Отаџбине преко данашње главне скупштине поздрављају Вас, Господине Претседниче пуним срцем искрености и следе Ваш пример верности спрам Узвишеног Краља и љубави спрам велике Отаџбине. Оснажени Вашим геслом све за Краља и Отаџбину ступају у нову годину културног и националног рада са још јачим замахом и прекаљеним срцима кличући: да живи Краљ и Отаџбина!, Да живи Краљевска Влада! Претседник Гајретове скупштине: Др. Авдо Хасанбеговић. Дозволите, господо и браћо, да поздравимо нашег одличног пријатеља, нашег одличног старатеља Министра Просвете г. Божу Максимовића и његова изасланика на данашњој скупштини начелника Просветног оделења Kp. Банске управе г. Ђоку Ковачевића: Господину Б ожидару Максимовићу, Министру Просвете Б е о г р a д. Одушевљено манифестујући узвишене интенције Његова Величанства Краља чланови Гајрета свих крајева наше Отаџбине преко својих многобројних делегата са данашње Гајретове скупштине најсрдачније Вас поздрављају, желећи да будући рад Гајрета подупре Ваша настојања на културном подизању и просвећивању нашег народа. Претседник Гајретове скупштине: Др. Авдо Хасанбеговић. 369 �Господо и браћо, драго ми je, да на овом Гајретовом величанственом збору, на овој великој и јакој манифестацији за Краља и Отаџбину могу да поздравим Врховног старешину наше вере, Преузвишенога Г. Реис-Ул-Улему Маглајлића. (Бурни поклици: Живио Хаџи Реис Еф.!) Поздрављајући њега, поздрављам у исто време и присутне и најближе његове сараднике, изражавајући задовољство, да су изволели посетити овај збор, да виде што ради Гајрет, колико ради и како су збијени редови Гајретови. Ja Вас уверавам, да ће Гајретови радници и у будуће да настану, чувајући велике моралне квалитете своје узвишене вере, да настану на раду и иду даље правцем, којим су досад ишли. Уверавам Вас, да he Гајретови радници и у будуће свим својим силама пожртвовно и бескомпромисно, да следе нашег Првоступника Њ . В. Краља, у Његовим високим интенцијама за Н арод и Отаџбину. (Тако je!) Наше братско друштво Београдски Гајрет >Осман Ђикић« изаслало je свога изасланика у особи г. Др. Мехмеда Беговића. Ja имам част, да га поздравим најсрдачније. (Живео!) Наша штампа, локална, београдска и загребачка, чини увек услуге, као отаџбеничка штампа свим здравим покретима у народу, na и Гајрету. Ja je поздрављам, a преко присутних поздрављам њихове колеге и молим их само једно: да прате Гајретов рад и у будуће као и досада, правилно и објективно, јер ће нам на тај начин најбоље помоћи и чинити услуге нашем великом раду. (Живела штампа!) Господо! Ha нашој скупштини налази се изасланик власти г. Милош Билбија. Ja га поздрављам. (Живио!) Драга браћо! Тешко je подвлачити велике засдуге за народно добро, које чини Гајрет. Тешко je подвлачити ову велику манифестацију, која je бјелодана свима и свакоме. Гајрет, како Г. Бан Дринске бановине, који je увек no- . В а ц Ј е свима познато, у прошлости je имао тешказивао велико разумевање за наш рад и пре ких часова у свом раду, али благодарећи тому, него je дош ао у -о в у наш у-средину, a и после, што je радио предано и искрено на народном шаље Вам поздраве и моли да' га се извине што добру, могао je да гази и уклања са пута све није могао лично да присуствује овом скупу, јер тешке перипетије. Најбољи доказ колико je Гајсе не oceha добро и није могао, да напусти собе. рет успео^јесу велики његови успеси, јесу велике (Живио Бан!) скупштине у народу, велики зборови у народу, Чини нам част и задовољ ство, i a као круна свега тога, господо и браћо, јесте да поздравимо у нашој средини нашег прекаова данашња велика манифестација, коју сачиљеног и одличног војсковођу Команданта II. Арњавају изасланици и делегати из свих крајева мије, Армијског ђенерала г. Емила Белића. наше драге Отаџбине. лал11 (Живио!) Према томе господо, констатујем да je ова Наш давнашњи пријатељ, сарадник и помаскупштина, сазвана на основу чл. 59. друштвегач, помоћник команданта Армије, дивизијски ђсних правила, правовремено заказана и објављена. нерал г. Јован Јовановић показао je и овом приHa скупштини je, браћо, присутно 247 делегата ликом колико му je стало д о Гајрета и д о Гајиз 86 места, na je скупштина према томе, a на ретова рада, na je изволео да посети лично овај основу чл. 61 и 62 друштвених правила способна наш збор. (Живио!) да отпочне са радом и да доноси правоваљане закључке. Ha основу изложенога, отварам са среГосподо, нарочито ћу у име своје, у име Вас ћом ову XXV. редовну главну годиш њу скупсвих и у име свих наших радника на територију штину друштва Гајрета, и предлажем за верифина којем делују, у име прошлости, садашњости каторе гг. Хајрудинбега Капетановића и Јусуфи будућности, да поздравим данас на нашем бега Пашића. (Прима се.) скупу претставнике наше посестриме — наше Просвете (Живила!), која je и у прошлости и у Отварајући ову скупштину улазимо, како садашњости деловала руку под руку са Гајретом, рекох у XXV. годишњицу Гајретовог активног a ако Бог да и у будућности тако ће бити, јер рада. Ви ћете из данашњег извештаја видети косу нас везале исте потребе, исте невоље, исте лико je и што je учинио Гајрет у прошлој години сузе и исти плач. и ja о том извештају не желим да говорим. АпеПоздрављајући њеног уваженог претседника лирам једино на Вас, да будете строги и праг. Др. Саву ЈБубибратића и остале изасланике и ведне судије, према ономе што ћете данас чути чланове Главног одбора Просвете, ja овај дан, из извештаја о раду у прошлој години. овај час нарочито подвлачим за могућност рада Гајрет je, браћо, чинио о д свог постанка до између свих добронамерних друштава, a народанас све да помогне свом елементу. У том раду, чито између Просвете и Гајрета. Живели! (Бурни на том путу наилазио je често пута на трње, али поклици: Живела Просвета!) се његови идеолози и његови радници нису ни- 370 �када заустављали, уклањали су с пута трње, да би могли ићи напред, да помогну свом заосталом народу. Година 1918., која je донела читавом нашем народу Ослобођење и Уједињење, донела je благодати и Гајрету, односно његовсм раду. Гајрет je тада отпочео да ради у истом оном правцу, у истом оном духу и идеологији као што je радио и под тешким временима, под бившом туђинском управом. Не желим да инкриминирам, али морам да истакнем, да je и од тада било запрека, да je било људи, који су било свесно било несвесно чинили замерке Гајрету. Гајрет, свестан своје велике дужности за народ и Отаџбину није се зауставио. Ишао je напред, уверен да ће — као што je ево данас — једног дана збити своје редове, испунити све празнине и моћи јавно и отворено да манифестује да je савладао многе и многе потешкоће. Господо и пријатељи! У Гајретову раду има још један велики датум. 6 Јануара 1929 донео* му je још лепше дане, донео му je jonf шире поље рада, уклонио му је^бш многе и многе препреке, и Гајрет je од тога истор^јскбг дана почео великим замахом, да прелази из једног обичног ђачког друштва у један велики покрет у читавом свом елементу и у читавом cffoMC народу. (Бурни поклици: Живио претсеДник! Тако je!) Ma да je то тако, Гајрет ипак није савладао све потешкоће. Јављају се ту и тамо перипетије, које покушавају издалека, јер не могу и не смеју отворено и фронтално, покушавају често пута да унесу забуну у Гајретове редове. (Доље с њима!) Међутим, господо, Гајретови су редови данас тако чврсти и збијени (Живио ГЈретседник!), да не могу у њега више да баркају они, који су хтели на тај начин, да ометају Гајрет у његовом великом патриотском раду. (Тако je!) И ова данашња скупштина наша, браћо и пријатељи, показује ништа друго него једну велику, јаку, одушевљену, искрену и бескомпромисну манифестацију. (Тако je!) Има појединаца може бити, који би желели, да на оваковом збору, да на оваковом скупу виде, навикнути из прошлости, no коју демонстрацију. Међутим, ова данашња величанствена скупштина значи, да je Гајрет успио са својим радом. Ja Вам рекох, господо и браћо, да Вам о извештају нећу да говорим, јер ће Вам то учинити други чланови Главног одбора, али хоћу да скренем пажњу Вама свима господо и браћо, да као што je Гајрет и његова идеја велика, висока, озбиљна и трезвена, тако исто треба и наш рад да буде озбиљан, да буде верна слика наше идеологије, да буде верна слика наших снага и да будете свесни онога, што хоћете. (Тако je!) Нас у раду воде велике интенције нашег Узвишеног Владара и ми смо спремни, да под условом највећих жртава следимо те Његове велике интенције. Нама у овом раду путоказ je наша идеологија, наш национални програм; нас у овом нашем раду вежу наша правила, која су за нас закон и тешко ономе. који се огреши о та правила. (Тако je! Живио Претседник!) Браћо и господо! Како видите, на данашњем нашем величанственом скупу поред претставника наше узвишене Илмије, поред претставника наше интелигенције, поред претставника нашег грађанства, како ,на данашњем скупу, тако и уопће међу нашим раденицима налази се гро, већина нашег здравог, озбиљног и свесног тежачког света. To je доказ, браћо, да je Гајрет са својим здравим радом зашао у наш тежачки свет, јер хоће и жели да му помогне. И данашње и досадашње Гајретове акције, које су предузимане са тешким жртвама, то јасно доказују. Гајрет je свестан тога зашто то чини, јер снагу наше нације, снагу наше pače, снагу нашега народа сачињава наш тежак. (Тако je!) Тим правцем, господо и браћо, Гајрет ће да настави. Гајрет ће данас да Вам поднесе извештај о прошлогодишњем свом раду, који ће наставити и у будуће, a све то за добро Краља и Отаџбине. (Живио Краљ!) Господо и браћо, после овог наша je велика дужност, да се из пијетета сетимо оних, који су према Гајрету били увек доброчинитељи и који су у свим моментима помагали ra. Треба, да се сетимо и умрлих наших пријатеља и чланова. (Поклици: Слава им!) Неумитна смрт отела je нашој нацији, нашој Отаџбини једног великог човека, великог војсковођу, великог народног борца и великог Гајретовог доброчинитеља. Недавно je неумитна смрт отела из наше средине Армијског ђенерала, почасног ађутанта Њ. В. Краља, Министра Војске и Морнарице Стевана Хаџића. (Сви устају и кличу: Слава ђенералу Хаџићу!). Губитком тога великога човека, исто толико колико je изгубила наша нација и Отаџбина, изгубио je и наш Гајрет; јер пок. Стеван Хаџић нас je разумео као и сви велики људи наше Отаџбине. Разумео je што нам je потребно и према томе упућивао je свој рад лрема Гајрету. (Слава му!) Позивам секретара г. Кукића, да прочита имена и осталих умрлих наших чланова и пријатеља. 371 �у границама Шеријата и исламске традиције. (Тако je!) Не можемо се враћати уназад, нити смемо стајати на једном месту непомични, али не смемо правити ни наглих скокова у своме замаху. Умереност je сваком послу најбоља, те je требамо строгом одмереношћу и савесношћу и примењивати. Зато апелујем на Вас, господо световна интелигенцијо, као и на све припаднике исламске верске заједнице, да својим радом искрено, предано и пожртвовно учине све, да заједничким радом ударимо најчвршће и најсолидније темеље нашој бољ ој будућности, јер ћемо једино тако бити, како добри муслимани, тако и добри грађани ове наше миле Државе. Зато, г. Претседниче и славна скупштино, стављам Вам на срце, да проведете колаборацију интелигенције и Илмије и у Гајрету као што je то учињено недавно и у Вакуфу, a зато je најбоља прилика и моменат баш данашња главна скупГ. Претседник: Господо и браћо, молим штина. Вас, да саслушате нашег преузвишећог Реис-Ул- ' У жељи, да овај наш рад буде окруњен успеУлему г. Маглајлића. сима и Божјим тевфиком завршујем са: »Еселаму Алејкум!« (Скупштина поздравља г. Реис-УлГ. Реис-Ул:Ул,ема Маглајлић: Улему, који затим са својом пратњом напушта Господине Краљев изасланиче, nopitoilH iT roскупштину. сподо и браћо, мене особито весели, што присуствујем овом величанбтвеном скупу нашега ГајреГ. Претседник: Господо, настављамо скупта. Позиву сам се врло радо одазвао. Најлепше штину: се захваљујем на лепим и срдачним речима г. Претседника ^олећи Свевишњег Аллаха, да рад II ТАЧКА ДНЕВНОГ РЕДА JE ИЗВЕШТАЈ ове скупштине окр^ни најбољим резултатима. ТАЈНИКА. Господо, д ух велике љубави и ^правичности (Живио тајник!) Тајник г. Х а м и д К у к и ћ : Њ . В. Краља, који лебди над целим народом и Господо, Главни одбор Гајрета разаслао je на који упућује свакога на добар и користан правац, 8 дана пре скупштине извештај о раду у прошлој даје нам снаге и окрепе, a у мени побуђују вегодини. Да не бисмо дуљили, ja мислим да не чилике наде и одуш евљењ е значајне Њ егове речи, там тај извештај (Гласови: сви смо га прочитакао порука муслиманима, које ми je благоизволео ли!) Дозволите ипак да се у најкраћим потезима изрећи: осврнем на прошлогодишњи рад Гајрета. Гајре»Кажите, господине Реис-Ултов рад у прошлој години, у првом реду састоУлемо, муслиманима, да сам јао се je из проширења и јачања друштвених орим ja највећи пријатељ и заганизација. Друштвене организације напредују из штитник!« дана у дан и проширују се и продубљ ује у нај(Бурни и дуготрајни поклици: Живео Њ. В. ширим слојевима народа. Ове године имали смо Краљ!) 24 нова одбора и 77 повереништава, тако да данас Гајрет има 154 одбора и 190 повереништава Поносећи се овим речима сретни смо, што (Живео Гајрет!). Међу овим одборим а и повереуживамо моћну заштиту свога узвишеног Владара и спремни смо вазда пуним срцеу верности ништвима имамо 16 женских одбора и 9 повереи оданости послужити Краљу и Отаџбини. (Бурништава. Две трећине Гајретових организација, ни поклици: Тако je! Ж ивео Краљ!). Краљу и господо, данас се налази на селу. У Гајретовим Отаџбини послужићемо такођер ако се нађемо на редовима налазе се данас, поред интелигенције и скупу уједињени заједничким циљевима и удруилмије, и осталих грађана и наши тежаци. Сви жени заједничким снагама, да порадимо за опће они данас раде подједнаком љубављу за наш Гајдобро и напредак Исламске верске заједнице (Тарет и за добро муслиманског. дела нашег народа. ко je!). Рад у том правцу треба, да буде испуњен Поред тога рада на проширењу и јачању органисавременим потребама! (Тако je!) И да се креће зација, Гајрет je радио на просвећивању одраслих Г. Кукић секретар чита имена умрлих чланова и пријатеља, којима скупштина кличе: Аллах рахметиле! Бичевић Суљо из Орахова, Жунић Салих, Имшировић Фадила, Муратага Ћилимовић сви из Тузле. Накичевић Абдулах из Кораја, Бурзић Зариф из Бужима, Хрњић Суљага из Јајца, Миловановић Тодор из Вишеграда, Вујић Љубомир и Бекић Миралем из Бањалуке, Софтић Абдулкадир и Ћејван Мехмед-Алија, оба из Бос. Градишке, Драче Зејна из Мостара, Ређић Медан, Алибеговић Сулејман и Куленовић Махмут из Котор Вароши, Бербовић Вехбија, Кратовац Мухарем и Борисављевић Марија из Нове Вароши, Бајрам Шериф, Саит Фуад и Шуајб Ејуб из Призрена, Диздар Хасанага из Велике, Поробић Мухаремага из Дервенте, Захировић М ухамед еф. из Бихаћа, Куртагић Алија из Власенице, те Мешановић Мехмед еф из Босанског Кобаша. 372 �у најширим народним слојевима, на привредном придизању народа и на школовању и оспособљавању наше омладине за живот. У погледу просвећивања широкКХ слојева Гајрет je предузимао акције већег замаха. T okom прошлог Рамазана одржавана су популарна Гајретова предавања. Свима Вама je врло добро познато како су та предавања успела. Она су одржавана у 286 места, a слушало их je од 30 до 40.000 слушалаца. Ми сматрамо та предавања једним од најважнијих Гајретових успеха од Ослобођења на овамо. Поред тога, Гајрет je радио успешно и на сузбијању аналфабетизма и одржао je 43 те* чаја, кроз која je прошло 2013 полазника. Гајретовом иницијативом основани су и домаћички течајеви, нарочито на селу. Да помогне нашег тежака, Гајрет je недавно отворио први свој велики задружни течај, у који je примл>ено око 100 наших вредних тежака, имама, муалима и других пријатеља и сарадника Гајрета (Живио Гајрет!). To je почетак Гајретовог привреднвг рада, замишљеног још пре једнога деценија, a о ком се je расправљало ^на Гајретовом Конгресу прије 3 године, приликом прославе Гајретове 25годишњице. кад су донешене и резолуције nef' овој ствари. Уверени смо. да ћете поздравити и одобрити овај рад Гајрета: {Тако je!). По свршетку овог течаја Главни одбор Гајрета израдиће нарочити програм свог будућег систематског привредног рада у народу. " . Гајрет je радио и на изобразби и на усавршавању шегртског подмлатка. Kpq3 Гајретов Шегртски Дом прошло je о. г. 70 питомаца; затим преко установа, које се баве потпомагањем шегрта и смештавањем на занате и трговину смештено 55 питомаца изван Гајретовог Шегртског Дома. Уз то, Гајрет има у кожарској школи у Високом 12 питомаца са no 400 Дин. месечно стипендије. У Новом Пазару делује Гајретова ћилимска ткаоница, у којој се налази на изучавању заната 60 ученица. Д о сада je свршило ову школу 20 ученица, које већ саме привређују за своју егзистенцију. Познато Вам je, да je у Сарајеву пре 5 година основана Задруга Кола Српских Сестара и Гајрета, која врло добро напредује. Показала се тенденција и у другим местима, да Гајретови женски одбори ступе у колаборацију са Колом Српских Сестара и да заједнички оснивају сличне установе У Варешу, заузимањем Гајретова одбора, смештено je 8 питомаца, који изучавају занате. Наши одбори и повереници радили су и ове године на оснивању задружних течајева и задруга разних типова. У погледу школовања омладине Гајрет je данас најјаче друштво у Краљевини. Кроз Гајретове интернате прошло je 543 питомца-ица. Ове roдине било je 94 стипендиста и 44, који су примали потпоре, тако да je Гајрет потпомогао прошле године 683 ђака. Наши питомци крајем школске године показали су одличне успехе, 14 их je прошло са одличним успехом, 57 са врло добрим, 298 са добрим, са поправком из 1 предмета 13, a из 2 десет ученика. Свега je тотално пало 6 питомаца. Претседник: Има ли ко, да говори no тајничком извештају? Г. Мурат Синанагић, делегат из Рогатице, директор Грађанске школе: Високо поштована господо! Приликом извештаја тајника о раду, слободан сам да узмем реч и да са неколико речи споменем нешто о запаженом раду у npoвинцији Главног одбора Гајрета. Како видимо, Главни одбор Гајрета получио je један епохалан успех на челу са својим дичним претседником г. Др. Авдом Хасанбеговићем. (Бурно: Живио Др. Хасанбеговић!) Kao делегат из провинције констатујем то, и мени je врло драго да наш драги Гајрет продуљује свој оал на ч.чвођењу свога плана^на придизању културном и економском, a нарочито придизању нашег тежака, — наше снаге. Хоћу нешто да кажем о Гајретовим популарним предавањима, која je Главни одбор зимус разаслао no читавој Краљевини и која су имала да нас упознају са нашом прошлошћу, којом се можемо дичити, са културном историјом и са питањима из хигијене, соколства, нашег светог Ислама и т. д. Тим предавањима присуствовало je на хиљаде слушалаца и пријатеља, a то je један огромни успех овогодишњег Главног одбора, који, браћо, треба да подвучемо ми Гајретови радници из провинције. Друга ствар, за коју бих рекао да je још од веће важности и замашитости, то je отварање Гајретовог великог привредно-задружног течаја, који je баш сада у току и који ће завршити крајем овога месеца. To je једна грандиозна идеја, која ће, ван сваке сумње, донети најлепше резултате. Ja имам дотицаја са питомцима овога курса и могу да кажем, да сам код-њ их већ запазио лепих успеха. Ту се учи задругарство, и то све на практичан и лако схватљив начин. Учи се задружно књигововдство и администрација, практична математика, хигијена. Ван програма курса, a иницијативом Главног одбора, одржаће се и неколико популарних предавања, сличних оним предавањима што смо их добили оштампане од Главног одбора Гајрета, да их прочитамо нашим људима у провинцији. Зато сам ja и узео реч, јер хоћу, скоро бих рекао испред целе провинције, и ако зато немам 373 �пуномоћи, да честитам овогодишњем Главном одбору на извођењу ових лепих идеја (Поклици: Тако je!) Ми дугујемо Главном одбору захвалност, a хвала je празна плаћа. Али треба да констатујемо, да смо ми опазили тај рад, да нам je врло симпатичан и да ће нас и даље одушевљавати у раду наше провинције. Лањске године предложио je један делегат из провинције, да се наш дични претседник и вођа г. Др. Авдо Хасанбеговић изабере за почасног члана, али je он то одбио, мотивишући то тиме, да су сви Гајретови радници, na и они у најзабитнијем нашем селу почасни чланови, јер je њихов посао частан, na зато Hehv. да предлажем, да господина Претседника изаберемо почасним чланом, јер би он то одбио, али ja предлажем, да се Главном одбору, a нарочито нашем драгом Претседнику г. Др. Хасанбеговићу, испред свих нас даде писмена захвалност. (Поклици: Тако je, живио! Тако je!) Уверавам нашег драгог Претсредника, да ћемо ићи његовим стопама; његов рад и његове идеје лебдиће нам увек предс о»Лша и уверавамо га да нас у раду за Гајрет неће раставити од њега ни вод< ватра, ни ишта на свету. (Tai je! Живио Претседник!). Претседник £. Др. Хасанбеговић: У име Главног одбора Гајрета и у своје лично име благодарим на овим лепим речима, али морам да нагласим, да ja не могу да.примим предлог, који сте Ви прихватили. Одбијам то да ми се изражава писмена благодарност. Ова данашња манифестација за мене je највећа захвалност и задовољ ство за рад Главног одбора. (Живио Претседник! Тако je!) Напредак Гајрета, добро нашег народа, добро Краља и Отаџбине највеће je задовољ ство, писмено и усмено за Гајрет и Гајретове раднике. Без икакове похвале, без икакових писмених изјава радићу као војник у Гајрету док ме тече. (Бурни и дуготрајни поклици: Живио Председник г. Др. Хасанбеговић!) Председник: Жели ли још ко да говори? Г. Мулалић Мустафа: Поштована господо! Имам на срцу да проговорим две три речи. Само бих да у неколико надопуним мог предговорника. Кад сам примио задњи 6poi »Гајретас. који изгледа као читава књига збијеним текстом и при- 374 казује нам билансу рада, мене je као личност и као пријатеља Гајрета фасцинирао. Био сам одушевљен читајући те ретке, јер сам видио да Гајрет није више једно стереотипно друштво, него један жив, велик и јак национални покрет у нашему елементу. Читајући задњи број »Гајрета«, ja сам и нехотице помислио на прошли рад Гајрета и прошле прилике нашег елемента и сравнио са данашњим радом и данашњим приликама. Питао сам се: како je баш у данашњим приликама Гајрет узео баш оваковог замаха и зашто није имао оваковога замаха онда, кад смо чамили у ропству; зашто није имао таковог замаха тада, кад je он био врло потребан. Дош ао сам д о убеђења, да прилике нису дириговале овакав рад, него да je тај замах уследио ради тога, јер je на челу Гајрета тако јак дух, такав један велики ауторитет, који je могао нас и Ha­ rne идеје скупити у једну целину, који je тако јак и моћан, да може да крчи трновити пут будућности нашег елемента, то je наш уважени и дични претседник г. Др. Хасанбеговић. X I УЖивиб Др. Хасанбеговић!). Ja сам један о д делегата из провинци је и молим г. Претседника да веpyje, да ja као и сви остали делегати доносим о му један ocehaj захвалности у својим срцима на данашњу скупштину. Захвалност то није довол>но. Ми доносимо још јачи ocehaj, a то je верност наша њему, г. Др. Хасанбеговићу. Ja најсвечаније изјављујем, да Др. Хасанбеговића ни под какаковим приликама нећемо оставити, јер нас он води најсигурнијим путем, и то путем за Краља и Отаџбину. Ja сам уверен, да сам говорио сада не само испред себе и све провинције, него и испред свих Вас. (Тако je!). Молим Вас, да у знак да je то истина, сви кликнемо: да живи наш драги Претседник г. Др. Хасанбеговић. (Бурни поклици: Живио Председник г. Др. Хасанбеговић!). Претседник: Жели ли још ко да говори о тајничком извештају? Илијас Добарџић: Ja сам данас у свом животу најсретнији, јер ми се пружила згода, да као Ваш бивши питомац и као делегат из Санџака, где je никла прва српска држава, зажелим Вам сретан дан. Доносећи Вам поздраве из нашег Санџака, који je у данима тешких ускушења и где je између муслимана и православних владао лом, констатујем, да се je то свршило све тако сретно, див- �но и племенито. и то посретством нашег Гајрета. Доносећи Вам поздраве, доносим Вам и поруку, да нас не заборавите и да оно, што je Гајрет био пре 25 година, ми смо то и сада. Ми смо у тешком почетку, те нам je потребна помоћ Гајрета, као насушни хлеб. Помоћ Гајрета и сада je велика и осетљива, али рачунајући на добро срце Гајретових радника, понаособ на добре намере г. Претседника Дра Хасанбеговића, a увиђајући наше тешке прилике ja се надам, да нас нећете заборавити и да ћете нас још обилније помоћи. Говорећи ово, желим да из мојих речи видите, да сам претставник омладине, која he смело, јуначки и храбно , да греди дивним и дичним путем, којим je пошао Гајрет. Доносећи Вам поруке од Санџаклија, доносим Вам и ову мисао. Они су ми рекли: Гајрет треба да буде светло и лучоноша у народу и да тим путем греди. Поверење, које ми гајимо у Гајрету je велико и оно je управо наша једина утеха у нашим тешким просветним приликама. Наш пресветли Реис-Ул-Улема изразио je своју жељу, да се буде у,ш т о приснијргј вези и сарадњи са световном интелигенцијом у раду за Гајрет. Ja подвлачим жалосну констатацију, a та je: да наша илмија најмање пома-Же. Она^шта више одмаже. Ja то мислим с&мо' за наше место. Ja сам далеко од тога да вређам илмију, али констатујем да je то само код нас у Санџаку и подвлачим, да тако не би смело дл буде. Њени заштитници не би смели такођер тако да раде. Они треба да их упуте како треба да раде за Гајрет, јер Гајрет je светло, Гајрет je лучоноша, Гајрет мора да победи! Претседник: Жели ли још ко да говори? Г. Хаџиомерспахић: Ja бих желео, да напоавим једну примедбу на успех у интернатима. Кад je г. секретар говорио, онда се аплаудирало. По мом скромном мишљењу извештај г. Кукића није потпун, na бих молио г. Кукића, да нам реферише о томе колико je ђака било искључено tokom го дине из интерната, ради неуспеха у науци. Било je врло радикалног одабирања. — Хтео сам, да приметим још једну ствар, која није ушла у извештај. Може бити je то изостављено омашком, a то није било ни у усменом извештају, na би желео, да се бар нешто мало о тој ствари каже. У Београду je ту скоро обављено свечано устоличење Реис-Ул-Улеме Краљевине Југославије. Кратко време иза тога одржана je у Београду још једна велика наша свечаност. To je свечаност полагања камена темељца студентском Дому Београдског Гајрета >Осман Ђикић«. О томе у извештају није поменута ни једна реч, na то je држим ома- шка. Говорено je о манифестацијама у провинцији, чију вредност ja не могу да оспоравам, али те манифестације не могу да се упореде са оним манифестацијама у Престоници, о којима нисам чуо ни једне речи ни у писменом ни у усменом извештају. Toj свечаности присуствовали су сви меродавни фактори. Ha њој je био изасланик Њ. В. Краља. Дош ао je лично и Хаџи Реис еф., изасланик Претседника Владе, појединих Министарстава и многих друштава из Београда и провинције, али чини ми се, да je учињена омашка, јер није на тој свечаности био заступљен нико од Главног одбора Гајрета из Сарајева. Истина, Главни одбор Гајрета ту свечаност je писмено поздравио. Ja се добро сјећам, да у то време у Сарајеву није било никакове манифестације, као ни у провинцији, na je неко .могао доћи. Кад се чине трошкови и издаци за разне друге манифестације, no мом М1Јшљењу'могао се je учинити и издатак за долазак на ову свечаност, тако да се не би проносиле верзије о„неЈ£рј дисхармонији између ова два крила: Београдског и овог Гајрета, a мени се чини, да постоји једна дисхармонија између ова два крила и питам, да ли се то може изгладити? Je ш '^аљда^Плавни одбор неко старије крило? Ja *ш слим, да би требалр уклонити дисхармонију iko она постоји. Претседник г. Др. Хасанбеговић: Дозволите ми, господо, да одговорим на речи предговорника. Београдски Гајрет >Осман Ђикић« и Гајрет у Сарзјеву су два потпуно самостална друштва. Јесу пријатељска, јесу заједничка no циљевима и идеологији, али су потпуно самостална и аутономна два друштва, која дјелују самостално, која се финансирају самостално и која имају, ако хоћете, и своја засебна територија. — У Гајретовом извештају, кога данас подносимо скупштини, ми износимо биланс рада овога Гајрета у Сарајеву, о раду на његовој територији, na према томе не може господин предговорник да замера, што у овом билансу нисмо подвлачили ствари, које се нису дешавале у компетенцији овога Гајрета. — Друго je из темеља нетачна ствар, да овај Гајрет није посветио пажње нашем великом датуму, устоличењу нашег врховног верског поглавара, тако и полагању камена темел>ца Студентског дома београдског Гајрета »Османа Ђикића«. Господин предговорник he се ваљда сетити, да je Гајрет посветио — и то мојом личном иницијативом — нарочиту бригу и нарочиту пажњу, да се на тај велики значајни дан, кад се под Владом и управом у овој нашој Отаџбини нашег узвишеног Владара одигравао значајан акт устоличења Преузвишеног г. Реис-Ул-Улеме, упутио позив односно одаслао поруку свима: — што већи број Гајретових радника на окуп у Београд! (Тако je!) Го- 375 �сподо, било je најмање 90% Гајретових радника тада у Београду. Није пропустио ни Главни одбор да не оде са својим већим бројем чланова на тај дан у Београд и да увеличч rv значајну и крупну верску манифестацију. Што ja нисам могао да одем, није моја грешка. Не да нисам хтео, него нисам могао, био сам службом спречен. Господо, што није поднешено у извештају о пурифицирању ђака, о том ће Вам говорити тајник. Полагање камена темељца не спада у биланс овога рада, али ни то није остало с наше стране незапажено. У оном моменту, кад je полаган темељ Студентском дому, ja нисам био чак ни у Са* рајеву, него на одмору, и то далеко о д Сарајева, a остали чланови који су били тада у Сарајеву, били су заокупљени радом ове скупштине и радом у провинцији. Н езгодно je то, што господин хоће да истакне, као да то може да значи, да постоји неки јаз између београдског и нашег Гајрета. Што се нас тиче, a колико знам, што се тиче и радника у Београдском Гајрету, нема никакока јаза ни подвојености. Радимо једни и други за добро нашега народа, да га подигнемо и ојачамо нашу интелигенцију; радимо једни и други за добро Краља и Отаџбине. (Тако je!) Ja сам, кад сам био у Б еограду no својој дужности, неколико дана био у сталном контакту и вези са Гајретовим радницима у Београду. Присуствовао сам шта више и њиховим редовним седницама, здоговарао се с њима о раду њиховом и нашем. Сусретали смо се и здоговарали заједнички и братски, како рекох и о нашем и о њиховом раду. Што се тиче манифестација у провинцији дозволиће мој предговорник, да их je било врло лепих и врло добр о посећених и да je рад Гајрета у провинцији узео великога маха, a то доказује и данашња скупштина. Мало cv неукусне алузије, ради путних трошкова и дневница. Има Гајретових радника у Главном одбору, који раде већ no 10 д о 12 година и који су путовали у Гајретовим стварима у многа места и ишли специјално no Гајретовим питањима у разне крајеве, a да нису никад ни покушали да то искористе и да из Гајретове благајне узм у ма и једну пару. Нећу да говорим о овој неукусној алузији из разлога, што ми можемо да тражимо моралне жртве о д појединаца, али ми не можемо да тражимо и финансијске жртве о д оних, који то не могу да поднесу. A ko к о не може да потегне из свог цепа, ред je да му се ти ефективни трошкови нздокнаде. 376 (Тако je!) To je, што сзм имао да подвучем, a што се других ствари тичс, препуштам их г. тајнику. Тајник г. Кукић: Ja сам приказао коначни успех друштвених питомаца какав je био крг.јем школске године. Нисам износио нити сматрам да je то пропуст, што нисам навео у извештају да су ђаци били пурифицирани како у школама тако и у конвиктима у току I. и II. тромесечја. И код свих других друштава која се баве помагањем школске омладине било je таквих пурифицирања, где се je поступало строжије него код нас. Мислим ту на интернате. Према томе, нама се не може замерити што смо отстрзнили ђаке, који не показују успјеха, јер то чине и школе и друштва. (Тако je!) Г. Хусејнбег Капетановић из Оџака: Немам много да говорим о извештају, само сам опуномрћен о д модричког Гајретова одбора, да замолим Главни одбор да посвети више пажње префектима и префектицама у конвиктима, како ови поступају са ђацима. За сав остали рад Гајретов ja се захваљујем Главном одбору. Само мислим, да би се требало више пазити на префекте. Родитељима треба да се јави кад један ђак треба да буде истеран из интерната и да се наведу разлози заш то излази један ђак. Г. Реџеб Хајровић, шер. судија из Зворника: Господо и браћо! Ми муслимани ове смо године будним okom пратили рад Вакуфско-Меарифског Већа и његова управног одбора. Ja као претставник Вакуфског поверенства у Зворнику и као делегат неколико хиљада Гајретових чланова прочитао сам у извештају вакуфског управног одбора један неумесан закључак, a тај je: да je управни одбор дош ао до закључка, да je нама непотребна Шеријатска гчмназија у Сарајеву. Председник: To не спада на предмет, јер ми сада расправљамо о извештају тајника. Г. Др. Хидајет Куленовић, судија из Травника: Сарајевски Гајрет додуш е je подупро акцију »Османа Ђикића«, a то су учинили и сви остали његови одбори и чланови Гајрета, као што смо то и ми у Травнику учини"и. Истина, ми смо два самостална друштва, али смо на истој линији и међу нама треба да буде споразума и сарадње, na макар били финансијално и територијално раздвојени. To je гледе примедбе г. професора Омерспахића. Само бих молио, да се у Гајретовим конвиктима посвети већа пажња верском узгоју; особито, да буду на управи конвиката људи, који ће пазити на верски узгој, јер видите, ми Гајретови радници често ударамо на отпор, na би требало да својим противницима отмемо две адуте из ру- �ку. Кад дођемо у село, да нам Гајретови протићници не би могли нешто предбацити што се тога тиче, нарочито мислим гледе женских питомица. Ja мислим да се Гајретови питомци-це треба да упишу у Коло трезвене младежи и да буду сви трезвењаци. Исто тако Главни одбор Гајрета треба да узме у своје руке иницијативу, да све Гајретове приредбе у Краљевини буду »сухе«. Гајрет треба да у народ продире са здравим идејама. Он то и чини са 90% добро, na не треба нам ни тих 10% приређивања »мокрих« забава. Г. Др. Мехмед Беговић: Kao делегат Београдског Гајрета у првом реду осећам особиту дужност и част, да поздравим ову нашу велику манифестацију и да се захвалим господину претседнику на поздраву. Ja можда не бих био ни говорио, да није пала овде реч, да посто.ји нека дисхармонија између Београдског и Сарајевског Гајрета. Ja ћу проговорити неколико речи и мислим да ћу моћи да бацим довољно светла на ово питање, да се после нашег разилажења не би понели утисци, да београдски и сарајевски Гајрет ради један против другога. Господин Претседник je рекао, да су то два самостална друштва no својој организацији_цпо својим сретствима, али и ако су самостална у том пот, гледу, она су заједничк;а no својој идеји и идеологији. Она заступају исту идеју, и боре се за културни и економски препород нас Муслимана. Она желе да муслимане оспособе и приведу у заједничку сарадњу са осталом нашом браћом без разлике вере и сталежа. Ja мислим да je била неумесна она примедба, која се овде истакла, да постоји између ова два друштва дисхармонија. (Тако je! живио, живио, живио!). Сарајевски Гајрет има свој делокруг рада. Он одгаја у главном средњошколску омладину, али сарајевски Гајрет није могао својим сретствима, да одгаја универзитетску омладину. To je нама било потребно. У оно време док није постојао Београдски Гајрет наша омладина, која je матурирала, већином није могла да иде на даље студије. У колико je и ишла на београдске факултете, морала je да ради. Од студената, који су могли да раде и зарађују, једино су правници. Тако смо створили велик кадер правника, a нама je требало више медицинара и филозофа. Ови нису могли да студирају зато, јер нису имали довољно средстава, na нису могли да раде. Ту дужност помагања студената преузео je на себе Београдски Гајрет »Осман Ђикић«. Према томе, ми смо само продуљили рад сарајевског Гајрета и на тај начин ми će идејно употпуњујемо. Нама je главна идеја и цил> да т д и м о једнодушно у народу. Г. A. Омерсофтић: Ja ћу узети реч, као бивши трећи питомац Београдског Гајрета. Г. Омерспахић, мој бивши колега, био je један о д најагилнијих и скупио je највише прилога за наш Дом у Београду и то са територија бивше Босне и Херцеговине. Ja жалим да мој предговорник г. Др. Беговић није подвукао, да je баш г. Омерспахић један од оних, који je скупио највише прилога. Ja мислим да je г. Омерспахић хтео да напомене само то, што нико није био о д Главног одбора код освећења камена темељца и да би се то могло евентуално криво тумачити код народа, јер народ све површно гледа и ми млађи, који улазимо у ,н арод, знамо, шта нам се често пута приговара. Рекох, народ гледа површно и њему треба отворити очи. Народ ако не види г. Др. Хасанбеговића у Београду, мисли већ да постоји подвојеност-између београдског и сарајевског Гајрета. To je и руководило г. Омерспахића да каже оно што je рекао. Ми као представници и бивши питомци Београдског Гајрета знамо колико "je за^нас радио баш Главни одбор у Сарајеву. Главни одбор V -Сјфајеву препоручивао je сваку нашу молбу, наша заједничка сарадња се показала и приликом купљења прилога. Сваки месни одбор коме сам се обраћао, пружио ми je братску руку и речено ми je, да они схваћају велику вредност студентског дома у Београду. Јер, кад имамо ту палачу, ми смо осигурани. Лакше се je већ хранити. Студент узме инструкцију и некако се извлачи. Али je 'главно имати кров над главом. Ja молим, да се речи г. Омерспахића схвате у доброј намери. Г. Претседник: Мислим, да je довољна дискусија no овој ствари, na да je завршимо. (Тако je!) Има ли још ко шта да рекне на овај тајников извештај? Г. Аликалфић: Г. тајник није узео у штампани извештај успех I. и II. тромесечја. Ja знам, да je у једном интернату пурифицирано 17 ђака на I. и II. тромесечју. To значи 17 ђака бацити на улицу и створити о д њих пролетере. Да се то у будуће не догоди ja сам мишљења, да апелујем, да се код пријема узима у обзир само квалификација, односно сведоџба и имовно стање, a да се манемо других обзира. Онда ће се мимоићи пурификације. У једном интернату искључено je 17 ђака, a у свима ja мислим да их има преко 150. Имам да приметим тајничком извештају, да није изнесен резултат успеха у школи концем године, него нам je то само овде усмено реферисао. Зато молим, да се у будућем извештају стави и резултат на концу године. 377 �Претседник г. Др. Хасанбеговић: Гајрет располаже са скромним средствима, a мора да издржава што већи број омладине. Гајрет je добио 1400 молби и, разуме се, од тога изабере толико, колико може да издржава. Грех би било држати оне, који неће и не могу да уче и о д којих нема користи ни Гајрет ни породица ни елеменат на рачун оних, који хоће да уче. Ja Вас могу уверити, да je Главном одбору то било једно о д највећих питања и ми га нисмо преко кољена преломили. Ради тога питања ми смо одржали 6 д о 7 седница. Дали смо ствар специјалној комисији, састављеној од наставника и средњошколских професора и молили их, да у свом предлогу буду обазриви и да проуче све моменте код примања ђака тако, да их касније не би морали отстрањивати. Што се тиче апела г. Аликалфића, ja га поздрављам, али у исто време му одговарам, да je он требао, да апелира и на одборе и на поверенике, да они буду објективнији у своји.м предлозима при достављању молба за поделу места у интернатима. Ви ћете данас чути један предлог Главног одбора, његово начелно становиште, K o ­ je треба да заузм е и РлавнП одбор и одбори и повереници у ствари примања ученика, како треба да се примају ученици и у коју школу. У исто време апелирам ца њих, да[воДе рачуна о нашим средствима и могућностима примања питомаиа и да у својим предлозима буду објективни. У ко ј лико они такови буду, ja Вас уверавам, да ће се Главни одбор рукдјзодити њиховим предлозима. Тајник г. Кукић: Одговорићу г. Аликалфићу заш то у штампани извештај нису ушли коначни успеси наших питомаца-ица. To je било временски и технички немогуће, јер je извештај послан у штампу пре, него ли смо добили о д школских дирекција извештаје о напретку наших питомаца у науци. Д а би данашња скупштина била обавештена о успеху питомаца, сматрао сам за потребно, да о томе усмено известим скупштину. (Тако je!) Г. Ћамилбег Дрнда: Ja као изасланик Плевља хоћу најпре да захвалим г. Претседнику Главног одбора, као и осталим члановима, што су показали нарочиту пажњу за Санџак. Међутим тврдим, да je Санџак толико изостао иза Босне да се то описати не може. У погледу интерната ja бих молио г. Претседника Главног одбора, да буде према нама блажи, него што то предлажу поједини делегати. Верујте да у нас 90% света, и самих родитеља настоје да не спремају своје деце у школу и да они још нису дознали, што je то школа, што je то просвета. Ми смо тражили да нам се отвори један женски интернат путем предлога, (Претседник: Биће говора о Вашем предло- 378 г у ) Што се тиче мушког интерната, ми прије ниCMC имали ни 10 ђака у школи. Ja као наставннк гимназије имао сам свега три ђака иза Ослобођења. Ja сам настојао, да их се што више упише како би се у њих пробудио што више национални ocehaj. Нисам могао успети. Кад се je отворио Гајретов интернат у Плевљу и кад су муслимани увидели да и наша деца могу учити, онда су се почели уписивати. Данае их има у гимназији близу стотине. Г. Хамид Беговић, из Гор. Зелиње: Пошто знам да сам из Дубоког Потока овде сЗм, то би хтео да и ja неколико речи кажем. Молио бих да ее ако je могуће раније дају стипендије и да се о том известе родител>и, да сеоска деца буду приje позвана у конвикт, јер треба, да се приуче на градски живот, јер досада нису видили ни аута, нц. трамваја, ни машине. Претседник: Прима ли се тајнички извештај? (Прима се!). Претседник: Прелазимо на III. ТАЧКУ ДНЕВНОГА РЕДА ИЗВЕШТАЈ БЛАГАЈНИКА. Благиник г. Тафро je болестан, na нска извештај прочита г. Кукић. (Извештај се прима). Претседник: Прелазимо на IV. ТАЧКУ ДНЕВНОГА РЕДА ИЗВЕШТАЈ ГЛАВНОГ НАДЗОРНОГ ОДБОРА. Позивам претседника Главног надзорног одбора да прочита извештај. Г. Хамдија Увејс: Част нам je известити Главну скупштину Друштва Гајрет да смо to ko m noсловне године 1930/31 више пута прегледали благајничко и рачунско пословање, na смо пронашли да je вођено у реду. Исто тако прегледали смо годишњу билансу, сравнили je са главним и помоћним књигама и у реду пронашли. (Скупштина прима извештај.) БУЏЕТ ЗА 1930/31 ГОДИНУ. Претседник: Прелазимо даље на рад. Прелазимо на претрес буџета за идућу годину. Г. Вехлија Садовић претходно прочитаће и објаснити писмени предлог Главног одбора у погледу примања питомаца-ица у конвикте и давања стипендија, као и у погледу њихова упућивања у школе. Г. Велија Садовић чита предлог Главног одбора: Господо, дугогодишњим радом стечено искуству диктирало je Главном о дбору да утврди на- �чела у погледу поделе стипендија и пријема питомаца у конвикте, na Вам Главни одбор подноси овај предлог: Главни одбор подноси главној редовној roдишњој скупштини своје начелно становиште у погледу потпомагања омладине у њеном школовању и предлаже да скупштина усвоји ово становиште: Потребно je да са финансијским средствима којима располаже, Гајрет школује и изводи на пут што већи број омладине. Из године у годину je све већи прираст молител>а, који се обраћају Гајрету, na je Главни одбор ставио себи у дужност да настоји да са једнаким средствима омогући школовање већем броју ђака ове године него прошлих година. За то je потребно да сви мјесни одбори, повјереници, ђачки родитељи и сви Гајретови радници буду на помоћи Главном одбору у том погледу. Потребно je да се искоријени досадања навика да сви питомци или огромна већина њих буду посве бесплатни. Гајретову помоћ треба сматрати уистину као. припомоћ за школовање, a ‘не као помоћ 'којом питомац добива читаву опскрбу од гајрета. Нека се велика већина питомаца шко/1ује солидарном помоћи Гајрета и њихових, родитеља. Сваки родитељ, у колико je то могуће; нека допринесе своју жртву да би олакшао Гајрету издржавање његова дјетета. Ко не може да плати 600 или 400 динара мјесечно, нека плати JJOO, 200 или 100 динара мјесечно, нека то сам понуди у молби, a мјесни одбори и повјереници нека, при томе, имају на уму велике издатке Гајрета, нека темељито испитају да ли један молитељ може плаћати макар 100 динара мјесечно, na нека тако и поступају у својим предлозима. Ha посве бесплатно уживање интернатског мјеста нека предлажу само оне за које су се потпуно увјерили да нијесу у стању баш ништа допринијети за опскрбнину свога дјетета. Како je познато, Гајрет je разгранао свој рад на више страна, na и његови издаци су у толико већи. Гајрет није више само и искључиво ђачко потпорно друштво, него: отварањем аналфабетских течајева, растурањем популарних предавања, оснивањем домаћичких школа, Гајрет се бацио и на просвјећивање широких слојева нашег елемента.А осим тога: намјештањем дјеце на занате, дијељењем стипендија за кожарску школу у Високом и за жељезару у Варешу, уздржавањем шегртског дома, a нарочито оснивањем задружнопољопривредног течаја у Сарајеву, где Гајрет издржаје око 100 одраслих питомаца, Гајрет се je бацио и на систематско подизање нашег елемента на привредном пољу. Како која година пролази, наш свијет све више отвара очи, све више осјећа потребу за школом и модерним занатима, a последица тога je да се све више стављају захтјеви на Гајрет; a удовољавање тим захтјевима скопчано je са све већим издацима. Да би Гајрет могао вршити издатке које му намећу све већи задаци, потребно je донекле растеретити ону највећу ставку у буџету која се троши на издржавање конвиката. Да би се и поред тога растерећења одржао што већи број питомаца у интернатима, потребно je да број посве бесплатних мјеста буде минималан, да бесплатна мјеста уживају само они, који нијесу кадри баш ништа доприносити за своје школовање. Надаље, Главни одбор стоји на становишту да својим • питомцима у што краћем року даде хљеб у руке. Одлучио je наиме да већи број својпх питомаца упућује у стручне школе: у учител?ску_ (мушку и женску), у геодетску и у средњу техничку ш(?Олу. За гимназије од сада ће давати мањи број стипендија и мјеста у конвиктима него до сада. -— -Цри решавању молби Главни одбор неће узимати у поступак ниједну молбу која није послата преко мјесног одббра односно преко локалног повјереника, јер за нас може бити мјеродавно само оно мишљење којим једну молбу буде попратио мјесни одбор односно повјереник. Главни одбор ће најсавјесније проучити све молбе као и предлоге мјесних одбора и повјереника и трудиће се да у примању питомаца потпуно удовољи принципу правде. Само уколико има празних мјеста у конвиктима и ослобођених стипендија — у толико ће моћи да удовоњи максималном броју молитеља. Нема сумње да ће бити и одбијених молитеља na и оних који су препоручени од стране мјесног одбора и повјереника из једноставног разлога што he бити молитеља много више него слободних мјеста у конвиктима. Ради тога предлажемо да сви одбори и повјереници уваже горња начела, јер je из напред наведених разлога немогуће излазити у сусрет свима њиховим предлозима. Ha концу Главни одбор жели да нагласи и ово своје становиште: Гајрет je централна установа, која има пред очима читаву муслиманску заједницу. Она je дужна да no могућности једнако потпомаже све крајеве, како оне у којима еу муслимани у бољим материјалним приликама тако и оне у којима су муслимани сиромашнијег стања. Без нарочитог обзира на то што једно мјесто услијед свога сиромаштва не може да помогне Централу 379 �и да joj пошаље на једну годину онолико новаца колико једно богатије мјесто, без обзира, велимо, на то, Гајрет треба и том сиромашном мјесту да изиђе у сусрет, примајући његову дјецу, и не гледајући што ће то мјесто коштати Гајрет више него je оно само дало Гајрету. A тако исто не може се Главни одбор руководити принципом да даје помоћ једном богатијем мјесту у пуној мјери онолико колико je то мјесто допринијело за Гајрет. Ha основу изложеног Главни одбор предлаже главној редовној годиш њој скупштини предње своје начелно становиште које je резултат дугогодишњег искуства у раду и које најбоље одговара интересима како нашег народа тако и његове установе Гајрета. Претседник: Господо и браћо, чули сте ова начела, које Вам прочитасмо. Ja молим, да се ово начелно становиште наше прими и да га се придржава како Главни одбор, тако и еви одбори и повереници. — Ми ћемо у овој ствари разаслатн распис свима о^борима и повереницима. (Прима се.) — ПРЕДЛОГ БУЏЕТА. (Види табвл6Ј~"\ Претседник: 8и имате у штампаном извештају љањски наш буџет, који je остварен. Имаде ставака^у прорачуну примитака, које су лањске године биле много веће, и јаче су остварене, него смо их ми данас предвидили у буџету. Ми смо хтели да будем о д о скрајности резервисани и обазриви — у хколико би које ставке поскочиле. Како ћете видети, буџе*г примања за ову годину износи 2,235.000 динара, дакле за свега 35.000 динара више, него што je било у лањском буџету. Буџет издатака креће се нарочито за издржавање питомаца у истом правцу и у исгој мери као и лани. To значи, да смо ми предвидели, да примимо у наше интернате онолико питомаца, колико их физички може стати у интернат. Осим тога, предвидели смо да изЕедемо оне акције, које су у програму нашега рада, a то су течајеви за неписмене, ширење задругарства међу народом, популарна предавања и т. д. Ту je предвиђено 185.000 динара из разло»а. што ће течај, кога данас одржавамо коштаги Гајрег преко 100.000 динара, a остатак преко ове своте употребиће се за организацију задруж ног рада, кад се овај течај заврши. Завели смо ове године једну малу hobhhv: Предвидили смо међу осталим и одржавап.е Гајретових предавања, јер ми хоћем о, да наставимо са овим радом, који je код Вас наишао, како mi- 380 дим на похвалу. Осим тога, предвиделн смо једну скромну своту као награду за најбоље темате н ј шим студентима на београдском универзитегу. - Са похвалом ми можемо да подвучемо, да je било неколико наших студената на београдском уннверзитету, који су добили награде за ceoje темате. Ми ћемо на овај начин, да покажемо пажњу према нашим студентима и да им дамо потицаја за рад. Ми смо предвидели награде за најбоље темате од 5000 динара. Настојали смо, да нам буџет буде што реалнији, a нарочито да приходе друштвене потпуно оживотворимо, чако би према томе дошло д о равнотеже у буџету. Г. Др. Хидајет Куленовић: Лањске године било je предвиђено 3 стипендије за одашиљање 3 студента на теолошке науке у Каиро, a one го^ине не видим да су те стипендије предвиђене. Г. Претседник: Имају 2 стипендије за науке у Египат. Г. Др. Куленовић: Молим Вас нека остану ■“трТ»*ч Г. Претседник: Ви сте видели како се Гајрет развија. Ми овде у Сарајеву издржавамо у интернату ученике геодезије. Они сврше 1. течај у Сарајеву, a II. треба да заврше у Београду. Таквих ученика има сваке године све то више. Ми смо лањске године морали да им дадем о даље стипендије, како би могли завршити школе у Београду. Свршило их je ове године 9, a идуће године биће их 13 до 14. Потребно je да се тим људима безусловно помогне, да заврше своје науке. И ако они не могну смоћи штипендије од државе, опћине или бановине, ми не смијемо дозволити, да остану на улици. Морамо их помоћи. Треће, имамо питомаца у кожарској школи у Високом. Ту их je 12. Потребно je и њих потпомоћи, јер ова школа кроз кратко време изводи своје ђаке д о лепе ексистенције и даје им лепу зараду у руке. Ради тога треба да и у овом погледу што јаче делујемо, na смо им стога резервисали помоћи из ове ставке за стипендије. Осим тога, ми имамо, како рече пријатељ из Дубоког Потока, стипендиста, којима не можемо Да дадемо места у интернатима, na им омогућујемо школовање стипендијама. Из те ставке треба да подмиримо све те стипендије. У колико буде било могуће ми ћемо водити рачуна о предлогу и жељи г. Др. Куленовића. Г. Ибрахим Крзић: Молим Главни одбор, да питомце у Тузли упућује на занатско-техничку школу. Једампут je маглајски одбор о томе писао У Ф°рми предлога. Констатовали смо да се мало деце уписује у ту школу, a та je школа врло добра и врло брзо оспособљ ује за самосталан рад. Још би молио Главни одбор да no могућ- �П р е д л о г буџета друштва „ Г Д Ј Р Е Т " з a г о д н н у 1931^-1932 Пр е д в и ђ а к о а>о Он 1 2 3 4 5 6 7 9 10 11 12 П Р И М И Ц Предвиђа ce w'o 5$) ooЧ 0- И Динара Редовна чланарина ........................................ Д обротвори и у т е м е љ а ч и .......................... З абаве и т е ф е р и ч и ....................................... Гајретов д а н ................................................ Дарови и добровољ ни прилози . . . . Прилози у нарави ....................................... Ц и г а р п а п и р .................................................... Камате и дивиденда ................................... Опскрбнине ...................... Претплата за лист „Гајрет“ ..................... Значке, спом енице и д р у г о ...................... -------- п — 250.000 100.000 400.000 100.000 300.000 50.000 100.000 ' _ -------- \ — \ \W \t *— |^ 3 i - \ \ ll^ 12 13 14 15 16 С т и п ен д и је......................................................... Потпоре .............................................................. Трошкови листа „Гајрет“ .......................... Административни трош кови...................... Плате и о с и г у р а њ а ....................................... Набавка намјештаја у конвиктима . . Гајретов зддружни рад у народу . . . Гајретова п р е д а в а њ а ................................... Награде студентима београдског универзитета за најбољ е израђене т е м а т е .............................................................. Разни и з д а ц и ..................................................... 19 \ Динара \ 20 Мушки конвикт Ж енски „ Ш егртски Д ом Мушки конвикт „ „ „ „ се И „ „ Т р е б и њ е .......................... Аналфабетски т е ч а јев и .............................. 18 \ Ц 9 ~"17 \ A 40.000 20.000 150.000 50.000 125.000 80.000 200.000 50.000 185.000 20.000 ’ 3 (t. 5 — — 64 —■ 7 — Д 300.000 250.000 150.000 110.000 140.000 120.000 150.000 r~ — 160.000 500.000 50.000 25.000 3 С а р а је в о .......................... „ .......................... „ .......................... Т у з л а ............................... М остар............................... Б а њ а л у к а ...................... Б и х а ћ ............................... 1 2 — И 5.000 15.000 п — — — — — — — — — 1 — — — — — \ 2,235.000 ti — 2,235.000 — �ности не прима децу у интернате из места. где већ има школа. Претседник г. Др. Хасанбеговић: У тузлански интернат ми смо примили максималан број ђака, a у тој школи има највише наших питомаца, односно већа половица питомаца из интерната у тој je школи. Г. Крзић: Молио бих, ако je могуће, да се промени зграда интерната у Тузли, која не ваља. To je вакуфска зграда, a вакуф би могао да нам уступи коју бољ у зграду, јер их има више. Претседник r. Др. Хасанбеговић: Господин je напоменуо питање зграде интерната у Тузли. A њему je врло добро познато, да сам ja, док сам био у служби у Тузли, доста говорио ради те зграде. Ми смо нешта и предузимали. Ta невоља нас гони не само у Тузли, него у свим местима, где имамо интернате. Што се тиче Тузле, Гајрет je настојао, да и ове године дође у везу са Вакуфом, да би му он изашао у сусрет. Г. Крзић: Хвала лепа. Г. Мустафа Мулалић: ПрихОди износе 2,235.000 динара.. To je знак, да je Главни одбор предлажући прорачун, имао у виду све приходе, као и то на што ће их утрошити. гПрема томе, ja мислим да не може б&ти никакових предлога, да се нешто више стави у буџет, кад нема више прихода. Стога би апеловао на наше организације, да оне што интензивнијим настојањем раде, да се ти приходи повећају. Ja би овде нарочито замолио, да се што више пажње поклони »Гајретовом дану«, који би код добре организације могао дати још оволике приходе. Тако би се створила једна резерва из које би Главни одбор могао да предвиди много више расхода на пољу социјалног рада. Г. Јунуз Чустовић: Реч je била овде о Стручној занатској школи у Тузли, чији сам ja наставник. У овој школи имаде 60 муслиманз, a укупан број ђака je 80. Дакле види се, да су му слимани у апсолутној већини. Наши ђаци кад сврше, не знају куда ће. Једини je Гајрет кој i их у том правцу помаже. Гајретови питомци, који похађају ту школу, може се рећи да су најбољч ђаци. Сви они пролазе, још ни један није пропао. To значи, да Гајрет и његова управа настоје свим силама, да им се омогући похађање те школе. Само морам да изнесем једну жалосну чињеницу, a то je, да се још није регулисало питање војне дужности за свршене ђаке ове наше школе. 382 Г. Претседник: To не спада пред Гајретову скупштину. Можете нам то упутити писмено. Г. Чустовић: Г. Мининстар трговине лањске године je решио, да се отвори занатска школа у Бањалуци. Она je отворена у фебруару о. г. Нажалост, тамо се уписало само 9 ђака. To je знак да свет није довољно поклонио пажње овој школи. Ja би препоручио Бихаћу и Бањалуци, односно тамошњим месним одборима Гајргта, да узнастоје како би се ђаци што више уписивали у ову школу. Г. Кукић: Лист »Гајрет« je излазио ове године у повећаном формату. Место на 16 страница често пута било je случајева да je штампап на 24, 32, 36 до 48 страница. Поред литерарног дела, чланака и расправа посвећена je особита 'паиу*>а и Гајретову гласнику. Ви нас из провинтшје извешћујете, да се лист »Гајрет«, односно његов литерарни део скоро и не чита, и да се ЈЦЈЧиње читати озада, место спочетка. A Гајрет тај лист кошта великих новаца. Стога je Главни одбор листу »Гајрет« посветио на својим последњим седницама нарочиту пажњу, те je закључио да Вам предложи, да се у будуће лист »Гајрет« реформише у толико, ш т о .ћ е излазити као и досада свако 15 дана, али у смањеном формату. Литерарни део ће се изоставити. Д оносиће се no један уводни чланак о Гајрету, о нашим потребама и приликама, a може бити и no који чланак из привреде или из хигијене. Лист »Гајрет« овакав какав je досада био, видели смо да не удовољава својим потребама, a у з то много кошта, na вам предлажемо, да се ова ставка за лист снизи на 125.000 динара. Лани je износила 200.000 динара. Г. Претседник: Ja мислим да Вам je дозољ но јасно што je г. тајник хтео да каже. Нас je лист коштао, као што видите, лани око 200.000 динара. Ми смо хонорисали и ствари које нису многе људе интересовале. Међутим како знате, наше раднике и наше претплатнике највише интересује рад Гајрета. A у Гајретову гласнику треба да се изнесе све оно што Гајретови радници раде. Ми бисмо хтели да на једном месту уштедимо, да би Вам на другом месту могли пружити већу помоћ, a друго, да у листу пружимо Гајретовим радницима све оно што треба да знају. Осим тога, могу се донети чланци и расправе. Ha тај начин ми бисмо нашим радницима дали оно, што они хоће. Осим тога, избегли би да узимамо новог уредника. Ове године ћемо са досадањим особљем издавати овај лист и нећемо морати узимати специјалног уредника. �Г. Аликалфић: Поздрављам реформу листа, само би требало из њега избацити осим литературе и фотографије. Г. Претседник: A шта ћемо, кад то желе Гајретови радници. Шаљу нам слике са својих забава, академија итд. Не чинимо ми то из своје иницијативе. Издаци за клишеје су, морам признати, велики. Г. Др. X. Куленовић: Ако би случајно ко хтео да буде штампан, нека и плати. Г. Претседник: Ta примедба може да се односи на појединца, али кад износимо слику читавог друштва са разних приредаба, то се не може тражити. Г. Илијас Добарџић: Према овоме што je изложено овде на скупштини изгледа као да су сарадници на белетристичком делу листа »Гајрета« учинили неку штету листу. Ja сам сарађивао низ година и мислим, да нисам учинио никакве штете. Претседник г. Др. Хасабеновић: Криво cfe схватили ствар. Молим Вас није нико рекао да je, учињена штета, него je речено, да je услед белетристичког дела био већи "опсег лисТа, a то нас кошта великих издатака. Г. Илијас Добарџић: Ако можемо ми млађи, да се афирмишемо у Београду и-Вагребу, зашто не би могли да се афирмише^о tf преко нашега »Гајрета«. Далеко сам о д тога да желим неку славу, али ja мислим да кад »Гајрет« може да вотира извесне своте за друге друштвене потребе, да би могао да вотира нешто и за^-Лепу књижевност. Г. Претседник: Ми смо рекли, да немамо могућности, да хоноришемо стварИ. Лањске године утрошили смо за лист око 200.000 динара, a претплате смо убрали свега 50.000 динара. To значи велики дефицит од 150.000 динара. МораЛи смо откидати од уста деце, да би дали за лист. Г. И. Добарџић: Ja мислим, да зато није кривња на сарадницима. Г. Претседник: To ми и не кажемо. Г. Шакир Херо: Ja мислим да није срећна одлука што je донесен предлог да се потпуно престане са литерарним делом листа, јер се je »Гајрет« афирмисао међу муслиманским породицама баш ради свога белетристичког дела. У нашим породицама није развијен социјални дух, na се наше женскиње занима за оно, што може да прими. Ja мислим, да би литерарни део листа требао остати и даље, a уштеде би се могле учинити на тај начин, што би се лист штампао на обичнијем и јефтинијем папиру. Овај папир сада je луксузан. Имамо много млађих људи, који траже места где да изнесу своје литерарне радове. Ja мислим да je Гајрет дужан да им то омогући. Многи београдски и загребачки листови и ревије, које Штампају радове наших људи, не долазе у нашу средИну, na на тај ће начин наши млади људи бити упознати онде, где то није од потребе, a остаће незапажени у нашим кућама. Стога предлажем Главном одбору, да за литературу остави бар мањи део листа и да се он штампа на обичном папиру, a радови да се евентуално не плаћају. Г. Претседник: Ми лист не штампамо на бољем папиру из неког луксуза, него зато што клишеји слабо излазе на лошијем папиру. Г. Херо: Па, изоставимо онда слике. Г. Претседник: Не можемо. Свет то тражи. Ту je снага наша. Ми морамо да ослушкујемо глас оних, која раде за Гајрет: Мјесни одбори и повереници траже да изађу и да се обелодане разне слике са приредаба и академија, и ми то морамо учинити. Морамо то прије чинити, него ли н. пр. штампати песму каквога гимназијалца. Молим Вас развијте Ви пропаганду у публици, na када добијемо више претплатника, ми ћемо лист моћи штампати u 100 страница. Овако je тешко: морали смо, како рекох, откидати од уста деце, да плаћамо штампање тих радова, који се мало читају. Свесни смо свих ових разлога, али смо за ^сЗда У"-немогућности. Делегат из Дубоког Потока г. Беговић: Ja знам како ствар стоји. И мени je лакше дати 50 килограма жита са гумна него из хамбара. Г. Претседник: Прима ли се предлог Главног одбора? (Прима се). Прелази се на: ПРЕДЛОГЕ ОДБОРА И ПОВЕРЕНИКА: Претседник г. Др. Хасанбеговић: Пре тога ja бих желео да проговорим неколико речи о једној врло важној ствари. Ви сте имали прилике ових дана да чујете и прочитате једну врло важну вест за наш рад у народу. Имали сте прилике да прочитате да je главна редовна годишња скупштина наше посестриме Просвете донела декларацију у којој каже, да треба са свим нашим добронамерним друштвима, a нарочито са друштвима која су једнака no својој идеологији упутити заједнички рад у народу у свим акцијама и да се треба што више да се приближе једни другима, учврстити колаборацију и настојати, да се заједничким силама помогне народу. Ту Просветину декларацију Гајретови радници одушевљено поздрављају, јер су увијек били. и остаће искрени и предани пријатељи и сарадници са свима онима, који добро желе народу и Отаџбини, a нарочито са нашом посестримом 383 �»Нросветом«, (Бурно и одушевљено клицање: Живела П росвета). . . с којом нас веже иста судбина и иста идеологија. За нас je то питање и раније било a и данас je индискутабл. Ми можемо да поздравимо ту изјаву најтоплије и најсрдачније, и ja у име Главног одбора стављам на срце свим нашим одборима и повереницима, да пођу на сарадњу у народ заједно са својом браћом, јер ће на тај начин најбобољ е удовољити интенцијама Главног одбора Гајрета и на тај начин најбоље послужити Краљу и Отаџбини. (Дуготрајни поклици: Тако je! Живела Просвета!). Тајник г. Кукић чита предлоге појединих одбора, стигле Главном одбору за , главну скуп,штину, са предлозима Главног одбора: 1. Столац: Да се оснује Гајретова осигуравајућа задруга, која ће се бавити пожарним и животним осигурањем, a која he све поеДове давати добром домаћем друштву у реосигурање. (Главни;-одбор у начелу прима овај преДДОг предлажући да се Главном одбору стави у дужност да настане у овом правЧУ-У 2. Власеница: Да један члан Главног одбора обиђе све крајеве сваке године и проведе контролу рада и вођења књига. (Главни одбор: Ha томе he се радити према приликама и могућностима, a то се je и досада чинило.) 3. Бугојно: Да се оснује Гајретово сиротиште. (Гајрет нема зато финансијске могућности. Гајретови радници треба да помажу акцију Вакуфа на подизању сиротишта.) 4. Дервента: a) Да се Гајрет обрати Вакуфу да овај позове све верске службенике за што ужу сарадњу са Гајретовим сарадницима на ширењу Гајретове идеје. б) Да Главни одбор позове све друштвене одборе и поверенике да што живље пораде око смештаја деце на разне занате и трговине ван Гајретова Шегртског дома и то путем оних установа, које се баве овим радом и које су спремне да у овоме погледу изађу у сусрет Гајретовим радницима. (Предлози се примају.) 5. Маглај: О дбор у Маглају на новинске вијести о укидањ у Шериатске гимназије, предлаже да се ово питање стави на дневни ред данашње скупштине и да се Гајрет заложи да се та акција спречи, јер да муслимани имају много већу ко- 384 рист од данашње Шериатске гимназије него би je имали у случају да се она укине и претвори у ниже медресе. (Главном одбору није познато да je д 0 нешен мериторан закључак надлежних власти гледе укидања Шериатске гимназије. У колико добијемо позитивна обавештења о томе да се ради на укидању Шериатске гимназије, Гајретови радници треба да заузму no том питању своје становиште.) Г. Омерсофтић: Свратио сам се у родно место Маглај, које je, читајући дневне листове у којима je обелодањен закључак у питању Шериатске Гимназије у Сарајеву, осетило јаку потребу да Шериатска гимназија остане и даље у дејству. Маглај, који спада у сиромашна места и који je требао да се уведе у пасивни крај, заостао je иза херцеговачке пустоши, na je осетио јаку потребу, да стави овој скупштини предлог против укидан>а Шериатске гимназије у Сарајеву. У целом граду Маглају не можете наћи ни 5 људи, који су економски осигурани. Месни одбор признавајући велике заслуге Гајрета за децу овога краја и знајући да Главни одбор радећи свим силама на томе да омладину доведе што пре д о хлеба, знајући да Гајрет врло активно ради на просвећивању народа путем аналфабетских течајева, страхујући да не остане већи број његове деце на улици, нашао се побуђен да поднесе овај предлог главној скупштини. Ja молим и осталу гг. делегате, да се овим питањем позабаве. Треба знати, да je Шеријатска гимназија до данас избацила велики број наше интелигенције. Треба знати, да je београдски универзитет преплављен баш питомцима односно ђацима Шеријатске гимназије. Ми скупштинари морамо да се заложимо свим силама, да Шеријат. гимназија остане у своме дејству. Кад сам ja пошао у школу биле су још тешке прилике. Ми смо као ђаци долазили душ евно незрели. Тешко смо прекухали градиво у школи и многи се враћао кући да чува стоку. Данас je друкчије. Данас из мога родног места, које показује вољу за школу, имаде 6 младића на београдском уинверзитету. Један велики број ђака налази се у нижим и вишим разредима ове школе, na се поставља питање куда ће сва та деца, ако би Вакуфско веће одиста укинуло ову школу. Молим да се поведе о томе рачуна. Ja молим г. Др. Хасанбеговића, нашег уваженог претседника, и Главни одбор да се донесе једна резолуција и Да се спречи укидање Шеријатске гимназије. �Ha пример, друштво »Напредак« није никада ни покушавало, да уништи своја аутономна тела и установе. Ja хоћу још једном на нагласим, да шеријатска гимназија треба да остане већ и зато јер познајем њезине свршене ђаке, сада студенте универзитета у Београду, као морално зреле и национално свесне, и тражим да се свим силама поради на поништењу поменутог закључка Вакуфског већа и Улемамеџлиса. Нека они реформирају, ако желе, 25 Медреса, али нека не дирају у ову нашу школу, која je дала најбоље резултате. Г. Реџеп Хајровић: Ja, као делегат Зворника хоћу да кажем неколико речи. Колико je мени познато, место Шеријатске гимназије имале би се отворити 2 Медресе, a ми знамо шта су наше Медресе. По мом мишљењу требало би да ми свим силама порадимо против тога, јер je ствар roтово перфектна, пошто je Behe већ доставило предлоге Господину Министру Просвете, да се гимназија, која пада на буџет Исла\?ске верске заједнице докине, a место ње, даЧеОу провинцији отворе две медресе. Сада, ако ове медресе буду што су биле и старе, то значи 'Да he такове медресе и даље лиферовати надрихоџе, такове на дрихоџе, који ће оборити узвишени Дин. Ми морамо да имамо хоџа, ко|и су свршили богословију. Место 5 хоџа у једном срезу доста нам je један добар и способан, a да га платимо до стојно. Жалосно je што сам видио, да наш Вакуф, богати Вакуф не даје Гајрету ништа, премда ми je познато, да je он према Гајрету,у обавези., Зато, браћо, предлажем да ми пошаљемо једну представку Вакуфском већу, a хвала Богу има тамо и Гајретових радника, да Вакуф сваке године има да даде Гајрету минимум пола милијона динара. Господо и браћо! Циљ Вакуфа je исти као и Гајретов. Ja мислим, да he он настојати, a нарочито од када je дош ао за директора наш уважени пријател> г. Шериф еф. Арнаутовић да нам изађе у сусрет. У име зворничкога одбора захваљујем Главном одбору, a нарочито уваженом г. Претседнику Др. Хасанбеговићу на његовом преданом раду за добро Гајрета и народа. Г. Претседник: Има ли још ко, да говори о предлогу маглајског одбора? Г. Крзић: Ja би молио, господо, само то, да се предлог г. предговорника усвоји и да скупштина замоли Главни одбор Гајрета, a овај да као једини претставник свих југословенеких му- слимана све употреби, да не дође до ове велике штете. Г. Претседник: Прима ли главна скупштина овај конкретан предлог, да се у име скупштине, У име свих Гајретових радника и у име свих муслимана предузму кораци на меродавном месту, да се шеријатска гимназија не укине. (Прима се једнодушно!) Г. Претседник: Главни одбор Гајрета ће то извршити. 6. Невесиње: Да се поклони више пажње пригодом подјељивања стипендија и места у Гајретовим интернатима. Нарочито скреће пажњу да се удовољава молбама активних Гајретових радника и старих пријатеља гледе опскрбе њихове деце. Истиче један случај, да један Гајретов питомац на позив Мјесног одбора да сарађује у Мјесном одбору, није се хтио одазвати. • (Главни одбор поступа у овоме случају према правилима и према материјалним могућностима. Свима молбама из свију места немогуће je удовољити. Дужчост je била Мјесног одбора да случај питомца, који се није хтио одазвати, достави Главном одбору и конкретно каже о чему се ради.) 'огатица: a) Да се побољша садржчра лИста »Гајрет«, б) да се посвети већа брига верском одгоју питомаца у друштвеним конвиктима. (По првом предлогу било je говора у буџетској дебати, a гледе верског одгоја посвећивала се пажња и досада верском васпитању. Ако имаде одбор конкретно нешто да изнесе и предложи, драго би нам било.) 8. Фоча: a) Да се за све чланове Гајрета испоставе чланске карте (легитимације), б) Пошто неки чланови добротвори и утемељачи из Фоче нису изашли у Споменици штампаној приликом прославе 25-годишњице, да се прикупе тачни подаци и да се учини исправак у листу »Гајрет«. (Главни одбор: Ha једној од прошлих скупштина изнешен je предлог гледе чланских легитимација, na није био усвојен. Предлажемо да се препусти ова ствар Главном одбору, да о њој размисли и да поступи како држи да je најбоље. Други предлог се прима у колико се добију тачни подаци о упису у чланство добротвора и утемељача и о уплати чланских доприноса.) 9. Плевље: a) Да се отвори Женски интернат у Плевљу, б) Да се оствари заједничка ткачко- 385 �радити заједно са Просветом. Основали смо заћилимарска школа у Плевљу Гајрета и Кола Срп. једнички народни универзитет и свет je то рад0 Сестара. Ова школа већ постоји у Плевљу као примио, како муслимани, тако и православни. својина К. С. С. Одбор моли да се одобри 10.000 Познато je, да je наш интернат нехигијенски динара, како би се остварила та школа у ‘заједуређен и да се плаћа велика кирија. Исто je стање ници и како би инвентар био заједнички, в) Да и са Просветиним конвиктом, na смо ми са Просе одобри одбору у Плевљу 4000 динара за насветом расправљали о уређењу заједничког инбавку школских. књига питомцима плеваљског терната. Ja би молио Главни одбор, да дозволи конвикта и другим сиромашним ђацима плеваљМесном одбору, да у заједници са Обласним одске гимназије, г) Да Главни одбор Гајрета издејбором Просвете оснујемо у ту сврху један одбор ствује код Министра Просвете постављање једад-хок, ради те ствари, јер би то народ радо ног учитеља муслимана у Плевљу, другог у селу примио. Одбор би ствар проучио и организовао Левер Тари, a трећег у селу Намге. сакупљање прилога. (Ад a) Не постоји могућност за отварање женског конвикта у Плевљу. У колико Г. Претседник: Ja мислим, да овај конкретан би било ученица из Санџака за пријем предлог можемо примти са задовољством на у женски интернат у Сарајеву, настојаће знање и поздравити га и дао Бог, да се у овај се да се приме. Ад б) У начелу се прима пример угледају и други одбори. и поздравља сарадња Гајрета и <К. С. СС; 11. Мравињац: Предлаже, да се сви мусликако у Плевљу тако и у осталим мемаш!,, претседници сеоских општина поставе постима. Предлажемо да скупштина упути вереницима Гајрета с тим да у року о д месец ову ствар Главном одбору, да-овај према ■^дана упишу, према правилима, довољан број чламогућностима одобри допринос за занова, да могу основати Месне одборе. једничку ткачко-ћилимарску школу. Ад (Предлог сматрамо врло умесним, na в) П редлаже^о да се одбије. Ад г) Да стога треба ову ствар упутити Главном се упути Главном одбору^д«ф г~ће се одбору на извршење.) обратити ^инистарству Просвете гледе постав.т>ања учитеља.) 10. Мостар: a) Да се у Прагу оснује Шегртски Дом за изобразбу наше занатске младежи, б) Да се лањски предлог мостарЈког одбора о изградњи заједнДчког дома Гајрета и Просвете у М остару поновно узме у претрес. Г. Претседник: Од мостарског одбора долазе нам све лепше и лепше инициштиве, тако je и сретна мисао на коју су они дошли наиме, да се у Прагу оснује један шегрт^ски интернат. Колосална je то ствар, али je њено извођење скопчано са великим потешкоћама. Оваково нешто није за нас ново. Ми већ две године радимо на томе, да своју омладину шаљемо у братску Чехословачку републику на изучавање модерних заната. Тражили смо пута и начина како би дошли до тога, да што већи број омладине упутимо у ту братску индустријску земљу. Нарочито би то било од потребе, ради усавршавања наше омладине у текстилној индустрији. Ми врло радо примамо овај предлог мостарског одбора и ми ћемо са своје стране подузети све, ако не баш у овоме правцу, јер je то тешко, a оно ћемо потражити споразума са чехословачком владом, да у Чехословачку пошаљемо што већи број наше омладине на изучавање заната. Проф. Г. Хуснија Курт: Гледе предлога о колаборацији са Просветом желим, да кажем нешто. Ми смо већ у моме месту почели практично 386 12. Тузла: a) Да се у Гајретов конвикт у Сарајеву примају и ђаци шер. суд. школе, док не добију државни конвикт. б) Да могу одбори из места где постоје реформисане медресе, предложити no којег сиромашног ђака медресе за месечну стипендију. Ад a) Предлажемо, да се не прими предлог из разлога, што данас не постоји велика потреба за изобразбом већег кадера шер. судија. Ад б) Други предлог може се примити, na предлажемо, да се упути Главном одбору да води рачуна о подели стипендија ђацима реформисаних медреса према препорукама одбора, као и према буџетским могућностима.) 13. Пријепоље: a) Да се изабере и ангажује неколико агилних Гајретових радника ради пропутовања Санџака и Јужне Србије у циљу проширења и учвршћивања Гајретове организадије у Санџаку. б) Да се замоли Дирекција Вакуфа у Скопљу да утиче на Месне вакуфске одборе у Санџаку и Јужној Србији да помажу Гајрет у границама могућности. в) Да Гајрет код надлежних измоли да се у основне школе постави што више муслиманских учитеља. г) Да се подељују Гајретове помоћи рефлектантима из Јужне Србије искључиво ученицима, који ће похађати учитељске школе, с тим да се обавежу �да ће no свршетку учитељских школа служити онамо где им Гајрет издејствује код надлежних место. Ад a) Главни одбор ће и у будуће, према могућностима настојати да се пропутују како остали крајеви тако и Санџак и Јужна Србија. Ад б) Прима се предлог, да се замоли Дирекција Вакуфа у Скопљу. Ад в) Прима се предлог. Ад г) Прима се предлог.) рет и овако лепо ради и напредује, na нема смисла, да се прими предлог бањалучког одбора. Г. Фехим Курбеговић из Бањалуке: Образлаже детаљно предлог бањалучког одбора и каже, да одбор не тражи деконцентрације, која je тражена на прошлогодишњој скупштини Гајрета. Ми тражимо само већи делокруг рада и измену неких чланова правила. Г. Претседник: Ми смо мислили, да ће г. Курбеговић изнети нешто ново. Ja кажем, да у инте14. Бањалука: a) Предлаже да се измене прагралност Гајрета не сме нико да дира, то je конвила Гајрета и то чл. 20, 23, 25, 44, 46, 49, 56 и статовано на прошлим нашим скупштинама, a и 62. Овај предлог базиран je на деконцентрацији на седници одбора. Бањалучки одбор тражио je Гајрета. б) Да се отвори идуће школске године деконцентрацију лани и преклани. Ви сте чули женски Гајретов интернат у Бањалуци. од г. Алибеговића, да су и она друштва, која су Ад a) Бањалучки одбор већ трећу гоимала овако нешто, затражила да се опет све дину ставља предлог о деконцентрацији врати no -старом. и о успостављању бановинских ГајретоГ. Капетановић: Они у Бањалуци траже тревих одбора у местима где постоје сећину прихода за путне награде, a зар није боље, дишта бановина. Прошле две године да мест<? издржавамо једно или двоје деце овај je предлог једногласно одбивише. Што Бањалука тражи није оправдано. јен. Овоме предлогу немогуће je удовоГ. Др. Хидајет Куленовић: Ja сам такођер љити с разлоца, што 'Н$ дневном реду данашње скупштине ‘ниЈе промена нити против деконцентрације. Ми муслимани осетили смо то на свом телу у Вакуфу, онда кад су ванадопуна друштвених правила, a зати-sf куфска поверенства имала већу аутономију. Фаи с разлога што у О^оме тгеањ у мокат, то je једна бесмислена ствар. Само Главни рамо бити врло чзТфезни. Пракса неко|дбор са својим радом треба, да буде тако опрејих друштава показала je да je декоН' зан, да овим дивергентним тенденцијама не даје центрација била само од штете no друштво. Ад б) Пошто не прстоји материјална могућност^за отварање женског Изнећу колико су наша бивша босанска интерната у Бањалури, предлажемоТда" окружја доприносила за Гајрет. се овај предлог не усвоји.) Сарајевско окружје . . . . Дин 513.656.— Дин 238.824.— Г. Др. Хидајет Куленовић: Предлог гледе Бањалучко окружје . . . . Бихаћко окружје . . . . 83.852.— Дин тога, да општински начелници раде, држим, да Дин 108.406.— je неуместан. Гајрет je и досада радио само преко Травничко окружје . . . . Тузланско окружје . . . . 237.412.— Дин својих радника. Остали крајеви, Јужна Србија, Што je споменуто да су Медресе реформиБеоград и нешто Загреб . Дин 103.430.— сане, то je само на папиру. | Г. Есадбег Алибеговић: (После читања предлога Месног одбора из Бањалуке): Ja сам против предлога Месног одбора у Бањалуци. Деконцентрација, како je замишља бањалучки одбор, je непрактична. Неки дан je била главна скупштина Просвете и на њој je закључено, да се сазове ванредна скупштина и да се друштвена организација окрене опет no старом. Јер им je деконцентрација изашла непрактично и незгодно. Кад би се примио предлог Бањалуке и други би одбори тражили, да се оснивају бановински одбори. To би био један опасан експерименат и не треба да га покушавамо, поготово кад имамо гаранције да садашњи начин рада даје пуну сигурност за успешан рад. To би био само експерименат и питање je да ли би успио или не. Гај- Дин 1,285.580.— Укупно Још je Мостар дао . . . . Дин 207.472,— A Херцеговина има 113 питомаца. Ми остали крајеви не дамо, да будемо колоније. Дајемо и ми nape. Хоћемо, да потпомогнемо и Санџаку, јер je факат најзаосталији. Не сме да буде омјер 1 :2% и 1 :6. Г. Претседник: Што je рекао г. Куленовић, ми смо расправљали и читава je скупштина усвојила и начела и предлоге Главног одбора. Ja нисам чуо, да се чак ни г. Куленовић бунио. Ми смо усвојили овде начела, да je ово централа и да она, безобзира колико ко доприноси, има да помаже заједнички свакога. Ако има крајева који не могу да доприносе, то не значи да их 387 �не треба помоћи. Видите и сам г. Куленовић се враћа, na каже, да треба Санџаку помоћи. Г. Аликалфић: Ja протестујем против говора г. Куленовића, који хоће да нас дели као да ми нисмо једно, него да смо Херцеговци и Босанци. Ми смо једно: Ми смо сви Гајретови радници. Г. Претседник: Главни одбор je закључио, да предлог бањалучког одбора забаци. (Бурно клицање: Тако je! Прима се.) Г. Омерспахић: О дбор за подизање Дома Петра Кочића закључио je, да се не подиже никакв споменик, него Дом у који ће се сместити 200 средњошколаца. Друштво je своју организацију проширило no читавој Држави и већ располаже са лепом свотом новаца. — Међутим није у могућности, да са том свотом подигне Дом, него мисли, да ступи у везу са Гајретом, Напретком и Просветом и да са њиховом субвенцијом и помоћи подигне тај Дом. Ми смо о^томе обавестили Главни одбор. Међутим, у извештају о тој ствари није ништа споменуто. Г. Претседник: Ствар је«-у трку преговора. Г. Курбеговић: Kao потпретседник друштва »Змијање«, ja ћу да обавостим скупштину о раду овога друштва. Друш тво je основано под претседништвом Дра. Bace Глушца и развило je свој рад најпре у Бањалуци. Успело je да Купи до сада пола милијона динара. Друш тва јеГна својој седници закључило, да затражи сарадњу Напретка, Просвете и Гајрета' јер место споменика кани да сагради средњош^олски Дом за 300 ђака. Ђаци би били смештени без обзира на веру. Претставници Просвете и Гајрбта су изјавили, да ће ту акцију подупрети, само треба, да се| [нађе база на којој би се ова идеја могла остварити. Ja не знам, да ли je на скупштини Просвете ова мисао изнешена, али на Гајретовој није, јер преговори нису довршени. Али ja рачунам, да he се та лепа идеја кад сазрије и остварити. За сада je тешко на овој скупштини о њој говорити, јер ствар није дош ла у фазу, да би се могла изнети. (Поклици: Тако je! Овај предлог г. Курбеговића примамо!) Секретар г. Кукић извешћује: Поред горњих предлога достављени су предлози за главну скупштину из Бродарева, Домановића, Сјенице, Шапца и Б ос. Кобаша. Ови предлози не износе се пред главну скупштину, јер не спадају у њену компетенцију. У тим предлозима моли се у првоме реду да се изађе у сусрет што више молбама из њ ихових места, да се поради на томе, да им буд у додељ ени муслимани учитељи и сл. П ош то je и иначе Главни одбор позван да са своје стране у овоме правцу што више изађе у сусрет свима Мјесним одборима, то je дужност Главног одбора, 388 да настане да се њиховим изађе у сусрет. предлозима Предлог Есадбега Алибеговића из Дервенте: Да Се за 1931/32 изда Гајретов календар. Предлаже се, да се ова ствар упути на проучавање Главном одбору. ЕВЕНТУАЛИЈЕ : Г. Хафиз Сулејман еф. Ужичанин: Хоћу, да се осврнем на изводе г. Хајровића, пошто je и мени турбан на глави, na сам тиме погођен. Ja се тешим са арапском реченицом, која каже (цитира je најпре арапски): »Сваки суд мора да покаже оно што je у њему«. Ми знамо из науке Ислама, да ислам каже: »Блажена она земља из које ничу храмови знаности и уметчесга. Сретна je и напредна она земља у којој правда царује, a знаност господује«. Да je ово права и сушта истина, свако се може осведодочити, што све знаност чини и докле стиже и C B O je сахибије подиже, где од слуге прави господара, a роба потлаченог води д о части господара. Велико арапско слово каже: »Ко знаност поседује, тај поседује неизмерно благо«, али то знају само они, који су умом надарени. Под дојмом уплива и учина овог светог слова први муслимани знаност надасве ценили и на том се пољу натецали. Док су са ове базе полазили, дотле су цели свет задивили. Били су сиромашни, постали су богати. Били су омражени, постали су омиљени. У негдашње време кад je данашња културна Европа у тмини и магли бипа, у исто доба су Муслимани били у Багдаду, Кордови и другим градовима, где су уметност и знаност ширили. Кад су у Европи још на прсте рачунали, дотле су Муслимани са Алгебром баратали. Имали су и Алхамбру и били су тада највећи и најмоћнији. Кад су муслимани најрелигиознији били, тада су најкултурнији били. Ово je све непобитним доказима утврђено, да je вера Ислам, вера културе и напретка, али je исто непобитним доказом историје утврђено: Кад су муслимани праву базу забацили, да су почели на сефахетима базирати и својим страстима робовати, одмах су почели опадати и културно назадовати. И кад су почели верске установе исмехивати, као што то чини г. Хајровић, онда су подлегли инквизицијама. И ово су такођер докази историјом утврђени. (Буран аплауз.) Г. Претседник: Ja благодарим на обавештењу г. Ужичанина и ja жалим, ако се нашао увређен �ca речима г. Хајровића. Ми смо поносни што у нашим Гајретовим редовима имадемо што већи број наших алима; ми се поносимо што имадемо све што већи број алима, који раде раме уз раме ca осталим Гајретовим радницима на просвећивању народа, који прате Гајрет стопу у стопу под Владом нашег Првоступника Њ. В. Краља и желе, да Му помогну. (Живио Краљ!) Ja ca овога места у име свих Вас, у име Гајретових радника изражавам пуну благодарност нашим алимима. (Живио!) Г. Осман Реџић: Ово непрекидно трајање скупштине о д 5 сати задивљује ме да je прошло без и најмање кризе. Познавајући добро рад Гајрета у провинцији и у Централи, нисам узимао реч о извештају стога, јер сам се уверио, да садашњи Гајретов Главни одбор претстављају сви наши најбољи радници, који потпуно разумевају наше прилике и потребе. Уверен сам, да Главни одбор Гајрета има на срцу све оно, што je овде предлагано и да ће он то no свом најбољем нахођењу и извршити. Ha овој скупштини констатовали смо, да рад Гајре^а из годнне'у годину постаје све сложенији, пунији и1"стбарнији. Исто тако видимо, да и рад Гајрета у/провинцији н а / предује на добро нашега дзрсша за [њбгов напредак и препород. Дешавају се међутим неке ситнице у одбо> рима, na би молио, да Че тих ситница манемо и да се позабавимо крупнијим ''стварима и потребама. Овде хоћу, да нешта кажем: Кад je г. Др. Хасанбеговић био премештен у Београд из Сарајева, мене су ca много страна питали, не што he бити ca г. Др. Хасанбеговићем, него шта ће бити ca Гајретом. Ви сте видели и у нашем гласилу одраз те забринутости Гајретових радника и народа. Међутим, г. Др. Хасанбеговић и no свом одласку из Сарајева наставио je ca активним и агилним радом у Гајрету. Ha главној скупштини одбора у Бихаћу пала je реч и о премештају г. Др. Хасанбеговића, na ми je стављено у дужност, да овде на скупштини Вас свих делегата констатујем, да je једнодушна жеља свих наших чланова, да умолимо г. Др. Хасанбеговића, да апсолутно не напушта водство Гајрета. Држим, да ово није само локално мишљење Бихаћа, него и целе наше Крајине и Вас свих. (Тако je! Живио!) Ja молим скупштину, да то констатује. (Живио!) Завршујући, имам част, да поздравим г. Др. Хасанбеговића као вођу Гајрета и као вођу свих нас и да га замолим, да и надал>е устраје у раду, a ми свечано овде данас изјављујемо и обећајемо, да ћемо га следити и да ћемо га помагати. (Бурни поклици: Живио Др. Хасанбеговић!) Г. Омерсофтић: Захваљујем, да сте усвојили предлог Месног одбора Гајрета у Маглају, да испред 30.000 муслимана Гајретових чланова, порадите на томе, да Шеријатска гимназија остане онаква каква јест. Ja би поред тога молио и апеловао на све делегате и поверенике да пораде како би Београдски Гајрет »Осман Ђикић« што пре дош ао д о свог Дома. Ca пријатељем Др. Беговићем, ja сам се уверио, да je камен темељац ту, али je кров још несигуран. Стога треба скупити ш ј о више прилога. Исто тако молим и претставнике Просвете да пораде ca својим одборцма како би дошло што више прилога за овај Д ом .ч ч Г. Претседник: ПредлоГ г. Омерсофтића je на свом месту и потребно je, да му се изађе у сусрет. Завршујући ову данашњу нашу лепу манипестацију, ja Вас Молим да, полазећи својим домовима, истински, Гајретски кажете нашим пријатељима, нашим радницима и нашем елементу уотште, оно што сте видели и чули на овој скупштини. (Живио!) Главни одбор Гајрета, заједно ca свима Вама, примио je на себе тешку дужност за идућу годину, тешку али часну дужност, да у свима правцима народног живота помаже и ради. Ja Вас уверавам, да ће Главни одбор учинити све, да се изађе у сусрет свима потребама. У том правцу морамо учинити све, колико можемо. Ja благодарим г. Реџићу на оним лепим његовим речима, али могу да кажем оно, што сам већ једампут рекао: ^ да ћу остати Гајретов војник, док ме тече. И само ме, roсподо и браћо, физичка смрт може раставити од Гајрета, јер верујем, радећи у Гајрету с Вама заједно, да радим на добро наше Отаџбине и нашег узвишеног Краља. (Бурни поклици: Живио Краљ! Живио претседник г. Др. Хасанбеговић! Живио Гајрет!) Иза завршене скупштине, која je свршила радом у 1 сат после подне, скупштинари су се корпоратцвно упутили на челу ca Претседником 389 �) ) г. Др. Хасанбеговићем пред Градску већницу, где су се заједнички сликали. Да je предњи записник верна слика рада скупштине, тврде својим потписима: Сарајево, 15 јула 1931 године. • Претседник Главног одбора Гајрета: Др. A. Хасанбеговић. Секретар: Хамид Кукић. Верификатори: Јусуфбег Пашић. Хајрудинбег Капетановић. Š ta k a š u d r u g i о G a fr e io v o j s k u p š t in i Sarajevski ugledni dnevnik »Jugoslovenska Posta« donio je u jedinom od svojih posljednjih brojeva članak pod naslovom: »Smjernice Gajreta«, koji je preštam palo i beogradsko »Vreme«. Da se vidi što drugi kažu o radu naše skupštine, donosimo taj članak u cijelosti: Posljednja glavna skupština Gajreta ukazala je na nekoliko interesantnih momenata koji ^е nisu mogli u kroničarskom novinarskom izvještaju zabi­ lježiti. Čisto tehničko vođenje skupštnie bilo je odlično i skupština je, zahvaljujući tome, mogla kroz rela­ tivna kratko vrijeme da sasluša! izvještaje, primi) razne predloge, (provede' opsežnu diskusiju o vrlo mnogo pitanja, uredno, tem eljito i brzo. Skupština je otkrila i nekoliko pojava preko kojih se ne može preći a da se na njih ne ukaže na­ ročita pažnja. Kad je b ilo riječi o zaključcima Pro­ svjete u pogledu zajedničkog rada svih kulturnih društava sa istom ideološkom bazom, skupština je jednodušno, i sa mnogo aplauza za Prosvjetu i njene izaslanike pozdravila ovu misao i prihvatila sugestije odbora da Gajret aktivnije nego i Prosvjeta pristupi ovom poslu. Saopštenje mostarskih delegata da je tamo u ovom pravcu već dosta učinjeno, skupština je srdačno pozdravila. Briga za skladan rad sa ostalom braćom probijala je i iz govora pojedinih delegata iz provincije. Delegat iz Sandžaka je sa mnogo zado­ voljstva saopštio da su zaslugom Gajreta rđave pri­ lik e m eđu tamošnjim muslimanima i pravoslavnim krenule na bolje i to je skupština oduševljeno po­ zdravila. D o prije nekoliko godina uz Gajret su se nalazili najvećim dijelom mlađi intelektualci koji su dlugo vrem ena imali protiv sebe jedan velik dio ilmije i drugih staleža. Na posljednjoj skupštini vidili smo velik broj pretstavnika ilmije koji su u svojim izla­ ganjima pokazali nastojanje da dokažu mogućnost sla- ganja rada ilmije u narodu sa progresivnim tendencama Gajreta. S druge strane na skupstmi je zapazen i veći broj težaka tako da je ova skupština pretstavljala muslimanski dio našeg naroda u svim njegovim slojevima. Svi predloži koji su padali iz te skupštine pokazali su tendencu progresa, jednu opštu želju da se snažno krene naprijed u bolju budućnost. Iz izvještaja se vidilo da je Gajret posvetio mnogo brige podizanju sela. Ovaj dio izvještaja i svi pred­ loži u tom pravcu pozdravljani su redovno iz krugova skupštine. Time je skupština dala svoju punu saglasnost sa ovim novim pravcem rada Gajreta. Ako smo pravilno razumjeli raspoloženje skup­ štine ono bi se moglo svesti u ove direktive za novi rad Gajreta: Treba na napretku muslimana raditi predano i ne zaostajati za progresom, vodeći računa ujvajek o zdravim osjećanjima naroda; Taj rad ne smije da muslimane rastavlja nego da ih veže sa braćom drugih vjera; ograničenje Gaj•retova rada na same muslimane treba da je samo jedna etapa koja će trajati dok se muslimanski elemenat ne izravna sa ostalom braćom za kojom je u kulturnom pogledu zaostajao; Čitav rad mora da nosi pečat nacionalni i u svakom času Gajret treba da muslimanima ukazuje da su oni članovi ovog naroda i ove zemlje i da je njihova sudbina nerazdvojno vezana za ovu zemlju kojoj treba da predano služe kako bi najbolje po­ služili sebi; Rad se mora što više prenositi na selo. Jedan de­ legat ,težak iz Dubokog Potoka ukazao je priprostim ali umjesnim riječima na ovu potrebu. Na koncu želja i raspoloženje skupštine, koje je probijalo kroz ne­ koliko predloga. bilo je da ovakav Gajret razvi je svoiu djelatnost i što više proširi organizaciju, kako bi mogao postati najautoritativnijim prestavnikom jugoslovenskih muslimana. Радои за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будућност 390 �Desim Korkut E.ldšam i-El-Ax/>ar U gornjem dijelu staroga grada Kahire, na mjestu ski sudija, muftija i t. d. Za neegipćane ima poseban gdje su nekada bili kraljevski dvorci, a u blizini zna­ statut. Svaka nacija ima svoju sekciju, koja se zove menitog mešheda hazreti Husejna, unuka Muhamed rivak. Kada stranac dođe da se upiše, on preda svoje alejhisselama, prostire se najveće islamsko sveučilište dokumente poglavici svoje sekcije (šejhurivak) i ovaj Eldžami-ul-Azhar. Temelje mu je udario Ebel Hasan to šalje službenim putem upravi El-Azhara. Prema svo­ Dževher, znameniti Fatimijski vojskovođa, kada je go­ joj prenaobrazbi stupa đak u gimnaziju ili na univer­ dine 359. po hidžri osvojio od Abasovića glavni grad zitet. Na univerzitetu ispiti su podijeljeni u tri grupe: Egipta Elfustat. Godine 365. po hidžri (975.) kairski ka­ prva se grupa zove »idžazet« (4 predmeta, druga »ehdija Ebul-flasan Ali počeo je prvi predavati u ovoj lijet« (8 predmeta) i treća »alimijet« (12 predmeta). Po­ zgradi. Ali tek 378. g. budu službeno otpočeta preda­ slije položenih svih 12 predmeta dobiva slušatelj di­ vanja, kada državna uprava izabra 35 muderisa, na­ plomu »Alimijet« i titulu alima ezherskog. Ovakih sek­ redivši im, da počmu držati redovita predavanja. I od cija ima u El-Azharu trideset, mćdu kojima su najbrojtada pa sve do današnjeg dam, kroz gotovo evo 1000 je zastupljeni ovi: Šamski (Sirija i Palestina), Magribgodina drže se predavanja u ovome sada najvećem ski (Sievćrna Afrika), Rumenlijski (Jugoslavija, Alba­ islamskom učilištu. nija, Bugarska ,i Turska), Indijski, Javanski (Malajska Dok su se muslimani upravljali i u javnom i u pri­ ostrva), Kurdski, Jemenski. Hidžaski i t. d. Svaki od vatnom životu prema šeriatu, kako im to nalažfe Kur’- ovih rivaka ima svoje uvakufljone zaklade, čiji se pri­ an i Hadis, bilo je među njima vrlo mnogo ovakih uči­ hodi troše na slušatelje. Naš rivak. koji u samoj zgra­ di El-Azhara ima svoKodio, posjeduje u blizini univer­ lišta u svim krajevima islamskog svijeta. U Bagdadu Kofi, Buhari, Samarkandu, Korđtm i ostalim velikim—zite ta jednu vrlo lijepu trospratnu zgradu, koja ima oko gradovima opstojala su učilišta, koja su brojala na de­ 60 soba, gdje svaki naš student, pošto postane redoviti setke hiljada slušalaca. Nije nikako čudo, što Arapi, slušatelj, može dobiti besplatan stan. Osim toga naš kao nosioci Islama, osvojfvši Siriju, Egipat, Sjevernu rivak posjeduje velike zaklade, čiji prihod egipatsko Afriku, Spaniju i ostale krajeve u koje uđoše, роага- ministarstvo vakufa dijeli među slušatelje rumelijskog piše sve nacije kojima zagospodariše, davši im vjeru, rivaka, a iznosi oko 600 Din. mijesečno. Pored univerieziik, pa čak i običaje, kada je bilo ovako prosvjetno zitske biblioteke, koja broji oko šezdeset hiljada sve­ stanje. Nije nikako čudo, što u Spaniji u dolini El-vadil- zaka, ima naš rivak svoju knjižnicu u kojoj se na­ kebira od 12,000.000 stanovnika nije bio niko nepismen, lazi oko osam hiljada svezaka ,i koja stoji na rospolokada se zna, da je svako selo imalo početnu, a veća ženju našim studentima u svako vrijeme. mjesta srednju i visoku školu. Kada muslimani presta­ Izabrani rektor El-Azhara je ujedno i vrhovni po­ doše gojiti prosvjetu i napustiše da proučavaju one glavica egipatskih muslimana- Kako su Turci skoro uki­ znanosti, koje im je vrijeme neminovno naturalo i kada nuli halifat, smatra se rektor El-Azhara najvećom vjer­ njihovi neprijatelji protumačiše krivo sudbinu, Tevc- skom glavom, te nosi titulu Sejh-ul-islama, i na njega kul i kismet, spopade ih veliki gaflet, od kojeg s t po­ se muslimani iz čitavog islamskog svijeta obraćaju, da češe otrežnjivati tek sada. Starim islamskim sveučili­ u prijepornim pitanjima izda kompetentnu fetvu. Pri štima ostade samo spomen, ali na sreću, El-Azhar os­ El-Azharu ima akademija nauka, koja broji trideset čla­ tade uspravan, te i ako mu je sa mnogih strana zada- nova, i u koju ulaze profesori, koji su se proslavili sa van udarac, dajući islamskom svijetu najspremnije uči­ svojim napisanim djelima i svojim radom na univer­ telje vjere, jer je uvijek osim Egipćana bilo slušalaca zitetu. i iz ostalih islamskih krajeva- Tako će El-Azhar, kroz Kraljevim ukazom iz prošle godine dobio je Elnekoliko godina, slaviti svoju hiljadugodišnjicu, kao naj­ Azhar novi štatut. Prema ovome štatutu ezherska će starije sveučilište na svijetu. gimnazija trajati devet godina, a na univerzitetu će Na univerzitetu se studiraju ove znanosti: arapski biti tri fakulteta: fakultet šeriatskog prava, gdje će jezik sa svojih pet grana (sarf, nahv, meani, bojan i fikh -i usul-ul-fikh biti glavni predmeti pored ostalih bedi), šeriatsko pravo, temelji šeriatskog prava, tefsir, predmeta, fakultet arapskog jezika, gdje će arapski je­ mustalahul hadis, dogmatika i logika. U nekim većim zik sa svojim granama i književnošću biti glavni pred­ egipatskim gradovima El-Azhar ima svoje gimnazije, koje traju po osam godina, iz kojih đaci stupaju na uni­ meti i fakultet upute i propovijedi, koji bi odgajao haverzitet u Kairu. Poslije položenog zadnjeg ispita na tibe i muslimanske misionere, da bi se spriječila na­ univerzitetu dobiva slušatelj diplomu »Alimijet« i ti­ vala kršćanskih misionera, koji su su se razmilill po tulu aliima ezherskog i osposobljava se za vršenje sva­ čitavom islamskom svijetu. Studiranje na ovim fakul­ ke islamske znanstvene službe, kao nastavnik, šeriat- tetima će trajati po četiri godine. Ovaj novi zakon ima 391 �po naše đake jednu vrlo nezgodnu stavku. Ova stavka glasi: da ni jedan dak ne može postati redoviti slušalac sa pravima na ispite, na kojem od spomenutih fakulte­ ta, što neće položiti ezhersku i malu i veliku maturu. Ovo polaganje mature zadržalo bti naše đake u najbo­ ljom slučaju dvije godine, a vjerovatno i više, jer su u njih, prema engleskom sistemu, maturalni ispiti veći­ nom pismeni. Ja sam radi ove stavke išao lično g- rek­ toru izloživši mu neugodnosti, koje će ova stavka pro­ uzrokovati našim đacima, ali mi je on odgovorio, da je sada zakon ovaki, napomenuvši, da će se on truditi da ova stavka u zakonu bude ublažena i obećavši, da će on našim studentima ići u svim prilikama na ruku. El-Azhar je posve samostalan u pogledu upravlja­ nja sa svojim imetkom, imenovanja profesora i nastav­ nog plana. Njegov godišnji budžet iznosi oko М.ООО.дао dinara koji troši samo u svoje svrhe. Skoro naše novine pisale, da u El-Azharu profesori besplatno, onako za Božiji hator. O vo je posve EI-Azharski profesori imaju ogromne plate, pa su neke predaju netadno. je dosta kad napomenem, da rektor univerziteta ima mjesečnu platu od 350.000 dinara, koju, kako vele, nema ni jedan činovnik na svijetu. Univerzitet im a svoju reviju, koja se zove »Nurul-Islam«. Danas El-Azhar broji preko de­ set hiljada upisanih slušalaca, sa oko pet stotina profesora. Primjedba uredništva: Prednji članak donosimo iz pera apsolventa teološkog fakullela u Kairu, Gajretova pitomca g. Besima Korkula. Članak će dobro doći naročito onima, koji misle da studiraju teološke ГА ЈР ЕТО В ГЛАСН И К • нам е^бору, папосе уваженом господину Претсједнпку на доОДГОВОР ЊЕГОВА ВЕЛИЧАНСТВА КРАЛ>А. садањем успјешном и узорном раду, желећи да скупштински Ha поздравну депешу, упућену Његовом Величанству зожључци још више лодгагну полет и елап у ра-ду на кулКраљу, са редовне гпавне годишње скупштине Главног одтурно просветном и економском прпдизању те националпом бора, примио je претсједник^ Главног одбора Гајрета г. Др. освјештавању муслимапског дијела народа у духу узвишеАвдо Хасанбеговић одговор слијсдећег садржаја: Ninx владалачких интенција и светлих традиција извишене Господине, Пријатно дирнут родољубивим изразима оданости, поднесеним са скупштине Друштва Гајрет у Сарајеву, Његово Вепичанство Краљ благоволео je наредити ми да учесницима скупштине изјавим захвалност. Министцр Двора: Б. Д. ЈЕВТИЂ, в. ftrОДГОВОР ПРЕТСЕДНИКА МИНИСТАРСКОГ САВЕТА Ha поздравну депешу, упућену са главне годишње скупштине Гајрета Претседнику Мининстарског Савета Господину Петру Живковићу, претседник Главног одбора Гајрета г. Др. Авдо Хасанбеговизћ добио je слиједећи одговор: Господин Претседник Мининстарског Савета захваљује члановима Гајрета из целе земље на упућеном му поздравном телеграму са заједничке скупштине у Сарајеву. Шеф Кабинета Претссдника Мииистарског Савета: Свет. Хођера, в. р. Поздравне депеше Гајретовој редовној главној годишњој скупштини: Гацко: Чланови Гајрета Гацко поздрављају главну скупштену желећи joj добар успјех. — Одбор. Автовац: Одбор Гајрета. Автовац топло поздравља главну скупштину и жели сретан рад за процват друпггва Гајрет. Овај одбор овлашћује Др. Авду Хасанбеговића да нао заступа на главној гкупштини у свима питањима друштва Гајрет. — Претеедник: Ариф Хаоанбсгоиић. Приједор: Воома жалим што сам службеним поолом запречен да присуствујсм дапашљој главној скупштини учествујући духом na нстој. Иопред одборп и свих чланова Гајрета најсрдачние иоздрављпм с.ве учеепике и честитам Глал- 392 Г. Сејфо Арифхоџић, монополски инспектор, са госпођом, кћеркама и синовима — сви чланови Гајрета и његови помагачи Гајретове идеологије a аа добро нашег љубљеног Краља и миле нам Отаџбине Краљевине Југославпје! — Протсједник: Мехмед ХајрошЉ. Теслик: Спријечен да присуствујем главној скупштини Гајретаи искрено поздрављам и желим добар успех у раду. — Повјерсник: <t>emxarah, Блатница. Цазин: Члапови и иријатељи Гајрета овосрдно иоздрављају скупштину и њен рад na корист Гајретове идиологлје оа жељом да на челу Гајрета оотаиу исиробакн Гајратовп радници. Апелирммо на све присутне да ое иоклошг napo- �чита пажил овом срезу од 40.000 муслимана из радлога hjio светно-и&ционалног кара.ктера који су данашњем Главном одбору довољно познати. Жнвела скупштииа, живсли Гајрстови радници! — За чланове: Торомановић Халал, Јакић Мехмед, Бурзић Мухамед. Сребреница: Потписани поздрављају Вас ао и све делегате главне свпуштине желећи да рад скупштнне буде Брчко: Испред Гајротова одбора у Брчком поздрављам делашњу скупштвну са претседником Др-ом Хаса пбеговићем и желим сретан и користан рад. — Претгједнлк одбора: Хаџиалијагић. Дубровник: Жалим што усљед неодаоживнх послова морам отпутовати у иностранетво и што ne могу ирисугтвоватп Гајретовој скупштини. Увјерен сам да. су сви пскрени Дом Београдског Гајрета »ОСМАН ЂИКИЋ« (у изградњи) плодоносан aa добро it напредак нашега Бајрета. — Абдулах Гојачић, Едхем Абдурахмановић н Назим Шаћирагпћ. Бугојно: Поздрављамо главну скупштину «а жељом да њени закључци буду од велпке користи за Краља, Народ и Отаџбину. — Ахмед Садиковић. Мехмед Мутевелић. Бијело поље: Братски поздрав шаљем са жељом на најлешпн успех дана.шњем братском слету. У име Гајрета. Бело Поље — Претседннк: Бурџовић. иријатељи Гајрета освједочени да je први и најзаелужнијн Гајретов радник господин Др. Хасанбеговић, те he сигурно данашља скупштина дати му пуно повјсреље да нас води својом енергијом и мудрошћу кашем препороду. У тој чврстој нади поздрављам скупштину драгог нам Гајрета, кличући: Жнвио Гајрет, живио вођа Др. Авдо Хасанбеговпћ! — Фехим JanaiKOBHK, пиланар. Вишеград: Са данашње скупштине чланова Гајрета у 393 �„им а као и свима осталим рад н ици м а и присташ ам а Гај. p e r a ' да овај записник у цијелости п р о ч и тају и да Се, у колико нису присуствовали с к у п ш ти н и , у п о зн а ју с њеним радом и закључцима. К онцерт Гајретовог певачног д р у ш т в а у М о ста р у Ha 6 јуна о. г. у башти кафане »Париз« Гајретово neвачко друштво одржало je свој летњи вртни концерат, који je и у моралном и материјалном погледу као и увек Врло Гђица ЗОРА ЦИТКОВИЋ Мис-Гајрет, на забави у Санском Мосту Вишеграду поздравља^о главну скАПпттау желећи joj успјешан рад и изразујући пуно- noejepffce досадањем одбору на челу са дичним нам дулдодшпњии претсједником и вођом Гајрета Др-ом Авдом Хасинбеговићем, чија је-ллчност-^ најбоља галарција за све Гајретове раднике да he Гајрет ићи од успјеха успјеху a за дрбро КрЕља^и народа. — " сједник: Хасан Хаџихалтаовић. СТЕНОГРАФСКИ ЗАПИСНИК XXV ГАЈРЕТОВЕ СКУПШТИНЕ доносимо у цијелости у данашњем броју према стенографским билешкама, те je према томе овај запис.чик вјерна слика рада наше снупштине. Препоручујемо свима нашим одборима и повјерени- добро успео. Хвалећи пожртвовности певача, љиховој марљивости и тачностн и похађању часова проба као и неуморном раду агнлног и вредног хоровође г. Бочека, друштво сваким својим концертом постиже увек нове и нове успехе. Судећи no досадањем раду наш хор има све изгледе, д а.убрзо стече 1глас Једног од најбољих и иајактивнијих наших певачких друштава. И овај концерат од 6 јуна дао je у том погледу још једну нову гаравцију. Певачи су под нзвалредно вештим дириговањем г. БочекД. отпевали готово беспрекорно свих 8 тачака програма иобравЉи за сваку бурне заслужсне аллаузе одушевљене публике. Нарочнто се je истакао својим соло певањем у »Се столпашг« од Ипа.веца мекани алт госпођице Џенке ГашеHiih. кији je, и ако још добро нешколова«, веома угодно деловао na осећаља и код музички најобразованијих људи. Од осталих врограмских тачака вредно je споменути Мокрањчеву Биљануд која je изведена са пуно разумевања намера овога најпопуларнијег композитора налпих народних мелодијских песама. Технички дотерана и дннамички доста. добро усавргаена оставила je на слушаоце најбољн утисак. Оа успехом концерта задовољна je била и публика и вачи. , : i 11]! Годишња скпуш ти на Гајретовог певачног д руш тв а у Мостару Ha 14 о. м. Гајретово певачко друштво одржало je своју главну годишњу скулштину, која je била у лепом броју посећена. Окупштину je отворио потпретседник г. Хуснија Хусејић и поздравио присутне захваливши им се на лепом ода- ГАЈРЕТОВ МЈЕШОВИТИ ПЈЕВАЧКИ ХОР У МОСТАРУ (у средини претсједник г. Салвх Ћишић и хоровођа г. Ботек) 394 �аиву, након чега je тајник друштва'г. Салко Ниаевић, нрофосор поднио опширил извештај о раду друштва у прошлој години. Према овомс извештају друштво je у прошлој радној години учннило шест јавних иступа, што je од великот оначаја ако се узме у обзир да je ово навршена тек друга година од постанка н рада друштпеног. Осим у Мостару друшто je приреднло концерте у Чапљинн и Отоцу, те на тај начин/дало леп прнлог ширењу Гајретове ндеје no околним цестнма ^^ocтapa.',,,' ЗАХВАЛА ГА ЈРЕТУ Главном одбору Гајрета, Сарајево Ми, наже потписани ове школске годипе завршили смо као друштвенн питомци у Гајретооом копвикгу у Г.нхаћу гимназијске науке и уепјешно положили матуру. Осјећамо у овом часу за прву и шјствегију дужност, да се захвалимо Гајрету и свима Гојрстоввм радпицима, a првенствено Главном одбору, који Гајретову идеологију нај- Секретар месног одбора »Гајрета« у Ш ти п у , учитељ г. Д а у т Идризовић прилином држања аналфабетског течаја војницима логора Брегалничке дивизиске области на Пљачнавици. Након извештаја појединих функционера изабрана je нова друштвена управа, у коју су уАла следећа господа: претседшгк Салих Ћншнћ, професор; први потпретседник Хилмија Селнмић, дпректор Гајрет-банке; други потпретседник Хуснија Хусејнћ, обућар; тајник Хадлд Ђдкић, учитељ; благајннк Ахмед Хаџиомеровић, трговац, архивар Фехшмовић Сулејман, учнтељ; домаћин Хусо Шарић; као- одборници дошли еу гг. Алија Омерагић, Хаџић Хусејн,' Смпјо Бркић, Ахмед 'Викић и Мустафа Н. Ћишић. Ревизори гг. Хчсан Ћишић, ХусниЈА Курт п Алија Велић. савршеније ириводи у дјело To дјело јесмо и ми, Гајретов нараштај, којн ћемо, што овим и обећајемо, увијек бнти најсигурипји н први поборннци Гајретове мпсли, a на то смо задужени са двије сгране као муелишпл и људи, који су увјеренп да je једпно Гајрет слособан и позвлн да муслпмански дпо нашвг народа подигне морално и матернјално, и о друге стране као досадањи питомци, који дугују Гајрету највећу захвалност. Сретни смо и поноснн, да можемо биги јамци Гајрегове девше и свједоцп како Гајрет дјезује правнм путем. Ha конду не можемо a да са највећлм поштоваљем не опоменемо шшег вриједног и достојног сваке хвалс уп.а::- Вјенчише Нијазбега БеговиНа из Дервенте са Мубером Градашчевић из Градачца, бивших Гајретових питомаца Полазан сватова из Градачца у Дервенту дне 28. V I. 1931 395 �ника дома г. Сулејм&н еф. Реџићп, којп иим јо дуго времена својом брижљлвошћу и добротом fino другп ОТАЦ. Фахрудин Мулахусић, Смвкл Поробић, Хамдпја Ченгнћ, Мустафа Бузаљко, Ћамил Хоџнћ. Мустафа Хијдаровић, абитуријенти Гимназије у Бихаћу. НАТЈЕЧАЈ Калцеларлјп ГаЈрет потребан je једал коицептуални чиновнпк, вјешт свима адмпш отрптнвним пословимп. Рефлектанти нека поднесу своје молбе са документима и увјерељем о Досалањем раду однооно службовању, најдал>с до авгурота о. г. Предност имају актнвни Глретовн радртици. 1 10 Из сједнице Главног одбора Гајрета. НАТЈЕЧАЈ за пријем питом аца у Гајретове конвиите и за подјелу сти пен д ија За идућу 1931/32 школску годнну прнмиће се у Гдјрриптернате 450 пптомаца и то 350 гтарпх п <тотииу ношгх пптомац.! и питомица. и подпјрллћу ср пзпјестан fipoj топр Полазнице Гајретова анг.лфабетског течаја у Ж епч у са учитељем г. Хифзијом Муфтићем с т и п р н д н ;«. Клндндатп за пријем у интернате као п за- поДјолу '•типрндија треба д а преко Мјр рн п х одборз пдкосно ттовјсроника поднеоу молбе најкашп.е др 5 августа^о; г. Молбе којр прш-пију послпје 5 августа nejte се ^ зе тн у поступак, него ho <;е повратити дао беспредметнд.; Молби треба прпложчтп слнјсдеће документе: с ' • 1. Свједоџбу (оригинал -или овјррсн прр.иш') о свртеиој школн односно ралреду £ ^рош лојтколгкој/годиии; 2 . Родни лист; j , t 3. Увјерење о висини рорезл m 1931 глдттпр: ......... 4. Љекарско увјерење, na којјег со.ппди да»j.\|0iiiiea> 110 носи клицу заразне болести. Овим će ставлл jjg^-bnaiha рефлектантлма л и he r e | pite" годипе подијрлптп млнпмалан fipoj бесллагнпх мјесга. Зато. онн молитељи. који су у стаљу плаћатп за cno;y дјецу опскрбнину у пнтернатима* нека то наведу у евојлм молбами, стављајући ларичпто колико могу мјееечно допрптуитп за свохју опскрбу јер, ако /5уду одбијенп afior тражси.а бссплатног мјеста. nehe моћџ послпје лабити мјесто ип уз плаћлњо опскрбнине која износи пајмлње ion a кчјвнше "оо динара. 0 рпјешењу молби рсфлектантн he 6nfn оба.вјештен mm 20 авгуета о. г. Они којн буду примљеии у интернате. биће поновно ирегледани од иитернатскпх л>екара. Који ђацп буду пронађенн да нагпњу којој аарллној болести. 6nhe повраћешг својпм кућама. Оспм тога, треба да свакп Гајретов питомац, стари и ловн, ллатпви и бесплатнп. са собом донесе: здраво однјоло, чдмски капут. кове ципеле и најмаље четири napa Borna. 'Понавља се да ни једна молба која нпје поелата преко Мјесних -одбора. однооно преко повјеренпкл. nphp бити узета у поступак. Рефлектанти з оних мјеста у којмиа не постоји ни Мјссни одбор ни повјереник, нека своје молбе шаљу преко најближих Мјесних одбора и ловјеренпка Гајретових. Надаље се ставља до знања рефлектантима да he Глав. ии одбор сбм одређивати тколе у које треба да се уписују питомци и стнпендисти Гајретови Ово вриједи парочито за .више разреде. Треба знати да he Главли одбор дијелитн нај-ман>е мјесута адлосно стипендија за више ] а.чреде гимначијн, a највише мјсота и стипондија дијелићс ее aa стручне школе: техничкс, геодезију, учитељску итд. Главни 396 одбор Гајрета. Чланови Мјесног одбора Гарета у Старом М а јд ан у и дилетанти Гајретове забаве Г АЈРЕТО В И ПИ ТО М Ц И М А Т У Р А Н Т И Г И М Н А З И Ј Е У Ш К О Л . ГОД. 1930/31 У Б И Х А Ћ У СА У П Р А В Н И К О М ГА ЈРЕТО В А К О Н В И К Т А У Б И Х А Ћ У Стоје с лијева на десно: Ф ахрудин М улахусић, Смаил Поробић, Хам дија Ченгић, Мустафа Бузалио. — Сједв: Ћамил Хоџић, у средини: г. Сулејман ефф. Реџиб, управник конвинта, Мустафа Хајдаровиб �Posjednicim a agrarnih obligacija Jugoslavenska Privredna zadruga i štedionica • u Sarajevu. Cukovića ulica broj 5 I kat isplaćuje sve dospjele kupone agrarnih obligacija na svojoj blagajni za vrijeme uredovnih časova. Daje predujmove u mjesečnim ratama na ku­ pone agrarnih obligacija tako da svaki vlasnik papira može sebi osigurati stalni mjesečni prihod. Istodobno se stavlja do znanja vlasnicima agrar­ nih obligacija, da Jugoštediona daje sve informacije u pogledu prodaje zaloga i uopšte korisne upotrebe agrarnih obligacija. Ove se informacije daju u samoj direkciji za­ voda besplatno. D ir e k c ija z a d r u g e J u g o s la v e n s k e i š le d io n ic e ^ p r iv r e d n e S a r a je v o . I SVAKI MUSLIMAN TREBA DA KUPUJE SAMO GAJRETOV C IG A R PA PIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a ire t” 9000000000000000000000000000000000000000 o Papirnica Hamdija Kopčić Sarajevo, S trosm ajerova—T elefo n6 19 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala 0OOOOOOOOOOOOOO0OOOO0OO0OOOOOOOOOOOOOOC 0 Narudžbe: Tvornica cigarpapira S. D. ALKALAJ. Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu Oglašujte u „GA1RETU” f g t t ------------------ sTe.M 'f ц ј т а м п а р и з а : ИЗРЛЋУЈЕ НАЈБОЛ>Е CBE ШТАМПДРСКЕ ПОСЛОВЕ УЗ КУЛДНТНЕ UMJEHE СЛАГАКИ СТРОЈЕВИ СТЕРЕОТИПМЈА РОТАЦИОНИ СТРОј c im k o g p a f ij a : IZBAOUJE KLIŠEJE U JEDNOJ I VIŠE ВОЈД JEDINA NA JUGU NAŠE KRALJEVINE knjigovežnica: �stil Temeljna glavnica 4 0 .0 0 0 .0 0 0 '- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broi 2172 Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju Z A L A G A O N IC U ,općine grada Sarajeva Bosanska Industrijalna i[ Trgovačka Banka d. d.| Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale dragocijenosti uz najpovoljnije kamate. Dr. Omer Bahtijarević dugogodišnji liječnik Drž. Bolnice, operater i spe­ Potpuno uplaćena dionička glavnica D in 2 0 ,0 0 0 .0 0 0 cijalista za operativne bo­ lesti, asistent chirurškog odelenja Državne Bolnice Rezervni fond D in 7 ,5 0 0 Prima u l o š k e na štednju, vri. _ znake u unutrašnjosti i inozemst'._ u z n a j p o v o l j n l j e uvjete, f inansira industrijska i trgovačka poduzeća Ordinira od 1 -3 p o s lije podne Interurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Spii{ I u Aleksandrovoj ulici br. 45 ] iiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiii i Banka Gajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne kulturne i humanitarne ustanove, * Prosvjetnom društvu ,,G a j r e t . Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške ukamaćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba � https://kolekcije.nub.ba/files/original/6518181a859b7b525146c6093b443b27.pdf 2c2689710b6a945ff1a47e4f142474d3 PDF Text Text ГЛАСНИК КУЛТУРНО-ПРОСВЈЕТНОГ ДРУШТВА ГАЈРЕТ ■ - ‘ ‘ • Р А Д Р ЖА Ј ; уШШ ■ Личност и Дела Њ . В. К р а љ а Југославије Александра 1 Значај Гајретових зборова — са гледишта једне девизе Шта кажу други о нашој скупштини ... f. ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Велики Гајретов манифестациони збор у Броду код Фоче — Успјеси Гајрета у Плевљу — Свршетак Домаћичке школе у Пријепољу — Чланови Гајрета — Соколи — у експедицији Сокола Крал>евине Југославије у Паризу — Гајретов теферич у Какањ-Добоју — Гајретов теферич у Згошћи-Какњу — Успјели велики Гајретов теферич у Сјетлини — Поздрав скупштинеГајретова одбора у Жепчу Главном одбору — Концерат Гајретова мостарског пјевачког друштва у Требињу — Скупштина мјесног одбора Гајрета у Жепчу r* 16 АВГУСТ 1■ САРАЈЕВО 1931 ■ - И зд а је Г лавни о д б о р Г ајр ета у С а р а је в у БРОЈ 16 �Oglašujfe u listu »G A JR E Tг« « »Gajret« je najrašireniji časopis među muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da ladovolji Sto šjri krug svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, b ilo bi n in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firm i vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno v ršili b i i svoju patriotsku i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća i i njihovih mjesta oglašavali u listu »Gajret«. - V; :ж ' - Jugoslavenska Privredna Zadruga i Štedionica v .'V * .... ^ i z. s. o. j.р Пu S o A ar n a je v u rv „ Bavi se svim u bankovnu struku spadajućim*, poslovima. Ofganizuje i potpomaže razne privredne zadruge.««^ P o­ djeljuje zajmove uz povoljne uslove i prima uloške - n a štednju uz otkdzni rok i bez otkaza uz najpovoljniji K a ­ matnjak. — Podjeljuje zajmove na 6% agrarne obliga-. čije u neograničenim iznosima uz vrlo povoljne uslove/ Uredovni časovi od 8-12 i od 2 i po do 6 Časova, Prostorije Jugoslavenske Privredne Zadruge i Štedionici^ (Jugoštedione) nalaze se u Cukovića ulica br. 9 I kab Telefon broj 39 Brzojavi: JUGOŠTEDIONA 10% čiste dobiti daje u kulturne i prosvjetne svrhe. Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друпггва за културно и економско подизање муслимана, излазИ 1. уи 16. месеца, a цена му je ea нашу Отаџбину 100 динара на годину, a за све остале земље преко границе 200 динара. добивају лнст у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. * $ N 't Директор ГЈ' Х а м и д К у к и +s Власник друштво „Гајрет*4. — Одговорни уредник: Хакгид Кукић — За штаипарију „Босанска Пошта* одговара Јосип Енгл. �ГО Д . XII ГАЈРЕТ Č u p a j e n o , 1 6 -а в гу с т а 1 9 3 1 Њ егово Величанство Краљ Југославије АЛЕКСАН ДАР I. Б Р О Ј 16 �л Л ичност и д е л а Њ е г . В е л . K p ažba Ју го сл а ви Је Д лек сандра L ■ * • ' ff 'V V* ' “*■ Прошле недеље Њ егово ВеличанствО Краљ ^госларИЈ^ Александар I, учинио je Своју велику посету Сарајеву и његовој . околици. Трјббало je бити сведоком онога усталасаног одушевљења и искреног клицајња, коЈим je народ поздрављао појаву и задовољни и насмејани очински лик свога ^звиш еног Крал>а. Истим моментом та сликаГ потсетила нас je на оне дане неподељено^. народног . весеља, када je данашњи Краљ Југославије долазио у ове крајеве као Регент Крзљерине Срба, Хрвата и Словенаца. Ти дани остали су дубоко урезани у наф е сеђање, усекли су. бразду љубави у нашим осећањима и нашим душама. ■• Одушевљени дочеци и пријеми који су, у току минулог пролећа, приређивани Њ ег. Величанству Краљу no свима крајеви^а^ нашел Отаџбине најбоље сведоче .шта* if колико претстављају Личност и Дела Ње.говог Величанства Краља за наш Народ и нашу Отаџбину. Bnpie .je него јасно, да je Он постао легендарна личност, равна великам лику Узвишеног Краља Петра Великог Ослободиоца. . Поводом десетгодишњице Њ еговог управљања„ и владања нашом земљом, ми, Гајретови радници и неимари, осећамо дубоку и велику дужност да на овоме месту нагласимо и подвучемо све ретке особине и врлине нашег Краља. Да би се те врлине и особине казале и приказале у свима њиховим манифестацијама, потребно би било имати више простора, управо једну целу књигу. Па ипак ми верујемо да ћемо са неколико изразитих речи казати оно што мислимо и осећамо, о чему смо се осведочили и што претставља наше сазнање и убеђење о Личн9 ст№И.Делу Њ егова Велиуанства Краља. У великој и страшној, болној и поносној епопеји којом je наш народ овековечен у историји света, Лик Краља Хероја, тада још младог и неустрашивог Престолонаследника и Регента, уско je везан уз све национално-моралне, физичке подвиге што их je дала снага наше pače. После Ослобођења и Уједињења, у оним првим месецима и годинама у којима су се јављала разумљива послератна социјална превирања и сукобљавања менталитета, страсти и васпитања, — Њ егово Величанство Крал> Александар, као Суверен наше државе и Отаџбине, као одличан државник, чувар Мира и Реда„ С ав од мисли; и стваралачког у Својој вољи, С ав одан добру народа и земље, С ав устремљен на раду за добро народа који му je дао своје пуно поверење, најдубље поданичко осећаше и искреност, С ав заложен за мир међу дојучерашњим непријатељима. Њ егов државнички дух и суверенска воља, свесни онога. што се хоће и што je апсолутно потребно и неопходно, — спасавају државну ситуацију и добро Отаџбине у тешким тренутЦима и искушењима којима je она била извргнута. Једини је .О н био Taj Који je, далеко од страсти свакидашњице, будно мотрио на развитак догађаја, нивелисао разиЛажења, импоновао саветом и очинском бригом, управљао крмом државног брода,1 храбро и неустрашиво, кроз све буре и непогоде које ćy наилазиле. И у 12-ом часу, када je претила опасност да државни брод буде изложен катастрофи, Краљ Југославије, одлучан и смион Државник и Суверен, прекида узалудну борбу племенску и верску, која се je водила на свима странама и у свима правцима са свима ниским страстима, — и 6. јануара 1929. г. издаје чувени историјски Манифест који обележава нову епоху у нашој држави, у животу нашега народа. С а тим актом Краљ Херој, Краљ Државник постаје и Краљ Првоборац за све гране јавнога живота и напретка државе и народа. Он даје иницијативу за све законе и уредбе; даје -смернице и планове за привредни, социјални и културни процват земље, за општи иапредак народа. Краљ Херој, Краљ ■с **Ј-'.* 398 з �Државник‘ постаје, у зрелим годинама Свога живота, Први и НајвеКи Неимар који социјалном, привредном и културном животу даје нове импулсе за обнову земље и једном з'а свагда уклања све оно што je било деструктивно у нашим страстима и у нашим Нудима. У најширЈТм слојевима народним „Он првоборачки буди добре раденичке и стваралачке одлике и упућује све позитивне особине наше pače на рад и дело. Тако je, е^р, ф а љ Херој, Краљ.1Дфжавник дочекао и десетогодишњицу Свога владања и управљања Југославијом. Данас^Изегова Личност и Њ егово велико Дело претстављају стварну снаЈу тЈћше ОЈаџбине, Л|»етстављају наду и уверење у њезину лепу будућност. Данас Краљ Југославије- Але*ксандар I. претставља понос нације и уједно најбоље јамство да ^he* наша лЗта^бина у догледно време постати моћна у ономе смислу у коме су je чинили моћном нДии '^ревни цареви и краљеви, у њеној бурној и загонетној прошлости. N;': vv. . * Да живи Њ егово 'ВеЈ^ичћнство Краљ југославије Александар I. * *- tv *•. ^^ ' л j J*.W 1- ( Z n a č a j G a jr e to v il) s b o r o v a . ^S&fal&dišia'jedne devize У' . '(• r ? g, Gajretovi odbori, povjerenici i članovi,'fjednomišljenici i prijatelji, kao i svi oni koji sa primjernim simpatijama prate rad i uspjehe Gajijcta ц. svima krajevima naše Otadžbine, u kojima-jlive članovi Islamske zajednice, - svi oni su se ved osviedoH lfo.iediioj;у м ш а važnoj činjenici, a ta je da rad društva Gajret .zalivata ,, . , , _ , dimenzije jednog p o k i a e t a . Sasvim saobraznoЧцеcima pretsiednika Ql. odbora Oafreta, neumorno« i p redanbg, odlučnog N epokolebivog g. Dr. Avde Hasajibegovića, drž. savjetnika, — riječima koje je izrekađ n a? posljednjoj godišnjoj • skupštini, Gajret više nije đačko potporno društvo, nego, jedan nagovještaj ustalashnoisti, socijalnog i kulturnog pokreta. Očevidrto јб — a to j č j javnost zapazila i priznala — da je rad Gajreta u na­ rodu već izišao iz okvira svojih pravila i zauzfco dimen­ zije koje već naturaju druga pravila, ona koja će omo­ gućiti razmah i nove mogućnosti tome kulturnom i šocialno-ekonomskom pokretu koji.je zahvatio sve odbore, po­ vjerenike i članove, jednomišljenike i prijatelje Gajreta, ideologe, ijjegove po gradovima i varošima, predane ne­ imare po najudaljenijim kasabama i selima. Treba da se sjetimo one spontane manifestacije ko­ ja je bila glavno obilježje posljednje godišnje skupštine od 12 jula o. g., zatim treba da ponovo pročitamo** da se uživimo u sve one spontanosti t oduševljenja koja su se manifestovala na Gajretovim skupštinama, ili, bolje reći, zborovima koji su u posljednja d v a mjeseca odr­ žani u Derventi, Foči, Mravinjcima, Gacku, Rogatici itd. Izvještaji sa ovih skupština, koji šu, u slici i riječi, objav­ ljivani u Gajretovom Glasniku ovoga lista, — ti izvje­ štaji jasno, dovoljno, rječito i ubjedljivo' kazuju novu epohu u radu Gajreta, nove smjernice i nove putanje kojima streme, zanosno i samouvjereno jezde neimari i \ ideolozi Gajreta. To je već jedan izrađen program koji se naslanja na volju i spontanost najširih slojeva muslimanskog elementa, A ta volja sastoji se u slijedećem: Treba m?đu muslimanskim elementom, u najširim narodnira slojevima, nastaviti sa na široko zasnovanim . „ , л . .. . . . . . radom oko prosvjećivanja i nacionalne kulture, oko so» i№ o JW |e n sk o it otrežujavanja i osvješćivanja, oko ekonomskog podizanja i upoznavanja sa racionalnom poljoprivredom. Sve ove grane javnoga života i napretka, božjeg blagoslova i blagostanja, ima društvo Gajret u svome programu. Ovaj na široko zasnovani, programski rad u ^narodu dobio je svoju poznatu, gromku i stvaralačku devizu: Za Kralja i Otadžbinu. Gajretovi neimari i po­ slenici dobili su nove impulse za rad i djelovanje u na­ rodu poznatim istorijskim Manifestom Njegova Veličan­ stv a Kralja Aleksandra. Od toga istorijskoga datuma rad Gaireta, oslobođen intriga i partizanskih smicalica i makinacija, krenuo je novim smjernicama; dubio je i širio svoju akciju u narodu, da sve bude krunisano us­ pjehom, ogromnim i neočekivanim, a iznad svega zna­ čajnim jer je zauzeo razmjere velikog narodnog kultur­ nog, privrenog i socijalnog pokreta. Psihoza Gajretovih narodnih m asa je u jednoj zanimljivoj i značajnoj fazi opšteg oduševljenja za ideje Gajreta. Ta faza je primjećena i na posljednjim zborovima na kojima su uzimale učeš­ ća ne samo stotine slušalaca, kao što je slučaj sa obič­ nim skupštinama, nego hiljade i hiljade vjernih i odanih pristaša, kao što je to bivao slučaj sa velikim narodnim pokretima u našoj prošlosti. Upravo u tome, u toj i takvoj psihozi današnjih Gajretovih skupština i zborova, — u tome leži pravi nacio- �pravi cilj, ravan svima velikim pokretima koji su našli naino-kulturni značaj Oajretova rađa, tačnije: Gajretosvoj duboki smisao i svoje duboko značenje u duši i ve veJike i široke akcije u narodu. A d eviza: Za Kralja I Otadžbinu jasno obilježava osnovnu misao i suštinu srcu one veličine koja se zove impozantnim imenom: narod. Radeći za narod, nesebnfto i predano, iskreno i rodoljubivog osjećanja sviju Gajretovih ideologa i nei­ mara, odbora, povjerenika i članova, jednomišljenika i oduševljeno, Gajret će' najbolje poslužiti Otadžbini i prijatelja. U toj devizi rad G ajreta je našao svoj puni i *npm dobru. $- Ш т а к.аж .у д р у г и о u m n o j с к ^ ш г т и / ш Београдски угледни лист »Време« донијело je град — $ш лису рад окупштине гранлчила je са опу једном од |Својих лрош лих бројева чл ан ак о Гај- \ [ т и м одЈуш&вјбсн.^Мј j e p j e свако од присутпих осерету лод насловом: »Гајрет за Краљ а и народ«, који hao д а je рад ћ р у п и с ат нееумњивим успехом, д а су дословце гласи: пдеје Гајрета себе афирмисале до најудаљ енијег »Потрвбно je осврнути се, нарочито, н а недал^ (?ела, гд е допире у ти д ај и у гл ед Г ајр ето в е дисциno (12 о. м.) одржану скунш тину културног друллине и бргакизације, његове идеологијс и његових. ш тва Гајрет, о којој je »Вроме« донело извеш тај* васпитних и националпо-културних смерница које П ош то на овој скупш тини није било важ но ни хитДОВДУЈУ cfie грп-не живота данапгљице. но само ono о чему се je извел1тавало, то je једна \ L % и в a х н о с т 'Д и с к у с ије, примерна и докултурна и пациоиална дуж ност д а се у каж е n -n a гтојанствеир-, отскакала je од ш аблола диокусија друге моменте који су у еимлатичлој веаи са ofr- n a л н ш п к ^ ^ у п ш т и н а м а ; иопод тс ж ивахности * штим утиском са ове скупш тине. пауијТала'Ј;с je боља д а се буде стваран и коиструкУ лоследље двц. годике у ф?есп 'Г ајр ето ва р ад а т и т ^ ф 51^ља*да се саветом и иримедбом доприпесе у народу виш е с у цего изпепајхујући; о томе je n a ­ успех.у;д1 fie д а чс е истатшс виолентпост н а т е г чоm a јавлост, београдока нћрфш то, била довољно-Л^ века илј£ ллаховитост личнстх нстрпсљивости, што правовремено жтформисана. »По зам аху сазога рада, ^је, често, каратггсристипа годилпг.их скупиггипа напо неуморности и ггОжртр/Фању тБерових поверенигаих друш тава. ш тава Г ајрет дан ас Ч ^ тв та ш в а оргаш аааџгју » j a £ ј е д ж 0 д у ш н о с т у оаслуш аваљ у и пр„. стварно прелаЈЗИ из оквира једлог ђачког друпгтва, маљ у извсш таЈа и предлога у кази в ал а je n a то д а к ак ав je Г ајрет би£ до јуче, и узи м а размеро једje. ова бкупш тина била вшпе м анифестација no ног чистог покрета, обзиоом н а лаш у нациопаллосјкул; виш е ж ељ а делегата да с а Главним одбором културну дан аш љ и ц у замаганог и значајног«. To деде једиу општу радост иа.д уоПбхом; виш е вољ а су, огприлике, речи које je, у 1Своме поздравном го. д а се пагласи триумф рада, нсго д а се у л а зи у де'вору, претседпик Главног одбора Г ајрета г. Д р. Х а,..таље .трга три.умфа. сапбвговић, држ . саветгагк, упутио (ж улш тини и После овога, што сачињ ава опш ти утисак. и њима обележио рад д р у ш тв а у цосл^дње време. Тим_речима окарактерисан je цео уопех Гајрета, у п р а в " * увећ ава зиачај ове 1е купштине, треба, n a крају, пољен линијом и девизом: З а народ и К раљ а, з а К р а -. менути и 'д р у ге важ пије моменте који су, као. оглељ а и Отаџбину. У тисак који je оваки посетилац rioдајго рада, наглаш ени у образложењу исцрпног тајнео са ове годшпње скупш тине, 25 no реду, такав ничког извегатаја. Из тога и звеш таја скупш тина je je д а потпуно оп равдава горње речи. поздравила следеће главне линије успеха и р а д а A к ак ав je био тај утисак, у поређењу са ошгм друш тва Гајрет: > ; на ранијим Гајретовим скупш тлнам а, и л и у поређењу са годишњим скуш п ти н ам а сличних друш тав.а, сличних no делу и циљ евим а? Од којих je де-= таљ а сачињеп тај у ти сак? Ево од којих: 1. В и т а л н о с т којом je скуп ш ти н а водила ди скусију; интересовање којим je сл у ш ал а извештаје; овације које je приредила К раљ у и радницима Гајрета; једподуш ност к о ја je в л а д ал а међу 300 делегата и скупш тинара, — све то п р уж ало je убедљиву слику једнаг истинског покрета a не друш тва, манифестације a не овлаш ног претреса облигатних ск у ти ти л с к и х извеш таја. 2. С п о н т а н о с т којом су делегати — грађаНИ и интелигенција, м уалим и и илмија, село и 400 У брзано и у пуном јек у јачањ е друш твене ор-^ ган и зац и је (154 одбора, 190 поверениш тава, 25.000 чланова, 17 ж енских одбора, 9 ж енских поверениш тава), просвећиваКе одраслих, р ам азанска попул ар н а лред авањ а (у 286 места, 30—40.000 с.лушалац а), аналф абатески течајеви (43 с а преко 2000 посетилаца), дом аћички течајеви, велш ш задруж н и пољ опривредни течај у Сарајев.у (око 100 посетал ац а: твж ака, илмлје и имама), збризвавање шегрта, Гајретови интернати (око 600 ученпка) и т. д. Ово je у п ајкр аћ им потезима, с л к к а у ти ска са последњ е Г ајретове скуиш тине и н ајкр аћ и и звад ак из биланса његова рада. �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИН ВЕЛ ИКИ ГА ЈРЕТО В МДЈНИФЕСТАЦИОНИ ЗБОР У БРОДУ КОД ФОЧЕ * ступила je пред њега 8-годишња дјевојчица Адила Ченгић, која ra je поздравила рецитацијом и предала му букет цвиВелики збор у Броду код Фоче остаће у историји Гајјећа. Рецитација гласи: ретових напора на развија^у и ^чвршћцрању његове opća-• Дични наш претсједниче, низације и идеја у народнТм^масама забиљежен нао један оД драгог нам Гајрета! највећих успјеха. Ha овој велич»нственој манифестацији Прим’те киту шареног цвећа узело je учешћа око 7000 дИЦ£?из срезова фочанског, чајничса обала хучне Дрине ног и из Горажда. Што овом збору даје^особити биљег то je као израз топле хвале Да су на њему учествовали у великом đjoj^ и правоза дарове што су снаге Ваше дале. славни сељаци, чиме се најбоље " докуме|£говала .јединство. У цвећу су шареноме осјећаја и братске љубави. * £ • поредане наше жеље } Испред Главног одбора присуствовао језбору r. Др. Авдо Хасанбеговић, претсједник, и г. Хусеин Кади, поцЈретсједник, члан Гл. одбора дир. шер. гимн. г. Велија Садовић и главнм секретар г. Хамид Кукић. Они су стигли у Фочу аутом. Ha дринској ћуприји, која претставља улаз у Фочу, дочекала je ГОСТИ ИЗ С А Р А ЈЕ В А СА ауто једна чета коњаника које je водио г. Омербег Ченгић. Осим њих било се окупило врло много народа, a Гајретова музика поздравила je долазак чланова Главног одбора свирањем. Г. Омербег Ченгић поздравио je срдачно делегате, послије чега се формирала поворка која je кренула кроз Фочу према мјесту зборовања. У поворци су ишли напред са државном заставом на челу, коју je носио барјактар г. Саво Давидовић, потпретсједник општине у Устиколини. За коњаницима ишао je ауто. са гостима a за њим Гајретова музика и народ који je учествовао у дочеку. Поворка je пролазећи кроз Фочу срдачно поздрављана од народа који je клицао Гајрету и г. Др. Авди Хасанбеговићу. Велике масе народа дочекале су поворку на неколико стотина метара пред збориштем. Т у су поновно приређене овације претсједнику Главног одбора и осталим делегатима. Ha мјесту збора био je подигнут лијеп славолук са државним заставама и цвијећем. Др. Хасанбеговића и делегате дочекао je на том мјесту претсједник Мјесног одбора Гајрета у Фочи Салих еф. Хасић, бански вијећник, са осталим члановима Мјесног одбора. Кад je г. Др. Хасанбеговић изашао из аута да нам дуго поживите на част, радост и весеље. Г. Др. Хасанбеговић топло се захвалио дјевојчици. Иза тога r. Дра Хасанбеговића поздравља г. Салих еф. ,Хасић овим говором: ПРЕД ПОЧАСНОМ ТРИБИНОМ У БРОДУ КОД ФОЧЕ. Господине претсједниче! Запала ме je часна дужност да Вам испред овог збора a нарочито испред Мјесног одбора Гајрета из Фоче зажелим: Добрго нам дошли! Ову особиту част Ваше посјете нашој Фочи дубоко ћемо урезати у нашем памћењу и срцима и с тим ћемо инспирисати наше будуће потхвате за драги нам Гајрет. Присташе Гајретове у нашем мјесту будним okom прате све успјехе Гајретове, кога Ви већ више година водите путевима успјеха и славе са много прекал>ене и доказане љубави и одушевљења. Велика Ваша дјела и успјеси прате се у нашем мјесту са узбудљивим одушевљењима на којима подгрејавамо наше побуде, потхвате и дјела за Гајрет. Све што ваља у нашем мјесту окупило се je око Гајрета и бви сложно дижемо Гајрет у жариште најљепших жеља. Не заустављамо се само у раду за Гајрет у свом мјесту, него помажемо и друга околна мјеста у колико нам je могуће. Са музиком и посјетом помогли смо Гајретове манифестације у Мравишцу, Рогатици и Сјетлини. Ових дана 401 �АДИ Л А ЧЕНГИЋ П РЕ Д А ЈЕ Г. Дру ХАСАН5ЕГ0ВИЋУ бу К е т ^ р ^ ж а ’ HA * V -t сте могли чути гдје се пролаиају' звуци Гајретове музике до~.\ лином Дрине и непроходним шумским путовима. Они су допирали до задњих и забитних села у нашој околици, носећи у себи поклике Гајрету м лозив у Гајретове редове. Није ми намјера самохвалисање, али јест то да истаннем да смо бар донекле завриједили Вашу часну посјету, која нам je пала као признање за наша настојања. Господине претсједниче! Испред сакупљеног свијета, a нарочито испред фочанског Мјесног одбора Гајрета, примите топле захвалности за Ваш велини рад за драги нам Гајрет; примите захвалности и за Ваше намјере које мислите у будуће спроводити у Гајрету, и, напоион, лримити захвалности за ову часну посјету ради које се осјећамо сретним и горДим. * Манифестујући Гајретову свијест овај се je скуп састао ради тога да Вас дочека, хтијући Вам с тим изразити и захвалност за Ваш велини рад. Живили, гослодине претсједниче! Послије говора г. Хасића г. Др. Хасанбеговик, бурно поздрављен од огромне масе народа који се слегао, лролази кроз шпалир ноји чине чланови Мјесног одбора Гајрета, Сокопи, Гајретови питомци из среза Фоче и угледни Гајретови радници из овог краја. Пролазеки кроз шпалир г. Др. Хасанбеговић се срдачно поздравља са свима и одлази на трибину, ноја je сва искићена државним заставама a на чијој фронти се налази слина Њ. Краљ. Вис. Престолонасљедника Петра, узвишеног заштитнина Гајрета. Кад се искупила сва маса око трибине, отвара збор г. Хусејн Ченгић, који вели; Драга браћо! Kao сазивач овога збора најљепше Вам се захваљујем на овој лијепој посјети. Kao особиту част сматрам истакнути и подвући посјету дичног и заслужног претсједника Главног одбора Гајрета г. Др. Хасанбеговика, на чему му топла и велина хвала! Танођер се много захваљујем и свима осталим гостима са стране који са својим доласком почастише ову нашу скупштину. 402 УЛАЗУ .. _ ИСПОД ___ СЛ АВО Л УК А. ,__ Kao лретставник власти на ову скупштину изаслат je г. Едхем Хаџимусић. Пре отворења скупштине треба изабрати два овјеровитеља записника и перовођу, na Вас молим да их изаберете. Отварајући ову скупштину дозволите ми да на првом мјесту учиним један предлог: Увјерен сам да ћу погодити жеље свију Вас кад Вас лозовем да се у овом лијепом расположењу сјетимо узвишеног нашег Краља, na Вас молим да саслушате депешу коју намјеравам послати испред овог збора Његовом Величанству. (Бурни поклици Њ. В. Краљу). Њ. В. Аленсандру Првом, Краљу Југославије, Београд. Ha Броду крај Фоче са шумовима бистре Дрине мијешају се искрени и бурни поклици спонтаног одушевљења за свог милог Краља и цијели Краљевски Дом, на величанственој Гајретовој оснивачкој скупштини са које шаљу Вашем Величанству искрене изразе поданичке вјерности, присташе Гајретове из цијелога фочансиог среза са својим вриједним претсједником г. Др. Хасанбеговићем. — Претсједнин збора: Хусејн Ченгић. Исто тако лотребно je да се овом приликом сјетимо и носиоца велииих дјела Њ. В. Краља, Генерала г. Петра Живковика, Претсједника Краљевске Владе, na Вас молим ha саслушате и ову депешу: Господину Петру Живковику, Претсједнику Краљевсне Владе Београд, Манифестујући Гајретову свијест идентичну са љубави за Краља и Отаџбину са велике оснивачке снупштине у Броду ирај Фоче присташе Гајретове из цијелог среза, са својим претсједником Др. Хасанбеговићем, поздрављају носиоца оеликих идеја Њ. В. нашег милог Краља. — Претсједник збора: Хусејн Ченгић. Исто тако с овог збора сјетимо се и нашег Бана г. Др. Круља: У Господину Др. Урошу Круљу, Бану зетске бановиче Цетиње. Присташе Гајретове из среза фочанског са величанствоне Гајретове оснивачке скупштине на Броду ирај Фоче шаљу i �своме Бану искрене поздраве! — Претсједник збора: Хусејн Ч е н ги Ј|, \> ? Читање депеша, нојв су са збора упућене Њ. В. Краљу, Претсједнику Владе и Бану зетске бановине! поздравио je к род одушевљеним и дуги»клицањем. Ми смо, браћо, одлучили данас овдје у нашем мјесту да оснујемо један огранак Гајретов и.^том приликом изабратк одбор, који би руководио тик©радом. Што ј^ Гајрет и што је‘ , он-учинио и шта чини за наш народ путем образовања мла(Двми и просвјеЦивања народа, о томе сввни од нас no ноШтд^знамо и ja мислим да нема никсцмеђу нама, који о ''"'‘ тоЛе/ti# би умио нешто да каже. Али j w u t » ie «вде међуЈ нама врховни вођа Гајретов, претсједник ^лавнсД-' одбора г. Др* Авдо Хасанбеговић, ja сам наумио да нлга ЈеДримо да нам он у ту сврху проговори некопико ријечи. Пошто се одушевљење стишало узима ријеч г. Др. Хасанбеговић кога народ бурно паздравља који у свом говору истиче да га особито радује што види pa су се у Гајрету окупиле све здраве снаге народне и што се на овом збору манифестује братска љубав муслимзна и православних. Г. Др. Хасанбеговић наглашава огромне зпслуге Њ. В. Краља на консолидацији прилика у држави и на јачању државф и на^, рода. Најзад позива народ pa устраје у свом раду-јеаће т а и * најбол>е послужити Краљу и отаџбини. Прекидан бурним одобравањем у току свог говора, г. Др. Хасанбегбвић, био je предмет велиних овација на завршетку говора. Гајретова музика одсвирала je државну хлмну коју су сви саслушали са поштовањем, потом je опет дошло до одушељвених усклика. •’ Г. Велија Садовић, члан Главног одбора, истиче факат да je стварање наше националне држаае омогучило муслиманима да крену путем напретка. Муслимани раније нису хтјели ни дјецу да шаљу у школу, али послије свјетског рата и Ослобођења Гајрет je успио да покрене муслимане, да их окупи око себе и да их поведе путем напретка. Наступио културно-просвјетни препород муслимана, a носилац његов Гајрет. Гајретову заставу високо држи пожртвовна, несеб| енергична и организаторска рука нашег претсједника r. Дра Хасанбеговића. Гајрет ради данас на одржавању конвиката, на подизању занатлијског подмлатка, на модернизовању и просвјећивању муслиманске жене и у свима другим социјалним и културним правцима. Н АЈМ ЛАЂИ ЧЛАНОВИ ПРИЗРЕНСКОГ Г А ЈР ЕТ А " i . Ахмет Бећир Јусуф. 2. Ешреф Фаик Шериф. 3. Рефки Расим Абидин. 4. Аднан Фаик Шериф. 5. Илхами Шевкет Адем. Потпретсједник r. Хусејн Кадиђ говорио je о сарадњи инетелигенције и илмије, na ионстатује да je Гајрет окупио око себе и вјерску и свјетовну интелигенцију који заједно раде на корист муслимана путем свога Гајрета. Послије збора развило се велико народно весеље које je потрајало‘ до касне ноћи. При одласку r. Др. Хасанбеговића и осталих делегата, који су око 7 сати кренули аутом за Сарајево, пононво je po­ mno до одушевљених овација Гајрету и његовим претставницима. И з в је ш т а ј је в у о одрж аном д о н и је ћ е м о УП РАВА МЕСНОГ ОДБОРА Г А ЈР Е Т А У ПРИЗРЕНУ Сједе с лијева на десно: 1. Хасан Бехлул. 2. Танковић Авдо. 3. Михаило Филиповић. 4. Милан Антоновић. 5. Шаћир Берберкић. — Стоје с лијева на десно: 1. Расим Абидин, 2. Шевкет Адем и 3. Бећир Јусуф. Г а јр е т о в о м з а д р у ж н о м т е ч а ју у С а р а - опш ирно у наредном б р о ју н аш ега листа �Успјеси Га/рета у П л е в љ у тембар. Приходовано je: од теферича у корист Гајретовб овдашње читаоннце нето динара 941, од приредбе Гајретовог дана 6 септембра нето 218 дннара и продато Гајретових знач»Подносећи Ban тајнички извјештај за мииулу друки у износу 995 динара. Од забаву, коју су приредили овде штвену годину 1930/31 год., на првом мјесту истичемо вајГајретови излетници из Гораждб приход je био колико и значајнији паш овогодишњи успјех: постигнуту слогу и саТЈ»ршкови забаве и путин трошак дилетаната из Горажда радшу између наших старијих и млађих мјештана, за пуно у укупном износу. Ова je забава била од парочитог знаизвођење и задовољсље Гајретових смјерница и тежњи, те да чаја no томе, nfto су no први*лут У Плевљу, отуииле на поje аав остали рад овог одбора, који he Вам у овом извјештају зорннцу као днлетантицс муслимашке гђице Иблизовић, учибнти нсдрпно нзложен, могао отпочети и успјети првенстветељица и Рашидкадић, ученнца гнмназије, обје из Горажда, jio благодарећи тој слози и сарадњи. које су своје" улоге управо мв.јстороки одпграле, нарочито Овај и овакав рад уједно нам je jaic потстрек и добра гђнца Иблизовић;'која je ftnAa н главпи стуб игроказа. Одуопомена да, иригушујући цаша ситна ррзмимоилажења и нашевљене аЈЛгаузе, којима оу нх поојетиоци забаве обадули, стране прохтјеве, ослобођавајући се заблуда и клонећи со у п у н о ^ јер и су и заслужллс. 'Ла.ј њихов уонјех и признања мураиских заводиика и натражњачких зановјетања, још која Су пожњели, весели иас и говоре нам много. Надамо се, чвршће н искреније здружимо наше снаге и налоре, те да да heno и fn овдје у скојкјј будућности бити растерећени се cbu лиотом окуппмо у табор Гајрета и да заставу Гајрееталних потешкоћа и брига, којс нас прате при свакој нашој toboi' просвјетног, социјаллог и националног покрета још винриредби, ради оскудпцс са женским радним онагама. ше узднгнемо. Кад смо eeh иапоменули приредбу од 6 ссптембра 1030 Огара и мудра наша пословица каже: »Сложна браћа године, не можемо a да ne споменемо и случај врло слабог нове дворе градс, a несложна разграђују старе«. Наши стари одзива iranier грађанства у новорци, која je тога дана опдвори, духовни, социјални, као и материјалии, нешто кривицом самих нас и наших предака, a највише под теретом ^ходиЈЈг^ глаВким улицама iranier града. У тој поворци свм со^-кола-вјфЈЛа^а, једног члана управе Гајрета и двојице граудараца одује духа и даха новог времена н аавреметах усђапа, iS b^ce могло никога видјети. A дужност je нас свију лова живота, готово су поове разрушени. Некад камен. no и Сокола и Гајретоваца, вјежбача, обичних чланова, kao и кален a кад-кад и no цијели зидови и сводови. ошадали су упсЈ^них и свнју осталлх пријателл обадва друштва, да свои стропоштавали се, док нас није данашње критично в нерјим прксуствовањем у поворци искажемо своје симпатије и возно доба затекло Иал не као бескућнике и као луталице сво^у приврженост тим нашим националним установама. између старог, дотрнјадог и преживјђлог поимаља свијета и Бидо да je овај изостанак услиједио ради naifier ихмалука, живота и н&чипа удовољен^ *?ивотним потребама, те нових било Да je из несхваћања важности овакве једне манифестасмјерница л>удског пастојања и услова опстанка. ције,'— он се вшпе ne би смио поновити, a нарочито 6 сепHana je предстојало: đ m , да са својим старим подритембра ове и слиједећих година, јер je Соко узео за свој дан венпм дворима, са запрзлш/ енергијом н несавремшим ору1 децембар, na би сами, када ne би сви чланови и пријател>и жјеп у жнвотној рорби будемо прегажепи и утамањенн; илв, ГаЈ1>ста узели видног и јаког учошћа na овим прославама, да се, макар у дванаестом часу, пренемо из дубоког сна и ■без Сокола, још и више нападали малобројни, a наша снага ду/готрпјног лјенштцоваља, да спажно и журно, сложно и . и наша свијест требају особито тих дана да ое у пуној мјери смјело, вјешто и пожртвовно замахнемо здруженлм остацима прикажу. своје енаге и енергије, душевне и моралне, физичке као и Неколико пута tokom септембра и октобра прошле roматеријалие u све слијемо у један покрет, који ће и нама п дине, на сједницама ове управе разговарано je, да се изанашпм потомцпма саградпти иове дворе, али не само као шаљу у наша села делегати друштва у сврху прикупллња склониште од иепогода времепа и живота, него и као удрбдобровољних прилога и спровођења 1’а.јретове оргаиизације. но пребивалиште и исходиште још благотворнијег рада и ea Ради тога одржата су два шира састанка са грађанима Гајблагословенији живот у сутрашњици. ретовцима, али до излаока у села, 1шје дошло шгга je довољно Досадршњи наш овдашњи плеваљски Гајрет, прихваћен искоришћен тј јаки извор лрихода. Једино je г. Алија, Керno младим и врЈшм снагама, које су до скора туђили га се, кен у неколпко махова призсупио 640 ока жита и 2Cte диправије речено, које су, перазборитошћу и негајретовсклм napa у ro'roBOM новцу, што je у овему изнијоло 1119 динара. дјеловањем нас неких, отуђивале — добива, сада, пуну моВанрсдном скупштином овог одбора, одржатом ^7 дсп-ућност да стане na онажннје ноге; да поотане прави Гај,цембра 1930 године, na којој je прихваћен запионик rnopaретов Покрет; да буде онај наш нови двор којег he сложна зума са Покретом — почиње други ллоднији период. нашег и свјеона браћа доградити и учшшти га исходпштем сваке Извјештај сенретара Мјесног одбора на мјесној скупштини добре акције, ua корист нас самих, наше цијеле југославенске иадије и лијопе uaine домовине. Шест мјеиеци рада од сливања Покрета у Гајрет јасан je предоказ тог пашег надања и снажап доказ наше животне '•nare и боље будућности. Склони смо вјеравоти, да ћемо ови у будућс уложити још више труда и такта и оправдати те наде и то иоуздан.е у Гајрет и у саме себе; a и драги he нам Алах — смјерно му се молимо — дати снаге и помоћи, јер, прегаоцу и Бог помаже. У то име, прелазимо на појединачно набрајање рада и уопјеха поотигнутог у истичућој пословној години: ову пословну годину дијелимо у два раздобља; у прво, до 31 децембра 1930 годипе и у друго, од почетка 1931 године, од сливаља Гајрета и Покрета до 20 јуна 1931 године. У првој полу-години управа je одржала својих 19 сједница, a кроз деловодни протокол je прошло 70 предм ет Приредаба je било: 1 теферич, l забава и Гајретов дан 0 сеп- 404 рада. £ Мјесни je одбор кроз ових задљих G мјсседи одржао 25 с.једница, a кроз дјеловодни протокол ирошло je 210 предмета, напрама 70 у првом периоду. Како je »заплсник споразума« са Пок[>стом ПЈ^едвиђао и п]>ог1>ам рада заједничког одбора, то јест: »Брже и* боље извођсње свих оних културнпх, социјаЛних и нациопалпих задатака, који су код оба друштва истовјетна и, нарочито, убрзаве оснлвања женског кола ГаЈ1»ета, ћилимарсже и домаћилске школе, глазбене (инструменталне и вокалне) noдружине Гајрета у варошп, те акач'[|абетоких течајева у вароши и селима, као именовање Гајрстових повјереника и друго«. Од горњих задатака, стављот1Х у дужност зајодпичкој управи односно овом Мјесном одбору, изостављен je рад око оскивања аналфабетских течајева, јер je то Министарство просвјете било узело у дужност, na и забранило приватно �отварање тлх течајева. Премда су ти течајеви Минисгарства Један, у погледу новчаних прихода, од нвјзначајпијих у кратком времену престали радити, na нас je блло касно у маших радова у истичућој годицн јест Гајретова рамазанскл .том правцу ма што предјузимати. т о м б о л а , која нам je донијела Дип! 17.674 бруто, однсоно Обраоовање г л а з б е н и х н о д р у ж и н а Гајрета није 14.186 дина.ра чистс кориоти. Док нас веселм што се je и на се у минулој годинп могло остварити из три раолога: l) што овај начин обилно донринијело другатву ипак ne можемо јс *од нас тај иосао могуће са уснјехом отночети и офавнти прећутати једну н е п о в о љ н у п о ј а в у , a то je: паша хага оамо из ране јесони, a опоразум еа Покретом оспажен je зардерска склоност и nama шкртост при доприношењу добра тек почетком зиме, док je no том одмах ffae-гупцо и рамазан, без непосредног и брзог изгледа •порпшћења. Ови ћемо пришто јс 'raicobep ометало уоијсшном извођењу те акције; 2) зпрти да би љепше било, да омо бар поповицу од тих 17.674 што je у ту сврху оосо набалке инотрумоната и хонорара иадинара које смо приложили Гајрету прско томболе, д а р о ставнику требало утЈкшпгги двијс до четирђ хиљадс динара, в a л и n e n о о р е д н о, a да смо ноловипу оиог времона, Vrt којима се mije раснолагало, или je за тада имало иречих којег омо утрошшли у забавл са томболом, провсли na Г а јсврха д-t ие утроше и з) што се je било за^зето важнијнм р е т о в и м п р е д а в а њ и и а , која. ое код нас иjtonuior |>аД1>уштвеним иословлма, na се, и колтсо иу горд>(Гвмстше дома:зана ne Morouie у пуној мјери и оа ооилнијом тгоојетом одриуштале и дале се савлада/ги, ипак није могло crnhu и тој жати, a била су тако поучна и корнсна' Истипа, мн омо одртачци В1к)грама 1«да удјовољвти. исалн и саолушали 4 1’ајретова рамазанока предавшва, али их je могло н т!)ебало бити и 14... Ојетимо се гамо оа каОеим аналфабеттшх течајева и глазбених подружина квом смо пажњом и слашћу и у каквом импозантном 6i»jy удовољено je свима оиталим нродвиђеним задатцима и обаоаелушапп предавања г. 'Намилбепа Д р н д е; a сјстимо сс и вљено je, поред тих и других редовшгх, још и аного ссталих директас материјалне здравствене кориоти, коју смо црпили корисиих послова; парочито tokom рамазала; уппоато je око из његовог предавања о »Исламу и алкохолу« тиме, што je 50 члипица Гајрета и тиме створена подлога снлвааа Женнас 70 ц ^ < у 1 у ж и л о р а м 01о а н с к у а п с т и н е н ц и ј у cicoir кола Гајрета; подузето je све потребш/ ради ».тварања ч а к д-о и з а К у р б а н б а ј р а м а . Тих би нас 70 инаједног домаћинског течаја, што je ишло THM^iijjne, јер Дам че, за то вријеме било, у Готову издали за опојпа пића, било je овдашњи Дом На^дног Здравља изишао у, <>ме у помоћ и обећао пронигјсти своју домићиноку школу. из Пријзлоља, 'уживањем ллкохола издангубпли у раду и штетовали у здрављу просјечцо за 20 динара вриједнооги no оеоби, што чини чим заврши овој отпочети рад тамо. Ми смо нрзуволи uft себе 70 нао no 20 дииара кроз 70 дана скупа 98.0000 дпнара. да унишемо 20 до 25 подесних полазнида, нађеЛо зграду за Ииак та чињеница, што смо ono неколико предавпња посје■школу и друго, што смо и обавили. Али }е Хмгијенока Завод на-Цетиву хтио ту обећалу нам juKoiy прекијети у.Подго- . тијги и пажљиво саслуплплл и што оу нас се тако дојмили, — дасм о их одмах практачно искористнлв, говорп нам, да. смо . рицу, противу чега смо подузелл пуЖне кораке код Банске још јаки и вриједни; ua hoMo, ако Бог да, у наступајућој и управе и Министаротва содијалне политшсе, израв!НО и преко слиједећих година локлонитн imiiuc пажљс корисним н здрдr Главног одбора, да.иам извјеоии знаДи већ товоре, да he Дом вим. разоподама, него ли празцим и штепгнм разбнбртиима. Народног Здравља ипак удоп£Тпти својој КЗаизш. 'Л ^рмпћиноки течај he отпочотџ. екорих дана. Имали смо у прошлом рамазану први Гајретов и првв женсжи j a в u и м е в л у д, уопште. Два нута neha поојега, Отара je и стална Гајретова тежња; оонивалве једде Ћиовом мевлуду, ncro што смо <■« надали n него што унутарње лимароке школе у Плсвљ^, гудје би се наш женски подмл(аџамијске • проогоријс дозволЈа'Вају, тим je ешачајнија када се дак лодучио у један уносан зјшДт и иорионо упослио. -Ми узме у обзир, да су имами који су имал.и мевлуд учити, подvmo се издашно и озбиљио заузели око скорог оониваља те говорепи од својих продиосгављснвх н оних itojn се непошколе; a и околност што je овдашње Коло Оршжих Сестара зваки и неиризшгти памећу овему и овукуд за туторе, откаотворило овоју ћилимарску школу номогла ica*i je, да се та запи нам у задњи ча« учење мевлуда и да нам се je хтјело '.стара тежња joui боље оотвари. Ha нашу ионуду сестринском чак и џсшију затворити, те, да je била лажно лансираиа ви'Колу, да их нотиомогнемр у ра.ду око унапређења њиховс јеот Kaico мевлуда тобоже неће нл бити. школс, Коло je иредложило, да своју шкдлу претвори у з а ј.в д н и ч и у оа Гајретом, што смо ми са звдовољотвом и И овогодишња р а м а з а н - б а ј р а м с к a з а б а в а изЛрихватили. №i нројекта правила те заједничке школе, која дваја се пад свим досадашшим овдашљим Га.јрстовим приhe вам сада битл прочитаиа и поднешеда na оцјену и одорсдбама и no материјалном и no моралном уопјеху.’ За одбрјење, заиазићете, да сврха з а ј е д н в ц е , коју стваруају лично извођсње укусно одабраног проп-рама забаве има се поДбло Ордских Сестара и Жецско Коло Dajpera пије само je­ највише жихвалити г. Биоградлији, уиравнику Гајретовог инz i c i брига издржавања и уирављања те школе, него he та терната и вриједпим нашим ђацима-питомцима иптерната, a заЈедннца порадити и у свима културно-просвјепгим прапоа матерпјални додринос, као и свему осталом за рад око ци4а мсђу ншиим жежжим свијетом. Гајрета, првенствено иашој свјеспој омла.диии. Нека je хвала и многим дародавдима са стране и из мјеста, који се пргели'Питање нроширења Гајретовог дјеловања iio нашим ссicoM ове забаве добровол>пим ирилозима сјетише Гајрета. лЈМа јо ст'и има битн једно од најважнијих нашнх брига; јер je наш сел>а1с и културно и економски најнезбринутији; a тамо је опет гро наше снаге, a и наше наде. Овде се je код иас и Л рије нешто радило за села, али je то недовољно. Истина и наше касабе и касаблије много су потребни Гајреаове mu#H>e и помоћи, na прп себп, не могу да дос-тигау бринути се и оа села; али тробају бар колико толико да јаче потстрекну саме сељаке na рад. Ми смо за посљедњих шест мјбсецИ истичуће друштвене године моглн у том правцу учиliiiTH uaAio то ,што смо наименова-п.и 24 повјерешгка, које смо више пута иототицали на ревнији рад, ria и ако до сада није бнло баш обилне користи ипак ое надамо да he се предстоjehe друштвене године вжше постићи. Ова забава има један зшачај влше, пгго je, п о п р в и п ут у П л е в љ у и С а п џ а к у уопште, п р л р е ђ е н а н з а д а м е , коју посјетпше њих ожо 80, од којих 50 до 60 муслиманки. A да нлје било ометања са познате стране ова би посјета бнла и већа. Укупал приход забаве je био дннара 3828, однооно нето дипара 2690. Да омо тражилл и куппли дарове за лутрију и бифе приход би био још већи, али смо изоставили прикупллњс тпх дарова, као и до сад уобнчајсвих бајрамских дарова женског везпва и то пз раллога, што емо преко рамазана купилн прилоге коншпсту у виду слаткнх пита и што женско везнпо уновчујемо јевтпније него што стоји дародавде. Наше поштоване даме ;1аштеђели смо • од тражеаа прнлопа и ради тога, како бн оне саме око свог 405 �женског Гајретовог Кола имале впше новчаног успјеха: a наше имућпије грађале за то, јер су прилозлма слаткпх пита конпвкту и за рамааад-бајрамску закуску прпређену војницлма-муслиманима овдашњег гарнизона даровали у врпједтосгп око 2000 дннара. Пажтву коју наш свијет поклања питомцима иашег ннггрната опл у сваком погледу потпуно и заслужују, али та пажња требала би и могла бпти и већа, тлм прије, што су то nehinroM сиромашна ццјеца, удал>ена од својих ближњих, no цпјелнх десег мјесецп, a наша љубав и брига. према љима треба обилно да лм нпдокнади тогогану домаћег круга тг ублажи свакодневни ђачкп напор. И ако Курбан-бајрамску забаву нијесмо могли прпреднтл, нарочито због тога, што немамо дплетантица и ннјссмо имллп ип јодног већ неприказаног тгозоришног комада, оа сампм мушким лпцпма: ппак нп тај Бајрам није оотао црискоришћсн 3i:i. Гајрет. Поред дарпваља курбана питомцлма лнтерната, прл чему се особито лстиче г. Фаик СелмаiiOmth, који je поклокио цијелог овиа, пргасупљено и 38 кожица у вриједпости 1015 динара. a приређено je и једнр скромно чптаоничко слтјело с прнходом од 110 дина,ра, док.је продато значкп »Бн.јрамлук Гајрету« за динара 274. Благодарећи помоћп пљеваљске опттане од динара 200 успјвло лалг je n овога Бајрама. истпна екромно, али лпак угогтитп 130 војника мусллмана овдлпш>ег гарготзогаа. К о н ф е р е н ц и ј а Г а ј р ' е т о в и х р а д н и к а , која je прлликом слета ужичке соколске жупе у Плевљу одржата дне 31 маја о. г. у просторијама ljame читаонице, уо судјетоваље паптлх делегата и изасланАка Мјесних одбора m HRir-' јелог Поља, Берана, Нове Bapomn. Рудог, Вигаеграда и Фоче, имала je и имаће свог доброг значаја нарочито no интензивнп рад и развитак Гајрета У'Сатпда.ку. Конференцији су приеуотвовали и делегати Главлог одбора Гајрета из Сара.јева, a разговор се je водио у главном no питањими: о потрсби проширења Гајретовог конвикта у Плевљу, о форсирану бољег и вишег похађаља муслиманаке дјеце п а р о ч а т о . л а n a и ж е н с к е у основне и средње гаколе; о дијељењу Гајретових потпора. првенетвено за ученике a нирочито за у ч е н и д е учитељсклх ппсола: о поколебалом моралу; о потреби запослења и подучавања у занате женског подмладка: о потреби намјеттења што већег броја учптеља и учитељица муслимана no Сагцгаку; о вакуфу и његовом одноеу према Гајрету; о сибјан-мектебима n основној вјеронастави: о тјешљој међусобној сарадњи Гајретових одбора из Санџака и др. Ријешено je, да no овим питањима, у колико су влпте локалног значаја, расправе поједина мјеста у кругу својих одбора и скупштина, да. тако донешене ошлуке поднесу Гл. одбору и главној скупшпгеи на оцјеиу и прихват: a у колпко су заједнпчког карактера, да се још један пут размотре н а: једној кОнференцији n према закључку те конференције предузму нужни кораци. Ми емо свима заинтересовапим мјеоним одборима пајавили зголноот олржаља ове ,4pyire конфереиције дан-два раније него he заоједати главна скупштина .у Сарајеву. те се надамо лд he мјесни одбори усвојити наш предлог. Пошто овој одбор пије имао на расположењу доврл>ло времена да горе набројена питан.а још једал пут проучи, и размотри; a пошто ни ова данашша наша скупштина. заузета обиллии длевнпм редом, Hehe моћи водитп ширег разговора no горњлм пптаљима — остаје нам, да препустимо новом натем Мјеепом одбору, да у свему поступи према закључцима прве конференције и да прослиједи рад Л|Осадашп,ег Мјесног одбора. Када je у вези ове колференције већ било ријечии о Соколу, да напоменемо да je овај Мјесни одбор у два маха уписао 4б својих чланова у овд. соколско друштво, дов их je 406 из раннје било још 41 зачлаи.ених. С в и н а ш н с о к о л и у з о р п о и з в р п г у ј у с в о ј е о б а в е з е и ми се надамо, да he још мнопи наши чланови, који досада нијесу стлгли уписати се у соколе пзвршити и ту гајретовску дужност. • Својим великлм т е ч а ј е м и з з а д р у г а р с т в а^наш je Главни одбор прешао на још једап.чпрактичеш и врло користан рад око елопомског појачаља пашег свијета, нарочито нашег сељака и оитног прпвредника. Дужност je и нас СВИЈУ. да Главни одбор обилпо помогнсмо у тој акцији; na и да je пренесемо изравно у нашу средину, у коллко нам могућносш буду допуштале. .У овај велики задружни течај, који he се одржати у Сарајеву, жалпти je да из нашег среза није се јавило више него 2 кандидапа и ако je овај одбор благовремено и довољно огласио поменути течај. Надамо се да ћемо друге овавве прилике у будуће боље лскоришћавати и тиме noMohn себе и своје. Још прије него вавршпмо овај ‘приказ нашег рада из прошле године, да напомснемо да je овај одбор 11 XI 1930 подпио Краљсвској банској управи Зетске бановине молбу за новчану n ^ o h 'У сврху бржсг и бољег извођеља свих наших акција у ово^срезу, a исто тако и нашем општинском одбору, да нам буџетом за 1931 годину додпјели до сада уобичајрну^потпору. Али, на жалост, ни једна ни друга молба није повољно ријешена. Надамо се да he и Краљевска банска управа и плеваљсжа оппггина увидјети да су уократили своју noMoh пајрадинлјем културно-просвјетном друштву, те да he првом датом приликом надокнадити оно што су нам тим неуважаваљем молби ускратили. Овај одбор неће се пак ни у будуће устручавати молити сваког и свагдје да га се помогне у љеговим племенитнм и тешким настојањима. Ha концу да иапомеиемо и то, да je ове године главној благајни Гајрета дозначено око 28.000 дппара, напрама 23.000 које je у прошлој годинл дозначено. Дознакама из Плеваља треба додати још и 20.000 динара колику би годишњу кирију могла доносити зграда у„ којој je смјештен интернат, a Гајрету je уступљена готово бесплатно, те, према томе, допринос Плеваља Гајрету креће се око 50.000 динара. Наспрам овог нашег доприноса главној благајнл, ми смо поред многих моралних користи од главне наше организације црплли слиједеће материјалне користи: трошак за издржаваље 8 наших питомаца око 20.000 динара и 3000 диниша дозначених иам за подмирење дуг ano споразуму. оа Покретом; те око 10.000 динара колико he нам требати рари извршења споразума оа Колом Српских Сеотара односно 1}илимарске школе и 1200 'динара коллко he припасти трописа’ за гааша 2 полазника течаја из задругарства — што укурно износи око 34.000 динара наспрам 50.000 нашег доприбоса. И ова констатација, да су Плевља за 15.000 динара више допринлјели Гајрету него пгго су од њега користили, трбба д а ' пас весели и усхићује. A ми се надамо, . да ни Главни д>дбор неће губити из вида с и р о м а ш н о с т ц а ш е г к р а ј а која je je у данашњој привредној кризи уочљивлја, као ни велике неодложиве наше потребе у свим огеим правцима на којима Гајрет дјелује; na ћемо у идућој години, не умањујући наш допринос, уживати бољи обзир и 'обилнију поупору наше централне оргаиизације. Да би овај извјештај за минулу годину уједио послужио и као п у т о к а з б у д у ћ е г р а д а ^ ми ћемо га завршити са слиједећим наломенама, што се има и што треба нарочитог nocTnhn у наступајућој друштвеној годапи, a то je: Да се, у колико то ие би Министарство просвјете учинило, отворе аналфабетски течајевиг �Да се образују зборовл пјевачки и виолинскл; Да се коначно отвори курс из домаћинства и рад око ћилимарске школе доврши; Да се no нашим селима развијешто већи рад за Гајрет; Да се и надаље ради око образовава антиалкохолне подружине Гајрета, бар онако гсао и прошлог рамазана; ' Да се не nponycffe ни једна свечана прилика, нарочито бајрами, без Гајретовпх забава; Да се потстрекиу и помогну напга студенти и средњошколЦП, да преко школскпх ферпја приреде једну забаву или бар теферич у корист подизаља Гајретовог ђачког дома • -у Београду; Да се подијели до 5000 динара .помоћи сиромашним ђацима овд. гимназије за набавку кљпга и другог школског прибора; ЧЛАНОВИ Г А ЈР Е Т А — СОКОЛИ — У ЕКСПЕДИЦИЈИ СОКОЛА КРАЉ ЕВИ Н Е ЈУГО СЛ АВИ ЈЕ У П АРИ ЗУ Између 10 и 20 прошлог мјесеца боравили су у Паризу Соколи Краљевине Југославије, њих 528 на броју. Наши Соколи су у пријатељској земљи били свуда предмет живе пажње и симпатија. Том згодом су положили вијенац на гробу Незнаног јунака a потом били свечано примљени од стране ларишке градске општине. Соколи су прегледали све знаменитости Париза, Версаја и Трианона; учестовали на прослави педесетгодишњице Федерације француских гимнаста. Водство je примљено од стране предсједника Француске Републике г. Думера, који се je врло ласкаво о Соколима изрпзио. Да се потстрекну родитељп да сву женоку дјецу, која ово годнне завршавају основну школу, даду их школавати у овдашљој гимназији, Килтшарској нли жепској радничкој школи и да се нжх двнје до три одличн'ије пошаљу у који жепски Гајретов интернат за средње школе, н а р о ч и т о у ч и т е љ с к у , п оиима снромашкнјим којп»би овде про'дужили школовање набаве жљпге, школскн прдб^р, a посве .сиромашппм понешто одјеће л обуће. * Да се поклони нарочита брига друштвеној квижишџ!, набавн још бар до двије хиљаде дикара вриједности лијепих- и поучних књига, дневндх и периодичних листова. Свршетак Домаћичке школе у Пријепољу Пријепољски пододбор друштва »Гајрет« подпио je извештај о раду и успеху Гајретовог демаћичког курса за муслиманско женскиње у Пријепољу, Овај курс je отпочео 10 . јануара т. г., a завршен испитом 10. јуна. Уписатих je било редовних ученица 20, a ванреднлх 2. Ове су уредно похађале школу од 7 пре подне до 5 сатв после подне, само за, време рамазаноког месеца похађање je било од 1—7 no подре. • Све су ученнце положиле испит. Издржавање курса стало je 31.500 ^инара. Курс je омогућен био племеннтом помоћп из фонда Њезиног Величансгв г Краљице, којој цео муслимапски жгаваљ дугује неизмеш!у захвалност за ову помоћ. I Програм je био практиччки и теоретски. Теоретски се уч!{до: домаћлнство, васпитање и њега деде, наука о исхрани. пшгајена конзервпсање воћа и поврћа, повртарство, писMeupct (било je непнсмених 14 које су у школи научиле читатд и пПсати) рачун теоретскл п о кухању. Практичио се учи.^о:- прање' n- пеглање рубља, крпљење, шпвање, pa-niii ручпгорадовл, справљпњо сира п метерног масла сепаратором. * К р с je постлгао одллчан успех у свачсом погледу. Утпцај курса- биће врло веллки не само на ученлце него и m остало муолимакско. жепскпље. % Овај je курс ^начајап несамо no свом непосредном успеху, него^још випге .по томе што je ово успешан покушај смишљеног, '-дладског и културног деловаља на муслимапско женокиње. '■>; Успехом овог курса омогућепо je стварање сличнлх курсева no околним Зестима, што рапије нлје било могуће. У тоие- погледу овај успех треба лскорпститп. За овакав успех лма се захваллти гђпцама Минкл Рожниковој и Андросеји Царцарачевићевој. Љихова организацпја рада блла je узорна. Нарочито лстичемо велику такгичност са којом су one водиле рачуна о свима облчајима п схватаљпма муслиманског живља. Соколи су приспјели у Париз 12. јула о. г. управо када се je одржавала скупштина Гл. Одбора Гајрета. Међу њима се je налазило преио 50 чланова Гајрета, ноји ни у овом моменту не заборављају на свој мили Гајрет и његово водство. У немогућности да брзојавно поздраве скупштину и водство Гајрета на челу са дичним вођом и предсједником r. Др. Авдом Хасанбеговићем, у знак да духом скупштинском раду учествују, направише заједнички снимак. Овај гест Гајретових радника и пријатеља најбоље донументује, да je свијест иод Гајретових радника ухватила дубока корјена, која се у туђини још и потенцира. Проширујше лнсш „Гајреш“ у | Вашем мјесту n околинн! g 401 �Гајретов теферич у Какањ-Добоју Ha- дан 26 јула о. г. прпредно je Одбор у Какањ-Добоју уз помоћ сеоске соколске четс свој велпкн љетнп теферич, којн je био права манлфестација Гејретове и Соколске снаге у Какањ-Добоју. Обилиим лрограмом, то згодно одабрапим мјестом, показао je onaj одбор да има смиола за овакве приредбе. Beh у 9 сати лријс подке кренулп, јо група омладинаца, члалова Гајрста и Оооске оололскс чете na жсл>езничку станицу, обучени у јсднака лародла одлјела са соколсклм каиама, које je нрсдводио прсдсјвдник г. Мустафа Догдибеговнћн оек]>етар г. Ешреф Дурмић, да дочекају гостс и соколоку музииу ira Високог, која je тај даи свирала na тсферичу. Тачно у 10 сатл пријо лоднс отигао je no зса гостима и му- Г Р У П А П РИ СУ ТН И Х H A ГА ЈРЕТОВО М ТЕФ ЕРИЧУ У К А К А Њ — ДОБОЈУ ■пцком из Високог, које су ^мла^чћнци дочекали, сврстапн у ‘ 11едове и са југославелоком засУавом. Госте, на чеЈЈу—си-среским начелииком лз Влсоког г. Ружићсм, претсједннком мјссног обдора Гајрета г .ХамдЈуом Та^иишћијом, те старостом соколоког друштва из КжГоког братом Јосом Плавшпћем, лдо и осталу господу,, поздравио je лспрс|д Мјгсног одбора Гај. рета и Сеоске соколске чето предсједник г. Муотафа Догдибеговић зажсливши 1им добродошлнцу и захпаЈпивши се истнм na тако облллој иоојс^А, којом показаше нарочиту пажњу према ова иаша обадва друштпа. Посллје измијсљених поздрава формирала се je поворка са соколском музиком, члаиовлма Гајрета и Ссоске соколске - чете, лреставницнма разпих хумаиих и пултурних друштааа и осталим гостпма, те je пота продужлла до слетишта. По лрограму имала je да с9 олррси свечапа сједнпца, ' коју je ва тај дан сазвала управа Себске соколске чете на ■лредлог Соколске Жулс из Сарајева, која’ се je у истину и .одржала само са неклм закатњељем. Сједницу je отворио предсједник Мјеспог одбора Гајрета л старјешлна Сеоске соколске чете М. Догдибеговић, лстакао важност опога састшгка за наш крај, те потребу гаирења Гајрегга и Соколства и no другим мјеетима и шихову важност, затим потребу за пгго тјешњу сарадп>у између оба друштва путем дојих he се много доиринијети за препород : оела. Затим ое je захвалио na посјети ове сједнице начелнику срсза виоочког г. Д. Ружићу, иредоједиику Мјеспог одГајрета из Високог г. Хамдији Тахмишчлји, затим ста\ рости Соколског друштва из Високог г. Јоси Плавшлћу, изаt-ланику Сок. Жупе из Сграјева г. Шерифу Бубићу, старосги ^Соколског друштва из Згошће г. Бранку Вукановићу, диревтору рудника у Какњу г. инж. Е. ТГшорну, директору мусл. банке из Високог г. Мустафи Џафићу, шсфу жељезпнчке станице из Високог г. Р. Фетахагићу, шсфу жељ. сталицс из Подлугова г. Сулејману Бурзићу, затим г. Ристи Ђолслћу бпвшем пар. послаплку, шериатоком судији г. С. Axuhy, сскрета,ру мјосиог одбора Гајрета из Виооког г. Абиду Фртуt-.-iiir, те коиачно начелпику Соколског друштва из Згошће г. Стани Карницу и тајниди истог друштва гђици Станислави 408 Оивец и осгалпм претставнпцима културних и лросвјетлих друштава n земљорадничкнх задруга нз НЈ&ајга, желећи, да ова свечана сједнпца уродп плодапм сјеменом jiako бв со паказао напрсдак народа у гвим правцима. Затим je лредао ужјеч изасланику Сок. Жупе из Сарајеоа г. Шсрнфу Бубићу. V. Шерпф Бубпћ пајприје се захваљује мјешталима na oRaico лијеио аранжирапом тефсричу и срдачном дочоку, одобрапајући рад Гајрета и Гокола у Добоју i:/Iton*a, који овојом диоциплииом. редом и сложннм радом иоказашс, да. у нптину жпле напредак свога мјоста, тс им испрсд Жуие даје . призншпе. Затнм je г. Бубић tpnopno о ппачају и TioTpc6n (H-iMiinnn>a Псоских соколскнх чета, кдје су као учнтељи нарпда na оелу у његовом‘прппредпом и културном pewiy. Спомонуо јс том приликом лопте отвари пашега парода у његопом ирнвредпом животу, које безусловно треба отсгранити, затим потрсбу оснпвагт.а зпдруга л рентабилније пскоришћапањс пол.оприврбдс садњом племсшетих nohaitfis сијаљсм жи- ( тарпца one врсте, која сс само псплати, уређсљем ђубровЈшка и хигпјенски уређених нужника и буиарева na селу. Овом предшап.у ocn»f позваних прпсуствовала je бројна п у - . бдшза, те je псто бпло са одупгевљељем примљеио. дПослије тога Одбор je позвгпе почастио са ручком, fi оида се. прешло на другу тачку програма — к о п с е трве, Лјепфчке тО плшан. Ове ове тачке програма изведепе су у пакалапи час, те се je све ово збило до 4 сата посллје полЛе. Тачпо у б сати послије подне отпочето je са извођешем соколскпх вјежби Сеоске соколске чете и матичног друштва пз 3romhf. тсоје су изведепе са таком прецизношћу да je на све прпсутие оставило лијеп утисак. јер као млада чета учипила je вигае него пгго се je могло ои ње очекпвати. За овако припрсмљепо члапотво ne можемо a да се овим путем ne захвалимо пачелнику Соколског другатва из Згошће бргту С. Кернцу и старости Вукччновићу, који учинише све, да се увелича ова.ј теферич. < Г. начелник среза пиеочког проматрао je извађањс појединпх тппака члачова и параштајаца те се no свршеиом програму злхвалио приређивачком одбору и старости' Сбк. друштва у Згогаћп п паче-ппику Кернцу, који наступом соколских вјежбп заигта увеличапте овај теферич, тв-јс исти ofiehao скренути плжп.у na Гајрет и Ооко у Добоју л Прлупиратпх их гдје му год буде могуће. i Послије свршенпх тачака програма ларод се забалљао уз пјесму, глазбу п плес лубоко у nohn, понесавши _сваки са собом лпјеп утисак за добар дочек. са страпс одбора л мјештлла. Моралнп успјех овога теферлча бло je лзпадЈочекивалл, јер се досада у овом мјссту оваква прпредбаЈплје запамтпла, a п матерпја-пли je успјех задовољавајући. Са Гајретова, Просвјетина и Напреткова теферича на »Чутуриној Њиви« код Озрена, срез сарајевски �Гајретова задружног течаја у Сарајеву са г. г. Тришићем и Н. Ранковим. АБСОЛВЕНТИ ГА ЈР ЕТ О ВА ПРВОГ ЗАДРУЖ НО Г Т Е Ч А ЈА У С А Р А ЈЕ В У Глзвног одбора Гајрета r. Др. Авдом ХасанЗеговићем. изаслзником Краљ. бансие управе r. Бором СтанисављевиКем, начелником пол>опри8редног одјел»ек>с, те г. г. наставницима течаја. - ФОТОГРАФИЈЕ СА СКУП Ш ТИ Н Е И ЗАДРУЖ НО Г Т Е Ч А ЈА Захвала Гајрету Фотографије са годишње главне скупштине у Сарајеву готове су и мбгу ;се поручити no цијени од Дин. 50.— no комаду. Величина фотографије 24/30 цм. По завршетку студија на Бсоградском Универзитвтуј осећамо дужност, да се овим путем захвалкмо уиравн Бер-< градског Гајрета »Ооман Ђикић«, чији смо питомци били зај цоло време студија. — Инж. Шемсудин Хасандедић, Ћазимј Ножић, дипл. филозоф, Мидхат Шамић, дипл..студ. фил. - _ј Фотографије полазника Гајретова задружног течаја у Сарајеву, величине 18/24 такођер су готове, a могу се добити no цијени од 30.— Дин. no комаду. Наруџбе се могу послати на адресу: фотограф Божић, Сарајево, или лреко Главног одбора P r o p a g i r a jt e s a d r u g a r s t v o ! 409\ �Гајретов тефарич у З гош ки -К а к њ у Одржаваљем Гајретових тсферича почело се je и у малој и снромашној Згошћи. Мјесни одбор Гајрета. у Згошћи на дан мевлуда, дне 28 јула 1931 приредио je Мевлуд у џамији Згошћа, a no подне теферич који je у сваком погледу успио. To je први теферич у Згошћи, којег су приредили напгн агилни Гајретови радницп. Beh у само јутро тога дана Између тачака програИа одржао je врло-лијеп говор 1*. Сарајлић Мујага, растумачпвган народу прошли-рад Гајрета и будући правац рада, те je том приликом посваб народ да се сјети нашег највећег добротвора Гајрета Ње^овог Величаиства Крал>а Александра и цијелог Краљевског Дома, na што je парод у највећем одутевљењу- 'грократно кликнус »Живио!« са групо м посјети лаца Гајретова теферича почела се оакупљати маса пашег тежачког свијста ua станицу Какањ, да дочека са члановима Гајрета бвоје миле госте. Taj теферич je бно прлви Гајретов дан, дан одушевљења, да?г опште братске љубави^ дан манвфестовања падионалне свијести, каквог Brouiha није запамтила. O ko 10 сати довевао je воз из Сарајева взасланике Гл. Ову прослпву увелича.ча je музика »Хуријета« из £}аодбора Гајрета и то г. г. СарајлнН Мујагу и Кооовића Х уо рајева, која je цијели дан н до зоре свпрала иа свеопће •занију, чланове музике »Хуријета« са г. Алајбеговићем, одбордовољство свих посјетилаца. ником »Хуријета« као и остале госте, гна што je онда креДа je овај теферич Гајретов овако успио морално као ^ нула поворка са бајраком и. нузиком према Згошћи. п материјално, дужност нам je захвалитп се свим посјетиоцима међу којима je било доста браће и других вјера, те Тачно у 12 сати почело се je оа учењем Мевлуда у Дирекцији државног рудника у Кшкњу, која нам je као сва, џамији Згошћа, којег су проучили нашн вриједни ком тако и овом приликом изишла у сусрет и у свему nac Нарочито нам je истакиутн, да je осим алима учила Ј (#ко приредаба помогла. ■ * и гђица Тановић Сабира, севтра нашег незаборавног Гајре Нђпосе се захваљујемо друштву »Хуријет« нз Сарајева товог раденика рахметли Тановића Јунуза. које нам je тај дан уступило своју одличну музику, од-Ј?оје Посллје учења Мевлуда свирала je музика »Хуријег« су сви чланови a нарочито зборовођа настојали да задоввљс пред џамијом, на што je г. Косовић Хуснија поздравио насве посјетиоце, те нам због тога не преостаје нишга Дјфго, род кратким и језгровитим говором испред Главног одбора него молимо сва братока друштва, да прлгодом својих-ПрпГајрета. редаба узимају наведену музнку, јер знамо да he у Тада je поново кренула поворка према мјесту теферича, свем узадовољити са својим свирањем. ^ • *.* гдје je тачно у 2 сата отпочео народни теферич, којег су све Овај теферич увеличатпе својом посјетем г. г. инлп &ер тачке изведене према угврђеном програ.му у најбољем реду. Пшорн Ервин, директор рудника, ипж. ПоповиЕ ЖнвЈрад, инж. Враголов Нлкола, Томислав Шимат, Снкингер 'Вуто из * Згошће, Тахммшчлја Хамдија судија и предсједник Га pera и Хоџић 'Бевђет цн Високог, Данон Садо. трговаЦ ц пч icra- ? * роста Сокола из Згошће, Догдибеговић Мустафа, врвддодник . Гајрета из Добоја к/Какља и мнаги други угледпи сдђани. Жалосно je истаћн чпњеннцу да je било и, апстшћената * • овога теферича као што су г. г. инж. Фрапц Јосип, уаравник^Ч^, јаме, Рупчић Фердо, старјетина ^ачуноводства -jč:. Вучак 4 Славко. * j* i ■ V.j! < Ha копцу ce захваљујемо свима • који доприМесоше до- #•' бровољне прилоге a нарочито г. Дадићу Мул&га* који ооим • свога трудна око теферича дарова још и 10 кг iuehepa за Мевлуд. r .. . У п и с у јт е д а љ њ е д о б р о т в о р е М ЈЕ С Н И О ДБО Р Г А Ј Р Е Т А У З Г О Ш Т И -К А К Њ У с а претсједнином г. М устаф ом М ул и ћ ем ( X ) 410 и утем ељ аче Г а јр е т а ! �Успјвли вв/ihrfh г лјрегов теферич у Сјетлини У педељу, 26 VII о. г. одржан je у Сјеглнни велики 1’ајретов теферич, који je, како у иоралном, тако и у материјалном погледу, изнад сваког очекивања успио. Beh рании јутром почели су са свнју страиа пристизати гости на колииа, фијалервма u коњима из околних мјеста и срезова, a истодобно возовима из Сарајева и Вишеграда. Тачдо у 10 самг приспјела je аутои блех-иузика Мјесног одбора Г ајрета^З' Ф\»че, која уноси нови живот и расположење. * жен>у уз сиијех дјевојака и врнску моиака, теферлч траје до дубоко у ноћ, иад су се гости почели са најбољим успомелаиа разилазити. Приликом Гајретова теферича у Сјетлини прилозил1е добровољне прнлоге у готову слвједећа господа: Дин. 1.000— Мехиедбег Дервоз; Днн. 100.— Д. Костић, срески лачелник; Дин. 20.— Авдага Карахиет; no Дин. 10.—: Теуфик Хафлзовић, Добросав Јевђевић, проф. Вуковић, no Дин. 6.—: Едхеи Јахић, Мушадбег Ахиетбеговић; no Дпн. 2.—: Алија Јакић, Махиут Агановић, Сул>о Цуровац, Рифат Добрача, Марко Мандушић. Ha obou теферичу вастуиаћи-Ј^у у већеи. броју Гајретовн пододборн и повјерепици: Р-о^атице, Фдче, Горажде, СоПрилози за томболу у Сјетлини чице, Устипраче н Праче, те пододборп -Просрјете и. НапретМујага Хафлзовић 1 овиленл јастук (главди згодитак); ка н Ватрогасне чете из Ојетлиле, :& Ч^Чодбор Гајрета заМагацин фирме Фелтрилели 35 комвда, Јелка Вуковић 5 студали су г. г. Куклћ и Сарајлић. ^ стварн, Сиио Амицнћ 3 коиада, Абнд Брдарић 5 коиада, Џафер Азнјевић 5 коиада, Вејснл Баручвја 8 комада, Шефка Крад^воку банску удраву застудао:-је среоки дачелдик Орућ l рубац.Еиина Хоџић l рубад, Хајрија Борчак l руиз Рога^ице ,г. Д. Костић, који са дредсједдикои Гајрета дз бац, Хајрија Ајановић l рубац Масија Брдарић l махраиу, ијеглине-с^Фадилои Добрачом отвара теферич и дароддо весел>е са колои »Србијанка«. За твли чаи исдуидло се je коло Бадена Брдарић 1 рубац, Бехија Брдарић l рубад, Блсержа Брдарић 1 рубад Ћаиила Брдарић l чевриу, Бехија Реџо, оа идадежл као дреи једром, без разлике на вјеру, тако да - вић i рубад, у готову приложише: Дин. 6.— Обрен Адђелић, се je земља тресла. Дин. 10.—: Мирко Чучковић, Михајло Чучковић и ИбраНа obou тефердчу ове као и дрошле годиде узбди су чешћа, како се види, претставпици власти u културпиххииага Брда^ић. \ друштава, тежаци и грађанотво, каку мушко, тако в жедоко, •(pfapo н нладо, те шаролика дошња давала je слику драве брахске слоге в љубави, што je ва* Све присутне оставдло дајбољи утисак, да се иоже мнрде ‘душе рећи: да су Гајретови теферичи у Сјеглнди, како до cuou обииу, тако д до својој организацији како у иоралном гако и у харионпчпои догледу најрекордддји од свих провднцијиких дрдредаба, noготову стога, што никад ди до дајмањих ипцидепата ne дође, што иоже дослуждтд приијерои де саио привинддји, п его д , идогим већим градовииа. * ‘З а прдијер навешћеио ове значајне рдје-ш велдког Гајретовог добротвора г. Мехиедбега Дервоза дз Стоца.који ее по£дије 23 годнне враћа из Аиерике у доиовину: »Браћо! Чурсаи у туђини свега д свачега о nanioј доиовиди, о крв uote непријатељству teeby сддовниа даше Огаџбдде, тако да Ои Днопш родољубииа срце охладњело, до хвала Богу д удесу-чкоји ue доведе овдје да се на своје очи увјерии, да су Toicauo лажне адрзије. Овај дадашњи састанак браће u сеотава без разли^р/да вјеру, пајбоља je гарадцдја жопсодидадији дрнлика у земљи, што Вам свима иоже послужптп ва дшф н донос и ja Bau, браћо, честитаи д молим Вас да истрајеге д свом узвишедои Владаоцу и Његовој тешкој п и CHjf поиогнете, a j a Вас иолии, да ин неколико едииака са ово$ братског славља устудите, да их за углед у Аиердку лопцквеи. Ja се нисаи иадао, да hy наћн оно шго сад видии. -а то што видни, ja Bau се дивим и захваљујеп«. Поздрав скупштиие Мјесног одбора у Жепчу Гл. одбору друштва Гајрет у Сарајеву. Главлои одбору приспио je слиједећи лоздрав са скупштине Мјесног одбора 1'ајрета у Жепчу: Ha глалшој скупштини овог Мјесног одбора пао je једноглаоло закључак, да се Главли одбор друштва Гајрет у Сарајеоу на челу са претсједникои г. др. Хасанбеговићем поздрави и да му се зажели веговом несебичлои и патриотском раду свако добро и напрсдак. Извршујући горњи аакључак свушлтнле, нови Мјесли одбор je поносал и горд, што се на челу друштва Гајрет naлазе лица, која су фактично показала на свакои кораку да ии je cauo на срду добро нашег народа, na су у том раду неустрашдви и ненадмашиви. Овај одбор, достављајући горње ретке Главнои одбору, иолн га, да ово изволи примити као спонтан изражај цијеле наше скуппггипе и новог одбора и моли шслов за иораллу помоћ и савјет у колико буде требало. Претсједник: Дервишнћ; сепретар: A. Хулусија. > $ачно у з сата дослије додне приређене су коњсжв и дјешачке трке аа •које владао велики интерес. Ha првој трки ко&а доиаће дасмине утекао je »Мишко« власдиштво ; r. Добросада Јевђевића, новидара из Праче, a на другој тркл 1' 1соња опл^ењепе дасидне утекао je, д ако му je пао бнњедија дред .метом ua 150 u., »Полгар«, власндштво г. Алије Јадгаревнћа са Пала, а.добро га je пратила »Мица«, власдлштво г.“' Оавб Шук^ добједника из Врхлраче, ради чега су власнлци (Јбају грла- награде слоразумно подијелили. Ha ^јбшачкој трци утекао je г. М. Акшамија из Рогатице. По завршетку ов,их натјецања прелази се лоновно иа мјесто тефердча и забава се наставља уз свнрање блех-мувике и играње народних кола, a то све у најбољеи располо- Д И Л ЕТАН ТИ Ц Е H A ТЕФЕРИЧУ ГАЈРЕТОВА ЖЕНСКОГ ОДБОРА 3 VIII 1931 У КЉ УЧУ 411 �Концерат Гајретова мостарског пјевачког д р у ш тв а у Требиљу Дне 5. о. мј. одржао je Гајретов лјевчаки хор из Мостара евој преко дневне штампе најављени концерат у Требиљу Ран 1ш возом кренуо je овај млиди хор из Мостара у иратњу многобројиог грађанства града Мсх^гара. Ha сталици Хум доче-као je хор г. .Хусеин 'Голић, замјеник среоког на челнпка у Требшву, н пазнатл Гајретов радник. Нешто no глнје. 9.30 сати унишао je воз у Требињску станИцу, na joj се je, иокупило неколико стотина угледног грађанства rpa да Требиња, међу којима je запажеи поглавар среза г. Угље ша ;Радоичић. и нотпуковник г. Впчентије Миленковић,- Дог je воз улалпо у станицу интонирала je војка муаикд, a потом je госте поздравтго бнраним ријечнма прегеједник Мјеспог од бора Гајрета г. Илпјасбег Рееулбеговпћ, ‘којл’je с осталлм члановнма.одбора стајао на челу присутнлх. Испред хорл одговорио. му je вођа п претсједнлк г. Салпх Ћишнћ, профеоор, a затим. е.у у поворцн уз.свирку војне музике очхтги допраћеци д а мјесто звано »Под Платане«, гдје су ce одморили. Након одмора пјевачп су одведени у. Гајретов ђачки дом, a пјевачице у Ортопедски завод. У 1 сат поглије поднс приређен je од страле грађаш-тва ’ ијевачком хору овечани- ручак, послнјо чсга су со одмаралл ir разгледалп град. . • •-L Тачно у 9 сати na вечер запјевао je мушкл хор »Jyfoславпја« од Гобеца пред дупке пупим тргом угледиог грађанства. Иза мупгког збора отпјевао je жешжл збор од Иnan­ ija': »Ce столпа Сем«, асоду je na свеопшт« захтјев поновио. Затим отјевао je исти женскп хој) х>л Сметана: »Moja Звијезда«. Осим тога отпјеване су ne мјешовптом хору: »Домовино« aj\ Ласа, »Кроз чаршију« da 'Пеоаревића, »Востал« од Вплхар-Калски, »Хај« и »Досес^ руковет« од Модрањца, a кло иосљедњу тачку »Емпца« од Ћееаревића, Roja je ујд-урнебеснп аплауз репетпрана. Хбром je -равнао- г. М. Бочек капелнпк војне музиКо у Мостару. , • Послије концертно^ дијела каб и за вријеме пауаа сш рала je војна музпка, која јс уз корНјандоле и избор Крал.ице вечери забављала прпсутне до у касну ноћ. Концерат je успио у сваком погледу, a за тај успјех као и за ллјепдочек и осгало, пма пајвише заслуге г. Хусеип Толпћ, замјеник среског начелнлка; Угљеша Радоичић, срески начелпик; комаидант О. JpfiairoHiih, генерал; Ђорђо Тупаiiiiiiirn, 1градоначелник; Гајретоп одбор и., Осман Хамзић. управнпк ортопедског завода,-т тако и многи грађанн града Требиња, na им и овога пута одбор Гајретова: пјевачт:ог хора у пме своје и пјсвача вели: »Хвала, живплп!«.• Иотпретсједник: . Секретар II: Х и л м о Селимић. Скупштина овај брзојав слуша стојећи к три пута бурно кличе: Ж и ^ о Краљ! Претсједнику Крвљевске Вћаде, Теслић , : Дапашња с.кулпттппа пододбора Тајрета поздравл>а Вас кло тжреног прпјателлг н пиоппра na културиом л просвјетлом пољу. а И Ј?вај. брзојав скупштцра nonpn.hyje.cn.: Живио, Крал>ев -први доглавпик! Затим окупштила бира два овјерача ваписнигса и то гг.: ^ устаф у Бабнњца и Незира X. Налића. Затим ce прешЛо na дневЈШ ред, na након што су иримљени реферати секретара и благајника, a прије тога помно саслушан говор пагретсједнпка г. Др. Ki^cnha, кој.и je; п дко.оам одборник, констатовао — na жалост — индифереЈСгноет « нехај nauier свијета. npe-, мд Лајрсту, умсото пр^суЈне *на већу- аЈстивност итд., подијељец je старом ^дбдру^ашизлуториј. Jpm је,'прије тога, г. Др. Kncnl^ ћоменуо а А Главног одбора, кој.им ce на њсг апеловало, да jui бн бИло ‘већег успјеха за Гајрет кад би Повјереништво-Оило .у рућама пеког врпједног човјека/ffrni je боље да останј! пододбор. Скуиштина je једногласл^ за; подод-' бор, na ce након свектуапија приступило бирањунопог о^борач. чија je листа јвдногласпо угвојвна. ' • По/сврпгеној скуппггиип, нови ее одбор сдавгх састав 'ц /? ктгститу.исао овако: Претсјсдншс л\ Д о р в и т а ^ ^ у а г г а ^ п б ^ . сједпиК; потп.редсједнид г. Др. Кис.ић Нвкола, срес. сацит; / рефсрент и начелшнс Жепча; секретар Хулусија Абдулах, у ^ тел>; oJTarajirnic Пашагић СУлсјмап, порезник: ’inaiij^re o^opa без функције:Ајановић^Мустафа трговац; Маглпћ А1ладфај?' трговац, . Чалдар ХахаиОеф., гр.у1гтовшгча.р: Надзорни о,1бор;, претсједннк Муфтић Хазим e<|t., шер. судија, ДоповнН 4Велнмир, срески ветершвар и Хаџи Налић.Недир, трговац.' За замјенике je окупштинаЈ^ГЗаб^ад^г. г. ДервшпиКаЛ-ПУроега, трговца, Муслићд Асима,гТр»1х>1гцПр'Алића Мехмед ^Ј). имамаматичара, Муфтићп Хифзију. учитеља" ЈГ Догладовића Мустафу учитеља. о . . '**•• * *• • • Лпца у новом мјесном одбору, која заЈзимају- ваддије положаје у државној служби као и она^УСз^Гговачшм гОм пословном свијету, дају много наде, да ћ^>*1]ајрет«'који je ifbcTHo мезимчстом свега нашеи1 свијета, проширитиТбдЈј рад у много Behoj' и јачој мјери у нашем мјесту него пггЉе то'до сада било. У то име, нека им je са срећом! С у л е јм а н Ф ехим ови ћ. С к у п ш ти н а М јесног одбора Г ајрета у Ж епчу. Овогодил1к.а Гај1>егова екупштнна била je најбројнија од евију досадашњих. Протекла je достојаис.твено и у потпулој хармирији, дако то и доличи друштву Гајрет.^ Након отвардља скупштине no вршиоцу дужлости претјседплка г. Др. Кисићу, који уједно претсггавља изасланика власти г. Оимоновића, г. Др. Кисић продааже да ce очпошаљу сллједећи броојави и то: Њ. В. Краљу и Претеједнику Краљевске Владе. Исто тако предлаже да ce поздрави и Главни одбор на челу с претсједпцком г. Др. Авдом Хасапбеговићем, Окупштина прима уз бурне лошшке предпог, a г. Др. Кисић чпта бр.чојаве, који глахзе: Дворској Канцеларији, Београд L„ .. Са редовне окупштине __пододбора Гајрета п.ово. изабрапп одбор изражава Вашем Величанству као и цијелом Преузвлшеном Дому непоколебиву љубав и оданост. 412 НО ВИ Г А ЈР Е Т О В О ДБО Р У .Б Р О Д У К О Д ФОЧЕ П рош ирујте члан ство Г ајрета и проп аги рајте њ ег о в е с п асо н о сн е идеје! �P osjedn icim a => a g ra rn ih o b lig a c ija . Jugoslavenska Privredna zadruga i štedionica (z. s. o. j.) u Sarajevu, Ćukovića ulica broj 5 I k at isplaćuje sve dospjele kupone agrarnih'obligacija na svojoj blagajni za vrijem e uredovnih časova. < Daje predujm ove u mjesečnim ratam a n a ku­ pone agrarnih obligacija tako d a svaki vlasnik papira može sebi osigurati stalni mjesečni prihod. Istodobno se stavlja do znanja vlasnicim a agr$fцШ obligacija, da Jugoštediona daje sve inform acije u pogledu prodaje zaloga i uopšte korisne upotrebe agrarnih obligacija. Ove se inform acije. daju u sam oj direkciji za­ voda besplatno. D l r e k c l t a J u g o s ip v e n s T c e p r i v r e d n e SVAKI MUSLIMAN TR E B A D A K U P U JE SAM O i GAJRETOV I CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a ir e t” Narudžbe: ^ Tvornica cigarpapira S. 0. Al KALAJ, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu lašuite u „GAIRETU" cK ’ ' ш т а м п а р и з а : И З Р Л ћ У ) Е Н Д 1Б 0 Љ Е CBE Ш ТД М П Д РС К 1 ПОСЛОВЕ УЗ КУЛДНТНЕ ЦНЈЕНЕ СЛАГАТчИ СТРОЈЕВИ СТЕРЕОТИПНЈА РОТАЦНОНИ СТРОј c in k o g r a f ija : I Z B A C U J E K L I Š E J E U J E D N O J I V IŠ E B O J A O E D IN A П Д JU G U N A Š E K R A L JE V IN E knjigovežnica: ^ P O V E Z U J E K N J IG E 0 0 r �Temeljna glavnica 40,000.000'- Dinara Čekovni račun kod P o štan sk o g 'č e k o v n o g zavoda filijale Sarajev o broj 2172 - Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju \» • Z A L A G A O N I C U općine grada Sarajeva koja daje zaimove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. ! iiiiiiiH iiiiiiiiififiiiiiiiiiiiiiijiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii:iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii^ tm n ^ iiiiiiiiH Bosanska IndustrijalnaJ Trgovačka Banka 1 d. I Dr. Omer Bahtijarevitf Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 P otpuno uplaćena dionička glavnica : , D ; V*.' r i n < D i n 2 0 ,0 0 0 . 0 0 0 * ^ R ezervni fond 7 ,5 0 0 * 0 d u gog odišn ji lije č n ik D r ž . 1 1 B o ln ic e , o p e r a te r i s p e - j c ijalis ta z a o p e r a tiv n e b o - I ie s t i, a s is te n t c h ir u rš k o g I o d e le n ja D r ž a v n e B o ln ic e 1 •• 0 0 4 , j 1 ј ј Ј | р Prim a u l o š k e na štednju, vrši do. znake u unutrašnjosti i inozem stvu uz n a j p o v o 1j n i i e uvjete, finansira industrijska i trgovačka p o d u zeća V i | Ordinira od 1-3 1 p o slije podne ■; m Interurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 FHijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split u Aleksandrovoj ulici br. 45 j iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii llllllllllllll'B i Banka Gajret d. d„ Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000’- Rezerve Din 2,000.000’Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućirn poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i humanitarne ustanove. ® & 7 p ) К / р ЗE \ q ) q \ 3 CoNfcO Od čiste dobiti daje~6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a jr e t”, Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantaije. Uloške uka­ maćuje najpovoljnije i isplaćuje s te u svako doba ПК Ч ® П fcVfr] № 7g ) СоЧ® С о \Ф fSI � https://kolekcije.nub.ba/files/original/1256ca68baee90a98238ced6b87a573b.pdf 6bf575fbe447fc1d79c2756409e631cb PDF Text Text ГЛАСНИК КУЛТУРНО-ПРОСВЈЕТНОГ ДРУШТВА ГАЈРЕТ САДРЖАЈ: Гајретов дан — Рођендан Покровитеља Гајрета Њег. Краљ. Височанства Престолонасљедннка Петра Свршетак, Г а јр е т о в а првог задруж. течаја у Сарајеву Гајретови манифестациони зборови: Велпки Гајретов збор у Горажду ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Даљно прош вривањ е Гајретове организације: О сни вањ е Гајретова од бора: у Крупњу, Црнићима (Столац), Ж иваљ евићима (Рогатнца), Рудом, Лозници, Тешњ у (женскн одбор) Постављ ањ е Г ајретових повјереника: у Алибунару, Сарајеву и Врелу К ретањ е Гајретове о р ган и зац и је: Ванредна Гајретова скупштина у Котор Варошу — Скушптина мјесног одбора Гајоета у Градачду — Реконструкција мјесвог одбора Гајрета у Вучковцу — Успјешан рад Гајретова одбора у Рогатици Даљни упис добротвора и утемељача Гајрета: из С арајева, Смедеревске Паланке, Срнице, Бужима, Сребренице, Плевља, Високог, Тешња, Чапљине, Рогатице, Нове Вароши, Семизовца, Стоца, Београда, Вучковца, Теслића и Какњ а П оздравне депеш е претсједнику г. Дру Авди Х асанбеговиКу: из Горње Тузле, Грачанице, Которског и Гацка Гајретове приредбе: Велики Гајретов народни теф ерич у Гацку — Велики Гајретов теф ерич у П рњ авору — Са Гајретова теф ерича у Автовцу — Велико народно весељ е у Бос. Дубочцу — Гајретов Мевлуд у Власеници — Гајретов аналф абетски течај у Добрњи (Тузла) — Гајретов Мевлуд у Црнићима — Гајретов Теферич у Умољ анима и Бјелемићу — Гајрет на освећењ у Костурвице погинулим ратницима у Рогатици — Ж енски Гајретов теф ерич у Кључу — Велика ђачка заб ав а у Билећи О бавијест s a св е друш твене одборе Разнн добровољ ни прилози ва Гајоет: из Кораја, Плеваљ а. Бијелог Поља, Пријепоља, Власенице, Прозора, Бијелог Поља, Автовца, Челића, Бос Новог, Гадка, М аглаја, Коморана, Поджепља, Бугојна, Оџака, Бос. Градишке, Дервенте, Тузле и Бјелемића Р авн и други д об ровољ вв прилози 1 СЕПТЕМБРА САРАЈЕВО 1931 И здаје Главни о д б о р Гајрета у Сарајеву БРОЈ 17 �OSlašuite u listu »GAJRET« »Gajret« je najrašireniji časopis među muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da zadovolji što širi krug svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firmi vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno vršili bi i svoju patriotsku i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali u listu »Gajret«. Jugoslavenska Privredna ■v Z a d ru g a i Š te d io n ic a z. s. o . j. u. S A R A J E V U * . .?*■ • Bavi se svim u bankovni* struku spadajućim poslovima. Organizuje i potpomaže razne privredne zadruge.’—« Po­ djeljuje zajmove uz povoljne uslove i prima uloška na štednju uz otkazni rok i bez otkaza uz najpovoljniji ka­ matnjak. — Podjeljuje zajmove na 6°/o agrarne obligacije u neograničenim iznosima uz vrlo. povoljne uslove. Uredovni časovi od 8-12 i od 2 i po do 6 časova. Prostorije Jugoslavenske PriVredne Zadruge i Štedionice (Jugoštedione) nalaze se u Cukovića ulica br. 9 1 kat. Telefon broj 39 Brzojavi: 1UGOŠTEDIONA 10% čiste dobiti daje u kulturne i prosvjetne svrhe. Г А Ј Р Е Т , лист Г ајрета друш тва з а културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му Je з а наш у Отаџбину 100 д инара н а годину, a з а све остале зем љ е преко границе 200 динара. 'B ani добивају лист у п ола цене код Главног Одбора или код у п р ава ГаЈретових конвшсата. ПоЈедини бро] стоЈи 5 динара. Директор Х ам и д Н укиК Власник друш тво „Га]рет“. • - Одговорни уредник: Хамнд К укић — З а ш тамаариЈу „Б осанска Попгга" одговара Јосип Енгл. �ГО Д . XII ГАЈРЕТ C a p a f e a o , 1 с е п т е м б р а 1 93 1 Б Р О Ј 17 �Гајрет о-в д а н Р ођ ен да н Покропит еља Гајрета Њег. K p. Нис. Престолонасл*едникa Петра Првоборци и пријатељи Гајрета, његови сарадници, неимари и трудбеници, одборници и повјерениди, no градовима и селима, no варошима и најудаљенијим касабама, сви ти освјештани и освједочени, у раду прекаљени борци за идеје Гајрета очекују са нарочитим осјећањем радости и празничног расположења један скори, свечани дан. Taj дан они очекују са • истом дубоком поштом, са искреним, непомућеним родољубивим осјећањем са којим су га дочекивали из године у годину, у прве дане ране јесени, од 6. септембра 1923 до данас. Иде Гајретов Дан! Приближује се празник рођендана Гајретова дичног ПокрбБитеља, Рођендан Њег. Kp. Вис. Престолонасљедника Петра! Колико узбудљиве величине, колико устрепталог звука трепери у ово неколико речи; Рођендан Покровитеља — Гајретов Д ан! Наше душе — a то значи душе свију Гајретових идеолога, лучоноша просвјете и раденика у свима правцима јавнога живота — испуњене су радошћу; наша срца понесена су гордошћу; ндша родољубива осјећања узносе се дубоким респектом према Ономе, највећем и првом Грађанину Отаџбине, који je име и личност Свога Првијенца ставио изнад рада Гајрета, да му буде челенка успјеха, перјаница побједе на великом дјелу просвјећивања и социјално-привредног освјетћивања и отрежњавања муслиманског елемента у нашој Отаџбини. Њег. Вел. Краљ Александар Нрви, наш Узвишени ВЈЈ&дар, почаствујући Својим високим признањем рад Гајрета на народном просвјећивању, благоизволио je да излије Своју Високу: владарску милрст на Гајрет; Његов Син, првијенац и Насљедник Престола, постао, je чувар нашег v дјела, Високи заштитаик нашег рада, Узвшпени идеал, дика и понос свију Гајретових радника. У сваком крају, у свакој просторији гдје се окупљају Гајретови радниди и прегаоци на културни збор и просвјетилачки договор, — у свима тим просторијама, у њиховим прочељима на- ; лази се лик Покровитеља: умиљато и благо лице Дјечака — Престолонасљедника ; :'тај д и в н д . лик, лијеп као прољеће, ведар као сунчан дан, благ као анђео мира, — тај лик најбоље карак- . терише мирољубиви, стваралачки, национално-културни рад Гајретд у народу. Вјесник ЛЈнра и > дјела, реда и рада, — лик Покровитеља постао je симбол једне велике акције чије смернице стреме једној снажној девизи: За Краља и Отаџбину! *> '■ И ради тога, ради тога лика, као челенке мира и перјанице дјела, Гајрет je .свој велики празник, дан свога дјела, Г а ј р е т о в Д а н ујединио са слављем цијелога народа, са прославом Рођендана Њег. Kp. Вис. Престолонасљедника Петра, свога Покроеитеља. У том уједиљавању двају светковина, у* том сједињењу радости и празничног расположења сви ГајретоВи прегаоци и борци, пријатељи и сарадници, виде најбољу гаранцију за успјех једне велике идеје.>;: / за побједу једног културног принципа. - ; ;.'У очекивању (5. септембра, у очекивашу Гајретова Дана сви пријатељи Гајрета треба да буду поносни и ведри, насмијапи и радосни јер je славље око Гајретова Дана иајтјешње и најприсније везапо уз датум Рођеидана Гајретова Покровитеља. Tora дана ће свп свјесни. и оевједочени пријатељи Гајрета, сљедбеници исламске или ма које друге вјере, — сви они he^ ее наћи на окупу и еиремви да у оппггу радост и опште народно весе.не унесу и празпике у ; душама својим, увесу и ведрииу срда својих, унесу спокојиу чврстину увјерења својих. Ha Гајретов Дан још једном ћемо се освједочити о великој снази којом je идеја Гајрета захватила све елојеве нашега народа. Освједочићемо се колика je дјелогворпост Гајрета у народу, колика je моћ љегова покрета, колико je убједЈВиво, пепоколебиво и борбепо н»егово господарење социјалном свијешћу муслимана, господарење њиховим националним увјерењем и културним настојањем. . Гајретов Дан биће смотра наших увјерења и наших прегнућа, културних и нацио-, налних, привредних и социјалних. Гајретов Дан биће потврда колико je срцима и душама 'муслиманског елемента загосподовала, завладала, зацарила моћна девиза Гајретова:. З а К р а љ а 1 и Отаџбину! $ У то име, Гајретови радници, Нека вам je срећан Гајретов Дан! * Да живи моћни Покровитељ Гајрета, Њег. Kp. Вис. Престолонасљедник Петар Ка: \ рађорђевић! ' �Сирш ет ак Гајрет опа п р в о г з а д р у ж н о г течаја f r4" Ш Г У петак 31 јула т. r. завршен je први Гајретов једномјесечни задружни течај у Сарајеву. Tora дана приређена je апсолвентима течаја закуска у Гајретовом мушком интернату, којој су присуствовали: претсједник Главног одбора г. Др. Авдо Хасанбеговик, потпретсједници гг. Хусејн Кадик и Ахмед Борик; чланови одбора В. Садовић, Ахмед Сефик и Мустафа Спахо, Kp. Банску управу односно Бана Дринске бановине г. Велимира Поповика заступао je начелник пољо* привредно[ одјељења r. Бора Станисављевик; затим директор Прве Гимназије г. Милан Ћуковик и r. Др. Махмуд Мехмедбашик; директор течаја г. инж. Шериф Бубик; управник r. Мурат Синанагић, директор Грађанске школе, те остали наставници: rr. Никола Тришик и Н Ранков. ■ у нашем раду. Благодаримо на првом мјесту на залагању Kp. банске управе на челу са њеним вриједним, a нашим добрим и искреним пријатељем баном г. Поповикем, који вам и овом згодом, запријечен службеним послом да сам дође, шаље своје поздраве и извињава се. Бан. г Поповик послао Вам je свог изасланика у особи и Вама и нама добро познатог нашег одличног пријатеља, вриједног пољопривредног радника г. Бору Станисављевића, који сваком згодом показује и доказује колико му на срцу лежи добро нашег народа, a специјално нас, на овом пољу. Ja га молим да вјерује да кете Ви у споразуму са Главним одбором и са свима Гајретовим јединицама најбоље се одужити и њему и нама и елементу нашем, ако будете ово • ■■ >+ fA JP E T O B A ЗАДРУЖ НО Г Т Е Ч А ЈА У С А Р А Ј Е В У СА ПРЕТСЈЕДНИКОМ ГЛАВНОГ ОДБОРА Г. ДРОМ ХАСАН БЕГО ВИ Ћ ЕМ ' Први je узео ријеч претсједник Главног одбора Гајрета Др. Х а с а н б е г о в и к , који je испред Главног одбора ове ријечи: Д Р А Г А БРАЂО, \,У N i . -Ж : Ево нас данас у овом нашем скромном дому, у овом скромном скровишту, ево нас за нашом скромном трпезом и скромном ужином да овдје братски и пријатељски завршимо један користан народии посао и да отпочнемо радити на једном великом дијелу нашег програма, програма Гајрета. Ево нас, брако драга, овдје на састанку да се понова здоговоримо како кемо поки оним путем нашег рада, који нам je показао и означио наш Врховни поглавар Њ. В. Краљ (Бурни поклици Њ. В. Краљу), како кемо да се и на овом пољу народног живота побринемо за добробит нашег елемента. Ево нас овдје овако уз скромну софру, али смо бројни и свјесни да пођемо путем за добро Краља и Отаџбине. (Поклици: Живио Краљ!) Да смо могли да овај наш мали посао свршимо, имамо да заблагодаримо многим нашим радницима и преданим пријатељима и многим факторима, који су нам од срца помогли ваше, у течају стечено стручно знање, искористили што више на корист народа. (Поклици: Хоћемо!) Ja молим начелника г. Станисављевика, да изрече бану r. Поповићу нашу најсрдачнију благодарност за све оно што je за нас учинио. Вјерујем, да ke г. бану бити највека благодарност исказана од Ваше стране онда, кад чује да сте у народу одлучно, с вољом и љубави прешли на дјело, на стваралачки рад. Није, брако, случајност да се данас у нашој средини, међу нама налази човјек, који je увијек водио рачуна о добру народном и свим no народ корисним акцијама и који их je увијек помагао са своје стране. To je гимназијски директор и наш опробани пријатељ г. Милан Ћуковик. (Поклици: Живио!) Директор г. Ћуковик посјетио je и данас ову нашу скромну и малу свечаност, али за то значајну, хтијуки тиме да покаже колико му je много стало до Гајретовог народног рада и да стално прати наш рад. Господо и брако! Приликом овог нашег данашњег састанка, a и растанка, нашла се међу нама и наша отаџбе* ничка штампа, којој хоку и овом приликом да изразим за- 415 �хвалност за то што сваком приликом и згодом указује нарочиту пажњу према Гајрету и што рад нашег Гајрета на сваном кораку прати објективно и истински Ja нашој отаџбеничкој штампи и овом приликом благодарим на њеном интересовању за рад Гајрета и молим je да и у будуће као и досада истински и објективно прати Гајретов рад, јер he нам на тај начин учинити најбоље и најлепше услуге. (Поклици: Живила штампа!) Господо и браћо! Ja ћу у име Вас, у име Главног одбора и у име своје да изјавим нарочиту благодарност вашој господи вриједним и заузетним наставницима, који нам у часу кад се ријешисмо ма пређемо на овај посао, притеноше у помоћ и ставише нам на располагање своје силе, своју стручну спрему и који за вријеме трајања овог лрвог Гпјретова задружног течаја показаше толико љубави за овај народни рад na ja вјерујем, да ће њима бити изражена најбоља захвглност и да ће им најмилије бити као људима од струке и од посла.ако будете знање стечено у овом стручном течају примијенили практично у народу и ако се на тај рад баците предано, с вољом и љубављу. Њима fce бити исказана најбоља благодарност, кад буду видјели успјехе и плодове овог рада у народу. Ви сте, браћо, кроз овај мјессц дана трајања течаја слушали што и кслико можете да урадите у народу на задружном пољу. 0 том не желим да говорим, али бих овом приликом хтио да укажем на један други моменат. Ви дођосте овамо из средине нашег елемента гдје сте имали довољно прилике да згпазите све потребе и невоље нашг елемента у свима гранама његова живота: у привредном, просвјетном, социјалном и културном. Дошли сте овамо, да се знањем наоружате, да се спремите за рад у народу и да с нама свима заједно помогнете нашем елементу. Од овог часа треба да будете свјесни тога да ви постајете у овом послу и на озом пољу рада Гајретови пионири. Треба да будете свјесни тога да на вама лежи и да од вас овиси да ли fce овај наш рад поћи правилним и правим путем, онако како смо га ми и замислили. Господо и браћо! Тежан je био и трновит пут и рад нашег Гајрета. Треба да бацимо поглед мало и на прошлост. Прије 28 година кад je Гајрет тада малено друштво почео да ради и дјелује, нашла се на окупу група људи, која je на се преузела тешку задаку и дужност да помогне свом елементу путем Гајрета на просвјетном лољу. Од онда na до дана данашњега получени су у нашем народу многи и лијепи успјеси и резултати. Од искључиво просвјетног рада у народу Гајрет, који je тада проводио, почео je да проширује поље свога рада. И он данас осим на просвјетном пољу успјешно ради и на социјалном и привредном подизању нашег елемента. Кажем; Гајрет je таворио, али je сукцесивно и систематски стварао јаке јединице, окупљао око себе људе фанатике, који су издржали и у најтежим часовима и благодарећи томе Гајрет може данас да се поноси својим успјесима. Браћо! Могу да Вам кажем, да сте Ви први Гајретови пионири на привредном придизању и јачању нашег елемента и на Вама je сада да покажете пут којим треба даље ићи. Ви треба да ударите дубоку бразду којом треба да иду они који ће послије Вас ићи. Не заборавите, браћо, да je то што Ви будете у народу радили. Гајретов рад и према томе да Ви треба да будете први и најјачи носиоци великих Гајретових идеја и идеала. Аманет Вам je стога од Гајрета, аманет Вам je од његовог Главног одбора, да радите на уклањању невоље, коју запазите у нашем елементу, да радите свјесно, здушно и са самопријегором, јер радећи само тако и на тај начин Ви кете се најбољв одужити Краљу и Отаџбини. Живјели, брако! (Бурни поклици: Живио!) Начелник банске управе r. Бора С т а н и с а в љ е в и к : Господо и браћо! Kao што je већ г. претсједник Др. Хасанбеговић споменуо, ja сам дошао да Вас поздравим у име бана Дринске бановине г. Велимира Поповића. Ви сутра одилазите својим домовима да тамо практично примјените своје стечено стручно знаже. Xohy стога да вам пред одлазан кажем неколико ријечи: Бан г. Поповић, који се и иначе увијен брине за подизање наше привреде уолштс, водио je нарочиту бригу и о одржавању овог Гајретовог стручног задружног течаја, који сте ви у Сарајеву кроз мјесец дана похађали. Ja сам увјерен, да кете ви у пуној мјери вашим радом нод куће, у народу, да оправдате издатке, које je Гајрет учинио отворивши овај толико важни течај. Гајрет, a и ми други, тражимо од вас, да стечено знање у што већем обиму примијените у народу. Ja вјерујем да ће и Гајрет као и Банска управа узети ваше адресе и упутити среске noљопривредне референте да мотре на ваш рад у народу. Уједно ми je жеља да у ово неколико ријечи похвалим овај рад Гајрета, који није жалио ни труда ни сретстава да омогући одржање овог течаја. Ви Гајрету морате бити захб е л н и , a ja сзм увјерен да ћете му своју благодарност најбоље исказати кад прионете у вашем крају уз рад на придизању задругарства. Живјели-, браћо! (Живио!) Г. инж. Ш. Б у б и ћ : Браћо! Послије завршеног течаја ви полазите вашим кућама, те бих желио да вам дам неке савјете пред полазак. Одлука Главног одбора Гајрета да одржи у Сарајеву задруж но-пољопривредни течај од великог je значаја нарочито no нас муслимане, na и no цио народ. У нашој će з>мљи ocjeha велики недостатадс зад руИ в културе. Покушало се код нас са оснивањем задруга, али ства^. није успјела, јер ннје било задружне свијести. Није бидо свјесних задругара, који би задругарство схватили онако како треба. Гајрет je сад покренуо акцију да наш елеменат пробуди из мртвила и да му усади љубав задругарства, што je једини услов за пољопривредни напредак. ј Ова акција Гајрета ће се проширити и продубити и ми ћемо и даље наставити са одржавањем овакових течајева. Ви у народу треба да радите згиЛнб^устрајно и марљиво на ширењу и буђењу задружне свијести. To од вас тражи Гајрет, то од вас захтјева добро нашег елемента. Стављам вам то на срце и поздрављам вас, желеНи вам сретан пут и добар успјех у народу. (Живио!) Д и р е к т о р г. Милан Ћ у к о в и ћ : Браћо! Прије свега од срца благодарим претсједнику г. Др. Хасанбеговићу на ласкавим ријечима. Ja бих и без наређења и службеног позива дошао овамо драге воље, јер ми je Гајретов рад врло симпатичан и јер се интересујем за његов рад на културном и просвјетном, na и социјалном придизању муслимана. Дошао бих овамо и за то, јер je Гајрет миљеник мој од свог оснутка na до данас. Гјратим његов рад и редовно читам његове извјештаје. Друштво Гајрет je иза Ослобођења гредећи утврђеним стазама, које су утрли његови данашњи вриједни фуннционери и вође, као ниједно друго културно друштво у нашој средини проширио je свој рад и улутило га још и у правцу, којег се није додирнуло ниједно друго нултурно друштво. Гајрет je једини схватио дух времена и проширио свој рад несамо на просвјетном и културном пољу, него и на социјалном. У том племинотом раду Гајрет je први несамо у нашим крајевима него и у цијелој нашој лијепој Краљевини Југославији. Гајрет je управо реформатор оног елемента, оног дијела нашег народа, који je стицајем прилика био заостао. , ; •i Г ~ ’у - �Морам да истакнем још један веома важан моменат у раду Гајрвта. Гајрет се одликује велином мисли љубави и толеранције према цијелом народу без разлике на вјеру. A то, брако, врло je важно и пресудно, ллеменито и вслико. (Тако je!) Ja вам, брако, пред ваш одлазак желим сретан пут и оченујем да кете у пуном обиму као свјесни грађаии и вриједни Гајретови радници испунити све наде, које у вас полаже Гајрет. Живјели! (Живио!) Г. М у р а т еф. С и н а н а г и к : Драга браћо! Ja вас молим, a и очекујем, да ви сви схватите колико je велике жртве мотеријалне учинио Гајрет отварајући овај течај, да вас у њему оспособи за задружно пољопривредно дјеловање у иароду. Гајрет вам je у границама могућности овдје указао своје гостопримство и дао вам прилике да се стручно изобразите. Браћо! Настојте Ђа то стечено знање проширите и продубите пратећи разне стручне књиге и да од тог вашег знања буде хајра и вашој осталој браћи. Претсједник Главног одбора наш дични вођа r. Др. Авдо Хасанбеговић говорећи с нама о вама слушатељима задружно-пољопривредног течаја говорио je увијек као о прпи. јенцима. Стога кажем, још једанпут, да ви никад не смијете заборавити на оно што je за вас Гајрет учинио. A сад вас поздрављам и живјели, браћо! (Живио!) Г. И б р а х и м М у с т а ф и к из Бос. Отоке: Браћо! Наша je света дужност, да се угледамо у свијетао примјер из прошлости, да се угледамо у оне Гајретове раденине, који су чамили no Араду и другим тамницама. да се угледамо у ове борце, «вји никад не нлонуше духом знајући да fce само путем борбе моћи да користе нама муслиманима. Један од тих, брако, налази се данас међу иама, у нашој средини, a то je наш дични и уважени претсједник г. др. Авдо Хасамбеговик, ноји ce за нас тако очински бринуо и старао, док смо били у овом Гајретовом течају Ja му ce стога, браћо, у саоја и сиих вас н ајср дачтф зах»ал.ујем и благодарим. (Живио!) Нена вам увијек лебди пред очима слика наших првобораца и радника Гајретових, na никад нећете скренути с правог пута ни^еалутати. Нарочито ми, имами, који смо у непрестаном нонтакту са народом, захвални смо Гајрету што нам je дао и пружио ову прилииу да нешто научимо и да својим знањем и другима користимо. Гајрет нам je, брако, одувијек био наш просвјетни лучоноша, a то ће бити и у будуће. Захваљујући ce још једном нашем дичном претсједнину, вама господо изасланици, и свим члановима Главног одбора, ja сам увјерен да ћете ви у народу прионути уз рад i и слиједити у томе наше првоборце. Само тако бикемо на ломоки Краљу и Отаџбини. Живјели, браћо! (Живио!) Г. Х у с е ј и н С а л и х к е х а ј и к прочитао je овај говор: Поштована господо! Овлаштен сам од мојих другова, ноји су завршили овај велики Гајретов задружни течај, да се у име свих нас најтоплије захвалим нашем милом Гајрету и његовом Главном одбору, на челу са његовим дичним, вриједним иагилним претсједником Др. Авдом Хасанбеговићем, који својим неумориим радом и настојањем подиже наш мили Гајрет на данашњи завидан положај. Господо, ми тежаци муслимани вјечито остајемо захвални нашем милом Гајрету и његовим радницима који свој плодоносни рад проширише и на наше запуштено село. Наше село, особито муслиманско, до данас je било свачије и ничије; долазило ce je у њега кад je требало да га ce исиористи, a о његовим потребама спабо ce je рачуна водило, особито ce je мало водило бриге <i просвјети и задругарству на нашем селу. Господо, Гајрет je први ноји je у том погледу повео рачуна и ево стотину људи уз велике новчане жртве оспособио да на стотину страна понесу луч просвјеге и културе, и ja Вам, господо, у име нас свих обекајем да ћемо и у свакој прилици и на сваком мјесту наше знање које смо овдје стекли међу нашим народом ширити. Ми смо, господо, свјесни тешкоћа које нас чекају на пољу рада, али смо и сретни "што je та част нама запала. Будите увјерени, господо, да у нама имате вјерне и чврсте сараднике, иоји ћемо у сваком погледу слиједити стопама нашег милог Гајрета, Ha­ rne звијезде водилице. A сада, господо, највећа и најсветија нам je дужност да ce и овом згодом сјетимо нашег милог и надасве љубљеног, мудрог и јуначког нам Владара Њ. Вел. Краља Алексндра I., под чијом мудром и праведном владавином ми муслимани као нинад до сада уживамо сва држављанска права и потпуну вјерску слободу и под чијом заштитом и помоћи идемо у сусрет бољој среки и напретку. (Живио Краљ!) Дозволите ми, господо, да ce захвалимо господи нашим на„ „ ниц1ш11 „ 0ј11 у„ ожиш|. с м еи„ , „ спасовности да нас ito боље подуче и оспособе за наш будући рад, a нарочито ce захвал>ујемо г. Мурат еф. Синанагићу, нао управнику течаја, који je читаво вријеме течаја о нама бригу водио и на свако нас добро упућивао. Хвала вам, живјели! Г. А Л И Ј А АЛИЕФЕНДИЋ: Браћо! Предговорници су много тога рекли и мени готово не лреостаје шта да кажем. Али ja бих специјално у име нас имама и муалима желио да ce нарочито захвалим Главном одбору Гајрета и нашем дичном претсједнику г. др. Авди Хасанбеговику на његовом очинском старању,. Ми са своје стране обећајемо да кемо ce поназати достојним ове велине пажње и вриједни жртава које су за нас учињене. Живјели браћо! (Живио!) Тиме je овај први велини Гајретов задружни течај завршен. Апсолвенти течаја отишли су својим домовима пуни спреме и воље да стечено знање искористе на добро нашег мезимчета Гајрета и нашег народа. Пропагирајте задругарство! 417 �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Г а јр ет о ви Јчанифест ациони з& ороЂ и: Иако je тога дана у цпјелој П1>астраној домовини било Г а јр е т о в з б о р у Г о р а ж д у весеље п састанци ппав ce je у Горажде тога дана слегло Mjeciiir одбор Гајрета у Горпжду са одбором из Мра« 5—6 хиљада гриђана л сел.ака ралне вјере. вињца, те студентн Гораждани заказалп су велики Гајрстов Послијс свршених трка повратио ce народ у Гај Парсааганак за 16 аугуст 1931 г. Ha иоти су поввали претојед« ганс, рдјо je тајлик, -Mjcciioi- одбора г. Осман Раишдкадић ннка Главног одбора Гајрета г. Дра A. Хлсамбсгошпћа н r. огиорио збор слиједећим говором: Бана Нелимнра Поновпћа. Драга браћо, Уочн 16 августа 1'ајрет je окитпо трг код дрпнежог Далашњи дан лијс обичал даи, данашњи je дан елавмоста, a прско цнјеле цесте стајао je натпис: »Живио Краљ ље цијелог југославенског народа, којп славл десетогодишАлександар I. и цнјелп Краљевскл Дом!«. Мало даље стан>пцу ступаЈра на нрнјссто Њ. гВ. Краља Александра, који јао je натпис: »Живно Престолонаељедник Петар, Покроje као Престоланасљедншс са простим редовом у рову левптељ Гајрета!« До у Kai'iio доба nohn свирала je Гајретова зкао, који je цио свој жнвот носветно за добро п напредак музнка, народ се веселио и пјевао чекајућн кад he осв.п свога ларода, којл je Маннфестом од 6 јануара укинуо мржнути 16 август, дан весеља и радости, десетогодишњица п>у’ цзмеђу рођене 6pahe. стунања на пријесго lb. В. Крал>а Александра I. Драга. браћо, 13 септембра 1918 годиие када су полеРанпм јутром пзлшла je музнка на трг, a отале кроз тјоли бнјели орловн са Кајмакчалана, преко брда и долина, махале и навијестила народу весел>с. Ga свлју ограна mo­ преко рвјека л' рјечнца л нослЈш слободу југославенском mo се видјети поштенога сељака у бијелим кошуљама 'па Ш Г јнјд^ међу бпјелим орловима бнли су данашње вође Гајдобрим коњима, у јатама као лабудови како се «pehy према реаови радоницл л ми ce можемо да поносимо Gi»aho, што Горажду. Свако je литао кад- he доћи, да већ видимо тога слиједимо стопе ‘ опробаних бораца, којлма je неукаљан и чувоног Хасанбеговпћа^ частап жпвот од саанања. Кренулп су срегбоци према i Устппрачи под водством Послшје (говојж г. Османа Рашидкаднћа узео j e ријеч г. Др. С. Карамехмедовића, гдје«%у 'дочекали на У^ииграчв прстсједник Главног одбора г. Др. A. Хасанбеговић који je цно Главнн одбор Гајрета из.Сарајева са пријатељима из бурно поздрављен од ларода рекао лзмеђу осталог: Ојетлнне, Праче, Рогатице, Mfđuha, Рудог и другнх мјеота. Ту je претсједника поздјјјјЈИо Лчјплом добродошллцои вопред Браћо и пријатељи, ГГодриља Др. Сабрнја Карамохмедовић. Госгги Најсретнији сам што могу да говорим пред толлко хиу ауте и кренулн према Горажду. љада народа о раду Гајрета. Гајрет je друштво које потпомаже сиромашне и доводи лх да могу помоћи своме наГосте je дочекж^ла трг^ у Горажду г. po;iy и битн му од користи. Браћо, немојте ништа чекатв кадић са многобројним народом без разлике flljfepe, ye бурно иза брда, да he вам ce помолитп, него нрнонитс плугу, заклицаље претсједнику Дру Хасанбеговнћу. Када ce о-длоnarj’ и школл. He дозволите да међу вама има беспослених. рио од пута отишдо je у бановннеки воћнн расадник, гдје Отупајте у редове Гајрета, да помогнете на тај начлн себи je пред приеутннм пријатеЈ^има честитао управнику Мехмедалијн Фазлагпћу на његовом труду. Из воћног расадника џ ! своме. Гајретова je парола: просвјета л знањс. Што в;ш год буде потребио обратите ce Гајрету, Гајрет he вам лзлћч кренуо je са пријатељима у , Градску џампју, коју je нашао у сусрет л помоћл. Bpaho, пека вам буде примјер Мравидулком пуна народа, коју Горажде жикад не памти пуннју. нлц, да Гајрет слје само љубав, јер je у нстоме претсједнлк Градскл имам г. Хафиз Мухамед еф. 'Бешлија одржао je муслпман a православни нотнретсјетнлк, јер су они овјепатрнотски говор a послије говора била je дова оа дуг и сни да само заједллчки могу лешто постлћл (са свију страсретав живот нашег милог Господара Краља и Његов Дом. ua чулн су ce гласови »тако je«). Из џамије креауо je Др. A. Хасанбеговић са пријатеПослије говора г. претсједника, десеггодишња дјевојљима у аутима у Гај Паргане, гдје je био сервирап пољски ручак за 60 гостију. Ha ручку je заступао Бана старјешина чица Олгица, кћерка зкакдармеријског иаредника г. Алабате, декламовала je Гајретову химну од С. Bamernha, гдје je среске испоставе г. Никола Теодоровић. Ha ручку je био вестотинама људи нагјерала сузе на очи. Послије тога гзволики пријатељ Гајрета, жандармеријски мајор, старјешина V v ' r. рио je опширно о Гајрету бивши пароднл иосланик г. Вечете г. Сремчевић, који сваком приликом и увијек излази у лија Садовић. Посллје њега говорио je потпретсједнлк Гл. сусрет Гајрету. Претсједник Мјесног одбора Др. С. Kapaодбора г. Хусеин еф. Кадић, који je позвао народ да братмехмедовић поздравио je заступника Бана и замолио га, да ски и сложно заједнички раде за добро Крвља п Великс ce захвали г. Бану, који није заборавио ни овом приликом Југославије. Последњи je говорио Поздеровић л тим je збор' Г-ајрет, који пожртвовно ради за Краља и Отаџбииу. Затим закључен. je поздравио претсједника Главног одбора др. A. Х&салбеОвом веллчансгвеном збору, поред многих гостију приговића који je указао своју пажњу према маломе Горажду, суствовао je цлјелп плеваљски одбор Гајрста под водством на што je г. Др. A. Хасанбеговић одговорио да га нарочито ■I весели д а je у малом поштеном, али сиромашном Горажду Мухамед еф. Хаџисмалловића и Тоуфшсбепа Тахирбеговића. Са истим одбором било je т. г. активних официра као и уг-окуиљсц велики народ под Гајретовом оаставом, која je проледних пслзиолера. Из Чајнлча су увеллчали овај величандрла л у лајзабнтнлје село, јер je народ увидио, да je Гајрет једина водиља неписмсног и нсуког свијета. ственл збор соколи са околским одорама под водством Ибрахлм еф. Мушаловића. Послије ручкл, у з сата no подне отпочелс су трке. Ha кољској трци утскао je »Мшико« власништво ДоброслаИз Рогатлце je прдсуствовао цијели Мјеслл одбор Гајва Јевђевића, економа из Праче. Ha пјешачким тркама одрета са агилиим п врвједиим прегсједником Ахметбегом Панио je награду Акшамија из Рогатице. шићом и тајником Тајибегом Пашићем. 4 В е л и к н rt к .. 418 �Нека je хвала Ибрахим еф. Њуховићу са његовим пријатељнма н драгим нам Фочаннма. Нека je хвала браћи Устикољанима са љиховим вођом Фадилом Добрачом, нека je хвала начелнику опћине Подхрањелске Неилраги Ушановићу, Hcica je хвала начелнику онћине Вранићи Ибрахимагн Пјани, те начелнику оићине Братово Лгу Каровнћу, који су радили и натјецали се из које he onhinie више народа доћиГ"Нока je хвала Омербегу Сијорчићу, угледном трговцу и пооједнКку из Рогатице. Hoica je хвала снаком ономе ко je Јгридонио ма шта било да Je овај' велшсп збор овако всличаиствено исиао. Молпло сваког онога да нам опрости ако није угошћен, јер у толиким хил>адама царода није се могло на све доскочити. За одбор: Претсједник: у з. Омер Псговић, Тајнгок: Осман РашидЈмдић. нашла права ружа, која га није убола. Увнјек с оружјем у руци: без могуНностн да мјесто сабље узме за перо; без могућности да мјог-то борбе са културним варварима узмогне иодизати своје с-лабо културно, проевјетно и економоко ота* ње. Далеко од свсга тога: тек што je зомл.а уиила к.рв, којом ју je заљсвало једно иокол>еп>с, јпвља се друго. да je иокрнје својим раскасапљеним тјслссима. Лко je један дво Југославеиа тек душом дахиуо, други дио стсн.е у ронсп»у, — и требало je вјекова, борбе, страдаља, Голготе; трс. бало je безбројних невинхи жртава, na да се отвори наша велика националиа вауедница. Eto, таква изгледа наша нцошлоет; сто, тако je данашил Југославија била слпчна богатом лову, око кога. су се отимале грдне грабљивицс к дивљс орлушннс, које су je тргалс на све страме. Cpchini смо, што јс ннсу растргапи! Говор г. Енвера Поздеровића, студ. фил. на Гајретовом збору у Горажду Требао je зато наш бијсли opao, да je чува од свих тпх бијеснпх наипдача, и да on neh јсдпом залепрша чптавом југославонском народу, почев доље од 'Всвђелпје горе до Триглава. тамо од Бпнатских равни све преко пашег плавог Јадрана. И док су се irpnjc туђтш отпмалп oico паше земљс, грамзљпво je распарчавали, дотле смо mu длнас своји господари, — a u олнчељс свнх нпс, цјслокуиис наше исторпјс, свпх нашнх борбп и побједа јс наш дичии н nonocnu Крал>, нраво срце југословеиског тнjc.ua. И не само срце, него љсгов умни дно, љегоп мозак, — право оваплођсше југославенског орца, ума и југословенскс мншице. Сумнлм, да сам усшго, да вам дам јасиу слпву наше 111>ошлости, алп мнслпм да увиђате, и ако нс потпуно јасно, a ono бар тамнс тонтурс једног глгантског потхвата rouncr јукачког народа за своје Ослобођсље п Ујсдпшеље. To вслико дјело натег парода, да се днгне од роба до слободна човјека, од слуге до свога сонствопог госнодара окруњсно јо дивним успјехом. У свнм тнм џпновским налорнма круна наше Краљевско Породнце високо je сјала, — бодрила na борбу, учила стрпљењу л самопрегору п — na велико чудо и днвљен>е свих — и пријатеља л пепријатеља — пеобичио вјешто до краја нзвела план стваран годииама, a сматран до тада никад не остварљивим. Зато се дапас сваки .Туго- Поштована господо, Управо прије десст година преузсо je на се тешку дужност суверена наше државо наш Велики Господчр и Краљ, јктада млад no годинама, али богат нскуством, јака духа, irpeт<аљонн вођа $ борбама и великнм ратовнма за Ослобођење •"Ујт Уједин>ен>е. Ми муслимани смо нарочнто cpehmi што сла'•‘вимо onaj дан, јер je наш Краљ увнјек разумлјевао mame na.. ' v 'biimo ona прогросу и као видан знак својо очннске љублии према J u o p ev npo лама иi нашем i ^апретку, иочастио je паше једино културнопросвјетио друштво ГаЈ1>ет протегсгоратом Obori првијенца i . Престолонасљедпика Пстра. 1 v •• Kao што смо сс ми овдјс, порсд Дрпнс, састалн л л проl славнмо icao Гајретов дан, дан досетогодтшБице ступап>а на нресто нашег’ Великог Крал>а, тако се на свс отранс no иа•L шој Mohnoj Краљовини вндно манифестујс наша велнка ра"удост л наше неизмјсрнс симпатије, које гајимо npeua на шем народном n јуначком Краљу. Довољно јс да бацимо .Д ; неколико поглода na нашу исторпју, na да пам иаша и nitaT t j v n e велика радост још више порасте. ;■ » Историја нашег иарода била je пут преко трља до Јфлаве н до звијездек Ријетко да се je иа том тешком путу 419 �славен искрено радује, слави славље и од орца се Богу моли, да нам још дуго година поживи нашег националног и јуначког Краља на понос и срећу свих нас. Јер као што je блаженопочившн Краљ Петар Ослободиоц и оне своје посљедње године живота окруњена успјехом провео у бризи за срећу и благоетање свога народа, тако Његов Син a иаш Краљ не престаје ни једног дана, ни јвдног часа, a да не узима великог удјела и живог учешћа у рјешавању судбоносних проблема свога народа. Позпато je, да осуђетак пуштен нз мрачнс тамнице на свјетло дана ne може да нздржн његове свјстлости, uero често взгуби свој очињн вид; тако смо н un залуђепи својом великом cpehoM, заслијспљени сјајем слободс, ночипили многс грсшке и непромишљености, a нарочнто за вријеме нашег парламситариог жпвота — нуног рпзмнрнцн, себич- Г Р У П А У Ч ЕС Н И К А Г А Р ности и трвења. Но наш далековидни Вођ .увидио je и тада сву тежину тешке ситуације и једним смјелим дотезом довинј’0 све те партијске трзввице. Данас су брат и брат једнаки, уживају све благодати, које може уживати човјек у својој слободној земљи, — нема разлнке између Срба, Хрвата и Словенаца, сви су равноправни Југославени, сви имају иста права и исте дужпости, — сви ynyhyjy своје најбоље силе у правцу подизања налпег парода у културном, просвјетном и екопомском погледу. Гајрет — као и Просвјета — који je за вријеме туђина искусио много патње и разочарења, од ослобођења, a нарочито откако му je заштитнлк Њ. Вис. Престолонасљедпик Петар, корача све крупнијим и круппијим корацима у правцу прогреса. Многоструко помогнут од мјеродавних фактора све више узима маха и, може се рећи, да га данас сви свјесни муслимани помажу, помажући у исго доба преко Гајрета и самн себе. Јер je Гајрет буктиња, коју смо залалили, да би нам могла свијетлити и показивати спасоносни пут нашег иапротка да би нас могла водити, нас муслимане, ради наше тешке прошлости заостале, no ипак убјеђене у коначни услјех. Moje je дубоко увјереље, да he и наши муслимани, које данас неки сматрају наметницима na југославенском 420 тијолу, заузетн кроз кратко вријеме положај који им пристојн и бити ne na срамоту него na понос југославепског народа, сачпњавајућн с њим компактну цјелину. У том погледу Гајрет je и до сад учинио много, a надам се да he у будуће учинитн још више. Са нарочитим задовољством исгичем велике успјсхе нашег Београдеког Гајрета »Осман 'Викић«, жој^ je за врло к 1>атко вријеме уонио да даде највише образовање толиким младнм људима, којн због свога слабог материјалног стања ne би, бсз noMohn Београдског Гајрета, могли довршптн своје школовање. Gumo овс годнне je бнло у Београдском Гајроту око 70 пнтомаца, студепата муслимапа који ту имају eno што им je нотребно за cnojc студпјс, a око 40 питомнца, учепица којо нохађају ородњс и етручлс школо у Бе- ГЛАВНО Г ОДБОРА Г. ДР. ограду. Beh се je примјетило, да баш ти питомци и питоцице Београдског Гајрета показују na Универзитету и у средњим школама врло добре резултате. Ви се можда чу-» дате, одакле тако велики успјеси Београдског Гајрета, кад се у пашим крајевима о њему врло мало .или никажо ке зна, далеко од тога да сс и ма/геријално потпомаже. Али вам се>може рећи да се београдска господа, љихова општина, нистарства, разпе установе у Београду и т. д., више бриАу ■ за муслимане студенте, него л к што то чинимо ми сами з нас саме и за нашу дјсцу. Kao доказ за то могу вам pehri^ да се у овим тешким данима новчане кризе подиже у Бео-^ граду велики Гајретов Дом од 2,500.000 дипара, у коме he t се моћи издржавати 150 питомаца и питомица. Зато би вао ^ молио, да са овог нашег великог састанка пошаљемо бео- a градакој општини, која je олнчење свих грађала града Бео- ’ града, брзојавну захвалпост за труд и заузимање за ш ш у ' универзитетску и средњошколску омладилу, која се школује у Бсограду, јер јо ona поред великпх материјалпих помоћи које пружа нашем Београдском Гајрету, дала му овад пут бесплатно земљиштс na најљспшсј^мјесту, Београда за видап>е љеговог дома. '■^ ~• vv* Предлажем Вам да упутимо са^овог збора слијод iKe1 пеше: «у * л, �Општини Града Београда Свјесни великог труда и заузлмаша београдских грађана н београдсклх установа за нашу универзитетску и оредњолпсолску омладину, која се школује у Београду, са нашег великог Гајретова и националног збора шнл>емо изразе искрене захвалности и поштовања Београдској Оиштлнл, као оличењу београдских грађана и бетрадских устаиова. Z', Пријатељи и р&деници Гајрета из Подриња са студентлма питомцима Београдског Гајрета из Горажда. Београдски Гајрет Клемансоа 43, Београд Ha великом Гајретову збору сјећамо се услуга које чините нашој уииверзитетској омладини у Београду и захваљујемо вам. Гајретови радениди у Горажду. одбора Гајрета у Стоцу г. г. Мустафа Ризванбеговић, Едхем Бићкало, Мустафа Шарац те Ћамил Хаџић. Повјереница Гајрета гђкца Зејна Мехић учитељица отворила je скупштину, поздравила присутне, захваливпш ии се на одзиву и иреддожила да се изабере претсједник скупштине г. Мустафа Ризванбеговић. Повјереница je иза тога у кратком говору изнијела циљ и задатак Гајрета и предложила да се досадање повјеренипггво претвори у одбор, пошто je до оадт уписала преко 50 чланова. Акламацијом je изабран слиједећи одбор: претсједнлк Халлл Балавац, потпретсједник Назиф Опијач, секретар Хакија Шетка, благајник Муетафа Сердаревлћ; чланови: Хасан Ханић, Ахмет Пејак и Хакија Солдлн. Надзорни одбор: Мехмед Голиш, Виде Моро и Атиф Оиијач. Замјеници: Осман Балавац, Ћамил Биједпћ, Велија Шетка, Алија Ковачић п Мујо Алихоџић. Kao син овог заосталог краја и као студент, муслиман, питомац Београдског Гајрета, срећан сам што могу констатови/ги, да се баш у нашем малом Горажду схвата права важност Београда за наш цјеловупни живот и желио бих, да се и оотала мјеота угледају на наше Горажде, које — како се чинн — почиње (као негда за вријеме горашке српске штампарије, која je била међу првим штампаријама у нашој држави) да развија јаку активност у псгледу подизања нашег доста непросвијећеиог народа. Ha завршетку свога говора ја-вас поздрав^Бам и желим да што прлјатније п у највећој радостп проведете ову веллку нацпоналну и Гајрет^у свечано«;т( Оснивање Мјесног одбора Гајрета у општини Боричкој, срез Рогатица Д а л з њ е п р о ш и р е њ г Гајретотк о р г а и и з а ц п је Оснивање Мјесног одбора Гајрета у Завидовићу FEgS У мјесецу јуну сазвао je досадањи повјсреник Гајретта. у Завидовлћу г. Пашага Дедић скупштилу, радл пзбора Мјесног одбора. Скупштлну je отворио повјерепик Гајрета г. Пашага Дедић, упутио поздравне депеше Њ.: В. Краљу, Њ. В. Престолонасљеднпку Петру, Претсједнлку Владе и претсједнику Гајрета. Ha тој скупштлни пзабран je сллједећи одбор: претсједнпк Нуман Османефендпћ, потпретсједник Салко Пекмић, секретар Мухарем Хукић, благајнлк Осмал Цакпћ, одборцпцл Хакија Раљевић, Дујко Гаврић, Пашага Дедлћ. Замјеипцп: Зулфо Kecnh, Хусепн Ћурпћ, Салпх Мачковлћ, Сулејман Ајановић л Aro Бећираглћ. Надзорнп одбор: Хафиз Хасан Оџакчлћ, потпретсједншс Омер Парпћ, члан Захир Уљић. Пригодом скупштинс сакупљело јо Дин. 120.— добровољпог прллога. 'i' Оснивање Мјесног одбора Гајрета у Крупњу 16 јула т. г. одржана je конститулрајућа скуншти«а члаиова Гајрета у Крупњу у сврху пзбора Мјесног ддбора. Скупштину je салвао Мјесии одбор Гајрета лз Лознлце, a на 'лстој je лзабран сллједећи одбор: претоједник С. Ваоиљевић, потпретсјсдник Зејнил Авдић, секретар Л. Ахметовлћ, бла. гајнлк Ооман Дудић, члановл: Мемлш Дурмпћ, Бего Оакпћ u Салко Дурмић. Замјени^и: Мигић, Р. Авдић, Oranojе Дурј? мић, Аљо Суљлћ и Мустафа Мигић, Надзорнн одбор: Слнан Дудић, Мујчин Сакић л Саддк Селлмовлћ. Оснивање MjecHOf^efl^Spđ Гајрета у Црнићима (срез Столац) v Ha састанку пријатеља Гајрета у Жлваљевићима noслије џума-намааа на 7 августа о. г. састало се више од 20 села Борићке општине са делегатима одбора ив Рогатице гг. Ахмедом Пашлћем, Мустафом X. Ахметовићем и Зајком Ајановићем. У 2 сата послије подне отворио je састаиак повјереник Гајр4та».г.--^ехмед Барлов, захвалнвшл се прпсутним на одзлву, лзнесавшн у свом говору оврху овога састанка т. ј. жељу, да се оснује Мјесни одбор за општлну Боричку. Иза тга узпма ријеУ лретсједнлк Мјесног одбора у Ро_сатици (г. Ахмет Пашнћ, иотичући потребу удружења у Гајрету, који je без и мало политпчке боје; молп прпсутне, Ko­ t a je бпло стоЈши^да се одазову позиву r. Барлова за причланство. (Јат дослнје тога уплсано je 70 нових члановф и одмах уилаћена чланарина у износу од Дин. 514.—. У одбор су изабрана сллједећа господа': претсједник Еминага Хајдаровлћ, лугар; потлретсједник Ибрахимага Зимић, трговац; секрстар М ехмед еф. Барлов, имам-матлчар; блапајниж Илијас Тафро, опћннскп биљенсник; одборнлци: Назпф Опрашић, Назиф еф. Хељић, Ахмедбег Шетлћ те Зулфо Думанлћ. Замјенлци: Ибрахлмбег Аглћ, Ђамлл Џлндо, Мујага Зуклћ, Мујага Исаковлћ л Зејнлл еф. Хоџлћ. Надзорни одбор: Махим Мешановић, Исмет Акић и Седалија Сућеока. Ha 28 јуна одрж^^б. je скупштина повјереништва Гајрета у Црллћима, на којој су прпсуствовали иопред Мјесног Конституисање Мјесног одбора у Лозници Мјеснл одбор Гајрета изабрал на скупштпнл на дан 7 јупа констлтупсао се je овако: претсједник Лазар Нпколлћ, потпретсједник Осман Икановић, секретар Алпја Аконовлћ; замјеници: Запм Крџић, Сумбул Авдагић, Семдии Ибришимовић, М. Дудић н Бајро Спђин. Надзорил одбор: Хафиз Пуховац, Уса Икановић л Живал Гајпћ. Оснивање Мјесног одбора Гајрета у Рудом 14 августа т. r. одржана je у Рудом (срез Вишеград) окупштина чланова Гајрета, на којој je било прлсутно окоро чидаво мјеото, те околна села, као и лзасланицп мјесних од* бора Влшеграда и Миоча ,а од страле Мјесног одбора Гајрета из Плеваља скупштина je поздрављена депешом. Изасланлци од стране Главног одбора Гајрета бллл су гг. Ахмед Сефлћ и Ахмед Мешиновић. За прпвременог претсједнлка изабраи je г. Хасан еф. Хаџихалиловић, шер. судлја пз Вишеграда, a за секретара Хуселн Маглајллћ, канд. права. Скупштину je отворно r. X. Халпловић, поздравио делегате и образложио Гајретову идеју и рад, нарочпто посллјв Ослобођења међу муслдмаллма и лзнио све налоре на које je наилазио Гајрет п његову коначлу побједу, велики усп,'ех и позитлвне резултате његова плодоноснаг рада који je много 421 �учннио за опште добро свкју нас и свој рад проширио и у најзабитнлје крајеве наше Огаџбнне. Са скупштине je лоздрављеи депешом Њ. В. Краљ, Претсједнкк Краљевске Владе, Бан г. Поповић и претоједник ГајЈ>ста г. Др. Хасанбеговић. Иза тога г. Сефић (који je веома омиљен у овом крају) износи Гајретов рад на економском пољу, нарочито коллко je Гајрету стало до напретка нашег сељака л колгако улаже труда за вјерско-просвјетпе лрнлике. Још je говорио г. Салих Османовић, поткрпјепивлш свој говор хадисима. Затим je једногласно лзабран слиједећи одбор: претсједннк Ибрахимага Ћосовић, једна рпјегка старина, који je учествовао у борбама против Аустрпје за вријеме окупацпје Босне; потпресједкпк Салко Ћурић, жељезничкл чиновннк; секретар: Теофик Лимић, школокп управитељ; благајнпк: Касим Смајловић, пекар; одборнвци: Ахметага Керкеп, Мехмедбог Крехо и Мурат Готовуша, посједлпк. Надзорни одбор: Хаџи Шукрибег Мшглајлија, претсједнлк општине; Фетах еф. Бајрамовић, посједник, и Џемалбег Ресић, обућар. Одбору je одмах дато у дужност да преузме инвентар Гајретове читаонице и да иста отпочне свој рад према правцлнику Главног одбора. Ова величанствена свечаност завршена je правнм одушевљењем и јаклм утисцима, те су делегати пспраћенл до станице од свих виђенијих грађана. Оснивање Женског одбора у Тешњу 6 јула т. г. оцгзкана je оснпвајућа скуппггина члаллца у Тешњу у кући г. Алибега, Сцаплбеговића. Повјереница Гајрета гђа ‘Шемса Мулалић сцгворила je скупштину, поздравља прису|ис и говори о сврсл и резултатима рада друштва Гајрет. a за1\1м~"ја лредложила да се упуте поздравне депеше Љ. В. Краљу, Претфднику Kp. Владе, Бану Врбаске. бановине н Главном одбору Гајрота. Прн__ ______________ .t . сутне су једногласно________ усвојиле предлог, те се клицало Њ. В. Краљу, Њ. В. КраЛлци, Протектору Гајрета и цијелом Краљевском Дому. Након прочитања иравпла друштва Гајрета, повјсрелпца гла је предложила листу одбора, која се je једногласно у< с нежим измјенама. Одбор се конституисао овако: Претсједнпца: гђа Шемса Мулалић; погпретсједии! Рабија Смаилбеговпћ; секр&тарнца;^ гђица Оајда Лалић; благајница гђица Есма ХалдалагиК. Одборннцс: гђе Ceiraja Мулали.ћ Бахра Мулабсћнровић и Мујесера Хоџпћ. Надзорнл одбор: ri)a Емира Феризбеговпћ и Зејнеба Дервнћ. гђица Ленка Леви. Замјенице: гђе и г-це: Зехра Мујичић, Хава Ajaновић, Галијашевић Васва, Захида X. Јусуфовић и Мелћа Бајрамовић. Овај одбор броји далас 80 чланица. 31 јула о. г. приредио je женски одбор -Мсвлуд, искључиво за даме, у џамији Хамзабеговој са прикупљеним прилозима међу грађанством. Мевлуд je учио onhe обљубљени Хусвин еф. Смаилбеговић, те му одбор и овлм путем благодари. Прије проучепог мевлуда одржао je предавање секретар мушког одбора ir. Исхак еф. Смаилбеговић о историји Ислама подвукавши, да je баш Ислам вјера, која ти р и културу и просвјету, апелујући на присутне да раде за Гајрет, јер he тиме учинитл једну дужност, коју им Ислам налаже. Ha мевлуду je било првсутно око 150 чланица и званица. I ! |,r. Овим чином Гајрет, путем свога Женског одбора, не само да je дао прилике и женама да својом властитом шгацијативом што свечаније, к тому у џамији, прославе рођеље Му> хамед-Пејгамберово, већ je овим случајем доприпио и то, да и жене измијене мисли и дођу до закључка, да су и оне > и за више пешто него само оа кућаиство и да mo­ 422 рају да потпомажу у раду своје очеве и мужевс на просвјетном, културном и економском пољу. Овај успјех даје пуно наде, да he овај одбор битл у стању да допринесе за наш Гајрет ono зашто je лозват. И овнм путем изричемо благодарност овнма oiraMa који дадоше прилог и омогућнше учење мевлуда. Постављање нових повјереника Гајрета Tokom мјесеца августа имеловали су повјереницима Гајрета: у Алибунару (Војводина): Хамтгд Хаџизукић, порез. бележник; у Сарајеву: Каснм Хаџисмајловпћ, кројач; у селу Врелу (општ. Радовачка, п. Исток): Авдул 0. Маврић. Ванредна Гајретова скупштина у Котор Варошу одржана je 9 августа т. г. у Муслиманској читаоници. Скупштини je претсједавао повјереник г. Хафиз Хусеин Табадсовић, a блло je присутно 25 чланова. Дза једног сата отворио je скуппггину повјереннк и упознао скупштину ради чега je сазвана изванредна скупштина. Будући одбор Гајрета овде чека велики рад и задатак, зато моли скупштину да азаберу што бољи одбор који he моћн удовољити свима потребама код нас на културном и економском пољу, које се од н>ега очекује. Треба да нас воде чисти интереси Гајрета, који су у потпуном слладу са интересима нашег на.рода н наше Државе. Г. Селимага X. Селиммовић предложио je листу одбора, a иза њега г. Муниб Хозић. Налон подуже дебате узнма ријеч г. Расим"Х. Селимовић, банк. чиновлик из Новог Сада, и нзпоси зпачај Гајрета и сл лијепим говором алелује на скупштипу да буде сложна, a особито ји д се сјетлмо ltoje покровитељ Гајрета н да се пс мијсшају личпе ствари у Гајрет. На посљетку je илабран слиједећи одбор, који се je на конститу ирајуhoj сједиици, истог дана у 3 сата поподле, консхитуисао овако: претсједник: X. Хилмлја Нум.ић, шер. суднја; потпретсјелиик: X. Хусеии Табаковић; секретар: Хилmuja Омеркадић; благајнпк: Оабит Хозић; одборллцн: Селимага X. Селимовић, Хусага Заимовлћ и Хаоиб Спахић. Замјепици: Адемага Днздар, Омалл АлапЛ, Ћамил Хаснћ, Мухарем Диздар и Хамид Тузлић. Надзорни одбор: Заим еф. Ооманчевић, Касимога Корић и Омер еф. Јелчиновик. Ha шпду скупштинс кллцало се Њ. В. Краљу и Крал>евском Дому. Скупштина Мјесног одбора Гајрета у Градачцу Ha овогодишњој глаплој (жулштлни, одржапој 15 августа т. г. изабран je нови одбор који се конетитуиоао овако: ј претсједник: Хајрибсг Градашчевик, посједлик и гриаии&начсж ник; потпретсјсдник: Аган еф. Мешановић, шер. судија; c e ri кретар: Мустафа Рустанбеговић, биљежлик; благајиик: Далко \ Кабиљо, студент и трговац; одборллцн: Мустафа Хаоељић, Јово Арежина, Мохага Јашаревић и Коста Матијашовић. Замјеници: Сулејмаи Ибрлћ, Хрусто Тузлак, Садик Мулахаллловић и Ибрахим сф. ТопчагиК Надзорпи одбор: Пстар Лу- { кић, Аллја Hlaunh и Осмал ЏахЈ)еровић. Реконструкција Мјесног одбора у Вучковцу Претсједпик Мјеоног одбора у Вучковцу г. Салихћехајић Хусеин желећи бољи успјех и интешивлији рад око шпреља Гајрета, a no указанлм потребама досадашшег рада. салваоje скупштину свију чланова одбора на 7 јуна т. г. к^јој су присуствовали сви чланови. По сЗетанку чланова т / Салихћехајић одржао je дуже предавање о Гајрс1*у\ спецпално се �осврнуо на отежани му посао услед слабог рада појединих чланова управе. Међу слушаоцима чуле су се ријечи »Хоћемо бољи рад, даћемо Ти помоћ на сваком кораку, живпо говорник!« Иза тога се прешло на избор новог одбора у који оу ушла слиједећа лица: претсјсдник: Хусеин Салихћехајић, потпретсједник Мухамед еф. Дајић, секретар: X. Мухамед Тракић; благајник: Хусеин Салихћехајић Хусеинов; чланови: Бајро Јукан, Љубоје Љубојевић и Осман Курбашић; Замјеници: Мујо Спахалић, Мустафа Коро, Адем Мустафић, Халил Муратовић и Осман Фазлић. Надзорни одбор: Стојан Милићевић, Абдулатиф Курбашић и Абдулкадир Фазлић. Ha 9 августа одржан je Гајретов теферич у Срнлцама у корист друштва. Детаљан нзвјештај донијећемо у другом броју. из из из из из из из из Из Чапљине: Др. Никола Прпнцип; Рогатице: Мурат Синанагић и Едхем Бранковић; Новв Вароши: Марија Бориеављевић; Семизовца: Хашнм Чебо, Сарајева: 1Сасим Хаџнсмајловић, кројач; Стоца: Смаил Бузаљко; Београда: Сретен Сротеиовић, инжињер; Вучковца: Бајро Јукан Теслића: претјседник Мјесног одбора у Теслићу упи- сао je за утемељаче гг.: Душана Вуковића, шефа жељ. станице, и Мирка Гомљановића, приватног чиновиика. Из Какња: г. Ибрахим Гојачић лослао je Гајрсту дионнцу Привилеговане Ari)apiie Банке у Београду на 1000 Дин. којом се уииса за члана добротвора. Успјешан рад Гајретова одбора у Рогатици У вези расписа Главног одбора бр. 3010/31 одржаће овај одбор »Гајретов дан« са теферичом уз откушшну Гајретових значака. Приликом освећења спомен-костурнице у Рогатици присуствовао je цио одбор, & претсједник je положио достојан Иницијативом овог одбора, a уз припомоћ среског пачелника отворена je и отпочела радом домаћичтса шкода у граду Рогатици у коју je до сада' у п и о a н о 36 м у с л л м а н с к и х д ј е в о ј а к а , a рад се вршлти под надзором и контролом овог одбора. ОбећгипСсАи) сиромашним ученицама набавити потребни материЈал1 за ручни рад, a призавршетку школе и одјети их. Претсједник г. Ахмед-Риза ПЈшић са одборницнма гг. Мустафом X. Ахметовићем и Зајком Ајановићем присуствовао je састанку виђенијих људи из преко 20 села у општини боричкој у селу Живаљевићи. Након што им je pggrc-jf^ник г. Пашић оцртао сврјсу и рад Гајрета, који јнарочиту пажњу посвећује сељачком сталвжу, позвао их je да ее упишу за чланове Гајрета и да- истог дана оснују Мјесни одбор Гајрета. Ови присутни примнли су овај позив са одушевљењем, уписавши се одмах 791члалова, већина уплативши одмах и чланарину, те je убрано Днн. 514.—. Затим се прешло на избор одбора у који су изабрати виђенији и уплнвни људи из разних села боричке оицгсине. Д а љ њ и у п и с добротвора и утем reљ ача Гајрет а ЈЕД АН ДИО УЧЕН И ЦА ДОМАЧИЧКЕ ШКОЛЕ У ЖЕПИ (РОГАТИЦА) П о з д р а п н е д е п е ш е п р е т с је д н и к у Г л с ш н о г о д б о р а Гајрета Гор. Пузла: Са годишње свупштлне Mjecuor одбора у Fop. Тузли поздрављамо Вас, изражавамо жељу те Вас молимо да и даље останете на челу Гајрета a ми he-мо Вас у томо раду свесрдно помагати. — Мјесни одбор. Грачаница: Члакови Гајрета овулљепп на годишњој скупллгини поздрављауу Вас са једнодушном жсљом да Вас и у будуће виде на челу милог нам Гајрста. — Претссдиик: Асим Алпкалфић. Которско: Са данашње бројно посјећсне скупшпшс поздрављамо Вас као liauieir дичног борца, желеИи и молећи Вас да нас у будуће водите културном и просвјетном калретку. Живио! — Претсједншс: Синановић. Гацко: Поздрављамо свога вођу са данашњег одржаног Гај[>етовог теферича у Гацку са жељом, да нам много поживнте на понос нао н Гајрета. — За одбор претсје;џ1ик: Муфтић. • АГ Посљедњи мјесец дана улисалл су се за члалове добротворе слиједећа г. г.: из Сарајева: Др. Мустафа Денишлић, градски надљекар, Исмет ПГарић, код ловјерешгка Бећира Крвавца и Асимага Арсланагић, трговац; из Смедеревске Паланне: Асим Дилберовлћ, чин. приправаик; из Срнице (Вучковац): Мујо Опахалић код Мј. одбора у Вучковцу; Kao утемељачи упиоаше се слиједећа г. г.: Из Рогатице из Бужима: Хасе Абазовић, Арпф Хикјмет еф. Бегић Ha поодравну денешу унућелу са скупштине Мјооног вјероучитсљ, Ибрахим Б. Шахиновић, Мухамед Кржаллћ, одбора Гајрета у Рогатици Господину Претсједнику МиниМехмедага Велаџић и Хасан Мулалпћ; старског Оавјета, добло je одбор слпједећи одговор: * из Сребренице: Хрусто Беговић и Др. Милојковић; ■ Господину Ахмету Пашићу, претседнику Месиог одбора из Плеваља: Абид Шабановић; Гајрета Рогатпца из Високог: Џевдет Хоџић, геометар, рахм. Салед-Тахир По нљпогу и у име Господина Претссдлика мшшстареф. Бајрамагић и Ибрахим Зечевић; ског савета захваљујем члановима Гајрета из Рогатице na поздравном телеграфу упућеном му са годишњс скупштиле. ' ‘у и з Тешња: Седат Ајановић Мехмедов, Хаџи Фатима х. Омајилбеговић, Исхак Смаилбеговић, Аширага Мујичић и — Шеф кабинета Претседника министарског савета.: Свет. Исх&к Мујичиђт Хођера. 423 �Г а јр ст о п е п р н р е д б с Велини Гајретов народни теферич у Гацку одбора г. Ллијаге Одобашића и г. Т1амила Бакалбашлћа, као старпх u иокусиих Гајретових раденика. Између осталих тачава програма бирана je мис Гајрет, na су тачно у 8 сатл за краљице љепоте проглашене симпатичне госпођице Мила IIonoBiih, која je одиијела прву награду и Хетка Тетарић која je однијела другу награду. По свршетку програма настало je право народно весеље до касно у ноћ, у братском u пријатељоком расположењу, кроз које je вријеме мјешовити грађански збор, под управом младог прњаворског виртоуза г. Боже Јовановића отсвирао и отпјевао много лијених севдалннки и народних пјесама. И овом прнликом осјећамо се дужним да се јавно захвалимо нашем драгом почасном члану Оалих еф. Ђозићу, шеријатском судцји из Дервенте којн je нокрај својих многобројннх послова, показао колико му на срцу лежл наш Гајрет и љубав према иашем сиромашном Прњавору, јер je истп махсуз са цијелом својом циј. породицом наш теферич посјетио и исти својом прлсутношћу увеличао. Нека га Свемогући пожпвп на дуго љета! Исто тако свака хвала братском пододбору у Бос. Кобашу a специјално г. г. дру 1>рави, Хафпз еф. Хуремовићу л Рлзахбегу Алпбеговићу, који напг теферич посјетише и увелпчаше. Особита част и хвала нашем драгом пндустрлјалцу г. Михаилу Хартману, којл као п своке године, тако и сада/порвд H^jneher добровољног прллога, што га приложп на благајни, уступл сав грађевни матерпјал ,те п сам судјелова oro прилрема и чишћеља тереиа за теферич. Ha дан 2 . ов. мј. овај одбор одржао je свој уобичајени тсферич на ком je прпсуствовало око 2500—3000 Гајретовпх пријатсља. Нарочито овогодншњи теферич посјетили су пријатељи Гајрега из срезова мостарског, столичког, требињског и невеснњског. Између свнх дошао je на наш теферлч познати добротвор свих културних друштава г. Мехмад сф. Дервоз и делсгати од Главног одбора из Сарајева г. г. Мујага Сарајлић, Ахмет еф. Ђпкнћ и Bchnp еф. Биједић. Теферич je отпочео у 6 ситп у јутру, те се народ одмах почсо искупљатл. Тачно у 11 сати дошлп су г. г. делегатп Гл. одбора, при доласку поздравио их je са добродошллцом предсједнлк овог одбора г. Шефкија Муфтић, a након тога отпослати су су брзојави Њ. Вел. Краљу, предоједннку Владе п предсједнпку Гл. одбора дру Хасанбеговдћу. При отпослању брзојава свп присутпл спонтано су клпцалл Њ. Вел. Краљу, Претсједннку Владе и дру Хасапбеговпћу. Након овога отпочело je народно весеље са игравком и свирком које je трајало до 8 сати у вечер. У 2 сата послије подне г. Мехмед еф. Дервоз позвдр je предсједника овога одбора г. Муфтпћа и положпо му Дигг. 1000.— у готову као добровољнн прплог за теферич, иа што му се предсјвдник биранпм говором захвалио испред одбора и свих Гајретових пријатеља. , ' У 4 сата послцјр подпе4отпрчелс су тркс, кољске н Са особитим пијететом захваљујемо нашсм младом пв. људске. с л 1 Познато јс сваком да je срез- гатачки најскромаиПтпјн од~ телектуалцу г. Фехим еф'. Хасаиовићу, младом судији, којп на« почасти и са младеначком вољом прпмл сс нонуђене му свих у нашој држави, алл je .ојчушевљеп према Гајрету. ф ункдте- за Д>вај тсферич, те ју на свеошптс задовољство Приликом говора делегатд г. Мујаге Сарајлића као u изведе, чпме нама млафим још випге даде потстрека и вољс претсједннка Мјесног одвбра 'r. Муфтјића ндаод Јм о т Јџ е в љено клицао своме 'узвишеном и добром Владару п цијелом r f a рад за свеопштс добро иашег елемеита, на чему му пс само здхваљујемо нсго желимо да и даље остане у нашој среКраљевском Дому. дини, те да нам својим лпјеплм примјером и способпошћу Нарочито je овај"0дбор примјетио приликом 'одржтвања остане учитељем na пољу просвјете, a мп се Прљаворци осјеовога теферича да се народАа свијест буди и да jjfe дубако ћамо већ сад сретним, што смо пред кратко вријеме добили упро своје очи у вођу Гајрета, a поготову пспробаног борца у своју средилу човјека, који ona наше потребе и којл he претсједнлка г. дра Хасанбеговића. знати л хтјетл нашим невољама наћл лнјека. Овом приликом овај одбор нема рпјечи којом би могао аахвалити се г. Дервозу као и посјетиоцима горе истажнутих Исто тако нека je сзака хвала г. г. Адему Чаушевићу, срезова. 1 1' ! младом геометру и г. Мехмеду X. Шабићу, те гђици Хеткп Теферич како моралпо тако п материјално успио je изТетарић, којл су заправо са г. претсјсднлком пододбора Алинад сваког очекивања кад се узме у обзир да je овако слаба јагом Одобашиђем и сачињавалл приређивачкп одбор, те своп сушна година. Поред свих ових недаћа одбор je имао чвст јим радом п пожртвовањсм допрпнијели, да je овај теферлч приход Днп. 6727.— овако пеочекивало уоппо, a парочита пека je хвала гђицп За Мјесни одбор: предсједник: Ш. Муфтић, секретар: Десп Гњатовић, која у друштву потпредсједника г. АбдуреЧампара. зака Тетарића на свеопште задовољство, као и гђа Ружа Вујичић, обавнше повјерену им функцпју. Велики Гајретов теферич у Прњавору Дне 2. августа о. г. одбор Гајрета у Прњавору приредио je велики теферич у Вијачком лугу. Овај теферич je изнад сваког очекиваља успио како у материјалном погледу још више у моралном. Још никада у Прњавору није тако лијепо приправљен терен за теферич као сада, a сам улаз гдје je био подигнут славолук са сллком Њ. Вис. Престолонасљедника Петра као покровитеља Гајрета, задивио je свакот посјетиоца тсферича. Кроз цијело вријемс тсферича владао je одаичан ред, те су посјетиоцн са нарочитим уживаљем пратили извођење појединих тачака у програму наведених, тако, да при пузању уз днрек и скакаљу на мјешииу, није било краја смијеху л аплаузу публике, дрк се je на лицу сваког посјетиоца могло читати расположење и љубав према Гајрету. Све су тачке програма изведепе на свеопште задовољство публнке под равпатељством дугогодишњег претсјодогика 424 Ma да сваким даном све то влше осјећамо да смо упућени у првом реду самл на себе, то ипак можемо битн задовол>нн и оа пуно вјере у напредак и ширење Гајрета и његове лдеје у нашем срезу, јер сс на челу овог пододбора налази човјек, којп je кроз скоро цлјели једап децениј остао на челу овог друштва п који сваком згодом и прпллком савјеспо и достојпо заступа интересе нашег Гајрета у особи г. Алијаге Оиобашића општиноког подпичеллика, na му кличемо, нека га Бог поживп.још пуно година на част и поиос нашег мезнмчета Гајрета И овом прпликом ne можемо лака срца прећи преко жалоене констатације, да нас изолирају л бојкотују баш они, којл су највише позвани да нам послуже за примјер у раду na пољу просвјете, о чему смо нажалост присиљенл упутитл претставку надлежлом Мпнистарству и приказатп лелијепи гест оних, који то no свомс положају, којл запремају, не би смјелл ни требали чинити у иптересу просвјете. �Ca Гајрвтова теферича у Автовцу Ми држимо своју вјеру узвишеком na већ стога дужни смо je темељито познавати и no њезиним се прописима понаГ. Абдулах еф. Курспахић, шмам матичар у Автовцу шати и у свим пословима владати. Људи lcojn су прониклп изрвкао je на Автовачком Гајретову теферичу на Алиђун, својим умом у Ислам, те који познају сврху његових узвиу орад Гатачког поља, овај говор: шених прописа, то су највиши поборници и добротворн наБраћо и сестре, Гајретов Мјесни одбор у Автовцу зарода. Људи који своја срца и душе заките исламским одмолио ме Да вам на овом данашљем Гајретову теферечу прогојем и адабом не нропуштају нн једну м.инуту од својега говорим о Гајрету. Ну прије свега не пропустимо ниједну вијека у беспослицу нсго иепрестано мислс, зборс и радо прилику, да се не сјетимо нашег Узвишеног Владара Њ. В. оно од чега би њихов парод имао користи. Ha таким л>удкКраља Александра I. Позивам вас да зајсднички кликнемо: ма стоји држава и карод, те којн народ има Taiuix људи да живи Њ. В. Краљ и Узвишени Краљнвски Дом! ( на што који се увијек брину п раде за оишту ствар свог иарода, из неколико хиљада кликну: живио Њ. В. Краљ и Краљевтај народ и опстоји и без сумње напредује у сваком правскл Узвишени Дом! Живио Прсетолонасљедник Њ. Kp. Вис. цу н ca другим народима господари. Уаевшл ово што наПетар! Живио претсједнвк Гајретова Главног одбора г. др. поменусмо у обзир ваља нризнати иотребу и важност обуке A. Хасанбеговић!). вјере, која je од морала нераздјељива и нотребу вјерског одгоја без којег нема нн моралног. Цијенећи важност н поДрага браћо и сестре, није нужно да вам опширно готребу одгоја a напосе вјерског одгоја нашега народа и нмаворим о нашем Гајрету јер видим на вашем одзиву на овај теферич да je Гајретова свијест продрла међу вас, али ипа.к јући у срцу добробит и благостање ехли ислама, нећу пожалити труди и пожртвовања, a да помогнем у том погледу морам да коју ријеч и овом приликом проговорим о Гајрету нашем народу. Браћо моја, који народ nehe и не хаје дг и 9 одгоју нашег подмлатка. Свима нам je полћат Гајредадне својој дјеци, тој својој будућпости науке, те душевне тов циљ и његове идеје, јер досадањи рад Гајрета кроз 27 хране, тај народ није достојан ни да живи и опстоји на година његова опстанка, могло би се рећи био je упућен искључиво на културно-просвјетно дјеловање и узгајање ho­ ^овом свијету. A особито вјерски и морални одтој ако зане* мари, јер то не значи ншпта друго него изрећи смртну осуbi« генерација путем школе и науке. Тим начином нроа ду над собом и својим потомцима. Муслимани кад би се Гајретове интернате прошло je безброј муслиманске дјеце и створена једна чврста фаланга интелектуалаца, цоји у no* кретали*- по^прописима узвишене исламске вјере друкчији би морал владао; били би више културни, просвјећени и насљедње вријеме раде за Гајрет и његову миоак>. Браћо, тепредни, јер je исламска вјера палретиа, културе и прошко je подвлачити велике / заслуге за народно добро које свјете. Ислам je на културном пољу учинио вишс него ико чини наш Гајрет, тешко je подвлачитд манифестације свидруки; Ислам уздиже науку надасве друго и заповиједа овојести Гајретове војске .које су бјелодане свима и свакоме. јим сљедбеницима да je траже и уче и да попггују учевне Гајрет, како вам je позПато, у ирошлости имао je тешких часова у своме раду, али благодарећи тОбе~~што je радио људе. Божијп посланик, члји je живот нсдостижив, регсао je: мудрост je муслимапсжо благо које требају узети гдје год предано и искрено на народпом добру, могао je да гази в уклања ca пута све запреке. Најбољн доказ колико je Гај- га иађу. Кад би говорио о потреби вјерског п мораллог од* рет успио јесу велики успјеси његових окупштина у наро* roja и yonhe о културном просвјећивању народа, што наша ду, велики његови зборовВ у народу и велпки његови теузвишена вјера препоручује, то би ме предуго одвело, али феричи, na ради тога и наш je ловај теферич приређеџ.да, ј 5го|ја у својим вазовима у џамлји увијек истичем. се манифестује Гајретова идеја и приврженост nama ГајBpaho, на овај теферич ви нисте дошли само ради рету и овом з1годом. Браћо, како ревох Гајретов циљ je међу тога да се проведете и веселите него да вашим присуством осталим просвјећивати народ. Просвјета je у данашње вриувеличате Гајретову приредбу и да допринесете материјалјеме пријека потреба за све народе. Сваком je народу од ну корист друштву, које je својим хуманим, просвјетним и неопходне нужде да имаде својих наображених и изучених национадним радом заслужило признање сваког искреног синова који he радити на културном »подивању његову, грађанина ове земље. Гајретов рад признат je на најважнипредводити га у разним културним подузећима, шго дојем мјесту и Гајрет егоји под високим протекторатом Љ. приноои његовом моралном и материјаЛном јачању. својим Вис. Престолонасљедника Петра. Зато вас позивам да познањем штнти му интересе и брани му права која му као новно кликнемо: да живи Њ. Вис. Престолонасљедаик Пеједној скупдни људи no Богу и закону припаДаду. тар! (Живио!), a вама најљепша хвала на саслушању и приBpaho, снага, цват и напредак сваког народа зависи суству (поклици: живио'). од његова одгоја. Народ неодгојен илн слаба одгоја нема своје народне снаге; он не може ни цваста na напредоватк, Велико народно весеље у Бос. Дубочцу a то најбоље свједочи свима историја. Одгој je bc .io важан фактор за народни напредак. Вјерски и морални одгој je Ha дан прославе десетогодиши>ице сретне владавпне напосе за народ од неопходне нужде, јер народ вјерскл и нашег јуначког Краља Његова Величанства Алексаидра I. морално неодгојен, он je морално и покварен; пропаст му je повјереништво Гајрета у Бос. Дубочцу у споразуму ca on* блиска и пун je социјалних неприлика. To поглавито црпиhiiHOM у Бос. Дубочцу дне 16 о. мј. приредило je велнко мо из историје. Рећи he неко: имаде људи високо образонародно весеље ca слиједећлм распоредом: ваних, али до вјере и морала слабо држе. Ha то одговарам: 1. Свечана сједиица опћилског Biijcha у Бос. Дубочцу, такви нису ваљаии и како треба вјерскл одгојени у ono 2 . Свечана молптва (дова) у џамнји за здравље Њ. В. доба кад одгој успјева, јер добрб васпитан човјек не стиди Краља Александра I. н цио Краљевскп Дом, , се вршити вјерске прописе него се с њнма дичи и поноси 3. Послије подне забавни дио, з то: a) Гајретов поз. и другима предњачи. Браћо, велика нам je дужлост нао драв Њ. Вис. Престолонасљеднику Петру Покровитељу Гајсвију да своју дјецу, своје млађе добро одгојимо како у рета, б) »Нова поколења« од Алексе Шантића, ц) »У глухо вјерском и моралном тако и у свјетском знању — адабу, јер заиста од дјеце која се добро наоружају вјерсим знаљем и доба«, шала у једном чину н д) велико народно весеље, a у 8 сатн у ноћи ватромег на ријеци Сави. која своја срца и душе заките ca лијепим исламским адаТачно у 10 сати прије подне, састало се je у свечану бом добићемо добар свијет, добре муслимане и добре rpaђанине наше државе, који he бити мили Богу и људима. . сједницу опћинско вијеће у Boe. Дубочцу и начелнвк г. 425 �Мухамед Синаловић отвара сједницу са слиједвћмм ријечима: Тежацн! 1 Данас иада дооета годишњнца дана, када je наслиједивши Свога Великог Оца легендарног Краља Пстра Ослободиоца узео Крал>евску власт у руке Њ. В. Краљ Александар, достојан баштиник и чувар висових традиција Дома Карађорђевића. Данас цио југославенски народ, сва села и градови. свн крајеви п свн синови наше Отаубине сионтаним и искроним маннфестацијама даћс доказ своје безмјерне љу- ског Biijeha у Бос Дубочцу поздрављамо нашег Милог Крал>а (кличући да Га Бог пожпвн много и много година на диву и понос цијелог југославенског народа. Живио Краљ! Живио цио Краљевски Дом! Претсједнику Владе г. Петру Живковнћу Беаград Поводом прославе десетогодншњице срегне владгнине нашег јуначкаг Краља окупл>сни у свечаној сједницл онћинског вијећа у Бос. Дубочцу ноздрављамо Вас као главног сарадника Њ. В. Краља. Жиијслн! За onhiiHoico вијсће у Бос. Дубочцу претсједник: Мухамед Оишиионнћ Баиу Врбаске бановине r. Светиславу Милосављевићу Бања Лука Поводом прославе десетогодмшњице сретне владавине нашег јуначког Краља окупљени у свечаној сједшгцн onhiuiаког вијећа у Бос. Дубочцу поздравллшо Вас гос-подине Бане, кличући да живи први Бан Врбаске бановине! За onhiiHcKo вијеће у Boe. Дубочцу претсједник; Мухалед Слнаиовић М У Х А М Е Д СИНАНОВИЋ начелник спКине Бос. Дубочац и повјереник Г^ј|1та^ бави и оданости Њ. В. Краљу л '' славном Дому Карађорђевића. Изразиће cjehatbe на Краља ратника у прошлим ослободилачким ратовнма. на Крлља нобједиика под чијим водством je . извојевана побједо над вјековнчл непрнјатељима в остварена ноћна и уједињеиа Југославија, Изр&зиће cjehaњс на времена нашег заједничкаг државног живота којему je одлучни смјер Овојим маннфестом од 6 јануара 1929 r. и з октобра 1929 г. ударио Краљ Дрисавник, Краљ Витез, упутивши наш иародни живот новим конструктивиим путсм, основаним на јсднакости свих племена једног народа, сигурној бољој будућоности, та сјећања на нашог јуначког н муд!>ог Крал»а у срцима његових држављана усталасала су осјећање безмјерне радости и топле захвалности за Њсгова дјела. Овом свеопћем одушевљењу и заносу милијона наше Oftohe и мп се као свјеони патриоте и просвјсћени грађани нридружујемо од свег срца са великом радошћу и весељем, ii« У име тога узвикнимо сви од срца: Да жлши Њ. В. Краљ Александар! Живила Њ. В. Краљица Марија! Живио свијетлн Дом Карађорђевића! Живила моћна Југославија! Поводом ових свсчаиости предлажем да се упуте подравни телег!)амн Њ. В. Краљу, Претсједнику Владе и нашем г. Бану. Ти тслсграми би гласили овако: Кабинетској канцеллрији Н>. В. К’рал>а Александра Беаград Приликом п]»ославе десетогодишњице сретнс владавине нашег јуначког Краља окупљени у сечаној сједници опћин- Након завршене свечанб сједнице одржана je евечана дова у џамиЈИ, којбј je присуствовало мноштво свијста без разлике ка вјеру и тиме je био завршен пријеподневни програм ове свечанскти. Послије нодне већ око једав сат почеЈГп ст.изати гости из Дервенте, Слав. Брода и околних мјеста аутобисама, а.утомобилима и колима тако да je већ око 3 сата Дубочац онако свечано окићен био. и пун гостију са стране, a наЈКхчито се je могло запазити мноштво нашега женокиња,- које из града похиташе да свечаност својих другарица на селу увеличају својим присуством. У 4 сада'поолије поднс прије нрелаза на забивни дио грома г. Касим еф. Д тдаревић, нмам матичар у Boe. бочцу поздравио je госте са лобродошлицом и у биршом >ру ивтакао значај данашње прославе, a нарочито Значај за наш Гајрет, чнји je Покровитељ Њ. Височанстао Прсстолонаољедник Петар, те су сви лрисутни са(слушали овај говор dojehri и кличући: да живи Њ. Величанство Краљ Александар I. и цно Краљевош Дом! Посдије овога поздравног говора прешло се je h i изведбу програма, те je наша позна/го мала умјетница Садика Хаџиагић, ученица IV. ]*азц)еда основне школе из Де 1)венте, рецнговала Гајретов поздрав Њ. Kp. Височанству Престолонагљеднику Петру и уз велико клицање К|Х1л>у и Крал.евском Дому изалвана од публике морала се je 2—3 пута показати на нозорници на«он рецнтације. . . Васва Алијагић, ученица III. разреда пимнавије, l'ajpeтова питомица из Boe. Дубочца рецитовала je* »Нова иоколења« од Алексе ПГантића на onhe задовољство н заиста ову рецитацију je мајсто1»ски извела. Г. Мухамед Курт, чиновник осигуравајућег друштва »Југославија« случајно je raj дан боравио у Бос. Дубочцу, ва умољен од одбора wibco нам je изван програма једну мајсто1)Ску декламадију »П1к>клстство Џелал иаше« од Мирзе Сафета, на чему му приређивачки одбор и овом приликом најљеншс захваљује. Послије ове тачке нриступнло се je изведби комада »У глухо доба«, шала у једном чину, који су комад днлетанти г. г. Оафвет До1<ондћ, учитељ из Михајловцд орсз Смедерево, који борави преко ферија у Дервенти и Теофш: Имамовић, кројач из ДсЈшенте, заиста мајсторски и умјет^ ничкн извели, тс им овом нриликом најљепше захвал>ујемо. Цијсли овај забавпи програм увјежбао je ваш дугопч)дишњи секретар и врлн Гајретов радвик из Дервенте roc.it. Алија Хусеђиновић, који и -овом прилкком не пожали труда за рад на добро Гајрета и свога иарода те je око ове приредбе оноро свави дан био у Дубочцу и ако je Дубочац �од Дервенте удаљен 10 километара д нема жеЉезиичкб везе. Алија нам je показао шта се све може учинити ако се xohe и показао нам je пут којим треба ступати напред стопама које воде налретку нашега народа. Повјерешштво му од срца захваљује на његовом плодоносном раду и жели му да га Бог поживи још много и много година да би могао својим корисним радом помоћи своме народу. Послије изведеног програма настало je опће народно весеље уз свирку и игранку, која потраја дубоко у ноћ. Милина je било погледатл када се je уз пуцаљ прал' ruja у 8 сатн у вече, a пошто оу све uyhe биле освијетљене свијећама, отпочело са пуштањем ватромета и то са средине Саве. Дубочац није имао приликв никада да приреди ова/ко ванре.дно успјелу свечану приредбу, na нема ријечи којим би се могло описати усхићење Дубочана. Да je ова приредба овако ванредно успјела има.се нг . првом мјеоту захвалити г. Мухамеду Синановићу, начелнику опћине у Boe. Дубочцу, чију слику донооимо, биљежнику Никици Иванчевићу и повјеренику Гајрета г. Агану Оинано. вићу, те имаму г. Касим еф. Длздаревићу. Овај одбор од срца захваљује гг. Атанасији Крстићу, среском начелнику, и Есадбегу Алибеговићу, члаиу Главног одбора Гајрета, који се ра-до одазваше молби овог приређпвачког одбора и примише се да буду на благајни те њЛма у главном имамо захвалити на добррм матерпјалном успјеху. Гајретов мевлуд у Црнићима Мјеонн одбор Гајрета Аладинића—Црнићи, no закључку сЈВДнице одржане 17 јула о г. одржао je Гајретов мевлуд код џамије у Црнићима дне 31 јула о. г. у петЛ|К. Мевлуд je посјећсн тажо да се не може успорсдиггл ни са једним до данас одржаним мевлудом у овој околици, јер осим посјете из самога мјеста била je поејета и из околних села, такођер и из града Чапљиие, Отоца na и из Љубушког. Прије мевлуда одржано je једно кратко предавање у коме je изнешена важност Гајрета п љегова потномагања, захва.ча на посјетл, као п то да he се послије мвелудг прл излазу из дворпшта приматл са захвалношћу добровољнл прллозп у корист друштва Гајрет. Добровољнпх прпло(га сакупљено je Дин. 799.—, a након што je одбијен расход у корлст друштва Гајрет Длн. 568, те обалром на свеопшту кризу успјех je бпо веома добар п може се констатовати да народ у пулој мјери оејећа важност друштва Гајрет. Дароваоци^ који су Гајрет даровали са добровољнлм Чзплозпма са 10. дин. п впше нд. овомс мевлуду јосу слиједећа лица: Салко Хрњичевић Дл«. 10, Абдулах Кошарић 10, Хаилп ЈЗолавац 10, Мехмед Голош 20, X. Голош 10, гђица Мухиба Опијач^ЧО, гђа Ђулса Опијач 10, Ха.еан Сахлћ 10, Аллја Крпо 10, Мухамед Бузаљко 20, гђа Шемса Голубић 10, Ћамил Хумачкић 20 , Незарч 10, Салко Шатор 10, Мујо Tu­ * & ' Y l. ° rah 10, Хајдар еф. Голаш 10, Хаеан Хаеић, државни пман Гајретов Мевлуд у Власеници .> ч 1оТИухарем Шатор 10, Салко Обрадовић 10, Авдо Шуње 10, Ha 28 Јула о. г. приредио je Mjecnn одбор у Власештп Абдулах Комад 10, Hlahnp Шоше 10, Каелм Бећировић 10, Мевлуди-шериф у Султан Фатих Мехмеда џанцји. Послије Селим ОбрадовиЈг^То, Олија Пирић 10, Мехо Голубнћ 10, Мехнамаза оидашњи нмам Сејфудпл ;еф.'Меха«овић одржао J g v медага Ша ор 10, Мехо Шетка lo, Ибрахим Хајдаровић 10, вазу-насихат 0 Исламу и исламсжој вјерској заједнпци, којп Хусо Селимић 10, Аллја Табаковић 10, Хасан Пејак 10, \ _ je no. присутним врло добро попраћен. По томе je опточело Спмо П јац а'10, Салко Табаковић 10, Хасан Вујиновић 10, учење Мевлуди-шерифа и ^ри спомену роћења Мухамед *тсмет Шетка 10, Хаг-ан Селимић 10, гђа Нефа Шепса 20, Пејгамбера a. с. в. ааорило се пуцање прангија, који je моЋамлл Биједић 10. 'jv менат заиста био дирљив. За цијело вријеме мевлуда ред je био особпто добар, fj, Посјета je била толика да je нтшада нвје у оволиком јер je одбор уепоставио редаре за одржавање млра п реда. *1 броју иа Бајрам било, цијела џамИЈ* била je дупком пуна, Овај дан свечано je прослављен, јер су све до 7 сатн X као л двориште џамије. Нарочито je залажено, да je пое.ета на вече свиралп тамбураши a омладина их je пратила са ве, била већином млађег нараштаја* како мушког гако и жетжог. селпм пјевањем и играњем. % ’■> Послије свршеног мевлуда, при излаа^, учесници честитали су одбору на овом лијепом успјеху са' жељоч, да . овако у свему успијевају. Гајретов теферич у Умољанима (срез Коњиц) и Бјелемићу. v • Ha 26 јула одржао je Одбор и љетни Гајретов теферич, Срески лачелник и-з Коњица г. Сабпт Чампара у зајед- 'jfvVкоји je према’*да«ашњој новчаној крлзи прилпчно успио. нлци са учитељем из Јабланице Ћамилом Крвавцем и ко- ' v ’f .> Гајретов аналфабетски течај у Добрњи (Тузпа) Како je својевремено јављено, одржан je аналфабетскл течај у селу Добрњи, којим je течајем руководпо г. Доброслав Сочо, учитељ у Лепеницама. Овај течај похађади су *'само муслиманп, члановл Гајрета. Течај се одржавао у са' мом селу Добрњи, 4 кллометра удаљеном од сједпшта г. Со\ че, у мектебп-лптлдаијп, којл je похађало 52 полазника. ' f Г. Сочо je ла течај долазпо сваке недеље 4 лута п ако , f j e пут пз Пепенлце у Добрњу у врло лошем стаљу, нароt чито зпми л у прољеће. У сваком предавању г. Сочо се задр■v Јкао трл п no сата. Течај je завршен 10. маја у присуству ,',. ј^ волских власти. Од 46 полазнлка прошло их je 39, a шест ' '•најепремнијих полазнл 1са није приступило испиту радл те•жачкпх псолова. ‘. Повјеренлк Гајрета у' Добрњл г. Реџеп еф. Мујклћ, вежачкпх послова. __ г. Сочо прпмло се ове тешке дужностп. И овом прплнком Гјјлвни одбор Гајрета топл осе захваљ у је 'г Сочи на вегором пожртвовном раду и труду. њичкпм ветеринаром Др. Гаврановићем и другим грађан ш а пз Кољица присуствоалн су теферлчу у Умољапима и у Бјелемићу. У Умољанпма je теферлч био сваке хвале врпједан. Начелник олштине Дерво Аљовпћ, имам Мехо Бандић, те Јусо Милушић, Суљо Фаић, Хамид Ј1уч1син, Муха мед Аљовић нарочпто су се псталли у дочеку п оргапизацпјп. У лијепој народној ношњп сва општпна Умољани бнла je на окупу. Орескп начелнлк г. Чампара држао je го вор о сврсл теферлча, при чему се je бурно клицало Њ. В Краљу и Краљевском Дому. Ово je првп теферич у Умоља нвма и пзванредно je успио. Теферпч су посјетплл п многл пз околних села capa јевског среза као п тежаци пз Блања^ срез Коњиц. Ha програму je блло: бацаље камена, пјешачке трке и народно коло. У Бјелемићу су се нарочито исталли око теферпча начелнпк опшглне Ферхат Куртовић, лугар Халвд Тановић, државнп пмам Рашпд Трнка, a помагалп су им Џафербег и Ћамплбег Шурковлћ као п угледнп трговац Рапглд Оирбубало. И овај je теферпч врло добро усппо како морално тако и материјално. 427 �Гајрет на освекењу костурницв погинулим ратницима у Рогатици У недељу 6 пр. мјосеца извршено je у Рогатици освећење Костурниде пагинулим ратницпма — војницима орпске и црногорске војске — који падоше 1914 године за част отаџбинс у срезу рогатичком. У овој значљјној свечаности узелп су учешћа поред изасланлка Hb. В. Краља, претставника разиих друштава, многобројног иарода и изасланици Главног одбора Гајрета п Просвјетс из Сарајева. Главни одбор Гајрета je заступао г. Ахмед Сефић, који je са претсједником Главног одбора Просвјете г. Дром 0. Љубибратићем положио заЈвднички внјенац испред Просвјеге и Гајрета на гробове палих хероја. Овај заједкички иступ Гајрета и Просвјете присутни претставници и народ свесрдно су поздравилп и пропратили бурним оваци.ама Гајрету и Просвјети. Хвале вриједно je истаћи да су у алсцији за подизањв Косгурнице узели видног учешћа Гајретови радници и остали грађанп муслимани из Роглчице, који су и овом прилнком показалп своја братска осјећања са својом браћом православне Bjepe п натјецали се у изградњи спомен-косгурнице. , , Да 6н приредба што (Јоље иснала највише се труДиДа Шида-ханума Филиповић, која iraje жаллла пи магеријалпих жртава. Теферич je приредила у својој башчи, a украслла ју je ћилимима из своје куће да би гостима што удобније бнло. Осим тога су много радили: Исмет Фнллповић, Паша Фнлиповић, Сафија Филиповић и Магбула Фнлиповнћ, на чему се најљепше аахваљује на пожртвовању. Ha теферичу je био обилан бифе којег су даровале овв хануме: Ћамка Куленвић, Сафија Шеремет, 'Вилха КуленоBiih, Мунира Филиповић, Нура Куленовић, Хасиба АлибегоBiih, Есма Бегановић, Блсера Куленовић, на чему им се најљепше захваљује. Овом приликом су даровали добровол»ни прилог за Гајрет слиједећи; no Дин. 50.—: Ћамка-ханума Куленовић и гђица Алмаса Селимовић; no Дин. 40:—?: гђа Гугмал; no Дин. 30.—: гђа Зуликфа Бојић,‘гђа Разија Куленовлћ, гђа Рехак, гђа Нура Куленовић и гђица Шаћира Ђерић; no Дин. 20.—: гђа Хасиба Алибеговић, гђа Алмаса Филнповић, гђа Бисера Куленовић, гђа Бјелић, гђа Јагодић, гђица Мунира Хаџакадибеговић, гђа Есма Бегановић и гђа Сафија Шерем в т .^ . Топла лм хвала! Укупан приход од теферича je Дћн. 972.—, те о^бивши .расход од 267 динара шаље Вам се Дин.^705.—, a овом приликом^повјеренство шаље и 70 дннара од редовне чланарине. ч Хуснија Филиповић. Велика ђачка забава у Билећи у корист лросветно-културних друштава Гајрета и Просвјете. Ђачка омладиаа у Билећи приредила je на 9. о. мј. вс:у забаву која je успјела у сваком погледу. Била je јако посјекона те je бно награђсн труд овдашње свјесне омладине. Програи забаве огржан je на свеопће оадовољстзо присутних. За оважав усп.ех забаве треба се захвалвти пожртвованој билећској омладини: Зајку Јагаљцу, Бабовићу Решиду, Авдићу Бајру, Џемилу и Шефку Арнаутовићу, Жарку Глоговцу, Владимнру Кокољу и Свјду Кресу от. шум. Б. Авдић. МЈЕСНИ ОДБОР Г А ЈР Е Т А У ШПИОНИЦИ О б а в / е с т Ж ЕНСКИ Г А ЈРЕТ О В ТЕФ ЕРИЧ У КЉ УЧУ Гајретов женскл теферич у Кључуб одржан je 3 августа о. г. с овим програмом: 1. Шида-ханума Филиповић поздравила je присутне госте л изложила им рад Гајрета као и његове идеје, чиме je наше жене јаче заинтересовала оа ово друштво. 2 . Мујо Филиповић, бгодишњи синчић Шиде-хануме, развеселио je госте својом декламацијом »Дјечја незгода«. 3. Зарфа Фшшповић декламовала je »Ha очину гробу« од 'Вазима Ћатића. 4. Сафиа ФилЕповић декламовала je »Леј-леј-Мевлуд« од Ћ, Ћатића. 5. »Он«, комад у 1 чину од Ћоровића, извеле су чланице и питомице Гајрета на опште згцдовољство присутних. Нарочито су се истакле дилетонтлце: Фетхија Филлповић, Хидајета Куленовић, Нура Филиловић, Мирјанд TomhJi в Паша Филиповић, затим Гајретове питомице Магбула и Са> фија Филиповић. з а одборе и с в е д р у ш т в е н е и о в е р е н и к е Мјесни одбор Гајрета у Варешу, водио Ј^прош л и х гоv динт акцију за смјепггај што већег броја шегрта у ондашњу Државну жељезару, који су добрим дијелом још и оада на нзучавању заната. У посљедње вријеме обраЉају се овоме одбору многи наши одбори нз земље, тражећи, да се дјеца из њихових крајева смјесте на занат код Жељезаре. Одбор у Варешу je иовјештен од преотавника Жељс-Ј : заре да се у току о. г. не може више смјестити ни јадан , ' шегрт — & осим тага ш т о j e в е о н а в а ж н о — шегрте / he у будуће примати и намјештал-и Дирекција Државних ј Рударских Предузећа у Сарајеву, a не Варешка Дирељдијас ^ Овим je одузета' могућносг сваке акције Варешком од- ^ бору no овоме питању, na će ставља свима нашим одборима * „ и новјереницима до згааља, да се no овоме питању влше не обраћају Варешком одбору, већ преко Главног одбора Гај- • ' рета Сарајевској Дирекцији Државних Рударских Предузећа. Gajret u svakoj kući, znači samo njezin napredak 428 �Р а зи и д о б Га /рет р о в о љ н и прил ози за Прилози у курбанским кожицама у Корају Мјесни одбор Гајрета у Корају дооначио je Гајрету своту од Дин. 220.— као утржак лроданих курбанских кожица, које дароваше: По 3 с руном: Алија и Хасан Бегић, Браћа Капковић; no једну с руном: Сафет Заимовић и Мухаремам. Салиховић; двије без руна: Фаик Бегић; no једну без руна: Галиб Сајдовић, Хамид Баушевић, Махмут Arnh, Ибрахим еф. Бегић, Азем Бегић и Омер Шабић. У готовом no Дин. 20.—: Џемалага Узеировић и Ајег Узеировић; Дин, io.—: Ахмет Синановић; Дин. 6.—: Рагиб Карић. Дароватељима топла хвала. Дин. 690. , које дароваше: једну говеђу: Ибрахим еф Добарџић; no једну бравију: Абазага Кучовић, Омерага Длакић, Ислам Гушмировић, Муле Музуровић, Бејто Музуровић, Мухамедбег Заимовић, Абазбег Заимовић, Муратага Бурџовић, Ахмо Хаџиахметовић, Ајдин Џафић, Шабан Нухоџлћ, Мумин Ншпић и Осмо Буквић. Осим тага сакулљено je у готову Дин 235.—, a значака »Бајрамлук Гајрету« продано je у износу 58 Дин. Сакупљачу и дароватељима искрена хвала. Прилог курбансних кожица у Пријепољу Приликом овогодишњег Курбал бајрама даровали су Мјесном одбору курбанске коже слиједећа гг.: Салих еф. Длакић, Хашимбег Хашлмбеговић, Алија Бантрић, Мухамед Хапшмбеговић, Арифе х. Селмановић, Сејфи еф. Шеховић, У*} ti ГА ЈРЕТ О В А Б Л Е Х -М У З И К А ИЗ r Мјесни одбор Гајрета 'у Плевљу . . .0. ■ »Л, г сакупио..ј*.пригодом Курбан бајрама 38 курбанских ко) жпца које длЈ»оваше: Сејфи еф. Шећеракдић, Ханефибег Ак-iifr, ■' беговић, Али еф. Чаушевић, Ахмет Чаушевић, Ариф Рамадаиагић, Смалл Музуровић,-Сафија х. Бајровић, Латифе х. m . % . Корјснић, Ајише х. Шећеркадић, Садике х. Пашовић, Теу^ фикбег Тахирбеговић; Хаки еф. Кечевић, Хаоаи Хаџиагаћ, HOpo. Мекић, Саит еф. Сурулвз, Авдо Трхуљ, Мухамед Хаџисмајловић, Ајни еф. Вајрактаревић, Катана Вехбија, Омербег Селмановић, Мехо Каракаш, ШаЈшр Курбеговић, Ћ-шил Бајровић, Рагић Ајановић, Ибрахим Миљевина, Ибрахим ЈПљиво; преко Дервиш еф. Хаџаллћа из Буковице сакуп■f љено je 12 комада кожица. i Ове су курбапске кожице уновчене за суму од Дин. -« ^ 0 1 5 .— Г. Фаик Селмановић трговац из Плевлл уз Курбан бај• -чјим даровао je влеваљском конвикту цијелог овна као кон/ / - ујитсжог курбана. И овом приликом топло се захваљујемо г. " { v Сслмановићу, као и- осталим дароватељима. ^ t Прнлози курбанских ножица у Бијецом Пољу Мјеспн одбор Гајрета у Бијелом Пољу путем лицитације уновчио je сакупл^не курбанске кожице за своту од 26— VII— 1931 I' Хаеан еф. Халић, Ариф еф. Скадрак, Ешреф еф. Чавић, Мехмедбег Пашановић, Алибег Авдогић, Шаћире х. Хашилбеговић, Териф Хелић, Алија Чузовлћ, Мујага Јусовић и Етхем Поровић. И овом приллком дубока захвалноет свима дароватељима, који су и овом приликом манифестовалн наклоност према Гајрету и његовој идеји. Прилози курбанских кожица из Власенице Курбанске кожице дароваше слиједећа г. r.: no 2 комлда: Зухдија Хаиаисфсццић и Фалк Куртагић; no 1 комдд: Хифзија Тихић, Суљага Куртагић, Раоим Беговић, Реџеп Таљић, Салко 'Буллћ-Куртагић, Сејфо Таљић, Зулфага Бушатлић, Хасо Ахметагић, Фехим Хасанбеговић, Омер Хасанбеговић и Халлл Лагумџић; Азиз Хаџибегановић мјесго кожице даровао je Дин. 20.— у готовом. Дароватељима nama благодарност. Прилози нурбанских кожица у Прозору Од курбанских кожица сакупљен je приход у износу од Дин. 390—, које су даровали слиједећл: no 1 говеђу: Хаџи Нурко Омановић, Са-лихага Омановић и 'Булага Омановић; no 1 бравију: X. Ибрахимага Грцић, Хашим Грцић, Шериф Ћатић, Алага Ђатић, Алага Ошарџић, Мустафа Нуспахић, Мустафа Мулахасановић и Хасан Муминовић. 429 �Прсд џамијом сакуппо je г. Али еф. Бећпрспахић Дин. 148.75 добровољиог прнлогп. Од значки »Бљјрамлук Гајрету« убрано je Днн. 174.— Хвала и живнли. Прилог из Сарајева Г. Моисе Д. Салом велетрговац из Сарајева поводом вјенчања свога спиа Данке, са гђнцом Флором Из1>аел, дарошш je у KopircT хуманитарних задатака нашег друшгвд Дин. 2.000— Младенцнма жел1Шо дуг и срећан живот, a дароваоцу топло захваљујсмо. Прилози нурбансних кожица у ЧалиКу Повјереник Гајрета г. Ахмет Оулејмановић сакупио je о Ку 1>ба1[-бајраму курбанске кожице, које дароваше господа: III. еф. Сулејмановлћ, М. Мехмедовић, С. Терзић, U. Мехмедовић, Аган Човалић, Ахмст Човалић, Оеман Шадић и X. Ћехајић, дакле свега 9 комада, док je г. Б. Балић даровао у готовом Дин. 25.—, a повјереник г. Сулејмановић Дин. ' 35.—. Коже су уновчене за Дин. 150.—. У Вражићвма, пред џамијом, пригодом трешањског петка (на 19 VI) сакупљено je Дин. 45.50. Дароватељвма нека je наша.хвала! ^ Прилози из Бос. Новог Прилози из Гацка Лрплшсом уобнчајсног тсферпча на Видовдан у општиim Борачкој, ерез 1'ацко, пзаслаш су гаспред Мјесног одбора Гајрета у Гацку господа: Хасан Шаковић, Бешпр Паuiiih, Махмуд Чампара и Назнф Куртовић. Наводена гг. овом прпликом сакупили су Дин. 43G.— у корист ГаЈ1>ета. Госноди оакупљачима, као најбољим заузетницима за наш Гајрет, и овим се иутем најтоплије захваљујемо, као и овјесним дароватељима општине Борачке. Г. Сулејман Туралић, учитељ у Дољем Јеловцу пригодом вјенчања са гђицом 'Вулеом Вучетић ил Бос. Костајиице, које je вјенчање обављено код Шер. суда. у Бос. Новом, даровао je Дин. 100.— друштву Гајрет. Хвала и живилн. Прилог из Гацна “ , Г*.Халид Крвавац из Грачаннце (Гацко) оакуппо je зл Гајрет Дии. 23.25, на чему му топла хвала. ПОБЈЕДНИЦИ H A КОЊСКИМ Т Р К А М А ПРИГОДОМ Г А ЈР ЕТ О В А ТЕФ ЕРИ ЧА У .С Ј Е Т Л И Н И 2 6 -V I^ 1 9 3 1 Прилози из Бијелог Поља Прилог из Маглаја Приликом овогодишњег Курбан-бајрама сакупио je Мјесни одбор Гајрета у Бијелом Пољу износ од Дин. 235.—, коју своту дароваше господа: По Дин. 30__: Мустафа Чикић и Џемо Махмутовић; no Дин. 20 .—: Ариф Дрековић, Медо Пушовић и Дахо Мекић; no Дин. 10.—: Ћамил Хот, Хусо Кајовић, Алијага Кучовић, Еминага Нуховић, Реџо Касуморић.Шемсудин Зечевић, Ибражим Хаџиахметовић, Јахо Идризовић, Јусо IUehepoBnh, X. Кучевић и Хемо Бурџовић; Дин. 5.— Смајо Мартиновић. Hama топла захвалност! Г. Сулејмвн Мујезиновић поводом рођења свога синац даровао je Гајрету Дин. 100.— Дароватељу ^опла хвала, a синчићу желимо дуг живот. Прилог из Коморана (срез Пријепоље) Мјесни одбор Гајрета у Коморану дозначио je Гајрсту Дин. 150.— од продатих курба,ш;клх кожица, које су обтале непродатв од раније и Дин. 100.—* рд продане ншенице. Топла хвала. \ ~ Прилози из Поджепља Прилог из Автовца Пригодом вјенчања г. Јусуфа A. Хаг-анбеговића са кћерком Абдулах еф. Курспахића, Муни|м>м, на дан 20 марта о. г. госп. Шериф Хаоанбаговић сакупио je 104 Дин. добровољних прилога које су даровалн младонци и присутни гооти који су били na вечери. Младенцима желимо сретан и весео живот у браку! 430 :k‘ Прилнком школског теферича na Видовдлн 28 јуна сакупио je г. Ибрахим Богуннћ, учцтељ и претсједник сног одбора своту од.Дии. 227.— коју своту дароцаше: Д ијг. 50.—: Салих Иерзић; no. Дин. 20 .—: Јово Шутановић и Шпхинбег Сућеска; Дин. 12.—: Ахмет Џувић; no Дин. 10.—: Вајро Халимановић, Хинко Дацер, Салих Ибричић, Салко Жигић, Јово Ивановић, Бего Хоџић и Ибрахнм Богунић; no -V; ' �/ Диж б.—: Алага Хасановић в Димптрпје Симеуновић; no . Кукуруза: 700 ка’ Асимбег и Есад бег Алибеговпћ; uo Дин. 2.—: Реуф Сућеска, Назиф Жигић н Суљо Сефић. 200 iKr Сејфулахбег Беговић и Мустафабег Капетановић; 100 кг Атиф Агановић из Велике; 60 кг, Авдага X. ДервишПрилози из Бугојна amh; 54 кг Суљбег Карабеговвћ; no 50 кг: Махмут Лемешевнћ, Дупшн Брнадовић, Смаил еф. Халеповић, Мехмедбог Пригодом сабирне акције о Курбан Бајраму сакупио je Јусуфбеговић и М. Џонлагић; no 41 кг: Ахмед Бабпћ н ;Мјесни одбор Гајрета своту од Дин. 1630.— воју своту дароУзеир Карабеговић; 40 иг Алија Бундавица; 30 кг Хамдага •' вашс г. r.: По Дин. 200.—: Ахмет Оадиковић и инж. СадогАлијагић, и 20 кг Ћамил Прцић. лах Никшић; no Дин. 100.—: Реџеп еф. Хегић, Абид еф. Пшенице: no 100 кг; Хивзибег Тескерсџић, Перо БошУчамбарлић, Ибрахим еф. Љутовић Мехмед еф. Млаћо, Мехковић, Снмо Рајчевић и Махмутбеговица Ђонлагић; 90 kp Сумед Мутевелић; Дин. 60.—: Ахмед еф. TTamnh; no Дин. 50__: лејмапбег Мулабеговић; no 50 кг: Браћа X. Абдић, Мехмедбог Ибрахим сф. Хаџиахметовић, Смаилбег Филцповић, Тодо ВаЈусуфбеговић и М. 'Боплигпћ; 40 кг Мнтар Чучуковић, к сиљевић, Дервишбег Бушатлија, Наим еф. Kypnh, Салих еф. зо кг Димшо Јовановић. Хускић и Идризбег Идризбетовић; no Дин. 30.—: Мехмсд Граха: 50 кг Љубо Мичетаповић; 25 кг Урош Рајковић еф. Ждраловић и Др. Лука Шимовић; no Дин. 20 .—: Ахметн 10 kit Мујага Карабегвоић. ага Босто и Мустафа Мутевелић; no Дии. 10.—: овештеник Милорад Чавнћ, Симо Трпфковић, Хазпм Зелљовнћ n Тахир У г о т о в о м : Мјесни одбор Гајрета у Которском сакуДахоја. Г. пнж. С&дулах Ннкшић сакупио je међу сељадима пио je Дин. 875.—; повјереник из Јакеша Дин. 526.—; (»nep­ Дин. 180.— прилотаara Уџварлић Дин. 300.—: Хусеинбег Јусуфбеговић Дпп. Племенитим дароватељима нека je иаша топла захвеи220.—; Земаљска банка у Дервенти Дин. 200.—: Др. Мухавост.. • . - . v медбег КЈленовић Дин. 180.—; no Дпн. 100.—: Српска Привр. и Цеитрзлпа Бантса; Авдибег Поробпћ, гђа Слепчсвић нз КоСакупљеие животне намирнице у Оџану (Дервеита) . торског, и гђа Симић пз Дажнице; Дпн. 00.—; Фрањо Патер, По 50 Кг пшенпце дароваше г. г.: Хусеин KaneiaHonnb, лостер из Љупљанице и Никола РаЈквоић; no Дпп. 50.—: Станко .Баетевић, Бенко Рихтер, Јуда Песах, Сулејмаи ХоХамдија Шаћпровић и Ферхат Капетновпћ; 20 ®r шпенице: џић, Едхем Хаџихаоановић, Јулиус Ормош, Јово Павичнћ, Карло Киршенблум; no 50 кг кукуруза: Хилно Карић, Ху.ееин Калетановнћ, Дедо Дблић, Хамдија Шаћировић, Мујо Алоксандер Лусман, Медлн и Дракулић, Алексаидар Хил, Алексаидар Гвозденовип^ Мехмедалибег Јусуфбеговић и АбХбџвћ, Шибоља Ахметовић, Дедо Седић, Хусо Шабаловић, Ганија Османовпћ и Браћа Еинћ;кт>*29 'кг: Медо Х оџ и ћв— дулах Даиџић, учитељ из Јзкеша; Дин. 40.—: Сабрпја Нурнкпћ; no Днн. 30.—: Буки Песах, Марко Џепипа, Игнац 1>'ац, Сефер Мехпћ; no 30 кг: Омер Ганнћ п Саднк еф. Карић; no Заимага Капичић, Маливук и Боковпћ, Лука Стапчовић, Перо 2о кг: Мехо Жогоровић, Мустафа Cy6amnh, Касим ФетахоБурсач, Авдага Хусеинчехајић, Асим еф. Јукпћ пз Оџака n •внћ и Узенр Поробић; no 19^*:г: ЛГунпб Дајановим njpJ* Смаил Пујагпћ из Которског; Дин. 25.—: Мориц Кабпљо; no кг: Хасаи ..Жогоровпћ; no 10 кг: Мехмед Адемовић, Салпх Дин. Џ0__: Давид Хајоп, Владо Радић, Исидор Песах, Momo Омичевић, Осман Омичевић, Хуска Салкановић, Мујо ХорозПесах, За.пи Нуковић, Браћа Мпчпћ, Александер Штраус, - ковнћ; no 5 Krt Иво>Чакцћ, Behirp Салкановић и Осман ЧеАспм Tainh, Коста Џсбпћ из Оџака, Алија Јерлагпћ, Ха^ан »^/ЛЈГКОВић. У готовом даровагае: Дпн. 50.—: Свегомнр Crnini; - 1 пр Дип. 20 .—:‘ Назиф Хоцнћ -ТГ^Фехим Дедић; Дин. l 4 r t : Koropnh н Мујо Которпћ, сва, три пз Которског; Дип. 10.—: Рифат Оиербвговић; no Дшг. 10.—: Виктор 'Бстп, Нпкола Јс-• Дедо РибПћ; no Дин. 10.—: X. АрВф Џанаиовић, Нурија Хуремовић л Ибрахим Bpicnh; Дин. .0.—:. Хилмо Xa.4imnh. На- личнћ, Мехо Бешлагић, Јово Војновпћ, Васо Јапковић. Ибрахии Которић, Осман Хоџић u Аган еф. Сппаповпћ (поољедња мирпице с / уновчеце за Дпн.' 1 142.15 трн из Которског); no Дпн. 5.—: Хамдпја Мујакнћ п Ганпја Надаље je дозначпо одбор Дин^ 125.— од курбансжих Девсрић из Оџака. кожица .које дароваше: Хусоин Капетаиовић двпје, no једиу Један топ зефпра »Укрина« д. д.; 5 м беза Јозеф ХаФерхат Капотановић, Сејфудина1га МаглаЈЛпћ, Хамдија Шајон. ћировмћ, Назиф Хрџић, Асиф Чатић и Хасан Плавић. Надаљс je овај Mjecim одбор порадио и на сакупљању Дароватељима искрена благодарност. хране у околнпм мјсстима и то: у Boe. Кобашу, Оџаку и Модрпчу, те су овп одборп дозначили укупљенп новац изравно Вијести из tiftc. Градишне Главном одбору. • " У једном од прошлпх бројева нзнијелн смо слику млаСакупљачима и свима племенитнм дароватељима пзрпче де члаиице Насихе Сокол, кћеркице нашег претг.једника роГлавни одбор топлу хвалу. ' bone 2 II 1925 г. у Бос. Градпшци, која je као таква млада члаиица Гајрета већ 2 године, те ne задовољавајући се само ' о тнм, учествујо при свакој. Гајретовој свечаности. Прошлв Прилози из Тузле године na Гајрстовом дану, иста je доприцпјећа много, јер je .'пајвипхе распродала бројева томболе ca'tfajBchiiM задовољГ. Омер Омазић сакупио je Дпн. 375.—* прплогп. које "ством. . • дароваше: Дин. 100.—: Смаил Шабал из Тузле; Дпн. 50. Приход од значака »Бајрамлук Гајрету« једпно je н>е- Мустафа Салиховпћ из Тузле; Дин. 30.—: ГОефкија Сајтовђћ зино дјело, која je. сваком понудпла значку еа ријечима: пз Тузле; no Дин. 20.—: Ибрахим Бул>убашпћ из Деветака; »Изволите узети значку за наш Гајрет«. . Милош Лазаревић пз Огупара, Салпх Ковачевић из ЖивиПратећи овај рад младе чланице, Мјесни одбор не моница; no Дин. 10.—: Мујо Хаспћ из Пурачића, Ђулага Јол ®ј-же npehn преко тога, a да joj се не захволн, јср захвалом дић из Ободоице, Шахбаз Мујић пз Орпховпце, Ибрахим Бо A' — ^ ДПТП још воћег потстрека за дал.љп рад. jnh из Туловпћа, Хасаи Халпћ из ПуЈЖчпћа, Салко Сале товнћ из Ободнице, Пејо Руиспћ из Ободннце, Алија Брђано •Сакупљене животне нЗмирнице у Дервенти вић пз Вуковија, Атпф Ковачевнћ пз 'Бурђевика, Авдо Мпл -Мјеспп одбор Гајрета у Дервенти у свом овогодпшљем кунпћ пз Злосела, Мујо Хаџић из Жпвинпца, Хусејн Гара РЈгДу еакупио je за Гајрет на име храпе, што у храип пгго гич и Добошнице, ТЗузел Лукавачкић из Доброшнпце; Дип 5.—: Шабап Шемић из жарушака. опет у готовом, лијеп приход, a дароваше и то: 431 �Добровољни прилози из Бјелемића Г. Рашид Трнка, имам и повјереиик Гајрета, дозначпо je Г-ајрету Дин. 876.— na име сакупљених прилога, које дгроваше: . Дин. 100.—: Ђамилбег Шурковић; no Дин. 50.—: Ферхат еф. Куртовић, P bscto Tenvpnh, Михајло Џузлан, Рашндага Сирбубало и Рашид Трнка; Дип. 40.—: Халил Да.ут; Дин. 31.—: Хилмлбег Шурковић; no Дин. 30.—: Лука Ђогић, Никола Ђогић и Нура Шурковпћ; no Нин. 10.—: Халидага Таховић, Алпја Бекташевић, Хасан Хуспћ, Осман Хусић и Дјеони Мјесни Мјесни Mjecjui Мјесни Мјеснн Мјеони од Мјесни Мјесни одбор Гајрета Жепче одбор Гајрета Прозор одбор Гајрета Купрес одбор Гајрета Мркољић Град одбор Гајрета Завидовнћи одбор Гајрета Зворпи« одбор Гајрета Дервента Нијазбега Беговпћа одбор Гајрета Љубушки одбор 1'ајрета Билећа 40— + 60— 818— 190— 143— +*155 fc. 410__ ■ **' V 861.50 ' 200— *v 482— ♦30.— Г Р У П А У Ч ЕС Н И К А Г А ЈР Е Т О В А T E Ф ЕРИ ЧА У СЈЕТЛИН И 26— VII— 1931 у средини са среским начелником из Рогатице г. Костићем и индустријалцем г. Мехмедом Дервозом • из Дервиш Мемић; no Днн. 5.—: Владпслав 'Богић, Јово Ђогић, Зејнил ТарахиЈа, Хамид Подхумљак, Алија Тарле, Осман Даут; no Дин. 4.—: Ншсола Ђогић и Рамо Туцаковић; no Дин. 3.—: Мурат Лнсу и Аган Јазвин; no Дин. 2 .—: Хајдар Шурковпћ, Халил Даут, Хусо Голош Шабан Хреља, Хусо Банда, Ферхат Тињак, Ахмет Туцаковић, Ахмет Тарахиј, Јово 'Богић. Толе Залпхић, Раншд Сабљица, Алија Алихоџић, Мустафа Сабљида и Хакија Шуркови. Ситни прилози Дин. 39.—. Хвала и живили! Разни добровољни прилози Tokom мјесеца јула и августа дозначени су Главном од« бору Гајрета слиједећи добровољни прилози: Мјесни одбор Гајрета Козлук Днн. 80.— Мјесни одбор Гајрета Острожац « 414.— Мјесни одбор Гајрета Бијело Поље » 893.— MjecHH одбор Гајрета Требиае » 3.500.— X 20-— •Мјесни одбор Гајрета Травнш; » 340.— Мјесни одбор Гајрета Гацко » 436.— Мјесни одбор Гајрета Бугојно » 779.------ h 40.— •ч / ■ АмерЛке.-’ 2* ■f’ ' Мјесни одбор Гајрета Бањалука (женски) .» 5.050— Повј. Гајрета Мехмед Имамовић, Турија » 30.— Повј. Гајрета Омер Татарагић Ол. Брод » - 216 .-^ . Повј. Гајрета Д. еф. Хаџналић, Ратчице ». ' ' ;Ј Повј. Гајрета Ибр. Богунић, -Поджепље . » 227.— • ■* r Гајретова читаонида Котореко » . 64,— Гајретова читаоница Кладањ »/ 4 lo .— Опипина Прача • «._ > 500 — » 'i Општина Оџак » - 162.68 Гг. Јован римић, Па.зарић Дин. 20.—; Ахмет. Шехић, Ббс. Крупа Дин. 150— ; Мустафа Мулалић, Ливно. Дпн. '200. Омер Копгутица, Рогатица Дин. 40.—; Ашнмага Мујачи] бој Дин 500.—a; Адем X. Дедић, Добој ДшГ: 50.—“Оабит лић из Љубушкбг Дин. 500.— (5 дионица Бапке Гајрет); Ва» сијет ум. Макбуле Крунић Дин. 236.—; Мушка и женска na- ■ родна основна школа-у Високом Дин. 150.—; Земаљска банка годишњи [Лјопринос Днн. 10.000.—; Кр^Ванска управа Дрин1оке бановине као' номоћ за одрждпање 'Тајретова задружног течаја у Сарајеву Дип. 15.000.— ' .. Свима дароваоцпма и- сакунљачима топла хвала. Jesam li podmirio dužnu pretplatu$ 43 2 'v '; « t �P o s je d n ic im a • a g r a r n ih o b lig a c ij a SV A K I M U SLIM AN TR EBA DA KUPU JE t,J . * } Jugoslavenska Privredna zadruga i štedionica . <z. s. o. j.) u Sarajevu, Ćukovića ulica broj 5 I k at isplaćuje sve dospjele kupone agrarnih obligacija na svojoj blagajni za vrijem e uredovnih časova. Daje preduj move u m jesečnim ra ta m a n a ku­ po n e agrarnih obligacija tako d a svaki vlasnik p apira može sebi osigurati stalni m jesečni prihod. Rtodobno se stavlja do znanja vlasnicim a agrarпШ obligacija, da Jugoštediona daje sve inform acije u pogledu prodaje zaloga i uopšte korisne upotrebe agrarnih obligacija. Ove se inform acije daju u sam oj direkciji za­ h o d a besplatno. D ire k c ija J u g o s la v e n s k e p riv re d n e z a d r u g e i šte d io n ic e ^ S a ra je vo . SAMO GAJRETOV CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale tigarpapire a potpomaže i „ G a jr e t ” ^OOOOOOĐ0OOOOOOOOOOOOOOQOOOOOOOOOOOQ0OO0 N a ru d žb e : Papirnica > Hamdija Kopčić c S. D. ALKALAJ, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu « Sarajevo, Strosmajerova — Telefon 619 h preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala '^ л ^ ^ ^ о о о о о о о о о о о о б о о о о о о о о о о о о е о & о о с ® Tvornica cigarpapira Oglašujte u „GAIRETU” П ј ј „ ш там париза: ИЗРЛЋУЈЕ НАЈБОЛЕ СВЕ ШТАМПДРСКЕ ПОСЛОВЕ У1 КУЛДНТНЕ ЦИЈЕИЕ ■ -Ш ч г СЛАГАЋИ СТРОЈЕВИ СТЕРЕОТНПИЈД РОТАЦНОНИ СТРОЈ cim kografija : IZRAĐUJE KLIŽEJE U JEDNO) I VIŠE BOJA JEDINA NA JUGU NAŠE KRALJEVINE k n jig o v e ž n ic a ^ : POVEZUJE KNJIGE 00 * NAJLUKSUZNIJC �Uli Štednu općine grada Sarajeva Temeljna glavnica 40,000.000*- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 г svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju Z A L A G A O N IC U koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. i;:iiiiiilllliiliillllllliliiiiiiiliilllllliiliiiiiiiil Bosanska Indiistrijalna i IDr. Omer Bahtijarević Trgovačka Banka d. d. Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 Potpuno uplaćena dionička glavnica D in 20,000.000-RčferVni fond D in dugogodišnji liječnik D rž. Bolnice, operater i spe­ cijalista za operativne bo­ lesti, asistent chirurškog odelenja Državne Bolnice 7,500-000-- Prima u l o š k e na štednju, vrši!do­ znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o 1j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća ч * Ordinira od 1-3 p o s lije podne & Interurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split u Aleksandrovoj ulici br. 45 • к ? i I B a n k a G ajret d. d Sarajevo § Akcijski kapital Din 40,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'_____ i ee bavi svim u bankovnu struku spađajućim poslovima. O vlaštena je za trgovanje sa valutam a i devizam a. Zavod je također i pupilarno siguran. Osnivd, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ p ire razne kulturne i hum anitarne ustanove. Od čiste dobiti daje 6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a j r e t ”. Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja B anka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške uka­ m aćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba � https://kolekcije.nub.ba/files/original/a2609848b235722877618e0f497db151.pdf 403d53e3c5b2c6cb39f5aadda702d620 PDF Text Text ГЛАСН4К КУЛТУРНО-ПРОСВЈЕТНОГ ДРУШТВА ГАЈРЕТ С AД Р ЖAJ: ВИСОКО И М ЕН О В АЊ Е П Р Е Т С ЈЕ Д Н И К А Г Л А В Н О Г ОДБОРА ГОСПОДИНА Д Р А А В Д Е Х А С А Н Б Е Г О В Ћ А ГА ЈР ЕТА Н А Ш И ТРГО ВЦ И И З А Д Р У Г А Р С Т В О — пише проф. г. ИЈефкија Бубик о Г А ЈР Е Т О В ГЛ А СН И К: Гајретове манифестације у народу: с ВЛћичплствеие свечаносги Гајрвта у Бијељини уз прославу рођендјпш 1Г>ег. Краљ. Височпиства Преетолона1Сљедни:|;а Петра Прослава Гајретова дана — рођендана Њег. Краљ. Височанства Престопонасљедника Петра, Протвктора Гајрета: Велебна прослава рођенумна Љег. Краљ. Вис. Престолонасљедника Краљевића Петра као Гајретова дана у Завидовпћу — Величанствена прослава Гајретова дана у Прпједору — Прослава Гајретова дана у Маглају — Прослава Гајретова дана у Стоцу — Гајретов дан у Великој (Дервеита) — П|>ослава Гајретова дана у Гацку — Прослава Гајретова дана у Сочицама (код Прибоја) Остале Гајретове приредбе: Гајретов тефсрпч у Срницама — Теферич Гајретова женског одбора у Врчком — Гајретов мевлуди-гаериф у Годимнљу (срез Т>огатички) I М ЕР Х У М С УЛ ЕЈМ А Н М УРС ЕЛ ~ | Даљњи улис добротвора и утемељача Гајрета: у Вишеграду, Лукавцу, Бужиму (ср. крупски), Тур. Јањарима (срез бпјељински), Орашју (срез брчански), Илијашу (орез сарајевскп), Бијељинк, Варешу, Грачаници, Купресу и Сарајеиу А Т А Н А С И ЈЕ КРСТИ Ђ Остале Гајретове вијести: Конституисање Гајретова одбора у Гор. Вакуфу — Рад новооснованог Гајретова одбора у Годшсиљу — Са Гајретових свечаноотн у Бијељипи — Додјељоње наставника Гајрету — Захвалшхт Гајрету Смрт младог техничЗра Исмета Фехимовића Васијет рахм. Манбуле Куленовић »Мухамед и Куран« од Османа Нури Хаџића 16 СЕПТЕМБРА САРАЈЕВО 1931 И з д а је Г л а в н и о д б о р Г а јр е т а у С а р а је в у У РЕЂ УЈЕ: ХА М И Д КУКИЂ БРОЈ 18 �Oglašuife u listu »GAJRET« »Gajret« je najrašireniji časopis među muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da zadovolji što širi krug svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firmi vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno vršili bi i svoju patriotsku i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali u listu »Gajret«. Jugoslavenska Privredna Z ad ru ga i Šted ion ica •V z. s. o. j. u SARAJEVU * '^ 'V ■ / 1 1 ' 1 1/ : ' \' . Ž ruj \ Bavi se svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Organizuje i potpomaže razne privredne zadruge. — Po­ djeljuje zajmove uz povoljne uslove i prima uloške na štednju uz otkazni rok i bez otkaza uz najpovoljniji ka­ matnjak. — Podjeljuje zajmove na 6% agrarne obligacije u neograničenim iznosima uz vrlo povoljne uslove. Uredovni časovi od 8-12 i od 2 i po do 6 časova. Prostorije Jugoslavenske Privredne Zadruge i Štedionice (Jugoštedione) nalaze se u Ćukovića ulica br. 9 I kat. Telefon broj 39 Brzojavi: JUGOŠTEDIONA 10% Čiste dobiti daje u kulturne i prosvjetne svrhe. Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друпггва за културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je за нашу Отаџбину 100 динара на годину, a за све остале земље преко границе 200 динара. "Ban* добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Х ам и д К ункћ Власник друштво „Гајрет". — Одговорни уредник: Хамид Кукић — З а штампарију „Босанска Пошта‘ одговара Јосип Енгл. �ГОД. XII ГАЈРЕТ БРОЈ 18 Сара/ево, 16 септелбра 1931 В и с о к о и м е н о Ђ а њ е П р ет сједн и к а Г л а и н о г о д б о р а Гајрета Г о с п о д и н а Д р а Лвде Хасаибеговића Указом Њ ег. Величанства Краља од 2 ов. м. да својим организаторским духом развија све постављен је' Министром без портфеља г. Др то кориснији и солиднији рад у Гајрету; да својим Авдо Хасанбеговић, самопрегором и својом државни савјетник и несебичношћу и даље претсједник Главног служи као узор, како одбора Гајрета. нама, његовим најблиВијест о високом жим сарадницима таименовању претсједко и свима осталим ника Главног одбора Гајретовим радницима Гајрета примљена je широм домовине. одушевљено и радосКолико je данас но одјекнула на свима популарно и цијењено странама a нарочито име г. Дра Хасанбемеђу многобројним_ говића код свију ГајГајретовим радницима ретових радника вии сарадницима г. Дра дјело се и јавно, на Хасанбеговићана куловогодишњој Гајретотурно просвјетном и вој ’главној скупштини социално привредном која je била најпосјепридизању муслимана. ћенија Гајретова скупИме новог Мин. штинаиза Ослобођења. г. Д ра Хасанбеговића Изјаве симпатија и уско je везано уз Гајпривржености делегарет и њ егове највеће та из разних крајева успјехе. Ш та значи према г. Дру Хасанличност г. Дра Хасанбеговићу, најбољи су беговића за Гајрет најдоказ колико je он боље илуструје конпоштован и уважаван статација чланова у редовима Гајретових Главног одбора на њирадника. ховој сједници, одрГ. Др Хасанбегожаној поводом премјевић показао je и доГ. Д р А вдо Хасанбеговић ш таја г. Дра Хасанбепрет с/ед ник Г л а в н о г о д б о р а Гајрета казао да ни пењање Министар б е з порт ф ељ а говића за члана Држана високе положаје вног савјета. У поменутој сједници констатована ни силажење са њих, ни најмање не умањује je једнодушна ж ељ а Гајретових радника широм његову одлучност и решеност да дјелује на Краљевине да г. Др Хасанбеговић остане н на- културном и*'националном подизању муслимана даље на челу Гајрета и да својом јаком вољом преко Гајрета, a увијек за добро Краља и отаџи устрајном енергијом води Гајрет и у будуће; бине. 433 �Високим именовањем г. Дра Хасанбеговића вредности једног узорног патриоте, толико и претсједника Главног одбора Гајрета за Краљев- признање рада и правца Гајрета. Стога h e овај ског Министра одликован je и наш Гајрет као акт дати још више потстрека и моралне снаге установа са највећом моралном наградом. Нећемо свима Гајретовлм неимарима да појачају своје прећи границу ако кажемо да овај радосни до- напоре око јачањ а и проширења Гајретове оргагађај осећају и свхатају Гајретовн радници као пизације, преко које ћемо допринијети успјешнијем надионалном и културном подизању муслида су сами лично награђени. Сви Гајретови радници у овом акту виде мана, a тиме и добру националне нам заједнице. колико највише признање моралне честитости и P r o f. š e t k i j a B u b i ć N a ši trg o v c i i z a d ru g a rstvo Kod nas se obično propovijeda zadrugar$tvof za naših malih, naročito provincijskih trgovca. U glavnom, seljaka i zanatliju. Virio se malo dovode trgovci u vezu za to imamo dosta primjera, mnogi od njih misle da sa ovim važnim privrednim pokretom, i ako postaje u je dovoljno samo sJešti u dućan i čekati mušterije. Sa­ svijetu i uspješno rade mnoge zadruge ove vrste. Mi moj se nabavci robe, međutim, posvećuje vrlo mala ćemo na ovom mjestu da upoznamo naše članove i pri­ jatelje i sa ovom važnom vrstorp zadrugarstva. Naža­ paztTh. To je loša praksa i ona nam se u trgovini mno­ lost, pod pritiskom -.velike zaostalosti našega seljaka, go sveti. Na prvom mjestu roba se ne dobiva iz prve jedino su uprte svc'oči i škpnpentrisane sve snage u ruke, a onda u čaršiji nađe se uvijek po koji trgovac zadrugarstvo na selu. Ipalo-n^ smijemo smetnuti s uma koji na to pazi i vodi opasnu konkurenciju. Sto je naji zadruge medu drugim staležima, kao što su zanatlije, \gore uslided ovakve nepažnje izgubili su mnogi naši trgovci, činovnici, radnici, i ‘uopšte konzumenti. trgovci svaku vezu sa liferantima i nabavljačkim pija­ Trgovci pomoću ža'druga mogu zajednički nabav­ cama, uslijed čega sve više zapadaju u skupe ruke ra­ ljati robu, zajednički proizvoditi, zajednički pribavljati znih agenata. Jedino su u stanju da se spase pomoću kredit, zajednički ^prodavati i zajednički reklamirati t r g o v a č k i n a b a v i j a č k i h z a d r u g a . svoju robu. Mi ćemo na ovom mjestu iznijeti o kojoj U tim. zadrugama nalazimo udružene sitne trgovce se vrsti trgovaca ra d j'l u čemu se sastoje pojedine detaljiste, koji preko istih nabavljaju svu potrebnu ro­ vrste ovih trgovačkih zadruga. bu. Tako dobro organizovana zadruga u stanju je da U glavnom, što ne mora-biti uvijek slučaj, radi se dođe u vezu sa svjetskim i domaćim pijacama i da o sitnim trgovcima: bakalima, sipecerajistima, malim preko n.iih odnosno na njima nabavlja potrebnu robu. manufakturistima, sitničarima, i yopšte trgovcima deta- Na taj način ne samo da će se moći nabaviti roba jefti­ ljistima. Nije isključena mogućnost, kad bi tu irstre- no nego i dobre kvalitete. Svaki će liferant odnosno balo, da i sami grosisti izvjesne branše osnuju kakvu fabrikant nastojati da ovoj zadruzi udovolji, jer ona sa svoju zadrugu. Međutim to je u praksi veoma rijedak svojim mnogobrojnim članstvom pruža potrebne garan­ slučaj, jer su prestavnici velikih kapitala prije skloni cije za uspješne poslove. Pored toga lakše se tako do­ da čine međusobne sporazume u pogledu ograničenja lazi do povoljnijih uslova plaćanja, što mnogo znači u međusobne utakmice, (karteli, trustovi, ringove i dr.), današnja teška vremena. Što je najglavnije zadruga je, nego da zadružno obavljaju svoje međusobne poslovenalazeći se u stalnoj vezi sa pijacom, redovito obavije­ Medu svima pomenutim zadrugama malih trgovaca štena o svim mogućim pijačriim promjenama, i u tome prvo mjesto svakako zauzimaju one za zajedničku na­ pogledu uvijek može da dade zadrugarima potrebna bavku. Nabavka robe malotrgovca odnosno detajliste obavještenja. Druga važna i dosta raširena vrsta trgovačkih za­ nije nimalo lak posao. Uzrok uspjehu ili neuspjehu jed­ noga trgovca ima se najvećim dijelom pripisati načinu druga bila bi za zajedničku proizvodnju prodajnih pred­ same nabavka robe. Veoma ie karakterističan slučaj meta. Tako sc mogu trgovci specerajisti udružiti u za^ Пропагирајте задругарство! 434 �X drugu sa svrhom da im ona u svome mlinu melje žito u brašno, koje će oni onda svojim mušterijama proda­ vati. Tako se može mljeti kafa, peći hljeb i dr. Na ovaj način zadrugari preko svoje zadruge nabavljaju jeftino sirovine i sami ih onda prerađuju u fabrikate koje onda oni u svoiim dućanima prodaju. Koliko se tako jeftinije nabavlja roba, nema o tome ni govora. Treća vrsta ovih zadruga jest najuobičajenija. To su zadruge trgovaca za zajedničko sticanje kredita. Ovdje se u glavnom radi o običnim kreditnim zadruga­ ma koje susrećemo i kod drugih privrednih staleža. Ipak je djelokrug ovih trgovačkih zadruga kud i kamo širi i složeniji, nego kreditnih zadruga druge vrste. To dolazi otuda što je poslovanje ovakve trgovačke zadru­ ge ne samo vezano za obično izdavanje kredita, nego i za izvjesne bankovne aktivne i pasivne funkcije trgov­ cu potrebne: izdavanje trgovačkih uputnica, inkasiranje, izdavanje čekova, tekući računi, žiro računi, eskntovanje mjenica potpisanih od mušterija dotične zadruge, i dr. Ovakva zadruga bila bi u stvari mala trgovčeva banka, koia bi uspješno vodila njegove financije. Ona bi, donekle, imala da vaspita trgovca u kreditnom po­ slovanju, kako bi se on znao uspješno služiti svim kre­ ditnim ustanovama. Na koncu, da spomenemo zadružnu prodaju. Ona se shvaća tako da se neograničen broj mali bakala udruži da zajedničkim srestvima i radom otvore i vode svoj veliki prodajni magazin sa svim uređajima potrebnim za uspješno sticanje mušterija. Imao bi se iznajmiti veći dućan u jednoj od prometnih ulica sa uređenim rato­ vima, tezgama, izlozima i dr. Svakako bi se na ovaj način bofie radilo. ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Гајрето-ве м а н и ф е ст а ц и јс у народу ВЕ Л И Ч А Н С Т В Е Н Е на рођендан Њег. СВЕЧАНО СТИ Краљ. Вис. r A jP fe T A У БИ ЈЕЉ И Н И Престолонасљедника Петра Велике свечаностн прославе ројаендана Њ. Kp. Височ. Престолонасљедника Петра у МЈељвни, које je организовао Мјесни одбор Гајрета у Вијељини, биле су ирава манифестација братске љубави и слоге, коју' je Гајрет nocitji ства Престолонасљедника Петра, узели су учешћа сви irpaђани Бијељине без разликр вјсре и велики број народа из сусједних срезова. Ha свечаности дошлн су и делегати Глав"кбР одбора Гајрета из Сарајева и то: потпретсједник г. Хусеии К a д и h, секретар г. Хамид К у к и ћ н чланови Главног одбора г. р. Bejfnja С а д о в и ћ , директор шер. гимнаоие; Мујхудннбег Ф а д и л п а ш и ћ , велепосједник, и Мујаra С а р а јл и ћ , трговац. Свечаноетима je требао да присује и претоједник Гајрета мшшстар г. Др. Хаеанбеговић, У О Ч ЕК И В А Њ У ЧЛА НО ВА ГЛ А В Н О Г ОДБОРА Г А Ј Р Е Т А ИЗ С А Р А ЈЕ В А роду овога краја н симпатија које народ овог краја гајн према Гајрету. Ha овим свечаностима Гајрет je доказао као п на ооталим да јо својим дјеловањем у правцу пационалиог освјешатвања муслиманског диЈела нашега народа учлнно доста и у овом крају и да je уклонно све препреке нзмеђу муслимана и браће других вјера. Ha свечаш)стима које су трајале од пстка 4. о. мј. до у нвдјељу, дана рођења Протектора Гајрета Њ. Kp. Впсочаи- алп je он у задњем моменту бпо спречен да дође усљед неодгодивих државннх послова. Долазак делегата пз Сарајева у Бијељину, a тако исто u њихов пролазаас кроз мјеста из Сарајева до Бпјељнне, a пнецијално у Влагеницн н Зворнику, био je срдачно поздравл>ен п народ им je кроз сва мјеета куда су прошли приредио срдачне дочеке. Једна од нрвих тачака прославе овогодпшњег Гајрстовог дала у Бпјезинп, јест спортскп турнир за Гајретов сребрнп 435 �и С. К. Олавен,- orta фаворити лвају днјелопа опортске nyЛлнко. Турнир јо отиочоо у оуЛоту, 22. аигуота о. r., H-ivrl)y Г.К. Зоро u С. К. Maii:iT.in;o. те оо тпга дана aniipimio no- пехар. Како ovo прошле годинс прпкдаали у лисгу »Гајрет« onoj шхар je прелални дар Гајрета све дотле, док га један опоргекн клуД но oonoju три године уааетомце или пет година нлпреокок. М СМ ЕНАТ К А Д А С У С Е ПРИ 5ЛИЖ ИЛИ ЧМНОВИ ГЛА ВН О Г ИЗ С А Р А ЈЕ В А , ПОД СЛ А ВО Л УК О М «■ r t/ (7 0*. ( утЈм д:ш, у ирдељу 2.1 . авгуота, | | 1Мођу НоЛјОЛЈ!иKrt Г. К.Зорс и С. У прошлој годнин ооао дом нјд о-галиу клуЛопнма посједу. По Hiunnvhv ПРЕТС ТА ВН И Ц И -И Ц Е ГА ЈРЕТО ВИ Х ('. I*. CiaiiPira on 0 :4 . чпн« О РГА Н И ЗА Ц И ЈА ИЗ Б И ЈЕ Љ И Н Е И ОКОЛНИХ С Р Е З О В А ОДБОРА, НАКОН Д О ЧЕКА Гај|ач.1 . која гд je нд неколико ддна пријо лочоггл onoroЛИШ1М-Г турнира ииожио у лијепо дгкбрИ' iiiiov иалогу ола* отичарие г. Нешра NluhKponsiha. Ради тога je завладдло велико пнтере<ован.е спортеке пуЛлике ta <>вогодишн.н турнир, јер ое je претлостлвљало да he се у главноу натјецати два иозндта ривала: С. К. Зора 436 СА ЧЛАНО ВИМ А ГЛ . je Г. К. Плппеп аа ову годииу лепојио Гај|м-топ opof/iun пехар. Иоејета je Лила .>rj«oviifi, уоцјех и упрллни и материјллии цеочекишп. No aaiipiueiiiiu уктниицљиа пуЛлИка Je нриредила онлцнје ГаЈроту и ИоГ.Једцику кагл на oavoV игралишту. Talio н »:jaia tn|atiii. II оним путеу М>оци одЛор Гај- �III'TH Г0 lilijroll'lliji- ППХВЛЛ.ује учегНИЦИМА ОВОГ гПО||ТгК0Г ry|l- iui|iit: ( \ IC. 'topli, К. Слнвеиу и IM Иивитлији. јер omi ку (BOjllM учесТВОВШМЈМ у OBOJI турниру мвого доиринијели, Ali Гајретова идеји вродре још Јачв у све народне елојсве. Друга тачка в|м>Г|>лма била je одржап.е Гајрстовог гвечпног Мсвлудо. Мевлуд je одржан у петак, 4. сентемЛра, у on.nuniKoj гтарој џамнји тс je и on ваиредно јчлио . Ночетак мувлуда обЈнвл.оп je иуцлн.ем ИЗ ii|niiinija. Мевлуд еу иаучили мјегии laipnзи, a дону je чинио мудерие Салих 1*. еф. X. Лугуфовић, у Kojoj Je споменуо Краллвекн Дом и цијенн н да се поноеп такном улечом, Koja жпвом ријечп доприноеп препороду муслиманског елсмента в овојим прнMjejioM П|му|Н>ачи како треба своју д ецу ваовитавати у даи&шњен времену, времену култуЈ* и циввлвзације. У суботу no подне био je свеч&нп дочек чланова Главнор одбора и на вече велвка Гајретова забава у градском парку. Дочек чланова Главног одОора у Г.нјељини био je величанетвен. Ha дочеку ге слегло сво грзђгнгтво без раллике вјере и велнки број члановн и пријате.Ћа Гајрета из цијеле Нооавине. Делегати су стигли у Бијел.ииу нешто вза 4 сата no нодне. Међутим још на 2« kW. пред Г>ијел>ипо)1, у мјегту Прањево, пред члапове Главиог одбора изашлв су у з аутоиобилл и гачекали делегате чланоки Mjf-ног одбора Гај|>ета h i Пнјел>ине. Ту je ччи»ове Главиог o.iOoju поздравио срдачиом добродошлицом биј1-л>ин<-|;н кадија Асвм-еф. М ехмед а г и ћ и прсм-тавио им . приеутие чланове Мјееиог одбора. Нослије упозиавања и Kp^her разговора КЈ)еиуло се за Бијељину. \ Још na улазу у :јк>пј код малте делегате je дочекало око 100 коњаиика и 50 бнцикли>та na челу са бајрлкгароч г. Заимбегом Зечевићем и и»*Ким бЈојем народа. којн je и аliiao лл ту п|«ч грллом гачекн делегпте. Ha том мјепу <|« рr e ' и iroBopK.i. Налред je nui.io бајрдктар r. Зечеви1». iHHUii. ауто <*а делегатима Bi Capa* члаповииа Мјегног одбора и на;-онделегате. Поворка je креиула кроз глашп мјито д.ј ie a . и v Н i том мје«-ту водигиут елепнлоч в лржаввнм зааие: »Добро доГајрета Престо- 4-“ ^ ч Г. С А Л И Х Р. ЕФ. X . ЈУС УФ О ВИ Ђ , мудерих у Бијеаини гпе ГаЈ|>етове радпнкс. што je аа еваку похвалу, a no свршецој дови једал нлзу-нагихат о Гајрегу. У овом вазу-шо ихату Huni мудерис-е|||е1|д||ја je па|>очпго иодвукло цитатнма из Кураничкз. шана вријелност науке и aiiaiba упо|»еднншп n i: iHMiiaiM'Ji и тмином ума. како се то видп нз арапеког т**кета HiMio.t iKoroue «|к»тогЈ»аф||је na чему паш мудерие-еф. аа«'Л\byje гваку хпалу, тим iiniiie, што je on један од нашо старнје улеме, међу којнма су ријетке наинмке пап|к>диог <'Xiiahan-a ,4anaiiiH-er iipt<Jiena. Овај вазу-наелхат учииио je всликп утиоак на npn- еутне, mro je од великог моралног j c n je ia аа Гај|*етову мисао, јер je џамијз бнла дупкои п уп а џемата n омладпне, што со у д руп ш прплпклма то рпјетко iiiiba. Менлуд je посјетио и noui cput'icn вачелппг. г. Алекснћ, na чему му тчкоb<‘p хвалп, јер je и овом шмјетом iioiionuo докумснтовао г-поју л.убав прела Гајрету и ирсна iiauieu п|>огрссу уопшге. Нарочита хвала uaiucu врпједцом мудернс-сфендија. na iKorunoJi лијопом валу-паспхату. Омлпдши he то знати да Koja je била сва нгкије од народа. који je бурннм поктпцвма одуГајрета мвнпетру r. радннцпма, те дету ге био je посоколи, ученпцп нар. п чланокп си талнх оцбора Гајрета na цијеле Посавнне. Бурио и дуготрајно клицање одушевл>еног народа поздравило je и на овом мјо-ту делегате, којн су И|н>шлн кроз шиалир na челу Kora пх je сачекао претсједник Мјосног одбора г. Мухамедбег П р е љ у б о в и ћ , дретгједвица женског одбора Гајрета гђа Шефкета ханума II a ш н h a са чланпцама, сре- кп начелннк Борнвој Алексић, грддекп начелнпк Л у к н h. аамјеник команданта мјеста погпукопннк гтарјешнна гуда надеавјетнпк г. В р х у в ц . старешина Гокола г. др. Ano Б о г д а п о в п ћ , и претегав1П1ЦП осталнх .друштава и уст&вова иа Бпјел>пне и околице. IIoiiito се одушевл.ен>о мало слегло узео je рпјеч П1>етсједник Мјетног одбора у Пвје.шни г. Мухамедбег П]1ел>у* бовић н поздрављајући срдачно долалак делегата у Бијел>пну |ч'као: Господнне потпретоЈеднпче. господо делегати Глааног одбора, драл-и наши госги! Послије вашег триумфалвог похода Дервентв, Фочи, Гоji.uk. ui n д|>угим мјесгвм, ,1 >лаЈите даиас н у нашу средицу. дазазитс у Бијел.ину, која вас je очекнвала hciom лу* бављу. Зато гооподо, дозволпте мп. да вас, као претсједштк Мјечпог одбора у пме свпх мјеснвх одбора Гајрета пз среза Бијељпнског, као н у име многобројапх Гајрегових прија* 437 �тел>а овога краја поД овпм трвумфалнпм елаволуком поадрпвнм: Добро нам дошли! Добро нам дошлн. вн лрвн носиоци Гајретовс мнели, вп. који сге наш драгн l'ajper евојпм нееебнчннм n пожрtbobhiim радом подигли на onaj етеисн. да ое данас наш му- Цза тога делегатн су у ирптн.п многоЛројипх члАноћа Гајрета отишлн пред Кираетхаму, док оо народ рааишпо. кличући II манифеетујући lb. В. Краљу. Престолотиљеднику Петру, мнниетру г. дру ХаоанЛеговићу и оеталнм. У вече je npiipob*Ha вслика Гал>етопа ааЛава. коЈа ja оддично успјела. Ту je у чагт гостију приређуна и почсрп, на којој г.у поред долегата na Сарајева и делетти 1пј|мчопи na осталнх мјеста, те среекн начелник г. Ллоксић. Овечаностн у недсл.у отпочеле су Логослужрц>има у евнм богомоллма аа дуг н rpehan живот lb. Kp. Ви<\ Преотолонае.гедннка Петра. Гвпм богослужењима при.у.твовали су n дологатп Главног o.t<V>|» na Capajona. У српгко-нравогл. цркви чинодејетвовао je митронолит Зворничко-тузлански lb. Преосвештенскт г. Некгарпје. Дову у Царевој џамији проучио je Хафил-оф. TeinnaiKOBuh na a|auiском јеаику. У џамијн на дови бнлн су u клањали no први пут у еоколскнм олорама једна чета сео<'ких сокола, коју je предвео старешина ове чете г. Хусеин Xaniunh, учител. у Тур. Јањарима. срез бијел>иноки. Ha дови уаели су учешће н лретставници мЈеоних влаоти н многобројнп угледни грађаии Бије.гипе. Послије богоелужења у српоко-правоолавној црквн одржаи je na тргу Крал>а ПетЈ»а дефиле трупа 6ијел.инског rapниаона. коме су пртугтвовали сви прететавници властн са члановима Гајретопнх делегата из (,'арајева и оеталих мјеста. М УХ А М Е Д П РЕЉ УБ0В И Т1. претсјвдник Гајрата j Бмјеаинм елнманеки елеменат пред цијелим културним .-впјетом може поноеити. Цјерујте, госполо делегатл. да и Г.пЈољинаI a јелом евоЈОМ околицом са енмпатијама н[«тп и nparnhe тај ваш патриогски рад^ да много цијенн ваше огромне валоре у том правпу те he овај ваш први поход Лити записан златнвм словнма у апалима Гајретових организацкја овога к|лја. Зато уђите у нашу срелину, јер улазите у средину, која ваг топло прнма в која вам нз свег ерца клнче: Хвввлв! По лн.е товора г. Прел>убовића мала в-голншњд дјевојчвца. кћерка г. Мехмедбега ФидлхиКа, изДекламонала je jn.piv пригодну пјесмицу и предала Лукет UBitjeha потпретсједиику Глдвног одбора г. Кадићу. Г. Калић уаимајући букет noл>убво je малу дјевојчицу захвалишпи joj ее на ноздрапу. a затлм <-е je у име ллегата захвллио нл дочеку слнједећим говором: »Гматрам ла угодну част да се у име Главнот одЛор! Гајрета <рдачио захвалим раденвцима, члановима н прнсташама Гајрета као н о*талом rpaljancmij' на овако лnje­ no«. Г.рагком и n p !ij.iT e .vi;o M дочеку. Огобито ме радује што и овом прнликом могу да конетатујем да су идеје иагаега Гајрета ухватиле дубоког корјена у грцу Посавине, у питомој Пијел>инн и да гу налорн Гајретовнх ралиика и идеолога н овдје окруњеии усијесима. Поанато Вам je да je јед н а ол најкаж ннјих ii[»>q>aMеких тачлкд Гајретовд ii|«»qiaMa национално севешт.ишн.е муглимаш ког дијела нд|«»лд и у«:тањпн>е свих препрекл, коje су ометдле лаједничкн р ал међу једнокрпном r>|>ahoM. • ’jteran пгго могу кон<-татопати да и one Гнј|>етопе идеје наила-ie ua пуно |>ааумијсиа1м међу Нима, те еам ynje[»en дп К<-мо о влм вим нашим |«идом најб о л е иослужнти интенцијаM.i иашег уавишеног Н.гл,ла|>а lb . В. К|»ал>а н интер<ч има наше ОгзџЛнне. У то име још је.тдвпут Вам re нај<'р,тачииј|' захваљујен!« 438 ЧЛАНОВИ ГЛ . ОДБОРА И М ЈЕС . ОДБОРА ИЗ Б И ЈЕ Љ И Н Е поирај глааи« џамиј« у Бијаљими �Поглије дефилс-а одрж&на je у свечавој сали градске uuuiTHiiu Гијрегона академнја, којој je приоуствопала ма».-а нпроди. Лкадемији je међу осталвв присуствовао и митронолит r. Нектнрнје, качелнкк онштине г. ЛукиК, срсски иачслпнк г. Алексвћ и други претставвици власти и друштнiirt. Лкадемнју je отиорио претсједввк Мјосног одбора г. Прел-убоинН. Ј. Прел.убовић иоз,фавља све иуисутне u захва- П РЕТСТАВНИ ЦИ -ИЦ Е ГА ЈР ЕТА ИЗ Б И ЈЕ Љ И Н Е СА буде унућена IberoBOM Величаиству напи-м витешком Влада|>у, те ttae у то име нолниам, д» заједно кликнемо: Нека живи IberoBO Внличанство Крал,! Неш исиви мллди ' лаил.ених Насл>едник Пре«;тол»а! Говор г. П|»ељЈТх>внћа био je поздравл>ен са бурннк поклнцима: Жнвио 11». В. Краљ Александар » живио Престолонасљедивк Петар! Живио цио Дом Карађерђсвића! ЧЛА НО ВИМ А ГЛ А В Н О Г ОДБОРА П РЕД Њ ИХО В ПО ВРАТАК У g Apa jebo љује се на учеетвовању на академији митронолиту lij. НеВгарнју и (хталнм претсташ!ицима друштава и установа. По»•лије поадрава Прел>убовић Поштопане гоеклође и гоонодо, сецггре в браћо' Данас, када наш Kpa.i.eiwi;n Дом глани деветн рођендан гвога првијенца Н»егова Крал.еш'ког Височннства Пр»ч'точона<-л>едника Петра у ерцима и мнглима спих r|«ibaiia наше миле и драге (►мџоине, великв н моКне Кра.гевнне Јучххлавијг. одјекује тај рлдосни догнђај љубављу и ве<ел.ем. Ta но|>одичма |тдо«-т нашсг главног Краљевкгог Дома иодЈвднако <е дијели исђу гвима птНаннма од 'Бепђелнје до Тритлпиа гордог, од Тимопа до ЈадЈтна плавог. Ма|и(чит<) Ta по|»однчна pa.TiK-r. то ријетко глапл>е напнт Краљевеког Дома Јмдосно одјекује у срцнма Гај^тових радиика, >р Он. наш драги наељедник Преетоља стоји на челу као п(»оп‘Ктор Гајрета. У лнак тога радооног догн1>аја, доволите мп. гоопође и го- подо, да као нретгједник Мј»ч ног одбо|>а Гајрет* отворнм ову Гајретону <иечнну лклдемију. Ja ннилив, гисиође и гос.подо. да hy н.^јгпгурннје погодитн ваше мвслв u ваше orjehaje, ако п|»ва наша ријеч Нрел»убовић предлаже да ее са ове академије упути поздравдепсша Канцеларијн Њ. В. Кра.га, која nam: Канцеларијн Његовог Величажтва Краља Београд. Са свечане академнје коју приређује давас Гајрет у Бијел>ннн поводом рођендана lb. Крал>. Ви<очаН'Тва П|»егтолонагл^дннка Пет|»а поц чијим проте«tortom Гајрет ралвнја гве то успешниЈе делован.е за до6ј >о Крал>а u Отаџбине, слодобан сам поднети Крал>евгко»1 Дому испред многобројних уче< нпка најгрдачниЈе чегтитке и илрале нагас непоколебиве вер1кх ти и л>у6авн IberonoM Величанггву К|>а.Ћу a цнјелом 1»рал.ев'-ко« Дому. Да живи IberoBo Величанство Kjw.t>! Да живи Гајретов моћни иротектор Њ. Kp. Височанство TIре«-толонасл>едннк Петар' Да жнвн узвишенн К|»а.1>евски Дом Кара^орђевнћа! П{»еп:едн1!к Гајрета: Мухаледбег Пре.губовић. Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будућност 439 �Гооподину Министру Доктору Авди Хасанбепжићу Чнтање депеше бшло je поздравл>ено са покшцима Њ. В. Kpa-iv, a загим je опладннац г. Хусејн Имамовић. ет. Beorpatfv мед. одржао једно лено предапање о аначењу Гајрота. ПоП|»ославнвшн евечано рођепдап Ии-г. Kp. Binieunirma слнје предавања г. Имлмоиића мала кћеркнца г. Дра Лце Нрестолонасљедника Нотра као Гај|н>тт.в дан сокуил.епи ГајВогдановнћа, сгарешпно Сокола у Бијеллшн. пздекламовала ретови радници и пријатељи из Внјељиис н сугједних cpeje дјесму: »Жнвио Крал>!« Лотом je пјевачко друштво отпјезова хитају да Вас га ГаЈретове конфсрсцције пол,-ц>ипо на> вало државпу хнхшу u с тпме je академпЈа завршепа. срдачпнје н да Вам чеегитају инооки положаЈ чнмо je п nam После подне у 4 сата у оквпру ових Гајретових свеча1’ајрет почастован са Ннјнншег Мјеета. носги приређене су кон>ске трке, којнм je такођер присуПрепчедник Гпјрегп: ствовао огроман ('poj ceiijera. Мухамедбег Пре.гу6tж nh. Ha вече у 7 чагова одржана je бакл^да. Цео.град био je евечанс* осветлаи, a нарочнто зграда градске општние, Послије чптанл депеша г. H|n>.T.y6«miih подјел.ује ријеч иред којом се je иоворка зауетавила. Са балкона лг|ла«' onг. Садовићу. члану Глапног одбора Г а^та и днректору lileштпне поворку je позд|шпио испред Гајрета претсједник Мјериатуке гипнаанје. Р. Гадопић у <-вом т-нрин>»м р1ч|м-|>ату оног одбора г. Мухамедбег П|>еллбопи1>. ii ihin ' ii отан-е муелпм.ИИ КоГ к дпЈела iianier нар >да у културПонслје бакл>але одржава je у градској linjehiiimii J’ajиом, еоцнјалном и иривредном пол.у n укааује новс смјерретова конференцнјц којој су прнсуетвовалн поред велкког нице у |*аду иетичуhn да je Гајрст првжТорац у томе броја rpabana in Бије.шне. делогатн пз Шапца, Лолнпце. Иаа тога су долегати изпијели i-воје п;ел,е и иотребо Брчког. Козлука, Тур. Јања|>а, Сробренице. Нове Кнсабе, -Ko­ члаповнма Главног одбора. коЈи су их гаелушали. обећљвшп paja, Јан>е н друпа мје.-та. Да he Главнн одбор иастојати да овии свим жел.ама изађс Конференцију je отворпо r. Мухамедбег Прел-убвПћ који , у cj’cpeT. одмах предлаже да се пошалу са кош^ренцнје поадравие деОвом |;опфе|!е||Ц1!Јом су завршенс ове велпкс свсчапостн пеше lb. Б. Кц».гу, претгједннку Kp. Владе r. Нстру Жнву Пијел>иин. По<лије КОН||К>[>С11ЦНЈО r. Мухамедбог Прел.уковићу u препједнику Главног одЛора Мипп тру r. ;lj>y - ОоауК приредио je зд све нриеутнс делсгате вечеру, na којој Авдн Хасанбеговићу. je илао хшого ллјспих здравица. Конференцнја са одушевљеним поклпцнма усваја предУ понедјеллк иpilje полне, у 9 чач.ва, делегати из (’aдог и г. Прел>убви*Г чнта депегае, које гласе: рајева налустп.ти чсу Бијел1|1иу ncnpahenn од велнког б|»оја »> (I 7 пријател>а н чланова Гајрета. Њ. В. Крал»у Југоелзинје Александру ТТрвом Ч 'I— 'X Прославившн нЈј^ечадпје рсрендан Ib. Kp. Пиеочлп•тва Престолона6,1>едника Петра као Гајрегов дан окуплепи Гајретови радннц^ и приггаше нз Бијол.нне и околвих срезова уз судјеловаље деле^ата Главног одбора Гај|>ета нз Сарајева на Гајретовој конференцији слободни су подктрехи ПЈ*ед узвишени Пре«-то B#raer Велнчанства •»•nnie и> рале ллбавн н верности Вашем Величанству кло н нзрале синовске благода|Ч1^ 1 ц na превишаој пажн>н учи&еноЈ Гајрету nocrraiubaibeu нашег пр-*тседиика Др. Авде Ха<анбеговића Kpa*eec&mf Мннигтјом. Нека живн Ваше Велнчалсгао! Нем Жиии цео узвпшени Дом Карађорђ*-впћа' ПЈ-епје.дцик Гајјита: Мухфедбег 11|M-.t.yЛт»mih. II|*-Tve.jHiu.y К|«л>евске Владе Ночасном а)>утанту Ib. В. К|к)Л>а. Арми/ком ПИерЈлу Господину Нетру Живковпћу Београд. Прославл-ајуки mj< вечаннје [ођендан Ib. Kp. Височажтва Престолоиагљедиика Иетра пј>отекто1»а Гај|>ета као Гајрстов дан сакуп.геии Гајретови радници и нријател»и na Гај|»етовој К'>н-|кјкццији из Бијел.иие н околних с]|Озопа, у зајсдници fa делегатнма Глапног одбора Гајрета из (.'-арајева, поздравл-ају Bar пајгрддчније и 6.i«iro;uil«‘ Ban на високој иажњи коју укааујете сваком прпликом Гај|иту и Гајретовиа радннцнма. Претсједиик Гај|>ета: Мухамадбег Прељубовић. 440 П р осл а п г- Га/ретоЋа д а н а •>- р о ђ е н д а н а B e r . Крал>. П и соч а н ст п а П р е ст о л о п а с л зе д п и к а Петра , Протектора Га/рета Велебиа прослава ро^сндана Престолонасаеднииа КрааевиКа Патрг као Гајретова даиа у ЗавидовиКу Никада j<>iii није овако као даиаг m.iии<|и-< т>>iuiii& Гајре1ова идеја, одЈшевлачк) и еиоитаио. MaшкЈмч-тција коју сачињава 4—.v«Hj учч ннка иије овдје .шижена нити запамhena, a ако се и<такне, дц je то мапмфегг.тнја муелимапп. онда je јасно колпко еу Гајретиви рлдницн уч1иипи иа jaчан.у и ширен.у његоие uue.iii у ши[и>кии на|и>диим e.iojeинма која je нотала једнни н iiajeiirjpHitjii пут :u» г.ве муелимапе. •Чахпалшкт коју дугује Гајрет и његовн побориицн emjMe узвиип!--no»i ii uiihiiou lliiupiи|1Ител.у Il>er. Кнс. IIрсгто>• Иетру n опог цута je дош.оа до иуног И3|«жаја. јер ј.- Гајрегш« дан |M>h' iua II IbnroBor Bin•очаистпа. ’e je oita вел«-(»ni маии||ич-1ације бнла пуна бур ннх опоцаја И'ГК|и-не no.ViШИЧКе lijeplloeTH II с>,гпки гн llpeUa узВИ11|е||ОЧ К[>ала<веК1>и Дому. Дл 11,111111л ма u inju-. т.1ЦМja je ii идејпо 11 csiMHM ii|«>rpa V'»U потпуно yaij<j.ia. Мора i iiu ii MHTepiijiulllH Jiciijes rtno je ианад оечкшшнл. Ilporjiav je ааночео koii/ kiim T piia u a у 2 сата uae.nijc подие. Поелијо т|*ке o6pn.'ioBiuia е е је.уш д у т ч во.1 Ичаи«пеna noBopKft к/)ју je у глапном сачиплпало гсл.пшт) у ih.mпозној и жипопиеиоЈ napo.uioj иошм.н на 4ciy ra члпмовима Мјесног одбора н конлпицимп, iu>jii еу са пушкаиа и југоелапеискмм ла*тппам,| ирч-твпл^ин братсгво, слогу n једну ми<-ао. II ia коњице иружала гс j e neiipcracAi-.a r .o i o i u njeШакд. Овако апјелпички К1>ецула je nonopra r.i д р у м а ЛПШТИне Мустајбатићи к|>оз г.олоипју фирне Крпва^е n е|.«лииоч �naiminii према игралишту сиорт. клуба »Кривајес, гдјв ji' било ciki ирнпремл.еио ла дал>и програм. Са гапуhcu гу се могло ii| шмjiTirrn код сиједнх аџа сузс у очима из којих Je блштлла ридост IHTO сс виде овако ааједнички и споитаио на окупу и шти иогу, ла uu иајсвечанији иачин учествују СВЕЧАНА ПОВОРКА У ЗАВИ Д О ВИ Ћ У HA Ч Е Л У СА Затим je настушло njeno народно nece.v* испуњено ралним народним играма: недодем na мнјех, иузањем уа клизап ступ. тражешем дуката у колачу, томболом. и т. д. Оидашн.и je Соко укалао велику и»жн.у ирема Гајрету, те je настунпо са вјежбама н увеличао ову маиифсстаци у. ОДБСРОМ Г А Ј Р ^ Т А , HA ГА ЈРЕТО В ДАН 6 - IX - 133l. ( са свом дубином нскренс пола1Ш^кеО(<јерно<тп и одаиостп iijK-ма уавишепом и моћном иокро1штсл.у Гајретове идеје— onoj велнкој Пјкклаин. Велико игралшите »ICpipijJje« * јсдва je прпмђЛо• ОВУ велпку масу. Тачно у 3 сата noc.tnjc поднс одржао ja ио- Забава са игЈмнкок пот|«јала je дуго у lioh на свеопште дадовољство нрнеутннх који су лаједнички како морално тако н зпатнпм оболом допринијели, да je ПЈтслава рођсидшд Гајротова ИоциЈинте.Ђа као ГајреTona дана потиуио у. пјела. X. В Е Л И К Е M ACE НАРОДА HA ПРОСЛАВИ Д А Н А У ЗАВИ Д О ВИ Ђ У, 6 a.t|iauHit гопор ирстеједннк Мјосног одбора г. Нум.ш Ооми•ч|и*цдиК истакнуншн у к|>агким uomuma аначај .uunuuibcr дина, посднје ч«чт» je ju.vhena invupuiiiia депеша na најиише II ia по.1,цшшог п>110141 одржло je iu-црино предав.ш.е о Гајрету н њсгопом културпо-и|мн-пјетч1ои n нациоцално-екопчмском 1>аду м*‘by cunua к\<-лuмаuнма r. Xiu|>ni Хасан Оџакчмћ Величанствена прослава Гајратова дана у Пријадору Мјеснн одбор Гајрета у Ирнједору na пајопечаиији naчии npo'.Tanno je |ч*ђендан овога vohHor протектора Ibcrona КЈнигеиоког Ип<чтН' Т11л Нлсл>однвка Ирестола Петј«, на којн д.ш пада u Гајрегов дан. 441 �Још у сувоту поелвје подис. на пуцањ топовсклх хнтаца сав јо град био искићен са заставама. У недел>у i«m*M зором. uviuuidom топовпкнх хитаца најапл>ен je u 1103. 11418.1141 евечлни дав. Beh рлно су биле ожнвљеле улице пунв свијета a угледно оидашше даме rbc HiiinKonith. Миладниовић н Crajnh са гогпођнцама иЈчиавлле су огкуппе звачке Гај|>ет\)Вог дана. Но нажалост najtvpioM Говорнвк на концу констатуЈв да иивн Уигав са евојнм офедЛама даје n<>ryhno«T иашвм иуиом нацниналиом, е0цпјалном, културмом. п|кквј«-тт>м л економекои налретку u развитку то ио-ишл.о присутне да onaj Устип upitne «а iutii'm oiiiim ocJehaH»eM и одушевл>сн»М1 као и Манифест од ii јануара 1020 годнне. чији ce високи цпл.01111 oflnnftje* byjy HoititM Угтавом. jep да имамо пуно iionje|H*n,a н иуц0 иоуадање у цашег л.\Лл.еног Вллдлјчц заточинкп народц.Јг јоднттва и Лржапне цјелине ii чувара н.иховнх свлгдлњих ннтереса. Ha опс рнјечи сви ce приоутли двжу ii кличу 11>еruBV Ведичанстпу К|>ал>у. Нрестолонаел»«*ди11ку ц ццјелом Вллдалачком Лому. a затим je прстгједиик ирочитао поздрапн«> денеше. Лио|к,кој haimoiapiijn. претгједпику Крлл.ев-1ке Владр г.Петру Жпвковвћу, п|Ч‘тчјоднику Гајрета и К|мл»»в«ком Мини. гру г. Лр. Авди ХагалЛтовићу. тс Вану ВрЛл •ке бавовине r. Светиславу Милосапл.евиhy. Иоглнје говора г. претгјрднпка одржао je И|*ед>В1Н.е о значсн.у Гајретовог даиа. и|»офе*-ор овдашн.с п тн ал и је r. Абдулах Каранднћ, у ком je лијеио ттакн уо iioctjimi; Гајрета u н.еп>в pa uiiirii; до даиас као н жегову уавшиецу VB.'iijV коју itpiini у муелииннском дијелу нашега народа у нлционалном. социјалном, културио-прогвјетном и еконоч' ikom напцетку n развитку. у . ВоЧ^ је' (Ц|о оевнјетла-н цио град a иаЈи.чиго гу ваглспијетл.ена виеока мишрета. Исту je вече лаВана све/liina еудјуован.е На|к>дног Полоршпта В|*ба« ке баннопме icoja je у свлком цогледу доб|к» успјела. \ Прослава Гајретова дана у Маглају Др. М ЕХ М ЕД XА ЈРО В И Ћ , претсједним Гајрета у Приједору • е лнјепо BpBjeue ИЈ^омије^цло. кишл велики вјетар и прашиИ^. те je u ч; •тл. Послије подне вријеме ce je вахност опет у граду отпо**-лл. npiije подне одрждна су\Ллагоi.ip*4ia у <-вим ов.ташнли 6oroM'».iauia. штч je било iionpaheno ra тпплвсЈпга хитцпма. a у 12 ча<ова пдржана je ^еч.тва акллечија у велаKoj дв-.јмнн хотела »Налтпа« у пртиу*-тву мж*гоЛ[»>јпог rj-abaH' тва н тежаiui околних <ела. \i:a.ifjiHiy. je отворио a затим одрхао темперамелтан и naTpHwi n гов >р мпженв и агилни претгједнпк Гај|>ета г. Лр- Хајровнћ. ' р - |;н <удиј.1 у Kuv гА HajBehiiM усхиКеп.ем н енту-iHja-iMosi yi|yhyje upite риЈечи VmiuiieiiHV |<олител>има Протептора и цијетом y v вншеном Л'*му Ливастије Ka|itib»pb,'>iHha. и<т 11ч\ hн пелика ааелуге ваЈ»|Дне Линаствје :ia о<-ло/и»^н.е и уједшвенл на1«ола. иагла>'нвши ,ia je судЛина inuuer на|мда у п|1«шло<ти н галашњги ти a н у будућности уско скопчана за славну и ЛОНоЈЧјЧ овјеичану Лииа<тију 1<l. ip.ib 'pb*‘BBh.l. ■iaTHM je г. иретсједник нетакнуо пајнонији историјски и мудри акт !1>егова В«мичанства Кралл Алек«анд1»а о даван,у Нов.»г земл.Ћског У<тнва. који ииаугурише нову еру нашек нацноналном и јавном ЖИВоту, нставиувши главне нрннинпе У>тава. Мјеени одбор l'ajpttTa у Млглају <n шпочцима Гнч»градej;or Гај1>етв .Гнман 'Lni.iih« прирсдио je Hrt. i*obeB.Dili И»т. Крлл.. Виеочанеии П[.е'толо11асл.ед11нкд Петра уоЛнчајену Гајретову лаЛлву у евни^ П|ки-Т0р||јпмп Српеког Ломп. Пред иуиом .iBopiiboM 1вкјетиоца одржло je пж1дранну риј.ч г. Гијкпр OMi proiJiTiih, калдидат правл, пнгочзЦ Веоград<ч;<г Гзјрета »п- мпи 'Cnuiih«. 1з*ји je у крпткпи цртлчл ипожио нсторијат. уијехе н важно<т Гај|>ета. П.1тим ее прешло ид нmobeRj- 1!|«ог|*пма. I'bniia Лема Локмић. .ученица стручне школе у Маглају. деклачовала je .Жнвио 1>1>ал>!<. n<x-.inje чега су ученици огцовие школе огпјевали лржапну хнчму нод тдетпом учитеља r. (Vuana Tepnijieхuha. Tje-ha тачкл програча Оида jp декдач.тија »ЛерВНШ« од О« мана 'Lin iihn. Г. Вејснл Kjiuin'M-nih. кандпддт прала. ннгочац Пеоградског 1'лјрета »Огман Т>п1;11h«. i.ao гшт ове врПЈн-дЛе, рецитовао ју je Ha онште ДИВЛ.е11.е. Пое.шје тога. г. Bcpii.i ХпџцЛегвК otiijenao je двпје гев.талинке iiaiiiro je iKi/ipao Луран аиллуз. П»тов звоикн и јасии тенор, његово lieпредугачко <|мл ктврпв.е. и.егова пјесма ra oi-jehajeR толнко je o.\vineiiiMa посјетиоце. дц су ra 110 три пута уивтоице и.-изпвалн ни ноаорнпцу. Ватим еу дн.ктаптв одигрми »Муху« шалу у једном чину од r. Вранв>1лва Hviiiiiba <м uiioro усијеха. Ha()o*iHTo *<* истакмо г. Вранко Biuaioiuih. груитовiii* вјежЛецик, у улоаи iipai;niuaiiTa. Ои je у иначе ui.iл.нпу |"».iy уиио оригниалног хумо|м тако. да je његова нгра оцушевила Га-гале улоге ддли <у добро г. r. TepniMeuih Исмет. •тудопт ii|4iiia. питомац I'»eorpe.>i;or Гај|и-га >0> мип ЂикмК'. Оме|и-«фтиН .Vnn, |.|и>јач и K'puiK IV -ин. учвгелижи ириициипгк. Пету тачку П|*ограмн опет je иснунио r. Вејснл Рад за Гајрет рад je за добро свију нас 442 �ХаџибегиН са двијс гсвдалинкс, ua које je публика дала из| iiuju дутмм UJi.iay;ui|Mii.i.’M. 'Јидњи тачка програма бвла je »Витез индустрнјс«, диалот. Г. r. Ибрахим Чејшш и Фадил Мурадбаишћ извели су ову ствар na опште задовол>ство. Послијо ирограма била je игранка која je потрајала до зоре. Ha забави ес Morao и|жмјетити велики број сељака што свједочи да се свијест о идеји Гајрета и тамо иочела вијатн. Усијех ове забаве je како у материјалном тако и у моралном погледу врло добар. и значај ових свијетлих тренутака и иозива присутне да у дј < душа осјете тоилину и жар иокрености, да уиуте своје тихе молитве bory за дуг живот славл.сннка као шго их сад упућује 14 милцона широм наше велике Отаџбине. Позвао je ирисутне да кликну и са нскреиошћу поздраве слављеника, Iberoee велике Родитеље u цио Краљевокл Дом, на што су настала дуга и одушевљена клицаша. Сокол>ка му зика je затим отсвирала Гајретову химну. Послије тога <т. пр. r. М. Бузаљко убједл>иво, жином ријечи изрецитовао je једиу добро комноновану (али само за доброг рецитато|в) сим- Прослава Гајретова дана у и нанредне омладине, коГајрет. Топло je поздравл>ен тачке ирограма испукомпозиаијама. Дошло je и Kao н сваке, тако овс в|кклавно pulji'ii.uiii свога oatiiiuio. Ради недел.е, Д И Л ЕТАН ТИ -И Ц Е HA ГА ЈР Е Т О В О Ј je upiipebeiia у губоту вече. f‘ала »Ценгра.ла« ш кићена hnлнмима и jerеи.нм umi •ннлом, ra IVUIKOM II|ротекто|>а у п|н>чељу, нмала je ненадмlaiuiio ii рнилачан илглод. -Jarno (нвli­ јетл>ена велик нм ламмима pauni je ож11И11ла. Свијет ce почго нскунллтн neh у upnu гумршк н i1очетак н||нимаве je твшко ншчокнван. И оглашен je поче:гак. Госте noадравлл и о значају гонорп г Гафет I»урина ДИИ:it>MH|>ai!ii студент филозофије, којн у криткпм нотешма , eri1-нц||јалн(> ИЛНОСЦ важност ЗА Б А В И У СТОЦ У, 6 — IX - 1931. врнјеме »Златије«. У тишини. са пјесмом јунакин>е, почела je nr]>a. и у том на<тројен>у готово без предаха, са налрсгнутнм нерннма, публика je дочекала крај, отмнцу. н бурним нлнчкааем наг|млнла цјелокупну пгру. Тешко су се расталн гледаоцн са једносатном внзнјом старог cjk' thot времена. oiior гевдах-живота. кад су низ дуге сокаке велнких махала И.-.ПОД аеленвх батча јецале ша|1гије... кад се живјело безг.рнжно са севдахом и само за севдах. II тај живот, дочаран 443 �ал моменат у пуној овојој онааи ii л>еиоти. раоположио je one ириоутне и no овршетку je наотлло опште иеоеље, које je трајало до дуго у ноћ. Свијет се рллишао пндлошо раоноложен u задрвољан. јер онака Гајретова нриредба му уинјек донеое no једну iien.irtpiicjtuv. незабо|чшну уепомену за живог, успомену која ће ra увпјек нотојећати на нешто овечано лнјеио, недокучнво. Па тако н oua. у »Златнјн« треба Morahu паметну нгру глаппе роле Златпјнне (гђнца Џ. Сарајтићевл, учитељица) која je далд максимум својих умјетннчких иастојадл п с успјехом одиграла улогу: na н.еног партнера Алпје (г. Г. Бурииа): П.иие (г. Е. БпКкало); дражеоне rhnne Ралије Шехићеве. која je на опгате задоволитво одиграл.ч једну од главннх улога комада (момкшва ХабпЛа); те пашпнице (rhima Maxvyrhexajiih). У цјеоми ry rbiiun Шехићевој нарочито п ом тле мелодичннм мезосоираном rbiine Џ. Raoapnheiu, Н. Демировић u алтом rbmie М. МохмедЛаишћ. М. Г>ехмен, М. Бркнћ n Т». Ђатовнћ. Желимо да Гајрет n дал»е нагтави оа овакопим радом n да у нашем свлјету pa milja емиоао за естетику н умјегаичкп живот. који у њему неоумп.иво лежи латенган н lloiiiroRnina пи-подо! Сматрам ua оообиту чаот fti Ra« поздрапим на опом onaко одлично nooeheiioM окупу u да Ran иопрод Гајрегопа одбора захвалим на Нашој пооетл. Ни obu охваћчте ima значн за ГаЈрет данлшп.и дап. Нн једно д|>уштво, оонм ооколоког, ннје дожпвело пажн.у са отране Највншсг Меота,. коју je дожнпео Гајрсг. Oeira непрсстане помоћн ко.у пруж i lb. R. 1»’р:1Л> нашем Гајре|у, On нлм je дао и Свога првзг ii нлјмнлнјег Cima за Cuon покроi;iire.T.a. Под tiim пок|к>внте.гством Гајрет напредује, цвета и изпршује овоју RiiooKo поотапл>ену i.unhy кулгурног п мma­ na муолпманоког дела iianier uapo.ia. Ta пажња нашег j innineiior К|шл>а прсма нама муолимапима, Tpefti да nisi будс покретач у 1>алу за Гајрет, koju je iiaiue заједиичко доЛ|ч>. Čamo дотле, док ми муолимаии овојпм радом ii помагапем Гајрета будемо ii(«;a iain, да нам je уопех Гајрета на срцу, оамо дотлс ћемо и заолужнвати Високу наклоиост, која нам ,е досад указивана. Занемаримо лп Гајрет мн сами, немамо upa no т|ч»жити нп од кога неразвнјва. да нао помаже. Осман П еа а, гтудент филозофије. •Ja Rao yuo io|>aiiaM на jc;uiy отвар: људи Koju воде Гај1«-т чиие то с највећом љубавл.у и no најЛол.ој одвеоти. Onu Гајретов дан у Великој (срез Дервента) у л аж у о*»у овоју енергију да учнне ono што je iiajflai.e и најкорие.ције. Omi бн желели .да помогиу где je год ирапа Ha 6. оептемб]>а органпзоиао je ибмсреник' Гајрета у иотроба. Људн који воде Га.рет ирави су народпи људи који Великој r. Оманл еф. fcXaunh пјкмујУ Гајретових откуиних с наЈкаом мнсле и ооећају п који би желелн да Гајрет укразначака, које куппшеоДин. н*.—: равА Лг&аовић; no Дин. се iuio алем камен, да on заблиста спојим оракама и у нај5__: Тахирага Диздаревић, Нбрлунмдга ПоробиК и Шефко Мургеизовић; no Дин. 2.—: Мурат Шаковић, Paru« Шчхбе- топлнји кутак наше отаџбине, гдс живе муслимани. Али ти л.удн не могу нрепо caioje снаге, они ниоу у стању да нешто говић, Хатпџе х. ШахЛеговнН, ,Мехо Хамзнћ, Дерпиш Алвучипе, ако нјГ imjio.T не дадпс среотва. Много сс тражи, a jarnh. Авдо Обућар и Arak .Uan -iuih. Свимд длј-ј! ло се дајс. Треба знати да школовање једпог ђака стаје наш а хвала! аЈ1>ет no 5—С хил.ада дшпцл годишње. A колико je ђака који од ГајЈ>ета очекују номоћ? Колнко je o<tim тогд друПрослава Гајретова дана у Гациу гих теЈк-та и нздата!» који леже на Гајрету? Са/внм je раHa дан 6 cenn-Mfipa ^ lji- iu a ii lij- •• т-ч чтк ледвика *Лсзумљпво да Гајрет. овако помогнут ne може дати свагде, rpa ) овај одбор одржао j e nj-ославу Гај|>етова дзиа Ш &ти- где се тражи, не можс дати ни онде где би требало дати. једећнм програмом: Оц Mojia дд одбије многе добре, видне и че<-тите ђаке, који на овакл нлчин заолужују noMoh. Мора да одбијс јср нема. У 9 сати почели су сс и-купллтн чланопн jBic I ајрета н пријате.ги, те су у 10 сати свиторпоративно огншлн у^овМи ТЈ»еЛа да рллумемо те људе којп го муче Гај|м'топнм дашњу православну цркву «а Ллагод-ц«-и-е. r.ije се држал-1 радом, na м«т омрнтнке, која ое понеклда чује. да их noслужоа Оожја. Затлнм у» 11 o.ini бдржвка je у оплашљој могнемо. Гатачки муслнмаш1 су се досад одлнкпвали oBoinhy џамнјн дова, a након тога ome Гајрот-нт чланопи. П|мг.гави помагали Га.рот, колнко оу могли. Ja ое на.дам ,t.i he они ници вла''ти на челу са opeci;им начешикоч г. Дедићем и то чиннти и одсада. јер то од нао тражи muiia на|>од||а бустарјешином cj>e< i;or суда г. Јазпиксм н осгали rpal>uiH без ,\vhuo<.rr. [а-глике njejie отишлн гу рред гајретову читаоницу, која Гајрет Tjiefta да нам поотане геоло, i-тпжер н дом. Гпјje Лнла сва окић- на minjehcM. за«трта у Кнличе у c[kvihiih 1'от TjieOa да нас доведе бол.ем и еретннјем животу. оа слнком 11». Kp. Вцс. Н|кл-толонасл.едника Петра. Све дотле док муслимани буду најикм-талнјн део пашег У 12.30 сатп овЈм-тала ое пред Гнј|^тош>м чигаоницом народа, Рајрету je iiih | mii;o iio.t.c рада. Радом .ti Гајр<т мн попорка о>'5*“) л.уди са свом школском д.ецом н Оарјакок треЛа да муолимане ишедемо из зао*талооти, неукооти и напЈ>вје.д. Иоворка je пошла кроз граД кличући 1>|>ал.у, Прецекултуре, јер heuo ииаче у нераду llpoiiairrii и бити upeолонасл^днику IIerj»y н цпјелом К‘рал.ев>-ком Дому: Да гаже.ни од бол.их. Жнве! У том ралу мн aiieiHpaMo на ове и старе и младе и Након опходи« цки п^Д поворка je стала пред on;uбогате и сиромашие. Добра вола и л.убав вреди колико u шн,и хоте-i и ту je НЈ-егоједпик одОора одржао слиједећи матернјалиа помоћ. Сви lio мало али од орца, na hc Гајрсговор: това зградд да караотс виооко нод облаке. |т - « г Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav"? 444 �A С41Д11, fipaho, смат|мм :ia дужноет да Ва« нозовем, да И3 ДубИНВ душв <UH МЧКИ lUIBKIieMO ВеЛИКОМ ГајреТОnoil нок|кжител.у, Г1роетолонагл.едш»ку Иетсру, да нлм живи зцјсдно са својим родител.ишц нашим Ушишеиим Крал.ом и читпннм Крал.евеким Домом! Жипио IH. В. Крал> Алтоандар Г Жипио Н>. Kp. Вис. Прсстолонасл^диик Пегар! A на крају, драга госиодо и пријатсл>и Гајретовн, могу вам јаивти једцу |«дрсну вијсст, a иарочито за иас Гајретове рлднике, да je н.ип вођ дичми п|нт*,ј«*дник г. Др. Авдо Хагаибеиговћ, позвнт у Београд ir m Највишег Меета за н.егов ||:П111онили>| рад којнм je радио ла Крал.а н Отаџбииу, укпаапа му je iiajniiine почает што je имсноачн мииштром. Нозивам в:к*. 6paho, да иа дна ДЈШе кликиеми: Да жлmi Др. Хасанбегоиић! У 20 сати у всчср одржпно je сијело у Гајретивпј читло11НЦИ са понцертом које je било врло дпбро пгх јећеио. Taj даиа одбор je п|н>дао Гајретивих зиачакл у износу Дин. 339,— О а а л е Г а /р е т о в е п р и р е д б е Гајретов теферич у Срницама Мјеони одбор I ajpi-та у Вучконцу :тказао je и одра;ао Рајретов тфернч на даи 9 августа |931 у Срницама ерпскнм. Гврха за коју се je тежило постигнута je у врло добром смислу. успјех у моралном погледу je одличаи. a кчко je ирви теферич у ово мјесту и материјлви и узимајући у об-зир д»иашње безновчаио вријеме може ее рећи дх je добЈ«. Чи«ти прнхол no одбитку свију раехода дшио je 9<xi Дин. Одбор се ocjeha дужиим да јавно захвали г. г. Д?jnhy Мехмед eiji. имаму матичару и муалиму из Вучковаца, Tj*aluihv Мухамеду, oiiiiit . Лил.ежннку и CVinxhexajnhy Хусенпу општ. нисару из Сриица којн не жа-iiuue трудч те рчдише na томе. да ее тсферич што Ги»л.е тм јети н у еваком погледу увелича. iiaiipaunuie iichii Л|к»ј позиш и иглаеа. Највеће je пнтерееовање код муелимаиа ов>га aj-aja било у Ti»ve, што je теферич одржат у Срнпцама ■(•пе>тм међу стаиовппштвом правоеллвпе вјероиеповје<т тим впше, што су/цуслнмани били одуш<чп,ено дочек^ши од свију без разлнке' пЛлежа пр.имк-лДнних. Н.1|к>чнто у т-»ме што су ^ да.ти na |i.y lio.iafaii.e евв евоје земл.е те се je могло глободПрослаеа Гајретова дана у Сочицама ifo кретмтИ и да^е^ја. хтјело. Валалпло се je да еу бргћа Ha осиову окружннце Главмог одбора бр. 20. л.жнп П пружилн м В ’• Л.Ч1Н11 р у ж н л и lioMoh HOMO? материјалну, још више мчрал* августа 1931. год., овај одбор прнредио je 0. ееитемсДА о. в. имало je одвојено мје, јер nTfH*! м ул ц м ан ек о > друштвеиу прославу. Скоро цио Ларод пФ ополннх ссла присто на лијепом none,\v те Oi• ннје ; >гло впдјети да се мпетн.у n огежавало к|«ејеша M .i једно лице коХбн . суствовао je овој прослаДО, која je одрждПа иа једној ветаље. ликој лнвади, Нрослава јо одржлиа ђледеким програмом: ,'1ужпн смо д.» се захниимо r. г. Љубојевику II. Љу1 . Ha почетку прославе поздравпо je приеутие г. Хл<- н Крехо. трговац, који се je зохвалЈг! наро.ип-Шта je у онако боју, 1 :овачу из Cjninua ерпеквх који нпје жллно труда по|»ед n'>T.iii.viiui i»-.u да постпгие матернјални у< пјех на јелијопом броју дошао на ii|‘'w^.ui\r диом улалу са МуЈмтогпћем Халилчм. m Вучмнлт око 5><0 2. Г. Haj paM<»niiIi Гпјфо, Иргпједиш; друшпај Дин. чипчг.1 ирцхода Г. Jbvc'-ojeiinh je иок-iao добру вол.у за je ronop о рођеилану 11». Kp. Вцч. Престрлона<л,г,џи1Ка Т1е.| шд на iuii|*en.y Гајрета. етваран.у л.уЛави једних п[>ема друтра. као н о томе aaumnj'- ГајрЛ узео дјш гнма те му се и овог нута нај.геише захваљује. гвчју прославу. Народ je roiujijijion patnji По|*ед о- галог дуалгкт je захвалити и г. г. ФазиЛу М. клнцап.ем К|ч1Л.у као н цпјгдчм 1*|«л>еВ' |;|>м у. нмаму из KejKiia. МвтЈшвику Алекси т|*г. из Срниrom)[Ni г. HaJjiaMoiinh je предлож^п прнгутннмп, ;vj ^fouTi ,инћу Абдхлклдиру коиачу m Керепа, којн i^vvuue IH. Kp. Вие. Престоло11жм.ед1гику Потру чеетитку аа сре pebimaii.y и n iBohen.y и|ч1Грама те«|н*рича те на скупрођецдаи. Нн|1пд je га аадовол.ггвом ирнмнп i првлога. Такођ«-р хвала г. г. Ку|«башићу <\ман.1ГП. je послата честитка. Ахметбеговнку Мухарему. My«-r«|iiihy ПеНнру. Г-рнчићу Омеру, трговцпма нз Вучковаца који дарипаше у натЈрн у сврху 3. Г. Сманл Скоруплл, 'имам, одр.као^е ћреддпање о даЈжва nprt извођеи.у тефернчког ирограма. друипиу »Гајрет«. У прсдивању je лијсио иркчиеио како Мо|м се 3axiu.iити г. г. Гелимбеп>внћу Ахмеду, наддруштни Гај|*ег Ј>адн на културио-ПЈнинјетнчи нмдналву ва■чприпку нутева m Прчке, Ха*-ел.иКу Муетафи n Даутбего|>ода a иеобнто села. Ha K|«.ijy преданДн.а нре.ижач апеДује пићу шер. судији из Градачца, Николнћу Ђорђн из Хргона, на на|и>д, да што вшпе ирилжш у друштно, јер he му ono ■IaiiKoitnhy Cnai-ii из Пнјеле, Xm аиЛегоппћу Хаеану n Глаевојпм радом na npocnjehniiaR# noMohif, дч ствери соби бол.И ibaiiKiihv Тјулаги, општ. б11л.ежницнма прв >г n i ГахиКа a жнвчт. Народ je предапаи.е г. ^корупина са пажњпм еаглуii-T'm.iT ni llliiHOHHiie. који учегтвонаше на теферичу и даровипе га добрнм пртозима. 4. H i.i oimr iipe.iaiiiiiM на[Ч1Д се Hajiu-he je иитереговаљс паетало у томе, што je као забав.1к10 до Краја up ммаие, Том je npn iipnpeboiia TjiKi lipun теферич у оппч мјегту дао доб|ч» утпег.а и добре же.ге уз паграду. за бол.11 цинитак Гај|>етове идеје, те ге можс куд н камо HpiMMaiia je п|>отек.1а у нај.непип м |ч1ду те Ке ее на|>чд боа.и очекипатн у буд,}'ћноетн. за дуго cjohaTB onora ;uuia, јер до сада mije нмно upiuiiKC Вахкалл јемо се пшмл које смо проиустплп a овдје ннда ниди у onoM крају овакву елаву као што je била ona. емо иапомепулн. a којп о.у погјетпди овај те^рпч. Приликом проелпнп прнкупл.ено je ,ци'.[>опол.нпх upniora у Да je ово гве ob.uuj уепјелс*. да je створена лубав сада mii«vy од 337.50 дпиара. a u за будућс иамеНу муслпм.ии н православних дужан смо Gajrel u svakoj kući, znači samo njezin napredak 445 �завхалптп г. r. Миличевићу Стојану. иосјодкику из Срннца српиклх и Салпћехајићу Хусенну ui Вучковаца, којн cnaком прнлнком раде na зЛдижаваљу н етна|чи1>у љубавп наMfbv муолимаиа н правосдавннх, n* со може очекивдтн у будуће још бол»и уеијех у томо иогледу. Препједнпк Гај perona од<Ч*|ч»: Хусвјнм СалихКехајић. Гајретов теферич у Брчком Женски Mjet-Hii одбор Гајрета у Брчком одржао je у недељу в. еептембра Гај|ч*тов дан na нмању г. Хусени «н|*. Требинчевпћа. Успркос pbanor времена. пооЈета je б т а врло л njena и теферпч je ;уепно II-Шад riMKi>r очекипадва, што ce у првом реду IIма u1ХШ1ЛНТ11 r. Xy.ei ih еф. Т|1еЛинчевићу. коju je дозволио да ее теферич одржи нз н.егов >м иман>у н етавио евоју вилу н.i раеполаг:in>e. Hi* геферичу je Лио чиет прнход Днн. 7И.— Бифе гу даровалie r-b<‘ и r-це: neчено ja Ha* Шериф х. Т|ч-М1н>It'Bllh. I'tn.iuban; Лаклнву Taxii| e х. Кдхемовић. еевдиban Зу мрчт х. Џафербеговпк, бам аву Meepjjia Кучукчлић. набрујачу Сеније X. Мехмедатћ. nap iiimiha Паша х. Мехve.ranih: uo торту: Авније х. Пуквнца. Сегма х. Каднћ н Хаиумнца Едхемовнћ: наЛрујачу: Муни|а II.: no нугму^Н. Н.. Н. Н. н Н. Н.: Дин. Л".— Рабија X. Мехме.мгић u . pnч. i-.— Н. Н. ПриЈч^^ивачком олбору и^дарвату.шма тоила хвала! I М е р х у м С у л е /м а н М у р с е л Кргјем мјессца августа преселио ja на бољи сви- јет 30-годишк.и чиновник, врстан педагог, ванредно способан наставник, морално савршен човјек, узор-наргктер, и месебични, пожртвовни и као пчела мар/киви Сулејман Мурсел, чија je смрт уцвијелила не :амо њсгопу породицу наго Ггјретов Мевлуди-шериф у Годимжу (срез рогатичии) 2S. авгусга т. г. no uvv.i-iiaMa.iy у годимнла-ко.^дПТмлји Мјесин одбор Гајрета проуЧио.'*' мувлуди-шериф./ Г. Мухамед еф. ХаџнлЈкМееовпћ. нмам и вје[«'учител. na Рогатнце дошао je још 27.- VHI и и>4у вечер давање о зиачен>у 1*ајрега, у петак je ПЈоучпо хутбу a uai ове je говорно о Гајр^т}'. обја^нившн љегову еврху и nornao прнеутне да се у Гајрегу еиС уједине н еложно пораде за добро Гајрета. Ово су прнетУнн попратили «Ј одоЛрнваа»ем и одушевл»ен>ем. — Послнје џума-иамл ia- и[«оуч пупњаву пушака и прангије, je -уз-дије.Ђење ше|>Ота и дјепп шећерлама. мевлуд господа: Хаџиахметовић. Налиф еф. Хе.-кић. Мехмед еф. Парлов, 3*јиил Н». Xa|jyb и етдрииг Мулд Мујо Xoqnh. Н ако су гада у пллншкжим крлј-нпма велики поле-кн ВОСЛОВИ, Ha мевлуд je ДОШЛО OKO 3 0 0 0<«Лж ИеКОЛНЦИНа II в-з удаљених села општнне Поджепље и Соноловића. a ftno je н лијеп број жена и дјевојака. Сви су чесгитали одбору н згхачлили се, a парочито рали тота што je ово првн мевлуд п|м>учен у овој стррој џ»мији. Гви rу били ганути н занесеии. a мпогима су се и очи з&росиле. Tom приликом уписао ее je лијеп ЛроЈ чланова. тако m еада одбор Лј >оји 130 члаиовн. се болно дојмила свих пријатеља овог култриог радиииа. Гајретов Главни одбор je тешко погођен овим ударцам судбине, која je немилосрдио истргла из његове средине његова вриједиог члана, милог и симпатичног колегу моји je у Гајрету савјесно вршио сваки лосао, иоји му je био ловјерен. Не зигм како тежгн и гломазан nocso да му je повјерио Главни одбор, мерхуи Сулејмам иије никада знао реНи да je спријечен или да je преоптереКеи својим службеним послом, него je сваки Гајретов рад са пуио душевног уживања прихваКао na аио не би могао да ra сврши у дану, он би откидао од свог спавањз и иа ш тету свога ноКиог мира и одмора, он би на пуно задовољство Главног одбора, свршио што му се ja повјерило. Четрдесет година je требало да ђе дои се изради и усаврши овакав једаи узор човјек што je био мерхум Сулејмам: лун човјечности, задојен оно прокао <vy- бавжу прсиа ближњеиу, сусретжив преиа свакому, милосрдан према сиротињи и т. д. Четрдесет годииа проведених у иитеизивиои студирању иациоиалие и њемгчке литературе, у Еаспитању иаше оиладиие и у савјесиом и исмречом раду no разиим шиолама. Страствеиим студирањем стечеио знање MUSLIMANI. UPISUJTE UDJELE JUGOSLAVENSKE PRIVREDNE ZADRUGE I ŠTEDIONICE U SARAJEVU Udjeli se mogu upisivati I sa agrarnim obllgacijama. Prostorije zavoda nalaze se u Ćukovlća ulici 5 I. kat, u blizini Ferhadije džamije. 446 н>егово, иеуиориии радом иагомилаио исиуство његово дало ja његовој ллемеиитој души таио драгоцјеи умии капитал pa му je тешио маКи лримјера међу иашом иителигенцијом. T aj иапитал рахметли Сужо дарежљиво ja улагао и у Гајрату и у својој службеиој дужности. За свој рад иииад нија тражио ии славе ии хвале ни престижа ни положаја. HajееКу иагргду за свој рад осјеНао je у саојој властитој савјести која je уживала у том над би ои учииио иакао добро другима. �Прошлог Рамазама иад je Гајрет алеловао на своје пријате/ve и сарадииие од пера да сваки иа своје струне напиша у популарном стилу no једно предавање, дорао je да ke новчано хонорисати сваио предавање у иолино то буде који писац рефлеитирао на хонорар. Мерхуи Мурсел je налидао два предавања о иуНњем одгоју, и кад се je послије Бајрама одређивао охнорар за поједине писце, рахиетлија je одбио да приии понуђени хонорар са скромиом мотивацијои »да његова предавања нијесу вриједна да би била хонорисанг«. Премда су његова матсријална сретства била доста чедна, да je једва излазио иа крај, и лремда су његова предавања била одлична, његово ллемеиито срце није дозволило да из Гајретове благајне узме иоји динар за свој труд. Ш та значи јака воља, чврста еиергија и устрајност у раду, мерхум Сулејман нам je то показао у свом уложеиом труду око писања »Малог илми-хала«. He позиавајуки ми- једног од источних исламсних језика, ие студирајуки ни иа једном исламсиом теолошкои факултету, он се je латио озбо/киог посла да изради један савремеи и за нашу дјецу лако разумљив вјеронаучни уџбеиик. Послужио се својим исиуством у методском поступку при школовању мале дјеце, знао се je спустити на ниво схватања дјеце од 7— 8 година; према дјечијем менталитету средио вјеронаучно градмво; гдје и у je требало послужио се њемачким преводима аралсиих дјела и иајпослије успио да даде једаи .Илми-хал«. чија je корист од огромне аажности за нашу дјецу. Ma да извјесни кругови данас цглично не цијеие raj Д а љ њ и у п и с д о б р о т в о р а и утемел »а ч а Га/рета Лд чланопе добротворе упиеагае <-е слиједећа господа: из Вишеграда: Идриа Каришпк; из Лукавца: Славко Крижлн, хотелијер (код г. Омсра Омазића). За чланове утрмс.Ђаче господа: из Буж ииа: Аган Be.inh, Оеманага Хаџић. Але 1Пзхииовић умрл. Хаеаиа. Ибрахнм Шахиновић умрл. Ахмета, Муетнфа Велаџић умрл. Мумина, Омер Meiunh, <'уллга Љубијлнкић; из Тур. Јањара: Абдурахим Имамовић. Харунага Иклiiouiih. Салих Муминовић и Ташид Зечевић; из Орашја: Инрахим Горок и Смајил Cejieainh: Из Илијаша: Никола ПетЈК>вић; из Бијељине: Др. Ацо Погдановнћ. адвокат; из Вареша: Салко Парић; из Грачанице: Ибрахим еф. Уставдић, тк. уприввтед: из Купреса: Салих Хусеинбаговић; из Сарајева: Повјереник r. Салко ХасанбеговиП улвсао je сДајвзв^х гоеподу з& утемељаче: Салко Нлкшић, проф. техннЈ;е: Сабит Камевииа, чин. Држ. Хнлотекарне банке н Асим Преш.ЂО, чин. Држ. Хип. банке; Ибро 1С.|рихаеанопић. царинсг.и чиновинк. и Наепх Ахић. бановнцекн трг. прпспв. његов »Илми-хал« — a не цијене га стога што или иијесу способни да ra процијене, или што им не да завист да лисцу одају дужно лризиање — блиска ke будукност показати, je рахиетли Мурсел са својим >Илии-халом< ударио препороду исламске вјеронауке, a неке дуго проки када иуслиманска заједница одати достојио признзње Т Мурселу на овом његовом кораку ка модернизовању ВЈерске обуке. Heke дуго проки, велимо, јер читаве војсне муслимаиске дјеце ноја данас хрле у школе, кроз лар година сачињаваке нове муслиманске генерације kojs ke знати да цијене и рахметли Мурсела и све друге несебичне раднике који се труде да се тој муслиманској оиладиии омогуки школовање м да их уведу у редове културних елемената. Смрку Сулејмана Мурсела, његова je фамилија изгубила вјерног иужа и доброг родитежа. Toj ожалошкеној и уцвиљеној фамилији Главни одбор Гајрета изражава своје дубоио саучешке и са том фамилијом заједно Гајрет дијели тугу и теш ку жалост. Смрку његовом и држава je изгубила једног вриједног и лојалног чиновнина, a школа и просвјета изгубила je једног иснусног педагога и способног наставника, a Гајрет je нзгубио једиог месебичиог, пожртвовног и врмједног раднииа. Празнина моја je настала у Гајрету тешко да се попуим радником који би био раван Сулм Мурселу, јер такови се радници ие могу ни новцем купити, nm избором поставитм, ни декретом именовати. Годнне и деценмје озбижног студирања и корисног искуства на полу педагогије. годмме и децеиије иесебичног рг.да, гдје рад за туке добро пређе у навику да човјек лочне уживати када momom учмнм нешто кориснога. . . то све сиупа може дз створм једног мдеалиог добричину као што je био иерхум Cy/vo Мурсел. Нека велиии Бог улије утјеху у рањаво срце његоос породице с иојом заједно и Гајрет оплакује мегов губитак. a његовој племеиитој души иет! иека подијели фмрдевси ала џе- Ha I« о. мј. премниуо je т бан,и Tee.uih након кратке, алв тешке болестн (срчвне кали) Атанаеије КрстиК. грескв поглавар у Дервенти. f<д гвога долагка f Дервенту, гдје je премјешген у гвој>тву попавлра еречл прије 3 године, као и no другим мје■тнма у којима je глужбовАо, f>no je по-знат као један рнједак и доЛар пријател, Гнјрета, чије je акције увпјек са еимпатнјача пратио и потпомагао. Сва чј^та у којнма je слтжио као поглавар гре-та: родно му мје<-го Влагеиипа, na Вишеграг -тапгм Прнчзвор. те на концу по«л.едн.о мјеоо му глужбомња Дервепта, гвједоцп су н.егове л>уЛавп п]»ема Гајрету. кога je он братски и иокрено помагао. лржеКи се оне hnjene нлше народне; »rtpiiT je мио које вјо|*о био*. која na жалост код многпх још није гхваћена! 1*ад Гајр^т* пратпо je покојни Атана<-иј eKVmh «■» енипатијоч и одушељелем правог наро.днсг иријателл и патриоте. иепрапно гхвакајући велику идеју Гајрегову. која водн културно-проеветиом, те економеком прело|оду, n на11Нона.тном ocBjemhen.y муслнмалеког дијелд нашег народа. Kao предрагнн нацпопалнн ра.дник, п|чзганлн je пок. Т. К|«тиК од етЈмне иеп|>ијате.га нашег на|ч>.г1. те je за евој |мх.10Л>убиви |«ад о<уђен (у Лажалучком велеилдајничком процесу) na 2<> година т^тннце. у оно пло вријеме, када гу били (нуђиваип. rona'Hn у тамннце n гамо умирали. н многи Гај|>етови |«адници. Немају скоро нн гри седмице, како еам са еада покојiiini Танаепјел K|»'TiiheM ншао у Дубочац. на поанв тлмошii.iiх пријателл да помогнемо прпредбу дубочкпх Гајретових paденнкл. Покојншк. Т5>да потпуно адрав, примио се je cnpc\1no н са вееелем понје|*ене му функцпје, као и увијек када се (шднло о ГајЈкЈту н aa Гајј>ет. 447 �Покојнн Тана.нје Kp.tuh оотавлж uaa сеЛв еупругу <'» ч нео^-кЈчАгене дјеце (ум|ч> je као сиромах). Гмрћу н.епжом. која ra покоои у најл.ептнм годинама живота (у 44 годнни). Гај|чт je илгубно једног ттнноког пријател.1. Опрлштајућн ге оа Танаонјом 1\‘|чтићем na н.еговом ;<али>ем путу — у вјечност, у нме Гајретових раденпка у Дервенти, ;шхвал.ујем му за еву л.убав. коју je покагло према Гајрету. Слав;1 ii пјечан опомеи Танл- нју Кротику! Дервента, U «ч*нтемЛра 1931. Ta моја радоот потенцирвна je с тога рлалогп, mito ona наша Auuaiuiui пеличаштпена Гајретоиа манифгчтацнја мада упрапо на дан Johi једно иелнке |цн>елапе целог iiaiintr na|hvw, a то je »роолапа |нфендц|а iiaiunr Mohnor П1>отектора, lberonor Вточанетпл Иреотолоиаоледшгка 11«тцп. Есад бег Алибеговик. Остале Г а /р е т о в е в и /е с т и Конститумсање Гајретова одбора у Гор. Вакуфу Мјеснл одОор Гајрета у Гор. Вакуф у нзаЛраи на скуиштнни од 10. V III. т. r. конгтнтупгао «с ј«* tia сједпицп од м . авгуч-та како елпЈеди: нретејодник Мухамед еф. М уфтић: потпретоједннк Муотафа Љ у та ; Секретар Гулејман ГапранопиК: Алагајник ХалндЛег То-кероџнК: пдпорнпци: Хаш имага Гаврановпћ, Мегуд 1‘пџал н Смаил l ’etjeAaiuiih. Замјеници: Тахнр ManoRiih. Хам днја Љ ута , М уп аф а Muanh, Зулф о Iyaрлчу-тафиК н Ахмед X. Јусуфовпћ. Надзорни одрор: A tV rлах Пајрактаревнћ, Лито Нилнћ н Зулфо Ргд мсвооснованог одбора у Годимљу (општина Боричиг) Недавно je оснонал Мј'-<ЦЈ1 it^ o p Ч'нј|ита у ouiuim n Лорпчкој. у коме су загтуиаиа oiftv села и до еада 1* гало 107 чл&иова. Ha npnoj оједиицп лздлллЈ ?11о je одржн 13 <ч‘ПтемЛ|л в то У ^ ид ику тефедича < грлмом. коњекпм н Нјошдчкнм гркамд, rabaite цањем камена н т. д. 16 авгупа 'пригуеГвогалиЧту екорој < .. елави. коју je у ча*т l0-roflnKiH>ime ггппива нд t o M l i . Вел. Крал>а уприличио н ддржло општип- ки у|»д у ОЈгцерској, те je један од одоорнн|:д vnvhfit н благ•«д•i • н.у у српско-православној цркви на Борнцн. Надаље je одржлпа гвечлпа 'jejunia a . на Kojoj je п рет• једнпг. одржао топао п значајдн rot^p и сa које je Дворгкој u n u e .u p H jii lb . В. К]..1л л vfivh'-iu јо з д јт в н а депеша. У нагтавку еједнице закллчеио je да ceV4S. V III. одржн муплуди-шернф у џчмнјн. Нза тога г у сви Приеуј-Јвоиали д у г н c.|>ehaH жнвот lb. В. Kpa.ua, на Kojoj око loo ce.iana, a м«ђу n.it мд и делегат Прси-вјеге г. H e j« Стојановић и mtjehuiiK onhniie М гр н ш о Ta-pnh. — Ово je С.ила проучеиа ирва дова за' lb. Вел. K p n.ia у опомепутој џ.un iju. гвечаној дови :ta je прш-уствовало С А Г А ЈР Е Т О В И Х С ВЕЧАН О СТИ У БИ ЈЕЉ И Н И Говср r. Хусејиа ИмамовиКа. студ. мед. на свечаиој аиадемији Гсхпође и гч*П«до. ссгтре и Opaho’ Необично гам . |и-гап што мн >е мружпла oita perua 4iw t да могу и ja, кло омлллннлц у onoj свечамој прнлпцн и пред oti.iuo |><Tt:o оллбЈешпм екуиом, прогонорптн исколико речн. Г. Х У С Е Ј Н ИМАМСВИЋ, студ. мед. из Бијељииа Гајретовци пмамо нарочИгог р&злога да можда jom више ocjehan.a н оа више ]>здо<тн mro лн о<тала нлшч Opaha, aiu> се уопште може тпко pehu, nj оелавпмо и иоздравнмо рођепдап пашег улшилспог заштитика, јер «у one наше надс и све иашп жел.е везане ftiin na н.егову узвншену ЛИЧЦООТ. Јер, неоепорно je ,та <а отупан.ем иод на-гону m>huy заштиту Гај|>ет прелази у иа|м>чнту актпино<т u к>егово ндеје. Koje иду с тим, да муглималском делу iianier народд оеигурају и прнбаве лепшу будућноет и бол.н жнвот, 1и<-тепено иродиру У све на|м>.|не елојеве ове народне душе. И .гшао, Binne него ли нклд. ми с мо унерени, да he и наш покрет заједно и уппредо na Нитовом узппшеиои лнч* иошћу нлиредоватн u шажпти се. II за то ми, к«јн желнмо, рпдимо и боримо се, за трнумф Гај|мт>внх идеја, из дубнне ,\viue желимо дуг н сретан асввот навп-м узвишешом 3aштнтннку. 3a то у нме свију uuc u нарочшо у нме мјчлиматке омла.1 ине кличеи: Нека жнви ua.ui у.тишсни UaumiTiniK, Ibcr. Вие. 11ро<толи11а<;лед|| нв Пстар! llpecnuiKOM оемаилијскнх натл.а над ерцоким iiajtoдом, borna je постплл поириштем nejanii* ра-д1р|М|> Истока Члан Гајрета свјестап je члан своје заједнице �и Запада н тада Ja nojana Ислама донела нову смерницу у жипоту једног дела истог на|м>да, која iiи-'tou деценији води linn муалнмане <:|>н<'ке K|mii, ji-дцмм iiort-ftiuiM н|>.гнцем ипnaii остале игтокрпне ri|uihe, све до оалоЛођснл 101S годинс, 1«ала i* отало na крај ••pi,:ui.r;ii<'Koitii.)j тауи и иошло су у гугрет нппом и спетлијем жипоту. Ми муслимаии. кло «-а«тинни део југоглмпенгког иа|>ода, ппјолабијс гмо гтпли у интан.у узгоја и П|мк-|ц-Нспо<гти. Ona naiiin ааогталсат мора дд негатинио утичс и ua ц«*ло1:упни . Да су наетале овако повол.не приликс aa Гајрет и за iMTon рад. много je допринеда и атноефера створена епохалппм актоу IberoBa Пеличан<ггва Крал.а од r, јануара, кдда 'У ' ве политнче трлавице, које су ометале прапилан Гај^т"" 1«Л ™ Увск ирегтале. Многи ГаЈЈ*™,и радпици аапали можда и иехотице у политички вртлог, иашли ry ,-с после 0 јапуара опот иа једном <амо куд и камо л.ишем и плененнтир-м поглу, кулгуриом и fi:oHOM<i;o« волиаан.у му<лимангког дела iiainer нлрода. a ца|.очито u-ronc омладине. & opranu wm naiiier inpo.ij, Па Tt> иомагатн гваку културпу иде aa тим да од н.пх |н)дне заједнице. Колико je год похвглно. многпу уегтиуа и наш Гајрет нађе поједннаца, којп nm или што je Jom aa веку оеуду, елнмппоки гвет буде port штетних навпка иеававл rneheiifMTii, н ату акцпју не само ne потчоу^ку, негл je иа жалогт гп|*ечапају. Лли na ове тлоггале nrnvriiiuie елгчентг мп <е ne ry«yo н neheuo огпртатп. ш:о желимо доЛро n ' iiac нашеуу <nYry. него hcMo xprtC>|xi iikii оннм путеУ, kojii <v нам покллллп Огман Tiiiiaih, Лвдо ГууЛул, Хлуид Čujno. Вехџет Мутеlic-iuh, Мехуед Знлџнк н Д|»уги. Taj иут ikthiii инје л ik, нш1|х)тпн тежак н ТЈнижит, али Г>аш aa то уаиншен н леп. Гајретов рад. који je aa преме рата био потпуно угуiiii'ii доОнка ('Hora иоликог елана н полета lita Оодоб >b«‘iM. Ha ih'tiiu оннм p.viiu-iiHiiaMa, иод којиУа су ii.tKoiiami рахуетли Осмав TiUKuh н Авдо СумЛул, дпже ге ir|«a аапава Гнј|и'та у hobiim ii ГИЛЖ11ИМ руклна, luija <адд лоирша још мнлије н још иеселије и око Koje ovo ге n uh л.ша>- окунилн у леној na inoj (VviVpiijii. приЈател.и, да на>-тавпуо n на огтварењу Гај[>етоja'-ан. Им-ra покааује свеилеологија. Ibera показују један добар дио Гајрепаш Осуан Ђикнћ. улогу одпграао, треба п чпеге луше. Треба пример <вога уавпшеаог позава. ТреЛа дл суо гвојпч јлвипм радоу н гвојнм чп- тну н неоваллпии прпвшпгм жпвоточ догтојнн да ее око на<* окупи наpoд п п.огос-1. оуладина. Са овлклиу Гај|к*топиу радпицвма. под овако повол.11НУ 11|>пликаул. a и.1|>очлто под аагатнтом. коју I'ajj-ei нал а а ц ua најии шнм уоотима uaiue држане. ii.'-mu je |ч»д (» игу|ин, ibcroH угпех иемвнован. Kao оулалннлц ja анелујеу на све Bar, a иаЈОЧПто на iLuiie дичне вок>\ да угтЈлју na уавитеном иогду. a омла.iiiiia h r сс группгати око њих ii uhu путем, iu>ju joj они покааују. Гогиодо! У име оуладвпе ja Нам <-е гвпмл a нарочито нашем поттованоУ njieive.iHiiK.v, r. Дру Авдп Xa>ainVTounhy. аахвал.ујоч. mro ito дошлп у нашу сргдпву и гвојпм npnryriBoii Jesam li podmirio dužnu pretplatu? 449 �п гвојоу живом pehn далн нам још nmue потстрвка и полета за неуморнн рад. Живели! Додје»ен>в наставммма-ица на рад Гајрету Ријетегеем Миннстаретва проевјете доднјел»ени <\v на рад Гајрету » ure. год. I9.li/S2 као ун|чш11иц||-ицс Гајрстбних конвнкат* сдиједоћи наетавницп-нце: Гајретовом менском нонвикту у Сарајеву: Флта KounриК и Вегајета Арнфхоџпћ. те рнјешен>ем Kp. Латке .lupa­ ne Лриноке бановнне Мплица rpfliih. Гајретовои мушком нонвинту у Сарајеву: Алија Хроvnh. досадаген управник овог конвикта. Гајретовом шегртскои дому у Сарајеву: Халим Kpexnh, даеадањн управник otwr дома. Гајретовом конвикту у Мостару: Ахмед Tjincuh. ’o ндаљп управник овог конввктл. Гајретовом конвмкту у Тузлм: Мехмед Ca-iHieu.tinh. доеадањи управник овог конвикта. Гајретовои конвикту у Бања Л уц и: Кдхем I»*‘i;nh. 10-лдан.п уиравнпк овог коиввкта, Гајретовом конвинту у БихаКу: Сулејман Реџпћ. „досадањн управннк овог конвнкга. и Гајретовом конвинту у Плевжу: Мбрахнм Гцогр.тхшја. досалањн управннк овог конкпкта. ®Прошнрујше лисш „Гајреш“ у | I Вашем мјесшу u околчнч! g З а х в а л в о с т Г а /р е т у Ових дана сам с^повратпо из Египта. лошкн факу.тгет Ел-Азхар у Канру. (Гретан ••.» овом прилнком да се запп-Sim Главиом одл|> ** Гајрет h.« >811» благодмгиАа i.oje «-ам ужив.10 i-»o томац пуне четири године. Јл и и о vi вигоку »тилендију Гајрете бнло ми je омогу heno дд лавршнм »Boje »тудијс. Н Цнјенећн Haliiui ВрИЈеДних 1 ГајретовИХ ралинка. желим им много rpehe и угпјеха и мрлим Свевишн.ег Аллаха, да нх помогне у њихову раду на подизан.у мугзнм нског елемента. како у свјетовном тако и вмргкоч погледу. Уједно се захвал>\Јем г. Јовану Дучику на очнн-кој пажни коју je указивао свнма нама у Азхару, 31 цнјело вријеме Оојчвка у Каиру. Гарајево. io јула 1931. Са захвллн anh.v Мухамед Фочан. С н р т м л а д о г т е х п и ч а р а Исмета Ф ехи м опи 1*а Неочекивлно у пупол.ку младоета у огамнаестој години жпвота преминуо je у Лржавној ftvuinuu у Гарајвву (бивши Гајретов ннтомац) Игмет ФехимовнН. ученнк IV. |ми>реда Техннчке средље школе. Кpatka али тешкл болесг немилоердно je и<лрпила н-егов млади жипот н крута je <мрт изнршила ■-Boje. И<мег je ha U с*птемб|»| у 2 сата иолије по.дие издАхиуо. Губитак Нсмета огјетили еу iiajRiiiue н.егова <И|*ота чај1-л и opaha, којима Свевншн.и ИВКа иодарн Moh <V.y|»a и очува их од других жалогти. Ha поел^-дњем путу Иемета су п< пратилн уа родбину и ирнјате.г« н његовн Оројнн лруговп предвојуии са једннм 450 дпјелом професороког nrtopa Техничкб средн.е школв на чолу га г. инж. Грофом. директором Техничке средн.е школе. Како je Нсмет гловно као један од најЛол,их ђака Техннчке средље школе. то се je могло .мпаантн и у невозаном ралгввору са његоппм г. г. п|км|ччч>рпма. a директор г. ииж. ИСМЕТ ФЕХИМОВИЋ Г|»оф mije могао одолити у жалби за Игметом те je многу лијепу похвалу о љвму рекло. гушећи се прн томе у сузама. ОпЈмштајни говор над Исметовом кућом вјечноети над Д1..ТОПОМ раком mjioKao je Цсметов друг. г. Теуфик Омпћ. ченнк IV-jm m Тсхннчке средње школе, којег у цвјелости чкиимо. да се внди колмко je симпатијс стекао н међу јим друговнма: »Лрап1 И«м"те' ,(ошао je ча»г којег смо се иајпншс бојалн, час, којнм навјек о<та1ЈЛ>аи| н о.гзазиш у други. бол>н и nen|ioлл-inii снијет. b'jKia читав гвој младн, алн на жалоот кратки ЖИ!н>г, Лио ih узор i-BHMa 'Bojim друговнма, u ето уирано. KJ.la <н хтјео nv'tiimi на праг гилкч пиног u слободног живота. ore нам те. дјшгн ИсВете. нсгми.гена еудбина. Одт-шш од нае. Иемете. милп uuiu друже. Оставлчин иас у задн>ој голннн свога школовано. (К тавл.аш сиоје друсове. Kojima увнјек ftno добар друг и ткрев прнјател> и с којима еи upiiieo најлачппе чагоие гвога ha'iuora живота. Kai;o ли те тако ненндано ncMH.ioiniua смрт отрже у цвнјету тв >гт живота! СудЛа те ne ктједе иоштедити баш када си uajiiiiiue обећавао. Huje re обал|М‘.1 а ini на твоје колеre mi na тноје нријател.е. na 1111 на fipahy н еироту мајку твоју, који у теЛи гледдше гвога п;орог старјешипу и taштнникл. ТеЛе. драгн Иемете, нреко кога су твоји милн и драгн гледали евоју најбол>у ЛудуНиост ето he еада нокрнтн црна зем.ха заједно са н.нхоннм иајОол>им надама. И.) eno гви твоји другови гл болом у души. еуuiMa о|>ошеннх лица етојимо иише тебе и ипреднјемо тн безб|И|ј лијеиих |«амета и молимо f ’Beniiiiiii.em Hora, да тп отворн џенетека врата. Ти одзааиш Игмете и остављаш iiae уцнилам|е «'в»)јс другове, али he 011n сачувати све пајл.ешпо уепомене и екрушеног срца молити Hora, да ти на оном • нијету iio/upu вјечно Ллагостан.е. 1 • ј Н И Н »• O M • • » • •• « •••» •» « » » •••• Уписујте даљње добротворе ј I и утемељаче Гајрета! | �Драги Ишете, nam iraјмн.шјн друже, ono neiia ти буде иаш погљедњи збогом од твоЈих ожалошкеиих другова«. Kano re пиди, ono ниЈс обнчан гопор, ono je глае другарског грца пун iipmnaiui зл ону драгоцјено<-т, noja je нег.тала заједно са Игметом. Нска ( ' bpiihiiiii.h Бог утјеши њсгопу уцпиљену мајку и 6pahy a рахметлији нека подари наЈбоље мјегто na оиоме свијету. A. Љ. Tp°naii.a Мухамеда, Поновни поход у Меку и пораз М\слиманн н» Cipnoj П*ници, Заузеће Меке, Битпа на Хунејну н повратак у Медину, Случај <* робнпом Маријом, Депутације бедуингких илемена из Јемеиа и хришћанских свештеника ич Неџрана. Поход иа Тебук и рушеље џамије у ЗуЛнаму. (’м|гт вође Мунафика и К|«ј н*гове страике, Декаа рација na Мини. Хаџ-ел Г.елаг и Мухамедов велики говор иа Арефату, Мухамедопа болест и смрт. бивши муфтија бихаКн« Mjerim одбор Гајрета •оддуку Грегпог n u a Гајрету д| noBiih у нзносу од Дин. 2.340,- »М у х а м е д и К у р а н « Ових дана имшла je in штампе културва шторпја lleламн »Мухамед и Куран* из iiejai одличног tiaiuer iinrua r. Огмана Нури ХаџпНа, држапшн' ra вјетвика. a у плДиљу кн.вжаре Геце Кона у Београду. Кн.ига наногн 15 штамианих табака, израђена je у најл.емш.»ј техничкој ои|а*мн. на најфИ1Шјој хартнји, великог формата. Гадржај кљнге: Увод. I Араби.а и арапгни на|мд lipnje Мухаме.ла: Землопнг Apa•бије. Покрајнне А|шбије, 11ри|к>дни проилводи Арабије. А|>ап|*ки na|K>,i Жнвотно алнкмаи-е и караптер A|ialVbaH.i. Bje|«a Араб.1>ана прнје llr.iana. II МухамеУх у Мекн: Мухамед «д |чфења до прнје |>eneлације, 11|>па |>евелација н upnu муелнчАНИ. Лапно iumihiша' У ИРлам ii лични навадп на Мухамеда. Покушај идолопоклоника ла iiiuHpeii.e га Мухамедом. llpon>n Муглпмана н геоба у Абиеинију. Оме|ч»в ирелаа у Ислам, |м>јког Муглнмана. Мухамедок иут у Тајиф, Сагтанак га ходочагницнма из Ја<> риЛа li ааклетва на АкнЛи, Мирад... III Мухамед у Медпнп: Хнџрет — геиба у Јаориб. Г|ид. и.а мсдкнеке џамвје li п|к>мепа К‘Лле, Битка na Бедру. Ilpnn 4‘укоб ra .1е|«|н*јима и no|>a.i Муглнмана na Ухулу. Други ry. коб ra Je«|ie.uMa и oiirje,'UHa> Медние. 1'лучаЈ Згид Оан Харигц и к.1епета ii|KirBR Мухапедоне жгне Анше. Ирви поход .na Меку и уговор у Кл-Ме|мру. Uav.iehe Xaj>Vpa n noi.vuiaj Кодифпкацијл Kopana. VI. Kopan. Вагкрс n загро■ални п|*>пиен Kopana. VIII. lana. IX. Ко(>ан о Божијим K->pui о Хрттт. XI. ХадпгoOjie.iii: Молнтва клањањем. — Рамалан. Холоч.ипће na Кабу. XIII. Фаталп-им. Предегтннацпје и Глобола Воле. XIV. Толе|*анција и Вј»-ј«ски Фанатилам. ХВ. Свети Рат и ропство. XVI. Култ Гветих и Мртвих. XVII. Жеиеко пнтање. XVIII. Hoiuiha. XIX. Oi-гали гвијет у вријеме Мухамеда. XX. Погтапак apiiB'Ko теок|*ап-ке држапе — Халпфата. XXI П|>ва чеTiipn Мухамедова Нас.гедника: Ебу Бекр, Ovep бнн Ел-Хатаб. Огмап бин Ел-Афан. Али бин Еби-Тдлиб. XXII. Oprannлација ii унутратње уређење Халпфата. XXIII. Догматпчки ii npaRHii гигтемн у Исламу н налш муелнманн. Литератур.1. — Цијена je овом зиаменнтом дјелу у претплатн у u nrov повелу Дин. 4".—. a у фином платпеиом повезу Дии. no.—. Ilpt-тплату tikh'm шкЛожитн иа поштанекн челшни |ич\ ii ftp. 52.24\ a књигу he ши латн илддвачка кнлжарнпца ГКЦК КОНА о свом трошку. У гмиелу закл>учка оједнице Главног олбора Гајрета гоплп препоручујемо ово д.ело гвпма Гајреговпм органшацијамм u члапопима. Нн je.ina муглиланека кука не бн емјела (и-t it ii бел овог зл гваког муслпмана важног дјела. За све иаруцбе иутем Гајретовпх одбора н попјерниаштнва доеива l'ajper 20 X. Поопагирајте задругарство! 451 �П осл> едн> е Г а /р е т о в е в н / е с т н Прослава Гајретова дана у Чаплини Мјеснн одбор Гајрета у Чапљпни прославио Je дан 5 н 6 септембра 1 'АИ.дан свога Протектора н заштитиика Iberoea Височанства Престолонасљедника Петр». Уочн 6 септембра прнређена je забава, која je поред учесталнх забава у нашем мјесту у моралном и матернјалном погледу добро успјела. Забаву je отворно нретсједник мјесног одбора госп. Алија Хумо, дпректор банке, који je бурно поздревл>ен, рекао између осталог: Данас и сјутра у читавој нашој Крал>евпнн Гајрет прославл>а рођендан Преетолонасл.едннка Иетра, као свој дан. који треба да се учврстн n дубоко усади у напшм душама, као трајна успомена напрама своме Протектору н Љеговом дичном в храбром роднтељу. Рад на вултурном и проевјетном иодизању муслнманског днјела нашег народа имамо да захвалимо у првом реду нашем Гајрету, који познтивно дјелује међу нама, просвјећује наш муслнм&нски елеменат и нацнонално га освјештава. Гајретова дјелатноет постаје свакнм даном све већа и благогворнија. За успјехе у даљњем раду јамче нам Гајретовн ипонири иод водством предавог u неуморног претсједника главног одбора г. Доа Ааде Хасанбеговпћа. Говор je наишао na свестрано цдобравање еа клнцањем Крал»у и Протектору Гајрета. Послије поздравиог говора одржао je предавање о дннаетнји Карађор^евића секретар одбора г. Алвја Сарајлић. У краткпм потезима пзјш о je најднвнпје карактеристике наше pače, које су .аашле свига пуног взраза у своме хероју-осннвачу наше династије, која je увијек иредано радила за добро в напрелак свога нарида, која je у многобројнвм примјерима показала колико волп свој народ с којни je бвла у најкритичнијим моментвма у вепосредном коптакт^ у толикој мјори. да се може упоредвтн са онпм рнјежнм династијама о којнма се говорв у општој нсторнјв са великим усхићењем н које he вечпто служнти као првмјер како треба да се управл.а народом в да се добнје његова потдуна ириврженост. Други дио забаве попраћев Јо комадом „Пуввца" од Екрема, шала у 1 чину. Свн днлетантв у муслимаиској пошн.н покалалн су своЈу дилотангску счрему, окротљивост н волико спалажење. Мођу њвма со je нарочито иетакао г. ФазлвЈа Ћвбер (jMoga мухтара). Остале улоге взведеве су na свеопште задовољство. Комадом Je режнснрао одборпик r. Салих Казазић. који je уложио много труда в пажње, да се комад што боље взведе. Послвје свршеног комада настало Je вессље, коЈе je траја.10 до нза пола nohn СЈутра у ведел»у б септембра дЈевојчице су продавале no граду Гајретове откуине зпачке a одбор са чланетвом прпсусгвовао Je благодарењу у црквама и довн у џамнји помолнвши се за дуг жввот нашег милог Иротекторо. Успјела Гајретова годмиња забава у Љубињу Ha рођендан свога моћног Покровитеља Њег. Kp. Внс. Нрестолонаеледника Нетра овдашљи проширени прцређнвачкн Гајретов одбор одржао je вечерњу забаву са пригодним предавањем о зпачају Гајретова дана са позоришнив успјелим комадом „Сумњиво лвпе“ од Б. Нyni uha. У Л>убињу се не памти успјешнвја Гајретова забава од ове како у моралном тако и у материјалном иогледу. O ko прославе Гајретова дана в приређввања забаве са продајом Гајретових значака узело je видног учешћа грађанство н чиновнвштво без разлике вјере, што je доказ да се Гајретова акција све више јача у вспуњавању његовог културно-просветног в националвог програма. Мјесви одбор Гајрета за овако успјелу прославу и праредбу има варочиго да се захвали na пожртвовању : госпођама: Heiniih и Хаџиомероввћ, госпођицама Н. Солднн, Д. Храпић, Б. Бркл>апа, Д. Новокмет н Ф. Речак као в cboi господи који су акгивно учествовалн на нзвођењу програма Гајретова дана. Тајник. за одбор Нретседннк, Азиз Сердаревић Мустафа 3 . Сердвревић И з д а њ а Гајрет оњ е б и б л и о т е к е Препоручује се одборима и повјереницима Гајрета да отпослате књиге чим прије распродају, a утржак дозначе Главном одбору, како би се могло наставити са издавањем даљњих књига. 452 �P o s j e d n ic im a a g r a r n ih o b lig a c ij a Jugoslavenska Privredna zadruga i Štedionica (z н. o. j.) u Sarajevu, Ćukovlču ulica broj 5 1 kat Isplaćuje sve dospjele kupone ugrarnih obligacija na svojoj blagajni za vrijeme uredovnih časova. Daje predujmove u mjesečnim ratama na ku­ pone agrarnih obligacija tako da svaki vlasnik papira može sebi osigurati stalni mjesečni prihod. Istodobno se stavlja do znanja vlasnicima agrar­ nih obligacija, da Jugoštediona daje sve informacije u pogledu prodaje zaloga i uopSte korisne upotrebe agrarnih obligacija. Ove se informacije daju u samoj direkciji za­ voda besplatno. D lr e k c l/ a J u g o s la v e n s k e p r iv r e d n e z a d r u g e I š te d io n ic e S a ra / e v o . S V A K I M U SLIM A N TR EB A DA KUPU JE SAMO GAJRETOV CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale tigarpaplre a potpomaže i „ G a i r e t ” O 0(X )O O O <X )O O O O O O O O O O O O O O O O O O C D O O O O O O O O O O O O Narudžbe: Papirnica Hamdija Kopčić Sarajevo, Strosmajerova • Tvornica cigarpapira Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala GXDOOOOGXDOO©OOOOOOOOOOOOGXDOOOOOOOOOOOOOOO S . D . A LK A LA J, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu Oglašujte u „GfllRETU" Banovinska niža poljoprivredna škola u Bulmiru Za prijem 3 6 slušaoca zimske praktične petmjesečne poljoprivredne škole u Butmiru. Na osnovu riješenja Kralj, banske uprave Dinskc banovine III. br. 29.737/31. održače se kod Niže poljo­ privredne škole u Butmiru redovni zimski poljopriv­ redni kurs za 36 težaka iz Drinske banovine. Kurs će poćeti 1. novembra ove godine a svršiće se 31. marta iduće godine. Predavače se osnovi boljih načina rada u poljoprivredi s obzirom na sadanje po­ trebe i stanje našeg sela. a u prvom redu voćarstvo i stočarstvo sa mljekarstvom i sirarstvom. Pored toga posvetiče se naročita pažnja zadrugarstvu. Kurzisti imaće u školi besplatno: hranu. stan. Ijekarsku njegu, pranje i krpljenje rublja i odijela, sav školski pribor i knjige, kao i pribor za održavanje či­ stoće (četke i ostalo). Uslovi su za prijem u ovu školu: a) starost od 18 do 30 godina, koja će se dokazati krštenicom odnosno rodnim listom: b) svršena osnovna škola, što će se dokazati svje­ dočanstvom: c) obaveza roditelja odnosno staratelja, da će pla­ titi troškove školovanja, ako molioc svojevoljno na­ pusti školu. Ova obaveza može se dati pred sreskim poglavarom ili pri stupanju u školu pred direktorom škole: d) da je molioc tjelesno i duševno potpuno sposo­ ban za poljoprivredni rad. što će se dokazati Ijekarskitn pregledom pri stupanju u školu, koji će pregled izvršiti školski ijekar besplatno: c) da je samostalni poljoprivrednik ili član seljačke porodice, koji živi isključivo od poljoprivrednog zani­ manja. što treba dokazati uvjerenjem opštinske vlasti. Pri stupanju u školu slušaoci imaju sa sobom poni­ jeti dva zdrava i uredna seljačka narodna odijela (jedno radno a drugo za svečane dane), najmanje dvije ргеоbuke. jedne potpuno zdrave opanke ili cipele i potrebne maramice. Rcflektanti nek se jave s molbom i potrebnim do­ kumentima preko poljoprivrednog referenta svoga sre­ za ili neposredno upravi škole najkasnije do 10. okto­ bra tek. godine. Uprava Niže poljoprivredne Škole u Butmiru. br. 1977 od 5. septembra 1931. godine. �i � https://kolekcije.nub.ba/files/original/6ca8f136c1f90d1f883b8ca68de4dcbe.pdf 5ae41e6280d8c4ef005c208bdeac4d86 PDF Text Text ГЛАСНИК КУЛТУРНО-ПРОСВЈЕТНОГ ДРУШТВА ГАЈРЕТ САДРЖАЈ : A. К е м у р а : Ha посао! Апсолвентима Гајретовог задружног течаја Х а ј р у д и н T>ypij,h: Соколство и гимнастика Дочек претсједника Главног одбора Гајрета ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК; П рославе Гајретова дан а: •1 / Прослава Гајр< _ .. -Јихаћу — Гајретов дан у Котор Нарошу Просш 'ајретова дапа у Калесији — Прослава Гнјретова дана. НЈокг с;у прпредили Гајретопи одбори нз Домановића, Л окава ц ' аћа-Лладинића — Прослава Гајретова Тулли О стале Гајрегове п риредбе: п «»лики ГаЈретов теферич у Вратници код Високог — Прва ГаЈретова заб ав а у Џивару (Требиље) — Гајретов мевлуд у Челићу. — Гајретов мевлуд у Требињу — Конституисање жснског Гајретова одбора у Градачцу И а Гајретове орган и в ац н је: Годишња скуиштина женског сгдбора Гајрета у Градачцу — Домаћнчка ш кола у Бнлећу Даљњи д обротворн и утемел.ачи Гајрета: Бан г. Свстислав Милосавл.евнћ добротвор Гајрета — Упис рахм. СулеЈмана Мурсела утемел»ачем ГаЈрета - Добротвори и утемељачи Гајрета у СараЈеву, Бан.алуцн и Фочи Добровољ нн прилози Разни добровољни прилози у Тузли Добровол.ни прнлози за знбаву Р азно: Пријевод Курапа с тумачем" — друга кн.ига 1 ОКТОБРА С А Р А Ј Е В О 1931 ИздаЈе Главни одО ор ГаЈрота у СараЈеву УРЕЂУЈЕ: ХАМИД КУКИЋ Б Р О Ј 19 �Oglašujte u listu »GAJRET« »Gujret« je najrašireniji časopis među muslimanima i svakim danom diie se broj njegovih preplalnika, na­ ročito otkako je povcčno svoje gra­ divo. I u buduće, »GajreU će nastojati da zadovolji što širi krug svojih ргеplatnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firmi vrše preko »Gajretac, a tim ujedno vršili bi i svoju patriotska i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali u listu »Gajrct«. Jugoslavenska Privredna Zadruga i Štedionica z. s. o. j. u SARAJEVU * . \ c [ / 1 \ Bavi se svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Organizuje i potpomaže razne privredne zadruge. — P o­ djeljuje zajmove uz povoljne uslove i prima uloške na štednju uz otkazni rok i bez otkaza uz najpovoljniji ka­ matnjak. — Podjeljuje zajmove na 6 °/o agrarne obligacije u neograničenim iznosima uz vrlo povoljne uslove. Uredovni Časovi od 8-12 i od 2 i po do 6 časova. Prostorije Jugoslavenske Privredne Zadruge i Štedionice (Jugoštedione) nalaze se u Cukovića ulica br. 9 I kat. Telefon broj 39 Brzojavi: JUGOŠTEDIONA 10% čiste dobiti daje u kulturne i prosvjetne svrhe. Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друш тва s a културно и ековомско подиаање муслимана, иалази 1. н 16. сваког месеца, a цена му je s a наш у Отаџбину 100 динара на годину, a з а све остале земљ е преко границе 200 динара. Ђ ап* добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код уп рава Гајретових конвнката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Х ам и д К униК Власник друштво „Гајрет“. — Одговорни уредиик: Хамид Кукић — З а штампарију „Босанска Пошта" одговара Јосип Енгл. �ГОД. XII ГАЈРЕТ БРОЈ 19 С а р а је в о , 1 о в т о б р а 1 9 3 1 \ A. KQM ypa: Ha посао! А п с о л и ент има Г а јр с г о л о г з а д р у ж н о г т ечаја Гајрет je данас, a и одавна eeh, једина установа, која часно и достојно репрезентује муслимански део југославенског народа. Њ егов огромни културни и национални значај најбоље се може уочити, ако за моменат замислимо, да Гајрета нема и да га није било. Шта би, у томе случају, представљао данас муслимански елеменат у националном и културном погледу? Боље да не одговоримо на ово питање, јер би се морали зацрвенити од стида. Скоро пуне три деценије израђивао je Гајрет појединце; дизао их из незнања и учмалости; путем школа и својих интерната стварао од њих културне и просвећене јединице, очврслог карактера, способне да се ~ под туђинском управом — мушки и витешки одупру „културној" и националној најезди туђина и да се — no Ослобођењу — свесрдно и прегалачки посвете придизању свога народа. У томе je Гајрет потпуно успео. Читава једна легија муслиманске интелигенције на свим пољима људске делатности видно обележава тај Гајретов успех. У трећој епохи свога спасоносног деловања, a под много повољнијим околностима и под водством својих прекаљених трудбеника, Гајрет проширује свој делокруг: већу пажњу посвећује придизање маса и свој рад све више управља ка привредном подизању муслимана. Гајрет није више само друштво за школовање омладине, он je данас један Покрет маса. У извршивању свог привредног програма Гајрет je, за сада, највећу пажњу посветио задругарству, a то je у првом реду земљорадничком задругарству. У данашњој општој и светској економској поремећености, изгледа задругарство једино представља срећну компоненту између незајажљивог капитализма и деструктивног комунизма. Задружни покрет захваћа данас све више и јаче све привредне класе народне a понајвише пољопривредника. У овом правцу постигнути су, до сада, већ велики успеси. Задругарство je, у својој битности, плод слободне државе. И добро je што je тако јер смо и у овом погледу прилично заостали иза осталих културних народа. 453 �Муслимански део југославенскбг нарбда ресантно знати какве и колике су успехе поузео je, до сада, врло мало учешћа у овом стигли ти Гајретови задружни радници. покрету. О овом факту говорено je и писано Они апсолвети Гајретова задружног тедовољно. Међутим, Гајрет није остао само на чаја, a њих je веКи број, који до сада нису речима и саветима, него je опет први, пре- учествовали у задружном раду, не дадоше шао на дело. Задругарство, као и свака дру- до данас никаква гласа о томе што су урага велика и корисна идеја мора да има своје дили, или покушали да ураде. Верујемо, да носиоце, трудбенике и борце. Ми тога ка- нису седели скрштених руку. Задружни посао дера задружних работника нисмо имали. A je врло пипав, ситан, и само кад je такав без њих се не може. Љетошњи Гајретов по- здрав je, зато се не треба женирати због љопривредно — задружни течај оспособио je тих „незнатних" резултата, него их треба преко стотину Гајретоваца за рад у задру- објављивати и стрпљиво наставити рад. гама. Пружио им могућност да, теоретски По нашем мишљењу данас je најпрешспремни и научени, зађу у народ међу своје није да се ради на сеоском кредитном' занајближе и у пракси проведу оно за што су другарству, јер je свеопшта економска криза оспособљени. Успех Гајретовог течаја био je оставила најболније трагове у пољопривреди. одличан. Гајрет je, за одржање тога течаја Стога треба без икаква оклевања"прићи осподнео прилично осетљиве материјалне жр- нивању земљорадничких кредитних задруга тве, a Гајретови раденици и пријатељи нису на селу. Оснивати треба оне задруге, које жалили ни труда ни времена да курсистима су за наш елеменат најпогодније, a то су пруже што потпуније^знћње. Месне задруге за пољопривредни кредит, које Апсолвенти течаја су сви изреда озбиљни су предвиђене законом о пољопривредном и свесни људи, прекаљени Гајретови радници, кредиту од год. 1925. Потребна упутства од којих и Гајрет и читава наша заједница за оснивање задруга наћи ће заинтересовани с правом и поуздањем очекује, да у народу у прошлогодишњим Гајретовим рамазанским развију што живљу активност на задружном предавањима или код Гајрета или код~ Обраду. Многи од њих и пре овога течаја са- ласне задруге за пољопривредни кредит у Сарајеву. рађивали су у неким задругама, a има их, Време не чека Ми смо, стицајем околкоји су задруге и сами водили. Они ће се, вености, и иначе у многом погледу заостали рујемо, сада још преданије посветити томе иза осталих наших суграђана, зато треба послу и поред себе оспособљавати у задрушто пре и што озбиљније прихватити за пожном пословању и друге. Не само ради пра- сао на свим пољима рада, a када je говор вилне оцене учествовања муслимана у за- о задружном пословању, онда су ту најподругарству, него још више ради успешније званији, a и нарочито су задужени апсолвенти пропаганде саме идеје, било би врло инте- Гајретова задружног течаја. Зато, на цосао! Пропагирајте задругарство! 454 �H a jru đ in Ćurić, a p s. fif. S o R o ls iv o i gim nastika Dva pojma koje mnogi i mnogi mešaju su Sokolstvo i gimnastika. Oni su, doduše, u uskoj i međusobnoj vezi i Sokolstvo bez gimnastike ne bi se dalo ni zamisliti. Gimnastika je starijeg porijekla od Sokolstva. Najstarija istorija Egipćana, Babilonaca, Asiraca, Perzijanaca, Kineza i drugih naroda govori o tome, kako su ovi narodi posvećivali naročitu pažnju tfclesnom vežbanju. U prvom redu oni su se učili Različitim vojničkim vežbama, mačevanju, jahanju na konju, bacanju teških predmeta, trčanju, ska­ kanju i t. d. Iz ovoga izlazi, da su svi ovi stari narodi uvideli, da su za obranu njihove domovine neophodno potrebni fizički zdravi i izdržljivi po­ jedinci, i da će im to fizičko zdravlje i izdržljivost dati samo telesno vežbanje ili gimnastika. Koliku su važnost neki od ovih naroda davali telesnom vežbanju vidi se po tome, što je isto bilo zakonom propisano. Od svih starih naroda najozbiljnije su shvatili važnost telesnog odgoja stari Grci. Qni su prvi znali da samo u zdravom telu može da bude zdra­ va i duša. („kallokagathia). U tom njihovom rezonovanju mogli bismo da tražimo daleke zametke Sokolstva, koje će se 'roditi u drugoj polovici 19 veka. Poznato je da su spartanci odvajali slabu, bolesnu i kržljavu decu od zdrave dece i da su ovu zdravu decu odgajali na svoj način. Za kratko vreme oni su dobili fizički jake i zdrave pojedince, koji su se herojski borili i na klasičan način ginuli za svoju domovinu. Stari Grci su posvećivali pažnju i duševnom odgoju. Oni su imali specijalne zavode za telesni i duševni odgoj. To su t. zv. palestre i didaskalije. Kolikog je uticaja imao telesni odgoj na grčki narod svedoče nam krasni grčki kipovi i slike, na kojima vidimo savršeno izgrađena telesa. Duševni odgoj sastojao se u sviranju, pevanju, učenju, govorničkoj veštini, pesništvu i t. d. Grčke olimpijade sa svima njihovim ceremonijama bile su vidan znak njihove telesne i duševne spreme. Zahvaljujući svemu tome grčki je narod imao i hrabrih sinova i učenih ljudi, čije filozofske misli i danas imaju velikog značaja u nauci. Ali čim je narod napustio tradicionalne tekovine svoga fi­ zičkog i duševnog odgoja, nastupilo je ono, što je moralo doći, a to je propast. Došao je jači, nasta­ vio je, doduše, ono što su Grci počeli, ali kad je i on u tome popustio, zadesila ga je slična sudbina kao t Grke. Pored svega toga ostali su i Grci i Rimljani u jakoj uspomeni kod docnijih naroda srednjeg i novog veka. U srednjem veku telesno je vežbanje pošlo unazad. Tome je uzrok uglavnom srednjevekovna katolička crkva, koja je vodila borbu o prevlast s državom. Katolička je crkva štitila i propagirala asketska načela, po kojima je trebalo ubijati telo, koje je „oruđe đavola" i živeti što povučenijim i usamljenijim životom. Mesto telesnog vežbanja u pozitivnom smislu nastalo je telesno vežbanje u negativnom smislu. Mesto zdravih i jakih ljudi po­ javljivale su se slabe i kržljave askete. Jedini izu­ zetak u srednjem veku činili su jedan deo oru­ žane sile i plemstvo, koje je, ili radi državnih ili radi privatnih interesa, posvećivalo neku pažnju svome telesnom odgoju. Najvidniji znak telesne ja­ kosti u srednjem veku bili su t. zv. viteški turniri, u kojima su se pojedinci na konjima, s kopljima i oklopima borili za interes otadžbine, ili, u većini slučajeva, za ruku koje žene. U telesnom odgoju novi je vek pošao mnogo napred. Prvi koji su prekinuli sa srednjevekovnim asketskim načelima bili su humanisti. Oni su videli da to ne vodi nikakovom dobru i u interesu ljudi i države počeli su borbu s katoličkom crkvom. U toj borbi oni su zastupali grčki odgoj i za kratko vreme dobili su dosta pristaša, čiji se broj naro­ čito povećao u 18 veku. Pedagozi i filozofi 18 veka potcrtavaju važnost telesnog odgoja i iznose svoja načela, koja njihovi pomagači primenjuju u praktičnom životu. Stvaraju se različiti sistemi te­ lesnog vežbanja. Tako na pr. u Nemačkoj Adolf Spiess uvodi sprave, na kojima se vežbaju poje­ dini delovi tela. U Švedskoj Petar Ling uvodi svoj sistem telesnog lečenja: proste vežbe, plivanje, veslanje i slično. U Engleskoj je gimnastika uglav­ nom u vidu sportskih natecanja na čistom zraku u prirodi. U Češkoj je poznat Šmitov sistem, koji je propagirao spartanski odgoj. Po njemu se od­ gajao i osnivač Sokolstva doktor Miroslav Tyrš. U najnovije doba pojavili su se sistemi Čeha Očenašeka i Pospišila i Danca Miillera (Mullerov sistem). I naš je narod imao neku vrstu gimnastike, koja se ogledavala u trčanju, skakanju, „kamena s ramena", junačkim igrama, megdanima i t. d. Kao ostatak narodnih igara imamo još i danas „Morešku", koju sam gledao u Korčuli i poznatu „Sinjsku alku". Gimnastika je u Sokolstvu s a m o s r e t s t v o , pomoću kojega ono postizava svoj cilj. Ona je uži pojam od Sokolstva. Zato svaki pravi Soko mora u prvom redu da bude fizički zdrav, jak i otporan, 455 �kako bi sa zdravim telesnim osobinama mogo da neguje i oplemenjuje svoju dušu. Gimnastika jača telo. Ona ga pravi otpornim prema svima vanjskim nepogodama. Dobar i zdrav gimnastičar može biti samo onaj, koji umereno radi. Njegovo je telo lepo, zdravo, jedro i razvijeno. On lakše odoleva bo­ lestima od onoga, koji ne gaji svoje telo. Takav je čovek sušta protivnost zdravome čoveku — on je kržljav, slab i podleže brzo različitim bolestima. Gimnastika je, dakle, ograničena samo na telo. Svaki gimnastičar ne mora u isto vreme biti i Soko. Atlete i šampioni kao i cirkuski ljudi nisu ništa drugo nego obični gimnastičari. Sokolstvo je nešto drugo. Ono je čisto slo­ venska organizacija, stvorena po neophodnoj po­ trebi, koja ima za zadaću da od pojedinca i pojedinke napravi fizički zdrave, moralno i duševno jake ljude, koji će biti na korist ne samo svome narodu i otadžbini, nego i čitavom čovečanstvu. Sokolstvo obuhvata, dakle, i telesni i duševni odgoj. Telesni se odgoj vrši u sokolanama i Ietnjim vežbalištima. Za to su određeni prednjaci i prednjačice. Duševni odgoj vrše pročelnici različitih sek­ cija, koje postoje u svakom sokolskom društvu. Cilj sokolskog vaspitanja je svestranost kako u telesnom tako i u dušekom i moralnom pogledu. Naše Sokolstvo hoće da stvori od pojedinca u pr­ vom redu dobrog državljanina-Jugoslovena, koji će umeti da ceni izbrani čast svoga naroda i države. Takav je čovek pun vrlina, on je plemenit, pošten, iskren, marljiv, ima smisla za zajednicu i t. d. i t. d. Samo takav Jugosloven može da bude dobar Sloven i dobar čovek. Za to reč „Sokolstvo" u čovečanskom smislu znači s a m o n a p r e d a k , a gim­ nastika mu je s a m o s r e t s t v o da dođe do toga napretka. Sokolstvo je prava narodna organizacija. Ono je budan čuvar sviju narodnih i državnih in­ teresa. Ono odgaja mladež i uči je kako će znati da brani ono, što bi tuđin hteo da otme. Ono jača i krepi volju pojedinca i pojedinke. Ono stvara jake i nepokolebljive karaktere, ono usađuje ц srca svojih sledbenika dubok koren ljubavi prema svome Kralju i Otadžbini. Ono potseća pojedinca i pojedinku na herojska dela njihovih dedova i braće, koji su krvlju natapali poljane i šume ove zemlje samo da je spase od dušmana. Ono ih uči da ljube slobodu i da čuvaju njene tekovine. Ono im daje duševne hrane, kojom će se, kad bude potreba, znati koristiti. Zato greše svi oni, koji mešaju Sokolstvo i gimnastiku i koji misle da je sama gimnastika Sokolstvo. Također greše i oni, koji svoje sinove i kćeri ne šalju u sokolske redove, koji su pod vodstvom našeg uzvišenog Starešine, Njegovog Visočanstva Prestolonasljednika Petra, krenuli gi­ gantskim korakom napred. Osnivač Sokolstva neumrli Tyrš je rekao; „Treba jake i nesalomljive volje, treba tačnosti i moralne čistoće, treba snažnih grudi i mišica, treba bratskog osećaja i čovečanske ljubavi, koja snagu potrostručuje i sjedinjuje u jednu nesalomljivu vezu". Držimo se ovih njegovih reći! Д о ч е к п р ет сједн и к а Г л а и и о г О ц б о р а Гајрета Дочен к о ји je лриређен пр етсед ни ку Гл. Одбора Гајрета и М ин истру г. Д р . А в д и Хасанбеговићу на целом п у т у од Београда до Сарајева a спе ц ија лно у Бањи Ковиљ ачи, Звор ни ку, Власеници и Хан П и је с к у и дочек ко га с у Сарајлије лриредили г. М ин истру у С ум буловцу и Сарајеву, показао je да je личност М инистра г. Д р . Хасанбеговића позната и вољена од целог народа ових ирајева без разлике вере и племена. нул и за Зв ор ни к. Ha зворничној ћ у п р и ји велини број грађана сачекао je ауто са r. М инистром и његовом пратњом и бурно ra поздравио. Одушевљене овације приређене г. Мини стру биле с у слонтани одраз расположења и љубави зворн и ч ки х грађана, ко ји у њему гледају народног вођу и ко ји м у као такв и лрилазе. Г. М инистар задржао се у З в ор ни ку око пола сата разговарајуки са п р и сутни м пријатељ има и грађанима. М инистар г. Д р. Хасанбеговић кре нуо je 20-1Х о. r. из Београда за Сарајево у д р у ш т в у са пр етседником Месног одбора Гајрета у Б и је љ и н и г. Мухамедбегом ПрељубовиКем. Г. М ин истру приређен je срдачан дочек већ у Бањ и Ковиљ ачи. Из Зворнина изаш ли с у у сретање г. М и н и с тр у његови пријатељи и поштоваоци из Звор ни ка иа челу са начелником зворничиим г. Х а к и јо м К рџаликем , б анским в ијеК нином г. Ибрахимом Курићем и г. X . Абдулахом Хамбираловићем. Из Зворника r. М инистар кренуо je за Власеиицу испраћен и поздрављен од многобројних грађана. Ha десет ки лометара пред Власеницом изашли су у сретање г. М ини-. Г. М инистар т у je срдачно лоздрављен и no том с у сви кре- 456 стру аутим а многи грађани власенички и претставници М ј. одбора Гајрета гг. З у х д и ја Хасанефендић, Х иф зибег Т и хић и Сејфулах Ш ахбеговић. Они су r. М инистра срдачно поздравили и након поздрава кре нул и са њим за Власеницу. У Власеници je од стране тамошњег иарода приређен r . М ин истру одушевљен дочек. Пред Гајретовом читаоницом �и скупи ла се скоро цијела Власеница к оја je долазак М инистра поздравила маниф естујући и нл и чу ки Њ . В. Краљу, претседнику владе и М ин истру Хасанбеговику. Сарајлије су М инистру r. Хасанбеговику приредили срдачан дочек, дочек ка ко г последње време не памти Сарајево. Oko 100 грађана у једној величанственој колони од око 20 аутомобила кренуло je у 4 часа no подне из парка Цара Душ а на за Сумбуловац. Међу осталим угледним грађанима ко ји су пошли у сретање г. М ин истру били с у и гг. Атиф еф. Сочо велепосједник, Мехага К у чу ка л и ћ велетрговац, Фехим Јамаковић индустријалац, X. А ли еф. А гановић мудерис, Асимага А рсланагик велетрговац, М ујага Хардага велетрговац, Јусуфбег Пашић посједник, Хасага Хасанбеговић трговац, Едхемага Кадрибеговић трговац, Муратбег Ч е нги к гргдоначелник из Вишеграда, Мустафа Џафић банк. директор, Ахмед Мешиновић велетрговац, Вејсилага Фочо велетрговац, М ухамедага Кобић, трговац, Абдулах еф. У ж и ч а н и н велетрговац, Али еФ- А рнаутовић трговац, Мухамед еф. Златар трговац, Велија Садовић директор шер. гимназије, Др. Е јуб АдемовиК зам јеник држ . тужиоца, М ујага Сарајлић трговац, С ејид М емишевић посједник, Осман Селесковик банк. директор, Феридбег Ђулбеговић трговац, Селимага Камерић трговац, Османага Камерић гостионичар, Бего Челик управ. шум. пословања, Мухамед еф. Браво посједник, Ш е ф кија Б убић, професор, Хам д ија К апи џи ћ, Мустафа Дрљ евик проф., Јусуф еф. Имамовић проф., Хусеин еф. Косовић, А л и еф. ХромиЦ, Омербег Дрнда и многи други. Поред п р и сутни х С арајлија г. М инистра у Сумбуловцу дочекао je и већи број теж ака из околине. Долазак г. М инистра поздрављен je од свих п р и сутни х бурним поклицим а: ж ивио. Т у су ra поздравили г.г. Мехага К у чу ка л и ћ , Велија Садовик и М ујага Сарајлић. Поздрапљ ајуки г. М инистра r. К у ч у ка л и к зажлеио му je днобродош лицу и велики успех у будућем раду. З а в р ш у ју ки свој говор r. К у ч у ка л и ћ кл иче: Ж ивио нам наш дични вођа г. Др. Хасанбеговик. Иза тога говори г. Велија Садовик ко ји каж е : ’ Господине Мпнлстре, Дошли смо да Вам са срдачАм добродошлицом изразлмо Својс дубокр поштовање и своје, топле симлатије Каогод 'ми-тако- ииебројепи Вашл ттријатељи и попгговаоци осјећају неизмјерну радост што Вас влде у друшгву оних одлучујучих фажтора који изграђују бол5у судбилу и припремају сретнију будућност нашсм нгфчау. Ви сте се, господине Миннстре, својш несебичним радом, било на службеним лоложајпма које сте досада заузимали у чиновничкој хлјерархлјл, било на подизању просвјете, буђењу националног духа и на развијању културнозаладнс свијести код наших младих нараштаја, Ви сте се, велим, читавим својим бићем посвстили за добро народа и отаџбинс, a све друге обзире личне нарави и себичне корнсти потиснули сте у позадину. И, хвала Богу, видимо далас да сте двосдруко награђенп: Народ Вас je наградио својом љубави п својим поштован.ем, a паш узвшиени Владар наградио Вас je својим превишп.им повјерењем, узсвши Вае у колегпјум својих најближнх еарадника. Овај популаритет, овај лијепн глас којсг Вн уживате у круговнма свих истлнољубнвих и објектнвиих људн, у круговима оппх људи чија срца не подгриза црв зависти, у круговима оних људи којима охолост и себичност кису замрачили памет и здраво расуђивање ства|ри, овај лпј|в1ш глас, велим, ие може се стећц цикаквим ноловарањем, нити каквим подмпћивањем и каидерисавањем, него само и једиио несебичним радом за добро ближњега, У овом погледе? .наш народ има и своју филозофију, пзражену у пословици: »Не гледаЈ шта ко говори него гледај шта ко ради!« И збнља, 1'ледајући шта Ви радите и шта оте урадшга досада кроз ових 12 годииа од Ослобођења овамо, народ Ва« je нрема euojoj филозофији оцијенио и поклонио Вам своје дубоке симпатијс које сто Вц у пуиој мјери заљаужили. Впше пута смо чули из Ваших уста, да Вас само физкчка смрт може раетавити од Гајрста, т. ј. од националнокултурног васпнтања наше омладкне; внше пута били смо евједовци Вагае спремпости и готовости да се одрекнете н своје службе, како бисте све своје снаге посветили савроменом одгоју напшх младих генерација... na мажар уз то Ваша иатеријална егзистенција и оскудијевала у најпотребнијим животним условима. Ове Ваше ријечи нијесу остале незалажене, парод их je чуо и у њима прозрио Ваше племените намјере и Ваше алтруистичке идеале и циљеве. Каогод iirro сте некада метли главу у торбу в прешли границу да се као млади добровољац борите за Ослобођев.е нашег народа, тако сте исто данас у годинама зрелости, ставили свој& читаво биће на олтар отаџбине, и на тај сте начнн показали- и показујете и нама, Вашпм ближим сарадни. цттма, a и будућим генерацмјама, icaao треба радити за добро -!(рал>а и отаџбине. Ako треба на овом мјесту изразнтл лепо формално честлтање, млсЈћтм да he бптп умесно да мп пајпре сами себи честитамо што смо дочекалл да Ви будетс Министар, — да чсстптамо хпљаДама онлх Ваших прпјатеља и поштовалаца који су ст0кли непо1солеблво увереље о Вашим заслугама. A ттб^се Вас тлче, Вама можемо еамо да зажелпмо да успјслшо развијете своју отаџбоилчку 1ДЈелатност ла широком пољу џфжавног ж народног жпвота, icoja je дјелатност досада дала велпких плодова на ужем пољу културпог рада Вашег. После поздрава г. С адовика узма реч и поздравља г. М инистра r. М ујага С арајлик. Спонтано без икакве припреме г. Сарајлић поздравља г. М инистра лепим говором у коме између осталога вели: »Поздрављгм Вас r. Д р у Хасанбеговику нао краљ евског акти вн ог министра, као познатог нашег националног борца, ч и је je именовање за сарадника у Краљ. Влади погодило наше срце и мисли. Поздрављам Вас као . на ш у н а ји с т а к н у т и ју личност од Ослобођења до данас, позДрваљам Вас као првоборца за добро народа, Краља и отаџбине. Национални борче, када je наша држава, велика Југославија, била у стварању, Ви сте се борили за срећу свога народа са пу ш ком у руц и , a на д и к у Краља и Отаџбине«. М инистар г. Д р . Хасанбеговић захвалио се на поздраву и с ти ч у ки да га радује овај срдачан дочек. К аж е да није ово место да говори о свом раду, него да то учин и другом приликом. После поздрава кренули с у сви за Сарајево. При пол ас ку из Сумбуловца присутни тежаци приредили су г. М ин истру одушевљене манифестације. Д олазак у Сарајево поздрављен je од многобројог света, к о ји je г. М инистра сачекао д у ж целе Војводе Степе обале и Краља Петра улице. Чим с у се аути појавили са цесте од Бендбаше маса света поздравила je њихов долазак са бурним поклицима одушевљења r. М инистру. Пред Гајретом и с ку пи л а се маса света, која je г. М инистру одушевљено акламовала. Г. М инистар у пратњи великог броја пријатеља дошао je у Гајретове просторије, гдје га je испред његових приЈатеља и поштоваоца те Гајретових радника поздравио начелник Kp. банске управе г. Ахмет Борић. Ha п у т у за Сарајево у Хан П ијеску сачекали су r. Министра са тамошњим грађанима први потпретседник Гајрета г. Хусеин Кадић и г. Рагибага К адик, бивши обл. лосланик. Г. М инистар je овде дочекан са одушевљењем и испраћен бурним клицањем према Сарајеву. 457 �ГАЈРЕТОВ ГЛА С Н И К П р о с л а п с Г а јр с г о п а д а и а : Б иха ћ: Гајретов дан — Прослава рођендана Њ . Краљ. Височанства Престолонасљ едника Петра, Покровитељ а Гајрета Гајрет сваке годпне na и ове најовечаније прославио je свој Дан о рођендану Њег. Краљ. Височ. Престолонасљедника Петра, Покровнтеља Гајрета на 6. септембра 1931. год. но овоме рашореду: 1. Свечана дова за здравље Краљевића Петра била je у 10 сати прије подне у џамлји Фетхија уз учешће цјелокупног одбора и пнтомаца Гајретова конвикта те мноштво његових чланова и присташа из цијелога среза. 2. Послије дове у l i сати била je свечана сједница са академлјом у вестибулу Медресе, који je био нарочито декорисан за ову свечаност. Прожети непоколебивом вјерношћу и оданошћу обдарени милошћу и очинском љубави свога Краља у сповтаном одушевљељу сливеним у бурни и трајни поздрав кличу: Да живн Ваше Величанство и цио Узвишени Дом наше славне Династије Карађорђевића! Живио! Претсједник: Осман Реџић«, коју je приеутно мноштво саслушало стојећи и попрагило са трократним: Живио! По томе je ооколока фамфара интоиирала државну химиу, a no томе претсједнвк наставља свој говор и истиче улогу Гајрета у животу нашега народа a нарочито исламоко!' дијела na велн да Гајрет својим радои претставља један noigper у нашему народу и да тиие лаилази из оквира својих правила као једног обичног потпорног друштва набрајајући прн томе Гајретов мнагоструки рад на културном, просвјет«ом, привредном и соцкјалном пољу у народ.у. Даљс В0лн, При излазу са свечане сједнице у академији’ Мјесног одбора Гајрета у Бихаћу 6/1Х 1931 год. Свечану сједницу отворпо je претсједнпк одобра г. Осмач Реџић, истакнувши зпачај ове прославе п упутно прве ријечи у име Гајрета нашему узвишепом Владару Њ. В. Краљу Александру I, Њ. Краљ. Височ. Престолонасљедгагку Петру и цијелом Краљевском Дому. Затим je прочитао поздравну депешу ове садуржине: »Дворској Канцеларији Њ. В. Краља Александра Првог Београд. Ha свечаној сједници Мјесног одбора Гајрета поводом прославе деветога рођендана Њ. Краљ. Височанства Престо лонасљедника Петра, Покровитеља Гајрета у присуству многоброЈног народа свих слојева, прва нам je мисао да најордачније поздравимо Ваше Величанство. Највјернији синови Узвишеног Престоља, Гајретови радеипци и пријатељи, свесрдно поздрављају Превишњи акт Вашег Величанства, којим je дат Устав Краљевиии Југославији, вјерујући и сада нвпоколебиво као прије у лијепу будућност миле нам Отаџбине. Ови овдје сакупљени Гајретови (раданпци и пријатељи у збијеним редовима благодарни су своме Увзшеном Крал>у на поновном одлЈгковаљу Гајрета са избором љегова вође за министра Краљевске Владе. 458 да заслуга за тако дјеловање припада многобројним радеппцима, али највећа прваку тих |радентса претс.једнику цијелог друштва г. Дру Авди Хасанбеговићу, саи-мљем министру, које ријечи су многобројни учесници прекинули са покликом :Жнвио Др. Хасанбеговић!, a за посљедицу тих овација упућена je г. Дру Хасанбеговићу поздравна депеша ове садржине. Г. Дру Авди Хасанбеговићу Краљевском министру Београд. Гајретови раденици и пријатељи многобројно окупљсни у свечаној сједпици Мјесног одбора поводом прославе рођендана Протектора Гајрета Њ. Краљ. Внс. Престолонасљедника Петра, опнјени радошћу поновног признаља и одликовања Гајрета са највишег мјеста у именовању његова претојадника за мипистра Краљевске владе, честитају своме вођи и претсједнику na повјерењу Круне и кличу: Живио наш Bo­ ba г. Др. Авдо Хасапбегови^, предсједник Гајрета! __ Претсјвдник: Осман Реџић што присутни попраћују са Живио! 3. Иза тога претсједник најављује пригодно предавање омладинца Реџића Епвера уч. VII. разр. гимназије, itoje je исти одржао кало слиједи: �»Ha дан 9-ог рођендана Њег. Краљ. Височалства Престоловасљедника Петра, Покровитеља Гајрета. Благодарим нашему Гајрету, којн данас прославља девсти рођен-дан свога Протектора, на дужностп, noja му je запала, т. ј. да na дан, када сва југославенока срца триумфују и када се из милиона грла ори: »Да живи наш срећнп Владар!«, »да лшви Насљедник Престоља!«, »да живи витешЈса Династија Карађорђевића!«, ироговорим неколико ријечи о овим Величанствима. Б©з сумње ријогкост би била наћи код једног на1>ода више искрених овација и више искрених пјесама Краљу и Отаџбини као у цвјетном југославеоком дому, т. ј. риједак je примјер наћи сада један народ и његоваг Владара срећннјег и задовољнијег. Недавно je небо слугаало залосну поезију срећних Југословена приликом прославе деценија впадавине нашега мудрог Владара, a данас je опет дошао један час, када he се поновити иста ona заноснв, поезија и допријети до трона Онога, чију навршену 8-годишњицу прослављамо. И данас je, »Гајрет« веома сретан, јер у своме Протектору види свога и будуећга Владара, a шта му више треба? И да жели још више, више не би могао ни добити. Оно што je некад визирао, то му je сада остварено. И Гајрет, можда више него икоје друштво, оживљује и велича оно доба, за које нски кажу давно, a неки екоро je то било, када je туђинско царство господарипо крвавим исгоком на.ше Југославије, оживљује и велича Оелободлоца свога па.рода и слави народног Ујединитеља. Можда ниједан народ у својој животној хисторији није више подносио и патио и проживио већу Голготу, него наш народ, славни народ наше Југославије. Дуго и иеподносиво било je вријеме, које je зидало тамнице јадним Југословенима. Мрачне галерије тих тадшица дуго су их потстрекавали да виде Сунца; у тим тамлнм просторима изникла je први пут она јака и темпераментна поезија цјелокупне југословенске душе; ту je изникла она јака жеља за задовољењем, она јака жеља: да овај измучени na­ pon бууда већ једанпут слободан. И тај одлучни и кепоколебиви циљ однооно та мизерна околност н живот довео je овај народ еа беспримјерним подвизима до слободе, праве н заслужене. 0 срећпи Југословени' Ви кроз мрак нисте могли ридити један другога, a видјели сте слободу тако далеко од себе! Угледали сте срећу, којој нпкаква cpeha равна није! E to, у тој бесирлмјсрној грозоти, у тој очитој стварностн проживио je наш народ готово 500 тодина. A ми окружени срећним приликама, и задовољни кае можда ннједан народ сада, ми омладина ту паншсу од 5 вијекова не можемо друкчије ни за.мислити no као једал тежак и коначно мио сан. И ми ту видимо царицу Милиод itaico говори са гаврановима, који joj донесоше глас, да je орпско царство уииштено. И у том истом сну вндимо даљс хајдука Старину Новака, уокока Сењашша Иву, Карађорђа, Милоша Обреновића, Крал>а Петра Великог Ослободјпоца, али највеће ћемо гледати наемнјано лице iianiera Владара. Jgp, мл смо тражилн cpehy и нашлл смо je у Љему. Он нам je најдражи и за то што je изразио своју велику и превелику љубав према своме народу, што je у најкритичнијљм момептима и у пацифидп- раном народном животу показао да je једнак сваком великом и искреном патриоти. To нека овдје потврде Његове ријечи, које je из Скадра у божићној чествтци упутио својој херојској војсци дрнје Албанске Голготе: »A ja ћу, јунаци, и у будуће делити са вама исту судбину и имаћу само један циљ; да се ваша јуначка снага што пре окрепи и да наше победоносне заставе ускоро буду захвално поздрављене од ослобођене мајке Србпје и од целог нашег напаћеног народа«. A то нека потврди и случај са франпуским генералом Де Мондезиром. Пошто je пао Ловћен и Црна Гора обуставила борбу, Регент Алексалдар, који je тада био болестан и налазио се у Скадру, морао се да повлачи. Тада je био дошао један италлјански тарпиљер no Њега, да Га одведе у Драч. Шеф француске мисије у Албанији молио и заклињао Га да се укрца на торпиљер и да Га превезе у Драч, прије но стигне Љегова војска, али Он није хтио ип под каквим увјетом, рекавши: »He. Ja нећу напустнти своје војнике, Ja ћу ићи сувим са њима у пркос Свога стања и ма шта Me то коштало«. Па да од тада ништа није учкнио, зар не би био и слављен и љубљен од свога народа! Ево Ka­ no то описује фравцуски посланик Bon, који je био очевидац догађаја: »Сви бродовн су сада отипшг, али na- обали Албаније Регент je остао. Једап део Његове војоке ,s још у опасности; Он инје хтео да остави своје последње воЈнике, воји су пешке нмалп да пођу ка Драчу. Њихова судбина 459 �И у овом часу, када Гајрет лрославља девети (»ођсндач била je и Његова. Он je остао спокојаи међу н>нм&; Његово Насљедника П]1Ијсстол.а, не може, a да се нс сјетн свих венрисуство ублажавало je њихове iiam e, a њихова дивна ревигнираиоот учвршћавала je Његову храброот. 1 Просто, Л1ГКИХ дјела овога Владара, не можс a ла но иокаже пајтонлеменито Регент Алексаидар пратио je Своју војску путем нлије н најискреннје жсљс својс, lcojc су боз еуми.с и жеље Голготи«. Eto, на тако узвишен мачин иск&зао je Он Своју цијслог југословеиског народа, И још вишс 1ајрет инкојег л.убав у рату. Управо, судбина и жсља Његова ћ Његових другог дана mije и нс бн могао нн бити срсћннји 1до данао. војникд била je нералдвојнва и јодинотвена. Јер, Oiraj, чијп 9-ти 1>ође1Гдал данас И1>ос.п1шљамо овако харМудар it у највећем ратничком ентузијазму, Он je бно моннчно н поетично, Onaj je највећи добротвор овога друмудар и у највећем партизанском пароксизму и у времену штва, Он, Њег. Внс. Прсстолопаел,еда1Пс и Протсктор овогц најслободнијег кретања и умиреног живота. Њему кличе цнможда liajBehar друштва у цијелој Југославији. јели културни свнјет, a клања My cg сав Његов љубљени И сада, кад небо слуша заносну поозију срсћних Јународ. »У великим народима геннју се пшјездо вије«, кличе ловћенскн корифеј. Тако пјева Љегош о црпогорском хегословсна, оно се отвара, a на њсму ее указује југословенека ројству иетичући моралну величину црногорску, као кваливила, која нас блажеиа л осмјсхнута слуша, a онда, вада тативно велику, a то се може реНи л за нашег херојског умукну харфс срећних Југословсна, она иде Њему ГајретоВладара и Његов народ. Готово сва страна штампа, a н наша вом Протектору и народиој уздалнци и прича Му бајке н без сумње сва, повукла je значај и врнједност акта од -6. јапјева пјесме, којс je чула са наших усаиа у нашем југонуара 1929. год. II ту се можда нето оиолшсо види Његова словенском цвјетном лоиу. безграннчна љубав према своме народу, колико и у ратној Да живн наш мудри Владар! агонијн: »Moja je света дужвост, да свим средотвима чувам државно и народно једкиотво. И ja сам решен да ову дуж- . Да живн Иротоктор 1’ајрета! ност без колебања испуним до краја, Чувати једннство ,на: ' * Да живи цијели Дом нашега хсројског Владара!« родио и целину државну, тоје највећи цил> Moje владавине, 4. Коначно, уобичајено icao и сваке године, претсједник a то мора бпти и највећл закон за Mene и свакога«. уручује одлнковаша чланова добротвора и утмељача Гајрета Одмах, чим свратимо пажњу на чинове, који су еб одчеа дипломама слиједекој г. г.: Смајпћу Мухамсду, судији; гравали прије ове веома утилитарнс оддуке, упа^иће н<ш у Дру вими Илишсвићу, адвокату; Реџнћу Муста(1)и еф., шер. очи велика њена квалификацпја н њена велика корист, која суцу; Миџићу Нуркјн, трговцу н Реџићу Џаферу, посједод дана одлуке бива све продуктившгја и значајнлја. нику. Запитан од уредника иа|риског »Журнала« пгго Га je Са овим претсједиик закључује овечанос.т захваљујући највише побудило, да изведе ''гак^ сјајан гест, одговорио-је: се присутним иретставницнма војних и цивилних властп, •Дуго сам се размшпљао, дуго, c'g уздржавао пре него што свим друштвима и корпорацијама, a нарочито нашој илмији сам се одлучпо. Борбе између 1политипких иартија постаде ц тежачком г.вијсту na овако бројном одзиву. су биле сувише грубе, ffjjraje* било другог сретства, да се спречи раопад наше лепе земље. Требала je раднкална вз-. 5. Истога дана на вечер у 9 сати одржана je и уобичамена у методама управе. Зар сам могао пооматраш ‘.братојена Гајретова забава, тсоју je пзвела у концертном и у заубилачке борбе без Ј^нтервенције?« И када je народу била бавном дгтјелу Гајретова омладина — претежно иаше запрокламована ова одлука и када Му се из свег срца захванатлијелио и славио Га, Краљ није застао. Он je ишао даље у .бољу Читава прослава овога дана успјела je и поред иепобудућност. Жељено јединство, које нико порушити не може, годна времеиа, како у моралном тако и у материјалном подао нам je 3. октобар 1929. u 6 септембар 1930. год. Овим гледу изван сваког очекивања. задњнм мудркм актом Краљ je дозидао храм, у коме ће да проживљују будуће генерацнје. Фри <®а генијална акта три су велвка чина југословенске послератне драме, формиране Гајретов дан у Котор-В арош у јаком основом и јаким циљем u испноане велгача.нствештм Прослава рођендана Њег. Краљ. Височанства Прсстостилом ауторовим. И »кад нсторија, која je деумитан судија, лонасљедннка Пет[)а, ПокЈмжитеља Гајрета, одржана' je у будс судила данашњицу, она he да постави пепрсд наших Котор-Варошу на слиједећи начин: највеКих хероја Краља Алексапдра I. Уједипптеља, a поврх свих Његових победа од Куманова до Доброг Поља, ставиће Након одржаних благодарења у објема овдашн>пм цркнајвећу Његову победу: Југославнју!« вама. дошли су у градску џамију сви претставниди власти СА ПРОСЛАВЕ ГАЈРЕТОВА ДАНА У КОТОР ВАРОШУ З а вријеме говора претсједника Гајрета г. Хилми еф. Нумића, шер. судије 460 �Група манифестаната, чланова Гајрета на Гајретов дан у^Котор Варошу 6/1Х 1931 као и грађани других вјера, те након молитве у џомији сакупила се je маса свијета од преко 200 душа, те иопред џамије кренула према среоком иачелству овим редом: Ha челу поворке ишла je дјевојчица Шемса Салчнновић са сликом Њег. Краљ. Височанетва Престолонасљедника Петра; затим ева дјеца овдашње основнс осиовне школе, Соколска чета са села Забрђа са југославенском заставом, na коњаници (20 на броју) са ју1гославенс1сом заставом, те грађанетво u сељаштво. Цијелим путем до среског начелетва непрестано се je шпгцало Његовом Величанству Краљу, Њезино.м Всличанству Краљици, Њег. Вис. Прсстолонасл>еднш:у Нефу и дијелом Краљевском Дому. Када j e 'поворКЛ стала пред зградом среског начелства, одржао je декламацију »Протектору Гајрета« Нијас Хаџиселимовић a ^атим je претсједник Мјесног одбора г. Хафиз Хилми еф. Нум*пћ прпгоднлм говоромизнио значај Гајретовог дана. Иза тога je тамбурашки збор овдашње муслнманске читаонице одсвирао државну химну. Иза овога лијепим говором за4авагир се je присутаим манифестантима срески начелник г. Јово Копгчица. Услијед слабог и кишног времена није се моглр одржати у градском парку предвиђсно весеље, нрго су na p jie позвани виђенији грађани и сељзци, који су дошли na ову нашу прославу на вечеру која им je приређена, те након вечсре задржани су у пријатсљском разговору скоро до“'12 сатн ноћи. И овом прнликом упозћавали су се сељаци шта значи за нас муслимане Гајрст. Напоменути нам je да су цијели дан продаванс зпачкс »Гајретов дан«. Прослава Гајретова дана у Прослава Гајретова дана у С јеници Мјесни одбор Гајрета у Сјеннци na рођендан свога Нротектора Њег. Крал.. Височанства Престолонасљедншса Пет,ра, 6. септембра ове године, лролавио je на свечан начин. У 9 сати прије подне члапови Гајрета у Сјеници ča својом музиком, чиновништвом и грађаиством у новрци кренули су кјФз варош на Бопослужењс у свим ботомољамз. УПРАВА МЈЕСНОГ ОДБОРА ГАЈРЕТА У СЈЕН1ЦИ (САНЏАК) СА /ДИЛЕТАНТИМА УправаЈ: 1) Омер Ченгић претседник, 2) Ђеман Љ умић п. претседник, 3) Рамо Хонић секретар, 4) Ш ефко Скалоњић благајник, 5) Хусо Хаџи-Омеровић члан, и ',6 Рамиз Бајровић, члан и капелник музике. Калесији. Мјесни одбоф у Калеснјн проелавио je Гајретов дан прпредивши теферич, који je доиио прихода 290 дипара. Ilpoi’paM теферича бно je слнЈедећи: коњске трке, нишан, трчање дјеце у врећама и бацање 1самена. Прпредбу je омела клша, a приход би био миого већи, a и дапашша криза, особито код тежа.ка, много je утјецала, Са трферича je поелат брзојав Њ. В. Краљу. f \ Муслиманско свештенство из среза Котор Варош Послије богослужења претсједнпк Гајрета у Сјсднцн г. Омср Ченгнћ упутио je поздравну депешу Кабинетској калцеларији Њег. Вел. Краља Алепсандра. По подие дилетанти позоришне секцпје са управом . Мјеоног одбора фотографисани су пред зградом среског начелетва у Сјсннци. Дијелог дана у Гајретовом дому бнло je вссеље и свирала je Гајретова музика. Иетог дапа у пече приређена je Гајретова забава у просторијама Хоте.л Славија у Ојеиици. са овим дневпим редом 1. По:здравна ријеч, 2. Позоришнп комад »Омербег JbyuoBiih« од Влад. Тмуше, 3. Богата лутрнја и пгранка. Ову забаву већином су посјетили г. г. чиновнпци и сиромашнпји грађани, док међутим мало богатији трговци a na жалоет муглимани ову забаву нпсу хтје.чл посјетити, и ако су са позивнма били умољени за посјету, нзузев г. <г. претсједника општине Ђесовића, шер. судије Абдагића и трговаца Шућра и Вехба Ченгића и Јусуфа Гузоњпћа i.ojn еу ову забаву са посјетом увелпчали. Нарочшго се има захвалнти г. r. чиновништву ове вајнјши, који са разумијевањем Гајретове идеје ову забаву лосјетишс ц прилозима помогоше. 461 �Ha овој забавп свирала je музнка Мјесног одбора Гајрета. Пошто су дилетаити одиграли комад »Омербег ЈБубовић«, приетупљено je пзвлачен.у Гајротове лутрије иа којој je 6п л а јодна »Сеџада«. Лутрију су навлљчилс гђице Станка Стефановићева, учитељпца u Драга Карличићева. Ha овој лутрпјн добио je број 27 којег je купио за 5 дпнарч Хамдо С. Ћатовић. Чнст приход ове забавс бпо јо 780.50 дннарл, п tako довољан, јер ову забаву на жалост овдашљи муслпмани трговци не хтједоше ноејетитн, нити најмањи ионлог датн. нови н одборннцп. Исту вечер прирсдпо je мјесли одбор Гајрета »Нртну забаву« у градском порку код Тробега, гдје се јс поелнје маиифестацноне поворке шкунила огромна мага свијета. И aico je изглодало да ho екоро кпгаа иочети, норсд Tom хладна jceciha m>h, поејета je била више него задовољавајућа. Парк je бно нарочито о< внјетл.сн и д«жо|тсаи, a еепареи били су украшспн псупоцјеним ћилнмима н серџадама. У најл.еишој и liajuehoj будн, гдјс с.у сједилм одлпчницн, претстапинцн власти, удружеља н корпороцнја, Прослава Гајретова дана к о је г су приредили Гајретови одбори и з Дом ановића, Л окав а и Ц р н и к а — Аладинића Мјеени одбори Гајрета na Домановлћа, Црнлћа—Аладиннћа и Локава прославнли су заједннчкн рођендан Протактора Гајрета Њ. Внс. Престолонасљеднвка Петра — Гајретов дан — у недељу 6. септембра код школе у Цркпћима на i врло свечан начлн. Почетак прославе отиочео je у l ca r послијс подне уз пуцање прангвја, a свршетак je био у 7 сати на вече. За цијело вријеме прославс свпрао je одлично добро лзвјежбани тамбурашкл збор Народне читаонице са Пнлете, a народ се je веселио, пјевао и играо за дијело вријеме. Ова je свечаност, коју су приредили Гајретови одборл, прва у naulji мјесту. Гајретова ндеолооија je ухватпла дубоког 'лорјена у пашем народу. Посдета je бпла добрр, a бпла бп п боља да лстог дана нлсу билс Гајретове забаве у Стоцу и Чалљинл. Предаваље »Значај Гајрогова длпд« одржло je учптел> г. Хуселл Мурадбегошгћ. пначе врло агплпи Гајретов радннк, те je ово предавање г. Mvpадбеговића na присутне но сјетлоце прославе оставило, најуољп .Vijncživ За врлјеме предавања дуго се je клицало 'Прогектору Гајрета lb. Вис. Престолонасл>еднлку Петру н цијелом Краљевском Дому. . У 10 н no сатн прпје иодне бпла je дова у џамији 3 i дуг n сретан живот Протсктора Гајрста, коју je одржао пмам матичар г. Хасан еф. Хасић у прнсусгву чланова сва трију Гајретових одбора и још мпогатво лругог гвијета. Ha дан прославе продавапе су карте Гајретова дана од Дин. 2.—, 5.— и 10.— и при.маии прилоои за Гајрет. Чист прнход од Гајретова дана јест Дин. 656.— Гђица Паша Глухић, мис|Г вјрета 6,9 у Тузли lb. Kim. Ви<-. Прсгголонабила je велнка vicpniueiia сл>ед|ппа1 Петра. Изпнд улаза у иарк, био je напио: »Жинио Покровитељ Гајрста lb. Крал>. Вис Прегтолоиасљедник Петар < Забову су посјетилн: Тузлански муфтија r. Курт, окружни инспектор г. Јефтић, прадопачелник r. Сијерчић, замјеник среског пачелника г. Окулпћ, изасланик соколског савеза г. Др. Бееа|>овић, старјешина сок. жупе г. Петровић, П рослава Гајретова дана у Т у з л и претсједник Просвјоте r. 'Берић, вршиоц дужности директзЗбог раније заказапих соколских свечаности у Тузли, ра гимназије r. Димитрије Јанковић. ректор и др. Ha заза в. септембра, Гајретови радппци нијесу могли сами за бави јс запажена нелика посјота муслиманског женоког епнсебе, ове годике да прославс Гајретов дан« т. ј. Рођендан јета. Велики niiTejiee ове вечери владао ј(* због ипбора Мис Гајрета, што сс iro првн пут на 1’ајротовој нриредби one свога узвишеног Протетстора lb . Kp. Впе. 11ростолопасл»едиигодине црактиковало. ка Петра — онако иомиозно и всличанствено као досадањих За Мис Гајрет у Тузли овс године изабрана je гђица годана, иего су то извели у заједници са соколеким дру- • Паша Глухић са 187 гласова. Госпођица Фахнра Ножић била гатвом. Многи Гајретови раднпци билп су тај дан заузети око jfi ‘-TJ'.vra no реду и добила je 154 глаеа. соколских прнредаба. Tora дана Тузла je имала наиме освеГајретов мушки пјевачки збор отпјсвао je уз пратљу ћење камена темел>ца соколског дома Краља Александра I. војне му.чпкс на опште задовољство три ијеемс, juto јс na и натјецаље појединих друштава за жуиску ооколоку застаприсутие учинило одличан утисвв. ву, коју je поклоиио Њ. В. Краљ. И остале забавие т ч к с пр^родило су иоејотиоцима У очи рођендана Гајретова ПокЈкжителл lb . Вис. Преугодиу разоноду, јер гс у добром рагположењу иод иедрии отолонасљеднлка Петра, приредило je соколско друпггво веиебом играло и плссало неуморио до иаа пола nohii. личанствену повирку у којој су узели учешћа Гај[>етови чла- Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будуКност 462 �И ако није било томболе приликом ове вртне забаве као до сада, која je Гајрету доносила no десотак хил>ада динара, ипак бруто приход ове приредбе износи Дин. 8247.— a продане значке Гајретова дана Дин. 1.122.—. Укупно Дин. 9369.— Ове године продано je релативно мало значака Гајретова дана, јер je исти дан и соколско друштво продавало своје откупне •шачке и купило прилога за довршење соколског дома. Да н поред соколских дводневних приредби није изостао успјех и ове Гајретовс забаве, хвала п признање прииада лзграђеној свијести чланства и грађаиотва без разлике вјере и положаја. на згодан начлн, потребу рада за Гајрет. По свршетку roвора г. Фазлиновић je бурно акламирал, пгго je био доказ да je исти наишао на пуно ралуиијевање присутне публике. Друга тачка програма била je декламација »Ново покољење« од A. Шантића, коју je рецитовао Хаџовић Тахир уч. П. разреда гимназије у Требињу. Tpeha тачка гцк>грама бпла јс комад »Два начелника«, шала у три чина, који су, на опште задовољство пуОлике. приказали вриједни дилетанти. Ост але Г а / р е т о в е п р и р е д б е ': Вел ики Гајретов теферич у Вратници иод Високог Ha рођендан свог Великог Покровитеља, Његовог Височанства Престолонасљедника Петра, приредио je Мјесни одбор Гајрета из Високог веома успјели годишњи теферич у Вратннци код Високог са коњскпм, пјешачким и бициклистичким тркама и шалама које су изводили бољи комичари из Сарајева. Ha том теферичу je узело учешћа око 2009 душа из Високог и околице, a присуствовао je и добар број Сарајлија. Овако висок број^ учеоника на том теферичу, и ако je око подне почела киша падати, je иајвиднији знак како je и колико Гајрет, радећи за народно п добро a нарочпто за добро муслиманског дијела нашег народа, продро у народ. Трудбеници Гајретови пз Виооког ногу бити потпуно задовољни и поноснн што ito^je рад за Гајрет и овом ликом са стране наррдпих маса награђен onai'o видним прганањем.. Прва Гајретова забава у Џ ивару — Требиње Од оснутка Мјесног одбора Гајрета у овом kpi ретова je идеја лагано али сигурно узимала јући у своје редове све више оних који увиђају благотвора1г значај љен и потребу рада за љу. Па ето из, сад већ прпличног броја љених свјеснијих пионера иокрсла je мисао да се у овом крају приреди прва Гајретова забава. Иако je рок између дана одлуке о одржању забаве и дана њена одржан.а био прилично кратак. то je ипак заузимањем својих вриједних пницијатора забава агплно пригпремана, тако ла je на заказани дап бпло све у рад|у припремљено. Забава je одржана у недјељу дне 13. септембда у просторијама, за ову сврху веома прикладног, дворшпта претсједника Мјесног одбора Гајрета и иначе веома напредног и заузимљивог човјека г. С. Берхамовића у Биховима. Простарије су благовремено укусно декорнсане државним заставама, ћилимима и др. декоратпвним средствима. Забава je почела у 2 сдта послије поднс по здјл вним говором, као првом тачком днешгог реда. Ноздравни говор одржао je наставпик г. Фазлпновић Хамдпја, који се je, између осталог, у подужем говору осврпуо на историјат Гајрегга и љегов рад на културном. економоком и националном nipnдизашу муслнманског елемента nanieira народа нстакавши, Гајретов“одбор у Цивариу, (Требиње), са дилетантииа приређввачима забаве По комаду започела je игранкл, која je т]>ајала до пред И ако je проЈ-рам забаве био скроман, ипак je, uo сво1едби, био врло добар и учинио пријатан ефекат на присутну публику и получио повољан морални успјех. Па теријална страна забаве не изостаје много иза морал[арочито кад се узме да je приређена у једном нзрапасивном крају. Да je ипак овако лијепо уопјела ова прва 1’ајретова заАава захвалити на.ч je посјетиоцима и пријатељима. Нарочито нас весе-ли констатација, што се je, међу остачоч публнком, опазно лијш број Гајретових функционера и прнјатеља из Требиња, a којима се, на овом мјесту, најтоплнје захваљујемо. И ако je бруто приход са забаве износио 2773.50 дпнара, то су ппак услијед теренских и друпп непогодностп, режмјскн трошковп учпнилл да чист приход нзноси 1935.25 данара. Гајретов мевлуд у Челику Ha Гајретов дан 6. септембра приредило je повјеренаштво у Челићу мевлуд, 'којн je одржан у главној џамијп након дове Њ. Kp. Вис. Престолонаел.едннку Петру. Мевлуд je протекао овим редом: Повјереник г. Ахмед Сулејмановић одржао je пригодан говор о дотичном дану ирлје дове истакавшл везу нашег Гај[»ета за тај знаменитп дан, и да тога дана сви пријатељи Гајрета праве ралне приредбе и сакупљају прилаге у корист Гајрета, што и они чине приредбом првог мевлуда ове врсте на рачун и корист Гајрета. Gajret u svakoj kući, znači samo njezin napredak 463 �Касније je имнји г. III. Сулејмановић мнлоовучним гласом лроучно одломак из Курана, те je М. ИбрахимовиК, ђал •VL разр. шер. гимназлје са дирл>ивим наглаоком рецитовао мевлуд Др. Ii.tm.iriiha, који je на све иосјетиоцс оетавио повол>ан утисак, јер je uctji lioupaheii са више сал ават и ар&пскнх касида, које je иовјереник са пмамом (двогласно) изводио. За овај иевлуд да|*овали су впђскпји трговци uichcp n бонбоне. што je дијељсно na мевлуду, те им и овим путем свима тоила хвала, a особито rr. Оеману Ибрахимовићу и Авдп Балићу, icojii дароваше no l кг uichepa л no иола кг. бонбона. Надаљс хвала Мехмедалији Мехмедовпћу n a noклону шећера и боибона и na заузимању и нсжаљспом тру;(у око распродајс’ Гајрстових откуннвх значака и na noилуаи око мевлуда. i Прнход мевлуда mimo je Дии. 213.—. Благајмица гђнца Разија Неаић прочнтала je благајкички извјештај кога je скупштина одобрила, a затим се прешло на бирању нове унраве у коју су иоабрано слиједеће госпођв iM гоепођице: Претсједница Самија х. Јахић, иотпретсједница Иемба х. Имамовнћ, тајкица Хатиџа Ћнишћ, благајница Разија Нсanh, одборннце: Емииа х. Градашчевић, Сафета х. Махмутовић, Шемга х. Мнџић, Шухрета х. Г]>адашчевић, замјеншце: Ешша х. Сепднћ, Зиба Даутбеговпћ, Хасиба х. Мурадбеговпћ,- 'Булеима х. Шакић. Надзорни одбор: ирстоједница Футинста х. Градашчевнћ, Фатнма х. Хашеха«|)изоииН н Рашида Нсзић. Гајретов мевлуд у Требињ у. Повјереништво Гајрста у Требињу u Mjernu одбор Гајрета у Локвама одржали су 18 септенбра мевлуд за Гајрет У селу Ратимљи. Ha истом je одржао предавање о Гајрету и његовом значају повјереник г. Мухамед Патковнћ. Поред кишовнтог времена мцвлуд je бно прцлично поdjehen;' те је' биЛо чпста 'врихода 116 динара, ко]а je -свота ное.лата-Тдввном-одбору-Тил>ггт.— — ------- —- — • ........ У овом селу, Ратимл.н. ово Je ufam мувлуд, којн се je оавао за Гајрет, a већпнб ипје ни здала- шта je то Гајрет u да се na мевлуду могу купиА (ђшлози. јер нису никада имали мевлуд н» сс прилога купг. na се спремилн, али надатп се je K a d ije бољем уонјеху. umre у ’ еш« е Домаћинске школе у Би хаћу n a потатву рада Д о м аћ ичка ш кола у Б илећу К о н с т и ту ц и ја Ж енсног одбора Га јре та у Град ачцу У иедјељу, 13 пр. мј., нзабрани одбор na главиој скупшткнн конституисао cć~како слиједи: Претсједница Ћамилп ханума Јахић; потиретсЈедница Пемба х. Имамовић; тајннца Хатнџа Ћишић; благајннца Разија Незић; чланови одбора: Емпна х. Градашчевпћ, С$фета х. Махмутбеговић, Шемса х. Миџић и Шухрета х. Градашчевић. Надзорни одбор: Ф. х. Градашчевић, Фатима х. Хаџихафизовић и Рашида Незвћ. Замјенпце: Емина х. Ченпгћ, Хасиба х. МурадбегоBJih. Зиба х. Даутбеговић и 'Булеома i. ПТакић. „ ... , ,, , . И з Г а јр е т о п е о р г а н и з а ц и Ј е Го ди ш њ а с к у п ш т и н а ж енсно г пододбора Гајрета у Град ачцу 13. септембра о. г. одржана je главна годишша скупштина Женског пододбора Гајрета у Градачцу у просторијама наролне основне вгколе. Скупштину je отворила претсједнпца гђа Camrja х. Jaxuh и предложлла да се упуш поздравна депеша Главном "одбору у Сарајево п иретсједнику г. Др, Авди Хасанбеговвћу. Затпм je тајнида гђица Хатиџа Ђишић подпијелд ч вјештај о раду и успјеху друштва у прошлој друшгеевој години. „ ИнициЈативом Mjecuor одбора l aj pera отворена je Домаћичка школа у Бпхаћу 15. јула 1931. год., коју похађају еаме муслиманке. У течају радс учитељице. гђице Љерка Рупчић u Јслспа 'Будуровић. Ha молбу одбора Гајрета иаставнпде овог течаја са учбпццама примиле су матернјал за израду paaiuix ПЈждмста ручног рада за Гајрстову томболу у идућој зимекој сезони. Ученице Домаћинске шлоле у Б и х аћ у ири ручку Члан Гајрета свјестан je члан своје заједнице �/ Д а љ њ и у п н с д о б р о тв о р а и утемељ а ч а ГаЈрета БАН СВЕТ. М ИЛОСАВЉ ЕВИЋ ДОБРОТВОР Г А Ј Р Е Т А И м ајући у вид у колико je велика културно-национална ми сија Гајрета, бан г. Светислав Милосављевић je једним попратним писмом упућеном Мјесном одбору Српско- У п и с утемељачем рахм.-; МурсрЈЦ.,,, ■ ~ Г; Милутин Поповпћ, мјосто вијснца рахм. Сулејману "Мурђелу сакупио je од' чиновника Kp. башже уираве (просвјстно одјељенс) Дин. 500.—„ уписавши ra том свотом утемељачем друШтва Гајрет. Хвала тсм и живили! Даљњи у пи с добротвора и утемељача Гајрета За чланове добротворе уписаше се лиједећи: и з Бањ алуке: г. Светлслав МилосавлЈовић, бан В]>баске бановнне са свотом од 1000.— Дин. Ј из Сарајева: Г. Омер Кајмаковић, допмсник Центр пресбироа Претсј. Kp. Владе уписао je свохјјј рахм. мајку Шерифе х. Кајмаковић за члапа добротвора, •Наровавши ГајретЈ’ 5000—- Дин. у аграрним облигацијама. < За чланове утемељаче уплсаше се гг.: из Б ањ алуке: Наим Смајлатић, трговац из Фоче: Мухамед Ченгић, Џафер Курслахлћ, Шефклја Карабдић, ^1ухамед Муфтић, Салих Муфтић, Мухамед Авдагић и Салих Хасић. Д обрО Ћ О Л зН И п рилози Разни добровољни прилози Tokom мјеседа септембра дозначише Гл. одбору добровољпе прнлоге слиједећи: Индуотрија гвожђа д. д. Зеница Днн. 5000,— Мјесни одбор Гајрета у Бос. Петровцу Дин. 78.— Повјереник г. Мехмед Хавић из Оштреља Дии. 309.— Ср. вак. меар. повјеренство из Зворника Дин. 195.— Добровољне прилоге за забаву у Тузли из мјеста и са стране дароваше: Бан Врбаске Бановине г. Светислав Милосављевић, члан и добротвор Гајрета Дин. 1500.—: М. Фишла синови, творница жесте и ква«ца кз Креке; Днн. 500.—: Југославенска Солвај творница из Лукавца; no Дин. 100.—: Српска Банка, Земаљсжа Банка. Прва хрватска штедиокица шхдружница, Душан TSepnh адвок'ат. м услим анског друш тва Гајрета у Бањој Л у ц и преко његовога претсједника г. Курбеговића ступио je у Гајрет као добротвор са прилогом од хиљаду динара. Овај гест г. Бана наиш ао je на велико одушевљење и раслоложење међу муслиманима и Гајретовим радницима, јер je то доказ коликом љубављу и бригом високи државни ф ункционери потпомажу национално-нултурно-еноном ски рад м услиманског дијела нашег народа. Ради важности доносимо садржај овога писма: Господину Ф ехиму Курбеговићу, претседнику српском усл им а нско г-д р уш твв. Гајрет — Бања Л у к а г-.................. • ■ ' Господине Претседниче, У з остали просветно-хумани и национални рад, Ваше д руш тво je примило на себе и старање о исхрани и становањ у јед ног дела овдашње ш колске омладине у Гајретову и нтернату. T a племенита брига и социјална свест Гајретових чланова по б уђује ме, да се уврстим међу његове добротворе, прилогом од 1000 динара, уверен да ke на истом делу и у будуће радити свесрдно и са пожртвовањем. Изволите прим ити, господинђ претседниче, израз мога одличног поштовања. Св. Т. Милосављевић, в. р. бан Врбаске бановине. Гајретов одбор he ових дана добити од Главног одбора добротворску диплому, na ће je преко изасланииа предати r. Б ану. IIOK. АТАНАСИЈЕ КРСТИЋ бивши срески поглавар у Дервенти и одлични сарадник Гајрета 465 �Иитомци Гајретова бањ алучког конвикта са управником г. Б е к т .ем у шк. год. 1931/32 Др. Aлuja Мехмвдбашић, адвокат; Окружни лнслектор Јефтић, Градоначелник Сијерчлћ, Др. Плон директор творницр шпирита, Карло Рукнштајн биро-шеф творнлце тпнрнта и Др. Милорад Костић адвокат из Брчког. Заузнмањем вриједних одборница женског бдбора Гајрета, које у свакој прплнцв помажу у раду мушкл одбор, сакупљен je од грађагства обилан блфе, a дароваше сллједеће госпође и господа: с 1 Bpaha Сијерчић печено јање, Фатиме х. Дефтедаревпћ бурек, Садет х. Саллхсп&хпћ локуме, Зулејхе х. Поњавпћ хурмашице, Мунире х. Биоградлић хурмашнце, Фатиме х. Бербић торту, Шемсе г. Ш. Мехмедбашић торту, Рајфе х. Ножић поховане пиллке, Тензиле х. Телалбашић торту, Васве х. Ћенановић хурмашице, Џемиле х. Телалбашић хурмашице Хабнбе х. Азабагић торту, Паша х. Шехановић патиишању, Атифе х. Јашарагић дивит баклаву, Алије х. Коњхођић иатипшању, Џевахир х. Виловвћ колаче, Мукелеф х. Ефендић штрудле, Рефије х. Крупић торту, Аземе х. Миразовић торту, Рамизе х. Прцић торту, Нурхапума Чамџић торту, Емине х. Сердаревлћ хурмашице, Хаџага X. Мехмедовлћ Дин. 10.—, X. Хрусгић Хафнзага Дил. 10.—, Аждеровић Нуреханума колаче и Мине х. Ефендић кол&че. П р о с л а в а ГаЈрет опа д а и а у Boe. К о б а ш у Ha 2—з недел>е прије почело се неуморно и живо да ради, да би прослава Гајрегова дана испала пгго велнчанственија и достојнија Свога Ввсоког Заштитника. Вршене су свакодвевно пробе пјевања, комада, декламација, виолине, тамбурашког збора итд. тако да je наша Ј^асабица била добила жнвљи изглед кроз то вријеме опремања, јер се говорило и радило и причало о забави односно прослави 6. септембра 1931. Муслиманске жене су везле јастуке л мараме да би дале свој обол за Гајрет, јер су — како веле — за кратко вријеме његова рада овдје чуле и вндиле лијелог успјеха. увјериле «е о бризи Гајрета за подмладак и сиротиљу. »Па, ако иишта вшие — отето je из канџа несигурне и лоше будућносги петеро дјеце и послато на модерне заиатс, те he данас-сутра бнти вриједви чланови друпггва и своје оиро* машне обитељи, a гдје je све оно још о чему ми не знамо и не можемо знати. Велнка je и пространа наша мила отаџбнна, a Гајрета свагдје — гдје ломисљиш има, као и потре- 466 ба његове помоћи. Треба од залогаја отвинути и за Гајрет дати«. Тако се чује од многлх старлх нана л бака. Код кулљења томболе (Др. Браво — гђа Зора Јоваиовлћ л Охран и Мухпба Капеталовпћ) нлје се плко оглул1ио — свак je дао оно што je лмао. Било je старлх нана које дадоше no 2 jaja — алл драга срца л с осмјехом на лпцу. — (Списак дароватеља на крају доплса). Исто тако одзлв срдачан бло je и за блфе на плсмену тражњу претсједнлка Др. Браве Хамдлје. Овај прлпремнп пожртвовни рад уродло je и јаклм успјехом како моралнлм тако л матерлјалнлм. Прослава je била један догађај калсав се није дао лл наслутптл у Кобашу л сигурно га нлје бпло лл у млого веКим мјестлма. Beh на 5. септембра no подне дом je бпо сав оклћеп заставама, a око 7 сатл су л свп домови забљескалл се у мору свлјећа — са влсоко стршећом л вптком млнаром џамлје — са својпм треперећлм кандлллма — члтав Кобаш je имао лзглед града пз прлче 1001 ноћи. У недељу раном зором крстарпле су уллцама дјевојчлце у бЈеллну обучене са Гајретовлм откупнлм значкамз, које су њежно прлкопчавале за капуте п блузе пролазнлка — тако све до 9 сатп — када се маса шароллког свијета слегла прад православном црквом — гдје je већ свпрала плехмузика братоке насеобине наше браће Чеха пз Нове Вешл. којл драговољно дадоше да увеллчају ову Гајретову прославу. Послпје благодарења одјеклуле су двпје тепгке прангије и лнтонирана je хлмна. Затлм je музпка уз лагалл марш Матуранти ГаЈретова бањ алучког конвикта са управииком у шк. год. 1931/82 �кренула, послије п>е ђаци основних школа са наставницима, Мјесии одбор Гајрета на челу са претсједником Др. Хамдијом Бравом, те остале корпорације и грађанство, у коме je примјећен вељик број сеоског свијега. Поворка je била дуга 200—300 метара и све je ншло до џамије, гдје je имам г. Хуремовић Хафил одржао дову л лијеп говор у почаст рођендана Престолонасљедтака Петра. Понова су затутњиле прангије и одсвнрана химна, a ма>са свијета која се била слегла у џамији почела се формирати у поворку — да се у маршу упути у зграду основне Са дочека министра г. Дра Хасанбеговића школе — гдје je одржана свечана сјединца Мјесног одбора Гајрета. Сала у којој je одржана ажздемија била je исодћена ћилинима, серџадама, са много цвијећа и сллкама Народне Динаогије Карађорђевића. У прочељу сале дуги стол застрт зеленом чохом, са три na:ie свјсжег цвијећа, оЛ) кога се je лоредао ашбор Гајрета, који- je давао лијепу и утјешљиву сллку, слилу братске л>убави и слоге: од претсједнпка десно кобапши прота, лијево имам, у очи упада наш старина Мехага ДИздаревнћ у лијеном босанском одијелу са свиленом ахмедпЈом, те фесови. шешири... Сви се нашли заједно на окупу, раде за једну ствар братски и сложно, свјесни да раде за onhe добро: за Краља и Отаџбину, a све кроз Гајрет и са Гајретом... Како je било угодно бацити поглед на публику: муигко, женоко, млада стара, грађана, чиновнлштво, сељака и сељанку, лијеп број браће Чеха, дјечице безазлене итд. итд. Кад се je све стлшало и музика престала да свира, устаје претсједник Мјесног одбора Гајрета Др. Хамднја Браво, сресли љекар, и са једним ганутљивлм говором, нагласио да je иеобично раздраган и ганут оволиким и оваким успјехом и разумијевањем значаја данашљег дана, a иарочито поздравља сеоски свијет — нага здравл елеменат, за кога се Гајрет у задње доба мпого брипе и полаже велику важност у свом будућем раду , прелази на Гајретово дјело, у коме истиче напоран рад, али в очевидал уопјех Гајретових радника. Говори о значају прославе Рођендапа lb. Kp. Вис. Престолонасл>едника Петра — као Протекгорл Гајрета — за вријеме кога говора оре се поклици: Краљу Југославена, Крал>у Уједињсња и. цијелој Дннастпји Карађорђевића — Народној Династији. Затим je прочитао депеше упућене са збора Њ. В. Краљу, Kp. Министру г. Божи Макскмовићу, г. Бану Врбаске бановине, претсједнику Главног одбора Гајрета, Минисгру г. Др. Хасанбеговику, на што присутни кллчу: »Жнвио!«. Ријеч je предата шк. управитељу г. Макоимовићу Радоваиу, који je одржао популарно, у народном стилу, предаваље: о Дпнастпји 1Сарађорђевпћа и Ibciroj за<-лупи за добро нашег народа почам од љеног почетка na све до 6. септембра 1931. опоменувши и нови Устав. Посллје предавап.а узима ријеч поново Др. Браво и наглашава да Гајрет у раду за њега и његово пшнагање даје и видна знака и признања онима који га помажу. Угодно ии je да данас могу да уручим Гајретову диллому г. Ризаху Алибеговићу, члану одбора, који je постао утемељачем Гајрета, давпш Дин. 500.— наједном и ja му честитам! Вама свима, сестре и браћо, још једном блал-одарим у име Гајрета a и моје на тако лијепом одзиву и остајем у иади да ћемо се на вечер срести и видјети и на забави, те Вам довлкујем: Живили и довиђеља!. . . Живио! Музика je послије тога поново почела да свлра a свијет се разишао уоколо игколске зграде уз разговор и весел>е. У сали су осталл виђенпји грађани на челу са начелнлком Мустајбегом Капетаиовићем, гг. учитељи, мјесни одбор, те су уз кафу и цигарету још дуго причали и препричавали. У истој сали, no подне, настали су детаљни радови око декорисања и уређења за забаву, код чега су много заслужни опћински биљежник г. Јово Дивић, гђгоца Марек, г. Ферид Капетановић и Хамдибег Капетаповић, који нам je уз осталу гостоду даровао много ћилима, серџада, чоху итд. те члан одбора г. Хуремовић и учитељ г. ЈТесек, тажо да je сала као нека башча односно харем, a ne затворена про•сторлја. Oko T'-cam почело се допосити за бифе. Предмете за бифе примао je сам претсједкик ради убиљежбе и нумерисања суђа. Прије 8 сати, када je требала да почне забава, свијет je нагрнуо тако да je свак био изненађен тако великш посјетом, a и сала je била доста мала за тај велики посјет. По захвалп претсједшгка др. Браве и поздраву мјешовити хор je отпјевао химну н тиме je забава опточела no програму: ! 1. »0 Гајрегу*, декламује Фадила Хуремовић; 2. »Вилпнско коло«, пјева мјешовити хор; 3. »Лула моја«, пјева мјсшовитн хор; 4. Виолински дует: М. Алибеговић и ж. Влк; 5. »Маче моје слађе од бонбона«, декламује Нада Днмић; Са дочека мпнистра г. Дра Хасанбеговвћа у Сумбуловцу 6. »Српкиња«, пјева мјешовити хор, п 7. »Он, она и н»их пет«, од Вл. Тмуше. Днлетанти: Јово Димлћ, Зора Јовановић, Вјетка Влк, Милица Казић. Изван програма, a no свршетку истога, јавила се 7годишња дјевојчица да би соло отпјевала «Ј1утко моја луткице«, те joj je удовољено на onhe задовол>ство и дуг пљесак, послије чега се прешло na плес, томболу, бирање Мис оабаве и то која више добије Гајретових цпгли, које je примао Др. Браво, под дисжрецијом од гг. a на имена госпођица. 467 �'Гако je пчаЛрана аа љепотицј' гђица Зора Jonaiiobuh, коja je од 294 добнла 170. Томбола je за трен ока п1>одата, јср je било лијепих ствари у н>ој, a и бифе није дочекао зоре. Прешло се на лицитацију једног лнјепог женског шала, свлленог, којк je даровала гђа Дра Браве и који je излнцитиран до 436 дл- 15.—: АнтоИ Брукмилер; no Дин. io.—: t)ro ПаЛлнк ii Ибрахим Омсрагић; no Дии. 5.—: Барбуловнћ, Мехмед Дедић, X. Ибрахим Фазлић; Дии.‘4.—: Стево BojBoianh. Свпма плсмспитпм дароватсљпма пскреиа злхвалиост! Разно Г. Муниб Грцић, члан добр<јтвор Г ајрета са својим синчићем, чланом утемељачем Гајретова пјев. друш тва У Сарајеву нара. Забава je протекла у Деобнчно лијепом расположењу и трајала je све до 5 сати — када се свијет почео разилазити кућаиа, јер je освануо раднл дан, понедељак. При завршетку ^морам нарочлто захвалити вриједноме хоровођи г. Јосилу Мареку и његовој супрузи на труду и успјеху њлхову као л пожртвовној вољи и љубави за Гајрет. Велика хвала и г. Петру 'Бекићу и гђици Марек, који получише лнјеп успјех на бћфеу. Уопјех проСлаве односно забаве како "норалнл тако н матерлјални био je изнад очекивања. Чист прнход био je око 3.200.— динара. Од стране Главног одбора Гајрета топла хвала свима којн допринесоше великом уопјеху прославе, a нарочита хвала браћи Чесима л њиховој плех-муаици. Бифе за забаву дароваше: печено јање:Рлза и Дервнш Алибеговић; 2 печених пиллћа Петар 'Бекић; no 1 нечено пиле: Којо 'Бекић и гђа Димић; лутму: Мустајбег Калетановић; ситне колаче: гђа дра Браве; 20 земичатса: гђа Реговић. За томболу дароваше: жснскл шал гђа дра Браве; no јасгук: Емлра Адибеговић, Изета Алибеговић; псшклр: гђа Хуремовић; no таблењак: Мухиба Капетановић, гђа Хамд. Канетановића и Мехага Диздаревић (н велнки рубац); марамлцу: Шућро Бајрић, Мујесира Алибеговић (и јастучнипу); мараму л за тасу таблељак гђа Дерв. Алибеговића; Ситне ствари: Шефка X. Јусуфовић, Хавић, Шухд ВехаАовић, Kojo TJeiinh, Лазар Ticanh, Вељко Васиљсвлћ, Миле Модић, Рајко Адамовић, Mapico Томљеповић, гђа Димић, Павелић, Русто Алибеговић и др. Ha забавл дароваше прплоге и то: Дин. 100.—: Фирма Р. Т. С. Каоци; Дшг. 00.—: Г. Биро; no Дии. 50.—: Олга Марковић, Петар 'Векић, Мустајбсг Капетаповић и др. Салих 'Гатаревић; Дин. 45__: Јово Димић; no Дин. 40.—: Др. Хамдија Браво н Радован Максимопић; Дин. 35.—: ТЈозић, гддиај; Дин. 30.—: Инж. Равиик; no Дин. 25.—: Риза АлибсroBnh и Остоја Ивковић; Дин. 20.: Шефко X. јусуфовић; Дид. 468 ^ P rljerod Karana g tum ačem ". Druga knjiga. Dao sam u štam pu Drugu knjigu P rijevoda K urana s tum ačem koja će.izaći iz štam pe tijekom m jeseca septem ­ bra, pa ću ja tad a poslati pretplatnicim a koji su pretplatu uplatili kod Jugoslavenske Privredne Z adruge i Štedionice u S arajevu. Dosadanjom pretplatom pokriveno je sam o polovina troškova za štam panje, je r se veći dio gospode sakupljača i dosadanjih pretplatnika nije avio. S toga rok za pretplatu produžujem o do 30 septem bra ove godine, a cijena je u pretplati s poštarinom 32 d in ara po komadu. Sudeći po rasprodaji Prve knjige, a i po člancim a u našim časopisim a, izgleda m i d a je P rv a kn jig a n aišla n a prilično lijep prijem kod braće m uslim ana. Ovaj bi odziv bio i m nogo veći, d a su m e u ovom ra d u m oralno podrpili pozvani faktori. Po m išljenju mojih p rijatelja koji su rukopis Druge knjige pregledali, ova i Druga) je knjiga i bolje obrađena i po sadržaju interesantnija, je r se u njoj govori o stvarim a koje su za islam ski svijet i njegov život aktuelne i važne, pa ih treb a svaki muslim an d a zna iz izvora (K urana). Radi toga se nadam d a će m e m uslim ani u ovom ra d u i m oralno i m aterijalno pomoći. Stoga apeliram i molim sve kojim sam poslao poziv n a pretplatu d a izvole požuriti sa pribiranjem pretplate, a sakupljeni novac čekom doznačiti Jugoslavenskoj Privrednoj Zadruzi i Štedionici u Sarajevu. Novac je potreban da se podm ire troškovi štam panja, jer knjiga neće biti izručena dok štam p arija ne naplati ugovo­ renu cijenu. Isto tako molim svu braću m uslim ane, a i sve naše institucije i listove da ovaj moj rad u općem interesu is­ lam skog n ap retk a podupru i da nastoje d a se k njiga što više m edu islamskim svijetom proširi. U vjeren sam da svaki muslim an želi što bolje i toč­ nije poznati islam, a to je m oguće, ako m ogne n a svom m aterinskom jeziku čitati K uran i ako mu se K uranske ls- Г ајретов одбор и дилетанти н а нрослави Гајретова цана у Власеници 6/1Х 1931 tine protum ače pravilno i u duhu vrem ena. Držim d a ću pom oću Božjom ovim svojim radom udovoljiti ovoj našoj općoj potrebi, p a se stoga nadam d a će mi b ra ća m usli­ m ani svojom pretplatom omogućit) d a nam aknem potrebna m aterijalna sredstva za štam panje, a Svevišnjega molim da ih z a to nag rad i iz svoje neiscrpne riznice i da svim a pru­ ži Svoju m oćnu pomoć i zaštitu. D erventa 13 au g u sta 1931. Šukrija Alagić d irek to r gim nazije u penziji �P o s je d n ic im a a g r a r n ih o b lig a c ija , . J ig o slM g n sk a Privredna zadruga i Štedionica (z s. o. j.) u Sarajevu, Ćukovića ulica brci 5 i kat isplaćuje sve dospjele kupone agrarnih obligacija na svojoj blagajni za vrijeme uredovnih časova. Daje predujm ove u mjesečnim ratam a na kupone agrarnih obligacija tako da svaki vlasnik panira može sebi osigurati stalni mjesečni prihod Istodobno se stavlja do znanja vlasnicima agrar­ nih obligacija, da Jugostediona daje sve informacije u pogledu prodaje zaloga i uopšte korisne upotrebe agrarnih obligacija 1 voda b°eVspla1non,0rmaC'Je " “i" “ *™ oj direkciji zaD i r e k c i j a J u g o s la v e n s k e p r iv r e d n e z a d r u g e 1 š / e d io n ic e S a ra je v o . у SVAKI MUSLIMAN TR EB A OA K UPUJE SAMO GAJRETOV C IG A H P A P IR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „Oajret” 0OOOGOOOOOOOOOOQOQO0<JOQOOOOQOOQOOOOOOOOO § o Papirnica I H a m d ija K o p č i č i Sarajevo, Strosmajerova — Telefon 619 8 preporučuje bogato skladište i pisaćeg i risaćeg materijala | Narudžbe: m Tvornica clgarpapira S. D. ALKALAJ. Sarajevo može se naručiti i preko drušiva u & jret u Sarajevu § MJ 0ООООГ:Х-Хђ©О©0ООООООО©OOOOOOOĐ1GOGOOG OOOOfOfOl » a Oglašujte u „GAIRETU” Banovinska n & a poljoprivredna škola u iuimiru Za prijem 36 slušaoca zimske praktične petmjesečne poljoprivredne škole u Butmiru. Na osnovu riješenja Kralj, banske uprave Dinske banovine III. br. 29.737/31. održaće se kod Niže poljo­ privredne škole u Butmiru redovni zimski poljopriv­ redni kurs za 36 težaka iz Drinske banovine. Kurs će početi 1. novembra ove godine a svršiće se 31. marta iduće godine. Predavače se osnovi boljih načina rada u poljoprivredi s obzirom na sadanje po­ trebe i stanje našeg sela. a u prvom redu voćarstvo i stočarstvo sa mljekarstvom i sirarstvom. Pored toga posvetiće se naročita pažnja zadrugarstvu. Kurzisti imaće u školi besplatno: hranu, stan, ljekarsku njegu, pranje i krpljenje rublja i odijela, sav školski pribor i knjige, kao i pribor za održavanje či­ stoće (četke i ostalo). Uslovi su za prijem u ovu školu: a) starost od 18 do 30 godina, koja će se dokazati krštenicom oduusno rodnim listom; b) svršena osnovna škola, što će se dokazati svje­ dočanstvom: c) obaveza roditelja odnosno staratelja, da će pla­ titi troškove školovanja, ako molioc svojevoljno na­ pusti školu. Ova obaveza može se dati pred sreskim poglavarom ili pri stupanju u školu pred direktorom škole: d) da je molioc tjelesno i duševno potpuno sposo­ ban za poljoprivredni rad. što će se dokazati ljekarskim pregledom pri stupanju u školu, koji će pregled izvršiti školski ljekar besplatno; e) da je samostalni poljoprivrednik ili član seljačke porodice, koji živi isključivo od poljoprivrednog zani­ manja, što treba dokazati uvjerenjem opštinske vlasti. Pri stupanju u -školu slušaoci imaju sa sobom poni­ jeti dva zdrava i uredna seljačka narodna odijela (jedno Л-adno a drugo za svečane dane), najmanje dvije ргеоbuke, jedne potpuno zdrave opanke ili cipele i potrebne maramice. Reflektanti nek se jave s molbom i potrebnim do­ kumentima preko poljopiivrednog referenta svoga sre­ za ili neposredno upravi škole najkasnije do 10. okto­ bra tek. godine. Uprava Niže poljoprivredne Škole u Butmiru, br. 1977 od 5. septembra 1931. godine. �Min ŠUioi Temeljna glavnica 40,OOO.OOO*- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Saraievo broi 2172 Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju Z A L A G A O IVICU općine grada Sarajeva koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. Bosansko Induslrijalna i iD r. Omer Bahtijarević j Trgovačka Banka d. d. Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 1 dugogodišnji liječnik Orž. P otpuno uplaćena- dionička glavnica 1 Bolnice, operater i spe* 1 cijalista za operativne bo­ D in 20,000.000* - fl lesti, asistent chirurškog = odelenja Državne Bolnice Rezervni fond D in 7,500*000*- Џ Prim a u l o š k e na štednju, vrši d o ­ znake u unutrašnjosti i inozem stvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća 1 t i 1 Ordinira od 1-3 p o slije podne 1 Interurban telefoni broj 605, 865 i 555 . ' '. I Filijale: Beograd, Zagreb, Novi tad, Tuzla, Split I u Aleksandrovoj ulici br. 4 5 1 Banka Gajret d. d„ Sarajevo Akcijski kapital Din 40.000.000*- Rezerve Din 2.000.000'B anka se bavi svim u bankovnu struku spadaJućim poslovima. O vlaštena je z a trgovanje sa valutam a i devizam a. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizide i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i hum anitarne ustanove. Od čiste dobiti daje 6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „G ajret”. Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja B anka Gajret najbrže i najkuiantnije. Uloške uka­ m aćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba � https://kolekcije.nub.ba/files/original/66091326172186cd8d7c4570e01cd1a3.pdf e7d35d70e6162c7a4aa8ffd9e82697ef PDF Text Text ГЛАСНИК КУЛТУРНО-ПРОСВЈЕТНОГ ДРУШТВА ГАЈРЕТ С А Д Р Ж A Ј: П роф . Ш е ф к и ја Б у б и ђ : Како се тргује шљивом И нж . М. Ф а з ла .ги ћ : Размножавање воћака А л и ј а С а р а јл ^ ћ : Сеоске соколске чете 4 ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Рад друштвене организације: гајретова одбора у Мостару -/ Нроелава Гајр^това . дана у јЖеичу — Мсвлуд Женског одбора Гајрота у Баљалуци — Прослава Гајретова дана у Грачаници — с -Јабава ГаЈЈм-това одбора и Соколокс чоте у Локвама ((Јтолац) — Гајретов мовлуд и тефернч у Мвочу (Вишнград) -L Прослава Галк-това дана у Гор. Вакуфу — Ирослава Гајретова дана у Блатници — Гајрдаов мевлЈуди-шериф у Тузли — Мивлуд Гајретова Женског одбора у Сарајеву — Гајретов дан у Новој Вароиш — Гајрстов мевлуд у Какањ Добоју Остале Гајретове вијести: Захвала Канцеларији lb. В. Краља Гајретовом Женском одбору у Сарајеву — Уиијеси Гајретова женског одбора на занатско-тгдустријској изложби у Тузли — Лијеи гест — Прилози Гајрету из Гор. Вакуфа — Добровољни ирилози из Тузло Даљње проширивање Гајретове организације: Оснивање женског Гајретова одбора у Рогатици — Постављањи Гајретова иовјер<*шгка у Караули (Тузла) — Главна годишња скупштина Гајрстова нјевачког ;цруштва у Туз.та — Постављаљг Гајретових повј^кчгиштава у Bancymnhy (Међеђа) и Добоју (Тешањ) ч‘ Даљњи упис добротвора и утемељача Гајрета: у Травнику, Тослићу. Оарајеву, Штипу и Бужиму Гајретов аналфабетски течај у Баткушићу 1 НОВЕМБРА БРОЈ 2 0 САРАЈЕВО 1931 И з д а је Г л а в н и о д б о р ГаЈрета у УРЕЂУЈЕ: ХАМИД КУНИЋ С а р а је в у �V OSlašujfe u listu »G A JR E T« W »Gajret« je najrašireniji časopis među muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da zadovolji što širi krug svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi n in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firmi vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno vršili bi i svoju patriotsku i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali n listu »Gajret«. Jugoslavenska Privredna Zadruga i Štedionica s. o . SA R A JE V U Bavi s e svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Organizuje i potpomaže razne privredne zadruge. — P o­ djeljuje zajmove uz povoljne uslove i prima uloške na štednju uz otkazni rok i bez otkaza uz najpovoljniji ka­ matnjak. — Podjeljuje zajmove na 6 °/o agrarne obligacije u neograničenim iznosima uz vrlo povoljne uslove. U r e d o v n i č a s o v i o d 8-12 i o d 2 i p o d o 6 č a s o v a . Prostorije Jugoslavenske Privredne Zadruge i Štedionice (Jugoštedione) nalaze se u Cukovića ulica br. 9 I kat. Telefon broj 39 Brzojavi: JUGOŠTEDIONA 10% č i s t e d o b it i d a je u k u ltu r n e i p r o s v j e t n e s v r h e . Г А Ј Р Е Т , лист Г ајрета друпггва з а културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je з а наш у Отаџбину 100 д инара н а годину, a з а све остале земљ е преко границе 200 динара. ТЈаци добнвају лист у п ола цене код Главног Одбора или код уп рава Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Х а м и д К у м и +s Власннк друштво „Гајрет". — Одговорни уредник: Хамид Кукић — З а штамоарију „Босанска Попгга* одговара Јосип Евгл. �„ .ч , t " * T ГОД. XII . ГАЈРЕТ БРОЈ 20 С а р а / е в о , 1 новембра 1931 X Ш еф кија Б убић, проф!" Tfrr: акад. K a n o се т р г у ј е ш л * и ђ о ј + (У п у те произвађачима и трговцима) Шљива као робаЛ — a то je она за вријеме док се налази у промету, — мора да одговара извјесним унапријед утврђеним захтјевима данашње пијаце. Да би се њима што више прилагодило, тражи се од свакога, ко има имало посла са шљивом, да што више у> томе погледу допринесе са своје стране. Према пијачним захтјевима мора бити шљива: п р о и з в е д е н а , о б р ан а, о д аб р ан а, осуш ена, со р ти р ан а, с п а к о в а н а , т р а н с п о р т о в а н а и продана. Пијачни захтјеви: крупноћа, тежина меса на плоду, сласт и укус. Пијачна нонтрола: Ha главнијим унутрашњим пијацама и извозним тачкама постоје државне комисије, које прегледају сухе шљиве и издају увјерења. Тиме се избацују из промета рђаво сушене и нездраве шљиве. Иначе сама трговина сматра да шљиве (према г. Др. Вељи Стојковићу) не задовољавају, na да су према томе и лошијег квалитета, ако имају буди коју од побројаних мана или недостатака a на име: 1) ако су недовољно осушене, буђаве, натиране, труле и уопће нездраве; 2) ако су неједнако осушене, то јест ако су у једном завоју шљиве неједнаке крупноће, то јест помијешане ситније са крупнијим; 4) ако су шљиве једне сорте у једном •ју помијешане са шљивама других сорта. или са другнм врстама осушеног воћа (н. пр. са осушеним ранкама, крушкама и т. д.); 5) ако су шљиве за вријеме сушења исцурјеле (пурци) или загорјеле; 6) ако имају било какав стран, неприродан мирис и укус на загорјетину, петролеум, ракију и т. д.; 7) ако су шљиве незреле сужене (горогани), црвљиве и уопште нападнуте разним болестима. Производња: Д а би се постигла поменута својства, треба шљиве садити у прописаном растојању једног стабла од другог, да се земља у шљивику образује и ђубри, да се правовремено и правилно обрезују гране, да се не остави да шљивина дрвета не прероде и др. Нарочито за вријеме оплођивања н сазревања плодова имају шљиве да очувају потпуно здрав свој апарат за исхрану из ваздуха (лишће). Поред тога морамо употрнјебити све наше силе да обранимо шљиве од разних штеточина, које су су нам плод посве закржљале. Берба: Са бербом шљива за сушење има се почети онда када je плод потпуно зрео. Потпуно зрела шљива садржи у највећој количини све оне корисне материје, које утичу на њену хранљивост, na je и осушена далеко теж а него ли недовољно зрела шљива, која садржи више воде, 469 �a мање потребних материја. Шљиве се беру, a це млате. Одабирање.- Од набраног плода има да сушимо само оно што je најкрупније и најбоље. Сортирање сирових шл»ива, вели начелник г. Веља Стојковић, у већим размјерама него што се то до сада чини, један je од путева, којима се тај циљ може постићи. Прије суш ењ а ваља шљиве раставити no врсти. Сушење: Трговачкој обради овог питања не пада у дужност да приказује начине сушења, само се од! суш ењ а изискује да шљива буде онако обрађена како то пијаца тражи. Сушењем мора се потпуно избјећи и загорјевање и надимљавање сухих шљива, како би им се очувао онај природни мирис и укус који joj je својствен. Поред тога суш ењ а шљива има да се изводи тако да ниједна кап сока, који садржи највише ш ећера, не исцури. З а сушење, дакле, потребна су нам не само саврш енија оруђа односно еушнице него и свијет мора у овом послу да ради онако како му то препоручују наши пољопривредни стручњаци. Д анас се сматрају е в а п о р а т о р и као најсавргцецМе сушнице, које се искључиво употребљавају у Америци. Ипак и са нашим сушницама посхизавали би приближно добре успјехе, кад с£ це би при томе правиле многе погрешке. Сортирање: Осушене шљиве има да се раставе (сортирају) no крупноћи, тако да приближно тачан број комада шљива једне крулноће дође на пола (Ј/а) килограма. У колико je мањи број комада у V> кг, т. ј. у Јсолико су шљиве крупније, у толико се бољо плаћају. Код нас почиње сортирање са 60/65 комада, у Калифорнији са 30/40, a у Еранцуској са 44/46 комада. П р е м а овом броју т р г о в и н а ш љ ^ в а м а као роби р а з н а имена. П р о д а ја на м а л о п о з н а ј е : ш е с т и ц е (60/65 комада), с е д м и ц е (70/75), о с м и ц е (80/85), с т о т и н к е (95/100), у з а н е (110/130) и м е р к а н т и л (преко 130 у V2 кг). Пановање: Има само мјеста паковању у уредним, једноличним и укусно опремљеним санду- цима, a не у џаковима како се то код нас, % а. жалост, много практикује. Ми, пакујући сортирану робу у сандуке, постизавамо не само већу цијену, далеко већу изнад цијена стајања, него долазимо у директан додир са страним потрошачима, који хоће да купују шљиву само из уредних сандука. Неке државе, које у главном не производе суху шљиву, користе се нашим незнањем и саме су подигле и н д у с т р и ј с к е у р е ђ а ј е односно суш нице за паковањ е и е т и в и р а њ е с у х и х ш љ и в а . Таквих сушница има и у Аустрији и у Чешкој и у Њ емачкој и т. д. Они купују од нас шљиве у џаковима, на које ударају мању царину него на оне у сандуцима, и пакују их, запосљавајући тако своје људе и наплаћујући оне зараде које би иначе требале да припану зноју нашег сељака и труду наш ег трговца. Иначе за паковање вриједе они прописи који су за сву робу раније споменути. У сандуцима упакована роба дуд*е траје, него у џаковима. Транспорт (пренос): Наш народ много поскупљује шљиву великим трошковима преноса. Ha првом мјесту сељаци их преносе у најмањим количинама, умјесто да се то чини у задружним колима ј ф л рве станице. Шљива се даље у возове товари као комадно добро са већом тарифом, умјесто да се задружно товари као вагонска роба са мањом тарифом. Нас туку, наиме, Американци са јефтиним воденим превозом и ми морамо да тражимо јефтиније начине. Много на томе ради наша држава, снижавајући жељезничке ставове до границе. Продаја на велино: врши се под овим именима: 1) м а л а г а р н и т у р а , што значи продаја три вагона сувих шљива, од којих један вагон садржи стотнике, један вагон узанса 110/120 и један вагон меркантила; 2) о б и ч н а г а р н и т у р а , што значи продаја 3 вагона, од којих један садржи седмице, други осмице, трећи стотинке и четврти узансе. Адресе страних нупаца: Обратити се писмено на Завод за унапређивање спољне трговине при Министарству Трговине и индустрије, Београд. Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будућност 470 �• I D ipl. а д г . M . F a z la g i ć , u p r a v n ik r a s a d n i k a G o r a ž d e : R a zm n o ža va n je voća ka Voćno stablo izraslo je iz sjemena, općenito re­ kavši iz jezgre; ta imade u sebi klicu za razvoj istih ili bar sličnih svojstava. U umjereno toploj i vlažnoj zemlji sjeme nabubri, koža idi ljuska pukne. Pri klijanju klica pušta na jednom kraju korjenčić, a na drugom izbija buduće stablo. Kod nas općenito izravno iz samog sjemena ne rastu ljepše voćne sorte kao što je to slučaj u domo­ vini voća, u Aziji. Samo iz sjemena nekih vrsta i sorata voća dobivamo svojstva jednaka matičnom stablu (n. pr. breskva, orah, kesten), iz većine sjemena dobije se divljačka koja će se postepno uzgojiti ii oplemeniti, pa da bude onakva kako to želimo. Po šumama, i uz puteve vidite mnogo divljih debala od jabuka, krušaka, i trešanja. Ona su iznikla iz sjemena, koje se je tu zateklo. T a stabla naši stari 'vo­ ćari vadili su i presađivali чд svoje bašče. kalemili i odnjegovali. Takova stabla ddžive duboku starost, zdrava su, te se odlikuju svojim rastom*! obilfum rodom. Ve­ ćina naših starih voćnjaka; jabuka, krušaka i trešanja je tako osnovana. U starim šljiviam a izrastu korjenovi izdanci, iz kojih se dadu uzgojiti lijepe šljivove sadnice, a u (davnom i većina'naših š lj a k a noclicnnta ig jla izdanaka. - fr* -1 sorata služe voćni rasadnici’. Voćne rasadnice irnadu privatnici, banovine i općine, a i svi irnadu isti cilj — unapređenje voćarstva. Rasadnik je naročito pripremljeno zemljište, gdje se voćka goji do presađivanja na stalno* nljdsto. Pleme­ nito stablo, koje iziđe iz rasadnika mora biti dosta jako, lijepo okorjenjeno, zdravo i uredno formirano. Voćni rasadnik je pravi temelj uspješnog voćarstva. Zadaća je istog, da za svoju okolinu kao i za prodaju u druge krajeve odgoji dovoljno voćnih prisada. Sorte voćaka, koje se u tim voćnim rasadnicima uzgajaju moraju biti prvorazredne, imaju odgovarati mjesnim prilikama i podneblju, te potrebi stranog i do­ maćeg tržišta. U prvom redu moraju se najviše uzgajati najbolje lokalne sorte, koje su se osobito u tome kraju aklimatizjtrale (dobile svoj naročiti tip) i na tržištu dobro pro­ laze. U krajevima gdje su se dugim nizom godina do­ bro pokazale i neke strane sorte finog stolnog voća, treba i taj sortimenat u rasadnicima uzgajati. Administraciji rasadnika ne smije biti glavno pra­ vilo, da sadnice što jevtinije proizveđu, nego se mora osobito paziti i na kakvoću proizvoda. Jevtina roba dođe često skupa! Bolje je za valjanu sadnicu i nešto više platiti. Ko je voćnjak zasadio loše odnjegovanim sadnicama, taj se je brzo i pokajao, te često poslije ne­ koliko godina take sadnice počupao. Proizvađač, rasadničar, upravlja svoje troškove proizvodnje prema želji i platežnoj mogućnosti mušterija. Samoupravni rasadnici ravnaju se prem a određenom budžetu i taksi­ ranoj cijeni za odgojene sadnice. Mali budžet i niska cijena često su puta uzrok lošem odgoju takvih prisada. čuju se tužbe, da ovaj ili onaj sreski rasadnik izdaje nedovoljno jake ili loše formirane prisade. Te prisade zasade u voćnjak i opa­ žaju spori rast. Jabuke obole od truleža srži, breskve t- kajsije đd smolice i t. d. Za valjani odgoj sadnica potreban je naročito izučeni i iskusni rasadnički personal, a proizvodni tro š­ kovi morali bi biti nešto veći. Obzirom na finansiranje samoupravnih rasadnika, tu bi trebalo i reducirati broj rasadnika, jer jedan veći rasadnik u stanju je da op­ skrbljuje voćnim sadnicama u više srezova. Ako ostav­ ljeni rasadnici nemaju dovoljno dobrog zemljišta, tu se dade lako pomoći dugooodišnjim najmom. Dobra je ideja, da voćari iz rasadnika dobiju što jevtinije prisade, ali cijena ne bi smjela da štetno upli^ ^ Konačno i zanio unapređenje voćarstva obzirom • » nellai 1 » « 4 * * « » * » * * seosko* svijeta ne smije biti forsirano. Ta važna izgradnja našeg privrednog vrela mora ići postepeno i sistematski. Uopće ova lije­ pa grana vezana je znanjem, radom, ljubavlju i časom, a nada sve je potrebna velika m jera iščekivanja i strp­ ljenja. (Bolje je iz rasadnika izdavati i manju količinu pravilno odnjegovanih prisada i uz nešto veću cijenu, no kako je danas: forsiranje proizvodnje uz š to jevtinije uslove. Idemo u susret hiperprodukciji voćnih sad­ nica- Pošto one zbog svoje kvalitete neće svugde po­ kazati tražene rezulate, to ne samo d a ta hiperproduk­ cija sadnica neće donijeti hiperprodukciju voća, nego će se pokazati sam zastoj u cijelom planu oko unapre­ đenja voćarstva. Iz rasadnika smije se smo izdati ga­ rantirano prvoklasna roba; u čistom prihodu jednog rasadnika, te izdavanju sadnica u ciframa ne smije se ocijeniti zasluga jednoga rasadnika na podizanju vo­ ćarstva. I sami poljoprivrednici — voćari bdije će uči­ niti da svoje voćnjake postepeno kompletiraju boljim materijalom, da povedu računa o prikladnosti položaja, o sadnji i propisnoj njezi voćaka, nego da rade kao do sada. Obično se posadi voćnjak gde bilo i kako bilo, a posle toga glavna je briga da čeka kada će mu voćka prispjeti na rod. Mali voćnjak pomno zasađen i pravil­ no njegovan daće veći prihod od velikog, slabo njego­ vanog i zapuštenog voćnjaka. 471 �■ # СарајлиЋ Ллија, у ч и те љ С е о с к е с о к о л с к е ч е те Поред оснпваља земљорадничких задруга и физичком и културном погледу. Томе програму не других дружина постоје и осшгоају се сеооке со- можемо ни даиас шта додати шгги одузети. Шигром на прилике које владају на селу ne може <се и колске чете. Задатак и вриједност сеоских соколских чета не могу примијегаити методе, које се примјољују у не лежи icaMo у тјелеслом васпитању младбжи, не- раду соколских друштава, за то je требало у наша го заоијеца и обухвата пољопривредне, трезвењач- еела ући са посебним програмом и са нарочитим ке и здравствене задатке, те све проблеме које иду тактом. Док je прије рата соколски и побратимкжи на добро села и сељака. Уче и привикавају диоциллини, уредном и сложпом жиисту, те јз и то једаи покрет код иас био изразито протуаустријски, то од разлога зашто тробамо да дотпомигнемо и pa- je с том паролом и провођена организација Побрадимо на јачању сеоскнх јоколских чета. тима-Сокола у нашлм селима. Соко Краљевине Југославије, као установа, Послије Ослобођења није се могло говорити о тежи и настоји да одгоји добар и ваљан подмладл то51е, него je требало код нашег сељака будити н>еи соколски васпита све слојеве народа. Продирањо гев иационалшг ocjehaj и развијати смисао за дрсоколства на селу било je у почетку врло тетко. 'жавотворнги рад. Требало je нагаега сељака извоНаишло се на велике потешкоће и на слаба paa^- t m r o таме и запуштености, јер се заиста налази мијевање. Некоје жупе и друштва оонивали су no на врЛо гагскоме степену просвијећешости. И за то коју чету, али без икаквог систематског рада n je соколоки рад свестрано обухватио ове што je попосљедице. требно, да се вжрши препород нашега запуиггеПрви покушај систематКкбм организовању се- нога села. оских ооколских чета je ifocTapcK a жупа на челу Kao што сам нагласио, ооколски рад на селу са братом Чедом Мидићем. Taj покрет захватио je није неки гимнастички покрет, ааи ни то није заданас читаву нашу домовину и наишао на велтпм, немарено, јер се омладипа вјежба и приправља за одобравање и разумијсватве. Иако се je о соколагву јавне вјежбе, слетове 'и друге манифестације, пгго на селу доста писало ипак сматрам, да није на од- нарочито добро дјелује на чланство, да заволи сомет да се и на овом мјосту говори, јер je тај покрех колство, a уз то добро дође младићима за оделуод највеће важнос-ти за препород нашег села, па je жеље војног рока, потпто дођу готово извјежбанл потребно да се свак. упоана с тим радом. у војску. Многи, који не познају ^околство изближе, коУз вјежбање омладине, соколски рад на селу ји не уђу у његову организацију и ne упознају креће се у културном, просвјетном, економском и његов рад и циљеве, миеле да jfe тд само једна гим- хигијенском погледу. настичка организација. To je заблуда, коју треба Народ у натпим еелима миого je заостао. Мало побијати, a парочито кад се говори о соколском га има просвјећеног и писменог. Да би се ово зло раду на селу. иокорјетгило, Жупа проко овојих друштава пастоји Колпко je тај рад многострук, разгранат и ко- да своје члапство научи читаљу и гагсатву, јер je ристан за наш народ, видиће се из наведених нри- писменост главни фактор за пшрење проовјете. мјера. Потпуног сам убјеђења, да je д.ужност сва- У том погледу дошло се je до видн.их резултата. ког држављанина и родољуба да све своје силе Данае чланови чета су готово сви писмени. Пригоупотреби и стави у службу соколства и његових дом жупоког течаја (мјесеца фебруара) за ееооке циљева, јер се тиме одужује пароду и Отаџбшпг. чете у колико се je натпло неписмених течајаца, Колико су заостала наша села у која неће ни- управа жупе постарала се je да своје кандидато, ко да уђе и да ради на њиховом подизању увидила оопогоби у читаљу и писању. У пољопри.вредттом je прва Мостарска Жупа са својим ишпрјатором погледу ради се држањем предавања од страпе Чедом Милићем, који je одпочео са радом унооећи •г-тручних лпца, набав.тт»аи.ем воћака племенитих дух соколске дисциплипе, тачности и рада. врста, сјемена, дјете.ллне, репе, кукуруза и осталлх Шта xohe соко.тпство на селу? To je гаггање, на врста жита, увођењем вјегатачког гпојива, пољокоје треба да се овде одговори. Неумрли соколски иривредних справа и алата, оонивањом воћнпх раидеолог Тирш, приликом покретања првог сокол- |гаднитса и приређивањем изложаба. ског листа, написао je у 1871 годитш чланак: »Паш MiHoro се noioia.n.a пажња хпгијетш села. Дизадатак и циљ«. Оп je у том чланку обухватио чи- јсле се ктвиге и часописи, Д1>же се предавап>а о чптав соколски програм у националном, социјалном, стоћи и реду у кући, набављан.ем пл.упаоппца, 472 �• ' 1фечен>ем кућа, подизањем модерних ђубригата, иабапљаљем практичних и јевтииих кревета и т. д. Трезвењачки покрет na селу доста се добро развија. Свака чета има овој одсјек, трезвености, кој иде за тим да ради на ширењу и прикупљању чланова трезвењака. Сваки члан, који ступл у одсјок трезвености, дужан je да потпшпе завјет најмање за годину дапа, да неће уживати алкохолних пића. У случају, да би се који огреотио, брине се из трезвене секцтгје и кажњава се најотрожијом казном. Да би се чланов1И привичуш штедњи, јер соколи сматрају и то као једну од овојих врдина, проводи се систематска оитна штедња, која ће се развијати поетепено, тако да согеолске чете постану мале штедионице. Жупа Мостар покретач je рада у четама. Она надгледава рад и даје дпректлве, a друштва изводе што je цотребно и обилазе чете са својим Јза- • сланицима. Свакако, да оне чете, воје се често обилазе имају бољега успјеха у раду. Ове чете Арже редовито сједнице сваке 1седмице на. којима ое поред расправљања о редовитим дословима, читају упуства од Жупе, друштва и жо^исне вњиге. Освом извршеном и учиљеном раду шаљу извјеттај друштву и Жупи. У сједишту другатва, коме припадају одржаје се свако три мјеееца .заједттичка с; na војој ice контролитпе и кригикује рад за ttn три мјесеца и ствара програ^ за идућа. три мјј ца. Taj програм je обавезан за све чете и уттраве о; дужне, да на идућој сједницгг подвосе извјепттај^| пгга ее je учлнило. Имао сам ттрЈГ.тп1ке. да као изасланик чете Тасовчићи, лриоуствујем и једној таквој сједници у Соколсвом др»утТггву Чапљина. Увјерио сам се, да се са великом озби.твтгости п вољом прист.упа ооколоком пос.ду. Изасланћтш чета интересују се за све гране рада на селу, ттодноги предлоге пгга треба учинити за набавку сјемена и воћака, за подизање пчеларства, живргнарства ri сточарства, за регулисање поља и т. д. Ове чете учествују у дас-куоији. Одт>жаваље тромјесечлтих сједница je одлично средство за вастгтатве соколових раднжса на селу у соволском духу и днециir-iraror. Ко дође на ову тромјесечну сјодиицу не може, a да не заволи и да се ne одугаеви за овај покрет и рад. Да 'Се види колико je многострук соколокп рад износим укратко податке о раду у 1930 години у подручју Жупе Мостар. Концем 1930 годане имала je Жупа 55 соколских чета, a то je 21 више лего концем 1929. Концем 1930 године чете су имале 3121 члана и 561 нараштајца, a то je за 1517 чланова и 428 нараштајаца више него концем 1929. У току 1930 године одржане су 3 пољоттривродне излож.бе у Невегшњу, Гацку и Бијелом Пољу (код Мостара) на којима je учестоовало 2 соколске чете. Сви изложени предмети потјецали су од сјемена које je послала Ж.упа a излагачима су подијељене лаграде у пољопривредним алатима. У години 1930 одржано je 5 утакмица соколских чета и то у: Невесињу, Гацку, Стоцу, Мостару и Чапљини. Побједлицима су подијељене д^шшме. Ha слету у Београду учестовало je 30 чета са И4 члала> од и 6 јм је насту1шл0 п 2 вјежбала. To je уједро ^гла једна од најуспјелијих тачака такл да je два ггута попављана. Тада се видило и увјерило, колтгко je соколотво на селу узело маха. Чете воде акцију за подшање соколсклх домова и до "сГШ.лма уштеђених преко 80.000 дилара и ако je чланарлна самоJ I дтгаара мјесечно. ’otobo свака чета ш а своје књижнице у ко__ са налази лијеп број књига, гдје чланство мо:е да учи о љетппој будућности a нарочито, које наша сала предвођетта соколским четама. Све добивају лжстове: Соколски гласнлк, Тежак, Народну обдбрану и друге. Горњи податци најбоље нам показују колшси je успјех, na треба само наставити залочети посао и да се доврши велпко дјело препорода нашега запуштенога села. Ha иптелигенцији je да се прпдружл соколгасом покрету, да са велгиком љубављу и одушевљељем приђе нашем сељаку. Свакако да овај успјех оставља за. ообом и један велитш напорни рад. О овтта се дошло до повјерења између сељака и грађапина, створена je велика, чврста и јака организација. Оамо са напором и радом моћи he се још и даље. Дакле 1СЛОЖНИМ радом у соколским четама, доћи ће се до процвата и папретка села. 473 �*#t t ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК 'Рад друшт-вене оргапмзације Рад Мјесног одбора Гајрета у Мостару Рад Мјесног одбора у Мостару постаје све обпмпији и квалмтатнвно све бољи. За то говори материјални л моралаи уенјех задњих двију приредаба — Гајретова даиа и Мевлуда. Мјеснп одбор у Мостару прославио je 6 септембар, као рођепдан свога високог Протектора Њег. Краљ. Впсочанства Престолонасљедника Петра, најсвечаније. Beh прије неколико дана укусгги плакати обзнанилл су грађаиству програм прославе Гајретова дала. Изјутра су се одржале у свим богомољама свечане молитве за дуг живот п здравље нашега високог. Протек^ора, на којима су судјеловалл сви чланови Мјес.ног одбора као и многа другп чланови и пријатељи Гајрета. Истог јутра вршоп je на мноогим летаашутим днјеловпма града оттгуи Тајрстових значака, Грађанотво се врло радо одазивало' та.ко д а je материјалпи успјех Гајретова' дјала dfee године много већи од онога прошле годинс. Лослије подне ptoo 5' сата одржавала се академлја са концертом i к^<ј)ани Париз. Академија je бпла врло добро посјећена. Академпја je отворена пјевањем државне химпе коју je отлјевао мјешовлти Гајрет9 в jyip под рјшгнаљем /дирнгеџда г. Бочека. Посллје отпјеваве' државне химпе одригао je врло успјело прпгодно предавање професор г. Мустафа Алтсалфић. Предавач je кратко али пластично изнио борбу налгега на]и>да за оелобођењбг као и улогу, Коју je у {шм бброама играла наша народна ДицаАгија. Истакао je историјскп л националнп значај одлулсе Н>ег. Вел. Краља АлексАпдрп, да Њег. Kp. Височанство Престолонасљедник. Петар иружп своје впсоко покровлтељство нашему Гајрету. Предавач je био иаграђен бурним аилаузом.. НакоЧ преда.вања концелтрирала je глазба 32 пјешадлјскот пука до касно у иоћ. Одзив и поојета свпју Гајретов^х приредаба тога дапа бпо je веома добар. Чисти матерлјалли приход пзносп Дшг. 3875.—. Велику хвалу заслужује наиг Женскл одбор као л све његове чланиде. Својлм оудјеловањем код откупа значака пружиле су врло јаву иотпору Мјеспом одбору. Прослава Гајретова дана у Жвпчу Рођендан Престолонасљедника Петра — Гајретов дал — прослављен je у Жепчу као никад до сад. Taj дан малифестовалл су муслиманп као и други пријатељи Гајрета своју свијест за нага Гајрет као искрепу л привржену љубав за свог високог Заштитника и цио Краљевски Дом. Прослава јс лочела учењем Мсвлуда у чаршиској џамијл, који je приредло Мјеснл одбор. Како je ово прва приредба ове врсти, није чудо што се сво мусллманско становништво обојега снола онако шгагобројно лсжупило. Како je Мјесни одбор позвао на ову свечаност сва државна надлегатва као и друге културне и хумане установе, џамија je бпла дупком пуна, a претставнлцима поменутих установа, сав овај скуп, давао je изглед ријетке свечаности. Мевлуд je учен на српском језику. што je такођер за Жепче новина. Проучио га je r. Муфтић Хазим еф., гаер. судија, истакавши прлје тога, да јс то Гајретов Мевлуд, као 474 „ идеожигију «мог Гајрв.а. Подауш. je ндрошго д» опу свечаност Мјсснв одбор приређУЈе У ™“ прпвржгаостк и одаиости спрпи Престо101ШМ.едшва и циЈелог Краљеви.ог Дома, na, мора се H<xr«h>, » e ™ » Ч « ” ГО»РУт ш ° Је т Топови оу жшуцшш У ш ж лоче-пш ове сведдноом. У највећој тшшшт завршеио je учев,е, a овда ј® г- УФТИ’ кагласио да he ое с м учкш !*»» за дуг в срећш жшот цијелог Краљевског Доиа, СрјЛи, » »н цм а пунор чмовољсгва, што je свалако израо нутарљсг sapOBOJiitor стан,а, CBTI врнсутпл пратилн су ову »олитву са >гааго6р»јним: амин. У вече je прирсђепа забава, која je била бројно посјсћсна од евију Глјретових пријатеља. Дио програм заАавс нзBeJeiLje прецизио и ira опште задовољство свију прилупгих. ToMi'io.’m. — ове еами ручпгг радови — дјело нашег жевгасог свијета, којат je овим малифестовао своју свијест за Гајрет, 6ii.ua je ттрава птракција ове вечерп. Рздо та>пстагујемо фзсе овом прпредбом заиитересовало и натпе жене]слн.е за Гајрет и узело у н>ој видна учешћа израднвгпл све комадс томболе, a с друге стране посјетом еаме забаве, што je за нагас мјесто iioboct. a за булући рад Гајрета свакалсо од кориспт. Живјеле паше свјеспе муслимапке, Га.јретове чсарадиице. \ Забава -Je била елтп а, свијет je провео једво угопдо вече које je потрајало до у дубоку иоћ. Не можемо пропуетити прилику. a да ne оштампамо гмМга нлших вркједиих госпођа-ђица, icoje обогатише нашу томболу cnojirM разповренпм ручипм радовима, a те су: Ђатпћ Арпфа 1 рупчиВ. TarHli Севла 1 рунчнћ, TTTaliHpа.гић Оалпхагшпгца 1 рупчпћ. Шаћпрапгћ Азиза бошчицу за таблу, Алнјагаћ Џевахире х. 1 пеипшр, Хаџе Џипвћа х. 1 jreiimnp, Малићбеговпћ Џехва. l петпкир, Сиахић Вагфи х. 1 рубац, Бејза Чоппћ 1 жеп. плена калипа, Мулабеговића Ос. х. 1 тгешкир, Хулусија Хафиза х. 1 пештсир Оалиха Агића х. 1 рубац, Чампара ГОефгска х. 1 везена чевра, Tepali Кадрија х. 1 вез. цвајет. Догладовлћ Сабрија 1 вез. цвијет, Пиах.ић Неза х. 1 чевру. Тамишчића Лутве х. 1 чевру, Налић Хатиџа - чсвру. Kamili Зиба 1 рубац, ханума Хаџи Xnфиз еф. 1 пепгкир, Муслпћ Шухрета 1 бошчпцу, Хлслбовпћа Рефика х. жегг. рупчић. Бегић Хаспа 1 рубац. Алића Мех. х. 1 рубац, Калрић Ајиша 1 рубац, Малибегови11а Мује 3. х. i рубац, Мулахаеаповића Сул. х. 1 рубац, Натгић Емиие х. 1 рубац. Пашалпћ Разпје х. 1 јаотук и 1 ботчицу, ДервпiiihIi Селпме х. 1 јастук, Налић Хургеје х. 1 пешкир и 1 руттчић, Ајановић Џевахира х. 1 чевру, Ајановић Есме х. 2 јастука, Ајаповић Нвсвета 1 боптчу.-Муфтић Мупира 1 јастук, Турунташевић Љубица. Перо n Радоелав 3 пешклра, Бактаревић Есма 1 јастук. Дукатара Хасе х. 1 чарапе, Марушић Хасна 1 рубац, Haimli Т. ПТерттфа 2 рупца. Keculi Фердие х. 2 сликс Њ. Вел. Кралл. Ајаиовић Зсјфа 1 бошчу, Чпчек.1ш11 Бисера х. 1 везени учкур, Берберовкћа Омсра х. 3 сафунп, Kamariili Ружије х. 1 јастук н 1 бопгчу. Одић ХаАгабе х. 1 иешкир, Чахтпревић Злата 1 јает>’к, Ц ш тћ Зинета 1 овттл. рубац, Налића Ибр. П. х. l јастук, Хасагић Хатица х. 1 чевру ni пеипкир, ТЈивић Хабиба 1 јастук, Хулусија Мејреме х. 1 јаетук. Халагић A. Зарифа х. 1 јастук, Џине Муетафе х. 1 рубац Боглића Ахм. х. 1 рубац, Маглић Девлета 1 јастук. Омеровић Пура х. 1 јемспију керану. �• * Мевлуд женског одбора Гајрета у Гајретовом конвикту у Бањој Луци У недељу 11 о. мј. иослије подае Женски одбор Гајрега приредио je у мушком Гајретовом конвикту свој Мевлудишсриф. Прослави су поред пајугледнијих муслимадажлх госпођа и госиођица ирисуствовале и гђа Богдаповић супруга n&Mohimisa фин. директора, гђе Стефаловић и Поповић, тс још нске. One су због свог присуства оставиле најљепши утиеак међу присутшша. Посјета je била одашчна. Прооторијс учионице биле су нарочито украшене. Ha врху учионице иеиод всликс слике Љ. В. Краља био je постављен подиум 1’ДЈе су три хафиза извршла учење. По Дин. 40.— беговић Зекија. По Дин. 30__ Авдагс Вехабовића. По Дип. 20 .—: .4>nh, Бахтијаревић, Разија Пита. гђа Алибега Џинића и гђица Ибрахпмгђе: Марина Поповић, Маглајлић и гђа гђе: Карамехмедовић, Хаџиефсндић, СуЂулсума Мухурдаревић. Хасић и гђица Свечапоет je отворо у 4 opra no подне управпик коишгкта г. Бежић предашњем о Мухамеду a. с., о његовом жпВ0ТУ> дјеловаљу и др. Из свега прирођеном педагошком опремом вдвукао je неколико поука о потреби просвјете, пшрни»у братске слоге. Г. Бскић je завршио своје предавање двјома главним изреЈсама слављепика: »Тражи науке макар у Kuun« и оном »Љубав према Отаџбики je саотавии дно njope«. И прву л другу изреку слиједићете у животу, i;aate г. Бекић, будете ли и даље погпомагали Гајрет na макар и пајскрошшјим средствнма, јср он he својим благотворннм радом подпћи културио и екопомскп заотали наш елемедат. Г. Бек.пћ je бно бурнпм пљескаљем поздрављеп. Иза т о ^ Ј с ' пнтомац Глухић дскламовао Ђшшћев религ. спјев »Мухамеду Пејгамберу« доста добро ft био je и оft таадђер. награђон пљсокаљем. ЖЕНС&И ОДБОР ГАЈРЕТА У БАЊАЛУДИ С лијева на десно : гђица Назифа Ковачевић, благајница; гђа Дуда БекиН, подпретсједница; гђа Фатима 'БумрукПослпје тога су три хафиза отпочб^а учеље. За час cv. ----- ддћ претсједница; гђа Олга Касаловић одборница и гђица Емина Мухурдаревић, секретарица се просторије учиоиице замирисале »џулсијом« и запал>сшш »удагачем« a побожпе пјесме хафиза на~'народпом јеДин. 14.—: гђа Галијашевлћ. зпку стварале су иа лицима тфивупшх слкку вјерског l a ­ По Дшг. 10.— гђе и гђидс: Шухрета Курбеговић, Окопnaca који je прекидал ча<}Омице доласком које члатглце оиН1ђа Муфтић, Мућелефа Силахић. Бахтијаревнћ, Мубора оа п&кетићем mehepa и чашом »шербста«. To je та: :урдаревић, Резика Чалма, Нура Бубкћ, И. Омербетовић, трајало све до 6 сати. с TITov. Шаха Салпхагпћ, Мипа Џшшћ, Богдановић, Ха.лишић, A. Послијс учен>а гошће су се^почеле разилазити својлм Крајпшпнк, Хаџидедић, Копчић, Сикирић. Хазаз и Махпћ кућама, a младе муслиманске дјсвојае повукле су се у друАхмет хафиз. гу собу, гдје je отпочела дпскуоија о Гајретовом Женском Остало иоиод Дпн. 10.— у вриједностп од Дин. 85.—. ијовачком обору. Дискусију je отворио г. Бекић. образлоПГећср за Мевлуд даровале су гђе: 'Вумуркчић Фатима, живигп прпсутним значај пјесме за омЛодпну и сл. У даљБекић Дуда, Касаловпћ Олга, Диздаревић Cennja, Муфтић п>ој диокусији узели су учешћа гђа'ТЗумуркчиЕ, Кајтаз. МуфНађа. и гђнце: Мухурдаревић Емина и Ковачевпћ Назифа. тпћ TD гђпца Вахида Маглајлић и др. Највише заслуга за овако лијеп успјех ове прве приНакои свестране дискуспје одлучоно јс да Женски одредбе Женског одбора имају гђе: Ђумуркчић, Бекић, Кајтаз, бор Гајрета 0|дредн први час пробс и да о томе обапјести Д 1гздаревић, Кзсаловић, и гђице Мухурдарсвић и Ковачовић. тгпсмено сваку члапицу. Heica јс хвала свим онима icojn својом посјетом увелиHa овој свечаности која je имала покрај свога релпгиову прославу, a нека je особита хвала хафпзпма Теозног орактсра ,и napaiKTep једнога састанка за ширење идсpnhy и др. који бесплатно проучише Мевлуд. ологије Гајрета и вултурног подивања и зблпжаваља муслиЗа одбор: мапске жсне да што прије стапе у редове оестара осталих Прстсједнпца у з.: Cot;peTapmia: вјероисповпјестк, у редове у којим he најбоље послужити Дуда Бекић Емина Мухурдаревић не само својој породици него и овоме Краљу п овоме роду. Гајретове огиборнице са јучерашњом прославом нпсу постигле само матсријални уопјех, оне су показале да су достојие Прослава дана Гајретовог Протектора Њег. Височанства положаја na коме се палазс, положаја, са којега he се брзо Престлонасљедника Петра у Грачаници. oojoTimr благодат и захвалиоот свих опих, који желе истинОвдашњи Мјеони мушк.и одбор друштва Гајрет у заједоко добро муолиманском елементу. 1шци са женским одбором п!>ославло je на свечан начшг Дан Заолуга да je ова свсчакост испала тако лијепо irpnГајретовог Протектора Његовог Височапства Престолонасљедиада iroitpaj Женског одбора и управнику понвшш г. Беника Петра днс 6 септембра о. г. •i;nhy, старом ииопиру Гајретове идеологпје. Након свечаног благодарења у свнм богомољама овај ш Прилоге за Мевлуд. дадоше: no Дип. 100.— гђе: Ифакат Сапихагић, Челебија Миџић и гђа Реис-ул-улеме Маглајлића. По Дин. 60.— rbe: Стефаиовић и Хидајета Бесговић. По Дин. 50.— гђе: Лтифа Кајтаз, Емина Хаџиомерагић, Субха Мујезиновић, гђа Хамзаге Хусеџиновић и Оејда Хаџпћ je одбор приредио свечану аклдемију у 11 сати прпје подне у просторијама холел »Bočna«. Академију je отворио г. Асим Аликалфић, претоједник одбора, са лпјеппм поздравним говором, захваливши се присутним на доб1>ој посјетн.. Послије тога одржао je предавање г. Мустафа Камарић, студент права, a тема предаваља je би- 475 �* ла: »0 приватној иницијатпви уопштс a напосе о Гајрету«. Предавач јс усиио у своме предавању, како у избору саме теме, тако и у љезиној обрадон, те je ради тога од присутних бно бурно поздрављен. Прирс1)ивачки одбор Гајретова дан а у Грачаници Трећа тачка програма пјесма »Oj Словсни« коју еу отпјевала школска дјеца под водством учитеља г. . вдало вића, били су награђснн бурним нљссжањем п одобраваљем. Четврта тачка »Просте вјежбе« извела су д]еца соколски нараштај, на опште задовољство публике веома до po Пета тачка програма »Помоћу тетке«, шаљива игра у једном чину од Л. Бранковића одпграли су члановн Гајрета и Соколске чете врло добро. Да je комад веома добро изведеи пмаде се највише захвплити г. учитељу В. Авдаловићу и госпођи му Емилији. која je лмала главну улогу. Г. учлтељ и ако intje имао улоге долаоио je редовно на пробе и трудио се да дилетапте што боље подучи. Остале улоге пмали су г. г. С. Шатор, Гојко и Бранко Mnxnh. тс гђице Стана и Достмња Михић. Ha забавп je свирао Тамбурашки збор Народне читаонице из Аладиннћа, под водством ошпт. биљежашса г. Н. Драгнчевића, врло добро. И ако je овај збор основал тек прије годипу дана ипак може да му завиди и најбољи rpnђаноки тамбурашкл збор. Овом прпликом захваљујемо се г. биљежнику који није жалио труда и времена да остане прско. цијеле ноћи забављајући госте свирајући разне комаде. Забава je потрајала све до 5 сатп ујутро, каша су с>‘ Л>сти почедн да разллазе поипјевши ообом најљепше утиске. Салко Шатор, секретар Гајрета. Иза тога je неколтгко учепица осн. школе декламбвало пеколико патрпотских песама као н. пр. Престолонаследдижу Петру и т. д. Како почетком тако и завршепсои академ-ије буртго се плнцало Његовом Велпчанству Краљу Ллександру, Његовом Гајретов мевлуд и теферич у Миочу Внсочанству ПрестолонаеледгРпЈУ Цбтру и цијелом Краљевском Дому. f У славу Рођендаиа Љег. Вис Престолонасљедника ПеИстога дана прпређеп ј^ теферпч у 2 сата послије потра, Покровитеља Гајрета, на дан 6 септембра т. г. Мјссни дие у »Хоџнћа Лудп« са утакУшцама и разним иародниАУ^ одбор Гајрета у Миочу приредио je учење мевлуда и теферич. пграма. Beh око 9 сатн прпје подне почео се je скупљати свнјет Посјета je на академиаи као л теферичу бнла ванредна, на проетрав^ лвваду зв. Баре, гдје je било заказапо учење те je према томе како мофалпп тал;о и матерпјалнтт угпјет мевлуда. Из околине и мало и велтгко хнтало je да чује умибио одличан. ti љати глас г. Хафиз еф. Л. Мулахасибовића. Из Прибоја je дошло возом много посјетиода нарочито муслиманоког жеиЗабава коју су приредили Мјесни одбор Гајрета и Соколска CRHita. Пошто ое je завршила дова за здравље и дуг жичета у Локвама 3 X 1931 године. вот будућеп Влалара у џамиЈама у Прпбоју п Рудом, дошао Мјеснн одбор Гајрета и Соколска чета у Локвала прлje још велики број Гајретових пријатеља аутима и колнна редали су 3 X. т. г. заједничку забаву у просторијамаКЈГ|у Миоче. родне опговие школе. која je* у моралном погледу веома доДан je био лијеп, свечан, те je омогућио рекордну побро усвјела, a и материјплна страна. није пзостала кад се сјвту. Оваком иријатељу Гајрета заиграло je срце од радости, узме у обзир паспвност овнх крајева, неродна ова година и кад je впдло велнку множнну свијета који се je скуппо да ппаче слабо економско стање пашеглтевг^ка. Чпст приход од што свечаније н веселије прослави Гајретов дан. Оку je гозабаве јест Дин. 1582.50 Ово je друга завава коју заједнички дило погледатн наше вриједне тежаке у љпховим живопиоприређује Мјеснн одбор Гајрета са братскбм Сотсолоком чоним ношњама који овом прпликои доказаше довољно разутом, те je то доказ, да међу члановима Гајрета п Оокола у мијевање према Гајрету и љеговој идеологијл. напгем мјесту влада хармонија п братпко ттожртвовање. НаПошто јс проучио мевлуд г. Хафиз еф. Мулахасибовић ши су чланови овјесни п знаду, да оба друпггва. и Соко н уз велико задовољсгво нрпсутних. узео je ријеч г. Беклр еф. наш Гајрет, имају исте скоро циљеве: пацпонално, културно Суљевић, имам. захваллвшн се вспред одбора на овако .ul­ и економскн препорсидити и подигнути наш народ. jenoj посјети. Он je истакао успјешни рад Гајрета за иаше Забаву je отворио поздравним говором мјесни учител. тежакс, те га особито весели што види тежаке заступљене г. В. Авлаловић. који je у лијепом и темпераментном говору у великом броју у овој значајној манифестацији Гајрета. прнказао рад другатва Гајрет и Оокола. ТГодвукао je важИстиче иотребе Гајрета и све присутне моли да се својски пост оба друштва за нага народ. Рекао je да су друштва Гајзаузму за ово наше најјаче муслиманско лруштво у Краљеиини, које васпитава нашу омладину у вјерском и иациорпт и Соко лобили признап.е -за свој ттлтрттотски рад са највигаег мјеста, јер je наш љубљени Владар Њег. Вел. Крал> налиом духу и оспоеобљава je за живот, na je за то Гајрет лобио признање за свој рад са највишег мјеста те познва Александар I. дао Своме Првијениу наптем драгом Престоприсугне да кликну највећем пријатељу Гајрета Љег. Вел. лопасљедипку Њ. Влс. Петру да буде заштитник и протекКраљу Александру I. и Његовом Насљеднику Крал.евићу тор Сокола п Гајрета. To je најбоља 1гара.пција да he и у буПегру, Покровитељу Гајрета, што су присутни прихватили дуће оба друштва имати велпких успјеха у своме патриотса трократним узвиком »Живјели!«. Затим je нагласио да оком раду, na просвјећивап.у и културпом подизан>у нашег ови муслимани птиром наше Отаџбине треба да буду захиарода. Господин учитсљ лијеппм ријечима се захвалво говални Богу icojii их je обдприо Краљен који прије крап:ог стпма na посјети и замолио их да свакон приликом сјете се времена пред дијелнм свијетом рече: »Кажите муслиманима Гајрста и Совола и да се уписују за чланове. да оам ja п.ихов илјбољи пријатељ и заштитник«. Ове риДруга тачка прогрпма била je декламација »Ново покојечи изазваче су велико одушевљеп.е и поново кллцаље Њег. лење« од Алексе HTanniha. коју je веома добро рецитовао Вел. Крал>у. Мустафа Кремо, ученнк IV. разр. осн. тпколе. 476 �Затим je одржао предаваље о значају Гајретова дана, Гајретов литомац, Мустафа Мехић, студент, које су присутни пажљиво саслушали. Освриуо сс je на ирошлост и упознао наше тежалсе са славном и заслужном дииастијом Карађорђевића иозвавши их да увијек и свалда буду вјерни евоме Краљу и Отаџбини. Гајрет je у великом кадару својих ноштених и несебичаих неимпра доказао да je постао жариште културе и иапретка, искреног родољубља и националне мисли. Иод Гајретовом заставом скупљени еу сви муслимаии у геслу: За Краља и Отаџбииу. Коначно je напоменуо onaj cpehiin час, када je Гајрет сгупио под моћиу заштиту Владара наше крви и језика, што имају на уму сви пријател»и и сарадници Гајрета. Ha мевлуду je пало добровољних ирнлога у нзносу од 1027.— динара, те je no одбитку трошка остало за Гајрет 600.— дииара. Ооим тога продато je 50 комада Гајретових откушшх значака. Послије мевлуда настало je велико весеље које je трајало све до залаока сунца. Нека je хвала евим нријатељима Гајрета из Прибоја и 1’удог који својом посјетом допрнпијетс Гајрету п морално ii материјално a нарочито г. г. М. Тановићу, полиц. референту, С. Куржовнћу, норезннку, Осману Хоџићу, жељезничару, С. Сукићу, Р. Хасанагићу из Прпбоја; Т. ЈТимнћу, шк. управитељу, Хусеину Маглајлићу, канд. права, 0. Cuaj.*вићу, трговцу, Т. Смајевићу из Рудог; Фетах еф. Бајраховићу и Реџеп еф., имаму-матичару нз Забрђа; Х^,џи АлијД Бахтовићу, посједнику, Реџу Хасећићу, Шахину Ејубовићу, Алији Хасећићу, Имширу Хоџићу и Ј. Малинић, учитељицама из Миоча које сваком приликом^помкж^ Гајрет. Прослава Гајретова дана у Гор. Вакуфу . vP' Г \ I Проширени одбор за прославу Гајретова дана приредио je на рођендан Њ. Краљ. Виеочанства Престоло наољеднпка Пстра 6 септембра о. г. ве^шк.и народнн. твферпч са njeшачким одраслих и дјечијим у врећама тркаша, бифеом те разним народним играма. Haicon богослужења у богомољама нродаване су откупне значке Гајретова дапа. a око поднс почео се свијет .окупллти на већ 14'ппремл.еном мјесту за тсферич, који je заказан у 13 сати, до којег се je времена мноштво свпјета окупило, те се тако одмах почео програм изводити. Све тачке програма изведене су цр потпуно задовољство свију посјетиоца, a и бифе je до cBpmesfa теферича сав распродан. Теферич су посјетнли екоро гв и , грађани, особито муслиамни и муслиманке, a и сељака je било много, што je на оваквнм приредбаиа ријетко досада било видјетн. За цијело вријеме теферича свирао je тамбурашки збор Исламаке читаонице, која сваком прициком излази у сусерт Гајрету, на чему joj одбор најљепше захваљује. Такођер хвала ir. Ант.и Вилпћу, зборовођи који сваког пута иа Гајретовим прирдебама изађе у сусрет. За бифе дароваше господа: A. Бсрезовскп, Сулојман Гаврановнћ, Мустафа Љута, Муло Гаврановић, Муетафа Чалiuih, Решид Кирлић, Махмут X. Јусуфовић, М. Першпћ Мехмед X. Абдић. Хасан X. Јусуфовић, Суљо Топчић н Изет Гаврановић, на чему нм најљепша хвала. Одбор се jom захваљује г. A. Березовском, учитељу и гђп A Џукић, закупницн иоште, на н>иховом ne пожаљепом раду аа вријеме Гајротова дана. Чист приход Гајретова дана je 1471 динар. Прослава Гајретова дана у Блатници И ако je овдје нсдавно основано повјерсииштво, Гајретов дац прослављен je на лијеп начин. Преко дана овдашље соколице п|х»дпвпле <;у откупне значке. Приређена je поворка сокола u соколица уз тамбурашки збор. те су извнђние соколоке вјежбе. У споразуму овдашн.е соколске чете приређено je на вече сијело уз нрограм, те je повјерепшс одижао поедавмњс о Краљевиком Дому, Гајрету и Соколству. Сијело je протекло у иајљепшем вееељу и расположењу, те je изражена захвалноет повјеренику на овако лијено приређсном сијелу. Гајретов Мевлуди-шериф у Тузли Kaico сваке, тако и ове годиие Мјесни одбор Гајрета у Тузлн, одржао je свој Мевлуд уочи понедељка 4 актоб1>а у 8 сати na вечер, у просторлјама Гајретова клуба. Велике просторије клуба биле су претијссне, да и obou приликом нриме огроман број посјетилаца ове лијепе свечаности. Велика сала клуба била je искпћена лсвхаиа, ћилимима и серџадама. Уз то још нарочито освијетљепа, na je давала достојанствен призор какав и доликује за овакву свечаност. У 8 оати отпочела je свечаност. Први je учио г. Мехмед еф. Хусић, судија, други г. Ахмед еф. Реџебашић, секрстар муфтијства. e , трећи г. Хафиз Абдурахман еф. Ибритимовић, имам ir муалим. Илахпје и касиде изводили су, на опште задовољство oB^foflnue, питомци овдашњег конвнкта. У учењу касида n илахија. поучавао их je добровољно г. Мехмед еф. Хуспћ, на чему му се "оЈ^бор као и грађанство много захвал>ује. Исго tuko одбор je много захвалан за учење г. Реџебалпићу и г. Ибрипшмовићу, који се Гајрету одааивају и раде за њега свакои приликом. посјетиоци послужени су шербетои, a служилн су лично г. г. одборннди. Послије проученЛа Мевлудн-шерифа проучно je »Ашсре« питоиац Бешлага Корајкић, уч. I. р. гимпазије. Ha завршетку свечаности дову je проучио г. Мехмед еф. Хусић. Након завршене свечаности посјетиоци су срдачно честиталп W пртесједнпку одбора, као и управнику конвикта, на одљичnou успјеху ове свечаности. Затим je настао разговор и сијело, до касно у ноћ, 1сада су се разишли гости носећн са собом најљешпе пониање о вјерском n националном васпнтању ГаЈретове оиладине. Свима посјетиоцима ове лијопе исламске свечаности одбор и овом приликом тонло захваљује, a нарочито г. г. хафизима на учењу. — Одбор. Мевлуд Гајретова женског одбора у Сарајеву Женскл Мјесни одбор Гајрета у Сарајеву одржао je na 2. октобра о. г. мевлуд у 2 сата послије подие у друштвсшш просторнјама. Мевлуд je проучен уз многобројно судјеловаље чланица и пријатељица 1’ајрета, Просторије су биле дупком пуис. Мевлуд je учила була Хашема х. Јахић са даије помоћнице на свеопће задовољство и одушевљење присутних. Том прпликом je проучен н тевхид рахи. Ахмету Саднковићу, члану и пријатељу Гајрета. Присутне je поздравила тајнпца гђица Абида Карахасановић са неколико топлих ријечи, захваливши им на опако бројпој посјети као и издашним прилозима. Споменула je успут и то, да Одбор има намјеру да отвори апалфабетски течај, ако се јави довољан број полазница, нагласивпш велпку важност писмености као и састајања, те се je тои приликом уписао лијеп број члакица Гајрета и читаонице. За овакав успјех заслуга je вриједне претсједнице као и свих одборница, које су уложиле много труда, да ова лијепа свечаност испадне што боље. За све трошкове око мевлуда у главном су се побринуле одборнице, те за мевлуд даровале сдиједеће: 477 �Дин. 100.—: Максуде х. Челгић; no Дип. 50.—: Дуди х. Лрсланагић, 'Намлле х. Хаџовнћ, Хљбибе х. Бупгатлнћ. ханума Гаврапкаистановић; no Дип. 40.—: Ајише х. Зилџић, Хлсије х. Мујагић; no Дин. 30.—: Бсгзаде х. Клоумагпћ, Хпбс х. Курт, ханума Чсрпмовпћ, Хатнџе х. Адемовпћ, Ашидс Висеровић 1 кг. inehepa, х. Сефић 1 кг mehepa, х. Садовић з кг. mehepa, гђа Сабира Крехић 1 вг. итећсра, х. Курт 1 кг. iuehepa, х. Селесковић l кг. mehepa, х. Арифовић кутпју рахатлокума, ТЈул х. Кооовпћ кутију гахатлокума, х. Kooiih иола килограма кафе, 1’опђе х. Bpannh кутлју рахагло1.у«а, х. Хаџић 1 кг. шећера, Н. Каракаш кутију рахатловума, Е. Базаревић 1 кг. шећера. Племенитим дароватељкама најљепше се захваљујемо. Гајретов дан у Новој Вароши 6 септембар прослављен je у Новој Bapomn на следећи иачин: Пре подие у 7.30 био je оастанак чланства у Гајретову дому који je био декорисан ћилпшша, a у 8 сати кренули су у богомоље. По повратку из богомоља било je честптање у Дому. Госте je поздравио г. Теофик Ибшпбеговнћ, студент права. — После подпе у 7 сати била je бакљада кроз варога. У вече одржавана je Глјретова забава са позори тш ш комадом »Орден«. Зпачака »Гајретов дап« продаио је^у- ирносу од Дин. 176.— Нови женски Гајретов одбор у Сарајеву х. Спкпрић и Хајрије х. Ченгић; no Дин. 20 .—ј Нафпје х. Чекро. Хасннја аГрић, Есме л . Смајпћ, Зулејхе х. Бахтијаровић, гђица Тефтедарђвпћ, Исмет 6с. Бркић, хаџшгаца Чејвановић. Нафпје х. Mnfrnh, Ашиде^х. Вакаревпћ, Зулејхе х. Потогпја, гђа Фата Кошарић.4, ВмфА х. КарахасаиовпЈц-ЈСа^ мије х. Камарић, гђа Семлз, АттУје х. Садовић те .Зарпфе х. 'Граљић; no Дин. 10.— : Хиба ЛхметапшцЈћ, Хатрџа Садиковић, Ешреф х. Бакаревиј^^М^Јгаба Деллћ, Кадрије х. Хала- Гајретов мевлуд у Каиањ-Добоју • -44јеепИ одбор Гајрета у Калањ-Добоју заказао je одрзкање Гајретова мевлуда na дал 18 октобра т. г. на вечер послије јацмје-иамаза. Деталлл павјештај овог мевлуда доirajehe се no одрзкту пстог. О с т а л е Г а јр е то в е в и / е с т и / Захвала Кабинетске канцеларије Њ. В. Краља Ha брзојавни поздрав Кабинетској иапцслзријл Њ. В. Краља са гадашње скупштиие Женског мјесиог одбора Гајрета у Сарајеву, добила je претсјодиица гђа ТЈул х. Лутпо оледећи одговор: »Примлвши изразе вернооти, поднессие са скупштлне чланица Гајрстова зкепског одбора у Сарајеву, Њихова Величанства Краљ и Крал.ица благополела оу наредити ми, да Вама и члапицама одбора изјавим захвалпоот. — Миииетар Двора, Јевтић в. p.« Успјех Гајретова женског одбора на занатско-индустријсној изложби у Тузли Једна група гђица на мевлуду Гајретова женског одбора у С арајеву чсвић, Хатиџе х. Отрик, Хашеме х. Бајрактаревић, Емине х. Кулеповпћ, Бахрије х. Басарић, Хатиџе х. Алихоџић, Бсгајета Арифхоџић, Сешгје х. Тафро, Мурат х. Капетаповлћ, Сафије х. Мемишевић, Тквахир х. Карић, Шефикс х. Саџаисовић, Фехрија х. Мехмедовић, Ралија Авдиалајбеговић, ханума Дукатар, Мупибе х. Шербић, Рабије х. Сикврић, Зиба Kanuh, Хасии х. БсрберовиИ, Абиде х. Хајдаревић и Зулејхе х;. ■Јањац; no Дин. 5.—: Азизе х. Караха-оановић, Бехлје х. Неимарлић, Селвет х. Ариаутовић, Ajnuie х. Хаџихасановић, Алмас х. Дмлипаги)!, Зарфа Њуховић, Хајрије х. Бојанчић, Фсрхија ХаџпЈз, Халифе х. Н., Васви х. Рашовић, Емине х. Омерагић, Садбера 'Гафро, Мупира Тафро, Емипе х. Миџић; no Дии. 4.—: Ламила Љуца, те Расема Девовић; no Дин. 3.— Ханума ЉубунчиИ. У нарави до]10ваше слиједећс гоопође: Иул х. Лутво 2 1Шлог1«1.ма uiohepa, ханума Јаловчић 1 кп’ шећера, хааума 478 Жснски одбор Гајрета у Тузли судјсловао je о. г. na излозкби, коју je прпредило Запатлијско удружеље у Тузлч. a која je била отвореиа оуц G—20 сеитембра, тс je са својим лијепим и укуснпим радовима сврат.ио на себе позорпост многих посјетиоца изложбе. Изложеним радовима пока-зана je љепота орна.ментик(‘, композиције боја, техишса веаа, тсаље и перпње овога кра.ја. Оообиту пазкњу изазвали су старинсаи везовн бројем тако, да су иеки посјетиоци замолили дозволу да их копирају. Важно je опомопути, да су епрстио всзлље н оне које ке1*ају водиле рачуна о укусу, захтјевима моде и трз1сипп'.г, na су вез и icepe примјењивале као оригиналан украс на прсдмсте, који се много траже и кулују, као што су марамице, столљаци, креветњаци, хаљипе, блузе и т. д. Било je такођер упусиих радова рађеаих и модерпим тсхпикама. Све то доказује да су наше муслимаиспе дјевојке спретне и амбициозне, да имају много увуса, само би све те врлине требало култивирати, a успјех изложеншх предмста гарапција je за рснтабилност 1с.ултивираи>а зкеншсих ручпих радова код муслиманског жснскиња. �. 1 НаШС ,KC,ICKIIIbe жели Узналредовати и усааршавати 1' >111’0Д,1е W ° l,e* чп-Јбољи je дака« тај. што je многа стручно ллде, na je одбор у иамјсри, да се иод мјсродавних заузме, да се гђица Биљаи што прлје нменује за учитељпцу у Тузли, која би као стручно лице, која je нмала прилику у Чешкој да студира орсаннзацију слпчних задруга, поред евоје редовие дужности водила бршлг u надзор над радом Гајретове женске задруге. Акција за осииваље Гајретове -задруге иашредује, a чврсто вјерујемо у н>сн уснјех и оствареље, ажо je узме у руке сгручно лице. еа пуно воље и полета као што je гђица Виљан. Овим би био забиљежен још један видан уепјех Гајретова женсвог одбора, поред осталих које су дооада постигли. С. М. Лијеп гест Ових дана вјенчао се г. Хусеји Мулиоомаповић, чиновник 0. У. 3. 0. Р-а у Тузли са госпођицом Зарнфом Арпаџић из Мостара, na je том прилпком приложио Гајрету 100 динара. Исто тако прпложио je no 100 динара мјесној медрееи п мјеском ^иотпорном друштву »Добротвор«. Младенцима нспред Гајрета честитамо u кличемо жн- Прилози из Гор. Вакуфа l’. Анте Вилпћ послао je Гајрету Дин. 5».— као ирилог пркликом вјеичаља ra гђицом Даницом Иванушић из Гор. срстан и дуг живот! Павиљон женског одбора индустријској изложби у впдећи изложсне умјстни |>адове родпом и модсрном стилу — мнрану учлтсљицу внших иодуку, да иауче и радова. •Због овако лнјспог утпјсха и дао након изложбе међу муслиманским жгнскињем у Тузли. женскл одбор намјсрава гада да своју давпу жељу т. ј. ооЕиваље женске аадругс за ручне радовс — остварп, ако код мјеродавних и позваних п&иђе na довољно разумијеван.с. Ова ллеменита акција, нашпх жоиа, требала би да нпђе одзива код свакога коме лежи на срцу добро муслиманског елемента — иарочнто жеиеког — који je до сада свој всликн труд. пеорганизоване, продавао у бесцпјеље. да се нрсхрани п поштеннм начином заслужи кору хљеба. Осннваљем поменуте задруге потакнуте би биле na још пнтепзивпији рад и натјсц&ње, a од тага би ималс бољу рсптабилност н економско обсзбјсђеше. Да би се opran пновањс задруге поопјепшло и »eu просперитет осигурао нотребно je Г. Мехмед Кахвеџић, норезник пашао je иезлатну мииђуху у врпједноспг од Дин. 150. ппцпји. добпо je од власпика 10% паградо које je јтоклонно Гајрету. Хвлла му! п р о ш и р и п а њ е Г а јр е то п е о р га н и за ц и је : Оснивање Женског мјесног одбора у Рогатици Ипнцпјативом гђнце Вндс Чубриловић, који се налазила у Рогатнцп олужбсним иослом n која je одржала лпјеп говор о оврсп и раду Гајрета. иред позвашш угледним rp.v ђапкама, a na иозив г. Ахмеда ITamnha. нретсједника мушког мјеспог одбора Гајрста. у Рогатици еакуппло се 2 октобра т. г. у геросторпјалт Жеиске осиовне тколе око 70 муслиманеклх жена. Ту се одмах прешло na уппс чланства (око 55), те je тако састанак прстворсну у екупштнну. Досадањн повјереиица, гђцца Незпра Вајзовнћ, ирететавља прпсутипма гђицу Впду Чубрпловпћ и подјељује joj рнјеч, icoja говори о раду Гајрета кроз 25 годјна. Њеи говор одушевпо je прпоутне и one једпогласно прпстају да се оснујо Гајретов мјсспп жеппкн одбор, који сс копстатуисао Члан Гајрета свјестан je члан своје заједнице 479 �овако: претсједница Хајрвја х. Шеховић; иотнретоједпица Вмпна х. Хаџндедпћ: тајлпца Бедрвја Тафро: благнјиица Неairpa ВајзовиИ. Одборницс: Бсхија х. Томвћ, Всхбнја х. Браи: KOBJfh. Ферида х. Чапљнћ, Хиба х. Паишћ. Муллја х. Горушапин, Џовахпра х. Осмапагић, Алмаса х. Даиџнћ. Зухрија х. Даиџвћ ii Фптлма Шахшптлшић. Замјенице: Хаџира Дадџић и Месуда Тссксреџпћ. Надзорин одбор: -Телепа Спахнћ и Хурка 1\пдруптћ. Одбор се нада да hc се наскоро повећати број члаиица, јер je била давна жеља да се ослује у Рогатацн u женскн одбор Гајрета. Изабрата тајница гђвца Бедрнја Тафро, бпвпта je пнтомпца Гајрета. која je уз своју марллтост и врло обљубљена мсђу овдашњим свпјетом, na се je надати добрпм резултатима рада овог одбора. Нека im je сретно! Постављање новог повјереника у Караули (Тузла) Ових дапа Главнп одбор Гајрета именовао je својии повјеренвком за Караулу ерез Тупла, учнтеља г. Фаика Бахтпћа ii дао му сва упутства за Гајретов рад. Уједно су настлвппцп основие школе у Караулв пг: г. Бахтнћ n Хамднја Маглајлпћ оргалпзовалп одржавање аналфабегског течаја за муткарце при њвховој пгколлк За 'овај течај побуђеп je вслнки лнтерес, те су многи изјавнлв жеЖу да hc га рапјо похађати, na he у тсчају битп око ЈО полазнпка. Настава почнма 1 повембра па-до 1, марта 1932 г. Народ je у овој пколнци већпном ‘псламске вјеропсповијсгтп, na je много зпостао, нарфгАто у просвјетпом и културном пагледу, a ослм тога нарбд je до окрај постп конзвр^. ватшвап п фанатпчан, пре,мда. /оу добри патрноте. na има изгледа да hc помепути настатапцп имати. витс/уепјеха го досадашљи, да овај GfcijcT 'подигну и ocnnjeiTi Главпп одбор ^ајрета већ je отпослао на управу отколе 30 буквара и то бесплантно. I ■ V I Главна скупштиан Гајретова пјевачког У недељу днс 11. октоб^а о. r. ојдржана |jk ?лавна конституирајућа скупштина Гајретоиа нјевакчог збора у Тузли. Ова млада Гајретова установа, која постоји у Тузли l i мј<сецн, показала je за кратак ‘перпод времсна да су ТЈ’злацп трезвено и озбиљно схватилп nancii^cT Јрве културне установе п да међу тугзланском омладнном т а д е оддичплх гласовннх квалитета, јер су свп досадаи>и јатши паступи пјевачпог збора получили веома лпјвпе успјехе. Осппваље Гајретова пјевачког збора у 'Гузли. прпје го.тЈину дана, поздравплп су свн напрсднпји муслнмани онако, како то Гајрст заслужује, јер je он ono себе окуппо лпјепу киту омладине, која схваћа дух н потребе времепа. Због тога рад Гајретова пјевачког збора у Тузли прате с пнтересом евп мугллмани и у љему гледају културно-просвјетну уетапову, noja he тттерес за друштвени п културни живот мусллмана покреиутп живљим п јачим темпом и за све остпле .културнс и хумале потхватс. Отога je прва годишња скулштина овога збора била жива и лијепо посјећеиа, ла којој су се jom многи, којп дотада нису бнлл члановп, зачлпнили било кпо пзвргаујући или помажући. Скупштпну je посјстио личио и прстсјсдиик Главног одбора Гајрета г. Др. Авдо Хпеанбоговић, који сс тај дап случајио иалазио у Тузли, те том приликом уннсао свбе и своју гослођу за чланове добротпоре пјевачког збора, полож ивти одмах 1.000 дпнара. За утемељаче су се уписпли сллједећи: г.г. Лутвибег Ciijepmh. Џемалага Телалбашић, Хуспија Шехошгћ, Хаџага X. ДГехмсдовнћ п Мехмед Салихспахић. 480 Након нзвјештаја н усвајања правилника за Гајретове пјевачке зборове, са малим измјенама у погледу чланарнн прешло сс на бнрашс iioue управе, na je након дуже дс ате изабрат акламацвјом слиједећи одбор: претсједпик Др. - а зим Муфтић, суднја; потпрегсједник проф. МехмедалиЈа и нић; секретар Мехмед Салвхспахић, учптељ; благајник Јстафа Купоспћ, порески чиновник: домаћпи Хуеннја ехо вић, банковип чиновнпк; одбориицв: Др. Алпја N ехмсд ia шић, пдвокат; X. Ахмод еф. Реџебашић, секретар муфти,|ства; Хахвеџић Мехмед еф., порезнвк; Хаџога X. Мехмедоввћ, трговац; Абдулах Мулаосмановвћ, лаборант, и Есад - аџлфендиИ, намј. 0. У. з. о. р. Присуство и пажља мпнпстра r. др. Хасанбеговпћа. кога су пјевачп одушевљено поздравили, иао неуморног културног радплка међу муолималама, дала je још већег полета младим пјевачима, да од сада свој рад појачаЈУ, a дч остану вјечно у редовима Гајрета. Овај нови одбор, на челу са младим и агилним Др. Муфтпћсм, даје нам наду и гаралцију, да he збор од сада још јачим еланом кренути на посао п пожњети још боље успјех^ пего до сада. Након избора одбора рад свупштлне био je завршен. Постзвљгње нових повјереника У мјессцу шслобру постављени су за повјерепнке Гајiy оклобр у Батнушиће (Међеђа) г. Омер Чевро, учптељ у Добоју (срез Тешањ) г. Елмас Сарајлвћ. жељезшики чиновпвк. дљњи упис добротвора и утемељача Гајрета Tokom мјесеца октобра упвсаше се за чланове добротворе Гајрета слвједећа г. г.: из Травника: Мухамед Кајмаковић. положввпш на блзгајни 2500 Двн. у аграрнвм облигацпјама. из Теспића: Инж. Јулвус Ковачеввћ, генералвв дпректор Енгл.-Југосл. Дествлацвје дрва в Флора Ковачевић, супруга г. Инж. Ковачевића. из Сарајева: г. Ибрахвм Авдић, полицијски чвновншк. За члапове утемељаче слаједећа г. г.: из Теслића: Сејфо Сеферовић, Емпн Фајвћ в Назиф Konah. из Сарајева: Инж. Мехмедалвја -Јаловпчпћ, вишв пољопривредпв савјетнвк. Сввма новвм добротворвма в утемељачима Гајрета срдачна хвала! Гајретов аналфабетсни течај Г. Омер Чевро, учвтељ у Баткушићвма, оргашгзовао je аналфабетскв течај за мјеста BaTKynmhe и Кошутвце, у који се je улвсало 73 полазника. Букваре за полазнике отпослио je бесплатно Главнл одбор Гајрета. Даљњи упис утемаљеча Гајрета из Штнпа Гајрета из Штипа: Г. Абдулах еф. Моранлк, шер. еуднја из уписао je своја три малодобна свна утемељачнма п то: Шехабудниа. Алаудипа п Ноџлмудина. Бужима: Г. Мпхмут Макић. �P o sjed n icim a agrarnih ob ligacija (z „ U r e d n a zadruga i štedionica isplaćuje sve d o S P i Ćukovića “lica broj 5 I kat Ble kupone agrarnih obligacija na svojoj blagajin za vrijeme uredovnih časovi. pone S a j r l T 0' ? " mjesečnim ratam a na kumože Ж ™?™™£аСЛ ako “а 8vakl Ч м п Љ PaPim ? .£ н ? ? 8игаћ stalai mjesečni prihod, n ih o l„i„» ,ii ™,SerStavl!a * ' znaDiav lasn icim aa g rarooaledn i S S ' . i Jufostediona daje sve informacije n agrarnih oblfg^cija.8 °^ “ ‘ U° pšte korim e * » * * * » voda beVsplatnon,0rmaCile dal" " eamoi direkciji za- D i r e k c i ja J u g o s l a v e n s k e p r i v r e d n e ^ ^ " e ^ ^ t e d i o n i c e ^ S a r a je v o . SV A KI M U S L I MA N TREBA DA KUPUJE SAMO GAJRETOV CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a jr e t ” 0OOOOOOOOGOOOOOOOQQQQOQQOOOOQQOOOOOOOQOO Narudžbe: Papirnica Hamdija Kopčić Sarajevo, Strosmajerova — Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala OOOOOOOOO©0O0OOOOOOOOOOQ0OOG)OOQOOOOOQO0O Tvornica cigarpapira S. D. ALKALAJ, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu Oglašujte u „GA1RETU” Banovinska niža pol oprivredna škola u Butmiru Za prijem 3 6 slu šaooa zim ske praktične^ p etm jesečn e poljoprivredne šk o le u Butmiru. Na osnovu riješenja Kralj, banske uprave Dinske banovine III. br. 29.737/31. održaće se kod Niže poljo­ privredne škole u Butmiru redovni zimski poljopriv­ redni kurs za 36 težaka iz Drinske banovine. Kurs će početi 1. novembra ove godine a svršiće se 31. m arta iduće godine. Predavače se osnovi boljih načina rada u poljoprivredi s obzirom na sadanje po­ trebe i stanje našeg sela. a u prvom redu voćarstvo i stočarstvo sa mljekarstvom i sirarstvom. Pored toga posvetiće se naročita pažnja zadrugarstvu. Kurzisti imaće u školi besplatno: hranu, stan, ljekarsku njegu, pranje i krpljenje rublja i odijela, sav školski pribor i knjige, kao i pribor za održavanje či­ stoće (četke i ostalo). Uslovi su za prijem u ovu školu: a) starost od 18 do 30 godina, koja će se dokazati krštenicom odnosno rodnim listom; b) svršena osnovna škola, što će se dokazati svje­ dočanstvom: c) obaveza roditelja odnosno staratelja, da će pla­ titi troškove školovanja, ako molioc svojevoljno na­ pusti školu. Ova obaveza može se dati pred sreskim poglavarom ili pri stupanju u školu pred direktorom škole: d) da je molioc tjelesno i duševno potpuno sposo­ ban za poljoprivredni rad. što će se dokazati ljekarskim pregledom pri stupanju u školu, koji će pregled izvršiti školski Ijekar besplatno; e) da je samostalni poljoprivrednik ili član seljačke porodice, koji živi isključivo od poljoprivrednog zani­ manja, što treba dokazati uvjerenjem opštinske vlasti. Pri stupanju u školu slušaoci imaju sa sobom poni­ jeti dva zdrava i uredna seljačka narodna odijela (jedno radno a drugo za svečane dane), najmanje dvije preobuke, jedne potpuno zdrave opanke ili cipele i potrebne maramice. Reflektanti nek se jave s molbom i potrebnim do­ kumentima preko poljoprivrednog referenta svoga sre­ za ili neposredno upravi škole najkasnije do 10. okto­ bra tek. godine. Uprava Niže poljoprivredne Škole u Butmiru, br. 1977 od 5. septembra 1931. godine. �уЛ шш Temeljna glavnica 4 0 ,0 0 0 .0 0 0 *- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 • Davi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju llllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllH^ općine grada Sarajeva j B o s a n s k a In d u s trija ln o i T rg o v a č k a B a n k a d . d. dugogodišnji liječnik Drž. Bolnice, operater i spe­ Potpuno uplaćena dionička glavnica D in cijalista za operativne bo­ 20,000.000* Rezervni fond Z A L A G A O N IC U koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. Dr. Omer Bahtijarević Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 D in *+ . lesti, asistent chirurškog g odelenja Državne Bolnice 7 ,5 0 0 * 0 0 0 * - Prima u l o š k e na štednju, vrši doznake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća H Ordinira od 1-3 p o s lije podne Interurban t e l e f o n i broj 60 5, 86 5 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split u Aleksandrovoj ulici br. 45 IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIMIIIIIIIIIIB Banka Gajret d. d„ Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000'* Rezerve Din 2,000.000'Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i humanitarne ustanove. Od čiste dobiti daje 6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a j r e t ”. Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške uka­ maćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba � https://kolekcije.nub.ba/files/original/2c1bb630ad53054a3c853cf1500f37ae.pdf 8b5bda72e6b6313227699cd1e7f4cab9 PDF Text Text ГЛАСНИК КУЛТУРНО-ПРОСВЈЕТНОГ ДРУШТВА ГАЈРЕТ СА Д Р Ж A Ј: Доктор Мехмед Беговић, бивши Гајретов питомац, Доцент Београдског Универзитета Проф. X. С. Бркић: Елкуранил-хакиму (Kuran mudri) Абдуселам Белагија: Значај пјевачких друштава I И зст Пертев*""! Вида Чубриловић: Борба Гајретових радница у Сарајеву против моде и луксуза Проф. Хамдија Капиџић: „Хуријет“ ili 1) Гајретов задружни рад 2) Гајретове награде студентима Београдског Универзитета за Светосавске темате 3) Гајретова рам азанска томбола Гајретове п рнредбе: П рослава Гајретова дана у Пријепољу — Гајретов мевлуд у Дервенти — П рослава Гајретова дана у Тодорову — П рослава Гајретова дана у Тур. Јањ ари м а — Мевлуд женског одбора Г ајрета у М остару — Гајретова годишња заб ав а у Зеници — Гајретов мевлуд у Градачцу — П рослава Гајретова дана у Гор. Р ахи ћу (Брчко) Даљни упис Гајретових утемељ ача: у Буж ину, Високом и Тодорову Нови Г ајретовв п о вјер ен и ц и : у К ључу, Немилој, Ораховиди и Врнограчу Р азн е Г ајретове вијести: Захвалн ост Г ајрету од Садије Ш ерифовић и Бекира Омерсофтића, бивш их Гајретових иитомаца — Конституисање новог Гајретова одбора у Требињ у — Скупштина женског Гајретова одбора у Мостару — Н амјеш тање ш егрта — Конституисање Гајрехова пјевачког друш тва у Тузли Н ове књ иге: Ш укрија Алагић, дир. гимназије у п ензији : ,Елкуранил-Хакиму“ Проф đ . П ејановић „Народне књижнице“ САРАЈЕВО 1931 1 ДЕЦЕМБРА И з д а је Г л ав н и о д б о р ГаЈрета у УРЕЂУЈЕ: ХАМИД КУКИЂ БРОЈ 21 С а р а је в у �Oglašujte u listu »GAJRET« »Gajret« je najrašireniji časopis među muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da zadovolji što širi krug svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in­ teresu па&ћ trgovaca da oglašavanje svojih firm i vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno vršili bi i svoju patriotsku i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako b i trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali u listu »Gajret«. Jugoslavenska Privredna Zadruga i Štedionica ■v z. s. o. j. u SARAJEVU .‘ "I F V | Bavi se svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Organizuje i potpomaže razne privredne zadruge. — P o­ djeljuje zajmove uz povoljne uslove i prima uloške na štednju uz otkazni rok i bez otkaza uz najpovoljniji ka­ matnjak. — Podjeljuje zajmove na 6°/o agrarne obligacije u neograničenim iznosima uz vrlo povoljne uslove. Uredovni časovi od 8-12 i od 2 i po do 6 časova. Prostorije jugoslavenske Privredne Zadruge i Štedionice (Jugoštedione) nalaze se u Cukovića ulica br. 9 I kat. Telefon broj 39 Brzojavi: JUGOŠTEDIONA 10% čiste dobiti daje u kulturne i prosvjetne svrhe. Г А Ј Р Е Т , лист Г ајрета друш тва e a културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je з а наш у О таџбину 100 д ин ара н а годину, a з а св е остале земљ е преко границе 200 динара. Ђаци добивају лист у п ола цене код Главног Одбора или код у п р ава Гајретових конвиката. ( Поједини број стоји 5 динара. Директор Х ам ид Кунић Власник друштво „Гајрет". — Одговорни уредник: Хамид Кукић — З а ш тампарију „Б осанска Пош та‘ одговара Јосип Бнгл. �ГОД. XII ГАЈРЕТ БРОЈ 21 (Uipajr.no, 1 д ец ел гб р а 1931 Д о к то р Мех.чед Беговиб б и в о ш I ajpr. 1 on питолгац ^ Доцент Б е о гр а д с к о г увн верзнтета Исламска наука добила je још једну ка- долично да одијене будуће муслиманске ге_______ ______ тт„ v i С , тедру на Универзитету у нашој Престоници. нерације. Др. М. Беговић, који je, након одПоред катедре за источне, исламске језике лично свршене гимназије и одлично дипломираног правног факултета у Београду, отишао као државни стипендист у Алжир и тамо се, на француско-арапском универзитету четири године специјализирао у шериатском праву, знаће увјерени смо — да достојно репрезентује своју струку и да се кроз пар година покаже достојан друг и колега оних који су га за то мјесто изабрали и почастили га примањем у своје друштво. Оснивањем шериатске катедре, ударен je чврст темељ савременом студирању исламских наука, и солидној наобразби будућих вјерских службеника муслиманских. Д р М е х м е д В его ви Ћ Пошто се на универзитет долази са сврна филозофском факултету, на којој предаје шеном гимназијом, то Ке будући слушаоци арапски, турски и перзијски језик професор шериатског права доносити са собом општу г. др. Фехим БајрактаревиК, основана je, на средњошколску спрему, и на њу калемити правном факултету, катедра за шериатско науку о исламу, коју ће учити на универправо, за коју je универзитетски сенат ових зитету. дана изабрао за доцента младог научењака г. један ученик-муслиман, који je у гимнаМехмеда Беговића. Сам овај догађај јест зији физиком и математиком дотјерао и изкултурна тековина чију ће вриједност знати градио свој здрави разум, који je општом 481 �историјом и општом географијом стекао стварно познавање културних земаља и народа, који je помоћу астрономије и природних наука навикао се на позитивно схватање природе и читаве васионе, који je напокон, групом националних предмета оплеменио своје срце патриотским осјећајем — тај ученик кад се неколико година посвети учењу шериатског права, учећи паралелно и остале гране те струке, имаКе много шири поглед на свијет, много здравије просуђивање свих друштвених прилика, a нарочито много савременије схватање свих исламнских питања, него онај који je учио само о вјери и то no средњовјековној сколастичној методи и тако постао теолог, не познавајући ни елементе пиједне друге науке. Онај први, са својим мозгом живи у садашњости, овај други живи у прошлости; онај први je у вези и мрежи са реалним животом и са постојећим свије* том, овај други je, у својим мислима, откинут од свијета и изолован од живота; онај први стално тежи ирема напретку и будућности, овај други je, са својим погледом увијек окренут према прошлости. Мозак оног првога je фабрика која ствара нове производе, мозак овог другога je музеум који у себи похрањује антикварне ствари. Именовањем г. др. Беговића ударен je темељ васпитању модерних, свестрано-образованих муслиманских алима. Они ће знати преточити у нашу националну књижевност огромно благо које лежи у ризници исламске филозофије. Они ће знати да са успјехом шире вјерску толеранцију, да пишу корисне и лако разумљиве вјеронаучне уџбенике, да упућују и савјетују како ће се најрационалније искористити вакуфска добра, да указују на најефикасније методе образовања модерних вјерских службеника, укратко, да у савременом духу решавају све вјерске проблеме. 482 Гајрет, као културно друштво, нсобично се радује овом догађају, icp нам се овим пружа могућност да у блиској будуЈшости добијемо савремене високо образовапе a *име, који ће знати у себи складно да споје суштину узвишеног ислама са засадама европске културе. Гајрет, као национално друштво, веома се радује овом догађају, јср ћс се будући муслимански теолози и шериатски правници васпитавати у нашој Престоници, гдје најбујније цвјета национални дух и гдје кључају најтоплији национални осјећаји. Гајрет, као потпорно друштво, радује се овом догађају, јер je г. др. Беговнћ некадањи Гајретов питомац, који ће као узор служити свим Гајретовим, данашњим и будућим, питомцима. Уз овај догађај, кад се сјетимо још једног радоспог догађаја који се збио такођер на почетку ове школске године, a то j e : подизање дома Београдског Гајрета — модерне зграде од неколико милиона вриједности, која Ке у се примитн око 200 ученика и ученица, свеучилишних слушатеља — указује нам се перспектива сретне будућности југославенских муслимана, те закључујемо да су муслимани чврсто одлучили да дефинитивно кидају и са некадањим анационализмом и са конзервативним духом и са свим оним штетним предрасудама, услијед којих су сличили на неко изоловано острво у својој рођеној земљи. Овим се двама догађајима крчи пут европеизирању и национализовању муслимана, који he се са осталим дијеловима нашег на* рода претопити у једиу јединствену националну цјелину. Ми овим путем изражавамо своје срдачно честитање г. др. Беговићу на тој части, желећи му успјешан и плодоносан рад и напредак у његовој каријери. �А б д у с е л а м И . Б е л а г и Ј а , ст. п р а в а Значај пе-вачких цруш гапа") у посљедње време од како je Гајретова акција протегнута и на шире слојеве народне, радећи на томе, да се народ културно и економски придигне, осетило се je много живље кретање међу Гајретовим радницима. Ова похвална акција, која се манифестује у разним правцима културног напредовања, има нарочитог значаја У оснивању певачких друштава. Жеља за оснивањем ових друштава у појединим местима иницијативом Гајрета уверава нас, да видно показујемо знаке напредовања. Јер од најстаријих времена до данас муслимански део нашег народа у овом погледу показивао je најмање интересовања и успеха. Славенске народне песме уопште, a међу њима специјално наше југославенске, имају у културном свету велики углед и признање. Од наших регионално-типичиих песама поред јужносрбијанских и македонских, босанска севдалинка ужива посебну драж и лепоту. Онај силни лирски осећај изражен у њима јасно доказује, да имамо много смисла за^ песму и музику, што није нажалост никад дошло до ^зр^жаја, као код остале браће наших саплеменика. Велики гласовни материјал немилице разбациван у разним приликама остао je тако дуг& необрађен и неискориштен. Запостављајући његовање музике осталоје цело ово богаство недириуто, и запуштено очекујући свога спасиоца да га изведе и постави на оно право место, које оно у истину заслужује, и на које je чувени Мокрањац поставио песме из јужне Србије. Његове руковети престављају данас бисер наше хореке музике без којих се не може ни замислити један репрезентативан југословенски програм. За нашу босанску севдалинку потребан je други, наш босански Мокрањац, који ће осећајући њену снагу и лепоту створити на модерној основи синтезу класичне севдалинке и тиме оставити трајан споменик у југославенској музичкој литератури. И поред ванредних услова да се у овом погледу развијемо до завидне висине, наше назадно схватање и културни заостатак није дозволио ма и једном поједићцу, да покаже своју праву вредност. Данас, када je силом прилика наступило ново схватање, кад се je живот показао свима у разним ниансама и тепнсоћама и када ново доба захтева много јачи темпо живота, разбијене су стољетне предрасуде и босански муслимани некада као стена чврста у традиционалном конзерватизму притешњени тегобом живота, повијају се пред том силом и приклањају новом начину живота и рада. Песма која племени и уздижедушу човека и у којој налазимо уточиште и утеху за све боли и радости наше, најбољи je одраз живота и менталитета једног краја Она je најлепша тековина људског срца, људских осећања и тем- перамента. Хорска уметничка песма сем ових одгојних и племенитих циљева има и других лепих особина. Она развија међу члановима смисао за организацију и међусобно упознавање чланова хора. Друштвене турнеје и гостовања у разним крајевима доносе многоструке користи и члановима и дотичном крају. Познавање других места њиховог становништва и лепих предела усавршава и употпуњује образовање сваког појединца. Специјално за наше прилике певачка друштва имају посебан значај. Оно слободно време које наши млађи проводе у кафанама и биртијама било би много корисније да употребе на посећивање хорских проба, где ће се уз песму и расположење сигурно пријатније осећати него у задимљеним кафанским буђацима. Иступањем на концертни подиум са спремљеним програмом свако певачко друштво врши важну културну мисију. Уложени труд чланова знаће добро да цени сваки љубитељ напретка, a получени успех остаје трајно забележен у аналима друштвеним. За наше национално уједињење хорска песма имала je врло значајну улогу. Узајамно гостовање српских, хрватских и словеначких певачких друштава no разним местима допринело je много познавању и духовном зближењу ових племена. Песма у којој je сјајно истакнут славенски осећај показала им je најбоље да су истих осећања и исте братске крви. Hama познатија певачка друштва као Академско пев. др. „Обилић“ из Београда, Пев. др. „Ј1исински“ и „Коло“ из Загреба и .,Глазбена матица“ из ЈБубљане пренели су славу наше песме и изван граница отаџбине упознавајући страни свет са музичком културом нашега народа. Оснивање певачких друштава међу муслиманима Босне и Херцеговине морамо поздравити и примити са задовољством тим пре што се ова акција заводи под патронатом Гајрета a то je довољна гаранција за њену озбиљност и солидност. Надајмо се и рачунајмо сигурно да ће ово бити значајан датум за доцнија поколења, a иницијатор и покровитељ треба да обрати пуну пажњу и свесрдну помоћ овим младим певачким друштвима. У том случају очекујемо спокојни резултате и постигнуће оних циљева које смо горе навели. *) Писац овог чланка je био з а прошлу годину први секретар Академског певачког друштва „Обилић“ ва Унивеозитету у Веограду, јецног од најугледнијих и најпризнатијих певачких друштава у држави. I Уписујте даљње добротворе { и утемељаче Гајрета! 483 �I Гже/ Per/ev | Početkom ovog mjeseca izgubili smo jednog od prvih Gajretovih pionira, jednog od Gajretovih radnika koji imaju ponajviše zasluga kako za po­ kretanje društva Gajreta tako i za uspjehe njegove, koje je pokazao u prvom deceniju svoga blago­ tvornog djelovanja. Pogledamo li površno Gajre- za vrijeme komesarijata tokom svjetskog rata kao i zapisnike odborskih sjednica i godišnjih druš­ tvenih skupština, svugdje ćemo naći ime rahmetli Izeta Perteva i svugdje ćemo vidjeti da je on bio jedan od najvrednijih i najistrajnijih Gajretovih predratnih radnika. — IzetPertev je u Gajretovu od­ boru od 20 februara 1903 godine, kada je Gajret osnovan, pa neprekidno sve do 1914 godine, kada su pozatvarani najistaknutiji Gajretovi radnici zaje­ dno sa sekretarom Avdom Sumbulom i kada je društvo predano na upravu tadanjem Vakufskomearifskom saborskom odboru. Zato vrijeme Izet Pertev obavljao je 3 godine tajničku, a 7 godina odborničku dužnost. Prvih godina rada u Gajretu kada je društvo bilo u povojima nije bilo stalno namještenih činovnika, nego su sve manipulativne, blagajničke i ostale poslove obavljali članovi od­ bora, a naročito je padao teret na tajnika i blagaj­ nika. Iz Gajretove arhive mi vidimo da je rahm. Izet Pertev, često puta iz vlastite incijative primao na sebe poslove, koji nisu njemu spadali izravno u dužnost. Te poslove, kao i one koji su njemu spadali izvršavao je uvijek najsavjesnije, ne žaleći truda i vremena, ne ističući nikada sebe i ne tra­ žeći za to nikakvih zahvala niti priznanja. Kolikogod ima zasluga rahm. Pertev za rad u predratnom periodu Gajretova rada, ne manje su njegove zasluge i za osnivanje Gajreta. 0 osniva­ nju Gajreta piše rahm. Pertev u jednom od prošlo­ godišnjih brojeva lista „Gajreta" ovo: ,,U zimu 1901/1902 godine, na jednom sastanku u maloj prizemnoj i zadimljenoj sobici (kako to piše i rahm. Dr. Hadži Hamid Svrzo u 1 - 3 broju „Gajreta" od 1 marta 1913 godine) bijahu medu ostalim prisutni: Rizabeg Kapetanović, Omer ef. Muftić, Hamdibeg Mutevelić, Mehmed ef. Berberović i drugi. Između ostalog ponajviše se govorilo o bri­ gama i kuburacijama nekojih akademičara, đaka muslimana, koji su istupili iz bečkog t. zv. Kalajevog konvikta za bos. herc. visokoškolce, kojeg su nekoji švapski studenti nazivali „Ćušenhajm" i „Bosnišer Azil". Tada, na tom sastanku udaren je prvi kamen temeljac Gajretu, jer se u živahnoj de­ bati rodila ideja za osnutak jednog đačkog pot­ pornog društva, i tada se je zaključilo ua se pokre­ tačka skupština sazove, prigodom dojdućih konj­ skih trka u Butmiru, kada najveći dio bos. herc. elite i notabiliteta bude na okupu u Ilidžama u Sarajevu.. . Koliko je rahm. Pertev bio skroman u cijelom svom životu vidi se i po tome što on — i ako je prisustvovao gornjem sastanku i mnogim kasnijim u svrhu osnivanja Gajreta, — nigdje to nije pismeno isticao. Rahm. Pertev također je među prvim piscima muslimanima u B. i H. Sarađivao je u predratnom „Beharu", „Bos. herc. glasniku", i „Gajretu". Uče­ stvovao je prije Oslobođenja, i u svima kulturnim pokretima bos. herc. muslimana. Ime rahm. Perteva ostaće vječito zabilježeno u analima Gajreta. Neka je rahmet njegovoj ple­ menitoj duši! Рад за Гајрет рад je за добро свију нас �В ида Ч убриловић Ворбе Гајрето-вих р адни ца у Сараје-ву п р о ги н моде и лук суза (И ницијат ивом М је с н о г ж е н с к о г о д б о р а Гајрета) Иницијативом Мјесног женског одбора Гајрета у Сараје- у духовне позориште, уметност и т. д. Садашње су оне по- ву састала су се сва женска друштва 5. новембра о. r. ради требе које се осећају сад и морају се подмиривати a убудуке договора о начину борбе против моде и луксуза. Ha састанак су оне које се могу предвиђати. Човек није никада у стању су дошле изасланице следећих женсних друштава: Материнда све потребе подмири и задовољи, зато мора, да са доско удружење, Савезна канцеларија, Фидак жеиска секција, брима која му стоје на расположењу, да задовољи оне поЖенски Покрет, Коло Српских Сестара, Цвијета Зузорић, Затребе које су му најважније a то je храна, одело и стан и тек друга Гајрет и Кола Српских сестара, Муслимански женски онда, да задовољава потребе без којих се може бити. Код нас клуб, Муслиманска женска трезвеност, Задруга Југославенки, je случај обратан, може се наћи случајева где се више троши Девојачка задруга, Удружење кројачица и модискиња, Јеврејна задовољење луксуза него ли животних потреба, што иде ско ашкенаско госпојинско друштво, Задруга Српкиња. на штету здравља и кућнога напретка. Нама je циљ, да проНа састанку je прочитан реферат тајнице М. ж. о. Гајповедамо снромно и разумно вођење економије и управљање рета, гђице Виде Чубриловић, и предложен начин борбе прокућним добрима. Пре него што почнем говорити о борби луктив моде и луксуза. Тајница гђица Чубриловић почиње са суза најпре кемо дефинисати шта je то луксуз. По моме миречима: позната je наша привредна криза, не само no пишљењу, луисуз je набављање непотребних ствари преко екосању већ иснуству и животу. иомске снаге дотичног лица. Значи да свака жена треба да Југославенске жене учествовале су у решавању прорачуна и да троши мање него ли њезина чељад у кући приблема било то социјалним или државним и у гвима моментима вреде. Ушт.еде^су потребне за непредвиђене случајеве и бупоказале су своју способност за сваке ситуаицје и нонструндуће потребе што особито важи за породиц деце. Примитивни тивност за стварање и рад. и некултурни људи не мисле на будуће потребе, већ троше Историја нам казује дела наших бака и мајки које су све што заслуже, лакомислени и расипни људи троше више на својим крилима одгојиле генерације, uAo су задивиле цео^^него^ли имају, a просвећени и културни људи троше рациосвет, надчовечансиом снагом победили су непријатеље и нално новац и већина од њих чине уштеде. Одраз нашег наостварили снове наших прадедова и наше, провели ослобођење и уједињење југославенског иарода, не гледајући на жртве материјалне нити на животе. Ми иоји смо имали среКу ционалног господарства огледа се најбоље у статистичким подацима иаше спољне трговине за 1930 годину. Навешћу свио неколико луксузних артикала које ми жене употреб- да останемо живи, да наставимо рад наших предака морамо допринети свој обол за добро наше домовине и целине. Решени су проблеми јединства, слободе,, сад смо сви у својој љавамо: Свилених и полусвилених производа Нрзно и израда к р з н а .......................... 200,649.221 Дин. 23,404.053 Дин. кући господари, свакоме je дата могућност да се развија и усавршава no својим способностима, да живи и ради за себе, своју породицу и државу. Нама je остављено, да помажемо у Обуће г о т о в е ............................................ Кожних р у к а в и ц а .................................. Одела, рубља и шиване помодне робе 51,825.434 Дин. 4.203.1Д0 Дин. 27,934.350 Дин. саргђивгњу на економском и културном унапређењу југославенског народа и државе. Сада се решавају проблеми привредне кризе, g ми жене можемо много учинити почевши сва- Парфимеријске робе и пудера . . . . Дечије играчке ....................................... Разних ч и п к и ........................................... 13.610.738 Дин. 11,664.030 Дин. 5,528.710 Дин. ка од своје породице и круга у номе живи и ради. У данашње доба светске привоедне кризе, забринули су се велики светски економи, тражећи лека злу, но>е je снашло људско друштво. Наша домовина, као аграрна земљг неће имати милионе гладника и беспосличара иао што има Енглеска, Америна и друге индустријсне земље. али ће имати велики број људи иоји fce бити гладни и тешно ће преживети и поднети лривредну кризу. Ми Југославенсме жене треба да помогнемо у решавању наше привредне нризе јер нам je то у руци. По- Напред наведене бројке најбоље нам казују колико југославенске жене издају годишње на луксузну робу. Слика je још жалоснија кад се зна Да je наша земља аграрна и да већину од напред наведених артикала троши грађанска жена, која je прошла кроз школе почевши од основне ла до Универзе. Ми смо дозволили да тон нашем друштву и нама дају странци. Дозволили смо да нас одевају паришки кројачи у договору са фабрикантима, слепо се покоравамо моди и лук- знато je да су жене главни фактори у управаљању кућанства и економије у кући, жене су васпитачи генерација садашњих и будућих, жене стожери породице, другарице и сараднице мужева (које у данашња тешка времена треба више него ли икада), за то мислим, да жене могу допринети много на ублажењу привредне кризе нод нас. Од наше разумности и уви- сузу примајуки без резоновања све оно, што нам долцзи из вана. Често пута, номично je изгледало видети женско чељаде одевено no паришкој моди, где уз свирну музике игра танго у нашој паланки, у сали осветљеној са петролеумском лампом, нечистој, полумрачној у друштву са својим стрријима одевене у стару народну ношњу, колико контрасти и ђавности зависи напредак нашега народа. Жене су те, које се брину 3g подмирење кућних потреба и потреба све чељади у нући. Кад би жене те потребе знале да подмирују према њиховој насушности, остајало би у нашој земљи сване године неколико стотина милиона иоје ми плакамо страним државама за луксузе и непотребне ствари. Ш та je људсиа потреба? Ha то питање може се одговорити следеће: Да су главном две врсте људских потреба и то телвсне и душевне. У телесне спадају храна, одело и стан, дисхармоније између једних и других. Живот, ношња, храна све треба да буде хармонично са средином у нојој се живи и ради a нарочито са економским стањем те средине. Куко je напред речено све оно што je непотребно a набављено npeко снаге дотичнога лица сматра се као лунсуз. Таква лица, да задовоље своје неразумне потребе праве иомпроиисе задужујуки се, турајући многе око себе у материјалну поопаст и многа жена, кад je први пут начинила компромис пред самом собом, подлегла необузданим својим жељама за лук- 485 �сузом, било то одело, храна, пике, лак живот, многа je пала само sa то, да своје луксуза задовољи, a иолико их je мужа и породицу увалила у дуг и кућу упропастило, јер je страшно јурила за модом желеКи да буде прва дама у друштву, да се о њезиној тоалети прича и пише, не водећи рачуна да ли je то економски могуће. Превелики луксуз не може се одобрити ни онима женама које спадају међу најимућније грађане у нашој домовини, јер никада се не би смело заборавити, да има ближњих које треба помоћи a то могу да чине у главном они који материјално добро стоје. Наша народна привреда, коју сачињавају све привреде допринети да се успех постигне. Да се замоли штампа да у будуће не доноси описе појединих тоалета са балова, забава, села, чајанки, трка и т. д., јер писан,е о тоалетама изазива код појединих жена жељу за луксузом те набављају, ма то не знам no коју цену скупе луксузне тоалете, што често пута превазилази економску снагу куке и породице, праве се дугови, само да се покаже сјај и удовољи женска сујета. Писање о луксузним тоалетама васпитно лоше делује на женску омладину. Kao и бирање лепотица (мис). 9. Да се замоли Министарство трговине и индустрије да отвори специјалне курсеве за прављење играчака. Курсеве би слушали сељаци из сточарских и пасивних крајева, на тај начин развила би се врло рентабилна грана кућне индустри- и целокупна делатност у држави има за циљ и стицање материјалних средстава која су употребљена за њихов опстанак, ојачаће се и развити ако ми жене помогнемо и преузмемо, да наше домаће производе фаворизирамо и трошимо ћамо странцима у злату за увоз дечијих играчака. Ha нашу првенствено оно што се у нашој земљи производи и израђује, ако свака поради почевши од себе и своје куће да избаци децу деловало би васпитно, што би се играли играчкама рађеним у духу народне уметности. Женска друштва, свако у највеће луксузе било то у ношњи, храни и другоме, тиме fce се смањити увоз луксузних артикала и остаће у земл>и неколико стотина милиона динара што fce се осетити у народној тај начин помогла би се кукна индустрија као важна грана привреди. Систематсним радом, борбом против моде и луксуза женска друштва у Краљевини Југославији могла би преко својих чланова постићи то, да се елиминише увоз луксузних женских артикала и у толико да се побољша стање наше народне привреде. је, запослило би се хиљаде сељака преко зиме а остало би нам у земљи око 11,664.030 динара које сваке године пла- своме месту пропагирало би трошење наших продуката, на народне привреде. 10. Да се замоли Министарство трговине и индустрије да се одрже разни курсеви из чилкарства било то керичање, клепловање и остале врсте ручних радова, ткања бојења и др., тиме би се запослиле жене, које су беспослене no градовима и селима, унапредиле би се и развиле женска кукна Да би се предње постигло предлажемо начине борбе и рада против моде и луксуза у нашој земљи: 1. Сва женска друштва у Краљевини Југославији да одрже предавања о луксузу и моди. индустрија a на тај начин уштедило би се на увозу чипки и разних уметака 5,528.710 динара годишње, да се модернизира 2. Сва женска друштва да пропишу скромна одела на постићи одржавајуки специјалне курсеве из свију грана жен- својим забавама, балсзима, чајанкама, селима, нарочито да ских ручних радова, да се лоуче сеоске жене о рационалној обради лана, ћетенна и конопље и тиме да се избегне увоз из се игноришу свилене чарапе, ципеле и луксузне хаљине. 3. Да се пропагирају народји костими за свечаности и да се награђују хаљине израђене и сашивене у духу народне ношње и украшене народним орнаментима и везом. 4. Да се заведу значке »скромности« које fce носити оне женске које су у организацији против моде и луксуза. Нарочито су ове значке важне када се приређују забаве, села, балови, чајанке и други друштвени састанци. Јер до сада je била највећа срамота доћи на забаву без свилене хаљине сашивене чарапа. no задњој моди, без свилених ципела и 5. Да се замоли Министарство просвете и Министарство трговине и индустрије да забране женској школској омладини ношење свилених чарапа, хаљина и употребљавање пудера и ружа. За стручно образовање и васпитање домаћица женска кућна индустрија у крајевима где je ова развијена a стоји на ниском ступњу и није рентабилна, што се може иностранства. 11. Да женсна друштва у договору са осталим друштвима, свако према приликама и средини у којој ради поведе порбу против обичаја који иду на штету народа и појединаца. Да женска друштва настоје да свако у своме кругу делује против моде и луксуза игноришући она лица, која више троше него ли заслужују, a учећи младеж штедњи и скромности. Да се уведе за поклоне деци о разним празницима, место луксузних играчака уложне књижице за штедњу, на такав начин штедњу. да се код деце развија љубав и смисао за 12. Да се замоли Министарство пољопривреде, да отвори што више специјалних школа и течајева из оних грана да се отворе што више домачићких школа било то за села или градове. пољопривреде које се код нас могу развити a рентабилне су на: живинарство, млекарство, повртларство, воћарство, пчеларство и т. д. a у главном су препуштене раду жене. 6. Да женска друштва преко својих чланица делују одржавајући предавања мајкама, о васпитању деце, нарочито тачка продискутована. с обзиром на шетдњу и скромно одевање, тиме се жели из малена деловати на децу, да се одгајају у духу штедње, једноставности a обраћајуки пажњу на духовни одгој деце и оспособљавање за солидан рад. Да се изоставе дечији маскирани балови који лоше делују на одгој деце. 7. Да жене обрате пажњу на штедњу у исхрани, избега- Предлози су примљени једногласно и ипак тачка no Ha предлог госпође Б е м, претседнице, тачки 5. додано je да се замоли Министарство просвете, да забрани наставницама основних и средњих школа да у школу долазе намазане и у луксузним тоалетама, јер васпитно лоше делују на женску омладину. Предлог госпође Бем примљен je једно- гласно. вајући луксуз, било то за свакодневну кукну потребу или за кукне славе, празнике, имендане, рођендане и т. д. Насто- Ha концу je решено да се сва мушка друштва позову у сарадњу, што je једна гаранција за успех у борби лротив јеки да храна и част буде скромна и једноставна састављена од наших домаких производа Јер од прекомерног узимања моде и луксуза. Сва женска друштва у Сарајеву донела су решење да се у самом нашем граду одмах замоле друштва која буду тешке и луксузне хране не само да се штетује материјално, веН шкоди и здрављу. 8. Да се замоли сва домаћа штампа, да женска друштва помогну у борби против моде и лукусуза, тиме fce им приређивала забаве, да на позивима пропишу једноставну тоалету за даме и господу. За даљу акцију у борби против луксуза решено je да олакшати да јавно мишљење имаду уза себе, што fce много се резолуција пошаље Народном женском савезу у Београду 486 �да преко савезн.и лруштава поради на остварењу г.рограма. Замољено je одпах ГИ.чнистарство просвете и Министарство трговине и индустрије да заорани мазање и луксузго одз- нерационалног управљања народним добром, ми жене морамо се тргнути и поћи напред, јер то од нас тражи наша кућа, народ и држава. Нашим јунацима није било тешко повање ученицама. Писано je одмах свима Женсним друшп иложити свој живот за добро ближњега и добро своје домома у Краљевини Југсслапији као и свима мушким друштвивине a од нас се тражи да се одрекнемо луксуза, моде, који иа да помогну na реализова>ју тачки наведених у резолуову исту слободну нашу домовину воде у економску проЦији. паст и ропство, ми то не смемо дозволити, ми хоћемо у слободној домовини да живимо економски независни од свију Значке скромностп одмах дати израдити и на танав ;<адругих држава, хоћемо да помажемо и економском подизању чин дати видна з.чаиа акцији, иоја ће успети, јер ће бчти noнгше земље, треба да будемо богати и моћни и напредни a могнута од свију женски:: лнца које схваћају данашње о> то ћемо постићи, ако свака грађанка буде разумно водила биљно економско ст.ње у нашој земљи. Да ће нам мушк.1 своју кућу, ако буде пример скромности и рада својој деци друштва, штампз и муш.орцч уопште помоћи, ми смо увеи средини у којој живи, ако буде учила децу на рад и штерени, јер су људи ти који на својим плећима носе >:ве терете дњу, ако постигне толико да од својих прихода, ма нолини Kyhe na и женске луксузе, њима самима иде у рачун да се они били остави најмањи део за будуће потребе, да уштеди стеченим добрима рукује ичо разумније. беле новце за црне дане. Kao свани нови покерг 1ако и овај имаће мнзго пристаЖалосно je то, над се зна да ми извозимо стоку, жилица и противнинп али смо узерени да ће задњих бити мгње, чотне намирнице, дрво за грађу и гориво a увозимо милионе јер наш циљ није био, да друштву намећемо ново бреме, већ р.инара луксузне робе, које се могу назвати крпама, јер no­ обратно, да у дапашњим тешким временима уједноставимо ćne употребе од 4 до 5 месеци као ствари без вредности вунаш живот према економсксм стању наше земље. цзју се no ормарима, на концу се бацају. Задњи je час да Задње ja време, да и ми као и остале наше сестре Чејугославенске жене почну да штеде са снагом, здрављем, нахиње, Франиускињ:: и лруге псведемо више pa1уна о добри- i- цконалним добрима и енергијом a то ће се постићи ако сва ма нојим рукујемо, на тај мачин доказаћемо нашу зрелост нгиа женска друштва поведу борбу лротив луксуза и моде. за схваћање данашње гриврсдпе кризе и вољу за помагање Начини борбе наведени су у предњих 12 тачака a сада и унапре*,ење привреде и с е з к с г напретка у Ираљевини Јумоним изасланице женских друштава да изволе донети своје гославијп. мишљење и нритику на напред изнешено и да поднесу своје Ми жене преко наших i рганизација и својих породица прсдлоге о начину борбе против моде и луксуза у циљу подужнс смо да поведемо борбу против прекомзрног луксуза и бол шања наше народне привреде. & t ^ Е г * * в" m nu * P ro f. ti. S. B rk ić Л n s f E lR u r a n u l- H a lc im u ( K u r a n M u d r i) Izašla je iz štampe druga knjiga pod gornjim naslovom. To je prijevod i tumač (tefsir) Kurana koga sa arapskog prevađa i u vlastitoj nakladi objavljuje direktor gimnazije u penziji g. Šukrija Alagić. U ,,Gajretu“ je već prilikom objelodanjenja prve knjige ovoga djela naglašena velika važnost rada g. Alagića. Kod nas je opšti nedostatak vjer­ skih knjiga na narodnom jeziku bio najveća za­ preka normalnom i savremenom razvoju naše vjer­ ske prosvjete, a što je još naročito karakteristično za naše prilike, ova naša velika nevolja najmanje zabrinjuje one kojima je dužnost da se brinu za našu vjersku prosvjetu. Njihova dosadašnja aktiv­ nost na ovom poslu najjače opravdava ovu tvrdnju. Svjetovnjaci, naša inteligencija morala je sama da se lati teškog posla i da zasnuje našu vjersku knjigu na narodnom jeziku. Pored g. Osmana N. Hadžića na ovom poslu je najaktivniji g. Šukrija Alagić. Skromno i bez reklame, boreći se sa ogro­ mnim poteškoćama i zaprekama, među kojima je najteži nehaj i apatija čitalačke publike — pa čak i one koja je najpozvanija za ovaj posao, g. Alagić je uspio da za relativno vrlo kratko vrijeme objavi i drugu knjigu. Treća knjiga je već u pripremi za štampu. Ova rijetka aktivnost i radinost g. Alagića daje nam nadu da će za kratko vrijeme-uspjeti da našu vjersku knjigu obezbijedi najpotrebnijim dje­ lima na narodnom jeziku. U ovoj drugoj knjizi, pored traskribiranog kuranskog teksta, dodao je pisac isti tekst sa arap­ skim pismenima bez vokala. Inače je zadržan ra­ spored gradiva kao i u prvoj knjizi. Kuranski ajeti su grupisani prema svojoj sadržini. Pored arap­ skoga teksta dodat je prijevod, označen istim bro­ 487 �jem grupe dotičnih ajeta. U drugom dijelu knjige nalazi se tumač sređen i numerisan po grupama ajeta. Ova knjiga sadrži tekst, prijevod i tumač druge sure Elbekaretu od 211 ajeta do kraja te početak treće sure Ali Irarane do četrdeset prvog ajeta uključivo. Pisac je naročitv skrenuo pažnju čitalaca u tumaču na moralne i socijalne obaveze koje su muslimanima zapovjedene u cijelom nizu ajeta u suri Elbekaretu. Podvukao je i naglasio da su ma­ terijalne i moralne žrtve najbolji dokaz ispravnog vjerovanja u Boga. Kod tumačenja 218 ajeta ove sure pisac je umjesno naglasio da je, „poslije osvojenja Meke, selenje iz nekog kraja bila je dužnost samo u tom slučaju, ako muslimani nijesu i riječju i pismom mogli da javno i slobodno bez ikakove smetnje ispovjedaju svoju vjeru i da vrše propise islama". Ovdje je vrlo teško ne postaviti pitanje da li bi mi pretrpjeli tolike migracije iz otadžbine, da je naša ulema u svoje vrijeme prihvatila ovakvo shvatanje Kurana. Pisac je nadalje naročitu pažnju posvetio tu­ mačenju onih ajeta kojima je zabranjeno uživanje alkoholnih pića i igre. Svjestan velikog značaja ovoga pitanja za naše prilike, pisac je tumačenje ovih ajeta obogatio mnogim rezultatima socijalne medicine i ubjedljivo predočio štetnost alkohola i igre za fizički i moralni razvoj društva. Radi toga naročito upozorujemo sve naše radnike na suzbi­ janju alkoholizma na veliku važnost ovoga poglavlja knjige g. Alagića. Plemenita socijalna i humana djela spadaju u zapovjeđenje vjerske dužnosti „jer Bog Svevišnji ne gleda na formalnosti niti vodi računa o zgodnim kretanjima tijela i jezika, od kojih se sastoji vanjski lik raznovrsnih molitava, nego Svevišnji gleda u srca i duše ljudi i u dobre i ljudskoj zajednici korisne posljedice koje potječu od njihova i fizičkog i duševnog rada" Tumačeći kuranska ajeta koja se odnose na brak i društveni položaj žene, pisac vrlo umjesno postavlja pitanje, „smije li se dopustiti da musli­ manka ne uči i da ne zna svojih prava i dužnosti prema svome Gospodaru Bogu, prema mužu, prema djeci, prema rodbini i prema cijeloj zajednici". Kad se uzme u obzir, kako se malo kod nas po­ svećuje pažnje vjerskom vaspitanju žene a speci­ jalno, kako se malo naša žena upoznaje sa pra­ vima koja joj je islam osigurao, ovo pitanje zaslu­ žuje punu pažnju. Upravo, u pravilnom odgovoru na ovo pitanje zavisi više od polovice rešenja na­ šega ženskog pitanja. Osobitu pažnju zaslužuje tumačenje 242 ajeta iz sure Elbelkaretu. Ovdje pisac otvoreno ustaje protiv taklida, t. j. imitiranja i podražavanja dru­ 488 gim u shvatanju izvora vjere. Pisac tvrdi da će upornost i ukočenost mukalida vjeru upropastiti, jer ako budemo slijedili ovakove mukalide i nji­ hove taklide, neće niko ostati vjeran islamu i nje­ govim principima. Ali, ako se vratimo zdravom rasuđivanju i shvatanju, na koje nas u ovom i sličnim ajetima Svevišnji Tvorac upućuje, nadati je se da ćemo vjeru oživiti, pa da u istinu bude vjera razuma i zdravoga rasuđivanja koja će sve narode trgnuti iz nehaja, dovesti ih do prave upo­ znaje i potpuno ih preporoditi". Pored navedenih i vrlo važnih vjerskih oba­ veza i problema pisac je posvetio naročitu pažnju zabrani lihve i obaveznom fiksiranju međusobnih privatnih obaveza. Pisac raspravlja o raznim vr­ stama kamata, o „ruben-nesieti" i „riben-fadli", pa na koncu kaže: „Prema tome odredba islama, koja zabranjuje kamate, znači: s p o j i t i kulturni napredak naroda s krepošću i vrlinom, a to je najbolja uputa i hidajet čovječanstva za život na ovom svijetu". Pisac ostaje pri zabrani kamata uopšte ali veli da su Imami Šafi i Imami Ebu Hanife našli izlaz iz ove neprilike, u koju današnji život dovodi muslimane, pa da je na osnovu ovih riješenja u svoje vrijeme u Turskoj dozvoljeno otvaranje banaka. Uz to upozoruje pisac, u vezi sa ovim pitanjem, na 185 ajet u suri Elbekaretu koji glasi: „Bog hoće da vam olakša a ne da otešća", i na 6 ajet pete sure Elmaidetu koji glasi: „Bog neće da vam čini pote­ škoće". U tumačenju ajeta sure Ali-Imrane pisac je vrlo zgodno odredio odnos islamskog vjerovanja prema drugim vjerama kao i odnos prema prirodi. Između islamskoga vjerovanja i prirode ne može biti opreka; isto tako između islamskog vjerovanja i vjerovanja koje ne sadrži širk nema bitnih ra­ zlika. Mi smo ovdje naglasili samo nekoliko značaj­ nijih stavova ove druge knjige g. Alagića. U stvari, cijela ova knjiga sadrži dragocjeno štivo za svakog onoga koji želi da se upozna sa kuranskim odred­ bama kao osnovnim izvorom Islama i islamskog vjerovanja. Radi toga mi i ovu knjigu g. Alagića najtoplije preporučujemo svim članovima Gajreta vjerujući da će svi funkcioneri Gajretovih organi­ zacija pomoći g. Alagića da ovu knjigu čim prije preda u ruke čitaoca, jer će tim radom pomoći ne samo širenje naše vjerske prosvjete nego će mnogo doprinijeti da se podigne opšti kulturni nivo širo­ kih slojeva našega elementa. Cijena je knjizi Din 35. a može se naručiti kod pisca u Derventi. Пропагирајте задругарство!| �П р о ф . Х ам д и Ја К апиџиЋ »Хури/ет« Ј ед н а к о р и с н а н о в а књ ига (Ахмед Љубунчић: Хуријет — Сарајево 1931 — властита наклада — Ријетко се код нас појављују књиге, које приказују културно-социјално дјеловање појединих друштава. Шта више још немамо детаљно написаних и исцрпно приказаних студија ни о нашим најјачим друштвима. Г. Ахмед Љубунчић изишао je пред нашу јавност ових дана са књигом о културном и социјалном дјеловању муслиманског радничког и занатског удружења Хуријет. Потреба оваквог рада без сумње се осјећала. У овој књизи je указан пут за бол>и и напреднији рад, a родитељима и добронамјерним људима уштеђена je брига око збрињавања младежи. Избор звања, начин васпитања и контрола над радничком омладином свакако je потребна. Хуријет je никао у вријеме аненсионе кризе 1908 год., у вријеме кад су се ломила копља над Босном и Херцеговином и кројила њена судбина. Муслимански дио народа ових земаља je грозничаво радио на спасавању својих животних интереса. У томе времену je никла и идеја о потреби друштва, које би збрињавало нашу градску сиротињу и штитило радничко-занатске интересе. Аустријским властима није ишло у рачун рад у овом правцу, те je једино посредовањем Ексекутивног одбора дош лодо потврде правила. 29. јануара 1909 год. одржала се прва скупштина, која je за свог претсједника изабрала Омербега Сулејманпашића, духовног вођу овог друштва a и покрета које je оно изазвало. Рад je почео у свим правцима, али je свјетски рат реметио сва настојања. Послије свјетске трагедије дои до прибирања снага око Хуријета. Временом се његова ja пренијела из Сарајева и у друге наше крајеве и мј< И баш je и био задатак овој нњизи г. Љубунчића да il .^ народне слојеве упозна са радом Хуријета. Писац je добро уочио и нашао мјеста Хуријету уз наше највеће друштво Гајрет, које у својем раду иде упоредо са Хуријетом издржавајући посебни Шегртски дом. Писац вели: »Обзиром на нашу пријеку потребу културног и привредног подизања ми видимо како се снажно проширио и како с гигантским корацима стреми напред рад удружених снага најбољих синова наше заједнице у нашем Гајрету, a уз њега опет бујна младост нашег привредног сталежа Х ури је т... Гајрет на културном a Хуријет на привредном пољу«. Рад на привредном подизању наше незбринуте омладине напредује. Док се у почетку мислило да Хуријет треба да помаже изнемогле и оронуле поред придизања занатског сталежа, временом се дошло на идеју да се то двоје одвоји. Штампарија Омер Шехик) Тако je постао Мерхамет са племенитим циљем помагања биједних и невољних. Хуријету je онда било лакше, и ишао je у раду за циљем да створе привредно активан сталеж. Наш се свијет био више привикао господским звањима, како се то каже, преко школе до чиновничких положаја. Постојала je извјесна апатија према занатству код извјесних дијелова нашег народа. Али међутим ако погледамо на развитак Сарајева, видјећемо да je еснафски сталеж са трговцима играо најважнију улогу. Значај еснафа за развитак Сарајева je неоцјењиве, и данас санати у Сарајеву дају најснажније сталеже, s м Занатско звање није никако понижавајуће, него обратно независно, слободно и на цијени. При избору својих штићеника Хуријет нарочито води рачуна о здрављу, породици и др. За вријеме учења заната води се нарочита брига. Да би се Хуријетови питомци иашли на окупу и под једним кровом, ради се енергично на подизању дома, који би био центар привредних настојања нашега Хуријета. Дом ће се остварити радом свих нас. Хуријет води акцију и око просвјећивања свог подмлатка као и пријатеља, одржавајући аналфабетске течајеве, одржавајући разне поучна предавања и штампајући предавања која се држе у исто вријеме у разним мјестима. >ред тога основана je и муслиманска штедионица са задатком да свјјим привредницима омогућује повољне креue. Kao најновији успјех Хуријетова рада биљежи се ства1ње музине, која je већ кано у Сарајеву тако и у провинцији запажена. I Рад у свим овим правцима тражио je људи и нашао их у r. r.: Едхемаги Ђулизаревић, Соколовићу, Мисирлићу, Ш. Бубићу, Љубунчићу и др. Сјећајући се својих бивших радника почевши од оснивача Омераге Сулејманпашића Хуријетови радници настоје да ослањајући се на освјештање традиције дођу до циља. Међу одличне Хуријетове раднике броји се и наш уважени г. Дервоз индустријалац, који није само једном и једином друштву помогао него многим. Укратно књига ће добро доћи, како то рече писац предговора, и интелигентном човјену као и привреднику. Поред свих настојања г. Љубунчићу се измакла из вида врло важна чињеница: статистички преглед Хуријетова рада, број свршених Хуријетових питомаца, њихов данашњи рад и број данашњих штићеника. To би било потребно ради прегледности. Иначе књига задовољава и ми je сваком пријатељу наше боље и сретније будућности топло препоруучјемо. fesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav"? 489 �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Гајретов задружни рад Главни одбор Гајрета иамјерава и » будука, Да »> качин, према сво]им с а р в к н и « еретствима, да|е вотсрека Главнш одбор Гајрета приотупа, ових дана, интензивнистуд енти м а Београдског Универзитета и иа тај иачии Да РлИ|8јен раду на прошпрењу задругарства. Након одлично успједи примјер самог У ниверзитета. лог првог Гајретова задружног течаја створено je распрложење међу свима Гајретовим радницлма да се настани ra Гајретова рамазанска томбола радом на подизању задругарства у нар^ду. Главнн одбор Гајрета упутио je свима својнм одборима Ha основу датих упутстава полазнпцима првог течаја и повјереницима окружницу слнједеће!Г садржаја: Главнл одбор пзвлјеттен je да су блвпш полазниди оеловалл задруге у више мјеста. Дг б.ч Главви одбор имао rp tПрлбллжује се Рамазан, када многаг Гајреловл одборл глед рада свлју њпх, упугио им je недавно ово писмо: органлзују играње Гајрстове томболе. Ha својој посљедљој сједиици Главнл одбор Гајрета je закључло да поради одмах »Ви сте у јулу мјесецу ове године похађалп и завршлли на томе да благовремено исходи одобрење од Млниотарства са успјехом Гајретов задружнл течај. Приликом свечалог запољопривреде за све оне друштвене одборе и павјерешше, вршетка течаја сви Гајретови функциопери и прлјатељи апе* који he оргавизоватл томболу и лграти je почам од првог ловали су на Вас да порадите у својој окодици на подизал>у задругарства међу напшм елементом. Том сте приллтом и дала Рамазана. Вл и остали полазшшл течаја дали свечану рпјеч да ћете Према томе, потребло je да пас одмах кретом лошге, порадлти да се задругарство у Валгам крајевлма што внше it:®ftjecTC свл одборл и повјеренлци, iicojii ће моћи у своле прошири. мјесту органпзовата томболу, да бисмо за н>их могли издеЈГајрет ne заборавља на Вас ни данас и сматра Bjj.o' cbo- ствоватн потробпо одобрење и уплатити прописану такоу. јим сарадкицима ла П|ривредном подпзаљу п јачању нагаег TaiKoa за играње томболе за свако мјесто (одбор илп нослемента. Познато Вам je прло добро да јс Гајрет замјерну вјерелиштво)^без обзира на број карата с којима ће дневно евоту новаца утропшо на одржавање теча.ја п на Ваше оспоигратл ai бев обзира на цијеиу no којој he се карте издавати, собљавање, те бп блла велпка штета када бп овај уложеии изнооп око 750 динара. Ту таксу мора да плаш Главки одкапитал, који се јс тешко^- мЈ*ком сакупио, остао ноискорибор Гајрета за сваки мјеспи одбор и повјеренпштво и то штоп. Зато Главни одбор Гајрета држи да сте л Ви са својс унапријед, lipnje Рамазапа, јер друкчије Министар ство неће стране већ досада порадилп.мсђу свшом браћом na подизању издати одобрења за лграње. Прошлог Рамазана организовало задругарства. je томболу преко 40 одбора и повјереништава, за које je 1л. одбор уплатио таксу око 40.000 динара. Да би Гајрет лмао тачле нодатке о Baiuei завршетка течаја, умољавате се да нам одгов* У овој години треба да се, у најмању руку, удвостручи дећа ллтања: ^ број одбора и повјереншка, који ће пграти Гајретову томболу, како бисмо са прихздом од томболе надокнадили мањак, који 1. Да ли сте ооновали у своме мјесту или ололици коју задругу; je настао у Гајретовом буџету ушдањем Гајретова цигарпапира. Стога се позивају сви одбори и повјереници да од2. Колико сте угшсали наших људи у Вашем мјесту по• мах писмено доставе Главном одбору Гајрета слиједеће: стојеће задруге; 1. Јесу ли одлучили да л ове године .играју Гајретову 3. Ako нисте под тачком l и 2 нлшта урјадили, изволпте томболу за вријеме Рамазана; нам јавити разлоге неуспјеха; 2 . Да ли he томболу играти у властитој режији или je 4. Шта мислите пгга би требало предузети да се задрумисле препустиип невоме другом у закуп у цијелости ш н гарство у Вашем крају што више оживп; дјеломично; 5. У колико Вам je потребан савјет и ломоћ од стране 3. Са тсоллко карата мисле да he .играти; овог одбора н на који начин (изапгаљаље нашег делегата, 4. Да лн he с тим бројем карата играти у једном или у разки формулари и правогла, писмена упутства и т. д.). вшпо локала; Молимо Вас да лам на свакл начин одговорите на гор5. По којој цијенл мислс да продају карте; ља пптаља у року од 3 дана«. fi. Да лн могу гарантовали да he чисти приход од томболс у њиховои мјесту бити лајмањс два пута већи него he ГА ЈР ЕТ О В Е Н А ГР А Д Е С Т У Д ЕН Т И М А Б ЕО ГРАД СК О Г се уплатити такса за н>их. moja износи за оваки одбор (поУ Н И В ЕР З И Т ЕТ А З А С В Е ТО С А В С К Е Т Е М А Т Е вјереника) Дин. 750.—; Овогодишња Гајретова скупштина донијела je закључак 7. Имаду лн потребнл прибор (карте и бродеве) те шко да се одобри из Гајретових сретстава 5000 динара иао награде немају на који he их начзш прибавлти; студентима Београдског Универзитета за 5 најбоље израђе8. Евентуални предлозл и жеље гледе оргализовања них темата, прилином светосавске прославе. Истовремено гомболе. скупштина je ставила у дужност Главном одбору Гајрета да Молимо Вас да ово сматрате в р л о х и т н и м и д а изгбере и предложи теме Ректорату Универзитета. нам ла лостављена питања одмах одговорите, како бисмо Вам Удовољавајући томе закључку Главни одбор Гајрета je моглјг на врлјеме лохоццигп одобрење.« лредложио слиједеће теме: 1) Улога муслиманског дијела нашег народа у борбама и напорима за Ослобођење нашег народа; 2) Значај сведалинских пјесама; 3) Богумилство и исламизација племства у Босни; 4) Умјетни занати у Босни и 5) Улога Вакуфа у вјерском и свјетовном просвјећивању наших муслимана. 490 I Проишрујше лисш „ Гајрешu в Вашем мјесту и околини! �Гајретове п р и р едбе о значају и раду Гајрета г. Ћамил Сслмановић, потнретседник Мјесног одбора Гајрета, захвалившл се гостама на тако лепој посеги који су својим приоуством увеличалл аијело. Теферич je од стране грађансгва био обллно посећен, без разлике на вероисповест како од мушких тако и од женоких, толико да се овакво једно велгско славље н весеље у нашем Пријепољу не памтти. Успех и морално и м&теријално био je врло добар. Првслава Гајратова рана у Пријепољу Мјесни одбор друштва Гајрет у Иријепољу прослашо je, уз учествовањс многобројног грађаиства, на најсвечанлји начин 6 септембар ове годннс, Гајретов дал и дан рођења Њ. Краљ. Виоочанства Престолонаследника Петра, Протсктора Гајрета. Taj дан после благодарења уз учешће сокола поворка je кренула у општински парк где je свирао Гајретов тамбурашки збор и отпочело народно восеље као и примање честлтки у I ајрстошм просторијама, где су госш почашћени малином, рахатлакумом и кафам. Гајретов мевлуд у Дервенти После подне у два часа велика поворка Гајретовлх чланова и пријатеља на челу са Мјесним одбором кренула je ua место зв. »Равне« где се одржавао велиии народни тефсрич. Програм теферича био je доста богат и ицтсрееантан. Бллс су коњичке и пјешачке трке, шаљиви затвор и т. д. Лутрија и бифе били су исто тако богати. За би<фе Гајретовог теферича поклониљп су no Једиу торту г. г.: Емиллја Куртовић, Салих Длакић, шер. судија, Ешреф Чавић, секретар шер. суда, Саво Беговпћ, управник поште, Вукосав Кијановић, учитељ, Огево Ламза, шеф фни’ контроле, Хасан Ханлћ, претседник Гајрета; Латшф Пашаповић, трговац, Абдулхалим Пашановић, шумбкд чпЈговнлк. Алжја Чантра, кројач. Синан Хапгамберовић, .Мехмод Јусуфагић, Халан Кадрибапгић, Мехмедалпја Хоџић, трговац, те no једно печено јагње поклонише г,_ г.: .Ибрахим Кратовић, пекар и Ханефија Ичелић, месар. Женоки мјссни одбор Гајрета у Дервенти приредио je 16 октобра т. г. у петак послије лкиндије намаза успјелл Гајретов мевлуд у џамији, којег посјетише многобројне Гајретове чланлце л пријатслхице, иако je тај дан био врло кишовит. Мевлуд су учшш добровољно наши врли муаллми Хф. Мехмед еф. Anih, Муха,мед 3. еф. Тарабар, Абдулах еф. Ck»коловић и Хафиз сф. Муфтнћ, те им Мјссни одбор и овим путсм тонло захваљује. Надаље се одбор срдачно захваљује свлма чланлцама л при>јатсљнцама Гајрета које посјетишс овај мевлуд и лароваше доброкољпи прилог за Гајрет, a нарочита хвала од•борнлцама. које не иожалише труда a rai матсријалних сретстава да овај мевлуд што боље усплје. На међлуду je пало у пме добровољпих прнлога Дин. Прослава Гајретова дана у Тодорову Уелијод болести Гајретова повјеревшш, у Тодорову г. СуУ новцу дадоше прилог г. г4*Милић АрсенпјевиК, среслсјмаиа Делмћа није се на вријемс моа-ао одржати Гајретов ки економ 100 Дин., Др. Жив. Мјфковић, нретисдшш е у д а ^ Ј дан, nero/je врпједни нмам матичар Бећир еф. Шабић расДин.; Сејфудив: Шеховић, 11абтавник гимназије, Махмут Баиродао накнадно значака за 60 длнара. Надаље je г. Шаблћ шовић, секретар муфтајсгва у Битољу и Махмут Чичић, кропрввушго Дин. 78 добровољнлх прилога прштком прч>шлог јач no 20 Дин.; гђа Величка Марковића надзоршгка основних Бајрама, a стари имам Омер хоџа Џаферовић из ГолубнЉа школа у Пријепољу 10 *Дин. Свима дароватељлма веЉка н Дин. 22,— топла хвала a нарочита хвалагг. Арсенијевићу који je поред прилога исти дан уписао се за члана Гајрета уз плаћање' чланарине 10 Дин. месечно, пгго je унапред положло 120 Дин. Прослава Гајретова дана у Зворнику за годину дана. Ово je једшш случај да један члан Гајрета 'k Мјески одбор Гајрега у Зворнику на свечани начил проплаћа 10 данара чланарине, те му на овом племенлтом гесту _ славио je рођендан сваг моћног Протектора Његовог Краљевдруштво Гајрет најтоплије захвал>ује. ^ Ц ског Влсочанства Насљеднитса Престола Петра, на који дан Taj дан на вече уз пуцањ прангија кренула je кспред; ' * пада и Гајретов дан. Гајретових просторија велшса поворка Гајретових члапова Н '. У Мјесли одбор заказао je теферлч пстог дана послнје noпријатеља на челу са Мјесним одбором, тамбурашклм збо-р л дне у Буковлку. ром, бубњем и бакљадом, и пролазећп с краја на itpaj ва-1 Још у суботу послије подпе can град био je окићен дрроши френетачно клицала Њ. В. Краљу и Краљици, Њ. K p.l i Вис. Престолонаследнику Пстру и цслом славиом Дому Ka-I ■ лмтшш лаотавама, a ua вечер je био освијетљсн. У педељу В1шјед1ш Гајрстовн иитомцп na челу са агилрађорђевића. Иза тога приређено je еијсло у хотелу »Каслна«!В које je трајало до пред зору. Спјсло je отворно уз предавап.рВДшгм одборппком Авдом Мујезпновићем продавалл су откуп- Г а ј р е т о п а г о д и ш њ а з а а а п а у С а р а ј е в у П р ем а з а к љ у ч к у с ј е д н п ц е Г л а п н о г о д б о р а ГаЈрета г о д и ш њ а Г а јр ет оп а забава у С а р а је в у о д р ж а К е се пета д а н р а м а з а н с к о г B a fp a j*a , у с у б т у 13 ф е б р у а р а 1932 г о д и н е у Н а р од п ом п озори ш т у. У м о љ а Ђ а ј у се сва б р а т с к а д р у ш т в а д а о ђ о г д а н а н е з а к а з у ју н и к а к в и х п р и р ед а б а . 491 �не значке Гајретова дана. Читавн град био je живахан, али je вријемс било слабо те теферлч у Буковику mije успио кажо би гребао. Прије подне одржана су благодарења у цртвал1а, a у U cara бнла je дова у џамлјл, a говор je одржао претсједнлк Гајрета и Вакуфа г. Р. Хајровпћ и приказао сврху велкког дана н позвао присутне да попрате са »Амил!« Приход je био повољан. Прослава Гајретова дана у Тур. Јањарима Пошто je овамошњп одбор узео учешћа у прославн Гајрстова дана у Блјељшш, која се одрнсала дие 6 септембра о. г. зато je ту прославу одржао у своме мјесту, Тур. Јањардма, тек дне 4. октобра о. г. 100 Гајретовлх чланова, већином земљорадника, за освнвањс u вођсњс земљорадничких за^фуга. Са академпје су упућене поздравне допсше Љ. В. Краљу, као ii Главном одбору Гајрета. Истога дала, приређен je народни теферич на ком су се изводиле старе народне лгре као нишан, скакање на млјех и остале разноврсне игре. Поред тога, први пут у свом селу јавно je лступпла Мјесна соколска чета, која je пропше године оонована. Под водством свога начелл1ика г. Халшгаћа извела je чета два става простих вјежбн за соколски слет у Прагу. Прпмјерном дисцппллном и прецизним извођењем свлх покрета код вјежбања, получлла je чета код прлс.утних. којих je било око 500, длвљење, a нарочлто код омладине, који су изразилл жељу да сви ступе у редове Сокола. Након тога je отпочела лгранка која je трајала до ноћи. Поред мјештана и сељана из околнлх православних и муслиманских села, прославу посјепише и делега/ги Мјеснлх одбора Гајрета из Бијељине, женског л мушког и то: гђе Ш. х. Пашић, претсједница Н. х. Даутовић, гђице Раџија Паrniih и Аелја Кава-зовић те гг. И. еф. Даутовић, A. еф. ХаџлмехмедаиЉ, A. еф. Алиефендић и 3. Зечевлћ. Прославу посјетише л нашп стари пријатељп г. г. Омербег Салихбеговлћ рудар. благајнтиу, Мурадбег Мурадбеговлћ те Мил. Пантић и Мехмед Хусклћ, учитељи. Тогчима, који се поред тога показаше и лијеплм добровољнлм прллозима најљепша хвала! Морални као л материјалли успјех постигнут на прослави био je одличан. Мевлуд Женског одбора Гајрета у Мостару Соколска чета у Тур. Јањ ари м а (у средини J.iTi бан. вијећник и Хамшић Хусејн начелншс ч( Уз пуцање прангнја и rmutona, штсј се разл! ji долове ових крајева, тачно у 10 ‘сати прнје ш ш е ^ пуној и лијепо декорисанбј сали мјесне основне школе, Свакако једна од највтжнлјих г.ензацлја л догађаја за муолиманскл женскл евијет у Мостару, то je Мевлуд leHcror одбора Гајрета којп je одржан у недељу дие 19. октобра о. г. у просторијама Гајретова интерната. Све прооторије пнтерната блле оу нлрочито декарисане ћллимима и халијама. Посјета je била неочеклвана. Мевлуду еу приоуствовале пајодличније госттође ii госпођицс. Све приредбе око Са прославе Гајретова дана у Тур. Јањ арим а pa свечану академију претсједплл, овог Мјесног одбора Гајрета г. Хуселн Хамшлћ учитељ, са ријечл о Гајрету. Својим говором упознао je г. Хамшић прмсутне о важности и значају прославе Гајретова дана, као и Гајрста као јединог муслиманског друштва, које цијелиш својлм радом придиже муслпмане у просвјетно-културиом н прнвредиом лравцу. На1»очито je истакао рад Гајрета на придизаљу села, у прилог чега je одржао задругарскл течај у којем се оспоооблло око 492 Мевлуда као л ред водиле су наше агилне члагеице одбора на челу са својо.м претсједиицом гђом Ћамилом Капетановлћ. Мевлуд je проучлла својим умиља/гнм и топлмм глаоом гђнца Р уш ја Диздаревић Хаџи Рашидола на свеолће удивљсњс и задовољство. Ha Мевлуду je пало добропољних прилога Дин. 13S7.—. Овде сс нарочито оахваљујемо гђи нретсједгсици, која je добровољно преузела на се прдмл|рење свих троивкова око Мевлуда. �* Добровољие лрилоге на Мевлуду дароваше: По Дон. 100.—: гђе Хакало и Фејнћ; no Дин. 50__гђе: Ђаблћ Раљевић, Ћикић; no Дин. 40.—: гђа Kpno; no Дин. 30.—: rije: ШаKnpoBnh, Гребо, IIjxwrah, Кајтаз, Bpropa; no Дин. 20.— гђс: Биједић, Фазлпбеговић, Вслић, Сллшшћевић, Хасанбсговић, Tminiih, гђице Учаковлћ н Гребо, гђе Хасанефендпћ, Ћемаловић, Бехлиловић, Бркић, Курт, Кајтаз и гђица Арпаџшћ; Дин. 10.—: гђа Спужић; Дшг. 15.—: гђа Калајџић; Днн. 14.—: гђа Шева; no Дин. 12.—: гђа Капетаповвћ и гђтца Беклија; no Дин. 10.— ri>e: Сефић Мустај еф., Рајковпћ, Делалић, Колукчија, Лакишић, Хаџић, Kpno, Диздаревић, Спахић, Милавић, Колудер, Балта, 'Бишлћ, Мнлавић, Хамзић, Милавић, Бајат, Милавић, Драче, Бркић, Алпкалфић, Taco н гђице: Скнкић, Чолић, Еаљевић, Kairah, Ка.Јта.3, Ћдшић, Дрљсвић, Хакало, Слзтичевнћ и Kannh; Дин. 7.—: гђица Пуаић; no Дин. 5.—: гђа Тиквина и гђице Хрустановић, Capnh,, Bitjaвида, Ћншић, Пехливановић, 'Бикшћ, Бфица и Хамзић; no Дин. 4.—: гђице Мушевић, Ново Н. Н., Н. Н.; no Дин. 3.—: гђи:це Хасанагпћ, 'Rnuirah, Capnh, Казазић и Шабпћ; Дпн. 2.—: Н. Н. У пме одбора госте je поздравлла гђнца Хашџа Ћишпћ н одржала предавад.е о Мухамед a. с, кој еје оаслушано од присутшгда са великом пажн>ом. Иза TOiRi прешло се да учење мевлуда, кога je на аадовољство проучпо г. Мустафа еф. Бсишровлћ, муалнм. Поједине одборпнде су особпо госте почахмпте са кафом и шербетом. Kao прилог за мевлуд даровале су до 1 кг шсћсра rije: Емина х. Градашчевић, Хаоиба х. Градашчевић, Пемба х. Имамовић, Зиба х. Даутбеговић, 'Булесма х. Шихић, a ђулсију и остало Хасиба х. Мурадбеговић. Прилоге у новцу дароваше следеће госпође н госпођкоп: no Дин. 40.—: Cemija х. Јахлћ; no Дин. 30.—: .V3eup х. Градашчевић, Емина х. Градашчевић; no Дин. 20.—: Фугнет х. Гајретова велика забава у Зеници Мјесни одбор Гајрета у Зенлци на својој еједццци ол 19 о. мј. закључио je да се дне 17 дсцембра о. г. на/Руђендан Њ. Вел. Краља Алекгалдра I. одржи годи;иња ГајргТова забава, na je у ту сврху ирвана конферснција на 22 о. мј. на којој je изабран слнједећи прире1Ц1вачки одбор: Г. г. Радомир Најд. Ilauinh, диДежтор казкионе, Дрџгу— тнн Богдановић, срески начелник, Др. Аско Bopnh, љекар Оузор-а, Абшулах еф. Сердаревић, пмам каанпоие, Ахмед Мутапчић, начелник општине, VOSan Рајковић, пгкол. надоорник, Илија Петровлћ, дпректор грађ. школе, инж. Урош Лазовић, инж. жељезаре, Вељко Гргуревић, слештеник, гђиде 4yraih Драгица, професоЈ^ Петродић Зора учитељица, Мариновић Савета, учитељица г. r^-Mbuih Махмуд, нретоједник Гајрета, Сердаревпћ Џемал, севретар Гајрета, Чаршнмамовић Сабрија, благајнлк Гајрета, Милицлв Главичић, судија, Асим Шесттић, трговац и Хусеинбег Кулсновић, порезнпк. Tou прилшсом закључено je дХ овога ширег одбора остане претсједник д секретар Мјесног одбора г. г. Maunh и Сердаревић. Ha конференцији je закључено, Да се овај одбор имаде побринути и уложити све силе да овогодишња Гајретова забава како морално тако и материјалио пгго боље успијје, na je због тога закључено да се одреде лица која he водиш бригу о продаји улазница, сакупљања бифеа и томболе, те су ова лица одмах изабраиа и речена пм дужност предата. Коначно je закључено да се закаже идућа сједница за 24. о. мј. у 7 сати на вечер, на којој се имаде израднгги тачан програм забаве и изабратп позоришни комад. Мевлуд женског лододбора Гајрета у Градачцу. 11 октобра о. г. одржан je мевлуд Гајертова женског одбора у кући г. Хајрибега Градашчевића у Градачцу. Приређивачки одбор Гајретове заб аве у Ж епчу Сједе: (с л и јев а на десно) г. Савић Војислав учитељ, гђнца Палониби М. Мусафија, г. Х улусија Абдулах учитељ , гђица Јосипа (Беба) Губер учитељица и г. Мамили М. Мусафија, трговац. - Стоје: (сл и јева н а десно) r. Догладовић М устафа и Муфтић Хивзо, учитељи, гђипа Милка Ђурић, г. Мујо Ш аћнрагић, абит. шер. гимн. и г. Чавдар Хасан еф . грунтовничар. Градашчевић, Хаоиба х. Мурадбоговић, Шухрета х. Градашчевић; no Дин. 10.—: Хаспба х. Градашчевић, Арпфа х. Јаxnh, Пембе х. Имамовић, Алема х. 'Буллћ, Есма х. БешироBuh, Мунпра х. Кукић, Ханша х. H6pnh, 'Булесма х. Шаклћ, Сејда х. Кукић, Сејда х. Скепдеровић, Дервиша х. Мулаосмановић, Ирма Циглер; no Дин. 5.—: Шаха х. Незић, Шехза х. Морањак, Хиба Морањаас, Зенета Туфекчнћ; no Дин. 4.—: Џемила х. Шалдоћ, Ханнфа Мрахоровић; no Дин. 3.—: Фатима х. Омерагић, Бедрија Арнаутовпћ, Сафета Јашаревпћ; no Дин. 2.—: Ханча х. Челикосмаиовић, Рабија х. Tnpnh, Mnna Туфекчић; no Дин. 1.50: Аиша х. Челиковић; no Дин. 1.—: Асија Кукић и Еазија Сеидић. Чист приход мевлуда износи Дин.. 326.50. Свима оиима, које мувлуд посјетпше као и онима које дароваше прилоге за мевлуд, одбор се овом прнликом најљепше захваљује. Пропагирајте задругарство! 493 �очи многобројно муслималско женокиФе, које се сваке године све више л више пнтересује за наш Гајрет. Ha 8. августа т. г. Месии одбор Гајрста у Гор. РахиИу у 8 и no часова отпочео je нрограм забавс коју су присазвао je све члановс н прпјатеље Гајрета н закључио, дд на ређивали како je већ споменуто штомцп Београдског Гајрета. дан 6. септембра т. г., на Рођендан Њег. Kp. Височанства Програм забаве огпочео je са предавањем r. Менсура Простолонаследника Петра, Протектора Гајрета, прнреди проИмамовића са темом »0 Гајрету« како београдском тал«) и саславу Гајретовог дана. рајевском. После одржаног предаваља одевлрана je државна Ha том састанку организован je прирсђивачки одбор у и Гајретова хнмна п одпграни су комади »Покрађено грожкоји су ушли слнједећа г. г.: Хашлмага Каспмагић, Хасан ђе* л монолог »Самоублца«. Хасанбеговић, Соцо Херцеговац, Менсур Имамовнћ, гђлца После изведеног програма отлочела je игранка с колом Савка Touuih, учнтељица; Салих Хасанбеговић, Сулејман »Краљево Коло«. Диздаревић, X. ХуЛусија М. Халиловлћ, Рашид ХасанбегоМорални успвх како забаве тако и целокупне прославе Biih, Мустафа Хасанбеговлћ, Салих Шећербгавић, Абдулмеje задовољавајућн. нафвја X. Ефендић, Хусеил Вилић, Хамлд Турк и Мухарем Питомцима Београдског 1’ајрета г. Абдурахмановићу, Ибришимовић п Салко Ахметбеговић. БегиЉу, Ефендлћу, Џлнпћу и К.шарићу као л Менсуру ИмаHa последњој седнлци приређивачки одбор разделко je мовићу припада нарочита хвала, те лм овај одбор и овнм функцнје. путем најљепше захваљује. Ha дан прославе дошли су n питомцн Београдеког ГајМатершјални успех прославе Гајретова дана: рета »Осман Ђлклћ« у Београду лз Кораја г. г. АбдурахмаПрихода са теферпча блло je укупно Дин. 3.990.— новпН, Џикић, Камарик и др. којл су на дан прославе прлгРасходи су на теферичу • » 1.185.— редпли забаву на вечер, a чијл je приход бно намењен Београдском Гајрету »Осман Ђпкић«. Чист приход са теферича Нин. 2.805.— Још на 5. септембра сви послови око приредбе бшш су. Од чистог прихода са теферпћа одбор je на молбу приприведени крају, те je на вечер, након пгго су све куће и 'ређивача дао иотпоре чнтаонлци у Гор Рах. Дин. 500.— радње бпле искпћене државнлм заставама, ислаљеио, некоСалиху Аввлагићу учен. шер. шмназије • » 150.— лико прангнја као знак да сутра наступа onaj значајни дан Београдском Гајрету прилог » 155.— када je наш шиш Владар, В. Краљ Александар Ј. добио Главном одбор Гајрета у Сарајеву остатак » 2.000.— првтјенца и Наследника Црестоља, a наш Гајрет свога ВлПриходи са забаве износио je Дин. 760.— соког Заштнтинка. с л , Целокупни расходн » 130.— Ha дан прославе руано у јутро почео се je сакупља/ги • народ лз свих околних места. Чист лриход забаве изноои Дин. 030.— Око 9 са™ повео се je иврдшп, слодаки крогра« про0д mcmr при10да дат0 је шр(>м , I00^ Лрослава .Гајрвтовог дана« у Гор. Рахику (Брчно) славе: Послато Београдском Гајрету > 530.— У 10 CMI одРжана' Je Академлја у пародаој основшј ДоЈротд.ие придоге дароишге »опода: Сршха трго шжи » м и в и и г Ј и р ц ц А и д а а ј е део „атаа б 1км Брчко д ин. 50. _ . д т . 20._ . П р м „ ус„ . грађанства са својим пододбором удугио се je у џавију, где мансжа балка Брчко, браћа Марковић, трговци Брчко; Мухаje овдашњи имам-матичар г. Х гХ улуоија М. Халлловић у медбег Смаилбеговић, Брчко; Мхуамед Траклћ, бележллк пз краткој али скрушеној дови молио Свевишњег за здравље Срница; Марко Јаковљевић, трговац Брчко; Љубо Јованои дуг живот Њ. В. Краља и Прелтолонаследника! и целог вић, трговац Брчко; Војислав Ристић, трах>вац Брчко; БсДо ма Карађорђевића, која je праћена из впше стотпна грла шлага Хаџић, трговац Брка; Шећербеговић Абазбег, носеднлк са искрено »амин!«. Гор. Рахић; X. Ефендић Фаик, 1сафеџлја Рахлћ; Заимовић У l сат после подне отпочео je програм теферича. Еминбег, поседник Гор. Рахлћ; Илшја Марковлћ, лугар МаоI. Коњсле трке. ча; Хајрудин Залмовић, Брчко; no Дин. 10.—: Н. Н. Брчко; У првој трцл трчало je више кон>а. Прву награду доМасиер, чиновник лрлпомоћне закладе Брчко; Ахметбег Себлла je алатуша Халила Дедића лз Дубрава код Тузле, другу лимбеговић, чиновник Брчко; Ибрахим Догладовић, учтељ награду добила je »ласа« Бехђета Трабозенлнје л з Брчког. Боће; Радо Дивљак, трговац Брчко; Атић Ахмет, тежак ПаУ другој трци добио je прву награду дорат Халлла Халанка; Шећербеговлћ Мустафа, поседник Гор. Рахић; Милал лиллћа из Дубрава код Тузле, a другу »фана« Бехђтеа ТраМилановић, лугар у пензији из Маоче; Мустафа Ганић, Ислабозенлије из Брчког. мовац; Омерага Хаџић. Брка; Ибрахимага Ибрахлмовић, трНаграду у пешачкој трцл добио je Халнл Каралић из говац, Брка; Али еф. Дидић, имам-матлчар Паланка; Дил. Рахића. 4.—; no Дзн. 2 .—: Карахасановић Мемо, Шаторовићи; Авдић Награду код гађања из пушака добио je Илија МаркоФехим, Авдић Хусо, Шаторовићи; Рамо Херцеговац, Рахић вић, лугар лз Маоче. Дин. 6.0; ол Дин. 5.—: Салко Диздаревић и Авдо Хаџић из Награде код осталих народних игара добили су Адех Гор. Рахића; Салих Хокић из Рахлћа; Аллја Дједовић из Ахметбеговић п Нухан Мехић. Брке. После извођења програма теферича настала je уобичаГорње прилоге сакупили су (господа Хасан Хасанбего јена разонода уз свираље и певање народнлх севдалинки вић, општински бележник у лзносу од Дин. 394__, Хашиnoja je трајала до 7 сати на вечер. мага 1Сасимашћ, начелнкк, у износу од Дил. 70.—, X. ХулуУ 7 сати на вечер, опћлпа, да би увелмчала ову просија М. Халлловић у пзносу од Дпн. 16.— и АбдулменахЈшја славу, приредила je велнчанствени ватромет са бацањем раX. Ефепдић Дин. 6.—. Племенитим дароватсљима као и сакетла и пуцњавом прангија. кулљачима нека je најлепша хвала. Теферич je био посећен не само из околине, него л из ооталих ближих и даљих места, a н&рочлто мусламанског женскиња. 0 p r a n n 3 y jm e а н а л ф а б е т с к е | У 8 сати почела je придолазити и публлка која je била т е ч а је в е и ц о м а ћ т с к е ш к о л е ! i заинтересована за забаву, међу којом je нарочито упало у L 494 �m За бифе дароваше Рашид и Салих Хаоанбеговић i јањс, Салко Икановић јање, у разаим јествинама дароваше: Хасан Хасанбеговић, Мухамед Турк, браЕа Хасанбеговић, Хамлд Турк, Заимовић Ибрахим, Менсур Имамовић, (Сулејман Диздаревлћ 25 дии.), М. Халиловић X. Хулусија, Со&о Хервеговац, Хаоим Исабеговић, (Сулејман Мурадбеговић 10 дин.), (Мухарембег ШећербеговиИ 10 дин.). Емлнбег Заимовић, Хашимдга Касимагић, (Хусеин Ковачевић 5 .— данара). Дароватељима нека je најлешпа хвала! Муслимашжо женсклње лз Гор. Рахића даровало je лепих ручних радова за томболу те им се најлепше захваљујемо. Управа нар. основне школе замолила нас je да приликом овога извештаја најтоплије захвалимо, како од стране улраве школе тако и овог месног одбора захвалимо г. Фехиму Касимагићу, трговцу из Гор. Рахића, којп je у овој тодини заодео и обуо <жо 40 ученика нар. осн. школе у Гор. Рахићу. Нека je племенмтом дароватељу најлепша хвал am желимо му од Bora свако добро, a племекити дароватељ нека послужи као светао пример нашем муслиманског свету. И Главни одбор посебно захваљује испред одбора Гор. Рахчћа племевитом дароватељу r. Фехиму Касимагићу. Нарочито исгичемо пожртвавност око прнредбе просалве Гајретовог дана у нашем месту г. г. Хасану Хасанбеговићу, гђи Сајви Тошић, учитељлци, Оулејману Диздаревићу, *rpговцу из Гор. Рахића, Хашимаг^ Касимагићу, те им се нарочито л овим путем захваљуј^о, као и остали?>( приређивачима нежа je нзјљепша хвала. с Даљњи уплс добротвора и утелгељ а ч а Г а јр е т а f Tokom мјесеца новомбра уписаше се за чланове утемељаче слиједећа г. r.: : из Бужима: Хасе Алнћ, из Високог: Шемсија Дураковић, из Тодорова: Бећир еф. Шабић, лмам матпчар, Хас-ан Башић, посједнпк л Мехмед Пурић тажак, из Чајнича: Едхем X. Смајловић. H o jiu Гајрет оЂ И п о в ј е р е а и ц и У мјесецу повембру постављенл су за повјвренлке Гајрета и то: у Кључу: Хилмо Селлмовић, геометар, у Немилој (срез Зеница): Хусшгја Османефевдић, у Ораховици (срез Билећа): Оајто Бајрамовпћ, у Врнограчу (срез Цазин): С. Буљубашпћ. нам je најпотребније и тако смо успели на време завршити своје школовање, док су се многе наше колеге, немајуки удобности и потпоре, које су нама указиване, морали сами бринути за свакидашњи хлеб и друге најпрече потребе и због тога спречавани су да на време и уредно донончају започети посао. Њиховим родитељским заузимањем и бригом успели смо, да, како на Универзитету, тако и у многим друштвима - Нриређивачки одбор 1'а:ретова дана у Бос. Отоци са цовјереником Гајрета Ибрахимом Мустафићем престонице, узмемо видна и антивна учешћа. Ми, питомци, свесни смо рада и потешкоћа, које Гајрет има, трудећи се да нам омогући да дођемо до свог ируха и упослења, да завршимо своје студије и да сачувамо своје здравље, свој понос, карактер и све лепе особине, које красе једног честитог Босанца. A ko сарајевски Гајрет и даље настави са својим досадашњим корисним и успешним радом, и ако београдски Гајрет и у будуће буде настављао са својим радом онде, где овај престаје, можемо слободно очекивати жељене успехе и sa кратко време срећно и успешно пребродићемо све тегобе тешке послератне садашњице. Гајрет, поред осталог хуманог деловања, школује, васпитава и на тај начин подиже нашу омладину, na нас тиме задужује да радимо, како би он, што лакше извршавао свој програм. Најлепше ћемо се одужити Гајрету и његовим раденицима који су се око њега окупили, што ћемо сви где нам се прилика укаже и кад год могли радити за његов успех. Овим путем најтоплије се захваљујем управи и члановима Београдског Гајрета, желећи да и у будуће оба Гајрета споразумно раде и да буду два тела a једна душа. Б ЕК И Р М. ОМЕРСОФТИЋ, дипломирани правник. Р а з н е Г а јр е т о в е в и / е с т и : З А Х В А Л Н О С Т ГА ЈР Е Т У Ових дана дипломирао сам право на Београдском универзитету. За време мог четири-годишњег студирањз био сам питомац Београдског Гајрета »Осман Ђикић«. Чланови и одборници поменутог друштва сваком приликом и згодом показивали су нама — питомцима — нарочиту пажњу бринући се да не оскудевамо бар у ономе, што Од а-ђице Садије Шерпфовић, овршене учлтеллгце, a бивше Гајретове плтомице, добили смо слнједећу захвалу: »Ja ne налазлм рпјечи, којлма бих могла изразлти дубоку захвалност нашем дичном Гајрету, члјом сам помоћу ове године завршила школовање на учитеља;ој школи у Сарајеву. Зато се овом прнликом најтоплије иахваљујем Главном одбору Гајрета на учиљеној ми помоћп, л обећајем да hy сс Jesam li podmirio dužnu pretplatu? 495 �m одужлти Гајрету и да ћу свагдје и сваком лриликом пшрити Гајретову адеју. Остајем увијек захвална,« Нама се овдје непрсстано нуде и моле uac да пх npriШ1Мо у наук као шегрте, алл мп бисмо волили, да се лзучи н којл наш човјек, тпм вшие, што je умјетно вртла.рство у Босни всома слабо Јмзвијеио*. Конституисање новог одбора у Требињу Главна годишња скупштина Мјеоног одбора у 'Гребињу одржана je 2 августа о. г. у кафанл Цонтрал. Сутрадан 3 августа изабрави одбор конститулсао се овако: Претсједник Мехмадага Зубчевлћ, потпретсједнлк Асим Хаџихасановић, секретар Напл Berah, благајник Мехмед Арнауговић. Одборнагци: Мустафа Капетановнћ, Ариф Беговић, Ахмет Цвијетић. Замјенлцп: Адем Капеталовић, Хуснлја Садовић и Хусеин Толић. Надзорни одбор: Мухамед Каралковић, Илијас Карамехмедовић и Заим Волић. Снупштина Женског одбора Гајрета у Мостару У недељу 21 октобра о. г. одржана je годишња сжупштива Женаког одбора Гајрета у Мостару. Скупштнла je одржана у простор|ИЈама Гајретова инггерната. Иопред мушког одбора Гајрета присуствовали су делегатп: г. г. Хуснија Курт, Салко Кајтаз и Мустафа Аликалфић. Скупштину je отворила претсједница госпођа ЋаЉила Капетановић, поздрављајући присутне и захваљујућл им се на одзиву. Посллје тога je тајиица гђица Фахра Милавић т нлјела рад одбора Гајрета у прошлој годлкц. Нарочптђ je пстакла, да je женски одбор задесош тежа-к губнтак смрћу агцлне раднице и другарице благајнлце Зејне Драче. Познвље све присутне Да кллкну Алах рахметејле, што сви прдсугни члне. Послије лзвјештаја благпјгеице гђице Флкрете Бехлпловић и надзорног одбора прелдзи се на пзбор новог одбора. Једлогласно су лзабране сллј^деће: Претсједнпца гђа ТХаинла Капетановић, тај Фахра Милавић, благајница гђица Фнкрета БехЈ борнлце гђнце Атлфа Курт, Шемса Кајтаз. <1>ахр новлћ и Шефпка Шевд, У надзорнн одбор: гђе Хатлџа Ћишић л И. Вргора. Намјештање шегрта Од радње »Врт« Џамоља и друг у Марибору добдли с слиједећи допис: »Са Вашим штићеником Шаћиром Шехићем веома cuo задовољнии у задње je вријеме ноказао веома добре успјехе. Како ћемо пдућег мјесеца ослободити два старлја шегрта, то ламјеравамо лрнм1ити у наук два почетншса, na Вас молимо, ако нам можда Ви можете лрепоручити једног вриједног младића, који би нмао восеље за вртларство. Најволили блсмо да има два разреда које средње шволе али у сваком случају мора дмати потпупу основну пгколу. Код нас бл имао бесплатан стап, храну и огријев, док би се за одлјело морали брилути његови родлтељн. Конституисање Гајретова пјевачког друштва у Тузли Ha својој првој одГк>1кжлј сједницл новоизабрали одбрр Гајрстова пјевачког друштва у Тузли жлнстатуисао се je овако: претсједник Др. Хазлм Муфлић, потпретсједлик Мехмедалија Џнннћ, секретар Мехмед Саллхспахпћ, благајнлк Муотафа М. Куносић, домаћлн Хуснлја Шеховић, одборншци: Абдулах Мулаосмановић, Есад X. Ефенднћ л Хасан X. Хасановлћ. Надзорни одбор: Кахвеџић Мехмод еф., X. Ахмед еф. Реџебашпћ и Хаџага X. Мехмедовић. Одборгаичкл замјеницп: Омајл Капетановић, Мустафа Ципурковић, Ouep Гоцукчлћ ia Мујага Б. Куносић. Нове књиге Elkuranul-Hakimu, od g. Šukrije Alagića, direk­ tora gimnazije u penziji, u Derventi. K njiga se naručuje kod pisca uz cijenu od 35 d in ara i 2 d in ara za poštarinu. Novac se šalje unaprijed n a Jugo­ slavensku P rivrednu'Z ad rugu i Štedionicu u Sarajevu, ĆukoviSa ul., broj čekovnog raču n a 12576. P isac im a još n a zalihi i P rve knjige, p a ko je želi naručiti, neka pošalje 37 Din. n a gornju adresu. Na čeku ili n a uputnici treb a označiti za koju se knjigu šalje novac i koliko se kom ada želi. Ko naruči najm anje 5 kom ada, n e plaća ništa z a po • štarinu, nego svaka knjiga stoji 35 Din., a ko n aruči najanje 10 kom ada, dobije jednu knjigu n a dar. • Народне јавне нњижнице — Упутства за уређење и руковање 1 Наплсао Ђорђс Нејановлћ, библиотекар Просветине централнс библиотеке у Сарајеву. 0ва књига, јадина ове врсте у Југославији, садржи све што je потребно да књижнлчар и оснивач какве блло књижкнце знаде о осннвању, уређењу л руковању с књлжницом. Књнга je написана тако да се њоме може служити и нестручно лице и сваки љубитељ библиогеке. Без ове књижмце не бн смела бнти нн једна наша н приватна нл јавна књижница. Цеча je књизи 10 динара. Набавити се може код писца у Сарајеву (Симе Милутиновића улица број 1). Књига се шаље само за готов новац или уз доплату. Прилог из Лишње Г. Ибрахим Џафсрхоџић из Галлповца, <‘1>ез Прњавор дозначио je Гајрету Дии. 130.—, које je сакугеио на сергоф приликом отворења џамије у Лишњи. Хвала и живио! Члан Гајрета свјестан je члан своје заједнице 496 �Posjednicima agrarnih obligacija Jugoslavenska P rivredna zadruga i štedionica (z. s. o. j.) u Sarajevu, Ćukovića ulica broj 5 I kat isplaćuje sve dospjele kupone agrarnih obligacija na svojoj blagajni za vrijem e uredovnih časova. Daje predujm ove u mjesečnim ra ta m a na ku­ pone agrarnih obligacija tako da svaki vlasnik papira može sebi osigurati stalni mjesečni prihod. Istodobno se stavlja do znanja vlasnicim a ag rar­ nih obligacija, da Jugoštediona daje sve inform acije u pogledu prodaje zaloga i uopšte korisne upotrebe agrarnih obligacija. Ove se inform acije daju u samoj direkciji za­ voda besplatno. Dir e k c ifa J u g o s la v e n s k e p rivred n e s a d r u g e i š te d io n ic e ^ Sarafevo. SVAKI MUSLIMAN T R E B A O A K U P U JE SAM O GAJRETOV CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a ir e t " Narudžbe: | ^ Tvornica cigarpapira S. D. ALKALAJ, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu Oglašuite u „GflIRETU” Banovinska niža poljoprivredna Škola u Bulmirn Za prijem 3 6 s lu ša o c a zim ske p raktične p etm jesečn e poljoprivredne škole u Butmiru. Na osnovu riješenja Kralj, banske uprave Dinske banovine III. br. 29.737/31. održaće se kod Niže poljo­ privredne škole u Butmiru redovni zimski poljopriv­ redni kurs za 36 težaka iz DHnske banovine. Kurs će početi 1. novembra ove godine a svršiće se 31. marta iduće godine. Predavače se osnovi boljih načina rada u poljoprivredi s obzirom na sadanje po­ trebe i stanje našeg sela, a u prvom redu voćarstvo i stočarstvo sa mljekarstvom i sirarstvom. Pored toga posvetiće se naročita pažnja zadrugarstvu. Kurzisti imaće u školi besplatno: hranu, stan, ljekarsku njegu, pranje i krpljenje rublja i odijela, sav školski pribor i knjige, kao i pribor za održavanje či­ stoće (četke i ostalo). Uslovi su za prijem u ovu školu: a) starost od 18 do 30 godina, koja će se dokazati krštenicom odnosno rodnim listom; b) svršena osnovna škola, što će se dokazati svje­ dočanstvom: c) obaveza roditelja odnosno staratelja, da će pla­ titi troškove školovanja, ako molioc svojevoljno na­ pusti školu. Ova obaveza može se dati pred sreskim poglavarom ili pri stupanju u školu pred direktorom škole: d) da je molioc tjelesno i duševno potpuno sposo­ ban za poljoprivredni rad. što će se dokazati ljekarskim pregledom pri stupanju u školu, koji će pregled izvršiti školski ljekar besplatno; e) da je samostalni poljoprivrednik ili član seljačka porodice, koji živi isključivo od poljoprivrednog zani­ manja, što treba dokazati uvjerenjem opštinske vlasti. Pri stupanju u školu slušaoci imaju sa sobom poni­ jeti dva zdrava i uredna seljačka narodna odijela (jedno radno a drugo za svečane dane), najmanje dvije preobuke, jedne potpuno zdrave opanke ili cipele i potrebne maramice. Reflektanti nek se jave s molbom i potrebnim do­ kumentima preko poljoprivrednog referenta svoga sre­ za ili neposredno upravi škole najkasnije do 10. okto­ bra tek. godine. Uprava Niže poljoprivredne Škole u Butmiru, br. 1977 od 5. septembra 1931. godine. �Temeljna glavnica 4 0 ,0 0 0 .0 0 0 '- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 m и Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju llllllllllllllllllllllllllllllllllllllilllllllllllllllllllllM Z A L A G A O N IC U općine grada Sarajeva koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. B o s a n s k a lndustrijalna i I Trgovačka B anka I I Dr. Omer Bahtijarević d. d. - Sarajevo, Strosmajernva ulica br. 12 s dugogodišnji liječnik Drž. Bolnice, operater i spe­ Potpuno uplaćena dionička glavnica cijalista za operativne bo­ D in 20,000.000 lesti, asistent chlrurškog odelenja Državne Bolnice Rezervni fond D in I 7 ,5 0 0 * 0 0 0 * - Prima u l o š k e na štednju,i, vrši do* znake u unutrašnjosti i inozei zemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća j - i ц* Ordinira od 1-3 p o s lije podne Interurban t e l e f o n i broj 605, 86 5 i 555 Filijale: 1 Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split u Aleksandrovoj ulici br. 45 Banka Gajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000*- Rezerve Din 2,000.000*B anka se bavi svim u bankovnu struku epadaJućim poslovima. O vlaštena ]e za trgovanje sa valutam a i devizam a. Zavod Je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje t rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva I podu­ pire razne kulturne i hum anitarne ustanove. Od čiste dobiti da)e б°/0 Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a j r e t ”. Sve doznake u dom ovini i lnostranstvu o bavlja B anka G ajret n ajbrže i nalkulantnije. Uloške uka­ m aćuje najpovoljnije 1isplaćuje iste u sv ak o doba � https://kolekcije.nub.ba/files/original/008a8c4174744d079655ddc8ae37d4e3.pdf 2b88ab5ebc08f90995f18124a5750acc PDF Text Text ГЛАСНИК КУЛТУРНО-ПРОСВЈЕТНОГ ДРУШ ТВА ГАЈРЕТ САДРЖАЈ* Рођендан Њ ег. В. Краља Александра Сарадња Гајрета и Просвете Ј) Мустафа Мулалић: Чар рамазанске ноћи (актовка у 1 чину ом-^услиманског живота) ГАЈРВТОВ ГЛАСНИК \ \ Г}р>слћве~Дана Уједвњења у Гајретовим ввтернатима : У мушком и н теЈш етЈ!^; СараЈеву, у бањалучком, бихаћком, тузланском, мостздЦбЕ[^Јје8аљгском, у зајвдничком интернату с Просвјете и Гајрета I j јЈЈребтву «и Гајретовом шегртском дому Сарајеву јј^ .у И јМ , II Прослава Гајретова д а ва : i & Коњииу, Рудом и Плевљу Остале Гајретове прнредбе : ! Мевлу,ди шериф м. о. у Тузли - Чајанке женског Гајретова одббра у'^узли. Ив Гајретове оргаћизације: Рад Гајрета у Бугојну - Отварање другог домаћичког курса у Плевљу — Оснивање Гајретове чнтаонице у Требињу — Рад мјесног одбора Гајрета у Корају Нови легатор Гајрета даљњи упис легатора, робротпора i утемељача Добровољни прилози Нове кљиге — Књил.евне објаве — Разно — Инна мнллахп 16 Д Е Ц Е М Б Р А С А Р А Ј Е В О 1931 И з д а је Г л а в н и о д б о р Г а Јр е т а у С а р а је в у У Р Е Ђ У Ј Е : ХА М И Д К У К И Ћ Б Р О Ј 22 �Oglašujte u listu »GAJRET« »Gajret« je najrašireniji časopis među muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povcčao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da zadovolji Što širi krug svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firmi vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno vršili bi i svoju patriotsku i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali n listu »Gajret«. />ј ] ugoslavenska Privredna Zadfugd i Štedionica z. S o t> . С' ' <- 4$ i ■ л Л ‘ . - j jllllll 'IL Ј. Ш V r Bav! se .svim u bankovnu slruku spadajućim poslovima. Organizuje i potpomaže razne privredne zadruge. — Podjelj :ajmove uz povoljne uslove i prima uloške na štednji otkazni rok i bez otkaza uz najpovoljniji kamatnjak. - Podjeljuje zajmove na 6°/o agrarne obligacije u neograničenim iznosima uz vrlo povoljne uslove. U redovni ča so v i od 8-12 i od 2 i po do 6 časova. Prostorije jugoslavenske Privredne Zadruge i Štedionice (jugoštedione) nalaze se u Ćukovića ulica br. 9 I kat. Telefon broj 39 Brzojavi: JUGOŠTEDIONA 10% č is te dobiti d a je u kulturne i p rosv jetn e svrhe. Г А Ј Р Е Т , Јшст Гајрета друштва ва културно и економско подизање муслимана, излази 1. н 16. сваког месеца, a цена му je ea нашу Отаџбину 100 дивара на годину, a за све остале земље преко границе 200 динара. Ђаци добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових вонвиката. Поједини број стојн 5 динара. Директор Х а м и д К уни4ч Власншс друштво „Гајрет". — Одговорни уредник: Хамид Кукић — За штампарију „Босанска Поштз" одговара Јосип Енгл. �ГАЈРЕТ XII годиште САРАЈЕВО, 1931 Штампарија „Босанска Пошта“ �t �С а д р ж а ј: ЧЛАНЦИ: •' I* «* Д II II Ш Т Н О ll'4 * » ,|i* l ) .Ш К А у XII А. К е н у р а :ujaacm riio Јалдегдрт*« io?. 1U nocfto' 453 1\>ДИН) М.1Л*Жо11* JMCT» Д'аЈр»ГГ» СГр. 1, lmj|4UI h|, У -Н1ЛКу ЛпЦЦЈП 6y,\VhllOCTH (ПоНиДОМ ГаЈ|х'- X ам д u. Ј a М у л u h lUfco on мдушииг и ма/фж* f ПрООВЈпНуЈс ПарОД 179. РллГКИа («ЛЛ*ЈИА m cnuu у *Jr|iM з»5 Toiiui И|н'Да1ш11<а ) bJ. НиОјпда Гај|»'П>|« цд«' ^ ~ Г V ž>'>" " илогмје 137, Mobil д*татир ГаЈрета 20Г. Кур. * Ј 1' У Д и Ti у р и h: Јпдан u,x,k>ma* mi <мс trpu 6 ан-Г>аЈ|<*м 2 2 1 , ГаЈр х ц» нпкл, («>кодст) и миинтан« * aan-n ii&iii'TA с*\ш '241. i k К р д л * и О г а у О м н у U IK ilV lt n оЧ ЛаД И Н п 366. ДиЧНОСТ II ДОЛа » И * U«*.l? lv|nLba •vuuilij'- Лл*-1-СА11Л|Ч1 I 3!»y.’.liliriaj ГаЈ|»том4*V«i|i>iut 399, ГаЈ|»тов . uh 414. Ниооко/ftMeHobaiirf* П|и*п>'Л)1И^Гл(Мш(>г o/idoj« 433. Доктор М^хш-л <**д !>•iDinth \- Аотпт I[MiJt lUif Унип* |МИТ»ТН 4S|t ||i**T М |Ф« 4||, гојгкц М у^ таф а M y .iA .inh: Дпа naitu ia iiobna npoулг*Иг^^Г243. 293 II ф !’ r CY .1 n |i Иh УлоГА naumi Mrj-ibi СЛужЛ-ИИКл у 22» 1........................ ’о ^ и д д н 11........ ». И Ч С р А Л л А л о к г а п д Ј * 4 № l f i i *(. Ш 1,1 п- рр н„ ф4 рЛДНЛ ГаЈЈА*ТА и Ириг^И* 4W. IM »*ф к н ja !W u pum u Ну бнћ : Олободна трплшна Н. G a.io tiH h : Гајртива поиуларна np»wiiiaii-a 23 Проф. X. С. I> р к м h: !1ј* / о «*м naum вЈпрск« самоуправп 20. Питан« нлшнх вјп|*жих службпника 139. Д. мок|ч1гн:1ацнЈа iiauie вЈпјскв просв>*П* 177. Рад Вакуфгког Itojnha 203. 222, Прнјпиод a тумачи Курама a. ш 235. Мхкуранул-хакнму 497 X a ф н :i A. Пу ш a тл и h: Поводом иа»тупаЈућ»т Г^иалавм-шприфа 34 Џ в в а д С у л е ј м а н п а ш и ћ : UaAahn Гајрега у на|»>дној прнвЈА-ди 49 В е х б н ј а M n a u o n H h : Кочницп 51. Mpaiu и лоша вмавципадвја Н4. Муслимани и fX>калсггео 105 Г> у 0 н h Г а Ј р п го в а а к ц и јд «а ( ' а л и х | О м a и о в u h : M li u o m a npa.iN B H N it n a m a м ла д -тж 2 9 0 Ј [у с в л 11М II lin . ii a r n J a •4и а ч а Ј im M ' i a it i Д|ргшгави 443 М и д а Ч у б р н л о п и h : Б«рб<* Г а јр е п > в а ћ р а д н в ц а и р пти н молв ■ л у к гу п а 495. ОСТАЛИ ЧЛАНЦИ: Ппнинан.«* Удруж< nu нкАма «алпд|<а 150, Гп.м»лу imja студшггаи: мусл. <пиалмве на Hnoq<a скпм Упивп|и1гт*'ту 212, Мгрхун Хаим ХафнА Хуснн пф. HyMAiiamh 2I4 Гулпјман Myi«».i: Сунцп и жиг«'Т 249. — ХамдмЈа Мулмћ: Ivo сам ја7 251, — Шта кажу друга о ГаЈргговоЈ скупптпш зио. Гмч*вм Корвут Елоанн ул-Алхар 39|. Шта »илсу другв о ГаЈргтипЈ гцуппгпши 400 П p o ф. М. A л н к a л ф ■ h: Проблем вашег njoсвјећиван« 83 Х у с е ј н Х а м ш и ћ : 0 задрузв в важиости задругарства у нашсм овлу 12 Х г ЈШ г Т ч П А 1КО ц ј .и <* друга|**тцп 203 м штита уопштг 2, 2S,'W . -89. 109. 145. I »4. 207. 227. 244. 207. 291. Нлпш тргошдо li oa* друтарство 434. Како «* тргујг шл.ш»u 470. >п%, суг.оГ>п\и\. Крагкд roiuura# мцгли 2^f*. Спкадгтио ii гиммжткпд 455 ПРИПОВИЈСТКЕ: М ухам пд Х ам и д K or. в ч а в в н Д над ар M.ta м у ш г б а а а з H a гп о м д п н у 268 �f M r ■ и p III • » и и « ии h К к p o м о н: Хафил Ку.*rv|« ft, Ли,>* Jaf»yiHiu «5. Хауи Х*фи-1 I£avi .' ihJ« '.4*1 U 1» р 1»A НA U T|»IAJ 21* III «•«|» ha Г>o ili .i a r ii h: X aj|* »»r-Huiioiui 31 II .1 ИJ Ac Д о б A P U и h .Im im U «>4lAII* у жи|и»гу Omi I« Tali A M. Н7. Ml M «•o у л •I a h a k o h m S: 11«»д и* нџ* ј «»м 5« ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ: Х у С Р ЈМ l i p i . lih. II роф .: .I.-Jtll Д</«|. ItJHLVJT lUIJK.J ШЦ**.Ш'»Ј И«Л1*|»ИЈН 1* X. X.: linija« ,l*/mpunh: >I1«4',hi* m u д«лово< 10. I li жинота ll*< . lV-iiruuirnwi K)«.1>A 11н. •Ј«-дан .vVitp прилиг .л н ац ан у пропфту >ЛуПЈС.Ш«*Н<ДЛ 'HITAHIA< Ml« X. 1».: (i ио.и*жнју и дужпогтм муглнмаши- irp**HA НСЛАМСКОЈ HaVIUl H ,^V!J ДАНАШН^Т Bp*‘нгНА I I » i ii ф l’ r с у .i о и и h: У т> ла «7 :i. Ж.: hi.. i'. Л. Г » у р и н д : i h м«* r i- h i1 Гммнјинр I3i». I t Ai i HUHh: X \ рну»*Т‘ |н*» НАУИА 0 ДОМАЋЕМ ГОСПОДАРСТВУ : М a р н j a Т р a х т о в a; 0 ,ij.h a o j. Kako K« mo c«* yii>‘pllTH ДД ЛИ J<- TI.AHiniH ЧНСГО ЛА1ПКА lift. ПJEČ M E: Ш у К р И Ј а II U II Џu; Мгжн« lt:iu KAIIUTA Зо X a J p у д н ii H у p ii h. U«-iimi iiiitaim' 270 M У Г Т A Ф A X. r p Af l S AHOl I Hh: ih «; II роф . Х а и д н ј н ll.iiHMial^iM* 207 Идилд. з»*. IIA|nHiP 57 . II. i h J ac Д oO ap-U и h: 11«и*т*^70 АИТОВИЕ: lipaiM' руЛл« ||5. f o « 0 В0ЋАРСТВ0: ТЛГНк. МнХ МОДАЛМ Ja 'I' A.1 .1 Л .1 АГ A II h; Ilavka o |M'ha|<^liy 3i. «4, 1‘a. iU'UHM <»1*141111 imhHor •muViA i«\ Жинит m»hiu* мо. Услонн u» жнн*«т |W*hlVKA MH. iiPM.’hA 1H5. pAilMIIOMCAItAllrt* н*» haiui 471. М > ОТ A «1* A М у Л 1ЛЈ1 I*; :KVh ЗДРАВЉ Е : Hl». 11*2. МЗ. |НЛ. S | 0 Upitnu ПО ПУЛАРН А па|чинтн код дј«-це na CTPAHA X a u д ii j a M у л * K: >Waiu» « мср нр |«*Д< — Од iipifj>iir.i»A Т»М»А II . .' lhMllUHlUI^ CAI «»ГА (Ч<»‘ 35. МAKlili м»рак налриу д h l. II ^lijetioM пладан.у Ul. Д ниао p' род н нн даЛојшАлл Нр 1М, Омјррiililp* cnKtKiouir |sl.xh 11,7. Ха^*ати 200. Наш iiajiuhn диО|а«п*>р 230) Уочи иово 1350 г«»Л11Ш' 250, Кашу нлм корист ддјо кроч ‘271 Г у л u j w a ii Г><i д ii h: ИрнмЈор у «»дп*ју 50 СЕВДАЛИНКЕ: М. III. К к р « ' mo h : .'laMiiinihn Илата. Aro Г ајм јли>*. А л и Л то в ти ‘»ч. Лир па Xajpnja. Внш* T)4Utniii:a liojiiA, Гоц«г АОдулаху 02 Г a i)* u «•т *1». 3 о ч о н ii h: IijorcTito i »мр|Лчч»оо љуОо, Јадн Мухаледони. Д јот-р Мухам. д и АлиОоговнца 271. СТ0ЧАРСТВ0: Ц нин« ;iAlutieiM! очне розсннц*- кпд тцрда н ORAHA 15. НАУИА: II ii ж. С л и ii ii ч о н ii h: lloiimi о »-iK-prnjii 37 Г . Ф и р у а М у ф т и ћ : K|«rnut ир*тлед h|**ma iuopllATVU»r Н|ч1Г-А 02. ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК: 10. 41. ои. 94. 118, 152. 187. 21«. 234, 252. 273. 300. 301. 302, 401. 418. 435. 45«. 474. 490. IhitjpitrTAj Р iajuI' *г 0 Y o j (h Гај|)0ТА « р*.ту у друнтццој 1930/31 п»днни 319 •MlttlH'llHK XXV |М*ДППН0 гланне гкуиштннс ДРУШТВА Г аЈЈчТГ 308 I 'вршотак Г аЈ]<оп>па npi«f»r ;1ад)»ужпог п*чајн 415. �ГОД. XII БРОЈ 22 Сара/спо, 1 6 д е ц с м б р а 1931 С 'iР о ђ е н д а н Њ . В . К р а л » а Л л е к с а н д р а Први КораНорНевик улазнгЈ 44 годипу С вогаж п во^ а. To Ц , оно добл у жмпоту Једиша чонјека, коЈс може д а ^ а д с готоно пуиу глику Личцости и Дјслп. Али. док у жипоту Јсдiiora просјсчног чонјока те годинс м|кгтстанл.оју, чрсто п>та, тск тргНу трскииу биллнса његова дјела, дотле^ у животу Нашсгл Крал.а to прсетлнд.а Јсдмо готово и cnpiuciio neлико дјело, крупму nctejiiiJcKjr личност. Тако onaj |44 Роксидли Ib cr. Вол. Крлл.л Алсксапдро прстставл»а ујодио свстконниу триумфа Једнс Велике ИдсЈс, онс коЈл Јс у своме остварнвању створила иаЈл.епше и ио броЈу флклта и дЈсла илјнмиомјнтимјо стрлмицг нсторијс iiaiucra народа. Прмје готово пуних Два^есет година иочоо Je Њ ег. Всл. Крал» Алекслмдар да. јсднмм хсројскнм дјслон, всж е СвоЈу Крал.свску Личност, СвоЈу Крлл.евску судбину зл исторнју нашсга народа, за историЈу коЈа сс Јс ствлрлла јодпнм нсвјеронатно брзим тсииом, јсдном нсслукеном аналогијом догакаЈл. Н ол.л за афнрмацијом iiaiuc нлцмЈс млпма Je у И»сну, у Крал.у HaiiiCM, отЈсловл»еи»е н о6Јавл.сн»е си о јс; p a č a иашл, иллхоппта и глно* свјссна, iioiiociia и горда, хоројска и илсмснита, сва од здрлпнх м борбсних нерлиа. тa снажна pača симболизоваиа Je у личности Крал»а, мамифсстована Je у 20 голмшм.сн ДЈслу Њсгону. И све ono што Јс ископско и мокно, исполиискп здраво и помосмо у paсности нашс Нацнје, у Крал.у Алсксандру нашло Je своЈс огледало, своЈу докуиеитовлиост, своЈу величину и свој жинотни занос. Крадевско достоЈлпстпо. мсрЈлмица Iberona калпакл, Круна Ib eroea Дома ношени су, кроз 20 годмнл. кроз буре и олуЈс крплпих сусрета народА, незабил»ежене у историЈаиа народо. Ta Кролдмкгкл зиамсил прстставд»ала су, и данас претставл»ају душу и срце, вол»у и животну снагу иаиитл илрода. ндггову упорну, и узвишену борбу за самоодржањем и држлниом самостллнои|ку. On, Крал. Алсксандар, Херој и Мрвоборац, — On Јс Народ; a Нлрод то Je Лр* жава. Он Je Лржава, ona за коју hc Он, млади принц од 24 годиие, повссти триунфллии иоход Армија Правде и Цивилизације иротив дивл»ачких хорда, заиЈенушсиих од импсриЈллизма 497 �н ||к7 лпчпчл. ирачплштпл II iia-uuiMiiirma. Tn) поход tic постптн Историја, страшпа Fnoисјл. nc.iunn бод и дивпи iioiioc mune Нацмјс. да се адврши ствараилм Југослаиије, o n e дрлоие м моју Je. u p o i iihi деиснијв. мдлшно в no*ptnO B iio жртвовано o n o in ro je било ипнЈет СрбиЈе u Слопеиског југа. Jvior.unnje н ibenor Пијечоита, o n o mio je on a нмала нлјснлжммјс уном, плјрјсчитмјс у м.ихоиој ммслмој рмјсчи, иајхеројскијс на начу и пушци. A то еис, сни ти бсспрнмјсрмн напорм инклрннрдни су у Личности и Дјелу Крал»а Алекслндра. To Јс био Крал. — ХсроЈ. To јс био Крол. - Народ. У прпон дгцснију iiaiucr државног живота Кралл Алсксандар постајс Крал> Вллдлллц, Нрвозлступнмк у одбрдми остилрснс Идгјс Југословснства, интсгралног и ннчим нглонуКсног, борлц за Ндчсло Јсднмства Држлвс и Народа. Али у том првом дсцсннју на* nier бивствовлнлЛ Крол. - Владалац Кс. тужнин стицајем ружних и нсжсл.сних околмости, постлти Крлл. — Мучсник. Јср, док јс свстлчки ЛИК IbcrOBOr Узвишсног оца, пријс 15 годмил, мучсмички патио сажнвлд!влјуКи Голготу Својс зсмд»с и Норода Му оданог, дотлс Јс Имчов Ски, Крлл. — Вллдлллц. мучснички носматрло партизанску Голготу, коЈу Je, na жллост. сАн нлрод бно себи прнрсдио, цијспајуКи своЈс драгоцјснс снагс н лудо трлКгКи скуис годинс у демлгошка и партизлпомл o6jnnm»onaii.a м борбс. Измучсн tom стрлшнон Голготон, на коЈу јс била иовсдгил јсднл вслмка идсја, којл јс постолл жнпот, — Крлл> — ВллдллвЦд у дванлсстом 4<ity, nonccćA здравнм сокопима нлшс расс, са npo* бу^сион вол.ом Cnorn ПрлдЈсло, чини краЈ партТтзлиском трвсн.у, — и иостаЈе Крал. — Л р ж л в и и к : оброКа Се х ћ н , честитошКу Cnoje Личности и поштењем Cnora Дјела, Спомс Нлроду. A Нлрод, искомском снлгоч одлн м вјсраи Свомг Крал»у, даЈс Му иуно nonjepcit»c и громогллсни прмстлн1игГ^Л<ГЧ}м^ Крал. Александар, узмс кормило државиог бродл у Сво|с iioiinciio и--сипж11о руке, дл Он иостанс Држана, дл On иостане Народ, да иостаие ДржтгГишк и Реформлтор. И Нлрод јс рскао: Амин! И, cpchoM, као да je Све* ВИШИ.И TO р *к л о . . . \ 3 ^ | ;јП .|| Двиј« и no годинс бнл»(|е1м, из дана у дон, радованн дјелима државничке му* дростн 11>сг. Всл. Крал.л. Ако ико, J^)<Jđp cy широки муслимански слојеви нашег народа свссрдио иозлрлвили Млмнфсст и Реформе Крал.а — Држввника. Па, кад ie, no доно* inei».y Устлвл, наш нлрод био унуНси да јлвно н отворсно искажс својс повјсрсњс Крал>у и Њсговим сарлдпмцима, — тада су и наше муслммлнске масс јосно, без увијаи>а и сне* бивлпл, рскле своју ријсч всликог и имчим iienoMyheiior повјсрсња у Свога Крал»а, и на taj нлчнн докумснтовлле сву. убјелл.иву коиструктивност у раду за хвнрелак и процват Југославије. Ha 44 СвоЈ РоНсидан Iber. Всл. Крал. Алсксандар Први славн биланс Својих трнумфл, своЈих иобјсда. Јер, донас Му тај РоНендан чсстита цно народ Југославнјс спон* тано и одушсил.спо, оноко коко Му je нсдлпно, снажно и нспоколсбиво, искозао повје* pcibc, одлност и пјерност. To понјсрсн>е у Крал>а — Хсроја, то поуздап>е у Краља — Држлвника. то разуммјевл1вс свију дјсла Крл.ка Реформатора, то су темел.и Југославијс, то јс 11>сзмиа cuara н п>сзина всличина. Ta всличина je најбол>а честитка Народл na Po* ^ендаи Његова Крлл>а. Да живи Крал. Александар Први м цио Крлл.свски Дом! Да живи моКна КралвСннна Југославмја! 498 �S a r a d n j a G a j r c t a i " P ro sv jete Г ачрИ па a k c l/a u n a ro d u Prije izvjesnog vremena Je našoj Javnosti, pu­ sandra. koji Je »pasi Učki dok rujno orgijanje par­ tem dnevne štampe. skrenuta pažnja na jednu tizanskih strasti, prohtjeva I ćefnva. | m ta) na* ш prosvjetnu i kulturnu akciju koja zaslužuje naro­ dno maha svima ktilluniim činiocima da ponovno čitu pažnju iz dva rnzlogn prvo. Jer Je vezana ožive I umnoguslruče svoje akcije I svoje djelo­ za jedan rad koji će ušla lasa ti evo, naročitu ono vanje u narodu najšire slojeve našeg naroda; I. drogo, zato što će lilagodnlne I djelotvorne reforme koje Je omo­ ta akcija postati Jedan krupan i mučan faktor u gućio м**toj nmmrski manifest Njeg Vri kralja kulturnom životu našeg naro<la u najsknrijoj bu­ najintenzivnije »u osjetila upravo ona društva koja dućnosti. su žudno očekivala i/laz iz haosa da bi sr pozi­ KIJoč je o kulturnoj i prosvjetnoj suradnji tivne i stvaralačko snage *»|*et nađe na poslu oko dvaju najuglednijih kulturnih društava u krajevima socijalnog otrvžnjnvnnjn. kiillurnog u»vjr«čivaaja koji su sačinjavali negdašnju teritoriju 1кжпе I i privrednog |sslizan ja narodu (pravo (iujret I Hercegovine. To su dva naša društva: ( i a j r e t I Prosvjeta duguju šestojununrskoni manifestu svoju P r o s v je t a , (ilavni odbori obaju društava, koris­ punu i odanu zahvalnost. Jer se Je jednom i dru­ teći se blagodatima koje Je našem kulturnom iigom dništtn pružila prilika da. ubrzanim tempom volu omogućio rež.im od ti Januara lli'JH. — odlu­ ^prosvjećivanja.-nadoknade ono što Je bilo tzgubčili su tla svoje krupne ulicaje u masama musll"$j*no. tU znnenmrvno. u prvom deceniju našeg manskog I pravoslavnog življa u o\im krajevima <1r/aVn*>g»4jj>stoja nja. upute stazom Jedne solidne i sistematske, smišlje­ Poslaliчп saradnja ’tinjrvta I |*roavjete nije ne i dalekosežne suradnje, kuko 'bi .dva ugletla. koji su se sUcajem okolnosti јц ЦЦ na jednoj kul­ bita zamrla čak ni pod famoznim orgijanjem btvje g parlamenta I tada su Prosvjeta 1 (iajret Imali turnoj ideologiji i na jednom prosvjetnom protfpnsvoje zajedničke đačke konvikte Takav Jedan Je niu, mogli du kulturna nustojppjn sadašnjicu iško u Vočl, a drugi u (iiicku Pkidanjem gimnazija riste do pune. u danas takp neminovno potrebnu, dvije varošico osbio Je danas zajednički mjere. t. .onvikt u Trcblnju Ali. ako ne postoji veći broj Suradnja kulturnih neimara oko Prosvjeti ićkth konvikata. a ono će, sljedstveno planu onih oko (iajreta nijdr uostalom, tako skoraj*^ programu o sarudojl društava, da đački i kulurMožda bi ona. upravo u ovitci godinama, mogla dm« proslavi i svoj Jubilej. Svi se mi vrlo živo sjeća­ ni život konvikata Jednog i drugog društvn bude mo suradnje u kojoj su muslimani i pravoslavni U znaku najprijatcljskije, upravo bratske saradnje. ovih krajeva pokazali žilavost t borla-nost otporu To će se već niunifcstovati na Kruljev Itodendan prema tuđinu zavojevaču, prije više od trt dece­ ove godine kada će u svima mjestima gdje postoje nija. Tadašnju .autonomna borba" ’ skupila Je pod Prosvjetini i (»ajretovi konvikti I Internati biti prijedno geslo i pod jednu slobodarsku zastavu sav redene zajedničke akademije, kako muške, s Jedne pravoslavni i muslimanski, srpski, živalj koji Je strane, tako ženske, s droge. To što će se početi osjećao neodoljivu |>otrebu za otporom protiv os­ na Kraljev Itodendan postaće program za buduć­ vajača. osjećao nepokolebivu volju za afirmaciju nost. tako da će obuida. u raznim prilikama, bili priređivane zajedničke priredbe: predavanja, ča­ svoje rasnosti i narodnosti. Taj isti osjećaj zajednice interesa I rada, taj janke. sijela i si . s|Miraz.uniom odbora Jednog i isti osjećaj odbrane i otporu približio Je (iujrct i drugog bratski»g društva. Droga etapa u programu saradnje ogledaće Prosvjetu u onim danima kada se Je sadistićki bi­ jes tuđinskog režima, za vrijeme Katova za Oslo­ не, u najskorijoj budućnosti, u radu nu podizanju bođenje. bio srućio na imanje i čast. na narodnost i prosvjećivanju širih nuroduIh slojeva. JiaJne I i svetinje srpskog elementa u krajevima u koji­ droge vjeroispovijesti. (Kaztimije se da ovaj pro­ ma je režim postupao po sistemn kolonizatora I oku­ svjetni pokret ne isključuje sugrađane drugih vjera u našoj državi. Jer prosvjeta I kultura zajedničko patora. Prvi decenij života u svojoj slobodnoj državi su dobro I zajedničku potreba sviju nas i Prosvje­ bio je. za jedno i drugo bratsko društvo, za l*ro- ćivanje širih i najširih slojeva naroda ogledaće se svjetu i (iajret. upravo koban, kao što je bio fa­ u sistematskom i planskom održavanju : n n ul f n talan i rušilaćki za cio naš javni život kao što je. b e t s k i h t e č a j e v a , p o p u l a r n i h p r e d a v a ­ najzad, mogao da bude kutastrofalan po Državu, n j a i si. I’rnsvjetln hiikvnr. kao I ostale edicije da nije bilo jednog jedinog čovjeka. Kralja Alek­ za narod, štampane u oba naša pisma, poslu žlćc I 499 �„,l<l(|rt kn« ii« Je bln slučaj I dosada. zajedničkom cilju suzbijanju nepismenosti I prosvjećivanju niiuwi. I »ulju cUipa u ovoj kulturnoj snrnđnji biće: o l v n r n n j c ajednlčklh domaćičklh škola, budžeUmnih od о1м društva; zatim če se Ui aaradnja <<|i-dati u zajedničkim. povremenim. Izdanjima knjiga. brošura I drugog štiva za narod. Ka« oanova, a ujedno I ka« kruna ove ni radnje zajednički sastanci kulturnih činilaca I članova odbora Iz. Jedno« I drugog društva. u obliku zajedničkih ajednlca pretstavnlka Jedno« I dru««« odbora, kako u Sarajevu tako I u unutraš­ njosti. u svima banovinama u kojima su ova dru­ štva uspjela da proftlre I razgranaju svoju pro­ svjetnu akciju. Osim ovoga istinsku I bratska ni - radnja manifeatovače *e svake godino u jednoj velikoj zajedničkoj ljetnoj zabavi. Mislimo da nije potrebno isticati značaj ove Ntradnje između (iajreUi i Preevjete, dvaju dru­ štava koja mu svoje djelovanje vezali za najkrup­ nije događaje u životu našega naroda, kroz poslednja tri decenija. ЛоА manje Je potrebno isticali značaj ove saradnje po opšti javni život ovih kra­ jeva. kao i po tempo nacionalnog otre/njavanja. Najposlije, smatramo suvišnim da naglasimo da ova saradnja Prosvjete i (»ajreta treba da bude upozorenje i ostalim kulturnim društvima, da pri­ stupe ovoj Niradnji. tim prije što su po srijedi isti kulturni I prosvjctllačkl ciljevi. — aec&j>»— Мустафа М у л о л и ћ S - \. Ч ц р р а м а з а н с к е н о ћ и ‘Ј <- rt . _____ _ „ . актоика из м у с т т а н с к о г ж и в о т а у Гјосни ;f Ври /ем е н а/ б ли ж и ф у г у р . *| » .г ч & ћ К с м а . богага удопица / l p X a Ј р у д u u. лм н син. млад адш.....Х а Ј р и Ј а . iMMia кћи. сликарнца J1 A Д а е м и н а \ ...... ____ \ I _Л \ f T a 11.(1« j »*'■•« ДРУп.рч.10 /lp. Џе иад. млад лекар Л ii tu a. служамка код 1дмо Ос м а н , c r a p i u i l U T iih e iiiiK код Ксмо /lp. IIЛ р a х и м е Ф е u д и Ј a, имам М а д м о а а е л Ми н е т странци Леди Томсон . . . Подорница претсттнлл богат салон у ориЈснтално босаиском гтшлу. II« прочелноЈ страна д м вслака округла пролора са тешким дапосама. Кроа nptMu.p re ваде салует* rpahatt- сках кућа ajMvby коЈвх с« ввсоко поваЈа даммЈп ca одшретом. и • Mchy ироаорвма Je у сталу ил дрветп израђон балдахни иод коЈнм сг лплалв удобан лвваа. Пред диваном пгшкунн. Ca страна лсво двоја вратв у ствлу. a ueby 1мша етижор cn раливм босансквм уметнинама. ОбоЈа су врлта отворена. Једна Je соба ка'иш*т Др. ХаЈрудннов у ком се. Mrhv осталам модернвм спроиским памјспттаЈем, ввди в радио апарат. Друга Je соба ател,е ХаЈрвјвн у коЈем се види ocrni сликарског сталка Још в клавнр. Ha десноЈ етрапв су у боганском стжлу B.ipnboiiH трбоаанв a ca страна врата ry no Један ормаа ca књвлша, 11од Je прострт ћвлнмнма, a ca олафона, коЈк Je TBKobcp богато acssheii дрвснвн рсабармјама ввгв spa­ ran луотер. Оснстлсњс собо делуЈе мвгтачно. Ca страна балда хвва налалс се no дввје лампе на авднмм носачвма аа* плаво в црвсно светло. Н а п о м с м а у р о д н н ш т п а : У помањкпњу агодних тморншнпх комада за Гајретове .utftniie I ланни одбор je nponne годиие дао идеЈу Једном пашем ки.ижсвиику за пзрнду једног новог noaopuiuiior комада. Поигго салишн»н акценаг Гајретоне нроиаганде лежп на бол>ој будућиостк натег елемопта. то Je I .laiiiiu одбор. том ијшликом, био miiiilumui да та будућност послужи као сиже .ui lusiopmiiiiu комад коЈн ге имао да и.фали. С тим комадом предочилн би данаши>ем поколд‘Ч’У iy будуНиоет. a уЈедно бц тим комадом и.ишЈели ii преглед iiauopa, које je Гајрет учннио до тога нремена. lipnje три годчие. у комаду ..Иротинници'' од г. A. Mvpa.jAeronuha и.шешена je побЈеда I ајретопе идеје. na послије onom. као спже од драмског uirrt*{>ecouaii>a. преостаје нам приказ Гкхла* Оудућиости. која he у садашп.остп MohH да посл\"жп као уаор, коме Гајретови раденици треба да теже. ГаЈретов дугогодшпњи раденик r. МустасЈш Мулалић. одлпчно Je обрадио идеју Главног одбора под насловом ,.Чар рама.1анске ноћн". Ова актовка npiiKa.uinahe се на овогодишњој Гајретовој daftami у Capaje by 13 фебруара ltkt! годнне у Народиом позоришту. a доћи he врло добро и мјеcHitu одборнма ГаЈЈмгта ) nehuu мј»ч-гнма. 500 �У JCM'M huuiKV ваиред )e jctan uvi« n«py r i« rrn-iab o j иахагокаЈа i« чвт«п.«\ * >j »rm Јг i m u n o фоп>.и. шл коЈама rocnof)* Krua o^m jp м седв чгтввг uar м.џЛ.ми» у и м к г укорачеас км.*ж)раме. срстил. да tin tu то дуго rtipruaao atu-pnuo р т с к дс-to ? ПокаАи ии сл а к у ' Х а Ј р п Jotu milio г TpitM’itoi. uaua Maje lu n i«*. Х а Ј р и ј н (лглуткагта млжда умегиаца у бглом елаирсхом м«ктш.1\ сп»Ја ) цратаи« са«>)е п>Л* оо.к» iwu* ва доарати. упрта пог.пм« у ал*<|-н. unp шои« дуОокам ■ гјдтмм o r rh u r a > )еда<>) руца држи налсту ■ нссолвво чставиа. a у »ругиЈ oteoрсаи načuoi a.iH )o у ааиршмо) iJulih mom mut|uinui Кс ма Т ч с' l!chy то оаолпко nn маигти l»ahr сагурио «»rt«rr itpHKiLtano кдкпо r iaa.LT гк гирссломнстачках гритгска Огкара Коаошкт. што Јс ддлско a од Mota nouuait* a ост huitot Ju у TOM модгрннц u)> M ua n r пала jtiM ни сстгтгкг <|м1рмс na kukmu Фидолофског гплржлЈп J ohi Јсдаипут да прочнгим Ги>жс. срстна ли CUM' (чвта) ЈоДИНН ДШШ ЧСЖ1М' Јо врсмс да ce iiuuiu л.убаа |>сал11луЈе. Ilono Д11СМ11ММ IHkloM CTUAl'VI да .IrtMOUIIM Tliojv ручмцу и MUjMltll блаГЦСЛоН. I fpilll|4lllk1 уна прсд тсрсн инод«мро.1м никпкно oTo.miM* са .Шрукпмп. Jfp )МрС.Х ОД ЧСЖ1М>. X a Ј р ii Ј u Mnun, тп ti|M*iiitiuc оигтро кршпкуЈпп модсриу умстоост. коЈа тгжа гамо .ut Јгдно rrniiiioiiihy липаЈт. iLia у дубник га.\ржа)а umu иггу Kito u Tii«i)a к-шгица Сигурно hy бити ii.iucnuhcii какиом mobom f Ксми^Микил lio могу >ritopr.tnm модгрнг itaucptvrn Јсдиим Лоонардом. Га^жслом. Таца СЛИКОМ. Оцу. шго Cll Mll Jc CKopo IIOK.10llll.in idiom ii . im ГуГн-ncou ii IV m6 |muuom. Jcp г«м СМНТ|ШМ CBCTMIMlM Moje 6chupt'KC KJ’hC lipi’M* nuMiiCT*. ”jU/ Jo модорио слмка)>гтоо роиу.ттат да tu* ii|h’ i г tuilmi у м стост. Koju Jc viour noMttlLKUIIUt OIIOI' 11|М1Ич1 IULlUMIN (ut. IIU K лскарском нату pa-iiHT^ikoM ноНмату докуiioMuii.KiiiiJt тгчннм* Молим тг. старк су Minut Уокнирмо упм Јс II ^ЛрфММ. Jc tunu* MUjCTopit ГСДОЦИ .ut ДСЛОМ lo.tiuiuun. студа главс. Kuko hc fuMo iinui сши битм oKiihcii pujyhll ClUtK)’ llSnC II Д01М1ДГ(|М снпку II nn) c. ihkumu ! Kuko mc to рцДуЈе*. Jep и Ju гим МНИ.у борбу у ГК.1АД CU .IHUMCIM'M опигто Једин од иинсшених' кужгом уметиости: CIUpiKUIIC-vlIMU. ,VtJyhll гвому дубок 11ГИХО До iiiiljcina? .Кубцо^с VuoJ ЦсипД .loiiiMi гадр.кпј ii нродност A nit модгриипи (loaopn иакоа шјо оал.)6н načuo) Hc T e JojuNi tipTB дссно. другп лспо. Јсдиа дочском КПД hc lipohlt још ClibC днс\т|«Г Kpiiu боЈс OH,tc. другп д||(-хармо||||мнп. мр иутс. (ЧуЈе ce ванк аваждук локоиотввеГ ‘ ЛЛОНДС II - C.11IKU roiolin Д сл о JU И.иожЛу ' лази. On Je «ch ту-^у нииЈсм rp Чсму с с губнто у дстнл.нми Лсдтмчии л»убл.еми uoj Џеваду. да лшдсш лн ii nju мож с .tuni iicm садржлЈ. Тсхиика Ju Тобе IIOCTpILliCIliCM ^мскујсм. (Стксла iiorni.iuiui (MUipiiiciicTHo тск у апсолутноЈ na ce ааисда икслаиа a upajpniou occhaa.) т cr поаи тглом нилпјв noj голао Једмостввности. Hc можсш peha. дл ii мн модсрннгти no седимо дуго ла дслом. ако > upitno rt* iiuiipuiuiui i одина дпни од nuiiier му жчмнмо ,глто m*hM умстнички лначаЈ. lipuor П0.11ШНСТ1Ш. Судбини llUif Јс досудпли Eto. Ju ову слику )жлпм neh три м«чгцпда читмну годину дииа мс.шсмо' Јодно ;ui друшм. Г»оже! Бн.1и Je ондп upnu uoh jmimu Е с м и : Iln иокижи ми Jc Јодлипут. Ilchciii iulkim Joui iluliiiiiutii радолналогт. juiiu . кдд mu Jc iipoiuuimto слитку |ч*м: по.шм тс. Г>или Jc ондн upnu uoh puMiLiuiiu. 1Сал hc Х н Ј р н : /Viu нс. Muuu. Још ne. lipe uero лн Jo готона nchy Jc hukom iiokiluito. E to 1И>ч<*р«г мн npouiHimtm Joui слиђу рсч: „моЈи c ir . Jc гитова. Jotu само док Jc очистим. док Jo Kuko Je годнна 6|wo прохуЈала. као 1к*тир. у окиирим. док joj длм iuiiM-ку ||*«»рму, na Cnc у 4Ciiui.il ii очскмнан.у писима. н мнма коЈу лпнци iinpuiiiio много HU.MV iiu hy Tll н брацо ннсу imiirra лиа.111. Оии умстлицс Jc НОКН.ШГИ. >К*С.1ИМ нмпти ниЈбол.н однос смитраЈу иаивка.ма. коЈс ис умсЈу олбил.но ca KpimiKoM. волсто. О, да знатс каква ce олбнл.цост E c m u : Рсцн ми бпр k u k u u hc наслов носнти' криЈс у нашнм срцвма... Е с м а : (ДостоЈан -ravn a rocnot>a с а u .ir u r a a r « M a ip a ж аЈеи a т р а го а а и а леиото, бо гато « в р о п гха о ј г в г и в . с т у п а у садо а Доииа сам Khcpu. да ти пружим руку ла рамалаи. X a Ј р a : (Б р IO т у р в n a č u o у и«*п од и а а т л а a х т гд е дв ce п о в уч е у c ao j а т е л е . Е с м и : Кашко heni Још од млЈкс крпто своЈу нову слику. ллито моЈе ? Када hc мими бити Можди „Осмох nm орскс мичке" или »Сан болих магнршш* или н11смхалоп*Ја гуско". Мождп Jc пмором npuKu.utii какан k o u i m k i i хорол. a нгнчом го.нж(ттп кокош. ха-ха ха. X a Ј pu : Нш-лои с.шко Jo : .Чир рамаЈанскс iioha'*. Е с м а : О. ллато mumiiho ! Пплк жсип бсд мднлс uo можс. Х а Ј р а : Данас Jo прва uoh римп.1лна a tu глика 6 uhe вам спнма наЈ.т«чшм ч с с п т в . 501 �иагло скренем волалом и срушпм сс са аутомобалом у јарак. К с м а : Ју х ! lior с тобом био! иам< р<- дд к ћ гр к у и о л у б н ■ одс т г л с ф о а у . м ХаЈр а Ја Х а Ј р а : Не боЈ сс, мама. Хвала Богу mije било c r r r i i L M у а р ата » < ■ да **»he и а г м м начми вслнке neepche. Дутомобил с с тек мало гп р гч а тн м л к и н уллллж у ии-м » tv . v J оигтетио. a Ja ишчашим руку и na неколнХало! Хало! Јест. — Да tu ne! — Ко? Ја ко се меота огребем и окрвавим. rn lio познам. — Нс. I Inje пико оиимо долааио. — Добро, сине слптки. Добро! Длахе- Е с м а : Н ja о том нншта до данас да ne знам. (лут* се) Кажсм Ja опстовно. да толика сломанет! (Остааи гл)шалмцу). бода није добра за младн нсжни спол. Х а Ј р п : Мома, ко Je то бно? К с м а : lliuirra важно. Говорнла сам са ХаЈ- X u j p a : Опрости мама, ннсам тс хтела бацати у бригу, Јер знам ди би tu Још иише и ropc рудином. 01*611 иретставллла. Ha место страданл брзо Х и Ј р а : (||r можс гакрата уабуђежа). Али ;w Kora Je долетео дежурнн лекир — a то Je био lima? таЈ господин — и пружи ми noMoh. ПревеК с м а : Taj тноЈ cjaj у омима одајс неко узбузао ме у болницу и била еам п е т а е е т дађен«с. .. im imtoii ннциЈент. Онакае бриге. онакас Х а Ј р а : ‘Лп когп inim? 'KaoAalccupcMiiaanii.iaicnTa) ^броте, oiuiKiie душе ниеам у чонека срела, К с м а : Г»рацо се раснитуЈе аи некогсног ba'iKor ini nfije mi чудо. мама, да сам ra анволела. колсгу. mira да ли Je долааио »намо посети. Иели да Je таЈ инчов друг-д^Пугиит) Е е м а Р н и нн Jioiiiiiie ннеу о томе mieiuc. XHJT*n: Не. Лер сс Je моЈ лекар побринуо. да воаом. ес ;ia тај моЈ малер ништа у Jaiuiocni ne X n Ј р a : (испугга иаЛету м надне Мами у иаручаЈ) Мама, eiuuia. Јер Jv* и on знао да би тебе у нелнку то Je on! ^ vL ,, *• ( i 7 _ бригу бадило. J a сам лежала у болннци a l'.CMn. (joj подкжс cu.ioM гллп> u oiiajM ироше) теби сам писала, да угодно нроводнм раKo. ко? -- Tu ненгаЈ криЈеш! Illm малан.^а кад сам о.1лраннла, дошла еам и X a Ј р ii : (сигргачао crtani**) М а ж и Н у Qii' ировели смо бајрам као никад. ro.iiireirriiaчД\'Ж1гос1 мп ji* да T ii i ' Hckiu: HeiuLi4Uime Једна! Дај руку да видим! enoje наЈболе делоЈјУтрчм у mc.iU (глсда joj ружу) Јгдиу портргтиЈиглшку млпдпћа ДИПНР eno, a j p a ! Не боЈ се. мама. Ниеам ни m i l i o патиn ra H.ipn.tt u доЛрох**^Мама, po Je та|-П| ла. l’vKrt ми je остала ноене здрана (окрсће .ia кога 6|Miiio uimi. On Je m. iaj руком). To хтрам .чахиалити младом лекару, Мам а---коЈи je сно евојс зннн>е употрсбно, да ме К е м а : (аогматра сад uoprpn. саД Xajpujy> Но? To Je лар чнр рамазацске nohii? нзлсчи н. како видиш. успело му je. Х а Ј р а : Не. мпмн. Алн пфмЛадп лекар има ду- Н с м а : Лругн п>т без мене никуда! хоцне iteuc еа моЈом сликом^Чар рлма.шн- Х а ј р а : (шерстски) Други п>т hy нмаш личног еке iiohir, Јер мн Je on дао ткчшрлдије. лскара! Мнма. Ja тог младог чоиска нен.1мерно no- К с м а : To hcMo још вндетн! лим... Л а Ј р а : Мама! Уперсна еам. да heiu и n i тога К с м а : To Je дакле правл генела. „чару рамнчовека. чнм ra видиш. заволетн. To je најзанске nohir?! ндеа.тнијн н најплеменитији чоиек. Добар Х а Ј р а : Л>убнм ra ииЈнделлниЈом л.убанл.у, a н je као добар дан! он мене. Boh годниу дана чезнемо Једно за Е с м а : Нидећемо тог внтсза из твоје Оајкс у другим. нарави. К с м а : Д Ja о том нншта да не знам? A Ј II Шa ; (служашса са бслом ксце.т>ом ■ иаримом доХ а Ј р а : СлушаЈ ме. мама. Кад си мн лане. управ aoca ■ Ксмм прсдаје посетнацу) Један МЛад II пред годнну дана, кад сам занришла студнЈ олегантан господнн жели да ra гоепођа — доаволила, да рамааан иропедем у Сапрнмн. рајеву, сусрсла сам се са там чопеком. X a ј р a : (скрава портрет. ала ra ]е aeh Ајиша видела) Унрав уочи рамазана. као данас. ирирсдио A j u i u a : Исти као ua тој слици. О, како je Je Гијрот велмчанствееу дербн утакмицу na красан! Нлмџн. Ha Плиџу сам се сама запутила са Е с м a : (улша посетаацу) својнм аутомобнлом Надомак самог трка- Х а ј р а : Мама... знаш! J a ндем завршнш слику. лишта искочи ми неилдано на пут са ллa ТН... (прета joj прстом. побогне у саоЈу собу ■ иади неко.тко јаи*аца ii желећи у једиом затвора Je) MoMPHty ciinetitit и кчове ih-mine жиаоте, Е е м а : ^добродушносесмсје) Лудице ма.та! К см а . Чсдо слатко' Да те мама цол.уби' (IM>« ДД jv аа.%)Лш. шлш М гђ у п и « 4вЈВрчш т е л гф о а . *»]■ r t и* оар углом гт о л у малада К гм а одустам е од 503 �А Ј и ш а : Штн hy pehu господииу? К с м а : Меаса 1мнолм. IIpiiMithv ta ондЈс АЈИШП: (aubr) Е с м а : Iliru ш je даиашша младсж. Доподн прел готов чнн. Ми oiutKo mir vio умеле. im смо вмлазмле im пуно аалрска и iipetiotia. Саланч* девоЈпе ни млдалспл мс iiaiLin-io im нспрнлике кио ми upm* ortpiunnmne муслвманкс. јер смо mu у oiuauiiM'vi мил-су Лилс саЛ.шлан. коЈу Je трсбало ирогон*тм. Даиас толпка слобода na опет неааловагсгао. Д р Џ С Ua Д : млад глсгаитаа госшиаа. оЛ>ara лл no c m , ra цвлашрим a рукааацАМ*- Ha »parana ce отмсао noLiomi Част ми Je : ,’lp. Џсши СмаЈловнћ. К с м в : (му nu.ia.ia у сусргт ■ пр>жа руа>. аоЈу Џгвад оожуЛа Мил« mu Je. Ц.толите сссти ročnoдине докторе! Др Џе ua д : Захвал.уЈем. Налпм ce. да сам ime аатекао у добром расиоложеп.у. (с.-дм.ТЈ1иша сила иптвла мс Je да ииеетнм иши upuJamu дох. £ ' \ f o •’ Ксмн: linhe мн прнЈатно, амо мл иодолнте иашс поверење Д р Џ е н а д : Пре свега чинич н Једну дужиост. •leuilm првлика. да м»»гу m va-ur« c»*»Jr noшговаљс. Е с м а Чесппи прнЈагглл nauioj гу кућа увсш доЛри дошли Идпмииге лл Јсдну малу ди грсснЈу. Смгм лш исчнм поиудмт*. лнкгром. духапом. влфом*... Д р Џ е п л д aaa-innR r+\ Uiaro.mpnvi na m innoj паж it.it! .Via молим аа |мпи1мчм», Ja гам TpcJttciuu, na... К с м в 0 . пЈшшпте! II у naiuoj n>hn cnu смо TptMnetutuu. али ги стм д ue мижемо unavгурисатн cnoja мдчелл, na ал to у nyha др* жuvio nulta, noja re fiani пporu ne мапшм иачелпма. Оидд исигго трслвеилчки. шгрОст или слатко? Д р Џ е м а д : Клд мора бпта... Олагодвркм! К с м a v^pjparNo >»оап<<) A Jlt JU a.: толма a ааклоиа ce гооту) Иааолите! ^•*«гм a : Иоелужите слатпим! A 1 и ni U . Додлааа) Д р Џ о п и д : Г«чч»«1)о. nij исома довро илгледате. 1*ид na ии|Н1Д||нм послопнма unjc nac ми UiiJmiiiu' уморни 4im»Jyhu о ммпгм |*лду. Ja еам uac liocue другачиЈс .ммииидп. К с м и ’ Да. II самп с с чудпм да у oiium годмшшп ибреЈГсирх uepuuctuja овако доАро u спЈсже и.ијлсдам. Мижла ме окрспл.уЈе аа- Лн .I h сам школгки дрЈН^сч/ дрЈН^с iuiiiikm сином Др. ХаЈрудином. O.t гиминлиЈе смо — лаједип у— . .. ... __ .. Гајрстопом ш п м н и у . na смо ] ^ , д т № Ж п Ј I f4 f« ™ 4 » о с т « .р « л . <•« диЈе сиршили. l l Sмопо^ r o i J дпЛроГо« „ В п Р ' Н р " ‘,д,,ге: г " и м , " ,кпт' Т чоиек 3('м1гП1НЦП.1 лобјрр лмгтпк. ЛСП СК.1ПД II ЖЈГ HiiToiiihv, Ja еам снршно школу. Јер uim,И,Г1 11 «»I"M ‘ »»*•1« ИОЛ11КО U CILI110 .»вДОпоред сиега urro ГаЈ|кт чнни. нма Juni• m i л.crnio .гп Jo читаи иаш влсмснат коиачмо ro другнх потреЛа. Meiui кио сину čupoм.шедеи па селнмет^ МН1ПНИХ родителл уа ХаЈрулппа ннЈе ништи Д р ( Ј с Ш - Д>'шеиио аадомЈЛ^тво Je tinJAiLui vian.KH.io. 11>ему сам имао прцликс ncna.utTU телесиа окрспа. своЈу ЗНХШ1ЛНОСТ. алн u>erouoJ илсмепитоЈ К с м а : .Чамшлите само онс прилипе у koJ um маЈци. noja ra je тако илспитала. 'Да дели сам ce Ja poAiua, у коЈим сам у.naJana, са другом u доЛро u ало. то чниим тек par. ih. те у noj uvia сам као бела Bfiaiia деоном npiLHIKOM. (мало с« ооклоиа) Е с м а : О »tunu. молим! Moj син Je чинио само другарску дужпост, коЈа и у Je од ваше странс cTonpunio uannabena. Јер ни сте добшм приме|>ом. честитости u mujojuioctu npiinoMor.iu. да н моЈ син са много слабмјпм тале1Гтом упоредо еа пама снрши науке. Д р Џ е в а д : 1*ад uavi Je оЛоЈицн Лии припцип жнвота. Taj прннцни давао нам je самоДИСЦИП.1Ш1У. која uac Je одпраћала од свих младепачких пожгуда за слоЛодом. лнгод* ношћу u нерадом. Mu ннсмо aiULiu ta „долче ipap ниепте“. К с м а : У еве сам добро упућена. Копачно видите, да Ja вама много више .чахпалности д>гуЈем. Д р Џ е в а д : Радује мс ла сам вам добро onuсан. To мн даЈе наде, да he ми ce пружптм v .loiMLia. док коначно иису сви моЈн тешкн iianopu mu jml^ini obo.iukom cpeluiM u Лла 1чкгта1М*м. A J и ш a : (>aoca слатжо a послу aiy)«j Е с м а : Ja сам вам nhepna rujNiManiiior аЛаџиЈе Можсте ЗПМНСЛ1ГП1 жнмот мога рахмегли оца. у времепу кад Je мода ^доцела cbjk»u eno одело. a чакшире и |Ја*рмсие Oauii.ui пемилосрлио. да их Je Telimo Лили nahu ма u аа дилетантспо по.м.римт*. У najnehoj neимаипнпи Ja сам ce роднла. (>гац mu Je — (чЧшм ce Johi врло добро noćno турвв!1 ono глапе, a маЈка Je ходнлл лапиЈ<*па у фер<*иу. Никад mije виде m mi с>нцл нн месеца. Ha иашу ||>амнлнЈу naiia.ni епилемнЈа. Тек смрт маЈчина u очепа откриЈе адравстпсноЈ luarm стЈшпшу Лмест u у noc.ie.iiwM часу мепе Мало жипу дрпоЈчтуг SOJ �7 слободу, морао сс подати crpeiniioj лстарпргнггу у билимцу н снагу мп жинот. Клд гиЈи. Трулеж Je била наша крепост. () нракгам оЈлраиила. a.iauua сам im улицу. Патичном, о корисном. о здравом. тешко Je ,V*o Je спсг. !»илл СЈШ гола н rtoca. Маглоондашњс mune друштво било убедити. A iiu.ui гпм се им Јодно bome K'yhc». нс ана* сада ? Jyhn к\да hy ini како hy. Цнокотала сам од аиме. a глад мо Je страшно мучила. Ла- Др Џенад: Дапас се о иашоЈ органиаацији ca рсспсктом говори. iiiiuto Je Један господин — муслнман — у cnpoiU'KOM одслу, га цннксрнма im очима. Кс ма: Да. II pa Још какним респектом. Ншли смо Јако сиоро иапрел. али смо ишли сиНидрииЈИ ме. оссги према мсни самнлост и гурно. Турци су. нм примЈрр. иавели rtpaцовсде mi* .»a руку. Доведс ме ирел Једну хнЈално своЈе реформс. a ми смо свс лалсиу куНу га красмим предпорЈем и увсдс rano, снс сволуцијом. БрахнЈалне методс мс унутра, те продлде ЈедноЈ госпођи. Ona iiaii.iiiTiiiioM су бржс, али се само плодони ме помклоиа no ладиим обралићима и еиолуциЈс прнмаЈу срцу. Темел.н iiauie кулуиеде у Једпу пелику corty у коЈоЈ Je било туре су се болл утврдили. (тслсфон звонм) Milom деиоЈчица ca KiiairoM у руим и добро Хало! Хало! .Јест. сине — доншо Je. — Ла мр нпхрани. To Јр био ГаЈрртоп жснски иитернат. Ту гам се одгаЈала н расла, гдок D * ^га ладржим? — Наранно. Иал.да нам nehe одбити гостопримство. сдр Џев*д>) ХаЈрудин * комачно цр ii.iiilfPM у живот као учитр.^ица. ' нас жели. Miip.iehH na ciiojp .ipthimtiio. псстим^и^ЛаД p^J.I р нa д ilap on? (скочм и узима слуталапу) арћи из 1'аЈретопа iiiiTppiiaTa, tPnpo' ЗндаНу. • Лдриио, приЈател.у! — Их. та Јасам се Beh na га rec.ioM: дижимо бслм храм. по)>ох у н ortiinao. ТвоЈа ročnoga мама Je Јако л»уна|И)д. ШтЈу гам rue' иЈнчптиа, iipiiichii rtpanu. — д а — да — дођи, Једва чекам. дужност учителаше/^* Koii.ippiiaTiiiiiioM сле— Е, analu ннсам хтео. ilnaM, peiioMiipaiui мригу, коЈн Јр imiu.f* сматрао г|>рх <*$Г коЈи Јр у ;1арлрпл4'Н«кт1| u «|>нналилму руunio сир аднокаг. много клнЈрнтеле. уредовно време, na внсам хтро. — Да, да... Добро. До unшто Јр naii|NMikt. ^fcoja ini рцоЈу иласпггу иеру iinjpc. iio.iimimo, — L i cc^ p д асвШ ш г ђсња! (останл.а слушилшцу. l'ocnoba Ксма:) Нисам га видро од како Je отворио адвокатучати. то cp Tpoto caMO ppo.KiiiieTii i иј Ц Н г Али ммло ЈГо малр коранала сам пппред. ру. Иросто ne могу заммслити како изгледа у овако смбил.ном зваљу. Л р Џ е н а д : Ни рт<** нрну пагру и|и|милп у cuoja нреа. To пам дашиинл п мррација iip може Ксма: Хмхаха! Још нма много детињастога, разумети. .’Imko Ji^ im готопоМ темелХ caали се нпак снашао. аидати куНу. —Al Ј К Шa : (остивл>а на сто шербет) K p m a : Кад rtu нам, Jthmio.i ^ iic докторе, iicnpiiчала какнр с у ' снр ритницр омртале нши прогрес ii колико Јр дрцрццЈа требало да cp ciie иредрасуде одстране na iiaiticr рлеMPirra. na rtiicTt? cp сада смеЈалн. Cne Je npiiMiiiio ca ртршиним cohtiimpiitom. Пнмало раиионалиама. Д p Џ e ii a д : .la сам додушр много о luinioj enoxii читао. Смешпо Je амиста у парчету noкрииача гланс илн коЈег другог комада одела гледати спмбол nppe. Х ахахаха! Е с м а : НиЈр рсч само о оделу него о попмању самог жннота. о соцнЈалиом одпосу ч л атт а nanio заЈедннце. о раду »ггд. Уопште чптапа Tiuaiui opnuiuoaiuija umne .шЈ рдннцр оила Je Оез адрапог тсмрлл . Цнл» Je rtno, да се остнио у нстом стадиЈу. на истом нивоу. Натраг се могло. алн напред mije смело. Дух нашег човека nuje се смео впнутн у 504 К с м а : Молим вас, нзволите се послужитн! Џ е н а д : (ссд а на с в о је м есто) О , х в а л а в е л и - Л р к а ( с л у ж а сс) К с м а : (устпла Je ua говорм АЈвши потахо) Реци кухарици, да Je господнн у гостима. Д р Џ е в а д : (»a то вроме ам се) Морам Једамнут npehii на ствар. Оссћам. да ми за овакове ствари ман.ки потребнга куража. A Ј н ш a : (одла.-м) Е с м а : (засе) Још ne ирелааи на ствар. liain je детмњаст. Хајрнја се маЈеде снгурно за вратима слушајућн (седа ua сноје место) Др Џ е в а д : Имша л.убеаност м прнЈазност, госиођо, даје мн пуно смелоста, да вам саопштим друга u главнн рахшг моје посете. Ес ма : О, молнм. Радује ме унапред, да hy вам Mohu искааати своЈу услугу. (Hacramihe ое.) �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК П рослапа П рпог децеЈчбра у Г а /р е т о п н м м н т с р м а т и м а Апаа > 4 » l w i «f*>u a i* » « t ч»"'ЧЈ a « » a -iv a*|*'Ur* ‘l* M |> ia # r> »» *■> ' vVV- )• * уе *в» ч».» »an ft )» !(< • M |.. i > w d i в » а * | u A . u i <-aa.au a a « n j* « i <m i J*a*»* a в » •••ta a t a a n u a i T« u i ' » r»Tj-*.<rraa * . , n * a rr]u t> B 4 вв- * ла*а v a e a n i t f >а»ч*»д » p <"У ч «»а< « *• ш а yia **J »» a * f» ta y »<-eiy огч .*v*f*fca 7 *7*вва p .|B r д > » г »»** ■ » п в * ' u i t M i J u»ja >» t» w a« 7 дв« I«. г*о a в.-а-.ллаи-•<• 7 </»•<< v i l i « в*рп»а> t r . u ав ®a o /.iK 'u a n.i " b « a р л * * м Ta « < ц a*|” U aa u a e t e k m r a aa yr*< a <•• 7 a* p ’ n aa 7 a* !* '*« »*г*>*а* ••M'- Просмам у Г ј ј р « т м о » «*уш«с» аитеуаету у С«р<|м у Пвтт*мца о»мг jr R p » -jr ? a y r » » » i i ' « ' " " 1 " r A.lRje Хромвка. ВЈ»*г.ипв*а ry iw u t * n jp .-m n n iu in a i. "[• « кцгмЛАр t u K « u i г*р*а*а ада <vv>a<-»Ara m i «* ( W u u m rr )• orih>f«n r T njunnai.. • >*гвм Jr м1>1*| Ћ в ш в к VIm u h учат Bpanp IV г*»л ч n « | , » м г ргт *\ 1>жлп R дреДлЈиа' . « АВАЧају I ДгцтЛ ра. Км, ДА»» <-»p*t«M* В tt*»»e ««ч '* >a n u a i a»t*BtBp* • » ■ ?*\ *» *т -А Г |Л » . X a ('.»’ k i m b i ' I W . » d im i в а .а а aat*<iaa w . i n i B i tpa aaraeaa 7 n j« <-y n ai'>»n» » n ' M J i држдаау ten a* . a » а м ' У M гцаa к п . < м а . м *ргцв< p < /< ata.i H i u ' 7 ' r * t «чв »4 *• Лдагфгпдвк. V Г f f t » |* a « k в | \ Х в д а г м а а ' u k , i u i » * * n a Ј г д п а ч т r b .i . w .W « h r a / в т Јгд в а м м a Лод. a t a в»р«а »a а р а т д а г п » г ] * г т ч л длгдАМ*цај* \ ia в ;* а в атчгтч* Л.рАа ц r B i i | . m t » v f a •n*'» i V v » '.- t Jr а**рдап** а р а ш а гачкдма *>»»».* • * Т»а V» n »чгтж. a X I X rt^ aaka auta 7 М к п ^ а Х.К ia a x » r ^ ш....... fljrpmmts* uл»»ра |> м а < « г .ц в у ИС«а т »*n»< f lo r jr гааЧАМпгт« у амтгрвАГ* в в т»ац а r r a*4»'W»»anf <»•*»< > • » • < K ap a M D « . **•)■ ] а \а » |М »• ч Ta) a i a u a a u « l V * -v r r a tjT a и* ш * л 1 ч в а ■ **,тг»*(А»а a у ir 'r a r t i ; » v » " »<||ч|г>[итавпо •* r гпр»вммА.»а orMliiAn v-.Jienpiv o*»ntr.' ГЧ*nam« arh | ч ^ t» * l|.M |a i)a a . V a « -r* a w r y глд1ка.1в n «ta» a п ра^г^г^.ллта^ „Чглв » Г |4 \а ју 11-ч«<**1> а а .-^ ^ и * * * Г |» М » « • » ■ * « Л »»ж г».п .^ II* [ п п у гу rt ia иато апа A a ia Д * члтк гпа ЈаЛп чапш а К|м «. 1!< ч.р а Л ^ п « » а о » .»»•» a i-a ^ v II <aw>a прадаалм гу асаам на 'oaa’ аелам« Ra Mani 1 *Л<< a i ju pm и 7 »цатагва K ;* .a ,t п-tit •<naa la .v rtB rtr iw a » e r» r a i» a a r * » •Мл ' r f e n r r k i u a ллЛаа. кпЈу ra ja иаш« Н—Кр*.Ау ка 1^глмшрлцг и ••>*■ •r-'aam* к а а > » 1 м ..^ в <-»ar» a» aa » .v ta rn o a a улии - r C|J|«)B ■ wa*:rk* . у ^ .,4 cjj . j«ai |* " М Х » [ и /т - а a м«ч<*т»•»■ »<** .чру I a n p 'if n e p jf l* P » («»'*« a a* »л а д г т л и п к у ИетрЈГ. Просмм •магу 'У » у|»*и» )irtar»v*"»,,r * Јачш.араво'- Ј ^ i l "1jт*и> ihw M lin u t r i iK- m t a t n if^MitMi a* »м,Р>» i t n k i) tr-no] a а«кгм>ј 1.'|*А<ч»ааа и а Ј 1 ju a r a r a d ж v i**»a И *;ћ-кн M*|a>.VIil )МчЛ[«< В r w KpA.ta. и ,у м Jr I дгдлаЛар. п|«»м ац.1п1 )м у Л*м.1|Vv4>a iill|lRATy «дпаг"»< •-prk* a и » г [«-лах ГВ.4-Д b a | « w ■ unaju идмвн И Ј*ЧПМ' дрхдгг jMjn'kM a»tna a <-кг»вВА " ј .«1111 <-»ГЧ >ип] B>MII мтдрма 1р*»пиач< a a «,1 * )ajr *lvpxa.\aja oaaa)it a т I I S ^ i IIJl j<* у т ц гр и а тл n r « |u n 1 октоЛра. па «" K к<-*»м op«»rartf м р т у<П>ма a u v .i'a a > у ваирмИо iPiui д рш .ј^ п п л ) vanonnu'i n«aw|^Ru м Л .н и ^ и . » i m р‘ Л* r р * .п л о ) a b «<p* a.v »лмвЈ гктп о црви м k n ta a a a a . M t u n . пћркра a r д ^ Kji.. ».mnnii Ј ј п ј г а ш ј *. U - » u m i Ja npa' уст»о|ил avia<-.ta«NK г Л к » iu\Y+n t'n urina \ inu iarn aa a •i - tm bb Акгаа« у д !) « т га г.а nju г Др l - it u 'lrtt 1» c rn a a a v -iM B R a a a V u ii'K e jn ja u ia . i»»au**) j i r i r nikrarAM) м а п а a n-в л гв iup«>i ррггмв/nj a Љ>а^Ј гдапп-. r. ; <>a*ntanra дапвда^. r | « «ш ачп.ш а1 r Х а в и г * X » Лј knorT> J ) im . u M « r t i 1 i m i n n j t , koja Jr i t | « u a . u «(«*• <-rinm>ai)fk гд D i-iaaip .iaaao a г X*. »м',<«г<м IJnunkoa. n.i< r*a >|u ia r n rp n n rra jr n *n it» >*, *лаачал a ju a a *»nj в>|*а у пвцп jin t A V t * 1 шапдв r. г Па)ић. Нвимчрпаћ^а Хаци »arf>оги>а ll*m«h>B iu )iw k ra r t ) . к^Јг ^ .nanio вогла ат«(П 1Ј« c iu im V r m i u i k i i i гаамалвЈа r. f. Ttr;M*a. I ‘*na-V>n H ;u »a Јдm i. uotam icr n *|.fB >»a« ■ » ju k a a a »oj# ry w n « w r в#р гмг a n tr a r a . t r j u i i a t r » Т«АЛ A a tr м о г t» у т ш гу жррmmirk т и ц п п а атш ког a *а*<-г«г Г « Ј |» и »*• am aa п»<т .ipauitRo a м*|«>гап j r ia a -тлп Друга o .n aan uita и nja«JaTf.wi ГдЈ|<вта. А м д а а а Јт Ja п ц в »ј>ж > rnpaiuniE спааввта r И и ч Г*а. H n -p a riJ a л . мгтв -. ј wa- »a w w «-r»*pan n A rtraijr в ш Kifk га гдадгкиа r >i>^i*>a R ij 1 H t m i Д|.ж*»г . 1 > ;« 1 т а и * I r m c i u a j l . •IIoBrrniuiai г. н w . u n n it r. Гана поштшиир г»а-по1к a lio Koa<-niaimu»r '•nai пвт*п* l*.v vana мсоодо. otirr угта*. Лднаг гад <-а urapoa вр>ут]виа и a -•►.«<•. а*а К |а I li p n i je « м п Л м п> 7г | « а crno** автгш гла Kp* a t a« v^nBHP Ј у п о и в л Ј « сддма a а»лма* т м и ш м м и . сал kaj T d u i k i m i •>*p*a.« м л<*'-|*> в «-prkr u | » u Т т '» n j* la^ia a ifaJrptaairajB у b **ro J идш -.ј <'«rar*J a AvjumJ »-n» Лд*rrrRiрвпгт it « ( » w n Jr »•«»+'• n ifu n n n r i i j a a i в ✓ ..p * n p aja. U ) c f п р о - . и ш к а јм ћ а дрхдмпа в кд|;аои*1па пралtarakam . ЈМВ.>Д*ШВЛ Am p i i i a u a* мгрт a |«ав <у а*ргв} аак, тпр атвчад в еао a a a гл у m pr.anv n* aa Ja гх у n p in u i K H a* b W . ju t i V r . a* raj в*чаа. в -» « * т ar гмагдт n v*ik » t a ц м |.4 л а Л » л rv* ^f»* y nrfV.tiT* ч *р т да !»■ •. kao тврпкав« лмпг« >«**. a « tr » v ifp a a a ra a ж ш т kam ca. raaa* . a* t « a а #пк >Ј a удпотоЈмапЈ ппгмга. еал a aa п л м пр^ал Г* ј ;-р т у a иотм ој *1 .*«'■ Ha A-tRAoma дан IH# п г р.гаоарпка Цић* r* t|« в.кa ea cr« aafRA. пмр го адгрдхва с и**«ва v i n - u « . t w ii .; r a-.мпсоа a маогла ) у м м п . иппиж uputan к } вссмјг ускрсаућж. поС«дс i u u i* '. и* п<>4.д«»в к*>ја с јј ч ii Јесш е л н д о зн а ч н ли д уж ну S § а р е т и л а т у з а л н с ш „ Г а јр с т " ? јј r У У Л ^ Ј Т /Д 1 { Д Р ( А Ј Л Г Х У !) С Т В П 1 J I * Ц 505 �l l r t « шш»ш * » / - . . ш i^iu|> л р ж а * » « ш u | « « i '< у -и и г гжа. *»,н*Кн J jt iK .U A '« к ј Ш n j \1>а ■ U ( * o t a ! -' U » p H llr i m « ' m i Kpa.v \ л*м ам v»|> I Кд|<*К j V ic * 4 а И«о ) >вштгтл I i | - . U 1 . U Дг»Н. H**-"l* O n in rt W № if I 1 I I U I 4 II* l( Kfw .H н HM •* ) na m -n-H Д..м> K 4 |* * b » jV * « lu m v r i*\ ih rjr мнте.мцн хржапHJ 1«МН). A u ! l « }«■ ПИтмаЦ. < Malt i I lv a k <•ТрНЕгО o n m >|«» ■ »Jvlo V •>*•«■' tlprunalM ' .*» a n a V I ll I И 0 ИаОТт >•«■ *• м ltaj«i IIW| it |'Л * |< В ^ I i » T ll t f * - ' . -U ih m c ; » in f ir B ' i . i n t h t ?*ч».* п |м г|> и и ‘ д н а л т .»» II I V > K>ntha н >ix.m rjr п и т м ц в 1 п i* K a K'4 ti«>i4 M<>it*K »•*1аПЈ*Г« ОД Кд|0»ЛгГ<>МлК« 1 Ч Ј М » Н 1 1 у .-OHOlCKON Hal - M t . / i o B т а д у neroMan Каднк • Т«ш <» j* * y c m r * . о п гт а д а .v jia e im u o.l U Гпдииа ЦдМа lu H v iirin ili a на H it r a н дуги an.lava ..iiin u i.u )* ■ иг. нх » У ia { --H ) . н* n e n m «a,vmo.i>mo •Ka&u )м«|* Д» ш.галаи- n.1 II. Иднка ш лгкламопал iinn>«<aq I'.iy in V .O ПНТ* 0,1 О Ђ н гпк а im a M -t u n n iti iUatt Г.[>1 uh f .К л р пИ П т ПвгаИН* 1Ц пнтпмцн •M»N* < ННЈ • ОД Ц, I V v ioMlha Д*Н UMolHU« Г»ИГЛ» lji Г.пшц-аиК •I •(•■ah>a* IHa.V.r ОД II П|«-|«Л»Пп 1к4 ИД*1*1н !!Д{ПНЦИ Д > ламик n Г д ) ш ћ & У v rf' .ДпМ.Hulila* o n ir n ilH . Ilvtf,1д< H - IMTOMHH ‘ ‘n* r y ..ti« r a n * |w*•Ma iV - r t ii rm V.i* a ндр»чнт<> диЈа*»ГЈ‘.1-») iHiV.tiao фр**11*Т11ЧаИ B O J * « —ia. m jn J* а*п«*аЈ *||- OVU lio Mjacnor py*4*hv im . « i4 <npntrrnjr II |« u pa II a ЈГВД*' TUtaillHMK' penMULTa, идЛпрд, upman. Ј<"^Иј prim i* дијмпме n г. V.im .m | l> | M.4iHk), «.>>ј1м rjr том m m.M anrr m i i i o n t no |oft i h napa Гш ти r y Лн.ш nSnamkami k v J» m и nnnap n i и .ж ne r v u г т чуж* у дм ^тнорт rja 3 гуЈуки ■ * o y m * ty iiiit v m .h u H pa.ljr ta j) « !* , т м ц н . V vroiMnM р а.пш .и пггц ЈаЛ аМ алн r«i ппма н> П ј«пгј *г т п п и » т м а м з*м * У ч н т г а «-** niK oia, i.ojn lia аилгвај« Alt.« И.арпчшп rtn.hanH I V r n »*y <•« |>aiMmiH b|*iA i a v ' i . o i ii ч -nш т л ј >Н н yn|*uiи нну na -i**n.*ii r r n ^ iv , nX <Va •■ a'vnj* •••u) и п |чи а а vrni*« li|>o<-JUna intpaar.e )r aiH'MD iifvacianaH.« Га)|м>т»м КдмлогнЈ«. Ha ia«“ia , нгтппа tana. nf>np<uno )a Ж *н о ir одЛпр Га)|>*иш х прпгта>|>н)амд n iirrpnara. анадамнЈу ta н т п * f* п гтн п н{тг|мм.>м A i . i v « ) a j« Лпда o.vim n o поггкгна, a пан<мЛа npnrtviMa у чн и п -ia > ДпЛар ути га * na прпсгтш*. Пн у г п м аначамн}« Жг-H'-i.nr (virtofvi мпогп г у дппрпп<ат rka- ‘Втм|»укчнк n Hniinti н r h n n f My«3ri4^»p**nnk и l« « a ■ IfHHll Прсснам I A n a m ^ fa у Г » ји » * * » - у 6 «* ky Уп[..»м ttmbHHiH у Г>»иКт сл n on ^f^m ni И 1 т г .м ц н ма nfor.taa*.U У I Д^И^м^-др о Г кал Дан rV i V . K ^ n j н У>анаш*тн s a ( » M у» Ј гч м ц г^ а п ^ УЦ ки-Л ж г*сГ 4Г ошIVip« н n a u m u r a jj^ t* пл » * je ' im p r t j: I. C *r\ *m irt f* </Т1г>|.пда n jM f-jrv im t» V ) « m r ховгаог o i/u p a la J i^ ra f*»a О јн л а P^O*k 2 0 >&*'*’ *•* I дацг-цЛЈ«* у nam*Mjr пародт лцажап )*■ н<арпн<> П|^ 1»П4П<- ПНТ-.ЧЛП K r a l Ila in a lllk . г ч M l t<a.ip 1 П агрнп г- ia 1<гслаиапн)а f^mnoftaJH су п н т м п п ГаЈ- Р^га * Нг|аангх н la ja n r a тра>да )* . v U «am n «kr. Ona n p o riafu jrm ja.ta У т морааном I мат^рнгатп^м Ногдвдзг. Прнснм а I. дацаирва у Га|р*то ^м аомнмату у Т у м н Kao n v r a .V IM II m i* П4 np<r.1aHH.U У H !>•*• m in n r Г»Ј[и-п.па >1« 14,1*10 na |»л»ма гцачап н » ш н Hap'a.inn праапнс ДаН УКднПДЧи« n <V.iV«akaiM У o n i I ,1ГЦОМЛ|*| npH |#.1*m Jf rpakvn тнп П"М[>И *pw ГЈ*»Л УЏ*"У>) ry yiAr1%.HU.1* n»M п н т м ц н «-a упраппнклм НЛМmtnra Т у цмг-р к /т п * г т г « а nrj>a.ia « * ta Ja eai«on*m огпнЈнг* .1г па a ,ij>*rjimia м п * 1 м na » r m j вггаанут*. Ha таи I ,va<-MApa п н т м п * r y •r i h m«ia.i■ у I I r a m ПрнЈ^^Па^ДПг* РПРЧаиоЈ cotnjoaoJ ar.alrMHjrt n rtvrnauoj roiuv.1 r t n j oan-IOTIiH nohni 1 lan-'laa. 1 Г I I raTH 1ЦМ|су*-П»-Наа.1Н rjr rnm anoj RfMiH r 4 apmH.w-t.nJ рамнЈн У 7 r jr n na ол*пр<на )*■ акддгмшуа у алнвнкту. *u*)oJ гу tTpn.-yr-rnnna.i* H ittrkr опгадн!. г» н tnrmMt« и и^iiMHo чгаи ам м,'<- н-»г пдЛпра. TlAnr мал*пик прг»-ц>рн)а •ilir * , a H f.iH W А|*>}а п н тм ац а. акАДомнЈа Jr nfj.*.>na у V a n ip .v rr Га,|»т»М1П1 |u if n * r a . алн гцпЈпм пгкр*>ш>i k j / n а гу т гп А ги -сИ м . ч д и с W >n.ia па|*»кггр цадика наinonaiH i’ гпачапоггн n lU tp im m i* мапнф^-гацпЈа Ana.VM tJv Je отпорпл упралпик т и м тг.та r. М г ц а д l|o .in t.-ii. 4 itk пр н тд лнм н ih .wtthm гоћпром. пд je tnM<-hv штгнл.ага per.ao ПиЈпнонама p » ij< ijih ^ h h . п л п а т п н н ун и tneilH. Ју ж п н •’.1ат>' UH n a ia in v m .ц н је п п м примјерпма ri*V jH i nj«e,ia»ui n жарг.ам .i vfun« гпрдм pn.ine гртде. нптраЈади ■ у у rrm itnj и дугоЈ AopAn -u rnnj опптчплн. КрОЈ игчупепе n am *, пепоапат* т пгторпјп вд >пага •чацЈгг.1 гд ti' n ainiKRoai гиаппм чп н чи о м nrrpajiiotnkjr. imv henn r^iinja.innm kr «iwra у ш т п е н п г К јм .а д . t клме rjr ш ЧШ г rn r о тЛ и пе li* l< in H l глдППНХ I lp e v u . пцн г у orm aР*.1Н l*nnj ЦЈГ1.ППНН гаи Ог.кЛ.ЦеМЈ* ц У ј г ц ц / а г Т м т -а Ј* и и*|>аппа ra ЛорЛа Лнга f l i-v iiu пллл. гн т n-arrr n ia iinn e. nnn* n \rftpan* nam* днЈгп* ОгаоАип* Haтапаи* r r a p n >y н aam janan* хостпма H im n i на/.чд.пх снnnna a мнрин i »мпцн нашн np*iiupnnn r r у птгтпш н згшpnnna. Адн )* m т* крпп. коггнЈу н п т гт о т н рлдндо r* ж*- Г а јр е т о п а годи ш н за за б а в а у C a p a fe n y Према закЈГшучку с / е л и в ц е Глапмог одбора ГаЈрста r o дншм»а Га/рстопа забава у Сара/сву одржаЛе се петм дан рамазанског Ва/рама, у суботу 13 фебруара 1932 r o д ш н с у Народном пазорипггу. УмоЈш*ава1у сс сва братска друштва да о в о г даиа н е зак о з у / у нмнак пмх лрврсдаОа. �'t гуац* i cm -fe a . i i n t i i lp it ta a i к / а » . « | . ЛВЛО В*.«вВЈГ »*HV1 fa aa I Вомооа. !U д > и т м ¥ * арај« IS m a n i i* i m R l n u r u B4 T M ■ гтралаа* круааоаа« CJ o rn u p * **« u i M U i n i ■ » м а . a Јт пк л д аааа са с •■ <vr>w * » r,.» a г л л ш ј ј у > ј в у вудтћвосг ffc-дг |m v -la Ар«жд.в»> а> ■ » П а »"-" r w а*р«Д** V " ' * утар укв гџш. о»о mto џ ■ « ,, * >»Т'А ајгв д ж м а стмарап у ЦШЛ.Ј n t\ ..n < r ». Г*Ј ј«*тов * радавца. ro j« r t судјаЈоаада «u (V .to ^ V » jr ■ y jM > iw « T . r M j n u ј * п « n <« ж ш игач м * * ф *i« ci m » « r c*»r* налорцлг рада ■ гд р а јк г т м v i '« м .< a » w т „ к в» ■ >.Ј^тп.д J jr n r ja a a j* I »*■ * грагшв/а Лу tyfcao.-m. в |^ко »W r » jjw * * ' овдатна*. Л.ИПЈГТ1 j i ikt' у ,\r ty п»,чо»-та nj-m a or|<oMiiRM аерпима iu .tr a х» iu|«<my гдоЛпду п tj* ta in -iw . ЛЛ Ч Ј 1х*Тв СЛоЛоДЈГ Ш ЈГ IU)J ВЈГракуКТ* fW V ■ 1W m * t Ју гм-лааају«. Прасааа ц у Паааау Ј .U a У / ц а а а а I <* r i p . i . » m « p ) м aa»*pa*tj . M t i* ■ « \«aw a«>* ft « |p У » m p t iK i. . ! M » 4 i M j « p »rt i } i w » v * * i a * * . М4 « 4 I l i * 1 * 1 '» « :* I I , * • -• * * > r > . W » t M a i|a t > i« M * M K P * П**Л’ mfnnr •» ja p a « r » « »*a«r«a>a * i p u a i « N ’М * Ц | ПјОГр*« 41 i V l l p I .llp a ip ra * П 4 |« > м U -* .* M UaiaVa **n .**a X i | i i u i ! « > l I V a v > t II pai|> c» t > K p u A lA ia a ji • » 1 , l | « n i i a i J H u k * m ВВ1ми«а P atak \* » « . » t I fiaip i l i l M p . i .П о р у ш * i | ' | ч а м tt l« a > « ( U . а а и » < а м aa Т ча.ц HntMoaak Ч с ш и и I ра*р i i i i t i i * « .K a tp i 11|«-т>* » * « k « . « 1 '•*»» Joaa Јвама м к * ** Il* i.'>м г*р ц*а -r n « c [ a в»јп )* ар*кп1«а i ш и и ' « n* U i i . i M n tiHt'.«>q r i i i » » a i l Para* ч П 1 p u p i « « i i » p томац« К р алу a Поарг«аат*л.у I *Ji«-ia nmmano <* )•■ « ш ц а Л" I .Г |о а ( к < i»4 'lvaja Ina* ) .м > | м Л < и а т ч м о aa II*. П. К |*л -у . H |* n n » n M ‘ W 4 iiir« .» a п « ^ * f Р*Ч4Ц .'lrtfi P * a iiv ) t III |<*ip raa« *i» p r a Д»ву a* у i . i n u i u v»M>c:rNo r* i m o » i >h •('.taft« д н т « llp r ^ n u iu п н п ч п п I V * a < I P p a i i i t t t IV p*ip ж prti i » * 'д и.гпг a y j* ta * * a ^ l« ^ т а а п * ii 'V >9 iH a tra -i a а * » в » * а e j » a v a i t A p u Ifo rja j* ј .и ш ' М ‘ *•< i o v m .m i м»4да ry >* m » « iraa> t a ... a | | « и м а « » t a t a » K >*» ■ n m .iaj*im a r L n W 'i ц .* * м ) »вна ip a ^|I t n a i»iia i j ...iy a i i » ) » i ■ »• Маш^р^^* IW ■ U rn u rjr г* |*>u j * .K U iM t n « ^ nw i..a»iu. <-ћв fcufc* a i M|>aiutta ro p h irn R «■n*»r liV .1 IIKjUII Лол*. Ilf a a )* в « р -» ч 1 A ta ja .П у г к.1раЈ<т**од J n f о.пнКх ^ <v / g Просам ч»«*вра у 1 » * | И » « • 1 Праа— ц a Га*ра*в У Лр>ra Ja v r u h o h j o K lr t - a n ^ Х ћ Л а ф « -Ж нг*о К'«л.< VI 0 4 Н*МВ<маВ4 ll-ia lie *■ * Tp*fca j r лгкхлччллло Р гу ф .Г [* .,> « и 1| •Ilirim a ,« n \ ; B.V« u 4 |lp . 1*4 lak rrin K l idtltM Кдт*« ('«p» •|<о)ани.» ne. н.». o | ^Ti»h« м Цлгдај* r iu a r тм-тл^аднЈ* n p r .i.f* )* kuja у Лв1л ОЧНГ.1Г1Н.1 |.| |||о г» и > Ф im *.ta жии» n r * -a im n i p iijm a. H ij* су пд m i <» iMTjin m i r n j* ryr, II.i ллвргиo n .r i i k t i i i '« n *^ o -i*jo m p a; s u ura. r>'iK»pno у iiaTiiviiiiM * r ' U '« > .W 4 i.i ii »i. М јггиот »V Vip a ГаЈретл. ш > - a ' V a i ia u r u i р а к « чг.-твгал у п * т * п в » а aNto|»iai угп јв х у a i« * п»тра'П’-*г сп+плту-тп Snly BUAjj. . i.|..v n .. a ih лмјгпо. дд р р и |> г» ^ )г'|I W Г а rof*.j4>V Г П|^т- '«■ in lfi.l V|..> ll*»f <1дЛ»ј%х Гпјр^ГЈ. КН+•uMii'r к хдпршоаа. a o « ia .ia n a i « m i к д Дл r f о и г« ралашли п-.ц гм > t.m o t i п)г. vv a гп чр ат n i■ . t it r ' r тааЛтрав'*1т MVpa. Просаааа У|(ди»««аа у Гајратоао* иоиааиту у Мостару II ro.iHH" Ran a п|»ип »at rr.ia a a npnc-URAoa .)• I лшгмЛар 19 11 као ,1да O rjm V .h ra j a > > д ш и « а «*m «f na­ pitka ид г|м«|»и m t a a a «-a ••.»■ jri.kaa nf>nqiaMOM' 0 a iu ia jt I дгцааЛра одраио У apto n-m* lapnn вро-u ru a^ интоааи V . p*cp r a t a t Жигмк flo ri«)o лржаии* tn a n r -i*rn>a.>iia.ta r y : nan .aan Hapцво Г и Т Ш . Iv рн-лпцгцчс« o i Л : « ' ' rana Филииопик*: nar*v алц Л ^ д у т а « fl> >tah .Иегмд .1*д*|1тву« ад Atraw# Ш ааt*ha. a iiBT-.нац A '.jt .t a i М гманагак .ОтарАааа. o i K apana Погданорнћа. Н aro ј« tora длна \) r -> i4 •R.iBa rtrpa i Ro- u ia .ipao a i .lana. да r r .ar.m a n r t угуд в та l u k i a t a tk # on**r )a a п<>род **инi ropt H \hc\tnm i i' i iK a плт у r m -u a o rr ппгјгтвлл асв ш асо Гајра-маа* ir j.a > .r r u Roja r y arv.ta р ■м ц ц о гт * <|*лв шпЈОићсвв Uj,«,*K м ф г'* ■ цнгаргЈамд, a иатг.мца ч* >м a aolira l* n w il )* I t*t|*«<4*p I n u r l l lt T * r >■ к 1 п»r*-n^*Ti» ш п « И 1| .. м I BHT*|ti»ry tp*4»aa ■•IH Tom t«i«» a ia r .n r n . у I 1Г„*«Л,М ,.W il< v ^ u .Л а*Л *ав ry а а ш ч ц а r a t u t » r y raa m a t i (А«ов a у P*irt i* iH , no m rn.i одпгунп *-j n* i r i r Ipii.'i . r'Thon-i i l i ,*c*y i u v »«|T. na ry a у tr'MimiM ta у n;«« u m t «ni чаиа Ha r a j г*и t i in i ia ja м .л*кав a ix WV>»bm n pat* r t лндг R|*H-T«|iaja У>а* . ■ i » n * i 4 :WF Прослааа I дачаивра у Гајратоаам шагртеаа« даму у Са llpnr.iaha I дгцгв''^** о r V u i v m ja Ј onuaa » М у raRi*. м у ynj**MiBR д о « плркао у Р ra ta « » m iu » 4 n jK .v in aar о n.iXMo>Tit и JBatajjr I тгцгаЛ!«* аао u h » к Д п,,-'» * - У I ia r * U B a »П1Ш.1В су п н к мца n..,i | a » -f 4a>« «п |« а а в а д у l.rrntn рамцЈу гда r y npa> у .т|» «м ia la r t * « ..; toaa П р о сла п е Га /р ето па д а и а : Прасмааа Гајра***« Д<*< у И а^ацу ГаЈр^го* M l у nm %* a .ip a * i aa гл*1>Фа aatB a tip* no u m ttaaoaa Га;р^га r y r a n »opm.paraimo j car rtna*» | . | V , * у I I r * n I* ш р а а а « c a n u * *vt*aRa. na » p > n o r.ura r<*i 1Ј«ва* т*о*ша 1»аЛваат*ви»ј aaan*tapflja И» Н*Ј К раха Погл* пода* ja apat*K*a a* taaa а а |» т а а т*Ф*ран a у am rp у : ra ta B par-S*ea /* V i a . u T i n o « .* а*П*> ftra o r д руттпа »pm rpa.r m jo « в р в м г о н у ep*4 » | « » « Г ajpim na чагаоааа* отјнаап n p im v « oa*.p а>»тврат** m aa »*V**pa r ИЛр1«»ви r>ar«ao »ah o aaat*fr Г » ј( * ш м t m * tw a •■* r*.► «•*•**.» I l i H ar Прм-roio aa. t* ia > a a ГЈгтра аал П|*тт*жтора I */р*та т* о » * j v >u ih * h f»*tt Гајрм а aa ауатурh^ v a п л а о н п л * »>та*аа.у «ao a aaaa>.a«iana агааштмат ■ yr твмаав a o a * r a » * aa.t*ka«a r л? утк«-* ra | | и л а m r t у np«pal>*a »«*ц*1«т tla T*>*|-atT * a apa V m m саврада j* X y j i / т ч и a t a i » j i » * a« i'apajm a 507 �Т*4 *р«ч a » " ' n i - T t* ''• » r-u u у ш л л а c j у ' м и м w . i * V « * ie ia n . t» wj .u м о х ' prkn u >• Гајр*’|>«1 u a "»»* ■ '• ru m Bpnr.i««.van a и и д ' н и а '.ta i ш и С а а а а в ^ је гао аваа оа« дајеае всламгае с**даао.дв од«ор a '« > « npetaaoa rm -to M t i u j j e . a вародвтп ro cn ...« м ф в п м а ва уд«к» — Оавор. Л р ««* ам r « | M '(W u m Ч в јм а а Mjaenar aancaor едбора у Т у м а у Рудо« г* « * ) ' “‘ м п M jn u r « a IX l a n углад » д р и м м ■ ,ТлГ у Мн..-iv no и к а д « ' « o jfa p r. r.m » « n[-*n«.in m ,*’r 7 • *а*-'Ф, р a «-аЛ* и* у, nam o V n f м '№ >>| гадвипи -м к л гч ао .U «>р*и n i-v -дапу д р у;в п * 1 * м т J П IX . nrm Р | Кигаа. to j* j* no n«.kn n t . v n na.io ja » m m « алв K М»РГ,А ft*» рвалвва *a|*- n m г т м la m n « лигтопа во Х е и жн МЈ««ав од/fep Гајрагн т Т у а» в npapavno ja na ллн • дгдааЛЈ« о r. најаиау у .» a a пЈ.н-торвјааа Гај|«>п^« r..i)<’•« H*«m>ja/« ja ,га fty.ia пrt«. а«кв пдлак. оа «жме о.лГ-о јн п п р ■ Ш1« ау ОД k.vk«? .V> вука a П'.1ВВПДВ «внј»^ ј*р тадвјад * • iH i \-<r lA 'T ’t* У 1« Д Ј * а « ' to r o.v'Vij«« иија r t an av. >*» w ј« ч.1аи a t o мнја Ч ајаига ja прадвлпо ronja.ia. M u h a .Д1*)ет rimjBM D M a r i n u M t-.H f.i« п р в гуrn m » * .i« a|«v.iaka г»и* н r* ja jr aa.into ПЏ.'*Л a »а.кДИ '» * I« a ■ нгра ралвГЈжо ra и Tl*H* t*" Ml* IM« V .r» M Г В И Ш Ш Т 1 B ftpn/rl* \ j TMa M»pOti Ma« a.ka Ja ТЈжЈа.1 ‘1 m a > . U « W i J B«.h Л * (<* ЧдјДИкл ВГТО P v v * a палдап«. rt«».va у * пјглл a да ftВ « а Вдша хаи< с и и а jrn rra to > na« .la Jf najti<«rj-^^Hja n o t i-v - жнпгца. лд<*.р ja аам >-1П.. n n im n iu t ацмго imonanor A auipa r др. М у т в ф у k ly ј.'«<г<.пвка ta П роспааа Г в ј р и м а даи а у П и ааху •tama M(*a,tait*B* Г. Ч уЈО го в в к «а ja om tnao a тачво у ћ «-а?м ГаЈ|**-г>.в Д а и n j.« 1лпдаи ja <.n v Haj« *<"iann)a Д р у и гт а n.aiao гл npa.vnan^a прад аи.«пт*>н нашаЛ) m ajo ra Т«ма мн 1 .1 ВМ..МП мi.»i• v r v m j i i r y k<i|«tin|«araiui.t т»нт» г«на v >mи В|«а talM МЈ| .Лдгп) н р»ЛПој .tJat«-TB« Пригутпн ау tuJlM-koM у r.ianiioj џдмнЈа. одаогнп ft.iafr. v>|*n.v у г |шгка ii|auior.iaii n i \ i u i * г * т ј viua-ta npaitnaiM* ta na lanpmarvv v><a ftyi«n ипј upi im l lo r j« п м одрнипа )Г | |>лнамл > гл и м а )а у rnpna jiu v ^ r |||и>.гаману. Д* >a ona t « p « u v m ja .ia B Д« N Ja oftao•tn p n jaaa ГаЈратопа ннпм ш и цг У а ш и аугтио m m np*r.:tnB nao рад a a it'tu v nlftnpa m u ta ra B a tiu ia naiitoj угладн«»Ј н ПНкд nojMHt џ iiaaHiM Ht м а п * ta«. nparrtannnva <д.ишм.н1 um -attttifttiiafinj n p a irp -т в ц н Л Ј а т п а и у м а Мутапв.1вК a orЛрушгвпа npotMLVa ja ar.a т а и Јд n*)> по чаи ц^- - TT|-^r* л « К Мјм-ni.r |<а Гај|Н*та г Д р т « Т аам д oif.aum }а прмгодву ' и н ц ^ aiftnpBBttaaa Пруто n p n io t ona наЈанаа Д а в &JI.—. П vrtnji ja ки.. . «.i»»r nvira nama Kt.taTBU *>м* rana 4aJ.tnna a I*”! *.<>)* )а iMti|»h> in u п*жНд)И a ' v m t i i . v a r a O n rm ta в ta ti'.t|uw\a o v Vmm . ta сла пгтатак ka ra ■ *и'т*|тта Гдаваоа »».■ •iVBifMH r y ппддчнир. м п т n пнгвретаКа Колачв ta опт оуЛору. ври|.адЛу tipanpnnat« cjr М|**у1Вђ |Ц-гвпммца и учанап« onД.^.Јиц. ..i lir ti;>u.vira na чдјапцн r y двдв* Д в а . >V— гч н м ^ Г а Ј р а т м ,v> a a k a v a mr.<v.ia. na «t«ay пм ут •p i«n iH j« А л а т т р а llH.iotiMk ‘Бгчиипрхаиумл: rio Д в в ./ О с т а л с Г afperon rp e r c \.iu ara t , Гл ухак Твпаг i 10 " п Д у р х а л у а а Г ајратоа Маануди шармф у Ty»nn К*и*. ‘ tiai r ib b «i т|* p .. X upit 1 кк.ш п р вв« arfH.Mau Л|ч»Ј ncV Jorit и ц д Цалика ra .ta k.ivAa Лпдд )f n -u n k riu к ч и л н а. К м в н гариадам «. V i т«* ј-ип ri-n^mNO ■»'ппјатдова. n a Ja .aiiMi.-t 1 <и-п>Јлп1-таоп n j-atop * a t o n l o n t f vja « оиаг.пт m * . ипп«*т V " сатн (п п о д п а Ј< •пр*м и <н'Т. Прпп ja у tito г Mp v b m гф X t « uh гуд и Ја. .груга r. Л»м ад a«f. IV gf^am ah, ^anpanip у»ф|М)« m a n. rpphn r Хдф н Ј ЛЛ\урл»мди аф Ц лратп.ноnnh. пиаи a муа-in a H ta tn jp и м < т п а 1г т ч н л « «*у. na пппгте AktABAvnih. ona i.iiiiiir. tu m .n tta оп гд т м ^ т i.» iin tin a . У тнри.у глгмда a m a t n ja поундпао nv Ja дпЛрпплтп.. r \l» t * M аф. Х т г в к r* КфаиГалпјашапнк Н аааје о.. 'b a - X Ч1фаилпк Мукалафл i . . Х р у сш к п л и а I.. a n tro в ад а х а у к аа Игто ta учрв^. r. ГеџеАаЈлаку a r. ГајЈнчу a v u a n a v jj • n aaoa иралааом . O n niM-*<»rama nm .tjratana су ш рј Лр г ш .m an o r. r. одЛ»рввив. a Л<мчк 'V 'u p tr х Ш п д ц .пнк Фија х Ииди.шк AjB- tu« i .. Мула«. M.in>nnk M t i a i . X\ i.mnk Адвија t TpnnnЈМкопик X a u n .rt *.. та ranila- ll«ia:iik <l»atBpn. Гимпник U«- и.вчп llA paninaonakjr. a o ja : Мутапалик AJnrae х.. no V*i*Jrp4»k Ммиа t . С ал пп пвк Knnna «.. Спахик Л- нфа х.. Vly4|«Uiiik ллЛцЛа i l lt p .i n k ’l a v i . . HftpainwKa.tnk <|»дтп- a .m* • мпм« T v .u a . ол|1ждо j« m o j .Ч г м ? л * У 4 <«rn na п*чар. у t ip o rn ^ n ja * « Г Ra inv« njuv-m ptija клуЛ* CVia r>| праги)«' n a чаму а у с а одЛор * * “ ■ гако одС»>р jp Himni u t a u f i 2^ T a ia ‘*.amnri-|TrBJii.ta i Д а * 1 1 .— : Л хм атн н к 'l 'j p p j4 fH ./f n - : Га|.да;^п ак Книиа i Ж>иик Фахмра i ., X ралв аа ал ш a .a j r a n tn гт П«ч-дак nim.vaanor* M « u > да-ш рраф а n p t j t a j ja >Аша pa« n n itta a u Б аш д ага K opajkak. j n 1. r. r a a a a t a j e . И» a»apm.’ Tkv гврдлн > гн д .т у ja п р оуаао r. М ахасд аф ХугаЧ . u п , Г /iunh XaftH«Vi: Л а а . ч,— • Јагп уч вк Iltiti.* t ; Дпп. Т • Ж вгвк Д аалата I . : no Дви в,— ■ X . Xa«aiionnh Х а т м а t , Хгкчаомпк ХаВПја v . Члаомк Глф аг t . Жуиик Џ амале х . X K ra ta k ХаАпЛа х . та гкнца Хацаиопак 1 > хв ја- no Д аи . A f - М увак ГвлахС^пшвпд: Реџа^ишпк U « a a i a t . ТалдлЛ*mnk Џанала х . АаЕдарппак О ф в ја х . •1 >п.1 нмппик ,\ t a .i r х - X . Мугтдфвк Ајвш г \ . та гкпца Х р у л м к Ш гц.-а. Пака|Л|mnk Рл<вма: n.t Дпп < — О аазвк l'an n ja х . Др.Аацвк Рдftnj« х . X . Jan tap antk Хап ун пп а х . Д\Л|ппвк i'orftapa х.. Арнаут ХдгиЛа х.. IVtjknk Ф атвна т . t a гкнца Г|»>шиК l ll a t utv*. Поп-авмк Дтм ргта. Tlrtnk Ђ улоа. Хаф н>.пвк IUrn.i My«tm* nrtutk P a rn a « . T o oi.irttk P« m ja. n«» Дин. Д — : Ллгн.Јлгвк Х аи в 4 < X . Тападвк Хаџпра х .. t « гкица Хдцпк Majp*. Ilai.uk Ajnma. P an tk Мумфа|п. Х а а о п к Пдш*. Иг»Лгг.фпк I v i n « « : no Д в в . U-— TMiatmuik К» а « х ., Xpr<-rnh М ујагвра i . . Шахвк H ajta х . Ш ахпк МуввАа i . , т« гфпц« Чахшк Д у д«. Че* хнк P a m iita . ЧаАпк Ф арвда. Г*|м1 \а»чпк Гам п ј«. Мугавалвк Алвја. Чахвк ХаЈнп>» М улааахнк Млатш. Рамнк Фат«. Х у хи к Г а ч в ј« . IlApnmnaonnk T an tn .t«. KajaiAar.niik Лајна. Д » '.1-н и ч к н « \ прплоп* ј« D|>aaa onoaa иадо 521 Дан.. o t Лпфад 50 Д вн О ага 571.— Двн. И аала .tasp au i««* 1 В«'чаао-тв n v j r r n o n a e j срдднао а а гт а тадш г п р а г јрдннау од<Ч^а. аао a у и р а а а а х у коаввкта. а а OLVtauou v in jp jj- uM свечапоота. З а п м je а а .т а о н aajtkid. До kaPHO > H.\h каД« r j t t [а ч а ш л « г х ч а .« i «wv>m u ajA cm u r И»т«в.у Г а јр стф а ш м ад п п с 508 n > 'ah a a ajapea.tM i аа в а о а а д в о м м .'- У п н су јте даљ њ е д о б р о тв о р е и утемељ аче Г а јр е та ! �Нз Гafperone органтзацт/r •*— X j - « » W llr a a iia a * » •"••V U — K |** aa> « ) | « < | | Р м Г *|M t * У Буго јиу Р м M r - *or . ч * ^ н Г а ј р т , Г .,ГО>. , * r , v “ “ “ “ i" i u - j m r . . . « \^ .ш Uto ,м * >да# д» * , * '" г ■ »" - * - * * II. It H f-rf-n uA iu V H . M l l r n « ид J с п т в . > » в „ ф г р ,, 6 Т^ш-Н* O. r. U je П|.*р*Ж* c , , .П Г 1оВ ВлЛ»*П»*Л* •< r* M,> r|W‘ * " Ж и Л * ' ‘ 1 *Л *-Т'*е КШ I . <'.уп-.)*Ј|сквт ЛЈЛПГГ»ПЈ I lP0fTm* дшо mro гт г* » » р * Р <u u n a n . r * o* mr nn^HiR n-a*« Ј * ГМ го*Ир г* т ПЈМТЛ-V r V n « .w i« r * .k п;.а^<- W ПГП.1М1 °**"* 1 .. !» _ , »П.К1 V ...I . w |и .- |h |M > \, t rO -->-. II— IU — » , . Ч Л . О l— , . — » U r a .. T . i . f X - , . K •'t— I ' . — . I ' ! - — ' - . ! ; j . . . к— a. . a— l l f . . » a » II II — д , « . . |1 и > i - k a - . , i , . . . , i v fm* * k ■ 1т * > K*{W «». l u n i » « > | < т м 1 | \ l / % . II w.f>a»-. Jt>*. > » a p К ; « . м « Илу.. Ч а .м .к ». u n « Д .ш • A i a j t n Хгга. IR u d R • n j n » 4| l (4 - умјетжВТВВ г Л«л*д*а П,ш^ M ., . ол ^ , « . в1 •m« у fw%» . A вжл f «/>»••. *ој«г су в аав д м а Г r Vtpfc* l x p . k "*R» »**• “ 'pR'f* '• t«»« ? <-•u»i ' « l l j| < f « D « R» V r i* f 4 Жлр*.1-ч|1ак. '1» . л јц Г naonjenak. М мчед V t .k o т* M*kR^v >M iy p r y 1Чд R u k i u i а и м U ■ }< <■•*> Џ rt»u e Радојгд r Лгпој«*., T m a h . » л » г м к » ч n ^ m i ^ *> ш M R U *«|МГГ* n * t ■>«•'« l i m u Rer.y МЧЈЈУ IUURKO RM * MRO Гвјрег tao м |» г к г в п т р т м а « м R V . iy <1»RYIU-»B* Т^мГ«,# ШлУЈМ J t R|V10 <Vv»t* R Л в ф « Кој R J. М*ПМ0М Г *)|arm у It ir«.«.) Ml r* * « 1 1 бао ftMR-UR R V i l u RlpOTRTO Г Ј c t В.ТвЖЛе мНуг ocrURK M IU П|««.л M b o r b i ; « а н « , a« ft <•<!•■ « џл »г,% tla a « rt* П » т в к r .’!•>т >aak. • *»;..Ra:j!» сднједок« г r М тт м јО г |-Т»|1ГГВ» ГЧ.Ц«и 1МГ R0 .1 BTMI« M D IBtlH *« M i*« B M lk lU c r П«км(^«сг,иак лоцум«. M a t u Pa<-rak к л л л м А л м м »ф tU > >• mak лелеад t jr r r . ХвЈд*ра>г Р у гтм апвлак »трмагавц«. I h V**r' r lljp a iVrfTriRak ijp iu m R R * к1 в «о {.м Царак w *«p A« Прапог м( а*д «'*да»лаак '* 1 Л а м ј . Н о р м а и гф Хвовахматопвк trp a * " ^ шнп«. М м м м гф M u k « >*л«и. А|м «т»г% IV » tn Л т ј ^ М в ! t >l H!,C»■^ . « чввг.тв ; » U U ;« f M *<П Г .гм а ч в к R U » јпдЈи "kun i * ш )1. м »* UR «»>■В|г.*»ти«>.ј «»r*. MM «ф Пдрмоаак Лт ј - ж rh* Л .утсаак буЈ-чс. rt»aiu Двг*м MRIUI жги.-UM ■ innaRt« jr П в |и* *у бд Хар вм <*твк торту. Наам еф К>вк i - . u i n , ('y.t«jM*R<Wr ll'T R i* U l X«. 1 R*R I BHBk R R f MBRR Rt lln » < IU w (U Х*ца^г..»1нк fitm uR ). * r lW j« n * a I *>Чмуцак. rtu М -ц у fo Топд* tR U * ! ^ roRjr no » дваарв. r Н м в ф A.iak'-V .SiH n ap«. Посјмта бадд j* r jo -, д / ; * , iu |> n R M t . ' i r m u O c n b iim Г ||* 1 1М у ' .■UК OM ГОЛНН«! у RJ*»O М.иТ>М /^оЈЈГ UOiJ^rRO M) ГДОМДЛm R r»“I |р ц и д б ш . Гвнјгт. пп о св )«ДИ П ррнмјокјг^ RM Г * | 1 ^ а | Ј ( ^ ^ Ј ђ | Mj«. NR од<«.р 1 » л -л « у Tp«^-R«.y nm «•«-< У поапла У у д HMan t i омдвлмп<во Л «Јд укж ил« у Т р ^ а а т . u ф у.ииж « ш« н ппоЈн см AjomtikiM I a trm ' i u j u n i д» '■уп* дал I u aa/iaJke iu>>» * п.>т|м|)дДд до y|W|»>. доввоп ujdjiRit r ГдЈ|>ж»у у В 4 1в.лу у пв г* чдва-п* ^ Г * Ј|-п Јвг с* ј« У MRTRMR R<Xyn.1U0 U *ЈИ Т 1. Г.ДЈ« |« lu l .inivn ' t « у И**гДлдл Aoiuuut д »и и | 1 л ;;< т л в 1 и^чвд a и>«Ц« p B i. Г*КЛ, U Jf u l i nisi n a v « <*rin *u».yn.i^nr» огл д м -1 р4 т» a A p jr a i с д н чи ш non«V.nrr»■ ». Kopa<RRi u Гај1«>т. n ivjarao m i u>jR су r« )д r j \ ma**4 fддаАо <4 ^1[«ж>.<1.Вм‘ ‘ Ж едгка напре.лдс 1 *Ј|*^ту a a« в а * Ј'> н гта n j^ » u Гдјр«Гагног аТрутгвв R i Ja jtu . к о * * R мд а»Л«1 в >n R |u .u . — |ТУ jru ju jiim одЛор l l j r u a u n - i f ом.ц.гвв ж.ж г јо ш м и .Г»удилн до у rm - r j H i* п ји т^ к а nujpvRR'* trnrr т*ч|>«|М!Чд . к а ж т . у •Uf.pfeJJMV Г* •RojRM В4 Дк>р«ВИ nV».(«M OpBIUilU jM k a rht » j^ 1пд г.1*Д4.1<цд ;uv> дилв j«. т т л л тр*л •uui Га ј|^ т « (а л л п jt n».u I « w n в вглр-чвоидо нд w>joj се r такмвдо 7 и м м r ид ij >V j Joj ПЦОГ ИОТи.ту лддр)иш>о Л|удукм о1Т« lypaS»aiuR .u Ла т» ф јл в п ц д « * / в виједд luViRJR r. Г.*Јр« Х»ЛВ1АВ«к» r t :]«<|HI|r. ritajaiM* r» д |о ипппм Fajja-r у в ^ в м у v -n a ^ -io и .р а тв м Мо|<«лпа R м«тгрн>*.1ип yen;** u fa M н ^•{■ <‘(>ал.к Лио je Г*Јр*Г. Ва J« у ТЈГ c a p iy r«.Uu.«o гж .ју R > M lt|^ viT ги ж а у e p jo доЛдр. V > V гдупиГтУву. tJJjA JC олржажа д»Нл I Ro m m A| m 1 9 1 1 u cojoj JR Г.руго Пј>Н1од оЛнју n i-R jir.i*/« Je бво Л а « ' од ToTR .l V.joRa.vRBi п;>ил.агв . I rr | јчв — Roje д артм ш е C.1RJ0•».упшгиаа алиао n o iaa Гв јј^гв . П |«-л< п«»»m a «».ynmгввв To cn«)«iM r фу»в .шаг*|м гЛ Г ајј- ^ пм мд лгк» г. r Д н а in o — IkJpo X a jR J o iu ik . uo Д ав. М — • Aft С к уп ип в нд Ј « )* л * * л» - мп n p R iiu TB i« a )<•во; r.t» твЈ ду.тах rujpRRTB|«««Rk. Ахмел C».i*»v*Rk Ђемвд Pa>iuaA«roод^оргжа Rpe.vuir н и ж .а )та .и . дд .у|-ушм>о .Г.тд ткаогт. лвввк. no Дша so •Ндгнф \л в к . rtu Хдјдуше«. Огрмии Нпикuia.tapa a u г* ra* друш тм нд мможва* n j^ v» U ;« a »» м Нвдикпввк. Рудолф Р«>ф ('улеЈм анплтвк. Гддми> IloЛору Г* ј|« т а у c » p iy o r iH U M | » л « т и » тат»оавцв пвдвк. .lp Л ук а <‘;мовак. Му^» .'(удтОо.пак, Иаж. АлддлдЈ Друштао •Г.удукаогг« )<i *r >iBj m ik > ј« a **rt<wto ј«*д J o iu i « Гтвинк. ГоЈко Првджж no Д ки . J I - Мндаи l’mTBk ид J»2« Г>Д. пм j t еџм X ' BoaRM Г«ЈЈ*ОВ (U.1RM R u to RpR no Д вв. 2 0 - - ; Стјепда TajRk. Д р В м о Попсжвк. 1>|«мво Мв jtu a re/.R вв/ммадо Dotj«v«iR аааежтвр. ви грумеета <твмЛу. >* та ак. Јов» П у т п в к . Ф ;«и^ ' 1Палл|ж. Х*.Јв*1 М. lu rap «. |U). Ronrro ВЖВГМ М ТВГВЖ«. ЖВМ Т”Г% BK« 10 je в ч в м R H.ipRB'rf-r Идуч||’^Р>вак. М д ш тл О г Пгш агдвја. М^в»л I U rocanjR rornRRR« дак. Гтживл Ванддгмјеавк. Агвтим Там отв^пак. Др. Ј ж н п До jR U R it jU A u дрјпгта« у упр»ам>м *V..pT П Гиржшвк l l t u Струак. A rt « ГиЛак. Ииж М«о. ААшд «ф r. r. вретг-^ланв M 1п(иаижак. п^ц-^^даа* A Рч»ож У и п Г о Ј ч и к . X » j M i ^ r Руствапаш вк. I V i r i «ф. Цгпд i-i. Дна XI /esam /< s^, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav"? 509 �u^M Ч ,U » * v fc :i lllif u f tv ra ja a a X. A i h « m m V i . u a i f u » U I*. Н у и т и к Г , ХаЛуд. ♦ К д |и м м к ■ * д » Ф « | пдГор X. I l j b M k . I i ■ A <«Auaab Нопм лсгатор (пс-лмкш д о б р о т п о р Га/рста n m P M Ml«*«#* 0 * 0 * Г * ,и » « Jf Марају И -а а ^ агммм*-* Vljoraof ч¥'« > |- l'ajpat j r у К<ч*ЈЈ i»ber K U 4 lu b a f.j«*j ' ^ u n u uttorjbao jr * Ј*чу t i n u v i a c « o j >*»r - г м р а а а в * noipM*« anja еу вс« [. Једвао амомо-t-Nu м тм рвјалао ran a ra a ja ra баао ja |«a«o r ла г« a дд rparv-n aaja прухшо ам .а a*ba дпаал | « . u и о » а |> т » « 4 М 1 м у b[-H )r*r m .iaiKfc* <м п ш м д ry ca у* n адга.ш и* оаупу ааш а S*«a a гр д п м т* М ^. аа одГшр I » л*ч а jr a » ' 1 "» у иуаоЈ a jrp a n u u t i IU n [■ »■ .*« ajt* ry B ia u u o f 7 c jc p r r г п д м л а и а a Ндпаиа A. АЛ v |« iM * u i.» a h y . Ф Кф*м;аК> VI U aaab ) VI l-r«ab> I*. a X. КдмдраКу. r /.ja су >if«*na ia д*/«|м* у >r.w n a» > im J« а а г у '1« тс jr l’t ia h « na I aJi^ tn « ,vm i г с ш п |Л |« o г. у м p a rr r p a v дом« U « p * v * i . i Г а јр п а .<b u * a H arah «. V' l ’a ia b t Г\ј г jr пн<-тм .м n « <>V«*p гп |* и в о B|w r .u a y I »л « -р л 4 .U n i а < » т в т у » j*> M an i-a y>jajM та и г m n ca jr т»а»м ц п г . n«-%tn<« ти i u a | * < - i > iu u •■ -vir« a ‘ .1|мли-а ГаЈргта a |in iq iM r i.> r 1 дј|«-тв мли t « i цК. V* *м*д im* D |«p M 6 r у l'a ta lijr. »a ч в јв )r n.uivi )c мпош .VM ipanrjo ) 4 n |a > iu iM \bprtfi« " .» lI « » • K-* pa>». te ) г г м 1 ia U*ja •* je •цјкмдлд у Unp-'.t.ana n a jr r r мпГДа n|*m n«£.»»ta а.доа ,и и » у Knpajr lla uje« m nma V&J«-aa п У в А ti« n > jr »ефервч u 3 ? <enтсмс.јо т год ,1» fm ca ггфгрвчОи*.;|ие a iWv.ua a пдГа>р < т)па у i'a|ai.ia.y >a. чвг#.ивц.1м •Г.у.атми y f j a ja у Je* и о т п т а га л * р*д »a Г а Јр е У * н|«'г.р м^е er ц а л .чт в J' впвао a Mja*'BB адЛпц Ц ^ т а ^ у Kop«|)y. N. Г1акадаи>г лам* одраииг r y Tpr.a, аапмм. a r j* m ja u a jr u ;м. ) г т « ш > *<•»ura ftpnj П' a о А дааии и аЈ*«*т» d ^an b a Г. T jtm I . Тутм^Уцваnapa lla аачар Ja пдвграа^ћаСмша у п |-» -т .pajani ЦаЈгда програи. a aapu.'urrti апиад •Праћа« од II Р агтапааћа t n * * v m jr пд г-грапа д алгтапата m r-iao raapm^ao ^n: «5)»W даца Tf Лтрна ал д ауш m ana t l.--.ir воиада Вагта-ia jr м г к и угмшко с м Лафпии mm Ja п<^**Ја.тп ni прад Жруг ^ tla jrcn ja i оаа n p a jT .i^ aajnam a а а м у га аиа М jara a a * ftop Г»)Јм»та ran a nУ о р в в п а .<”аога« r r п г т с а л т м птучгат* Mn.iro ry лшграавЈела a т ш м К а ц г lllv ip a tn M y m ф аћ ■ О Ј д а II. (bn r.a ja j.a a r V гцуп.иаЈуКа npa-Vvca » m u ftojy Па Лафа r y дарппала rtia iu Лара ImuNnaab пц»гу. rt>a IU Ш угрвТа М угтафвК fo a.iaa r. rhana Pa^api IW a b <*«*цдв Oaa. r t ia iu Х аа ум аца K a f a b хтр м а тв ц у . rK* Л«гд rn)r<4iab |.а ф |в ц а. галум а r. Ф ПагаКа у д утм г. чамума г X O n^v aaba удутму. Фатвм.« тдаумд Myxa|«4t<vaab лоаац. хапумд II. ЛлапагмКа глдачг. rb a iu Ш ухрага Л<1\у{ихмаппцаћ пада. г Л. :u>ayanaab Лура«. г. III lia ra h «.г*л. r. A. K.-iuab m*om О.У«ф ca гавм а гара.таапаиа a ддрпмуа.иама «чм> арара.У«а a a jm n .iaja aaxaaJ.yja. Јесте ли одржали Гајретову годишњу забапу? Г. М а .м д Д # рм ». ам дустрмЈааац. Р«А в- ■» Стацд a Дмашв NcanaaNB у Амармим. ц а ј* м !а ауагурмм a npa- cajtfNN р м Га|ра»а a»V> nbuin « аааоаи тао. умаама ja n n i дана ј « дм« > в м м а м а о Д)«а# n p a*a Гајрату. упмсаашм саају супругу А д а м »Штушу м чааиа M fš io p t <ааамваг добротвор** Tajpara a у п а м м а ш - м Г а ,р » т а м ј Даага|на - • mm ч а а м а р а м tP 000 Дниар« у fo to a o * »«*чу. О м m o m аааоамата н » м п м р - j« * - * rmcre r. Д а р м м п р а м r#jp aty умпммаа ja арао амјап дв|аи mr\у самма рад- Госп. МКХМ1Л ДКРНОЗ пг.и-амдугтрнја.чад и м и пријатапимд ГајратА моји у r. Дараогу аи да мајдобротаера Гајрала а м појадиица M#by муслимаиииа. О м миЈа no лрам лут спучај да ca r. Д а р м а cjoba Гајрата ca о м в о иддашими помоквмд. Bab у 1970 годимм r. Дараоа до>иачуЈа ГаЈрату mi Аи орм м ааа праи с м ј прилог 70.000 мруиа i'M аасмија мо iaftop aa»a ra c a мадашиио прилоЈима. Г а м м и одОор Гајрата MCaaiyjo м о м и лрмлииои r. Дораоау иајсрдачммју » а д о п и о ст. n an ab a да »aro a o аалиао i a у м м а м п о а р т а о а а м буда приијар саима иашии имуbMMjait »УДМ М у раду »a добро иарада. Д о љ њ u у п н с д о В р о тп о р а ш у т е л е љ а ч а Га /р с та Гвјратм м утамапачм у ЧдпАаиа IK m ip r n 'ja ja a r Mjnra«* «v"-v[<a ГаЈргга у Ч апа.ааа r. Др. HarivAa Прапцап. ппложао Јс »цпту вд Дам. Mrt.— a таае nnrtan ЈпамеАдчам д р у п т аа ГаЈрат. Г, ,'lp. H a m .u Прамцаа. n o ia ir a кухгур и в a пждаснд.1na рддпаг. м.таг.н ‘ cupahyjc т 'Вам ттм д а а« a npv-p;<>тпим V'-TiaoiuMv, p w u <<а п j a r a n u у ГаЈргту a na п^гд naaa Gajret u svakoj kući, znači samo njezin napredak 510 �iiu K M одмора a ■ ■ n A Jtra ib u u ф 1 » т и атдтур** u . ца..П1ЛП-'Г ■ npOTBPTMor [ « j n n t Нлда-м . MfV'M Mfoa cMjecr џллаур rim t«v. ших мт iu cpnjr леж* адпргдд* ндтгг ГаЈГ-та. tim шт» . tw* **» « “ Г«ату a Пору уиасу* м ,хл».о* фуати ГаЈ|-г Ж лл*м» му. а а о a младим г х д к * а м д rprTaa ж а&п ■ З \ р л * л * H l лоЛро Н K U ip « « K Pajp*n» l —: X Л«т«4 .1гм1 y « u n iH X 4«f *•* IV l.U l.iii l*>p»h A f * w ». ) n > u l ivu ■ P»*’-*h У а ; т . i X*K«,« » l » w i l У*1 ». гнш»1 Д»« j Xpj t«k )U«w^r«iM lll*i»k ' U l i irm aiu. ; « * l \ * . t * R I Y«r.ak № f i * f i.* .k I n k i * t X> a гџ «»h* r«* » T v *ah Ш чМ н K i .| « t t , <f 11> Ц < м »<Ж.»ЈД R*;* *M.W Ipui/ik, L * l 4 l l l iV lIK M Ilk Г. OM4p вф. IU'X»RRh. Тр ГМ Д )0 TRKoh'p r rra r.V ia Друпгттц Гајргт Од о г н н м м ofr'f* друвгтм ya«j*a )♦ г а » ) п л Ж ПрОДАН" pRVIO RH кпрнг-т R *тЛЈу, r>,w R p ^R ^ lM f R *улт?риг y.T»R ..w мусдамааосог днуаза « a i w i Rip*'u. г * , ЈВм р». iA » « a k U i' ^ R t lir-R«k Дг(*ша>ф<чх'ак. m u J . r j i iia ^ jH U iu .'U li лом у OHOj ТГТ»Ил*Н ГГЈ1ДД Mfhv J-t j'T IP npiM ,*p«. пгтт* VK-ЛТ. .u " K * V Ч R »,'!'•« I I « k H M l l , « i u a i b |4 M i l i * * ч — • r I!J» V l i . - 4 .r -« » M p M IIR M IU ■ >-;■ /> \ш. * I« ,-* * Sm i м**лу х * У ј* HP.lRln OpRlIMR-* R ИОШТТ.|и»<>. II hziirm утамаллчама Rcr* >** R im i R . i f - n , m u i i m - i Р и « нртЛфЏш T oro« д«%%и упис мгнтор«. |0«И'М < » ytin i 4 i Pajpata -п м * f j Г и » м ч пдЛ|Ц1у Гддч»т» с II 1» aa a;>«•№>■ У јо - br одвор «‘;«rtл» R i . 1 » r |о»х У /м ж а а» Т<ЖОИ M Jrtrni дгцгмЛра jn a rim * СГ u IIU .M P Г*Ј<V»p ГаЈргта Го|«аждг Д н Ј*» У^ * » ■ f »'•■ ? ГаЈр^т* lU p * n R ТП П-а Л уа* . Д аа 7 г Иу-жш a.V*yf •»4pr r* I I ; « r *-v .U>R И» Стоца: Г У'хм<\д гф Дгрцкх упнгал Ј« omi^jt гтпругу f одг«.р 1» д т т * У |*к » аа^ ц Д «а V»>—. У / * ■ ■ А д н .г i Дррин u т ч и » Раглнш г доЛррггвора' !'»}• *»t<iop ГаДчт-* Г.урдмо ,lap !>• »м.^5-ах»| в< 'д * |M-ra R ОДМаХ tw. t..*R . Днн Jil ft a l— д* RM* 1 IRRipRR. '“ “ Ito . *л..«рр«ва Г«Ј(вт» *» Ka r * it * u м Л* утрмр.идр ГлЈр па у п м ^ ш * г* г.1 в р г г ћ \ - т г * З Ј £ у У Грмчмицм: I li« Х д ч м !V nie.\/’--n.nah ritn^ift к ••tinra • « i u р»хм М.»»М1 V V n R пплгекно АДМД« j 1ин МО,— . члнплии r 0 | ш и > Дмн И» Бое. Иобаша: К*.д М>*»-шог j . i /Л јА, | *Ј|«-т» iv u o r r . Ja cftor)1 од Даи. V « r. i V v n « Уи.г|(м.>|«нК. упрапнт* ЛС R ГШМР П»»-ПМ> ЧДАМ t T 'B P .U I ,ј r )4eIMfA ,|.а I :о . ova/'t-'MMR Гд ј(*?* Ri I vi i U - i * f i II «V а> | ; | « ј « п* ■ > mio.i« у »■ »■ >- Д*а Дпа 7» l a j t - r - R i 4 »r»<matu u « tm > Ту4* Даш » I Д о б р о в о љ и * п рм лозм * ПримЈар аа угиад Госп. Му<-т*ф* Мул*Л|>>. **pf>inR п**дуготпдиш нл Г*л*-тчв »г.тапиц A.i|«i.via>. рату a i I>r»rp«».u a t npRRi <-iw.jих погл глоту од Дан. V r t — u n riio j -ц /|« > г и г Гллппп одЛор гр .цчи о -м т 1и .г т > Му Пршмаи иа Туаиа >3 ^ 3 _ Прнлаг.пм У р м г \ н ша[Л'Јч1 I*. X ! о. г Л и » су доЛропод-п« nj.R.v.rr Д нн 5о.— : HiLionah Оги»жп{н’И,{ж1Пии: Дин «0 .— : Уатмм Лаш аН Ш гмга *.. T m i Or id r S и а м Ј М ^ и д * « * « « : ДНН. *0,— : T p ^raviu-R H h Ф*тмм* i . : Д н н 2». ; H oxah P iнфа i : n.> Дии I« .—: (’RjpptRh Л\тф н«’--п .в н 1и. 'U rmouh I i У у цмол^ммпвмид. УутавллнИ AjRma I.. Глш лагжћ H y(«rRRR0R Х у r.Hh Уул д i . & Н « д и ћ 'Буд.« * . Ti-iM'jnh МурхАмума. Уа.1К*Н Уу1дмрдм{и>нднпмца. Д у ^ х а н ћ Хдгма х . M laiiRORitli *I>RЈг * . ПапиК ЦЛ|втим1гшнцл. ЈогунпнК M'-s a t r iiiu . ИОрвхммглднћ Тау^иш М -чиннц*, Уу.иосмж||овнН УтннЛ в i . •'и«м..ннћ Haфнј<* Ножаћ Ф»ХН14 х . Т1а11аиот1нН !>хи>» f.. Ш«хиН ХдЈtiR>i X. ИЛрншовик Ндшл х . Лрндутгжић С*м л јл i : Л "*7. — : У у Ја -iRMnBRk Ц0{«хим*гин1и; Днм в.— ЖнгмН Д рвлгт «.: no Днн. 5.—: АиЛогнН Урхагмнца. ррџа^ипмћ Ахметефеидннца. Папмчћ (.‘»ЛрнОгианид. X. X i<m o n *h Л и а ф агннца. M ipe-vm ih Са.Ј-атмгина*. X У у г п ф н ћ А јаш « х , Д»рвашвваћ Х&мндггнаоа. ХеКдмгЈвнК Лл|Јал>ашх. no Дан. * -■ Омдлаћ Х д г а ^ г а и д д . X . Хаглноанк Р д т н .х а гн т и . Нбрнонмоваћ Омеро^^адашоа. Шрхнћ У рхагшппа. Ha^Rh О гмдндтнца, Смдулолнк Кинш длтид. Прохаћ Уојр« *.. X Хлгдноплк ХдЈријд х , ЂугуроваК Зумрвта I-. П атлдгнћ Двллога х.. Ha­ rah Мугхфара X.. Хусаћ Фата х.. ‘E omr H 3 rr «-t » i.. Ууг^хчаaah Parana х . И гхаћ Рашшда i , Т гх а ћ Ду.да i . : no Д*а. Д р. Н икола П рчниип 511 �/KS.s k I OOIIOlt ОЛЈККТЛ I HIJKUIM S lije v * n a d re n u <М b o rn ira g da K m ln a J u r u k . dru go g da N u m lla A llm a n o v ll. treće p reta jed n lca gđa Š e lk * 1‘aAlć. do n jr S a tr t a D au to vlć I b la g a jn ic a g d a Z la t a l ’r r iju b o v lć , ’n a , v rh u M oje u a r r d lo l g d lce AiU I L’lv lja l ‘a ilć > o & 9 К'Г(>ИЖГШ(Г о Л /а п с & ----- * o * * . <° Кдо П|Ф) m .t t } Ла6лвп**1А »II ц * . нпа^-tA га Oj.H)#ifTa .Л а ш р а ta гтраа> 1— -« V Hor ) р*инак* r М llf " К ј.|* мпј<*. о к.. ге je крмгпхд najnoноа-ннј« и i | m j * ta UM tpra-niVaoj* ftaorj л“ ““ H m , ..™ >ри.< M M M ie m N )*f» » Ш Ш сту д в ју вашег вре- Каду h rp aak a. I l i j a n Je rimuti днпара. a |<>Ч вдг У Rararr а у т п р п г с Друипжа l‘aj|*rta K a m i re m u « a a p iiR T R b U иВ'-Цл Годако КалЈГ* pnuk. n ju J^ ro p — Г » | и .а > . nptu пшналнЈа. н о ИННА Л И Л Л А ХИ «• четгрта* I« ое k j у I* пагн . a n r | « u u laaaanjeic n*v Jr rar.]y плеаеавту gjrmjr. >1чж «нн гјетддп<-*а lipvp.k у ... , . m . ж.п-.т.. ■ • ж т и ^ в -i Ј ■ РадметднЈа нлтЈсаг нз оадашн^ etape i угдлднв доае. Kn.nm ka гддрждплта ftvavr |oo <-гр. а гл н г.т ом ааа. »..•j.4 плдики ) м е д > x h i u у ej«ay риттнлкон. a Aak* Rm um ana на т .ф а п а к -м палару a Јггагулво оиргмДарехд-Rn. н т р е н . п р а в е и н н попгтеа . V ск[мЈносгм. * а а а са Лројннм мпициЈилкма. в.гг<фрдоЈааа н деЛ.ква noto су оеоГ.пие anjHR се Je рахметлв Дл«>\га o.vRM iaao naaou. ПрогросЈГ lum er н.-дансжог п с м г и т а , п у к м оад и паег К ахп ka r t » n a r * и гм м п д п au to у <4 г>м f.j.*jy г л ш п TajjietA, неднкх je п а х и Ј ппкламао. re RpRJ-UiR п јп тп л а т и и к *. то Je у аитерегу паиаког ».уЛттилл У ГОД. I K f t o j ..н а н л п .Ј ГаЈ1<тонс антаоннцо н к а л ж ап.нте Ла ге л р е т л д г н пнце мипге лагдуге n \v рахмгтлнЈИ. клјн оенм mro ставн Претпаата мпносн tu оиу в а л гу t* дннара еа п.*ттаАе< пдагао аа п>дниу ддка r u ije ВЈлеткраЈе Ha понеиуту г*рpRRi>M а ша.ге re i u адре<-у: М уннр llla tn n im n k Raprvoa. iy . актаанп je <а|иКнвао Kao плаи н од<»риик, помахућн дЈеСараЈгцп. <«Лурииа уж ie дон н m ajm 'M V* конца х а а о га llaa o Je дмЈ«л кнл г а л л « Иначе АиМнотеаа •Нс|М < ћ* r i .u i u t h садхог Нјесеца пр>жпажо. Лно je паддд чпл н арепад. доа m тешкд Лолетица ■ лЈмапж no Једиу Mi.ur> a 3<VR|iaa a o iie ia .Лвлора ca ll' iw . i . надад нжоли1.о нЈггеца не гр уш а у постеху ад Roje се w n t ндда ta h i т т м п е |o ј4 « у « { « l# U н не днхе. Л|>епоручуЈемо naimhm ч а га т е м м а н члаплоама JU no Колико Je рахметднЈа f-ao штовавд днчаогт. адЈАохе мпгпу iMpn v ГнЛлн.гтеку п|-пп д а то н га Ј е л п а nen-na мн •гм'>,,ч<;1и и<*пала учесннка r s Праче, Врхe Праче, CjersRHe те ог.а л нп х г м а . noja jrnpRoc х л и п о м вреП ш и ј а Je на пгтаапе км-нгн проф. Сддааа К алу 1крппканеиу В XA.ier.oR путу. по хгш ш е , « Rv по си .\в >у пошту i c *Х у « r мн кАлегљн ГрдлАгачеппк. :ta a j од По>ае«. У un-mui Je R axy допЈагмвшв na до вјечве Rvke. прваалаао течпо. д н ^ а н м Jaaaaou. * н * »т R рад Х у .е а н -а а Жал.ч-тн аегове обатедл. од гувруте. дпд евва a Једае петанд. нд^аче н наЈНгтакну гауе днчи •'tr jr fopOR Гч> н<- у akepae, прн.хргжуЈе се в о в д д тв и ГдЈрег. воЈн у (• aiReru Ja 1* внЈеау ra турском ц*р«*нион. У кпјгтж ге гугре ћт ниеаа, гуЛн c i» r n p aj.irr.K i ■ ед|«1лвнкд л ал п и ih .-BHRA н ш позадта. дргаКајн r\m>oo Јуаераш авце. Ожа-лошкеиој пораднпш ваше нгврево саучешке, a рахх п в о BjepHO a са л -> 'а а -гу о п н га н н . »' ivu . *о х а л а ла ое ветлвјаиоЈ д ј ш в века Алах даде раЈгхо п а ге л г’ упозаа са нелавиим пЈанплошку Гн»ае повооне. са вадакан во « | ч >тн н а , jAi.HR дачнистнна н а ш н ! кедоаа, треба JU прочкта 512 <тнаон. fiajr натереоавтму. Rjepay a « V « r * n n > i|-4Yi|4i н ii 'T'.|'RvajM ( l u a t A Г. Мумир IIU iM N -n ak Кцрге^а. .MtMaoMini. H i C * i« j* ju ■ гА|мЛиаа Г.аншгг i а л х > nnur ,tuje*» .ГоЈрета«. покртмуо je NO«) Ам&(|10Т*Ку . 11. ТОШ«.‘ ИОШ Кв ДОПЛГ|ГГН Лг^гнру UMIжевпг и i u ) in » <■-к ц .ж в а а a 1л*)д k* * - ' '*‘“ Ј & С u i . лимаи* �P o s je d n ic im a a g r a r n ih o b lfg a c ija Jug.*lavj.n.ka »'rirrniaa /•.ini*’« | ,x « o i , u Sarajevu. » икочса f v a « l MUS LI MAN T M A A OA R U P U JI SAMO S t«plAiuK asc d ..« p j.lo k u гншо iiirnimih ,,h h . ' |>»к n U a n u ti EK г т а № ГЛ.ЛЛ1* , ^ . з " а г ,‘ -... asasssM -4" 1^ jv s s ,№ .0 4 . f e o " ," m * rt" “ "» "i ^ M I .. Dlrr>ktUa / u o o ilo io o ijir Prh rrđ n r “■ n i “ У ,ои|"~ ^0000000« ^ ^ Papirnica i gajretov c ig a r p a p ir i*f kvalitetom nadmaiuje sve ostale tlearpapire a potpomaie I „Gijret" •an41M > ' > > Ф Tvornica cigarpapira S. 0. ALKALAJ, Sarajevo mož« a« narucm i preko ~^4rušlva G.ijrct u Sarajevu — 1 preporučuje bogato s k l.ijiiie pisaćeg i risaćeg materijala ^ 000000^ ^ tJiftfo ■ ..6AIRETU” vinska niža poljopr Ivreana snoia u и ш 3 6 slu ia o ca lim sk e praktićrie p e tm jese ćn e poljoprivredne »kole u Bulm iru. tiitiVU riicSi-iua Krali. I.an.kc uprave. K lth ft. Tiuvu Skotu. Ova ol,uveza im.)c vc ЈаЧ m e j u o U n III. hr. 29.7J7JI. odriaćc 'с: kod Nižtf polio* poglavarom Ili pri stupanju u чк,.1и pfcJ dircklorom škole u Butniiru redovni zimski poljoprlv- škole; d) 'da |c4nolloc tjelesno I duševno potpuno sposn. z.i 36 težaka I/ Pritiske banovine. ban /а poljoprivredni rad. što ćc se >k.»r .«11 lickarCe početi I. novembra ose godine a svršlčc skim pregledom pri stupanju u školu. koi> ćc pregled ’ rta iduće godine. Predavane se osnovi boljih u poljoprivredi s obzirom na sadanjc p<>- Izvršiti školski Ijekar Ijcsplatno: c) da k samostalni poljoprls rcdnlk ili Сlan scljaCke 'C našeg sela. a u prvom redu voćarstvo i ча mljekarstvom I sirarstvom. Pored toga porodice, koji živi Iskljućlso od poljoprivrednog zani­ manja. što treba dokazati uvjeren cm opštinske slasti. : naročita pažnja zadrugarstvu. I*r| stupanju u školu slušaoci imala sa soinsm poni­ >ti imaćc u školi besplatno: branu. stan. Ijcpranie I krpljenje rublja i odijela, sav jeti dsa zdrava I uredna scliaCka narodna od >jela (jedno radno a drugo za svečane dane), na munje dvije preoibor I knjige, kao I pribor za održavanje Ci­ buke. jedne potpuno zdrave opanke ili cipele I potrebne ke i ostalo). maramice. su za prijem u ovu školu: Rcflcktantl nek se lave * molbom I potrebnim dorost od 1$ do 30 godina, koja ćc se dokazati kumentima preko р<*1и>ргi\ rednog referenta svoga sre­ «*d..u*no rodnim listo«: za Ili neposredno uprjsi škole najkasnije do IO. okto­ нгпа osnovna škola, što čc se dokazati *%k* bra tek godine. l'prava M i« poljoprivredne $kok u Hutmlru, 1ч. 'eza rodltclia odnosno staratelja. da čc pla* školovanja, ako molioc svojevoljno na- 1977 od 5. septembra 19.11. godine. si ^ i �4 u in u i ■ ;k u h iiu I U k in u М N п ^јШ -и^-аваш ш д зж гаазо всао ж авакаЕаад A sb 55/19 31 Temeljno flUnlca 40,1 " Čekovni račun kod Poitanskofl Čekovnog zavoda filijale Saraievo broj 2172 Pevt к t svim poslovim a koti i j s .|C<*| u u bankovnu struku O sim to$« Ima svoju Z A L A G A O N IC U općine grada Sarajeva kota da|« M jm ovc na »lato. srebro I oatal« d ro j o (lično sti u r naipovolin |« kamate. Bosanska industrijalna i Trgovačka Banka d. d. >, Strosmajerova ulica br. 12 #vf#todlia|l HjeUlk Dri. t T «•* * * : Potpuno РрЈдСепа dionička glavnica Bohiice, operater I spe* D in " ŽO,OOO.OOO*— lesti, aslsteet chlmrUteg cijatlsta ta opprattvoe bo­ i Orlevno Bolnice Ur f В м јупГЧрнр D in 7,500*000*A aduM U гп?1<е u unutrašnjosti i inoremslvu industrijska i trgovafka Poslij '^duaVća' Interurban telefoni broj 605, »5, 865 I 55! i filijale: Beograd, Zagreb, Novi Jad, Tuzla, Split u Aleksandrovoj .......- .. . bc I **% 1 ш • “ " H5Ilka_Qajrel_đ. d., Sar; Akcijski kapital Din 40,000.000'Bank« m. trnu .v;„ .. N... М1П O d Č is t e d o b i t i d a l e «• ir , ' P r e s r e t n o m d r u 4 lv u \ ? G ‘“Ј' » pnvrvune UNt&nUVO р1г” W n * kul" ™ I < K n l..T , � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama Description An account of the resource Glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama (1907-1914; 1921-1922; 1924-1941) Vlasnik Glasila je Društvo Gajret. Urednik je bio Osman Gjikić. Urednici se mijenjaju tokom godina. Od br. 4 (1912) Murad Sarić; od br. 5/6 (1912) Avdo Sumbul; od br. 1 (1921) Šukrija Kurtović od br. 1 (1924) A. Hifzi Bjelevac; od br. 15 (1924) Hamid Kukić; od br. 21 (1927) Hamzo Humo; od br. 4 (1931) Hamid Kukić. U početku je izlazio jednom mjesečno (5. dan svakog mjeseca). Nije izlazio 1915-1920. i 1923. godine. Časopis je naizmjenično štampan ćirilicom, latinicom i na turskom jeziku (arebicom). Podnaslov se također mijenja. Od 1911. List za društvene poslove i za narodno prosvećivanje; od 1921. Organ Društva "Gajret". Kulturno-beletristički časopis; od 1922. Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1924. Glasilo Gajret, kasnije List Gajreta, društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1933. Glasnik kulturno prosvetnog društva "Gajreta". Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : [Društvo Gajret], 1907-1941 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1907-1941 Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 32 cm Language A language of the resource bosanski, srpski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Subject The topic of the resource društvo, kultura Creator An entity primarily responsible for making the resource vlasnik Društvo Gajret Drugi autori Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana Source A related resource from which the described resource is derived NUB BiH Type The nature or genre of the resource časopis NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID <a href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/27065862">27065862</a> Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama 1931 Description An account of the resource Br. 1-22 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1931 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 27065862 IIIF Item Metadata UUID 86ccdaad-ae01-4962-9e81-f76cb3bcec4d https://kolekcije.nub.ba/files/original/aee20104476210e62964887138891258.pdf 972286e92eb4d19ef23631db62758b99 PDF Text Text Г А ЈРЕ Т /Јд ХШ годиште !932 Уреднш: мид Кукић О А ЈЕВ О , 1932 Ислансва дадчва ттаииарпја, Сарајево �Садржај: Уредништво: У знаку рада и успјеха, стр. 1.- Рамазан u Гајретова предавања стр. 3.- Бесједа Њ. Вел. Краља стр. 17.- Забава као манифестација стр. 33.- Велика Гајретова забава у Сарајеву стр. 36.- Велика идеја — свијетла традиција стр. 49.- Мерхум Ризабег Капетановић стр. 51.Смотра нашег рада стр. 65.- Курбан бајрам —■ Хаџи бајрам стр. 81 - При крају наше године стр. 121 ■- Из засиједања Вакуфско меарифског вијећа (Двскусија о раду Улема меџлиса) стр 122.- Буџет исламске вјерске заједнице у Сарајеву за 1932|33 год. стр. 1 2 6 -Надопуна предлогу буџета Вакуфске ^ н т т о л е за 1932|33 год. стр. 129.- Додатак буџету самосталне имовинске управе исл. вјер. зај^днице уС ар ајеву стр. 130.- О потреби oripranica Ш ер. гимназиј« Ш ер. суд. шкоде стр. 1 4 0 - Буџет Гази Х у бегове медресе у Сарајеву за год. 1932| Наше животно п^тање стр. 153 - Д о 1 рада и усијеха стр. 2 2 Г - Заппсник X X V l[p £ |j г »i довне главне скупштине друштва 1а)рет, одржане 17. Vll. 1932 г о д Л т р 232.- М ерхум Велија Садовић стр^_248.- Ш ести :ти септембар —; Гајретов дан стр. 261.- Одгој иаше омладине стр. 293.- Питање школских уџбеникастр 320.Нека с е и ово зна! стр. 346.- Свечано откривање споменика арадским м-ученицима Гајретовим радницима — Прослава Гази Хусревбегове 400-годишњице стр. 336.- Око васпитања омладине у Гајретовим внтернатима стр. 347.Мустафа М улалиfi: Чар рамазанске ноћи (актовка вз м-услиманског живота! стр. 4. 21, 40; Однрс улеме и интелигенције у нашем Вакуфу стр. 137. Наша гробља стр. 244.- Илмија и внтелигенција стр. 328,Д р Мехмед БеговиЛ: О Београдском Гајретустр. 19.С. Ф ируз МуфтиЛ: Сиррул-валиди јазхеру ала веледихи стр. 25.- О ахлаку стр. 92.- О фикху стр. 26 3 Проф. X. Ћ.\ Ислам као свјетска религија стр. 67 Д р. Хам дија КарамехмедовиЛ: Гдје Кемо образовати наше свеш тенство сгр. 83,Х ам за Хумо: Стравична ноћ рамазана (уломак из романај стр 84.- Алија Чорда: Бај/аи стр. 87.Хам дија Мулиб: Браћа и сестре (вгроказ) стр. 89.М ерхум Хапар Фазлагић С. Б урина: У оч| бајрама стр. 92,Велија СадовиЛ: Ш ериатска судачка школа п Шер. гимназија <fp 94Осман Н урн ХлиЛ: „Мухамед и Куран* стр. 1 00Ш укријл Алаггј: Одговор ,Х икјм ету“ и његовом уреднику Ј А хм еду Л. Чокићу стр 107.- Други одгово^ .Хвкјм ету“ и његовои уреднику г. А хм еду . Чокику стр. 145Абдуселам Бал Поводом засиједања Вакуфско меарифсЈ Јијећа у Сарајеву стр 143- Свечано отва( е дом аБеоградскогГајрета „Осман 366 ЂикиК" Малик ЛфновиЛ: Наши интелектуалци и наши теолози rp. 156 - Један одговор стр. 325 - Катедра Њриатског права на универзитету у Б еорадурр 3 6 1 :ед Кемур Једна узорна установа стр. 262 ius A. Циатли^: Једно погрешно схваћање и неправФо књижења код »Евладијет вакуфа« у Б и xhp 264.I n Њ 'ж ■ ,^ 0 4 Р еф ° Р" а СреДЊе В)ерСке ' т - ,, t t . v Назиф Рес.утип: Улема и школована ннтелигенција стр Фуад СлииквиЛ: „Наши муслимани" стр 277. Хасан ЉуојчиЛ: Извештај о раду Улема меџлиса и упр ног одбора Вакуф. вијећа у Скопљу стр. A - У служци Гајрета no Санџаку стр. 348 _Ј4з Праља преко Рудог х Прибсл и Нову Варош 365^373-r Омер Иб&Л: Вапаји вјероучитеља стр 283И бн ул А јЈО дговор илмије стр. 298. Прпф. X . l БркиК: Гази Хусревбег стр 309. М. С.: С4њ е на рахм Авду стр. 3 1 6 Јован ПЈвестра: Сјећање на Анду Сумбула стр 317. Проф Јафро: Национални рад Б ехџета МуLha стр. 318 Др. Х а з ј Муфтиб: Илмија и инталигенција стр. 341Суада i|jрпш^: Гајрет и просвјеКивање муслиманки 844См аилар емаловиЛа: Муслимани у Бугарској стр. 345, ЗТј ШефкијКапиК: Шериатка гимназија и потреба нарјерске i нтелигенције стр 349.Др. ћ ШЈунџиЛ: Београдски Гајрет „Осман ЂвкиК" �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Озрен, 255. Плевље, 10, 64. 257. 301. Плана (Билећа), 381. (Цафре означују странице) Подгорица, 79. Автовац, 64, 115, 276. Приједор, 53, 258, 322, 380. Бања Лука, 9, 26, 48, 72, 113, 115, 118, 167, 253, Пријепоље, 274, 288, 305, 340. 273, 290, 377, 379. Прњавор, 57. БахаК, 9, 371, 378. 379. Прозор, 57. Бајељина, 10, 31, 73, 254. ПурачиК, 27. Речице, 337. Билећа, 44, 46, 256, Рудо 61, 274. Бјелемићи, 64, 287 Рогатица, 45, 253. Босанска Дубица, 166, 255, 271. Сарајево, 10, 12, 30, 47, 6 3 ,64,80, 168,257,351. Босанска Градишка, 29, 58, 62, 253. 377, 382, Босанска Крупа, 53. Сански Мост. 116, 257, 291. Босански Кобаш, 32, 118, 167. С.зебреница, 254, 289. Босански Петровац, 56. Стари Бар, 254. Братунац, 55. Столаи. 62, 134, 254. Брчко, 53. 166, 252, 286, 292. ■"Тешањ, 1 3|. Брод (Фоча) 284. ТодспеБо, 75. Бугојно, 253 287. " Тјзавник, 271, 289. Цазин, 274 Требиш е.45, 117, 257, 271, 276, 290, 356, 379. Чајниче, 255. Турски Јањари, 149, 166. Чапљина, 55, 254. Тузла, 8. 11. 78, 109,^111, 252, 255, 274, 304, 378. Дервента, 64. 115, 133, Ј 5 1 , 167, 269. 321. Умољани, 271. Добој, 76, 116. 256, 270, 271. «. ,S • Високо 115, 255, 353. Доњи Вакуф 9. Дишеград, IX, 148 307. Фоча, 63, 150, 273. Р ад Гајретових јединица у иојединим местима. sr f Фојница. 271. Гацко, 60, 255. Годијено (Фоча), 272. Горажде, 54 Горњи Вакуф. 257. Грачаница, 76, 256, 340. Градачац, 78, 321. Џивар (Требиње , 77. Јајце, 254 Јања 306. Јелеч (Фоча' 64. Илијаш 255. Какањ 73 Какањ Згошћа 29. Кладањ 251. Кладница 151. Коњиц, 73, 78, 149, 254, 289. 306. Котор Варош, 69. Купресе, 382. Ластва. 55. 116, 306. Љ убиње 321. Љубушки, 131, 151, 252, 352. Мостар, 7. 58, 59. 254, 288, 370, 379. Немила. 26 Невесиње, 26, 74, 273, 371. Нова Касаба, 80. Нова Варош, 258. Оџак, 370 Острожац, 56. 77, 306. Отока, 79. rf Власенице, 26, 75. Вучковац. 271. Завидовићи, 134, 252, 272. Зељини Гор. 26, 252. Зеница, 28. Зворник, 254. Жепче, 272. Живнице (Тузла!, 381. РАЗНЕ ГАЈРЕТОВЕ ВЕСТИ Аналфабетски течајеви, 135, 167. Добротвори и утемељачи 30 31, 47. 79, 119, 131, 150 152, 167, 276. 291 321 Доброво.ЂНи прилози. 31, 32, 46. 79, 80, 135, 136, 167. 259, 64 323. ДомаКичке школе, 13 Гајретов дан, 260 Гајретова предавања, 29 Гајретове разгледнице. 13, 29. Хатме, 276 Ивтернати Гајретови 48, 63 64. Исправци, 136 260, 340. Из Главног одбора 337. Из уредништва, 30, 260, 308 Извештај годишњи ГлавногодбораГајрета, 171 до 219 Јавна захвала, 80. Календар Гајретов, 12, 29. Конкурси, 32, 152. Конституисање Главног одбора, 284. Књижепни огласи, 16, 48. 120, 152. Лцчне вести. 14, 15, 16, 29, 110. 118, 148, 168 276 292, 356. �Лутрије, 119. Мевлуди, 136. Нова правила, 307. Нове књиге (препорука) 355, 356. Огласи. 260. Питомци, 136, 14, 259, 353, 355 Повереници, 30, 135, Ј37. Поздравне депеше, 258, 292. Претплатници Гајрета, 323. Прослава Београдског Гајрета, 366. Секције Главног одбора Гајрета, 308. Срески одбори, 308, 323. Шегрти, 338. Студенти, 48, 110. Томбула, рамазавска, 13. Управе интерната, 308. Захвале Главном одбору Гајрета, 275. 25 6 284, 16, 64. < � https://kolekcije.nub.ba/files/original/1e4ea4e19265afbf9c4d3bbe6cac34b8.pdf af002d96c1be41b8cd85ede4fa92f4ec PDF Text Text ГАЈРЕТ С арајево, 16 јан уа ра 1 9 3 2 У знаку рада и.успјеха Поводом уласка листа „Гајрет“ у 13-ту годину Са овим бројем наш часоиис>„Гајрет' улази у 13-ту годину свога рада, свога напора и свога успјеха. Поводом тога потребно je у овој уводној ријечи бацити један сумарзн пОглед, један осврт на дјеловање и успјех листа „Гајрет" кроз минулих дванаест година, као и на изгледе на његово културно и васпитно дјеловање у будућности. Но, како je лист „Гајрет", програмом и штивом својим, сав у досљедњим намјерама и идеологији друштва Гајрет, значи да: говорити о листу „Гајрет“ и указати на његов рад и његове резултате, значи говорити о друштву Гајрет. Стога ћемо покушати да дамо кратку слику биланса из прошлости и перспективе будућности. Принцип листа „Гајрет", онако како je спровођен у минулих дванаест година, почивао je на двије главне основе: 1) национално освјештавање муслимана и 2) културно просвјетно подизање широких слојева његових читалаца путем оног штива које je имало на'директнију васпитну форму. Чланци из јавног и домаћег живота наших, муслиманских, слојева; затим лијепа књижевност, највећим дијелом изворна и из живота муслиманског свијета, затим народне умотворине, пјесничко и приповједачко благо нашег народа, — ето то je, у главном било штиво које су пријатељи и сарадници, претплатници листа и чланови друштва Гајрет налазили у ступцима листа. Радећи тако, уређиван no тој основи, лист je успио да постане важан проповједник и тумач правила и идеологије самог друштва Гајрет; лист je, даље, постао у правом смислу ријечи трибина, школа, народни универзитет, дакле постао je главни цосилац бриге око васпитзња ши- роких слојева муслимана, у свима крајевима који су свесрдно прихватили национално-културну идеологију друштва Гајрет. Са тим и таквим ауторитетом, са тим и таквим угледом, лист „Гајрет“, ево, са срећом улази и у 13-ту годину свога дјеловања. Рекли смо, раније, да je лист „Гајрет" резул-тат, управа постулат једне потребе коју je осјетило друштво Гајрет онога дана када je покренут лист „Гајрет“. Према томе помоћи друштво Гајрет значи омогућити излажење листа „Гајрет"; a омогућити то, значи створити од листа и даље једну проповједаоницу културе и напретка, и имати огледало рада и успјеха друштва „Гајрет". Kao тумач напора и успјеха овога друштва, листу „Гајрет" je дужност да, улазећи у 13-годину свога рада, на првом мјесту истакне: на који начин наши широки слојеви могу помоћи и помагати Гајрет, на који се начин друштво Гајретможе помоћи д и р е к т н о и з н а р о д а , у коме и лежи главна снага — једино уздање како друштва, тако и листа „Гајрет". A та снага из народа, најживља и најјача, може да се јави на следећи начин: 1. Данашња привредна криза, која je већ noстала баук и страшило данашњице у цијелом свијету, — та 'криза не смије да поколеба широке редове Гајретових радника и приврженика, од најзнанијих и најглавнијих, до оних „незнаних јунака" no касабама и селима, чији се рад можда јавно не види, али који je дјелотворан и много важнији него што се мисли. Дакле, успркос буке, која се je дигла око „привредне кризе",.— ни један од Гајретових радника и пријатеља, сарадника и чланова не смије да клоне и да се деморалише у данашн>ем тешком I �стању. Снага Гајрета je у народу; ма колико да су редови такође доспјели у незгоду услед опште неимаштине и беспослице, ипак то не може да буде разлог за оглушење о дужности према друштву Гајрет. Дужности свакога човјека према једном друштву за које се je одлучио велике су, узвишене, и од њих се човјек никад не смије удаљити. Уосталом, и та т. зв. криза није, барем у нашој земл>и, толика да се не би могле вршити, уредно и савјесно, чланске дужности према Гајрету, и то редовним плаћањем чланарине, јер je та чланарина основа сваког прихода и огледало добро и свјесно организованих чланова. 2. Циљеви друштва Гајрет остварују се, поред чланске свијести чланова, и редом на свима пољима народног просв'ећивања. Свима радницима, члановина и пријатељима Гајрета врло добро су познати успјеси и резултати које je друштво до данас постигло у томе правцу. Ту су, као што je познато, Гајретови мушки и женски средњошколски конвикти, стипендије, потпоре, шегртски домови и т. д. Сваки члан и пријатељ Гајрета добро зна шта за нас муслимане значе ти конвикти и т„ домови; сваки добро зна да за те установе ни,една жртва није велика, јер из тих конвиката и домоваГаЈрет не шаље само школоване људе и чиновнике, већ будуће народне просвјетитеље, јавне раднике, литичаре и стручњаке, дакле: цвијет једнога A тај циљ се м ож е постићи, тај цвијет се мо: његовати једино с н а г о м и з н а р о д а , јед! јешћу свију чланова Гајрета, једино редовним помагањем друштва у виду разних врста материјалних помоћи. 3. Циљеви друштва се постижу остварују и одржавањем течајева за одржавањем популарних предавања. ових предавања говоримо на другом броја.) a идеје се неписмене и ( 0 значењу мјесту овог 4. Несумњиво je да je свијест о организацији и о потреби друштва најважнији дио рада на успјеху друштва Гајрет. Ово организовање треба да на себе преузму свјетовњаци и илмија, сложно и споразумно, све у смислу идеологије и смјерница друштва. Треба да се настоји на о с н и в а њ у нових о дбора и по вје ре ништаваГај ре та, да се прикупљају, изналазе и траж е нови редовни чланови; треба да се ти редови, од вароши до наЈудаљеније касабе, добро организују, да се зби^у и прегну на посао, a све у оквиру правила и смјерница друштва Гајрет. 5. Није довољно само организовати се; није све учињено само тиме, ако се створи мјесни одбор или повјереништво. Треба сав рад на Гајрету удесити тако д а ц и о ј а в н и ж и в о т муслимана у једном мјесту, већем или мањем, буде упућен у правцу хитне помоћи друштву; треба умјети и знати сваку јавну прилику учинити корисном no друштво Гајрет. A те прилике су разне: зимске Гајретове забаве, сијела, састанци на рамазанским вечерима, тражење добротвора и њихово уписивање, Гајретове рамазанске томболе, распродаја Гајретових ра3гледница, растурање Гајретових издаша, заTIM до6 ни л03и 0 м свакодневним п приликама као што су, на примјер: вјенчања и зе ћати Гајрету, на које je обавезан сваки имућнији :лиман. Дакле, ко хоће да ради Гајрет, морално и пружа прилика на сваком материјално, томе кораку; ко хоће да ради за Гајрет, он треба да све своје слободно вријеме посвети томе раду, да стално мисли на друштво, на његову идеологију, на циљеве, на његове до сада постигнуте успјехе и велике плодове. Сви на посао, за успјех и за сјајну будућност у раду друштва Гајрет! Ето, то je наш поздрав и наша порука, на улазу у 13-ту годину рада. T o je девиза листа „Гајрет“! ГАЈРЕТОВА ГО ДИ Ш Њ А ЗАБАВА У САРАЈЕВУ Прем а закључку сједнице Главног одбора Гајрета годиш њ а Гајретова забава у Сарајеву одржаће ое пети дан рам азанско г Бајрама, у оуботу 13 фебруара 1932 године у Народном позоришту. H a овој забави судјелује првакиња београдске опере гђица Б А Х Р И Ј А НУРИ ХАЏ И Ћ . �Ramazan i Gajretova predavanja Apel na prijatelje naše kulture Nalazimo se u prvim danima Ramazana, u da­ nima koji su, kod sviju muslimana, posvećeni u prvom redu Svevišnjem i molitvi, zatim zadovoljstvu i razo­ nodi, zabavi i ljubavnim zanosima u 'pobožne rama­ zanske večeri i u duboke ramazanske noći. Posv • ćeni molitvi i postu, a zatim razonodi i veselju, dani. a naročito večeri Ramazana treba da svima musli­ manima, sv;ma onima kojima je stalo do naše kul­ turne i društvene afirmacije, do našeg kulturnog obraza, do našeg opšteg obrazovanja, — svima nama treba da, u ove dane večernjih razonoda poslije prekodnevnog posta i molitve, bude na stalnoj pameti naš Gaj r e t , ž a r i š t e n a š e kul t ure, r a s a d n i k naše prosvjete, učitelj naše društveno­ s t i , s i j a č n a j b o l j i h i na i d j e l o t v o r n i j i h i d e j a z a n a š p r i v r e d n i i s o c i j a l n i napre* dak i ku l t u r n o bl agos t anj e, l u č a n a š e n a c i o n a l n e s v i j e s t i . A dani Ramazana, odnosno njegove večeri treba da budu dobra, upravo najbolja prilika da se u muslimanskim redovima, bez razlike u dobu, razvije ona srdačna društvenost, onaj kul­ turni saobraćaj k">ji je karakteristika obrazovanog svijeta. Uviđajući značenje ramazanskih večeri, Gajret je lanjske godine pokrenuo jednu naročitu kulturnovaspitnu akciju, u nizu svojih akcija koje idu za ргоsvećivanjem širokih slojeva muslimana. Na inicijativu Gajreta zavedena su, prošlog Ramazana, uspjela Gajretova predavanja koja su s e održavala na svima mjestima gdje s e društveno sastaju muslimani. Uspjeh tih predavanja prevazišao je svako očekivanje, jer je nastala upravo utakmica između obrazovanih i školo­ vanih svjetovnjaka i trezvene ilmije: ko ć e više do­ prinijeti da ideja o ramazanskim predavanjima prodre u najšire slojeve muslimanskog življa. Kao što je po­ znato, u tom cilju Gajret je angažovao svoje inte­ lektualne radnike, inteligenciju svjetovnu i duhovnu, i izdao seriju predavanja koja su doživjela ogroman uspjeh. Teme predavanja su odgovarale potrebama naših muslimana; one su obrađivale i objašnjavale razna savremena pitanja iz sviju grana savremenog života: iz privrede, kulture, socijalnog i javnoga ži­ vota. Najistaknutija i najbolja pera iz naše sre­ dine, odlični poznavaoci istorije i drugih nauka, sociologije I vjerskih pitanja, — sve te ljude Gajret je angažovao za tu akciju Ramazanskih predavanja. Spontano i svesrdno, oduševljeno i zanosno široki slojevi muslimana prihvatili su ovu ramazansku ideju i om ogućili joj neočekivano ostvarenje. Odgoj mla­ deži, u školi i na domu, zanatstvo i trgovina, poljo^ privreda i sve njene grane, društvene nauke i razna društvena pitanja, — to su bile teme predavanja i diskusija koje su se razvijale, kako u velikim varo­ šima tako I po varošicama, kasabama i selima. Sve s e je našlo na terenu akcije oko održavanja preda­ vanja: svjetovnjaci i ilmija, neumorni radnici i pre­ gaoci Gajretovi; a u slušalištu najširi slojevi musli­ mana sa neobičnom pažnjom, upravo sa fanatičnom prilježnošću živo su pratili svaku riječ i uplitali se u teme i pitanja koja su govornici (predavači) obraz­ lagali. Najzanimljivije i upravo najpohvalnije je' bilo to, što je između svjetovnjaka i ilmije nastala Jedna idealna i svesrdna saradnja. Džamije u mnogim mje­ stima postale su stjecište sviju onih neprosvijećenih masa koje su bile gladne kulture, željne nauke i znanja. Tako su vaizi sa raznih ćurseva u džamijama postali ne samo propovjednici uzvišenog Islama, nego su tumačili razna pitanja današnjice, dodirujući ih i osvjetljujući ih sa sviju strana; sve one teme, koje su bile obrađene u ediciji Gajretovih predavanja, našli su svoje tumače u vaizima i ilmiji, a svoje paž­ ljive slu šaoce u najširim redovima muslimana. Tako se je, uspjelom akcijom, p :sliglo to, da su ova predavanja postala j e d a n p o p u l a r n i p o ­ k r e t : zatim su, postepeno, ona postala jedna na­ sušna, svakovečernja ramazanska potreba. Tako se je desilo da su baš džamije postale žarišta, kulture i znanja, prosvete i narodnog vaspitanja. Tako su dža­ mije, zaslugom ljudi oko Gajreta, poslale rasadnici jednog sm išljenog i trezvenog rada na socijalnom i ekonomskom, kulturnom i higijenskom otrežnjavanju muslimana. Tako su džamije, pored medresa, čitaonisa i škola, mekteba i knjižnica, postale stjecište sviju cnih koje je današnjica uputila u pravcu socijalno-ekonomskog osvešćivanja i kulturnog podizanja. Tako je prošle godine predavačka akcija Gajreta zabilježila oko 30.000 slušalaca, u oko 300 raznih mjesta u svima krajevima u kojima su ideje Gajreta uhvatile sigurna korjena, u kojima je njegov rad i njegov uspjeh stekao m ase prijatelja i poštovalaca. Sljedujući lanjskom primjeru, a ponosan uspje­ hom lanjskih ramazanskih predavanja, G lavni. Odbor Gajreta je i ove godine učinio sve da s e ramazan­ ske večeri upotrebe u korisne kulturne i prosvjetne ciljeve. Pored predavanja iz lanjske edicije; Gajret ć e uskoro razaslati u narod i novu seriju svojih pre­ davanja koja su izradili najpoznatiji naši kulturni i javni radnici. • c.v Mi vjerujemo da ć e u ove ramazanske večeri Gajretova predavanja naići na m nogo jači odziv no što je bio slučaj sa prošlim Ramazanom. Vjerujemo da ć e sva inteligencija, svjetovna i duhovna svesrdno j neumorno danastavj vaspitnu akciju u narodu, putem Gajretovih predavanja. To ć e biti najveći rad za Gajret, najsrdačniji odziv na apel Gajreta, najljepše oduženje duga Gajretu, u ovim velikim danima poste i molitve, .« �МуотаФа МулалиК пггшЛ , Чар рамазанске ноћи 1) ( Ш З и р У М актовка из муслиманског живота у Босни Вријеме најближи оутур (Наставак.) Д р. Џ е в а д : Лањске године, управо уочи рамазана као данас, приредио je Гајрет своју величанствену дерби утакмицу на Илиџи. Тада сам тек одслужио лекарски стаж. Kao питомац Гајретов ж елео сам да прву своју слободну праксу из благодарности посветим Гајрету, na сам се на тој утакмици јавио за добровољног дежурног лекара. Дерби je био јако посећен. Трибине су биле пуне света, a још je други свет стално придолавио. Тек што се je објавио почетак, .дохрчаше no мене редитељи у афекту тешке неереће. Сав сам протрнуо, али дух ми подиже амбиција да ћу на овој Гајретовој приредби први пут своје знање уложити на спас унесрећеника a на углед Гајретовог аранжмана Потрчао сам на место, куда су ме редари поЕГели. Ha цести, која води из Сарајева, видим у јарку срушени ауто. Свет га подиже и испод његга извукоше једно младо биће дивно као ан^ео, али на много места окрвављено. Унесрећеница се држала за руку и јечала je од тешког бола. Ta дјевојчица пошла je на утакмицу и свом брзином управљала je сама својим аутомобилом, да би на време стигла. Ha један пут искоче joj на цесту јањци, a њено срце се стетну од ужасног призора, да би та безазлена створења могла наћи смрт под њеним точковима; уж аснута нагло скрене воланом и сруши с е у јврак. Срећом озледе нису биле врло пешке. Пружим joj прву помоћ и превезем je у болницу. Док сам je лечио разоткрио сам обиље душевних врлина, које су ме од првог ' »raca ye то биће везале. Од тада сам мало жислио на свог пацијента, a кад je оздравила * кад je дош ла сузна ока да се са мном опрости. неизмерно сам заж алио да одлави и осетим да тог нежног створа волим. Али растали смо се. В ад je иза себе ватворила врата, пустио сам суву npsfl пут у свом животу. Кореспондирали см о. Е с м а : И т^ко прва ваша лекарска пракса уроди с а љубављу, и то> сжгурно љ убављу са запре- кама. Д'р. Џ е в а д : Пред неколико м есеци похађао сам један лекарски курс у П аризу. Кад сам завршио рад, посветим један дан слОбодном духовном животу Париза. Између осталога посетим Лувр - са иисгинктивним предбсећа^ем, да ћу међу оним величанственим уметнинама наћи свога пациента, јер сам приметио да je наклоњена уметности a осим тога добио сам од ње једну прекрасну слику, која je представљала прегаж ено јање под точком, као знак захвалности. Е с м а : Kao да сам негде гледала сличну слику. Д р . Џ е в а д : .Можда. Униђем колонадом ЛујаХ1У и све ослушкујем као да ме неко именом зове. Привиђење. Прегледао сам приземље. Кад сам се нагледао Михеланђелова роба попнем се на први спрат међу сликаре и обиђем Леонарда, Ђ орђоа, Тициана, Рубенса, Рембранда — све са неким предосећањем, да ће ме неко позвати мојим именом. И гле чуда. У оделењу фран'цуских класика пред Пусеновом сликом „Елазаром и Ребеком" стајала je она. Стао сам као укопан од чуда. Није ни видела. Била je удубена у призор слике. Хтела би у своју уметничку душу покупити све дивоте, сву хармонију, идиличност и барокну фантастичност Иусенове слике. Kao да и сама преживљава са оним скупом дивних жена са вазнама око бунара. З а час као гладна прелети на „Отмицу Сабињанки“ час на Диогенеса. У моменту, када сам осетио, да ју je лепота Пусена највише ексалтирала, изговорим њено име. Тргла се и ош инула ме погледом пуним прекора, као да сам je скинуо с неба, али кад je видела пред собом стварност* притрчала ми je сва обрадована. П ошли см о вечером скупа у оперу. Бизеова музика диже нас у сфере идеализма и ми једно другом откријемо тајне срца. У домовину вратили смо се дирижаблом кроз облаке и плаве висине, a кад смо угледали Београд у узбуђењ у, носталгији, бацили смо се једно другом у загрљај. Од тада пол.удех, na ево дођох и у ову кућу, не би ли je нашао. Е с м а : Taj заврш етак ваше приче изведосте у некој алегорији, коју баш добро не разум ем . Ja би вољела да сте je бољ е конкретизовали. Д р. Џ е в а д : Биће које тражим, ваша je кћерка (полети ЕсииноЈ руцн и пољуби ју). Е с м а : (помилује га no глави). Ja разум ем младост. Данас мајке разумеју своје кћерке, na баш зато није ми право, да сте се толико крили. Др. Џ е в а д : Извините ми, ja нисам имао одваж ности, a уосталом и бољ е je, јер сам добро испитао свој и н>ец -oceiiaf. Тек кад смо уста- �новили, да истински једно без другог не можемо, eBO ме, МОЛИМ благосов! (љуби Есмину руку неком молећивом стилл.ивошКу) Н с м а : Немам ништа против ' Уверена сам, да сте у сваком погледу дорасли за моју кћерку, чијем сам одгоју и срећи посветила читав свој живот. Осведочила сам се, да из вас говори осећај, чисте љубави, али пре него дам свој пристанак, дозволићете да говорим са својом кћерком X a ј р a : (која j e сав разговор на вратима прнслушалаистрчи). Мама, и моја je. жеља! (л>уби мајку, којој je веК пала у наручај). Е с м а : Устај, устај, сва миришеш на боје и уља. X a ј р a : (умиљава с е ) Без Цевада мој би живот бИо несретан. Е с м a : (доброћудном подругљивошКу) Млади доктор je дакле инспирисао уметницу да створи ремек дело „Чар рамазанске ноћи“. Лепа взм je, децо, прва ноћ рамазана. Најсретнији дан живота. (загрли их обоје. Др. Џевад и ХаЈрија се узму за руке) Нека вам, децо драга, буде кроз живот сређа сјала, као што сија тајанственом светлошћу запад прве рамазанске вечери. (Љуби их обоје у чело). Х а ј р и ј а и Д р . Џ е в а д : (љ ;б е joj руку) Хвала, мајко! (З а тим једно другом пану у загрљај.' У салон улаз; тајанствене зраке залазећег сунца.У даљини чују с е праигије коЈг навештају иаступајући рамазан. Улица испод прозора оживљава. Чују с е аутомобили Улична бука све интензивнија. С а минарета с е шире гласови мујезинова езаиа.) I Е С Мa : (за се . Д убоко уздахне иским слатким блаженством и успоменама.) Заиста величанствен призор. Д р . Х а ј р у д и н : (нагло задисано улети на врата) С р е т а н в а м р а м а з а н ! (угледа Др. Џевада и Хајрију загрљене, na један моменат остане забезекнут. Ови му полете у 0 — о—о ! Зар тако, неваљалци једни?! Па ja да о том ништа не знам? Др. Џ е в a д: (срдачно се грле и рукују) Судбина Хајрудине! Др. Х а ј р у д и н : Ко би ово погодио пре једну годину. Кад смо булваром гладни шетали и чекали од мајке новац. Je ли? Д р. Џ е B a Д : (сав сретан с е смије) Да! Д р. Х а ј р у д и н : Па како си? После студија се никако не видесмо. Др. Џ е в а д : Добро сам и, како видиш, пресретан; Х а ј р а : A да није мене можда се ни сада не би видели. Др. Х а ј р у д и н . Гле ти ње, како се je она већ навикла и ослободила. Па није те ни срам. Хахаха! Х а ј р а : У љубави нема срамоте! (приљуби се уз Др. су ;р ет). Џевада). Др. Х а ј р у д и н : Па ти млади доктор? Ох, ох! Др. Џ е в а д : Није него адвокат. Не могу да те замислим. Јуче седео у Клупи, a данас продајеш памет. Хахаха! Д р. Х а ј р у д и н : Да, да. Паметим свет дЗ će ч у И лекара. Е с м а : Извини му. Он се свога несташлукр .урфцт* не може проћи. Др. Х а ј р у д и н : Пусти ти нас, м.ајко. Хдјдемо у моју собу, да , се добро разгрварамо. Хајде причај ми, како си се упознао са Хајријом. Како си могао оваку гускицу ааврлЈвтр? X a ј р a : (туче га шакицои у леЈуа) Ћу*и ти адвокат<џ«о блебетало! . i Др. Х а ј р у д и н : Зар ниси осетио да сва заудара на боје и фирнисе? Хахаха. Х а ј р а : Твоје куђење више1 не пали. Др. Џ е в а д : Па м ja заударам на јодоформ и дроге. X a ј р a : Остави га Џеваду, он самр боде својј«|§ параграфима као јеж четињама. Не смеш ra се нигде такнути. Д р. Х а ј р у д и н : (eeh je унишао у своју собу) Да BRдимо, шта каже радио. Како ће се вечерас провести прва ноћ рамззана. Х а ј р а : (трчи им у собу) To m r je брдт! Д е брдое .<£ како ће моје заруке провести. , Др. Х а ј р у д и н : (см еје с е ) Сад ћемо чути из Сиднеја (навија радио). Радио: најпре мало зазввждуће, за јнм нешто нејасно говори, a no том с е тоновл гдаса, очрсте.) Свим слушачима исламске вере жедимр, дд најугодније пррведу прву ноћ рамазана. (мала пауза. Чује се само шиштање струје.) З^алр! ЈСало! Идила рамазанских ноћи нриву^ла je у-ведцкрм броју странце. Наше угледне фдмцл^је ^реба да су спремне, да страним посетиоцијла пркажу лепоту рамазанских обичаја (опет мало цаузе и шиштања). Даљњу емисију настављамо у 1 9 ^дсрвд са преносом прве теравије из Бегове џамије. Хало, хало! Не заборавите домдћиде да je ,цр& спецерајске радње Салихаге Осмдцрдцћа ррд? спела велика количина свежег .^здздф д. уПдр,фумеријска радња___ Д р. Х а ј р у д и н ; (прекиие радио) Још нзм м *о ,треба знати. Изгледа ми да je 33 Евроцејце оотала још само Босна као богати рудник романтдчких пустоловина и ориенталних драгул>а. Др. Џ е в а д : Да да, Босна je јодг цветњак стакболских ружа. Д р. Х а ј р у д и н : Ово ће бити ригурно Едгл^зв в Французи, којима je материјализам додијзр, na дођоше у Босну ради слатког напитка идеализма и романтичног заноса. Е с м а : Чудо како Европа не мож е да .ре лдоири једанпут тиме, да смо ми цивилизован адрод ;гевропеизиран као и Французи, Енглези, н^го jpue увек Босну гледају овијему у маглу неке д и с тике, ексотике. 5 �Др. З с а ј р у д и н : бигурко ДолЗае да гледаЈу како изгледају наши хареми. Хахаха! Изгибоше за харемима, a жене им поцркаше од таштине. Е с м a : Гледам у последњем броју „Моде Журнала", Парижанке носе потпун ориентални покривач на глави; Тек што нису и шалваре обукли, да -би се показале у својим будоарима новије и свежије. Др. Х а ј р у д и н : Е хајдемо код мене! А ј и ш а : (долази и предаје Есми посетницу). Е с м a : (погледа посетницу) Ево их већ. Х зхаха! (npeдаје посетницу Др. ХаЈрудину.) р. X a ј р у д и н : (чита посетницу) Мис Томсон и Мадмоазел Минет ж еле посетити харем и прзучити лепе обичаје. (смеје се) Јесам ли вам рекао. Ево већ долазе слепе мушице, које je босанска ориентална латерна магика примамила. Хахаха! Е с м а : Не појмим, шта би могле у нашим кућама видети екзотичнога, што no својим кућама свакодневно не гледају. Д (Ајиши, која je чекала на одгоиор). Уведи странкин>е у предсобље и реци им да he бити примљене. Послушај мало о чему говоре, a затим се поврати у мој кабинет. Позваћеш и Османа (Ајиша од е) Ja ћу бити неки махараџа (Др. Џеваду) Ти hem бити евнух. X a ј р a : (уда и м л.утито no леђима) Ти само мене задеваш. С в и : (се смеЈу) Д р. Х а ј р у д и н : Па шта се тебе мала тиче? Ето ти ћеш бити робињица. A мама? Е с м а : (смејуки се) Ja ћу само посматрати. Др. Х а ј р у д и н : Осман he бити џелат. Х а ј р а : Рађе да он буде евнух! Др. Х а ј р у д и н : Сад све једно. Глума није стварност. Запл ет комедије биће овај: Све жене које се затеку у харему прву noh рамазана. припадају харему. С в И : (грохотом с е смеју) А з е м и н а И Т a ј И б a : (са виолинама у футролама под пазухом, утрче весело). Др. Х а ј р у д и н : Али странкиње су. Учинимо им Х а ј р а : И ове се налепише на твоју мухол<*вку. ■ на вољу. Е с м а : Јест, али шта да им се покаже? Имаћеш богат харем. Хахаха! Др. Х а ј р у д и н : Па покажимо им нашу старинску А з е м и н а и Т а ј и б а : Сретан рамазан! Есми љубе руку, грле с е с а Хајријом, рукују са Д р. ХаЈрудином). гардеробу, старинске ^езове Послужимо их Х а ј р а : Ово су моје другарице: Аземина конзерi домаћим јелима и шербетима од ружгр- ватористкиња и Тајиба фармацајткиња. Х а ј р а : Ja ћу им на клавиру одсвирати некопико Д р . Џ е в a Д : (им с е иаклања). ориенталних мотива. Др. Џ е в а д : Наредићемоимда морају изути ципеле, Д р. X a ј р у д и н : Нове харемске звезде. да пре јела оперу руке и обришу везепим Д р Џ е в a д : (љуби им руку) Др. Џевад. , X a ј р a : (лриказујс ra) A ОВО je МОЈ (акцентује) З а марамама. 1 »i ручник! Е с м а : Јешћемо за округлом софром И TO сви из Аземина иТ аји ба: (вес-лим изнеиађ чв м) З а једног суда. Др. Џ е в а д : A поседати прекрштених ногу на ручник? X а ј р а : Да. Добро сте ми дошле, веселије ћемо ћилим. Хахаха! вечерас провести моје заруке. Др. Х а ј р у д и н : Ха, чекајте! Дођох на једну сретну идеју! А з е м и н а : Kao да сам неш то слутила na понесох С в и : (весело) Да чујемо! виолину (грли ХајриЈу) Сретно ти било, сестро1 Е с м а : Сигурно неки несташлук! (љ убе с е ) Др. Х а ј р у д и н : Па млади смо. Зар није рамазан? Т а ј и б а : Али вечерас изостаје наш редовни етид Зар нису сестрине заруке. Ta у срећи мора Ш опена. Сретно ТИ било. (и она се грли и љуби) бити мало и несташлука. Озбиљности се никад Др. Х а ј р у д и н . A сад да вам ja прикажем мој човек не мож е насмејати. сценарио комичног филма, чији he студио бити Др. Џ е в а д : Тако je. Теби се мора попуштати, јер у овом мамином салону. Провешћемо весело твоја веселост фасцинира. заруке и прву ноћ рамазана. Хајдемо у мој Д р, X a ј р у д и н : Je ли вам стало, да што веселије кабинет, a no том у гардеробу. Реж исеру, a тај проведемо заруке, a истодобно дочекамо рамазан? сам у нашем случају лично ja, морате се све С в и : (тапшу весело) Јесте, јесте. покоравати. Женски кулоар je сестрина спаД р. Х а ј р у д и н : Е онда без ко.медије нема ништа. eaha соба, a за мушке старове мој кабинет. Са нашим странкињама направићемо комедију, Све те просторије имају згодне комуникације која he и њима пружити задовољства, јер he са кабинетом режисера. Дакле на посао. (сви у њихово тумарање no Босни унети мало роосим Есме одлазе у Др. ХаЈрудинов кабинет). мантике. Е с м а : (Још с е мало см еје) Младост, младост. Нека С в и : (се смеју). се веселе, кад су се родили у сретно време. Др. Х а ј р у д и н : Гарантирзм за духсвитост. A што се тиче правних последица и за те гарантирам. 6 Да je моје детињство било тако, ja бих и намештај ПОИЗВртала. (одлази библиотеци, отвара и �вади књиге). кад само помислим на оно времб, зебња ме нека ухвати. Живјело се заиста очајно. У најбеговскијим и агинскијим кућама био je бедан живот према данашњем. Највеће задовољство било je ат и хртови (отвара корице јед е дебеле књиге и нешто joj запне за око) Хусејн Капетан (лисга) Хаџи Лоја(листа) Џабићев нокрет. Нешто се мислим, да сад ови прегаоци — који су се борили у прса са прогресом — устану из гроба и виде мога Хајрудина у клаку и фраку, a Хајрију за стафажом са палетом, мислим да би пожељели да се натраг врате. (понесе собом ону књиг/ и седа у своје обичајно houie, ГА/РЕТОВ чита.) Али и она времена имала су своје идиле. Некад се њиховим сећањима испуни срце таквом слашћу, да се и суза пусти на око. Чини ми се, да оног севдаха, оног ашиковања, оног елементарног осећања среће, нема данас. — Наш Осман се са данашњин земаном не може никако да помири. Изгледа као заробл.ена птица. Из очију му човек чита носталгију за оним бајним временима. (смеје се) Он сиромах не може никако да се помири са истином да у радио није затворен некакав шејтан. (чита) где увек (Наставиће се.) ГЛАСНИН Заједннчки рад Иросвјете и Гајрета Од секретаријата Главног Одбора Гајрета и Главног Одбора Просвјете добили смо ово обавештење: Питање заједничке сарадње наших културних друштава покретано je неколикоA пута од ослобођења. и једно време изгледало je, да je ово питање примакнуто добро своме решењу у цијелој држави међу највећим нашим културним установама. To je било иза прославе 25-годишњице Просвјете у Сарајеву и 100-годишњице Матице Српске у Новом Саду. Све je ипак омела племенска психоза, која je пре две-три године 'Достигла врхунац. Просвјета и Гајрет нису никада одустајали од Једном започетог дела у овоме правцу. Главни Одбори оба друштва као и највиши функционери друштвени позивали су на заједничку сарадњу и друга друштва, која раде у истом правцу, али успјеха до сада није било онаквога, какав би се желио. Није га било ни кад je стављен конкретан предлог, један специјално тачно одређен рад, као што je подизање заједничког ђачког дома, које je питање изнијело на претрес друштво „Змијање* из Б. Луке. И резолуциЈе задњих главних скупштина, како Гајрега тако и Просвјете, не означују ништа друго него позив, апел свим друштвима исте идеологије и сличних културних акција на заједничку сарадњу. Почетак ове, заједничке сарадње свакако je заједнички рад ПросвЈете и Гајрета To je наравно само почетак, који je наша јавност похвално примила. Настављајући onaj свој рад Главни одбори Гајрета и Просвјете одржали су 11. I. 1932- ге другу своју седницу у просторијама Гајрета. Ha седници се констатовало, да je овај заједнички рад прил>ен одушевљено код огранака друштвених: одбора и повереника Гајрета и Просвјете — a у првоме реду код Обласних одбора. Kao први акт заједничке сарадње ђачких домова била je заједничка прослава рођендана Његовог Величанства Краља у домовима у Сарајеву, Мостару, Бихаћу у Тузли. Према првом заједничком распису Главних Одбора Просвјете и Гајрета у многим мјестима одредили су одбори оба друштва своје делегате за заједничке састанке, заједнички рад, те су у више мјеста и одређече заједничке културне акције у разним правцима. Сви извјештаји ових одбора претресани су на сједници те je сједница ријешила и нека друга текућа питања која подједнако тангирају оба друштва. тЏг / .1 ’ Ј •*> Гајретове приредбе Заједничка прослава рођендана Њег Вед. Kpa/hi у Мостару. Овогодишњи 17. децембра — Краљев Рођендан Гајретови питомци прославили су у заједници са Просвјетиним питомцима-цама. Прослава je одржана у просторијама Мушког Просвјетина Дома у 11 сати прије иодне. Свечаност je отпочела пред пуном салом Гајретових и Просвјетиних пријатеља, коју je отворио пресједник Просвјете г. Васо Гајић професор, истакавши важност заједничког рада Гајрета и Просвјете. Послије н>ега говорио je секретар Мјесног Одбора Гајрета г. Хуснија Курт професор, апелујући на омладину, да се што више здружи и тако заједничким силама поради на добро свога народа и отаџбине, подвукавши у своме говору, да je давна жеља свих Гајретових раденика да рад што прије уједине ова два братска друштва. 0 Краљу и о Династији Карађорђевића говорио je питомац Папић Радослав врло популарно. Послије складно отпјеване држазне химне рецитовали су наизмјенце питомци Гајрета и Просвјете неколико згодних пјесама. Свечаност je завршена квартетом „Врбниче над Морем", којег су отпјевале питомице и пјесмом Југославији" коју je отпјевао мушки хор састављен од питомаца оба интерната. Програм je изведен на опште задовољство присутних и награђени су питомци-мице дугим аплаузом. Са успјехом ове приредбе могу с пуно разлога бити задовољни и Гајрет и Просвјета, нарочито стога, што су све припреме извршене у �најкракем времену. Кад сс. узме, Да je вријеме за приредбу било врло кратко, једва осам дана, и Гајрет и Просвјета могу биТи са успјехом потпуно задовољни. Заједничка прослава рођендана Н>. В. Краља у Тузли. И до сада je Гајретова омладина прослављала рођендан Њ. В. Краља, али je овогодишња свечаност надмашила све досадашње. Успјела je у сваком погледу. Учешће огромног броја свијета, који je дошао да посјети ову величанствену маиифестацију одушевљених младих Гајретоваца, превазишло je сва очекивања. Потпомогнути Просвјетиним питомцима, мјесним одбором Гајрета Обл. одб. Просвјете, иГ ајретовим пјевачким друштвом, омладинци су достојно репрезентовали млади нараштај и доказали да су потпуно свијесни величине Онога, чији јубилеј славе. У 4 сата no подне ариредили су свечану Академију у просторијама Гајретова клуба. Сала je била декорисана скупоцјеним ћилимима, серџадама, сликама и државним заставама. Слике Њ . В. Краља и Престолонаследника, биле су окићене зеленилом и нарочито освјетљене. Свечаностје отворио претседник мјес. одбора Гајрета, г. Џемалага Телалбашић. Између осталога je рекао: Отварајући овулијепу свечаност наше омладине, треба да je наша прва мисао и прва ж ељ а да се са овога мјеста сјетимо и поздоавимо П рвогборца и великог народног Неимара, који очински бдије над свима нама, a то je Hajn -у^вишени и јуначки владар Њ . В. Краљ Александар I. Особито ми je мило, ш.то ми се данас пружила прилика да као предсједник мјесног одбора Гајрета отворим ову свечаност Просвјетине и Гајретове омладине и да поздравим овај први корак заједничке братске сарадње кудтурних друштава, која су близу три деценија носила свој национални бајрак у најтежим часовима националне борбе и тешког робовања, и у тешкој борби за националне идеале, истрајали су да у слободи и миру наставе и даље свој рад на културном и економском подизању свога народа, васпитајући народну омладину за ваљане и корисне грађане, да што бољ е послуж е Краљу, Отаџбини и Народу. Овај данашњи свечани чин заједничког рада наше омладине, нека буде најбоља гаранција за нашу сретнију будућност, јер се овај час манифестује она народна: „Брат je мио које вјере био“. Ове значајне ријечи написао je и на својој југословенској застави и наш јуначки владар, који нам je свима показао пут којим треба да идемо. Стога см о се данас овдје састали, да заједнички прославимо Рођендан Онога, који нам служи својим узвишеним примјерима, како се воли Отаџбина, како се ради за народ и Отаџбину. Госпође и господо, мила омладино! Божија провидност дала je нашему народу човека, који je у свима приликама испољио толико духа и енергије, толико величине ума и душе, толико стрпљења и сам оодрицања, истрајности и самопоуздањ а. Вођен вјером и поуздањем у себе и историску мисију Ујединитеља, био je вазда и остао у свима приликама најоданији поборник потпуног народног уједињења, поборник слободе и демократије, општега добра и напретка. З а то га сви волимо и славимо и ш то стално даје. потстрека. и полетд у свима 8 областима жИвота ii рада. У селу и граду, у свима крајевима нашевелике отаџбине ocjeha се Њ еговдух. Њ егова мисао, Њ егова добра намјера, Његова директива, Њ егова рука водиља, v коју наш народ има још највише повјерења. Он je за свој народ у тешким часовима свјетске економске кризе унио толико добре воље, енергије. унио сама себе, само да земљ у ојача, оснажи. унаприједи и препороди, да наша Југославија буде јака, богата и угледна у великој породици културних народа У изградњи Југославије и народног ослобођења и уједињења, у историји њеној највиднију и најважнију улогу имао je и има Крал> Александар I. To му признаје историја, то му признаје цио југословенски народ, na зато славимо ево и ми Њ егов 44 рођендан и молимо драгога Бога за дуг живот Њ . В. Краља Александра 1. a за добро велике нам Југославије. Данас Краљ Александар I. претставља понос нације и уједно најбоље јамство да ће наша Отаџбина у догледно вријеме постати моћна у ономе смислу, у коме су je чинилин моћном наши древни царбви и краљеви у њеној бурној прошлости. Да живи Њ егово Величанство Краљ Југославије Александар I. Бурне овације, које су тога момента настале, утишала je на моменат државна химна, коју je отпевао Гајретов певачки хор. Затим je питомац „Просвјете" Зеремски са пуно разумијевања изрецитовао фрагменат Змајевих „Светлих гробова", после чега je хор отпевао Маринковићеву композицију „Хеј трубачу*. Питомац „Гајрета Р. Грабоњић декламовао je песму „Ж ивео краљ“ од A. Маловићеве. Гајретов хор je отпевао још Зајчево „У бој . и Ферјанчићеву популарну „Сијај солнчице" на опште задовољство присутних. Све тачке програма су изведене са пуним успехом, што доказују и многобројна честитања, која су учињена код мјесног одбора после заврш ене свечаности. Треба нарочито истаћи и похвалити успјех „Гајретовог" хора који све више оправдава наше наде и даје нам доказа, да ће се из њега развити један солидан мизички компонент нашег друштвеног напретка, једна вредна целина музичка, која ће да унесе живота у оживотворење оног нашег музичког настројења, ко е се осећало некад много живље, много интенсивније. Х ором управља млади композитор, музички капелник r Тугомил Видошић који својом музичком спремом нагло подиже вредност хора. И кад још за неки дан, што се надамо, овај хор буде проширен и претворен у мјешовити, на чем се живо ради, онда ће г. Видошић, вјерујемо, створити једну цјелину. која ће свугде и сваком приликом моћи да репрезентује нашу музичку виталност, која још лежи латентна у дну наших расп ол о ж ењ а .. . . Послије заврш еног програма, претсједник г.Т е лалбашић je прочитао депеш у упућену поводом ове прославе, a која гласи: Кабинетској канцеларији Њ егова Величанства Краља, Београд. Са свечане академије, коју смо приредиди са питомцима интерната Просвјете и Гајрета у част Рођендана Њ . В. Краља, хитамо да Њ еговом Величанству изразимо наше искпене честитке и поданичку вјерност и љубав, коју raje према Њ . В. 1 �краљу сви чланови Гајрета и Просвјете; као и њихова омладина. Живио Њ В. Краљ Александар I. Ујединитељ, Реформатор и заточник народног јединства и државне цјелине. Заједничка прослава рођендана Њ. В. Краља у Бихаћу Према интенцијама Главних одбора Гајрета и Просвете одржана je у Бихаћу ванредно успела академија наведених наших културно-просветних друштава. Ta академија као заједничка манифестација љубиви према Краљу и Отаџбини биће јасан доказ саосећања народног елемента преко Гајрета и Просвете. Бихаћ већ дуже времена није доживео тако велику и сјајну свечаност као тога дана. Сала овдашњег „Сокола", била je препуна. Преставници војне и цивилне власти те заступници свију вера и културно-просветних установа уз учешће многобројног грађанства, својии суделовањем увеличали су ову прославу. Још око 8 сати у граду се je могла опазити, велика врева, кроз коју се je проламала громка пуцњава прангија, која je показивала да je то дан славе и значајан за нас. У 9 сати искупила се 'je сва гимназиска омладина пред школску зграду и под водством наставника кренула je та ђачка трупа у богомоље; пролазећи иедрђд* одреда војске, који je држао заставу поздравила ју je сва школска^ младеж. После обављене службе Бо^кје убогомољама, читава врло свечана поворка кр^нула је"ув пратњу соколске фанфаре ирема дворани „Сокола“. Тачно у 10 сати отворио je академију преставник Просвете, директор овдашње гимназије г. Владимир Периновић са врло лијепим говором. После тога одржао je врло добро предавање о значају дана питомац Гајретова конвикта, ђак VII. разр. Авдо Хумо. Иза предавања које je било попраћено бурним аплаузом одлично декламује песму: „Живио Краљ*~ од Boj. Илића Млађег, питомац Просветина конвикта, ученик V. разр. Богдан Капелан, a потом питомац Гајретова конвикта, ђак VII. разреда Есад Пашалић, такођер врло ефектно декламује „Отаубину* од Алексе ЦЈантића, после њега, следи пјесма „Вјечити јади од Авде Карабеговића Хасанбегова, ко:у пријазним тоном декламу|е питомац Просветина конвикта, седмошколац Душан Дикић. По свршетку декламација, које су биле бурно аплаудиране, гимназијски пјевачки хор отпјевао je државну химну Напокон je ову свечану академију завршио г. Периновић одушевљеним речима: Живио Краљ! Живио Краљ! Живио Краљ! После тога су се посетиоци задовољни разишли- Заједничка прослава ро^ендаиа Њег. вел. Краља, Лктонаца t • Гајретова конвикта са питонцина Просвешог ко и ш та ^ у Бањој Луци 17 децембар — дан рођена Њег., Вел. Краља* . прославили су питомци Гајретова бањалучког конвикта на врло свечан начин. У 10 сати пре подне присуствовали су питомци, са управником, свечанбј дови у Ферхадији џамији, и помолили се свевишњем Богу за дуг и срећан живот најбољем Југославену, највећем државном и народном пријатељу, Њег. Вел. Краљу Александру I, као . и целом Узвишеном дому Карађорђевића. Tora дана упућена je брзојавна честитка Кабинетској Канцеларији Њег. Вел. Краља, чији су садржај питомци тихо саслушали, a завршетак пропратили* бурним клицањем Краљу и Краљевском дому. '• Преко целог дана питомци су били врло1 расположени и радосни-пјевали и веселили се. У 4 сата после подне Г а ј р е т о в и питомци приредили.су, у заједници са питомцима Просветина интерната и ђацима гимназије, врло лијепу академију која je била одлично посећена, a нарочито од омладине. Између осталих тачака нзведених no програму академије, кбје су се у главном састојале из пјевања, свирања и декламација, a кбје су учиниле врло добар утисак на присутне, одржао je питомац Нурудин Шишић језгровито и лијепо обрађено предавање о личности Њег. Вел. Краља, као и Њ еговим заслугама за ослобођење и уједињење једнокрвног нераздјељивог народа. Ha вече je конвиктска зграда била осветљена — посећајућу питомце на ову велику народну и државпу свечаност, остављајућу у дубини њихове младе душе велики жар љубави и симпатија за свог драгог и Великог Краља и за своју велику отаџбину. Гајретова забава У Доњем Вакуфу У очи рођендана Њ. Вел. Краља 16 децембра мјесни одбор Гајрета у Доњем Вакуфу приредио je у укусно, no госп. Нурији Цери и управитељу школе декорисаним просторијама своју забаву, која je и морално и материјално одличнр и на задовољство свих посјетилаца, којих je велики број био и из Бугојна. успјела. Укусно састављен и биран програмг Илић млЈ Живио Краљ, декламује уч. IV. раз. Балагија, Гајретов поздрав своме заштитнику Њ. Краљ. В и с.. Престолонасљеднику Петру no Фадили Млачо ученици III разр. одлично je расположио присутне госте. Иза тога су са много преданости и глучачког дара одиграли .Исмет и Алмасу“, дилетанти: A. Хаџиахметовић, С. Н Басара, С. Терзић, Т. Аџемовић, Р. Хускић, С Трто, И. Балагија, ,В ера По- Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav" ? 9 �ЛадиЈ!, Исмета Аџемови^, Ć. Верем и X. Церо поД вјештом и искусном руком редитеља r. Мула еф. Хаџиахметовића те могу бити потпуно задовољни, јер су пожњели буран аплаус задовољства, Нарочито се истакла гђца Вера Попадић, учитељица у насловној улози глумачки потпуно дотјераном игром. Ороелава Ро4ендана Њ. В. Краља Лиександра Првога у f aj. ретовом Конвикту у Нлевљу Прослава Рођендана Њег. Величанства Краља Александра Првога прослављена je у овдашњем интернату кнтимном академијом у кругу друштвених питомаца Ради епидемије која je владала у мјесту, Иза тога приступило се забави no вољи Врло — званица није било. Програм академнје био je: 1. Династија Карађорђевића, — предавање пиукусна томбола ручних радова сакупљених од вриједних Гајретових радница побудила je опћи инте- томца Љ убовића Миралема, уч. VI. разр. гимназије рес и д<?падање. Богаги бифе и одлични тамбура- 2. Живио Крал>, од Војислава Илића Млађег, рецишки збор „Скопља* својим свирањем унијели су товао питомац Хаџихалиловић Расим, уч. 11. разр. у забаву много расположења, тако да je иста тра- гимназије, 3. Кроз Албанију, од Драгутина Илића, декламовао питомац Ш увалија Мехмед, уч. 1. разр. Јала до у рано јутро. гимназије, 4. Вожду Карађорђу, од М. Дамјановића, За бифе су даровали: гг. Хафиз М. Басара, декламовао питомац Дорић Шефик, уч. 11. разр, 0 . X. Омерагић, И зет ханума Миралем, Рахмија гимназије, и 5. Југославији, декламовао Кадић. Хускић, Сеф. Тупара, 0 . Ј. Трто, Нурија Церо, Нурудип, уч. I. разр. гимназије. Касим Трто и Ејуб Хасанбеговић. Бруто приход ове забаве био ie Дин 4187 50 од тога добровољних прилога Дин 1006, који дароваше слиједећа господа: Браћа Курбеговић Дин 100, Владо Ивица Дин 80, Ђ ула Церо Дин 80, Фахри бег Миралем и Бећир бег Курић no Дин 50, Др. Ахмед Садиковић и Мустајбег Даутбеговић no Дин 30. no Дин 20: Махмуд Хаџиомеровић, Трифко Полић, Хакија Ковач, Ејуб Хусејинбеговић, Хусејин бег Миралем, Садулах еф. Никшић, Ибрахим еф. Хаџиахметовић, Ахмет еф. Церо, Љутовић судија, Х акија НуманкадиН, Др. Јакоб Алтарац, Јован Ј. Обрадовић, Бокор Салом, Аугуст .Мурсадо, Станко Ђ у расовић, Мехо Млаћо, Данко Папо, Наим Сарач, Свето Ружић, Сулејманпашић, Симо Мијатовић и Ћамил Омерагић, Хаџиавдић Дин 15. По Дин 10: РахмиЈа Хускић, М ехмед Балагија, Аослан Медић, Сафет Имширпашић, Пашић чинов, Стевановић, Субашић, Ристић, Бабић, Кисић и Ш улаја, Стојан Црљеница Дин 6. По Дин 5: Ристо ЦвијиН, Ахмед Биберовић, Бошчетић, Осман С. Трто, Л азар КатиН, Мехмед Капић и Мујо Верем. Свима дароватељима и прилагачима као и посјетиоцима ове забаве одбор се најљепље захваљује Посјета забаве била je врло добра, нарочито je за истакнути господу из Бугојна и то: Др. Ахмед Садиковић ветеринар, Садулах еф. Никшић економ, срески судија Љ утовић са госпођом, замјеник срес. начелника Пашић са госпођом, Ибрахим еф. Хаџи ахметовић, Хакија, Нуманкадић, М ехо Млаћо, A. ИдризбеговиН, Наим еф. Курић, Праљак, Сулејманпашић, Хаџиавдић, Стевановић, Субашић, Ристић, Бабић, Кисић и Ш улаја, који не пожалише труда и увеличаше ову на*лу приредбу. Нарочито се овај одбор захваљује овдашњем Муслиманском друштву „Скопл>е“, који je ставио на располагање све потребито за приредбу ове ззбав е, као и свој тамбурашки збор, који je са својим добрим свирањем присутне забављао све до б сати у јутру када je забава завршена. — Одбор. Уансујте даљње добротворе н утемељаче Гајреша! 10 Прослава у Гајретовом шегртском дону у Сарајеву. Ни наши шегрти нијесу хтјели да заостану за осталим Гајретовим штићеницима те су и они чедно и свесрдно прославили Рођендан Њ . Вел. Краља Александра. 17 јануара у 12 сати присуствовали су под водством управника дома свечаној Дови у Беговој џамији. Истог дана у вече приређена je мала интимна академија са бираним програмом. Међу осталим говорио je управник дома о личности Краља Александра. Ова je прослава оставила на шегрте као и на присутне дубок утисак. Мевлуд ГаЈретова женског одбора у Бијељиии. Дне 2 / . октобра одржан je Мевлуд у просторијама овдашње медресе. Обје велике и простране собе биле су препуне женског свијета. Лијепим и звучним гласом проучила су 2 овдашња хафиза Мевлуд на нашем језику. После Мевлуда још су се посјетиоци дуго задржали у угодном располож ењ у и веселом причању. Чист приход од Мевлуда био je Дин 515'—. Овом приликом скупиле су предсједница Ш . Пашић и одборница С. Даутовић добровољних прилога у новцу и нарави У новцу дароваше слиједећч гг.: По Дин 103: Др. Владо Станишић, Јово Милишић; Хаим Папо-Јањарац Дин 30; no 20 Дин: Максим Бугариновић, Лоччар упр. осн. школе, Гричер, гђца Витка Лазић, гђца Мица Поповац. — Укупно Дин 3 3 0 — . У нарави дароваше слиједећа гг : Мартин Мец 4 napa ципела, Вилим Швицер 10 пари чарапа, Мајер Барух 12 м платна и 1 хаљину, К- АлкалаЈ 4 метра пархета, Јово Петровић 1 пар ципела, Жмирић и др. 1 пар ципела, Ђ окић 2 м штофа, Перера 6 м платна, Хафизага Салиховић 2 м порхета, Гринфелд 6 м порхета, гђа Невенка Ч олаковић 1 капутић, Пурић 2 м цајга. Од прихода с Мевлуда и од ових прилога овај пододбор (ж енски) оденуо je и обуо 45-ер о деце, с којима се je истовремено и сликао. =Ј Ј Е С Т Е Л И О ДРЖ АЛИ ГА ЈРЕТО ВУ ГО Д И Ш Њ У З А Б А В У ? �Мевлуд Гајретовог жеиског одбора у вишеграду. 4. децембра приредио je вишеградски женски одбор Гајрета у просторијама мектеба свој мевлуд, којем су, поред чланица, присуствовали и пријатељице Гајрета осталих вјероисповјести, тако, да je општи одзив био врло добар. Прије почетка учења мевлуда поздравила je присутне претсједница женског одбора гђа Б е х м е н захваливши се на одзиву и нагласивши потребу што интензивнијег рада за Гајрет међу женским свијетом. Иза тога проучен je мевлуд на опште задовољство присутних. За вријеме учења гости су почашчени шербетом, бонбонима и ццгаретама. По довршенам учењу присутне су се у разговору забавиле свака на свој начин. Шећер дароваше госпође: С. Бехмен 1’/г кг., Н. Хасанбеговић ‘/2 кг., X. Јукић 1 кг., 3 . Устамујић 1 кг, A. Ченгић 1 кг., A. Липа Чг кг., М Ждраловић Ч2 кг. Мед даговаше: гђа С. Хауиалиловић >.1/г кг. Прилог од Дин 16 за шећер дала je гђа Ј. Курт. Земаљска банка дала je 2 кутије цигарета „Зета“. Добровољни прилог у новцу дароваше: no Дин 20 гсспође: 3 . Хаџић и С. Бехмен, no Дин . 0 госпође: В Куншнер, М. Марковић, A. Костић, пи Дин 15 госпође: С. Влах и Живковић, no Дин 10 госпође: Д Тодоровић, Н Хасанбеговин, Н. Хоџић, Ш. Хасанагић, X. Каришик, 3. Дрефић, С. Матејовић, Н. Хаџиахметовић, X БалиК', X Јукић, С. Хаџихалиловић, Ј Ибрахимкадић, Д. Стошић, X Хаџић, X. Тановић, X. Лукачевиђ, no Дин 6 гђица: Р. Хоџић, no Дин 5 гђе: A. Мухић, С .Т ерзи ћ, Ј.јусић, Џ. Пашић, С. Паши^, X. ОсманагиЦ. Ј Перић, П. Османагић 1, П. Османагић II, A Тиро, С. ОсманагиН, Ј. Јаворић, В Мулахасић, Ј. Станковић, 3 . Љубић, no Дин 4: Ј. Твртковић, 3. Сакић, 3. Османагић, Ћ. Бићо, no Дин 3: М. Беждер, М. Ризвановић, Ј. Ризвановић, В. Хрељић, К. Сакић, М. Ждраловић, Н. Османагић Ш. Карчић, М. Данко, Н. Сарач, X. Репак, no Дин 2: X Каришик, М. Дервишевић, М. Хаџихасановић, Д. Твртковић, A. Ризвановић, Ш. Бекташ, Р Бекташ, М. Бурић, A. Карчић, Р. Шушко, М Османагић, Е. Карчић, LIJ. Аљушевић, X. Ризвановић, 3 . Устамујић, В. Кука, Р Јосић, С. Липа, X. Марић, X. Хајдаровић, М. Марић, В. Мулахасић, no Дин 1: 3 Авдибеговић. Чист приход са мевлуда износи Дин 416. За одличан успјех ове приредбе kako у моралном тако и у материјалном погледу имаде се захвалити пожртвовном раду одборница, које се овим успјехом могу подичити. Сијело женског одбора Гајрета у Тузли 6. јануара о. г. у 6 1/* сати на вечер одржао je женски одбор Гајрета своје сијело (ћетенију) у свим просторијама Гајретова клуба, које ie одлично успјело како у моралном тако и у материјалном погледу. Ова сијела женског одбора постају из дана у дан популарнија што се види и no броју посјете. Док су их прије посјећивале у главном само rocпође које су биле стални посетиоци Гајретових приредаба, данас су ова сијела постала главно састајалиште муслиманског женског свијета. Прије су наше муслиманке биле подијељене било no родбинству или пријатељству, у много мањих скупина, које су се међусобно ријетко састајале и дијелиле če често пута неким ништабнИМ г1реДрасуДам£ и тиме просто саме су спречавале, да се у развоју женског друштвеног живота у Тузли крене правим путем. Већ први дани Гајретова рада међу нашим женским свијетом задали су јак ударац овом сепарисању, a данас, кад се на овим сијелима женског одбора госпође из цијеле Тузле састају, тога je сепарисања скоро сасвим нестало. Да ништа друго и ово |е довољан морални успјех, који подржава женски одбор у раду у овом правцу. Интерес ва ова сијела je толики, да реклама за њих није више ни потребна. Довољно je да се на одборској сједници закључи, да ће се сијело одржати и већ сјутрадрн глас иде од уста до уста, и као вјетар допре и у најзабитији крај Тузле. Популарности ових сијела допринијело je и то, што на њима влада увјек необичко добро расположење, које се може назвати фамилијарним. Интимност je толика да се саме госпође и госпођице натјечу, која ће својој околици приредити већу разоноду. Ево једног примјера згодне разоноде са синоћњег сијела: По старом народном вјеровању врачања уочи Божића су једна од оних, која се најчешће обистине, na су и наше дјевојке, више мање ради забаве синоћ гледале, која ће се удати за л\омка, која за удовца, a која he и даље остати код куће да .пере суде. Овде нећемо износити која je испод филџана извукла прстен, која браду, a која опет судоперу, јер би то засјецало у неку РУКУ У «приватне“ ствари њихове. Тако се овиж врачањем цијела посјета лијепо врјеме забавила. Одбор се увјек побрине за музику, али je она скоро непотребна јер се и саме госпође из публике натјечу у свирању, na су ова сијела постала као нека смотра вјештине свирања на хармоници. И овом се приликом одбор најљепше захваљује Асима х. Миразовић, koja je добровољно донела своје хармонике за разоноду друштва. Четенију су даровале одборнице и за њену израду приложиле шећера: гђе. ВиловићЗкг.,Хусић 1 кг.,Мутевелић i кг., Шехановић */г кг , Ибрахимкадић 1 кг., Шербић V2 кг., Ценановић V2 кг. и1 кг. брашна, Хаџиефендић и 1 kr. брашна, Салихспахић '*/» кг. 1 кг. брашна и 2 лимуна, Азапагић V* Кг- и 1 кг. брашна, Коњхоџић 3 kr. брашна, Нежић 3 кг брашна. Ћетенију су правиле госпође Мукелеф-ханума Хаџиефендић и Тијеханума Дервишефендић Добровољне прилоге у новцу допринијеле су: no 20 Д., ИЈехић Хасибе х., Мехмедбашић Разије х., Чамџић Нура х , rio Д. 10, X. Дедић Зумрут х., Бешлагић Најле х., Сијерчић Емине х.. Метиљевић Техвиде х., Азабагић Хатиџе х., Малкић Фије х., Фазлић Фатиме х , Зајмовић Фахрије х., Хафеђић Ђемиле х., СпахиН Асифе х., Жунић Фахире х., Мујезиновић Г1аше х.. Чехаић Тајибе х., Куносић Зехре х., гђца Арнаутовић Сена, гђца Ченановић Бехија, гђца Фазлић Зумрута, гђца Дедић Емира, гђца Шербић Хиба, no Д 8 гђца Хафизовић Есма, no Д. 6 X Хановић Хаше х., Грошић х , Дубравић Сабире х.. Мустафић Аиш ех.,гђца Зајмовић Нафија, no Д. 5 50 Аждеровић Асифе х., no Д. 5.— Карић Мехагинца, Миразовић Асиме х., Ређебашић Ђ емиле х , Жунић Ђемиле x.t Сердаревић ЕмиНе х., Салетовић Емине х , Скоруп Рабије х., Жунић Ш емса х., Калесић Аземе х , Камберовић Рефије х , Ајановнћ Фатиме х., Филиповић Алмас х., гђца Ножић Фахире, гђца Бехман Ема, гђца Чамђић _.Фадила,.п.о...Д. .4 5 0 Дервишевић Ш ерифе х , no Д. 11 �4 — X. Јашарагик Ханумица X.. Топчагић ^азиЈе Мутевелић Халиме х., Латифагић Аанифе х., гђца Коњхођић Аиша, гђца БешлагиН Девлега, гђца Хафизовић Васва, no Д. 3 — Арнаутовић Паше х., Тучић Сафије х., Поњовић Ђ ул сах , Делалић Хађире х , Омазић Сеније х., Даутовић Хасибе х., Шехић /Јервише х , Чустендил Хајрије х., no Д. 2.— Налић Ајше х., Тулетовић Есме х., гђца Мујезиновић Девлета гђца Мутевелић Алија. Укупно Д. 433.— . Дужност нам je да се посебно захвалимо одбору Гајретова клуба, који уз минималну цијену уступљује своје просторије за ова сијела. Нарочита хвала госпођама и госпођицама, које у овако лијепом броју посјећују ова наша сијела својим добровољним прилозима потпомажу друштво Гајрет. Бруто приход 700 дин. и 25 napa. Чајанка жеиског Гајретова одбора у Сарајеву. Дне 1 децембра приредио je женски мјесни одбор Гајрета велику годишњу чајанку, која je врло успјела како у моралном тако и у материјалном погледу. Друштвене просторије биле су дупком пуне, — као никада прије — најодличнијих муслиманских госпођа и госпођица, које су својим прилогом издашно потпомогле наше друштво, што језасв ак у похвалу. Чајанци су присуствовале и преставнице већине женских удружења Сарајева, које увијек показују пуно љубави и воље за сарадњу са Гајретом и муслиманском женом. „О значају 1 децембра" говорила je секретарица гђа Абида Карахасановик, која између осталог каже: Под стољетним теретом сужањства и ропства, часни народ југославенски вапио je за племенитом осветом Њихове душе су хтеле частан живот или витешку смрт. Бацили су Европу у чуђење и узаврели гњев Балкана није могао бити потпуно схваћен ни правилно оцењен. И та родољубива стремљења огријала су све љепоте: књижевне и умјетне овога народа — и родила Црног Ђорђа. Фанатици домовине могу умирати, али не могу изумрети, јер мржња стално траје, као и ропство. Наш народ приправан да изгуби живот ради сна — безобзирно je јурио у опасности кршева и свака je битка била и корак напред — свака je носила побједу и ведрила шира обзорја. Наде су се развиле преко граница, да се границе развију преко нада. Петвјековно ропство откупљено je свјетским ратом, докончано je — постигнут je громогласни триумф. Они који су се јучер чудили амбицијама малих балканских држава, данас се диве чуду. Јер створена je велика југославија, као захтјев вишег морала и природног развитка ове предуго затиране нације. Наш je народ најбоље доказао своју способност за живот, својом приправношћу на смрт. Наша књижевност умјетничка и народна прославља сада у сјају Епопеје најљепше часове, јер она je слава Вукова и триподиј Мештровића. Kao што књижевници и пјесници износе очајне вриске у својим дјелима, још јаче je душа националне цјелб^ купности зајецала непосредно и болно у народној пјесми. Видовдански храм je наше највише и најсветије. У томе ремек дјелу југославенске нације Kfжњени су сви они, који су владали, јер су тлачили, a награђене су „наградом вјечности" они, који су робовали, јер су бунили, јер су трпјели и јер су имали крепости. И војник из Великог рата и мученик из унутрашњости су остварили сан старих. Мисао ослобођења и уједињења je увијек била водиља Она налази одушка у Принциповом метку у часовима гигантске борбе. 1 децембар je дао Југославији тијело, a 3 октобар joj je удахнуо душу. A данас на дан 1 децембра ми славимо двоструко славље: ослобођењ е и уједињене браће исте крви и стварање Велике Југославије посебним званичнии актом од 3 октобра 1929. Није Југославија само земљ а, она je и идеал, јер није створена само no историјском праву, ни no вавојевању, ни жртвама, него no доброј вољи народа, Све су наше енергије пробуђене наглим ударцем — стварањем Велике Југославије у којој проживљујемо нове дане. Ми смо живљи, жилавији, тврђи, ведрији, оптимисте и радници. Није ослобођен само народ, створен je и нови човјек. И данас кад дишемо као што нисмо досад дисали, кад се осјећамо слободнији у покретима, кад смо свјесни да живимо у пуном цвјетању наших снага — у напону наше историје — у прољећу нашег националног живота, сјетимо се Њ ег. Вел. Краља Александра I, нашег највећег хероја у ком су усредоточене све позитивне врлине југославенског наоода, који je прекинуо нит братоубилачких свађа и спорова и повео цео наш народ путем Југославенства — сетимо се и целог дома Карађорђевића и кликнимо им: Живили! Послије тога je женски Гајретов хор отпјевао државну химну, a двије ученице: Ш ербић Мејра и X. Арифхоџић су декламовале двије патриотске пјесме. Уз звуке тамбурашког збора Гајретовог, присутне су остале дуго у просторијама друштвеним, у најбољем располож ењ у. Гајретов зидни календар Beh одавно се осјећала потреба за једним календаром који би садржавао све оне податке, који су наиочито потребни муслиманима. To je вактија и рамазанска имсакија, те поред новог и старог календара и потпуни муслимански календар, који обухваћа вријеме од 1 јануара до 31 децембра. В одећи рачуна о тој потреби, Главни одбор je недавно издао укусно израђен велики зидни календар, који поред горњ их података садржава још и преглед нове поштанске тарифе, таблицу мјенбених пристојби и преглед значајних дана Краљевине Југославије. G A J R E T u svakoj kući, znaci samo njezin napredak 12 �У жељи да календар продре и у најшире слојеве Главни одбор je одредио цијену о д .5 Дин. од комада и са задовољством се може утврдити да je овај први Гајретов календар наишао на најодличнији пријем и да je благодарећи заузимању вриједних Гајретових радника за непуних 10 дана потп уно распродан. Гајретова рамазанска томбола Kao и прошлих година Главни одбор Гајрета организовао je и ове године играње Гајретове рамазанске томболе, чији чист приход има да послужи остварењу Гајретових задатака. Томбола се игра у оним мјестима, одакле су се на позив Главног одбора (преко 50) мјесни одбори и повјереници благовремено јавили да желе сарађивати на том послу. Овдје морамо нарочито истаћи заузимање, смишљен рад и пожртвовност Гајретових пријатеља у Урошевцу који су успјели да само у њиховом мјесту осигурају Гајрету 23.000 Динара чистог прихода од играња томболе. Треба пожељети да се и остали Гајретови мјесни одбори и повјереници угледају у овај примјер пожртвовног рада, како би наш Гајрет бар на овај начин надокнадио огромне расходе и смањење прихода које настаје усљед привредне кризе у земљи. У лањској години Гајрет«- ј$>имао од томболе преко 100.000 Дин. ч и с т о г a прихода. Мјеста у којима се ове године игра Гајретова томбола треба да уложе све своје силе и сву своју амбицију како би овогодишњи приход о^ том бол е био још већи. Гајретове разгледнице (Дописнице) Главни одбор Гајрета тражећи no својој дужности нове изворе прихода у сврху извршења задатака Гајрета и закључака прошле главне скупштине, издао je за сада 9 врста разних Гајретових разгледница (дописница) које претстављају шест особито укусно и кићено исписаних „ л е в х и “ са ајетима из Курана; као седма алегоричну слику „За краља и Отаџбину" са посљедње Гајретове годи пње забаве; као осму и девету најновији снимци Гајретова моћног Заштитника Њег. Kp Вис. Престолонасљедлика Петра у соколској и морнарској унифовми. Све врсте Гајретових разгледница израђене су на најфинијем сјајном картону, a цијена им je 1*50 Дин no комаду. Главни одбор je већ разаслао, према приспјелим нг.руџбама, те разгледнице у поједина мјеста, која су их тражила, али je д у жн о с т и п о т р е б а свНх Гајретових трудбеника да се за њихову распродају најпреданије заузму. Када се има у виду да се приликом сваког бајрама продаје огроман број, за наше прилике неподесних, разгледница, онда се можемо са пуним поуздањем надати, да ће те Гајретове разгледнице, Подешене за наша схватања и потребе, наићи на одличан пријем, то тим више, јер су веома подесне и за кућни украс. П РО ПАГИ РА ЈТЕ ЗА Д Р У Г А Р С Т В О ! ш : Тражите свуда / vfA»: ,Y,.' Бајрамске честитке — Гајретове разгледнице Остале Гајретове вијести Завршетак рада у ДомаЂичко] школи у Плевљу. Иницијативом друштва 'Гајрет одржан je у Плевљу домаћички курс за муслиманке. Школу je похађало 22 ученице. Од тих je било 20 редовних, a 2 ванредне полазнице течаја. Рад у школи почео je 12 јула, a завршетак и исоит одржан je 15 децембра 1931 године. За читаво вријеме трајања овога курса, све ученице похађале су марљиво наставу, и показале ванредну прилежност и истрајност у раду. Све ученице завршиле су успјешно домаћички курс. Десет их je добило свједочанства одличног, a дванаест врло доброг успјеха. Узевши у обзир, ,дд je од горе наведеног броја ученица 12 било неписмених, na за вријеме курса свих 12 научило читати и писати, — резултат ове школе je одличан. Како рад пожртвовних наставница, тако и самих ученица, — крунисан je потпуним успјехом. Управница школе гђица Рожникова Минка, из Љубљане, учитељица гђица Царцарачевић Андросеја из Ресна, те сестра нудиља гђа Белоусова Зденка из Загреба, — сестрински .су прегле у раду no добро својих ученица и сестара муслиманске вере. Пожртвовним радом цијењених наставница постигле су ученице, како теоријско, тако и практично знање у свим дисцирлинама, ко,е су обухваћене програмом домаћичких школа. Из теорије обрађивани су ови предмети: домаћинство, васпитање дјеце и одгој дојенчади. наука о исхрани, домаће књиговодство, хигијена, мљекарство, конзервирање хране, писмен >ст и цртање крајева. Практични радови у овој школи били су: кухање обичне и боље хране, мијесење и печење хљеба, израда домаћег сира и младог масла машином „Алфалавал“, прање и пеглање рубља, везење народних мотива и бијелог веза, те вјежбања на машини за шивање Разноврсност научног програма чинила je школски рад занимљивим од првог до пошљедњег дана наставе. Типична и стара куЦа госп. Ћулаховића Абдулаха, у којој j e била смјештена школа кроз пет мјесеци школског рада, тај мирни дом претворио се у живу кошницу. По наређењу Краљевске Банске Управе на Цетињу испиту je присуствовала учитељица гђа Поповић Милица. Изасланица je била пријатно изненађена одговорима ученица за вријеме читавог испчтд- Ученцце су одговарале прибрано, те показале 13 �ћал>ану спрему у свима предметима. Када je госпођи изасланици још саопштено, да je већина полазница било неписмених прије поласка школе, — госпођа Поповић понијела je најбоље утиске са испита овога домаћичког курса. Начелник среза плеваљског госп. Кошутић, — упрарник Дома Народног Здравља госп. Др. Бенвенисти, a такођер и срески лијечник Др Белинкис, 1— обилазили су школу, те се интересовали за њезин напредак. Послије успјешно положеног испита приређена je изложба ручних радова и конзервираног воћа и поврћа. Изложбу су посјетиле многе угледне roспође, — честитајући на успјеху вриједним наставницама и ученицама ове школе. Домаћичком школом у Плевљу Гајрет je извршио велику мисију у редовима муслиманки. — рад — Премештај вредног Гајретовог раденика калетана г. Дхмета ffjajtieroBNta Ми имамо врло велики број агилних Гајретових раденика широм наше отаџбине, који су искрено прионули и раде на великој Гајретовој мисли и идеологији. Али je међу њима рјеђи број оних који су вјечито на ногама; који су све жртвовали, свега себе заложили; унијели сву своју душу за срећу и напредак нашег Гајрета; који у напретку Гајрета гледају свој напредак — своју срећу и своју славу. Ми данас видимо да се њихов број све више јача, али није толики колики би требао да буде, колики захтјева велика мисао културног рада нашег м езимчета Гајрета. Једно од првих и најљепших мјеста енергичних и вредних Гајретових раденика заузима агилни и пожртвовани г капетан Ахмет Алајбеговић, командир 9 чете, 54 пука Карола II. румунског краља. Ахмет je из угледне и старином прослављене фамилије Алајбеговића. Он je братић Хаџи Салихбега Алајбеговића, који je био десна рука и главни покретач Џабићева покрета. Џабић je мушки и енергично, са пером у руци доказивао и заталасао сав наш народ великом мисли слободе и увукао га у дугу, неједнаку и исполинску борбу са АустроМаџарима. Ријетки су таки. Ахмет Алајбеговић рођен je у М остару 1899. Свршио je Трговачку академију, a као одушевљен и искрен националиста свршио je Војну академију у Београду, гдје се истицао солидним радом и озбиљношћу, врлином која најљепше реси правог војника. Он je један од првих муслимана који je свршио Војну академију. Ову последњу годину био je са служ бом у- Сарајеву, a пре неколико дана премештен je no службеној потреби у Мостар. Г. Ахмет Алајбеговић je један од ријетких наших људи, осведочених националиста муслимана, са јаким увјерењем ради чега je још као ђак мостарске гимназије, петнаестгодишњи младић, окусио све горчине туђинског режима. Чим je одјекнуо видовдански хитац он je био затворен и интерниран у злогласну бихаћку тамницу Ж егар. Двогодишње тамновање, презир, окрутност, злостављ ањ а туђинске руке, није саломило његове младе снаге, него га je још више очеличило и стварало одушевљеног, идеалног националисту, борца. T o му je у крви било. Њ егов рахметли брат Ибрахим (звани Б его) био 14 je тако исто после видовданског метка затворен и умро je у сарајевском затвору, тажници националних мученика 1916 године. Кратким радом, од годину дана, стекао je r. Алајбеговић у Сарајеву свеопће симпатиЈе, енергијом и устрајношћу мпого je задужио наш Гајрет, тактичношћу и љубазношЧу привукао je и сврстао у једно коло наше најодушевљеније раденике. Нови покрети, нове идеје везани су за његово име. Гајретов пјевачки збор, a сада мјешовити хор везани су за име г. Алајбеговића. Ш то je некад изгледало немогуће, неуморним и истрајним радом г. Алајбеговића прешло je у стварност — реалност. Данас Гајретов пјевачки збор, својим извјежбаним, солидно спремљеним гласовима, долази међу прва сарајевска пјевачка друштва. З а кратко вријеме што je Гајретов збор дошао до завидна и лијепа гласа има највише да захвали своме вредном прочелнику г. Ахмету Алајбеговићу. Ми честитамо Мостарцима, што у њихову средину долази тако вриједан и агилан Гајретов раденик као ш то je г. Ахмег Алајбеговић. Својим замашним радом, јаком енергијом, као ш то je користио Сарајлијама, ми тврдо вјерујемо, да ће мостарском Гајрету особито пјевачком хору те исте услуге учинити г. Алајбеговић и М остар ће убрзо бити, што му no прошлости и историји припада: К ултурно и национално средиште наше и кршне јуначке Херцеговине. Истина, ми Сарајлије, особито Гајретов пјевачки хор, губимо у r. Алајбеговићу најјачег и неуморног културног раденика, али бразде његовог културног рада тако су дубоко заоране и сигурне плодове оставиле, да треба само истим стазам а ићи и овјенчани успјех je сигуран. Ми желимо г. Алајбеговићу сретан пут у М остар, са ж ељ ом да настави устрајно и са вољом као што je радио у Сарајеву, чиме ће се највише одужити нашем Гајрету, посвједочити своје националне идеје за које je толико препатио и страдао, свој лијепи глас поново потврдити, нашу највишу благодарност стећи и засвједочити скроман глас озбиљ ног и солидног културног раденика. С. Годишња скупштина удружења студената питомаца Београдског Гајрета „Осмаи БикиЂ" У недељу 20 о. м. одржана je у просторијама новога дома прва редовна годишња скупштина нашег удружења, којој je поред свих питомаца и једног дела питомица присуствовао и госп. Ђ урађ Јосифовић, претседник Београдског Гајрета и госп. Мухамед Ћ емаловић, управник дома. Скупштину je отворио досадаш њи претседник колега Абдуселам Балагија студ. права, који je одмах на почетку позвао присутне да поздраве највећег добротвора Београдског Гајрета Њ егово Величанство Краља, који сваком приликом показује љубав и интересовање за Г а јр ето ве питомце. Скупштина je бурно и дуго клицала Њ егову Величанству Краљу. Пошто je поздравио претставнике Београдског Гајрета „Осман Ђикић* гг. Јосифовића и Ћ ем аловића колега Балагија je одрж ао следећи говор: „Скроман почетак рада удружења питомаца Београдског Гајретд започет прошле године у т?ВД- �ким околностима и у незгодним просторијама за друштвено развијање, обећавао je мало позитивних резултата и успјеха. Потакнути надом да ћемо скоро имати свој модеран и удобан дом, предали смо се озбиљно раду око организовања удружења, које ће престављати и окупити све нас, и преко кога ћемо лакше доћи до свих оних неопходности, потребних за културно развијање. Захваљујући разумевању и моралној помоћи оних који се за нас очински старају, затим озбиљности питомаца и њиховој наклоности према друштву без изузетка, успели смо да за доста кратко време прибавимо најпотребније што ће се јасно видети из извјештаја. Надајмо се да ће у будућности ово удружење бити не само посредник за олакшање и остварење наших потреба, него и права школа за социјални и друштвени рад који нас данас сутра чека у животу. Послије дужег повлачења no разним незгодним становима напокон господо и колеге, дочекали смо дан, да се уселимо у ову сјајну палату, на чему нам имају да позавиде многи студенти не само из престонице него и из других мјеста наше отаџбине. Овде у овом храму са свим конфором и удобностима омогућено нам je да развијамо све своје способности, и да покажемо више него до сада нашу праву вредност. ОбдјГ нам je омогућено, да се са више воље и љубави посветимо будућем позиву, и раду за онај сиромашан народ, који нас жељно очекује. За све ово имамо да захвалимо највнше огромним напорима и ножртвовању нашег поштованог претседника и других одборника, који нису жалили труда само да збрину и омогуће школовање великом броју сиромашних омладинаца. З а свој рад нису тражили ни части, ни рекламе, ни награде, што изазива у нама још више дивљења и поштовања. Наша права захвалност, доћи ће до пуног изражаја тек онда када се својим радом и марљивошћу, као и до сада, покажемо достојни Balile пажње и старања. Своје скромне снаге, уложићемо предано у користан рад, са жељом да овај наш дом постане прави храм науке и уметности. , Са овога мјеста, у име своје и у иЛесвојих колега, ja Вам најтоплије благодарим, желећи сваку срећу и напредак у даљњем напорном раду.“ Из прочитаних извјештаја види се да je управа за кратко време прибавила велики број књига за библиотеку, a које су даровали разни књижари издавачи, Министарство Просвете и друге хумане установе. Прибављени су многи дневни листови и сви важнији часописи у држави за друштвену читаоницу. Уредништва „Књижевног Севера*, „Нове Европе" и „Стожера" даровала су књижници no неколико комплетних годишта свога часописа. Захваљујући љубазности госп. Предића, управника Народног позоришта питомци добивају бесплатне позоришне карте и т. д. После исцрпне дискусије, изабрана je ова управа: Претседник: Абдуселам Балагија, студ. права; п претседник, Мустафа Ајановић, студ. фил ; секретар, Фехим Балић и Хусреф К рпо , студенти фил ; благајник, Салих Хумо, студ. шум.; књижничари Асим Бајрамовић и Нусрет Шербић, студ. шумарства; чланови управе, Бубић Мухамед, студ. фил. и Хакија Хаџихасановић студ. техн. Надзерни одбор: рретседник, Фазлија Фазлагић, студ. мед.; чланови. Najljepše umjetnički izrađene LEVHE jesu Gajretove razglednice Енвер Поздеровић и Махмуд Бајрактаревић, студ. фил. У последњој тачки дневног реда закључено je једногласно: 1) Да се оснује дебатни клуб као секција удружења, у коме ће се дискутовати оазна друштвена питања. 2) Да се социјална секција,која je до сада имала видних резултата око прибирања података из нашег живота, припоји удружењу као његова секци a и да се и даље настави са радом. 3) Да се бирају за почасне чланове удружења гг. _ __ ' сифовик, ђенерал у пензији, Хасан Ребац, Гректор вакуфа у Скопљу, Абдуселам Џумхур, 1вни свештеник и Мухамед Ћемаловић, секретар Министарства Правде. Са v> скупштине je упућен поздравни телеграм г Хасану Ребцу. Наши рахметлије Мерхуи Хаџи Нухаиед еф. Бехаиловмјј | Све се више проређује ред оних одличних мужева, који су нам још тако рекући до недавно били учитељи, a с којима смо обикли да се увек сусрећемо и разговарамо с неким снажнијим осећајем поштовања и благодарности. Све се више проређује тај ред и све се више у несмиљеној збиљи обистињује крилата реченица: „На млађима свијет остаје.“ У кратко време оставише насмноги, a сада н Хаџи Мухамед, чијом смрћу нисмо изгубили само доброг и незаборавног учитеља, него и једног заслужног Гајретовог радника Болно осећајући празнину, која je наступила његовим одласком, Мостарци су џеназу у импозантном броју отпратили на Царину, где je покопан уз своје старе. Ту се je на горбу опростио у име свих поштовалаца и његових бивших и садањих ђака наш пријатељ професор госп. Хасан Ћишић. Његов говор je доказ и сведочанство љубави и дубоког поштовања, које je мерхум Хаџи Мухамед заслужио својим прегалачким и неуморним радом. Сви ћемо једном поћи његовим путем. Судбина je л>уди, да оставл>дју оне, које воле и цијене, a суд- /5 �бк н а'je неумољива. Само нас je оставио прерано у својој 51 години. Хаџи Мухамед je био увијек њежна здравља и последњи велики напори, које je посветио интензивном раду у мостарсксм вакуфу, где je хтио да доведе све у ред, скршили су га. и он се изненада растаде са животом у часу, када ее томе није нико надао.. j . Хаџи МухаМед ć e je родио у Мостару 15 фебруара 1879 год. Потиче из најугледније мостарске породице. Почетне je школе свршио у Мостару, a онда je отишао у Сарајево, где je свршио шериатску судачку школу, a после тога je отишао у Каиро, где je свршио филозофски факултет, групу за арапски језик. Повративши се no довршеним наукама у домовину, би именован учитељем арапског језиканамостарској гимназији године 1907. Послије три године службе одлази у Беч, где полаже професорски испит с одличним успехом. Чим дође у Мостар, он почиње својим благотворним радом на изграђивању поштеног, честитог и радиног подмлатка и свим силама настоји, да се повећа број муслиманске ђачке омладине у гимназији: Cee до Свјетског рата он остаје префект Вакуфског конвикса у Мостару, апослијеО слобођењ аон постаје преф^кт Гајретова интерната све до 19k0 године, када ту дужност предаје млађима. Осим овог ситног рада међу омладином он сарађује у свим муслиманским културним и хуманим институцијама. Хаџи Мухамед сарађује и у нашим књижевним листовима “Гајрету", „Б исеру" и „Бехару“ преводећи са турског, арапског и перзијског језика. Осим тога написао je и издао „Арапску метрику", уџбеник за VI. рззред гимназије. Њ егов дух није био везан заједн у у за н у област на којој .би се са страшћу исцрпљ. вао. Он je био широк и сложен. Није било госла којег он није могао примити и у њега се потпуно удубити, разумјети га и свршити. Ова способност водила га je у животу на разна поља рада и свуда je оставио трајне и добре резултате. Нарочито, ми млађи волели смо газбог његових лијепих особина. Искрена срдачност, благост и топлина, љубазност и фино осјећање такта, тотална оскудица мржње, широкогрудност и предузимљивост, особити дар за лепо и занимљиво излагање, ,.реалност’у погледу насвијет, a урођени оптимизам и поштење јесу тако драгоцјене особине, да смо га морали не само вољети, него му no некада и завидјети. Иначе бјеше скроман муж, кога су вазда његови искрени и одани пријатељи и поштоваоци постављали на виђенија места. И није онда чудо, да ћемо га сви задржати у најљепшој уепомени добра као што je добар дан у години, радина као пиелу. и стална као станац камен, јер je то- Хаџи> Мухамед у пуној мери и заслуж ио. Ожалошћеној родбини, нарочито нашим сарадницима у женском одбору и Фикрети и Енеси и Ремзи, који су претрпели велики губитак, наше најдубље саучешће, a свом учитељу желим фирдевси ала џенет. Рахметулахи алејхи рахметен васиах. i i®. . Проф. М. Аликалфић .. J ečm e „ ш д о зн а ч и ли дуж ну а р е т п л а т у за л и с т јГ А Ј Р Е Т “? УШ I Мерхум Нанл еф. Беги*. | 22 децембра 1931 год. у поноћи преселио се на Ахирет у 52 год. живота Наил еф. Бегић. трговац и пожртвовни претсједник мјесног одбора Гајрета у Новој Вароши. Добар и чедан муж, пун полета и љубави за народну ствар, рахметлија je био одличан сарадник на народном послу. У најкритичнијим приликама Гајрета у Новој Вароши, рахметли Наил еф. прима се предсједништва мјесног одбора, и заузимљивошћу, енергијом и топлом ријечи, успијева, да посао око Гајрета крене бољим путем — ковим успјесима. У том корисном раду неумитна ra je смрт покосила, и он оставља у редовима нововарошког Гајрета велику празнину. Поштовање и љубав коју je мерхум уживао, најбоље се манифестовала на величанственој џенази на коjoj je учествовао огроман број поштовалаца. После сахране и дове г. Хајрудин Хаџиибраимовић истакао je у свом кратком и језгровитом FOBopy рахметлијине заслуге и врлине, подвукавши велики губитак који je мерхумовом смрћу претрпљен. Рахметлија оставља иза себе супругу и 8 си. нова — 8 соколова, снахе и унучад. Уцвиљеној породици и мјесном одбору Гајрета желимо Сабри џемил a рахметли и Фирдевси ала џенет. Рахметулахи Алејхи рахметен васиах. М. С X. Р азне вијести Захвала Гајрету бившег његова питомца. Добивши намјештење хитам, да се том приликом дубоко захвалим Гајрету на уздржавању кроз цијело вријеме мога школовања. Настојаћу, да се покажем достојним учињеног ми доброчинства. У Бјелимићу (Коњиц) 5 јануара 1932. Дервиш Чукле, учитељ. Књ ижевне објаве Š. fllagić, Elkuranul-hakjimu. Kako je poznato, prosvjetni radnik g. Š. A lagić izdao je do sada 2 svesk e gore spom enute, odlično obrađene knjige, a treća s e svesk a daje ovih dana u štampu. Preporučujući svakom e ovu lijepu i korisnu knjigu mi pozivam o M jesne o bore, povjerenike i prijatelje GajreH da u svom e krugu sakupe pretplat­ nike. G. A lagić u želji da pom ogne Gajretu ustupa mu od svakog primjerka prodanog od m jesnih od­ bora i povjerenika po Din 5 — . Cijena je s v e sc i Din 50'— . M jesni odbori i p o ­ vjerenici treba da sakupe pretplatu i uz oznaku pret­ platnika da upute novac piscu g osp . Sukriji Alagiću direktoru g :mnazije u p. u Derventi, a po 5 Din od svakog primjerka da zadrže i pošalju gl. odboru. Југословенска читанка je управо згодно дошла приликом дугих рамазанских ноћи. У њој ће читаоци наћи себи доста поучна и занимљива штива. Наруџбе се шал>у Хамдији Мулићу, учитељу — Сарајево (Пријепољчева број 3) a цијена je књизи само шест динара. Због поштарине најлакше je наруџбу да ш а^ е ђише рретцлатника заједчо. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/be82e1673f91b334afdce77229e43905.pdf a68971bab046c212e2af43d774bc4e7b PDF Text Text ГАЈРЕТ Сарајево, 1 фебрара 1932 ■ ■>ii‘ 'Т Ч « '’ - Н Бесједа Њег. Вел. Краља С погледом на опште побољшање наших прилика У најновијој етапи историје Југославенске Државе 18 јануар 1932 остаће заби- ' љежен као датум нарочитог значења, сличан no своме обиљежју ономе од 1 децембра ' 1918 или ономе од 6 јануара 1929 године, 18 јануара Његово Вел. Краљ Југославије Александар Први отворио Престоном Бесједом ново Народно Претставништво, оба његова Дома, Сенат и Скупштину, и туме започео нови перијод у политичкој и националној, јединственој, југославенској и&чјрији нашега народа. Прије него што укажемо на значај појединих важнијих одломака из Престоне Бесједе Њег. Вел. Краља, на^необично радује чињеница да je у томе свечаном, историјском тренутку, на лијевој страни почасних мјеста Прегседништва Народне Скупштине стајао као подпретсједник Нар. Скупштине, неуморни радник на просвјетвом и националном освјешћивању мустимана, агилни и енергични претсједник Главног Одбора Гајрета, министар на расп. г. Др. Авдо Хасанбеговић. Ta почаст, коју je претсједнику Гл. Одбора Гајрета указало Народно Претставништво, најбоље и најрјечитије свједочи о угледу који уживају Гајрет и његов претсједник у народу цијеле Југославије, без обзира на бановине и крајеве, племена и вјере. Престона Бесједа Њег. Вел. Краља одјекнула je широм цијеле Југославије, преко штаме и широм цијелог цивилизованог свијета, путем радија. Иза одушевљења, којим je примљена у оба Дома, не заостају ни коментари штампе, како домаће тако и стране. Посматрана у својим основним линијама и јасно казаним мислима Престона Бесједа Њег. Вел. Краља претставља националну и државну синтезу свију напора који су учињени, пером и мачем, за стварање и опстанак Југославије. Ta Бесједа, сва од убједљивих реченица, које су карактеристика Државника и Краља Реформатора, садржи у себи најкраћу и најзбијенију историју прошлости и кратак, промишљен и резолутан програм будућности. Она се даде рашчланити у ове битне и главне дијелове своје моћне и одлучне садржине, у ове главне линије њене суштине: . > 1. Најзад je е т и ч к а истина југославенске мисли проломила све препреке, вијековима вјештачки створене; 2. Начела Устава дају све могу^ности здравом и националном и социалном напретку и нормалном развоју политичког живота; 3. Kp. Влада посвећива^е и у буду^е своју најве^у пажњу о з д р а в љ е њ у н а ш и х п р и в р е д н и х п р и л и к а . Неопходно je потребно да се у читавом нашем јавном газдинству уведе најве^а штедња, да се доведу у склад јрвни расходи са реалношћу прихода и ф и н а н с и ј с н о м д н а г о м н а р о д а ; 17 V. �4. Привредна криза тражи х и т н е и о д л у ч н е , али добро промишљене мјере. Незапам^ени пад цијена пољопривредних производа створио je тешке прилике у н а ш е м с е љ а ч к о м с в и ј е т у . О м о г у * > и т и с е љ а к у , п р им ј е р н и м ц и ј е н а м а њ е г о в и х п р и х о д а , н а п р е д а н живот , п о д и г н у т и о п е т њ е г о в у п о т р о ш а ч к у с н а г у и створити му услове за пр/вредни кредит, г л а в н и j e п р о б л е м — рекао je Њ . В. Краљ — к о ј и с т о ј и п р е д в а м а ; 5. Југославија xot>e да остане и у будуће одлучан поборник мира и реда у Европи. Наша војска остаће и у буду^е одбрана народа и ш к о л а за његово национално васпитање. E t o , о в о су основне мисли, линије и смјернице којима сгреми наша Држава. Te смјернице, јасне и отворене, изречене су пред највишим форумом који претставља вољу и жеље Народа; изречене су и наглашене у ријечима Првог Државника и Грађанина, са највишег мјеста, Престоном Бесједом првога Краља Југославије.* Овом импозантном и ријечитом, сугестивном и одлучном Бесједом наш Краљ се je истакао на чело државне мисли, на чело свију тежња нашега народа, на чело стремљења ка миру и благостању, привредном оздрављењу и финансијском напретку, економском бољитку и културном прогресу, националном васпитању и моралном уздизању у друштву цивилизованих нација. М ир под с в а к у ц и ј е н у , ј е д и н с т в о Д р ж а в е и Н а р о д а и прив р е д н о о з д р а в љ е њ е н а ш е г н а р о д а , — то je срж основних линија које се ефикасно и неминовно , истичу у Престоној Бесједи. Ta срж претставља крајњи резиме, синтезу свију напора нашег народа, које je издашно документовао кроз своју историју, пуну бола и поноса, падања и дизања, страшних епопеја и no цијелои свијету познатих триумфа. Али je, свакако, најрјечитије у Престоној Бесједи оно мјесто које одлучно истиче потребу х и т н ft х и о д л у ч н и х | № Ј е р а у циљу оздрављења наших привредних прилика, у циљу борбе са привредном кризом која je гвозденим обручом пријетње стегла цио свијет, у циљу спасавања нашег сељака — срчике и гроа нашег народа — од катастрофалних последица и напасти које je општа криза данашњице свалила на његова изнурена, али ипак отпорна, чврста леђа и жуљевите руке. И у томе лежи истинска важност и прави значај Бесједе Њег. Вел. Краља; у томе лежи јамство, најпоузданије и са највишег мјеста: да ће наш Народ, поуздан у ријечи Свога Краља и Господара, претурити све недаће, сузбити све напасти и пребољети све оно што данас претставља баука који се зове привредна криза. Бесједа Њег. Вел. Краља, изречена пред форумима који претстављају вољу и жеље народа, садржи, дакле, у себи све смјернице које су обавезне за санацију прилика, за привредно оздрављење, јединство народа и мир. Кроз ту Бесједу проговорио je, стварно, Народ, на уста Свога Краља; кроз њу je мисао Народа дошла као порука свима онима који су, на високим положајима и у оба Дома, преузели на себе бригу око народног благостања, око напретка државе. Престона Бесједа je, уједно, упозорење свима факторима, одговорним пред Богом, Народом и Историјом, да приме срцу све оне смјернице које je изрекао Њег. Вел. Краљ, и које je Он изрекао у име мисли и срца цијеле Југославије. Стога je ова Престона Бесједа један значајан историјски датум, стога je она почетак нове Епохе, значајне и далекосежне, у животу народа и у најновијој историји Словенског Југд, 18 �O Београдском Гајрету Уводна ријеч госп. Дра Мехмеда Беговића, доцента Београдског универзитета на забави Београдског Гајрета, 19 децембра 1931 у Народном Позоришту Поштоване госпође и господо! културно-просвјетно друштво почима радити са Свесрдно сам се одазвао иозиву мојих другова, више полета и снаге него прије. Оно преузима од питомаца Београдског Гајрега „Осман Ђикић“, да вакуфа мушке интернате и поред тога отвара женна вечерашњој свечаној забави одржим предавање ске интернате. Тако даје могућности јачем школо- о раду Београдског Гајрета. Прије него почнем ro- вању наше женске омладине и удара прве темеље ворити о тој теми дозволите ми, да се захвалим зраве еманципације муслиманке, еманципације, ко.а господину бану, који се на позив наших питомаца се не састоји у модирању и слободном животу, примио да буде покровитељ ове забаве. Тиме je него у култури срца и ума. показао са коликим интересовањем прати просвјеПоред свега тога Гајретов рад није био поттни рад код нас муслимана и уједно дао и побу- пун, јер je он, силом прилика, мало водио рачуна дио код грађанства више интересовања за вече- о универзитетској омладини. Додуше, прије рата у рашњу забаву. Такођер осјећам пријатну дужност, томе се правцу чинило више него послије ослобода се захвалим на свесрдној и искреној сарадњи и ђења, када Гајрет сву своју пажњу посвећује средњопомоћи братском Главном одбору Гајрета у Сара- иЛсолској омладини и старању око стварања јеву, чији предсједник, господин министар Др Авдо .занатофг подмлатка. Међутим школовање на униХасанбеговић, није жалио трудз, да дође из Беб- верзитету 6l?Jio je, специално за нас муслимане града и да својим присуством увелича ову забаву. ради економских прилика много теже него прије Исто се тако најтоплије^ захваљујем Просвјети, рата. Државне стипендије могли су добијати само Лири, Мерхамету, Цвијети Зузорин, Женском од- одлични ђаци, тако дакле студенти муслимани, који бору Гајрета и осталим сарајевс^им удружењима, нијесу успјели да добију стипендију или би одустакоја су сарађивала на припреми ове забаве. И вама јали од студија или би се уписивали на оне фахвала, поштоване госпође и господо, на овако култете, гдје није потребно похађати предавања. многобројној посјети, јер ова ваша посјета најбоље Они, који су остајали у мјесту, гдје се je налазио говори с коликим симпатијама и интересовањем универзитет, излагали су се у већини случајева слабом и оскудном животу, који je неизбјежно пратите рад Београдског Tajpeja Сигурно je сваки од вас чуо или читао о Бео- морао оставити неповољне трагове на тијело и градском Гајрету, али сам увјерен, да их je мало, душу тих младих људи. Ове прилике нијесу могле који поближе знају рад овог културно-просвјетног избацити један потребан број високошколски обрадруштва. Ради тога сматрам за потребно, да вам зованих људи, који би се бацили на кулгурноизложим у кратким потезима прво узроке оснутка социални рад међу муслиманима и тако их оспоовога друштва, друго његов досадашњи рад и треће собили за заједничку сарадњу са грађанима друрад, који друштво има остварити у блиској будућ- гих вјера To стање потакло je извјесну групу наших ности. Најважнији моменат у просвјетном животу на- културних радника из Београда, да оснују једно ших муслимана, то je стварање Гајрета у 1903 ro- друштво, које ће имати за циљ, да помаже школо^ дини. Ово се друштво ствара у оној највећој по- вање студената муслимана и тиме предусретне све метњи и дезоријентацији нашег муслиманског сви- оне неприлике, којима je била извргнута наша јета. Оно се ствара у оно вријеме, када je било омладина на универзитету. Друштво би основано најпотребније, да се створи потребан број неовисне у јесен 1923 год. под именом Београдски Гајрет омладине, која ће свом душом радити на препо- „Осман Ђикић". Друштву je дато име Гајрет ради тога, што роду муслимана. Ово се друштво имало борити против интрига аустријских власти с једне стране, оно продужује рад овдашњег Гајрета, јер уистину a с друге стране против оне предрасуде нашег сви- ондје, гдје Гајрет престаје, Београдски Гајрет „Осман јета, који je сматрго школу и модерно васпитање Ђикић* наставља. Један помаже средњошколску и као једно средство за рушење вјерских осјећања. занатску омладину, a други студенте. Ова се два Поред тога, Гајрет je имао да издржава борбу друштва идеолошки идентификују и програмски против оне струје, која je у исељивању у Турску употпуњују. Београдски Гајрет носи име рахметли Османа ридила једини излаз и спас наших муслимана. Под таквим je гшиликама и околностима Гај- Ђикића ради тога што je он био један од најистакрет наставио свој рад до свјетског рата Рат прави нутијих Гајретових радника и поборника његове ррекид у томе, али послије ослобрђен>а ово наше идеодогрје. Осмац Ђикић са својим неуморним ра- 19 �дом на културно-просвјетном подизању муслимана, са својим идеалним националним заносом и својом дубоком љубави за цио наш народ без разлике, може да послужи као узоран примјер нашој омладини. Хтјели смо да одамо поштовање овоме човјеку, за кога je један од наших највећих пјесника, академик госп. Јован Дучић рекао: „Осман je био једна света ватра, која je озаравала све што joj се прикучи; он није био само пјесник, он je био више, он je био пророк; он није био само филозоф, он je био више, он je био пророк, он није био само свештеник, он je био проповједник једне велике идеје и препорода." Циљ je Београдског Гајрета, да у првом реду помаже студенте и студенткиње. У вријеме оснивања предлагала су се два начина, на који ће се пружити помоћ сиромашним студентима. По првом начину помоћ би се дијелила у новцу, у виду стипендија, a no другом помоћ би се пружала цјелокупном опскрбом студената у једном дому. Ha концу дошло се je до закључка, да je бод>е основати дом и на тај начин пружити сиромашним студентима потпуно обезбјеђење и услове за рад, него им дијелити новчане помоћи, које они не би умјели, у већини случајева, ради своје млддбначке ' неумјешности, да добро и корисно употријебе. За оснутак дома говорила je још једна чињеница, што дом даје могућност за јаче зближавање и боље унознавање омладине. Заједнички живот и рад под истим околностима и условима ствара уистину, нарочито међу омладином, широко пријатељство и јаке везе. Овако васпитана омладина одржаје и no свршетку студија добре и искрене односе и потпомаже се у раду око оног идеала, којег су још као студенти себи поставили. Пошто сам Вам изложио узроке оснутка и циљ Београдског Гајрета, потребно je да вам и прикажем и успјехе овог друштва. Београдски Гајрет радио je мирно, без рекламе, na ради тога све до недавно нвје се много знало о њему у нашим народним слојевима. Београдски Гајрет отпочео je свој рад са отварањем свога дома у Београду у у јесен 1923. год. У овај je дом било примљено 20 питомаца. Међу њима je било и неколико немуслимана, јер Гајретов циљ није одвајање и изоловања муслимана, него колаборација са осталим суграђанима. T okom времена Београдски Гајрет према својој снази проширује свој рад. Он прима све већи и већи број студената, тако да од 1926. год. na до сада у дому je било увијек 50—60 студената. У 1926.год. почињу долазити на универзитет и у више струче школе наше муслиманке, Њ има je требало посветити нарочиту пажњу и заштиту, јер je њима младим и неискусним, пријетила особита опасност од велеградског живота, Ради тога Београдски Гај- 20 рет отвара у јесен 1926. год. и свој женски интсрнат. Од 1926. год. Београдски Гајрет има два своја интерната и око 80 питомаца и питомица на издржавању. Кроз цијело вријеме свога рада друштво je осјећало нарочиту потребу да има свој дом, гдје би се омладини пружила удобност за живот и рад. Сасвим je разумљиво да je било тешко наћи у приватним кућама просторије, које би одговарале хигијенско-педагошким потребама једног студентског дома. Друштво je морало скупо плаћати станове, који нијесу били ни мало подесни и прикладни за његове циљеве. Ради тога je управни одбор Београдског Гајрета одлучио у фебруару прошле године, да упути апел на све родољубе, да омогуће подизање Гајретова дома. Њихов je позив наишао на неочекивани успјех, тако да je одбор могао закључити, да приступи зидању дома већ ове године. Радови на дому отпочели су половином априла, свечаност полагања темеља извршена je у мају, зграда je већ била под кровом у септембру, a на 1. децембра студенти су се уселили у дом. Ha оном мјесту, гдје je прије пола године стајала мала оронула дашчара, налази се сада монументална грађевина, која својом архитектонском љепотом и величином уљепшава цио палилулски крај. Дом се налази на углу Далматинске и Велбушке улице и према томе има два крила. Зграда заузима простор од 750 м2, a има сутерен, приземље и два спрата. Једно крило дома намијењено je женском интернату, a друго мушком. Распоред просторија je и у једном и у другом крилу исти. У женски се интернат улази са Далматинске, a у мушки из Велбушке улице. У сутерену су смјештене кухиње, трпезарије, собе за послугу и централно гријање. У приземљу су смјештене учионице, собе за одмарање, библиотека, канцеларија и џамија. У првом и другом спрату смјештене су собе за спавање, бање, умиваонице и болнице. Осим тога дом има башту и велико двориште. Све су просторије хигијенске и свијетле и нема ниједног одјелења у које не залази сунце прије или послије подне. Просторије су тако лијепо распоређене и тако укусно намјештене, да зграда даје изглед каквог модерног санаториума. Сви они, који посјете дом изјављују своје дивљење и признање. Ово су дакле успјеси материјалне природе, које je постигао Београдски Гајрет, a сад да говоримо о моралним успјесима, т. ј. да говоримо о одгоју и вриједности Гајретове омладине. Београдски Гајрет je до сада школовао преко стотину студената, студенткиња и ученица виших средњих и стручних школа. Готово су сви они намјештени и обављају своје позиве као професори, �будије, љекари и друго. Сада Гајрет има на издржавању 95 студенаната и 35 студенткиња и ученица виших стручних школа. Гајретова омладина са својим лијепим понашањем, својом скромности и чедности стекла je симпатије и наклоност београђана. Исто je тако ова омладина стекла признање и повјерење својих професора. Гајретовци слове као најбољи ђаци на својим школама. Нема године кад који од Гајретових питомаца не добије светосавску награду. Они такођер уживају велико признање код својих колега, узимајући активног учешћа у свим студентским удружењима и тако се вјежбају још за вријеме студија, да воде смишљен и организован рад. Осим тога сами питомци узели су инцијативу, да испитају прилике и стање наших муслимана. Они су у ту сврху створили социалну секцију и отворили анкету о разним социалним појавама у нашем друштву. Они су већ до сада прикупили обиман материјал, na кане да оснују један свој мјесечник у коме ће расправљати ова питања. Сад су такођер повели акцију, да оснују велику Гајретову библиотеку. Београдске им се књижаре и сви часописи одазивају и поклањају ^ве^Ики број књига. МустаФа Мулали*. Надам će, да ће ускоро Гајретова библиотека dpoјити неколико хиљада свезака. Поред тога Београдски Гајрет намјерава, да почне припреме око подизања шегртског дома, јер стварно колико je год потребно помагати студенте, исто je тако потребно помагати нашу омладину, која изучава модерне занате. Данас имаде један приличан број шегрта муслимана у Београду, о којима се не води контрола и не васпитава у оном смислу како je потребно за наше прилике и средину. Кад се отвори такав један дом, онда ће та дјеца, поред стручног, добити и једно шире социално васпитање и моћи ћа корисно послужити нашем свијету. Из досадашњег излагања можете видјети, да je друштво, Београдски Гајрет један жив и јак организам, да je он већ оспособљен за живот и рад и да ће сигурно и у будућности као и до сада показати добрих и хвалевриједних резултата. Госпође и господо, увјерен сам, да ћете и ви уважити ове успјехе Београдског Гајрета и да ћете признати његов неуморни и стваралачки рад око школовања и васпитања омладине, која ће представљати, ако Бог да, један сигуран и јак ступ наше народне будућности. Живјели! & Чар рамазанске ноћи актовка из муслиманског живота у Босни Вријеме најближи Футур (Наставак.) О с м а н : (остарео чичица, али још снажан и крупан. Ha њему се виде трагови некадање достојанственоаи. Ha глави му je фсс, a у босанском je оделу. Љутито поздрави) Селамун алејкјум! Е см a : Алејкјуму-селам! О с м а н : Ш та ће (иронично акцентујуК!:) „господин доктур“? Где je? Што ме je звао? Баш у највећи посао! Te сад да му чистим његово вратоломило, сад опет хајде пвамо. Ко ће господин „доктуру" стати на крај. Е с м a : Јер, Османе? 0 с м a н : Ш та јер? Е с м а : Па то некако ти увијек исказујеш злу вољу, кад му речеш „господин доктур". О с м а н : Он ми je наредио да га тако зовем. Ни ефендија, ни бегефендија, већ господин, a rocподин je само Бог! Е с м а : Аф му, Османе, ко млађарија! 0 с м a н : Ja не могу брате његовог швапског тербијета, na шта ћу. Реци ми што ме зове, да не дангубим, јер саће зајашити оно ђаволије вратоломило, a ако му не буде очишћено, сто РУга! Е с м а : Сигурно те зове, да будеш евнух (смеје се) 0 с м a н : Шта наопако?! — Евнух? Е с м а : Да, Османе! 0 с м a н : Евнух? — Хм! Е с м а : Евнух! Ваљда није тако страшно. (смеје се Османовој бризи) 0 с м a н : Ааа, нисам се ja још драга ханума халалио са својим животом. Е с м a : Хахаха! О с м а н : Нека се он мене прође. Доста je мени његовог смрдљивог бензина, који ми душу истера. Доста ми je што страхујем да чистећи вратоломило не дарнем у какву пулу, те се не одавије какав шејтан, na још и да ме животом растави. 0 , јадан ти сам, где за вакта не одох у Турску, да не гледам овај ахири-земан! Е с м а : (смејемусе) Тамо ти je мој Османе исто овако. О с м а н : Не вјерујем ja то ханума. Там оје толики 21 �Илум који никад не фаљива. Реци ти мени где je ефендија — хоћу рећи господин „доктур" Е с м a : Ето га Османе у Хајријиној соби. О с м а н : Тамо зар (показује на Хајријину собу) У ОНОМ џехенему, пуном голих прилика и џехенемских зебанија? A, тамо моја нога не залази (за се) Жао ми je Хајрије. Прави je мелећ no нарави, али je ћуфур далеко залудио na joj ради оних инсанских прилика не гиби ајакуија! Е с м а : (диже с е ) Чекај Османе, ja ћу га позвати. (полазеКи заустави с е ) A 6 0 ЛЗН Османе, НИСИ МИ ни рамазана честито! О с м а н : (за с е ) Хм, честито! (Есми) Нека ти je мубарек, али за мене садашњи рамазани немају праве среће. Е с м а : Шути болан, како немају! Зар сад није лепше него пре? Ево сад можеш преко радија сЛушати теравију и вазове таман ако ћеш из Стамбула, na вала и из саме Меке! О с м а н : Не верујем ja тим вашим вазовима. T o je све швапска ујдурма. Не чудим се hhkqm већ теби ко паметној жени, откуд м(}же да се чује. Да je Бог хотио да ct? надалеко чује, дао би нам те сифаЈе одмах не би нам требала та страшила. с S 1. Е с м а : Па оставимо теравије. Знам ja: ти би волео и сада клањати у уа.чији старинској са лојаним свећицама, него у свем садањем блештавилу електричног ббетла. Него брате сада je веселије, наш свет бога^цји, боље се мили О с м а н : Све je то за маријаш. Волио би ja, ббна, још једанпут окупити се пред акшам са старинским друштвом пред Ибрином кахвом и чекати топ са наљевеном кахвом и завијеном цигаром, нег да je сав дуњалук мој. Па онда после теравије у махалу^ f ашиковање у оне тамне сокске — гледати како излазе на канате нбне са мушемали фењерима, a за њима увијене девојке, na онда оне мушебкали пенџере пуне мириса фаслиџана и девојачке душе, na онај севдах, ону песму, ах онај севдах___ Е с м а : (смејесе) Ej Османе, не заборави, да те доктур зове да будеш евнух! 0 С М a Н : (гласом коЈи je близак сузам а) Кад нема свега тога, нек нема . . . о х !. . . Нек још и то упамтим! Е С М a : (у з гласан смех улази у Др. Хајрудинову собу) 0 с м a н : (још и даље жали) Нека још и то доживим. Ал’ ће ко за мном заплакати. Ко je био тај je помро, није доживео дерџала! A ј и ш a : (дође из вана) Јеси ли био код господина доктора? 0 с м a н : (не гледа je) Нисам I А ј и ш а : Знаш ли што те зове? 0 с м a н : (чабусито одговора) Премда no твоме кија- 22 фету не заслужујеШ толику пажњу, стид м еје казати. А ј и ш а : Па шта ти увијек предбацујеш мојој спољашности. Сигурно ти жао, што имам на себи лепо рухо. О с м а н : Ja баш не видим у њему лепоте. Ето ти кољена сијевају ко у ченгије. Покри, бона, ту срамоту, боља си. А ј и ш а : Немој Османе гледати у моја кољена, na се нећеш саблажњавати. Кад се са човеком говори у очи се гледа. О с м а н : Знам ja да си ти мудрица. Премашила и радијо и ероплане a судећ те no језику митила си и машинску пушку na и само доктурово вратоломило кад ради. Е с м a : (долази) Хајде Османе у докторову собу. Хајде и ти Ајиша, зову вас. л м а н и А ј и ш а : (одлазе сваНајући се) м»а: Јадни мој Османе! Боље би било да си давно умро, јер ниси за данашње време. Негда je био прави аганлија. Имао je своје кметове, чсоји су му радили, a он je само извидо ћејифе. Социјална правда одузела му их, a он ненаучеи раду, неумевши схватити дапашње време, мало no мало паде на просјачки штап. Време je преко њега немилосрдно газило, a нико му није пружао милости, јер данас се не обазире десно ни лево, данас се гледа само напред. Moj ra Хајрудин узме себи, да му no кадкад очксти мотоцикл и спаси га Држи ra као да му je род. Угађа му као најближему и сви ra сматрамо као да je наш укућанин. Али он се са Хајрудином никако не може да помири. Јадни Османе! Идем видети хоће ли примити улогу. (суср ете с е с а Др. Џгвадом, који je преобучен у босанско одело с а чакширама и чспкенима, na с е о б о је смеју и размите) Др. Џ е в а д : Неће Осман да буде Евнух и рађе пристаде да буде џелат, те дозволи да ra нагарају као правог аргпина. Хахаха! A ja, ево како видите евнух! (загледа у одело, na му смеш но. Пипа тур, хода и гледа како му с е корацајући ваља) Хахаха! (седн е на фотељ у) Чини ми се да су наши стари ипак 6ИЛИ паметни {устане и пипа тур). Они су имали собом фотељу na и на сред ливаде. Да и на камен седну меко je (см еје с е ). Идем да проведем гошће у харем! (одлази смејуКи с е ) о с м а Н . (нагло излети из кабинета, половицу нагаран у кош /љи, б е з ф е с а ) Ma нећу ja те комендије, пада би ми сав свој иметак поклонио. Др. Х а ј р у д и н : (за њкм истрчи и моли ra) Осмзне! Зар ме нећеш послушати? Па нећеш ваљда такав на сокак, речиће ти да си побудалио. 0 с м a н : И не побудалио у какву сам друштву и у какву сам земану. �Д p. Х а ј р у д и н : (ухватио га na га силом враКа) Знаш шта? Одвешћу те у Стамбол. Хоћу, вјере ми. Па остани тамо ако желиш. Ево сад ће Хајрија ићи кад се венча на исток, na могу те уз н>ихова шофера повести. (уГура га у своју собу и притвори врата. Д р. Џ е B a Д : (униђе, отвори јазом врата и постави с е код трбозана на поздрав странкињама, које улазе. Дубоко се наклони и чини теменах). Нек над вама бдије милост неба! М и С T o М СО Н : (улази са лорњоном на оку, a подруком носи скиценблок) М и н е т : A он *— бег *— претпостављам да je силан, бахат, na и ружан. Да бар евнуси нису тако хладни. (Вани с е смркава. Кроз прозор с е види још румени сјај запада са месечевим српом. Ha минарету блеште звездице кандпља) Т о м с о н о в а : Ми би могле и једну културну мисију извршити. Међу харемске звезде убацити трачак слободе. М и н е т : Али та je игра опасна. Многе су европејке страдале. A ј И ш a : (као робињица са дивним турбаном на ком блешти полумесец улази и ћутеНи запали лустер, коЈи блесне М а д м о а з е л М и н е т : (улази за њом са фотографским апаратом) интензивним светлом. По том изиђе. З а н>ом Томсонова гледа на лорњон, a Минет пође распремати апарат, али Др. Џ е в а д : Изволите мадаме сести, ja ћу обавесне постиже циља) тити господара о високој посети, удостојеној М и н е т : Дивна je! Ако су све оваке! прву ноћ рамазака, када се сва природа спрема Т о м с о н о в а : Пре него дође бег имам да вас на ужитак блаженства и милост неба. Изволите! упозорим на једну врло изразиту карактерну Т о м с о н о в а : Да ли ћемо видети све харемске страну орјенталца. Јако су лукави и подмукли. звезде? Колико их има? Пазите се. Ни мало кокетерије, јер познате М и н е т : Могу их све фотографирати? њихову незаситост, a европејке су им идеал. Т о м с о н о в а : (глела на лорњон) Ja ћу међу њима (Отворе се врата кабинета, на која достојанствено улази стајати. Д р . Х а ј р у д и н , обучен у сјајно старобосанско одело, све у срми и везу. O ko главе му je свилен турбан са челенком. З а М и н е т : Могу и ja, јер имам собом аутокнипс. Др. Џ е в а д : Прву ноћ рамазана хрремске звезде њим улази свита робињица.) су посвећене само небу и мо.штви. Њих свих М и н е т : (пришапКс ТомсоновоЈ) Познам ja ту њихову ~~^карактерну страну no романима Пјера Лотиа. четердесет, што их овај харем има, затворене X a ј р у Д И Н : (седа достојанствено под балдахин, a су у своје одаје и не с*4ју излазити. Зато ињице му е е у сликовитим позама поредају испод господар имаде право на'сваку странкињу, на пуним јастуцима. Баци милостив смешак на странсе у ово време затече у харему. киње.) Да сте здраво, кћери запада! Moj скромни Т о м с о н о в а и Мине^: ( сс значајно поглсдају) Др. Џ е в а д . Господар je у ванредно добром Р{*с" положењу (иаклокл с е дубоко и оде) М и н е т : (гледа за њим) Диван je, али констатујем, даје према дамама необично хладан. Орјенталци показују више мушкарачке агресивносги. Т о м с о н о в а : (гледа кроз лорњон) Мене je само мало погледао, али заиста ладном кокетеријом. М и н е т : Мора да je евнух, a евнуси су дивни л>уди. Одабрани .мушкарци. — Пасивна селекција! Т о м с о н о в а : Штета. Ти би људи могли човечанству користити. М и н е т : Срж живота им je одузет. Они су аутомати, који послужују харем. Т о м с о н о в а : Шта све не чини љубомора орјенталца. Они су незаситни. Четрдесет дивних ружа не достаје, да му замирише харем. М и н е т : A оне, — та љупка створења, која живе само за декор и насладу господара, која само живе за љубав, — купећи сласти своје свежине и чекајући када fce им доћи четрдесети ред, — не смеју видети никад сунца, не смеју другог мушкарца погледати, него робују иза решетака. Т о м с о н о в а : Овдје још нема решетака, али тамо у њиховим собама.. . . je усрећен вашом високом посетом и спреман je да искаже и изложи све своје интеђерантности у колико их буде имао. Т о м с о н о в а : (с е охоло наклони) Радује нас ваша сусретљивост и пажња. Жеља нам je погледати ваш дивни харем. Стараћемо се да најкраће време будемо харемске звезде. Др. Х а ј р у д и н : Ваша одлична посета догодила се први дан рамазана када вам се no традицијама овога дома мора пружити сав земаљски ужитак, најлепша јела, најзаносније песме и најслађи севдах. Биће ми особито мило, ако се гости буду осећали као код своје куће. Мине т : (ипак мало кокетно) 0 , велика ХВЗЛа. (наклони се) Т о м с о н о в а : Благодаримо, a истодобно молимо извињење, јер смо у погледу времена врло ограничене. Др. Х а ј р у д и н : По традицијама овога дома гост не сме из њега отићи без да окуси његово благостање. (Кроз прозор с е краду најпре тихо na св е јаче звуци салавата са џамије, који с е вани расплињују у мистичну Јеку. Kao да долазе с неба.) Т о м с о н о в а и»М и н е т : (ослушкују салават) Како дивно певају! Др. Х а ј р у д и н : Знак да општа радост настаје. 23 �робињицама, ове kao аутомати скоче и излете ван, да ToMCOHOBt i : (извадила скиценблок и понешто mapaдонесу јело). скицира, гледа на лорњон). М и Н е т : Екселенцијо! Je ли дозвољено понети овај Т о м с о н о в а (сумњиво поглела М и н е т у, a она њу) Др. Х а ј р у д и н : Изволите само! Без стида и без ДИВНИ трофеј. (распрема фотографски апарат) страха. Севдах je величајнији од свих осећања Др. Х а ј р у д и н : Не рекох ли вам, да сте дошле срамнога страха! у добар час, када вам сва задовољства приТ о м с о н о в а : (страш љ иво) Захваљујемоекселенцијо! падају као непобитно право. Пружено нам je већ све задовољство и сад би М и н е т : (запаљује магнезиј и фотографира) са пуно поштовања могле отићи. Д р. Х а ј р у д и н : (пошто je позирао фотографирању, тапше Др. Х а ј р у д и н : Ви сте већ задовољене? длановима) Т о м с о н о в а : Јоште како! Много, много, зах0 ĆМ a Н : (улети као враг из пакла. Сав црн, засуканих рукава са голим ножем. Преврће крвнички очима, na голим ваљујемо! ножем учини у знак поздрава неке мистериозне кретње) Др. Х а ј р у д и н : Мило ми je. Хахаха! Па изволите! Др. Х а ј р у д и н : Салавати су учили, врата харема (показује им врата) се за сваког затварају. Т о м с о н о в а И М и н е т : (осетивши слободу појуре 0 С м а н : (покрочи ногама и у знак да je заповест разумео вратима, али кад прихвате за кваку осет е, да су врата рукне као тигар) закл.учана) Jao нама, упале смо у клопку! Т о м с о н о в а : (која се страшно препала, шапче Минети) Др. Х а ј р у д и н : Хахаха! Ви сте задовољене, али Оваквих у Африци нисам видела! ja нисам. М и н е т : Ja се почимам бојати. Можда ће и лео- Т о м с о н о в а : Пустите нас, молимо вас! парди долазити. Др. Х а ј р у д и н : Код вас у Европи свака услуга О см a Н : (позлрави на свој начин и одлазећи ошине крвничким тражи протууслугу. Ви сте задовољене, сад очима странкиње које ссете ладне трниеЈ треба ja да се задовољим. Позивам вас у име Др. Х а ј р у д и н : (робињииама) Нек ваша грла проспу закона мога харема, до кога не допире снага радост и весеље! ваших закона, да ми исказујете сваку послуш(Робињице у на већој покорности пограбе своје тамбурице ност као што ми je исказује свака друга хаa једна дахиру и почињу свирати и певати): ремска звезда, јер на вас имам право. Ај сархош Аљо друме затвараше Т о м с о н о в а и М и н е т : Ми не познамо ваших Ha девојке ђумрук узимаше закона. Да смо их знале, не би у ове опасне Кад наиђе Атлагића Фата, ШПИЛ>е НИ залазиле. (клекну na кољена) Молимо Проговора сархош Алијага: вас пустите нас! „Не и}штам те док те не пољубим! Др. Х а ј р у д и н : Непознавање не даје исприку. Стаде плакат Хтлагића Фата: Безазлене лептирице, које налете на светло, „Немој Аљо обадва ти свјета, често пута опрже своја крилашца. Ујешћеш ме, познаће ми мајка)" Ми н е т : Имајте увиђавности прама слабим женама, које дугују верност својим мужевима на коју М И Не Т : (опет фотографира, сва занешена сценом) смо савешћу присегнуте. Т о м с о н о в а : (исто тако скицира) Др. Х а ј р у д и н : Кћери запада! Оставите ваше Др. Х а ј р у д и н : Наш харемски закон има ту тајанствену моћ, да вас разрешава свих обаевропске играчке и посветите своје мисли веза прама вашим мужевима. Ж ена je роб севдаху чијим je обиљем као најмирисавијим онога мушкарца у чијој се власти налази. To кадом испуњена атмосфера мога харема. Изje највиши закон! ВОЛИТе СеСТИ. (показује им места поред с е б е )З а Л 0 Ж И ћемо слатких јела и мирисних пића. (даје знак (Наставиће с е.) | ГАЈРЕТОВА Г О Д И Ш Њ А З А Б А В А У САРАЈЕВУ Према закључку сједнице Главног одбора Гајрета годишња Гајретова забава у Сарајеву одржаће ое пети дан рамазанског Бајрама, у суботу 13 фебруара 1932 године у Народном позоришту. Ha овој забави судјелу]е првакиња београдске опере гђица БА Х РИ ЈА НУРИ ХАЏИЋ . 24 �š. f* i r uz M uftlc: „Sirrul-validi jazheru ala veledihi.'' Tajna roditelja pokazaće se na njegovom roditelju. Kolika je mudrost u ovom hadisi šerifu-šerifu nim tjelesnim i duševnim bolestima receptira od strane može znati samo onaj, koji je čitao mnoge medicin­ Ijekara šta i koliko trebaju da jedu. Najviše se pre­ ske, filozofsko-pedagoške i druge knjige, a naročito poručuje kako za bolesne tako i za zdrave ljude bilinislamske vjerske. ska hrana, a meso samo ono, koje nema u sebi pa­ Medicinska nauka ustanovila je, da se od rodi­ razita i bakcila. Krepano, krv i krmak od Ijekara — telja naslijeđuju tjelesne sposobnosti i mane, a filo­ za koga se može reći da je tabibi-hazik — nikad se zofija je opet ustvrdila da dijete naslijeđuje duševne neće preporučiti. sposobnosti svojih roditelja. Kad je utvrđeno, da sastojci hrane daju švoj efe­ Meni ovdje nije namjera da iznesem taksativno kat kako tijelu tako i duši — lahko je pogodit', ka­ ili eksemplikativno činjenice, koje je znanost utvrdila kav efekat daje duši krmčevina. u tom pogledu — nego ću samo navesti, da su učeMnogi pedagozi tvrde da djeca nasljeđuju pd vni ljudi pratili sa pokoljenja na pokoljenje šta biva roditelja kako tjelesne tako i duševne mane i da djeca od djece, kojih su roditelji alkoholičari ili veneričnom što su- usisala s materinim mlijekom i u grob po­ bolesti zaraženi bili i došli su sa statisičkim poda­ nesu, prema onoj narodnoj: „što bešika zaljulja to cima do veoma strašnih i žalosnih zaključaka, којј^ motika sahrani". Ima pedagoga, koji tvrde, da čovjek se u glavnom sastoje u tome, da se u takovom slu­ prima navike svoje okoline te da na njegov odgoj čaju rađaju izrodi (nevaljalci) tjelesni i duševni, koji najviše Otječe društvo, u kome se nalazi, jer se čo­ žive na štetu društvene zajednice. vjek u tim navikama uživi. Neki opet tvrde, da će Ovo sam naveo samo za to, da ukažem na no­ biti dijete onakovo, kakav mu odgoj dadne škola, torno poznatu činjenicu, da se grijesi roditelja poka­ —jer je čovjek od naravi dobar i kad ga se na dobro zuju na njihovoj djeci i da u tom postoji mudrosT uputi — ostaće pri tom. islama, što je zabranio piće i zinaluk kao i u drugim U svakom slučaju ne moše se poreći valjanost pošljedicama tih grijeha, koji daju odraza u svom štetnom djelovanju ле samo na griješniku, nego i narodne izreke ; „Rade djeca, što vide od oca". Pa prema tome i sa uzgojne strane glavnu ulogu imaju društvenoj zajednici, u kojoj živi. Medicinska znanošt utvrdila je, da sastojci hrane roditelji. daju svoj efekat čovječijem tijelu i duši, pa se pri razSubhane men tehajjere fi sunihil-ukulu. U. ГА/РЕТОВ ГЛАСНИН Ha годишњнцу смрти I Мухамеда ЗахировиЕа | 21 јануара т. г. навршила се година дана од смрти Мухамеда Захировића, професора гимназије у Бихаћу. Његова неочекивана смрт болно се je дојмила свију пријатеља нашег врсног и способног наставника и културно-просвјетног радника, a нарочито његових бивших ученика. Његова ожалошћена породица изгубила je узор мужа и доброг родитеља Грађанство Бихаћа изгубило je из своје средине вриједног и лојалног члана, чије се мјесто тешко може попунити. Ми, његови бивши ученици, који добро познајемо величину умних и моралних способности рахметлије, његову наставничку способност и очинску љубав према својим ученицима с болом у души оплакујемо нашег незаборавног наставника. Необично марљив, пожртвован и истрајан рахметли Захировић je стекао високу наобразбу која je красила његову племениту душу. Његово знање и способности дале су му могућности да дође до професорске катедре, те да стечено знање употреби за васпитање омладине — својих ученика. Сваком приликом савјетовао je нас показујући шта не ваља y# нашем раду и поступцима и како je најбоље да урадимо. Он нам je дао, као други отац, реалне погледе на живот и научио нас да цијенимо прописе узвишеног Ислама и да се владамо no њима. Рахметли Захировић je био врло добар муслиман. Добро и напредак муслиманске заједнице били су му непрестано на срцу. Свугдје и у свима приликама, ријечју и пером, доприносио je користи исламској заједници и штитио њене интересе. У рахм. Захировићу изгубио je Гајрет ријетког и доброг пријатеља и радника. Са симпатијом и одушевљењем пратио je велике идеје Гајрета, гледајући у њему звијезду водиљу југославенских муслимана ка бољој будућности. Био je вриједан и запажен сарадник листа „Гајрет". Нарочито се je истицао третирајући и полемишући о вјерскотеолошким питањима. Његови чланци били су увијек поучни, занимљиви и добронамјерни. Пред нама, његовим ученицима, лебди још уви25 �јек слика драгог и непрежаљеног наставника нашег. И ако je прошла година дана како je рахм. Захировић преселио на ахирет, ипак je у нашим срцима успомена на њега тако свјежа, тако мила, a истовремено испуњена великом жалошћу. За вријеме рамазанских мубарек-дана, као и увијек, молићемо великог Алаха да његовоЈ племенитој души подијели фирдевси-ала џенет! Мустафа A. Мехић, stud. forest. Пажња инж. г. Суљаге СалихагиЂа према Гајретовнм питомцима у Бањој Луци. Госп. инж. Суљага Салихагић, угледни грађанин града Бањалуке, Гајретов пријатељ и радник, cjehk се сваком згодом издашно нашег мезимчета Гајрета. Сваке године r. инж. Салихагић, приликом мубарек рамазанских вечери позивао je и уго- Затим су сви питомци клзњали џематиле (заједно) ахшам и јацију са теравијом, a онда je настало угодно расположење које се je манифестовало у пјесми, игри и веселом разговору. У 10 сати на вечер питомци су отишли у свој дом, носећи најбоље утиске о цијењеном дому госп. Салихагића. Главни одбор Гајрета и овим путем изражава госп. инж. Салихагићу своју срдачну благодарност на пажњи, коју сваком згодом указује Гајретовом подмлатку. Редовна главна скулштина у Зелињи Гор. Мјесни одбор Гајрета у Зелињи Гор. одржао je редовну главну годишњу скупштину 2 јануара т. г., на којој je изабран слиједећи одбор: претсједник Удвинчић Халид, трг. из Јеловче села, потпретсједник Мешановић Мехмед еф. имам матичар, секретар Удвинчић Хасан, трговац из Јеловче села, благајник Кавазовић Хусеин еф. имам и муалим, одборници Токић Мујо, Дједовић Мехмед, Токић Хусеин. Надзорни одбор Капетановић Мехмед, Сара|лић Едхем и Биберкић Омер. Редовна Гајретова годишња скупштина у Власеници адржана je 14 јануара т. г. у присуству од 56 чланова. Скупштину je отворио претсједник, г. Зухдија Хасанефендић a потом je благајник извијестио скупштину о цјелокупном приходу и расходу у прошлој друштвеној години' Књижничар je извијестио сГстању књижнице. По подјели апсолутори)а старом одбору, изабран je нови одбор како следи: Претсједник Хасанефендић Зухдија, потпретсједник Таљић Реџеп. Одборници Таљић Сејфо, Ш ахбеговић Сејфо, Топчић Пашага, Клемпић Абдулах, Куртагић Есад Замјеници Тихић Хивзо, Хасанбеговић Омер и Ахметагић Мујо. Изванредна главна скупштина у Немилој 13 децембра о. г. одржана je изванредна скупштина чланова Гајрета у Немилој и изабран Мјесни одбор, који се конституисао овако: Претсједник Хусчија Османефендић, потпретсједник Јашар Омердић, секретар Салих Имамовић, благајник Адем Мутапчић. Одборници Никола Ивић, Мустафа ХаћиниН, Мухарем Чолаковић. Замјеници Само Мујкановић, Салих Мујкановић. Зејнир ТуфекчиИ, Мехмед Делић и Сулејман Ајановић. Надзорни одбор: Зулфо ТелаловиН, Марко Машић и Мехмед еф. Софтић. шћавао на ифтару у своме дому, све питомце Гај_ ретова конвикта. Тако je и у понедељак вече 25 ja нуара о. г. приредио г. инж. Суљага Салихагић у своме дому богату вечеру за преко 40 питомаца овога конвикта. После вечере одржао г. Салихагић пригодан врло лијеп говор у коме je нарочито зпеловао на питомце да буду оно што од њих Гајрет и народ очекује. Њему je одговорио управник конвикта г. Едхем Бекић, уједно захваливши му се на указаној пријатељској пажњи према питомцима. У неколико топлих ријечи захвалио се овом добротвору и питомац ЛакиН. 26 Извзнредна главна скупштина у Невесињу Изванредне скупштина Мјесног одбора Гајрета и читаонице у Невесињу одржана je 17 јануара т. г. у просторијама Гајретове читаонице. Скупштину je отворио претсједник г. Пекушић, образлажући потребу сазиве ове ванредне скупштине, a након тога поднио je оставку на досадањој части, јер je и превећ окупиран својим службеним послом. Иза тога je тајник г. Балић поднио свој извјештај, a затим благајник свој извјештај. Пошто je подијељена разрјешница старом одбору, изабран je нови одбор, који се конституисао на првој сједници 17 т. мј. овако: �Претсједник Дервиш Коркут, потпретсједик Алија Омерсофтић, секретар Мухамед Балић, благајник Адем Беговић, одборници Хакија Омеровић, Рагиб Муслибеговић, Авдија Кукољ и Инж Бранко Белић. Замјеници Ханџар Бећо, Махмутћехајић Салко, Муфтић Мухамед, Косовић Рифат, Надзорни одбор Анто Албијанић, Сулејман Хајровић и Ариф Чановић. Скупштнна Гајретове ннтаоннце у ПурачиЂу. Дана 20 децембра о. г. одржана je редовита главна скупштина Гајретове читаонице у Пурачићу, са уобичајеним дневним редом, која je била веома добро посјећенаСкупштину je отворио предсједник друштва госп. Мехага Чамџић, пошто je установио довољан број чланова да je присутно скупштини, који je између осталога рекао слиједеће: Господо и драга браћо! Особито ми je мило, да Вас као предсједник Гајретове читаонице у Пурачићу, могу поздравити стенција, него добивамо и нове снаге, које ће са својом љубављу радити за наш свијет, помагати да се подигне, да отвори очи, да не живи вјечито у тами, незнању и заблуди. Треба само знати какав je рад Гајретов био до данас од његова оснутка и какви су резултати постигнути. Гајрет je основан прије 28 година. Дакле Гајрет je друштво, које не постоји од јучер, него оно има своју историју. Гајрет се je борио и побиједио je. Али то je Гајрет платио и крвљу својих најбољих синова, који су били прогањани од стране Аустрије и који оставише своје кости у аустријским затворима бранећи ову своју груду земље, бранеђи своју мајку домовину. Дакле, видите трновит je био пут , куда je наш Гајрет пробијао, na за то je његов задатак много узвишен. Одбор Гајретове читаонице са тамбурашким збором у Пурачићу (Тузла) у овако лијепом броју и захвалити Вам на учињеној овако лијепој посјети. Дозволићете ми да Вам проговорим неколико ријечи о раду Гајрета и његовој идеји уопште. Вама je свима познато колико je Гајрет и Гајретова идеја продрла у народ. Продрла je у највише слојеве народне, што je доказ да цијели наш народ почима правилно схваћати Гајрет и његов задатак. Узвишени задатак Гајрета: Културно-просвјетно и економско подизање муслимана у првом реду, a онда цијелога нашега народа, данас се толико остварује, да имамо много и видних резултата. Гајрет данас школује близу 700 дјеце из сиромашнијих фамилија, a сваке године њих некилико стотина свршава своје науке. Ми муслимани с тим дсбивамо не само већи број школованих људи, којима je осигурана егси- Али, данас када се налазимо сви скупа уједињени, Гајрет није престао у свом раду. Он сада још више почиње радити на подизању нашега свијета. Данас нема ни једног већег мјеста у коме нема повјереништво и одбор Гајрета, који настоји да се што виши број муслиманске дјеце школује, даде на занате, како ће временом постати људи, како ће касније моћи помоћи своме народу, Краљу и отаџбини. Досада je овоме одбору Гајрета успјело, да je двоје наше сиромашне дјеце добило Гајретове конвикте уз минимално плаћање. Господо, то je мало, да je само двоје, али то je све зависило од нас. Колико год ми будемо помогли Гајрет и радили за њега, у толико ће и наша дјеца моћи добити више мјеста у Гајретовим конвиктима. За то, браћо, ja вас молим и апелујем на вас да сваки од вас помаже Гајрет и његове идеје, да 27 �če уписујете за чланове његов^ и да узнастојите уписивати и друге. Нарочито апелујем на нашу омладину, која треба сваком приликом, да покаже своју солидарност и своју слогу за општу ствар. Прије него завршим свој говор желио би, да се сјетимо нашег љубљеног владара Краља Александра I, који je толико пута дао видна знака да Он воли Гајрет и муслимански свијет, na je дозволио да се Њ егова сина Престолонасљедника Петра постави за Гајретова Протектора. У то име устанимо и ускликнимо: да живи Његово Вел. Краљ Александар I (Живио! Живио! Живио!), да живи Њ ег. Вис. Престолонасљедник Петар (Живио! Живио! Живио!), да живи цијели Крал>евски Дом (Живили! Живили! Живили!) Послије предсједникове поздравне ријечи прочитао je друштвени тајник г. Јахић свој тајнички иавјештај. Иза тајничког изв;ештаја прочитао je г. Мујо Фатушић свој благајнички извјешта'. Скупштина je оба извјештаја узела са задовољртвом до знања те се je no томе приступило избору новог одбора у који улазе: Мехага Чамџић, предсједник, Петар Божић, подпресједник, МунирЈахић учитељ, тајник, књижњичар: Џемал X. Фазлић, Смаил Ногић, надзорник куће, Мујо Фатушић, благајник. Одборници: Ахметага Дугоњрћ, Хашим Аиџић, Мехмед Фатушић, Мујо Сарајли*., Заим Ћатовић Дисциплински одбор: Ахметагз Дугоњић, Мујо Сарајлић, Сејфо Хандановић. Верификатори: Фехим Салихбеговић, Јусуфага Газетић. Скупштина надаље доноси једногласан закључак: да се за друштво набави Један добар радио, a да се исти исплати из добровољних прилога, који се имају сакупити од чланова друштва. Пошто je исцрпљен дневни ред предсједник захваљује присутним на учешћу и закључује скупштину. М. Јахић. Гајретова забава у Зеници на Рођендана Њ. Вел Краља Ha рођендан 17 XII. 1931 г. нашега узвишеног владаоца, Његова Величанства Краља Александра I, приредио je Месни одбор Гајрета у Зеници своју велику годишњу забаву у Соколском Дому. Месни одбор, a нарочито претседник, г. Махмуд Мамић, успио je да заинтересује све истакнутије личности за забаву, које су се свесрдно и одазвале у сарађивању око приредбе. Мора се нарочито истакнути рад и заузимање г. Раде Најд. Пашића, управника казненог завода, који није пропустио дана, a да не дође у Соколски Дом где су се дилетанти спремали за позоришни комад „Свет* од Бранислава Нушића. Својим присуством и ауторитетом давао je још више подстрека за озбиљан посао. Режију комада имала je госпођица Драгица Чупић професорка грађанске школе, која je нежалећи времена ни труда уложила све силе да комад буде што боље увежбан и изведен, a шго joj je и успело. Дилетанти гђа: Зора Мамић, Гђце Пејовић Војка, и Петровић Радмила учитељице; затим гђице: Ројник Тилда, Анка Млађеновић, Анка Кујунџић, господа: Заим Авдић опћински чиновник, SS Стајић Петар угјраћник поште, Шишић Мустафа школски управитељ, Јалиман Абдулах трговац, Шкрго Сулејман студент, дали су све што су могли тако, да je комад одигран као да су га интерпретирали глумци од заната. Забаву je отворио претседник Месног одбора г. Мамић Махмуд управни чиновник једним концизним и смишљеним говором којег овде, због своје важности, износимо: Много поштоване госпође, госпођице, господо и браћо! Ево, и ове године на р о ђ е н д а н највећегЈугославена Њ егова Величанства Краља Александра I, приређује Гајрет своју годишњу забаву, којој није само циљ материјални, но више морални. Гајретова годишња забава je још и манифестација непоколебиве вјерчости и љубави према нашем херојском Владаоцу који je опет своју пажњу према Гајрету исказао на тај начин, што je благоизволео одобрити да Гајрет стоји под највећом заштитом Нашљедника Престола Њ егова Краљевског Височанства Петра. Циљеви и задатци друштва TaipeT су културнопросвјетни; сљедствено томе и национални и државотворни. Гајрет je своју мисију часно и са успехои вршио у дане нашег националног мрака. Свима je то познато. Нећу износити појединости тог његовог дјеловања али ћу ипак да нагласим, да су под руковођством Гајрета одваспитане генерације младих, национално ватрених срдаца баш у оно вријеме, када je национални чепријатељ хтио да наш муслимански елеменат потпуно отуђи од своје браће других вјера. Муслиманска духовна елита коју je Гајрет васпитао, прозрела je намјере народног нам непријатеља, развија je своју духовну дјелатност у широким народним масама, уцепљујући народу мисао о једнокрвности, мисао националности. Главни дакле задатак у доба ропства Гајрет je ријешио са таковим успјехом да се данас наш муслимански свијет при помену имена Владаочева и Југославије усхићује и цепти од одушевљења. — Но, дјеловање Гајрета не престаје и после остварене националне идеје. Прије ослобођења и уједињења главни задатак Гајрета био je национално буђење и одржавање народне традиције, као што већ рекох. Данас пак главни je задатак културнопросвјетни Наш народ je у великом броју непросвјећен и поред природне надарености. Живио je у приликама и погодама да се није могао културно просвјетно развијати; HHje то ишло ни у рачун бившој државној непријатељској власти. Рад Гајрета данас je ието тако потребан као и прије Ослобођења. Народи просвећенији лакше ће учествовати и с више успјеха, у животној борби; данас je вријеме културне утакмице у животу. Народ који није у стању да ступи на културну арену не може се добру надати. Е, na кад je Гајрет поставио себи за задатак просвјећивање широких народних маса, које он са великим напором али успјешно врши, значи да je преузео на се, уједно, и државотворни задатак, јер, према истакнутој тези, да je културом условљеп опстанак народа и државе, то je онда дужност сваког патриоте да свесрдно потпомаже мисију Гајрета, угледавши се на нашег Витешког Краља �и Нашљедника Престоља Његова Краљ?вског Височанства Петра. Ж и в и о С в ј е т л и До м К а р а ђ о р ђ е в и ћ а ! У Гајрета част ми je искрено и из свег cpua да Вам заблагодарим на овако бројној посјети. Доласком својим на Гајретову забаву доказали сте и разумјевање и схватање задатака и циљева Гајрета. Желим да се пријатно проведете на вечерашњој забави, ж и в е л и. Целокупни успех забаве био je ванредан, нарочито у моралном правцу, a и у материјалном одличан, јер je надмашио приходом све забаве приређене у Зеници ове сезоне. Све што je просвећено у Зеници дошло je на забаву. Свако се je пријатно осећао и нико није ни помишљао, да оде послије програма кући, него je се остало у најбољем расположењу и забављању све до зоре. У Зеници, где се приређују многе забаве, ово je једна од најотменијих и најуспелијих у овој сезони. писано предавање прокушаног поборника трезвености, идеалног народног пријатеља г. Др. Антонија Вуковића о „Употреби пића које опија“. Г. Др. Вуковић je овим предавањем обрадио најсоцшалније и најхигијенскије питање које данас интересује свијет: алкхохолизам, са толиком убједљивости идеализма и стварности, да га просто сваки са нарочитом насладом чита. Ми се поуздано надамо, да ће ова предавања имати видног успјеха, те честитамо Гајрету на овако одличном избору предавања. Упућивање народних маса на добро je корисна работа. Зато сви на посао. Д. Г. капетан Дхмет Ала]бегови1*. У прошлом броју Гајрета, забиљежили смо премјештај г. Ахмета Алајбеговића из Сарајева у Мостар. Подвукавши унеколико велику преданост госп. Ахмета Алајбеговића Гајрету и Гајретовим устано- Припреме за Гајретову забаву у Какањ-Згошкм Мјесни одбор у Какањ-Згошћи закључио je да одржи годишњу Гајретову забаву на 10 фебруара — на други дан Бајрама. Ha забаву долази и Срески начелник г. Стакић из Високог као и многи други одлични Височани a забаву ће посјетити и свијет из околице Програм забаве« je биран, a осим комада музички дио програма извешће Соколска музика под дириговањем г. Р. Вацлова. — Бифе обилан. Пиће сваковрсно. Јањетина на ражњу. Плес до зоре итд. За ову забаву влада велики интерес како међу мјештанима тако и у околним селима и варошима. Оснивање Гајретова пјевачког хора у Бос. Градишки Претсједник Мјесног одбора Гајрета у Бос. Градишци узео je себи у дужност даоснује пјевачки збор између Гајретових чланова, што мујеиуспјело.такода данас збор већ пјева иеколико пјесама врло добро. да je раван мјесном пјевачком друштву „Бранко" који je стар преко 15 година. Ha „Бајрам“ иступа споменути збор јавно као Гајретов збор, на Гајоетовој забави. Збором диригира изврсни зборовођа г. Славко Кесић, који се je примио рада бесплатно. Мјесни одбор je надаље добио од Градске општине 600 Дин. субвенције, на чему joj и овим путем топла хвала. вама, ми смо у исто вријеме пожалили одлазак овог Гајретовог посленика и честитал Мостару на добитку. Данас доносимо слику нашег пријатеља госп. Алајбеговића са жељом да настави са радом на добро и процват Гајрета. Ново нздање Гајретових предавања. Обрачун Гајретових зидних календара и бајрамских разгледница. Продужујући своју акцију организовања популарних предавања за вријеме Рамазана, Гајрет je ових дана издао 5 свеску својих предавања и разаслао свим својим мјесним одборима и повјереницима са молбом и упутом, да искористе још ово неколико мубарек вечери и одрже у свом мјесту уобичајена предавања, како би и тиме уносили што више свјетлости, знања и поуке у народ. У предавањима у овој- свесци посвећена je, разумљиво, највећа пажња, и свако предавање обрађује no једно важно питање. Ту су предавања нашег одличног љекара г. Др. A. Буквице, о Сифилизу и Туберкулози, na одлично и популарно предавање г. X. Мулића „Зашто се тужимо на своју дјецу" и коначно најуспјелије и најпопуларније на- Главни одбор Гајрета отпослао je свошм одборима и повјереницима онолики број разгледница — бајрамских честитки — колико су их они наручили. Како je познато, Главни одбор je означио цијену разгледницама Р50 Динара no комаду, с тим да препродаваоц може зарачунати за себе 50 napa, a да Гајрету остане no једној разгледници 1 Динар. За отпремљене разгледнице Главни одбор je задужио у својим књигама све одборе и повјеренике и то no једној разгледници 1 Динар У свему je отпослато, на основу писмених наруџби, око 12.000 комада разгледница. Пред рамазан je Главни одбор разаслао већини пододбора и повјереника Гајретове зидне калечдаре, 29 �којима je одређена цијена 5'— Динара no комаду. У свему je штампано овог пута 2000 комада. За разаслате календаре Главни одбор je такођер задужио сва она мјеста ко,а су их наручила, и то no 5 — Динара no комаду. Убрани новац од разгледница и календапа треба одмах дозначити Главном одбору, na се овим путем позивају све друштвене организације, које су примиле на распродају календ^ре и раагледнице да њихов утржах безодвлачно дозначе Главном од бору Гајрета у Сарајеву. У пажњу Гајретовин одборима и повјереницима! Гајретова рамазанска томбола организована je ове године у преко 50 мјеста, за које je Главни одбор уплатио све државне таксе. Позивају се сви одбори и повјереници, који играју томболу, да цио приход од исте дозначе Главном одбору, без икаквих одбитака, и то одмах no завршетку играња томболе. Велика Гајретова забава у Сарајеву. 5 дан рамазанског бајрама, 13 фебруара о- г. одржаће се у Сарајеву, у свим просторијама Нар. Позоришта ова традиционална годишња забава Гајрета. Kao и све њене претходнице, и ова ће Гајретова забава бити, без сумње, најуспјелија и најотмјенија. Припреме за ову елЛ нф забаву у Сарајеву, која je досада била увијек један друштвени догађај у пуном су јеку и с правом ее-је надати, да ћ< и ова забава надмашити све' остале; нарочИтј што поред других атракција на њој судјелуј киња београдске опере, гђица Бахрија Hypu-Xai која je својом умјетношћу поред већ стеченог гласа на страни нарочито похваљена од најмјеродавније критике и својим je првим иступом на београдску позорницу заузела прво мјесто у ансамблу наше иначе првокласне престоничке опере. ' Програм ове забаве je слиједећи: 1. Мокрањац: П ј е с м а с а К о с о в а " , II руковет. 2. Мокрањац: „ М е к а м “, пјева Гајретов мјешовити хор; хоровођа г. Војислав Јунгић. 3. „ Ча р р а м а з а н с к е н о ћ и “, актовка из муслиманског живота у Босни у 1 чину са пјевањем, вријеме најближи футур. Написао г. Мустафа Мулалић, режију води г. Андрија С. Ћурчић, члан Нар. Позоришта. Л и ц a: Есма, богата удовица . гђца Филнповић Магбула Др. Хајрудин, њен син, млад адвокат . . . r. Реџић Мухамед Хајрија, њена кћер, сликарица .....................гђца Ресуловић Шевала Аземина ј ................ гђца Хаџиалијагић Мурвета Суада ( н>ене дру- . гђца Муфтић Суада Ениса f гарице . гђца Карахасановић Ениса Тајиба Ј .................... гђца Реџић Зејна Др. Џевад, млад љекар . г. Садиковић Мухамед Ајиша, служавкакодЕсме гђца Муфтић Есма Осман, старац, штићеник код Есме . . . . r. Омић Теуфик Др. Ибрахим еф., имам . г. Рамић Екрем Мадмоазел Минет I стран-гђца ТалиН Земира Леди Томсон ј киње гђца Фазлагић Енвера. 30 4. a) б) в) r) Готовац: „Н a н о ћ и ш т у , Милојевић: Ј a п a н“, Ст. Бинички: Ј о р г о в а н г р а н а , Ф р а г м е н т и из „С a л о м е“, пјева првакиња београдске опере гђица Б а х р и ј а Н у р и - Х а џ и ћ ; на гласовиру прати госп. Брезовшек, први диригент београдске опере. Ваља особито истакнути један нарочити догађај: Ha овој забави иступа no први пута сарајевско Гајретово пјевачко друштво са својим мјешовитим хором. Према досадаињем интересовању публике посјета ће бити огромна, те je стога од потребе пожурити се са купњом улазница, које се продају у књижари Хамдије Копчића Сарајево. Из Гајретове организације. Нови повјереници Гајрета: ' У посљедна два мјесеца пЈСтављени су повјереницима Гајрета слиједећа гг: у Б а т о в у (срез Чајниче) Хајрага Каровић и Марко Мичевић; у " М и љ е н у (срез Чајниче) Мујо Казагић и Салих Вижо; у М и љ е т к о в и ћ и м а (срез Чајниче) Мустафа Лагумџија и Сабитага Зуко; у Ј е л е ч у (срез Фоча) Мустафа Мулабдић; у Па л г Гма : Бећир КишиН, лугар; у П о д з в и з д у (срез Бихаћ) Јусуф Махмутовић; у П р и ј е д о р у : за повјереницу гђа Латифа 1Каравдић, учитељица; у П р о з о р у : Идриз Делић, учитељ; у У р у ш е в ц у : разрјешено je повјерепиштво, a изабран Мјесни одбор. Даљњи упчс добротвора и утемељача Гајрета T okom мјесеца јануара уписаше се за чланове добротворе односно утемљаче Гајрета и то: и з Б о с . К о б а ш а : Госп. Радован Максимовић, шк. упривитељ уписао се за члана добротвора и одмах положио своту од Дин. 1.000'—; и а Б у г о ј н а : Госп. Недељко Праљак, претседник Српске Банке и народни посланик из Бугојна уписао се за члана добротвора и одмах уплатио код Мјесног одбора Дин. 1 000' —; и з Н е в е с и њ а : Госп. Алија Омерсофтић уписао се за члана утемељача, a члански ће износ исплаћивати у мјесечним оброцима; и з Б и ј е љ и н е : Госп. Хусикић уписао се за члана утемељача код Мјесног одбора у Бијељини; и з Б а њ а л у к е : Код Мјесног одбора уписао се г, Никола Кољевић за члана утемељача; и з Б л а т н и ц е (ср . Т е ш а њ ) : Код повјереника г. Фетахагића уписао се за члана утемељача Мујо Селмановић, тежак из села Рајшева. Нашим добротворима и утемељачима нека je и овим путем наша искрена захвалност! Ječm e л и д о зн а ч и ли дуж ну УУ арет алат у за лисш „ ГА ЈР Е Т"? УШ �Дин. 39, Ахмет Омановић у Ораховој Дин. 35.50, Фадил Јогић и Идриз Хенић у Козарцу Дин. 35, Џемал Даутбеговић у Дервенти Дин 22, Атиф Бишчевић у Бос. Свињару Дин. 14 и Алија Силахић у Повелићу Дин 5.—. Срдачна хвала свим дароватељима. У прошлом броју донијели смо опширан извјештај, о завршетку рада у домаћичкој школију Плевљу. Данас доносимо и фотографски снимак овог течаја. I Мерхум Хаџи Мухамед еф. БехлиловиЂ. Ј Јавили смо у прошлом броју да се преселио на ахирет заслужни Гајретов радник Хаџи Мухамед еф. Бехлиловић. У жељи да међу његовим многобројним поштоваоцима сачувамо живу успомену на рахметпи Х.Мухамед еф., миево доносимо рахметлијину слику. Hobn утемељачи Гајрета. Госп. Данило Ћоровић, трговац и пријатељ Гајрета уписао се за члана утемељача Гајрета и одмах положио своту од Дин 500—. Хвала и живио! Добровољни прилози П р и л о з и из Б а њ а л у к е : Приликом божићних празника када су сви ђаци отпутовали својим кућама питомци бањалучког конвикта сакупили су у својим мјестима 275*50 Дин a осим тога продали су 37 комада књига „Гајретова предавања" и то: Абдулах Кадић у Орашју Дин. 76, Хамид Хердеговац у Јајцу Дин. 50, Нурудин Шишић у Зеници П р и л о з и из С а р а ј е в а : Управи жен. конвикта поклонила je гђа Др. Шевала Иблизовић слиједеће ствари 1 свчтер, 3 блузс, 1 штофану хаљину, 3 сукње, 2 кошуље и 2 napa ципеца, све у врло добром стању. Ове je ствари подијелила управа интерната најсиромашнијим питомицама. И овим путем наша срдачна хвала! П р и л о з и из Н е м и л е : Приликом божићних празника и почетком Рамазана сакупио je г. Незир Спахић, начелник општине у Немилој од грађанства своту од Дин. 170, коЈу своту дароваше: Дин. 50 Незир Спахић, no Дин. 10 Сакиб Пашалић, Омер Хазић, Месмед Малкић, Шечо Ћук, Сулејман Велаловић, no Дин. 5, Мухо Молаковић, Адем Мутарчић, Маријан Чолић, Ара ЗамбониЈуре Марзиновић, Лука Машић, Саво Шакотић, Авдо Сулјић, Мехмед Мејрић, Омер Неслановић, Хасо Халиловић, Синан Чолаковић и Н. Н., Дин. 3, Мустафа Хачимић и Дин. 2, Расим Спахић. Сакупљачу и дароватељима топла хвала. .П риЈГози и з Д и в и н а ( Б и л е ћ е ) : ригодом снадбеног сијела г. Салке Бећовића из Фатнице г Хајдар Ј Бајрамовић сјетио се том згодом нашег милог Гајрета и сакупио Дин. 106.—, коју своту дароваше гг: По Дин 10. Митар Радовановић, Дервиш Бајрамовић, Хајдар Бајрамовић, Ћамил Перван, — no Дин. 5, Драго Капор, Абдулах Коетрић, Ћубрило Кошто, Мехо A. Перван, Мурат И Перван, Халил Бећовић, Сејдо Перван, Омер ЗилиН, Алија Бајрамовић, Авдо Бећовић, Халид Перван, no Дин. 3, Ибро Перван, Хасан Зилић и Алија Приганица, Дин 2, Смајо Хаџић. Сакупљачу и племенитим дароватељима нека je наша благодарност! Разни добровољни прилози: T okom прошлог и текућег мјесеца дозначени су Гајрету слиједећи добровољни прилози : Мјесни Одбор у Кладњу Дин. 110.— i. » У Пурачићу , 315.— „ „ у Тешњу „ 500.— „ „ у Стоцу „ 420.— „ . у Вишеграду „ 416.— „ „ у Бањалуци „ 93.— „ п У Илијашу „ 66.— „ „ у Олову „ 80.— Женски , „ у Тузли „ 350.— Срп. Централна Банка у Вишеграду Дин. 2.000 — Срп. Прометна Банка у „ „ 200.— Општина у Вишеграду „ 500.— Општина у Стоцу „ 500.— Мјесни одбор у Жепчу „ 173 — Свима дароваоцима и сакупљачима наша топла благодарност! 31 �ђ) примљени и награђени комади постаЈу потпуно сопственост „Просвјете«. Писци немају право Госп. Мехмед Дедић, приликом православних на тантијему, ако се комади дају у аранжману^ неког Божићних празника сакупио je за Гајрет Дин 55, пододбора или оупште у корист „Просвјете . Ако a дароваше no Дин 10: Јово Дивић, Коста Ђекић, ' се комад даје на некој од државних позорница Вељко Васиљевић, Петар Ђекић и Дамјан Ђурица, (централним, обласним, бановинским), писцу приa Дин 5: Миле Медић. Сакупљачу и дароватељима пада законом одређена тантијема, и он je, у томе топла хвала. случају, преговарач и потписник уговора са тангираном управом позоришта; Драмски конкурс Главног одбора „В росвјете" у Сарајеву. ж) награђене комаде „Просвјета“ ће приказиГлавни одбор „Просвјете" расписује са 1 фебруаром д р а м с к и к о н к у р с . Последњи рок пре- вати о својим Светосавским забавама, и то у сједишту Главног одбора и у сједиштима пододбора и даје рукописа je 31. август о. г. З а примљене драме установљене су две на- повјереника. Термин приказивања није обавезан; з) комад се не може приказивати на државним граде: I. награда — 4.0С0— (четири хиљаде динара); позориштима прије него што га „Просвјета" прикаже на једној од двојих забава. II. * — 2.000’— (двије хиљаде динара). Дјела за конкурс треба слати у д в a п р и Услови конкурса: а) комад треба да je из народног живота са пје- м е р к а , п и с а н а п и с а ћ о м м а ш и н о м у ч и т љ и в о м слогу, у з а т в о р е н о м к о в е р т у и са вањем или без њега, и сме да има само облик ш и ф р о м , a на адресу Главног одбора „Просвјете" актовке (једночина); у Сарајеву с напоменом да су послана за драмски б) комад треба да има родољубиву тенденцију, a може бити из савременог живота или из народне конкурс „Просвјете1*. Шифра на делу треба да одговара шифри која се налази на писму с пошиисторије; в) комад може да има било који драмски облик љачевим именом и адресом. (трагедија, драма, комедија, у прози или стиху); Жири за оцјену комада састављају г. r. Ђорђе r) комад не сме да траје дуже од 1 часа, a П е ј а н о в и ћ , библиотекар Просвјетине Централне треба да има no могућности највише 10—12 лица; Библиотеке, Ми^ко М а к с и м о в и ћ , свештеник, д) при оцјени комада биће првенствено узимане Марко М а р к о в и ћ , дир. Добров. Задруге и Бориу обзир, уз истакнуту тенденц^ју, његове књижевне воје Ј е в т и ћ , драматург Народног Позоришта, и сценске одлике; чланови Главног одбора „Просвјете“ у Сарајеву. Лрмози NS Бос. Кобаша. |р3и! i)[ | iBUiu i Г ‘"4 , г ш \\ Г л а в н и о д б о р Га јр е т а честита свој браћи Муслиманима наступајуће мубарек дане: Б а јр а м 32 м убарек олсун! � https://kolekcije.nub.ba/files/original/1bf32b01722ee05a3a5225960801ab44.pdf b0ce11605e3e3a763865f8f5ad060572 PDF Text Text ГОД. XIII ГАЈРЕТ БРОЈ 3 Сарајево, 16 фебруара 1932 Забава као манифестација Значај и смисао велике годишње Гајретове забаве у Сарајеву Годишње забаве културних и сличних друштава у Сарајеву, као и унутрашњости која му културно гравитира^ абично су у знаку разоноде, и обележене тенденцијом: да се члановима и пријатељима друштва пружи прилика да једном у години манифестују и документују своју редовну и сталну привржеиост друштву и његовој идеологији. To су дакле, углавном, ревије оданости чланова према културном или хуманом деловању друштва коме припадају и које помажу. Случај, међуТим, са великом гОдишњом Гајретовом забавом, како оном у Сарајеву тако и онима у унутрашњости, чини један изузетак од осталих друштава. Чим тај изузетак буде образложен, наше мишљење добива своје оправдање, и не треба га сматрати нескромним. Према томе, да би се указало на прави смисао и значај велике Гајретове забаве у Сарајеву, на првом месту ове последње, фебруарске, изузетно од забава друштава других вероисповести, — треба одмах нагласити да je последња Гајретова годишња забава била: Свечана манифестација једнодушности и привржености према раду и успеху, идеологији и прегнућима, културним стремљењима и платформи социјално економског рада друштва Гајрет; та оданост и приврженост обухватила je све слојеве муслимана, од илмије и осталих верских службеника до средње образованог грађанина или полуобразованог варошанина, од ситног занатлије и малог трговца до интелектуалног и мануелног радника, од најотменијег поседничког дома до периферијске кућице и сеоске колибе. Неочекивана и незапамћена посета на нашој фебруарској забави, у свима, на жалост за ову забаву одвећ малим, просторијама Народног Позоришта јасно je посведочила да тај огромни скуп, састављен из свију редова муслиманског живља, оба спола, разне доби и расположења, мишљења и менталитета, да тај скуп излази из оквира једне жеље за забавом и разонодом, за играњем и радозналом ревијом расположења. Она je посведочила да тај скуп прима облик једног уверења, једне жеље, једне насушне потребе, залегле у мисао и душу, срце И осећање, потребе да се друштву Гајрет даде сатисфакција која се оснива на оданости идејама Гајрета, на разумевању његове идеологије, на схватању његових културних смерница, на љуV бзви према к?еговим настојан»има и уверењу у успех плодоносних напора његових 33 �радника, у Сарајеву и унутрашњости. Taj огромни скуп осведочио се je да једино кроз Гајреш и аутем његових културнпх и просвешних акцнја, економског и социјалног арограма, националног и вастшног деловања, — да je једино на moj основи могућ усаешан културни нааредак, друшшвени развчшак н аривредно благостање муслиманског дела нашег народа, којн осеНа ареку n насушну aошребу да са својом браћом других вера стреми ка културној и националној афирмацији, на терену међународних настојања, постављених на стубове једне снажне и убедљиве, истинске цивилизације и темељитог прогреса. Да je ово тачно и јасно, сугестивно и очевидно, сведочи једна горда и поносна чињеница која je нарочито потоњој великој Гајретовој забави дала обележје особитог националног значаја и културног смисла. T a je чињеница у томе, што je Највиши Форум, Највиши Фактор, наш Први Државник и Први Грађанин, Његово Величанство Краљ Александар, на овој забави опуномоћио Свога изасланика, у осаби команданта Друге Армије, генерала г. Емила Белића, да он, као изасланик Његова Величанства Краља, буде тумач увиђавности и признања раду Гајрета са Највишег Места. И кад ми сви знамо колико наш Узвишени Краљ и Господар важи, у ц ел о м свету и у пространству наше државе у мислима и осећањима милиона југославенског живља, као културни Првоборац, социјални Реформатор и Иницијатор привредних делотворних акција, — онда ово признање раду Гајреша долазп као снажан докуменат. као аонос Гајрета, као сјајна круна на врху аирамиде његових успелих акцпја у народу, у свпма гранама јавнога живота. Стога није чудо да je препуно гледалиште Нар. Позоришта одушевљено поздравило изасланика Њег. Вел. Краља, јер je у томе факту видело и осетило да je Гајрет најмоћнији културни и социјалнопривредни, просветни и васпитни фактор у муслиманском делу нашега народа, да je снага Гајрета продрла у најшире слојеве и заузела место онде где су најјаче жеље vt побуде, наде и очекивања у душама и срцима свију муслимана. Овако схваћена и тумачена, велика Гајретова годишња забава у Сарајеву предњачи као узор и пример свима одборима, повереницима, члановима и присташама друштва у унутрашњости; смернице, на које je друштво Гајрет скренуло сав свој интензивни рад, у исто време су и директиве за рад Гајрета у унутрашњости. Стога je разумљиво да се са истим одушевљењем и еланом, у истом осећању жеље и потребе очекују и у свима местима унутрашњости, у свима редовима муслимана, свечане Гајретове забаве, и да се оне осећају као сјајне и документоване манифестације националне свести и културних настојања муслимана у целој нашој држави. Te забаве у унушрашњости су истовремено одјек усаеха Главног Одбора у Сарајеву; оне арешсшављају пандан резулшатчма и плодовнма једног замашног, на широкој основн заснованог рада и деловања за који je најбоља сатисфакција пажња и аризнање указано са Највншег Месша у нашој Државч. Уметничка линија и национална тенденција, чиме се одликовао програм на последњој Гајретовој забави у Сарајеву, јасно сведоче о одређеном правцу којим се креће, стално напред и снажније, сав рад друштва Гајрет наслоњен je на познату и утврђену идеологију, чврсту и непоколебиву. Комад „Чар рамазанске ноћи“, приказан на овој забави, јасно сведочи да je Главни Одбор Гајрета скренуо своју пажљу на то да се и унутрашњост угледа на јасноћу смерница и одлучност којом се приводи у дело једна добра и снажна идеја, којом се остварује и оживотворава она идеологија за коју су се првоборци и предњаци, Челници и вођи Гајрета борили, мачем и пером у прошлости, живом речју .и пером после Ослобођеша. Управо ради ових конртатација једн? рнажне робеде р упечатљивог триумфа; 34 �управо ради свих оних факата који убедљиво опр^вдавају све досадашње успехе Гајрета, ради свега тога нама je зачудно — да не кажемо да je крајње несхватање — да ни на овогодишњој свечаној Гајретовој забави нисмо запазили ниједног од врховних верских старешта Исламске верске заједнице, нити од стране Улема Меџлиса, mirnu од стране Муфтијства нз Сарајева. И поред тога што je Главчи одбор Гајрета управо њима у право време упутио и ове године (ма да се никада, ни пре 6 јануара 1929 a нити поспе, нису одазивали Гајрету) свечане, нарочите позиве, верујући да ће Главни одбор на почасиим и угледним местима у гледалишту Нар. Позоришта поздравити ове године поред верских старешина других вероисповести, који се ниједне године после Ослобођења не оглушише према Гајрету, и старешине наше исламске верске заједнпце. Ово уверење и ово очекивање Главни одбор je заснивао на факту: да се радом Гајрета већ дуже време одушевљено, интелигентно и свесрдно баве на стотине муалима и имама и осталих службеника исламске верске заједчице, те je тиме још необјашњивије и жалосније отсуство виших наших верских старешина и на овогодишњој свечаној Гајретовој забави. И нама не остаје друго но да из те гесимпатичне чињенице изведемо једини могућ закључак: да je и овогодишње отсуство наших верских старешина само доказ намерног оглушивања о документовани национално културни рад Гајрета у народу; Да je тај само на први поглед необјашњиви однос према сназн једног великог културног покреша, као што je Гајрет, само доказ културне аљкавости и упорног реркционарства uрема свему што претставља снагу прогреса и спстематску културну и националну еволуцију муслнманског дела народа у нашој Држави. Али, u успркос свему томе, успеси Гајрета у народу, плодови његова културног и националног рада, забаре његове као круна резултата и манифестација његове снаге; a изнад свега, признање и пажња са Нзјвишег Ме&а, r - то су јамства, поуздана и стална, да ће хиљаде неуморних и несебичних, пожртвовних и одлучних, храбрих и неустрашивих радника и неимара Гајрета, његова свјесна илмија и свјетовњзци из свих друштвених класа, — да ће истрајати у борби против мрака; да fce удвостручити своје издашне и дурашне снаге, да подигну велику грађевину културе и просвете наших муслимана, rpaђевину на чијем ће врху поносно светлети снажна, пламена луча просвете и напретка, цивилизације и културе. Верујући у себе и у снагу „Гајрета" и његових спасоносних идеја, ми сви треба да верујемо и у подизање те величанствене грађевине! G A ] R Е Т u svakoj kući, znači samo njezin napredak �Велика Гајретова забава у Сарајеву Присуство изасланика Њ ег. Вел. Краља и незапам^ен одзив публике Одличан аранжман и одушевљени пријем умјетничког програма — Огроман успјех примадоне Београдске опере, гђице Бахрије Нури-Хаџи+1 — Угледни гости и отмене тоалете —Сјајни морални и материјални резултати — Расположење при забави и игранки имао неколико тачака, али пробраних и, обзиром Пред забаву. на учешће гђице Бахрнје Нури Хаџић, високо Схватајући и разумијевајући значење своје годишње велике забаве, и поимајући интересовање Сара- умјетничких. Саобразно одабраном програму аранжеризабаве јева и провинције за ову забаву, — Главни одбор су се побринули и за одлично декорисање свију „Гајрета" у Сарајеву учинио je нарочито ове године просторија Нар. Позсришта, тако да je први утисак све припреме како би ова забава достојно репреоних који су већ око */29 почели да пристижу на зентовала успјехе и резултате културног и социзабаву био управо величанствен. Тријем и фоаје и, јално-привредног рада „Гајрета“ у Сарајеву и на као и остале просторије око гледалишта у Нар. сваком територију гдје допире његов моћни утицај Позоришту, украшени ћилимима и сијалицама, и снага његове идеологије. ИмаЈући све те околостављали су утисак и слику ванредне пријатности, ности у виду, Главни одбор je кроз дневну штампу интимности и топлине. Аранжма разних бифеа, a Сарајева и Београда указао на припреме за ову забаву. Али je у овом случају интересовање нарочито уређај посебног салона за отмене и најпублике постигло своју кулминацију када се je из угледније званице, превазишао je свако очекивање. објава пред забаву сазнало да ће у њезином про- Од безброја сијалица декоратери су удесили државну граму узети учешћа чувена и у последње време тробојку, која je украшавала интимни салон за знатно истакнута умјетниЦа, примадона београдске ћаскање и забављање послије програма. Ha исти начин уређене су и буде згодитака на лутрији, као опере, госпођица Б а х р .и ј а Н у р и Х а џ и ћ е в а . З а ово име, нарочито,обзиром на њезине недавне и буде за бифеје. Сама дворана остављала je утисак успјехе у Београду, везали су се коментари сим- достојанствености и финоће на тај начин што еу патија и радозналог очекивања, те није чудо дзМе аранжери (ве ложе декорисали скупоцјеним Нилиинтересовање за Гајретову забаву прешло границе мима, мањим и већим. Средња лож а у мезанину сваког очекивања, јер оно било обухватило и била je нарочито украшена ликом Њ ег. Вел Краља, чији je рам био окићен зеленилом и државном грађане осталкх вјероисповијести. Тако je, -----средно пред забаву, тражење улазница и резервисање бољих мјеста довело Главни одбор тако рећи у једну симпатичну неприлику, јер се je интересовање публике претворило у праву јагму око улазница и мјеста у Народном Позоришту. Са истог разлога није чудо што радозналост многих није, на жалост, могла бити задовољена, јер гледалиште Нар. Позоришта није било ни близу стања да у своје просторије прими и ону стотину-двије, који су се упорно старали да на дан прије забаве ма на који начин дођу до улазнице. Ова околност, дакле, јасно указује да je Главни Одбор „Гајрета" за ову своју забаву учинио све чиме се могло задовољити жеље муслиманске и немуслиманске публике, чланова и пријатеља Гајрета из Сарајева и унутрашњости. П осјета н св еч а н и п р о гр а м . Противно обичају многих друштава: да програм учини што обилнијим, Главни Одбор „Гајрета" je за овогодишњу своју забаву стао на једно исправно гледиште, a то je, да није важно к о л и к о има тачака, него к а к в е су тачке и к о их изводи. СљедујуНи томе принципу Одбор je на прогоаму 3G т Р°бојком. A у поменутом салону налазила се je слика Њ ег. Kp. Височанства Престолонаследника Петра, Покровитеља друштва. Уз то, све ложе биле су добиле драж интимности, јер су преко њихових наслона били пребачени ћилими интимних и дискретних боја, у изради наших златних домаћих руку. Већ у 9 часова дворана je била дупком пуна, тако да су аранжери били у недоумици куда да сместе оне госте који су се непосредно пред почетак извођења програма тискали у споредним просторијама, настојећи под сваку цијену да се домогну гледалишта, na макар и стојећи на врховима прстију могли да посматрају извођење програма. Тако je посјета на овогодишњој Гајретовој забави превазишла све досадашње, и може да послужи као манифестација „Гајрета“ и најбоља гарантија да су забаве овога друштва постале једна сушта жеља, неопходна потреба најширих, као и најотменијих слојева, муслиманскога грађанства, Сарајева и најближе унутрашњости. Тачно у .9 часова окрестар војне музике засвирао je државну химну, a у томе тренутку у Средњој ложи мезанинд појавио се je �И засланик Њ егова Величанства Краља Командант ll. Армије ђенерал г. Емило Б е л и ћ , у свечаној униформи украшеној највишим одличјима, a у пратњи своје госпође и госпођице кћерке. Сви погледи из дворане окренули су се према тој свечаној ложи, a одмах затим je двораном одјекнулз клицање Њег. Вел. Краљу и Краљ. Дому. У томе тренутку одушевљење и навала у дворану постигли су своју кулминацију, те je било несхватљиво како се je могао у гледалишту да смјести број који je достигао до хиљаду и no душа. Међу многобројним угледним учесницима и гостима примјетили смо сљедећу господу: Помоћник команданта II Армијске области дивизијски генерал г. Јован Јовановић, Командант Бос. Дивизијске области Генерал г. Стојан Милорадовић са гђом, Митрополит Добробосански Њег. Преосвештенство Господин Петар Зимоњић, Градоначелник г. Асимбег Мутевелић, Начелник Мин. Правде r. Сократ Петровић, Конзул Чехословачке републике г. Др. Бедрих Нехутни, секретари италијанског и енглеског Конзула, Генерални директор Земаљске Банке и почасни Аустријски Конзул г. Ернест Фолкерт, почасни Француск^Конзул г. Илија Иванишевић, државни савјетник г Осман Нури Хауић, Директор Вакуфа г. Шериф Арнаутовић, Нач^лници Kp. Банске Управе" rr. Ђоко Ковачевић и Бора Станисављевић, Директор Дирекције рударских предузећа г. инж. Вељко Јовановић, Директор Дирекције шума г. инж. Ђогдан Бабић, директор Средње Техничке школе г. инж. Оскар Гроф; 8атим испред Просвете г. Др. Војислав Бесаревић са гђом, испред Бенволенције г. Др. Јакоб Кајон, испред Напретка г. инж. Тиболд. Затим претставници Професорског Удружења, Tpr. и обрт. Коморе, Обласних одбора Јадранске страже и Народне одбране, „Слогс“, „Лире“, Љекарске и Адвокатске Коморе, Трезвености, Ла Хуманидада, Ел-Камера, Српске црквене општине, Новинарског удружења, Мерхамета и срески начелник г. Ружић са гђом, и многи други отмени и угледни гости. Из провинције су присуствовали: Предсједник Гајрета из Бугојна г. Ахмет Садиковић, претсједник Гајрета из Мостара г Хаџи Ибрахимага Слипичевић, из Горажда rr. Нурија Рашидкадић, Хасанбег Башагић и инж. М Фазлагић, из Плевља r. Ибрахим Биоградлија и многи други. отприхике исто толико мушких гласова. Све очк гледалаца биле су испуњене свјежим и вецрии бојама са народних муслиманских ношњи у које су биле обучене пјевачице, док су мушки чланови хора били у црнини, са фесовима на глави. Кад се je аплауз у дворани стишао, диригент хора г. Бојислив Јунгић пришао je послу н кроз двије тачке од Мокрањца, и то: „Пјесме са Косова“ (Друга Руковет) и „Мекам", доказао да му je успјело да овај млади и гласовно свјежи и сирови хор дисциплинује до оних размјера који омогућују солидно извођење наше народне полифоније, изражене тако сјајно у Мокрањчевим композицијама. Извођење ових двају пјесама било je на висини солиднога хора; примјећено je да су гласови поуздани у интонацији и свјежи у својој звонкости, да су навикнути на динамичка сјенчења и поузданост интервала. Стога није чудо да je извођење ових двају пјесама попраћено кишом аплауза из препуног гледалишта. Општи утисак код игвођења ових тачака био je тај, да je овај млади Гајретов грађански хор на сигурном путу да постане кадар да се афирмише међу осталим реномираним хоровима и пјевачким друштвима Сарајева. Други дио програма (трећа тачка) био je једночин „ Ч а р р а м а з а н с к е н о ћ и “, из муслиманског живота у Босни, са пјевањем; аутор овога једночина, r. Мустафа Мулалић, изабрао je, у смислу идеологије и културног дјеловања „Гајрета", радњу и фабулу из „најближег футура". У радњу je убацио, са успјелом хумористичном поантом, једну импровизацију, детаљ из „егзотичног Оријента“, али са тенденцијом да демаскује претпоставке разних странаца да у Босни живе неки т. зв. Турци са својимхаремима, евнусима и т. д. Тежиште Тачке програма. Неколико минута иза 9 часова подигла се je завјеса од скупоцјеног црвгног сомота, са златним иницијалима Краљевским, — дар Њег. Уел. Краља нашем Позоришту. У исти мах двораном се проломио урнебесан аплауз, јер je позорница била пуна чланова Гајретовог мјешовитог грађанског хора, кчји се je састојао од око 30 женских и Г. Мустафа МулалиК аутор позор. комада „Чар рамазанске ноКи". 37 �,и потка ове актовке je- у томе, да укаже на следеће: „Гајрет" ради на културном и економском подизању муслимана, на њиховом цивилизовању и европеизовању, тако да ће у скорој будућности потпуно изблиједити сва традиција Оријента и сви његови старински узуси у свакодневном животу муслимана, на дому и ван њега, и да ће у блиској будућности муслимански дом и његови чланови бити потпуно европски и цивилизовани у пуном смислу ријечи. Kao такав, овај комад je од публике примњен са симпатијама и одобравањем, захваљујући режији г. Андрије Ћурчића, члана Нар. Позоришта, и захваљујући напорима и труду, доброј вољи и приљежности, одушевљењу и темпераменту са којим су извођењу ове актовке приступили питомци и питомице „Гајрета1*. У цијелоЈ игри примјећено je веома добро познавање улога и Гђца М а г б у л а Ф и л и . п о в и ћ Гајретова питомица једно нарочито расположење да се свако од извађача снађе у улози и даде je са разумијевањем и оним искреним надахнућем са којим обично дилетанти приступају позорници. Лијепе и симпатичне наговјештаје имитаторског и глумачког талента показала je нарочито госпођица Филиповић Магбула, Гајретова питомица, a затим Ресуловић Ш евала, Фазлагић Енвера и Талић Земира, те гг.: Реџић Мухамед, Садиковић Мухамед и Рамић Екрем, Публику je нарочито насмијала комична епизода г. Омића Теуфика, у улози старца Османа. Разумије се, да захвалност публике и гледалишта припада и осталим учесницама у овом комаду, госпођицама: Хаџиалијагић Мурвети,, Муфтић Суади, Карахасановић Ениси, Реџић Зејни и Муфтић Есми. Редитељ г. Ћурчић успио je да дилетанте дисциплинује на начин који награђује сваки напор и труд. По свршеном комаду публика je изаввала и дуготрајним аплаувом срдачц0 поздравнла аутора r. Мустафу Мулалића. Са великим нестрпљењем очекиван je трећи дио програма; појава, наступ и пјевање госп ођи ц с Б ахри је Н ури Х аџић која се je благонаклоио и са нарочитим симпатијама према „Гајрету" одазвала позиву и дошла у пратњи свога клавирског пратиоца г. Брезовшека, I диригента Београдске Опере, a којој су пријатељи, чланови одбора и питомци (ице) „Гајрета приликом доласка приредили срдачан дочек на станици. Чим се je појавила на позорници буран аплауз поздравио je симпатичну гошћу, обучену у веома укусну и апартну концертну тоалету. И док се je она осмјехивала н наклањањем поздрављала на све стране, дотле je из ложа и из осталих сједишта полетјело цвијеће према прослављеној и лијепој умјетници. И дуго je требало док се je стишало одушевљење, након чега je госпођица Хаџић 'приступила извођењу својих тачака. Прослављена пјевањем „Аиде“ и »С аломе“ на београдској оперској сцени, госпођица Бахрија Нури Хаџић je своје претстављање публици почела једном ванпрограмском тачком, аријом из Вердијеве „Аиде“. Одмах после отпјеване ове арије она je освојила цијело гледалиште и потпуно потврдила све оне одличне гласове који су се чули о њој у београдској публици и читали у београдској дневној штампи и часописима. Њ ено пјевање je дјеловало директно сугестивно, јер су поред сјајних вокалних квалитета дошле до израза њезине одличне глумачке способности, како у арији из „Аиде“ тако и у аријама „Саломе“. Публика се je освједочила да у овим улогама пјевачица потврђује своје неоспорне глумачке особине које поред њенога гласа, пријатнога у боји, сигурног у техници и осјећајног у изразу, чине да je свака њена улога дата непосредно и карактеристично. У аријама из „Саломе“ њен глас je био више на принципу живе ријечи, a у арији „Аиде“ осјећала се je распјеваност и ширина мелодијске линије Вердија. Осјећало се je да тај глас мора да у оперском ансамблу доминира својом продорном резонанцијом и драмским изразом. Техничку сигурност и одличну школу свога гласа гђица Хаџић je показала и У концертним тачкама, о дГ о то вц аи Милојевића. Аплауз одушевљења, спонтаних овација и неподијељених симпатија из цијелога гледалишта претворио се je у клицање, док су са свију страна летиле ките свјежег цвећа на прослављену умјетницу. A затим су се низали нарочити дарови признања: огромна корпа од цвијећа, дар Главног одбора „Гајрета", затим неколико сјајних букета, знаци симпатија и признања од питомица Гајрета и оегалих пријатеља и познаника. По свему се je �бидјело да je ово гостовање и учешће гђице Хаџић прирасло за срца цијелога гледалишта, и да претставља највећи успјех који je могла да у Сарајеву постигне једна пјевачица са наших централних позорница. З а б а в а и игранка, Свечани програм завршеи je око U и no часова, након чега je публика из гледалишта приступила разним начинима забављања и приправљања за игранку. Али, чим су огромне масе похрлиле у споредне просторије Позоришта, да се нагледају аранжмана и окријепе разговором примјећено je да су, на жалост, просторије Нар. Позоришта одвећ премалене и'преуске за огромну посјету на кГајретовим“ забавама. Ако икада a то се овај пут видјело да je „Гајретова" забава један мементо: да je Сарајеву потребна једна достојанствена и велика зграда која може да прими до двије na и више хиљада посјетилаца, како у своме гледалишту тако, и нарочито, у споредним просторијама за разоноду и сједељке. И једино захваливфи узорној дисциплини и достојанствености, узајамној пажњи и такту, поблика je могла да се некако снађе у претијесним просторијама фоајеа и да како-тако нађе кратко одмориште за једним илд-"' другим од оног невеликог броја столова. Али главни дио публике je ипак остао у^рлеДалишту, у ложама, на балкону и у партеру, да посматра почетак и ток свечане игранке. Игранка je почела сјГ „Краљевнм Колом“ које je интонирао војни оркестар. И чим су се зачули звуци кола све je из споредних просторија похрлило да види cjajne тоалете, отмене аграче и играчице, сву господу и госпође, хануме и госпођице редом. „Краљево коло“ je повео Изасланик Њ ег. Вел. Краља, Армијски Генерал г. Емило Белић са гђом Др. Халком Хасанбеговића, г. Др. Авдо Хасанбеговић претсједник Гајрета сагђом Генерала г. Белића, г. Др. И Хаџиомеровић с гђом Генерала Милорадовића, Тенерал г. Милорадовић са гђицом Бахријом Нури Хаџић, г. Ђоко Ковачевић са гђом Маром Бабић, госп. Др. В. Бесаровић са гђом и т. д. Све до бијелог д а н а ,. , Игранка и свирка, пјесма гаравих пјевача и пјевачица, ћеманета и хармоникаша у споредним просторијама; продавање лутрије и цвијећа затим карти за избор љепотице „Гајретове" забаве; потом опште весеље, у мањим и већим групама, разонода и пјесма, ћаскање и забављање, — то je била слика једног ванредног расположења посље програма Гајретове забаве, расположења које je потрајало не само до расвитања него, у правом смислу ријечи, до бијелог дана. Око 4 сата изјутра свечано je објављен резултат избора љепотице забаве; публика je одушевљено поздравила изабрању љепотицу гђицу Сађу Бахтијаревић и њезине почасне даме гђице Абиду Карахасановић и Нађу Бркићеву. И када се je на хладном јутру no бијелом снијегу забијелио дан, тек тада разишли су се последњи гости, најмлађи и најодушевљенији, да посље ове забаве, скупа са својим старијим, [препричавају своје одличне утиске и задовољство са аранжманом и програмом велике и свечане овогодишње Гајретове забаве. П. Гђица Бахрија Нури-Хаџић о Гајрету. Уредник једног сарајевског листа био je примљен no гђици Бахрији Нури Хаџић у присуству њеног оца држ. саветника г. Османа Нури Хаџића. У невезаном разговору гђица Бахрија Нури. Хаџић je изјавила: — С великим задовољством сам примила позив нашег „Гајрета", да дођем не само у моје родно мјесто него у културни центар моје уже отаџбине и да својим скромним силама придонесем успјеху ове „Гајретове1* приредбе. И ако ми je овај позив дошао у незгодно вријеме, јер морам да спремам велики материјал мога репертоара, ипак сам прихватила позив „Гајрета", тога еминентно културног друштва, које чини неоцјењиве услуге нашем муслиманском живљу, и које се једнако брине за мушки и женски подмладак, дижући на све стране широм отаџбине зубљу просвјете. Па и шта су све те моје препреке, према високом задатку овога друштва, према његовим несебичним циљевима ? — Завршила je гђица Хаџић своју изјаву. 39 �МустаФа М улалик • Чар рамазанске ноћи актовка из муслиманског живота у Босни Вријеме најближи Футур (Свршетак.) Т о м с о н о в а : Пустите нас! Д р. Х'3 ј р у Д И Н t (глумљеиим сарказМом') Хзхаха! Т о м с о н о в а : (дигне се енергично) Пустите нас,јер ћемо тражити интервенцију власти. Д р. Х а ј р у д и н ; (цинизмом) У харему ja сам сва власт. Т о м с о н о в а : Пустите нас, јер ћемо силом бранити нашу част. (копа no ташнн) Д р. Х а ј р у д и н : (мирним иинизмом) Изгледа ми, да вашом енергијом приличите оном опаком црнцу (тапше длановима) О с м а н : (улети опет са ножем, поскочи на прстима, учини покрете поздрава и ђаволски рукне) Т О МС О Н О В О Ј : (испадне ташнз из руке заједпо еа револвером) Д р. X a ј р у д и н : (Осману) Покажи дамама одговарајуће им место,0 CM a н : (стави нож у зуб£, ^adj-ne рукаве, мало зарежи и прстом покаже н,а Јастуке испод Д р. X a ј р у juh-ito ногу) М И Н е Т : (послушно седне) их 0 С М a н : (пограби Томсонову за шију, подигне vapna и тресне са њом на јастук) Т о м с о н о в a : Os Боже! 0 С М a Н : (на свој начин поздрави и удаљи се) М и н е т : (молеНиво, сервилно) Напослетку u. од нас?! Зар вам је с т а л о до нас код толико дивних харемских звездаГ Др. Х а ј р у д и н : 0 кћери западз, умирите се и саслушајте ме. Док ваши западњачки мужеви уздишу за кћерима сунца и док њихове пожуде фантазирају о стамбулским ружама, како да ми источњаци не водимо рачуна о тој пажњи и не узвраћамо им мило за драго. Т о м с о н о в а : To су импутације, којима желите оперисати, али ми ћемо се осветити. Д р. Х а ј р у д и и : To je оно, што се и ja желим осветити. М и н е т : Jao! Др. Х а ј р у д и н : Кад ме саслушате даћете ми оправдање. Било je то пред десетак година. Путовао сам вашим земљама у пратњи своје Фатиме, најмилије и најдивније харемске звезде. Фатиму сам волео но се.бе самога. Пружао сам joj сва задовољства света и још je само остало, да joj покажем запад. Живели смо у граду на ривијери једне сунчане земље ср?д дивних вртова. Покривена Фатима обратила je на се пажњу ваших мужева, који слушајући 40 легенде о лепоти харемских звезда, пођоше ковати зле намере. Једнога дана служавка нам предаде позив неке угледне фамилије, која нам je хтела исказати своје гостопримство. Kao син истока, доброћудан и широкогрудан нисам могао ни помислити, да се у том позиву крије зла намера и одазовем му се. Пред хотелом чекао нас затворен ауто, који са нама пројури непознатим улицама. Била je већ ноћ. Уставили смо пред једном вилом обраслом палмама. Ha улазу дочека Фатиму једна дама, која je под ,руку одведе у посебно оделење, желећи тим исказати велику пажњу нашим источњачким обичајима у погледу сакривања жене. Ja се запутих предвођен лакајем у један салон. Би ми одмах донешена наргила. Чекајући домаћина пушио сам. Духан je чудно деловао. Мислио сам у први мзх, да je презасићен западњачким мирисима, али убрзо осетих се немоћан. Наркотично je деловао и ja сам брзо уснуо тврдим сном. Кад дођох свести a то je било тек други дан, нађох се у соби мога хотела. Бојажљиво погледам на Фатимин кревет, али je био празан. Претражих апартман али ње нема. Претражих читав хотел, парк, улице, na и читав град, али ње нигде. Пријавих полицији, расписа се потрага, али све без успеха. Венуо сам у том граду дане и месеце, али моје љуб* љене Фатиме нигде. И вратим се на пола мртав. Дошавши кући узех свете књиге и заприсегох се, да ћу се осветити и ево та ми се прилика први пут указа. Т о м с о н о в а : Светите се на нама, али вам кажем, да ће се и вама љуто осветити! М и н е т : Тражите од нас какав било откуп! Др Х а ј р у д и н : Ништа ja нећу друго, него да се осветим на онај начин како je моју Фатиму подмукли запад отео. Јамчим вам за живот и здравље. (Робињице уносе јела и пиКе и постављају на пешкуне пред Др. Хајрудина и странкиње) Др. Џевад улази за н>има носеки красан ибрик и леген., na им полева на руку. Ајиша држи мараму са којом Др. Хајрудин брише руке) Др. Х а ј р у д и н : A сад без страха окрепите ваша дивна тела! М и н е т : Ми нисмо гладне! Др. Х а ј р у д и н : Дасеосведочите,да нема никаквих наркотичности ja ћу први дати примера (Једс руком) �f o м c o н o в a и M и н e i : (ce „ ј,, да једЈ) Др. Х а ј р у д и н : (Једе халапл,иво. Робин.ицама) Можда европејке не умеју јести без музике. (Робињице узимају опет инструменте, поставе ce у округ, засвирају и запегају ) Зашто Сике, зашто Под чадор да идем? Миралај ме зове Себи под чадоре. Вино да му служим Лице да ми љуби. (Кад су отпевале, свирају весело кокуњеште. Ајиша игра и дахиром звецка. Кон чно све робињице изводе један балет. Плес Харемских Звезда). Др. Х а ј р у д и н : Ни дивна песма мојих робињица није зар у стању да вам даде расположења? Т о м с о н о в а : Не налазимо у њој ништа лепог. Ми хоћемо слободу! Др. Х а ј р у д и н : Можда има која лепша. (Робињице ce поставе око странкнша и певају) Самац седи стар Лемедим У кафтану зеленоме, . Седа му je пала брада По јастуку свиленом^ . . . Т о м с о н о в а : Ни сви славуји из лугова истока нису у стању опевати нашу одвратност прама овом насиљу. Др. Х а ј р у д и н : Кунем вам ce лепотом истока, да ће вас ипак удобровољити. Ja ћу вам сЗм запевати. (узима бугарију, пева и сам ce прати) М И Н е Т ; (плаче) Др. X a i р у д и н : (пева) Ђаурко лепа, Туга ме мори За очи твоје Што сузе роне! О с м а н : (рукие јаче uo Икад,(ДО*иж1)№п2 će T o m c o h o b o ], коЈа cc сва иаЈежи. Поскоми и kohuW ć one) Х.а ј р a :.(Мииети) Благо вама, благо вама!А ј и ш а : (To m c o h o b o !) Благо вама, благо вама! ' .*■ А з е м и н а : Вас he вечерас обдарити мнлошћу свога бескрајнога севдаха. Т a ј и б a : A нас нити не гледа. A ј и iu a : (To m c o h o b o ) Колико вам вреди оиа мушкост! Т о м с о н о в а ! Зар оног фарнезијског бика. Рађе смрт! Х а ј р а : Ми му певамо и свирамо, на грла Душу дајемо, sa њег гојимо лепоту и младост чувамо, али на нас и не гледа. А з е м и н а : Дајте нам вашег западног чара,'да и нас воли. М и н е т : Пустите нас, ’ ми Вас молимо! Смилујте ce на нас! To M co i f O B a : Зар ja да дођем у шаке оног фарнезијског бика? А ј и ш а : Зашто ce отимате? Зар вас она снага и мушкост не дражи? Т a ј и б a : (Минети) Зар вас његов севдах не успавл>ује и не чини сретном? А з е м и н а : Да сам на вашем месту дала би све ово (xohe да покипа ђердане) Т о м с о н о в а : Ja вас од срца жалим и желим вам овај положај. Али жене сте. Разумете нас. Помозите нам да ce спасемо, даћемо вам што год зажељеле. М и н е т : He дозволите да ce на нама врши освета! Др. Џ е в а д : (М тети ) Гогподар вас чека. Нестрпљив je. Пожурите са тоалетом. О с м ан : (долети та ножем и мекне на Томсонову као теле.) Т о м с о н о в а : Фуј Сотоно! Х а ј р а : Одмах ће бити готове. Мало стрпљења. Сестре, идимо донети рухо и мирисне водице. (сви ce разилазе осим Томсонове и Минете) Т о м с о н о в а : Е, не могу више. Стрпљење губим. Т о м с о н о в а : Спасавајмо ce. Сад je прилика. Остале смо саме. Скачимо кроз прозор, јер не Пустите нас или ћемо звати у помоћ. желим умрети у шакама оног крвника. Др. Х а ј р у д и н : Одавде ce глас не чује. Харем je бескрајна сахарска пустиња у којој су све М и н е т : He губимо време! (п >трче на врата, отворе их али у довратку стоји Осман, који превалн очима и рукне тежње за слободом само пуке „фате моргане" као рис). у моменту лок су одле јеле вратима унишао je (устане) Напустићу вас. Можда ce ваше жене Др. Џевад и донео једно столно огледало, тегле и бочице стиде јести пред мушкарцем. Ja ћу вас чекати од козметике. Оне ce све очајне арате и уморн > седну под балдахив. Наслоне ce једиа на другу, једна као мајка у својој спаваћој одаји Пазите само, у харему Долороса, a друга као Јероним Покајник и горко заплачу. ce свака непослушност кажњава крвавим бичем. Угаси ce лустер и само плаво и црвено светло мистпчио Нахраните ce и дођите ми у меке душеке веих осветл.ева. Mana станкај селе са смешком попут вашег западног неба. Д р. И б р а х и м е ф е н д и ј а : (имам. Достојанствена поДонесите ми уздахе севдаха да ме милују попут јава господина у црнини са белом ехмедиЈом око главе. Улази на главна ирата, изненађен чулним осветлен-ем хоЈе благих зефира (робињицама) Приредите им мипада на Мајку Долорозу н јеврема Покајника) АтМОСфера рисне водице, нек умију лице. Обуците им свимирише еротиком. Странкиње. Плачу. Чуднолене кошуље, танке и прозирне као слатки сан (тапше длановима) вато. Требате утјехе моје даме? Т о м с о н о в а : Требамо мира. Требамо смрти; Ако О с м а н : (улети са голим ножем) нам тим можете послужити. Др. Х а ј р у д и н : (показује на Минету) Ову ДОВвДИ м ени , a ову (показује на Томсонову! ВОДИ себи (оде) Др. И б р а х и м е ф .: Човек ce не сме -подавати �■к реаигнацијама нп.у.часу кад му прети највећа опасност! (Наједангтут ce очује кланир и виолине. Бизеов популарни нарш N3 опере „Кармен*. Минета устави плакање и изненађена слуша) .... \ М и н е т : Кармен? Т о м с о н о в а : У овој пустари, у овој Сахари, где се чују само рике л а в о в а и тигрова? Какав Кармен? М И Н е т : Слушајте! (оркестар се чује јаче) Е С М a : (уђ; нагло, угледа Др. Ибрахим еф., na се шненади. х a затнм ce натрше грохотом смејати) Можете ЛИ се снаћи у ситуацији? Др. Ибрахим еф.: Признајем да не могу. Ништа не разумем. Дошао сам no дужности, да вас зија. р$т учиним прву вечер рамазана, a затичем две странкиње, које горко плачу. Е с м а : (смеје ce) Па да их спасимо! Т о м с о н о в а : (мрско je погледа) Ви, охола Помпадурко! Е с м a : (отвори светло) Да, да вас спасимо, односно да вам најавимо, да вам спас иде. Хахаха! Ваши европејци освојили су харем и ето их да вас ,, ослободе. (са песмон и свирком улазе сви ■вропски као и свагда обучени. Кад спазе Др. Ибрахич еф. с i респекгом ce уозбнл>е и дубоко по:дравл>а у Др. И б р а х и м еф . Необично расположење. Само наставите. Наслућујем, да je близу фине некој тајанственој драми. М н н е т : (растире очи) Да ли сањам? Е с м а : (странкиљама) Ми смо вас како витите спасили, зашто нам дугујете захвалност, a ту ћете нам исказати на начин, ако нам извинете, да смо вас ми сами извргли претрпелим мукама. (счеЈе ce) ■ М ii н 'е т a :' Н : разумем вас. Т о м с о н qb a : У вашем смеху назирем много гцинизма. Ви нам ce ругате. Е с м a : Ни најмање, јер све оно што сте преживеле , . све je било . инсценирано (сви ce смеју) Т - о м с о и о в а : И онај црни са ножем? О с м а н : То сам ja госпоје драге и опростите. М»гн 6 f : И евнух? ° Д р . Џ е в а д : (нахлони ce и приказује ce) To сам био ..... Ja , Др. Џевад. :Т-о м с о н о в a : (Минети cea сретна) Дакле онај одвратни махараџа неће више доћи. Д р« Х а ј р у д и н : Туј сам! (наклони ce и приказује ce) - - - Д р . Хајрудии. М и н е Т : О в а ј баш није тако одвратан него напротив. Х а ј р и ј а : A ми смо биле робињице (иредстввљаЈ/ ce све) Др. И б р а х и м еф .: Јаод свега ништа не разумем. Е с м а : Изволите 8ау8ети места, na ћу вам објгсh> нтјги (сви седаЈу). Ове су даме пошле у лов за романтиком. У Босни су мислиле, да ce налазе сви чари оријента. Посетили су нашу vyhy у уображењу, да ће видети харем са четрдесет звезда. Међутим ми им то аадовољство нисмо могли пружити, na смо га морали инсценирати. Др. И б р а х и м еф . (ce смеје) Сад разумем. Др. Х а ј р у д и н : И надам ce да су мадаме биле задовољене, да ће понети незаборавну успомену са Оријента (смеје ce) Т о м с о н о в а : Али ипак нисмо виделе праве Туркиње. Е с м a : Све жене, које живе у овој кући видите пред собом. • T o M C O H O B a : Онда Су ОВО ТурКИЊе (показуЈе на госпођице) И ви сте Туркиња? Како то? Е с м a : Не. Ми нисмо Туркиње. Читаво ово друштво, што га видите je српског националитета, али je исламске вере. Не гледајте и не судите no нашој спољашности. Ми смо од оног елемента за ког сте ви читали, да носи турбане, да живи у харемима, и да je полуцивилизован и не-^просвећен. Ж ив елеменат pače, сачуван традицијом, удружен je елементом оријенталне осећајности и сентимента, кога попримисмо Исламом, даје нам нарочит тип културе. М и н е т : Ми смо имале сасвим други појам. Т о м с о н о в а : Ми смо читале, да у Босни живи елеманат кога ни европејска мисионарка Аустрија није могла просветлити. Е с м a : Како видите нађосте цивилизован народ. Али могу вам рећи да je наш елем еш т касно пригео за прогресом, ну то je добра страна, јер ни у ком погледу нисмо правили скокова. Т о м с о н о в а : Дакле, Аусгрија je како видим получила веома велики успех. Др. Џ е в а д : Апсолутно никакав. Читав њен четрдесетгодишњи рад био je негативан. Ш та више, да би Аустрија получивала своје империјалистичке тежње, подржавала je инстинкте непросвећених. Ha верским разликама створила je гесло „Divide et im peri," којим je успевала да нама четрдесет година паразитски влада, a нас муслимане, да одвоји од наше етничке заједнице. Т о м с о н о в а : Не могу да схватим, како ce je могао сам од себе дићи културни ниво у Бо:ниУ Е с м а : Е, то има да захв 1 лимо нашем културном и просветном друштву Г а ј р е т , који je opraнизовао све народне снаге, ујединио све народне мисли и ocehaie и на традици ама и слави наше народне историје подигао културу. М и н е т : Тако? To je дивно! A посто.и ли jotu увек то друштво? ’E с м a : Постојаће док je у Босни народа, јер Гајрет ' • • je срастао са народном душом. Kao своје миле i �госте упознаћемо вас са свим његовим културним тековинама, јер то видети имаде више знаменитости и чара, него ли све фантастичне бајке о неким имагинарним харемима и харемским звездама. Moja кћерка ће вам се ставити на расположење са својим аутом. Х а ј р а : У Гајретовом музеју видећете све народне муслиманске ношње и обичаје. Т о м с о н о в а : Како смо вам захвалне! Сад ми се je тек повратило расположење. Е с м а : A сад, моје даме, no истинским традицијама наше куће изјављујем жељу, да будете наши мили гости за цело време док боравите у нашој средини. Унапред вам велим, да бисте учинили страшно нажао, ако гостопримство не би прихватиле. Др. Х а ј р у д и н : Али без икаква страха од освете и наркозе! Т о м с о н о в а : (прет,1 му) Ви . . . ви . . . још ми срце туче од страха! <;Ви се смеју) Е с м а : За то време имаћемо прилику, да вам многе наше ствари објаснимо. М и н е т a : Хвала вам велика! Објасните нам, молим вас, једну ствар. Колико^ смо м‘и упућене и осведочене, Ислам као вера je најве^а запрека-култури. Међутим вас видимјо .. . Е с м a : Ha ово питање ^ahe вам одговор наш ^ имам. Др. И б р а х и м еф: Имате криво мишљење. Ислам je напротив религија која унапред одобрава и штити сваки прогрес који je наравно у складу са морално-етичким тежњама људског друштва. Ta импутација Исламу имаде свога узрока, јер су Ислам својевремено често пута чували и ширили без спреме тумачи. Свештениц^ који нису имали никаквог обраЗовања, аутодидакти, који су научили Куран као основни закон наше вере напамет, али му тумача нису знали. Куран je писан на арапском језику, a код нас у Босни некоји ваизи нису уопште знали арапски, ерго нису познавали ни најосновнија начела вере. Они су мислили, да je муслиман само онај, ко верује у сират ћуприју и дерџала, док je она читава дубока филозофија вере лежала у корицама Курана неоткривеча и необјашњена. Међутим Г а ј р е т je излечио то зло. Слао je своје питомце на високе теолошке школе у Каиро, a no том на световна свеучилишта no Европи и тако данас имадемо већином високе теологе, a многи од њих je уз то доктор права или медицине. Т о м с о н о в а : Шта све може учинити једно мало друштво, више но једна велесила. Др. И б р а х и м еф. И тако се мало no мало разоткрила права филовофија вере и тако се њеним најсавременијим најнапреднијим наче- лима, који упоредо иду с а ' науком, пођоше муслимани владати и за кратко време ‘Подиже се њихов културни ниво. Да се je пре no узвишеним начелима Ислама управљало, и Кох, који je пронашао бактерије, Гутемберг, који je изумио штампу, Стефензон жељезницу-^никао би из наше средине. Први летећи човек не би био Лилиентал, био би муслиман, a наше земље где живимо, не би биле пустоши и џунгле, него би биле Ленотреви вртови; био би и на земљи рај. „Ве сехаре лекјум ма фисемавати, ве ма филерди џемиан минху ине фи заликје ле ајатин ликавмин јетефекјерун." Бог нам je подложно учинио што год има на небу и на земљи и заиста у свему томе имају знакови за оне који умеју мислити. Тако вели Куран. Исто тако Куран нас упућује, да тражимо животна средства како на врховима планина, тако и у рововима тражећи руде, јер Бог сам каже: нађите, жељезо и користите се њиме. A што нам жељезо него да њиме као најкориснијом рудом подижемо културу, да правимо како мотику, тако и жељезницу, тако и аероплан, тако и све остале техничке тековине. Да смо зато знали од нас не бише остале неиспвтане ни највеће морске дубине као ни највећи горски врхови. Наш дух би прелетео и Монт Еверест и Килиманџаро и Мон Блан и Аконкагву. јзс м a : Извинете Др. Ефендија, да вас прекидам. * Жељела бих вас нечим послужити a предавања ћемо доцније слушати. ^ а ј р а : Да би се наше гошће потпуно свикле и заборавиле претрпели страх, показаћу вам своју најновију слику „Чар рамазанске ноћи“. ^ И : Ta KO je. (плешћу) ^ 0 м с о н о в а : (зачуђена) Зар сме муслиманка бити сликарица? Ислам, колико je мени познато искључује сваку уметност. Др.. И б р а х и м еф-: Не искључује, али за оне који уметност правилно схватају. „Кјуну нехејтукјум анзијаретил кубури фезе руха.“ И гробови ćt нису смели похађати, јер се њима клањало, јер су кипови били идоли, али данас,.кад смо утврђени, кад знамо, да оно што ЧЈвек етвори не може бити никакво божанство, нема опасности од уметности Па и сама Хазре^и Ајиша no заповести Алејхиселама од једне уметничке слике направи јастук, a на ком je Алејхиселам лежао и слушао робиње како певају и рекао Хазрети Омеру, који им je песму бранио: Фе кале дахума! Све што подиже морал и веру у Бога — све je no Исламу похваљено. Гледајући дело човечје женијалности можемо тек уввдети, колика je моћ Свевишњег Ствараоца. По.чнајући астрономију упознајемо тек Његову величину, 43 �ћознајуки технику, упознајемо тек мудроет •vft, његових свезакона. X a ј р И ј a: (јс донсла слику сн стафажом и изложилв Јс) СВИ : (диве се и плешКу рукама) Др. Ц е в а д : Рамазанска идила. Дивим се! Премда ми лекари, натуралистичке природе —, не можемо духовним okom продирати у скривене светове без рентгена, али преживљавајући и сам ту идилу и оссћајући њену чар, остајем зачаран. М и н е т : (на лорњоп) И ja сам очарана! Др. Џ е в а д : Заиста величанствено! Леонарда сам негда више ценио no његовом првом авијону него ли no његовим фантастичним планинама у позадини Мона Лизе, јер сам мислио да такве природне појаве не постоје. Али сам се осведочио да човјечји ум не може ништа замислити што у природи не постоји, na ако не на нашој планети, a оно на Марсу, Венери, или којој Орионовој звезди. Дух уметника ви е * се високо no козмосу, прелета звезде и тражи за себе мотиве. Све то уметник својим тајанственим душевним okom гледа у далеке светове. Сад све разумем. Заистг дивно! Кроз мушепке прозора једна дивна жена као Тицианова Флора гледа кроз тајанствени сумрак у меки запад. Месечев срп и први сјај Венере. Силуете кућа и високе танке минаре на којимаблеште кандиљи Диван колорит. Читав призор делује на душу као слатки сан, умор, пун заноса. Призор.кога видите И на OBOM прозору (показује на прозор, кроз кога управ улазе звуии веч рњих рамазан салавата): * , Херџиџебин бин џумахшар , Лаик олур џенетех, Баји јохсул аџу мухтаџ Маликј олур ниметех! Хактеала вирмемиштур Сени гајри умете Мерхаба tj шехри рахмет Шехри нур1 (Ове ноки на хиЉВД^ Грешника заслужи рај< Богаташи, сиромаси гладни И ■ Потребни добише благодат. Велики Бог није дао Тебе (рамазан) другим следбени цима, добро нам дошао о месече Божије милости, месече светлости!) Др. Х а ј р у д и н : Пази се, имаћеш у кући критичара. Др. Џ е в а д ; Хајрија, признајем да сам узбуђен и морам да те загрлим (загрли je и пољуби) Е с м а : Да друштво не би криво схватило, њих двоје су заручници! Д р. И б р а х и м еф .: Тако? Е то нисам знао. Е онда вам желим сваку срећу! С в и : (кличу) Живели заручници! М и н е т а : To je истински чар рамазанске ноћи (честита) Е с м а : A сад, цењено друштво и мили гости, славимо весело прву ноћ рамазана и заруке! Др. Х а ј р у д и н : Сад нека нам и наши виртуози изложе своја музичка дела. А з е м и н а И Т а ј и б а : (узимају виолине и свираЈу свој д у ) Рамазанску сонату) X a ј р И ј a: (их прати на клавиру) Т о м с о н о в а : Из свега што сам видела закључујем, да je Г a ј р е т заслужио да му са највећим одушевљењем кликнемо: Ж и в е о ! С в и : (кличу) Живео Гајрет! (Оркестар свира ГаЈретову Химву, a спушта). завеса се полако (Свршетак). ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИН Г ајретова р а м а за н с к а п редавањ а у Билећи. Ревни и веома агилни мјесни одбор Гајрета у Билећи приредиојеза вријеме Рамазана низ предавања која су имала одличног успјеха. Предавачи су у ту пл 1 менту акцију уложили своје најбоље снаге, да и овим путем — предавањима — помогну Гајрет у његовом настојању око упућивања и просвјећивања широких нарздних маса. Предавања и дикцијом и садржином била су на одличној висини a предавачи су слиједећа господа. Др. О м е р х о џ и Н , лредсј. мј. одбора одржао je низ предавања о варааним болестима, проф. Хамдија К a п и р и h меколико предавања о исламском развитку и Исламу; 44 Ћамил еф. А р н а у т о в и ћ низ предавања специјално о Исламу, и неколико предава”а још. Сва предавања била су ванредно дпбро посјећена, и слушаоци су задовољни одлазили послије предавања куНама. Нама je драго да и овом приликом укажемо на активан рад наших одбора те се користимо овом приликом да подвучемо значај, потребу и корист овог и пваковог вгспитног рада у народуРадећи предано и здушно на овом пољу, показаће се убрзо корисни плодови којим ће се с правом подичити Гајрет и његови прегаоци. Мј. одбору Гајрета у Билећи, и гг предавачима нека je и овим путем изречена хвала и признање са препоруком: Прегаоцу Бог помаже! �Г ајретова п опуларна предавањ а у Т ребињ у. Овомјесни одбор „Гајрета" закључио je да се одрже Гајретова предавања у овлашњој кафани „Централа" у којој игра и томбола. Агилни чланови одбора на челу се претсједником госп. Мехмедагом Зубчевићем и г. Мајором Бабићем повели су акццју, да се што више предавања приликом Рамазани-шерифа одржи. Ових дана премјештен je у нашу средину бивши претседник „Гајрета“ у Зворнику Г. Реџеб Хајровић, судија, те je исти умоЈ*.ен од стране овдашњег мјесног одбора за предавање, на што се je исти као стари Гајретов радник позиву одазвао и одржао прво предавање 8. дад Рамазана, a тема je била шериатско насљедно право и насљедно право no општем грађанском законику. Присутних Гајретових чланова и пријатеља било je око 300. Предаваоц je обрадио своје предавање на популаран начин, тако да je сваки слушаоц могао предавача слиједити, те je од публике био награђен са аплаугом, Ha предлог госп. предсједника Зубчевића отишао je судија Хајровић са чланом одбора Арифагом Беговићем у Џивар гдје je тамошњи мјесни одбор Гајрета давао Мевлуд са предавашем Предавање je одржао судија Хајровић a тема je била »најважнији принципи узвишеног Ислама“. Осим тога предаваоц je говорио аДЧирету и његовој идеологији, те скренуо -пажњу члановим^ и пријатељима .Гајрета", како треба бити свјестан значења ширења „Гајретове“ идеје и тек онда увиђети шта значи р р за Гајрет, a шта бити пасиван у данашње доба и апелирао je на чланове, да што боље пораде око Гајрета. При свршетку свог предавања позвао je г. Хусеина Али агића, који je у'друштву са једном дјевојчицом проучио Мевлуди-шериф Иза учења Мевлуди-шерифа говорио je Г.. Хусеин Толић о важности домаћичких школа, те je том приликом упознао Гајретове чланове и пријатеље о задацима те школе. Било je присутно око 400 чланова и пријатеља. Дана 28 I. 1932. no закључку мјесног одбора, одржато je предавање Гајрета у овдашњој Осман пашиној џамији са учењем Мевлуди-шерифа. Мевлуди-шериф и предавање дато je само за муслиманско женскиње. Тема предавања je била: „о посту и раду за „Гајрет". Предаваоц г. Реџеб Хајровић приказао je у кратким потезима важност поста и уједно образложио Кур-анске ајете и Хадисе у погледу поста. Надаље се je опширно позабавио о раду за „Гајрет". Посета je била одлична, те je успјех како у моралном тако и у материјалном погледу задовољавајући Осим г. Хајровића држали су предавање г. Алија Шуљак професор, ђаци Гази-Хусревбегове медресе гг. Бусулаџић и Еркочевић. Рад за „Гајрет*4 развија се у Требкњу живим темпом, a то je заслуга мјесног одбора на челу са претсједником г. Зубчевићем и r. Мајором Бабићем као и опробаног Гајретова радника Мухамед еф. Караиковића који од доласка у Требиње вма више година ради за Гајрет и његову идеју јер се његовом инициативом Муслиманско-Омладинско друштво „Будућност“ у Требињу спојило са друштТШг>Гајрет“ ко;ег je друштва он био претсј.едник и којег je друштва имовина припала друштву Гајрет и тиме Гајрегу лијепу корист донио. Шира јавност.о њему можда ништа не зна, јер исти неће да прави реклама, него марљиво као пчела обавља и свој задатак поред своје функције у одбору још као старешина тамбурашког збора Опажа се у Требињу велико интересовање за велику Гајретову забаву, Koja ће се одржати први дан Бајрама у просторијама „Хотел-МаглиН". X. М евлуди-ш сриф ж ен ск о г м. о. у Рогатици Ha 2. фебруара о. г. одржао je женски мјесни одбор Гајрета мевлуди-шериф. Послије терави|е намаза сакупило се преко стотину одличних ханума и госпођица у просгоријама гђице Незире Вајзовић. Госте je поздравила претсједница гђа Шеховић. Поред опширног разлагања о Гајретовом paiy н сврси између осталога вели и ово: „Циљ нашега Гајрета јест да се ми окупљамо и сећамо наших дужности према Алаху џ. ш. и према својим ближњима Јер ко je одан Алаху џ. ш , тај истом зна и за остале дужности човјека. Ви све као чпанице Гајрета, плаћајући чланарину испуњавате вашу дужност према оној сиротињи која се утиче под заштиту Гајрета. Алах то види и приписује вам у хајр. A ja вам са своје стране захваљујем на оданости и склоности према Гајрету и молим вас да и даље у томе устрајете." Послије се прешло на учење мевлуда, кога je на задовољство извела була Хајрија X СоколовиН. Поред ње проучиле су мевлуд на народном Јевику гђице: Сејида Акшамија и Хаше;ма Јамаковић. Гости су били почашћени шербетом, a послије од појединих одборница и црном кафом. Шећер за мевлуд дароваше. По 2 кг: Хајрија х. Шеховић, Емина х. Хаџидедић, Бехија х. Томић, гђица Незира Вајзовић. По �1'ЛО кг: Вехбија х. Бранковић. По 1 кг: Хатеме х. Вајзовић, Фекида х. Хаџиосмановић, Алмаса х. Дајџић, Џевахира х. Османагић. По 050 кг: Делвет х. Хаџиахметовић. Химбер за шербе даровала гђица Вајзовић. Прилоге у ковцу даговаше слиједеће гђе и гђце: По Дин 50: Хајрија х. Шеховић; no Дин 30: Емина х. Хаџидедић, Бехија х. Томић; no Дин 20: Хатема х. Вајзовић, Фатима х. Соколовић, Изета х. Пашић и Незира Вајзовић; no Див 16: Мула х. Горушанин; no Дин 15: Хиба х. Пашић, Рабија х Хаџиосмановић; no Дин 10: Рабија х. Пашић, Џевахира х. Османагић, Алмаса х. Даиџић, Девлет х. Хаџиахметовић, Бисера х. Чапљић, Чамила х. Даиџић, Ферида х. Хаџиосмановић, Зулејха х. Коро, Адила Харба, Ајиша Цицо, Шухра Бакаревић; no Дин 6: Аземина х. Пашић, Шевала х. Ферхатбеговић; no Дин 5: Азизе х. Тафро, Паша х. Шкаљић, Хаша х Еминагић, Халида х. Пашић, Ш емса х. Бехлуловић, Сидике х. Бранковић, Вехбија х. Бранковић, Фатима х. Пашић, Шефика Бехлуловић; no Дин 4: Изета х. Шкаљић, Нафије х. Акшамија, Есма х. Акшамија, Ферида х. Хафизовић, Аземина х. Кадрушић, Сафија х. Еминагић; no Дин 3: Зејфа Акшамија, Мунира Кезман, Алмаса ЕминагиН, Ханка Спахић, Хашема Јамаковић; nQ Дин 2: Неџиба х. Пашић, Не^ зира Пашић, Фати.ма х. ПашиН, Џафија х. Шахинпашић, Џемка Шахинпашић, Ајиша Шахинпашић, Расема х. Дајџић, Хаџира Чаиџић, Сејида и Разија Акшамија, Исма Хоџић, Илдуза Кујовић, Рамиза х. ИЈкаљић, Бахрија Налбантић, Н. Н. Свега у вриједности од Дин 472—. Приликом мевлуда уписаио je 10 јјпвих чланица. Одбор се нарочито захваљује гђи Бехији Томић, која je уложила сав свој труд да просторије буду што удобније намјештене, и гђици Незири Вајзовић која je просторије уступила. Племенитим дароватељима и присутнима лијепа хвала. А ж r >иу ’L одушевл.еним аплаузом. Обилан и одлично изведен програм завршен je приказом иМујага Б атал-а“ (стари бакал) од X. Ђоге, који je изведен врло добро. Дилетанти обих комада су одлично одиграли своје улоге и уложили су много воље и одушевљења. Тешко je понособ споменути их. Не умањујући ни у колико заслуге свих осталих напомињем ипак одличну, мајсторску игру гђе Станојловић и г. Хакије Селимовића. Иза програма настала je анимирана забава no вољи и одиграна и раздијељена je богата томбола, док се je млађарија посветила плесу до рано у јутро. Многобројни посјетиоци забаве гг. официри и грађанство, одлично су се забавили и били су са програмом видно добро расположени. Бруто приход забаве износи око Дин. 7500,— за Билећу у данашњим прилика једна репрезентативна сума која се поуздано имаде сматрати као знак популарности Гајрета и плод преданог и одушевљеног рада мјесног одбора у Билећи, свих дилетаната и осталих помагача, на чему им: Хвала. Б. 3. A. Д о б р о в о љ н и п р и л о зи Г ајретовој з а б а в и у С арајеву. З а Гајретову годишњу забаву, одржану 13. фебруара дароваше добровољне прилоге слиједећа гг: no Дин 1000 Претседник Министарског Савета Господин Петар Р. Живковић, Претседништво Клуба Народних Посланика у Београду, г. Асимбег Алибеговић, сенатор из Дервенте и г. Асимбег Мутевелић, начелник општине града Сарајева; no Дин 500: r. Адам Тил; подузетник из Сарајева; no Дин 500: Шериф Арнаутовић, директор Вакуфа. Моисе Д. Салом, „Озрен« и г. Др. Ибрахим Хаџиомеровић помоћник Бана Дринске бановине; no Дин 300: Друштво „Просвета", кафана „Волга“ и конзул г. Е. Волкерт; Дин 400: Адвокатска Комора; Дин 250: Митрополит дабробосански г. Петар Зимоњић; no Г ајретова за б а в а у Б илећи, Дин. 200: Трговачка Комора, Др. Махмуд МехмедВриједни мј. одбор Гајрета у Билећи ради башић, Чехословачки конзул г. Др Бедрих Нехутни, активно и предано. Док се један дио његових чланова Инж. Вељко Јовановић, директор Рударских Предууз сарадњу пријатеља посвећује просвјетном дјелу зећа, Командант Дивизије генерал г. Милорадовић, рада, други дио његових чланова, пожртвно и Српска Црквена општина, Др. Сафветбег Зечевић, неуморно припремају, раде, и организују Гајретову Алија Миралем, Француски конзул г. Илија Иванигодишњу забаву. шевић, Друштво „Напредак"; no Дин 150: г. Бора Први дан Бајрама 8 фебруара о. г. одржана je Станисављевић и Ш тампарија Бос. Поште; no Дин у Билећи велика Гајретова забава која je и морално 60: Хилми еф. ХатибовиН, Ибрахим еф. Крзић из и материјално надасве усијела. Бирани и богати Маглаја и Н Н.; no Дин 100: Министар Др. Крапоограм био je у танчине извјежбан и сви учесници мер из Београда, Др'. Вита Кајон, Ђоко Ковачевић, су дуго и одушевљено повлађивали извађачима. Начелник Просвј. Одјелења, Енглески кокзул, г. Забаву je отворно предсједник мј. одбора г. Др. С. Ковачевић, директор прве Хрв. Штедионе, секретар Омерхоџић врло садржајним говором о раду и Талијанског конзула, г. ПешиН, шеф кабинета Бана програму Гајрета, захваливши се уједно на много- г. Поповића, Душан Ружић, Срески Начелник из бројној посјети. Затим су ђаци школе резервних Сарајева, Др. Мустафа Денишлић, Вејсил Хаџалић официра складно и снажно уз неописиво одушев- из Пала. Алберт Кајон, штампар, „Трезвеност", љење присутних отпјевали државну химну. По том Учитељско друштво, Антон Волфрам, Мешиновић, je веома изразито и лијепом дикцијом декламовао Лав Штокхамер, Смаил Курт, Инж. Мустафа СлиМехмед Копчић, уч. IV год. „Прени се роде“ од пичевић, Адем Нанић, ИЈехзаде х. Фадилпашић, Ресуловића. A као 4 тачка I. дјела програма оди- Вејсилбег Мутевелић, „Мерхамет", Рашид Рашидагран je на опште допадање Нушићев „Свјетски гић, Ризабег ЧенгиН, Јадранска страж а“, Инж. рат“. Гроф, директор Ср. Техн. школе, Мустафа Мулалић, Послије паузе наступили су ђаци школе рез. нар посланик, Ахмед Садиковић, Ибрахим Биоградофнцира и отпјевали један низ пјесама на опће лија из Плеваља, Браћа Арифовић, „Ел-Камер“, зацовољство и раздрагани гости су и дугим ц . франичевић, Др. Цвитдновић, Исмет Чомара, Др. Сдвд 46 �Салатић директор Држ. болнице, Салахудин фадилпашић, X. Гавран Капетановић, гђа Mapa БабиИ, „Народна Обрана“, Ибрахим еф. Хазнадаревић, Ген. Јован 1овановић, директор Атиф Хусеџиновић и Едвин Јили, директор Творнице Духана; Дин 120: Књижара Финци; no Дин 90: Мухјудин Фадилпашић; no Дин 50: Др ЏиниИ, Др. Иблизовић, „Женски Покрет", Н Н., Мухамед Хамди Ћурчић, Шишић, Стражичић, Ђорђе Поповић, Крунић, „Материнско удружење*, Начелник Др Сунајковик, Н. Н., Пук. Гардић; no Дин 40: Н. Н, Алија X. Ахметовић, М. Ђозић; no Дин 30: Проф. Дервиш Тафро, Ватрењак; no Дин 20: Ахмед еф X. Омеровић, Шемсе х. Ченгић, Салих Авдић, Мурат Синанагић из Рогатице, Џелалудин Курт, Н. Н., Mvca Љуца, Н. Н, Ахмед Сефић, жељ. чин, Ђулага Дервишић, нар. посланик, Н. Н., Мухамед Руждић, Н Н., Јусуф Сарач из Kp. Сутјеске, Н. Н.; no Дин. 10: Н Н, Н. Н ; Дин 6: Н. Н ; Дин 3: Н Н; Дин 100: „Ла Хуманидад". Ha име бифе-а за Гајретову забаву дароваше у готову гг.: no Дин 100: Др. Дадић, Асимбег Мутевелић, Хасанага Хасанбеговић. У нарави дароваше: no т о р т у : Исмет Поздеровић, Нурејм Мухибић, Бећир Соко, Ахмед Сефић, Сејфага Музур, Инж Мустафа Слипчевић (2), Х<*мдија Копчић (2), Др. Махмуд Мехмедбашић (2), Др. Татаревић. Мујага Шахинагић, Хафе х. Шахинагић, Осман Камерић, АлијаХромић; no х у р м а ши ц е : Азиз Сарић, Јусуф Имамовић, Проф. Дука?тар, Ферид Мутапчић, Исламага и Шериф Вранић, Хамдија Јамаковић; no р у ж и ц е : Расим Кршлак, Мустафа еф Ибруљ; n o б а к л а в у : Незирага Ахметашевић, Др. Асаф Шарац, Директор Велија Садовић, Али еф. Лутво, Хајрије х Бисеровић, Хајрудинбег Капетановић; no б у р е к : Хуснија Косовић, Др. Хусејн Мгшић, Професор Хусејн Бркић, Салих Тафро, Хамдија Потуровић, Ризабег Ченгић, Јусуф бег Пашић, Хасан Пилав, Зекије х. Кобић, Инж. Шемсудин Хасандедић, Асим Курт, Нурага Музур; т у ф а х Ј м е : Мехага Кучукалић, Хабибе х. Хафизт беговић, Хашеме х. Курт: no т у к ц а : проф. Зечевић, Назије х. Машић, Омерага Ужичанин, Ахмед еф. Борић, Мухјудинбег Фадилпашић; no пит у: Инж. Сулејман Горић, Бахтијаревић, Салихбег Сердаревић; Е к м е к - х а д а и ф : Масиф еф. Реповац; ј а б у к е : Ахмед еф Хаџиомеровић, Хф. Ајни еф. Бушатлић, Смајлага Курт, Мехмед еф. Чурчић; neч |е н и ц у и с у џ у к у : Осман Камерић, Хусеин Хамшић, Омер еф. Јерлагић, проф. Мустафа Дрљевић, Имшир Коњхоџић (и сир), Салко Хасанбеговић; n o ј е л а н џ и д о л м у : Фехим Мусакадић, управник полиције и Аим X. Карић; с и р а : Муниб Грсић, Фехим Зилџо; с м о к в и ц е : Шемсе х. Ченгић; с а н д у к н а р а н ч и : Ариф Боровац; у л у т м у : Ибрахим еф. Имшировић; л о н а ц : Хасанага Зубчевић; мдд: Мсхмед Стрик; т о р т и ц е ; Др. Бехаија Салихагић; кифлице X. Кукић. Свима дароватељима прилога, било у новцу или нарави, нека je топла и искрена хвала! Бивши Гајретов питомац — утем ељ ач Гајрста. Бивши питомац Гајрета и „Београдског Гајрета“, a сада испитани судски приправник и потпретсједник Гајрета у Невесињу, г. ОмерсофтиН М. Алија, положир јр рд ]9. децембра 1931 r. практ тични судијски испит са врло добрим усојехом код Врховног суда у Сарајеву. Том приликом уписао се је г. Омерсофтић за члана утемењача друштва' Гајретакаои Београдског Гајрета пОсман Ђикић“, са свотом од 500 динара за свако друштво. Уписивање r. Омерсофтића за члана утемељача ових двају друштава заслужује сваку пашњу и може служити за примјер другима, тим више, што су његове мјесечне принадлежности још мале према њсговом положају, кога заузима данас Г. Омерсофтић родио се у Маглају. Син je угледне трговачке породице Основну школу свршио je у Маглају. Послије тога долази у Сарајево и као питомац Гајрета уписује се у гимназију, гдје остаје до 1920. год. Te године напушта Сарајево и одлази у Београд и тамо се уписује у шести разред друге београдске гимназије. У Београду остаде свега два мјесеца, одакле се враћа у Тузлу и као питомац Гајретов остаје тамо до 1923. год када je матурирао гимназију. А л и ј а М. О м е р с о ф т и ћ , сулија у Невесиљу Послије матуре долази поново у Београд и као4 питомац Београдског Гајрета „Осман Ђикић“ упи>-сује се на правни факултет, кога завршава 1928. r. са врло добрим успјехом. По завршетку правног факултета буде именован одмах судским приправником код окружног суда у Тузли, гдје остаде скоро двије године, одакле je премјештен среском суду у Невесиње. За вријеме студија учествовао je у свима студентским покретима. Једне године заступао je сиромашне студенте v „Фонду“, друштва за потпомагање сиромашних студената. Kap соко вјежбач био je члан сгарешинства соколског друштва „Београд*. оа вријеме службовања у Тузли радио je кар члан мјесног одбора за Гајрет. Нарочито je запажен његов плодоносни рад као секретара Гајретове просвјетне секције. Недавно je биран за потпретсједника Гајрета у*Невесињу. Ječme л и дозначили дуж ну и ареш илат у за ли ст „Г АЈРЕТ"? Н �‘ М услимаии студснти, питомци. Београдifcicor.- Гајрета н а г р а ђ е н и на Светосавској 'ПросЛааи Београдског Универзитета 27 јануара 1932* Г. М у с т а ф а К a м a р и fc, студ. права из Грачанице награђен je највећом наградом (3000 Дин) која je додијељена н а : овогодишњој прослави Св. Саве на Увивепзитету у Београду. Награђен je наградом Фабоике шећера у В Бечкереку a за т.емат: Друштво са ограниченом одговорноц.ћу de lege lata и И ф тар Г ајретовим п и том ц и м а у Бан»алуци. у суботу 26. јануара приредио je у конвикту ифтар за питомце r Фехи* Курбеговић, судија и претсједник мјесног одбора Гајрета Послије ифтара захвалио му се je управник г Бекић a затим je r. Курбеговић одржао питомцима говор, у коме je нарочито апеловао на њих, да се лијепо владају, добро уче и да буду достојни Гајретове пажње. Одговорио му je питомац Н Шишић — обећавајући да ће Гајретова омладина знати цијеиити благодати које им I ајрет указује. Овог као и прошлог рамазана, СЈетио се je питомаца г. Др. Ејуб Мујезиновић пославши им двије тепсије хурмашица Биљежимо радо ове указане пажње Гајретовој омладини са ж^љоиг д* племенити дароватељи дуго година у пуном здрављу предњаче у таковом лијепом раду. Књижевни оглас. Elkuranui Hakjlmu — III. Knjiga. Ja сам досад штампао двије књиге горњег дјела, a трећа je већ одавно готова за штампу. Трошкови за једну књигу износе no прилици 25.000 динара, na би се подосадањој претплатноЈ цијени (32динара од комада) морало сродати 850 комада да се сви трошкови подмире. Обе сам прве књиге штампао у наклади од 1500 комада и од прве сам распродао око 1200 комада, 200 еам раздијелио бадава, док ми je 100 комада пропало. Али Друге књиге нијесам досад ни половицу продао, na нијесу ни трошкови подмирени. Мислим да je томе узрок економска криза, a никако нехат исламског свијета за књиге овакве врсте. З а подмирење материјалних издатака опућен сам само на продају књига, јер ни с које позване стране нијесам имао ни моралне ни материјалне помоћи. Једино сам наишао на потпору код свих исламских листова и неких других, a нарочито код неколицине ријетких пријатеља исламског напретка у појединим мјестима који ми сакупише овећи број Г. Х а ј р у д и н Б у ј у к а л и ћ , студ. шум. из Козлука претплатника и омогућише да обе прве књиге награђен je наградом (1500 дин.) Савеза Набављачких штампам. Задруга Државних Службеника за темат из задруДа бих осигурао потребну своту за штампање гарства: Пољопривредне произвођачке задруге у Треће књиге, опелирам на досадање сакупљаче и Југославији. на исламске просвјетне установе и друштва да попишу све који ће се сигурно претплатити na да ми то јаве најкасније до конца фебруара, али нека поетплате не наплаћују. Ако се овако могне осигурати потребка свота (25.000), онда ћу им послати претплатни табак и даћу књигу у штампу. Других књига имам доста на залихи, a Прву бих издао no други пут, ако се јави барем 200 нових претплатника који ће уједно купити и Другу књигу. У Tpehoj ће књизи бити завршена трећа сура (Алу Имране), имаће преко 200 страница, a Курански ће ајети бити као и у Другој књизи отштампани и арапским словима. УздајуНи се у помоћ Свевишњег Аллаха и у нашу исламску свијест надам се да овај апел неће бити безуспјешан, Г. Ф е х и м Б а л и ћ , студент филозофије из Ливна i Дервента, 10. фебруара 1932. награђен je наградом (1000 дил.) фабрике шећера Шукрија Алагић у В. Бечкереку sa темат: Сточарстцр на Троглаву, директор ги>Јпазије j пензији. : јШИУ � https://kolekcije.nub.ba/files/original/118af3b82150b53ba4124c75b590e120.pdf a1832a160c98a134aeb59ecff6995361 PDF Text Text ГОД. XIII ГАЈРЕТ БРОЈ 4 Сарајево, 1 марта 1932 Велика идеја — свијетла традиција. Света нам je дужност ^а на овоме мјесту, a послије сјајних манифестација Гајретове идеје како на његовој великој забави у^Сарајеву тако и још више,. на низу посљедњих забава и приредаба у уиутрашњости, поново укажемо и скренемо. пажњу на дјела која ће да послуже као огледало једног грандиозног рада, и да буду мементо свима онима који су у односу према Гајрету и његовом великом народном дјелу расположени можда са no мало скепсе, као и онима који су склони да, од прилике до прилике, под неким чудним сугестијама, гледају на рад Гајрета <м извјесним алузијама или примједбама које немају никакве стварне основе и које су лишене сваке лојалности и увиђавности. Нама није потребно да се бранимо од невјештих и неоснованих алузија, као год што се не сматрамо побуђеним да на примједбе овог или оног појединца, на овоме или ономе форуму одговоримо т им другим но само дјелима. И опеш кажемо: само дјелима. Вјерујемо да ћемо сталним истицањем и подвлачењем тих дјела најбоље парирати на све мање или више злобне, или, боље речено, неупућене и непровјерене примједбе, јер fce само низа^ве дјела најбоље и најефикасније обеснажити свако настојање да се рад Гајрета омаловажи и прикаже у неком свјетлу које je далеко од његових триумфа и његових успјеха. Важно je поменути да се je међу поједине примједбе прокрало и no неко мишљење које доводи у сумњу оне који су склони да повјерују неоснованос^гима. Међутим, у обрану Гајрета није потребно — јер je то давно чињено и учињено .v- побројавати све бно што je на национализовању, кулшурном аодизању и социјалном отрежњавању муслимана Гајрет. учинио у годинама прије parna. Није, даље, потребно ни ређати све оне датуме уаорне борбе n сјајних аодвига којима су се неимари и прочелници Гајрета борили, да паралишу све оне политиканске утицаје који су, оснивајући се на несимпатичним момен-. тима, настојали, да омаловаже рад Гајрета. Све je то већ једном. било; све je то, срећом, само прошлост; и све fce то ући у историју рада Гајрета, у историју његових напора и његових настојања, да се тим јаче истакне a нагласи његов трнумф n његова побједа. A та побједа je дошла онда кад je, захваљујући мудром Манифесту Његова Величанства Краља, јавни живот у нашој држави ушао у склоп стварнога рада, кад je јавни живот ПОшао динијом и смјерницамд здравих и користочодних рефорама, днажних прегнућа и �искренога родољубља. Ти дани, педјеље и године, 1929., 1930. и Гајрету да у билансу свога дјеловања и рада у народу забиљежи >. ! , • омогу или су и сјајне успјехе којима се je афпрмисао не само као друшшво него као /е д а н снажан аокреш којп je обухватио најшире слојеве нашега народа исламске вјероисповијести, на шерпторијн цијеле наше државе, аокрта који /е сво/ом идеологијом подједнако одушевно сељака и раднта, занатлију и трговца, интелекшуалног радника u савремену улему. Тако схваћен, Гајреш je усто да се у нашем јавном жввошу пстакне као организација која je најзад добнла признање n са Највншег Мјеста, јер je Његово Велтанство Јхрољ, изаславши Свога изасланика на последњу велику Гајрешову забаву у Сарајеву, тим гестом и шом одлуком најрјечнтије и најубједљивије Својим моћним ауторишешом скренуо аажњу свима и свакоме на углед који Гајрет ужива u снагу којом из дана у дан, све јаче и јаче, осваја кулшурне и соцнјалне, националне н привредне позиције у нашем јавноме животу. Неимари и радници Гајрета, почевши од оних у Главном одбору, na до оних у најудаљенијим касабама и селима, свјесни су идеологије и одлучности којом се идеје Гајрета пласирају у најширим слојевима народа. Они су свјесни да само аушем енергије n бескомпромисног исшуаа, да ачт7звпјезде, ошворено и без нолебања исаовиједају аринциае који су наглашени у обновљеним правилима друшшва Гајреш. Om су, даље, свјест да Гајреш, прешстављајући већ један снажан аокреш, може да иде само у сусреш даљим и јачвм усајесима, Cfea' обзира да ли—he се однекуд из прикрајка или из потаје јавити неки глас скепсе, малодушаости или злобе. Сви Гајретови радници, од првог до посљедњег свјесни су да се само путем одлучности и отворености, карактерне чврстине и непопустљивости могу у најшире слојеве народа форсирати и одомаћити плодоносне културне и социјалне идеје Гајрета. И сви ти радници Гајрета поносни су и свјесни јер могу свима и свакоме да, умјесто одговора, упуте слиједећи, најкраћи и најзбијенији, биланс досадашњих дјела. A тај биланс, узевши ra само крајње сумарно, мора да нагласи и истакне слиједећа дјела: Преко 300 органвзација са aреко 30.000 чланова; 9 средњошколскнх иишернаша са ареко 500 сиромашнвх ттомаца, n око 120 аштендиста; преко 4.000 uојединаца, које je Гајрет о своме трошку школовао за аосљедња трн деценија; на стошине популарних аредавања и аналфабетских шечајева, које су слушале хнљаде чији се број пење на сшошине; зашим домаћичке школе и књижевна издања, клубови и чдтаонице no мањим и већпм мјестима, no великпм градовима и најмањим касабама; пошом Гајретова пјевачва друштва и грађанст хорови, мушки и мјешовиши; снажне организације на селу и око 20 женских одбора Гајрета; велики задругарскп шечај који je похађало са усајехом око стотину нурзисша, оснивање задруга. И т. д. n ш. д. Eto, овај на најбитније сведени и збијени биланс je најбољи одговор и најубједљивији доказ како се Гајрет може да брани сам својим сопственим дјелима. Њ егова дјела су истовремено и његова тврђава у којој он поносно господари и којом je спреман да и даље стиче нове и нове побједе, да слави нове и нове триумфе. Сви Гајретови радници су дубоко свјесни свога дјела и моћи; свјесни су они да Гајрет није више друштво ни организација него један снажан и утицајан покрет, једна велика ријека која се широко разлила no свима крајевима наше државе и поплавила све о н о ш го је у нашем народу претстављало заосталост и назадност, мрачњаштво и малодушност, сумњу или злобу, немар и утовулост у потмуло убијање дана и времена, све назадњаштво у свима правцима. Ta силна ријека je на тај начин испрала и пречистила сав терен и одушевила га за Гајретове велике идеје, које прчивају на свијетлој традицији,. 50 �Merhum Rizabeg Kapetanović. Među plejadom književnih i kullurnih radnika islamske veroispovesti, na teritoriju bivše pokrajine Bosne i Hercegovine, koja se je istakla i našla svoje dostojno mjesto u kulturnoj i književnoj istoriji Bosne, -— nalazi se ime rahm. Rizabega Kapetanovića, koji se preseli na ahiret 24, decembra pr. god. Književno ime Rizabega Kapetanovića javlja se u posljednjem deceniju prošloga vijeka, uporedo sa nizom imena koja su se tada javljala na književnom polju, a medu kojima treba pomenuti nekoliko istak­ nutih književnih imena, koja još i danas žive i u Sarajevu kulturno djeluju. Pored pjesama Safvetbega Bašagića, s vremena na vrijeme javljao se je, u dobu koje pomenusmo, i Rizabeg Kapetanović. Poto­ mak ugledne begovske porodice iz Vitine u Her­ cegovini, naklonjen civilizaciji i otmenom životu, rahm. Rizabeg je svojim sklonostima uma i srca bio upućen na solidno školovanje, a kao takav, u zrelim godi­ nama, obreo se je među elitom naše inteligencije islamske vjeroispovijesti. Krajem prošloga vijeka, tačnije godine 1900 on se javlja sa pjesmicama u raz­ nim zabavnim časopisima toga doba koji su mogli da dopru i u redove muslimana i da kod njih raz­ vijaju smisao i volju za čitanje 1razumijevanje onoga štiva koje spada u t. zv. lijepu književnost. Godine 1905 Rizabeg Kapetanović objavljuje, u »Beharu", svoju istorijsku dramu »Hadžun", koja će tek poslije 25 godina, godine 1930, dospjeti na scenu Nar. pozorišta u Sarajevu, i doživjeti uspjeh koji je vidno obilježen u našoj štampi i simpatično komentarisan u svima redovima naše pozorišne publike, bez razlike na književno obrazovanje ili na vjeru. Kao lirski pjesnik, Rizabeg Kapetanović je bio sav pod uticajem istočnjačke lirike; stihovi su mu topli i neposredni, ali istovremeno i naivni u dikciji, jednostavni u rimi i ritmu; oni su ogledalo one poezije koja Je, svojom neposrednošću i stalnim ljubavno-erotskim naglaskom, rasturena u najšire slojeve našega naroda, i tijesno vezana za naš ljubavni vokalni folklor. Stoga ni zbirka Rizabega Kapetanovića neće njegovom književnom imenu dati neku naročitu afirmaciju, ali će ostati kao prijatno sjećanje na čoveka koji je u najboljoj namjeri i u iskrenom osjećanju doprinio svoj obol nastojanju: da se i muslimani nađu među onim neimarima koji su stvarali prve oblike naše lirike. U pomenutol drami »Hadžun" Rizabeg Kapetano­ vić je ukazao na neke svoje dobre strane, jer je u niz scena, živih i od akcije, ubacio Jedan detalj iz tužne ali i ponosne istorije svojih predaka, čuvenih Kapetanovića. Ali ono što je najhitnije u ovoj drami, pisanoj bez većih dramatičarskih pretenzija, to je birani, čisti narodni jezik, rukoveti lijepih riječi i izraza, crpljenih na vrelu našeg Jezika, ondje gdje je on najčistiji i najljepši. Neposredni i topli, stihovi u »Hadžunu* su zvonki, te se sa pozornice mogu da govore sa svom onom potrebnom ubjedljivošću koja, naslonjena na patetiku, djelujг impresivno na publiku u gledalištu. Rahm. Izet Pertev, jedan od osnivača Gajreta, u jednom članku u listu »Gajret" osvježio je uspomenu na postanak im em društva Gajret. Između ostaloga on ističe da je rahm. Rizabeg Kapetanović jedan od onih kulturnih pionira koji su se pune dvije godine zanosili idejom osnivanja društva, koje će pomagati đake muslimane na srednjim i visokim školima. U svojim daljnjim anegdotama o osnivanju i radu Gajreta u prvim godinama njegova opstojanja rahm. Pertev je dokazao da je rahm. Rizabeg bio onaj koji je dao i ime Gajretu. Ovo je najbolji dokaz da ja rahmetli Rizabeg odmah već pri osnivanju Gajreta pravilno shvatio kulturne i humane ciljeve Gajreta i da je radi toga našao ime koje najbolje odgovora radu našeg Gajreta. Kao čovjek, član porodice i društva, rahm. Rizabeg Kapetanović bio je u svemu dosljedan gospodstvu i otmenosti kraja iz koga je ponikao i prilika u kojima se je razvijao. Duhovit i uvijek u onom vedrom optimizmu svoje osunčane Hercegovine, — rahm. Rizabeg bio je svugdje rado primljen; mnogi i mnogi od onih koji su sa njime saobraćali dugo će se sjećati njegovih zgodnih anegdota, duho­ vitih ćaskanja i finih odbljesaka duha, čime je on oživljavao društvo u kome bi se zatekao i čime je za sebe osigurao simpatije sviju onih koji su na dan njegove smrti iskreno zažalili za njegovim gubitkom. Neka mu je lahka zemlja kojoj je dao svoju iskrenost i svoje toplo, pjesnički nadahnuto srce. Rahmetullahi alejhi! Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao . г kod osiguravajućeg društva „Dunavu ? SI �ЛУОГ Primjer za ugled. „ Neohično nam je. milo kada možemo — a to, srećom, nije rijedak slučaj — zabilježiti kako poje­ dinci shvataju ideje i rad Gajreta u narodu, kako razumiju njegovo djelovanje i snagu njegova pokreta, kako duboko osjećaju .potrebu njegova humanoga G; Adulah rada i pomoći siromašnim đacima. Tih svijetlih primjera za ugled ima bezbroj; bilo ih je, ima ih, j verujemo, biće ih sve više. Ti primjeri najbolje svjedoče o tome da je G ajretova ideologija već postala jedna nasušna potreba svakoga pojedinca, naročito onih imućnijih koji su u mogućnosti da novcem pomognu rad Gajreta. Takav Jedan primjer m i/„im am o u čestitom starini, našem uglednom trgovcu g. Hadži Huseinagi Kraini, i njegovom sinu g. Abdulahu koji su iz svoga »Zekjatnog fonda- dali ovlaštenje G ajretu [da [može izabrati jednoga srednjoškolskog đaka koga će oni jednu cijelu godinu dana školovati o “svome trošku, i to na taj način što će svakoga m jeseca blagajni G ajreta slali 400 dinara za punu opskrbu doličnoga đaka. G ajret je odabrao jednoga đaka državne kožarske škole u Visokom, koji će, dakle, zahvaljujući plemenitom gestu g. Krajine, obezbijediti seb i jedno­ godišnji studij. Nadamo se da će ovaj prim jer g. Krajine po­ služiti za ugled i drugima koji pored razumijevanja i smisla za G ajretov humani i nacionalni [rad, rastoliko da mogu da od svojih suodvoje jednu sumu, i na taj način njegov rad na školovanju naše ~ Гајретов грађански мјешовитв хор;Пјевачког друштва;Гајрета у Сарајеау, приликом свога првог t i r r Е наступаЈиа Гајретовој великој забави у Сарајеву, 13 Фебруара 1932 ^t . G A J R E T u svakoj kući, znači sam o njezin napredak �ГА/РЕТОВ ГЛАСНИи Гајретова предавања у Фочи и Врнограчу. Дтборену школу учитељ који ће. свој позив у ,прд* Мјесни одбор Гајрета у Фочи одржао je уз вом смислу схватити и радити како у школи тако Рамазан слиједећа предавања: на 30 јануарз „0 и ван школе све за Краља и за Отаџбину. Коначно се захвалио присутним a нарочито Туберкулози" у Гајретовој читаоници. Предавач ”је био Мухамед Муфтић, a слушалаца 65. — Ha 3 онима који су радили за подизање школе, заврфебруара „0 сифилису“ у истим просторијама и шивши свој говор, кличући Његовом Величанству исти предавач Број слушалаца био je 68. Ha 5 Краљу Александру, -те Бану Врбаске бановине ■ фебруара „0 заразним болестима" у читаоници. тосп. Милосављевићу. Предавач je био r. Др. Алија Карахасановић, a П лодоносан рад ж ен ск о г м јесног о д бор а број слушалаца 52. у Б рчком, Повјереник Гајрета г. Смаил Буљубацшћ у Женски мјесни одбор у Брчком под водством Врнограчу одржао je 17 ноћ рамазана иза теравије вриједне му предсједнице Нафије х. Кучукалић a уз У мектеби ибтидаији предавање „0 вјери„ од Чаушевића. Слушалаца je било око 100. ,Иза пре- предану и пожртвовну сарадњу свих чланица одбора закључио je у новембру прошле године, да давања водила се дискусија о свему и свачему. приредбом сијела, скупљањем прилога и сл. омоДруго предавање je било „Ислам и просвјета“. гући опскрбу сиротне дјеце о Бајраму одијелом и Број слушалаца je био преко 50. обућом. У ту сврху приређено je сијело одмах још у новембру које je како у моралном тако и у маУспјешаи рад Гајрета у Приједору. Ј теријалном погледу ванредно добро успјелз. Госп. 1. Велики усајех Гајрешових иредавања: Мустафабег Кадић уважујући племенити нијет женУ току овогодишњег Рамазани-шерифа овдашњи ског одбора ставио je за одржање_ сијела свој дом мјесни одбор Гајрета приредио je више предавања на расоолагање на чему нека му je и овим путем из разних подручја знаности. Предавања-су држана изречена хвала. Вриједне одборнице ставили су у овдашњем мектебу a сва je одржао наш агилни жел£ком одбору бифе на располагање. Чист припредсједник госп. Др. Мехмед Хајровић. Просторије ход ове веома успјеле приредбе износио je Дин 727. мектеба биле су дупком пуне, јер се-ј^ свијет У наставку започете акције гђа Авнија Букуправо јагмио за мјеста. вица je посјетила брчанске банке и угледне граОвим предавањима народ je био веома задо- ђане те je сакупила слиједеће добровољне прилоге: вољан, те су свиприсутни се захвалили како пре- По Дин 100: Земаљска банка, Хватска посавска, давачу тако и Гајрету који je први дошао на ову Мехага КантарџиН, Хусеин еф. Требинчевић; no лијепу идеју, те који једини даје. импулс нашем 50 Дин: Муслиманска банка, Прва Хрватска Штекултурно просветном, економском и друштвеном дионица, Српска банка, Авдага Кучукалић, X. Мехмедагић, X. Едхемагић, Салих ara Ибрахимовић, животу. Др. Абдулах Буквица; свега Дин 800—. Распола11. Свечано ошворење новосаграђене основне школе у жући тако са потребним новчаним средствима женРизвановићима срез Приједор. ски се je одбор прихватио свесрдно посла тако да Недавно je отворена новосаграђена основна je у петак 5. фебруара — за Бајрам — женски школа у чисто муслиманском селу Ризвановићи, одбор одјенуо 30 дјевојчица и једну жену. које се налази недалеко самог Приједора, a у Износећи овај племенити рад нашег агилног центру више муслиманских села која су сва без женског одбора у Брчком ми сматрамо потребним школе, na се већ на први мах види колика je важ- честитати му на овако високо каритативном раду ност и добит за тамошњи свијет новосаграђена и указати на тај рад као свијетао примјер како школа. треба и како се може у данашње тешко доба раОгворењу присуствовало je мноштво мусли- дити на социјално културном пољу. Нека je част и хвала брчанском женском одманског свијета из цијеле околице као и самог града. Запажен je изасланик Kp. Банске управе г. бору Гајрета. Јовановић, срески начелник r. Живковић, те народни Примјеран рад Г ајретове ом ладинс срвза посланик г. Живко Даниловић. босан ск о-к р уп ск ог, Свечаност je почела довом и пригодним гоТешка и незапамћена економска криза захвавором тамошњег имама госп. Ибрахим ефф. Сеферовића. Посли е њега говорио je предсједник Гајрета тила je све слојеве нашега народа. Пасивни крајеви, госп. Др. Мехмед Хајровић, који je у свом говору без икакове индустрије и рада шире основице, истакао најприје велику радост своју и Гајрета учинилу су да je народ, немајући шта да ради, коме je једини идеал колтурно просветно, социјално беспослен, остао без комада хљеба, ro и бос усред и економско придизање те национално освешта- велике и циче зиме. Наш народ поред свих својих вање муслиманског дијела нашег народа, нагла- лијепих, битних особина, одликује се још једном сивши вашност школе са исламског гледишта као дубљом и јачом душевном снагом, снагом надприи данашњег времена и молећи присутне сељаке родног човјека, који и у најтежим мукама ведра да шаљу у школу своју дјецу као и да сами по- чела и поносна погледа проматра све неприлике хађају аналфебетске течаје те да, настоје да се у око себе. Братска љубав, национално и Ратриотско сваком погледу користе школом, апелујући на осјећање једних npeAia другим, без разлике на изасланика Банке управе да се постави у ново вјеру, најсигурнија je подлхзга -и најача • гаранција �&a спас. У моменту кадД ДоМовб гјорбдица затрпава велики и дубоки снијег, када браћи муслиманима долазе-најсвечанији дани у години, појављују се људи добра и племенита срца, пружају спасоносну десницу гладним и биједним родитељима и утиру са лица сузе многе уплакале дјечице. Прилази им омладина, дјеца узвишеног и славног родитеља „Гајрета", браћа и сестре из разних крајева наше отаџбине. Седмог фебруара, у недељу, у очи Бајрама, окупљају око себе сиромашне родитеље, голу, босу и гладну дјечицу и дијеле им најдрагоцијеније дарове, дијеле им кукуруза, како би преко бајрама имали бар комад кукурузног хљеба. Велика je захвалност и благодарност слиједила од свих њих, своме заштитнику, спаситељу и највећем пријатељуГајрету. Гајретова омладина осјетила je потпуно слабашно куцање срца великог броја гладне, голе и босе браће. Са задовољством и безграничном вољом и љубављу радила je око приређивања велике Бајрамске забаве, са које je чист приход био намијењен за набавку кукуруза сиромашним породицама без разлике вјере. Своју замишљену племениту акцију открила je, прво, вредном и популарном раднику, опробаном Гајретовом пријатељу, народном посланцку, Бошку Зељковићу, с молбом на заједничку сарадњу и искрено пртпонагање. Акција Гајретове омладине дирнула je његово племенито срце, na je, одмах, без оклијевања интензивно радио, да замишљена тЈдеја буде у потпуности остварена. Својим заузимањем испословао je код Министра Социјалне Политике и Народног Здоавља Госп. Ивана Пуцеља бесплатни превоз за три вагона кукуруза из крајева житородних у овај пасивни и сиромашни крај, гдје je кукуруз no кг. дупло скупљи. Његова помоћ није се само у овоме састојала. Он, свугдје, на сваком кораку, истиче рад омладине, и све силе улаже да успјех забаве буде што бољи. Захваљујући, највише, госп. Бошку Зељковићу, затим председнику приређивачког одбора, среском начелнику госп. Радивоју Краљачићу, као и свим осталим одборницима, забава je успела у моралном и материјалном погледу изнад свега очекивања. Приход забаве износи Динара 7.500. (Јко изведбе програма ваља нарочито истаћи и нохвалити заузимање госпође Бауерхајм, која je својим судјеловањем испунила готово пола програма. Вредно je похвалити пожртвованост и агилност управитеља народне основне школе у Отоци, госп. Османа Топића, који je са школском дјецом извео један лијеп позорнишни комад. У комаду нарочито je добро играла и соло пјевала Даринка Ступар, ученица трећег разреда основне школе. Свима оним, који су били расположени за акцију Гајретове омладине, те који су у великом броју посјетили забаву, нека je такођер искрена хвала и дубоко поштовање. Својим лијепим гестом овдашња Гајретова омладина доказала je узвишене и племените идеје Гајретове, те у народу ударила чврст камен темељац Гајретова храма, у којем ће се скупљати сва браћа овог краја без разлике на вјеру. Toj омладини нека и даље буде на срцу биједа и сиромаштво великог броја породица, na нека све своје способности увијек и на сваком мјесту уложе за њихов спас. Велика им хвала и живјели! Пријатсљ fa f p e ta . Племенита акција и света Mnćao fajpefa полако, аличврстои трајношири се у нашем народу. Коло Гајретових пријатеља и сарадника из дана у дан се повећаје. Придолазе нови људи, са новим снагама и способностима, са лепим осећањима и чврстом вољом за рад и напредак друштва. Тако je и мјесни одбор Гајрета у Бос. Крупи, у личности среског начелника, г. Радивоја Краљачића, добио искреног пријатеља, вредног сарадника Гајрета и трајног поборника његових идеја. Г. Радивој Краљачић срески начелник и сарадник Гајрета у Бос. Крупи Радивој Краљачић јављајући се за члана обећаоје, да he увијек потпзмагати и штитити интересе Гајрета, и сваком приликом уложити сву своју снагу и способност за што успјешнији напредак друштва. З а свестрано разумијевање Гајретове акције и израз искреног пријатељства у сарадњи, мјесни одбор овим, среском начелнику, г. Радивоју Краљачићу најтоплије се захваљује, у увјерењу да ће он и у будуће сваком приликом и гдјегод се буде налазио испомагати свесрдно, као и данас, национално културни прогрес муслиманског дијела нашег народа. Х ум ани гест М. A. Ф а зл а ги ћ а , уп равн и к а Б ановим ског расадмика и Г ајретова раден и ка у Г ор аж д у, Увиђајући тешко стање народа г. Инж. МехмедАлија Фазлагић, управник Бановинског расадника у Горажду, откинуо je од свог залогаја и своју дванаесту плату подијелио сиротињи у износу од 12 метара кукуруза. Дај Боже да се сви они који више имају од сиротиње угледају у примјер г. Фазлагића, a особито они које je сиротиња некада школовала — многој би се сироти суза обрисала. Сиротиња из Горажда, �Прва за|сд н и ч к а Гa јрстова и ПросвЈетина з а б а в а у Братунцу. Трећи дан Бајрама, 10. фебруара 1932. год. приредили су повјереници Гајрета и Просвјете г. г. Абид еф. Ђозић, имам матичар и Мило Кичовић, учитељ, забаву, која je незапамћено била одлично посјећена. Поред велике студени и снијега дошло je много муслиманског свијета из Сребренице и ако je удаљеност 12 км, међу којима су били претставници друштава и то: старјешина сокола госп. Драгољуб Адамовић, претсједник пододбора ПросвјетеМаркоЈовановић.испред одбора Гајрета гг. Хакија Сиручић и Исметага Беговић и читаонице „Змајевац" г. Шабан Бегић, учитељ. Колико се могло видјети доста су допринијели успјеху ове забаве уважени мудерис г. Хаки еф. Ђозић и г. Салих Налић, трговац a и иначе опробани раденик и пријатељ Гајрета. Приређен je позоришни комад „Омербег Љубовић“ којег су дилетанти на потпуно задовољство присутних извели; што нарочито заслужују признање гђица Милка Красојевић учитељица, Мухамед Беговић и Салко Јелкић. Послије завршене задње тачке програма, (игранке) било je јутро. Ово je прва, али Боже дај срећна заједничка сарадња братских друштава Гајрета и Просвете у мјесту Братунцу, na нека оно буде' огледало братске љубави и рада и другим мјестима која може бити имају много више начина и мосућности за овакве приредбе. II. Дио: Игранка уз свирку, гдје се омладина веселила и играла до зоре. Приређена je американска лицитација у коју je сврху даровала гђца Марија Марковнћ торту. У опћем весељу клицало се Њег. Вел. Краљу и Престолонаследнику Петру. Бруто приход je изнио 1041 Дин. Мјесни Одбор захваљује се свима који посјетише забаву, a и Главни Одбор прикључује се мјесном одбору, истодобно одајући признање вриједном одбору. Шериф Кравић, геометар. Велика годишња за б а в а М јесног од бор а Гајрета у Чапљини. У понед:ељак у вече први дан Бајрама дне 8/11. 1932. у свим просторијама овдашњег Соколског друштва, уз судјеловање соколске музике из Стоца, приређена je главна годишња Гајретова забава, која je врло добро успјела Забава je одлично посјећена са стране грађана, те je овом приликом постигнут један велики успјех и признање да друштво Гајрет ужива велике симпатије и да je његов рад плодан и спасоносан за наш народ, a специјално за муслимански дио Haulera народа. Програл^ забаве je био разноврстан и добро подијељен и изведен на свеопште задовољство. И поред обилатог програма, који je трајао доста дуго, публика није била заморена него je са задовољством и уживањем пратила поједине тачке програма. r - . ': У овом мјесту већ постоја и друге хумане и културне институције, које су већ приредиле своје Прва Гајретова за б а в а у Ластви. годишње забаве и обзиром на слабе материјалне Дана 9 фебруара (други дан Бајрама) Мјесни прилике, Гајретова забаву je била најпосјећенија и Одбор Гајрета одржао је^своју прву забаву у про- са својим извођењем дошла у ред првих и најбољих сторијама братскок друштва „Соко“. Ово je била забава и постигла рекордни успјех. арва забава у нашем мјгсту. Забава je одлично Забава Гајретова je уједно била и елитна; успјела како материално тако и морално, поред интерес за ову Бајрамску забава био je огроман. тешке кризе која je нарочито погодила ове наше Сва мјеста првог и другог реда прије почетка пасивне крајеве. Припрема je добро организована, програма била су заузета и поблика која je касније на којој су највише радили г. Али Риза Муштовић, придолазила враћала се je јер није имала довољно овдашњи учитељ и гђца Марија Марковић, учите- мјеста. љица, Koia није жалила труда да би забава боље Уређај позорнице и декорација сале биле су успјела. Ми joj са наше стране захваљујемо и исти- изванредне. Позорница укусно и богато окићена чемо je као примјер њеним колегиницама. Забава лијепим ћилимима и серџадама давала je слику на je заказана у 7 сати на вечер, али су пре тога почели пристизати чланови и пријатељи Гајрета из праве беговске конаке 19 вијека. Програм забаве изведен je на онај начин: околних села a нарочито je запажено доста посјете Предсједник мјесног одбора г. Алија Хумо дииз Скочигрма. Дошло je гостију аутомобилима из Требиња. Сала je била дупком пуна. Не памти се ректор банке поздравља госте овим ријечима: Весела и раздрагана срца поздрављам Вас и такав састанак код нас, што значи колико се цијени код нас Гајрет. Тачно на вријеме почео се сретан сам да Вам се могу захвалити на оваковом лијепом броју и на учињеној посјети. изводити програм. И овога пута не могу a да Вам на напоме1) тачка: Захвалио се претсједник г. Ибрахим Салковић на обилној посјети и изложио у неко- нем da je Гајрет u његова идеја продрла дубоко у народ u наишла на велико разумијевање u дулико ријечи значај Гајрета. 2) тачка: „Живео Краљ“ од Војислава Илића боко учврстила своје жиле не само код грађана Млађег, декламовао je Ферид Кравић уч. 111. разр. него u код сељака. Продрла je дакле u у најшире народне слојеве, што нам свједочи da наш народ осн. школе на свеопће задовољство. 3) тачка: „Гајретов поздрав Протектору"; реци- воли u цијени сваки просвјешни u културни pad u da исправно схвбћа вријебносш u циљеве Гајрета. тација. 4) тачка: „Југославен сам“, декламација. Укратко али језгровито и темпераментно за5) тачка: „Јазавац пред судом“, комедијау 1 чину вршио je г. Хумо говор и зажелио присутним добру од Петра Кочића, која je успјела изнад очекивања. и угодну забаву. Главну улогу Давида извео je г. Али-Риза МуштоДругу и Tpeh/ тачка програма првога дијела вић учитељ врло добро извела ју соколска мувика из Стоца. Млади и 55 �симпатични соколи, сви у свечаним соколским одорама одсвирали су Гајретову химну и „Збор Дервиша" доста добро, и ако су у раду почетници. Задња тачка првога дијела je декламација „Отаџбини" од Н. Ресуловића. Ученица стручне школе Сидика Мерџо декламовала je ову пјесму са добром дикцијом и гестикулацијом слободно, весело и живо. Тиме je лррграм и првог дијела завршен. Након краће паузе одшрава^ се комад „0£а глуха" шала у три чина из муслиманског живота од г. С. Казазовића. Позорница добро освијетљена и нарочито удешена са сећијама-и лијепим извезеним јастуцима и осталим намјештајем остављала je лијеп утисак. Режију комада водио je госп. Салем Метиљевић, чиновник Банке Гајрет, који je настојао да комад буде што боље извјежбан, a што му je и успјело. Сви дилетанти и дилетантице у муслиманској народној ношњи, добро маскирани и у игрању показали су најбољи успјех и сво,у дилетантску вјештину и способност. У шаљивој улози „Хаџи Шаћира" (г. Фазлија Ћибер) постао je општа Симпатија и љубимац публике. Дилетанти — ице: Изет Ззиздић, Незир Малохоџић, Мехмед Зулић, Мустафа Билић, Кудра Смаил, Рамиз Салкић, Малокос Хасан, Капетановић Мухамед, Метиљевић Салем, Сарајлић Алија, Фејић Хамза, Казазић Џевахира, Фазлагић Рабија, Мујановић Сабира, Koćo Зинета и Фазлагић Асија су својски и предано радили да комад боље изведу, што им овај одбор честита и захваљује на учињеном раду. Комад „Оба глуха“ je одлично успио и оставио велики ефекат у публици. Остали дио програма попраћен je игранком уз пратњу музике и велико весеље које je трајало до рано у јутро. У материјилном погледу забава je врло добро успјела тако, да бруто приход изнаша преко 7.000— Дин. Мјесни одбор овом приликом изражава своју захвалност свим посјетиоцима, дароватељима, дилетантима и осталим na учињеном труду, и раду око извођења ове наше забаве. 56 Г ајретова з а б а в а у Б ос, П етр ов ц у, Први дан Бајрама одржана je овдје Гајретова забава, која je морално, a за ово мало мјесто и материјално врло добро успјела. Забава je одржана са бираним програмом на којој се особито истакао мушки пјевачки збор под равнањем агилног среског љекара г. Др. Пере Мирковића. Иза сваке пјесме проламала се сала од аплауза. И" д^летанти су се уживили у своје улоге, на су комади „Хаџи Лоја“ и „Кирија" изведени на опште задовољство присутних. Сви су дилетанти пожњели аплауз, a особито гг. Чуле, Шехић, Деда и Керановић. Декламацијом „Кугина кућа“ изненадио je г. Керановић, који je и овог пута показао, да добра воља може пуно учинити. Добровољне прилоге дадоше: no 100 дин. г. Новаковић Милош, no 50 дин. г. др. Перо Мирковић, no 30 дин. гг. др. Вујевић, Гојко Ракић, Хусеинбег Буковача и Јакуповић Сулејман, no 20 дин. гг. Секанина Драгутин, Алибег Куленовић и прото Новаковић, no 10 дин гг. Шехић Авдо.Јефтић Миливој, Лазар Матковић, Шарић Драгољуб, Јово Марјановић и Муминагић Ћашиф. З а морални успјех забаве иде највиша заслуга r. др Пери Мирковићу a за добру посјету свима Петровчанима a особито Мехи и Алији Хујићу, na им свима најљепша хвала. Прва Г ајретова з а б а в а у О строш ц у, Ha 8. фебруара о. г. (први дан Рам. Бајрама) Мјесни одбор Гајрета у Острошцу са својом свјесном омладином приредио je прву Гајретову забаву у просторијама нар. осн. школе, која je успјела као у моралном тако и у материјалном погледу врло добро. Програм забаве био je слиједећи: 1) Поздравна ријеч и кратак историјат Гајрета од његовог оснутка до данас, чију je јасну слику једним смишљеним говором изнио г. Мухарем Камерић, упр. осн. школе, опробани и агилни Гајретов радник, упутивши прве мисли и ријечи драгом нам Краљу и цијелом Краљевском Дому, �кличући: Живили! ^ m o - присутни рдушевљено Јиринека, na не можемо' пропустити прклику; ,а да прихваНају. се. члановича братског друштва „Слогз*, a иароHa концу свога гпвора говорник се јрш једаи- чито његовом симпатичпом хоровођи .поручнику г. пут захваљује испред Гајрета на лијепом одзиву и Јиринеку. најтоплије не, захвалимо. што су нам m yжели гостима да се угодло позабаве. жили прилику да можемо уживати слушајући нашу 2) „Гајрет. поздрав Престолонашљеднику Петру.", народну пјесму. Исто тако и позоришни комад „Сирота дијете“ декламовао Џемал Бегета врло добро изведен je на свеопште задов''љств >, na сматрамо 3) Декламацију „Труди се!“ од Ненадов^ћа, за дужност да се захвалимо и свима дилетантима декламује на свеопће задокољство ученица осн. на уложеном труду a i нас задовол.е. школе Амиса Захировић. Иза програма настала je игранка, под vtmckom 4) »Противници", драма у једном чину од свеопштег расположења, те je и бирана краљица Мурадбеговића, Kojv су извели лилетанти из мјеста, забаве и изабрана je симпатична госпођица ДрагИца и то: Фадил Бутуровић. Расим Идризовић, те гђице Њежић, која je ту вече играла у позоришном ко Захида Захировић, Шефка Захировић, Нафија маду главну улогу „Шефика‘ , Идризовић и Взхида Захировић, за које се може И овом су приликом чланови управног одбора рећи, да су одлично сви извели своје улоге. Гајрета показали своју агилност, разумијевање и Како рекосмо, морална страна ове прве Гајре- способност за овакове приредбе, na им се наЈтоптове забаве je више него задовољавајућа, јер су лије захваљујемо на уживању које су нам пруТ. посјетиоци ове забаве били грађани свих Вјерои жили. сповијести. Ha забави су учествовали, поред осталих rr.: Срески начелник г. Терзић, начелник коњичке Успјела Гајретова за б а в а у П р озор у. Други дан рамазанског Бајрама мјесни одбор опћине г. Љубовић, начелник опћине Лисичићи г. Љубовић Халил-бег, начелник опћине Острожац и Гајрета у Прозору приредио je свечану Гајретову . забаву која je морално и материјало успјела одстароста Соколске чете г. Мушић Илјас, овдашњи римокат. жупник г. Дон Дане Пушић, имам матичар лично. Почетак забаве објављен je грађанству из нег. Хасан еф Захировић и јрш многи одличници и колико прангија, чији се je прасак разлијегао no пријатељи Гајрета. прозорској цолини Ha овој забави уаало je у очи.-и присуство no Програм je био обилан, одлично приређен, те први пута сељака, чији позиви одбора нијесу остали je за забаву владало интересовање, особито no без учинка. околним селима. Могло се je за време програма Томбола као и бифе бијаху иа овој заб'авд*Ј примјетити и no ко)е орошено лице, када су школобилни, што се има захвалити овдашњим свијесним ска дјеца, a особито мали Мухамед Шешкић, извр,гђицама, које су се нарочито залагале при сакуп- дили своје тачке. љању, да би исти испал^ш то обилнији. ’■ Госп. Мустафа Омаповић, трговац, бираним Код лицитаци'е појединих торти мора ,се спо- ријечима поздрав i a присутне, те говори о развоју менути лијепи гест г Клепе, гГутара из Јабланице, Гајрета. У свом говору он каже: „Ми Муслимани који добивши на лицитгцијр једну торту поклања коликогод нас има, нећемо бити сретни све дотлс, je опет Гајрету, која код поновног лицитирања док Гајретово свјетло не продре u у најзабитниЈи доноси корист од Дин. 200. кутић нашег села. За овако лијепо постигнути успјех ове прве Зато, браћо, стуиимо у коло Гајретових радГа:ретове забаве има се нарочито захвалити одбору ника, јер Гајрет je наша водиља, која he нас изна челу са његови« агилним претсједником г М. вести из таме u незнања.и Ћурићем, шефом станице, те вриједним тајником Затим истиче радГајрета на задругарству, који г. М. Камерићем, упр. основ. школе, који je све- препоручава и Њег. Вел. Краљ Александер I Ујесрдно био потпомаган у раду око ове забаве од динитељ. г. A Јабучара пословође овдашње фирме Мушић. Послије предавања школска дјеца под водством Хвала Вам сестре и браћо на толикој свијести овдашњег учитеља г. Делића одлично су извела и живјели! соколске вјешбе, два дијалога и позоришни комад „Операција“. Гајретока за б а в а у П рњ авору, Њихове тачке су одушевиле присутне да сусе Други дан Рамазанског Бајрама, 9, .фебруара на свеопшти захтјев морала и no други п-ут поја1932. приредио je овдашњи одбор Гајрета забаву, вити на позорници. на Kojoj je узело учешћа и Југославенско муслиманHa концу програма одиграли су позоришни ско пјевачко друштво „Слога“ из Бањалуке. комад „Почиње смехом, свршава плачем" гђице: Ова забава je и морално и материјално врло Ениса Омановк.ћ, Емина Омановић, Фатима Оманодобро успјела, што се имаде у првом реду захва- вић, Садика Хаџић, те господа: Салих Јаребица, лити члановима друштва „Слога“ који су не жа- Хашим Омановић, Xvce Нуспахић, Реуф Хаџић, М. лећи труда дошли и својим присуством увеличали Карахоџић, Н. Нуспахић и Делић. ову приредбу. — Своје тачке у програму друштво Чист приход од забаве био je 2039 Дин. Ваља je извело на свеопште задовољство, тако, да je истаћи да je ово први пут, да се муслиманке у више пута бурно поздрављено — a неке су тачке Прозору појављују на бини и одигравају позрришни морали и понављати — na je и овом приликом комад на забави. показало, да je заиста прво друштво у Босанској Да je забава овако успјела заслуг.а je мјесж)г Крајини. Нарочите заслуге.за овакав успјех сигурно одбора Г.ајрета у. Прозору, те г. Рудолфа Крауса, су симпатичног хоровође друштва поручника го.сп. којем се овим путем најлепше захваљујемо. 57 �Г ајретова з а б а в а у Бос. Градишии. Гајретова забааа у Бос. Градишци je одржана 13. фебруара о. г. у просторијама „Хотел Србије". Гајретов пјевачки збор отпјевао je 6 пјесама на свеопће задовољство публике, тако да су некоје пјесме на свеопћи захтјев no два пута отпјеване Пјевачки збор наступио je први пута јавно и има се највише захвалити диригенту г. Кесићу Славку који ie за ово кратко вријеме успио, да се овакав резултат постигне. В елика годиш њ а ЈГајрстова з а б а в а у М остару. Гешке дане које у економском животу про-* живљавамо, сигурно мало који наш град ocjeha тако и у толикој мјери као Мостар. Ради io r a то није могло остати без утицаја и на успјех нашег рада уопште. a и на успјех наше овогодишње забаве. — Но и поред тога што je забава подбацила за једну до двије хиљаде иза прошлогодишње забаве, одзив свијета није ни за једну особу био мањи, него je и овај пут посјета забаве била најјачи доказ како дубоко je укоријењена идеја Гајрета у најшире слојеве нашег свијета. — Висок датум, зима са јаком кишом и буром на дан забаве, није нимало омела посјету ни умањила je, већ je на два сата прије почетка почео да се искупља наш женски свијет — Сва мјеста у „Хрвоју* била су потпуно распродана при е почетка забаве, na се и овај пут показало да je Мостару потребна много већа зграда од „Хрвоја“ да би се у њој могле приређивати забаве као што je Гајретова. Гајретов пјевачки хор у Boe. Градишки Cfeae слијева на десно Касумовић (МујиновиК) Смајо, ПлетилиК Фаик, ХусеиновиК Едхем. — Други ред сједеКи: Билић Мустафа, Селман Фаик, Кеси^ Славко зборовођа, Сокол Мехмед предсједнж, Мајданац Ибрахим и Касумовић Смаил — ТреКи ред стојећи: Бишћевић Реуф, Шиљак Фадил, Бошњак Касим, Бошњак Асим, МујаџиК Мустафа Кудузо ић Мехмед. — Четврти ред стојећи: Плетилић Фадил, ГерзиК Исмет, Бошњак Ахмет, Мухаремагић Хусо и Мујаџић Алија. Морални у.спјех био je колосалан. Они који су je посјетили лијепо су се провеселили и стекли лијеп дојам о том збору који je први пут наступио. Декламације ученика-ца основне школе изведене су на свеопће задовољство, у којим су учествовали:’ Мујаџић Муниб уч. IV. разр., Херцеговац Шахзија уч. 111. разр. и Софтић Шекира уч. IV. раз. Гђца НуФета Арпаџић љвпотица на Гајретсвој вел. забави у Мостару 20/11 1932 Двкламатори на Гајретовој забави у Бос. Градишки С лијево на десно: Херцеговаи грцеговац ШахзиЈа, ШахзиЈ МуЈаџиК Муниб и Соф СофтиК1 *" Шекира. Програм je био no свом саставу одабран, a састојао се je из четири тачке пјевања нашег Гајретова пјевачког друштва и приказивања комада „Женидба из рачуна* у једном чину. — Хор je наступао са нашим популаџним композицијама, na je све четири пјесме отпјевао на свеопште задовољство. Нарочито се допала „биљана" коју je хор морао два пута п евати.7— Хоровођи г. Матишићу, a и члановима морамо искрено честитати и изразити своје дивљење на овако лијепом успјеху. — Комад су одиграли дилетанти врло добро, na je тешко ма кога од н>их нарочито истаћи или похвалити, јер заиста je тешко утврдити ко je најбољи, кад су сви показали управо глумачке способности. Режисер комада г. професор Курт и овај пут je посвједочио свој велики смисао и разумијевање овога посла, колико у избору дилетаната и подјели �Гђа Рахма Вргора члан женског одбора Гајрета у Мостару улога, толико исто и уређаја бине и осталог cijera што je допринијело да се комад овако лијепо изведе. Иза службеног дијела забаве — програма, настала je тек лрава забава У- с ^ м просторијама „Хрвоја" које je наш стари и искусни технички одбор (Колукчија—Велић) уз помоћ осталих пријатеља Гајрета, врло укуснр уредио зеленилом и са ћилимима — Плес je и овај пут отворио командант Јадранске дивизије r ђенерал Томић, који сваку прилику искористи да покаже своју наклоност нашем друштву. Плес, томбола, коријандоли, народна кола за млађи свијет, a угодни разговори старијег свијета no ложама, учинили су да je вријеме врло брзо одмицало, na je у 12 сати најављено бирање краљице вечери. Тек тада je настала ужурбаност међу младим плесачима, јер су сви хтјели да њихове парт- Гђица ШериФа Колудер из Мостара нерице буду изабраДе. — Натјецање МлгкдбсТи прМвукло je пажњу и старијих, na je нестрпљење и знатижеља расла све више и заокупила све присутне. Ради тога je проглашење резултата, који je објављен тек у 4 сата ујутру, дочекан са одушевљењем. Највише гласова je добила гђица Нуфета Арпаџић (320 гласова) кћерка угледног грађанина и Гајоетова пријатеља г. Мустајбега Арпаџића. Још у 6 сати ујутру била je сала скоро пуна, na тек дање свјетло опоменуло je да je вријеме да се иде кућама и то тим прије, што освиће радни дан. Забаву су посјетили сви преставници власти u усшанова u сви одличнији грађани. Od вјерских ареставника нису дошли само преставници исламске вјероисповијести, али иошто они не долазе никада u ни једне године, то њихово одсуство mije никоме упало у очи. (Забаву je посјетио само r. С. Дадић, шер. судија и преставник имамског удружења r. Сефић) Ha челу забавног одбора био je ове године начелник градске општине г. Ибрахим еф. Фејић, који сваком приликом и као први грађанин града и као културан човјек показује пуно разумијевања за сваку културну и патриотску акцију. Наше друштво у његовој особи има великог пријатеља и радника. Њему као и свима члановима забавног одбора, нека je свака хвала и признање за њихов пожртвован рад. Нарочито ваља подвући предан и пун љубави “рад^гђе Рахме Вргора и Шерифе Колудер, које су са много љубави, укуса и разумијевања аранжирали веома успјелу томболу која je Гајрету донијела лијепу добит. П рилози з а годиш њ у у М остару. за б а в у Гајрета Прије него изнесемо имена наших пријатеља и њихове прилоге, сматрамо својом дужношћу и да констатујемо ово: Својом посјетом, својим прилозима и уопште својим великим интересовањем за Гајретову годишњу забаву, наш свијет je најбоље доказао да je он са Гајретом, да je Гајрет његов, да ra воли, да га жели и да га ни економска криза и све невоље, не могу помести ни одвратити да на овај начин манифестује своју велику љубав и приврженост ГаЈрету. И ако му није до забава ни до давања, он долази на забаву, он даје. даје више него тражиш, прави питање од тога ако му не тражиш прилог. Ово нас обвезује да ми са своје стране и у име Гајрета изразимо своју пуну благодарност на овој заиста великој пожртвовности и да кажемо да ћемо то знати и да цијенимо. Нека je свима хвала и пуно признање. Добровољне прилоге на Гајретовој забави у Мостару дне 10/11. 1932. дадоше слиједећа г. г. и гђе: no Дин 400: Џабић X. Омер еф. муфтија, Фејић Ибрахим еф. начелник; no Дин 300:Ћемаловић Смајлага; no Дин 200: Сјеран Ристо трг., Ченгић Ризабег, Браћа Авдић, Банка „Гајрет" филијала, Ризванбеговић Бесалетбег, Хрватско друштво Напредак; no Дин 150: Пешко Михо трг.; no Дин 100: Њуњић Тошо трг, Шотрић Перо апот., Чедо Милић и другови, Гредић Јово тргов., Синови Р. Шаин тргоз., Милушић Милослав тргов, Прва Хрватска праштедиона, Др. Анте Мадирата адв., 59 �1 Сутон Маршин тргов:, Браћа Идризовик, ПросвЈета, Шаин Душан гргов., Самарџић Божо пред суда, Ђумкишћ Фехимбег, Bpropa Хасанага, Арпаџић Мујага, Џабић Мустафа еф, Куртовић Алага, Манделбаум Јосеф, Вољевица Авдага, Друштво Иттихад, Генерал Томић Мирослав, Хоџић Ибрахим поруч. марине, Томљановић и БубиН; no Дин 50: Гђа X. Bpropa, Дубокар држав. одветник; no Дин ЈО: Токић Јура, Агановић Ибрахим, Шотрић и Друг, Иванишенић Бранко Ј , Андријић Иво апот., Коен Давид, Данон Задик трг., Др Ибро Дадић, Угљен Ћазим инж., Данило, Кахримановић Евин, Соколска >h'vna, Балић Низо, Пашић Салих еф, Ченгић Исфендијарбег, Хасанбеговић Салих, Капетанови^ Мехмедбег, Крпо Суљага С , Лоза Благоје, Салатић Алекса, Звонић Рифат, Гаврановић, Чевро Фазло, Смољан Грга, Н. Н , Др, Влатко Тамбић; no Дин 40: Роспић апотекар, Хаџић гђа Сидика. Хумо Емина; no Дин 30: Дадић Смајил еф., Гајић Васо пр ф , Какељић (Шише), Каран Мил^н, Лакишић Мустафа, Колаковић Вејсилага, Др. Фра Лео Петровић, Доарић ј. Ђорђо, Марко С. Поповић, Зубац Владо, Брстина Лазар, Конфорти Арон, Беклија Ибрахим, Анчић Перо, Даринка П рин, Н. Нардели; no Дин 20:'Мркоњић Хасан, Н. Н, Ћишић Хасан, Лакишић М., Ново М, Камерић Селим, Ножић- Ћамил, Бијавица Н., Калман Драгутин, Пахер Рихард, Черни Рихард, Кафана ХерДегов., Перо Миоч, Хумо A., Сулејман М. Крпо, Радак^Јо^ан професор, Достиња Киба, Ссгић Ђорђе, Браћа Залихић, Браћа Аликалфић; no Дин 15: Хубага Салаховић; no Дин 10: Лакишић Јус\’фага, Ћишић Н , С п р и ћ Исмет, Хоџић лервиш еф, Фазил Мујб, Бајгорић Мустафа, Бркић Мухамед, М. Н., Мркоњић Н., Кајтаз Н.. Хамзић Мустафа, Колудер Ш ; no Дин 5: Рајковић Шаћир Укупно добровГ прилога Дин 1 590. . За Гајретову забаву у Мостару, одржану на 10 фебруара 1932. послаше бифе слиједе^а r. г. 1) По баклаву.Хумо Салих еф., X. Османовић Омер еф. и Ђикић Ахмед. 2' По бурек: Шћепан Шаин, Фејић Ибрахим еф и Кајтаз Салих еф. . 3) Хурмашице: Јанко Поповић. 4) По једну торту: Слипичевић X. Ибрахим, Калман Драгутин] В 1гадимир Зубац, Нешић Милутин, Н. Муминагић, Благоје Лоза, Рафо Кајон, Идризовић Махмут, Шемић Салих еф., ШотриН Перо, Алајбеговић Омер еф„ Др. Хадровић, Централ Кино и Аврам Данон. Гајретов мјесни одбор у Гацку Сједе у средини: претсједник г. Шевкија МуфтиИ, са десне стране благаЈник Бешир Пашић a слијеве стране потпредсједник Хасан Шаковић; croje: десно секретар г. Ахмед Чампара a слијева одборници гг. Хрустановић и Махмут Чампара. овд. Основне Ш коле, a да су му дјеца пожњели велики триумф од стране публике има се захвалити истоме Гвоздићу, који не жали времена ни труда око рада и просвећивања овд. народа. У 21 час отпочео je комад „Зулумћар* у З чина, којега су изводили дилетанти-це, чланови Мјесног Одбора Гајрета, те су исти комад извели на потпуно задовољство публике, што им je публика /-ТОП и доказала својим бурним аплаузима. Нарочито су се у овом комаду истакли наша вриједна чланица гђица Фадила Пашић, кћерка благајника овд. Мјесног Одбора Гајрета г. Пашића Бешираге и госп. Зикрија Омерагић, управник овд. Трговачке Банке, који je имао главну улогу. У 22 часа и 30 минута завршен je комад, те je након тога изабрат за нарочитог председника за продају картела за избор краљице љепоте г. Делић Ћетко. срески начелник са 2 одборника и исти су прогласили продају карата, те чим je отпочела продзја видела се велика нервоза и интерес међу публиком, која ће од љепотица присутних на забави побиједити. Гајретова з а б а в а у Гацку. Мјесни Одбор Гајрета у Гацку приредио je своју редовну годишњу забаву на први дан рамазанског Бајрами-шерифа 8. фебруара 1932. r. са следећим програмом: Тачно у 20 часова поздравио je госте г, Шефкија Муфтић, председник мјесног одбора, те je на крају свога говора позвао присутне да заједнички кликну Покровитељу Гајрета Њ . В Престолонаследнику Петру, чије су ријечи од публике попраћене бурним клицањем. Иза тога je декламовао Гајретову химну Исмет Сарић, ученкк III разреда основне школе, затим су одмах школска дјеца изводила дечије игре под руководством г. Радослава Гвоздића, управника 60 Гђца Фадила Пашић љепотица на забави у Гацку �_ У 24 часа паã1ашен je резултат како следи: Продато je у свему карата no цени од 1 динао 1804 комада, те ie од тога добила највише гђица Фадила Пашић, т. ј. добила je карата 1196 и тим je иста проглашена за краљицу љепоте, те ју je госп. Муфтић представио публици, што је публика исту наградила 6 vdhhm клицањем. Остале карте добила je гђица Мејра Звиздић. Иза тога настало je весеље и играње све до зоре. Нзрочито ове године je успјела забава, како морално тако и материјалко, a види се и no томе што се много публике вратило, јер су била сва мјеста продата, a и за стајање није сала могла више примити, јер je била препуна. Да je овако обилно посећена забава има се захвалити агилном раду Мјесног Одбора Гајрета у Гацку, a нарочито овај одбор захваљује се одборницима Просвете, који су потпомагали око припреме ове забаве, a између евих се истакао својим радом г. Буквић Деско, студент техничког факултета и Косто Главан, чиновник овд. болнице, јер je исти Буквић прије 8 дана него ће отпочети забава, не жалећи труда радио на бини т. ј. преузео јз на себе све малерске, тишлерске и друге радње и то je извео на потпуно задовољство, a да није одбора ништа коштало. Гајретова забава у Рудом^ Ha рамазански бајрам приредио je Мјесни од-"' бор у Рудом забаву, која je у. ,моралном погледу одлично успјела. Материјални успјех такођер je одличан, обзиром на прилике које владају у свијету, a специало у малом мјестанцу Рудом. Гајретове забаве у Јајцу. 10 и Ч фебруара одржао je Мјесни одбор Гајрета у Јајцу мушку и женску забав/ Морални успјех забаве био je одличан, a и материјални није изостао. — Кратку конференцију о Гафету говорио je г. Др. Ибро Бркић бановински љекар са бурним одобравањем публике Дилетантице и дилетанти извели су комаде „Он ‘ и „Еманципована жена“ такођер са одобр«вањем публике. — Гђица Сафија Софтић, учитељица и повјереница Гајрета у Јајцу одлично се je показала у Г ђ ц а С аФ ија С офтиК учитељица и повјереница Гајрета у Јајцу у улози Дудије у комаду .,Он“ од С. Зоровића на бајрамскојФајретовој забави у Јајц у улози Дудије из комада „Он“. Редитељ ових забава. био je г Др. Ибро Бркић je je њего^ва највише за-. слуга да je забава овако добро испала. — . Чист приход забаве јест Дин. 4.83 Г—. Ha забави дароваше прилоге слиЈедећи: По Дин. 400: Бос. д. д. за електрину у Јајцу и Градска општина; Дин. 60: Ф, Слајмер, директор; no Дин. 50: Др. Мића Бранисављевић, Привредна Банка д. д. у Јајцу, Арон Алтарац и Иво Љубез; Дин. 40: Душан Малешић; no Дин. 30: Симо Mapiaнац, Др. И Филиповић, Ахметага Дедић, М. ИЈехокић, 3. Арнаутовић, М. A.. Капетановић и Стево Жвицер; no Дин. 20: Одон Цајнко, судија, Драгомир Лелић, Спасоје Пајић, Саво Спасојевић, В Екерт,Н Коразл, Алберт Стерн, Инг. Косовљанин, Милан Дилетанти и дилетантице у позоришном комаду „Он"., ца Гајретовој забави у Јајцу �ђркић, Абаз Адамовић, Ф. Пихлер, Мухарем Тузлић, Инг. Сиглхубер, П. Ковчић, Др. Секора.Душан Пурић, Рашид Алибеговић, Ристо Савић, Шериф Шехерћехајић. Никола Губерина, Хасан еф. Бешлић, Иво Прањко, Панто Делић, A. Корнитзер, Иво И. Љубез; no Дин. 15: Рашид Топаловић, Ј. Аугуст, Н. Кршлак, Мујо Муцић; no Дин. 10: A. Берничевић, Фрањо шварц, Н. Багари, Инг. Херић, Лазо Томић, Хасан Халач, Тома Матковић, М Проле, М, Капетановић, Н. Капетановић, Изет Крпо, Јосип Ј. Филиповић. Стипо Јелица, Нурудин Сараћ, Мујага Сараћ, М. Глушац, Реља Бранчић, A. Близнац, Сј Комарица, A. Чапењ, Никола Јовић, И. Кршлак, Омер Спахић, Мустафа Бубрић, Д. Ерага, И. Мулаомеровић, Милан Фургало, М. Шарић, Селим Зјајо, Мехмед Хатибовић; no Дин. 5: Ћамил Шамић, Ф. Филнповић, 0 . Попара, A. X. Османовић, Нико Ступар, Рамиз Попара, С. Сарачевић, Г, Јекић и С. Тузлић; no Дин. 2: Расим Тузлић. Свима дароватељима искрена благодарност! М свлуд Гајрстова ж е н с к о г о д б о р а у Стоцу 25. јануара о. г. Женски одбор Гајрета у Стоцу у просторијама Мектеба одржао je веома успио мевлуд. Овај свечани моменат увеличали су гг. Смаил еф. Сердаревић, шер. судија и Омер еф. Чехић, имам матичар, пригодним бесједама моралног и социјалног карактера. У препуној сали и потпуној л^цпини почиње са учењем мевлуда, много,талентирана ученица IV. р. осн. школе Сафија Сефо, коју су одборнице пратиле салаватима, a које су их изводиле тако милозвучно, да су унијеле велико респектно расположење код свих присутних Овде треба истакнути Хаску Е Питић, која je проучила ашере тако, да je са својим начином учења све присутне ганула тако, да je цио мевлуд у гробној тишини преслушан. Ha мевлуду су се подијелили фишеци, a шећер за исте даровале су no 1 кг гђе: Аиша Сердаревић, Хаска Питић, Ћамила Шарац, Назика Меховић, Аиша Хаџић, Аиша Алишић и Мерсија Пашглић, те гђице: Џенка Сарајлић, Фахира Косовић, Хатиџа Шехић, Мухиба Бркић, Халима Бурина и Назика Пашалић. Чист приход од мевлуда био je 56650 Дин. Да je ова приредба овако лијепо успјела имаде се захвалити вриједним одборницама, које су, не обазирући се на Рамазан. зашле no кућама, те сакупиле шећер и позивале на мевлуд. И овог пута се Женски Одбор захваљује Мушком Одбору, који му je изишао у сусрет гледе просторија за ову приредбу. Ж ен ск и м евлуд Гајрета у Б. Градишци, Ha 22. јануара о. г. приредиле су чланице Гајретовог одбора у Бос. Градиш циито: госпође Ханумица Сокол, Ајиша Алагић те Васвија Џумхур у кући r. Мехмеда Сокола први Гајретов женски мевлуд, који je како морално тако и материјално врло добро успио. Поменуте госпође су зашле још 19. јануара no кућама и позвале око 60 фамилија да присуствују тој ријеткој свечаности. Како je ово први корак наших вриједних чланица, не можемр преНи преко тогд, a да не поздрат 62 Гђе Ханумица Сокол, Васвија Џумхур и Аиша Алаги*, вимо свијест нашег вриједног женскиња, јер су приредиле мевлуд у таквом реду, како то доликује Гајретовим приредбама. Мевлуд су училе госпође: Рукија Ш абић и Ш евка Стињанин, на свеопће задовољство присутних. З а вријеме учења гости су почашћени са шербетом и свака je попрскана са лијепим мирисом, којег дарова госп. Касумовић Смаил, бријач. Након свршеног мевлуда, гости су почашћени кафом и цигаретама, a затим je одржала кратак говор ro­ čnoga Алагић Ајиша којег доносимо у цијелости: Драге сестре и другарице! Ми имамо Гајрет, који нашу дјецу школује и даје на занате; тај се Гајрет издржаје једино од помоћи добрих жена и људи дајући му прилоге, одржавајући мевлуде, сијела, забаве и тефериче, што раде сва мјеста у Босни и Херцеговини, знајући колико ће нам Гајрет користити; да ми не би били баш најзадњи од свију мјеста a то требамо и поред тога, што има наших многи Градишћана, које Гајрет школује и даје на занате и који ће повратком међу нас свима од користи нам бити, ухватисмо се ето и ми у коло Гајретових прегалаца. Драге Сестре! Најљепше Вам се захваљујем на тако лијепој посјети као ина прилогу за наш Гајрет. Молим Вас све, да ако се којој укаже прилика, да се Гајрету што допринесе, као што раде и сва друга мјеста вазда, приликом свадбе, већег сијела, одржавања мевлуда no више пута сакупе и потпомажу Гајрет. Мевлуде праве обично сад код једне сад код друге куће према томе како се међу се договоре. Молећи Вас за прилог Гајрету на овом нашем првом ако Бог да и не задњем мевлуду, унапријед вам се захваљујем, послије којег fceMo наставити сијелити и мехабетити. По свршеном говору прешло се je на побирање добровољног прилога којег дароваше у новцу и то: no 40 Дин госпођа Бећиревић Халима и Чадорџић Адила; no 30 Дин гђа Херцеговац Фатима, Дураковић Ајиша; no 20 Дин; госпође Сокол Ханумица, Џумхур Васвија, Алагић Ајиша, Селман Хашија, Бошњак Сидика, Чехајић Фатима, Софтић Субхија, Кудузовић Пехва, Мујаџић Бисера и Дрочић Мухиба; no 18 Дин: гђа Мујаџић Зухра; no Ј5 Дин: росцође Јусуфовић Мулија, Бечиревиђ �Фатима, Бечиревик A. Фатима; no 12 Дин- rta Taбаковић Фатим*; no 1025 Дин: гђа Тељиговић Ха-' нифа; no 10 Дин: госпође Тељиговић Мина, Делић Фатима, X. Алагић Сафија, Биберић Низа Дубичанац Атифа Чехајић Зифа, Сокол Бесима, Сокол Сафета, Дубичанац Фехима, Софтић Захида Бишћевић Фатима Прачић Техвида, Тељиговић Аземина. Хусеџиновић Мечелефа, Касумовић Атифа и госпојица Чехајић Паша; no 5 Дин: гђе Прачић Васвија, Билић Ђула и гђца Мујаџић Хатиџа. Укупни приход добровољних прилога износи Дин 63025 Поред добровољних прилога у новцу дароваше у нарави за овај Мевлуд шећер и то: no i Ч2 кг гђа Дураковић Ајиша; no 1 кг гђе Софтић Субхија, Бећиревић Фетима, Бећиревић A. Фатима, Табаковић Фатима, Бошњак Седика, Бећиревић Халима, Мујаџић Зухра, Дрчић Мухиба, Тељиговић Мина, Дубићанац Фехима, Селман Мунифа, Чатић Шаха и Чадорџић Адила; no */2 кг: гђе Херцеговац Фатима, X. Алагић Сафија, X. Јусуфовић Мулија, Сокол Бесима, Сокол Сафета, Дубићанац Атифа, Татаровић Нура, КудузЈвић Џехва, Биберић Низа, Делић Фатима, Хусеџиновић Фатима, Прачић Техвида, Чехајић Фатима, Тељиговић Сенија, Касумовић Атифа, Билић Џула и Прачић Васвија. Остатак шећера од 14 кг продато je кафеџији Ч е х а ј и ћ Х и в з и no Динара 14*50 што износи укуппо ................................................ . Дин 203 — прибројив томе добр. прилоге у готовом „ 630 — Укупно Дин 833*25 Одбивши од тога трошкове oico мевлуда „ 40-г*>ј Остаје чисто Дин 793*25 Ha мевлуду су послуживале госпођице Сокол Атифа, Селман Сабра, Прачић Мина, Сокол Васва, Хусеџиновић Мина и Шабић Ханифа. За успјех мевлуда највише се има захвалити госпођама: Сокол Ханумица, Алагић Ајиша и Џумхур Васвија. Једној joj помагачици гђици Мемнуни Кајтаз. Овим путем се одбор нарочито захваљује тим вриједним нашим чланицама као и свима који дароваше прилог за мевлуд и на мевлуду за сиромашну дјецу. Бајрамско сијело у Тузли. Женски мјесни одбор Гајрета у Тузли оджао je бајрамско сијело на 17 фебруара о. г. Сијело je било одлично посјећено без разлике вјере. Ha одобрење Гл. одбора Гајрета чист приход сијела од Дин. 350— подијелиће женски одбор најсиромаш-. ни!им женама no нешто, да могу купити огријева јер свакодневно долазе и моле помоћ. Ha сијелу су пали слиједећи прилози и to: Дин 20: Тензиле х Телалбашић, Дин 15: Тевхиде х Метиљевић, Дин 12: Мејрем х. АхметовиН; no Дин 10: Аише х. Мутевелић, Паше х. Мехмедагић, Џемиле х. Кахвеџић, Нуре х. Чамџић, Фахрије х. Зајимовић, Хабибе х. Дубравић, гђа Стакић, гђа Батинић, гђа Радојка Поповић, гђа СекулиН, гђа Савета Мичић, гђа Васиљевић, гђа Сена Арнаутовић; no Дин. 8: Алијагиница Хећимовић и Џемиле х. Трновљаковић; no Дин 6: Фахире х. Зунић и Хајрија Ђелић; no Дин. 4: Емине х. Салетовић, Ханумица х. Пепић, Аземе х. Калесић, Алмас х. Хаџиефендић; Алмас х. Филиповић, Заде х. Баралић, Ешреф х. Карабеговић, Арифе х. Мухаремагић, Рамизе х. Прцић, Разије х. Топчагић, Нафија Зајимовић, Дика Шербић; no Дин. 4: Хаше х. X. Хасановић, Хасибе х. Даутовић, Хабибе х. Хаџиефендић, Шерифа Тињић; no Дин. 3: Фадила Чамџић, Ферида Чебић, Хамида Чустендил, Наза Ћиндић, Емира Ђиндић, Тифа Ћиндић; no Дин. 2: Мујесира Мујагић, Зумрута Жунић и Нађа Жунић. За бифе дароваше гђе: Виловић сведиђан, Мутевелић масну лутму, Хаџиефендић ћетенију, Ножић тукца, Хусић пексимете, Азапагић патишпању, Коњхоџић патишпању, Ибрахимкадић бурек, Дервишефендић баклаву, Ченановић баклаву, Салихспахић патишпању, Шехановић пола кг. сира и хљеба, Гајретов мевлуд у Фочи. Шербић хурмашице. Инцијативом одбора Гајретове читаонице у Свима дароватељима топла хвала! Фочи ове су године одржана два мевлуда на 27 ноћ Рамазана и то мушки у Царевој џамији a женски Бајрамлук Гајретову Шегртском дому у просторијама Мектеб-ибтидаије. у Сарајеву. Мушки мевлуд je као и прошлих година врло Посљедних дана Рамазана дароваше питомцима лијепо успио и код многобројних посјетиоца оставио врло угодна сјећања на ове мубарећ приредбе. Шегртског дома као бајрамлук: г. Муфтић Салим Женски je мевлуд код нас одржан први nyr и еф. сенатор Дин. 200 у готовом; г. Исламага Врауспио je неочекивано. Посјетитељкама није било нић и син, трговац 30 ком. фесова, те Мјесни женски броја na су се многе морале вратити, јер у зграду одбора Гајрета у Сарајеву 4 napa одијела, 1 кошуљу и 1 фес. није могло све да стане. Одећа je подељена сиромашним питомцима, a Осим уобичајеног учења мевлуда одржате су и двије прикладне декламације од Сафетбега Баша- новац, no жељи дароватеља подељен питомцима у готову. гића и М. Ћатића, које су присутне до суза гануле. Наведеним дароватељима топла хвала! — Управа. Овај je мевлуд побудио код нашег женског свијета велико одушевљење na je пало много молби да ово не буде посљедњи пут. Ha мевлуду су се купили добровољни прилози, na je с тим прилозима уочи бајрама одјевено око Уаисујше даљње добротворе 40 дјеце сиромашне, мектебске и школске. н утемељаче Гајрета! Особита заслуга за успјех женскога мевлуда иде вредној и агилној гђици Дики Пилав, учите* д>ици овцашње женске народне рсн. цжоле и ври- 63 �Бајрамлук Гајретову женском конвикту. Госпођа Ата Куленовић поклонила je најсиромашннјим питоМицама 1 црну кецељу и снијежне ципеле. Кецеља je дата Траванкић Хајрији a ципеле Џавиди Гребо. Поред тога Мјесни женски одбор Гајрета из Сарајева на Бајрам одјенуо je три питомице и то Туралић Хаснију, Заимовић Васву, купивши им Ципеле и Хаџимешић Ремзи хаљину. Овима наша топла хвала. З а х в а л а Гајрету, Од бивше Гајретове питомице гђице Садије Шерифовић> Главни одбор je примио захвалницу слиједећег садржаја: „Прије неколико дана добила сам намјештење за учитељицу у Тур. Јањарима. Овом приликом захваљујем се Главном одбору Гајрета, што će je заузео за моје намјештење. Особито ми je драго да сам намјештена у наше муслиманско село; гдје ћу моћи радити за наш дични „Гајрет". Још једанпут хвала! С поштовањем: Шерифовић Садија.учитељица. Прилози из.Јелеча’. г Хамдија Мусић из Јелеча на иницијативу повјереника г, Мустафе Мулабдића сабрао je пред Рамијом на Избичну на EajpaM Дин. 3.1 добровољних прилога. Хвала и живјели! Прилози из Котор Вароши. Мјесви одбор у Котор Вароши дозначпо је слиједеће прилоге: Са мевлуда из ЧарШијске џамије Дин. 159.75,. са мевлуда из Варошке џамије Дин. 70. , Добровољни прилог из Рабана у житу Дин. 54. Добровољни прилози сакупљени no г. Нумићу Дин. 130 — Добровољни прилог као рамазански дар сакупио X. Нумић Дин. 510.—. Сакупљачима и дароватељима топла хвала! Прилози из Бјелемића. Гг. Дервиш Чукле, учитељ и Ристо Тепурић командир жанд. станице први дан Бајрама на блок сакупили су за друштво Гајрет Дин. 10U прилога. Дароватељима искрена захвалност. Д ар ови питомцима Гајретова интерната Надаље je г. Чукле одржао за вријеме Рамау Плевљу, мазана слиједећа Гајретова предавања: 0 вјери, За вријеие Рамазана даровали су грађани Пле- Сифилиз и туберкулоза. Иза предавања je преваља питомцима Гајретова пдбваљског интерната давач у кратким цртама приказао и р ад Г ајр ета на разна јела за ифтар. Овдашњи грађани и чланови културно-просвјетном пољу, тр о ч и то у Б. и X. Гајрета чине то редовно Сваког- Р ам азан а^Т Т и ти ^ Предавања су била врло добро посјећена и са Показују колико им je прилегла срцу Гајретова интересом саслушана. омладина no шкодама.. ОпшЈпГЧгривредна криза, која je нарочито оСјетљива у овим крајевима, није Прилози из Дервенте. омела и стегла срца Гајретоваца и пријатеља ГајПред џамијом о Бајраму сакупљена je у Деррета, да и на овај начин укажу пуну спремнб|т|у | венти за Гајрет свота од Дин. 372.—. испомагању друштва Гајрет. Цијењеном грађанству Гг. Ђуро Плећаш, шумски управитељ дарОвао Плевља нека je топла хвала! je Гајрету Дин. 100 и /Иустафа еф. Халиловић, шер. Екмек-кадајиф даровала су господа: Хаџисмај- судац Дин. 50^— умјесто бајрамских честитки лоВић Мухамед (два пута), Акбеговић Ханефибег, пријатељима, приликом рамазанског бајрама. ТахИрбеговић Теуфикбег, Керкен Алија, Абдићевић Хвала и живјели! Шериф, Хаџагић Хасе, Јакић Миљан, Сулејмановић Сефер, Мекић Ибро и Мисирлић Мујо. Из Гајретова Ш егртског дому у Сарајеву. Хурмашице су даровали господа: Ћулаховић Почетком мјесеца фебруара о r. примила je Абдулах* гђа Јанићи евић Милка и Катана Вехбија, управа Шегртског дома од среског школског надa rto баклаву г. r. Сурулиз Саит, Чаушевић Мех- зорника за 11. сарајевски срез г. Д. Атанацковића мед, ЧауШевић' Рашид, Кадрибашић Кадрија, Мах- 35 ком. књига са пробраном садржином као поклон Мутовић Омер и ti н Филијала Плевље Муслиман- Краљ. Банске управе у Сарајеву књижници Дома. ска Банка д. д у Фочи баклаву и питу сирницу. Такођер je управа примила и слику г. бана Дринске Господин Дрнда Ћамилбег даровао je слатки бановине. ДВопек, a господин Трх љ Абдулах реванију. Краљ. банској управи, као и шк. надзорнику Кадајиф су подарила господа: Карахасановић, г. Д Атанацковићу топла хвала! — Управа. Фоч i Ибрахил1, Мушовић Сафетбег, Селмановић Омербег и Шећеркадић Сејфудин. Управа интерната и Главни Одбор Гајрета овим путем изражава захвалност свима дародавцима. Прилози из Автовца. Мјесни одбор у Автовцу дозначио' je Гајрету Дин. добровољних прилога, које дароваше г. Светислав Чирић, престгвник генералног друштва Србија из Сарајева Дин. 80 и г. Ристо Дурић Дин. l'O. Дароватељима наша благодарност! Прилог из Гламоча. Г. Чедо Тадић из Гламоча даровдо je Гајрету Дин. 20' добровод>цог прилога. Хвала! 64 Тражите свуда и препоручите свакоме Гајретове разгледнице � https://kolekcije.nub.ba/files/original/b9eff7b752cce6aac198747c9f4fc445.pdf b149703aa3550fbd6eea2ffbe8889715 PDF Text Text год. хш I Л I Г L 1 БРОЈ 5 Сарајево, 16 марта 1932 Смотра нашег рада Кратки биланс послије осам мјесеци Да би једно друшто или организација - r нарочито организација која je no своме раду стекла пуно право да се назове покретом — пружило могућност онима који претстављају њену снагуј да се упознају са-својим дјеловањем и успјесима, потребно je, с вре-^ мена на вријеме, извршити смотру тих дјела и указати на све позитивне резултате, a истовремено и дати могућности да се енергије и снаге обновеи да се радници и приврже-г ници у тој организацији' упуте 'у, да-ља стремљења, да се очеличе за даља прегнућа. > A ko игдје, a оно je у'друштву Гајррт-потребно у. даним тренутцима обавијестити све оне који сачињавају и претстављају његову стварну снагу и његово позитивно дјело, да буду на чисто са оним што je урађенр .и. да се, нарочито, спремају за оно што треба радити. Стога сматрамо да je — разумије се, у нашем листу. „ Г а ј р е т " п р т р е б н о на овоме мјесту, скренути пажњу на постигнуте резултате у овој години, која ће у мје^ сецу јулу т. г., на Гајретовој главној годишњој скупштини, исказати свој биланс. Да би се видио биланс за минулих осам мјесеци нашега рада, ми ^емо на првом мјесту нагласити само ово: од јуна 1931 до 1 марта 1932 приходн друштву Гајреш су јачи за неких 120.000 Дпн. од ониху периоду од јуна 1930 до 1 марта 1931. Када се узму у обзир све оне потешкоће ,и неда-ће, неимаштина и криза које прате цио наш јавни живот, a које се најјаче осјећају у нашој провинцији, која претставља главну снагу Гај-, рета, онда je појмљиво колика je оданост и приврженост, колики je самопријегор и пожртвовање код свију Гајретових радника, повјереника у унутрашгвости и пријатеља, да Гајрету допринесу што je могуће више. Да би се, дакле, нагласили ови успјеси, потребно je имати у виду све околности у којима су се за минулих осам мјесеци рада налазили сви Гајретови неимари који су морали да воде рачуна о имовном стању оних најширих слојева народа, што претстављају стубове монументалне палате која би могла да носи име: Гајретов покрет. Ради илустрације прихода у споментих осам мјесеци ми ћемо, овом приликом, да се додирнемо само неких момената. Тако je Сарајево за ово вријеме дало 375.000 Дин. По висини прихода иза њега се одмах налазе слиједећа мјеста: Бањалука и Мосшар, Карактеристично je свакако, истакнути да je приход нашег одбора у једном малом Тешњу, сиромашном и забаченом, исказан за ових осам мјесеци са блчзу 30.000 Дин. A да су и т. зв. пасивни и невољни крајеви свесрдно прихватили идеје Гајрета, и tokom прошлих осам мјесеци издашно помагали његов рад, свједочи и то, да je, н. пр. Жеаче исказало преко 9.000 Дин.} сиромашно Гацко у Херцеговини око 15.000, Јајце око 13.000, a н. пр, Чааљина и ЗавидовпШ пребацују 14.000 Дин. Чак сиромашно Плевл?е, Коњиц, Билећа и Стодац исказују при^оде који се Kpetiy 0KQ или п р ш 8.000 Дир, 65 �Ц ити рајући ове бројч ан е податке ми нећемо да улазим о у пОЈединости иланса прихода у другим м јестим а у којима т а к о ђ е повјереници и мјесни од ори ајр ето в и раде неуморно и предано. А ко негдје и није и ск азан , обзиром на им ућност МЈеста, ОнаЈ приход који je у главном и при бл и ж н о очекиван, — т о ми имамо пуно р азу м и Јевањ е з а т е случајности, са р азл о га које смо горе истакл и . Јер, ми ни м ало не сум њ ам о него ч в р ст о вјерујемо у аги л н о ст свију п р и јате љ а и радн ика Г ајр ета, и зн ам о и увјер ен и смо у то , да ће они з а ова п р ео с тал а четири м јесеца и зврш и ти оно ш то они сами дубоко о сјен ају и знају као националну и соц и јал н у п отребу, т а к о да ће се и њ ихови приходи на главној скупш тини и ск азати потпуно сао б р азн и њ иховој аги л н ости и њ иховом по ж р тво в ањ у , као и имовној снази свију редовних и о ст ал и х ч л ан ова друш тва Гајрет. Д а т о постигн у њ им а се пр у ж а м огућност да, з а вријем е од ова ч ети ри п р ео с тал а п р о љ е тњ а м јесеца, и с к о р и с т и т е све прилике у циљ у ж и л ав о г и енерги ч н ог рад а з а Г а јр ет . A у т е прили ке они м огу да у броје слиједеће: за б ав е и дарове о п р егсто јећ ем К урб ан бајрам у, за ти м чр и р еђ и в ањ е п р о љ етњ и х за б ав а (те ф е р и ч а ); ово нароч и то важ и з а оне који су, стицајем о ко л н о с ти , били онем огућени да до сада одрж е велике годиш њ е Г ајр ето ве зи м ске забав е. Али оно ш то je најваж није, и ш т о ми н ароч и то стављ ам о к а ср ц е и с в и је ст свију наш их п ри јатељ а и неи м ара, пов јереаи к а и м јесних одбора, — шо je редовно убирање редовне чланарине, јер приход од ње, ак о се у б и р е редовно и си с тем а тск и , са ч и њ ав а и и п р етстављ а м атеријални тем ељ д руш тв а, n a би у то м сл у ч а ју т а ј приход м огао д а пр естављ а глзвно врело Г ајретови х м атери јал н и х м огућн ости . Кад већ г(Љој5имо о свима могућностима и приликама, да се повећају приходи Гајрета и да се на главној годишњој скупштини искаже биланс онакав који рјечито казује снагу идеја и идеологије Гајрета — потребно je да апелујемо на све пријатеље и борце за Гајрет да м своме листу „Гајрет" посвете пажњу, и то на тај начин, да му обезбиједе претплату и читаоце. Мислимо да je потпуно сувишно, на овоме мјесту, наглашавати и истицати потребе и заслуге листа „Гајрет“. Свакоме пријатељу и раденику нашег друштва je довољно познато да je овај лист огледало наше идеологије и гласник нашег рада, извјештач наших успјеха и вјерна слика наших триумфа, наше снаге и наше побједе. Стога помагање нашега листа претставља истовремено помагање намјере: да сви лријатељи и чланови, одбори и повјереници Гајрета буду правовремено и вјерно обавијештени о свему што се ради у Гајрету и како се ради, шта се постизава и како се постизава. Горњи подаци из досадашњег биланса прихода друштву Гајрет могу да поспуже као потстрек свима нашим пријател>има, неуморним и агилним, да и у будуће, нарочито за преостала четири мјесеца у радној години, устреме све своје снаге, очеличе своју вољу, удвоструче своју енергију, — да дјело Гајрета у народу добије и у овој друштвеној години перјаницу свога успјеха, да оно буде крунисано једним увјерењем, снажним и непоколебивим: да све шшо чинимо, заједнтким н снажним напорима, чинимо за добро ч нааредак цјелокуаног муслиманског днјела нашег народа у нашој ошаџбини Југославији; да чинимо све, што je пошрећно и шшо нам je у могућносши, да аобољшамо социјални воложај наших муслимана, да доаринесемо њиховом националном отрежњавању и друШшвеном освјешћивању, да доаршесемо њпховој оаштој кулшури, n да њихов цјелокуани јавни живош уаутнмо смјерницама и стазама истинског наарешка и цивилизације, ше да их на maj начин ошргнемо од и оно мало преосталих утицаја који с циљем, јадним и жалосним, иду у правцу мрака н назадњаштва Вјерујући да ће сви наши неуморни и агилни сарадници и пријатељи ове наше ријечи примити срцу, шаљемо им поздрав са молбом, да снажно и непоколебиво истрају НД своме досадашшеч путу. �s njemačkog preveo prof. H Ć., Mostar. Islam kao svjetska religija. U ime Boga, milostivoga i milosrdnoga. Boga hvalimo i molimo Njegov blagoslov za uzvišenog poslanika Nje­ govog. Islam, hrišćanstvo i ostale svjetske religije. Riječ islam označava potpuno podvrgavanje božjoj volji u svima životnim manifestacijama i bezuslovnu poslušnost prema zakonima, što ih je Bog objavio, bez obzira na naše vlastite želje i sudove. Islam je vjera, koja u sebi uključuje sve druge vjere, što ih u različitim periodama istorije i u različitim zemljama propovijedahu poslanici, kojima je te vjere Bog objavio. 0 tome govori Kur’an: .Mi vjerujemo u Boga i u ono, što nam je objavio, ali i u ono, što su nam objavili Ibrahim, Ismail, Ishak, Jakub i njihovi naslje­ dnici; mi također vjerujemo, što je objavljeno Musatu, Isatu i svima onim pejgamberima, koje posla Tvorac svega; mi ih svih primamo ne praveći među njima razlike. Prije objave Kur’ana prisvajao je svaki narod za se prvenstvo govoreći da je njegova vjera božanskog porijekla; ali ostalim narodima osporavao je istu bo­ žansku prednost. Današnji na primjer jevreji i hrišćani vjeruju, da su svi pejgamberi, koji su došli na svijet, poticali samo iz jednog stabla velike ljudske porodice, naime iz stabla izraelićanskog. Prema tome bi Bog sa svima ostalim narodima svijeta bio tako nezadovoljan, da se nikad ni najmanje nije brinuo za njih, premda ih je nalazio u punom neznanju i za­ bludi. Ova sklonost isključenju inovjernih, koja zaista ne bijaše svojstvena ni hrišćanskoj crkvi ni jevrejskoj vjerskoj zajednici, no koju su ipak pristaše gotovo svih vjera dokazivale, proizvodila je osjećaj oholosti, ponosa i preziranja, što je donosilo nejednakost među članovima ljudske zajednice. Duže od jednog časka svaki je mislio o onom božanskom redu, koji nam je svakodnevno pied očima, o upravljanju svuda po­ stojeće Providnost'. — Naš Bog naprotiv ne čini mrske razlike između raznih naroda, a blagodati, koje nam on dariva, ne ograničavaju se na zasebni vijek ili zemlju. On je naprotiv hranioc svih bića, gospodar svih vremena, vladar svih zemalja, izvor svih milosti, početak svih duhovnih i tjelesnih snaga, hranioc svih stvorova i stup koji nosi sve što egzistira. Božija mi­ lost obuhvata cijeli svijet, sva vremena i narode. Snage 1 sposobnost, koje je udijelio starim lndima, podario je također Arabljanima, Japancima, Evropejcima i Amerikancima ga sye njih je gbjtavalište bojfija z<?mr lja, za sve njih obasjava sunce, mjesec i zvijezde, i svi oni obavljaju posao, što im ga je Bog postavio. Svima je ljudima potreban vazduh, voda, vatra, zemlja i svi se vesele darovima božijim na isti način. Svi oni žanju proizvode tla, svoje žito, svoju travu, ubiru svoje cvi­ jeće i svoje plodove. Ove činjenice sadrže sasvim rje­ čiti dokaz odnosnog na onaj božanski moralni zakon, koji nas u tome podučava: Ako ni jedna klasa, ni jedna rasa nije ostala bez blagodati vode, vazduha i zemlje, ukratko bez blagoslova materijalne prirode, čemu onda ostaviti nepriznatu jedinstvenu i nepristrasnu Providnost božju, kad se radi o objavi, koja je ipak za razvoj ljudskih snaga najvažnija! Naprotiv nerazumno suže.ije božje Providnosti bijaše zabluda, koja je sprječavala opšte zbratimljenje čovječanstva i pod kojom su narodi stoljećima trpili, dok posljednja božja objava nije već u p r v o m a j e t u ispravila po­ grešno shvaćanje jedne samo djelomične objave. Kur’an naša sveta knjiga, počinje riječima slavljenja i hvale Allaha, koji je ne samo Tvorac i Skrbnik Indije, Ara­ bije, Perzije i Sirije,-Evrope i Amerike, nego i Tvorac čitavoga svijeta! Ovde upotrebljene riječi tako su op­ ćenito hvaćene, da one uključuju sve narode svih vre­ mena i svih zemalja. Ali što Kur'an počinje sa jednim ajetom, koji tako sve obuhvata, pokazuje očigledno, da on zabacuje učenje, koje odbacuje ili ograničuje sveopšte i bez granica starateljstvo božje. Nemoguće je prema onoj riječi iz Kur’ana ograničiti objavu na jedan jedini narod, nemogućno je isključiti sve ostale narode, kao da ovi nijesu stvorovi božji, kao da ih je Svemogući poslije njihovog stvaranja potpuno za­ boravio, šta više kao da ih je On htio dotući u nišfa i beskorisno. Sasvim drukčije početni ajet Kur’ana daje muslimanu sigurnost, da je Tvorac i Skrbnik svega odredio svima ljudima na zemlji d aše razvijaju, kada im je svima još podijelio i tjelesno rašćenje. One uzvišene riječi, koje nam Kur’an usađuje, ulije­ vaju ljudstvu duh jednakosti i bratstva i spriječavaju uskogrudnost, koja potkopava čitavu zgradu ljudskoga društva i božja stvorenja rastavlja jedno od drugoga. Visokosrdačna nauka Kur’ana nalaže mi da osjećam ljubav i poštovanje prema Musatu i Isatu, no daje mi da osjećam pažnju i poštovanje i prema Ramhandri, Krišni i Budi. Kad ja sa Kur’anom priznajem vjerodajni dio biblije kao riječ božju, to ja smatram i Gitu i ostala Sveta pisma Indije, kao svoju meni sa indij­ skom braćom zajedničku svojinu. Prema Kur’anu je dakle Islam ime za svaku religiju, koja je objavljena pod božjom inspiracijom od ma kojeg učitelja, u ma koje vrijeme, u ma kom narodu ili zemlji. Jer sve te religije jmaju isti Korjen i llJile 511 jednu istinu. Ali 67 �dugi rok spojen sa nedovoljnim pomoćnim sredstvima starih vremena za beštetnim očuvanjem starih nauka, dao je na svaki način povoda za ljudske dopune, umetanja i lažna tumačenja. ,Oye okolnosti sprječa­ vale su buduće generacije da prodru u duh starih pi­ sama. Osim toga dvije činjenice tražile su jedan novi poredak svih stvari, naime s jedne strane napredak čovječjih sposobnosti a s druge strane razbuktali za­ mah zla, koje je jedna pojava, što neizbježno prati ljudsku civilizaciju. Ovaj položaj dovodio je također kroz dvadeset godina pejgambera za pejgamberom, koji su stare istine ponavljali i dodavali novo, da bi zadovoljili zahtjevima svoga doba. Ali kako pojedine ljudske rase' stanovahu odvojene i 'življahu odsječene prirodnim granicama sa samo neznatnim saobraćajnim mogućnostima, to je svaka nacija trebala svoga pej­ gambera, pa ih je Bog blagoslovio svaku sa jednim takvim pejgamberom, kao što Kui’an veli:'„Svaki na­ rod je imao svog učitelja“ ili na drugom mjestu: „Svaki narod imao je svoga vođu" ili „Ро jedan vijesnik božji poslat je svakom narodu" (55:24 10: 27). Kao što je Hindustan iznio svoje verske Rizise i kao njihove zamjenike i nasljednike Krišnu, Ramhandru i Gotamu Budu, tako je i Kina našla svoga uči­ telja u ličnosti Konfučija. Kako Zaratustpa^ažBIikta duhovnu vatru u Perziji, <bi oplođena dolina jordanska svetom rijekom, štQ>dolazi sa brda uljevitog. Svaki put, kada je zlo uzelo maha i kada su ^judi grešili, postojali su 'muževi, koji su od Boga bili inspirisani, da poučavaju ljtide i da stari islam nanovo poprave. Dok nastupf novo- stanje svih stvari u Svijetu, gdje su božji zakoni svuda bili prezirani, prekršavali su sada zapovijedi božje istovremeno na čitavoj zemlji. Oblaci pomrčine, neznanja, nevjernosti, bluda zasje­ nili su čitav svijet. Svaka zemlja i svaki narod bili su pokvareni, a vrline ugasle, tako da grijesi nisu sma­ trani grijesima, nego često puta zaslugama i vrlinama. Ova činjenica može da mnogom uhu zvuči čudno­ vato, ali prelistajmo samo svjetsku istoriju: naročito onaj period, koji nam iznosi, šta se je dešavalo pet s'otina godina poslije Hristovog rođenja. Tada bijaše razvoj ljudskoga društva i u duhovnom i u moralnom pogledu na najnižem stupnju. No vjerska povijest po­ kazuje, da proroci dolaze samo, kada zlo postane suviše moćno, tako kao što u prirodi svjetlost dolazi poslije pomrčine a kiša poslije suše. Propadajuće stanje tadašnjeg ljudstva zahtijevalo je snažno ili po­ javu više proroka u raznim zemljama ili pojavu jedne sve vodeće ruke, koja bi ponovo povratila staru vjeru islama u njenoj savršenosti. Međutim: svjetska istorija bila je tada već izvršila jedan odlučan pre­ okret. Bile Su se razvile mogućnosti, koje su olak­ šavale saobraćaj između pojedinih naroda svijeta. Razni dijelovi ljudskoga roda, ranije rastavljeni pri­ rodnim i vještačkim grnnicame, približavali su se je ­ dan drugome, dfl naprave konačno jednu cjeliptj. ft? Veliki daleki svijet postade naposljetku jedno carstvo sa zemljama kao gradovima i gradovima kao ulicama. Ljudi najrazličitijih naroda i imena dolazili su polako u doticaj jedan s drugim Pa kada bi različiti narodi u jedan takav čas dobili različite nauke, nastao bi haos. Stoga je velika, vječita Mudrost imala mil~st da pozove poslednjeg od svojih pejgam bera na mje­ stu, koje ležaše u središtu tada poznatog svije a: tamo su govorili onim jezikom, čije su riječi po obliku i sadržini najmanje podlijegale promjeni. U ovom jeziku objavljen je Kur’an. K uran uči stari islam, koji je već ranije od drugih bio propovjedan, te je islam tako prouzročio knjigu, koja je ponavljala sve stare, čiste istine sa potrebnim dodacima. Ovo kaže sam o sebi Kur’an. On ne sadrži ništa nego stare knjige, pročišćene od ljudskih primjesa, i on u sebi skriva uzvišene istine, koje osvjetljavaju iz svih sve"tih pisama, snabdjevene sam o potrebnim dodacima, koje su neophodno nužne radi razvoja svih ljudskih sposobnosti. Kur’an ponavlja istine, koje su već sa­ držane u svetim Vedama, u Bibliji, u riječima Gita, ali također i u izrekama, koje nam predadoše Ramhandra, Buda i svi ostali proroci; on dodaje to, što u njima ne stoji, te on daje konačno nove zakone sa svrhom, da bude pravedan prema svima mogućno­ stima jednoga vijeka, u kome su svi božji ljudi zdru­ ženi, a koji u vremenu starih objava življahu odvo­ jeno. Kur’an nam daje zakone i pravila, koji su prila­ gođeni potrebama dnevnoga života. On nije samo jedna zbirka moralnih propisa ili obrednih zakon-5. On nam najprije daje istinski pojam o biću božan­ stva i osvjetljava nam velike istine, koja se odnose na poslanstvo, objavu, budući život, nebo i pakao, ali poslije toga daje nam i pravce za političke, soci­ jalne i domaće poslove, tako da se ljudstvo, ako se ovim propisima upravlja, može postojano usavršavati. Knr’an se ne ograničava samo na molitve, post i žrtve; on je jedna knjiga zakona za čitav život. Isto tako, kao što se u njemu vladaru naređuje, da sli­ jedi izvijesne zakone pri upravljanju svojim zemljama, i podanici dobivaju zapovijed, da su svome vladaru odani. Stoga zakonodavac, državnik, sudija, Oficir, trgovac, zanatlija, otac, sin, brat, supružnik, susjed, prijatelj, siromah i bogat, ukratko ljudi najrazličitijih položaja i životnih putova nalaze u njemu upute, da postanu korisni članovi ljudskoga društva i dobri gra­ đani. Jedna takva potpuna nauka nal zi se samo u Kuranu, pa stoga muslimani vjeruju, da je od svih poslaničkih generacija propovjedana vjera islam sa­ držana u ovoj posljednjoj objavi, zakonodavno najsavršenijem obliku. Kur’an o tome kaže: »danas je zakon za vas postao savršen.* U namjeri da ponovno vrati jedinstvo misli, Kur’an se bavi jednim od najtežih problema: naime sa razlikama, koje se mogu da vide među raznim čjanovimg čovječanstva, ove velike božje familije. U �Kur'anu stoji ’ ,1 mi smo lebi (Mubemede!) objavili ovu knjigu samo, da svađe (u koje bijahu zapale razne sekte) izravnaš i da ih učiniš vjernim"4 AH ko može đa prekine silne svađe, koje bjesne između raznih sekta jedne te iste vjere ? Mogu da se pojme raznolikost; u mišljenju, koje nastaju iz raznolikosti u temperamentu; i takve diferencije mogu se voditi do raznih škola mišljenja. Ali to se ne može da tiče vjere, čim se njeni glavni stavovi vjerovanja uče u njenoj nepovr đenosti, kao kod raznih pravaca islama. Svi oni priznaju osnovne tačke vjerovanja islama ( 1 Allah, 2 Anđeji, 3 Objavljene knjige, 4 Božji po­ slanici, 5 Sudnji dan, 6 Božji sud o dobru i zlu, 7 Zagrobni život.) Ali kako stoji sa raznim sektama ostalih vjera? One odmiču jedna od druge u osnov­ nim tačkama, a ipak pr.znaju svi j e d n u knjigu kao najviši autorilet. No ona može da dade samo jedno istinito verovanje. Sta rimska i šta državna crkva uče, to oboje ne može da bude istinito. Samo jedna od dviju može da biide nauka Hristova. Pos oje dvije sekte u budizmu, jedna vjeruje u Boga, druga ne5 S mo jedna od njih može da bude u pravu. Slično su se cijepale i ostale vjere, ali istina kod svake nije mnogostruka. Ako je Bog prapoqetdk svih religija, ako je on bio dosta milosrdan, da svoju volju od vremena na vrjem e objavi, ako je on uvijek birao jednog jedinog čovjeka, koji je,trebao ispred njega da govori, i ako su njegovi putevi i zakoni nepro­ mjenljivi, prilike, koje su još vladale u svakoj vjeri poslije Hristovog nastupa, zahtijevale su jedan odlu­ čan rascjep u svakoj cd njih i to ne rascjep između Hrista i Nehrista, nego između Hrisla i Hrista. I dru­ gdje postojale su pred nastup svetoga poslanika raz­ ličite sekte, pa je bilo potrebno, da neko obnovi ligiju u njenom prijašnjem obliku. To se dogodilo preko Muhameda, posljednjeg božjeg poslanika. Stoga se sam Kur’an naziva „Hakjam*, to jest sudija, koji ima da rasudi između Hrista i Hrista, između Hinda i Hinda, između Budiste i Budiste; i to mu je uspjelo. Jer šta je musliman? On je izraelit, u koliko pazi deset zapovijedi božjih; ali u osvetu on vjeruje samo do jednog izvjesnog stepena. On je pristaša Hrista, u- koliko on odbacuje religiozne običaje fari­ zeja te te običaje smatra licemjernim. Ali zakon Mi­ losti, koji je objavljen sa uljevitog brda, slijedi samo, u koliko on vodi popravljanju i napretku. Njegov je dakle cilj popravljanje bilo osvetom ili milošću. On je jedan Aria Hindu, kada razara idole, i jedan Sanatan Darmi, jer on daje poštovanje božanskim ljudima svakog narada i vjerovanje, koji se nazivaju avatar, „oljelovljenje Boga“. On je Budist, kada propovijeda nirvanu> to jest- uništenje samog sebe kao sredstvo spasenja. On јг uhitarac, kada priznaje jedinstvo božje. Ukratko- on obuhvata Kur’anom svakojaku lje­ potu u svakoj vjeii, ali on okreće svoj pogled od onoga, što su ljudi podmetnuli vjeri božjoj: i na ova­ kav način postaje se muslimani Čitav muslimanski svijet, koji priznaje osnovne vjerske stavove Kur’ana, smatra Kur’an' univerzalnim obiljem zakona, koje on ponovno nalaže strogo važne osnovne principe, što su prije Muhameda objavljeni. Za izlaganje ovoga zakona čitav islamski svijet ne obraća se nikome drugome nego Muhamedu. Iz njegovih radnja i riječi on interpretira misao i zna­ čenje Kur’ana! Др. Касим Дилберовић Угасио се je опет један племенит живот, неста то je из редова Гајретових раденика једнога ријеткога прегаоца велике Гајретове идеје.. . ! Ha 29. прош. мј. преминуо je у Новом Марофу, у санаторију за плућне болести, Др. Касим ДилберовиН, срески и жељезкички љекар у Бпс. Броду. Умро je далеко од своје породице, тражећи лијека тешкој и дуготрајној болести, којој je на концу подлегао организам овога идеално честитога човјека и јавнога радника. Рахм. Др. Касим Дилберовић рођен je 25. дец 1897. r. у Кули Фазлагић, гдје je похађао оснрв. школу, a гимнизију je похађао и матурирао у Мостару. Медицинске студије je почео и довршио у. Грацу, те je на ондашњој универзи промовисан за доктова медецине у год. 1923. Лијечничку праксу je почео у нашој војсци, након чега je дошао у Б. Брод за срес. и жељезнич. љекара, на коме je положају дјеловао све до смрти. Његову велику стручну спрему, признавали су и много цијенили колеге му — љекари, a Бос. Брод са околицом, гдје je неуморно дјеловао, као љекар и културно просвјетни раденик путем Гајрета, свједоци су његове велике љибави и пожртвовности према ближњему, нарочито према бродској сиротињи уопште, a према муслиманској, која je најмногобројнија—у • Бродунапосе. Сиротињу je рахм. Дилберовић лијечио, нр наплаћујући свој /груд, ^ e r b jo j јр кудозао и љека^ рије, одјећу na више пута и фуруне. Ради тога, његова* прерана смрт натјерала je многој сироти сузу на око, потеклу искрено за евојпм доброчинитељем. Популарност његову по69 �Мјесни Одбор Гајрета у Бос. Броду (у с р в д и н и д о с а д а ш њ и п р е т с је д н и к ра х м . Д р . К . Д и л б е р о в и ћ ) свједочила je и та чињенида, што га je на задњем му путу за — Загребачки Мирогој, гдје je покопан на 1. о. м , испратило уз 6pojtfy родбину и пријатеље из Загреба, Брода и Дервенте, и посебно одасланство Б Брода, испред кога се са Рахметлијом опростио лијепим говором г. Н. Васиљевић, Kao бивши питомац Гајретов, био je рахм. Др. Касим Дилберовић свијетао примјер захвалности према своме добротвору- Гајрету, за кога je предано и до смрти радио; и у овоме je био једна часна изнимка међу многом нашом интелигенцијом, коју je Гајрет ишколовао и дао joj крух у руке, a која данас не само да не ради за свога добротвораГајрет, него не налази за вриједно ни да му буде чланом са пар динара мјесечне чланарине1 Др. Касим Дилберовић био je кроз седам година претсједник Гајретовог мјесног одбора у Бос. Броду, и за сво ово вријеме je Брод, једно скроз сиромашно и мало мјесто, био међу првима у раду за Гајрет, a носиоц свих Гајретових акција био je рахм. Дилберовић, потпомаган од својих бродских пријатеља и истомишљеника., који су закључили, да му у знак сјећања и захвалности за културнопросв,етни и хумани рад његов п дкгну споменик у Бос. Броду. Прераном смрћу Др-а Касима Дилберовића, уз његову породицу (оца, мајку, супругу, браћу и нејако мушко ди;ете) губи такођер много и наш Гајрет, губи наша цијела народна заједница, за коју je он корисно, несебично и неуморно ради, кроз евој цијели, на жалост кратки живот. Спомен на Др-а Касима Дилберовића остаће трајан. Нека je рахмет његовој племенитој души! Дервента 5. Марта 1932. Есадбег Алибеговић ш Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav11? 70 �ГајретовЈмјешовити пјевачки хор у Мостару са својим предсједником г. проФ. Салихом Ћишићем (у средини) долази у Сарајево у npgpj половици маја те ће дати велики концерат у Народном /Позоришту. За ову јединствену приредбу влада међу публиком ГА/РЕТОВ веома велико интересовање и Гајретовом се пјевачком хору спрема одличан пријем. ГЛАСНИН Гајретова популарна предаван»а. Фојница: У времену од 14 јануара до 7 фебруара одржао je Мјесни одбор Гајрета слиједећа предавања v Југославенској читаоници: „0 алкохолу и његовом утицају на човјечији организам**. Предавач г. Др. Раљевић, присутних слушалаца 92. ,Тумачење иманских и исламских прооиса". Предавач г. Ферид Хусбашић, присутних слушалаца 87. „Тумачење о посту и зекјату", предавач Ибрахим Борић, присутних слушалаца 83. „Предавање о дервишима" no r. Едхему Сикирићу, присутних слушалаца 58. „Предавање из пољопривреде" no Михајлу Јаковљевићу, присутних слушалаца 72, „0 болестима у вези са нахладом" no г. Др. Раљевићу, присутних слушалаца 104. „Рођење Мухамеда a. с. и љегов животопис“ no Фериду ХусбашиНу, присутних слушалаца 98. „Наставак предавања о посту и зекјату“ но Ибрахиму Борићу, присутних слушалаца 9 1. „Из књиге Гајретових предавања" г. Др. Раљевић, присутних слушалаца 96, г. Едхем СикириН, присутних слушалаза 64 и г. Др. Раљевић, присутних слушалаца 63, Кључ: У просторијама Грађанске читаонице срганизовао je повјереник Гајрета г. Хилмо Селимић преко рамазана Гајретова предавања. Просторије Грађанске читаонице редовно нису биле довољне да приме све посјетиоце, који су no 1—2 сата стајали на ногама и слушали предавања. Посјета je била скоро искључиво муслиманска, a према сталежима сразмјерна. Била je сва интелигенција, омладинци, трговци и занатлије те око 50% тежака из оближњих села, који су само ради предавања остајали у граду иза теравије. Чуло се je опште жаљење што се са предавањима није почело одмах у почетку рамазана и да би их требало држати и ван рамазана Вјерски службеници су поред тога држали у џамији предавања — вазове, из вјерских ствари, у главном из Гајретових вјерскил предавања. Теме предавања су биле слиједеће: „0 свемуслиманском конгресу у Јерусалему" no Селимовићу, број присутних 120 „Алипаша Ризванбеговић Сточевић" no Ахмеду Куленовићу, број присутних 90, „Историја Јужних Славена од доласка на Балкан до 1918. г.“ no г. Селимовићу, број присутних 80. „0 животу и раду Мухамед пејгамбера". no г. Селимовићу, број присутних 110. „0 употреби пића која опијају" no г, Селимовићу, број присутних 100 и .Хусеин-Капетан Градашчевић* no г. Селимовићу, број присутних 80. Потоци kIM. Повјереник. г . Дервиш М. Хоџић орггнизовао je Гајретова предавања и то: „Вјера“ no Дервишу Хоџићу у џамији Потоци. број присутних 150—200. „Одгој дјеце" иза учења мевлуда, број присутних 200—250. „Пет исламских вјерских обавезних дужности" у Мектеб-ибт., број присутних 200—250. „ 0 кућном одгоју дјеце" у Хунилишану, број присутних 100—150. — Преда- 71 �вања ćy наиша на врло лијеп пријем и одобравање. Пале: У кући Насуфа Мусе одржао je ученик шер. судачке школе у Сарајеву Бећир Јахић, на иницијативу повјереника г. Кишића слиједећа предавања: „Напомена за кућни одгој дјеце“ (број^ поисутних (36), „5 исламских обавезних дуи<ности“ (34), „0 вјери“ (32), „из хигијене" (30), „Одгој дјеце" (42), „Будимо задругари" (28), „Задругарство" (31), „Алипаша Ризванбеговић-Сточевић" (33), „Хусеин-Капетак- Градашчевић" (26), „ 0 задругарству" (24), „Клима наше Краљевине" .(22), „Хусеин Капетан Змај од Босне“ (38), „Одгој дјеце“ (36). Јелеч: Повјереник г. Мустафа Мулабдић огпочео je одмах у почетку рамазана са одржавањем Гајретових предавања и то: „Ислам и просвјета" и „Ко су бос. херц. муслимани", број присутних 60, „Вјера“ и „Али паша Ризванбеговић" број присутних 40, „ 0 одгоју дјеце" и „Будимо задругари" број присутних 50 и „Пет исламских обвезатних дужности“ број присутних 70. Присутни су били са предавањима одушевљени. Предавања су одржавана иза теравије > просторијама бивше „Трезвености". Предавач je био “повјереник г. Мулабдић. Лукавац l y p Г. Абдулах Бербић, повјереник Гајрета одржао je једно предавање у Народној читаоници на 1 фебруара^у/вечер иза теравије и то „Сифилис". Предавање je трајало 3U сата. Присутних je било пуне просторије читашцше. Дискусије ни|е било. Ж енеки Мјссни о д б о р у Ба» злуци. Прво предавање одржана je 18 јануара у 8 сати на вечер у просторијама друштва „Будућности“. Предавање je трајало 2.30 сата. Број присутних je био 50. Предавање je одржао г. Мухамед Ф. Алихоџић, професор „Вјера и вјерске дужности“. Друго предавање одржано je 21 јануара у истим просторијама. Број присутних око 60. Предавач je била гђа Др. Клајнхапл „0 њег.овању. одојчета и дјетета". Предавачица je говорила о исхрани одојчета и дјетета. Довољно je објашњавала да су. je наше жене потпуно разумиле. Мјесни Женски Одбор Гајрета у Бањалуци 72 Мјесни Одбор Гајрета у Сребреници Сребрсница: Мјесни одбор Гајрета одржао je слиједећа предавања у времену од 9 до 21 јануара: „Вјера“ предавао г. Гојачић Абдулах еф. у читаоници „Змајевац", број присутних 50. „Ислам rt просвјета" предавао г. Зухдија Кланчевић у „Змајевцу", број присутних 35, „ 0 рамазани-шерифу“ предавао г. Гојачић у џамији иза џуме намаза, број присутних 9 \ „ 0 одгоју дјеце“ предавао Хакија Сиручић у Ловачком друштву „Бојна" број приСутних 36, „Назодни узгој“ прецавао Шабан-Бегић у „Зма евцу" број присутних 35, .Ж ивот и младост Мухамед a. с.“ предавао Едхем Абдурахмановић у „Змајевцу" број присутних 62. Слушаоци су похвалили рад Гајрета, a нарочито je муалим г. Абдулах Гојачић сваком згодом држао предавања о вјери, доводећи у везу вјеру са просвјетом и тиме много и Гајрету услуге учинио Билећа: Мјесни одбор организовао je слиједећа предавања од 17-23 јануара у просторијама Сибјан мектеба и то: 0 хигијени Др. Салих Омерхоџић, број присутних 170; 0 вјери и моралу г. Ћамил Арнаутовић, број ' присутних 80: Из историје Босне г. Хамдија КапичиН проф., број паисутних 80. Прошлогодишња Гајретова предавања остала су слушаоцима, ,у живој успомени, na je разумљиво, да je и за овогодишња предавања владао велики интерес. Само Билећа оскудијева са просторијама, na се публика мора враћати незадовољна што не може^ чути Јсве оно, што je од велике и непроцјењиве важности. Предзвања из хигијене одржавана су већином за жене. Милина je гледати наше жене, с каквом помном пажњом оне прате и слушају предаваче, никад ни једна од предавања не изостаје, него их je сваки пут више. Свака ријеч предавачева очито дјелује на њих и примјењује, колико je то могуће. у cboai практичном животу. Народ живи у нади смјело и истрајно гледа у своју бољу будућност... �Р а м а з а н с к a п р сд ав а њ а у Какн>у. У Какњу je заузимљиви и вриједни мЈесни одбор за вријеме минулог Рамазана приредио неколико веома успјелих и корисних предавања. Предавање ie одржао веома пожртвовни и вриједни муалим Осман еф. Жабић у. Молухама, у џамији a саслу-иана су са највећим интересовањем и ванредно пажл>иво. У предавање згодно je уплео и рад Гајрета те je приказао сав његов користан и благотворан рад. Г а јр е т о в а п о п у л а р н а предавањ а у Кош ицу. За вријеме рамазана одржао je Мјесни одбор Гајрета у Коњицу у својој читаоници следећа предавања: Мане домаћег одгоја дјеце; предавач Атиф Диздаревић, члан одбора. 0 дјеловању алкохола и климатске прилике уже нам домовине; предавач за обе теме Мустафа Кресо, члан одбора. „0 бактеријама"; предавач Ибрахим Гаврановић, ппретсједник одбора. Осим тога je члан одбора Ибрахим Хаџи-Зукић прочитао два Гајретова предавања међу сељацима у Хомољу и то: „Вјера“ од X. Мехмед Џемалудина Чаушевића и „0 одгоју дјеце* од Хамдије Мулића. Сва ова предавања била cv сасвим. добро посјећена, те помно и са великилц интересовањем саслушана, na су предавачи након довршеног пре? давања били аплаудирани. У с п је х Г а |р с т о в с з а б а в е у Б ијељ ини. Ha 13 фебруара о. г. приређена je велика ГЗјр ретова забава у Би|ељини. Ова забава je no свом отменом тону и no свом бираном програму |и уматеријалнол! и у моралном погледу успјела боље, него и једна друга приредба, коју су у овогодишњој сезони приредила мјесна културно-просвјетна и хумана друштва. Нослије велике прославе 1'ајретова дана у M je сецу септембру прошле године, која je била једна ри]етка манифестација Гајретове мисли у овим крајевима, ова забав* je такођер нови докуменат, да je Гајретова идеја дубоко продрла у, све слојове грађанства,- што je заиета радосна појава нашег социјалног и култуоно-просвјетног препорода. Данас, када друштво Гајрет у овим тешким приликама у својим имтернатима одгаја читаве легије муслилинске сиромашне младежи, будућих културно-просвјетних радпика, с правом заслужује, да се за његове племените циљеве допринесе све што се може и што je могуће, јер напокон треба вјеровати, да ће нам се то у будуће строструко исплатити. Иако je вал привредне кризе захватио цијели свијет, a нарочито овај као еминентно пољопривредни крај осјетљиво погодио, ипак je наш свшет с разумијевањем схватио ову велику потребу свога Гајрета, те се радо одазива свима Гајоетовим манифестацијама. Посјета ове Гајретове забаве била je ванредна, те се je један добар дио морао поврати, са забаве/ Програм забаве, који се je састојао из једне декламације, неколико тачака вокалног концерта и игроказа „Златије* од р. Османа Ђикића, изведен je на опште^задовољство присутних тако, да су се неке тачке морале понављати, За‘ овако успјешно извођење програма мора се у првом реду захвалити српском пјевачком друштву „Србадији", које je и ове године, као и увијек добровољно узело учешћа у забави, затим г Р. Бурини професору, који je одлично увјежбао дилетанте у извођењу комада „Златије" и напокон приређивачком одбору, који није жалио труда, да ова забаве успије онако, како доликује Гајрету и његовој идеологији. У комаду су се нарочито истакле дилетантице гђце: Раџија Пашић и Садија Шерифовић те r. Исламовић, ко,и су своје улоге одиграли доста добро, што су сви скупа награђени бурним аплаузом присутне публике. Мјесни Одбор Гајрета у Бијељини 73 �Ову забаву посјетли су многи отмени rpa^aни, претставници власти и корпорација, што je знак пажње према Гајрету. Посп&је забаве развило се je анимирано весеље и игранка, све до касно доба ноћи. Ha забави je свирала позната свирачка дружина Цицварића из Шапца, кој-а je својим севдалин*ама многе толико расположила, да су остали прео цијеле ноћи и тек сутра око 10 сати разишли се кућама. Ha забави je такођер било гостију из Београда, који су однијели лијеп утисак са ове забаве, о којој je и Београдско „Вријеме“ писало, У међувремену послије свршеног програма блрана je мис Гајрет; резултат избора имао се je прогласитЈг у 12 сати ноћи, али пошто je било иелико интересовање за овај избор то je одбор прогласио избор тек у 3 сата no поноћи. Kao мис Гајрет изабрана je гђица РелидаСалихбеговић, a за почасне даме гђице: Раџија и Вилка иашић, ко е су добиле лијепе дарове од одбора. Овом приликом мбрамо jotu нарбчито и с т а Ц да je наш вриједни женски Мјесни одбор такођер уложио много труда око прикупљања томболе и бифеја, на уему женском одбору, нарочито вриједној претседници гђи Шефки Пашић, њезиној кћерки гђици Раџији Пашић и одборници Вилки Пашић велика хвала на уложеном труду као и свима дароватељкама, које приложише своје дарове у богатим ручним радовима и иначе у јелима. Гајјрстова за б а в а у Невесињу# Други дан Бајрама (9. пебруара 1932 г.) приредио je Мјесии одбор Гајрета и Гајретове читаонице у Невесињу своју годишњу забаву у просторијама „Заставеи. Чланови одбора својим радом заинтересовали су грађанство, сељаштво једном ријечју све слојеве тако, ла се може рећи да je ово једна од на|успјелијих забава како у моралном тако и у материјалном погледу.Ову забаву посјегоспода чиновници, официри и сво грађанство дио браће са села. забава била je права манифестација братљубави и " слоге међу свим грађаним а|без ,на вјерску припадносг. Нарочито се под- Дилетанти-тице на Гајретовој забави у Невесињу 9. Фебруара 1932. Гђица Велида Салихбеговић, М и с Г а јр е т у Би јељ и ни Материјалне успјех забаве износи преко 10.000 пинара бруто. Behe добровољне прилоге приложише слиједећа гг. По 100 Динара: Мушко Папо тргов., Мурадбег Пашић посједник, Љубомир Пантић апотекар, Градимир Живановић срески начелник, Илија Петровић; 120 Динара Др. Владимир Станишић народни посланик; 70 Дин. филијала Земаљске банке; no 50 Динара: Душан Алексић, Шемсибег Ајановић посједник, Ибрахимага Хусагић трговац, Др. Ацо Богдановић адвокат, Мико Јовановић гостионичар, пуковник Варјачић, Директор Перц, Др. В. Кецмановић срески љекар, гђица Витка Лазић градска блага ница и Др. В. Чалдаревић адвокат; no 40 Дин.: Ђоко Гега трговац из Драгаљевца, Рафо Монтиљо порески чиновник, Михајло Поповац трговац те многи no 30 и 20 Динара којима свима најљепша хвала. 74 влачи да je ова забава посјећена од грађана православне вјере што je најбољи доказ да су у Невесињу закључци Главнога одбора братских друштава Гајрета и Просвјете примљени са великим одушевљенем. Са радошћу се констатује da je Гајретова задава иосјећена od муслиманског женског свијета као ни jedHa do cada. Забавна сала била je нарочито декорисана скупоцјеним ћилимима, серџадама, ум.етним ружама и зеленилом тако, да су посјетиоци са великим дивљењем и одушевљењем све то посматрали. Заслуга за ово декорисање сале припада г. г. Башагићу Исметбегу, Дугалићу Сулејману, Косовићу Азизу, Фочићу Авдији Милошевићу Мирку и Колаковићу Џемилу, те r-цама Делић Милки и Крањац Јелени, који су некодико дана радили на овом послу. Ради њихове пожртвовности и рада око декорисања сале одбор им се најљепше захваљује. Такођер се одбор захваљује и оној господи који су.дали своје ћилиме и серџаде ради декорисања сале, и ако су били Бајрамски дани, када су �f ć срвари ку(ш потое^не. Од^ор не може да јавнб ие истакне и да се овим путем не захвали г-ђи Ђ евсери К о р к у т и r -ци Арземнни Муфтић које нису ж алиле ви труда ни времена, обилавећи no свим а угледнијим ф амш ш јама и санупљајуКи прил оге за бифе и л ук у среће. труда уЛожио све <Јиле, заједнб са његовоМ rodпођом, да комад буде што боље изведен, што му je коначно и успјело. Дилетанти: гђа Љубица Балић, гђице Јелена Бајевић, Мурувета Захировић, Пашана Казазић, Фатима Колаковић, Јилдиза ЗахировиН, Нафија Беговић те г r. Ха:ан Требовић. Сулејман Забава je почела тачно у 8 сати, a кад се je Ј ХајровиН, Шефкија Колаковић, Јунуз Ђулепа и п >дигао застор, на позорници се je појавио пред- Авдија Кукољ — сви су се потпуно уживили у своје сЈедник Гајретова оабора и Гајретове читаонице г. улоге тако, да je комад одигран на опште задоДервиш Ј. Коркут и поздравио госте слиједећом вољство свих посјетиоца забаве. , бесједом: За време паузе разговарали су предсједник Коркут, подпредсједник Омерсофтић и блага|ник Менч je оспбита част да Вас у име Гајрета, Гајретове читаонице и свих чланова и пријатеља Беговић са члановима Гајретовим са села којом ćy TajptTa искрено поздравим и да Взм се најљубаз- им поиликом и мубарекј бајрамске дане честитали После свршеног програма. остали су скоро сви није захвалим на овакој лијепој братској и пријатељско: посјети Финансијско економска коиза об- посетиоци у забавној сали гдје су. провели све д ј владала je читавии звијетом na тај вал кризе није зоре у најбољем р^сположењу и забављању. У два сата no пола ноћи прсгласио je подмимоишао ни нашу отаџбину. Према тчму ова ваша посјета није ништа лруго него једна спонтана ма- предсједник r. Омерсофтић резултат т б о р а краљице нифестација братства, љубави и поштовања према забаве. За краљицу je изабрана гђица Хата ЗахИГајрету. Овом приликом не могу da не изнесем једну ровић са -68, Јелена Бајевић са 5i, и Садиковић радосну аојаву a то je da je велики број браће са Фахра са 48 гласова. села посјетио овогодишњу забаву. И дко су измоЗабава je прошла у најбољем реду. рени рамазанским постом и удаљени од Невесиња, они нијесу жалили ни моралних ни материјалНуИх жртава да нам дођу и да нам забаву својом посјетом увеличају. Ово je rocaodo jedan eudan, неиобишан u јасан doK03 da je Гајрет у најшире слојеве нашег napoda како у rpady тако илу селу apodpo. Гајрет идући својим одређеним иравцем; Главн-и''" одбор Га рета са Главним одбором Просвјете закључили су да ће на култ^нам , иационалном и просвјетном пољу међу нашим народом заједнички радити. Ja, господо, нећу овд е истицати када и под каквим околностима je Гајрет основан, нећу набрајати шта je све Гајрет на културном просвјетном и националном пољу кроз 30 година учинио, јер би ме то далеко одвело; само ћу конСтатовати да е Гајретов рад са Највишег Мјеста признат и похваљен a то се признање састоји да je Његовт Величанство наш узвишени Краљ благоизволио дозволити да Његов првијенац син a наш Преслолонасљедник, Гђица Хата 3axnpoBnts, Његово Височанство Петар прими се протектората љ епо тиц а на Г а јр е т о в о ј за б а в и у Н е в е с и њ у 9,11. 1 9 3 2 . и заштите над Гајретом. To je, господо, највише признање које може да добије једно културноиросвјетно друштво. Гајретова за б а в а у Власеници. Овим завршавам своју поздравну ријеч са жеМјесни одбор Гајрета у Власеници приредио je љом да се угодно позабавите na Вас молим и позивам, да сви изнад срца узвикнемо: Да живи своју Бајрамску Гајретову забаву на дап 9. фебруЊегово Величанство Краљ Александар I., да живи ара 1932. други дан Бајрама, која je поред данашЊено Величанство Краљица Марија, да живи Њ е- њег тешког економског стања успјела како морално гово Височанство Престолонасљедник и протектор тако и материјално. Beh у 8 сати на вечер сала „Соколане* која Гајрета Петар, да живи читав народни и јуначки je била врло расвијетљена и декорисана почела се владалачки Дом Карађорђевића! пунити гостима, a у 9 сати почето je са извођењем Затим се je прешло на извађање програма Декламовала je Јилдиза Захировић a затим на програма те су ђаци овдашње основне школе извели своје биране декламације на свеопће задовољство „Базару" дијалог којег су извели Златко Пекушић и Сабира Кљако. Потом су извели „Козачек" Руске и то: „Живио Краљ“ од Војислава Илића декламовао народне игре и Кинеске народне игре — Соколски Ибро X. BeraHORnh, „Остајте овдје“ од A Шантића подмлздак. Да су ове тачке ванредно успјеле иде заслуга декламовао je Салих Тихић, „Отац и син“ од Ђуре г. Азизу Косовићу, начелнику Сокола у Невесињу. Јакшића декламовао Авдо Никшић. Затим je приказан позоришни комад „Свет“ Диалог „Фотограф" врло лијепо изведоше и то: од r. Бранислава Нушића. Режију Комада имао je Шефкија X. Омеровић ђак шериатске школе и г. Мухамед Балић, који je не жалећи времена и Хасан Хасанефендић, ђак Газине медресе. 75 �„Севдах" драмски комад извели ćy дИлетанти и то: М рхо Шахбеговић, Тима Хасанефендић, Тифија Лагумџић, Ћазим Хасанефендић и Ибрахим Таљић управо глумачки на чему им као и на труду овај одбор овим путем захваљује. Послије тога отпочела je забава на којој je био одличан бифе и врло богата томбола уз свирку и игранку. Овим путем одбор захваљује следећој господи који дароваше за бифе и то: Рагибага Кадић 1 TopTv, Пашага Топчић 1 торту, Азиз еф X. Бегановић 1 баклаву, Халилага Лагумџић 1 баклаву, Зухдија Хасанефендић 1 хурмашице, Есадага Куртагић 1 хурмашице и Данило Јокић 1 хурмашице. Такођер велика хвала господи који поред улазнице дадоше прилоге у новцу и то: Војин Сунарић 30 Дин., Лезо Алтарац 20 Д ин, Виктор Антоновић судија 10 Дин., Рагибага Кадић 10 дин., Илија Петровић t0 Дин., Јосип Шенвалд адвокат 20 Дин., Павле Ћуровић срески начелник 40 Дин. Грушковњак Фрањо порезник 20 Дин, Љубомир Крмек шеф пореске управе 20 Дин., Марко Остојић 20 Дин., Др Богдан Чабак лијечник 20 Дин, Др. Нико Костић адвокат 30 Дин., Шефкија Кадић адвокат 30 Дин., Едхем Хаџић 30 Дин, Лутво Хаџић 20 Дин. Жалосно je напоменути, да се нашло и таквих људи који су премда су најпозванији да раде за Гајрет, бојкотовали ову Гајретову забаву и чак одвраћали и друге да не прист*упе што им, буди хвала свијести овдашњих грађана, — није успјело. Чист приход ове забаве био je око 2000 Дин. Гајретова Б ајр ам ск а за б а в а у Грачаници Овдашњи мјесни одбор уз судјеловање Гајретовог пјевачког друштва у Тузли приредио je свечану Гајретову бајрамску забаву дне 9 фебруара ове године. Забаву je отворио претсједник овд. мјесног одбора госп. Асим Аликалфић, који je у свом говору нарочито захвалио одбору Гајретовог пјевачког друштва у Тузли, истакнувши њихову сусретљивост овд одбору, те зажеливши им добар успјех у раду и позивајући нашу мјесну муслиманску интелигенцију, да се' угледају у рад тузланских муслимана, те да наскоро поведу акцију, да се и у нашем мјесту оснује пјевачки збор друштва Гајрет. Присутним захваљује затим на доброј посјети. Програм забаве био je: Пјевачко друштво Гајрет из Гузле, са 40 пјевача, отпјевало je неколико пјесама на опште задовољство публике, које je било од стране присутних више пута аплаудирано, да je морало пјесму поновити. Појава хоровође поменутог друштва одаје једног спремног и агилног радника на усакршању пјевача поменутог збора, те ријетка je амбиција за рад у друштву, као што je горе поменутог хоровође, ко и je приликом ове забаве доказао, колико може један искрени пријатељ урадити на добру и напретку друштва. Исто тако заслужује хвалу и претсједник r. Др. Хазим Муфтић, који има прирођен дар за организацију и водство друштва, a то се најбоље види на општој симпатији и поштовању од стране свих пјевача, a да и не говоримо о дисциплини и најузорнијем реду, као и општој пзшљивости међу члановима друштва; 76 Овај се одбор најљепше захваљуЈе пЈевачкоМ друштву Гајрет у Тузли и увијек ће имати најлепшу успомену на његовом боравку и сусретл>ивости према овоме одбору, те жеља му je, да се још који пута види на позорници грачаничкој. Захваљујемо и госп. Бешлагићу из Лукавца који нам je на забави отпјевао неколико нар. пјесама a исто тако и госп. извађачу шаљивог монолога, чије нам име ни е познато. Захваљујемо и гђци Антонијевић Цвијети учитељици Ниже женске занат. школе, која je са школском дјецом одиграла пригодан позоришни комад; „Боже, дај нам светла" од Хамдије Мулића и желили би да се и остале наше учитељице угледају у рад поменуте наставнице, a да не избјегавају Гајретове забаве, na чак што јеш жалосније и не посећују. Успјех забаве како морални тако и материјални био je одличан \зевши у обзир данашње тешко стање. Посјета je била такође изнад очекивања. Г ајретова за б а в а у Д обоју, Повјереник Гајрета приредио je на 10 фебруара забаву, на којој je пало 537 Дин. добровољних прилога. Сала ресторана Краљевића била je дупком пуна већином муслимана. Од браће православних, који су требали ову забаву да посјете и на које се такођер рачунало, било их je / —8, a католик 1. Поздравни говор о значењу Гајрета одржао je И. Мујичић. Декламације: Престолонасљеднику Петру рецитовао je И. Хаџимујагић, a Химну Јогославије Бешлагић. „Орден“ шала у 1 чину извели си дилетанти на свеопће задовољство. — Дилетанте je маскирао г. Богдан Ивановић. Цијели програм био je врло лијепо примљен од иублике. Поиходу Гајретове томболе највишеје допринио члан Шемсудин Сарајлић, који je цијело вријеме Рамазана играо томболу без икакве плаће. И овим путем топла хвала вриједном и пожртвовном пов;еренику г. Елмасу Сарајлићу, који улаже много труда око процвата Гајрета и који бесплатно као и сви Гајретови повјереници неуморно раде за добро свих нас муслимана. Прва Гајретова за б а в а у Т одор ову, Овдашње повјереништво желећи да друштво Гајрет са својим идејама продре у што шире народне слојеве овога кроја, приредило je трећи дан бајрама, 10 фебруара о. г. прву Гајретову забаву у корист Гајрета и сиромашн^ школске дјеце. Забава je имала чисто пропагандистичКи значај уперен за Гајретјер нигд е пракладнијегтерена зарадГајретов нема него овдјетим прије што je ово село које броји преко 3000 становника настањено самим муслиманима, ко и о Гајрету и његову раду до прије двије године нијесу готово ништо знали. Овом забавом што се хтјело, то е и постигнуто! Њоме je доказано da je u најзабитније село које je у пошпуној заосшалости, свјесно великог значаја Гајpema, јер je успјех био морално одличан, док би материјално био још бољи, да ни е лоше ври еме онемогућило сваки долазак странцима из оближних мјеста, јер je за исту владао велик интерес како у мјесту тако и околици. У заказано вријеме забаву je отворио са поздравним говором г. Сулејман Делић повјереник �Гајрета. У свом говору изнио je у главним цртама биле препуне, те нијесу могле примити све посјсрад Гајрета од оснутка до данас. Између останог, тиоце, већ су многи морали стојати у доњим просистакнуо je и нагласио да je Гајретову јачању, торијама читаонице, na и пред самом читаоницом. његову успјеху у посљсдње двије године пона више Мевлуд се je учио no клањању теравије. допринио наш Узвишени Владар, :ер да je Он Прије почетка учења самог мевлуда, присутдао полета за рад свим радницима на пољу остнима je одржао врло поучан, пригодан, говор уваварења Гајретова програма те су се стекли позижени госп. Реџеп еф. Хајровић, срески судија у тивни резултати у свим правцима друштвеног дјеТребињу. Господин судија Хајровић je, између ословања. Ha концу ie позвао све присутне да у знак талог, у свом говору упућивао присутне да се, у непоколебиве вјерности и искрености устану и по- првом реду, придржавају верских принципа и моздраве Нашег Узвишеног Краља, на што сви једно- рала, na да затим настоје да подесе свој живот и гласно и громко кличу: Живио Краљ! Након тога начин рада према духу времена. Још je присутнима декламује ђак овдашње школе пјесму „Живео Краљ“ нарочиту позорност обратио на потребу савремеод Војислава Ј. Илића Млађег, ко a ie пропраћена ног и корисног одгоја муслиманске, мушке и женске, урнебесним и громким поклицима Живео Краљ! младежи путем разних школа и заната. У вези Иза тогаредало се je још неколико декламација, с предњим истакао je особити значој домаћичких док се није дошло до извођења дјечијег позориш- школа no практично и општекорисно поучавање ног комада „Нови учитељ", шала у 1 чину no Ма- женскиња на селу за добро и разумно вођење расу, који су комад одиграли ђаци овдашње шкЈле, домаћинства. Ha концу je нагласио и потребу поa на свеопће задовољство присутних странаца и магања хуманих и корисних просвјетно културних родитеља дјеце. установа, a нарочито нашег драгог Гајрета. Програм забаве завршен je приказом комада По свршетку се опажало, да je овај поучни и „Мираска" од Е. М., који je врло добро изведен. добронамерни говор господина судије Хајровића, Дилетанти су одиграли своје улоге потпуним р^зу- наишао на пуно разумјевање и одобравање од примјевањем и глумачким талентом. сутних који су му топло заблагодарили. По предњему je узео ријеч овдашњи вриједни O ko приредбе ове забаве пуно су придонијели одлични пријатељи Гајрета из Пећи Града господа: наставник и поборник Гајрета, господин ФазлиноХосиб Бегановић абсолвент Шерћатске гимназије вић Хамдија. У свом говору, поменути се je, у име и Хасан Кајтазовић, свршени ђак V. разреда исте одбора, захвалио присутнима на многобројној пошколе. Поменута су господа удаљена од овога сети. T om приликом je, такођер, истакао да Гајрет, мјеста 10 км и унаточ Toc^orfU се примау ул^м** ради провађања у дело свога благотворног програма, .на позив повјереништва Гајрета те морално допри- подлеже великим материјалним издацима, na му je, несоше да ова забава успије овако лиЈепо и дос- поред моралне, потребна новчана и друга наравна тојно Гајрета и његовцх циљева. Нарочиту хвалу помоћ. У вези с предњим замолио je присутне да, истичем поменутој господи, који доприњеше успјеху : no свршетку ове лијепе приредбе, приложе и извесни добровољни прилог за Гајрет. било с моралне или материјалне стране. По свршетку говора г. Фазлиновића, отпочело Чист приход ове забаве био je 800 Дин. те тако 400 Дин. пада у корист друштва Гајрета, док се je се са учењем мевлуда. Мевлуд су наизмјенично остала половина употријебила за наб 1вку обуће учили, јасним и симпатичним гласом госпођица Спаховић Аиша и господин Алијагић Хусо. Дову на сиромашњој школској дјеци. почетку, као и no свршетку Мевлуда, те салавате, Припреме з а Гајретову за б а в у учио je овдашњи имам матичар и муалим Зубчевић Хусеин еф. За вријеме учења Мевлуда сви су приу Коњицу. сутни слушаоци no одборницима послужени шерМјесни одбор Гајрета у Коњицу одлучио je да приреди забаву на Курбан бајрам на 16 априла, те бетом. Послије одржаног Мевлуда, присутнима je одрje за исту већ пред мјесец дана почео са припремама, у коју je сврху одржао више сједница одбора жао предавање о значају и потреби домаћичких школа, господин Толић Хусејин, чиновник среског као и ширих конференција.те je изабран шири забавни начелсгва у '1ребињу. Пошто je госп. Толић још одбор од најодличнијих грађана. изложио тачку no тачку прописаног програма за Према досадашњим припремама, раду и вољи ове школе, истакао je и опширна упутства за претсвих функционера забавног одбора, те интересо- ходни рад ради отварања ове установе, те замолио вању, које влада међу грађанством за забаву, има присутне да смишљено и с вољом пораде, уз понаде у добар успјех и изгледа, да ће ова забава над- моћ овог одбора, да у овом крају омогуће отварање машити како наше тако и остале пријашње забаве. домаћичке школе, на чему би, при потреби, и сам у границама сво|е могућности, порадио. По заврВелики успјех Гајретова Мевлуда шетку овог предавања, госп. Толић je био топло у Џивару код Требиша. поздрављен од присутних и обасут једнодушиом Како- прошлогодишњег тако и овогодишњег захвалом. Рамазана овај одбор Гајрета у Џивару приредио Након предњег, одборник госп. Бусулауић Абас je, у недјељу д вече, 24 јануара, уочи понедјељка, и секретар Спаховић Халил, сакупљали су добросвој Мевлуди-шериф, v просторијама муслиманске вољне прилоге за Гајрет, у свему je искупљено 419 читаонице у Биховима. . 1 ■ Дин. прилога. Да би се сав приход од прилога Поред великог броја мушкараца, мевлуд cv могао отпослати Гајрету, одборници и неки истакпосјетиле, у знатном броју, и жене овог краја, тако нутији пријатељи Гајрета међусобно су покупили да су, ц н а ^ достз npQQT°pHje ^итарцице новац и уз§ли ipefcep, ради прављења шербета. 77 �Да je овај наш мевлуд постигао одличан моралан, na и материјалан усп;ех, заслуга je поменуте господе предавача, a нарочито заузимљивог и пожртвованог претсједника одбора госп. С. Берхамовића, те савјесних одборника. Нарочито истичемо да су и овог мевлуда, као и прошлогодишњег, удостојили нас посетом и потпомогли прилозима угледна господа Беговић Ариф и Ресуловић Омер, трговци из Требиња. Завршавајући, овој одбор сматра за дужност да се и на овом мјесту топло заблагодари поменутим личностима на указаној помоћи, као и свима осталим посетиоцима ове лиепе вјерске приредбе. Одбор. Р ам азан ск о снјело Ж ен ск ог одб о р а Гајрста у Градачцу. П а ж њ а п р е м а Г а јр с т о в и м п и т о м ц и м а у Т у зл и . Како сваке, тако и ове године познати ђачки мецена, a нарочито мецена „Гајрета" и Гајретове омладине г. Кадрага Куносић велетрговац у Тузли, дао je Гајрстовим питомцима обилан ручак на први дан Рамазанског бајрама, на чему се г. Кадараги и овом приликом испред иГајрета“ и Гајретове омладине изриче најљепша благодарност; Познати Гајретов радник одборник мјесног одбора Гајрета у Тузли, г. Хуснија Шеховић банк. књиговођа, спремио je такођер Гајретовим питомцима „27 вечер Рамазана" овна u халву чиме je показао особиту пажњу према Гајрету и његовој омладини, јер г. Шеховић, не само што се својим радом истиче у Гајрету, него још чини и материјалне жртве од своје чиновничке плате. Женски пододбор Гајрета у Градачцу одржао je своје уобичајено рамазанско сијело 3 фебрруа т. г. у стану гђе Футнета хануме Градашчевић, која je и за раније приредбе радо уступала свој стан, na joj одбор свесрно захваљује на том пожртвовању. Женскиње je радо очекив.а-ш моменат, када he се сијело приредити, na je, и посјета била врло добра. Тајница гђица X. Ћишић поздравила je госте испред одбора и прочитала им предавање „Вјера" од г. Хаџи Мехмеда Џемалудина Чаушевића, које су присутне пажљиво саслушале. Приликом сваке Гајретове приредбе радо јсе се je одазвала позиву, na и сада наша вредна и ревна чланица гђа ИЈухр.ета Мулаосмановић, која je као одлична свирачица и пјевачица уз хармонике отпјевала неколико севдалинки, тако да je својом пјесмом и музиком створила опште расположење међу гостима, да се je весеље отегло до касно у ноћ. Иза пола ноћи почели су гости одлазити носећи са собом лијепе утиске, добивене на сијелу. Гости су били почашћени кафом, химбером и ћетенијом, a трошак око тога одборнице су даривале. T om приликом сакупљено je добровољних приноса за „Гајрет" 257 Динара na се одбор свима дароватељицама лијепо захваљује. Гајретова том бола у К оњ ицу, Играње Гајретове томболе у Коњицу ишло je и поред кризе много боље него пријашњих година, те je и приход био бољи т. ј. Дин. 2.913. 50 карата уступио je одбор Југосл мусл. читаоници у Јабланици, те je отуда пало у корист Гајрета Дин. 700.— За добар успјех томболе има се приписати нарочита заслуга члану одбора г. Хасану Нуспахићу, који je за цијело вријеме рамазана организовао играње томболе и дежурао свако вече. Уансујте даљње добротворе и утемељане Гајреша! 78 Г. Шеховић Хуснија Овај гест и пажња г. Шеховића према нашој омладини, може да послужи многим нашим суграђанима за углед и примјер. Управа конвикта, као и сви питомци, изричу и овом приликом г. Шеховићу неизмјерну благодарност. Живјели свјесни дароваоци! ПРОПАГИРАЈТЕ ЗА ДРУ ГА РС ТВО ! �Нови одбори и повјереници. О снивањ е Мјесног одбора Гајрста у Подгорици. У Подгорици je дана 28 феб. одржана у просторијама Мектеба скупштина чланова Гајрета, са слиједећим дневним редом: 1) Извјештај досадањег повјереника, 2) Бирање управног и надзорног одбора и 3) Евентуалије. Тачно у 14 сати отворио je сједницу досадањи повјереник Гајрета Г. Ахмед Хајдарагић, на којој je присустовало преко 60 чланова. Г. Ахмед Хајдарагић je пре свега захвалио присутним члановима на оваквом одзиву, наводећи да je то видан знак тачног схватања друштва. Затим je г. Хајдарагић у кратким потезима изнео значај и рад Гајрета на културном, националном и економном подизању нашега народа, нарочито муслимана Касније je г. Хајдарагић предложио да се из скупа изаберу два лица која ће замјенити, на овој седници, предсједника и секретара и на тај начин водити записник сједнице. Ha његов предлог изабрани су Ђечевић Ахмед и Рамадановић Дервиш. После овог прешло се на другу тач<у дневнога реда. Бирање управног и надзорног одбора Мјесни одбор конституисан je овако: Предсједник г. Мујаџевић Саид, потпредсједник г. Покрилић Мурад, секретар г. Рамадановић Дервиш, благајник г. Крнић Смаил, чланови без нарочите функције г. Кемаловић Хамза, г. Коскић Бајрам и г. Хајдарагић Ахмед. У надзорни одбор постављени су: г. Братовић Махмуд, r Шабанаџовић Шериф и г. Бибезић Мустафа. За зам 1енике управног одбора именовани су; Г. Шаркић Теуфик, г. Османагић Џевдет, r. Турковић Хамид, г Лачевић Шаћир и г. Булић Шукрија. После избора управног одбора прешло се на трећу тачку: Евентуалије. Даје се реч г, Рамадановићу Дервишу, који предлаже да се прибави једна књижница којом би се могли користити сви чланови Уз овз je г. Рамадановић навео да сваки човек п;еко књиге оплемењује и обогаћава свој дух, долази у додир са великим људима, упознаје се са свјетом, једном речју човјек преко књиге неосетно себи прибави особине које чине човјека човјеком Предлог г. Рамадановића се једногласно усваја и апелује се на присутне чланове да no могућности сваки приложи no коју књигу и тиме потпомогну стварању заједничке књижнице. После овог нико од присутних чланова не тражи ријеч са којом би нешто даље у евентуалијама рекао, те je дредсједник закључио сједницу тачно у 16 сати. Нови повјереник у Отоци. Ових дана именован je ?а повјереника Гајрета у Бос. Отоци учитељ г. Осман М. Топић, Нови добротвори и утемељачи Гајрета. Даљњи упис д обротвора и утемељ ача Гајрета. T okom мјесеца фебруара уписаше се за чланове Гајрета и то: Из Бањалуке: Код Мјесног одбора уписао се за члана добротвора г. Исидор Салом-Сарафић. Из Кнежине: Госп. Нурија Лошић, уписао се за члана утемељача са Дин 500.— Из Гор. Тузле: Код Мјесног одбора уписао, се за утемељача г. Салих Сарачевић. Из Бањалуке: За утемељаче уписаше се г. Младен Ћурчија, власник парне пекаре и Фирма Ивезић и Кољевић. Потоња je уплатила цијели члански износ од Дин. 500—. Из Чааљине: Код Мјесног одбора уписао се за члана утемељача г' Али еф. Хумо. Из Бијељине: Код Мјесног одбора Гајрета у Бијељини уписаше се за чланове утемељаче слиједећа гг.: X. Мухарембег Пашић, Ћерим Прељубовић, Асим еф. Мехмедагић, шер. судија, Али еф. Алиефендић, имам-матичар и Халил еф, Хујдуровић, општински чиновник. Нашим добротворима и утемељачима нека je и овим путем наша искрена захвалност! Д обр овољ н и прилози. Гајретови иријатељи у Бос. Кобашу зекјатом одијевају сиромашну дјецу. Чланови Мјесног одбора Гајрета у Boe. Кобашу одјели су и обукли на Бајрам 13 дјеце основне школе од ,зеката“ и то: Др. Браво Хамдија, предсједник 5 дјеце, Ризабег Алибеговић иотпредсједник 5 дјеце, Мустајбег Капетановић 1 дијете. — У име Гарета у Кобашу нека je топла хвала поменутим, јер je њихов „зекјат“ погодио прави циљ. Najljepše umjetnički izrađene Тражите свуда и препоручите свакоме LEVHE Гајретове разгледнице jesu Gajretove razglednice 79 �Д обровољ ни прилози и з Сарајева. Г. Бећир Крвавац, повјереник у жељ.ложиони сакупио je међу особљем ложионице при ислати Ј/И.као добр. прилог за овогод. Гајретозу забаву Дин. 3 5, a дароваше слиједећа гг.: Бећир Крвавац Дин. 5, Орлић Илија 10, Хрисафовић Љубо 5, Вујковић Милош 2. Михајловић Милан 3, Врањеш Јозо 1, Ремић Милош 2. Савић Милан 2, Кшичка Алоиз 3, Стојановић Михајло 1, Бремић Андрија 2, Ковачић Виктор 2, Вулић Стојан 1, Шарац Вељко 1,Ратинrep Драго 1, Ратингер Јосип 3, Диц Ђуро 4. Жонтар Фрањо 3, Јамар Андрија 3, Цвијановић Урош 2, Шимић Никола 2, Гмаз Антон 2, Иванишин Анто 1. Комар Петар 3. Салаић Силвестар 2, Легин Милан 4, Милић Драго 3, Фолтин Драго 3, Петура Фрањо 4, Давидовић Марко 2, Ковачевић Новица 1, Лепић Мујо 3, Бешенић Иван 2, Шуман Данило 4, Скокнић Илија 3, Цумпф Владо 4, Крисатн Иван 3, Јовичић Милан 3, Чебо Хашим 4, Украден Милан 1, Шаренац Лазар 2, Чип Јосип 8, Бергман Марко 3, Пашкван Иван 1, Свачић Драго 4. Јовић Ђорђћ 1, Хениг Петар 4, Кашиковић Грифко 4, Шкорић Милан 3, Јанковић Вељко 4, Матић Јосип 3, Алагии Петар 1, Војновић Раде 1, Мартиновић Јосип 1, Франић Павао 1, Крајиновић Андрија 1; Карабатак Васо 4, Врањеш Ру 1, Задро Никола 1, Косић Душан 2, Рупе Фрањо 1,'Букадин Анте 2, Тешић Ђорђо 4, Петровић Реља 1, Гарај bp 2, Гаон Јакоб 1 50, Милић Јово 2, Балиан Алфред 5, Медић Михојло 1, Шпирић Благоје —'50, Јаснек Драго 1,Чивић Иван 1, Јуматов Александар 2, Ђуран Љубо 1, Каљевић Васо 6, Лукић Јово^З' ЛековиН Милан 3, Марјановић Марко 4, Салапић Јосип 3, Вулетић Оотоја 1, Рехор Петар 4, Челик Никола 2, Нлеше пожо 1, Девовић Бећиа 2, Косановић Богдан 2, Монтиљо Мориц 1, Лукавац Зејнил 2, Уд^вић Анто 3, Тоскић Латиф 1-, Милеуснић Јово 2, Шуљак Фехим 2, Бап Јосип 3, Радаковић Благоје 4, Пажин Мартин 3, Пољчић В >јин 2, Драгић Ђуро 5, Блум Михајло 4, Томић Душан 3, Барешић Јозо 5, Мартинек Андрија 5, Павдић Милан 4, Черин Јосип 3, Томић Крсто 4, Монтиљо Јакоб 3, Мартин Никола 2, Писецки Иван 1, Килибарда Саво 1, Пантнер Александар 4, Лешингер Артур 4, Рубин Ђуро 3, Араповић Дамјан 2, Инж. Јотић Бранислав 3, Малинка Едо 3, Енд Анто 1, Цапан Јосип 3, Плели Ђуро 2, Јарчевић Bojo 2, Лепле Алфред 4, Рошер Леополд 3, Албрехт Јакоб 4, Крехан Оскао 5, Крстановић Стево 2, Елазар Давид 3, Шавија Душдн 1, Матковић Ђуро 1, Жигив Душан 2, Ш ф аб а Марко 1, Видовић Клија 3, Хајрић Салих 2, Драгутиновић Радослав 1, Трапф а Станиша 1, Саратлија Марко 2, Иванишевић Марко 1, Клишковић Милан 7, Чоло Стјепан 1, Дивјак Михајло 1, Кусербајн Иван 2, Вановац Рајко 1, Низић Вејсил 1 Укупно Дин 355. on Лин 360— сиромашним женама и то свакој По 15 Лин * Фатмакадуна ПекариИ, Алиница Ибриши„овић Бејта Моранкић, Мехиница Челинковић, Алемуса Крилић, Н Ваљкевка, Аземина Кифић, Хусниница Мракоровић, Зинета М ухар.магић Ес»а јахић Омеровица Азапагић, Зарфа Јахић Мехиница Алтунбабић, Мина Хуквћ, X. Му;иница Прцић Са^ фијаЈ Прцић, Хасни a Фидахић, Фати)а М., Дуда Кавгић Рабија Тучић, Кадира ОмерашевиН, Ханифа Арнаутка, Радишовица Ушчуклић, Хасиница Арнаутка. Из Теочака: Повјереник Гајрета г. Шериф Мујаковић сакупио je на Бајрам на простре сергије Дин. 5 7 — за Гајрет. Р а зн и добровол>нн п р и л ози . T okom мјесеца фебруара дозначени су Гајрету слиједећи прилози: 500 — Дин, M есни одбор Гајрета Бос. Градишка 50.505,— „ „ Бугојно 60 — „ .Високо 1100.— „ „ Теслић 25.— „ ;, Гор. Тузла 25.— „ „ Бањалука C01.— „ „ Црнићи-Алад. 50.— „ Козарац 200.— „ „ Грачаница • ^— I " 125.— „ „ Мостар „ Зворник 133.— „ „ Власеница 70.— 200.— „ Бос. Шамац 257 — „ Жен. Мј.. одб. Гајрета Градачац ' „ „ „ „ Сарајево 2000 — „ „ „ \ „ Бихаћ 32 — „ Рогатица 516.— » п „ „ „ , Бањалука 2500.— Повјереник из Оштреља r. М. Хавић 251.— п Нар. осн. школа Караула 150.— п Конвикт Бањалука 676.80 п Свима дароватељима нека je наша топла хвала! п п п п п a п п п в п п п н п п п Јавна за х в а л а . Господин Др. Ернест Вајнерт, војни лијечник у Невесињу tokom године 1931. дао je добровољног прилога Гајретовој читаоници у Невесињу своту од 600 Динара. Одбор му најљепше благодари путем друштвеног гласила, како je то у својој сједници закључио. О дбор1 Д обр овољ н и п ри л ози и з Н ове К асабе, Ha Бајрам у Новој Касаби сакупио je г. Хиф-* зија Муфтић, учитељ своту од Дин. 70— добровољних прилога за Гајрет. Из Тузле: По одобрењу Гл. одбора Гајрета подијелио je. Женски Мјесни одбор у Тузли своту ЈЕ С Т Е ЛИ ОДРЖ АЛИ ГАЈРЕТОВУ ГО ДИ Ш Њ У З А Б А В У ? G A ] R Е Т u svakoj kući, znači samo njezin napredak 60 � https://kolekcije.nub.ba/files/original/300455eadf66cc61ef544a6dfbeb48e7.pdf bd2c784aa60e7dd4181b26dc86fd62ba PDF Text Text ГО Д . X III ГАЈРЕТ Б Р О Ј 6,7 Сарајево, 16 априла 1932 Курбан бајрам — Хаџи бајрам. 0 великом вјерском празнику потребно- je да се говори са вјерског становишта. A пошто становиште Ислама, у сваком п^тању, има и тгвоју моралну и социјалну страну на овом свијету, то ћемо да нагласимо и да истакнемемо значај овог вјерског празника обзиром на наш овозе^мни и^иврт Свевишњи je ставио у дужност муслиманима да приликом овог бајрама изврше двије дужности. Једна je од тих хгн^^а друга курбан. Сваке године, дбвети дан зул-хиџе мјесеца, т. ј. уочи овог бајрама, негдје око икиндије намаза, на стотине хиљада хаџија, које^ Je« горућа љубав према светим мјестима довела са свих страна. свијета, попну се и Kffo мравињак притисну читаво Арефат-брдо, у близини Меке. Свукли са себе домаће одијело, умотали се у ихрам, гологлави, босоноги. скрушена срца, духом запловили у побожне мисли, те стотине хиљада као мраморни ступови непомичних створова стану као у аудијенцији пред великим Аллахом. Ту они слушају, У дубокој тишини, худбу имамову, na се од времена до времена проломи ваздух једногласним ускликом: Леббејкје, Аллахумме леббејкје . . .! („Ево ме пред Тобом, о мој Боже! Ти си један и једини, уистину Теби припада слава и хвала, моћ и милост!“) Из свих крајева свијета доћи ће те хиљаде муслимана и састати се на том светом мјесту, гдје ће се удружити у вјерским осјећајима, загријати међусобном љубављу, заинтесовати се и обавијестити о животним приликама свих крајева у којима живе муслимани других нација, примити и дати савјет, научити нешто од других, донијети то знање у своје родно мјесто и препричати својим земљацима. Ha тај начин удовољиће темељном принципу Ислама који гласи: „Спас и срећа на оба свијета." To je дужност хаџије који je био на оном великом интернационалном походу који се зове „хаџ“. Курбан значи приближити се Богу дијељењем милостиње у оброцима меса од закланог бравчета или говечета, да се њима омрсе и они сиромаси који иначе нису у могућности да окусе масно и мрсно ако му то други не пруже. Тим двијема дужностима се убија или бар ублажује она крута себичност која je прирођена човјеку. Доћи у додир и међусобно се упознати, заинтересовати се за туђе бриге и невоље, размекшати своје срце, жртвовати нешто од личног интереса, ублажити туђу биједу, напутити другога како ће се избавити из неприлике, отворити му очи и просвијетлити га да се могне снаћи у тешким моментима живота и т. д. — ето поуке која се може црпити из хаџа и курбана. Само тим путем идући заслужићемо ону похвалу, изречену Пејгамберовим хадисом: „Најбољи je онај од кога ид\а користи другоме.“ �1 Друштво Гајрет у читавом свом раду нема другог циља него помоћи друго,,, распршити мрак незнања код муслиманског елеиента, тргнути ra из оне млитавости КОју je наслиједио из прошлости, оспособити га да се бори у животу паралелно са ДруГИМа> научити га да живи као човјек, ето, то je читав програм нашег ajpeia. Потпуно у складу са Хазрети Алијиним савјетом „ОдгаЈаЈте своју ДЈецу не за онај начин живота којим ви живите, него за оно вријеме у којем ће они живити , Гајрет настоји да васпита нове муслиманске генерације за нова времена и нове прилике. Гајретовим трудом и старањем на хиљаде сиромашне дједе, мушке и женске, оспособљава се и челичи, путем школа и заната, за борбу која их чека у животу. Браћо муслимани! Кад будете на бајрам стискали један другоме братску десницу и изражавали топло честитање са жељом да се ови радосни дани уздочекују још пуно година у здрављу и рахатлуку, сјетите се оних стотина Гајретове дјеце, и притеците у овим тешким временима олакшате тешку али часну историјску и просвЈ'етитељску мисију. Они који су у могућности нека му дају и своје курбане, било у новцу било у натури. To ћеш им бити света жртва и то им je право приближење Богу. У нашем веселом расположењу који нам бајрам доноси, сјетимо се и других биједника: сирочади, мушке и женске,, na и домаћима који су са својим фамилијама постали жртва привредних криза » природних недаћа; честитих радника који су остали без зараде, a дјеца им без хљеба; поштених трговаца који су изгубили у лихварским канџама и оно што су од ^војих пређа наслиједили и оно што су они сами кроз деценије својим крвавим знојем зарадили; сељака _који~су због неродице и тешке и дуге зиме остали без хране и без своје највећр-цотпоре у животу — без хајвана. Сјетимо се свих оних који су некад имали'пристојан живот и који су пред бајрам могли обрадовати своју дјечицу новим одијелима и другим потребама, a данас су остали без свега тога. У моменту када проводимо бајрамско весеље сјетимо се свих материјално палих невољника, јер имати сућути према туђој 'невољи то je право својство човјечности a то je и право својство исламијета. У то име свесрдно честитамо курбан бајрам свој браћи муслиманима са жељом да га у будуће уздочекују у здрављу и бољем рахатлуку. Главни одбор Гајрета честига свој браћи Муслиманима наступајуће мубарек дане: Бајрам мубарек олсун! 82 �Др. X Карамехмедови^. члан Вакуф. м ариф. enjeha, Сарајево. Гдје ћемо образовати наше свештенство? З а образовање вишег исламског свештенства (муфтија, чланова улема меџлиса и вјероучитеља на пуним средњим школама и наставника на највишим вјерским училиштима) безувјетно je потреба i исламски теолошки факултет с којим би се можда дао спојити и шериатско-правни факултет. Taj теолошки факултет могао би бити и у Сарајеву, као што je само један факултет у Скопљу (филозофски) и само један у Суботици (правни). Све трошкове теолошкога факултета имала би да сноси држава (као и за два католичка и један православни теолошки факултет). Оснивање тога теолошког факултета предчиђа и закон о Исламској вјерској заједници (§ 20) и одређује какову ингеренцију може имати старјешинство исламске вјерске заједнице на рад тога факултета под аутономијом университета. Ha сваки свеучилишни факултет долази се са ПоДпуно Снршеном средњом школом (са вишим Течајним испитом, матуром). Нретпостављало се да би се р,ад_и године студИја на муслиманском теоЛоиЛом факултету морао знатно продуљити, ако свршени средњошкоти не би са собом на свеучилиште донијели и нешто више знања арапског језкка и вјеронаукс. Да би се отклонио овај недостатак, држава je основала један посебни тип средње школе, једну нарочиту гимназију оријентално-класичног смјера са више недјељних сати вјеронауке и доста часова наставе у арапском језику. — Ta школа, иако joj je име шериатска гимназија, то je средња школа нарочитог типа, као што je то н. пр. и класична гимназија. To дакле јест и треба да остане државна школа. Држава je може и укинути, као што je недавно заиста и хтјела, ако сматра да joj не треба. Што je до тог освједочења била дошла, није никаково чудо, кад се из исламских вјерских претставништава чују мишљења, да такав тип потпуне средње школе није муслиманима ни потребан. Управни одбор Вакуфско-меарифског вијећа у свом овогодишњем извјештају вели додуше да нам je та школа и те како потребна, али на жалост у слиједећем пасусу додаје, да ће je управа исламске вјерске заједнице одмах претворити у двије ниже гимназије, ако je држава заједно са њеним буџетом преда у аутономну управу наше вјерске заједнице. To, наравно, другим ријечима речено, значи: пуна средња школа под именом шериатске гимназије нама не треба. За савремено образовање вишег свештенства које бил.о вјере, барем у Европи, потребно je да подмладак долази на теолошки факултет једног свеучилишта са оноликом општом наобразбом, колику даје велика гимназија са матуром. To у пуној мјери треба да важи: и за образовање исламског вишег свешгенства, нарочито за професоре вјеронауке у пуним гимназијама. Укинути гимназију оријентално-класичног смјера значило би, no мом мишљен.у, рушити здраве темеље, који су већ ударени. Увјерен сам да ће сви културни радници наши настојати не само да се очува наша шериатска гимназија, него да се no могућности чим прије и окруни започето велико дјело отварањем исламског теолошког факултета. Док te не оснује исламски теолошки факултет треба апсолвенте наше шериатске гимназије слати на страна цсламска свеучилишта о трошку државе, исламске вјерске заједнице и наших културнопросвјетних друштвава. Дакако да се треба побринути и за будућност наших свршених теолога. To "се~м*»ке најбоље учинити јасним одредбама службеничке прагматице, која се има донијети у овогодишњем засиједању Векуфско-меарифског вијећа. У условима за службу треба да јасно стоји да се за звање Реис-ул-улеме, члана Улема-меџлиса, за звање муфтије и професора вјеронауке на средњим школама тражи пуна и савремена факултетска наобразба. Службенике без овакове квалификације на овако високим положакима треба постепено редуцирати. И шериатске суди;е треба образовати на факултету. За њихово образовање данашња шериатска школа није више савремена. Док сваки други судија има високо-школску наобризбу дотле шериатско-судачки подмладак ступа у државну службу са неком средњошколском наобразбом. Говори се, a ja држим да je то и врло вјеројатно и врло логично, да ће се у најскорије вријеме онемогућити будућим абсолвентима садашње шериатске школе да врше дужности судија. Дозволиће им се, надам се, да похађају правни факултет, ако се обвежу да ће и на универзитету слушати предавања из шериатског права и положити испите и из тога као и из других прописаних предмета. Тек такови абсолвенти који су положили и завршни испит шериатске судачке школе и све правничке испите на свеучилишту моћи ће вршити дужности судија (шериатских и других). Ako ће се питање нашега шериатско-правног подмлатка решавати на овај начин, онда не вјерујем да ће држава једну школу која служи за то да даде преднаобразбу за н>ено будуће чиновништво, �пустити из своје управе. Потрзавањем овога питања од стране наше вјерско-просвјетне аутономне управе бојим се да бисмо могли получити тај непожељни резултат, да опет у ком буџетском закопу избије питање о укидању и те, тобоже непотребне, школе. Питаћете ме гдје и како да образујемо наше средње u ниже свештенство (имаме матичаре, муаллиме и друго ниже свештенство)? Један и то најважнији дио тога свештенства (имаме матичаре) давала би садања шериатска школа, други дио Велика медреса у Скопљу a трећи Гази Хусрефбегова медреса. Шериатска школа за то што би они њени абсолвенти који не би могли отићи на свеучилиште, били приморани да се лате врло важног звања имама матичара, који би требао да врши и дужност хатиба и ваиза свога уемата. Његова плата и његово напредовање у служби требало би бити уређено службеничком прагматиком у том смислу да одговара плати и положају бановинских чиновника II. категорије. t Други дио тш а свештецства давала би Велика медреса Краља Алекса^дрЗ у Скопљу. Њени абсолвенти, у колико не би отишли на свеучилиште, примили би се дужности муфтијских тајника и имама-матичара. Ова школа je замишљена као чисто вјерска и «• Хамза Хумо i jlt f llllu '* Врховно Вјерско Старјешинство и Улема меџлис у Скопљу могли би са доста вјеројатности и успјех настојати да се са том школом поступи аналогно као са средњим теолошким, школама код православних т. ј: да се преда у аутономну управу. исто вриједи и за шериатску судачку школу, ако би joj се у споразуму са Краљевском владом промијенила сврха и наставни план тако да би имала за главни зад.втак образовање и васпитање будућих имама матичара. Трећи дио средњег и нижег свештенства давала би Гази Хусрефбегова медреса, која би требала да се окани неких великих претензија да буде теолошки факултет. Ha факултет треба доносити опште знање које имају абсолвенти великих гимназија и на факултету треба да су професори они који су свршили редовну велику гимназију и свеучилиште na no том провели више година у интензивном и успјешном научном раду. Ако се ова медреса редуцира на 8 годишта биће тамам подесна -да^даје онај потребан дио нижег свештенства (муаллиме ибтидаија и вјероучитеље основних школа). Издаци за тобожњи факулгет приштедиће се за веће потребе. Mjecro да се троши новац за овај највиши курс (алијју) нека се на примјер дају стипендије абсолвентима шер. гимназије да иду на праве теолошке факултете у Кахири, Алжиру и т. д. т0 1 ЈЈЦЦПШ. » IL. I Ć T] Стравична ноћ Рамазана (Уломак из романа „Љубави у паклу“) Док се Галибова тетка, Шерифе ханума, пела уз махалске сокаке, Златија, са Шефиком Салихагином, везла je у својој одаји. Њ ена мајка, Мехмедбеговица, Садета ханума, затворених очију, далеко од свега што се око ње догађа, седела je, као и обично, замотана у свој јорган, у врху собе, на шилтету. Kao да je замрла у неком безвољном стању, на лицу joj није било ни трага од каквог расположења. Златија je каткад погледа испод ока, не прекидајући везиво. Обадве пријатељице ћуте и једва се чује како платно пуцка под убодом игле. Тако одмичу часови у бескрај, кроз рамазанску ноћ. Нешто невидљиво лебди у тешкој тишини овог старог дома што им тера мисли на посао, што их гони и савија им младе животе над крхким ђерђефом. — Шефика, већ неколико дана, бабо се закључаје и све сам хода no соби — шапну Златија. — Морам да лупам на његоЕа врата кад год je време ручку. )едва ме чује и отвори. Да знаш само како се каткад иеобично смеје. 84 — Куку, да не полуди као и Фахрибег — злослутно рече Шефика. — Hehe, акобогда. Фахрибег je био Мехмедбегов братић. И сад je у болници. Једни кажу да je полудео од пића, a други тврде да je од неке наследне болести. Зна се посигурно само то да je, одмах иза смрти очеве, упропастио велик иметак, a затим да je полудео. Зато, мислећи на њега, Златино срце таче зла слутња и рука joj застаде на везиву. Ненадно joj се учини да чује неки глас и она напери слул. — Шта je? — Чујем говор — одговори Злата престрављено. И Шефика стаде да ослушкује. Мушки, тежак глас допирао je до њих, час јаче, час слабије. Глас je разговарао с неким. — Бабо говори! Идем да видим! — трже се Златаја и скочи на ноге. Она покуша да уђе у очеву собу, али су врата била закључана и иза н>их се чуо Мехмедбегов �глас. Он je разговарао некаквим невидљивим гостима: — Па, Алибег, не причам ти. Тек цикнула Зора, a ja керове, na преко стрнине . . . — Бабо, бабо! Забога отзори! Шта ти je! . . . И чак доле, у лесковини, керови га оћутише. Наста лавеж . . . — Мајко, куку ти je нама, шта му je! — зајаука Златија и улеће натраг у собу. Шефика сину на ноге, a Мехмедбеговица тупо погледа Златију: — Шта? Ко? — Бабо разговара сам са собом — дрмну je усплахирена Злата, али она, као да je се то ништа и не тиче, заведе се опет у свој мртви сан. Све je то било тако далеко од ње. И речи које би чула, у овом стању, није могла да схвата; оне су долазиле однекуд из даљине као хујање ветра. Она je падала у ову празнину испод живота, пуштала да je она носи, да je омамљује далеким сликама проживеле прошлости, као врзиним чаролијама. — Мајко, мајко1 — Пусти je I Ta видијп да joj je дошло оно њезино — каже Шефика у страху.> Злата се кршила у очајању. У тај час, нек<г закуца звекиром на њихова врата. — Хвала Богу да неко дрлазћ — каже Шефш — Куку бруке! Зар да нас виде у овакв<[ом стању — једнако крши руке Златија. Међутим, обадве сиђоше да отворе авлиск! врата. У авлију уђе нека жена у фереџи. To била Галибова тетка, Шерифе ханума. Она je одмах приметила да се нешто необично догађа у Мехмедбеговој кући. Златина узрујаност, и под шкртим светлом које je допирало кроз собне прозоре на авлију, могла je да се примети на први поглед. Шерифе ханума, кад очу глас Мехмедбегов, погледа их не разумевајући. Ta она зна да већ одавно нико не долази Мехмедбегу, a да je неко и дошао, ваљда би седео у мусафирхани. — Ах, то си ти, Шерифе ханума1 — кликну Златија кад je препознаде. — . . . Бујрум, Исметбеже! — чуо се Мехмедбегов глас — Нека си нам, вала, и ти дошао. Тахирбег једнако пропиткује за тебе. Х ахаха!. . . Ово његовз шупље смејање, највише je ужасавало Златију. — Куку, куку, шта ће бити с нама! — Ама, шта je, сестре, забога, што не говорите! — упита Шерифе ханума. — E ho, баби се нешто догодило; све сам разговзра. Тетка застаде на улазу у хајат. — Да зовнемо Галиба? — И све три забленуше у недоумицу. — Па да зовнемо. Шерифе ханума, не часећи, оде журно преко авлије, док се Мехмедбег једнако одушевљавао својим невидљивим гостима. — . . . Хајд’те! Седите браћо! Их, побогу, ja колико нас je! Мехо, хитро ракију! Још м езета!. . . Златија загрли Шефику и грчевито заплака. Пријатељица je уведе у собу, посади крај себе на сећију и поче да je теши. — Благо теби, кад ти имаш Галиба. Он ће вас све да спасе. Па и Мехмедбег ће оздравити и све ће добро бити, акобогда. — Зар не видиш мајку, каква je? — плакала je Златија. — Па и мајка he ти оздравити. — Никад они неће више да оздраве, драга моја Шефика. Они већ припадају другом свету. Мехмедбегов смех, отуд из његова конака, чинио се још некуд страшнијим. После се чуло како мами керовеп — Уудададада! Лисо, ма, Лисо, ма, Лисо, ма,! Док је^Јехмедбегов глас одлегао кроз ноћну тишину и целу кућу испуњао језом и ужасом, Шерифе ханума je, као без душе, хитала низ махалске сокаке. И не мислећи на то да се сакрије пред Миланом, она груну у собу и, сва задихана, једеа изусти: Галибе! Помози им! — Шта je? Ш та се догодило? — упиташе сви у један глас и поскакаше на ноге. Полудео Мехмедбег. Шта! — Полудео; хода сам no соби и разговара с ђаволима. A Злата? Да Бог мили сачува! Крши руке и плаче сиротица. Сви заћуташе. После тешке станке, Шерифе ханума рече: — Галибе, Златија je рекла да ти одмах дођеш. — Треба најпре да обавестимо болницу. Морамо наћи лекара и два болничара. Ко зна, могао би да се и одупре — каже Милан. — Забога, како ли je Златији? — примети Маца. — Нешто сам слутила, ето видиш. Дабогда да то на добро изађе — каже Галибова мајка, потресеним гласом. — Галибе, ти одмах иди тамо! Ко зна шта може да се догоди. A мени дај адресу, ja ћу се побринути за остало — заврши приправно Милан. Све се ово догодило тако брзо и неочекивано. Пут до Мехмедбегове куће учинио се Галибудужи него обично. Број сокака као да се потростручио, na никако да изађе из њих. Чим je отворио авлиска врата, очуо je већ промукли Мехмедбегов глас. јШШЈг 85 �— Ев—ве—ве—ве—ве—ве! Лисо, ма, Лисо, ма! Галиб похита преко авлије. Кроз собни прозор угледа Мехмедбега како, сав изобличен од узбуђења, с метлом у руци, лови no својој соби. Сав занесен ловом, он je држао метлу и, с руком над очима, изгледао керад и вабио их из свег гласа. Очи су му лудачки севале. Милан има право, помисли Галиб. Треба ra што пре одвести у болницу. Затим приђе вратима друге собе, откуд се чуо тих разговор, испрекидан плачем. Галиб ошкрину врата: Злато! — зовну он тихо. — Галиб! — и Злата се трже и похрли му. Она се приви узањ и навре joj отворен плач. Галиб je обави рукама и поче да je милује no коси нежно и утешљиво: — Небој се, драга. Ово je само наступ узбуђења. Милан je отишао no доктора; сад ће и он доћи. — Ах, Боже мој! Ja слутим зло. Неко нас je проклео. — Каква клетва! Нема клетве. Не бој се! Све ће се ово добро свршити. — Има клетве, мој Галибе, има; ja je као живу осећам над нашим главама. Она нам се/С велП ^^ — Ев—ве—ве—в е !.ј- чулсмге из Мехмедбегове У исто време, Мехмедбеговица се трже као иза сна, обазре се око себе и угледа Шефику. — Ш та је?Т де je Златија? Виче ли оно Мехмедбег? Ш та ли му Je4, забога! — и, преплашена, и не чекајући Шефикин одговор, похита према вратима. Злато! Ко je то? — устукну Мехмедбеговица натраг у собу. — Галиб, мајко. — Шта! Галиб! Па ти у његову загрљају? Зар балију да пуштам у беговску кућу! Куку мени, шта сам дочекала! — Ев—ев—ев—ев—ев! — грмело je из Мехмедбегове собе. — Гони га, да прођем! Јадна ти сам, шта се ово ради у мојој кући! — одхукну Мехмедбеговица. Галиб изађе на авлију, a она похита у правцу Мехмедбегове собе, хуктајући; — Изабрала балију. A пре ће те мајка видети иа носилима, него ли што ће допустити да пођеш зањ. Мехмедбеже! Мехмедбеже! Отвори, забога! Ж алосна нам кућа! Зар не знаш да су ти се балије у^укле у њу? Отвори, драги Мехмедбеже! — Лисо-ма, Лисо-ма! — чуло се из закључане <?обе. Мехмедбеговица се обеси о собна врата, a Златија, схрвана страхом и болом, увређена мајчиним речима, јаукну и јурну на авлију у Галибов вагрљај. И Шефика, потресена овом сценом, отпоче 86 да плаче и да хода no соби. Мехмедбеговица очајно залупа на врата и та лупњава, уз Мехмедбегово вабљење, озвањала je кућом као вапај и трзај Пред смрНу. Kao да се пожар распламтео, na захватио целу кућу и прети да све прогута у свом ужасном пламену. У овој хуци, није н и к о јш приметио кад се ауто застао пред капијом. НаЈедном, на авли|и се створио Милан, са неким младим дежурним лекаром и са двојицом крупних болничара. — Галибе! Јеси ли то ти? Све je спремно — трже Галиба Милан из полумрака. Галиб, видећи да нема другог излаза, уведе Злату Шефики у собу, положи je на сећију, na пође у сусрет Милану и доктору. Сви уђуше у хајат, a доктор и Милан надвирише се над прозор Мехмедбегове собе. Лекар рече први: — Морамо га водити. У оваквом стању, могао •би да буде опасан и no друге. Садета ханума, обешена о врата, једнако je дозивала свога Мехмедбега, a из собе се непрестано чуо глас: — Ев—ев—ев—ев! Ха, Лисо брате, држи га! Лекар приђе вратима: — Госпођо, молим вас, уклоните cei Ми треба да вршимо нашу дужност. Садета ханума диже нањ свој преплашени поглед и врисну ужаснуто: — Куку мени, шта je ово ноћас у мојој кући! - na побеже Злати и Шефики у собу, одакле се после, за цело време, једнако чула њена вриска и кукњава. — Закљ*учано — каже болничар. — Ништа; обићемо врата — рече доктор. Два болничара, свом снагом, запреше врата. — Јаче! Само још мало! Врата најпре јаукнуше, na вриснуше ненадно као пролом. A Мехмедбег, са метлом у руци, као да гађа из пушке, напери на болничаре. И тек, кад га они чврсто спуташе, он као да дође к себи: — Ш та je, људи, забога? Ш та се ово дешава у мојој кући! Шта? Мене да водите! Куда? Напоље из моје куће, ниткови једни! Мехмедбег поче да се опирг, али руке болничара, снажне као клешта, скршише његов отпор Уза све то, Мехмедбег не преста да псује и да се отима. Мехмедбеговица излеће на хајат и закука из свег гласа: — Домаћине мој, драги Мехмедбеже, шта учинише од нас! Ево, пасјаковићи, воде ме! Ха, види ГалибаГ Балија проклети! Свети ми се само, ћафирине! Што ми се не смејеш? Што си се притајио? Препао си се Мехмедбега, a? Галиб не може више да издржи, na похита први на врата. Милан пође за њим. �— Ужасна сцена — каже Милан, док Галиб Галиб и Милан похиташе да избегну сцену кад није могао ни да одговори, буду Мехмедбега уводили у ауто. Далеко за собом, Пред вратима се искупио знатижељан свет. чули су његову вику, али нису могли да разаберу — Ш та je то? Шта се je догодило? шта говори Домало, стигао их je ауто и пројурио — Полудео Мехмедбег. мимо њих. Из аута, чула се вика Мехмедбегова, a — Сиромах! — Многи од њих, кад пропадну, почињу да после све утиша. луде. E ho, исто тако, чим je пропао, полудео je и Милан, и Галиб, корачали су ћутке. онај његов братић Фахрибег — примети неко. Бајрам. Устаните! Узмите авдест и обуците чиста руха мите и братски поздравите, јер данас je Бајрам, дан na пођите у џамију. Зар не чујете милозвучни глас опћег весеља свих муслимана. Свратите до сиромујезина како са вите мунаре езан учи? Он вас маха, удостојте га својом посетом, помогните га зове, дозива, да дођете, да се заједнички помолите колико сте мргућни na ће и вама Свемогући помоћиБогу и да Му се се захвалите за сва добра овога Сакупите се око софра ма и сиромашних na у света. миру и љубави, сви скупа, проведите данашњи дан, Дан je освануо, прангије навештавају дан ре- јер данас јд^ајрам , дан опћег весеља свих муслисеља и њихова пуцњава тај глас разноср на све мана. Ako вам сиромах закуца на врата, отворите му стране. Пожурите и свеср^но се у cfcyny Свемогућем захвалите, a онда —^ послије ^&маза — похи- их и уделите му, јер je он осуђен да пати својом тајте један другом у братски загрљај, пољубите ce-" ^или туђом кривицом и њега судба гони да мора и заборавите све оно шго вас je. до тада^цепало и просити и вас за милостињу молити. Не жалите растављало, јер данас je Бајрам’ дан опћег весеља уделити сиромаху јерћете тиме добро дјело учииити; свих муслимана. — Знајте, да Бајрам није само помоћићете му да и он може тај дан у миру и љуједне класе људи, већ да су то дани опће радости: бави провести, јер не заборавите да je данас Бајрам, сиромаха и богаташа, бАједника и невол.ника, тла- дан опћег весеља свих муслимана. читеља и тлаченика — Бајрам je опће весеље свих Сетите се и нашега драгог Гајрета, не заборавите да се под његовим окриљем налазе стотине муслимана. сиромаха ко,е он школује и на прави пут изводи. С;етите се оних који су Свемогућег вољом оставили овај свет и отишли пред лице Његово, да Помозите га прилозима, курбанским кожицама na одговарају за сва дела која учинише на овоме и самим курбанима. Манифестујте Бајрамом сву нашу снагу, покасвету. — Пођите на њихове гробове у руци са Курани—азимушаном, проучите им Јасини-шериф и жите да сте достојни синови ове земље и својих помолите се Богу за спас њихове душе, a код куће отаца. Имадите на уму наш напредак, нашу културу закољите курбане, поделите сиромасима и намените и знадите да je Г ајрет тај који нас води тим путем. У то име: живели и Бајрам-му барек олсун1 за рахмет мртвима, a за живот и здравље себе и своје породице. А л и ја Ч о р д а Пођите један другоме у кућу, свесрдно се приучитељ Хамид Диздар: Лула Авдаге Вртипраха. Рекоше му „монополске кривица" и затворише ra. Патнаест пуних дана. A Авди Вртипрах из Ћепикућа размишљао, разбијао главу чудним питањима и још чуднијим одговорима, a никако да докучи прави мисао тих проклетих речи. Монополска кривица! Уистину, звучи то, осећа Авдо, некако непријатно, некако неугодно у ушима, napa, замагљује; али тек онда кад се човек нађе негде у хладу полицијске хапсане. — Ама, ако he, вала, и та .монопољска', људи, претерано je. Да су ми уватили, да речеш, килу дувана, мајка му стара, na хајде-хајде, налетосум! Или барем кутију, јал дуванкесу, трпило би с е . . . Али овако! Зар ради пишиве луле дувана у бајбок, a? To je, вала, неправо и, да речеш, Богу плакати. Тако резонује чика Авдо о свему томе и — опет пуши. Задумани он своју „фајфу", na да ће све пуцати. 0 финанцима, истинабог, није никад ни 87 �1 имао добро мишљење, a једном згодом ćy ra toлико намучили и устрашили, да то никада неће, чини му се, избрисати из сећања. Било je то једне суботе, пазарни дан, a пролеће се расцветало no околним баштама. Сишао он управо из свог села и ceo пред кавану Јашара Заврзламе. Напунио лулу испразнивши папирнати фишек, запалио, a празан фишек бацио на цесту. Управо лула прихватила, гдуван замирисао, a низ чаршиу се помолише две зелене униформе. Финанци! Авдо занеме, премро од страха. Нема куда са лулом, na и не промисливши шта ће, ни како ће, уклешти старачким прстима велику дрвену лулу, na с њом у шалваре, у џеп. Па се укочио, онако престрављен, у очекивању . . , A „зелени" се полако приближују чаршијом. Двојицу-тројицу људи питају имају ли дувана, једноме запленише дуванску кутију, пуну, a једноме одузеше цигару из уста, ћик који ће прилепити на акта оптужнице као корпус деликти, да оптужени пуши домаћи непрерађени дуван. И тако доспеше пред Авду Авдо, им, оде- • вен у сеоско одело, одмах упаде у, очи. — Шта ти, стари, пулшш? пита један, сигурно старешина, и мерка ејком старога. — Ништа, господине процеди Авдо. — Е, ништа! — Ништа, вала.^Ево десет дана како сушим губице. Нигде ни цигаре, ни за лека. A да кажеш, бива, није то баи^ни право, господине. Није! Остарили смо ми, научили дуванити, na тешко човеку, богами. Мучимо се и радимо око тог ђавољег дувана, знојни, гладни, и дан и ноћ, годинама, господине, na не смемо да и ми задуванимо . . . Не вреди. . . Кад се финанци примакоик, оц видно задрхта. Устраши се. Зна колику папаст баце човеку на врат за циглу цигару смрдљиве дуванине. Поче да се прави и претвара, да на око остане миран: није се мувао кад су хтели да га претурају, само да на тај начин отклони сумњу од себе. Ко се њима буни и противи, знају да je крив, да нешто носи. Финанц je почео да претражује, a Авдо je инстиктивно осећао да ће се издати. Двоструки га страх обузео: страх од финанца, од глобе, од затвора, a с друге стране опет ухватила га још већа бојазан од запаљене луле у гаћама. Дуван се помало разгоревао и он je већ осећао како се џеп загрејава, како пржи, пече . . . Наједном je вриснуо, ко помаман: ватра му дошла до тела и спекла га. Брзо je турио руку у шалваре, јаучући од бола зграбио запаљену лулу и бацио je, распаљену, у најближу башту. Дим je остао иЗа ње, у зраку, као иза покварена аутомобила. Финанци, чаршинлије и сакупљена дечурлија гласно се смејали и церекали, гледајући престрашеног Авду. A последњи пут, кад су му оно запленили пуну техару искрижаног дувана, заклео се деда Авдо свим на свијету, да га више никад неће ставити у своја уста. A тај дуван ухватили му на веома чудан начин. Велико je чудо кад нешто хоће да буде! Добио, сиромах, пресуду, којом je осуђен да одлежи месец дана за ухваћени му дуван или, како стоји у пресуди „за моншолску кривицу" и упутио се јадник у среску апсану Ш та му преостаје друго? Ону огромну суму новаца, ко у би уместо затвора требао да плати, ако ће да не лежи, он нема. Одакле то њему, сиромашном херцеговачком сељаку, кад нема ни пуре онолико, колико му треба. Пошао, дакле, у хапсану. Али се. наравно, побрицуо да предходко напуни своју техару најфинијим дуваном, што га je имао сакривена негде у земљи, за кућом. Тако ће моћи бар у затвору да пуши, кад je то забрањено на вани. Припртио пуну сеоску торбу на раме, свезао опанке, поздравио се са укућанима и комшијама и, са Божијом помоћи, кренуо у касабу. У касаби, управо на улазу у полицијску зграду, где се налази и хапсана, сретоше ra, на његову несрећу, финанци. Зауставише ra. Испитивање, вицеви. И тако, туц-муц, тамо-овамо, пребраше ra и нађоше му — дуван. — Куда си, несрећо, пошао са овим? |— пита један. — У затвор, брате рођени. — Не тандарај! Ш то лажеш, мислиш мене да превариш, je ли! — Јесам браћо, кукавац, тако ми Бог помого — пропента Авдо и показа пресуду. — A зашто, болан, зашто? — Хм . . . зашто? За несрећу своју, na то ти je. За несрећу док ме ево ово јадника задеси. Пошо да одрапим онај стари дуг, месец дана, за оно мало јада што ми прољетос уватисте . . . И ето ти сад! Не дате човеку ни у хапсу смиром. Хеј, проклета времена. Све наопако. A сад опет ево ово. За ово Бог сами зна докле ћете ме прогањати, несретна. Финанце надушио смех. Чудо и њима где ће баш на њега, сад кад je пошао да се одмори у апсанском хладу. Одузеше му дуван, na иако за овај пут против њега нису ни правили пријаву, чика Авдо више никада не задумани на своју лулу. G A J R E T u svakoj kući, znači samo njezin napredak SS �Неретва У зшрљају твог вечитог хука, Гледам mu к’о зене дубине зелене. Чујем mu глас к'о са другог света. Зовеш ли мене? У сутон плав шумиш к'о древна прича О иролазности свега што једном на свету би. Свака mu реч језом страви ми срце. Реци ми јеси ли mu У цик зоре, сва кристална брда, У теби оиеру ведре погледе своје. По иовршини твојој небо разлије осмех И удахне mu божансхи лепе боје. Огледало иочетка u мора вечите мисли, Или mu вали само времена броје? Мир свуда. Ш ум твој постаје све јачи. Шта чујем у њему? Je ли то смех душе моје? Сад сунце кроз бистрине mu Бескрајно, црно око гледа ми у rолу душу. Проткива зраке od злата. Hoh. О чему то шумиш бездушно у мом страху? Стани! Постаћеш зелен, златом извезен, мермер. О неаознатом што иза леђа нам се диже? Хоћу da клешем стуб за рајска врата. О земаљском царству u ништавном ираху? > f /V * ■ ■ . 'i • 0 , ирестани jednoм u не шуми више! Боли ме свест. Шапући тише, тише! Волим me Kad сунцу љубиш око златно И Kada јаблан у теби круну fbuute. Хамза Хумо & к\ , ( * о ц . ••Т Uuv Хамдија Мулић: • A . & сестре t Игроказ и: . . АЈвчјег лћЦ А : Асим, дјечак од 10 година брат и сестра. Ајиша, дјевојчица од 8 година Омер, дјечак од 10 година | ^ рат и сестра. Фатима, дјевојчица од 9 година Ј ' Друга дјеца из Комшилука. 1 • , Мајка, Асима и Ајиша. Прва слика. (Соба мала, дјечја, са 2 кревета, један иза другога уза зид. До прозора стб са 2 столице. Ha столу ђачки школски прибор. Пред креветом мала бешика (играчка и у њој луткица). П РВ И П РИ ЗО Р. А ји ш а (сама у соби, намјешта луткицу у бешици и говори): Тако срце моје, лијепо ми спавај . . . И данас сам ти сунчала постељину, добро je прозрачила, a и соба je чиста. Сад само добро ми спавај . . . Види, види, како ме мило гледа!. . . A што ти je коса неуређена, душо м о ја ? ... (Реди joj косу). Тако, сад си лијепа. Koce ти златне као у виле . . . Нешто ћеш лијепо, лијепо сањати. Сањаћеш, да ти je бабо купио дивне ципеле и златне менђуше. Па ће ти тетка Злата пробушити уши. Добићеш и од ње свилену кошуљу . . . Тако ти двије слике с пјевањем. сањај, a ja ћу ти опрати хаљиницу, (држи једну хаљиницу у руци) a кад се осуши, окрпићу ти je и лијепо опеглати . . . Je ли, злато, моје! . . . (то говорећи, глади je no лицу и нехотице joj одбије врх од носића). Jao, шта сам урадила! (Виче кроз плач): Слатки носић! . . . Ето што сам неопрезна и несташна, како ми вели мама . . . Ш та ћу сад? (Замишљено гледа у лутку) . . . Па знам шта ћу. Када се ja или брацо разболимо, мама одмах јави баби, да позове љекара. Отац онда говори на телефон. (Пође супротном зиду, завија руком, тобоже као на телефон, a онда виче): Хало, хало . . . Молим Вас, господине докторе, одмах дођите мојој беби . . . Силно je болесна. . . (окрене се према лутки). Тако, срце моје! . . . Сада ће доћи љекар, na ће он теби дати лијекове; али молићу га, да не буду горки, као оно скоро што су били моји . . . П Р И З О Р Д РУ ГИ . А с и м : (обучен у татино одијело, с маском на лицу, са шубаром на глави и наочалима на носу. Улази на врата и говори промијењеним гласом): Добар дан! Но, што je? . . . (Сестра преплашено гледа у њега). Не бојте се! . . . Не бојте се . . . Ja сам љекар, a Ви сте ме звали. 89 �А ји ш а : Молим господкне докторе, беби ми je отпао носић! . . . А си м : Г1а то није богзна што . . . (узима лутку из бешике и принесе je столу, гдје нађе гумиарабике те криомице њом слијепи лутки носић). Ето видите, како je сад све у реду. A сад молим вас, направите једну лимунаду, да се ваша беба окријепи. (Сестра иде у кухињу и доноси лимунаду, a за то вријеме брат тепа луткици). A с и м: Р како je сад весела бебица. Па и ja сам сада због тебе јако весео. Посгао сам доктор и лијепо ћу да наплатим. (Улази сестра са лимунадом и даје лутки). А ји ш а : Неће она, господине докторе, лимунаде . . . А с и м : Можда није добра! . . . (Узме чашу и сву je искапи). Лимонада je изврсна. A имате ли ви, no могућности каквих слаткиша? А ји ш а : Имам кутијицу чоколаде . . . А си м : Е, то je нарочито добро за беб;^Д онесите само . . . А ји ш а : (Излази и за час доноси чок^ладу, na нуди бебу). Неће оца, господире, чоколаде . . . А сим : Баш је^то чудно! . . . - (Узима чоколаду и гриска je у устима) Исом> je добро . . . A ј и ш a: Али ви нијесте никаки докгор . . . А си м : Па дабоме, д§ нијесШг^него твој б р а ... цо . . . (Скида наоча)ге и маску na ђаволасто гледа У сестру . A ј и ш a Jao, објешењака, што ме превари Чгкај само и ja ћу једанпут тебе преварити. А с и м : Е, не љути се, драга сестрице ! . . . Ово je само шала . . . Ако сам попио ли.чонаду, паправио сам ти беби носић. Па, напокон, ти си доктора звала, a ja сам доље чуо и мало ти приредио забаве. Ж ао ти, чоколаДе ja ли? . . . Не жали. Гледај сш о што сам ти за бебицу направио. (Изиђе на врата и унесе мала колица за лутку). А ји ш а : Јух, — ај! Како су лијепа! Дивна колица. Како си умио овако лијепа да начиниш,... А с и м : (Упирући кажипрстом у чело). Е, моја драга . . . Ш то ће рећи памет и мајсторлук. A сад кад je ово све овако лијепо испало, де да зап евзмо. (Пјевају); Имам јање малено, руно му je свилено и т. д. (У то неко закуца на вратима. Дјеца излете из собе). П РИ ЗО Р ТРЕЋ И. (У собу улазе пријашње водећи испод руке Асим Омера a Ајиша Фатиму). А си м - Ми се чудимо ко куца. Знамо да мати још неће доћи. Па ко би могао бити други . . . него мој вјерни Омер (грли Омера). 90 А ји ш а : И ко би могао бити други . . , негб моја Фатимица. (грли Фатиму). О м е р : (сједајући на столицу): Па шта ли сте се то ви играли? Знам сигурно, да си ти Асиме опет правио своје враголије • . . А ји ш а : Ух, да само знаш, Омере. Moj синко (гледајући у Фатиму) посто Асим доктор . . . ама све ми појео чоколаде . . . А си м : Знате ли, што ли смо ми сад могли да се лијепо забавимо . . . С в и : Ш та Асиме? А си м : Слушајте ме само. Ми ћемо сад приредити једу забавицу. Иде то брзо. Свако од нас знаде из школе no нешто. Омер ће поздравити го ст е. . . О м е р : A гдје су ти госи? А с и м : Ma чекај, не жури се. Ти ћеш дакле по.здравити госте. Знаш хоћемо као да je права забава к’о у нас у школи. Додуше немамо никгква комада да представљамо, али се опет можемо помоћи. Kao друга тачка нека буде декламација. Ти ћеш-Омере говорити Савјет очевима од дра Башагића. Онда ће Ајиша отпЈевати своју пјесму Јутрос рано, аман, аман, обасјала Даница . . . што je од маме научила. Затим ћу ja декламовати Циганин хвали свога коња од Змаја Јове, a онда ће Фатима отпјевати напримјер . . . О м е р : Она зналијепо запјевати Лијспа Емина од A Шантића. А си *: Дакле, добро. Хајде ти Омере у моје име позови дјецу из нашега комшилука, a ми ћемо приредити бајаги бину и салу. Ф а т и м а : Ову ћему забаву направити у корист својих сиромашних другова . . . (Сви се даду на nocao): Застор пада. { Друга слика. П РИ ЗО Р П РВ И . (Догађа се у истој дјечјој соби. Привремено постављен „подиум" у прочељу, што представља бину. По страни редови столица на којима je посједала публика — дјеца из Комшилука. Главна публика ово све треба да добро види). Звонце зазв жи. Застор се диже. Ha „бини“ стоји и говори О м е р : Драга браћо и сестре, Ми смо вас позвали овдје да посјетите нашу малу и скромну забаву. Лијепо je да се овако мало поаабавимо na да се и ми учимо озбиљном и племенитом послу. Хвала вам на посјети добро нам дошли! (У публици аплаус). А ји ш а : (Звони, a на то она ступа на „бину“ и пјева своју пјесму. У „публици" бура одобравањ а) Између тачака овога дјечјега програмв — пауза. З а вријеме паузе свира музика или тамбурашки �збор. Пожељно би било, гдје се може да се и дјечје пјевање тихо прати на који музички инструменат. А сим: (Ступајући на „бину“ весело декламује Циганинхвали своса коња). У „публици" смијех и веселост. Дуготрајно одобравање. Ф а т и м а : (Пјева своју пјесму Jlujena Емина. Након тога усрдно одобравање у „публици".) О м ep: (Завршава забаву са рецитовањем пјесме Савјеш очевима. И њега поздравља „публика" са великим одобравањем): Ф а т и м а : (Ненадано ступајући на „бину“) . . . Лијепо je ово све испало, али смо ми нешто врло важно заборавили . . . (У то улази ненадно у собу Асимова и Ајишина мајка која дјецу весело гледа a они изненађени сви у њу упрли очи) поклони своме сиромашном другу да и он зимус заштити своја млада прса . . . О м ep: Имам и ja тако. И ja ћу то да учиним. A ј и ша: Ja мама, вазда, кад го« ти мени дадеш колача или што друго, кад пођем у школу, дадем и својој сиромашној другарици Зејнеби. М а јк а : Тако je, душо. To je лијепо и племенито. Ј е д а н и з „ п у б л и к е " : И ja ћу да дарујем једног сиромашка са својим ципелама, баш су ми тијесне. М a ј к a: Да, да, сви ви који можете a дозвољавају вам родитељи, помозите својим сиротанима. Ви сте сви добра дјеца. Па кад сте тако добри и лијепо се пазите, ево да вас мало погостим... (Доноси корпу јабука и ораха na подијели дјеци.) По томе сва дјеца запјевају једну пјесму. П РИ ЗО РДРУ ГИ . М а јк а : Шта ли сте то важно заборавили, na вам ова мудрица напомиње (милује Фатиму). . . Ф a т и м a (гледајући умиљато у Ајишину мајку); Опростите нам, драга госпођо, ми да се мало по-Ј забавимо, направисмо у вашој кући једну скромну забаву. Ова je забава бајаги намијењена нашим сиромашним школским друговима, па не сакуписмо ама баш ништа. (Сви се смију). М а јк а : Па није то тешкр. Имате иГвИччиме да помогнете сваку лијепу акцију a нарочито своје сиромашне другове. Добра дјеца могу такођер да добра учине на различитесначине. Ево напримјер мој Асим има 2—3 капутића, неке никако и не носи јер су му отјешњали, na би могао један да (К О Н А Ц ) Н а п о м е н а . Овај je игроказ намијењен за Гајрешове дјечје забаве. Дјеца силно воле да посјећују забаве, нарочито из дјечјег живота, које разумију и које ће их оплеменити. И у нас треба да се уобичаји, да дјеца са својим родитељима посјећују оваке забаве, које ће и одраслим бити угодне. Само оваке забаве треба одржавати нешто раније у ноћи, да дјеца дуго не остају. Нарочито би овдје много придонијели наши учитељи и учигељице — пријатељи Га;рета. У ту се сврху у културном свијету одржавају и посебни дјечји дани. Па зар не би могли и Гајретови мјесни одбори да у своме мјесту сваке године одржавају Гајретов дјечји дан! Туга за баштовановом кћерком. Плакале су усамљене врбе на обали. Кричале су кумре с витих јабланова. Низ брегове сузни грцаху поточићи малн. Жуто лишће, ко мртво, падаше с јасенова. У све се баште насмејем и чекам одзвук. Над све се њиве наднесем и усхит срца пратим. У свим баштама трепери ћутљив мук, над свим њивама дрхти бео, маглен лук, na надом далеком жеље срца блажим. Обистиниле се моје скривене слутње и стишале све топле и меке страсти: — Отишла je! Никад више неће звук тихе слутње ни глас серенаде страсне под њеним прозорима у дрхтавим акордима падати и расти.. У избразданим длановима мојих рука, мутно се небо огледа ко над мирном реком. Наносих сс pana, доста ме намучило мука, тугујућ’ расплакап за баштовановом кћерком. И тако гледајући то све око мене, све што je бар једну сузу за мене дало, учинило ми се: баште, потоци, птице и жене, све je то за моју љубав знало, 8бог мене у тиху тугу пало. Хамид Диздар — т — 91 �Š. Firuz Muftić: O ahlaku. Ulaikje kjel- enam i........... Ve džeale minhumul-kiredete . . . Čovjek kao i druge životinje jede, pije i t. d., ali kako je čovjek umno biće te ima moć govora, umo­ vanja i rasuđivanja, razlikuje se po tome, u glavnom, od drugih životinja. Osim toga čovjek je sam po sebi društveno biće, a životinje su dosta jače naklonjene samoživstvu i svojstveno imaju poroke — kojim od­ bijaju od sebe druge — kao lukavost u lisice, osvetljivost u deve i t. d. Da čovjek bude čovjekom, treba da ojača svoj um znanjem i da oplemeni svoje srce dobrim ćudima. Kako je po islamskim propisima dužnost svakog muslimana da drži u čistoći tijelo, odijelo i ostalo (En-nezafetu minel-imani), isto mu je tako dužnost da očisti svoju dušu od laži, klevete, tračarenja, zavidnosti, pakosti, mržnje, ljutnje, lukavosti i drugih po­ roka, kojima bi se mogla nanijeti drugome ma kakva bila šteta ili pak samom onom, koji ima takovo rđavo svojstvo. Dužnost je muslimana i kad abdest uzima za ibadet te kad pere pojedine dijelove tijela (uzuve) da se sjeća na to : da pere ruke, usta, nos, lice i oči, uši i t. d. da je odlučio da se uzdrži od menhijjata, što bi ga mogao učiniti rukama, ustima, očima, ušima i t d. c : I Treba ibadet činiti kako čista tijela i odijela tako isto i čista srca i čiste savjesti. Ovako čist čovjek kad čini ibadet, bez sumnje će mu biti kabul kod Allaha (dž. š.). Svaki je čovjek čuvar — svojih uzuva od menhijjata — i svaki će odgovarati za svoje stado (svoje uzuve): „Kjulukjum rain ve kjulukjum mesuhin an rejjetihi“. Nečistoća tijela i odjeće i drugog zapaža se očima, a nečistoća duše osjeća se dušom; ali pri ovom važe pravila: „Oči gledaju iz čovjeka" i „Svaka posuda čuje se onim, što je u njoj". Kako čovjek nečista tijela i odijela nije pristupa­ čan za društvo i za ibadet isto tako nije pristupačan ni onaj, koji je nečista srca i savjesti. Ko god vodi računa o sebi i o svojim poslovima, lako će saznati kakav je i kako stoji i kod Boga (dž. § .)^ k o d ljudi. Čim ko (čovjek) sazna da je učinio — ma i ne­ hotice — kakav prestup protiv islamskih propisa treba da se pokaje (tevbeten nesuhan) i da se liječi tako, da zamjenjuje zle ćudi i djela sa dobrim ćudima i djelima i da se više na zlo ne povraća (Tehalleku bi ahlakjil lahi). Iz futuhatu hiskjije. ',r.lli!«M »li т- 1 .7 i . У очи bajpaMa Фрагмент c ријеке. Предвечерје je било свечано плаво. Небо оивичено сребром мјесеца који je био негдје близу иза бријега. Понека звијезда би бљеснула златном светлости, затим би добила бљеђу боју и ишчезла. Благи априлски вјетар je пјевао у грању витих јабланова. Тополе крај ријеке су дрхтале у отсјеву посребрене модрине ријечне. Низ широку Требишњицу je пловио мали чамац. Својим шумом je нарушавао свечану претпразничку тишину. Мало весло je грабило воду похлепно и снажно. И за собом остављало трагове који су одлијетали до обала и тамо нестајали. Разбили би се о стијење зидова или саму обалу. Смркло се. Са ријеке су се видјели кандиљи на Царевој џамији. Трептали су ријетко свечаним сјајем. У своме дрхтању крили су једну велебну љепоту, која je била блиска душама заљубљених. Била je слична расположењу предвечерја у претпразнички дан. — Самија, како се осјећаш у овој величанст- 92 вености божијег дара. Како ти се чини ова мубарек ноћ? . . . Дјевојка je ћутала. Kao да није знала шта би рекла. Kao да je сјај звијезда одњихао о њихове бесконачне предјеле. Зурила je у тихе модрине разливене ријеке. Гледала у њима немирне рефлексе даљина посутих ситним трептавим златним чрљама. И мислила богзна о чем. Сумрак je голицао њену младост, звијезде су будиле њену крв. Мјесец што се помаљао иза брда бунио je њене погледе. И она ;е била као у сну. Видјела je само љепоту дубина ријечних које су криле у себи богзна колик дио свемира — вјечности. И очи су joj биле пуне само тих љепота. У њима се њихао одбљесак тог рефлекса позлаћених висина. И душу joj je обасуло неко чудно осјећање живота. Заголицао je тај пејсаж њену радост, и она je заносно кликнула: „Аллах je свемоћан, a срећа међу нама.“ — Ха ха ха, тако je тако. Аллах и срећа. Два нераздвојна симбола живота. Метафизичког вишег �и обичног — земаљског, A onaj први je симбол и овог другог. И овај je укључен у бесконачне сфере његове. Дјевојка га je гледала. Није свакако разумијевала шта joj говори сапутник. A и колико би га разумјела, свијест joj je још путовала даљином бескраја, Није се била још повратила из ријечних дубина. Очи су joj биле још пуне рефлекса звјезданих искрица из ријеке. A мјесец их je прелијевао својим сребром, и уносио у њих мистику висина и сјај празничког расположења. — Eho кандиљи. Види их. Видзм их у води. Како лијепо бљеште. — Да видиш их у одбљеску воде. Осјећаш их у дубинама модрине ријечне, као да си сва у бесконачности тих дубина у којима плови небо. Гледам те као да у њима тражиш живота. — Да. A сјутра je бајрам. Како му се в:селим, радосно кликну млада дјевојка. Koce joj био размрсио благи вечерњи вјетар што je дувао уз ријеку. Њена силуета je била обасута бјелином мјесечеве кише. Лице у полутами давало je слику раскошна маја. Бјелина његова je бљескала на мјесечини. Дјевојка je дрхтала. A свјеЗке здраве груди зрело су се надимале и својом снагом од себе разгониле тмму. Усне су joj се смијешиле. — Да, бајрам. Највећи наш празник. Сјутра се кољу курбани у част оног давног, који их je увео. Жртвоваће их се безбр^ј у спомен онога који je хтио и своје дијете да жртвује за своју идеју. . . за великог Бога и светињу своју . . . за Ислам. A и сиротиња ће мало да се омрси. — A зашто ja волим толико бајрам. Зашто му се сви људи толико радују, радосно упита она. — Бајрам. Највећа наша светковина. Зашто му се радујемо . . . прошапта млади љекар који je био престао веслати. Био je пустио тишину ноћне ријеке да их она сама носи. Kao да се предао валу судбине и мирном току ријеке, која je отицала уједначоно са одласком брзих минута Хтио je ваљда да их однесе овако саме до бајрама њихова заједничког живота којим би имали да заплове. — Радујемо му се јер смо навикли на то. Јер смо увијек од најранијих дана на бајрам добивали поклоне од наших милих. — Има и тога. Али ja ћу то да ти објасним другим разлозима: Има у сваком празнику душа мистике Има у свакој светковини чар недокучивог. Има у сваком светом дану нечег величанственог. И све то троје човјек не разумије Може то он докучивати ма како високом интуицијом. Може оч то осјетити ма како довитљивом осјећајношћу. Може о свему мислити високим својим увјерењима. Али све то ипак рстаје тајна. Све .Т9 ocjaje далеко изанаших резо- новања. Оно што je у сржи те величанствености то je нама недокучиво. И покуша ли неко да дубље уђе у суштину тог празничког расположења, још више ће се удаљити од суштине ствари. Размисли ли човјек о душевном миру ког стиче тога дана, застаће пред њим. И неће моћи даље коракнути напријед. Ето. И ми тражимо решење тог вјечног питања. Данас тражимо тајну тих светих часова Хоћемо да објаснимо свјетлост која обасјава душе правовјерних. Међу њима има и злочинаца. Свеједно. И њихове дуле обасипа то мистично расположење. И здрави и болесни, и мали и велики, и стари и млади, и богати и сиромашни, и учени и неуки, осјећају љепоту тих дана. Ha душама налазе расположења. У својим срцима љубав према ближњима. Богати су растворили руке да распу новац. Сиромашни су пружили руке за двоструку молитву: за#молитву милости Бога и милости оних што су растворили своја срца. Откуд то све? И зашто? Човјек je човјек. Умори се од гријеха na хоће да чну^се тога дана отпишу. Можда зато? Не, није стога. Можда људи осјећају потребу да једнога дана забораве себе. Можда хоће да обману сами себе. Али има још разлога који нас воде другим путем. Има још часова у којима je човјек опет далеко од свијета. Али то ван светковина. Па ипак није он такав Да, мислим да би то долазило и отуда што човјек некад воли и помпе. Воли свечаност и хучну радост, безбрижну и велику. Вјерује у ту радост због силе што влада свијетом, и због саме радости, Али je ово мање разлог. Скоро ништаван Јер то би онда било све намјештено. Било би све то неприродно. У сваком погледу би то било неморално. Него има још нешто. Дан je такав одређен у вријеме кад je то било потребно онима који су ударали темеље својич доктринама. Бесумње. Али има још нешто. To je непоколебива вјера у загробни живот, у други свијет. У нашој потсвијести она лежи скривена. Ma колико je човјек не поштовао, ма колико je човјек негирао и оставио у потсвијести да дријема, она ће се једнога дана оаспламтјети. И кад плане он ће њој потпуно изгорјети. Божија казна ће стићи све невјерне. Ta мистична настројења уцрпла je природа сама у свијест или потсвијест и код неких она евоцира рано убјеђење о потпуној хармонијн живота са том мистиком. A невјернима она сама помиче душу назад према мирној савјести у далеким заборављеним вјеровањима. Ето дакле ријешења тога. У дану празновања основни тон природе je тај Да. У гласу мујезина што бајрамског јутра доноси мир и опрост свима в ерним, дрхти та мистика, бљешти сва тајанственост у иуном свом сјају. Taj глас иде далеко — далеко. Собом односи молитве вјерних и њихову захвалност за оно, што им je удијелио Бог. A други шаљу молитве за опрост, и тиме се уз- 93 �носе до кајања. Ето Самија. Од јутарњег бајрамског гласа мујезинова na до вечерњог задњег одјека његова езана све je стога радосно. Све je окићено миром . . . Смирењем тихим и ведрим, као што je тиха ова априлска ноћ. Видиш, у свјетлу бајрамских кандиља ja видим свјетлост својих расположења. Ja се одмах осјећам здравим и свјежим. Чим се они упале, у мојој души се тихо пробуди срећа лијепе будућности. Пробуди се у вези са љепотом дјетинства. Успомене су степенице за ту далеку сретну прошлост, никад непровратну . . . Излагао je он њој своје мисли a није схватао да ra она можда није разумијевала. Застао je као да се бојао тишине која je владала око њих. Мјесец je био већ давно отскочио од крша. Купао je своје заморено тијело у дубини ријеке. Самија и Ибро су гледали то праћакање бијеле мјесечине окружене свемиром безброја ситних златних звијезда, пројицираних у овом незнатном ду- бинском простору. И мислили су . . . Богзна о чему. Можда су имали једну идеју, можда им je жеља била заједничка у овим узвишеним тренуцима.Тргнуо их je глас мујезина који je оглашавао јацију. Расуо се над ријеком и скупа са шумом тихих таласа одлелујао богзна камо и докле Однио je собом задње предба рамске жеље безброја вјерника. Ибро je снажно завеслао и чамац примакао обали. Били су баш код Самијине башче. Она je искочила и домахнула му: ,Н е заборави, сјутра je дан кад баби можеш говорити . . Весело се насмијала, a звонки кикот joj се расуо кроз ноћ и отпловио са мјесечином низ ријеку. Несгала je као лака срна кроз густе редове смокава Ибро je само чуо како залупи капиџиком и нестаде je. Завеслао je поновно и дуго, дуго размишљао на ријеци, док механички није припловио обали, изашао, и пошао кроз н о ћ . ». Сафет A. Бурина Велија Садови^, директор шер. гимназијв Шериатска судачка школа и шер. гимназија ПриликоМ прошдогодишњег засиједања Вакуфског вијећа, Улема меџлис je на брзу руку протурио закључак којим се ишло за тим, да се преко Врховног вјерскдг старјешинства испослује да Држава преда из својих руку Вакуфско-меарифеким органима Шер. гимназију и Шер. Суд. школу. Овај корак je побудио разумљиво нерасположење код свих оних муслимана, који су и онако забринути великом заосталошћу муслиманског елемента на културно-просвјетном пољу за нашом браћом других вјера. Овим кораком намјеравано претварање Шер. Гимназије у двије мале медресе, сматрао je скоро свако да je то једнако укидању и потпуном губитку једне савремене гимназије, a то тим више јер се многи живо сјећају судбине коју су доживјели Дарул-муалимин, окружна медреса, na и све друге старинске медресе (Аустрија их je затекла 44 у Б. и X.) као и сви вјерски заводи, који су били у рукама наших аутономних вјерских власти. Овај корак je нарочито бацио у бригу 250 родитеља, чија се дјеца одгајају и школују у Шер. гимназији. Овај корак je револтирао преко 100 наших академичара у Београду, који су у једној декларацији најоштрије осудили ту намјеру, позвавши вјерске власти, да поштеде оно што je здраво. Овај корак je узбунио и све Гајретове раднике широм наше Краљевине, који су на лањској годишњој скупштини преко својих 300 делегата, упутили претставке Kp. Влади и молили je да не пушта ове школе из својих руку, Овај корак je најзад био проузроковао 94 одлуку Kp. Владе да се ове школе укину, те je у предлогу Финансијског Закона било предвиђено, да се те школе ове године укидају. Захваљујући патриотском заузимању народних представника и великој увиђавности Kp. Владе, ова je опасност благовремено отклоњена и обје ове школе су остале какве су биле и до сада. Међутим то питање потегнуто je и на овогодишњем засиједању Вакуфског вијећа, и према новинским вијестима недавно je на једној сједници Вијећа дошло до једног врло немилог инцидента, јер се хтјело да се протури као да je читаво Вакуфско вијеће за то, да се преузму ове школе из државних руку. Будући да ово питање озбиљно интересује нашу муслиманску јавност, a пошто многи нису упућени у суштину саме ствари, то je потребно да се нешто сазна: 1) опћенито о Шер. Суд. Школи. 2) 0 дугогодишњем раду и настојању око њене реорганизације. 3) Да je то настојање довело до оснивања Шер. Гимназије и 4) 0 прошлогодишњем кораку вјерских власти. I Шериатска судачка школа (Нуваб) Будући да je за сљедбенике Ислама сам Ислам прописао норме и правила, којима се регулишу и уређују међусобни односи чланова исламске заједнице У погледу склапања и развргавања брака, права и дужности мужа и жене; у погледу наслц-т �једства и диобе иметка међу члановима једне породице; у погледу тестирања и завјештавања; у погледу управљања вакуфским добрима и т. д. то cv У свакој уређеној исламској држави, поред редовних грађанских судова и њихових цивилних закона, постојали и шериатски судови, пред којима су се расправљали и ријешавали горе наведени предмети, онако како прописују поменуте норме, a ове потјечу из самог извора Ислама (Куран). Тако je било и за време турске управе у Босни и Херцеговини. Кад je Аустро-Угарска монархија окупирала Б. X. нашла je у њој припаднике Ислама, којих није имала у својим другим провинцијама. Редовни судови које je она увела у Босни и Херцеговини, нису могли ријешавати питања, која су се тицала међусобног односа муслимана, јер аустријски суци нису били спремни у шериатско-правној струци, a нису имали ни ону главну квалификацију за шериатске судиЈе, т. ј. нису били муслимани. Девет година послије окупације, дакле 1887 г. основана je шер судачка школа „ ........ поради унапређења науке у знаностима Ислама као и особито поради изображавања способних кандидата за службу шериатских судаца у Босни и Херцеговини . . (Штатут Шер. суд. школе). Школа je отворена са пет разреда са овим ставним предметима: Срп.-хрв. језик, тефсир (коментар Курана), догматика, хадис (наука о Мухамедовој традицији), шериатско-правни поступак, диоба насљедства, закон о посједу земљишта, вакуф| a од свјетовних предмета: математика, природопис, историја и земљопис у мањој мјери него у гимназији. T okom времена бивало je неких модификација, али увијек у правцу проширења и повећања наставног градива и предмета. Ова je школа дала прве своје абитуријенте 1892 г. те je од тада до данас сваке године свршавало школу просјечно 10—12 ђака. Већина апсолвената су понамјештени no срезовима Б. X. као шериатски суци. Сви су они и за вријеме бивше А.-У. управе a и данас су категорисани као и државни чиновници. Нгки су се од апсолвената посветили другим звањима: има их средњошколских професора исламске веронауке, мудериса, муфтија и чланова улема меџлиса. Од ослобођења овамо већина апсолвената ове школе, одлазе у јужне крајеве Југославије, где међу муслиманима југославенске, турске и арнаутске народности врше дужност муфтија или којег другог звања, али увијек као државни чиновници. Кроз дуг низ година, за наставнике шер. суд. школ»узети су људи дипломирани на цариградском правном факултету или теологији; a касније и њени властити апсолвенти постављени су за професоре {i циректоре. Реорганизација. T okom времена осјећала се потреба за проширењем постојећих и увађањем нових предмета, те се настојало потпуније образовати питомце за њихов позив и подићи њихову опћу наобразбу на виши степен. Управитељ школе, 1902 г., X. Хасан еф. Хаџиефендић тражио je да се науковно вријеме подигие са 5 на 6 година. Али до тога није дошло. Године 1908 избила je опет на површину реорганизација шер. суд. школе. Егзекутивни одбор народне мусл. странке у преговорима са бив. зем. владом, изразио je жељу да се реорганизују шериатски судовн, a с тим у вези и шериатска судачка школа, како би младићи били спремнији него до сада Ha позив тад. зем. владе, састала се у ту сврху анкета од 12 лица: начелник правосудног одјељења A. ШеКј владин савјетник И. Крчмарик, један члан улема меџлиса, два члана врховног шериатског суда, и пет чланова егзекутивног одбора. У сједницама од 2 и 9 марта (1903) ви;ећало с : о peopraнизацији шер. суд. школе и након свестраног расправљања дошло се до увјерења, да би се најбоље о кад би се све постојеће медресе најпре ре___изовале тако да би у њима софте добиле опћу наобразбу из свјетовних предмета, a из вјерских и оријенталних онолико колико треба за исламску илмију, na да се онда у шер. школи сасвим и само стручно наобразе. Будући да je питање реформисања медреса, још прије тога остављено до коначног проведења вјерско-просвјетне аутономије, анкета je изразила жељу да се одмах приступи реорганизацији шер. школе, a да се не чека са реформисањем медреса. Најпре се претресало питање да ли би се са шериатском школом могао спојити Дарул-муалимин, који би онда уједно био и приправни течај за шер. суд. школу. Али je та мисао напуштена, јер je дарул-муалимин вакуфско-меарифски a шериатска школа je државни завод. Даље се je претресао наставни план који полази са становишта проширења науковног времена са 5 на 6 година; a коначно се Анкета сложила у томе да се отвори један приправни течај од 4—6 разреда где би се ученици спремали из вјерских и свјетовних наука толико да могу касније у шер. школи наставити сгручно образовање, те су у ту сврху претресана два наставна плана за тај приправни течај. Ну из неких разлога тада није дошло до остварења тог приправног течаја. 1911 г. ово питање узима у руке клуб народних посланика и бос. земаљски сабор, те 22 марта доноси резолуцију која je полазила са становишта да шер. школа буде кадијско-муалимска школа са 95 �два припремна течаја: један за софте a други за гимназијалце. Код зем. владе израђене су тада двије основе: једна према резолуцији зем. сабора a друга према предлогу којег je поднијело правосудно одјељење зем. владе. Предлог правосудног оделења предвиђа за преднаобразбу: матуру са ауних осам разреда гимназије, a шер. школа имала би бити виша школа или академија 1912 на позив зем. владе израдио je г. Осман Нури Хаџић, тадањи директор шер. школе, трећу оСнову, no којој би шер. школа била једна пуна 1'имназија са оријеншалним предметима, a апсолвенти који Се желе поСветити кадијско-судачкој етруци ишли би на правни факултет којег свеучилишта у монархији, и касније положивши кадијскобудачки испит могли би осим кадијСких послова водити и који други реферат котарског суда. Коначно се je године 1915 Реис ул-улема r. X. Мехмед Џемалудин еф. Чаушевић, заузео и израдио нову основу реорганизације, no којој би данашња шер. школа имала два течаја: стручни и приправни Стручни течај би била виша школа, академија за исламско право и теологију, a у приправном би се течају имали оспософгг^ кандидати да могну те науке студирати. Приправни би течај ш у ч е н в цима опћу наобразбу, која се постизава у VI разреду гимназије, самр- би се учио мјесто латинског језика арапски a мјесто грчког турски. Ну да се омогући успјешно учење абитуријентима и на правном факултету којег свеучилишта учило би се у roj шеријатској гимназиј|г и латински. Ова основа наишла je на одобрење код зем. владе и код заједничког министарства финансија у Бечу, те je начелно и прихваћена na су се почели израђивати штатути и наставна основа Године 1917 сазвала je зем. влада поновно анкету стручњака који ће израдити наставни план и програм за свани предмет и која ће коначно редиговати штатут о устројству једне средње школе. Осим стручњака и референага зем. владе судјеловали су у тој анкети: Реис ул-улема, надзорник средњих школа, директор шер. суд. школе и директор сарајевске реалке. Након свестраног претресања у три наврата дошло се до еакључка, да се са приправним течајем од 6 разреда не може постићи сврха за којом се иде, те je на концу једногласно закључено, да та приправна школа има бити потпуна средња школа, гимназија, где he се мјесто латинског учити арапски a мјесто грчког турски језик и нешто више вјеронауке, a сви остали предмети онако и у оноликој мјери као и у осталим гимназијама. Од те анкете израђени штатут и наставни план те шериатске гимназије били су одобрени од заједничког министарства у Бечу средином маја 1918 r. a 20 септембра 1918 распчсан je натјечај за при- мање ђака у I разред гимназије и у интернат, који су се имали отворити 15 новембра исте године. Ha натјечај се јавило доста лијеп број ђака, али до отворења у новембоу не дође, јер су се усљедепидемије морале све школе у Сарајеву затворити на неизвјесно вријеме Непосредно иза тога наступио je слом бивше монархије и стварање наше народне државе. Haродно вијеће у Сарајеву, на својој сједници од 25 новембра под предсједањем г. A. Шоле, председника зем. владе a на предлог др. Тугомира Алауповића, начелника за богоштовље и наставу доноси једногласан закључак да се за муслимане отвори гимназија посебног типа у којој би се ђаци образовали у предметима свјетовним као и no осталим гимназијама, a у предметима вјерским толико колико je потребно да могу с успјехом наставити богословне науке исламске вјероисповјести. Ta гимназија има да буде централни завод за муслимански елеменат у држави С. X. С. којег елемента има преко један и no милијон. Овај се завод има отворити према томе као двострука гимназија, јер би имао и једне и друге предмете, те би апсолвенти Vili разреда могли ступити у теологију a м о г л и би се п о с в е т и т и и д р у г и м з в а њ и м а.Тако je ново доба наше слободе и самосталности дало нама муслиманима, једном дијелу уједињеног народа С. X. С. овај корисни и давно жељени завод, који ће бити од неизмјерне користи за нашу просвјету и напредак (Увод штатута). III. Шериатска гимназнја. I. разред шериатске гимназије отворен je у децембру 1918 г. У јуну 1926 г. школа се развила на 8 разреда и дала своје прве матуранте. Од почетка до данас уписало се у I. разред 682 ђака. Пурификацијом и болешћу отпао je мали број ђака иначе сви су продужили да похађају више разреде. Један мали број њих, свршивши IV разред исписао се je и отишао у средњу техничку школу или трговачку академију, a тако исто један дио ђака иако свршеног Vi разреда отишао je у геодетску школу. Досада je шериатску гимназију завршило шест генераци a са равно 80 матураната. Око 50 од ових апсолвената продужили су своје студије на правном факултету у Београду, мањи број њих уписао се je на филозофски, технички, медицински и шумарско пољопривредни факултет у Београду, Загребу и Прагу. Какав успјех у науци постизавају на тим факултетима ови бивши ђаци шер. гимназије, и према томе, какву су предспрему добили на шер. гимназији, о томе се може свако увјерити ко иоле прати рад и живот наших студената у Београду и другим културним центрима. Они који су у првој и ДРугој генерацији свршили шер. гимназију, веђ �су завршили свче универзитетске студије, те су и туранти шер. гимнгзије лпрају ићи на правни факулпонамјештени у државне службе било као средњо- тет, a само je изнимно дозвољавало да се извјестан школски наставници или као политички чиновници. број ђака уписује на друге факултете. И тиме je Двојица су свршили теолошки факултет у Каиру, Министарство ишло за тим да се шериатској гимa један као свршени правник у Београду, има да назији омогући да бар донекле постигне свој циљ иде, као Гајретов питомац, у Алжир или у Египат, одгајањем правника, у оскудици штатутом предвида се сгмдејализира у шеријатском праву. ђених високих завода. Тако данас поступа и МиниГоре смо истакли у коју je сврху сснована старство просвете. шсриатска глмназија да би њени апсолвенти могли Међутим може се рећи да je задњих година наставити високе науке на теолошком факултету почео да се остварује циљ за којим се ишло од или на шер правној академији. A, како вели њен првкх дана од како се почело радити на реорганишгатут, „један дио апсолвената нека се посвети зацији исламских завода. И мјесто претварања шер другим звањима" и тиме сам штатут дозвол>ава, суд. школе у теолошки факултет и шер* академију све кад би данас и постојао теолошки факултет, почеле су се подизати катедре на филозофском и да се један дио матураната уписује на филозофи,у, правном факултету у Београду на којима ће сврна технику и на друге струке. Муслимански тео- шеници шер. гимнази;е, или један дио њих (како лошки факултет и шериатска академија имали су вели штатут) мсћи да студирају, засада литературу постати од данашње шер. суд школе, т. ј. сва се исламских језика и шериатско право, a није искљушкола требала претворити у те високе школе, камо чено да се у блиској будућности успоставе катедре би имао ићи да студира један дио свршеника шер. н. пр. за тефсир, хадис, за исламску догматику и за остале гране исламских наука. Сад je баш шер. гимназије. До данас није дошло. до претварања судачке гимназија добила, у појачаној мјери, свој le Raison школе у високу нити до отварања посебног мусл, d’etre јер се основала катедра за шер. право. Ако теолошког факултета. Наравски,'Ш^риатска гимна- ^буде_ и даље приспи евало квалификованих профезија није крива што није до тога дошло, нити се сора, у што се не може сумњати, није искључено њеним свршеницима може замј^рити ufFo ре упи- да дође и до остварења теолошког факултета одн. сују на разне факултете. Да^је нешто, првој гене- шер. академиЈе, где би муслимански теолози добили рацији матураната био на расположењу теолошки наобразбу равну католичким и православним теофакултет или шер. акаде^ија, сигурно би себар|Пф- лозима, a то je и циљ који провејава rope излоловина њих уписала тамо, и такобисе свакегодине женима настојањима ид 1902—1918 када се je раједан дио свршеника посветио теолошкој или шер. дило на оснивању једне мусл. гимназије посебправној струци. Ну, факултет или академија не отва- ног типа. Има двије врсте луди квји су из различитих рају се као што се отвара каква друга установа. Треба за те заводе имати наставнике, који су no мотива нерасположени према шериатској гимсвојој спреми равни универзитетским професорима, назији: Једни су нерасположени јер,веле,у тој се школи не ако хоћемо да ти заводи и no свом наставном особљу и no својој организацији с правом назовемо одгајају Дсца у националном духу како би требало. „факултетом", ..Академијом" итд. a таки се профе- „Она je сепарисана и њени ђаци су изоловани, не ми|есори не могу смарлајисати у каквој фабрици нити шајусе са ђацима других школа; и на крају крајева се могу рекрутовати између оних „дубокоумних* штаће муслиманима посебна гимназија кадје немају иџазетлија који са Султан Фатихове медресе из католици ии право:лавни... и т. д.“. Ови критиЦариграда дођоше у Босну, или између оних који чари не приговарају сепарисању преко 1300 учесвршише нуваб и не одоше даље да штогод више ника у пет богословија, не приговарају толиким науче. Треба свршиги једну савремену средњу гимназијама у Хрватскрј и Словенији na и код нас школу; треба апсолвирати модерни теолошки фа- где се одгајају искључиво католичка дјеца; не прикултет јер само тако образован и спремљен човјек говарају толиким гимназијама у Ссбији и Црној уз природни таленат и личну марљивост и ври- Гори где се одгајају искључиво православна дјеца. једност који, писањем научних дијела докаже своје Само се шериатској гимназији приговара да одгаја квалификације — уопште заслужује положај уни- сепаратисте. A какви су то назови-сепаратисти којима шер. гимназија не даје удовољној мјери нациоверзитетског насгавника — професора Само кад будемо располагали оваковим настав- налног духа, најбоље се види no животу и раду ничким материјалом моћи ће се приступити отва- њених бивших ђака, који, као студенти у Београду најактивније учествују у свим омладинским удрурању жељеног факултета! Будући да никакве високе школе није било, жењима националног карактера, na у многим слубивше Министарство вера једном je нарочитомк клау- чајевима, као иредседници или секретари предњаче зулом на матуралним свједоџбама, одредило да ма- Н другима служе КВО узор у раду око буђења и 97 �ширења националне свести у народу. Не само то, него нека се погледа на живот и рад ђака док су још у гимназији: ђаци шер. гимназије имају своје удружење „А. X. Карабеговић" које су они основали још 1922 г. у цил>у васпитања самих себе у научном, патриотском, хигијенском и хуманитарном правцу. Задатак му je још да своје чланове зближи са средњошколском омладином других школа. To друштво има сво.е секције: литерарну, дилетантску, тамбурашку и секцију Јадранске Страже, трезвености, феријалног савеза и југославенског Сокола. Бољи ђаци, чланови овог удружења, сваког уочи петка, кад нема корепетиција и уочи сваког празника, вјерског или државног, држе у интернату пред свим ђацима предавања. Ево листе прошлогодишњихтема тих предавања: о цару Душану, маричкој бици, косовским херојима, Краљу Томиславу, Матији Гупцу, зачетницима југославенске идеологије, важности Јадранског мора за нашу државу, Гази Хусревбегу, Осману Ђикићу, Алипаши Ризванбеговићу, исламској умјетности, покрету Хусејн Капетана Градашчевића, полним болестимаЈовану Скерлићу, Фрањи Рачк;ом, о реформама Султан Махмуда II , животу нашег Краља, ,перзијском пјесникуФир* дусији, туберкулози, нашим земљацима у ксламској књижевности, Т. Масарику, исламској култури у Багдаду и Кордови под имплусом Ислама. друштвеном васпитању, развијању осећања самилости код младежи . . . и т. д. Ова предавања ђаци припремају приватном лектиром, na у форми реферата одрже их пред свим ђацима у интернату. Осим предавања ђаци у интернату често пута приређују себи забаве, на којима дају комаде већином патриотског садржаја. Тим предавањима и тим забавама 250 ђака шер. гимназије претворили су свој интернат у једну огромну фамилију која je постала плодним расадником у кому ничу и развијају се идеје и осјећаји љубави према науци, према отаџбини, према човјечанству уопште, и љубави према етичким начелима и естетским љепотама. Како се тај начин одгајања може назвати сепаратистичким? Je ли то удаљиваље од националне идеологије? IV Корак наших вјерских власти. Други су нерасположени према шериатској гимназиј ради тога јер веле, она не одгаја ђаке у вјерском духу како би требало, јер je напустила свој првобитан правац, јер je промашила свој циљ који joj je штатутом постављен. Треба да држава њу преда у руке вјерских власти да je оне претворе у двије четвероразредне медресе, na да свршеници тих медреса наставе у вишем течају средњег завода Куршумли-медресе, након чега би имали продужити „високе вјерске студије“ на Нувабу, претво- 98 реном у теолошки факултет и у шериатску правну академију. Да разглобимо ово резоновање, тачку no тачку, na да на сваку понаособ одговоримо: „Не одгаја довољно у вјерском духу!“ Па у чему се састоји тај вјерски дух о коме се тако onћенито и тако апстрактно говори? Осим тога, кроз пуних 8 година на овамо нико од вјерских власти није дошао ни у школу ни у интернат да својим очима види шта и како ђаци уче и како проводе свој живот у интернату! Једини изузетак чини што je један члан Злема меџлиса у децембру 1930 дошао у школу и присуствовао пола часа предавању вјеронауке у VII разреду, и што je тај исти члан, али на позив дирекције шер. гимназије, дошао у јуну 1931 да присуствује матуралном испиту из арапског језика. Па кад je ту, толика индиферен‘тност, и толико непознавање, како се смије онако паушално тврдити да се та дјеца не одгајају у духу Ислама?! Од I—VIII разреда у шер. гимназији учи се 27 часова вјеронауке и 32 часа арапског језика седмично. Нико од вјерских власти није дошао да то види нити да контролише одговаралито штатуту и првобитном стању од кога веле да се удаљила! У интернату, једна доста велика просториЈа претворена je у кућну џамију: зидови joj омаловани под џамијску, украшени са оних осам имена (Алах, Мухамед. . . и т. д.) која се виде и no другим џа~ мијама, михраб уређен са натписом за то подесног ајета-----Сваки дан ђаци наизмјенце уче пет пута езан, у тој интернатској џамији сваки дан неке намазе клањају џематом a неке посебице. Буде их и да пропусте ову вјерску дужност, и то им се опрости ако су за то имали оправдан разлог, али буду кажњени ако су тај пропуст учинили хотимице... Нико од вјерских представника није дошао да то види, a ипак тврде да нема вјерског одгоја у шер. гимназији. Сваког петка сви ђаци, мали и велики, иду корпоративно, под водством једног вјероучитеља, у сусједну џамију, да клањају џума-намаз. Ни то није упало у очи ником од вјерских власти! Догоди ли се да који ђак умре, све колеге из његова разреда, скупе се у интернатској џамији, и из своје властите побуде, расподијеле међу се Куранске џузове, проуче хатму и поклоне je души умрлог колеге. To племенито сјећање, тај пијетет према умрлом колеги граничи са дирљивом великодушношћу. Нико од вјерских власти се уопште и не интересира за овакав рад ђака шериатске гимназије. Оду ли преко рамазана кућама, многи од њих попну се на ћурс џамије у свом родном мјесту, и казују таке вазове каквих многи службени ваизи нису у стању казати. Многи од њих уче мукабелу у џамији преко цијелог рамазана, a има их који �кроз свих 30 рамазанских вечери клањају теравију као имами. A познато je да ђаци шер. гимназије приређују мевлудске свечаности каквих још нико нигде видио није. Па шта се више тражи од ђака шер. гимназије у вјерском погледу? Какав исламски дух и одгој би могао задовољити оче који joj приговарају? У чему то гријеше ђаци шер гимназије? Или им je антимуслиманско то, што се са соколским вјежбањем и гимнастичким скакањем и превртањем продуцирају на реку и на паралелама? Или исламско вјеровање убија у њима то што учећи физику и математику, упознавају да се материјални свијет управља no сталним и непромјењивим физичким законима, где никакви ћерамети евлија и никаква чудесна моћ шејхова и дервиша не може да утјече на нормални ток природних догађаја? Или гријеше у том што учећи народну исгорију и народну књижевност, постају свјесни чињенице да они расно нијесу ни арапи ни туркуше, него да су рођеви чланови ове наше југославенске нације, за коју кроз 8 година усишу у cBoie срце толико љубави колико и сваки други честито образовани -Југославен? У чему je тај недостатак вјерског одгоја ђака шер. гимназије те се нема поверења у 'њихов исламски дух? Од 18S7—1918 дакле преко тридесет година би; je шер. суд школа под управом бивше зем. владе, « док су дакле с њоме управљале Швабине руке никому од вјерских представника није никад ни н«*| ум пало да тражи да зем. влада ту школу преда у аутономну управу верских власти Аналогно тому може се рећи да je и шериатска гимназија живила под Швабом и она би била на миру и сигурно не би тражили да je преузму из државних руку као што нијесу тражили ни шер. суд. школу кроз три деценија док je под Швабом била. Него сад када с њима управља наша државна власт, треба из државних руку узети обје школе. Шер. гимназија je, веле, промашила свој циљ! У чему? Нека се погледа у њезин штатут. Ту ће се видјети да joj није ни постављен циљ да одгаја сибјанске и ибтидаијске мектеб-муалиме и слично, него да спрема младиће за универзитетске студије (теолошки, шер. правни, филозофски и друге факултете). Дајте, оснујте тај теолошки факултет и ту академију, na ће се добар дио њених свршеника посветити тим звањима која за њих прописује ■итатут. Удаљила се, веле, од свог првобитног стањ а! У чему? Они који то тврде нису никад узели наставну основу прописану штатутом и сравнили je са данашњим фактичним стањем предмета и часова у њој! Да су то учинили видјели би да се ни арапски језик ни вјеронаука нису ни за длаку сман>или квантитативно нити ослабили квалитативно. Кад приговарају да ђаци шер. гимназије не науче перфектно арапског језика, заборављају да се у њој, осим арапског уче још четири језика (срп.-хрв., латински, француски, њемачки) и сви други предмети који се уче no осталии гимназијама. A то joj je сам штатут прописао да има бити пуна гимназија, да ни у чему не заостаје иза других. Осим тога они још заборављају да се у средњој школи уопште не може перфектно научити ниједан језик. To добро знају они који су кроз читаву гимназију учили стране језике. Никакве дакле промјене ни удаљавања од првобитног стања! Једини изузетак чини то што je турски језик од облигатног претворен у необлигатни предмет, a и то je учињено за то јер je физички немогуће да ђаци свладају толики терет (шест језика и све друге предмете), и јер се није смјело дирати у који други предмет да се не би окрњио квалитет и вриједност њезине матуралне свједоџбе с којом се свршеници не би могли уписати у факудтет. Ha којем реалном разлогу и са којим бољитком у програму рада верске власти дакле правдају тражење шер. гимназије у своје руке? Штатут изрично каже: „Шер. гимназијом управља зем. влада" a то данас значи: „Министарство просвете". Закон и Устав и :оји су недавно донешени, нигде не спомињу се ова школа преда ма коме другоме у руке, као што je то случај са богословијама за које се у закону о правосл. верској заједници изричито каже: .да имају прећи у руке св. Синода". Hđ рушите господо оно што je здраво и савремено; не враћајте муслимански свијет у прошлост онамо где смо били прије 40 година. Данас, када се толики муслимански правници, медицинари, професори, техничари и агрономи, у погледу опште и стручне спреме ни|у чему не разликују од својих колега других конфесија, вријеме je више, a и ово европско ћоше у којему живимо императивно од нас захтијева да нам и теолози буду, no својој спреми, равни теолозима других конфесија. Вријеме je да наши високи вјерски функционери буду равни високим вјерским достојанственицима других конфесија, не само no плати, групи и категорији, него и no општој и стручној савременој вјерској наобразби. Вријеме ј^виш е! Шериатска гимназија je расадник у ком се њеryjy оне племените биљке које ће се у блиској бубућности разгранати и дати баш онај нама толико потребни плод исламског духа и вјерског морала, плод импрегниран националним соком и патриотским мирисом. Доћи ће једног дана и до оснивања мусл. теолошког факултета, који неће бити принуђен да прима са сокака своје прве ученике и да крпарен>ем са пријамним испитима узимд пдловично обра. .99 �зоване кандидате, него ће му шер. гимназија ставити на расположење изобиља одличних кандидата који ће на том факултету свршити прописно теолошке и шер. правне науке и који ће послије на високим вјерским положајима достојно репрезентирати вјеру Мухамедову. Док се не отвори тај факултет, побриките се господо да барем извјесном броју свршеника шериатске гимназије омогућите студирање високих вјерских наука на којем страном модерном факултету у муслиманским земљама. Тако ћемо одгојити један кадар теолошких научника који ће моћи бити и професори на нашем будућем теолошком факултету. Не дирајте господо у Шериатску гимназију која даје такве матуранте који би могли и у Каиру и у Алжиру на исламским факултетима да се такмиче са најбољим тамошњим студентима, исто као што се такмиче и са онима у Београду и добивају прве награде за расписане темате. Досада je Шер. гимназију свршило 80 матураната, a у јуну ове године тај ће се број, попети на 102. Не дирајте je кад je пошла овим нутем; не изазивајте потресе у муслиманској јавности; не узрујавајте муслиманску универзитетску омладину која ће сјутра у јавном животу избити на површину и заузети и наше и ваше положа е те преузети на се бригу око народног просвећивања и започети онде гдје смо ми стали. Не задајите страха и бриге родитељима 250 ђака шер гимназије; не провоцирајте очај и депресију код ових ђака које свака новинска вијест о овој ствари, потресе и забрињава и одузима им онај душевни мир који je толико потребан за учење и за успјешно напредовање у науци. Hero будите захвални државној власти, кад она даје овој нашој дјеци и душевну и физичку храну, и кад води сву бригу око ове школе и њених ученика. Не бојте се да ће у шериатсчој гимназији дух Ислама попустити, јер то од ње нико не тражи, него напротив, баш они одлучујући фактори који с њом управљају, сматрају да je религиозни дух и вјерско морални одгој најбоља гаранција да^овјек буде исправан грађанин и добар патриога. X Osman Nuri Hadžić: d i Koran" i r ч В * ' * i 'Р moju knjigu preporučuje „bez daj njega". Zatim iznosi sadržaj knjige i veli: „Sve ovo prethodi uvod poseb­ ^ I—£ nog tipa koji sadrži ota tri članka: „Napadi na Mu­ hameda i Koran", Muhamed i Koran o nauci i prosveti" i „Sukob teološko-ortodoksne i filozofsko libe­ U „Beharu14 od 15-ХН-1931 god. izišao je pod ralne struje". „Kako se vidi iz naslova članaka pogornjim natpisom članak g. Adila Čokića o mojoj slednja su dva članka trebala dući na drugom mje­ knjizi Muhamed i Koran. Da nije naše čitalačke pu­ stu a ne u uvodu a i sam početak je nezgodan sa blike kojoj ova pitanja, o kojima se govori u mojoj napadima. Gradivo dakle nije najbo je iaspoređeno, a knjizi, nisu dovoljno poznata, ja se na pisanje gosp. uz to pada u oči i terminologja ko^om je knjiga Čokića ne bih osvrnuo ni jednom reči. A evo zašto: obrađena." 1) što g. Čokić u svom članku na više mesta krivo Šta je g. Čokić hteo da kaže ovim stilskim i lo­ citira moj tekst i onda na osnovu toga donosi proiz­ gičkim galimatijasom, to neka dragi Bog zna, a što voljne i tendenciozne zaključke; 2) Što na kraju svoga se tiče mene ja ostavljam da o mom uvodu „poseb­ članka masnim slovima podvlači dve reči iz jednog nog tipa" sude ljudi koji s razumevanjem knjige či­ mog članka štampanog u 20 broju „Gajreta" 1926 g., taju i koji znaju šta sve spada u uvod jedne naučne makar da se ove reči uopšte ne nalaze u mojoj studije. knjizi; 3) Što g. Čokić bez razloga pokušava da u Ad 1) 0 . Čo: ić priznaje da u mojoj knjizi ima polemiku uvuče i g. Šukriju Alagića, veleći da je nje­ „lijepih odlomaka i članaka", iz čega se vidi da sam gov prevod Kurana „površan i mršav“, premda Ala- „upućen u stvar", ali odmah posle togi dodaje: gićev prevod nema nikakve veze sa mojom knjigom. „G. Hadžić govori o božijem poslaniku i vjerskim Sve ovo i suviše zaudara na zavist i pakost a u ta­ stvarima tako hladno i u takom tonu da na ne'.'im kvim slučajevima i takvim ljudima najbolji je odgo­ mjestima pobuđuju sumnju čitaocu u istinitost toga vor stoirinajesta sura Kurana. svega". Toliko pro foro interno. A sad da vidimo šta sve G. Čokić ne kaže u čemu se sastoji ta moja kaže g. Čokić u 27 tačaka svoje „gravaminalne kri­ „hladnoća" niti navodi mesta iz moje knjige koja tike- . „pobuđuje sumnju čitaocu u istinitost toga svega". Pre svega, a da ni sam ne zna zašto, njemu se Međutim svi oni koji su pročitali moju knjiga, znaju ne sviđa štQ g. profesor §tojanovjć u predgovoru vrlQ dobro da je ova prjmedba koliko deplasirana Ј ЈЈЛ JU-jl Ј*ЛЈ' jo« ilJllllLt Ste 700 �toiiko i još više 'leoenciozna. Sam g. Čokić našao bi se u najvišoj neprilici, kad bi bio pozvan da u celoj istočnoj literaturi, — o zapadnoj da i ne govorim, — pokaže samo jedno delo u kom se lepše i sa više razumnog poštovanja govori o Božijem poslaniku i ahiretskim stvarima nego li u mojoj knjizi. Nije moja neka kompilacija opskurnih „muveriha" i kojekakvih „muhadisa" i nazovi-fakiha, nego je to plod dugo­ godišnjeg proučavanja najkompetentnijih autora i naj­ pouzdanijih izvora; to je rezultat rada punog vere i dubokog poštovanja spram Božijeg poslanika kao ličnosti i spram svega onoga što je on uradio i u ime Božije objavio. Ad 2) G. Čokić nalazi da sam ja mnogim ajetima svojim „natezanjem hotimično pokvario smisao i netačno ih preveo." Daleko od mene i sama pomisao da hotimično kvarim smisao Božije objave i da je netačno prevo­ dim. Naprotiv, ja sam najsavjesnije pazio da pravilno shvatim pravi smisao svakoga ajeta u vezi sa celokupnom objavom, Muhamedovim učenjem i radom, ne gubeći nikad iz vida razloge objave: prilike, mesto i vreme kada je i gdje koja objava došla i u kakvoj je vezi sa savremenim događajima.t . G. Čokić veli da je moj prevod ^б, ajeta 17 sure (XVII: 26) „neispravan". Da vidimo. Ovaj ajet u ori­ ginalu glasi: i ovo: „dakie u pitanjima teoioško-pravnim ne šrri^ biti slepog podražavanja. to se iz osnova isključuje. Koran to skoro na svakoj strani naglašava i vernike poziva da proučavaju i razmišljaju. Koran uzdiže na­ uku na najviši stepen a hvalom i božijim blagoslo­ vom obasipa one koji se bave naukom, istraživanjem Vasione." To je rečeno kao tumač i objašnjenje gor­ njem ajetu, a što se tiče džina i meleća i ahiretskih stvari, ja sam na strani 90—91 moje knjige jasno re­ kao i podvukao: to su dogme i Božije tajne koje treba verovati, a kakav će biti život posle smrti, u čemu se sastoji sreća raja i muke pakla, to ostaje večita tajna." Može li se jasnije kazati? Za moj prevod 54 ajeta 7 sure (V II: 54) G. Čo­ kić veli da je nategnut i skraćen. Da vidimo. Ovaj ajet u orginalu glasi: £ j , i£ ^ ‘Ј' a ja sim ga preveo ovako: „U istinu Vaš je gospo­ dar Bog koji je stvorio nebesa i zemlju i onda vaspostavio ravnotežu (sume isteva alelarši)." Istina ja sam u prevodu namerno ispustio rečenicu j ali ne zato „što se nisam mogao snaći šta znači reč jevum u Koranu" — kako to mudro pretpostavlja g. Čokić, nego naprosto zato što se nisam hteo upuštati u me­ tafizička naklapanja nedoučene uleme o stvarima koje su van domašaja čovječijeg uma. Kako je i za koliko je dana tvorac neba i zemlje iz .V ničega stvorio bezgraničnu Vasionu sa milionima sun­ Moj prevod glasi: „Ne primaj ništa što se'tiel čanih sistema, to samo zna gospodar svetova može znanošću prokontrolis3tf: Bog ti je dao sluh i niko drugi. Najkompetentniji autor za tumačenje Ko­ J o U » - nije nikad o tome (da čuješ), vid (da vidiš), srce i pamet (da osetiš i rana, Muhamed razmisliš) za sve ove organe ti si odgovoran Bogu". govorio niti ma kakva objašnjenja davao. Rečenicu G. Čokić isti ajet preveo je ovako: „Nemoj slijediti „sume isteva alelarši“ preveo sam onako kakvo je što ne znaš. Zaista će (čovjek) odgovarati (za svjesno njezino pravo značenje i kako odgovara sveznanju i i svemoći uzvišenog „Graditelja svoda bez stubova". počinjene grijehe) uhom, okom i srcem." Neka prema lome sude čitaoci, jesam li ajetu A tako su ovu rečenicu shvatili i preveli i drugi is­ „iskrivio smisao" ili ga je g. Čokić krivo shvatio i lamski naučnjaci. Muhtar Mahmud-paša u svojoj stu­ diji „Islam po Kuranu i Hadisu" na dva mesta pre­ nepismeno preveo. vodi ovu rečenicu onako kao i ja: „1 onda je vaspoDa je moj prevod tačan i ispravan utvrđuju to liki drugi ajeti i hadisi kao i mišljenja četvorice veli­ stavio ravnotežu (XXXII: 4); „i drži ih (nebesa i zem­ kih Imama koje sam naveo uz prevod gornjeg ajeta. lju) u ravnoteži" (XIII—2). (Strana VI—VII moje knjige) A da g. Čokić nije A sad da čujete i da se čudom kamenite kako shvatio pravi smisao ovog ajeta najbolje se vidi iz je ovaj ajet preveo g. Čokić i kakvim ga je objašnje­ ove njegove tvrdnje: „Prema Hadžićevu prevodu mi njem propratio: „Zaista je vaš gospodar Alah, koji ne bismo trebali primili onih vjerskih učenja koja se je stvorio nebesa i zemlju na šest perioda. Zatim je ne mogu znanošću prokontrolisati kao što su meleći, on (t. j. Allah) prešao (na daljnje) stvaranje carstva". džini i uopće ahiretske stvari". Jedna konstatacija pri­ Stvaranje zemlje i nebesa, — tumači g. Čokić — tra­ lično nepismena a tende.ičija i suviše prozirna. jalo je šest perioda a daljnje stvaranje carstva dvije Za svoj prevod g. Čović veli: „dakle iz ovog periode što znači da je cijelo prvo stvaranje carstva se ajeta vidi da ne treba ništa slijepo primiti i da trajalo osam perioda". treba svaku stvar ispitati koliko je samo moguće." Uistinu pri ovakom tumačenju Božije objave, Lepo. A šta sam ja drugo rekao? Ili g. Čokić čoveku zdrava razuma pamet staje i ništa lakše nego misli da „kontrola znanosti" zalazi u nemoguće stvari? da ovakav jedan galimatijas „pobudi sumnju čitaocu Zar g, Čokić nije primetio na istoj strani moje knjige u istinitost.toga svega". 101 �Ad. i . Sasvim je sporedna stvar da li je na Jemami poginulo 70 hafisa, kako g. Čokić tvrdi, ili 700 kako piće u mojoj k n jif^ , Hrttntćjri zabeležili su i jednu i drugu versiju. U Tjikristu t „Tarih-el-Hamisu* stoji da je u bitkama sa Musejlemom poginulo 700 nosilaca Korana, t. j, onih koji su znali na<i j jj j l o* ^ li pamet veći deo Korana. Svi hadisi koje sam citirao u mojoj knjizi i svo­ j У_ј Уј jom formom i sadržinom potpuno odgovaraju otkroa moj prevod ovako: „ 0 verni! dajte milostinju od venoj doktrini i Muhamedovu učenju i načinu izraža­ dobara koje smo vam dali; činite to na vreme i рге vanja. indiska i Egipatska ulema usvaja ove Hadise nego dođe poslednji čas. Posle smrti ne koriste ni kao potpuno ispravne. prijatelji ni posredovanja". Ad. 4. G. Čokiću nije pravo što sam na strani G. Čokić isti ovaj ajet preveo je ovako: „0 vjerni! XI—XIV moje knjige rekao da su opštoj stagnaciji dajite milostinju od dobara koje smo vam dali, činite islamskih naroda mnogo doprineli sabirači apokrifnih to prije nego dođe dan u kome se (čovjek) ne može hadisa, džamiski propovednici, pisci verskih knjiga, otkupiti i u kome ne koristi ni prijateljstvo ni posre­ hodže i derviši i on u tome vidi moju „slabu upuće­ dovanja (za vjernike). Nevjernici, samo oni, pre'aze nost u nauku o hadisu i tesavufu". Koliko sam ja Božiju granicu (ili oni čine nasilje sebi).“ upućen u ove discipline teološko pravne znanosti, čime Mislim da ne treba tek dokazivali da između mog su i koliko su sabirači apokrifnih hadisa i t. d. do­ i Čokićevog prevoda nema bitne razlike a koji je prineli opštoj spagnaciji islamskih naroda, — to će g. prevod pismeniji i originalu verniji, ostavljam na Čokić imati prilike i da čuje i da vidi u drugom delu ocenu onima koji Znaju oba jezika kako treba. Istina moje knjige. ja sam u mome prevodu izostavio poslednji stav ajeta, Ad. 5: G. Čokić se iščuđava i ne razume zašto čiji je pravi smisao: „nevernici su nepravedrrConTnfrN nisam prikazao Ibrahimov život i postanak Kabe po daju milostinju," a ne onaj i onakav kako ga je g. Koranu, kao što je to on učinio u svojoj knjizi Islam. Čokić shvatio i ad vofbuifi preveo. Time što sam ja Ja rado verujem da g. Čokić to ne razume ali ja znam u mome prevodu izostavio ovaj stav, koji $ £ inače zašto sam to učinio a znaju to i drugi koji s razusamo jedan memento i koji se u različitim oblicima mevanjem knjigu čitaju. Moj prikaz o lbrahimu i pos­ u Koranu na više mesta ponavlja, nije ni za dlaku ovom tanku Meke i Kabe nalazi se u poglavlju „Arabija i ajetu smisao iskvaren niti je radi toga „sakato" pre Arapski narod pre Muhameda" i posve je prirodno da veden. sam to i prikazao po arapskom predislamskom preŠto se tiče Šefaafa po čistoj nauci Islama stvar danju. U koliko se ovim pitanjem bavi i Koran, to stoji ovako: Božije reči d\ J J ј л znače: „prije sam ja iscrpno izneo u IX i XII poglavlju moje knjige. (Neka me izvine g. Čokić. Za njegovu knjigu „Islam* nego što dođe poslednji dan, dan vaskrsa posle smrti" a toga dana nekoristi ništa drugo nego ono i onoliko čujem sad prvi put. Postaraću se da je što pre na­ koliko je čovek sam lično uradio i zaradio. (II: 281 :, bavim). Ad. 6: Isto tako ja sam po arapskom predislam­ 111:29; C l: 1—11; XXVII :89—90:) Pejgamberov Šefaat skom predanju prikazao i „Mekami Ibrahim* a to ргеne znači ništa drugo nego: neka su sretni i blagodanje ukratko glasi: Patrijarha Abraham zidao je sloveni na oba sveta svi oni koji iskreno i predano Kabu materijalom što ga je dovlačio njegov sin veruju u Božiju objavu i po njoj se i po primeru Božijeg poslanika upravljaju. To je smisao Šefaata. lsmail. Kad su zidovi Kabe dostigli izvrsnu visinu, Islam u svojim osnovnim principima ne pozna otkup Ibrahim je pod svoje noge postavio četverouglastu greha ni tuđim žrtvama ni ma čijom molitvom i pos­ skelu („pećinu"). Ova je pećina docnije prozvana Me­ redovanjem. To se iz osnova isključuje. Nema ovde kami Ibrahim, Abramov Piedestal. (vidi opširnije u mesta ni „Ami Muhasasu* ni „Ami Muhasisu" a još mojoj knjizi). Za vreme Hadž-el-Belaga Muhamed je manje apokrifnom „Hadisi-Šefaatu". To su sve iz­ na ovom mestu klanjao dva rekata, to su činili i mišljotine službene i nedoučene uleme koja je za volju drugi hadžije za vreme njegovo i posle njega a čine svojih, često puti raskalašnih, gospodara kovala ha- to i danas, makar da to ne spada u propisane cere­ dise i tumačila Božiju objavu po njihovu ćefu i kako monije hadža. Moj navod „ovaj se kamen, na koji se je kada trebalo. To su oni pretvorni bogomoljci za i danas hadžijo penju, zove Mekami Ibrahim" —, g. Čokić je sasvim vulgarno shvatio i onda kao pobedikoje veli Muhamed bin Jahija Seid-el-Kutani: lac sa Gaugamele kliče: „Hadžije se nikad nisu pej jji- L J l j 1 t. j. „ш u čemu ne mo­ njale na peć ne". . . Vrlo važno! žete videti, inače pobožne ljude, da lažu više nego u Da se ova pećina danas nalazi u „ukrašenom izmišljanju Hadisa*. sanduku" i „pod malom kupulom*, kako to piše autor Ža moj prevod 254 ajeta i sufe (II. 254) g. Ćokić veli: „prema ovom sakatom prevodu nekoristi ni­ čija molitva ni za koga poslije smrti a nema ni šefaata a to se kosi sa naukom Islama". Da vidimo. Ajet o kojem je reč u originalu glasi: 702 �Ulirat-el-Heremejna, odakle je i g. Cokić crpio svoje hetačna. Švi Muhamedovi biografi i svi izvori saglasno znanje, ja mu verujem drage volje, jer nisam bio na utvrđuju da je Muhamed za prve tri godine svoga po­ licu mesta kao ni g. Čokić. Međutim Dr. Salih Subhi slanstva pozivao ljude u novu veru pojedinačno, tajno koji je god. 1894 hodočastio na Kabu sa Egipatskim i poverljivo. Pod konac treće godine neki između verMahmelom i o tome napisao vrlo zanimljivu knjigu, nika počeli su otkrivati ovu tajnu. Tada je tek nastalo nigde ne spominje ni „ukrašeni sanduk" ni „malu komešanje među Kurejšijama. Počeli su ga izazivati kupolu". i rugati mu se. U tome su se najviše isticali Velid Ad 7) Meni je iskreno žao što g. Čokić nije na­ bin Mugire, As bin Vajil, Esved bin Jagus i Esved šao u „našim izvorima11 da je unutra u Kabi posto­ bin Mutalib. Ebudžehel je mnogo docnije istupio ргоjala lbrahimova statua sa strelicama za pretskazivanje, tivu Muhameda. U Meki se znalo da je Muhamed još ali stari arapski hroničari i istorici to su ipak zabe- od svog detinjstva izbegavao paganski kult, znalo se ležili. Da se g. Čokić ne bi mnogo mučio tražeći i za njegove sastanke sa nekim građanima ali niko „naše izvore" neka pogleda „Muhtesar iarihi Bešer* sem one šake vernika nije znao šta se na tim sastan­ od Ebul Fida pa će naći, a to je, mislim, i za g. Čo- cima govori. To se najbolje vidi baš iz 94 ajeta pet­ kića „naš izvor". naeste sure. Da to nije držano u strogoj tajnosti, Ad 8) U toj tačci g. Čokić veli: „Na strani 16 zašto bi i došla ova tako snažna i odlučna zapoved: pisac veli da je Muhamed i kuću naslijedio". Šta je time hteo da kaže g. Čokić, neka dragi Bog zna. to je s t: „objavi i otvoreno propovedaj što ti je nare­ Međutim na 16 strani moje knjige stoji da je Muha­ đeno \ odmakni se od idolopoklonika". med nasledio kuću u kojoj je stanovao, nešto sitne Pa ipak i pored ovako imperativne zapoves i, marve, pet kamila i habašku robinju Umi Berek^t Muhamed za pun mesec dana nije istupio javno. Došlo koja je u prvo vreme ujedno bila i njegova prva dojj „obrati paž­ kinja. Tako piše u svim izvorima bez izuzetka pa i je novo naređenje: nju na ovu istinu svojim najbližim srodnicima (XXVI u onima koji su i g. Čokiću dostupni. Ad 9) Na strani 17 moje knjige stoji da je Mu­ Tek posle ovog naređenja Muhamed je pozvao hamed u svojoj 20 godini prisustvovao ratu El-fidžar, i da je docnije žalio što je i qg- gađao na svoje stri- na sastanak svoje najbliže srodnike, potomke Abdčeve. (Rat El-fidžar vođen je između Kurejšija na či- el-Mutalibove. Muhamed im je rastumačio principe joj je strani bio Muhamed i njihovih rođaka iz ple­ nove vere i pozvao ih da mu sleduju. Niko od po­ zvanih nije priš !0 njegovom verovanju. Na ovom sa­ mena Benu Havazin). c G. Čokić veli da su moji navodi neispravni jer stanku Ebudžehel je prvi p u t istupio prolivu Muha­ Muhamed u ovom ratu nije sudelovao kao borac, meda i oštro ga ukorio: у-* „do đavo­ „njega su vodili stričevi da im strelice dodaje". la! zar si nas radi toga sazvao?" Posve je irelevantno za ocenu Muhameda i kao Muhamed je i po drugi put pozvao svoje srod­ čoveka i kao Božijeg poslanika da li je on u svojoj nike i onda se počelo u veliko govoriti o nekoj novoj ranijoj mladosti u nekom plemenskom okršaju stre­ veri (vidi opširnije u mojoj knjizi). licama gađao ili samo „strelice dodavao". Međutim Tako govore Muhamedovi biografi i svi auten­ najstarija predaja sačuvala je jednu njegovu izreku tični izvori čija sam imena i dela citirao na kraju iz koje se jasno vidi da je gađao na svoje stričeve moje knjige. Da se g. Čokić ne bi mučio i tražio i da je to docnije žalio: dela za koja jedva da je i čuo, skrećem mu pažnju J -'у Чf w'* \ ji-aš Ad 10) Na 19 strani moje knjige piše: „1 tako su se navršile prve tri godine Muhamedova poslan­ stva a da u Meki osim vernika, njih ni četrdeset na broju, nije niko ništa znao". G. Čokič to citira i onda veli: „Koliko mi znamo cijela je Meka bila o tome obaveštena. Kurejševići su nekoliko puta o tome razgovarali kod Kabe. Ebu Džehel je prijetio Muhamedu a poznata dva Esveda i drugi su ga izrugivali. Ovo poslednje vidi se i iz ajeta kojim je naređeno javno propovijedanje (15 sura ajet 94—99)“. Ova tvrdnja g. Čokića koliko mi, i svi drugi koji se ovim pitanjem bave, znamo sasvim je pogješna i na ona koja su i njemu dostupna. Merhum Muhamed Serdarević napisao je „Kratku povjest Islama“ isklju­ čivo po arapskim i turskim izvorima. U ovoj raspravi Merhum Serdarević piše: „Alejhiselam je isprvice po­ zivao svijet u Islam potajno i samo one u koje je bio pouzdan da će mu se odazvati. Alajhiselam se sa ovima potajno sastajao i ibadet činio sve dotle dok nije došla ajeli kerime U Ebul-Fida u gore ci­ tiranom delu izrično veli: „prve tri godine svoga po­ slanstva Muhamed je pozivao u Islam tajno a onda mu Bog naredi da javno poziva narod u pravu veru Ad 11) G. Čokić kaže: „Na strani trideset trećoj pisac se bavi o promjeni Kibleta gde veli da se je stvar dogodila u Džamiji Božijeg poslanika. — Dža­ mija Božijeg poslanika se naziva Mesdžidunebi i Mes- 103 �džidiseadet. Ona nije prozvan i Mesdžidikibletejn nego druga koja i danas nosi laj naziv". G. Čokić krivo citira moj tekst. Ja nigde nisam rekao da se promena Kible dogodila u Džamiji Božijeg poslanika, nego u Medinskoj džamiji. Na strani trideset trećoj moje knjige piše: „Radi toga (povodom objave o promeni Kible u medinskoj džamiji i Mihrab je prenesen sa severne na južnu stranu u pravcu prema Meki a sama džamija prozvana Mesdžid-elKibletejn". To je prva džamija koja je sagrađena u gradu Medini; pri gradnji ove džamije radio je i Mu­ hamed kao obični radnik, uz ovu džamiju u isto vreme dograđene su dve sobice za Muhamedove že­ ne (Sevdu i Ajišu) a docnije i za druge, za svaku po jednu. U ovoj je džamiji postavljen i Mihrab (mala piramida od kamena) sa severne strane prema Jerusalimu a posle objave 145 ajeta druge sure prenesen na južnu stranu prema Meki. Ova je džamija prozvana Mesdžid-el-Kibletejn. (Vidi: „Kitabu futuhuFBuldan“ od Ahmed bin Jajhja-el-Belazuri i „ Tarihul-hamis f i Ahvali nefisul nefis* od Husein Dijari Bekrie). Kakve je sve promene tokom vremena preživela ova prva džamija, kakav je karakter imala reč u početku Muhamedova boravka u Medini, šta se sve radilo i događalo u ovom Mesdžidu, kako se dogra­ đivala i prerađivala dok Jd dobila današnji oblik i iz­ gled i kada je prozvana „Mesdžidi-Seadet", nije pred­ met ovog članka; glavno je to da se u ovoj džamiji dogodila prom en^ Kible i da je baš ova džamija pro­ zvana Mesdžid-el-Kibletejn. Nije to mišljenje samo Ibni Haldona, kako veli g. Čokić. nego i drugih isloričara koji su mnogo pouzdaniji od Čokićevih „uva­ ženih 14 pisaca Sireta koji smatraju netačnim ovo predenje. Ad 12) Dobro je zapazio g. čokić da treba na strani 68 ispraviti štamparsku grešku: mesto Omerova kći, treba da stoji Omerova sestra. Ad 13) G. Čokić veli: „na strani 77 pisac ističe da je hazreti Omer rukovodio pisanje Korana. Ovi piščevi navodi nisu ispravni11. 1 ovde kao i u tačci 11. g. Čokić krivo citira moj tekst. Ja nisam nigde napisao da je Omer „ruko­ vodio" pisanje Korana, nego da je komisija radila pod njegovom ličnom kontrolom. Rad oko sabiran;a rorana rukovodio je najmlađi Muhamedov sekretar Zejd bin Sabit koji je, kako predenje veli teškom mukom sakupio pojedine delove Korana al: bez poretka sura : drugova ceo maferijal' i onda ga sredio u Suhufe ј predao HalifiEbu B e k r u r ^ ^ ' i J . -Ao (vidi od Muhamed bin fahr-el-Kutubije. 11 ovoj će knjizi gospodin . krit čar" naći pun dokaz i o hronološkom redu ajeta onako kako sam ja na strani osamdesetoj moje knjige izneo), Kad je komisija završila svoj rad, Omer je još jednom pročitao u prisustvu najstarijih Muhamedovih 104 O- j* (vidi: .K itabu■labaket - el - Kebir" od Muhamed bin Sada (Katibiel-Vakidi). Isto lako g. Čokić netačno citira mo] teksl o primanju 129 ajeta devele sure. G. Čokić veli: .Zejd je p imio 129 ajel devele sure od Huzejme na te­ melju jednog Hadisa gdje se veli za njegovu isprav­ nost: kome svjedoči Huzejmet on mu je dovoljun. Dakle nijesu postupili po svojoj uviđavnosli nego po Hadisu". Međutim ja niti sam rekao niti sam 'n ap isao da je komisija postupila po svojoj „uviđavnosli , nego zato što je Huzejme bio veran i ispravan musliman. (Vidi opširnije u mojoj knjizi). Za „Hadis" na koji se g. Čokić poziva, komisija nije znala niti se nanj pozivala. I ovaj „Hadis" potiče iz kovačnice Kutaninil> salihina koji su za svaku zgodu imali po jedan hadis u džepu. Ad 14) G. Čokić veli: „na strani 78 pisac naziva grobnicu Božijeg poslanika Revdai-Mutaherom a to je neispravno. Prostor između pejgamberove kuće (sad grobnice) i Minbera zove se Revdai-Mitahera". Lepo, samo ja bih želeo da znam šta je kod mene neispravno. Ako se prostor između Pejgamberove kuće i Minbera zove Revdai-Mitahera, kako g. Čokić tvrdi, zar onda u taj prostor ne spada i soba u kojoj je Muhamed pokopan ? „Hadis" „Ма bejne dari ve Minberi" i t. d. na koji se g. Čokić poziva poreklom je iz kovačnice Kulaninih „Salihina11. Ad 15) G. Čokić kaže: „na istoj (77 strani) pisac veli da je komisija napisala šest primjeraka Korana. Koliko je meni poznato ne postoji u opće predenje u kome se kaže da je komisija napisala šest pri­ mjeraka". O Čokić ne kaže koja je to Komisija i čitaoci „Behara" su shvatili da se to odnosi na komisiju koja je radila pod kontrolom Omera jer g. Čokić ne spominje drugu komisiju. Međutim ovde se radi o drugoj komisiji koja se sastala osamnaest godina posle prve, pod konac vla e Halife Osmana. (Vidi opširnije u mojoj knjizi). Ova druga komisija napi­ sala je prema jednoj tradiciji šest primeraka Korana. (Vidi: „Fihristu od Muhamed bin Ishak-en-Nedima). S druge strane ima jedno predanje od Enes bin Malika o četiri prim erka: J I jl^ft J ~ j! što znači „da je Halifa Osman poslao po jedan primerak Korana u svako sedište {Armijske oblasti11. Drugim rečima pored Medine još i u glavne gradove Iraka i Sirije, u Basru, Kufu i Damask. Od ovih pri­ meraka i danas se čuva jedan u hanefitskoj fetvahani u Damasku. Oni koji govore o šest primeraka, vele da Halifa Osman pri razdeliva^u primeraka Ko- �rana nije mogao mm oici „majku svih gradova" — Meku a kaže se da je i za sebe napisao svojom ru­ kom jedan primerak. Ad 16) u ovoj tačci g. Čokić veli kako se Hafizi Meke i Medine, Basre i Kufe međusobno razilaze u brojenju rjeia i da s e ja u mojoj knjizi „držim Hafiza Basre a on u svojoj kritici Hafiza Kufe“. — Zbilja vrlo važno da se i to zna. Ad 17) U ovoj je tačci g. Čokić dodirnuo jedno pitanje za koje, sudeći po njegovu pisanju, nema do­ voljno ni spreme ni razume^anja. Radi se o kodifi­ kaciji Korana. Naša Ulema, 4U- Ulema u pravom smislu ove reČi zna kako je delikatno i koliko je komplikovano ovo pitanje. Ni prostor lista ni duhovni nivo većine čitalaca ne dopuštaju da na ovom mestu ulazimo dublje u ovo pitanje. S toga je sasvim deplasirana da ne re­ čem blesasta Čokićeva alternativna pretpostavka da „grešim ako sam odlomkom o hronološkom redu ajeta mislio na taj način da odgovorim nekojim zapadnim piscima* ili ako sam i sam toga mšiljenja, onda kao i zapadni misionari ne shvaćam in e razumijem Koran“. Ostavljam šitaocima da sami ocene koliko je sitne pakosti u ovim rečima g. Čokića). U ostalom ja sam baveći se kroz dug niz godina problemom Islama, naj­ više posvetio pažnje izučavanju Korana i svega što je' s tim u vezi. Sve što sam napisao u mojoj knjizi/za­ snovano je na nesumnjivim istorijskim Činjenicama „Nazmudorer", na koga se g. Čokić poziva i suviše slab autoritet za ova pitanja. , rvesuiuii i . Ad L8) G. Čokić veli da sam reč „Resulun* „Havarijun* preveo sa izrazom „apostol i da prema mome mišljenju nema nikakve razlike između božijih poslanika i Isaovih drugova (Ashaba)*. To je, efendi, tako, samo malo drukčije. Arapska reč „Resulun* i grčka „apostol* znače: poslanik. Stoga sam ja na svakom mestu gde dolazi reč „resulun* upotrebio izraz „božiji poslanik“ ili „božiji apostol*• Rečenicu preveo sam: „odgovore apostoli* Dakle ja sam tačno razlikovao božije poslanike od Hristovih drugova koje inače Koran zove „Božijim po­ magačima:* -UiljLall Ad 19) U poglavlju moje knjige (Hadis-Sunet) stoji: „sve ono što je Muhamed rekao u formi napomena i saveta, sve što je izrično ili ćutke odobrio ili zabranio, što je sam uradio i primerom pokazao a tradicija saču­ vala, zove se Hadis, a skup Hadisa i njihova prak­ tična primena Sunet" G. Čokić na ovo veli: „ova dife­ rencija nije tačna jer između izraza Hadis i Sunet nema nikakve razlike po Usuli Hadisu a prema Usuli Fikhu i upotrebi šeriatskih pravnika Sunet je širi po­ jam od Hadisau. Lepo. Pa zar sam ja rekao nešto drugo? Zar se iz moje definicije jasno ne vidi da je Hadis uži pojam a Sunet širi ? I A d20) Na stotoj strani moje knjige piše: „Hadisi Iraajtf^ karakter dogme, ja i veli Muhamed — čovek kao i vi. U onom što vam u ime svoje kažem mogu imati pravo a mogu i pogrešiti jer sam čovek, ali sve što vam kažem kao božiju objavu, to je čista i apsolutna istina*. G. Čokić u svojoj „kritici* to citira i onda veli: „г-vi pišćevi navodi nisu ispravni kao ni prevod Hadisa. Hadis kao i Koran ima karakter objave. Ovo je utvr­ đeno idžmaom a taj idžma osniva se na Koranu i Hadisu kojeg je Hadžić gore citirao i neispravno pre­ veo. Tačan prevod gornjeg Hadisa je slijedeć: Ja sam zaista čovjek; što vam naredim iz područja vjere, to primite a što vam naredim od sebe (t. j. ono što nije iz područja vjere) znajte da sam čovjek*. Kad bih se ja poslužio istim oruđem protivu g. Čokića kojim se on služi prvtivu mene, ja bih mu rekao da on uopšte nema ni pojma o arapskom jeziku i da je njegov prevod gornjeg Hadisa iz osnova neto­ čan i dibiduz nepismen. Međutim ja ću spram g. Čo­ kića biti lojalniji i objektivniji. Hadis koji je g. Čokić preveo u originalu glasi: <у V -! -гЧ V\ у \ l*' U& Ј . о* *15^1 Ali odmah do ovog Hadisa nalazi se i onaj koji sam ja tačno i ispravno preveo a koji u originalu glasi: Oba ova Hadjsa nalaze se u Kutubi-Sići, oba imaju -Sened* a kakav je odnos između ova dva Hadisa po Usuli-Hadisu i Usuli Fikhu, to će valjda znati i g. Čo­ kić kad se toliko razmeće ovim teološko-pravnim dis­ ciplinama. Ono što g. Čokić veli o značaju Hadisa, ne samo da nije ispravno nego je to u isto vreme jedan veliki nesmisao. Karakter dogme i karakter objave-Vahja, ima samo Koran. Muhamed nikad i nigde nije rekao da njegove reči imaju karakter dogme ili objave niti zato ima i najmanje oslona u Koranu. Sva naklapanja i cepidlačenja o „stepenima* objave, nastala su na osnovu jednog lažnog (navodno Ajšinog) predanja o tome, kako je i na koji način Muhamed primao Božiju objavu. Čovek naprosto ne veruje svojim rođenim očima kad čita sve one apsurdne tez; o „stepenima* objave koje su postavili srednjovekovni dogmatici. Jedni su za četiri načina i stepena, drugi za osam: od „brujanja tonova zvona* do lične pojave Boga ali iza zastora j * Treći idu još i dalje. Komentarišući ajet Ц U Muhamed govori samo ono što zna, što mu je objavljeno* (L 111:11) — i ima ih koji tvrde da je Muhamed dva puta na svoje oči video Boga. Ibni Abas misli da je to viđenje bilo src*<rrl/ Sve su to maštanja i besmislice koje su u najve­ ćoj oprećci sa monoteističkom naukom Islama i koje 705 �maju nikakva oslonca ni u Koranu ni Muhamedovoj ne govori, a Što i koliko o tom Koran spominje, ja reči (udrugom delu moje knjige biće o tome opSirno). sam iscrpno izneo na strani 105 107. Jasno je d aje Ad 21) Na prigovor u ovoj tačci, vidi odgovor Koran kult svetog hrama uz izvesne izmene konsakrirao a same ceremonije Muhamed svojim primerom pod 3. Ad 22) Na sto trećoj strani moje knjige piše: „Me­ za vreme Hadž-el-Belega, pokazao. Ad 24) Na strani sto sedmoj moje knjige piše: du prve verske dužnosti koje su Muhamedu u početku bile naređene spada molitva Bogu, ali ne onako i u „Namaz, Zekat, Post i Hadž čisto su lične verske onoj formi kako se danas vrši. To su u početku bila dužnosti, strogo vezane za dotično lice. Radi toga se izvesna bdenja i ricitacije u slavu Gospodnju - Zikr. ove dužnosti ne mogu po drugom ispuniti niti posle Tek u dvanaestoj godini Muhamedova poslanstva na­ smrti zamenikom — bedelom — nadoknaditi. G. Čokić na to veli; „Ovom nije potreban ko­ ređena je molitva klanjanjem pet puta u dvadeset mentar, jer je svakom poznata neispravnost gornjih četiri sata". G. Čokić veli: .Ovi su piščevi navodi neispravni. navoda". 1 ja velim „ovom nije potreban komentar, jer je U početku Islama naređen je tehedžut, zatim su nare­ đena dva namaza dnevno. Prigodom Miradža došlo je svakom, ko se bavi ovim pitanjima, poznato da su moji navodi ispravni i u punom skladu sa šerijatskim naređenje za pet dnevnih namaza". Lepo, a šta sam ja drugo rekao? U početku islama propisima. Imami Azam Ebu Hanife, naš „Mezhebbila su izvesna bdenja, dakle tehedžud, a tek u dva­ Sahibija", najkompetentniji autoritet po svim pitanjima, naestoj godini Muhamedova poslanstva, dakle posle postavio je ove principe: Namaz, Zekat i H adž spa­ Miradža naređena je petdnevna molitva: „Slavi svoga daju u one verske dužnosti-farzove koje su strogo Gospoda molitvom klanjanjem pre izlaska sunca, u vezane za dotično lice i u kojima nije dopuštena ni pola dana, kad sunce nagne zapadu, kad zađe i kad zamena po drugom licu-bedel, ni otkup novcem. na zemlju padne puna noć". (XX : 128) Tako stoji u d ^ ililU + i £с-лГ V ja •У-*Ј|ј \ ' j p j mojoj knjizi a tako pišu svi izvori (vidi literaturu na e l < J p ■-'‘čT'S ЈЦ 'Уј kraju moje knjige). To se u ostalom vidi i iz Korana O jil ЈаД~Г XCV : 6; Clll : 3, ćela sedamdeset treća sura u vezi * l-2* a!ју£~ j sa šestim aietom sedamdeset šeste sure. Kako su se j! _J јг\ V j iljlJu *1ЈадЈ1(Ј1^д1 obavljala bdenja-tehedžud, u kojoj su se formi vršila naređenja: (LXXVI : 26; LXX1I1: 1—2) %KYl Ј Ј у J-jllljjil >U to se ne zna tačno. Jasno je samo jedno da to nije bilo klanjanje onako i u onoj formi kako je zavedeno posle objave stodvadeset osmog ajeta dvadesete sure (XX: 128). Ad 23) Na strani 106—107 (Hodočašće na Kabu) ja sam citirao u prevedu sve ajete Korana koji se od­ nose na #adž i propratio ih potrebnim objašnjenjem. U pretposlednjem stavu ovog poglavlja stoji o v o : „hodočašće na Meku, kako smo na svom mestu videli, bilo je kod Arabljana u običaju od starinskih vremena. To je jedini paganski običaj koji je Koran uz neke izmene potpuno konsakrirao". G. Čokić veli: „Ovi se piščevi navodi kose sa jasnim slovom Korana i uopće sa naukom Islama kao i svim onim što je istorijski utvrđeno o tome*. Niti citatima iz Korana niti i jednim istorijskim faktom g. Čokić nije potkrepio svoje fraze. Međutim svi izvori o arapskoj narodnoj predaji i svi istoričari saglasno utvrđuju da su predislamski arabljani za vreme Ešhurihurum hodočastili na Kabu, da su oko svetog hrama obilazili (tavaf činili), da su vršili izvjesne ceremonije na Mini, Muzdelifi i Arefatu, da su klali kurbane i doprinosili žrtve na dan deseti meseca zilhidže i t. d. Kako je ove odredbe obavljao patrijarha Abraham i njegov sin Ismail, o tome predaja skoro i Vidi: i . Y\ ^ llT j od Šejk ’ Muhamed Ibni Abderahman el-Dimiški, strana 37, 106, 135, 140) Drugim rečima: smrću čoveka zatvara se knjiga njegova života, a posle smrti ne koristi ničija molitva ni posredovanje, niti ko drugi moše nadokna­ diti njegove propuste ni otkupiti njegove grehe. U drugom delu moje knjige u poglavlju „Razvi­ tak islamske teološke i pravne znanosti“ ova su pitanja opširno obrađena. Ad 25) G. Čokić veli: „Držim da je dovoljno što sam izneo na ocjenu naučne vrijednosti djela Muha­ med i Koran*. I ja držim da je to dovoljno, ne samo za „naučnu ocjenu djela Muhamed i Koran" nego i zato da se vidi sa koliko se malo naučne spreme g. Čokić upu­ stio u kritiku moje knjige. Ad 26) Konačno se g. „kritičar" našao „pobuđen" da se osvrne na piščevo upravo napadanje na hazreli Aliju na strani 156 gde veli da je hazreti Alija zane mario svoju dužnost prema hazreti Osmanu i da ga u tom pogledu ne može ništa opravdati i da je p o t­ puno zaslužio kaznu koja ga je zadesila". Pre svega nije istina da sam ja napao Hazreti Aliju, (o tome se može osvjedočiti svaki ko pročita moju knjigu) nego sam konstatovao jednu neospornu istorijsku činjenicu. �Istina je da su Alija, Žubejr i Talha poslali, svaki po jednog sina, ali ne da brane Halifu Osmana nego da motre šta se oko njegova stana događa (jer sva tro­ jica su pretendovala na Presto Halifata). Da su hteli braniti Halifu, kao što im je bila dužnost, oni su imali dovoljno i snage i autoriteta da zaštite svoga suverena od ovako strašne katastrofe. Ne samo to nego ni posle Osmanova ubistva, nijedan od ove trojice nije ni prstom maknuo da se ubijeni Halif* bar propisno sahrani nego su pustili da unakaženo njegovo telo ostane tri dana nepokopano, pa da se onda krišom sahrani po noći ali ne u groblju nego na mestu gde su se pre Hidžreta kopali Jevre|i. Ni docnije kad je po­ stao Halifom Alija nije učinio ni toliko da ogradu oko muslimanskoga groblja pomakne samo za nekoliko metara da obuhvati i Osmanov grob. To je učinio Muavija a za osvetu Muavija je, postavši Halifom, dao iskopati Alijino telo i sahraniti ga negde u pustinji tako da se uopšte i ne zna gde je Alija pokopan. Ad 27) Na koncu svoje kritike g. Čokić je hteo da bude duhovit pa je citirao jednu Imami Zehebinu izreku (inače sasvim nepismeno prevedenu) i ubrojio me u — raskolnike 1 Odgovor na ovu „duhovitu'* primedbu nalazi se ц motu na početku članka i u petom ajetu sto trinaeste sure Korana. Odgovor „ H i k j m e t u " i njegovu uredniku, gospodinu Ahmetu L Čokiću. List „Hikjmet** koji izlazi u Tuzli, a vlasnik mu je gosp. Ibrahim Haki ef. Čokić, penzionisani profesor gimnazije, a urednici su sam vlasnik i brat mu gosp. Ahmet L. Čokić, počeo je pod potpispm gosp. Ahmeta L. Čokića donositi u svom zadnjem (34) broju kritiku o prijevodu i tumaču Kurani—Hakjima što ga ja prevađam. * n. Kad se o nekom djelu piše kritika, prvi je uvjet za objektivna kritičara da na osnovi citata iz dotičnog djela dokaže u stilski dotjeranoj formi i u sastavu koji ne smije biti nepismen da l r je to djelo uspjelo ili nije. Ako je dotično djelo prijevod, onda je običaj da se citiraju originalna i prevedena mjesta, pa da se, naročito u slučaju neuspjelog, površnog ili proizvoljnog prevađanja pojedinih mjesta, pokaže kako je prevodilac preveo dotična mjesta uporedivši ih s originalnim i da se onda tačno utvrdi da je prevodilac preveo netačno, površno, doslovno i nerazumljivo. Ako to nije slučaj, onda se kulturan čovjek na to i ne obazire, a i sam je Kurani—Hakjim postavio pravila da se svaka tvrdnja mora i dokazati. Tako Svevišnji Bog veli u 2 suri (Elbekaretu) u 111 ajetu: Hatu burhanekjum in kjuntum sadikine. — Donesite vaše dokaze, ako istinu govoritel** Obzirom na ovo i jer u ovom dijelu svoje kritike gosp. Čokić ne iznosi nijednog dokaza ni za jednu svoju tvrdnju, pa, šta više, ne spominje ni originalni Tefsir Essejjid—Muhamed Rešid Riduov koji je ргеvađan i iz kog su sva moja tumačenja pojedinih ajetskih skupina donesena, ne bih se trebao na ovaj dio kritike ni obazrijeti. Kad to ipak činim, cilj mi je da kritika gosp. Čokića ne bi zavela neupućene, pa da ne bi ko pomislio da gosp. Čokić ima pravo. Zato ću po­ kušati da, koliko je to moguće, tendencioznost njego­ vih ničim nedokazanih navoda pobijem. Rekao sam da gosp. čokić i ne spominje origi­ nalni Tefsir Muhamed Rešid Ridaov, a izgleda mi da to on čini hotimice i sa izvjesnom i vrlo providnom tendencijom, premda je sam „Hikjmet*4 u prošlom (33) broju, u kom je najavio ovu kritiku, izričito spomenuo gornji Tefsir i o njemu se vrlo pohvalno izrazio, a iz Predgovora moje prve knjige jasno se vidi da ja ra­ dim prema tom Tefsiru. Po ovome bi se dalo zaklju­ čiti da gosp. Čokić nije originalni Tefsir Muhamed Rešid Ridaov nikad imao u ruci, a niti je čitao moj gore spomenuti Predgovor, jer je drukčije nemoguće vjerovati da bi njegova kritika bila onako mršava, površna i proizvoljna kojim se apetitima gosp. »kritičar" razmeće govoreći o prijevodu Kuranskih ajeta tumačenju pojedinih ajetskih skupina u mojim prvim dvjema knjigama. Da je gosp. Čokić čitao originalni Tefsir Muha­ med Rešid Ridaov, znao bi odmah u koju vrstu lefsira spada, pa ne bi mogao za taj Tefsir, a ni za moj prijevod tvrditi da je ,te f‘ir bir-rej (proizvoljno tuma­ čenje). “ Nadalje bi vidio da se učeni Mufessir držao svih pravila, koji su od islamskih učenjaka utvrđena za tefsirska djela, i da se je služio i svim rezultatima istraživanja i proučavanja islamskih naučenjaka od najstarijih vremena. U tom bi slučaju onaj dio kritike gosp. Čokića, koji govori o tim uslovima, morao kao suvišan i nepotreban izostati, a za tumačenja, koja sam u obe prve knjige donio, uvjerio bi se i on i svak drugi da su ili prijevod originalnog Tefsira Mu­ hamed Rešid Ridaova ili da su vjerna i tačna repro­ dukcija njegovih tumačenja, pa ne bi ta tumačenja stalno i tendenciozno nazivao mojim i meni ih pripi­ sivao, jer stvarno i nijesu moja. To je najeklatantniji dokaz površnosti, proizvoljnosti i nekonzekventnosti kritike gosp. Čokića. Da je gosp. Čokić pročitao moj Predgovor, koji sam donio u prvoj knjizi, moralo bi mu to biti jasno 107 �da sam prijevod kuranskib ajeta popratio cjelishodnim Ovaj uzrok zabrani kaže nam da je čovjek dužan da tumačenjem, jer sam znao da je Kuran Božji govor i zna što u mamazu uči, odnosno zikjr čini (slavi Boga), jer sam baš imao pred očima Idžazi-Kuran. Kad ni to a znati reći će razumjeti. Zbog ovog značenja dozvolio gosp. čokić nije uč'nio, vidi se koliko mu je stalo do je Ebu Hanife onim koji ne razumiju arapskog jezika da u namazu mogu učiti i na drugom jeziku (da mogu stvarne, objektivne i istinske kritike. Slobodan i doslovan prijevod može b'ti kako do­ Kuranske dijelove učiti u prijevodu) samo zato da to bar tako i loš i pogrešan, ali izgleda da gosp. Čokić razumiju i shvate." Ovo je, držim, dovoljno da se iz za doslovan prijevod k priori misli da je loš, pogrešan osnova poništi onako reakcionarno mišljenje gosp. i manjkav, jer to proizlazi iz svih mjesta u njegovom Čokića. napisu, gdje govori o tom kako sam ja prevađao KuGosp. Čokić, govoreći o mom prijevodu Kuran­ ranske ajete. On, doduše, nije pokušao niiednim pri­ skih ajeta, veli na više mjesta da sam Kuranske ajete mjerom tu svoju tvrdniu i dokazati, ali mi hoće, opet preveo pogrešno, manjkavo i površno. Izgleda mi da sa vrlo providnom tendencijom da imputira da sam, mu je ovo sufljrao brat mu gosp. Abdurahman Čokić, po njegovu mišlienju doslovnim prevađanjem Kuran- koji se je, pišući u „Novom Beharu" kritiku o djelu skih ajeta, htio oponašati Kuran, i ako s&m veli da ja gosp. Osmana Hadžića, očešao i o moj prijevod i upriznajem tumačeći 23 ajet 2 sure (Elbekaretu) da je potrijebio gornje riječi, a da nije ni pokušao dokazati nemoguće Kuran podražavati. Ova njegova je tvrdnja ispravnost svoje tvrdnje kao što to, uostalom, ne čini i smjela, i neistinita, i nelog’čna, pa bi za nj baš od­ ni gosp. A. L Čokić u svojoj kritici. Stoga se na to govarala arapska riječ „tahrif—izvrtanje". Da je gosp. ne mogu i neću obazirati dok mi gosp. „kritičar" to ne čokiću stalo do stvarne i objektivne kritike moga pokuša dokazati. prijevoda Kuranskih ajeta, on bi ih sravnio s prijevo­ Na početku svoje kritike gosp. Čokić sam indi­ dom ajeta braće koja oni donose u svojim člancima rektno izražava sumnju da mu ova kritika neće us­ u „Hikjmetu" pa bi se uvjerio da moj prijevod Kuran­ pjeti, ali jer mu se moj rad nikako ne sviđa, htio bi skih aieta nije. nimalo lošiji od njihova, a da ne re­ ga na svaki način omesti, pa zato apelira na pozvane knem da je bolji. '-vjerske predstavnike da mi to oni zabrane, a pri tom Kuran je na arapskom jeziku, pa su ga, da ga se puziva na jednu odluku reakcionarnog režima bivše mognu ‘shvatiti i razumjeti, prevađali u više navrata Austrije. O/im je najbol e pokazao svoju duševnu go­ svi islamski narodi na svoj jezik, a naročito Perzilotinju i ovako što moglo je poteći samo od jednog ianci i Turci. Jedino mi dodanas nemamo prijevoda gosp. A. L. Čokića čiji cjeli nap s vrvi nekonsekvenKurani-Hakjima, a prema mišljenju posp. Čokića ne cijama i konfuznošću. a za što je najbolji dokaz ovaj bi ga trebali ni imati, jer on, pozivajući se tobože na njegov zahtjev, jer bi on kao tobožnji urednik jednog islamske učenjake, to ne može odobriti. Da to svoje lista, morao prvi ustati na obranu slobode štampe i neodobravanje potkrijepi, gosp. Čokić citira mišljenje na obranu slobode nauke. našeg imama Imami Azama-Ebu Hamfe o tom. Među­ Držim da će ovo zasada biti dosta, a ako gosp. tim ću ja navesti što u tom pogledu stoji u V svesku Muhamed Rešid Ridaova Tefsira na ;«trani 104 pri tu­ Čokić nastavi svoju kriti'cu u ovom pravcu, neću se mačenju 43 ajeta 4 sure (Ennisan). Citiraću na arap­ više na to ni osvrtati, jer nema smisla uludo tratiti skom jeziku i u prijevodu da ne bi gosp. Čokić rekao skupocjeno vrijeme Ovaj odgovor završiću citatom iz da izvrćem. To mjesto glasi: ,,Ve hazet ta’iilu lin nehji 113 sure Kurani-Hikjima: „Ve min šerri hasidin iza jufidu ennet-Mme bima jekuluhul insann fissalati min hasede. — I tražim zašt te u Boga od zla zavidnika tilavetin ve zikjrin vadžibun ev šartu i vel-Mmu bihi kad ispoljava svoju zavist." fehmuhu. Ve lihazet rrdia edžave ebu hanifetes-salate bigejrT arebijjeti limen la juhsimuha ej ila en juhsinela.— Š u k r i j a Al a g i ć direktor gimnazije u penziji. jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav" ? 108 �Др. Шевала-Зилџић-Иблизовић. Посљедни број „Женског Покрета" доноси: гдје врши дужност библиотекара и архивара. Зна„У јавности уопште, a нарочито у женским јући тешкоће с којима he се имати да бори, ми круговима, прегало je познат један велики успјех joj желимо у првоме реду много истрајности,; a женског образовања. У јуну мјесецу године 1931 затим идеализма да прегори све ситне сметње, јср промовисана je на загребачком медицинском факул- je циљ којему je пошла велик и жртава вредан". прво муслиманка Шевала Зилџић, удата Иблизовић, за доктора медицине. Рођена у Сарајеву, она je од малена са својом млађом сестром(сада чиновницом у Народној банци) уживала исти одгој као и њена браћа. Kao прва муслиманка, она je похађала сарајевску мјешовиту гимназију — и њезина причања о заједничком средњошколском образовању најгепши су аргументи за корист коедукције у свим добима и за омладину која je без много мултурне тр->диције улазила у школу. Свршивши гимназију, где се je већ упознала са својим садањим мужем, н>их су двоје заједно. пошли на медицинске студије. За то време студија она се удала, и после свршетка обоје су се сада вратили у Сарајево, са много идеализма да раде за народ. Г-гђа Др. Шевала Зилџић већ je приступил>----- [>СаФввт Бурина, наотавник гшназије у Тузли, том раду, ушла je одмах у управу Женскога покрета, бивши Гајретов питомац џ ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИ ј sr — Конференција Гајретових радмика из Посавине и долине Спрече, одржана 2 аарила 1932 rod. у Тузли. Приликом одржања Гајретове годишње забаве у Тузли, одржана je конференција делегата мјесних одбора Гајрета из Завидовића, Кладња Маглаја, Добоја, Грачанице, Брчког, Пурачића, Гор. Тузле, Гурског Лукавца Солине и Креке. Ha ову конференцију били су позвани мјесни одбори Гајрета из Бијељине и Зворника, који су се прачовремено извинули, поздравили рад конференције и зажелили најбољи успјех. Сврха ове конференције, која je сазвана иницијативЈМ мјесног одбора Гајрета у Тузли, била je да Гајретови радници из појединих мјеста дођу у додир и тако добију могућност за измјену мисли у погледу рада и напретка, те изнесу евентуалне сметње, које, често онемогућују или умањују Гајретов рад и уопште муслимански прогрес. Конференцију je отворио претсједник мјесног одбора Гајрета у Тузли г. Џемалага Телалбашић, који je у своме говору поздравио иретсједника Главног одбора Гајрета, делегате мјесних одбора, a еатим присутне многобројне пријатеље и чланове Гајрета из Тузле. У свом кратком језгровитом roвору, образложио je сврху и истакао важност оваквих конференција, које имају несумњиво велику р д а о с т за напредак и 1риреч>е Гајрет9ве идеје. Ha предлог н Телалбашића за предсједника конференције изабран je г. Др. Авдо Хасанбеговић, кога су присутни делегати одушевљено поздравили. За секретара конференције изабран je г. Шефик Бешлагић. учитељ из Грачанвце. Господин Др Хасанбеговић примајући се претсједничке дужности ове конферевције одр«ао je подужи говор о Гајрету и његовим успјесима у овој години за период од 8 мјесеци, na je између осталога рекао: „Ми данас, обзиром на ово тешко вријеме и пои 1ике, треба да се озбиљно поразговоримо и порадимо на побољшању прилика. Говори о исламском елементу, a потом моли, да сви присутни noкажу онај свој велики „мерхамнт“ према онима, који су у тешком положају и невољи. Говори о стању Гарета и раду овогодишњем. Потрсбе су наше данас велике, a Гајрет нема никакве таше хазне, нгго je Гајретов једини и морални и материјални извор наш св есни исламски елеменат. Гарет ове године издржава 630 омладинаца, благодарећи свјесним својим члановима. Гајрет. у своме финансијском ефекту није могао учинити много, али обећајем да ћу ja са Главним одбором употребиги све моћи да иостигнемо што je више могуће. Од Краљевске владе не може се више тражитизашто je потребна приватна иницијатива, да се не би десило-не дао Бог-да једни умиру од глади, док други седе за обклно^ синијом. Данас je Гајретова т �т ш и ч к и дух. Ha овој конференциЈИ као први r 0ttOMoh нашем елементу најпотребнија, за наш жи- ворник В први ваступник тезе . Религија je нужна*, вот и одржање у културно просветној заједници, био je колега Енвер ПоздеровиИ, студент филозоГријешв онај, који приговара раду Гајрета и подзофије чији je говор био врло дуг и интересантан. мећу му клипове. Te приговоре морамо муШкИ из- Колега Поздеровић je нарочито поиказао своје гледржати, носећи високо своју заставу у увјерењу, да диште на религију више филозофско-педагошки с радимо за велику потребу наше заједниЦе. УсПјех Гајрета зависи од нас. Немојте моје ријечИ смат- тим да je говор врло добро успео. Kao други говорник— ант референт — заступрати пријекором. >Келим да ова конференција уроди успјехом no Гајрет и нашу заједницу-и завршава ник тезе „Религија није нужна“, био je колега Мухамед Бубић, студент филозофије који je такођер свој говор (бурно одобравање). После говора и извјештаја r. Др. Авде Хасан- лепо говорио и убеђивао присутче са својим глебеговића о раду Главног одбора, поднијели су де- дишгем на релнгију. Kao трећи говорник и бранилац првог говорлегати појединих одбора извјештаје о раду њихових одбора за прошли период од осам мјесеци, затим ника — заступника тезе — био je колега Теуфик су поднијели предлоге за даљни рад, сваки за свој Ибишбеговић, студент права. Свај трећи говорник може се слободно рећи да je најбоље говорио и да крај. Предлоге делегата конференција je усвојила и с тим, je одлично .бранио колегу Е Поздеровића. та се као такви доставе Главном одбору овако: И четврти говорник — бранилац антиреферанта 1) да се мјесни одбор у Креки и Солини фу- — заступника антитезе б -io je колега Мустафа Пузић, студ права, који je истодобробранио антитезу. зионише ради успјешнијег и бољег рада, Ha овој конференцији, одржаној у свечаној сали 2) да Главни одбор no могућности испослује код Министарства пољопривреде, да се томбола уз Гајретовог Студентског Дома у присуству великог броја студената било je врло интересантно слушати Рамазан дозволи само муслиманским друштвима, младе говорнике. После главних говорника јавило 3) да Главни одбор у Сара еву поради код Улема меџлиса и Вакуфског вијећа да наша ду- се до двадесет критичара који су говорили и у прилог како тезе тако и антитезе При крају конфеховна интелегенција тј. наша илки a приступи већ једном у коло радника з^бољи напредак и успјешан ренције кад je извршено гласање, већина критичара рад нашег драгог Гајрета To je потребно нарочито ивјаснило се, наиме гласало je за тезу. Како се види наша универзитетска омладина у селима и взрошицама, јер без њиховог уплива и рада у народу, Гајрет не може получивати успјеха, припрема се озбиљно за рад у народу, који чекапо завршени наукама. Нова времена захтијевају нове 4) да Главни одбор Гајрета, гдје год су се основале Гајретове читаонице, a нарочито no селима људе и нове методе рада, да би се могао одржати и варошицама, шаље овима књиге на поклон, да један елеменат у данашњици. Ми се искрено радујемо да наша академска би се што више'' народ оплеменио и загријао за омладина озбиљно схватила сву тежину задатка Гајрет, њених у раду на прогресу нашег елемента у ду5) апелује се на главни одбор да поради да се ховном и материјалном погледу. Стога ми поздраву Грачаницу додијели јеДна муслиманка учитељица, љамо оваков рад на иих академичара, будућих пиојер je неопходно потребна за рад међу муслиман- нира на народном послу. ским женама, 6) да се у разним нашим центрима приређују Један нови Гајретов успјех, што чешће овакве конференције, на којима ће се Ових дана je на Правном факултету универзирасправљати сва питања, која су у вези са Гајретета у Београду дипломирао г Мустафа Камарић товим радом. из Грачанице. „Прије него предложим завршетак конференцјие“ г. Др. A. Хасанбеговић рекао je још ово као Г. Мустафа Камарић се истакао не само као свој одговор оа извјештај делегата: одличан студент у својим редовним студијама, него „Стуnajme у соколске редове, аридружите се je постигао заиста завидан успјех, кад je сво ом заједничком раду са иосестрином Просветом u вредношћу и спремом на анонимним конкурсима ако вам се подмеђу клиаови, иокажите иаакдобру на универзитету задобио 2 прве награде. Први пут вољу. Нек Вас то не буни, него наставите pad на je награђен у 1930 год. I. наградом Савеза Набавоаште добро, a то ће коначно аобиједиши Господин љачких Задруга Државних Службеника за темат: претсједник предлаже еа се сви предлози делегата „Произвођачке и прерађивачке задруге у |угослаприме као закључци скупштине и као такви дос- вији“. таве Главном одбору, што скупштина једногласно Ове година je успјех Г. Камарића још већи и усваја. Г. Др. Хасанбеговић се захваљује на пажњи нарочито завидан, јер je успио да однесе највећу и закључује скупштину за жељом да се на вече награду на универзитету, a за опсежну и врло види са свима на великој Гајретовој забави. стручну студију из трговачког права: „Друштво са органиче^ном одговорношћу де леге лата и де леге Рад наших студената ференда." Стога нас овако маркантан успјех Г. КаHa 13 пр месеца одржана je прва конферен- марића на универзитету, a нарочито као питомца UHja чланова Дебатног Клуба. Дебатни Клуб je осно Београдског Гајрета „Осман Ђикић“, необично раван ове године у Удоужењу питомаца Београдског ДУЈе. Гајрета „Осман Ђикић" као секција у Удружењу Г. Мустафа Камарић, који je свршио Шериатску са циљем да се дебвтује, т. ј. da се коО чланова Гимназију са одличним успјехом и ко;и се на униУdpyжeн>Q развије (оворничка сирсобност u 3dpae верзитету истдкао ме^у првим и на|(5ол>им студецт 110 �Гајретове приредбе Велика успјела годишња Гајретова забава у Тузли. Велика привредна криза, која je ове године захватила цио свијет, све друштвене класе и сав друштвени механизам, требала je несумњиво да се осјети и на овој начЈОЈ великој приредби, која je пала некако баш у најтеже вријеме. Али дивно чудо1 Тешке посљедице те опште депресије обишле су овај наш дан и доказале да рад-свјесни прегалачки рад-који се уздиже до самоодрицања, у савезу са високом свијести радника и пријатеља Гајретових, може да створи надчовјечанске могућности за стварање онога, што изгледа апсолутно-и Аладиновски. Криза се дакле за дан удаљила од нас-да би Г. МустаФа Камери*, се сутрадан опет повратила. И идеја Гајретова je триумфовала у свем своме сјају. Гајретови радници и пријатељи су и овога пута доказали да су свјетима, узимао je врло видна учешћа и у академским сни важности „Гајрета" у овим тешким ћасовима удружењима и многим грађанским, хуманим и на- и да им он увијек лежи на срцу. ционалнии корпорацијама. Дуље време je фунгирао као претсједник удружења студената из Босне и c w Херце10 вине „Петар Кочић“. Сарађивао je много у Академској Секцији Јадранске Страже, чији je функционер остао све до последњих дана. Затим je узимао учешћа у студентским одборима Црвеног Крста, Трезвености и т д, док, •међутим, већ н£> колико година врши дужност претсједника Народне Библиотеке у Грачаници, која de данас сматра као најјача просвјетна установа>ло1<алног карактер,читавом крају. Једна нас ствар нарочито радује, a то je да Г Камарић, као питомац ‘Гајрета, у току мјесеца априла одлази у Каиро на специјализацију у теолошкошериатско правним наукама. Главни одбор Гајрета у Gapajeev у истину није могао учинити бољег избора, кад je за свог питомца у споменутом циљу, изабрао баш Г. Мустафу Камарића, првог муслимана, a за сад још и јединог, који je однио награду на Правном факултету у Београду и то у 2 маха. Уверени смо, да ће г. Камарић на универзитету у Каиру успјети иото онако као и у Београду. ОдВидоши^. Тугомил лазећи са јаком општом наобразбом и стручном хоровођа Гајретова пјевачког друштва. правном спремом no завршеном Правном Факултету у Београду, он ће успјети да време својих Својом огромном посјетом и одличним солидним нових студија у циљу специјализације, најрационалпрограмом, ова забава je премашила све досадашње. није искористи. У то име, ми му желимо сретан пут у Египат, Заказана за другог априла у девет сати на вечер са жељом. да и у Каиру буде међу првим, као и у великој сали „Хрватског дома“, забава je почела у Београду и да нам се поврати са јаком спремом тачно у одређен сат. Програм je почео пјевањем „Гајретова пјевачког друшава“. Отпјеване су одлиу шериату, у што не сумњамо. чно Добронићева „Гаравуша", Ферјанчићева „Сија Бујукалић Хајрудин солнчице", док je трећа пјесма првог дијела Лоткина“. „Ал су лепе карловачке секе“ била нешто студ. шумарства. слабија. Други музички дио забаве je био без сумње на врло великој висини. Ту су са примјерним успјехом, што се свакако није могло очекивати од младог Ут сујш е даљње доброшворе пјевачког хора, отпјеваие уз пратњу оркестра војне музике: „У Стамболу" и „Игра коло“ господина Т. п утемељаче Гајрета! Видошића. Зборовођа г. Видошић je одлично увјежбао и хор и оркестар у својим композицијама и дао нам доказа, да je он један од ређих наших му- т illl �Гајретов Мјесни Одбор у Тузли. зичких таленате. Ми смо већ једанпут имали прилике да истакнемо несумњиво еволуцију г. Видошића, сад то још и подвлачимо У сво;ој инструменталној-вокалној комоозицији „у Стамболу" евоцирао je осјећања истока и са потпуно схваћдним мотивом, дао je једну ријетку музичку творевину. Религиозна мистика која je цровучена кроз цио склоп дјела са двоструким езаном, могла е пробудити успаване душе и узбуди смирена расположења у свршеној тишини у којој je оно без даха саслушано И није чудо, што je публика општим френетичним аплаузом наградила аутора и његов млади хор и тражила двапут поновно п,евање. Исто тако je успјела и жива свјежа: „Игра коло“ са више народним мотивом. „Противници" Мирадбеговићеви су изведени добро. Дилетанти cv дали од себе много, али као да нису потпуно увјежбани. A нарочито у заједничким пјесмама. Било je у дилетаната много „дилетантизма", било je много извјештачености и позирања. Али je ипак учињено све што се je могло учинити. После програма настала je општа забава. Плес je отворио Г. Др. ХасанбеговиН претсједник Гајрета са гђом пук. Соботе после чега je младост могла да удодољи својим расположењима. Интересантно je било вучење згодитака лутрије, јер je главни Гајретов Пјевачки Хор у Тузли. Р2 �згодитак био врло скупоцјен; један елегантан салон за пушење у вриједности од пет хиљада динара. Тачно у 4 сата извучен je главни згодитак кога je добио један тузлански студент. Забаву су посјетили сви одличници града Тузле као и делегати из околних мјеста, који су тога дана били на Гајретовој конференцији Запажени су међу осталим: г. претсједник Главног одбора Гајрета Др. Хасанбеговић, сенатор Виловић, градоначелник Лутвибег Сијерчић, комадант Војног округа и заступник команданта мјеста пуковник r. Собота са гђом., командант 6 артиљерског пука пуковник Младеновчћ са гђом, заступник Владике г. прот Јовановић, директор гимназије г. Јанковић, претсједник „Просвете“ адвокат Др. Терић, адв. Др. Милчић. претсједник „Црвеног крста" Др. Бучић, старјешина соколске жупе r. Јован Петровић, преставништво „Хрватске жене“ и „Кола српских сестара“ затим преставници м есне и околне индустрије. Приход на забави у бруто износу прелази 21.500 динара. Ванредна посјета, која je промашила сва очекивања, ућинила je да су велике просторије „Хрв. Дома“ биле премалене тако да се je једва морло смјестити све што je посјетило ову велику приредбу. За овај овај велики успјех има да се захвали Мјесн ЈМ одбору који je преко мјесец дана пуном паром радио: најбоља му je сатисфакција успје^као круна његових настојања. Поред тога се има захвалити и високој свијести Гајретових чланова и пријатења, пснављамо то још једном, који су макар и у овако тешким приликама схватили право овај значајни ран, не као луксуз, него као пстребу н>ихова великог Гајрета, који je једина стварна нада и утјеха у лијепој нашој будућности. В ел и ка Г а јр е т о в а зи м с к а з а б а в а у Б а» н>ој Луци. проширивање Гајретових идеја у цијеЛој Босанској Крајини. Ha 5 марта о r. приредио je бањалучки мјесни одбор Гајрета уз сарадњу женског одбора своју велику годишњу зимску забаву са нарочитим успјехом. Забава je била одлично’ посјећена од многобројне публике. Међу посјетиоцима запажени су Бан врбаске бановине г. Светислав Т. Милосављевић, командант врб див. области г. Недељковић, градоначелник г. Хусециновић, сенатор r. Др. Глушац, подначелник г. Хасанбег Џинић,- начелници одјелења Краљ. банке управе гг. Љубисављевић, Николић, инж. Марковић, Бегић, шеф град болнице примариус Др. Е Мујезиновић, помоћник директора фин. дирекције г. Богдановић и многи други најугледнији грађани бањалучки. Извађање поограма je почело у 9 сати. При извођењу програма наступило је овдашње југ. мусл. пјев. друштво „Слога" са двије тачке, које су изведене каа и увијек одлично, уз опће одобравање публике, која je и овај пут бурно акламирала своје љубимце. Наступио je и бивши питомац Гајрета г. Мидхат Шамић, професор са три тачке соло свирања на виолини и све три извео на опће задовољство публике, топло поздрављен аплаузом. Затим квартет пјевача „Слоге“ гг. Хаџибеговић, Филиповић, Карабеговић и Селман, који су такођер одлично извели своју улогу Г. Мујо Карабеговић наступио једном тачком соло пјевања, ко у je извео са успјехом. Војна глазба 33 пјеш. пука je такођер извела двије програмске тачке са познатом вјештином. Збором je диригирао, као и пратио солисте на клгвиру кап.‘лник војне глазбе г.Јосип Јиранек, који je и овом приликом показао велику спрему и разумјевање. Послије програма развила се врло угодна и интимна забава са плесом, која je потрајала до саме зоре. Нарочито je падала у очи обилна и скупоцјена томбола, која je сва на јагму распродвна, a у којој je било доста скупоцјених згодитака. Обилан и укусно приређен бифе био je напросто разграбљен. Бруто приход ове забаве био je Дин. 20835.—, од чега чистих Дин 14109.— Осим тога остале су две лампе у вриједности од 400.— Дин. као и дрвени материјал у вриједности од 1.000.— Дин. који je даровало Бос. д. д. за искоришћавање дрвета у Бањој Луци за потребе забаве. Ово je без сумње најуспјеЛија приредба ове сезоне у Бањој Луци и у моралнои, а .и у материјалном погледу. ' , Гајретови Одбори мушки и женски у Бањалуци, и поред данашње привредне и новчане кризе успјешно развијају акцију Гајрета. To се најбоље види no томе што je Бања Лука већ за првих осам мјесеци рада за Гајрету овој пословној години допринјела Гајрету чисти ориход од преко 45 000.— Дин Поред овога прихода у новцу, Мјесни одбор Гајрета располаже са извјесним инвентаром који му je преостао од дара Бос. д. д. за искоришћавање дрвета и погон парних пилана у Бгња Луци. Ово предузеће давало je Гајретовом бањалучком интернату бесплатно огревно дрво и то сваког мјесеца, a осим тога и мимо редовног депутата, кад je завладала велика зима у Бања Луци, на интервен- Саасак добровољних аралоса на Гајрешорој забави у Бањој Луци одржаној 5 марта о.\ К цију претсједника M jecHor одбора ово je предузеће дало још осам кубних метара. Благодарност за све По 200.— Динара: Бан г. Светислав Милосавове услуге Гајрету припада претсједнику предузећа љевић, г. Хамзага Хусеџиновић и Управа Босанко r. Макси Ђурковићу, старом пријатељу Гајрета. д. д. за искоришћавање дрвета и погон парних пиИ ако са великим напорима, Гајретов љетни . лана у Бањој Луци. По 150.— Динара: г. др. Тоде Лазаревић, нар. теферич, рамазанска томбола и велика годишња забава получили су одличне успјехе како у матери- посланик. По 120.— Динара: г. Немаља БудисавЉевић, јалном тако и у моралном погледу. Па и ако je терен за Гајретов рад у Бања Луци био некада врло начелник банске уираве и r. :инж. Радоје- Вукчевић, дир. угљенокопа. тежак, нашим Мјесним одборима у Бања Луци, По 100.— Динара: гг. Подбан др. Јован Зец, др. мушком и женском, успјело je да ударе чврст и поуздан темељ за даљњи Гајретов рад и за дал>н>е gaco Глушац, сенатор, командант дивизије ђенерал ‘Ш �НедељковиН, Митрополит Василије Поповић, Максо Ђурковић, претсједник Босанког д. д. за искоришћавање дрвета, инж. Суљага Салихагић, др. Ејуб Мујезиновић, инспектор Паштровић, др. Стево Мољевић, Вакуфско повјеренство, Рикард Викерт, управник полиције, Николић начел. банске управе, др. O to Лауфер, директор финансијске дирекције, Владо Поповић, Павле Фишер, Занатлијско Удружење, Миодраг Јанковић, др. Симо Којић, Хамдија Афган и Душан Петровић, геометар. По 8 0 — Динара: г. Хуснија Ђумукчић, судија. По 60.— Динара: гг. др. Ђорђе Букинац, др. Марко Ребац и Петар Пешић, пуковник. По 50.— Динара : гг. др. Димитрије Закић, др. Мухарем Миџић, др. Звонимир Богдановић, Хрв. пјевачко друштво „Нада“, Мехага Хаџиселимовић, др. Клајнхапл, Муслиманско друштво .Братство", ђенерал Лазаревић, Занатлијско удружење „Фади- За Гајретову забаву одржану 5 марта о. г. послаше бифе: Баклаву : r. Фехим КурбеговиН, предсједник среског суда, Дервишефендиница Мухурдаревић и r. Мухамедбег Куленовић. Торту: г. др. Мухарем Миџић, г. др. Димитрије Закић, г. инспиктор Паштровић, г Јово ЂурковиК, г. Селим Билаловић и г. Сотир Алексијус. Хурмице: г. Хамзага Хусеџиновић, г. проф. Кенал Хаџиомерспахић, г. проф. Нурија ЂумрукчиН, г. Бећир Галијашевић, гђа Реисефендије Маглајића, г-ђица Емина Мухурдаревић, г. Јово Сурутка и r. Ибрахим Маглајић. Хурмашице: г. инж. Омер Кајтаз и г. инж. Узеир Бисер. Тукца: г. инж. Суљага Салихагић, г. Хасиб Мурадбеговић, судија и г. др. Асим Џинић. Муслиманско Пјевачко друштво „Слога" у Бањалуци Б у р ек : г. Мухамед ефендија Магдајић, r. инж лет“, Хрв. културно друштво „Напредак", Душан Фехим Ђулбеговић и Браћа Кабилагић. Плавшић, Милан Цвјетан, Ладислав Лауберт, диЈабуке: г. Хасиб-бег Имамовић, наст. и r. Хусректор Прве хрватске штедионице, Браћа Јакшић, Јово Кандић, Лаушевић, Васвиханума Мујезиновић нија Ђумрукчић, судија. Патишпању: r. Милан Цвјетан. и г-ђа Ладен. Кадаиф: г. Мујага Казаз. По 40.— Динара: гг. Хасанбен Џинић, пуковник Кадбоган: г. Хаџиабдулаховић Адил. Ђорђевић и др. Моско Пољокан. Сандвиче: г. Рудолф Цисарж. По 30.— Динара: гг. Мато Дивић, професор, 100 земичака: г. Младен Ћурчија. Хамид Халиловић, новинар, др. Шефкија Сефић, Говеђи језик: г-ђа Стана Ђурић. Остоја Петровић, Иван Вукадин и г-ђе Козамара, Мајкић, Николић.Салихагиница Хусеџиновић и Ружа За томболу за Гајретову забаву у Бањој Луци Јанковић. одржану 5 марта о. г. дароваше: По 25.— Динара: г. Саво Бајић. Једну плетену гарнитуру у вриједности од Дин. По 20.— Динара: гг. Иван Николић, arp. над- 1.500.— г. Петар Ивезић. савјетник, др. Асим Џинић, Ибрахим Суљић, НајгеДвије лампе за спаваћу собу г. Георг Пасколо. бауер, Смаилефенди Екић и г-ђе Халима (^копљак По јастук г-ђе и г-ђице: Едримана Хусеџинои X. ПашалиН н Т- Д. рић, Нађа Муфтић, Мунира Дедић, Фатка Ибра^иад-1 �беговик, Зекија Ибрахимбеговик, Фатима Тзумрук- Годишња Гајрстова Забава у Високом чић, Сенија Диздаревић, Мира Викерт, Назифа Се5. марта 1932 одржана je годишња^.Гајретова фић, Азиза Филиповић, Азиза Капиџић, Халида Хаџидедић, Хајрудинагиница Ћејван, Шида Маглалић забава у Високом у свим просторијама^Касина и Сокола. и Ајиша Мухединовић. Програм je и на овогодишњој забави био одлиПо сервис: г-ђа Субхија Мујезиновић (сребрени), чан, занимљив и прожет националним духом. Све г-ђа Богдановић, г-ђа Саидеханума Џинић, г-ђа Фа- тачке програма изведене су на опште задовољство тимаханума Ђумишић, г. Рајко Димитријевић и г. свих присутних. Четири песме, које je отпевао меМориц Херцог. шовити певачки збор овд. Сокола под дириговањем По лијеп везен пешкир г-ђе и г-ђице: Ифакат- агилног хоровође господина Димитрије Тишченка, ханума Салихагић, Хајријаханума Филиповић, Атифа оставиле су веома пријатан утисак на публику. Кајтаз, Омерефендиница Алихоџић, Сејфибеговица, Морални je успех ове забаве био одличан a и Хаџиница Бабахметовић, Реифа Гумић, Челебија Ковачевић, Наима Ковачевић, Фатима Ибришагић, Фа- материјални je обзиром на владајућу привредну кризу, био добар. тима Пличанић, Мехагиница Хадиселимовић, Фата Вредно je истаћи, да je уз остала културна Ђумишић, Фатима Кушмић, Фехима Муфтић, Емина друштва и Гајрет ову забаву приредио у заједници Гушић и др. Драга Панковић. По милије г-ђе и гђице: Емина Мухурдаревић, са овдашњим Соколским друштвом и од чистог прихода дао Соколу 50%. Ова жртва je у овој гоХабиба Јеливо, Арифа Табаковић, Хађера Ибрахимдини била неопходна јер Соко у текућој години беговић, Сабија Табаковић, Ибрахимбеговица Ћор- гради свој дом који ће за овај крај бити расадник чаушевић (столњак), Дудија Смаилбеговић, (столњак), националног и културног духа. РеисефендиницаМаглајлић (столњак), Сулејманбеговица Филиповић, Субхија Ђулбеговић, Ханумица Гајретова Забава у Автовцу. Ситница и Земка Ђумишић. Мјесни од Гајрета у Автовцу приређује на први По чеврму г-ђе и г-ђице: Хидајета Беговић, дан Курбан Бајрама Годишњу забаву у Соколским Зумрута Табаковић, Смаилефендиница Екић, Шефка просторијама у логору Автовачком. Карабеговић, Абдагиница Ибришагић, Дервиша ХаПрограм забаве: 1. дио. 1) поздравни говор Абџић, Азиза Филиповић, Реифа Ибрахимбеговић, Ше- дулах еф. Курспахић, 2) „Гајретова химна“ деклафика Омербеговић, Захида Абдагић, Хафиза Соф- мује Халил С. Пашић, 3) „Градимо школе“ деклатић и Назифа Јусуфовић. мује Захир Д. Пашић. 11. дио. 1) „Синанова женидОстале лијепе ручне радове дадоше г-ђе и г- ба- шала у 1 чину, изводе чланови Гајрета. ђице: Зора Пајић, Којић, Маглајлић, Марковић, СаЛ и ц a: бира Масло, Зухра Делић, Д. Хаф. Џин, Мујагиница Синан U. Хасанбеговић Букић, Мина Гушић, Нафа Фејзагић, АбдулахефенX. Шаћир С. Пашић диница Хасић, Мина Бахтијаревић, Хаџиалибеговица Јашарага И. Бабовић Џинић, Филиповић Џафербеговица, Омеровица КоИзетбег . В. Хасанбеговић вачевић, Челебија Бахтијаревић, Б. Џинић, Зејнеба Нурија . Ф. Пашић Ћејван, Џехва Арсланагић, Лутфија Хаџихалиловић, Есма. . . . X. Хасанбеговић Фахира Крајишник, Васва Латифић, Емина Буљић, Чауш III. Хасанбеговић Мунира Газић, Мухиба Кушлић. Хајрија Каденић, Асима Хаџиавдић, Лађаревић, Канита Јахић, A. Сма- 2) „Наша деца“ шала у 1 чину изводе школска деца: јић, Разија Халилић и Бисера Гушић. Азиз Ш. Хасанбеговић, уч. IV. раз. осн. школе и Трговци и остали грађани дароваше нарочито Милева Гргуревић, ученица. III. дио. Игранка. — Томлијепе предмете и то гг. Моско Салом, Арон Са- бола. — Обилан бифе. Ha забави свира Гајретов лом, Исак Пољокан, Божидар Јовић, Бачић и Вур- тамбурашки збор. Улазне цене: I. ред Дин 15.—, деља, г-ђа Савка Пиштељић, Рудолф Цисарж, Шниц- 11. ред Дин. 10.—, 111. ред Дин 5.—, стајање Дин. лер и Кон, Павле Фишер, г-ђа Бенк, директор По- 2.—. Улазнице се преко дана могу добити код Арифа љокан, Милан Цвјетан, Теодор Вајс, г-ђа Ернестина Хасанбеговића, у Гајретовом клубу a у вече блаТурјак, Косто Добраш, Звонимир Јовић, Ивезић и гајни. Дооровољне прилоге примаће са захвалношћу Коњевић, Ба о Перовић, Неџиб Биберић, Војислав гг. Панто Рундовић и Абдулах Гаврановић. Поповић, Милан Јанковић, Расим Чалма, Ристо Томић, Мехмед Јахић, Исидор Салом, Сарафић, Базар Сијело Женског Мјесног одбора Гајрета у Дервенти. Софтић и многи други. Свима дароватељима и овим путем најљепша Женски Мјесни одбор у Дервенти одржао je хвала. своје сијело 10 марта т. г. у кући г. Алибеговића. Овом сијелу присуствовало je много одличних муЧајанка Женског Мјесног одбора Гајрета слиманки, госпођа и госпођица. Ово сијело посјетиле су и одличне чланице Кола Српских Сестара у Бања Луци на челу са својим одбором, те им се Мјесни одбор Мјесни одбор приредио je 13 фебруара т. г. и овим путем најљепше захваљује на посјети, кочајанку за женске у простори.ама гимназије. — јом су увеличале ово сијело. Чајанка je врло добро успјвла, Посјетиле су je поСијело je протекло у најљепшем весељу и ред гђе Банице још многе угледне даме свих вјеро- забави, које Je потрајало до касно у ноћ. Гајретове исповјести. одборнице побринуле су се, те су за сијело дароЧист приход чајанке ианио je преко 900 Дин. вале: 115 �Емира Алибегрвић; торту.флзшу малин£ и '/< кг. каве, Шећера Алибеговић ружице, лимонаду, Васва Халиловић хурмашице и флашу малина, Бахрија Смајлбеговић патишпању, Ћ ама Руждија масну улутму, лимунаду, Алема 'Гирић лимунат и '/* кг. каве, Алмаса Ђемешевић хурмашице, Зејфа X. Агић торту, Васва Ђонлагић патишпању, Зехра Хусеџиновић патишпању и Сабрија Пелесић дрва за огрјев. Чист приход сијела био je Дин. 422.50. И овим путем свима посјетиоцима и дароватељицама бифе-а срдачна хвала! Гајретова сијела у Ластви (срез Требиње). Годишња čKynmfHHa Мјесног одбора Гајрета у Ластви (срез Требињс) Ha дан 10 фебруара 193? одржана je редовна годишња скупштина Мјесног одбора Гајрета у Ластви. Након што je пресједник г. Ибрахим Салковић отворио скупштину и прогласио je правоваљаном, прешло се je на другу и трећу тачку дневнога реда, т. ј. извјештај тајника и благајника. Тајник je у кратким потезима поднио свој извјештај и оцртао потешкоће у овогодишњем раду одбора. Затим je благајник поднио свој извјештај, из кога се види да je и поред свих потешкоћа и нев 1ља које су притисле овај крај, постигнут лијеп материјални успјех. Пошто je подијељена разрјешница старом одбору прешло се je на бирање новог одбора, na су у нови одбор једногласно изабрана следећа г. r.: за претсједника Ибрахим Салковић, за потпретсједника Садик Ћеримагић, за тајника Касим Демировић, за благајника Али-Риза Муштовић, учитељ нар школе у Ластви, за чланове одбора: Хаф. Хусејн еф Зубчевић, Јусуф Дураковић и Мурат Бећировић, за надзорни одбор: Хаф Мурат еф. Бешовић, Садик еф. Бећировић и Џафер Беговић, за чланове зам|е^ике: Јусуф Шеховић, Aro Шеховић, Хакија Хабул, Назиф Демировић и Хашим Бараковић. За вријеме рамазана Мјесни одбор Гајрета у Ластви приредио je сиело у селима: Жупи, Скочигрму и Гранчареву. Сијела су у сваком селу одржана послије теравије, a била су тако посјећена да су просторије, које су унапред биле одређене и спремњене, у сваком селу биле дупком пуне. Ha сваком сијелу одржао je, веома добро спремљено, предавање г. Али-Риза Муштовић, управитељ овдашње народ. основне школе. Присутни су на сваком сијелу, веома пажљиво саслушали предавања г. Муштовића, која су на присутне учинила веома добар утисак, тако да je многи од њих промијенио досадања своја крива мишљења о Гајрету, a и о Рад повјереника у Добоју начину живота уопће. v. , Овом приликом Мјесни се одбор Гај^ета у" Због замрлог рада Пододбора у Добоју именоЛастви, г. Муштовићу за његов пожртвовни рад, ван je повјереник за Добој и околину r. Елмас Саза опћи напредак овога.краја, најтоплије захваљује. рајлић у мјесецу новембру прошле године. Шта може учинити један вриједан Гајретов радник за кратко вријеме ево најбоље слике. Децембра мјеИз Гајретове организације. сеца расте број чланства од 30 који нијесу ни чланарину плаћали на 80. Ha позив Глав. одбора вриВанредна скупштина Гајрста једни повјереник успоставља рамазанску томболу са које добива за Гајрет чистог прихода Д 1948 75 у Санском Мосту. Поред ове томболе повјереник улаже сав труд за 20 марта т. г. одржао je Мјесни одбор Гајрета Бајрамску забаву коју уз припомоћ вриједних члау Сан. Мосту изванредну главну скупштину. Скуп- нова rr. Аган еф. Бешлагића, Исмет еф. Бешлагића. штину je отворио претсједник г. Ешреф Шабић, Шемсудина Сарајлића, Алије Хаџимујагића одрнашто je скупштина бурно поздравила и кликнула жава дне 10. фебруара са одличним успјехом. Њ. В. Краљу, Престолонасљеднику Петру и Краљевском Дому, док je поздравне депеше отпослала Њ. В. Краљу, Бану Врбаске бановине и Претсједнику Гајрета r. Дру Хасанбеговићу. Секретар Мјесног одбора изнио je исцрпан рад одбора као и Гајретове читаонице, која je основана још 1905. године. Одбор je одржао 41 сједницу, a ријешио 335 аката. Приређена je забава, теферич, коњска трка те 4 сијела. Благајник je извијестио чланове о приходу и расходу друштва. Након извјештаја верификатора и подјеле разрјешнице старом одбору прешло се набирање новог управног и надзорног одбора. ■Изабрани одбор конституисао се на сједници од 24 марта како слиједи: претсједник Ахмет ХукиЂ, потпретсједник Ибрахимбег Церић, секретар Ибрахим Бабић, благајник Азиз Решић, књижничар Реџо Алагић, одборници Абаз КраитиН и Махмут Цепић. Надзорни одбор: Вејсил Вајзовић, Авдо Араповић и Хамдија Бешић. Замјеници: Махмут Бепић, Заим Мухамед Алагић. 116 Алагић и Г. Сарајли*. Елмас из Добоја. �Нриход забаве био je Дин 2112 25. Томбола на забави коју су сакупили госпођа Нура Омерсофтић те господа Аган еф. Бешлагић и повјереник донела je приход Дин 1266 75 У врло добро одиграном комаду „Орден“ играле су први пут у Добо у вриједне госпођице муслиманке: Исмета и Емира Хаџимујагић. Ha забави je свирао тамбурашки збор са зборовођом Адилом Хаџимујагићем. Како се из горњега види наш вриједни повјереник Елмас Сарајић имао je завидан успјех кад се узме у обзир да се je настојало од извјесних лица да се забава потпуно изигра. Овом приликом Главни одбор изразује особито признање повјеренику г. Елмасу Сарајићу, a госпођама, гђицама и господи која су га у овом подупирали нека je овим путем изречена велика хвала на њиховом труду и преданом раду и заузимању на великом дијелу Гајретова рада. витеља који у духу данас борави у нашој средини, Његовог Краљевског Височанства Поестолонаследника Петра и Његовог Великог Оца Његовог Величанства Краља Александра и цијелог узвишегог владалачког дома. Живјели 1 Познато je цијелом свијету — диљем цијеле дожаве како наше културно друштво „Гајрет" својим великим идејама и радом улази у масе нашег народа, специјално међу муслимане, да ra социјално, културно.економски просвијети, подигне и препороди. Гајретов je рад збиља велик, a то му се и признаје. Мислим, господо, да није потребно да вам се нарочито осврћем на вањски рад Гајрета, него ћу радије говорити о Гајретовој мисли водиљи, о н>еговом раду око културног подизања нашег заостал г и сиромашног муслиманског свијета. Мисао Гајрета je такођер стварати у неким Успјешан рад Гајрета у Требињу. крајевима, нарочито на селу, здраву психичку конституци у или како се каж е: изграђивати снаге Ове као и сваке године одржавао je Мјесни народа у националном духу. одбор Гајрета у Требињу разна предавања за вриБићу слободан да речем да се врло мало људи јеме рамазана, у кафани Централ, која су била добро посјећена од муслимана. Предавали су у глав- позабављало овим питањем које je за нас чланове ном судија r. Хајровић и професор г. Шуљак и др. и помагаче ^ајрета од велике потребе сазнаватиЈ' Националност je нашем муслиманском свијету и били су награђивани великим аплаузом. Осим ових предавања дават je женски Мевлуд урођена као ствар pače, a то je било увијек изра жавано у чистоћи језика, богатству лијепих јужноза двије вечери у овдашњој Осман-пашиној џамији. Мевлуда су били тако добро посјећени да ни,е изо- словенских обичаја и љепоти својих народних шесама и народних пјесама и националном аоносу и стала скоро ни једна породица из града и околице требињске a да нијесу женске посјетиИб^Мевлуд. витештву која je једна од главних карактеристика појединаиа и цјелине нашег народа и то специПрије учења Мевлуда наш вриједни и познати јално код муслимана Херцег-Босне. To природно и. Гајретов радник судија is Хајровић одржао je жен- урођено богатство са новим духом данашњице вреским предавање о значењу Мевлуда, Мухамед-пеј- мена, хоће да се повеже са богатством остале иногамберу a. с., и о одгоју дјеце. Послије тога je учен вјерне браће, и даје му се обиљежје националног Мевлуд уз пратњу салавата тројице ђака Сарајев- српства, док се на другој страни код наше браће ске Шериатске гимназије на свеопће задовољство иста та веза и рад обиљежује са ознаком хрватства. свих присутних. Треба искрено признати нашем муслиманском Након учења Мевлуда говорио je предсједник свијету да сваке године показује све веће интереМјесног одбора Гајрета г. Мехмед Зубчевић о да- совање за овакве културне приредбе, a то je на нашњој кризи, те апеловао на присутне да у сво- наш понос и доказ како наш народ излази из једјим кућама проводе што бољу економију a надаље ног дезинтересовања и добива не само навике, него да од својих мужева и браће не траже онолико и страсти једног савременог друштва. колико им они не могу привредити. У главном да Наш народ, на нашу срећу. са овим јача напроводе штедњу у сваком погледу iep да je то јеродни понос, na нам je данас већ свима познато дино што нас може сачувати у данашњим тешким да je снажна култура једног краја, народа, прва временима која су нас још поврх свега затекла гаранција нацији и држави у дананашњој утакмиии потпуно неприправне. међу просвјећенима народима. Његов je говор помно саслушан и све су Наш je народ богат и даровит, a то благо Босе разишле својим кућама са задовољством можије које се крије и у многим талентима ваља лећи да се сваке године одржавају оваки Мевлуди искористити и учинити их корисним и славним no и предавања која доносе велику корист свима му- нашу културну заједницу. Начш je за т ј да потслиманима. материјално и морално нашу дјецу, кроз T okom цијелог Рамазана игоана je томбола у помажемо наша сва културна друштва и тиме начинимо докафани „Централ* редовно сваку вечер послије Теброчинство не њима, него нацији и држави. To je равије. позајмица Koja се враћа кроз деценије и стољеће и Ha први дан Бајрама одржана je Гајретоваза- на која према томе имају они права. бава која je у материјалном погледу уепјела неоA ko je мене запала част да овдје речеи ове чекивано, ријечи, то je да кажем поновно само оне ријечи, Програм ове забаве био je : које и ви знадете. 1) Поздравна ријеч предсједника Мјесног одбора Требињу теба опет повратити престиж, дати г. М. Зубчевића, која гласи: му оно што га припада, радити на томе да имамо Драга браћо и поштована господо и госпође! своје библиотеке, какве имају и друга оближња Пригодом ове наше бајрамске забаве част ми je мјеста, настојати да добијемо једну пуну средн»у. замолити Вас да се.најприје сјетимо нашег Покро- ццсолу, јер наше мјесто у склопу осталих херце- 117 �ГовачкиХ мјеста им£ да д ос то јн о пресгавља себе Лепа пажња Гајретовом коиввкту у Бањој Луади. спрам културног Дубровника и Његошеве кршне Црне Горе. Kao сваке тако je и ове године, Управа БосанУ то име радимо и гледајмо са поуздањем у ског дионачарског друштво за искоришћавање дрбудући рад и напредак нашег милог друштва Гај- вета и погон парних пилана у Бањој Луци дознарета, na свршавам са нашим заједничким ускликои: чила овој управи за интернат сваког месеца no двоја кола букових отпадака тако да je интернат Живили помагачи Гајрета! Живио његов Покровитељ Његово Краљ. Вис. у половину био снабдевен са огревом. За овај леп акт пажње и потпоре нека ie најПрестол. Петар! 2) Декламација: Гајретов поздрав Њег. Краљ. већа хвала председнику поменутог друштва г. Макси Вис Престолонаследнику Петру, декламовала уче- Ђурковићу, a и директооу г. Мирославу Вилхелму, као и свој осталој меродавној господи. ница С. Салаховић. 4) Под старост, комедија од Бр. Нушића, које су од стране дилетаната-муслиманака изведене Нашм рахметлије Дне 29. фебруара о. г. у санаториуму у Новом врло добро. Након изведеног програма наставило се je са Марофу испустио je своју племениту душу Др. Касим Дилберовић, срески љекар у Бос. Броду. продајом томболе и игранком. Ha забави je свирала Рахметлија je рођен 2 3 /XII. 1898 у Гацку. Сврвојна музика. Богата томбола, све скоро сами ручни радови шио je препарандију у Дервенти, али му, жељном муслиманског женскиња, привукла je велику пажњу науке, то није било доста, већ полаже још и гипосјетилаца забаве. Овај пут су се нарочито истакле мназијску матуру, да се no том упише ria медицински факултет загребачког универзитета, јер je вјемуслиманке са богатим даровима. Најбољи доказ за то je да je сама томбола донијела чисти приход ровао, да ће као лијечник моћи више ваљати своме од скоро 4.000'— Динара. Међу дароватељицама су народу, него да се посвети учитељском звању. У се истакле са веома лијепим даровима гђа Хамзић, Загребу je свршио 4 семестра, a потом je прешао у Грац, гдје je 1924. год. промовисан за доктора те гђице Чустовић, Зубчевић, Виђен и др. свеукупног лијечништва и исте године долази нам Иека je нарочита хвала господи: Генералу Јо- у Бос. Брод за среског љекара. вановићу, пуковницима Винковину и Ханелу, потпуЗа кратко ври еме унаточ својих младих година, ковнику Милићевићу и осталој господи официрима стекао je репутацију одлична лијечника, нарочито као и г. г. Самбраилу, Чабриновићу, Петровићу, Дивљану, проф. Ракитину, и jotu неколицини углед- у хируршким потхватима. Својим пак радом у них личности који својом посјетом увеличаше ову ■јавном животу освојио je симпатије свега грађанства. Одмах no доласку у Бос. Брод изабрали смо нашу приредбу. га за претсједника Гајрета и ту je част обнашао Примјетили сро да су се грађани осталих кон- све док несмиљена бољка није прекинула нит њефесија овој забави веома слабо одазвали. гова младог живота. Нарочито je рахметлија био цијењен и вољен ради свога доброг срца и ради ПРИХОДИ: обзира, које je имао према сиротињи. У свако доба Чисти приходи забаве . . . . Дин 457625 дана и ноћи и no најгорем невремену он.се je оКарте-Бајрамске честитке . . „ 499 50 дазивао свагдје, гдје je била потребна ли ечничка Рамазанска томбола .............. „ 942'— помоћ, na макар то било и у најсиромашнијој поМевлуди ..................................... „ 550’— тлеушици. Вјероватно je и усљед тоги ухватио клицу К алендари........................... „ 80'— болести. Али не само својом лијечничком спремом, Нека je хвала свима дароватељима и радни- већ и материјално je помагао сиротињу. Нису осацима Гајрета који нијесу жалили тоуда око при- мљени случајеви, гдје он, након посјете којем сироређивања забаве, томболе, Мевлуда и предавања, машном болеснику, видјевши биједу и сиротињу, не како би ове приредбе што боље морално и мате- само да По свом обичају није наплатио преглед, већ му je још из својих средстава дао знатнију новчану ријално успјеле. помоћ. Рахметли Касим je био онај, који je opraВијсстн из Бос. Кобаша. низовао нсхрану сиротиње, кад се je 1930. год уУ овим крајевима појавила се глад ради дуго- сљед велике поплаве Саве, на стотине породица тра-ног снијега, те су „Гајрет" и „Просвета" за- иселило из својих домова, na остало и без круха једнички закупили хране 32 метра кукуруза (сакуп- и без крова над главом. Његовом заслугом je тад љачи Петар Њекић, Др. Браво и Јово Димић) и образован одбор за помоћ пострадалим, na захваподијелили најпотребнијим. Осим тога ппретс едник љујући обилатој помоћи богатијих грађана, a и дрГајрета r. Ризабег Алибеговић трговац, основао je жавној потпори, отворена je јавна кухиња, гдје су „народну кухињу" о властитом трошку и сваки ти несрећници добивали храну за сво време страдан подијели око 200 порција чорбе за ручак са дања. */♦ кг. хљеба на сваку порцију. Ови и овакови случајр.ви данас се стално преВелика хвала у име Гајрета и сиротиње. По- причавају и износе се многа његова дјела, за која моћи се може — кад се хоће. се до сад није ни знало, iep рахметлија je био скроман, држећи се оне: „Нек незна љевица, шта даје десница." Са правом се може рећи, да je био ЈЕ С ТЕ ЛИ ОДРЖ АЛИ сиротињски отац, a колико je био код нас обљубљен можо се видјети и из чињенице, што je одмах ГАЈРЕТОВУ ГОДИШ Њ У ЗА Б А В У ? no његовој смрти, инцијативом среског поглавара в 118 н �Добровољни прилози. T okom мјесеца марта дозначени су Главном одбору Гајрета слиједећи прилози; Конвикт Бањалука Дин. 1 1 0 „ Тузла „ 40 — „ Сарајево (жен.) „ 100 — „ Сарајево (муш.) „ 100 — Мјесни одбор ГаЈрета Крека „ 340' — „ 90'— „ „ „ Кладањ „ » „ Фоча „ 534'50 „ >50 — „ п п Плевље „ 500 „ „ „ Тешањ 127, » n „ Илијаш Повјереник Гајрета у Оштрељу г. Мехмед Хавић Лин. 140'—, повјереник Гајрета у Караули г. Фаик Бахтић 365 —, повјеоеник Гајрета у Которском г. Пујагић Мух. 43'—, Мјесни одбор Гајрета у Мравињцу Дин. 50—. Свима дароватељима нека je наша топла хвала! из Гацка: Мјесни одбор Гајрета у Гацку дозначио je Главном одбору своту од Дин. 300'—, коју je своту даровала тамошња Српска Штедионица д. д И овим путем Гајретовој дароватељици топла Др. Касим Дилберовић хвала. из Бањалуке: Друштво за искоришћавање дрвета у Бањој Луци сваког мјесеца да е конвикту у Бањагосп. Душана Колаоевића, образован одбор, који 'угг луци дрва за огрјев, a осим тога још посебно 8 преузео на се задаћу, да му подигне споменик и на м3 дрве 1а. Приликом овогодишње зимске забаве тај начин сачува његову свијеЈлу уЕооМену и згг дало je бесплатно сав дрвени материЈал у вриједности од око 1 000 Динара, који ће остати стално каснија покољења. Иза рахм. Касима остала je удовица и син, кпме као инвентар Бањалучког интгрната, јер се и у нема ни пуне године, na nefce сироче ни запам- будуће може с њим послужити у исте сврхе. Исто тити свога племенитога" оца; Остали су му стари тако не заостају пи обилни прилози у гогзву природитељи, којима je он noHocSi нада био, na нека ликом забаве. Заслуга за оваку корисну и велику предусретим Свемогући да сабур и њихову бол ублажи, јер заиста ријетко ксја мајка роди оваковог сина, na je љивост за наше друштво са стране дотичног предузећа има његов претсједник r. Максо ЂурковиИ, и тим већа жал >ст за њим. Родбина je мерхума no смрти превезла из Но- који и као претсједник a и лично сваком приликом вог Марофа у Загреб, те je на M»iporoiy покопан, најприпривније чини услуге овоме одбору, a тим и a одвели су тамо и једног хафиза, који je обавио друштву. И са cioje стране Главни одбор T aipeTa изриче вјерске обреде. Овдашњи пододбор Гајрета дао je своме предсједнику проучити хатму, na je у петак, како друштву за искоришћавање дрвета у Бањој дне 4. марта послије џуме-мамаза била дова. У Луци тако посебно и његовом претсједнику г. Макси дупко пуној џамији, гд|е су били представници свих Ђурковићу своју срдачну еахвалност. уреда и свих овдашњих друштава, као и многи рахметлијини пријатељи других вјера, одржао je нај- Лутрија за помагање незапослених. Број незапослених у земљи je велики. Држава прије кратак говор г. И. Хаџиагић, na je потом била дова. Дирљиво je било видјети, како том приликом чини све што може да спречи даљи пораст и да бришу сузе неки старији људи, који може бити нису омогући живот онима, који су остали без посла пустили сузе ни за својим родитељима или евладом. Али je преко потребно апеловаги више но икада на приватну инцијативу, пошто je држава ангажоАллах рахмет ејле! вана на много страна. У настојањима државе сараУ Бос. Броду, марта 1932. ђују многа приватна, хумана друштва према својим скромним срествима. До сада нема још ни једау Даљни упис добротвора и утемељача акције, ко a би била раширена на целу држави. Гајрета. Свуда се покушава у малом обиму, да се прикупе Код Мјесног одбора Гајрета у Фочи уписаше најхитнија помоћ, која се потом обично састоји у се за утемељаче Гајрета сви чланови одбора, који давању хране, као најнужније потребе за живот. досада нису били уписани, и то гг: Главни Одбор Југославенског Друштва за чуХасан Љубунчић учитељ, Алија Селимовић вање народног здервља знајући, да се на здрављу учитељ, Дика Пилав учитељица, Ремзија Трхуљ, понајпре оличава тешко време, које народ прежиРифат Арсланагић и Ешреф Авдагић. вљуЈе био je побуђен, да акцију за помоћ незапоНашим утемељачима и радницима нека je и qbhm сленим стави на ширу основу. Сматра за потребно џ помоћ организује широм целе држдве, како би ЈЈутем наша искрена за^валцост, т �могло да помогне што већем броју оних, који су,у најтежем мотеријалном положају. Леп примјер узајамности пружају радници Жељезничке Дирекције у Љубљани, који су no вестима дневне штампе сами себи смањили плате да би се избегла редукција њихових другова. Целисходна помоћ незапосленима може се пружити сам * тада, ако и остали ист.о тако схвате тежак положај и од својих скромних срестава одвоје за оне, који су већ дуже времена без посла. Потребно je побринути се: да незапослени a болесни добију лекове; да се заштите деца назапослених слањем у погодне породице и колоније тако да би се предупредило да идућа поколеља не носе на себи трагове садашњих тешких времена; да се женама чији су мужеви б з посла пружи помоћ за време порођаја; да се незапосленима no градовима да бар најпримитивније бесплатно склониште . и храна; a где je могуће да се помаже и омогућује да безпослени радници буду запослени. У свима овим правцима Главни Одбор Југославенског Друштва за чување народног здравља радиће што му више буде било могуће. Али пошто нерасполаже довољним срествима приредиће у ту сврху велику лутрију. Овакач начин стварања прихода за помоћ не?апосленим радпицима не покреће . се само код нас, већ je он д<з сада покретан и у другим в ћим и напредниј^и земљама у великом обиму (Француска, Немачка). Господин Министар. социјалне политике и народног здравља цен§ћи важност и увиђајући потребу једне широке акције у поменутом поавцу заузео се je да би се ова лутрија извела у ширем обиму како би корист o i ње била што всИа. Господин Министар пољоприведе исто тако подупрео je ову акциј/ дозволом приређивања лутрије својим решењем Бр. 155524 од 22. марта т. H z Скупљањем прилога баш помоћу лутрије изабрано je да би прилагачи и сами могли имаги какву корист и за своју великодушност били награђени. Срећке су jeфтине, —, iO.— динара комад, тако да je свакоме омогућено да да свој прилсг. Извлачење срећака обавиће се 12. октобра о. г. под контролом државних власти a на исти начин као и као Класне лутрије. Узима ући на себе ову велику акцију Главни Одбор Југославенског Друштва за чување народног здравља рачуна на свестрану помоћ свакога појединца који може одвојити ма и за једну срећку на корист невољних; на помоћ државне управе као и на помоћ наше најшире авности. К њ и ж е в н и о гл а с . Од нашег уваженог преводиоца и издавача дјела „Елкураиул-Хакјиму", примили смо овај кљижавни оглас и апел, којему радо дајемо мјеста са жељом и препоруком да наши читаоци посвете пажњу овој корисној књизи и тешком потхвату г. Шукрије Алагића Ми се поуздано надамо да ће се наши пријатељи радо одазвати овом апелу и то тим прије што поред набавке једне добре, потребне и поучне кљиге, допринашају и прилог нашем Гајрету јер rocn. Алагић овлаштава мјесне одборе и повјеренике Гајрета да скупе преплату и од сваког претплаћеног прим12Q јерка задрже Дин 5 - за Гајрет, a остатак новца са пописом претплатника упуте изравно г. Алагићу у Дервенту. Књижевни оглас и апел гласи. Да блх могао подмирити трошкове око издавања Треће књиге, молим Te, да се примиш дужности сакупгања претплатника Ти добро знаш.да само продајом књига п 'дмирујем све трошкове, a јер се половина трошкова мора платити прије него ли се књига дадне у штампу, присиљен сам да их намакнем претплагом, премда знам да многи не воли дав^ти новац унапријед Уздавајући се у свемогућег и у нашу . исламску сзијест и.увјерен, да нам je озаква књига ПЈТребна као комад хљеба надам се да ће ми, ако Бог.да, бити могуће, да с хајром издам и Трећу књигу у наклади од 150Ј комада као и прве двије. Прве књиге више немам, л Друге имам још неколико стотина комада Прву бих књигу поновно штампао, ако се јави најмање 200 новик претплатника који ће узети и Другу и Трећу. Претплату за Прву књигу не треба купити него ми само јавити број оних који ie желе имати, јер je у повољном случају каним шгампати пошто изађе Трећа књига. ГЈретплата je за сваку књигу, no 35 Дин од 'комада Новац се шаље приложеним чеком, a на приложеноЈ дописници изволи ме извјестити колико имаш претплатника и за коју књигу. По примитку Твоје обавјести послаћу ти одмах Другу књигу за ине претплатнике који се наново претплате. У трећој књизи биће завршена трећа сура — Алу Имргне —, имаће око 200 страница, Курански ајети биће отштампани и арапским харфовима. С Трећом књигом завршена ће бити no прилици осмина Курана (77 страница Куранског текста), a да би се овај поеао могао још брже одвиЈати, треба да се осигура излажење појединих књига. Будући да сам за подмиривање трошкова упућен Једино на претплату односно на продају књига, то овим апелујем на муслимане и њихову исламску свијест да ме у интересу и:ламског напретка што обилније и претплатом потплмогну. 0 одзиву претплатника зависиће уопће штампање књиге, a исго тако и број комада у колико ћу 1рећу књигу одштампати. Кад би одзив био много бољи негоо ли код прве двије, књига би се могла штампати у више примјера^а, na би и трошкови штампања били јефтинији, a и књига би се у том случају могла јефтиније прооавати. Поуадано се надам, да овај апел, уза сву новчану кризу коју данас опћенито проживљујемо, неће бити без успјеха и да ћу наићи разумијевање код свих свијесних муслимана којима на срцу лежи култура и напредак нашег свијета." Уз махсус селам Шукрија Anavuh дир. гимназнје у пензији. Дервента, мјесеца марта 1932. и Ječme ли дозначили дужну ареталату за лист „ГАЈРЕТ*? m � https://kolekcije.nub.ba/files/original/755156cde4eee5ed8988e1e70cf48a93.pdf 3cdd629539ca04d8da1bf414463fa227 PDF Text Text ГАЈРЕТ Сарајево, 1 маја 1932 При крају наше године Гајретова друштвена година примиче се крају. Приближава се 20 јуна, као посљедњи дан у овој 1931/32 години, када fce се исказати биланс годишњих напора и постигнутих резултата свих Гајретових радника?>који ће се у мјесецу јулу т. г. изнијети на претрес делегатима на Гајретовој главној годишњој скупштини. Приближава се дан када ће делегати Гајретових одбора и повереништава из цијеле земље да узму на нашој скупштини у озбиљну дискусију и оцјену како резултате рада у своме мјесту, тако и у свима осталима, у која je продрла спасоносна мисао Гајретова и својим зракама загријала оне, који у Гајрету увиђају и траже свој -спас и спас цјелокупног нашег елемента. Свршетком ове друштвене године наш Гајрет улази са срећом у 30-ту годину свога бивствовања и културно просветн^ дјеловања; дјеловања пуног прегарања и личног самопожртвовања на стотине Гајретових прегалаца, разасутих широм наше Отаџбине, који пригрлише Гајрет и подигоше га, посљедних година, са степена обичног друштва за потпомагање ђака на степен једног снажног покрета, који je данас са својим идејама одушевио, како у граду тако и у селу, све слојеве нашега народа. Поводом приближавања завршетка ове друштвене године, као и поводом уласка у тридесетгодишњицу дјеловања нашег Гајрета, сматрамо нашом дужношћу да апелујемо на све наше раденике, на све Гајретове одборе и поверенике, да за још ово кратко вријеме, које нас дијели од завршетка друштвене године, изврше оно што и сами дубоко осјећају и знају, како би се и материјални резултати њихова рада исказали потпуно саобразни њиховој агилности и пожртвовању, као и имућственој снази њихове организације и њихових мјеста. Да то постигну, њима се пружа за то могућност одржавањем прољетних забава, теферича и сијела, прикупљањем чланарина, нарочито у мјестима гдје се пропустило, из било којих разлога, да се редовно убиру чланарине. Дужност нам je да и овом приликом упозоримо све наше пријатеље и претплатнике да своме листу „Гајрет“ који je огледало и вјерна слика нашег рада и наших успјеха, посвете такођер пажњу и да му обезбиједе претплату. Листу „Гајрет“ треба да посвете пуну пажњу и ради тога, како издаци за његово издавање не би умањивали издатке Гајрета који су намијењени за остваривање осталих његових културно просвјетних циљева. Радници Гајретови, прегните ово кратко вријеме на дјело, како бисмо сви скупа изашли крајем године поносни и ведра чела са билансом нашег рада и како би нам успјеси из ове године дали потсрека за нове успјехе на пол>у народног нам препорода! 121 �Из засиједања Вакуфско меарифског вијећа Дискусија о раду Улема меџлиса и Муфтијстава Овогодишње засиједање Вакуф. меариф. Вијећа било je врло интересантно, како no важности питања о којима се расправљало тако и no озбиљ-, ности расправе. Да се види начин дискутовања a и мишљења, која су излагана на сједницама Вијећа, доносимо један дио преписа записника сједнице, на којој je расправљано о буџету Улема меџлиса и Муфтијстава. Госа. Муфшић, изјављује да je Управни одбор закључио да остане при своме предлогу о висини позиције „лични и материјални трошкови за издавање Гласника Исламске вјерске заједнице Краљевине Југославије“ у висини од 50000 — динара год. Г. Др. Карамехмедовић примјећује, да je референт приликом реферисања предлога Управног одбора прешутио да каже да постоји од стране Врх. старјешинства и писмени нацрт предлога за Буџет Врховног вјерског старјешинства. Када ру се у ранијим сједницама саопштавали предлози и малих вакуфских установа, требало je прочитати и предлог буџета Врховнзг вјерског стар^ешинства и за то, што je између овогс прђдлога и предаога Управног одбора разлика бд око 300.000'— динара. Врховно вјерско старјешинство сазнавши да није примљен нацрт предлога Будета -онако како je предложен, отпослало je хитно у Сарајево свога делегата у особи г. Осман еф. Виловића, вршиоца дужнисти секретара Старјешинства, да поради na да.се ставке одобре no предлогу Старјешинства. Овкм поступком Управног одбора Старјешинство je дошло до освједочења, да са оволиким средствима неће моћи да врши ону функцију, како je то Уставом предвиђено, него ће остати надлештво за параду. Врховно вјер:ко старјешинство у бризи, да се не уради no предлогу Управног одбора, послало je свога секретара да интервенише код Управног Рдбора na да се дође до споразума, али му изгледа, каже, да нема споразума. Управни одбор није вољан да да ову маленкост којом се хоће да уред Старјешинства уреди као мод»рна институција Потребно je да се Гласник уреди тако, да главни уредник листа може да врши утицај на цијелу Исламску вјерску заједницу, као што то чини лист „Гајрет", вршећи огроман утицај на муслимански дио нар.да. Предлаже да се предлог поврати Управном одбору na да га измијени у смислу предлога Врховног вјерског старјешинства. Уредба о сталној помоћи Исламској вјерској заједници, признаје, дала je за првугодииу око пола милиона динара за издржавање Врховног вјерског старјешинства, али се није мислило с тиме да толико остане на вијекове, јер je могуће да се укажу потребе усљед развијања ове институције. Тврди, да није био дух ове Уредбе да свота која je дата у првој години за издржавање Старјешинства, остане и за све будуће године, na предлаже поново да се поврати овај предлог Управном одбору na да управни одбор нађз споразум са изаслаником Старјешинства и да не изгледа као да се води бој између Улема меџлиса и Врховног вјерског старјешинствд. 122 Г. Арнаутовић изјављује да није поступљено no § 69. Устава, јер да Реис-ул улема није позвао чланове конференције, a није то могао ни учинити јер се није знало позитивно колико he износити државна дотација. Саопштава да je дошао у Сарајево секретар Старјешинства и да je Управни одбор јучер и данас преговарао с њим и да je том приликом утврђено да je Држава дужна да издржава Старјешкнство. Препоручено je Врховном вјерском старјешинству да поради на надлежном мјесту na да се та дотација наплати од Државе. У Буџет се није могао унијети расход no нацрту Старјешинства, јер би се Централни Буџет морао закључити са дефицитом, али Управни одбор има неку резерву којом би се могла она разлика да покрије ако се не наплати од ДржаЕе. Г. Бушатлић изјављује, да je довољно предвиђено у буџету за издржавање Врховног вјерског старјешинства. Није мишљења да се повећа број особља старјешинства, јер да се рад у њему није још развио у толикој мјери. Старјешинство има право no Уредби да добије од Државе дотацију и нека то потражује. З а Гласник каже, да није ствар још добро проучена, na предлаже да се пређе преко тога. Ако се буде указала потреба може се и накнадно одобрити даљна свота за издавање листа. Г. Прешсједавајући констатује да постоје два предлога: предлог Управног одбора и предлог г. Дра. Карамехмедовића, на што се јавља Г. Др. Карамехмсдовић и изјављује, да након објашњења г. директора, да he се наћи средства, ако Држава не плати дотацију, прима предлог Управног одбора. Г. Арнаушовић предлаже, да се Вијеће стави на гледиште да je дужна Држава то плаћати. Г Муфтић изјављује, да je у Управном одбору закључено, да се не може трошити за Воховно вјерско старјешинство из квота које су додијељене и. в. заједници не постоји обавеза да he сарајевско Вијеће доприносити за Старјешинство. Г. Арнаутовић изјављује, да je разумио закључак Управног одбора тако, да he вакуф дати у ову сврху допринос ако Држава не исплати. Г. Месиховић објашњава да je у Управном одбору приликом претреса овог предмета претресан са више становишта и да je образложен са више страна, али je Управни одбор закључио да остане на становишту, да je Држава обавезна финансирати све потребе Врховног вјерског старјешинства na предлаже, да Врховно вјерско старјешинство дође у контакт са Kp. владом и да докаже гу потребу, јер да се са дотацијом не може издржавати и Врховно вјерско старјешинство. Ако Држава не би удовољила овој својој обавези онда би настало ново питање и Управни одбор обратио би се Влади да се то исплати, јер из дотације која je дата за оба Вијећа, не може се издржавати Врховно вјерско старјешинств<}, �Г. инж. Салихагић види иЗ противријечног об- меарифског вијећа, нисмо позвани да му дајемо јашњења чланова Управног одбора да се je дошло икаква упутства и икакве смјернице у његовом раду, У ћор-сокак И каже, да излаз није лагач За Врховно јер да он има свој одређени правац и да ће тим вјерс<о старјешинство каже, да je дошло као по- правцем ићи, без обзира да ли се коме свиђао или сљедица уједињења у Краљевину Југославију, и ако не свиђао. У одговору Улема меџлиса, који je je аномалија да му с едиште буде у Београду и no углавном упућен на моју адресу и који je штампан географском положају муслимана и no томе што у сарај. листовима, a кога нам je прочитао г. Семиз, у Београду живи врло мали број муслимана. Али на другом једном мјесту се истиче да се je захвално ако je Врховно вјерско старјешинство потребно, сваком члану И. В 3 , кои добронамјерно упозомора се поставити на здраву базу. Његов je дје- рава на недостатке и потребе И. В. 3. Констатује локруг прописан Уставом али пошто je оно нова да je овакав став Улема меџлиса неодређен и неустанова, није се могло тачно знати како ће функ- логичан. ционисати. Мишљења е да Старјешинство треба Kao пуноправан члан овог Вијећа ja изјављујем или укинути или га поставити тако, да може да да не дијелим мишљење у овом погледу са висож»ви и да одговора својој сврси. И ачо je Држава ким Улема меџлисом, јер Вакуфско меарифско примила обавезу да издржава Врховно вјерско вијеће, no духу Устава и Закона И В. 3., a и no старјешинство, нема се начина у данашњим при- конструкцвји њиховој, има п\но право да се обаликама обраћати се Држави, када je дата дотација вијести у свако доба о раду свих Вакуфско-меарифу оној висини, која je тражена. Грешка je што се скик oprana, na према томе и о раду и смјерницама није поступило no § 6? Устава и што није одржана рада Улема меџлиса, § 40*тим Устава исл. вјер. прописана конференција na ако ie било потребно заједнице je јасно то стављено у дужност вијећу. обраћати се Државној каси, да се то учиии зајед- И, када бих ja био у овоме Вијећу обични посматрач нички. Овако стање Врховног вјерског старјешинства и гласач, na када бих имао право да говорим само немогуће je и ово се питање мора ријешити. о прорачуну самосталних вакуфа, Среских повјеренГ. Др. Карамехмедовић изјављује, да je збуњен из- схава, ja не бих ни часа остао у овом Вијећу. Па јавама чланова Управног одбора, јер да су проту- када и не би бво члан озог Вакуфско-меарифског ријечне, na предлаже да се постуци no предлогу вијећа, мене би интересовали послови И. В. 3., као Врховног вјерског старјешинства на основу § 89 човјека и муслимана, a и као јавног радника и нико Устава и да се вотирају предложене своте у Буџету ми не би могао нити смио оспоравати право на то, стално a не условно. Није мип.гења, да Држава a камо ли када сам члан Bnjeha и када ми je дужиздржава Врховно вјегско старјешинство нарочито ност, као и свију осталих rr. вијећника, да све своје зато, што je добивена самосталност аутономијз и скромне силе уложим за прЈЦват и напредак наше не треба нико да се мијеша у њене послове, јер вјере и наше заједнице. ми смо, каже, надлежни да одређујемо плату своме Ми смо позвани и дужни да одобравамо простарјешини. Изјављује, да je ово питање деликатно рачуне и принадлежности свима вакуфско-меарифи апелује, да се прими предлог Старјешинства и ским органима од највиших na до најнижих, na како да се ништа не подузима у овом питању код Државе, то објаснише и још некоја rr. вијећници, ми имамо a ако се то хоће да уради, нека се подузима без пуно право да се информишемо о резултатима рада н.егова сагласности свих тих oprana, да се информишемо не површно Г. Месиховић објашњава како je ово питање него у детаље, јер сви скупа сносимо велику одговорност пред Богом, народом и историјом. Ми смо претресано и закључено у Управном одбору. међутим вндјели, tokom рада овогодишњег засијеПрешсједавајући утврђује поновно да постоје дања Вијећа и дискусија која се овдје водила, да два предлога, na ставља предлог Управног одбора Улема меџлис не би сматрао за потребно ни најна гласање, који Вакуфско меарифско ви еће са мање да нам пружи могућност, да се бар и површно већином гласова прима. обавијестимо о његовом раду и смјерницама његова Затим референт г. Бубић реферише о Глави рада, да није био понукан непрестаним питањима II. Централног буџета: Улема-меџлис. na и крвтикама, које су на њ упућиване како у погледу вјерске наставе и вјерске просвјете уопште, Пресједавајући отвара дебату и даје ријеч тако и у погледу вјерских службеника. И истом Госа. Кукићу, који каже: након многих упита, приговора, na и критика Улема Ми се налазимо већ 12 дана на овоме великом нам je одговорио у два маха, у двјема послу И. В. 3 Ми смо сви свједоци рада овога фо- меџлис нашим сједницама, својим службеним актима бр. рума, свједоци смо дебата, предлога, објашњења, 869 и 872 од о. г., ко:а je акта овдје прочитао члан na и критика Наш рад у овоме вијећу засвједочавају и записници наших сједница. Мени je жао што Улема меџлиса r Семиз. Ми смо уперили оштрице против кукавних и су извјесна господа у овоме Вијећу слатрала личним нерасположењем, што сам ja, као и остали сиромашних, имама, муалима и вјероучитеља, na имамо право да их овдје прекоравамо, даих критикујемо, чланови овога Вијећа који су узимали ријеч, узимао У разматрање рад Вакуфско меарифских органа, na да их прогонимо „кроз иглене уши* и да им јавно кажемо да су многи неспособни и неквалификовани и и рад Улема меџлиса. Према службеном акту ви соког Улема меџлиса број 872/32, који je услиједио да не служе на углед И. В. 3. To чинимо иако смо дан касниЈе наше дискусије no поднесеном извеш- свјесни да су многи и многи, баш ти имами, муалтају Управног одбора, a који je акт испред Улема лими и вјероучитељи, прави и истински пионири меџлиса прочитао пред нама члан Улема меџлиса Ислама и исламског морала, који према својим и члан овога Вијећа г. Мухамед еф. Семиз — Улема могућностима учвршћују у душама и срцима сљедмеџлис нам je јасно казао да ми, чланови Вакуфско- беника И. В, 3. све оне лијепе одлике и врлине, 123 �које су својствене нашој узвишеној религији. И када ми погледамо у цифре, у буџету који се налази пред нама на претресу, na кад видимо како се мизерно плаћају из наше заједничке имовине стотине и хиљаде оних, како их неки називају, малих вјерских службеника имама, муаллима и вјероучитеља и када погледамо на другој страни прилично баснословне суме, које се издају мањем броју наших вјерских службеника на високим положајима, онда нас мора у срцу да заболи та огромна разлика na и та социјална неправда. Сматрам да смо ми досада у раду овога вијећа сви скупа у доброј намјери претресали наша горућа питања, о чијем повољном и хитном ријеш« н>у овиси опстанак и развитак И. В. 3., a далеко смо и од помисли да се бавимо личним питањима и размирицама. Ako смо нешто и критиковали, то смо учинили у интересу нашег општег добра, као чланови И. В. 3. и као чланови овог вијећа, који имаду на то право и дужност, јер желимо да наша вјерска заједница не буде у будуће на посљедњем мјесту, јер желимо да не будемо заостали, вјерски и свјетски, на терет наше велике националне заједнице. У савременој утакмици појединаца, па-и народа, ми муслимани морамо да се пренемо из мртвила, морамо да идемо упоредо са временоиг и приликама, јер вријеме не чека на нас, него пролази мимо нас и мимо нашу врљу. Ми ие смијемо тапкати на једном мјесту; ми морамо тражити нове путеве и нове методе рада; морамо упрегнути сви скупа све наше позитивне снаге, како из редова илмије, тако и из редова интелигенције, да бисмо у што краћем времену, a према нашим приликама и могућностима постигли онај материјални и духовни ниво, кога се нећемо стидјети и са кога ћемо моћи са осталим дијеловима нашега народа, поносни и ведра чела, да сарађујемо и на изградњи наше опште и националне културе. Ето, с тим жељама и намјерама ja сам и дошао у ово Вијеће, na зато одбијам и помисао придавања другога значења мојој скромној сарадњи у овом Вијећу. Полемисање, које je потакнуо високи Улема меџлис у новингма, a које се своди на лични терен, мислим да je требало аотпуно да изостане, јер je ово Вијеће онај форум, гдје ми сви скупа треба да третирамо наша заједничка питања. Врло je незгодно да се толико дана обијају прагови појединих сарајевских листова за уврштење одговора на критике у вијећу. A најнезгодније je то, што се Улема меџлис упушта у полемисање путем новвна, упословима овога форума, и то у полемисање са чланом И. В. 3. и са чланом овога форума. Иницијативу, дакле, за полемику путем јввности дао je Улема меџлис. Ред би био да ja одговорим истим путем и истим начином, али ja изјављујем да то нећу учинити. Нећу то учинити у интересу угледа саме институције високог Улема меџлиса, чији угледјенама неопходно потребан. С тога, ако поједина гг. чланови високог Улема меџлиса, хоће и желе да се објашњавају лично, путем новина са члановима овог Вакуфско-меарифског вијећа, треба да иступе лично и отворено, a нека се не крију за леђа високе институције Улема меџлиса, коју ми сви морамо да чувамо и њен углед да подижемо. Иначе мени лично може да послужи на част да ме се у пословима И. В. 3. и пословима овога Вијећа апстрофира од 124 стране Улема меџлиса путем јавности, .јер je то доказ за свакога, да радим искрено и предано, без икаквих задњих мисли, a за добро народа и Ислама. Затим прелази у свом говору напитање почетне вјерске обуке. Истиче да у самом Сарајеву постоји већи број сибијан-мектеба, чије су лросторије нехигијенске, претрпане ситном дјечицом од 5 7 год. Методе обуке у тим сибијан-мектебима су потпуно несавремене ; дјеца у главном уче напамет, a тиме се убија дух, јер код механичког учења не може бити успјеха. Тражи да се савремено уреди почетна вјерска настава према закључцима ранијих анкета или да се ти несаврембЂи мектеби укану. У Закону о народним школама, je наређено да дјеца која похађају основну школу, не могу истодобно похађати и другу коју школу, на пр. мектеб. T a je одредба закона разумљива, јер je немогуће да дјеца у седмој или осмој години постизавају успјех радећи на пр. у мектебу 4 сата прије и у школи 4 сата послије подне. Раније анкете нашле су да дијете у основној школи са способним вјероучитељем и уз методски рад може получити далеко боље успјехе, него да иде истодобно у школу и у мектеб, na пита Улема меџлис шта мисли о поменутој одредби Закона о народним школама и зашто не приступи реформи почетне вјерске обуке. Говори о сарајевским медресама, за које каже, да су свему другом више сличне него заводима за стицање знања. Оне служе на нашу срамоту. Прелазећи на стгвке расхода Улема меџлиса истиче задовољство, што види да je међу осталим расходима предвиђен „р е п р езе н та ц и о н и додатак“ претсједнику Улема меџлиса од Дин 6.000'— Ta je сума потребна, како за Улема меџлис, тако и за муфтијства, ако ни ради чега другога a оно ради тога да би наши вјерски досгојанственици могли удовољавати друштвеним обвезама, да би се могли одазивати и присуствовати приредбама разних друштава, којима присуствују и великодостојници осталих вјероисповијести. Јер врло je незгодно да на извјесним приредбама, како муслиманских тако и немуслиманских друштава, присуствују претставници свих вјероисповијести осим наших. Одобравајући овај репрезечтациони додатак нашим вјерским достојанственицима, они преузимају на себе обавезу да се у будуће у овоме погледу неће нама муслиманима приговарати. Неко ће назвати тај додатак за „кахве ве тутун параси" алито нас не смије да омета. Г. Др. Карамехмедовић мишљења je да je за канцеларију Улема меџлиса довољно секретариједан писар, a да чланови Улема меџлиса у смиглу § 56 Устава раздијеле посао у реферате и да није потребна трећа сила која je предвиђена у Буџету позиција 4. Што Реис-Улема тражи повећање броја персонала оправдано je, јер он као једна личност треба више чиновника као сарадника. У Улема меџлису нема тако великог посла и кад би данашњи персонал био квалификован могао би ra вршити. Приговара што тајник Улема меџлиса лаћа се и других послова и предаје као хонорарни наставник у Гази Хусревбеговој медреси и тражи да му се то забрани, јер je то на штету његовог посла у канцеларији Улема меџлиса a као та]ник добро je и плаћен. Замјера Улема меџлису што нема ни једне школе или течаја у којим би се наображавале женске срештенице (буле) na се негдје шкртари a негдје �ce баца новац. Моли претсједника Улеме мерлиса да упозори тајника да не извршава нерасположење na ставља на гласање предлог Управног одборД, који Вијеће са већином гласова прима. Затиим према извјесној националној идеологији, коју он не Референт реферише о буџету Муфтијстава. исповиједа, пошто je његов положај као тајника Г. Арнаутовић саопштава, да су Муфтијства врло деликатан, na наводи примјер да je упутио Просвјети у име Улема меџлиса писмо писано ла- предложила у нацрту свога предлога још no једног писара али пошто he неке послове Муфтијстава вртиницом. За позицију Буџета Улема меџлиса изјавл>ујуе, да не мора гласати али га ипак прима, само шити Среска повјеренства, то су ови писари непотребни, na их je Управни одбор у свом предлогу моли да ce избаци из ове позиције плата ново предвиђеном службенику у износу од 14.000*— динара. брисао) Г. инж. Салихагић изјављује, да хоће да учини По приватном сазнању чуо je да ce у Улема меџлису ради и Да тајник саставља статистику вјер- неке напомене о несарадњи између вјерских старских школа и службеника. Изјављује, да he гласати јешина и муслиманских културних установа, na наза ову позицију и зато, што у претсједнику Улема води примјер у Б. Луци, гдје није хтио Муфтија, и мсђлиса види човјека, ко и je радом на национал- ако je поззан, да дође ни на вјерску свечаност, на ном пољу задужио исламски нгрод и што je био мевлуд који je под његовим предсједништвом приредио Мјесни одбор Гајрета у бањалучком конвикту. активни члан Гајрета, Констатује да између Га рета и Улема меџлиса Мишљења je да je потребно, да вјерске старјешине у Сарајеву владају несношљиви односи али не зна залазе међу исламску омладину да je траже и да чија je кривица за то, na препоручује да такови их тиме потсјете на вјерски ocjehaj, a и наш свиодноси престану и да ce почне сложно радити на јет који je конзервативан, треба да види да Гајрет добробит исламског дијела народа. Жали да je г. поштује вјерске прописе. Наглашује да би било потребно да ce у вјерским заводима промијени наКукић у једном листу назвао Улема меџлис леглом ставни план како би ce тамо учило више свјетовнатражњаштва, кад му je познато колико je rocn них предмета, јер вјерује да je највећи разлог за Муфтић некада потпомагао Гајрет. Нада с е д а 'у ову несарадњу између илмије и свјетовне интелибудуће неће долазити до несугласица јер je то на генције тај, што ce они одгајају у неједнаким шкоштету исламског народа a и према § 59 дужност лама. Скреће пажњу Улема меџлиса и Муфтија на je Улема меџлиса да надзире цјелакупни исламски ове пропусте вјерских старјешина na каже, да овавјерски друштвени и културни живот, да даје иннг" кав поступак ствара само јаз између илмије и свјецијативе и да рјешава социјалне проблеме нарочито товне интелигенције. за то, што данашње економске приликеГгоне муслиF. Муфтија Џабић примјећује, да му je дао манске женске на посао и He могу да остану као до сада само домаћице. Позива Улема меџлис да повода говор r. инж. Салихагића да проговори о овој несарадњи између илмије и свјетовне интелиузме у проучавање проблем проституције, и да нађе генције a нарочито о неприсуствовању вјерских начин како да ce стане Ва крај овоме злу и да то старјешина забавама које приређују муслиманска предложи већ сада Вијећу, na да ce нађу средства друштва. Kao Муфтија био je позван да судјелује у и за остала социјална зла. 1; > ■; ■i приредби једне муслиманске забаве у Мостару, на Апелује на претсједника Улема меџлиса да по- којој ce je точио алкохол a на програму те забаве части Вујеће једним експозеом о свом раду и о био je и плес, на коме ce je састајала муслиманска погледима на будућност и да ce каже шта ce ради, мушка и женска младеж. Он je предлагао да ce на јер ако ce не ради, тешко je, каже, гларати за буџет тој забави не точи алкохол и да ce женска младеж Улема меџлиса. не састаје са мушком, јер да ce то противи исламПретсједавајући прекида сједницу и заказује ским прописима, али га приређивачки одбор није одмор од 10 минута, a у 18.15 сати наставља сјед- хтио да послуша. Изјављује, да забавама на којим ницу и даје ријеч сеточи алкохол инакојим ce састаје мушка и женГ Семизу, који каже на изјаву г. Кукића, да je ска младеж неће никада присуствовати, a нити ће неумјесна јер да ce Улема меџлис не руководи лич- их одобрити. ном мржњом пошто има свој високи позив Улема F. Др. Карамехмедовић констатује, да je у предмеђлис и не може ce бавити личношћу као на пр. логу прорачуна унијета прилична свота од 40.000 случај брошуре Др. Мехмеда Беговића. За приправ- Дин „путнитрошковиМуфтија", али каже даје преника ко)и je предвиђен у буџету каже да je потре- малена пошто je највећи задатак Муфтија као конбан јер ce помишља на територијално проширење тролних органа, да прегледају рад имама-матичара дјелокруга Улема мецлиса. He разумије иајаву г. и да их упућују како ће најкорисније да послуже Др. Карамехмедовића што неће да одобри буџет, јер Исламској вјерској заједници и како ће да помажу Улема меџлис не може свој рад да доведе у склад народ. Ako ce Муфти|ства добро организују, могла no ћеифу појединаца, него он има своје принципе би да послуже као врло важне институције. Муфкоји.су законом утврђени. тије треба да дођу у све државне школе и мектебе, Госаодин муфшија Курш, протестује што je да контролишу да ли ce извршују прописи Улема Гајрет прије 5 година водио муслиманске цу- меџлиса, да ли ce употребљују прописани уџбеници рице no немуслиманским крајевима да приређују итд. Приликом путовања они треба да прикупе позабаве. Мишљења је,да јето против прописа Ислама ^атке са цијеле територије Муфтијства о прилии да то даје повода, да не може заједно да сара- кама муслимана, na да седобијејаснасликаостању ђује илмија са свјетовном интелигенцијом, na жали и да ce одлучи, шта би требало учинити у том правцу. Ako Муфтије буду овако радили, моћи ћемо да не могу заједно радити. Претсједавајући утврђује да постоје два пред- чути да нам даду исцрпне податке који he бити од користи. 0 муалимима каже, да их постоји огроман лога: Управног одбора и h Др. Карамехмедовића, 125 �није допуштало дЛ да će feehn износ. У буџету преДвиђен je суфицит од 13.000 Дин али можда ће се свршити и са дефицитом. Г. Рецић константује, да je предвиђена свота премалена и недовољна али je за то да се расподијели на Муфтијства тако, na да се да оним Муфтијствима више, која су територијално већа, као на пр. бањалучко Муфтијство, на коме je вјерска просвјета скоро никаква. Предлаже, да се повећа ова ставка. Претсједавајући констатује да постоје два предлога: Управног одбора и гг. Дра. Карамехмедовића и Реџића Г. Џабић предлаже г. Дру. Карамехмедовићу и г Реџићу да одустану од својих предлога. Г. Муфтић изјављује своје лично мишљење и каже, да je предвиђена свота мала и да са том свотом не могу вршити евоја службена путовања онолико колико je потребно. Раздиобу ове своте на муфтијства чиниће Улема меџлис и Управни одбор. Г. Месиховић саопштава да je у Управном одбору речено, пошто je предвиђена свота премалена, да Муфтије не морају сваке године обићи цијелу своју територију него да je расподијеле, пз да поједине дијелове обилазе у једној години. Г Џабић пита г. дирекгора je ли ова свота расподијељена на једнаке дијелове Муфтијствима, Г. Арнаушовић извјештава да то одређује Улема меџлис no својој увиђавносги и погреби. Претсједавајући пита: прима ли се предлог Управног одбора, на што Вакуфско меарифско ви еће закључује, да се Глава 11 одобри uo предлогу Управног одбора. број али са бројем не постизава се онб iiifo би се хтјело него квалификацијом. Мишљења je, да треба неспособне редуцирати a поставити мањи број али способних муалима. Пошто су Муфти ства огромно важне институциЈе мишљења je, да се на упражњена мјеста Муфтија постављају млади, здрави, амбибициозни људи који ће контролисати рад имама и муалима. — Муфтијски тајници треба да имају најмање свршену Шеријатску судачку школу. Осуђује рад вјерских старјешина који не посјећују нити мевлуд који пририређује Гајрет. Препоручује да Улема погледа мало кроз прсте омладини na да посјети бар оне приредбе на којима се не точи алкохол и не састаје мушка и женска младаж на плесу, јер je Гајрет учинио много на културном пољу na и у вјерском погледу, нарочито пригодом Рамазана одржавајући предавања и штампајући брошуре из пера наших најбољих теолога и шериатско-правних стручњака, од чега je било велике моралне користи no наш народ. Такођер лист „Гајрет“ труди се да одгаја исламски свијет у моралном и вјерском правцу. Гајрет даје штипендије питомцима да иду на исламска свеучилишта и да уче вјерске знаности na се о томе мора водити рачуна Предлаже, да се партија „Путни трошкови" повиси на 8O.0QO'— динара Г. Муфтија Курш објашњава да je потребно у неким мјестима постављати и хонорарне вјероучитеље. Г: Арнаутовић саопштава да je Управни одбор дуго расправљао о великим дужностима Муфтија и да су њихова инспнкциона путовања неопходно потребна и констатовао je да je мало предвиђено у ову сврху.али материјално стање Централне закладе I l№ Budžet Islamske Vjerske Zajednice u Sarajevu (Vakufske centrale) za 1932—33 god. Najvažniji posao koji je imalo da izvrši Vakufskomearifsko vijeće u svom poslednjem zasijedanju jest odobrenje po upravnom odboru predloženih proračuna samostalnih vakufa, sreskih vakufskih povjerenstava i vakufske centrale u granicama Bosne i Hercegovine. Prostor našeg lista ne dozvoljava nam da štampamo sve tri vrste ovih proračuna. A kako je najvažniji centralni proračun i kako će on interesova i, bez sumnje, sve muslimane a naročito našu uvaženu Umiju (vjerske službenike), smatrali smo za potrebno da ovaj dio proračuna donesemo u našem listu, u onoj formi u kojoj je predložen i usvojen u Vakuf­ skom vijeću. A) P r i h o d i 1) Državna d o ta c ija ....................Din 6,476.725*— 2) Islamski vjerski prirez . . . и 2,000.000 — Ukupno Din 126 8,476.725'— Prihodi Vakuf, centrale: 3) Kirije zgrada vak.centr. zaklade ж 4) Zakupnine zemljišta Centralne za k lad e....................................„ 5) Hardži muhaseba od samostal. vakufa ................................ „ 6) Kamate na uloške u bankama » 7) Kamate od zajmova vak. cenlr. zaklade............................................ 8) Dividenda od dionica . . . „ 9) Kuponi invest. zajma i 6°/» begl. °bvez........................................ „ 10) Naknada parbenih troškova . „ 11) Prihod od udžbenika („Umihala" 1 s u f a r e ) ..................................... „ 12) Dobrovoljni prilozi fonda bu­ dućeg ženskog sirotišta . . . 13) Ostali p rih o d i........................ a 1,750.000*— 50.000*— 600.000 — 450.000*— 130.000*— 100.000*— 29.000 — 5.000*__ 50.000*— 10.000*__ 20.000.__ Ukupno prihodi Din. 11,660.725'— �/. Vrhovno vjersko starjeSinstvo: 1) в. R a s h o d i ( lič n i ra s h o d i) 1) 2) 3) 4) Reis-ul-ulema I. grupa*) . . . Din Sekretar IV/2 . ..................... 2 pisara (pripravnici) .............к 2 služitelja (dnevničari) . . *• „ 5) Ukupni porodični dodaci . . „ 6) Za p e n z i j e ............................ „ Ukupno lični rashodi Din M a te r ija ln i ra s h o d i: 1) 90.000*— . 46.440*— 36.600*— 28.800*— 28.800*— 19.196.— 249*836'— Porodični dodaci 3 člana Ulema m e d ž lis a ........................... ... Din Plata za 2 služitelja . . . . Din Ukupni lični izdaci Ulema medžlisa u Sarajevu . . . . Din 11.760 — 19.380_ 344.160'— M a te r ija ln i ra s h o d i: 1) Uzdržavanje kancelarije i na­ mještaja ...................................Din 8.000*— 2) Ogrijev i r a s v j e t a ................... „ 10.000*— 3) Putni tro š k o v i.......................... n 20.000*— 4) Reprezentacioni dodatak pred­ sjedniku Ulema medžlisa . . ______ 6.000*— Ukupno materijalni rashodi Din 51.000*— 1) Dnevnice i putni troškovi Reisut-uleme i činovnika Vrhovnog vjerskog starješinstva, članova Vrhovnog vjerskog starješin­ Ukupni rashodi Ulema medžlisa stva (§ 68 69 i 85) te članova u S a ra je v u ............................. Din 395.160'— izbornih tijela . . . . . Dn 100.000*— III Četiri Muftiistva (Sarajevo, Mostar, Tuzla, Banjaluka) 2) Lični i materijalni troškovi za izdavanje glasnika Islamske L ič n i r a s h o d i: vjerske zajednice Kraljevine 1) Plate 4 muftije lV/2 . . . . Din 112.800*— Jugoslavije . . . . . „ 50.000* — 2) Plate 4 sekretara (3) VI (1) IX. „ 60.960*3) Kancelarijski troškovi . . ► 20.000*— 3) Plate 4 služitelja . . . . . ______ 29.040*— 4) Ogrijev, osvetljenje i voda . „ 35.000*— Ukupne^pl^te 4 muftijstva Din 202.800*— 5) Telefonski i telegraf, razgovori ,_______5.000 Ukupno materijalni rashodi Din 210.00< 1) Položajni dodaci 4 muftije . Din 44.160*— Pribrojivši lične rashode „ 249.836*- i 2) Polože, ni dodaci 4 sekretara _______ 27.000*— Ukupno izdaci za Vrh. starj. Din 459.846'Ukupni položajni dodaci 4 muf­ Dotacija Vrh. vjer. starješinstvu tijstva ...........................................Din 71.160*— I. V. Z. u Sarajevu 44.38°/o . . „ 204,075*1) Lični dodaci 4 muftije . . . Din 22.830*— 2) Lični dodaci 4 sekretara . „ 28.500*— II. Ulema — medzlis u Sarajevu 3) Lični dodaci 4 služitelja . . ______ 25,680* L ič n i r a s h o d i: Ukupni lični dodaci 4 muftijstva Din 76.980*— 1) Plate 4 člana Ulema med lisa 144.000*— 11112........................................Din 1) Porodični dodaci 3 muftije . Din 23.520*— 21.000*— 2) Plate 1 sekretara V. grupe . 2) Porodični dodaci 4 sekretara „ 25.200*— 14.460 — 3) Plate 1 pripravnika . . . . „ 3) Porodični dodaci 3 služitelja ______26.880*— 14.400*— 4) Plate 1 dnevničara . . . . „ Ukupni porod čni dodaci 4 muftijstva Din 75.600*— 193.860'— Ukupno plate Din Ukupni Lični rashodi 4 muftijstva Din 426'540' — 1) Polo'ajni dodaci 4 člana Ulema 82.560 — m e d ž lis a ..................... . . » M aterijalni rashodi 9.600 — 2) Položajni dodaci 1 sekretara „ 1) Muflijstvo Sarajevo: kancela­ 92.160'— Ukupno polož jni dodaci Din 6.000*— rijske p o tre b e ............................Din 1) Lični dodaci 4 člana Ulema 2) Muftijstvo B. Luka: kirija za 19.200*— m e d ž lis a ................................D>n 10.000*— kancelariju................................. „ 7.800* 2) Lični dodaci 1 sekretara . • „ 3) Muftijstvo B.Luka: kancelarijske 27.000*— 4000*— Ukupno lični dodaci Din p o tre b e ...................................... „ 4) Muftijstvo Mostar: kirija za *) U smislu § 66. Ustava Reis-ul-ulema prima pored gornjih pri12.000*— nadležnosti još iz Državnih budžetskih sretstava na ime troškova k a n c e la riju .............................. „ za reprezentaciju i održavanje automobila, koji mu Država daje, 4.000*— 5) Muftijstvo Mostar: kane. potrebe Din 16000 — Din mjesečno, te uživa stan u naturi u zgradi Vrh. 6) Muflijstvo Tuzla: kirija za kan­ vjerskog starješinstva, koju je država sa namještajem stavila na 10.000 — celariju ...................................... » raspoloženje za smještaj kancelarije Vrh. vjerskog starješinstva 5.000*— 7) Muflijstvo Tuzla: kane. potrebe „ i za stan Reis*ul-uleme. 127 �8) Putni troškovi i dnevnice 4 m uftijstva................................ » 40.000'9) Reprezentacioni dodatak za 4 muftije po Din 3.000'— . . „_____ 12.000'— Ukupni materijalni rashodi Din 103.000'— Ukupni izdaci za 4 muftijstva Din IV. 529*540*— Imami — Matičari*) Lični r a s h o d i 1) Prinadležnosti imama u Zagrebu 2) Prinadležnosti svih imama — m a tič a r a ................................ 3) Pripomoć udovama imama ma­ tičara ........................................ 4) Pripomoć siročadi imama ma­ tičara ....................................... Ukupni lični rashodi svih imama matičara, te pripomoći udova i siročadi imama matičara . . Din 36.000'— „ 3,650.000'— „ 650 000 — ............ 95 OOP — Din Materijalni rashpdi: 1) Ogrijev i kancelarijske potre.be imamata u Zagrebu^ 4S . . . Din 2) Nabava potrebnih tiskanica za imamate . . . . . . . -.[—г-^ „ / Ukupni materfjalni rashodi Din 4,431.000*- 4.000'— 6.0 Ukupni izdaci imama matičara Din 4,441.000*— <■ V. Vjeroučitelji osnovnih škola [ Lični ra sh od i 1) Honorari vjeroučitelja . . . . Din VI. 400.000'— Vakufsko vijeće i upravni odbor 1) Dnevnice i putni troškovi čla­ nova V ijeća;............................ Din 85.000 — 2) Dnevnice, putni i ostali troškovi članova upravnog odbora . . _____ 45 000 — Ukupni izdaci za Vijeće i upra­ vni o d b o r................................ Din 130.000*— VII. Vakufska Direkcija 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) 9) Lični rash od i: Vakufski direktor................ . Din Inspektorj ............................ Sekretar ............................ Konceptualni činovnik . Mektebski referent . . . . Tehnički referent................ Pomoćnik tehn. referenta . Pravni referent.................... Šef računovodstva . . . . . . 97 560'— 48.000 — 46.980 — 33.000 — 41'580 — 48.000 — 24.000'— 30 000 — 31.344 — *) Vidi na diugom mjestu .Nadopunu predloga budžeta za god. 1932/33. 128 lft) 11) 12) 13) 14) 15) 16) 17) 18) 19) 20) Knjigovođa i ; j . i i i 1 t » I. likvidator . . . . . • • II. likvidator............................ Referent proračuna i zaključnih računa .................................... B la g a jn ik ................................ Protustavnik............................ Šef pomoćnog ureda . . . K ancelista................................ A rh iv a r.................................... Pet dnevničara . . . . . . . lnkasant i 2 podvornika . . Ukupni lični rashodi Vakufske direkcije ................................. ” 15.600‘— 25.377 — 25.000 — „ » „ „ ,, „ „ „ 28.800'— 23.757 — 18 000 — 36.639'— 29.124'— 19 524 — 77.600'— 34 200 — Din 734.085*— • Materijalni rashodi: 1) Pisaće i kane. potrebe . . . Din ’2) Ogrijev, osvetljenje i čišćenje „ 3) Poštarina i brzojavi . . . . ” 4) Oglasi, takse na ugovore i prizn a n ice.................................... 5)Telefonske t a k s e .................... i’-jfiS 6) Putni troškovi činovnika . . 7) Nabava i uzdržavanje kancel. n a m je š ta ja ............................ „ 8) Prinos za osiguranje radnika и diDin Ukupni izdaci Vakufske 6 000 — 4.000 — 40.000 — 10 000 — 5.000'— 140.000 — diDin VIII. 55.000 — 20.000 — 6.000 — 881.880*— Uzapćeni vakufi Lični ras hodi: 1) Beriva službenika (mešrutat po odredbama vakufa uzapćenih vakufa) . • ........................ .... Din Materijalni 30.000 — rashodi 1) Za izvršenje mešrutata uzapć. v a k u f a .................................... Di.i Ukupno rashodi uzapćenih vakufa Din 6.500'- IX. Porezi i uzdržavanje nekretnina 1) Porezi, prirezi 1 općinski nameti Din 550.000'— 2) Uzdržavanje nekretnina Central. vakufske zaklade........................... 250.000'__ Ukupni izdaci poreza i nekretnina Din 800.000*— X. Ostali izdaci 1) Dotacija sreskim vakufsko-mearifskim povjerenstvima za po­ trebe pojedinih srezova . . . Din 1,150.000 — 2) Dotacija Gazi Husrefbegovoj m edresi................................ .... „ 215.000 — Ukupne ostale dotacije . . . Din 1 ,365.000* - �Xl. Vakufsko sirotlšte Li čni r as h od i: 1) Honorar upravnika................ Din 2) Honorar e k o n o m a ................ 3) Honorar gimnastičara . . . . 4) Honorar l j e k a r a .................... 5) Plata m u a lim a........................ 6) Honorar učitelju pjevanja . . 7) K u h a r .................................... 8) 2 pomoćnika kuhara . . . . 9) 2 p o d v o r n ik a ........................ 10) Ložač i b a š č o v a n ................ П ) P ra lja ........................................ 12) Švelja........................................ Ukupni lični rashodi Vakuf, sirotišta Din M aterijalni rashod : 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) 9) 10) 11) 12) 13) 14) 15) H r a n a .................................... Din L j e k a r ij e ................................ p Brijanje i šišanje.................... Ogrijev i r a s v j e t a ................ Školski i pisaći pribor . . . Nabava odjeće i obuće pitomaca Uzdržavanje zgrade................ Uzdržavanje b a š ć e ................ Popravak namještaja . . . . Pranje rublja i čišćenje . •. . Šegrtska b ib lio tek a................ Razni sitni rashodi ^ . . . . Kirija za z e m li š t e ................ n Prinos za osiguranje radnika Taksa za potrošak vode . . Ukupni materijalni rashodi Din „ „ „ Ukupni rashodi Vakuf. sirotiSta Din *-5t< 11.600 — 6 .0 0 0 3.000 — 4.500 — 15 600*— 5.000*— 7.200*— 3.600 — 9.600*— 4.800'— 5.000*— 7.200 — 83.100*— 8) Za štampanje i izradu vjerskih udžbenika ............................... 9) Za nabavu blagajničkih knjiga, štampanje odobrenih pravilnika i uredaba . . . . . . . . . 10) Ostali razni nepredviđeni ili nedovoljno predviđeni izdaci . .Ukupni razni rashodi Din 25.000*— 100.000 — 200‘— 30.000 — 10000*— 50 000*— 10.000 — 45 000810.200*190.000 — 3.500*— XIII. Izbori džematskih medžlisa 1.680—1) Troškovi za izbore džematskih 30 C00-— m e d ž lis a ............................... Din бо.ооо*6.000*— 40.000 — XIV. Otplata dugovanja 1 5 .0 0 0 ^ ' 10.000 — 1) Druga rata otplate duga Vakuf■ 1 0 .0 0 0 im povjerenstvima koji je 6.000*— istao propašću Trgovačke i 500 — brtničke b a n k e ....................Din 600.000'1 .5 0 0 1 000—' XV. Kamate 2 0 0 0 '3.600*vakufa i fondova....................Din 600.000320*780 — 403*880'— XII. Razni rashodi 1) Parbeni tro šk o v i.................... Din 2) Penzije .................................... „ 3) Pripomoć islam, humanim usta­ novama ................................... 4) Dotacija fondu ženskog sirotišta 5) Kirija za zemljište pod šer. š k o lo m ................................... 6) Pripomoć oboljelim i iznemo­ glim vjerskim nastavnicima . 7) Selidbeni i putni troškovi vjer­ skih službenika prilikom pre­ mještaja ............................... 40 000*500 000 — Rekapitulacija Ukupni prihodi: . . Din 11,660,725'Ukupni rashodi: . . . „ 11,647,240*13,4 8 5' — . D in Suficii ■ Nadopuna predlogu budžeta Vakufske centrale za godinu 1932—1933. GLAVA IV. Prinad/ežnosti imama matičara, njihovih udovica i siročadi Od 1 januara 1932 godine isplaćuju se iz srestava Islamske vjerske zajednice imamima-matičarima, koji su prešli sa državnog budžeta na budžet Islamske vjerske zajednice, lični i porodični dodaci na skupoću, najmanje dinara 218.— a najviše dinara 438— mje­ sečno. Na ime ličnog dodatka a za svakog člana poro­ dice po Din 150-— To iznaša mjesečno ukupno Din 294000’— a godišnje dinara 3,534.800—. Ovi imami-matičari nijesu dobivali od Države a ni od 1 januara 1932 godine ne dobivaju nikakve plate, te prema tome ne mogu se smatrati službeni­ cima Islamske vjerske zajednice, prema dosadašnjem stanju. I oni imami-matičari koji su. umrli ranije i koji 129 �su dobivali lične dodatke na skupoću iz državnih sredstava, nisu bili službenici Islamske vjerske zajed­ nice, a njihove udovice i soročad nisu imali i nemaju prava na penziju. Ipak primaju njihove udovice i si­ ročad od 1 januara 1932 iz sredstava Islamske vjerske zajednice dodatke na skupoću, koji iznašaju u I. raz­ redu skupoće Dinara 900—, u II. razredu Dinara 800—, i u III. razredu dinara 700'— mjesečno. Prema tome navešćemo jedan primjer: Imam Bjelan Muhamed iz Foče sa šestero djece vršeći aktivno službu prima mjesečno dinara 1.142-25, dok udova Turulja Hamida iz Hadžića isto sa šestero djece dobiva mjesečno dinara 1.600'— (uzet je III. razred skupoće). Kada bi ista udova stanovala u Foči kao Bjelan, dobivala bi mjesečno dinara 1.700'— što znači, da od imama-matičara, koji vrši službu, prima više mjesečno dinara 557*75. U Ustavu Islamske vjerske zajednice § 119 stav IV. predviđeno je, da Uredba o dodacima na skupoću od 28/VII. broj 88.900 u koliko se tiče imama, gubi snagu kad se izda službenička pragmatika -u smislu § 98 Ustava. O udovicama i siročadi umrlih imama nema govora, te nije ništa određeno tko će njima dalje is­ plaćivati dodatke na skupoću, koje su do sada dobi­ vali, da li Država ili Islamska vjerska zajednica. Prema tome moglo bi Vakufsko-mearifsko vijeće zaključiti, da se obustavi daljnja isplata tih za udovice i siročad dodataka, dok se ne donese Pragmatika za sve službenike Islgmske vjerske zajednice i Štatut o penzijskom fondu. Pošto bi bili oštećeni imami ko,i su živi, njihove udovice i siročad, te mnogi od njih ne bi imali ni najnužnijih sredstava za život, a s’ druge strane opet ne dopuš aju raspoloživa sredstva Islamske vjerske zajednice, da se udovicama i sihočadi isplaćuju dodaci u visini koje sada primaju, neophodno je potrebno, da se to pitanje još prije donošenja Pragmatike po Vakufsko-mearifskom vijeću riješi, te Upravni odbor predlaže Vakufsko-mearifskom vijeću: Da dosadašnje prinadležnosti za aktivne imame matičare ostanu današnje. U kol ko se tiče udovica i siročadi imama matičara da im še od 1 aprila 19Š2 isplaćuju ove prinadležnosti: Udovice da dobivaju: U Irazredu skupoće po D:n 500'— mjesečno u II. „ . . - 12*4° 0 U III. ,, n » » 300 " i na svakoj dijete po . . . . „ 140 * Siročad bez oba roditelja da dobivaju: U 1. razredu po Dinara 400 — u II. „ „ „ 300 u III. * » » 200 — Napomena: Po navedenim razredima skupoće primaće i udovice i siročad mjesečne isplate po onom razredu, u kome im je isplata za mart 1932 godine uslijedila, a u buduće u kome im je njihov muž slu­ žio i umro. Efekat bi ove preinake bio slijedeći: Udovice bi dobivale: \S li raz. 7 njih mj. D. 3.500 — god. D. 42.000'— u II. „ 30 „ „ „ 12.000'— „ „ 144.000'— u III. , 21 , и и 6.300'— „ „ 7 5 .6 0 0 za б^ djece po D. 140'— „ 8.960'— n „ 107.520'— Ukupno: mj. D. 30.760— god. D 369.120 — Dodanassuprimale« „ 52.885'— god. „ 634.620'— Na udovicam a t njih. djeci b ilo bi u š t e d e ............... D in Siročad U 1. raz. u II. „ u III. „ bez oba rodi elja primala skupoće 3njih „ 6 „ „ 1.800— „ 2. » , 400 — Ukupno: mj. 3.400— D d danas su primali mjesečno 6'885'— I 265. 500'— bi: mj. 1.200— g. D.14 4 „ „ 21.600'— „ „ 4.800'— g. D. 40'800'— « „ 82.620'— Na siročadim a b ilo bi u štede god. ............... D in 41. 820 '— U kupno na ud ovicam a i siročadim a u š te d ilo bi se godišnje D inara 307 , 320 ' te bi se sa tim srazmjer postigao između imama matičara koji su živi i vrše službu i njihovih udovica i siročadi. Gornju nadopunu i reduciranje ptinadležnosti imama matičara Vijeće je, po predlogu upravnog odbora, prihvatilo. Dodatak eniKfobfi Budželu samostalne imovinske uprave Islamske vjerske zajednice u Sarajevu. 1. Naredbodavac prvoga stepena je Vakufski direktor. Propisi zakona o državnom računovodstvu, koji se odnose na naredbodavce, važe i za naredbo­ davce samostalne imovinske uprave Islamske vjerske zajednice u Sarajevu. 2. Svi krediti predviđeni u pojedinim pozicijama imadu se trošiti na ono, na što su namijenjeni. Virman između pozicija i prekoračenja odobrava Upravni odbor Vakufsko-mearifskog vijeća. 130 3. Prinadležnosti svih vjerskih funkcionera imadu se isplaćivali po novom Zakonu o državnim činovni­ cima prema zaključku Vakufsko-mearifskog vijeća. 4. Do stupanja na snagu Pragmatike imadu se prinadležnosti službenika iz Glave VII. isplaćivati u dosadašnjim iznosima. 5. Prinadležnosti udovi-a i siročadi imama mati­ čara imadu se isplaćivati prema zaključku Vakufskomearifskog vijeća. �6. U korist Penzionog fonda imade se odbijati toku godine. Preostatak se imade preračunati koncem procenat koji propisuje Zakon o državnim činovni ima. godine u penzioni fond. 7. Svi službenici, koji primaju porodični dodatak 9. Ovlašćuje ce Upravni odbor, da može odobriti imadu u roku od dva mjeseca podnijeti propisane prijave po kojima će se utvrditi pravo na porodični nužna prekoračenja proračuna samostalnih vakufa i Sreskih vakufsko-mearifskih povjerenstava, u koliko dodatak. Po izminuću navedenog roka u koliko se ne se ukaže potreba i u granicama raspoloživih sredstava. podnesu prijave ne smiju se isplaćivati porodični 10. Dvije trećine tantijeme prestavnika vakufa u dodatci, dok se ne podnesu i u svemu se imadu U ravnom odboru Destilacije drva d. d . koje dobija primjeniti propisi koji važe za državne službenike o Centralna vakufsko-mearifska blagajna, određuju se porodičnim dodatcima. za reprezentacioni fond Upravnog odbora Vakufsko8. Stavka penzije iz Glave I. i Glave XII. imade mearifskog vijeća, s kojim fondom raspolaže Upravni se upotrebiti za isplatu penzija, u koliko ih bude u odbor u slučajevima važnim i neophodno potrebnim. ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИН Велики добротвор Гајрета дао je опет непобитна доказа колико му на срцу лежи добро и напредмк наше сиротне дјечице којима Познати пријатељ свега што je вриједно и ли- Уе-једини старатељ и хранитељ наш Гајрет. Дао je јепо и у своје вријеме познати културни и на^ио- доказа да .ј£ потомак оних, који су научили поманални радник у сарајевским муслиманским друш- гати na као таквом нека му je хвала и част. твима господин А с и м еф. С м а и л б е г о в и ћ , умиЖ И В И 0! ровљени шумарпоклониојеовихдананашем Гајрету кућу са три и no дунума зем'ље>и тиме ступио у Одличан успјех рада Гајретова одбора ред великих добротвора Гајрета. у Тешњу Т Асим вФ. Смаилбеговић из Калошевика Племенити Асим еф рођен je 14 јануара 1872 у Тешњу. Основну и тртовачку школу свршио je у Сарајеву, гдје му je отац рахметли Сабит еф. био члан Улема Меџлиса. — Послије тога као љубитељ природе и њене љепоте ступио je у државну шумарску службу у којој je себи на понос, са својим претпостављеним на задовољство провео 32 године и након тога no молби пензионисан. — Послије пензионисања стално je остао у свом мјесту службовања у Калошевићу. Племенити г. Асим еф. овим својим поклоном Мјесни одбор изабран јена ванредној скупштини, оджаној 23/12 1931. Ha сједници од 27/12 1931 изабрао je за свог претседника среског начелчика г. Са6uma Чампару -|— Потпретсједником je изабран r. Аширага Мујичић.трговац, за тајника г. Исхак Смаилбегорић, за благајника r. Хамдија Кахвић, a као чланови без функције остали су гг. Мр. Гвидо Финтер, Фуад Дервић, Осман еф. Хаџи Јусуфов1ћ. I $ т о м свом новом сасгаву одбор ce je дао на рад око организовања рамазанске томболе и спремања уобичајене годишње забаве у чему je постиrao неочекиване успјехе. Рамазансха томбола играта je сваку ноћ са толиким учешћем играча да je — обзиром на сиромашно стање Тешња — био посјет којег није norao очекивати ни највећи оптимиста, a да je ова тврдња у истину тачна најбоље свједочи материјални успјех, који je прекорачио цифру од 9.000'— чистог прихода. Поред играња томболе у Тешњу, заузимањем претсједника Мјесног одбора r. Сабита Чампаре, среског начелника, организовано je играње томболе и у селу Јелах, чији приход je такођер прекорачио динара 1.000—. Тиме je нашем Тешњу дато једно међу првим местима у провинцији. Kao што je томбола успјела преко сваког очекивања тако je и Гајретова бајрамска забава била морални триумф Гајретове мисли у Тешњу. — Просторије грађанске читаонице биле су тијесне да приме све пријатеље и чланове Гајрета. који су хрпимице лристизали да даду видног доказа своје свијести — Нарочито треба овдје истаћи да je на забави запажен велик број муслиманског женског свијета што није до сада био случај нити на којој од Гајретових нити ма чијој другој забави. — A томе лепом посјету много je допринио агилни жен- 131 �Рад одбора на уписива&у чланства такођер је Ски одбор са претсједницом госпођом Хава-ханумом интензиван, јер осим шест уписаних утемељача упиАјановић на челу. сан je лијеп број помагача. Поред тога одбор рукоТомбола на забави била je такођер ботата и вођен принципом да у великој Гајретовој органилијепа као на мало којој забави у Тешњу што опет зацији могу и требају да буду чланови свијесни служи на част агилном женском одбору и вријед својих чланских дужности, провео je и ревизију ним наставницама основне школе госпођицама Леви чланова. Ленки и Рефији Калесић. Један велики успјех служи овом одбору на понос Изведба програма, који обзиром на тешке ло- a то je поклон r Асим еф. Смаилбеговића, о којем калне прилике није био бог зна тако обилан, била извештавамо на другом мјесту, a који je дао Гајje врло добра. — Опће симпатије и л>убав задо- рету чист приход 8.000'— динара. била je мала Татјана, кћерка старешине Среског Тако овај Мјесни одбор са поносом може преко суда господина Отокара Лабеја, која je у улози листа „Гајрет" изаћи пред чланове в?лике Гајретове организације са већ до сада оствареним приходом од око ЗО.СОО динара Ових тешких дана досадањи успјех Гајрета у Тешњу даје Тешњу четвртд мјесто у цијелој нашој држави no чему се види да je стародревни галантни Тешањ увијек на својој висини, и хвала му. П риредбе и рад Гајретова о д б о р а у Љ убуш ком /. Гајрешова томбола. Фдбор Гајрета за вријеме рамазана приредио je играње томбуле у просторијама Соколског друштва. Ha једној од одборских сједница одбор je закључио да се поведе што јача акција за што јачи и бољи успјех томбуле. Том приликом одредио je већи број агилнијих људи из своје управе и чланства, који су сваку вечер за вријеме играња дежурали. У исто вријеме замољен je г Едхем Махић, званииник среског суда да извлачи бројеве, који се позиву радо одазвао. Г. Млхић je дакле за читаво вријеме рамазана свој комодитет жртвовао упрегнувши све силе да што више допринесе приходу за Гајрет, на чему му Мјесни одбор за његов напорни рад и пожртвовност најљепше благодари. Приход томбуле изнашао je динара 8.42550. //.’ Велика Годишња Гајрешова u Просвјетина забава. Дана 5. марта 1932. г. мјесни одбор Гајрета у заједници са мјесним повјереништвом Просвјете одржали су заједнички велику годишњу забаву, која je у материјалном и моралном погледу иенад сваког очекивања успјела. Забаву je отворио претсједник надзорног одбора г. Мустафа Назечић, управитељ духаиске станице са једним лијепим патриотским говором изнијевши Г. Чампара Сабит, претсједник Гајрета у Тешњу. важност аналфабетских течајева за напредак села, које су одржавали Гајретови радници. Двије ученице народне основне школе (Сабира шегрта дала таку креацију да око и перо најоштриjer критичара неби имало шта примјетити игридје- Зухрић и Ксена Семвз) декламовале су двије пјесвојчице IV разреда основне школе. — Иосталиди- мице: „Гајретов поздрав Њ. Kp. Вис. Престолоналетанти судали ванредне успеле изведбе тако, да je сљеднику Петру“ и „Домови“. комац „Цар Ћира" био права манифестација воље Тамбурашки збор Занатлијског удружења под и рада тешањске омладине. — УспЈеху комада голем водством г. Теодора Шенице, школског управитеља дио заслуге спада агилном господину Мр. ф. Гвиди и агилног Гајретова радника одсвирао je неколико Фихтнеру, који je не жалећи ни труда ни времена комада и тиме расположење забаве повећао. израдио нарочити декор позорнице и то декор как-. Ha забави су одиграна два шаљива комада . вог Тешањ до сада није имао. „Аманда“ и „Три саламе“. Оба комада одиграли су Морални успјех je преко очекивања, a матери- чланови и чланице Гајрета и то: Пролић Сидика, јални какав je најбоље ће показати цифра прихода Радојчић Анастазија, Станислава Делић, Хрњичевић од 10.000'— динара што у овим приликама, у сиро- Салих, Черић Абдуселам Муминагић Сабит, Арамашном Тешњу, значи баснословну своту. лица Васо, Мустафа Диздаревић. Сви дилетанти 132 �показали су пуно воље за горње улоге, те су исти улоге одлично одиграли и ако су сразмјерно у врло кратком времену морали комаде научити и ивјежбати. Комадима je режирао наш познати комичар r. Хрњичевић Салих, порезник. Послије свршеног програма продавале су се карте за жаљиву пошту, коријандоли и карте за избор краљице љепоте. Око два сата no поноћи претсједник Гајрета г. Алија Орман, закључио je продају карата за избор краљице љепоте и замолио присутне да изаберу ужи Жири, у који су унишли претсједник Гајпета г. Алија Орман, повјереник „Просвјете" г. Никола Милић и г. Сара'лић Алија, учитељ из Тасовчића (Чапљина). Након пребројених карата Жири je иоогласио резултат гласова за избор како слиједи: Сидика Пролић 186 гласова, Станислава Делић 87, Василија Самарџић, учитељица из Вељака 62 и још неке госпођице са мањим бројем гласова. Према горњем резултату за краљицу љепоте изабрата je омињена и симпатична суграђанка гђица Сидика Пролић, која je добила на дар лијепи презент. Изабрата краљица љепоте гђица Сидика Пролић сваком приликом показала je добру ваљуза сваку акцију и рад Гајрета давши од себе све што се могло од ње очекивати. И ако су економске прилике у рвом крају врло тешке, материјални приход забаве je врло добар, што показује и цифра бруто прихода од динара 15.17470. Морални и материјални успјех забаве je одличан. Заслуга за овакви ycnjex ове приредбе припада у првом реду оДбору Гајрета и повјеренику Просвјете г. Николи Милићу, те агилним радницима обају друштава: гђи Агановнћ Изи. r. Сулејману Агановићу, Фрањи Божиковићу и Љубану Гњати. Одбор Ha овој забави судјеловао je гудалачки оркестар војничке музике 25. пјешадијског пука из Тузле, под управом вриједног капелника г. Тугомила Видошића, познатог хоровође Гајретова пјевачког друштва у Тузли. Ова забава у моралном погледу успјела je врло добро док велики материјални успјех ометен je много елементарном непогодом — поплавом —, која je тешко погодила цио срез као и околне срезове те. нам на исту забаву усљед поплаве немогоше доћи из: Бос. Брода, Оџака, Бос. Кобаша, Б. Дубочца и Прњавора из којих je мјеста био најављен многобројни посјет. Док су наши суграђани других вјера и представници власти давали.веома мало пажње овој нашој забави, дотле, морамо истакнути многобројну посјету са нарочитим задовољством и захвалношћу нашег муслиманског, a нарочито женског свијета, Гајретова Б ајрам ска за б а в а у Дервенти Мјесни одбор Гајрета у Дервенти приредио je први дан Курбан-бајрама, дне 16 априла ове године своју годишњу забаву у просторијама Дома Кола Српских Сестара. Програм ове забаве изведенјена свеопће задовољство. Ученица Емира Карабеговић рецитовала je „Остајте овдје' од A. Шантића врло добро. Г. Џемал еф. Руждија, стари Гајретов радник извео je „Ода мојој чутури" од Змаја Ј.Јовановића управо мајсторски. Комад „Сусједи“ од A. Мурадбеговића Гајретови дилетанти извели су чисто глумачки, a нарочито улогу Рабије одиграла je ročno­ g a Сидика Руждија изванредно добро. И остали дилетанти гг. Мухамед Хифзи Дукатар, Садудин Алагић и Алија Хусеџиновић одиграли су своје улоге врло добро. Пространа сала у Дому Кол С. С. била je изванредно лијепо декорирана са скупоцјеним ћилимима, што се има нарочито захвалити члановима техничког одбора гг. Хилмибегу Градашчевићу, Авдибегу Пробићу и A. Хусеђиновићу, који не пожалише труда да на први дан великог празника, од раног јутра na до касно у вечер раде на декорисању сале и позорнице. Ha каси су били гг. Асимбег Алибеговић, сенатор, Мустафа еф. Халиловић, шер. судија и гђица Мубера Халиловић, секретарица Женског Мјесног одбора „Гајрета", Г. Есад-бегСАлибеговић, Т j претсједник Гајрета из flepesHie’-] што се има захвалити вриједном женском одбору Гајрета који je порадио да што више муслиманки дође на забаву. Г. Милан Ћуковић, народни посланик почастио нас je својом посјетом дошавши нарочито из Сарајева на ову нашу забаву, те му од стране овог одбора најљепша хвала на овој пажњи. Одбор К^ла Српских Сестара, са вриједном гђом Даницом Дуић посјетио je забаву у пуном броју те им од одбора најљепша хвала. И покрај свихнедаћа, које je ова ириредба имала материјални je успјех задовољавајући, што се има захвалити гг. Светиславу Милосављевићу, бану Врбаске бановине, Асимбегу Алибеговићу, сенатору, Милану Ћуковићу, народном посланику, Јови КосTphy, банском вијећрику, Трговачком удружењу у 133 �Дервенти, Османвегу Осмаибеговићу, Др. Мухамедбегу Куленовићу и другима, који дароваше зиатније добровољне прилоге за ову приредбу. Мјесни одбор Гајрета овом приликом захваљујг свима дароватељима на посланим добровољним прилозима као и онима што посјетише ову нашу забаву. Г а јр е тов а за б ав а у С тоц у Ha 16. IV. 1932. Женски и Мушки одбор Гајрета приредили су забаву која je у сваком погледу како морално тако исто и материјално успјела. Извођење програма почело je у 9 сати. У првом дијелу програма отпјеване су двије пјесме и то једна no школској омладини a друга no чланицама друштва. Обје пјесме отпјеване су на опће задовољство ПЈблике. У другом дијелу програма одиграна су два комада и то „Противници* од A. Муратбеговића и Гђица Сарајли*. Џенка претсједница женског одбора Гајрета у Стоцу »Ha силу љекар" од Молијера. Оба комада одиграна су врло добро јер су дилетанти своје улоге са вољом и упр во мајсторлуком извели, a нарочито у комаду „На силу љекара одиграо je љекара Г. Митар Богдановић тако да je публика остала задивљена, његовој глуми и мајсторлуку. Да су све тачке у оба дијела програма на потпуно задовољство публике изведене и са правом умјетности, одбор се захваљује Г. Митру Богдановићу који je својим трудом извјежбао како школску омладину и чланице у пјесмама тако исто и све дилетанте у оба комада. После програма настала je врло угодна забава са плесом све до зоре. Нарочито je упала у очи обилна и скупоцијењена лутрија KPja je pa обје стране позорнице бцлд 134 изложена, a исту су скупиле вриједне и агилне чланице женског одбора са својом вриједном предсједницом гђицом Џенком Сарајлић учитељицом која je поред улоге у оба момада и пјесми стално и неуморно радила око лутрије и других припрема скоро 2 мјесеца на чему се одбор истој као и свим другим чланицама женског одбора и дароватељицама лутрије најтоплије захваљује. Одбор. И званр едн а скупш тина М јесног о д б о р а Гајрета у Зав и дов и ћ и м а одржана je 6 марта т. г. у просторијама кафане „Босна" са слиједећим дневним редом: Извјештај претсједника, извјештај тајника, извјештај благајника, извјештај надзорног рдбора, давање апсолуторија старом одбору и бирање Управног и Надзорног одбора. Скупштини присуствује 70 чланова. — Прије прелаза на дневни ред г. X. Оџечкић тражи да се одмах пређе на бирање новог одбора, у чему га потпомаже и г. Дедић, Скупштина тај предлрг одбија те се прелази на дневни ред: Ад i. Претсједник г. Н. Османефендић говори о раду Гајрегова одбора од оснивања истог. Изноаг резултате тога рада, који су no његовом мишљењу завидни с обзиром на тешке прилике под којима се радило. Наводи сметње од стране неких одборника и осуђује њихов поступак. Хвали рад гос. С. Новића. учитеља из Хајдеровића, који je много допринио да je „Гајретов дан“ 6 септембра добро успио. Захваљује се на сарадњи гг одборницима. Ад 2. Извјештај тајника г. М. Хукића. Гос. М. Хукић у своме опширноме извјештају износи историјат Гајретова рада у Завидовићу од оснутка повјереништва, којег je водио г. П. Дедић, a који je дао иницијативу садашњем претсједнику г. Н. Османефендићу да се оснује пододбор, чијом je заслугом основан 7 јуна 1931 г. При пријему чланова одбор се није ограничио само на Завидовић, него и на ближу и даљу околицу, те je самим тим отешћан рад око прикупљања чланарина, што није било могуће држати стални контакт са овако удаљеним селима. Отуда покушај села Ха'деровића да се одцијепи и да оснује повјереништво или пододбор. Од 5 преданих молби кандидата за пријем у Гајретове интернате примљена су двојица и то:Јаран Хусејин у конвикт у Тузли и Мујчиновић Ибрахим у конвикт у Бихаћу. Остала тројица кандидата су одбијени. Што се тиче приредби одбор je одржао „Гајретов дан“ 6 септембра 1931 г. који je био најсјајнија манифестација Гајретове идеје у Завидовићу, a чији je материјални приход био чистих 5.150 Дин. Затим je одржан мевлуд у џамији села Завидовићи, гдје се je ишло за моралним успјехом. За вријеме рамазана организована je томбола, која je с обзиром на тешке привредне прилике нашегамјеста дала добар приход. Осталих прихода није било, али одбор има накану да наХаџи-бајрам одржи забаву или томе сличну ириредбу. Претсједник над. одбора г. X. Оџечкић подноси извјештај о прегледу тајничких и благајничких-књига. Каже да je више сједница оджавано без потребног кворума што се коси Са правилима. За благајничке �књиге каже да су добро вођене, само наводи да иМа неких фингираних чланова, који се воде само на папиру и не нлаћаЈу чланарине. Претсједник г. Н. Османефендић моли да се прекине ова сувишна дебата која не може уродити никаковим корисним плодом за Гајрет, те тражи да се даде разрјешница староме одбору што скупштина једногласно усваја. Г. Др. Идризбеговић предлаже да се изаберу тројица људи, који ће саставити листу новога одбора што се усваја Скупштина изабире г. г. Др. Идризбеговића, Цакића и Дедића, који су се повукли и предложили слиједећу листу: Претсједник Др. Фуад Идризбеговић, Потпретседник: Пашага Дедић, Секретар: Хакија Раљевић, благајник ОсманЦакић’ одборници без бункције: Хафис Хасан Оџечкић] Салко Мачковић, Салко Пекмић, замјеници: Дујко Гаврић, Ахмет Жуљевић, Мухарем Бргуљак, Ахмет Муфтић и Сулејман Ајановић. Надз. одбор: Сглих Новић, Омер Парић и Захир Уљић Листа се чита и појединачно се гласа, те се у потпуности прима. Гг. Раљевић и Цакић изјављују да се дужности примају само за хатар Гајрета. Нови претсједник r. Др. Идризбеговић захвал>ује се на повјерењу. Надаље се захваљује госп. Н. Османефендићу као и осталим одборницима на преданом раду за Гајрет. Г. Хебиб констатује да je досадашњи претсјед^ ник г. Н. Османефендис заслужио неко видно признање за досадашњи рад. Након тога г. претсједник закључује скушитину. Из орган и зац и је Гајрета T okom месеца априла постављени су повјереницима Гајрета г г : у Новој Касаби (срез власеница) Хифзија Муфтић, учитељ, у Гор. Тузли (срез Тузла) Абдулах Сарачевић, трговад и Џемал Демировић, учитељ. Гајретов ан ал ф абетск и гечај Ha школи Вел. Радић, среза бос. крупског одржан je аналфабетски течај, кога су похађала 44 младића, од којих je испит са успјехом положило њих 37. Течај je водио учитељ Омер Хајрић, бивши Гајретов питомац. Р азн и д обр овољ и и прилози Из Бањалуке: Чиновничка набављачка задруга (конзум) поклноила je бањалучком Гајретовом интернату животних намирница у вриједности од 4U0 динара. И овнм путем поменутој управи срдачна хвала и овај лијепи гест нека буде примјер сличним установама. Управник конвикта у Бањалуки г. Едхем Бекић поклонио je свог курбана, Kojer je заклао пригодом Хаџи-бајрама, питомцима интерната — Хвала и живио! Приликом Курбан-бајрама дароваше Гајрету слиједећа гг. кожице. 4 кожице г. X. Реис еф. Маглај лић, 3 кожице г. инж Суљага Салихагић, no 2 кожице г. г. Хуснија Ђумрукчић, Суле ман еф Суљић, Џафербег Куленовић и Алија Гермовић, (1 кожицу у 20 Дин), цо | кожицу гг. Салцх Афган, Хајрудин Хаџиселимовић, Бећир Галијашевић, Ибрахим Караселимовић и Ахметага Хоџић. По \ говеђу кожицу гг. Мухамед еф. Маглајлић и Мухамедбег Куленовић. Мјесто кожица даровали су у новцу 40 Дин г. Др. Мухарем Миџив, 16 Дин г. Мустафа еф. МујезиновиН, no 10 Дин гг. Али еф Капиџић, инжињер Узеир Бисер и Едхем Бекић. Из Сарајева: Приликом Курбан-бајрама дароваше мушком интернату no два курбана г. Др Авдо Хасанбеговић, министар и претсједник Главног одбора Гајрета, a no I курбан г. Азиз еф. Сарић и Хајрудинбег Капетановић. Такођер je управа добила још два курбана од који не желе да се њихова имена објављују господе. — И овим путем свима искрена благодарност. Из Бугојна: Пригодом јесенске сабирне акције сакупили су чланови Мјесног одбооа гг АхмедСадиковић и Ахмед Пашић, Садулах Никшић и Мехмед Мутевелић у селу Вољицу 85 /1ин, што их дароваше слиједећа гг. no 20 Дин Осман Петровић, no 10 Дин Шаћир Ајановић, Мулага Чаушевић, Хасан Петровић, no 5 Дин Муло Пујић; Истог дана сакупљено je 390 Дин у селу Привор, a дароваше слиједећа г г : no 50 Дин: Мухамедага Неретљак и Осман Фулан, no 30 Дин: Тахир Пидро, Осман Алић, Хусо Сошић, Пашо Алић, Адем Милановић, Хакија Милановић, ^ЈШ__20 Дин: Ћамил Милановић, Суљо Милановић, Дерво Милановић, no 10 Дин: Ибро Декелић, Авдо Фале, Хусо Мостић и Бајро Гудић, Свима Дароватељима топла захвалност. Из Тузле: За Гајретову томболу, приликом одржавања забаве дароваше слиједеће госпође ове предмете: Алмас х. Жунић 3 тасне и шољице, Рајфа X. Ножић послужавник за колаче, Васве х Прцић пакег кафе, Алмас х. Фазлић јастук, Ајише х. Мутевелић махраму, Заимовић махраму, Шемса х Мехмедбашић, учкур, Рефија X. Камберовић марамицу, Бисер х Жунић марамицу, Сабера х. Дубравић махраму, Фатиме х. Ибрахимкадић јасгук, Тензила х. Гелалбашић јастук, Бехија Ћенановић миље, Ђулса Делић ташау и шољицу, Сена Арнаутовић пепелницу, Сабера Пепић (?), Паша х. Ћаметић јастук, Нура х Чехић махраму, Сени a Хукић комад беза, Тензила Ибришимовић марамицу, Шахсена Ибришимовић марамицу, Xajpnja Ибришимовић таблет, Ханча Мулић махраму, Фахире х Бербић чевру, Хаша X. Хасановић шамију, Паше х. Чамџић јастук, Сидика Ћенановић марамицу, Хабибе X Дубравић рубац, Аза х. Калесић рубаи, Дика х. Омазић рубац Ешефа Хусејинагић рубгц; Емина Џиндо рубац, Расима Мустачевић рубац, Бегзада Азабагић чевре, Ханумица Арнаутовић чарапе, Мине х Сијачић јастук, Фатиме х Сијерчић шамију, Мина х. Салиспахић пешкир, Садета х. Салиспахић миље, Алмас х. Дрљевић Дин 10, Девлет х Џиндо јастук, Незире х. Галијашевић мотив, Мејре х. Арнаутовић пешкир, Алмас х. X. Ефендић једногранче, Ханумица X. Ефендић, чевре, Зибе х. Шеремег махраму, Рабија х Шкоруп махраму, Џемила Фазлић учкур, Адиле х Имширагић махраму, Алијазовић једногранче, Јунузовић махраму, Нусрета Хусић, једногранче, Хатиџе х. Азапагић учкур, Алије х. Коњхоџић миље, Хабибе х. Аеабагић јастук, Мине х. Салетовић три тасне, 135, �Хусеин Пирагић, Микан Теофановић и Раде ДејаХамида Ћустендил једногранче, НафиЈе х Чамџић једногранче, Пемиле х. Кахвеџић миље, Сибе х. Де- Н° ВИДароватељима и сакупљачима Мјесни одбор најлибеговић марамицу, Ђулсе х. Омазић 10 динара, Зинет х. Азабагић шамију, Рефије х. Шехановић љепше захваљује. шамију, Фата Шехић, јастук, Дамаџић махраму, Остали прилози Хајрије X. Пашић јастук, Паша Мујезиновић јастук, T okom прошлога мјесеца дозначени су Гајрету Ајише х. Чустовић учкур, Зумрута Жунић, једно- слиједећи добровољни прилози: гранче, Паша х. Нишић учкур, Асифе х. Миразовић Мјесни одбор Гајрета Острожац Дин 95*50 једногранче, Тахире х. Жунић једногранче, СаЈда „ „ п Гацко „ 83'— Прцић једногранче, Шемса Хрустић марамицу, Ра„ „ , Бугојно „ 90’— бије х. Дрљевић махраму, Илме х. Муфтић махраму, „ „ „ Бањалука „ 528'— Муле х. Мукић шамију, Самка Мујезиновић 10 Дин „ „ „ Б. Петровац „ 735’— Џевахира х. Виловић, сервис за кафу, Хасиба ТрновГ. Мурат Ченгић из Вишеграда бајрамски приљаковић јастук, Паша X. Ибришимовић јастук, Рашиде х. Џинић чевре, Зумрута Дусуновић махраму, лог Дин 50'— Г. Исак Јосеф Кампус из Сарајева на мјесто Курбана Дин 1.100—. Г. Мухамедага МуТевхиде х. Метиљевић миље, Ханумица Ахметовић зур мјесто курбана Дин 400’—. јастук и Хајрија Шербић јастук. Свима дароватељима и овом приликом топла благодарност. Добровољ ни прилози Пригодом Курбан Бајрама сакупили су у Бос. Петровцу добровољне прилоге за Гајрет гг. Хујић Алија и Јакуповић Сулејман, a дароваше no 50 Дин г. Др Перо Мирковић, no 35 Дин r. Милош Новаковић.по 30 Дин гг. Јово Новаковић, Сулејман Јакуповић и Омербег Куленовић-Вођеница, no 25 Дин Алибег Куленовић, no 20 Дин Срп. кред завод и гг. Којо Басара, Никр Крецо, Раде Дракулић, no 15Дин г. Нико Павловић, no 10 Д«>н ,гг. Јунфић Јосип, Др. Јозо Вујевић, Душан Новаковић, Хромаџић Смаил, Вучковић јово, Смаилбег Куленовић-Сухаја, Хуснија Феризовић, Ариф феризовић, Шериф Арнаутовић, Рефик Хаџић, Хамед Рамић, Ибрахим Диздаревић, Мирко Ивановић, Омер АлагИћ, Драгољуб Дракулић, Душан Дејановић, Никола Ковачевић, Ђуро Смиљанић, Кадија Тирић, Авдибег Ризванбогпвић, Симо Крецо, Драгољуб Шарић, Васо Радаковић, Куленовић Јакуб, Радослав Раилић, Хусо Хргмарић, Теофик Шехић, Хамдија Куленовић,-Бара, Симо Бањац и Павле Радоњић. no 7 Дин г. Баглади Стефан, no 5 Дин гг. Суљо Картал', Бего Картал, Гојко Милановић, Суљо Ешкић, Халил Рамић, Ахмо Хујић, Хућа Хаџић, Гојко Бркић, Дане Крстановић, Агуш Илјазагић, Обрад Дукић, Хрусто Беширевић, Љубо Нешковић, Бербер Мухамед, Симо Латиновик Лазо Кесић, Ахмет Зјакић и Хазнодаревић Муниб, no 4 Дин гг. Ешкић Омер, Мухамед Мујагић и Саво Рибић, no 3 Дин гг. Картан Хусо и Тубић Симо, no 2 и no Дин г. Инж. Ботић Божо, no 2 Дин гг. Панто Басара, Мухарем Алагић, Рамић Мехо, Хасан Славић, Хусеин Терзић, Јово Ракић, Салко Одобашић, Тражите свуда и препоручите свакоме Гајретове разгледнице Д еф инитива Г ајретових п и том ац а Недавно су положили дефинитиву на мушкој учитељској школи у Сарајеву слиједећи бивши Гајретови питомци: Сафет Пашић, учитељ из Модрича, Авдо Дајиџић, учитељ из Јакеша, Мустафа Сарајлић, учитељ из Чајнича, и Теуфик Селимбеговић, учитељ из Жепе. Нашим вредним наставницима желимо успјеха у њиховом просвјетитељском позиву и у раду на културном подизању нашега народа. М евлуд у Ш ериатској гим иазији Првих дана мјесеца јуна Шериатска гимназија ће давати своју уобичајену велику мевлудску свечаност. Рецитоваће се „Мевлуд* Др. Сафветбега Башагића, a мевлудске пјесме на нашем језику, као и касиде и илахи е изводиће пЈЧвачки хор ђака шериатске гимназије. Тачан дан мевлуда објавиће се касније. Isp r a v i! U prošlom broju našeg lista, u članku „Muhamed i Koran" od g. Osmana Nuri Hadžića, potkrale su se nekolike štamparske greške koje treba ispraviti, i to: na str. 100, u prvom stupcu, posljednji redak, mjesto Stojanović treba da bude Stanojević; na str. 101, u prvom retku, mjesto tedenciozna treba da bude ten­ denciozna; na str. 102, drugi stupac, u četvrtom retku odozgo, mjesto „fikrist" treba da bude „fihrist*; na str. 103, prvi stupac, u arapskom citatu, mjesto fesaltu treba da bude fealtu; na str. 105, prvi stupac, u 12 retku odozgo, mjesto ili Ulema treba da bude ali Ulema; u istom stupcu, zadnji redak, mjesto imaju karakter treba da stoji nemaju karakter; na str. 105, u drugom stupcu a u četvrtom retku odozdo, mjesto srce treba da stoji srcem; u istom stupcu, u trećem retku odozdo, mjesto bifuadihim, mora biti bifuadihi; na str. 106, u drugom stupcu u 18 retku odozgo, mjesto po svim pitanjima mora da stoji po ovim pitanjima. — Molimo naše čitaoce da ovo uvaže. ш 136 Ječme ли дозначили дужну претилату за лист „ГАЈРЕТ*? ш � https://kolekcije.nub.ba/files/original/951e44226a4ad70644cc3023d2d2985c.pdf 88d2a5daf45ea7229fbb41272b5a738f PDF Text Text ГА |PET БРОЈ 9 ____________ Сарајево, 16 маја 1932 Мусшафа Мулалић Однос улеме и интелигенције у нашем Вакуфу О сврт на овогодишњв заседањ е ВакуФско-меарИФСког већа у Сарајеву. Овогодишње заседање Вакуфско-мегрифског Вакуф стожер духовног живота муслимана у Југовећа у СараЈеву, од кога се много очекивало, je слазији, na нека ми се не замери, ако придајући још један неодлучен реми. Ове ЈО^ине су се јасно му овакву важност, упитам: ш та je Вакуф, каква и отворено сукобила два мишљења, два, рекао б и Ј ц ^ м у ј е ^ р х а , какав je у пракси, a какву би му деан типоднастава,двасветаидвавека. Обестранебиле финицију дао његов покретач и оснивач, кад би, су категоричне. Илмија, која у нашем веку претстављ а рецимо, живео у нашем веку? Да ли наш Вакуф чуваредавно изумрлих векова.поставила je у погледу постиже своју идеолошку сврху? Да ли je његова сарадње са световном интелигенцијом и извесне данашња сврха и у колико савремен^ да ли су услове. Оправдани захтеви интелигенције нису уваi- потребне реформе, има лн Вакуф какав je данас жавани, a тај неуспех лежи у неком њеном сенти- уоаш те свој raison d’etre? Кочи ли, уистину, исламменталном попуштању и вечитом апелирању на ски прогрес, на који нас терају силом — хтели не еволуцију и будућност. Интелигенцчја je у неколико хтели-без нашег привољења, чак и без нашег знања, вграла агресивистичку улогу, али према њој je савремени светски прорлеми, ред ствари у свету и изнађен веома успео метод: херметичко запушавгње услови за живот на земљи? Из тих покретача ушију антифонима и за време најузбудљивијих, нај- прогреса, тих савремених проблема људског друштва убедљввијих и најлепших говорова,— нервна ладноћа није изузет ни један исламски народ, na ни југои подавање слатким илузијама о ништавилу ово- словенски муслимани не могу се изузети, било ради етничких дужности прама целини народа, било земног и ужитцима загробног живота. Код оваких успелих метода, које наравно ни- ради индивидуалног самоодржања сваког муслимана, када нати су a нити ће резултирати каквим ус- одржања његовог голог, инстиктивног живота, пропесима опште ксристи, интелигенција неће никада тив кога се ни из религијских мотива не може доћи до и зраж аја и реформа Вакуфа je неспрове- устајати самоубилачки. Живети се мора, јер je то Дива, док се год не приђе оним методама, којима одредио виши закон, a кад се мора, онда живот се je послужила интелигенција читавог исламског треба да протече људски, јер муслиман не сме бити света. Сам о те методе могу донети препород и ре- најзаосталији и најспораји.. . Ево, овакова питања ми се намећу пратећи несансу, a без њих je наш прогрес осуђен на велику спорост. Тако интелигенција само може да при- рад овогодишњег заседања, читајући лепе и убедправља велико дело националног и културног пре- љиве говоре интелигенције из којих проистиче јасно поРода, no узору свих напредних исламских народа. одређени циљ слободи духа и напретку исламске Коликогод Г ајрет деловао данас у свим прав- заједнице и лаконске одговоре улеме, из1 којих се Цима народног препорода, ипак још увек остаје одговора осећа пуна учмалост. Кад стечемо сазП р и м ј е д б а » р е д н и ш т в о . Доногамв овај ч.анак г. М у/тлЉ , поз.атог Гајре.ова радника, д »ко се дјело»»'»O „ г с„ жемо са омквим IOHO„ „ „ calba. - Обзиром ... важн.ст овог кашег крувног пробвена, о коие Je р.Јен у в .а в „ , ‘ 0 ’ »1еч ГОВОЖВО« . хитном риЈешељ,. , мвогоже о.исв ку.урни » »Јерс™ р .» о Ј м,саи».«ског ди,ел. нашег »арода, Уредke радо уступити простора сваком кашем ј.ввом радинку. даво иа редо.а »нтеди.енцвЈе та«с « из редов. иди„,е, ,а изнесу своЈе мишљење и иогледе на овај наш заједнички проблем. 1*7 �нање, да je овакав имобилни менталитет стицајем околности надмоћан у Вакуфу, онда нам пуца пред очима парадокс, који je могућан само код нас, најзападнијих муслимана у Европи. Без слободног, модерног духа, ни> ни један исламски народ могао стећи своју националну слободу, a нас да не ослободише наша истокрвна браћа друге вере, no нашим понтифексима не би се испод Ш вабе извукли ебеда. Мрачњаштво je преслабо да се бори са модерном техником и зато су код свих исламских напредних и слободних народа водићи сваке акције, која иде за унапређењем живота, народна интелигенција. (Код нас и ако смо слободни, интелигенција не долази до изражаја.) Ha сва ова питања немам намере давати одговор, iep je одговор сам no себи разумљив, логичан, ексактан, непобитан, али рећићу само то даВакуф није само заветована имовина, која служи уским локалним циљевима, него je Вакуф устаноза, која претставља читав и духовни и материјални живот заједнице, он je чувар свих моралних и материјалних тековина једне стародревне културе, коју je Ислам и у наше југославенске земље донео, да чине своје услуге култури и цивилизацији. Бездвојбено je да je исламска култура и чинила огромне услуге култури, да je чак и европској култури дала добар темељ, све док мрачњаци и мистификатори нису зауставили њена стремљења. Кад гледамо на Вакуфској седници&те наше исламске протагонисте, те кад посмотримо њихов рад од назад нек.олико деценија и то баш у епоси у којој су сви исламски народи предвођени модерним духом дож ивелисвоје слободе и своје нгционалне и културне препороде, — рад беспрограман, стерилан, питамо се, како je Ислам уопште могао раширити се у зем ље у којима je и од пре живео цивилизован народ. Мачем? Не! Он се као религија не би могао раширити мачем да за собом није имао јаку позитивну културу, да Ислам као религија није служио култури. Заш то je код нас изгубио ту племениту улогу? Заш то данас да не служи култури? ДаИслам у себи није имао толико идеолошки позитивних страна не би се никада могао мачем проширити, a још мање мрачњаштвом, јер здрав разум човека отклања све нелогичности. Ислам je у својим основним начелима — у Курану — дао толико здравих норма да би се из н>их у свим вековима, у свим приликама могле стварати најсавременије тезе о животу и друштву, a са којима се следбеници Ислама ни пред науком ни пред другим религијама a ни пред општом човечанском културом не би постидели и не би морали носити љ агу заосталости и назадности. Ислам не иде за временом, јер би био бедан, јадан; он иде пред временом, он унапред регулише живот. Таквом претпоставком о Исламу и о Вакуфу као његовом најкомпетентнијем чувару и n тору наступила je интелигенција приликом годишњег заседања. Она нема никаквих опску0° В° ' појмова о својој религији, док je међутим Уд наступила са неким нирванским одрицањем з е м ^ ског. Интелигенција je на заседањ е донела ак с^' матичан појам да je Ислам савремен, да n o “° ' знање, да служи кулгури, да je он као религија Ј * светла a не таме, док су појмови друге стране биГ у начелности празни и пигмејски a у пракги n И зорни a деструктивни. а' Посматрајући наступ илмије према интелигенцији не могу да доведем у везу улогу Југославенских муслимана (сетите се изјаве Господина Сијенки евића Муфтије Пољских муслимана) као најзападнијих, у срцу културне Европе, јер тај наступ илмије негира вредност интелигенције за Ислам, a ради конкретизованих могу рећи наивних разлога, т. ј. ради неколико индивидуалних примера у л аж ењ а образоване муслиманке у модерно д р у ш тво. (З а ове образовгне сестре извесно je да се заједкица ни пред религијом a ни пред друштвом неће застидети него на против са њиховим уласком у друштво може се поносити, не ради лелоте и грације него ради душевне и моралне чистоте, ради њихове природне интелигенције и углађености, ради њихове непоколебљиве оданости Исламу. М уш ка омладина не прима ове еманциповане сестре у своје друштво са последњим циљевима него их прима заиста као сестре и сараднице у реш авањ у свих крупних проблема у којима су оне као социјална бића судионици. Било би много корисније и похвалније да се илмија интересује з а оне социјалне и моралне беднице које у зару и фереџи терају обрт на ругло исламске заједнице, али ову појаву никада не узима за проблем). Еманципација муслиманке je била поанта свих лаконских говора наших уважених алима, које ће на ж алост ипак неко прочитати и прама њима наше друштво просудити, na ми то даје побуђења да и ja дадем једно скромно објашњење да наша интелигенција не налази у улажењу образоване муслиманке у друш тво и у активну сарадњу као ни у точењу алкохолног пића на забавама муслиманских друш тава, никакав разлог да je сарадња између ње и улеме немогућа. (Посећујем све забаве и пролазим мимо све бифе-е али никад ме пожуда за алкохолом није довела у искушење) Гајретове н пр. заб аве су заиста елитне; оне требају пружити сва дозвољ ена задовољства својим гостима нарочито немуслиманима, јер ПРИ' суством њиховим помаже се високи цил> Гајретз. него штетне последице алкохолизм а треба гледати у биртијама нижега ранга у којима се обично сами муслимани састају. Ну тим се проблемом није Д° сада, колико ми je познато, позабави ла наша ва куфска илмија. �Очито je било да илмија приликом oboi заседања као ни пре тога није хтела разумети оправданост настојањ а наше интелигенције, na сматрам за потребно да истакнем ш та су претставници наше световне интелигенције у вакуфском меарифском већу тражили. Тражили су рад, интензиван безуслован рад. Она хоће и жели да створи од муслиманског елемента у |угославији европрјце, савремене и способне за данашњи живот. Интелигснција хоће да Југославенски муслимапи буду живе и одушенл,ене, фанатично уверене, националне јединице, које ће живети и радити за своју етничку целину, за своју националну државу. Н аша интелигенција не жели се упуштати у панисламисгичке утопије, јер нам je најпрече наше властито огњиште и јер ни један исламски напреднији народ не излази из оквира свог национализма, јер je национализам основ уређења и подизања домаћег огњишта. Интелигенција не жели ниподаштавати врлине своје pače, леаоту своје домовине, она не живи у илузијама неке имагинарне обећане земље, друге непозазијске пустаре. нате домовине, можда некаквег г—' Интелигенција не жели бити fсамо — чувар гробова минулих векова, она жели f 1ти водићем народа кроз реалан живот. II..... ......— ија жели да од вакуфа направи јаку, м одер н ^ моћну институцију, која ће бити и морални и i ти светлило исламске исламској заједници, ко;а ће културе a и живо национално огњиште Вакуфски иметак мора бити жив к_..... 1Л a не пуста гробља, јер тај капитал има све i...згућности да развије своју делатност на подизању исламске заједнице, да залечи све социјалне ббле чланова заједнице. Интелигенција има пред собом с__. јасан пут; она она не не би могла завести заједницуi у ћорсокак, i._, би ни хтела ни могла бацити сва она лепа обележја вере са којима се и напредан човек може поносити и радовати. Интелигенција не види зло у својој намери да од једне старе климаве воденице направи модеран зелики турбински млин, који неће давати само двадесет ока бунгура, него огромну количину финог белог брашна да нам свима буде погаче и да преостане за уздржавање свих оних споменика и симбола исламске културе који се данас налазе не само у јадном него и некултурном стању, без поштовања, без пиетета као право ругло, Наша световна интелигенција хоће да ј>гословенсни муслимани буду достојни претставници исламске културе као територијално најзападнији, a да не буду само периферијска душевна и материјална сиротиња Интелигенција хоће да се заједница од^ raja отворено и искрено у правцу н>ена подизања, шеног националнзгосвештавања a не однарођавања; интелигенција хоће да изгаји слободан дух a не биготске затуцаности као што то чине и данас два наша муслиманска ^истд од који* један само- власно носи чак и фирму „Гласило јавног мишљења муслимана у Југославији", негирајући тиме и наш национализам, a дајући нам обележје националне мањине. Интелигенција жели да се наши грађани, припадници исламске верске заједнице осећају сво и у своме и да све своје расне врлине и способности несметано и спонтаноса правим осећањем дужности патриотизма улажу у конструктивни рад на подизању наше заједничке националне културе и јачању наше националне државе. Чланови исламске заједнице не смеју се у сво;ој домовини ссећати другога реда и привремено, нити смеју сањати о некој непознатој обећаној земљи о којој са пуно лажљиве фантазије проповедају лоши ваизи нашем непвсменом, no природи конзервативном али верном и добром човеку. Од наше лепе домовине ми не смемо имати лепше нити може бити за нас слађег језика Г. МустаФа Мулали^, нар. посланик и познати Гајретов радник од онога којим нас je мајка успављивала. Нашег човека морамо литературом и штампом уопште, интересовати за његове властити проблеме, јер се њега не мсже тицати ш та je данас ручао Краљ Ирака, како нам то један сарајевгки лист свакодневно сервира; нашег човека не може се тицати колико Мисир купи злата, како ће се завршити дипломатски спор Јемена и Хиџаса, ни покрет Абдул Џафер Хана, ни како се подиже и напредује Јерусалим, ни богатство индијских махараџа, a нити га се тиче успостава неког нарочитог поштанског саобраћаја са исламским земљама, у колико то не захтевају интереси наше земље, јер ми — баш ми — имамо толиио својих проблема и брига да се морамо првенствено њима забављати. О.им тога, ни један народ исламске вере не поклања интересе т �Југославенским муслиманима, јер кад би се они збиља интересовали за нас онда би сигурно посаветовали нашу Улему у Вакуфском већу да промени правац и да иде у раду савременијим путевима, ако иоле жели да помогне „муслиманима у Југославији" који данас живе збиља у заосталости и немаштини. Тако нам штампа вакуфске илмије, у место да третира многобројна културно-привредна и социјална питања, доноси радосне вести колико je Енглеза, колико Јапанаца прешло на Ислам, не помишљајући на факат да сви ти нови муслимани не би прешли на Ислам да су претходно пропутовали Босну. јер, то ће бити сигурно они, који су исламску науку као познаваоци арапског језика научили директно из Курана. Напокон наша интелигенција хоће да административни апарат Вакуфа уреди на модерној банковној бази, чисто утилитаристичкој бази тако да се влше не дешава ни један случај да који Вакуфски претседник, као што je био случај у једном срезу, приликом премештаја или смеџе не преда наследнику вакуфску имовину ,и агенде, и ако постоји сумња да није вођена у реду, него да сваки вакуф- ски функционер за свој рад одговара народу a не само проводуреној, избледелој савести. У овим свим ж ељ ам а наш е световне интелигенције не види се никаква рђава и И сламу противна замисао него напротив и no самој вери похваљено дело. З ато je моје скромно мишљење да и поред онаког категоричног става уваж ене илмије наша интелигенција треба да настави свој пут, na макар преш ла и на ефикасније методе са уверењем да je прати интересовање и поверење читавог нашег елемента који je дошао до сазн ањ а да више ни мађије ни записи не могу излечити наш е тешко стање; који je спознао да je време јурећи експрес који гази сваког оног бика који се хоће са њ?м да пободе. И наш а уважена илмија из Вакуфског већа требала би бити свесна да се и она постепено, неприметно мења према духу вреиена, да ни она није у оној својој стереотипној форми, да ми млађи видимо те њихове метаморфозе, na челу да у прилагођавању духу времена буде овако спора, заш то да их сматрамо поустајалим мртвацима из Харун-Ал-Рашидова доба, заш то не би били живи сарадници интелигенције у веку модерне технике, у веку реализм а и рационализма. О potrebi opstanka Ser škole i Šer. gimnazije Prilikom pretresa budžeta G azi Xusrefbegove medrese u Vakufskom vijeću, član vijeća g. Dr. Hamdija Karamehmedović održao je poduži govor, kojim je dokazivao potrebu opstojanja Šer. sudačke škole i Šer. gimnazije. G Dr Karamehmedović istakao je naj­ prije da po njegovu mišljenju Vakufsko V ijeće niti je moglo donositi niti je donijelo kakvog jednodušnog zaključka da se Šer. gimnazija i Šer. sud. škola traže od Kralj. Vlade da pređu pod autonomnu upravu. Zato je je najbolji dokaz zapisnik prijašnjeg zasijedanja, iz koga će se moći lahko kons'atovati da je nekoliko govornika, a među ostalim i g. Kukić, bio protiv takvog plana. G. C r. Karamehmedović drži da nema ni danas sm isla da se od države traži da ove dvije škole pređu u autonomnu upravu. Šer. sud. škola, kaže on, je škola koja odgaja državne činovnike: Šer. sudije i on sumnja da bi država mogla ikome drugome povjeriti odgoj svo­ jih budućih činovnika. Ako se zakpnom o musliman­ skim vjersko-prosv. službenicima odnosno pragmatikom službeničkom ustanovi da imami matičari treba da imaju kvalifikacije onolike kolike danas daje Šer. sud. škola i ako se u sporazumu sa Kr. vladom izmijeni nastavni plan sadašn je Šer. sud. škole, u tom pravcu da ona odgaja podmladek za imame matičare, onda je logično da se traži da ta škola bude pod autonom­ nom upravom, U lom slučaju trebalo bi nastojati kod Ш Kr. vlade da se apsolventima ove kole ipak dozvoli pohađanje teološkog m uslim anskog fakulteta, na kojem od naših univerziteta, na kojem se predaje i šeriatsko pravo. Tek takovi apsolventi koji su svršili i pravni fakultet, mogli bi da budu i sudije, naravno i šer. sudije. G. Dr. Karamehmedović sumnja da će se i u buduće tolerisati da koja bilo grupa sudija nema visoke školske naobrazbe. (Za vrijeme konciznog razlaganja g. Dr. Karamehmedovića o Šer. školi neki vijećnici, a naročito član Ulema m edžlisa g. Šakir ef. Mesihović, upadaju često govorniku u riječ raznim primjedbama, koje bi se možda mogle smatrati i uvredljivim, pa kad je u jedan č a s g. Mesihović u znak negodovanja protiv izlaganja g. Dr. Karamehmedovića upotrebio jedan pooštar izraz i u isto vrijeme b ac'o svoju ehmediju na klupu, onda je inače mirni i staloženi g. Dr. Karamehmedović protestovao protiv ovakvog načina izražavanja negodo­ vanja i taj gest g. M esihovića nazvao bezobraznim. U sali nastaje u taj ča s komešanje te pretsjedavajući prekida sjednicu.) Nakon pauze ponovno dobiva riječ g. Dr. K ara­ mehmedović, koji veli da mu je žao da s e je morao poslužiti jednim neparlamentarnim izrazom, ali je to morao učiniti, je r Je gest g. Mesihovića, po njegovom mišljenu, bio uvredljiv. �U daljnjem izlaganju g. Dr. Karamehmedović kaže j a je Š er. gimn. u smislu Zakona o srednjim školama potpuna gimnazija, koja bi se mogla nazvati gimna­ zijom orijentalno-klasičnog sm jera. Nazvana je senat­ skom, je r je nastala radi pitanja reforme Šeriat. sud. škole za vrijeme bivše austro-ugarske uprave. Održano je tada više anketa, koje su pretresale pitanje reor­ ganizacije Šer. sud. škole i zadnja takova anketa doni­ jela je zaključak da Šer. sud. školu treba dignuti u rang šer. pravnog fakulteta, odnosno teološkog, a da se za studente takovog fakulteta primaju sam o oni svršeni gimnazijalci, za koje se ima garancija da bi mogli s uspjehom pratiti predavanja na toj visokoj školi. P ošto se držalo da ni oni maturanti, koji su u gimnazijama učili arapski jezik mjesto grčkog, nemaju dovoljno sprem e za takovu visoku muslimansku školu, zaključeno je da s e apelira na Vladu da osnuje naro­ čiti tip orijentalno klasične gimnazije, pod imenom Šer. gimnazija. Nakon O slobođenja ova je misao i mišljenje ankete provedena u djelo i ova je gimna­ zija dala već više generacija abiturijenata. Govornik drži da niti je Ulema medžlis niti Vrhovno vjer. starješinstvo, pa ni Vakuf, vijeće pozvano da državi daje savjete, je li je srednja škola ovog lipa potrebna ili nije. Kr. Vlada bila j e pred kratko vrijeme, možda b aš' radi potezanja ovog pitanja u javnosti, sklona da ovu gimnaziju posve reducira i stalo je mnogo tr u d a ^ govornika i ostalih narodnih prestavnika u Beogradu da se ova vrlo korisna i potrebna šk o ’a zadrži. Po mišljenju govornika bilo je i vrlo potrebno da narodni pretstavn’ci poduzmu ovakav korak, je r je po njegovom mišljenju neophodno potrebno da svaki viši svećenik, ma koje vjere bio, imade pored opće srednjoškolske spreme i specia/no stručno obrazovanje na fakultetu. Naročito je to potrebno kod muslimanskog svećenstva, za nastavnike vjeronauke u i unim gimnazijama, te za članove Ulema medžlisa, muftije i Reis-ul-ulemu. Po zakonu o I. V. Z. država je donekle obve­ zana da o svom trošku ustanovi i uzdržaje islamski fakultet, kao što izdržava i teološki fakultet rimoka­ tolički. Dok nema takovog fakulteta dužnost je Kralj. Vlade ta, po mišljenju govornika, da u budžetu svake godine predvidi po nekoliko stipendija za apsolvente Šer. gimnazija, koji bi u oskudici dom aćeg teološkog fakulteta, sv.šavali visoke vjerske nauke na kojem univerzitetu u inostranstvu Isto bi tako trebalo da i Centralna Vakufska zaklada i privatna prosvjetna dru­ štva daju više stipendija za apsolvente ove gimnazije. Govornik je uvjeren da bi ih se dosta javilo da studiraju teološke nauke, naročito ako bi se u Zakonu 1. V. Z. ustanovilo da se za zvanje muftija, članova Ulema medžlisa, Reis-ul-uleme,te vjeroučitelja na srednjim školama traži puna fakultetska sprema. Tada bi apsolventi ovakove škole znali šta ih u buduć­ nosti čeka i vidjeli bi da im je otvoren put ka jednoj lijepoj karijeri i da imaju izgleda da će doći na visoke i najviše vjerske položaje u našoj državi, te bi sa naj­ većim poletom išli na te studije. Kad bi se ponovno poteglo pitanje preuzimanja Šer gimnazije i Šer. sud. škole u autonomnu upravu, Kr. vlada bi mogla sa puno prava da rekne našem Vrh starješinstvu, da je momenat za rješavanje toga pitanja bio u godini 1930, kad se sporazumno između članova Vrh. vjerskog starješinstva i pretstavnika Kr. vlade pravio nacrt o državnoj dotaciji 1. V. Z. Tom prilikom, u prisustvu izaslanika Vrh. vjer. starješinstva, prebirano je po svim budžetima što se moglo sm a­ trati da u smislu 23. člana z konu o I. V. Z. ima da pređe u autonomnu upravu i koje svote, što ih je prije država izdavala u svrhu vjerske isl. zajednice, mogu doći u obz r i koje se svote imaju predati I. V. Z. Tečnim pretraživanjem konstotovano je da cijela svota iznosi 15,100.000 i da u toj svoti nisu svote koje su se u proračunu 1929 davale iz državnog budžeta za Šer. sud. školu i Šer. gimnaziju u iznosu od 1,500.000 Din. Ako je Vrh. vjer. starješinstvo smatralo da su to vjerske škole, dužnost mu je bila da tom prilikom traži da se i budžeti tih dviju škola prenesu iz drž. budžeta na budžet I. V. Z. Prema tome cijela svota ne bi bila 15,100.000, nego 16,600.000 Din. Govornik je osvjedočen da je u tom momentu pretstavnik Vjer. slarješln tva tražio da te škole zajedno sa njihovim budžetima pređu u upravu 1. V. Z., da bi Vlada u tom času sigurno dala negativan odgovor. U ostalom, ako je mišljenje govornikovo tačno da su ove državne škole, koje odgajaju sudački podmladak, odnosno daju opću srednjoškolsku naobrazbu i kad bi se te škole zaista predale I. V. Z., ne bi dobili onih novaca koje za njih država danas daje. One bi bile jednostavno ukinute. Misli da je Ulema medžlis dao inicijativu za preuzimanje ovih škola i da je Vrh. vjer. starješinstvo radilo u smislu te inicijative b aš radi toga, što se nadalo da t i ovu svotu od 1,500.00 Din, koja se izdaje za ove škole, dobila I. V. Z za svoje prosvjetne svrhe. O budžetu Gazi Husrefbegove m edrese kaže, da ne iznosi sam o 814 000 Din, kako veli referent, jer nije uzeta u obzir kirija, koja bi se mogla dobiti za prostorije u kojima je sm ještena m edresa i njen inter­ nat. Kad bi se ta vrijednost pribrojila svoti budžeta, on bi iznosio preko 1,000.000 Din. 1 pored tako veli­ kog budžeta vidimo ne sam o to da j e broj nastavnika nedovoljan, nego da se radi i sa honorarnim nastav­ nicima. Ta medresa trebala bi da odgaja mualime za ibtidaije i vjeroučitelje u osnovnim školama, a even­ tualno i neke džamijske imame. Misli da nije potrebno da ta m edresa ima niži tečaj od 4 godišta, u kom đaci dobivaju opće obrazovanje, koje odgovara obra­ zovanju u nižim gimnazijama, je r se to opće obrazo­ vanje može dobiti i u državnim nižim gimnazijama. Viši tečaj smatra svakako potrebnim i uz njega treba da bude internat, kako bi se đaci odgajali posve u islamskom duhu. Internat za niži tečaj mu onda nije 141 �ireban, ali ako imamo dovoljno sretstava i ako se bojimo da ne bismo za viši tečaj dobili dovoljno kompetenata, mogli bismo održavati i internat za đake koji bi u državnim srednjim školam a svršavali naučno gradivo propisano za 4 razreda niže škole. Što se tiče najvišeg tečaja, t.zv. alijje, taj bi imao da bude teološki islam ski fakultet. D a bi on to mogao biti, trebao bi jedan univerzitet i da se Kr. vlada uvjeri da studenti koji stupaju na taj fakultet imaju punu opću srednjoškolsku naobrazbu i da profesori tog fakulteta imaju sve one uslove, koji se traže za docente i pro­ fesore i svakog drugog fakulteta. Taj fakultet bi bio naravno u sklopu od kojih naših univerztiteta. 1 njegovo izdržavanje bila bi dužnost naše drža e. Smatra da je sasvim suvišno, što j e već ranije naglasio, da se ijedna para u ovom buazetu daje z a i. zv. alijju . Tim manje što m edresenski budžet nema ni izdaleka tolike cifre na strani prihoda, da bi s e iztog budžeta m ogla izdr­ žavati tako skupa škola. Čuli sm o, veli govornik, iz izv ještaja referenta da se apelira na Centr. Vakuf zakladu da dade i ona svoj doprinos od preko 200.000 Din za održavanje te m edrese, p a da će se čak i oduzim ati i iz kapitala jednog drugog Vakufa izvjesna svota za uređenje ove srednje m edrese. Na koncu govornik apelu je na Vijeće da se pitanje preuzimanja Š er. sud. šk o le i Šer. gim­ nazije više ne poteže. U znak n e slag an ja s a prediogom Ulema m edžlisa i upravnog odbora, govornik izjavljuje da će glasati protiv budžeta G aži Husrevbegove m edrese. Budžet Gazi Husrevbegove medrese u Sarajevu za god. 1932/53 A) Primici lisa, Mehmed Šiljković, učitelj gra­ đanske škole, Dr. Šakir Sikirić, direktor Šer. škole, Hamdija Kreševljaković, nastavnik preparandije u penziji, Muhamed ef. Pcšić, p ro ­ fesor Šer. gimnazije, Hafiz Omer ef. Mušić.mualim, Mustafa Drljević, I. R e d o j ičj p r i m i c i : 1) Doprinos Gazi Husrevbegova Va­ kufa u n a r a v i ...............................Din 2) Doprinos Gazi Husrevbegova Va kufa u g o t o v o m .......................... 147.172 — 320 0 0 0 - I l.c V a n r e d n i p r i m i c i : , 90 8C0"— 3) Opskrbnine od pitomaca . . . Di'rij 55.200* 4) Vanredna pomoć iz Centralne Va­ kuf. mearif. b l a g a jn e .................. 214.495*50 5) Pozajmica iz g la v n ic e .................. 78.000,— Ukupni primici Din 814.867*50 B ) Izdaci a) R e d o v n i i z d a c i : c) P o m o ć n o o s o b lljjee : 9) Kućni l i j e č n i k ............................... 10' Četiri slu ž ite lja ............................... 11) Dvije kuharice i pomoćnice . . Ukupno lična beriva pomoć, osoblja Din „„ 17.280*— 8 400 — 22.680 — 10 800 — Din 60.160 — N a s ta v n o o s o b l j e i n j i h o v a l i č n a b e r i v a 1) 2) 1. muderis (g. Ahmet ef. Burek) Din U» i upravitelj (g. Muha­ med ef. D i z d a r ) .......................... 3) III. muderis (g. Hamdi ef. Berber o v ić ) ........................................... 4) IV. muderis suplent (g. Hilmi ef. M u ftić........................................... „ 5) Šejh (g. Hamdi ef. Berberović) . » „ i 39.182*50 30.000*— 8 100 — 17.280 — 15.673*— 10.800 — Ukupna lična beriva stalnog nastavnog Din 121.035*50 o s o b l j a ....................................... b) H o n o r a r n i : 7) Honorarni izvanredni nastavnici (gg. Jusuf Muhić, uč. o. šk. Muhamed Kantardžić, sekretar Ulema medž142 d) S t v a r n i i z d a c i : 12) ------- .... > piOfesora, nadziratelja, prefekta-eko-noma, 4 služitelja i 3 kuharice)) Din Din 209.000*— 13) „ 7.400 — 14) „ 10.8C0*— 15) 55 000*— > 16) skog namještaja 5500 — П) 10000 — 18) ska biblioteka 19) 20) 21) - 3.000 — 2 000 — 10.C00-— Ukupni stvarni izdaci Din Din 312.700*— �e) i z v a n r e d n i i z d a c i : 22) Nabava namješt. direkcije i zbor. Din 23) Za nabavu školskog i internatskog namještaja za 40 pitomaca 1. razr. 24) Za adaptaciju jednog stana za školu „ „ Ukupni izvanredni izdaciD in f) P r i n o s ii n a r a v i i z i m a r e t a i 6.000 — 68.000 — i p 000 — 84 000 — 25) Za nastavno i pomoćno osoblje . Din 147.172 — Rekapitulacija: Ukupni primici Din 814 867*50 Ukupni izdaci Din 814.867.50 Абдуселам Белагија, канд. ирава Поводом засиједања Вакуфско-меарифског вијећа у Сарајеву Вакуф меарифско вијеће на свом посљедњем засиједању претресало je поновно питање наших јединих двају вјерских завода, који се издржгвају на државни трош ак. Одговорни фактори од којих смо очекивали да ће макар у данашњим тешкии економским приликама посветити пуну пажњу раду на социјалном и економском подизању муслимана Босне и Херцеговине, не само да, нису оправдали жељена очекввања, него су чак главни иницијатоЈНГ' за укидање ових значајних културних установа, које су резултат дугогодишњег испитивања наших најугледнијих и на;позванијих вјерско-просвјетних радника и преставника. Ум:есто да се они личнозалажу свим снагама за одржање нечег опште корисног за муслимански елеменат, као што су Ш ер. гимн и Ш ер, суд школа, некоја господа из Вакуф. меариф. вијећа, колико се види из поднијетог извјешштаја, доказују или да не познају историјат и потребу ових школа или намјерно заговарају оснивање двију медреса мјесто њих, чији би надзор вјерског и општег образовања био повјерен Вакуф. меариф. органима. Ови наши фактори, дошавши на одговорно мјесто, обећали су радити на поправљању хаотичног стања, које годинама влада у Вакуфу. Обећгли су да he посветити пуну пажњу што бољем економском просперитету некретнина вакуфских, које су у много случајева савршено мртав капитал. Обећали су напокон у најкраће« кремену ријешити болно мутевелијско питање од чега зависе многе друге успјешне акције. И умјесто свега тога истиче се видно мјесто у будућем њиховом раду укидање Ш ер. гимназије и Illep суд. школе, које са њиховим обимним и одговорним дужностима немају бар за сада нарочите везе. Реформа мектеба, реформа ГазиХусревбегове медресе, у којој имају да се обравују будући муалими и имами матичари итд., јесу толико хигне и неодложне потребе да свако њихово одлагање преставља успоравање нашег културног прогреса. Реорганизација Гази Хусревбегове медресе, у колико je формално изведена, није ни издалека оно што се тражиод сличног вјерскогзаводазаданаш њ е прилике. Средњевјековни систем учења и мелоарисања још je и сада одлика свих наших медреса, што а псолутно треба избациги из наставног плана. Формалном реорганизацијом не ствара се савремен вјерски завод, него je потребно да се у њега доведу за наставнике млађи људи са свршеном теологијом и бар средњошколском општом наобразбом, a таквих имамо неколико за које нажалост нема мјеста. У овом погледу није се ништа урадило да се побољша квалкфикација будућих муалима, свршеника Газине медресе, него се остало на исгом нивоу, на ком се било прије 50 и 100 година. Ш то се тиче вјерских уџбеника односно вјерско просвјетног програма, који je требала да изведе вакуфска управа, колико се сјећамо, израђен je и примљен једино први дио Илмихала рахм. Сулејмана Мурсела за основну школу, a о неким врло потребним другим уџбеницима, израђеним „по модерним педагошким принципима и писаних народним језиком*, како се то напомиње у извјештају, немамо досада ни једног осим поменутог. Поред овако широког економског, социјалног и културног поља рада на коме су позвани да раде наши одговорни фактори, њима пада у очи нарочито Ш ер гимназија, коју треба no њиховом схватању под сваку цијену укинути из врло сумњивих разлога и мјесто ње створити двије медресе старинскога кова, какзих имамо и данас на претек у свима већим мјестима Б. и X. A ko вам je, господо, стало да експериментишете у своме неизрађеном. плану рада и ако вам je потребан новац з а један овакав потхват, ви рађе жртвујте један дио сувишних медреса и мјесто њих (творите реформисгну медресу или како je назвасте ове године „нижу гимназију специјалног типа“, али не дирајте у оно што je створено теш ком муком, након дужих испитивања и великих напора и што 143 �1 напокон не кош та ништа вакуфску блзгајну. У овај ваш најновији експерименат немамо тим више повјерења ш то од Ослобођења до данас ни једна вакуфска управа није створила ни један узоран вјерски завод и ако нам je неопходно потребан, ни једну васпитану социјалну установу од опште користи, нити покрснула макар какову културно просвјетну акцију у народу, како би тиме показала позитивне резултате у свом раду. Наши одговорни фактори покрећу поново ј(Дно тугаљиво питање које je баш недавно с тешком муком скинуто с дневног реда и ?а које они имају најмање времене да га покрећу— поред својих дру~ гих тешких и одговорних дужности Бојимо се да њиЈ.ове изнемогле снаге неће моћи поднијети цио тај Totap социјалних и других обавеза које су узели на себе, a најмање онда ако буду без потребе задирали у она питања, ко a немају директног контакта са њиховим вишеструким функцијама. Немогућа жељ а и амбиција, коју су покушали да остваре проглашавгњем једног чак непотпуног средњошколског здвода високом теологијом у рангу факултета, доказује колико. ру необавјештени и колико мало познају униве^зи\етску установу као_највиши просвјетни односно вјерски завсд. З а част универзитетског професора не (долази се сам< ром вољом и наклоношћу нечијом, него на основ; нарочитих квалификација и личних заслуга на научном пољу. З а OBJ част дорастао je врло мали број наших људи, али најмање оних који имају данас главну ријеч у нашим вјерско- просвјетним питањима. Овај невјероватан али истинит случај коликогод нам je нанио бруку на надлежним м естима, исто толико показује да наши одговорни фактори немају уопште израђен програм у своме раду, јер траж е оно заш то сами нису дорасли, a xohe л макну школе са видним резултати м а и за чије och«3 вање они нису уопште ничим везани. Посљедна одлука Вакуф. меарифског вијећа 0 смањењу принадлежности удовама умрлих муалима није само неправична него и нехумана мјера. ’ Вакуф. меарифско вијеће донијело je „у интересу штедње и равнотеж е буџета" одлуку о смањењу принадлежности бедним и незаштићеним уд0вама, a не дира у принадлежности високих наших вјерских функционера.који у највише случајева бирају тантијеме са више страна. — Познајем једног колегу чија je мајка примала као пензнју иза свог умрлог мужа 800 Дин мјесечно. Од те своте она je живећи сама скромно, слала сину 150—200 Дин. мјесечно. Данас њен приход спао je, захваљујући одлуци Вијећа, од 8и0 на 300 Дин, од чега не може да живи ни она сама ни пола мјесеца, a камо ли да п маже још свога сина студента, који живи у већем мјесту. Ево на овај начин наши пресгавници штите социјалну правду и овако бране интересе многобројне муслиманске сиротиње. Стога, у име своје и свих студената муслимана, a мислим да ди елим мишљење и остале наше напредне интелигенције, стављам до знањ а одговорним факторима да омладина, будућа њихова смјена, будно пази на њихов рад Н амјерадабаце наулицу 250-теро невине сиротне дјеце из Ш ериат. гимназије и онемогуће школовгње новим генерацијама. створиће још већи ја з између напредне омладине и наших вјерских преставника. Ипак судбину Окружне медресе неће доживјети Ш ер. гимназија и Ш ер. суд. школа, док има свјегних пријатеља муслиманског напретка, заш то ћемо и ми улошити све снаге и сву своју омладинску љубав да до овога не дође. Ј jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav" ? 144 �Šukrija Alagič, direktor gimn. u p. Drugi odgovor Hikjmetu i njegovom uredniku g. A. L. Čokiću Motto: Bog Svevišnji veli u 2. suri: j v ^ J J lilj — 11, 12. — , ^ L.ji \j!l» И . — 1 kad im se rekne :Nemojte sijati smutnju!, oni odgo­ vore: Mi sam o mirimo. — 12 — Ali, zaista su oni, oni koji siju smutnju, sam o oni to ne poimaju1). stoga ni svijet ne smije prestati to zahtijevati i tražiti. Poteškoće su, istina, pri tom mnoge, a najvažnije su ove: štD Kuran sadržava nebeske riječi, spuštene u srce najsavršenijeg Božjeg poslanika od Boga Svevišnjega, čiju pravu supstanciju ne može niko potpuno shvatiti; što Kuran sadržava uzvišeno znanje i visoke svrhe koje mogu dokučiti sam o čiste duše i svijetli umovi; što će onaj koji ga studira i proučaje naići na veličanstvo i sjaj koji u obilju struje od Najvišeg Savršenstva, a koji će mu ponekad zasjeniti razum i gotovo ga spri­ ječiti da dođe do svog cilja. Ali nam je Svevišnji Bog ovaj posao olakšao, što nam je zapovijedio da prema svpjim silama nastojimo shvatiti Njegove riječi, jet je On objavio Kuran kao svijetlo i uputu koja ljudstvu razjašnjuje šerijatske propise i odredbe, a to se može postići sam o ako se Kuran bude razumio i shvatio. 1 u nas avku svoje kritike, koja je izašla u 35. broju „H ikjm eta", po šao je g. Čokić starim putem, pa iako navodi neke primjere, nijednom riječi ne spo­ minje Tefsir Essejjid Muhamed-Rešid-Ridaov koji ja prevodim. Ovaj je Tefsir počeo izlaziti u reviji „Ehnenar“ u 111. godištu god. 1317. po hidžr. (1909.). Kasnije ga je učeni Mufess'r posebno otštampao pa je dosad Tefsir, kakav mi želimo, znači: razumjeti Kuran izdao 10 ili 11 svezaka, sam o '-Pi^i svezak nije jo š. -k ejL sad rži vjeru koja ljude upućuje na o m u čemu otštampan, a to zaključujem po jednoj napomeni u 4. je njihova sreća na oba svijeta. T o treba da bude onaj svesku na str. 280. koja glasi: najviši cilj kome mi težimo. j\jw d \4 — Vd i l i O V " 1 JU — T o ćemo u tančine razjasniti u knjizi koju ćemo, ako Bog da, učiniti kao uvod Tefsiru*. T o je i uzrok da sam ovaj svoj rad počeo prevađati iz Elmenara pa nijesam iz uvoda Tefsira ništa donio, ali ću to, ako B og da, učiniti čim ga dobijem. U predgovoru Prve knjige rekao sam da je učeni Mi fessir u ovom svom Tefsiru iscrpio predavanja koja je održavao u Džamiul— Ezheru u Kahiri iz tefsira Merhum Šejh Muhamed Abduhu, bivši muftija u Egiptu i profesor Džamiul— Ezhera. Zato je učeni Mufessir u Elmenaru počeo s Mukadimom (uvodom) koju je odr­ žao Šejh Muhamed Abduhu. Budući da u tom uvodu im a mjesta koja meni za moj rad daju pravo, a pobi­ jaju navode g. Čokića, ja ću neka mjesta donijeti u prijevodu. Učeni Mufessir počinje (Elmenar II. g., str. 130. i dalje) ovako: „Mi sm o obećali onim koji su na nas navaljivali da ćemo donijeti makar izvadak Tefsira što ga u Ezheru predaje islamski mudrac i jedan od posljednih imama Elustaz Šejh Muhamed Abduhu, misirski muftija pa evo i ispunjavamo svoje obećanje iznoseći najprije korisne napomene o uvodu Tefsira. Elustaz je rekao u prvom predavanju: Tumačiti Kuran nije lak nego vrlo težak i ozbiljan posao, ali se mnogi teški posao ne smije napustiti, pa ') Tumačenja ovih ajela u Prvoj knjizi na sir. 64. i dalje a u skupinama 8. i 9. Mogao bi kogod reći da nije sad potrebno tuma­ čiti Kuran, jer su prijašnji imami (poznavaoci vjere i islamski naučenjaci) proučili i Kuran i Hadis, pa sad treba da mi proučimo njihova djela i da se s tim zado­ voljavamo. Ali kad bi to mišljenje bilo 'spravno, onda bi bilo uzaludno proučavati Tefsir, a vrijeme, koje bi se u to utrošilo, bilo bi izgubljeno. Međutim, premda se ovakvim shvatanjem želi odati poštovanje nauci fikha, opet se ono protivi ldž3ma i ummetu sve od vre­ mena Pejgamberovih pa dok bude bilo koga munina. Stoga ne mogu shvatiti da ikoji muslim može tako što i pomisliti. U Kuranu su najmanje prostora zauzele odredbe o muamelatu, koje nazvaše nfikh“ , ali nam zato Kuran govori o čistoći duše i upućuje nas kako ćemo se dići iz provalije neznanja do visine spoznaje, vodi nas na stazu zajedničkog života bez čega ne može biti niko koji vjeruje u Boga i u sudnji dan. Ova se uputa može r.aći sam o i isključivo u Kuranu. Što je iz Kurana povadio autor Ihjaul-uluma ima veliki dio o čistoći duše, ali opet moć Kuranskih riječi na duše onih koji ga razumiju i njegovo djelovanje na srca onih koji ga s iskrenošću i pravom pobožnošću uče, nema ni jedan govor niti ičije riječi. Kuran govori onim koji su živjeli u vrijeme nje­ gova otkrivenja, ali taj govor nije na njih upravljen zbog njihovih ličnih osobina, nego jer su oni članovi ljudskoga roda, a Kuran je objavljen da na pravi put izvede cijelo čovječanstvo. Tako Bog Svevišnji veli u 145 �i. ajetu 4. sure (Ennisan) koji u prijevodu glasi: „ Ljudi, bojte se vašega G ospodara Boga!“ , pa je li razumljivo da će Bog biti s nama zadovoljan, ako ne budemo shvatili ove Njegove riječi? Ne, jer svak je dužan da prema svojim silama nastoji razumjeti Kuran. Za šire slojeve dosta je, ako iz Božijih riječi mognu shvatiti toliko koliko će b ti svakom dovoljno da iz Kurana prisvoje ono čim će skrenuti svoju dušu dobrom a odvratiti je od zla, jer je Bog objavio Kuran, da nas izvede na pravi put, jer Bog poznaje sve naše slabo ­ sti i nedostatke. T o je, eto, najniži stepen koji može svak prisvojiti. Za najviši pak stepen koji je faizi-kjifaje, potrebno je više uslova: 1) Shvatiti bitno značenje pojedinih Kuranskih riječi. 2) Znati gramatiku, sintaksu i stilistiku. 3) Poznavati historiju svih naroda i biti upućen u razvoj čovječanstva. 4) Razjasniti način kako će cijelo čovječanstvo biti upućeno na pravi put pomoću Kurana. Koji mufessir želi ovoj dužnosti udovoljiti, treba da zna stanje u kom su bili Arapi i drugi narodi u vrijeme objave Kurana, jer Kuran veli da su u to doba svi narodi, bili u za­ bludi a da je Muhamed a. s. poslan od Boga da ih izvede na pravi put i da ih usreći. Koji pak mufessir ne bude tačno znao stanje ovih naroda, može li biti siguran, da su navike i vjerovanja, koja Kuran ne odobrava, u istinu nevaljala, a smiju li se, opet, poznavaoci Kurana i oni koji_ treba da u vjeru pozivaju i da je brane zadovovoljiti sam o taklidom i jednostavnom kon­ statacijom: da je cijelo čovječanstvo bilo na krivom pu u pa da je Kuran poništio sva njihova kriva vje­ rovanja? Nikiko, nego se to sve mora činjenicama na o sn o\u Kurana dokazati. Iz ovoga se vidi da tefsir (tumač) im a dva dijela; jedan j e suhoparan i udaljuje od B o ga i od Njegove objave (džaffun mubeiddun ’anil-lahi ve kjitabih), a to je onaj dio u kom se obrađuju značenja riječi, g ra­ matička pravila i stilistika, p a ovo ne treba ni da se zove tefsirom (ve haza la jenbegi enjusemma tefsiren). D rugi je dio pravi tefsir u kom mujessir nastoji da shvati ono što je govornik htio reći i da pronikne u mudru svrhu akaidskih, moralnih i drugih odredaba, i to na način kojim će osvojiti dušu i privoljeli je na rad i hidajet koji sadrže Božanske riječi. To je onaj pravi cilj za kojim j a idem p r i predavanju tejsira. Kod nas danas, a i nekoliko stoljeća otprije tef­ sir zapravo znači studij onog što su rekli drugi naučenjaci u svojim tefsirima. Ali Svevišnji Bog neće nas na sudnjem danu pitati šta je ko rekao ili kako je on to rekao, nego će nas pitati za Svoju objavu (Kuran), koju je poslao da nam pokaže pravi put, i pitaće nas za Sunet Svoga poslanika koji nam je razjasnio Božju objavu. — Bog će nas pitati da li smo saznali za Božju poruku, da li smo radili prema uputi Kurana i Njegova 146 poslanika I da ii smo slijedili Pejgamberov sunriet. Čudnovatol Mi to oiekujemo, a opet smo u tolikoj opreci prema Kuranu! O, velikog 11 našeg nehaja i obmane!" U svom Predgovoru u Prvoj knjizi rekao sam na str. 3. i 4. ovo: „Prijevod samih Kuranskih riječi bio bi nejasan bez dobra komentara, pa bi se mogao i krivo shvatiti, zato sam prijevod Kuranskih ajeta popratio i malim tumačem, a kao najzgodniji komentar za taj posao učinio mi se Tefsir koji u arapskoj reviji „Elmenar" u Kairi iznosi vlasnik i urednik njezin Essejjid Muhamed Rešid Rida". Iz ovoga i iz moga rada vidjeće svak da sam se držao riječi Merhum Šejh Muhameda Abduhu koje sam naveo u gornjem prijevodu iz njegove Mukaddime, pa sam se ograničio da u tumaču donesem sam o ono što će doprinijeti da se ajeti pravo shvate i da se ukaže na svrhu pojedinih šerijatskih odredaba. Zato sam i izostavio gotovo sve što se odnosi na tumačenje riječi, jer je njihovo pravo značenje a u sm islu Elmenarova Tefsira sadržano u prijevodu samih ajeta. Izostavio sam također i sv a gram atička i stilistička tumačenja držeći se uputa iznesenih u gornjoj Mukaddimi. Osnov Tefsiru, koji ja prevodim, čine predavanja Merhum Šejh Muhameda Abduhu koji je bio muftija u Egiptu a Mufessir Muhammed Rešid Rida naziva ga islamskim mudracem i jednim od posljednih imama (•-*-* *и»У\ Kad se još zna da su se sa svih strana islam skoga svijeta mnogi obraćali na ovog velikana da im dadne svoje mjerodavno mišljenje o pojedinim šerijatskim pitanima i kad se uzme u ocjenu njegov književni rad: Tefsiru D2uz-i ’Amme, El-islamu veae-m asranijjetu, Risaletut-tevhidi itd, onda će svakomu osim valjda g. Čokiću biti jasno da je to priznati autoritet u islam ­ skom svijetu. Sam pisac Tefsira, što ga ja prevađam, g. Muhamed Rešid-Rida je st danas jedan od ponajbo­ ljih poznavalaca Islama, a bio je dugo godina prvi saradnik Merhum Elustaza Elimama. J a sam u prvom svom odgovoru rekao da tumačenja nijesu moja, nego da su ili prijevod ili vjerna reprodukcija tumačenja iz Tefsira Muhamed Rešid Ridaova, pa je onda upravo sm iješno da g. Čokić ima sm jelosti da za ova tumačenja veli su u opreci sa gledištem Ehli-sunneta i da su mutezilanska. Uostalom iz daljeg pisanja vidjeće se da ni jedna njegova tvrdnja ne stoji, nego da je on to sve nategnuo 1 izvrnuo. G. Čokić veli u svojoj kritici da je moj prijevod Kuranskih ajeta slab, manjkav i površan, jer 1. da nijesam svagdje našao zgodnih riječi za prijevod, ali to nijednim primjerom ne potkrepljuje. Na (2. i 3.) drugu i treću primjedbu, da sam ispuštao ’irab i t d , odgovoreno mu je u gore prevedenoj Mukaddimi. U pogledu Besmele, koju je naveo kao primjer, velim da se ono što on o prijevodu Besmele piše �ne može nazvati prijevodom (terdŽema) samih riječi u Rešid Ridaovu (felmenar Ili. g., str. 4Č0—404) vidi sć Besmeli koje sam ja tačno a u smislu originalnog Tef- da ovaj Mufesir ubraja Besmelu u Elfatihu, pa govo­ sira preveo, nego se to odnosi na smisao Besmele. reći o tom kad je i gdje je objavljena veli između osta­ Da je ovo tačno, neka pogleda u istom broju »H ikjmeta' log (str. 401. odi. 2 ): na stranu 322., pa će naći da je njegov brat Abdu<ј4 U jl А ._ ^ -U !\ j rahman ef. preveo Besmelu ovako: .U ime Allaha, sve­ Oj j * l* ј ^с.\ _Ј .1^*5 općeg dobročinioca, milostivoga". Moj prijevod Besmele glasi: »Uime Boga, Općeg Dobročinitelja, Milostivog". 'д \ jl ) <£■ У ј’jA 1 j\ j\ Јзj j Između ova dva prijevoda nema nikakve razlike, osim лј— J v J što ja apozicije, koje se odnose na Boga, pišem iz !л * j l i l*:U * j ‘ U l j ^ - V U l j poštovanja prema Bogu Svevišnjemu velikim početnim V , O\ ј± Ј ^ џ \ с . J je . (. slovom. Ono što je njegov brat donio u zagradama . <~e> j Čini sm isao, a ne spada u prijevod samih riječi. J a sam sm isao Besmele donio na strani 54. Prve knjige u — To u prevodu znači: Elfat'ha sadrži sumarno ono stupcu 6., a to mjesto g la si: »Značenje je ove rečenice što je u Kuranu, jer sve što je u Kuranu, jest analizo(Besmele): da ja počinjem svoj posao u ime Boga Sve­ vanje osnova koji su u Elfatihi sadržani. S ovim ne višnjega, pa Ga molim da mi za to da snage, a nadam mislim ono što oni (neki mufesiri) običavaju protuma­ se da će me za nj’ nagraditi, jer kad ne bi bilo Nje­ čiti pomoću aluzije (elišaretu) i značenja pojedinih gove zapovijedi i kad se ja ne bih uzdao u Njegovu slova (delaletul-hurufi) pa govore, da su tajne Kurana dobrotu i milost, ne bih ja to mogao ni učiniti". To u Elfatihi, tajne Elfatihe u Besmeli, tajne Besmele u mjesto u arapskom orginalu glasi: (arapskom) slovu „b" (elbau), a tajne slova , b * u nje­ govoj lački, jer to nije utvrđeno od Pejgambera (s. a. j* J; 'Ј' п * сИ' v. s.) ni od njegovih drugova (s kojim neka je Bog Ail—»-! J AiUaJ Ij Ал~1» zadovoljan I), a niti je to samo po sebi shvatljivo". Slično ovom veli i glasoviti hanefinski naučenjak Alusija u svom tefsiru „Ruhul-Me’ani", u 1. svesku na (Elmenar IV. g., str. 423), Iz ovog će svak vidjeti Ј,еи da ua stranii* 35. sam vjerno reproducirao smisao ovih originalnih riječi Daljni prigovor g Cokiča tiče se moga prijevoda iz Tefsira Muhamed Rešid-Ridaova, pa d a j e sm isao , nu l i . o . . . Г х Božijih riječi u Elfatihi: » - .n U ic j» д Ј-1 « J a sam to Besmele, kako sam ga ja naveo, potpuno tačan, a u Jf J oz .J Hvala Allahu (Bogu), Gospo­ glavnom se poklapa i sa smislom koji je i g. Čokić preveo ovako: donio u svojoj kritici, samo je moj stilski dotjeraniji daru svjetoval“ 1 opet tvrdim, a to ne poriče ni g. Čokić, da je ovo tačan prijevod onih Božjih riječi, a i ljepši pa i razumljiviji od Čokićeva. U pogledu Besmele navešću jo š da se sva islam­ ono što on donosi u svojoj kritici kao prijevod tih Božjih riječi, nije prijevod nego opet smisao koji sam sk a ulema slaže da Besmela pripada Kuranu, a to sam i rekao u tumaču, ali se islam ska ulema razilazi da i ja u tumaču donio, sam o kraće i jezgrovitije. (Svršiće se.) li je ona ajet od Elfatihe. Prema Tefsiru Muhamed Najljepše Тражите свуда umjetnički izrađene и препоручите свакоме Гајретове разгледнице LEVHE jesu Gajrelove razglednice m m н Ječme ли дозначили дужну претплаш у за л и с т „Г А ЈР Е Т “? ШУ 147 �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИН Р М е р х у м Х а с а н а г а Г у јн ћ | Ha 3. м аја о. г., испустио je своју племениту душу у 80-тој години свога живота Хасанага Гујић, најстарији трговац међу најодличнијим грађанима града Љубушког. Од најранијих годнна почео се бавити трговином којој je остао вјеран све до своје смрти. Kao типични трговац, вредан и истрајан био je све до своје смрти. Он je био човјек типичног значаја старог муслимана трговца, који je до смрти високо Ф ф нио моралне одлике и у свом раду држао се високих моралних принципа Ислама. И у тим врлинама одгојио je и своју обитељ. Због тога je рахметлија много цијењен и noiim BiH од цијелог грађанства, сељ аш тва a и од странаца и страних мјесног одбора „Јгдранске С тр аж е" и члан мјесног одбора Црвеног Крста. Неколико година био je начелник и комесар града Љ убушког. З а своје патриотске и грађанске заслуге одликован je орденом св. Саве V. степена. Рахметлија je потпомагао ближње, нарочито градску сиротињу, те никада није ускратио дар сиромаху ма које он вјере био. Сиротињи je дијелио и у томе готово свима предњачио. И као национални радник истакао се нарочито приликом анексије Босне и Херцеговине. Он je са. још неким грађанима, вођама Џабића вокрета послао депешу у којој je јавио да Муслимани града и среза Љ убуш ког не признају анекскју Босне и Херцеговине. Због тога je рахметли Х асанага био прогањан од аустријских власти, али он je увијек сзојим кдејама и начелима остао досљедан и доживио њихове побједе A исто тако одликовао се национално- патриотским радом и после уједињења, ш то му се и признало орденом св. Саве. Због тога je његова ријеч била упливна и пуноважна како у Граду Љ убуш ком тако и ван граница среза Љ убушког Колико je био на страни поштован најбоље се види из многих депеша и писама, која су ожалошћеној обитељи сти зала из свих наших крајева. Џ еваза рахметли Х асанаге свједочи колико je био поштован у овоме крају. Многобројни грађани без разлике вјере свечано су отпратили рахметлију и тиме одали последњу пошту свом незаборављеном грађанину и човјеку који je знао ушчувати себи и својој обитељи осигурати високи морални углед. Особито мјесни одбор Гајрета смрћу рахметлије губи у сваком погледу свога потпомагача и заговаратељ а, те се молимо свевишњем Аллаху да га з а његсве заслуге награди, a ожалошћеној обитељи желимо искрено саучешће. П о д о д б о р Г а јр е т а у В н ш е г р а д у И зв је ш т а ј о раду у III. шромјесечу. трговачких кућа с којима je он преко 50 година подржавао најљепше везе Рахметли Х асанага Гујић био je члан и потпомагач разних културних, хуманих и националних друштава. Он je један сд оснивача Гајрет Банке у Сарајеву, те je неколико година био члан надзорног одбора исте банке. Њ е*овом иницијативом основана je филијала Гајрет Банке у Љ убушком, те je био предсједник управног одбора те банке све док je она постојала. Исто тако рахметлија je утемељач и добротвор друштва „Г ајр е т", чији je агилни потпомагач био све до сво.е смрти. Осим тога Хасанara je био предтсједник одбора за подизање соколског дома у Љ убушком, био je подпредсједник 148 Ha 2. августа приредио je овај мјесни одбор Теферич у Косовом П љу код Вишеграда, који je у сваком погл«ду добро успио. — Присутно je било најмање 2 000 грађана и теж ака без разлике вјере. Програм који се састојао из витешких игри и натјецања изведен je на опште задовољство, a иза програма продужила се je игранка и весеље до касно у ноћ. Ha 16 августа судјеловали смо са осталим овдашњим културним и хуманим друштвима при организовању и проведби Прославе десетгодишњице ступања на Престо Њ егова Величанства Краља, ко,а je могуће у мало коме мјесту величанственије и љепш е проведеиа. Прославу Гајретова Дана провели смч уочи рођендана Њег. Вис Престолонасљедника П етра, приредвли забаву у башти Југославенске читаочице, a на рођендан Велики народни теферич у КосовомПољу, са врло бираним и обилни* програмом. — Између осталог Соко je извео оросте вјежбе. a С трељ ачка Дружина натјецање у гађању. Taj дан �Гајретови питомци продавали су откупне значке, na je и од н>их пслучен лијеп приход. Успјех забаве није био како с«о очекивали, јер je усљед хладног времена посјета била слаба’ дочим теферич je потпуно успио, и на истом je било присутно око 2500 душа. Примјећена je како на забави тако и на теферичу отсутност овдашњих Јевреја, премда у нашој чаршији заузимају видно мјесто. Свима који допринијеше и припомогошг успјеху Прославе, Одбор се најтоплије захваљује. И з Г а јр е т о в е ор ган и зац и је. Г о д н ш њ а с к у п ш т и н а М јес н о г о д б о р а Г а јр е т а у Т у р . (а њ а р и м а Одржана je 20 марта т. г. и изабран нови одбор, јер je усљед премјештаја г. Хусеина Хамшића, претседника одбора као и других чланова био одбор крн>, na сз je морала сазвати ванредна скупштина. У одбор су унишла слиједећа г. г. претседник Салих еф. Муминовић, имам матичар, потпретсједник Расим Мерић, чословођа Српскj Земљорадничке Задруге, тајник гђицаСадијаШ ерифовићучитељица, благајник Мујага Корајкић,трговац; Надзорни одбор: Абдурахман Имамовић, хоџа, Харнага Икановић, бријач, Сафер Неџибовић, тежак и Рамо Адембеговић, теж ак; Одборници: Фехим Ахметовић Дервишевић и Лутво Алагић. Г а јр е т о в а з а б а в а у К о њ и ц у Овдашњи одбор приредио je сноју велику roдишњу забаву на први дан Курбан Б ајрам а ;6 IV. о. г. З а ову нашу забаву je владало међу грађанством велико интересовање, na се унапред очекивало, да не успех бити добар. Забавни програм иаведен je на свеопће задонољство публике, која je у великом броју посетила ову забаву, тако да су све улазнице распродате и м еста згузета, те су просторије дома Св. Саве биле дупком пуне. Тиме je морални успех био сасвим добар, me се м ож е мирне душе pehu, da je ова за~ бава надмашила не само све о ста л е приредбе ове зимске сезоне, него u ирошлих неколико година. Међу отменом публиком запажени су rr. Срескп начелник Терзић Милутин са госпођом, срески лекар Др. Мартиновић са госпођом, Мушић Илјаз, начелник из Острошца са госпођом, који су остали на забави све до 3 сата у јутро, na се већ no томе види каково je распсложење владало, те шеф суда Др. Војводић, судија Петрусевић, Ш ер. судије Бутурсвић и Налбантић, те многи други одлични госги, тако да je то била за Коњиц заправо елитна забава. З а овакав успех забаве може се захвалити гг. Љ убовићу Смајлбегу градоначелнику, који je и ако му je отац пре неколико дана умро, поред рада на забавном припремању суделовао и на самој забави целу ноћ, што je један врло леп и пожртвован гест, те Смаји Косовцу, Мехмедалији Хаџићу и Јусуфу Хаџаћу, који су свесрдно помогли Месни одбор у припремама, те упрегли све своје силе, да ова забава што боље успије. Овом првликом се мора истакнути и неуморни рад наше свесне и вредне омладине на организацији забаве, што je доста допринијело успеху и узорном поређају на забави, на чему се одбор нај- топлије захваљује. Међу ову омладину спадају нарочито дилетантице, које нису жалиле труда, да комад што боље увежбају и изведу и тиме допринесу успеху забаве. Нарочита пажња je била обраћена томболи, која je била изложена у радњи члана нашег одбора r. X Зукића Ибрахима, a која се састојала из 120 комада ручних радова нашег женскиња Сви комади су били израђени врло укусно, међу којима се налазило и доста врло вредних предмета као на пр. 15 комада самих везених јастука, израђених све љепше од љепшега. Овом приликом се наше женскиње заправо натјецало, да што љепши дар израде и допринесу, na се могло видити, што све наше женскиње, у којем куца племенито срце, може да учини. Сви бројеви томболе били су за кратко време на забави распродани, na je сама тохбола и материјалном успеху доста допринијела, тако да je преко 2 000 динара избацила. Од стране одбора најљепша хвала свима дароватељицама, a врло жалимо, да нам није могуће сваки поједини дар изнијети у јавности, пошто их сакупљачи нису пописали Моралном угпјеху забаве много je допринијела глазба овдашњег Добровољачког ватрогасног друштва, која je суделовала на забави добровољно без наплате икакове таксе и остала све до 3 сата у јутро, na се одбор како друштву тако глазбарима свесрдно захваљује. Материјали успјех забаве обзиром на економске прилике овог краја и свеопћу кризу постигао je за Коњиц рекорд, пошто je свеукупни бруто приход износиио Дин 6.371 50. Д о б р о в о љ н и п р и л о зи з а Г а јр е т о в у за б а в у у К оњ ицу По Дин 120— Косовац Смајо, no Дин 100 — Бегташевић Еминбег, Гаврановић Ибрахим, Џумхур Хамид е}), no Дин 7 0 — Љубовкћ Смаилбсг, no Дин 5 0 — Ш ток, творница бонбона, Нови Сад, Симон Катан, Сарајево, Братић Владимир, шеф жељ, станице, Прохић Авдага, трговац, оба из Коњица; no Дин 4 0 — Садиковић A6flvpaxMaa, Др Јелавић Иво, Шкоро Данило, сви из Коњица; no Дин 30'— Др Едо Новак, Мутевелић Јусуф, Ш ош о Хасан, Мужијевић Светко, сви из Коњица; no Дин 20 — Исидор М. Салом, Сарајево, жандармеријски потпоручник Драчо Хидајет, Терзић Ристо, Бегташевић Зи'а, X Зукић Ибрахим, Алагић Сафет, Хаџић Мухамед, Шкобић Илија, Нуспахић Хасан сви из Коњица, no Дин 1 5 — Радојевић Ацо, Брадина, no Дин 10 — Н И., Јерковић Иван, инж. Цинлић, Вајзовић Јунуз, Аликадић Јусуф. Б и ф е д а р о в а н з а Г а јр е т о в у з а б а в у у К оњ ицу 1 б акл авуг Садиковић Абдурахман, хурмашице Љубовић Смајлбег, Кресо Мустафа, Косовац Касим, бурек, X. Хусејиновић Мустајбег, Хаџић Мехмеда лија, Хаџић Јусуф, торта: Терзић Милутин, срески начелник, Дамјановић Нико, Др Војводић, шеф суда, Глигоровић Митар, надгесметар, Митровић Станко, Бегташевић Зија, гђа Сломовић, Бегташевић Еминбег, Бубало Ћамилага, колачи: Софо Авдо. - 7 49 �Мјесни одбор Гајрета у^Коњицу С лева на десно: г. потпретседник ГаврановиК Ибрахил, претседник Бегташевић Еминбег, члан одбора Диздаревић Атиф. Стојећи с лева на десно: Нуспахић Хасан и Кресо Мустафа, чланови одбора, те секретар СадиковиИ Абдурахман и благајник X- Зукић Ибрахим. З а б а в а М је с н о г о д б о р а Г а јр е т а у Ф о ч и Мјесни одбор Гајрета у Фочи приредио je Гајретову бајрамску забаву са следећим програмом: 1) Поздравна реч претседника г. Салих еф. Хасића, 2) Протектору Гајрета Њ . В. Пр. Петру, декламација (Шериф Рашидкадић). 3) После еваку- Гђица Сехија Авдагић из Фоче и овим путем захваљ уЈе на њеноЈ заузимљивости и љубави за Гајрет. Овом приликом истичемо и њезин аналфабетски течај, који она држи са муслиманкама и који ће донијети врло лијепог плода. јер се гђица Дика није ограничила на савлађивање самог алфабета. Kao прво штиво за своје ученице узела je ова вриједна учитељица Гајретова предавња. Ha овој забави je била изабрана као љепотица гђица Сехија Авдагић, чију фотографију доносимо у нашем листу Приређивачки одбср Гајретове забаве у Коњицу ације, шаљиви комад. 4) „Слепац и кћи“, декламација. 5) „Женидба из потребе“, ш ала у 1 чину. 6) „Прољетно цвеће" од И Митровића, изводила су деца основне школе. Ha забави je била томбола од народног везива и других предмета и домаћи бифе. — Особито лијепо и са конкретним примјерима говорио je о Гајрету и његову раду претсједник г. Хасић, истичући потребу јачег и интензивнијег учешћа нашег мјеста, којем Гајрет излгзи обилно у сусрет. И на овој забави интензивно je сарађивала, не жалећи труда ни времена,гђица ДикаПилав, учитељица и бивша Гајретова питомица, na joj одбор 7 50 Р а зн и д о б р о в о љ н и п р и л о зи И з Бања ЈЈуке. Мјесни одбор у Б ањ а Луци дозначио je Главном одбору Дин 528'— добровољних прилога који потјечу и то: гђа Руж а Узуновић Дин 3 0 — г. Фехим Курбеговић Дин 22 — гђа Али еф. Биберића Двн 6 —, те чист приход од курбанских кожица Дин 440 — И з Зворника. Мјесни одбор дозначио je Дин 2 3 4 —, који потјечу и то: од сергија Дин 136*— и од курбанских кожица Дин 98'—. И з Велике (срез Д ервента). Приликом Курбан Бајрам а сакупио je повј*реник Гајрета у Великој г. Фе^им Поробић 4 комада.кожица, a даровдше их �Ибрахимага Поробић 2 комада, Салихага Касумовић 1 комад и Ш ефко Муртезиновић 1 комад, које су продане з а 4 0 — Дин и новац дозначен Главном одбору. И з MpKcmuha (срез Тешањ). Г. Омер еф. Ункић из Мркотића сакупио je за Гајрет жита у вриједности од Дин 3 2 5 —, a дароваше no 25 кг: Хусејин Ганђо, Мехо Ж ижо, Смаил Брковић; 60 кг Браћа Ункић, 24 кг Рамић Мехин, 18 кг Ганђо Авдо и Смајо, no 15 кг Мујо Ункић и Рамић Мујо и Хусо, 14 кг Давут Чапл.а, no 12 кг Рамић Авдо и Мрвановић Садо, no 10 кг. Адем и Рагиб Чапљић, Суљо Ункић и Хасан Ж ижо, no 10 кг Хаткић Осман и X., Алнја Кадрић и Тахир Ункић, no 7 кг Ахмед Ганђо, М устафа и Мехо Ризван. И з Сарајева. Повјереник Гајрета при Жељезничкој радиониу Сарајеву г.Фехим Имамовић сакупиоје за друштво Гајрет међу радништвом своту од Дин 500'— . И з Бугојна. Код Мјесног одбора положише прилоге и то : г . г . Никшић Дин 5 0 — и Давид Салом Дин 40 — И з Врнограча. Повјереник г. Смаил Буљубашић дозначио Дин 4 0 — Гајрету, као прилог сиромашног народа, који je пао на сергијама на бајрам. И з Сребренице. Мјесни одбор дозначио je Дин 162'— Kao прнход проданих сакупљених курбанских кожица. И з Оџака. Г, Хусеин Капетановић, учитељ дозначио je Гајрету Дин 85 — ft то 80 Дин утржак курбанских кожица Браће Капетановић и 5 динара прилог Х асана Исмаиловића. И з Рогашице. Г. Др. Ђ уро Остојић, поводом смрти рахм. Мурата Синанагића, дао je Гајрету Дин 100'— добровољног пралога. Свима горе наведеним дароватељима топла захвалност. И з Бањалуке. Управа позоришта у току школске године 1931-32 уступила je питомцима бањасваку лучког конвикта 6 бесплатних мјеста позоришну преставу. При одабирању и слању питомаца у позориш те управник je нарочито водио рачуна о владању и вредности питомаца. З а овај лијепи гест Управе Позоришта изриче joj Главни одбор Гајрета и овим путем своју благодарност. Д а р о в а н а х р а н а з а Г а јр е т у Д е р в е н т и Мјесни одбор Гајрета у Дервенти, као и сваке године до сада, подузео je и ове године акцију за сакупљање животних намирница у корист Гајрета. Дароватељи су слиједећа гг.: Асимбег и ЕсадбегАлибеговић 600 кг кукуруза, Др. Мухамедбег Куленовић, адвокат, 200 кг кукуруза, Омерага Уџарлић, 150 кг кукуруза, Сејфулахбег Беговић, градоначелник, 200 кг кукуруза, Абдулахага М. Поробић, трговац, 100 кг кукуруза, Едхем Исламовић, тежак 100 кг кукуруза, Мухамед Синановић, начелник општ. Дубочац, 100 кг кукуруза, Сулејманбег Карабеговић, посједник Дервента, 50 кг кукуруза, Ахметага Ахмић, посједник, Дервента. 50 кг кукуруза, Љубо Мичетановић, трговац, Дервента, 100 кг пшенице Перо Бошковић ст. Дервента, 100 кг пшенице, Абдага X. Дервишагић, посједник парног млина 100 кг пшен. Мехмедалибег Јусуфбеговић посједник, 50 кг пшен. Смаил еф. Халеповић посједник, 25 кг пшенице, У готову: Хусеинбег Јусуфбеговић, посједник, Дервента, Дин 120'—, Милан Поповић, трговац Подновље Дин 100 Испостава Зем Банке за Бос. и Херцег. у Дервенти Дин 100 — Никола Ражовић, трговац Дервента, Дин 50‘—, Александар Сусман апотекар, Дервента, Дин 50’—, Јулиус Opivnui трговац, Дервента Дин 50 —, Сулејман еф Ћатовић трговац, Дервента Дин 50 Шукри еф. Алагић, пенз. директор гимназије, Дин 30'— Давид Хајон књижара, Дервента Дин 30 —, Бенко Рихтер, трговац, Дервента Дин 30'— , Абдага Хусеинћехаић посједник, Дервента Дин 30'— . Мориц Кабиљо, трговац, Дервента Дин 30 - .Станко Банчевић трговац, Дервента Дин 30'—, неколико дароватеља из Дервенте Дин 70*—. Храну и прилоге сакупљала су гг. Мухамед еф Тарабар имам, Мухамед-Хифзи Дукатар банков. чиновник и Есадбег Алибеговић. Укупна количина сакупљене хране, те ако се урачуна у ову и даровани новац изнијеће око 3.00) кг. Свима дароватељима Гајрет топло благодари. Живјели! Г а јр е т о в а п р е д а в а њ а у К л ад м и ц и Ha молбу грађана муслимана села Уреула, опЈћи не кладничке, да им Гајретов повјереник Омер Ибровић, новопоставЈМНи вјероучитељ, клања теравију у селу, пошто им je џамија удаљена, именовани наш вриједни и увијек заузимљиви повјереник Гајрета, примно се je имамске дужности за вријеме минулог рамазана у селу Уреуле: али у првом реду улучио je згодну прилику да за време рамазана ради на просвећивању и соучавању муслимана у вјерско просветном погледу a тако исто да развије Гајретову идеју код овог народа који je веома зао стао у свима правцима a у просвећивању мимо све наше крајеве. Ибровић je спочетка Рамазана отпочсо са предавањима и то прво: о главним начелима узв. Ислама као: намазу, посту, зекату итд. Држао je у кућама. Арифа Баждаревића, Елм аза Балтића, Рагиба Баждара, Хула Балтића и И љаза Татика; — о Исламским великанима a специјално о прелазу на Ислам хазр. Омерул Ф арука у кући Решида Баждаревића a затим je у кући Ибрахима Баждаревића изнео цео „Историјат Гајрета“ и његова рада од оснивања до данас тако да je цео џемат 70—SO грађана одушевио се кад су упозвали узвишене циљеве Гајретове, тако да je у њихова срца дубоко ушла Гајретова идеја. Петком, приликом Џуме у Кладничкој џамији, одржао je дна предавања: „о вјери“, „Ислам и просвјета“ док je џамијски имам држао ваз о разним фазилетима Иелама, ибадета и исламских вјерских дужности. Нарочито су грађани одушевљени са предавањима г. Ибровића на нашем језику, јер се до сададовољно није вјеровало да се на нашем језику могу овако узвишене исламске установе тумачити С а к у п љ а њ е к у р б а н с к и х к о ж и ц а и с с р г н јс у Љ убуш ком Мјесни одбор у Љ убушк м и Среско вакуфско меарифско повјеренство закључилису.дазаједнич-и простру сергије иза бајрама пред џамијама Жабљак, Гожуљ и Побришће и да гаједнички сакупе курбан- �ске кожице и овај приход да подијеле на пола Taj рету и Исламском женском сиротиштуУ Ж абљаку су прострли сергију Имшир Дауповић, члан одбора Среског вакуфског меарифског повјеренства и Атиф Муминагић, члан мјесн одбора Гајрета и сакупили су Дин 15375. У Гожуљу су прострли сергиЈу Мусгафа Ди даревић.секретар мГесног одбора Гајрета и Мустафа Черимовић, члан одбсра Среског вакуфског повјеренства исакупили су 2 2 0 — Д т . — У Побришићу су прострли сергију Алија Орман, претсједник мјесног одбора Гајрета и члан одбора среско вакуфскогиеарифског повјеренсгва и Сулејман Гујић, члан мјесног одбора Гајрега и сакупили су 203'— Дин. Курбанске кожице већим дијелом je сакупио претсједник мјесног одбора Гајрета г. Алија 'Јрман, a даровали су слиједећа господа: 2 кожице Алша Орман; no 1 кожицу: Абдулах еф. Садиковић, имам матичар, Х асанага Гујић, Хамди еф. Бутуровић, Мустафа еф. Мушић. Мухамед еф Мушић, Браћа Мушићи, Браћа Ћеримовић, Мемишага Диздаревић, и Х ађерз X. Дауповић. Путем лицитације продато je 11 курбанских кожица no одборницима Мјесног одбора Гајрета Алији Орману, Дерви Махићу и Салиху Хрњичевићу" најбољем нудиоцу за своту од 350 Дин. У име кожица у ноЈЗцу су даровали: no з4 — Дин: Х асанага Гујић. и Ибрага Чешко, no 30 — Дин Махмутага Лалић и Ћамил Ч еш кјЈ^сГ Д и н 25'— Касим еф Садиковић, поДин iO'—/Сулејманбег Агановић, укупно Дии 163—. По обрачуну припала je Гајрету свота од Дин 5 4 0 — Свима сакупљачима и чзроват путем топла хвала. r\ Д аљ н и упис утемељача Гајрета T okom мјесеца априла и маја уписаше се чланове утемељаче и то: Из Рудог. Г. Имшир Хоџић, жељезнички ; ничник уписао се за члана утемељача. Књижевни оглас У штампу je дата књига „Васпитањ е тела“ први уџбеник из телесног васпитањ а з а учител>ске и средње школе. рађен no поограму Министарства Просвете. Уџбеник je намењен ђацима и наставницима a одлично ће послужити и соколским друШт. вима и свим другим друш твима која се баве телесним васпитањем, na и свима појединцима који се интересују за физичко васпитање. Цена књиге je 5 динара, a скупљачи прет плате који скупе 10 претплатника добијају један примерак бесплатно. Величина књиге, велика осмина табака са преко 200 страна. Поруџбине слати: Павић-Гаћић наставници, Банатска 17 Београд. ЈЕ С Т Е ЛИ ОДРЖ АЛИ Г А ЈР Е Т О В У Г О Д И Ш Њ У З А Б А В У ? IkllilllLL ДРАМСКИ КОНКУРС Српско муслиманско културно друштво Гајрет, Главни одбор у С арајеву расписује књижевни конкурс за драмски рад у 1 чину. Ha конкурсу ће се наградити пет најбољих радова, и то: прва награда Дин 1500'—, друга награда Дин 1200— трећа награда Дин 1000— , четврта награда Дин 8 0 0 — и пета награда Дин 5 0 0 —, укупно 5000'— Динара. Услови конкурса су следећи: 1) Драм ки рад мора биги у 1 чину, a може бипг драма или мелодрам, комад с певањем (соло тачке, мушке или женске, народних севделинки) или комедија (шала). 2) Комад не сме имати више од 10 лица (no могућности више мушких), ни мање од 3 лица. Не сме да траје краћг од 40 ни дуже од 60 минута Rn/" ЛИ <*)^6yjld к° мада М°Р“ «a Je из живота муслимана наших крајева (Дринске или Зетске, 5 *б®“ е ‘,л" ПРим°Р ске бановине), из варошког или сеоског живота. Идеја к.мода треба да б де наслоњена на идеологију I ајрета и у оквиру његове социЈалне и култу^не мисије V „ I. г Л Га1ре' "Р»ЛР*»»» себи пра.о да 5 иаграђепих д и а прпизуЈе иа зв б а а а м и „риредбама свију Гајретових одбора у земл>и. Исто тако Гајрет придржава себи право ла дело оштампа себи у корист, од чега he ^0 примерака награ1,ених дела уступити ауторима на употребу. Пошто се награКени ^омалЈ 3 a iy У аранжману Гајретовах оргавизаавЈа иаграђе™ ауго a могу да, !,рема свомс “ a ™ ,т ° дела и ос“ м » Ј кулгурни. др.шгвима »ди позориштима на из.ођеше, no сдободном саоразум, о и н т Х ш 5) Рок предаЈе оукописа / септембра 1932 Рукопиги _ . о * 1 „ тантиЈеми. примаће Главни одбор Гајрета у СараЈеву све до 1 септембра писана ” а писаК°Ј машини Рукопис мора имати шифру, a уз њега avioDn тпеЛ«Упа ™ 0 и та^ дан до ® часова у вече. своје шифре и правог имена (и тачне адресе) У Р Р 6 Д пошаљу и затворени коверат са означом Су радан no истеку рока пријема рукописа састаКе гр „ __ ^ . пелих дела. “ е се ЖИРИ и путем новина објавити број присп. оф. гимназије, Раде Прегари, редитељ^ар.’ ПоТориш^ у^Сарајеву^ Резултат конкурса објавиће се пу. м новина 1 октобра W УР^Дник .Прегледа*. Хусеин Бркић, “ yK" h ГЛ’ ГаЈре,а- Ha Главног одбора Гајрета V >2 за Из Тешња г. Ризах Смајлбеговић дароват, бод.ну беглучку обвезницу у вриједности 0д 50 0 —. Н = � https://kolekcije.nub.ba/files/original/6c2d1890d98737cc090efeff015cbb01.pdf 9e51d5ee11d320dbcd48bd665f0b9c98 PDF Text Text Г АЈ Р Е Т Сарајево, 16 јуна 1932 Наше животно питање Уредништво „Гајрета" je у више прилика, a на овоме мјесту, обиљежило своје становиште према свима питањима која се тичу разних грана јавнога живота муслимана у Краљевини Југославији, на првом мјесту муслимана који живе у крајевима бивших покрајина Босне и Херцеговине. Ta становишта су била увијек обиљежавана јасно и одлучно, начелно и без посљедних намјера, т ј. не додирујући појединце или личности, избјегавајући личне моменте ове и^и оне особе која je заузета једном или другом врстом рада у нашем јавном животу. Ha тај начин уредништво „Гајрета" поступало je сасвим у духу начела и идеја друштва Гајрет, т. ј. да охрабрн оне који исшинскн и несебтно раде у корист наше заједнице, a да аређе ареко оних којп, било из незнања или из нехата, омаловажавају илп оговарају рад друштва. Нама je одувијек било пред очима начело којим су се од аостанка руководили радници Гајретовн, a то je начело јавног и отвореног расарављања свију пишања која се тичу нашег друштвеног n аривредног, нацпоналног n културног живоша. Водећи строго, и једино, рачуна о потребама наше муслиманске цјелине и о сарадњи и утакмици са осталом браћом и грађанима наше Отаџбине — лист „Гајрет“ је настојао да расправљање и претресање сваког важног питања упути увијек оним правцем који доноси плода, a не води бескорисним и празним разговорима или личним нападајима. Досљедно томе начелу и идеологији друштва, уредништво „Гајрета“ je увијек радосно дочекивало сваку дискусију и свако претресање овог или оног питања које би, од времена до времена, избило на површину, на јаву, и постало предмег живог интересовања. И, у колико je то интересовање захватало шире размјере и привлачило нове појединце и групе, у толико je лист „Гајрет“ давао више потстрека, настојећи да се свако питање начне у његовој суштини и претресе онако како и доликује сваком пријатељу и искреном поборнику општег напретка муслимана. Сматрали смо потребним да ово начелко становиште нашег листа истакнемо баш ових дана, кад су — колико се освједочавамо — на помолу рјешавања наших животних питања од којих je најважније и најхитније наше вјерско — иросвјетно ттање. Снлом арилика n спшцајем околносиш, то питање je избило у aрве редове. Оно je аосшало предмет нарочите пажње, предмет живог и ужурСаног иншересовања, расарављања и претресања, аредмет најактуелннјн н у данатње вријеме најживотнији. A ми сматрамо 153 �да то и није никакво чудо, кад знамо да je наше вјерско-просв/етно пишање у тнЈесној; најтјешњо/ везн са тшањем општег напретна, са аитањем наше културе н нашег обра. зовања, са аитањем нашег напредног става у националној заједницн Краљевине Југо~ славије, која стреми н настојн да се дигне и утврдп уз остале угледне и цивилизоване државе Европе. Да би се овом нашем животном питању: питању постављања наше вјерске просвјете и наставе на здраве и напредне основе, посветила правилна пажња, потребно je много тога, што je досада, кроз године и деценије, пропуштано и из више разлога занемаривано. Пропуштано je често пута и због тога што се није могла наћи зајед^ичка основа на којој би се нашла заједно вјерска и свјетовна интелигенција, на којој би се удружила мишљења и убрзале дискусије, умногостручила расправљања и озбиљно предузела претресања и, ваља бити искрен na рећи даје ово попуштање долазипо и са разлога тога што се je, како у редовима споменуте интелигенције тако и у најширим слојевима наших муслимана, вјеровало да ће иницијатива за темељито и напредно, озбиљно и трезвено расправљање тих питања доћи са стране оних који су, повјерењем од стране Државе, заузели положаје у вјерској организацији, за које их je везала тешка дужност, да сами увиде потребу хитног и живог рјешавања тих питања на основу зрелих и корисних акција и закључака. Али, пошто тај потстрек и то улажење у суштину предмета није, све до данас, долазило ни у коме облику, — то je разумљиво да интелигенција, нарочито свјетовна, неће више буде у ставу очекивања и надања, него жели и настоји, хоће и осјећа потребу да сама покрене питање вјерске просвјете и наставе са мртве тачке; она хоће да га прене цз учмалости, да га изнесе на свјетло дана, |да га провјетри претресом и пречисти дискусијом; она хоће да га, у споразуму и сарадњи са илмијом, нарочито оном млађом и агилнијом, продискутује и оживотвори, да га учини истинском потребом данашњице, a све то у доброј и поштеној, озбиљној и честитој намјери да, изван и изнад личности које носе одговорност за досадашње мртвило, томе питању даде означење актуелности, да му даде смјернице које доносе корисне плодове, да га упути оним правцем који захтијева његова хитност и његова тијесна повезаност за опште питање нашег друштвеног, привредног и културног напретка. Недавно je у нашем листу и у једном дијелу остале наше штампе покренута једна врста анкете о важном питању наших Вакуфа и вјерске просвјете. Већ je објављено неколико занимљивих чланака о томе. Чланци су, колико видимо, загријали сву нашу интелигенцију која из дана у дан показује све живље и симпатичније интересовање за питања исламске вјерске заједнице. Не улазећи у појединости начина расправљања тих питања, ми смо свесрдно поздравили ту радосну новост у нашем јавном животу. Наш лист je отворио своје ступце свима онима који, било из редова свјетовне или редова вјерске интелигенције, хоће и желе да учествују у овој анкети и да даду своје мишљење о томе. Разумије се само no себн да лист „Гајрет", руковођен у свему начелом објективности, и у ово питање, као и у покрет око њега, жели да се упусти једино у строгом оквиру непристраности, одвајајући само питање од личности које су уз њега везане својим функцијама и својом одговорношћу. Према томе Гајрет — као друштво које je жариште и поборник сваке напредне акције у муслиманском дијелу нашег народа — преко свога листа жели и хоће једино то да обрадован прегнућима интелигенције и покретањем решавања нашег вјерско-просојетног питања са мртве тачке, даде озбиљног и угледног потстрека да се претрес и расматрање тога питања настави и убрза што опсежније и што обилатије. Стога нас особито радује да у најновије вријеме и она млађа и најмлађа интелигенција показује особито и живо интересовање за ово питање. To значи да je та интелигенција, васпитана у Гајретови^ идејама и одушевљена у раду у редовима његових 154 �бораца и прво ораца, прегла да сама, директно и без устезања било пред ким, и далеко од сваке личне нетрпељивости, — уђе у расматрање питања наше вјерске просвјете и рада у нашим акуфско меарифским тијелима, како би својом иницијативом поставила сваку ствар на своје мјесто и цијелом питању ударила печат хитности и одредила карактер опћенитости. A Гајрет. као најачи чинилац у свима гранама нашег напретка, сматра чак својом дужношћу да морално и савјетом аомогне и аотстиче свако настојање које долазн из народа, a које се тиче заједнтких интереса свију муслимана. Јер, ттање Вакуфа и рада у њима не заднре само у живот аојединаца, нити je домена лнчних арижељкивања илн арохтијева, нтпи су она од локалног, тренушног значења, — него су шо питања свију нас муслимана, наше свјетовне и духовне интелигенције сваког трговца н занатлије, свију сељака н раднта. И сасвим je разумљиво да ће актуелност тога питања приближити и окупити у заједницу све оне који су до данас на то питање гледали из разних ставова, подијељени у разне групе и групице, подвојени разним утицајима који су успјевали да олабаве заједницу и онемогуће заједницу мишљења, која je у интересу опћенитости. У односу према овим питањима до данас су у животу наших муслимана запажене и јасно обиљежене двије оријентације: једна je она коју je заступала школована интелигенција, од које je око 80®/® ангажовано, већ низ пзДина, у раду Гајрета; и друга, онај старији дио илмије која, под негативним утицајима традиције, не прихвата одлучно напредне идеје у јавном животу. Трј ^старији нараштај илмије из неких необјашњивих разлога избјегава да uншање од заједнтког ннтереса . аосшавп на ону основу која укључује оашшу дискуснју н која им даје каоакшер јавности и живахног интересовања. Алп je зато, насуарот овом нараштају, дошао млађп и најмлађи нараштај духовне и свје- шовне интелигенцнје, којн, сав у идеологијн Гајрета, хишно тражи да се све ствари расправљају јавно отворено. A то значи да je та млађа и тјмлађа интелигенција, захваљујући својој проницљивости и увиђавности, схватила питање вјерске просв,:ете у ње овој суштини, и да je, без обзира на држање својих старијих претходника, прегла да то питање расвијетли са свију страна, и да му постепено и одлучно нађе најповољније и најкорисније рјешење. Ми смо у посједу једног низа писама која нам стижу од појединаца из редова илмије у унутрашњости; из тих писама се види воља и одлучност да се томе питању посвети најживља и непопустљива пажња. Исто тако смо у посједу цијеле серије чланака којима ћемо дати мјеста у нашем листу, разумије се, претпостављајући оне чланке који цијелом питању прилазе на начелу објективности и сгварних разлагања. Цил> ових наших излагања je јасан. Она треба да даду потстрека свима који су заинтересовани у најновијој акцији око претресања наших вјерско просвјетних питања и који имају за то воље и способности. Наш лист их позива да без устезања и колебања увећају број оних који су прегли да све наше заједничке ствари изведу на чистину, да појединости у овим нашим питањима претресу и продискутују онако како то диктују захтјеви данашњице која je сва устремљена против оних који се у свему руководе ћутањем или нехатом, притајеношћу или нијемим посматрањем догађаја из прикрајка илц оним фаталним „теркји-дуња“ (запостављањем живота). И ми очекујемо да ће ова акција постати једна насушна потреба цијеле муслиманске заједнице. И вјерујемо да fce у догледно вријеме, можда у најближој будућности, рјешавање овога питања потиснути сва остала, од споредног значаја, којима су биле, низ година, напразно заокупљене муслиманске масе у нашој земљи. ■ «8— 155 �Др. Малик Куленовић Наши интелектуалци и наши теолози Тема о којој намеравам изнети неколико мисли није нова за читаоце „Гајрета". Она je на овоме месту претресана много пута и у разним формама ивношена пред нашу јавност. Али та тема није још увек у довољној мери исцрпљена и она претставља за нас једно питање веома актуелно, a истодобно још увек веома далеко од свога коначног решења. С тога разлога поновно и опетовано претресане овога проблема je једна свакодневна дужност сваког појединца наше средине, који има разумевања и увида у њен културни развитак, и којн има осећаја и искрених жеља да се та средина без великих запрека и трзавица упути што пре једној лепшој будућности. Покушајмо понајпре да у кратким потезима разбистримо један појам, који нам се на овом месту намеће: ко су то интелектуалци, a ко теолози. A ko би смо говорили у општем смислу немајући у виду нас и наше специјалне прилике, онда бисмо на то питање одговорили овако: под речју интелектуалци разумева се световна, a под речју теолози духовна интелигенција. To би била једна дефиниција, која би одговарала приликама и стању ствари у којему се налазе све земље у Европи, na од најновијег времена и многе земље на Оријенту. Код свих народа интелектуалци представљају људе саетовно образоване и кроз школе и факултете стручно оспособљене за свој позив у животу, a теолози представљају људе, који су такође кроз школе и факултете стекли стручну верску спрему за духовно васпитање своје средине. Тако je то у читавом свету, али наша дична Босна, са нама, својим староседиоцима муслиманске вере, представљала je и представља још увек једну изнимку у општем правилу. Док се данас код нас може без □ретеривања говорити о једном знатном кадру наших муслиманских интелектуалаца, једном кадру спремне световне интелигенције, дотле, на жалост, није исти случај са духовном интелигенцијом, јер je број наше духовне интелигенције веома незнатан. Ми имамо додуше много улеме и саруклија у опште, али немамо једног истинског и јаког кадра духовне интелигенције, као што га имају све земље и све конфесије на Западу, na ваљда и на Истоку. Оставимо међутим за часак наше специјалне прилике и испитајмо у најкраћим потезима ко су били теолози и интелектуалци код појединих народа у свету и какав je био њихов рад у прошлости. Разумљиво je да су интелектуалци и свештенство, као друштвена елита били увек они, који су у|свима земљама имали пресудног утицаја на на156 родне масе и били мање или више њихови водићи кроз историу. Појмљиво je такође да се та два табора од најстаријих времена боре о превласт и водство у народу, у којему делују. Прођимо мало кроз прошлост: у европским земљама цео средњи век je оно доба у коме je Црква и Свештенство била и духовни и световни господар појединих вемаља. И шта видимо? — Баш тај средњи век био je век таме и мрачњаштва. Кроз варварства и инквизицвје срушена je и сатрта антикна цивилизација, у којој je триумфовала и досегла своје врхунце слобода мисли и речи, ерудиције и сентимента у свима манифестацијама интелектуалног стварања и напретка тога класичног доба. Готово у истом времену док je на Западу црквена олигархија преко папинске власти у свима западним земљама дириговала и угушила сваки слободоумни покрет, дотле у прво доба појаве ислама Исток се нагло препороди на многим пољима свога културног развитка За цело оно време док су слободоумни исламски научењаци исаравно шумачили u иримењивали исламске доктрине — Оријент, барем онај блиски, медитерански Оријенш je цвао u нааредовао. Међутим после оног фамозног конгреса исламских теалога, пред конац Арапске владавине, на којему су „затворена врата“ тако званог „Бабу ел иџтихада" т. ј. када je исламско свештенство донело догматску одлуку да се муслиманска религија не сме слободоумно и знанствено интерпретирати, — тим актом учињен je фаталан удар исламској науци. Од тога времепа отворен je био пут самовољном секташтву, текијама и формацији исламскога клера противно оном познатом хадису, ко;и бистро и јасно каже: „Ла рухбанијете фил ислам“ — у Исламу нема клера. И ако неорганизована на једној модерној основа та реакционарна улема преузима тада духовну и политичку превласт у свима исламским земљама. Карактеристично je установнти да баш од тога доба и почиње културна декаданса исламских народа.. . . Продужимо и даље кроз историју, јер и ако je многи не поштују историја остаје ипак magistra vitae вечна водиља и учитељица живота. Претходници Француске Револуције, велики мислиоци XVIII. века, били су они људи, који подроваше темеље средњовековном феудалном и црквеном ропству на Западу. Под зидинама Бастиље угаснула je и моћ свештенства у Езропи. Својом познатом Декларацијом о правима човека dćclaration des droits de l’homme наговестила je француска револуција долазак новога доба. Али изгледа, да �валови тих доктринарСких струЈа велике револуције, коЧница к запрека сћаког културног покрета Ha који уздрмаше кроз кратко време све дотадашње Оријенту. Удес je хтео да je и наша покрајина у институције на Западу, — цису допрли до Златтом току историјског превирања била прикована уз нога Pora и левантсгих обала. Тадањи властодршци Исток, који je у нашој средини оставио пуно траса Високе Порте, цариградски султани и њима верна гова свога вековног го:подства. Али, док сс Запад „оринска камарила, KOiH су држали све народе бли- дзвно ослободио политичке и духовне превласти ског Оријента у духовном и политичком ропству, својих теолога, и док je кемалистичка револуција остали су глуви на прасак и ломљаву паришких у Турској срушила власт улеме и текија — дотле барикада од 1789. Један драстичан пример те њи- у нашој средини, на подручју наше лепе Босне некоје хове заслепљенссти доноси један добар познавалац духовне вође врше и данас известан утицај, који политичке прошлости Турске Империје, г. Гвиде би могао бити и фаталан да се није нашло у тафранко у својој књизи „Le dćveloppement constitu- бору протав тога све што мисли здраво и трезвено, lonelle en Turquie“. Он наводи једно писмо из све што води рачуна о нашем културном и нациотурског дипломатског архива отоманског министра налном препороду. иностраних послова у доба Француске револуције Нека нам не замере они појединци из редова неког Атиф Ефендије. Taj вајни министар рапор- илмвје који су свесни свога културног и нациотира у том писму своме суверену султану Селиму налног позива и које ми необично поштујемо и III. о догађајима у Француској и вели да je „Декла- ценимо али наша улсма, та наша „духовна интерација о правима човека један обични летак, којим лигенцнја" извесним делом претставља један се позква народ на узбуну, a Волтер и Русо, — скуп који омета и кочи наш културни и нациото су два јадна и презрена безбожника и едепсуза, нални препород на свима пољима. Недорасли за који су се усудили да нападају Алаха и Господаре звање и функције које врше у народу они, у место појединих народа „Taj дични министар 6m je си- да духовно и национално препорађају наше масе, гурно талиб какве цариградске медресе, кад je у они их свесно или несвесно васпитавају и подржасвојој политичкој далекови н сти назрео у Волтеру 'бају у заблудама од сваке врсте. У доказ ових и Русоу „јадне безбожнике14, a у Декларацији чо- наших навода упитајмо се само шта je наша улема вечијих права — „летак на ^збуну против пати- у дугом низу година свога рада у народу до сада учинила на културном, социјалном и општенациош а х а \.. Није онда никакво чудо да je тадања Турска налном пољу? — Ништа, или толико мало да се као једина исламска држава на Истоку, срљала из то не да приметити. Ето, узмимо само као пример године у годину у проласт, кад су je водили — наше Вакуфе, наше Мектебе, наша гробља, наше овакви државници, чеда цариградских текија и ме- ханове и преноћишта, наше ашчинице и кафане, наш дреса, И док je XVIII. и XIX век био за Европу социјални живот у опште: у свему томе, вековном век гигантског културног и економског прогреса,“у заслугом наших алима, који су руководили и деломикоме су интелектуалцв преузели пуно водство и чно руководе и данас нашим масама, ствсрено je једно власт у појединим европским земљама, дотле je стање које мирише на трулеж и пропаст. У кулмуслимански исток са својом улемом остао у пу- турном и социјалном погледу доведени смо до деној тами, у летаргичном сну, у који je постепено генерације, a у националном погледу својим „сањама све више и више западао већ од времена „Бабу ел о лепотама Оријента" доведене су наше масе до Иџтихада", кога смо горе споменули. И требало je једне духовне и националне дезоријентације којој да прође пуних 130 година, na да на рушевинама има мало равна. У колико се то стање код нас Отоманске Империје, после прогона последњег Ха- поправило, и у колико се оно из дана у дан полифа, његових харема и шехова, једна група енер- правља — то je само заслугом оног другог дела гичних и национално освештених интелектуалаца са наше друштвене елите, наше световне интелигенсвојим вођом Мустафа Кемалом прокла.чује у Тур- циЈе Ja мислим да нећемо погрешити ако спомеској cte оне принципе велике француске револу- немо da je за наш свет u његов културни u нациоцИјв, које je његов предходник Атиф tфeндиja онако нални преаород више учинила једна мала група свесних иншелектуалаца охо Гајрета кроз иослед„лепо“ разумео. Из ових кратких излагања базираних на ис- њих двајестак година свога pada, негр.рва наша торијском развоју догађаја и прилика у свету, про- улема u илмија кроз сшолећа. Морамо признати излааи да су свештенство и слободоумни интелек- додуше, da у noMedne време многи nojeduni^u из туалии на Истоку и на Западу били увек у вечној pedoea илмије пристуаају нашем раду ц нашим борби. Ta борба je била дуга и одлучна. Стољетна настојањима, свесни времена у којем се налазе. Али борба Светла са Тмином. И као што je црква кроз непобиган je факат да je jooi добар део наше цео средњи век била кочница сваког културног про- улеме остао на жалост још увек.надеећа запрека греса на Западу, тако су исто алими и текије били сваком слободоумном, иапредном,^ културном раду �у нашој Средини. Далеко би нас одвелб да изнобмб безбројне примере њиховог ометања нашега проfpeca. Оаи су свакодневни и боду у очи сваког ohora, ко хоће да их види и примеги. Нас само чуди да ти људи не могу да увиде да су они и превише слаби, да би мзгли зауставити неминован точак историјског развитка догађаја и захтева новога доба које проживљујемо. Они су слепи и глухи на све оно што се око њих збива. Зар им није најбољи пример баш тај вајни Оријент за којим они толико чезну? Зар не виде шта се збива у Турској? — Ha развалинама једног расклиманог царства, тога столетног „Болесника од Боспора", захваљујући једном енергичном и свесном полету њених интелектуалаца у току једног јединог деценија подиже се данашња кемалистичка Турска у културном, просветном и социјалном погледу на један такав степен, на којему није никад било Османово Царство. Да, али тамо нема више алима, који су кроз столећа кочили сваки пут њеном прогресу. Одважна Кемалова рука разјурила je у првом реду све текије и шехове a последњег „наследног" Халифа, који није имао ништа заједничког са Халифама из куће Корејшевића — прогна преко границе. ЧСГ питању Халифата ми ћемо се другом приликом опширније позабавити) Пали су тада први и оштри нападаји муслиманске улеме са свију страна света на Кемала и Ангору. Разни апели и протести упућивани су тамо. Један од најфамознијих^међу њима био je апел представника индијских Муслимана, кога су упутили председници Лиге Енглеских Муслимана познати Агха Кхан и Емир Али ангорском парламгнту, тражећи да се поштеди и не дира у Халифат (види „Times" од 24. новембра 1923. године. Затим: „Revue Politique et Parlamentaire*, Pariš 1924; „Oriente moderno* Roma 1924.) Знате ли шта je Исмет Паша одговорио тада на све те апеле у ангорском парламенту? — Он je рекао и доказао да je институција наследњег, отоманског Халифата не само инкомпа тибилна^ са републиканским принципима, него и противна исламсквм прописима, a сам Халифат био ’ je извор реакционарства и запрека културном напретку његове земље. Надаље Турска од Халифе и Халифата, na ни муслимани читавога света нису имали никакве стварне користи јер je то била само узурпирана, самозвана и скроз формалистичка титула бивших Султана, која je у конкретвим случајевима била баш најмање респекдована од самих муслимана из Индије. У доказ те своје тврдње Исмет nama je навео, да je поводом ступања Турске у Европски рат, Халифат упутио онај фамозни апел („Свети рат“) на све Муслимане света, да одбаце оружје и да се не боре у редовима непријатеља турске царевине и њиховог Халифа. Ha тај апел Цариградског Халифата није 158 нИгДе на чвгавом свету нМ једно најма«,е Муслиманско село устало на револт и одбацило оружје, него на против баш индијски муслимани били су они, који су сачињавали најхрабрију посаду на енглеским ратним бродовима, што су се борили против Турске на Дарданелама.. .. Поред ових првих Кемалових рефорама којим je била извршена радикална операција на „болеснику од Босфора* он je одмах иза тога приступио и другима: позатнарао je све несавремене медресе и приватне мектебе. Старо законодавство и судове укинуо je и заменио најсавременијим модерним законодавством. Нерентабилна вакуфска добра прогласио je државним добрима, a вакуфске задужбине извесних појединаца ставио под најстрожију државну контролу. Основну наставу прогласио je обавезном и за мушку и за женску децу. У цедој земљи основано je било кроз најкраће време велики број школских интерната нарочито за девојчице, који су их спремали за равноправну способност и ступање у живот скупа са мушкарцима. По свима државним и приватним надлештвима у Турској жене већ данас запремају разне, na чак и високе положаје, и постале су тако један јак фактор привредне радиности у земљи. У општем социјалном погледу учињено je такође много. Отворене су многе хумане институције, болнице, домови за инвалиде, старце и сиромахе, јавне кухиње, модерне библиотеке и т. д и т. д. Kao један карактеристичан пример да наведемо само доношење једнога закона, којин се у целој земљи забрањује да жене врше порођаје у својим кућама, него све жене no градовима и селима која нису превише удаљена, стоје под строгим надзором државних санитетских органа. Извесно време пре порођаја морају се пријавити санитетским властима, које их тада отпремају у нарочита родилишта, где се сви порођаји врше под строгом контролом државвих лекара. Ha тај начин и захваљујући другим хигијенским мерана морталитет деце у Турској у последње време знатно je опао. После увођења латинске азбуке формиран je и отпослан у народ један велики кадар привремених и професионалних учитеља, који у разним крајевима земље већ неколико година безпрекидно одржавају безбројне аналфабетске течајеве. Похађање тих течајева je законски обавезно за све становнике мушког и женскога спола која се налазе од 12 до 40. године старости. Течајеви се обављају no најмодернијим и најбржим методама. Тако je кроз веома кратко време аналфабетизам у Турској no варошима готово искорењен, a у земљи уопште из дана у дан знатно опада. Захваљујући овима и оваквим методама рада данашња Турска кроз најкраће време досегла je већ завидан успех у своме културном развитку, a турски интелектуалци, данашњи њени управљачи, побрали су признање чи- | �тавог цивилизованог света. Нема сумње да je њиМа овакав рад био омогућен једино тако, Јер je тамо угаснуо сваки уплив бивших званих и незваних далима“ у народу. Несхватљиво je заиста да наша улема у претежној својој већини не увиђа оно што се данас на Истоку.дешава. Они не виде да je национално освештење и културни препород у духу данашњега времена једини спас свих исламских земаља Они не виде да су једино оне муслиманске земље, које су већ успеле да се национално освесте и духовно тргну из стољетног фатализма, постале данас јаке и чеовисне државе, док сви они муслимански народи, који још не могу да се прену из своје летаргије чаме и чамиће још дуго под разним „протекторатима" колонизаторских завојевача. Али док се и сам Оријент као што смо видели, у великом своме делу већ национално буди и културно препорађа дотле, наша улема у Босни, још увек лута у магловитим панисламским илузијама. Зар није на пример парадоксална и непојмљива ова чињеница: на скорашњи Панисламски Конгрес у Јерусалему, који није био ништа друго него једна парада и један неуспео мане*ар енглеске колонијалне политике, нису послалис свбје делегате ни једна од слободних и независних муслиманских држава, — a наша улема, звана и незвана, приказаше нашој јавности тај догађај на Истоку kao „необично важан поинтересе југославенских Муслимана“!1 За осудити je нажалост, да су и извесни наши интелектуалци у жељи за политичким афирмирањем подилазили у овом погледу чаршији и у Панисламском Конгресу у Јерусалему „назревали једну.јаку афирмацију религиозне свести и заједничких интереса свију муслимана", na некоји од њих чак и учествовали на њему . . . Куда нас води ова панисламска пропаганда? Зар није крајње време да се наша улема прене из својих тлапља и утопија и да се окани погрешног просуђивања свих оних културних тековина данашњега доба, које наша свесна интелигенција као и известан мањи број улеме настоји и жели да што пре пресади и укалеми и у нашој заосталоЈ средини. Зар није крајње време да се један део наше интелигенције окани повлађивања и подилажења ниским инстиктима наших реакционара и несвесних маса, na да смело и одважно погледа истини у очи и ступи у одлучну и бескопромисну борбу против реакционарства на путу националног освештења и културног препорода наше заједнице Фуад Слипичевић, канд. филозоф. Стање наше верске наобразбе у Вардарској бановини и улога велике медресе Краља Александра I. Скопље, јуна 1932 год. I. Окупацајом Босне и Херцеговине Аустро-угарска монархија прекинула je државну и политичку везу између босанско-херпеговачких муслимана и њихове исто1 ерне браће у преосталом делу турске царевине Управо овим прекидом она je код нас побудила велико и опште интересовање о приликама у осталом муслиманском свету. Ово интересовање раније je било знатно мање од тада; уз нове политичке прилике ловећавала га je и тесна родбинска вез* између наших исељеника и преосталог дела бос.-херц. муслимача. Зато није никакво чудо да данас, кад се једним делом после неколико деценија, налазимо понова у једној државној заједници, желимо да упознамо нашу верску браћу из јужних крајеза. Наше међусобно упознавање и изједначивање донеће несумњиво велике користи и државној и нашој верској заједници. Ова и оваква испитивања имају своју нарочиту важност откако je ступио на снагу Устав и Закон о исламској верскоЈ заједници Ми се нећемо упуштати у претсказивања свих позитивних страна нашег коначног изједначења, само ћ«мо нагласити, да пред б-х. муслиманима стоји једна велика културна и национална задаћа, која их чека у овим крајевима. Сврха следећих редака je, да покушају непристрасно бацити светлост на питање наше верске наобразбе у овим крајевима и да no могућности укажу на најбољи пуг, којим треба кренути у циљу да се то питање добро и сигурно реши. Свакакобићеодзнатне важности за боље разумевање постављеног проблема да се упознамо, какви све етнички и сталешки елементи сачињавају муслиманске редове. Овдашњи муслимани сталешки се деле као и код нас на грађане и сељаке али етнички они не чине једну јединствену славенску целину, какав je случај код нас. У северним крајевима сеоски свет je већим делом арнаутског порекла, али има и доста словенских елемената, тако званих „торбеша". Овде морамо нагласити, да je овај словенски елеменат сам no себн изостао, доследно верски и социЈално запостављан од других муслимана. Међу грађанима преовлађује турско становништво али много измешано с досељеницима, нарочито са села. По градовима се још увек осећа тежња свих муслимана, да се турцизирају. Према томе у овим крајевима муслимани су у главном no пореклу Арнаути, Турци и Словени, поред нешто цигана, дунма и других Раније, док je турска држава била у напону CEoje снаге, био je и верски и културни ниво ових 159 �крајевД, a нарочкто Скопља на завиДној вИсини; али откако je турско царство почело да пропада, то je и верски и културни хоризонт све више сужавао се и постајао све нижи. Тако je и у овим крајевима завладао и нама добро познати назадни и мрачњачки систем верског образовања са том разликом, што je овде још дуље потрајао. У целом верском наставном систему запостављала се суштина и унутрашња вредност вере, на морално етичко васпитање није ш кад полагана нарочита пажња, a доследно се наглашавао пуки формДлизам. Зато овде приличан број наших верских претставника немају никаквог дубљег смисла за верски живот и већином су само формалисти. Није никакво чудо, пошто се на унутрашњу вредност вере, на морално етичко васпитање није никад обазирало, што je овдашњи муслимански свет постао равнодушан према својим властитим верским свепњ ама Догађало се да се џамија претвори у шталу, да се опљачка вакуфска имовина. прода и у личне сврхе употреби. Верске школе биле су сувише примитивне, na и тако слабих и назадних школа било je довољно само у градовима, a села су и у томе no гледу оскудевала. Међутим све ове прилике могле су да вреде и задовољавају док су ови крајеви потпадали турској држави. Али Балканским ратом no ослобођењу ових крајева њихови муслимански становници наједном су се нашли .у' једној европски уређеној и немуслиманслгој држави Разумљиво je, да су се у новим прилика^а сасвим збунили, да су изгубили стари, макар и хрђави, компас. После тога долази и Светски par и са-србом доноси друге важније бриге. У таквим верским приликама загиче нас и коначно ослобођење и уједињење. Последица свега тога je да су се овдашњи муслимани још више повукли сами у себе, још више постали неприступачни и конзервативни. Многе генерације млађих, које су почеле кроз световне школе да се спремају и шире своју наобразбу, биле су пометане тим великим догађајима и остали су на средини пуга Ha тај начин народ je остао и без световне и без млађе, модерније верске гнтелигенције. Мора се увек имати у виду, да je стање ствари на селу у несразмерној вишој мери слабије. Да би потврдили горњу тврдњу довољно je навести само неколико карактеристичних случајева, као непознавање основних верских шартова, или још и даље не знати да има један Бог. Ова се појава чешће повавља на нашим шеријатским судовима. Осетити колико и какво верско непознавање влада у нашим сељачким редовима, може само онај, који има с њима лично додира. Оправдано би се могли запитати: na зар се за ових последњих дванаест година није могло ништа поправити. Одговор на то питање даје чињеница, да се за цело време тог периода нико од позваних није озбиљно заузимо за ту ствар. Ми знамо да су ови крајеви били организовани no муфтијствима, али знамо каква je била спрема и водузетност тих наших званичних верских преставника. Ко п^ати новине томе je познато, како су високу спрему имали неки пастири исламског света Није никакво чудо што je стадо залутало, кад су се пастири бринули о свему другом само не о њему. Да би били праведни морамо нагласити, да међу њима има часних изнимака, али они нису били у стању да зауставе опште расуло. Уз то 160 прклив млађих и поДузетнијих дукова, који већиНом долазе из наших крајева, многи одговорни гледају попреко и нерадо Разумљиво je, да тако препуштен и заостао народ може једна смишљена и организована пропаганда лако привући на своју страну. Међутим данашње стање верске наобразбе и no градовима врло е скучено. Основна гретка je у иомањкању сшручних u квалификованих наставника, a зашим u у консеквентном иридржавању старог насшавног сисшема Искључиво основних верских школа, као мектеб ибтидаија, овде нема. A ko имамо > виду да no наставном програму за основне школе веронаука се предаје два часа недељно, онда можемо замислити да уз једног стручно и педггошки слабо спремљеног учитеља, a уз онај страховито оптерећен и неразуман систем, колико je слабо верско и морално васпитање те муслиманске деце. Стање наше верске наставе и наобразбе врло je неутешљиво, a изгледи на будућност нису нимало светли, ако не настане преокрет. Гај преокрет, тај верски препород могућ je само, ако позвани фактори увиде да je куцнуо и последњи час и да треба бацити столетњу летаргију и поћи путем рада и напретка. To je њихова дужност, a на њима лежи и одговорност пред будућим нараштајима. II. У првом делу овога чланка покушали смо да дамо објективну слику наше верске наобразбе у Вардаоској бановини. Уверили смо се да je она мало утешљива и да су изгледи на најближу будућност врло тамни и неодређени. Само од себе поставља се питање: на који начин можемо брзо и добро решити Tai тешки проблем Одговор je природан и прост. З а добру и савремену верску наобразбу потребни су добри и савремени свештеници. Нама je, попут насушног хлеба, иошребан одлично верски u свешски образован свешшенички кадер. Taj кадер имао би уз верску и велику културно националну мисију. Ми смо срећни, што можемо констатовати да се у том смислу већ нешто учинвло Направљен je одличан и сваке хвале достојан почетак, али на жалост само почетак. Taj почетак означен je оснивањем Велике медресе Краља Александра I. Са великом зебњом морамо настојати да тој корисној и неопходно потребној институцији осигурамо raison d’ etre Велика медре:а Краља Александра I. основана je 1925 г Незин je циљ да образује духовнички и наставнички материјал Она je муслиманска духовна академија у рангу средње школе. Гимназијски предмети дају питомцима опште образовање и културу у оној мери, колико то пружају и друге средњне школе. Ово има и једну одличну практичну страну у томе, што свршени ђаци, у колико не би могли наћи намештења у верској служби или у колико не би били ириморани da арихвате верску службу, могу продужити образовање u на факултетима. У исто време биће им омогућен приступ у сваку државну службу. Верски наставни програм заснован je у смислу да створи кадер духовно образованих људи, чија бн спрема задовољавала виша свештеничка звања. Због тога je настава верска заокругљена као целина и систем предавања служи томе уиљу. Међутим, пошто je ово једики завод таквог �карактера у овим крајевима, требало би верску Медресе no свршеном школовању буду ступили у наставу удесити тако, да ђаци могу већ и no свршетку живот и заузму места, одакле ће као наставници, нижих разреда или нижих са два виша заузимати свештеници, или као јавни радници уопште радити, нижа свештеничка звања, као н. пр. вероучитељи да у свом елемепту пробуде и ојачају интерес за на основним школама, имами, хатиби и слично. културу и просвету, да учврсте у њему везе и љуМогло би се ићи још даље. Наиме верска настава бав према држави и нацији, која му великодушно могла би се преудесити тако да се од шестог раз- пружа срества, да се свестрано образује и ради за реда подели школа у два правца Чисто верски из свој културни, морални и материјални напредак, да којег би излазили будући вероучитељи no средњим раде уопште на остварењу тежњи и идеала, у кошколгма, и други, који би могао да се продужи на јима су се они за вреие свога школовања васпитеолошким и другим факултетским студиЈама. Из тали и јачали. Кад угледа своје синове на р 'ду таквог реда постојале би муфтије и други чинов- вредне и спремне. честите и поштене, радинг и ници за високе шериатске службе. Медреса засно- агилне, тада ће овај елеменат моћи да потпуно вана на горњем програму у пракси je премашила оцени ове благодети и да срцем и душом прионе сва очекивања. Неуморним настојањем свога дирек- уз ову земљу као уз мајку, да joj заблагодари и тора и осталих помоћних сила, она je успела да присегне joj вечну верност. постигне највиши степен уважења. Реноме, који Још година дана дели нас од прве генерације ужива медреса као школа, и спрема њених пито- наших свршених медреслија Да ли смо се иостамаца у много чему може послужити свима другим рали da им осигурамо места u положај у нашем средњошколским институцијама за првмер. За друштву? Да ли ћемо имати право да захтевамо дивно je чудо, како се за кратко време очинском и да нам покажу примену свога васпитања и обрастаратељском бригом свога директора од оног на- зовања на делу? To je брига ирвенствено наше шег домаћег врло проблематично васпитаног мате- верске заједнице. Неоспорно je потребно савесно се ријала ствара средина примерна у владању, марљи- побринути да ти наши будући пионири имају привости, спреми и опхођењу. Ми заиста с поносом стојно материјално опскрбљење. Наши најшири можемо указивати на наше медреслије. Човек- не слојеви небпходно требају агилних ситних радника, може да одоли радости, јер у том новом духу осећа људи код којих je развијена свест одговорности, стара напредна времена из доба напона исламске коју им намеће њихов свештенички позив. Нас никултуре, осеЧа препород којем^ се крећемо. Немо како не може скупо коштати ваљана опскрба таког гуће je оценити како благотворно васпитну улогу- сталежа, na макар она прогутала и огромне своте врши медреса на своје питомце. Колико развија вакуфског новца, макар њено остварење захшевало заједнички дух и смисао за сарадњу. Она његуЈе и u темељиту аромјену u раскрштавање са традиразвија баш оне недостатке, 'који нама и данас цијама. Што се ми савесније побринемо за тај коче брзу и радикалну еволуцију. Све то опет за- сталеж, то имамо и више права да од њега традојено je правим верским духом, све се 8аноси још жимо више жртава и напора на пољу јавног рада. увек свежим и вечитим принципима ислама. Ja Свакгко je нужно да се то питање, које je већ сматрам за потпуно исправан навод годишњег из- раније постављено, доведе до коначног и здравог вештаја Медресе где се каже: решења. Да се у што скоријем року донесу стварни МуслимансдИ елеменат оценио je већ до сада, закључци и одмах претворе у дело, a не остану, као обично до сада, добре жеље на папиру. У том од колике je важности за његов препород ова установа. To се види no великом броју кандидата који случају могли би на будућност гледати са много више поуздања. Она не би била ни тако црна ни се пријављују сваке године за пријем у школу. Али он ће то оценити достојно тек каснвје, када ђаци безизлазна, каква нам данас изгледа. Е. Miralem Odnos uleme i inteligencije u našem Vakufu Povodom napisa g. M. Mulalića Uvijek imponira onaj, ko smjelo i otvoreno izlazi mišljenje. G. Mulalić se nalazi u životnoj svojoj dobi sa svojtm idejama i mislima, pa i onda kada njegove kad snaga brekće a ideali lebde pred očima, svjetle sve ideje ne prihvataš i kada se razilaziš u mišljenju. kao svijetli kometi, pa u žudnji za dostignućem cilja G. Mulalić je u istinu smjelo i preveć otvoreno iznio, gubi se više puta mjera, skreće se lahko u stranu u svom napisu, svoje poglede na naš kulturni i dru­ ekstremnosti. Biću slobodan da hladno, objektivno, bez mržnje štveni život, na naš rad ili nerad, na našu duhovnu ma na koga ili koju struju naših javnih radnika uči­ ili svjetovnu inteligenciju itd. nim nekoliko primjedaba na izvode g Mulalića i ujedno Mnogi će g. Mulaliću zamjeriti na njegovoj otvo­ renosti, borbenosti i radikalnom naprednjaštvu koje doprinesem svoj obol tim našim životnim pitanjima. U prvom redu, ne slažem se sa g. Mulalićem izgleda bezkompromisno. Biće možda sa izvjesnih sirana i napadan i osuđivan. Nu ko pozna g. Mulalića kad dijeli naše javne radnike na: ,ilmiju“ (sveštenstvo) i .inteligenciju" (svjetovnjake), pa tim zajedno izlazi neće ga osuđivati i ako potpuno ne dijeli njegovo 161 �rezultat kao da je svaki naš alim (sveštenik) konzer­ vativan, a svaki svjetovnjak napredan. To je i takvo kategorisanje pogrešno. Ima i među našim sveštenstvom veoma naprednih ljudi, kao i među svjetovnom inteligencijom konzervativaca. Mislim, da bi jednom trebalo da se to pravilno razvrstava, kao i kod osta­ lih naroda i vjerskih zajednica: u radikalno-napredne elemente, umjerenjake i konzervativce, pa bez obzira bili oni iz hodžinskog ili kojeg drugog staleža. Istina je sušta, da mi b. h. muslimani imamo mnogo konzervativnih elemenata, a ponajviše u hodžinskom staležu. To je u ostalom i razumljivo. Pri­ jašnje generacije našeg sveštenstva odrajale su se i školovale u takome duhu, a odgoj postaje druga pri­ roda. Mi ne možemo od ljudi koji su život proveli u jednom pravcu i vaspitani u jednom takovom duhu, tražiti da na jedanput shvate i prihvate primjere no­ vog duha i n^vog vremena. To će dati tek nova bu duća generacija, koja se tako vaspita. Mi možemo samo zgodnim metodama, lijepim taktom, velikom strpljivošću i koncilijantnim radom, da dobivamo te­ rena na kulturnome radu i usavršavan; u u sayremenom duhu. Koliko god nam je potreban polet i energija toliko je potreban takt i opreznost, pa da rad bude uspješan i hairli. Reći ćete možda: .vreme nas ne čeka, pregaziće nas". — Ne, neće! Treba samo raditi i iskorišćavati sve zgodnim načinom, pa i rušiti što je za rušenje i u što smo sigurni da ćemo bolje dati. U pogledu panislamske struje među našim jav­ nim radnicima, djelomično se slažem sa g. Mulalićem, ali ne u svemu Političko panislamistička ideja stvarno je jedna prosta utopija. Politički ujediniti muslimane iz Indije, Perzije, Kine, sa Malajskih otočja, Turske i Jugoslavije itd. — nemoguće je i ludo je i misliti na to. Ta i takva panislamska ideja najviše šteti islam­ skim narodima. Ona ko isti jedino, izvjesnim koloni­ zatorskim evropskim državama. Propagiranje i umjetno podržavanje te apstraktne i nemoguće misli među mnogim islamskim narodima na Istoku, onemogućuje nacionalno osveštenje i kulturno pridignuće tih naroda i olakšava kolonizatorima da lakše sa njima uprav­ ljaju i vladaju odnosno da ih drže u ropstvu. Jasno vidi i najobičniji laik, koji iole prati svjetsk: doga­ đaje 1 pozna prilike, da su samo one islamske države i narodi slobodni i samostalni, koji su nacionalno svijesni. Drž m da je političko-panislamista kod nas ve­ oma malo ili nimalo. Nema ih ni u krugu ljudi onih „opskurnih" listova koje je g. Mulalić spomenuo. Nu postoji jedna misao, a to j e : duhovna sveislamska veza samo što se ona hotimično ili nehotice pogrebno tretira. Mi muslimani trebamo i dužni smo imati du­ hovnu vezu iz cijelog svijeta, kao što imaju i druge velike religije. Rimokatolici imaju svoj Vatikan i svog vjerskog vrhovnog poglavicu — papu. Pravoslavni 162 narodi i ako autokefalne i nacionalne crkve, imaju Vaseljenski sabor. A mi? — Mi momentano slične institucije nemamo! Nemamo sveislamske vrhovne in­ stitucije niti poglavara, a treba da je imamo, i valjda ćemo je i imati. Hoće Ii to biti čista duhovna religiozna institucija bez političke natruhe ili nacio­ nalne ekspanzije jednog islamskog naroda, kao što je bila za vrijeme dok je Halifat bio u rukama turskih sultana, to je stvar svjesnosti islamskog svijeta. To je stvar budućnosti i ne spada u okvir ovog napisa, pa z to i neću prognoze postavljati. Nu samo mogu reći da je takova jedna vrhovna sveislamska institu­ cija moguća, vrijedna i održiva samo ako je čisto duhovno religioznog karaktera bez druge natruhe. Nu i u pogledu te sveopće duhovno religiozne naše institucije, mi Jugoslaveni muslimani, trebamo biti oprezni, ne istrčavati, ne nasijedati raznim spekula­ tivnim pokretima svijesnih kolonizatorskih sila, kao što je slučaj sa nedavnim kongresom u Jerusa/emu, koji je djelo i eksperimenat engleske kolonizatorske politike. Nas, nepun milijon, ne moramo nositi barjak u tome nego budno pratiti rad u toj stvari i oprezno pristu­ pati. Za izvedenje toga plana pozvati su veliki islamski narodi. Što se tiče našeg nacionalizma i ljubavi za ovu našu grudu i našu domovinu, sud o tome je mnogih pogrešan. Ako mi b. h. muslimani i uopće muslimani Južni Sloveni, nijesmo u prošlosti vidno dokazali da volimo ovu grudu, da smo u srži nacionalni, onda i nije niko drugi! Ta koliko smo mi krvi prolili čuva­ jući svoj jezi1', običaje, slovensku crtu i karakteri Mi smo od Turaka primili Islam, upravu i gospodstvo, ali nijesmo za to dali svog Slovenstva. Šta više i one Turke ili druge narodnosti sa Istoka, koji su se ovdje naselili, mi smo slovenizirali. Sad, u koliko je naš društveno-politički i kulturni odgoj u prošlosti dife­ rencirao sa ostalim dijelovima našeg naroda — u to­ liko se osjeća ta razlika, ali srž je nacionalna ostala potpuno zdrava i netaknuta. Tu razliku vrijeme će u brzo izgladiti. Za rad o jednakom potpuno savremenom pojmu nacionalizma i izgrađivanju naše nacionalne kul­ ture svi smo za to. Nacionalnim i kulturnim radnicima ne smije da smeta i staje na put niko. Što se konačno tiče odnosa naše inteligencije prema ilmiji i rada u Vakufu, držim da je svaki mi­ saoni čovjek ovog gledišta. Ne smijemo dopustiti ni male kulturne stagnacije a kamo li ikakov korak u nazad. Rad na organizaciji vakufske administracije u modernom i najsavršenijem smislu; reforma vjerskih udžbenika, otvaranje raznih humanih i kulturnih usta­ nova, vaspitanje, savremeno obrazovanje i stručnog svešteničkog podmladka itd. U ovome se ne može popu­ štati ni za čiju volju ni hatar. Borba protiv eventualnih konzervativnih elemenata, koji bi smetali ovakom na­ prednom radu, mora biti odlučna ali taktična. Nikad ne voditi borbu ličnosti nego načelnu, idejnu. Islam je �sušta Ideja napretka i zdrave kulture, pa se konzer­ vativni i antikulturnl elementi mogu argumentima tući bez ikakove žučnosti. Istina, oni su uporni u svom konzervatizmu ali će ipak podleći poletnoj i organizovanoj snazi naprednih elemenata. Ostaje nam јоб da progovorimo koju o пабој riječi, o našoj čisto muslimanskoj štampi. To je, stvarno, jedno veoma važno naše pitanje. Poznato je koliku moć upliva ima štampa na javno mišljenje. Javnog rada nema i ne može bjti bez naročite štampe. Mi mu­ slimani na teritoriji Bosne i Hercegovine imamo tri peri­ odična časopisa i jedan tjednik. Svaki taj list ima svoj neki pravac i cilj, te svoju čitalačku publiku U koliko je koji dobar ili loš, u koliko postoji rezon za njegov opstanak — sada o tome ovdje nećemo govoriti. Nu da bi trebalo više pažnje, truda i žrtava od strane naše inteligencije za našu štampu, to je nepobitno. Pored toga što mi u našoj državi imamo mnogo literarnih zabavnih, naučnih, informacionih listova, ipak postoji potreba za našu posebnu muslimansku štampu, kao što postoje i neke posebne druge naše kulturne insti­ tucije. To u ostalom imaju i druge religije. Kolika i kakova bi trebala naša muslimanska štampa, o tome ću ja u javnosti reći drugi put, ako mi se pruži pri­ lika. Reći mi je samo, da naši kulturni i javni radnici i naša cjelokupna inteligencija za tu veoma važnu stvar malo vode brige. Trebalo bi mnogo više pažnje i žrtve intelektualne i materijalne od strane naših pr­ vaka i uopće javnih radnika, pa da mi imamo štampu onakvu kako zahtjeva duh vromena, naš kulturni i nacionalni napredak, vjerski i moralni odgoj. Treba zato rada, žrtve, pregorenja, jer — samo ništa ne dolazi. Šukrija Alagić, direktor gitnn. u p. Drugi odgovor Hikjmetu i njegovom uredniku g. A. L. Cokiću Ćt -ч I » \ (Nastavak.) G. Čokić dalje veli da u tumaču ima kontradik­ cije, jer da sam na mnogim mjestima otstijipio od pravca Ehli-sunneta i da za ’ilmi fikn i za ,ilmi kjelam tvi dini da kvare umove pa da napadam na islamske naučenjake. On to tvrdi, ali ne navodi nijednog mjesta iz mog rada kojim bi tu svoju tvrdnju potkrijepio, a ne navodi zato, što se stvarno takova mjesia i .ie nalaze u mom radu iz prostog uzroka, jer je to zapravo repro­ dukcija onog što su napisali onako veliki i priznati islamski alimi ka što su Merhum Elustaz Elimam Ešše: jeh Muhamed Abduhu i Essejjid Muhamed Rešid-Rida# Ima mjesta gdje se pobija taklid, ali su ta mjesta i potkrijepljena dokazima, pa valjda g. Čokić ne misli uzimati u odbranu te mukallide, jer bi se i njeg u tom slučaju, hoćeš-nećeš, moralo među njih ubrojiti. Međutim ću se ja na ovo još osvrnuti. Kao dokaz za kontradikciju navodi g. Čokić tuma­ čenje arapske riječi „nifak“ na 60 strani Prve knjige i na 53 strani Druge knjige. Na ovo odgovaram da je on to naveo tendenciozno i da je smisao potpuno izvr­ nuo, jer se u 3, ajetu 2. sure (Elbekaretu) govori o znakovima po kojim se raspoznaje uvjeravanje u nevid­ ljive stvari (gajb), pa se kao najjači znak ističe davanje imetka u dobrotvorne svrhe. To se davanje imetka ovdje spominje općenito, a u 215 ajetu nabrojeni su oni koji dolaze u obzir kad bogati treba da dadne milodar, ali ni ovdje ne dolazi u obzir porodica u užem smislu, t. j. muž, žena i djeca koja žive u zajed­ ničkom kućanstvu. Po ovome se vidi da između ova dva mjesta nema i ne može biti kontradikcije, nego se oni, naprotiv, nadopunjuju. Da su riječi na 60 strani Prve knjige, koje g. Čokić navodi i koje glase: „Pod ovim se ne smiju razumjeti izdaci za porodicu nego podupiranje siromašnih i nemoćnih11, tačna reproduk­ cija originala arapskih riječi, navodim opet to mjesto iz Muhamed Rešid-Ridaova Tafsira (Elm III 728). jm L ilj -Jijllj JlV l J* <uU L* J U ’VL JU л\ l5L1>1i !I JU <11* лЦЈ-Р Vi jlj — To u prijevodu znači: Ovdje se ne misli iz riječi „infak" ono što čovjek troši na porodicu, nego se samo misli na trošenje imetka koje potječe iz spoz­ naje: da ga Bog Svevišnji izdržava i da je milostiv i dobar prema njemu, a da je i onaj siromašak, koji nema Božji rob kao i on“. U pogledu 2 primjera, koji navodi g. Čokić, odgo­ varam da je to on opet na svoj način izvrnuo. On ovdje govori o šefaatu, a povodom tumačenja Božjih riječi iz Elfatihe: „Ijjakje na’budu ve ijjake neste’inu — Samo Tebe obožavamo i samo od Tebe pomoći tražimo". Ovdje se uopće ne govori o šefaatu nego o Tevhidu i o traženju pomoći od Boga Svevišnjega, i to svak vidi ko pročita tumačenje ovih Božjih riječi na 55 i 56 strani Prve knjige. G. Čokić je izvadio iz tog tumačenja jedan odlomak iz sredine i donio ga kao primjer, a da i ne spominje ono što je u prva tri i u zadnja dva odlomka doneseno kao tumač gore navedenih Božjih riječi. Po tom se vidi koliko mu je stalo do objektivne i stvarne kritike. Sa ovim je on doveo u vezu i tumačenje 255 163 �ajeta 2 sure (Elbakareta) koje se nalazi u u Drugoj knjizi na str. 196—109, a u kom se govori o Tevhidu, Tenzihu, neograničenoj Božanskoj vlasti na sudnjemu danu i o šefaatu. G. Čokić je, opet, uzimujući samo pojedine rečenice iz cijelog tumačenja i objašnjavajući ih na svoj način isisao iz prsta da sam ja (ne’uzu billahi) odrekao šefaat našem pejgamberu (a. s.). To je potpuna neistina i iskrivljenje činjenica, jer na str. 108 Druge knjige u 2 odlomku stoji doslovno ovo napisano: „Međutim, ima Pejgamberovih hadisa iz kojih se razumije da će se Alejhiselam na sudnjem danu zauzeti za svoje s lje d b e n ik e Ovo je eklatantan dokaz izvrtavanja č in je n e . Da se još bolje vidi kako g. Čokić izvrće navešću da on citira slijedeću rečenicu sa strane 107 i 108 Druge knjige: „Iz ovoga se ajeta vidi da se šefaat (zalaganje) na sudnjem danu veže za dozvolu Božju, ali nije tim rečeno da će Svevišnji uistinu tu dozvolu drii“. Nastavak tumačenja, koji g. Čokić ne donosi, glasi: „Ovo je opet jedan dokaz da će na sudejem danu jedini Bog imati neograničenu vlast, ali je ujedno i dokaz da se ovim presijecaju one nade u zagovarače i protekciju na sudnjem danu kako su to vjerovali mnogobožei pa i ninoge pristaše Božjih objava prije Kurana\ Iz ovog dijela tek3ta izvukao je g. Čokić rečenicu „i dokaz da se ovim presjecaju sve nade u zagovarače i protekciju na sudnjem-danu". Iz gornjeg će svak vidjeti da se po g Čokiću izvučena rečenica tiče vjerovanja mnogobožaca i drugih o šefaatu, a nikako sljedbenika Muhamed-alejhisse/amovih. 1 daljnji njegovi citati o šefaatu iste su vrijednosti, jer ja u tumačenju nigdje ne kažem da šefaata, kako ga islaMska nauka posmatra, neće na sudnjem danu biti, a izrično цјГ prema gore donesenom citatu sa sa 108 strane Druge knjige, u tumačenju rečeno, da će na sudnjem danu naš Pejgamber (a. s.) biti šefačija za svoje sljedbenik.*. Da je svagdje s najvećim poštovanjem govoreno o Resulul-lahu, to je mislim, jasno svakom ko je čitao makar r ešto iz ovog moga rada, a ovdje još potsjećam čitatelja na ono što je napisano na strani 100 i 101 Druge knjige u 2 i 3 odlomku. S toga s indignacijm odbijam od sebe onako drsku insinuaciju g. Čokića, jer ja mu nijesam kriv, što on ne zna čitati ili što hotimice hoće da izvrće, budući da se ono mjesto o kom on govori, odnosi na one koji ljudima, pa makar oni bili i Božji poslanici, pripisuju božansku moć. Za objedu g. Čokića, da ja za „fikh“ velim na strani 164 Pr\e knjige da kvari umove, tvrdim da je potpuio iz prsta isisana, jer »е tu govori o šerijatskim smicalicama (hilei šer’ijji) pomoću kojih neki hoće da zaobiđu davanje zekijata, pa ko pročita sve što je o tom rečeno na strani 158 do 166 Prve knjige, vidjeće da je onako kako to ja tvrdim, a ne kao što tvrdi g. Čokić. Tu se dalje govori o mukallidima, pa ako g. Čokić misli da među našom ilmijjom ima ovakvih mukallida, onda je njegov navod, da ja takvu ilmijju 164 (mukalide) napadam, tačan, ali ja, međutim, ilmijlu ne ubrajam u mukalide, pa zato njoj prepuštam da se od napadaja g. Čokića biani. Što g. Čokić veli, da je u tumačenju na strani 85 Druge knjige onakav prigovor netačan, opet nema pravo, jer se onaj dio ne odnosi na one koji ostavljaju namaz i uopće evamiri-ilahiju a priznaju se muslimanima, nego na one koji zakreću glavom od Kurana i Kuranskih ajeta pa neće da Kuran u srnu sebi za vođu. I ovo je dokaz koliki je majstor u izvrtanju рч izgleda kao da je tu vještinu učio kod onih za koje Svevišnji veli u 45 ajelu 4 sure (Emisan): у* je0у — Koji izvrću značenje (smi­ sao) riječima". Ali se sunce ne da dlanom začepiti, pa ni g. Čokiću ne može poći za rukom da ni mene, a kamo li islamske velikane Merhum Šejh Muha­ meda Abduhu i Muhamed RešidRida-a strpa među mutezilije. K kvo gledište u pogledu oprosta od gri­ jeha (magfiret) zauzima Muhamed Rešid-Rida u svom Tefsiru, najbolje se vidi iz tumačenja 80 (zapravo 81) ajeta 2 su:e (Elbekaretu) koje sam donio na strani 99 i 100-Prve knj ge. Tamo stoji: „O.koljavanje grijeha u 80 ajetu znači: da grijeh zbog neprestanog griješenja potpuno ovlada 4>sjećaje n i savješću griješnika, pa on izgleda kao u tamnici. Značenje ovoga (80) ajeta biće: da su srca grešnika zbog griješenja obavijena tmi­ nom, tako da nije ostalo nikakove rupice kroz koju bi svjetlo Istine moglo do srca doprijeti. Ali ko se iskreno pokaje za svaki grijeh i nikad ga više ne učini, njegovo srce neće zastrijeti nevaljala dijela. Tako veli Pejgamber. a. s. u jednom Hadisu: „Kad čovjek počini neki grijeh, u njegovome se srcu pojavi crna mrlja, pa ako se pokaje i prestane griješiti i ako bude tražio oprosta od Boga, njegovo srce postane glatko, ako li g:ijeh ponovi, ona će se mrlja poveća­ vati dok potpuno ne obvlada njegovim srcem". S toga naučenjaci selefavele: Grijesi su vijesnik nevjerovanja. Ovo je, eto, gledište u tom pogledu koje je izraženo u Muhamed Rešid R daovu Tefsiru, a valjda će i g. Čokić priznati da je ovo pravac i sve ehlisunnetske uleme, a naročito selefske u koju se ubra­ jaju i četvorica velikih imama po kojim su dobila svoja imena i četiri priznata mezheba. Sto mi g. Čokić prebacuje, da mi je svrha ma­ terijalna korist, da želim steći popularnost i učenost, to je potpuno deplasirano, ali ću, ipak, u pogledu te njegove primjedbe ovdje učiniti jednu uporedbu između njegova „književnog" rada i moga ovoga rada. Ja') sam kupcima dao knjigu od 190—200 stranica, pisanu arapskim i latinskim slovima, sa sadržajem poučnim i korisnim, a pisanu lijepim i čistim narodnim jezikom i u stilski dotjeranoj formi, pa sam tražio za svaki komad 30 32 dinara. Moju su knjigu mnogi naši *) Neka ml se ne zamejri što o sv ш radu moram sam pisali pohvalu, jer me na to sili onakav način kritikovanja. �istovi lijepo prikazali, pohvalili |е i preporučili. G. A. L. Čokić napisao je u f irmi brošure odgovor na knjižicu g. Begovića pa ju je poslao „Novom Beharu* na prikaz. „Novi Behar" u broju 4 od 15 augusta 1931 piše doslovno ovo: „Primili smo na prikaz brošuru Ahmeta Lutfi Čokića pod naslovom: „Prikaz i ocjena rada g. Dr. M. Begovića o njegovom naziranju na islamsku ženu i njezin položaj u islamskoj nauci izlo­ ženog u njegovoj knjizi11. Tuzla 1931. Na strani 19 ove knjižice piše: „Tesav-vuf, je arapska riječ, a znači: neku čistu stvar ma od kakove primjese, dakle destiliziranu zdravu ma od kakve bo­ lesti i slabosti;* Čini se da je ova čitava stvar destilizirana — bez stila. I u samom naslovu i na bezbroj mjesta u brošurici od 32 stranice ima stilskih omašaka i veoma mnogo štamparskih grešaka, koje kvare smisao. Kad se odgovara na koji napis, treba da se u samom odgovoru vidi šta ima u knjizi, pismu ili bro­ šuri, čijem se autoru odgovara. Lijepo se to vidi u odgovoru rahm. Muhameda Zahirovića Jovanu Radoniču, štampanom u prošlom godištu „Novoga Behara". U Cokićevom prikazu štampanog predavanja dra. M. Begovića ne može se potpuno vidjeti šta je Begović pisao, ako se ne pročita Begovićeva brošura. A. L. Čokić je imao samo dobru volju i namjeru da objektivno ocijeni Begovićevu knjigu, ali mu to injeznta, nije uspjelo i iz razloga što on ne poznaje duh jezika, kojim piše. „Novi Behar" sada navodi nekoliko pri 1 njegove brošure za dokaz svoje tvrdnje da g. A. L. Čokić ne zna našeg jzika, pa prikaz završava ovim riječima: „Sve u svemu, jedan n:uspio odgovor". Da je ovo gore izneseno mišljenje redakcije „Novog Behara* o toj njegovoj brošuri potpuno oprav­ dano, pokazaću samo na jednom primjeru iz kog će se jasno vidjeti da je g. Čokić nepismen, a da nije upućen ni u predmet o kom piše On u toj svojoj brošuri na strani 16 u odlomku 3 veli pod br. 2) ovo: „da ima žena svakag mjeseca periodu (t. j. menstruaciju, hajz) od 3—10 dana, kada je nesposobna ?а bračnu ljubav, a ni tog čovjek (seil.: muškarac) nema ako nije bolestan*. Iz nefhuni muehalefeta (interpretatio argumento a contrario) razumije se da bolesni muškarac može imati hajz kao i žena, a to je besmisao. Ova njegova brošura ima 32 stranice, i pored ove nepismenosti i mnogih gramatičkih i stilskih gre­ šaka, koje kvare smisao, naplaćivao je za nju g. L.A. Čokić po 5 dinara. Neka sad sami čitatelji prosude koji je od nas dvojice išao više za materijalnom do­ biti i sticanjem popularnosti i učenosti. Pri kraju neka mi dozvoli g. Čokić da ga, ma­ kar da nijesam pravnik a još manje dvostruki (zuldženahajni — dvokrilni), upozorim na jednu krupnu grešku iz pravne nauke. On u svojoj kritici za mefhumi muehalefet u zagradama veli: „(jurisdikcio ar­ gumento a kontrario)". Ne zamjeram mu što latinske riječi ne piše pravilno, jer znam da latinski jezik nije učio, ali je za „uvaženog" pravnika velika griješka kad napiše nešto čega u pravnoj nauci nema, a to je „jurisdictio argumento a contrario", jer pravna zna­ nost poznaje samo „interpretatio argumento a con­ trario", hjjje potrebno da mu ja kao laik u pravnoj nauci tumačim šta znači „jurisdictio i interpretatio", jer će on to valjda znati. Završavajući ovaj svoj drugi odgovor na kritiku g. Čokića, prepuštam objektivnim čitateljima da izreknu svoj sud o mom radu i o njegovoj kritici, samo ih molim da pomno prouče sve što je napisano i s moje i s njegove strane, jer će tek tada moći pravilno suditi. Uvjeren sam da će taj sud ispasti u moju ko­ rist, jer će se svak moći iz mog odgovora uvjeriti da su izvodi g. Čokića osnovani na iskrivljenom pri­ kazivanju navedenih mjesta iz moga rada. Stoga će svakom biti jasno da se na njegovu kritiku mogu primjeniti Božje riječi koje sam donio kao motto na početku ovoga mog napisa. Dalje će se svak uvjeriti da t i bio besmisao ovakom kritičaru dalje odgova­ rati, pa se sigurno niko neće začuditi, ako u buduće ne budem reagirao na njegovu nepismenu i nestvarnu kritiku. I ovaj svoj odgovor završavam Božjim riječima iz 113 sure: -u.>- lil д-U — „1 tražim zaštite u Boga od zla zavidnika kad svoju zavist ispolji". jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva ,,Dunav“ ? 165 �ГА/РЕТО В ГЛАСНИН Забаву je отворила гђица Садија Шерифовић, учитељица и тајница мјесног одбора са једним лијепим говором изнијевши важност Гајрета. Ha програму су биле слиједеће тачке: „Гајрету" од П. Симића декламовао je И. Салиховић, ученик IV. разр. осн. школе; „Клин клиодржана je 27 маја т. г. коју je отворила претсједница гђа Нафије х. Кучукалић, поздравила ном“ од Ј. Милаковића извеле су ученице II. разр. Магбула Бајрић и Наила Љељић: Југославен" од присутне чланице и захвалила им се на одзиву и интересовању за ово друштво. Са скупштине je И. Митровића декламовао je К. Хамидовић, ученик упућен брзојавни поздрав претсједнику Гајрета г. IV. разреда; Просте вежбе изводили су ученици-це Дру Авди Хасанбеговићу. Прије извјештаја тајнице, осн. школе; „Братство" дечја игра, изводили су напоменула je гђа претсједница, да се je одбор у ученици III. и IV. основне школе; „Др. Лацман“ овој години, осим разних приредаба и других ра- шала. извели су мјештани. Послије свршеног програма продавала се je дова, много заузимао око оснивања и одржавања ђачке кухиње у основној школи, руждији која je томбола и карте за шаљиву пошту. Забава je проод мјесеца јануара до априла о. г. стално радила текла у великом расположењу свих присутних Узевши у обзир да je ово село доста мало и и у којој се je кухињи наше 50 сироте дјеце хранило. Такођер je напоменула рад наших одборница да много пати због данашње економске кризе, мапоиликом недавних великих поплава, гдје се je теријални и морални успјеси забаве су добри. свака поједина радо залагала и радила да би нашим За овакав успјех забаве највише заслуга примухаџирима, пострадалим од поплаве, олакшале пада одбору, те гђици Садији Шерифовић, учитењихову тешку судбину. љици и г-ну Салих еф Мулиновићу, који су улоТајница je извијестила скупштину да je одбор жили много труда око забаве. Веће своте дзроваше: Дин 30: Љубомир Панулагао све могуће и није жалио труда да би се при концу године моглц. пОјЛУчити што бољи ма- тић, акзтекар из Бијељине, no Дин, 20: Фахрудин теријални успјеси. У прошлој години одржана су у Мулаосмановић, Рашидбег Зечевић, Салихбег Хаџић, корист Гајрета два теферича, мевлуд и једно си- Ахмедбег Салихбеговић, Дин. 15: Хајдарбег Хајдарјело. Тајница Авнија х. Буквица сакупила je међу беговић; no Дин. 10: Исметбег Саликбеговић, Шевтрговцима и банкама еОО Дин, те са приходом кеханума Салихбеговић, Фатима Шерифовић, Абдуодржаног сијела од 727.— Дин. одбор je одјео 30 рахим Имамовић и Омер Хамидовић. Свима дароватељима најтоплија хвала! женске мектебске и школске дјеце a једна сиромашна жена добила je хаљине. Забава Мјесиог одбора Гајрета Настојањем одбора примљена je у женски у Бос. Дубици конвикт Хајрија Траванкић бесплатно, која изучаје Мјесни одбор Гајрета приредио je годишњу модерни кројачки занат. У корист градње муслизабаву на 1 дан Курбан бајрама, 16 априла т. г. манског женског сиротишта одбор je оцржао теОдмах у почетку забаве поздравио je госте ферич у заједници са одбором „Ислахијјетом" и бираним речима друштвени претсједник г. Рифат приход упућен Вакуфској дирекцији. Благајница je извијестила да je укупни приход Лелић, нагласивши да га радује и весели што види у овој години био Дин. 8.949'—. Усљед велике при- приличан број муслиманске омладине, која je залог и гаранција за бољу и сретнију будућност Гајрета. вредне и новчане кризе није нам ова година дониКонцертни дио забаве изостао je, јер г. Хајела онолики доходак. колики би се могао очекивати према приликама цдшег мјеста. Укупан број кија Карабеговић није могао даље од Приједора, пошто аутобус није саобраћао ради хрђавог вречланица износи 7Р—. мена. Гајретову химну рецитовао je врло добро У одбор су унишле слиједеће госпође: Прет- Јасим Тихић, ученик грађ. школе. Декламацију сједница ИЈерифа х. Требинчевић, потпретсједница „Малена сам* одлично je извела Нела Шерић, уч. Тахира х, Дра Симитовића, тајница Авнија х. Дра I. разреда осн. школе Врло je било лијепо слушати Еуквице, благајница Селима х. Кадић. Одборнице: малог Велизара Дабића — још ни школе не поЕмира х. Кантарџић, Ханумка х. Едхемовић, Рабија хађа — кад je декламовао Прерадовићева „Путх. X. Мехмедагић, Ифета х. Глинчевић, Пемба х. ника“. Позоришни комад „Мухаџири" извела je Хаџиалијагић, Зинета .х Гаврановић, Зумрута х. муслиманска младеж на свеопће задовоњство. НаЏафербеговић Ешрефа х. Новалић, Нешлија х. рочито се истичу глумачким талентом гг. Хакија Дедић, Зинета х, Мујановић, Паша х. X. Мехмед- Пезић и Џемал Ће^вановић. адић, Месрура х. Кучукалић и Зекија х. X. ХасанДок се младеж забављала у игри и пјесми, ефендић. дотле се у свим просторијама хотела „Призрен" вршила распродаја бројева Гајретове томболе. Наше Гајретове приредбе харно муслиманско женскиње одазвало се je и овом Забав а Мјссног одбора у Тур, Јањарнма приликом и даровало Гајрету врло лијепих ручних радова, тако да je ова томбола била најбогатија у !9 априла 1932 г. Мјесеи одбор Гајрета у Тур' ово неколико посљедних година. Јањарима (Бијељина) одржао je своју годишњу заИ морални и материјални успјех забаве — у баву у просторијама нар. осн. школе. оваким приликама — био je врло до0ар. Из Гајретове организације. Скупштина Жснског Мјесног одбора у Брчком 166 �Ногометна утакмице у Дервснти Ha ивицвјативу Мјесвог одбора Гајрета у Дервенти одржава- je заједничка сједница делегата овога одбора ^ и спортских клубова „Грађански“ „Жељезничар и , Рапид , те je на тој сје1вица постигнут споразум, да ова тои локална клуба олрже ногометне утакмице за Гајрет^в пехар. Утакмице he се одржати на 17, 19 и 20 јуна о. r. Пошто je ово једна новост за Дервенту, то се поуздано надамо да ће ова приредба како у моралном тако и у материјалном погледу добро успјети. Бајрамска забава у Бос, Кобашу Бајрамска забава, која je била одређена на бајрам, морала je бити ради невремена, одгођена за 5 маја. Успјех забаве je био — иако су времена и прилике ових крајева нарочито несносне — изнад сваког очекивања како морално тако и материјално задовољавајући, no чему се je најбоље видило да je Гајрет ухватио добар корјен и да свијет цијени његов рад и успјехе, na ra кра свих свсјих данашњих недаћа xohe и воли помоћи. Иако овај пут многи гости са стране изосташе, то се постигнути успјех и приход забаве од Дин 2.000.— још више потенцира Програм забаве био je ^сл^дећи: У 830 сати отворење забаве химном, a после тога je госте поздравио ппретсједник г. Ризабег Алибеговић и захвалио им се на доброј посјети. Затим су декламоване 2 пригодне пјесмице и једна отпјевана соло пјесма. ЧлановиГајрета извели су позоришни комад „Хаџи Лоја“ и били су вјерно и лијепо костимирани, a још боље су одиграли сви од реда, али се ипак мора истаћи необичпо лијепа и вјерна улога Хаџи Лоје, коју je са колосалним успјехом одиграо г. Хрустанбег Алибгговић, што е заслуга режисера г. Емила Лесека, учитеља. Послије комада прешло се на плес и разговор, када су многи корпоративно отишли на уранак. Томбола ове забаве била je таква, да би одговарала и за велики град, a дароваше je: Капетановић Бисера јастук и таблет. Алиб1говић Иза миље и 2 мотива, Алибеговић Емира 2 јастука, Алибеговић Мујесира јастук и за кефе, Алибеговић Нура јастук и марамицу, Диздаревић М. 2 таблета, Димић Стака 1 таблет, Кључанин жехва 1 марамицу, Алибеговић Фехим 1 марамицу, Трављанин Хатиџа марамицу, X Арифовић Мина једногранак, Спахић Ехлимина 1 рубац, Капетановић Сенија једногранак, Кључанин Изета марамицу, Хуремовић Фадил рама аа резбарију, Браћа Пранић 1 м’ горива дрвета, Капетановић Мухиба јастук и марамицу, Дедић Салиховица марамицу, Бајои Шућра 2 таблета, Кленић Ибрахим марамицу, Хавић Сида огледало, Хурковић Хузејна јастук, Томљеновић таблет, Ђекић П. урамљену слику, Дамјан Ђ мараму, затим разне ситиице дароваше гђа К. Ђекић, Крањчевић и др. — Лијепа хвала на обилним даровима. Бифе je такођер био избирљив, a послаше ra: гђе Ђекић колаће, Р. Максимовић торту, П. Ђекић печење, М ЕКалетановић лутму, A Алибеговић улугму В. Фердербер 3 јањета, колаче од бутера, X- Капетановић лутму. Р. АлибеговиН лутму. Добровољне прилоге приложише no Дин. 50: Др. Хамдија Браво, Ризабег Алибеговић, Мустајбег Капетановић; no Дин. 30: Радован Максимовић и Хамдибег Капетановић; Дин. 20: Дамјан Ђурица; no Дин. 10: гђа Симић, Мехага Диздаревић, С Тинарац, no Дин. 6: Станко Јавурек; no Дин. 5. Н. Гргић, Б. Јашаревић и Рифатбег Капетановић. Дароватељима у нарави и новцу најљепша хвала. Надаље хвала свима дилетантима: Хрусти Алибеговићу, Иви Вукљачи, 1ови Димићу, Исмету Алибеговићу, Адему Дедићу, Жибку Јовановићу, Хамзи Бојаџићу, Хазиму Хуремовићу, Фадилу Хуремовићу, Љуби Јовановићу, Асиму Диздаревићу, Авди Диздаревићу, Фервду Капетановићу, Орхану Капетановићу, Арифу Кључанину и Хајдару X. Селимовићу. Добровољни прилози Прилози курб. кожица из Бос. Кобаша Курбанске кожице дароваше rr: no 2 Ризабег Алибеговић и Дервишбег Алибеговић, no 1 Мехага Диздаревић, Хамдибег Капетановић и Абазбег Али беговић. Исте су уновчене за Дин >-0.—. Топла хвала дароватељима. Прилог из Бан.алуке Гос. Незир Ибрановић, начелник из Биљешева срез зенички, приликом посјете свога сина у бањалучком интеонату, дао je прилог од Дин. 200 уарави конвикта. Хвала и живио! Гајретови аналфабетски течајеви У Баткушићима (срез Вишеград) одржан je Гајрегов аналфабетски течај. Испит je одржан 22 маја у присустзу г. Ристе Сератлића шк надзорника. Течај je завршило са успјехом 26 ђака. За полаанике течаја подијелио je Главни одбор Гајрета бесплатно букваре. Наставник течаја био je учитељ и повјереник Гајрета у Баткушићима г. Омер Чевро. У Тавни одржао je наставник нар. осн. школе г. Ђукић Милић аналфабетски течај, који je завршен 24 априла о. г. Ha течају je било 28 аналфабета, од којих je с успјехом положило 21. Наставницима течаја и овим путем најљепша хвала на пожртвовном раду. Даљми упис утсмељача Гајрста У мјесецу мају т. r. уписала се je за члана утемељача Мехлика Кавазовић из Приједора, која ће члапски допринос отплаћивати у мјесечним оброцима. Хвала и живила! Нови повјсреннк Гајрета у Јабланнцн Ових дана разријешен je повјереничке дужности у Јабланици r. Бећир Зећо, a постављен г. Ћамил Крвавац, учитељ тамошње осн. школе. Други разни добровол»ни прилози T okom мјесеца маја дозначени су Главном одбору слиједећи прилози: Мјесни одбор Гајрета Бос. Дубица Дин. 234 — n m , Зворник , 112— „ „ „ Острожац „ 100‘— 167 �„ и Маглај . 514'— „ „ Коњиц „ 19'— и „ Високо „ 20'— ” „ „ Љибушки * 540.— I „ „ Дервента „ 413'25 . „ Вучковац „ 50'— . „ Брчко „ 274'— ” п „ Гор. Тузла „ 1293'bO ” „ п Градачац „ 1000'— п „ , Бугојно „ 480'— „ „ „ Горажде „ 150'— „ „ „ Котор Варош „ 190‘— „ „ Јајце » 50Повјереник у Добоју г. Елмаз Сарај лић Дин. 80 — Идриз Шахмановић из Сарајева сакупио „ 40'— Жељезничка Кредитна задруга прилог . 1000 — Свима сакупљачима и племенитим дароватељима нека je наша срдачна благодарност. " Гђица Сидика Пролић, из Лзубушког љепотица на Гајретовој забави б. марта о. г. Годишња скупштина Гајретова пјевачког друштва у Сарајеву Годишња скупштина Гајретова пјевачког друштва у Сарајеву одржана je 22 маја 1932 гоЈинеу недељу. Скупштини je присуствовао добар број чланова. Пошто je друштвени претсједник r. Фехим Мусакадић био запријечен службеним путовањем да присуствује скупштини, то ју je отворио потпретсједник проф. г. Дервиш Тафро. Г. Тафро je, отварајући редовну скупштину, поздравио изасланика Главног одбора Гајрета г. Хамида Кукића и нагласио je да je Главни одбор увијек и сваком приликомпомагао рад и развој овог релативно младог друштва. Иза тога je поздравио скупштинаре и одржао лијеп говор о значају Гајретових пјевачких друштава уопште, a овога у Сарајеву нгпосе. Нагласио je да прикупљање млађе муслиманске интелигенције у ово друштво има велики значај. Затим je секретар друштва г. Хамдија Капиџић поднио исцрпан извјештај о раду Управног одбораугодини 1931-32; благајник г. Хасан Брачковић поднио je изв ештај о благајни. Оба извјештаја саслушана су пажљивз и примљена без дискусије. Управни je одбор поднио скупштини предлог буџета за 1932-33, који je примљен, a уједно je препоручио наредном Управном одбору да поради 168 што тешње на остварењу буџета, који износи нешто више од 40.С00 динара. Г. Др. Б. Салихагић, као претсЈедник Надзорног одбора поднио je извјештај о раду у друштву. Из тога се извјештаја види да je одбор радио правилно и руководио се једино интересима друштва. Послије поднешених извјештаја г. Тафро je затражио разрјешницу, коју je скупштина једногласно дала. Скупштину и даље води г. Тафро. Изабрани je кандидациони одбор, који je предложио слиједеће личности у нови одбор: гг. Фехим Мусакадић, управ. полиције, проф. Дервиш Тафро, Алија Хромић управ. Гајретовог мушког конвикта проф Хамдија Капиџић, професор Мустафа Дрљевић, Др Бех Салихагић.судша, гђаЂулханумаЛутво, гђаМунибаШербић, гђица Абида Карахасановић, наставница женскегимназије, г. Асим Арсланагић, трговац. Мухамед Браво, трговац, Инж. Халиловић, Џевдет Филиповић, општ. чиновник, Новалија, Карахасановић. Уједно je изабрано и 9 замјеника. Посљедна тачка дневног реда била je евентулије Г. Џевдет Филиповић предложио je да наредни управни одбор изрази писмену захвалностГл. Одбору Гајрета у Сарајеву на помагању у свакој друштвеној акцији; и да се женски чланови друштва примају једино преко управног одбора. Скупштина je оба предлога примила. Г. Сулејмановић je предлежио да се оснује у нашем друштву библиотека која би омогућила члановима читање добрих и корисних књига. Још су о неким питањима говорили гг. Др. Салихагић, X. Мехмедбашић, X. Хамшић Записник скупштине водио je проф. Капиџић a за верификаторе су взабрана гг. Џ. Филиповић и X. Хамшић. Пошто je дневни ред изцрпљен, претседник je закључио скупштину, која je протекла у најбољем реду. Рад прошлог Управног одбора види се нарочито из тајничког извјештаја, који ћемо донијети у слиједећем броју. Пок. Гашпар еф. Ваљало бивши порезник, оставио je од своје имовине Гајрету прилог од Дин 1000—. Нека je покојнику лахка земља и вечна усломена! Конституисање Гајретова пјсвачког друштва у Сарајеву Ha сједници од 29 маја 1932 г. Управни одбор Гајретова пјевачког друштва у Сарајеву конституи сао се овако: Претсједник г. Фехим Мусакадић, 1. потпретсједник г. Др. Салихагић, 11 потпретсједник гђа Ђулханума Лутво, секретари гг. Инж. Халиловић и проф. X. Капиџић, благајник проф. г. М Дрљевић, кућедомаћин г. Новалија. Одборници без функције гг.: проф. Д. Тафро, Асимага Арсланагић, М. Браво, гђа Шербић, гђица Карахасановић и г. Карахасановић. Надзорни одбор: г. г. Алија Хромић и Иевдет Филиповић. a ЈЕ С Т Е ЛИ ОДРЖ АЛИ ГАЈРЕТОВУ ГО ДИ Ш Њ У ЗА Б А В У ? �ИЗВЈЕШТАЈ ГЛАВНОГ ОДБОРА СРПСКОГ МУСЛИМАНСКОГ ДРУ ШТВА ГАЈРЕТ 0 РАДУ У ДРУШТВЕНОЈ ГОДИНИ Л 7 л i 1931-32 (affin; W ;i itJtUlU i тЛ Т * \ �П ро тек то р Г ајр ета Њ ег. К раљ . Бис. П р е с т о л о н а с љ е д н и к ПБТАР �Рад Гајрета на остварењу његових идеолошких циљева ИзвЈештаЈ се к р е т a р a Двадесетдевету годину свога опсганка и бла готворног националног и културног дјсловања провео je Гајрет у знаку тешких економских прилика. Тешка свјетска економска криза бацила je ocjer љиве репсркусије и на рад Гајрета, јер je оствареibe сваког идеолошког циља условљено и основано на материјалним сретствима. Али успркос свим матирејалним потешкоћама Гајрет се je и у овој тешкој и напорној години одужио својој задаћи и за овај једногодишњи период рада остварио je свој циљ, узидао je у темељ своје величанстве^е зграде и двадесетдевети станац камен. Предодасу животне тешкоће тражиле како од појединца тако и читаве заједнице рад и бригу за одржање живота, ипак ie"' сваком нашем члану гријало срце за nauie мезимче — за Гајрет—, na и кад смо^се* забринуто питали: како и са чим he појединац преживити ове тешк» дане, ти су појединци и у најтежим и најсудбоноснијим моментима борбе за очување голог живота мислили на Гајрет, na су од мршавог залогаја откидали добар дио и поклањалиТајрету за остварење његових циљева. Зато, кад се сравни овогодишњи извјештај са приликама, које вЛадају у ово критично доба застоја рада и привреде, може се мирне душе рећи да Гајрет у својих прошлих 28 година није получио већег моралног ни материјалног у спјеха, као ове тешке двадесетидевете године. Получени успјех у оваковим временима je најјаснији доказ да je Гајрет срастао са душом нашега народа и да народ нису могле одвојити од Гајрета никакве тегобе, да Гајретове раднике и пријатеље ни највећа неимаштина и брига за очување индивидуалног живота нису могле одвратити a да не мисле на Гајрет и на његове циљеве. Гајрет je у овој тешкој години економске кризе бринуо тешку бригу заједно са народом, дијелио je његову суд бину и стављао му све своје расположиве снаге да му олакша невољу, a народ je опет и посљедну своју снагу давао за Гајрет, како би га сачувао, знајући да би нашем елементу било тешко бсз Гајретова рада. И народ и Гајрет су опет упрегли заједничку смагу да изврше своју националну дужност, na су у најтежим часовима искушења сачували у Гајретовим редовима разбор и присутност духа, очували су чисти, непоколебљиви, национални ocjehaj, кога невоља код малодушних може лахко поколебати, те je читав овогодишњи Гајретов рад протекао као највеличанственија национална манифестација. Сву своју тегобу и невољу прошле зиме тјешио je Гајретов поборник живом вјером у будућност наше нације и обраћао je мисли и срце оном свијетлом чувару марода, који je најсигурнија гаранција да народу нсће бити тешко, док пред собом гледа Њега — свога узвишеног Краља. Ова грдина дала je пуног доказа да се je Гајрет ослонуо /Јврсто на народ, a исто тако и народ на Гајрет; да Гајрет своје постојањс веже само уз добро и благостање народа, a да народ свјесно и предано сљедује његове интенције. Из овог разу мијевања’ и узајамности народа и Гајрета види се — уродиће напредак. Ова тешка година je добар мементо и за Гајрет и за његов елеменат, ова година je почетак још већег, jmu замашнијег и интензивнијег рада, ова година je пуна гаранције да je ос тварење Гајретовог идеала — ако Бог да — близу. " »огодишњи успјех Гајретова рада получила у Бога и гесло: За Краља и Отаубину! Главии одбор. ~ Овим напорним и успјешним радом у двадесетдевегој друштвеној години руководио je Главни одбор, изабран на главној годишњој скупштини од 13 јула 1930, a који се je на својој првој плснарној сједници од 15 јула 1930 овако консгитуисао: П р е т с ј е д н и к : Др. Авдо Хасанбеговић, П р в и п о т п р е т с ј е д н и к : Хусеин Кадић, Д р у г и п о т п р е т с ј е д н и к : Ахмед Борић, С е к р е т а р : Хамид Кукић, Бл a г a ј н и к : Салих Тафро, О д б о р н и ц и из С а р а ј е в а : Др. Ибрахим Хаџиомеровић, Џевад Сулејманпашић, Фехим Мусакадић, Велија Садовић, Ахмет Сефић, Мустафа Спахо, Мухјудинбег ФадилпашиН, Др. Асаф Шарац; Одборници изван Сарајева: Есадбег Алибеговић, Дервента, Осман РеџиН, Бихаћ, Мустафа Мулалић, Ливно, Осман Селесковић, Тузла, X. Ибрахим Слипичевић, Мостар, Др. Бећир Ново, Скопље. Главни Надзорни Одбор: П р е т с ј е д н и к : Хамдија Увејс, Чл a но в и : Др. Ејуб Адемовић, Незирага Ахметашевић, 171 �Мехага Чомара, Хилмо Селимић. Замјеници чланова Главног одбора из Сарајева: Мујага Сарајлић, Сулсјман Мурсел, Мујага Хардага, Исмет Зилџић, Али сф. Лутво, Сулејман Сарицић. Замјсници чланова Главиог одбора изван Сарајева: Мустафа Вехабовић, Јајцс, Др. Мехмсд Хајровић, Приједор, Ахмст Садиковић, Бугојно, Хасан X. ХалиловиН, Вишеград, Саит Сурулиз, Плевље, Мехмсдалија Хаџић, Коњиц. Како je члан Главног одбора г. Џевад Сулејманпашић био стално отсутан из Сарајсва, позван je на дужност први замјеник г. Мујага Сарајлић. Гајретови радници: За овај велики успјех Гајрет благодари својим неуморним радницима и члановима који су_од Гајрета створили заиста живи пчелињак рада. Тешко je набројити све оне лојединце, који су се и ове године истакли ,у раду.за Гајрет. Иако смо се налазили у тешким црелценима, у којима се лахко могло заборавити на патриотску дужнорг^гТрбТва Гајрету при властитом жрвоту који je био најпрсчи, сваки Гајретов члан.поуазао je и своју свијест и свој самопријегор. 4fy морају се споменути и no хвалити сви они појединци, који су своје осјећање према Гајрету исказали у толикој мјери да с у м п о ред тешких приЈгика ступали у ред нових Гајрстових легатора, добро^^ора и утемељач^, заслужујући за та своја прегорљива геста и топлу захвалност сваког Гајретовор пријатеља, a и дивљење и честитање. Г. Мехмед Дервоз, велеиндустријалац, родом из Стоца, ранији велики добротвор Гајретов и ове године обновио je своје легаторство са прилогом од Дин. 10.000.— (У години 1920 г. Дервоз сјетио се Гајрета са 70.000 Круна). Ово je узоран примјер прегорљивости и пожртвовности за Гајрет, na можемо рећи да je г. Дервоз један од првих Гајретових легатора, који je својим лијепим и племенитим примјером указао на алтруистичке дужности свих оних, који би требали оправдати своја материјална благостања, која им je судбина и провидност као појединцима досудила. Г. Асим еф. Смаилбеговић из Калошевића, среза тешањског, такођер je један лијеп примјер алтруистичке дарежљивости, поклонио je Гајрету кућу са Зу2 дунума земље. Осим ове двојице легатора ступили су својим поклонима у ред добротвора и утемељача: Спнсак Гајретових добротвора и Утемељача з а в р и Је м е о д 1 VII. 1931 д о Z O VI. 193Z Д обротвори: Праљав Недељко претсед. Српске банке народни посланик Бугојно, Мплосављепић Светислав Бан Врбаске бановине Вањалука, Салои-Сарафић Исидор велетрговац Бањалука, Максимовић Радован Школски 172 Г. М ехм ед Д е р в о з Г. Асим е ф . С маилбеговиК управитељ Бос. Кобаш, Гојачић Ибрахии шер. судија, Кладањ, Крижан Славко хотелијер Лукавац, Арсланагик Асииага велетрговац Сарајево, Кајиаковвћ Шерцфа х. Травивк. Авдић Ибрахим полиц чиновнвк Сарајево, Кајмаковик Мухамед Сарајево, Дилбероввк Асим геометар. првправник Сиед. Паланка, Спахалвк Мујо Срне.тица (Вучковац) Ковачеввк Јулиус Инг. ген. директор Југ. Дестиласије дрва Теслвк, Ковачеввк Флоpa супруга г. двректора Теслвк, Каришвк Идриз Вишеград. Утемељ ачи; Сиајлагвк Навм трговац Бањалука, Кол>еввк Нвкола Бањалука, Ћурчпја Младен власнвк пирне neкаре Бањалука, Фирма Ивезик и Кољеввк Бањалука. �Сретеиовик Сретен индустријалац Београд, Богдановнк Др. Ацо адпокат Бијељина, Хусикић Н. Бијељина, Пашић X. Мухареибег Бијаљина, Прељубовић Ћерам Бијељина, Мехиедагић Асим еф. гаер. судија Бијељина, АлиефендиН Али еф имам Бијељина, Хујдуровић Халнл еф- општински чиновник Бијељина, Селииовић Мујо тежак Блатница (Тешањ), Бегвћ Ариф Хикјмет еф. вјероучитељ Бужим (Крупв), Шахиновик Ибрахии Б- Бужим Вар, Ријека, Шахиновик Ибрахии A. Бу* јјсим Вар. Ријека, Велаџик Мустафа Вар. Ријека, (Gyусим), Хаџнк Осианага Чаглице (Бужим), Велаџик Мехмедага Чаглице (Бужим), Кржалик Мухам«\д Кољодор (Бужим) Мешнк Омер Коњодор 1Бужпм) Л>убијаник Суљага С. Вар. Ријека (Бужив) Шахвновик Але Бужим, Мулалвк Хасан Бужим. Макик Махмуд Бужии, Алик ХасеБужим, Принцип Др Ннкола Ча- Мзхмудбег Грачанида, Сарачеввк Салпх повјереншс Гајрета Гор. Тузла, Петровик Никола Илијаш, Хусеинбеговик Салих Купрес, Лоснк Нурија Кнежнна, Росенспрунг Вера Лесковац, Мулалик Мувтафа A. пародни посланник Ливно, Борисавл.евик Марија Нова Варош, Омерсофтик Алија Невесиље, Горак Ибрахвм Орашје, Серезлик Сиајил Орашје, Шабановвк Абид Плевље (Левер Тара), Кавазовик Мехлика Приједор, Хоџвк Имшир Рудо, Рахм. Сунанагвк Мурат директор грађ- штОле Рогатица, Бранковик Едхсм Po гатица! Чебо Хашии ложач Семизовац. Хаџисмајловик кројач Сарајево, Никшик Салко професор технике Сарајево, Каменица Сабвт чин. држ. Хипот. банке Сарајево, Карахасановик Ибро царински чвновнпк Сарајево, Ахик Насвх бан. трг. пристав Сарајево, Прешљо Асии чин. држ. Хипот. банке Сарајево, Рахи. Мурвел Сулејман шк. надзорник Сарајево, Јеловичик Мехиедалија Ин, впшп пољопр. савјетник Сарајево, Ћоровнћ Данило индустријалац Сарајево, Бузаљко Смаил Столац, Борчак Алија повједник Сјетлина. Морањак Алаудин 111тип, Морањак Неџмудин Штип, Ајановвк Седат Мехи. Тешан>| Смаилбеговик X- Фатиие х. Тешањ, Смаилбеговик Исхак Тешањ, Мујичвк Ашпрага Тешањ, Смаилбеговик Ризах Тешањ, Вуковик Душан шеф етанице Теслик, Томљановик Мирко Теслик, Сеферовик Сејфо Теслик, Фајик Емнн Kounh Назиф Теслик, Шабик Бекир Еф. имам мати48р Тодорово (Цазпн), Башик Хасан посједник Тодо • риво (Цазнв), ПуриК Мехмед тежак Тодорово (Цазнн), Имамсвик Абдурахви Тур. Јањари, Икановпк Харунага Тур. Јањари, Муминопик Салих Тур. Јањари. Зечевик Рашпд Тур. Јањарн, Хоџик Џевдет геомегар Високо. Бајрамагвк Салах Тахир еф. Високо, ЗечеBiik Ибрахнм Високо, Дураковик Шемсија Впсоко, Павик Салко Bapein, Јукан Бајро Вучковац (Кепер). Немогуће je у овом малом извјештају истак нути сваког Гајретовог радника, који јс у овој критичној години својим моралним доприносом помоrao успјеху Гајрстова рада, јср je велик број з а служних Гајретових радника и јср ни једам Гајретов радник није пред тежином прилика смалаксао духом; сваки je дао и снагу и срце да Гајрет n o лучи успјех, na им свима сљедује Гајретова захвалност и признање. Од најистакнутијих појединаца у раду за Гајрет у овој друштвеној години мора се у знаку нарочите захвалности споменути хвалевриједан примјер претсједника нашег мјесног одбора у Тешњу г. С а б и т а Ч а м п а р е , који je високо подигао Г. Сабит Ч ам пара у народу тешањске околице Гајретову свијест и за С рески н ач ел н и к Гајрет Тешњацима загријао срца, да je Тешањ у пљина, Хуио Али еф. Чапљина. X. Смајловик Едхеи овој години, осим моралног успјеха, получио и оЧајниче, Ченгик Мухамед Фоча, Курспахик Џафер громан, задивљујући материјални успјех. Како год Фоча, Карабдик Шефкија Фоча. Муфтик Мухамед Фо- Главни одбор осјећа топлу захвалност г. Чампари ча, Муфтик Салих Фоча, Авдагик Мухамед Фоча на његовом дугогодишњем неуморном раду, тако Хасик Салих Фоча, Љубунчвк Хаеан учитељ Фоча, исто и у истој мјери ocjeha захвалност и врлим Селиновик Алнја учитељ Фоча, Пилав Дика учите- Тешњацима, да су његов рад у овој години слијел>вца Фоча, Трхуљ Ремзпја Фоча, Арсланагпк Рифат дили, помагали и приводили овако лијепом резулФоча, Авдагнк Ешреф Фоча, Уставдик Пбрахвм еф. тату. школскп управитељ Грачаница, Рахи. Решидбеговвћ 173 �Изгубљени Гајретови радници. Колико год јс ова друштвсна година била тсшка и напорна, била јс толико и тужна, јср je Гајрет у току године изгубио велики број својих поборника и чланова; неумолна смрт покосила je неколико живота најодличнијих Гајретових идеолога, покретача и радника, који еу као прави лумени сијали у нашем елементу: Смрћу рахм! В е л и ј е С а д о в и ћ а , дирек тора Шер. гимн. и члана Главног одбора Гајрета, Гајрет je изгубио велику моралну и интелектуалну потпору, изгубио je један од најјачих живих мотора неуморног рада, једно од најживљИх врела, увијек нових и напредних идеја. и књижевника, наших првих културних и просвјетних лучоноша, једног од оних у чијој се je глави родила идеја о Гајретовом имену. Смрћу рахм. И з е т а П е р т е в а изгубио je Гајрет не само једног од оснивача, него једног од најагилнијих предратпих Гајретових радника, д у - Рахм. И зет П ертев гогодишњсг члана Главног одбора, секретара u бланашег друштва. Не мањи губитак осјетио je Гајрет смрћу рахм. а ј д а р а Ф а з л а г и ћ а , школског надзорника у Исто тако he се у будућем Гајретовом раду и друштву осјећати велика празнина иза рахм. М у р а т а С и н а н а г и ћ а , директора Грађанске школе у Рогатици и дугогодишњег Гајретовог радника. У овој друштвеној години изгубили смо смрћу Рахм. Х а јд ар Ф а зл а ги ћ Рахм- М урат С и н ан аги ћ и неколико Гајретових покретача међу којима рахм. Р и з а б е г а К а п е т а н о в и h a, једног из плејаде наших најбољих пјесника пензији, покретача и секретара, С у л е ј м a н a М у р с е л а , шк. надзорника и члана Главног о д бора, енергичног пропагатора Гајретових идеја и признатог педагога; А т а н а с и ј е К р с т и ћ а , среског начелника, одушевљеног пријатеља и no борника; Др. К а с и м а Д и л б е р о в и ћ а , скромног али врло агилног претсједника Мјесног одбора у Броду; X. М у х а м е д еф. Б е х л и л о в и ћ а , одличног Гајретовог учитеља и префекта; Н а и л е ф. Б е г и ћ a, врло доброг Гајретовог организатора; М у х а м е д а З а х и р о в и ћ а , проф. гимн. У Бихаћу, марљивог и неуморног Гајретовог р ад ника; Х а с а н а г с Г у ј и ћ а , Гајретова доброгвора и утемсљача. �Рахм. С улејм ан М уррел Осим ових истакнутих поборника и радника смрт je извела из наших густих редова и ове Гајретове одличне чланове и пријатеље: Спаху Сијамхоџића из Лубарде (Бужим); Мухамед Џумхур, имам, Смаил Прачић, посједиик, Осман Топић, тшг£ и велепосј., из Бос. Градиике; Мехмедага X. Муја- vlL S t i h t o y \ i Рахм. X. М ухам ед е ф , Б ехлиловић гић, утемељач Гајрета из Добоја; Милорад Личанин, из Бос. Дубице; Здравко Јовановић.дир. Срп. центр, привр. банке, Душан Угреновић, књижар, из Бања Луке; Салих Фазлиновић, из Љубушког; Наил еф. Бегић, из Нове Вароши. Све наше миле рахмстлије, сијаће вјечно у Ha­ rnoj успомени и за љихова племенита дјела гореће захвалношћу срца Гајретових поборника и читавс заједнице. Нека им je лака зсмља и вјечна награда у рајском насељу! Рахм. Х а с а н а га Гујић Прошла главна годишња скупштина. Лањска 25-годишња главна редовна годишња скупштина одржана je 12 јула 1931 године. Лањска скупштина претстављала je снагу Гајретове o p raнизације no многобројним делегатима из свих дијелова Гајретова домена, преттављала je и великим бројем и моралном и интелектуалном квалитетом делегата, најдостојније културну и националну свијест муслиманског дијела нашег народа. Лањска je скупштина била величанствена манифестација националне свијести и патриотског осјећања као и одраз најширих концепција нашег националног схнатања, те одраз живе покретљиве и искрене тежње за сарадњу са осталим саплеменим друштви ма за остварење опште народних циљева. Ha лањској je скупштини Гајретов рад означен као културни и национални покрет међу муслиманским дијелом нашег народа, a за Гајретов будући рад истакнуто je спонтано и одушевљено гесло: За Краља и Отаџбину. О лањској скупштини, о њеној бројној посјети, дисциплини, виталности и живахности дискусије, спонтаности и једнодушности закључака, изразила се je штампа најповољније и најпохвалније. Штампа je запазила некоје интересантне моменте, који се у кроничарском новинарском извјештају нису могли забиљежнти, јер требају већу опширност, a међу тим моментима запажено je одлично техничко вођење скупштине, које je допринијело да се за релативно кратко вријеме продискутују онолика актуелна питања и сврши огроман материјал, све строго у оквиру друштвеног статута, све озбиљно, отмено и достојно Гајретове идеологије. 275 �ЗДКЉУЧЦИ ПРОШЛЕ ГЛДВНЕ СКУПШТИНЕ И ЊИХОВО СПРОВОћЕЊЕ. A) П о п р е д л о г у Г л а в н о г о д б о р а : Сарадња са Просветом. светина библиотека на расположење и Гајретовим члановима, одржана су заједничка предавања и сијела. Брчко je поздравило заједничку сарадњу и затражило делегате Главних одбора, да би се замисао сарадње увеличала и њен први корак манифестативно означила. У Бос. Кобашу донесен je закључак о оснивању заједничке школе за домаћице, a у Бихаћу изабрана je секција за оснивање заједничке читаонице и донесени су закључци о сарадњи обају интерната, те je састављен и програм о заједничким предавањима, прославама и заба вама. Према овом се види да и у.народу сазријева тежња за сарадњом, за заједничким животом и да je ова замисао сарадње већ у првој години рада дала задовољавајуНе резултате. Beh од дужег времена тежња je . Гајретових радника да Гајрет ступи у ужу везу и сарадњу са друштвима истог програма и идеологије, у циљу успјешнијег рада на просвјећивању ширих народних слојева. Ha предлог Главног одбора прошла наша главна скупштина je донијела једнодушан закључак да се приступи у сарадњу са Просветом у свима за једничким питањима на подизању народне просвјете и привреде. Овај закључак скупштине Главни je одбор спровео несамо међу члановима Главних одбора Гајрета и Просвете, него и међу друштвеним организацијама обају друштава и ова братска сарадња уродила je већ у свом почетку благородним Преуређење листа »Гајрета«. плодом. Између Главних одбора Просвете и Гајрета иКако je у прошлој години за издавање листа забран je један заједнички акциони одбор, који je »Гајрет« потрошено око 200.000 Дин., главна je одржао 4 сједнице, на којима je дискутовано и за- скупштина донијела закључак да се лист »Гајрет« кључивано no свим питањима, која нас’ заједнички ‘преуреди укидањем литерарне стране, како би лист тангирају, те je са cjeAHHu.a.M3Aat комуникеј у но- постао еминентно друштвени орган, доносећи само извјештаје о друштвеном раду и раду друштвене винама. Ha пр.вој заједничкој .вједници утврђен j e про- организације. грам сарадње у правцу заједничких интерната, сузГлавни одбор je извршио овај закључак, али се бијања неписмености, одржаван?а популарних пре- je у току године осјетило да »Гајрет« оваквог фордавања, просвјећива*ва *жене, приређивања зајед- мата не може бити лектира широким народним слоничких забава и прослава. Све мјесне организације јевима, која би придизала знање, културу и живот су обавјештене' о сарадњи и затражено je од њих народа, те која би уопште репрезентовала и интеда према својил^_ локалним приликама отпочну за- лектуалну дјелатност муслимана. Обзиром на неједничким радом. Извршено je упознавање и збли- достатак штампе у нашој средини, уредништво листа морало je пропустити и no који чланак о актужавање питомаца обају друштава. Ha другој сједници прочитана су акта којима елним нашим проблемима, чиме се опет није у велису организације обају друштава поздравиле зајед- ком опсегу прекорачио закључак главне скуп ничку сарадњу. По томе je рјешавано о заједничкој штине. сарадњи са осталим друштвима исте и сличне кул- Б) П о п р е д л о г у М ј е с н и х о д б о р а и Потурне акције, о извршавању .ауторских права код вјереништава. приређивања друштвених забава, о редукцијама Предлози Мјееног одбора у Стоцу. школа гдје се налазе друштвени интернати, о подизању заједничких интерната у мјестима гдје ће Прошла je скупштина у начелу усвојила да сс извјесно остати средње школе, о потреби једнолич- оснује Гајретова Кредитна Задруга. Главни одбор, них уџбеника за све врсте школа и т. д. коме je стављено у дужност да наставе у правцу Tpeha сједница констатовала je да je зајед- остварења овог закључка, није га могао извршити ничка акција са највећим одушевљењем примљена јер се je одмах послије скупштине почела у пуној у народу. Расправљало се je no томе о подизању мјери осјећати финансијска и привредна криза, која заједничких читаоница и књижница и рјешавана су je онемогућила сваки рад у овоме правцу. приспјела акта. По питању оснивања Гајретове кредитне заОдјек заједничке сарадње био je велик. Скоро друге Главни je одбор одржао више сједница, с а сви мјесни одбори одржали су заједничке састанке слушао je мишљења стручњака и управио je питањс и многи су донијели и провели врло важне за - свима Мјесним одборима, да се изјасне: да ли су кључке заједничког интереса, као на пр.: у Тузли под оваковим приликама за оснивање, те пошто je о оснивању заједничког народног универзитета и добивен већи број негативних одговора, Главни je заједничкој прослави Краљевог Рођендана. У Би- одбор донио закључак да се оснивање задруге одхаћу су шнтернати заједнички прославили рођен - годи до бољих прилика. дан Њ. В. Краља, у Љубушком су приредили врло Предлог Мјесног одбора у Власеници. успјелу заједничку забаву, у Невесињу су донијели закључке о оснивању заједничке читаонице, о одрСкупштина je прихватила предлог Мјесног оджавању зајсдничког аналфабетског течаја, зајед- бора из Власенице да Главни одбор изашаље своје ничке забаве и заједничких популарних предава - делегате, који ће контролисати рад друштвених орња, у Зворнику су закључили одржање предавања ганизација, али како су наступиле абнормалне и о заједничкој акцији Гајрета и Просвете. Исто тако тешке привреднс прилике, Главни одбор из финану Калесији и Вуковијама. У Зеници ставила се Про- сијских разлога није могао слати нарочите дслега- 176 �те, н'его се je скупштински закључак извршавао од згоде до згоде у оним мјестима, у која би претсједник или други чланови Главног одбора путовали својим приватним или којим другим јавним пословима. Предлог Мјесног одбора у Дервенти. Мјесни одбор у Дервенти упутио je лањској скупштини два предлога, која je скупштина усво јила. Предлог да се Главни одбор обрати Вакуфу да овај позове све вјерске службенике на сарадњу са Гајретовим Мјеним одборима и повјереницима, je настојањем Гајретових радника, чланова у В акуф.-меариф. Вијећу, донио лијеп резултат, јер данас имамо у Гајретовим првим редовима велики број наше духовне интелигенције (улеме), као најодушевљенијих и најнеустрашљивих поборника и остварача Гајретових идеја. Предлог да се позову све организације, да што живље пораде око смјештања дјеце на занате и трговине ван Гајретова шегрт. дома, извршио je Главни одбор на начин организације рада преко својих повјереника. У свим бившим окрузима Главни je одбор споразумно са Привредником имс»9вао no неколико повјерсника, који су у име Гајрета самостално стајали у Be3it са Привреднцком. За смјештање омладине на залате и трговине били су ови Гајретови повјерећин>1: Дервиш Плевљак, Хасан X. Халиловић, Ахмет Ђикић, Салко ПекушиН, ЕсадбеГ- Алибеговић, Алија Орман, Мехмед Салихспах^ћ, Геџеп Хајровић, Са бпт Чампара, Мустафд Мулалић, СЈјлејма^ Р ф ф , Саит Сурулиз. -ЈГЈ -_____ Ови повјереници удутили су пре P ре ка 83 дјеце на занате и трговине ју. Предлог Мјесног одбора у Маглају. Предлог Мјссног одбора у Мостару. Лањска je главна скупштина овластила Мјесни сдбор у Мостару (у смислу његова предлога), да за прикупљање материјалних сретстава за саградiby заједничког дома Просвете и Гајрета у МостаРУ изабере акциони одбор, али je Мјеснн одбор у Л^остару морао од те акције одустати ради привредне кризе и одгодити je за боља времена. Предлог Мјесног одбора у Пријепољу. Такођер из финансијских разлога није могао Главни одбор изаслати своје делегате да пропутуiy Санџак и Јуж. Србију, a нити je могао апеловати на чланове Главног одбора да на властити трошак пропутују, јер су у овој години биле заиста тецже прилике, како за Гајрет тако и за сваког појслинца. У овој години могли смо само мислити на уздржавање и сачување онога, што смо постигли досада у’ нормалним приликама. ГАЈРЕТОВА ОРГАНИЗАЦИЈА. Проширивање Гајретове организације нијс врпјсно у оном живом темпу као прошле и прегпрошле године, јер je на сваку акцију привредна криза бацала своје рсперкусије. Али што je главно, вр П!ено je продубљивање организације, високо je подигнут дух организације међу Гајретовим члановима, као никада до сада. У овој години Гајретова организација није имала знатних проширивања, али je имала знатног унутрашњег учвршћења и ројачања оне духовне кохезије, која везује чланове и јединственост vу једнодушност Је д н и д у ш н о с т и 1е д и т . i н ен и ш акције, ак ц и е, у у фалангу ш а л а н гу f, Силу, потребну за што брже здрављење прилика и П0СТИзавање циља. Нови Мјесни одбори основани су у Аладини ћима-Црнићима, у Броду-Закмур (срез Фоча), у Закључак скупштине да ke у смислу предлога Годи.мљу (срез Рогатица), у Котор Вароши, у Мјесног одбора у Маглају подузме акција за очу- Плевљу (женски), у Подгорици, у Рогатици (женвање Шер. гимназије у Сарајеву, извршен je са ус- ски), у Тешњу (женски), у Урошевцу и Рудом пјехом. За ову акцију ангажовала čfc је^читава Гај- (срез Вишеград). ретова организација, те сва остала муслиманска Нова повјереништва основана су у: Алибунару културна удружења, читаонице,’ пјевачка друштва; (Војводина), у Батову (срез Чајниче), у Баткушиангажовани су сви Гајретови чланови и поборници, 1шма (срез Вишеград), у Добоју (срез Тешањ), у који су и народни посланици, na и наша академ- Голешу (срез Травник), у Гор. Тузли, у Јабланици ска омладина ставила je на расположење своје (срез Коњиц), у Караули (срез Травник), у Кљуснаге. чу, у Лукавцу Тур. (срез Тузла), у Миљену и МиУ циљу очувања Шер. гимназије одржано je летковићима (срез Чајниче), у Ораховици (срез више конференција како међу народним представ- Билећа), у Оштрељу (срез Бос. Петровац), у Панмцима, a Гајретовим поборницима, тако и међу лама (срез Сарајево), у Ваљеву, у Врелу-Исток. нашом академском омладином. Гајретова организација концем ове годинс Предлог Мјесног одбора у Плевљу. Сроји преко 20.000 мушких чланова и око 4.000 Ha предлог Мјссног одбора у Плевљу да се женских чланица, укупно око 24.000 чланова, a од отвори заједничка Ткалачко-ћилимарска школа тих су. 3 почасна члана, 18 легатора, 207 добротвоГајрета и Кола Срп. Сестара у Плевљу, Главна je ра, 1085 утемељача и преко 22.500 редовних чланоскупштина одобрила Мјесном одбору 10.000 Дин. ва-ица. као каритативан улог у заједничку акцију, али МјеПословима Гајрета руководи и Гајретову идеосни одбор — биће ради тешких економских прилилогију у живот спроводи 152 мушка и 18 женских ка — није свога предлога остварио. Према предлогу Мјесног одбора у Плевљу, a и мјесних одбора, те 120 мушких и 4 женска повјеno својој иницијативи Главни je одбор подузео код реништва. Укупно 170 мјесних одбора и 124 повјенадлежних власти кораке да се око 30 учитеља- реништва, дакле 294 организације. Од ових друшмуслимана поразмјести no муслиманским мјестима, али тај корак, обзиром на утврђену просвјетну по- твених организација 108 их je no градовима и велитику — није у свима случајевима могао успјети. ћим мјестима, a 186 no селима. 177 �Мјесни одбори и п ов јерен и ц и налазе се у овим м јестим а: Aladinići-Crnići (srez Stolac) Mjesni odbor: Halil Balavac, Nazif Opijad, Hakija Šetka, Mustafa Serdarevid, Hasan Hanid, Ah med Pejak, Hakija Soldin, Mehmed Golo?, Moro Vide, Atif Opijad Alibunar: (povjerenik) Hamid Hadžizukid Arslanagića Most (srez Trebinje) povjerenik: Azim Arslanagić Avtovac (srez Gacko) Mjesni odbor: Arifaga Hasanbegovid, Zado Pašid, Sajto Pašid, Šerif Hasanbegovid, Zejnil M. Pašid, Mumo Hasanbegovid, Sabit Brkovid, Oamil Pašid, Mustafa Pašid i Diemal Hasanbegovid Babino (srez Zenica) povjerenik: Nezir ef. Pašalid Babuš (srez Nerodimski) povjerenik: Mejaz Vejsilovid Banović (srez Tuzla) povjenik: Šaban Mujkid Banjaluka (muški Mjesni odbor) Fehim Kurbegovid, Hasib Imamović, Rifat Džinid, Edhem Bekić, Mahmut Dizdarevid, Safvet Kapetanovid, Salili Jusufovid, Naim ćejvan, Ing. Omer Kajtaz, i Ing. Uzeir Biser Banjaluka (ženski Mjesni odbor) Fatima Gjumrukdid, Duda Bekid, Emina Mphurdarević, Nazifa Kovadevid, Olga Kasalnvić,.Tifa Kajtaz, Senija Dizda­ revid, Ifakat Salihagid, Hasnija Džinid i Ifeta Kulenovid Barakli (srez Strumina) povjerenik: Sejfulah Ahmetović, (p. Valandovo) Batkušići (srez Višegrad p. Međeđa) povjerenik: Omer Čevro Batovo (srez čajnide) povjerenici: Hajraga Karovid i Marko Midevid Berisalići (srez Kladanj) povjerenik: lemet Karić Bihać (muški Mjesni odbor) Osman Redžid, Ing. Božo Božić, Sulejman Redžid, Veljko Mandid, Abdulah Vehabović, Esad Softid i Nurija Midžid Bihać (ženski Mjesni odbor) Redžid Saida, Hjula Mi­ džid, Hafija Krupid, Sejida Redžid, Fatima Saradevid i Ajiša Redžid Bijeljina (muški Mjesni obor) Muhamedbeg Preljubović Ibrahimaga Husagid, Halil Hujdurović, Ali ef. Aliefendid, H. Muharembeg Pašid, Asim ef. Mehmedagić, Hamdija Resid, Mehmedbeg Fidahid, Hamid Imamović i Mujaga H. Beganovid Bijeljina (ženski Mjesni odbor) Šefka Pašid, Nura Pa­ šid, Asija Kavazovid, Zlata Preljubović, Ulvija Pašid, Sadeta Dautovid. Ajiša Pašid, Hašmeta Toplid, Nervesa Osmanbegovid i Mina Pašid Bijelo Polje (Mjesni odbor) Murat Burdžović, Jovo Lazarevid, A. Pantazijević, Mulo Muzurevid, Ibrahim Dobardžid, M. Hašić, Camil Hota, Šemsudin Zedevid, Abazbeg Zejnilovid i Aleksander Crnojevid Bileća (Mjesn odobrij Salih Omer Dr.hođžić Salih E)rIjevid, Murat lsovid, Fehim Babović, ćam il Arnautovid, Obren Ivkovid, Šadir lsovid i Omer Halilhodžić Bioštica (srez Kladanj) povjerenik: Mehmed Mešid Bitolj (Mjesni odbor) Milivoje Momdilovid, Fahrudin Demirović, Dimitrije Prenovid, Kemal Ismail, Hasan Hamdi, Huseju Talat, Jovan Datlid i Akif Alijevid Bivolje brdo (srez, Mostar) povjerenik: Hasan ef. Kebo Bjelemić (srez Konjic) povjerenik, ltašid Trnka Blagaj (srez Mostar) Mjesni odbor: Mustafa LehoAbdaga Gjankić, Ibrahim Ajanovid, Ibrahim Drljevid, Alija Krpo, Meho Kamerid, 'Omer Husagid, Alibeg Velagid, Omer Obad, i Avdo Memid Blatnica ( srez Tešanj) povjerenik: Mustafa Fetahagić Borač (srez Gacko) povjerenik: Alija Loga Bos. Brod (srez Derventa) Mjesni odbor: Mehaga Hadžisejdić, Hilmija Hadžić, Ismet Hadžiagid, Fehim ef. Rizvić, Sabit Mujkanović, Sejid Bajramović, Muhamed Bićakćić, i Halim Čutić Boš Dubica (Mjesni odbor) Rifat Lelić, Milan Praštalo, Vejsil Drljaćić, Mehmedalija Bećirević, Avdibeg Cerić, Hašim Jahid, Mustafa Pezić, Dušan Bižić, Uzeir Seferović i Muharem Mašić Bos. Dubočac (srez Derventa) povjerenik: Agan Sinanović Bos. Gradiška (Mjesni odbor) Mehmed Sokol, Hasan Bećirević, Kasim Džumhur, Avdo Dubićanac, Veselin Gvoić, Vladimir Malić, Halim Mujadžić, Avdo Buzaljko, Mehaga Muhurdarević i Edhem Huseinović Bos. Kobaš (srez Prnjavor) Mjesni odbor: Dr. Ham­ dija Bravo, Rizabeg Alibegović, Orhan Kapelanovid, Husein ef. Huremović, Mehaga Dizdarević, Petar Gjekić, Hrusto Alibegović, Mustafa Kapetanović, Josip Marek i Damjan Gjurica Bos. Kostajnica (srez Bos. Dubica) Mjesni odbor: Mehmed Tihić, M. Alija Arnautović Rajko Karan, Dušan Roknid, Idriz Aganović, Mehmed Valjevac, Šerif Begić, Hasan ef. Muratović, Mirko Pavić i Milan Gjorgjević Bos Krupa (Mjesni odbor) Amet Šehić, Boško Zelj* ković, Murat Šuvalić. Ferida Pašlić, Abdurahman, Alešević, Emin Tirić, Smajil Bišćević, Osman Kabiljagić, Hasan Mesić i Luka Semić Bos. Novi (povjerenik) Mehmed ef. Ibiševid, (povjere­ nica) Tahira Cerid Bos. Otoka (srez B. Krupa) povjerenik: Osman M. Topić Bos Petrovac (Mjesni odbor) Sulejman Jakupovid, Ali­ ja Hujid, Jahija Kulenovid, Teofik Šehid, Arif Hromalid, Meho Hujid, Ibro Kulenovid, Muharem Vajizović, Munib Hezdarević i Hamdija Kerenovid Bos. Samac (Mjesni odbor) Dr. Džafer Mehmedagid, Ali Riza Salihovid, Mustafa H. Alibegović, Mu harem H. Jusufovid, i Mujaga Repićić �Bratunac (srez Srebrenica) povjerenik: Abid ef. Gjozić Brčko (muški Mjesni odbor) Sulejman Hadžialiagić, Haf. Husein Hasanefendić, Fehim Kučukalić, Fehim Sejdić, Ibrahim Šabić i Ahmed H. Selimbegović Brčko (ženski Mjesni odbor: Nafija Kučukalić, Tahira H. Edhemović, Avnija H. Bukvica, Šuhreta H. Ajanović, Emira Kantardžić, Šerifa T,ebinčević, Pemba Hadžialijagić, Hanumica Edhemović, Neslija Dedić i Zineta Mujanović Brekovica (srez Bihać) povjerenik: Gjulaga Dedić Breza (srez Visoko) Mjesni odbor: Ćamil Karahodžić, Osman Herco, Junuz Tanović, Omer Dinarević, Iemet Suljić, Suljo Silajdžić, Meho Silajdžić, Hamdija Mandić, Arif Herco i Lutvaga Maratević Brka (srez Brčko) povjerenik: Derviš Dervišević Brnjevica (Bos. Svinjar) povjereuik: Hf. Mustafa Hodžić Brnjica (srez Zenics) povjerenik: Salih ef. Kobilica Brodarevo (srez Prijepolje) Mjesni odbor: Sulejman Salihović, Aziz Šehović, Lutvija Ćengić, Šerif Bašić, Savo Zindović, Hrustem Kriještorac, Todor Lazović, Huso Špirtuvić i Nazif Bećirovlć Budimlić Јарга (srez San. Most) povjerenik: Hf. Derviš Ališić Bugojno (Mjesni odbor) Ahmet Sadiković, Ibrahim. Hadžiomerović, Mehm®d Mutevelić, Ahmot Salihbegović. Redžeb Hegić, Smajil Filipović, Ibra­ him Karadža, Ahmet Boso, Stevo Vučić i Mehmed Ždralović Bukinje (srez Tuzla) povjerenik: Ferhatbeg Azabagić. Buna (srez Mostar) povjerenik; Iemet Alikalfić Bužim (srez Bos. Krupa) povjerenik; Ibrahim Mustafić Carevo Selo (srez Štip) mjesni odbor: Ćazim Haliđ, Risto Zlatković, Mehmed Nuri Alijević, Svetozar Pekić, Mahmud Ališan, Emin Omerović Careva ćuprija (srez Kladanj) povjerenik Mehmed ef. Hadrović Cazin (povjeienik': Husein Ćoralić ćajniče (Mjesni odbor): Nedžibeg Prašo, I. Ajanović, Mustafa Sarajlić, Edhem H. Smajlović, Vehbija Memišević, Hamid Smajlović, Hamid Herenda, Edhem Velić. Boris Ćasov i Ejub Smajlović Čapljina (srez Stolac) Mjesni odbor; Alija Humo, Dr. Nikola Priuoip, Alija Sarajlić, Ahmetaga Kapetanović, Izet Zvizdić, Omer Šehović, Salih Kazazić, Ibrahim Kazazić, Husein Begić i Hadžo Šoldo Čelić (srez Brčko) povjerenik: Ahmed Sulejmauović Čelinac (srez Banjaluka): povjerenik: Selim Šabanović Ćudi (srez Kladanj) povjerenik: Atif Bubić Derventa (muš. mjesni odbor): Esadbeg Alibegović, Omeraga Udžvarlić, Alija Husedžinović, Salih efGjozić, Mustafa Tirić, Hamdija Elezović, Džemaludin Ruždija, Šemsibeg Abdulahefendić, Gjuro Plećaš i Muhamed Dukatar Derventa (žen, mjesni odbor): Emira Alibegović, Bahrija Smailbegović, Tajiba Bećirović, Razija Tirić, Paša Husedžinović, Almasa Lemešević, Šaćira Alibegović, Alema Tirić, Vasva Halilović, Ćama Ruždić Doboj (srez Tešanj) povjerenik; Elmaz Sarajlić Dobmja (srez Tuzla) povjerenik: Redžep ef. Mujkić Dogladina (srez Zenica) povjerenik: Čamil ef Gračić Donja Drežnica (srez Mostar) povjerenik: Hasan ef, Polić Donji Vakuf (srez Bugojno) mjesni odbor: Hf Mustsfa Basara, Smail Tupara, Smail Verem, Osman Trto, Nurija Cero, Muharem Adžemović, Omer H. Omer agić, Hamdibeg Kurić i Muharem Cero Donji Zalukovik (srez Vlasenica) povjerenik: Omer Berbić Domanovići (zrez Stolac) Mjesni odbor: Husejin Muratbegović, Ćamilaga Šehović, Hajdar Lizde, Mu­ stafa Hanjevac, Ibrahim Fejzić, Mustafa Koso, Ibro Hasić, Mujaga Hasić, Ahmet Lizde i Mujo Hajrović Dorfulija (sv. Nikola) povjerenik: Mustafa Čamdžić - Dubrave Tur. (srez B. Gradiška) Mjesni odbor: Nedžib Čatak, Mehmed Hatić, Salih Šehović, Mujo Cimiratić, Smajil Mulalić, £min Fauković, Mujo Numanović, Bećir Kovačević, Ibro Rizvanović, Juso Raković i Osman Lović Dživar (srez Trebinje) Mjesni odbor: Salko Behramović, Meho Duraković, Halil Spahović, Hamdija Fazlinović, Murat Erkočević, Abas Busuladžić, Edhem Budalica, Zahir Busuladžić, Ahmet Hadžović i Junuz Bešović Foča (mjesni odbor): Salih Hasić, Omerbeg čengić, Hasan Ljubunčić, Muhamed Avdagić, Ahmet Trhulj, Jovan Hamović, Alija Selimović, Muhamedbeg Zulfikarpašić, Gjuro Mitrović i Arif Arslauagić Fojnica k/K (Mjesni odbor): Dr. Hueeiu Raljević, Mu­ hamed N. Salihagić, Derviš Salihagić, Enes Varešlija, Svetozar Brkanović, Munibeg Buljina, Našid Huseinbašić, Mihajlo Jakovljević i Ahmed Rezaković Gacko (Mjesni odbor): Šefkija Muftić, Adem Šaković, Ahmet Ćampara, Bečir Pašić. Mahmut Čampara, Hamdija Hrustanović, Nazif Kurtović, Avdo Zvi­ zdić, Meho Nurković i Osman Zvizdić Glamoč (povjerenik): Salihaga Gasal Glasinac-Novoseoci (srez Rogatica) povjerenik: Ćamil ef. Karić Giljani (Mjesni odbor): Jusuf Zija K. Jakubović, Adem Prekić, Božidar Marković, Sulejman Agušević, Ilija Nešić i Mehmed H. Šabijević Godijevo (op. Slatina Sr. Foča) povjerenik: M. Šuvalija Godimlje (op. Borička sr. Rogatica) Mjesni odbor: Emin Hajdarović, Ibrahim Zilić, Mehmed Barlov, Ilijas Tafro, Nazif Oprašić, Nazif Heljić, Ahmed Šetić, Zulfo Dumanić, Zejnil Hodžić, Hamid Mešanović, Ismet Agić Goleš (srez Travnik) povjerenik: Reuf Tihić Goražde (srez Ćajniče) Mjesni odbor: Omer Begović, Osman Rašidkadić, Salih Omeragić, Ibrahim Sijer179 �JSić, Šahin Herenda, M. Alija Fazlagić,. Mustajbeg Sijerčić, Mujaua Kamenica i Mehaga Mujković Gor. Rahić (srez Brčko) Mjesni odbor: Halimaga Kasumagić, Omer Čevn', Sokol Hercegovac, Hasan Hasanbegović, Meho Islamović, Ahmet Atič, Bećir Delić, H. Husejin Halilović, Selmo Levid, Hasib Ibr’d Gor. Tuzla (srez Tuzla) povjerenici: Abdulah Saračevid i Džemal Demirovid Gor. Vakuf (srez Bugojno) Mjesni odbor: Muhamed ef Muflid, Mustafa Ljuta, Sulejman Gavrauović, Halidbeg Teskeredžid, Hašimaga Gavranović, Mesud Ridžal, Smail Reažebašid, Ahmed H. Jusufovid. Abdulah Barjaktarevid, Anto Vilie i Zulfo Gaiid Gor. Zenica (srez Zenica) Mjesni odbor: Husein Pašanbegovid, Osmanaga Durmo, Abdulah Alispahid, Redžep Pjanid, Osman Gjulid, Agan Bjeloglavid, Avdo Šuvalić, Resko Pašanbegović, Rasim Ali­ spahid i Bajro Gjulid Graćanica (muš. Mjesni odbor) Asim Alikalfić, lbrahim Halilbegović, Mustafa Žiško, Muhamed Tanović, • Dušan Rakid, Sulejman Fazlić, ćamil Sulejmanović, Hamid Kajmaković, Sabrija Prohić i Šefko Mujačid Graeanica (ien. mjesni odbor): Fatka Alikalfić, AžaVejzagid, Šemsa Kurtagid, Zulejha Žiško, Ljubica Nikolid, Danica Žokalj, Emina Hahlbegovid, Asim Alikalfić, Hamid Vejzagić i Adil Kadid Gradačac (muš. mjesni odbor): Hajribeg Gradaščevid, Agan ef. Mešanovid, Mustafa Rustanbegovid, Danku Kabiljo Mustafa Huseljid, Jovo Arežina, Mešaga Jašarevid, Petar Kuki<3, Alija Šakid i Osman Džaferovid Gradačac (žen. mjosoi odbor): Šamija Jahid, Pemba Imamovid, Hatidža Ćišić, Razija Nezid, Emina Gradaščevid, Safeta Mahmutbegovid, Šemsa Midžič, Futneta Gradaščevid, Haša Hafizović i Rašida Nezid Gradišće (srez Zenica) povjerenik: Muhamed ef. Ćerim Gurdići (srez Kladanj) povjerenik: Zildžo Gurda Đakovica (povjerenik) lbrahim Palaska Hadri (srez Kladanj) povjerenik: Hamid ef. Hadar Han Pijesak (srez Vlasenica) povjerenik: Stevo Todorovid Hisardžik (srez Prijepolje) povjerenik: Sulejman ef. Pačaris Hrušli (srez Nevesinje) Mjesni odbor: Salko Krpo, Rašid Merzić, Meho Merzić, Ibro Šenđro, Bešir Ka­ jao, Selim Čopelj, Selim Eminovič, Meho Kasumović i Salko Pajević llijaš (srez Sarajevo) Mjesni odbor: Hf. Husein Ekić, Mijat Kuraja, Abduselam Jelečković, Mujo Dervišević, Smajil Mešić, Mehmed Matoruga, Šaćir Fejzović. Vinko Larise Jablanica (srez Konjic) povjerenik: ćamil Krvavac Jajce (muš. Mjesni odbor): Mehmed Alibeg Kapetano­ 180 vih. Salihaga H. Osmanović, lbrahim Kršlak, Der­ viš Mulaomerović, Dr, lbrahim Brkić, Salihaga Sarač, Čeda Katić, Bećir Hadžialić, Edhem Jbrahimkadić i Mustafa Agić Jajce (povjerenica) Safija Softić Jakeš (srez Derventa) povjerenici: Bego i Atif Zahirović Janja (srez Bijeljina) Mjesni odbor: Muharem Ć^merlić, Simo Lazić, Osman Gruhonjić, Ahmet Alibegovid, Hamza Ćoralić, Mehaga Musemić. Emin Tuzlak, Aleksa Stanković, Nikola Petrović, H. Ha­ san Huremović Jeleč (srez Foča) povjerenik: Mustafa Mulabdić Kaćanik ^povjerenik) Abdulah Hasanović Kakanj Doboj (srez Visoko) Mjesni odbor: Mustafa Dog dibegović, Nazif Džafič, Ešref Uunnić,Ago Mujagć, lsak Dano, Ago Grga, Nezir Durmić Merđan, Husein Jašarspahić, Salih Merdan Kakanj Zgošča (srez Visoko) Mjesni odbor: Mustafa Mulić, Mehaga Neimarlija, Hajrudin Prolić, Ahmed tf, Dervić, Husein Bliznović, Zulfo Prolić, Nazil Djokić, Salih ef. Alajbegović, lbrahim Ganibegović i Zulfo Halvadžić Kalesija p. Tuzla sr. Zvornik) Mjesni odbor. Osman Gazibegović, Avdo Hrustić, Naim Pašić, Hasan Hadžić, Mustafa Gizibegović, Alija Ključanin, Omer Pjanić, Hasan Hadžić, Smail Imamović i Smail Mehmedović Kamen grad (sr. San. Most) povjerenik: Agan Badnjević Karaula (p. Turbe sr. Travnik) povjerenik; Faik Bahtić Karbinci (Mjesni odbor) Stanoje Nedeljković, Mahmut Ibrahimović, Jovan Koščanin, Mustafa Fazlijević Ahmed Eminović, Ahmed Ibrahimović, Sejfulah Redžepović, Husein Mustafović, Demir Mehmodović Kasapović (srez Travnik) povjerenik: Haf. Arif Hamzić Kičevo (povjerenik) Ismet Uzunović Kladanj (Mjesni odbor): Šefkija Čamdžić, Tajib Đozić, Emilija Golubović, Mahmud Kadić, Avdo Hasić i Ejub Čamdžić Rifat Hasić Kladnica (srez Sjenica) povjerenik: Omer M. Ibrović Ključ (povjerenik): Hilmo Selimović Knezina (srez Vlasenica) Mjesni odbor: Milivoje Jeftić Osman Bećar, Vojislav Dimić, Husein Tihić, Ha­ san Imamović, Hajdar Sarajlić, Milovan Radić Kočane (povjerenik) Milosav Djorđević Konjic (Mjesni odbor): Eminbeg Begtašević, lbrahim Gavranović, Abdurahman Sadiković, lbrahim Hadžizukid, Mustafa Kreso, Atif Dizdarevid, Hasan Nuspahid, Jusuf Mutevelić, Uzejir Hadžalić, Safet Alagić Koraj (srez Brčko) Mjesni odbor: Sakib Agić, Abdu­ rahman čauševid, Džemal Azabagid, Muharemaga Salihagić, Dušan Jovanović, Hasan Begić, Redžep Muharemović, Faik Begid, Aliaga Begid i Drago Jovid Kos. Mitrovica (Mjesni odbor): Rade Vasiljević, Miro- �elav Kostid, Omer 'Čobrid, H. Rašiđ Tvrdkovid, Livno (ženski Mjesni odbor): NafijaGagid, Azemina LaIbrahimaga Čerkez, Mustajbeg Boljetinac, Isak tifid, Iza Brkid, Alija Nikšid, Đula čupo, BinaziKoen, Šaban Čolakovid i Alija Kadragid ja Jeleč i Rabija Piragid. Kotorsko (srez Derventa) Mjesni odbor: Agan ef. Sina- Lokve (srez Stolac): Alija Svinjar, Omer Opijač, Salko novid, Kasim HrnČid, Muharem Pujagić, Alija šator, Hamza Šator, Muharem Šator, Ibrahim PiAlagid, Ramo Halilovid, Hasan Uzeirbegovid, Hugo lavdžid, Ćamil Zekid, Džafer Šator, Mustafa ŠuHlubna, Omer Huskid i Vaso Miljkanovid nje, i Mujo Heljid. Kotor Varoš (Mjesni odbor): Hilmija Numid, H. Husein Loznica (Mjesni oobor): Lazar Nikolid, Osman lkanoTabakovid, Hilmija Omerkadid, Sabit Hasid, Sevid, Alija Suljid, Maksim Mrainovid, Avdija Vralimaga H- Selimovid, Husaga Zaimovid, Hasib did, Alija lkanovid, Zaim Krcid, Huso Ikanovid i Spahid, Zaim ef. Osmandevid, Hašimaga Korid i Živan Paid. Omer ef. Jelčinović Lukavac lur. (srez Tuzla) povjerenik: Abdulah Berbid Kozarac (srez Prijedor) mu?. Mjesni odbor: Adem Ba­ Lukavica (srez Gradanica) Mjesni odbor: Husein ćurid le, Muharem Midžid, Bedir Balagid, Ibrahim Klju­ Hf. Mahmut Ćurid, Omer Mujkanovid, Ibrahim ef čamo, Izet Prusac, Husein Cerid. Ibrahim Arif Subašid, Atif Alihodžid, Hueein Omerovid, Ibra­ agid, Galib Osmanagid, Husein Tadžid, i Sulejhim ef. Hodžid, Hf. Mehmed Develić, Muharem man Bešid. Develid i Mustafa Ćosid. Kozarac (srez Prijedor) Žen. Mjesni odbor: Zumreta Ljubija (srez Prijedor) povjerenik: Nail Bašid. Dedić, Azemina Šerid, Slavka Banjac, Olga Jova- *Ljubinje (Mjesni odbor): Mustafa Serdarevid, Pero Hanović, Radija Cerid, Ešrefa Midžid, Zumra Balić movid, Aziz Serdarevid. Mehmed Karabeg, Stan­ Kozluk (srez Zvornik) povjerenik: Abdulah ef. Batijako Novakovid, Boško Bijelid, Bedir Sarajlid. Alija novid,. Serdarevid, Ilija Perić, i Meho Grebo. Krčka (srez Tuzla) Mjesni odbor: Ing. Ibrahim Saćir- Ljubuški (Mjesni odbor): Alija Orman, Abdurahman Sadikovid, Mustafa Dizdarevid, Derviš Mahid, Ka­ agić, Risto Đukić, Mustafa Kurbašid (11), Franjo sim ef. Sadikovid, Sulejman Gujid, Abdulah ef. Smole., Rudolf Kren, Hasan Omazid, Mihajlo Geсг. Lud-,^1jL>c Sadikovid. Alija Mesihovid, Atif Muminagid. orgijević, Mustafa Kurbašid .(I), Franjo Belcr,LudMaglaj (srez Gradanica) Mjesni odbor: Krzid Ibrahim, vig Hoge. * сЧ t . Х__ KrekamSolara(srez Tuzla) Mjesni odbor: Ahmed ТЛ DžamMuharem Krajinid, Mehmed Alija Lokmid, Ibrahim ćejvan. Mehmed Bašid, Osman Terzimehid, bid, Mujo Suljatovte, Abdurahman H. PecidjJ ■hFadil Muradbašid, Sulejman Muradbašid, Aziz 0 med Horozld, Salko Omazic, Nuraga Gatic, Adem mersoftid i Mehmedalija Smajid. Smajid, Drago Đikid-Stefanovid, Ragib HajdarhoMiljeno (srez Čajnide): selo Kazagidi Donji povjerenik: džid i Hašim Bedirovid. Mujo Kazagid, selo Dukatovica Rijeka povjerenik Kruvanj (Mjesni odbor): Svetomir Vasiljeviđ, Zejnil Salih Bižo. Avdid, Ale Ahmetović, Osman Duđić. Memiš DurMiletkovići (srez Čajnide) povjerenici: Musbfa Lagummid, Salko Durmid, Bego SakiČ, Smail Dudid, džija i selo Strgadina: Sabitaga Zuko. Mujdin Sakid, i Sadik Selimovid. Kula Fazlagić (srez Gacko) povjerenik: Ibrahim Muje- Miljeviči (srez Kladanj) povjernaik: Ibrahim ef. Dedid Mioče Uvac (srez Višegrad) Mjesni odbor: šahin Ejuzinovid, bovid, Arif Bahtovid, Murat Fazlid, Hamid Lagum Kulen Vakuf (srez B. Petrovac) povjerenik: Atif Zame džija, Šahin čizmić, Redžo Hasedid, !bro Mahid, tica. Bekir Lagumdžija, Dedo Bahtovid i Džafo Hadžić Kumanovo (povjerinici) Azeni Latifovid i Ramadan Se­ Modrić (srez Gradadac) Mjesni odbor: Muhamed Hadži limovid. Kuprcs (srez Bugojno) Mjesni odbor: Sakib Maudžukaaliagid, Hasan .Hadži Alibegovid, Safet Pašid, Ali Hf. Nazif Heljid, Ilija Popovid, Milan Spremo, Ka­ ef. čauševid, Muhamed Softid, Ibrahim Ganibegosim Kadid, Ahmet Brdid, Rajko Dimitrijevid, Pavid, Mehmedalija Suljid, Omer Mehid i M. Gan vid Brajovid, Stevo Spremo, i Zaim Kosterovid. begovid. Lastva (srez Trebinje) Mjesni odbor: Ibrahim Salkovid Modrić (srez Gradadac) povjerenica: Ifeta Tahmaz Sadik Ćerimagid, Kasim Demirovid, Ali Riza Muš- Mostar (Muški mjesni odbor): H. Ibrahim Slipidevid, Salih Ćišid, Huscija Kurt, Mustafa Alikalfid, Ali tovid, Hf. Husein ef. Zubdevid, Jusuf Duiakovid, ef. Velid, Hasan Ćišid, Vehbija Imamovid, Ahmet Murat Bedirovid, Hakija Habul, Nazif DemiroviĐikid, Sulejman Krpo i Mehmed Bukić. i Hašim Barakovid, Mostar (Ženski mjesni odbor)’čamila Kapetanovid, FahLipnica (srez Tuzla) povjerenik: Maso Kovadevid. ra Milavid, Fikreta Behlilovid, Atifa Kurt, Šemsa Lisičići (srez Konjic) povjerenik: Hidajet M. Drače. Kajtaz, Fahra Haožiosmanovid, Šamija Kurt, HaLivno (Muški mjesni odbor): Muharem Nikšid, Musta­ tidža Ćišid i Vrgora. fa Mulalid, Nurija Dizdar, Salih Džendžo, Derviš, Mravinjac (Goražde) Mjesni odbor: Hasan Muratspahid Maelid, Muharem Šeremet. 181 �Savo Marković, Meho Džebo, Anto Drakula, Junuz Šiljak, Risto Delić, Ibrabim Pjano, Arif Hrelja, Alija Krdžalija, Omer Briga, Turulja Huso, Turković Salko, Adil Kanlić, Mušan Dudić, Murat Kovadević, Alija Mašid, Ibro Mašid, Kasina čengić, Halil Tonjo, Numo Pozder. Mrkonjić grad (Mjesni odbor): Ibrahim Šehovid, Ibrahim Košmić. Rasim Arnautovid, Zuhdija Aorid, Bedir Gadid, Hamdija Borid, Tahir Bajraktarevid, Alija Šehovid, Hamdija Borid i Hatko Smajid. Mušici (srez Kladanj) povjerenik: Atif Sirdo. Nemila (srez Zenica) Mjesni odbor: Husnija Osmanefendid Jašar Omerdid, Salih Imamovid, Adena Mutapdid, Nikola Ivid, Mustafa Halimid, Zulfo Telalovid, Marko Mašid i Mehmed ef. ^oftić. Nevesinje (Mjesui odbor): Derviš Korkut, Alija Omersof tid, Muhamed Balid, Adem Begović, Hakija Omerovid, Ragib Muslibegović, Avdija Kukolj, Sulejman Hajrovid, Arif čanovid i Ante Albijanić. Nova Kasaba (srez Vlasenica) povjerenik: Hifzija Muftid. Novi Pazar (Mjesni odbor): Alibeg Begovid, Hf. Hifzo Škrijelj, Asim Riđešić, Suljo Mekid, Salih Kamaudanin, Ahmet Daća, Mehmed Pećanin, Alija Salihovid, Šaban Mekid i Nazim Kavraid* Novi Šchcr (srez Zepde) povjerenik: Emin Alispahid. Nova Varoš (Mjesni odbor': Nail Begid, Franjo Vuid Fahrudin Hadžid, Mustafa Bilalović, ćamil Krcovid, Daut Bilalagid, Vlado Ristid, Osman Hadžid, Mehmed Beciragid i Drago Brašanac. Odžak (srez Bugojno) Mjesni odbor: Mustafa Merdža novid, Mula ef. Imamovid, Muhamedbeg Sulej manpašid, H. Mustafa Rustanpašid, Osmanaga Kadunid, Nurija Sejfid i Huseinbeg Kapetanovid Odžak (srez Derventa) Mjesni odbor: HuSeinbeg Kape tanovid, Miodrag Milovanovid, Hf. Arif Džanano* vid, Sulejman Ramid, Nazif Hadžid, Hdino Karid, Karlo Kiršenbaum, Ferhatbeg Kapetanovid, Mehmedalija Ademovid i Dedo Dejid. Ohrid (povjerenik): Rifat Mehmedbeg. Olovo (srez Kladanj) Mje ni odbor: Fehim Jamaković, Ramiz Imamovid, Šahbaz Degirmendžid, Uzeir Kljaid, Marko Radulovid, Zuhdija Jamaković, HaШ Osmanagid, Mustafa Degirmendžid i Šime Rudelić. Orahova (srez B. Gradiška) Mjesni odbor: Sejfudin Ku Dglić, Sulejman Bešid, Zaim Mašid, Omer Lelić, Aziz Dudakovid, Vlado Sladojević, Božo Priča, Joko Kontid, Azija Sekić, Suljo Gabelid, Orahovica (srez Bileda) povjerenik: Sajto Bajramovid. Orašje n. S. (srez Brdko) Mjesni odbor: Husejin Čehajid, Ibrahim H. Omerović, Ahmed Paćuković, Smajil Serezlid, Hasan Kadić, Sulejman H. Ome­ rović, Izet Čehajić, Zijah M. Spahić, Mustafa Rašiđović, Alija Bećirović Ostrožac (srez Konjic) Mjesnj odbor: Mustafa Ćurić, 182 Omer Ćampara, Bećir Buturović, Ahmetaga Idrizović, Mujaga Ribić i Fetah Alikadić. Oštrclj (srez B. Petrovac) povjerenik: Sekula Mimović Ozrcn (srez Sarajevo) Mjesni odbor: Eminbeg Šahinpašić, Bego Čelik, Avdo Fazlić, Arif Gljiva, Rašid . Šečić, Suljo Spahić, Atif Šabić, Atif Fazlić i Mu harem Kahriman. Pale srez Sarajevo povjerenik: Bedir Kišić. Peć (Mjesni odbor)i Nedžibeg Balić, Šerif Lihović, Ćamilbeg Crnoglavić, Radivoj Zoojić, Vejsil Kadić, Jovo H. Ristić,. Pećigrad (srez Cazin) povjerenik: Sulejman Mušić, Plav (Mjesni odbor): Tomo Spasojević, Radoš Rakuš, Salih Redžović, H. Nušović, Đoko Jokić, Šaban Redžepović i Simo Đorđević, Plevlje (Muški mjesni odbor): ćamilbeg Drnda, Muha­ med Hadžismajlović, Ibrahim Biogradlija, Alija Kerken, Teovfik Tahirbegović, Ahmed Čaušević, Safvetbeg Mušović, Omerbeg Selmanović, Sejfi ef. Sećerkadić i Šućro Muzurović, Plevlje (Ženski mjesni odbor): Poćitelj (srtz Stolac) povjerenik: Muhamedaga Resulović. Podgorica (Mjesni odbor): Šaid Mujadžević, Mnrad Pokrklić, Derviš Ramadanović, Smail Krnić, Hamza Kemalović, Bajram KoSkić, Ahmed Hajđaragić, Hamid Turković, Saćir Lačević i Šukrija Bu lić, Podzvizd (srez Bihać) povjerenik: Jusuf Mahmutvić. Pojska (srez Zenica) :povjerenik: Osman ef. M. Spahić, Pokoj (srez Bihać) povjerenik: Musaga Hodžić. Ponijerka (srez Kladanj) povjerenik: Mehmed Imšir. Potoci (srez Mostar) povjerenik: Derviš ef. Hodžić, Podžeplje (srez Rogatica) Mjesni odbor: Ibrahim Bogu nić, Hašim Gušić, Sekid Alibeg Sudeska, Huso Hadžić, Emin Čardaković, Šahin Sućeska, Rado­ van Alekeić, Ibrahim Agić i Matija Marković. Praćo (srez Rogatica) Mjesni odbor: Muhamed Jahić Mušan Ahmetbegović, Meho Hota, Fehim Ahmetbegović, Atif H. Muratović, Kasim Jahić, Zajko Kaljanac, Đorđe Cerovina, Sejfo Barudija i Bećir Muhović. Prijedor (Mjesni odbor): Dr, Mehmed Hajrović, Hf. Hu sein Cikota, Midhat Pašić, Salih Babić, Dušan Živković, H. Ahmed Ališić i Asim ef, Zgodić. Prijedor povjerenica: Latifa Karavdić Prijepolje (Mjesni odbor); Hasan Hasić, Ćamil Selmano vić, Pašanović Abdulhalim, Ibrahim Kratović, Be ćir H. Hasanović, Vukosav Kijanović, Sejfudin Šehović, Jakša Bogdanovid i Savo Benović. PШер (Mjesni odbor): Kirilo M. Popović, Hajrulah Ha­ mid, Ing. Safet Efendić, Murat Sefo, Daut Džemail, 1smail Sulejman, Antonije Džoljić. Ing. Ru dolf Gornik, Zehra Sefo i Mahmut Kapidžid. Priština (Mjesni odbor): Dr. Rašid Teofik, Dobrivoje �Jovičić, Branimir Porobić, Riza Muratović, Miloš Čepić, Redžo Alagić, Vejsil Vajzović, Avdo AraDragović, Ahmed Salihović, Ilijas H. Džemailović povlć, Hamdija Bašić P rizren (Mjesni odbor): Mihajlo Filipović, NusretGalib Sanski Most (žen. mjesni odbor): Fadila Šerbić, Neira Avdo Tanković, Šaćir Berberkić, Dušan Milosavljeyić, H. Berbić, Vukosava Stakić, Razija Krupić, Olga Raeim Abidin, Adem Ševket, Ejub Hasao, Muha Pišteljić, Divna Pašić, Hanka H. Hukić. Vasvija med Muderizović i Milan AnronovićH. Jakić, Ajiša Alagić i Sojka Marjanović p rnjavor (Mjesni odbor': Aliaga Odobašić, Abdurozak Sjenica (Mjesni odbor): Mehmed čingić, Ćemal Mumić Z, Tatarić, Salih Đođić, Ahmet Karić, ĆBmil Ba Ramo Houić, šefko Omanović, Emin Čerkez, HukBlbašić iNazif Bajramović. so H. Ašerović, Šućro Guzonjić, Hf. Smail BeProzor (Mjesni odbor); Zaim Nešet Muminagić, Musta ćiragić. Bećir Bićević, Vehbo Hubanić fa Omanović, Ibrahim Šereme , Ibrahim Šaškić Sjetlina (srez Rogatica) Mjesni odbor: Fadil Dobrača, Murat Nuhefendić, Mirko Tomić, Ibrahim Prcić, Mustafa Muminović, Asim Redžović, Matija Mas Puraćić (srez Tuzla) Mjesni odbor: Mehaga Ćamdžić, lovac, Mujo Gačanin, Alija Borčak, Ferhat Do­ Petar Božić, Munir Jahić, Mujo Fatušić, Mehbrača, Abid Bra larić, Niko Batinić, Ilija Kalaica. med Fatušić, Mujo Sarajlić, Hasan Hodžić, Su- Skendervakuf (srez Mrk. grad) povjereuik: Rasim Ima­ lejman Karabegović. mović. Radovište (Mjesni odbor): Mehmed ef, Udovičić, Stra- Skoplje (M esni odbor): Gen. Vladimir Pavlović, Derviš hin Džitušević, Ragib Viteškić, Šerif Rušid Sećerkadić, Dr. Bećir Novo, Hilmo H- AhmetoDževadbeg Šamija, Isrnail Hasanović, Đorđe L )Zvić, Idrizbog Šahin, Dr. Asim Kulenović. Sabit nalijević, Osman Džafer j Aco Novitović. Tunjić, Dr H. Bojadžija, Vojin Varoščić i A h­ Rakitnlca (srez Rogatica) Mjesni odbor: Dervo Pašić, met B,enjović. Ćamil ćatić, Ramiz Dobrača, Adil Mušović, Baj SIjedovići (srezRogatica) povjerenik: Idriz 0. Ajanović ro Vukanović, Arif Harbiuja, Arif Ćutahija, Ne- Soćice (srez Priboj) Mjesni odbor: Sejfo Bajramović, lbro Terzić, Stjepan Babić, Hasan Kreso, Љго zirbeg Bianković, Sinan Grabovica i Nail Mušo­ Sejerović, Mehmed Turkušić, Ilija Ostojić, Šemvić, 8o Strain i Emin Strain. Raščice (srez Plevlje) povjereuik: Derviš Hadžialić'srez Rogatica) Mjesni odbor: Zaim H. Hasano­ Rlbnica (srez Tuzla): povjerenik: Ibrahim ef. Kudui vić, Sulejman Salihagić, Ramiz Dobrača, Bećir vid. Osmanović, Nurija Suljagić, Omer Eminović, Su­ Ričica (srez Zenica) povjerenik: Rašid ef. Imamovii lejman Karić, Osman Feriz, Hašim Kadrić i Ah­ Rivao (srez Bihać) povjerenik: Mustafa Ibrahimpašii med Šuvalija Rogalica[ muški Mjesni odbor): Ahmed Pašić, Dr. ASokolovići (srez Rogatica) Mjesni odbor: Mijat Mijatolija Tomić, Tajib Pašić, Mustafa H. AhmetoviĆH vić, Arif Džindo, Šemsudin Babić, Numo Šehić, Smajo Osmanagić, Edhem Hafizović, Zajko AjaMustafa Hamzić, lbro Džindo, Abdurahman Banović, Vlado Marić, Osman Daidžič i Hamdija karić, Adil Džindo, Fehim Škaljić i Sabrija Hamzić Šahinpašić. Rogatica (ženski Mjesni odbor): Hajrija Šehović, Emi- Srebrenica (Mjesni odbor): Ismet Begović, Hakija Sirućić, Zuhdija Klaučević, Marko Jovanović, Hrusto na Hadžidedić, Bedrija Tafro, Nezira Vajzović Begović, Fadil Klančević, Suljo Mehmedović, Dra­ Behija Tomić, Vehbija Branković, Ferida Čapljina goljub Adamović, Rajko Savić i Abdulah Gojačić Fatima Šihinpašić, Jelena Spahić i Nurka KadSrcbrenik (srez Tuzla) Mjesni odbor: Mustafa Suljkano rušićnović, Alija Mujčinović, Hasan Jašarević, Ibrahim Rožaje (srez Berane) Mjesni odbor: Murat Radonjić Jukić, Omer čizmić, Ahmet Džanić, Mehmed IbMeto Murić, Ćazim Crnovršnik, HakijaFeleć, Farahimović, Ahmet Mujadinović ik Zejnilagić, Adem Kurtegić, Hasan Kukeljić, Stari Bar (Mjesni odbor): Ismail Omerbašić. Jašar Ka* Milo Kastratović, Hueein Šabuvić i Buka Bajić rađuzević, Jusuf Kacil, Derviš Omerbašić, Mehmed Rudo (srez Višegrad) Mjesni odbor: Krčiković, Mahmud Salković i Hasan Šlaković Sanica Gor. (srez Ključ) povjerenik: Ali ef. Lemeš Sarajevo (povjerenici): Kasim H. Begić, Bećir Krvavac, Stari Majdan (srez San. Most] Mjesni odbor: Uzeir Šarić, Muhamed H. Sulejmanović, Tajib Avdagić, Fehim Imamović, Salko Hasanbegović, Dr. BehaHamzalija Pašalić, Hamdija Bešić, Ibrahim Kuduija Salihagić zović, Šefkija H. Ahmetović, Ahmed Šarić, HilSarajevo (ženski Mjesni odbor): Đul h. Lutvo, Hajrija mija Avdagić i Safet Mujić h. Biserović, Vida čubrilović, Fata Košarić, Sabira Krehić, Hasna Hadžić, Hafa H. Šahinagić, Stolac (muš. Mjesni odbor): Mustafa Rizvanbegović, Smail Serdarević, Edhem Bićkalo, Mustafa Šarac, Zehra h. Ćurčić, Ferida Kukić, Dr. Katica Jakšić ćamil Hadžić, Munib Behmen, Gojko Hamović Radulaška, Maida Sulejmanpašić i Atifa Kulenović Sanski Most (muš. mjesni odbor): Ahmet Hukić, Ibra­ Stolac (žen. Mjesni odbor): Dženka Sarajlić, Čamila Šarac, Jelena Topalović, Fahira Kosović, Halima him Babić, Aziz Rešić, Abaz Krantić, Mahmut 183 �Burina, Murta Mehmedbašić, Abida Koeović, Aiša Hadžić, Haška Pitić, Nazika Mehović, Muniba Brkić i Munira Nikšić Strumica (povjerenik): Muhamed Kemura Slupari (srez Kladanj) Mjesni odbor: Hasan Vejzović, Ibrahim Hodžić, Sabit Rustemović, Branko Pajkanović, Mustafa lmamovid, Mujo Hajdarovid, Ibro Halilovid, Sulejman Vejzović, Šedan Hodžid i Adem Hamzid Sabac (Mjesni odbor): Milivoj Isaković, Persida Petrovid, Mahmud Mašovid, Vejsil Ekmekćid, Boro Josipović, Zorka Milorad, Omer M. Cicvarid, Sveta Stefanović, Sadik Egenovid, Ibro Ramić Špionica Tur. (srez Gradačac) Mjesni odbor: Gjulaga Slanjankići Nezir Jahić, Osman Bajraktarević i Mehmedalija Ademovid Stip (Mjesni odbor) Ahmet Nazim, Daut Idrizovid, AlRiza Ibrahimovid, Jagoda Obradovid, Milica Antić, Aziz Sarvan, Mile Nedeljković, Venijamin Taušanović Miroslav Todosid, Mikajlo Kalamatijević Talinovac (Uroševac) povjerenik: Hf. Omer Semsuđinovid Tarevci (srez Gradašac) Mjesni odbor: Vejsil Muratbegovid, Mustafa Meš^n, Y\lija Avdić, Hf. BećirSendijar, Murat Muratbegovid, Omer Hadžić, Himzo Topčagić, Hf, Husein Kadrić, Asim Širbegović i Esad Širbegović^, £ Teocak (p. Kozluk) povjerenik: Hf. Šerif Mujakovid Teslić (srez Tešanj) Mjesni odbor: Mehmedalija Handžić Omer Ferizfregović, Mustafa Smailbegovid, Zijad Galijaševid, Dušan Blagojević, Milan Ninkovid, Zvonko Kezid, Avdo Ferizbegović, Nikifor Bojid i Milan Popović Tešanj (muš. Mjesni odbor): Fuad Dervid, Osman H. Jusufovid, Hamdija Kahvić, Rizah Smailbegovid, Mehmed Lalić, Ishak Smailbegovid, Muhamed Hadžić, Hasan Bajramović, Aširaga Mujičić i Dra­ gutin Tanasić Tešanj (žen. mjesni odbor): Šemsa Mulalid, Rabija Smailbegovid. Sejda Lalić, Esma Hanđanagić, Ša­ mija Mulalid, Bahra Mulabećirović, Mujesira Ho­ džid, Emira Ferizbegović, Lenka Levi i Zejoeba Dervid Todorovo (srez Cazin) povjerenik: Sulejman Delić Tomislav grad (Mjesni odbor): Muhamed Krivošid, Mahmud Balić, Sulejman Vrhovac, Halid Šaran, Salih Pehlivanovid i Osman Ahmić Travnik (Mjesni odbor): Trebinje (Mjesni odbor): Mehmed Zubćević, Ljubo Babid Dušan Grubajid, Husnija Sadovid, Mehmed Aruautović, Mustafa Kapetanovid, Arif Begović, Ahmet Cvijetid, Muhamed Korajković, Ilijas Karamehmefović i Zaim Volić Trešlanica (srez Tuzla) povjerenik: Hasan Smajlović Trnovo (srez Sarajevo) povjerenik: Hilmija Tafro Turija (p. Puraćid, sr. Tuzla) povjerenik: Mehmed ef. 184 Imamović Тмг. Janjari (srez Biieljina) Mjesni odbor: Salih ef. Muminović, Rasim Merid, Sadija Šerifović, Mujaga Korajkić, Fehim Ahmefovid, Osman Dervišević Lutvo Alagid, Abpulah Islamovič, Hajriaga Ikanovid i Ramo AdembegOvić Turske kolibe (srez Derventa) povjerenik: Ferid Lemeš, Tuzla (muški Mjesni odbor): Džemalaga Telalbašić Mustafa Berbić, Mehmed Salihspahić, Hasan Sijerćid. Mehmedalija Džinić, Dr. Hazim Muftić, Ah* med Šerbić, Husnija Šehović, Mehmed Zaimović. Džema! Kunić Tuzla (žen. mjesni odbor): Ajiša h. Mutevelić, Vasva Ćenanović, Mukelef h. H. Efendić, Raifa H. No­ žić, Hajrija h. Šerbić, Habiba h Azabagić, Alije h. Konjhodžić, Fatime h. Ibrahimkadić, Dževahir h. Vilovlć, Najla h. Džindo i Fatima h. Bebić tJlcinj (Mjesni odbor): Derviš Đođić, Džafo Alibegović, Nikola Mirović, Rifat Alibegović, Vaso Đurašković, Hasan Ljuća, Ćamil Numanbegović, Velimir Drecun, Ago Bušatlić i Riza Sadik Uroševac (srez Nerodimski) Mjesni odbor: Hamdija Ismailović, Metuš Murtez, Milan Vojinović, Bahro Arifović, Mustafa Selim, Ramiz Remzić, Alija Hasan, Halim Imerović, Husein Grezdić i Milorad Jov'čić Ustikolina (srez Foča) povjerenik: Mehmed Omerbašić Uslipraca (srez Rogatica) povjerenik: Abdulah Karahmet Valjevo (povjerenik) Husein Jahić Vareš (srez Visoko) Mjesni odbor: Muhamed Saletović, Hamdija Imamagić, Hamdo Karamehić, Mehmed Šišić, Mujaga Hasagić, Aliaga Mulić, Ahmed Hasanagić i Avdija Hasanagić Veles (povjerenik) Ali Riza Sadiković Velika (srez Derventa) povjerenik: Fehim Porobić Vel Kladuša (srez Cazin) Mjesni odbor: Hasan Rizvić, Mujaga Kurjaković, Hasan Miljković, Sulejman Aganović i Džemal Keserović Visoko (Mjesni odbor): Hamdija Tahmiščija, Sibrija Limić, Dževdet Hodžić, Muhamed Muzaferija, Šemso Duraković, Muhamed Ahić, Zuhdija Omerović, Hamid Mrkonjić, Mustafa H. Mehmedagić i Hazim Maglajić Višegrad (muš. Mjesni odbor): Hasan ef. H. Halilović Mahmud Behmen, Murat Čengić, Omer Jukić, Branko Branisavljević. Idriz Karišik, Halid Ploskić, Jefto Petrović, Jusuf Mulahasić, šerif Rudalija Višegrad (žen. Mjesni odbor): Sabira Behmen, Sofija Vlah, Zejneba H. Halilovid, Zlata Popović, Fatima Kurt, Zekija Ustamujid, Šaćira Osmanagić, Ljuba Nikolić, Nura Hfisanbegović i Vilma Kušner Vitina (srez Ljubuški) povjerenik: Nurudin Kapetanović ViduŠa (srez Zenica) povjerenik: Abdulkadir ef. Kadid Vlascnica (Mjesni odbor): Zuhdija Hasanefendić, Redžep Taljić, Sejfo Taljić, Sejfo Šahbegović, Pašaga Topčić, Abdulah Klempić, Esad Kurtagić �Vranduk (srez Zenica) povjerenik: Sulejman ef. Ima- Zelinja Gor. (srez Gradačac) Mjesni odbor: Mehmedbeg mović Kapetanović, Ibrahim Sarajlić, Lazar Gjurović Vranići (srez Čajniče) povjerenik: Ibro Pjano Dragutin Radić, Ibrahim Halilović, Halil Udovičić Vrbanja (srez Banjaluka) povjerenik: Jusuf Ajdinović Mehmed ćerimović, Đorđo Radić, Muharem Vrelo-Istok (op. Radovačkr) povjerenik: Avdulah S. Tokić Mavrić Zenica (Mjesni odbor): Mahmut Mamić, Salihaga VojVrnograć (srez Cazin) povjerenik: Smail Buljubašić vodić, Džemal Serdarević, S»brija čaršimamović, Vućkovac (srez Gradačac', Mjesni odbor: Husein SilihAhmed škrgo, Muhamed Kundalić, Zuhdija Mućehajić, Mehmed Daić, Muhamed Trnkić, Mujo jagić. Abdulah ef. Serdarević, Abdaga HarmanKurbašić, Bajro Jukan, Mujo Koro, Stojan Mili* dić i Sulejman Karić ćević, Abdulatif Kurbašić i Abdul Fazlić Zvornik (Mjesni odbor): Ibrahimaga Kurić, Sabit KonVukovijc (srez Tuzla) povjerenik: Osman Atić džić, Abdulah Mujezinović, Hakija Krdžalić, HaZakmur (srez Foča) Mjesni odbor: Husein Čengić, Su­ san H. Ahmetbegović, Mustafa Rezaković, Adem lejman Lojo, Uzeir Pilav, Džemal Alihodžić, Meh­ Huremović, Alija Gujić, Dedaga Zejnilagić med Pekušić, Derviš Durić, Kasim Bečković, Žepa (srez Rogatica) Mjesni odbor: Šaban Begić, ŠaMuhamed Šošević, Avdo Muslić, Gavro Milanović ćir Tabaković, Sarija Hadžić, Nurija Delić, Mu­ stafa .Pandžić, Zavidovići (srez Žepče) Mjesni odbor: Dr. Fuad Idrizbegović, Pašaga Dedić, Hakija Raljević. Osman Žepče (Mjesni odbor): Gjulaga Dervišić, tff. Nikola KiDžakić, Hf. Hasan Odžečkić, Salko Mačković, sić, Abdulah Hulusija. Sulejman Pašagić. Mustafa MagSalko Pekmić, Salih Nović, Omer Parić i Zahir Iić, Hasan Čavdar, Hazim Muftić, Velimir РороUljić vić i Nezir H. Nalić. ' i '% //• Р а д ГаЈрета на просвЈећивашу народа Р ад и а ш коловањ у омладине Г аЈретов и н т е р н а т Прошла наша главна скупштина фиксирала je (»poj питомаца-ица, који he се примити у друштвспс интернате. Taj број ckopo у свима интернатима морао je Главни одбор прекорачити no захтјеву и •m onv многих M u n ru v nодбора n f in n a uи п пв1иприм ка апелу повјереника. Главни одбор уложио je све силе да у овој тсшкој години одржи интернате ća свим бројем гитомаца, које je примио на одгајање и школовање tokom ове године, не предвиђајуђи приврсдну депрссију и подбацивање прихода. У овој години уздржавали смо 8 интерната и један заједнички са Просветом у Требињу. Ти интернати налазе се: 1) Мушки интернат у Сарајеву кроз који сс прошло 125 питомаца под управом r. Алије Хромића. 2) Женски интернат у Сарајсву кроз који je прошло 88 питомица под управом гђс Фатс Кошарић, Бегајете Арифхоџић и Милице Грбић. 3) Шегртски дом у Сарајеву кроз који je прошло 66 питомаи,а под управом г. Хусеина Хам шића. 4) Мушки интернат у Мостару кроз који je прошло 39 питомаца под управом г. Ахмеда Ђикића. 5) Мушки интернат у Бањалуци кроз који je прошло 51 питомац под управом г. Едхема Бекића. 6) Мушки ингернат у Тузли кроз који je прошло 48 питомаца под управом г. Мехмеда С алихспахиНа. 7) Мушки интернат у Бихаћу кроз. који je прбш ло 46 питомаца под управом r. Сулејмана Рерића. 8) Мушки интернат у Плсвљу кроз који јс прошло 35 питомаца под управом г. Ибрахима Биоградлије. 9) Заједнички интернат Гајрета и Просвсте у Требињу кроз који je прошло 11 питомаца под ЗајеДНИЧКОМ уПраВОМ. Кроз друштвене интернате прошао je у школској години 1931/32 слиједсћи број питомаца 125 питомаца Мушки конвикт Сарајево 88 питомица Женски конвикт Сарајево 66 питомаца НЈегртски дом Сарајево 51 Мушки конвикт Бањалука 46 Бихаћ 39 Мостар 35 Плевље 48 Тузла 23 Требиње 521 питомац Укупно Опш ги научни успјех у свим Гајрстовим ин тсрнатима био je задовол>авајући. Дисциплина и понашање Гајретових питомаца били су на високом степену. Гајретови питомци-ицс били су и ове године у свим школама међу првим ђацима, a врло мали их je број пурифицирано или опоменуто. Управа интерната руковођсна je no нарочитом правПлнику, у коме je детаљно одређен начин васгштања, куНни ред, економија и админисграција, na je узорно техничко функционисање интернатских управа допринијело овако великом успјеху. У свим интернатима посвећена je била сва пажња како националном и друштвеном васпитању омладине тако и верско.м и моралном одгајању. У 185 �свим интернатима свечаио су прослављени како национални тако и вјерски празници. Хигијенски услови за физичко развијањс питомаца-ица, иако немамо властитих модерних домова, били су задовољавајући. Поред добрг и здраве хранс пазило се je на физичку културу na je здравствеио стање било врло добро. Заразних болести није било, na интернати преко читаве године нису затварани. Тешкој болести подлегао je Гајретов бивши питомац рахм. Исмст ФехимовиН, један од најбо љих ученика средње техничке школе, који je био достојно испраћен и ожаљен. Здравствену службу вршилн су у сваком интернату итернатски љекари. Мушки интернат у Сарајеву налази се у Ва куфској згради, која има 32 просторије, 4 учиониде, 9 спаваоница са 98 коевета, трпезарија, кухиња и остале потребне споредне просторије. Све просторије интернатске су довољно велике, али ипак не одговарају савременијим .хигијеиским прописима. У интернату основано je ђач^о литерарн^ умјетничко друштво »Авдо Карабеговић«, у ком су најстарији питомци одржавали недељна предавања: »Васпитање и обрЗзовање омладине« М. Садиковић VIII разр. гими., »Важнбст путбвања« М. Геџић VIII. разр. гидо., »Соколство« М. Плевљак VIII разр. гимн.,' »О картама и плановима« X. Вехабовић I разр. геод., »0 важности стенрграфије« Ф. Чаушевић I. разр. геод., »Наша народна поезија« И. Сердаревић VII. разр. гимн., »О меницама« A. Музуровић II. разр. трг. акад., »Арапи у Шпанији« Е. Рамић VII. разр. гимн., »0 значају 1 децембра« М. Чишић IV. год. препар., »Грађевинство и хигијена« И. Кадрибеговић IV. разр. технике, »Осећање дужности« X. Мулаосмановић III. разр. 'npen., »0 Њег. Вел. Краљу Александру« Т. Омић IV. разр. техн., »Исламска архитектура« У. Колудер IV. разр. техн., »0 земљи и земљишту« A. Лончаревић I. разр. геод., »0 слободи воље« С. Бишчевић III. разр. препар., »Школа и живот« М. Салман IV. разр. препар., »Критика уопште« A. Никшић II. разр. препар. и »ЈМодерна« Џ. Крвавац IV. разр. технике. Сарајевски интернат прославио je у заједници са питомцима Просвјетиног мушког интерната националне празнике Дан Уједињења и Рођендан Њег. Вел. Краља. Интернатска књижница je врло добро ујзеђена и броји преко 1.400 књижевних дјела из наше и стране књижевности. Заједничке екскурзије нису приређиване. Женски интернат у Сарајеву смјештен je у вакуфској згради, која je у хигијенском погледу доста задовољавајућа, a има б спаваоница са 80 кревста, 3 учионице и остале потребне простбрије. Женски интернат нема свог литерарног дру штва, na су питомице припадале друштвима својих школа и тамо похађале предавања. Националне празнике интернат je у својој средини прославио, којом приликом je питомица Магбула Филиповић Одржала пригодна предавања. Дан Уједињења и Po - 186 ђеидан Њ. В. Краља питомииte су прославиле у За једници са пмтомицама из Просветиног женско^ интерната. Женски интсрнат има своју књижницу a приређиване су заједничке u1етње у околици градЈ’ Женски интернат није имао ове године .. .. Rio^ ' еког васпитача, na су ту дужност на задовољство Главног одбора вршилс префектс гђа Фата Кошарић и гђица Бегајета Арифхомић. Шегртски дом у Сарајеву налази сс у зградц приватног власништва, a састоји се од 5 спаваоница са 53 кревета, учионице, трпезаријс и осталих нузгредних просторија. Како се питомци Шсгртског дома уче занату код разних мајстора (послодаваца), то се je у До. му нароМито пазило на опште образовање у науци и друштВености, na су редовно држана предавања о Југос^овенском Вароду, 0 Краљу и Отаџбини, о Гајрету и његовом дјеловању у народу, о занатима и т. д. Приређивани су често међусобни разговори пптомаца, на којима су питомци давали своја мишљења о разним темама, a под надзоро.М управника. Приређено je 16 полудневних екскурзија no околи4Ј.И града, музеју, творницама и т. д., a сви су питомци похађали редовно вечерњу шегртску школу. Шегртски дом je имао свога вјерског васпитача, али љекара није имао, јер су питомци били чланови Окружног уреда за осигурање радника. НадзОр над практ^4ним радом питомаца врШен је'Пбсамо no доти^ним мајсторима, него и no префекту, који je имао дужност да барем једанпут мјесечно обиђе све мајсторе питомаца. Гајретов мушки интернат у Бањалуци смјештен je у вакуфској згради, довољно пространој за 40 питомаца, са 2 учионице и 4 спаваонице и свима осталим потребним просторијама, те врло лијепим и пространим двориштем. Хигијенски услови зграде су прилично добри. Рад овога интерната у току године био je врло жив. Ha врло свечан начин прослављен je Краљев Ро1јендан и Дан Уједињења са пригодним академијама, на којима су питомци Смаил Пузић и Нурудин Шишић одржали предавања »0 историји Ослобођења« и »0 личности нашег витешког Краља«. Веома je успјела приредба мевлуда као и три посијела, на којима су одгаравани комади из народног живота и читана Гајретова рамазанска предавања. Школски рад питомаца помагали су врло пожртвовно професори г.г. Кемал X. ОмерспахиН и Наим TiejBaH, који су у интернату одржавали посебна предавања из разних научних предмета. Интернат има свОје литерарно друштво »Осман Ђикић«, у коме су приређена многа предавања. Сви су питомци Соколи и трезвењаци. Интернат има своју књижницу, a питомци су прочитали око 2000 научних и белетристичких ДЈС' ла, те су приређсне 4 екскурзије у околину градаГајретов мушки интернат у Бихаћу смјештен je у згради која je власништво вакуфа са 3 спаваонице, 2 учионице, те осталим потребним просторијама. У интернату постоји литерарно друштво »Ос* ман Ђикић«, коje располаже са 559 књига. У литерарном друштву одржана су многа предаваша. �Осим научних и културних предавања питомци су одржали и неколико вјерских прсдавања о односу Ислама према другим религијама, толеранцији, ахлаку, полигамији, посту, хаџу, те о Исламу ii социјализму. 3 Интернат je приредио 4 заједничке екскурзије, a интернат су посјетили одличнији гости: претсједник Главног одбора г. Др. Авдо Хасанбеговић и г. Урош Врбић, начелник Банске управе из Бањалуке. Гајретов мушки интернат у Тузли смјештен je у масивној и солидно грађеној вакуфској згради са довољним бројем великих и здравих просторија, међу којима 4 спаваонице са 35 кревета. Све вјерске и националне празнике интернат je прославио на свечан начин, како са пригодним предавањима, тако и са другим бираним програмима. У интернату не постоји литерарно друштво, али су држане често литерарне конференције, на којима су предавали осим питомаца и тамошњи јавни радници г.г. проф. Мехмедалија Џинић, Др. Хазим Муфтић, Рудолф Црнић, Др. Асим Ћемерлић и Живорад Поповић. Интернат je приредио више заједничких екскурзија. Од одличнијих посјетиоца зариљежен je поред гимназијских професора и претсједник Главног одбора с. Др. Авда ХасАнбеговић. Мушки Гајретов иитернат у Ј^оетару смјештсн je у двјема приватно изцајмљеним' зградама, од кајих једна не одговара погребама интерната, док друга одговара дјеломично. Ј1о^тоји вјеЛРпц потреба да се створи могућност^ибмјене ових вих зграда. Мушки Гајретов интернат у Плевљу смјештсн je у вакуфској згради, солидно грађеној и врло прикладној за интернатске сврхе. Овај интернат има 11 просторија, и то: 2 учионице, 2 спаваонице, трпезарију, кухињу, смочницу, канцеларију, те стан управника са осталим нуз-просторијама. У спаваоницама су 32 кревета. — Питомци су прочитали у интернату 249 дјела, a одржано je б предавања. T okom године посјетили су овај интернат г.г. Шукрија Куртовић, народни посланик, инж. Шериф Бубић и Салих Хасић, претсједник Гајрета из Фоче. Заједнички интернат Просвете и Гајрета у Требињу je под заједничком управом, нема литерарног друштва, али има књижницу, na су питомци прочитали 325 што књижевних што научних дјела. Предавања нису у дому држана, него су питомци похађали предавања која су у Соколу др жана. У свима! Гајретовим интернатима било je мсhy питоМцима и питомицама дружељубље на врло високом степену, a нарочито се ово мора подвући у'заједничком интернату у Требињу. Г а Ј р е т о в е с т и п е н д и је У смислу закључка прошле главне скупштиие, a на основу препорука одбора и повјереника, Главни je одбор подијелио 108 стипендија и то слушаисламског теолошког универзитсга у /ге ђацима свих средњих и стручних школа. Јежаокпатие потпорс у школско.ј годпип 11)31 32 Мјесто школе Здакле е Разред Динара 500 ЛокмиН Хусеин Маглај студ. права Београд ДервишешН Ениса Тузла гимиазија Тузла I 250 ДедиН Изета Бијељина Бијељина II 300 200 Хасанбашић Теуфик Бањалука Баљалука III Хасанбеговић Садија Сарајево Сарајево IV 155 Дрљевић Мехо Сарајево IV 200 Филиповик Магбула Сарајево VII 250 Џепар Назиф Дивно VIII 4С0 МешановиК Мустафа Рогатица грг. акад. I 535 Мариновик Љубомир Сг^рајево техн. школа II 150 Сжбитовик Осман Скопље вел. медрсса VII 50 Бишчевик Емина Сан. Мост гнмназија IV. 150 Ораховац Саит Подгорица II. 115 Травањкик Хајрија 100 187 �Стипеидиje за годппу 1931/52 Редни ИсплаКе- 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 U 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 188 Име и презиме АјановиК Салко ЕкиК Ахмет Хусеџиновић Фатима Хебиб Мустафа КурговиК Шукрија Чемо Разија ЋоровиК Нафија Хасанбеговић Нашид Кравић Атиф Коњхоџић Сулејман КрилиК Асим Махић Мухарем СарачевиК Орхан ТопиК Хамдија Зекић Реуф АзабагиК Невреса АзабагиК Теуфик АјановиК Ибрахим БакшиК Ахмед Чечо Невзета ХасановиК Рефки Кураја Звонимир Мешковић Мехмед Пашић Субхија Селесковић Харун Штркљевић Рабија Шаран Хајрудин Зуканов-иК Лејаа БлекиК Мухиба Дервишевић Енес Дедајић Мехмед ЕкиК Џемалудин Силахић Шемса Трновљаковић Ахмет Гушић Бедрудин ХромиК Бењамин КобашлвК Наил ШариК Нвјаз БахтијаревиК Фикрет Мулић Фауд Прачић Хилмија Сарајлић Енвер ЋеримпашиК Абдуселал КарабеговиК Осман Лутвић Ибрахим МаглајлиК Кемал ДураковиК Хасан СелимбеговиК Алија КапетановиК Салих Цвијетић Муамер Мурсел Муневера Глоговац Милица Марков^ић Петар Солаковић Аиша Глоговац Драгица ГлухиК Мустафа Зукић Мидхат Кишевић Але Пертев Селим Ашчерија Смаил ЧеркиК Есма Мешанов’иК Салих Мјесто школе Сарајево Високо Бањалука Високо Сарајево Сарајево БихаК Плевље Требиње Тузла Сарајево Сарајево Бијељнна Б. Градишка Сарајаво Тузла Тузла Тузла Школа Динара шерпатска гил\, гимназија 1000 100 1000 500 1000 750 1000 1000 300 750 1000 300 1000 Није подизао Huje подизао 1000 С арајеп о Призрен Високо Тузла Скопље Тузла Сарајево Треби Башал Бања Тузла Тузла Високс Бањалукг Тузла Бањалука Сарајево Бањалука Сарајево Башалука Сарајево Тузла Сарајево Бањалука Бањалука Призрси Бањалука Сарајево Брчко Сарајево Сарајево Сарајево Нови Сад Сарајево Сарајево Нов-и Сад Тузла Сарајево Б. Петровац Сарајево Вареш Мостар Тузла Примједба \ Грађанска 1000 500 500 400 1500 750 1000 1000 1000 750 1000 750 1000 1000 1000 375 500 750 1000 1000 1000 2000 2500 750 2000 1000 1000 2000 400 1000 1000 1000 1000 1500 1500 400 1500 1000 1000 750 1000 1000 1000 1000 750 750 1000 300 Обуст. ради неуспеха у науци Обуст. ради слаба успјеха Обуст. ради слаба успјеха Обуст. ради слаба успјеха Обуст. ради слаба успјеха �Име и презиме Место школе Школа Динара 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 ПрачиК Фатима Тузла Салчин Емина Мостар Хајлаковић Фадила Сарајево Хусић Абдулах Котор Фазлић Идриз Бакар филиповиК Нусрет Сарајево Дрљевић Хатиџа Мостар Лакишић Дика Мостар ЕркочевиК Мустафа Требиње Мешић Ахмед Тузла Беврња Суљо Лесковац ЉубовиК Ахмед Сарајево Поњавић Ферид Фридберг Добрача Касим Каиро Бахтија )ев«ћ Кјазим Загреб Имамовић Хусејн Београд Хаџиабдић Мухамед Завмов-ић Фехим Миџић Алија АлимановиК Хамдија АхметановиК Абдулах Босовић Мехмед ДиздаревиК Дервиш Хумо Авдо Мехмедбашић Расим МиџиК Сакиб Л u Нурикић Халис " Соколовић Омер СмајиК Рифат Таљић Исмет Хавала Мустафа ■ : Вцсокп Абдулахефендић Нази. Делалић Мехмед Дерв-ишевић Абдулах . Хаџајлић Хасан ХафизовиК Атаулах Халиловић Ахмед Љубов-ић Зулфо Мешак Хамдија Сефо Шериф ■ Танчица Салих Сарајево Башић Сулејман Дедић Мехмедалија Пертев Осман Ралић Салко Сарајлић Сакиб Л < Грађанска Пом. акадеи. Трг. акацем. Стручва Медреса 1000 750 750 2000 4000 1000 750 750 500 Примједбе Ннје подизао 1000 Текстилна Сред технич. Виша технич, Ел Азхар Ст. фарм G t . мед Геодез. 950 750 5000 Обуст. ради слаба успјеха 10000 4000 4000 800 Одуз. 30/Х1 1931 2000 L i\ ожарска Т“ L £ Заначија Елек. механ. Заначија Зуботехничар 3200 2500 4000 4000 4000 4000 4000 400 4000 4000 2500 4000 4000 4000 4000 4000 4000 4000 4000 4000 4000 4000 4000 750 1500 750 525 1500 Од 1/Х1 1931 Одуз, 30/Х1 1931 Одуз. 24/IV. 1932 789 �Г аЈретове Је д н о к р а т н е п о т п о р е У ванредним потребама a на онову друштве ног прорачуна Главни je одбор ове године подије- лио 14 једнократних потпора у укупном износу рд 5 555.— Динара и то за набавке школског прибора, за одијевањс сиромашних ђака, за путне трошкове кућама и у школе. ; Р ад Гајрета н а просвећивањ у н а р о д а СузбиЈаше иеписмености Сузбијање неписмености и одржавање анал фабетских течајева била je у овој години нници јатива државне просвјетне политике. Али порсд тога, Гајрет je вршио и у овом правцу своју дје латност преко организација у мјестима, гдје просвјетна власт није доспијевала. Гајретова популарна предавања. Како je Министарство Просвјете преузело на се иницијативу одржавања аналфабетских течајева у народу, Гајрету се je отворило друго широко поље рада на просвјећивању широких народних м а са: одржавање популарних предавања. У овбј je години одржан читав низ Гајретових предавања у свим крајевима Гајретовог домена. Теме предавања су се односиле на сва актуелна питаља, која тангирају животни интеред муслимапског дијела на шег народа и, која условљавају Љегово материјално и културно вОдизање, тр нлционално просвје ћивање. У овом правцу Гајрет je овс године радио истим темпом као и прошл^ године^али како није било довољно матерпјЗлшТх средстава, ове године се та предавања рису могла штампати, na je из едиције рамазанских предавгкња изашла| само једна књижица са садржајем: Др. A. Буквица: »Сифилис«; Др. A. Буквица:/»Туберкулоза«, Хамдија Мулић: »Зашто се тужимо на своју дјецу«^ЈДр. Антоније Вуковић: »Употреба пића које опија«. Гајретова предавања у главном су сс држала приликом рамазанског поста, када међу слушате љима влада такво психичко расположење да своје мисли и дјела посвећују cai^o ^обрим дјелима, na су имала добар и учинак и резултат. Гајретова предавања држана су.како у простосторијама културних друштава, тако и no џамија ма, a држала их je како свјеговна тако и вјерскадуховна интрлигенција, са истим маром и са истим еланом. Ове године je запажена на овом раду велика и свесрдна узајамност свјетовне интелиген ције и илмијје, те није био риједак случај да je свјетовњак држао вјерско, a алим свјетовно пјаеда вање. . Осниваље домаћичких школа. Домаћичке су школђ у р а д у показале позитпвне резултате. Оне су оспособљавале женску омладину не само за добре и разумне дОмаНице, него су сиромашним полазницама давале сигуран хљеб у руке, давале изучен занат, оспособљавале су их у Јаучном раду. Свима сироМашним полазницама je овај^занат доносио лијег1у зараду и многим je фамилијама обезбиједила добар, поштен н ; благосовен живот. УгледјуИи се у полазнице домаћичких школа наша се je женска омладина дала на; рад, na смо путем домаћичких школа створили бд нашег женског подмлатка озбиљног привредног фактора м сарадника кућним старешинама, a где такв^х нема, створили смо сиротим фамилијама добре кућне старешине. Може се рећи да су домаћичке школе позлати1 ле руке многМм полазницама, створивши међу њима велики број тако вриједних радница, чак ii правих умјетница, чији се рад дапас добро цијепи n плаћа, a то je све на понос и радост Гајрета. Гледајући благодарним очима у такав благотворан рад домаНичких школа, Главни je одбор све силе уложмо да се отвори 'iiifo више домаћичких школа. Р ад Гајрета н а привредном просвјећивањ у и подизањ ујнарода ГаЈретов задружно пољопривредни течај. У сврху задругарске пропаганде, задружног васпитања народа и рационализације пољопривреде у народу, Гајрет je у прошлој години отворио, a у овој години завршио Задружно-пољопривредни течај. Сви су наставници наши познати задружни идеолози и практичари. У течају су одржавана предавања no овом распореду: Прије подне: Од 7— 10 сати: књиговодство — наставници: г.г. Никола Тришић и Н. Ранков; Од 10— 111/2 сати: рачун — наставник: г. Мурат Синанагић. Послије подне: Од 15— 16 сати: задружна администрација — нлставници г.г. Никола Тришић и Н. Ранков; 190 Од 16— 17 сати: пољопривреда — наставник инг. г. Шериф Бубић; Од 17— 18 сати: задругарсгво, задружна пракса и остало — наставници: г.г. "Боко Перин, М. Илић, Др. Уџварлић. Хигијену предају г.г.: Др. Остојић и Др. Асаф Шарац. Недељом: посјета музеја, кина, Пољопривредне школе у Бутмиру, шетња no Сарајеву, преглед имања узор ратара, академија задружног дана и ванредна предавања. Течај je почео 1 јула 1931, a завршен je на свечан начин у присуству Главног одбора, изасланика власти и корпорација, те наставничког збора на дан 31 јула 1931 године. Успјех течаја je био јединствен, као што je и његова организација и идеја била јединствена и прва појава у нашој Отаџбини. Ну практична при- �мена течаја у народу била je нажалост у овој го - љивост у нашем елементу, да би се лако и брзо из^ дини онемогућена појавом опште економске кризе, нашло и отпремило што више честитс дјеце, Главни na се та корисна примсна, осим случајсва гдјс je одбор je no свим ранијим окрузима имсновао повјеипак џсшто успјсло, 1у\ордла одгодити за брља вре- реџ.ике, који су стајали у директној вези са При мена. вредником. Гајретов Шегртски дом. У овој години коз Шегртски дом je прошло 66 пиУслијед превеликог бррја срењих школа поја- томаца, од којих je 11 свршило занат. вила се je у посљсдним годинама хипердродукција У вријеме када питомци нису на практичном интелигенције, a како je ова базирала своје, е.кси - учењу заната код својих мајстора, бавили су се стенције на школским квалификацијама у чинов - прописаном лектиром, приређивана су им предаваиичком сталежу, и како интелигенција ријс научена ња и разговори о свим питањима савременог жи у слободним звањима тражити ексистенције и сво- вота и заната, да би им се подизало опшге зиањс јом спремом унапређивати слободна звања на д о - и способност за рад и живот. бро и културе и привр.еде a и друштва, почела се и Због тога je и наша просвјетна политика моракод нас појављивати незапосленост школованих ла скренути у правцу стручног образовања омла људи. дине, na je досљедно тој проевјетној политици моУ шегртском дому омогућена je потпуна on - рао и Гајрет посвегити велику пажњу занатској оскрба занатској омладини, која долази на изучава- младини. Први корак био je оснивање Шсгртског ње заната из провинције и омогуНено joj je поред дома. С врш ени ци Г ајретова учења заната и опште васпитање, које џе могу добивати као обични шегрти код мајстора. Шегртским домом управљао je до 14 октобра 1931 године г. Хазим Крехић, учитељ, a од тада г. Хусеин Хамшић, учитељ. Смјештаље муслиманске дјеце путем Привредника на модерне занате и трговину. Српско привредно друштво »Прквредник« од прошле године указујс Гајрету своју велику брагску сусретљивост, преузимајући од Гајрета велику бригу око смјештања муслиманске дјеце на занате и трговину. Према овој сусретл>ирости исказује Главни одбор, као и читава Гајретова организација свесрдну и топлу захвалност. Благодарећи Привреднику смјрстили смо дјеце на модерне занате и трговину, ,који he, дадМ* мо се, за кратко вријсме бити честит(и грађани и занатлије. Да би се популарисала Привредпикова сусрет- Гајретови питомци на кожарској школи у Високом. Пратећи успјешни рад Кожарске школе у Високом Главни je одбор стекао увјерење да je ова школа веома корисна за нашу омладину, na je и ове године послао извјестан број питомаца на образо вање у кожарству и крзнарству. Kako у кожарској индустрији немамо још до вољног броја стручних радника и заначија, a ова индустрија у нашој земљи има врло добре услове да се раз.вије, то je Гајретовим питомцима који сврше ову корисну школу загарантована лијепа бу дуКност. Поред Гајрета као лијеп примјер истакнути je име трговца из Сарајева, који из свога зекјатног фонда уплаћује Гајрету мјесечно no 400.^— Динара, a Гајрет даје као стипендију Танчии,и Салиху, ђаку кожарске школе у Високом. f ајретова ћилимарска школа у Новом Пазару. �друге, a и ван ње и f o разне дебљинс и шири„е ткања. У ту сврху јс задруга набавила два велиКа модерна стана, који су смјештени у радионици. У Задрузи je запослено ове године око 60 жена> већином муслиманки које израђују све врсте ручног рада као пирлит за завјесе, креветне дсКе столњаке, и везењем хаљина, блуза, јастука, ка пица и т. д. Поред унутарњег рада у самој задруги задруга добива радове и изван Сарајева: Ливна’ Тузле, Острошца, Вишеграда, Завидовића и т. Раднице су према врсти рада лијепо плаћене тако да имају код задруге већу зараду, него у којој Дру. roj сличној установи. Задруга излаже своје радове у БеоградУ, з а_ гребу, Дубровнику, Новом Саду, Великом Бечкереку и другим мјестима. Прошле године задруга је излагала своје радове у ПрагУ са врло лијепим Успјехом. Радови се већ сада добро пласирају и у Паризу. Иначе су радови Задруге изложени и У неким бољим сарајевским радњама. Задруга je показала •добит у прошлој години Дин. 14.484.81. Управни одбор Задруге у овој години je овај: Претсједница гђа. Лесковац Лепа; потпретсједница Шахинагић Хафе х.; I тајница гђа Крехић Сабира, Задруга Кола Српских Сестара и Гајрета у Сарајеву I! тајница Хауић Хасна; благајница ПејановиН Ma­ Задруга Кода Српских, Сестара и Гајрета ос- lta; одбор - „ . . r и надзорни одбор . сачињавају .. гђе: . Самарнована je прије Јвест година cd циљем, да помогне дџ и ћ Лепосава, Поповић Мица, Травањ Мила, ВУншим сиромашним сестрама .без разлике вјере и да колић Даринка, Цвијетић Драгица^ Васиљевић Ma­ ce још више зближимо. Задруга се у главном задр- • pa, Деспић Даринка, Мичић Милка, Ш Ушљић Теожала У изради народних-мотива који сУ цијењени не дора, Крсмановић Вера, Ченгић Шемсе х., Ханџић само код нас, него.и на страни. Поред народних кЕмине х., Арифхоџић Хајрије х., Бушатлић Хабибе мотива у радионици се израђУјУ и друге врсте р у ч -Ј|х ., БахтијаревиН Зулејхе х., КукиН Ферида, Ризваниих радова, к&о: филе, бијели вез, миритј и др. Be-J ^беговић Решиде х., ТановиН Фата, Карамехмедовић ћином се ради no безу који сје тка у радионици за-S 1Сеније х. Гајретова Т1илимарска школа у Новом Пазару навршила je 9 година свога успјешног и корисног рада. Ова школа није само Установљена за изобразбу полазница за ткање ћилима, него je ова школа и радионица, која у току године изради лијеп број предмета, за покрићс школске режије. Дакле no ред стрУчне изобразбе ученица и поред произвађања ћилимарских предмета, ова школа има задатак, да у крају у коме дјелУје, оплемењује лијепе народне мотиве и шаре. Школа има задатак осим свега да систематски подиже корисни и лијепи кућни обрт и домаћу радиност, у којој долази у обзир H a ­ ma женска омладина. Школом управља учитељица МазлУма Ајето Bnh, која се плаћа из бУџета Зетске бановине, a њену помоћницу плаћа школа. У овој години, ради владајуће кризе, полазницама je плаћано no м2 израђеног предмета 80 Умјесто 100 Дин., a осим тога свима полазницима су исплаћивани сваког радног дана мањи хонорари. У т0кУ гОдине ова je шола израдила' 1 халију,' 3 ћилима, 11 тепиха, 20 завјеса, 4 драперије, 9 столичица, 9 јастука, 2 миндерлука, 2 ташнице и 2 фотеља. Р ад Гајрета н а вјерском просвЈећивањ у ДЈело Г ајр ета im ствар ан .у саврем еиог св е ш т еи ст в а Гајрет je култУрно и просвјетно дрУштво и пре- К о р к у т, данас дјелује као наставник на Шер. ма својим правилима у народу дјелУје на културном суд. школи у Сарајеву, a Мухамед Ф о ч a к се на просвјетном подизању и напионалном освјешћава - лази послије свршених наука у војсци на регулисаiby. Али у помањкању акције мјерОдавних на савре- н>у~војне дужности. Ове године завршиће »Ел Азменом вјерском просвјећивањУ народа, поред Ва - хар« Гајретов питомац Касим Добрача. Нови ГајкУфа као еминентно вјерско-просвјетне Установе, ретов елазхарски стипендист МУстафа КамариИ, утемељене на јаком капиталУ и иметку, Гајрет je пошто није регулисао пУтне исправе, још није от.морао преузети на себе и т У дУжност да УлажУНи пУтовао у Каиро. највећи напор створи и у народ пошаље образоваГајретова вјерска предавања. но, савремено народно свештенство, које he сачу Данашњица од нас императивно захтијева да вати све оне тековине исламске културе, које се да- имамо добре, способне и савремене мУалиме и иманас налазе у пропадању. ме матичаре, који he се бринУти за све народне Ове године Гајрет je подијелио двије стипенди- бриге, како то чини свештенство наших саплемсније слушаоцима теолошког факУлтета »Ел Азхр« у ка друге вјере. Док Гајрет узмогне преузети на себе Каиру, и то: и дУжност образовања и овог свештенства, засада Мустафи Камарићу и Касиму Добрачи. у помањкању истога, стара се да просвјећује народ Тако су Гајретовом помоћи досада свршили 'преко добрих ваиза у савременом духу, a путем теолошке факултете у Каиру и АлжирУ и вратили вјерских и моралних предавања. су се у народ да своје стечено високо вјерско обраГајретова предавања у погледу просторија низовање компетентно примјењују на вјерском и кУл- су наилазила на разУмијевање код високих надлеж* гурном подизању мУслиманског дијела нашег на - них вјерских фактора, али су наишла на пуно рарода три питомца, и то: зУмијевање и одушевљење многобројних и Гaјрету Г. Др. Мехмед Б е г о в и h, који сада дје -И оданих вјерских пионира у народу, наших имама и лује као доценг универзитста за катедру ширеат- муалима, који чистим разумом и бистрим очима a ско правних ;иих иаука (r. Др. БеговиН je заједнички и са много више осјећаја посматпају прилике у питомац нашег иашег и београдског Гајрета) Гајрета); r. Бесим јима данас живи наш елеиенат 192 �Гајретови радници у Вакуфском вијећу. Kao прсдставнии културног живота и рада mv слиманског дијела нашег народа и Гајрет je за ступљен у Вакуфско меарифском вијећу са неколико својих радника и преставника, a ти су Г.г. Др. Авдо Хасанбеговић, Есадбег Алибсговић, Осман Реџић, Инж. Суљага Салихагић, Др Сулејман Хафизадић, Др. Ибрахим Хаџиомеровић и Хамид Кукић. Сви су чланови у Вакуфском вијећу, a Гајретови радници и пријатељи, радили у реформистичком духу, у духу Гајретове културне, просвјетне, привредне и социјалне идеологије, али су у раду наилазили на неразумијевање чак и на отпор илмије, која упорно придржава и у Вакуфу старо стање. Благодарећи раду Гајретових чланова у Вакуфском вијећу, као и осталим Гајретовим пријатељима, Вакуф je ове године закључио да се Гајрету подијели прилог од 20.000.— Дин. Гајретови he радници у Вакуфском вијећу и надаље живо настојати да нашу високу илмију убиједе у корисност Гајретовог рада no исламски дио нашег народа, a и сам he Гајрет уложити сву енергију да придобије према себи боље располо^кењс илмије на високим положајима. Гајретови Мевлуди и дове. Ириређивање Гајретових мевлуда, који су мајуспјелији и на којима се читав муслимански живаљ на ибадет састаје, постали су у свим крајевимл обичај. Нарочито су свечано и манифестативно при ређени мевлуди у: Бихаћу, Фочи, Бос. Градишки, Стоцу, Рогатици, Вишеграду, Бијељини, Градачцу, Мостару, Дервенти, Какањ Добоју, Сарајеву, Тузли, Миочу, Бањалуци, Жепчу, Челићу, Требнњу, Годимљу, Црнићима, Власеници, Згошћи, Џивару и т. д. Није толико упадљиво што наша илмија са високих положаја занемарује и избјегава Гајретове забаве и друге свјетовне приредбе, али je одвишс упадљиво њихово бојкотовање и вјерских приредаба, ну народ се није обазирао на каприце, na je вјерска предавања и мевлуде посјећивао у пуном броју. Да-би се исламска свијест, култура и друштвеност што видније манифестовала, Гајрет je у појединим мјестима приређивао и локалне свечане до; -ве, посјете гробовима и турбстима, na су и ове свечане -дкрске приредбе како бројем народа тако и учествовањем улеме из народа веома успјеле. Р ад 1'ајрега на социјалном подпзању народа Са великом бригом и са болним срцем Гајрег je пратио у овој тешкој економској и>дини живот наших пасивних крајева, je* поред својих ос галих брига морао на себе преузети у извјесној мјери и дужност социјалне скрби. Гајрет je живо настојао око испословања допремања и подјеле хране пасивним крајевима у Дринској бановини, коју je држава дијелила. Исто тако уложио je сва настојања на изналажењу и стварању могуНности упослења *и зараде нашим многобројним незапосленим радницима a користећи се братском сусретљивошћу Привред- ника, како je већ речено, смјештао je на занатс сиротну дјецу. У правцу социјалног подизања народа Гајрст he у будуће преко свих својих организација појачати акцију и даће joj у свом дјеловању видан и npвенствен значај. Женски Гајретови одбори водили су бригу да у својим мјестима прошле зиме одјену сиромашну школску дјецу; сабирале су у ту сврху прилоге, приређивали нарочите приредбе, a и из својих сретстава придонашали, na je овај њихов социјални рад заслужио свако признање и похвалу. Остале Гајретове културне акције Гајретова пЈевачка и музичка дру ш тва Муслимански дио нашега народа као елеменат сснтиментално профињених ocjehaja проводи добар дио живота у пјесми, na од природе има иако примитивну, али ипак здраву подлогу музичке културе. Далеко су познате босанске севдалинке, у којима се наш човјек и рађа и одгаја и живи. Мањкала нам je само здрава иницијатива да се ова музичка култура у нашем елементу оплемени и подигне. Гајрет je и у овом правцу дао иницијативу, na je посљедних година учинио велик корак на оснива њу пјевачких хорова. За кратко вријеме Гајрет je успио да у неким градовима оснује несамо мушке него и мјешовите хорове као у Мостару, Ливну и Сарајеву, који су хорови на пољу репродуктивне хорске музичке умјетности дали врло добре резултате. Мјешовити Гајретов хор у Сарајеву иступио je приликом овогодишње Гајретове забаве са великим успјсхом и бираним програмом, дајући доказ да наш свијет има и смила и душе a и материјала за хорску умјетност. Оснивање овог мјешовитог хора има се заблагодарити агилном раду и настојаљу и женског мјесног одбора Гајрета у Сарајеву. Гајретов мјешовити хор у Мостару, који се може и no својој квантитативној и квалитативној снази убројити међу прве наше хорове, имао je намјсру да приреди минулог прољећа своју турнеју и да у Сарајеву одржи велики концерат, али je ту своју жел>но очекивану накану, усљед тешких економских прилика, морао одгодити. У свим Гајретовим пјевачким хоровима гоји се несамо умјетност, него и душтвеност. Међу пјевачима и пјевачицама владају најбратскији односи и узорна дисциплина. Пјевачка друштва имају и своје читаонице, у којима се омладини даје добра, здрава и поучна лектира. Инструментална музика није још узела правога маха, засада се гоји само тамбурица, као наш 193 �домаћи инструменат, na у свим мјестима, у којима постоје Гајретове читаонице, домови и пјевачка друштва, имамо и тамбурашкс оркестре. Једино у Фочи постоји Гајретова плсх музика, која даномице показује све всћи напрсдак. Гајретове читаонице и клубови. У циљу подизања друштвености и одбијања омладине од дангубљивих и штетних локала, у свим крајевима оснивају се Гајретове читаонице и клубови, у којима се Гајретови чланови састају, о б а вјсштавају о дневним приликама, поучавају у са владавању свих потешкоћа живота, na се у овако организованом друштву много лакше пресађују у народну душу Гајретовс идеје. У Гајретовим читаоницама и клубовима гоји се несамо знање, него и умјетност, na свака читаоница има своје дилетантске секцијс, пјевачке хорове, музичке оркестре, витешке и друге секције. Досада je основано око тридесет Гајретових читаоница и клубова. Гајретове манифестације у народу. Гајрет свуда манифестативно испољава своју позитивну националну свијест и тежње, далеко^од, сваког шовинизма и са пуно братске сношл>ивостн. Свуда искрено и предано маиифестује своју свијест о народном и државном je димству, утјеловл^еном . и за^арантованом у узвишеној личности Hai^er^ Милог Краља Алсксандра Првог и у личности' узвишеног нам^пргг^ тектора Прсстолонасљеднир Петра као залогс и узданице наше сретне_ будућно'сјгП>чСвЈ Гајрсдоа^, приредбе су национажГе манифестацијеЈ у којима иема границе одушевљењу. Нарочито су величан ствено проведене у нароДу Гајретове маш|фДО1-!' ције у БијељинИУ Дервенти, ГораждуЈ 1нр0ду к/Фоче, Новој Вароши, ЈСоњицу, Гацку, Какњу итд. Прославе Гајретова дана. Ове године je читава Гајретова организација најсвечаније прославила »Гајретов Дан«, који пада na дан рођсња Њег. Kp., Вис. Престолонасљедника Петра, т. ј. б септембра. Гајретов Дан прослављен je ове године у виду свечаних академија, свечаних сједниЦа, дова, на родних манифестација и бакљада, a у многим мјестима на тај дан приређиване су и забаве, тефе ричи, коњске трке и т. д. Прослава Гајретова Дана, a уједно и рођендана Гајретовог Протектора je велики празник м услиманске школске омладине и подмлатка, na je ове године омладина узела у прослави видног учешћа. Нарочито je свечано прослављен Гајретов Дан у Завидовићима, Приједору, Маглају, Стоцу, Великој (Дервента), Гацку, Сочицама (Прибој), Брчком, Високом, Чапљини, Љубињу, Бихаћу, Котор В арошу, Калесијама, Сјеници, Домановићу-Локвама, Тузли, Челићима, Бос. Кобашу, Мостару, Жепчу, Грачаници, Миочу, Гор. Вакуфу, Блатници, Новој Вароши, Пријепољу, Тодорову, Зворнику, Тур. Јањарима, Гор. Рахићу, Коњицу, Рудом, Плевљу, Бугојну, и т. д. Гајретове забаве. У посл>едње вријеме Гајретове су забаве, како у Сарајеву и нашим већим културним центрима, та- 19i ко и у провинцији несамо најпосјећеније, него и no свом умјстничком програму најуспјелије. Ового дишња Гајретова забава у Сарајеву била je почашћена прсвишњом пажњом Узвишсног нам Краља, na je присуство Његовог Изасланика на Гајретовој забави јасан доказ колико мјссто заузима наш елеменат у Његовом очинском срцу. Забава je била живо коло раздраганих срдаца, пуних вјерности и захвалности своме Краљу. Ова висока пажња од звонила je у захвалним срцима читавог муслиман ског дијела нашег нароа, a нарочито многобројних Гајрстових чланова и поборника. Програм ове з а баве, кога су изводили Гајретови питомци-ице био je и својим избором и својим умјетничким извође њем достојан превишње пажње, na се je Гајрет како са својим питомицама и питомцима тако и са пр вим наступо.м Гајретовог мјешовитог хора пред лицем Изасланика Њег. Вел. Краља високо поно сио. Великим маром и као никад досада великим напором Гајретових радника, Гајретове забаве у провинцији нису ни no својим моралним ни мате ријалинм успјесима ништа изостајале за овом ве лмком успјелом забавом у Сарајеву. Свуда су пзвађани бирани и Гајрета досгојни програми. Свуда се чуда^милозвучна национална нота, свуда се поди зало дастојанство Гајрета, свуда се манифесговала национална и културна свијест Гајретова. Немогуће je у извјештају набројити све npn рсђене Гајретовс забаве, јер су многобројнс n јер хуг у м()ралном погледу свс успјеле, али како су I ајретове забаве главно врело 1'ајретових прихода, набројаћемо најуспјслије овогодишње забаве: у Te­ č a n ^ , Бос. ДуОичцу, Билећу, Бијељини, Пријсдору, Стоцу, Чапљини, Љубињу, bnxahy, Сјеницп, Гузли, Џивару, Бос. Кобашу, Мосгару, Жепчу, Ј1оквама, Зеници, Гар. Paxnhy, Бугојну, Корају, Дињем Вакуфу, Какањ 3rouihii, Братунцу, Ластви, Б. Пе тривцу, Осгрошцу, Прњавору, прозору, boe. Гра дишки, Гацку, Рудом, Јајцу, Невесињу, Власеиици, Грачаници, ДобоЈу, Тодориву, Коњицу, Бањалуци, Високом, Авговцу, Требињу, Тешњу, Љубушком, Дервенти, Фочи, Гур. Јањарима, Бос. Дубици и т. д. Осим забава приређивани су у овој години многи тсферичи са разним програмима, a у многим мјестима том приликом приређиване су коњске грке. По свом нарочитом успјеху свраћају на себе паж њу приређени теферичи у: Какањ Добоју, КакањЗгошћи, Сјетлини, 1 ацку, Прњавору, Автовцу, Власеници, Умољанима и Бјелемићу, Кључу, Завидовићу, Сочицама, Вучковцу, Брчком, Високом, Ka лесији, Грачаници, Миочу, Гор. Вакуфу, Пријепољу, Зворнику, Тур. Јањарима, Гор. Рахићу, Коњицу, Бугојну, Вишеграду, Фојници и т. д. Успјеле музичке концерте приредио je Гајрет у Мостару, Требињу, Гацку, БихаИу, Ливну, a чајанке и сијела у: Тузли, Сарајеву, Бањалуци, Градачцу, Дервенти, Ластви, Бихаћу. Гајретова ногометна утакмица приређена je у Дервенти. Учешће госпођице Бахрије Хаџић, примадоне бео градске опере на Гајретовој годишљој забави у Сарајеву. Муслимански дио нашег народа, благодарећи Гајрету на буђс1ву народне свијссти за школу и знање, не окудијева више мушким интслектуалним �снагама, али још нијс доспио да подигне културни Учешће гђицс Бахрије несамо да je имало веи просвјетни ниво муслиманске жене на којем се лик умјетнички дојам, него je имало и велико знаналазс њене сестре других вјера. Тек у посљедним чење за нашу омладину, која je у њој гледала добар годинама почсла je наша женска омладина поха- примјер, имала je и значај за будући Гајретов рад ђати школу, na пролазећи кроз исту и брижљиво и још боље расположење жснске омладине према васпитање Гајрстових интсрната, почела нам je и Гајрету. наша женска омладина улазити у друштво, у јавни Конкурс за драмске комаде. живот и рад, почела нам je давати своју нову позитивну снагу и придоносити je општем напретку. Гајретове забаве не служе само материјалној Са успјехом наше женске омладине, која je по- сврси, не приређују се само зато што су добра и сислије свршених школа дошла на терен са свим сво- гурна врела Гајретових прихода, него се са програјим свјежим расним вреднотама и са највсћим ела- мом Гајретових забава постизава онај морални циљ, ном, можемо се поносити, a нарочито са онима чији којем Гајрет стреми no својој идеологији. Читав су лични успјеси подигли културни ниво читаве за- програм сваке Гајретове забаве бира се у духу Гајједнице за неколико степена. Успјех Гајретове с а - ретове идеологије. Међутим како се велик број Гајраднице гђице Б а х р и ј е Х а џ и ћ дао je увјере- ретових забава одржао, исцрпели смо читав репертоар Гајретовој идеологији погодних позоришних комада, na je Главни оДбор дошао до увјерења да je потребно расписати конкурс за израду неколико позоришних комада. Ти позоришни комади ималм би својом како умјетничком страном тако и тенденцијом испољавати Гајретову идеологију и окупљати око себс свеколике Гајретове пријатељс пружајући иај, корист и умјетничко задовољење. За Гајретов драмски конкурс има доброг интересов^њЈки ако у’ награде минималне (5 награда у износу од 5.000 Дин.), na се je надати да ће сс наши мјссни одбори извући из неприлике код би рања програма за будуће Гајретове забаве. ^Осим ових разлога, за расписивање драмског конкурса Главни одбор je руковођен и разлозима ауторских права, т. ј. да позорпшни комади, који се буду приређивали на Гајретовим забавама, не би били подвргнути плаћању приноса за ауторску цснтралу. ' Г ђица Бахрија Н ури -ХауиК ње чак и умјетничким центрима Европе, гдје су се рађали музички генији, да je средина из које je Бахрија потекла, расно здрава и високо културна, na се може замислити, како су Сарајево и Гајретови пријатељи са сузом радосницом дочекали њезин наступ. Појава ове наше прве прослављене умјетнице није значила само као манифестација симпатија прама њој, одушевљење које ју je поздравило и њене програмске тачке читаве вечери пратило, имало je значење националног карактера, јер je са Бахријом наш елеменат дао од себе музичкој умјетности прву пионирку и протагонисткињу. Гајретове награде студентима за најбоље темате. Да би сс нашој акадсмској омладини у Београду дао јачи полет и да би joj се пробудило боље интересовање за наше проблеме. Главни je одбор расписао пст награда за најбоље студије и саставе на Београдском универзитету no следећим темама: 1) Улога муслиманског дела нашег народа у борбама и напорима за Ослобођење нашег народа; 2) Значај севдалинских пјесама; 3) Умјетни занати у Босни; 4) Богумилство и исламизација племства у Босни и 5) Улога Вакуфа у вјерском и свјстовном просвјећивању наших муслимана. Наша академска омладина јако се je заинте ресовала овим темама, na je у живом раду на прикупљању података. To интересовање омладине даје увјерење да ћс ови темати бити дубоко проучени и написани као праве дисертације. Београдски Гајрет, његова омладина и отварање дома Двадесет година no оснутку и благотворном и успјешном дјеловању Гајрста на територији бивше Босне и Хсрцеговине, једна група културних радника из Београда основа у јесен 1923 год. друштво, коме дадоше име Београдски Гајрет »Осман 'Бикић«. Детаљније одређен циљ овога да помаже школовање студената тиме одстрани све оне неприлике, омладина наилазила школујући се ђења на Универзитету. друштва je био, муслимана и да на које je наша послије Ослобо- 795 �Ништа није било природније, нсго што je овом новом београдском друштву, чији јс циљ школовање муслиманскс омладинс на Универзитету, дато име »Гајрет«. Гајретова идеологија која je у току пуних 20 година, некад брже некад спорије, освајала терен и срца свих муслимана, већ je тада представљала један искристалисан покрет, чији дјелокруг није био круг рада обичног свакидањег просвјетног друштва, него je у себи наговјештавао, обличавао и јасно истицао тенденцу духовног, економског и националног препорода муслимана у Југославији. Један члан управе Београдског Гајрета »Осман Тзикић« je приликом једне свечане приредбе овдје у Сарајеву потпуно тачно рекао и апосгрофирао ове ријечи: »Београдски Гајрет продужује рад овдашњег Гајрета, јер у истину ондје гдје Гајрет престаје, Београдски Гајрет »Осман Ђикић« наставља. Један помаже средњешколску и занатску омладину, a други студенте. Ова се два друштва идеолошки идентификују и програмски употпуњују«. Фактички уз сва настојања Гајретов рад no Ослобођењу није био потпун, јер je силом прилика о универзитетској омладини водио мало рачуна. Такво je стање настало нарочито после рата, када Гајрет посвећује пажњу понајвише средњешколској омтадини и старању око васпитања и ствараша [еДног ваљаног занатског привредног подмлДгка. Школовање муслиманске омладине на Универзитетима, међути\^/било je баш рослије рата много теже усљед економских шрцлика, него прије рата. Број државних стипендија био je минималавгТГ~бд-' ређен за најбоље ђаке. Сјгуденти муслимани, који нису успјели да добују отипендију или би одустајали од студија или би се уписивали на оне факултете, гдје није потребно похађати предавања. Они, који су остајали у мјесту, гдје се je налазио универзитет, излагали су се у већини случајева слабом и оскудном животу, који je неизбјежно морао оставити неповољне трагове на тијело и душу тих младих људи. Ове прилике нијесу могле избацити један потребан број високошколски образованих људи, који би се бацили на културно-социјални рад међу муслиманима и т^ко их за заједничку сарадњу са грађанима других вјера припремати. Београдски Гајрет je отпочео свој рад са отварањем свога дома у Београду у јесен 1923 год. У тај дом je примљено 20 питомаца. Од тада, na до данас он стално проширује свој рад тако да број само његових питомаца-студената износи преко 90. Године 1926 Београдски Гајрет отвара и свој женски интернат. To je учинио за то, што већ у 1926 год. почињу одлазити у Београд на универзитет и у више стручне школе и муслиманке из наших крајева. Тим младим дјевојкама потпуно неискусним, пријетила je особита опасност велеградског живота. Стога им се морала посветити нарочита пажња и осмгурати заштита, што je Београдски je са тешким напорима успио да заврши изградњу Гајрет учинио основавши свој женски интернат у Београду. У септембру мјесецу прошле године »Гајрет« свога великог дома, чија зграда претставља монументалност и за сам Београд. Дом има два крила са 2 улаза. У једном крилу je смјештен женски интернат, a у другом се налази студентски дом. Распоред просторија je и у муш- 196 ком и у жснском одслељу исти. Сама зграда зпузима простор од 750 м-, a има сутсрсн, приземље и два спрата. У сутерену су смјсштене кухиње, т р пезарије, собе за послугу и централно гријање. У приземљу се налазе учионице, собе за одмарање, библиотека, канцеларија и џамија. У првом и д р у гом спрату смјештене су собе за спавање, бање, умиваонице и амбуланте. Загим дом има терасу и велико двориште. По своме хигијенском уређају и распореду просторија дом даје изглед каквог модерног санато ријума. До сада je Београдски Гајрет ишколовао преко 100 омладинаца-студената и девојака-студенткиња и ученица виших средњих и стручних школа. Међу њима има љекара, судија, проФесора, инжињера разних струка и т. д. У току ове школске године, Гајрет je издржавао 96 студената и преко 35 студенткиња и ученица виших стручних школа. Гајретова омладина у Београду je веН у велике*.стекла симпатије и наклоност Београђана због своје* вриједности, скромности и лијепог понаша ња. Осим тога Гајретовци се истичу као најбољи студенти на свим факултетима, чиме су стекли признање и повјерење свих својих професора. Сваке године no који од Гајретових питомаца добије светосавску награду. Тако су у току ове школске године 3 однијела прве награде, a један од њих je добио чак највећу награду на београдском универзи\тету. Затим Гајретова омладина у Београду јако се истиче својом активношћу no свим студентским стручним и нестручним удружењима, почевши од Академског пјевачког друштва »Обилић«, na до Академског одбора Јадранске страже, кога су Гајрстовци чак основали. Они такођер узимају јаког учешћа у готово свим грађанским београдским хуманим, културним и националним корпорацијама, као Црвеном Крсту, Народној Одбрани, Јадранској Стражи и т. д. Ha тај начин се наша студентска омладина, поред других стварних користи, још за вријеме студија вјежба за будући смишљен и организован рад у народу. У самом Дому питомци имају своју Социјалну секцију, Дебатни клуб и једно опће удружење под називом: »Удружење питомаца и питомица Београдског Гајрета Осман Ђикић«. Са нарочитим задовољством истичемо, да су прије 2—3 мјесеца основали и своју задругу мјешовитог типа, која међу њима врло лијепо напредује, a у свим београдским задружним круговима изазива одобравање и дивљење. Готово су сви питомци чланови те задруге. Може се само мислити, од каквог he васпитног значаја бити та задруга за нашу студентску омладину, која сутра ступа у живот и у народ, гдје задругарство треба и мора да узме предоминантну улогу у националној привреди. Рад Београдског Гајрета пратио je наш Гајрет у овој години са највећим интересом и са највећим задовољством, na наше чланове можемо извијестити да je у овој години тај рад протекао са врло великим успјесима. Забава Београдског Гајрета у Сарајеву, коју je наш Гајрет и морално и материјално помогао, била je срдачно поздрављеиа. �Рад Гајрета у јужним крајевима. Наш рад у јужним крајевима није ове годинс донио задовољавајуће резултате, једно ради саме кризе, a друго што je Гајрет за онај свијет новост, која се не може одмах пригрлити, као што се није могла пригрлити нити у нашим крајевима у годинама његовог оснивања. Потребан je чешћи поход јужних крајева, потребно je ближе упознавање, a потребно je ради еклатантнијег упознавања Гајретових циљева, реална акција у јужним крајевима као отварање домова, течајева, дијељење стипендија и т. д. Али у овој години то се je морало ради кризе изостати и одгодити за боља времена. Нашим радницима, који су тамо на терену, и нашим т а мошњим пријатељима били би топло и свесрдно благодарни кад би no својој иницијативи агилниЈе и интензивније развили Гајретову акцију, док то Главни одбор Гајрета буде могао у пуној мјери развити и док за то буде имао потребна сретства. Гајретове едиције. Према закључку прошле главне скупштине лист »Гајрет« излазио je у ограниченом опсегу, износећи само извјештаје и вијести Гајретове организације. Лист »Гајрет« престао^је тиме би,ти п^ава лектира породице, служио je аа обавјешт^ње-о стању и раду организације Гајретовим радницима, na се je осјетила неодољива потреба да лист износи и no који актуелни чланак. Премда je лист с у ж ^ иЛак су издаци <Ука гова излажења бш\и велики и у толико љивији, што се претплатом нису могли покрити, му се je ради штива смањио и број претплатника н интерес читалачке публике. Излажењс листа ко шгало je 133.260.90 Дин., a претплата je убрана у износу од Дин. 33.627.80. Ово искуство са листом даје Главном одбору повода за размишл>ање како he лист у будуНој години уредити да би био лист наше обитељи, a и репрезентант културног и националног, интелектуалног и литерарног живота и дјеловања наших муслимана. У прошлој години ради владајуће кризе нијс био велик број Гајретових едиција, na се je Гајретова библиотека повећала само са једном књижицом »Гајретових предавања«. Главни одбор Гајрета сматра за своју дужност да, подносећи овај извјештај о раду своме и својих одбора и повјереника у минулој години, искажс срдачну захвалност свима члановима и пријател>има, који су-потпомогли Гајрет било морално или материјално. Нека je хвала сваком оном појединцу који . je допринио и најмању жртву за наш Гајрет, својим ' -^ичним радом и пожртвовањем, живом или писа ном рџјецју, новцем, прилогом у нарави или ма којим другим начином. Исказујући им топлу хвалу и признање, Главни одбор их моли да и у слиједећој години не забораве\воје мезимче, да му указују _Cgpjy помоћ и пажњу, не скидајући никада с ума да he муслимански дио нашег народа путем Гајрета и .егова рада заузети онај положај у друштву и наioj' заједници који он мора да заузме no своме . јоналном позиву, no својој вриједности и no своjoj виталности. I ■! I II V Списак питомаца Гајретовог и Просвјетиног мушког конвпкта у Требиљу 19 Ч О <u a D-.TO Име и презиме 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 Баић Ратко Бајрамовић Сабит ЗубчевиН Енвер Кудуз Виде Муминагић Џемал Самарџић Божо Семиз Стојадин Ћишић Ибрахим Милошевић Ратко Скочајић Новица Џоџо Пајо Виђен Кадрија СадиковиН Халид Хајров-ик Мухамед Милошев^ић Ристо Пашић Фадил Иопадић Ратко Шаровић Војик Солдин Назиф Трухар Вилим Тртак Дервиш Шеледа Момчило Пашић Фздил a Bt s а CL, к н Б (3 s ti rt Ч 0) О. D. rt 1 1 1 1 1 1 1 I u 11 11 ш 111 111 IV IV IV IV 1 IV IV IV 111 Име оца, ма)ке или старатеља Mjecro боравишта Илија Ариф Идриз Перо Атиф Драго Перо Салих Обрен Симо Сока Сул>о Сафура Смајил Никола Мустафа ЈБубица Павле Нура Фрањо Мехо Нора Бешир Чапљина Фатница Џивар Џољице Љубушки Клечак Љубушки Мостар Рудо Пољс Нилећа Дражин-до Гомиљани Љубушки Мостар Гацко Автовац Фоча Степен Љубињв Билећа ЈБубиње Столац Гацко Примједба 197 �Crnicaк пптомаца Гајретовог мушгсог копвпкта у Сарајеву s S IO a (X 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 198 et a m rt (X Име оца, мајке или скрбника Чекро Шукрија 1 ЧенгиН Енес 1 СалетоЕмћРешад I СердаревиН Асаф I Агановик Мухамед II АлибеговлН Исмет rt II Џиндо Расим II Џивдо Едхем 11 S Хаџрхалиловик Енес 11 Махик М\харем 11 Зечевик. Салих 11 rt Халиловик Фадил III Курбеговик Мчтхат IV Даутбеговик Џемал IV S Дрљевик Мехмед IV Муминовик Салих IV Сужањ Хамид IV (н Чекро Смаил V Пашић Сафет V , Шехвк Халил V Дубичанац Муниб VI r f ffi Лојо Енв^р VI Хајлаш Салих Vll Мемишевик Нусрст Vll Прачик Ибрахим u /VII Сердаревик Изет Vll Софтик Сулејман Плевљак Мурат Реџик 'Мухамед a Ступац Мухамед Vili 1 Мирјаник Раде t Тузлик Салих * 1 —= Реповад Ибрахим VI Садиковик Му*амед .f Vili Ра.мик Екрем Шер. ги н. Vll Арсланагик Хајрудин 1 ) Диздаревик Зпјах 1 Мулалик Ахмед 1 Шабулик Ибрахим 1 g Шахинпашик Касим 1 Никшик Алија 11 a Никшик Муле Бишчевик Смацл * 111 Јагањац Зајко 111 Мулаосмановик Халид 111 Чишик Мехмед IV Кривокапик Јован IV Салман Мурат IV Шуљак Сулејман IV Муцик Халим V Чавкик Ејуб Ковачевик Мустафа rt 1 "s Ковачевлк Момчило 1 0) Латифик Ибрахим 1 rt Кавазовик Реуф 1 rt Хаџмсели.човик Рцфат 1 rt Мешановик Мустафа 1 Er Прљача Џемаил 1 ffl Рашидкадик Сулејмаи 1 Салетовик Акиф 1 H Деиировик Неџиб 11 Хускик Шукрија li Хусеин Смаил М\хамед Мујага Мустафа Асим Ћамил Хајра Хасан Хамид Ибрахпм Мустафа Адем A. Хусеџиновик Шерифа Осман Мехмед Хусеин Име u презиме о a ^Адил Хасан Рамадан Рашид Ајна Ремзија Васвија Хабиба Лахму Митра Митра Сејда Али Риза Мустафа Мухамед Шефкија X. Ахметбеговик Мухамед Идриз Фирдуз Осман Јусуф Кулеповик Емина Дервиша Фатима Спаргтац Стана Ђулсема Ибрахим Хамша Муцик Хава Џемила Анастасије Хусеин Мелка Ибрахим Миралем Сејфо Осман Мухамед Ахмед Хасан Мјесто боравишга Столац Фоча Вареш Лзубиње Сарајево Дервента Рогатица Кнежина Вцшеград Љубушки Високо Дервента Тузла Добој Гацко Вареш Чевљановићи Столац Чајниче Столац Б, Градишка Фоча Мостар Чајниче Б Грацишка Лзубиње Високо Фоча Бихаћ Мостар Подроманија Подроманија Коњиц Велес Травник Билећа Лзубушки Зворник Бихак Рогатица Сјенице Б. Поље Сан. Мост Бцлећа Градачац Мостар Цетиње /Бубиње Требиње Сарајево БихаН Коњиц Пријепол>е Травник Приједор К. Варош Рогатица Плевље Горажде Вареш Б. Лука Ливно Примједба прсмсштсн у други интср. пре.нештен у други интер. истуиио истуиио премеииен ј друп< интср. �Pe дни 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 о Име u презиме Латифић Алија Музуровик Асим Делировик Јусуф Суљкановик Назиф Захировић Асим Фетахагик Ахмед ХаџиН Сафет Капиџвћ Ариф Муштов-иН БеКир Сердаревић Менсур Соко Хилмија Горак Салих Ханик Ахмед Хуремовик Шефкија Прашо Сафет Сеферовик Узеир Верем Алија Шукалик Асим Демировик Сулејмаи Кадрибеговик Ибро Колудер Узеир Крупик Енвер Омик Теуфик Буразеровик Цемал Чакловица Абдулах Хамбираловик Хамдија Латифик Мустафа Питик Сулејман Шабанац МехмеД Фехимовик ,Адем СлипичевиН Реуф Мићијевик Адем Абдузаимовић Енвер Бекташевик Џемал Диздаревик Сулејма\1 Хусеинбеговвк Суљо Идризовик Мехмед Имширпашик Мехмед Касумовик Шаћир Кршлак Касим Кујунџик Хајрудин Пашагик Ферид Садиковик Мухамед Саханик Мехмед Ајановик Абдулах Бајрик Хифзија Бурџовик Хилмија Беговик Енвер Бушатлија Мухамед Крвавац Џемил Алиефендик Мустафа Церик Есад ЧаушевиК Теуфпк ХамзиН Хифзија Халеповгик Абдулах Ибруљ Мус.тафа Југо Мустафа Куртов-ик Дервлш Лончаревик Ахмед Ппњо Шефко Рамхусовик Сефер Смајик Исмет Вехабовмћ Хусеин a 3 a. 1 о н јјј u в а> л о. f- * м g о 2 a a м sr о 3 * 3 3 a & > h ° U a н S 0J 11 11 IV IV IV 1 1 1 1 1 1 11 11 11 11 11 11 11 IV IV IV IV lv 1 1 1 11 11 11 ш 111 IV 1• 1 1 ■ 1 1 1 1 1 1 1 1 11 11 11 11 11 IV 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Име оца, мајке или скрбника Зејна Осмо Дуда Фатима Хасан Мустафа Ибрахим Хамдија Рабија Абдулах Смапл Ибрахим Хасап Хусеин Тахвр Узевр Идриз Зацм Ахлед, Хусегш Ибрахии Алија Мухамед X. Мумин Салих Зејна Халил Ибрахим Назифа X. Ибрахвм Мехмед Хетиџа Зцба Мустафа Авдо Салих Емин Ибрахим Ибрахнм Шаћир Сафура Хасап Мехмед Хасан Мурат Сејфулах Сабнра Дервиш А л и еф. Мухазем Хасан Арпф Смаил ХалеповиН Др С. Омерхоџпк Мухаоем Бешпр Хусепн Рашпд Пвњо Муратдана Мехмед Алија Мустафа Мјесто боравишта Б. Поље Столац Лукавац Острожац Високо Пеочак Сарајево Билека Зеница Бијељина Орашје Пријепоље Чајниче Б. Дубица Д. Вакуф Мостар Столац Мостар Б. Крупа К. Вакуф Приједор Зворник Зворник Ливно Столац Мостар Ливно Мостар Мостар Тешан. Коњиц Љубушки Купрес Бугојно Д. Вакуф Бихак Јајце Хрипавци Б. Нови Љубушки Зворнпк Рогатица Добој Б Поље Дарвенга Бугојно Сарајево Бијељнна Приједор Козарац Травнпк Дервента Билека Невесиње Гадко Травник Високо Беране Маглај Травник Примједба вступио иступио нступио ист. из гаколе р«ди болестн ист. из школе радн Солссти нступио 199 �Сппсак пптомпца Гајретова Женског конвпкта у Сарајеву Име и презиме 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 200 БајриК Мукелефа Беширевић Насиха Велагић Сабира Зечевик Фатима Екић Ајиша Ибрахимкадић Хидајста Корић Ифета Кукољ Фахира Лагумџија Мулија Мехвћ Ферида МоћиК Загорка Мулахусић Зумра Махић Садија ПоробиК мујесира Сарајлић Фатима СмајилбеговиК Едиаа Татарагић Рефија Ђурић Силвија Фазлагић Ениса Хаџисмајловић Хапкнја Хаџиагић Свдика Агановик Васва Ђођић И§ета Јукик Бехија t Ч' , Кланчевик Бахрија Љубовић Назпфа Манџука Мрхра Мујичић Разија Омановик Емина Прохић Хајрија Садиковик Ајиша Сиручић Хаша Слипичеввк Хатиџа АђуловиК Бисера АлићехајиК Ханифа Арнаутовик Емира Зечевик Адила Кљако Хашмета КајимоЕ-ић Невзета Мићић Савета Мулалић Сенија ХаџихалиловиК Ениса Хоџић Ениса Муфтић Ремза Џинић Асрија Тихић Хаша БашагиН Хајрија Бешик Сафија Коњхоџик Зејна фвлиповик Магбула Гајик Ангелина Арнаутовик Џемила Ганик Халима Гребо Џавида Зајимовик Васвија Нухефнедик Фатима Орман Сенија Хаџимешик Рамиза Пашалик Васва Жујо Хабиба Алијагик Васва Име оца, мајке (скрбника) Зиба Хрустанбег Алибег Алија Хусеин Едхем Ариф Авдија Халил Омер Јованка С. Јелачик Алија Мурат Мустафа Тахпр Алија Салко - Алија Суљо Мехмед Сулејман Салих Омер Зухдија Нура Авдо Осиан A. Мусик Јованка Ахмет Хасан Васва Омер Нејра ф. КуртагиН Хатиџа Ајиша Фахра Махмут Без скрбника Р. Караџик Фатима Авдо Емин Мурат Алија Сафија Ферида Јусуф Фатима Мјесто боравишта Мостар Б. Петровац Благај Високо Илијаш Јајце Прњавор Невесиње Власеница Модрича Власеница Сарајево Љубушки Дервента Семизова ц Тешањ Фоча Рудо Чапљина Чајниче Дервента Љубушки Прњавор Вишеград Сребреница Невесиње Купрес Мостар Прозор Ускопље Коњиц Сребреница Мостар Б. Брод Тешањ Сарајево Високо Мостар Травник Власеница Маглај Вишеград Јајце Фоча Жепче Власеница Невесиње Приједор Љубушки Кључ Сарајево Брчко Н. Пазар Љубиње Козарац Прозор Љубушки Фоча Б. Крупа Зеница Дубочац Примједба 24. XII. наоустила школу 74. XII. напустила школу Напустила школу Напустнла школу Одсгран.сна одликои Г. О. Г ради неуспјеха у иауцн Ha боловању од 15. III. 0 'с т р ан .е н а одлуком Г. О. Г. ради неуспеха у науци �Име оца, мајке, скрбника Име и презиме 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 Дубииовић Сенија Ђурић Ениса Хаџиалијагик Мурувета Марковик Надежда Симовик Живана Туцаковик Даница Ресуловик Шевала Талик Земира Тихик Зухра Чаушевић Џемила Муфтик Есма Фазлагик Енвера Арнаутовић Шефика Бехмен Фатима Крстановић Јованка Травањкик Хајрија Реџик Зејна Чапљик Сејда Пашик Сафија БишКевик Емина Диздаревик Зенка Церик Нафа Туралић Хаснија Пашик Алија Бркик Нафа Чечо Нура Касумовић Зекија Салих Зухра Сулејмаи Стојан Стеван Драгиња Назиф Андромаха Куртагик Ф. Нурија Омер Алија Шериф Мурта Лука Ахија Осман Модрича Мостар Брчко Крагујевац Закута Честин Скопље Б. Нови Власеница Метковик Фоча Чапљина Сарајево Столац Бугојно Бтчко Бихак Рогатица • Модрича Сански мост Љубушки Бос. Дубица Тешањ Модрич СтЧзлац Фоча Градачац Р а ги б Сафет Хрустаибег Сабит Шемсибег Алија Сафет $1 Мјесто боравишта Примједба \A ..наОонтвХ ,<швс1 q&јноуХ ..удоА Л тв ш н ц б Н 5 г ж ч 1 А » .п .и u in .iiZ Л и н о н ат зп ал izbijo N ЛваоиетбпаМ ДокхаМ <fiiaoTBqM Ш 111Л A ПБХЗМ ОТ^Б ЦБПО>1 iJuaanuiuik Bimqoi6[ q9j_BMi.3A~ [входчок бдн ■ ЈОЗН •Лд SyH ,дд 1фугзу <-ДО .N IH9l ннз н qo[s; ,иа01Ш[бмЗ .j /2нжо< i 111'£П О >1 q9qM9n.fi (ЈнаошЦБмЗ ] BR6H<1 ВДМТЈЛОЧ (lnr.f БШИЈ .M o [ol' OdlNTROj i ЛнаомБдн 1 оаозн8 (јвтзо М Hiil'.lJ Д Б иО тЗ BBaoqr3l2 Mjisq34 iuoqn8 ./! ilHMNRSjČi НОМБгЛ Hfjpqa .М [БКБЛП. .Н oaiuds! Tsaqo; ЗНННЈБР .ТИ9Г.З .моп .-iqT lOBOa .T3Hii qsasqd НБХЗМ .no јБТШНЗаЗ] . OdlHTHOj уТ .1 IIHSjiJJ сНБШЗТ Б.Н Б1 qsMim •I НЗО) TBKq4l ,оФ FE(pqa qEr.fl93 .Н6Х9М ОТуБ ,i,3 бОп ; гТ Л.(ЏБ i .шззч ЈЗБМг. 1 НБЗБ ( ДИг.К i мнхб i fl.i89qsAq9 i q s. отз FSjpqa qBRA33 HB[Hq9 .НБХЗМ .R9 qsROT3 •НБХЗМ .R3 H6ioqa .N наз L .НБХЗМ .R9 ElNy99q9lJ I Hqx9M ОТ1(Б qeauq9 TBaqo вднвмоиоту, i НБХ9М отув -НБХ9М .R9 •£, НЛНН« ,M dioiiii qsusqd аодоа .тнзн oain9i; цуИЈДвЛ 009qM anrv9uquil ЛинуГ* докхеМ Л и аоаои вК j-фвтоуМ M£<r.mqH i.uuO Лш$ав.\М д н зв Х rfuRaqoO q n »9yX ЛпглО дпг.вТ ЛмшвП вјнг.А d rn ie m e ll su[uli ЛнјнјП вфаТоуМ Д апа'] КЈНДХОМ Лн80П9Џ9'1 I'jhik -I Л вш вп аБ тоу' I бн1вЧ Лнду11 TBqyM ДнмаЧ д 9 мхА ЛнаодБО r.uMBiT нвџвЗ Jlj_«l8M9CI /i N'lBZHRfiU н и еоуХ ЛнаарвфвО б аовХ ZaFq9iH J »|9фз0 rfHt-q9[n ) zirr.yqi.eX /fH i'qo[u') вф втоуМ lluB.ll ) q a a n 3 Д наочибднкЗ д уозМ Д ниои.) ивк^вг.уО и в ј . позГ Ј д«и>а Днаонвтг-ЧЗ вф втоуМ Л и ј ЈЗл О .Ј .з Ш Л и аонБ кхвШ oq6N ji/:q filll омг.Б’0 Л пхаШ н в ко О дкчвг.уж >Ш м т в М Л н аом вбвТ 19КуН ДиаонвТ r.uCir.’J Лпноиј.О!8 201 �бпој Редн! Описак питомаца Гајретовог шсгртског дома у Сарајеву Име u презиме Алибеговић Хилмија Арпаутовић Хплмпја Аџомовић Сулејман Аждоровпћ АхмеД Бапић Махмут bernK Зикро Бркпћ ОСман Вучук Асом ЋебО Мустафа ЋајиК Адем Ћурнћ Мустафа ДемировиК Хајруд Динберовић Ибрачш Добрача Ибрахв.м Дрнда Х«сан Ферхадбоговвћ Еивер Филиповвћ Дерввш ФилипорпК Јакпја Гасал Ејуб Гребо Салко Хаџибеговић Ахмед Хаџвефеадвћ Миссуд ХауимуснК Хилмија Хаџамусић Рашид ХатнбОвић Абдуреаак Хубвјер Рамвв ^ * ИбрвшагиК Абдулатвф Капетановвћ Еввер Капетановпћ Халвл Каветановвћ Ибрахим Кратоввћ Мехмед Кресо Кадрвја Луквћ Борислав Мавововвћ Мехмсд Крпгљак Мустафа Мулабдић Ocuau Обралић Хасиб Оглић Хусевр Пашвћ Талвб Пашалвћ Алвја Прцвћ Нвјав 1’еппћ МусТафа Реџеповић Мехдија Руставпашпћ Еивер 1’удвћ Рагвб Раивћ Мурат Садовнћ Ахмед 48 Саџак Иамил Салихагић Ремввја Сарачевић Хусевв Сијерчвћ Хасвб Сијерчвћ Сефер Сијерчвћ ХаЈрулах - 4 Силвћ Мустафа -- Смилбеговвћ Енвер Скоквћ Месуд Скопљак Сулејмав Султаповић Есад Спахвћ Мустафа Шахмаиоввћ Шел>. Hlapa ц Ибро Шехпћ Салко Швкуларац Осиан Табаковвћ Кпсии ТановвК Исмет З јоллсовмК Смa iiл UG Учи занат бравар ел. мех. седлар бравар сахачиј. стр. бр*в. браваз бријач кројач умј. брусар бравар ел механ бравар ел механ. умј. брусар бравар аут механ бравар - •i« —* ковач стакл. кројач кројач сл механ. равар стр . бравар ел мехен. - „ — 1 <ројач равар g« П осло д а в а ц |з У с п је х У раду И м е оца с кр б н и ка ) М је с то б о ра в иш та Крпан М. Солтерер Загорииа A. Алтарац Сахачић Крњаић Хорват Вукосављсви)Булак Ј. Maj ep Пицељ М. Божић П. Алтарац Леви И Град. елстр. Леви И. Мзјер Зан. шкод^ Хорват К[5пан М. II II I II вдб. дб. вдб. вдб. ili вдб. вдб — вдб. дб. вдб. Мухарем Анша Алија Адем Нура Сулејмаи Мухамед Мехмед Мујо Мујо Алага Салих Абнд Девлија Омербег СулРјман Хусеинбег Фахрудинбег Салих Дервента Билећа К ључ Тузла Кључ Вишеград Мостар Требиње Семизовзц Кључ Б. Поље Кључ Грачаница Рогатица Плевље Рогатица К ључ Језеро Гламоч Љубиње Копчић Г. Paxnh Фоча II II II III ii 11 v>. II дб. Д^- 1 'II II 11 1 II II |i II 1 ili III II ОДл. вдб. вдб. -нсоиј. Ojl*— f вдб. — вдб. вдб. дб. — дб. — вдб. — одл. озл. ОДЛ. — III II! 1 Кабнљо И. инст. воцов Пирнат бравар Хорват ел. механ. Божнћ Левенштајн Монтиљо rro.iap Калемрер кројач X Смајиловић седлар Фиала бријач Балић ел. механ. Чојо М. столар Монтиљо сл. механ. Видаковић кројач Сердаревпћ сл. механ. Леви И. ауто мехрн Шербеџија бравар Хорват ауто механ Аутокоманда ел. механ- Финци Д. бранар Пицењ М. иснт. водов Кабињо Ј. — дб. дб. • вдб. II 1 1 Инж. Ehll.'lOBill. НајериН:-----Ногић Вуковкћ Мон ти ји о Крпан Н. Дир. п олта Чојо М. Финци Д. Сердагевић Зан. школа цицељ М. ауто механ Аутокоманда колар кројач Миличевић седлар Загорица ауто механ. Еделмајер лимар Мордохај елект. Леви И. тр г. пом. Кајор и син кројач X. Смајиловик Коен Ј. ел. механ. — 11 вдб. "д б " 1 дб. ОДл. 11 вдб. II II дб. дб. дб. 11 11 1 111 111 вдб. вдб. вдб. дб. Алија З а јш Едхсм Ибргхим Хилмо Ахмед Мукслефа Абдулах Мухамед Хабиб« Дервиш iyxpa Евдокија Махмуд Ибрахим Салих Хусеин Мехмед Наим Ахмед Решида Медан Јунуз Бамила Мустуфа Рахпма Алија Ахмед Дервнш суњ о Ферхад ш Језеро Горажда К. Варош Чапљина Почитељ Модрич Пријепоље Билећа Модрич Плевље Јајце Тешањ Маглај Сголац Рогатица вдб. вдб. дб. завршио Фојница Г. Туела Копачн Рогатица Цазин Авдо Високо Халид Захим занршио завршно Столац Сијековац Требиње Фатима Сулејман ШаБира Хаџ».ћ Ћчмил Хусеин Елмасч завршио завршио К. Варош Сребреница дб. 111 1 11 1 11 ЈусуФ Примједба Петровац Верани К. Варош Гламоч П рсш .у муш.кок �Снисак питомаца Гајрстова копвпкта у Бањалуцп | тD. Ч «\о D1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 Име и ирезиме « е; О М 3 «1 Смаилагић Наил Бишћевић Атиф s Хенић Идриз JCФејзиК Сафвет D. С— i Мујичић Хусеин Херцеговац Халид КапетановиК Елим СилахиК Алија Османчевић Асим ЈогиК Фадил КадиК Абдулах ЧалкиК Енвер ГушиК Сакиб МаслиК Мујо ИбрановиК Едхем Хрустић Мустафа Ахметашевић Хајрудин Ајановић Екрем Омановић Ахмед te Шахбеговић Халил Б Рустемовић Мусдафа т Сужањ Халил ДаутбеговиК Џеиал с ДрљевиК Мехо Шехерћехајић Харим s с Херцеговац Шефкет Козарчанин Хакија u, Пашић Сафвет Вучетић Хамдија Софтић Сулејма11 Хаџиселимовић Алмаз Лакић Абдулах Бегташевић Тахсин Бркић Хасан Мујагић Салих ХаџиагиК Ризах Ђонлагић Рифат Шишић Нурудин Шашић Хајрудин Доламић Хусеин ' Сулејмановић Сафвет Јусуфовић Смаил стЈ Глухић Омер Леви Рафаел Чаушевић Сафвет s Чизмић Мустафа Шерић Фадил >> Тановић Хамид ПузиК Смаил Харамбашић Енвер ШехиК Касим стручпа 5 a (X I I I 1 II I II II 11 II 111 III III III III III III III IV IV IV IV IV IV IV V\ V VI VII VII VIII VIII VIII Vili Vili Vili Vili VIII VIII I I III III III IV IV IV V 1 I Име оца, мајке или скрбника Мјесто боравишта Ејуб • Едхем Хатемииа Бањалука Тахир брат Прњавор Сафвет Зулка Заим Котор Взрош Садик Мустафа Расим Мејра Незир Мустафа Мехмед Илијас Мехмед Бешиб Асим Сабит Мехмед ХусеџпновиК Смајо "-n , Сејфо Алија Сулејмаи р ж Салих Ибрахим Хатиџа Емин Махмуд Мујо Мехмед Атифа Мустафа Мустафа Јусуф Мехмед Смајо Зинета Самуел Алија Емина Мустафа Суљо Ахмед Мумин Авдија Орашје Вакуф Гор. Прњавор КладаН) Бпл.ешево Козарац Баљалука Тешап. Орахово Дервента Кладап. ЧевлЈаповић Дервента Гацко Јајце Б. Градишка Б. Градчшка Вишеград Б. Косгајницс Радовље Котор Bapouj Прпјепољс Башалука Лпвно Козарац Дервента Дервента Зеница Зеница Тешањ Брчко Приједор Тузла Зворник МодриК Ливно Б. Дубица Гацко Мостар Саница Гор. Б. Петровац Примједба Пскључсн IS-I-IU32:>.чднсла- Искључсн 18-1 1&32ради с а24-Х 1931 отншао кући и није ССBlune повратно Иткључен 14-11932 ради гла25-X1931отпшао у capajcuски конвикт Истуиио 10 Х1-1931 19 Х-1931 отпшао у бихачкн Приватиста Пскључсн 18-1 1932 ради слабог успјсха у науци Исгупио 24 I.-1932 203 �Описак тштомаца Гајретова мугпког конвикта у Тузли Име 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 204 u презиме Хај ровик.Сенд ИсламбеговиН Фаик Корајкић Бешлага Сарачевић Едхем Сарајлик Асиф Суљагик Алија Џевдетбеговик Асим Шеховик Мустафа Церибашик Хасан Чизмик Ешреф Грабоњик Реуф Хасанбеговић Шефкија Ибрахимагић Мехмед Конџцк Хал-им Реџић Мехмед X. Хасановић Суљо X. Јусуфовик Ризах Скопљаковић Енвер Муратбеговик Мвдхат Османовик Пашага Хатуник Мустафа Мулабегодик Махмут Крџалик Ремзија Муфтик Исмет>- • Бајрактаревик Фуад Џафик Хасан Јарановик Хусе^н Крајиник Шефпк Мухнк Исмет Мујик <£евзија Зураповик Шаћир Арнаутовик Џемил Арнаутовик Шефко Борић Мухамед Дегирменџик Рефик Рачић Едхем Медић Хусеин Селман Касим Спахалик Сафет Сулејманпашик Нафиз Башовик Алија Ћефо Салих Ччушевик Мустафа Ибрахимпашик Исхак X. Јусуфовик Едхем Китовница Хамдија Љубовик Шемсудин Мујезиновик Шефкија Име* оца, мајке или скрбника Мјесто боравишта Трцбинг? Абдил Хата Јусуфовић Омер A Хилми Зеница Тур Јањари Т. Тузла Кнежина Брчко Крачаиица Р. Тузла Бос. Ш.мац Бос. Шимац Модрича Власеиица Смилућа Зворник Тур. Јаљари Зворник Бос Шамац Зворник Градачац Пурачик Мвричина Дервеита Бихак Градачац Авдо Орашје Завидовићи Мвглај Махоје Ст Мајдан Бос. Шамац Билећа Билећа Мркоњик rp Олово Мркоњик rp. Мркоњик rp Котор-варош Брчко Бугојно Пријепоље Лввно Мидрича Тешањ Гор. Вдкуф Зворник Невесиње Зворник Примједба Пгешао са родб. у Трсбвц,« Искљ. раднел усп унауци Пстунио сааовољно �Редни Описагс питомаца Гајретова гсонвигста у Вихаћу 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 Име оца, мајке или скрбника Име и презиме АјановиН Едхем Беглер Фадил ГгфибовиИ Осман Зел>ковиН Боривој Ковач Мустафа Липовача Хилмија Мешовић Шефкија Ђемаловић Асим Фртуна Сезд Хаџиселимовић Ахмет Алагић Сејид Билић Абдулах Бајић Ћашиф ГрадашчевиН Хусејин Дедић Хусејин ДелиН Р. сим Кадуни^ Исо Ибрахимпашић Џ.фер Ковачевић Адем . Кудић Сулејман Кулаузовић М\харем Поздерац Хакија Фејзић Асим Зељковић Војислав ПоиовиН Мурат Хрустић Мустафа ЋоралиН Теуфик Чзлкић Енвер ГалијашевиН Сул>о Дедовић Муха .ем Ђонлагић Алија Куленовић Хајрудин Мујчиновић Ибрахим Мулахусић Фуад Мустафић Омер Ширбеговић Хамза Бушатлија Махмут АрсланагиН Хамдија Дубичанац Муниб Херцеговац Адем Мемишевић Нусрет Пашалић Сеал Ресулбеговић Есад Софтић СулејманХумо Авдо Ченгић Сафет Илијас Хамза Ибрахим Бошко Ђемила Шеро Емин Мехмед Тешањ ТеслиН Врнограч Бос Крупа Коњиц Ргпач Сирајево Цазин Теслић Прњавор C d ЛКО Бећир Ђула Ахмет Смаил Хајрија Ђулага Хусејин - и 111 IV ч П З V VI Рч Vll Примједба иступио због болести Ни!е се могао упиг. у п нступио својевол.но Искл,. због HeiMiahui.ai Кољиц Томислав-гр Кључ Вејсил = f Мјесто боравишта М Ибрахпмпашијј Омер Мустафа Ахмет Мехмед Ахмет Бошко Ддил Шаха Хусејин Мустафа Ханка A. МемиН Хасан Рашид Хасиба G Јелачић Ибрахим Мухамед Хусејин Мустафа Рамадан Алија Ремзија Разија Ешрефа Салих Салих Хусејин II Хан Витез Брековица Т Гата Заносовићи Рипач Т Дубраве БуЖИМХу Острожац Чскљ. абог непл кркнино Исгупио својемо Ц аЗИ Н Сарајево Бос Крупа Чајниче Козарад Цпзин Г. Вакуф Тешањ Ст. Мајдан Дервента Б Петровац Гнре С рајево Бужим Тешањ Бугојно Са јево Б. Градишка Б. Градишка Горажде Жепче Требиње Радовље Мостар Фоча е u na гимназије н у Б . Луку 205 �С писак питом аца Г ајр етов а мушког копвикта у Мостару к l 'š . _ 'G Рч 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 206 Име и презиме 6 3 Нарцис Батлак Осман КолаковиК Авдо Муминагић Абдуселам Пралић Музафер Спужић Мустафа Латић Хајрудин Мехмедбашић Ибрахим Мехмедбашић Михајло ПокрајчиК Ибрахим Муминагић Фахрудин Ормаи Хамид Пашић Енес Садиковић Хасан Вукотић Хајрудин Арслапагпћ Муслија Авдић Исмет Чевро Ахмед Мулалић Мустасра Шат^ор, Адем Харачић Муле Никшић Мехмедалија Ођмановић Есад .Бакшић Омер ГлухиК Зајко Јћгањац Изет КуртаЛиК Мехмед Мехмедбашп k ћамил Ножић Јунуз Шатор Захид Еминић Сафвет Фазлагић Ибрахим Имшпрпашић Ибрахим Лика Халим Муцић Омер Питић Махмуд Зекић Салих ЖилиК Шукрија Хасанбеговић Осман Загић oj * Ч a, т nj (X I. II. II. II. II. III. III. III. V. VI. VI. VI. VII. VII. I. -I. I. I. I. II. / , ж ш. \с ш. ш. III Т IV. IV. IV. V. > v. V. V. V. V. V. V. Грађанску I. Занатску III. Име оца, мајке или скрбника Мехмед Шерифа Атиф Сабит Мухамед Хасан Мухамед Махмуд еф. Јованка Але еф. Але еф. Садик Касим еф. Муниба Мехмед Шађир М. Алајбеговић X. Ахмедбеговић Мехмед Омер Осман Јсман Пашана Зинета Емина Беган Азија Ћумурпја Хасан Хаснија амиџа Алија Ћамила Бекир Дјечији дом Зејна Назиф Садик Омер Фата Осмић Мјесто боравишта Цавтат Благај Љубушки Љубушки Модрич Чапљина Столац Столац Коњиц Чагшина Љубушки Међулићи Лзубушки Медаиићи Билећа Горажде Мостар Зворник Столац Какаљ Љубиње Мостар Мостар Љубушки Примједба ксључен због неплаћања Иступпо драговолно Иступио драгоиол.но �О п н с а к п п т о м а ц а Г а јр е т о в о г м у ш к о г к о ш т к т а у ТГлевљ у Име ii презима 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 Челик Ибрахпм Чепгић Енес ХчџовиК Сзлко Имамовић Мушан Кадић Нурудин Рнчић Адем О ћ еск а Реуф Шувалија Мехмед ф^злиК Еивер Дорић Шефик Хаџисмајло :ih Медо Хаџихалиловик Р.гсим Тафро Нурија Велетовац Хасан Акијевик Мустафа ЋатовиН Мехмед Фелаховик Тафил Кријештарац Хчмдија Лојо Р а М И З Радончић Салих Реџепагић МалиИ Сариџић Мидхатс СултановлК Рагдб Ајановић Рамзија ЧенгиН Вејз ХаџајлиН Елко БегиН Шукро ^r Добарџик Садик Ибруљ Енвер Лојо Енвер t ЉубовиН Мпралем Реповац Ибрахпм Бахтијаревик Исмст Кујунџић Бранко Бојиио :ih Стеваи 6 a $ >. G « f. U еб * i) аз £ 'о n a OJ ti Имс оца, мајкс или скрбипка Сејфо Смајнл Хасан Фехим Едхем Рагиб Сејдалија Мустафа Мурат Емина Мухимед 11 Мехмед Мухамсд Мејра Назмнја Велијеви1| Ћана Ума Ђуле Paimft 111 —Ал.б ■"s Хусејип Сулејмаи Хилмо Рагиб Ајанови IV Омер /Муле VI Vll Иб. Добарџ i Елрсфа Рашид Сејда Сејла Ш> хрета Мпра Јовап Мјесто боравишта Примједба Т^сбешево Фоча БољаииКи Првање Hci/љ. р-шеи.ем Глав.Одб. Дачац Гајретабр: 176од 13.1.1932 r. Вшиеград Напуст. иитер. јер иије прим. БерковаКи у школу абогстарости Гадјено Својеаољно напустио инМиоче 1С1НЛГ ншно i Рудо Плевл.е Вишсград Фоча Б. Ј.година Бистрсчшца Сјспица Миоче Битинс Фоча Г\син.с Плав Сарајспо Искл>. решоп.ем Глаи. ОдУ Чајииче i Г а јретабр:17бод|3,1932. r. 1l a T iie h ir ' Оџак Напуст. ink. и интер. ради Лознице бол. Умро у Б. Пол-у Н. Влрош Hck.i.. ријеш. Глар.Одб. ГајБијело Пол.е рста бр: i70 од 13 1. 1932. г. G a p a jc B O Фоча Которско Коњиц Београд Брбица Урошеиац 207 �Red. broj || | с о ч о 5 о > ^ с « м - | Red. broj S u m arn i p regled p itd m aea-iea �Списак у ч е н и ц а Г аЈрстове ћ и л и м ар ск е ш к о л е у Н овои п а за р у I годиште: Р ах и ћ Н урија, М удеризовик Ћ улсум а, П илица Зејн еба, Х оћаш ш Ф атима, К ам еш и ач авп н Џемка. II ГОДИШГв А л иш иреви к Махија, Годов ац С ам ија, Х ајдараги ћ Ф агима, М ехмустафић Ф атим а, Д рож анин Зариф а, Ћ ар о в ац Кумрија, К о ст и ћ В ерослава, М еховић Х авка, Р вачанон М ухра, Т Н у кл ури ц а Џ емка, Х амидовић Н ока. III ГОДИШТв: Х удовпћ Неџиба, Б ајрактар ев и ћ С ади ја, М ароњ ка Уфа, Ш крп јел Ким ета, М еховић Ч еб а , Х у си ћ Н урија, И совић Н ока IY годиште: У р и т к а н и н Џрмка, Ћ илерџ и к Е м ира, П л у н ц ев и ћ Н еџиба. Списак у ч е н и ц а Г а Ј р е т о в е ћ и л и м а р с к е ш кол е у Н. П а з а р у к о (е с у з а в р ш и л е о в у ш колу А јди н аги к М азлума, Е ју б его в и ћ Ф икета, А гу ш еви к М емнуна, М ухединагпк Саида, М увџић Ц ем ка, Кошгсо^^ц 8убојда, Д раж аш ш Џ аоида, Коничании Есм ана, Б оки ч ан и н Рамиза, Л о јв ћ Н авиф а, А јд и в аги к Н усрета, Ш н р енкапић З у м а, Ч олаковић А бида, X. Ахметовић Х ајрија, К оничанин Зубејда, Мојдраги ћ С адика, Г у с в њ а ц З у к а , Б у х и ћ Сафета, Ш ар у к п к У л ф ета , Ж ар л ч ев и к Р ам и за, Зејнелов и к Р ам иза, Г одовац Х етка, Б и х о р ац Емина, Б и х о р ац Зум а. Списак М у с л и м а н с к е д ј е ц е и њ и х о в а м Је с т а р о ђ е њ а к о |у Je П р и в р е д н и к с м је с т и о н а за н а т с и тр говину до д а н а с. Ш е х и к Х амдија Р ипач , П аш и ћ Раш ид М уљи, А либеговић А лија Јањ а, И брахимовић Х алил Ж и ровн и ц а, Имамовић Ахмет Добој к/К ., Х аџ и авди к Хилмо Т рстен ц в, К арахоџик С улејм ан ITposop, Б ећи рсп ахи ћ Х усви ја Прозор, Џ ем ат Ф ехим Cposop, М урселовик Асим K opaj, С алиховик Ф ер х ат K opaj, А лагик Е мин K opaj, Мехшсик С алнх Kopaj, Б еп и к Ну- срот Kopaj, К љ учаш ш Омер Витииа, Хећимовик Суљо Градачац, Џ в п и ћ Р и зах О цак И брахвм овик М ахмут Р ипач, Софик М ахмут Маглај, Махмик Ибришим У лиш њ ак, М атик, Асим Кладањ, Махмик Ш еф ко У лвш љ ак, Маслик Х асан Провор, М уминагпк Мидхат П розор, Д упановик Мехмед Р ипач, М ујик Мухарем Рппач, М устрић Мехмед К љ уч, Хаџисејдик Зајим Рввовица, Ш ех и к Рам пз Кључ, Имамовик Але К отор Варош , А лагпк Р еуф Сански Мост, Мехмодбашик Б]сад Мостар, Аликадик Сулејман Сеоннца, Омеркехајик Алија Б ос. О тока, Х оџик Мехмед Острожац, Д и8даревик Х асиб О строжац, Б еш иревик Мухамед О строж ац, Б урви к И брахпм ОстрожацК авара А бдурахман Ч аплл n a, Алибеговик Мехмедалија Јањ а, Д едик X . Фехим Модрича, Г у т и к Х асан Модрича, М есиховик Сафет Доетељ, К ап етап ови к Садик Иочител.. П ашалик И смет Б ос. К рупа, М ахмутовик Мујо Л у к в а ц ту р ., Ју н у зо в п к А бдулах Д. Вакуф, Х аџовик Алија Коњ иц, И ски к В ејсил Брон8. М ајдан, А лијановик Х асан Б ос. Отока, Д аутбеговик И лијас Д уге, К арабеговик Алија Модрича, А јановик Сулејман Тош ањ , Х авик Н езир Бос. К обаш , Д одик Сабрија Б ос. Кобаш , Х оздик Џ ем ил Б ос. К обаш , Мивић Хамид Сисак, А либеговик И см ет Ј а њ а , П р ц п к Хамид Д ервента, Р еџ и к Расим Бос. К рупа, Д ел в к Ј у с у ф Л у к ав ац Т у р . Омердик Асим Ц рвено Брдо, К рки к А бдулфетах Козарац, Б ал ал и к М устафа Б л ага ј, А базовик Салих Мојетир, П аш и к Н ури ја Оџак, Салих Ш аб а в Коратманово, К арајлић Ш еф ик К љ уч, Капетановић М ахмут Кљ уч, Османчевик Оалих К љ уч, П розорац Мујо Б о с. Кобаш , Берибак Ахмед Јаб л ан и ц а н /Н .. Б ер и бак Х асан Јабл ан и ц а н/Н ., П едик Мехо С кендер Вакуф, А лајбеговик А лија Б и х а ћ , Весељ овик Кадрија Б ољ етин, Х усеђин овик Асим Д ервента, Б е ги к Х усо Б род к/К ., Т и чи к Ф ехим Требиње, Т и ч и к Смајо Т ребињ е, М оштро М устафа Добој к / К , Д и8дареви ћ Осман П левљ е, К уленовик М есуд К лиш евик. Укупно je смјештено 83 дјеце. 209 �lzv$ešla) b l a g a j n i k a Gajret se u ovoj godini oslonio samo na svoje radnike i prijatelje, oslonio se na narod i od naroda dobivao je sredstva za izvršenje postavljenog zadat­ ka. I ako su sva ostala vrela Gajretovih prihoda pre sahla u ovoj teškoj kritičnoj godini, ovo glavne vre­ lo narodno ne samo da nije presahlo, nego je vrelo bujnije nego ikada. Kako je agilnost i požrtvovnost u prikupljanju Gajretovih prihoda zadivila kod većine mjesnih odbora i povjereništava, tako je zadivila i svjesna darežljivost i pregor naroda, građana i selja­ ka, bogataša i siromaha, inteligencije i neškolovanih ljudi. Na ovakoj svijesti i ovakom radu društvenih organizacija Gajret može da polaže svoje nade i vje­ ru da je budućnost Gajreta osigurana. Prošla naša glavna skupština usvojila je prora­ čun za 1931/32 godinu u sumi od Din, 2,235.000.-Među­ tim već odmah, u početku minule društvene godine iGlavn odbor je došao do uvjerenja da se taj budžet neće moći ostvariti, obzirom na pivrednu depresiju, koja se je počela još od avgusta pr. god. ispoljavati na svima stranama. Radi toga je Glavni odbor Gaj­ reta morao nastojati de društveni proračun pribl žno uravnoteži, kako Se ne bi utrošila veća suma iz društ­ vene imovine. P R I H O D I I. Od redovne članarine imali smo prihod Din. 167.379 86. Proračunom je'bio predviđen prihod od redo­ vite članarine od 250,000 Din, prema tome manje je primljeno oko 80.000 Din. II. Od članžrina dobrotvora i utemeljača Gajreta primljeno je u ovoj godini Din. 85.792.- dok je pro­ računom predviđeno Din. 100.000. Prema tome ova članarina podbacila je za Din. 15,000- Ovo podbacivanje prihoda u članarini jest dosta osjetljivo, a može se pravdati donekle materijalnim poteškoćama Gajreto­ vih članova, i naroda uopšte a u izvjesnoj mjeri i nedovoljnom aktivnošću nekojih društvenih odbora i povjereništava. III. Od zabava i teferiča primljeno je Din. 417.736.93, dok je proračunom bilo predviđeno Din. 400.000-, pa je tako više primljeno od društvenih priredaba za blizu Din. 18.000.IV. GajretovDan dao je prihod od Din. 107.671.25 dok je bilo predviđeno Din. 100.000.-, pa je i ovdje postignut višak od Din. 7.000. V. Od raznih darova i dobrovoljnih priloga pri mili smo Din, 312.642.18 a proračunom je predviđe­ no Din. 300.000.-, što znači da je ovdje više primlje­ no oko Din. 12.000.VI. Od priloga u naravi primljeno je Din. 5.705.25 a predviđeno je bilo Din. 50.000. Zašto je ova stav­ ka u ovoj godini podbacila, jasno je svakom Gajretovom radniku. VII. Od Gajretova cigarpapira primili smo sve­ ga Din. 53.461,73 a bilo je predviđeno u proračunu 2 \0 Din. 100.000.-, pa je na taj način manje primlje,u , okruglo oko Din. 47.000,- S t žalošću ovdje nioran,0 konstatovati, da Gajret gubi jedno od najjačih svojih vrela prihoda, koje je neprekidno izviralo punih 25 godina. Uprava Državnog Monopola u ovoj godini je ukinula daljnu izradu cigarpapira pod raznim etike, tama, pa je tako ukinula i izdavanje cigarpapira Pocj etiketom društva Gajret. Polučeni prihod u ovoj g0. dini od Gajretova cigarpapira uslijedio je od t0ga Što je u tvornici, u kojoj se je izrađivao naš c g^r.’ papir, preostala izvjesna količina nerasprodata Gaj. retova cigarpapira, koji je preuzela Uprava državnih monopola, te je od brutto prodajne cijene toga pa. pira isplatila Gajretu 1% VIII. Od kamata na društveni novac, uložen u raznim bankama i od dividende na društvene dioni­ ce, koje su iskazane u posebnom iskazu blagajničkog izvještaja, imali smo prihod od Din. 153 248.42 a previđeno je bilo 160.000.- Ova svota bi bila još veća da smo primili dividendu od društvenih dionica Banke Gajret. IX. Od obskrbnina pitomaca u društvenim inter­ natima primili smo ukopno Din. 470.32650 prema to me manje za Din. 300'A- nego što je to proraču­ nom predviđeno. X. Od predplata na list „Gajret" primljeno je Din. 33.627.80 pa je prema tome manje primljeno oko Din. 16.000.- Nažalost i pored svih nastojanja Glav nog odbora i društvene kancelarije, pretplate se veo ma slabo uplaćuju. Glavni odbor je u više mahova urgirao pismeno pretplatnike da plate dužnu pretpla tu, a takodjer je apelovao i na Mjesne odbore i po vjereništva da se i oni zauzmu za društveni list i za naplatu pretplata od pretplatnika u njihovim mje­ stima, Polučeni prihod od pretplata pokazuje nam da se listu GAJRET nije poklanjala dovoljnja pažnja. XI. Od značaka, razglednica i zidnih kalendara primili smo Din. 22.543.-, a bilo je predviđeno Din 25.000,- Ove godine izrađen je po prvi put Gajretov zidni kalendar, a također su izrađene i Gajretove raz glednice. Prihod sa ove strane ovoga puta nije bio velik, a uz požrtovan rad društvenih organizacija mo­ gao bi biti daleko veći, tim prije što se Gajretovi članovi i prijatelji služe drugim vrstama kalendara i razglednica, pa su dužni, u prvom redu nabavljati za svoje potrebe Gajretove razglednice i kalendare. Prema tome, ukupni prihodi u ovoj društvenoj godini iznašaju Din. 1,830.134.92.- Kako se vidi iz ukupno polučenog prihoda u ovoj godini budžetom predviđena svota od 2,235.000.- Din^ nije se postignula i to okruglo za Din. 400.000.- Na prvi pogled ova suma izgleda dosta velika, ali ako se uzmu u obzir materijalne teškoće, koje su vladale u narodu u minuloj godini, naročito ako se ukaže na činjenicu da Banka Gajret, prema svojim statutima, nije ispla­ tila društvu Gajret ni u ovoj godini dužni doprinos �Gajretu od njene čiste dobiti, koji je u našem p ro XIV. Na administrativne troškove(kirija, 'ogrijev računu bio predviđen za ovu godinu od 200.000 i osvjetlenje, izrada raznih vrsta štampanica za kancekada se uzme u obzir da smo izgubili prihod od ci- lariju, društvene konvikte i Mjesne odbore i povjere' garpapira proizlazi da je približno polučena suma ništva, poštarina, telefonski razgovori i takse, putni prihoda predviđena u društvenom proračunu za godi- troškovi i dr.) izdato jo 115.381.68 a bilo je predvinu 1931/32. đeno u svemu 80.000.- Din. Pored svih nastojanja ovi izdaci nisu mogli bi­ R A S H O D I Uvijedjevši Glavni odbor, već u početku društ­ ti manji. XV. Na plate i osiguranje društvenih namješte vene godine, da neće moći ostvariti predviđenih pri­ hoda, nastojao je da i društene rashode, po moguć nika izdato je u svemu Din. 157.385,60 a bilo je pred­ viđeno proračunom Din. 200.000.- Suma od 200.000. nosti, dovede u sklad sa prihodima. 1. Na društvene internate utrošeno je u svemu Din. predviđena je radi toga što je Glavni odbor za­ Din. 1,260.856.23 pa je prema tome manje utrošeno, mišljao da u interesu veće aktivnosti društvene kan­ nego je predviđeno proračunom Din. 74,000.* Ova celarije i proširenja rada postavi još jednog činovni­ razlika u izdacima društvenih internata nije nastala ka, ali usljed teških ekonomskih prilika, odustao je nikakvom redukcijom pitomaca u konviktima, jer u od te namjere. konvikte je ove godine primljeno više pitomaca nego XVI. Za održani Gajretov Zadružno poljoprivred i jedne druge godine kako se to vidi iz izvještaja ni tečaj u‘ Sarajevu u julu mjesecu prošle godine u sekretara. Ova razlika je nastala stvarno usljed stro­ trošeno je Din. 67.560.76. ge ekonomije, koja se je zavela u svima internatima, XVII. Za štampanje pete sveske Gajretove bi­ kao i usljed jeftinoće živežnih namirnica. Koliko je- blioteke izdali smo Din. 2.000. utrošeno na izdržavanje pojedinog internatu vidi se XVIII. Za nagrade studentima Beogradskog uni iz tabele prihoda i rashoda (stavka 1-9) verziteta za najbolje izrađene temate doznačili smo X. Za anafalbetske tečajeve .utrošeno je svega Beogradskom univerzitetu Din. 5.000- a ta je suma Din. 744.- i to za otposlate bukvare. /^ T B M ž e to m odobrena. XI. Za stipendije đacima raznih srednjih i stručXIX. Ostali društveni izdaci iznose Din. 57.123.59 nih škola kao i za 1 stip^ndijif jednom studentu^g^era <|je svote izdato je za isplatu utužene tražbine Kairu (Džamiul Azhar) ,izdato je Din. 187.131.45.- pre- ДНје Gjukića trgovca iz Bihaća prema konviktu ma tome više oko Din. 30.000.- nego što je predvkj u Bihaću, radi koje se je tražbine vodila parnica na đeno u proračunu. sudu već 8 godina, Din. 36,289.59. Ostali izdaci u XII. Na potpore izdato je Din. 5.555.ovoj sumi u glavnom otpadaju na štampanje kalenXIII. Za štampanje i za uređivanje lista »Gaj- dara 1 ~i razglednica. ,nA~> " Ukupni izdaci iznose Din. 1,992.001.21 Proraču­ ret“ izdato je Din. 133.262 90 dok je bilo budžetom nom za minulu godinu predviđeni su izdaci 2,235.000 predviđeno 125-000.- Din. Ta mala diferencija nastala je radi toga što su nekoliko brojeva lista Gajret štam­ pa su prema tome rashodi manji za Din. 240.000Iz čega sa sastoji društvena aktiva i u koje je pana u većem formatu i što su se donosili, po traže­ nju odbora i povjerenika, fotografije Gajretovih rad­ novčane zavode uložen društveni novac vidi se iz tabele „Pregleda društvene imovine". nika i raznih društvenih priredaba. 21/ �Prihodi i rashodi na dan 2 0 juna 1 9 3 2 godine Red. broj Pojedince Dinara PRIHODI Manje primljeno ■ 167.379 85.792 417.736 107.671 312.642 5.705 Muški konvikt Sarajevo . Ženski — „ —т»» — r ^ \ Šegrtski dqip— f n - . . Muški konvikt Banjaluka . — » — B hać . . — „ xr Mostar . . — „ — Tuzla , . — „ — Plevlje . . — * — Trebinje Analfabetski tečajevi (bukvan S t i p e n d i j e .................... P o t p o r e ........................ Izdavanje lista „Gajret* Administrativni troškovi . . . Plate i osiguranje namještenika Zadružni t e č a j ............................ Gajretova predavanja . . . . Nagrade studentima za najbolje R a z n o ................................. . Dnara P 86 93 25 18 25 - RASHODI 212 P od Redovne č l a n a r i n e ..................................., . . . Uienieljača i d o b o t v o r a ............................. Zabava i t e f e r i č a .............................................. Gajretova dana .................................................... Darova i dobrovoljnih p r i l o g a ............................. Prilozi u naravi . : ............................................ Cigarpapira .................................. ........................ Kamata i d iv id e n d a ...................................................... O p s k r b a ................................................. .... . . . . Pretplate na list . ........................................л . . Razno: značaka, razglednica i dr................. .... . L 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 Ukupno P R E D M E T na U B lH ” i '1ШЦШ; i 253.171 86 525.408 18 318 347 53.461 153.248 470.326 33.627 22.543 1,830.134 161.866 1,992.001 43 73 42 50 80 92 29 21 ч M 267 021 231.108 215 924 107.223 98 555 123.787 113 434 80.600 23.200 187.131 5.555 23 67 43 98 86 16 90 45 1.260.856 744 192.686 133 262 115.38! 157.385 67.560 2.000 5000 57.123 1,992.001 23 45 90 68 60 76 59 21 �Raeun imovine na 20 juna 1932 godine Red. broj c (1 m e t Blagajna i konvikti . Poštanska Štedionica Banka G-jret Gradska Štedionica Zemaljska banka . . . Prva Hrvatska Štedionica Varda, industrija drveta Musi. trgovačka banka Sarajevo Sarajevska banka Sarajevo Kreditna banka Ljubuški — „ — Tešanj Banka Ferizbegović Hipotekama banka Sarajevo Islamska štamparija Dionice i vrednosni papiri Zajmovi Inventar Predujmovi Zaliha hrane . . . " Razni dužnici . - - Nekretnine . . Cilimarska škola Garancije Početna imovina 20 juna 1931 Gajretov dom Garancije Više izdato 213 �Popis vrijed. papira društ, Gajret na dan 20 juna 1932 god •O тз 0) £Ж Kom. Vr s t a Nominalna vrednost Dinara P Ukupno (uplaćeno) Dinara Nalazi se u depo u kod: D Račun efekata 1 Ratni Zajmovi 2 Srećke Elizabete Post. štediona Sarajevo 22.625 15 22625 10 1 1/4 \ 2/10 1 12 225 275 25 25 1 25 25 50 12 50 Banka Gajret 3 Prva Hrv. Štediona 4 Muslim. trg. obrt. banka 5 Nar. Kredit, banka Tešanj 6 7°/o drž. inv zajam 567 56 700 56.700 .. 7 4% agr. obveznice 173 19.: 00 19 500 i« 8 Priv. Agr. Banka Beograd 117 58.500 58.500 9 Sarajevska banka 27 2.700 2.460 10 Musi. Prom. banka Krupa 25 625 625 11 Prometna banka Sarajevo 30 3.000 1500 12 Udjeli kola i G ajeta. 24') 24000 24000 13 Srp. Prom. banka Sarajevo 5 500 500 14 Kreditna banka »Livno 500 15 2V* o/srabia šteta 20 500 2.000 1 000 16 6% begd. obveznice 17 Dionice Gajret4 banke 18 Musi. Trg. Polj Tešanj 19 Nabav. Zadruga Tuzla 20 Marke Ukupno . . < »* - b 11.000 5500 3 )22 352200 391 075 3 250 350 » Musi banka Tešanj ' serije 100 100 u blagajni 500 500 u blagajni 554.987 50 585.953 50 �Izdaci Gajretovih konvikata u društvenoj Opšti Uzdržav. Uzdržav. canc. trošk zgrade i nabavka i školski i bašte namještaja čišćenje pribor Din. |p. Din |p. Din. |p. Din. |p. Pranje Hrana M j e s to Din Muški konvikt Sarajevo Ženski konvikt Sarajavo Muški konvikt Banjaluka 5. 159.338 50 142.389 36 55.696 38 1 22.175 68 4.511 35 529 50 7.67ojo5 789 V 8327 50 2 024 40 N 4.778 5.871 50 713 50 16.126 75 381 50 8.627 06 2.934 60 Muški konvikt Ogrijev i rasvjeta Din. P- Din. Plate upr. Plate nam ješte­ konvikata vjer. vaspinika tača i dr P Din. P- Din. IP- 9000 27.015 15 7.000 11.100 2 800 3.418 80 107.223 43 10 269 40 1.800 1.699 50 14.421 56 1,800 3.884 84 123 787186 9.403 80 2.010 13.711 30 6 600 ' 4.115 Mostar 60.884 19 8 531 27 585 2.430 2 339 Plevjje 49.619 85 2.798 50 642 5.020 50 2 864 7.882 50 Tuzla 61.388 76 9.986 75 2.050 50 7.078 50 487 ^ .9 8 4 4 90 8.136 25 " N l912 Muški konvikt Trebinje 22 000 Џј 9.000 5.595Ј14 231.108^ л 119.021 62 12.916 20 1.014 U kupno. . . 708 709 73 70 548 75 7.284 10 Din. P 1 1 4.1166C 267.021 23 IP- 36 536 3.757 50 Sarajevo Din. 6 068 60.371 07 Šegrtski dom Ukupno Razno 1 28.702 50 Bihać Muški konvikt Kirija 1931-1932 i 19 262<§0 ko 960 60 Muški konvikt godini 359 25 i 98.555 98 80 60C 90 2.286 45 113 434 23 200 16 23 200 9.200 40 3 486 75 14.953 25 31.168 50 19 250 30 2.960 1.953 65 215 924 67 64 480 76 19.295 75 A 99.808 90 75.236 50 141.907 51 2 6970 46 514 23 1.2GD85G 23 �m j e s t i m a Č 1 narine Mj es t o Srez Dobrot. i ulem. Redov­ nih Din. Din. P Prilozi 7abave Din. Din. p Banjaluka (muš.) Banja­ lučki 4 .4 5 0 _ 30 0 Značke i razgled. Din- I d Din. I p _ . _ Alibunar n Cigle doma 120 7 .3 9 8 •:6 3.931 80 24.011 — 1.014 — 5.05 _ _ 703 - _ Banjaluka (žen.) Čelinac _ — 23X00 - 3 .3 7 0 — Beograd 100 6.110 — M 0 2 30 5.889 25 Bihać (muš.) 470 Bihać (žen.) 3. - 1.188 _ _ 122 Brekovica _ __ _ 15 — 9 Pokoj __ _ _ — 1.110 10 Ripač 11 Bijeljina (muš.) 84 0 _ 2.773 50 440 - 11.759 25 _ — 12 Bijeljina (žen.) 669 495 — — — — 13 Janja 341 _ — — — — 14 Koraj 760 — _ 1.000 - f — — 1.129 15 Tur. Janjari _ — 758 50 i e Bijelo Polje 893 17 Bileća 1.260 — . 923 130 — 5 663 18 Orahovica 106 19 Bos. Dubica 1.355 57 — ш з {. Dubičlci 20 Bos. Kostajnica — — — — — 404 . — 21 Bos. Gradiška 4.350 — 500 - 8.685 50 _ _ __ — 420 22 Dubrave Tur. 23 Orahova 24 Bos. Krupa 3.121 386 B. Krup25 Bos. Otoka 20 \ y > slfi 26 Bužim “ 28 40 27 Bos. Novi (muš.) 193 28 Bos. Novi ^en.' I 2!' Bos. Petrovac 4.302 278 Petroзс Kulen Vakuf B.vački — — — — 93 — 31 Oštrelj _ — — 277 833 69 — 32 Brčko (muš.) 200 444 2 946 274 33 Brčko (žen.) — 2.758 : _ 34 Bos. Šamac 2.129 1.000 200 35 Ćelić 118 540 50 609 36 Gor. Rahić 3 415 2 000 37 Orašje 137 — 1.132 440 38 Bugojno 1.000 — 3.645 - 1.295 — 12.802 — 30 Donji Vakuf Bugo­ 40 Gornji Vakuf janski — 6 9 / 50 50 - 1 471 — 41 Kupres — — 842 — — — 190 42 Cazin — 1.250 20 — - 1.271 85 43 Pećigrad — — — — — — 195 85 44 Todorovo 860 — 257 — 100 — 460 45 Vrnograč 40 — — 46 Ve'. Kladuša 47 Čajniče 280 2 - 1.263 130 _ 260 _ 48 Goražde — — Čajnički 85C _ 514 — 1 378 _ 49 Mravinjac — — _ 550 _ 500 — 50 Derventa (muš.) 45 4.082 — 1.729 25 9.270 25 51 Derventa (žen.) — 2.063 50 422 50 2528 52 Bos. Brod 650 — 3.200 — 53 Bos. Dubočac __ 313 I 54 Kotorsko — — 712 50 — — 114 50 55 Odžak — — 786 247 68 565 _ 5(5 Velika — -i100 — 39 — 40 57 lakeš — — —. — — 30 — 58 Dorfulija — — — ■— — — 50 — 50 Foča 260 — 3.105 50 1.000 - 3.6H4 60 Brod — — — . — — — 1.410 61 Godijevo 300 ~ — 216 _ _ _ _ 190 ■ 28 370 17.91'j 55 1690 122 15 1260 16.822 75 1164 341 824 2193 1701 50 7876 106 6480 454 64 300 14.485 30 100 100 150 100 150 100 100 75 305 120 104 2320 50 400 2625 25 300 100 50 420 156 3537 620 3183 1550 666i f>( 7101I 50 118 1279 4264 2758 3429 1402 50 2415 1834 19.572 25 20 125 230 _ _ 40 200 150 250 62 125- ■ 41.634 39 100 Ukupno 20 550 100 750 IJ-J. i 5 Razno (Kalenda ri) Din. 150 900 1.150 1195 _ _ List „Gajref 20 25 49 3597 2401 1052 3872> 05 295 1977 40 180 2178 2846 1050 20.071 50 5062 4365 313 1127 17381 68 179 55 50 8740 1410 300 �£ a •a a 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 78 79 80 81 82 83 84 85 89 90 92 93 04 96 97 98 99 101 102 103 105 107 108 112 114 115 116 IV 119 12 122 12. 124 Mj e s t o Srez Ćl »nar n e Dobrot, Redovi utem vnih Prilozi Zabave Cigle doma Značke i List razgled. .Gajre Din. JeleČ Zakmur Fojnica k/K Gacko Fočanski p.1 Din. | p. Din. | p- Din. | p. Din. | p- Din. | P- Din. 1p. — — _ 96 75 33 _ 120 100 50 ___ Gatački __ 1.725 75 — — 1375 _ _ __ 575 500 — 2.178 25 Gračanica (m ) Gračamca (ž.) Gračanski Maglaj — — Gradačac (m.) — — Gradačac (ž.) — — Modrič (muš,) ’a •a — — Modrič (žen.) — — Špionica Tur. 6 — — Vučkovac — — Zelinja Gor. Jajce (muš.) — Jajački __ Jajce (2en.) — — Kičevo Kladanj Kla’danjski 1.000 Olovo — — Stupari Ključ (muš.) Ključki — Ključ (žen.) — — Sanica Gor. —*/ — t — Konjic Konjički — Bjelemić —J — -£■ — Kotor Varoš 50C — Livno (muš.) — — — — Liubuski Kumanovo — Matejić Mostar (muš.) 6.200 Mostarski -тBlagaj k/M . — Potoci — Mrkonjić grad 150 Nevesinje Nova Varoš — — Ohrid __ Peć Plevlje PlevaljsKi — — — — Strahov do Priboj PribojSKi — — __ — Sočice — — Podgorica Prijedor 92C — Kozarac (m.) Prijedorsk 2.620 — Kozarac (ž.) — — Ljubija lsi. Prijepolje Prijepoljsk — — Komaran — — Prilep — — Prizren — — Prnjavor PrnjavorsK — 1.00C Bos. Kobaš Lišnja — — Prozor — Radovište — 65C Rogatica ( m ) Rogatički — — Rogatica (ž.) Glasinac — — 1.099 285 321 — 810 — 132 — — — 150 — 2.728 z — 1.091 50 132 — 701 50 70 — — __ 974 50 1 — — 1 312 — 1313 50 — — — — 6 053 — 260 736 — 254 20 200 — 3.697 20 12.989 50 1.079 56 5078 75 514 3711 75 400 — — _ 2.715 326 50 — — 75 — — 210 _ 127 — 75 _ — — — — 876 — - - — 875 — 900 — — — — — — — —. — — — 8984 — — 100 z 812 — — -- n— — — 13 999 75 — — 257 — — — — — — 325 — 100 — 450 598 140 ~ 80 — — 1.164 75 —/ -=■ 31C — [— — 19 -цГг — 854 1 615 25 200 t i | _ lll Ш 1.522 - — - — — — — — — — — — у' — — 100 — — — — — — — — — — — 3 900 — 1.000 — 23.070 2б 100 — — — 40 — 34 — — — 520 — 639 — 298 — 600 — 650 — 2.312 90 4.161 10 — — — — 76 — -7 — ;— — 3.911 50 — — 270 50 500 — 399 30 — — — — — — 40 — 7.878 25 979 50 50 — — 82 — 85C — 310 — 9.421 75 — — 82 32 — 125 — 885 — 219 — 200 100 50 80 _ — 15 — — — 705 — — — 335 -Л 2.250 — 876 — 2.496 75 276 — 5.307 2.400 16.71) 75 353 — 106 249 — — 80 — — — "— 441 '— 1— -- — 12C — — — — — 150 —' — — — 100 — 300 — — — — — — 1.430 — — — — — — — — — — — — — 135 — — — — — — — — 100 — 232 — — — 320 — — — — — — 801 — 2.567 — — — — — 1.208 — 1.128 — — 4.136 — 516 132 — 7b — 3.416 — — — — 3.237 — 130 — 3.950 — 231 — 4.482 — — — — — — — — — — 327 3.063 — — — 5.892 72 53 ~ 30 — — — — — ' — г— ■ — — — 18 — — — 350 — — — — — — 100 137 — — — — — — — — — — - — — — — 167 50 — ' 50 125 100 200 — — — 150 — — — — — — — — — 140 — kalenda­ Ukupno ri) Din. | p. Din. i D. 40 439 75 55 50 15 6.043,95 15.499 50 1.3487518.221 800 - 59 105 — 35 — — — 30 __ — 125 z — — 65 3 200 1.711| 1,332 2071 1.751 1 255 12.527. 812 598 — 3.45925 212 — 106 — — — 115 — 850 — 327 — 3-123*25 — — — — 775 — 30( — — — 610 — — — — — 335 — 25 — 10.642 50 50 — — — 25 1.001 — 5< — — — 4712 75 43C — 86; 25 4616 — 10C — — — 6,107 — — — 25 — 2425 — 75 — 25.341 75 83( — 100 — 700 — 27b — 35.145 25 — — — — 140 — — — — — 630 — — — 25 — 1662 — 100 — — — 7.724 — 1.676 — — — — — 1.284 — 750 — 240 — — — 15.313 25 — — — — 82 — 150 — — — 307 — — — 1.474 50 100 — — — 700 — 100 — 100 — 9829 55 125 — 50 3.699 50 — — — 320 — 68 — — — 161 — 75 — 3.591 — 100 — 250 — 100 — ■ — — 1.251 — — — *6279 — 475 — 100 — — — 4.180 — 100 — 25 — 7.146 — 135 — 175 — 25 — 4.528 — 150 — — — 150 — 888 — 50 — 12.111 2 2 133 — — — 702 — 100 262 — — — — — 150 — ‘Г 2 /7 �■O Mjesto Srez ar 12 12 12 12« 12c 13C 131 13: 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 158 159 160 161 162 163 161 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 17/ 178 179 180 181 182 183 184 183 186 187 218 Ć an a r i n e Dobrot. Redov­ nih i utem. Din. Godimilie Podžeplje Sjetlina Sijed ovići P Din. P Din. 5H - Rogatićkl 6C — Prilozi _ Zabave P Din. P Din. P — — — — 2( _ 22" 46? 50( — 1.78 — — п — — — 215 194.67 7, 16.634 50 187.565 8.150 — 2.000 — 1.350 — to: — 1.713 5( 1.586 — — — 2 80C — — — 152 __ — — 2C __ — 12/ __ __ — 1.391 _ __ — — 30 — 37 _ 267 — — — — __ _ 61 — — — 1.595 — 23.277 Sarajevo G. 0. — Sarajevo (ž,) 630 __ llijaš — Ozren 2 — Pale сл — Pazarić Trnovo — San. Most (m.) o — San. Most (ž.) — Budimlić Japra <0 — Kamen grad — Sjenica Sjenički __ — — Kladnica — __ s _ 2.000 Skoplje c v 40 — 1U Slav. Brod — Srebrenica Srebre97ђ 570 U 272 _ nički __ — — Bratunac 200 — __ _ _ _ 2900 Stari Bar л 4.000 — Stolac (muš.) 1.209 — 920 — 7.799 1.002 — . ■ — — Stolac (žen.) 536 >o __ — Aladin.-Crnići 570 — 556 CO 1-050 — 2 694 Čapljina 7.418 — — Domanovići 15 524 — Lokve — 1.641 400 — — Počitelj iti 200 __ __ Trijebanj 116 T i — — Strumica __ Šabac 50 406 _ Loznica 884 189 Štip 10.500 — — Tešanj (muŠ.) 1.805 1.196 15.367 — — — Tesanj (žen.) 760 Blatnica i 810 — _ 530 D^boj £ 2.445 75 1.130 — 4.107 — Teslić 930 -4 1.103 — — — __ Лetovo 2.U00 — — — 1 ravnik Karaula Travnički — 695 — 70 — 150 — — — Kasapovići 151 87 700 — 1.075 — Trebinje 20 — 9.526 Arsl. Most —— Trebinj293 — ski Dživar — __ — 2.464 890 Lastva — 731 — __ — 2.022 1.U00 — 5.204 75 11.018 — 1uzla (muš.) — Tuzla (žen.) — 1.861 — — 1.389 м 1U0 — 219 50 Gor. Tuzla 25 — Kreka 75 6.602 Kreka-Solara «з ; - i 697 203 Lukavac Tur. 90 150 N — Puračić 585 _ 439 — a — Srebrenik 408 E— Turija 30 — 12 30 _ Uroševac NerodimI 8.000 ski Babuš —. Kačanik 200 Veles — . :■ 1 — — 250 880 Visoko 1.884 6.672 230 1 838 Visočki Breza - 1-500 _ Ugle doma — — — — 4f — — — — — — — — — — — — — — — — __ — , — _ __ __ 50 50 40 25 60 - I _ — — — _ — — _ — — __ — — — —. __ — — —i . . — _ __ 4 10 _ _ — — — — 47 I _ —. —• — _ _ — __ _ — _ __ _! __ 25 25 _ — — • _ - - _ 25 — —I 154 50 — *т — — 134 50 - 100 — — — — — — 220 - — — — — — 75 — — — — — — — — — — — 310 10 — 160 425 — — — — 45 423 — i — — — — — — — — — — — —• — — 45 87 — 200 т 45 — — — — — — •— — — — — — '— — •— — — — — ■— 310 — 1— - 1.688' _ 2.379 2.0251— 55 1 1 .7 3 5 65 — — 539' ~ — — 2.26 |25 — — 200 — — — 170 30 — 105 — — 406 '50 — — 1.073 — — 1.020 — — — — — — — — — 50 75 — 2 8 .8 1 8 711 — 2 355 — — 8.652 75 — — — 2.000 — 200 — — — 200 — — — 4.182 — 525 — — — - . 915 — 288 — 50 — 420 — 20 — 1 2 .0 6 7 25 —*■ _ — 293 100 — 25 — 3524 25 — •25 — 2.865 ■862 50 100 — 3 7 .4 4 8 25 50 3.295 — — — — — 1.293 — 1.638 — — 250 — 6.927 — — — — 1.900 — — — — 240 — — 1.208 — __ 184 — — — — 408 •— i — - —• . 72 — — — 8.100 — 100 -* — — — — 100 — — *— — • — 200 — 400 150 — 1.680 300 — 75 — ll.siol S5 1.500 — -| — — — w �219 �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/79de1d197689b947a30bf3eab5109029.pdf 1dc15774616bf2ea7cdd261c216c9538 PDF Text Text ГОД. XIII ГАЈРЕТ Сарајево, 1. а в гу ст а 1932. Докумеиаг рада и успјеха Гајретова годишња скупштина Срдачно захваљујем na топлим изразима оданости u желим да Тајрет свој родољубиви u предаии рад, усајешпо продужп na среКу u моралпу величипу пашег парода. АЛЕКСАНДАР. „Родољ убиви и предани р а д “ — то су ријечи ив цитиране депеше коју je примио претсједник наш ег друш тва, ča Н ајв и ш ег мјеста, од Онога који будно и неуморно прати сваку акцију која иде на корпст народа Југославенскога. Ово при8нање, кратко и убједљиво, вевано y s Н ајвиш у ж ељ у: Да Г а јр е т СВОЈ род о љ у б и в и и п р е д а н и р а д у с п је ш п о п р о д у ж и н а с р е ћ у и м о р а л п у в с л и ч и п у н а ш е г н а р о д а , — ето, оно je уједно н ајјач и и н ајаутори тати вн и ји потстрек свима Гајретовим радницима да од сваке годиш њ е скупш тине учи не мапифестацију успјеха, биланс рада и докуменат ку л туре која кров разгранати рад Г а јр е т а вахвата све слојеве муслиманског дијела наш ег народа, вахвата град и варош , варош ицу и село, све д р у ш тв ен е редове. П осљ една Гајретова годиш њ а скупгатина, no своме достојан ству сва у оквиру једног кр у п н о г рада у народу, б ал а je, као и оне раније, слика једнодуш н ости и ж и в е ж е љ е : д а се и у будуће оправда и још јаче документује оданост и благодарност м услимана в а увиђавност која долави са Н ајвиш ег мјеста. П рисуство И засланика Њ . Вел. К р аљ а н а писљедњој скупш тини Г а јр ета било je и ове године докав д а Г а јр ето ви радници у народуим ају пуно право на понос и н а гордост, јер њихово дјело, нееебично и велико, родољубиво и предано, наилави на пуно разумијевањ е код О нога који no М илости Бож јој и Вољи Н ар о да поспјеш ује свако подизиње народне свијести, свако ку л ту р н о стреиљ ењ е, свако социјално — препородно прегнуће, свако прогресно настојањ е. П осљедна Г ајретова годиш нњ а скупш тина, no своме рад у и дневном реду, претстављ а јо ш једап п л у с у богатом и разноврсном билансу рад а д р у ш т в а sa које je с пр авом речено да je постало једав читав покрет. Д а je то тачно свједоче и најновија к у л ту р на и напредна струјањ а која се јавл>ају у редовима м услимана. T a ст р у јањ а су зн ак јсвног јач ег п о к р ета: да се идеје нап ретка и к у л туре, онако како су оне нагл аш ен е у девивама и дјел у Г ајретови х идеолога, — да се те идеје п ретресу, д а се sa њ вхово остварељ е н ађ у платформе и програми, да се, укратко, сви муслимани у наш ој О таџбини крену стазам а прогреса и живе утакмпце на свима пољима ја в н о г ж ивота. Ова ст р у јаљ а в е ћ се у велике осјећају у наш ој ја вн о с ти ; она су ваинтересовала чак и оне ф акторе који су до данас били, и8 ра8них равлога, прилично удаљ ени од правог схватањ а и р азум и јеваљ а стварних потреба муслпманског дијела н аш ег парода. T o je свакако колико сим п ати чн а и похвална појава, толико и врло карактери сти чн а као докум енат рад а и успјеха Г ајр ето ви х �т„ „ „ ■ . . Гајрет, уносећп лучу вросвјете в напретка у сва радввка п вдеолога. Јасво je да )е 1 ajp , у будЈ,ћвоств, a ва свој рад авгаЖ(Ј ља муслвмавске давашљвце, у све проблеме ваше иуду r аЖова„ све ” У“ - ; ; ег Ј ав^ - 5 л е т и = г = 0' 0^ бв ВсКу п в ,Тв ве Г а јр ет а в б в л ав с р ад а у о р о ш л о ј д р у шт s = f r ^ 7 . з г = ^ s r = = : r s £ 5 * ; , = а ^ - i в д - . з ? » ј та ш в в а болГе б у д у ћ в о етв , - то je најрјечвтпје в р вв в ањ е ко,е вв в а р о д а д о л ав в да аа# буде п послуж п као потстрек ва вове подввге, ва вова вастоЈањ а, ва нови р ад у васту па. ју ћ о ј Гајретовој го д в н в . И риввањ е оа Н ајв в в м г мјеста п одвив вв н а јш п р в х слојева нар0. да, најбољ в су докум еват в а ш е г рада в в аш е г у сп јех а. Р а д е ћ а под т и и в в а к о в в и а , Г ајрв. това посљ едњ а годиш ш а ск у п ш т и в а je јамство, да ће у б у д у ћ е в ск а в в в а тв н о в е докумевте трвум ф а в аш е снаж ве вдеје, в д еје н ав р е т в а в в у в е аф врн ац вје в а о м у сл вм ан а. У ОСЛН ИШ ГПп 222 �Записник XXVI редовне главне годишње скупштине друштва Гајрета, одржане 17. јула 1932. r. у просторијама Гајретова иушког интерната у Сарајеву. Скупштини присуствују у сми(*,лу прописа дру25) Фоча: Мухамедбег Зулфикарпашик, Хасан штвених правила делегати Гајретових одбора и по- Љубунчик. вереништава из слиједећих мјеста: 26) Плевље: Теуфикбег Тахврбеговић. lj Горажде: Нурија Рашидкадик, Оиер Беговик, 27) Кључ; Смаал еф. БојиК. и Азиз ХубаниН. 28) Џивар: Хамдија Фазлиновић. 2) Љубушки: Алиеф. Ормап, Гујик Сулејманага. 29) Не*есиње: Алија Омерсофтић. Мустафа еф. Церић, Сабитага Пролик, Јусуф Шу30) 7 ешањ: Фуад Дервик. калик, Мустафа ДелалиН, Муниб Делалић, Мустафа 31) ' Вггш&рад: Хасан еф. Хаџвхалиловић, МуДвздаревик, Џемал СелимиН. ратбег Ченгик. 3) Столац: Џемал Алихоџвк, 32) Mocmap: Проф. Мустафа АликалфиК, Хаџи 4) Бос. Кобаш: Др. Хамдија Đpaeo, Хфз. Хусе- Ибрахвмага Слипичевић, Ахмед ЂикиК, Бећирага Биједић, Вехбија Имаиовик, Салих Кајтаз. ин еф. Хуремовик. 33) Илијаш: Хаф. Хусеан Екић, Мвјат Кураја, 5) Тузла: Муратбег Заимовић, Мехмед Ножик, Џемал Мухаремагик, Мехмед Салихспахвћ, Мехмед Абдуселаи Јелечковић, Мујо Дервишевић34.) Цсраснта: Есадбег АлибеговиК, Агик МехX. Латифагић. мед, Јусуф Песах, Сејфулах Беговић. 6) Лукавац: Абдула^ Бербић. 7) Бањалука: Етхем Бекик 35) Ливно: Мустафа Мулалик. 8) Завидовиби: Пашага Дедик, Хусеин Ханџик. 36) Лризрен: Бејтулах Рамиз, Мухамед Садик. 37) Грачаница: Хифзо Хвфзиефендик, Шефик Хафиз X. Оџечкик, Хакија Раљевик, Нуман Османефендик, Ибрахвм еф. Чамџик, Мухарем ХукикБешлагик. 9) Бијелина: Мухамедбег Прељубовик. 38) Бос. Брод: Фавк Хаџиагић. 10) Чаиљина-. Алија Сарајлик. 39) Власеница: Хивзибег Твхић. 11) Домановипи: Хасан Алагик. 40) Јравник: Мухамедбег Шаћирбеговић. 12) Требиње: Мехмедага Зубчевик, Мустафа 4 1 ) ПурачиК: Јоцо Божик. Садовик. 42) Билеба: Салих Дољевић. 43) B u c o k o ’. Абид Фртуна, Мехмед Хебиб, Ед13) Мравињац: Хасанага Муратспахвк. 14) Сребреница: Шабан Бегик, Абдулах еф. хем Маглајлић, Салем Хамзић. 44) Зеница: Сабрија Чаршпмамовик, Зухдија Гојачик. 15) Кладањ: Авдага Хасик, Шефкија Чамџвк. Мујагић. 16) Жепче: Абдулах Хулусија, Ђулага Дервишик. 45) БихаЛ: Реџвћ Осман. 46) Бужим: МустафаКудик 17) Бјелемиб: Дервиш Чукле. 47) Фојница: Др. Хусејн Раљевић 18) Добој: Сарајлик Елмас, Алија Хаџвмујагик, 48) Рогатаица: Синанбег Бранковић Хаф. Сулејман Ужичанин. 19 Коњиц: Мехмедалија Хаџвк, Смавлбег КоПретставнице женских одбора! совац, Сулејман еф. Соколовик, Абдурахман Са49) Тузла: Равфа Ножић, Васфија ЋенановиК диковик 50) Сарај&о: Ђул х. Лутво, Хасна Хаџвћ, Фат20) Острожац: Хасан еф. Захвровик, ме х. Јеловчић, Тахире х- Селесковић. 21) Сеоница: Ахмед еф. Узуновик. 51) Љубушки: Фахира Орман. 22) Гор. Тузла: Абдулах Сарачевик, Харис X. Скупштини присуствују чланови Главног одбора Мехмедовик. вз и нзван Сарајева, чланови Главног надзорног од23) Крека: Мустафа Курбашик, Ахмед еф. бора, те замјеници чланова Главног одбора и друЧамџвк. штвени повјереници из Сарајева, 24) Бу?ојно: Мехмед Мутевелик. Скуаштина почиње радом у 9 сати прије подне. № 223 �отворење скупштнне Претсједник г. Др. Лвдо ХасанбеговиЛ: Отварам 26 редовну годишњу главну скупштину друштва Гајрет. Констатујем да je ова скупштина благовремено сазвана и објављена. Ha тај je начин удовољено санкцијама друшгвених правила. Констатујем да je на овој скупштини довољан број делегата дРУ' штвених организација, те према томе ова скупштина може да ради и да ствара правоваљане закључке. Господине изасланиче Њ. В. Краља! (поклици Живио!) Госп. Бане! (Поклици: Живио!) Много поштована господо и драга браћо! Отварајући ову скупштину ja знам да ћу подијелити с Вама једнако врућу жељу, aко своје прве ријечи, своје прве мисли упутимо Ономе, који у читавом Своме животу, у читавом Своме раду прати будно читав рад и напоре нашег народа. a прати и рад нашег друштва Гајрет (Поклици: Живио Краљ! ) Наш узвишени Владар дао je доказа и овом приликом колико ирати рад овог друштва, na je на нашу скупштцну взаслао Свог цзасланика у особи нашег уваженог и позиатог пријатеља дивизијског генерала г. Јована Јовановића (Живио!) с Господиие изасланиче Њ. В. Крал>а! Ja Вае молим да изразите на Највишем Мјесту нашу топлу благодарност еа овој високој пажњи и да увјерите нашег Г осподара да ће Гајрет и у будуће неустрашиво и бескомпромисно ићи оним иутем, којим je показао читавом свијету да треба да иде и који je наоисао на својој внсокој застави. Вјерни своме надиомалном програму, ми вршимо своју дужност према Крал>у и Отаџбини и од те дужности нас нико не може одвратити. ИздржаКемо у том раду, јер вјерујемо изпамо да радимо за добро Краља и Отаџбине, Господо! Мени je особито пријатна дужност да на нашој скупштини можемо да поздравимо нашег Бана Дринске Бановине г. Велимира Поповића (Живио!) који je и прије садањега свог високог положаја пратио рад Гајрета, јер je разумио његову високу и велику мисију и указивао му своју помоћ и своје разумијевање у свим момевтима Ja м-у у име свих Гајретових чланова и радника на његовој свакндашњој пажљи и бризи и овом приликом најтоплије захваљујем (Живио!) Госп. Министар просвете Др. Драгутин КојиК као син наше велике Шумадије (живјела)! хтијући да покаже колико цијени рад овог друштва, изаслао je на ову скупштину свог изасланика у особи начелника г. Милана Димовића (живио!) коме ja са овог мјеста благодарим. Госп, Министру просвјете нарочито благодарим што je изаслао на ову ску- пштину човјека, који прати наш рад одавио и кој0 he се овдје, na лицу мјеста увјерити што заача рад Гајрета на просвјетном, културном и националном пољу. Хвала му! (Живио!) Ja знам, господо и пријатељи, да je нама свима драго п пријатно да у нашој средини можемо да поздравимо наше пријатаље, представнике наше посестриме Просвјете (Живјела Просвјета!) који су дошли да са нама и овом приликом заједнички paде и сарађују. Наш овогодишњи рад заједно са нашом посестримом Просвјетом у свим правцима показао je да наш елеменат разумије потребу нашег заједничког рада, na смо и у томе раду имали видне резултате. J a xohy да вјерујем, кад буде довољно воље и разумијевања, да he ти резултати бити још и бољи. Мени je особито пријатна дужност, да у нашој средини поздравим Команданта Бос. дивизијске области, генерала г. Стојана Милорадовића, као пptTставника наше славне војске и да нарочито истакж?м, да ми треба да будемо срећни и захвални, да наши војсковође, који су на бојним пољима стварали ову нашу драгу Отаџбину, прате наш рад (Живјела војска!) Дужност нам je, браћо, да поздравимо и нашу штампу, која прати рад Гајрета и да joj заблагодаримо за све оно, што чини за наше друштво, молећи je у име свих Вас да објективно, онако као и досада, прати наш рад и да га региструје онако какав и јест. Вама, браћо делегати и делегаткиње, који се овамо потрудисте из далеких крајева да са нама заједнички вршите несамо своју редовну дужност него и један велик и тежак посао, такођер благодарим, јер посао који вршимо јест тежак, али јесте и спасоносан за наш елеменат и немојте, браћо, ни за један час да клонете у свом раду и послу јер једино вдући овим путем моћи ћемо да крочимо напријед колико су и наша остала браћа у свлм правцима народног живота пред нама напријед, Мени je особито драго, да у овом великом скупу могу да поздравим нашу уважену илмију (живјела1) јер je њихово бројно присуство данас овде доказ, да се наша свјесна илмија упрегла заједно са свима нама у овај спасоносан рад за наш елеменат, доказ je да je илмија прегла здушно да послужи нашем народу преко Гајрета на културном, просвјетом и националном пољу. Мени je драго, да у нашој средини могу да поздравим и претставнице Гај јстових женских организација, које у свом дјелокругу раде на васпитању наше жене и на тај начин врше један дио Гајрстовог програма. Завршујући ово неколико ријечи и прелазећи на дневни ред ja се надам, браћо, да ћемо и данашњим нашим радом доказати сву висину, озбиљност �a стварност рада нашег друштва и да he се иаш рад к ^стати у облику достојанствене дебате. При крају свог говора дозволите да упутимо са овог мјеста поздравну депешу нашем узвишеном Владару, који и овог момевта прати наш рад п очекује што ћемо да учшшмо за добро народа: КАБШЕТСКОЈ КАНЦЕЛАРИЈИ Њ. ВЕЛ. КРАЉА АЛЕКСАНДРА I. Б е о г р a д Данашњом свечаном u манифеппатоивном скупшшином улази Гajpem светла образа u достојпо лревишњег иротектораша ушридесету годину свог националног u културног деловања uocefiu високо заставу своје идеологлје u здраве на живом o?n,y пационализма прекаљепс pacne cna.lt муслиманскоГ дијела нaiuel naрода. Преко многобројних делегата Гајрешово свеколико чланство везано једном мишљу u једним осеАоњем патриотизма шаље ceoje одушевљене из/aee вериогти u лубаеu me IpoMoeume иоклше tri} a 7г паша заштита Живео КГАЉ Жпеео ЛРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК nama ш да 1Гретс)едник: Ријеч има Изасланик Њ. В, Кра* ља, дивизијски генерал г. Јоваи ЈовановиК! (Живио!) Генерал г. Јовап ЈовановиЛ'- Господо и браћо! По налогу Њ. В. Краља ja Га данас заступам на скупштини Гајрета. У вме Његово ja благодарим на овако лијепим и срдачним изјавама вјерности и оданости друштва Гајрет за добро наше отаџбине. Надлежним путем пзвијестићу Нз. В. Краља о раду Гајрета и том приликом нарочито протумачићу жеље изражене за добро Њ. В. Краља. Желећи успјех и сталан напредак друштву Гајрет који служи само за добро народа и државе, ja мислим да ћемо сви и овом приликом спојити све наше жеље у једном узвику: да живи Њ. В. Краљ! (Бурни трократни поклици: Жввио Краљ!) Претсједпик: Потрсбно je да взаберамо два верификатора, na за верификаторе предлажем гг. Јусуфбега Пашића и Салку ХасанбеговиКа (Прима се) Извјештај секретара _ Лрешфдшг. Прелазимо на другу тачау диевног рсда: Извјешгај секретара. Са<Р™«Г г' КУ*“Л: Вама >е' ™ n a ,. взвјештај о раду друштва прије осам дана и Ви сте Претседник Гајрета имали прилике да га врочитате и проучите. Међудр. Андо Хасанбеговић тим, впак ми дозволите да ra изнесем у најкраћим , 'Г Г ^ \ / .уЈ^дртезрма. , (Скупштина je саслушала стојећи читање noОва je друштвена година, као година свеопште здравне дапеше, кличући, Ш. В.. Краљу и Kp. Дому) светске кризебила за Гајретов рад тешка перипетија, Прије него пређемо на другу тачкудневног реда, ■ али*је Гајретблагодарећи свести својих чланова и нетреба да с е сјетимо Свих оних, који су дјеловали у устрашљивости својих раднвка, получио неочекиванашем друштву и неуморно радили, али вх je не- но велике успехе и достојно взвршио cboj задатак како према народу тако и према својим Општим умолна смрт отела вз наших редова. Ja морам ме- културним n националним тежњама. ђу њима свима да нарочито са болом у души наСвојим поборницима Гајрет на овом успеху гласим губитак члана нашег друштва, члана Главног пзјављује свесрдну благодарност. одбора рахм. Велије Садовића. Нико не зна колико У овој друштвеној години Гајрет je вмао око je Гл. обор Гајрета изгубио сарахм.В СадовиКем, 20.000 мушких и 4.000 женских чланова, од којих a да не говорим колико je у њему взгубила његова су три почасна, 18 легатора, 207 добротвора, 1085 удвиљена породица, да не говорим колико je њего- утемељача и 22,500 редовних чланова. вом смрћу изгубила омладина, коју je васпитао у Гајретова организација броји 152 мушка и 18 школи. Не можемо на жалост ништа друго да му женских месних Одбора, 120 мушких и 4 женска зажелимо него: нека м-у Бог даде на другом ^вијету повереништва, укупно 294 организације, оно штосамо он може да даде (Алах рахмет-ејлеје1) У ред нових легатора ступио je г, Мехмед Секретар г. Хамид Кукиб, чита имена осталих Дервоз са улогом od 10.000 Дин. и Али еф. Смавлбеговић ća поклоном једне куће и 3 V* дунума рахметлија: Мурат Синанагић, Рвзабег Капетановић, Изет земље. О лањској скупгатини писала je најпохвалније Пертев, Хајдар Фазлагић, Сулејман Мурсел, Атанасије Крстић, Др, Касим Двлберовић, X. Мухамед како наша локална тако и пресгоничка штампа. О свим закључцима прошле скуа еф. Бахлиловић. Наил еф. Бегић, Мухамед Захировић, Хасанага Гујић, Спахо Свјамхоџић, Мухамед штине Главни одбор je водио строго рачуна, те сви су взвршени колико je било мо • Џумхур, Смаил Прачић, Осман Топић, Мехмедага X. Мујачић, Милорад Личанин, Здравко Јовановић, Ду- гуКе, обзиром на владајуће тешке прилике. Тако je шан УгреновиК, Салих Фазлиновић, Навл еф. Бе- врема прошлом закључку лист „Гајрет" n суређен. гић, X. Суљага Хрњић, МахмутбегКапетанотиК, Лу- По предлогу Стоца у погледу оснивања Гајрстове твага Сарачевић, Муниб Салихефендић, Иво Ловре- Кредитпе Задруге настојало се свим силама на љенои оствчрењу али услед опште финансиске кризе новић, Коста КојдиК и Бокор Атиас. �та настојаша нису могла успети, na je ово актуелно “Гајретово питање морало бити одложено до бољих и нормалнијих врилика. Предлогу из Власенице да се изашаљу делегати Главног одбора ради контролисања месних одбора удовољило се je, у колико су чланови Главног одбора вмали у појединим мјестима своје властите вли какве друге јавне дужности, како путни трошкови не би падали на т е х т Гајрета. У духу предлога Дервенте за сарадњу верских службеника са Гајретовим радницима, чланови Гај^ста који су у Вакуфском Behy живо су се залагали У погледу смештаја омладине на занате Главни одбор je ступио у везуса Привредником, коме свесрдно благодаримо на братској сусретљивости. Смештено je 83 деце. По предлогу Маглаја да се учува Шериатска гимназија Главни je одбор са свим Гајрстовим радницима те са Гајретовом омладином успешно взвршио свој задатак. По предлогу Плевља за оснивање ћилимарске школе у заједници са Колом Срп- Сестара Главни je одбор ставио на расположење плеваљском месном одбору 10.000 Дин., али вх овај није искористио ради тешких владајућих прилика. Предлог Мостара je такођер одгођен за боља времена, јер- нису згодне Брилике да се у овој години тешке економскс депресије пође са зидањем Гајретова дома. Предлогу Пријепоља да се шаљу далегати у Санџак и Јужну Србију није се могло, нажалост, из фпнансијских разлога удовољити, јер je Гајрет у овој годнни био заузет најпречом бригом да уздржи бројну омладину у својим интернатима. У погледу рада на вросвеКивању школске омладине Гај :ет je вздржавао 8 интерпата и један заједнички са Просветом у Требињу. Кроз ннтернате прошло je 521 питомац-вца. Општи успех Гајретових питомаца у науци био je Одличан. Дисциолина и међусобно дружељубље питомаца те марљивост била je на високом степену. Здравље питомаца било je добро. У свим внтернатима много се je полагало како на школско, световно и друштвено тако и на верско васпитање. Скоро у свим вптерна тима основана су литерарна друштва и питомци су одржавали предавања о разним нашим актуелним темама. Све националне и државне празнике прославили су Гајретов« внтернати најсвечаније, a осим ових свечаности приређиване су у ‘внтернатима и верске свечаности, мевлуди и верска предавања. Осим уздржавања внтерниста, Гајрет je поделио у овој години 1C8 стипендија у взносу од 187.131.45 Дин, те за набаву школскихпотревштина и путних трошкова поделио je 14 једнократих потпора у износу од 5.555.- дин. Ha просвећивању народних маса Гајрет je деловао преко популарних предавања. Издата je у овој години једна књижица предаваша, обзиром на тешке финансијске прилике. Код Гајретових предавања и у овој години показала се je свесрдна узајамн0Сг свјетовне u духовне внтелигенције из народа. ОсИм предаван.а дјеловао je Гајрет на подизању опште просвећености народа путем оснивања домаКичквх гакола. Ha привредном просвјеКивању народа Гајретје дјеловао одржавањем Задружно пол.опривредног течаја, уздржавањем шегрхског дома, стипендирањем ђака кожарске школе у Високом, те уздржавањем ћилимарске школе и ЗадругеГајрета и Кола Срп. Сестара у Сарајеву. Задружни течај показао je одличан успјех који нажалост није у овој години могао бити примијењен, јер то владајуће прилике нису дозвољавале. Кроз Шегртски дом прошло je 65 питомаца о* којих je 12 завршило са задовољавајућии успјехом занатско науковање. Ha кожарску школу у Васоком подијелио je Гајрет 10 стипендија. Ћилимарска школа у Новом Пазару са великим успјехом подиже врпвредну свијест међу тамошњим нашим женским свијетом, a у овој години взрадила je лијеп број радова. Поред тешких прилика Задруга Гајрета и Кола Срп. Сестара у Сарајеву всказала je ове године чист добитак од 14.484.81 Дии. Ha вјерском вросвјећивању Гајрет je у поман.кању позваније иницијативе повео акцију за стваран»е савремене духовне внтелигенције и свештенства, подијеливши неколике стипендије за теолошки факултет Ел Азхар у Каиру. Вјерску просвјету подизао je Гајрет приређивањем мевлуда, свечаних дова и вјерских предавања. Ha овом пољу рада Гајрет нажалост није навлазио на потпору Улеме, која заузима високе вјерске положаје, али са задовол>ством истиче да je навшао на свесрдан пријем како код народних маса тако и код наше народне улеме. Ha социјалном подизању народа Гајрет je у овој години учинио добар корак, приређујуКи забаве и сабирне акције за сиротињу и одијевање сиромашне школске дјеце. Нарочита захвалност у овом раду припада нашим женским одборима. Међу осталим културним акцијама Гајрета успеле су у овој години акције на оснивању и одржавању пјевачких и музичких друштава, осниваљу и одржавању Гајретових читаоница и клубова. Све Гајтетове приредбе у овој години биле су свечане, националне и културне манифестације. Прославе народних благдана и Гајретовог дана биле су праве свечане академије. Гајретове забаве биле су свуда елитне. Овогодишња Гајретова забава у Сарајеву била je једна од запажених културних и нациоиалних манифестација. Ha помагашу литерата и унапређивашу литературе, Гајрет je могао у овој години учинити незнатаи корак, али поред тешких прилика расписао je један драмски конкурс и подијелио je награде за најбол,е студеитске тем,ате о нашим актуелним npoблемима. У овој години нису биле бројне Гајретове �едиције, прилике су нам дозволиле да штампамо само једну књижицу рамазаиских предавања и да вздајемо „Гајрет", дајући м-у више форму друштвеног органа. Са највећим весељем пратили смо рад београдског Гајрета, који je у овој години довршио и отворио свој монументални дом, кроз који je ове године прошли 130 питомаца-ица. Београдска студентска омладина показала je ове године живу активност на свим нашим питањима, a нарочито на питању очувања Шер. гимназије. Услијед владајуће економске кризе Гајретов рад у Јужним крајевима није био у пуној мери развијен, јер су зато потребна много већа средства, него што их je Гајрет у овој години могао прик-упити. Претсједник', Господо, взволите чути бана i Поповића. (Жпвио!) Lan е. Велимир llovoeufi: Господине взасланиче Нз. В. Краља! Поштоване даме, браКо и пријатељв! Ja вам топло и усрдно благодарим на топлим поздравима, које сте ми изразили вреко вашег драгог г. вретсједника. Ja сам се трудио и трудићу се у својим могућностима да помогпем' напоре у ралу за Гајрет. Али, браћо, сваки бан, na ма ко то био на положају бана Дринске баноиине, ако xohe да савесно одговори својим дужностима, мораће да помаже, можда и у већој мјери, ваша настојан.а п ваше напоре, биће дужан да то чини. Ja бих се и поред тога, не само као члан, него и као грађанин v ' ' i •: i и као друг и као брат трудио да покажем сво)у оданост према вашем раду и моју љубав према вама (Жввио г. Бан!) Али ми Кемо се, браћо и пријатељи, чешће овако састајати и виђати, чешКе ћемо изражавати' нашу љубав, наше братство и Ha­ rne лругарство. Довољно je да се погледамо, na да се разумијемо. И као бан и као личност ja вам топло благодарим на вашим великим настојањима, на вашем раду и труду, који улажете са пуно успјеха у рсредовима браће м-услимана. Ко год осмотри ваш рад и ваша наетојања, не зна коме да се више диви: да ли вама браКо вз иајудаљенијих крајева или вашем водству. Сви сте на свом вослу и раду са пуно снаге и воље, мара и одлучности и за то су ваши успјеси велики и ми им сви одајемо пуно признање и хвалу. Ja вам са овог мјеста взражавам пуну захвалност на таковом раду. Али сте, драга браћо, на пола пута. Kao што видите, вма једно „а л и “. Има још много напорада се учини да Гајрет триумфује потпуну и пуну побједу. ПосматрајуНи досадање ваше настојање и вашу снагу, увјерен сам да Кете ви и оно што још преостаје да взведете. ви знате шта све још вма да се ради, ви знате то много боље од мене, јер боље познајете живот наше браће муслимана него ja. Ви миого боље знате њвхове потребе ц шихово craibe. И мислим да ћемо се сло жити да ваши напори треба да буду још већи и да једног дана можемо сви овако братски са задовољством констатовати, да je и код вас браће муслимана завладало оно стање, у ком може једино да живи један човјек, један грађанин. Ja hy да напоменем двије важне дужнасти. To je, 6paho, нациоиално пнтање. Ту ли порало crh да лного радило, да нацвоналну евијест ујед иачило и да ona буде једна иотиуно те вста у свим знјеловипа пашег народа. Ииа много заблуда. Често у животу морамо да вравимо разне компромисе само да дођемо до усајеха. У том правцу ви лафовл, ви борци кма да издржите највеће напоре и највећи труд. Можда ћете доживјети и понижеша и потсмјехивања п погрде, али ви #не смијете да поклекнете, јер ако би поклекнули, изневјерили би велику улогу Гајрета у всторнји нашега народа. Браћо, у том вравцу Гајрет -пише једну велику историју и Гајрет и Гајретови радници морају да знају да су у том правцу велики апостоли, велики трудбеници и да као апостоли морају да буду чврсти, божанствени са снагом великог Бога, да никада ие поклекну na дошло не знам каково понижење - мора се вздржати. Нарочито то треба да чипн Српско мусливапско друштво Гајрет“ . Друштво иосн назнв Сриско луслилаиско. na’c, који прииадапо српскол илелеву, иуна је н слатка ријеч, али не смијело да заборавнло дабаш за то, што je другатво Грпско мусличанско, да лора битп претеча у пастојању да изједкачвло пашу иационалпу свијест да ona буде Југославенска националиа сввјест. Многи ће вал предбацити, али баш за то ви вашип трудол покажите да као српско друштво радите за велику Југословепску националпу сввјест. Знал, да вал je ово ua срцу, кад ово говорнл, ne лвсллл да вас упутил пли поучпл. Зиал ja добро да ви то зпате. Ви вмате велику сиагу и нека вам je одвас сваком поједином хвала! Има још једно пространо поље рада, али које очекује баш вас, искључиво вас, a то je: интензиван рад, пун и одап у сваком погледу, рад који нзискује пожртвовања! Неиа веће дужиости једпог грађанипа, a пого* токо једног овако лвјепог в велпког друштва uero да ради ua подизању човјека. Треба да пал je дужност, да сви тежило да иостигнело крајљи ци.в у тол иравцу: да свакн од нас жнви животол достој* nun једвог човјека. A bui браћо, знате како je код вас. Тешке су прилике и треба много труда да се то постигне. Ми смо чули са колико je одлучности, пожртвовања и марљивости радио Гајрет у прошлој години. To смо чули из ријечи г. Секретара. Ja желим да тај рад буде шнри, већи, обимнији, да се свугдјена сваком мјесту види упечатак великог не* �Ja vam iz Lijevna donosim srdačne pozdr v уморног рада Гајретовог. Стога, у тој жељи ja вас поздрављам са: „Живјели!" (Поклици живио баа г a osim toga donosim i blagodarnost naročito na aH 6 su pretsjednika g- Dra. Hasanbegovića. Ovu zasw ' Поповић!) Претсједник г. Др. ХасанбеговиЛ; Господо, ријеч držim da dijeli i Gajretova kancelarija, pa mi je д имаизасланик г. Министра просвјете, начелник г. žnost da i g. Hamidu Kukiću, koji je kao sekretar n”' umorno radio, iskažem svoju zahvalnost. To mj .* Милан Димовић.. Г. Милам ДимовиИ: Господине Изасланиче Њ. bila dužnost kao delegata da kažem. A sada da kažem neka svoja lična opažanja В. Краља! Господине Бане! Господо и браћо! Дозлите ми да вам уграбим један кратак тренутак од Uvažavam da skupština ima pred sobom velik pOSao Вашег драгоцјеног рада и да вам кажем неколико pa ću nastojati da budem što zbijeniji. Gospodo, ka(j ријечи. Заиста ми je велика част и велика радост, pomislimo da ulazimo u 30-tu godinu rada, vidimo da што je Госп. Министар Просвјете изволио мене од- je to jedan velik period. To su tri decenija. Evolu. редити као свог изасланика, на — како ви кажете čijom postizavaju se veliki uspjesi. Govoreći o 30. go­ — главну скуаштину, вјероватно за то што je тако dišnjem radu, kad znamo kakovo je stanje kulturno i предвиђено у статутина, на читаву малу вашу све- nacionalno bilo u onim godinama kad se društvo osni­ valo, na kakove se poteškoće nailazilo od strane чаност. Ова част и радост, коју осјећаи у толико je konzervativnih naših masa, može se kazati da je us­ већа, што се ja ирви пут налазип на скупштини pjeh za ovaj period bio više nego ogroman. Ovakove међу вама, иеђу претста^ицима друштва, чија дје- uspjehe ne bi mogao postići niko drugi pa ni kod латност улази готово у пословацу и чији су напо- naše braće drugih vjera. Međutim, mene ovakav uspjeh pu донпјелп такове плодове које je тешко наћи ni malo ne veseli. J a to otvoreno kažem. Ja sam код других друштава. ви који сте активно учество- ''Uvijek takav da ne dajem važnosti uspjehu, jer uvijek вали у овоме раду, ви зпате да овај nyj није гла- znam da može da bude i bolje. U početku rada bili smo društvo, koje je imalo дак и није без преоона, које се не могу глатко уклонити и које се уклањају великим напорима, a dužnost da dijeli stipendije đacima, a zatim da често пута и знатном мјер(ом личног пожртвовања. prosvjećujemo mase i da ih nacionalno osvještavamo i J a мислим да баш у вашој жилавој отпорности и у podižemo njegovu privrednu snagu. (Glas iz skupštine: тој узвишеној родољубивости и лежи сва љепота. To je predavanje, pređimo na kritiku. Ako bude tako Ja вам изражавам дубоку захвалност на том раду nećemo nikad svršiti). J a bih htio da napomenem ka­ у вме Министра Просвјете г. Др. Којића, којега kove su nam bile greške i koje zapreke nismo mogli имам овдје част заступати. Поздрављам вас са нај- spriječiti. U koliko se pak zahtijeva da o ovom ne go­ срдачнијом жељом, да у свом раду истрајете са vorim na skupštini, ja ću se tim pozabaviti u štampi. истом одлучношћу као и до сада. Ja мислим, при Moram međutim reći da imamo vrlo mršavu štampu. концу, да смијем рећи, да Господин Манистар Про- Tako na pr. naš list „Gajret “ jest vrlo uzak On je sve­ свјете неће престати да вам и даље указује своју den na formu društvenog organa i mi nismo u stanju помоК у свакој прилици. Живјели! (Поклици: Жввио!) da u njemu izrazimo svoje misli kako želimo. Dozvo­ Predsjednik g. Dr. Hasanbegović otvara diskusiju lite mi stoga da ovdje govorim. Inače ja ću da pišem u onim novinama, gdje vam to neće biti milo. Ja ne po izvještaju sekretara: G. Mustafa Mulalič, delegat Livna: Gospodo, ja ne­ želim da pred našim manjkavostima i slabim stranama mam Bog zna kakovih primjedaba na izvještaj sekre­ zabadam glavu u pijesak kao noj. Prva greška u Gajretovom radu jest ta, što smo tara, ali bih htio da stavim nekoliko primjedaba opće­ nite naravi na rad društva Gajret u jednogodišnjem išli u svim pitanjima sa nekom bojažljivošću. Pitali periodu, a koliko mi bude moguće i o čitavom radu smo se šta će reći naša ilmija i naše konzervativno za 30 god. njegova opstanka. U prvom redu, ja bih htio shvatanje. Ja bih htio da u Gajretovom radu bude da izvršim jednu dužnost kao delegat grada Lijevna, od­ više kuraži i da u svim problemima nastupamo otvo­ nosno njegovog mjesnog odbora, t. j. da konstatujem renih očiju i vedra čela. Prvo je nacionalno pitanje, na skupštini, da je rad društva Gajret u prošloj godi­ Mi kao da se i danas stidimo što smo prije 3 godine ni, koja je bila u znaku sveopće svjetske ekonomske istakli svoje nacionalno obilježje u imenu društva. i duhovne krize, upravo zadivljujući i ogroman. Podvlačim da se ovo ne odnosi na delegate, već na U vrijeme ekonomske depresije nastupa i duho­ širu masu. (Glas iz skupštine: Držite se dnevnog reda.) vna depresija, dolazi jedna psihoza u kojoj se čovjek g. Kadić: Ovo je na dnevnom redu, govornik se više egoistički ispoljava, pa manje mari za kakav potpuno drži dnevnog reda. društveni rad. Hvala Bogu, blagodareći neustrašivom Pretsjednik: J a bih apelirao da diskusija bude na radu i velikoj energiji našeg dičnog pretsjednika g. visini i ozbiljna, pa bih molio da ne prekidate govor­ Dra. Hasanbegovića, Gajret je u ovoj teškoj godini nika, jer on govori o onom što treba. Ako treba ne­ polučio zadivljavajuće rezultate. ko da mu odgovori, neka se javi za riječ. 228 �g. Mulalić: Tu skoro izašao je u beogratskoj »Po­ litici« članak od g. prof. Popovića. On tu govori o našem zastoju u kulturi, nacionalnoj nesvjesnosti i baca neke aluzije na Gajret i njegove radnike. Ne slažem se u svemu sa g. Popovićem, ali u njegovim izvodima ima dosta procenata istine. Kad pogledamo naše stanje, nemamo se čim pohvaliti. Društvo čini velike napore, ali ne nailazi na susretljivost kod <itave naše mase. Nailazimo na poteškoće kod visoke ilmije, koja od velikih trbuha ne vidi bijedu naroda Mi se bojimo da uđemo u diskusiju sa onima koji smetaju naš progres. Ja mogu reći da Islam nije re­ ligija koja hoće da gleda muslimane u zastoju « mraku. Islam je religija koja hoće da vidi svo­ je sljedbenike na prvom mjestu u svakom pogledu. Bila mi je namjera da Vam kažem, da mi ne ulazimo sa potpunom kuraži u borbu sa ljudima, koji od velikog trbuha ne vide bijedu naroda. Ja bih htio da naša skupština do­ nese zaključak, da mi Gajretovi radnici možemo slo­ bodno i putem štampe da upozorimo na sve ijašenevolje i greške. Bolje da mi to sami iznesemo, jer pogledajmo naša groblja i flaše Vakufe. Svak to svalju­ je na inteligenciju, a inteligencija ^feće to da snosi. (Tako je!) G. Mustafa Alikalfić: (delegat Mostara) Smatrao вг,т da je danas na dnevnom .redu izvještaj Glavnog odbora i zato sam tražio da se ova stvar to jest di­ skusija g. Mulalića prenese na eventualije. Inače se potpuno slažem sa g. Mulalićem, da treba sva naša nacionalna, socijalna i druga pitanja da se tretiraju na glavnoj skupštini. Iz izvještaja Glavnog odbora vidi se da je u pro­ šloj godini rađeno mnogo na saradnji Gajreta i Prosvjete; održane su mnoge Gajretove i Prosvjetine zabave i proslave i formirani su zajednički odbori. Samo se nig-l e ne spominje Mostar. Vjerujem da je to nehotice ispušteno. Mostar je zajednički proslavio Rođendan Nj. V. Kralja sa Prosvjetom. Osnovali smo zajednički narodni univerzitet, na kome je održano 50 predavanja. Želim da se konstatuje u zapisniku, da je i Mostar sarađivao sa Prosvjetom. Sad ću da kažem o preuređenju lista „Gajret". On je za nas skup. Izdali smo za njega 133.000.Din. Nesamo da je skup zbog ove cifre, nego i zato što svojim sadržajem je daleko od širokih slojeva na­ roda i što ne odgovara svojoj svrsi. Stoga bih pred­ ložio konkretno da bi se on usavršio i da bi odgova­ rao interesima socijalnim, nacionalnim i kulturnim, naravno u granicama progresa i evolucije, da se ob­ razuje i formira redakcioni odbor od 5 lica. U odbor bi trebao da uđe sekretar i 4 profesora sa ovd. gim­ nazija, koji bi besplatno uređivali list prema našim interesima i koji bi nas sigurno jeftinije koštao, nego li nas košta ovako sa 133.000 Din. Iz izvještaja vidim da su neki mjesni odbori, na­ ročito Tešan i Ljubuški, i mimo pravila, dakle protu- pravilno ulagali novac u lokalne banke. Time je do­ vedena u pitanje svota od 70.000 Din. Međutim u pra­ vilima izričito stoji, da mjesni odbori imaju novac do­ značivati Glavnom odboru. Stoga tražim i predlažem da se Glavni Odbor poštara da se onih 70.000 Din. osigura, a drugo da u buduće mjesni odbori ne smi­ ju raspolagati sa novcem, nego ga imaju upući­ vati Glavnom Odboru: inače moraju svi članovi mjesnog odbora da snose za novac moralnu i ma­ terijalnu odgovornost. Moram da izrazim naročitu zahvalnost prefektu sarajevskog muškog internata g. Aliji Hromiću, koji je u toku prošle godine osnovao literarno društvo ,,Avdo Karabegović", čiji je cilj da naše pitomce uputi na samoradnju, da im vaspitava kritički ukus. To literarno društvo održalo je mnogo predavanja. Apeliram na druge prefekte, da se ugledaju u lijepi primjer g. Hromića. Osim toga imam da primijetim jednu neznatnu Stvar. Vidim da se za kancelirijske troškove konvikata Mostar-Sarajevo dalo 500 D in, a trošak Tuzle iznosi 2.050 - Din. Mislim da bi se tuzlanski prefekt imao ugledati na Mostar i Sarajevo- Upada mi u oči da je konvikt u Banjaluci potrošio 16.126 Din. za popravak zgrade, iako Gajret plaća 7.000 Din. kirije. Ja sam jučer o tome govorio sa g. Pretsjednikom. Vidi.) sam da Gajret mora popravljati zgradu, koja je vakuf­ ska. dakle naša islamska socijalna i kulturna ustanova. Izgleda da Vakuf nema puno razumijevanja za naše potrebe, pa nas prepušta nama samim, da iz naših siromašnih fondova trošimo na uzdržavanje nje­ govih zgrada. Ja bih apelirao na Vakuf da nas po­ štedi ovakovih izdataka i da nam ustupi besplatno svoje zgrade, da ne plaćamo kirije, a mi ćemo te zgrade popravljati. G Kukić: Na primjedbu prof. g. Alikalfića u po­ gledu izvještaja o saradnji Gajreta i Prosvjete u M staru, koliko se sjećam Mostar nam nije poslao kra­ jem ove godine zatraženi izvještaj o svome godišnjem radu Usljed toga nije mogao biti uzet u obzir pri redigovanju godišnjeg i (.vještaja o cjelokupnom radu na­ šeg društva. U pogledu preuređenja lista „Gajreta", Vi ć»te čuti i mišljenje Glavnog odbora u diskusiji povodom predloga budžeta A imaćete priliku da vidite i nacrt naših novih pravila, koja predviđaju da se u Glavnom odboru formiraju naročite sekcije: prosvjetna, za dru­ štvenu propagandu itd Jednoj od tih sekcija moći će se povjeriti i uređivanje lista „Gajret* . Na kraju, ka­ ko po svima tako i po ovom pitanju skupština ima pravo da donese svoju odluku. G. Alija Omersoftić: (delegat Nevesinja) Ne mo gu da se složim da naše mase nisu nacional­ no svjesne, kako reče g. Mulalić. Radom Gajreta kroz dugi niz godina mase su se dovoljno nacionalno vaspitale. Najbolji je 229 �lju. Gajret je uvidio da bez ekonomskog napretka ne­ ma ništa. Stoga se je bacio na ekonomski rad prosvje­ ćivanja sela i dizanja poljoprivrede. Nije naš musliman u B. i H. nikad bio beg, ve­ leposjednik i aga, on je pukim istorijskim slučajem došao do velikih kompleksa, ali je u svojoj suštini uvijek bio seljak. Vidite ga i danas kako i pored najte­ žih prilila napreduje. U prošlogodišnjem Gajretovom zadružnom poljo­ privrednom tečeju ja sam održao nekoliko predavanja, promotrio sam taj r.iš svijet, pohadače tog tečaja, i vidio sam da imadu snnsla za ekonomiju i za sve po­ ljoprivredne grane.Ekonomskim podizanjem našegsvijeta mi ubijamo jednim hicem dva zeca. Meni je vrlo žao što ove godine nismo mogli da održimo ovakav tečaj, ali će se svakako s tim nasta­ viti. Na sitnom poslu dostižu se krupne stvari. Naša ilmija treba da iz našeg svijeta istjera mnogo prazno* vjerje iz poljprivrede, onda treba da dođe inteligenai da mu kaže, kako će empirijski obraditi i iskoristiti komad zemlje. Gajret bi se trebao u tu Svhu obratiti Min. Poljoprivrede i Ban. upravi u svrhu pomoći. Naš narod se može ekonomski podići najbolje zadružnim putem. Kad ekonomija bude jača, biće lakše i prosvje­ ćivanje. Mi imamo Sivez Srp. zemljoradničkih zadruga, pa bi bilo suvišno osnivati jedan novi savez, jer bi nas to koštalo n nogo novaca. Nadam se da će Gajret u tom pravcu mnogo poraditi i uzdajući se u Boga da će biti blagoslovlj n i naš ekonomski kao i nacionalni rad, ja pozdravljam Gajret i njegov rad. Pretsjednik: Od strane g. Alikalfića postoje tri predloga: Prvi je za preuređenje lista »Gajret«, drugi da se društveni prihodi koji postoje kod mjesnih odbo­ ra bezuslovno šalju Gl. odboru i da za upropašteni novac snose materijalnu i moralnu odgovorno t mjesni odbori i povjerenici, treći je predlog da se umole va­ kufska tijela da za zgrade koje Gajret iskorišćuje za svoje internate, ne naplaćuju kirije, nego da, ih ustu­ pe Gajretu be platno. U pogledu prvog predloga govorićemo kasnije jer će se o tome govoriti u jednom naročitom refaratu. Da li se skupština slaže sa predlogom da za sav no­ vac ubran na terenu, odgovaraju mje ni odbori i po­ vjerenici. (Slažemo se. P rim ase) J a razumijem g. Ali­ kalfića da je uzeo riječ specijalno u tom pitanju. Vama je poznato da je glavna kancelarija stalno upozoravala mje-ne odbore da mu šalju sav novac svake godine. Bilo je međuti r, naž lo.t, nekoliko mjesnih odbora, koji ni* su taj dio svoje dužno,ti obavljali, nego su novac iz epecialnih razloga ulagali u novčane zavode, koji su tokom vremena propali i time je Gajretov novac do­ rođeni nacionalist'. Trebalo ih je samo dovesti svi­ šao u pitanje. Mislim da ćete se složiti sa mnom ako jesti iz podsvijesti; To je učinio Gajret Dobar Srbin, biće svakako dobar Jugoslaven. Ali radi se u-vojimo predio- g. Alikalfića i ovdje donesemo nao nečemu novome. Uviđavnošću našega Gajreta i nje­ o I^ n^ u đluku' đa svi funkcioneri Gajretovih mje­ snih odbora i povjerenici materijalno odgovaraju govih pionira započelo se je i radom na ekonomskom po­ za novac skupljen za Gajret. (Prima se jednoglasno. jnak taj, što u provinciji đoživljujemo to, da mase do­ laze na naše zajedničke zabave u velikom broju. A to je najbolji znak da su mase primile ime, koje smo pred 3 godine dali našemu društvu. To sam htio da primijetim, kad je već nabačena riječ i o tome. Moram da zamjerim kancelariji i sekretaru što kod saradnje između Prosvjete i Gajreta dešava se da ne odgovaraju na vrijeme na pojedine dopise iz provincijskih mjesta. Kao delegat iz Nevesinja moram također zamjeriti kancelariji, što nam nije na vrijeme odgovorila na jedan dopis Bili smo u neprilici kako da postupimo. Braća članovi Prosvjete u Nevesinju tražili su da dođe do spajanja društvenih čitaonica. Bili smo u neprilici, šta da radimo ako se osnuje tre­ ća čitaonica i ne dođe do fuzije. Kako nismo dobili odgovora, nismo mogli održati zajedničke sjednice. G. H.imid Kukić' Na predlog mjesnog odbora iz Nevesinja i Konjica Glavni odbori Gajreta i Pros­ vjete su na svojoj zajedničkoj sjednici zaključili da porade na tome da se u izvjesnim mjestima formiraju zajedničke čitaonice Gajreta i Prosvjete. Ta je sjedni­ ca izabrala mene i još jednog delegata u naročiti od­ bor za izradu nacrta pra\ila^ za formiranje zajednič­ kih čitaonica. Isto tako je i Prosvjeta izabrala^sarsvcr-. je strane dvojicu članova. 1 mi smo zajednički izradi* li taj nacrt pravila z a tv a ra n je zajedničkih čitaonica Prosvjete i Gajreta, ali plenumi oba Glavna odbora još nisu definitivno usvojili ta pravila na svojim sjedni­ cama. Radi toga s«. nije jnoglo odgovoriti NevesinjuG. Mulalić: Želio ЈзЉ da odgovorim g. Omerso* ftiću. Mene veoma veseli i raduje da su se članovi u njegovom mjestu lijepo složili i Јл rade u nacion 1nom duhu, t. j da su se nc.cion Ino Osvijestile i šire mase. Stoga pozdravljam g. Omersoftića. G. Alija Ormari, delegat,iz^Ljttbuškog: Dužnost mi je kao delegata i pretsjednika mjesnog odbora u Lju' buškom da zapitam g. prof. Alikalfića: kad je Gajret ulagao taj novac u Kreditnu Banku u Ljubuškom jer to za ovih zadnjih 6 godina nije bilo. Prctsjdnik: To je još iz ranijih vremena. To je bilo prije 8-10 godina, dok je još bio pretsjednik Gaj­ reta u Ljubuškom sada jedan rahmetlija. G. Edhem Bekić: Odgovoriću na primjedbu g. Alikalfića. On je rekao da u drugim internatima ne­ ma literarnih društava, Međutim п mom internatu ta­ kovo društvo postoji. U banjalučkom internatu održa­ vana su predavanja o naučnim, nacionalnim i vjerskim temama. G inž Mehmedalija Jalovičić: Iz dosadanjih izla­ ganja i mog iskustva, ja tvrdim da je naše nacionalno kulturno društvo Gajret faktički dosada uspjelo u na. cionalno prosvjetno n pogledu. Muslimani b. h su JdoO �PreHednik komtatuje da je predlog primljen jedno­ glasno. G Vehbija Imamović [delegat Mostara): Ja bih predložio jednu nadopunu ovom predlogu, t j da se minimalne svote zadrže u mjesnim odborima. Pretsjedniks Drugi predlog g Alikalfića glasio bi Stavlja se u dužnost budućem Glavnom odboru Gajreta da zamoli mjerodavne vakufske uprave, da one svoje prostorije koje Gajret iskoriSćuje u svoje svrhe, ustupaju Gajretu besplatno ov ak o : Prima li se predlog? (Primal) Pretsjednik: Da li se prima izvještai sekretara? (Prima se jednoglasno). Pozdravne depeše Glavnoj skupštini Sekretar g. Kukić, čita pozdravne depeše iz po­ jedinih mjesta: Banjaluka: Uz puno priznanje na dosada ostva­ renim prosvetno kulturnim zamislima Gajreta i sa po­ jačanom nadom u njegovo širenje i korisnost u životu srpsko muslimanskog dela našeg naroda odazivam'se na Vaš bratski poziv srdačnim pozdravom i vrelom željom za srećan rad glavne skupštine — BanVrbaske banovine Svetislav Mihsavljmć (Živio!) Kotor Varoš: Zapriječen doći'lično pozdravljam^ u ime Vakufsko Mearifskog Vijppa glavnu skupštinu Gajreta društva koje tako uspješno i požrtvovno radi na kulturnom i mearifskom preporodu našeg naroda. Pretsjednik Vakufsko mearifskog vijeća Inz. Sulejman Salihagić. (Živio!) Beograd: Zaslužnome Gajretu čestita rad najljepše uspjehe u duhovnom i materijalnom pum.an,u naše drage muslimanske brice. - Pomoćnik М,nistra Prosvjete Dragoslav P. Đorđević. 1Živio!) Zagreb: Današnju skupštinu Gajreta najsrdačnije pozdravljam i želim najljepše uspjehe. — Dr. Savo Ljubibratić, pretsjednik Glavnog Odbora Prosvete. Sanski Most: Sa puno povjerenja pozdravljamo skupštinu. — Mjesni Odbor Gajreta. (Živio!) ВодаТ: Duhovno učestvujem skupštini i želim uspješan rad Živio Gajret! — Derviš Plevljak (Živio!) Prijedor: Veoma žalim što sam zaprečen službe­ nim poslom pa ne mogu prisustvovati današnjoj glav­ noj skupštini. Pozdravljajući sve učesnike skupštine želim da zaključci iste još više podignu polet i elan u radu za dobrobit našeg naroda u duhu svijetlih tradi­ cija Gajretove ideologije. — Dr. Mehmed Hajrović. (Živio! mama. Da li su svi ti novci, koji su s mukom skup­ ljeni, ekono neki utrošeni? Ja ne su i njam ni u koga i znam da je Glavni odbor radio i pri tom bio ruko­ vođen sa najboljom štednjom, ali bih ipak htio da nešto predložim. Naime održanje glavne skupštime sa­ mo u jednom danu ne daje nam dovoljno vremena da razne stvari pojedinačno prodiskutujemo. Stoga predlažem da se dan prije budućih skupština održi jenna zajednička predkonferencija. Tu bi se mogla prođiskutovati detaljno sva pitanja. Izmijenila bi se detaljno sva mišljenja, pa bi nam bio lakši rad na sa­ moj skupštini. Ja mi-lim da bi se i Glavni odbor mo­ rao obvezati da je i oi. moralno i materijalno odgo­ voran za novac koji ulaže u banke. Novac bi se tre­ bao ulagati samo u sigurne banke. G. Pretsjednik• U koliko sam ja razumio g. de­ legata, on je zatražio ja miju situaciju o utrošku ma­ terijalnih sredstava, kojima Gajret raspolaže. Prešao ie odmah na1 d a g u stvar i zaželio da se u bubuće održavaju predkonferencije. Načelno nemam ništa pro­ tiv toga, ali^g delegat nije rekao konkretno, kako bi mi trebali dati jasniju situaciju u pogledu utroška novca. G. Dervić: Ja ne sun njam da je novac trošen neekonomski, pa bih predložio da se održi ta pred­ konferencija, o čemu bismo bili o tome detaljno iz­ vještenu —у , Pretsjednik: Gajretov godišnji izvještaj nije samo iz­ vještaj o radu Glavnog odbora, nego i izvještaj o radu svili Gajretovih funkcionera, i kad bi se sve to detalj* io iznđj Io, trebala bi nam za to knjiga, koju ne bi lospjeli brzo da pročitamo. I za ovakav izvještaj, ko_ _ nam љ je ža„. Nama je „,|а , na skupština odobri!a budžet ; mi , m0 se u granicama toga budžeta držali. A ko želi da bude detaljno obaviješten u što je šta potrošeno, ima uvijek pravo da dođe u kancelariju pa da to vidi. Što se tiče'predloga da i Gl. odbor treba da od­ govara i meterijalno i moralno za Gajretov novac, ja se s njim potpuno blažem, Međutim \а з mogu uvjeriti da je Glavni odbor o tome vodio n nogo računa, gdje će uložiti novac. Mi ovdje imamo i državnih novča nih zavoda. Ja se blažem stim e da u predlog uđe i ova sankcija o odgovorno.ti Gl. odbora Prima li se taj predlog? (Prima se jednoglasno). Izvještaj glavnog nadzornog odbora Ispred Glavnog nadzornog odbora g Dr. Ejub Ademović podnoj izvještaj. Izvještaj blagajnika Slavna skupštino, Predsjednik: Vi ste dobili oštampani izvještaj bla­ Čast nam je izvijestiti glavnu skupštinu da smo gajnika prije б dana. Imate ga i sada pri ruci, pa vas molim d aše izjasniteda li ste za to da se čita blagaj­ prema drušvenim pravilima više puta pregledali gla­ nički izvještaj, (Glasovi: Pročitali smo blagajnički iz­ vne i pomoćne knjige, kao i ostalo po lovanje društva vještaj — prima se) Konstatujem da je primljen i bla Gajret, te smo našli da je cijelo po.-lovanje kao i vođenje knjiga bilo u redu. gajnički jzvještaj jednoglasno. Pređi ženu bilansu sravnili smo sa glavnim i G. Fuad Dervić (delegat iz Tešnja): Iz izvještaja blagajnika vidim da su rashodi svrstani globalnim su- pomoćnim knjigama i našli da je i ta potpuno u redu, 231 �Predlog budžeta za poslovnu godinu 1932/33 Zatim sekretar čita predlog- novog bužeta. Prošla naša godina, obzirom na sveopštu krizu, pokazala je osjetljivo opadanje kod nekih Gajretovib prihoda prema ranijim godinama, kao kod članarine, zabava, priloga u naravi, cigargapira, dok glavni pri­ hod od Banke Gajret potpuno je otpao Međutim, rashodi društveni o.-tali su i =ti kao i ranijih go­ dina, tako da se je ova društvena godina svršila sa deficitom od Din. 161.866.29. Kako nema izgleda da će se u idućoj godini po­ boljšati materijalno stanje naših članova kao i uopšte materijalno stanje našeg naroda, to bi bilo potrebno približno uravnotežiti budžet za godinu 1932/33, kako ne bi i u idućoj godini morali trošiti iz dosadanje dru­ štvene imovine. To uravnoteženje budžeta postiglo bi se na taj način da se reduciraju izdaci lični i mate­ rijalni kod konvikata, te materijalni izdaci kod dru­ štvene kancelarije. 1. Prihodi za ovu godinu predviđaju se u budže­ tu sa svotom od Din. 1,677.100 Din. Te prihode pred­ viđamo prema lan jeki m prihodima, a naročito prema materijalnom stanju našega svijeta. Sve stavke priho­ da predviđene su manje neg3 što je polučenomu lanj­ skoj godini, kako će se to vidjeti iz predloženoga na­ crta budžeta Jedino .stavka opffirbnina povećata je za 80.000 Din. više rfeffo što je to ubrato lanjske go­ dine od pitomaca. O.-tali prihodi zavisić^ svakako od materijalne mogućnosti Gajretovjih članojva ji od rada društvenih organizacija. II. Rashodi. Društveni ra«hodi predviđeni su , istom svotom kao i prihodi tj. sa Din. 1,677.100. — Većina društvenih prihoda \l/3) troši se na društvene internate. Radi toga bi bilo potrebno reducirati neke Za „ n „ » >* » " » muški konvikt Sarajevo — ženski „ „ — šegrtski dom „ — Muški konvikt Banjaleka » n Mostar — n » Bihać — * » Tuzla — » » Plevlje » Trebinje — Da bude -lika jasnija natu lanjske godine: Muški konvikt Sarajevo Ženski „ „ Šegrtski dom „ Muški konvikt Banjaluka „ „ Mostar — „ „ Bihać — „ „ Tuzla — „ „ Plevlje — „ „ Trebinje — Л — -— — — — — — r— — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — lične kao i materijalne izdatke u konviktima, te kVe sti broj pitomaca na minimum. 1. Lični izdaci kod internata mogli bi se sinanjiti na taj način da se ukinu svi honorari upravnicima Honorari upravnika u prošloj godini iznašali su Din. 26 970.- dok bi prema njihovom predlogu za ovu godinu iznašali 31.300 Dinara. U koliko je koji uprav­ nik oženjen pa želi da se hrani van internata, mogla bi mu se dati primjerena hranarina 2) Potrebno je smanjiti broj osoblja (pomoćnica, kuharica, podvornika) na najpotrebnije, tako da manji internati ne mogu imati više od jedne kuharice i jed­ nog podvornika, pa bi se i na tome uštedilo najmanje Dinara 20 000 - Materijalni izdaci smanjili bi se na taj način što bi se primio ove godine manji broj pitoma­ ca a i vođenjem što bolje ekonomije kod konvikata. Za sve društvene internate predviđena je svota o $ .'1,137 100 Din. i to za 381 pitomca, koji su kon­ ce n godine bili u internatu, odbivši one koji su svr­ šili ili su totalno propali. Kao bazu za proračun potroška pojedinog internata uzet je potrošak svih inter­ nata u lanjskoj godini, pa je prema tome proračunato koliko će koštati svaki pitomac. Kod internata koji plaćaju kiriju, kao što je to slučaj kod muš. i žen' konvikta te Šegrt-kog doma u Sarajevu te konvikata u Banjaluci, Mostaru, uzeta je još po vrhu i kirija. Osim toga uračunato je ženikom konviiđu više 10.000 Din. jer ovaj konvikt stvarno troši više na pojedine artik­ le hrane kao što je to: mlijeko i pranje rublja. I to tako uračunato je Din. 6 000 konviktu u Mo taru i 4 000 konviktu u Plevlju, jer nekoji glavni artikkao što je krumpir, kupus i dr. mnogo su .-kuplji kod njih. Prema ranijim podacima trošeno je 6 0 % na hranu, a 40% na ostale režij ke troškove, pa se je tako i za ovu godinu predvidilo: £ 80 pitomaca predviđa 73 pitomice „ 60 pitomaca „ 32 pitomaca ч 35 pitomaca „ 32 pitomca „ 44 pitomca „ 25 pitomaca „ 38 pitomaca „ se — — * — — „ — — , — — „ — — „ — — „ — — „ — — „ — — — — — — — — — — — navešćemo potrošnju lanj-ke godine prema broju pitomaca koji su — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — 86 pitomaca prosječno Din. — 69 pitomica „ — — — 62 pito ic a „ „ — — 34 pitomca „ n — _ _ 29 pitomaca „ „ — — 33 pitomca „ в — — 38 pitomaca и — — 24 pitomca „ n 8 pitomaca „ — — — — — — _. — — — — — _ — — — — — - Ukupno Dinara 232 222.000 Din. 225.000 „ 216.000 , 92.400 „ 100.900 „ 86 400 „ 118 800 „ 71 500 „ 24 000 „ bili u in ter267 02133 231 108- — 215 924.67 107.223.43 123,787.86 98.555.98 113 434.16 80600.— 23 200,— 1 26085621 �Koliko je koji pitomac dnevno koštao vidi se iz ulijedećeg: hrana rež trošk Muški konvikt Sarajevo 6.16 4.19 6 89 Ženeki „ * 4.34 6.31 Šegrtski d o n n 460 Muški ko .vikt Banjaluka 5.39 5.00 „ „ Bihać 5.99 3.79 „ „ Mostar 6.88 7 01 „ . Plevlje 6.73 4.20 „ „ Tuzla 5.43 4 60 ukupno 1035 11 23 10.91 1039 978 13,89 10.93 10.03 Kako se iz gornjega vidi. svi su intern ti skoro podjednako trošili o‘im mo tarskog. Ta diferencija na­ stala je radi toga što mostarski konvikt plaća 22.000 Din. kirije. a mali je broj pitomaca. O im toga, kako je napred navedeno, i mnoge živežne namirnice znat­ no su skuplje nego u drugim internatima (krumpir, meso itd). lako je lanj ke godine izdato na stipendije Din. 187 131.45, ove godine stavljeno je u budžet Din. 100.000 O im toga ima i drugih pitomaca koji su o. g. svršili školu ili zanat U koliko ne bi mogla ova svota doteći, m ka se uzme iz stavke potpora, koja se pred­ viđa sa Din. 20,000.— Potrošeno Predviđa se Pisaći pribor — — — — 7.489.80 5.000.otampanice za kane., konvikte odbore i povjerenike — 11.325.— 10.000.Poštarina i telefon, te brzojavi 21.957 88 20.000.Oglasi u novinama (društvene objave) — — — — 3.949.— 3 000Takse i bilježi — — — — 863.— 2000.Provizije i pristojbe za novčane doztuke — — — — 1860.57 1.500.Ogrijev i rasvjeta — — — 8.376.— 8.000.Kirija — — — — — — 24.000,- 24000.Potni troškovi putovanja člano­ va Gl. O. iz Sarajeva i izvan Sarajeva, u Beograd i na m a­ nifestacije u provinciji, revizi­ ja konvikta i slično — — — 21.419,— 20,000.Prilozi rtunim društvima prili­ kom zabava — — — — 1.990.— 1.000.Ra/.ni honorari r— — — 3.600.— 1.000Nabavka knjiga — — — 2 905,— — Razno— — — — — — 5 646.43 115.381.68 100.000- \ Na plate i o iguranje namještenika dru-tva Gaj predviđeno je Din. 160.000.-, što t>dgovara izdajanj ke godine. Din 42.000'lata sekretara 30.000.knjigovođe 23.724.činovniku 22320.čivnovnici 9.600.pisarici 13.200.inkasantu 9.600podvorkinji Ukupno Din. 150444.- Izdavanje lista „Gajret" neminovna je društvena potreba. Za iduću godinu pfedfiđaju se troškovi izdavanja lista Din. .120.000- Toko.n minule go Gl- O. je došao do uvjerenja da društveni list i gla nik, u kome se izndsi rad društvenih organfzat-,ne može zadovoljiti naše potrebe. Zbog toga se nameće potreba ponovnog zavodejja i literarnog štiva u listu, kao i donošenje članaka, kojima će se treti­ rati svi naši životni problemi. Ranijih godina kao i ove minule sa ubiranjem pretplata išlo je vrlo teško iako su se vrlo često opominjali pretplatnici da izvrše Ovome treba dodati još Din. 9.556.-3 za živo­ svoju dužno :t, kako direktno tako pute n društvenih od­ bora i povjerenika. Nameće se potreba da se u bu­ tna osiguranja i osiguranja kod »Merkura« i Okru duće ubiraju pretplate za list »Gajret« putem društve­ žnog ureda za oziguranie radnika. Za razne izdatke predviđeno je Din. 20.000 nih odbora i povjerenika. Gl. O. će dostavljati tvima Prema tome za iduću godinu predlaže se druš­ organizacijama spisak .pretplatnika, a poslaće i,n i na­ ročite priznanice u tu svrhu. Da bi se pojačao broj tveni proračun kako slijedi: čitalaca našeg lista Gl. O. je predložio u novim pra­ vilima da dobivaju list besplatno svi oni članovi na­ Predlog proraluna za godinu 1932 33 šega društva, koji uredno plaćaju mjesečnu članarinu Prihodi od Din. 10. Razumljivo je da će dobivati list besplat­ no i članovi koji plaćaju veću članarinu od ove. U ko­ 1. Redovne članarine — — Din. 150.000 — liko će uslijed toga izdaci na list biti veći, u toliko 60.000 — 2. Utemeljači i dobrotvori — će se poboljšati i prihod od članarina. 250.000.— 3. Zabave i teferiči — — — . 125.000.— 4. Tombola — — — — — » Na admini trativne troškove kancelarije predviđa 100.000 — 5 Gajretov Dan — — — — „ se 100.000 Din., prema tome za oko 15000 Din ma­ 200.000,— 6. Darovi i dobrovoljni prilozi „ nje, nego što je to lanjske godine potrošeno 20.000 — 7. Prilozi u naravi — — — . Iz čega se sa toje ti administrativni troškovi, na20.000.— 8. Cigarpapir — — — — „ što je sve potrošeno u proHoj godini i koliko se 150.000 — 9. Kamate i dividende — — „ predviđa za iduću godinu, vidi se iz sledećeg: 233 �10. Opskrbe — — “ 11. Pretplata na list »Gjjret« 12. Gajretovi kalendari, kašice, Ukupno Din. 550.C00.— 30.00Л 2 2 .1 0 0 1,677.100.— Rashodi 222.000,— Din. 1. Muški konvikt Sarajevo 225.100 2. Ženski * „ — — 216.000.— „ 3. Šegrtki do n „ — — 92.400.„ 4. Muški konvikt Banjaluka — 86.400. „ 5. „ „ Bihać — — 100.900.— , 6 . „ Mostar — — 71.500 — „ T „ „ Plevlje — 118.800 — 8. „ , Tuzla — — „ 24000.— — „ 9. „ „ Trebinje 100.000 — „ 10. Spipendije — — — >— 20.000 — 11. Potpore — — — — — — 120.000 — 12. Izdavanje lista »Gajret« 100.000— 13. Admini .-trativni troškovi 160.000 — „ 14. Plate i osigur. namještenika 20.000 — 15. Razno — — — — , > c ^иЦирmo Din. 1,677100 — Pretsjednik: Iz o v o ^ refereta sekretara vi ste vi­ djeli i konačnu cifrti/koju vam predlažemo Mi smo na-tojali da na 9vaki način smanjimo rashode. Mi ni-г smo nipošto ht&eli da vam donesemo jedan fiktivni budžtt iz jedno tavnog. razloga, Isto bi morali zagrabiti u naše male i plitke gotovina, koje bi se brzo Lcrpile. Stoga je pametnije i razumnije bilo da na vrijeme nastojimo da svoje rashode komprimiramo i reducira­ mo, nego da jednoga dana društvo Gajret ostane bez sredstava. Trebamo da stvarnosti gledamo u oči. Da Bog da, da se prevarimo i da nam iduća godina ne bude teža nego što nam je bila ova. (Poklici: Amin!). Mi svi znamo da su prilike teške, naročito kod na­ šeg elementa. Rbdi toga trebaće i velike i jake volje i istrajnog rada na terenu kako bi mogli ostvariti i ovu cifru koju smo Vam predložili. Ja znam da je te­ ško dočekivati svijet na terenu i tražiti da doprinese za Gajret. Cak je teško to i sa onima koji daju svo­ ju djecu, pa treba i sa svoje strsne da nešto doprine­ su. Moramo vaspitavati svijet da nešto doprinese, ako već neće za opštu stvar, a ono barem za školovanje 8Voga djeteta. On u tom treba da vidi kapital i rentu za svoju porodicu, kad mu se dijete hkoluje. Mi pri­ mimo po 80 pitomaca gotovo besplatno ili sa vrlo malom op krbom, a Gajret crpe svoja finansijska sre­ dstva iz naroda i ne pada mu iza brda. Ja va9 molim da sa ove tačke gledišta posmatramo predloženi budžet. G. Džemal Alihodžić delegat Sloca: Stavljeno mije u dužnost da progovorim ovdje nekoliko riječi i da 234 predložim da se za vrijeme ramazani-šerifa ne daju drugima dozvole za igranje tombole. Gl. odbor bi tre bao da organizuje igranje tombole tako, da se ne do­ godi da se u be.-cijenje prodaje. Odbori u Banjaluci ' Tešnju radili su na tome svojski. Međutim tim Se stolački odbor ne može pohvaliti. Stavljeno mi je u dužnost da dobijemo obavještenje da li Gl. odbor sma­ tra utemeljačem, koji daju akcije Privilegovane banke Je li to jednako vrijedno, kao kad neko plati u g0’ tovom. U nekojim mjestima opaža se neki nehaj u ra­ du za Gajret. Trebalo bi tome ispitati uzrok. Stolački odbor javno osuđuje mnogobrojnu inteligenciju, kako stolačku tako i drugh mjesta za ovaj nehaj prema Gajretu, koji je izveo toliko mladića na put. Naivno čast iznimkama. Pretsjednik: G. delegat moli u ime odbora da se poradi na nadležno n m jeđu da se za vrijeme rama­ zana ne daje dozvola za igranje tombole drugim drusvima. Formalno je teško to tražiti od vlasti. Mi ne­ mamo patenta na tombolu. U pogledu organizacije igrSnja same tombole, biće govora povodom nekih predloga. Što se tiče pitanja o akcijama, da li one imadu važnost u nominalnoj vrijednosti, i po tom posto­ ji jedan pređlog. (X. Edhem Bekić: Što se tiče tombole, u Banja­ luci je postojalo za vrijeme Ramazana 5 raznih tom­ bola. Ja sam sa predsjednikom mjesnog odbora bio delegiran da ispitam teren, kako bi najbolje prodrli s tim i našli zgodne prostorije. U Banjaluci nismo mo­ gli naći podesnih prostorija za to, pa smo bili pri-iljeni da je prodamo. G. Alihodžić: Tražim da se moli da se tombola dade samo Gajretu. Pretsjednik Nemojte molim Vas to, ne možemo mi udariti patent na tombolu. Prima li se predloženi proračun? (Prima se je­ dnoglasno). Promjena dvuštvenih pravila Pretsjednik: Prelazimo na predlog: Izmjena dru­ štvenih pravila. Sekretar će Vam ukratko o tome iz­ nijeti referat. Sekretar g. Hamid Kukić', U cilju proširenja dru­ štvenoga rada u narodu i uvlačenja što većeg broja naših pozitivnih snaga u rad Gajreta kao i u cilju podjele rada Gl. odbor je predvidio da se u admini­ strativnim srezovima, pored mje nih odbora, kreiraju . i sre.-ki odbori. Društvo Gajret teži za tim da sve prijatelje, sve muslimane i svu o.talu braću, koja žele s nama da sarađuju, privuče u redove Gajreta. Većina članova Mjesnog odbora iz sjedišta sreza^sačinjavala bi sreski odbor; 6 članova iz mjesnog odbora u sjedištu sreza plus 5 članova izvan sjedišta sreza došla bi u sreski odbor. Taj bi se odbor starao za sav kulturno pr°* �6vjetni rad u svome trezu, Pored toga predviđeno je i proširenje Gl. odbora, u kome je dosada bilo 14 čla­ nova iz Sarajeva i 6 članova izvan Sarajeva. Želeći da uđu u aktivnu saradnju i drugi radnici. Gl. odbor je predvidio da se taj broj od 14 povisi na 18 iz Sa­ rajeva, a iz provincije od 6 na 18 Predviđen je i veći broj zamjenika iz Sarajeva i provincije. Pored toga predviđena je podjela rada u Glavnom odboru na sek­ cije. Zatim je predviđeno biranje i zamjenika Glavnog nadzornog odbora. Ideologija društva, organizacija nje­ gova u admini trativnim i materijalni.m pogledu os­ taje i3ta kao i do sada. Sreski odbori ne bi imali niš­ ta sa materijalnim stvarima, ali bi se imali da stara­ ju, da društvo dođe do što većih prihoda iz njihovih srezova Pretsedavajući g. Kadić: Prima li se ova izmjena društvenih pravila koja imate umnožena u rukama? (Prima se bez debate jednoglasno) _ _ _ 0 С Т Н Л Н П Р 0 Д Л О З И ГЛш © Д О О - 3 Прелази се затим на остале предл<'ге Главног одб>ра које чпта и обра?лаже г. Кукић: 1 П р е д л о г з а л и к в и д ц р а њ е Г а јр е т о В И Х п о т р а ж к ' dtt>a. Како се види из благајничког извјегатаја, пз прегледа Гајретове имовинв| друштвена потраживата налазе се и код оввх банака: 1) Код Сарајевске Банкв у Сарајеву Дии. 36.650 2) 3) 4) 5) Код Мусл. Трг. и Обрт. Банке, Сарајово Код Кредитне Банке у Љубушком Код „ , у Тешњу Код Б анке Ферпвбеговпћ м др."у 1сш »у Дпн, 1.250Дпп. 29.960 Дпн. 39.880Дии. 10.227 - Укупно ДчН. 117.967 - Ад l) Потражпвањо код Снрајевгкс Банке настало je отуда што je Счрајевска Бангса при свом оснутку у 1923 год. предвидпла у си> јпм правплнма да даје друштву Гајрет годишње пзвјестан проценат од своје чиете добити. Ман>и дпо отпада на добровољне прилоге Гајрету sa забаве у Сарајсву u na банчнне огласе у листу иГајрет“. Од године 19^6. тадањи Главпи одбор настојао je да подпх-не onaj повац од Сарајевеке Банке, те je за то овластио свогд правног заетупника Др. Запма Шарца, да настоји ликвидирати ово потраживање. Међутим, Сарајевека Баика дошла je убрзо иза тога у положај да нпје могла удовол.пти својим обвезаиа и исплатити горње Гајретоно потраживање. Поменута банка нема данас никакве uмовине, те су сви вјеровнпцп, који су против н>е водили судски поступак за наплату свога потражпвања остали безуспјешни и имали су ni врху да плато еудске трошкове. Због тога се ни Гај|:ет није могао упуштатп у судски процее, да бп пзбјегао непотребне парничке трошкове. Ад 2) Потражпвање код Муслпманске трг. и обрт. Башсе настало je од друштвепих полога. Гл'вни одбор благовремено се побринуо na je подигао од ове банке скоро цијели улог тако да je преостало потраживање према њој у свему дин. 1.250' — JJanKi се налези под стечајем, na je то Гајретово потраживање најављево стечајној маси. Ад 3) Потраживање прша Кредитиој банци у Л>убушком потекло je отуда што je повјереник Гајрета односно претсједник Мјесног одбора Гајрета у Љубуипсом улага ) у ту бшку друттвене приходе из мјеста Повјереник односно прегеједник Гајрета био je истодобно и претсједник поменуте банке. Главни од бор још npnje 6 годпна настојао je да оеигура друш твенс потраживаље, али смрћу претс.једника Гајрета, који je био ii предсједник ове банке, бапка je пропала и тако je друштвено потраживање остало неутјериво. Ад 4) Потраживање према Кредитној банци у i-Тешњу паст*ло je на исти начип као и код Кредитне Банке^у Љубугаком. Ова банкч била je у најужсј пословној вези са Банком Гајрет, na je Главни одбор настојао да Д’ ђе до наплате друштвених потражпванл. Међутим, бангса je поетала нелпквидна, те je Главни одбор морао пристати да прими нек >је мјенпчтражбине банчпне, које су утужене путеи адвокаT£ S j Тешњу. Свн су међутим изгледи да се д0 наплате овог Гајрет.вч потражпвања неће доћи. Ад 5) Потражнвање према Банки Феризбеговић и настало je као и код Креднтие банке у Тешњу п Л>убушкои. ГГропашНу ове банке п ова je тражби на оетала неутјерива. Главни одбор Гајрета предлаже Главној сгсупштини да овластп Главнп одбор да у наступајућој друттвеној годппп лшсвидпра горња дубиозна потраживаља. II П редлог за о тп и с в р и је д н о с н и х папира. У друштвеиој iiMORiiHii иеказују се сваке годпне друштвенп вријвдноснн папири, који су ове годпне ne­ nasilni у суми од Дин. 585.953' - Koje врете су ти папири види се из „Пописа вриједноснвх паппра у благајничком извјештају. Међу овим папирима има некојпх за Koje се не може установити скоро ншсаква вриједност, a ти су: a) Ратни зајмовп у нзносу од Дин. 22.650.12.50 б) Срећке Елпзабете у изное.у од Днн. ц) Дион. Нар. Кред. банке у Тешњу 25.Двн. номинала д) Дионице Сарајевске банке Дин. 2.460.уплаћено е) Тридееет дноннца ЕГривредне 1.500.банке у Сарајеву, уплакено Дип. £35 �2) Да се организацпја акци]е око игран,а ГајрвТо ф) Пет дионица Српске ЕГрометне ве томболе боље организује и no могућноси да СаМ(Ј банке у Сарајеву, Дин. 500. одбори и повјереници у властитој режвји у буду^ г) Марке у суми од Д ин500- играју томболу, чиие ће се и приходи од исте знатi лавни одбор предлаже да се горњи вредносни „о повећати и неће сс дозволити да приватници На папири отпишу и да се воде у еввденцвји на тај на i суме него се Tjа1Рету истој зарађују куд и камо чин, што ће се исказивати у друштвеној активи са плаћа. Дин. 1. Ад 1) Главни одбор са захвалношћу ирвма 0- III П р е д л о г з а о т п и с в и ш е у п л а ћ е н о г и зн о с а о д н о м и н а л н е в р и је д н о с т и д и о н и ц а Б а н к е Г а јр е т . Већ приликом оснввања Банке Гајрет друштво. Гајрет je уписало извјестан број њевих акција. Приликом сваке емисије новвх дионица ове банке, друштво je уписивало даљни број дионица тако да сада располаже са 3.522 дионице у номиналној врвједности од Дин. 352.200. * Међутим, друштво je платило за ове дионице Дин. 391.075.50, према томе за Дан 38.875.50 више него што износи номинална вриједност. Taj вишак настао je на тај начин, што се при упису дноница ове банке плаћао трошак око уписа и пздавања дионица, те плаћања вишка прпликом ноBiix емиснја. Главни одбор предлаже да се више уплаћени износ од номннале на дпоппце Банке Гајрет у нзносу од Дин. 38.875.50 отпшпе и да се у друштвеној активп исказује номиналпа вриједност дионица Банке Гајрет. IV. О т п и с 2 0 °/0 о д в о и је д н о с т и и и в е и т а р а Крајем сваће друштвене године отписује се од друштввног инвентара 20 % врнједности. Усљед нових набавака инвевтара у друштвеним интернатима, тај отпис не долази до изражаја у друштвеној бпланси. Ha основу тога предлажемо да се овласти Главни одбор да сваке године отписује 20 °/о од врвјед ности пнвентара, исказаног у друштвеној вмовини. Горње отписе Главни одбор птедлаже с разлога што je потребно да се исказује у друштвеној бвланси фактично стање друштвене имовинс. Претсједник: Прима ли скупштина прочитане предлоге Главног одбора са образложењем сскретара г. Кукаћа уиме Главног одбора? (ЕГрвма се) Нретсједник: Сви се предлози примају, како je то образложио главни секретар. П р е д л о зи м је с н и х о д б о р а . Прсшло се затии на предлоге мјсснвх одбора и повјсренвка, које чита секретар г. Кукик: Столац: Да се стави предлог да главна скупштина донесе закл.учак да се свима одборвма и повјереницвма стави у дужност да повсду акцвју да се упвшс Што ввше чланова утемељача и добротвора са 6 % обвезнвцама или акцијама. Привилеговане аграрне банке, чвме ће Гајрет добити један сталви годвшњи приход од камата и инати резрвни фонд за градњу дома свога ко]и му je најпоттебнији. вај прелог одбора у Стоцу и предлаже д* скуттвна стлви у дужност будућем Главном одбору д* према предлогу поменутог мјесног одбора одиах поступи. Ад 2) Главни одбор првдлаже да скупштвна ус. воји и овај предлог мјесног одбора у Стоцу, будуНн ће се, како нам то казује досадање искуство. организовањем и вграњем рамазанске томболе у властитој режији поствћв далеко повољнији материјални резултати, него када се издаје томбола под закуп. Кључ: „Гајрет прима једну зрло 8натну своту од забава, a зна се да je главна хачка програма сам комад, na да би се према томе требао Главни одбор побринути, да првбави сам познатвја и за наше прилвке за првказивање погоднвја драмска дјела, na да вх препвше no улогама, да то све среди у иалу библиотеку, да уреди однос са аухорима односнвх дјела ради првкзаивања и да у случају похребе може одмах сваком одбору или повјеренвку послахи погодан комад са готовим препиоаним улогама, којо би се на кон првказивања поврахиле Главном одбору'“ Како je то и у штампаном извјештају реферисано. Главни одбор je распвсао нахјечај за израду 5 позорвшивх гсомада, 'којн ће бити прикладни за приказивање на Гајретовнм забаваиа, a који ће истодобно послужити и друштвеној пропаганди. Ha тај начвн Гајрет ће доћи до својнх 5 нових актовки, којиua ће иоћи располагахи све Гвјрстове органвзацвје no своме нахођењу. Главном одбору може се ставити у дужност да његова канцеларвја умножи улоге оввх актовки, како поједини одбори и повјереници ни с те стране. око преписивања ,улога, не би ималн потешкоћа. Што се тичо другвх поворишних комада, који нису власнвштво Гајрета, a чији су аутори чланови Удружен.а југосл. драм. аутора и под заштитом закона о ауторском праву, Главни одбор може извпјестити да je предузео кораке да оклопи колективан уговор са Аутор централои за првказивање позорвшнвх комада чланова поиенутог удружења. Главни одбор се нада да ke се тај уговор uokn у кракеи врсмену пер фектуирати. У том случају Главни одбор ke сввђати обрачуне са Аутор централом директно испред сввх друштвеннх органвзација за све позорвшве комаде чланова удружења Југосл. Драм. аутора. Prijedor'. 1) „Da u buduće Glavni odbor daje Stipendije i potpore samo onim mjestima gdje se ra­ di za Gajret i u razmjeru prema prihodima dotičnog �mjesta. Od ovoga načela da se može odustati u onim odbora ta je korist znatno veća nego u mjestima gdje slučajevima gdje se dokaže pasivnost dotičnog mjesta, je igranje u vlastitoj režiji nemoguće. Tu se tombola kao i mali broj muslimana te kod talentovanih mladi­ da bi od nje bila bar kakva korist izdaje u zakup i • ća. Stipendije i potpore imadu se davati za buduću od nje najveću korist ima zakupac. godinu prema prihodima postignutim u ovoj godini a Međutim igranje tombole na način kako je kod da i oni ne bi podbacili, imadu garantovati funkcione- nas uobičajeno u novac je pravi hazard. Za jedno ve­ ri dotičnog mjesta. će igrajući sa dvije karte može se izgubiti preko 100 2) Pošto je očajno stanje muslimana u vjersko- Din. Kad bi tu tombolu igrao elemenat dobro situiran prosvjetnom pogledu, glavni razlog je tome pomanj­ koji lako novac zaradi, to bi se moglo oprostiti, no na kanje sposobnog i savremeneg svećenstva, pa da se iz žalost tombolu igra naš najsiromašniji elemenat, koji ovog stanja izađe, moli se glavna skupština da zatra­ в teškom mukom zarađuje svoj nasušni hljeb, nesviži da se svi muslimanski vjerski zavodi bili oni pod jestan, hazardira ne da bi utukao vrijeme, nego da bi državnom ili autonomnom upravom, reorganiziraju sa eventualno dobivenom premijom popravio svoju tako da zasada isključivo daju sveštenike a naročito i- jadnu situaciju bar za jedan dan i koji obično gubi a mame i mualime. Irelevantno je da li će dosadašnji da ne debija- I vrlo su česti kod nas slučajevi da se vjerski zavodi ostati pod državnom ili će preći pod proigra čitava mjesečna zarada i mjesto hvale i pri­ upravu islamske vjerske zajednice koja bi potonja bila znanja društvu čuje se kletva ucviljenih gladnih fami­ prirodnija i svrsi shodnija. lija. 3) Da se prvenstveno daju Stipendije učenicima Kako je prema § 3. društvenih pravila cilj druš­ stručnih škola. tva i ekonomsko podizanje muslimana to bi u intere­ 4) Da se ukine Gajretov konvikt u Bihaću f)oš- su tog našeg najsiromašnijeg elementa bilo potrebne to u istom imade samo gimnazija i .da se na kojem zabraniti igranje tombole uz Ramazan. drugom mjestu otvori a poželjno bi bilo u Sandžaku U koliko to ne bi bilo moguće trebalo bi zabra­ ili Makedoniji." niti igranje tombole uz novac. Tombola bi se mogla Ad 1) U smislu ovoga pred loga Glavni odbor igrati na slijedeći način, samo ako se to ne bi zloupo­ postupa već od ranije. U pogledu podjele mjesta trebljavalo: konviktima, stipendija i drugih pomoći kao i u pogle­ Kupio bi se neki predmet za koji bi se igralo du škola u koje se imadu upućivati pitomci Gajreta i onaj koji dobije premiju dobije predmet; novac os­ prošla naša glavna skupština donijela je rezoluciju pre- taje društvu. To bi se moglo ponoviti za jedno veče kojoj će se i u buduće postupati. nekoliko puta, društvo bi imalo istu toliku korist ko­ Ad 2) Po ovome predlogu Glavni odbor ima da liku ima sada, a gubici koje bi snosio pojedinac izno­ kaže ovo: Pitanje stvaranja našeg svećeničkog kadra sili bi samo nekoliko dinara, ne bi bilo posrednika jest pitanje od prvoklasne važnosti i zadire duboko u koji bi zarađivali masne sume, ni prigovora humanim život islamskog dijela našeg naroda. To pitanje zahti­ T prosvjetnim društvima, da ovako pomažu hazard, jeva duboko i svestrano proučavanje i njime bi ima­ koji im svakako ne služi na čast, premda im donosi li da se pozabave svi dobronamjerni muslimani, i in­ lijepu korist." teligencija i ilmija. Za riješavanje tako krupnog p ta­ Organizovanje i igranje Gajretove tombole za nja trebalo bi da dadu inicijativu i to neođložno poz - vrijeme Ramazana postalo je jače vrelo društvenih pri­ vani vjerski naši forumi. Gajretovi radnici spremni su hoda. Uz požrtvovan i smišljen rad svih Gajretovih da doprinesu sa svoje straue riješenju ovoga pitanja organizacija, ovaj bi prihod mogao da bude još veći i sve što je u njihovoj snazi, te će svaku inicijativu u mogao bi da nam nadoknadi i đosadnji prihod od ovom pravcu svesrdno pomoći. Gajrdova cigapapira i od Banke Gajret, koji smo mi Ad 3) Gajret je i dosada nastojao da uputi što izgubili. Igranjem tombole na dosadanji način jedino je veći broj pitomaca u stručne škole, pa će to i u bu­ omogućen dobar prihod Gajretu, dok svaki drugi na­ duće činiti. čin bio bi nepovoljniji. Ne slažemo se s time da je Ad 4) Glavni odbor se ne slaže sa predlogom da tombola hazardna igra, jer ona služi više za razonodu se ukida konvikt u Bihaću i da se prenosi u Sandžak i zabavu za vrijeme ramazanskih večeri, nego li za ili Južnu Srbiju i to radi toga, što je postojanje Gaj- materijalnu dobit onih koji učestvuju u tomboli. 5) Studenti Beogradskog Univerziteta: »Kao čla­ retova konvikta u Bos. Krajini od velike važnosti a s druge strane u Sandžak se ne bi mogao ni рге novi Islamske vjerske zajednice i kao budući pioniri na izgradnji bolje i sretnije budućnosti muslimanskog mjestiti, jer samo u Plevlju postoji gimnazija, dok u drugim eaudžačkim mjestima ne postoji. Međutim u dijela našeg naroda, smatramo svojom dužnošću, da pratimo sve vjersko prosvjetne i kulturno-socijalne po­ Plevlju postoji već od ranije društveni internat. Banjaluka: „Gajret kao i druga društva ima od jave među muslimanima Bosne i Hercegovine, naro­ ramazanske tombole nesumnjivu korist. U mjesti­ čito rad naših vjersko prosvjetnih predstavnika od či­ ma gdje se tombola igra u režiji društava ili mjesnih jeg rada zavisi naš brži progres i napredak. 237 . �svesrdno zauzmu zaopstanak Šeriatske gimnazije i ,], se jedanput skine sa dnevnog reda ovo iuaCe nezgoj. no pitanje. Gracanica- BU potpunosti se solidarišemo sa sta­ vom Glavnog odbora društva Gajret u Sarajevu u p0g. ledu uređenja Šeriatske gimnazije i njezina opstanka. Najenergičnije protestujemo i ne odobravamo postupjk naše neke uleme i predstavnika vakufa, koji insistiraju odnosno zauzimaju stanovište, da pomenuta gimnazija pređe u ruke naših vjerskih i yakufskih vlasti. Odobravamo stav članova Glavnog odbora Gaj­ reta i molimo da konsekventno ostane p ri svome predlogu (t. j. da gim nazija ostane u državnim гц. kama), jer je to jedini spas naše islamske sirotinje, koja može jedino preko Gajreta i ovoga zavoda doći do-svoje egzistencije i školovanja." Plevlje: „Mjesnom odbofu Gajreta u Plevlju sa svoje redovne godišnje skupštine čast je podnijeti sli­ jedeću rezoluciju: Poznavajući sve teškoće, koje su prebrođene u ra­ du stvaranja Šeriatske gim azije u Sarajevu, te bud­ Maglaj• „Mjesni Odbor Gajreta u Maglaju uputio no prateći nastojanje izvjesnih krugova, da djelovanje je prošle godine APEL na glavnu Gajretovu skupšti­ te škole svedu s tračnica, nama Gajretovcima iz biv­ nu u Sarajevu, da se Gajretovi [-radnici sa Glavnim šeg Sandžaka stežu se i zebu srca, zbog naopakog odborom na čelu, najenergičnije zauzmu za opstanak rada baš one gospode, koja su najzaduženija ljubomor­ Šeriatske gimnazije, koji je, kako je već poznato, bio no štititi ovaj specijalno muslimanski srednjoškolski ozbiljno doveden ^u pitanje. Kako se već predviđalo, zavod. Novo doba naše slobode i samostalnosti dalo ova je želja mjesnog odbora naišla na opće simpatije nam je željeni zavod, za kojim smo čeznuli odavna i i razumijevanje, pošto se ona ticala opstanka našeg čija je potreba nasušna. Radu Šeriatske gimnazije u modernog zavoda, čija je egzistencija usko vezana sa Sarajevu naši krajevi poklanjaju najveće nade, jer iz te škole imaju ponići one generacije muslimanskog našim kulturnim progresom. Ovom prilikom Mjesni odbor izriče veliku zah­ Svećenstva, koje će znati voditi muslimanski dio našeg valnost Glavnom odboru Gajreta sa Dr. Hasanbegovi- naroda putem općeg progresa. Takvom radu ne smi­ ćem, koji zaslužuje specijalnu hvalu, da je lično inter je biti smetnja, a po gotovu ne odande, odakle bi taj venisao na nadležnom mjestu povodom ovog pitanja. rad trebao da crpi maksimum potstreka. Također su dostojni velike hvale gg. narodni poslani­ Svraćajući pažnju na postavljeno pitanje opstan­ ci Gajretovi radnici. Oni su se mnogo interesovali za ka šeriatske gimnazije u Sarajevu, molimo redovnu ovu stvar i sa muslimanskom akademskom omladi­ glavnu godišnju skupštinu Gajreta, da ovom pitanju nom u Beogradu detaljno pretresli ovo pitanje na za­ posveti najveću pažnju. U časovima potkopavanja te­ jedničkom sastanku i na nadležno mjesto uputili od­ melja ovoga našeg srednjoškolskog zavoda, gdje je lično obrazloženu rezoluciju. — Sav ovaj rad, kako živ vrutak, gdje pulsira nov život i spremanje onih, nam je poznato, završio se time. da je osiguran op-* koji će najkorisnije poslužiti narodu i Otadžbini, u tim stanak ovog našeg zavoda bar za ovu budžetsku go­ časovima svi članovi Gajreta moraju izreći i svoju dinu. Ali pitanje opstanka šeriatske gimnazije još nisu riječ po ovom pitanju, a ta je: ne dati dirati u mukom skinuli sa dnevnog reda oni, koji su na žalost ne sa­ stečene narodne tekovine, ne dati ometati rad Šeriatsmo indiferentni prema našem napretku, nego ga čak ke gimnazije u Sarajevu." koče, a koji su najviše pozvani, da rade na izobražePo ovim predio iima bilo je govora i na prošloj nju muslimana. Oni još uvijek rade na tome da ovaj našoj glavnoj skupštini, te je naša glavna skupština naš moderni zavod pretvore u dvije (Merhemića) me­ tom prilikom donijela jednodušan zaključak da Glavni drese; dakle od propresa — regresu — evolucija u odbor uime svih društv. organizacija poradi na nadlež­ nazad! nim mjestima, da se Šer. gimnazija kakva je*t ne uZato Mjesni odbor Gajreta u Maglaju i ovom kida i da ostane pod upravom države. Glavni odbor prilikom apelira na sve Gajretove radnike sa Glavnim je izvršio taj zaključak pa je spreman ako mu glavna odborom na čelu, da se svi angažuju u ovoj stvari i Skupština dade i ove godine ovlaštenje, da se ispred U pitanju opstanka Šer. gimn, i njenom prelaže­ nju iz državnih ruku u nadzor naših vjersko-prosvjet nih organa mi smo nekoliko puta u rezoluoijama člancima i na raznim konferencijama iznosili u jav­ nost svoje gledište. Smatrajući Glavnu god. skupštinu društva Gajret značajnim faktorom u našem kulturnom životu gdje su sakupljeni pretstavnici i delegati iz raznih krajeva Bos. i Herc., molimo GI. odbor da pred dele­ gatima opetovano povede pitanje ove škole i kod nad­ ležnih faktora nastoji, da se šer. gimn. ne pu~ta iz državnih ruku. Duboko smo uvereni da bi tim gestom nadlež­ nih faktora bila upropaštena značajna prosvjetna usta­ nova čije dosadašnje djelovanje ne mogu da ospore ni najokorjeliji pobornici njene »reorganizacije." Želimo našim odgovornim vjerskim faktorima mnogo uspjeha na dobrim namjerama oko reformira­ nja Gazi Husrevbegove medrese, ali im istovremeno poručujemo, da ne diraju u ono što je još daleko od njihovog opasnog domašaja." Studenti pitomci jB. G- »Osman Đikić«1 238 �Gajretovih organizacija i radnika zauzme na nadležnim onome mjestu koje je eventualno uskraćeno da dosta­ mjestima da se Ser. gimnazija ne ukida i da ostane vi molbe iz svojih mjesta. i nadalje pod državnom upravom. (Tako je! Prima se!) Derventa: l) Predlažemo da se stvori obligatan Čapljna: „Mjesni odbori i povjerenici su najbolje zaključak za sve Mjes. odbore i povjereništva Gajreta upućeni i obavješteni o imućstvenim prilikama pitoma­ da pristupe odmah osnivanju tzv. harmanskih odbora ca iz svog mjesta i njihov predlog je pravo objektiv­ koji će sada kada je žetva u toku, moći da mnogo i no mjerilo, pa je ovom odboru čast skupštinski zaklju­ uspješno porade na sakupljanju živežnih namirnica za čak toj skupštini pismeno predložiti, i to: Gajret. U ove harmanske odbore trebalo bi birati na Neka se respektiraju predloži mjesnih odborai prvom mjestu ljude iz mjesu. odbora i povjereništava prilikom rješavanja molbi za jednokratne potpore, sti­ i proširiti ih prema potrebi uglednim ličnostima doti­ pendije, inte natska mjesta i da u tom slučaju ne budu čnog mjesta odnosno kraja. Ovako svake godine čini nikakve pismene ni usmene intervencije, nego da o derventski mjes. odbor i pri tome je uspjeh zajamčen svakoj pojedinoj molbi da svoj jedini objektivni sud samo treba izabrati zgodne ličnosti, koje neće žaliti nadležni mjesni odbor ili povjerenik. (Veza člana 46 c truda da obadu sva sela u svome srezu. Ovako radeći, Gajretovih pravila\ Svaki nenadležni put i pozitivan derv. mjes. odbor sakupio je po neki puta i po vagon uspjeh u tom pogledu stvara neraspoloženje među čla­ hrane, iako derventski srez ne broji više od 18 hilja­ novima odbora, a u očima ostalih nepovjerenje, sla­ da stanovnika muslimana. Ako bi sve Gajretove organi­ zacije (170, mjes. odbora i oko 130 povjerenika) ukup­ bost. nemoč i o.naložavanje upravnog odbora. Molimo Glavnu skupštinu da naš predlog primi no oko 300 organizacija, sakupile svaka po 500 kg. jmine, to bi iznosilo godišnje oko 15 vagona hrane. do znanja i pridržavanja." Glavni odbor pridržava se pri podjeljivanju po­ Međutim do sada se na žalost malo pažnje posvećiva' moći p eporuka društvenih odbora i povjerenika. Pri­ lo ovome važnom poslu, te Gajret nije imao moguće rodno je da se pri rješavanju molbi ne mogu sve ri­ više od 2-3 vagona hrane sakupljeue kroz cijelu godi­ ješiti povoljno, jer za to ne postoji..irtaterijalna moguć­ nu. Ako se ovaj zaključak provede, i primi svojski od nost, pa iako su preporučene od mjesnih odbora i pov­ svih Gajretovih organizacija, on bi donosio stalan i jerenika. Mnogi odbori i povjerenici dostavljaju Glav­ znatan prihod društvu. Ovo vrijedi naročito u tome nom odboru u julu i augustu mjesecu višestruk iJPjii slučaju, ako se hrana bude sakupljala u vrijeme žet­ ći broj molbi za podjelu društvenih pomoći, nego li ve, kada je seljak najviše ima. im pripada pravo po njihovom radu. Tokom godine 2) Kako se vidi iz ovogodiš. izvještaja Gl. odbo­ desi se da ostane upražnjeno po koje mjesto u društ­ ra, rad u nekim mjestima je znatno nazadovao pre­ venim internatima, pa nije isključeno da se nije desio ma onome od prošlih godina. To se vidi naročito kod koji slučaj da je to mjesto podijeljeno kojem đaku na Travnika (koji je lanjske godine iskazazao prihod od preporuku nekog zaslužnog Gajretova člana i prijatelja. preko 18000 dinara, a ove godine ga u rubrici priho­ Ovom prilikom nam je napomenuti da se često deša­ da uopće nema). Također je i Bos. Brod kao i neka va da pojedini Gajretovi radnici i članovi odbora zau­ druga mjesta opao znatno u prihodima. Postoji zak­ zimaju se za podjelu pomoći nesamo d,ece iz njihovog ljučak, da u ovakovim slučajevima članovi Glavnog mjesta, nego i djece iz drugih mjesta. Nije isključeno Odbora proputuju dotična mjesta, u svrhu oživljava­ da se tokom godine u takovim slučajevima, a gdje je nja rada, ali izgleda da se taj zaključak nije provodio bila stvarni potreba, izašlo u susret preporuci. Inače Radi toga apeliramo, da se ova akcija provede u no­ je Glavni odbor voljan da u buduće ne primi i ne ri­ voj društvenoj godini. ješi ni jednu molbu koja nije prošla kroz sjednicu Odlaskom članova Gl. odbora u sva ona mjesta Mjesnog odbora. gdje je rad nazadovao, uvjereni smo, da bi se stanje Pošto je Glavni odbor za minulu godinu podije­ poboljšalo, što bi se na ovaj način na licu mjesta is­ lio maksimum mjesta u društvenim internatima, kao pitali uzroci nazadovanja rada za Gajret u tome kra­ i stipendija umolio je sve društvene odbore i povjere­ ju. nike da ne dostavljaju daljnih molbi, jer da im nije 3) Polazeći ia stanovišta, da je naš Gajret naj­ moguće izaći u susret. Nu i pored te molbe jedan pozvaniji da radi na prosvjećivanju širokih masa mus­ broj društvenih organizacija dostavljao je i nadalje limanskog dijela našeg naroda, pri čemu je najvažni­ molbe đaka iz svojih mjesta, kojima se nije m>>glo i- je itanje upisa djece u osnovne škole - predlažemo zaći u susret, jer je njihov broj iznosio tokom godine slijedeće: Neka svi mjei.ii odbori i povjereništva Gaj­ oko 300. Stoga molimo društvene organizacije da u reta odmah pristupe prikupljanju popisa i podataka buduće, nakon popunjenja mjesta u internatima i po­ 0 svoj onoj djeci, koja bi trebala po zakonu o početdjele stipendija u augustu mjesecu, ne dostavljaju dalj­ nastavi da pođu u toku nastupajuće školske godine u njih molbi tokom godine. Za slučaj da se u internati­ osnovnu školu. Ove popise može se dobiti putem ima­ ma ukaže po koje upr.žnjeno mjesto, a bude postoja­ ma matičara, te po istima se onda može konlrolisati la materijalna mogućnost. Glavni odbor će sam javiti 1 rad školskih odbora, da li su isti postupili po zako- 239 �h'u pri upisu djece u školu. U koliko bi se opazile neisprovnosti škol. odbora, ima se to prijaviti nadlež­ noj uprav, vlasti. Ovako radeći derventski mjes. od­ bor Gajretov postigao je lijepe rezultate, pa je u ovoj školskoj godini na ovaj naćin broj muslimanske djece u prvom razredu osnovne škole veći za 50 °/o nego je bio prošle škol, godine. Pri ovoj akciji (upisu djece u osn. škole) derv. mjes. odbor je naišao na punu potporu upravne vlas­ ti, koja je na sve one roditelje, koji nisu htjeli da upišu djecu u školu primjenila zakon, kazne. Ako bi se ova akcija povela u svima mjestima gdje posto­ je Gajretovi mjes. odbori i povjereništva, broj musli­ manske ženske i muške djece u osnov. školama bi se silno povećao, Rad u ovom pravcu je olakšan i ti­ me, što u gotovo svakom mjestu pa i većem selu postoje i djeluju Gajretovi mjesni odbori i povjere­ ništva. 4' Kako je poznato, naš je Gajret mnogim ljudi ma podijelio tokom prošlih godina zajmove za dovr­ šetak škol. studija, te je priličan broj onih, kojima je na laj način omogućen dovršetak studija i da nije bi0 Gajreta oni ne bi nikada dovršili studije. Jedan i to veći dio te gospode nije sve do danas izvršio svoju obvezu prema Gajretu, za koju su date pism. obveze Pa premda su ti ljudi bili i moralno dužni, da ove zajmove povrate, јоп» to ne htjedoše učiniti iako znaju da je Gajret ovaj novac skupljao paru po paru, da bi mogao da pomogne ondje gdje pomoć treba. 0 ni se oglušiše svojoj dužnosti, premda im mora bili poznato, u kako teškim prilikama danas Gajret živ vodeći brigu za preko 600 naše djece. Radi toga predlažemo i molimo, da se danas stvori zaključak da se sva ta lica za dug utuže, te da im se osim toga i imena na javnost iznesu. Prema onima, koji se ogriješiše o svoju obvezu i koji onemo­ gućuju plemenitu akciju Gajretovu, ne treba imati nikakovih obzira/ Ad 1) Ovaj umjesni predlog mjesnog odbora u Derveoti pozdravlja Glavni odbor i predlaže skupštini 1 gg. delegatima da ga u cijelosti usvoje i da stave u dužnost svima društvenim organizacijama da odmah sada još tokom ovoga mjeseca, a najdalje do polovine idućega mjeseca izvrše organizaciju sakupljanja živež­ nih namirnica u korist Gajreta i da u tu svrhu obra­ zuju harmaneke ili hambarske sreske odbore, koji će se pobrinuti da u svome srezu izvrše sakupljanje ži­ vežnih namirnica. Od ove akcije Gajreta treba da se iščekuje vrlo mnogo, obzirom na nestašicu novca i ob­ zirom na činjenicu da je našem čovjeku mnogo lak­ še dati svoj obol Gajretu u naravi, nego li u novcu. Dobrom organizacijom, požrtvovnim i smišljenim ra­ dom ova akcija bi mogla da nadoknadi prihod od Ban­ ke Gajret i da se tim prihodom izdrže 2-3 internata. Ad 2) Predlažemo da skupština usvoji ovaj pred­ log. 240 Ad 3) I ovaj predlog našeg vrijednog odbora ц Derventi treba pozdraviti, pa predlažemo da skupština stavi u dužnost svima društvenim organizacijama da učine sve što mogu u pogledu upisa muslimanske dje­ ce u osnovne škole. Ad 4) Glavni odbor predlaže da se usvoji i ovaj predlog s tim da se prethodno pozovu pismeno i рц. tem novina svi oni, koji su nekada dobivali zajam od Gajreta, te da se upozore, ako to ne učine, da će 8e njihova imena objaviti i da će se tužiti. (Skupština prima odnosno odbija sve gornje predloge onako kako je to obrazložio sekretar g. Kukić) Izbor novog Glavnog odbora Prelsjednik: Dolazi na red izbor novog odbora. Ma da po pravilima ovaj odbor koji je izabran po društvenim pravilima prije 2 godine može o tati na upravi društva još godinu dana, Gl. odbor je donio ,o'dlđku da podnese o tavku na tvom položaju u dru­ štvu, moleći skupštinu da ovu ostavku primi. Rukovo­ đen Vašim lanjskim i prekl. nj kim povjerenjem, stime 'da'fe teška situacija i da je teško raditi u ovim ča­ sovima, mi smo željeli da pružimo našoj -kupštini da ona primajući našu o: tavku pojača i obnovi snagu Gl. odbora, kako bi bulući Gl. odbor bolje i uspješ­ nije mogao da izvrši svoju dužno t. Osim toga, Vi znate da u Gl. odboru u ljed smrti te pnm eštaja ne­ kih članova, imade praznih mjesta. Današnja je skup­ ština primila nova pravila, prema kojima se proširuje Glavni odbor, pa prema tome i iz tih razloga treba da se primi ostavka. Blagodareći Vam u ime Glavnog odbora, ja Vas molim da primite na znanje našu ostav ku i da izaberete novu upravu, kojoj će se taviti u dužno t. da izvrši ove današnje zaključke. (Prima se). J a mislim da bi najzgodnije bilo da izaberete jedan kandidacioni odbor, koji bi Vam za vrijeme pa­ uze sastavio i predložio li;tu. G. Kukić: U kandidacioni odbor predlažem gg; Fehima Musakadića, Saliha Tufru. Hamida Kukića, Sejfulaha Begovića, Esadbega Alibegovića, Muratbega Zairnovića, Nuriju Rašidkadića, Vehbiju Imamovića i Osman ef. Redžića. Poslije pauze od 10 minuta kandidacioni odbor u fmi lu člana 20. dosadanjih Gajretovih pravila pred­ laže lijedeću listu članova Glavnog odbora iz Sarajeva: 1) Dr. Avdo Hasanbegović, potpred-jednik Na­ rodne skupštine 2) 3) 4) 5) 6) 7) Husein Kadić, narodni .poslanik Dr. Ibrahim Hadžiomerović. pomoćnik Bana Dr. Mahmut Mehmedbašić, posjednik Fehim Musakadić, upravnik Policije O.-man Selesković, bankovni direktor Dr. Asaf Šarac, ljekar 8) Muhjudinbeg Fadilpašić, po.-jednik �9) Salih Tafro, viši činovnik 0 . U. Z. 0. R, 10) Mustafa Spaho, poljoprivredni referent 11) Hamid Kukić, direktor Gajreta 12) Salihaga Fočo, veletrgovac 13) Salih Muftić, pravni referent Direkcije željeznica 14) Fehim Škaljić, sudija Članovi Glavnog odbora zvan Satajava: 1) Hadži Ibrahimaga Slipičević, trgovac z Mo tara 2) Esadbeg Alibegović veletrgovac iz Dervente 3) 0 man Redžić, školski nadzornik u penziji iz Bihaća. 4) Mustafa Mulalić, narodni poslanik iz L'vna 5) Ing. Suljaga Salihagić, pret jednik Vakufskog vijeća iz Banjaluke 6) Džemalaga Telalbašić, posjednik iz Tuzle 3) Ali ef Orman, gradonačelnik iz Ljubuškog 4) Teufik Tahirbegović posjednik г Plevlja 5) Ahmet Sadiković, ire-ki veterinar iz Bugojna 6) Hamdija Bašagić, sudija iz Travnika .7) Hasan ef. Fhdžihalilov.ć, Šer. sudija >z Višegrada 8) Mehmedalija Hadžić, trgovac iz Konjica 9) Salih ef. Hadć po-jednih iz Foče 10j Mehmedaga Zubčević veletrgovac '■/. Trebinja 11 Mustafa Zuhrić, Šer. sudija iz S n. Mo ta 12) Hamdija TahmDčija. srećki sudija iz V sokog U srni lu čl 23. novih pravila predlažemo još dva zamjenika članova Glavnog odbora iz Sarajeva: 1) Beha ja Salihagić, sudija 2 Ismet Zidžić, privatni činovnik i dva zamjenika članova Glavnog odbora izvan U smislu člana 23. dosadašnjih pravila predla­ Sarajeva: žemo glavnoj skup tini zamjenike članova Glavnog 1-) Dr. Hamdija Bravo, ljekar iz Bos. Kobaša odbora iz Sarajeva: ,2 Dr. Huse n Raljević, ljekar iz Fojnice 1) Mujaga Sarajlić trgovac U srni lu člana 24. novih društvenih pravila pred­ 2) Mujaga Hardaga, veletrgovac lažemo 5 za . jenika članova G1 Nadzornog odbora: 3) Sulejman Saridžić, građevni preduzimač ’l)"Salko Uze ragić, bank činovnik 4) Ali ef. Lutvo, penzioner 2) Hajrudinbeg Kapetanović, po jednik 5) Jusufbeg Pašić, posjednik 3) Ibrahim lmširović, Šer. sudija 6) Asimaga Arslanagić, veletrgovac 4) Ing. Mustafa Slipičević, opštin ki činovnik Zamjenici članova Glavnog odbora zvan Sarajeva: 5) Dr. S nan Mušanović, ljekar. 1) Nurija Rašidkadić, trgovac rz Goražda Vrelajednih. Da li skupltina ima da primijeti što2) H fzo Hifziefendić, trgovac iz Gračani . predloženu li rtu? (Glasovi: Nema!) Da li skup.3) Bakija Selimović, trgovac iz Brčkog prima ovu IMu jednogla-no? (Prima se jedno4) Smajil Gjulkić, trgovac iz Prijedora 5) Ibrahimaga Kurić, veletrgovac iz Zvorniu-. 6) Faik Hadžiagić, trgovac iz Bos Broda Eventualije U šmi-lu člana 24, dosadašnjih pravila predlaPrekjedmk Prelazimo na eventualije: žemo slijedeće članove Glavnog nadzornog odbora: l ' . G A.IikaIfić Р ° |м > 1 P»<H«S « redakciji li.ta 1) Hamdija Uvejs, finansij ki nadsavjetnik »Gajret« i dr. koji glani. 1) Današnji Gajretov list ne odgovara svojoj svr i, 2) Neziraga Ahmetašević, veletrgovac kojoj je namijenjen, jer je svojim sadržajem daleko 3) Mehaga Čomara, posjednik od širokih slojeva narodnih, pa predlažem da se ob­ 4) Ejub Ademović, Drž. tužilac 5) Salko Hasanbegović, činovnik Dir. Rud. Pre- razuje jedan redakcioni odbor od 5 lica na čelu sa sekretarom društva, koji će onda be-platno usavršiti duzeća Pošto je današnja glavna skupština usvojila po li t tako da će odgovarati našim nadom Inim kul­ Glavnom odboru nova predložena pravila, pa se u turnim i socijalnim interesima. Izvršenje ovoga zak­ emi-Iu novih pravila ne može daniš birati novi odbor, ljučka stavlja se u dužno?t Glavnom odboru Gajreta. 2) Pošto neki m jesni odbori Gajreta protupravilpredlažemo skupštini da nakon odobrenja tih pravila . po nadleždoj vlasti dodu u Glavni odbor još slijedeći no i protuzakonito raspolažu sa novcem G jreta, ula­ članovi Glavnog odbora iz Sarajeva (u smislu čl. 20 žući ga u lokalne banke a time dovode u pitanje imo­ vinu G jreta, predlažem da se u buduće striktno po­ novih društvenih pravila): štuju društvena pravila i da se ubrani novac u smi lu 1) Derviš Tafro, profesor gimnazije propisa pravila šalje Gajretu u Sarajevo, u protivnom 2) Mehaga Kučukalić veletrgovac 3) Ing Mehmedalija Jelovčić, poljoprivredni nad­ sluča u funkcioneri dotičnog Mje?nog odbora odgova­ raju i moralno i materijalno za novac. Ovo isto da savjetnik važi i za G1 0 , Gajreta u pogledu uloga Gđjr. novca 4) Hamdija Kapidžić, prof. Šer. gimnazije 3) Pošto se G jretovi internati nđaze u vakuf­ Članovi Glavnog odbora izvan Sarajeva: : skim zgrad ma, za koje plaća G jret kiriju, г pošto 1) Sabit Čampara, sre-ki načelnik iz Konjica 2) Muhamedbeg Preljubović, gradonačelnik iz se te zgrade nalaze u vrlo ruiniranom stanju, koje Gajret mora popravljati svake godine, predlažem da • Bijeljine :'w 241 �skupštifli G .jreta zatraži od vakufske uprave, da te /.grade Ustupi G.jretu besplatno. Vakuf ]e to dužan uči­ niti jer je i vakui kao i Gsjret iedna i lamika soci|alna i kulturni ustanova. (Skupština ponovno prima gornje predkg'.) Prima se i ponovljeni predlog g. Vehbije Jmamovića o održanju predkonferencije buduće glavne skupštine G.Beslagić : G. Alikallić je najprije preJlagao da u redakcioni odbor uđu 4 profesora, a sada nije^ re­ kao da to trebaju biti profesori. Ja se ne slažem s time da mogu biti u redakcionom odboru samo pro­ fesori. Međutim, ako g. Alikalfić ima ta 4 profesora, neka ih predloži. G. Esadbeg Alibegović: Predlažem da se uputi g. Ministru Prosvete predlog da se uči elji, bivši pito.r.ci Gajreta, koji su sada Smješteni u sredini gdje ne mo­ gu raditi za Gajret, premje te u mjesta u kojima bi mogli da djeluju za Gajret. Vidili smo iz izvještaja, da je potrebno razviti djelatnost društva što više. Gajret je pomogao mnoge učitelje, pa oni treba sada da Gaj­ ret pomažu. Povodom članka g. Prof Popovića, na Univerzi­ tetu u Beogradu, štampanog u »Politici« p o l naslo­ vom »Naši Muslimani«, djtjži da je potrebno da sa današnje naše skupštine, na kojoj su po delegatima prestavljene sve irganizacije G jreta, odgovorimo g. profesoru. Da je ovaj članak izašao u jednom malom listu, i od jednog bbičnog čovjeka ne bi se trebalo na nj oivrtati, ali po-to je ovo napisao jedan profe­ sor Univerziteta i u najraširenijem Ii-tu naše države, smatram za potrebno da predložim poH. skupštini da protestira i izrazi žaljenje n a l ovako netačnim i po­ vršnim pisanjem, koje je uvrijedilo sve radnike Gaj­ reta kao i s Ine legije muslimanske mteligencije pa i cjelokupni naš elemenat. G. profesor je nedavno po prvi put došao u Bo­ snu, gdje je proboravio 4 dana kao izaslanik Min. Proivete na i-pitima u iranj. gimnazaji u Visokom. Za 4 dana se ne mogu pročitati ni svi godišnji izvje­ štaji Gajreta, kojih je dosada iziđo 29 i toliko go­ dišta lista „Gajret- i mnogobrojne edicije, u kojima je ocrtan rad Gajreta. Kada bi prof. g. Popović sve ovo proučio, ne bi ngurno mogao tvrditi da Gajret priređuje samo teferiče i štampa imena članova, ne­ go bi se uvjerio da je Gajret po broju svojih organi­ zacija i cijeloj voj-ci od 24.000 članova najjače pro­ svjetno društvo u Kraljevini, koje je dosada spremilo u život 5.000 inteligenata, koji danas korisno djeluju u svome narodu na svim poljima javnog života. Svo­ jim plodonosnim djelovanjem na kulturno prosvjetnom 1 ekonomskom pridizanju i nacionalnom osvješćivanju muslimanskog dijela našeg naroda, Gajret je zadužio cjelokupni naš narod, bez obzira na vjeru i pleme. Radi toga je za žalenje da se našao jedan unive­ 242 rzitet-ki profesor, koji je onako neobjektivno i neta. čno mogao da piše o и šem Gajretu. G.Pretsjednik' Prvi predlog g. Esadbega Alibegovića, da se obratimo Ministru Proavete glede , re. mještaja učitelja u krajeve gdje bi mogli djelovali i raditi za Gajrtt, t’ržim da možemo primiti (Prima se). Što se tiče napomene za članak g. Profesora Popovića, mi možemo samo da požalimo da je jedan univer. profesor sa ovolikim nepoznavanjem stvari, mogao da iziđe pred javno t. Može biti da nam je univer. profesor g Dr. Popović ovim člankom i ne­ hotice učinio uslugu i da ćemo mi, kori-teći se tim netačno tima, razviti sada u javno .ti jednu disku iju i pokazati što je sve Ga.ret za muslimanski elemenat učinio u nacionalnom socijalnom itd. pogledu. G. inž. Mustafa Slipićević: Hoću da se osvrnem na izvode g. Mulalića. Kazaću ovo: od dola-ka tur­ ske. imperije u Bosnu mi muslimani zadržali smo sve nacionalne elemente, a usp.eli smo da to zadržimo i za* silne tur ke imperi.e. Nismo im popustili niti za jednu dlaku. Također nDmo popustili niti katoličkoj au tri>koj državi, uvijek smo o tali na braniku svoje domovine, svojih običaja i nacionalne svijesti. Mi smo nacionalno svjesni, zdrav elemenat, koj no i u sebi spoznaju svoje nacionalne svijesti, a ne jedne tričave firme. Stoga držim da bi trebalo zauvi­ jek skinuti sa dnevnog n d a godišnjih Gijretovih skuština ovakova pitanja, G. Mulalič: G. inž. SlipiČević zaduži me za od­ govor. Ja nije sam govorio o pitanju da li je musli­ man u B. i H. nacionalan Taj nacionalizam se nalalazi u podsvijesti. Ja sam rekao samo da mi nijesmo svijesni nacionalizma S.ljak naš nije još posve nacionalno osviješten, i to ne samo musliman nego ni pravo-lavni Srbin. Mt-ni je danas više da govorim o drugim problemima koji tište našu zajednicu. Ja sam to napomenuo de se nacionalizam nalazi u podsvi­ jesti. Pretsjednik'. Po-to se niko više ne javlja za ri­ ječ, dozvolite da na zavržetku naše današnje mani­ festacije progovorim nekoliko riječi. Prilikom predloga o prošin-nju odbora mi smo bili rukovođeni time, da u Gl. O. uvučemo što više novih snaga, i u vjertni da će prošireni Gl. O. pokazati mnogo bolje materijalne rezultate. Ja Vam uime novog Gl. odbora zahvalju­ jem na ponovnom povjerenju, uvjeravajući Vas da će Gl. odbor i u buduće učiniti sve žrtve i sve napore da izvrši tešku misiju i dužnost koju ste mu stavili u zadatak Međutim, on neće moći učiniti ništa sko ga vi svojski ne pomognete. Ja moram da progovorim ne­ koliko riječi i o Vašem odnosu prema meni. Mogu Vas uvjm ti da se na mene danas obraćaju mnogi lju­ di u raznim pitanjima. Ja činim koliko mogu, ali je današnjica u svim pravcima tako teška, da ne mogu udovoljavati svim molbama, željama i zahtjevima. Usljed te nemogućnosti i tih negativnih odgovora, koje �po nekoji od mene dobiju, bo im se da ne bi uslijedile reperkusije na Gajret i njegovo djelovanje, da se ne bi zamrzio Gajret zbog toga što njegov pretsjednik nije mogao nešto da učini. J a sam .morao da ovo iznesem pred vas, jtr sam formalno opsjednut molba­ ma. Ne tražim ništa drugo od vas n go da vjerujete da ću ja kao pretsjednik Gajrcta i kao njegov član svakomu izaći u susret, gdje to mognem. (Živio!) Blagodsreći Vam još jedamput na radu ja vas molim da sa ove skupštine ponesete svim našim od­ borima našu blagod. most na dosadašnjem radu i da i n kažete Što ste ovdje čuli i vi jeli, kao i to da im kažete d i ih iduće godine čeka još teža dužnost. Hva­ la vam i do viđ nja! (Živio!) Time je skupština zaključena u 1 30 sati po9li «*. podne. Perovođa, H n m l d K u k l ć s. r. Pretsjednik, D r. A v d o H a s a n b e g o v l ć , s. r. Verifikatori, J u s u f b e g P o š i ć s. r. S a l k o H a s a n b e g o v l ć s r. '.•išT' 243 �Наша гробља Нашем јавнои раднику господпну Едхему Muралему морам топло заблагодарити на интересовању за овај наш проблем, a нарочвто за његов објективан суд и оправдавање разлога иоме чланку у предпрошлои броју „Гајрета“. Благздарећи и ценећи његово културно и реално гледање на зкивот наших прошлих муслимана у садашњости као и његово живо настојањс око утирања сигурног терена боллј и сретнијој бу • дућноств, надаи се да he и муслиманској јавности за њен хаир дати још коју идеју и упозорење на све оно што наи no данашњици a ни no ислаиу није похваљено. Такођер се надаи да he се акцаја наше интелигевцнје из Вакуфског већа прошпрнти на све наше иногобројне интелектуалце, како бн се једанпут створила у народу свест да не асивимо у духу наше ве ре, јер својим животом бацамо у њу љагу несавремености. Ha чланак г. Мнралема могао бпх само peha (наравно да a надаље остајем упорно код свог мишљења u јер je тачно па иакар бвло a екстремно изражево) да ми своју јавност нпсмо никада обавештавали и упозоравали на оно што наи не ваља, што нам не функцнонише како треба, нисмо ]е васпитали у слободнијем духу да размшвл>а и расуђује о свему што нам не вал>а, нисмо свој елеменат васпитали као праву једвницу у Вакуфу и свакој нашој јавној установи која регулвше жввот заједнице. Наша масл je мвслвла о оном што не вал.а, дч мора тако бвти — нвје ее бољем научвла. У оном који управља заједнвчкои виовином гледа неприкосновеност; никада joj нвје узгајан нвти потицан крптички дух, све прииа, на свему благодари и виче: амвн! Преиа Вакуфу на пр најрепрезентатввнијој внституцвји наше културе, нашег морала, нчшег знања и умећа одгојили смо наш елеменат у пунои индвферентвзиу, пасивној резистенцији, па нвје нв чудо да се je у Вакуф ув* лачвло no које вешто лнце које je злоупотребљавало дезвнтерессваност народа, нарочито у вреиену за и поеле светског рата. Та апатија народа преиа Вакуфу довела je дотле да су и легислативни и егзекутивни чинноцв, наредбодавци и рачунополагачи бвли једни те исти људи, што je знак крајњег ех 1ех-а, неуставноств в бесправности. У овој години ииаио благодарећи интелегенцији једну врло еволвционарну појаву .вмамо један мали корак успеху: први пут нзађе на пр. буџет исламске верзке заједнице на бејан, а до сада наша заједнвца, чак и некојв функционери и вакуфске организације нису ни појма виалн како се газдовало са јавнви вметком. Изгледаће да не говорвм о насловнои предмету, али ресренгврати однос улеме u интелвгенције може се предходнви дедуктивнвм установљењем узрока о244 вој пестрпљивости, дисхармонвји а у овои бат u ле. жв тај узрок. Гесло je оставити све масе у мраку да joj се не бн критнчкв дух ослободио, како би у таком безопасном стању народна маса била далеко од Вакуфа и виеоко положајнвх органа. За то, ако се већ говори о односу ове илмије и интелигенције, онда се мора првенствено говорити о Вакуфу као фактору узрочнвку. Овом приликом желим нарочито подвући категоричан цвљ савремене муслпманске интелвгенције; упознатв народне маее са њенвм правима и упозорити их на лоше посљедвце које су поницале пз њеног самосвјесног непоимања права у вјерској заједнвцп, да би народна маса једанпут изашла вз овог хала Народ треба једанпут жвво заннтересовати за све јавне, проблеме заједннчке да би пратио рад оних фактора који од јавног рада живе, а кад ови греше да не би вшие био вечвти генерозни прашталад. Дакле, то сзм ја имао peha на чланак госп. Миралема а осим овога спреман сам као поједннац да визои чланака уђем дубље у тамни лабиринт читавог јавног жввота нагае вероке заједницн, осветлавајући без икаквих сугестивних претензија све заблуде a препуштајући здравои расуђивању народа, да ce'no новии и саврененам схватањима у жввоту управТако мчслвм да je неопходно потребно u да je једанпут дошло време да се детаљно проучавају сва питања која регулишу, унапређују или напредак спречавају. као питања наших Вакуфа, свештенства, џамија, мектеба, верске и световне просвете, Вакуфске еко* ноиије н адмвнистрацвје, споиеникн исламеке културе, гроиаља и т. д како бв се нзнашчо онај клвн, Ko­ ja je зауставио точак културног прогреса наше заједнице. Taj точак морамо наново покренути не само из материјалних разлога да бн нсм бвло удобније живети, него и из моралних, јер једанпут морамо бити свесни своје културне улоге у Европи, као најзападнији иуслииани. Овои прилвком проговорићу две—три речв о нашвм гробљима, јер ии за то даде повода скорашњи Гајретов теферич, који се je како je нознато, одржао пролазећи иимо величанствена гробља свију осталвх вероаеповести на Ћурчића Ввли у Кошеву. Колико ив je познато ни једна религија не наглашује више бесмртност душе као Иелам Баш ради те тако уверљиве тезе о реинкарнацвја Ислаи je створио да не речеи култ мртввх a оно дубоки и инстински пвјетет, у колико га eeh и caua л>убав преиа рахиетлвји u сеНање на његона добра дела и лепе успомене, није код поједвнца a и целине стварала. Тврдимо да je иелаи донео цивилвзацнју a циввлвзација познаје љубав блвжњег преиа ближн>ему( јер што je год круг л.убави шари и што се односв �на већи број људи, тим je ступањ цивилизације, вели се, ввшв; дакле, Ислам и no самој својој цвввлвзацији познаје високц култ гробова и дубоки пијетет спрам мртвих. Па како да га Ислам не би познавао кад су га познавали чак и полуцивилизовани народи јер су наи оставвла силу древних споменика свога култа a за тим наи je и најсаарвја цивилизација оставила као доказе култа своје огромне пираииде богумвлске машате, маузолеје и т. д. И Ислаи нам je од евога почетка na преко свога цветања оетавпо безброј тих споменика, турбета најдрагоцјеније архитектонске вредности као знакова култа. И данас што je год култура већа, то je и култ гробова већв. Свуда no културним земљама видимо она места на којима се похрањују мртви. да су евојим брижним уређајима и њезв најдостојнија култури, да су то најДивнији паркови, цветњаци и уметнвчкв музеји, да су места која својом лепотом и хармонијом вањскОг изгледа те тајанствении миром најсличнија рају. Ta велика пошта телесних остатака мвлих рах* метлија у толикој се иери са културом усавршава, да се у великим варошима подижу чак и величанетвени крематорији у којима се телеса спаљују и пепео похрањује у драгоцене кутије као какви адвџарн.да се не би, закопавајући у зеиљу трулежом и дрввма скрњавили. Код сввх вера и народа, na на којој в на каквој ввевни морал стајао, в како се морал повмао, култ гробова će све већма подвже, осви код нас Југоеловенских муслвмама. Тако недавно идући на тефервч пут Кошева, сусретао сам чатаве групе муслииана в муслиманкв paeнога доба в разне спољатпности, разног временског духа, no оградама вноверсквх гробља у посматрању лепоте, реда и чвстоте у гробљвма. У римокатоличком гробл>у ввдјели су диван ред и поредак гробова украшенвх уметнвм споменвцвма у лвк број раднвка, који свакодневно ииају посла да овај велачанствена ред уздрже. Ha вратвма од гробљанекоји су на глас читала встакнуту опоиену, већ која сама показује на како се врло једноставан начин, без вкакве нарочвте генајалноста може завести овакав ред, na да гробље буде о граз колектввне душе једне верске заједнвце, да буде одраз њене културе. Ta опомена гласа: „Сва власници гробова дужни су да асте чим првје у ред ставе в сталном његом докажу право тгосједа вствх. Власници резервних мјеста вмају своје доказе за асте жуп. ууеду на уввд донајета и након доказне исправноста одмах оградити. Запуштене гробнице в неограђена мјеста сматрају се слободним a служвта ће овом уреду sa даљне сахране* ^ Дакле нашвм суграђанвма рвмо- католачке вере нвје требала накаква генвјалност a још мање богатство (јер међу њвма виа наравно свромаха), нпје требало нвкакввх авкета, конгреса внтелектуалаца п т. д. na да овако давно u овако доетојно уреде своје гробље. Ha десној страна ввде се два трв мррморна гроба сва у цвећу.сва обрасла у швмширу a мирвсном баљу једне мале, у Сарајеву незнатне верске заједни* Е в ан гел и ч к о г робљ е це: евангелистичке јер ова и ако je мала исказује на овај једини начин, захвалност и љубав према својии покојницима. До евангелистичког гробља! валаза се протес- Р и м о -к а то л и ч к о гробл>е којима су уклесанв стиховн љубави потомства према онима који у гробу мирују a обраслих у читаву гору расцветалих ружа в љиљана; нису ввдели нвгде корова, нигде трна, свуда je брижљива рука засадила најплеменитије цвеће. Проматрали су часне сестре како no највећој асеги полевају, његују и обрезују цвеће, тужне врбе, шимшире, ципреее, a истодобно гледали оу ове- П р отестан тск о гробљ е танско кроз чију се лепу ограду види иети ред( иста брвга и пажња. Beli сам улазии натпис „Friede Bei '245 �mit euch!" показује њихово дубоко поштивање овог вечитог дворшнта које изгледа као прави зеиаљски рај, a тек натписи на споиенпцима као: »Die Liebe hOret nimmer auf“ (Л>убав je непролазна) показује истинску љубав живих преиа покојницима који су док су живели за њвхов индивидуални и колективни живот барем нешто значили. Српеко павославно гробље, ограђено давнои ог- Српско православно гробље радои са капелои у средини, да]е заиета величанствену слику, a сами гробови, самр оно море цвећа свих боја и мириса, na оне беле песком посуте стази: жљиво однеговано симболично чемпреси - доказ су колика je ше, колика динамика срца живих, одне1 кове љубави npeua покојницима. И Јеврејска заједница, ног пролазника. коју сам чуо: »Благо њима, кад им је овако лијепо . Колико наши суграђани јеврејске заједнице др. же до реда на гробљу казује ова опомена: „Херва Кадиша умољава да се на гробовима ne пале свијеhe, јер се кваре од воска. ЕГосматрао сам дојмове нашег света којц je вадивљено гледао гробља свих вероисповестц п одгонетао саи мисли пуне критике за нашу Верску аајед* ницу, јер сам директно видио да у мислииа праве упоређења. У то време прошао je уздигнуте главе, скривајући очи наочалима, да не гледа ову ле поту, један наш високи верски достојанственик и алим. По његовим шапутавим уснама погађао сам да учи: „Кул ja ејјухел кјафируне". али не прииетих да се од тога ишта затресе и ико главои потуче. Мало иза тога враћао сам се са теферича и пролазио саи мимо пуста муслиманска гробља. мизериих и испретураних „башлука* (да не речем споиеника), обраслих у коприву и зову, којима се од змија и гуштера не може ни приступати. Боже иој, како то јадно излледа, кад једна заједница изгуби поштивање саме себе. A зашто je тако? Зашто ее у нашим мезаристанима впше пази на ону Јвдан од најлетиих детаља муслиманског гробља, који aro се чосматра са архитектонског гледишта турбета много вредп али са гледишта реда u стања у ком се налазн, види ее да муслимани ие иризнају иш орију као учитељицу иити њене еиоменике као огледало културе Јеврејско r p o 6 .b e њенвх чланова (има и муслимана богатих!) много no* лаже. троши и труд улажв на лепоту свога гробља, na вас одмах на улазу задивп ред и нагиа вас на пун респект и пиетет спраи оних покојника, који ту у комадићу paja почивају. Редови акација са њиховии кугластии фориаиа, затии читаве пирамиде шимшира, сјај мраиорннх споменика са натписои пуних нежности, вере и наде. чисте ставице са клупаиа, на којима се могу болом схрвани за губитком покојника одмарати, обиље цвећа и све то оправдава ону изјаву јед- 246 траву, која се има продати и којаће дати у жива уста који „дробљен“ халве( но на саие гробове и na само поштивање оних јадника који у такпм гробовима леже? Зашто no гробовима уиесто ружа и цвећа спју rpaxt вал>да ie слатка грахова чорба од тог граха, који на гробљу расте? (У центру Сарајева за велебном палатом Хвпот. банке). Зашто се наши мезарие.тана не посећују, не уче на гробовима јасинн* шерифи. a затто су опет пноверска гробља пуна публико и затто у њима блистају у свако доба капдила и веч* не ватре? Ja мислии да je зато што онај који јо позван да се бриие за душе чланова заједнице, за њен �духовни живот, за њен морал и т, д. нема код нас оне истинскс љубави и оданости према својој заједници. јер се не брипе првенствено за добро заједнице, него за све индивидуалне прохтеве, јер нема пред собом један узвишен идеал за који би фанатична ду~ ша жртвовала своје личне прохтеве као што je то код других вероисповести. Наравно да je за ово наше стање н>ших гробаља одговорна наша илмија на високим положајвма, јер се ова не може изговорити да није материјално ебезбеђена и да од превеликих брига за обезбеђење свога живота не доспева да се за мртве брине. рајеву има око 80 муслиманеких гробаља), што значи да на једног члаич зајсдинцо долази з» кабур најмање ио l i ma, док за најраскошннју обвтсљвку гробницу са читавим цветњакои и споиеницим i, није впше noтребно од 5 m2, na кад гледамо овај огромнн простор, који се у главном налази на таквим местима да смстају еваку грађевну делатност градова и прогрес заједнице, није се ни надати неваквом раду и пекаквој лепоти. Оволики проетор не само да со не може no правилима еститике уредити, него није ни чудо да ни сам наш ионтифеке максамус није мезаристан гробље пооетио можда за дуга низ година Детаљ једног муслимапског гробља у сред једне живе улице a иред џамијом која се фреквентира. Посмахорач се нехотичио mirne: како верници могу иристуиити џамији. ■Један детаљ муелиманског гробља иред иалатом Земаљске банке, гледап кроз демир аенџер кроз који кад ве из радозналости ировири обузима човека неки срклет u мора да верујв у приказе. Рекао саи да су_ гробља одраз колектввне душе сваке верске зајенице. Како свака i ерска заједнвца код нас има достојно уређено и са пуно иара, пажње, пиетета, њежности, одњегована гробља, осви ми муслимани, знак je да у нашој колективној души влада онаква пустош као што нам гробља изгледају иуста. Oko овога тробља водила се ирсд три год. велчка камиања иоводом намере бившес вакуфског директора д а се изграде на њему дубанн. Не може се рећи да je баш наша читава заједнида без културе, без естетског смисла и без култа гробова, али појединци не могу дати израза својим осећањима пиетета, нитп својим естетекнм тежњама,, јер би један гроб са ружама и са достојним спомеником у неограђеном гробљу, обраслом у жари н ко прцви био сиешно чудо, које се не би одржало нити цигла два дана. Заједница мора једзмаут да се трси, да сама учини корак, да сама дзде иницијатпву кад они горе позвани неће, na ето и ja напнсах u илустровах са неколико рвчп за упоређење n оцену народа, шта вал.а a шта не ваљаДакле, истином на светло и напред ка прогре' су, јер интелигенција, којој je стало до народног хајра н која народ води хајру и прогресу - неће више дозволитн овакав нехат, јер свакЈг свесног члана заједниДетаљ муслиманског гробља у Сарајеву недалеко велике палате ле болн у души кад гледа своје дедове и очеве поХииотекарне банке, зарасло у трњу u дивлој травуштини — џунгла, бодликавом жицом (Drahthindemisse) огра$ена, која wom- копане у нереду чак и не знајући где им се гробови налазе, na увераваио меродавне да he о оправдании заcefta на фронталне иоложаје ратног иодручја. хтевнма интелигенцијв - хтелп не хтели - морати воАпрокспмативно прорачунаваи да у нашвх пе- дитп рачуна. дееет градова и касабица има no прилици 1000 гробаМустафа Мулалић. ља у поврпшни од барем 2000 хектара (само у Са* �Наше рахметлије кој борби за културну афирмацију муслимана. Аллах рахмет».,;;е! * 14. јуна о. г. преминуо je Велија Садовић, директор Шеријатске Гимназије, преселио се на ахирет у часу кад смо се томе најмање надали, после једне кратке али п о д мукле болести, у напону своје снаге, у 46 години живота, у најмужевнијем добу, у сред рада који je за наш народ, првенствено за Гајрет, претстављао максимум напора, максимум културног обола што га мож е да даде заједници један културни радник, један просвјетни неимар, један човјек од воље и труда, од идеје и дјела, од замаха и прегнућа. Умро je Велија Садовић на бразди коју je био дубоко заорао на нашој њиви, на којој још има корова назадњачке традиције, џбуња предрасуда, негативних и у толико теж е искорјењивих. Умро je један риједак културни неимар, риједак човјек прогреса, ријетка скромност, готово незнани ју- Рођен у кршној Херцеговини, у Т ребии.у (1 8 8 6 ), рахм. Велија има занимл.ив и борбен ж ивот, биографију са пизом интересантних појединости. Школован у Цариграду (на фатиху у »Кулали«), он одмах no свршеној школи бива ухапшен. После двогодишњег тамновањ а, услед својих реф ормистичких назора, он се враћа у родни крај и посвећује учењу препарандије. После анексије Б осне он одлази у Париз и Швајцарску. У Паризу he год. 1912. завршити науке н а Сорбони и у Стаџбину донетп културу и идвје аапада. У 1913. он he се оженити, у Требињ у, са Атијом Фетахагић, са којом he изродити ш естеро дјец е, од којих he петеро изгубити хранител>а после непуних 20 година. Н епосредно прсд Светски Рат рахм. Велија je дипломирао на париској Сорбони, после чега добива намјештење за економа и наставника. на Ш ер. Суд. Школи у Сарајеву. 1915. положио je проф. испит на Оријенталној Академији у Бечу. Наставничку служ бу je прекинуо 1921, кад je изабран за народног п осланика. Од 1923 д о своје смрти рахм. Велија je noceehcH педагошком звању, на полож ају професора Ш ер. суд. школе и дирек¥ора на Ш ер. Гимназији у Сарајеву. З а свој национални рад одликован je орденом Белог Орла петог степена. * Џеназа земних остатака рахм. Велије Садовића обав'љ ен а je сутрадан no смрти, 15. јуна о. г. Огромна пратља, у којој су, поред г. Бана Поповића и помоћника м у г. Др. Хаџиомеровића, били и претставници свију културних, нацоиналннх и витешких корпорација и друш тава, као и комплетан Главни одбор Гајрета, те импозантан број претстав»ика свију редова нашега друштва, — та џеназа je била одаваље последње поште једном честитом, културном и просвјетном раднику. Прије него што je спровод кренуо из Мртвачнице Држ. Болнице, са рахмстлијом су се опјзостили г.г. Хамид К у к и h, секретар Гајрета, и Абдуселам Б а л а г и ј а , с т у д е т , питомац Београдског Гајрета. Опраштајући се са неуморним васпитачем омладинс у смислу Гајретове идеологије, г. Хамид К у к и h je одржао следећи говор: Рахм. Б ели ја Садовић нак у једној тешкој борби коју je као Гајретов радник водио на више фронтова: у јавности, у друштвима, у школи и око ње. Умро je на великом и замашном послу васпитаља муслиманске омладине, у једном од најодговорнијих и најважнијих завода, у Шеријатској Гимназији, оној која треба да даде неколико нараштаја културних и вјерско-просвјетних прегалаца. Умро je у часу кад je свој рад био широко разгранао, кад je имао већ утапкану стазу својих напредних тражња и стремљења, кад je израђеном Гајретовском идеологијом крчио својом лучи таме на путањама кроз које продиру с просвјетом и остали Гајретови радници. Умро je Велија Садопић, да остане у најљепшој успомени као риједак примјер прегалаштва и самопријегора, пожртвоваи>а и борбености, одлучности и неустрашивости у великој и тсш- »Хоћемо д а наш ђак буд е културан, интелектуално развијен као и све њ егове колеге у осталим школама, д а ни у једном предмету, ни у једној вјештини не заостаје иза других; хоћемо да он буде морално васпитан као д обар rpaђанин; хоћемо да он упозна своје грађанске дуж н ости , да упозна шта све дугује својој отаџбини и своме народу«. Ово су ријечи које с у изговорила уста нажалост јучер изјутра занијемила за увијек. Јер јучер изјутра пренеразила нас je грозна вијест д а je преселио на ахирет Вслија Садовнћ, једно од најпознатијих имена, једна од врло видних, и ако no своме раду ни мало рекламисаних, фигура у најновијој културној историји муслимана у овим крајевима. Споменуте ријеч рахм. Велија Садовић није нажалост ни стигао да их сам изговори приликом посљедњ ег свечаног мевлуда у Ш ер. гимназији, јер je тешка и подмукла болест онемогућила његову снажну и отпорну вољу д а сам узме учешћа у свом сопственом дјелу. Јер je рахм. Велија заиста и својим радом допринио д а je слављен мевлуд на нашем народном језику, у школи у којој се васпитава наша духовна будућност, јер je у тој школи Вслија Садовић био onaj, који je стрсмио напредним стазама, које с у већ утап- �кане давно на културном Западу. Kao културни и националнародном просвјећиваљу, у Шер. гимназији, у свима м аim радник рахм. Велија je у Гајрету и љеговом дјеловању пифестацијама националне културе и напретка муслимана; нашао жариште напретка и упориште за своје смјеле и нарад интензиван и систематски, без тражеша аплауза и припредне идеје. — Дошавши са високих школа Запада он je у знања; рад у свима правцма у којима дјелује Гајрет и no нашој средини, сасвим природно, тражио свој идеолошки и коме je друштво постало покрет — сав тај рад je међу сворадљиви наслон у друштву које je успјело да у нашој најјим главним и најспремнијим подстрекачима имао увијек на новијој културној историји постане несамо фактор, него и видном мјесту рахм. Велију Садовића. покрет. Kao интелектуалац и јавни радник показивао je увијек И сасвим je разумљиво да je ушавши у колосјек и поље живо и интензивно схватање данашњице, нарочито проблерада Гајретова рахм. Велија својим снагама и одушевљеме исл. вјер. заједнице, било као говорник, некада у Нар. н ем , које није било обично али je зато темел>ито и несумскупштини, било као писац предавања и чланака, било као н.иво, прионуо да својим великим способностима убрза и предавач или наставник. поспјеши успјех идеја Гајрета на свима пољима јавног Смрћу рахм. Велије Садовића Гајрет губи између своживота. јих редова једну од својих дичних перјаница, неимара риНесебичан, пожртвован, тих и миран у раду, али тејетких врлина и ријетког карактера; губи личност која je мељит и трезвен, рахм. Велија je у сав свој рад у Гајрету била свјесна свога дјела; губи једног од својих честитих и уносио оне одлике, које су морале од њега да најзад створе искрених, несебичних и иелакташких радника, који су тако крупну фигуру у Главном одбору Гајрета. пријеко потребни нашој данашњици. Али кад шегове трошне земне остатке предамо мајци земл>и и искреном довом У једној средини, као што je наша, у којој културне ноодамо посљедњу почаст рахметлији, ми ћемо се вратити вотарије и реформистички напори наилазе на природне пресвојим домоеима, ма колико били погођени и ожалошћени иреке и сугестије из традиције — рахм. Велија je уочио да успјех Гајрета зависи на првом мјесту од непоколеби- -над губитком овога човјека — ипак озарени увјерењем, да иости љегових неимара, од непопустљивости и снажне кич- ", ће^ нараштаји којиЧ:у слушали живу ријеч рахм. и у н ему увијек ^ле^али узор поштења и културе — да he ти нарамености његових радника, од одлучности да се с .ручом штаји настав41ти са зидањем велелепне грађевине наше кулсвјетла продире кроз предјеле таме. туре у чије je темеље рахм. Велија узидао цијелу своју личЗнао je рахм. Велија да ће његов рад као и рад останост и цијело своје крупно дјело. лих истакнутих радника у^Гајрету нацћи на те препреке; Аллах рахметејле! знао je да ће бити и оних који hfe пјЈотив тога рада исту^. пити не јавно, него споредним заобилазним путевима. И Испред нове и напредне- муслиманске омладине, са рахније само да je знао, него je чак и 'н а своја£кож и осјетио метлијом се ie опрбстио студент г. Балагија сљедећим рипосљедице извјесних занемар 1{в5ш>а/ која су његову педаго\ / шку каријеру пратила са стране оних, који су чак били поДанас ћемо испратити на вјечни починак једну значајзвани да н>егово културно дјело несамо правилно оцијене и ny личност иашега Ш ехера; значајну личност нарочито за разумију, него чак да га ^a то дјело и награде, ако ничим нас муслимане који оскудијевамо у школованим људима од другим, a оно бар признањем. иницијативе, као што je био наш Велија. Али рахм. Велија није се о"свртао на оне који не умију Његовом смрћу губи Шер. гимназија свога вредног и или нсће да оцијене његова културна и напредна стремљсња; доброг директора, a Гајрет једног од стубова, дугогодишније се освртао ни на свој положај у каријери можда занењег сарадника, али највећи губитак осетиће рахм. поромареног човјека, него je свом снагом своје невјероватне дица и многобројни штићеници, којима je био други отац и еиергије, свом истрајношћу своје дивне марљивости и састаратељ. вјесности стремио напред у правцу оствДреља својих идеја Заиста ретко ћемо срести управника једног завода, и културних начела. И највше признање, којб je зато имао, који се са толико љубави и преданости залаже за своје биле су посљедне посјете мевлуда, нарочито ова недавна, ђаке, који je у њима видио будуће пионире на изградњи која je јасно и на устук свима сумњалима доказала да су љепше и срећније будућности наших муслимана. Са млаидеје Велије Садовића нашле своје плодно тле, несамо у дићским заносом чувао je и штитио свој завод од многонајмлађем школском нараштају, него и у душама родитеља, бројних нападаја. Чувао ra je јер je био свестан да од н,еотаца и мајки тога нараштаја, несамо у Сарајеву, него моговог опстанка зависи будућност двесто педесетеро нез жда још и више у унутрашњости. бринуте и сироте дјеце. Ово га je довело више пута у Београд, и кад би се саEto to признаше, исказано хил>адама душа, које су постајао са нама омладинцима, ведар и насмејан, увек би нам хитале да учествују несамо једној вјерској манифестацији говорио: »Ja с а м с и г у р а н д а ј е и д е ј а з а к о ј у на народном језику, него и национално-културној — то и с е б о р и м п а л а на п л о д н о тло, ј е р he и м а т и ништа друго и није желио више рахм. Велија Садовић. к о д а j e и у б у д у ћ е б р а н и ! « И имао je право. Историја која буде праведно и савјесно водила рачуна и Јер оно што je Велија бранио и зашто je жртвовао све што биљежила степене и етапе културног развитка и напретка je могао биће од данас наш идеал, наша звезда водиља. муслимана, та историја ће — увјерени смо — име Велије Његово дело наставиће млађи којима he служити за узор Садовића истакнути онако, како he joj диктирати његово пожртвовање Велијино. дјело. Истакнуће га у прве редове Гајретових бораца и исПрије неколико дана посетио сам га код куће да му трајних радника. И тако he те свијетле странице ући у опизразим своје дивл>ен>е за онако организован и сјајно усшту заједничку историју културног напретка свих Југопео мевлуд. вена. Био je тада много расположен, причао je о свему, и на Далеко би нас одвело, a ова прилика и није зато, да концу кад сам му ставио нека питања рекао ми je весело: истичемо појединости у дјелу једне крупне личности, као »A ko Б ог д а о т о м е ћ е м о о п ш и р н и ј е р а з г о што je био рахметлија, којем овог тренутка одајемо посв а р а т и ј е с е н а с , кад се д о б р о опоравим«. И љедну пошту и кога испраћамо на пут вјечности. ето иза неколико дана оте нам га вечност из наше средине. Рад у Главном одбору, у Гајретовим конвиктима, на �нас повести оиим правцем, који си joj Ти дао. Опраштамо се посљедњи пут с Т обом . Т уж пи смо. Али ми T e однесосм о у срцима својнм испуњеним синовском љубављу и благодарношћу. У тим младим срцима Ти ћеш вјечан. увије бити жив. Аллах еманет! Опраштајући се с тобом пл. Велија у име твојих драПосљедњи говорник био je r. Бумбић, који je. испред гих омладинаца, за сва твоја добра дјела нека ти je слава професорског збора Ш ер. Гимназије, од ао рахм. посљедњу u хвала. пошту сл>едећим ријечима: Посље тога пратња je кренула до Бегове Џамије. Ту се Драги наш директоре, je са рахм. опростио, испред његових бивших ђака г. МухаМени je пала у д ио часна д уж н ост д а се овдје с тобом мед С у џ у к a, судија. Њ егов топли говор освјежио je усопростим испред наставничког збор а гимназије којом си помену на педагошки лик и дјело рахм. Велије Садовића. Ти управл>ао. Сарађујући с Т обом д у ж е времена, на велиПрије него што je тијело рахм. Велије предано матери ком послу културног и националног прогреса који си Ти земљи, на Грлића Брду, са њиме су се опростили још: ђак започео, ми наставници Твоји, имали смо прилику д а из нсШеријатске Гимназије г. Фадил И м а м о в и ћ и г. Алекса посредне близине осјетимо сву д убин у Твоје душ е, доброту Б у м б и ћ , проф. Шер. Гимназије. Необично дирљив говор Твога срца, широке, видике Т воје интелигенције, и јаку и je био ђака Имамовића, који je изазвао многу сузу над менесаломљиву вољу, да послужиш корисно својој држави и заром рахм. Велије. Г. Имамовић je рекао: своме народу, које си много волио и дубок о носио у своме Драги директоре и старатељу! срцу. Данас се с Тобо.м опростише заувијек Твоји пријатељи Рад на овом широком пољу Т вога дјеловања теж ак je ii моштоваоци, опрости се несебична и непристрана омлаи наперан, пут д о успјеха трновит. Али на тој стази, пуној дина, која je правилно оцијенила Твоје настојање и Твој препрбка^и неразумјевања, Ти ниси заостајао, него си увијск рад, с Тобом се опростише и Твоји бивши ђаци, којима си са пуно вјере- у успјех ишао своме циљу. дао правац у животу. Сви су болна срца и много T e жале. Омладина, к оју си Т и васпитавао и сви други Твоји A ево сада над гробом Твојим стоје и ђаци Твоји, Твоја с а р а д т ц т на многоструком пол>у Т вога рада, чуваће свидјеца. Овдје нисмо сви. Једни одоше својим кућама да се јетлу успомену на Твоју личност, наставл>ајући Твој запопослије тешког рада одморе, a ми, који смц још овдје, изчети посао. морени заморним испитиМа, стојимо као скамењени. НеоНаставнички збоф Ш еријатске гимназије највише почекивана смрт нам je пЈгобола с^>це',И ми не мож емо да се снађемо. Кажу да иза Т ебе остаје Ш^стеро дјеце. Не! Opraje-— гођен Твојом смрћу, чуваће исто тако успомену на све Твоје високе одлике и жалити вјечно за Тобом. nx више, много више; остаје их .250. T oj дјеци треба наћи Нека Т*Не>слава и нека Ти je земља лака! другог оца, који he их повести путем cpetre-и напретка. Tpi Након тога су земни остаци рахм. Велије Садовића npeдјеци треба много бриге и чмбкнје. A Ти си увијек много и једног, и другог. Шеријатску си гимназију Дани датери земл>и. Рахметуллахи алејхи! повсо правим и једимим њеним правцем, јер тако вођена она Многобројна сирочад са својим тужиим мајкама оплакују једну племениту душ у која у напону. свога стварања напушта овај свијет, да би се населила у други љепши и сиособна да дадне ђаке спосдбке и корисне за муслимане| и читав народ. Koca Ти je рано осиједила. Кад бисмо je посматрали, ми смо знали и осјећали, да je no неколико сиједих длака у њој због бриге за сваког појединог од нас. И заиста, Твоја брига за ђаком била je превелика, Твоја л>убав очинска. Ни у најтежим часовима Ти ниси престао да мислиш на своје ђаке, ниси престао да се бринеш за нас. Неколико часова пред саму смрт говорио си слабим и испрекиданим гласом: >/Шта ли je с мојим ђацима, како су прошли? Како he матуранти положити испите? Куда he послије матуре, шта he с њима бити?« Убрзо затим Твоја племенита душ а се преселила на бољи свијет. Сва та питања Твоја су и наша питања. Наше бриге су биле Твоје бриге. Остављаш и нас и школу у незгодном положају. Али ми се тјешимо. Данас смо најбоље увидјели да си нас повео правим путем и да има много људи, који су правилно оцијенили Твоја настојања око Ш ер. гимназије и н>ених ђака. Када би Ти могао сада проговорити, знамо да би Ти највећа жел>а била, да нам Бог дадне некога на мјесто Т ебе, који he нас повести правим путем. Тако he и бити ако Бог да! Нама сузе навиру на очи, али оне су и превелике и многобројне, a да би могле одједном истећи. Проћи he још д у го времена, a оне he нам при помисли на Т ебе, навирати на очи. Ми не наричемо над Твојим гробом, али дјеца моРају жалити свога оца. Из дубина 250 младих и чистих срдаца вију се молитве свевишљем Аллаху, да Ти подијели Фирдевси ала џенет. И док Ти се душ а буде одмарала у ијечном рају, Бог he одредити некога, ко he нашу школу и 250 t MERHUM HAJDAR FAZLAGIC i I Jedan od prvih i najstarijih naših narodnih uči­ telja i prosvjetitelja bio je merhum Hajdar. Gotovo je danas među nama rijetko naći čovjeka, koji je po znavao i pratio rad naše starije inteligencije, a da g; nije poznavao i poštivao. Skroman, miran i već u pr vom poznavanju s njime, rahmetli Hajdar privlačic e k sebi mnoge prijatelje naročito svojom dobrotom i rijetkim čojstvom. Rođen je u Trebinju 1867, gdj< •e kao dječak pohađao osnovnu školu. Zatim ga пјв' gov bistri svjesni otac šalje u mostarsku gimnaziju poslije koje, nakon svršena četiri razreda, mladi Haj dar pun poleta i zanosa stupa smjelo na prvi učitelj­ ski tečaj u Sarajevu. To je njegovo školovanje bilo tada, kada se u nas prstom pokazivalo na školova­ ne mladiće. I koliko je god naš konzervativni narod još tada nemilo gledao prve naše „školce", u mladon Hajdaru svatko je vidio ozbiljna mladića, puna lijepa kućnog odgoja i ahlaka, da ga je i najkonzerva­ tivniji naš čovjek rado zavolio. Bez sumnje ovaki st čestiti školovani mladići bili našemu neprosvjećenom narodu najbolji primjer i dokaz da škola ne smeta dinu i rodoljublju, nego naprotiv da svoje odgajani- �ke još više oplemenjuje i podiže na pravi ljudski i islamski život. Hajdar kao takav učnio je mnogo već time, što je slobodno mogao uprijeti prstom u se, da škola unapređuje mladog muslimana, koji će samo biti na diku i ponos svojih roditelja pa i svoje zajed­ nice. Ovakav Hajdar je mnogog našega čovjeka br­ zo kanderisao da školuje svoju djecu. To je Hajdarova velika zasluga. Učiteljevao je u Mostaru, Sarajevu, Travniku, pa opet u Sarajevu u kojim je tnjestima dao prvu i os­ novnu naobrazbu stotinama naših omladinaca. od ko­ jih danas neki stoje na najvećem položaju u javnom i privatnom kulturnom radu. Osim što je bio vrla dobar učitelj, ispitivač na učiteljskim ispitima, škols­ ki nadzornik i t. d., ostavio je najljepše uspomene kod svakoga. Merhum Hajdar svoj je prosvjetni rad raširio i dalje. Eno ga prve godine po osnutku Gajreta medu prvima i naš Hajdar ef. brižljivo i najozbiljnije misli kako će pomoći našoj siromašnoj omladini na sred­ njim i visokim školama. Sjećam se kao da je bilo ju­ čer s kolikim zanosom sa prve Gajretove skupštine ide naša tadašnja inteligencija napred. To je bila borba o opstanku: hoće li se osnovati Gajret ili ne. Bog dade, pa smjela i mudra riječ merhum sijedog Reis uleme Mehmed Tevfik ef. Azabagića, da se u ime nauke Islama i opće kulture slobodno pokrene Gajret i razvija na sreću i spasenje našega naroda. Tada sam vidio i rahmetli Hajdara moguće najrados­ nijeg u životu. Odmah prvi osnivači prelaze na djelo. Konstituiše se odbor. U njemu je i Hajdar. Sa pu­ nom ljubavlju i voljom radi se, znoji, muči i odušev­ ljava u tome radu dok se je prokrčio taj teški put. I on ne ostavlja Gajret, kao i svaki naš pothvat na kulturnom podizanju muslimana, do zadnjega daha. Isto tako naša starija inteligencija prije trideset i tri godine uviđajući da treba našem narodu dati i štivo lijepo i poučno, koje će ga prosvjećivati, osni-va književni list ,Behar“. Među prve saradnike .Behara" spada i naš merhum Hajdar. On u zanosu svoje plemenite duše i žarke ljubavi prema narodu i otadžbini pjeva pjesme u prozi. I njegova svaka knji­ ževna stvarčica odavala je Hajdara ćutljiva i plememenita. Njegove pjesmice u prozi bile su čisto kao poslastica poslije onih ozbiljnih radova naših prvih kulturnih pionera. Zadnjih godina, nakon s\ og četeresetgodišnjega rada za narod potpuno se povukao u mir živeći sa svakim lijepo, desno i lijevo, ne pazeći da li ko pri­ pada ovoj ili onoj struji ili partiji negj je u svakom čestitom i vrijednom čovjeku vidi ) svoga i narodnog prijatelja. To je pravo svojstvo kulturnog čovjeka i jav­ nog radnika, koje bi svojstvo trebao da u duši nosi svaki intelektualac uopće. Nije čudo da je rahm. Haj­ dara svak štovao i da ga danas svatko žali. Da mu Bog da svoje ahiretske milosti i nagrade. Hamdija. 251 �ГаУретов гласник Гајретове приредбе Гајретов тефернч у Завидовићу Б ез обзира на опш ту кризу која се осјећа у свпма мјестима a највише у оним гдје постоји индустрвја, наш мјесни одбор у Завидовићима приредио je свој теферич на 6 км. пруге „Нашићке* шумске индустрије код села Синановића на дан у недељу 5. јуна 1932. г. Колико je Гајретова идеја продрла у све слојеве овдашњег свијета најбоље се je одразило баш на овоме теф еричу, јер и поред тога што je тежачки посао у највећем јеку, на мјесто теферича похрлилн су бројни тежаии како из ближњих тако и из удаљених села, док су се и Грађани у врло лијепом броју са својим фамилијама одазвали. Нарочито je за истакнути да се je примјетило врло лијеп број чиновнлштва „Нашвћке" паропилане као и браће Православнвх и [евреја са својим обитељима, Програм je отпочео са популарним предавањем о просвјетном и културном раду Гајрета међу нашим народом, које je одржао предсједник мјесног одбора г. д р . Идрисбеговић, иза чега je слиједио један вазу-насихат којега j e држао завидовички имам-матичар Хафив Хасан Ођечкић, a потом се отпочело са даљњим иввађањем програма као трке, нишан и. т. д, које' се je претворило у прзво н а родно весеље. И ако се je са овим теферичем више ишло за постигнућем моралног успјеха ипак ни матерпјални успјех није изостао, што служи на част колико нашем мјесном одбору толико и свјесном грађанству и тежаш тву Завидовића и околине. И хсан . У Брчком: 1 јула т. г. одржао je женски мјесни одбор Гајрета у Брчком свој теферич, који>је успио морално и материјално. За овај успјех иде захвалност на првом мјесту г. Хусејн еф. Требинчевићу, који je драговољно ставио одбору своје имаље на располагање у близини Брчког. Бифе су даровале слиједеће госпође-гђице: печено јанје Ш ериф х .Требинчевић, хурмашице: Емир х. Кантаруић, Нафије х. Кучукалић, Мулије х. Сејдовић, Садије х. Зел>ковић, Пембе х. Хаџиалијагић, no севдиђан: Садбер х. Мехмедагић, Тахире х. Др. Симитовића, Рабије х. X. Мехмедагић и Селма х. Кадић; no улутму: Ифет х. Глинчевић и Зинет х. Гаврановић; шећерли локуме: Зумрут х. Џафербеговић и 10 ком. хљеба Ешреф х. Новалић, те сирницу Зекије х. Хасанефендић. Свима племенитим дароватељима искрена захвалност! У Зелињи Гор. Гајретов теферич у Јеловче селу одржан je 19 јуна т. г. и постигнут приход о д Дин. 300.— . Одбор се осјећа дужним да се јавно захвали rr. Кавазовић Хусеин еф, имаму у Јеловче селу и Дједовићу Мехмеду сеоском старјешини, Удбинчићу Хасану, трговцу, Мујчиновићу Омеру, начелнику Зелињске општине и Радићу Драгутину, општ. биљежнику, који не зажалише труда, како би теферич што боље успио, узимајући у обзир данашње без новчано вријеме и тешку ситуацију нашег свијета. Надаље свима осталим хвала који су радили било око чега, на програму, на расподјели гостију, као и онима који дароваше 252 у новцу лијеп прилог, те у нарави за побједиоце на теферичу. Скупштине Гајретових организацн|а Успјешан pao Гајретова пјевачког друштва у Туалн У недељу дне, 6 јуна одржана je у Тузлв редовна годсшња скупштина Гајретова пјевачког друштва у Тузли, које постоји скоро век двије године. За кратко вријеме свога опстанка ово младо друштво показало je видне резултате на челу са својим вриједним претсједником г. Др. Хазимом Муфтикем. Након прочитаних извјештаја појединих функционера могло се разабрати, да друштво и«аде 105 чланова, утемељача и преко 40 извршујућих чланова. За вријеме од октобра 1931 до јуна*1932 пјевачки збор друштва наступио- je у Тузли 5 пута и у Грачаници на Гајгетовој забави 1 пут. Друштво имаде 15 добро увјежбаних пјесама мушкога збора од разних наших компописта. Материјална страна друштва такођер je добра, те као такпо и ако младо имаде све услове за даљни успјешан развој. Живо се ради и на томе да збор постане мјешовити. Након разрешнице старом одбору скупштина je изабрала аклаиацијом слиједећу листу: Претсједник: г. Муратбег Заимовић, Потпретсједнпк: г. Др. Хазии Муфтић, Секретар: г. МустафаКуноспћ, Благајник: г. Хасан X- Хасановић, Домаћин: г. Мехмед Салихспахић, Архивар: г. Ахмед Шербпћ, I. Одборник без функције: г. Абдулах Мулаосмановић, II. „ „ „ „ Ибрахим Имшироввк. Одборскк замјеници: Г. Мухареи Мујезиновић, г- Јуеуф Ћилимкопић, г. Бекир Пашик, г. Мехиедалија Џиник, Омер Јогуник, Надзорни одбор: Г. Мехмед-еф. Кахвеџић, г. Абдуселам Поњавик г. Рифат Омазик. У Љ убушком: 15 јуна т. г. одрж ао je мјесни одбор у Љ убушком своју редовну годишњу скупштину. Скупштину je отворио претсједник г. Али еф. Орман и захвалио се присутнима на лијепом одзиву, јер тиме показују колико им на срцу лежи наш Гајрет и његов културни рад. Након г.одул>ег говора претсједника, г. М устафа Диздаревић, секретар одбора изнио je тајнички извјештај, из којег се види да je tokom године одржано 6 редовних и 2 изванреднс сједнице, приредио je 2 забаве, те je морални и материјални успјех обију забава био одличан. З а вријеме рамазана приређена je томбола, чији je приход био знатно велик. Одбор броји 192 члана. Благајник r. Дервиш Махић извјестио je скуп- �штину, да je укупни Примитак у овој години износио Дин. 26.904.75. Након извјештаја Надзорног одбора и подјеле апсолуторија старом одбору, у одбор су изабрана слиједећа господа: Касим еф. Садиковић, Али еф. Орман, Мустафа Диздаревић, Ђулага Лалић, Ибрахимага Јакић, Дервиш Махић, Сулејман еф. Чешко, Ибрага "ћеримовић, Ахмет и Сабитага Пролић. Замјеници: Атиф Муминагић, Мехмед Ђеримовић, Дерво Невесињац, Абдулах Осмић и Јусуф Шукалић. Надзорни одбор: Мустафа Назечић, Мустафа еф. Ћерип и Мустафа Јакић. Са скупштине je отплослана депеша Главном одбору, у којој je изражено саучешће приликом смрти рахм. Велије еф. Садовића, једног од најбољих Гајретових радника. У евентуалијама je говорио Хасан Муминагић, апс. мед. о потреби држања предавања из медицине, те се сам ставои одбору на расположење, на чему му се скупштина топло захвалила и ставила у дужност одбору да организује грађанство да овим предавањима у што већем броју присуствује. — Салих Хрњичевић говори о потреби предавања из осталих грана друштвеног живота, a нарочито истиче потребу вјерских предавања, те предлаже да се поради код Вакуфског повјеренства да оно изнађе предаваче. Предлог je скупштина прихватила. — Мустафа Назечић говорио je о потреби и важности народног везива, na моли све Гајретове раднике да помогну акцију Соколског друштва, које намјерава основати задругу и тиме помогне муслимански сиромашни женски свијет. t, , нић, секретар Едхем Бекић, благајник инж. Мустафа К р а јишник, одборници Мујага Казаз, Махмуд Диздаревић и Едхемага Бахтијаревић. Надзорни одбор инж. Узеир Бисер, Салих Рамић и инж. Омер Кајтаз. У Рогатици: 15 јуна т. г. одржао je Мјесни одбор своју редовну годишњу скупштину у просторијама Сокола. По отворењу скупштине са стране претсједника г. Ахмета Пашића, предлаже да се упути поздравна депеша Кабинетској канцеларији Њ. В. Краља, што скупштина једногласно усваја и кличе Крал>у и Крал>евском Дому. Уједно се скупштина cjeha рахметлије Мурата Синанагића и кличе му »Слава«. — Секретар г. Тајиб Пашић извјештава да одбор броји 2 добротвора, 22 утемељача и 138 редовних чланова. Одбор je одржао 16 одборских сједница и једну конференцију. Приређен je један теферич, који je успио и морално и материјално. Присуствовало се прослави Спомен Костурнице и прослави 10-годишњице владања Њ . В. Краља. Одржан je Гајретов Дан на Тичијаку, a зимска забава на 2. јануара. З а вријеме Рамазана играта je томбола, која je имала лобар успјех. Надаље je одржан концерат на Курбач Бајрам и»сакупљен приличан број курбанских кожица. — Из благајничког извјештаја види се да je укупан приход био Дин. 12.654.37. Надзорни одбор извијестио je о прегледу књига и тражи да остане и надал>е стари одбор, али н е који 'чла?*0 ви не могоше се поново примити дужности, те je потом изабран нови одбор: гг. Јусуф Горушанин, Синан Бранковић, Тајиб Пашић, Смајо Османагић, Ахмет Акш амија, Исмет Сијерчић, Рамиз Добрача. Замјеници: Незир Ферхатбеговић, Зајко Ајановић, Мр. Санто Папо, Мурат ПаУ Бос. Градишки: 12 јуна т. л . одржана je редовна roшић, Милан Поповић. Надзорни одбор: Владимир Марић, дишња скупштина мјесног одбора Гајрета^у просторијама М устафа X. Ахметовић и Едхем Бранковић. Хотел Сава. Скупштину је^>отворио претсједник г. Сокол Мсхмед и предложио да се упути поздравна депеша Њ . В. У Бугојну: 12 јуна т. г. одржана je редовна скупштина Краљу, Бану Врбаске бановине и претсједнику Главног одМјесног одбора у Бугојну. Скупштину je отворио претсједбора г. Д ру Хасанбег^вићу, што je скупштина и усвојила. ник, поздравио присутне и захвалио им се на одзиву и пред— Секретар г. Касим Џумхур поднио je секретарски извјелаже да се упути поздравна депеша Њ. В. Краљу и претштај, из кога се види да je Одбор одржао 9 одборских сједсједнику Гајрета г. Д ру Хасанбеговићу. Скупштина једноница. Одбор je играо рамазанску томболу, приредио забаву, гласно прима предлог претсједника. — Секретар г. Мехмед основао Гајретов пјевачки хор t a 24 извршујућа члана и суМутевелић извјешћује да je одбор одржао 8 сједница. У с дјеловао код осталих хуманих приредаба. Надаље je припркос постојеће привредне депресије, одбор je својом акређен први женски мевлуд, који je мимо очекивања успио, тивношћу успио да повећа приходе и чланство, те тако сада донесавши знатну материјалну корист* — Благајник г. Авдо броји 2 добротвора, 2 утемељача и 97 редовних чланова. Дубићанац извјештава да je цјелокупни приход износио Дин. Сјећају се умрлих чланова Косте Којдића и Бокора Атиаса 19.950.50. Друштво броји 144 члана, a од тога су 11 доброи кличе им се: »Слава им«. Поред распродаје Гајретових твора и утемел>ача. — По извјештају Надзорног одбора, успредавања, календара, разгледница, сакупљања курбанских вајања предложеног буџета и подјеле апсолуторија, изакожица и прилога, одбор je приредио велику забаву, играо бире се нови одбор, у који су унишла гг: рамазанску томболу, пригодом јесенске сабирне акције no селима одржавана су предавања. Благајник г. Ахмет ИдризМехмед Сокол, Хасан Бећиревић, Касим Џумхур, Авдо беговић поднаша благајнички извјештај, из којег се види да Дубичанац, Гвоић Веселић, Владимир Малић, Халим Мујаje цјелокупни приход био Дин. 20.393.— . Испред Надзорџић. Замјеници: Ахмед Кудузовић, Ибрахим Февзи Алагић, ног одбора г. Мехмед Ждраловић извјешћује скупштину о Сејдо Пелић, Адем Топић, Хивзо "Ћехајић. Надзорни одбор: прегледу књига. Авдо Бузаљко, Ахмет Плетилић и Ибро Фишек. К томе још гг. Мехмед Топић, Алија Херцеговац и Фаик Селман. Г. Ибрахим Караџа предлаже да се поведе брига о оној У Бањој Луци: 12 јуна т. г. одржао je мјесни одбор у дјеци која су приспјела за школу, a њихови родитељи нс Бањој Луци своју редовну годишњу скупштину. Секретар показују воље за школом. Предлог се прима. извјешћује: да je tokom године одржано 16 редовних сједПретсједник предлаже да се упути предлог Главном одница, 1 конференција и 4 заједничке сједнице са женским бору да се благајнику г. Ахмеду Идризбеговићу за његов мјесним одбором. Приређен je Гајретов дан на Рођендан неуморни рад изда писмена захвала, што скупштина усваја. Гајретова Протектора. Ha свим прославама државних празОдбор се je конституисао како слиједи: Претсједник: ника одбор je узео видна учешћа. Зимска забава изведена Ахмед Садиковић, потпретсједник Ибрахим Хаџиахметовић, je на опће задовољство, јер je то била једна од најуспјешсекретар Мехмед Мутевелић, благајник Ахмед Идризбегонијих забава прошле године у Бањој Луци. — Цјелокупни вић, одборници: Абнд еф. Учамбарлић, Смаилбег Филипоприходи износили су у овој години 41.257.86 Дин. Одбор вић и Садулах еф. Никшић. Надзорни одбор: Мехмед Ждраброји 8 добротвора, 33 утемел>ача и 160 редовитих чланова. ловић, Стево Вучић, Раиф Сулејманпашић. Замјеници: ХаОдбор се je конституисао како слиједи: Претсједник кија Нуманкадић, Амир Раповић, Станко Ђурасовић, Ђорђе проф. г. Кемал Хаџиомерспахић, потпретсједник Рифат ЏиКисић и Ибрахим Караџа. 25 3 �у Чапљини: 13 јуиа т. г. одржана je скупштина одбора у Соколском дому, коју je отворио претсЈедник г. Алија Хумо, поздравио изасланика власти и делегате ПросвЈете. Чита депешу претсједника Гл. одбора Др. Хасанбеговића, нашто скупштина кличе »Живио претсједникс. — Секретар г. Алија Сарајлић извјештава о пожртвовности и раду те потешкоћама око изналажеша материјалних сретстава у минулој години. Нарочито осуђује родитеље, који уживају благодати Гајрета a не одуж ују се ни у ком случају Гајрету, na моли одбор да у будуће о том поведе рачуна. Надал»е апелира да се у одбор бирају вал,ани и активни те подесни л.уди, који he радити и одржати Гајрет на његовој досадаitoj висини. — Благајник г. Капетановић извјешћује да je у onoj години дозначено Гл. одбору преко 11.000.— Дин. — Након извјештаја Надзорног одбора скупштина изјављује да je задовољна с радом старог одбора и моли да исти одборници остану и даље, што сви једногласно прихваћају. — Одбор je у овој години приредио Гајретов Дан и годишњу забаву, те одржао предавање »Династија Карађорђевића«. Накнадно се je одбор конституисао овако: Претсједник Салих Казазић, потпретсједник Др. Никола Принцип, секретар Алија Сарајлић, благајник Шалдо Хаџе, одборници Изет Звиздић, Ахмет Капетановић, Фазлија "ћибер. Надзорни одбор: Омер Шеховић, Хусеин Бегић и Ибрахим Казазић. Зур, Хасан Зјајо, Лутпо Арнаутовић, М устафа еф. Кадрић и Мустафа еф. Бубрић. у Старом Бару: 5 јуна т. r. одрж ана je мјесна ск у ц ШТИНа у Старом Бару, коју je отворио претсједник Омербашић Дервиш. — Секретар Карађузовић износи рад друштва у ТОку прошле године. Благајник извјсштава д а je у овој години било 1.665.80 Дин. прихода. У нови одбор улазе гг: Претсједник Дервиш Омербашић, потпретсједник Реџеп Шеховић, секретар Јашар Карађузовић, благајник Јашар Крчиковић; одборници: Влада Ратковић, М ахмуд Загам ора и Бећа Бегзић. Замјеници: Јосип Тагић, Ибрахим Загаљ ора, Ттмил Тоскић, Саит Хамзић и Мулаћ Хасовић. Надзорни одбор: Хф. Хусеин Карађузовић, Хасан Шлаковић и Јусуф Кацил. У евептуалијама предлаже Карађузовић д а с е оснује Гајретова читаоница у Старом Б ару, истнчући важ ност ове установе за наш муслимански елеменат. У Сребреници: Ha 11 јуна т. г. одржана je овогодишља скупштина мјесног одбора, на којој je изабран нови одбор како слиједи: Претсједник Абдулах еф. Гојачић, потпретсједншеХрустемага Беговић, секретар Сулејман X . ХафизбеговиН, благајник Ш абан еф. Бегић; одборници: Хакија Сиручић. Авдо Сиручић и Сул>о Мехл\едовић. Замјеници: Едхем еф. Абдурахмановић, Исметага Беговић и Јунузага Р еџ еп овм ^ Надзорни одбор: З ухдија Кланчевић, Фадил У Прозору: 9 јуна т. г. одржана je главна редовнр скупКланчевић, Марко Јовановић. штина мјесног одбора у Прозору. Скулштину je отворио претсједник. Секретар je извијестио о одржаним сједницама, У Стоцу: Женски Мјесни одбор у Стоцу од рж ао je своју раду одбора и приступу нових чланова — Благајник je сагодишњу скупштину, na којој je изабран нови одбор, како општио да су приходи износили *Дж). 4.382.— . Одржано je — слиједи: Претсједница Џеика Сарајлић, потпретсједница гђа једно предавање са 56 слушалаца. Тема je била »Заслуге Чампара, секретарица Јелена Топаловић, замјеница секретаГајрета у културној и просвјетној'^врхи »^раду«. Конференрице Фахира Косовић, благајница Тзамила Ш арац, њена поција je било 5. Одржане су 3 забаве и теферич, a упућсно моћница Мухиба БркиН и Ћамила Ђатовић. Одборнице гђа je 5 дјеце Привреднику. — По извјештају Надзорног одбора Дра М ахгћа, Аиша Алишић, Халима Бурина, Тиџа Ш ехић, и разрјешнице старом одбору, прешло се на бпрање одбора, Фатима Махмутћехајић, Назика Пашалић. Надзорни одбор: који се je конституисао дако слиједи: Аиша Хаџић, Рабија АјаниИ и Алмаса Меховић. У М остару: Мјесни одбор изабран на годишњој редовПретсједник Мустафа Омановић, потпретсједник Муној скупштини конституисао се на сједници од 10 јула овако: рат еф. Нухефендић, секретар Ибрахим Ш еремет, благајПретсједник X. Ибрахим еф. Слипичевић, п отп ретсјед ник Ибрахим Шешкић, одборници: Идриз Делић, Хашим Грник Ахмед Ђикић, секретар Салих Кајтаз, благајник М у цић и Мустафа Мулахасановић. Замјеници: Алија Самарстафа Аликалфић, одборници: Хуснија Курт, Вехбија Имаџић, Алија Хасанефендић, Алија Пиролић, Шериф Чатић, мовић и Бећирага Биједић. Мехмед Карахоџић. Ревизори: Смаил Чемаловић, Салих ЛаУ Стоцу: Мушки Мјесни одбор изабран на својој г о кишић и Авдо Пиролић. дишњој скупштини 19 јуна т. г. конституисао се je и то: Надаље je скупштина закључила одржањ е мевлуда на Претсједник Сабит Чампара, потпретсједник М устафа дан 12 јула, као и то да Алија Хасанефендић оснује књижМ. A. Ризванбеговић, секретар Едхем Бићкало, благајник ницу Гајрета и да ради међу члановима на просвјетном М устафа Ш арац и чланови М ухамед Ш ехић, Халил М ехораду у Гајрету. вић и Џемал Алихоџић. У Јајцу: 12 јуна т. г. одржана je редовна скупштина У Бијељини: Женски Мјесни одбор конституисао се je Мјесног одбора у канцеларији Вакуфског повјеренства. овако: Претсједница Ш сфка Пашић, потпретсједница Нура Претсједник Мехмедалија Капетановић отворио je ск уп Пашић, секретарица Асија Кавазовић, благајница Злата штину и захвалио се присутнима на одзиву. Са скупштине Прељубовић, одборнице: Улвија Пашић, Сафста Даутовић je отпослана поздравна депеша Њ. В. Краљу, и претсједнику и Ајша Пашић. Надзорни одбор: Хашмета Торлић, Невреса Гајрета r. Д ру. Хасанбеговићу. — Секретар г. И. Кршлак Османбеговић и Мила Пашић. извјешћује да je у минулој години било 96 чланова, затим je У Коњицу: Мјесни одбор Гајрета, изабран на редовној одржано 9 одборских сједница, 1 забава и 1 теферич на годишњој скупштини 12 јуна т. г. конституисао се je обако: Гајретов дан, те играна томбола за време Рамазана. — БлаПретсједник Мехмедалија Хаџић, потпретсједник Смајилбег гајник г. Дервиш еф. Мулаомеровић извјешћује да je било Љубовић, секретар Абдурахман Садиковић, благајник Ибраприхода укупно Дин. 13.712.— . Иза извјештаја Надзорног хим Хаџи Зукић, чланови: Ибрахим Гаврановић, Смајо Коодбора и подјеле апсолуторија прешло се на избор новог совац и Еминбег Бегташевић. одбора, који се конституисао овако: Претсједник Мехмед Замјеници: Јусуф Мутевелић, Јунуз Вајзовић, А хиед Алибег Капетановић, потпретсједник Др. Ибро Бркић, с е Хаџизукић, М устафа Кресо и Авдо Софо. Надзорни одбор: кретар Ибрахим Кршлак, благајник Дервиш еф. Мулаомерсвин"3" C0K“ ° ”"h' Хаса|' н У™ми1> и Атиф Д издаровић; одборници: Смаилага X. Османовић, Салихага С а рач и М ухамедбег Агановић. Надзорни одбор: Бећир еф. Хаџналић, Мујо Агић и Чедо Kam h. Замјеници: Акиф Му- 254 У Зворнику: Главна скупштива Мјвсиог одбора у Зворник, одржана je 26 јува т. r. у градској вијеИвивд Скуп- �штину je отворио потпретсједник г. Курић, a потом су проодбор: Др. Борис Косов, Ејуб Смајловић и Ахмо X. Смајчитани извјсштаји благајника, секретара и Надзорног о д ловић. бора. Након подјсле разрјешнице старом одбору изабран je У Гацку: 5 јула т. r. одржана je скупштина Мјесног однови одбор у који су унишла rr.: Претсједник Сабит Конбора у Гацку у просторијама Гајретове читаонице. Претсједџић, потпретсједник Хасан X. Ахметбеговић, секретар Авдо ник Муфтић отворио je скупштину и поздравио изасланика Мујезиновић, благајник Асим Кртичић, чланови: Мехмед власти г. Ћетка Дедића, среског начелника. Извјештаје сеМулабдић, Азем Хуремовић и Садија Идризовић. Замјеници: кретара, благајника и Надзорног одбора скупштина je једИбрахим Китовница, Сејдалија Барјактаревић, Хасан Саханогласно примила на знање. Одбор je tokom године одржао иић, Муратбег Ризванбеговић и Леви. Надзорни одбор: Ибраједан теферич и једну забаву. Ha првој сједници одбор се хим Курић, Алија Гујић и Дедага Зејнилагић. je конституиеао овако: Претсједник Шефкија Муфтић, потУ Илијашу: 8 јула т. г. одржана je редовна скупштина претсједник Хасан Шаканић, секретар Ахмед Чампара, блаМјесног одбора у Илијашу. По отворењу скупштине, претгајник Бешир Пашић, одборници Коста Главан, Муниб Пасједник се je захвалио присутнима на одзиву и уједно на шић и Хамдија Хрустановић. Надзорни одбор: Зикрија Омердатом му повјерељу у минулој години. — Секретар r. Јеагић, Осман Звиздић и Сабит Бисе. Замјеници: Махмут Чамлечковић укратко излаже рад у току минуле године, којег napa, Авдо Звиздић и Хаџо Тановић. скупштина прима. — Благајник у свом извјештају износи У Високом: 5 јула т. г. одржана je скупштина Мјесног да je бруто приход у овој години био 5.439.— Дин. Госп. одбора у Градском парку. Претсједник извјешћује да je ово Кураја испред Надзорног одбора извјештава да су преглеизванредна скупштина за то, што се већина чланова Мјесног одбора, изабраних на 12 јуна т. г. пригодом одржавања дане књиге и рачуни и у реду пронађени. Одбор се je конредовне годишње скупштине, није хтјела примити д уж н оституисао овако: Претсједник Хусеин Екић, потпретсједник сти. Претх<ЈДно je одржана једна конференција, према упуМијат Кураја, секретар Абдуселам Јелечковић, благајник та.ма Главног одбора. Претсједник пита да ли има когод лиМујо Дервишевић, одборници: Мехо Алић, Шериф Ф ејзосту лица, која би имала да уђу у Мјесни одбор, нашто се вић, Ненад Николић, Мујо Мешетовић. Надзорни одбор: Чебо Хашим, Урош Попић и Винко Лариса. јавла Мухамед еф. Ахић и прочита листу, коју je ск уп У Озрену: Редовна годишња скупштина Мјесног одбора- штина једногласно примиЛа. Овај се je одбор конститувсао овако: Претсј^дник Абид Фртуна, потпретсједник Ибрахимодржана je 12 јуна т. г. у просторијама опћине. ПретсјеДбег Зечевић, секретар Хилмија Тафро, благајник Хазим Маник отвара скупштину и поздравља присутне те предлаже глајлић, одборници: Незир Хаџинуманагић, Салем Ханџић, да се упути поздравна депеша протектору Гдјрета Њ. Kp. Рашид Пињо. Замјеници: Хамид Мркон.ић, Расим Дурајлић, Вис. Престолонасљеднику Петру. Насподив претсједника секретар и благајник поднијели су своје извјештаје, које i e ^ 'О м ер Зечевић, Алија Хасанбеговић и Ахмед Бајрамагић. Надзорни одбор: Мухамед еф. Ахић, Хамдија Тахмишчија и скупштина узела до знања. Г. Атиф ЦЈабић извијестио je да су прегледане књиге и у реду пронађене. Кандидациони о д -, Шемсија Дураковић. — Надаље предлаже г. Фртуна да се г. Тахмишчији на досадањем дугогодишњем пожртвовном бор предложио je листу о д б о р а /к о ја je једногласно у с в о и несебичном раду за Гајрет искаже писмена благодарност, јена, a који се je конституисао овако: што je скупштина с великим одобрвањем и једногласно приПретсједник Бего Челик, потпретсједник Атиф Шабић, мила. секретар Милорад Ђурић, благајник Авдо Фазлић, замјеник У Бос. Дубици: Редовна мјесна скупштина одржана je благајника Атиф Гљива. Чланови; Атиф Фазлић, Ибро Pana, 12 јуна т. г. у просторијама основне школе. Захваљујући Мујо Шабић. Замјеници: Ибро Спахић, Сул>о Спахић иГСаирисутнима на оваковом одзиву, претсједник позива чланове лих еф. Грбо. Надзорни одбор: Еминбег Шахинпашић, Мехо да овом згодом одају признаље недавно умрлом члану и Девић и Абаз Рамо. Нови претсједник г. Челик моли да се присташи Гајрета Милораду Личанину и кликну »Слава мус. проведе што боља пропаганда међу пријатељима и чланоСви присутни устају и кличу покојнику »Слава му«. Говори вима, како би се организација Гајрета прЛиирила и у најо Гајрету, његовом дјеловању и резултатима у народу, na забитније крајеве овога одбора. Надље предлаже г. Челик апелира на све присутне да се својски упрегну у Гајретова да се г. Еминбег Шахинпашић, обзиром на рад и заузимање, кола како би он у свом корисном и племенитом подхвату џзабере почасним чланом овог одбора, овај предлог наишао што боље успио. — Секретар Вејсил Дрљачић подноси слиje на одобравање, те je једногласно примљен. једећи извјештај: Одбор je приредио теферич на Гајретов дан и забаву на Курбан бајрам. Одржано je 14 одборских У Чајничу: Главна редовна годишиа скупштина одрсједница. Надаље je сарађивано са Просвјетом и осталим жана je 20 јуна т. г. у просторијама Омладинског друштва хуманим друштвима. Благајник Мехмедалија Бећиревић из»Уједињење«. вјешћује да je цјелокупан приход био Дин. 8.069.50. У име Скупштину je отворио претсједник, те je извијестио да Надзорног одбора Узеир Сеферовић извјешћује да je п р еje и ове године кретао се рад скромно и у најужим гранигледао књиге и у реду их пронашао. По разрјешењу старе цама, чему je узрок привредна стагнација и тешки м ат еуправе изабран je нови одбор, који се конституисао овако: ријални положај грађана овог пасивног среза. Све предвиПретсједник Хашим Шерић, потпретсједник Душан Бижић, ђене забаве и остале приредбе остале су неостварене. — секретар Рифат Лелић, благајник Мехмедалија Бећиревић, Секретар извјештава да je друштвени рад био слаб, a узроке одборници: М устафа Пезић, Тахир Лелић и Омер Делић. je споменуо сам претсједник. — Приходи у овој години били Надзорни одбор: Јово Милжовић, Едхем Долић и Узеир Сесу 2.128.— Дин. Надзорни одбор похвал>ује напоре управног феровић. одбора, који je ипак учинио колико je могао. По подјели апУ Тузли: Главна мјесна скупштина у Тузли одржана je солуторија старом одбору, изабран je слиједећи одбор: Прет’ 12 јуна у просторијама клуба. ГТретсједник отвара скупштисједник Неџибег Прашо, потпретсједник Исмет Ајановић, ну једним кратким говором, захваљује члановима на посекретар Мустафа Сарајлић, благајник Едхем Смајловић, сјети. У исто вријеме захваљује одборницима као и чланоодборници: Хамидбег Херенда, Хамид Фочо, Ибро Смајловима на помагању и раду. Са скупштине je послана депеша вић, Алекса Вујичи1\, Хамид Смајловић. Замјеници: МушаКабинетској Канцеларији Њ. В. Краља. Секретар г. Салихновић Хамшо, Велић Едхем и Вехбија Мемншевић. Надзорни �спахић извјешћује да je овај рад према лањском нешто подбацио, али то je несумњива посљедица опште економске д епресије и кризе у свијету. Програм рада био je сам о »учвршћивање Гајретове организација у граду и околини. Уе- У управнн одбор дошла су слиједећа господа: Претсјед иик Елмаз Сарајлић, потпретсједник Аган Бешлагић, секретар Ахмет Градашчсвић, благајиик Ш емсудин Сарајлић, 0дборници: Д р. Изудин Џанановић, Едхем Омерсофтић и Алија Мјесни о д б о р Г&јрета у Т у зл и н а ч е л у с а п р е т с је д нико^! г. Џ ем алагом Т ел алб аш и К ем (х) љ ед тога се није тежило з% нсшЛм члановима, него се ишло за тим да се одржи бар стари број чланова. З а вријеме Рамазана су одржана свега два предавања, Гајретов Дан са вртном забавом, мевлуд, на „Рођендан Њ. В. Краља. Надаље je одржана зимска забава, која je посве успјеД^ЈЗ? сваком погледу. У току године одржано je 17 одборских сједница и 3 конференције. Извјештај секретара примл>ен | 7 е једно Г Ч 1 /Ч 1 Л Затим Ч ч т н и се Л 1 1чА*га ■IIIT-'I поздравна nAm nlDin депеша, ПИпАпп упућена \rn irk d n a од Л H стране гтп аи р гласно. Главног одбора из Сарзјева. Извјештај благајника такођер je примљен једногласно. Иза подјеле разрјешнице п р едл ожена je листа новог одбора, која се не прима. Након паузе прима се нова листа одбора и то: Мехмедалија Џинић, Д р. Хазим М уфтић, М ехмед еф. Ножић, Ахмет Ш ербић, Џемал Телалбашић, М урадбег Заимовић, одборници: Исмет X. Ефендић, Османага Бојкић, М устафа еф. Бербић, Адем еф. Аждеровић. Надзорни одбор: М ехмед Кахвеџић, Рифат Омазић, Јусуф бег Јашарагић. Замјеници: Садик Жилић и Ш укрија Чустовић. Ha предлог г. Ножића изабран je г. Х у с нија Ш еховић, дугогодиш њи заслужни Гајретов радник, a који je сада при одласку, за почасног претсједника надзор. одбора. У Д об о ју : 15 јуна т. г. одржана je скупштина повјереништва Гајрета у Д обоју, коју je отворио повјереник г. Елмаз Сарајлић, поздравио присутне скупштинаре, изабрао перовођу и верификаторе. Повјереник je прочитао рачун билансе и попис чланова. Приходи за вријеме од 1. децембра 1931 до 13 јуна 1932 изнашали су Дин. 7.865.75. Благајнички извјештај примила je скупштина једногласно. Повјереништво броји 78 чланова, a да га je у раду помагао г. Ш емсудин Сарајлић. Госп. Д р. Џафер Даутбеговић предлаже д а се r. Елмазу Сарајлићу као повјеренику за његов рад и получени у сп јех како у материјалном тако и у моралном погледу изрази захвала и о том е д а се обавјести Управни одбор. Предлог сви скупштинари једногласно прихваћају с тиме да повјеренику Главни о дбор изрази за њ егов рад признање, a тако и сто и г. Ш емсудину Сарајлићу. '256 Хаџимујагић. Надзорни одбор Д р. Џафер Д аутбеговић и Хасан Салихбашић. Новоизабрани претсједник г. Сарајлић се захваљује на указаном му повјерењу позивајући присутну браћу да га у раду помогну. Д а би се приходи увећали, мишљења je да се одрж и једна шпортска утакмица у корист ^ајр ета са даро.м »Гајретов пехар«. Исто тако да се одржи теферич код М/|||ПШП a m mшто m mv и и п ш т и и а nодобрава. n n fin aR a Мошина vхана, му гскупштина Г. Д р. Изудин Џанановић, срески љекар из Добоја пријављује се за члана утемељача Гајрета. У Грачаници: 11 јуна т. г. одржана je мјесна скупштина у Грачаници, коју je отворио г. Асим Аликалфић, поздравио присутне чланове и захвалио им се на доброј посјети. — Секретар М устафа Жишко подноси следећи извјештај: Одбор je получио и ове године доста добар успјех, обзиром на материјалне прилике народа. Рад je био пуно бол>и него лањске године, a подбацивању прихода није крив одбор, него су криве саме прилике. У овој години одрж ано je 16 сједница, 4 конференције. T okom године био je приређен један теферич, једна забава и академија приликом Гајретова дана, a за вријеме Рамазана играна je Гајретова том бола у заједници са Нар. библиотеком. — Благајник г. М урат Ф етахагић подноси извјештај из којег се види да су приходи у овој години износили Дин. 7.268.75. Број чланова кретао се °А 40— 70, a редовно je уплаћивало чланарину 4 0 чланова. Госп. Хамид Кајмаковић, претсједник надзорног одбора изајештава да je прегледао све књиге и у реду их пронашао и предлаже да се даде разрјешница досадањ ем одбору. У одбор су унишла слиједећа господа: Асим Аликалфић, Димитрије Митић, М устафа Жишко, Ћамилага Сулејмановнћ, Шефик Бешлагић, Мехмед Хусић, Мурат Ф етахагић. Замјеници: Ђулејман Фазлић, Ш ефко Мујачић, Ибрахим Уставдић, Хазим Фазлић, Осман Хаџић. Надзорни одбор: Хамид Кајмаковић, Хасан Поздерац и М ухамед Сарајлић. У Билећи: 3 јула т. г. одржана je мјесна годишња скупштина у Билећи, коју je отворио претсједник мјесног одбора г. Д р. Салих Омерхоуић. — Извјештаји тајника, благајника �И ревизора примљени су од стране скупштинара са задовољством. Књижничар извјешћује да су кљиге у доста лошем сташу, na предлаже да се увежу и доведу у ред. У управни су одбор изабрана слиједећа лица: Др. Салих Омерхоџић, Ћамил еф. Арнаутовић, Мурат Исовић, Назиф Кресо, Фехим Бабовић, Хасан Прохић, Емин Хауић, Ђамилага Селимовић. Надзорни одбор: Шаћир Исовић, Исмет Фазлић, Хамид Капичић. Замјеници: Насуф Шеховић, Хашим Овчина, Хакија Хаџић, Зајко Авдић и Абид Јагањац. Ha скупштини je пао предлог да се оснује Гајретова читаоница, што je скупштина једногласно усвојила. Јусуф Толић. Замјсници: Асимбег Бишчевић, Реуо Алагић, Азиз Решић, Мехмед Алагић, Абаз Крантић. Претсједник се захвал>ује на повјерењу, молећи чланове да га потпомогну, у раду, те да сви покажу да су пријатељи Гајрета, ширећи његову идеју. У Плевљу: 12 јуна т. г. одржана je годишња скупштина Мјесног одбора у Плевл>у у просторијама Гајретове читаонице. Скупштину je отворио претсједник г. Ћамил Дрнда, a у свом говору сјећа се Њ. В. Краља и Протектора Г а јрета, те предлаже да се упути поздравна депеша Кабинет. канцеларији и претсједнику Гајрета г. Дру. Хасанбеговићу. — Извјештај секретара г. Ибрахима Биоградлије о раду у прошлој години примл>ен je на знање. И извјештаје благајнкка и ревизора узети су једногласно до знања. Госп. Саит Сурулис предлаже да се уведе повјереништво у знаку што јаче штедње, али се тај предлог није прихватио и изабран je слиједећи одбор: претсједник Ћамил Дрнда, потпретсједник Теуфик Тахирбеговић, секретар Ибрахим Биогра^лија', благајник Мујо Каракањ, чланови: Сафет Мушановић, Ибро Мекић и Авдо Карахметовић. Замјеници? Ахмед Чаушевић, Хајро Авдичевић, Шућро М^зуровић, Алија‘Муловић и Рамиз Булић. Надзорни одбор: Омер1' СвЈЈмаНовић, Сејфо Ш ећеркадић и Вехбија Катана. У Гор. Вакуфу: Редовита годиЈиња скупШтина мјесног одбора у Гор. Вакуфу одржана^е 3 јула 1932 год. Потпретсједник Мустафа Љ ута отворио je скупштину и саогштио да претсједник г. Мухарем еф. Муфтић није присутан,'"ге да га он замјењује. Нато Чви скупштинари устају и кличу Њ. В. Крал>у и Краљевском дому са »Живео«. Благајник Тескереџић устаје и чита билансу, која показује приход од Дин. 2.403.— . Зулфо Гафић испред надзорног одбора извјешћује да су прегледане све књиге и у реду пронађене. По подјели разрјешнице старом обору, изабире се нови одбор, који се je конституисао како слиједи: Претсједник Мустафа Љута, потпретсједник Хусеин Хауиабдић, секретар Хашим X. Гаврановић, благајник Решид Кирлић, одборници: Халилбег Тескереџић, Смаил Реџебашић. Надзорни одбор: Мустафа Мишић, Хасан Дрино, Ахмет X. Јусуфовић, Мустафа Гегић и Хамдо Љута. У Санском М осту: Главна мјесна скупштина у Сан. Мосту одржаиа je 12 јуна т. г. Претсједник отвара скупштину, образлаже њен слзив и позива присутне да кликну Њ . В. Краљу, Протектору Гајрета и Краљевском Д ому, што скупштина бурно прихваћа, те устајући кличе трократно »ЖивеОч^. З ап.м се читају депеше, које he се упутити Kaбинетској Канцеларији Њ. В. Краља, Бану Врбаске банивнне и претсједнику Гајрета. — Секретар образлаже о досадањем раду, изјављујући да je одржано 8 одборских сједница и одржан je један теферич. Благајник саопштава да je укупан приход био Дин. 1903.75. Г. Вајзовић изјављује да je пронашао све књиге у реду и предлаже да се старом одбору даде разрјешница. Након краће паузе кандидациони одбор прочитао je листу, која je једногласно усвојена. Одбор се je конституисао како слиједи: Претсједник Мустафа Зухрић, потпретсједник Сафет Капетановић, секретар Теуфик Арнаутовић, благајник Ешреф Шабић, одборници: Џафербег Беширевић, Џафербег Бишчевић, Мухамед Новкинић. Надзорни одбор: Милан Праштало, Вејсил Вајзовић и У Требињу: Редовна годишња скупштина мјесног одбора у Требињу одржана je 3 јула 1932. Скупштину je отворио претсједник Мехмед Зубчевић и позвао секретара Садовића да поднесе секретарски извјештај. Благајник г. Наил Бегић извјешћује да je на 6. септембра т. г. прослављен Гајретов дан са свим члановима и пријател>има из мјеста, те са члановима околних мјесних одбора и повјереништава и то корпоративно под својим заставама. За вријеме Рамазана приређена су бројна предавања у кафани Централ. Истодобно je играта томбола и приређена два мевлуда за женске у Османпашиној уамији, на којима није изостала ни једна муслиманска породица из града и околице, a да није посјетила ове мевлуде. Ha Бајрам je приређена годишња забава, која je врло лијепо успјела. Надаље je основана Гајретова, .читаоница, одржана je 21 сједница одбора, упи'сано je 24 нова члана. Извјештај je примљен са одобрава, њем. Благајник г. Арнаутовић саопштава да je цјелокупни -лриход био Дин. 12.384.34. Г. Карамехмедовић извијестио je о прегледу књига, нашто je скупштина подијелила апсолуториј стар&М одбору. У управни и надзорни одбор дошла су слиједећа господа: Мехмед Зубчевић, Љубо Бабић, Мустафа Капетановић, Хуснија Садовић, Алија Чустовић, Мустафа Садовић, Мухамед Бакшић, Адем Капетановић, Илијас Карамехмедовић, Т1 амил Хујдур, Мухамед Караиковић, Ахмед Цвијетић, P^jen Хајровић, Заим Волић и Асим X. Хасановић. Ha предлог г. Хајровића упућена je поздравна депеша претсједнику Главног одбора и бившем секретару г. Душану Трубајићу, пеш. капетану. Надаље износи г. Хајровић заслуге рахм. Велије Садовића, подвлачећи да тиме губи Требиње, као његово родно мјесто много, јер се je он свугдје заузимао и посвећивао пажњу своме Требињу. У Сарајеву: Женски мјесни одбор у Сарајеву подијелио je свој рад на просвјетно културни, социјални, приредбе, и сарадња са осталим друштвима. a) Ha просвјетно културном пољу радило се у главном преко предавања, која су одржвана у друштву. Преко својих сијела и чајанки одбор je своје чланство упознао међусобно као и са узвишеним идејама Гајрета. Преко читавог Рамазана клањала се je теравија у друштвеним просторијама, које су биле лијепо декорисане и тиме се давала велика важност вјерског момента код читаве заједнице. б ) Уз Рамазан су одржана 2 сијела у корист облачења сиромашне дјеце. Обучено je 11 дјеце и то Гајретова шегртског дома 5, из женског интерната 3 и из града 3. Одбор je у више махова даровао сиромашне раднике или их je упућивао удружењима, која би им могла евентуално помоћи. в) Д а би друштво дошло до материјалних прихода и да би својим чланицама дало прилике за р азоноду, приредило je tokom године 1 мевлуд, годишњу ч а јанку и сваки мјесец no једно сијело или ћетенију. Ha мевлудима су увијек просторије биле дупком пуне чланица и пријатељица Гајрета, a учила их je була Хајрије х. Јајичка. Трошкове око мевлуда подмиривале су одборнице међусобно. Један дио прихода утрошен je за материјал, од којега су одборнице и чланице радиле разне радове за Гајретову годишњу забаву. Ha чајанкама су биле и делегаткиње многих сарајевских женских друштава, a свирао je тамбурашки збор Гајрета. Ha сијелима су обично одржавана и предавања no чланицама или позваницама. Још je одржан теферич за ужи круг чланица. г) Ha ванредној сједници прочитан je предлог за сузбијање моде и луксуза, којег je изра- 25 7 �дила гђица Чубриловић. Ha овој конференцији заступана су no делегатима скоро сва сарајевска женска друштва. Набављене су значке »скромности«, које су већим дијелом распродане и растурене међу чланице Гајрета и других ДРУштава. Одбор je судјеловао код многих приредаба осталих друштава, a заступане смо у »Фидаку«, у »Нар. женском савезу, у »Гајретовом пјевачком хору« и »Женском П о кретус, те задрузи Гајрета и Кола Срп. Сестара, Соколу, Цвијети Зузорић и сл. У Новој Вароши: 12 јуна т. г. одржана je скупштина Мјесног одбора у Новој Вароши. Из извјештаја секретарп внди се да су tokom године одржане 23 сједнице на којима су се рјешавали текући послови. Приређене су двије забаве, које су успјеле како морално тако и материјално. Гајретов дан прослављен je на свечан начин са бакљадом, предавап>има. Број чланова износио je 65, a број утемељача се повећао са једним чланом. — Благајник извјешћује да je цјелокупни приход био Дин. 11.623.— , од који je своте послано Гл. одбору 1.676 — Дин., док je ћреостатак утрошен на Гајретову читаоницу за кирију и остале потребе. Извјештај Надзорног одбора манјка, јер je претсједник отсутан из Нове Вароши. Нова управа конституисала се je овако: Претсједник Хф. Мустафа Ибишбеговић, потпретсједник Врањо В ујић, секретар Нијаз Шећерагић, замјеник Наил Твртдовић, благајник Хајрудин Бербовић, .ланови: Д аут Билалагић, "Ћамил Крџовић и Сабит Л аш ић. Замјсници: Хајро Мујагић, Хакија Софтић, Асим Јјегић, Фахрог ХоЈЈић, Тзамко Софтић. Надзорни одбор Теуфик Ибишбеговић, Мустафа Билалагић, Хајрудин Хаџиибрахимовић. Скулштина ставл>а у дуж ност новој управи да мало бол>е поведе рачуна о друштву и да га поведе бољим путем, те^да t e што прије сачини примопредаја дужности. У Приједору: Редовна мјесна скупштина Мјесног одбора у Приједору одЈ^жана je 2 јула т. г. у просторијама хотел Балкана. Претсједник -гЛДр. М. Хајровић отвара скупштину, поздравља присутНе, споменувши и имена умрлих чланова, којима присутни кдичу Аллах рахмет ејлеје. Прије дневног реда претсједник чита поздравне депеш е Гајретовом Протектору, Бану Врбаске бановине, те п ретсједнику Главног одбора. Претсједник затим говори о Гајрету, његовој идеологији и о његовој потреби за муслимански дио нашег народа. Претсједник констатује да je одржано 12 сједница и ријешено преко 100 аката, да су чланови одбора ревно вршили своју дужност. Надаље напомиње да je одржан Гајретов дан, који je одлично успио у сваком погледу. Гајретова томбола за вријеме Рамазана такођер je успјела, a то се има захвалити одбору и његовим помагачима. Гајретова предаваља преко Рамазана одлично су успјела и била многобројно посјећена, тако да су мектебске просторије биле увијек дукпом пуне. Затим je одржана Гајретова годишња забава, која je нажалост слабо успјела. Надаље je одбор судјеловао у свим осталим приредбама у мјесту. Благајник г. Салих Бабић извјешћује да je овогодишњи приход износио Дин. 12.814.— . Госп. Нурудин Агановић извјештава да je прегледао књиге више пута и установио исмравност истих. Скупштина подјел»ује апсолуториј старом одбору. У међувремену претсједник напомиње да Гајретове функције не смију бити никакове декорације, него je то једна патриотска дужност, која захтјева великог пожртвовања и РаАа- Он истиче да би било пожељно да један мјешћанин заузм е претсједничко мјесто и да се он не мож е више примити претсједништва, али да he пратити рад Гајрета и наетојати да исти не ослаби. Скупштина закл>учује да се мјеето одбора оснује повјереииштво и предлаже досадашљег 258 благајника г. Салиха Бабића, a да д о њ егова постављења текуће послове води досадањ и одбор. Затим се усвајају предлози за главну годишњу скупштину у Сарајеву, те на концу претсједник апелира на учеснике д а раде на ширењу Гајрета, јер да им je на концу то у првом реду њихов лични интерес, јер и Гајрет уздрж аје њихову дјецу у својим интернатима. У Коњицу: Ha редовитој годишњој скупштини 12 јуна т. г. секретар je поднио слиједећи извјештај: Одмах у почетку морамо нагласити, да одбор није могао очекивати велике успјехе ради силне новчане и економске кризе. Усљед овакова стања материјални успјех je подбацио према прошлој години, али не у оној мјери, како се обзиром на то лоше стањ е могао предмијевати. Б ез обзира на ово стаibc одбор je радио и настојао свим силама, д а задовољи својим дуж ностима. Одбор je од рж ао 18 сједница, a ријешен 81 акт. Приређен je Гајретов дан са теферичом и концертом, те велика годишња забава на Курбан бајрам. Одржана су 4 предавања и одрж ане 3 конференције. У мјесту постоји Гајретова читаоница, која je претворена од бившег Југославенског клуба. У Хаџићима: Ha скупштини 17 јула т. r. изабрат je у Хаџићима Мјесни одбор, који се конституисао овако: Претсједник Ахмед Беговић, потпретсједник Рамо Гачановић, секретар Асим Зубчевић, благајник Сабит Хрњић, чланови: Ибро Д уповац, Салих Човић и М ухамед Гачановић. Замјеници: Мирко Ш варц, Суљо Човић, Т}амил Д уповац, Мухарем Решидовић и Осман Гачановић. Надзорни одбор: Љубомир Анђелић, Мухарем Низић и Касим Ш ећеровић. Код Мјесног одбора уписало се je одмах у почетку 62 члана. П оздравнедепеш е предсЈеднику Гл. одбора Б угојно: Са редовне скупштине поздравл>амо Вас као представника Гајрета желећи много среће и усп еха у Вашем раду на културном подизању муслиманског дела н а шег народа. Председник: С а д и к о в и ћ . Дервента: Са данае одрж ане главне скупштине ж ен ског и мушког мјесног одбора у Д ервенти топло B a t поздрављају као првога раденика Гајретова и највећег п и онера културно проевјетног и економског подизањ а муслиманског дијела нашег народа. Претсједница женског одбора: Емира Алибеговић, претсједник мушког одбора: Есад Алибеговић. Плевље: Гајретови чланови у Плевљу са редовне r o дишп.е скупштине поздравл>ају Вас пуним срцем господинс претсједниче и слиједе Ваш примјер вјерности Гајретовој идеологији. Претсједник: Ћ а м и л Д р н д а . Брчко: Са наше овогодишље главне скупштине шаљемо Вама као и свима члановима Главног одбора наше искрене поздраве. Претсједница: Ше р и ф а Т р е б и н ч е в и ћ . Тузла: Господине претсједииче Гајрета, неуморни радннче, примите наше сестринске поздраве са четврте годишње скупштине женског пододбора Гајрета. — С к у п ш т и н a р к е. Коњиц; Поздрављају|>и Вас и Главни одбор са скупштине “јесног одбора Гајрета Коњиц, желимо срећу и напредак у раду на подизан.у наше заједнице. Претсједник скупштине: Иб р а х им Г а в р а н о в и ћ . Нључ. Чланови и пријател>и Гајрета срдачно Вас поздрављају са своје годишње скупштиие. Сс л имо в нћ . �Фоча: Са редовне скупштине чланова Гајрета поздравл>ају свога претсјсдника са пуно захвалности за велики и неуморни труд од чега бере плодовс наш драги Гајрет. Претсједник: С а л и х Х а с и ћ , секретар: Љ у б у н ч и ћ K a ­ c a н. Љубушки: Чланови Гајрета скупљени данас на главној скупштини шаљу Вам најљепше поздраве желећи Вам дуг живот на дику и понос свију нас. Претсједник: О р м а н . Кладањ: Са годишње скупштине Гајрета присутни чланови поздрављају свога претсједника Др. Авду Хасанбеговића желећи му дуг живот на дику и понос свих нас. Претсједник: Ч а м џ и ћ . Из Травника: Госп. Хамдија Башагић у заједници са г. Вехабовићем сакупио je своту од Дин. 1150.— , коју своту дароваше гг: По Дин. 100: Хидајет Кулиновић, Тома Јурин, Др. Сулејман Алечковић и Мустафа Маунић; no Дин. 50: Асим Брајић, Др. Мехмед Руждић, Др. Марко Котларић, Салих Сујолџић и Хамдија Башагић; no Дин. 100: Салом Жак, директор фабрике шибица и Никола Фуфић; no Дин. 40: Мустафа Вехабовић; no Дин. 30: Јосип Пожар, Мухамед Хасанбашић, Браћа Картал, Др. Јосеф Конфорти; no Дин. 20: Хидајет Арнаутовић, Суљо Лолић, Јакуб Врсел>, Занм Звиздић, Станко Турудија, Божо Поповић, Милан Кондић. Свима дароватељима топла хвала! Приједор: Учесници Гајретове годишње скупштине у Приједору срдачно Вас поздравл>ају и изразујући Вам дубоку хвалу и признање на раду за Гајрет. Претсједник: Др. М ехмед Хајровић. Из Кључа: Приликом клаљања Бајрамнамаза, повјереник Гајрета г. СелимовиН сакупио je 708.75 Дин. добровол>них прилога и дозначио Гајрету, a коју му своту уручише, и то: Требиње: Са данашње годишње скупштине мјесног одСмаил еф. Бојић, држ. имам у Кључу Дин. 235.— , Мубора Гајрета у Требињу поздрављамо Вас господине претхарем еф. Караџић држ. имам у Саници Дин. 191.— , Али сјениче, опробаног културног радника, са жељом да и на сф. Аџемовић, држ. имам у Кл>учу Дин. 103.— , Хусеин еф. даље водите сигурним правцем наш Гајрет. Претсједник: ОмановиИ, држ. имам Дин. 83.— , Ибрахим еф. ХарамбаМ ех м ед Зубчевић. шић, држ. имам Дин. 36.50, Мухарем еф. Субашић, држ. Претсједник Главног одбора г. Др. Авдо Хасанбеговић лм ам из Биљана Дин. 32.— и Мустафа еф. Бајрић, држ. овим путем изјављује своју срдачну захвалност свима од-~ имам Дин. 28.25. борима, који га поздравише приликом одржаваља ГајретоСвима- сакупљачима и дароватељима искрена благових редовних скупштина, молећи их да и у будуће као и дарност! досада поклоне сву своју Ч1ажн>у Гајретову раду и шал>ући Још дароваше мјесто курбанске кожице у готовом Атиф им пријатељске поздраве. Филиповић, трговац из Растоке Дин. 25.— и Хамдија ХаИз (.екретаријата Гајрета. физовић, тежак из Растоке Дин. 25.— . Хвала! Из Тузле: Закључком главне мјесне скупштине у Тузли Добровољни прилози »дУ .мјесто брз. поздрава претсједнику Гл. одбора, a на поздравну депешу Глав. одбора, међу скупштинарима je сакупљено Прилози за Гајрет из Тузле Дии. 79.— добровољних прилога и дозначено Главном одЗа »енски ГајретОв теферич, одржан у Туалн бору — у знаку о:тедн>е. Из Сарајева: Ha муслиманску нову годину подијелио 7 наја т. г. приложише прологе слиједеће rije: no Дин, 20: Најфа х. X. Мехмвдоввк и Џевахир х. Ви- je г. Але еф. Агановић питомицама Гајретова женског инловик; no Дин. 10: Рефије х. ПТехановић, Зејнебе х терната нарануе, ораха, смокава и чоколаде. И овим путем топла благодарност г. Агановићу! Хајдаревик, Сафет х. Чамџик, М ејре х. Ахметоввк, Алије х Коњхоџик, Хабвбо х. Дубравик, Хасније х. Демироввћ> Фатиме х. Шеховвћ, Фадила х X. Халиловић, Тахире х. Селесковвк. Хабиба х. Азапагик, Разије х. Мехмедбашвћ, Ајвше х. Мутевелик, ЕГаше х. X. Хрустик, Рубејде х. X- Хруствк, Свба х. Делибеговић, Бшеф х. Моранкић, Рајфе х. Ножић, Хајрвја Шербвк и Бехвја Ченановик; Дин. 8: Џеивле х Кахвеуик; Двн. 6: Хаша х. X. Хасановвк; no Двн. 5. Алиаса х. X. Ефендик, Мукелеф х. X. Ефендвк, Асифе х. Спахић, Ајша х. X. Мустафвк, Аза х. Калесик, Хане х. Хека иоввк, Кадвра х. Мршвк, Фахире х, Жунвк, Џемила х. Џиндик, Најле х- Бешлагвк, Девлет х. Жигвк Алмаса х. Филнповвк, Фахрвје х. Завиоввк, Ајвша хКоњхоџик, Двка Шербик, Хабиба Трновљаковик; no Двн. 4: Рагвбагинца Чорбвк, Фадилбеговвш Циндик, Мехагинца Мабагвћ, Зввет х. Мабагик, Хасибе х. X. Ефепдик, Хасвбе х. Арнаутоввк, Хасвбе х. Мукик, Ибрахаиагннца X. Ефендвк, Девлета Бешлагвк; no Двн. 3: Рефија х. Камбероввк, Мехиедоввк, Расвиа Мустачеввћ, Нунета Хусвк; Освм тога неке су дале no Дин. 2. a накнадно дадоше no Дин. 10: Садета Салихспахик н Фатииа Ибрахвнкадвк. Свпма дароватељицама нскрена благодарвост 1 НатЈечаЈна приЈем пигомаца и питомвца у ГаЈретове конвикте За слиједећу школску годину 1932/33 Главни одбор Гајрета подијелиће буџетом предвиђени број мјеста у друштвеним интернатима као и стипендије. Кандидати имаду поднијети власторучно написане молбе Гл. одбору Гајрета најдаље до 10 августа т. г. Молбе, које дођу Гл. одбору послије овог датума, као и оне које се не доставе путем најближег одбора (повјереништва) Гајрета, неће се узимати у претрес. — Молби треба приложити посљедње школско свједочанство, родни лист, увјерење из 1931 год. о висини плаћања посредних и непосредних пореза и љекарско увјерење. Увјерење о порезу мора да буде испостављено на родитеље молиоца, a у помањкању ових на самог молиоца. — Пошто he се подијелити минималан број бесплатних мјеста у конвиктима, потребно je да сви молиоци наведу у својим молбама колико могу доприносити за плаћање опскрбе у конвиктима. Опскрбнина износи 100— 700 Дин. мјесечно, према имовним приликама молиоца. Ђаци, који буду примљени у Гајретове нтернате, биће при наступу љекарски прегледани, na у колио се нађу да су болесни, биће отстрањени из конвикта. Ђаци који се након љекарског прегледа задрже у конвиктима, морају донијети са собом потребну им одјећу и обућу, као и рубље. Без тога 259 �ce неће моћи задржати у интернатима, што ce ставља до знања свима одборима и повјерсницима. Препоручује ce свима одборима и повјереницима да.п ри достављан.у и препорукама молби појединих ђака из својих мјеста воде рачуна о буџетским могућностима друштва и да достављају Гл. одбору онолики број молби, којима ce стварно може удовољити, a у сразмјеру са приходима појединих мјесних одбора (повјереништава) у прошлој г о дини. — Прошла главна Гајретова скупштина знатно je редуцирала друштвене расходе, na су тако и расходи на д руштвене интернате и стипендије сведени на најмању мјеру. У поједине друштвене конвикте примиће ce слиједећи број питомаца-ица: Сарајево (муш ки) 80 питомаца, Сарајево (женски) 73 питомице, Сарајево (шегртски дом ) 10 питомаца, јер су остала мјеста у шегртском дому попуљена, Бања Лука 32 питомца, Мостар 35 питомаца, Бихаћ 32 питомца, Тузла 44 питомца, Плевље 25 питомаца и Требиње 8 питомаца. За све стипендије у овој години буџетом je одобрено свега Дин. 100.000.— . Молбе за стипендије као и за мјеста у друштвеним Интернатима имају поднијети како нови молиоци, тако и досадањи Гајретови питомци, који нису завршили ш коловање. ПРИЈЕМ ПИТОМАЦА-ИЦА У ИНТЕРНАТЕ БЕОГРАДСКОГ ГАЈРЕТА »ОСМАН ЂИКИЋ«. Управа Београдског Гајрета >Осман Ђикић« извјештава нас како слиједи: У шк. години 1932/33 примиЦ друштво Београдски Гајрет »Осман Таикић« 100 питомаца — студената, и^гТШ ^" томица — студенткиња и ученицр виших стручних школа. Сви рефлектанти досадашњр. каи и нови имају да поднесу своје молбе најкасније д о 1932. Уз молбу, у Ko­ joj унапред потврђује ^да he поштовати правилник дома, од луке управног одбора и наредбе управе, кандидат треба да поднесе: a ) уписницу, a послије I семестра још и свједоџбу о писменим радовима, вјежбама у семинарима, колоквијама, a затим и свједоџбу о испитима на вријеме положеним. Кандидати који тек ступају на универзитет или вишу стручну школу, морају поднијети свједоубу о положеном испиту зрелости, односно свједоџбу која ce за дотичну школу тражи. б ) Увјерење о имовном стањ у и плаћању пореза. в) Увјерење о броју чланова у породици и њиховим занимаљма. г ) Увјерење о здрављу. д ) Тачну адресу свога пребивалишта. Управни одбор Београдског Гајрета »Осман Ђикић« ће према поднесеним подацима одредити који he бити примл>ени бесплатно, a који he плаћати од 200— 600 Дин. мјесечно, према своме имовинском стањ у. Поред тога сви примљени кандидати плаћаће no 50 Дин. мјесечно наиме инвентарских трошова. Од пријављених кандидата примаће ce у првом реду Југословени исламске вјере. Кандидати биће у своје вријеме извјештени кад треба да дођу у Београд и шта треба да донесу. Дефинитивно he бити изабрани кандидати no доласку своме у Београд, кад их друштвени л>екари прегледају. ђани и тежаци. Поред манифсстативне стране Гајретов дан има да донесе Гајрету и ш то већи материјални приход. у прорачуну за ову друш твену годину предвиђец je приход од Гајретова дана у суми од Дин. 100.000.— . Увјерени смо да he Гајретови радници настати да ова сум а буд е и прсмашена. — Главни одбор Гајрета доставиће свима друштвеним одборима и повјереницима једноличне Гајретовс откупне значке, које he ce на дан 6 септембра распродавати. Програме свечаности Гајретова дана нека утврде мјесни одбори и повјереници благовремено према локалним приликама и могућностима. Разне виЈести ТРАЖИ CE ТРГ. ПОМОЋНИК. Госп. Касим Алечковић из Требињ а траж и једног дечка, поштена за трговачког помоћника, којега би примио као своје дијете и т о снроче, само поштено. Колико нам je познато, г. Алечковић je д обар и поштен човјек и трговац, коме ce мож е повјерити дијете. Он нарочито жели д а то дијете буд е сиромашно али поштено, na би г а .о н поред изучавања у трговини д рж ао код куће као своје и пазио на њега. Понуде нека ce шаљу директно на г. Алечковића или на ' Мјесни одбор у Требињу. ИСПРАВАК. У годишње.ч извјештају, поднесеном главној скупштини, погрешно je изнешеи управни одбор у Љ убуш ком, који треба да гласи: Претсједник Али еф. Орман, потпретсједник Касим еф. Садиковић, секретар М устафа еф. Черић, благајник Салих Хрњичевић, чланови: Мујо Делалић, М устафа Диздаревић, Дервиш Махић. Надзорни одбор: М устафа Назечић, А бдулах еф. Садиковић и Ибрахим Гујић. Замјеници: Сулејман Гујић, Атиф Муминагић, М ехмед Латић, Сабит Пролић и Ибрахим Ибруљ. Молимо д а ce горње уважи. Из уредништва: Због преобилног материјала моралп смо у овом броју изоставити многе актуелне чланке као и важне иввјештаје иаших мјеснпх одбора о току главних скупштина у Бањалуци, Жепчу, Завидовићу и т. д., што молпмо да ce уважи. Подмирите претплату ПРОСЛАВА ГАЈРЕТОВА ДАНА. 6. септембар сваке године као Рођендан Гајретова Протектора Њ . Kp. Вис. Престолонасљедника Петра, прослављају сви Гајретови одбори и повјереници као »Гајретов дан«. T aj дан они прослављају у виду академија, поворки и манифестација, предавања и концерата, забава и т е ф е рича итд. Гајретов дан треба да б у д е у свима мјестима рсви Гајретових спага и у њему тр еба д а узму учешћа гра- 260 Оглашујте у листу Гајрет! � https://kolekcije.nub.ba/files/original/e458762c9cc9bc02a90f5e349306cdbe.pdf 119dd3c9ddcc4bb87e3fa43113494b92 PDF Text Text СараЈево, 1 . септем бра 1 9 3 2 . 6 . с е п т е м б а р — Г а јр е т о в д а н Ј о ш неколико дана растављ а нас од вначајног дана, од 6. септембра, Рођенданч Њ е г . K p. В исочанства П рестолонаследника П етра, П окровптеља д р у ш тв а „Г ајр е т“ . Колшса je, с једне стране, радост свију нас, опш та, јер П рестолонаследник П етар, челенка наш е бу ду ћ н о сти u узданица наш ег нап ретка, ул ази у десету годпну свога ж ивота, у последњу годин у п р в о г деценија, — ^толика je и радост свију нас муслпмана, јер смо у з тај вначајан датум у Д ом у К арађорђеви ћа управо ми мусдиманм, који смо у Г а јр е т у и око љ ега, к с зп л и једну широку народну оветковину — Гајретов дан. П рви дани септембра, први р у мени вијесници ране јесеви, први плодови ж етве и рода н а родној нам гр у ди , — то je симбол наш е, Г ајр ето ве, ж отве, симбол светковањ а и пра8нован>а у сп јех а у р ад у и плодова иросвјете, који су у Г а јр е т у и њ егову раду в ећ толико замагани, да претстављ ају максимум ку л т у р н о г стремљеш а у цјелокупном јавнои ж и в о ту муслимана, a с тиме у вези у цјелокупном јавном ж и в о ту Југосл ави је. К ако ћемо најсвечаније прославити Г ајретов Д ан, као симбол укавивањ а н а плодове једног интензивног п м ногоструког рада у свима правцима ја в н о г а ж ивота? Ово je питањ е које нам се намеће уочи празновањ а Г ајр ето ва Д ана, уочи светковањ а Р о ђ ен дан а наш ег П окровитеља. Ово питањ е се намеће сваком Гајретовом раднику и неим ару, 8наном и незнаном, оном Ју великој варош и и оном у касаби, оном на селу и оном у неприступној планини. Јер, Гајретов Дан треба да буде поновна, величајпа мани- фестација рада, триумф напора, огледало успјеха, биланс стварања, диктат свијвсти, постулат воље и ефекат жеља свију вас муслимана који кроз Гајрет и на линији његове идеологије издашно пунимо странице културне историје нас муслимапа, додајемо свој обол оиштем културнод! подизању нашег на]>ода, дајеио своје камење у дозиђивпњемонументалнезграденанреткаиблагостања ЈугославијсK ao и рани јих годива, али овај п у т још спон тан ије и одуш евљ еније, ми ћемо прославити Г а јр ет о в Д ан у оном оквиру и ‘ оним достојанством које je одлика уввиш евости Г ајр ето ве н ац иовалне идеологије, које je 8намен.е Г ајретови х п р егн у ћ а и настојањ а, које je кар актер и сти ка њ егове ул оге у народу, карактеристика н>егова вамаха који акцији наш ег д р у ш т в а даје обил»ежје једног покрета народних маса, који струји кров све др уш твене слојеве и класе. 6 септембар — Гајретов Дан просдавоћемо најбољ е ако се сви нађемо уједињ ени у опш тем празновањ у, ако се сви загрпјемо и заузмемо за моралнн и м атеријални успјех равних приредаба које ћ е на тај дан у стал асати све крајеве и све оне који у р аду Г а јр ета виде р ад на добру ваједнпце, рад на нап ретк у и бл агостањ у наш е народне цјелине. A те приредбе ћ е, увјерени смо, бити ра8новрсне. Академије и концерти вечери и матинеје, поворке и бакл»аде, вабаве и теферичи, — све су то згодне и прикладне прилвке да се ва Г а јр е т и њ егов Д ан в аталасају и спонтано о д у т е в е сви они који су и досада предано и 'пстински, несебпчно и пскрено служ или идејама Г ајрета. П оред моралног 261 �v ie m h a на Гајротов Д ап he ce, како у С арајову тако п у овима крајевнм а у в у . тр аш љ осш , продавати о тв у п е е ввачке Г а јр е т а п ск уи љ ати прилови у р аввим о б л и ц ц ц ^ како би тај дан донио користи д р у ш т в у у свима правцим а. Увјеренп д а ћ е гапроки слојевп муслиманског д и јел а п а ш е г н ар о д а сх вати ти 6 септембар — Г а јр ет о в Д ан као оп ш ту н арод ну радост и о св јетл ати обрав Г а јр е т у , ми свима својпм пријатељ ом а и члановима, најближ пм п најдаљ им, кл п ч ем о : Сви Hft OKyiI, Hft ВСЛИКу Овстковиву Гајрегова Дана! Ahmcd Kemura J e d n a u z o r n a Na tuđem groblju nije potrebno suze liti. A na­ ročito to nije potrebno kada za to nema razumna ra ­ zloga. Dok neki muslimanski dobroželjitelji s bolom uzdišu i ukazuju nam na našu pkorašnju propast i istrebljenje sa ove naše rodne grude, dotle na? svet, i pored današnje sveopHe privredne stege, ne samo da ne klonjava ni duhom ni telom. nego se bori za svoj opstanak i za svoj napredak Za tu borbu nisu našem „adži“ naše n „sebilju" ni našem „amidži* sa sela ne­ ophodni ničiji saveti. On se protiv vremenskih nedaća lafofski bori, potdi'eknut jedino svojim instinktom sa­ moodržanja I gore su nje^a nevolje trle, pa je opet ostao živ i uspravan. Životna snaga. našega elementa je na selu. A naš, muslimanski seljak je rađen, skroman, s malim zadovoljan, štedljiv, ustrajan i, na treću, veoma malo, ili nikako zadužen. Teškoće i „propadanje" našeg živ­ lja je samo relativno jjK toliko naime, samo, u koliko je ekonomska i finansjska depresija zahvatila i ceo ostali na? narod. Za muslimanski deo našega naroda ona nije ni lakša ni teža. Može se, međutim, mirne duše ustvrditi da musliman i varošanin i zemljoradnik s manie teškoća podnosi posledice privrednog zastoja jer su njegove potrebe i njegovi prohtevi skromniji i, što je od velikog psihološkog značaja on veruje u bo­ ljitak i prolaznost teške sadašnjice. Ne može se danas govoriti o muslimanima sa teritorije b. Bosne i Hercegovine, kao pre 30, 20 pa i 10 godina. Naročito se stanje i vitalnost muslimana ne sme prosuđivati po utiscima, koji se dobiju, kad se prođe kroz praznu i pustu čaršiju koje bosanske kasabe. Dremež i učmalost jednaka je i po gazdinskim magazama, kao i po aginskim ćefencima. Samo što, začudo svakome, za oko zapne najpre crveni fes i bela brada „adžina*. Izgleda, da kad ne bi bilo ovih spoljnih obeležja niko ne bi ni govorio o našem „na­ zadovanju". Danas čitava jedna legija univerzitetski i srednjoškolski obrazovanih muslimana aktivno deluje u našem narodu razasuta po čitavoj zemlji. Većina . ovih pionera ne nosi spoljne „muslimanske" oznake, pa se, eto, njihovo postojanje i njihov rad i ne vidi. Ali se on oseća i osetiće se. Muslimanski zanatlija, radnik, trgovac, po.-rednik i proizvađač postepeno i 262J u s t a n o v a bez nagljenja ulazi u sve vrate savremene i moderne privrede. On ni na jednom području ekonomske ili kulturne delatnosti neće i ne zaostaje iza svoga su­ građanina nemuslimana. Istina je to da musliman opre­ zno pristupa svakoj novotariji, nije mu danas do ri­ zika vabankiranja; svakakve su ga guje klale pa se i gušterova pribojava. Zadrugarstvo je pojava novijeg vremena, naro­ čit« u našim krajevima. Ono se danas propagira i širi diljem ćele naše zemlje. U zadrugarstvu gleda se jedan spasonosni novi privredni sistem , koji je sebi posta­ vio za cilj da na bazi samopomoći i na principu uk­ lanjanja posredništva između proizvađača i potrošača, te kapitala i dužnika stvori bolje uslove za ekonom­ sku podelu dobara. Zadrugarstvo, kao i svi ostali kori-ni pokreti, često puta se zloupotrebljava i profaniše. Među našim, muslimanskim življem u ovim kra­ jevima zadružni pokret takođe nije nepoznat. On je, međutim, nažalost poznat, ali ne ba? po dobrom gla­ su Bivši Jugoslavenski zadružni Savez u Sarajevu (skoro isključivo muslimanski) bedno je završio usled toga što se pokušalo da se taj pokret iskoristi i za one ciljeve sa kojima zadrugarstvo nema ništa za­ jedničkogaIako je zadrugarstvo isključivo ekonomski i etič­ ki pokret, ni ono u našim krajevima nije ostalo bez plemenskog, ergo i verskog obeležja. Tek zakonom od 1925- god. ustanovljen je nov tip, ali samo kreditnog zadrugarstva, u kojemu i muslimani-težaci uzimaju vidna učešća. Oni su se, bar do danas, pokazali kao vrlo uredni, savesni i ispravni zadrugari, Ne zato što je kod njih zadružna svest razvijena — o njoj jedva da imaju pojma —, nego zato što je mentalitet musli­ manskog seljaka takav: poštenje, ispravnost, štedljivost. U Tuzli, privredno n i kulturnom središtu severo-istočne Bosne, osnovana je među muslimanima pre skoro 10 godina jedna ustanova o čijem delovanju i postignutom uspehu imam nameru da progovorim, Za­ služni narodni radnik rahm. Šefkija Gluhić i ff. Dr Ljubomir Peleš osnovali su u Tuzli Muslimansku pri' vrednu zadrugu i Srpsku privrednu zadrugu. Cilj ove zadruge je da^ „privredno prkliže materijalno stanje svojih članova . Zadruga je osnovana na principima �Šulce-Delićevih kreditnih zadruga: privredna samopo- ulagačima udela, a razume se, i svima ulagačima na moć seljaka, obrtnika, sitnog trgovca. Sredstva zadru­ običnu štednju i na tekuće račune. Danas zadruga ge se stvaraju sopstvenom snagom: udelima, štedov- plaća 7'/2°/o kamate na uloge, što kod jednog sigur­ nim ulozima, a po potrebi i kreditima. nog zavoda kao što je ova zadruga, pretstavlja visok U toku svoga desetgodišnjog rada ova ustanova kamatnjak. je svojim ispravnim i solidnim radom steklazamerno Na vanrednoj godišnjoj skupštini, koja je održapoverenje ne samo u Tuzli, nego i čitavoj bližoj ^do­ ta u maju ove godine zadruga je donela zaključak da njoj okolini svoga sedišta. Davanjem meničnih kredita se u buduće iz godišnjeg viška prihoda (dobitka) ne po tekućem računu uz najpovoljnije uslove zadruga dele tantijeme članovima uprave i personalu, nego da je zaista postigla svoj cilj; mnoge svoje članove je se ceo viš.ak zapisuje rezrevnom fondu. Pored toga stvarno pomogla i sačuvala ih od bezdušnih ruku ze- rešeno je da svaki zadrugar, bez obzira na broj upi­ lenaša a mnogome svome članu omogućila da pomoću sanih udela, ima pravo na jedan glas na skupštini. povoljnoga kredita obnovi i podigne svoje domaćin­ Ovim skupštinskim odlukama zadruga je učinila jedan stvo ili radnju. veliki korak napred u pravcu čiste zadružne ideologije. Zadruga je pored pomaganja svojih članova u Danas zadruga broji preko 700 članova. Oko 3l4 svakoj prilici priticala u pomoć i našim kulturnim članova su poljoprivrednici. Ovako velik broj članstva društvima, Gajretu i ostalim. najbolje ukazuje na popularnost i ugled, koji zadruga Postepenim sitnim ali stalnim ulozima svojih čla­ uživa na svom području. nova, zadruga je u deset kola udela, samo po 2 din. N a čelu zadruge nalaze se najugledniji trgovci mesečno po jednom kolu, uspela da prikupi kapital Khbrtnici iz Tuzle sa pretsednikom g. Salihdm Azaod blizu 700.000 dinara. Uplaćeni udeli pretstavljaju* bagićem,. a u upravi zadruge vrlo aktivno učedvuju osnovni, vezani kapital zadruge. Pored toga su ulozi gg. Alija Ponjavić, Ka draga Kuno-ić, Muharem Šehana običnu štednju i po tekuć računima iznašali, kra­ nović, Dr. Bahrija Kadić, Salih Redžić, O.man Selejem prošle godine 1,100.000 dinara. .Danas su ti ulozi -sković i mnogi drugi. Upravitelj i glavni knjigovođa nešto manji, što je i posve razumljivo jer se i štedi" zadruge je već više godina veoma vredni, agilni i po­ za ovako teške dane. Ovom prilikom treba staći jed­ žrtvovni G aretov radnik g. Abdulah Kuno iić. Svojom nu retku prednost ove zadruge, đ to je da je ona umešnom taktikom, lepim i otmenim ophođenjem te ovoj godini, kada su i mnoge velike banke sa ogrom­ godinama stečenim poverenjem g. Kunođć mnogo je nim sredstvima obustavili isplatu uloga, redovno i udoprineo razvoju zadruge. redno isplaćivala svoje ulagače a istovremeno odobra­ Da bi svoj korisni rad što jače intenzivirala za­ vala i nove kredite. Ovo znači da je zadružni] kam|! druga se je ove godine obratila Priv. agrarnoj banci tal pametno i razumno plasiran i da se uprava zad­ i zatražila jedan poveći kredit. Nakon izvršenja izvesruge nalazi u dobrim rukama. nih manjih modifikovanja u po lovanju zadruge ona Rezervni fond zadruge iznosi danas nešto preko će obilnijim kreditima Agrarne banke moći da u pot­ 82.000. din. Za desetgodišnji uspešni rad zadruge ovaj punosti udovolji potrebe svoga član tva. •rezervni fond, nije velik, ali nam on najočitije doka­ Ovako koristan i plodan rad jedne ustanove u zuje to, da je zadruga poslovala solidno i zadovolja­ vala se sa malom razlikom između aktivnog i pasiv­ našoj sredini, vođen bez velike reklame i krupnih zvona trebalo bi da posluži za ugled svima nama — nog kamatnjaka. Treba istaći i to da je zadruga sva­ ke godine raspisivala kamatu svima svojim urednim ne samo muslimanima. Firuz Muftić: O fikhu. (Po F e v a ijtlu - M isklji) Svi su ashabi u glavnom poznavali ustanove isla­ ma jer im je Alejhiselam svaki ajet iz Kurana £a. z.)l proučio i protumačio. Osim toga Kur-an ( a. z.) je bio na arapskom jeziku, kojim su ashabi govorili, a uz to su poznavali ashabi „sebebi nuzul i muktedelhal“ po prilikama u kojima su živjeli i po tumačenju Alejhiselamovu. Prema Božjem naređenju: „Ve ma etakjum urresulu fehuzuhn ve ma nehakjum fentehn", ashabi su dobro pamtili tumačenja Alejhiselamova i ispravno lh prenosili. Kako je bilo ashaba oko 124.000 tako je bio i veliki broj hadisa, oko 4000, ali je po Ibni Kajimu svega 500 iz kojih su se izvele ustanove: dog­ matske, rituelne i šeriatsko-pratne. Od 124.000 ashaba bili su fakihi, koji su kadri bili davati fetve ( riješenja u dogmatskim, rituelnim i š. pr. pitanjima ) samo 142 muška i 20 ženskih, jer su zato bili teški uslovi, koji su se kašnje Usuli-hađisom popisali. �IJ prvom su redu bili jaki Fakihi Hulef-Rašid pa uz njih Ubej bin Kjab, Muaz bin Džebal, Zejd bm Sabit, Abdulah bin Mesud-el-Huzeli, Ebu Musa-el-E" žari i Ebuđ derda. Pored ovih bilo je još drugih koji hu bili dosta jaki u fikhu. Medu ženama su znamenite Aiša, kći h. Ebu Всkira, pa Fatima, kći Alejh'selama, Hafsa, kći h. Omera Umi-eeleme Umi Hubeibe, Kama kći h. E. Bekira i Umihana kći Ebu Taliba. Tokom vremena izumrli su mnogi .fakihi i nji­ hov se broj proredio tako, da su ostali samo takozva­ ni »abadila« u koju su spadali Abdulah bin Abas, Ab­ dulah bin Omer, Abdulah bin Zubejr, Abdulah Amir bin As. Svijet se za fetve obraćao ovima i oni su ih davali. Kad bi ovi fakihi dali složno koje riješenje to se je isticalo u islamskom svijetu i pamtilo. Kad su izumrli i ovi fakihi, za fetve su se bri­ nuli pojedini namjesnici, koji su uza se imali po ko­ jeg uvaženog fakiha. U Mekji je bio glasoviti fakih Ah«, u Jemenu Tavus, u Jemauiji Jahja bin Ebi Kjesir, u Basri Ha- san el-Basvi, u Kjufi Ib'ahim en Nehaij, u šam u Mekjhul, u Harasanu Ata el Harasain, u Medini Seid bin el Musejib i još petorica. Iza toga opadanja dolazi veliki porast fakiha u ko­ me su se pojavili mezheb sahibije i drugi i to Ebu Hanife Numan bin Sabit-el Kjufi, Ebu Abdulah Sufjnuu-Sevri, Ebu Abdulah Maliki bin Eues-el Aabahij, Ц. bu Abdulah Muhmed bin Idris eš Šafij, Ebu Saliha Ahmed bin Hambes eš-Sejbani iE buSulejm an Davur ez Zahiri. Još za vrijeme , Alejhiselama Kjatibivahj su napisali K uran (a. š.) i tokom vremena umnožen j e u vi­ še primjeraka. Hadis još nije bio napisan. Tefsir, Hadis, fikuh i drugo istom se je počelo pi­ sati nakon 120 godina po Hidžretu. U Mekji je prvi napisao zbirku hadisa AbdulMelikj bin Abdul-Azir bin Džurejh. U Medini je. prvi napisao Muheta Malikj bin Enes i t. d. Od tada do dana današnjega neprestano se piše i knjige množe o tefsiru, hadisu, fikhu (usulu i furuu □sulud dinu, ilmi kjelamu, iltni tesaovufu, hutbi i t. d. Hafiz A. Bušđtlic Vrhovni šcrijat. sudac - Sarhicvd Jedno pogrešnu shvaćanje i nepravilno knjiženje kod „Evladijet vakufa11 u Bosni i Hercegovini P o d „ E v la d ije t v a jip fim a " ra z u m je v a ju s e oni v a ­ kufi (zaklade — z a d u ž b in e ) u k o jim a je v a k if (zaklad a te lj) iz m e đ u o s ta lo g o d redio, d a n jegovo izv jesn o u v ak fiji (z a k lad n o j isp ra v i) is ta k n u to p o to m stv o im a p ra v o n a iz v je sn o k o riš ć e n je od t a k v o g v a k u f a „h a k i s u k jn a " (p ra v o n a s ta n o v a n je u u v ak u flje n o m objek tu ;) p ra v o n a » te v lije t« — (u p ra v u s a ta k v im v a k u fo m ) p ra v o n a »fazlu« (p r e te k o d p rih o d a t a k v o g v a k u f a i t. d.) S v e z a k la d n e is p ra v e ta k o v ih v a k u fa u g la v n o m u to m su sm islu s tiliz o v a n e .1) P re m a to m u n a ta j n a ­ čin i s a ta k v im u slo v im a (m e š ru ta to m ) u v ak u flje n i ob­ je k ti n ije s u v la s n iš tv o z a k la d e te lje v a p o to m s tv a , nego su v la s n iš tv o ju ris tič k e o s o b e z a k la d a te lje v a v a k u fa . jci UI j «Jl l.»< I J j, j J £>- V V »_i-»( j! I j Vjl j I^J I ( т . л — r u j o 'j \y аШ 'j L * J> • jš - tUU) J I Ј дј I V j ч-дJ l_jl I <KL ^ • (t 4 # т «d>- J j ) J L'aul Stoga zakladateljevi potomci nemaju prava sa takvim vakufskim objektima raspolagati po slobodnoj volji kao sa svojim sopstvenim imetkom, pa prema tomu ne mogu ga otuđivati ni zalagati bez pristanka i doz­ vole nadležne vlasti a ne mogu ga ni nasljeđivati. Nu i ako je u stvari tako, vlada jedno neosnovano mi­ I <И! U I cUk« je- J j <-š j J I jvJ >vifl- šljenje kod potomaka tak i li zakladatelja, a i kod j! I d!U*Yj. I dfl- Ј' Jiri*j ' jj* Јл У I jA,i* nekih pravnika, da su takove vakufske nekretnine sopstveno neogranično vlasništvo zakladeteljevih po­ tomaka. pa stoga da oni imaju pravo sa takovim va­ ') Primjerice da navedemo sadriinu jedne zakladnice evladijet vakufa Ali Gaiib paše Rizvanbegovića iz Mostara iz go­ kufskim nekretninama neograničeno raspolagati, otu­ dine 1845. On je tom zakladnicom od 3. Redžena 1263. po H!džri pred šerijatskim sudom u Mostaru uvakufio izvjesne svoje đivati ih i zalagati isto onako kao i svojom sopstvenckietnine i između ostalog odredio, da tim vakufom imaju u- nom vlastitom imovinom. pravljati njegove dvije žene dok su žive sa pravom na pretek Na tako pogrešno i neispravno mišljenje potom­ od prihoda tih nepokretnina, ? po njihovoj smrti da uprava (tevHJetJ nad tim vakufom pripada njegovoj muškoj djeci sa istim ke zakladatelja tih vakufa zavelo je i zavodi pogreš pravom na pomenutu fazlu — pretek prihoda. 0 pravu posjeda no provedena gruntovna uknjižba takovih vakufa- Na­ i vlasništva nasljednog reda u pogledu tih uvakufljenih neloetime skoro svi t. zv. evladijet vakufi kod nas u Bosni nina u toj zakladnici a ni u drugima nema ni riječi, a kad bi i Hercegovini proknjiženi su prigodom sastavljanja grun­ slučajno u kojoj vakufskoj zakladnici i bilo riječi o tom, ne bi to imalo pravne valjanosti, kako će biti dalje izloženo. tovnica u vlasništvo zakladateljevih, u ono doba po* �stejećih potomaka — u via«tovmci, pa oni iz te po: grešne uknjižbe povlače sebi dotične pogrešne zaklju­ čke i drže, da je njihovo odnosno mišljenje o slobod­ nom i neograničeno njihovom raspolaganju sa tako­ vom vakufskom imovinom opravdano i na zakonu o novano, stoga što su oni u gruntovnici uknjiženi kao vlasnici takvih nekretnina. Takovoj pako pogrešnoj uknjižbi dalo je povoda neosnovano i pogrešno shva­ ćanje § 24 Gruntovničkog zakona za Bosnu i Herce­ govinu iz goJ. 18842*) Naime po tom §-fu „nekretnine od kojih posjednik samo povtor&vajućn (povratnuopetovnu) se daću ili godišnji zemljišni danak (miikatai zemin) vakutu daje, ali inače sva prava inulkovnog vlasnika vrši, valja upisati na ime posjed­ nika kao mulkovnog vlasnika, pak treba ujedno daću ili godišnji zemljišni danak na korist dotič­ nog vakuta kao realni teret po ustanovama § 29. upisati". „Ako bude pridonesena zakladnica (vuklija) koja uređuje red nasljedstva, valja kod imena za vlasnika upisanog posjednika dodati i njegovi na­ sljednici glasom zakladnice, nalazeće se u zbirci isprava." Kako se vidi iz citiranog § 24. naročito iz nje­ gova drugog dijela sastavljači gruntovnih knjiga sma­ trali su da pod gornje propise spadaju i evladijet va­ kufi, pa su ih knjižili u grunfovnim knjigama u smi­ slu tih propisa, Međutim ni evladijet vakufi po svo­ joj konstrukciji i suštinj, a naročito po sadržaju sa­ mih njihovih zakladnica ne spadaju u onu vrstu ne­ kretnina, koja je navedena i opisana u prvom dijelu § 24. pa je s toga provedeni postupak sa knjiženjem takovih vakufskih nekretnina u vlasništvo vakufovih (zakladateljevih) potomaka pogrešno proveden u zem­ ljišnim knjigama. Naime „Evladijet vakufia nastali su na isti na­ čin kao i drugi vakufi. s) Svaki zakladatelj u želji da ostavi iza sebe za spomen i Božiju milost kakvo vječ­ no dobro djelo 4*) pred šerijatskim sudom na propisa­ ni način, uvakufljavao je (zavještavao) svoju imovinu za vječna vremena prenašajući je iz svog vlasništva u vlasništvo svog vakufa sa voljom da ta imovina po uvakufljenju postane u neku ruku kao Božije dobro,°) bez ičijeg prava na njeno dalje prenašanje na ma koga bilo, a sa svrhom, da se prihod od njegovih uvakufljenih nepokretnina ima trošiti u po zakladatelju od­ ređene dobrotvorne ciljeve, odnosno u izvjesno koriš­ tenje od prihoda uvakufljene imovine po njegovim u vakfiji označenim potomcima Sve zakladne isprave bilo običnih t. zv. evladijet vakufa u tom su saglasne. Između običnih t. zv. samostalnih i evladijet vakufa razlika je samo ta što kod prvih zakladatelj upravu svog vakufa i korišćenje nije vezao za svoje potom­ stvo, a kod drugih što jest vezao i uslovio upravu svog vakufa za svoje potomstvo kao i fazlu (pretek priho­ da), odnosno i drugo korišćenje. Prema tomu kako god obični vakufi nespadaju pod pojam prvog dijela zakonskog propisa pomenutog § 24. Gruntovničkog zakona, pa su knjiženi u vlasništvo zakladateljeva va­ kufa nespadaju ni evladijet vakufi pod taj pojam, pa je trebalo i njiha kao i samostalne vakufe knjižiti u ■vlasništvo zavještačeva vakufa a ne u vlasništvo nje­ govih potomaka kao upravitelja i korisnika tih vaku­ fa, kako je- rađeno pri sastavljanju gruntovnica, jer zakladateljevo potomstvo tih vakufa kako je gore re­ čeno ni po šerijatskim propisima ni po sadržaju samih zakladnih isprava nemaju prava na vlasništvo takovih vakufskih dobara. Njima pripada samo u zakladnici navedeno korišćenje a ne i vlasništvo takog vakufa, pa se on ne može kao njihovo vlasništvo ni knjižiti. Takova imovina pravno valjanim uvakufljenjem®) izlazi iz zakladateljeva vlasništva bez prelaza u ma čije dru­ go vlasništvo te sačinjava jurističku pravnu osobu za­ kladateljeva vakufa za vječna vremena Stoga evladi­ jet vakufi kao i obični vakufi vlasništvo su zaklada­ teljeva vakufa, pa je u principu ne mogu otuđivati, ni zalagati,7) a njihovo je nasljedstvo isključeno. Zakladateljevim potomcima evladijet vakufa pripada samo pravo odnosnog korišćenja prihoda vakufa kako je već u kojoj zakladnici označeno a nipošto i pravo vla­ sništva i naređivanja tih vakufskih dobara (Vidi Hindiju svez. li. Durul Muhtar i Redul muhtar svez. II. Bahri raik svez. V. lsaf i Ahkami evkaf mesela 119.) Ni pravilno shvaćeni propisi pomenutog gore citiranog § 24 ne naređuju, da se evladijet vakufi knjiže u vla­ sništvo zakladataljevih potomaka, jer i ako ti potomci na temelju zakladnica imaju pravo na upravu i izvjes­ *) Taj 24 § ostao je na snazi i po novom Zakonu o unu­ na korišćenja od tih vakufa, oni ne daju vakufu Bpovtrašnjem uređenju, osnivanju i ispravljanju zemljišnih knjiga iz toravajuću" daću nego izvršuju vakifov mešrutat (nagod. 1930'. § 87. (5). *) Vidi meselu Ш . u Ahkami evkafu. 4) U plemenitoj namjeri da udovo!|i onom hadisu koji glasi: Kada neko umre njegovo djelovanje prestaje osim u tri slučaja: i.) kada iza sebe ostavi dobru 1 valjanu djecu — po­ tomstvo koje će ga se sjećati; 2.) naučna djela od kojih će se svijet koristiti i 3.) uvakufljenu imovinu od prihoda koje će se naraštaji koiistiti. U ova tri slučaja ni poslije smrti takvih lica njihovo đielovanje ne prestaje, (Ahkami evkaf od Hisafa). ') Vakuf je arapska riječ i prvobitno znači zastoj-ustava, a u prenešenom smislu znači uvakufiti (imovinu) uhapsiti je i staviti je izvan prometa i prenašanja na ma koga bilo te njen prihod-opredijeliit u glavnom u dobrotvorne svrhe. (Hindlja sve­ zak II. str. 296. i Ahkami evkaf mesela 1). o) Vidi mesele 43 i 77. Ahkami evkafa. ’) Otuđivanje i zalaganje vakufa dopušteno je samo u iz­ vjesnim slučajevima i pod određenim uslovima i to po nadlež­ nim vlastima, a ne po potomcima zakladatelja i upraviteljima njihovih vakufa. (Vidi meselu 346 —349 i 416—420 u Ahkami evkafu). Oni mogu kao upravitelji lakim vahufa da sudjeluju u takim transakcijama, ali bez prava na odluku neodlučuje pri tom njihova volja, nego vakufski „maslahat” — shodnost — utvrđen po nadležnoj vlasti (§ 165 Ahkami evkafa) i dopuštenje te vla­ sti za provedbu zaključene transakcije. (Vidi Ustav isl. vjerske zajednice) 265 �Grunt. zakona uručivali zakladateljevim potomcima u ređenje) i za to primaju izvjesne prihode; ofti nijesu slučajevima, gdje bi koji od njih kao suvlasnik umro niti mogu biti posjednici (držaoci) nepokretnina tako­ obratio se je vakufsko-mearifski saborski odbor u god. vih vakufa, osim jedinog- slučaja uslovljenog prava na 1917. na bivšu zemaljsku vladu u Sarajevu sa žalbom stanovanje (hakisukna) u takovoj vakufskoj nepokret­ nim. Oni samo upravljaju takovim vakufskim dobrima i molbom, da se tom na zakladnici i inače neosnova­ i koriste se njihovim u vakfiji zapisanim prihodima i nom knjiženju vakufa učini kraj i da se provede is^ to ne kao posjednici ili vlasnici tih dobara nego kao pravak i pravilno knjiženje evladijet vakufa. Na tu žalbu zemaljska vlada je izdala jednu op­ njihovi upravitelji i korisnici. Oni ne vrše niti mogu vršiti prava mulkovnog vlasnika, nad takovom imo­ sežnu okružnicu broj 212454/Ш od 24/12.19l7 kojom vinom jer takovo imanje ne mogu sami sobom ni otu­ je svratila pažnju na tu stvar Sreskim i Šerijatskim điti ni založiti, a ni nasljedstvom ga dobiti, jer je u sudovima u Bosni i Hercegovini i tumačeći §§ 1, 23 principu neprenosivo Nijedna zakladnica tih vakufa i 24 Gruntovničkog zakona iz godine 1886. kojom je ne uređuje red nasljedstva takovog vakufa, nego među naredila, kako se ima postupiti u ovom pitanju pri­ ostalim uređuje izvjesna prava na njegovo korišćenje. znajući time i sama da su zbilja evladijet vakufi pro­ Stoga se ni obzirom na propise § 24. Gruntovnog knjiženi u opreci sa njihovim zakladnicama i ne sa­ zakona evladijet vakufi nijesu smjeli knjižiti u vlas­ svim u skladu sa propisom § 24 Gruntovničkog zakona. ništvo zaklađateljevih potomaka, nego kao i obični „ U toj okružnici tumačeći § 23. Grunt. zakona vakufi u vlasništvo zakladateljevog vakufa, a u tere- veli se: „Ро § 23. Grunt zakona može se upisati kao tovnici mogla su se knjižiti odnosna prava njegovih vlasnik nepokretnine samo onaj, koji je v la stan ras­ potomaka. Prema tomu samo tako Knjiženje ovakih polagati njom po vlastitom pravu, a nipošto onaj vakufa bilo bi ispravno i na zakonu osnovano. koji je izvršavao sam o kakvo prav o k o rišće n ja ili Evladijet vakufi nijesu štc^l „lidei komisi" os­ poslužja, ili kome iz dohotka imanja pripada daća novani na zapadu, kako to 'itmpgi -naši na zapadu ob­ što se ponavlja, a niti staratelj ni skrbnik ni sekves­ razovani pravnici neosnovani misle. Stoga se glede tar ni upravitelj. „Pravni položaj mutevelije (vakuf­ njih kod uknjižbe vlasništva i drugih transakcija ne skog upravitelja) nije prema tomu nik ad a pravni na­ može postupiti u smislu prppisa cTfidei komisima, jer slov po kom bi se mogao upisati k ao vlasnik. „А zakladatelji evladijet vakufa, na način „fidei komika’*; ' tumačeći § 24. Gruntovnog zakona u toj okružnici (da se nasleđuju hepokretnine) ne bi mogli po šerijat- kaže se: „Odredbe § 24 samo su specijalni slučajevi skim propisima pcavno Valjano takav svoj vakuf ni u kojima se primjenjuje načelo naznačeno u § 23. zasnovati, pošto je kod^vakufa nasljeđivanje isključe­ Gruntovnog zakona: na njim a se ne osniva pravo no. (Vidi Redul muhtar II. sv. str. 506 i Isaf str. 11 i vlasništva nepokretnina za onoga, ko nije i onako Hindiju svez. II. str, 299 ), osim jednog jedinog slučaja vlastan raspolagati njom po vlastitom pravu, t. j. kod t. zv. Idžaretejn vakufa, (Vidi načela 188 Ahkami ko nije već otprije bio vla*nik. Naročito ne vrijedi evkafa) koji je nasljedan. to za mutevoliju." Pošto su glede evladijet vakufa zavladala gore „Те su odredbe posve formalne naravi i nijesu istaknuta pogrešna mišljenja i zle namjere pa čak i promijenile ni m aterijalno pravno!!; položaja dotič­ zahtjevi potomaka tih vakufa, da se ti vakufi tretiraju nih nepokret. ni pravne naravi, koju imaju po duhu kao njihova slobodna dobra, pa da se potomcima za- domaćeg prava." kladatelja takovih vakufa pripuste vakufske nekretni­ „Da se nepokretnina može po 1. rastavku § 24. ne na slobodno raspolaganje8) i pošto se je pojavom tih mišljenja i zahtjeva opazilo, da su ti vakufi ne­ Gruntovnog zakona upisati na ime pobjednika kao vla­ pravilno proknjiženi u gruntovnici, odnosno pošto su snika, treba da posjeanik „vrši sva vlasnička prava", i šeriatski sudovi kao ostavinske vlasli u datim slu­ t. j. da je vlastan raspolagati nepokretninom po vla­ čajevima" takove vakufske nekretnine u smislu § 24.*i stitom pravu kao što kaže § 23. Gruntovnog zakona". „Isto načelo vrijedi i za forme zemljišnog posje­ ") I kod izrade Ustava Islamske vjerske zajednice nasto­ da što ih ima u nas a poznate su pod imenom »Evjalo se je, da Ustav ne obuzme evladijet vakufe, a mislilo se je ladijet vakufa"*) i na to, da vakufska uprava pogodbom sa zakladateljevim po­ tomcima takih vakufa izvjestan dio nepokret. tih vakufa pre­ uzme sebi, a drugi dio da prepusti njima na slobodno raspo­ laganje. Treba odmah istaknuti, da bi taka pogodba bila protu­ zakonita (po бег. propisima nedopustiva), jer bi takovom po­ godbom bili nepravedno oštećeni u svoin pravu korišćenja ne­ izmjerni broj zaklađateljevih dolazećih potomaka, pa bi time bila i vakifova namjera (da vakufsko dobro ima ostati i trajati za vječna vremena pod istim uslovima) povrijeđena, (Vidi meselu 161 i 165) 266 °) Termine samostalni (musteki!) vakuf i evladijet vakuf šerijatsko pravo ne poznaje. Ono uglavnom poznaje jednostavuu inštituciju vakufa bez gornjih atributa sa razdiobom na muessesati hajrinu (dobrotvorne ustanove), koje ne nose prihode (dža­ mije, medrese, mektebi j t. d.) i na mustegalat (koristonosne), koje nose prihode. (Vidi meselu 178 i 17d Ahkami evkafa.) Ter­ mini samostalni i evladijet vakuf nastali su u narodu u cilju da se razliku vakufi u kojim zakladateljevu potomstvu nije ništa određeno (samostaln,) i oni u kojem je vakifovu pojvmstvu od­ ređeno izvjesno korišćenje. �„Stoga bi sasvim pogrešno bilo, kad bi se uze­ lo, da je svako, ko se poslužuje evladijet vakufom, vlastan raspolagati tim vakufom po vlastitom pravu i da bi ga dakle trebalo kao vlasnika upisati. U stvari je protivno: ako je onaj što se poslužuje evladijet vakuf­ skim zemljištem vlastan da njim raspolaže po vlasti­ tom pravu, onda i to samo onda moža se on upisa­ ti kao vlasnik, a to se utvrđuje po zakladnicama10) očito je, da nema uvjeta za takav upis, kada zaklad­ nica uređuje samo nasljedstvo u službi mutevelije, a ne nasljedstvo u vlasništvu evladijet vakufa1*. „Pravno su pogrešni upisi i mogu se ipraviti, ako ne odgovaraju propisima zakona što su naprijed razlagani a naročito oni upisi, koji se osnivaju na tom e što je na m jesto prava na upravu vakufskog zem ljišta pogrešno uzelo da je po srijedi pravo n a sam o vakufsko zem ljište (vlasništvo)". Dakle i prema ovim autentičnim tumačenjima §§ 23. i 24. Gruntovnog zakona jasno proizlazi da je na­ ša gornja tvrdnja o pogrešnom knjiženju evladijet va­ kufa u vlasništvo zakladateljevih potomaka (mutevelija i korisnika tih vakufa) posvema osnovana, a pro­ tu mišljenja da ne posjeduju nikakve osnove ni na šerijatskom pravu, ni na zakladnicama,- ni na Gruntov­ nom zakonu11') Nu pošto te pogrešne uknjižbe kod evladijet va­ kufa decenijama u gruntovnim knjigama postoje, p ase ispravci na jednostavan način ne mogu provesti, bivša zemaljska vlada citiranom okružnicom naredila je Sreskim sudovima „da najdalje do 6 mjeseci pošalju va­ kufsko mearifskom saborskom odboru izvadke o svima evladijet vakufima, da vakufska uprava mogne prosu­ diti, je li gruntovni upis evladijet vakufa odgovara za­ konskim odredbama § 24. Gruntovnog zakona, da će Sreski sud provesti izvide, pregledati operate o osni­ vanju gruntovnice, naročito raspravni zapisnik povje­ renika za osnivanje gruntovnice i zakladnicu, preslu­ šati učesnike i u svakom pravcu objasniti stanje stva­ ri, te eventualno na osnovi dragovoljnih očitovanja ispraviti gruntovničke upise (Raspis od 5:11.1907. broj 153 280)“. »Ako dođe do raepraVe, valja pređiagača uputiti putu pravde. Taki je naređen postupak u pogledu onih po­ grešno provedenih upisa zakledateljevih potomaka ra­ di iepravka tih pogrešnih upisa, a u pogledu umrlih potomaka u okružnici se veli: „da treba dotične nepokretnine predati naljednicima po nasljednom redu kako je utvrđen u zakladnici’s') i upisati na njih pra­ vo vlasništva s dodatkom propisanim u § 24. Grun­ tovnog zakona rastavku 2.“ Po ovom propisu izgleda kao da glede umrlih uknjiženih zakladateljevih poto­ maka netreba provesti gore navedeni postupak, nego u ostavinskom postupku postupiti isto onako kako je pogrešno postupljeno kod prve uknjižbe t. j. vakufske nekretnine uručiti (oprečno zakladnici i šerijasldm propisima) i dalje na zakladatelj eve potomke. U ovom pogledu sam protivnog mišljenja. Ja držim, da i u ovom drugom slučaju ost. šerijatski sud može prije uručenja provesti Sreski sud, pa ako nasljednici dadu privolu Ha upis u vlasništvo vakufa ima se to izvr- šiti sudskom odlukom, a ako r.edaju take privole, imade se postupak obustaviti, a vakufska uprava upu­ titi na put pravde1*) jer bi drugačije postupak bio kako je gore rečeno protuzakonit i oprečan i zaklad­ nici i šerijatekim propisima, naročito stoga što imo­ vina ovakvih vakufa nije nasljedna pa se ne može U ost. postupku m na vakifovo potomstvo prenositi. Prema tomu, dosadanjem pogrešnom stanju kod knjiženja ovih vakufa kriva je bile prijašnja Vakufska uprava, koja se nije dovoljno brinula, da ne dođe do dotičnog pogrešnog knjiženja ove Vrste vakufa. Da se tomu u buduće stane na put ne preostaje ništa drugo nego da sadanja vakufska uprava posluži se gornjom neredbom, pa da zamoli sreski sud, gdje ima takih vakufa da se ta naredba u život privede i preuknjižba bilo pristankom vakifovih potomaka, bilo sudskom presudom sprovede. Uz to bi još trebalo legalnim p u ­ tem isposlovati prestilizaciju poraenutog § 24. Grunt, zakona u svrhu otklona dotičnog pogrešnog shvaćanja i nepravilne primjene tog § kod ove vrste vakufa. На.чшЈЈ РесуловиЛ: У леиа и ш колована интелигенци|а 0 горшој теми пикад није сувишно писати и диекутовати. Изношење добрих као и рђавих страна једних и других, у објективном и непристрасном облику, може бити само од неоцјењиве користи no оријентацију и даљњи развој у културпом, екоиом- ском ii социјалном гфавцу мусЛПманског жирл>а у пашој отаџбипи. Да je наша улема, пзузимајући вриједне и часне појединце, у великбм броју ради своје непристуПачности европској цивилизацији, несУваТаља no- ,0) Mi smo gore dokumentarno utvrdili, da ni s jednim vak tom ne može niko raspolagati po vlastitom pravu, jer mu to pravo u vakufskim ustanovama nije ni po šerijatu ni po zaklad­ nicama dato. La juba ve Ia juhebu, ve la jurlienu ve la juresu. (Durul muhtar). 11) Tako je stanovište zauzeo i Vrhovni šer. sud u Sarajevu u jednom konkretnom slučaju (Vidi rješidbu od 2/3. 3l. br. 46 31.) ’*■) Primjećuje se, da ni u jednoj zakladnici tih vakufa nije utvrđen, niti bi se mogao sa pravom valjanošću ii nju unijeti nasljedni red u pogledu vlasništva takih vakufa, Jer je njhovo nasleđivanje nedopušteno. Utvrđena su samo nasljedna prava korišćenja od takih vakufa. ' * ' ) Tako je stanovište zauzeo i Vrhovtli šer. sud u Sa­ rajevu U polhenutotn Hješenju broj 46 3l.- �треба..врем;ена у, К«ме живиад, много-крива просвјетној декаденси и заосталости у с в и м а правцима нашега народнога живота, то. je ван сваке сумње и, да ffflje потреба с тиме упозиати млађе иараштаје и широке слојеве народне, не би било вриједно даље о томе говорити и тупити перо. To je најбоље познато оним јапним радницима који су, улажући све своје умпе п физичке способности на културном придизању свога народа. с назадном улемом муку мучили u копља ломили да прокрче пут напретку и прогресу. Једна свјеснија група наоретком задојене вјерске интелигенције узима влдна учешће у промицању културних идеја у широким народним масама. Неу.чорно ради са полетном школованом цнтелигенцијом на народним пословпма и, мјесто похвала и признања, од званичне и незваничне илмије свакодневно прима пријекоре и приговоре. Оза агилна млађа права народна духовиа внтелигенција, . којој свака част и признање, не треба да ореза и да клоне пред приговорима na п анатемама људи који no" својој духовној конституцији не могу, у данашње доба, ца с<г снађу п макну од давно минулих стољећа мрака и летаргије. Посијано здраво сјеме дубоко хвата кошен на још довољно необрађеној њиви народАој, гдје сву интелигепцију чека неодложан и мнтевзиван посао, дивно ниче и буја и обећава лијепу u богату жетву. Л | j j j j j | | | | Наравно да свашг патриоту буне и револтирају сви они погубни гестови и сва несмишљена настојања најстарије плмије, да омете и укочи сав културни и социјални. прогрес бос.-херц. м-усличана и тенденција о укидању двију најбољих нашпх просвјетних институција? Шериатске судске школе и Шериатске гимназије. Ове њихове „омашке* a и насртаје на благотворне просвјетне и социјалие напоре. које Гајрет несебично улаже на пољу прогреса и препорода муслимана у Југославији, народна интелигенција неће никад заборавити и на њихов заторнички рад нове Ке генерације стално опомињати. Тако стоји са радом духовне интелигенције у нашој домовини. Има један добар дио школованих људи који ништа не дају народу. A шта je са оном инертнсм интелигенцијом која ne миче од „зелеиог стола* и не управља ход свој селу и народу? Гдје je та интелигенција која стално приговара само духовницима да ометају и коче муслимански прогрес и шта je сама урадила и створила у широким народним редов'Има; у погледу љихова културног, економског, моралног и социјалног придизања? Изузетак чине Гајрет и његови вриједни радници који меустрашиво крче пуг нашем нациоиалном напретку. Међу самим чланкописцима у штампи и часописима о узроцима. наџ1 е з^остал.ост.11 • пма који нвсу ништа урадили за своју заједницу осим што су. написали понеки чланак и окренули паљбу на мрачшаке. Huje довољно само критиковати туђи рад Вли нерад, него ваља сам засукати рукаве и притегнута опанке na заћи у народ, у село, и тамо га упуНивати и просвјеКивати, Хоће се много ситног рада да широки слојеви на послу упознају своју народну интелигепцију. Прави народни трудбеници ц 1.скрени његови доброжељитељи често залазе у свој народ и, васпитавајући га у свему што je лијепо и корисно, буде у н>ему и развијају смисао и интерес за послове н>егове naporne и вјерске заједнице. To народ с оравом тражи и захтијева од оних који хоће да се називају његовом интелигепцијом. Велпки п неопрости* ви je гријех на народ и шегову заосталост гледати у'*пози посматрача-критичара иза шаховских п клупстолова и снебивајући се сваљивати сву кривицу за то само и једино на теологе vДакле, право и објективно говорећи a гледајући стварне чињенице, заосталости нашег ксламског елемента поред конзерватиене илмије доста je крив и један дио старије и млађе пасивне интелигенције која на пољу опшге-народних ствари и потреба није готово ништа учинила нити je икад показивала масакво озбиљно интересовање. Спорадични и часовити изливи негодовања не могу се сматрати активним и реалним учешћем у националним пословима. Тим се путем не стреми ка прогресу и npeпороду. Код таквог стања ствари природна je иосљедица да су народни послов1^ вођени и дириговани од савременој култури неприступачне улеме, морали теКи у правцу регреса н окончавати се neгативним резултатима. 1 Св’ијести, прегалаштва и збијања у густе редове на путу што активније дјелатности интелигеицији je свагда и неминовно потребно. Све своје настојање да упути рушењу пре.фека п освајању no* зиција у борби за културни, морални, економски и у осште социјални напредак и препород народни. И духовна и свјетовна интелигенција мора ићи руку под руку, правилно схвативши свеколике народпе потребе, и без предаха крчити пут у стремљељу ка бољем животу и националном прогресу. Вазда и на сваком мјесту наустрашиво, у гигантском замаху, ne обзирући се на оне који не могу да правилно осмотре и разумију потребе и дух данашн»ице, u који упиру тужне погледе прохујалим вијековима назатка, пепомично тавкајући na мјесту. Обостраним несебичним радом једних и дРУ' гих утире се пут љепшој будућности муслимана у Југославији. Тим путем вал>а крепути и успјех je сигураи. Радом, и то интензившш радом, добија се битка над непријатељима. �Г ајретов гл а сн и к Г ајрехове при редбе Вепики Га јр е то в теф ерич у Дервенти Kao и сваке године тако и ове Мјесни одбор „Гајрета у Дервенти у заједници са Женским Мјесним одбором приредио je у недјељу 3. VII. о. г. велики Гајретов теферич на познатои и врло лијепом мјесту Жировина, које je од самог града удаљено тек 2 километра. Одбор се je побринуо да je мјесто Tf ферича било као и сваке године уређено и украшено са славолуцима, ложама и т. д. Ha самом теферичу приређене су мотоциклистичке трке, која je приредба за нашу околину као и за нас саме једна новина. Ha овии мотоциклистичкии тркама, које су изведене no свим прописима наведеним у пропозицијаиа зацеетовне утрке. које je израдио мотоклуб из Брода н/С — судјеловали су мотоциклисти из Брода н/С-, Тузле, Бања Луке и Дервевте. Цестовна1' тркалишна стаза била je одређена у дуљини од 18 километара састартом на иосту у селу Дажницп код прелаза жељезничке пруге, a циљ je на раскрсници пута према Оџаку иза саме Жировине. Ово je прва цестовна трка ове врсте у нашој бановини, a г.оготово у нашем с зу те je за ове утрке посве разумл>иво владао вел! интерес. Предсједник шпортске комисије за изв! ових мотоциклистичких трка био je г. Милош Павловић. t.pmv и његовом и.рронпм вић, соески срески начелник те аахваллпуки захвал>ујући tњему надзору ове мотоцпклистичке трке изведене су на свеопће задовољство, без икаквог инцидента или какове несреке тако да je мотоклуб из Брода н/С. одмах констатовао и похвалио комисију за утрке признавши, да оваковс организацвје и дисциплине нијесу имали прилике да виде ни у Загребу. na ни у другии мје стимз. Ha лвјепој стази од етарта na до циља на главној цести Брод — Сарајево био je за вријеме трка обустављен промет, a за ред су постављени на цијелој стави посебни одборници као и суци на завојима и раекрсницама те се овој господи нарочито има захвалити да није на прузи дошло ни до каквог инцидента. У овоме одбору су гг. Хилмибег Градашчевић, Муратбег Поробик, Ризах X. Агик, Рифат Зонлагик, Махмут Лемешевик, Хазим X. Агик, и др. Жири су сачињавали гг. претсједник Милош Павловик ереекн начелник, Асимбег Алибеговик сенатор, Адембег Капетановик, Стево Свачко, Др. Бранко Јузбашнк, Халид Шерик, Хамди еф. Елезовик и Смаил Хакија У1>варлик. Ha овии цестовним тркама побиједили су и то: у I* категорији мотору од 350—500 цм. побједник гоеп. Максо Жагар из Брода н/С који je превалио стазу за 17 м. 6 секунди. У II. К1тегорији мотору од 250—350 цм. побјед* ник г. Југ. Хајнцл Јирасек из Брода н/С који je превалио стазу за 15 минута и 4 секунде и тиме je постигао најбол>е вријеме и награђен je са спедиалнои наградоиУ III. категорији мохори до 250 цм. побједник гос.п. Станко Илијер из Брода н./С преваливши стазу за 19 минута. У IV. категорвји мотори са приколицама до 1000 цм. побједник je госп. Бошко Тасовац из Дер венте са сувозачем г. Еминбегом X. Хасановићем, који превалише стазу за 19 минута и 3 секунде. Сви су побједници награђени са плакетама односно медаљаиа предвиђеним за поједине категорије. Ha самом теферичу свирао je глазбени збор жељезничара из Бос. Брода са 25 глазбеника на челу са диригентом г. Сулке, који je овај збор врло лијепо увјежбао. И покрај тога што je исти дан Хрв. пјевачко друштво „Зрињска“ приредило свој теферпч овај Гајретов теферич посјетише бројни муслимани и муелиманке, a од виђенијих госта били су запажени гг. Осман еф- Сикирић судски савјетник, Др Мухамедбег Куленовић адвокат, Османбег Османбеговнћ посједник, Ахмет еф. Захировић судија( Александар Гвоздареввћ индустријалац, Јово Павичић претсједник срп. прзв. дрквене општине, цео одбор Кола Српских Сестара на челу са својом претсједницом пђом Дујић, Станко Баучевик, Ибрахимага X. Омерагик и јога многи други. Ha теферичу je била богата томбола женских ручних радова, које дароваше чланице и прпјатељпде Гајрета, a који je узорно уредио и водио наш агилнп одборник г. Авдага X. Дервишагик. Такођер je био обилан бифе који су узорно воднле чланиде Женског мјесног одбора. Овај теферич посјетише и иноги други пријатељи Гајрета са стране и то гг. Остоја Пандуровик нз Бос. Брода са госпођом, Фаик Хаџиагпк из Бос. Брода са неколико својпх пријатеља, М. Капетановик претсједник општине из Бос. Кобаша, Аган Синановик повјереншс Гајрета е з Б. Дубочца, Хрнпчик Касим учптељ из Которског и још многи гости из Брода н/С Тузле и Добоја. Ha благајни код продаје улазница била су гг. Асимбег Алибеговик сенатор, Мустафа еф. Халиловик гаер. судац и Милош Павловик срееки пачелникМјесни Одбор „Гајрета“, у Дервенти овпм најљешпе захваљује свима даровитељима томболе, бифеа, те свој господи која нас помогоше у раду за овај те- 269 �ферпч Krio р сппи поејстпоцииа који својои ПоојеТом увелпчаше опу нашу ирпрсдбу. Материјалнн уепјех ове првреАбе je преко Дин. 8000.— Тоиболу дароваше олиједеке госпође и госпођице: Кулсноппћ Мпхрпџ н 2 јастукч, Тајиба Бекиревик јас.тук, Делна ГГоробић једну слику ручни рад п марамицу. Фахрпја Хаџпс фендпћ јастук и мар чмпцу, Мујееера Бсговпк 2 таблетпИа и слику, Фатнма Градчшчевић 2 јастука n тацну, Ajiiuia X. Дервцшагик таблет н марампцу. Хајра Халеповић столњак, Зпнета Tnpnh јастутг. Мпна Карабеговић мвл>е, Захида Халепоппк јастук п кошуљу, Сидика Руждија миље и 2 јастука, Ilejpa Уђнарлик мил>е, Бегзада п Мубера Халиловип столњак п мнље, Зехра Хоџцћ јастук п таблетић, Мина и Ханумица Мулабеговвћ јзстук и ммље. Мина Ма^ковпк јас.тук и марамицу, Хатпџа Али jaruh 2 ^аблетића, Шефпка Тирић шаинју, РЈмина Уђварлик пешкир и марамицу, Мвна Уђварлвк шамвју ii таблет, Бахрија Сманлбеговик схолњак, Зинета Тирик јастук, Зухриа Огманагвк хал>ннрцу, Мина п Мубера МулабеговиК кефњак и ми.Ђв. Ајиша X. Омерагик јаг.тук и марамицу, Нађвја Укварлик хаљиницу и јастук. Фата Мулабеговик таблет н мар-мицу, Ружа Предраговик јастук и вазу, Емнна Карабеговик таблет, Емина Алибеговвк два јастука, Емвна Алвбеговпк два јастука, Ш&кира Алибеговпк јастук и миље, Атифа Цернк јастук и марамицу, Алмаса Лемошевик столњак u мпље, Фахпра Муфтик пешкир, Хатађа Дрљача таблет u марамиду, Елкиеа Скопљак декицу и марампцу, Фахвра Градашчевик марамицу и цвијет, Нура Поробвк декицу, Н- Сиаик шамију, Мелка Бакшвк пешкир ii марамицу, Асија Јусуфбеговвк хаљвницу п марамицу, Зејфа X. Aruk конбине и јастук, Xal)a Рамадановвк аешквр, Шефка Сејдвк пешкир, Хаснвја Соколоввк јастук и таблет, Асија Хафизоввк таблет и мзрамнцу, Тифа Налвк јастук и таблет, М. Тарабар пешкпр, Шукра Чејван иарамицу, ХатиџаХ. Arak јастук, Тахира Халеповик 1 чарапе, Шахзнја Тбрвк таблет и деквцу, Васва Ђонлагвк миље и марамицу, Ајиша Јусуфбеговик пешкир, Хасвба и Ссмија Јуеуфбеговик 2 ввтраже в јастук, Бехија Алагик два миљеа, Омерхоџик Хајрија конбвне и марамида, Фервда 'Бикић јастук, Зухра Мулабеговик конбино, Хатиџа Нуриквк мил>е, Васва Османбеговик шал u марамицу, Џемила Лебвк миље и марамицу, Фаднла Халеповвк таблет и марамвцу, Селвета Ђозвк хаљпниду и таблет, Зумра Хусејнкехајик марамицу, Хати* уа X. Хасановик јастук, Гђа X. Абдик јастук, Ениса Капетановпк миље, Васва Диздареввк јастук, Алија Исакагск јастук, Хата Омербеговик таблет, Сабрвја Пслешик јастук и таблет, Бесвма Чарџик јастук и марамвду, Васва Југ.уфбеговик јастук и марамиду, Рабија Т>онлагик таблет, Дервиша Патагик марамицу, Наша Кудик мил>е u марамиду, П ата X. Омерагвк 6 чаша, Субхвја Алијагик чеврму; Ђулес.ма Нурикик '70 ачију, Шемса Капетановвк јастук, Паша ХусеџИн0B u k јастуК| Ехлнмана Мулабсговик јастук( Нура ц а. јазетовик флашу химбера н флашу ракије, Фатвма И«амоввк 4 марамице. Bacei Пашагик чеврму, Рајфа Очановик мараинцу, Мина Мливик пешкир, Бигера Мулабеговпк јастук и Мина Поробик јаотук. За бвфе дароваше и то: Хафнз Мехиед сф. X- Arnh, Муг.тафа еф. Tnpnh, Мурзтбег Поробик, Махмут Ломешевпк. Хусејнбег Јусуфбеговик, Шемсибег Абдулахефепдвк, Оморага Уђварлик, Ахмет сф. Захировик, Авдага X. Дерпптагик Ферида Тлпсвк, Асимбег Алпбеговик, Еоадбег Алибеговвк, Шукри еф. Алагик, Ибрахим Т»онлагик, Халилаганица Уђварлик, Алија Хусеџвновик, Мустафа еф Хадиловвк. Сввма дароватељима најљешпа хвала. Г а јр е то в теф ери ч у Д о б о ју Овај мјесни одбор Гајрета на с.војој сједнпцц од 24. јуна о. г. закључио je да се приреди тсферич гдје год прпродп са разнпм народнвм нграма тсако би се на тај начпн иатеријално Гајрет помогао, a оепц тога, да бц се што ввше и међу сељнчкии евпјетои популарисао. У ту je сврху одређена башта код Мошина хана (сада Синана Капетановика), a дан саиог теферпча одређен je бао за недјељу 10 о. м. Иако je цијелу недјел^у дана дред тсферич владало врло лијспо вријеме, уочи тсферича у суботу навуклп су со густи облаци, те су сни мислнли да ke невријеие омести ту нашу првредбу, односпо да кемо бити приевљени одгодити je до пдуке недел»е, ка>;о je било предвпђено. Међутим je осванула недел.а не додуше сунчана, али кише није било, те су танкп облацн, који еу прекривали небо, били управо no вол»П| јср р.у нае штитили од превелике жеге. Bek од раног јутра свијет сс je почео скупљати на мјесту, гдје се je имала одршати тркч. Још нијесу завршени задњи декоративни радови око славолука на чијеи прочељу стоји у ввјенцу попрсје Високог Гајретова Протектора у соколској унвфории, a већ ее je маса сељакч скупила из свих околних села. ЕГочели су пристизати и тркаки коњи као и бициклиети. како би прије трке разгледали стазу. Погато je теферич заказан за 2 сата послије подне, то од грађана још никога нема на мјесту оеим одбора, који окончава задње припреме. Bek у 12 сати сгсела, која je требчла превозити посјетиоце на ону страну Босне, те која je била окикена заставам.1 , била je крцата првих посјетнвка вз Добоја. Ту се je могло видјетв жена, дјеце n муиис«*раца из сввх слојева в у разним одијслима, да je било милина погледати то шарепило. У 2 еата било je приеутно 2.000 особа. Добој није запамтио Соље nocjekeну првредбу. �Тада се je приступило извођељу програиа. Нај- другог . разреда Шериатске гииназпје. чије je учење првје су одвсдсни коњи на стазу. Док су аранжерн као дечка од 12 година остављало трочито располоприпремали коњску трку, дотле су сегости забављали жење ua све присутне. М н um овим путем изричемо у хладовини, играјући коло или частећи се младом нарочиту хвалу да су се примали учења мевлуда. jato'THHOM, пивом или кабезои. Ha знак .да су коњи на . Hlekep за мевлуд даровали су поједини чланови помолу све je скочило на ноге да види чија ће бити „Гајрета“ na нека им je срдачна хвала. трка. Интересантно je било погледати нервозна лица Чист приход од мевлуда je динарч. 1089.— власника кои»а a нарочито иаркантног Хаџи Османа Gajretov teferič n Bos. Dubici. Mjesni odbor Клокића из Бријеснице. A к»да je његова кобнла зби- Gajreta u Bos. Dubici u zajednici sa Kolom Srpskih љ* изашла прва на мету, те огрнута чохом и праћена Sestara iz Bos. Dubice održao je teferič na 7 augusta t, бубњевпма и зурлои стала да поиграва и гриска ђем g. Moralni uspjeh je bio veoma dobar. Opširniji izvješ­ машући главом, Хчџвја да се растопи од милине. taj dostaviće se naknadno. После тога je слиједила бициклпстичка трка G ajretov teferič u Travniku. Mjesni odbor pri­ Дуљина стазе je одређсна на 2500 м. Први je дошао redio je 7 augusta svoj veliki godišnji teferič na Sta­ на мету г. Ирфш Мулалпћ за 2 мин. и 55 сек. Даље rom Gradu. Prostorije Starog-Grada su toga dana oži­ je слиједила комична бицшслистичка трка на стази од vile, jer je teferič posjetila sva elita Travnika, a na­ 100 м. Г. Ирфан Мулалић однио je и ту трку дошавročito je bila dobra posjeta sa strane muslimanskih жн задњи на мету (односно једини, јер су сви осталп gospođa, što se je naročito opazilo. Teferič je potrajao попадали са точкова). do u kasnu noć, jer su gosti uz dobru muziku, obiУ ие])уврсмену су дјевојчоце продавале цвпјећс - lan bife i razne priredbe provodili vrijeme u ugodnom и шаљиву пошту. raspoloženju- Moralni i materijalni uspjeh teferiča je У том je надошла ноћ, љетна ноћ што изненада zadovoljavajući. и брзо надолази те су многи гости отишли кућама G ajretov teferič u Umoljanima (srez Konjic) весели да су тако добро провели A ми млађи, ма ^održatK je u mjesecu augustu t. g. te je čist prihod омо остали још дуго, дуго до у касну ноћ. Чист приход забаве no одбптку свих трошкова bio 260.- Din. и такса износи Дин. 1005.— те се може сматратп као GAJRETOV TEFERIČ U VUČKOVCU održan врло добар. je 21 augusta t, g. u Srnicama Srp. sa sledećim proВриједно je споменути да je фирма БрЈћаПесах gramom: konjske, pješačke i biciklističke trke, nišan из Добоја даровала чоху за кон,ску трку, фирма Браšišanama, skakanje na mijeh i dr. ћа Авдић из Добоја даровала je кошуљу и пешкнр, GAJRETOV TEFERIČ U DOBOJU. Mjesni odbor Елмас Сарајлић даровао je печену торту (која je ли- Gajreta u Doboju priredio je godišnji teferič na 10 цитирана) Аган еф Бешлагић даровао je печену патку jula o. g., a čist prihod bio je Din. 1256. — Od ve* (лицитир.) Ахмет Градашчевић даровао je печену ко- ćih darovatelja prilikom održavanja teferiča spomenuti кош (лицитир.), фма Корзорција Добој даровала je папт- nam je g. Boška Savića sa prilogom od Din. 100 i H. •Ђшсу спилеру за значке одбора. Osman Klokić sa Din. 100, te općiua Stanić rijeka Захваљујемо овим путем свим посјетноцима нашег (srez Gračanica) Din. 100.теферича, кзо и свин дароватељнма кчо и онин, кији GAJRETOV TEFERIČ U FOJNICl k/K Mjesni макар на који начин допринесоше да je овај теферич odbor Gajreta u Fojnici priredio je na 7 augusta t. g овако морално и материјално успео. u bašči »Memine b.anje« svoj godišnji teferič sa za Добој, 12. јула 1932. Мјесни одбор Гајрета bavom, koji je u svakom pogledu moralno i materijal Цобој no odlično uspio. Program se je poslije podne sasto­ jao iz narodnih igara, kao: gađanje u nišan, pješačke Га јр е то в мевлуд у Требињ у trke odraslih i djece itd., a na večer u 9 sali davat Мјесни одбор Гајрета у Требињу приредио je у je šaljivi komad »Miš«, u kome je iz blagonaklonosti четвртак на вечер 28. јула о. г. у овдашњој „Осман I rema Gajretu igrala glavnu ulogu gđa Ljubica Dra□auiBHoj џамији" мевлуд за муслвманско женскиње, gić, članica Osječkog Narodnog pozorišta, koja se ov­ који je био врло бројно посјећен тако да су прост- dje nalazila na banjskom lečenju. I ovom prilikom Mjes­ ране посторије џамије биле дупком пуне. За нарочпту ni joj se odbor najtoplije zahvaljuje na njezinom su. je похвалу да je и поред оволике посјете мевлуд одр? djelovanju kao i njezinom partneru rg. Jakovljeviću Mihajlu, sreskom ekonomu u Fojnici, članu Gajreta. жан у највећој тишини и савршеном реду. Нријс почетка мевлуда мујезин Осман-Пагаине Također se odbor zahvaljuje gđi Nataliji Jojkić, gđi џамије учио je салавате, a мевлуд су наизменично Delijanis i gđi Prnjatović, koje su se radi Gajretova учили Шефик Каппћ .свршени матурант Шериатске teferiča naročito duže zadržale u Fojnici i dosta truda гммназпје, Хафиз еф. Бешовић те Мехмед Цвијетић, ђак uložile da teferič što bolje uspije. Teferič je trajao 271 �čak do zore U najboljem raspoloženju bez ikakva in­ cidenta. Na teferiču su se mogli primijetiti najugledniji gosti iz Sarajeva, Visokog, Zenice, Travnika itd. kao i građanstvo iz same Fojnice, tako da se računa da je bilo preko lOoO gostiju. Bruto prihod bio je Din. 5701. ВЕЛИКИ ГАЈРЕТОВ НАРОДНИ CACTAHAK У ГОДИЈЕНУ У Годијену седишту слатинске општпне 12 ки далеко од Фоче приредио je Мјесни одбор Гајрета из фоче свој агитациони теферич, који je посетило око 500 фочана и неколико хиљада сељака из околних села. По 80 година стари људи из ових крајева твр де да нису упамтили оваке и оволике састанке. Осеhai братске раздраганоети носе посетиоци читавог жи вота у живој успомени са овакових састанака какав се je доживио у Годијену. Ови Г a јретови теФеричи нису н и к ак о уск о схваћен и теФеричи, који hoće у себи обилеж је р азо н о д е бесп осл и ч ара. Ови Г ајрегови теФеричи носе у гл ав н ом д в а о билеж ја; и л и сл уж е за осни вањ е нови х јед и н и ц а Г ајрегових ил и осв еж ав ају и ја ч а ју снагу за б уд ући рад, јер je читав теферич пспуњен сећањпма на рад и п,аодове Гајретове гато подгрнјава снагу рчднпцима Гајретовии. И овај теферич у Годијену имао je сврху оснивања Гајретове јединице, буђења свести за^Гајрет и Прошпрење Гајретнва рада на селу. Toj својој сврси теферич у ГодијеВу посве je удовољио. Осим тога S ia теферичу оу се изводиле разне народне игре, међу којима су сс еа особити интересовањем иратиле коњске и пешачке трке- У првој трца од 14 коња победу je однео коњ Гавре Тапавчеви ha, тежака из Калиновика. У поновној трди утекао je коњ Мила . . . . тежака в з Зава та. Ha теферичу су за Гајрет приложили no 30 Д. гг. Каровик Мустафа еф, Куталија Јусуф, Хаџимешић Хасан и Крто Ибро, го 20 Дин. гг. Тахан Џафербег, Тахирбеговић Османбег. Тафро Хајдар a Шоро Тахир no 10 Дин. гг. Нукиц* Осман, Нукица Шабан, Башик Авдија, Башић Авдан, Селимовић Еадо, Похара Халнл Крето Ибро, Ћосо Ибро, Бабић Саво и Дивјаи Сабит no 5 Дин. гг. Бекирбаишћ Бећир и Башић Рашид, Осим поменутих даровали су за Гајрет: Шувалија Мустајбег овна, Смајкан Хајро овцу, Бекан Хасан 1 кг масла, Коленда Халил јање, Ахмић Ахмет јање, Салихић Ибрахам јање, Чанкушик Аган 1 кг масла Пашалик Мујо 2 кг меда и котуљу, Калопа Хасан јање, Шувалија Авдибег јан>е, Тарамин Хусо јање Пашалик Мемиш јање, Tiamco Хусеин 1 кг меда, Хаџимешик Бекирага 3 кг иеда, Бекирагик Бекирага 2 кг меда, Вејс Зулфага 1 кг медз, Клинац Меша јање, Бдбић Халил јан>е, Хамзвк Хасан јање. Хамзик Хамза јање, Лепер Халил jaite, Круџија Салко јаре, K u ­ pnja Авдо јаре и кокош. Свииа прилагачима се одбор и овим путем најлепше захваљује. Нарочите заолуге за успех и органзацију овога тегерича заслужили су: Мустајбег Шувалија начедник слатински, вредни бележник Фехим Муфхик и пиам матичар Мустафа еф. Пашалик те Мијага Ца. шалик. Од6 јр им се и овом приликом много засваљује. Такођер се много захваљујемо и вредним и заузимљивии члановима Едхему Хаџимусику и Смаилбегу Ченгику, који су много допринели великом успеовога теферича, радеки неуморно. С купш тин е Г аЈр ето ви х о р г а н и з а ц и )а У Завидовићу: Главна годишња скупштина одржана je 12 јуна т. г. у просторијама кафане »Босна«. Претсједпик г. Др. Идризбеговић отвара скупштину и поздравља скупштинаре, те предлаже да се упуте поздравне депеше Покровитељу Гајрета и претсједнику Главног одбора г. Дру. ХасанбеговиИу, што скупштина одобрава. Претсједник износи у главним контурака рад одбора од када je претсједTibk. Наводи да je одбор имао лијепа успјеха с обзиром на тешке прилике под којима je радио. Захваљује се одборницима на преданом раду као и члановима и моли их да настоје'д а скупштина протече у миру и достојанству. Секретар^г. X. Раљевић раздваја рад Гајрета у Завидовићу на двије периоде и то од оснутка одбора до ванредне скупштине и од ванредне скупштине 6 марта до данас. До 7. јула било je у Завидовићу само повјереништво, na обзиром да je овај одбор врло млад, одбор je постигао завидне резултате. Искоришћени су сви моменти, који су могли допринијети моралном и материјалном успјеху, прослављен je Гајретов дан, када je најбол>е манифестована Гајретова идеја, a за вријеме Рамазана организована je томбола и одржана неколика предавања. Продаване су откупне значке, цигле дома, бајрамске честитке, календари и остало. Цјслокупни приход био je 14.000.— Дин. Иза изванредне скупштине уписано je доста нових чланова, одржано 7 сједница и једна шира конференција и приређен теферич у једном оближњем селу. Ha концу извјешћује секретар да му je рад био отежан услијед тога, што не станује у Завидовићу, него у селу Чардаку, 9 км. удаљеном од Завидовића. Благајник г. Цакић изјављује да je задовољан са материјалним приходима, и захваљује се помагачима на сакупљап.у чланарине. Испред надзорног одбора саопштио je претсједник да су књиге у реду рпонађене. Након подјеле разрјешнице старом одбору, изабран je нови одбор са слиједећим лицима: претсједник Др. Фуад Идризбеговић, потпретсједник Салих Пекмић, секретар Мухамед Хукић, благајник О. Цакић, одборници A. Муфтић, Мухарем Бргуљак, Хакија Раљевић. Замјеници: Гаврић, X. Мухић, И. Кабиљо, И. Делић, И. Мешић. Надзорни одбор: Haiiiara Дедић, -3. Уљић и С. Мухић. Пошто Пекмић и Хукић нису присутни, на њихова се мјеста бирају Нуман Османефендић и X. Оџечкић. У Жепчу: 19 јуна т. r. одржана je скупштина мјесног одбора у Жепчу у просторијама Грађанске читаонице. Претсједник отвара скупштину, поздравља присутне, преставља изасланика власти и предлаже да се упуте поздравне депеше Њ. В. Краљу, Министру Просвете и претсједнику Гл. одбора. Секретар Хулусија чита извјештај, из којег се констатује да je одбор имао пред собом једну часну али тешку и претешку задаћу, јер je економска криза захватила читав свијет, свих пет континената. Није поштедила-ни једие држане, na наравно ни нашу. T a криза дошла je и у наше Жепче и још није' отселила, јср je још сви осјећамо. �Усљед те кризе рад Гајрета био je сведен на минимум. Ha Ро1)ендан Гајретова Протектора одбор je уприличио три приредбе. Прослава je спојена са учењем мевлуда и тако je на те двије прославе окупљен цијели наш исламски свијет. Затим je приређена забава, која je такоџер успјела и у моралном и материјалном погледу. За вријеме Рамазана играна je Гајретрва томбола, која.је друштву донијела лијепа ма•геријална прихода, a играчима много разоноде. Одбор je одржао 12 сједница и ријешио преко 80 аката. Благајник г. Пашагић саопштава да je цјелокупни приход износио Дин. 9.215.24. У мјесто надзорног одбора претсједник изјављује да je опуномоћен да извијести скупштину, да су књиге npeгледане и у реду пронађене. Скулштина једногласно одобрава прошлогодишњи рад одбора и подјељује му разрјешницу. Ha предлог г. Аврама X. Кабиље, да сав стари о д бор остане и за слиједећу годину, скупштина je једногласно почела викати » Ж ирио стари — нови одбор«. Ha овакав енергичан став и захтјев скупштине, чланови одбора примише се и надаље тешке, али часне задаће за идућу годину. Једино на мјесто замјеника г. Хифзе Муфтића изабран je Мехмед еф. Мулалић. Ha концу се захваљује среском н ачелнику г, Александру Жељићу, који je својом посјетом увеличао и почастио ову скупштину. У Бањој Луци: Женски мјесни одбор одржао je. своју редовну годишжу скупштину 13 јуна т. г., на Kojoj је/*секретарица изнијела слиједећи извјештај: Иниццјативом г. инж. Суљаге Салихагића, пријатеља омладине и Гајрета oćноват je мјесни одбор у фебр^уару 19gl. фДбор броји 90 чланица редовних и 3 утемељачице. Врије‘дне одборнице марљиво су купиле нове чланице и на сједницама их убиљеживале у именик чланица. Иако je тешко матејријадно стање, ипак je наш свијет откидао и дабао*за своју чланарину и баш оне чланице, којима је,на данашњем времену било врло тсшко. Одбор je непрекидно сарађивао са мушким мјесним одбором, те су одборнице но хрђавом времену купиле no граду дарове за томболу. Надаже су чланице на Гајретов дан продавале откупне значке no свим важнијим мјестима Бања Луке. Надаље je одржан Мевлуд са предавањем, који je био одлично посјећен. Ha дан УјеДињежа одржана je свечаност са предаваљем, декламацијама к глазбом. Иницијативом одбора основан je Гајретов пјевачки мјешовити хор, a преко Рамазана одржавана су предавања и приређене чајанке, коју je посјетила и гђа баница. Одбор je сарађивао и са осталим хуманим друштвима, a нарочито су помагале одбор Кола Српских Сестара и судјеловале на Свеславен ској забави у прекрасним скупоцјеним муслиманским костимима.. Одбор je имао и свог делегата у друштву »Фидак«. Ha концу се секретарица захваљује r. Бану на љеговом свагдањем заузимању и помагаљу за ово друштво. — Изабрани одбор конституисао се овако: Претсједница Фатима Ђ ум рукчић, потпретсједница Дуда Бекић, секретарица Вахида Тетарић рођ. Црнкић, благајница Шида Хусеђиновић, о д борнице: Кајтаз, Арифа Табаковић, Бућо и Ајановић. Надзорни одбор: Сенија х. Диздаревић, Емина Мухурдаревић и Тевхида х. Бегташевић. К о нститу исањ е М јесног одбора у Фочи. Ha годишњој скупштини, одржаној 19 јуна о. г. изабрана су слиједећа господа: Управни одбор: Салих Хасик, Омер Ченгик, Дика Пилав, Алија Селимовик, Мухамед Авдагик, Хасан Љубунчик, Ахмед Трхуљ и Ариф Ареланагик. - Надзорни одбор: Јован Хамовик, Митровик Грујо, и Мухамед Зулфакаршшшк. - Управни одбор конституисао се je овако: претсједник Оиер Ченгик( потпрех- сједник Хасан ЈБубунчик, секретар Ариф Арсланагвк. благајник Ахиет Трхуљ. Одборници: Дика Пилав, Салих X- Мусик и Мухамед Авдагик. О снивањ е Гајретова одбора у Јаб л ан и и и . 31 јула т. г. одржана je Гајретова конституирајука скупштина у Јабланици, којој je присуствовало 40 чланова и делегат Мјесног одбора из Коњица госп. Абдурахман Садиковик. Скупштину je отворио досадањи повјереник Гајрета г, Ћамил Крвавац, изнио рад Гајрета уопште, a no том листу одбора, која je једногласно примљена. После скупштине одбор се je копституисао како следи: претсједник Осман Мрдахз, потпредсједник Ћамил Крвавац, секретар Љубомир Црногорац, благајник Јунуз Хаџиахметовик, чланови Милан Бјелица, Хасан Туфек и Салко Зеко. Надзорни одбор: Хафиз Аган Хоџик. Јово Михак и Хасан Зеко; Замјеници: Ахмет Халилхоџик, Ахмет Зебик, Беган Чичак, Ејуб Оиерагик a Салко Беговик. Са скупштине je отпослана поздравна депеша г. ^Др. Авди Хасанбегов.аку, претс. еднику Гдавног одбора. ^ Гајретова ск уп ш ти н а у Н евеснњ у одржана je у недјељу 3 јула т, г, у просторајама друштвене читаонице. Скупштину je отворио претсједнак. uoздравпо присутне и уједно замјерио осталвм члановима, који не дођоше на данашњу скупштину, премда су били правовремено обавијештени. Говори о евреп. значају и раду Гајрета за корист нашега народа и Отаџбине, те моли црсутне да и у будуке пораде на што бољем подизању овога културно-просвјетног дру пргиа. - Секретар г. Галик подноси извјештај о раду Гајрета и читаонице, који je једногласно примл>ен и усвојен. Благајник г. Беговик подноеи благајничкп извјештај, којег скупштина такођер прима и усваја. Члан надзорног одбора г. Алби аник извјешкује о прегледу пословања Гајрета и читаонице, којег je у потпуном реду пронашао. Изабрани одбор коистиауи* сао се je овако: претсједник Дервиш Коркут, сотпретеједник Aлија Омерсофтик, секретар Мухамед Балпк, благајинк Хаквја Омероввк, одборнвци: Адем Беговик, Аско Кссовнк и Ђулепа Јунуз, Замјеницч: Арвф Чановнк, Салко Махмуткехајик. Мехмед Емрик, Шефко Пекушвк и Зулфо Казазвк. Надзорни сдбор: Анто Албијаник, Рагиб Муслвбеговик и Сулејман A. Хајровик GAJRETOVA SKUPŠTiNA U KREKI održana je 23 jula u gostioni Franje Jurjevića. Pretsjednik otvara skupštinu, pozdravlja prisutne i poziva ih da pozdrave Nj. V. Kralja, što prisutni prihvaćaju te kli­ ču trokratno: Živio! Pozdravljaju Protektora Gajrela i pretsjednika Glavnoga odbora g. dra Hasanbegoviću. Ujedno se sjećaju vrijednih članova, koje je smrt od­ vojila od njih, a to su: Šućrija Br.tčkovlć i Sulejman Kavazbašić. Prisutni kliču: .Slava im!“ Sekretar izvje­ štava o radu društva u minuloj godini: održano je 7 273 �sjednica, a primljeno 26 dopisa. Izvještava o održanim predavanjima, te o konferenciji Gajretovih predstavni­ ka u Tuzli, te o fuziji Mjesnih odbora Kreke i Solare. Sekretar napominje da uslijed ekonomske krize nije održana ni jedna priredba. - Blagajnik izvještava da je početkom godine bil° 185 članova, a tokom godine pristupilo 8. Tokom godine otpremljeno je Gajretu D. 6.177 -, dok je saldo u blagajni Din 1.272'- Mustafa Kurbašić uime nadzornog odbora izjavljuje da je pre­ gledao blagajnu i pronašao u ispravnom stanju. Svi izvještaji primljeni su jednoglasno, a po tom je pred­ ložena lista novog odbora, koji se konstituisao ovako: pretsjednik ing. lbro Šaćiragić, ppretsjednik Ahmet Džambić, sekretar Mustafa Kurbašić blagajnjk Fra­ njo Smolej, odbornici: Mihajlo Georgijević, Hoge Ludvig i Mehmed Horozić. Nadzorni odbor: Rudolf Kren. Mustafa Kurbašić i Mujo Suljetovič. Mustafa Kurba­ šić predlaže da se osnuje čitaonica i da nađu pogod­ ne prostorije. GAJRETOVA SKUPSTI NA U CAZINU održana je 31 jula t. g, u prostorijama Hotel Beograda. Pred­ met je: konferencija članova i prijatelja Gajreta u svrhu intenzivnijeg i uspješnijeg rada u korist Gajre­ ta. Prisutno 39 građana, te izaslanik Glavnog odbora g. Osman Redžič iz BthaŽa. Pretsjednik g. Mehmed ef. Jakić otvara konferenciju i podjeljuje riječ g. Redžiću, koji govori o sv/si GalretaK njegovoj urošlosti uopšte, a u caziristom srezu naročito. Ističe, da je Gajret sviju nas i da nam je neophodno potreban. Po4 sebno cazinski cPrez treba ovo društvo i treba svi za Gajret da radimo, pa da on može udovoljavati našim potrebama. U posljednje vrijeme je u ovom srezu rad za Gajret podbacio, pa moli prisutne da nađu načina, da se taj rad oživi i pojača. Kandidacioni odbor pred­ ložio je listu, te se je upravni odbor ovako konstitui­ sao: pretsjednik Mehmed ef. ИакМ, ppretsjednik Alija Pozderac, sekretar Husein Ćoralić, blagajnik Mehmed Pozderac, odbornici; Mahmut Džaferovič, Ahmed Čemalović i Hasan Toromanović. Zamjenici: Husuibeg Corović. Hasan Hajrlahović, Muharem Kapić i Ahmed Pašić. Nadzorni odbor: Mehmed ef. Kozarčanin, Muha­ med ef. Burzić i Ejub Topić. Nadalje je sastavljena jedna rezolucija o potrebama cazinskog sreza, koja je dostavljena Glavnom odboru sa obrazloženjem. G. Redžić se nada da će Gl. odbor rado izići u susret po­ trebama ovog sreza i apelira da se svojski otpočne raditi za društvo, a tada će se lakše dolaziti do obo­ stranih ciljeva. GAJRETOVA SKUPŠTINA U RUDOM održana je 24 jula t. g. u prostorijama Gajretove čitaonice. Pretsjed nik Ćurić otvara skupštinu, govori općenito o stanju u društvu. Između ostalog veli: „Gajret je kroz 30 godina dao trideset generacija inteligentnih ljudi, koji danas drže na visini muslimansko društvo i od kojih je naš dio naroda dosta primio i iskoristio. Kako god 274 je potrebna hrana ljudskom tijelu, tako je potrebna [ hrana duhu a to je nauka - i već možete odmah da vidite da je ta sredina odakle ćemo da hranimo svoie duhove • naš Gajret*. Poslije toga iznosi svoj izvje staj tajnik Teofik Limić, koji u kratko iznosi rad od­ bora i naglašava da je neophodno potrebno više volje i pomaganja odbora sa strane članova, jer bez toga nema ni pravog rada niti uspjeha. Blagajnik Kasirn Smajlović da je odbor otpočeo s radom kada je u ve­ like kriza zavladala i da radi toga nije bio ni materi­ jalni uspjeh velik, ali je zato moralni uspjeh daleko jači, jer ostavlja u narodu duboki korjen poštovanja i zagrijanosti za njegove ideje. Iznosi u ciframa prihode i rashode odbora, a po tom podnosi izvještaj nadzorni odbor i podjeljuje se apsolutorij staro n odboru U novu upravu dolaze: pretsjednik Ibrahimaga Cosović, potpretsjednik Salko Ćurić, sekretar Teofik Limić, blagajmed Kreho, Murat Gotovuša i Salih ef, Strofović. Nad­ zorni odbor: Džemil Resić, Fetah Bajramovlć i Osman Imširagić. ту Po tom uzima riječ Janko Aruaut, poz­ dravlja skupštinare i želi da se produži u radu, jer je Gajret uzeo uvelike maha na prosvjećivanju i nacionalizovanju naroda i njegov rad žanje mnogo ploda. Gajret vrši u našem narodu među muslimanima hu­ manu dužnost, govori da su učitelji muslimani žarište za širenje prosvjete i duha među muslimanima, stub i garancija za uspjeh u tomu radu. Govori o saradnji Prosvjete i Gajreta da bi se pokazalo više vol/e i da se nesuglasice izglade ako ih slučajno ima. — Po tom je zaključeno da se održi zajednički teferič sa Prosv­ jetom na 6 sept. ili zabava. G. Arnaut predlaže da se izradi plan rađa i plan o održavanju predavanja kako u Rudom tako i njegovoj okolini. GAJRETOVA SKUPŠTINA U PRIJEPOLJU odr­ žana je 14 augusta t. g. u društvenim prostorijama Pretsjednik otvara skupštinu, zahvaljuje prisutnim ua posjeti i predlaže da se uputi pozdravna depeša kabinetskoj kancelariji Nj. V. Kralja, čije čitanje skupština popraća ustajanjem i oduševljenim Živeo. Zatim se­ kretar čita svoj izvještaj, iz kojeg se vidi da je druš­ tvom vladala opšta dezorganizacija i da članovi upra­ ve, usljed svojih ličnih poslova, nisu pokazali dovolfno volje i ietrajnostt u radu za Gajret. Iz blagajničkog izvještaja vidi se stanje prihoda i rashoda u toku mi­ nule društvene godine. U pogledu na blagajnički rad razvila se neobično živa debata. Nakon poduže diskusije o radu blagajni«a i ne­ aktivnosti nadzornog odbora, koji u toku cijele godine nije niti jedamput pregledao blagajničke knjige, predlo­ žena je lista novog odbora, u koji su unišla gg: pretsjednik Ćamil Selmanović. pretsjednik Latif Pašanovid, sekretar Sait Hašimbegović, blagajnik Hasan KadribaSić, odbornici: Mirko Jevđević, Alija Čantrić, Arif Skadrak, Mustafa PaiSanović i M ahmut Čičid. Zamjenici: �Mehmedalija Hodžić, Hanefija Ičenić i Murat Avdagić. Nadzorni odbor: Milić Arsenijević, Musa Musabegović HaSan Hanić. у Тузл и : У недељу 12 јуна о. г. одржана je ред. го* дишња скупштина мјесног одбора Гајрета и Гајретова клуба, која јепротекла веома лијепо и достојанствено. Број чланова који je посјетио данашљу скупштину интересовање за исту, као и достојаиственост и озбиљност рада, која се показала на скупштини, улијевају наде да je свијет у данашње доба још јаче убијеђен у аотребу Гајрета, да му je он велика нада и уздање. Апатичност сввјета у данашње доба в неинтересованост за многа витална питања — na u за просвјетна друштва — забрињавал« су Гајретове радиике у Тузли, јер je прије Гајретове скупштине једно слично друштво „са великои традицијом“ одржало годишњу скупштину на којој je било свега 13 чланова заједно са одбором. Хвала Богу, Гајретова скупштина била je посјеКенија и достојанственија него прошлогодишња, што ће без суиње новоме одбору дати joiu ви:ие полета п воље, да свој рад развију u појачају у свима правциua Гајретова дјеловањз. . Извештаји функционера били ру веома лнјепн и стварни, након чеги je сваки фугЈкцИонер дугии аплаузом био награђен. Одмах у почетку скупштине прочатаиа je поздравна депеша Њ. Kp. Височанству Престолонасљеднику Петру, коие je скупштина одушевљено кликнула три пута: Живио.! Затим je предсједник г. Џеиалага Телалбашић прочптао поздравну депешу коју je скупштина доби* ла од председника Главног одбора Гајрета г. Др. A- Xa-l санбеговића Ha предлог одбора мјесто брзоЈЈ ради штедње - свупштина je закључила, да се одашаљо писиеиа захвалница г. претсједнаку Хасанбеговићу као в цпјелом Главнои одбору, a да се мјесто из датка за депешу од присутнпх убере добровољни прнлог. Тако je на скупштини убрато мјесто депеше 99.* динара. Након саслушаних извјештаја из којих се разабире плодан иинтензиван рад одбора, разрвјешена je стара управа, na je скушвтвна на предлог кандидационог одбора усвојила једногласно ову лвсту: 1 Џемалага Телалбашвћ, 2. Мехмед еф. Ножвћ. 3. Мехиед Салихспахић, 4. Др. Хазви Муфтвћ, 5. Завмо вић Мурадбег, 6. Џннвћ Мехиедалвја в 7. Ахиед ШербаН; замјенвцв: Бурина Сафет, Исиетага X. Ефендвћ, Охманага БојквН, Мустафа еф. Бербвћ, и Адем еф. Аждереваћ; надзорни одбор: Мехиед еф. Кахвеџић, Јашарагвћ Јусуфбег, Оиазић Рвфатбег, заменвци: Ж влвк Садвк и Чустоввћ Шукрвја. Нови одбор у коме су у главном остала иста господа из старог одбора пружају гаранцвју, да he рад у наредној годцни бити још плоднвји, Z a h v a le Gajreiu Potpisani učenici Geometarskog otseka srednje tehničke škole, pitomci doma đaka geometarske školo - Gajretovi stipendiste, pri završetku svoga školo* vanja osećaju se dužnim da izjave iskrenu zahvalnost svome dičnom Gajretu na očinskoj dugogodišnjoj mo­ ralnoj i materijalnoj pomoći. Završivši škplu, koju bez Gajretove pomoći ne bi mogli završiti, ili bi je završtli po cenu nadčovečanskih napora pa možda i po cenu svoga zdravlja, mi se polazeći u život evo zavetujemo da ćemo svugde i na svakom mestu širiti Gajretovu spasonosnu ideju — ideju pomaganja sla­ bih i nejakih, ideju prosvećivanja širokih muslimanskih narodnih masa, ideju ostvarivanja Jugoslovenskih ide­ ja za dobro svoga Kralja, Otadžbine i NarodaU to ime kličemo: ŽIVEO NJ. V. KRALJ ALEKSANDAR! ŽIVEO, POKROVITELJ NAŠEG (IAJRETA NJ. V. PRESTOLONASLEDNIK PETAR! ŽIVEO NAŠ DIČNI GAJRETI Beograd 1 jula 1932 Abdulah Ahmetanović, Mehmed Bosjvić, Derviš Dizdarević, Fehim Zajmović, Hamdija Alimanović, Halis Nurikić. Rifat Smajići Omer Sokolović, Avdo Humo i Mustafa Havala. 1I 3 Модрича: Борислав Лукић, бивши Гајретов иитомацшсгрт послао je Главном одбору допис слиједећег садржаја: »Као Ваш питомац узсх да Вам се захвалим, што сам ио код Вас 3 године на издржавању. Много Вам се захвал>ујем ja као и мајка«. Из Бакра: Матурант поморске академије у Бакру и бивши етипендист Гајрета уиутио je Гајрету слиједећу за- Ш хвалу: »Овим извјешћујем много циј. наслов да сам занршио своје школовање на овд. Држ. поморској академији и положио испит зрелости с врло добрим успјехом. Велика ми je жеља и дужност да се што више захвалим моме добротвору на помоћи, коју ми je пружао кроз читаве 4 школске године мога школовања на овд. академији и тиме ми, својом издашном помоћи помогао да остварим своју жељу и дођем жељеном циљу. Божијом, Гајретовом помоћи као и помоћи осталих неких добрих људи, њих врло мало, побиједих. Оставши 1918 године п отпуто сам, без родитеља, кућног крова и комада круха, бијах гурнут у живот слаб и нејачак. Године су пролазиле, борио сам се и школовао. Са годинама расла je и жеља за нечим не свагдањим. Ta се je жеља претворила у чежњу за морем. Опет сам био сам и сиромашан. Мољакао сам да ме помогну у овој ствари. Преко г. Халидбега Џинића из Бања Луке прими ме Гајрет под своје окриље и преузме половицу терета на себе. Другу половицу je преузео други и ja сам могао наставити свој рад иа зидању зграде и своје будућности. Велики наш Гајрет je савјесно и тачно вршио своју обавезу. И могао сам мирно и без т р зан.а даље радити. Да није било помоћи, уваженог наслова, тешко бих био оно што сам данас, јер јс прва помоћ стигла од .нашег Гајрета, a друга je тек иза н>е дошла. Наиме прву руку помоћницу пружио ми ју je Главни одбор, a затим се 275 �je и друга рука полако.отворила. A сад је.циј. наслове.ред на мени да вратим мило за драго. Кад будем ишао пловити бићу слабо плаћен, 'ја нећу .моћи враћати no мало оно што ми je угледни Главни одбор дао, него hy ипак гледати да скуцам коју пару na да je пошал>ем свом добротвору, тим с већом радошћу да ће та иста napa утрти коју сузу сиромашног, изгладњелог ђака, који he je негдје у својој собици очекивати као зраку сунца A— знам то из свог искуства. Кад, једанпут постанем часник, Mohu ћу враћати свој дуг с истом могућом тачношћу као што сам помоћ примао. Па зато умољавам циј. Главни одбор да ми јави како и којим начином ћу то радити«. Идриз Фззлић. Хатме у Автовцу Прплпном аавршетка школске годиив, иаш вријоднн п у. важеии имам матичар г. АВДУЛАХ КУРСПАХИ Г>, муалам ц »јероучвтељ аавршио je школску годвну cm хатмама. H a дан 16. jy H:i ове годпне ou je саавао народ, да у овдашњеј уамији прп- суствује тим хатмама, пошто се првредба нвје могла одржати у о дашњем иектебу услед мале просторвје. После подпе намааа „ пошго су дјеца свршвла хатме, он je првступио испитивању дј0. це. Прво су дјеца учила у Курану a. в. в Кураиу no теуввду, а ватвм ђацв 111. в IV. раврода осноане школе учвли су у Тухветулихвану, a I. раврод у Арапској почетнпцв. Д јец а су нспптвваиа И8 Мурселова Илмпхала, и школска и мектебска ваједно. Д јец а су на сва пвтањ а одговарала врло добро в на опште R azn e vijesti вадовољство сввх првсутних. Испвт je трајао 2 сата . муфтаје, вспиту je присуствовао Испред претседник сроског вакуфског Органпзнција Гијретове раднонице за нзучавнње н псвјоревства г. Абдулах еф. Гаврановић шер. судвја иа Гацка, конзраду ручних радова у Требињу. jn je такођер испвтивао 1>аке. Мјесни одбор Гајрета у Требињу извршујуЈш ^ И овом првлпком ваш вмам г. Курспахвћ покааао je, да Гајретов програм. a вођен жељом да што вишс учпни je аапста пеуморио радио са дјецом в ако под иајтежпм околкорнсти иуслиманском елементу у овом напи м пж-ив" ноствма. Пошто наш веома об.Ј,убл>еви и врвједив шеријат. судином крају приступио je организацији „Гајрет«. »е-р^ди- ја г. Гаврановвк вјерском одгоју посвећује нарочпту пажњу и у онице за изучавање и израду ручних радова у Тре свижа првликама се внгересује за опстанак и напредак мектеба бињу* гдје ће се муелиманеко женсквње стручно ос- то се аадано да ће псти настатв да се овдашњи мектеб лопранп пособљаватн у кројењу, пшвању као и другим д«ма- в доврде у ред, како бв се дала прилика г. К урспахвку да нас-. ћннскни пословииа. fc Л • ■гавв несмогано с а радом в а вјерскои образоваљу наше дјеце. Г. У сврху организације радионице сазвата je у Гаврановвћ већ je отпочео са акциЈом око поправка мекгеба, али петак 29. јула о, гч дос^ије џуме намаза скушј обзвром ua слабо стањ е овдашн.вх мјештана, теш ко да убра, Гајретових чланова и пријетеља која je успијо у своие подхвату. бројно посјећена и којој je взнешен пр оора у погледу отварања радионице. В јенчањ е Скутптина je иредлог једноглаово првмила те изразпла нарочиту хвалу мјесном одбору на овој плеОвих дана вјенчао се у Дервенти г. Халид lileмеиитој шшцијативи, изабравши из своје средине још 70 грађана који имају са Мјесним одбором да пораде рик грунтовничар и члан Гајретовог мјесног одборч са г-ђицом ФериДом Ђвкић, наставницом у струч. na што бржој организакијн радионице. Послова на оргавнзацвји радионице у пуш>и cv ihколu Кола Срп. сестара u секретарвцои Гијретовог јску те се надамо почетком школске године да ће ра- женског одбора у Дервенти. дцона иоћи отпочети рад. Наше срдачне честитке! DALJNI UPIS UTEMELJAĆA GAJRETA. Tokom posljedna 2 mjeseca upisaše so za članove utemeljače slijedeća gg: iz čapljine: Mustafa ćerid, iz Dob«ja: Dr. Izudin Džananović, sreski lekar, iz Grečanice: Ha-, mid Kajmaković, iz Bužima iČaglice): Abid ef. Meh medović, imam, iz Stoca: Smail ef. Serdarević, šer sudija, Ajiša h. Serdarević, supruga Smail ef, Ajiša b. Hadžić, supruga ćamil ef., Mustafa M. A. Rizvaubegović, uprav. sr. pripr. zaklade, Mustafa Šarac, uprav, pošte, Munib Behmen, uprav. grad. škole, Halil Mehović, inonop. činovnik i Edhem Bićkalo, opšt. bla­ gajnik, iz Drinovaca: Fahira Orman. učiteljica iz Podgorice: Mustafa šarkić, rahm . Tahir Kapisazović, Os. man Paćuka, Šaćir Lačević, Said Mujadžević i Hamza DelalićI ovim putem srdačna hvala svim novoupisanim utemeljačima Gajreta. Подмирите претплату! Оглашујте у листу Гајрет! � https://kolekcije.nub.ba/files/original/7d7abb416ac0744bfd67a2266358b448.pdf 00058231468cb31e14e25fb069a5cb0a PDF Text Text БР01 17 ГОД. XIII. С арајеио, 15. сеп т ем б р а 1932. „ Н а ш и м у с л и м а н и " Одговор н а ч лан ак др. Д уш ана Ј. Поповића У „Политици" од 15. јула о. г. изложио je Др. ипак у љему не можемо гчедати „тежиште целокупДушан Ј. Поповић в. проф. београдског универзи- ноК проблема“. Taj проблем вма шире димензије тета своје мишљење о нашем муслиманском про- Он дола^и ji3 сукоба двају опречних култура, ориблему. Он je покушао да прикаже наше данашње јенталне п западне, различитих начина привредног стање и д& његову карактеристику у најважнијим живота, друкчије структуре друштвеног и политичцртама. Мора се признати да & уганку има доста ког живота, губитка ранијег привилегованог полојош многих узрока у којем je национални тачиих опажања, али ипак изгледа нам да je ув^жени г. професор био сувите оштар унеким сво- проблем био саио једна компонента. Шта више и данас широке муслиманске масе налазе се пред јим судовима. Ово je моглр^доћА из непотпуноГ по^ј знавања сгвари, које ртоје у вези са постављеним много тежим проблемима који директно задиру у проблемом. Ha почетку чланка г. Поповић конста- његов духовни и привредни живот и због тога оне тује да je у хисторијско!« развоју Босна успела да су моментано „апатичне“ према националном питању. Окупацијом Босне и Херцеговине ми смо од најбоље очува своју словенску значајку, што он изводи из чињенице да се Босна налазила на међи господујућег сталежа постали робујући. Мп смо сиИсточног и Западног Римског Царства, na у њој стематски запостављани ц економско морално подније била проведена чврста државна и вјерска орга- ривани. Свесно су аустријски водећи кругови ишли низација. Нама пзгледа да у томе не лежи прави за постепеним уништавањем муслиманског елемента. узрок тој њеној словенској значајци, јер остатци из 1878. г. босаиско-херцеговачки муслииаии нису били римскога доба доказују да je Босна имала једнако у стању да спрече аустријско освајање Босне п државно и верско уређење као и остале покрајине Херцеговине. Они су напрегли сву снагу, избацили Римскога царства. Прави узрок, што je Босна оста- на бојиште све шго су имали али нису били дола најдуже словенска лежи у чињеници, да je била расли, и поред херојског отпора, да се одупру боље другим јужно-словенским државама одељена од не- спремљеној и надмоћнијој сили. Пре окупације они посредног додира са Римом и Цариградом, na ни су поносно одбацили султанову одлуку да се Босна њихов утицај није могао бити толико јак и непосре- преда Шваби. Веровали су у своје јунаштво и снадан као н. np. у средњевековној Србији и Хрватској. гу, али се показало да су сувише слаби за једну Свакако je за нас најважнији и најинтересант- европску велесилу. Они су взгубили тада поуздање нији део чланка оно место, где уважени г. профе- власт и положај, били су запостављени n презрени сор расправља о националним расположењима по- и није им преостаао ништа друго, него нада на сулјединих делова нашег муслиманског друштва Он тана у Цариграду. Погрешно je мислити, да je та сматра да je пационално питање, које je за наше нада задржала бос.-херц м-услимане да се не отсемуслимане постављено на дневни ред окупацијом ле, како то хоће г. Поповић. Она je била само њиБосне и Херцеговине, изазвало велике психичке и хова лабудова песма, a њих je у Босни задржала моралне поремећаје, a преко тога и необично јако огромна љубав према рођеној груди, која иде скоро утицало на материјално пропадање наших муслииан- до обожавања, Бошњаку се je било лакше опростиских редова. Свакако се не може оспоравати, да ти са животом него са завичајем. У питању нашег националног осећаша погрешje и национално питање посредно деловало на тежак положај у којем се ми данас налазимо, али но je полазити од момента окупације. Треба погле- 277 �дати мало боље у прошлост. Тачно je да су босан,херц. муслимани саосећали са Турцима с којима их je везала вера, државна заједница и друштвени положај, да су они према иноверцима и странцима можда били и „Турци4, али onu никада ни за тренутак нису пресшали да унутар Турске Царсвине у националном иогледу не буду Бошњаци. Да би се уверили колико je била јачина њихове националне свести, вавешћемо само неколико чињеница Ниједна етничка група у Турској Царевини, различита од осмавлијске није успевала да асимилира и претопи у себе све стране елементе, који су дошли у Босну и Херцеговину. Има случајева где се већ у другој генерацији, a посигурно у трећој потомци досељених арапа, татара, турака и других, толико претопили да нису знали ни језик својих отаца. Хо* he се често да прикажу огпори бос.-херц муслимана према каснијој турцизијарућој политици Цариграда искључиво као брига да се очувају извесне привплегије. Свакако да je било друштвених слојева, можда и водећих, који су се р^ководили својпм интересима, али на позив да je Босна у отасности дизали су се против Цариграда u они, којима je то било очигледна штета. Onu су били високо свесни таога да Бошњак nefie и пе треба да иостане 7 уркуша. Наше сиромашне девојке устручавале су се удавати за турске офццире и чпновнике, и радије су полазиле за свој? оиромашне и скромне занатлије. ВеК десетинама година у појединим мало-азијским градовима одржавају се наша насеља, која се нису претопила V доморотце, него чувају своју материњу реч. Могло бичсе навести још мвого и много примера, који би очевидно показали са колико су се упорности и боишачке „тврдоглавости“ одупирали бос.-херц. муслимани, кад je било у питашу њихово национално расположење. Ми можемо с поносом тврдити да смо високо држали нашу националну заставу и у оним тешким временима, кад je код наше истоплемене браће морала погнути своју главу. Четрдесет година робовања аустријском окупатору свакако je приклонило наше старе необразоване генерације да почну више него раније „турковати**. Ми се слажемо са тим да je потхбан дуг и мукогрпан рад на народном просвећивању и економском придизању, na да се поново изазове јако национално осећање у нашем народу, које нипошто није изгубљено, него je пред тешком свакидашњидом само потиснуто, али једнако снажно и у својој латентности. Још најтежа je примедба, коју прави г. Поповић муслимаиским интелектуалцима у националном погледу. Сваки босански м-услиман, чим добије основно образовање, долази до сигурног увереља, да je он сип ове зе.чл»е: овог народа, као што су и љегова иноверна браћа, која припадају српској или 278 хрватској националној оријентацији. Исто тако 0а види да те оријентације не почивају ни на каквим битним различностима, него да су у суштини исте. Заиста он мора да je у недоумици, када га живот ставља у искушење да се врикључл'је једној ИЛа другој. Што се тиче турске na и мађарске ту 0 ца. ционалној оријевтацији муслиманских интелекту алаца не може бити говора, него једино о политичким наклоностима појединаца, какв,их je било и код наше иноверне браће. Потпуно je неоправдано предбацивати нашој внтелигенцији да није на чисту са тим коме има „више да се приљуби, да ли уз оне са којима je везана налионалном или за оне са којима je везана верском везом*. Она je већ одавно на чисту са тим да je вера ствар прошлости у погледу државног и друштвеног живота и да je само нација у томе одлучујућа Уважени г. професор тврди, a да се не упуш*га у образложење и доказивање, да наше „широке м-услиманске масе нису до сада од наше интелигенције вмале готово никакве користи Најмање су имале користи од оних који су себи правили највишу корист баш од муслиманства“. Свакако je ова по> следња реченица сасвим оправдана и на месту, јер су та да их назовемо „муслиманофили" били noзвани, познавајући прописе ислама, највише да раде у том погледу, кад пм je уз то њихово „муслиманофилство" осигурало врло завидне и уносне положаје у нашем друштву. Њихов став може се разумеги само na тај начин да су они хтели да угађају лнстинктима непросвећене масе, што им ни у коме случају не може служити на част. Томе се мора додати да je управо та група наших интелектуалаца уживала потпуно поверење муслиманске масе и могла их je повести путем духовног и материјалиог напретка и препорођаја. Па ипак г. Поповић сувише je оштар када тај суд уопштује. Бцло je a и има знатан број муслиманских интелектуалаца, који се свесрдно и срчано бацају на тај мукотрпни рад. Taj рад се не своди како г. професор тврди на издавање листа „Гајрет“. Треба завирити у прошли број пГајрета“, na видети колико je то друштво само у једној години учинило за муслимански елемеиат Лако се може уверити да je то друштво једно од пајвебих, најбројнијих u најактивнијих културних дру~ штава у целој Југославији. Осим тога не сме се губити из в^ида да код нас има штампе и осим „Гај* рета , да имамо и да смо имали своје часописе, седмичнике, библиотеку, та да je много тинте утрошено и много труда уложено за националио и културно придизање нашег народа. Интели1епција није крива што су ирепреке u сувигие тешке, шшо иосао лагано напредује. Cee оно што има духа u срца у noj са cmрахом прати да наш полаки прогрес не буде судбоносан sa пашу будуКност, да живот ne буде б у Јни од нас u да т с ne ирегаии. Ми смо свесни да �би бројна, здравствена, економска и морална статистика од окупације до данас била поразна, али ми против тога не можемо ништа. Kao ученику уваженог г. професора позната ми je његова искрепа наклоност и симпатије према м-услиманском елементу и свестаи саи да je његов чланак имао најплеменитије намере. Ja осећам искрену благодарност што je пријатељски у пајбољој намери указао на тешке проблеме који стоје пред босанско-херцеговачким муслиманима, нарочито пред нашом интелигенцијом. Сматрам да je исто тако по- требно изразити благодарност и вПолитици“\ која je тим нашим муслиманским проблемима придала необичну важност штампајући чланак на једном врло угледном месту. Желити je да тај чланак буде озбиљни мементо за сву муслиманску интелигенцију. Ми имамо израђене програме, сада требамо само радника. Гајрет je био u ocmafle главни сшуп тога радо, a о нама зависи да ли бемо његово илеменито u кориспо деловање још кише повебати u разгранати. Зато на окуп, на рад! Фуад СлипичевиА канд. филос. Hasan Ljubunčić Rad naših vokulsk o^mearifskih organa Izveštaji o radu Ulema-medžlisa i upravnog odbora Vakufskomearifskog veća u Skoplju. Dobili smo dva izveštaja i to: Ulema-medžlisa i Upravnog odbora V. M. veća iz Skoplja, koji su. po­ red svojih iscrpnih statističkih podataka, vrlo objek­ tivno prikazali očajno stanje versko-prosvetno tamoš­ njih muslimana i težak položaj skoro Upropaštenih vakufskih dobara u kojima su ih'“zatekli prigodom os­ nivanja Ulema-medžlisa i V. M. veća u Skoplju. Na prvoj stranici izveštaja Ulema-medžlisa ista­ knute su dužnosti Ulema-medžlisa i tako svaki čitaoc izveštaja može lagano da oceni, koliko je tim svojim dužnostima Ulema-medžlis udovoljio. Sam taj pasus u izveštaju jasno otkriva psihološku pozadinu iskrenosti u radu i nastojanjima Ulema-medžlisa. Ulema-medžlis u Skoplju i ako je morao da pre­ brodi velike osnivačke tegobe i da se bori sa velikim versko-prosvetnim poteškoćama, ipak je u tekućim podovima, do donošenja izveštaja, ostao skoro bez zaostataka. Osnivačke tegobe bile su tim veće, što je Ulema-medžlis u Skoplju bio i bez prostorija za srneštaj i bez i kakovih agenada i arhive i bez potrebnog činovništva punu godinu dana od osnutka. Arhivu je trebao primiti od Vrhovnog Muftijstva iz Beograda čiju je funkciju u glavnom i nasledio. Sto se tiče versko-pro^vetnih poteškoća, one su u izveštaju u glavnom svedene na teška pitanja veroučitelja, sibjan-mekteba i drugih versko-prosvetnih škola. Velika redukcija veroučitelja i njihovo preno­ šenje na proizvoljni opštinski budžet izazvalo je ve­ like poteškoće za osiguranje verskog vaspitanja mu­ slimanske dece u školama. Ali se je ipak uspelo da se popuni 371 veroučiteljsko medo dok je još odalo 120 praznih veroučiteljskih meda Pitanje sibjan-mekteba također se razvija pra­ vilno, jer je Ulema-medžlis spreman, da poduzme sve što je potrebno, da se ove korisne versko-prosvetne ustanove otvore i uspodave. Kako se vidi iz izveštaja, i u drugim verskoproavetnim pitanjima Ulema-medžlis je radio i nasto­ jao, da ih povoljno reši. Ventilirajući pitanje veroučitelja i sibjan-mekteba izvještaj je protkan iskrenom ljubavi i velikpm voljom da se ta pitanja povoljno reše, što u čitaoca izveštaja stvara poverenje prema Skopskom Ulema-medžlisu, Pomenuta iscrpnost i objektivnost izveštaja, jasno svedoče da je Ulema-medžlis u Skoplju dobro i isprav­ no shvatio svoju dužnost i da je dorastao da joj udo­ volji na opšte dobro muslimana na svom području. Žalimo što nam i Sarajevski Ulema-medžlis sa ovakim štampanim izveštajem nije dao priliku da se upoznamo sa opštim versko-prosvetnim stanjem mu­ slimana na njegovom području. 1 kad ne bi Ulemamedžlis bio dužan po § 71 U dava 1. V. Z. podnositi izveštaj vrhovnom verskom starešinstvu, smatramo ipak da je bar moralno obavezan prema članovima svoje zajednice, da ih obavesti o opštem versko-prosvetnom stanju zajednice, kao i o svojim nastojanjima u tome pogledu. Žao nam je i radi toga što nismo mogli zagle­ dati u izveštaj jednog Ulema-medžlisa, čiji rad sa n e­ koliko decenija seže u prošlost i koji je bio u daleko povoljnijem položaju za otpravljanje tekućih i opštih poslova od Skopskog Ulema-medžlisa. Izveštaj V. M. veća u Skoplju bilježi početak svoga rada sa septembrom 1930 i sa velikim osniva­ čkim poteškoćama i borbama oko povraćanja uzurpi­ ranih vakufskih dobara te uklanjanjem nesavesnih mutevelija sa samostalnih i evladijet vakufa, koji su bez skrupula, vodeći računa o ličnim interesima, upro­ paštavali vakufska dobra Uz to su još imali da cen­ traliziraju samostalne i u mnogo slučajeva samovoljne sreske vakufe. Nekadašnje bogate vakufe preuzeli su u najharabatnijem stanju sa velikim dugovima za porez. Uza zve pomenute poteškoće upravni odbor V. M. veća u Skoplju dospeo je da otpravlja i redovite svoje tekuće poslove i da donese razne pravilnike. Centralni Vakufski budžet iznosio je 11,661.477 Din. prihoda i isto toliko rashoda. Budžetiranje poje­ dinih vakufa i sreekih V. M. poverenstava na terito­ riju V. M. veća u Skoplju kretalo se je ovako: prihodi 3,324338 Din. a rashodi 3,241.131 Din. Suvišak 83.207 Din. �U statističkom delu izveštaja nalazi se popis svih prijavljenih vakufa na području V. M. veća u Skoplju kojih ima 682 i popis od 42 područna džemata sa drugim podatcima iz kojih se vidi, da na području V. M. veća u Skoplju živi 841 636 stanovnika muslimana. Na svakih 2008 stanovnika muslimana otpada po je­ dan imam matičar, a na 744 muslimana ima jedna dža­ mija U svemu imaju 419 imama matičara i 1.131 džamiju. Ovaj kratki prikaz donosimo radi čitaoca Gajretova lista, koji ne budu imali prilike da pomenute izveštaje pročitaju. Gospodarenje Vakufa u Skoplju Znajući da će naše čitaoce mnogo interesovati materijalno stanje Vakufa na području skopskog Ule­ ma Medžlisa, prenosimo iz izvještaja Upravnog odbo­ ra u Skoplju slijedeće: Pregled kretanja tem eljne va k u fske glavnice o d 'p re u z im a ­ nja poslova do 31 III. 1 93 2 g. Gotovina. Primici: 1. Primljeno od Ministarstva Pravde (saldo bivšeg centralnog vakuf, fonda) Din- 1,563.074.— 2. Glavnice uzapćenih vakufa „ 26‘.800.50 3. Otplate zajmova - — 28.602 — Svega: Dm. 1.618 476.50 Izdaci: 1. Isplaćeni zajmovi Din. 120.218 — 2. Zajam za adaptaciju 2grtfde vakuf, direkcije „ 182.406.50 3. Pozajmica za izmirenje potreba budžet g. 1930/31. Din 146458.70 cd toga primljeni prihodi 20.236 20 J 4. Pozajm'ca za izmirenje potreba budžet, god- 1931/32 250.000.— 5. Privremene pozamnice iz godine 1930/31. Din 4,797;— odbiv otplatu , 3 353— „ 1444Svega Din. 680.291.— R E K A P IT U LA C IJA : Primici . . . . Din. 1,618.476,50 Odbiv izdatke . . , _____ , 680.291 — Ostalo saldo gotovine na 31 III. 1932- Din. 938.185 50 Pregled celokupne aktive: 1. Gore iskazana gotovina Din. 938.185.50 2. Zajmovi pojedinim poverenetvima i vakufima . . . „ 429.91565 3. Zajam za adaptaciju zgrade vakuf, direkcije . . . „ 182.406 50 4. Pozajmice za izmirenje potreba budž. godine 1930/31 Din. 126.222.50 1931/32 „ 250.000.— „ 376.222.50 5. Privremena puzajmnica ._____. _ 1.444.— \ tfS S S ffc U h u m u Sveukupno Din. 1.928174.15 Pregled dugu jutih zajm ova centralno] va k u fsko j z aklad i 1. Sresko vakufsko mearifsko poverenstvo u Plevlju isto Belom Polju Vučitrnu Strumici „ Prištini Uroševcu Tetovu Prijepolju 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 280 Din. 9 ш 113,191.99 112.558.19 33.872.58 36.761.— 6.000.— 100.— 65,000.— 55.915.89 ; 9. 10. „ Kumanovu „ Koćanima_______ ._______ 720.— . 5.796.-i S v e g a : Din. 429.91~5~бК Zajmove pod l', 2), 3) i 8 izdalo je Ministarstvo Pravde. Stanje depozita na 31. m arta 193 2. godine. K O N T O Burmali džamija u Skoplju Hajdar baba vakuf u skoplju Sresko v. m. poveren. u Plevlju Vakufska Direkcija u Skoplju Evladijet vakuf lsmail ef. u Radovištu Sresko v. m. poveren. u Prilepu Službenički porez Džem at medžlis u Кг. Palanci Vakuf Donjo-Ćaršij. džam. u Dinara U hartijama od vrednosti P <om Din. P 268.385 20.000 107 2.334 81 — 31 — U gotovu 5-401 — 13.601 82 2.504 — 5 18.430 — 3.210 60 Sresko v.m. poveren. u Strumic1 422 — Sultan Murat džamija u Sjenici 1.996 52 41 Sresko v.m. poveren. u Nišu •>50 — 1C Sresko v.m. pov. u N. Pazaru 5.630 -• Sresko v.m. poveren. u Kavadar Hoča džamija u Prizrenu 1.305 30 9.200 2i Muhtar Babia vakuf u Velesu 3.000 — Vakuf džam ja u Čič^vu-Veles Vakuf Hadži Ahmet-Stip 34.810 6( Vakuf Leskovci džamija-Štip 1.000 — Sres. v.m. pover. Resan. kaucije 450 — Sres. v.m. poveren. Stip 1.000 — Vakuf Junuz Vojvoda i Hadži Durgut u Ohridu 299.410 8( Vakuf medresa u Plevlju 121 25 Vakuf Husein paša u Plevlju 23.185 9U Vakuf Odobaša u Plevlju 6.226 05 Vakuf Rizvanija u Plevlju 1.0.3 30 Vakuf Alija Prizrenac u Prizrenu 470 — Vakuf džamije Budakovo-Bitolj 475 — 1S Sres. v.m. pov. Bitolj-A:auri/e 39.628 5' 2 Vakuf Kumsal džamije Veles 1.000 — — 59 Vakuf Mesdžidli džamija Bitolj Sres. v.m. pover. u Bitolj u 1.250 — 191 Vakuf Aiše Hatun u Skoplju 62.358 — Vakuf Ibnl Kodžadžik u Skoplju 103.639 5( Vakuf Faik paša u Skoplju 17.000 Vakuf Ibni Pajko u skoplju 135.512 25 Vakif Jelen Kapan u Skoplju 23.000 — Sres. v.m. pov. u Skoplju 78 157 Baščaušević Mustafa (steč. masa) Sarajevo 775 02 Dr. Kajon Jakob, adv. Sarajevo 309 — Zanatska banka. Beograd 396 Grujičić Petko Okančič Pavlović Stanojka, Kumanovo 240 _ Kazne 4-i Sreski šer. sud Orahovac Činovnička Zadruga 175 Singer društvo za prodaju šivač. mašina Opšt. Kalauzinska-Radovište | Otkup ličnog rada 20.264 05 Sres. v.m. pover. Štip-ka u cije 6.051 50 Porez na poslovni promet Vaki f džamije Ramna-Bitolj Vakuf džamije Medrese-Bitoll Vakuf džamija Ishak efendi u Bitolju Vakuf džamija Arpadži lamailaga u Bitolju 24.170 16 Vakuf džamija Šenđul u Bitoliu Vakuf džamije Plavske-Gusinie Hamzić Fevzija adv. Skoplie Aleksandar Ristić. Vranie 1.000 41 Ukupno: l,247.90l|97 330 2.500 41.000 10.00C 19.0о( 2 000 59.000 194.00C _ — _ _ _ 327.5UL �Pregled odobrenih budžeta ia 1931-32 god. pojedinih Sreskih vakufsko-mearifskih povjerenstava 1 samostalnih vakufa. 41. Tetovo 42. Uroievac Beograd Berane Bijelo polje Bitolj Valandovo Veles Vučitrn 9. Gnjilane 10. Gostivar PRIHODI: 47.592 — 42.182 — 5.410 — 64.878 — 64.738.— 140 — Neutrošeni prihodi iz prošle god. Dinata 109460.— 102 802 — 6,658.— Mueekafat 2.535— 1 .8 0 0 735 — Kirije 37.572 — 22.430 — 15.142 — Zakupnine 6,620 — 6.620 — Murabehat 12.465 — 12.445 — 20.— Uzeti zajmovi 60.484. - 56.220 — 4 264.— Povraćeni euvišci 11. Gusinje 13. Đakovica 24.870 — 57.808 — 24.845 — 53 380 — 14. Kavadar 5.330 — 5.330.— Ostali prihodi 25.— 4.428.- U Ukupni prihodi Din. 2.056. - Dinara 19. K. Mitrovica 71.200 — 65.832 — 5.368 — Troškovi na nekretnine Popravci koristonosnih nekretnina 20. Niš 56.^15.- 47.141 — 9.474.— Javne dažbine 21. Novi Pazar 22. Orahovac 232.838 — 2 2 7.28815.253 — 15.253 — 5.550,— Verske svrhe Prinadležnosti džamijskih službenika • 23. Ohrid 212.035.— 198.244— 13.791 — 96.103 — 96.103 — 197.514 — 190.307.^ 29.600— 29.229.— 7.207.— 371.— 18.635.— 16.983.— 1.652.— 15.517.— 77 — 15.594.— 30. Prizren 118,239 — 95.924.— 22.315— 31. Prijepolje 52.030 — 51.426 — 604.— 32. Prilep 30.280 — 30.274 — 6.— 370.934 — 370.934 — 34. Radovište 81.909 — 81.075 — 834 — 35. Resan 36. Rožaj 36.485 — 30.072.— 6.413 — 41.108.— 40.617.— 491.— 37. Sjenica 38. Skoplje 39. Strumica 40. Štip „ „ 3,324.338 — 644.552 — 644.552 — 8830.— 8.830 — 194.055.— 194.055.— 322.307 — 296.138,— 1,131.342.— 587.754.— Materijalni izdatcii za verske sveča* nosti, rasvetu i t. d. Izdržav. džamija i dr. verskih zgrada . 100.586.— 198.051,— Prosvetne svrhe Medrese 29. Priboj 33. Priština 5.000.-48.196.— 121.126.— Materijalni izdaci 58.780 — ' 26. Podgorica 27. Podujevo 28. Preševo 113.892.— 67.418,— Upravni troškovi 58.780.rv 25. Plevlje 2,570.846.— 327.614.— RASHODI: 17.040 — C14,984.— 50 045,— 24. Peć 1 S1 .37S — - i* 15. Kačanik 16. Kičevo 4.214 — 53 — 3,324.338.-3,241.131.-- 83.207 — | ' - 1 CELOKUPNI PREGLED Prihod Suvišak Rashod 95.336 — 120.999.— 25.663.— 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 134060.— 138.214— 15654,— 15.601— Mektebi Dobrotvorne svrhe i imareta „ n Razrez na prihode po § 84 Ustava l.v.z. „ Naslednicima vakufa pripada dio prihoda Otplata zajmova Za osiguranje Ostali rashodi » » Ukupni rashodi Din. 38.600 — 26.800 — 41.636 — 298.813 — 23.967 — 14.220 — 30.066.— 10.725.— 3,241.131,— REKAPITULACIJA: Prihodi Rashodi Din. 3,324.338 — » Suvišak Din. 3,241.131 — 83.207 — 281 �Pregled džemata na području Vakufsko-mearifskog veća u Skoplju Bar sa Ulcinjom BeogTad Berane Bijelo polje Bitolj 4 1 2 1 2 3 6 5 IO; 12 13. 14 15 16. 17. 18. 19. 20 21. 22. 23 24. 25 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32 33. 34. 35. 39; 37. 38. 39. 40. 41. 42. Gusinje 7 4 6 5 4 4 4 Niš Peć Plevlje Podujevo Pbdgorica Preševo Priboj Prizren Prijepolje Prilep Priština Radovište Resau Rožaj Sjenica Skoplje Strumica Stip Tetovo Uroševac , Ukupno: i, 7 6 3 7 8 22 12 2 4 1 3 6 6 2 2 6 3 3 1 7 2 3 5 1 1 3 1 8 1 6 1 116 1 1 7 4 5 11 1 11 10 1 11 6/ 10 1 8 3' & 1 1 1 18 1 1 9 10 4 8 10 25 18 7 11 10 6 5 10 /} 9 15 7 17 12 9 17 I 1 5 m u 4 i 10 4 2 3 6 12 3 i 6 20 9 i 299 17 i 13 1 1 9 8 4 8 9 25 18 7 10 10 6 5 10 7 8 '14> 7 17 12 9 17 9 10 5 10 6 28 7 7 15 5 3 6 7 20 c 48 1 2 12 43 28 28 9 46 49 9 18 37 51 10 3 31 22 17 4 31 28 36 31 И6 20 11 26 6 73 9 30 38 30 11 15 5 3 6 7 7 20 95 4 4 21 7 6 35 26 25 82 11 27 11 432 1 419 |1.131 muških 1 2 3 4 5 Sedište muftijstva Bitolj Novi Pazar Plevlje Prizren Skoplje Ukupno: ženskih K A A) Ukupno 6933 7325 14 262 159 3042 3 201 798 786 1.584 316 6858 7054 13.912 2598 7018 7127 14145 2873 2774 2627 5.401 1121 6104 6225 12.329 2352 11048 12119 23.167 3195 27961 30308 58.269 8386 16159 15843 32.002 5507 33/0 3990 7 360 1298 4981 5461 10442 2477 16243 33.494 17251 4480 3215 3241 6.456 1046 5603 5923 11.526 1713 9423 9593 19.016 3337 5228 5518 10.746 236'1 9482 9766 19.248 2598 15829 17441 33.270 4745 6960 6936 13.896 2852 15487 31.608 16121 5355 15331 16354 31.685 2229 8548 17.827 9279 3557 20080 41.436 21356 5349 9.864 4855 5009 2029 26.765 13326 13439 3586 6176 2851 3325 1062 20.568 10017 10551 3309 2993 6156 3163 1223 32138 31230 . 63.368 9986 6030 12.161 6131 2462 6684 6397 13.081 2325 15879 15657 31.536 4818 4097 8.048 3951 1513 5.045 2656 2389 918 7069 7000 14.069 2138 8473 8013 16.486 2503 24572 25170 49.742 8418 6.614 3200 3414 1299 6021 11.119 2044 5098 50.709 8234 25231 25478 12121 23.847 3421 11726 I 134.113 1 429.380 I 412.256 1 841.636 3081 Pregled osnovnih Škola i oerouiitelja na podruijii Ulemamedžlisa. Po muftijstvima: Red br. 11. 14 1 o Q Br. veroučit. 1. 2. 3. 4 g ra d ­ Br. osnov. škola 'dO) E Z R S T A N O V N I (M U S L 1 M A > E ЛАТА seos­ mešo- Ukup­ skih kih vitih no 1 1 C Ž S Broj musliman. dece 79 55 59 151 247 54 48 37 114 3775 3924 118 2722 8292 7775 491 371 26488 Broj upražnjenih veroučiteljskih mesta 25' 7 22 37 29 120 �Омер ИбровиЛ, Сјеница Вапаји вјер оучи тељ а Тешко je наћи примјера да један сталеж улаже више напора у свој рад, као што то чине вјероучитељи из јужних крајева, a да за тај рад и жртве које допринашају исламској вјерској заједници нису никако награђени. Већ годину дана вјероучитељи из ов-их крајева за свој рад не добивају никакве награде ни плате. — 0 потреби вјероучитеља сувишно je говорити. To зна свако na п најмање дијете, као и они који их постављају. Али да je потребно да буду плаћени од некога, у томе се не може нико да снађе, особито у срезу сјеничком. Стање вјероучитеља у овоме срезу je заиста за жаљење. Мислим да се не би више смјело ни часа чекати и отезати са регулисањем вјероучитељских принадлежности и вјеронауком. Од доношења новога Закона о нар. школама, вјероучитељи и не знају хо je дужан да nx плаћа,јерни законске одредбе. у том погледу нису потпуно јасне. Поред појединачних молби, вјероучитељи из среза сјеничког, упутили су заједничку претставку ради регулисања њихових платд, ј Вакуфском вијећу у Скопљу, приликом његова довљедњег засиједања. Међутим, до данас они нису взвјештени о повољном ријешењу њихове молбе, na су почели губити сваку наду у регулисање овог^њихова питања. Ha тај начин наши. вјероучитељи су^-приморани да обвјају прагове, да преклињу ко би им притекао у noMoh, да им властита дјеца не угину‘од глади и то у моменту када они још увијек обавл»ају редовно своје вјероучитељске дужности. Претставка коју су упутили вјероучитељи среза сјеничког Вакуфском вијећу у Скопљу, гласи: „Знајући да je гг. влјећницима врло добро познато стање вјероучитеља и да ће се вијеће без сумње бавити тим питањем, ми потписани вјероучи* тељи среза сјеничког, принуђени својим управо биједним стањем — које траје већ годину дана — вршећи дужност a не примајући никакве плате, одлучисмо се напоменути Вијећу слиједеће: 1) Закон о народним школама који je судбину вјероучитеља само површно ријешио и предвидио да вјероучитеље плаћају општине или сами ђачки родитељи (без одређивања висине плате и начина всалате) наишао je на различита тумачеља код on* штинских судова тако, да појвдине општине неће ни да чују за плаћање вјероучитеља, док су поједине општине на молбе и вапаје вјероучитеља и њихових породица пристале на уношење у буџет no неке мизерне суме као помоћ од 80-100 дин, Док школски служитељи у истим школама плаћени ćy no 600-800 дин. мјесечно. О томе да ли he се плаћати вјероучитељи као и висвну њихових илата( одлучују већине у општинским управама којима не мора да буде стало до исламске вјероиауке. Стога: оставити вјероучитеље и вјеронауку на милост и немилост општина, или необавјештених и несвесних грађана, значило би посве осудити вјероучитеље и њихове породице, a поред њих и исламску вјерона* уку на вјечити неуспјех и коначно ишчезнуће из нашег елемента, 2) Стаље нас вјероучитеља превазилази стање највећих биједника, јер смо дошли дотле да смо ове зиме морали за огријев својих no* родица да ложимо долафе, хамаме, сандуке, столице и т. д. За садањи Бајрам ни један од нас нисмо имали ни брашпа у својој кући. ДржеКи да смо и ми чланови исламске верске заједнице, и.да смо пред Законом и Уставом тре* бали бити равноправни осталима, те држећи да и пас чека један узвишени позив у нашим дужиости-* ма према припадницима ислама и према осталим суграђанима и држави (јер без вјерски п морално одгојеног човјека нема ни ваљаног држављанина нити члана друштва уопште), ми се обраћамо Впјећу с молбом, да се наше питање изДесе на дневни ред Bnjeha и да се наше стање регулише. 3) ВијеКу he бити познато да су се надлежпи форуми поетарали пА, се збрину сви други исламски службеници осим вјероучитеља. Ha пр. имами матичари, који ćy далеко мање везани за дан и час своје вмамско матичарске дужности и који нмаду и иЗвјеСних других прихода од својих џемата, редовно су исплаћиванИ) a висину њихових принадлежности ријешилису надлежни према могућностима и нису их оставили на милост и немилост нити џемата нити општипа. 4) Нас управо чуди како je дошло до овога стања ствари: да вјеронаука и вјероучитељи буду на no* сљедњем мјесгу. Ми сматрамо да je то требало обратно да буде т. ј. требало je у првоме реду регулисати основна питаша, збринути вјероучитеље, na вћи редом до врхова исламске заједнице, будући невина младеж мора почињати од првог басамака уза степенице, na исти басамаци ваљда требају да се редом утврђују. 5) Сматрамо, a гг. вијећници то боље знају, да je вјеронаука у основним школама у сибјан-мектебима прва основна спознаја најнужнијих нсламских прописа и начела и да се без ње не да ни замислити каково даљње напредовање ни једног муслимана; шта више сматрамо да нећемо претјерати ако напоменемо да су сви данашши вјер* ски службеници и претставници, који сачињавају ева тијела наше исламске заједнице. DpBO иЕузу и бесмеле", чули пред вјероучитељима и да he требати и у будуће да сваки муслиман најприје yho* зна исламско вјеровање и морал и да he исламским покољењима и у будуће требати вјерских службе* нпка и претставника. 6) наш муслимански св'ијет je конзервативнб сироМашна маса, na će од њега не може очекћвати да се сам побрине за вјеронауку, нити се смије полагати и најмања нада у његово самопрегорјевања. Априла 1932 год. (Потписи вјероучитеља) Сјеница 283 �Fž^fpeT O B г л а с н и к Zahvalnost Njegovog Veličan­ stva Kralja Na brzojavnu čestitku upućenu povodom rođen­ dana Protektora Gajreta Njegova Kraljevskog Visočanstva Prestolonaslednika Petra, pretsjednik Glavnog odbora g. Dr. Avdo Hasanbegović primio je slijedeći odgovor: Gospodine, primivši sa zadovoljstvom čestitke i lepe želje o danu rođenja Njegovog Kraljevskog Visočanstva Naslednika Prestola, Njegovo Veličanstvo Kralj blagovoleo je narediti mi da Vam izjavim za­ hvalnost. Ministar Dvora: B. I. Čolak-Antić s. r. Konstituisa je Glavnog odbora Gajreta. Na sjednici od 18caugusta t. g. G lavnijzsršni odbor Gajreta, izabran na glavnoj godišnjoj skupštini 17 jula 1932, konstituisao se je kako slijedi: Pretsjednik: Dr. Avdo Hasanbegović, I. ppretsjednik: Dr. Ibrahim Hadžiomerović, 11. ppretsjednik: Husein Kadić, sekretar: Hamid Kukić, blagajnik: Sa­ lih Tafro. Članovi bez paročite funkcije: Dr. Mahmut Mehmedbašić, Fehim Musakadić, Osman Selesković, Dr. Asaf Šarac, Muhjudiobeg Fadilbašić, Mustafa Spaho, Salihaga Fočo, Salih Muftić, Fehim Škaljić, Der­ viš Tafro, Mehaga Kučukalić, lng. Mehmedalija Jelov* čić i prof. Hamdija Kapidžić. Гајретове приредбе Велики Гајретов теферич на Броду код Ф оче И ове године одржан je уобичајени Гајретов теферич на Броду 3 километра далеко од Фоче. Теферич су посетили претседник Главног одбора госп. Др Хасанбеговпћ са г. Кукићем секретаром Гл. одбора и још некнм члавоввма Гл. одбора. Госте су 12 килонетара пред Фочом дочекали претседник Месног одбора г. Омер Ченгић и претседник Просвете прото М. Кујунџић са чланом Гл. одбора г. Салих еф. Хасићем. Ha половици пута између Устиколине u Фоче пред госте су изишли многи коњаници. Ha уласку у башчу где се je теферич одржао предала je претседнику Гл. одбора г. Хасанбеговићу 2 84 кћерка Оиербега Ченгића, Адила киту цвека, изговорпвиш при томе ове стихове: Дични тгретседнте драгог нам Гајрета! Ваша брига за нас мале Завређује велике хвале Прим’те цвеће у знак хвале ТТТто су мале руке бралеИза тога je поздравоо претеедник* г. Хасан Љубунчић овии речима: Госиодине претседниче! Сваки напоран и плодан посао тражи разоноду. Ради тога и наш Гајрет приређује своје летње тефериче, који су прирасли уз славенску душу. И ми приредисмо овај теферич да се у овој ведрини, у овом сунцу, у овои мирису и свежу ваздуху и у небројеним природним лепотама не само разонодвио него и окрепимо и нађемо нове снаге за будуће потхвате драгог Гајрета. Наше снаге ће устостручити и Ваше присуство, јер ии у Вама гледамо нашу дику, наш поиос, нашег великог културног хероја, који се свесно и јуначки на челу Гајрета бори са заблудаиа, предрасудама и укорењеним навикама. Ваш културн хероизам, жртве и прегор јасно говоре колико Ви љубите odaj наш народTa велика Ваша љубав sa народ, разлог je да сте Ви Езабрали најселиднију базу за рад - култур* но и просветно препорођавање народа. To поље рада, иако je најблаготворније за народ, не доноои pa ши* цима за живота никакова признања, него шта више завист, критику и сметње. Ви данас с поносои високо дижете победоносну заставу Гајретову, на којој je живот и рад исписао ово гесло: „Културом и просветом лепшој национал* ној будућности". Ви сте јуначки очували свето достојанство Гајретово проводећи га, у блиској прошлости, кроз много трње, што су га сејали раанин амбицијама ваведени људи. Ваша велика л,убав у перспективама будућности осветљује велике препороде и бујан живот код муслицааског дела нашега народа. Ваша красна и племеннта дела у свести и савести грију наи душу. Ми верујемо да ће од тих и такових дела зарудети зора лепше будуНности и да he остати јалова прочочанства, која нас називају болесникои на умору и Ht*M поручују да he нас живот прегазити и сирвити. �Господине претседниче за све Вам велика хвала! Не могу да пређем преко једне тужне ноте. сре ко сметња на које Гарет наилази у своие раду. Te сметње ce обично изражаваји у пасивном држању, личној реакцнји u иразном критиковању, коју чине неки наши интелигенти. Mu им иоручујемо, да je задње време, дa ce upo ђу којекаковог културног забуишвања, иразних критика u лености Прпрода зна само за једну девпзу: „Радити или исчезнути“. Није доста само добро мислити, него треба добро и чинити, јер ce вредност мисли цени према учињеним делииа. Саио они људи ко и ништа не почињу радитп, ништа неке ни довршити. Рад и само рад je пресудан чинилац напретка и ципплизације. Радои и само радои ce изводи друштво и народ из незнања, заблуда и варварства. Радом и само радои ce ствара култура. Рад, a не леност и забушавање, од пустсши и пакла направиће перивоје и рај, из сиротиње и беде створике задовољства и богаства. A прави рад није себични раД за ce него рад За друге за друштво. Ову опоиену наметнуо je живот, nfi ]е не иогох прешутити. Госиодине претседниче! Примнте још једампут наше изразе захвалности за свој плеиенити ц вредни рад, што сте га чини ли у прошлости, Што га чините сада и што га намеравате чинити у будукности за драги нам Гајрет с чим ми идентификујемо сва наша добра. Примите изразе захвалности и за ову посету на* шем месту, за ову велику пажњу. Верно кемо чувати успомену на ову посету, она ке наше снаге подмлађивати, она ке нас окрепл>авати кад ce иађемо на послу за Гајрет. Д о б р о нам д о шл и ! Затим je претседник срдачно ce испоздравњао са појединцима разговарајуки о потребама Гајрета и места. Умољен од месног одбора г. Хасанбеговик je одржао један говор, који je био пун симпатичног одушевллвања за слогу и братску љубав у чему треба издржати ако хоћемо бол>у и лепшу будукност. Затим je претседник подвукао да je он син овог краја и да je рад овои крају бити на услузи кад год му устреба. Иаа говора г. претседника узео je реч г. Инж. Јаловчик, који je говорио о новим смерницама Гајретовим, које ce односе на Гајретово економско и привредно придвзање наших села. Делегат месног одбора Просвете г. Милош Брајовнк наставник грађанске школе одржао je говор ове садржине: Госиодине иредседнте! Госиодо u браИо! Особита ии je част, срекан ce сматрам, шго мо fy данас на овоме скупу, у име просветних чланова из Фоче и у име своје, поздравити Вас, поздравитн чланове братског Гајрета на челу са уваженим господпном Хасанбеговикем, председником Гајрета ипрвим потпретседнвком прве Народне скупштине у драгој нам отаџбини Краљевини Југославији. O bou приликом, боље реки овом згодоМј иорамо ce са дивљењеи и захвалношку сјетити огромног труда, напорног рада и одличних резултата, које je Гајрет постигао код муслиманског дијела нашег народа. Тачно je, са сигурношку ce иоже тврдити и реки, да je Гајрет фактор, који je за посљедњих 30 година дана највише учинио на просвекивању и културном подизању наше no крви и језику браке муслимана. Један добар дио управо највеки дио иуслииаиСке интелигенције, хоку реки школованих л>удп, има за своју наобразбу — за своје школовање да захвнли и заблагодари једино п само Гајрету. Ти Гајретовн питомци, ти просвекени људи, наоружани знањем и умјењем! вракају зе у ннрод ради његова просвекивања, те на тај начин одужују дуг захвалности Гајрету, који нм je омогукио да ce баве тим племенитим и узввшеним послом, да буду мисионери и културии препородитељи свога народа. A хо и јест Гајретов цил>, — одабирате, развијање и формирање интелпгенције, али такве која ће све своје силе сагорети на ломачи народног подизања. Друштво кога данас имам част претстављати, има исте смјернице — исти циљ. Просвета je такође повукла дубоку бразду на њивп народног Просвекивап.а код православног дијела нашег народа. Гајрет и Просвета су за духовни живот Херцег Босне исто што и со и хлеб за фнзички живот појединца- Гајрет и Просвета ke н даље радити на стварању народне интелигенције, внтелигенције која ke у душама дјеце и људи посијати сјеме љубави и братства, једнакости и равноправности, слободе и гордости. Гајрет п Просвета радике на формирању интелигенције која ke настојати да угину све клице које су вјековима раднле на духовном, вјерском, политичком и економскои paeједињењу. Гајрет и просвета створике интелигенцију која ke срушити и претворити у прах и пепео све преграде, које су вјештачкп стваране и створене код нашег истовјетног народа. Гајрет и Просвета стараке ce за интелигенцију која ke одбацити стари беспослени такт, na ступити новим и бољим стазаиа. Гајрет и Просвета омогуки ke интелигенцију која ke створити један заједнички — хоиогени аип на цијелој територији Краљевине, a то значи извршнти духовно јединство и створити Југославена у Југославији- Taj Југославен бвке вопнја најбољег оригинала кога имамо, бике отисак наших најбољих утисака. Гајрет н 2 85 �Просвета умјеће одабратп и развити интелпгенцију, која ће црпити снагу вз дубине народног организма, која ke чувати јавнн п приватни морал, која ke волети свој народ изнад свега, која ke се постарати да изнутра взградпмо ову вјековвма очекивану зграду коју су нам претци и мп створили крвљу и напорвма свога генија. Гајрет и ГГросвета гледаке да такву интелигенцију одгоји и створи, јер je само таква интелигенцнја вужна Краљу и отаџбнни. У знаку таквог рада ja желим господину Хасанбеговпку, одличном претставнику Гајрета и осталпм члановима добро здравље, дуг и срекан жпвот. како би усијешно пзраднли задаку коју je Гајрет себи ставпо у дужност. Будите увјерени поштована господо и драга брако, да ke Вас на том и таквом путу подржавати и икп с Вама руку под руку наша Просвета, na због тога кликниио: Жпвио Гајрет и ЕГросвета! После овог задњег говорника настало je народно весеље, a претседнпк je за читаво време свога -боравка мењао мисли са појединии грађанима п еељацима, давао савете и упутства поједннцпма и првиао иолбе од неквх. Када je сутои почео да пада на земљу, кад су запламсале теферичне Ba'Tpe' и почеле расвјетљавати околпцу, претседник са члановпиа Главног одбора оетавио je Врод уз пратг^у музике и бурне овацвје. Гајретова забава у Брчком. Ha 16 јула о. г. овдашњи одбор Гајрета приредио je своју годишњу забаву уз добровољно судјеловање београдсквх студената — пвтомаца Гајрета „Осман Ђикић“ из Кораја, који су за вријеие чвтаве забавс до зоре свирали и публику развеселплн. — Нека им je хвала испред чланова Гајрета. a од драГог Bora награда. Програм забаве бијаше: I. Жввио Краљ од Илвћа рецитовала je гђица Хајрвја Травњак питомица Гајрета; II. Гајретов поздрав Протектору Гајрета — рецитовао je г. Сафет Спахалик, питомац Гајрета; III. Севдалинке пјевала je соло Зумрета Мујквћ, ученица II. мј. нар. осн. школе. IV. Севдалинке — пјевали су чланови(це) и питомци(це) Гајрета; V. Севдалинке — пјевање соло тенор уз пратњу хармоника. Пјевао je г. Нијазија Кучукалвк, бивши питомад Гајрета, a на хармоникама га je пратио г. Касииага Мујкик, овдашњи трговац. VI. Противници, драиа у I чину с пјевањем од Муратбеговика. изводили су: гђице Шефвка Дервишевик, Мурувета Хаџиалијагић, Садета Кучукалик, Музејна Сулејиановик, Сафија Плекик, Хафа Хауиабдик, Сафија Јазвин и Незиха Кучукалик, те г. г. Нијазија Кучукалнћ и Атаулах Хаџиадвјагвћ. 286 Све су тачке програма изводене прецизно и на свеопште задовољство свих гоети. Поздрављамо младе пјеваче(це) и дилетанте(це) и молимо да и надаље устрају досадашњои челик вољом око рада за наш 1 ајрет I Хвала Bas; сестре и брако! Хвале je вриједно споменути, да су забаву Посјетиле нарочито многе муслиманке. што uu се овои згодом захваљујемо! Међу гостииа запажени су на овој забави г. г. Јован Станисавл>евик ср. начелник, Гаврило Поповик ср. школски надзорник, Стево Макспмовпк трговац, Артур ГГађен директор овдашње филијале Земаљске банке са својом госпођом, Др. Ризах еф. Дубиновик адвокат са rocno^oM. те Др. Абдулах Буквица, градски физик са госпо1)ОиДужиост наи се je захвалити г. Ибрахим еф. Хаџику овдашњеи шерпатском судцу. који je са претседникои овдашњег Гајрета сакупио добровољних прилога у износу од Дин. 1420. Добровољне прилоге приложише; no Дин. 250 филијала Земаљске банке „Б^чко. — no Дин. 100 г. Самуел Клпмпл и Српска Трговинска банка Брчко; no Дин. 60 Стево Максимовик; no Дин. 50 Хаџи Мехага Кантарџић, ГГрва Муслиманске банка, Абдага Кучукалић, Хрватска Посавска банка, Јован Станисављевик ср. начелнпк, Перо Павловвк, Н. Н . Реба и Натаоик, Мухаремага X. Сломик и Милнвоје Хених; no Дин. 40 Ивпца Семпер, Н. Н. и Хусеин еф. Бехмен; no 30 Дин. Мехмедалија X. Мехмедагик. В. Ристић, Гојко Лукик и Хамдага Шехик; no Дин. 20 Перо Недић, Др. Евгеније Максимов, Саво Ћеловик, Брака Цвјетковик u Ибрахимага Шабик; no Дин. 10 Печик, Хафиз Сулејиан еф- Табаковик. Хазии Галијатовић. И. Едхемовик, М. Омеровик и Хуснија X. Селимовик; no Дин. 5. Н. Н. и Н. Н. Хвала Дароватељима, a и честитои и вриједном Ибрахим еф. Хаџићу. Госпођица Селма Кадић, чланица овдашњег ијесног одбора Гајрета са питоиицом Гајрета г!;ицом Муруветом Хаџиалијагић сакупила je лијеп број дарова за бифе. За бифе у нарави дароваше: гђа Авнија X. Буквица торту, Садија х. Зељковић торту, Пађеа торту, Божана Маријана апотекарица торту, Бобаревик торту, гђа Сејдик кајгану, гђа Хаџиалијагик кајгану, Олга Мошунг колаче, Тсуфик Сулејмановпк сирница, г. Д. ЈанчиКик сир, г. В. Јанчикик, V« кг. бутера; док у готову дароваше г. Јован Станисав.т.евик ср. начелнвк Дин. 20; г. г. Зајтлер Дип. 10, Гојко Гукик Дин. 10, Мухамедбег Смаилбеговић Динара 10, Сучвк Двн 10, Мајсторовић Двн. 10, Е. Б у љина Дин. 10, Н. Н. и Н. Н. no Дин. 10. Хвала даровател.ицаиа и даровател>ииа те гђици Селми КадвкЈош се захва. F-ујемо овдашњој гр. ошптини за бесплатно електрично освјетљење. �Иако je забава првређена у затвореним просторијама на овој жеги ипак бијаху расхлађене и гости су УДобно провели у игри и умилатој пјесми. Поново се мјеснп одбор захваљује свима дароватељвма и гостима a помагачвма ове забаве. Претеједник мјвсног одбора Гојрета ХаџиалијагиИ . Гајретова забава у Бугојну Мјесни одборГајрета у Бугојну приредио je забаву 6. ов. иј., на рођендан Н>. В. Ирвјестолонасљедника. Ова забава, према опћем увјерењу свих посјетиоца, спада у ред најуспјелијпх забава, које су првређене у Бугојну посљедних година- Иако су услови ове године за давање ма какове приредбе кудикамо тежи него икада усљед тешке привредне ситуацијз, ипак je захваљујући свијести Гајретоввх пријатеља и пожртвовном настојању агилнвх Гајретоввх одборнвка успјело одбору да даде првредбу, која в моралнвм в материјалним уепјехои одскаче од осталвх. Бруто првход je премашво своту од Двнара 9.000.што звучв невјеројатно када се узме у обзвр да Б у гојно не броји на пуне 2000 становншса, од којвх je процентуално најмање муслвмана. Посјета je бвла рекордна. Све посјетвоце нвје било могуће смјествтв у пространу дворану Српског дома, гдје се взводио програм забаве. Из самог сусједног мјестанцета Куиреса дошло je 40 посјетноца' i врејоднни« и з а е л у ™ Гајретовнм и нацаоналнви радникои r. Ахметои “ гавкем, управвтељем вспоставо. Из Горњег Вакуфа i шао je лвјеп број посјетвоца, a нарочвто je бво упадно велик број муслвманског тежачког сввјета. Из Бугојна je забаву посјетвла готово сва елата и лвјеп број муслвмансквх дама. Са взвјесне стране се покушало органвзврати бојкотовање ове забаве, али je тај цокушај остао без видна ефекта. Отсутност бојкоташа се нвје ни запазила, чак су нехотвце учвнвлв услугу првређавачвма, јер су вх рвјешили бриге, гдје би вх у препуњеној дворани сијестнлв. Ипак, док нам je потпуно разумљвво што je зазоран рад Гајретов онвма, којв на националвзам уопће, a спецвјално на напредак Муслвмана гледају штадлеровсквм очвма не можемо разуивти како се с њвма нађогае на истој лвнвји a наша брака, која no свом вјерском одгоју немају са њвма нвшта заједнвчког. Освм улазнвца и добровољнвх прилога добавена je знатна свота од бесплатно сакупљеног бвфеа a тоиболе. Томболу су сакупвло гце Хабвба хан. Бушатлвја и Зенка Хаџиалик, a нарочвто je велвк број лвјепвх женсквх радова и других врвједнвх предмета сакупио Гајретов шатомац Идрвзоввк, ђак техн. школе у Сарајеву. Програи je био састављеи у главном вз тачака, icojo одговарају внтвнцијама Гајрета. Отпочео je са декламацијом „Сан или јава“, коју je лвјепо извео V Гајретов пвтоиац Идрвзоввћ. Затви су двлетанти госиођице Клвндо, П- Шулаја, М. Шулаја, Д- Туцо, Л. Туцо, М. Гаврвћ в A. Васвл>еввћ, те господа И. Хаџвахметоввћ, И. Р. Караџа, Л. Бјелокосвк и Ђ Квсвк взвелв драиу *ПРОТИВНИЦИ“ од Мурадбеговвка и шаљвву сцену „КИЈАВИЦА" од Бр. Нушвка. Двлетантв су одвгралв своје улоге в показала културу професаоналнах глуиаца. Ужвввлв су се у своје улоге, одлвчно погодвлв правв тон и дикцвју, те својом глуиом потпуно задовољвлв гледаоце. Иза програма je отворен плес са Краљевим колом. Настало je невезано весеље, које je трајало све до 6 сатв ујутро, када су се посљедни посјетвоци почелв развлазвтв у најбољеи расположењу. Ha 18 ов. иј. одржаке се велвкв Гајретов теферач. По припремама које се још сада чвне за овај тефервч сви су взгледв да ke својви успјехои преиашити сва очекввања. Првредвке се велвка коњска, бвдвклвствчка и пјешачка трка са знатнвм наградама, Осви тога бпке разне народне веселице и атракцвје нарочвто за швре слојеве. До сада еу се најаввлв бројни посјетвоци из сусједнвх срезова, a особвто велвк број вз Травнвка, којв доводе собом в глазбу. М. Б. _ _ .» . . . .. . _ T e f e U t U K O IIS t Л Х аШ Ц е I G a i f e U 2 augusta 1932 godine na incijativu povjerenika g. Čukle Derviša, učitelja, priređen je veliki narodni teferič u Bjelemiču (u mjestu zvanom Pokoj do), koji je kako moralno, tako i materijalno vrlo dobro uspio. Teferič su posjetili osim okolnih sela i nekolici­ na uglednih građana iz Konjica, na čelu sa g. M. Terzičem, sreskim načelnikom. Teferič je priređen u ko­ rist Gajreta i popravka džamije u Bjelemiču. čist pri* hod sa teferiča iznaša 800 Din., od koga je otpalo Din. 400 na popravak džamije a 400 Din za Gajret. Dobrovoljne priloge za teferič darovaše u novcu: Din. 100 Pero Bolid, po 20 Din.: M. Terzlć sreski na* čelnik, Smailbeg Ljubovid, načelnik opštine Konjic, Ibrahim Gavranović, sres. veterinar, Suljo lmamović Meho Voloder, Ferhat Tinjak. Po Din. 10: Rašid eff Trnka, imam matičar, Nikola Đokić, Mujo Bostanđžija Mujo Bozalija, Halil Tucakovič, Hilmo Šurković i Omer Biber. U naravi: Po 1 janje: Meho Sokolović, Hamid Podumljak Salko Mujan, Ferhatbeg Šurkovid, Omer Biber, Džaferbeg Šurkovid, Nikola Đogid i Mujo Bostanđžija Jedno ja re : Mumin Nišić. Da je ovaj teferič uspio ima se zahvaliti Ferhatu Kurtoviću, opštiuskom načelniku u Bjelemiču, Rašid ef. Trnki i Hidajetu Drači opšt. bilježniku u Bjelemiču koji su u radu pomagali tamošnje povjereništvo. 287 �После тога прегвло се на подчотење извјештаја о раду у прошлој друштвеној годвни, из којвх ce јасно ввди да прошлогодвшња управа као целвна Ha­ je урадила онол^ко колико je требала и могла да уГодишња скупштина Гајретова ради. Успеси су, и у моралном и матервјалном погле* Мјесног одбора у Мостару. ду незадовоњавајуки. Tora ради развила ce врло жи. 'Годишња скупгатина Гајретова мјесног одбора у ва двекусвја у којој je учествонало ввше чланова. Мостару одржана je 3 .'јула 1932 у просторијама Гај- Сви су у главном говорили о потребн јачег, внтејГретова интерната. Скупштину je отворио претсједник зввнвјег и савеснијег рада- Двскутована су многа и- о. г. X. Ибрахии еф. Слшшчевић, поздравио пралокална питања, која заеецају у савремени живот мусутне и захвалио им се ва одазиву. Секретар друштслвмана и no њима донети закњучци, чије je пуно ива г. Курт поднио je извјештај о раду друштва. Из извјештаја секретара могло се je видјети да je рад ли деломично извођене скупштина ставила у дужност ново-изабраној управи. Гајрета био активан. Друштву je успјело отворити Затии ce прешло на треку тачку дневног реда, у Мостару за муслиманске домаћице Домаћичку школу, коју je са успјехом завргаило 24 ученице. Рад за na пошто je дата разрешница старој, изабрана je ноотворење другог течаја већ je у току, те ke у најкра- ва управа, у коју су ушла следека г г .: Претседник кеи времену бити отворен. Гајрет je сарађивао са Селмановик Ћамил. ппретседник Пагаановик Латиф, оекретар Хапшмбеговик Сајит, блафајник Кадрибашик Просвјетом и Напретком у раду Народног универзи тета, који je показао лијеп успјех, одршавши 25 пре- Хасан; одборница Јевђевик Мирко, Пашановик Мудавања. У onke рад одбора показао je добре реаулта- стафа, Чантрик Алија, Скадрак Ариф и Чичик Махмут. Заменипа: Хоџик Мехмедалија, Ичелик Ханефија, те. Благајник г. Аликалфик поднио je извјештај о Авдагик Мурат. Чланови Надзорног одбора: Милик стању благајне. Обк извјештаја саслушана су са паж- Арсенијевик, Муса Мусабеговик и Хасан Ханик. Ново изабрани претседник г. Селмановик захвалио ce њом и примљена су без дисЈсусије. Пошто je подвјељена разрјешнца старом одбору, затим у име своје и у име другова из Управе, на упрешло се на бирање новог одбора, те су једногласно казатом им поверењу, после чега je претседавајуки изабрана слиједека горпоДа: Претсједник X. Ибрахим закључио скупштину. \ / -м Ј ‘’ еф. Слипичеввк, потпретсједник Ахмед Ђиквк, секреProslave Gajrelova dana тар Салвх И. Кајтаз, благајнпк Мустафа A. одборнвдн Бекирага Биједвк, Хуснв]а Курт, Вехбвја С к у п ш т и н е Г а јр е т о в и х о р га н и за ц и јa Proslava Gajrelova dana u Mostaru. 'iiJUllLl; l Mjesni odbor u Mostaru ove godine je naročito svečano proslavio Rođendan svoga Visokog Protekto­ Годишња скупштина Гајрета ra Nj. Kr. Vis. Prestolonaslednika Petra. Proslava je у Пријепољу. trajala dva dana, Имамовић. . Редовна годвшња скупштвна Гајретовог мјесног одбора у Првјепољу одржана je 14. августа у просто* ријама друштва Гајрет. И поред тога што je место јако сиромашно, што je свет у љему услед незапаике* не привредне крвзе и сувише заузет бригом за грубом сваквдашњицом, интересовање за ову скупштину било je доста велвко. Нарочвто треба подвуки за овај пут. велвко учествовање омладине на скупштнни, њено заузвмање за ствари културно-проеветног значаја, њена решеност да Оомоку Гајрета своје друштво крене бржим темпои у културу и прогрес. Скупштину je отворво са бвранвм речпма претседавајуки г. Хасан Ханик, топло захваљујуки члановвма на овако лепом одзвву. Прве речи иза тога у* пукене су Њ . В. Краљу, највекем првјатељу Гајрета, затвм Њ. Kp. Ввсочанетву Престолонаследнику Петру, Протектору Гајрета, као и целом Краљевском Дому. Читање поздравне депеше упукене Кабвнетској канделарији Њ . В. Краља скупштина je саслушала стојеки и попратала je са громким и опонтаним: „Живео!" 288 U nedjelju 4. septembra je organizovana sabirna akcija u gradu prije podne, a po podne je priređen teferič u bašći kafane „Ruža". Teferič je bio odlično posjećen a posjetioci su ostali u veselju do u kasnu noć. U utorak 6. septembra je održana svečana aka­ demija u 11 sati prije podne na koju se iskupila elit­ na publika. Na akademiji je g. prof. M. Alikalfić odr­ žao vrlo značajan patriotski govor o značenju ovoga dana za našu naciju uopšte i o njegovu značenju za Gajret specijalno. Pri koncu njegova govora priređene su oduševljene manifestacije Prestolonasledniku i ci­ jelom Kraljevskom Domu. I ova priredba i manifestacija G ajreta dala nam je novog dokaza koliko i kako je ideologija Gajreta primljena od svih građana jednako i nepodijeljeno. 1 pored teške ekonomske krize, koju potencirano oseća naš grad, građani Mostara najpripravnije su se odazva li i svoje priloge davali. Radi toga je ovogodišnji ma­ terijalni uspjeh nadmašio lanjski. Zbog toga neka je i oyim putem naša naročita hvala i priznanje našim pri­ jateljima. �Žao nam je što smo prisiljeni da na ovom mje­ Nakon toga je poglavar sreza predao Previšnja stu moramo registrovati i jedan nemio slučaj preko odlikovanja Dobrovoljnom vatrogasnom društvu, te koga ne možemo preći, jer nam on najočitije dokazu­ pojedinim članovima istog društva. Komandant vatro­ je. da nažalost ima i u ovim za nas sve preozbiljnim gasnog društva predao je odlikovanja Čehoslovačkog vremenima ljudi, koji nisu uspjeli da se emancipuju vatrogasnog društva u Pragu, starom i uvaženom č.aod sitnih i malih stvari. nu Gajreta g. Dr. Sulejmanbegu Hafizadiću, lekaru iz Mostarski advokat g. Dr. Cvitan Spužević prola­ Travnika. Na večer u kafani Jugoslavija, bio je veliki zeći mimo žare za sakupljanje, odgovorio je jednom narodni teferiČ uz obilan vatromet. Gajret se ovoga funkcioneru, kad mu je ponudio otkupnu značku: „Ne- puta odrekao prihoda od tefeijča a u namjeri, da što dam za muslimansku prosvjetu". - Ovaj ispad nas ni­ svečanije ispane proslava, jer je isti u sporazumu bio malo ne bi čudio od g. Spuževića, jer je njegovo ras­ određen za gradsku sirotinju. Preko dana prodavane položenje prema Gajretu poznato svakome, ali nas to su Gajretove značke, te ih je prodano za oko 1000 Din. čudi od g. Spuževića kao advokata - a da i ne govo­ rimo kao intelektualca - jer od onih lijepih i debelih Proslava Gajretova dana u Prijepolju. para, koje je g. advokat uspio da skupi za srazmjerno Mesni odbor Gajreta u Prijepolju bio je zakazao kratko vrijeme, jedan dobar dio otpada i na muslima­ svoj veliki teferič u opštinskom parku, na dan 6 sep­ ne. Radi toga smo mišljenja, da bi takav čovjek bio tembra ove godine, za koji je već od duže vremena dužan bar nužnu obazrivost - ako neće da dade pri­ vladalo ogromno interesovanje. Da bi što bolje uspeo log - prema ustanovi, koju 99 procenata muslimana učinjene su sve potrebne pripreme i spremljen gosti­ smatra svojom i voli je. Ovo ne iznosimo radi g. Spu­ ma obilan i biran program. Međutim jaka kiša, koja ževića, nego radi muslimana kojima treba advokat. je počela padati upravo pred sami početak teferiča, I drugi slučaj zaslužuje da se zabilježi, iako su onemogućila je njegovo izvođenje, što je izazvalo veliko ovdje po srijedi „principi". G. Voja Popović šef te­ žaljenje u celome građanstvu. hničkog parka 7. vazduhoplovuog puka, rekao je da Odmah iste večeri zakazano je Gajretovo sijelo iz principa ne daje za Gajret. I ako je ovaj gospodin u ovd. hotelu BKorzo-u“ koje je bilo odlično posećeno vrlo kratko vrijeme među tama, ipak nam je dao pri­ osobito od strane braće pravoslavnih, na čemu im i like da se već upoznamo sa nekim njegovim p^h.cU* ovom prilikom najtoplije zahvaljujemo. Sijelo je otvo­ pinta, ali u ovom slučaju ne možemo da shvatimo rio pozdravnim govorom pretsednik g. Selmanović kakav je ovo princip i zašto dolazi do izražaja baš Ćamil, istaknuvši značaj proslave Gajretova dana i na dan proslave Gajretova Visokog Protektora. zahvalivši se gostima na lepoj i bratskoj poseti. Sekre­ Smatrali smo potrebnim ovo registruvati, ali će tar mesnog odbora g. Hašimbegović Sait, održao je nam ovo ostati kao dokaz da je naše djelo na pravo­ me putu i da nas čeka još mnogo posla na obrađiva­ zatim predavanje o postanku društva Gajret o njego­ vom dugogodišnjem patriotskom radu, upućenom uvek nju naše njive. Mjesni Odbor Gajreta i samo dobru svoga naroda, kao i o smernicima nje­ u Mostaru. gova budućeg delovanja, koje su gosti s velikom pa­ žnjom saslušali. Zatim je nastalo opšte veselje i ra­ Proslava Gajretova dana u Travniku. spoloženje kakvo se gotovo ne pamti. Obilan i probran 6. septembar kao Gajretov dan proslavljen je u bife, bogata lutrija, šaljiva pošta, odlično sviranje Gaj­ Travniku na vrlo svečan način. Na incijativu novog retove tamburaške sekcije i dr. učinili su da se ver načelnika g. Arnautovića, koji je član mjesnog odbora selje uz igru i produži do pred samu zoru. sazvani su pretstavnici svih kulturnih društava. U sporazumu sa svim pretstavnicima određen je sledeći Proslava Gajretova dana u Srebrenici. program: Mjesni odbor Gajreta u Srebrenici priredio je Bogosluženje u svim bogomoljam. Nakon toga veličanstvena povorka, koju Travnik do toga dana nije dne 6 septembra 1932. g. na Gajretov dan teferič u vidio. Povorku je pozdravio načelnik g. Arnautović znak proslave rođendana Njegovog Kraljevskog Visopred opštinskom zgradom. Pred kafanom »Lipa" po­ čanstva Prestolonasljednika Petra Protektora Gajreta, vorku je pozdravio pretstavnik Sokola. — Zatim je te je na uobičajeni način u 9 s. pre podne održato povorka krenula kroz grad, te se svrstala na prostra­ svečano blagodarenje u ovdašnjoj Srpsko-pravoslavnoj noj žitarnici. Tu je govorio pretstavnik Gajreta, koji crkvi, a u podne u 12 30 s. svečana dova u čaršijskoj je iznio svrhu Gajreta kao kulturnog društva, te nje­ džamiji uz prisustvovanje celokupnog ovomjosnog čigov polet od dana, kada je došao pod moćni Protek­ novništva i većine građanstva, gdje se je molilo Sve­ torat. Na kraju govora pozvao je prisutne, kojih je višnjeg Alaha za dug i sretan život Njegovog Kra­ bilo nekoliko hiljada, da Miknu Nj. V. Kralju, te Pro­ ljevskog Visočanstva Prestolonasljednika Petra, Njego­ tektoru Gajreta Prestolonasljedniku Petru, što su svi vih Uzvišenih Kraljevskih roditelja i cijelog Kraljev­ skog Doma. prisutni sa oduševljenjem prihvatili. �U 2 sata poslije podne bile su konjske i pje­ šačke trke na vašarištu kod Srebrenice, koje je bilo posječeno od ovdašnjeg građanstva i okolice, a koji su teferič posjetili u većem broju i braća Srbijanci iz Ljubovije sreza Azbukovačkog. Na konjskoj trci bilo je 8 trkaćih konja, od kojih je prvu nagradu dobio konj Radivoja Stjepanovića, trgovca iz Srebrenice i to vola, drugu nagradu dobio je konj Jusufage Verlaševića, trgovca iz Bratunca i to ovna, treću nagradu dobio je konj Hrustemage Begovića posjednika iz Sre­ brenice i to janjca. Na pješačkoj trci odnio je prvu nagradu Miodrag Vasiljević, zvaničnik sreskog suda iz Ljubovije i to ovna. U 7 sati na večer priređena je svečana bakljađa uz sudjelovanje svih ovomjesnih društava i korpora­ cija i to: Sokola, Prosvete, Jadranske Straže, Kola Srpskih Sestara, Srpskog zanatlijskog udruženja, Lo­ vačkog društva i celokupnog građanstva bez razlike vjere, te je povorka, koju je predvodio g. Sulejmanbeg H. Hafizbegović, krenula ispred čitaonice „Zrnajevac“ kroz ceo grad, neprestano kličući, da Svemo­ gući Bjg poživi Našeg Premilosjivog i Uzvišenog Vladara Kralja Jugoslavije Aleksandra I. Karađorđevića Našu Uzvišenu i Premilostivu Kraljicu Mariju, Njego­ vo Kraljevsko Visočanstvo Našeg Prestolonasljednika Petra Protektora Gajreta i Vrhovnog Starješinu S o ­ kola i cijeli slavni i Uzvišeni Kraljevski Dom Kara­ đorđevića. Povorka je stala pred ovomjesnim hotelom, gdje je brat Šaban Begić održao dulji govor ispred Sokola i u tome prikazao današnju neophodnu potrebu o ra­ zvitku Sokolstva i t. d., a zatim se je povorka uz najveće i najoduševljenije poklike povratila pred čita­ onicu „Zmajevac", gdje je g. Abdulah eff. Gojačić održao dulji govor o razvitku, radu i napretku Gajreta i zahvalio se svima prisutnim, koji su prisustvovali povorci, te na svršetku pozvao sve prisutne, da svi zajednički kliknu, da Svemogući Bog poživi Njihova Kraljevska Veličanstva Kralja Aleksandra 1. i Njegovu uzvišenu Kraljicu Mariju, Prestolonasljednika Petra i cijeli slavni i uzvišeni Kraljevski Dom! Iza toga se je povorka razišla, te je nastalo sijelo i igranka u bašći čitaonice „Zmajevac" sve do kasno u noć. G ajretov dan 6. sep te m b ra kao što svake tako i ove godine, proslavljen je u B. Luci svečano. Na 4, septembra održan je teferič koji je potpu­ no uspio. Na teferiču je sudjelovalo Srpsko pjevačko društvo „Jedinstvo" i g. lrfan Karabegović. „Jedinstvo" je bilo burno pozdravljeno pri na­ stupu i završetku вуаке pjesme, jer ih je izvodilo na sveopće zadovoljstvo. Naročito valja istaknuti ženski zbor „Jedinstva", koji je ovog puta sa pjesmom od Bošnjakovića „Pjesme iz Bitolja" ostavio odličan uti­ sak. 290 Glasovni materijal „Jedinstva je vrlo dobar, a j pjesme su vrlo dobro tehnički dotjerane i izvedene. Za ovako lijep uspjeh „Jedinstva* najveća zasluga рг,. pada njegovom odličnom horovođi g. prof. Vladimiru Miloševiću. I g. lrfan Karabegović kao uvijek i ovog puta, 0stavio je sa svojim ljupkim glasom snažan utisak. Pored drugih odličnih gosti teferič su posjetili komandant mjesta đeneral g. Stamenković, pretsjednik vakufskog mearifskog vijeća ing. g, Suljaga Salihagić, 1 gradonačelnik g. Hasanbeg Džinić. Na 6. septembra svi su odbornici prisustvovali u 10 sati svečanoj dovi u Ferhat-pašinoj džamiji a ц 2 sata poslije podne priredili su pitomci akademiju u internatu. Preko dana prodavane su Gajretove otkupne znač­ ke, a oko rasprodaje mnogo se angažovao ženski od­ bor Gajreta. Prihod Gajretova dana bio je 5.114. 25 Din. Proslava Gajretova dana u Trebinju. Kako svake tako i ove godine Mjesni odbor Gaj­ reta u Trebinju sa svojim članovima i prijateljima sve­ čano je psoslavio „Gajretov dan". Preko cijelog dana prodavane su Gajretove znaČ ke, a na večer je održan, koncarat pred kafanom „Pod Platanima". Na koncertu je održao predavanje o „Gajretu i njegovom radu" Muharem Resulbegović prav­ nik, a učenica Salahović deklamovala je „Pozdrav Gaj reta Prestolonasledniku Petru*. Na koncertu je svirala Vojna muzika. Moralni i materijalni uspjeh proslave „Gajretova dana* je zadovoljavajući. Razne vijesti Uspjeli rad na organizaciji Gajretove radionice za izučavanje i izradu ručnih radova u Trebinju. Dana 2. septembra o. g. održana je mnogobrojno posjećena skupština (preko 300 osoba) na kojoj su po­ slije održanih govora od strane pretsjeđnika Mjesnog odbora Gajreta g. Mehmedage Zubčevića, Hafiz ef. Buturovića imama-matičara, Tahir ef. Pozderovića vje­ roučitelja i Redžep ef. Hajrovića sudije, koji su prisu­ tnim skupštinarima obrazložili značaj ove ustanove i umolili ih da odmah pristupe u članstvo i svakom prilikom pomažu radionicu, jednoglasno primljena pra­ vila „Gajretove radionice za izučavanje i izradu ruč­ nih radova u Trebinju". Poslije prijema pravila skupština je izabrala u* pravu radionice koja se konstituisala ovako: Pretsje­ dnik Muharem ef, Kulenović šer. sudija, ppretsjeđnik Mehmedaga Zubčević trgovac, Sekretar Sađović 0Mustafa drž. činovnik, blagajnik Čuetović Alija drž �činovnik, odbornici: Mahmutaga Zubhevih trgovac, Mujaga Kapetanovih penzioner, Smailaga Hajdarhodžić tr­ govac, Murataga Kabil trgovac; zamjenici: Jusufaga Mursel trgovac, Hifzija Bakših trgovac, Zejnil Begovih trgovac, H U80 ćatovh obuhar. Sa skupštine je poslana pozdravna depeša pretsjedniku glavnog odbora Gajreta g, Dr. Avdi Hasanbegoviću. Kao dobrotvori radionice sa ulogom od 1000 Din. upisala su se slijedeha gospoda: Braha Kabil, Omer Resulovih, Braha Zubhevih, Arif Begovih i brat, H. Husaga Šahovih. Kao utemeljaći sa 5oo Din. upisala su se slijede­ ća gospoda: Avdo Kabil, Braha Cvijetih, Jusuf Salahovih, Abdurahman Arslanagih, Smajo Zubhavić, Murat Bilalovih, Mustafa Ćatović, Hasan Zubhevih, Braha Bakših, Muharem Kulenovih, Salko Sadovih. Hajrovih Redžep, Berhamovih Salko, Hasan Karađa, Arnautovih Mehmed, Mustafa Jakupovih, Braha Oatovih. Kao dobrovoljni prilog upisaše po 250 Din. gg. Smail Fetahagih, Omer Tihih, Mustafa Begovih, H. laga Salahovih, Adem Kapetanovih, Mustafa Kapetano­ vih, Ilijas Karamehmedovic, Sabitbeg' Resulbegovih, po 240 Din. Sajto Dilic, po 200 Ј)Ц . 'Čustović Alija, Hadžiahmetovih Mustafa, Had 1ovih Ahmet, Osman Selimovih, po 150 Din. Mustafa O. Sadovih, Zelihih Sma­ jo, Brahkovih Alija, Zejnil ^ejiih.'po 125 Din. Jusuf Mursel, Braha Busuladžih, po 120 Din. Ibrahim Zubhevih, Hadžovih Huso, Rokolj Ajdin, Osman Alehkovih Avdo J. Fetahagih, Husnija Ćatović, Fešo Hadžovih, Osman Alibegovih, Hafiz Hasan Babović, Zubheviž АЧ lija, Zahir Viđen, Karamehmedovih Huso, Hakija ćatovih, Edhem Mulalih, po 100 Din. Maho Volić, Salko Misirlih, Hadžijahovih Hazim, Ahmed Dizdarevih, Husein ef. Dizdarevih, Smajo Arslanagih, Huso Arslan­ agih, Husnija Durakovih, Avdo Volić, Arif Galijatovih, Osman Alehkovih, Jusuf Babović, po 60 Din. Salko R jkih, Ahmet Busuladžih, Zaim Resulovih, Mahmut Ar­ slanagih, po 50 Din. Muharem Biledih, lbro Ćatović, Ibrahim Koho, Hasan Omeragih, Hasan Kapetanovih, Ahmet Omanovih, Braha Haverih, Mehmed Durakovih, Dizdarevih Muhamed, Derviš Vranić, Zaim Zubhevih, 30 Din., po 25 Din. Derviš Ćatović i 300 Din. Višo Asim. Dosada upisanih hlanova je preko 200. Napred iznesene cifre najbolje svjedohe sa koli­ kom je voljom ovdašnji muslimanski svijet primio o vu od Mjesnog odbora Gajreta u Trebinju poieklu inicijativu kad je u današnje teško doba ekonomske krize u pasivnom Trebinju moglo da se nakupi prilo­ ga preko 21.000- Din. i sa kolikom željom ishekuje, da vidi njen plodonosan rad. Гајрет омету. Алн доласкои г. Мустафе Зухрића шер судије у Сански Мост, a нарочито његовим избором за претсједника тамошњег мјесног одбора, рад за Гајрет кренуо je опет на ново, јер je г. Зухрик познат већ од прије са својим радом као повјереник Гајрета у Цазину. Г. Зухрић отпочео je рад од ,,елифч , јер сав рад до 1 јула о. г. требало je спужвом пзбрисати адактирати и у заборав бацити. Поред г. Зухрића, у одбор су унишла неколика вриједна, вољна, сабрана и добра члана, na се уздати иишаллах, да he све кренути на боље, што се то век и до сада опажа. Kao почетну тачку свога рада заказан je био и приређен у заједници са вакуфским повјеренством и свесрдном искреном сарадњом честитих гра^ана овогодпшњи Мевлуди*шериф 16. јула т. г. на вечер уочи недеље који je тако успио да се овдје не памти Сва оближња села џеиатиле су на исти дошла. Џчмија je била тако пуна, да су’ сви сеџду чинили на леђима пред собои у сафовима џематлија. — Прзо je г. Зухрик одржао предавање о рођењу и животу Мух-шед A. с, упозозоривши муслимане на наше мане, нерад, летаргију непросвекење, неодгој и друго што води пропасти на овом и другом свпјету. Осврнуо се и растумачио непе узвишене ајете из Курана који упукују императивно и траже од муслимана рад, просвјету, 8анате, чистоку и уредан живот, јер то води ереки овога н опога свијета. — Иза тога je 7-8 имама у најљетпе освјетљеној Хамзабеговој џамији проучило мевлуд на нашеи језику, a кроз мевлуд су се низале са лијепим гласом неколицине хафиза ашаре и илахије арапски и појсдини одлоици Башагикева мевлуда. — У дотвем боју no софама и у харему je било начичкано све мушких, a горљи бој све саме жене и то без дјеце ради бољег реда. Кроз читаво вријеме у џамији владао je одличан ред. Осим 8 имаиа шербе се дпјелило и осталим no свршетку мевлуда и дове. Шербе je до бивано и no 2—3 пута ко je желио, a доста сиромашних фамплија донијели су и no ибрик куки. Иза мевлуда отишли су сви у Гајретову читаоницу, гдје се остало у весељу и задовољству до 2 сата no поноки. Ту je опет г. Зухрик одржао један пригодан говор, позвавши све, да се ухвате у Гајретово коло и да риједак случај u неваљао одметнички примјер не смије биши никоме запрека u запорка просвјсти u раду који води cpefiu u бољитку. Г. Зухрик позвао je и упозорио градску омладину на ред, рад и озбиљност, на плакање чланарине те да грађани лијепим примјсрима и приредбама настоје привуки наше добре тежаке у наше редове. Ha то су се чуле ријечи од тежака na и стараца: „Ми за оваке приредбе не би жалили пјешке у Сарајево отики.“ — Шекер за мевлуд даровали су чланови Гајретов рад у Санском Мосту. Ha селу a и у вароши Сански Мост рад за читаонице, од којег je шербетом протекло. — До доГајрет био je прошле године посве заиро, јер су му- ласка г. Зухрвка у Сански Мост Гајретова читаонипа, нафици бургијади и сдужиди се свачим, да рад за њене просторије, кн>иговодство, ормари и др. сличило �retova pjevačkog društva pridonio je ne samo moral, no nego i materijalno. Okupiti omladinu i zainteresovati je za kakvu kulturnu akciju nije nitko umio 0nako kao »naš Husnija". Ova njegova sposobnost na­ ročito se osjetila u Gajretovom pjevačkom društvu. Gajret cjeneći njegov rad izabrao ga je jedno­ dušno na ovogodišnjoj glavnoj skupštini počasnim pret sjednikom nadzornog odbora. Građani grada Tuzle, prilikom njegova odlaska u Čapljinu, kao njegovo novo mjesto boravka pokaza­ li su svojim ispraćajem na stauicu da znaju cijeniti Pozdravne depeie pretsedniku Gajreta. vrijednost i agilnost valjana člana zajednice. Cazin: članovi i prijatelji Gajreta sakupljeni na I ovom prilikom Gajretovi radnici iz Tuzle že­ proslavi rođendana svoga visokog protektora i na kon­ le g. Šehoviću ugodan boravak u novom mjestu i mo ferenciji o radu za nas Gajret pozdravljaju Vas želeći limo ga da s ovdašnjim organizacijama ostane barem da i nadalje uživate plodove svoga rada na ponos svi­ U duhovnoj vezi, a da u Čapljni isto tako kaoi u Tu­ ju članova i prijatelja muslimanskog napretka. zli plodno i agilno razvije svoj rad za naš dragi GajPretsjednik: Jakić. sekretar Ćoralić je t. Jablanica: Prilikom osnivanja Mjesnog odbora Gajreta u Jablanici pozdravljaju Vas članovi Gajreta. Рад женског одбора Гајрета у Брчком Medar. Мјесни одбор Гајрета у Брчком дозначио јо Гл.одбоPrijedor: Proslavljajući na najsvečaniji način de­ seti rođendan Njegovog Kraljevskog Visočanstva Presto- ру своту од Дин- 313, од које своте отпада Дии. 163 lonaslednika Petra kao Gajretov dan sa svečane akade- на забаву, коју су приредиле ученице мјешовите наpozdravljamo pretsednika s1 toplim izrazom hvale i že- родне основне школе још на 29 новембра у корист lje za daljni nacionalni i patriotski rad. Гајрета, a Дин. 150 искупљено je 3 децембра на свадOdbor. би г. Хифзе Хаџвка. Осим тога још je дозначена сво Srebrenica'. Pododbor Gajreta u Srebrenici proslavljavajući rođendan svoga uzvišenog Protektora Nj. та од Дин. 174'- Од те своте Дин. )24'- укупљено Kraljevskog Visočanstva Prestolonaslednika Petra po­ je од курбанских кожвца, које дароваше: Смаил X. zdravlja svoga dičnpg pretsednika želeći mu svako Мехмедагић (2), Др. Абдулах Буквица, Сулејман Хаџиdobro i sreću. Živeo! алијагић. Авдага Кучукалић, Хамидага Шехић, Хф. Pretsednik: Gojačić. Мустафа X. Мехмедагик, Фехим Кучукаллк, Parao Trebinje: Sa brojno posjećene skupštine za osnu­ Зељковвк, Хф. Осиан еф. Зељковвк, Фехии Сејдик, tak Gajretove radionice ručnih radova pozdravljamo Vas želeći mnogo uspjeha vaŠem^ radu na kulturnom Бешлага Шеховик. Ha 16 јула о. г. праређена je забава, која je до! ekonomskom podizanju muslimana. Pretsednik: Zubčević нијела чист приход од Дин. 113616’je некии старинским киљерима и ашчиницама. -Г. Зухрић je одмах нашао најљепшв приземне просторије на најљепшем мјесту. те руши све што не ваља. Ha 17 јула у недељу читаоница je приредила свој теферич на Бараци (Чапље) изван С. Моста, који je такођер материјално a нарочито иорално успио. Теферич су посјетили гости из Приједора и то претсједник одбора г. Др. Хајровик те лијеп број грађана и тежака већином муслимана. Ispraćaj jednog vrijednog Gajretova radnika. Dne 5. avgusta napustio je Tuzlu dugogodišnji Gajretov radnik g. Husnija Šehović, penzionisani knji­ govođa I. Hrvatske štedionice. Prije dvanaest godina došao je u Tuzlu kao bankovni knjigovođa i odmah je ušao u društvene organizacije, gdje je radio potpu­ no nesebično - zdušno i davao je maksimum onoga što jedan član zajednice pored svojih privatnih i slu­ žbenih poslova može dati. 1, za g. Šehovića zaista nije moglo biti većega priznanja i satisfakcije, kada je bio penzionisan, da je šest društava u kojima je sarađivao uputilo njegovim mjerodavnim faktorima peticiju da se g. Šehović re­ aktivira u službi. Gospodin Šehović naročito je mnogo dao Gajretu i Gajretovom pjevačkom društvu. Za osnivanje Gaj- 292 Даљњи упис утемељача и добротвора T okom мјесеца августа уписаше се слиједеки добротвори: из Коњица: г. Ибрахим Гаврановик, ветерин&р. из Стоца: г. Мире Мичевик трговац, Инж- Ћемал Ризванбеговик шум. референт, Ћамил Грљевик званичник поште, Авдо Ј. Мехмедбашик посједник, Расим Ј. Мехмедбапшк, свршени геометар, из Сарајева: г. Др. Реља Кашиковик, љекар дра«. болнвце. Prilog iz Travnika. Još u mjesecu junu t. g. doznačio je travnički mjesni odbor Glavnom odboru Gajreta svotu od Din. 100 kao prilog Brade Ibrahimpašid. Hvala i iivilil � https://kolekcije.nub.ba/files/original/8f954917cd9d091393461e87710622c8.pdf c5394a87b6110c6d6a9b2c12f3cecad8 PDF Text Text ЈРЕТ ГОД. XIII. БРОЈ 18 Сарајево, 1. октобра 1932. Одгој наше омладине 26 августа ose године Главни извршии одбор Гајрета уиутио je иретставку Врховном старјеминстеу исламскс ejep• ске заједнице, којомје иреиустаио исламским вјерским властима вјереки одгој омладине у ceu.ua Гајретоеим кошиктима. Ту претставку достаеио je Главни одбор Гајрета у иреиису u Улема меџлису као u Уаравном одбору Вакуфског eujeRa у Сарајеву. Садржај иретставке еласи: „ Д р у ш т в о Г а јр е т , о сн о в а н о п р и је 3 0 г о д и н а са в адатком д а п р и д и ж е исламски дп о н а ш е г а н а р од а у св је то в И о м 'п р а в ц у , има и д а н а с гл а в н и в а д а т а к : д а ш к о л у је ом ладп ну и д а с т в а р а к адер п сл а м ск е и в т е л и г е н ц и је , т а ј в е о п х о д н о п о т р е б в и ф а к т ор sa и вгра дњ у бољ е б у д у ћ н о с т и в а ш е г ел ем ен та. П о б р о ју ом л а д и н е к о ју ш к о л у јв и о с п о с о б љ а в а за сав рем ев и ж и в о т Г а јр е т j e д а в а с н а јја ч е д р у ш т в о у н а ш о ј К р а љ е в и в и . О д с в е у к у в в о г б р о ја дававЈљ е м у сл и м а н ск е и н т е л и г е н ц и је Г а јр е т je ш к о л о в а о п р ек о 6 0 % • Д о С в је т с к о г ра та д р у ш т в о Г а јр е т j e ш к о л о в а л о м у с л и м а в с к у о м л а д и в у п о д је љ у ју ћ и jo j м јесеч н е с т и п е н д и је и в о т в о р е . П о с л и је н а р о д в о г О сл о б о ђ е њ а у У јед и њ ењ а , к ада j e Ц е в т р а л в а в а к у ф с к о м еариф ска ваклада у С а р а је в у би л а п р и с и љ е в а да, у с љ е д с в о ји х т е ш к и х ф п н а в си јск и х в епр илик а, р а с в у с т и с в о је ср е д њ о ш к о л ск е к о в в и к т е у С а р а је в у , М о с т а р у , Т у з л и , Б а њ а л у ц и и Б и х а ћ у , д р у в х т в о Г а јр е т п р еу зи м а с в е т е к о в в и к т е о д т а д а ш њ е в а к у ф ск е у п р а в е с а ц је л о к у п н о м ом л а д а вом која с е т а д а н ал азп ла у п о м е в у т и м и н тер н а т и м а . T ok o m д а љ њ ег с в о г а рада д р у п зт в о Г а јр е т о с в и в а у С а р а је в у ј о ш и ж е в с к и к о н в и к т и Ш е г р т с к и д ом , т е к о в в и к т е у П л ев љ у и Т р еб и љ у . Т а к о се д а в а с в е ћ и н а Г а јр е т о в и х п и том а ц а ш к о л у је п у т е м Г а јр е т о в и х ср ед њ ош к ол ск и х и в т е р в а т а , д о к се м ањ и д и о ш к о л у је п о м о ћ у Г а јр е т о в и х м јесоч н и х сти п ен д и ја . Г а јр е т о в и к о в в и к т и в ал а зе се у ов и м м јести м а : 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) М у ш к и к о в в и к т С а р а јев о са Ж евсва » п Ш е г р т с к п дом » М уш ка ковви к т Т у зл а * Б ањ алука „ М оста р , Б ихаћ „ п » П л евљ е „ . V Т р еби њ е » V „ „ 1 0 0 в и то м а ц а 80 п и т ом и ц а 60 в и то м а ц а 40 40 35 40 33 „ „ , „ 10 9) У 9 Г а јр е т о в и х и в т е р н а т а см је ш т е н о je 4 3 8 У с љ е д п ом ањ кањ а в јер ск е о б у к е у осн о в в и м ш к ол а м а, као и с л а б о г к у ћ в о г и в је р с к о г о д г о ја , у Г а јр е т о в е коввикте д ол а зе ч е с т о п у т а д је ц а са сел а и из г р а д о в а , без икаква в је р с к о г о д г о ја a в је р ск е и в обр а збе. И а к о j e д р у в !т в о Г а јр е т с в је т о в в о , о н о je н а с т о ја л о д а пр ем а св о ји м м а т ер и ја л в и м м о г у ћ в о с т и м а п р о б у ф у је и в ак а л ем љ у је и в јерски о д г о ј и о с је ћ а њ е ea в је р с к у в а јед в и ц у к о д ом ладин е у Г а јр е т о в а м к онвик тим а. У т у с в р х у д р у ш т в о je у з а м а д о и ц а р о ч и т е в је р ск е в а сп и т а ч е sa с в о је к он в и к те. T a в је р ск и ва сп и та ч и , 293 �и з р е д о в а ил м ије, в р ш и л и с у н а д з о р н а д в р ш е њ е м в је р с к н х о б р е д а о д с т р а н е п и т ом а ц а -и ц а т е isy, п о р е д т о г а , о д в р ем ен а д о в р ем ен а одр ж а ва л п п и т ом ц и м а -п ц а м а п р е д а в а њ а ив и сл а м ск е н с т о р и је и и с л а м с к о -е т и ч к о г о д г о ја . И п о р е д о в и х н а с т о ја њ а д р у ш т в а Г а јр е т да д а д е с в о ји м п и т о м ц и м а и п и т ом и ц а м а ш т о б о љ и в јер ск п о д г о ј, д е ш а в а с е п о н е к а д а д а с е п р и г о в а р а с а о з в је с н и х с т р а в а д р у ш т в у Г а јр е т д а н е п о с в е ћ у је д о в о љ н у п а ж њ у в је р ск о м о д г о ју . Ф у н к ц и с н е р и д р у ш т в а I а јр е т , у н а с т о ј а а у и н а п ор и м а о к о в је р с к о г в а с п и т а њ а Г а јр е т о в е ом л а ди н е, п р е т р е с а л и с у о в о п и т а њ е у п о сљ ед љ е в р п јем е в и ш е п у т а , а а je т а к о Г л а в н и о д б о р Г а јр е т а 8акл>учио д а п и т а њ е в је р с к о г о д г о ја ом л а д и н е у с в о ји н и н те р н а т и м а п о в је р н нагапм и сл а м сх и м в је р с к и м в л а с т и м а . У том ц и љ у з а к љ у ч а о je Г л а в н и п в в р ш в п о д б о р д а се о б р а т п м о с а о в о м м о л б о м в п с о к о м С т а р је ш и в с т в у и сл а м ск е в је р с к е 8 а је д н и ц е д а o n o и 8 вол и и з р а д и т и н а с т а в н и п л а н sa в је р с к и о д г о ј ом ладин е у Г а јр е т о в и м к о н в и к т и м а и д а п м е в у је , из р е д о в а и с л а м с к и х в а јб о љ и х т е о л о г а , в је р ск е в а с п и т а ч е у св и м а Г а јр е т о в п м к о в в и к т п м а , к о ји ћ е се б р и н у т и з а и з в о ђ е њ е т о г а в је р с к о г п л а в а п з а в је р с к и о д г о ј у о п ш т е . Р а с п о р е д ч а с о в а в је р с к и х п р е д а в а њ а и в је р ск е о б у к е у п о је д и в и м и н т е р в а т и м а у д е с и л и б п в је р ск и в а с п и т а ч и с п о р а з у м н о с а у п р а в а м а и н т е р в а т а т а к о , д а ч а с о в и в је р с к е о б у к е в е б и к о л и д п р а л в с а ч а со в и м а у ш к о л и . Б у д у ћ и je п о ч е т а к ш к о л с к е г о д в н е в а п р а г у , Г л а в н о м и б в р ш в о м о д б о р у Р а јр е т д ч а с т je ов п м у ч т и в о за м ол и т и в и с о к о С т а р је ш и в с т в о д а n o о в о м п р е д м е т у д о в е с е с в о је х и т н о р и је ш е њ е и д а в а с о т о м р и је ш е њ у и з в о л и о б а в в ј е с т и т п “ . Реформа средње вјерске каставе (медреса) у границама бивше Босне и Херцеговине Претсједник Вакуфско Аеарифског вијећа инж. г. Суљага Салихагић, upecao je приликом посљедiber засиједања Управно!, одбора Вакуф. вијећа у Сарајеву слиједећу оретставку Управном одбору: „Пош то досадања настава у мусли.чанским вјерским заводима, a нарочито медресама, ни издалека не одговара потребама Исламске вјерске заједнице и заостаје за савременом наставом и вјерским заводима других конфесија, то поднашам предлог Управном од бор у Вакуфско-меарифског вијећа да се cee досадање медресе укипу, ш да се но подручју овогa Улема- меулкса оснују три средње медресе. Молим да се овај предлог вретресе још tokom садањег засиједаља Управног одбора, na да се достави надлежном Улема-меџлису, да исти изволи у својој компетенцији усвојити га na да тако у заједници с вакуфском управом реорганизујемо нашу средњ у вјерск у наставу, која je темељни и битни у сл о з за опстанак Исламске вјерске заједнице у овим крајевима. Образложење: Ж алосна je, али истинита чињеница, да je вјерски одгој и морал Исламске вјерске заједнице у нашим крајевима у посљедњим деценијама ишао све на ниже, тако да се сви пријатељи нашег вјерског васпитања и опстанка м орају озбиљ но позабавити узроцима тога назатка и потражити начина, да се наше вјерске наставе и то како на основном , тако u на средњ еш колском. A ово je стањ е резултанта културног назадовања источних исламских народа, од којих см о n ми црпили св оју снагу и великог прогреса западне културе коју см о ми стално алн безусп јеш н о кушали да одгурнем о о д се б е . Ja Ку бити сл ободан, да се овога пута, како то о у предлогу стоји осврнем сам о на нашу средњ у наставу. Hama средња настава сконцентрисана je у главном у нашпм медресама. Ми см о у Босни и Х ер цеговини пмали до недавно 29 такових М1едреса, a сада их имамо 18. Т у je као прва и најважнијаГази Х у ср ев бегов а медреса, која je знатно преуређена и модернизирана. За тим 5 такозваних „реф орм ираних“ м едреса у Тузли, Бањој Луци, Бихаћу, Травчику u Зеници и напокон 12 старих м едреса: Мерхемића и Атмејдан у Сарајеву, т е м едресе у Грачаници, Градачцу, Коњицу, Ф очи, Виш еграду, Брчком, Бијељини, Рогатици, Зворнику и В исоком . Ове м едресе лиферују нам у главном наше имаме и муали.ме, већином no касабама и селима. К о je имао прилике изближега да посматра ов е пионире нашсг вјерског васпитања, којима je повјерен одгој младежи, на којима треба да остане наша будућн ост, и који треба да руководе цјелокуш ш м душ евним пан културним животом нашега вслам ског народа, о с о бито на селу, тај je могао да уочи у м ного слу- ти узроци отстране и да с е уп отр еб е нова средства за очувањ е u подизање Исламске вјере и морала у овим крајевима. Д а см о дошли до оваквог теш кога стања у задаћи и када в х упоредимо са свеш теницима дРУ* овом гих 2 94 погледу, кривња je на цјелокупном систем у чајева једну жалосну чињеницу, да 0 В'И многи имами u муалими нису ни близу дорасли повјереној им конфесија, опда тек видимо, да иаши имами и �Јц.уалими не могу ни взблиза да издрже паралелу с овима. Овоме су криви наши вјерски заводи, који нам нису кадри да лиферују онакав имамско-муалимски нараштај, какав нам je у данашње вријеме у нашој Отаџбини неминовно потребан, a то су наше медресе. A ko само погледамо површно многе од ових наших просвјетних завода, у нама се одмах узбуде осјећаји срама, стида и бола и сваки културни муслиман ocjeka се пониженим, када види те своје просвјетне заводе. Не зна се шта je горе. Или нехигијенски ур< ђај зграде или методе рада мудериза-настанника и талебе-ученика. Ш та више имамо no неким мјестима и ту аномалију: имамо мудериза, a да немамо медреса, као у Бугојну н Чајничу. Многе су медресе до сада пале жртвом дезолатних приликом у које су запале. Тако на примјер Мостар, који je до недавно словио као првокласно мјесто у погледу вјерске наставе — нема сада m i, једне медресе, као што ни сва остала Херцеговина осим Коњица, чија медреса постоји још само no имену. Ова je медреса дотле довед^на^ да )е деградирана од стране самог високог Улема меџлиса на интернат за сеоску дјецу, која тре^а ту да прено- / кивају. Ш та више Улема меџлџс je лишио својим једним ријешењем ову медресу њене квалификације као медресе и на тај начин, тиме. што je дозволио, да се у ту no имену медреоу могу примати дјеца u без основне школе, као што u -без друге основне вјерске наставе. A ko размотриио у погледу буџстском тих наших 18 медреса, видимо међу њима једну огромну разлику, коja не допушта никакве ко.чпарације. Буџет овпх медреса почиње са циглих 2.000 Дпн. roдишње (укупно за личне и материјалне издатке!) код Мехмедпашине медресе у Фочи, или са 2.900 Динара код Свирачке медресе у Градачцу u поменуте коњичке медресе и достиже цифру од 982.777 дин. код Гази Хусревбегове медресе у Сарајеву. Bek се из ов'Их наведених цифара види јасно ужасна и неприсподобива дисхармонија између наших средњих вјерских завода и век ове цифре јасно говоре, да се ове аномалије морају отстранити. Јер шта се може очекивати од једне медресе — средње школе — чији je гоцишњи буџет свега 2 00 0 Дин. и то 1.600 дин. личних издатака и 400 дин. материјалних?! Зар није сувишно констатовати, да се с оваквом сумом не може издржавати (изв-инита ми за израз) ни један ћумез, a камо ли један средњи вјерски завод Исламске вјерске заједнице Краљевине Југославије! Какве резултате може давати један вјерски завод, то je свакоме мисаоном човјеку јасно. A какво стварно и даје, то в-идимо често пута no нашим се- тима, гдје сусрекемо иаше вјерске душобрижнике, који не само да се не знају ни потписати нашим националним писмом, него ли ни арапским писменима, на којима су тобож е примали вјерску знаност и културу. И како овакви наши вјерски претставници могу да послуже своме народу и оној сврси, којој су намијењени и којој служе њихове колеге других вјера са средњом и вишом свјетовиом и теолошком спремом — no гдјекада факултетском са докторским титулама — то може свако да просуди и очигледно види Beh ово што сам навео, јасно говори, да ne смијемо апсолутно више чекати, него да морамо одмах Бриступити темељитој реорганизацији наших средњих вјерских завода — медреса. И то тим прије, што je број муалима и имама, који су свршили укинуте средње вјерске заводе: Дарул-мувллимина и Окружне медрере — готово посве вшчезао. За то je иој предлог у погледу ликвидираља досадањих медреса посве дозрио na нам je апсолутно потребцо^ докинути ове медресе, које су взгубиле дарно право na оастанак и на њиховим рушев^инама истодобно изградити нове, савремене n цјелисходно распоређене средње вјерске заводе — Ј вб д р есе^ Moj предлог и^е за тим, да се све досадан>е ликвидирају, односно тако преуреде, да се оснује, односно реорганизује и прошпри медреса у Тузли, Бихаку и К оти ц у (пли М остару) као средњи вјерско-просвјетни заводи у којима ke се no ш ест година подучавати вјерска и свјетовна настава коју треба у овим заводима а.чалгамисати. Да с е надал>е у Сарајеву постојека Гази Хусревбегова медреса преурсди као висока медреса ~ Алијја — као што je и преуређенз. Овај rope наведени распоређај медреса у Тузли, Б ,ха к у п Кољицу односно М остару одговарао бн потпуно u потребама наше средљс вјерско просвјетне наставе и географском распоређају иас м-услимана, a мислим да би се и буџетска могукност могла наки. Тузла je u њена околица, наш и бројно и матерпјално најјачи крај. Он има медресу, коју сам лично видио и која прилично одговара иашим потребама. Ha ту се м едресу трош п данас 84.800 дин. и то 6.200 на материјалне и 78.600 дин. на личне издатке. Ова сума материјалних издагака када се успореди са личним, доста je ниска и незнатна и овде би требало буџ ет неоспорно повекатн п измијенити. К од тузланске медресе нијесу унешени у материјалне трош кове они бројни дарови у нарави, које тамошња ехалија допринаша томе вјерском заводу. Друга би м едзеса требала да буде у Бихаку, у цевтру наше јуначке крајине, која je исто тако густо насељена м/слиманским становништвом, као 295 �ш то u Посавина и које за такав завод лмаде u врло подесну зграду, која данас лежи празна. Tpeha би медреса требала да се даде Херцеговини, која би требала да вма исто једну медресу. A ko погледамо буџет наших 18 медраса онда видимо да те медресе све скупа стоје 1,306.447 дин. од чега отпада 757.072 дин. на материјалне издатке и 549 375 дин, на личне вздатке. Од ове укупне сум е од 1,306.447 дин. ош ада на сам-у Гази Х у ср ев бегову медресу у Сарајеву 982.767 дин. ш то износи готово двије трећине цјелокупног буџета свих медреса бивше Босне и Херцеговине. Све остале. м едресе трош е годишње динара 323.680 од чега отпада на материјалне издатке 43.700 дин. и на личне издатке 279 980 динара. Moj предлог иде надаље за тим, да буџетске ставке свих досадаш њих м едреса распореде се на буџет ових нових преуређених медреса. С формалне стране мислим да не би било непремостивих тешкоћа. Шарти-вакифима би*хе удовољило на тај начин, ш то би њ ихов« вакуфи били стварно употребљени у сврхе медреса. којима с у u намијењени. Тиме што би »re медресе биле локално друкчије распбређене, мислим, да не би било оправдане шеријатско-правне запреке. У буџетском погдеду било би взвјесних потешкоћа, ш то би суд1а »од 323,680 дин. нас буџетира 17 м едреса) распоређе; с Khalid Banning: I I ШФ' дресе била прилично ниска, ако би се ове м едЈссе хтјело, — ш то je и моја накана да поста&и gg савремену базу. Али обзиром на факат, да тузлав. ска медррса са 85.000 динара мож е прилично да удовољава својим потребама, мислим да би суме 0 no 110.000 дин. за поједину м едресу биче приллчао достатне. A у колико не би биле достатне мишл*. л>а сам, да би наша вакуфска управа требала За оваке еминентне наше потребе потражити сретстава рсдуцирањем неких других мање важних потребад налажењем нових финансијских врела у ову сврху У осталом би се могло и од буџета Гази Хуср евбегове м едресе неш то уш тедити за ова ДруГе 3 м едресе, јер би ове вршиле исту улогу и Газиној медреси, као впсокој — Алији — давале материјал који би она требала даље да усаврш ава и тако исту растеретивале — као ш то с е мале ријеке саливају у велику. Обзиром на св е он о што сам навео слободан сам најусрдније замолити Управни одбор Вакуфско меарифског вијеКа. да ов у ствар узме у најозбиљнији ттретрес и да замоли високи Улема меџлис да овоме иницијативном предлогу поклони св оју пуну пажшу, M oje je лично, скром н о мишљење да би нова вакуфска и илмијанска управа учинила велику услугу нашој народној вјерској просвјети ако би овај предлог узела за подлогу решавања овог нашег најкрупнијег и највиталнијег питања, које стоји на днерном реду и које вапије за св оје решење. I Unutrašnja i spoljašnja religija. Prava bit religija ne sastoji se u spoljašnostima nego u svom čistom obliku predstavlja najvišu m oral­ nu pokretnu silu koja m ože da uhvati korjena u ljud­ skim srcima, pri čem u cerem onijal i ritus igraju sp o­ rednu i podređenu ulogu. Religija koja obredima i spoljašnim formama pridaje odlučujuću važnost sliči jed­ nom praznom orahu, šupljoj ljusci i ni malo nije u stanju da čovječanstvo unaprijedi niti da brani poje­ dinca od neprijatelja u njemu samom, kao i od štetnih uticaja njegove okoline, niti da ga vodi njegovoj životnoj svrsi i da ga približi pravoj sreći. O d svih religija Islam je najmanje zapao u for­ malnosti. Doduše za vrijem e dugotrajnoga propadanja, tako u doba krstaških pohoda i za vrijem e posljednih stopedeset godina pred svjetski rat, opaža se takođe u Islamu jedna rastuća tendencija da se gubi u sp o­ ljašnostima. D ržalo se praznih formi i zaboravljalo na pravi smisao. A li ipak i u doba najdubljega pada ni­ kada se nije m ogla uništiti unutrašnja jezgra. I ma da je on dugo bio jedva primjetan, ipak je on drijem ao u pozadini svagdašnjih političkih i gospodarskih prilika, uvijek spreman da se probudi i da se pridigne za no­ v a djela. T ak o mi u Islamu nalazimo velike religiozne lič­ nosti i u vrijem e najdublje d ek ad ence i poremećaja, kada se činilo da su osjećaj jedinstva i m isao daljega razvijanja g otovo iščezli. P erioda krstaških ratova iz­ nijela je za prim jer ljude kao što su Nur-ud-din i Sa lah-ud-din Ej zubi*, koji su utjelovili pravi duh Islama i učinili da on iza svoga pada opet zasja u svom nekdašnjem sjaju. Također je u Turskoj, gdje je usljed podvrgnuća duhovništva pod državnu vlast, što je u činio Sulejman Veliki, religija ubrzo postala oruđe za političke svrhe, došlo na neko vrijeme do potpunoga v jeck og obamiranja. Tada je Islam značio još neki prazni ritual. I us­ ljed osobitoga položaja, koji je Turska kao sijelo halifata uživala u islamskom svijetu, prešao je ovaj religiski marazmus od nje i na ostala islam ska područja A li usprkos ovoga za Tursku tako štetnog religiskog opadanja, koje je bila potpuno okljaštrilo dalje širenje Islama, zahvaljivala je zemlja baš toj religiji, koju je bila zanemarila onu čudnovatu i zapanjujuću moralnu Salahudina je opjevao Kessing u svom dramatskom spjevu: „Nathan der Weise“. — q p - prev. �šna^u. Jer Islam joj je dao podlogu, na koju se osla­ njala i pom oću koje je Turskoj uspjelo da kroz sto­ ljeća podnosi navale gotovo čitavoga svijeta, da pre­ živi vrlo slabe uprave unutar zemlje, da prebrođava preokrete za preokretom i da se uvijek nanovo reor­ ganizira. Mi vidimo kako ovaj veliki turski narod, ko­ ji po hrabrosti i srčanosti ne ustupa ni jednoj drugoj naciji, poslije iskušenja koja bi uništila svaku drugu naciju i poslije neuspjelih ratova s Italijom i balkan­ skim državama stupa u svjetski rat. Mi sm o svjedo­ ci njegovih besprimjernih djela na Dardanelama i u Pa­ lestini. Konačno po svršetku svjetskoga rata Turska leži do temelja razrušena. A li odmah poslije toga ona se sna­ lazi i bez tehničkih sredstava, bez novca i bez prija­ telja, ona potpuno uništava grčku vojsku koja je bila opskrbljena tekovinama modernoga doba i koja je bi­ la podupirana moćnim prijateljima. Turci su se pouz­ dali u Boga i u svoju vlastitu krijepost i na ovoj ba­ zi utemeljili jednu novu državnu tvorevinu među osta­ lim državama. Ništa ne mijenja na ovoj činjenici da su neki žurnalisti, koji su bili slabo obavješteni o pra­ vom stanju stvari i koji su više računali na zabavu svojih čitalaca nego na istinu, upotrijebili glupe iz­ vještaje koji su katkada ticali i pitanja hilafeta i to samo na to da bi dokazali da se nova Turska odrek­ la Islama. 0 tome dabome nenja-ni* govora. Naprotiv u Turskoj se govori: k a d ,su taka djela koja su ne­ davno izvršena moguća u momentano ukočenom e Is­ lamu, kako će tek v eća u tm duće morati biti djela, koja će omogućiti nanovo probuđeni Islam, koji se oslobodio one mreže praznovjerja i spoljašnosti koju su znali jednostavni i neuki skolastičari i sveštenici da opletu oko religije! Poznajemo čuda koja su potek­ la od bož. poslanika i njegovih sljedbenika. A ova čuda će se obnoviti vraćanjem natrag čistom Islamu koji potpuno odbacuje svešteničke dodake i sofizme. Ali za proces podmlađivanja, koji je zahvatio Islam, svjetski rat čini osobiti preokret. Jer on i mirovni ugovori izazvali su pometnju u tom da Islam u današ­ njim prilikama ide zaokolišnim putem. T o uključuje u sebi bezuvjetni povratak prvobitnom neiskrivljenom vjerovanju koje naučava Kur-an i Muhamed a s. kao i odbacivanje one gomile mutljaga, koji se u toku vre­ mena pomiješao sa čistom naukom i koji nije ništa drugo nego djelo ograničenih i uskogrudnih sveštenika. Čista nauka Islama nema ništa ukočenoga nego je u opreci sa svakom drugom religijom, sa neobičnom sposobnošću prilagođavanja svakdašnjim prilikama i daje slobodan put svakom razvijanju, a da ipak ne izgubi čvrsto tlo i moralno uporište. Pošto se okrenuo prema današnjim prilikama, Islam je istupio iz periode ukočenosti zadnjih stopedeset godina. A privlačnu snagu, koju je privremeno bio izgubio, opet je neumanjenu zadobio. U A frici naime po svršenom ratu broj novo pridošlih islamskih privrženika iznosi na milione. A li također u Carigra­ du ne samo da ima veliki broj ćrk a , nego također i Rusa; pa čak i nekoliko francuskih enlente - oficira koji su prešli na Islam. A ko je sada u čitavom svijetu Islama, poimence u Turskoj, živo nastojanje da oslobode religiju od uko­ čenih. spoljnih formi i da joj daju unutarnji karakter, kakav i odgovara biću Islama, to ova nastojanja nai­ laze u dva pravca na otpor. Za neke je, naime, bor­ ba protiv spoljašnosti jednaka diranju u samu religi­ ju. Oni ne žele niti jedan trunak napustiti od staroga, jer se boje da ne bi potkopali samu zgradu vjerova­ nja. Drugi bi naprotiv htjeli da napadnu na samo jez­ gro pobožnosti, sve pod izgovorom da, kao protivnici obreda i svega što je spoljašnje, istaknu svu važnost onoga unutarnjeg. I kad bi sve išlo po njima od čita­ v og Islama ne bi ostalo ništa. P o našemu mišljenju ne smije se učiniti nikakav po­ kušaj da se ma kakom silom odbace formalni propi­ si Islama ili njegovih obreda. K o hoće, može ih zadr­ žati, ali to mora biti dragovoljno. Naprotiv ovo nesmije više biti kao opća obavezna norma. Treba samo da onaj obavlja formalnosti koji ih još nalazi kao zbi­ lja punovažne. U ovom pogledu doživljavamo često puta neobične slučajeve. Poznavao sam n. pr. u Turskoj nekih ljudi koji su pohađali kršćanske škole gdje se naravno sve moguće pokušavalo da ih odvrate od Islama. 1 usprkos tome ovi su se ljudi redovno molili i postili Ramazan. Druge naprotiv, koji su posjećivali islamske škole odbijalo je jalovo i neproduktivno po­ našanje sveštenika. Budući da su u toj školi silom tje­ rani, nikada im nije padalo na pamet da obavljaju molitvu ili da poste uz Ramazan. „U vjeri nema sileveli se u Kur-anu. I jedna religija koja ide samo za spoljašnostima i ne hvata u srcima dubljega korjena, koja se uzima samo da se javno pokaže, i koja se ne vidi iz samog našeg djelovanja, nema nikakve vri­ jednosti i, onda je kako Kur-an uvijek naglašava, Bog samo strašilo. Mora li se sada u svega ovoga što je rečeno razumjeti da se obred u opće može zanemariti i da su uredbe kao: molitva, post, h od oča'će, abstinencija itd. samo uredbe drugoga reda preko kojih se po vo­ lji može preći? T ° nije naše mišljenje. Jer svi ovi ob­ redi imaju svoj dobar smisao Mi se dakle ne borimo protiv toga da ih vršimo, nego protiv toga da ih sa­ mo formalno vršimo! Mi ih moramo vršiti ali s punom sviješću njihove važnosti po jačanje volje. Jer ov o je polazna tačka: u Islamu je obred, kao ni u jednoj drugoj religiji, u uskoj vezi sa podizanjem i jačanjem volje. Nikakav drugi postupak ne djeluje na volju ta­ ko osvježujući i čeličeći kao pranja koja Islam propi­ suje. Molitva zove vjernika pet puta dnevno od svakdašnjeg posla pred njegova Stvoritelja. Time ga također podvrgava strogoj disciplini njegove volje i energije. Samo pomoću discipline mogu se stvoriti velika djela. 297 �i zajedničko molenje s ostalim vjernim u općini (džematu) vrši na svakog pojedinog člana disciplinsku i zauzdavajući moć. K oliko je mnogo trebao discipline mali i divlji arapski narod da bi ga ona učinila spo­ sobnim za ona velika djela za koja je bio određen. Jačanje volje je također onaj smisao što ga ima post u mjesecu Ramazanu. Dugo mučenje uzgred nanovo oživljava užitak i tako je ono jedan odličan palijativ protiv svake nećutljivosti (tuposti). Uzdržavanje ^ žestokih p ića je također jedan zahtjev koji služi ču. vanju naše slobodne volje. Ovaj zahtjev Islam dijel; sa propisima i porta. K ao svaki borac u sportu upra. v o isto tako mora i musliman, k oji je na duhovnom i kulturnom području b orac za najviši cilj. u svako doba biti trezven i čuvati vlast nad samim sobom. S njem : M u stafa P a šić lbnul-Ajn: O d g o v o r Um ije Pogrešno je držati inteligencijom sve one što su skinuli fesove, a još je pogrešnije držati alimima sve one, što su natukli turbane. T o je samo vanjština iništa više, a prije nego se upustimo u tretiranje ovog pitanja, treba da raščistimo pojam i jedn og i drugog. Ko je svjetovna inteligencija to je dovoljno po­ znato. Budući da nema klera u Islamu ili posvećenog lica, to ni naši klimi nisu sveštenici u pravom sm i­ slu riječi nego obični Jjuđi, koji više poznaju Islam i njegove propise. U jednom od prošlih brojeva lista „Gajreta" g. Mustafa M ulalić-otvorio je paljbu bez iznimke na svu ilmiju, a za njim se je poveo i g. dr. Malik K ulenović. Zapravo članak g. Mulalića nije ništa drugo nego čitava serija nejasnih misli, koje je poplavila b u ­ jica internacionalnih fraza. Još da se pri tome nije malo izjasnio, ne bi mu se imalo ništa odgovarati, dok članak g. Dra Kulenovića, zaslužuje više pažnje. Kao što ni sva inteligencija ne dijeli u cijelosti m išljenje spomenute gospode (g. E. Miralem, ima ih kao on dosta), tako ni sva ilmija ne dijeli m išljenje Ulema- medžlisa i ostalih članova duhovne inteligencije (pravije ilmije) Vakufskog sabora, za koje ni ja lično ne bih ni pera smočio, da se ne radi o jednom čita­ vom staležu. P o riječim a g. Mulalića, zahtjeve svjetovne inte­ ligencije u Vakufu redom ću navesti i popratiti oprav­ danim protuzahtjevima ilmije, a to su: „Ona (svjetovna inteligencija) hoće da stvori od m uslimanskog elementa u Jugoslaviji evrop ejce savremene i sposobne za današnji život...“ „Inteligencija hoće, da jugoslavenski muslimani budu žive i oduševljene, fanatično uverene nacionalne jedinice..." — Ilmija želi, da se vakufska dobra upotreblja­ vaju u one svrhe, koje su u testamentu dotičnog vakufa spomenute, prepuštajući pojedincim a, školama i dru­ štvima nacionalni odgoj djece. A ko pak inteligencija hoće, da se vakufi, koje ona bude zavještala u naci­ onalne svrhe, upotrijebe u iste, neka to striktno u svojim testamentima odredi — mi nem am o ništa pro­ tiv. Svoju želju potkrepljujem o time, što i druge vjeroispovjesti smatraju želju zavještaoca neprikosnovenom. „Naša inteligencija ne m isli se upuštati u ралislamske utopije..." — Ako ilmija želi održati duhovne veze s osta­ lim islamskim svijetom , to ne znači da ona sanja o nekom panislamizmu. D ovoljni su razlozi ovoj želji navodi o Vaseljenskom saboru i Euharističkim kon­ gresim a g. E. Miralema, u čiji nacionalizam i patri­ otizam niko ne sumnja. „Inteligencija ne želi biti sam o čuvar grobova minulih vekova..." — Ilmija želi biti kako čuvar islamskih tradicija tako i grobova. Znam, tivcima, reakcionarima, da nas za to držite konzervaali to ništa ne smeta kad im adnemo čast imati iste nazore kao što ih ima na* rod čiji su pogledi na život u ovom pitanju najrealniji. caine Paul de Rousiers u svom djelu „L a vie ameri(am erički život) veli: „U N ew -yorku na neko­ liko koraka od Equitabla i Suretya nalazi se crkva svetog Pavla okružena grobljem , čiji najmlađi grobovi datiraju iz 1840 godine. N e nalazim ni jed n og Vankea — Ilmija želi da pom oću vakufa stvori od m u­ slimanskog elementa dobre muslimane, a ne samo muslimane po im enu. Svoj zahtjev opravdava time, što je islamski vakuf čisto vjerska institucija, a nje­ g ovi su skoro svi testamenti za vjerske svrhe. Crkve­ njegove ogrom ne vrijednosti. Tako isto u Bostonu u W ashington slreetu oko crkve »O lđ Suth Church« na dobra bilo katolička bilo pravoslavna, služe samo u crkvene svrhe, a njima raspolažu sveštenici dotičnih cr­ gantnijem kvartu pokazali jedan zapušten park, kava, pa zašto ne bi i ilmija kao najupućenija u islam ­ ske propise vodila glavnu riječ u našem Vakufu. 298 da bi m u palo na pamet da iskoristi ov o tlo unatoč etere se jedno staro grob lje, čija je tišina Čudan kon­ trast buci velegrada. U istom su m i gradu u najele* koji je zavješten pod uvjetom , da se u njem u ništa ne mi­ jenja. Zavještaoc je htio da priušti sv ojim sugrađanima slobodan užitak. O vo nisu rijetki slučajevi u Americi- t �Velika bi bila zabluda držati Amerikance neprijatelji­ „Slobodna riječ sa svojim vijestima ne samo da inma tradicije.« Ne m ogu, a da ne navedem u origi­ teresira muslimane nego i druge konfesije, pa to bilo nalu riječi istog pisca, koje se na ovo odnose: Les po volji g. Mulaliću ili ne. intentions exprimees dans le testement sont respectćs A sad ću da uputim par riječi i g. Dru Kuleavec une tel scrupule qu’on laisse les passants s’ecnoviću. rasser dans une rue adjacente, plutot, que de prendre Snebivao sam se od čuda, kad sam pročitao čla­ sur Ia superficite du jardin Г espace necessaire pour nak g. Dra Kulenovića. Pitao sam se: Bože moj, otkad Г ćlargir (Želje izražene u testamentima poštivaju se se ovo u njemu nađe ovoliki nacionalizam? Zar dugo s tolikom skrupuloznomu, da bi rade pustili da se vremena stenjao u okovima turske diplomatske disci­ prolaznik zgnječi u tijesnoj ulici, nego da se uzme pline, pa kad su ga oslobodili od ovih „strašnih" oko­ za njezino proširenje jedan dio parka va eksplodirao onakom strašnom detonacijom. Uzrok ovoj tačnosti objašnjava spomenuti autor Čekaj g. Doktore, i u ilmiji ima nacionalizma i pa veli: S neobičnom skrupuloznošću poštivaju se že­ patriotizma- Nijedan od teologa, bilo azharskih, bilo lje utemeljača, čija djela spomenuh, izgleda radi toga, carigradskih, ne etupi u tuđu službu nego se svi vrada se okuraže buduće generacije primjerom, kako se tišc svojoj dragoj grudi da joj pomognu. I među ilispunjavaju volje prošlih generacija ne bi li se i ove mijom bilo je nacionalista ne kad je nacionalizam, u njih ugledale. postao udica za lovljenje kariera, nego kad se je pla­ Neka su se Vak. povjerenstva, na čelu kojih je ćao arađskim kazamatima i frontom (r.Sakib ef. Korkut). bila svjetovna inteligencija, ogriješila o ovo, pa ie da­ Pustimo ovo na stranu i pređimo na predmet. lo povoda da je g. Sulejman ef. Kajmaković u Tra­ Nije ngi namjera ispitivati uzroke evropskog pro­ vniku zavještao svoje imanje u Muimul-adžezu, s či­ gresa, a još manje braniti kršćanski kler, koji ima jim imanjem raspolaže Šer. sud, a ne vakuf. dovoljno svojih advokata. Vidim g. doktore, da si malo primirišio Orient, pa bih Te molio, da me obaImajući u vidu onih sedan\ milijuna što su ne­ tragom iščezli, ilmija se boji, da gradeći mlin s tur*'" vjestiš, gdje je i u kojoj godini održan „famozni kon­ gres islamskih teologa" na kojem su zatvorena „vrata binama ne ostane i bez bungura. Nerentabilnost Vakufa ni u kojem slučaju ne smije idžtihada", da i ja udopunim svoju skromnu riznicu znanja sa jednim tako važnim događajem iz šer. za­ se pripisivati samo ilmiji, kad je s Vakufom većikonodavne islorije. Je li idžtihad zatvoren ili se je sam П"гп upravljala svjetovna inteligencija. zatvorio ili je još uvijek otvoren? I ilmija hoće, da budemo dostojni prestavnici Prije nego što odgovorim o trebamo znati, da islamske kulture, samo što je riječ „kultura" neodre­ ima više stepeni, idžtihada. Stepen. na koju aludira g. đen pojam, pa se mi razilazimo u shvatanju ove riječi sa g. Mulalićem. Dr. Kulenović, poznata je pod imenom „idžtihad muAko je kulturno uzimati u zaštitu alkohol, ma tlak" (apsolulno crpljenje Šer. presuda iz islamskih izvora) Ljudi, koji su deduktivnim putem došli do gdje se on uživao, onda im amo čast da smo nekul­ općih principa i pravila u crpljenju presuda zovu se turni kao amerikanci i neke evropske države; drugim apsolutnim muđžtehidima. riječima, da su amerikanci u svojoj prohibiciji alko­ Nijedan od poznatih apsolutuih mudžtehida kao hola u cijelosti primjenili „nesavrem eni" hadis: „Leanel-lahu fil hamri..." V elim , da je ovaj hadis nesa- što je Ebu-Hanife (rođen 80 umro 150 po H.) Malik (93— 179) Šalii (1 5 0 -2 1 4 ) Ahm ed b.Hanbel (164—241) vremen i stvarno on je još za većinu Evrope još ta­ Sufjan 8evri (97— 161) Ebu Sevr ( , . . — 240) Evzai kav, ali prema aktivnosti trezvenjačke lige mogao bi biti skoro i u cijeloj Evropi savremen. Osvrnuću se (80 -1 5 7 ) Davud Zahiri (202— 270) Taberi (204—310) na to kojom zgodom s naročitim člankom. Sramota ! nije zatvorio za sobom „vrata idžtihada* nego ih je Nečuvena je sramota, da ima muslimana pa još me­ jazom otvorio. Dakle, mora da je neko od mukalida đu inteligencijom, koji podržavaju ovu socijalnu bolju, (protivno mudžtehidu t. j. koji samostalno ne crpi presude, nego se služi gotovim ). Ebul-Hasan El-Karhi ovu mater zala (Ummul habais), dok je znatan broj bagdadski učenjak hanefijskog pravca (230— 340) ko­ kršćana digao protiv nje kuku i motiku, iako im je mu se pripisuje da je rekao ovu presudu: »Pošlje alkohol skopčan s obredom. što se tiče emancipacije žene, kako se ovo pita­ Ebu Hanife i njegovih učenika nema idžtihada«. Ovu Šer. presudu ili je primio od svog apsolutnog m udž­ nje u nas shvata, naći će odgovor onaj koga to bude interesiralo u m om e članku, koji je 'prije 3 godine tehida, komu se pripisuje a to je Ebu-Hanife ili ju izašao „Hikmetu" pod naslovom „Zlo koje i nama je sam iz vrela iscrpio. Prvo nije na temelju spome­ prijeti i u prijevodu članka velikog arapskog publi­ nutog; drugo nije mogao jer nije priznat a i sam pri­ znaje da nije apsolutni mudžtehiđ. Dakle logički sli­ ciste princa Šekiba Arslana. jedi da ih nije mogao, sve da je i htio zatvoriti. što se tiče naše štampe, osobito „Slobodne ri­ Pored spomenutog dokaza ova presuda ne važi ječi" u kojoj je veom a malo saradnika od ilmije na­ kad uzmemo u obzir, da je poslije Ebu-Hanife došao dam se, da će odgovoriti g. Mulaliću, samo ću to reći: čitav niz apsolutnih mudžtehida. 299 �Ne preosfaje drugo nego: ili su se vrata sobom zatvorila, (t. j. da se niko potlije spomenutih mudž* tehida nije smatrao dostojnim toga imena) ili su otvo­ rena. Većina islamskih teologa zastupa prvo m išljenje a ima ih koji zastupaju i drugo. Dakle, g. Doktore, tvom usamljenom mišljenju nema mjesta! Čujm o šta valja u im e istorije govoriti g. Doktore: »O d toga vrem eoa (idžtihada) stvoren je bio put sa­ m ovoljnom sektaštvu.« Ovako tvrdi g. Doktor i ovako m ože tvrditi onaj, koji nem a pojm a o islamskoj hi­ gencija nije dijelila u duhovnu i svjetovnu. Na prj. mjer najveći arap. filozof Ibn-Rvšal bio je ujedno i slavni malikijski kadija u Spaniji; tako isto i veliki istoričari Ibn Kaldum i Makvizija. A kasnije kad su 8e storiji. Baš naprotiv, dok je svako m ogao po svom e ćeifu navlačiti kuranska ajeta, dotle je i cvalo sam o­ rih slojeva i ovu su svoju misiju, dok su bili na vi­ sokoj stepeni morala dostojno i vršili. A gospodin doktor stavio bi im u dužnost * pored ov e velike mi­ sije još i nadzor nad hanovima i aščinicama (!) voljno sektaštvc. Upravo tri stoljeća po Hidžri, u sto­ ljećim a velikih apsolutnih mudžtehida, postojala je sva sila sekti i to: sunijf, šiije, haridžije, mutezillije, rafidije, m urdžije, nidžarijje, džeberije, huebulije i m ušebbihe. O d svih glavnih grana, imala je skoro svaka svu rilu podsekti, tako da ih je bilo oko sedamdeset. Počam od 4. stoljeća ovaj se je broj počeo postepe­ no smanjivati da je spao na dvije i to sunije i šiije. znanosti proširile i umnožile, kad su se ljudi morali naročito posvetiti proučavanju arapskog jezika da upo­ znaju islamske propise, tad s e j e od ovih ljudi formi­ rala duhovna inteligencija, te nije pravo sravnjivati je s kršćanskim klerom. Zapravo to su jedna vrsta orijentalista, koji su postali kopča izm eđu Islama i §i_ Baš sad ilm ija ima najcrniju sliku Orienta, na koji g. D oktor aludira i kojeg prestavlja zemaljskim edenom. S jednu stranu ateističko-nacionalna Turska tvrdi, da je ona laička država kao i francuska i da nema nikakve veze s vjerom , a s drugu stranu otima vakuf religiji i lišava je glavnog vitalnog sredstva. D ok Francuska daje kleru pored vakufa (crkv. do­ bara) još i druge beneficije, dotle Turska om eta i pri­ »Karakteristično je ustanoviti, da je baš od tog do­ vatnu incijativu. Ima m ogućnosti da Turska i uzna­ ba (?) kulturna dekadenca islamskih naroda..« preduje, samo nama po vjeri muslimanima, a naci­ U riječima g. dra Kulonovića ostaje nejasno, koja onalno svjesnim Jugoslavenima, ne bi trebala da bude su to doba. Je li to od kongresa, kojeg vjerojatno uzor. Turska kao takva, što je jača, to m i u njoj im am o v ećeg neprijatelja. niko živ ne zna kad je bio ili misli od konca arapske Prošle godine pričao mi je u Carigradu g. Muvladavine t. j. od kada su Bujevići preuzeli političku zafer lm am ović učitelj iz Trakije, koji je bio u komi­ vlatt u svoje ruke? Ja ću pretpostaviti, da je to od siji za prim anje muhadžira, da Turska naseljava jugo­ ov og posljednjega jer su Bujevići preuzeli vlast u Bag­ slavenske m uhadžire u najzabitnije i najnezdravije dadu na desetak godiua poslije smrti Taberije (321) p. H. krajeve Anadola, jer su Čuli za našu nacionalnu ak­ K o pozna kulturnu povjest Arapa i povjest arap. tivnost preko „Gajreta* i opom injao m e da je toliko ne ističemo. Na to sam ja odg ov orio: Da nisam ni­ književnosti, ne bi m ogao ovako nešto tvrditi. Život kad mislio biti „G ajretov" radnik, bio bih sada, samo većine islamskih filozofa i naučnika pada u Četvrto, da odbijem muslimane od selidbe. peto, pa i šesto stoljeće po H., dakle iza smrti zad­ Što se tiče kongresa u Palestini, dovoljno je njeg priznatog m udžtehida Taberije. Evo nekih, čija pročitati m oj prijevod članka „A ngora prema sveislamse imena s pietetom spom inju u Evropi: Ebun-Nasr skom kongresu" od princa Š. Arslana u ovogodišnjem „H ikjm etu" i prcglas jerusalem skog m uftije u »SI. El-Tarabi (Alfarabus)1 poznat kod arapa kao drugi R iječi«, pa da upozn* čiji je i ko ga je pokrenuo, a Aristotel (um ro 339) Ibni Sina (Avicenna) (umro 428) ujedno će saznati kako držanje im a Angora prema najuniverzalnija glava sv og vrem ena El-Gazali (504) Islamu. Ebu Bekr ibn Badže (Aven pače 533) El-Bettani (AlMuslimani žale što je Hilafet dokinut, a ne što batagenus 317) Ibn-Hejsen (Alhazen 430) Ebu Kassim nije u turskim rukama, kao što bi žalili katolici cije­ Ezzehravi (Abulkasis 400) Ibn- Rušd (A verroes 595,) log svijeta, kad bi Musolini dokinuo papstvo. Ali Musolini to neće učiniti, jer nije dovoljno kulturan kao koji je na vrhunac digao arap. filozofiju i t. d. Kemal i pristaše njegove. Ova slavna imena nem aju sebi ravnih u drugom Napokon g. D oktor dokazuje: »Nas sam o čudi, i trećem stoljeću po Hidžri, dakle stoljećim a idžtihada. da ti ljudi (teolozi) ne m ogu da uvide, da su oni i N o ako bi se nešto već m oglo o zatvaranju idžtihada previše elabi, da bi m ogli zaustaviti nem inovan točak istorijskog razvitka događaja i zahtjeva novog doba tvrditi, to bi lakše m ogli tvrditi, da je to posljedica koje proživljavam o « dekadence nego li uzrok. Nism o nažalost svijesni svoje slabosti, ali kogod Ja što ćeš reći, dragi doktore, kad Ti reknem, hoće, ako se ne boji Boga, m ože činiti što hoće, samo da su vrata idžtihada i dan danas kod. Šiija otvorena, nek ne traži od nas da m u m i još i povlađujemo. pa ipak su na m nogo nižem kulturnom n ivou? S negiranjem i ograđivanjem od onog, što se protivi načelima Islama skinula je savjesno ilmija odgovornost D ok je arapski jezik bio pristupačan širim slo­ prema Bogu i ljudim a sa sv og vrata i umirila savjest. jevim a, dok je svako m ogao preko arapskog jezika Na ono što se protivi Islamu reći ćem o: „ne"l upoznati šeriatske propise, dotle se islamska intelii u skrajnoj rezignaciji sažeti ram enim a i pustiti vre­ menu nek vrši svoje. Ne daj mi Bože doživjeti vrije­ ') Pod kojim su imunom poznati u Evropi. me, da prestane g n jev ateistički nastrojene inteligencije 300 �Гајретов гласник Резултат Гајретова дранског конкурса Ha св ојој посљедњој сједпнци одржаној 30 септекбра т. г. жири за оцјену п избор дралских дјела за Гајиетове иаграде изабрао j e слиједећа дјела: 1) прву награду од Дин. 1.500- добио je г. Џе вад Сулејиапиашић. публпциста и познати Гајретов радник за дјоло „Зелени ч ов јек "; 2) Д ругу паграду од Дии. 1.200 добио je г. Душан Стевонићјазинннз Београда задјело „Г и јрет“ ; 3) трећу иаграду од Дни. 1000 - добио j e г. Васко Хаиовпћ, сликар из Стоца за дјсло „В у к одлаци или Џолбосаппја хоџе Тртка“ ; 4) четврту награду од Дин, 800- добпо je г. Исиет Бајгорлћ пз Скопља за дјело „С н ас у певољи“ ; 5) Пету паграду од> Днн (>00- добио j e г Д Плаповпћ ii3 Зеиице за дјвло уДокрет4'. Поред горњих набројених дјела жири j e препоручио Главном одбору Гајрсђга да откуип неколико ненаграђених дјела, Kuja својом обрад« садржајем могу да иослуже Гајретовим oprai цијама при одржавању друштвених тш реда б Гајретове приредбе Рад Гајретс у нашен Санџаку П р осл а в а Г а јр е т о в а д а н а и св е ч а н а з а б а в а Г а јр ета у П л ев љ у И поред тешких поељедица опште привредне кризе( која je у плеваљск’Л1 срезу и бившем Санџаку нарочито п^јачана великои неродицом прошлог љета и тешком лањском, — рад Гајрета у Ллевљу и околици ни ове године, бар кроз прво тромјесечје, ве заостаје иза досадашњих богатих година. Ш та више и надмашује их у материјалним резултатима, док у моралном погледу отскаче у обратнои сразмјеру према оскудици животних срестава и зараде, под којом овдашњи народ пати и очајава. Тежња за културним усавршењем, за испуњавањеи националних отаџбеничких дужности, за потпунии отрјежњењеи и за што вишим уздизањем Гајретовог стијега видно се повећава, те из дана у дан све више разграњава своју дјелатност. Ta Гајретова свијест тим je значајнија што она осваја не само градско становништво него в наша села. Могло би се рећи, да су пожртвованост и рад за Гајрет у нашем крају досегли висину и најагилнијег среза у подручју Гајретове дјелатности. T o би се могло рећи тим прије, када се има у виду да од непуних 30-000 етановни- ка нашег среза једва их je десет иуелиманеке вјеропсповјести na да од тих нема готово ни једног учитеља, професора, судије, лекара, полнцијског. или пореског и т. д. чиновника — муслимана. Гајрет у плеваљском срезу почива не на раменима муслнманске интелигенције, јер je на жалост нема, eeil на ceuje­ čmu, u тжртвованости натсг малог лословног човјека. У осталом то je пајбољи докак снагс u животности Гајрета u чврста залога ГајрстовоХ још успјешнијег дјелања у пашем крају. Овогодишња нагаа прослава Гајретовог - дана и свечава забава, која je приређена на вече 6. септемЛзpa, били су, не какав „теферич“ у значењу назирања г. Брофесора Др. Поповвћа, што Гајретово приредбе нису ннкад,ни престављале. — него једна жива и снажна манифестација наше одлучности за културним усавршавањеи, за еманципацијом од свега зарђалог u преживјелог, за преузимањеи што јачег удјела у напору чистог и здравог националног освјештења нас муслимана, православних и католика. 10гогишњи Гајретов дан за наш крај je знача;атум не само no Гајрет и муслимански елеменат за цио наш живал» onaj варошки као и сеоправославни као и муслииански. Данашње наше »ације нису запамтиле топлијег, иокренијег и одушевл>енијег братииљења нашег свијета, него што je то било пригодом овогодишњег Гајретовог дана. Утркивале су се сестре и браћа обје вјеропсповјеети да дочарају и увеличају светост и свечаност дана; да му придаду заједничко календарско и нразнично значење, као гато га има дан пуног буђења природе — Ћурђевдан или дан берићета - Алиђун, Илиндан. Гајретов дан биће дан освјежене братске слоге и љубави, дан напора за бољукултурну и соиијалну будућност свију нас, дан заборави и праштања свију старих као и скоријих наших задјевица з међусобних заијерака, дан завјетовања за несебичну службу Нацији и Отаџбини, Краљу и — Гајрсту. Јутро 6. септембра освануло je свјеже и весело. Очш ледно и Природа je хтјела да ивлије своје симпатије преиа Свијетлои Дану. Још рано грађанство и наши гости из села у свечанои руху и ведром расположењу похрлили су на заставаиа искићену главну улицу наше вароши. Након првог дијела свечаности, благодарења у богомољама, приступило се јо другом дијелу, академијн, приређеној у Гајретовој читаоници. Читаоница je била окићена извана зеленилом и заставама, a изнутра умјетничкии творевинаиа младог сликара г. Бехудина Селмановића! ђака 6. разреда овд. Гимназије- Међу изложении сликама нарочито 301 �je падао у очи пор^рет нашег дпчног и обљубљзног претседника г. Др. Хасанбеговпћа, чпја je u посјета Плевљу за тај дан била најављена, али je због не* предвнђенпх запрека нзостала. Све просторије читаонице биле су дупке пуее најугледнијои и најотменијом публиком, a нс мањи број грађанства задржао се je пред просторшама, пошто у читаонпци нпје било вшпе мјеста. АкЈдемију je отворио потпретседник плеваљског је с пранзвором свијета и законим^ живота. ()на 0племењује срца и душе. ЈБуди који искрено п преда. но слиједе наук п упуту ма које наше вјере, међусо. бно he се само вољети и приближавати, трпити ц По. магати. Оно што протуријечи оваковом исходу вјеро. исповједања наје плод саме вјере, него њезиног пакарадног схваћања и проповјодања. Можда за ово није највећа кривица иаших свештеника, али je највећа и најбогоугоднија дужност љихова, ријечју и дјелима м јесног'п члан Главног одбора Гајрета г. Т . Тахирбеговић. Говором, којег je публика пажљиво саелушала својим да исправе у народу оно што протуслови духу и бурно поздравила, учинио je пријатан дојам на све посјетпоце академије. Говорник je взмеђу осталог ис* такао: „да су били многи разлози који су прије 30 смета нашем приближењу Б огу и што успорава брат- годпна једну малу али свјесну и храбру чету муслпманскпх омладннаца извели на сретну мисао да осну- П ретсједниш тво од б о р а наше вјере и слову свих Светих Књига, што ску сарадњу и иеђусобну љубав. Један од главних задатака Гајрета јест u тај: потстрекнути и помоћи сво наше свештенотво у тој дужности. У колико се пак оно буде показало недорасло том позивУ, онда he Г ајрета и дилетанти Г ајр етове ваб аве у Плевљу 6-1Х-19з2 ју Гајрет. Најкрупнији од тих разлога су : нехај нашег свијета за школовање, недовол>на међусобна љубав нашег становништва истог националног корјена a paзних вјера, те распарчаност нашег народног терито* рија. Требадо je ојачати сазнање потребе и користи солиднвјег и савременијег образовања, отклонити размирице међу нашии свијетои, гајити братску љубав и међусобну сношљивост, развијати и изједначавати национално осјећање и племенску свијест, na тиме припремши тло за стварање заједничке државе, као подлогу далљеи и успјешнијем нашем културном и социјалном напретку. В&љзло je тада тријебнти заблуде, да вјера, правилно схваћена и исповиједана, спотиче иржњу, размирице и нетрпел.ивост. Није u не може битв ни једна наша вјера сметња слоге и л.убави ни ме1јУ људииа разних pača, a камо ли ие1^у нама крвнои и језичнон браћом. Вјере су што u филозофскс и уијстничке школе. Оне служе бол»еи и бржеи изналажењу Иствне и љепоте. Bje pa нал упозна- 302 сваке Гајрет и мимо њега, мимо свештенства, a при нужди и противу њега испунити ту дужност. He презајући пред тешкоћама, не клонећи се труда и жртава Гајрет и Гајретовци су часзо и са пуно успјеха кренули и језде путем којег су себи прописали. Свијесни су да јога и данас пнево.г>е љуте, које су довеле нас аио - да лед пробијамо“ , нпсу посве ишчезле. Још наш свијет није довољно усг чио снагу и нужност савремене образованости и ако емо сљедбеници вјере која науку и крепост взнад свега уздиже. Још братска слога и национална свијсст није потпуна. Нисмо се довољно још срокили и сљубили. Премда смо под једним државнии кровои и на вјетрометини разних плима и осјека, не здружујеио чврсто своје снаге и своје напоре у повитивно конструктивном сијеру. Своју стару рушилачку навнку. K° iy i® Р°бован>е туђину одњеговало, не иапуштаЈГО! Hei о je тУ и таио у овом и оном правци и облику подржајемо и продужујемо, као да већ иисмо своји на �свои; пресадисмо je у партијске Програме, да je хучно испољујемо na рушењу не већ туђе превластн, него своје сопственв снаге и слободе- Без обзира што смо са свих страна окружени завидљивим и грабежљивим сусјвдима, што једна нова, onke свјетска неман - вривредна и соцајалиа криза пријети нам са тешкии искугаењима, још нисмо чврето један уз другог, jom нам се снаге не сливају у један неуиољив покрет. Свјесни тих невоља Гајрет и Гајретовци упрежу све своје сваге. да без бојазни и без компроииса продуже и појачају вапорви и благотворни свој свој рад. Дужност je сваког нашег човјека, иуслииана нарочато, да нас својски помогне, чиие ke се вајбоље одужити према Богу н према своие човјечанскоме познву ... и Арвф еф. Скадрак, велетрговац; вз Мел.ачке општине: гг. Ибрахим еф. Ш љвво и Дерввш еф. Хаџиалнк вмами, Вејз бег Ж ига, Ибрага Кожо, Ог.ман бег Б јв чак, Латиф ara Кожо, Вејз бег Тахирбеговвк; вз Потпека Ариф бег Ченгвк и иноги други. Нарочито долазак и боравак драгог наи г- Мустафе Мулалвка, народног посланвка в члана Главног одбора Гајрета взазвао je буру одушевљења. Својом посјетои овом крају на свакога посјетвоца с којвм je г. Мулалвк дошао у дотацај за врвјеме овога краткога бављења овде, оставво je најбоље дојмове, које je иогао учинити само правв и дисцвплвновапв Гајретовац. A T3KtB je бво наш милв брат г. Мулалик, ко ja не штедевшв се трошка ни ззхмета, поклони нам своју пажњу. Нека му je братска хвала! Tpeka дио наше приредбе, забава, как) са взвођењеи зналачки и укусно бираног програма, тако и са многобројном в отмјеном посјетои и са раздраганошку, која je за сво врвјеме владала гоствма, у□раво крунаеала нашу свечаност Програм забаве je био: декламације - Младом соколу, Молвтва Богу, Хиина југославевска и Ha водама албанскин - које су извелв: Мушоввк Хајрудан, Акбеговвк Хампјета, Побрик Мујесира в Бајроввк Кемал; Соколске взведбе: Вече на Ш кољу и Напреј; те позоришни комад ,Ч а р рамазанеке нока“ од Мустафе Мулалвка. Соколсквм вјежбама управљао je начелник плеваљског Соколског друштва брат Јоеип Ж вц, a осталим дијелом програма управник Гајретовог интерната п тајиик MjecHor одбора Гајрета у Плевљу г. Ибрахви БиоПриређивачки о д б о р ГаЈрегова теф ерича (у Д обоЈ у дне градлвја- Код позоришног комада еуфлирао je г. Вла10. VII. 19з2.) са претсједником Е. Сарајлићом (у среди- де Лучик| деловођа Ошптине града Плевља, a улоге ни сједи X ) су глумили: г ц е Лела Дучвк, Аигелка Самарџнк, Славка Хорђеввк, Станвмврка Џинџик, Драгица ТоКада се je жарко и срдачио клицало највећеи доввк, Милојка Радоввк, Цана Лазареввк, те гг. ДиГајретовцу Њ. В- Краљу, протектору Гајрета и уздако Грујвчвк, Миливоје Милинковик, Велвмвр Јаквк в ници нашој Њ К. В. ГГрестолонаследнику Петру и ве- Ахмет Селиановнк, студенти. уморном стјегоноши Гајрета г. претседнвку Др. Авди Дарежљивост наших госпођа и госпођица у приХасавбеговићу, војиа музика 48. пеш. пука попрааила лозима за бифе и укуснвм ручнвм радовнма за лутриje говор ннтонирањен државне хвине. Прп тои небо ју прешла je очекивагве- Нарочато смо зато захвални се je раздрагало, na je у знаку услишања наших тогђ&ма и гђицама: С. М. Јовановвћ, 3. Акбеговвк. Јаплих молитава окрунило свечаност са благом сптном Kaki Трхул»| С. Зечеввк, Војноввк, Бајрактареввк, кигаицои-рахиетом. По свргаетку говора н након чаш- Шиљак, Бајроввк, Јаничијевпк, М. Дрнда. Петроввк, ћења гостију са слатквн н цигарина, остало се je у Векслер, С. Дрнда, Беневенистп, Мушеввк, Павикебратском разговору још сат - два. За то je вријеме ввк, Ш уловик. М. Селмановик| Спахик| Ћатоввк, Бамузика свирала најљешпе комаде, док су г-це X. Aic- трвчеввк, М. Дрнда, Хаџоввк( Пијаловвк, Божоввк, беговић, М. Грујичић, Р. Невадик н М. Побрић, про- Сулејмановвк, Л>уца| Пијевоввк, Мршвк, Meicuki Кердавале звачке „Гајретовог дана“ у сали чвтаонвце, a кен и многим другима. no tou у чаршчји и no улнцама. Међу посјетпоцима првредбе запажени су: сресЗаносно и свечано расположење нашега града и ки вачелнвк г. Вујик са гоопођом и чановннцама свијета повекано je поклоњевом нам паасњом и посје- Срева, Командант 48. п. пука г. Доленц са веким бротом гостију ne сусједнвх варошв u нашвх седа. Међу јем гг. официра, претсједник Првостепеног суда г. Јопосјетаоцима иримјекени су: вз Прабоја: г. Али еф. вановвк са гоепођом, директор гимвазије г. Свасик еа Бегановвк шервјатскн судвја, из Пријепоља: гг. Сајит госпоЈђом и гг. ваставвицима гимвазије, вретсједвик опбег Селмановвк п. пуковник у пензвји, Мухамед бег штиве г. Селиановнћ, судија г. Лабовик са госпођом, Хашвмбеговвк, посједнвк и бввши вародни посланик старјешнна совола г. п. вуковвик Коцик, шеријатекп 303 �еудија г. Шекеркадић, г. Др. Војновик са гоСпођоМ, Ханефи бег Акбеговвк, Мухаиед Хаџисмајловик са госпођом, госпође Каја Вукојичик, Тахирбеговик, Биоградлија, Хаџовик и госпођица A. Селмановик, потпуковник у "пензијп г. М. Јакик, г. Др. A. Бенвенисти са госпођои, жандар. поручник г. М. Спајвк са госпођом, гг. свештеници Петровик, М. Вукојичик, Ш иљак и Крезовик, г. Ј. Јаникијевик са госпођом, упра вник Народне основне школе ča веким бројем гг. учитеља и учитељица, гг. чланице и чланови У дружења студената Плевл>ака, гг. 0 . Хаџишаћировик, X. Дрнда, Р. Бајровик, Ф. Хаџиатлагик, С. Сурулиз, III. Абдичевик, М. Скикик и многа друга господа као и веки број дама. Gajretov dan u Tuzli 1 ove godine Gajretovi radenici proslavili вц svečano rođendan svoga m odnog pokrovitelja Nj. Vis. Prestolonasljednika Petra. Preko cijelog dana bilo je sve živo, svečano i veselo. U zoru su pucnji topo­ va oglasili, da svanjiva dan svečan i radostan, od če­ ga je cijeli grad plivao u radosti i raspoloženju. Gaj­ retovi odbornici požurili su da posvršaju konačne pri* preme oko „vrtne zabave i narodne m anifestacije*. U zakazano vrijem e prisustvovali su m olitvam a u svima bogom oljam a, koje su činjene u zdravlje i napredak M odoog Pokrovitelja Gajreta i N jegovih uzvišenih ro­ ditelja. P oslije blagodarenja u bogom oljam a, odbornici i odbornice sa nekoliko pitomica i stipendista proda­ vali su otkupne značke „G ajretova dana . Poslije podne priredio je Gajret vrtnu zabavu sa narodnim veseljem u gradskom parku. Na ulazu u park bila je istaknuta velika slika N j. V is. Prestolo­ nasljednika Petra sa velikim napisom : „Ž iv io Pokro­ vitelj Gajreta, Nj. K r. Visočanstvo Prestolonasljednik Petar!" Zabava je trajala p oslije podne i na večer, i ako je bilo hladno, do iza pola noči. Park je bio za ovu priredbu naročito osvijetljen i dekorisan, a vojna muzika i radio uveseljavali su publiku naizmjence. Raspoloženje je bilo odlično. Za prestavnike vlasti, raz­ ne odličnike i korporacije bio je udešen naročiti se­ pare, zastrt skupocjenim ćilim im a i ukrašen slikom N j. V . Kralja i Nj. Vis. Prestolonasljednika Petra. P red večer je bila ilum inacija parka i vatromet. Za­ Г ајретов теф ерич Д о б о ј 10. 7. 932. Ha к оњ ск ој трц и наpažena je velika posjeta m uslim anskog ženskog svijeta. грађ ени коњ са власником г. Хаџи Клоком (X ) Поред посјете академије и забаве, помогоше нас овом приликом и са добровољним поклонима у новцу гг. Мустафа Мулалић, дин. 100*“ срески начелник Ву* ић, дин 60'- Лазар Ш ећеровић и Мухамед бег Хашимбеговић. no дин. 50 - Лазар Бајвћ, Ђош а Борисављевић и Ш абан Хаџиатлагић no дин. 3 0 - Скадрак Ариф еф., Богдан Бојовић, Урош Милинковић, Вишњица Биоградлија, Дрнда Авдо и Душан Ивовић, no дии. 20 Материјални укупна приход био je дин. 4760'што je обзирои на новчану стегу управо огроиан приход. Морални пак учинак приредбе поуздан je предзнак, да he наш свијет без разлике на вјеру у будуће још јаче пригрлити Гајрет и помагати га сваком згодом и приликсм. У скратике себи и скромније разоноде да би могао Гајрету више ударити. Рад за Гајрет и помок Гајрету бике му прва и најдража брига. У то сио чврсто увјерени и зато много благодаримо свима који нас и приликом овогодишњег Гајретовог дана помогоше обилно и с одушевљењем. За Мјесни одбор Гајрета у Плевљу: Осм анага Б ојки ћ дугогодиш њ и Г а јр ет ов радник иа Т узл е Zabavu su posjetili: okružni inspektor g. Petar Cvjetković sa gospođom , sreski načelnik g. Borivoje Aleksič, gradski načelnik g. M uradbeg Zajm ović, se­ nator g. Prota Matija P opovid sa gospođ om , П ретседник: Тајник у з. и благајник: Ћ . Дрнда Ш . Музуровик 304 gim nazije g. Dimitrije Jankovič, pretsjednik odbora Prosvjete g. Dušan Đerid, direktor direktor oblasnog rudnika g. �ing. BraDko B u d im ir, direktor tv orn ice špirita, g. Dr. Гајретова забава у Пријепољу P lo n , d irektor solara g. K olu đ rović i drugi. Ha други дан Курбан-Бајрама, т. ј. 17. априла I ova Gajretova priredba po svojoj posjeti i pom­ тек. год. одбор друштва Гајрет у Пријепољу, приреpoznom izgledu, uspjela je naročito u moralnom po­ дио je своју годишњу забаву у просторијама хотела gledu. Materijalni prihodi iznosili su preko 5000 di­ »Корзо«. Програм предвиђен на овој забави, изведен nara, dok čisti prihod od svega iznosi 4331 dinar. je на опће задовољство публике- Публици je приказат Kao i uvijek naš se svijet rado odaziva »Gajretu« комад „Орден од Екрема, који je од стране наших i ako nisu ružičaste perspektive za ma kakvu prired­ дилетаната изведен чисто глумачки и та глуиачка bu, svijet se ipak odaziva posjetom, pripomoći, radom способноет je задивила публику. Ha забави je судјеi darovima za bife, koji je ove godine bio preobilan, ловао тамбурашки збор друштва Гајрет под управом bolji nego ikad dosad. вриједног капелника Мехмедалије Вељовика, брице из Gajretovi radnici podjednako su se trudili i na­ Пријепоља. stojali, da se i ova njihova priredba kruniše što boljim У моралном погледу забава je успјела врло добро uspjehom. Ali, ne m ožem o propustiti priliku, a da ne ако не и одлично, док у материјелном погледу, мимо istaknemo u našim redovima vrijednog, skromnog i свако очекивање успех je био приличан, с обзивои да agilnog Osmanagu Bojkića, koji već đecenijama su­ je ова забава била скопчана ca извеснии материјалним djeluje u Gajretovim odborima i priredbama neumor­ издатцима, те се донекле овај мннимални успјех, доno — bez traženja časti, slave i položaja. G. Osmanaводећи ово у везу за данашњом привредном кризом, ga Bojkić je od one naročite vrste savjesnih i vrijed­ која јеГ сиецијално захватила ове наше и иначе пасивnih ljudi, koji najsavjesnije shvaćaju odborske funkcije не крајеве, може и објаснити. Но и поред тога, забаi povjerene im dužnosti, pri raznim priredbama, iz­ ва je у цатеријалном погледу подбацила и ради тога, vodi ih vazda tačno na opšte zadovoljstvo, te i ako што су некоји наши еуграђани просто на један само sa priličnim brojem godina, m ože svojim radom da њима својствен начпн одбили да присуствују овој заposluži kao primjer m nogim našim mlađim ljudima, баВи и да тиме допринесу ма у којој мјери бољем koji se primaju dužnosti, a ne izvršavaju ih. »Naš je материјалном успјеху ове забаве. Од браће православOsmanaga« naročito spreman i pouzdan kod priredaba них на забави je било само неколико чиновника, док za m noge tehničke poslove, .koje on svake godine i од грађана скоро нико. Ca асалошћу овде морамо да svake priredbe obavlja veoma savjeeno. Prvi je na констатујемо да овој забави није присуствовао нити poslu a posljednji odlazi sa priredbe, kada je sve svr­ један од учитеља-просветних радника и ако je сваки šio kao što valja; jer se nije jednom dogodilo, da je од њих добио поеебне позиве. Извешће се лако заOsmanaga vršeći neku dužuost na zabavi probdjeo ci­ кључак на какве све потешкоће наплази овај одбор jelu noć, uzeo abdest i otišao u džamiju na sabah. у свом раду око просвјећивања n како га у томе поRijetki su ovako savjesni Iju li, koji jedne te iste po­ мажу они, који су на првои мјесту позвани својпм поslove u Gajretovim priredbama obavljaju po više go­ ложајима да шире Гајретове идеје. Овај гест наших dina^ dok bi današnji naši mlađi kazali: »ne m ogu ja учитеља, нас je јако изненадио, јер им ca н ате страto svake godine raditi, neka to preuzme ko drugi.« не за ту тако pehu саботажу Гајретовог рада није нико дао повода. Но поред свега тога, сматрам да je успјех забаве и у материјалном као и у моралном погледу био ипак задовољавајући, с обзиром на околност, да je већина овамошњег становништва заузета свакидањпм личним објезбјеђењеи . издржавања и исхране своје и своје породице. Ca Гајреточих утакмица у Дервенти Svojim dugodišnjim radom g. Osmanaga Bojkić doprinio je m nogo kako moralnim tako i materijalnim uspjesima Gajretovih priredaba i zadužio Gajret, da ga na ovom mjestu spomene. Želimo da Osmanaga Bojkić proživi još dugi niz godina među nama, poradi za Gajret i posluži mla­ đima kao primjer radinosti i požrtvovnosti. У новцу су на забави дали прплоге: г. г. Милић Арсенијевић срески пол>опрпвредни референт 100 дин. Драгиша Боричић, директор гимпазије 30. дин., Јакша Богдановић адв. 20 дин., Сретен Ћорђевић, срески начелник 20 дин., Бјелић Јован, шеф пореске управе 15 дин-, и Беговић Сава управник поште 10. дин. Овом приликом одбор сиатра за своју особиту дужност, да свима дароватељима искаже своју топлу захвалност на учињеним прилозима, a нарочито велика хвала г. Арсенијевићу, којн je имајући у виду високе ндеје Гајретовог покрета и овом приликом као н црошлог пута показао колико цени рад Гајрета. 305 �Proslava Gajretova dana u Konjicu U Konjicu je proslavljen Gajretov dan na rođen­ dan Veliko* Protektora Gajreta, na 6 septembra na najsvečaniji način. Prije podne toga dana održana su bogosluženja u svim bogom oljam a, na kojim a su prisustvovali čla­ novi Gajreta, a u l i sati održana je svečana sjednica odbora, sa koje je poslata pozdravna depeša Kabinetskoj kancelariji Nj. V. Kralja. U večer u 19 sati organizovana je povorka građan­ stva sa školskom djecom i bakljadom uz pom oć ovd. Vatrogasnog društva kroz cijeli grad kojoj je skoro sva građanstvo prisustvovalo. Poslije povorke priređen je koncert, na kojem je svirala glazba Vatrogasnog društva. Koncert je u sva­ kom pogledu dobro uspio. — Preko cijelog dana pro­ davane su otkupne značke. Čist prihod bio .'je Din. 57250 Гајретов дан у Острошцу прослављен je 4 септембра и то првррдбом Гајретова тефе da je Gajretova ideja prodrla i m eđu naše m ajke i se­ stre, koje su kod nas — na žalost — do sada hile potpuno pasivne. Radi toga je ovaj teferič pretvoren u pravu Gajretovu manifestaciju, u kojoj su učestvovali svi pri­ sutni mještani bez razlike vjere i spola, što je sa za­ dovoljstvom istakao u svom g ovoru naš poslanik g. Dr. Vladimir Stanišić, advokat iz Bijeljine. Pored našeg poslanika teferič su posjetili odlični gosti i prijatelji Gajreta iz Bijeljine: Sreski načelnik g. Kosorić Veselin, gradonačelnik g. M uham edbeg Preljubović, apotekar g. L jubom ir Pantić, opštinski činov­ nik g. Halil Jlujdurović sa gospođom , trgovac g. Der­ viš Lipničević sa porodicom , trgovac g. M iodrag Đukanović, posjednik g. M urat-beg Pašić i st. prava g. Dušan Bogdanović — na čem u neka im je ov om pri­ likom najljepša hvala. - Naročitu zahvalnost du gujem o gospođam a: D. Petrović, R. K okić, M. Lazić, T. Vasić, H. Ćemerlić, E. Ćemerlić, E. ćora b đ ić, S. A libegović, Š. Gruhonjić i S. Hurenbegović, koje darovaše bife, kao i gospođicama 'Asiji Kavasović, učiteljici u Johovcu i Zori Bo- рпча, којп je како у иор&лнон тако в у маторијалном погеду у- gosavljević, učiteljici u Janji, спио. Јвсвшп у обзир тешке матервјадне првлвко, у којвма се m nogo doprinijele za ovaj teferič. Organizaciju teferiča pom agao je g. Gruhonjić Abdulah, pisar sr. načelstva u Rogatici, pa je stavio ссоски сввјвт валавв. Ha 6 свптембра навече одбор je у ааједнпцв са соколском чстом првредво академвју Рођеждана Н>. Kp. столоваследника Пвтра. Д и летанти Г а јр етове вабаве у Б ос. К обаш у 6. 9 32 Gajretov tefertt u Janji Mjesni odbor Gajreta u Janji priredio je teferič na dan 25. septembra o. god., koji je i pored toga, što su ovdašnji seljaci — koristeći lijepo vrijem e — bili zaposleni berbom kukuruza, bio vrlo dobro po­ sjećen. Materijalni uspjeh — radi današnjih teških pri­ lika — nije onaki, kako bi se očekivalo, ali je za to moralni uspjeh odličan. T o je prva priredba, koja je m nogobrojno po­ sjećena od našeg muslimanskog ženskinja, što je znak, k oje su svojim radom raspolaganje i svoju šumu za dekoraciju trebni materijal. bašče i Д ил етанти на ГајретовоЈвабави у Б угојн у са одборницим а Bašču za teferič ustupila je Zahida-hanuma, udova rahm. H. Dahmage Užičanina, na čem u im opet svima, kao i svim učesnicima i prijateljima Gajreta, hvala i živili! ODBOR. Proslava Gajretova dana u Lastvi (Trebinje). Kao i svake tako je i ove godine Mj. O dbor Gaj­ reta u Lastvi proslavio Rođendan Nj. Кг. Vis. Prestonasljednika Petra. O vogodišnja proslava je bila veličan­ stvena, na kojoj se najbolje manifestovala nacionalna �svijest ovdašnjih muslimana, a ovo je ujedno najbolj dokaz blagotvornog dejstva društva Gajret u ovomi pogledu. Ovakovi i slični momenti nam najbolje go­ vore o potrebi osnivanja mjesnih odbora Gajreta pa nijedno mjesto, gdje ima muslimana, ne bi smjelo da bude bez ove organizacije. Kod ovdašnje osnovne škole zakazan je sastanak, gdje se je formirala povorka, koja je u 10 sati krenula prema džamiji. Prije polaska održao je veoma lijep i pun patriotizma govor g. Kasim Demirović tajnik mj. odbora i inače poznati nacionalista i agilni radnik u svim ovdašnjim humanim i kulturnim društvima, či­ ja je najbolja zasluga za onivanjem ovamošnjeg m je­ snog odbora. Nakon pažljivo saslušanog govora klicali su prisutni oduševljeno Protektoru Gajreta, Nj. V. Kralju i Jugoslaviji, što je nastavljeno cijelim putem do džamije. Poslije blagodarenja u džamiji pozabavili su se prisutni na Kapetanovića vrelu, gdje su se i otkupne značke prodavale i u najboljem raspoloženju razišli se svojim kućama noseći sobom nepokolebivu i tvrdu vjeru u konačni veliki uspjeh Gajretove organi­ zacijeAli - Riza Muštov-ić učitelj. годарењу у овдашњпм богомољама, a послије благодарења продаване су Гајретове откупне значке. Приређивачки одбор и овом се приликом најљепше захваљује свима који својим присуством придонијеше да и овогодишња прослава Гајретова дана овако свечано прође. Razne vijesti Одобрење нових Гајретових правила Нова Гајретова правила, која су примљена на прошлој Гајретовој главној скушитини, одобрила je Краљевска банска управа дринске бановине 9 аугуста 1932 г. II. Бр. 20577/32. Ta еу правила отштампана и отпослата на употребу свима одборима и повјереницима Гајрета с тим, да их проуче и да према н>иховим одредбаиа у будуће постушју. Важније одредбе нових Гајретовпх правнла састоје „ се у слиједећем; I. Подјела рада у Тлавном одбору пзвршиће се избором секција и то: a) секцаја за интернате, стипендије и потпоре, б) секција привредно финансијска, ц) секција за народно просвјећивање и друштвену пропаганду. Поред ових секци;а могу се бирати и друге, a међу њима ће бити и једна, у смислу закљуПрослава Гајретова дана у Вишеграду чка прошле главне скупштине, за редакцију листа Kao сваке тако и ове године Мушки Мјесни одбор Гајг'' „Гајрет“ . Свака секција имаће свога прочелашса и рета у Вишеграду прославио je Рођендан Њ. Kp. Височанреферента. Дјелокруг рада појединих секција одредцства Престолонасљедннка Петра на врло свечан начин. Ту he Главни извршни одбор посебним правилником. прославу взвршио je ове иодине у ваједници са братским II. Према чл. 68 нових правила мјесни одбори друштвом „Просвјета*. u повјереници нису овлашшени ни под којим условима У суботу 3. септембра на вечер приређен je концерат numu околношима да издају у зајам друштвспи no у башти Хасапа Карчића, a у недјељу велики народни теферич у Косовом Пољу са обилним програмом и уз судјеловац. Ова одредба у новии пршилима предвиђеш ј Група посјетилаца Гајретовог теферича у Вишеграду вање Соколске фанфаре, тамбурашког збора Југославенске Читаонице и чувених впшеградских мехтера. Посјета je била веома добра a и материјални успјех с обзиром на данашње тешке економске прилике био je врло добар. Пјесма и свирка уз братскв равговор чула се je до касно у ноћ. Ha 6. септембра присуствовали су чланови одбора бла- ради тога што се je дешавало у прошлости да су некоји одбори и повјереницн на своју руку, и мнмо знања Главног одбора, подјељивали из друштвеннх прихода позајмице појединим странкама, na je у неколико случајева тај друштвени новац, кривицои одбора и повјереника, био упропаштен. Издавање друштвеног новца у зајаи у будуће je, према новим пра- 307 �вилима, вабрањено. :— Пошто се у прошлости деша* вало да je друштвени новац код некојих одбора и noвјеренвка п иначе упропаштаван, то je прошла главна скупштина закључнла: да су одЊворни лично функционери друштвсних одбора u повјерсннштава за сваку na u најмању суму, која у смислу upovuca друштвених правила не буде дозначсна Главном изнршном одбору Гајрета. Спровођење организације Гајретових среских одбора. Једна од најважнвјнх одредаба новвх Га. ретовнх правнла јест образовање сресквх Гајретових одбора у свима сједиштима административних срезова. У сиислу прописа чл. 82 Главнп извршн одбор Гајрета позвао je све друштвене одборе и повјеренвке да изврше органвзовање сресквх одбора најдаље до 15 октобра т. г., заказавши претходно среску скупштину. У емпслу чл- 84 мјесни одбори и повјереница одредиће делегате за среску екупштвну u то на свакнх 10 пуноиравнпх чланова једног делсгата. 0 раду тпх скупштпна и о взбору среских одбо^а Д' ставвће се взвјештај Гл. извршном одбору. Иницвјативу за образовање среских одбора треба да даду мјесни одбори . у ^једиштвма административннх срезова. Функција сресквх' бдбор^је врло важна обзмрои на потребу појачања друштвене организације и њеног продубљења у најшире народне олојеве. Због тога су умољени сви о^бори и повјерееици да овој новој устаноси, која je предввђена новии друттвеним правилвма. посвете пуну своју пажњу, како би се увлачењем најшврих слојева народнвх у редове нашега Гајрета, поетвгли они резултати у нашему раду за којима сви uh тежвмо. Организацији среских одбора и њпховоме раду треба посветити тии већу пажњу, што je Главни одбор заједно са свпма одборвиа н повјерелнцчма нреузео на се у данашњим временима врло тсшку и делвкатну задаћу. Путеи среских пдбора лахко ће се моћи да прошнрн друштвенч организацнја у свииа срезовпм* и да се повећа број д р у т т вених одбора и повјеренвка. Озбиљним и преданим радом и старањем свих друштвених органвзација и ереских одбора моћц ћемо остварити овогодишњи ГајI етов ђуџет, a у противном елуча>у мораће св да у. т р о т е и оне мале резерве Гајретова готовог новца, које су заштеђене у повол«нијим материјалнии приликама нашега сви ета. Управе Гајретовнх интерната у школ. годинн 1932/33. У овој друштвеној години у уиравама Гајретових интерната налазе с.е слшедећи наставнпии-це: 1) мушии KOHBBicT Сарајево: управник Мустаф* Дрљеввћ проф. шер. гимн. a префекти Алија Хромик учитељ и Хајрудин Х ур ић професор, (Г. 'Бурић ни е join настуаио м:ее,то у интернату) 2) женски конвтгт Сарајево: управница Фата Когаарик, наставннца rpak школе, a префекте Бегајета Арифхоџић и Зејнеба X . Х а - 308 лиловвћ Тоурић учитељице, 3) шегртеки дом СарајеВо; управшпс Хусеин Хамшић» учитељ, 4 ) конвшст у Мостару: Ахмед Ђикић, учвтељ. 5) конввкт у ТузлИ: Мехмед Салихспахнк, учптељ, 6) kohbbkt у Бан,алуЦИ: управник Едхем Бекић. учитељ, 7) конвикт у ky: управник Суле ман Реџик, учитељ, 8) iohhuкт у Цлевљу: управнпк Ибрахим Биоградлији, учитељ 9) зЈЈеднпчки iohbbkt са Проевјетом у Требињу: упр;>в. ник Мустафа Назечлк, професор. Podjela rada u Glavnom odboru Gajreta na sekcije U jednoj od posljeđnih sjednica izvršena je djela rada u Glavnom izvršnom odboru Gajreta po­ na sekcije, i to: 1) Sekcija za internate, stipendije i potp ore: prof. Derviš Tafro, Dr. Mahmut Mehmedbašid. Salih ef. .Muftić, prof. Hamdija Kapidžić, Dr. Asaf Šarac, Sulejman Saridžić i Hamid Kukić 2 ) Sekcija privredno - finansijska: Dr. Mahmut Mehmedbašid, Inž. Mehmedalija Jelovčić, Mustafa SpaRcf, Mehaga Kućukalić, Salih Tafro, Mujaga Hiruaga i Hamid Kukid; 3 ) Sekcija za narodno prosvjećivanje i društvenu propagandu-. Dr. lbrahim Hadžiomerovid, Fehim Musakadid, prof. Hamdija Kapidžid, Inž. Mehmedalija Je* lovčid, M ujaga Sarajlid, Ismet Zildžid i Hamid Kukić; 4) Sekcija za saradnju s P rosvjetom : Husejn Kadid, Hamid Kukić, F. Musakadid, Salih Tafro, Dr. Asaf Šarac, Muhjudin Fadilpašić, Fehim Skaljid i Jusufbeg Pašid; 5 ) Sekcija za list „ G a j r e t : Hamid Kukić, prof. Derviš Tafro, prof Hamdija Kapidžić, Mustafa Mulalić, Salih ef. Muftić i inž. Mehmedalija Jelovdić. Većina sekcija ot oćela je radom još tokom sep­ tembra. Svaka sekcija bira sebi pročelnika i referenta. Svi počelnici sekcija zajedno izradiće ovih dana pra­ vilnik, kojim će odrediti djelokrug rada pojedinih sekcija. Из уредништва Р а д и п р е о б и л н а м а т е р и ја л а у о в о м м ора ли главни х см о бр оју и в о с т а в и т и м н о г е и в в је ш т а је са с к у п ш т и н а , ш т о м о л и и о д а се ува- ж и. И зл а зе у сл и је д е ћ е м б р о ју . � https://kolekcije.nub.ba/files/original/b226d527deece218442681114767f6c6.pdf be5ca9a794eac04baebc48ebcbd01e1f PDF Text Text ГАЈРЕТ ГОД. XIII. С а р а ј е н о , Ш . о к т о б р а БРОЈ 19 1 9 3 2 . Проф. X. С. БркиЛ: Гази Хусревбег (П ов о д о м 4 0 0 - го д н ш њ и ц е Га з н Х у с р е в б е го в е џам ије) Прва половица шеснаестог стољећа донијела je југославенским вемљама на Балкану мпр и затишје. Крваво коло које je почело исторпјсквм освојењем Галипоља a заврпшло Мало je политичке мудрости требало да ово мирол>убиво расположење постапе 8дравом и солидном основицом културнога 8идан>а и ивграђиваља. Требало je л>уди гаврока Г а з и Х у с р ев б его в а[џ а м и Ја С а р аЈев о се — у колико се тиче наших вемаља на југу — великом побједом Турака код Мохача године 1526, помјерило се сада на сјевер у Подунавл»е, да тамо продужп борбу ивме^у исламскога истока и кршћанскога запада. H a­ rne вемл>е на југу, ивморене и до крајности исцрпљене борбама, хараљем и уништавањем које их je трло преко стопедесет година, чевнуле су sa миром. погледа, јаког осјећањаи снажне активности? требало je личности sa нову ситуацију. Такове лачности могла je дати у првом реду она наша југословенска средина која je била најсвјежија и најмање истрошена и цој[а:.је no својој дотадањој духовној концерцзји, имала доста сродностп са начелииа; ое* јећањем и схватањем којим се рукоббдћМа нова управа. Зато je посве разумљиво Je �наша богумилско босанска средина прихва* тила нову ситуацију и постала њезин носилац, тим прије што joj се сад, no први пут у пстopиjи,,, пружила прилика да пспол>и своје конструктивне осебине. Југославенски расни по8итивизам, увдигнут и облагорођен вјерскпм” осјећањем, могао je сада да се пспољп Још прије Кооовсве битке су Т у р ци д боко залавили у наше крајеве, особито у 8вмље Сандаља Хранића и њ еговах насл>една. ка. Године 1388 водио се љ ути бој код Би— леће пзмеђу Влатка В уковића и турскога војсковођо ТТТахина. Сигурно су већ тада п о ч р л п Гужи додири ибмеђу Т урака и nanio ТриЈем^Хугреваегове^џамиЈе као снажан културни фактор и да, цијелим Н И 80М својих дјела, испише најсадржајније странице н а т е културне историје управо у оно доба када су на западу хуманпвам п ренесанса ударали основицв нововјеке културе. Ивмеђу сввх неимара овога богатог и стваралачког перпода горостасно се издиже Д во ри ш те Гази Хусревбсне џамиЈе с а ш ад р вано м . лик Гази Хусревбега, надвисује али не васјењује остале своје претходнике и посљеднике, 8ау8имм положај првака и вође у једвој хармоничној цјелинп, управо вао што се видно али скромно истиче витка мунара његове џамије међу својим осталим посестримама. 310 травунске властеле којој je била до8логрдила анархија у 8емл»и. Ти су односи, и8међу осталога, ревултирали прелавом једног дијела травунске властеле на ислам, међу љима je вал»да био и брат кнеза Радивоја a ХуСревбегов отац Ферхатбег. Није искључено да je он као дијете доведен и у исламу одгојен и no војнички васпитан. Свакако je тачно да je Ферхатбегов прелав на ислам сматран великом политичком аквизицијом, јер се то догодило у доба кад je предстојало освојење Херцеговине. Фер* хатбег, no својој лози племић ив угледне породпце, могао je лако да постане ветом сул- �тана Вајавита II, јер je повнато да су се турски султани, руковођени политичким интере« сима, радо срођивали са нашим угледним великашким породицама које нијесу прешле на ислам a поготово су то чинили са онима Ko­ ja није тежила sa националном, него само sa политичком и вјерском асимилацијом. Ив такве ередине могао je да иврасте уман и племенит дух са снажним стваралачким осебинама, религиован и човјекол»убив, муж који МаХфил у ХусревбеговоЈ џами|и ји су прешли m» ислам п ступили у служ- je инстинктивно осјећао своје доба и саврбу цара. Kao син султаније и једнога углед- шено проживљавао своју улогу. Нова власт и управа могла се je ствоног царскога генерала Хусревбег je бпо опредијељен на дворско васпитање, на дјетпњско рпти и раширити ратовањем и политиком друштво принчева и царевића. Турском двор- али се није могла тим средствима и одржати. ском васпитању ударио je темеље умни сул- Треба културнога рада и стварања na да се ^У нутраш њ ост Хусревбегове џамијс са мимоером Ј тан Мехмед II Елфатих, те je сигурно одржи ма које ново стање и нови поредак. Цпда je Хусревбег васпитаван свим савре- јело дјеловање Хусревбегово докавује нам да je меним васпитним средствпма a у идеја- н»ему ова чињеница не само била јасна него да ма и идеалима турске државне политикејко- му je она била основни покретач у раду. �Врло je карактеристично да Хусревбега no првп пут вапажамо у једној дипломатској миспји у Москвп године 1500. Нема сумње да му je ова миспја у дио пала на само ради његове сиособности и дипломатске вјештпне, него у првом реду ради његовог словенског поројекла које je он довољно испољавао и које ra je квалификовало да сједи за царскпм столом творца новоруске државе Ивана III првога „цара н самодржца свију Р уса“ и да с њпм претреса политпчка питања. без челобитње и церемонпјалног проскинезоса (падања впчпце пред владаром), него скоро интпмно и другарски. Доласком на владу султана Сулејмана II (1520-1566) почиње Турска поново са јаком ратничком политиком на 8ападу. Прва да Хусревбегова снага не лежи у његовом војничком талевту, пввршио je одлично уЛо. гу која му je била намијењена. У цијел0и нпзу внаменитпх бојева учествује он са својом војском, сам или иреко свога пријател>а и одличног генерала Муратбега Тардаћа, ро. одм ne Ш ибеника. Побједу кодМ охача 1526 год., освојење Јајц а 1528 год., освојење Класа 1537 год., побједу над царском војском геверала Кацпјавера 1537 годпне, све су То војни успјеси ea које, посредно или непосред. но, прппада заслуга [Х усревбегу. Витешки елан једнога потомка травувске властеле у. једпн»ен са великом војвпчком дисциплином којом су Турца побјеђивали ва све стране, борпо се лавовска и успјеш во sa идеале којв je у души носио. Побочно Крило (ђ ен ах ) Х усревбегове џамиЈе. У д н у м а х ф и л , с а с т р а н е м а х с у р е фава тих борба вахвата доба од освојења Београда 1521 године, до битке код Мохача 1526 годиве. У СоИм овим борбама Хусревбег се истиче као врстав царски генерал. Послије освојења Београда Хусревбег je no, стављен у Босви као царски вамјесник. Али сви су ови успјеси ва бојном пољу нреслаби били да вадовоље душ у овога племевитог човјека, јер он није био no својој природи ратвик и освајач. Д руги су сважвпји и П 081- Т и в в и ј и мотиви покретали њего* ву племениту душ у и челичили његову во- Угарско хрватски краљ Матија Корвин послпје пада Смедерева (1459) u Босне (1468) успоставпо je једву обрамбеву ливију која се протезала од Сења ва Јадраву до Београда, који je био у рукама Маџара. Кад су Маџари и8губили Београд, тежиш те борба ва љ у. спомевутом појасу било je пренесево ва eaпад у Босву, вато je у Босву sa савџакбега био послав вајврсвији царски геверал. Прем313 Ж елио je да буде својој отаџбиви користав, вато je тежио да добије Босну да њом управља, њу подпже и ввграђује. To je од цара молио и добио; и кад je, како варод пјева, пукла пушка од Ц ариграда да убијо Хусревбега, кад су га вавидви душмави код цара оптужили п ea веко вријеме макли из л>убљене отаџбиве, ов: je изгарао од чешње �8a и»ом и Ви]е се смВрВо Док 66 tlotroBo, на* кон много тр у д а u оапора није повратио у н>у да настави своје корисно дјеловање, посв ећ у у ћ и све своје умне и материјалне снаге надобро своје 8вмл>е u свога народа. Т ује она чиста и ничим неослабл>ена расност и повитивност која овом умном човјеку и великом патриоти и родољубу даје одлично мјесто у наш ој народној историји. 6Ти према Свевишљем Алаху и свпм његовпм здањима. Са својим архите^гонским одликама које je ставл,ају у ред првих грађевина K o ­ je je изградила Синанова ренесанса у Царпграду, Гави Хусревбегова џамија не би ни ивдалека била толико позната да joj глас нпјесу пронијели управо они мотиви, којима се je руководио њезин умни 8авјегатач. По saмпсли свога добротвора џамија je требала да постане жариште новог културног живота п центрум једнога новог друштва; она je v псто врпјеме имала да постане зборним мјестом свјесних грађана једнога великог и моћног насеља, једне метрополе, имала je да постане са'мосталним расаднпком исламске културе и цивилизацнје са утјецајном сфером ua сјевер до крваве Крајине на југ до некадањвх посједа моћне травунске властеле. vi r ■' ■ I - ii т -ш Ш Ш адрван „ Н а н д и љ " у Т р и јс м у Г а з и Х у с р е в б е г о в е џ а м и је Са ријетком устрајношћу и разумијевањем Хусревбег се латио посла, дапопримјеру својих претходника, али са много више концепције и консеквенције Сарајево учини културним, политичким и привредним центром вападног дијела Отоманске империје a у срцу своје љубљене отаџбине. Kao човјек дубоке религиовности, a широке концепције, са савременим хуманистичким наворима и без фанативма дограђује он 1530 године своју архитектонски дивно сложену џамију, вјечити споменик Божијем Јединству, храм скрушене молитве п бескрајне љубави и одано- Занесен овом сјајном перспектпвом Газп Хустевбег je, као човјек рпјетке унутарње хармовичности, допунио својим осталим устаиовама почетно своје дјело. Ув своју џамију je одмах подигао Ханиках за дервише, неку врст манастирске више теологије, са задатком да окупља људе одане Богу побожности и спремне да цијели свој живот посвете вјери и вјерским наукама. Поред ове чисто теолошке школе основао je он мало кашње ys своју џамију другу школу, медресу Куршумлију, са најширом научном основом. У својој гласовитој завјештајници учинио je умни вавјештач научну основу ове школе вјечито савременом, јер je у8 предмете, које je ставио у наетавни програм, додао клаувулу са жељом да се уче „и остале науке sa које буде мјеша u обичај буде тражио* 313 �Д а sa навијек осигура правилно функционисање овим својим културно просвјетним установама и да у исто вријеме вбрине социјалне и комерцијалне привредне потребе града, којега je у перспективи својих жеља и нада гледао, Ј^ази Хусревбаг je основаоуз ове своје установе и свој имарет, којему je ставио у дужност да се, у првом реду, брине sa исхрану цијелог особља које je или службом или науком везано sa његове установе; поред тога имарет je имао да sa три дана бесплатно угош ћује све путнике и намјернике који долазе у град no трговачком или ма којем другом послу. Наравно да je овакав домицил у првом реду служио социјалним интересима и био нада и потпора градске сиротиње. Овако комплетирану вадужбину овјековјечио je велики добротвор завјештањем огромних имања чији приходи служе ивдржавању и унапре^ивању свих његових инстптуција. (дворишту) Бегове џамије, није никада ведо. стајало грађанске свијести и мужевне 0д. важности да се одупре насиљима и самовоља долазила га она макар из царских сараја. Оставивши себи овако диван споменик преминуо je Гази Х усревбег no свој прилнци у Сарајеву године 1541. Уз џамију Ва скромном мјесту стоји данас његово турбе (гробница); поред њ ега сахрањен je н»егов одлични сарадник и пријатељ Мурадбег Тар. дић. Ови свјетли гробови у џамијском харему (дворишту), са цијелом Хусревбеговом eaдужбином, били су живо врело моралне снаге која се толико п ута у вначајним историјсквм данима манафестовала на вборовима на којима су падале смјеле одлуке, одважно в бев страха од свнленог гајтана, чашице отрова пли џелатског мача. У сваком озбиљном часу знао je сваки гра^анин да му je прва дужност да се нађе на вборишту у харему Бегове џамије, гдје се стварају одлуке и дају пароле. Гази Х усревоегово и М урадбегово турбе Преко религиозности, хуманости и племенитости овога нашег великог добротвора испољила се je његова широка државничка концепција, васнована на љубави према ро^еној груди и на тежњи да својој отаџбини створи све услове ва самосталан културни и друштвени живот. Њ егове вадужбине постале су јевгро око којега се je развијало насел>е, пуно животне снаге и активности, и8никао je и ивградио се град свјесног и способног трговца и еснафа, који je са највећим еланом одржао побједу у привредној утакмици и спрвјечио странцу да се утврди на тржиштима отаубине. У друштвеној средини која се je обравовала и васпитала у харему 314 Ово вдраво гра^анско и друштвено васпитање се није 8адржало само у Хусревбеговом Сарајеву. Утјецај његов je био снажан и жпв у цијелом босанском вилајету. Талеба (^аци) Гази Хусревбегове медресе су га проносили у остале крајеве отаџбине. Видна улога у том погледу припадала je и сарајевском трговцу и еснафу, јер су сви код својих муштерија у провинцији уживали одличан углед и од њих у озбиљним данама очекивао и примао савјет и упуто, a и у данима еређеног живота су они служили у сваком послу као ysop. Ha пољу источне науко и књижевности прославио се je внатан број ђака Гази Хусревбегове медресе. ГВихова дје- �Ла су махом написана арапским пли турским је8Иком; то нас ни мало не треба да чуди, кад се вна да су ови јв8ици у ово доба, варочито араиски, сматрани као интеркњ иж . сретство у источној к ул тури и цивилизацпји исто као ш то је 'у то доба вриједио лативскн јевик sa вападне књ иге којим су се служ или многи н аш а учељ аци и књижевници и8 наш их приморских градова. И сто тако из Гави Х усревбегове медресе je ивашао велики број наш е улеме која je васпи тавала иводила народ и чијв нам) васлуге најбол>е илустрира велики ау торитет који je она у народу уживала. Д а je још ова улема трајно водила пдеју савремености у науци и наставв [како je то била жељ а м удрога и племенитог до- ; t, чвнител»а. Не може, јер je његово дјело куЛтурно просвјетног карактера, a култура и просвјета су општа добра којима се не могу стављати викакова ограничењаЈ не може ни вато, јер je његово дјело стварано ea средину, из које je потекао сам доброчинитељ, створено je ва вемљу и sa народ кому je припадао сам доброчинител> који je управо ошш својим дјелом документовао своју љубав према свом народу и својој ро^еној груди; коначно Гази Хусревбегову дјелу даје оптте народни карактер непобитни факат да je љегова институција стољећима утјецала на васпитање варода дајући му моралву свагу, с којом je могао да кроз петстогодишши живот саЗтуђивом исте вјере, очува све своје -f* * f* * " " ' • • 3" .... .L У нутраш ш ост Гази Х усревбегова турбгта бротвора, сигурно je, да би и утјецај овога научног института u у нашој недавној прошлости a и у нашој садашности био много вначајнији a и много кориснији. Гави Хусревбег je био прави син свога вијека. Оплемељен и уввишен вјерским ваносом снажно се издигао пзнад своје средипе, држећи својим јаким умом, равнотежу ивмеђу духовног вјерског осјећања и потребе стварног живота. Љубав према ближњем a нарочито према својој рођеној груди и јасан и уман поглед унапред, сачували су од неактивног мистицивма и упутила га на ставу рада и стварања ea Славу Свевишњег Алаха a на добро и корист свога народа. За то се Гави Хусревбегово дјело ни no мотивима ни no ревултатима, не може и не смије посматрати само као дјело једнога вјерског добро- расне и народне одлике и одржи јаку свијест своје народне осебујности. Ако се још варочито подвуче и нагласи да je ов ако не баш први оснивач a ово сигурно стварви ивграђивач нашег диввог шехер Сарајева, мјеста, које спада међу ваш а прва културва и економска средишта и које снагом свога живота стварво и подржаје хармонију у цијелом визу контраста, овда je посве јасно да вме овога велпког добротвора и културво просвјетног неимара спада међу прва имсва културне историје вашега варода. Наша кул* турна историја je дужна да Гави Хусревбегу даде ово признање. Сарајево, град л.убави и дјела овога умног доброчинитеља обвезано je да се достојно одужи овом свом весумљиво нај8аслужвијем мужу и то Сарајево бев равлике вјере и племепа. �Гајрет као наша вациовалва в културпросвјетна уставова, ставља со данас у ррве редове да се покловп успомевп овога великог добрОчинитеља и културно просвјеЖ'»С. тног неимара и да у овим данима проола,, четпрвстогодншшвцо шегове џ аи и,е у 8ие 8вд. вог у чвв]ћа и ода достојан п о Ј е т е т п р в о м а најваслужнијем грађанину шехер Сарајеви, Сећањ е н а рахм. Авду ■ "i Кроз двадесет и неколико година нашег позванства, друговања и заједничког рада на јачању ■н&ционалне мисли међу нама, ja сам познавао рахм. Авду као човјека јаког карактера и као несавладива борца за своје идеале. Ми смо имали доста прилика да радимо заједно и у свакој тој прилици рахм. Авдо се истицао као добар и ваљан национални радник. Он није никад у свом животу скретао ни десно ни лево од оне линије, коју je већ унапред себп у свом раду одредио и којом су пшли сви тадашњи осведочеви националисти. У том свом": раду ииао je доста презрека како од тадањег црдог рс- џарске Монархије. Том су приликим били .чноги омладинци Брогањани на анектираном подручју и да би се уклонили овим прогопима, многи су раније отишли у Беч на студије, да би се у том милијунском граду могли слободније кретати и радити на народном послу. Тада су били омладинци муслвмани удружени у три академска муслиманска удру. жења u то у друштво „Звијезда“, које je слозило иао српско друштво ,Свијест“, друштво академпчара Хчвата муслимана и треће je било клуб иационално неопредељених бкадемичара муслимана, које смо касније за време балканских ратова А радски м ученици 1914 - 1915 год. жима аустро-маџарског тако још више од својих другова, који су том режиму као верне слуге и служили. Ради тих врепрека у свом раду за свој народ страдавао je кроз цео свој живот u на крају га изгубио у арадској тамници. Да би бар донекле могли видети замашитост рада рахм. Авде, потребно би било многе ствари повратиги сеНању, али то je немогуће у једном пригодном чланку. Овде Ку га изнети као академског грађанина за време анексионе кризе. У октобру 1908 год. вроглашена je анексија оосне и Херцеговипе од стране бивше Аустро-Ма- 316 прозвали именом Ччталџа'1 no имену ратне линије између Бугара и Турака код Цариграда, хтејући тим истапи љихову анационалност. уахм. Авдо сарађивао je у друштву _3виЈезда и за време његових студија у Бечу најГ ™ ’е „ ДеЛ0 омади»а«а У друштву »Звијезда« П " а непр" !м вањ У авексије Босне и ХерXHie У тпмА °1ране виБше Аустро-Маџарске Монарсе nDBiamm^5" раХМ' ,е v '° неУстрашиа и први де ван Avf-rn Д Г' ИПЖ’ УаршРом Чекром да иугњетача О РИ,С 11 припРема терен за рад вротнв Б ео го а Г ? Г ' е тада У дауииву г. Чекре обишао ладвне т^!аРИГРаД У " же 6oca»clIe академсве омадине „n Taj његов тадашњи рад na „деји Ослобо- �ђења донео м-у je касније за време светског рата тамницу, где je u заиршио свој тешки али часни живот. Он није остајао no страни ни код других тадањих вкција друштва. „Звијезде- као и других академских друштава. Његов рад у Сраском академском друштву „Зори“, те у „Р аду\ друштву академичара вз Босне и Херцеговине није заостао ни у ком погледу иза његовог рада у друштву „Звијезди“. У овим je друштвима врипадао увек радикалној групи, која није хтела никаква компромиса у питању нашег ослобођења, na није гледала ни трпела, да се исто врши у оквиру двојне монархије, него да се изврши потпуно наше уједињење са тада слободном нашом браћом. Његов се идеал испунио, али уједињење своје браће рахм, Авдо није дочекао. Након завршетка својих студија рахм. се Ав: до вредао опет народном послу, те je након смрти неумрлог Османа Ђикића заузео његово мјесто као секретар нашег Гајрета. Он сада удвострученим силама ради на ширењу националне свести међу омладином, са својим друговима; ствара тајне омладинске орнизације. те након тешке борбе и у самој тадањој управи Гајрета побеђује. Гајрет није могао тада наћи погоднијег радника за свој рад, који je започео рахм. Осман од рахм. Авде Да je био овај pa1* Гајрета на правом путу, доста je напоменути, да je у самом друштву првог дана рата заведен комесеријат и управа Гајрета предата вакуфској дирекцији, a главни секретар рахм. Авдо, душа народног Гајрета, заточен у арадску тамницу. Јован Палавсстра Бохем и мученик СЈећање n a Авду Сумбула Упознао сам га прије којих двадесет година, и можда још која „no врху*. сјећам се више да ли то бјеше на Кеју, у некој кафаници, или што je највјероватније — код Семиза-или Јефтана Хаџи Лелечића, већ блажсно-почившег, као и многи који су у вези мога познаиства са Авдом Сумбулом, негдашњим „философом* в бохемом, добрим човјеком и родољубом — Србином, без мане-ц' страха, али и без себерекламисања и бучне фразе, којесу тада биле доста честе. Te године 1912, ако се добро сјећам — пискарали смо фељтоне и још којекакве списатељске „надобудности- : Јевтић Боро, Варагић Јово, Мрас Драгутин, моја маленкост, Никола ВасиК и још понеки. Варагића и Мраса, двојице најталентованијих тадањих вјесника, нема В'Ише међу жпвил1а. Погинули су годину-двије дана послије Авдиног одласка „на ахирет“. Сваки на свој начин: Варагић негдје на рум-унском фронту; Мрас разнесен њемачком гранатом наДунаву (као српски добровољац), Авдо Сумбул, као Србин заточен у Араду, умрије од тифуса, хиљадити no реду у арадским казаматима . . . Аллах рахмет ејле и Бог да им душу прости! Редакција „Гајрета" налазила се je тада — 1911, 1912 u 1913 — на Кеју, одмах испод данашт е нове куКе г. Божића. У приземљу, где су данас приватни станови, налазила се je соба уредништва. С обале се je лако могла назрети фигура ракм, Авде: омалена раста, усуканих рамена, главе утонуле у мршави врат који се губио у дуплом тврдом крагну. Овај крагн je био једна од недужних слабости, често пута својим сјајем у супротности са поабаношћу одијела, вли „хаљке", како je он то говорио. Ha столу пред њим хрпа „шлајфни' од тек приспје- ле коректуре, лли отисци цијелих страница за ре впзију . . . Крај њега редакцијски кош — никад npaзан . . . Ту. су налазили тиху и невидовну смрт почетнички стихови; једино што пм je продужавало живот био je хумор који je Авдо издашно расипао у рубрици „Одговори уредништва". Ти одговори, кратцИ и духовпти, лишени сваке злобе и пакости, давани лако и неусиљено, одавали су бохемску и само на Брви поглед циничку фпгуру уредника „Гајрета“, Авде Сумбула. Тако, на примјер: .Добили Ć m o Вашу пјесм-у. Кад други пут пошаљете, јавите, да пошаљемо кош на — станицу". Или: „Из Вашпх се стихова види да Вас je спопао љубавни јад. Чело Вам гори, и глава Вас боли. Добро je за ту бол привити на чело — спрових кромпира". Како je било онима који су читали ове одговоре, умјесто да су гутали очима своје штампане стихове, — то могу да знаду једино они који су некад били — литерарни полетарци. Неко he, можда, помислити да je Авдо Сумбул био пакостан, кад je могао да овако „убије многе таленте*. Али то не стоји. Напротив, он je у кн>ижевности заступао тезу искрености. Говорио би: Млади пјесничкп почетници су као и дјеца; треба ux „ишибати" и заптити, na he бити нешто од њих. Замишљам како би Авдо данас прошао са својом .тезом", ако би je примијенио на данашљи најмлађи пјеснички нараштај! * Посјећивали смо га у редакцијп скоро сваког дана; обично послије подне. У ходнику тишина. Служитељ Сеид, са бијелом ахмедијом око феса u са нанулама на ногама. — Je ia господиа уредник у канцеларији? Сеид утиша глас: 317 �— Авдо рад-и... Има хин пунО унутра. У стзари то je била сједница уиравног одбора на којој je Авдо војевао за буџет и трошкове листа. Јер, нас неколицину je хонорисао, повремено, од 5-20 круна, за ондашње цоба издашва сума за наше ђачке џепове. Имао je једну црвенкасту »техару“, впше дувањару него новчаник. Погледао би једнога од нас, взвадио »техару- , раширио je: — Зар опет! Шворц, a ? И извадио би, уз лаки осмјех човјека, боема који разумије: — Ех, да знаш какву ja муку мучим док искамчем од хоџа одобрење за хонораре. A и јест м-учио муку. Hnje ни чудо. Наши су прохтјеви били повелики, као и сарадња у листу што оригинална, што преводна, у прози и стиху, слободном и римованом. Стихови Мраса и Взрагића, Уптмена и Мисеа, Вере Симићеве и Хатиџе, Бодлера и Рембан; проза Борина и моја, Стриндберга и Мопасана. Мраса и Варагића, Куприна ц Киплинга, Чехова и Превоа, Тургењева и Бјерндона, Ибсе- • нова драматика и још многа „литература одломака* — то су биле странице књижевног и забавног штива, поред чланака и рацова>млађих инајмлађих интелектуалаца тога времена. Ми „Власи“ радили смо и објављивали иод псеудонимима. Ja бијах Фаак или Садик, ВарагиК „-Неџати"; слично и други У питању je да ли бисе био нашао, тада, други уредник који би био прегао да .чуслимапском ревијом иде, бар њеним књижевним дијелом, упоредо са осталим ревијама Словенског Југа. Али, Авдо je био боем и разумијевао je боеме и „писмену сиротињу".1 Тако то би и потраја кроз цијелу 1913-туидо 1914-те. Догађаји раздвојише пас сараднике Гајрета од његова симпатичиог и увијек срдачно расположивог уреднака. Поново смо се срели у арадским казаиатима, под зиму 1914-те. Ja, са још неколицином другова, међу њима Варагић и Јово Шошић, доспјех у „Лондон-абтајлунг“. Авдо je био у тз. „Иителигенц-абтајлувгу1* са осталим, међу којима знам: Смају Ђема- ловићаДДр. Шхмеда Зилџића, Хасаибегов-ића (0ца г. Др. Авде ХасанбеговиКа), ХамидаСврзу, БехџетаМувелића, Пејановића, Алексу Родовића и многе друге. Како смо провели ту зиму у заточењу, 0вдје није за спомињање. Тек једнога дана, почетком jaнуара 1915, у нашем одјељењу се прочуло за тешку бочест Авде Сумбула. A та зима била je једна од најочајнијих. Дневно je подлвјегало тифусу 0д 30-70 људи, жена нли дјеце, вз Босне или из Србије. Фамозни бездушник, пук. Хегедиш жарио je и палио; бараке и „тунели* тврђавски пуни болештина и гамади, невоље и глади, безнадежности и очајања. Ha све стране утученост н ужас. A сваког дана све већи број оних које, у гомилама, спуштамо у огромне, подводне рупчаге крај Мориша.. Онога дана фебруарског, када су у Сарајеву умирали на вјешалима пњих тројица“, Данило, ВељК9 п Мишко, кроз сва одјељења je брујао глас да je ,Авдо Сумбул скратио“. Издејсгвовао сам дозволу за взлаз из једног одјељења у друго. Тамо у њеtpajjM одјељењу, у једној малој соби, немоћно je лежао Авдо Сумбул. Очи дубоко унале, сасјајемкоји je саи од себе сагријевао, са лицеи које je било тамно п суво, са раменима усуканиц, на којима су испод поабале тканине ппрчале суве кости, — Авдо je био већ ослабио до крајње мјере. Ha столици до његове постеље стајала je флашаса млијеком. J a погледах, час у њега. час у флашу Ои прпмијети мој поглед, уморно се осмехну н проциједи кроз зубе који су се још свијетлили: — Шта гледаш друже? Млијеко? — Па, како се ocjeham, Авдо? упитах нешто суморан. Он се осмјехну иронично, први путш тојазиаи и надода. — Ех, мој брате, како се осјећаи? A зар бих пио млијеко да се добро осјећам! Здрав хумор из клонулог организма! Насмијах се, и ja и остали. И он се насмијао. Taj осмјех још je свјеж у моме сјеНању. A то би наше посљеди>е виђеље. Неколико дана касније — 8. фебруара — Авдо Сумбул je однесен на заје^нвчко тробље крај Мориша. Prof. Derviš Tafro: Nacionalni rad Behdžeta Mnievelića Inačije i bundžije bili su odvajkada naši pređi. 1 brane svoje pradjedovsko ognjište protiv mrskog zavo­ oni bosanski Bogumili, što se onako žilavo borahu pro­ jevača, prkoseći na taj način i Turskoj i svim evrops tiv katoličke crkve i vlasti mađ irskih kraljeva, i ona kim velikim silama. Pa i za naše Oslobođenje i Uje­ bosanka vlastela begovi i age, ajani i kapetani što se dinjenje pridonesože muslimani svoj obol, iako u dos* vrlo malo ili nimalo ne povinjavahu zapovjedima i a s romnoj mjeri. Njih je bilo i među zavjerenicima i željama visoke Porte i njenih namjesnika, nego živIjahu po svom ćeifu, svojim običajima i navikama sa* taocima, medju mučenicima i zatvorenicima kobne 1914 godine, dok je cvijet njihove školovane omladine, nji­ čuvavši sve bitne odlike slovenskog karaktera. A kada hova nada i uzdanica, nošena uzvišenom idejom na­ Austrougarska monarhija na Berlinskom Kongresu do­ bi mandat da okupira Bosnu i Hercegovinn, jedino oni cionalnog vaskrsa dobrovoljno stavila svoj život na kocku u Dobrudži i na Solunskom frontu i pripomogla od čitave naše nacije odlučiše, da s oružjem u ruci usjehu i slavi srpskoga oružja. 318 �Svi ovi pregaoci za našu opštu stvar a na prvom mjestu onii koji svjesno prinesoše žrtve za oslobodjenje i ujedinjenje svoga naroda zaslužuju priznanje i vječitu zahvalnost nacije. Ovo priznaje i zahvalnost duguje njima u prvom redu muslimanski dio našega naroda, jer mu oni sačuvaše čast i obraz pred potom­ stvom i istorijom, koja bi inače, o tome nema sumnje osudila nas muslimane zbog posvemašne pasivnosti u sudbonosnim danima stvaranja naše velike države. Medju ovim zaslužnim ljudima nalaze se i dvojica Gajretovih radnika dva aradska mučenika, dvije žrtve austromadjarskog bijesa rahm. Avdo Sumbul i Behdžet Mutevelić, čije je kosti Gajret prenio iz Arada u Sa­ rajevo i podigao im spomenik, koji će ovih dana biti otkriven. Nacionalni rad Behdžeta Mutevelića pada u go­ dine neposredno pred sarajevski atentat i proteže se poglavito na muslimansku srednjoškolsku mladež. Da bi se bolje razumilo pod kakvim je okolnostima radio Behdžet i njegovi drugovi i zbog čega je dopao tam­ nice u kojoj je tragično svršio sa svojim mladim’ ži­ votom, ja ću se letimice, osvrnuti na prilike medju muslimanskom srednjoškolskom omladinom u Sarajevu pred veliki svjetski rat. B k £ K ad je austrougarska okupirala Bosnu i Herce­ govinu bili su joj odani jedino naši katTdreliskreno, a Jevreji iz računa, dok su joj muslimani bili svom du­ šom i čitavim bićem svojim protivni. Za pravoslavne okupacija znači promjenu gospodara, ali oni Austriju mrze iz nacionalnih razloga. Zato je trebalo pređobiti pravoslavne i muslimane pomoću crkve odnosno sveštenstva i škole. Ali presizanje vlasti u vjerske prilike urodi borbom za vjerskoprosvjetnu autonomiju najprije kod pravoslavnih a zatim i kod muslimana. Ova kul­ turna borba promeće se postepeno u političku za us­ tavne i gradjanske slobode i zbližava muslimane i pra­ voslavne protiv zaiedničkog neprijatelja. Tim više nastojahu tudjinske vlasti da svoje namjere ostvare pre­ ko škola, koje će fabricirati njima odane kreature. Pošto su pravoslavni bili nacionalno opredeljeni, to je ovo nastojanje poglavito upravljeno na djake musli­ manske vjere, koje je škola trebala da napravi pioni­ rima protunarodne austrajanštine. Na prvom mjestu trebalo je spriječiti prirodnu nacionalnu orijentaciju muslimanske mladeži, kako srpsku tako i hrvatsku mislim onu pravu naprednu hrvatsku. Tako se n. pr. naš jezik nije smio nažvati svojim pravim imenom, nego mu je službeni na’ iv bio zemaljski, bosanski nacionalni jezik i t. d. Mjesto toga austrjske vlasti na­ turale su našoj mladeži nekakav surogat narodnosti, koji su one nazivale hrvatstvom. Medjutim ovo austro-bosansko hrvatstvo imalo je sa onim pravim slo­ bodarskim hrvatstvom zajedničko samo ime a dru­ go ništa. Jer biti Hrvat značilo je ovdje mrziti iz dna duše Srbiju i sve što je srpsko a Austriju voliti i bi­ ti joj pod svaku cijenu odan i lojalan, dok su pravi Hrvati sve onamo od ilirskog preporoda težili za du­ hovnim jedinstvom i bratstvom u prvom redu sa jedokrvnim ljudima a onda i sa svim Slovenima. Sada ćemo razumiti zašto su oni muslimani, koji su se priz­ navali Hrvatima bili a priori protiv svakog po narod korisnog a po austriske interese štetnog poduhvata. Zato ih je narod prozvao mehkišima, a mi smo ih zvali frankovcima. Osobito jaka frankovačka propaganda vodila se u Sarajevu, političkom i kulturnom centru Bosne i Hercegovine. Sredstva se nisu birala, radilo se i mi­ lom i silom, kako je gdje trebalo. Organizatori ove propagande, medju kojima je nažalost bilo i srednjo­ školskih profesora djelovali bi preko svojih pouzdanika-djaka i u školi i izvan škole a naročito u vakufs­ kom konviktu, gdje bi se o Srbiji i Srbima govorilo u najpogrdnijem i najprezrivijem tonu. Frankovački agenti gledali su da u klici uguše svaku pojavu, koja bi i najmanje mirisala na srpstvo. (Sjećam se dobro da su me jednom još kao prvoškolca istukli što sam slučajno sa ram. Hasanom Bitevijom zapjevao - u gajdama gajde ječe, u Srbina čaše zveče.) Ali uza sav organizovani teror frankovaca, koje su podržavale vlasti, nije se dao spriječiti prirodni proces buđenja srpske nacionalne svijesti kod pojedi­ nih muslimanskih omladinaca. Svijest o jedinstvu na­ roda i težnja za Oslobođenjem uzima polako ali sigurno sve više maha osobito onda, kada egzekutivni od­ bor stupi u tješnju vezu sa srp3kopravoslavnim poli­ tičkim vođama. Ovaj fakat imao je izvanrednog psi­ hološkog učinka na tadanju muslimansku mladež. On je stvorio mogućnost da pojedini nacionalno svjesni omladinci prave protufrankovački srpski front. U to doba provedena je i aneksija Bosne i Hercegovine, Srbi pravoslavni i muslimani dadoše na vidan način izraza svome ogorčenju .'zbog ovoga međunarodnog zločina, a njihov protest posluži tadašnjoj srpskoj vla­ di kao važan argumenatza njezinu diplomatsku akciju. Tada narodnjaci preuzeše Gajret u svoie ruke, a za poslovođu pcstaviše rahm. Osmana Đikića. Tim srpski nacionalistički pokret među muslimanskom omladinom dobiva svoj centar i svoga vođu. Osman skuplja oko sebe istaknutije omladince, druži s njima, raspravlja, ubjeđuje, hrabri, oduševljava, raspaljuje. Ovi razvijaju živu akciju među svojim drugovima, ali tim izazivaju protjv sebe groznu mržnju vlasti i frankovačkih tero­ rista. Program u školi, otstranjivanja iz škole i kon­ vikta, fizički napadaji po ulicama i u konviktu bila su tada uobičajena sretstva pomenutog terora. Ali ispunjena odvrateošću i prezirom prema oni­ ma, koji su poglavito zbog neupućenosti i lošeg vaspitanja postali slijepo oruđe u rukama tuđinske vla­ sti, a zadahuuta mržnjom na tuđina i osvajača i opojena uzvišenom misli o slobodi i jedinstvu naroda, muslimanska nacionalistička omladina prima borbu srčano i hrabro ne prezajući ni od najvećih žrtava. Pored rahm. Hamiđa Svrze, koji je bez sumnje po svojoj inteligenciji i spremi i po jačini nacionalnog osjećanja i po oduševljenju za nacionalne ideale zau­ zimao prvo mjesto među nacionalističkom omladinom jedan od najistaknutijih i najagilnijih nacionalnih rad­ nika bio je Behdžet Mutevelić. Još kao mladi petoškolac svojim odvažnim istupom Behdžet svraća na se pažnju starijih drugova, koji ga objeručke primaju 319 V �u Svoje kolo i Upućuju na rad oko organizovanja taj­ ne đačke družine. A za ovaj posao teško bi se onda mogla naći podesnija ličnost od Behdžeta. Vrijedan i solidan, čestit, pošten, stekao je onda simpatije i po­ štovanje svojih drugova, a dobar i vrijedan drug imao je velik broj ličnih prijatelja. Njegova mržnja na tu­ đina osvajača i njegova velika ljubav za slobodu i ve­ ličinu naroda davala mu je podstreka, snage i poleta da se sav preda radu oko suzbijanja štetnih protu­ narodnih podviga zalutale braće iz protivničkog tabo­ ra. Ubjeđen u pobjedu prava nad silom dao se je pre­ dano i neustrašivo na prikupljanje novih članova đač­ ke družine, u kojoj su se nacionalno osvješćavali i pripremali za velike događaje novi naraštaji. Sam optimista znao je i svojim drugovima uliti nadu u konačno ostvarenje nacionalnih ideala, sam smion i odvažan pojačavao je i kod svojih drugova pouzdanje u se i vjeru u nesalomljivu snagu našeg naroda; sam spreman na stradanja i žrtve za svoje uvjerenje цбј0 je i svoje drugove, da se ne plaše stradanja i žrtava za dobro i sreću svoga naroda. Ovako pregalački i ustrajan rad Behdžeta i nje­ govih drugova nije ostao bez dobrih i korisnih rezul­ tate. Ovome radu ima da se zahvali, što je mnogi muslimanski omladinac aktivnu sudjelovao u oslobo­ đenju našeg naroda i stvaranju naše lijepe prostrane države. Ovom radu ima da se zahvali, što danas mi ogi čestiti musliman s voljom i ljubavlju radi na konsolidovanju prilika u našoj državi i što je u svako doba gotov da prinese najveće žrtve za državno i na­ rodno jedinstvo. Neka bi spomenik, koji je Gajret podigao ovome velikom patrioti, podsjećao sadanje i buduće genera­ cije da ispravnom i poštenom građaninu mora biti nešto draže i svetije i od samoga života, a to je slo­ boda i sreća naroda iz koga je ponikao. Alah rahmetejlej Pitanje školskih udžbenika Glavni odbor ^Gajreta upptio je početkom ovog tanka za IV. rz. osn. škola*, 6) M. Vujanovac „Čitan­ mjeseca pretstavku Pretsjedniku Ministarskog savjeta ka sa slikama za 1 rz. osn. škola*, 7) M. Vujanac Gospodinu Dr. Milanu Si*škiču po pitanju udžbenika „Bukvar" (izdanje latinicom i ćirilicom), 8) M Jović osnovnih i srednjih škola. Tu pretstavku dostavio je w!storija za III, i Istorija IV. rz. osn. škola*, 9) M u prepisu njegovoj p^euz^'išenosti Reisul-ul-ulemi j^r( Jović „Čitanka za 11. rz. osn. škola*, 10) M. Jović G Ministru P rosvjete^retstavka glasi: . 5r.N ovi Bukvar.* 11) „Čitanka za lV. i osn škola*, Jedan od najvažnijih zadataka društva Gajret 'izdanje Državneštampaje u Sarajevu, 12) Stanojević jest nacionalno buđenje i osvješćivanje muslimanskog Stefanivić „Čitanka za !П i Čitanka za IV. rz. osn dijela našeg naroda, la p o ri Gajreta u tom pravcu škola*, 13) Protić Stojanović „Čitanka za 11, Čitanka davali su u prošlosti, a daju i danas, rezultate kojima za III i Čitanka za IV. rz. osn. šk 14) Milan Dukić se raduju i koja pomažu svi istinski prijatelji narod­ „Bukvar za osn školu*, 15) Drag llić „Gjačko pje­ nog dobra i narodne nam zajednice vanje igre i deklamacije*, 16) M. Stanojević „Narod­ U zadnje vrijeme, međutim, društvo Gajret nai­ na istorija Jogoslovena*, 17) M. Ković „Čitanka za IM lazi u ovom pravcu svoga rada na smetnje, koje, ako rz osn škola*. 18) M Jović, „Čitanka* (Cvcće za se ne uklone, mogu da nanesu Gajretu i njegovom početnike), 19) Popović „Čitanka za II. rz. osn škola** radu na buđenju nacionalne svijesti i učvršćivanju na­ B) Udžbenici srednjih škola: Suhotin Vulić „Isto­ rodne sloge velike štete. Te smetnje, i prepreke nas­ rija staroga veka za V. rz sred. škola*, 2) J Prođatale su usljed toga što su se pojavili, naročito u pos­ nović „Čitanka za I. Čitanka za 1Г, Čitanka za IV. ljednje doba, udžbenici državnih škola, u kojima ima rz. sred. škola*, 3) Stanojević ..Istorija Srpskog naro­ članaka i napisa, koji nesatno da nisu podesni za da* i ,,[storija Jugoslavena" 4) šević-Čuković ,,Čitanka muslimansku djecu, nego koji čak i vrijeđaju vjerske za I. rz. sred. škola*, 5) V. Lapčević „ 0 našim mus­ osjećaje muslimana. Toj pojavi u državnim udžbenicima limanima^ 6) L. M. Suhotil „Istorija starog veka„. 7) osnovnih i srednjih škola, kako smo izviješteni iz mnogih Dr. S. Srkulj „Povijest novoga vijeka*, 8) Dr. V. Po­ mjesta u Bosni i Hercegovini, pridaje se vrlo velika pović „Opća istorija Novoga veka*, 9) M. A. Kostić važnost, o njoj se svakodnevno diskutuje, dok zlo­ „Istorija staroga vijeka*, 11) T. Radivojević „Zemljo­ namjerni pojedinci, .kojima rad Gajretov nije nikada pisna čitanka za srednje prađ. i stručne škole*. ni konvenirao, vežu tu pojavu i za Gajretova nasto­ Povodom istaknutih činjenica kao i povodom janja, Organizacije društva Gajret dostavile su ovom žalbi, koje se neprestrano upućuju ovom Glavnom od­ Glavnom odboru spisak udžbenika, koji ne odgovaraju boru, slobodni smo Vas zamoliti Gosp. Pretsjedniče: za djecu islamske veroispovijesti, pa smo ih slobodni 1) da se izdaju potrebna naređenja o zabrani nabrojati: svih gornjih udžbenika u krajevima, gdje muslimanska A) Udžbenici osnovnih škola: 1) Nazor-Bosanac djeca polaze škole, „Čitanka za I. rz. osn, škola*, 2) M. Rabrenović ,ls- ... . ^ da se dadu Glavnom prosvjetnom savjetu pri torija za III. i Istorija za IV. rz. osn škola*, 3) M. Ministarstvu prosvjete uputstva i naređenja, kako ovaj Vujanac „Znanja o veri za III i Istorija za IV rz. osn. . odobravao one udžbenike, koji su svojim sa­ škola*, 4) M. Vujanac .Istorija za III, i Istorija za IV držajem nepodesni za muslimane i muslimansku dje­ rz. osn. škola*, 5) M. Vujanac „Čitanka za III, i Či­ cu, 320 �3) da se u Glavni prosvjetni savjet imenuju ne­ kolika istaknutiji pedagoga muslimanske vjere, koji bi mogli upozoravati na sadržaj u pojedinim udžbeni­ cima državnih škola pri njihovom odobravanju u Glav­ nom proivetnom savetu, a koji sadržaj može da ome­ ta pravilan razvoj nacionalne svijesti i narodnog je dinstva Gospodine Pretsjedniče, uvjereni smo da ćete u najskorijem vremenu preduzeti potrebne korake, da se ovoj nepodopštini u udžbenicima državnih škola stane na kraj i da se udžbenici koje su gore pobro­ jani zabrane u svima školama koje pohađaju đaci mus­ limani Blagodanmo Vam unapred na predusretljivosti i molimo Vas, Gospodine Pretsedniče, da izvolite pri­ miti izraze našeg poštovanja. Гајр е т о в гласник D o b r o tv o ri i u te m e lja č i G a jr e ta sa d r ža v n im v r e d n o s n im p a p irim a Po predlogu stolačkog Gajretova odbora prošla Ре д о вна годиш њ а скупш ти на у Д ервентн 12 'jjaa 1932 одржао je Мјесни одбер Гајрета у Дервенти glavna skupština je zakljuMa da se n ilanetvo Gaj- S ' J S f e ‘ l ' ™ ’’ ^ ■И д а " r Ј ‘ Е садбег А либеговић. П рије прелава u a дневни ред предложво je retovih dobrotvora i utemeljača može u buduće upi дретсједвик да се са ове скупштвне упути повдравна допеша претсједвику у . Дру Авда Хаеанбеговвку, као и протектору Гајрет* šivati i sa državnim vrijednosnim papirima u njihovoj Њ. Kp. В. Престолонасљеднику Петру, што присутни јодногласио nominalnoj vrijednosti i to: sa 6% beglučkim obvez­ прихваћају. Претсједпвк у кратким цртама В8НОСИ рад овог одбора nicama, 7% -ш т državnim invest. obligacijama, akci­ минулој друштеио) години И ј е рвјеч секретару да подиесе и jama Privilegovane agrarne banke i dr. Budući mpe*" вјештај о раду. gi pojedinci, pa i Članovi društva Gajret raspolažu sa Секретар Алија Хусеџиповвк подноси иввјештај, којег скупгрима на виан.е, a такођер првма и вввјештај благајвнка ovim vrijednosnim papirima-,'umoljavamo sve odi .јввчком руковаљу у прошлеј годвнв. Претсјеавк надаорi povjerenike i prijatelje Gajreta da u svojim Ј$Р5$в ног одбор! •. Шемсвбег Абдулахефепдвк иввјештава да су преглеvima povedu propigandu za upis daljnjih dobrotvora дане књиге одбора и пронађене у роду. По подјељењу апсолуторија старом одбору, кандидационв одбор удаљује i utemeljača Gajreta s tim papirima, kako bi i na taj након 5 мввута пауве предложена je листа новог одбора, која je način njihov materijalni doprinos za Gajret bio eto једногласно прихваћена. Нововаабравв одбор конствтувсао се je 6 veći. Скупштине Гајретових организација Р е д о в н а го д и ш њ а скупш тина у Град ачцу Одржана je 8. септембра о. г., на којој je ивабран новн одбор, који се je конституисао овако: Претсједник г. Алвја еф. Даутбеговик шер. судвја, потпретсједнвк г. Нурудин еф. Бегић суд. првправник, секретар г. Шефпк Диадар општ. ппсар, благајвик г. Осман Џаферовик општ. пвсар. Члавови одбора гг! Ибрахвн еф. Топчагик, Мустафа Хасел>вћ в Садвк Мулахалвловвћ. Надворив одбор гг; Иаетбег Јахвк, Абдулах X. Шаквћ в Мохага Јашареввк. Замјеници гг. Сулејман Ибрвк, Хусевн Ковџвк, Ахмет Мешавовпк, Мухпбвја Морањак п Ахмет Букваревик Подмирите претплату! Претсједввк Есадбег Алвбеговпћ, ппретсјодввк Сејфулахбег Беговвћ, секретар Алвја Хусеџввоввк, благајпик Смапл - Хаквја Уџварлвћ, одборввци беа фввкцвје Авдага X. Дервишагвћ, Хамдв еф. Елевовик в Халвд Шервк. Ззмјеницв: Абдулах еф. Соколовић, Раде Јоввчвћ, Мехмедалвја Јусуфбеговвћ в Мустафа еф. Тиpak. Надаорнв одбор: Шемсвбег Абдулахефевевк, Муетафа еф. Халиловпћ п Тзуро Плекаш. Р е д о в н а го д и ш њ а скупш тина у Љ уби њ у одржана je 7 августа о. г. у просторвјама народве читаонвце. Претсједник Мустафа Сердареввк отворво je скупштвну 1 сат каснвје, поштО нвје било довољво члапова. Секретар одбора Аввв Сердаревик ианоси рад аа прошле дввјв годиве у којвма je одржано 8 сједвица и дввје аабаве. Број члавова bshocb 55. Благајник вЗвоси благајвпчко стање т. ј. прихода je бвло 401555 Секретар још ианоси околност ва верад и мјесве првлвке чланова. Скупштвна првма И8вјештаје с твм да je ea верад Гајрета у првкупљању члаварвне крвв каво одбОр тако и сви чланови. Скупштвна вакључује да нови одбор пОкуша ваплатвти дужне члаварвне, a у колвко ве буде могуке да се отпише в то да вриједи само ва овај пута,*а у будуке да се неке опраштати. Лутво Тртак предлаже да остане стари одбор, a да се само иамијеве мјеста оних одборника, који нису данас приеутви ва овој скушптвви, алп Се одборннци но слажу о твм и вато je предложева нова листа одбора, у којн Су унвшлигг: зт �јер би неупукенима, можда, могло изгледати оснвван,е опецијалнвх Гајретових читаоница као неко cenapBcaн>е, a поготово у Приједору гдје постоје још двије сличне установе. Ha концу je г. Каравдик замолио присутне за извјесну помок, како би се могли макар донекле ц0О с н и в а њ е Г а јр е т о в е ч и т а о н и ц е у крити трошкови око отворења читаонице. Овој су се П р и је д о р у . молби сви присутни спремно и готово преко очекиваУ Нрвједору се већ дуже вреиена ocjeha потре- ња одазвали, тако да je одиах укупљено око 700 Д„к. ба једне установе, гдје бн се могао сакупљати и са- свота врло велика за данашње прилике. Осим многостајати овдашњи муслимански свијет. Ова je потреба бројних дарова дароваоца који еу приложили и чија тни оправданија када се напомене да у Приједору je имена тешко изнијети ради краткоке простора, спојкиви неколико хиљчда муслимана и да je још у 1907 менукемо само веке прилоге: Османбег Селимбеговик години била основана Кираетхана, која je 1922 год. 100 Дин, Сулејманбег Селимбеговик 40 Дин; no 20 завршила са својпм радом. Дин: Маиш, Миодраг Матик, Ханачек, Никола Ћосвк, Овај недостатак су осјећали нарочито Гајретови Нурудин Агановик, Бране Вујасиновик, Др. Бабунораденици и пријатељи, те je на овогодшпњој скуп- ввк Вукашин; no 10 Дин: Саво Стојановвк, Хилмвја штини закључено и стављено у дужност новом одбо- барајлик, Хасан Селимбеговвк, Др. И. Остојик, Мико ру да оснује Гајретову читаоницу. Нови одбор, који Брковвк, Смаилбег Беширевик, Осман Мурселоввк4 je и иначе развио велику и успјешну акцију у раду Раде Стојановик, Коста Комљеник, Едхеи Мвџик b i Гајрет, овај je закључак скупштнне реализовао и Смавл Ђулкик, Зеленика Ђоко, Инж. Балвк Мехмед, на 1. септембра о. г. свечано отЕорио Гајретову чита- Ђурик Перо, Шамик Мидхат, Хасан Карахоџик, Таоницу у ГГриједору. таревић Омер, X. Хусеин Цикота, Сефер Селимбеговик Ово отворење било je уистину свечано, јер je Алишик Смаил, Сул>о Трто, АлишВкгИбро, Хапшм Зе" било присутно преко 200 грађана, међу којима je би- чић, Трто Ибро, Сулејман Дрналик, Мухарем Софтик ло већина муслимана, a то je доета риједак случај у Наил Трежик, Салих Бабик, Божо Кајик, Алекса РаГГриједору да се окући оволики број муслимана. Из- дошевик, Ахмо Зечик, Авдо Каравдик. међу осталих овом отворењу присуствовали еу гг. Послије овога, окупљена омладина продужила Матић Миодраг срески начелник, Бранко Врањешевић je са свирком и пјесмом све до 12 часова, када се je професор и претсједник „Виле“, Др. Иван К. Остојик завршила ова свечаност. адвокат и књижевник, Мајиш шеф жељезничке станиИз свега взнешеног може се с ноуздаљеп за* це и многи други истаквути грађани ГГриједора. кључити да je успјех Гајрета у Нриједору потпуОву свечаност je отворио наш вриједпи претсје- но осигуран в да ће Првједор доћв у овој годпни дник г. Осман Селимбеговић, трговац и посједник међу прва мјеста у раду за Гајрет. који се je са бирании ријечима захвалио присутнима Некаје хвала и признање свима Гајретовим члана тако великој посјети. новима и пријатаљииа, који су рвдили и учествовали Госп. Каравдић Авдо, професор, секретар Мје- на ово: свечаности. ног одбора, изнио je у кратким цртама интенције оснивача као и сврху и резон детр Гајретових O s n iv a n je G a jre to v a p je v a č k o g z b o r a читаоница уопште. Он je нагласио да су оснивачи u P r ije d o ru дубоко увјерени да са овим актом чине видан напреKako su posebne prilike i potrebe diktirale osnu­ дак и постављају темељ једној установи, која носи и ме нашег драгог Гајрета, a то je најбол>а гаранцоја tak Gajretove čitaonice u Prijedoru, tako se je osje­ да ke се читаоница моки и морати одржати и да ке ćala velika potreba jednog pjevačkog zbora sa pretež­ неустрашиво ики постављеним циљевима не обазиру- nom većinom muslimana. I ovom Dedostaku su Gajки се ни десно ни лијево, као што je и Гајрет кроз retovi radnici nastojali da doskoče, te su ovih dana три деценије радио. И као што се Гајретови неимари pristupili osnivanju Gajretova pjevačkog zbora. Osni­ и раденици нису никад дали смести ни повјеровати vači ovog zbora su više nego sigurni, poznajući ov­ често пута неоснованим ц злонамјернии примједбама dašnje prilike, da je ovo najbolji način da se okupi појединаца, некемо ни ми; и ми кемо пустити да за omladina, koja je pokazivala dosta slab interes za Gajнас говоре дјела, као што су то радили и остали ret i njegove ideje. Oni su uvjereni da se osnivanjem Гајретови. раденици. ovakvih zborova zagrijava omladina za Gajret i GajНадаље je госп. Каравдик нарочито подвукао то retovu ideologiju. да je Гајрет послије великог размишљања приступио Radi toga je Mjesni odbor Gajreta ovih dana оснивању оваквих установа са једном једином жељом pristupio upisivanju izvršujućih članova i uspjeh je да ове читаонице буду као претспрема, као нужна bio neočekivan: upisalo se je 34 člana, koji pokazuju степеница ка зближавању и приласку муслимана сли- veliku volju i interes za ovu akciju. Tim je povodom чним институцијама остале наше браке, за које наш Mjesni odbor zakazao na 19 septembra o. g. sastanak свијст пема и није могао имати довољно разумијевања. na koji su došli pored članova odbora i svi izvršuju* Оснутак ове читаонице има се схватити само овако, ći članovi. Ovaj sastanak je otvorio sekretar odbora претсједнпк Алаг« Сердарввић, ппотпретсјадник Неђо Пи' чета, секретар Мухарвмага Сердаревић, благајник Салихага Пекушић, одборници 608 функцијв; Смаил Бакшић, Авдо Сердареввћ Надворнп Одбор: Мујага С. Сердаревић, Лутво Тртак и Омер Дивдарвћ. �g. Karavdić, koji se je zahvalio prisutnima na velikom odzivu i zamolio ih da saslušaju g. Šamića Midhata, profesora i budućeg horovođu. G. Šamić izrazio’veliko zadovoljstvo da je i mus­ limanska omladina osjetila potrebu i dala ideju za obrazovanje pjevačkog hora i ukratko izlož'o stupanj muzičke kulture kod ostalih Slovena, a specijalno Čehoslovaka. Između ostalog rekao je: „Danas, kad svi kulturni narodi broje stoljeća muzičke kulturei ka­ da smo i mi Jugosloveni u posljednje vrijeme uzeli vidnog učešča u stvaranju muške kulture, musliman­ ski dio našeg naroda, nažalost, do danas u tom pog­ ledu nije ništa doprineo izuzev nekoliko rijetkih i usa­ mljenih pokušaja. Uzrok ovoj pasivnovsti muslimana ne leži u njihovoj nesposobnosti, kada je poznata či­ njenica da su Sloveni, pa razumljivo i mi Jugoslove­ ni, nadareni osob to za horsku muziku. Uzrok bi tre­ balo tražiti u tom, što se nije našlo vođa da predvode, nego je naša narodna pjesma, u kojoj se nalazi neis­ crpivo originalno ali još sirovo blago, prepuštena sa­ moj sebi". Kada je g. Šamić završio sekretar je zamolio pri­ sutne da se ovaj sastanak pretvori u skupštinu — što je jednoglasno primljeno i poslije obavljenih formal­ nosti izabran je odbor Gajretova pjevačkog društva u Prijedoru. Prema raspoloženju i volji članova kao i prema glasovnim kvalitetima nadat' se je da će ovaj hor kroz kratko vrijeme postići vidne rezultate i dokazati tvrd­ nju g. Šamića da su i muslimani nadareni osobito horsku muziku. !*■**'• Na koncu treba istaći da ide velika zaluga Šamića, profesora ovdašnje gimnazije i bivšeg pit< ca Gajretova, da je došlo do osnutka ovog pjev društva. On je ujedno i ljorovođa i to besplatno ra se i o drugim potrebama za ovaj hor. Разне вијести S p is a k d a ro v a za b ife G a jre to v e za b a v e 6 9 1 9 3 2 u T u z li: Gospodin Dr. Alija Mehmedbašić jednu tortu, g. Adem ef. Azderović hurmašice, g. čustović Šukrija ef. tepsiju bureka, g, Nožić Mehmed ef. pečeno janje, Gosgođa Tije h. Deftedarević hirmašice, Gospođa Fatime h. Deftedarević tepsiju bureka, Gospodin Rifatbej Omazić, tortu, Gospođa Alije h. Konjhodžić tepsiju bureka, Gospođa Nurhanuma Čamdžić tortu, Gospodin Zilić Sadik, tortu, Gospođa Cenananović Vasve h. tep­ siju bureka, Gospođa šemse h. Žunić sevdiđan, Gos­ pođa Tenzile h. Telalbašić, hurmašice, Gospođa Zinet h. Gluhić, burek, Gospođa Azabagić Zinethanuma, hur­ mašice, Gospođa Dževahirhanuma Vilović hurmašice, Gospođe Atifehanuma Jašaragić divitbaklavu, Gospodin Džinić Mehmedalija tepsiju bureka, Gospodin Salihspahić Mehmed tepsiju bureka, Gospodin Prcić Aziz, tor­ tu, Gospodin Šerbić Ahmed sevdiđan, Gospođa Telal­ bašić Džemila hurmašice, Gospodin Ibrahimkadić Teufik ef. beklavu, Goepođa Azabagić Mustabegovca, tor­ tu i Gospodin Ismetaga H. Efendić burek. Svima darovateljima odbor i vom oprilikom naj­ toplije se zahvaljuje. P r e tp la tn ic i lis ta „ G a j r e t " sa il a n a r in o m o d D in . 1 0 m j. U novim društvenim pravilima predviđeno je da dobivaju list , Gajret" besplatno svi oni članovi, koji uredno plaćaju članarinu od Din. 10 pa na više mje­ sečno. Na osnovu te odredbe nedavno su pozvani svi odbori i povjerenici Gajreta da dostave Gl. izvr. odboru spisak takovih članova. Članovi sa Din 10 mj. koji budu dosada uredno plaćali članarinu, dobivaće list „Gajret" besplatno. (рескиГајретовиод борн (Извод из нових Гајретових правила) Чл. 45. Срески одбори састоје се из 11 чланова. Сједиште je среског одбора у сједишту адмшшстратнвног среза. Чл. 46. 11 чланова среског одбора бирају између себе претсједннка, потпретсједнпка и секретара. Претсједнше и секретар среског одбора морају бити из сједишта среза. Чл. 47. Среска скупштпна бира у срески одбор претсједника ca 5 чланова мјесног одбора из сједишта среза и 5 претсједника мјеснвх одбора нли повјереника изван сједишта односног среза и то онпх којц имају највише пуноправних чланова. Чл. 48. У случају да je ван сједишта среског мјеста мање од 5 мјесних одбора илн попјереника, среска скудштина бира у срески одбор за толико више чланова из ијесног одбора из сједишта среза. Чл. 49. A ko у једнои срезу нема могућности за образовање среског одбора, у смислу члана 47 и 48, тада he мјесни одбор из сједишта среза вртити дуасност и среског одбора. , 50. Срески одбор се бира на годину дана. скушптина бира, поред среског одбора и 11 [ка чланова среског одбора, такођер на годину Чл. 51. У случају промјене претсједшка мјесног одбора или повјереника, који je истодобно и члан среског одбора, на његово мјеето долази у срески одбор нови претсједник илн повјереник Чл. 52. Срески одбори врше ове послове: а) раде на проширењу u учвршћењу Гајретове организације у својим срезовима, б) предлажу Главном извртном одбору нменовање нових повјереника, ц) достављају Главном извршном одбору молбе за помоћи ђака из својих срезова и дају своја мишљења no тим молбама, д) дају директиве свниа мјесним одборима и повјереницима свога среза за сав културно просвјетни рад у своме срезу, a у духу ових правила и Гајретове идеологије, те одржавају с њима везе и врше надзор над читавим њиховим радом, е) предлажу Главном Извршнои одбору смјену неактивних повјереншса и разрјешење неактивних мјесних одбора, ф) подносе 3-мјесечно извјештаје Главном Извршнои одбору о своме раду и стављају предлоге Главном Извршнои одбору и главној скупштини. г) воде бројчано стање свих врста чланова у своме срезу, х) воде евиденцију о свима оним појединцима у своме срезу, који су добивали материјалну поиоћ од 323 �Гајрета у коме било облику и ига захтјев достављчју .њихова имена, занимања и боравишта Главном Из.вршвом одбОру, 1 в) no налогу Главног Извршвог одбора и no з ••кључку своје сједннце прегледавају административно и рачувско пословање мјесних одбора и повјереника у своме срезу. ј) отарају се да сви мјесни одбори и повјереници из њвховвх срезова изашаљу, у смислу члана 76 делегате за главну скупштину. Чл. 53. Редовне сједнице среских одбора одржавају се свака 3 мјесееца no позиву претсједника са ннзнакои дневног реда. Ванредне сједнице заказаће се no позиву претсједника, на писмени захтјев најмање 5 чланова среског одбора, или no налогу Главног Извршвог одбора. . Чл. 54. Сједница среског одбора одржаће се ано се састане најмање 6 чланова, међу којима претсјед ник или потпредсједник. Сједнице срееког одбора о•државају се у мјестима, која нађе претсједник среског одбора као најподеенија. Закључца сједаица среског одбора су пуноважни, ако су прим.Ђени са натполовичпом већином присутних чланова. Ha сједницама се води записник, icojn по^писују сви присутни чланови. Чл. 55. Птетсједнвк среског одбора зас^упа друштво према сеоме дјелокругу у јавности, код мјесних влаети, сизива сједнице среског одбора n претсједава им, те иотписује са секретаром све списе која спадају у дјелокруг среског одбора. Чл. 56. Пбтпретсједник среског одбора замјењује i тсутног претсједника у свима правима и дуаеностима. Чл. 57. Секретар води записнике сједница и екупштина и саставља друштвене списеЧл 58. Трошкови среског одбора подмирују се из прихода Мјесног одбора у сједишту среза, a обра* чун се шал>е Главном извршном одбору на одсбрење. б Редовна годишња среска скупштина. Чл. 82. Сваки срески одбор сазива редовну сресву скупштину у посљедњој недјељи јуна мјесеца 324 Претсједник: среског одбора јавља дан и дневни ред СК уП Ш Т И Н е ГлЗВ Н О М ИЗВрШНОМ О д б о р у И МјвСНИМ ©дбоpuua и повјереницииа у своме срезу 8 дана рани:е. Чл. 83’ Редовна скупштина среског одбора’ одржаће се ако се састане половица делегата мјеснпх одборк и повјереника из чвтавог среза, аначе се 0д. гађа на 1 сат, na ћв се тада одрасати без обзира на број присутних делегата. Чл. 84. Делегате за среску скупштину одређују мјесни одбори и повјереници и то на сваких 10 пунопр внвх чланова једног дедегата. Чл. 85. Редовна годишња среека скупштина врши ове послове; а) претреса извјештаје среског. одбора о његовои годишњем раду, б) подјељује апсолуториј срескои одбору, ц) бира срески одбор у смислу чл. 50 ових прчвпла. д) расправља и усваја преддоге које мисли, поолати редовној главној годишњој скупштини. Чл. 86. 0 раду среске скупштине води се записник, који потписује претсједник, секретар и 2 овјеровљача, крјв скуџштона изабере. Препис^тога записника нма се поелати Главном Извршном одбору у року од 8 дана. Чл. 87. Сви закључци скупштине доносе се iaвним гласањем к натполовичном већином присутннх делегата. . . > Чл. 96. Ванредна среска скупштина сазива се no закључку среског одбора, no наредби Главног Извршног одбора или no писменом захтјеву већине мјесних одбора и повјереника из среза. Ha њој се расправља дневви ред, што га предложи срески одбор, нареди Главни Извршни одбор пли затражи споменута већина мјесних одбора и повјереника из среза. Технички се води као и редовна годишд>а среска скупштина. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/9087f313e2496ceefc2ac1cbc1608344.pdf ac308a3a3f2a777d1b39925d2a8560a9 PDF Text Text Др. Малик КуленовиЛ: Један одговор Јав н е полемике о иввеснии социјалним проблемима имају увек нарочиту важ вост, јер се на тај п ач ав пруж а прилика свакоме, ко ooeka за то воље и смвсла, да учествује у таком укргатавањ у вдеја и вазора, чв ја резулта н та престављ а једно пречиш ћаваљ е појмова о различитом схват^њ у и разнвм погледима na ж аво т Н ова времена доносе собом нове идеје и нова појмања. Оно, Лпто нам je јуче_ пзгледало постојано и непромевљиво, данас већ прима д руге контуре_ и друп к обел еж је. Томе закону вечвтог преображења подвргнута je свака ж ива јединка на свету, n a и социјалн а с гр у к ту р а јед^е друш твене целине, сх; аћена ју р в д ач кв као један ж ввп организам, не може б в тв вечно стацвовврава. Н аш е муслиманско друш тво у Б осни налази се баш у ово време у једном видном и значајном п р еввр ањ у . Ми прежављујемо дан ас једну тегпку, како економску тако> и соцвјалву кр и зу у опш те. С тога je свако јавно претресањ е и разбвстрввањ е ноједвввх наш пх друш твен их п в тањ а — било то са гледи ш та верског, в а у ч в о г или привредног — сада можда актуелније и корисвије него икад. С а сврхом да изазовем једну та кв у јавн у полемику, ja сам пре виш е месеци изнео у „ Г а јр е т у а је д ан напис под наслозом: H a­ m a интелектуалци и наш и теолови. П ретресају ћ и то п втањ е са разних становвш та, у ту полемику ступ в лв су каснвје господа Назпф Р есу л о в вћ в Едхем М вралем преко „IV jрета^, господвн М. И аш в ћ преко „Слободне Р и је ч а “, a тај поменути чланак п рен ела je поеле у целоетв и сарајевска „Југославенска П о ш т а“. Сама околност, да je тај мој напвс взазвао интересовањ е како поменуте господе, тако и једне угледне редакцвје, учврствла ме je у у верењ у, д а су овакве расправе врло потребне и корисне. Ж алио сам та д а само, да се нвко од наш вх уважених теолога нпје наш ао л о такв у т, да о том пвтањ у взнесе у јавност a своје м втљ ењ е. Ме^утвм, после готово ш ест месеца једног, ваљда, дубоког a стручног* размишљања, ступа у ову полем аку једно лвце аз редова наш е улеме a, под псеудонамом И бнул А јн објављ ује у „Г ајрету" један чланак са насловом: Одговор алмаје. У почетној реченаци тога свога напвса увмженв И бнул Ајн урвр ђу је, no његовом маш љ ењ у, једну основну дефинпцвју о самоме предмету, a вела дословно: „Погрешно je држати интелигенцијом cee one, што су скиmjJiu фесове, a још иогрешније држати алимима cee оне, шшо су нат укли турбапе“. H a ову почетну взреку свога сабеседнака морам напоменути, да je, у своје време, један од меродавнах наш ах верских претставнвка, кад се повела она фамозна полемика о фесу a ш еш вру, казао ово: И слам je a преваш е yeваш ен а н аук а, a да ба се обазврала какво одело носе њ езвни првврж ен вц а. — Носле овог познатог, ауторвтативн о г објашњ ењ а, у ас тан у je суввш но увл ачи тв увек у озбаљ на расарављ ањ а ово безначајно питаље, n a бисмо a пош тованом И б н у л Ајину била захвалнв, да нам je ускратио то вадовољство, да a опет слуш амо ст ар у песму. А ла впак. ова н>егова ко н статац вја je врло тачна, a менп je мало, да ју je барем ставво na тако видном, почетном м есту, — да се не вагуба у дал»ем изл агањ у, у којем мој уваж ена сабеседпик, a поред намерно встакн уте у чевоств, в и је успео д а буде ув ек овако јасан a категорвчнн. Овој ц атар ан о ј речеввца пош товавог И бвул А јна ja бвх могао додата само ову малу, ала потребну в а д о п у в у : Moje je маш љ ењ е, да je код в ас у Б о св в мвого мање алам а под турбавом, него интелвгевцвје под ш еш аром. — 325 �Н осити само вањ ску 08н ак у алима, то јест л»ути онда мој сабеседн ик в њ егово д р у ш т в о ’ у чењ ака, није у и с т и н у довољ ан докав и пра- ш то смо ми приморани д а тврдим о, д а ми в о га илума, тојест внањ а и образованости. ваправо м немамо илмије, и д а видно разлиМоји истомиш љ енпци и ja тврдпмо, и остајемо кујемо н а ш у св етовн у и н т е л и г е н ц и ју од д у . при својој тврдњ и, д а ми д а н а с у Б осни нема- ховне. Љ у д е , је д н о г ваправо и с т о г стал еж а, мо илмије — у правом смислу те речи. (Ч аст не би тр еб ал о у и с т и н у м еђусобн о диферени пош тов ањ е извесним поједонцима). У томе ц и р атп , ал и наж ал ост д ан ас се т а п о д е л а код п леж и комилихованост овога п а т а њ а . Б п т и н ас не д а оспори ти. — Ако ми у н а ш и м к р и т и о накав алим, какви су н е г д а бплн исламски кама пступим о некада мало о ш тр и је н е г о ш т о би алим и, значи бити човек ш вроке верске и треб ал о, то je само дока8 н а ш е г огорчен»а светске наобразбе, чије се внањ е н е своди са- према п рили кам а у којим а се налави м о. У мо на елем ентарно п о знавањ е исламских ш ар - томе т р е б а гл ед атп у првом р е д у н а ш у жета, него човек, који има у в и д а у све посто- л»у, д а нагпа о п ш та ст ва р пође ш т о п р е бојећ е н ауч н е дисциплине. Mu трвж им о од ме- л>им п утевн м а. К р и т и к а je вр л о к о р и сн а и родавнпх да нам ш то upe и зведу на п ов рш и н у п о тр еб п а у сваком р а д у , n a и онда, к а д а je један кадер ф акул тетски б разован е духов н е она н еп о ћ у д н а ономе, на ко га се односи. Moj пош тов ан и сабеседн ик, у н аш им доб* интелигенцпје, која ће нам а и наш ој деип п рикази вати И слам онако, како рсшамррним критикам а, не н ал а зи н и ч е г друсу то негда ради лв правп нсламскп али- го г o c u m , како он и зр и ч и т о каж е, „гњ е в а ами. Ми смо у в ер ев п да, исп равно с-хваће- те п стп ч ки н ас тр о јен е и н т е л и ге в ц п је “ . И ако на, псламска р ел и гвја мора бити вечно са- нам je н еп о зн а то , ко се кр и је по д овим псеувремена. Н аш а в ера je нама н ајвећа м орална донимом, добвјам о у т и с а к , д а je овај наш с н а га у ж ивотвој борби и њ р н о изучав ањ е анонимии полем ичар је д ан човек, који n o своне ск е бити прип уш т^нц љ удима, чи ја огра- јпм способиоствм а о дскаче од с в о га д р у ш т в а. ничена в ерска сх ватањ а иду у раскорак са 1Бегов гр ех je тим в ећ и , кад без у ст еза њ а наш им кул турви м п р о в р есо м ^ У зал у д ћ е нас а л п а д а у . свесн у или н ес ве сн у п о гр е ш к у , иму веравати пош товани И б д у л А јн, д а в аш а п у т и р а ју ћ п н аш ој и н т ел и ге н ц и ји некакво aдан аш њ а И лм и ја удов>л>ава тој својој мисији теистичко (бебверско) р аспо л о ж ењ е само вато и да je можемо см атрати „једном врстом ори- ш то о н а има смелости д а јавн о ж и го ш е све јентали ста, који с у постали коп ча изм е^у оно, ш то кочи н а ш к у л т у р н и прогрес. Врло И слам а и гаирих слојева". — K ao је д ан ja je комотно разбац и в ати се такви м инсинуасан докав ове н аш е тврдњ е нека вам послу- цијам а и сти ц ати н а тај н ач и п п о п у л а р н о ст ж и овај с л у ч а ј: познато je, да je пре четпри код ш ирих слојева. Р ах м етл и М урсел je догодине, вакљ учком бивш ег В акуфског сабора, казао својим примером, д а су н аш и интелекбио распнсан кон курс са роком од виш е ме- т у а л ц и , у најм ањ у р у к у и сто толи ко добрп сеци, sa ивраду поч етног верског уџбеника и учени муслимани, колико и многи нап ш (илмпхал) sa прве равреде основних ш кола. самозвани алими, само ш то они р етко ко га T aj кон курс био je објављ ен путем новина см атрају ком петентним , д а им n o сил и аутои путем Вакуф ских повјеренстава, na су пре- ритета, којега претстав љ а ту р б а н — ивдаје ма томе о овом к он курсу били обавеш тени леги ти м ац п ју о њ иховом м у сл и м а н ств у . сви преставн и ц и илмије у вемљи. И ш т а смо Moj увалсени сабеседник у п ер и о je ош твидели? — Од толико н аш их муалима, м у- рицу св ога уче њ а ч к о г м ача прем а м ени на дерива, чл ан ова улем а меџлиса, м уф тија, ха- јрдвом тер ен у , s a који мисли, д а ми je сати ба и т. д. не нађе се нико, ко б а се осе- врш ено непо8нат. T o je п и т ањ е о в атв ар а њ у ти о способан и позван, д а нап и ш е то скромно ф амозног „б аб у-ел -и џ ти х ад а“ . У до в о љ ав ају ћ п исламско делце онако, како одговара потре- жељи то га свога аноним ног к р и т и ч а р а , чда бама д ан аш њ ег времена. Т у дуж н ост преуве му обогатим ри зн и ц у њ еговога г н а њ а " — на себе и опет један човек us редова светов- која, у и сти н у , не и згл ед а м ного п р етр пан а, не интелигенције, из редова оних љ уди , које н а ово п и таљ е морам се нар о ч ито о св р н у ти . р азни И б н у л А јни и И б н у л Г а јн и , врло коИ ознато je д а у 4 в е к у после Х иџре, мотно и на сваком кораку набивају атеи сти - исламски теолоби у св ајају д о та д а њ а ту м ачема! Taj напз вредни и н тел ек ту ал ац , тај алим љ а Х адиса и К у р ан а онако како су их И8у правом смислу, био je рахм етли Сулејман лагали велики, привнати теолови п р в и х веМ урсел, који није по8навао арапски , него je кова (апсолутни муџтехиди). П осле 4 века н ап и сао свој И лми хал према извори ма на бпло je исламских у ч ељ ака на д р у гн м в а у ч ф ранцуском и немачком јевику. Н ека се не пим пољнма, али je тачно д а ива т о г а вре- 326 �мена нема виш е опш те при звати х апсолутних м уџтехида. З а то се и р ач у н а да je у том времену иџтихад ватворев. По исламској тради ц и ји један докринарски правно теолош ки закљ учак (иџма) могао je бити донеш ен изричво или прећутно. П ревађајући буквално изр аз „иџмаи у м ет“ (сагласност ислам ских научењ ака о једној ствари) ja сам то схватио као један формални вакљ учак исламских теолога донешон н а једном вбору (џемат) изводећи значењ е речи „иџма‘‘ о дгл агола „џем еа“ . З а то сам ватварањ е иџтихада објаснио буквално као закљ учак створен на једном кон гресу. Није међутим, важно, д а л и с у в р ата иџтихада затворен а изрично путем конгреса, или прећутн о, одустајањем исламских правни ка од 4 века n a надаље, да изравно тумаче К у р ’ан и хадио. Важно je за нас само то, да врло истакн ути исламскп научењ аци но ви јега доба в аступ ају мишљење, да би „иџ тихадску капију“ требало отварати. П ревиш е je смела тврдњ а уваж еног' И бн ул А јна, да -.моме усамљеном мигпљењу нема м еста.“ Нека ми дозволи, д а' му напоменем само неколико великих имена, која су иисал а о том п р ед м ету: ТПераг Али, ГС$вд Амер Али (индпјац), М уса Бегеоф (рус)ј, С ухра Верди (познат са својим делом н а немачкии јези к у : E ine k ritische JP rufiing der Quellen dee islam itischen Rechtes), n a вапокон толико познати Ш ејх М ухамед А бдуху. J a сам миш љењ а, да би мој сабеседник у питањ у, које претресамо, учинио бољ у ус л у г у својој тези, да се je више заустави о на оној реалној страни разних п аш их актуелних проблема, које третирамо, a мање нам дао прилике, да се уверимо о њ еговој великој стручној способности у теоретском претр е сањ у исламске прош лости. Н е ж елећи се у п у ш тати у разна теоретисањ а, ja бих свога анонимног полемичара ж елио још само да потсетим н а једну околност. П риликом боравка емира Ш ек и б а А рслана у наш ој средвви, ималисмо прилике да чујемо, да je тај велики исламски учењ ак рекао о босанским муслиманима, да су они данас у културном поглед у један од најнапреднијих муслиманских народа на свету. J a бих молио свога сабеседника д а нам каже да ли се овај н аш скромни ку л ту р н и ниво, до коje r смо се подигли, може п р ип исати рад у наш е духовне или световне интелигенције ? Толико о предмету, о коме смо водили реч. И ако нерадо, присиљен сам да се сада осврнем на једав посебан пасус у ивлагањ у мога уваж еног полемичара у којем je ваљда у недостатку других ефикаснијих аргумената, учинио атак п на моју личност. Како сам вели, пош товани И бнул-ајн, „снебивао се je од чуда и питао, од кад се ово у г. К у л енови ћу пронађе оволики национализам? Зар дуго времена стењ ао у оковима ту р ске дипломатске дисциплине, na кад су г а ослободили од ових страш них окова, експлодирао онаком страшном детонацијом.“ Морам у првом реду да напоменем, да ja у своме чланку о којем je реч, нисам нигде споменуо нити било каковом „детонацијом“ истицао и говорио о пвоме нацпонализму. J a сам у неколико реченица прихазао само, да . je вал националног освеш тањ а обухватио све земље на О ријенту, na бисмо и ми требали да пречистимо н аш а појмања о нашем нацпоналном 0С1'ћ а њ у . To je дало повода моме врло поштованом сабеседнпку да, оспоравајући меви право на^ћационално осећањ е, направи са горњим речима ал узију на моје некадаш е 8ваље хонорарног тумача у турском конзулату -у—С^опљу. И вгледа, да овом ученом алиму н в је позвато, да у готово свима страним претставниш твима у Б еограду, Загребу, Сарајеву и т. д. дуж пост тум ача врш е наши љ удч, као ховорарни намештевици, na тај њ ихов позив в е даје никоме иовода, да доводи у питањ е њ ихову вац п о вал ву свест. З ахв аљ ујући једвој случајвости и ja сам се прпвремево био цримпо овога звањ а у жељи да, боравећи у ц ев т р у в аш ег муслпманског ж ивота из Ј у ж в е Србије, a у дотицају са претставвиц им а ове земл>е, која je у прош лости оставила код нас тако дубоких тра‘гова, упозвам тај св ет из вепосредне близиве. Онако, како ja схваћам и исповедам свој вациовализам и своје муслиманство, ja сам о томе в а једвом другом месту дао доказа. М еђутпм закрш авнјући ове ретке желио бих да се позабавимо мало с ановпмношћу уваж евог И б в у л А јв а . — П озвати њемачки филозоф А ртур Ш оп евхау ер , у својој расправи о писањ у и ствл у, бпо je врло огатар у осуђивањ у авовимвих писаца. У једвој од најблаж ix својих изрека о томе нредмету ов вели: „А вовимвост просто служ и да ослободи од одговорвоств овога, који није у ст ањ у да докаже ово ш то говори. Је р , весумњ иво, вечасво je авовимво вападати људе, који в и су авовимво писали. Ко авовимво пиш е и полемише, тај ео ipso, има против себе претпоставку, да му je вам ера обманути публику, или без опасности no себе, ваш кодити туђој части .и (Види, А ртур Ш о- 327 �п ев х ауер: О п в сањ у и сти л у . С тран а 96 и 99. П ревео: М илан Вујаклија. И вдањ е Енциклопедиске библпотекв у Б еограду.) Т ако каж е Ш оп ен хауер. J a сам међутим миш љењ а да, када се један н ау ч н и р ад е и к у овојим расправам а и делима служ и псеудонимом, ж ел ећ и тиме вбог извесних ра8лога вадрж ати у тајности своју ли чн ост — т о се донекле даде оправдати и равум ети. А ли, кад а један човек, о т у и а ју ћ и у ја в н у п о л ем и ку , под пДа. ш тем псеудоним а пам ф летистички кап ад ав д . весне појединце, који су пм али смелости, да под пуним пменом и знео у п р ед јавн о о тсво је миоли u наворе, онда нам та к в и нападајв веома личе ју н а ш т в у и з м рака, a нага много пош товани И бнул-А јн, и згл ед а, д а je багц имао нам еру, д а б у де гл ав в и м јунаком ових који п роповедају м рачш аш тво. Mustafa Mulalić llmifa i inteligencija Nikakav ateista. Cak se moja pretstava о'Apso­ lutnom sa svim atributima potpuno "podudara sa (vjerovanjem Islama. Moji nazori o moralnom životu se u cijelosti podudaraju sa propisima Islama. U alkoholu' gledam najvećeg dušmanina društva. Fanatičan sam apstinent, no, bez ikakvog afektiranja; slepo se poko­ ravam ovom najsocijalnijem islamskom propisu. To svoje načelo ne namećem međutim pametnim ljudima, jer ih smatram apsolutno samostalnim u izboru nači­ na života, ali ne uskraćujem od svoje strane saveta onima, koji su postali fobovi alkohola, da bi ih oslo­ bodio i, u tom pravcu sam postigao nekoliko uspeha, možda većih, nego li ih je postigao mnogi naš hodža i vaiz. (U ovon^ momentu, ne želeći ni najmanje biti zajedljiv, setih se jedne pripovetke o sedam hafiza i sedam pečetlija ruma, i one lepe naše narodne :: sme: .Efendija_kam'ti .ahmedija, sinoć ti je na astalu bila*). U apstinenciji i upokoravanju strasti ja idem i dalje i kažem da je duhan i kafa s ccijalno naš bo­ sanski dušmanin, pa se i od ■toga uzdržavam. (Dozvo­ ljavam da naša ilmija sama iskalkulira i iskombiniraj kako bi se. taj izdimljeni novac mogao u korisne, na­ predne svrhe iskoristiti.) Na dlaku tačno po islamskim propisima volem čistoću duha i tela. U tom sam fanatik. Najenergičnije se borim, a to smatram dužnošću, protiv malaksalosti, plesnivo ti, učmalosti duha, pa sam se oslo­ bodio svake letargije, melanholije, rezignacije i lenosti. Moj duh će uvek, tako sam uveren, raditi kao bistro vrelo, naravno prema mojim intelektualnim spo­ sobnostima, u kojima se ne želim hvaliti. Isto tako moj razum mi je vrlo .trog sudija, a podređen je strogo mojoj save ti. Pre nego se poslužim dugim lo­ gičnim razmišljanjem, nisam [nikada donosio površan sud, a pri tom se nikada nisam dao zavoditi ma kakvim'oportunitetima, niti sam svoja načelna mišljenja branio tuđim mislima. Ničiju misao o javnim poslovi" ma i pitanjima, nisam pre duboke oćene nipodaštavao a protivnikovo mišljenje nisam nikada bagatelisao da bih sebe podigao. U ra pravama nisam nikada ci­ tirao Sopenhauera, ni Pitigrillija ni tako dalje, a o a­ 328 meričkoj prohibiciji nemam volje razgovarati, jer je ona politička stvar. U *vojim socijalnim nazorima sam također vrlo blizu propisima islama, čak idem i malo dalje pa ve­ lim: i četrdeseti je groš premalen zekjat u današnje ^Joba u kom se nalazimo, jer naša zajednica traži mnogo više samopomoći, a da bi se rigurno postavila na zdrave noge. Smisao za celinu sam visoko odgo­ jio. J a sav pripadam celini i smatram dužnošću sva­ kog muslimana da svim bićem pripada celini zajednice i nacije. Disciplinovan sam i u privatnom životu, kao što smo disciplinovani po propisu vere pri molitvi Ja sam uvek duhom u džematu i slepo eleduje n onoga vođu za koga smatram, da je dostojan mihraba. Volem rad nada sve. Rad je moja molitva, a nije retko ni moje obraćanje Bogu i ako me razne bigote ne vide često među sobom. Ne volem prazan razgo­ vor, cenim i žalim vreme. ako uludo prolazi Nisam nikad želeo pisati i govoriti, voleo sam raditi i realizovati svoju makar i malu f nagu. Posmatrao sam naše alime i video sam da mnogo eglendišu, teorišu, ali nikad ne priginju stvarnom radu. Sav taj ilum rasplinjuje im se oko zagrejanog šilteta u dimu duhana. Dakle sa punim pravom i sa punom kvalifikaci­ jo n ušao sam u polemiziranje o odnosu i mije i inte­ ligencije, naravno sa dobronamernim nastojanjem da ukažem našem elementu sve greške i uzročnike na­ šeg savreraenog hala. U svo u članku u »Gajretu« ja sam istupio iskreno (dana* se i od strane ilmijje iskrenost osuđuje) i nisam se ni najmanje ženirao reći da imamo takvih grešaka koje sramote našu zajednicu, jer nam čitav svet iza leđa govori o tim greškama, a mi ih tobože sakrivamo da ne iziđu na bejan. Rekao sam, da se ne bavim pisanjem ni retoriKom, ali čitajući izveštaj o radu Vakufskog veća i držanje visoke ilmijje prama inteligenciji, te videvši da u svojim nazadnim shvatanjima savremenih problema zajednice stavlja najve­ će prepreke progresu, nisam mogao otrpeti, da i ja svoj glas ne dignem. Tim člankom nisam imao nikakvih literarnih, a još manje naučnih pretenzija, nu imao �sam u vidu samo praktične i korisne težnje, koje se mogu meriti sa svakim članom zajednice i ako nije hafiz. Ja sam u našoj vjerskoj zajednici opazio ovo: Zajednica se je odaljila od islamskih propisa jer ih merođavni interpretiraju na netačan i nazadan na­ čin, Išla n nije nazadan on je za sva vremena savremen, jer ako to ne bi bio, njegov bi se kraj video u u perspektivi, članovi zajednice su apsorbovani pred­ rasudama i praznoverje im je pomutilo realno gleda­ nje na život, ubilo volju za utakmicu u unapređivanju života. Nacionalizam je živi pokretač utakmice a naši su članovi toga pokretača pohranili u potsvest, ne dozvoljavajući mu nikakvu svesnu manifestaciju i afir­ maciju. Treća naša slabost je vakuf, koga smo zane­ marili, skrenuli sa njegova puta ka cilju, uveli u njega oligarhiju, stvorili u njemu kler a prama korupciji po* kazujemo se tolerantni. Prve dve slabosti zahtevaju či­ tavu broširu, a o trećoj se imam nameru ovoga puta zabaviti, jer je Vakuf naše centralno pitanje i stožer oko koga se okreće i naš duhovni i prosvetni i kul­ turni život zajednice. Najfatalniji rušilac našeg Vakijfa je ilmijja, koja je uzurpirala položaje na osnovu jedne netačne tvrdnje da je takav šeriatski propis, i da civilna lice nije u stanju ižvršavati oporuke z^eštjfča pojedinih vakufa. Ilmijja koja se je u Vakuf usidrila, stvorila je od sebe kler sa svim negativnim stranama, koje koče progres. U svojoj klerikalnoj uloži ilmijja se je postavila kao klin između naroda i narodne inteligencije, napravilasavršen rascep i onemogućila da inteligencija za na­ rodno dobro uloži svoju pozitivnu snagu. Nije u pita­ nju sa kolikim je individualnim i kolektivnim žrtva, ma narod proizvodio svoju inteligenciju od koje danas smetanjem ilmijje nema potpune koristi i kojoj se mirne duše može predbacivati sa izvesnih strana^pročitavši članak g. profesora Popovića) da je odnaro­ đena, da je pasivna i apatična. Zaraza stvaranja klera polazi od vakufa i u na­ še selo i mi se nalazimo uskoro pred jednom crnom falangom, koja će zapečatiti našu budućnost, ako in­ teligencija ne nastupi ofanzivno. Nepobitna je činje­ nica da islam zabranjuje kler, da je islam u svom in­ ternom odnosu sledbenika najdemokratskije ustrojen, čak da se bira i predstavnik verski, koji ne mora biti nikakav zaređeni klerik, ali eto posmatrajući unutarnji život vakufa jasno gledamo u stvaranje hodžinskoga klera. Zašto je to potrebno, to je jasno. Da bi se izvesne muktedžije očuvale na visokim položajima i brali nepojmljivo velike plate, oni se staraju da na­ prave svoju obranu živim telesima socijalno podređe­ ne dobroćudne sitne ilmijje, na koju se moj prekor nikako ne odnosi, čak kojoj uvek idu moja najbolja osećanja, da ih u njihovom bednora položaju uzme n u svaku zaštitu. Prijatelji, ovakom visokom ilmjjom, niti ćemo raja na ovom ni na onom svijetu. Neću nabrajati sve istorijske neuspehe visoke ilmijje počevši od vremena od kako se počelo meriti metrom a ne aršinom pa do danas, jer kad se obazremo vidimo žalosnu prazninu. Počinjajući od dža­ mija, grobalja, medresa i mekteba do imama i hodža, vidimo svuda očajno stanje, nedostojno onoj velikoj kulturi koja je nama prethodila. Ali, ovu prazninu in­ teligencija nije mogla popuniti, jer joj je put bio pri­ kraćen sa poznatim razlozima. Ovom prilikom velim: inteligencija se ne bori za Vakuf da u njemu zauzme unosne položaje, nego da ga na kori t zajednice ure­ di i unapredi, kako bi se njim u savremeno doba po­ stavljeni cilj mogao postizavati. Inteligencija se ne bo­ ri da pobaca hodže i imame, nego da im modernim uređenjem i racionalnim iskorištenjem vakufskih do­ bara poboljša život i podigne njihov socijalni niveaux I radi toga, samo radi toga ušao sam i ja u ovu polemiku, pogrešno je shvatanje da inteligencija u svom moderno n shvatanju teži dvama ušpesima: da naturi šešire i da otkrije žene, jer ovo nisu uopšte postavljeni problemi. Ova dva pitanja su apsolutno lične naravi, koja će svaki pojedinac sam po sebi i po svom nahođenju i dopadanju rešiti. Inteligencija ima pred sobom mnogo i mnogo jače probleme. Čak bi bilo i neozbiljno da se kod toliko prečih pitanja bavimo u ovako teškim vremenima ovakim sitnicama. Čak je za današnje vreme najzgodnije da Se ide gologlav, jer jer i fes košta oko stotinu dinara što naravno treba teškom mukom zaraditi, U pogledu naše žene je najsporedrtije pitanje rjeno otkrivanje, ali je za inteligenciju vrlo važno pi­ tanje, da se našoj ženi dadu ona prava koja joj šeriat dodeljuje. Po islamu, žena je ravnopravno biće. Ona ima pravo na život i u borbi za što bolji život ne­ mamo je prava sprečavati. Ona nije rob kao Što se to interpretira. Njen brak je osnovan na ugovora, po­ štivanju i ljubavi. Žena u braku nije po islamu nemo­ ćno ptiće, koje otvorenih usta čeka na milost muža. Njoj je u životu slobodna borba za opstanak. Ako je muž nije u stanju beslejisati, ona je slobodna čak da se otkrije onoliko koliko je po moralnim ehvatanjima okolice dozvoljeno i da prigne radu. Da bi naša žena bila svesna svojihlšerijatskih prava, treba obrazovanja isto tako. da bi bila čvrst stup porodice, prava majka i drugarica, opet treba ob­ razovanje. Zašto joj ilmija nije nikada davala potreb­ no obrazovanje, da bi se u ovakom milijeu i u ovakim prilikama mogla probijati kroz život? Ilmija je u svom vaspitnom radu uopšte bežala od žene. Nju je prepu­ štala samoj sebi, i naša žena koja je dolazila ispod takvog zanemarenog vaspitanja u brak, donosila je samo telo i ropsku trpeljivost. Danas nije dovoljno za život porodice što je muž u stanju zaraditi. Danas mora svak raditi. Pa i ona naša sestra, koja ne želi 329 �slobode, koja želi ostati u jašmaku, može prigeti pri­ vrednom radu i u svom žaru, za svojim mušepkom, ali nama je cilj da ona prigne radu. Neka je i otkrije ako tako mora biti, ali neka ostane čestita. Koliko ih je u žaru i feredži, koje crne obraz zajednice, pa ih ilmija ne gleda, pušta ih kao otpatke ne pitajući za uzroke njihovome padu i ne proučavajući metode u predupređivanju zla. (Ne naterujte me da napominjem bezbroj primera!) Dođite gospodine Abdul-Ajne, Vi legitimni branioče zasluga naše visoke ilmije, pa vi­ dite kako nam po beogradskim ulicama svetlaju lica zabuljene seke, koje se potucaju od nemila do nedraga! Dakle, mi ženu želimo osloboditi duševnog rop­ stva, a zar je njena lična stvar. Ni meni nije stalo da traži šminku i cigaretu, da se ekscentrično oblači i dekoltira, da ima nepristojne manire i da samo pleše. Meni je naprotiv, stalo da žena bude jaka u odbija­ nju svih nasrtaja pokvarenih muškaraca pa makar taj muškarac imao i ahmediju, kao što je bilo mnogo pri­ mera. Kad posmatram vaspitanje muškaraca i ja, bih bio za pokrivanje žene, lako već ne b i bilo načina da se žena vaspitanjem naoruža za pariranje tim na­ padajima. Zato s^m da se pitanjč otkrivanja žene rešava onda, kada za to naš .^nuški svet bude sposoban da u otkrivenoj sestri ili nazovite je ženi vidi druga u radu, i da njena prava poštuje. Odu-jka se mpra da­ vati savremenim težnjama čoveka jer inače disciplina se remeti, ali toj odušci treba davati vaspitan i moralan kalup. I£ad dođu kakvi novi sviri® i čengije u kakav provincijski Jiotel, ili čak i zloglasan lokal videćete oko hotela i po prozorima čitave čopore za­ motanih muslimanki. Osim policije i njegovog pend­ reka na ove sestre niko ne obraća pažnje, dok se čitava prašina digne, ako se koja smelo usudi i lepo kao pošteno čeljade sedne u hotelu za sto i poruči kahvu. Dakle, u vakufskom pitanju ne gleda inteligen­ cija svoj glavni cilj otkrivanje žene i oblačenje še­ šira, nego teži jednoj opštoj kulturnoj reformi, isto onakoj, kakvu je Gazi Kemal proveo u svojoj Tim­ skoj i sa kojim se naša ilmija danas bespravno po­ nosi, govoreći, Kemal je kulturan čovek. Jest kulturan, čak je i velika istorijska ličnost, najveći branilac isla­ ma, koji se je u Timskoj u pravoj svojoj vrednosti ispoljio, ali zašto se njegovim delom i mi, koji bi tre­ bali pred čitavim islamskim svetom napretkom pred­ njačiti, ne poslužimo? Kad se u društvu inoveraca hvali Kemal i kad se govori o velikoj snazi sada male Turske, pa kad se kaže da Turska nije nikada manja a nikada jača bila kao sada za Kemala, svima Vam se brci smeju i podižu fesovi, svi se ponosite, jer se jedan islamski narod pametnim reformama i strogom nacionalizacijom svoga društva podiže na zamernu kulturnu i privrednu visinu. Ali kad Vam ti isti sagovornici predbace, zašto i vi ne uvodite Kemalove reforme, stištete zubima i pesnicama kao prama najvećim dušmanima. 330 U Vakufu trebamo radikalnu reformu. Imetak vakufski mora biti jedan živi i rađeni privredni orga­ nizam - mašina koja će stvarati novac, a taj bi činio na svim područjima svoje. Vakuf treba osloboditi na­ zadnih uredaba, koje nisu temeljene na šeriatu. Treba rušiti učmali mutevelijski sistem, koji neracionalno guta ogromne prihode. Ne radi se o tom da se ne izvršaju zaveštanja nego naprotiv da se ona u pot­ punosti putem jednog strogo centralističkog uređenja izvršuju. Mutevelijski sistem koči svaki rad. Od kud su se stvorile najedamput mutevelije? Da li su njihove tantijeme šeriatsko pravo, koje je osnovano na oporukama Vakifa? Izračunaj mo, koliko mutevelije pojedu novca a koliko se utroši na materijalne troškove re­ cimo za uzdržavanje džamija, mekteba, uređenje grobalja, turbeta, učenje hatama i svega toga što bi mo. glo razne oporuke sačinjavati. Računajte' koliko bi se toga troška reduciralo ako bi svim vakufskim do­ brima upravljao jedan inžinjer i jedna kancelarija. Zar se mora kirajdžiji ići na dućan i u ime vakufa moliti ga da plati kiriju i zar je za to potreban mutevelija? Zar kirajdžija nije dužan sam da uplaćuje u kancelariji ili poštom doznačuje kiriju samo jednom poštenom činovniku? Koliko mutevelija ima samo jed­ na mala kasabica? Uporedite opet koliko mutevelija imaju recimo trapisti, koji su u Banjoj Luci podigli čitavu industriju svetskoga glasa, pa sa njom živi čitava okolina. Sa kolikim oni imetkom upravljaju i na koji način? Šeriat nije ni jedno ni drugo odredio, šeriat je odredio samo to da se mora poštovati i ispu­ njavati oporuka Vakifova. Da li se ona sada ispunja­ va ili bi se tek onda ispunjavala, kad bi Vakuf imao i previše novaca? Osim racionalizacije vakufa, želja nam je da se u Vakuf unese malo više demokratizma, kako ga Islam propisuje, U islamu nema virilista. Tačno je da imaju prvenstvo oni, koji bolje islamske propise poznaje, ali to je stvar izbora Masa se opredeljuje za najboljega kad se poštuje njena volja. Poznavanje tih islamskih pro­ pisa za Vakuf ne sastoji se u ezberleisanom Kuranu, poznavanju šartova i ilmihala, te koja je sura na ko­ jem rekjatu najefzalnija. To poznavanje o islamu je pristupačno svakom muslimanu, pa m akar se taj svr­ stao u tabor inteligencije. Islamski propisi obuhvataju i poznavanje savremenih prilika u kojima muslimani žive. Ne bira se samo sabor radi pretsednikove plate ili radi mujezina neke džamije u Vranduku, jer se za ovake stvari najmanje brine, nego za mnogo krupnije stvari, koje duboko zasecaju u život članova zajednice. Isto tako želimo da se u upravljanju sa vakuf­ skim imetkom uvede kontrola, jer kad se može pro­ voditi malverzacija u jednom malom vakufu na de­ setke i desetke hiljada, - kakva se može provoditi u ve­ likima gde hesapa nema. (Ne aludiram ni na koga, no kontrola ipak za" svaki slučaj treba.) Ovo ovoliko odgovaram gospodinu Abdul-Ajnu (neću ni njemu skinuti žara kad voli biti pokriven) i ostaloj visokoj ilmiji moleći g ada mi ne podbacuje da sam svu ilmiju uzeo na nišan i da moje misli sofiz­ mima ne izvrće. �П р и в р сд а Za veću potrošnju grožđa i voća ka naprednih zemalja Evrope primila je te proizvode s mnogo simpatija i oni već odavno nailaze na dobru U našoj se državi već godinama pokušava po­ prođu. Uviđajući sve to počeli su vinogradari i voćari moći vinogradate i voćare. Naročita se pažnja posve­ u mnogim zemljama Evrope — Švajcarskoj, Nemaćuje onim krajevima koji žive od vinogradarstva i vo­ čkoj, Italiji, Francuskoj, a ponešto i u našoj državi — ćarstva. Jugoslavija je gotovo sva pogodna za te gra­ da prelaze na bezalkoholnu preradu grožđa i voća. U ne poljoprivredne proizvodnje, pa su one, prirodno, u Švajcarskoj nekoja gospodarstva proizvode po 4/5 bez­ nas mnogo raširene. Površina zasađena vinovom lozom alkoholnog, a tek 1/5 alkoholnog, prevrelog soka od iznosi 176,180.000 hektara, a voćnih stabala ima u grožđa t. j. vina. U Švajcarskoj već ima i velikih po­ našoj državi nekih 70-80 miliona. Naši vinogradi daju duzeća koja godišnje proizvode po 1-2 miliona litara godišnje 7-8 miliona kvintala grožđa, a godižnji prinos bezalkoholnog soka od grožđa. U Nemačkoj radilo je voća ceni se na 10-12 miliona kvintala. Najveći deo prošle godine oko 160 stanica za bezalkoholnu prera­ našega grozda i voća pretvara se u alkoholna pića, vino du grožđa i voća, nekoje s kapacitetom od preko — oko 4-41/* miliona hektolitara — i razne vrste ra­ 200.000 litara godišnje. Ukupna proizvodnja iznosila je kije. Sam narod malo zna o drugim načinima prerade oko 20 miliona litara. Čitava ta velika proizvodnja naa merodavni nisu još stigli da ga upute na nešto no­ - laži svoje potrošače. Danas u Švajcarskoj i Nemaćkoj vo i bolje. Gotovo sve mere za pomoć vinogradarima svaka bolja trgovina ima na prodaju bezalkoholne sokove u našoj državi kretahu se dosad starim, utrtim ali sla­ od groždjeк ј voća, čak i po seoskim gostionicama i krčmama toče se ta pića i nalaze dobru prođu. Poče­ bo uspešnim putevima. U glavnom se pažnja posve ćuje samo alkoholnim produktima. Ulaže se velik trud lo se skromno s malim sredstvima, bilo je i neuspeha u to da bi se poboljšala jedna proizvodnja koja danas _u početku, no danas Švajcar^ka i Ntfmačka mogu već nigde na svetu nije naročito rentabilna, uvedene su da se podiče lepo razvijenom proizvodnjom i potroš­ olakšice i nagrade za izvoz, pokušavalo na sve mogu­ njom bezalkoholnih sokova od grožđa i voća. Ti se će načine ojačati domaću potrošnju vina, radilo se sokovi spremaju ili filtriranjem sveže šire u azbestnim mnogo, no teške prilike naših vinogradara slabo se filtrima koji ne propuštaju gljivice vrenja ili pasterizopoboljšavaju- Ostaje nam sad jedino da tražimo nove vanjem, zagrevanjem šire na 60-70° C kod koje tem­ putove — stari su pokazali slab ili nikakav uspeh. perature ugibaju gljivice, a sok se ne menja. Filtriran ili pasterizovani sokovi nisu jedini bez­ Jedan od ovakovih novih puteva kojim napredne d r­ žave u Evropi već odavno idu, pretstavlja sto veća po­ alkoholni proizvodi koji se mogu dobiti od grožđa i trošnja svežega grožđa i voća i bezalkoholna prerada. Na voća. U Francuskoj i Italiji mnogo prave zgusnuti sok taj način postizavaju se dva cilja: uvećava se potroš­ od groždia, koji sadrži eve prirodne sastojine grožđa i nja vinogradarskih i voćarskih proizvoda i tako poma­ voća, a ima tu prednost da zaprema malo prostora že narodna privreda, a s druge sirane se čuva i unapre­ stoga se lako i jeftino pakuje i prenosi, a veliki prođuje narodno zdravlje. cenat šećera čuva od vrenja, pa može polagano da se Grožđe i voće su odlična hrana koju ljudsko telo troši. Zgusnuti sokovi spremaju se ponajviše zagreva­ lako i brzo iskotišćuje, a pored toga sadrže u pogod­ njem u naročitim posudama s niskim pritiskom, gde nom obliku mnoge materije neophodno potrebne za se voda brzo isparava. život, tzv. vitamine. Svojim ugodnim ukusom i miri­ Na sličan način proizvodi se i pekmez od groždja. som uvek privlače mlado i staro. Nauka je već odav­ Ovi načini prerade grožđa i voća zahtevaju pri­ no utvrdila hranljivu i zdravstvenu vrednost grožđa i ličnu spremu i 8 početka nameću troškove oko novih voća, a svest o toj vrednosti postala je svojinom širo­ uređaja i aparata no jednom učinjene investicije ispla­ kih narodnih slojeva svih naprednih država. U isti mah ćuju se pristojno kako to najbolje pokazuje primer modemi način života, osobito sport i brza prometna sred­ Švajcarske i Nemačke. I u nas mnogi polagano prela­ stva slabo podnosi uživanje alkoholnih pića, pa bez obzi­ ze na bezalkoholnu preradu, ali zbog pomanjkanja ka­ ra na zabrane ili ograničenja potrošnje ljudi danas iz vlastitih pobuda ta pića sve manje i manje traže, a pitala potrebnog za veće investicije i današnjih teških nikog se ne može prisiliti da ih troši. Zbog toga je ekonomskih prilika ta prerada još nema naročitog zna­ svako nastojanje da se poveća potrošnja alkoholnih pi­ čenja i moći će tek polagano da se razvija. Međutim, postoji jedan jeftin i lagan put da uća unapred osuđeno na neuspeh ili tek povremeni uvećamo potrošnju naših vinogradarskih i voćarskih speh. Ostaje dakle, kao praktičan i koristan novi put po­ proizvoda, a lo je smišljena propaganda za što veću većanje potrošnje svežega groždja i voća i bezalkoholnih, potrošnju svežega grožđa i voća. Veliki deo naše po­ preradjevina koje polrošaću pružaju nepromenjene sve hran- trošačke publike još i danas grožđe i voće smatra Ijive i ukusne sastojine groždje i voća. Potrošačka publi­ tek dečijom poslasticom, ne ceni mnogo hranlivu i 331 �zdravstvenu vrednost — i slabo ga kupuje. U nas n. pr. radnici troše oko 51/* puta manje vo6a nego radnici u Nemaćkoj, gde je voće znatno skuplje. Isto tako sa­ mi vinogradari i voćari nisu dovoljno upućeni o vređnosti svežeg i sušenog grožđa i voća i o naćinu pakovanja, sušenja i transporta. I tu je već nešto učinjeno, no još uvek se u toj stvari otvara široko polje rada poljoprivrednim školama i organizacijama, zadru garstvu, narodnoj prosveti, štampi i trezvenjaćkom po kretu. U stranom svetu uživa naše grožđe i voće, sve že i sušeno lep glas. Prošle godine izvezli smo oko 6.600 vagona grožđa, voća i voćnih proizvoda. Među­ tim potrošnja u zemlji još uvek je i suviše mala I za nas vredi ono što je gosp. Leon Duarš, pretsednik Internacionalnog biroa za vino rekao za Francusku: „Kad bi svaki Francuz pojeo godišnje 30 kg grožđa što ne predstavlja preteranu količinu, francnskom vi­ nogradaru bilo bi odmah pomoženo*. Država je po­ mogla vinogradare uvođenjem vina u vojsku, još bi više mogla da pomogne vinogradarstvo i voćarstvo uvođenjem grožđa i voća u vojsku, državne vaspitue ustanove, kaznene zayođe, bolnice itđ'., a bez štete za potrošače. Već je ranije bilo govora o dvostrukoj ko­ risti ovakih nastojanja. c Л • Potpisane organizacije odlučile su, da svim po­ godnim sretstvima i načinima razvijaju propagandu za naše grožđe i v o ć e .'fa propaganda vršiće se u pr­ vom redu priređivanjem predavanja o zdravstvenoj koristi grožđa i voća u školama i narodu, priređiva­ njem uzornih izložbi grožđa i voća, preduzimaujem ostalih pogodnih mera da se za naše grožđe i voće stvori što širi krug potrošača u našoj zemlji i da svest o važnosti voća za dnevnu ishranu prodre u najšire slojeve naroda. Uvođenje voda za redovne obroke u vojsku, bolnice i vaspilne ustanove smatrade se jednim od najvažnijih ciljeva ove akcije. Isto t,k . će ova ak čija idi za tim, da ee svežeul groždju i voiu, kao i njihovim bezalkoholnim preragjevinama osiguraju naj­ veće moguće olakšice u pogledu prevoza, proda je i tr­ govine u samoj zemlji, kao i u pogledu izvoza u inostranstvo. Upućujući ovaj apel čitavoj našoj rodoljubivoj javnosti, očekujemo da će nas u ovoj akciji potpomo­ ći naročito lekari, sveštenici i učitelji, vinogradari i sve vinogradarske organizacije kojima je stalo da na­ še vinogradarstvo i voćarstvo reorganizovano na savremenoj osnovi, opet procvate na korist krajeva koji žive od te proizvodnje i na korist celokupne naše narodne privrede i narodnog zdravija. Beograd — Zagreb — Ljubljana — Split Sarajevo Oktobra 1932 Jugoslavenski savez trezvenosti (Zagreb), Savez trezvene mladeži (Beograd), Protialkoholna zveza „Sve­ ta vojska" (Ljubljana), Klub jugoslavenskih liječnika ap3tinenata (Zagreb), Згрзко lekarsko društvo (Beo­ grad), Zbor liječnika (Zagreb), Glavni savez srpskih zemljoradničkih zadruga (Beograd), Središnji savez hrvatskih seljačkih zadruga (Zagreb), Kmetijska dru­ žba (Ljubljana), Zadružna sveza (Zagreb), Zadružna zveza (Ljubljana), Zveza slovenskih zadruga (Ljublja­ na), Zadružna Matica (Split), Hrvatsko gospodarsko društvo (Zagreb), Srpsko poljoprivredno društvo (Be­ ograd), Glavni savez srpskih zemljoradničkih zadruga, filijala Zagreb, Savez srpskih zemljoradničkih zadruga (Sarajevo), Sadjarsko in votnarsko društvo (Ljubljana) Svečano otkrivanje spomenika aradskim mučenicima - Gajretovim radnicima Odbor za podizanje spomenika (turbeta) arad­ skim mučenicima rahm. Avdi Sumbulu, sekretaru Gajreta i Behdžetu Muteveliću izabran je prije 3 godine. Na čelu toga odbora bio je g. Asimbeg Mutevelić gradonačelnik, a članovi odbora su bili gg-: Dr Avdo Hasanbegović, Dr Ibrahim Hadžiomerović, Dr Mehmed Zildžić, Hamid Kukić, Šukrjja Kurtović, Sulejman Saridžić, arhitekt Tomašević, a umrli su članovi ovog odbora: Mustajbeg Halilbašić i Jakubeg Filipović. Na predlog g. Mutevelića odbor se saglasio da se otkrivanje spomenika rahmetlijama izvrši prilikom proslave 400-godišnjice Gazi Husrevbega. Sam dan otkrivanja određen je na treći (posljednji) dan Gazine proslave poslije podne. Odbor za podizanje si omenika izdao je ovom prilikom poseban proglas, koji donosimo u prepisu: 332 B rać o , Ovih dana zbiva se u našem šeher Sarajevu ve­ liki događaj; zbiva se jedan od najvećih događaja, posljednih decenija u životu našeg naroda. Ovih dana proslavlja se 400-godišnjica osnivača Sarajeva i naj­ većeg zavještača u užoj nam domovini Gazi Husrev­ bega, čija su dobra djela poznata širom velike nam otadžbine Kraljevine Jugoslavije. U okviru programa ove proslave izvršiće se Svečano otkrivanje turbeta (spomenika) Aradskim mučenicima i Gajretovim radnicima rahm. Avdi Sumbulu i Behdžetu Muteveliću u petak 21 oktobra o. g. poslije džume namaza, u 3 sata posli;e podne, kod Alipačine džamije. Otkrivanje turbeta (spomenika) izvršiće prigod­ nim govorom g. Asimbeg Mutevelić, pretsjednik Od- �bora za podizanje spomenika; zatim će govoriti o aradskim mučenicima kao Gajretovim radnicima pretstavnik društva Gajreta, njegov pretsjednik g. Dr. Avdo Hasanbegović, a ispred drugova govoriće g. Dr. Mehmed Zildžić. Ašere i dovu proučiće tom prilikom naši uvaženi alimi gg: Hadži Ali ef. Aganović i Hafiz Džemaludin ef. H. Jahić. Otkrivanje spomenika Avdi i Behdžetu za naš današnji naraštaj pretstavlja dužnost i zadatak kako prema istoriji našeg naroda tako i prema pojedinim velikanima, koji su u posljednjih 100 godina činili za ovu zemlju sve ono što je dostojno velikih ljudi. Proslavljajući njih i osvježavajući uspomenu na nji­ hovu ličnost i njihova djela mi istovremeno odužu­ jemo naš dug i drugim velikanima u našoj istoriji. naročito onima koji su u raznim krajevima naše uže otadžbine stalno isticali nacionalnost ovih krajeva i suzbijali sve najezde i uticaje tuđinskih država da bi na taj način sačuvali nacionalni karakter ovih po­ krajina. Proslavljajući uspomenu na Avdu i Behdžeta mi proslavljamo i odajemo čast oslobodilačkoj misli i svima onima, koji su joj predano služili i koji su svoj nacionalni zavjet ispunili. Ugledajući se na ve­ like primjere požrtvovanja i odanosti naciji u našoj najnovijoj istoriji, mi najbolje izgrađujemo našu na­ cionalnu svijest i držimo na okupu sve slojeve mu­ slimana uporedo sa onom ostalom braćom, koja imdu isto tako veliko poštovanje prema žrtvama, učinje­ nim za našu veliku otadžbinu i prema velikanima, koji svoje živote uzidaše u njene temelje. Odbor za podizanje spomenika Avdi i Behdžetn stupio je u vežu sa svima onim našim kulturnim i javnim radnicima, čiji je rad istaknut i dovoljno poznat svima nama, naročito u društvu Gajret. Na taj način Odbor za podizanje spomenika je osigura0 čisti nacionalni karakter ove proslave, uvjeren da s a ­ mo nacionalno-kulturni radnici mogu najdostojnije da se oduže sjenima onih, koji u aradskim kazama­ tima ostaviše svoje kosti i na taj način svoje žrtve za otadžbinu izjednačiše sa bezbrojnim žrtvama na bojnim poljima, na vješalima i u tamnicama. Stoga Odbor za podizanje spomenika ovim pro­ glasom poziva sve muslimane u našoj domovini da svojim učešćem uveličaju ovu rijetku svečanost i da kratkom dovom zamole Svevišnjeg za rahmet dušama onih. koji uporedo sa ostalom braćom dostojno odužiše svoj dug domovini u danima njenog bola i nje­ nog ponosa. liča ovu proslavu jer ona ima da bude još jedan do­ kaz više da nacionalno šeher Sarajevo i Bosna ponosna štuju i cijene sve one žrtve, koje su učinjene za nje­ no oslobođenje i njenu nacionalnu budućnost. Na dan otkrivanja, već u 2 sata popodne saku­ pilo se pred haremom Alipašine džamije i u okolnim ulicama oko 10.000 građana i gostiju sa strane. Oko 3 sata bilo je prisutno preko 15.000 duša, građana i težaka, ilmije i inteligencije. Lijep broj i braće Srba pravoslavnih našlo se tu na okupu da sa braćom mu­ slimanima odaju posljednju poštu zemnim ostatcima aradskih mučenika. Naročito je upadno bilo mnogo­ brojno prisustvo uleme, čije su se bijele ahrnedije isticale među šarolikom nošnjom ostalih koji pohita­ še da odaju dužno poštovanje rahmetlijama. Dužnost nam je konstatovati da su ovoj nacionalnoj manifestaciji izbjegli da prisustvuju gg. članovi Ulema medž- 333 �iisa kao i muftije. Iako ovo njihovo osustvo nije za­ paženo, niti je njihovim osustvom izgubila o«a sve­ čanost na svojoj impozantnosti i efektu, karakteri­ stično je samo to, da se pomenuta gg. ne povedoše za narodom iz svih krajeva, koji pohita da prisust­ vuje ovoj značajnoj nacionalnoj manifestaciji. Oko 3 sata popodne našli su se na tribini, specialno podignutoj za ovu svrhu: Izaslanik Njeg. Vel. Kralja General g. Mumdžić, Ban Drinske Banovine gT Velimir Popović, pomoćnik Komandanta Armije General g Jovan Jovanović, Izaslanik Min. Pravde g. Milivoje Simić pretsjednik Vrh. suda; zatim izaslanici Nar. skupštine, narodni poslanici: gg. Dr. Bogoljub Kujundžić, Husejn Kadić i Franjo Markić, izaslanici Senata, senatori gg. Atanasije Šola i Asimbeg Alibegović, te odbor za podizanje spomenika. Tačno u 3 sata, pretsjednik odbora g Asimbeg Mutevelić održao je ovaj govor: Braćo 1 Govoriti na grobovima umrlih, znači govoriti živim pokoljenjima, ne radi mrtvih, nego radi živih. Ljudi umiru, prolaze, ali njihov značaj i zasluge osta­ ju kao putokaz nama živima, na zemaljskim stazama. Otkrivajući ovo turbe^ ar.adskih mučenika, mi otkrivamo pravac i pobjedu njihov.h ideja, ј л koje su bila njihova mlada srca .i za koje su dali svoje živote. gp f Terorom 1914 nacionalni polet naših omladinaca trebao je da bude skršen uz cijenu njihovih života. Gruba tuđinska sila^htjela je u njihovim dušama da za navjek zbriše ljubav prema svome rodu, ljubav prema njihovoj slobodi i samostalnosti. Stotine naših omladinaca, u ono vrijeme, bez razlike vjere nemilo­ srdno je pozatvarano i proganjano, i mnoge od njih stiže sudbina ove dvojice rahmetlija. Šta su htjela ova dvojica rahh^tlija? Svome ro­ du sunca na zemlji, svome rodu slobode bez razlike na vjeru, bez razlike na stalež. Htjeli da svi slobodni ujedinjeni, slobodno da živimo u svojoj otadžbini, složni na svom rodnom ognjištu. Neprijatelj je pobjeđen, sloboda je tu i sada je na nama da zajednički zidamo našu zajedničku kuću, za koju oni žrtvovaše svoje živote. Avdo! Behdžete! Vaš prah počiva sada mirno, jer Vaše duše znaju, da su Vaši ideali postignuti i da ćemo i mi putokazom, kojim Vi za života pcđoste, grediti našoj boljoj budućnosti. Vaši su ideali bili veliki, oni su veliki i danas i za sva vremena. Sjećajući se Vas rahmetom, dok smo živi, lebdiće nam pred očima Vaš ideal: bratska sloga bez razlike na vjeru i slo­ boda jugoslavenskog naroda. Neka je rahmet Vašim plemenitim dušama! Zatim je g. Dr. Bogoljub Kujundžić održao vrlo lijep i temperamentan govor o aradskim žrtvama, Avdi i Behdžetu. 334 Kao treći govornik bio je g Hamid Kukić, sekretar Oajreta, koji je održao ovaj govor: Živo! i djela rahmetlija Avde i Behdžeta, koji. ma danas otkrivamo ovo spomen-turbe, pripadaju onim godinama i onom dijelu istorije našeg naroda a prvenstveno istoriji bivših pokrajima B. i H. koji je stvarno koliko najbolniji s jedne strane, toliko i najponosniji s druge. Ličnost i djela Avde Sumbula i Behdžeta Mutevelića spadaju u one stranice naše istorije koje su jasno i oštro ocrtane u opštoj istoriji. I Avdo i Beh* džet, ma da po godinama u znatnoj razlici, pripadaju onom naraštaju muslimana, nacionalista omladinaca, koji je još od đačkih klupa bio obilježen nacional­ nom ideologijom, onom istom ideologijom, koju je Gajret neposredno pred Svjetski rat bio gromko i odlučno afirmisao i za koju je kroz svoje potpore i pomcći vaspitavao cijele plejade omladinaca musli­ mana na bazi integralnog nacionalizma, borbenog i uvijek vedrog, nekompromisnog i uvijek spremnog na žrtve, ma koje vrste. I Avdo i Behdžet, prvi kao sekretar i urednik „Gajreta", a drugi kao student omladinac, urezali su svoja imena na najljepšoj stranici naše istorije onim djelom i onim obolom koji je najdragocjeniji za na­ ciju i otadžbinu: dali su svoje živote za to oboje. Rad jelnoga i rad drugoga, sistematski i pole­ tan, kretao se je smjernicama, koje je neminovno diktovao zakon istorije; kretao se je smjernicama, koje su jedino mogle da kroz Gajret izgrade nacionalnu istoiiju muslimana i da postepeno i uz mnogo na­ pora, potisnu sve ono, što nije b valo u tradiciji iza onoga, što je diktovala istorija. Rahm. Avdo kroz stupce lista „Gajreta* i d ru ­ štvo Gajret; rahm. Behdžet živom riječi omladinca, učestvovali su u jednom djelu, borili su se na jed­ nom frontu od mnogih, koje je vojevao naš narod za svoju nacionalnu i državnu današnju fizionomiju na slovenskom jugu. Jedan i drugi živo i duboko su osjećali i znali sve ono, što je potrebno bilo, a što je još i danas potrebno — da krenu muslimani iz učmalosti i izvje­ snog nehata ili nerazumjevanja za sve što je kultur­ no u nacionalnom smislu. Po primjeru na lik neumrlog Osmana Đikića, prvog i neustrašivog radnika, koji je obilježio prve stranice nacionalno kulturnog rada Gajretova i dao mu temelje smjernice, rahm. Avdo i Behdžet su na­ stavili da izgrađuju epohu nacionalizovana muslima­ na, epohu kulturnog podizanja i socijalnog osvješći­ vanja. Taj rad, nažalost često puta nepriznavan do­ voljno ili nikako, imao je već unaprijed spremljene i nuždom istorije diktovane tegobe i teškoće; imajući pred sobom elemenat prilično nepovjerlfiv prema sve­ mu, što je dolezilo sa zapada, Gajretovi radnici su nailazili na prepreke, koje bi možda mnogoga obe- �shrabriie i koje bi i snažniju ličnost dovele do kole­ banja. Ali i Avdo i Behdžet, napojivši se snagom uvjerenja na vrelu one ideologije, kojom se rukovo­ dio rahm. Osman Đikić, obarali su prepreke, rukovo­ đeni mladenačkim zanosom i požrtvovanjem, čestitim i poštenim nacionalnim uvjerenjem, gvozdenom odlučnošću da ne žalje ni najveće napore. i sutradan njegov mladi saradnik rahm. Behdžet Mutevelić. Ali iako oni nisu dočekali ispunjenje i ostva­ renje svojih ideala, oni su se preselili г.а ahiret s jednom dragom i toplom vizijom bliske budiićnosti svoga naroda, sa vizijom svoje velike samostalne i nacionalne države. I premda su tih dana stizali crni Spremni na sve žrtve, oni su bili unaprijed osu­ glasovi sa srpskog fronta, obadvojica rahmetlija su đeni na političko ispaštanje za svoja djela u onda­ bili sačuvali nepokolebivost svoga uvjerenja i svoga šnjem austrougarskom režimu, uporedo s braćom dru­ vjerovanja u konačnu pobjedu. I umrli su sa uvjere­ gih vjera, onom braćom, koja su iskreno i istinski te­ njem i znanjem kako daju svoje živote otadžbini. I žili za svojom nacionalnom državom 1, razumije se znali su zašto ih daju. Svojom smrću oni su sebe nagrada koju je Austrija servirala u vješalima i tam­ upisali na najsvetlijoj stranici nacionalizma muslima­ nicama svima nacionalnim elementima onoga doba, na i cstali kao uzor naraštajima, da se napajaju i nije mimoišla ni pretstavnike nacionalizma musli­ hrabre njihovim djelima. I kad ti naraštaji budu prolazili pokraj ovoga mana. turbeta, koje pretstavlja nagradu i priznanje rahme1 rahm. Avdo i rahm. Behdžet ruku pod ruku hmetlijamf od zahvalnog naroda, t' naraštaji će imati sa još nekoliko Istaknutih Gajretovih radnika, pošli da se na djelu rahmetlija i na istoriji rada Gajretova su u susret stradanju, uvjereni, da austrijski režim ni*: oduševljavaju ze sve ono što je nacionalno i što je malo ne razlikuje njihov nacionalizam od naciona­ ponos. *ц£е otadžbine. lizma braće Srba i drugih pojedinaca, koji su se isti Neka je Avdi i BehdŽetu rahmet 1 slava 1 cali u borbi za samostalnost naše države. Tako su Četvrti je govorio g. Dr. Mehmed Zildžić drug naišli dani dovoljno poznati, kojj^su ža Avdu i Behdžeta početak velike epopeje našega naroda, dam - rahmetlija iz aradskih kazamata za vrijeme Svjetskog rata. On je u svom govoru kazao: bola i ponosa, dani stradanja i veličine, dani poraza \ / i r r u 'g o v i , b r a ć o ! i triumfa. Sudbina nam dosudi, da se u kratkom vremenu I kad je jednog dana u aradskim kazamatima naišla neka komisija austrijskih oficira, da vrbuje po drugi put sastanemo na ovim svijetlim grobovima, aradske zatočenike muslimane za dobrovoljno stupa­ na ovom dragom i časnom mjestu, gdje počivaju ko­ nje u tursku vojsku, tada 'sč rahm. Avdo smjelo i sti mučenika umrlih za čast naroda i otadžbine. Ovi muški isprsio pred komisijom, izjavivši poznate i du­ mučenici mogu da posluže kao školski primjer, kako go komentarisane riječi: „Gospodine pukovniče, re­ treba služiti velikoj misli. Коо što svijeća potpuno kao je on tada famoznom Hegedišu, komandantu izgori služeći svojoj svrsi, tako su i oni do posljed­ Aradske tvrđave, — mi nemamo veza s Turskom, jer njega daha služili svome narodu, njegovali bolesne mi smo Srbi muslimanske vjere — austriski podanici.* od tifusa i zarobljene srpske vojnike. Služili su na­ I nije tada razumljivi bjes i gnjev austrijske rodu i velikoj misli s ljubavi i stradali; trpili su s soldateske nimalo zbunio rahm. Avdu, nego je od­ nadom u bolja vremena i ta ih nada nikad ostavila lučno nastavio da faktima i istorijom obrazlaže tač- nije. Kao što alem nad ovim grobovima ponosno nost svojih riječi. A to je bilo dovoljno, da koman­ strši u vis i blista u svom sjaju, tako je isto blista­ dant zatočenika primjeni i na Avdu, kao i na zato- la i blista ideja vodilja, kojoj su služili, ideja oslobo­ čenise Srbe — pravoslavne — najstrožije mjere No đenja i slobode. to je upravo bilo ono što je u rahm. Avdi čeličilo Braćo ! Po drugi put se sastajemo na grobovi­ nacionalni ponos, ono što mu je ozarilo dušu i mi­ ma ovih časnih boraca za slobodu, da njima i svima sao uvjerenjem ono što je godilo njegovom srcu če­ odamo počast i priznanje za njihov rad i da se sa­ stitog i ispravnog rodoljuba i nacionaliste. Spreman mi nadahnemo snagom oduševljenja za novu borbu da za svoje uvjerenje i načela podnese i najveće žr­ u ovim teškim vremenima, za borbu i rad na spas tve, on se je, shrvan patnjom, u rano proljeće 1915 naroda i oslobođene i ujedinjene otadžbine. Ja mislim godine opasno razbolio od tifusa. Omražen od vojnih da Vam govorim iz duše. ako predložim, da nam od vlasti u aradskom kazamatu, on je ostao bez potreb­ danas ovi svijetli grobovi budu zborište, koje ćemo ne njege, koja pripada svakom bolesniku; upućen na dan rođenja naše uzdanice, našeg Prestolonasljed­ jedino na pažnju svojih prijatelja, on ipak nije mo­ nika, Gajretova pokrovitelja, svake godine posjećiva­ gao da svoj inače slabi organizam uputi pravcem ti, da nam budu žarište na kom ćemo se napajati ozdravljenja, nego je kopnio i vehnuo, mučen pod­ snagom oduševljenja za novi i intenzivniji rad na muklom zarazom, sve dok jednog dana nije ispustio čast Velike Jugoslavije. Jer narod koji mrtve štuje na svoju plemenitu i mučeničku dušu na isti način kao prošlosti budućnost si snuje- 335 �Tebi omladino, za čije su dobro i napredak ra­ dili ovi mili i dragi nam drugovi preporučujemo, da vječno imadsš pred očima one ideale, koje su oni imali i da vječno stremiš onim ciljevima, kojima su oni stremili. Oni su savjesno i sveto kao i hiljade drugih izvršili svoje dužnosti prema narodu i domo­ vini tako, da čitava zemlja treba da ovo sveto tlo, na kome smo se sakupili u ime svih, smatra bogo­ moljom jugoslavenskih mučenika. I stoga omladino, uzdanico naša, s pravom od tebe tražimo, da danas ovaje položiš zavjet, da ćeš kao i oni savjesno i pre­ dano raditi za naše velike jugoslavenske ideale, za našeg uzvišenog Kralja, narod i otadžbinu. I kao što alem nad ovim grobovima ponosno se u nebo diže tako i ti ponosno digni čelo te neustrašivo i smjelo stupi u borbu za veliku, slobodnu i nedjeljivu Jugo­ slaviju. A vi drugovi počivajte u miru, jer je otadžbina slobodna i u čvrstim je rukama njena budućnost. Mir pepelu Vašem ! Alah im rahmetejleje! Zatim je g. Mutevelić zahvalio mnogobrojnom narodu na veličanstvenom odzivu ovoj velebnoj ma­ nifestaciji. Također se zahvalio inženjeru g. Tomaševiću, te majstorima Rebhanu, Matijeviću i radnicima. Po tome se formirala veličanstvena povorka, na čelu sa Gajretovom muzikom iz Foče i krenula pred zgradu Kr. banske uprave. Kada je bio ispunjen cio prostor pred Kr. banskom upravom sa mnogim hilja­ dama naroda, pozdravio je gosp. Bana narodni po­ slanik g. Šukrija Kurtovič. U svom govoru umolio je g. Bana da pred uzvišenim Prestolom Njeg. Vel. Kra­ lja bude tumač sinovske ljubavi i odanosti svih učes­ nika ove manifestacije. G. Ban se zatim toplo zahva­ lio na pozdravima i izrazima ljubavi i odanosti pre­ ma uzvišenom Kralju, a zatim se urnebesno klicalo N j.!/. Kralju i Kralj. Domu. Time je ova lijepa manifestacija završena. Прослава Гази Хусревбегове 400-годиш њ ице Ових дан а одрж ан а.је тродн евн а п рослава 400-годиш њ пце Г^.зи- Х усревбегове у Оар ајеву . П росл аву су посјетили муолнмг1 вп пз свпх крајева наш е отаџбине. В рој посје :.тиоца попео се je CKopd- до 20 000. Особито мп|а бројно п осјети л а ову арославу. П р о сл аву je посјетио преу8впш епи P o i ул-улема, делегатп С ен ата и делегатп Н ар. скупш тине. П рви д а н п рославе био je д о ч е к г о с т и ју н а обје ж ељ евничке станиц е, који су посебним возовима при сти зал и у С арајево и од стр ан е п ри ређавачког одбора разво^ели и смеш тан и . Д р у ги д ан у ју т р у у Г ави Х усревбеговој џам ији, проуч и л и су хатм у |а ц и Г ави Х у ср евбегове медресе. O k o подне дочекан je свечано преуввиш ени Р еи с-у л -у л ем а код ф абрике ду х ан а, докле je дош ао посебним b o s o m . К ад с у се изредали поздрввнп говори, н а које je npeysв и т е н и одговорио, у п у т и о се Р еи с аутоиобилом кроз н еп регледн и свет, који je био н ачи чкан с обје стран е А лександрове улице. Он се je читаво вријеме зад р ж ав ао у Р и јасету , где je у в и јек бао оп сед н у т са посјетиоцам а. T o ra д ан а ива ја ц и је нам ава приређен je м евлуд у Гави Х усревбеговој џамији, који je био необично посећен. Т р е ћ и дан прославе, у ју т р у , одрж ан а je вр л о у сп јел а свечана академ ија у Н ародном ри 336 позо|риш ту, к о ју je отворио г. ннж . Сул»ага СалЕ1х а ги ћ , п ретсед н и к В акуф ско-м еари ф ског Biijefia у С а р а је в у . , Ha академ пји с у го в орили: Г . А симбег М у тев ел и ћ , м у тевели ја Ј^ази зевбегова в ак у ф а о „Г ави Х у с р е в б е гу “ . М ухамед еф. Д издар, д и р е к то р Г а в и Х усревбегове медресе о теми » И сл ам и в ва н о ст в. Д р А бдул ахбег Б у к в и ц а о теми »И слам и хигијена«. Д р. Ш а к в р еф. С и к ар п ћ о теми »И слам и тол еранци ја«. Н арочи то су в ап аж ен а и с интересом праћен а п ред авањ а »И слам и вн ан о ста и »И слам и тол еранци ја.« T a j д ан у подне, по ш то јо био п ет ак , к л ањ ал а се je необично п о сећ ен а џум а у Б е говој џам и ји, којом пригодом je одрж ао вав п ресви јетли Р еи с, чи је су ријечи прен о ш ен е мегафоном у д в о р и т т е и н а Б а ш ч а р ш и ју , гд е je бно велнки број м у сл вм ан а, који н и су могли стати у џ ам и ју . T a j д ан no подне о тк р и в ен а с у спомен т у р б е т а арадским мученицим а, рах м етл и А вди Сумбулу и Б е х џ е т у М у тев ел и ћ у пред А липаш ином џамијом*. О во свечано откривање т у р б е та отворио je г. А симбег М у тевел и ћ , и за кога су одрж али пригодне го во р е: •) У 2 часа no подне формирала се je поворка оред I ајретом, ко,а je кренула према Алипашиној џ ам и ји саГ ајретовом музиком из Фоче на челу и васлужним Гајретоввм радницима из свих крајева. �г. Д р. Б огољ уб К у ју в џ и ћ , народни noсланпк испред Н ар. Скупш тине; Г . Хамид К уки ћ о арадским мученицима и љиховој сарадњи у Г а јр ет у ; Г . Д р. Мехмед З и л џ и ћ о арадским мученицима и њиховој идеологији. И за фатихе и рахиета, свијет со je раз п т а о носећи у душ и пи етет према овнм родол>убпма, који помријеше у арадским казаматима за слободу и уједињење. H a вечер иза јацаје, као заврш етак прославе, приређен je врло успели први ж евска м евлуд у Г а зи Х усревбеговој џамијп, који je био необично посећен. З а сво време прославе у народном позори ш ту су се давали прикладни комади из вародн ог ж ивота. З а читаво време прославе необично je задввљ авал а посетиоце илуминација Г а зи Хусрсвбег-аве џамије. Сарајево je било оки ћеао заставама, a улице с у биле ув ек претрпане. Ч и т а в а прослава je протекла у потпу- Га|р »■о * ♦ Свима мјесним одборнма Гајрета у сједишту адмнстратнвннх срезова! М евлуд je проучио имам џамије г. *Хасан еф. А либаш ић. М евлуд je био веома добро поејеБили су позвани сви Мјесни одбори, који се ћен тако д а je била п у н а џамија и пространалазе у сједшптима административних срезова да Ro џам ајско двориш те. H a м евлуду je придо 15 октобра о г. организују среске одборе, пред- мјећено нарочито много ж енског свијета са виђене новим друштвеним правилима. Како се je стране, п ош то се je у то врпјеме налазвло врло мали број Мјесних одбора томе одазвао, ов'ИМ много стран ац а у Д убравам а, као из Мостнпоново позивамо све Мјесне одборе, који се нала- ра, С тоца и Ч апљ ине. Том ириликом у куп зе у сједиштима административних срезова да овој љено je добровољ нпх прилога за Г а јр е т 166 одредби нових правила што прије удовоље в о дипара. П ослије м евлудске свечаности настало учишеном. поднесу извештај Главном одбору. je народно весељ е у з свирањ е п и гр а вк у све до н а вече. H a пространој зеленој лввади у Гајретове приредбе близини џам ије било je лијепо погледати шаренило свијета: сељ анке обучене у бијелом Гајретов мевлуд у Речицама. п л ат в у и грађан ке у нарочпто з а мевлуд М јесни одбори Г а јр е т а у Л оквам а и До- спремљеним тоалетама. М евлуд са стр аве посм&новићима приредили с у дне 16./IX 1932. јети ш е пзмеђу осталих и г. г, Д р. Мзхић у петак послије џуме нама8а у џам ији на срески л>екар, Едхем еф. Б и ћ к а л о опћ. чиР ечици н а врло свеч ан н ач ин мевлуд-ш ериф новник, А лагић учител> и мвоги другв. 537 �I И ако у овом пасивном кр а ју вл ада теш» ка привредна крива, ипак се н а ш народ много интересира sa н аш Г а јр ет . У спркос неких несавјесних љ уди који ом етају р ад s a Г а јр е т ип ак св ака Г ајретоп а приредба веома добро у спи је. И ма наж ал ост љ уда, који носе звањ е наш их вјероучитељ а, којим а баш тако не прија Г ајр етов успјех, n a кад им се понуди сарадњ а, то 6es и к аква р азл о га одбијају. Т ако je п о ну ^ено једном овдаш њ ем имаму матичар у д а пр оуч и мевлуд, ал и je и сти то одбио са овим изговором: „Н е могу се прим ити да ироучим м евлуд пош то з а то морам имати њу то je Гајрет, пратећи напредак шегрта на занатунаишао на mhoi'6 конкретне случајеве у којима се протузаконито поступало са шегртииа и тим наносила штета њиховом стручнои образовању и моралном васпитању. Руковођен овим конкретним случајевима и добронамерном жељом да се васпитање шегртског под млатка што боље унапреди, Гајрет je сазвао конференцију свих установа чији дјелокруг обухвата и питање шегрта, na je том пригодом дао иницијату за анализу многих незаконитих поступака са шегртима. По том питању одржане су двије конференције у Гајрету и закључено je да се донесе у јавности следећи комунике: O tk r iv a n je s p o m e n i k a a r a d s k l m m u č e n i c i m a в ар о ч и то одобрењ е од М уф тијског у р е д а “ . T a j исти еф ендија именован je од стр ан е Г л а вн о г одбора Г а јр е т а s a повјереника има двије годин е који до сада није н и ш т а уради о 8 a Г а јр ет ! Д у б р ав е, м јесеца септем бра 1932. A. Шатор РадГајретов на васпнтању шегртског подмлатка. Међу осталим важним културним питањима којима се бави Га;реТ| питању васпитања доброг шегртског подмлатка Гајрет поклања нарочиту пажњу. У том диљу Га:рет je основао и свој Шегртски дом, досад једину уставову ове врсте код нао. Како je велик нееразмјер између молиоца за ше гртски дом и мјеста у Шегртском дому, Гајрет се je побринуо да сваком шегрту који се обрати Гајрету омогуки смештај на ванат. Према томе je Гајрет и no питан>у збрињавања шегрта код нас најјача усаанова. Како смештај шегрта на занате не значи прекидање сваке даљње бриге о шегрту и његовом васпита' 338 Питање научника Иницијативом Главнсг извршног одбора друштва „Гајрет“ састал суи се у дане 5 и 14 охстобра 1932 изасланнци Краљ. Банске управе, обртничког отсека Градског начелства, Инспекције Рада, Трг. и Обрт. Коморе, Радничке Коморе, Окружног уреда за осигурање радника, Савеза занатлијског удружења. Удружења Занатлија, Трг. удружења и хуманих друштава „Гајрета*, „Срп. Трг. и Зан. омладине", »Хуријета“, Вакуфског сиротишта п Хрватског радише у циљу расправљања питања ннучника или боље речено питања услова под којима данас научници раде у радн. 1 ' ма појединих привредника. Све наведене институције заинтересоване су у великој мери no овом питању и ако може бити с разних полазних тачака. Хумана друштва интересују ова питања зато, што су прпмила на себе из хуманих мотива дужност да се брину о намјештању научника у разним привредним струкама и да надзиру положај научника за време док се ови налази у науковању. Послодавачке организације заинтересоване су због тога, што њихови чланови примају научеике у своје радње и брину се за њихозу с.тручну изобразбу. Управну власт питање научника интересује са опће тачке гледишта као и контролну власт. �И ако je питање научника један опсежан проблем који има многе фразе од којвх свака може да сачињава једну засебну студију, представници напред наведених установа задржали су се у главном на пвтан»у услова под којима ее данас научници налазе на науковању. По овој материји најизразитији je однос научника и њихових послодаваца, У овом погледу нарочито представници хуианих друштава која раде на пољу збрињавања научника у разним привредним гранаиа приговарали су појединим послодавцима да искоришћују своје научнике било на тај начин што их употребљавају у незанатске послове или што ии чине сметње код похађања шегртских школа, задржавају их прекз вреиена у послу a избегавају да научницима даду скромну заслужену награду. Забиљежени су поједини конкретни случајеви али je у ралном погледу. 0 поетупку послодаваца у велико овиси, да ли ke истесати из тих својих научника телесно здраве и душевно снажне друштвене јединице или ће од њих створвти физички и морално дегенерисане чланоие друштвепе заједнице. Досада je била препуштена сва ова васпитна акцаја доброј вољи саиог послодавца, међутим je нови Закон о радњама прописао извесне норме за научнике. Овим прописима фиксиране су обостране обавезе. Одређен je одношај научника према својии послодавцииа a исто тако и односи послодавада према научницима. Предвиђене су и кззнене секдије за занеиаривање дужности како са стране послодаваца црема научницама тако исто са стране научника према послодавцииа. Али ове казнене санкције нека буду крајња средства којииа ће се служити послодавци једнако као и скрбници научника. Природнија je тенденција да се створи ближи одное између N a k o n o t k r i v a n j a s p o m e n i k a a r a d s k l m m u č e n ic im a p r e d z g r a d o m Kr. b a n s k e u p r a v e p o c d ira v lja an g o sp . V elju P o p o v lć a n a r . p o s l. g. Š u k r ija k u r lo v l ć исто време констатовано je да су то ређе појаве које се ни у ком случају не могу генералисати. Исправни послодавци свесни су своје одговорности кад прнмају научнике у свеје радње. Они су свесни своје дужности која je двојаког карактера: ваепитног и стручно-изобразбеног. Ови послодавци знаду да су младићи које примају у своје радње као научнаке махом деца сиромашних родитеља који одгоју своје деце нису могли поклонити дужну дажњу. Дајуки их на науковањо родитељи очекују да ће послодавци преузети на себе даљњу бригу за одгајање и стручно изображење њихове деце Улога послодаваца који примају научнике у своје радње ваома je значајна са економско-социјалног гледишта. Младићи који им се поверавају на науковање обично су у доба када организам почиње да прима коначни облик како у физичком тако и у мо- послодавца и научника на добровољној п разумној бази. И баш овим другим смером т. ј. у правцу зблвжења послодаваца и научника закључили су изаславици у уводу наведених установа да упуте јавни апел на све послодавце као најпозванијег фактора да посвете дужну бригу одгоју, поступку и стручној взобразба научника од којих има да се створи кадар бу* дуких привредника. Једнако се усућује апел и родитељима ових младих људи, који се налазе на науковању да посвете веку пажњу својој деци, јер настојања самих дослодаваца остаће без жељевих резултата, ако их не помогне родитељска рука. Подмирите претплату! 333 �Razne vijesti Револуцнја чланова Гајрета у Прнјепољу. Управа овог месног одбора сазвала je на дан 15 октобра 1932 год., приликом доласка делегата Главног одбора Гајрета из Сарајева, ширу конференцију Гајретових радника, на којој су детаљно прздискутована сва пигања, ко;а тангирају културно просвјетни живот санџачквх муслимана. Ha првом месту го* ворило се о културнои животу санџачких муслимана и сви присутни Гајретови пријатељи и раднпци c iгласили су се у томе, да су муслимани ових крајева у културно-просветном погледу јако заостали, a њихово економско стање je исто тако сотпуно незадовољавајуће и пружа врло лоше перспективе у будуКност. Услед тога, a нарочито због минималног броја домаћвх школованих људи, рад на културно просветном пољу je до крајностн отежан, na у ипого случзј* ва н немогућ. Оваково he стање остати све дотле, док Санџак не буде имао добар број домаће муслиманске пнтелигенције, која he се у својој средшга зд Гајрет и његову идеологију потпуно зчложвти, те he својвм радом за 1'ајрет, a помоћу Гајрета муслвмане ових крајева покренути с мртве Лгачке на којој се данас налазе. Конфере^ција није никако могла да поверује у то, да свакому широи нагае отаџбвне тежак положај санџачких муслвмана, a на слиманима осталих покрајина чији je полс камо бољи од нашег, na нас нарочито чуди, како je могла на прошлој Главној годишњој скупштивв Гајрета пастп одлука: „Ко више даје, више добива“, a да се у томе погледу не изузме сироиашни и заосталп Санџак. С обзиром на горе изложено конферендвја je решила да Главном изврганом одбору Гајрета пошаље следећу резолуцију: Резолуција донешена на конференцијв Гајретових пријатеља и раденвкз, одржаној 16 октобра 1932 год. у просторијама месног одбира Гајрета у Пријепол>у у присуству делегата Главног одбора Гајрета: l ) Моли се Главни Одбор Гајрета, да од своје идуће главне годишње скупштине издејствује решење да се закључак прошле годвлње скупштине: „Ко више даје за Гајрет више од њега помоћп добвва“ не примењује на Санџак и да се из свих места из Санџчка за идућу шк. годину прими у Гајретове внтернате један добар број питомацч (најмањз 100ј којима би се обезбедило пуно школовање, a који би се ииали no ззвршеном школовању упутити у Санџав. Само једнои овако осетном помоћи могло би се унеколико помоћи Санџаку, и ово би била најсигурHiiju полазна тачка и најбЈЉИ и једшш начин да се муслииани ових крајева пробуде из своје учмалости и поведу у суерет бол>ој будућности. С обзиром на горе изложено потребно je да сви иуглиманп Краље- 340 ввне Југославије учине за Санџак једну овакву жртву на челу са Гајретом и да спасу Санџак, јер би то било муслиманскп* гајретовски и човечански. Секретар, Хашимбеговиб Саит, с р. Ћамил Њ'ретседнпк, СелмановиП, с.р. Смрт заслуж ног просвегног и иационалног радника у Грачаници Грачаница 1 новембра 1932 г. Hohao je нагло преминуо у 42 години живота наш суграђанин Мустафа ЖишкО| срески школски надзорник и бански већник оставивши иза себе жсну са седиеро незбринуто деце. За живота се видно истицао са својим просветним и националним радом.. Родио се 1891 год. у Ливну где je свршио основну и трговачку школу. Жед>ан прооветног рада отншао je у Учитељску школу, воји je са успехом завршио год. 1913 у Сарајеву. Учитељевао je у Гламочу, Ливну, Шијама (срез тешањски), a од 1924 год. У Грачаници. Kao вредан просветни радник брзо je 'узнапредовао и постао 1930 год. срески школски надзорнпк. Ширио je просвету у селу и граду. Нациовалнвм радом иетакао се у Соколу, Гајрету и многим другии друштввма. Успоставом банског већа взабран je за банског већника за срез грачанички. Пропопедао je братску слогу и љубав према Краљу и Отаџбини. За ревносан и исораван рад одлзкован je ор' денои Св. Саве V степенн и Југославенске Круне V рвда. Начело његова живота било je: „Све за друге’ ништа за себе . Увек в свагде подчињавао je личне инт. peče на рачун ошитих. Таковим радом етекао je леп глас, много пријатеља и поштовалаца. Данас му je приређен величанствен погреб којем je успркос лошег времена присуствовало сво ожалошћено грађанство и леп број сељака без разлике на веру, да одају задњу почаст милом Рахметлији и даду видан знак своје дубоке жалости. Ha гробу су се са Рахиетлијои опростили: испред ожалошћеног учитељства г. Шефик Бегалагић учвтељ; испред грађанства г. Димше Неделковвћ бански већник, те испред Сокола, Гајрета в другвх мес них друштава г. Мустнфа KaMapah, двпл. правнвк. Његовом смрћу Грачаница губи доброг организатора, културнонацноналног радника, a породвца вредна члана и узорног васпитача. Рахмет му души! И. Л. Исправка Омашком у прошлом броју „Гајрета* у взвјештају о одржаном тефервчу у Бањалуци, вспуштено je међу запаженимгостима вме уваженог господина дра Ејуба Мујезвноввћа, претсједника Л>екарске Коморе за Врбаску бановвну, бившег претсједнвка в велвког прнјате.Ђа Гајрета, Одбор Гајрета у Бањалуил*. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/8ad304c128ee1e1348e4b357f6c31ad4.pdf c7fe64b8e75cc53f96b291a39db6ec7f PDF Text Text БРОЈ 21 ГО Д . XIII Capajcno, 16. новембар 1932. Dr Hazivn Muftti llm ijc i i in te lig e n c ija Našu generaciju čeka rješavanje mnogih prob­ lema kulturne prirode. Spada tu primjerice pitanje reorganizacije naših vakufa, pitanje našeg prosvjeći­ vanja, specijalno vjerskog, kao i još m nogo drugih stvari. Ali pretpostavka za ispravno riješenje svih naših pitanja jest svakako pravilan odn os između naše ilmijje i svjetovnjaka-lntelektualaca. T o je cen­ tralni problem, od kojega zavisi čttav s'klop stvari. Napokon i razumljivo je. Jedna zajednica samo onda m oći napredovati i odbaciti iz sebe zdrave ele­ mente, ako su snage sviju člapove te zajednice upra­ vljene u jednom cilju. Čim to nije slučaj, ne samo da nema uspjeha, nego je siguran i nazadak. Pa tako dokle god postoji ovoliko razmimoilaženje između naših saruklija i feslija, i školovanih ljudi — a fakat je, da ono postoji — dotle ćem o stajati uvijek na m itvoj tačci, a ako to po nesreći potraje duže, otići ćem o i nizbrdice. Ovom e problemu treba prići vrlo oprezno, jer su u ovom pitanju naročito naši hodže tako osjetljivi, da svako raspravljanje smatraju nekim napadajem na sebe i tome „napadaju14 pridaju staleški karakter. 1 zaista ova osjetljivost velika je a možda i glavna prepreka, da ne može da dođe do mosta iz­ među navedena dva faktora. Izvan svake je sumnje da to ne bi sm jelo biti. D okle god se ne dopusti jedna objektivna kritika i dok le god se hladno ne raščiste pojedina pitanja, jaz će se sve više otvarati i mi ć e ­ mo imati jednu seriju polem ičkih članaka, u kojima će jedni drugima predbacivati i sumnjičiti se, a sve to bez stvarnog rezultata. Osjetljivost i žučnost mora se pustiti po strani. Unošenje tih subjektivnih m om e­ nata i nehotice stvara zastor, koji priječi pravilno gledanje na stvari. A ni hodže ni intelektualci ne smiju da zaborave, da je njihova odgovornost i pred Bogom i pred historijom velika, jer su oni pozvani da izvedu našu zajednicu iz neprilika, u kojima se ona danas nalazi. Znanje, koje je inteligenat stekao u školi, a saruklija u medresi nije njegova lična svojina, koju on p o vo­ lji može upotrebljavati. T o je amanet, koji ima da posluži zajednici. Historija nam pruža nebrojeno do­ kaza o tome, kako je teška kletva potomstva. Naše mase, a pod tim pojm om razumjevam sve naše društvene slojeve, koji se ne mogu ubrojiti ni u hodže ni u inteligenciju, nalaze se u jednom pre­ viranju. M oderno doba donijelo nam je krizu čitavog poretka: moralnog, socijalnog i ekonom skog. Ljuljaju se temelji familije, te osnovne jedinice, koja je do skora bila najjači osnov islam skog morala; kriza vje­ re uzima sve više maha i jednom riječju uzdrmane su vrjednote, koje su stoljećim a smatrane kao apso­ lutne. Naše društvo je na prekretnici i pokazuje ten­ denciju, da izmijeni čitavu svoju strukturu. Put, kojim se je pošlo, nosi u sebi revolucionarne oznake. B o­ jati se je, da masa ne uzme maha i ne uništi i ono što je dobro. Zato je potreban jedan lagan i postepen prelaz, koji će iz naše sredine izbaciti ono, što ne odgovara ni današnjem vremenu, ni istinskoj nauci Islama i što nam koči napredovanje, a s druge stra­ ne opet zadržati i razraditi sve one osobine, koje su se pokazale kao pozitivne i stvaralačke. Ovu deli­ katnu misiju imaju da obave staleži, koji su pred­ metom ovih naših razmatranja. Zar se na primjer može pomišljati na reorganizaciju naših vakufskih kapitala, dok i jedni i drugi ne budu imali iste p o glede u toj stvari? Zar se može kulturno pridignuti naše selo, naša čaršija, dok fes i saruk, ruku pod ruku, ne uđu u svijet ? Zar ćem o mi moći izgraditi društvenu svijest i osjećanje solidarnosti, dok muftija, muderris i imam sjede odvojeno od suca, profesora, liječnika itd. ? Valjda usljed toga, što Islam ne pozna hijerar­ hije, što joj je dapače i protivan, godinama su se sasvim slobod no formirale generacije hodža onako, kako su htjele. Pogrješno shvaćeni demokratizam u Islamu om ogućio je svakom da sjedne na ćurs, da bude imam, mualim itd. Vrlo često dovoljno je bilo proučiti šuruti -salat i bergiviju, omotati ahmediju, pa steći uzvišeni naziv „hodža*. Pošto je dakle bilo om ogućeno svakome da se utisne u hodžinski stalež pojm ljivo je, da je Islam tumačen i shvaćan u mno­ gom pogledu potpuno formalistički. Običaj i tradicja 341 �potisnuli su sve drugo u stranu, jer kod nas nije bilo foruma, koji bi budno pazio na rad vjerskih funkcionera i tumačenje vjere. Zato se je i m oglo desiti, da je veliki dio naših „h od ž a " imao i ima tek m aglovi­ te pojm ove o srži Islama, o njegovoj prošlosti i filo ­ zofiji. S v o se je njihovo dociranje svodilo na to, da propise vjere valja vršiti za to, jer je to farz, vadžib, sunnet itd. Kritiku pojedine Islamske ustanove teško da bi mogli dati, jer za to je manjkala jedna duboka stručna sprema. Bez d ob rog poznavanja arapskog jezika, bez mantika (logike) i usula to ne ide, a za ov o je potreban jedan dugi studij, baziran na savr­ šenoj m etodici. Nikad neću zaboraviti ov e slike: D ok su još poreske uprave isplaćivale sveštenstvu skuparinski doplatak, zatekao sam se jednom zgodom u Poresko upravi u G. Pred šalterom u hodniku čučnuo imam iz jedn og v ećeg sela, pod vio džube i čeka, da ga zovnu i da mu kroz šalter isplate dodatak. Činovnici u uredu i ne obraćaju na njega pažnju, nego -marlji­ vo rade svoj posao. U isto vrijeme ulazi katolički župnik baš po istom poslu. Sam šef usta'je, nudi mu da sjedne i odm ah mu isplaćuje dodatak. Župnik odlazi praćen naklonima sviju, a imam sjedi i č e k a . ......... 0 ovom događaju m islio sam dugo i napokon ga shvatio. Župnik je svršio teologiju i na fakultetu učio čak i arapski. P rošao je klroz'iiistoriju i prirod­ ne nauke i godinam a se vježbao i u govorničkoj vještini, da danas — sutra m ože svojoj pastvi suge­ rirati što hoće. Izgrađen čovjek, koji s pravom traži respekt u društvu. Da navedem sam o još jedan d og ođ aj. Prije de­ setak godina muftija dbša.o da inspicira medresu u jednom našem bosanskom mjestu. Ž elio je da čuje kako sohte uče logiku. Đak, na koga je kocka pala da odgovara, ni makac. Prilazi s^m muderis da p o " m ogne i osok oli zbunjenog sohtu, pa počin je: »K ako da ne zn a š? Ezzatijju — zatima la jedhulu — što nije dahil — fi hakikati džuz - ijjatihi — u svog džuzijata hakikat itd. * Pored ov og pretežnijeg tipa naš.h vjerskih predstavnika form irao se je tokom vremena i drugi T o je tip saruklije, koji je d u boko zagledao i u tefsir i u hadis, ali koji je ostao samo teolog ili u naj­ bolju ruku jo š i poznavaoc šeriatskog prava. Vrlo često kod ovih ljudi nedostajalo je i ne dostaje pozna­ vanje sv og m aterinjeg jezika, a nepoznavanje histori­ je,Tgeografije, literature i filozofije kočilo je njihovo, intelektualno razvijanje i priječilo, da oni stvari po smatraju — ne jednostrano nego sa više gledišta. Ima doduše u našoj sredini i sjajnih alima, k o­ jima ni u koliko ne manjka ni svjetovno obrazovanj e ali ti su tako m alobrojni, da ne dolaze u obzir kao tip. O vako bi se po m ome mišljenju m ogla klasifi­ cirati naša ilmijja. Ona ni u koliko nije homogena- 3 42 Pri ovoj klasifikaciji bio sam na strogo objektivnoj visini i ne mogu preći preko činjenice, da su i onj naši imami i muallimi ipak našem elementu učinili velikih usluga time, što su Islam makar i formalno naučavali i tako ga sačuvali u našem svijetu. Oni su radili optima fide i nisu krivi, što je zajednica dopu. stila, da oni uđu u prve redove kao vjerski učitelji. U o v o pitanje nitko nije sm io ozb iljn o da darne, a bilo je i u prošiosti prilike da se to učini. Nešto na­ ša poznata neaktivnost odn osn o prilično razvijena apatija prema interesima zajednice uz hipertrofiju indivindualističkog načela, nešto i razni obziri doveli su dotle, da se još nikad nije provela ozbiljna vjerska reorganizacija u našim krajevima. Kad je jedan i da­ nas živi član bivše hodžinske izborne kurije u g od i­ ni 1913 ili 1914 u istoj nabacio pitanje p o ovom predmetu i predložio, da se unište svi sibjan-mektebi p o selima, da se m noge nepotrebne džam ije zatvore i da se organizuju vjerske zajednice od 300 — 400 dom ova s jednom džam ijom i iptidaijjom , s obrazo­ vanim imamom i muallimom, jedan Utema - M edžlisa nazvao ga je član tadašnjeg »pokvarenim ". Prije rata m ogla se je barem započeti takva reorganizacija jer materijalnih sredstava je bilo, Zar se jo š davno nijesu m ogli stvoriti vjerski zavodi, koji bi liferovali potrebne vjerske fu n k cion ere? Meni nikako ne ide u glavu, da je svaka akcija u tom pravcu promašila cilj. Pokušaj s dar - ul - mualliminom je propao, isto tako pokušaj s reformiranim medresama. Čini mi se, da se je ova stvar uzimala uvijek površno, da nije bilo detaljno izrađenog plana i da su manjkali ljudi željezne volje, obuzeti jedino dobrom zajednice i lišeni svih drugih obzira. M ožda je u ono vrijeme, a i danas donekle, to b io odiozan p osao i da je i ta činjenica m nogo smetala. Ali ov o baš naj­ bolje argumentira moju m alo prije izrečenu konstaciju. Ugađanjem masama u m nogom pogledu je i doprinijelo, da je trebalo dugo vremena, da se u na­ še mektebe uvede tabla. D aleko bi me odvela daljnja izviđanja p o ovom pitanju. Zato ćem o se vratiti na naš predmet. Dali sm o u glavnim potezima sliku naše ilmijje, pa bi sa­ da bio red da se zaustavimo na našim „intelektual­ cim a". Prije svega da napom enem o, da je naša Inte­ ligencija, obrazovana na izvorima zapadne kulture, stalež, koji se je pojavio tek iza okupacije Rosne po bivšoj Austrougarskoj. U ono doba nije se ni znalo kod nas za krizu vjere, pa su om ladinci, koji su p ošli u škole, ponijeli iz svojih roditeljskih kuća du bo­ ko ukorjenjenu pripadnost islamskoj vjeri, te su lo­ gično i kao svršeni ljudi, na uglednim položajima vršili obrede svoje vjere i čuvali je. Međutim sve tješnji dodir — u školama a i u životu — s kulturom zapada počeo je slabiti tradicije, koje su đaci nosili iz svojih kuća, i m alo po m alo javljaju se intelektualci, koji „kritičkim " okom gledaju i na svoju vlas- �titu religiju. Kad su još ovi ljudi stupili u život, pa pogledali na našu vjersku dezorganizaciju i na naše predstavnike, kojima je u većini slučajeva manjkalo i znanje i autoritet, oni su se jo š više udaljili. Slaba a često i nikakva vjerska nastava u mektebu i zane marenje vjeronauke u srednjoj školi s jedne strane, izučavanje svjetovnih predmeta po naučnim metoda­ ma kroz godine s druge strane, oduzelo je omladini u školama tokom vremena smisao za vjerske proble­ me. Našim intelektualcima ostala je sakrivena prava islamska nauka, jer i oni koji su od kuće ponijeli u srcu usađenu ljubav prema Islamu, nijesu mogli da ga proučavaju usljed nepristupačnosti izvora. P osve­ mašnje primanje zapadnjačkog načina života, pa uticaji materijalističke filozofije u savezu sa naglim ra­ zvitkom prirodnih nauka djelovali su bez sumnje na to, da se je desinteresement za vjeru pojačao. Inteligenciji se je otvorio jedan novi svijet — svijet zapada — pa kako je ona stekla svoje obrazo­ vanje baš na vrelima zapadne kulture, razumljivo je, da je počela i operirati samo s pojmovima, koje je ta kultura stvorila. Otuda je i pojam »kulture" gledan kroz prizmu evropskog pdjmanja te riječi. Za to je i došlo do toga, da su se intelektualci u većini uda­ ljili od svoga svijeta i počeli živjeti sami za sebe' Mnogi od njih, kad su dolazili svojim—roditeljskim kućama, osjećali su se tuđini,' jer im se naš dotada­ šnji način života u poredbi Bs onim drugim" činio inferiornijim. I roditelji takvih, kad su vidjeli đa su se njihovi sinovi posve promijenili, prenerazili чи se i zamrzili — školu. Ja ću ovdje en passant izreć* jednu tvrdnju: da sm o ponajviše mi intelektualci kri­ vi, što je naša sredina pokazala onoliko opiranja prema školi. Mi sm o se udaljili od svojih roditelja, od svoga svijeta, zaboravivši na to, da živimo na raskrsnici dviju kultura i da je baš naša zadaća kritičko ispi­ tivanje vrijednota i jedne i druge, da se nađe sinteza koja će odgovarati i našem vjerskom, moralnom a i socijalnom poimanju. Zanemarili sm o gotovo p osve­ ma vjerske dužnosti naglašavajući i suviše jako, da je to privatna stvar pojedinca i da čovjek m ože biti dobar musliman, ako i ne vrši vjerskih obreda, samo ako socijalno djeluje. Kad su sve ov o vidjele naše hodže, ustale su g otovo jednodušno protiv inteligencije. Inteligencija opet, imajući pred sobom hodžinski stalež onakav, kako sam to već izložio, okrenula im je leđa i jaz je bio gotov. A ko je od toga trpio i trpi? Masa, koja nije ni kriva ni dužna. Tem eljno pitanje, koje po mom mišljenju treba da^u sebi raščisti svaki inteligenat jeste pitanje Jm ana“ .Dokle god se bude gledalo na Islam kao na fi­ lozofski sistem jednog velikog čovjeka, dotle će i postojati shvatanje, da se prema mjesnim i vremen­ skim prilikama mogu natezati i mijenjati pojedine vjerske ustanove. Nije dovoljno reći: Islam je savr­ šena vjera. P o toj vjeri valja i raditi i u duhu na­ čela te vjere udesiti i način života. Sigurno će mi se reći, da sadašnji način života, kojim živi naša in­ teligencija i dosta svijeta po gradovima, ne smeta, da oni budu i ostanu dobri muslimani. Ja na to od ­ govaram : Evropski način života nastao je pod uticajem kršćanstva i on se ne može u c i j e l o s t i p o p r i m i t i . Kod svakog naroda pri stvaranju na­ čina života imala je i te kakav uticaj njegova reli­ gija, jer ako se misli živjeti u duhu i načelima te religije, mora se i način života saobraziti tim nače­ lima.. Mi treba da primimo od zapada samo ono, što nas nefts dovesti u sukob s propisima Islama, a mislim, da se mnoge i mnoge stvari, koje smo uzeli sa strane, baš k iše sa propisima šeriata. Ne smije se zaboraviti i na to, da je Islam jedina vjera, koja je dala propise za sve životne odnose: Ne samo za unutarnji, nego i za vanjski život čovjeka. I svi ti propisi imaju jednaku vrijednost jer ni propise o po­ slovanju u vjerskom životu „muamelat" nijesu stvo­ rili nikakvi koncili, nego su oni dani Kuranom i hadisom. Da zaključim o: po najboljoj savjesti — sine ira et studio dao sam sliku i ilmijje i intelektualaca. Utvrdili smo, da je napredak zajednice nemoguć bez sporazumnog djelovanja i jednih i drugih Treba da­ kle, d i se jedni drugima približe. A kako? Neće se to postići nikakvim kongresima sazvanim u tu svr­ hu. T o bi bez sumnje promašilo cilj. Zbliženje ća doći samo onda, ako se počnu tražiti međusobne veze u pojedinim mjestima. A za to su potrebni ovi uvjeti: Saznanje da i jedni i drugi griješe, te svijest o tome, da su interesi zajednice iznad svega. Kad se u svakom kraju budu u pogledima zbližili imam i učitelj, profesor i muderis, lako je jedinstveno istu­ pati u većim forumima i stvarati zaključke o kultur­ noj regeneraciji našeg elementa. Treba i jedni i drugi da puste po strani, ko ima pravo. Neka ih ujedini misao: d a s a m o z a j e d n i c a i m a p r a v o . Dixi et salvavi animam. Poduplrlfe i šlrife „Gajref" 343 �Суада Муфтип, учитељица Гајрсг и просвјећивање муслиманки ) Прослављајући рођењ е Божијега љубимца М ухамеда a. с. дозволите, пош товане госпође и госп ођице, да проговорим о неш то о Гајрету и њ егову раду на просвјећивању муслиманки. Позната je ^стина да je добар дио нашег елемента помоћу Гајрета стек ао св оје образовањ е и иошао напретку. Гајрет je то м огао учинити јер je иаилазио на прилично разумијевање и помоћ. Али Гајрст je наилазио и на м ного преарека у свом е прегаралачком раду. О ве с у м у одувијек давале но-ве снаге и потстрека за даљни рад. Примјерна нздржљивосг рахметли Османа Ђикића у почетку, и трајна ii несебична активносг дра. А вде Х а сан беговића данас, била су увијек ж и :а примјер који je нехотично, сугестивно дјеловао на њ ихове сараднике. — Ови с у понекад могли осјетити већу вли ма- У домаћинским школама обећаје нашадјевојка својом практичношћу. и својом марљивошћу да ће једанпут бити вал>ана домаћица п мајка. У тим школама она показује лијепим ручним радом свој смиса о с умјетничке стране. У кусно комбинујући разне облике ii боје, доказује да има и фантазије и интелигенције да да пзразе св оје душ е. Т у се настоји да се њене сн особности профињ ују, усаврш авају, a уносећи народне мотиве тежи се да с е традиција нашег народа учврш ћује и преноси с кољена на кољено. Нарочито ов о треба да схвати и ирими Ha­ ma жена. Својим ручним и другим радом у кући и ван ње. дјечијим васпитањем и, најважније, својом јечи прво својим ближњим a онда и свакоме другом св оје национално југославенско осјећања у духу Гдјретова програма. Такова мајка муслиманка. свјесна, толерантна Југославенка одгојиће дјецу која њу наклоност, или чак ненаклоност поједпнаца према себи, али кад се отстрани т о лично, субјективно, оста је неш то н ц о заслуж ује олш те признање u поштовање, остаје свијетлф Гајретова идеја, мисао, ваљда неће доживјети предбацивања која се на жал ост још и данас дожиељавају з б о г мањка у наци- Гајретове рада. оналном васпитању. — Такову жену, д обр у муслиманку, националну и радину, толерантну и просвје- намјере, и видни, живи знаци Гајретова Гајрет je у cfeoj оосеж ни дјелокруг рада узео и жену да je ш то в-лше дигне и образуј^|-|^|Да см о уистину прилично заостале иза наших сестара других вјера, a у јцјто доба да саме -за то ;]НИСМ0 криве, о томе нема сумње. Али главно, да см о се већ покренуле, да идемо напретку, захваљ ујемо нарочито Гајрету. A уколико би од сада било спрјечавања п кочења просвјећивања морала би наша жена да сн оси за то одгоћорност, јер joj je дата потпуиа сл обода образовања. Нарочито послије наш ег О слобођењ а и Уједишења, a и Гајрет у том погледу предано помаже државу. Гајрет има већ лијеп број својих питомица које завршише разне средње и стручне школе, a још већи нх je које су на путу да ux заврше .Али т у ne престаје његов рад. Гајрет иде све дубљ е у народ и даје прилике одраслом женском свијету да ирошиРУЈУ и обога ћ у ју знање и св оју умјешност. Гајрет оснива св оје књижнице u читаонице да би побудио љубав према књизи. Аналфабетским течајевима, с пуно воље, Гајрет шири — толико важну — писменост, т е на тај начин одузима нам полагано оно теш ко осјећањ е заосталости наше жене иза других. Али наша муслиманка показује у свима правцима просвјећивања да има и смисла н љ убав« за напредак, a та je од необичне важности.*) ћену — Гајрет одгаја. Ово четверо, здруж ено с узвиш еним моралним одредбама Ислама, узвисиће муслпманку п потпуно култивисати њен дух. A баш то je највиши и крајњи циљ Гајрета; култивисати у пуном см ислу и оплеменити женин дух, a лице — спољни њен окв-ир било покривено гли не, — нити ће смањивати нити повећати унутарњ у вриједност жене. Зато треба да нас се ш то више окупи око нашег пационалног, просвјетн ог жаришта Гајрета како би ii сами уживали, колико толико, задовољства да си о u ми дио оног снажног нокретача културног ати м е и економ ског напретка,— дио Гајрета. Свакако, на првом мјесту, за сваки хумани рад треба неш то пожртвовања. Каже се: док ниси жртвовала док ниси откинула од себ е, ниси ни учинила, нисп ни дала. — A зб о г великог, корисног рада Гајретова ми му сви као чланови исламске заједнице — дугујем о захвалност a ту треба да манифестујеио материјално и морално. У ту свр ху оснивају се и наши женски нододбори, a тиме je Гајрет истовремено указао св оје поштовање и повјерењ е пррма жени да u она м оже да ради на подизању и просвјећивању муслиианки. т ов а ж ен ск ог одбора у Сарајеву, приликом ирославе 400-го- Ж ена je no својој природи склона добру, na рад з а Г а јр е т м о ж е највећим дијелом да joj годи; затим да његује и развија похвалне особ и н е као: paдиност, пожртвовност, друш твеност и друго. С друге диш њ ице Гази Хусревбега. стране друштво сузбија рђаве склоности, и не трпи *) Предавање 3 44 одрж ано на Гајоетовом мевлуду Гајре- �лијеност, нетачност, оговараље, злобу и т. д., једном ријечи: васпитава жену. Зато Гајрстове раднице уживају и личну, моралну корист која no својој лепоти надмашује материјалну. Стога би билопохвално да се што више шире и оснивају женски Гајре* тови пододбори у сврху упознавања ц потпомагања Гајретове вдеје с једне стране и у сврху образоване наших жена, мајки с друге стране. — Недовољан број обвазованих мајки н помањкање кућног одгоја свакако je међу најважнијим узроцима једне ружне појаве која нас се болно доима a та je да се ту и тамо нађе и no која наша школована дјевојка која нам не може да послужи на дику. Ш кола даје много, али не све. За изграђивање личности од исте je важности Брирода појединих и кућно домаће васпитање. Своју природу може кћи да наслиједи од 'мајке, a и не мора, али одгајање стиче скоро искључиво од мајке. Немила појава коју спом енух не смије да буде разлог да са неповјерењем почнемо гледати на школу, него да тражимо начина да се што темељитије образујемо, култивишемо, i» морално уздигнемо тако, да би у мајкама дјеца имала прави примјер и потћору n да не би годинама лутала, a можда и посрКала, ng з&ајуКи, a тражећи Један лијеа начип иросвјећивања, образивања наћи ће наша жена радеКи у Гајретовим женским друштвима и залазеКи у њих. Наш мјесни одбор у Сарајеву пружаће од сада својим чланицама и пријатељицама још једну угодну разоноду, приређујући састанке на којима he се одржавати no које преданање, рецитовање вјесама, затим концертне тачке, чиме желимо да нашу жену упознамо са народном историјом, књижевношhy и тиме да je васпитамо и у националном духу. Драге гошКе, изволите посјетити нас још који пут, док ст е у Сарајеву. Дођите да осјетите дух, атмосф еру у којој се налазимо и one чисто фамилијарне Односе који владају међу наиа. Т у, крозпријатељске разговоре npoi-лаче се полагано мисли о раду за Гајрет и његов напредак. T o све, na који савјет п упута од стране нашег одбора, потстаћи Ке можда коју предузимљиву госпођу да н она у своме мјесту покрене рад за -Гајрет, како б и с е што више културно п економски Ђодигле наше широке м-услиманске масе п на тај начин рсј^тиле срећу у нашој слободној n лијепој ЈугослашЈЈи. A са i. поштовапе госпође u госпођипе, кликиимо: да живи наш велики и умни Краљ Алексан. _ . . . . . дар даи iI Карађорђевић!: /_ Да i,q живи mnnn покровитељ nu Гајрета добро. Ври|е.,но je истаћи да би такове ма]ке биле ПрИјесголонасљедник Петар! Да жив-и пр^тсЈедник у стању одржавати u толико norpg6ny харГајрета др Авдо ХасанбеговпН, наш вођа којелу монију пзмеђу куКе u ш к о ^ ' ^ ^ Ј ^ Ч Ј д а ј у »н ог е заслуге за Гајрет. Смаилага Ћемаловип ^ 1 Муслимани у Бугарскор) д о л а о м Т у р а к а н а Б а л к а н г д е су Т у р ц и посл е зау8им аљ а Б а д к а н с к о г П о л у о с т в а в рш и л и к о л о н и з а ц и ју к р а је в а к о ји с у 8а т а д а ш њ у Т у р с к у им алп в ел и к о ст р а т е г и јс к о зва ч ењ е. Н а п р ед ов а њ е т у р с к е в о јс к е п р а т з л о je св р о м а ш н о т у р с к о с т а н о в н и ш т в о , к оје je н а п у ш т а л о б е с п л о д н е к р а јев е Мале А з о је и т ра ж и ло п о в о љ н и је у с л о в е за ж и в о т у осв ојен и м к о је н ам с т о је н а р а с п о л о ж е њ у , п р и л и ком пи вемљ ама. П о с л е п р в о г т а л а са Т у р а к а И8 Маса њ а о в о г а ч л ан к а, в а ћ в ћ е м о с и г у р а н о е л о ле A e a je , д о ш а о je и д р у г и т а л а с к о ји се н а ц о в о м и ш љ е њ у и в н осећ и ж а л о сн е прилике с п у с т и о у к р а ј н зм еђ у С л и вен а и Ц р н о г Моу Б у г а р с к о ј п о д к оји м а ж и в е та м о м у сл вм ани. ра, и д у ж Ц р н о г Мора, с а вадатком д а п оИ а к о с е Б у г а р с к а п р е д и н о с т р а н с т в о м п р ет с т а н е в ева п р е к о Д о б р у џ е с а крим ским Т а т а ставл>а к а о в е р с к и и н а ц и о н а л н о х о м о ге н а рима. Л о ч е т к о м п е т н а е с т о г а ст о л е ћ а Т у р ц и д р ж а в а , са н езн а тн и м м аљ инам а, је д а н б р з с у п оч ел и д а п р о г а њ а ју ив г р а д ов а Б у г а р е . погл ед у ст а ти сти к у њ еног ста н ов н и ш тв а п оО ви с у б и л и п р и си љ ен и д а се п ов л ач е у пл ак а в у је д а у Б у г а р с к о ј ж и ви велики б р о ј и н он и н е, у С р ед њ у Г о р у и у 1Јод оп е. Т а к о пив е р с к о г и и н о р о д н о г ст а н о в н и ш т в а . ш у б у г а р с к и и ст о р и ч а р п . П у т н и к Г е р л а х П р ем а б у г а р с к и м и ст о р и ч а р и м а т у р с к о с т а н о в н и ш т в о у Б у г а р с к о ј п о т и ч е И8 врем ен а )• (1 5 7 8 г о д .) п у т у ју ћ и к р о з П л ов д и в п и ш е, да je у г р а д у н а ш а о сам о 2 5 0 гр ч к и х к у ћ а , док •) Доносимо горњи чланак из пера познатог народног с у с в е о с т а л е би л е Т у р с к е . 0 Б уг а р и м а н ије борца, још за вријеме туђпна, г. Смаилаге Ћемаловића, којв je прошле јесени дуже боравио no источним балканским б в л о н и п ом ен а . С л вч н о je би л о и ca осталим М е ђ у н а ш п м м у сл п м а ш ш ч пргдапањс-м je р а с п р о с т р а њ е н о ii п о б и а т о м и ш љ ењ с о 6vг а р ск о ј н е т р п е љ и в о с т и п р ем а м усл п м ан и м а , па ч а к и п р ем а он и м а к о ји с у ч п с т и Б у г а р и . З а т о je о д в е л и к о г и н т е р е са д а с е п о д и гн е з а в е са с а п р и л и к а п о д којим а у с а д а ш њ о с т и ж и в е м у сл и м а н и у Б у г а р с к о ј. И з ч и њ ен и ц а , државама проучавајући прилике у којима се налааетамошњи муслимани. г р а д ов и м а у Б у г а р с к о ј. 34о �Д о л а ск о м Т у р а к а у д а в а ш њ е к р а јев е Б у г а р с к е и бм ењ ен а с у с к о р о с в а с т а р а им ен а се л а г р а д о в а , пол>а и п л а н п н а т у р с к и м н ав ивим а. П о с л е о с л о б о ђ е њ а Б у г а р с к е у ч и њ е в о j e м н о г о , д а се Т у р с к а и м ен а б у т а р и 8 п р а ју али и п о р е д т о г а д а н а с в и ш о о д п о л о в и в е в а с е љ е в и х м е ст а у Б уга р ској н осе Т ур ск а и м ен а, д о к je б р о ј р е к а и п л а н п н а с а т у р с к и м им ен и м а д а л ек о јо ш в ећ и . У б у г а р с к о м мин и с т а р с т в у с п о љ н и х п о с л о в а ж и в о р а д и је д н а к о м и си ја к о ја и м а sa з а д а т а к , д а с в а пм ена насељ а у Б у г а р с к о ј бугар и ви ра. Занимл>иво j e к р е т а њ е м у с л и м а н с к о г с т а н о в н и ш т в а sa п о с љ е д њ и х ч е т р д е с е т г о д и н а у Б у г а р с к о ј. ЕГрема б у г а р с к о ј в в а н и ч в о ј с т а т и с т и ц и и з 1 8 9 2 б и л о je у с в е м у н а т а д а ш њ о ј т е р и т о р и ји к н е ж е в и н б Б у г а р с к е 6 4 3 .2 5 8 м у сл им ан а. У и д у ћ и х о са м г о д и н а , д о 1 9 0 0 м у сл и м ан и н е п о к а з у ју с к о р о н и к а к а в п о р а с т . T e г о д и н е њ и х о в б р о ј и з н о е и 6 4 3 .0 0 0 ; ш т о 8начи 1 7 . 1 8 % ц е л о к у п н о г с т а н о в н и ш т в а . Д о к je гр о м у сл и м а н ск ог ст а н о в н и ш тв а у Б у г а р с к о ј о д 1 8 9 2 д о 1 9 0 0 с т а г н и р а о н е у с л е д см а њ ењ а ра ђ а њ а м у с л и м а н с в о г ел е м е н т а н е г о у сл е д и сељ а в а њ а , д о т л е м у сл и м а в с к и е л ем ен а т о д 1 9 0 0 д о 1 9 0 5 п о к а в у је з н а т а н и б р з пад. 1 9 0 5 им а с в е г а 6 0 3 .8 0 7 м у с л о м а н а a sa и д у ћ и х п е т г о д и н а , б р о ј м у сл и м а н а о с т а је с в о р о н е п р о м е њ е н т . ј. 6 0 2 .0 8 4 . П о с л е р а т о в а , иак о j e Б у г а р с к а - д о б и л а т е р и т о р и је с а в ел и к ом б р о је м Т у р а к а б р о ј м у сл и м а н а п п а к в н а т н о о п а д а . П о з в а н и ч н о ј с т а т и с т и ц и о д 1 9 2 0 би л о je у Б у г а р с к о ј 5 2 5 .2 4 4 м у сл и м а н а Т у р а к а и 8 8 3 9 5 м у сл и м а н а Б у г а р а . У з р о к ов о м см а њ е њ у м у с л и м а н с к о г е л ем ен т а у п р в о м р е д у je исел>авањ е з б о г ц р и л и к а к о је с у sa њ их п о с л е р а т о в а н а с т а л е . Н а јн о в и ја с т а т и с т и к а п о к а з у је о с е т а н п р и р о д а н п о р а с т м у сл и м а н а . П р ем а б у г а р с к и м 8 ва н и ч н и м п о д а т ц п м а н а д а н 1 д е ц е м б р а 1 9 2 6 г . б и л о je у Б у г а р ск ој у с в е м у 7 8 9 .2 9 6 м у сл и м а н а ш т о п р е т ста вљ а 1 4 .4 1 % целокупног ст а н о в н и ш т в а . М е ђ у т и м б р о ј с т а н о в н и ш т в а о д 1 9 2 6 д о дан а с п о р а с т а о j e в а 8 2 5 .0 0 0 , о д т о г а б р о ја 6 0 7 .7 3 п м а ју ва м а т е р п в с к и је 8 и к т у р с к п , д оста л п бу га р ск и . П оррд т о га тр еба им ати у ов и податци звави ч н е в и д у , д а Су б у г а р с к е ст а т и с т и к о п р ем а к о јо ј т р е б а б и т и р е в е р в и с а н , н а р о ч и то к а д а с у у п и т а њ у м а љ и н е, п о ш т о je о в а од у в е к би л а и в с т р у м е н а т б у г а р с к е ш о з и н и с т и ч ке п о л и т и к е . Г р о м усл и м а вск ог ст а н о в н и ш тв а у В у- г а р с к о ј о к о 3 0 0 .0 0 0 д у ш а , н а јв е ћ и м дел ом м и р в и х и п о к о р в и х се љ а к а , ж и в и у с е в е р о и с т о ч в о ј Б у г а р с к о ј у t s b . Д е л и -О р м а н у . П о с л е г р а ^ а в с к о г р а т а , 1 9 2 3 . г о д . м у сл и м а н ск о с т а н о в в и ш т в о Д е л и -О р м а в а б и л о j e и з л о ж е н о в е ч у в е н о м т е р о р у ра8ни х п а т р и о т ск и х opraн и 8 а ц и ја и ш и к а н а м а в л а с т и , у ц и љ у д а м ус л и м а н с к о с т а н о в в и ш т в о в а т е р а д а с е и сел и к а к о б п Б у г а р с к а п о с т а л а х о м о г е н и ја д р ж а в а . Т о ' j e б и л а п а т р и о т с к а ф ор м а д а б и п о је д и н е б у г а р с к е ч о р б а џ и је и ш п е к у л а в т и д о ш л и јевт и н о д о м у с л и м а н с к и х и м а љ а . У н аси љ и м а п р о т и в м у с л и м а в а г л а в н у je у л о г у и гр а л а о р г а н п з а ц и ја „ Р о д в а 8 а ш т и т а “ ч и ји с у ш еф о в и г е в е р а л и С к о и н о в и Ц а р а к ц и је в , који с у ст а ја л и у од л и ч в и м в е за м а с а в л а д и н и м и в о јн и м к р у г о в и м а и би л и с п р о в о д н и ц и њ ев и х ж ељ а г а н и з а ц и је и п л а н о в а . Л о к а л н е в о ^ е о в е орвећпном с у р езер вв и бу гар ск и о ф п ц и р и , д о к с е к а д а р о в е о р г а н и з а ц и је сас т о ји у г л а в в о м , о д н а р о д њ а к а и н а ц и он а л л и б о р а л а и а к о ]е са м а „ Р о д н а в а ш т и т а " п р огр а м ск п п р от и в п ар лам ен тари зм а и дем ок ра т и је . М у с л и м а в с к и л и с т о в и у Б у г а р с к о ј д о н о с е ч и т а в в и з н а с и љ а к о ја с у в р ш е н а н ад м у сл и м а н и м а . Ч а к je ј е д в а д е п у т а ц а ј а м у с л п м ан а п р е д а л а г . А н д р е ји Љ а п ч е в у , д о к je б и о п р е т с е д н и к б у г а р с к е в л а д е , о п ш в р а н м ем о р а в д у м , у к ом е с у н а в е д е н и с в и с л у ч а је в п п р о г о н а и в л о с т а в љ а њ а , у б в с т а в а , п љ а ч к е, п р е б и ја њ а , с и л о в а њ а , п о т п а љ и в а њ а џ а м и ја и д р . к оји м а с у б и л и и з л о ж е в и м у с л и м а н в у Д е л и -О р м а н у , али с у с в и т и п о с т у п ц и би л п ува л уд н и и беск ор и св и . (Н а с т а в и ћ е се) Neka se i ovo zna! „ K a t o lič k i T je d n ik " org a n V r h b o e a n e k e n a d b is k u p ije za k a to ličk u o b n o v u , k o ji izla zi u S a ra jev u v e č 1 1 -tu g o d in u u s v o m e b r o ju o d 11 sep te m b r a , b r. 37 u ru b r ic i „ i z n a če d r ž a v e " a p o d n a slo v o m ,J e U to zgodno ? “ d o n o si d o s lo v n o slije d e č e : „ Čitamo u novinama kako su u Bugojnu imala održati zajedničku ljetnu zabavu hrvatska društva- Katolički 'Napre­ dak" i muslimanska „ Narodna U z d a n i c a N e znamo, čija j e to ideja Samo nam se iskreno kažem o ni malo ne svigja. Nemamo ništa protiv solidarna nastupa tih društava u općem narodnom radu. A h kad se radi o ovako intimnim priredbama kakve su zabave onda miješanje nije na mjestu 1 uz složnu nacionalnu ideologiju Katolički su i musliman­ ski vjerski i zivotno-kulturm ideali odviše različni, da bi mogli u društvenom životu doći do jedinstvena izraza/a bez štete p o dobru stvar. Mislimo, da nas se razumiie ■ B ez komentara / 1 346 �O k o vaspitanja om ladine u Gajretovim internatim a U jednom od ranijih brojeva našeg lista donijeli smo pretstarku Glavnog odbora Gajrela upućenu StarjcHnstvu islamske vjerske zajednice. Ovih dana Starješinstvo j e odgovorilo na tu pretstavku, d .v ši svoja upulstva za vjersko raspitanje u Gajretovim konviktima i zatraživši izvje­ štaj koliko te društvo G ajret plaćali vjerske vaspitaće u Gajretovim konvik­ tima. Glavni odbor Gajreta tim povodom odgovorio je Starješinstvu ovim pism om : Na dopis visokog Starješinstva br. 1285. od 5 novembra o. g , upućen ovom Glavnom odboru kao odgovor na njegovu pretstavku od 26 augusta o. g., a po pitanju vjerskog vaspitanja muslimanske omla­ dine u Gajretovim konviktima, čast nam je učtivo odgovoriti ovo: Društvo Gajret nije, nažalost, u tako srećnom materijalnom položaju da može određivati, danas, iz svojih sredstava plate (honorare) licima koja će vršiti dužnost vjerskih vaspitača u Gajretovim konviktima. Visokom Starješinstvu je poznato da je društvo Gajret svojevrem eno preuzelo od Vakufa 6 njegovih srednjoškolskih konvikata, čime j e Vakuf rasterećen ogromnih godišnjih izdataka. Na taj surnačin pom og­ nuta, od strane Gajreta, nastojanja Vakufa da mogne razviti svoj rad u čisto' vjerskom pravcu. Pored tih G konvikata društvo Gajret je tokom daljnjeg svoga ra­ da osnovalo 3 nova srednjoškolska konvikta, tako da danas troši na svih 9 internata sa blizu 500 pitomaca-ica kao i na 100 stipendija đacima raznih škola* te ostalih izdataka koji su u najužoj vezi sa ovim radom — blizu 2 milijona dinara godišnje. Upravo iz tih materijalnih razloga, kao i u žd ji (Ja se musli­ manska omladina u Gajretovim konviktima odgoji što bolje u vjerskom duhu, ovaj Glavni odbor bio je slo­ bodan da svojom pretstavkom od 26 avgusta o. g., upućenom visokom Starješinstvu, prepusti u cijelosti vjerski odgoj omladine u Gajretovim konviktima p o ­ zvanim islamskim vjerskim vlastima. Glavni odbor Gajreta, koji je preuzeo ovako ve­ like materijalne odgovornosti oko izdržavanja i ško­ lovanja muslimanske om ladine, mišljenja je da su pozvani svi muslimani, a ne samo Glavni odb or i uprave Gajretovih konvikata, da vode brigu o vjerskom odgoju među om ladinom, koja se školuje putem G aj­ retovih konvikata. Oni su to dužni, jer su Gajretovi pitomci njihova djeca i njihova nada. Oni o tome vode i vodili su i dosada brigu, ali se u tome prav­ cu najviše oslanjaju i svoje najviše nade polažu na Ustavom predvigjene islamske vjerske vlasti. Islamske vjerske vlasti raspolažu, u tom pogle­ du, sa budžetima, dotiranim pored ostalih prihoda od dobara Islamske vjerske zajednice i sa prihodom od vjerskog prireza za koji doprinašaju svoj ob ol svi muslimani. Na osnovu toga, oni imaju pravo i duž­ nost da zahtijevaju od nadlešnih vjerskih vlasti, kako je to i Ustavom I. v. z. predviđeno: a) da se staraju o vjerskom i moralnom vaspitanju i obrazovanju is­ lamske mladeži u svojim, državnim i drugim školama, b) da sljedbenike Islama unapređuju vjerski i među njima šire vjerski moral, a po tome ih i kulturno podižu i v) da obraćaju punu pažnju kulturnim i prosvjetnim ustanovama islamskim, a zatim da na­ stoje da se poznavanje islamske nauke Širi među muslimanima propovijedanjem i obukom i da se mo­ ral što bolje utvrdi. Glavni odbor Gajreta blagodaran je visokom Sta­ rješinstvu na uputstvima koje mu je dao pomenutim svojim pismom u pogledu vjerskog vaspitanja u Gaj­ retovim konviktima. Nu, kako već napred navedosmo, društvo Gajret nije u materijalnoj mogućnosti da plaća, pored velikih svojih izdataka u današnjim teš­ kim vre'meTHma u kojima se nalaze sva društva pri­ vatne inicijative, i vjerske vaspitače koje bi postavile nadležne naše vjerske vlasti. Radi toga bi bilo naše mišljenje ov o: da se u svakom Gajretovom konviktu postavi vjerski vaspitač iz redova državnih imama (matičara) koji i inače imaju dužnost da vrše pored svoje matičarske službe i nastavničku, kako se to već praktikuje po osnovnim školama u kasabama. Ovi imami bili bi svakodnevni vjerski vaspitači u konvi­ ktima, te bi se imali da pridržavaju u svome radu u Gajretovim konviktima svih onih uputstava, koje je visoko Starješinstvo nabrojilo u svome dopisu. Pored toga, postoji potreba da povremeno d o ­ laze u Gajretove konvikte i naši najjači i najistaknu­ tiji alimi, kao na pr.: gg. članovi Ulema medžlisa, muftije i druga ulema koja vrši nastavničku službu u višim vjerskim zavodima, da održavaju Gajretovim pitomcima vjerska predavanja. Ta potreba se ukazuje, tim više što đaci u višim razredima uče među osta­ lim disciplinama i filozofiju, pa je radi ovih đaka po­ trebno da održavaju vjerska predavanja povremeno i veći vjerski autoriteti. Glavni odb or je mišljenja da bi ovo bio jedan od najboljih načina, obzirom na postojeće prilike, za riješenje ovoga pitanja. Glavnom odboru je dužnost istaknuti da mu je stalo vrlo m nogo do toga da se ovo pitanje u svakom slučaju riješi, pa obzirom na izloženo molimo visoko Starješinstvo da prema svo­ me nahođenju i u najskorijem vremenu ovo pitanje riješi povoljno na zadovoljstvo Islamske vjerske za­ jednice. Glavni odb or Gajreta slobodan je izvijestiti vi­ soko Starješinstvo da je već početkom ove školske godine, t.j. prije pomenutog odgovora visokog Star­ ješinstva, dao upravama svih Gajretovih konvikata slijedeća naređenja: 347 �Upravnici-ice konvikata su dužni da do konač­ nog riješenja V rhcvnog Starješinstva, po našoj pretstavci, vode svakodnevno nadzor nad vršenjem vjer­ skih obreda od strane Gajretovih pitom aca-ica. Bar jedan on 5 dnevnih namaza imadu odrediti da vrše pitomci zajednički (džematiie) u internatu ili u džamiji, ako je ova u blizini internata. Osim toga namaza, koga će vršiti pitom ci jedanput dnevno zajednički, upravnici internata imaju se starati da se vrše i ostali vaktovi. U koliko pitom ci ne idu petkom u džamiju pod pratnjom školskih vjeroučitelja, uprav­ nici su dužni da vode pitom ce toga dana sami u dža­ miju i da s njima zajednički izvrše vjerski obred-džumu. Postu (ramazanu) ima se pokloniti puna pažnja. Svi pitom ci, koji su po vjerskim propisim a dužni da poste, imadu tu dužnost ispunjavati. Proslavi oba Bajrama ima se također pokloniti puna pažnja. U svakom konviktu ima se tokom godine proučiti M evlud“ . Hasan LjubunČić-. U slu žb i G a jre ta po S a n d ža k u Kad sam krenuo vozom iz Sarajeva za Sandžak, u duši su mi se p očele redati misli i osećaji, koje re­ dovito imamo kad polazim o u nov, do tad neviđen kraj. Tad se obično pred duševnim očim a pojavljuju slike poznatih krajeva kom binovane i doterane pre­ ma onome, što sm o čuli i pročitali o tim novim kra­ jevima. O ve zamišljene slike mogu da bhdu daleko od stvarnosti, jer č^sto puta po koji dogođaj nadvla­ da sva saznanja naša i diriguje oblik tih slika. K roz dočaravanje ovih slika u mojoj dpši se~ je sve jače ispoljavala rodoljubiva težnja, da upoznam deo dom ovine, gde su, nicale naše prve narodne dr­ žave; gde se je u davnim i teškim vremenima rascepanosti slavenske pomišljalo i na širu narodnu državu gde su posejane tako lepe zadužbine ti zaslužni no­ sioci kulture i prosvete, i gde su boravili veliki li značajni ljudi naše prošlosti. Bio sam istina svestan i toga, da je neumitni hod vremena i vekov a mnogu spomen zbrisao i razorio. T e m oje vedre osećaje, koji su se penjali skoro do gordosti, mutila je pomisao, da ću na svom putu naići na tragove, koje je u bli­ skoj prošlosti ostavila mržnja i zavada među braćom rastavljenom verama. O va pom isao uvek mi je jače navirala iz zakutaka diskretnih, kad bi nas zastao mrak tunela kroz koje nas je provlačila željeznica. U tim mislima približili sm o se i maloj varošici Rudom, koja je pobegla u brdo radi opasnih poplava. K ao vidan spom enik te opasnosti, ostala je munara bez džamije na mestu gde je pre bila varošica. Od Rudog penjali sm o se novim putem na Č e­ merno odakle nam je pred očim a pukao veličanstven i prostran vidik. Pred nama se pružila planina Ljubišnja, a preko nje u maglovitoj daljini ocrtavale su se konture ponositog Durmitora. Desno se je video Km ur sa svojim šiljatim vrhom, a levo Krupica. Silazeći niz Čemerno obarao nam se je pogled na Plevaljsku kotlinu u kojoj se je blistala vijugava Čehotina i b elio put Plevlje-Čajniče. Malo za tim sa jedne okuke ugledali sm o varoš Plevlje u koju sm o za desetak minuta prispeli. 348 Plevlje je m alo dalje, na desnoj strani, od Čehotine. K roz Plevlje protiče mala rečica, koja izvire pod brdom Borovcem i sleva se u Ćehotinu. Izvor ov e reč ic e ' nazvan je Bezdan radi toga, što je neuki svet držao da je taj izvor bez dna. P o tom izvoru nazvata je i rečica Bezdnica. k oje se im e među građanstvom Slabo upotrebljava nego je nazivaju sam o rekom . Vele da se je i varoš nekada nazivala p o rečici Bezdnik. Sadanja varoš postala je negde u X V I vek u na raz­ valinama rim skog grada koji je valjda bio podignut radi zaštite puta rimskog, koji je tuda prolazio i bio ugrožen od hajduka. Ime Plevlja vele, da je ov a varoš dobila p o m no­ goj pljevi, koja je padala iz razvijanog žita na gum ­ nima, koja su se nalazila negde u sredini današnje varoši i po kojim a se i danas jadan deo varoši na­ ziva Gumna. T urci su ovu varoš nazvali Taslidža (Kamenar) po goletima i kamenju u ok olici Plevalja. U životu i razvoju Plevalja u zadnje doba pri­ daje se naročita zasluga Paši Bajroviću. Z a njegova načelni kovanja opština Plevaljska osobito je lep o cv etala. On je m nogo unapredio Plevaljski vakul, koji je uz redovito svoje budžetiranje 1913 godine, podigao novu munaru uz Husein pašinu džamiju za 40.01)0 di­ nara današnje vrednosti, jer je staru munaru b io grom srušio. Sadašnja munara je n eobično lepa, vitka i v i­ soka. Džamija Husein pašina m alo zaostaje za B ego­ vom džamijom u Sarajevu i A ladžom u F oči. Osim ove građevine lepa je i medresa, koju je vakuf sa­ gradio i u kojoj je sada sm ešten G ajretov konvikt. U konviku ima 23 pitomca, koji pohađaju gimnaziju. Pi­ tom ci su iz raznih mesta i najvećim delom iz San­ džaka. Veom a se ugodno osećaju, jer vredni upravnik g. Ibrahim Biogradlija sa m nogo pedagoškog takta i obazrivosti s njima postupa i konviktski život im pretvara u porodični. I G ajretova čitaonica smeštena je u jednoj va­ kufskoj zgradi, koja se nalazi na lepom mestu, a p o ­ desna je za čitaonicu. Čitaonica ima i svoju p ozor­ nicu sa lepom salom za davanje zabava i akadem ija �Čitaonica raspolaže i sa lepim inventarom. U njoj se okuplja pokraj uglednih starijih ljudi skoro sva Plevaljska mladež. Iz razgovora sa mnogim Gajretovim prijateljima osetio sam, da je ispravno primljena Gajretova ideo­ logija i da Gajret u Plevljima ima lepe uvete za ra­ zvitak. samo ga malo pometa opšta kriza u materi­ jalnim uspesima. Kad sam bio u poseti kod muftije g. Hadži Ajni ef. Bajraktarevića simpatičnog starca, u duši su mi se budile uspomene na njegovog prcdšasnika rahmetli muftiju Taslidžaka, koji se je onako junački borio proti austrijske vojske u okolici Doboja. Ostavljajući Plevlja osetio sam u duši zadovolj­ stvo, jer je rad Gajretov uhvatio lep koren i ima lepe izglede da se u buduće mnogo bolje razvije. (Nastaviće se). Шефкија КапиЛ, студ. права Шериатска гимназија и потреба наш е вјерске ннтелигенције. Госп. инж. Суљага Салихагић, предсједник вакуфског вијећа у Сарајеву био je љубазан, да нас питомце Београдског Гајрета приликом свог недавног боравка у Београду посјети п лроведе с наиа у пријатељском разговору неколико сати. Ми смо м-у захвални, што нам je указао ову пажњу, и радовали би се сличном примјеру сваког нашег гсламског претставника п јавног радника. Овом ориликом дошли см о у разговор^и о Ш ериатској гимназији. Ради извјесног размимбплажења, ч које je настало о њеиом будућем облику, право јс да се чује у ја в ^ ности и глас њених бивших ђз»а, к о ји с у лично искусили и видјели сво дјеапрање овога завода. Ж елимо да се ова ствар расчисти на најдостојнији начин прије него дође у коначни претрес на вдућем засиједању вакуфског '-вијећа у Сарајеву и прије, него падне коначна одлука Мг.нистарства просчјете no овом питању. Још од назад двадесет ut више година, одкако су се м-услимани Босне и Херцеговине почели оријентисати у новој средини, иокрснула je потреба да наши високи вјерски интелектуалци, који заузимају наше водеће положаје, као професори вјеронауке и оријенталних језика на средњим школама, војни имами, шериатске судије, муфтије итд. стекну претходно прије специјализирања у теологији пуну гимназијску наобразбу. Да стекну ошпте знање из свих модерних наука и свјетских језика, да би могли у см ено и писмено сарађивати у јавној акцији и својом спремом одговорити свом е позиву. Тада се je јавила и прза идеја о оснивању Ш ериатске гимназшје. У новој држави послије ослобођењ а ова je потреба само појачана. И Ш ериатска je гимназијаосноваиа са циљем, да даје исламске омладинске генерације са потпуном гимназијском спремом, гдје he се у з то предавати арапски и турскп језик и вјеронаука са појачаним бројем сати, и ти људи да бу ду спремни и сп особни студирати високе теолошке науке с почетка у иностранству, док се у , својој држави не осн ује всламски теолошки факултет. Сад да видимо, да ли je Ш ериатска гимназија цо сад одговарала овој сврси, и шта joj с е све при- говара. Ha првом мјесту да се осврнемо на взмјену њеног наставног плана. Ради се само о укидању турског језика, иначе je све остало исто. Наиме од шк. год' 1925 26 одлуком Министарства просвјете укинут- je турски језик као облигатан предмет, a мјесто њега je прпдошао “ гемачки језик. Биће да je тб у.с вед пренатрпаности градива. Осии тога данас се арапскп језик, п псламска вјеронаука не мора као прије |:Ндиректно проучавати преко турског језика, a у том слутају може обилио користити и "Њемачки језик, који je свакако важнији од турског. Још joj се приговара, како се у н>ој посвећује мало пажње вјерском одгоју. Ш то неки њезии ђак не зва нешто проучити око намаза или слабо р.рши |јерске дужности, то нпје кривица Шериатске гимназије као установе, него појединаца, наставника и васпитача. l p томе су се морали старати наши водећп вјерски функционери, u сигурно би добили пуну сатисфакцију, да су no овој ствари пнтервенисали код надлежних државних власти. 0 томе, ко he биги префект у интернату. xohe ли се с довољно пажње предавати вјеронаука и арапски језик, ту je одлучујућа внтелигенција наших вјерских органа u држава им то право неће никад оспорити. Међутим они се ^згледа нису ни^покушали корпстити овом привилегијом, јер ja колико знам, кроз осам година нпје нас нико вз Муфтијства вли Улема Меџлиса обиш ао у интернату, a у школу нам je свегаједанпут у седмом разреду једно пет минута на час вјеронауке дош ао један члан Улема-Меџлиса. Приговара се затим свршеницима Шериатске гимназије, ш то се не посвекују вјерском звању, него студирају касније чисто свјетовне науке као: право, ш умарство, филозофију, медицину и др., или траже ванвјерске службе. Шериатска гимназија није досад била никаква стручна школа, него само припремна средња школа за студирање теологије. Ш то нису ск ор о сви њени свршеници отишли на више теологаке науке у иностранство, то je зато, јер нис у од се б е могл-и, јер су били у огромној већини сиромашни. Ja мислим да Гајрет нити je морао, нити je могао, нити je дужан био оволики трошак п а се- 349 �de узети. Наша вјерско-вакуфска сам оуправа била je у овом најиозванија, јер и устав исламске вјерске заједнице ставља у дуж ност вакуфском вијећу поред осталог , да даје штипендије ученицима средњих п високих школа*, на првом мјесту, разумије се — шгипендије за теологију и шериатско ираво. Требало je ту цстина и прпватне потпоре. Ми би данас тако цмали лијеп бр ој младих одлично наображени теолега, који би нам служили на дику п понос, који би оборуж ани савременом знаношћу могли најбоље бранити установе исламске. Овако с у ови људи морали тражити другог пута али опет као судије, лијечници и п р оф есори м огу са свог положаја само користити муслиманима и всламској заједници. С друге стране треба стварно вризнати, да данас ми оскудијевамо млађим и то спремним вјерским школу, равиу CB'iiM осталим факутелтима, кадр а је само држава, a она je то u задужена кад издржаје и један православни и два католичка теолош ка факултета. Планом, да се управа Ш ериатске гимназије пренесе на нашу цјерско-вакуфску сам оуправу, и да њој држава сваке године преда одговајући буџет, no нашем мишљењу не би се ништа постигло, ако се не би још пзгубило. Прво, тиме би ми сами компромитовали и запечатили оснивање цсламског теолош ког факултета од стране државе. Д руго, no том плану кад би се отприлике он о исто учило, што се данас учи u у нижим разредима Гази Х у ср ев бегове м едресе у Сарајеву a можда и Б ехр а м бегове медресе у Тузли. О сим тога питање je да ли би држава то хтјела учинити, јер ако не би њом управљала не би била дужна ни њен буџ ет сносити. И службеницима: имамима и вјероучитељима. Откако je укинут Дарул-муаллимин, није било принове у хоџинском сталежу. К о ће знати на ком je кривица, - свакако на свакоме мање више од нас. - али све богословије с у у државним рукама. Наша вакуфска уорава взкршила би најдостојније св оју ми- je жалосно, да оваки један завод ми све досле нисм о обновнли. Реформиране fcy пеке медресе али с у и т е стварно бстале Јшреформиране, како нам je изјавио и сам г, Суљага Салихагић. Неки^ее туже да су данашње вреостале Јцедрес^, које су настале спајањем више њих у- једЗом мјесту г С. СалихагиК Бањалуци, Тузли, Б вхаћу n Травнику за се о с к е е маме, као и то да регулише одавно висеће питање сам нам je навео, за овакав прпмјер Ф ерхадијја медресу у Бањалуци — нехигијенски уређене и да им je буџет мизеран. -Ко je томе крив, ако није вакуфска уврава? Зар сви вакуфи у Бањалуци, Тузли, Бихаћу, Травнику u М остару не би могли достојно издржавати no једну нижу медресу ? У Сарајеву пак наша je срамота, у каквом je стању u на каквој je висини такозвана .Атмејдан м едреса" и ,М ер хемића м едреса*. Требам о поглелати истини у очи. Зар се ти приходи њима намијањени не би могли спојити с вриходима намијењеним Гази-Хусревбеговој медреси, na да онда вз ове три вмамо један достојан „Дарул-муаллимин*? Не желим ов^им приговарати Гази-Хусревбеговој медреси, јер je то впак најбоља од постојећих наших медреса, али овако je стварно боље. У станова пак „М едресеи алијје" јест сам о утопија, и она je већ до сада показала све резултате. Држати овај завод као високу теолош ку сију, када би могла како треба вздржавати једаи Дар^Л-муаллимин у Сарајеву и за градске имаме и имаме матичаре и no једну нижу м едресу у М остару њихових вринадлежности. Ш ериатску гимназију најбољ е je задрж аш у данашњем облику, a м ож е joj се дати више вјерски тон. М јесто тога да сви утицајни нашп људи и фактори пораде, да м јесто Ш ериатске судачке школе у Сарајеву држава осн ује један теолошкоправни факултет, гдје ће нћи свршени ђаци Ш ериатске гимназије, a који he давати н ове шериатске судије н исламске теологе. Тако би најсретније ријешили ово наше највиталније питање, од кога зависи будућн ост муслимана у Краљевини Ј угосл а вији. Овдје сам изнио мишљење, које, увјерен саи заступају не сам о сви бивши ђаци Ш ериатске гимназије, него и сви искрени иријатељи нашег културног, духовног и материјалног наирелка Далеко од тога, да с ов-им чланком вмам намјеру неком натурати своје скромно мишиљење, али ми бивши ђаци Ш ериатске гимназије држимо, да имамо право ако тражимо, да се ов о питање без нас u иреко нас не ријеши. Podmirite pretplatu 350 �Гајретов гласник ГаЈретове нрирсдбс Sa p ro s la v e o tk riv a n ja s p o m e n ik a a ra d s k im m učenicim a Kako je poznato, prilikom proslave 400-godišnjice Gazi Husrevbega otkriveno je spomen turbe aradskim m učenicima i Gajretovim radnicima rahmetli Avdi Sumbulu i Behdžetu Muteveliću. P o završenoj svečanosti otkrivanja mnogobrojni narod sa preko 15.000 učesnika krenuo je od turbeta kod Ali-pašine džamije prema palati Kralj. Banske uprave, na čelu sa Gajretovom muzikom iz Foče. Kada se je ta ogromna masa svrtala u Kralja Aleksan­ dra ulici pred palatom Kr. Banske uprave, ispred1pri­ sutnih uzeo je riječ narodni poslauilg'g. Šukrija Kur- tović, koji je održao slijedeći govor: Gospodine Bane'. Sakupljeni na hiljade iz Svih mjesta naše mile otadžbine na ovoj veličanstvenoj proslavi 100-godišnji­ ce neumrloga Gazi Husrevbega, velikog dobrotvora i osnivača Šeher Sarajeva, nošeni kao uvijek onim ide­ alima i idejama, sa koje ćam o i dolazimo, gospodine Bane pred Vas, da Vas predstavnika vlasti u našim krajevima i kao osvedočenog našeg prijatelja. M olim o Vas, da podnesete pred Previšnji Presto Njegova V e­ ličanstva Kralja našu najveću vernost i odanost i ne­ pokolebivo i oni naši uverenje, da smo mi svi isto onako, kao m učenici pripravni uvijek da svoje živote položim o za Kralja i otadžbinu. Potpuno smo uvereni da ćem o pod vrhovnim vodstvom Njegova Veličanstva Kralja postići maksimum nacionalnih ideala i da će naša lijepa i mila Jugoslavija cvasti i napredovati za­ jedno sa svojim Kraljem i Njegovim Uzvišenim Dom om Za sreću i slavu N jegovog Veličanstva Kralja i Kraljevskog Doma, mi skromno, ali iskreno dižemo svoje m olbe Svem ogućem Bogu. Neka živi Njegovo Veličanstvo Kralj i ceo Kraljevski Dom 1 (Burno kli­ canje Njegovom Veličanstvu Kralju, Jugoslaviji i Go­ spodinu Banu Drinske Banovine). P o završenom klicanju uzeo je riječ Ban gVelimir Popović sa balkona Kr. Banske uprave i održao ovaj govor: 1 ako smo pripadnici različitih vfera, mi smo sinovi jedne majke i kao takvi pozvani smo da dije­ limo zajedno i dobro i zlo. Vjere naše neće da nas razdvajaju i otuđuju; one nam, naprotiv, otkrivaju velike istine, koje nas spajaju i ujedinjuju, jer nas uče ljubavi i bratstvu. Volimo svaki svoju vjeru i sljedujmo odano i.jenim učenjima ali poštujmo i druge, jer su to vjere braće nare, a brat je m io ma koje vjere bio! Ja sam radostan isto tako što ste mi stavili u dužnost jednu veliku i časti vrijednu poruku, da na najvišem mjestu, pred Prijesto našeg slavnog i veli­ kog Kralja, podnesem uvjerenje vaše najdublje vjer­ nosti i odanosti. Tu rijetku čast izvršiću nadležnim putem. dadoše i svoje živote, oni naši m učenici i drugovi sa čijih se evo grobova vra­ pozdravim o kao najvišeg Draga braćo! Zahvaljujem vam na toplim pozdravima. Rekoste mi, preko vašeg govornika, da me pozdravljate kao vašeg poznah g prijatelja! Ali, ja sam se trudio od uvijek da se svojim radom i držanjem pokažem ne samo kao prijatelj — jer se prijatelj traži u stranu čovjeku — no kao brat, kao vaš najrođeniji, koji zaedno s vama dijeli i ojjeća sve vaše radosti i sv e vaše patnje. Kao što nam je do sada naš ljubi.eni Kralj, svi ma svojim djelima, pokazivao očinsku brigu i staranje za dobro sviju nas i naše Otadžbine, isto tako očeku­ jem o i u buduće sa tih visokih strana najveća nasto­ janja, puna ljubavi za sretan i miran život naš a za slavu i veličinu Otadžbine naše. Najveća zaloga za takva nastojanja našega velikog Kralja to je naša ne­ pokolebiva odanost i topla sinovlja ljubav prema nje­ mu i Njegovom Slavnom Domu. Izrazimo našu ljubav još jednim poklikom: Živio naš Kralj Aleksandar I 1 Živio Kraljevski Dom ! (Burno klicanje). Велико Га јр е то в о славље у Клад њ у Тешко je установита од када и ради каквих раз лога се ходочашће врши na Пећиии код Кладња, алн кад се и ово место види, кад се впди она величајна лепота природе и саме пећине, долази се до јасног откровења; на оваквим местима je човек најближи Божанству, .ep пред собом заиета види величину Његове стваралачке свемоћи у најмаксималнијој афирмацији. Лепота Кладањске природе прекрасног шумског 351 �paja, пуна сввх чарв што в х непатворена и невзвештачена прврода може датл, та.анственост Пећвне заиста екзалтвра срца и редак je онај који пред овом лепотои в велвчином не пада у ентузвјацам. У овакој природв се пскрено мислп на Бсжанство и пред овакви Делом човек се скрушено моли. Није ни чудо да су старп Кладљаци ходочастили пекину и вроз њену тајанственост стављалн своје мисли и ocjehaje са Божанством a вјерујем у Mdk лепоте оввх места, да ke се та традпција Бог зна докле очувати. Сптан би био разлог те непрекинуте јаке традицвје само она легендарна прича о девојци која je за окладу дошла у Пекину no ноки да за доказ забоде вретено, na прабодавши га кроз своју кошуљу од страха умрла; њена трагедија нема у себи ништа јаког да би нагнала покољења да ходочасте њен гроб у пекиHU( алп лепота пекпне je магачна снага која чува ланац трагедије. П ред nekuiiou одржао je ииам вазу наевхат, пун логике u иствне с којии се мври сваки здрав разуи. Свечано ходочашке завршено je беседои претседднвка г. Дра Хасанбеговика и Мустгфе Мулалика о Гајрету na je поворка у весељу и сесмв кренула на коњима кроз дивне шуме у Кладањ. који je сав буктво од в€сел.а и палво прангије. Ha вечер je бвла свечана Гајретова забава, успела као нвкад дотада, a no свршеном програиу се развео братскв разговор међу старвјииа, a млађи су своја одушевљења носилв на својам веселвм ногама. Програи je одлвчно изведен a што одушевљава и што весели je чвњеница да je Гајрет мил»еник в немуслимана доброжелвтеља муслвманског дела нашег народа. -.е л ? Ш а М Ш ш Са в ел ебн е Гајр ето ве м а к и ф е и а ц и ј е у П ећкн и к о д Кгадк>а. (У (редини пр етсјед иик r. Др. А в д о Х гса н б е го в н ћ ). Ове годвне ходочашке се извршпло у знаку Га,рета. Свеколвко Гајретово чланство и подиладак под водством претседника г. Авде Хасанбеговвка кренуло je на коњвма у дугој поворцн да ходочаети ове феномене прпродне лепоте и у скрушеној молитви изразило je своје дпвљење и велвчање Дела Створитеља. Огромна маса народа ушла je у ГГекиву еа горуквм лучама, a њенн текбири оу одлегзли о ста* лактате у тајанствоном еху као да на њ вх одговара ју подземни дуси. Ha врху Пекине, који стотинак метара у утроби земл>е поредалп су се безбројни сафокн и скрушено су молили предвођени мелодвчнвм уче* њем вмама, a на сеџди нрекидале су тајанствену гробну шутн>у капнице са сталактита и жубор неких подземнвх поточвка као највеке оргуље. Текбири су зва- Прослава рођендана Гајретова Протектора У Љубушком 6. септембра о. г- овде je прослављен врло достојно рођендан Њ еговог Kp. Вис. Престолонаељедника Петра. Град je био прилично искикен заставама; осветлење и грување топова наговештавали су да се овога дана грађанство спремило да са пуно весеља взрази своје најгорљиввје жеље Свеввшњем прослављајуки рођендан нашег двчног Престолонасљедника Петра. Рано ујутро ожввео je н бпо у кретању чвтав град. Upe подне су се одржала богослужења у Р.-катол. и у Срп. Прав. цркви, a у 11 сати била je дова у џамнји „Г ож у љ “ , којој je при- кад суствовао скоро еав муслиманскв свет, да би тако заједно упутилв искрену молбу Свевишљем 8а д у г живот и добро здравље Слављеника. о,е свршило и кад je огромна поворка са зубљама. величанствена пзлазиле вз црне дубине на плаво светло дана. лвца су изгледала препорој^на и надежна. ности учинио je све да ианифестатввно ода своју захвалност и оданост своие високом Покровитељу. Д уго ЛИ| називали, и дух 352 преносвли Божанству( a Месни одбор век одавно запажен у својој агпл- �су прнпремали забаву за тај дан желеки, да највидније суделују у овој прослави. Програм забаве био je добро биран и успео je как> у моралном тако в у материјалном погледу, јер je свак, ко осећа за Гајрет придонио што je иогао и ако су врло тешке животне прилике. 3»бава je отпочела у 8*/* сати поздравним говором г. Хасана Муминагића, апс. мед. У главном рекао je ово: Заблагодарио je, што су се Гајрптови пријатељи искупили v обилнои броју да оиогуће Месном Врнједни претсједник Гајрета у Љ убуш ком г. А лн еф, 'О р м а н са д и л е та н ти м а 6-1Х 1932 одбору да примерно прослави свој дан као рођендан Гајретова Протектора*, упукује најгорљивије жсље Свевишњеи за дачног 'Црестолонасљедника на дику и понос Високчх Р одитрљч, на cpehv народа и на славу отаџбине; износи Гајретов рчд кроз екоро 30 голина, који осваја терен и opna овпх муслимвна у Југославији; указује на Гајретову улогу и пздвже га изиад обичнвх проеветних друштава, јер му je намењена замиеао еконпмског, духовпог и пационалног поепорода муслимана у Југославпји; хвали рад водCTRa и чеетита му тпто je псцппно пружпо пва васпитпа еретства пвојој омладтти; паговетта потпун Гајретов успех подвлачеки пстинг. да ie Гајретједино формирано и искристалпеано друштво међу муслимчнима у Југославпји. ГГпсле тога свирао ie тамбурчтпки збор „На дан свечара", a n o tom декламује Шервфа Сздиковпћ уч»ТБеговои Краљевскои Височапству Престолонасљеднику ГГетру«. Приказап je комад: „Чар рамазанске ноћи од г. Мулалића. Дилетанти су завидпои уиетнош ћу одпграли своје улоге. Нпје никога зачудпло, што je гђица Сидика Пролић домпнирала у приказивању, јер се у разним улогаиа и много пута показивала; алп je интересантно споменути д& су све остале дплетантице биле први пут на поворници, na да су нас ипак све задивиле схватањем својпх улога и њпховии извођељем. Гђице Дуда Махић и Паша Меспховић у улогама странкшва биле су савршено прикладне и своје су улоге дивно извеле. Пјице Ешрефа и Ајнша Сади- коввћ, Ешрефч Алендар и Хидајета Кадрагвк нис> нимало за њвма заостале na су све скупа обекале, да за нашу средину неће више бити проблеи „Како keио изкупити дилетантице?1* Мушкарцн су бчли век познати no своме раду, г. г. С- Хрњичеввк, С. Черик, С. Муминагик н М. Диздаревик. Сви су запажени са својом спрехношку, али збиља г. С. Хрњичевик међу њима je предњачио noici3yjykn своју природну духовитост, појављујуки се у Османовој улозн, вешто маскиран и необично спретан так > да су многи пожалили што у борби за живот није потрефао свој дар na се нашао тамо негде изн ппзорншних кулиса и т. д. После одмора бно je плес иза којег се свак мо гао лепо расхладцти, да се онда попне у оделен.е бафеа. Бифз je био за дшашњс времс и ретко овако обилан, na хвала свииа којц су свој прилог у бифзу придонели. Сбе je било врло весело захвал,ујуки г. Тоши Шеници управитељу, na je нок прошла у врло угодном разонођењу, како je то уопште могуке у провинцвји. Не знаио, како бисмо појединцвма захвалили на присуствовању и сатрудбенпштву, али прибегавајуки њиховој ж “љи да се имена ne износе, ми им свима од срца захваљујемо в желимо да увек у њима иађемо ~све оно, што од њих очекујемо. „Гајретов дан“ je no својој приредби одлично успео. II овога пута, вако су данашње економске прилнке тражпле рад и бригу само за одржање голог жипота, показало се ипак, да су сви пријате.ги све с.наге искорпстили да буду запаженч у поставл.аљу 29 темел.ца нашег једпног ynopnuiTa Гајрета. V rtn a za b a v a G a jre to v ih pitom aca s tip e n d is ta u V is o k o m . U nedelju 2. oktobra o. g. priredili su Gajretovi pitomci, đaci Drž. Stručne Kožarske škole u Visokom vrtnu zabavu na „Hadžinoj-vodi — , bašti veoma ro­ mantične okoline. K ao što se je i očekivalo, zabava Гајретовн п и тон ц н стмпеидистк у Високом са ниж. r. Гав р ил ов ић ем . диреитором Д рж . Кож . ш коле н r. Абидом ф р тул ом , претсједником Гајрета у В исокои. je moralno i materijalno uspjela, jer ne samo da su uložili trud pitomci i ovdašnji Pododbor Gajreta za što bolje uspjehe, nego je i svjesno građanstvo izašlo 3 53 �u mnogome u susret podarivši u ovu svrhu lijepu tom ­ bolu, bife, kao i novčanim prilogom. Vrijedno je istaći lijepi gest ovdašnjeg „S o k o l­ skog društva", koje je dobrovoljno uveličalo ovu pri­ redbu sa svojom muzikom, kao i „Muslimanske čitao­ nice", koja ja dala svoj tamburaški zbor. Zabavu je otvorio sa pozdravnim govorom m la­ di G ajretov radnik g. Mulalić Ismet, istakavši ukrat­ ko dosadašnji G ajretov rad, njegove ciljeve, uzgred dotakavši i našu ženu, kojoj Gajret najviše posvećuje pažnje, skinuvši joj vječiti okvir skepticizm a u njenu sposobnost. Pri svršetku govora g. Mulalić poz­ dravljen je burnim aplauzom. „Putnika" od P. P reradovića recitovao je, kao drugu tačku, pitom ac Ata H afizović sa m nogo znanja. U trećoj tačci, na koju se nestrpljivo oček ivalo, nas­ tupio je mladi tenorista g. Mulalić Ismet sa dvije so­ lo pjesme: „Vjetar duše" . . . i „A h , divna si". I ako mu ne dostaje tehničko znanje ipak je uspio da sv o ­ jim zvonkim glasom , punog talenta, što mu osigurava lijepi budući uspjeh, zadovolji publiku, koja ga je bur­ nim i dugim aplauzom podarila. не у породицн као васпитлчице у националном духу. Цело предавање саслушано je са највећом пажњом ц на концу награђења je учитељвца Муфтић френетичним аплаузои. Гајретове питомвце из Гијр. ЈК. Конввкта рецвтовале су две песме Алексе Ш антвћа и то Јединство и Остајте овде. Сви присутни саслушали су у највећеи душевном задовољству рецитовање младвх ученвца, које су у снажне речи Ш днтвћа унеле и целу своју душу и л,убав. Нублвка в х je на концу поздравила еилним аплаузом. ЕГосле Мевлуда настала je игранка и песиа a тамбурашки збор П евачкогдруштва Гајретовог забављао je госте до 12 сати ноћу. Старо и младо отишло je са Мевлуда са најљепшим утисцима носећи у срцу појачану љубав за рад у Г ајрету и његове идеје. Бвфз за мевлуд даровале су упрапне чланице Мееног Ж енског одб. Гајр товог у Сарајеву и то: Ђулхан Л утво: хурмашице, Хајријехан. Јамаковвћ: бурек, Фатвма хчн. Јаловчвћ: бурек, Хабибе хан. Х а физбеговића: зељаница, Хамиде хан. Мудеризоввћ: јаланџидолму, Тахире хан. Селесковвћ: поховану пилетвну, Дуди хан. Арсланагић: печену јањетину, Хи- K očićevu dramu „Jazavac pred sud om , izveli su pitom ci dobro sa m nogo vplje, 1 požrtvovanja. Poslije program a nastupilo je pravo veseljeTZvuci sokolske muzike, tamburaškog zbora, pjesm a „sev dalija", poklici m ladeži;-iz'uztalasanih „k ola ", sve to бе хан. Тафро: заливену патвшпању, Ф твме хан. Кошарпћ: патишпању, Зибе хан. Кршлаг;: патишпању, Фатииа хан. Берберовик: торту, Абвл.с хаи. Хајдаро* вик; 2 кг. крушака, Атифе хан. Сефик: патншпању, Н. Н.: један бурек. pomiješano zabrujilo je kroz tiho predvečerje i tek kasno u noć sve se utišalo. Za kraljicu ljepote ove zabave izabrana je gđica Fahra A lagić, kojoj su pitom ci darovali lijep dar. I pored današnjih teških prilika, ipak je čisti prihod ov e zabave 1.500 dinara. Tu je svotu P od-odbor podijelio pitomcima. O vako veličanstveno uspjeli teferič je jedinstvena priredba za V isoko i ponosni sm o da su priređivači bili pitom ci Gajreta. Tim e su pokazali da su svjesni svo ‘ р Dobročinitelja i da trebaju da budu ugled G ajretov oj omladini. ostaloj Годишњн мевлуд Месног Женског одбора Гајрета у Сарајеву. Ha 18 октобра 1932 године одр ж ш je гјдишњч М евлуд Месн. Ж - Одбора Гајретовог у Сарајеву. Мевлуд je одрнсчван у друштвении простори ја т- Ha no" зпв друштва одаазвале су се готово све чланице М. Ж . Одбора Гајретовог у Сарајеву и многе romhe које ру тога дана биле у Сарајеву ради прославе Газц Хсревбегове џамије. У препунвм просторвјама учила je була Jajnk мевлуд који je пропракен са највећвм ужввањем и версквм пвјететом- Иза Мевлуда одржала je предавање млада учитељица Оуада Муфтвк. Тема Гајрет и просвјећивање муе.лвманки. Предавање je на писано са пуно љубави за Гајретов рад на просвећивању жена. Особито добро нагдасила je дужност дае* 354 Мјеснн одбор Гајрета у Турским Јањарима. Ниже потписане госпође даровало су добровољни прилог на мевлуду: Капетановвк Зумрет х. Дин. 30, Н. Н. Дин. 3, Градашчевик Екпна х. Дин. 40, Пакаревик Шефика Дин. 5, X. Хасановвк Сенија Дин10, Хасановнк Изета Д ин. 15, Мујагик Фатима х. Дин. 20, Н. Н. Дин. 20, Ш ербик Двн. 4. Н. Н. Дин. 2, Н. Н. Дин. 9, Ибруљ 6, Алајбеговвк Дин. 2, А в _ дагвк Дин. 2, Чалквк Дин- 10, Сарајлвк Двн. 10» Сафо Дин. 7, Делвк Двн. 2, Ш ер вк Ема х. Дин. 20. X. Мухамедовик Дан. 6, Ахметашеввк Дин. 20, Хоџвк Кана Двн. 4, Карахусик Дин. 4. Х оџ вк Рабија Дин, 3, Ш екибоввк Дин. 2, Бабик Дин, 1. Шекибо- �вић Алмаса Дин. 1, Шећинонић Мулпја Дин. 2, X. Хасановић Аиша х. Дин 10, Б јрвћ Асил ефендиница Дин. 5, Н. Н. Дин. 2, Чавдар Ш ухрета Дин. 10, Побрик Атија х. Дин. 4, X Ахметовик Ђаза Днн. 2, Црнчевпћ Бехвја Дин. 2. Папплак Разија Дин 2, Дервик Хајрија Дчн. 2 X. О тер оввк Узе.фа 20, Џуихур Васви х. Дин. 20, Салат.вик Аиша х Дин. 20, Имамовик Насиха Дин. 20, Сагсик Хабиба х. Дин 10 Салатовик Сабра дин. 10, Џумхур дин. 2, Ђикнк Васвија Дин 10, Захироввка Захида Дин. 4, Захвроввк Шефха дин« 4, Мујагвк Васва дин. 8, Златар Фазчла х. дин- 10, Агановвк дин 2, Смаилкадик Шевала дин. 3, Руждик Фахрвја Дин. 3, Хаџоввк Ћамила Дии. 10, Хромвк Xajpnji Дин. 2, Буеулхоџвк Аиша х. дин. 10, Н. Н. двн 1, Нвкшвк Сејда дин. 10- Сијело Гајретових питомаца у бањалучком иитернату којег су приреднли питомци, У суботу у вече, 8 о. иј., приредили су питомци Гајретова бањалучког конв. врло успјело сијело. Тачке програиа биле су: Предавање: nO одгоју дјеце“ које je прочитао питомац Чизмвк Мустафа. Затии су изведене дввје декл!мацпје, два моно лога, двије тачке свирања и двије тачке пјевања. Све су ове тачке взведене са прецвзношку в на задовољство присутних Сијело су посјетили: претсједница и претсједник Мјесног одбора. Пјевала je гђвца Ферида Катана и том прилвком нас уоознала са својвм љупквм и ли- Кукик Ферида х Дин- 20. Курт Хашема х Дин. 20, јепвм гласом. Вејзоввк Фазила Дин. 10, В-.јзовић Ћаиила х. ДинОвом приликом сакупљено je 340 Динира при10, Кадрибеговик Ш емса х Дин. 10, Салетовик Зумрута дин. 5, Салесковик Садета Дин. 5, Пвшик дин, • лога. ко;е ke пвтомци употријебитв за набаву н укорцчење друштвених књига. 5, Пашвк двн. 10, Омерсофгик Нур х. дин. 20. X. Kapak Дин. 10, Карик Дин. 10, Зубчеввћ Адила х. дин. 20, Кршлак Ениса Дин 5, Косоввк Дпн. 2, Талачевик днн. 3. Сарајлвк Дин, 5, Ш ерифоввк Фатвиа Nove knjige: E lk u r a n u l-h a k im u - Treća k n jig a х. 10, Смаилбеговвк Дин 10. Ајановик дин. 2 0,xK sr сумагвк дин. 10, Ахметзшеввћ Дин. 20, Халпмнк дин. 10, Куленоввк Дин 10. Мујичик дин. 10, Арсланагик G osp. Šukrija Alagić, uputio nam je ov o pism o: Мунира дин. 5, Арсланагик Атије х дин. 10, Кзрахасановвк Хајрија дин. 3,*Ш ахвнпаш вк дин 5, Кобвк Зекија х . дин. 10, Ајановик Хајрија х, дин. 20* Bog da, gotova do konca decembra o. g. Цепвк Рашида х дин. 20, Јелквк Фадила х дин. 10’ Коњхоџск дпн. 20, Ж вга к Енцса двн 4, Халиловвк Ш ефкет х. двн. 20, Решвдбеговик дин- 10, Решидбеговвк двн. 10, Решвдбеговик Мујесира дин. 10, Бегнк Хатвџа дин. 2, Церик Сенвја х. 21, Куленоввк Емина х. дин. 10, Куленовик дин. 5, Арсланагик Севда х дин 6, Вранвк Фервда х дин. 20, Bpemik Нур X . двн. 20, Мулалвк двн. 5, Аличехајик дин. 5, Ђе* маловвк дин. 5, Солаковик Муниба х. 10, Алвкалфик Аиша х- двн. 10, Сикврик Ашиде х. двн. 20, Мухтик Ешша х. дин. 5, Н. Н. двн. 2 Крзоввк Разија х, двн. 2, Карахасановвк дпн. 5, Н. Н. дин. 2, Тикппна Ш ефика дин. 4, ЈБубовик дин. 5, Пузик аин. 5, Н- Н. Двн. 4, Талашоввк двн. 3, Дубравик двн. l0 , Беземен дин. 10, Н. Н. дин. 2, Мехик Еиина х. 10, Балвк Аиша х дин 20, Јаловчвк дин. 2, Јаловчвк Аиша дин. 3, Драгник д е н . 4, Џабија Нура дин. 4, Халиловвк Фадила двн. 5, Басарвк Бахрија двн. 3, Алвк дин, 10, Капет,новик дин. 10, Спузввк дин. 20, Софтвк дин. 19. Од непознатих госпођа 102. Ha мевлуду je пало добровољних прилога и за продани бифе 1567 динара. Друштво je све ирисутне госте почастило шербетом- Служиле су све одборкиње н чланице М. Ж . одбора Гајретовог у Сарајеву D ao sam u štampu dir. gimnazije u penziji Treću knjigu i biće, ako Budući da se troškovi štampanja moraju pokri tokom štampanja i kod svršetka knjige, molim Te da u krugu svojih prijatelja i pošalješ priloženom sakupiš što više pretplate uplatnicom Islamske dioničke štamparije. Na uplatnici naznači »ZA KURANU. T k o nema čeka. neka novac šalje na istu adresu sa istom oznakom poštanskom uputnicom. Broj pretplatnika molim T e javi meni u Derventu. Prve knjige nema više, ali bih je ponovo Štam­ pao, ako se prijavi barem 200 novih pretplatnika koji će uzeti i drugu knjigu kojih imam još priličan broj (oko 400). Pretplatu za prvu knjigu ne treba naplaći­ vati, nego neka mi se samo javi broj onih, koji je žele imati. Pretplalna je cijena Din. 32'— od komada sd poštarinom za one, koji sakupe najmanje 5 komaa3 a za 1— 4 komada plaća se po Din. 35'— od koma­ da. Sakupljačima dajem za svakih 15 komada jednu knjigu na dar. Uzdajući se u Boga i u našu islamsku svijest nadam se da će me svi, koji iskreno žele islamski napredak, u ovom mom radu poduprijeti. 355 �1 XXXV коло Српке књнжевне задруге. Разне виЈести У месецу септембру о. г. издала je Српска књижсвна 3 'друга X X X V коло cbi P ris tu p n o p re d a v a n je g . D ra И . B e g o vic a јих редовних нзданл. У њему су, као обпчно, седам одабраних књига: l ) Изабране песме Д. Васиљева, с предговором В. Ж п BOjuHOBiiha, 2) Пршиветке С. Сремца, 3) Приповетке A- М. Костића, 4) Вукова књига I, с предговором Т. U četvrtak 17 novem bra o. g održao je svoje pristupno predavanje na katedri Seriatskog prava na Р. ЂпрЈјевнћа, 5) Чланци и предавања о књпжевности, уметности, језвку, и моралу од Богдана Иоповића, 6) beogradskom Univerzitetu Кроз поларну област, од Др a М. Петровића п 7) ГГриП"ветке вз Инднје, од Р. Киплннга у преводу М. Ан* vanja je bila: „Izvori šeriatskog prava". — Povodom pristupnog predavanja Glavni odbor Gajreta uputio je туновнКа Коблишке с предговором X. М. СтајнфилдПоповвк. g . Dru Begoviću brzojavnu čestitku na čem u se je on 6;ip глас, да je њпма нпје потребне нарочито препоручавати. Њпма jg> доста с«цо јавити за нова задругпна вздања. Али je потре&го рчдп онпх, који досад нпсу упознатп са Задругнним рчдом. Њима je потребио свратити пажњууга-је ова од 1S92 године, кад je основзна, растурпла у " нарсјд близу два милиона Begović I Z a h v a la G a jre tu Српека књпжевна задруга основана je пре четрдесет година, те je својпм пзднњпма у 35 радовних к )ла са 238 књига, 24 Забавник! у 32 књиге, 6 књиге П омбних пздања стеклп међу својвм читаоцнма, к<’јп знају да цеве вредност добре књиге, толико до- M ehm ed također brzojavno zahvalio. Овогодпши.е коло je једно од најбол,их 3*другиних кола. r.i поучника, 2 к\иа Савременика у 8 к њ н гаи4књ и- g. Dr. docent Univer. i bivši Gajretov p tom ac. Tem a preda­ Bivši G ajretov pitom ac «vić, iz Rogatice a g. Ibrahim sada učitelj, Ferhatbego- uputio je Glavnom odboru Gajreta ov o pism o: „Za cijelo vrijeme m og 9 -g od išn jeg školovanja uživao sam blagodati našeg dragog Gajreta internatom tako i sa stipendijam a, kako sa te ne m ogu pro­ pustiti da se na tim velikim predusretljivostim a naj­ ljepše ne zahvalim. Zahvaljujući se Gajretovim pionirima ča sn o obećajem , da ću svud i svakom prilikom raditi na Т Ј 5м ideologiji G ajretovoj, a svojom skrom nošću neću ža­ liti ni truda ni sretstava u izvođenju ciljeva njegovih. Molim odb or Gajreta da primi ovu moju iskre­ nu zahvalu i obećanje. Sa osobitim poštovanjem : Ibrahim Ferhatbegović učitelj iz Rogatice. G a jre to v a ra d io n ic a z a iz u č a v a n je i iz ­ ra d u ručnih ra d o v a u T re b in ju ovim raspisuje konkurs Abdulah ef Kurspahić, imam u Avtovcu vrijedni Gajretov rad nik одабравнх књига нз наше, Срнске, ua шире југослапснске п стр не књижевности. Има доста млађег нар:пптаја. Koju. иако цене вредност Задругш тх издања но набав.Ђчју пх. изговчрчјући се што немају пређашњих. — A баш због тога не би требало да иропуштају, јер iiito внше година пропусте, бвће им све теже да поиуне пропуштено. A то je свакако штета. Задруг.та издања најлакша се набављају преко поверенпка, код којих се свако може информисати и о набавци пређашних издан>а, које Задруга има.ХХХУ 1соло стоји 100 Дцн. Збб za popunjenje mjesta stručne učiteljice ručnih radova u sv ojoj radionici, Reflektantice imaju svoje m olbe poslati najdalje do 25 novembra o. g. odboru radionice, naznačivši u istoj uz koji m jesečni honorar pristaje da radi priloživši m olb i: 1. Svjedočanstvo o svršenoj školi; 2. Uverenje o vladanju; 3. Ljekarsko uverenje; 4. Uverenje o sadanjem zanimanju. Prvenstveno pravo imaju vješte krojačice i one sa višegodišnjom praksom. Učiteljica dobija besplatan uredan stan. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/6de01cc19d52ffe4d1097f570e847ab8.pdf 5058d139c33b5ad333d91d0c88c5ccbd PDF Text Text БРОЈ 22 ГОД. XIII. Сарајево, 1. дец ем бар 1932. Д-р В. КујунџиЛ — Београд. Б еоградски Гајрет „Осман Ђикић’ Улазак Аустрије у Босну и Херцеговину (1878) обећавао je унос културе у те непросвећене покрајине Балкана. Народни инстинкт оличен у револту Хаџи-Јамаковпћа, ХаџиЛоје и другах, није поклањао вере у Аустрију. И имао je право, јер je Аустрија, pito je сасвпм било и природно, фаворвзирала само no вери себи најсродније елементе, док je православне и муслимане остављала њиховој судбини. Низ година je протевло у борба народа sa верску и црквену аутономију, na кад je та борба била приведена крају, почели су угледни људв у народу помишљати и на културно подвзање своје околине. Жввећв под стегом освајача группсали су се напш народни људи у велака и јака удружења. Тако се 1902 основа „Оросвета" sa културно и просветно подизање православног дела нашег народа, a не прође ни година дана оснива се велико и моћно друштво „Гајрет“ 8а културно и просветно поди8ање муслимана у Босни и Херцеговини. Уласком рахметли Османа Ђвквћа у „Гајрет“ учврстио je он као главни друштвени секретар темеље друштву са нациопалним обележјем. Тако су оба ова друштва и Просвета и Гајрет од свога постанка збирали омладану no конвиктима и интернатпма и давали joj могућности, да сврше средње школе, гвмназвје и стручне, стварајућв вишо народну интелагенцвју, која се враћала у народ да настави дело просвећивања. A Аустрија, која je добро процеЕила вредност просвете потлаченог народа, с великим неповерењем je гледала на родол»убвви и национални рад оба ова друштва и одмах у почетку Светоког рата обуставила je сваки рад соколских и просветаих друшта- ва, тражећи у њаховвм првим редовима своје огорчене противнике. Ha срећу нашег народа Светски рат нам je донео ослобођење и уједвњење, и сада у (^лободи рад просветних друштава je могао бвти .удвостручен и обилно помаган од надлежних фактора у вемљи. Прилив муслиманске омладине у Београд, као у жвжу целокупног нашега народа, био je из године у годину све то јачи. To су били свршени средњошколци са жељом да студирају и највише универзитетске науке. nm r ’s^ in r « д a ц ц ц ji < !! lili. Ii I '>] si R j'l R H П f! .. ILljJLiLii ЈЈ п ii i» 3- гг ч ij.Д.О. В е л е б н и д о м Б е о г р а д с к о г Г а јр е т а „ О с м а н Ђ и к и ћ " Београдска угледни муслвманв Хасан Ребац a Абдуселам Џумхур, долазећв у додир са том омладиаом увадели су, да je о« младини била пеопходно потребна помоћ, да joj се омогући што лакше школовање у овпм тешким даннма, na су, имајући већ стечених небројених веза и познанстава у Београду, често у кругу својих пријатеља и8носили тегобе муслиманскпх ђака, растурених no свима крајевама прошареног Београда. У једном таквом кругу пала je једна вдрава мвсао о установл>ењу једног 357 �средишта sa муслиманску академску омлади- органивацвја, na и нашег Гајрета. Пуее трв године водвла je г-ђа Трифковић управу бену. Једног јулског дана 1923, у новинар- оградског Гајрета и њевом je васлугом пр0ској соби онлашњег парламента, окупило се бвјен лед, na je у Београд на науке почела било двадесетак одабраних Београђана, по- долавити и женска муслиманска омладива, внатих no њиховом дотадашњем јавном и одвајајућп се тешко ив своје патријархалне опште корисном раду, и ови увиђајући пре- и консервативне средине и предајући се с ку потребу донесоше једногласно одлуку: да пуно поверења београдском Гајрету. Годвне 1928 ивабран je sa претседника се од нове школске године установи у Беобеоградског Гајрета г. Ђурађ Јосифовић, генеграду конвикт за студенте - муслимане. Тнко je Београд, као престоница целог нер у пензпји. Генерал Јосифовић, који и народа, пспунио једну своју дужност, да данас Стоји на челу нашег друштва, спада створи вредној и ваљаној муслпманској омла- у ред оних генерала, воји кад се престану дпни средиште, где ће она моћи да нађе по- бавити чисто војничким стварима, добију родвчно огњиште, пријатељске и родитељ- вољу да своје слободно време посвете другим хуманим и културним пословима. Благост и ске савете и свесрдну помоћ и старање. родитељска л.убав 8рачи са претседника на све питомце нашег интерната. Његове очинске речи: „Дијете“, којом ословљава питомце у Дому, сећаће се сви и мушкарци и девојчице још дуго, кад Дом напусте као свршени чљуди. Број се питомаца из годвне у годину појачавао. Брвге наше управе бвле су све теже. Сваке јесени морали смо велвки број мллдвх л»уди одбијати јер у скупо вакупљеubm домоввма није било ввше места. Интер нати су били одвојени, женски 8а себе, a муписи sa себе. Преглед и надзор није могао бпти довољан и поред добрих васпитача и У н у т р а ш њ о с т и а н и ј е ј у д о м у Б е о г р а д . Г а јр е т а управнвка домова. A две кујне, две послуге Ради духовне везе са Гајретом у Сара- умножавале су поред високе кирије и иначе јеву, усвојило je ново друштво исто име са велвке И8датке преко месеца. Стога je сасвим додатком великога имена муслиманског омла- логично догало до свестраног равмвшљања динског националца рахметли Османа Ђикп- како да се издатци смање. ћа (1879-1912). Тако je ново друштво добило име: „Београдски Гајрет Осман Ђиввћ*. Још на првом састанку ивабрасмо међу «■ * нама управу са Тодором Станковићем на челу. Претседник Станковић (1852-1925) je рођен био у Нишу и имао je родбпнских вева са Јужаом Србијом, где je још у турско до6a конзуловао у Приштини, Скопљу и Приврену. Доцније као народни посланвк био je стожер sa све невољне из подјармл»ених пашвх крајева a радом у Народној одбранп н у друштву св. Саве истакао се као велпки национални раднвкПо смрти Тодора Станковића избором на друштвеној скупштини 1925 претседниЖ е н (к а :т р п е з а р и ја чко je место ваувела ročnoga Mapa Трифковић. Поред свога супруга пок. Марка ТрвфИ решење je пало: Ивдатци ће бити“ове ковића, који je и пре и после ратова ваузи- веНи, вко се остане под дотадашњим условимао највиша места у држави, налавила je ма, са два дома, два надзора и две режије. Г-ђа Mapa Трифковић увек и воље и време- Зато редовке скупштина београдског Гајрена да се посвети напретку многих женских ■та 1930 донесе једногласно одлуку да се при358 �ступп свима предходним мјерама sa подизање и ивградњу друштвеног Дома. И цела Управа даде се на посао. Београдска Општина, која je увек имала благонаклоности према свима хуманим и културним друштвима, на молбу београдског Гајрета поклони 8емљигате на углу једног од својих простравих имања, у Далматинској улици, a у величини од 1395 кв. метара. Друштвене уштеђевине било je свега неколико стотина хиљада динара, што je било доста само sa темеље новога дома. Морало ce стога приступити скупљању добровољних прилога, чему je проглас Управе београдског Гајрета од 15 фебруара 1930 много допривео, да ce појединци, општине и одбори разних установа и вакуфских добара одавову многобројно и свесрдно. За овај рад je требало и више л»уди. Зато je управни одбор проширсн био претставницима многих хуманих друштава у Београду. Читав ни8 седнпца утрошено je на припреми планова и раснореду одаја новога до ма, sa чије ce старање подузео побвати бео градски архитект и доцент универзнтета г Богдан Несторовић. A кад су планови били готови ни, још^јеЈвећа^брига била наићи на д« и"поштена мајстора, који ће водити rpaljei После дузвег саветовања на неколико Грађење je дома брво напредовало. Зграда je ва углу и обе страве су добиле своје васебве улаве. У сутерену су смештеве кујна, купатила и ва обе стране no једва прострава трпезарија. Ту су и станови ва послугу, подрум sa дрва и угаљ и ивсталација парног цевтралвог грејања. У високом приземљу су смештеве учионипе и с једве и с друге стране a у средиви баш ва углу вала8е ce друштвеве канцелирије и одаје за управвика Дома. Осим тога ту je и велика дворана sa друштвеве свечаности. М уш ка учионица седница, одлучепо je, да ce грађење дома повери Грађевинском друштву „Рад“ у Београду са инжењером Вељком Милошеввћем на челу. И месеца маја 1931 рад je отпочео a 14 Ју н а je могао Гајретов одбор иввршити освећење темел.а једном пригодном скромвом прославом. j a д р у ш т в е н е сје д н н ц е спрат су одређени ва становање питомаца, no среди je иввад друштвене кавцеларије пространа одаја за домску џамију, у коју ce улази и са жевске и са мушке страве. 11од вградом je 700 кв, м. земл>ишта. Зграда je добила своје централно грејање п била je готова sa становање 1 децембра 1931. Гајретови питомци су већ пуну годиву у b o b o m друштвевом Дому. Грађевпвско предузеће je иввело зидање ва потпуно вадовољство Управе. Ова 1932 годива je употребљена за довршавање и употпуњавање потреба и намештаја у Дому. Тако je кавцеларија добила пригодан босански намештај, џампја je украшева ћплпмима и осталим потребама, двориште je попуњено и нпвелвсано и у њему навидана 8градвца за перионицу п друге потребе. Имање je огра^ево и потпуво уређево. Дом броји сада 150 нових кревета са потпуно новим постељним стварима и потребвим ормавима ва гардеробу, sa свакога питомца понаособ. Дом има потпуво уређеву кујну, потребве учионице, умиваонице и купатила. Мушко оделење броји 100 постел>а и над8орничку службу врши управвик Дома 359 �Мухамед Ћемаловић, члан Управе београдског Гајрета. За девојчице je одређено 50 постеља a надборница je г-ца Ирена Јовановић, дугогодишња заводска васпитачица. Ha подизање Дома и његову потпуну инсталацију утрошено je око 3 милиона динара. Добровол»них прилога je добијено у Је д и а о д с п а в а ћ к .. соо а , За првих девет година интерната београдског Гајрета свршило je своје студије и вратило се у народ да му послужи у просвеги и култури свега 108 питомаца. Од њих су 16 свршених лекара, 26 свршених правника, 22 свршена професора, 7 пол,опрувредника-шумара, 3 свршена техничара, два питомца са свчшеном сликарском школом, 7 питомица са свргаеном Учитељском школом и 25 пптомица са свршеном Вишом ванатском школом A ови свршени млади људи неосоорно су непобитан доказ, колика je насушна потреба била остварење и постојање једног оваквог студентског вавода, као што je београдски Гајрет „Осман Ђикићи. Управа београдског Гајрета, 8авршивши срећно и успетно једну своју најпрешнију задаћу: подизање властитога Дома, спрема се^да дана 27 новембра о. г. взврши и cseчано отварање Дома. Том ће се ириликом одужити свима дародавцимаЈи јавно покавати новцу један милион и педесетј* хиљада a у материјалу око 50.000 динара, што чини све га један милион и c t q хиљада динара. М е ^ у прилагачима видимо на првом и највиднијем месту Његово Величанство Краља Александра, који je као осведочени пријатељ и високи 8аштитник свеукупне a напосе муслиманске омладине, битио допринео омогућењу да се видање Дома на време 8аврши. Државна Хипотекарна Банка одобрила je дугорочан вајам од 1.370.000 динара. To чини са горњом сумом 2,470.000 дин. Трошкови до 3 мнлиона попуњени су из готовине београдског Гајрета. Кретање питомаца било je овако: У школ. 1923-24 1924-25 1925-26 1926-27 1927-28 1928-29 1929-30 1930-31 1931-32 1932-33 год. бнло je питомаца „ „ „ „ „ „ „ „ м „ „ в „ 20 30 40 50 питоиица 15 60 „ 20 70 „ 28 70 „ 30 90 „ 30 90 35 100 „ 50 У м и в а о и и ц а и куп ати л о свему културном Београду, да je и муслиманска омладина у погледу модерног и хигијенског становања достигла своје раније преходнике: Студентски дом и остале ^ачке интернате. Podupirife i širife „Gajref' 360 �Dr. Matik Kulenovic: Katedra šeriatskog prava na univerzitetu u Beogradu. U toku kulturnog razvitka naše sredine zabele- žio doktorat i dobio od alžirskog univerziteta naro­ žen je ovih dana jedan krupan događaj. Na pravnom čito priznanje za svoj rad. Гекап g. Spasojević pofakultetu prestoničkog univerziteta otvorena je ka­ delio je zatim reč g. Begoviću i umolio prisutne da tedra za šeriatsko pravo, a posebnim rešenjem M in i­ poklone svoju pažnju pristupnom predavanju ovoga starstva prosvete izučavanje šeriatskog prava postalo mladoga naučnika. je obavezno za sve redovne slušaoce toga fakulteta, M i ćemo, na ovom mestu, za čitaoce „Gajreta" bez obzira da li su oni islamske veroispovesti ili ne. izneti u glavnim, makar u sumarnim, potezima sa­ Tako je ovoj naučnoj disciplini priznato ravnopravno držaj toga predavanja onako kako smo ga zadržali mesto sa ostalim predmetima koji se nalaze u pro­ u sećanju. gramu toga fakulteta. Na ovaj način je najviša proPredavanje g. Begovića ncsilo je naslov: 0 svetna ustanova u zemlji dala neosporiva dokaza i z v o r i m a š e r i a t s k o g p r a v a . U uvodnom koliku važnost i značenje pridaje izučavanju šeriat­ izlaganju predavač iznosi važnost šeriatskog prava skog prava, na osnovu kojega se regulišu familijarni, za našu državu, u kojoj je 7 10 stanovništva islamske ostavinski i zadužbinski odnosi oko milijon i pet veroispovesti. U smislu Sen-žermenskog ugovora o -miru naša je država primila na sebe obavezu da će stotina hiljada državljana naše Kraljevine. se obiteljski i ostavinski odnosi muslimanskog dela U petak 18. novembra izvršeno je svečano ojvanašega naroda regulisati po propisima šeriatskog ranje ove katedre pristupnim predavanjem našega prava. Ta povlastica sankcionisana je i Ustavom od vrednog naučnika g. Dr. Mehmeda Begovića, koji je 3. septembra 1931. godine. Posle toga predavač iz­ kako je poznato, postavljen ^а (jdcenta šeriatskog nosi definiciju šeriatskog prava i prikazuje razliku prava na beogradskom univerzitetu. Toga dana, vJrf između svetovnog prava (kanuna) i verskog prava sati posle podne, dvorana pravnog fakulteta, u kojoj (fikha). Prelazi, zatim, na prikazivanje izvora šeriat­ je g. Begović zakazao svoje; prvo predavanje, bila je skog prava. dupkom puna. Pored .velikog broja studenata ovom v . . . i „ . i , , uBilo je to naročito zadovoljstvo slušati kako značajnom predavanju prisustvovao je celokupni prov , . v Д v, fesorski zbor pravnog fakulteta, na Jelu sa dekanom ova| ,naš ''г'=аш па“ £шк' sa ia l" < f “ ^ e n o g g. Dr. Živanom Spasojevlćem, i znatnim brojem pro- *егшка' a ргеС12мЖи ' str°*°ć°™ d°ktrmara, iznosi svuje misli. — Prvi i najznačajniji izvor šeriatskog fesora sa drugih fakulteta. Među ovima poslednjim prava je Kur’an, koji je za muslimana neprikosnovena bio je prisutan i vanredni profesor za orijentalne objava Božja. Predavač prikazuje Kur’an sa njegove jezike na filozofskom fakultetu g. Dr. Fehim Bajrakmaterijalne i formalne strane i utvrđuje ove kon­ tarević, a od strane subotičkog pravnog fakulteta bio statacije : je naročito delegiran profesor g. Dr. Čeda Marković. 1.) da je Kur’an usvojio jedan deo starog, Od uglednih muslimana, koji žive u prestonici, zapa­ arapskog običajnog prava; žen je referent Ministarstva vojske g. Abduselam 2) Kur’anom su stvorene neke nove pravne od­ Džumhur, urednik Glasnika Islamske verske zajednice redbe koje nisu postojale u tome pravu ; Derviš ef. Korkut, beogradski šerijatski sudija g. Mu3) u Kur’anu ima relativno mali broj pravnih stafa Kulinović, Upravnik Gajretova doma g. Mu­ odredaba i od toga broja jedan deo je dokinut; hamed Ćemalović, imam Bajrakli džamije g. Abdulah 4 ) ima izvesnih pravnih ustanova koje nisu Hadžić i t. d. Osim pomenute gospode ovoj sveča­ predviđene Kur’anom n. рг. pravo kupovine — š u f a nosti je prisustvovao i znatan broj narodnih poslani­ vakufi i t. d.) ka među kojima gg. Mustafa Mulalić, Hazim Čoha5.) Kur’anom je naročito normirano porodično i džić, A lija Selmanović, Husein Kadić, M ilan Božić, nasledno pravo, jer K u i’an smatra porodicu kao Hasan Toromanović i t. d. osnovnu socijalnu jedinicu. U 5 i 15 časova (po isteku akademske četvrti) Predavač izlaže, zatim, da Kur’an pretstavlja ulazi u salu dekan pravnog fakulteta g. Dr. Živan opšte pravne principe ostavljajući kompetentnim fak­ Spasojević u pratnji profesorskoga zbora i g. Dr. torima mogućnost da prema prilikama i vremenu re­ Mehmeda Begovića, burno pozdravljeni od prisutnih. gulišu nastale odnose. Propisi Kur’ana imaju moralni Dekan g. Spasojević prestavio je novoga docenta g. karakter kojima je zagarantovana dvostruka sankcija: Begovića, naglasivši da je on diplomirao sa odličnim sa strane Božje na ovom i na onom svetu i sa stra­ uspehom pravni fakultet u Beogradu, a potom je oti­ ne državnih faktora. Kur’an zastupa u pogledu krivi­ šao na studije u A lžir da se specijalizira u Šeriat- ce princip individualne odgovornosti, a u pogledu skom pravu, gde je iz toga naučnog područja polo- kazne mešoviti sistem: sistem kompozicije i sistem 361 �zastrašivanja, t o su glavne karakteristike Kur’ana pravna škola) koji su osuđivali upotrebu kijasa (kijasi akli-a) i t. d. i t. d. promatranog sa materijalne strane. I ako je ovo predavanje bilo jedno stručno, Ispitujući Kur’an sa njegove formalne strane predavač iznosi da je Kur’an objavljivan u rimova­ uvodno predavanje u. studij šeriatskog prava, u ko­ noj prozi na arapskom jeziku. Njegovo objavljivanje jemu su mnogi termini i izrazi za veliki broj slušalaca b ili potpuno novi i nepoznati, ipak je g. Begoizvršeno je postepeno prema razvoju svesti prvih muslimana. Iza toga predavač je govorio o kodifika­ vić uspeo da do kraja izlaganja održi svoj auditorium u punoj napetosti. Zaobljeno u jednu celinu ovo ciji i podeli Kur’ana. predavanje pretstavlja uistinu jedan uspeo uvod u Drugi izvor šeriatsko-pravne nauke je s u n e t . šeriatsko-pravnu nauku, koju će g. Begović da raz­ U svome izlaganju g. Begović podvlači razliku koju pravi islamska nauka između suneta i Kur’ana. On rađuje u svojim budućim predavanjima na poverenoj govori opširno o ovome izvoru i prikazuje kakve su mu katedri. Čestitajući od srca našem vrednom na­ učniku na ovom zavidnom uspehu, mi gajimo nadu zloupotrebe nastale, iza smrti Pejgamberove, širenjem apokrifskih hadisa. Govori o velikim sakupljačima da će on, kroz najkraće vreme. znati uzdići ovu na­ autentičnih hadisa i na koncu izlaže značenje poje­ uku na onu visinu koju prestonički univerzitet i naša dinih pravnih ustanova u našem pozitivnom pravu, muslimanska zajednica od njega očekuju. Imenovanjem g. Dr. Begovića za docenta ove koji se osnivaju na ovome izvoru šeriatske nauke hoyoosnovane katedre najviša prosvetna ustanova u (vakufi). zemlji je, na kategoričan način, obesnažila onu beTreći izvor šeriatskog prava je i d ž m a i - u m e t , to jest saglasnost priznatih islamskih pravnika u somučnu kampanju, koju su izvesni pojedinci iz rejednom pitanju. Predavač govori o značenju ovoga cUjva naše starije ilmije, sa prozirnom tendencijom, izvora i nalazi njegovo opravdanje u ovim hadisim a: poveli proti njega. Pod uplivom tih pojedinaca done­ 1. ) „ N a u č n i c i su n a s j e d n i c i B o žsena j e g je i ona kolektivna anatema proti jednog nau­ čnog rada g. Begovića, koji je bio prožet dubokim p o s l a n i k a " (el ulemaeu ^eresetul embijau). osećanjem i ispravnom naučnom doku­ 2. ) „ M o j a s e z a j e d n i c a n e ć e s l o religioznim žiti u j e d n o j z a b l u d i " (la idžtemiu umeti fi dala- mentacijom. Ova prozirna kampanja tih pojedinaca leti). koja je, na žalost, im ala dejstva kod naših vrhovnih U toku daljeg izlaganja predavač govori o na­ verskih faktora, nije ostavila nikakvog utiska na čla­ učnicima kojima se priznaje pravo tumačenja Kur’ana, nove onog drugog merodavnog foruma, koji sačinja­ o poteškoćama koje su u ovom pogledu u praksi va akademski senat beogradskog univerziteta. I g. nastajale i t. d. r } Begović imenovan je docentom. Njegovo pristupno Četvrti izvor šeriatskog prava je k i j a s (prav­ predavanje koje je, sa svojom brojnom i biranom na analogija). 0 ovom izvoru predavač govori vrlo posetom, dobilo naročito svečan karakter, dalo je iscrpno i prikazuje zloupotrebe koje su odatle pro­ ovom zaslužnom naučnom radniku punu satisfakciju izlazile. Govori zatim o reakciji zaharija (posebna za one nepravde koje su mu učinjene. E. Miralem Naša duhovna i svjetovna inteligencija Polemika između naše duhovne i svjetovne inteli­ gencije koja je obilježena kao konzervativna i napred­ na nastavila se je u listu »Gajret« iza dosta dulje šut nje. Tretira se problem našeg kulturnog i nacionalnog razvitka te rada pojedinaca i grupa u raznim lu šim kulturno-prosvjetnim institucijama a naročito u vakufu Ja sam u ovoj polemici već uzeo učešća i iznio moje poglede u jednom napisu u „Gajretu". Veseli me da je moj stav i moje pisanje bilo tako iskreno, taktično i po mogućnosti objektivno, da ni jedna strana nije imala šta da mi ospori ili da se ozlojedi. I ovaj put sa istom željom, samo da poslužim dobrom cilju i interesu našeg kulturnog napretka, dajem i ovaj rad. U 18. br. ov. g. „Gajreta" objelodanjen je jedan napis „Odgovor ilm ije" sa potpisom Ibnul-Ajn. K o je 362 taj Ibnul-Ajn meni nije poznato. Da li je on iz redo­ va ilmije i da li govori sva naša ilmija na njegova usta i to je jedno pitanje. U svim javnim polemi­ kama, a naročito pri tretiranju ovakovih važnih pro­ blema, običaj je da se ne piše anonimno. Stvar gubi od svoje vrijednosti koja je nepotpisana. Nu pored tc manjkavosti, te anonimnosti, obzirom da pisac voli da govori u ime ilmije, vrijedno je pozabaviti se tim napisom. Ko ovaj problem shvata ozbiljno i ulazi u njega sa svim osjećajem i htenjem da bude nepristran, neće ga taj napis Ibnul-Ajna zadovoljiti, upravo će ga razočarati. Napis je više ličan nego načelan. Piscu kao da je glavna namjera bila da se pozabavi samo ličnošću g. Dr. M. Kulenovića, jednog od glavnih sa- �učesnika u toj polemici, inače poznatog javnog rade- zdrave i napredne jprincipe i stvari iz ogromne islam^ nika. I ako se iz pisanja g. 1. Ajna može zaključiti ske nauke, koje će u ovo današnje doba previranja da je obrazovan i dosta upućen u vjersku i svjetsku koristiti, olakšati i ubrzati kulturno naše uzdignuće. nauku, pa kao takav mogao bi da u ovom problemu Neka stvarno kritikuje i upire prstom na eventualne bude jasniji, opširniji, da uniđe u suštinu stvari, pa pretjerane gestove naših svjetovnjaka, kad nije njihov da obilježi put kako bi trebalo da se radi na našem rad i postupak u skladu sa pravom islamskom nau­ kulturnom pridizanju, on se stvari dodiruje površno, kom. Takav njegov rad će biti pozdravljen i biće od govori o onome što nije važno ni aktuelno, prelazi na koristi našoj islamskoj zajednici. lični teren i tu se u glavnom zadržaje. Metnimo ruku na srce i priznajmo da se ima G. Ibnul-Ajn jedino što se je od cijelog, tako mnogo opravdana razloga, što svjetovna i napredna važnog i obimnog pitanja, kao što je postavljeno u naša inteligencija prebacuje i okrivljuje sadašnju i napisima gg. Dr. M. Kulenovića i M. Mulalića dota­ prijašnju ilmiju radi reakcionarstva i životne nespo­ kao, jest idžtihad-kapija a to baš nije u ovo doba sobnosti. Mi vidimo da skoro u cijelom svijetu islam­ važno ni potrebno pitanje. Da li je idžtihad kapija ski narodi stoje na dosta niskom stupnju kulture i da otvorena ili nije,ne radi se o tome. Radi se o tome su u apsolutnoj većini politički zarobljeni, a znamo da kakva je naša duhovna inteligencija (ilmija) u sada­ je sveštenstvo uvijek imalo presudnu moć u narodu, šnjosti i prošlosti; je li i koliko je skrivila kulturnom pa je sasvim logično da na njeg pada veliki dio kri­ opadanju nas muslimana; u koliko danas smeta ili ne vice za io Žalosno stanje islam kih naroda širom svi­ smeta naše n kulturnom napretku; da li je naša svje­ jeta. Nu što je bilo u prošlosti, treba zaboraviti jer tovna inteligencija ateistički nastrojena u koliko nje­ Se živi za budućnost U interesu napretka naše isl. zin rad nije u skladu sa islamskom naukom i još zajednice ritje da se bori svjetovna i duhovna naša mnogih drugih detalja iz glavnog problema bilo je na inteligencija, između sebe, i da se snaga u to troši. koje se je trebao g. lbnulrAjn dotaknuti.pa da je od­ Treba nastojati da se nađe platforma zajedničkog rada govor doličan — odgovora ilmija. (\ • a ne da se jaz produbljuje između glavna ta dva fak­ Ništa od ovoga svega g. 1. Ajn se nije dotakao. tora naše zajednice. Jedino „idžtihad kapije” i n?što malo litmiice dodir­ Još nešto što je zamjeriti g. ibnul-Ajnu, kao i nuo se je vakufa. Veli da se moraju poštivati želje mnogim drugim našim javnim radnicima, a to je što vakifa, izražene u vakufnamama i da se ne smije u svakoj prigodi kada se govori o raznim problemima ustupiti uprava vakufa svjetovnjacima, jer je. koji zasijecaju u naš život i kulturni razvitak, uvijek poznato da je za vrijeme uprave svjetovnjaka upro­ se mora dotaknuti i uvući ime Mustafa Kemal-paše i pašteno sedam milijuna dinara vakufskog novca. njegove modernizirane Turske. Izgleda kao da sve što Što se tiče želje vakifa, držim da ni onaj naj­ ekstremniji svjetovni naprednjak ne bi imao smjelosti tražiti da se ponište vakufname ili ne izvršuju želje vakifa Nu osim toga mnogo rada ima<u vakufu i mnogo bi se moglo pomoći zgodnim i dobrim radom vakufu, a opet vakufi kulturnom razvitku naše isl. zajednice, a da ipak želje vakifa budu izvršene. Nu, 0 tome ću drugom prilikom opširnije govoriti. Za one netragom iščezle — kako veli IbnulAjn — vakufske milijune, nije opravdano praviti iz­ vjesne aluzije, ni za to optuživati mladu i poletnu našu inteligenciju i kulturne naše radenike Tomu je kriva izvjesna politička klika ljudi, među kojom — budi uzgred rečeno — bijaše zastupan u dobrom broju 1 hodžinski stalež. Stvarna polemika o svakom problemu potrebna je i korisna. U sukobu pogleda i ideja iskrsava istina, nu samo bez ličnih napada i zadjevica. Gledajući na spremu g. Ibnul-Ajna mogao bi dosta korisna učiniti svojim javnim radom za našu zajednicu i ako oponira naprednoj našoj inteligenciji. Samo treba da se malo izdigne iznad razine običnih ličnih polemičara, da ne reknemo — svađalica. Neka iznosi i obelodanjuje se kod nas dešava u pogledu javnog i kulturnog ra­ da l—* kojeg naši konzervativci nazivaju „reformaštvom “ — čini se po ugledu na Kemalpašine reforme i uređaje i kao da je to u nekoj vezi sa modernizi­ ranom Turskom. A baš stvarno nikakove veze u to­ me svemu nem a! Svi se mi dobro sjećamo da je kod nas započeo pokret za emancipaciju žene, za nošenje šešira, odmah iza svršetka rata, kada se još za Kemala nije ni znalo. Spominjem ove dvije stvari koje uostalom i nijesu cilj ni glavne tačke programa na­ šeg kulturnog pokreta, radi kojih se najviše napada. Kemal paša, a da i ne govorim o drugim našim kulturno-prosvjetnim pitanjima, koja ne mogu imati ništa zajedničko ni jednako sa današnjom Turskom. Smi­ ješno izgleda kad izvjesni naši javni radenici odobra­ vaju ili ne odobravaju rad i reforme Kemalove, kao da ih on pita za savjet i polaže na njihov sud! Tre­ balo bi već jednom da se manemo jalova posla, da se ne brinemo za ono za što nije*mo pozvani, nego da gledamo kako će naša islamska zajednica u našoj narodnoj i slobodnoj državi da napreduje kulturno i ekonomski da bar iole držimo korak u tom pogledu za osfalim našim sugrađanima. �Смаилага Ћемалови£ Муслимани у Бугасркој (Наставак) знање. „У балканском рату 1912-1913 го^ диве када су наше војске заузеле родопску област и варобиле армију Јавер паше, наши су официри, војници и на срамоту нашу, свештеници крштавали оружјем и насиљем. Помаке од Алије у Илију, од Асана у Асен. Рушили су зграде, рушили џамије, a стари муслимани погнуте главе и дрхтавих усана, г’оворпли су: „Е, ^аури, не рушите нам џамије, доћи ће дан да их правимо не камењем него ђаурским главама". Дов je муслиманско становништво у Дели-Орману иввргнуто прогонима „Родве заштитеи, дотле су у ново присаједињеним крајевима Бугарске, муслимани ивложени шиканама власти услед нејасних правних односа о својини бемље. Питање власништва у там крајевима било je регулисано 1921. нарочитим ваконом који je неколико пута био кењан и подешаван према шовинистичким жељама водећих кругова, којима je био једини циљ да натерају муслимански елеменат на псељавање. Према одредбама тога закона проглашена су државном имовпном сва она имања чији су сопственици sa време балканског рата побегли и нису се повратили до публиковања овог вакона. Учињеп je изузетак sa оне избегле сопственике који се врате до 27 јула 1925 год. и који буду могли доказати no нарочито^ црописаном поступку, право сопствености. Али je процедура врло вамршена и спора тако да ie врло мали број муслимана могао да докаже своја права и да буде враћен у посед. Турско-бугарски уговор о од 1925 садржи као додатак један протокол који треба да дефинитивно регулише право сопствености. Али погато Бугарска и Турска неједнако тумаче одредбе овога протокола, то се он не првмењује до коначног споравума. Ни Муслиманима који су чистокрвни Бугари, звани Помаци, и који говоре искључиво бугарски није ништа боље; sa њих сами Бугари нривнају да су најпоштенији и најчеститији у сваком погледу од целокупног становништва у Бугарској. Настањени у плавинским крајевима, 6es икакве везе са осталим светом, они су и8ложени мржњи хришћанског становништва и прогонима рђаве администрације, у толико више што со налазе на врло ниском културном ступњу. Због тога je велики број тих Помака ма да ве говоре турски био присиљен да се исели у Турску. Уосталом о насиљима, која се врше над муслиманским живљем, даје интересантне податке бугарски писац Иван Караиванов повнати шовиниста у својој књиви „Национално васпитање". Ћустендил 1931. Ивмеђу осталога у овој књиви налави се и следеће при- * Ha првом конгресу муслимана у Бугарској, новембра 1929 год. донета je резолуција о школама, у којој се каже: a) прирев ва и8државање муслиманских школа несравмерно je велики према непосредним поре8има те неки пут износи 300—400% непосредних пореза које плаћа муслиманско становништво држави. Муслиманско становништво сматра да су ови прирези тако велики једино 8бог тога, да се муслимани материјално упропасте и присиле на исељавање; б) често школски управници повећавају школске кредите, који превавилазе стварне потребе школе; в) школске 8граде и вемља конфисковани су и pasдељени бугарским сељацима; г) муслимани учитељи ввложени су више пута денунцијацијама; в) неколико десетина муслиманских шксла 8атворено je вбог тога, што становништво није могло да плаћа велике школске прирезе или тобоже вбог тога што неке гпколе не одговарају хигијенским условима. Конгрес je у исто време истакао да иввесни чиновници и неодговорне органи8ације чине насиље над муслиманским становништвом, које вбог тога мора да се исељава. У 1931 год. према 8ваничним иввештајима муслимани су имали у градовима Бу* гарске 53 основне школе, a 869 школа no селима (мектеба). Школу посећује 47.254 муслиманске деце, док je број муслимана наставника (урачунавши сеоске хоџе) 1801. Поред тога муслимани имају у Бугарској 27 троразредних гимназија са 1483 ђака и 55 професора. Бугарски јевик, бугарску историју и географију предају у тим школама бугарски учитељи. Већина муслиманских школа не одговара ни ив далека хигијенским условима, јер су вграде ниске, често 6es uposopa �и бе8 патоса. Муслиманско становншптвб вбог слабог материјалног стања није у могућности да гради нове школе, које би одговарале хигијенским условима. Школе ивдржава бе8 икакве државне помоћи само муслиманско становништво. Земљоделски режим пок. Стамболијског ишао je доста на руку бугарским муслиманима, оснивајући бројне муслиманске школе. После пада земљорадничког режима и доласка Демократическог 8говора на власт настао je преокрет. Бугарска je влада желела како тврде муслимански листови, да на сваки начин онемогући отварање муслиманских школа и вато je проналавила равна средства као што су тешки школски приреви, нехигијенске вграде, неиоувдани учитељи и т. д. Затвараље муслиманских приватних ш ксјла ивузев sa време Стамболијског режима, врши се деценијама За вргме балканских ратова затворен je велики број тих школа. После светског рата политика затварања тих школа се наставља. Тако су од 1923 године до данас Бугари ватворили око 250 муслиманских приватних школа у Ооманаазарском и Шумепском округу иако муслииани сами издржавају своје школе 6es вкакве потпоре од стране владе. Муслиманску децу натерују У бугарске школе где их однарођу]у. 1923 године влада je ватворила и једину муслиманс*еу учитељску школу у Шумену. (Свршиће се) Хасан ЉубунчиЛ: Из Плеваља прек& и*дег и Прнбоја у Нову Варош Ha повратку из Плеваља одри^али смо у Рудом неким местима пут je просто усечен у стену. која конференцију са неким Гајретовим пријатељима-у—-qe нашоси на пут и пзазива страх и језу код проГајретовој читаоници, у којој има леп тамбурашки лазника. Доле, под нама, у неколико десетака меia у дубокој јарузи, тек бисмо no гдекада углезбор и која се налази. «а лепом месту у ва| по који млин, иначе je долина Бистрице врло Необично леп дојам учинио je на нас либера; слабо насељена. Пред самом Новом Вароши насевредни прехседник 90 годишњи старац г. Ибра: љеност се нешто повећава. Ћосовић. И ако јесуспјех материјални Џ ] прошле године био слаб„ ради опште кризе, ми верујемо, да ће агилност садањих чланова одбора уклонути све препреке, које сметају, да се получи добар успех. У разговору о Гајрету и његову радууРудом сачекали смо и воз, који нас je повео према Прибоју уз Лим. У Прибоју смо се обавестили о животу п раду Гајретовом од нашега повереника г. Праше Захира трговца, који са својим резоновањем просто задивљује, и кога необично боли, што Гајрет у његовом месту не може лепо да цвета услед опште кризе. Ми смо впак стекли дојам, да ће Гајрет у Н ова Варош Прибоју процветати, јер то обећају љубав u разумевање г. Праше. Кроз Зебиновац унишли смо у Нову Варош. Из Прибоја смо пошли лаганим успоном уз Куће су старог стила босанских дрвењара. Покривене су шимлом. Око кућа су ограђене авлије, a Лим. Романтична долина Лима необично je лепа и башча има врло мало, јер надморска висина не допуна лепих природних појава, које су нам се испред звољава успевање сваковрсног поврћа. очију редале. Ha петом километру одваја се пут за Нова Варош добила je свој назив после пожара иознату прибојску бању, a на двадесетом, код ушћа који се je десио кад je Карађорђе ове крајеве оБистрице у Лвм, одваја се пут уз Бистрицу за Но- свајао. Веле, да се je давно некад ово место звало ву Варош. Taj пут je нов и недовршен, јер на ммо- Дервента. До пре 100 година ово место je важило го опасних места нису још поставили колобране. као грговачки центар на калдрмисаном путу који je Ha том путу смо видили много сиромашног света, спајао Травник са Цариградом. Ha ту пијацу су докоји тучом камена зарађује хлеб свакидашњи. Ha носили из читаве околице разну робу. 365 �Нг,ву Bapoin очекује лепа будукност, ако се успоставе боље везе саобраКајне, јер je зрак леп, na би место могло да служи за ваздушне бање. Необично je симпагична појава братске слоге и сношљивости, коja влада међу браћом двеју вера — православним u муслиманима. Ta њихова слога има свој корен у прошлости. јер су стално једни друге чували u бранили м никада се једни другима нису замерали. Гајрет у Новој Вароши нма лепу читаоницу, кроз коју, скоро сви чланови, сваки дан бар no je- данпут npoby. Интимност и повезаност између члапова похвалва ie. A кад засвира шихов та«бурашаа чбпо онда nDocTO заборавите, да сте у Једном забаченом месту. И у овом Ке месту Гајретона засада лего процветати јер има људи, који су врло вривржени I ajрету и који Гајрет i скрено воле. Остављајући Нову Варош све су ми више бледили ocehajn, које je цзазивала интимност, a ja сам се све више увлачио у се што смо дубље продирали у осамљену долину Бистрице. (Наставике се) ГаЈретов гласник Гајретове приредбе Величакствена свечаност Београдског Гајрета Свечано отварањ е дома^ Б еоградског Г ајрета „Осман Ђ и к и ћ 1* Београдски муслимани имали су последњих дј нарочито задовољство да присуствују двем! муслиманекпи свечанослчша. које вмају општн за све муслпмане у^Краљевини. Тек неколш после приступнос предавања госп. Др. М. БеговЈ да je п формадно заузео катедру Ш ериатског^ на београдском Унвверзптету и којем je присуствов! духовна елита Београда, про<Јлавл,ена je ј< ш јед1 манифестација не мање значајна и корпсна. У недељу 27 новембра отвофен je на најсвеча нијп начин Дом Београдског Гајрета „Осиан Ђикаћ" као круна вишегодишњег напорног рада његових прегаоца, као понос свих муслимана у Југославији и као опомена себичним и стерилним како се најбоље слу жи народу и државиОва хумана установа сазидана ситним прилозима добрих муслимана и патриота из Београда и дру" гих крајева, данас je најбоља муслиманска задужбина на,савременији вакуф за збрињавање оиладиве жељне науке, која je до скора na донекле и данас сматрана антиисламском и јеретичком. Ta je фама дефинитивно сахрањена победом знања и светлости над мракои, што je потврдио у свои говору упућеном омладини стари Хаџи Реис еф. са речима: „Ислан цени науку и учење те даје предност ученвм пред осталии људвма у вођењу послова своје заједнице...* Свечаност отварања Дома била je такођер манифестација Гајретове идеје која je дошла до изражаја на видан начин приводећи у дело некадашњи сансирсматнвх студената. To je још један конкретан при366 мер како треба реализовати све економске и моралне предности које припадају општем добру наших муслимана. Многоструке приче позваних и непозваних о нашим актуелним проблемвма празне су речи као што je неалодна и дуготрајна борба двају подељенвх табора који сваљују сву одговорност на свога противникз. Саио овакав рад као што je Београдског Гајрета, ,алеко од сваког полемизирања, нетрпељивости u глоомогућиће да се пође бржим корацима путем (апретка и препорода. Од коликог je значаја ова прослава за сам Београд види се no томе што je н»ој присуствовао великл број најугледнијвх личности из Престонице. Тачно у 10 часова пре подне у велвкој сали новосаграђеног Домд отпочела je свечиност у присуству Изасланика Њ . В. Краља армвјског генерала госп. Милана Јечменвћв, првог ађутанта и његове преузвишености Хаџи Хафвз Ибрахии еф. Маглајлвћа, Реие-ул-улеме. Између осталвх угледних гостију бвли су присутни: Господвн Др. Влада Петковић ректор Универзитета са професорвма гг. Др. Фехимом Бајрактаревићем и Др. Миланом Бартошем( затим Др. Хамдвја Карамехмедовић министар без портфеља, Др, Авдо Хасанбеговвћ ппретседник Народне Скупштине и претсједник Главвог одбора Гајрета, сенатори гг. Емило Гаврнла, Осман Ввловвћ и Др. Урош Крул>( народни посланици гг. Шукрија Куртовић, Мустафа Мулалвк и Омер Кајнаковић. Изасланик Мин. просвете Госп. Др. Главинвћ, взасланик Мвн- војске и морнарвце ђенерал госп. Ђорђевик, први секретар Чехо_ словачког пославства госп. Др Сатмари, взасланвк Кола Српсквх Сестара гђа Продановвћ, изасланвк .Просвете госп. Др. Душан Пелеш и взасланици многвх другвх муманнх и нацвоналних друштава. Свечаност отварања Дома почела je говором Реисул-улеме који су првсутни као и дову стојећи саслу* шали. Ревс-ул-улема je рекао: �Говор Реис-ул-улеме. Веома сам задовољан што ми се пружила ова прилика да суделујем у свечаности отварања овог лепог и импозантног ђачког дома и да том приликом упутим неколвко топлвх речи сакупљеној омладини, тој вади и узданици нашега народа и отаџбине. Дарежњпвости добрих и племенитих људи, радом и напорима искрених родољуба, подигиут je овај Дои и посвекен нашој омладини која се бави наукои. Наука je моћ и извор мудроети, која открива све истине и омогукава човеку да на првом месту уаозна ону апсолутну. највећу и најсавршенију истину, Бога Џеллешану-ху, његова велика дела и чудеса. Таквим упознавањем долази се до правог верозања у Бога, које даје све оно што јс лепо и племенито у човеку П О л а гњ е т е м е љ ц а кам бпнн. Ви Једва чекате момент када кете моћи развитн делатноет за добро Краља и отаџбине. Ако ви докажете својим делима да сте религиозни и морални, да сте карактерни и честити, онда се о вама може говорити као о људима који су у правом смислу социални, који имају право да се у народу истичу као његови вођи. Уверен у вашу добру вољу, родољубље a исламску свес-г, држии да ke овај Дом под Божјом заштитом одисати духом братства, љубавп и толеранције п ваше благодарности преиа онима који вас уче и труде се да што боље и угодније дане у њему проводите. После тога Реие ул Улема изговорио је н а а patiCKOM језику нарочиту молитву — Дову, коју je он написао специално за ову свечаност. У Дови се му- н а Б е о г р а д . Г а јр е т а „ О с н а н Ђ икића** у м а ју о в е го д и н е . јако и живо, високо и узвишено, једнои речи све оно елимански поглавар моли за Краља, народ, отаџбину, што човека чинн узорним у побожности и иоралу, ка- среку и напредак. рактеру и поштењу. Прегседник Београдског Гајрета ђенерала госп. Затим се Реис ул Улема обрака омладини и Ђура Јоевфовик потом je одржао патриотски говор у вели: коме je рекао: — Ти cef омладвно, налазиш на стази науке и Говор прстседника Београдског Гајрета госиодипа тежиш да се наоружаш солидним знањем, окптиш мо* Ђуре ЈосифовиЛа ралнни врлинама онако како то потребе нашега наГосподине ђенерале, изаславиче Н>еговог Велнрода и отаџбине траже' јер ви сте ти неииарн и бучанства Крал>а> господо мпнистрп, Ваша преузвишедуки просветитељи нашега народа. Ислам цени науку и учене те им даје предност ности, господо преставнвци и изасланици, господо u пред осталим људима у вођству послова своје зајед* госцође. нице и тражи од њих да се од тога не устежу. Београд, наше национално средиште, срце наКако видите, иила моја децо, вас чека велики шег културног живота и политичког опстојања, био задатак( да предузмете улогу народних вођа и про- je још давно пре уједињења духовни центар, жариште светвтеља и да се тако одужите свом роду и отаџ- нацноналне свестп и веснпк блиске слободе. 367 �Mama брака ca сввх страна наше данаш8.е простране и драге нам отаџбине упирали су поглед и полагали своје наде у Београд као звезду водиљу п као мајку слободе. Они су увек веровали, да ће овај град постати престоница моћне државе, то се осећало једнако у Црној Гори, Боки, у Војводини као у Босни, у Хрватској као у Словеначкој, Далмацвји и Херцеговвни- У свима оввм покрајинама пробудила се национална свест која je својом џвновском моћи и заногом рушила пред собом препреке и прсбудила наду у најзабаченијим крзјевима у скоро ослобођење и уједињење Југославије. Омладина била je највзразвтији преставннк и израз овога заносг. Омладина je веровала в страдала за идеал националног ослобођења који je вспуњчвао њихову душу и њихов рад. 0 томе најбоље сведоче многобројни процеси и запостављане националне омла* дине ca стране непријатељских власти. Ни наша браћа исламске вере нису заостајала, и они су свој нациовалви понос и свест показали у борбама против непријатеља. Из њихових редова створила се једна јака група свесне и борбене омладине. која je ca омладином другвх вера радила на делу национ-лног буђења в васпвтања. Ова je омладв^а била загрејана борбенвм духоМ| уверена да tie слоб »да не поклања нвтв добвја већ се она осваја, задобија. Највзразптнјн преставнвк ове групе код.наше браће всламске вере бво je Осман Ђвкић, који je преставл.ао олвчеље нацвоналве свести в напора. Кроз његове песме провејава дух јаког и непоколебввог веровања Цу скоро ослобођење и уједвњење. Оа ca својии песмама будИ надионалну свест в храбрв у раду за народно з( зблвжавање в подвзање. Ta се свест најбоље сцртава у овам ствхивш ивима пунвм вскрене наде, ч«жње в заноса којв гласе: „Ено сввће зора и ко златни савци, просвпљу зраке свјетлости и моки, да и нашв сура загрвју се станцв, послвје дуге таме, послвје дуге ноћв“. „Ох не плачв ввло утрв горке сузе, јер век сунце мвло в наше се рађа, брат се с братом грлв, престануке свађа- . С вером у Бога, мудра владаввна блаженопочввшег Краља Ослободвоца, Његовог Велачанства ГГетра I. и нашег омвљеног в ввтешког Краља уједвнвтеља Александра I., војнвчки подввзи в победе српске в југословенске војске, које су задвввле првјатеље в непрвјатеље, све ово довело je наш народ до Ослобођења и уједвњења. Алв ту се нвје стало. Ту нвје извршена н»ционална мвсвја. Она се једноставно претворвла вз револуциоварне мвствке у мврнв стваралачкв рад. Ту je опет предњачво Београд, јер je псчео пре него што je всцелво своје сопствене ране да мвслв и 368 ради за своју драгу оиладвну. Он, хтео je да узДигне свс наше крајеве на исти степен културног и економског стварања да ое тако наш народ може успешно развијати упоредо ca другвм народима. у круговвма београдсквх културних раднвка понвкла je такођер мвсао да велвку пажњу треба поклањатв нашој браки исламске вере, a нарочито њвховој омладвни која ke бити носвлац националне свеста и културног стварања! a свгуран мост и спона нагаег зблпжења в једвнства. Овп културни раднвци такођер су увиделв, да исламска омладвна која долази у Београд на студвје оскудвјева в дошли су на племенвту мвсао да ту омладвну треба помоки и заштвтитв. Ta je замвсао нашла свој взражај и остварење у годвнп 1923. кад je створено друштво Београдски Гајрет „Осман Ђоквк . Ово je друштво добило вме Османа Т>иквка да омладвна у њему ввди узор националне свести и оличење несебвчног рада и стваралачких напора за народно васпвтање. Семе посејано, пало je на плодно тло в дало je за оввх девет година добрвх плодова међу којима и овај дом, чвје отварање данас свечано славимо. A за његово стварање вмамо на првом месту да благодарвмо нашем највекем добротвору Његовом Величанству Крал>у ^живео и дуготрајно одобравање). Так) всто благодарвмо велвквм добротворвма и првлагачвма вз Херцег-Боснв| Београда и осталвх нашвх крајева. Благодарвм и престоничкој општвнв, која нам je подарила бесплатно земљиште за овај дом од 1395 м*. Благодарвм Његовом Величанству Краљу и свима драгим нашвм гоствма, који су лачно вли прек) взасланства својим црисуством увеличалв ову нашу свечаност. (говор je бурно поздрављен). Госп. Јосвфоввк прочвтао je телеграм упукен Њ В. Краљу, који гласи: Његовом Велвчанству Александру Југославвје Првом Краљу Београд Управа Београдског Гајрета „Осман Ђиквк" првлвком прославе свечаног отварања Гајретова домапоздравља свога највекега добротвора Нзегово Велвчан* ство Краља в клвче вз дубвне душе: Живело Њ е_ гово Велвчавство Краљ Александар ГГрви и Његов Узввшени Дом! Претседнвк Ћурађ Јосвфоввк Чвтање телеграиа Њ. В. Крал>у пропракено je одушевљенвм поклвцвма Краљу в Његовом Доиу. Пошто je хор пвтомаца и пвтомаца отпевао народну хвмну отварање Дома поздраввло je неколвко делегата. Директор вакуфз у Скопљу госп. Хасан Ребац изручује поздраве Вакуфско-иеарифског већа, Дирекцвје u ових муслвмана Вардароке л Зетсве бановиие. Госп. Ребац каже: �— Муслиманц на Југу без обзира на националну припадност виде у овој свечаносии остварење једног врло великог ако не и највећег еакуфа, који noчпва на љубави Боограда, и коме je цил> да васпита младе генерације југословенских муслимана на извору наше држевве и вациовалве мисли на извору вајвв' швх културних и просвесних установа, где ke, спремајући се стручно за свој позив, упознати с Југославенима са свих страна и научнти се међусобвој л>убави и трпељввоств. Од ове велвке задужбвве има већ видннх резултата, a у будућности ke их бити још много више. Врло леп и темпераментан говор одржао je народни посланик г. Мулалић. Он je између осталог рекао: диио, да то беше добро, јер се из оваке удаљености могасмо спознати и јер радом наших националних прегаоца и неимара, с једве и Гајрета с друге стране, бацисио се у братски загрљај тако чврето тако г чеввто. да се ввше међу нас нвшта не може поставвтв. Ввше међу нама нема препреке нв приговора. Све недаће прогалости првписасмо немвновности судбвне в за хатор будуке среће, предасмо забораву. Православље нв вслам не деле нас впше, в једно в друго уједвњује нас у заједначком нацвоналном вдеалу. Она ввтка мвнарета, која тако дввно u тако чаробно красе нашу отаџбвну! наша су, наша нациоонална. јер су в она знак духовне снаге наше pače, као што су нам заједнвчка својвна оне релвкввје надвоналне нам моћи и славе, сачуване no Иоздравни говор народног посланика госп. МулалиЛа класвчном Југу. Са једнвм в другвм наша бвстра в Господине изасланиче Његова Велнчанства Краља, несебнчна национална свест поносв се a дичи. много поштоване даме и господо! И ево нас на заједнвчком мосту. у драгој нам Било je у хисторији народа, према којима je * престоници, у овом белом националном храму, делу судбина била заиста свирепа; било их je који еу трнашвх.ду^отрајнвх вапора, храму, којв данас блештв пели тешка искушења, доживљавали трагедије, a и светлом славе заједначке нам прошлоств, које блештв васкрсења, a било нх je в који су чак нестајали, засветлом узвишеног лика нашег Краља, да поделчмо тирали сваки траг, прогутала их je асвмвлаторска абратска дужности на сачувању асторвјских тековвна ждаја јачег, већег n мокнијег твранвна, да um нпсу в взграђивању наше будућноств в да делвмо братски остала ни парампарчад органског ни духовног. Судбина нашег народа као да je била кроз пуних пет све мвлоств, које у взобвљу взввру вз очввског срца векова уклета. Наша искушења грновитим путем ва- узвишеног нам Крал>аЕво сам и ja обдарен сгећом да овом свеч иом скрсењу превззпђоше мок човека и уђоше у легевду херојства. Патили смо обоји. И онн потлачени п они часу првсуствујем као делегат Глзвнвг одбора Гајрета вз Сарајева, да Вам донесем поздрав Херцег-Босне фаворизовани; потлачени одмах непосредно a други трајно и поколењима. Зар није трагично и уклето и да се са вама поклонвм онвм тешквм напорвма нарађати се на једној груди, отхранвти се једним мле- жвх прегаоца, да неимарвма овог дома вз кога ke взком, однихати се у једној колевци и одгојити једном вврзти еманација свега онога, што je лепо, племенито, мајчинои слатком песмом, a не познавати рођеног бра- •1 обро, здраво и национално, свега што je Богу и Кра* та, гледати га за туђвна и не видети у њему исто- љу мвло a домоввив в нацвјв подобно и корвсно, у ветности крви и језика. Зар није страшно, кад се на вме многобројног Гајретовог чланства у ивјелој Крато мисли вама данашњим поколењвма стаје дах и ле- љеввнв свесрдно чествтам в да вашој омладввв зади се крв, једнои мајчином ри;ечју вређати срце бра- зажелвм, да вастава нате дело вствм еланом, встим та и у служби туђвва чак пролевати и братску крв. завосввм вдеалом, евтузвјазмом, да још сважввје в Зар није жалосно кро8 векове дизати туђу славу и крепчвје вего ми, корачи сволуцијом в препородом у давати туђиву своју дивовску снагу тела, духа и ума? златву будуквост, носекв у чиствм ерцама амавет: Зар није уклето кроз векове се не моћи код једног Све за Краља и Отаџбвву ! језика споразумети с братом? Говор г. Мулалвка je био ввше пута прекидан To je хтела судбина и тако je морало бати. Мо- бурввм одобравањем и поклвцвма. жда je и морало тако бити да доживимо ово што даПрославу je поздравила врло топлвм речима гђа нас вмамо. Продавоввк у вме Кола Српсквх Сестара. У вме nIIpoЈедно je било cpeka: свете“ поздравво je госп. Др. Пелеш. Пошто су свршепв поздраввв говори мјешоввУ дубини наше замагљене потсвести говорило нешто јако, нешто велико, моћно, нешто исконско, ра- тв хор пвтомаца и пвтомвца отпјевао je веколвко врено, што нам je улевало у срца одвратност према ту- ло добро увјежбанвх првгодних п';есама под дврвгова* ђину и његовој асимилацији, што нас je бодрило на њем госп. Бравка Драгутивоввка ваставввка музвке. борбу, И ево векови прођоше, a ми благодарећи томе Гђвца Сафија Филвповик питомаца отсвврала je ва живои исконскои нагону, сачувасмо све лепе особине клаввру са велвквм успјехом једву тачку. Иза заврсвоје pače. Велвке културе( чвје je поприште бвло шеве свечавости гоствма je сервврзва богата закуска наша домоввна, бацвше нас у две крајности али ви- у једној од дворава дома. 369 �У току евечаности приспео je велики број теле* грзфских честитки Управи Дома између којих ћемо навести неке: Сарајево — „Учествујући духом у Bamoj прослави желимо да Дом као дело братске љубави Београда и дело несебичног и преданог рада Гајретових радника остане вечитим спомеником братства и жр 1 ве за национални и културни програм наше лепе Југославије. Честитамо и живели! Хусеин Бркић, Азиз Сарић, Др. Заии Шарац, Др. Јусуф‘Тановић Шериф Бубић и Шефкија Бубић“. Сарајево — „Доцкан обавештени о свечаном отварању Дома жалимо^што не можемо присуствовати те Вас срдачно поздрављамо и уверавамо да смо сви идејно с Ваиа са жељои да Ваш рад дочека што бо ље успехе на националном и културном пољу.' Вапти бившв питомци, професори: Капиџић, Дрљевић, Ножић, Ђурик, Бубић Мурсел, Инжењери: Башагић, Ха сандедић, Хреља, Чокић, Вуковић, Дубравик, инспектор вакуфа Бубић. судије: Лукачевик, Суџука, Ђе мерлик, Ристик, Поповик, доктори Софтик -и.Идризбеговик . Бан>а Лука —^ У име Вакуфско меарифског Be­ ka поздрављам најтоплије отварање Дома драгог Бесградског Гајрета, захнаљујем прегаоцима који су омогукили његово стварање и желим да наша омлади* на нађе у томе Дому уточишта и потетрека у служби своме народу и Краљу. Суљага Салихагик. Крагујевац — сУ име грађана града Крагујевца поздрављам велико и племенито дело Управе Гајрета и желим пун успех на великом народном послу у но воме Дому. Претседник опттпне Војислав Калановик. Мевлуд Женског одбора Гајрета у Мостару Ha 13 овога мјесеца Женски одбор Гајрета у Мостару прославио je на врло свечан начин рсђење Мухамед пејгамбера у просторијама Гајретова интерната. ГГросторије Гајрета биле су нарочито украш-'не и удешене за ову прославу. И ако je време било вр ло рђаво ипак ову прославу посетиле су наше најугледније породице. Мевлуд je учсла госпођица Рухија Диздаревик, која je својим топлвм и милозвучним гласои изазвала код присутних многу сузу. Can ирибор и све трошкове око мевлуда преузела je добровољно председница одбора госпођа Ћамила Капетановик, супруга нашег пријатеља и Гајретова радника госп. Хусе Капетановика, директора Духанске творнице. И овом приликом сматрамо својом дужношку да се .у име Гајрета захвалимо нашој вредној председници на прилогу и пожртвованом раду. Добровол>не прилоге дароваше: no 100 динара госпођа Фејик, госпођа Табаковик, и госпођа Хакало, no 50 динара: госпођа Хаџиосмановик, no 30 двна. 370 pa: госшфа Кајтаз, no 20 динара: госпођа Ђикић, гоепођа Бијегик, госпођица Мехмедбашвћ, Џемила Ћвшаћ, гоепођа Сефић, no 10 дниара ročnoga Шегетало госпођа Хаџирапшд, ročnoga Хаџшшеровик, госпођа Калајџић, гоопођа Салаховић, ročnoga Такмаковић, (једну махраму) госпођица Курт, гоопоЈјвца Мрав госпођица Бркић, гоопођица Драче, госпођа Чевро, roč­ noga Хрвић, госпођа Требовик, и гоепоЈјИца Kojnh, no 5 динара ročnoga Шегетало, ročnoga Пптић. госпођида Колудер, госпођа Жуљевић, Ђикић, Капетановић. Чвсти ириход взноси Дин. 586. Скупштина Женског одбора Гајрета у Мостару Ha 20 овога мјесеца Женски одбор Гајрета одржао je своју редовну годишњу скупштину у просторијама Гајретова интерната. Испред мушког одбора као делегати прасуствовали су i t . Слипичевик и М. Алпкалфик. -^}купштина je била добро посекена. Претседница госпођа Ћаиила Капетановик отвара скупштину и зчхваљује се присутним на одзиву и поеети. После поднешених извештаја секретарице и благајнице одржао je наш старина Хаџи Ибрахим Слипичевик кра~ так говор у којем je нзнео важност Гајрета за нахп економски просперитет, a напосе за просвекивање нашег женског подмлатка. После тога прешло се je на избор управе и једногласно су изабране следеке госпође и госпођице: Претседница госпођа Ћамила Капетановик, потпредседница I. госпођа Сампја Курт^ потпредседница II. госпођица Шемса Ка таз, секретарица: Шерифа Колудер, благајница Атпфа Курт, одборниде: госпођа Вргора, госпођица Фахра Хаџиосмановика, гиспођица Зејна Омерагик, госпођида Атифа Тоикик, Ремза Бехлиловик, у надзорни одбор госпође: Т>икик, Имамоввк и Кајтаз. Oživljenje Gajreta u Odžaku Budući je u posljednje vrijeme bio rad za Gajret u Odžaku skoro zamro, to je otputovao član G’avnog odbora Gajreta g. Esadbeg Alibegović iz Dervente u Odžak u svrhu oživljenja toga rada. Na njegov predlog sa ziana je skupštna članova i prijatelja Gajreta, a uz potpo­ ru g. poglavara ispostave Guz ne, u prostorijama Musli­ manske čitaonice. G. Alibegović je prisutnima održao govor, razložio im svrhu dolaska, progovorio im o Gajretu i upczorio ih na potrebu da se nastavi s ra­ dom. Nakon diskusije zaključeno je da se zasada iza­ bere akcioni odbor, koji će upisivati članove i nakon upisa dovoljnog broja sazvati skupštinu i izabrati mjesni odbor. Na Samoj skupštini upisano je oko 40 Članova, osim ranijih. U akcioni odbor su unišla gg! Ibrahim Brk'ć, Sulejman Rasmić, Džemal DžananoviĆ, Sulejman čeliković, Nazif Hodžić, Safvet Borić, Nedžib �Dejanović, Safvet H. Efendić, Mustafa Jupič, Gojko Guzina, Hamdija Šaćirović, Sejfudin Maglajlić, Huseinbfg Kapetanović. Akcioni je odbor obećao da će s«kupiti barem 2500 kg hrane Iza loga je g. Alibegović u društvu sa gg: Halilovićem i Đurom Plećašom, dlanovima mjesnog od­ bora u Derventi, otputovao u’ Jakeš, gdje su također održali sastanak i odredili ljude, koji će nastaviti sa sakupljanjem hrane. Prilikom sastanka sakupljeno je 1500 kg kukuruza i nešto graha. Gajretovi pitomci u Bihaću u radu za Gajret Glavni Odbor Gajreta u Sarajevu starajući se o tome, da se njegova omladina po internatima vaspita i sprema za budući život i opštekorisno djelovanje u našem narodu riješio je, da se u njegovim interna­ tima osnuju mjesni odbori Gajreta. Tako su i pitomci ovdašnjeg internata održali svoju osnivajuću skupštinu dana 8 oktobra 1932 i izabrati svoj odbor na čelo koga su došli kao: pretsjednik Esad Tašahć i potpresjeđnik Safvet Čengić, maturant. Kao sekretar Her­ cegovac Adem i blagajnik Munib Dubićanac, sedmcškolci a ostale funkcije poptfnili' su pitomci prema društvenim pravilima. Izabrani odbor riješio je, da u toku godine održi više kućnih sijela sa biranim programom za članove i članice Gajre a, čime da doprinese Gajretu moralne i materijalne koristi. ^ Tako je 12 novembra ov. god. priredio ргт---- : jelo sa programom za članice Gajreta. U lij ukusno dekorisanoj sali sa pozornicom, izveden je program pred dupko punom prostorijom našeg žen­ skog svijeta. Program se je sastojao u slijedećem: 1 Pozdravnu riječ održao je pretsjednik Esad Pašalić, pretstavivši publici organizaciju pitomaca i značaj ove Gajretove akcije a ujedno zahvalivši se našim uglednim hanumama na pažnji koju su uvijek pa i sada ukazali Gajretovoj omladini, završivši svoj govor sa poklikom Nj. Vel. Kralju i Kraljeviću — Protektoru Gajreta. 2 Zatim je pitomac Hercegovac Šefik, V razred recitovao pjesmu „Otac“ od Voj. Ilića ml. 3 Potom je pitomac Čekić Safvet, maturant z veo monolog „Trajče travar", na zadovoljstvo publike. 4 Iza toga je uslijedio pozorišni komad „Zlatni bardak* od Muratbegovića, kojeg su izveli pitomci: A. Humo, E. Pašalić, S- čengić, M. Ljubović, M. Dubičanac, koji je bio nagrađen aplauzom. Poslije programa produženo je sijelo uz crnu kafu i igranku sve do pola noći, kada su se mili gosti razišli svojim domovima izrazivši želju, da se ovakve priredbe češće obnove. I ovom prilikom naše hanume sjetile su se Gaj­ reta sa prilozima, među kojima napominjemo: Raziju Ili hanumu Softić Din 20; Ašiju hanumu Krupić i g-đicu čelebiju Krupić Din 15; Vasvu hanumu Jusufhodžić, Fatimu hanumu Krdžalić, Sejidu hanumu Redžić, te gospođice: Diku i Ekiku Ibrahimpašić i Šahu Redžić po 10 Din; i ostale, na ćemu neka im je najtoplija hvala. E. Pašalić. I. Прослава Гајретова дана у Невесињу. Како сваке, тако и ове године, месни одбор Гајрета у Невесињу са својим члановима прославио je 6. септембар, као Гајретов дан, ва тај начин, што су тога дана распродаване Гајретове значке no изласку вз џамије и што je имам матичар г. Мушановић пре дове проговорио неколико речи o звачају 6. септеибра за „Гајрет". Пошто je тога дава било кишовито време, одложен je Гајретов теферич за недељу, дне 18 септембра 1932. II. Гајретов теферич у Невесињу. Месни одбор Гајрета и Гајретове читаонице у Ннвесињу прпредио je у недељу, две 18. септембра 1932 на месту зв. „Соларевива“ Г»јретов теферич на коме je било присутно око 4000 душа. С обзиром на многобројну посјету тога теферича, можемо нагласити и подвући, да je Гајретова идеологија примљена код грађана и сељака са симиатијама. III. Р ад месног одбора Гајрета у Невесињу око сакупљања хране за „Гајрет" Ha једној од својих седница, a схвакајуки тешке материјалне прилике, у којима се налази nГајет“ око збрињавања муслимвнске сирочади закључио одбор, да се одмах пође кроз села и з .тражи помоћ у храни. До сада су претседник г Коркут Дервиш, подпредседник г. Оиерсофтић М. Алија и секретар г. Беговик Аееи прошли кроз села: Оџак Жил>ево-Постољани-Бијења-Сопиљи Хрушта Лакат-Кљуни и Пресека, na су свугде постиглп прилачан успех, јер су сељани, премда живе у паскввим крајевима и у тешким материјалним прилвкома далп за Гајрет прцличну количину хране. Сакупљено жито похрањено je у Невесињу на сигурном месту, na ће се првом приликом уновчити и новац отпремити Главном Одбору. Ha овом месту молиио и остале шерпјатске судије као и друге интелектуалце, да пођу кроз села и покупе храну за Гајрет, јер сио сигурни у њихов успех с обзиром на околност, да ke прикупљати храну у богатијии крајевнма, него што je Невесвње. Gajretovi Mevlud u Vitezu 4 novembra t. g. mjesni odbor Gajretu u Trav­ niku održao je džume namaza Gajretov Mevlud u Vitezu. Prostrana strana džamije u Vitezu, koja je stara 371 �preko 400 godina, bila je dupko puno sve uglednih domaćina iz obližnjih sela. Domaćini su mirnom du­ ševnom razpoloženju u svečanom ruhu hrlili toga dana u grupama u Vitez, jer su znali da će čuti pjesmu u slavu rođenja Najodabranijeg. Učenje mevludi šerifa počeo je svojim zvonkim glasom g. H. Begović gost, jer su svi osjećali Veličinu Onoga, koji je svijet preporodio. Iza svršenog Mevluda posjetioci su se sastali i porazgovorili sa radenicima Gajreta. Interesovali su se za Gajret i njegov rad, što im je bilo protumačeno. Mnogi su rekl’, da Gajret može najbolje svoje ideje proširiti i na selu, ako bi odpočeo sa Mevludima i bratskim razgovorima. Molilu su odbor iz Travnika, da češće dolaze među njih i da se porazgovore o opštim potrebama, što im je naravno draga srca obećano, a obećanje će ako Bog da i izvršiti. Ovom pšilikom ističemo da je Odb.or u Travniku odlučio, da tokom ove godine (zime) obiđe sva veća muslimanska sela, održe Mevlude, te se porazgovore o potrebama, jer drži da je skrajnije vrijeme, da se naši težaci što bolje upoznaju sa Gajretom, njegovom idejom i ciljevima kao i značajem. Na inicijativu samih posjetioca Mevluda, sakup­ ljena je svota od 361 Din za Gajret. Srdačna hvala svim^- darovateljima! Р азне виЈести: Vjenčanja Saradnik našeg lista g. Fuad Slipičević, đipl. st. filozofije, sin člana Glavnog odbora Gajreta g. H dži Ibrahimage Slipičevića iz Mostara, vjenčao se 10 no­ vembra o. g. sa gđicum Sadetom Kapićevom (rahm. Smailage). Gospodin Ibrahim Hadži-Zukić, vrijedni radnik Gajretov u Konjicu, vjenčao se 10 novembra o. g. sa gđicom Fatimom Sađiković, članicom i prijateljicom Gajreta iz Ljubuškog. Mladencima srdačno čestitan o ! Premještaj g. Salke Ćurića, potpresjednika mjesnog odbora u Rudom Ovih dana jo premješten na svoju novu dužni st u Hum g. Salko Ćurić, nadzornik pruge. Mjesni odbor u Rudom gubi mnogo u osobi g. Čurića, koji je znao i htio u svako doba rado prido­ nijeti sve za ideju Gajreta. Njegov petogodišnji rad u Rudom, najpr je kao povjerenika, a onda kao potpredsjednika ostao je za­ pažen kod svakoga prijatelja našega GajretaMi žalimo njegov odlazak iz naše sredine, ali apdujemo na našega Salku da uvjek i na svakom mjestu bude onakav kakav jo bio kod nas pa će mu Gajret biti uvjek zahvalan. Srećno ti novo mjesto dragi Salko, i srećan po­ četak novog rada u duhu Gajreta. L. Merhum Hamidaga Čampara I Na dan 14 o. mj. ispustio je svoju plemenitu dušu u 75 godini života Hamidaga Čampara ugledni posjednik iz Gicka. Ugledna starina, ukrašena velikim i b'strim umom, bio je pretsjednik opštine punih 40 godina. Kroz svo to vrijeme rahmetlija je bio dobar savjetnik i uzoran organizator te vrlo dobar domaćin. U njemu je ovdašnja sirotinja gledala svoga dobrog oca, na svakom koraku moćna zaštitnika i plemenita dobročinitelja. Zato se je munjevitom brzinom proni­ jele vijest, da je rahmetlija nakon kratke bolesti pre­ selio na ahireb Ova se vijest duboko dojmila ovdašnjeg građan­ stva bez razlike vjere i sa suznim očima se upitala: Zar u istinu nesta našeg dobrog Hamidage! Ogledalo rahmetlijine dobrote, plemenitosti i dobročinstva bila je veličanstvena dženaza, kojoj je prisustvovalo mnogobrojno građanstvo sa pretsjednikom avtovačke opštine g. Ristom Đurićem, te sinom rahmetlijinim sreskim načelnikom u Stocu. Dženazu su izvršili svi imami Sa g. Kurspahićem lamom matičarom, muallimom i vjeroučiteljem. Na kaburu se je sa rahmetlijom ispred građanstva oprostio učitelj g. Ibro Mujezinović kratkim i dirljivim govo­ rom, iznijevši rahmetlijine mnogobrojne zasluge i njegova mnoga dobročinstva, u glavnom istorijat nje­ gova plodonosnog rada. Govor je učinio dubok utisak na prisutne, kojim,sjetivši se uspomene na svoga dobroči­ nitelja i gušeći se u suzama napustili je merhumov kabur. Rahmetlija ostavlja iza sebe suprugu od ugledne porodica Kurtovića iz Gacka, 2 kćeri i 5 sinova od kojih je jedan sreski načelnik u Stocu, 1 u'službi kod Poreske uprave u Gacku, a 3 kod kuće na posjedu. Neka dragi Allah ožalošćenim da potpuni sabridžemil, a rahmetliji firdevsi ala dženet. Rahmetullahi alejhi rahmeten vasiah ! IV. Премеш тај подпредседника месног одбора ГаЈрета r. Омерсофтића М, Алије Услед премештаја no потреби службе отишао je на своју нону дужност подпредседник нашега одбора г. Омерсофтић М. Алија среском суду у Фочи. Жалимо, да губиио из наше средине г. Омерсофтића, јер je за цело цело време*свога службовања у Невесињу бринуо се и радио за Гајрет, a потпомагао je и сиротињу овога краја. Г. Омерсофтићу желимо сваку срећу и напредак. Мјесни одбор Гајрета у Невесвњу. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/f8360a483f6b0f9c9b6a95996cc31f63.pdf d898ba310572f63acb00915faa89879e PDF Text Text Г О Д . X III Б Р О Ј 2 3 -2 4 Сарајево, 16. децембар 1932. У служби Fafpeia no Санџаку Из Нове Вароши преко Пријепоља у Нови Пазар Пут према Пријепољу био je на много мјеста преплављен муљем, јер je изложен иаглим бујицама, које су тога дана надолазиле, услед сталног падања кише. Монотонија, која за кишних дана облада и пуни људске душе сетом, продуљила je и наша лииа и давала нам изглед учесника на жалости. Млдд сапугник, ваљда заморен сетом, иа домаку Пријепоља, са оживелим осећајима, прокида монотонију са оном познатом песм ом: п за овај доста високи мост. Вода Милешеве хучно и са клокотањем вал>а се преко нанетог камења у кориту. Од овог дрвеног моста, na до каменог моста на Лплу, води пут кроз дугу опевану прпјепољску ^чаршију, која јопг дуља изгледа, кад je на киши незаштцКени прелазимо. Пријепоље je добило своје име no томе што се некад ова варош налазила у пољу мало дал е уз Лим. Кад je била у пољу звала се je Ивањ-Град, a М о ти в из Новог Пазара Колика je у Пријепољу чаршија, чаРшија, Још je већа у мог драгог авлија, авлија и т. д, Путници оживише кретњама и почеш е погледима тражити Пријепоље, у песми споменуто. И заиста, према себи на јужној страни угледасмо ПриЈ€:пол>е на подножју присоја. Тек ш то см о зашли међу куће иријепољске, заустависмо се пред Гајретовом читаоницим, која се налази na самој обали Милешеве. Читаоница je смештена у пространој, али ипак неподесној вакуфској згради. Од читаонице дрвеним мостом прелази се преko брзе Милешеве, чије бујице знаду бити опасне послије кад je прешла^из поља увукла се je у ње* но нме успомена на ono, где je прије варош била. Пријепоље je учинило ову се о б у сигурно ради потребе бољ ег обрам беног положаја. Верско просветне и onhe просвегне прилике м-услпмана у околици Пријепоља су врло слабе и невероватне. Недостатак школа u још већи вероучитеља u ’ добрих имама учинили су просветне Dpnлике оваковима. Te лоше прилике, још нам се више тм-уре и заиагљују! кад чујемо о 'срам ош им делима неких који су позвани да просвећују. Да би с е овом непросвеКеном свету помогло, да би му се изградили верски осеКаји са моралном 373 �подлогом, потребно би бпло: појачати школску мрежу са учитељима идеалистима; и населити више верских вредних службевика, који би и нимо р^довиту своју джност, предано радили на подизању верско-пгосветном тамошњег сеоск ог света. И сва културна и гросветна друш тва требала би, да свој рад управе у правцу културног u просветног подизања овог заосталог сеоск ог света. М јесни одбор Гајрета много oceha за ов о питање, али не сме да се задовољи само са констатацијама и болом. нити сме да изгуби веру у коначну победу добра, него треба да се јуначки ухвати у коштац са злом и користећп сваку, ма и незнатну прилнку, треба да Ђурђев*дан 1809 на та врата ум акао силан ЧавиК М устајбеже, пред потером Крајине Николе и Мутапа Лазара. Иста песма помиње да с у око града, у т о д о б а , били велики бедеми, који се сада не виде. Сјеница je мало мјеставце, с а ош тром i лимом, богато стоком. О во je м јесто једво о д вајјачих наших сточвих пијаца. Две задње годиве oceh a се криза и ва овој пијаци, јер стоке бива св е мање на пијаци ради слабе потражк:?. Пролазнику запиње з а о ч и о г р о м н а џамија ,Валиди Султан", која je оволика ваправљена ради велике војске коју с у Турци држали у Сјеници. Џамија je покрај огром вости и лепа. У н>ој je била стално делује у правцу народног просвећивања. Само тако Ке се Гајрет у Пријепољу одужити своме позиву ii својој сврси. Вредни u свесни одборници монтирава и велика пећ, коју с у одвели аустријав- дају довољно јамства, да he с е Гајрет у Пријепољу развити у снажно друш тво народног просвећивања. приличито замро, ради тога ш то je вредни Гајретов Бејаше ведро и свеж е, после-кишно јутро, кад смо с е упутули из Пријепоља у Милешеву, да je након кратке вожње пређемо и да се по^вемо у спињати уз Јадоввик све до њ еговог врха К обиље ци за време рата. У овом м есту рад1за Гајрет у задњ едоба би о je радвик Чивгић поболевао и вије м огао да посвети Гаф^ту ов у пажњу, коју м у je пре посвећивао, О во замирање рада Гајретова веће с е продуљити, јер с у сада ва чело Гајрета у Сјевици дошли људи са много агилвости в сп особвости. Раво, ујутру. сталво запахњиаави Главе. Кад см о год.' на овом е серпенгинастом путу от тр и м зраком повезли см о се били на источним окукал^а, лгћек см о пред очима имали дпвну слику светлеКих кубета Милешеве. Овај, много пута описани шризор, просто опчарава Новом Пазару. П ут je најпрво водио преко сјевичке гледаоце и потврђује ц&лШа смисао наших старих, са којим су они .знали изабрати најљепша м јеста за своје грађевине. Мало више, на окомитој стени, виде се рушевлне cta pora града Милешеве. Под самим градом иалази се сел о Хасарџик са једном витком м-унаром. свеж им из Сјевице и према висорав- ни, a овда см о с е свустили у плодну долину једве речице, низ коју см о сишли у Нови Пазар. Ha путу см о се сталво морали пробијати к р о з св е т и ст оку, који су журили да приспију на пазар. Тек што смо овај дивни призор изгубили вз вида u прешли на осојн у страну брда, пред очима нам je опет пукла неописиво ,леп а слика Велике Ж уп е, кроз коју се блистао Лим као сребрена змија. У даљини су се примећивала села : Грачаница Орош ац, Водница, Лузи u друга. Очи нам се в р осто нису могле да оделе од ових дивних призора, испреплетених сјајем сунчане свјетлости, али впак см о морали оставити ове љепоте, јер см о замакли у шуму. Даљни пут водио je преко висоравни, на којима су пасла стада оваца, све до Сјенице. Кад см о угледали Сјеницу приметили см о одмах велике старе напуштене турске касарне, које с у вам побудиле успомену на ону приповест о турском војнику који je 7 година служеКи војску очекивао љето у овој висоравни, na га не дочекао. У једном делу ове касарне сместила се je сточарска задруга, која м оже да има врло лепу будућност у овим крајевима. Ha улазу у Сјеницу поклекла некадања велика градска врата са тешким захрђалим звекирииа, Ko­ ja опевана и вародна песма 374 н спомиње, да je на Улица[у Новон Павару Кад смо се примамакли Новом Пазару, висмо м-у могли сагледати целовиту слику, јер je тек ту и тамо, између лисватог дрвећа, вирио no који кров и мунаре. Дуго смо се возили и пробијали кроз уске калдрмисаве и сведеве улице Новог Пазара, док смо приспели до хотела, где смо одсели. Нови Пазар je веће и живље место. Стари мотиви грађевина a нарочито чаршије, који се no* �мин»у у народној песми. (Куршумли хан) још с у са* чувани, али полагано ничу нове модерније куће K o ­ je се мешају са овим старим мотивима и чине слику још шаренију. У Пазар^ постоји Гајретова ћилимска школа, којом управља Мјесни одбор Гајрета. Ш колу са 4 разреда похађа око 45 ученица, које израђују веома лепе ћилиме. Наручбе им долазе са свих страна. Имали с у 1'едну већу наручбу из Француске, a сад с у добили једну већу из Скопља у висини од 45.000 динара. За ћилиме употребљавају босанске и пиротске мотиве a често пута вх и мешају. О снову обично употребљавају домаћу, a потку француску. Ученице поучавају две учитељице. Школа имаједнулепу уш теђену своту, с којом намерава наиравити властиту зграду. Наше je мишљење, да би се много корлсније тај новац употребио, кад би се набавиле. справе за пређење и модерни станови, јер би се с тим посао знатно унапредио, са градњом зграде. што није случај Рад за Гајрет у Пазару je локализиран. Све ш то ураде за Гајрет, задрже за своје место и обилују са захтевима код Главног одбора. Ово место би у свом раду могло да дадне u за другасиромашна места, јер ћемо само, у добру нашем опћем, моћи да нађемо право своје добро. Али се надамо.да ће одбор, кому je сада на челу вредни начелник среза, располагати у свом раду за Гајрет с маловиш е алтуризма и жртава и за оне који не живе у Новом Пазару. Ha завршетку молим оне, којих сам се дотакао у овом е свом взлагању, да ми опросте,-ако je била која горка, све je било у доброј намери, са искреном жељом, да Гајрет увеличамо, да га оснажимо, који би нас онда још више обасипао са својим културним плодовима. Хаспн Љубунчип r r > Смаилага ЋемаловиЛ Муслимани у Бугарској (Свршетак) Муслиманско становниттво у Бугарској има врло мало школоване интелигенције. Иителигенцију претстављају већим делом коквервативне хоџе у које народ ипак ила Ka­ me поверења пошто су они одлучни противници Кемалових рефорама. Универ8итетски обравовани л»уди, у колико их има, највећим делом не остају у Бугарској, јер не могу добити службе, него одлаве у Турску. Оставши без своје интелигенције муслиманн немају никаквих политички ивра^ених стремљења и њихове масе не води нико, ивувев покушаја напреднијих, Кемалових оријенталиста мла^их људи. Они чак не живе ни некпм својим нарочитим одвојеним културним животом. Чини се да живе само sa то, јер умрети не могу, једини животни циљ им je продужење феле у бедном трајању ивгледа, до пуног дотрајавања. Томе душевном расаоложењу муслиманских маса може се приппсати факт да се никад нису бунили против власти и да су понизно трпели све што им je било одувето. Чак су sa време рата са Турцима били храбри војници бугарске војске. Треба 8абележити да у Бугарској нема у државној служби ни једног муслимана на истакнутом положају ни у управнвј струци ни у правосуђу ни на универвитету, ни ва гимнавијв, a у војсци не само де нема ни једног официра него вема ни једно§ ни uo- дофицира. У целој Бугарској има свега неколико лекара и адвоката муслимана који врше праксу већином у сиромашним муслиманским крајевима. Турска као држава, било вванично или приватно, држи се у односу на сноје сународнике савршено лојално према бугарској др ржави. Не обраћа никакву пажњу на своје cai.племенике и не пружа им никакву матери']алну ни моралну помоћ. Муслимани у Бугарској имнју неколико листова. Једни листови ваступају напредне идеје, док други нападају рефирме Кемал паше, у чему их помажу кон8ервативци из Турске. Главни лист напредних муслимана je „Дели Орман“ , који се штампа латаницом на турском језику. L hct у свему ваступа идеје првог гореспоменутог конгреса. Осим „Дели Ормана“ излаве још листови: „Рехбер" „Достлук“ , „Халк Сеси“ , „Родоп“, ЈењиОл“ и „Инћибах“ . Према броју муслвманског становниттва у Бугарској требало би да буде у парламенту барем 25— 30 народних посланика. Ме^утим у Народном Собрању од 1920 било je 10 народних посланика муслимана, доких данас има свега 4. Пошто муслиманско становништво у Бугарској стоји на ниском културном нивоу, у његовим слојевима најјачи утицај врти свиштенство. Иаво муслимани у Бугарској имају �верски статут на папиру, влада ипак постав- борввио у Бугарској, општина у Варна j e ља и главног муфтију и остале муфтије и муслпманима одузела вавуфоко вмаае на кодиректора вакуфа бев икаквог народног учо- mr je бпло неколвко кућа и велико гробљр. шћз, тако да свака влада, мање више, може Имање вреди ово пет мвлиона лева, a опћида преко њих рачуна на муслиманске масе. на je sa то имање дала вакуфу свега 60.000 Према статуту муслимана у Бугарској глав- лева. ног муфтију бира верско аутономно тело. Највећи део муслимана у Бугарској баМеђутим бугарска влада je декретом поста- ви се пол»опрпвредом, која се налави на врвила a садашњег главног муфтију, за кога ло ниском ступњу. Земља се обра^ује истим ми рекоше муслпмани да je неспссобан и 6es методама, истом сретствима, као ш то се обпотребнох квалификација sa његов положај, рађивала пре једног стољећа. Од стране влајер je свршио само неку медресу пре о5 го- сти није ништа предузето, да се мусломандпна. Влада га je довела на тај положај је- ckii сељак упутп у рационално обрађпвање дино што je присталица демократске стравке. 8емл>е, док су сељаци немуслимани, у8 обилОн данас од Бугарске владе прима месечну ну помоћ државе, много напредовали у моплату од 4500 лева (1800 динара), a од ва- дррном обрађивању 8емље. Муслимани који куфа 10.000 (4000 динара). Пошто je главни живе no варошима баве се најситнијим noмуфтпја потпуно завпсан од сваке бугарске словвма (раднвци, кочијаши, ситни бакали и владе, он се, равуме се, потпуно повињава сл ) нисам могао дознати н и ваједног муслиувек само интенцијима сваког режима бев кана великог трговца. обзира на жел>е и тражења муслимаиског ста^Две године после првог конгреса муслиновништва и на одредбе међународ^их угомаиа у Бугарској из 1929 год. муслиманско вора о верским мдњинама. становништво у масама и без ичијег постиКако je жалоспа судбина муслпмана у Бугарској то добро ил^уо^рују још неки upu- цаја довело je резолуцију у градовима и семери. У градовима Крђали, Егри, Дере, Ку- лима са десетинама хиљада иотписа, којима шук, Кавак и Мастанли има 90% муслимана; je тражено да се сви спорови око имања, међутим ни у једнОм том граду нема муслп- туторства и наследства пребаце на грађанмана претседника општине. Тако je и у гра- ске судове, јер немају поверења у непридовима Разграду,.Шумену, Провадији п Сви- страност својих муфтија. Тиме je муслиманштову, где има 5Q% муслимана. У све те ско становништво хтело да се одрекве свеградове Бугари у посљедње време колонпви- чано једне привилегије у 8емл»и, да му се saгарантује ма какво правосуђе, али вавелику рају бугарске ивбеглнце И8 Тракије. Ш то се тиче вакуфа вредност њего их жалост, овај њпхов вахтев био je одбвјен. имања данас je једва око 350 милиона лева. Ова укратко ивнесена слшса стања муЈош пре 20 гооина вакуфска пмања у Бугар- слимана у бугарској довољно илуструје њиској ценила су се на милијарду данашње хову судбину. Ова слика je, свакако потпувредности бугарских лева. Један мањи део нија, када се истакне факат, црпљен И8 једвакуфских имања једноставно су присвојили ног најверодостојнијег иввора на лпцу места бугарска држава илп општине. Други много да je sa последних 20 година у Бугарској већи део вакуфских имања присвојиле су ,др- пасилно покрштено око 20.000 муслимана; жава и општине уз минвмалну отш тету. Ha колико их je, међутим приликом покрштава пример, баш недавно, ових дана кад сам ja побијено — нисам могао довнати. Podmirite pretplatu �N ek a se i o v o zn a ! Časopis „Jeka iz A frik e", koji izlazi u Zagrebu kao mjesečnik u korist katoličkih misija u 6 broju za mjesec juni ove godine, donosi isveštaj nekog Benediktinca iz Istočne Afrike pod ovim naslovom; »Rasvijetli one, koji se još nalaze u starom sujevjerju poganstva ili islama” . U tom štampanom izvještaju stoji među os­ ta lim : „Nauka o križu potiče i prave pristaše Muhameda da razmišljaju. Tako je na večer 5 kolovoza 1931 došao neki musliman i rekao m i: „O če. meni je dosadila prazna vjera Islama pomozi mi iz nje, izvedi me iz n je !“ T o se i dogodilo sledeće nedelje pred svima kršćanima. — U taboru proroka iz Meke počinje eto svitati: Svake nedelje dajem po sabranoj kršćanskoj općini obavljati molitve da se povrate zalutali kršćani i da se prosvijetle i obrate muslimanska braća. Ne dvojim da će mnogi drugi slijediti gornji primjer. Svake nedelje i blagdana pohađa službu Božju 200 do 400 crnaca. Dolaze i stari muslimani i ulaze u crkvu, što iz radoznalosti što od duševnog glada i čude se što smo snošljivi i ne potjeramo sve strance, kao što to čine muslimani. Onda počinju razumjeti i shvaćati da je upravo ova vjera za sve, da je katolič­ ka Pred nekoliko dana dov eo nam je neki musliman svoga sina u našu školu.” Iznosimo gornji primjer otvorene i bezobzirne netrpeljivosti katoličke crkve prema Islamu i prema muslimanima. Izgleda da pretstavnici katoličke crkve neće da znaju da je Islam jedna, po našim državnim zakonima, od priznatih vjera, te zaboravlja da je džavnim zakonima zabranjeno vrijeđanje Islama. Skrećem o pažnju našim islamskim vjerskim vlastima, da povedu računa o pisanju gornjeg zagrebač­ kog časopisa i da se postaraju, da se u buduće ovakove uvrede Islamu spriječe. Г а јр е т о в Прославе дана гл асн и к ђења и Уједињења У Бањо] Луци U Sarajevu Prvi decem bar 1932 proslavljen je zajednički i; među pitomaca-ica triju sarajevskih Gajretovih inter­ nata u 4 sata popodne sa sledećim program om :— 1) Predavanje o značaju prvog decembra držao je pitomac Gajretova m uškog konvikta Salman Muratučenik V razreda učiteljske škole, poslije kojeg su pitom ci-ice otpjevali državnu himnu; 2) „U jedinjenje" od A. Santića deklamuje pitornica ženskog konvikta Beširović N ; 3) „Kako um ire Dalmatinac", od V. Ilica mlađeg, deklamuje Korać Branislav. učenik VIII rz. gimnazije; 4) „Na Gazi Mestanu", deklamuje pitomac šegrt­ skog dom a Brkić Osman; 5) „Frajla Sašau, deklamuje pitomica Smajilbeg o v 'ć E. Iza programa je tamburaški zbor Gajretova m uš­ kog konvikta svirao razne komade kao i razna kola, — Ovoj svečanoj akademiji prisustvovao je pretsjednik Gajreta g . Dr. Hasanbegović sa svojom gospođom i sa članovima Glavnog odbora Gajreta. Ovoj sveča­ nosti je pored m jesnog ženskog odbora Gajreta prisu­ stvovalo još nekoliko gospođa i gospode prijatelja Gajreta. Oko 7 sati gosti su Se razišli potpuno zadovoljni, čestitajući upravama na ovako lijepoj izvedenoj i uspjeloj svečanosti. Kao сваке, тако je и ове године у овои кон* викту врло свечано прослављен највећи нацнонални и државни празник 1 децембар — дан народног ослобођења и уједињења. У 10 сати присуствовали су еви питомцп са управником свечаној дови у Ферхадаагаиној џамији a у 3 сата носле подне приређена je врло успела акадеиија у једној учионини, за ову оригодну свечаност нарочито украшеној и врло укусно декприсаној са богатим ћилвмима и сликама. Академији je присуствовао подбан г. др. Зец са свом гг начелницима Бавске управе, градоначелнпк г Хасанбег Џинић, директор Трговачке академије г- Павловић, директор Зандтске стручне школе г. Дившек, члановн мушког и женског одбора „Гајрета , новинари гг. Хамдвја Халиловић и М- Ганибеговић, a од других одличних грађана присуствовали су гг. пнж. Узеир Бисер, Али еф. Капвџић, Смаил Хафпз Смајић, Мухамед Јусуфагић, Лутфо Шехвћ, Мустзф1 Турчинхоџик Џафербег Куленовић, Хамдија Мемага u ДР Присуствовао je, поред питомаца, добар део н>и* хових другова без разлике вбре. Академпју je отворио управник конвшста г. Едхем Бекић пригодним говором, поздравивши г. под* бана и друге присутве, a затим je у даљем концизнои излагању приказао значај овога дана, a нарочито под- ■377 �букао заслуге елавае династије Карађорђевића и храбре српске војске за народно ослобођење и уједињење. Ha конду говора клицало се Њ ег. Вел. Краљу и снажној нер здељивој отаџбини Југославији, након чега су питомци отсвирали државну химну. Затнм су изведене следеће тачке програма : 1. Предавање о значењу 1 децембра и о напо* рима за народно ослобођење и уједињење одржао je питомчц Хамдија Вучетић, које je оставило врло добар утпсак на присутне. 2. „Југославији" од Трифуна Ђукића, вао je питоиац Кишевић школс. Алија декламо. уч. III. разр. Грађ, 3. Рецитацију „Алија" од Зиаја Јована Јовановића, извели су питомци Муратбеговић Мидхат уч. I разр. учит. школе и Кадић Абдулах уч. IV разр. гим4. Карабеговвћ Осман уч. VIII разр. гимназије стипендпста Гајрета, отпевао je једну севдалинку. 5. Гђица Куленовић Исмета извела je декламадију „Браћа" од Змаја Јована Јовановића. 6. „ Браћа" дијалог од Назифа Ресуловцћа извели су дитомци Хердеговац Хамид уч. II разр. гимназије н Билић Сулејман уч. I разр. Грађ. школе. 7. „К осово" отсвиралд су питомци. 8. „Н а Ш ћедан Граду" од Османа Ђикића, декламовао je питомац Хусеии К ључо уч. U разр. Трг. академпје. 9. Једну севдалинку отдевала je гђиц« Катана. 10. „На Ј е л а ф " од Анте Ковача, де питомац Махиут Бушатлија уч. VI разр. гимназмје. 11. Једну севдалинку отпевао je Осман Карабеговнћ уч. VIII разр., чиме je акадеиија завршена. Све су ове тачке оставиле најбољи утисак на присутне, a нарочито певање гђице Катане и г. Карабеговића, као и рецитација „Алија" и декламација „Југославији". После свршеног програма гости су се разишли у одличном расдоложењу носећи врло лепо мишљење о васпитању Гајретове омладине. Навече je приређена академија, специјално за муслиманке са истим програмом, уз мању измену. Овом дриликом показало се je да су обадве учионице премалене да приме оволики број гостију. После свршеног програма развило се je врло угодно расположење у игри и песми. Преко целога дана конвикт je био у внаку великог славља, a на 8гради се je триумфално ледршала југославенска застава. У 11 и no сати дре додне удравник je са претседницом женског одбора и дотдретседником мушкш одбора Гајрета ишао г. Бану на честитање. За ручак су добилии питомци, поред редовног јела, још и халву. Тако je овај свечан дан оставио снажан утисак у младим душама дитомаца, да их потсећа — како се je скупо откупила слобода и народно јединство и 378 упућује како ће са ]ош већом пожртвованошћу ваата чуватн државно и народно јединство — радећи у правцу потпуног духовног народног јединства. У правник: Е. Бекаћ U T u z li U prostorijama konvikta u 4 sata posle održana je veom a uspela Akadem ija G ajretovih podne pito* maca. Ceo program ove svečanosti izveli su pitom e i Prostorije su bile prekrasno dekorisane i osvetljene. Tačno u 4 sata Akademiju je otvorio prigodnim patriotskim g ovorom upravnik konvikta g. M. Salihspahić. P osle uvodnog govora deklamovali su: pitom ci R. G rabonić »Moja otadžbina", H. Ceribašić „D om ovina", N. Sulejmanpašić „Plava g robnica" i Safet Spahalić „G ajretov pozdrav Prestolonasljedniku". Posle veom a lepo izvedenih deklamacija održao je preda­ vanje: „Istorija našega ujedinjenja i važnost 1 decem ­ bra" pitom ac Refik Degirm endžić. Predavač je uspeo sa predavanjem u svakom pogledu, jer je nagrađen frenetičnim aplauzom , a uz to još prim io je m noge usmeno čestitke od prisutnih. Na kraju predavanja kli­ calo se je dugo Nj. V . Kralju i celom e Kraljevskom domu, a zatim je s dubokim pijetetom izrečena slava i hvala svima onim nebrojenim žrtvama, koji ^ ži­ vote svoje uzidali u tem elje naše velike i slobodne Jugoslavije. Na kraju celog programa pitom ci su pod dirigovanjem upravnika ponovno otpevali državnu himnuOvu lepu i uspelu svečanost. Gajretove omladine posetili su izm eđu ostalih gradonačelnik g. Muradbeg Zaim ovič, direktor gim nazije g. Vasković, ceo Gajretov ženski odbor na čelu sa gospođom Nožić, te muški odbor Gajreta sa pretsednikom g. Džemalagom Telalbašićem . Ova svečanost Gajretove om ladine i Gajretovih radnika, bila je velika manifestacija patriotskih osećaja, koje Gajretova omladina njeguje u svojim dušama za svoga herojskog Kralja i dragu joj Otadžbinu. P osle programa, mnoga su gg. posetnici zadržali se u dom u u razgovoru sa upravnikom i pitom cim a, pa su bili počašćeni crnom kafom i cigaretama. Napušta­ jući prostorije konvikta m nogi su čestitali uspeh uprav­ niku u uverenju, i sa najlepšim pojimanjem o nacio­ nalnom i patriotskom odgoju omladine. У Б и хаћ у Дне 1. децембра ов. год. месни одбор питоиаца Гајретова конвпкта заједно са управои интерната прославио je дан Уједињења на свечан начин. За ту прославу изабран je у свакои погледу пригодан и потпуно успео програи, који се састојао у следећем: 1. Охворење академије извршио je пријазнвм ре- �ЗиМа уДравник конвикта и ^ретсеДвик оВДаЛњег одбора Гајрета госп. Осман Реџвћ. 2. Декламација „Ж ивео Крал>“ од Boj. Илика ил., коју je рецитовао питомац Ш . Херцеговац, V . разр. 3. Предавање: „ 0 значају дана Уједвњења* које je одраеао питомац Есад Пашалић, VIII. разр. 4. Д иалог: „Браћа“ од П. Прерадовића, који, су успешно извели питомци A. Херцеговац и М. Д убвчанац, седмошколци. б. Позоришни комад: „Спас у невољи* од Исмета Бајгорића, који су одиграли питомци: Е. Пашалић, С. Ченгић и A. Хуио, уз учешће гђица: Р. Захироввћ н Н. Салпхоџић. Сав програи, затим игранка, чашћење кафом в чајеи, све je изведено врло прикладно са правим значењем прославе великог дана. Укратко и ова приредба потпуно je успела, a то се ииа уписати у васлугу питомцима и управи интерната И овога пута нека je хвала нашим гостима, којц својим присуствои увелвчаше ову нашу кућиу свечаност. П. U M o s ta ru . Ujedinjenja 1 decem bra kao dan Oslobođenja našeg naroda kao i prošlih godina proslavljei ovom e konviktu sa sledećim programom : 1. 0 značenju I decem bra kao danu oaše| E n « tiоаспкоdinjenja, održao je predavanje pitomi vić, maturant gimnazije. 2. Državnu himnu svirali su pitomci 3. Na obalama Jadrana od Bojića, deklamovao pitomac Abdulah Mumingid. 4. Kako umire Dalmatinac od Voj. llida m lađeg recituje pitomac E. Sadiknvić. 5. č e r g o m oja čergice, izvodili su pitomci. 6. Pred osvit od 0 . Đikića, deklamuje pitomac Osman Kolaković. Posle svršenog programa nastalo je veselje, te su se pitom ci sa gostim a malo poigrali i zabavili. A. Đ. У Требињ у Пвтомци Гајрета и Просвете одржалв су у нашем ђачком дому академију на дан 1 децембра. Програм су взвелв пвтомли ys опште одобравање. Програм je био овај: 1) Поздравна реч, говори питомац. 2) Хвмна, певају пвтомди. 3) Теасак, од A. Ш антвћа, декламује пвтомац. 4) Орач, од В. Назора декламује пвтомац. 5) Карађорђе, од В. Илвћа млађег, деклаиује пвтомац. T om првликом су дом посетилв сви претставници војнвх в цивилнвх власти, најугледнији грађани нашега града в многобројни пријател>и Гајрета и Просвете. Прослава je у сваком погледу одлично успела. Ga)relove priredbe H e v lu d že n s k o g o db o ra G a ir e ta u B a n jo j Luci. ŽeDski odbor Gajreia u В ш јој Luci priredio je m evlud na 4 novembra o. g. u prostorijama konvikta, koji je u svakom pogledu potpuno uspeo. Prostorije konvikta za ovu svrhu su bile naro­ čito udešene i dekorisane sa lepim lehvama i slikama. Prisutne je pozdravila ispred odbora pretsednica gđa Fatima Đumrukčić i tom prilikom istakla značaj pro­ slave rođenja Muhameda a. s. i iznela nekoliko korisnih hadisa. Mevlud su učile članice odbora gđa Vahida T etarić bivša Gajretova pitomica i gđica Čelebija Bučić, lepo odenute u skupoc nu narodnu nošnju. llahije i Salavate su učile učenice Ženske Zanat­ ske škole „Budućnost* također odenute u vanredno lepu narodnu nošnju. Dok su odbornice same drlile šerbe i šećer, dotle se, prostorijama raznosio ugodan miris upalje­ nog udagača i đulsije. Ovom prilikom sakupljeno je za Gajret 622 din. Šećer za mevlud darovale su čla­ nice odbora. Priloge su dali po 100 din.: gđa Hakat Salihagić kćerke presvetlog Reis-ul-ulem e g. Ibrahima Maića. P o 30 din.: gđa Čelebija Midžić; po 20 din.: ,Ja Mujage Kazaza, gđa H. Omerspahić, gđa HuseŽIDOVić, gđa Aiša Đumrukčić i gđa Švraka, gđica pfaJida Turčinhodžić i gđica Vahida Maglajlić; po 10 din.: gđa Munira Dedić, gđa H. Efendić, gđa Bisera Cejvan, gđa Jusufović, gđa ćejvan, gđa H. Dedić, gđica Atifa Maglajlić, gđica H. Hasanović, gđica Ajanović, gđa čelebija H. Halilović, N. N. i gđica Fetaba Dedić. Ostale ispod 10 din. u iznosu od 123 din. Ženski odbor Gajreta И з л е т п и то м а ц а Г а јр е то в о г к он викта у Б и хаћ у Главни Одбор Гајрета препоручио je управама својвх конвиката екскурзије питомаца у околна Me­ d a . Главна/.сврха вм je да пвтомцв дођу у контакт са народом в да упознају његово стање. Поводом тога су пвтомцв овога конввкта, дне 20. новембра ов. год. посетили Рипач под водством унравнпка госп. 0 . Реџића. Полазак je био у 9 сати у јутро, тако да су взлетници били у Голубићу око 10 сати. Т у смо разгледали воденице на Уни и пошли на чај код госп. Хусевн еф- Мујакића, вмама матвчара. Исти нас j e врло л»убазно примио у своју кућу. Погато смо се мало одморвли кренулн смо на обалу Уне.^где смо скелом прешли на другу страну. Одатле смо пошлв уз веселу свврку и песму путем Рапча, у који смо ствгли око 11 сати. Пред нас je взашао госп. Мустафа Ибрахвмпашвћ, школски управитељ, 379 �повереник Гајрета у Рвпчу, са неколицином углед нвх мештана. Доброхотност и гостопримство госпИбрахимпашића задивнло нас je. Одмах сио под водством поверенпка, домаћина, разгледали сав Рисач, нарочито „О ток“ , који je иначе познат због својвх великих слапова, остатака сојеница и других археолошко-историсквх ископина. У 12 сати пошли смо заједнички према основној школи, где нам je био резервисан један разред врло лепо загријан и комодан. Одмах се je питом цнма поставпо врло обилан ручак, који je припремно госп. Ибрахимпашић: јањетине и осталих кућннх јела било je на претек. ЕГет питомаца, три матуранта и два седмошколцч ручали су са Госп. управником у кући госп. Ибрахимпашића. После ручка настало je весеље, игра и певање све до 3 сата, када су патомци са најлешпии у тв ском пошли у Бихак. И тада се je госп. Ибрахимпашић показао необично сусретливим тии што нас je испратио прилачно далеко од Рипча. Исти се- je, погато су му се питомци најтошшје захвалилп, вратио у Рипач. Ми смо продужили и ве^ у 5 сати били смо у конвнкгу. ,. Нека je и овом приликом најискреннја хвала Гајретовпм радницииа и пбве^еницима гг. Мујакику и Ибрахимпашвку. П. V e lik i u s p je h G a jr e t o v a d a n a u P r ij e d 6 septembar — rođendan Njeg. Kr, Vis. Pres­ tolonasljednika Petra — proslavljen je ovdje na naj­ svečaniji način, tako da ovogodišnji Gajretov dan spa­ da bez sumnje medu najlepše i najuspelije priredbe u poslednjih nekoliko godina. Pripreme za Gajretov dan počele su prije na 15 dana, a u priređivačkom odboru,, osim svih Gajretovih odbornika, uzeli su vidnog učešća »dbornici »Prosvjete« i Srpsko pjevačkog društva »Vile«, na čemu im se i ovim putem najljepše zahvaljujemo. Sam dan, 6 septembar, osvanuo je vedar i lijep upravo onakav kakva su bila i lica i srca svih Gajretovih prijatelja i saradnika. U 7 časova ujutru to­ povski pucnji su najavili svečanost, a u 9 časova prije podne prosvirala je kroz grad ovdašnja Blehmuzika zanatliiskog udruženja do pred pravoslavnu crkvu, a po tom pred rimokatoličku, gdje su se obavila blagodarenja uz veliko učešće građana. Nešto oko 11 časova proučena je dova u čaršijskoj džamiji, poslije čega su svi učesnici otišli na svečanu akade­ miju u hotel Balkan. Velika dvorana hotela Balkana bila je dupkom puna svijeta, te su se mnogi morali i vraćati. Akademiju je otvorio predsjednik Mjesnog od­ bora g. Osmanbeg Selimbegović, posjednik i trgovac, pozdravivši prisutne i zahvalivši im se na velikoj posjeti. Nadalje je zamolio prisutne, uvjeren da šuto i njihove želje i osjećaji, da pre riječi sa ove impo­ zantne proslave uputi Onom čiji se rođendan proslav­ lja i pročitao je slijedeću depešu: „D /orskoj kancelariji Njeg. Vel. Kralja Aleksandra 1 Beograd Proslavljajući najsvečanije deseti iođendan svog Uzvišenog Protektora Njeg. Kr. Vis. Prestolonasljed­ nika Petra kao Gajretov dan, Mjesni odbor Gajreta u Prijedoru, ispred mnogobrojnog građanstva, moli Vaše Veličanstvo da izvoli primiti izraze naše nepo­ kolebive vjernosti i odanosti Vašem Veličanstvu i ci jelom Domu Karađoiđevića — u to ime kličemo: Živio naš Kralj! Živio cijeli Dom Karađorđevića!" Ovo su prisutni saslušali stojeći uz burne ova­ cije Kralju i Kraljevskom Domu. Zatim je pretsjednik zamolio posjetioce da se ovom prilikom pozdravi zas­ lužni dugogodišnji pretsjednik Glavnog odbora G aj­ reta g. Dr. Avdo Hasanbegović— što je jednoglasno usvojeno. Poslije ovog govorio je o značaju i ulozi Gaj­ reta g. Karavdić Avdo, profesor. Govornik je u počet­ ku govora naglasio da bi trebalo mnogo više vreme na pa da se ražrootri uloga Gajreta i njegov značaj za muslimanski di našeg naroda, jer bi zapravo, go­ voreći o tome treba govoriti o kulturnim i prosvjetnim prilikama muslimana u A. i H. za poslednjih 30 godina. Stoga je predavač u najkrupnijim crtama prika, zao zasluge Gajreta za naš narod, zadržavši se naj­ više na radu poslije oslobođenja. Najveća zasluga Gajreta, rekao je g. Kaiavdić, svakako je u preporodu muslimanskih masa, a to se najbolje vidi ako se isporede prilike i život muslimanskih sredina danas i unazad deset godina; opaziće se ogromna razlika, a to se uglavnom ima pripisati Gajretu. Pod uticajem Gajreta i u muslimanskim masama se počelo uviđati da su nerazvojni dio našeg naroda; i muslimanske sredine su počele osjećati potrebu za zajedničkom saradnjom sa ostalom svojom istokrvnom braćom. U prilog ove tvrdnje predavač navodi jedan primjer sa skorašnjeg otvorenja Gajretove čitaonice u Prijedoru, na kojem su bile i „adže* i hrišćani, koji su na ta­ kav način raspravljali o svojim zajedničkim potreba­ ma, da bi samo onaj koji nema duše ni srca mogao reći da to nisu braća. Ali direktni uticaj Gajreta opaža se, svakako i u prvom redu, u inteligenciji koju je Gajret vaspitao i koju vaspitava kroz svoje internate. Broj Gajretovih pitomaca, koji su prošli i koji sada prolaze Gajreto­ ve internate prelazi 5000. Gajret je prvi počeo da podiže i da u savremenom duhu odgaja i muslimansku ženu, te je i na tom polju polučio vidne rezultate. Ovakav rad Gajreta, eminentno kulturan 1 naci­ onalan, zapažen je i priznat od svih rodoljuba i pri­ jatelja našeg napretka; ovaj rad Gajreta je priznat �i na Najvišem Mjestu, jef je naš Uzvišeni vladar Njeg. Vel. Kralj Aleksandar I uvažio molbu Gajreta da nje­ gov Sin, prvijenac i Nasljednik Prestolja, postane vi­ soki zaštitnik Gajreta, dika i ponos sviju Gajretovih radenika. Iz velike ljubavi i zahvalnosti svome Pro­ tektoru, Gajret je svoj veliki praznik, Gajretov dan, ujedinio sa slavljem cijeloga naroda, sa proslavom rođendana svog Pokrovitelja. Svi Gajretovi saradnici očekuju 6 septembar nasmijani i veseli, jer je slavlje oko Gajretova dana najtešnje vezano uz datum ro­ đendana Gajretova Protektora. Poslije ovog govora prijepodnevna proslava je završena. Po podne je priređen besplatan narodni teferič, a od 7 do 8 časova na večer bakljada, u ko­ joj su, osim mnogobrojnog građanstva, učestvovali i učenici-ce gimnazije i osnovnih škola. Bakljada je Г. Џ е м о Иурић, уте ие љ ач ГаЈрета у Дугој Пољани (Санцаи) prošla u savršenom redu kroz sve glavne ulice kličući Kralju, Protektoru, Jugoslaviji i Gajretu. Pred Skupštine Gajrelovih organ izacija Sreskim načelstvom je ispred prisutnih, g. Savo Stojanović trgovac i odbornik Gajreta, pozdravio sreskog O s n iva č k a s k u p š tin a u P la n o j (B ile ć a ) načelnika g. Matića Miodraga i zamolio ga da na 11 ^novembra okupili su se mještani sela Plaue Najvišem Mjestu bude tumač želja i osjećanja okup­ radi osnivanja mjesnog odbora Gajreta u Planoj. — ljenog građanstva za dug i srećan život našeg Pro­ Izabrani pretsjeđnik g. H. Ahmet Avdić otvara zbor tektora, Njeg. Kr. Vis. Prestolonasljednika Petra kao ~ва nekoliko riječi i objašnjava da je zbor eazvan da se cijelog Doma Karađorđevića. G. Matić se je/kao na njemu osouje mjesni odbor, koji će kao i sve ostale delegat Kr. vlade najtoplije zahvalior6ajretu koji je organizacije u zem lji biti pod Visokom zaštitom Nj. ovu bakljadu organizovao kao i ostalim okupljenim Kralj. Vis. Prestolonasljednika Petra. grč danima na njihovim patriotskim osjećanjima. D jelovođa bivši povjerenik g. Uzeir Avdić čita U 9 časova na v^čer priređen je koncerat u ho­ G ajietova pravila, što skupštinari jednoglasno usvojiše, telu Balkanu. U izvođenju programa dobrovoljno su . v , it , o a potom izabrase odbor, koji se je na prvoj redovnoj učestvovali 1) sviranjem: gg. Midhat Samić, Ivan Ban, к Ii:_. ,___ Јл __^t J___ j _ :,_^_u._ т sku »štini konstituisao ovako: pretsjeđnik Tahir J. Avdić, dić (klavir), Pavle Žitecki profesori i Sveto Radetič| ppretsjednik A bid ća tović, sekretar Uzeir Avdić, bla­ bank. činovnik i 2) horskim pjevanjem Srpsko-pjevačgajnik Ahm ed Kusturica, članovi odbora: A rif Gjapo, ko društvo „Vila", na čemu se odbor toplo zahvaljuje. M urjt Kustuiica, Bajro Avdić. članovi nadzornog od­ Iz gornjeg programa može se zaključiti da je bora: Šaćir Dreca, Zajka Avdić i Salko Avdić. Zamje­ ovo bila rijetka zabava u Prijedoru, jer su pomenuta nici: Zajko Avdić, Dervo ćatović, Hasan Gjapo, Hasan gospoda prvi put istupila i to samo radi Gajreta. Ve­ Kusturica i Šaćir Avdić. lika dvorana hotela bila je prepuna, a među prisutnim Na koncu skupštine pretsjeđnik se zahvaljuje sa moglo se zapaziti najuglednije građane Prijedora. Za­ nekoliko riječi prisutnim i obećaje požrtvovan zajed­ bavu su posjetili i prijatelji sa S. Mosta i Kozarca. nički rad i kliče: da živi Visoki zaštitnik Nj. V. Kralj Iz S. Mosta su došli na ovu zabavu: g. g. Zuhrić Mui N jegov Kraljevski Dom l stafa, Kapetanović Safvet, Novkinić i gđica Fadila Šerbić ne žaleći ni truda ni troška došli su automo­ O s n iv a n je m je s n o g o d b o ra u bilom, jer nije bilo želj. voza. Ž iv in ic a m a (Tu zla ) Ova je zabava uspjela izvan očekivanja kako u moralnom tako i materijalnom pogledu. Prihod sa za­ član Glavnog odbora Gajreta iz Tuzle goapodiu bave i od otkupnih značaka iznosi preko 2000 dina­ Džemalaga Telalbašić obišao je sa sekretarom sreskog ra, velika svota u današnjim prilikama teške eko­ odbora g. M. Salihspahićem povjereništvo Gajreta u nomske krize, koja se naročito osjeća u novim kra­ Živnicima, koje do sada nije ništa radile*. U dogovoru jevima. sa tamošnjim predsjednikom opštine i direktom pilane A. K. — tvornice, isti dan (28 novembra), sazvali su izvan- Poduplrife i širife „Gajref" 381 �rednu skupštinu članova i prijatelja, te donijeli zaklju­ va, blagajnik’ Šerbič Nusret stud 'Sum . ,'k n jiin iča r BaJ- čak da se povjereništvo likvidira i da se osnuje mjesni odbor. Direkcija pilane primila je ovu akciju veom a simpatično, ponudivši i trojicu činovnika u odb or sa obećanjem, da će se m eđu radnicima i činovnicim a jazija stud. prava. Članuvi uprave: H. Hasanović Ha. kija kand. tehnike i Filipoviđ Hajrudin stud. šumarstvu. Nadzorni odbor: pretsednik Filipovi« Mahmut razviti što jači rad. Isti dan na osnivačkoj skupštini izabran je slijebeći mjesni odbor: Pretsjednik Šalihbeg Hašim begović, načelnik opštine, ppretsjednik Smajl ef. Divanefendič, učitelj, blagajnik Derviš T erzić predradnik, sekretar Himzo ramović Asim etu I. Sum., 2 knjižničar ftesu lov ič Ni- kand. prava, članovi Mursel Enver stud. prava i Kapetanović S d k o stud. prava. Zam jenici: Muharemapić, Salih atud. prava i Mehič Mustafa stud. šum . Bešlić, činovnik tvornice, odborn ici: Z ejr Merđanović, Milan M ilojević i Zebić Muhamed ef. Također je iza­ brano još 7 lica kao zam jenici i članovi nadzornog odbora. Ova je promjena izvršena u sporazumu sa bivšim povjerenikom, jer isti nije m ogao sam preopterećenosti službenim poslovim a. raditi usl,ed R e d o v n a g o d iš n ja s k u p š tin a m je s n o g o d b o ra u K u p r e s u Održana je 13 povem bra t^'g. u 2 sata popodne u vlastitim prostorijama. Po otvorenju skupštine 'o d strane pretsjeduika Sakiba Mandžuke, izjavljuje da bi rad odbora kao i članova trebao da bude štp više jaUtiv.an, što i skup­ ština sama konstatuje. — 'P ošto blagajuik nije prisu­ tan, to pretsjednik podnosi blagajnički izvještaj, a iz­ vještaj sekretara, koji je također otsutan, čita mjesni učitelj Miloš Tom ašević. Jtđ podjeli razrješnice starom odboru, bira se novi odbor i to: Pretsjednik Nurko Alajbegović, ppretsjednik Stevo Spremo, sekretar Miloš Tom ašević, blagajnik Dževat Idrizbegović, odbornici: Ahmet Brčić, Dr. Stjepan V i­ đali, opš. ljekar, Asim Mandžuka. Zam jenici: Nazif ef. Heljić, Ivo Bojanić, Fuad Mandžuka, Pavić Brajović i Rasim Mandžuka. Nadzorni odbor: Matko Meštrović, G jorđo Spremo i Sakib Mandžuka. Novoizabrani pretsjednik predlaže da se sve ne­ plaćene članarine brišu, a u buduće strogo pazi na pravila, t. j. ko ne plati za 3 m jeseca članarinu od­ bor ima slobodne ruke isključiti ga. R e d o v n a g o d . s k u p š tin a p it o m a c a s tu d e n a ta в . G . 0 . G j. U nedelju 13 novem bra 1932 održana je druga redovna godišnja skupština Udruženja pitomaca stu­ denata Beogradskog Gajreta „О зт а п G jikić1*, koju je otv on o dosadanji pretsjednik udruženja g. Abduselam Balagija, apsolvent prava u prostorijama novoga doma i posle opširne diskusije po izveštajima kao i drugim pitanjima, izabrana je sledeća uprava: pretsednik H um o Salih kand. šum., ppretsednik Hajrović Safet stud. prava, sekretar Mulić Muhamed stud. agron., 2 sekretar Sadiković Muhamed stud. pra­ 382 Гћа Ћамила Капегановић, вредна претседннца Женског одбора Гајрета у Мостару Разне вијести А к ц и ја Г а јр е т о в о г ж е н с к о г о д б о р а у С а р а је в у Месни женски одбор Гајрета у Сарајеву отпочпње циклус својих предавања која су намењена васпитању и стручном образовању. Свако предавање бике преписано и послано свима Месним женским пододборима и поверсницииа Гајретовим у нашој домовини a након претходне цензуре no Главнои одбору. Предавања he се читати у вече нарочито за време рамазанских и зимских ноћи. Ц и.ђ je Месног одбора Гајретовог у Сарајеву, да путем предавања унесе просвете, звања и светлости у многа питања за сада женама неразумљива. Одбор жели да упозна жене и женску омладину с основнимпринциаимаизсвију грана науке, којису женамакао мајкама, васпитачицама н грађанкана одвелике важности јер задиру дубоко у породични и друштвени живот. Мјесни женски одбор Гајретов у Сарајеву ради на оживотворењу програма Гајротовог просвећујући мусмиманске жене јер полази са становишта да ће зкене само просветом и радом постићи сву слободу, равноправност, коју заслужују с обзирон на привредни васпитнв и социјални рад жене у кући и ван куће. Југославенске жене раде сложно, интелектуалне раденице са мануелнвм, сељанке, домаћице без обзира на вере, све су сложно прегнуле да раде на културном и просветном подизању народа, за просвећивање ши- �£оквх слојева жена, jćp Су уве{Јене да ke југославенгки skih muslimana je jedinstveno nesebično tlelo u ovoj народ бити онда тек напредан. сложан и сретан кад teškoj današnjici. T o nam delo najbolje dokazuje šta ћшроке женске масе буду просвећенеsve može učiniti privatna inicijativa i ljudi od akcije, Предавања почињу овим редом: . požrtvovni i radini. Na tom delu što je vrlo značajno, l) о досадањем раду Гајретовои на стручном обр sarađivali su svi čapljinski muslimani bez razlike n i зовањуи васпитању жена. Предавач: Вида Чубриловић -profesiju od seljaka, radnika, zanatlije, trgovca do naj­ višeg činovnika. Duša čitave akcije bio je odbor z> И з и с г о р и је : Главни моменти из живота Југоproslavu na čelu sa vrednim i agilnim pretsednikom славенског народа од сеобе старих Словена до осло g. Avda-gom Šarcem i svi skupa ovom prilikom dali бођења и уједињења, предавач Муфтић Суада, учиsu dovoljno dokaza i patriotizma, volje i ljubavi za тељииа. И з з е м љ о п и с а : 0 љепотама наше домовине, bpštu stvar. вере, обвчаји( занимање становниттва, управна подела држ^ве, врсхе школа, предавач учитељица Шерифовић Зекија. Из књизкевноети: 0 развитку нашег језик«, о књвжевн<'стн a нарочито о нашим народним уиитворинама. Предавач проф. Анка ЕћимовићИз душ евног васпитањ а: Душевни и телеснп одго, детета, предава, Хасна Хаџић, у™тел,ица. Старе i нове генерације, предавач Јованка Шиљак, шсф оделења за заштиту младежи код Kp. банске управе. Из привреде : Улога жене у народној припреди, предавач Внда Чубриловић. 0 женским рукотворинама r к , и њиховим љепотама и значају, предавач Марпца Прица, дирсктор фабрике беза ii веда.— 0 вредности и познавању р о б е : преда Дамјановпћ, дир. жен. грађ. школе. 0 рациоиалиои вођењу газдиоства : ; Вида Чубриловић, бан. секретар. Технику орвамента и пародног веза обрађује практичио и теоретски П. ЕНимовић, учитељица стручне школе у Сарајеву (обучава у просторијама друИз Хигпјене: Хигијена жене, пубертет, трудноћа, порођај, бабине, климактеријум, женске болести, предавач Др. Катица Јакшић-Радулашки, градски здрав. саветник. 0 венеричнии болестппа : Др. Стака Бокоњвћ, здрав. савегник, лекар венеричне амбуланте. О туберкулози: дечијии заразним болестима, предавач Др. Шевала Зилџић-Иблизовић, прив. лекар. Из наследног права : предавач Др. Смиља Кршић. Из породичпог права; предавач Вида Чубриловић, бан. секретар. Муслиланска жена и ново доба : предавач Арифхоџић Бегајета, учитељица. V e lič a n s tve n a p ro s la v a i o tv o re n je m e k te b a i d ža m ije u Č a p ljin i čapljioaki muslimani proslavili su na vrlo svečan način otvorenje mekteba i džam ije dana 1 decembra. Mekteb i džamija sa munarom sazidani su fizičkim ra­ dom i sitnim prilozima svih muslimana. D elo čapljin- I naravno za ovu retku radost i proslavu vladalo je ogrom no interesovanje kod našega sveta u Brezovima mostarskom, stolačkom, trebinjskom i ljubuškom. P ro­ slavi je prisustvovao i izaslanik Njeg. Vel. Kralja pukovnik g. Čedomir Kopčalić, izaslanici : pretsednika vlade, bana i reis-ul-uleme. Proslavi je prisustvovao korporativno mesni odbor Gajreta u Mostaru, kao i i* đsM* ,c' iz Stoca, Liubuškog i Trebinja i mnogi poverenici iz ostalih sela. Taftno u 12 h proslavu je otvorio u džamiji pretsednik g. Šarac koji pozdrav l,a izaslanika Nj. V. Kralja i sve ostale izaslanike i pretstavnike raznih , . . . . . . v. , . ., . , . , .. društava, zahvaljujući svima na odzivu i bratskoj saradnji Iza govora g. Šarca mostarski muftija g. Hafiz Omer ,ao je predavanje o značaju 1 decembra za naš i ulozi i radu dinastije Karađorđevića u toku istor je u ostvarenju našeg narodnog i državnog jedinitva. Posle toga prešao je na tumačenje džamije i mekteba i munare, odavši priznanje odboru mekteba na njegovom plemenitom i nesebičnom radu. Sa ove proslave poslan je brzojav Njeg. Vel. Kralju i reis-ul-ulemi. Posle proslave odbor je piiredio banket kojemu je prisustvovalo preko 300 ljudi. Na banketu među ostalim govorio je ispred Gajreta g. Vehbija lmamomovič, sekretar Gajreta u Mostaru, koji je među osta­ lim rekao: Gospodine izaslaniče Nj. Veličanstva, gospodo i braćo ! Današnje slavlje uveličano je činjenicom što se ono proslavlja zajedno i na isti dan kada milijoni Ju­ goslavena proslavljaju svoj najveći dan 1 decembar, najveći dan u istoriji njihovoj. Ova proslava mnogo­ struko je uveličana, što se ona proslavlja u prisutnosti izaslanika našega velikog Gdspodara, koji nije propu­ stio ni ove prilike, da nam dokaže kolikom očinskom ljubavi nas voli i koliko se raduje svakom našem dobru. Radi toga molim izaslanika Nj. Veličanstva, da bude tumač na Najvišem Mjestu našeg najvišeg odu­ ševljenja i blagodarnosti, te da i ovom prilikom uvjeri našeg ljubljenog Vladara o nepokolebivoj ljubavi i oda­ nosti koju gajimo prema svom e viteškom Gospodaru. (Živio !) Draga braćo; čestitajući vam ovaj veliki uspjeh kojim je krunisan Vaš trud i rad u ime mostarskog 383 �Gajreta i njegovih radnika i prijatelja, dozvolite da na ovom svečanom i biranom skupu učinim neke napo­ m ene, koje su po našem skromnom mišljenju od pre­ sudne važnosti. Konstatujući današnje teške prilike u kojima živim o, svjesni da naša kulturna njiva ima još korova koji čeka marljive ruke da ga očiste, a uviđa­ око даљег напретка Гајретоиих раду наћи једнодушне идеја у којем ћете сарадње и потпоре и могу- L hocth , од стране потписатог одбора. За Мјесни одбор просвјетно-културног друштва „Гајрет“ Секретар, ГГретсједник, Халид Мапдић jući da i ekonomski položaj naš nije naročito zavidan, mlađa inteligencija želi da na ovom lijepom i brojnom Мујаџевић Б пха ћ: Бројни делегати среске скупш тине „Гај- skupu proklamuje da ona smatra prvim i najprečim рета“ свесрдно поздрављају Главни одбор на челу са složan i zajednički rad. Hoće da naročito podvuče po* treba da se što prije i što tem eljitije em ancipujem o нпк: Реџић- od svih sitnih i malih zadjevica i nesuglasica, koje u najčešće slučajeva nisu ništa drugo, nego obični inad. турно просветног друштва Гајрет поздравл>ам Вас Го- Hoće naročito da naglasi da je apsolutno protivna Росподином Др. Авдом Хасанбеговићем. — Претсјед- Урош евац: Са данашње годитњ е скупштине кул- da сподине Министре као великог пријатеља и сарадника se u radu za opšte dobro dijelim o na Umiju i svetovnu inteligenciju. Smatra i traži da i ilmija i inteli­ друштва „Гајрет**. Молимо Вас да изволите л овом gencija danas više nego ikada osjeti potrebu što tešnje saradnje, tražimo da i inteligencija i ilmija zajednički седник Месног одбора, срески начелник Бабић пот- zađu u narod i da, s njim zajedno прилпком примити нзраз нашег поштовањч. ЕГрет* претседник Дедоввћ. čineći jednu ne­ N o v o im e n o v a n i razdvojivu cijelinu vodi ga, upućuje i pom aže mu. Kao Gajretov radnik želim da se u radu za naš kulturni i ekonomski progres nađemo svi na jednoj * srezu kljućkom: Ram o Kujundžić p o v je r e n ic i G a jr e t a O m er Čaušević za Rastoku, putar, za Vel. giće, Ibrahim Kujun- liniji i na zajedničkom poslu, stojeći na stanovištu da d ž ć učitelj, za Hripavce, Husem Im am ović im am, za je Gajret uvek bio i mora1- da ostane izvan i iznad svega. On treba da bude magnet koji nas privlači • Kamičak i Hisan Dedić težak, za Crljeni. okuplja oko sebe, jer izvođenju njegova velikog pro­ grama potrebne su udružene sile sviju nas. dokuski džemat, Mursel Bahović za Zatonski džemat Ejub M ehović za Lozanski džemat, Rašid Dizdarević Prosvijetli gospodine, muftija, stavljajući ov e пекг^ like napomene na si$e sviju nas, obraćam s e ; V am a, za Bistrički džemat, Abdulah N juhodžić za G ubavački džemat i Adem Međedov Ć za Resavski džem at; koji ste uvijek imao puno razumevanja za sve što je od opšte koristi, da uzm ete inicijativu u svoje ruke i da ponovo kao uvijek dosada hercegovci i Mostar budu oni odakle će nići svaka dobra ideja i zamisao. Samo tako zbijeni u čvrstu falangu, a duboko prožeti svijesti o našem kulturnom i ekonomskom stanju, samo tako ćem o m oći da pom ognem o i pridignemo svoj elem enat a istovremeno da se odužim o i našoj naciji. Sa svoje strane, uveravamo Vas braćo i prija­ telji, da ćele uvijek naći nas i naše skromne sile spremne da se stave u službu opšteg dobra. G ovor g. Imamovića nekoliko je puta prekidan burnim i oduševljenim odobravanjem i nagrađen je uzvicim a „Živio*. Na savršenom redu i disciplini odboru i čapljincim a iskreno čestitam. M. A. П о з д р а в и п р е тсе д н и к у Г л а в н о г одб о р а Г а јр е т а r . д р у Х а с а н б е г о в и ћ у Подгорнца : Ново конституирани одбор „Гајрета" у Подгорица пригодои прве редовне годишње скупштине одржане, дне 13 новембра т. г. једногласно Вам изражава захвалност на Вашеи неуморнои раду око унапређења „Г a ј р е т а“ желећи Вам да и надаље останеге на челу Гајрета u у свом великом заувииању 384 U srezu bijelo-poljskom: Hafiz N juhodžić za Na- U srezu konjičkom: Alija ć o l ić za Č elebiće, lbrah:m Š jšić В«јго za Glavatićevo, Šać r K oso za R ep ovce, Hadžović za Seon:cu i Mehmed ef. Bandić za Umoljane. U srezu bos. petrovačkom: Derviš Buljugić ačicu, Suljo Srneticu. Ajanović za Potoke, Beć r B išćev ić za U srezu bihaćkom: Šefik Tatlić za Ga*u, Ali tf Mehić za Brekovicu, Husejin ef. Mujakić za G olubić. Mujo Selim ović za Vrstu, U srezu Sanski U srezu tuzlanskom: Most: Mehmed Havić za ča p lje Hakija Sm ajlagić za D obo- šnicu. U srezu pečkom: Arif Abazović za D ubovo opšt. •novoselska. U srezu sjenićkom: Ram o Honić za D ugopoljanu, U srezu focanskom: D žaferbeg Tahmaz za Saš. U srezu stolačkom: Nazif O ručević za ViŠiće opšt. čapljiuska. Za Niš: Mustafa šećeragić Za Debar: Asim S. Kovačević. D o b r o v o ljn i p r ilo z i i z S toc a M,fsni odbor Gajreta iz Stoca doznaJio je Din. 4 9 3 6 0 koju su svotu sakupili Šuirija L eto iand. na­ rednik i Husnija Begović iz Dabrice u novcu i iitu koje je prodato. �Darovatelji su slijedeći’. Dio. 20: Čućrija Leto, Din. 12'50: Alija Zugar, po Din. 10: Dušan Ivanković, Stanko Pakraljac, Ahm et Medar, Mujo Begović, Đuro Papac i Salko Klarić, Din. 6: Milan Jelačić, po Din. 5: Hanvid Smajlhodžić. Omer Bajgorić Muho Sm ajlho­ džić, Ivan Andabak, Jovo Katić, Ibro Žugar i Sule Sm ajlhodžić, Din. 4: Alija, Sokać. U žitu darovaše 35 kg: Velaga Beganić, 20 kg: Hasan Bajgorić, 17 kg: Hamaija Smajlhodžić, po 15 kg: Mujo Bajgorić, Mujo, Medar, Mujo Klarić, Murat Omanović, po 13 kg: Ahmet Pehilj i Adem Bajgorić po 10 kg: Salko Omanović, Huso Medar, Salko Sakoć. Salko Medar, Šaban Medar i Hsnija B egović, po 5 kg: Dervo Žugor, Mujo Smailhodžić, Alija Pehilja i Dervo Mravić. D a ljn i u p is d o b r o tv o r a i u te m e lja ia Tokom mjeseca novem bra upisaše se za članove Gaireta slijedeća gospoda: za dobrotvora: g. Hifzija Ko Košarić, iz Sarajeva darovavši 2 dionice (6 % obvezniceu iznosu od. Din. 1.000;. za utemeljača: Kod mjesnog odbora u Banjaluci upisao se za člana utem eljača g Fehim Kurbegović, šef suda u Banjaluci. P r i lo z i G a jre tu iz C azina Prigodom venčanja g. Hašimage Sulejmanovića trgovca u Cazinu sa gđicom Eminom Džankić saku­ pljeno je dobrovoljnih priloga 195 Din. a dai sledeći: po 50’— Din. Sulejm anagić Hamiš trgovao i Sulejmanagić A jka udova Arifage; po 20‘— Din. T oromanović Hasan narodni poslanik; po 10'— Din. Sueim m agić Sm aj'l trgovac, Jakić H. Mehmed aer. sudija, Ćoralić Husein gruntovničar, Burzić Muhamed uprav, pošte, Alagić H u s e ju 'trgovac, Pozderac Muhamed trg’ Delalić Suljo; i po 5'— Din. Bešlagić Nazif, sud. o fi cijal. Ukupno je sakupljeno Din. 195 — . Mladencima čestitamo, a darovateljima topla hvala ! Д е л е га т Г а јр е т о в а м је с н о г о д б о р а из Д е р в е н т е н а с в е ч а н о м о т в о р е њ у д о м а Б е о г р а д с к о г Г а јр е т а „О с м а н Ђ и ки ћ “ Прилвком свечаног отварања дома београдског Гајрета „Осман Ђ вквк* добао je мјесни одбор Гајрета у Дервенти позвв, да учествује на овој свечаности. Мјесни одбор Гајрета, делегврао je као заступнвка за ову свечаност свога члана г. Мустафа Еф. Халвловвћа, шераат. судвју из Дервенте, који je на властвтв трошак отишао у Београд и првсуствовао овоме свечаноме чину. Is p r a v i! U članku »Ilm ija i inteligencija" od gospodina Dra Hazima Muftića, koji je izašao u predprošlom broju lista „G ajret", potkrale su se 3 krupnije greške, koje kvare smisao pojedinih rečenica. U prvom stupcu u J0 retku odozgo m jesto riječi „zdrave" treba da stoji »nezdrave ; u istom stupcu u 15 redu odozgo iza riječi „feslija" treba da stoji crta a ne slovo „i". U 6 stupcu u 20 retku odozdo mjesto riječi „u vjerskom" treba da stoji u „vanjskom". Књижевност А л и а н а х сарајевске средњ ош колске ом л ад ине Сарајево 1932. — Цвјена Дин 10 Ми знамо да je наша предратна средњогаколска омладина била врло поуздана, радна и револуционарна. Нарочито je њен рад запажен на полвтвчко нацвонзлном и литерарвом пољу. Таквом су je чиниле upaлаке у којпм je жвввла и у којим се je разввјала, a психолошкн je разумљиво да je требала да буде тлква и да се њен рад креће правцем такве идеологије. Међутим, ’двнас се на делатвост послератне средњошколске омладвне посматра кров призму укора a наподиштавања. Нису ретки напвса у дневној штампи како се наша омладвна кналифику,е као неврапотека a неспособна да ствара a да взграђује крупнвја дела. Али, супротно од тога, ако у њен начин жввота и њена стварања уђемо малко дубље a објектввнвје, доћа ћемо до закључка да je тај суд неоснован, јер a у круговвма послератне средњошкслске омладине aua, као a првје рата: активних омланпнапа иста a полетараца, који с љубављу прате еоиијално кнлтевне и остале појаве које се збпвају на арени нашега живота. Стварају и прате стварања. Помно се групирају и пра својвм школама формпгају своја лвтерарна удружења. Из такввх удружења често се взвајају таленти, a овв талента, добввајући моралну и материјалну потпору од својих удружењч, ч» сто публикују своје алманахе као свој заједнички рзднн ианифест. Taj случај je и са средњошколском омладвном у Сарајеву Позвтввнвје омладанске снаге из појединчх таквпх школских лвтерарнах удружења 1*итаипале су алиавах са пралозвма вз прозе и пјеснвштва. У овои алманаху. што одмах уп«да у очи, поред почетнвчких радова aua a радова књвжевно првлично успелих, a што je најинтересанхавје, и у толвко најсимпатачније: ту су видно, као сараднвце, заступљене и неколвко муслвмансквх средњотколских ученвца. Случај занвмљвв a похвалан. Похвалан у толик> ввше, што радова ових ученвца, носе на себи сва обележја и елементе здраве поч^тначке уметноста. Ту je језвк a технвка дсшла до првлвчно рељефног взраза. Kao првмер навеств ћу пјесмицу ханумвце Злате Салчић препарандвствде: C A H Чудан сам, чудан, снввала сан: У земљу нашу дошао мај И птвце с њим. A њвхов глас Силно, кроз наш се opao крај 385 �И багпта натпа процвала сва, A у њој пасу пауна три, Чобанче гласно пјева низ луг И све у сјају и пјесмп ври. davno štampana i vrlo je retka — to su pesm e koje je sabrao pok. Košta Herman — pa je skoro nem oguće do nje doći. Rahm etli 1. Pertev pokušao je da štampa drugo izdanje, znajući koliko su te pesm e važne za И запста у овои ализнаху све ври у широко распјеваној младости — распјеваној: час мекше, a час naš živalj. N o nemila smrt je taj njegov rad presekla. Mi sm o odlučili, da sa nekoliko prijatelja m usli­ бунтовнпје. mana, izdam o I, i II. knjigu tih junačkih pesama. M olimo, stoga, sve prijatelje naših narodnih mu­ Саит Ораховац slimanskih pesama, da se zauzm u kod svojih prijatelja Је д н а к о р и с н а , с в а к о м е п о т р е б н а н врло п о уч н а к њ и га ГГо разним крајевима у нашем народу постоје у живом народном говору различити називи лица срод* ства. Понегде увукли су се у наше народне назвве и туђинскв назнви за то сродство, na je потребно да упутимо наше читаоце, чии се могу поиоћи у томе, да упознају и науче праве називе сродства. Код Срба и Хрвата, код Југословена уопште, досад ј е п р в о и ј е д и н о штампано д е л о о тии називима рад Јоша Фил. Иванишевића, у Сар>јеву, i da je svuda preporučuju. Cijena će knjizi biti 100 Din-, a iznosiće oko 800 stranica. Ko želi da se pretplati neka potpiše narudžbe­ nicu, pa će platiti knjigu kad izađe pou zećem . A ko se odmah prijavi dovoljan broj pretplatnika, knjiga će izaći još ov e godine, polovinom Ram a.ana, tako da će dobro doći kao poklon za Bajram. Neka ne bude ni jedna muslimanska kuća bez o v o g bisera naše narodne pesme. Alija Kurtović, Jakša Kušan, knjižar. Одобашина 86. To његово штампано дело практцчногџепног формата, на фином папиру, стоји само’ 10 динара, a зове се „ Народпи називи родбине u сродбине Госп- Иванишевик у поменутоМ штампанои делу дели сродства н а : р о д б п н у, a то je једижрвно сродство, мушка лозчi дебела крв илп родбдна no очиној крви; с р о д б и н у , својдбу, које се у napo; сродство no танкој крви, танка крв, женска ло&а Г. Иванишевпк je првп учпнио ту поделу: равл чите. нарочите називе за- мушку и женску лову у ср' »дству. ЕГлеменити je цил> ове књнге : да у нашој јединстпеној националној држави буду јединствени правп народни називв лица, родбине u сродбине. Сви ми треба да се старамо да из иародног и усменог и писменог говора избацимо туђанске назвве липа родбине и сродбине a да употребљав&мо праве нар >дне називе. T o од нас захтева и наш народни понос. За то je потр«бно да сваки од нас набави ту књвжвцу, да je ш жљ иво прочита и запамти no н»ој све те народне н змве. Књижаца се добвја код писца у Сарајеву, a цена ioj je — без поштарине — саио 10 динара. Обратите со писмено на писца: Јошо Фил. Иванишевић, Сарајево, Одобашвна 86 в уз наруџбу унапред му пошаљите новац. К о наручи и пошаље новац на 10 комада, добије књигу 20% јефтиније. K n již e v n i o g la s Г а јр е т о в и х а м б а р и у П р и је д о р у Месни одбор Гајрета у Приједору развио je ве- лику акцвју и интензивно ради за Гајрет и његову хеологију. Кроз врло кратко време овај je одбор осно»о Гајретову читаоницу и певачки хор, a сада je установио и Гајретове хамбаре. У сп ех око сакушвања животних намирница био je неочекиван. Скупљено je отприлпке 90 метара кукуруза у клипу, 10 кг граха и 103 динара у новцу. Дароваоци кукуруза су већином тежаци, што je од особите важности кчда се има у виду да je досадашњи рад Гајрета, у главном, био у граду. Осим материјалне користи, коју су овом приликом постигли Гајретови радници, јога je већи моралнн успех, јер се je на овај иачин и наш тежак упознао са Гајретом и његовим спасоносним идејама. Да je и тежак приступачан за велике идеје Гајрет< ве, да и он зна да цени и воли оно што je добро и што иде на корист наше заједнвце, види се најбоље из ниже наведеног пописа дароваоца, чији je број прилично велик. Ш та више знатан je број и таквих који не само да су дали свој дар sa Гајретов хаибар, него су још сами са којим одборником Гајретовим сакупљали кукурузе, a неколицина су још дали и бесплатно кола за превоз кукуруза. Имена ових свесних тежака и Гајретових првјатеља, који су много допринели овако лепом успеху, јесу : у селу Чаракову: Механовић Бајро, Аган Хоџић и Ибрахим еф. Беглербеговић; у селу Ризвановићима Хасан Мусик учитељ и Сеферовић Ибрахим еф.; у Бишчанима Мехиед Мркаљ; у При- II. izdanje HOrmanovih junačkih реваша једору Сиаилага Црналвћ, Смаил Ђулквћ, Сулејман ЦрналиН; у Ћели М ухо Терзвк и Салнх М ети ћ ; у Odavno se kod nas oeeća potreba dobre zbirke m uslim anskih pjesama. Istina ta zbirka postoji, ali je Брезичанима Муфтар; у Чејрецвма Салихбег Беш иревик (дао и бесплатно кола), Ш абан Чиркик и Ах- 386 �мед Пушкар; у Пухарској Ибрахпм Ђ ајвћ; у Хамбаринама Осман Фикић, Мустафа Сикврвћ и Осме Сикирић (дао и кола бесплатно). Вредно je споменути и Алагу Насвћа који je иа себи донео еепет кукуруза из села, јер није био ониј дан када су ее купили кукурузи Осим свих одборника Месног одбора Гајрета у Првједору, који су живо радили код овог сакупљања, у села су ишли: Хаџи Хафиз еф. Алвшвћ, Мустгфа еф. Дедић, Наил еф- Трепић и Каравдик Авдо. Али највећвх заслуга o k i сакупљања кукуруза ииа Хусеин Авдагик, јер je он ишао у сва села и са горе поменутим заједно с«купљао кукурузе. Ииена племенитих дароваоца јесу: 1) Дародавци кукуруза из села Ризвановики: Хасан еф, Мусик, учитељ 5 кг граха и 1 сепет кукуруза у клипу, Фејзага Кадирик 1 сепет, Мехо Дуратовик 1 сепет, Рамо Ш враквк 1 сепет, Караџик Алија 1 сепет, Ризвановик Мухарем 5 кг кукуруза' Ибрахим Ризвановик 1 сепет, Дервиш Рвзвановић 1сепет Латиф Пелак 1 сепет, Окан Ризвановик 1 сепет; Фејзо Омер Караџик 1 сепет, Суљо Дуратоввк 1 сепет, Хасан Дуратоввк 1 сепет, Ибрахим Дуратоввк 1 сепет' Х усе Карагвк 1 сепет, Мурат Хоџвк 1 сепет, Мухо Хоџик 1 сеает, Реџо Кадврвк 1 сепет, Аган Хали* ловвк 1 сепет, Дуратоввк 1 еепет, Хусени Халвловвк 1 сепет Шврака Хусевн l 1/* сепет, Дуратоввћ Рамо 1 сепет, Ш врака Реџо 1 сепет, Хасиба Рвзвановик 1 сепет, Дедик ЈСалвх 5 кг кукуруза, Ш абансввк Рашим 1 сепет, Кадирвћ Ш ер вх 1 сепет, Алагвк Ислам 2 сепета, Карагик Салко 2 ceiieTa Сгфероввк Ибрахим еф. 5 к г гр а х а , Шабановвк Мух > lVs cenei. Укупно 10 кг граха, 33 сепета, 10 кг ку курузаУкупно 850 кг кукуруз . 2) С е л о Ј у r о r ц и: Бороввк Смавл 10 кг, Мехо Чауџеввк 1 сепет, Чаушевик Мустафа Хасвн 1 сепет, Цикотик Бекир 1 сеп. т Хава Љуповик 1 сепет, Хасе Чаушеввк Салвхов 10 кг, Смаил Мухик 1 сепет, Ибрахим Паџан 1 сепет, Мујо Фазлик 1 сепет, Салко М утик 10 кг, М. хо Мухвк ум, Омера 1 сеп*т, Шарик Паџан (Аган Хамулвк) 1 сепет, Осиан Хамулвк 1 сепет, Мустафа Хамулвк 1 сепет, Ш еро Мухвк 1 сепет, Тајвк Х".сан i сепет, Мухарем Ферхатовик 1 сенат, Хамид Мулалвк 1 сепет, Хасан Хајдурвн 1 сепет, Ибрахвм Хајдурин 12 кг. Смајо Демироввк 12 кг, Мухарем Ж ервк 1 сепет, Омер Јуповвк 1 сепет, Ибро Чаушевик 1 сепет, Осман Чаушеввк 1 сепет, Смавл Фикик 12 кг, Осман Фвквк 1 сепет, Каранфил Боговад 5 кг, Мустафа Свкирвк 1 сепет. Осме Сикирвк 100 нг 42 сепета 215 кг. 42 сепета отпрвлике сваки сепет no 30 кг Укупно 1475 кг кукуруза. 4) Darovaoci iz sela Ćejreka: P o 1 sepet darovali s u : Mujo Dželatić, Ruste Mašić, fclasan Pilipović, Salko Puškar, Salih Bego Pu­ škar, Avdo Gredelj. Hasan Kadunić, Avdo Kadunić, Avdo Puškai, Huso Ramić, Aganbeg Beširović. Hase Pilipović, Rifat Pilipović, Omer Pilipović (10 kg) Šaban čirkić, Fatima Čirkić Ahmed Puškar, Meho Gre­ delj, Huso Gredelj, Mujo Kadunić, Muharem Kadunić, Alaga Nasić, (donio iz sela sepet)). Salihbeg Beširević 2 sepeta, a Murat Gredelj 10 S li n i r a . Svega: 23 sepeta po 20 kg, i 10 kg zasebno iz nosi 470 kg kukuruza u klipu, i 10 dinara u novcu. 5) Darovaoci iz Donje Puharske. Po 2 sepeta darovali su: Abas i Osman Kapeta nović, Ibrahim Džafić 1 sepet Meho Džafić 1 sepet, Hasan i Sulejman Karahodžić 10 din. u novcu, Razini Sokočević 5 din, Sefer Selimbegović 10 din., Hasan Џемал бег Капетановик 100 кг кукуруза, Малибег Iv петановик 40 кг кукуруза, Мухарембег Церик 30 кг кукуруза, Каранфилбег Цервк 50 кг кукуруза, Бмин Хегвк 15 кг. кукуруза, Хусевн Хегвк Јб кг, Selim begović 10 din. Salih Selimbegović 10 din, Hakija Bašić 10 din., Hase Džafić. Stari 2 sepeta ku­ kuruza, Ahmet Suljanović 2 sepeta, Meho Suljanović 2 sepeta, Pašo Kurtović 2 sepeta, Ibrahim Suljanović 1 sepet, Mehmed Čepić 1 sepet, Spahija Džafić I se­ кукуруза, Арвф Х егвк 15 кг. Укупно 265 кг кукуруза pet, Ibrahim lmanović 8 dinara u novcu; 3) Дародавцв кукуруза вз села Хамбарвне: Svega 15 sepeta 63 dinara. Svaki sepet otprilike 20 kg., 15 sepeta po 20 kg. Ахио Хабибоввк 1 ceneTi Суљо Хабвбоввк 1 сепет to je 300 kg. kukuruza. Назвф Паџан 1 сепет, Стојан Мутвк 1 сепет, Хусевн Хабибоввк 1 сепет, Салвх Мујвцвк 1 сепет, Осман 6. Darovaoci iz Gornje Puharske: Зубовик 1 сепет, Када Вуковвк 1 сепет, Рузванчеввк Abid Kurtović 2 sepeta kukuruza. Dervišbeg 1 se­ Хасан 12 кг. Паџан Хасе 11 кг, Паџан Фехвм 7 кг. pet, Huška Kurtović 1 sepet, Huća Kurtović 1 sepet, Медвк Хасе мухтар 1 сепет. Брквк Мујо 1 сепет, Беквр Медвк 12 кг, Хасе Свкврвк 1 сеш т, Х уге Свки- Hasan ef. Bajraktarević 1 sepet, Ibrahim Ćajić 1 se­ pet, Ćamil Delkić 1 sepet, Smail Bejtović 1 sepet, рвк 1 севет, Осман Ибро Свкврвк 1 сепет, Але Тајвк 1 сепет, Мухо Тајвк 1 ceneTi Јасии Хорвк 1 сепет, Muho Delkić 1 sepet, Murat Delkić 1 sepat,. Huse Delkić 1 sepet, Bećir Delkić I sepet,. Šaban Delkić Мустава Вуковвк 1 сепет, Хасе Иишпроввк 1 сепет 1 sepet, Bego Delkić 1 sepet, Huso Blažević I sep t ЧаушеввН Хасе зв. Зец 1 сепет, Чаушеввк Хусе 2 кг 387 �Murat Eelkić Husin 1 sepet, Avdo Biažević 1 sepet, Hamed D elkić 1 sepet, Adem D elkić 1 sepet, Ibrahim Deikić 1 sepet Safet Delkić 1 sepet, Uzeir Kurtović 2 sepeta, Huse Čepić 1 sepet. Svega 25 sepeta kukuruza. Svaki sepet po kg. to je 500 kg. kukuruza. Бего ГорзкиН 1 сапет, Мехиед Хоџић 1 оепет „ Ибрахвм Хенић мухтар вв 1 сепет, Махо Memnh 2 сепета, Хасан М етић 1 сепгт, Селии Мешвћ 1 сепет, Мујага Хзлукић 2 сепета, Ибрахвм Халукић 1 сепет, Суљо Јакуповвк 1 сепет, Ахмет Махмутоввћ 2 сепета Б егта теввћ Д едо 1 сепет, Мехиед Модрањин 1 сепет, Сманл Халукић 1 сепет, Му- 320 кг кукурузч. 9. D arovaoci kukuruza iz sela Bišćani. Husein Gluhić 1 sepet kukuruza, Mrkalj Hanua 1 sepet, Mehmed Mrkalj 1 sepet pet, Omer Avdo M alić Mrkali 1 Se. Mrkalj 1 sepet, |Ibrahim Mrkalj 1 sepet, Him zo M rkalj l sepet . K ekić 1 sepet, RamJ Kekić 1 sepet, Osman Kadić 1 supet, Selim Kadić i sepet, Ibrahim Vojniković 1 sepet, Ibro H egić i Mus- стафа Реџвћ 1 сепет, Расим Кајдвћ 1 сепет, Сафет Јакуповвћ 1 оепет, Ахмо Јакуповић 2 сепета, Рашид hadisa: „Poslan Терзић 1 сепет, М ухо Терзвк 2 сепета, Хасан Ћорић 1 сепет, Х у со Ћорић 1 сепет, Ибро Терзик 1 сепет Алија Ћорик 1 сепет, Хусеин Рамик 1 сепет, Алија nauke pa makar i u Kini. Više vređi jedan моз Алија 1 сепет. Оиик Мехиед 1 сенет, Пашо К љ учанпн 1 сепет, Сулејман Рамић 1 сепет, Мустафа Рамик 1 сепет, Заим Дејисић 1 сепет, Осман Кликик 1 v»-k nego stotinu дузоввк 2 сепета, Але Кудузоввк 1 'кепет Бејдо Хараибашвк 1 сепет, Адеи Кајдвк 1 сепет, Мехо Палвк 1 сепет. Хашим Мешвк 1 оепет, Мине Терзик 1 сепет Ахмет Кличвћ 1 сепет, Ахмо Токалвк 1 сепет кукуруза. Укупно 81 сепет кукуруза. Сваки сепет взноси отприлвве no 22 кг. Према томе 81 сепет no 22 то je . . 1782 кг 5 кг Свега укупљено у Ћели 1787 кг 8) Дароваоци вз села Брезпкани: Ибрахим Кучковвк 1 сепет, Мехо Кучковић 1 сепет, Салих Кучковвк 1 сепет, Рамо Драчвк 1 сепет; У зевр Драчик 1 сепет, Алвја Кучковик 1 сепет, Сулејман Драчвк 1 cea iT , Хуснија Гарамбашвк 1 сепет Мехо Драчвк 1 сепет, Ибро Драчвк 1 сепет, Осман К учковвк 1 сепет, Ибрахии Надареви 1 сепет, 3 88 usavršim i moral. Sveta je muslimanke, da traži učen {0- bogom oljaca. L ju b a v prem a domo- P osle govora pretsednice, pitom ac Bušatlija Mahm ut recitovao je pesm u: „M uham ed a.’ s.“ od Oemana Đikića, a iza toga je jedna učenica Ženske zanatske tafa 1 sepet, Sejdo K adić 1 sepet, B ejdo Kadić 1 se­ pet, Ibro R am čilović 5 kg., P ašo V ojn ik ović 10 kg, Hasan V ojnik ović 1 sep et,R am u lićS m ajo 5 k g , Omer K a d ić jr sepet, Mustafa Šabić 1 sepet, Agan Kadić 1 sepet, Junuz Kekić 1 sepet. Svega 20 kg. i 20 sepeta u klipu kukuruza. Jedan sepet otprilike po 25 kg. 25 po 20 to je 500 kg, ukupno 520 kg. kukuruza. Модроња 1 сепет, Ахмо Даутоввк 5 кг, Мустафа Даутоввк 1 сепет, Халукик Ибрахим 1 сепет, Ооман Кудузовик 1 сепет, Кајдик Расим 1 сепет, Ибро Јакуповвћ 1 сепет, Авдија Јакуповвк 1 сепет, Сафет Јакуповвк 1 еепет, Ахио Јакуповик 2 сепета, Рашид Терзик 1 сепет, Смаил Кудузоввк 1 сепет, Су.го Терзвк 2 сепета, С*лих Мешпк 2 сепета, Босна Ку- da vin? je sastavni deo vere i t. đ. сепет, Хасан Рамик 1 сепет Авдо Рамвк 1 сепет, Алвја Рамвк 1 сепет, Омер Рамик 1 сепет, Хуеевн Хзлваџик 1 сепетГ Осман Халваџик 1 сетлг. Рамо Мешик 1 сепет, Ибрахвм Демвровик 1 сепет, Окан sam dužnost svakofi muslimana Раиик 1 еепет, Мехмед Терзик 1 сепет, Реџеп Лешић, Селви Терзик 1 сепет, Јусо Терзик 1 сеает, Ибро Терзик 1 степен, Хухе Ћупвк-Ћнркик 1 сепет, Xaсан Токалик 1 сеОет, М ухо ■'Б.упић 1 сепот, Беквр Даутоввк 2 сепета, Шериф Халимоввк 1 сепег, Вар- ‘ Су дали. Сваки сепет заузима отирвликс no 20 Rp ЈЈрема томе je сакупљено 16 no 20. Свега укуПље8о' 7) Дароваоци кукуруза вз села Ћеле. Ахмо Терзвћ 1 сепет кукуруза, Дерввш Алукић Брезичан« | Укупио 16 сесета. У овом селу свега 16 к Л л л е ’ 10. D arovaoci iz Prijedora : Rešić M uho 1 sepet kukuruza, H ergić Sulejman 1 sepet, K urbegović Mustafa 1 sepet, C rnalić i Derviš 2 sepeta, Selman M eho 1 sepet, M andić Jasim 1 se­ pet, Hrustić novcu, Omer 1 sepet, Z a čić Juso 10 dinara u H ebilović Bajram 5 din, Jahić Muho 5 din, G rozdanić Suljo 10 din, M edić Alija 1 sepet, Berbić Smail 1 sepet, Salih Alić 1 sepet, Mumin Habibović 1 sepet. Svega 12 sepeta kukuruza i 30 din. u novcu. Svaki kukuruza. sepet 11. otprilike p o 25 kg. to je 300 kg. D arovaoci iz G o m je n ice : Hatidža Ćurić ud. Esada 2 sepeta kukuruza, Suljo D elić l sepet, Karanfil K urtović 1 sepet, Hasan Bajrić 1 sepet, Mahmut i M eho T arzić 4 sepeta, Himzo R ošić 1 sepet, Ahmet Sarajlić 1 sepet, A hm o Hošić 1 sepet kukuruza. Svega 12 sepeta u klipu kukuruza; Sepet po 30 kg. 12 po 30 to je 360 kg. kukuruza, (Svršiće se) � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama Description An account of the resource Glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama (1907-1914; 1921-1922; 1924-1941) Vlasnik Glasila je Društvo Gajret. Urednik je bio Osman Gjikić. Urednici se mijenjaju tokom godina. Od br. 4 (1912) Murad Sarić; od br. 5/6 (1912) Avdo Sumbul; od br. 1 (1921) Šukrija Kurtović od br. 1 (1924) A. Hifzi Bjelevac; od br. 15 (1924) Hamid Kukić; od br. 21 (1927) Hamzo Humo; od br. 4 (1931) Hamid Kukić. U početku je izlazio jednom mjesečno (5. dan svakog mjeseca). Nije izlazio 1915-1920. i 1923. godine. Časopis je naizmjenično štampan ćirilicom, latinicom i na turskom jeziku (arebicom). Podnaslov se također mijenja. Od 1911. List za društvene poslove i za narodno prosvećivanje; od 1921. Organ Društva "Gajret". Kulturno-beletristički časopis; od 1922. Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1924. Glasilo Gajret, kasnije List Gajreta, društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1933. Glasnik kulturno prosvetnog društva "Gajreta". Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : [Društvo Gajret], 1907-1941 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1907-1941 Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 32 cm Language A language of the resource bosanski, srpski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Subject The topic of the resource društvo, kultura Creator An entity primarily responsible for making the resource vlasnik Društvo Gajret Drugi autori Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana Source A related resource from which the described resource is derived NUB BiH Type The nature or genre of the resource časopis NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID <a href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/27065862">27065862</a> Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama 1932 Description An account of the resource Br. 1-10; 14-24 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1931 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 27065862 IIIF Item Metadata UUID 218f0d71-85a0-4c30-8435-3dfaa3ca79bc https://kolekcije.nub.ba/files/original/fddca369e4401a00b502fd104dbb71b7.pdf ee448c048c81a7c6bf0ae4dba216bde1 PDF Text Text ГАЈРЕТ XIV. годиште С ! ' САРАЈЕВО, 1933 Исламска дионичка штампарија * �~x - -J -- �Садржај: Уредништво : Писана ријеч je највиша вриједност, стр. 1.- Бајрам мубарек олсун, стр. 37.- Значај Гајретова дјеловања међу муслиманима, стр. 38.- Гајрет кроз деценије, стр. 93.- »Гласник Срца И сусова« п обраћање м-услимана на кршћансмво, стр. 1^2.- Гајрет покрегач друштвеног развоја, стр. 117.- Птипреме за Гајретову прославу, cip . 145.- Дервшп бег Миралем, стр. 153,- Ужурбане припреме за прославу Гајретове 30 годишљице, стр. 16K- Питање уџбеника, стр. 162.-Гајрет и Католички тједник, < m 167.- Пред прославу 30 годишњице Гајрета, стр. 177.- Извјештај Гл. 0 . Гајрета за год. 1932/33, стр. 213.- Гајретова редовна главна Снуш стр. 254.Инж. Салих ОмановиЛ: Рамазанске ноћи, стр. 2.Дивљаци, стр. 1^26.Хамид Диздар: Шљивик над Миљацком, стр. 3.- Догађај у болници, стр. 45.- Moja Херцеговина, стр. 47.- Бајрамско јутро, стр. 120.- У аутобусу, стр- 318.- Пеку се бестиљи стр. 319.Хамдија ЧенгиК: Акростих једне љубави, стр. 5.Махалом у ноћи љета стр. 331.Е. Миралем: Расна снага југославенских муслимана, стр. 6, 21, 62, 78, 94, 130, 147, 163, 181, 201.Разно: Раиазанска честитка Репс-ул-улеме муслиманима, стр. 8.- Правила Гајретове кредитне и привредне задруге, стр. 80 -105.- Je ли ово „економска исламска штампа?*, стр. 135.- Прва матура на великој медреси у Скопљу, стр. 305.- Мерхум Абдуселам Џумхур, стр. 310.Изложба слика С. М. Хоџића из Београда стр. 336.Проф. инж. Шериф Буби^: Бјежање сељака са села. стр. 10.- Наше тежње, стр. 64.- Привредник. стр. 101.- Земљиште и његови састојци, стр. 309-320.Хајрудин Бујукали-R: Потреба стварања здравствених задруга међу муслиманииа, стр. 17.Шинасија: Јачање вјерског осјећања, стр. 20.Суле: Некада, стр. 23.- Свему крив ферман, стр. 165- 179,- Лахор : Ибрет, Са тамбур-жице, Изгореше Мрахорови двори, стр. 24.- Уз бајрамске топове, стр. Хабибина највећа жеља, стр. 75.Сулејман Кемура: Алаџа џамија, стр. 25,Хамдија МулиЛ : Ситнице које много казују, стр. 26.Ш. ХоџиЛ: Спаљење Александријске библиотеке, стр. 27.Инж. М. A. Јаловичи^: Штетност штитасте уши на шљиви и њено сузбијање, стр. 30-133.Хамза Хумо: Златијин Рамазан, стр. 39.Ахмед МурадбеговиЛ: Дери трне, дери! стр. 41-77-98. Шериф Рашидкадиб: Гајрет зове, стр. 47.i. Хозим Муфтиб: О нашој друштвеној свијести. стр. 48.\н КараноВиЛ: Неколике особине крајишких муслимана, стр. 51.Хафиз Мухамед Папџа: Ислам као трајни покретач умних и физичких снага човјекових, стр. 52.Идеје водиље, стр. 330.Џевад Сулејманиашиб: Стручно и лапчко право на расправљање о вјерским питањима, стр. 54.А. Хифзи Бјелавац; Путеви у будућност, стр. 58.Сулејман Градашчевиб,: Муслииани у југославенској књижевности, стр. 59.Др. Решид Kypviaiufi: УчешКе муслиманске омладине у добровољачком покрету, стр. 62.Абдуселам Балагија : Поријекло и историјат кметства у Босни и Херцеговини, стр. 69.- П етгодина рада дома ђака геометарске гакоие, стр. 307.Хамдија Капиџиб: Почетак везирства Али-паше Ризвавбеговића, стр. 73.Ахмед Кемура: Ђачке задруге, стр. 95.Сеид Омер А л и : Литерарни и научни дух Ислама, стр. 97.Проф. Мустафа АликалфиЛ: Динасгија Карађорђевића у народном јединству, стр. 118.- Проблем народног јединства, стр. 179.- Јубилеј Гајрета, cip . 211.- Празник уједињења, стр. 329.Арслан Ш ирази: Хаџа бајрам Смаила1а ЋемаловиЛ: Муслимани у Румунији, стр. 124.- Муслимани у Грчкој, стр. 198- �r Вејсил ЋурчиЛ: Занимљиви пабирци из народне медицине, стр.- 127.Осман Леља : Ш та одржава цигане као народ, стр. 132.Хасан ЉубунчиИ: Најбоља служба народу јест рад на ширењу задружног покрета у народу, стр. 146.- Зашто je основана Гајретова кредитна задруга, стр. 193.- Битне разлике између задруге и банке, стр. 299.Расим С. ФилиповиЛ: Случај у парку, стр. 149.Махмуд Коњхоџиб : Штампа, стр. 152. Сулејман Кемура: Неписменост, стр. 163,- Хаџи Мехмед паша Кукавица, стр. 302.Илијас ДобарџиФ: Суботом с вечери, стр. 167.- Ha взворима, стр. 202.Осман Нури Хаџи£: Ко je спалио Александријску библиотеку?, стр. 184.П. К .: Али паша Ризванбеговић и Петар 11. Петровић Њ егош , стр. 194 - 303,- Ј К у ш а н : Два Морића, два Пашића, стр. 196-299.Ћамил 0. Селмановић: Апел на босанско херцеговачке раднике, стр. 297.Вехбија ИмамовиЛ: Осман Ђикић, стр. 313.Чедомил MumpuHoeufi: Мехмед Али паша Ризванбеговлћ Сточев'ић, стр. 314.А- Адил Чоки£: Ехли сунетска два главна имама, стр. 317.Гајретлија' Ми смо уз Гајрет, како je Прљавко постао чистун, стр. 321.- Кукурику, Јединак у мајке, Како je лија долијала стр. 322.Хајрудин ЋуриИ: Освета Селима Врискала, стр. 331.Хусејн Мурадбего»иИ: Hoh у Хашанима, стр. 333.Проф• Шефкија By6ufi: Идеја водиља, Не запостављајмо кућни обрт, стр. 334.- Не заборавимо наше дјечје задруге, Муслиманске швеље као наше животно питање, Куда ћемо нашу дјецу, ^ стр. 335.Гајретове вијести у свима бројевима. NACIONALNA I UNIVERZITETSKA BIBLIOTEKA BIH A sb 55/1933 оов coBiss e � https://kolekcije.nub.ba/files/original/6e4d38827d608b8c64152dd7004694e3.pdf e100f789a0ae2b02d7387611680297b1 PDF Text Text САДРЖА1: Уреднвштво: Писана ријеч ]е највиша вриједност Inž. Salih Omanović, Sarajevo : Ramazanske noći Hamid Dizdar Sljivik nad Miljackom Х аадпја Л. Чеигић : Акростих једне љубави Е. M iralem. Rasna snaga jugoslovenskih muslimana ^ Р а м а за ка честитка муспиманима P rivreda — Prof. ing. Šerif Bubić: Bježanje seljaka sa sela Sadite samo plemenite sorte voda — Da maslo održimo uku­ sno i svježe — Nabavite odmah sjeme od povrda — Pitanje uništavanja žilogriza ГАЈРЕТОВ ГПАСНИК: Рапазани-шернФ у Гајретовин комвпктниа Gajretove priredbe ! Proslava rođendana Nj. V. Kralja među Gajretovim pitomicama u Sarajevu — Заједничка прослава рођендана Њ. В. Краља Гајретових и Просветпних питомаца у Сарајеву — Proslava rođendana Nj. У. Kralja u Gajretovom konviktu u Banjaluci — Proslava rođendana Nj. V. Kralja u Gajretovom konviktu u Tuzli — ГГрослава рођендана Њ. B Краља у Гајретовом конвикту у Бихаћу — Proslava rođendana Njeg. Vel. u Gajretovom konviktu u Plevlju Разне вијести: Око вјерског одгоја омладпне у Гајретовнм конвиктииа — Priznanje Gajretovom povjereniku — Обнова Гајрета у Сјеници — Gajretovi hambari u Prijedoru — Izgradnja džamije u Herceg Novom CAPAJEBO 1 Нздаје Г.тавпи одОор Гпјрета j Сарајеву Главпи и одговорни уредник: ХА5ШД КУКИЋ 1 I i БРОЈ 1 �O g l a š u j t e u listu ,,GAJRET“ „Gajret“ je najrašireniji časopis među muslima­ nima i svakim danom diže se broj njegovih pretplat­ nika, naročito od kako je povećao svoje gradivo. I u buduće. ,G ajret“ će nastojati da zadovolji što širi krug svojih pretplatnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi i u interesu naših tr­ govaca da oglašavanje svojih firmi vrše preko „Gajreta‘ , a tim ujedno vršili bi i svoju patriotsku i hu­ manu dužnost. Radnici i prijatelji »Gajreta" treba da porade u svojoj sredini kako bi trgovine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašivali u listu „Gajret". ГајреТ, лист Гајрета друштва ea културно и економско подивање муслимана, излази, 1. и 16. сваког месеца, a цена му je ea нашу Отаџбину 100 динара на годину, a sa све остале земље преко границе 200 динара. Ђаци добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управе Гајретових конвикта. — Поједини број стоји 5 динара. i j Директор ' Хамид К уки ћ Власник другатво „Гајрет“ — Одговорни уредннк: Хамид Кукић. — За Исламску дио'г ничку штампарију одговара директор Абдурахман Мешић. д � https://kolekcije.nub.ba/files/original/500cfe63074838c0855a9a212d925493.pdf 3aa7e3f67820d2bdd177e0cf8729ab83 PDF Text Text БРОЈ 3-4 ГОД. X IV . Сарајево, 1. ф ебруар 1933. Бајрам мубарек олсун! Прошлп оу многи бајрами откако Гајрет својом лучом обасјава животни пут нама муслиманима. Свјвтло те луче, у ра8ним прилшсама, много je пута вадрхт^ло пред страшном тмином, али joj je ипак, увдајући се у Бога и у несаломљиву снагу својих присталпца, одољело. И то свјетло Гајретове луче бивало je све то свјетлије, a поворка Гајретових пријател>а све већа и свјеснија. Данас je она, хвала Богу, непрегледна и њена снага расте ив дана у дан. Свака дал>ни корак и приток овој поворци ствара јачу бујицу нашем напретку, a она сама, та непрегледна поворка Гајретових присталица, ствара све то јачи темељ и бедем нашој новој и, акобогда, бољој и сигурнијој егзистенцији од некадашње. Сваког новог бајрама, попут својих присталица, и наш Гајрет облачи своје свечаво рухо, облачи га у виду своје обнове и у виду надања у свој још' јачи напредак на опште добро наше баједнице. Ta своја лијепа надања Гајрет темел>и на оним узвишевим и племенитим осјећајима свих муслпмава која у дуптама ничу на бајрамске дане, a чпји je корјев у измирењу, у дубоком саосјећању напрама својим блпжњима и у савнању о међусобвој помоћи као најплеменитијем дјелу што га човјек уопште може да учини. Свјестан оввх уввишених васБда, које je Курани (a. ш.) исписао на своје странице и удахнуо у наша срца, и Гајрет корача истом ставом и зато je чврсто увјерен у <5воју побједу и у свој напредак, и зато и љегово рухо, од бајрама до бајрама, постаје све свјетлије и свечаније. И овога бајрама, Гајрет може са поносом да окрене главу на минулу годину и да захвали Богу ea свој успјешан рад међу нама муслиманима. Јер у овој години много се помогло баш којима je требала помоћ, у овој години одржало се много Гајретових мев« луда гдје се, уз вршење вјерских обреда, мислило и на земаљскп спас нас муслимана, na се у ту сврху одржавала разна предавања да би се јаче учврстили темељи и исламу и напретку наше ваједнице. И овог прошлог рамазана, Гајрет je искористио његове мубарећ вечери на том спасоносном раду, a осим тога донио je и двије крупне одлуке које ће бити од великог вначаја sa придивање и напредак нашег елемента. Te одлуке су: Прослава тридесетгодишњице Гајретова дјеловања и оснивање „Гајретове привредне вадруге". Сваки вови бајрам no једно je ново освједочење Гајретова дјела и његовог 8начаја} сваки пов бајрам no један je нов датум у напретиу ове наше установе коју су, као своје највеће дјело, створили муслимани откако постоје у овим крајевпма. Зато и јест данас Гајрет једина наша установа у коју су упрте очи свих муслимана, вато и јест Гајрет једина' наша уставова која може да послужи као чпрст ословац у свакој акцији ea вашу бод»у садашњост и будућвост. To докавује и велико повјерење свих ваших слојева које поклааају Гајрету и листом ступају у његове редове. .» Зато вам и јесу ови ^бајрамски свечави дави још свечавији, јер, уздајући се у ваш Гајрет, ив годиве у годиву, прославл»аћемо ux, акобогда, у бољем хајру и бољем рахатлуку. У то име кличемо.свој браћи муслимаввма, свима Гајретовим раднпцпма и пријател>има: Б а ј р а м м у б а р е к о л с у в ! Уредништво 37 t* �0 Z n a ča j Gajreiova djelovanja m eđu muslimanima Danas već svaki član naše zajednice, pa i onaj koga prilike nijesu provele kroz školu i školsko obra­ zovanje, svjestan je da je današnji duh vremena i prilike u kojima se život grčevito bori za opstanak, posve drugačiji od onih, kada sm o mogli živjeti sporim i laganim korakom, imajući osiguranu egzis­ tenciju u svojim nekadašnjim posjedima. Pored svoga tada materijalnog osiguranoga stanja i života, izgleda nijesmo znali niti bili svjesni toga da ćem o se jednog dana naći u zaostalosti i da ćem o iza kulturnijih i spremnijih sabirali mrvice života. Naš duhovni život kretao se dugo vremena oko nesavrem enog ispoljavanja naših posebnosti, a to nas je držalo na jednoj пероkretljivoj tački, bez ikakvog znanja da se blagostanje zasniva na znanju i kulturi. Tim našim posebnostim a pridavan je često puta, i to sasvim pogrešno, vjerski karakter, a te posebnosti stvarane su na izblijedjelim tradicijama, čije porijeklo svakako nema naučnog izvora u našem uzvišenom Islamu. Taj naš nehat u izgrađivanju savrem enog ^ddha pripisivan je našem mentalitetu i od nas se nije ni tražila kakva saradnja O vo i ovakvo stanje u našem eleoientu podržavao je naš ugnjetač i neprijatelj našeg n a rod n og napretka želeći da nas što jače ostavi u mraku na svima poljima narodnog života. Savremeni vijek se je tako oko nas, a bez naleg učešća, izgrađivao i njegovi su neimari i radnici u tom radu nalazili olakšanja za svoj život, dok mi, kada nam nestade one sigurne materijalne podrške u našim posjedima, odviše dockan stekosm o o v o saznanje. Dok je naš uzvišeni islam -izdržavao ogorčenu borbu za svoje širenje, svijetleći svojim pozitivnim zasadama, dok je svjesno nosio visoku dužnost izgra­ đivanja čovječanske duhovne i materijalne kulture, obasjavao je čovječanstvo svjetlom svoje kulture i stvarao je blagostanje svuda gdje je dopirao. Ali kad su njegova kulturna nastojanja potisnuta lošim i nesavremenim tumačenjima, islam ski su narodi počeli doživljavati kulturno i materijalno opadanje na svima poljima, kako nam to kazuje i istorija. O v o nažalost nije mimoišlo ni naš muslimanski elemenat. ' Svi smo danas došli do saznanja da moramo ulaziti u kulturnu saradnju sa ostalim svijetom , uno­ seći u nju sva pozitivna načela našeg uzvišenog Islama, a svjesni toga da sve dotle dok Islam ne bude opet zvijezda vodilja čovječanskoj kulturi i civilizaciji, njegove pristaše neće moći krenuti na pravi put narodnog blagostanja. Novi duh vremena u svom izgrađivanju doduše traži nove metode, osnovane na nauci i iskustvu, racionalne i realne, koje su u potpunom e skladu sa 38 propisima naše uzvišene vjere i mi savremenici dužni sm o da ih u ovoj životnoj borbi upotrebljavamo. Pa kada nam Islam, sa svojom poznatom mudrošću i velikom moći predviđanja, daje savremeno oruđe, zašto da ga ne prihvaćamo i zašto da se njime ne koristimo naročito u ovim teškim časovima koje preživljuje čitav naš narod, pa i naš muslimanski elemenat. Svjesni sm o toga da se prilike nikad ne vraćaju natrag, vrijeme ide uvijek samo naprijed i stvara nove poteškoće za opstanak čovječanstva. Želim o li da se odhrvemo vremenu, želimo li da se očuvamo i osposobim o za borbu, mi se moramo latiti savrcmenoga oružja, jer ćem o jedino na taj način očuvati i sebe u našoj narodnoj zajednici a i našu uzvišenu vjeru. Kako sm o naprijed rekli, Islam ima u sebi toliko pozitivnoga da bi mogao preporoditi čitavo čovječan­ stvo. Mi sm o svi puni toga saznanja, ali nam ne dostaje organizatorske svijesti ni odlučnosti. Međutim, islamski narodi koji su visoko podigli svoj vjerski, ■kulturni i nacionalni duh - kao glavni preduvjet za SVdK1 svaki napredak, krenuli su s mrtve tačke i u njihovim zem| a| osjeća se preporod naroda u svima pravIcima. Naš elemenat, kao dio jugoslavenske narodne zajednice, jo š je uvijek opterećen raznim predrasu­ dama i usljed toga luta tražeći sigurne puteve. Ta okolnost upućuje nas da tražimo nove i sigurne puteve. Međutim, taj sm o put već davno našli i pot­ rebno je da se njime zajednički i bratski, svi kao jedan uputimo. T a j sigu rni pnt pokazao nam j e i ntrao naš Gajret. Kroz trideset punih godina neumornog rada i djelovanja Gajret nam je utrao put da možemo nes­ metano njime ići u pravcu svoga preporoda. Pom islim o samo kako bi izgledalo stanje kod nas, da nije Gajret izbacio na površinu i izveo na hajirli put ovaj silni i brojni kadar naše inteligencije, osposobljene da izvrši svoj visoki zadatak u našem elementu i u našoj nacionalnoj zajednici. Pomislimo, kako bi tek onda stanje bilo da nije bilo dosadanjeg Gajretovog blagotvornog rada, koji nam je oživio duh i koji nas je očeličio u borbi za opstanak našeg elementa. Iznoseći ovo, mi smo svi dužni da u ovim teškim vremenima postavimo sami sebi ovo nekoliko iskrenih pitanja : Šta m i jugoslavenski Muslimani im a m o,; čim e bi se pon osili i d ič ili ? - G A JR E T I �K o j e u stanju da nas okuplja oko jedne ide­ je , jed n og osjećanja u izvršenju islamsko^ zadatka za nagu zajednicu i za njezino dobro ? — G AJRET! K o je u stanju očuvati naše lijepe islamske tra dicije i osvjetlati njim a naš kulturni obraz ? — G AJRET! K o je X u stanju preporoditi naš elemenat i njegovu kulturu? — G AJRET! K o je u stanju spasiti naš elemenat na svima poljim a narodnoga života i izvesti nas Iz ovo^a hala? — G AJRET! — On je jedini u stanju da nam pomogne kako bismo čim prije ušli u zajedničko kolo ostale nam braće naše narodne zajednice i tako se osposobili za današnja teška vremena. Sve eno što je zdravo i dobro ima i imalo je zavidnjaka i dušmana. I Gajretovo svijetlo ime i nje­ govo djelovanje za dobro muslimanskog elementa zavidnjaci i dušmani nastoje da ometaju i zamrače, ali — stara je riječ — sunce se ne da dlanom začepiti. Neka nas ni malo ne zabrinjavaju niti ometaju sve one podmukle podvale, koje idu zatim da Gajretu umanje karakter društva i faktora, koji muslimanima želi istinsko dobro i koji za njih radi. Dušmani, baš zbog takvog njegovog rada i uspjeha u radu, nastoje da ga odvoje od naroda — od našeg elementa, za koga Gajret živi i za čiji preporod i napredak ulaže svu požrtvovnost i svu ljubav. Treba da smo svi svjesni dušmanskih namjera, koje idu za tim da nam naškode u radu za dobro narodno. Ta svijest treba još više i još čvršće da nas zbliži i okupi oko Gajreta. Stoga okrenimo se oko sebe, pogledajmo svoj elemenat u kakvom je balu i u kakvoj je nevolji, pa okupljeni svi oko Gajreta krenimo energičnim korakom za sreću i dobro svih nas. Хамза Хумо Златијин рамазан tt\ и Х о м за Х ум о У два сата пред сумрак, огласили су то" пови са табије да настаје рамазан, месец веселих ноћи, дугог седења a бескрајних разговора, вспреплетених песмом, ашиковањем и роморои хармониka. Али, овог рамазана, глас из топова одјекнуо je над градом и над махалама некако изненадно и дотакао се срца бригом и жалбом за минулим рамазанима. Тек неколико веселих, детињских крикова, na опет све утишало као да je нешто притуљено прошло махалама и прекрило их забринутошћу. Тек у чаршијв, донекле, осетила се нешто јача живахност. Ускомешани редови дућана као да су се промешкрл>илв, na некв као дн <?е ррмехнуше, a неди још црње снуждише. Очуше се јасније гласови и дозивања. И голубови полетеше са чаршије, извише се у јату и падоше на тихе махале. Један од њих пао je на пенџер Златије Мехмед-бега Туфахића, док je њен поглед, занесен, почивао на даљинама, a руке joj застале на ђерђефу. Њена пријатељица, најближа комшвка, Шефика Салахаге Мрвичића, уздахну и прошаита: I — Eto, дође и рамазан. Златија као да je и не чу. Пуцњава топова њу je иотсетила на некадањи њен живот који joj je, у овај час, изгледао некуд као златом и сунцем обасјан, али a тако далек, недохватљив. И тај живот тамни, нестаје ra у сећањима, a јава се примиче све ближе, тегака јава: вечити јад и беда расту, као море кроз дане a ноћи без краја. Ето, њих две све своје младе дане проведоше везући за другог: чеврме, јастучиће, капице, торбвце, столњаке, засторе a шта све још не. И све то оне односе Мујагв Сабвтовићу у дућан, првме бедну награду за свој тешка рад, уздахну a поновно се враћају својвм кућама да опет везу a везу за Мујагу Сабвтоввћа, да му пуне a ките његов дућан. — Шефика, менв долази да заплачеи од неке туге — каже Златија. — Замислв, како нам je бвло некада, a како сад. Некад смо везле од забаве; купвле рухо, a сада? Све оном харамиЈв. Ja се све бојвм да му погледам у очи. Je св ла тв видела његове очв? Чинв ми се да с њвма скида зар с мене кад ме погледа. — Прави je. Ах, не знам ни сама како да га вазовем, Mene страх хвата кад морам да му уђем 39 �у дућан 'Све ми се чини сад ће n e зграбити и одвући у cmy магазу. — Кажу да je он упропастио Кану Ћеримаге Делалића. — Има ту још јадница. Није она сама. Т одубовл загугуташе под стрехом над прозорима. Нека тужла тишина као да се разли конаком. После кратке сханке, Ш ефика рече: — Некад смо у кујш имале свега и свачега, д сад на нас јаднице спало да зарадимо кору хлеба. Него, опет je теби лакше, Златија. <Ти се имаш бар чему да иадаш. Ти имаш свог Галиба A шта hy ja, с ирота. — Кад би ми бабо дозволио да пођем за њ. 'Не знаш ти њега какав je. Убио би мене или себе. Неки дал кад je ч уо да се Галиб повратио, каже: 'Он je сад прави ђаурин. Толике тодине хода no влашким земљама. Погањак једав. — Па ти побегни. — Не могу. Чини ми се цркла бих. Мутно претпролетње сунце нагишало језаиаду. Неколика крта зрака заиграше no белом зиду прохладне со б е . Голубови су једнако гугутали « а о да слуте нечел.у, њих две су једна^со везле, погнуте no ђерђефима. — Вечерас he да 3aavery кандпље — каже, са жалбом у гласу, Шефика. — Б&же мој, како сам вм се некад радовала! Све ми се чинило да ми с е осм ехују, да ме дозивају. — Ш ефика, a сад jcjajy некако тужно. J e ли ? — 'Б або je увек, пред .рамазан, намиривао кућу и предвече цоносио вруће сол 1уне. — A ja сам највишс волела кадајиф — тужно с е ©смехну Златија. — Хоћеио лн, Боже, ниати кад да проашику- — Ja сам поручила Галибу да дође сутракод Муле. Б або ће изаћи у џамију, a мајци hy pehn да идем у Фахре Алибегове. — Благо теби, Златија. Док су оне везле .u тихо разговарале, Златијина мајка, Садета-ханума, седела je у врху своје со б е на шилтету. Била je прегрнута јорганом јер je, прошле године. продала свој крзнени ћурак да би, светла образа, могла да угости две своје рођаке вз Зворника. Њ ен поглед лежао je тупо насупротној сећији, без икаква живота. хладно ii 1.разно. Она тако, још од лањске године, понекад пада у нека мртва расположења n сатима остаје у том стању, не примећујући уопш те ништа шта се око њега дешава. Тек кад je Златија мало продрма, она као да се поврати у живот, погледа зачуђено у кћерку, устане п без речи изађе »цз со б е , тобож е неким послом. Тако сад. A некад, док je у кући било свеra у изобиљу, она je живела као права бегоЕ-ица. Чак није много марила ни за то што њен Мехмедбег проводи ноћи зими no механама a лети у Травињу. Њ ена кућа била je стално отворена гостима. Трош ило с е немилице. ГоЗбе u теферичи низали се у бескрај. Држала je п Мубу, најпознатију певачицу у граду. да су joj ев е хануме могле да позавиде. После, кад ее кметовп ослободш пе, Садета ханума продужи исти живот, .све док не дође до накита, na до кућпих скупоцености. Најпосле, морадг да прода и старинске, златом везене, хаљине да би се у кућу донело најпотребније за живот. A М ехмед-бег стално мрк « зловољан. Некуд се п р осу о од пусте бор бе са самим собом . Он, међу своја четири зида, однедавна отпочео да се бори са некии невидљивим, na пуши n хода no соби све док не малакше, a затим, савладан умором , седана сећију и преноси се у мислима некуд у прошлост. С&раЈевски Гајретов пјевачки х о р <одлази други дан рамозан. бајрама у Мостар, д а учествује на тамошмзојГајретовој забави) 40 �Данас над очу топове прибра ое в ов маЛоиУСвојвх буђав-их мисли, поче да пребире непгго no џеЈ повима, затим отвори чекмеџу ц.вОглед м-у оета дуго' триковаи за њезиПо- дно> Најпосле, у свом црном капуту, у чввилуку. нађе нешто ситног новца, меГну га у заџепак од фермена в задуги с е у чаршију.. Чим je прешао кућии npar, Мехмед бег понриминарочито достојанствено држање, с мином поштовава u ввђена човека. Трудио се из све енаге да- не би запао у своје бриге, na да не би на њему штогод. свет приметио. Зато се усправи што je могао достојанственије, нарочито кад се прикучи чаршији. Зиао je он да их вма много који би сеод ср ц а пот* смехнули његовој невољи. као што су Мујага Сабитов-ић na Тахир-бег Скикик кога Мехмед-бег imje х те о да- помаже на взборима, п многи остали. У чаршији при сусрету са својии познаницим-а. он се. силио на особито л»убазан осмех. Али, што он разуме се. није могао да примети, тај љубазни осмех i епадао je некуд пЈупал, и без душе попут осмеха у маске. Taj осмех, што je год МеХмед-бег више за~ лазио у чаршију, постајао' je све упадљившји i> људи су га опажали са чуђен>ем>., Ш та ме овако гледају? миелио je он. Зар чуде се одакле још живим.. Чуде се што ми ни пера не могу да одбију. Пасјаковићи једни! A некад су скакали на ноге вспред мене И овог гута, Мехмедгбег je* дуго завирибао no дуканвма, годио се, кушао масло, распитивао цене бамји и кадајифу и љубазво и доетојанствено разтоварао са трговцима. " Узео бих, вала Мујага, коју килу o b o p - м-а>сла) али тиг.брате, нешто жегне. — Наврати сутра, Мехмед-бег! Поручио самнешто нарочито. Увраво за тебе. — Ех там&н; Мујага. Алах-еманет! Вракајукн се сђојој кући, Мехмед-бег застаде иред трафиком, обазре се гледа лвв га ко u- купи двадухана пО Дцн.'- 2'50. A Злагија je везла с » својом другарицим( док je Мехмед-бег био у чаршијв. — Ето(, бабо био у чартиији » . пбвратио се, a ja заборавилД Нисам се надалада he взаки ре» ч е Здатија — A шта. čk заборавила? —- ЗнаШ, Шефика, кад год мислВм да he bit изаћд у чаршпју, ja м-у у џеп од црног капута опустиМ- неиолико динара, iep знам да он нема. A за» тражио ne би нипошто на свету. Шефика само уздахну. Обадве Су зачае заста1 ле в загледале се кроз прозоре. Сумрак je пацао на град и махале и м и н ахта се китила ватреним кандиљима. Мујезинв су били вечерас многобројниј » и глаеови пм'грлатији. Град-јеизгледао беекрајно опружен u живот у њему тако ускомешан и нера* зумљив. —1 Боже моју хоћемо ли се вкад решпти овог затвора? — тужно и тихо рече Шефика. — Б ог зна. Тако ми je хаткад хладно у душп и сва се стресем од зле помисли. Ненадно, Садета-ханума стаде на врата п рече нехако необично tnxo, као из даљине: Злато, полиј оцу да узме абдест! — и> у* даљ» се* — Ja- hy докв вечерас да завршжм овај стол* њак> рече Шефика. — Добро.- Само нвмој да окаониш! И прпјатељице ее растадоше. Махала je тонула- у тишиму. Ahmed Muradbegović Deri, irne, deri! {NoveloУ Na koncu konca i to' se svrši. Sin'an še vrati s pijace satti, bez krave, bez para i bež rtovik cakšira, U oniln istim", poderanim i kaijavinr, u kojima je i otišao, od kuće. Evo kako se to zbilo: Bio to sveosve ljutit, čovjek. Pravi' Krajišnik! Toliko ljutit da su se o njemu kazivale- pripovi-tke i narod- mu " jsapćući' ime izgovarao- Kud- god- išao na sve seje ljutio. Na ljude, na životinje,., čak- i na* stvaril.. one su im'ale' u' sebi ptf koje" naročito sVOjstvd' koje' bi ga" dražilo; izazivalo, u bijes ugonifo. I' po danu i pO" noći on se" uvijek imao rta" nešto da razviče i ро“ ' nešto da savlada, ukroti, pod svojtf volju' strpa1. Tako" se to" desilo; eto, i' sa kravom i sa čakširama. Nije on tu kravu prodavao što nije imao čime"" čakšire da plati, niti je on te čakšire kupovao; Šftr mu nije imao ko u kući, ili! u selu, i bolje i jeftinije, da otka. A da, Bogmel Bogata je to seljačina.. Upo* sliče on pola sela ako mu je nužda, samo-dane mora u grad trgovcima kesu da nabija. On je kupovao te čakšire. da-se kravi- osveti. 0 a joj. glavom namiri sve' ono^. što mu< je ona o d tih starih čakšira što su nanjemu,. počinila. I.da za nju kupi takve iste čakšire, ili* još. i bolje možda,, kakve mu je ona ponašanjem: svojim- izderala i u blato uvaljala 41 �A ta krava! Oh ljudi ljudski! Bila je to prava neman, Bog da prosti! Čovjek bi prije rekao da je bik, nego krava, takva joj je bila ćud i tako se među kravama ponašala. Ništa drugo nije radila, samo se upinjala, nadi­ mala i toliko se uzdizala, ko da nosi carsku krunu, a ne rogove, na glavi. Ne bi čovjek vjerovao dok ne bi vidio, tako je to čudo bilo. Kad bi ona kud god polazila, u selo, kući, ili pod baka, Bože sačuvaj da joj Sinan ne priredi doček po volji i ne pokloni se njezinom gospodstvu. A , ne­ ma toga I Parnula bi ga rogom ko god bi joj se pri bližio. V eć mora biti doček, parada, deputacija bi sko ro rekli, ili rog, papak i repina po nosu. Kažu, što nijedna krava, da je čak i grizla. Kad ona ulazi u tor, da je kravaruša pomuze, moraju izaći iz tora pred nju dva čovjeka s vilama u ruci i stati jedan prema drugomu, upravo uz vrata i, kad ona mimo njih naiđe, uzdignuti alat u vis, ko na kakvu generalsku počast, inače neće ti proći-kroz vrata pa da joj dukatima svaki korak plaćaš, neće pa neće! Sjekirama da je nagoniš! A ne m ožeš ni ubiti Božje živinče, zbogL grehote, ako nije radi štete, ne­ maš takva srca, pa taman da ti. je cijelu kuću raz­ valila . . . c Л • Donekle, ta krava, imala je i pravo što je bila takva. A k o je i krava, od soja-je. O tac joj je bio „m aldovanac" iz carskoga stada, pa zar da ona bude ravna kojekakvim kravetinama, za kojima m ože sva­ ko june potrčati sa druma i nazvati se ocem njezino m e teletu! A jok! Nema toga dok je plemstva i po­ nosa! I svaki ko bi to prekršio, upamtio bi što je car­ ski papak, maldovankin rog i repina po nosu. Dotužila Sinanu ta upetost, to gospodstvo, dočeci i parade. Nije on za to. Ne voli on gospodstvo. A dojadilo bi to brate i jaganjcu Božjem, a nekmoli nje­ mu pravom Krajišniku, seljačini od komada, kom u je planuti ko vode se napiti. Razbjesnio se Sinan, kao kurjak u sindžiru, pa ajde da tu kravlju gordost silom nadvlada: — Unići će ona meni u tor, bez ikakva dočeka ma ja se Sinanom ne zvao! H oće Bogami! A k o ne uniđe, evo, oba uha nek' mi odrežu! Čulom neka me prozovu! Još danas, još večeras, još ovoga časa to se mora svršiti! Sinan reče i ne poreče. Osta tvrđi od kamena. Najednom se pojavi Sinan. Mrk, goloruk. Na njemu čakšire prilično gizdave. Ni iz daleka tako pr­ ljave i poderane kao danas. Krava mahnu rogom i puhnu nezadovoljno iz nozdrva, kao da ga upozorava na neučtivost koja joj se desila. Sinan ništa ne odgovori. Krava sada mahnu sa obadva roga, najprije de­ snim onda lijevim. Sinan nešto promrmlja. Ustuboči se pred kravom . Ščepa je ljutito za rogove i potegnu sebi da je silom kroz vrata provede. K rava se uznemiri. Dim u joj u ponos. Oči, blistave i sjajne, kao da prokrvaviše. Uprije ona prednjim nogama u prag i povuče Sinana natrag. Sinan se ukruti. Nasta ravnoteža. Tegli Sinan, tegli krava. Sinan sebi, krava sebi. Nitko ni s mjesta. Nit preteže Sinan, nit preteže krava. Ljuljaju se ko da se na vagi mjere. Najednom krava, kao da se predomisli, uprije žešće i rasklima Sinana. Sinan p oče popuštati. A li se i on iznova ukruti. A krava, ko krava. Da mu se na ruga uze ga pred sobom gurati, ko dječja kolica, s desna na lijevo, i okretati leđa onom mjestu, gdje je dotle bila. Kad se lijepo namjesti, s repom prema vra­ tima, sa Sinanom pred sobom, obješenim o rogove, ona stade. Nit htjede više da pomiče, nit se dade po­ maknuti. Sinan visi kravi na rogovima, napreže se, muči, a ne m ože da je svlada. Previja se, odupire, stenje. Sve uzalud. Krava stoji mirno, nepom ično, bezbrižno. Odmahuje repom sad na jednu, sad na drugu stranukao da se ruga. U žvaljama joj pregršt djeteline što je još na prolazu iz pašnjaka, idući, negdje latila. Preživa ga i otpuhuje. Sinan vidje da tu nema šale i okrenu s druge strane. Zađe životinji za leđa, uhvati je za rep i zlo­ v oljn o izlanu: — Kad nećeš tako, hoćeš ovako! I potegnu kra­ vu za repinu. Krava shvati šta on hoće i ne dadne se smesti Bez ikakva napora, potegnu ga za sobom na repu. Sinan pođe. P oče mu navirati krv u glavu. Krajišnih je to bolan, a kravlja sprdnja eto! Bijes mu podvostruči i potrostruči snagu. I opet uzalud. K rava radi od njeg što god joj je volja v u če ga za sobom , neprestano vuče. a on ide, ljuma, kasa. Srdžba mu se zaleže u krvi. Navaljuje nemilice na njega. U noge, u ruke, u glavu, u dušu, u sve što U. je on i što se zov e njegovim. Opet sve bez uspjeha! Došla večer, vlažna i uskisla, kao da se u ocat K rava je gospodar stvari i ništa joj Sinan ne može. pretvorila. Zem lja popuzla, ljigava kao gljiva budaIzvukla ga je za sobom na repu u dvorište. O davde ljača, i sve se nekud mršti, nadima i na razdor spremana cestu. P reko ceste u strnik. Svejedno što se pri­ K rava se povratila s paše. Stala pred tor i čeka bližavala noć, vrijem e muži, dojenju teleta, odm oru na Zna se šta. Č eka ona tako i čeka, a niotkud nikakve slami. Svejedno. Krava je zaboravila na sve. V raćala počasti da bi joj se ukazala. Nema pa nema! Hm, šta se ona natrag u pašnjak, ljutita, uvrijeđena, prkosna. je to Sada? kao da je rasmišljala krava. Kakva je to' Htjela je još jedanput da pokaže Sinanu k o je ona i nepristojnost opet?! K ao da se snebivala u sebi. kako se to s njom postupa. 42 �Ali Šinan je htio to isto da pokaže njoj. Vukao je kravu za rep odupirući se nogama o kamenje, o pragove, o ograde, smiješno, krotko, ponizno. Pokuša da čučne, ne bi li tako uvećao otpor i svladao kravu. Možda je barem tako zaustavi. Možda spase barem ono nešto svog ugleda što ga je još imao kod nje. G o­ re po se! Kako je zemlja bila vlažna, a opanci bez klinaca, glatki, klizavi, otiskoše se niz gustu kišom nckvašenu travurinu, ko ligure niz poledicu, ni đavo ih ne bi ustavio. Sad istom Sinan pobjesni. Kad vidi da će postati kravljom maškarom, a on se potrbuške opruži po zemlji, sav se predade, leže, ne žaleći ni sebe ni čakšira. Opusti snagu u tijelu, rukama prihvati još jače za rep pa ko veli: — Ti vuci, a ja ću se plazati! Jednome mora dodijati! Ili meni, ili tebi . . . Kravi nije dodijalo. Vukla ga je po strniku pre. ko blata, preko trnja, preko svega najgorega, što se pred njom zadesilo, prema šumi, ravno u pašnjak. Sinan nije više nalikovao na dječja ligurama na poledici nije bio više sličan, kao mokra, slamom nabjjena krpa, prljava i zelena od blata i trave, privezana kravi za rep i puštena po volji, da se za njom plaža. Ili praznu naopako izvrnutu drljaču čurlijajfprivezala .Mravi za rep 1 prispješe tako do pašnjaka. Bila je to široka pusta čajra, preplavljenja sumrakom i nečistim lokvi­ cama. Na njoj čvrsta ograda. Ulaz u čajru zatvoren. Vratnice jake, ne bi ih topom razvalio, a hrastove vrljike visoke, čovjeku skoro do vrata. Sinan se ob ­ radova: — Tu ćem o mejdan podijeliti! Pomisli on i još se više kravi prepusti. A k o se krava zaplete u ogra­ de, ili ga mlatne o vrljike nemilice, kruto, kako to samo živinče umije, on nije pomišljao n^ to. Ninašto nije pomišljao! Samo je htio da nadvlada kravu, da je priuči prostom seljačkom životu, da joj izbije gospod­ stvo iz glave, samo mu je to bilo u glavi i samo je na to mislio. Ali krava se nije preplašila ograde. Kakve vrat­ nice, vrljike i kakvi bakrači! Nema te zapreke na svijetu pred kojom bi ona stala kad se radi o njezi­ nu dostojanstvu! Šta vrljike! Da su ljestve do neba, ona bi ih preskočila i provela šta hoće. Maldovanlfe ^ ----- nije buša seoska. I ovo ti je, na! Čim dođe do .vratnica, ko da steče. "Niti stade, niti ih onjuši, nit se na svoj teret osvrnu, već zapregnu, pa ravno preko ograde u njivu. Čovjek bi. rekao, ode Sinan sav u kašu! Osta sami konci i ob ojci! Nije ni Sinan s travom rastao pa da kravi je on i okretan, s mačkom bi Сарајево прије 35 година 43 �še poredio. granu, kao kao, samo treb e! Sad D ok je o n 'b io mlađi, skakao s grane na vjeverica, a valaj ni danas joj ne bi izma­ kad je od potrebe! A sad je bilo od p o ­ kao nikada! Kad ono krava đipnu preko njega na repu, uspravi ga na noge de. Snađe se. Sve u jednom trenu. (a nekakve se podugačke desile) i pade, a on osta . . . vrljika, povuče i kao panj- On sta­ Opusti malo ruke Bog dade, krava Pokleknu maldovanka, a s druge strane ograde* na prednje noge, a stražnjima uprije u zemlju da usta­ ne. Na čas kao da posrnu. Nasta odlučan trenutak. Sinanu od jednom, iskrsnu pred oči sva muka i sva sramota koju mu je krava nanijela. Pogleda niza se ! Sav blatan, poderan, kapa izgubljena, čakšire isparane. Pogleda k ravu: tetura, đipa, muči se, hoće opet da ustane. Sinan kriknu: — Jesam li te beštijo ti nijedna! Brzo se pribra. Još nije bilo sve gotovo. Još je mogla krava da se uzdigne. Prerano je veseliti se i vriskati. I Sinan se opet uze sav u svoje ruke. 1 sre­ ća ga posluži. Samo na tren! Osmjehnu se na njega i on joj se predade: Upravo u času kada Še DraVa, s onu stranu ogra­ de, htjela da podigne i pastavi svoj prkosni, pobjed­ nički hod kroz čajru i pašnjak, oiT~osjeti u rukajua nešto gusto, čvrsto, dlakavo . . , Pogleda šta jk. I gle čuda! On je držao u ruka­ ma kravlji rep i to ^samo još okrajak njegov, kitnjast, pun, jak. U glavu mu, poput munje, sinu sp misao. Htjede iznova da krikne. Opet se sv dok bi okom trenuo, on rasplete duge guste dlake krav­ ljega repa i sveza ga njima za hrastove vrljike. N e bje mu ni to dosta. Otpasa svoj čvrsti, blatom umrljani pojas i pritegnu njime čvor, kojim je kravu za vrat­ nice privezao. Kad i to dovrši, on se onda izm ače sav u zanosu od pobjede i užitka, da razvidi svoje mudro, pobjedničko djelo i njegove posljedice . . . K rava zadržana vlastitim repom , kao da se iz­ nenadi. Ne razumjevajući o čemu se radi, čudila se novoj snazi svoga protivnika, muknula nekoliko puta potmulo i kratko, a onda se obazrla. Kad vidje svoj rep, privezan uz ogradu i izravnan s kičm om i svog kako joj se podruguje gospodara kao da joj dovikuje: — Makni sada ako m ožeš! Mahnu nekoliko puta rogom ok o sebe, raspuhnu Bilo je taj času toj kravi rteštb silno nadnaravno. Sličila je nekom kravljem polubogu antičkih vremena, pred kojim su ljudi padali ničice i stvarnost se ci­ jela u prašinu mrvila. Neiscrpiva životinjska snaga ja­ vi se sad u svoj svojoj veličini i nadvlada i samu utvrđenu nemogućnost. Čvrsta hrastova ograda zaljulja se i1-puče. V rat' niče se iskriviše. K olci iskočiše. Cijeli strana ograde; s vrljikama zajedno, najedamput klonu i složi se na zemlju. Krava, dostojanstveno i mirno, povuče sve to za sobom na repu i zaputi se u travnjak. Najedam­ put kao da se predomisli, obiđe oko jedne lok­ vice sa prljavom kišnicom i vrati se natrag otkle je i došla. Ona je provela što je htjela, pokazala je sv o­ me protivniku šta m ože i sad, šta hoće više ? Ako je njezin gospodar čovjek, uvidiće da je poražen i učiniće svoju dužnost. Prolazeći kraj Sinana pogledala ga sv 9 jim divnim, blistavim očima, ko da mu je sve to'tim pogledom u lice sasula, a onda se zaputila bez osvrta kući. Sinan, zadivljen tom džinovskom snagom •stajao je sav obeznanjen. Činio se samu sebi nezna­ tan i sitan. Pokunji se i pođe. Kad se, sav izmoren, isprebijan i u blato uvaljan,, bez kape i pojasa, s p o­ deranim čakširama, povratio kući stajala je: krava pred vratima od tora, upregnuta u cijelu jednu stranu ograde, kao u kola s potrvenim točkovim a, i čekala na počasnu stražu, s vilama u vazduh, da uputi kroz nju svoj gospodski maldovanski hod. Sinan dođe do nje, sagnu se, pokorno i mirno, odveza joj ogradu sa kitnjasta repa i viknu muklim, utučenim glasom, kao da je s nečim zauvijek svršio: — Suljo! lbro! Iznesite pred kravu vile i sače­ kajte je pred vratima dok uđe . . . Suljo i lbro, dva brza i izrasla momka, pograbiše vile i, dignuvši ih uspravno u vazduh'ko vojnici svoje puške, stadoše jedan prema drugome na vrata, M aldovanka se, polagano i svečano, zaputi između njih i, hladeći se oslobođunim repom kao kakva baronesa nojevom lepezom , ode na svoje m jesto da je kravaruša pom uze i nadoji tele. Sinan pogleda na svoj uprljani i iskidani pojas, na svoje poderane čakšire i na svoje izudarano meso, progunđa kroz zube: — Platiće to ona meni. Ovaj pojas i ove čakši­ re ovde ona je poderala. ona će ih i kupiti . . . I zaputi se s time u kuću. . . (N astaviće se) nozdrvam a travurinu i šiblje, sve uzalud. Raspuhivala ne raspuhivala, maknut s mjesta ne može. Taj prekarni položaj kao da je uvrijedi, zabolje. I od toga bola kao da joj se snaga ponizi, poveća, Сјетите ce ona ubi sve četiri noge u zemlju, zadrije papcima u njezinu koru i — potegnu . . . Sinan zaustavi dah, čudom se začudi: 44 .ГАЈРЕТА” �'V Hamid Dizdar Ш Ш Ш И»ОГ Događaj u bolnici (Humoreska) duže vremena oseća da tako njoj diktira neki unu­ trašnji nagon, neko skriveno osećanje poslušnosti usko skopčano sa izvesnom simpatijom za samu lič­ nost doktora Asima, šta li je. Uopšte, primetili su to mnogi, ona je uvek prema njemu pokazivala više na­ klonosti i pažnje nego, na primer, prema nekom dru­ gom lečniku u odelenju. Možda je to i ljubav? Pitali su se mnogi i bavili ovim pitanjem. A, verujte, o ovome je možda sama Barica razmišljala više nego svi ostali. I jutrošj. eto, da što pažljivije i revnosnije izvrši^ želju doktora Asima, Barica je, sva zadihana, izvrša * vala sve što je najpotrebnije dajući naloge posluzi i .mlađim bolničarkama. D o malo, sav personal bio je uniformisan u" čistim belim mantilima. Ambulanta, u prizemlju, počela se puniti bolesnicima. Pacijenti, raznih vera, godina, obličja i raznih vrsti bolesti, pro jHfHrett^su kroz vrata i bojažljivo se nameštali na klupama postavljenim u okrug ćele ambulante. Svako jutro, već deset dana, dolazi sa mnogobrojnim rad­ nicima i siromašnim građanima, jedan slepac, ratni H am id D izdar invalid. Vodi ga ispod ruke neki njegov daljni rođak, Dole, u dolini Miljacke, budilo se Sarajevo di­ seljak, mladić dvadesetih godina, kome je izgleda šući na sve škrge. U prostorijama državne bolnice, ovo vodanje slepog invalida postalo jedino zanimanje. na malom ozelenilom bregu, bilo je sve užurbano ji[J Invalid je dotjerao do časti kapetana i ima dobru zaposleno. Jutrom su poslovi najveći: čiste se sobe, peru stakla, izbacivaju nepotrebne krpe, vata, razne mesečnu penziju. Drugi, opet, bolesnik, koji se stalno vrza oko bolnice, čvrsto je ubeđen u to, da je on< poveze i upotrebljeni lekovi. Sva posluga je na no­ nekim čudom, postao obično zrno pšenice. U jednoj gama. Sestra Barica, postarija gospođica, ozbiljna, stro­ kavanskoj tuči dobio je, siromah, jak udarac nožem ga, nadzornica u internom odelenju bolnice, zapoveda: po zatioku glave. Od tog udarca izgubio je pamet. da se isprazne sanduci, izmetu ćoškovi soba, poma­ U početku se nekako obhrvavao, nosio, ali docnije knu stolice i učvrste operacioni stolovi. Svi je slu­ poludi sasvim. U toj duševnoj poremećenosti uobrašaju. Mlađe sestre, bolničarke, m nogo se boje njenog zio da ga je neko nadzemaljsko čudo pretvorilo o strogog pogleda i slušaju skoro očinski svaku njenu pravo pravcato zrno pšenice. I od tada postao živi reč. Ona je iskusnija, starija, zna više. I lečnici je mučenik. U bolnici znaju uvek kad će se pojaviti: uvažavaju, poštuju. Vole je radi toga što uvek, kad jauče izdaleka kao ubodenik i bane najednom u koju joj se nešto kaže ili zapovedi, izvrši s velikom sabilo sobu, kao da ga je neko iz rukava istresao. Šću­ veš u i voljom. ćuri se prestrašeno u nekom ćošetu i zverka nekud izgubljeno oko sebe. Sasvim se ustraši kad negde Eto, sinoć, kaže njoj na po'asku iz bolnice, kad ugleda ili, nedajbože, sreti kokoš kraj plota, a jed­ je završen rad u ambulanti i dogotovljen pregled bo­ nako tako i vrapca na gomili đubreta i prašine. Počne lesnika po sobama, dr. Asim Araničević: „Uredi, odmah iz svega glasa zavijati i jaukati, jer ga uhvati draga Barice, sutra ranije laboratorij. D oći će, oko sedam, jedan gospodin, moj prijatelj. Neka ne čeka strah, kako je sam pričao, da ga kokoš ili vrabac ne dole u ambulanti. Izvedi ga odmah ovamo u labora­ proguta kao i ostalo zrnje. Inače je sasvim bezopa­ torij, na prvi sprat. Boluje, znate, duže vremena na san, pa ga puštaju da slobodno ulazi i kreće se po stomaku. Moramo ga dobro pregledati. Udesi za njega svim bolničkim prostorijama. Šesti e se sa njim za­ klizmu, ali pažljivo, osetljiv je... Ja ću dotle doći i bavljaju kad završe poslove. Jutros, kao vetar, izbi odnekuda i uspevši se urediti ostalo..." Tako joj je sinoć, i uvek, govorio gospodin doktor Asim. Poslušaće ga, mora ga p o ­ preko basamaka. proviri u laboratorij. Upravo se do­ vršavalo sa radovima za današnje poslovanje. Sestre slušati. Treba da bude potpuno zadovoljan. Ona već 45 �su se žurno kretale po sobama, Barica je stajala kraj jednog belog stola. Kraj nje je bila nameštena klizma. T o je okrugla posuda za pročišćavanje ljudskih crevaVrlo neugodan aparat! Istina vrlo dobar za lečenje stomaka, ali vraški neugodan. Koliko samo bolova pretrpi čovek dok mu Iečnik ovom đavalskom spra­ vom pročisti rectum i sve trbušne kuloare koji one­ mogućuju normalno fukcionisanje stomačne mašine­ rije. Stotine ljudi previjalo se od bola pred Baricom lečeći svoje trbuhe! A ni lečniku nije baš ugodna dužnost izvršavanje ovih poslova. Ali, eto... svaki rad ima svoje dobre i slabe, zamamne i glupe strane. Sad će, eto, opet imati jedn og takvog pacijenta Mora mu klizmu urediti Što pažljivije. Treba da bude sve spremno dok doktor Asim, čije naprćene usne vrlo mnogo obećavaiu, kako je to jednom konstato4ђша1а sestra Barica, dođe i izvrši ispra^njivanj^ creva ^svog prijatelja. Otkucalo je osam sati. — Brzo, Melanija! Odnesi tu posudu u pokrajnu sobu! Očisti, Ljubice, te instrumente sa stola! Zagrij malo ove b očice . . . J a k o ! D obro je. Hm . . .nare­ đivala je Barica, a ono se sve, kao po taktu, okre­ talo, trčalo, pospremalo, žurno, bez ikakva razgovora^ i primedbe. — Šta ćem o sa ovim krpama? — P onesi! Spusti ih u ono sanduj'ettS^H-fctima! D obro je! i I tako. Svakoj je rekla šta ima da radi, gde da ide, šta da učini. Užurbanost. Jutra su najživlja i naj­ teža u bolničkim radionama. Vrata se najednom naglo otvoriše. Pojavi se u otškrinutim kanatima neki mladi gospodin. — Klanjam se! D obro Jhtrd! — filistarski se uvijao i titrao jedva vidljivim osm ejkorr ok o usnica. — D obro jutro! O dgovorile su sestre bolničarke u jedan glas. — Izvolite, gospodine, ovam o — uputila ga je jedna sestra prema nadzornici Baric:. — Klanjam se! — On, izvolite, gospodine! — Molim. Hvala. Ja sam, znate, došao , . . — p oče on. — Znam već sve, dočeka Barica. — K ako? Vi znate? Nije m oguće! Čudio se ne­ poznati pospodin. — Izvolite sesti. Ja sam već sve uredila. Vodu sam dob ro utoplila. Pomešala sam sa uljem i ulila.. Uvek je, znate, verujte, bolje s uljem nego sa sapu­ nicom , jer . . . oprostite, bolje ide . . . lakše se podnosi . . . — Ali, sestro, ja sam boles . . . — Razumem vas ja, potpuno vas razumem! Naj­ bolje će biti da skinete cipele! 46 — Cipele! Zaaašštooo!? — Ali, molim vas, nemojte se uzrujavati • . . Sve će to ići lepo, bez bojazni . . . — G ospodine, ja nisam, o v a j . . . kuku m e n i... Htio je nešto da kaže taj nepoznati gospodin, ali mu Barica nije dala da dođe do reči. Kod svake njegove reči zapljusnula ga je pregršću slatkih reči. — Ne brigajte vi, dragi gospodine, sve će da se svrši za pet minuti . . . P osle ćete tako da če­ kate d,.k dođe gospodin doktor Asim. Posle će on s vama da uredi ostalo što bude potrebno. — Nn . . . ne razum . . . mm . . . m . . , — Nevena! Ljubice! Pom ozite gospodinu da svuče sa sebe sve Što je potrebno. Nemamo, znate, vre­ mena da odugovlačim o, Mora sve brzo da se svrši jer bi svaki čas i gospodin m ogao da se pojavi . . . — Šta ću da svučem ? Štaaa! Jeste li vi poludije? Jjaoooj . . . ~r Tako. Polako samo, deco. G ospodine ne­ mojte da . . . — Šta nemojte, molim vas, pa to je bezobr . . u 'P o m o o o ć . . . ,E, jo . . . j . . . Nije ništa pomagalo. Sestre su udešavale sve što je bilo potrebno. Zaboga, ne smiju se zameriti doktoru Asimu. Nepoznati mladić sa napudranim li­ cem niz koje je curio znoj ležao je ispružen na jednortT naslonjaču, okrenut licem prema zidu. U labo­ ratoriju širili su se mirisi raznih hemijskih rastopina tečnosti, masti i ulja, zaudarajući neugodnim zada­ hom koji ga je zapuhnjivao. Iz pantalona spuštenih do pod kolena virile su cevi klizme koju su sestre turile duboko u pantalone kako bi mu se dobro pro­ čistila unutrašnjost creva i stomaka. M ladić je izne­ m oglo opružio pobledele ruke preko naslonjače i je­ cao prigušeno. Kad su se, pet minuta docnije, rastvorila vrata i kroz njih ušao doktor Asim u laboratoriju internog odelenja, nastalo je zaprepašćenje: užas. D oktor je dov eo jednog stranog g ospodina, postarijeg čoveka i još sa vrata zavikao: — Halo, draga g osp ođ ice Barice, doveo sam sv og prijatelja, Priredite mu klizmu! — Šttaaa! — zavikala je sestra Barica, U tom trenutku zajecao je nesretni m ladić iz naslonjače: — Jaoooj . . . — Ko je to? zavikao je doktor. — Ne pitajte. Držali sm o da je to vaš prijatelj, odgovorila je jedna sestra, pa sm o mu dale klizmu.. — A ja sam, u stvari, došao . . , gospodine doktore . . . sam o da mi se pregledaju žglobovi na rukama . . . Pa sam zabasao u ovu sobu . . . — je­ ca o je iznem oglo nepoznati mladić iz naslonjače. Usprkos m učnosti situacije, doktor Asim je pra­ snuo u glasan smeh. N jegov prijatelj, videći klizmu i čoveka u ovakvom položaju, prebledeo je. Obasuo ga mrtvački znoj p o licu. Isto kao i sestru Baricu. �V x bajram ske lop ove Prošli su dani šehri ramazana Pobožni, u snjegu, u dušama novi Iščezli su zvuci ramazan-ezana Osv’jetljene noći ko čarobni snovi. Неколико бедних њивица три месеца цела у једној долини очеку!у кишу. Три крпеља/три мала села, уиорно над гудурама дишу. Хамид Диздар Gajrei zove Snježni bajram ves’o na licima šija I pobožne duše dobrotama puni. Sa munare bajrak zelen pozdrav vija, Nebo berićetli pahuljice truni. Poštene misli, očišćena srca, Zastupajmo smjelo glas kultrre nove, U sjenci emblema: našega jedinstva. Na nas čeka rada polje; Gajret zove. Snježni bajram ide u svečanu ruhu, On je čista radost na zemlji živima, On je toplo gnjezdo u pobožnu duhu, On je božji rahmet milim namm tvima. Sa gradske tabije topovi se čuju, (Dječijeg veselja, puni su sokaci.) Odjeci im gradom svečan đerdan kuju; Topovi su prvi bajram-dana znaci. Domovi su topli. Radost srca grije, Veče tiho pada. Grarjom svjetla gore. A do u u noć kasnu majka ruho šije, Jer če bajram svanut’ prije b’jele zore Povedimo djecu mladenačke volje Da nam skuju djela nove bratske sreće, Da stečpmo i mi neimare nove. Na nas čeka rada polje; Ш Gajret zove. CV '’ ~ r< Da dižemo temelj novog ideala. Bratske sreće, rada, zajedničkog dela. Pogledajmo smjelo na puteve nove —- Poskidajmo sa njih sva neznanja vela. Na nas čeka rada polje; H ajret/Ztm ^. ŠERIF RAŠ1DKADIĆ MOJA хбрц его ви ; Ca једног брда, високог, ввдим три села како, слепљени уз стењег ко крпељи ситни над гудурама дишу. Под руком, стављеном над очи, видцк j’ e цео: камен! камен! неколике козе уз један потск, и ja, ко црв, невидљив, неприметан; о стрмој литици некој у даљини окачен један чардак бео. Идеи. Над главом ми модар преголсм круг: небо у најлепшим подневним бојама. Нигде мало лековита хлада! 0 , викад, никад заборављен друг јаблан u h je онај на косој кривини! Пао претежак пљусак помамне ватре на спрзкена брда, задахтала тела. На.едном — ехај! — море радости ускипти ми ненадно у души: за стенои коју спретно обиђох помолило се десетак кућица сламом покривених — једна je и црвении начичкана црепом — разбацанвх међу камењем. И ћутљивих док евојке пребдеделе у јесења свитања. Муслиманке у Сарајеву Помаште „Гајрет* 47 �Dr. Hazim Muftić O našoj društvenoj svijesti Bilo da pristanemo uz mišljenje Aristotelovo, da je društveni život usađen u prirodu čovjekovu i da je on kao takav prosto jedna psihološka nužda; bilo da pristanemo uz mišljenje, da je društvo jedna umjet­ na tvorevina, što zastupa isto jedan velikan grčke fi­ lozofije Platon, tačno je, da se čovjek n^ da drukči­ je ni zamisliti nego kao društveno biće i da na svi­ jetu nema predjela, u kome bi ljudi živjeli potpuno sami za sebe kao jedinke. Samo je čovjek kao druš­ tveno biće mogao dostignuti kulturni stepen, na kome se dana >nalazi. Da nije bilo zajedničkog života ljudi nebi bilo napretka ni u kojem pogledu, jer bi tada bio v ivjek čovjeku vuk* kako to lijepo veli Hobbes. Č ovkao pojedinac, okružen ugodnostima i neugodnoaa prirode, kratko rečeno okružen njezinim grandi­ oznim snagama, izgleda tako sićušan, da nam — ap­ strahirajući na čas potpuno od društvenog života — i nehotice doziva u pamet izreku velikog G eothea: „W a s will der Mensch, der gepriesene Halbgott?* (Šta hoće čovjek, taj slavljeni polubog?). Sposobnosti pojedinca tako su slabe da оћ ne bi bio u stanju sam ni da zaštiti svoj goli život, a udružene sa sposob­ nostima drugih, one su kadre da stvore čudai i da pobi­ jede i samu prirodu. I stoga v eć čim je čovjek došao na zemlju, pojavile su se grupacije, koje su se tokom vremena širile i diferencirale, dok nismo došli do najsavršenijeg oblika današnjeg društvenog života — do državnog uređenja. Opstanak roda ljudskoga tražio je formiranje i takvih zajednica, koje imaju prisilan ka­ rakter t. j.. takvih udruženja, čiji član mora svatko biti, bez obzira da li to konveriralo njegovoj volji ili ne. Takva zajednica je naprimjer država. Svaki č o v ­ jek mora biti podanik jedne države i pokoravati se njezinim propisima. Ali nije zajednički život u potpu­ nosti uređen prisilnim propisima. Možda najšire p o ­ lje društvenog života ostavljeno je inicijativi odnosno slobodnoj volji pojedinaca. Da li će netko pripadati i sarađivati u jednom kulturnom društvu, ovisi od nje­ ga. Da li će se ljudi međusobno pomagati i živjeti u ljubavi, da Ii će vršiti vjerske propise, sve to tako­ đer stoji do njihove volje. Stoga imajući ov o pred oči­ ma možemo društveni život podijeliti: na prisilni i dobrovoljni. Na ovom posljednjem želim da se u ovom svom izlaganju zaustavim, jer je to rak-rana naša. Što god nije „pod m oranje", a ne tiče se direk­ tno naše kože, za nas ne postoji. Mi živim o svaki za sebe, obuzeti jedino težnjom, da što bolje proživimo svoj kratki vijek i da stečem o što više materijalnih dobara. Moj komšija — brat — me se ne tiče i u težnji da što više osiguram sebe, ja ne sam o da ne gledam na njega, nego ga r gazim, ako je to potreb­ no- I tako dolazimo do jedne - po mom mišljenju — S 48 glavne karakteristike našega društva, a to je frakcionizam, rascjepkanast i razdrobljenost. A k o se malo u tu svar zadubimo, svuda vidimo male, sitne grupice ljudi, koje ne veže ništa idejnoga, v eć ih drže na okupu raznoliki interesi, koji, čim prestanu, odmah vode do uništenja tih grupacija. Naša čaršija kao ekonomski najjača, uz potporu neših inteligenata i vjerskih i svjetovnih, trebalo bi da bude srce našega društva. Cna bi morala biti pot­ pora svih akcija, koje imaju za cilj dobro zajednice. A je li to ta ko? O dgovor je kategorično negativan. Sastavljen je od pojedinaca raznih shvaćanja i pogle­ da na život, ali glavni tip prestavljaju, čini mi: se, oni, čije se shvaćanje m ože formulisati ovako: Najvažniji j e ,u životu čovjeka novac i sve sposob­ nosti treba upraviti u pravcu materijalnog osiguranja. Pored toga treba vršiti vjerske propise. Treba klanjati, Ramazan postiti i dijeliti zekjat. N o ovim dužnostima je udovoljeno, ako odem o u džamiju, pa dok imam uči, mi gledamo kroz prozor i mislimo, kako ćem o najjeftinije doći do komšijine kuće; ako postimo Ra. mazan, a uz to uopšte ne mislimo na preporod duše nego.sam o na to, šta ćem o jesti uz „Iftar"; ako duž­ niku otpišemo dug, koji je i onako bio nenaplativ, u ime zekjata, ili mu dam o zekjat zadržavajući ga o d ­ mah za naplatu duga i t. d. i t. d. Često se među njima čuje*ona poznata: тра mi sm o braća" a kad tamo, U isti ogovaraju svoga „bra­ ta", čine mu sve moguće smetnje, ako mu se ukaže prilika da dođe do kakvog materijalnog ili moralnog uspjeha, ne prezaju ni od nelojalne utakmice, a vrlo često ni' od tuđeg „haka“ i za kakvu kulturnu, huma­ nu, pa i vjersku akciju ne daju ništa, v eć jednostav­ no slegnu ramenima i odgovaraju: „kriza je". Svijes­ ti o pripadanju zajednici i svijesti o dužnostima prema toj zajednici nema. — Društvena svijest kod naših obra­ zovanih staleža na višem je stupnju, ali ne m ože se ni izdeleka reći da zadovoljava. Zar na primjer nije.žalosna činjenica, da ni v e­ ća naša mjesta nisu bila u stanju izgraditi sebi „d o ­ m ov e", koji bi bili središta svega kulturnog života u njima. D ok pripadnici ostalih vjera stvaraju palače, mi sm o prisiljeni da zatvaramo i ona društva, u ko­ jim plaćamo kirije. M i kao da ne vodim o računa o tome, koliku važnost Islam pridaje društvenom životu. Treba znati, da je i džema-at uveden za to. Nije svr­ ha džema-atu, da ljudi zajednički klan jaju, pa da odmah poslije namaza nastave svoje stare zadjevice i raču­ ne. Džema-atu — skupu — je svrha, da se ljudi me­ đusobno upoznaju, približe, da se pomognu i zdogovore. K oliko mi je poznato, Muhamed a. s. za svoga života nije dao sagraditi više od jedne^džamije, a to �p&radi toga da se ne stv&ra -razdor, Zac ustanova džema-ata, pa ovaj događaj iz života .Muhamed a. s. nisu nejeklatantniji dokaz, da Islam samo u .društvenosti vidi napredak, U doba pejgamberovo nije . bilo druš­ tvenih organizacija kao danas, pa je džema-at bio tak­ vim društvenim središtem. Џ današnje doba institut džema-ata sveo sč je na zajedničke) obavljeuje molit­ ve baš usljed toga, što su se tokom vremena stvorila razna mjesta odnosno razna udruženja, gdju su člano­ vi zajednice mogli da misle ,i raspravljaju d zajednič­ kom šivotu. Time dakle što više džema-at nije ono, što je bio, mi nismo lišeni dužnosti, da tražimo i stva­ ramo mjesta za društveni živ o t Princip društvenosti spada među temeljne principe Islama i mi, .ајсо hoće­ mo da budemo istinski pripadnici te vjere, M smije­ m o se ničitn izgovarati i moramo izaći i? ov e učma­ losti, u kojoj se nalazimo. Istaknuću ovdje jednu našu karakternu crtu. Če­ sto puta neka akcija u stanju -nas je neobično oduše­ viti i čovjek, gledajući takva raspoloženja, dobiva uti­ sak, da je ov o sredina sa izgrađenom društvenom svi-, ješću. Ali treba pogledati šta se zbiva kroz kratko vrijeme. Sve se sliježe kao mušemali fenjer.-Sve na jedanput stane, pa više ni makac. Mi znamo u opće svrhe obećati i izvjesnu sumu novaca, ali ako sakup­ ljač ne bude dovoljno oprezan, pa odmah ne uspije da je naplati, drugi puta kada dođe ili će dobiti od­ govor: .dođ i poslije* ili: .n e dam“ . A ko se traži mo­ ralna pom oć, koja ne košta novaca, opet je najsitniji razlog privatne prirode it stanju da pojedinca odvrati od toga. Čudno je to. U svakom svom gestu pojedinac gleda svoj vlastiti interes i to direktni. A treba znati, da takvo rezonovanje znači sljepilo kod očiju, jer iz­ vjesna djelovanja indirektno dovode opet do naših in­ teresa. T o je isto tako kao t. zv. intenzivno i eksten­ zivno .gospodarenje u ekonomiji. Obrađivati zemlju, žt ne đubriti je i. obrađivati tu istu zemlju, a đubriti je. Izdati ,pod najam trošnu ,kuću i izdati pod najam tu istu kućifsamo popravljenu. I za đubrenje zemlje i za popravak zgrade treba utrošiti izvjestan kapitali i taj kapital, koji. prividno izgleda trošenje, u stvari je do­ bit. T*kp,isto i mi, kad dajemo za zajednicu, i ako nam $e čini, da su to za nas izgubljene pare ili trud, time posredno dobivamo. Jer pojedinac je samo toli­ ko јак. коНкц vrijednost uživa njegova 'redina. Jedan prosječan Švicarac, i ako član maloga naroda proći će svuda daleko bolje o d našeg jednog jakog pojedinci jer ,je član solidno građene zajednice. Šta hoće p o je­ dinac, makar kako bio obrazovan, u sredini koja je neobrazovana? Šta hoće bogataš među siromasima? I jedan i drugi.jzgubiće svoje bogatstvo — duševno i materijalno. Nije badava rečeno: .A k o su svi u jed­ nom mjestu, ćoravi, i ti začepi oko.“ Uticaj sredine pojedinca-je neobično jak i odsudan, a tome se ne tre­ ba ni čuditi. Društvo je organizam, isto tako kao što je i ljudsko tijelo, a. pojedinac je dijelić toga organiz­ ma. Ako je organizam bolestan, mora i onaj dijelić od toga trpiti. A k o organizma nestane, s njim i on pro­ pada. 1 stoga društvena svijest jednog elementa mjeri­ lo je za njegovu zrelost. Šta je održalo jednu židov­ sku naciju kroz stoljeća. Ništa drugo nego kompak­ tnost i do krajnosti razvijena društvena svijest. Raštr­ kani p o čitavom svijetu, njih 15,000.000 ljudi unutar kolosa od dvije milijarde drže u rukame gospodarski život svijeta, žive udobno, ali se brinu za svoje nezbrinjene članove i svojim parama drže tolike svoje organizacije. Društvena svijest je dakle onaj movens, koji da­ je životnu snagu jednoj zajednici. U časovima, kad je Opštinska vijećnica, u Brčkom 49 �ugrožen opstanak jedne zajednice, dakie kad nastane .potreba obrane, to je najuspješnije sredstvo. Svaka zajednica nastoji očuvati svoju individualnost, a izlože­ na je uticajima, a često i napadima, koji imaju za cilj izmjenu čitave njezine strukture i unošenje novih elemenata koji onda toj sredini daju posve drukčiji iz­ gled. Bez razvijene društvene svijesti ona ne može odoliti i malo po malo nestaje je usljed pretapanja odnosno rasipanja u drugim grupacijama. Isto tako opet izgrađena svijest, kako smo to v eć izložili, jes najbolja garancija za napredak društva. Mi pak kao da smo se urotili sami protiv sebe, Za nas pojam za­ jednice uopće ne postoji Savjete, upozorenja, izlaga­ nja — i usmena i pismena — u tom pravcu smatra­ mo običnim nadmudrivanjem, a njihov auktor u naj­ boljem slučaju dobiće samo stereotipnu pohvalu, formulisanu u riječim a: „Е baš lijepo govori, lijepo piš » Mi u prvom redu ne poštujemo sami sebe. A za društveni život je čovjek onda sposoban, ako pođe od sebe i ako izgradi sebe. Čovjek, i ako najsavrŠenije biće na zemlji, izložen je kako unutarnjim kon­ fliktima, tako i sukobima sa vanjskim svijetom. Stoga samo onaj zaslužuje^ naziv „čovjeka*, koji te konflikte uspješno rješava pom oću vrlina dostojnih čovjeka, vrlina, koje ga zapravo i čine čovjekom Sa­ m o onaj poštuje seb e,.k pji-se u sjvohK djelovanju ne služi svojstvima nedostojnim čovjekova bića. A čim razum, samosvladavanj*, pojtenje, pravičnost, jednom riječju humanitet, m e dominiraju ljudskim životom , čovjek se spušta do niveau-a jednog živog bića, koje je samo tijelom čovjek. Rijetki su oni kojima je cilj života biti čovjek i kao takav živjeti. Pa kad dakle ljudi ne poštuju sami sebe naravno da ne mogu poštovati ni druge. I zato se u nas pojedinac ne cijeni p o njego­ voj vrijednosti i sposobnosti, nego po tome kako umi­ je da p'ihlivani po konopcu života, da se ne zamjeri jed­ nom ili drugom. A k o se u našoj sredini pojavi kakav jači pojedinac sa širokim horizontom i željom da dru­ štvu pomogne, stvara se o k o njega čitava falanga za ­ vidnih, koji ne biraju Sredstava da spriječe uspon tak­ vog lica. Samo neka pojedinac ne napreduje, neka mu se ne pjevaju hvalospjevi, pa makar to zajednič­ koj stvari i štetilo — tako oni režonuju. Mnoštvo jed'' no naših jakih ljudi ili je propalo boreći se vječno sa svojom okolicom , ili se potpuno povuklo u svoj naj­ bliži krug dižući ruke od društva, koje ne želi napri­ jed. Ima u našoj sredini usprkos naše zaostalosti lju­ di pametnih i od velikog iskustva, ali mi ne damo da nas oni povedu, .mi ih ne slušamo smatrajući sebe jed­ nako sposobnim za sve. Naravno da i medu njima ima iznimaka, koji su zaslijepljeni svojim neposrednim in­ teresom, razočarali društvo koje mu je povjerilo neki opći posao. Ali još nije opravdan i temeljit razlog, da se izgubi povjerenje u svakoga i da se podijelimo na najsitnije grupice. Naša sredina trpi od pom anjka­ nja autoriteta, jer ne da nikome te uloge. A bez au­ toriteta nema napretka društva. Pa i ako netko uspi­ je da se kao autoritet naturi jednoj sredini, to biva samo za kratko vrijeme, jer se odmah javlja rival a mi koji smo i onako naklonjeni dezorganizaciji. odmah pristajemo uz ov og posljednjeg i rušimo za čas ono, što je možda stvarano velikim naporima. Svakom ak­ t cijom našom dominira interes, a ta' interes je u velik op većin i slučajeva odraz najgrubljeg egoizma. T o se ispoljava svaki dan u našem društvenom životu. D ovoljno je na pr. otvoriti trgovačku radnju u blizini radnje svoga komšije, pa odmah stvoriti sebi najve­ ćeg dušmanina U ocjenjivanju drugih mjerilo nam je subjektivni kriterij. Ne pitamo, koliko čov jek objektiv­ no vrijedi nego da li i koliko nam se je zam­ jerio. Logično je onda da takvo rezonovanje rađa međusobno podvaljivanje, zaskakivanje i djelatnost iza kulisa. To opet djeluje negativno na karaktere, bolje rečeno takva sredina stvara negativne karaktere. A ovakvi karakteri najbolji su simptom za bolest dru­ štva. Stoga treba mnogo razmišljati i gledati oko se­ be, a tko to m ože neka se ugleda u pametnije od sebe i neka ih pita; treba rasute snage koncentrisati; istin-ki, a ne formalno vršiti vjerske i moralne pro­ pise držeći se o n e : Što ne želiš, da tebi drugi čini, nemoj ni ti njemu; težiti za obrazovanjem i pom oću njega se savladati, pošto nas samo ono čini slobodnim od niskih strasti i nagona; jer ako ne budem o tako postupali, propašće naša djeca, u koloko mi ne propadnem o.: Milan Karanovič Nekolike osobine Krajiških muslimana Onaj budžak Bosne od rijeke Vrbasa pa do granice sa Likom i Dalmacijom zove se Bosanska Krajina. Ona je dio Turskog Serhata, Turske Krajine, uvene sa svojih junaka u našim narednim pjesmama među kojima su najveći: Braća Hrnjice, M ujo i g o jani Halii, Lika Mustajbeg, Budalina Tale, Kovačina Ramo. Oni su svi naše krvi i jezika i njihovo je po­ tom stvo u Bosanskoj Krajini. Ispitujući naselja i p o ­ 50 rekla stanovništva, obišao sam svako selo, bilježeći od starih ljudi predanja o starini. T o je štampano u „Zborniku Akademije nauka* u Beogradu u knjizi: „Naselja i poreklo stanovništva*4 sa naslovom „P o u nje u Bosanskoj Krajini.* Odatle donosim o nekoliko odlom aka o Krajiškim muslimanima koji su izraziit tipovi naše borbene rase. �Iz cijeloga ciklusa narodnih pjesama, koje opje­ D o Ibojluka i b’jela begiuka, vaju četovanja i ogorčene borbe turskih serhatlija sa Kod Zenđila sela Mutilića, senjskim uskocima i Kotaranima, vide se prilike u Gdje su kmeti ličkog poglavara, kojima se razvijao tip muslimanskog Krajišnika. Život Ima polja dva puna sahata, tih turskih serhatlija i njihove borbe mogu se pratiti Sve ga sila turska pritisnula: po narodnim pjesmama. Po njima izlazi da se u ovaj Konj do konja, junak do junaka, ugao Krajine, u njenim tvrđavama, zbilo sve što je A barjaci kako i oblaci. najodanije Islamu iz Dalmacije, Like i Ugarske, i što, Đipa stoji hata i paripa, kako sami vele, „nije htjelo vjerom da prevrne*4. Tu Zveka stoji rahta i pusata, su se miješali sa stanovništvom turskih tvrđavnih na­ A sjaje se toke i čelenke, selja. koji su većinom poreklom od Anadola. A sv’jette se srebreni enami, Najomiljeliji su im junaci: Hrnjica Mujo i Bu­ A pucaju vezene kubure, dalina Tale, Tale Ličanin ili Tale od Orašca. Tale je Dozivlju se bistri venedic', imao drvenu kulu od jasenova pruća, pokrivenu pod A pjevaju djeca Krajišnici. bujad, a kad polazi na vojevanje, zametne se dreno(Pjesma nosi naslov „Ropstvo Lalić Jusuf-bega“ vom batinom, prvi zatura kavgu i otpočinje boj. i ima preko 1000 stihova. Izašla je cijela u sedam G otovo svaku pjesmu počinju sa ovim stihovi­ nastavaka u listu „Gajret44 za 1925 godinu.) ma: „Ој Krajino, krvava halj'no, krvava si odkad si Najveća je mjera razdraganosti i zanesenosti postala,*4 gdje je vijekovima bilo: „s krvlju ručak, a kad dođe mjesto: џ „D ok evo ti Budalina Tale, s krvlju večera, svak krvave žvače zalogaje. Nikad Zametno se drenovom batinom, bjela danka, ni odmora41. .1 tjdinih dvanajest bešlija, Posmatrao sam ih o ramazanskim večerima* j Zadr’ kapa i zametnikavga, zimskim sijelima i po kavanama, kad im „pivač" pje 1 pred njima Belaj buljubaša, va pjesme uz tamburu, a pratio naročito jhjesta, kad Kud god kreće bez belaja neće. su najrazdraganiji i najzaneseniji.- л Barjak nosi Strujić Šabanaga, Karakterističan je krajiški način sazivanja пp G olo temre krpe ne imade, četovanje. Lika Mustajbeg, spremajući ser-da izbavi iz Nako ti je Strujića pletivo.44 ropstva Lalić Jusuf-bega, doziva* Đulić-barjaktara i т i Tada se svi zasmiju, stanu se vrpoljiti na klu­ veli mu: „Hajde leti kod vode Crvaća, pama i bacati nogu preko noge od meraka. Bosanska Krajina, pored junaka opjevanih u na­ Gdje ’no beže pada na ljetinu, šim narodnim pjesmama koje smo spomenuli, uče­ Pa opali tri topa ubojna: Deli Kusu i deli Margintu, stvovala je u svim narodnim pokretima u Bosni i I pred njima tanku toćijanku, dala je više istaknutijih ličnosti koji su bili na vi­ šim položajima. Najmarkantnija je ličnost Hasan PećKoja troši tri kantara praha, ski, poznat u svoj Bosni pod imenom Hasanaga Kra­ Nek se kupi serhat i Krajina. jišnik. On je na Krajini bio ono što i Alipaša JanjinDragi Bože, koji svašta dav^I ski u svoje vrijeme, samo s tom razlikom, što je Ali­ Kad na Lici pukoše glasnici, paša imao diplomatsku gipkost i dovitljivost, dok je Na četiri otpukoše strane, Hasanaga imao karakterističnu tvrdoglavost bosan­ Na Cazinu i na Todorovu, skog Krajišnika — muslimana. Učestvovanje Hasana1 Glamoču i bijelu Lijevnu, gino u pokretu Husejina Gredaščevića protiv reforma 1 zenđilu Klisu kamenome, sultana Mahmuda II. ustanovio je Drag. M. Pavlović. I Gospiću selu pitomome, Za ratova Napoleona i Austrije zauzeo je Cetingrad. A kod kula bega Kurtagića. Napoleonov general Marmon, guverner tadanje fran­ Na Bihaću drugi dopukoše, cuske provincije Ilirika, uspeo je da Hasanagi PećNa Vrhovcu šiba prigonica, skom oduzme Cetingrad. Kod njega su zimovali haj­ A kod kule Vrhovac Alage. duci iz Like i sa Korduna. Prelazio je često u Au­ Ode jeka niz Unu prokletu. strijsku Vojnu Gracu. Imao je često sukobe sa bego­ Čak se oču do Novoga b’jela, vima — kapetanima i na krajiški je način sazivao na A do kule Zajim Alajbega. Četovanje. Svi su Krajišnici znali, kome pozivu spa­ Zar Krajina, krvava haljina, daju. Prema potrebi oglašavao je iz topa. Po broju Pa se jadu tome naučila I ispaljenih topova znao je svaki Krajišnik, kad ga Ago Stadoše se kupit’ Krajišnici. zove Pećigradu. Ti su sukobi ostali u narodnom sje­ Kad pukoše četiri topova ćanju: „Kad je Hasanaga Pećki robio Krajinu." Čud­ Na Mujinoj od Kladuše Kuli, novato je, da o tim njegovim sukobima koji su bili Sva se diže Serhat i Krajina, 51 �pre 1Ć0 godina, nemarni jedne’ narodne .'pjesme, dok ih ima iz Ustanka 1875-78. Hasanaga nije išao na K osovo sa Gradaščevićem tobož da čuva zemlju od upada kneza Miloša. Ipak na želju Austrije i kneza Meterniha uklonjen je sa granice, koju je tri decenije uznemirivao. Sa ponosom pričaju kako je Hasanaga bio „džinovskog rasta- i tolike težine, da ga nije m o­ gao konj nositi, nego su ga vozila dva crna bivola u surgun, a Arnauti koji su ga pratili, vele da su pjevali: „Hasanaga zaludu ti tala, kad ti ode mimo Stambol glava." Hasanagina kći bila je udata za ska­ darskog vezira. Sa Gradaščevićem bio je na Kosovu i Krupakapetan, koji je tada bio zauzeo Vučitrn i Giljane. Ostrožački kapetan Murat-beg Beširević nije se hteo predali carskom veziru, nego se odmetnuo u hajduke Posle toga 20 god. Alija Kedić i kadija Kapić „v o­ dili su Krajišnike na cara" i dočekali su Omerpašu vkod Jajca. Na koncu se taj Alija Kedić pokorio paši i pao na čelu odreda bosanskin bašibozuka na Her­ cegovini (čini mi se ugušujući Vukalovićev ustanak) podviknuvši: „D rž’te se braćo, nismo ml babe ana dolske". Snažan su otpor dali i austrijskoj okupuciопој vojsci 1878. Karakteristično je to za njihovu borbenost i otpordost što su Austrijanci najzad zau­ zeli Veliku Kladušu čak^i posle Sarajeva. Svraćaju pažnjuldva sojar’iKuienovići i Midžići koji su dali više školovanih ljudi i turskoj upravi pre okupacije i Austriji. Ima ih lekara, advokata ban­ kovnih činovnika, učitelja i raznih Činovnika. Od so­ ja Midžića bio je posle rata i vrhovni šerijatski sudija „nadkadija" za Bosnu i Hercegovinu. I begovski rod Kulenovića kojih ima što u Bo­ sni, Što u Turskoj oko 300 kuća, pokazuje veću ak­ tivnost. izdržljivost i težnju za školovanje. Njihovih ljudi ima na višim položajima ne samo u Bosni, ne­ go i u Turskoj staroj i novoj. Bilo je i paša i čak jedan ministar. Pokraj najbolje volje, nisam mogao sabrati podatke o svim školovanim Kulenovićima od kojih je jedan kao slikar (profesor u Šapcu) jesenas izložio slike u Sarajevu. Od Muslimana ove oblasti na višim položajima su: Hadži Džemaludin ef. Čaušević rodom iz Arapuše kod Bos. Krupe, reisulema sarajevski sada u pen­ ziji. U Tripolijskom ratu 1911 nestalo je, vele, paše Sivića rodom iz Ostružnice kod Bosanske Krupe. Krajiški muslimani činili su u prošlosti čuda od junaštva i dali su snažan otpor Austriji pri okupaciji. Tako je tada bilo vrijeme. Nadamo se, da će svoju osvjedočenu aktivnost i borbenost upotrebiti u unutarnjoj izgradnji naše, oslobođenjem ujedinjene, države Jugoslavije i u odbrani, kad zatreba, od vanjkih neprijatelja. H afiz Muhamed Panđjža Islam k ao trajni pokretač umnik i fizič­ kih snaga čovjekovih Nijedna religija nije dovela u tako divan sklad duševni i tjelesni život Čovjekov kao Islam. Islam je manifestacija svih snaga čovjekovih i traži da se te snage 0 punom skladu razvijaju ne zanemarujući ni jednu stranu ljudskog bivstvovanja. Islam je vjera zrelog doba čovječanstva, kad je čovjek m ogao shva­ titi uzvišeno učenje njeno, koje id e'za tim, da razum­ nim manifestacijama dovede čovjeka do istinske sp o­ znaje ove istinske Božanske vjere. Islam uporedo ra­ zvija tjelesni i duševni život i razvijajući jednu život­ nu stranu, ne smije biti zapuštena druga strana. Mu­ sliman ne smije svu svoju pažnju posvetiti samo svo­ me tjelesnom razvitku i zapustiti svoj duševni život, kao što ne smije svu pažnju obratiti sam o' dušev­ nom životu, zapuštajući tjelesni. Iz društvenih obzira Islam ne dopušta pusthjaštva, ne dopušta ubijanja svoga tijela; on ne dozvoljava mučenja koja će ubi­ ti duh i učiniti ga učmalim, ropskim. Islam traži raz­ vijanje svih vrednota čovjekovih i usko ih veže. Po propisima Islama ne može se postići sreća prekogrobnog života bez njegovanja zem nog života. Da bi se ov o postiglo i da bi se održao stalni kontinuitet u razvitku umnih i fizičkih snaga čovje­ 52 kovih, između prolaznog zem nog i prekogrobnog ži­ vota, Islam je postavio principe, koji će omogućiti harmoničan rad u svim pravcima ljudske' djelatnosti. Kao prvi uslov za postignuće ov og cilja je nauka. Islam traži od svih svojih sljedbenika i nalaže im kao dužnost nauku. Svaki musliman mora poznavati sve ono što mu je potrebno za njegov vjerski život, i ono što mu je potrebno da razvije svoju životnu dje­ latnost. Poznavati svoje vjerske dužnosti to je farziajn, imperativna zapovjed Božja, a poznavati teme­ ljito svoj posao, koji je izvor životne ekzistencije je isto tako farzi-ajn. Kurani a. š. kaže: » V j l ЈГ ј 1\ Ј л‘ Pitajte učene ljude, ako vi to ne znate." Ovom svetom Božanskom za­ povjedi je jo š prije trinaest i po vjekova Islam na­ uku proglasio obligatnom za svakog pojedinog mu­ slimana i učinio je vjerskom dužnosti. Istina, svaki pojedinac ne mora sve znati, ali mora znati ono što mu je potrebno za pravilno razvijanje njegovog vla­ stitog vjerskog i tjelesnog života, dok u svakoj strani koja je potrebna za pravilno odvijanje života islam­ ske zajednice mora se naći pojedinaca, koji će moći toj dužnosti udovoljiti i tako izvršiti onu dužnost, koja se naziva farzi-kjifaje. �Nauka je dužnost isto tako kao i namaz, post, slovima mora biti voden razumom i naukom. Ali i tjelesni život musliman ne smije zanemarivati, on ti­ jelo mora razvijati i njegovati, jer se nijedna islamska »J* J * „Tražiti nauku je dužnost svakom muslima­ vjerska dužnost ne može izvršivati, ako je tijelo slabo, nu.* Svaki musliman bez razlike društvene pripadno­ oronulo i izmoreno. Onom istinskom svesrdnošću se sti, pola i rase, mora učiti i nauku tražiti, pa makar ne može namaz klanjati ako je tijelo slabo i bolesno. i u Kini, kako to jedan drugi hadisi-šerif kaže. Slab i bolestan čovjek ne može vršiti svetu dužnost Kako je nauka i učenje u Islamu obligatorno posta; za izvršenje hadždža je potrebna tjelesna sna­ tako je i obuka obligatorna. Svaki musliman mora ga, da bi se mogli podnijeti napori puta; a zekjat, tu nastojati da znanje širi i druge obučava. Kurani a. Š humanu dužnost svakog muslimana prema svome kaže: £o\ .P o ­ bližnjemu, može izvršiti samo onaj musliman, koji je zivaj na put Božji sa mudrošću i lijepim savjetom." tjelesno sposoban da radi i da privređuje. Islam ne Kulturni radnik mora obazrivo pristupiti svojoj sre­ dopušta nikome da na nedozvoljen način dođe do dini, on je svojim lijepim postupkom mora privlačiti, onoga što mu je za život potrebno, nego traži da on sam mora biti oduhovljen islamskim istinama da svatko dozvoljenim sretstvima i radom dođe do toga. bi ih lakše nakalemio na svoju sredinu i tako se Kuran a. š. kaže: ^ YY s\ J e d i t e odužio svojoj dužnosti prema svome velikom stvori­ telju. Kur’an nas na mnogo mjesta poziva da nauku ono što,ste dozvoljenim i lijepim načinom povrije­ širimo, da je ne skrivamo, jer ako to budemo činili, dili.* Za to»je potrebno zdravlje i snaga, da se udo­ stignuće nas zaslužena kazna u našem vječnom, pre- v o l j i svim islamskim propisima i musliman ne smije kogrobnom životu. Zar se može naći razumna čovje­ zaboraviti svoga dijela zemnog života, što mu ga Bog ka da se ogriješio o ove uzvišene kuranske riječi, da darova. O ik ga mora tražiti i uzeti, jer Kurani a. š. hadž, zekjat i t. d. Alejhisselam kaže: svoju dužnost prema sebi, svojoj zajednici i svome Allahu zaboravi, i kod ovakvih dokaza- veličine uzvi­ šenog islamskog učenja, ostanfe nepomičan, ne htijući. udovoljiti svome pozivu i širiti svjetlo prosvjete i na­ uke. Prve muslimanske generacije suptspravno bile shvatile svoj sveti poziv H6d3zivale mu se snagom svoga duhovnog saznanja. Musliman je žudio za naukom, on nije žalio nikakvog truda i napora, ofigje prolazio s jednog kraja islamskog svijeta do drugog, da tu nauku nađe i da nauci. Nije trebalo nikakvog zakonskog propisa, koji će ga na to silti, on je tp ^shva­ tio kao ličnu dužnost svoju, koja mu je od Boga na­ ređena. I to je donijelo one ogromne uspjehe Islamu u prvim stoljećima njegova razvitka. Kao važan faktor u Islamu, koji ima da nam posluži da dođemo do prave spoznaje našeg života, jest razum. Kuran a. š. nam u nebrojeno primjera na­ laže da svaki svoj rad podvrgnemo razumu, tome velikom daru Božjem, koga on u svome velikom mi­ losrđu darova čovjeku. Alejhisselam nam u mnogo primjera navodi svu veliku vrijednost razuma i u jed­ nom hadisi šerifu kaže: OjZš ^SlC- j AU ј 1\<л!с Ј_Ј u či: liAJl <us\ ^ —»-1 з Yj „I ne zaboravi tvoga dijela zemnoga života i čini dobročinstvo bližnjemu kao što je i tebi Alah dobro činio.* Dakle, po ovoj svetoj zapovijedi Božjoj, musli­ man mora raditi, da radeći i stičući blagoslov Božji mogne pomoći svoga bližnjega i doprinijeti svoj udio, da njegova zajednica ojača i da u njegovoj zajednici svaki pojedinac mogne osjetiti veličinu Božijih darova. Ovaj cilj možemo postići samo onda, ako u cijelosti budemo slijedili uzvišene islamske zasade, koje su jedine u stanju čovječanstvo povesti na put prave i istinske sreće. Svaka stvar ima svoje uporište, o koje se na­ slanja, a uporište pravovjernog je njegov razum. Prema vrijednosti njegovog razuma će biti i njegov ibadet*. Dakle i sama pobožnost je vezana za razum i samo pametan i razuman čovjek može punom svesrdnošću da se obrati svemogućem Allahu. Iz ovog kratkog izlaganja se vidi, koliko musli­ man po islamskim propisima mora posvećivati pažnje svome umnom razvitku, kao glavnom temelju na ko­ me može izgraditi sreću na oba svijeta. Ne smije ni­ kada umni rad prestati, muslimam u svim svojim po- 53 �Џевад СулејманиашиЛ Стручно и лаичко право на расправљање о верским питањима господе Чоквћа и Прохића оставити у наводиим знацима. (И з сукоба мисли - долави се до истине) Уредн иш тво Ш та je стручљак и шта je лашс, у томб ће свако дати прпблвжно исту дефинпцију. Алв шта су верска пптања, у томе ће, после прввх речи, свуда бити врло много равилажења, Све вере, при чем овде мпслвм на всторпске монотеистичке конфеспје, не обухватају пста пвтања. Неке од њвх уопште не додпрују извесних питања која су код друг*их фоксирана и дефввитивно решева до у _танчпне. Не може се, дакле, кад je реч о всторпскпм ковфеспјамп, говорнти 6 верским питањима уопште, вего само с обзнром на извесну конфесију. Ш та све спада у верска питања no Исламуг & r 1 У једној најопштијој алп и врло неодређеној тврдљи слажу се те обе встручња»зке“ стране, напме у т о м е д а : Ислам обухвата сво. Г . И. Хакки Чокпћ то И8лаже овако (лодвлачеље je моје): „Исламски прпнципп и наука обухватвлу су сваку вдраву филовофвју, како ону која je досада повната, тако и one које се na­ nosa откривају. Према томе, вслааека знаност u филозофија није потребна туђој помоћи, јер су исламски извори познати већ преко 13 вјекова. И кад се у њвма нађе ријешеље и sa нова открића, то je 8нак да се та всламс£а истина није прије открила, a иначе je рпјешеше sa њу постојало.“ (Хвкјмет бр. 32 стр. 249) A г. A . финпше: Адил Чокић то још овако де- „У Кур-ану вма тного ајета која се до- На то питање ja, као лаик, ne МПГ могу\l IJU па'• ТИЧУ поЈединих патања вз подруч,а св)етсзнавости као из ив подручја филозоф „ дати исцр^ан „ „ пппоп „и „ауторитатвван „ тЛ1Л,1ГП0тт,оип одговор ^„т.пол„ ких знаности филозофије и равно Стога ћу ту датп ј^еч стручн>ацпма. Ме|ју твм вашим стручњацима се у последње време истичу браћа госцода Чокићи са својпм часописом Хикјметом у Тувли и г. Алп Рвза Прохпћ, врховни шериатски судија у мору, са својом брошуром „Ш та хоће муслимапска внтелвгенцвја“ и с воввнсквм наппсима. За своје стручњаштво пмају ови, колико ми je познато, пуне квалификације, како школске тако и оне које човеку може да даде његово ввање. Ови су, осим тога, у својим паписима најотсечнвјв, најпротивнији компромисима и у погледу обележавања интересвих сфера свога стручњаштва у верским питањима иду даље и вахватају шира подручја него другн стручњацв. Ну они се, браћа гг. Чокићи према г. Прохићу, не слажу у потевању гравпца тога подручја, и то у нсквм врло важшш тачкаиа. Стога се, с обзвром ва то да су обе стране стручњачкв квалвфвковаве, мора до даљњега оставити ва страву при8нагБв ауторитативности једне или друге страве. Mucлим, наравво, релатввне ауторитатвввости, јер апсолутве, у историски ковфесиовалвим пвтањвма, уовште вема вити може бити. Зато ћу у даљњем и8лаган>у „стручњаштвои 54 метафизвке, na je потребво доказати да je и оиако како Куран говори о тпм питањима, као и то да je Кур-ан у потпуној сагласвости са сввм овим гато je научно утврђено и дока8ано. — Исламскв научњаци (мутекјеллвмв) толпко су оарезпи у тим својим расправама, да сваком првлвком подвлаче, да овс расправљају о тим питањима колико вввскују прилике и колико се то види И8 слова Кур-ана, a праву исправно u тачно оно истину да само Аллах 8на.“ Г* Прохић се у својој брожурп „Ш та хоће наша муслиманска внтелигевција“ овако о томе ивражава: „Ислам je вјера првроде, социологије, вјер.ч внаности, исламска наука регулише цијелв шивот до смртв n намијењења je цијелом човјечанству.“ A мало ввже каже ово: »Ha првв мах та речеввца (да je ислам разум) ввгледа као нека похвала, увдвзање всламске вјере, управ ласкава ea Ислам. Али mo пије гаако. У влмв кјеламу (всламска догматвка) в у влмв усулу са објашњењем и доказвма стојв, да je добро, лвјепо, влв 8ло, ружно, рђаво, како je што шерват, то јест самв Бог такввм означво, a вдрав pasju нао �na то упућује, да равум наиме rionaiaMo, ćxваћамо поједине одредбе.« (Стр. 48). И код г. Прохића сам подвукао једну капиталну контрадикцвју, да je, наиме, Ислам вера природе и внаности и да у исто време та внаност, која je дакле темељена у људској природи, сама себи узама право слободне мисли, дакле и слободне оцене свега и свачега, придрзкавајући право једино на бедно граматички-логичко аналвзирање. Изгледа ми да су та протусловља код господе „стручњака" настала из осећане потребе да учиее неку, мавар и привидну концесију вападпој световној науци. Тиме, међутим, нису постигли ништа друго него што су, и нехотице, дезавуисала своја веровања у исламске догматичности. Правидност те концесије се најбоље одражава код г. И. Хакки Чокића, који je, како смо горе навели, најаре рекао да исламски принцвпи и наука обухватају сваку здраву филозофију, a затдм мало на ниже, наставио овако: „Накли докава <jy вјерски иввори као вјеродостојна дела (Кјутуби-свмавијје) и вјеродостојном предајом утврђене ријечи Божјих посланика, a акли су она до којих се долази размишљањем, проматрашем, проучавањем и испитивањем и на, темељу тога створеним 8акључивањем и испитивашем.“ (Хикјмет бр. 33, стр. 257.) A мало послије каже он ово: »Ha акли докаве се ja не ослањам, него стојам уз „накли- докаве“, јер су они позитивна наука, основана и темељеАа на Свезнашу и Свемоћи, a ови акли су само иретиосшавке, нага^ања која не морају бити тачна.« (Хикјмет бр. 34, стр. 290.) Дакле, исламски принципи, no г. И. Чокићу, не дају првенствене веродостојноста ономе до чега се долази размишљањем, проматрањем, проучавањем, испитивањем и онда на темељу тога створеним вакључиваљем и уверењем, него ономе што нам донесу и предају као Божје одредбе људи кова господе Чокића и ЕГрохића, јер су они окупирали места наших најповванијих тумача и предавача исламскех принципа. За докав равилажења тих »стручњака« у врло важним питањима могао бих навести много примера, али за сврхе мога чланка ће бити довољан само овај: Док г. И. Хакки Чокић каже да муслиман треба да равмитља о Аллаху: ко je Он и каква има Својства, те док расправља на дуго и широво о кадеру, дотле г. ГГрохић каже: »Мутезилије (ссо(зодни мислМоци) су унијели у Ислам једно велико вло, не само у исламсви учевви свијет, него и у масу. Наиме претресање и расарављање о кадеру. Кадер и битност душе су тајне Божје. - Maco нпјесу могле схватити кадера исто као ни тевекјула. To je, no мом мишљењу, проувро* ковало стагнацвју у исламском свијету и лендоханлук.а (Спомепута брошура, стр. 42.) Да г. Прохић има потпуно право, у колико су претресања тих мутезилаја бвла слвчна претресању г. Чокића, о кадеру, то je ван сваке сумље; и ако г. Прохић но могне доказати г. Чокаћу свога тврђења, ja ћу му врло радо учинити ту услугу. A k o погледамо сада што би поједвначно no Хикјметовом писању и no брошурв г. Прохића, требало да спада у исламска версва питаља, односно чега се Ислам дотиче, видићемо да су ту заступане скоро све доктрине:члс'са фвлозофија, етика, сва подручја државног, јавног и приватног права, 8атпи астрономија, баологија, геологија, фивпка, кемија итд. Ислам, дотпчуКи се свих тих доктрина, уноси у сваку, у неку више у неку ман»е, своје догме, то јес ставове о којима у љаховој основи не може бити расправе. Он, дакле, издваја испод критике чистога ума оно што се не може издвојати. Кад к томе још узмемо духовни квалитет л>уди који себи увимају то право да сами врше та издвајања онда тек можемо да схватимо како би се херметички затворила врата код нас сваком знанственом, према томе и културном раду. Mo­ rao бих једном масом прпмера плустровати да ти „стручњации имају најмонетруознија схватања о основним стварима многих знавости, a која схватања најгрубље и директно у мовак туку сваког средњошколпа. Да ће средњошколац на то роаговати тако да ће кратким поступком отрести то са себе, a не тако да ће одбацити своја знанствена посе- довања, јасно je, вити се може друго шта очекивати нити 8ахтевати. Простор чланка ми не дозвољава да анализујем те примере. To ћу учинити у васебној брогаури. Овде ћу само да набацам две три такве стварчице. 0 ни, на пр. расправљају je ли дозвољена златна пломба на зубпма; они у фпзикалне снаге васионе убрајају и мелекје, који су „бића виших сфера и који имају велик углед код Бога“ ; они у васиони внају и sa неко „овосветно небо“ ; они сасвим о8бил>но обравлажу предности месечне „године“ уопште пред сунчаном годином; ea њих су (sa г. Чокиће) 55 �&oitiB>a и отКриваЊе жене доРматВчМа Пита- тич1сог доба. Он то важе овало, у cbojoj rtoн»а; они (г. Прохић) траже да „улема увме лемици са г. III. Алагићем: „ Д ое je Турсва била званично исламека у претрес, je ли женсвињу муслимансвом у опште вабрањено ивићи из куће и боравак држава, био je у Стамболу еод мешихата Тедкивати-шер-ијје меџлис. Претсједник му ван куће“ ; они важу (г. Човићи) да су Арапи открили електрицитет, парни погон, u je био у рангу министра. Томе меџлису je упућивано на цензуру и оцјену сваво дјелотоме с л и ч н о и т. д. Кад смо тако видели вавве духовне вва- воје се je дотицало вере и гаериатсвих пролификације имају ти наши „стручњаци“ у писа, да се таво спријече провзвољна тумаверским питањима, и држећи на уму да не- чења, натезања и навлачења исламских извора ма скоро ниједне световне знаности у којој и ироииса на лаичва резоновања и схватања. они себи не арогирају право да говоре са Тиме je штиЛена пстинска слобода исламске науверског дозматичког гледигата, да дакле они, ке, јер je нијесу спутавала лаичва навлачезаправо, и не познају скоро никаквог искљу- н»а — na чав итаковихвоји су за се са исчиво лаичког знанственог терена, онда мо- ламсви1и жавотом обрачунали, na се и ys то жемо лако вамислити какав однос они себи лаћчју извјесних потпуно ријешених питања дају према лаицима, и какво би наеиље били да 0 х no свом резоновању превалупе. — Мовољни да над њима почине. Читаоц неће, лим Вас, иозвани вјерски иредставпици, припаппав, веровати својим очима да чита ово што зпте na лаички рад док није постало каспо.и ће сада прочитати, јер тако непромишл>ена (Хивјмет 42, стр. 189.) Да стегнемо у једну мисао све то досасмелост се ретко може наћи. да речено и цитирано, отприлиЕв оваво: НеПовнато јег наиме, да je наше Врховно воја господа хоџе, вова Човића и Прохвћа, верско старешпнство у с.војој декларацији поставила су себи за цил да добију пуну (Хикјмет je назива ^„такриром“) од 16. јула вонтролу над свавим умнамјавним продувтом пр. године, у њеној седмој тачци, осудило нашпм и да могу свави вабранити воји не брошуру универзитетског доцента г. дра ЈЕ?ебуду бегонисали. Нису они, мислим, толиво говића: „ 0 положају данашње муслиманке 8ли взлико no томе и8гледају. Они би, то им према исламској заједници и духу временах вјерујем, заиста и желили, ваво то важу, да тиме пгго je рекло да „у н>ој има етавова муслимани воде цели свет у 8нанственом ракоји нису у свладу са исланским изворима и ду и изналажењу, и они ваиста мисле да би наувом“. ХиЕЈмет je ту осуду поздравио и то било и могуће под том њиховом цензуром. онда надовевао ово: Нису, наравно, у стању себи представити да „ — вадамо се да ће са другог свога би место тога и вод нас, југословенсвих мусастанва наше Врх. верско старешипство у слимана, вавладала гробна тишина на пол»у новом тавриру изриЕом рећи и оно, што се свавог истинсвог и вредног умног рада. И8 духа овог такрира разумије; наиме: Ко мора, ЕО треба и ео може говорити о нагаим вјерсЕим прописима, a ео не може, не треба и не смије чеиркати no њима,ц — (ХиЕЈмет бр. 26, стр. 57). Очито je да том речју „чепрвати" мисле браћа ЧоЕићи „реформашви говорити“, јер се и иначе они о „реформишима“ таЕо и томе слично ивражавају. Мисле давле у ствари на свааога ео није од хоџинсвога тавума њихове вроте, a ео жели да слободно, морално и умно говори о свему бев разлиЕе. Ко друЕчије жели, тај може да буде, прпзнајем, ХиЕЈметов „реформаш," али није реформистаГосподин Адил ЧоЕић уЕавује и на пут е о јим би требало да пође Врховно версво старешвнство, na да би се онемогућило то „чепрЕање". Давле, тај je гооподин ea ценвуру штампе, у погледу версЕих ствари, и то ea ценвуру no турсвој муотри И8 предЕемалис- 56 * * * „Стручњачво“ право на расправљање верпитања не позна заправо ниваввих туђих питања, оно je, давле, универвално, ито догматичви универзално. С друге стране, у погледу лаичЕОга права на расправљање тих питања, очито je да je оно суверено у свему што представља по8итивну 8наност. To се само собом равуме. Давле, и у оним деловима световне позитивне знаности, војих се шериатсви прописи, no нашим „стручњацима, „дотичу,“ и воје бесправно решавају. Je* Д0 во у погледу метафи8иве и етике могла би се спорити тавва евидентност лаичвога права на њих. Т у би се могло поставити једно опште правило: наиме, у воливо те доктрине претендују да буду позитивне внаности, у толиво потпадају и оне под лаичво претресање. У воливо треба да буду само с еи х �веровања, у толико падаЈу и у „стручњачву ефвру. Подвлачим реченицу „и“, јер лаици имају своју реч тавођер и у стварима самога веровања. To je дакле, терен на коме може доћи до легитимме дебате ивмеђу стручшава a лаика. 0 томе ћу сада да наведем неволиво Кантових мисли И8 његовог дела „Религија унутар граница чистога ума“ (нешто модифицираних : „Да би се са којпм било конфеспоналним веровањем спојило и морално веровање (било као сврха или као средство, јер једно од тога je неопходно\ потребно je тумачење љенога откровења. И то такво тумачење које стоји у сагласности са вечним вавонима морала.“ „Моралне 8аповести: „Не убиј, не лажн не чнви неправде, птд.“, стоје непомично вредне u бев обзира на то хоће ли их потврдотн ковфесионално веровање пли неће. И вад се вовфесије не бише слагале с тим saaoeecтима, човечији би ум морао одбацати конфесије а не те ваповести." „Такво тумачење конфес^оналних веровања je врховно аутентично, јер je ва сво л.уде и 8а сва времена вредно.^ „У толпко, дакле, има u лаик права пн тумачење верских доктрина, у колико настоји да оно што му стручљаци пруже сагласп са законима морала“. „Таквом тумачу конфесионалних веровања je подређен тумач научник, стручљак. Како се људско внање и уметност не могу пењати у „небесак да би се тамо уверило о кредитиву посланства оснцвача тих веровања него се мора да 8адовољи са врло старим традицнјама, преданим у мртвпм језицима односно нарјечјима, то ће бити потребно науничко стручњаштво у погледу историског дела тих веровања. Свако тумачење тиекста светих књига (увето у смислу објашњавања онога што тај текст треба да вначи) тражи стручњачку спрему, јер се п8 превода самих 8аиста не може погодити прави смисао тих тевстова. Дакле, ту треба^поседовати, осим темељитога побнавања оригиналнога јевика, још ивнање исторнје времена, вао u критичкидух да би се И8 обичаја, на8ирања, културнога стања народа тих времена могла пронаћи средства војима се може отворити равумевање sa дотичну конфесионалну 8аједницу. Taj стручњачви тумач има ea вадаћу да, држећи вавда на уму своју подре^еност првоме, учини што je могуће више sa то да се иввесно конфесионално веровање приваже вао сталан и ввдржљив спстем sa иввесне народе у иввесним временима. Тробају давле, водити рачуна о стању ввавссти и уопште о вултурним привнатим тековивама свога времена. Своју вадаћу ће они тим Водопад Пливе код Јајца 57 �ббље испуњавати чим више ивлажу овоја тумачења свачијој оцени, и чим више остану приступачни sa евентуалне боље увиђаје.“ „Мешање влас-ти у рад тих обају тумача треба да буде само у тој форми, да се државе брппу sa то да буде довољно спремних научнпка и морално чистих и увпђаввнх људи на управи конфесионалних 8аједвица. Тиме власти чиве све што им дужност п право налажем. Тако, дакле, изгледају те ствари ва Кантовој духовној висиви. Спустимо се опет ва ваше нозине. И завршвмо овај члавак са ] ечима г. Чокаћа, у ко,ома, наравно, морл да се 8амени реч „лаички“ са »стручњачкоо: „Молимо Вас, позвани верски представнпцп, прппавите на стручњачки рад док није постало касво!“ Toj хитној молби додајем jom и ову, исто тако хитну: „ У ковкретном случају, молимо Вас, возвавп верски представници, да припавите в» писање гг- Чокића и Прохвћа, и да, кад сте већ то почели да чините (са брогауром г. Беговића), на Вашој следећој конферевцији подвргнеге претресу писање те господе, те да га у једној декларацији осудите као крајње штетно no одржање исламске ковфесиЈв у овим крајевнмаи. A- Хифзи Бјелавац Пу геви у будућ н ост (Мисли u непознатом у несталном добу) Како човек стари све ввше мисли будукност u тражи пута и начина, како ke старост осигурати. II у младости, у мужевнпм содинама бори се на разне начине, да освгура етарост. Има ли пут осигуран, сталан, одређен, којн води у будукност? Ja иислим нем 1. Јер и нема буДук^ости! •. Heua ли прошлости, која би наи била мост е оним непознатвм што нас ч'ка- Постоји caua садашњица, која ее само мења. ^ људп идукп у Ч)удукност презпру ту садашњицу, одрпчу се свега што^ јв прошло и боре се 8а непознато. И све сио ставили на К'цку радч будукностп, рчди тражења мнра у заветарју непознате луке у Ko­ joj je добро- ЈБуди се лакају разнвх средстава, да осигурају будукност и старост, Ирелазе преко свега; преко велпкпх u малих догађаја, значајнвх часова садашњости и као Сизиф иду некуд — некуд, a и не звају где ke д о к и . Да ли људи теже истои цпљу; једној заједничкој сретној будукноети? Не. Јер свака за себе, сваки на свој начан, свакп својим путем иде... Н ј ч х о в и путеви унакрштавзЈу се, сукобе се једзн с другим на једнакии пољима интереса. Једнч иду слободно, равно, отворено, шнроким путем, други теснпи, уокии, кривудастви, мрачнии, тамним, блатнии... Једзи су брзи, други спори. Неки иду попречним стазама, бсепутним пролазима, шуљају се no ноки, no мраку — тихо, обазриво... Једни опет промпчу брзо, нагло; спотичу се» застају, обазиру се, чекају у заседама, сакривају се... Ha великим раскрсницама живота нагоивла се људотво, застане све у једној гомили, сукобе се жеље и интереси.. Гази јачи слабијег и иду даље. — A куда л>уди идете? — У будуквост! — A зашто оотављате садагањост? — Јер тражимо будукност... 58 — A каква je та будукност? — Не знамо... * ЈБуди се боре за старост! ЈБуди жртвују младост и мужевну снагу за старост' 3 ip то иије пнрадокс, зар то није иронвја природе? Жртвовати здравље за болеет, жртвовати здраво, младо бвке за оног н«мокног болесног старца, који ke постати од иладпка..У младости и у зрелвм мужевнвм годвнаиа мучимо се и радиио дан и нок — сва двадесет и четврц часа окупврана су нам мислпма, кчко keuo доки до материјалних добара, да њима оспгурамо старост. Бојиио се наше физичке немоби. И ради тога разарамо оно најлепше: радости здравља и снаге, да би моглч лечити болести старости, које кемо понети вз младг сти, јер je нисио рационално штедпли... Je ли то вредно тих драгоцењенвх жртава? Јесу ли то наше сање? * * * A коие je осигурана будукност? За кога се мучнио и жртвујемо све најлешпе и највреднвје у нашем жнвоту? У најввше случајева уиирс човск на пола пута, a дч и није дошао у луку заветарја, где су извори будукности. Нвје дошао пред капију зграде стараца и немокника, где се одиар!Ју. Нестаје вх ha пола пута и други првграбе њихову иуку, наставе исти пут или се врате натраг. Јер nua в х који не иду напред него назад, пма их, који као парчсити припију се уз другог — уз мртав леш... Ж в в е од мртвих. * * Ha главној раекрсиицп путева забијен je огроман ступ и на и>ему напвсвно: Новац, a около ступа ухватвло се мноштво света у коштац, савили се у �једно огроино клупко, повезали се рукама, ногама, вубима... И не пушта један другог. Новац! У данашњем нашеи столећу није више новац средство sa наииривање потреба, нпје више јединица ва вредност добара. Новац je нешто више — вајввше... Он се подигао високо, високо изнад своје вредности. Taj златник, који je некад био предмет у рукаиа људи, данас се брижљиво чува у трезорииа банака, као каква светиња. По њему се оцењује благостање и моћ народа. Још од најстаријих времена кује се и урешује ликовима најиоћнијнх и најутицајнијнх. Он je све! Ииператор сввх држава в свих народа, којн му без роптања служе. Једна невидљива сила равна његовим сјајем. Он je проклество цивилизације и бакцил културе. У своје мрачне сврхе подјармио je читаво човечанство, коруипирао га, заробио в понизио до пузавца — до скота!... Преломио му остатке с мога стола и ви се задовољавате с њиме као штенад, јер ме нико не може освојити. Ja ваи дајем радоств, забаве. остварујем ваше жеље в држим вас увек у својој руци, да вас сваки час иогу увиштити!... И када вам ускратим своју милост пропадате, гладујете, идете боси в подеранв... Одреците ме се!... Презрите ме, живите без мене, na ћете се вратитв себи.. Постаћете људн — велики в слободни!... * * * Али људи не вогоше.-. Остадоше робови новца.. И само реткп узимају његов сурогат у руке — папвр, да им послужи као средство за одржање жввота. И ретки гледају на њега као еквпваленцију својих потреба, a ови други чим пређу пррко границе својих потреба, почињу му ропски служити. И намеће се питање: за шго нема мере човек у случају материјалкичму, окаљао му je савест, затровао иу жввот, обла- ^ добара? Може ли се човек повратпти себа — тио иу част в проститувсао му дом. дому, вери и Богу, ако ограничи своју грамзивост за Новац све може учинитв! Ништа нема све;го п новдем,.може ли лочети срећвтв? Дч лн смо у времену волвко што не може доствћи и прегазати. Неиа на* разарања сввх духовнвх вреднота или преживљујемо какввх врата, која не отвара, неиа везе, коју не ра- крвзу материјалистичког уређења света? Хоће ли наскида... Он ствара ратове, разајза ^градове, зида нове ступити време духовног препорода човековог или пдеио вавилоне, да их опет опустоши.. Брише гранвце др^ барбарвзму? Да лв стојиио на прагу једне нове всто" жава, затвара их; рашврује и. сужује, потлачује — рнје, када ће наступити влада добра, или сатава запривремено ослобођава да в х опет подјармв у свој ава своје дело унтитаван.а?... Xohe ли се историја јараи... Убнја, пали, унакажује тело и душу... Про- поноввти, или he наступити доба, шда ke човек спелије се као река, запљусне као море, али не да на стан своје културе поносно устати против заблуда топи, да освежи, него да потопи, оиете, оиустоши.. прошлости и сам руководити догађајима, којн ће сгва...И док теоретичари доказују њсгову употребу, рати нову исторвју? као средство еквивалендије, сакрввени његовв госпоЧовек носи у себн и своју велпчвну и cuo п *д. дари, анонимнн мрсе човекове путеве у будућност. Из Индијски пророк — песнвк Тагора je говорно: тајнвх кутева, сакривенв од очију обична смртника I ...,И заистз, где нема спутања, где постбји само равнају читавим уређењем света и одређују данак у лудило телесне слободе, душа престаје бити слободна. крви и зноју. У тоие je њезино зло, њезино одвајање од 6eckpijнога, агонија њезвва греха. Када долазв вскушгње, * * * A он, уздигао се високо на своие пресголу, који душа взбегава ропство закона, али му ее у нсто време je саградио над гомилом костију и бола, свакои своје ропски покори, као дете лишено мајчвне потпор«> виче: He ударај ме! Вежи ие, вежи везама твога зак-на; моћи саркаствчки говори: — Немаш новада, немаш злата и зато си не* вежи на све начине, држи ме чврсто уза се од сасретан! Грчевито пружате руке преиа мени и тражвте мрти лабавостн греха... И Брахии ће сутра побожно на ломачу сгсти, ме; нудите ми све: знање, снагу, рад, име, част, жену и децу. Оетавили сте Бога, оставили сте веру и жу- јер верује, да ke иза тога доки у Брахинн рај, a садвте s i мојпм сјајеи... У мојој моћв гледате своју бу- времен човек вема вере, нема Бога, нема душе И зато je оваки! дућност, срећу и обезбеђење. A ja ваи бацаи само Сулејман ГрадагичевиЛ Муслимани у југословенској књижевнвети Heke то нико оспорити, нити би м-у то уосталом успјело, na ма колико се трудио да докаже. да наша савремена југословенска књижеиност не иде за Европом и осталии културним свијетом. Истина, наша књижевна продукција стоји још далеко за а- менима Ептда и Луиса Синклера, Џека Лондона, Ремарка, Пасоса, Горкога и низа других свјетских величина, али ипак „са неколико дјела нашепосље* ратне књижевности, како je то недавно рекао Луис Адамич, можемо слободно прекорачити прагЕвропе*. 59 �У овој новој послератној југословенској књижевној генерацији, која je успјела да се афирмише, неколико м-услиманских писаца. заузимају видна мјеста. Уопште муслимански писци, као дио југоеловенсквх писаца, успјели су да се, за разлику од пре.фатних, дигну више из своје средине и својим радовима заинтересују не само Београх и Загреб, као главне литерарне центре, него и иностранство. Тако je већ преведено на чешки п њемачки језик неколико приповједака наших писаца Ахмеда М урадбеговића, Хамзе Хуме и Хамида Двздара. Предратни наши писци су поред чисто литерарног дјеловања имали један, можда важнији задатак да раде у својој средини културно н просвјетно. Управо тај њихоз рад и има више важности него што се мисли. Они су, заправо, стварали пут новој данашњој генерацији нашпх књижеоника. Међу њих треба убројити само оне који су се јаче лстакли' u цндивидуалније обиљежили. To су: Сафветбег Башаzufi, Осман Нури ХауиЛ, Едхем Мулчбдип, Ослшн ЂикнН, Рпзабег КапетановиИ, М уса Ћази.ч Ћатиб, и двојица који још u данас стварају - Шемсудин СарајлиЛ и Хивзија Ј}јелсвац. О овој предратној генерацији, млади наш критичар ЕлД Финци, у једном свом чланку каже слиједе£е: „ Али предратни л*уели— мански књпжевници, живећи једним патријархалним начином паланачког живота, n схБатајући свој жевни позив као национално-патриотску и кулхурну мисију, нису, природно, могли дати н и тта тј и вредније, јер се^сваки покушај оригиналније1 мјетничког успона разбијао о нацлоналистичке тенденције писца који je, уз то, помало бивао и политичар.“ Нова генерација je пошла сасвпм другим правцем. Отргла се своје уске средине na jg 1често давала ствари које обрађују живрт лица која немају ничега заједничког са м-услиманском средином. Али, углавном, u они с у се задржали веКим дијелом, код приказивања наше, м-услиманске средине и живота који je клијао испод наших стреха и кровова. T o je; сасвим и природно. вТако je посљератни књижевник свјесно вли несвјесно пишући о једној средини која се ломила у сук обу „старог" и . новог“ , у сук обу источног, оријенталног н европског, наоредног, н нехотице постајао и приказивач социјалних превирања. И од његовог личног гледања на та превирања, од става који je он заузео према том социјалном ломљешу, зависила je и његова литерарна физиономија. Слабији нису имали снаге да се подигну до „новог", они су постали идеализатори једног пропалог друш твеног система, они су једноставно жалили за минулим феудализмом, за беглуцима и кметовима. С друге стране, наореднији и изразитији књижевници схватили с у св у ту трагичност везивања и »сал.еша за старим" и стрмоглавце су се бацали у нов живот, у будућност, пмајуКи више човјечансие одговорности и социјалне савјести у своме ставу“ . 60 Врло je неукусан чланак Стефана Хакмана, којим он, у пос.гедњој свесци београдског часописа пМ исао“, чини препад на читаво литерарно стваран>е код муслииана. Taj господин на примјер, најед* ном мјесту каже овако: „Прикуаљање сумп>ивих отпадака страног и далеког света на основици верској дало je. народном једном делу у Босни и Херцегов-ини, књижевну атмосферу, магловиту и загушљиву, без онпх виталних убрлзака који подражавају књижевну структуру сваког народа. Са очима упртим У исток сласти локума ч хурија, у исток чудеса и нерада, таква средина je изгубила осјећање тла испод својих ногу. Пробудила се књижевност хедонистичке опсене и вештачког цвеКа. Све je било намеш* тено, взмишљено, саздано више у пијанству пустахијске жеље и дерта него што беш е орочишћено етичкпм постулатима [о каквом назирашу на свет". E t o , тако ту нашу књижевност приказује тај rocu. Хакман. Д а je то све лажно и да он уовш те н епозна ствар о којој пише довољно je то што каже да су -најбоље ствари о муслиманима и њихову животу написали Боривоје ЈефтиН. Јакша Кушан и Исак Самаковлија! Зна ли тај г. Хакман (Бог м у х а к а д ошао) да сва три ова писца, немуслимана, нису уопш те писали о муслиманима. А к о с у нешто и написали т о je- врло мало. Ето, писац ових редова ре!Ито прати све што се напише у нашој литераали све ш то je примјетио да су ова три писца написала била je Самаковлијина прича „Дза црвена крина“/ ' Кушанова ирича „Вјетар" н две-три стварчице Боре Јефтића. Д руго ништа. A то што су дали, не може се мјерити ни са оним што je један од муслиманских писаца створио само у једном свом дјелу. Чудно je заиста одакле неким људима толико дрзовитости u смјелости да пишу п размећу се оним о чел-v немају ни основног појма- Уосталом сам уредник вМ|;Сли“ г. В. Живојновић писао je поводом појаве „Раба сликара" од X . Х ум е врлоопширну и повољну критику, a сада je дозволио да један човјек са оволико непознавања пише, у његову листу сасвим супротно. . 0 муслиманима у нашој литератури дало je св оје врло повољно мишљење неколико наших критичара. Тако су , често, дали своје мишљење оп ојединцииа или о читавој групацији следећи: гг. Др. Антон Барац, Др. A . Ш маус, Mi лан Пешић, Др. Јован Kpinnh, Велимир ЖивојновиК (М асука) Др. Љ убом ир МараковиЧ, Др. Јосич Хорват, Др Владимир Ћоровић, Ели Финци и други. Говорити о нашим иисцима појединачно, no неиом нарочитом реду којим се одређује њихова вриједност н снага како то чине неки наши листови, било би врло неум есно п HenpaBeflHO:’ Гри јехјесвр ставати активне људе у неки ред, кад Ке се они u сами, доцније, сврстати no вриједности онога што буду дали. �ћршотјетка je взгледа:, kao и у цијелој нашој литератури, грана гдје су досад' наши писци дали највише. Taj род књижевности je некако најзгоднији да се преко ње изнесе све што писап жели a што je; уједно, и публици најприступачније. У приповијетци имамо најјаче претставнике у овој посљератној генерацији у дјелима Хамзе Хуме, Ахмеда МурадбеговиЛа, Хамида Диздара, Шемсудина СарајлиНа, и Хасана КикиЛа. Приповијетке ових писаца значе стварну принову и једну оригипалну ноту. Поред оне оригиналности коју може да пружи муелимавски амбијенат; ове ириповијетке су прошаране дубоким социјалним печатом који je притиснуо наше људе послије рата. Ту се нстичу Хумо са неким својим чисто социјалним цриповијеткама, Диздар са својом „Крњином ступом", Наметак са „Њ еговом осудом “ , Мурадбеговић са „Опанцима" и КикиЛ са читавим својим новијим стварањем. Одиах за овима упињу се да приповијетком даду и наираве себи мјесто Мухамед Коњичанин, Решад КадиЛ. Мунир Шахинп eufi Екремов и Салих ЉубунчиЛ. Иоезија je заступљерт бројније. МурадбеговиА'се јавио скупа са Хамзом Хумом, први својои „Харемском лириком", a други књигом »Гр^д рима и ритмова*. Послије je дошла једна млађа групида у K o ­ joj су били најзапаженији, Хуснија Ченгиб, Хасан Кикић, Илијас ДобарџиК и Хамид Диздар. Посљедњи с е својим „Арабескама“ оквалификовао као добар лиричар. Сва критика му je књпгу похвалила. Остали осим Добарџића, ннсу још ништа штампали у посебној књизи. Послије ове груге, која je чинила једну целину, јавила се једна млађа генерација, полетна, вриједна. Најактивнији у тој најмлађој генерацији су Саат Ораховац (издао 4- књиге пјесама), Мустафа Грабчановиб, Шукрија Панџо. Хусеин Алип, Хајрудин ВујукалиЛ, Хусевн МурадбеговиА и Разија ХанџиЛ. Романом см о врло слабо заступљени. Осим десетак романа Хивзије Бјелавца, од којих можда највипте књижевне вриједности и.ча „Минка“ и no једног романа Мурадбеговиба u Хуме, није више у тој књижевној граниниједан наш млађи писацдао ништА. Мурадбеговићев роман иПонос“ штампан je у наставцима у „Гајрету". Хумин роман „Грозданин кикот" за који je загребачки критичар Др Иван Невисгић рекао да je најбољи роман за год. 1926. у читавој југословенској књижевности, пздала je Београдска Савремена библиотека. Нови роман Хаизе Хуме „Љубави у паклу“ који he убрзо изаћи из штампе, обећава ново изненађење. Taj роман прика* зује посљератни живот међу муслиманима Сарајева и има једну јачу психолошку и социјалну позадину. Још нам остаје драма. Ту смо тек у изграђи* вању. Најјачи наш драмски писац свакако јеАхмед МурадбеговиЛ, чија je драма „Бвјесно псето“ награ* ђена највеКом хрватском драмском награцом. Још су познате шегове ствари вз овог ранга, и то: „Млинар Андрија", „Унесите мртваца* и читав низ ак* ковки, приказиваннх на многим позорницаиа. Интересавтно je да сарајевско Народно Позориште није још дало ниједну Мурадбеговићеву Apaftvy.Tpe6a још споменути* М устафу Мулалуба и Џевада Сулејман■uavmfia који посљедњих година с велшшм прегнућем настоје д а у драмскои обликудају што више умјетничких продуката. Осим споменутих запажен јеРасим ФилиповиЛ са неколико својих драмских радова и, на крају, Дервиш ИмамовиЛ чија je актовка ,Декрет“ добила једну награду на Гајретову драмском конкурсу. Beh дуги низ година интензивно раде пишући о: Град Т узла ei �no натим часописима попуЛарНе цртице са педагошком noehTOM Хамдија МулиЛ u Назиф Ресулови^. Кад неко ипше о писцима муслиманима, онда треба да има на у л у једну чињеницу која he значити неко оправдање у њихову корист. Треба наиме знати да je муслиманска средина доста заостала, a да су се послије рата људи нашли на једној опасној социјалној прекретници. Усљед овога сви писци поред своје књиженне лјелатности издржавају једну јаку културну бор бу радеКи на прогресу своје ср едине. Перспекгиве за будућност су много светлије п љелше. Прије рата je минииалан број муслимана похађао школе и вз тог малог броја школованих људи није се ни могла рекрутовати јача књижевна генерација. Данас, међутим, ствари стоје сасвим друкчије. Културно и национално ^руштво „Гајрет школује у својим ннтернатима огромну војску омладине. T o je наша будућа ивтелигенција, цвијет заједнице u народа. Сваке године ,Гајрет“ школује 600 ђака. Од тих се неки веК јављају својим почегним литерарним радовима. Ето у тим новим генерацијама лежи снага наше заједнице. Ta he омладина дати из себ е много не само у литератури неro на свим пољима нашег јааног живога. У н>у се надамо јер она има и јаче услове за један сигурнији и конкретнији напредак. Е. Miralem rlasria snaga jugoslavenskih muslimana (N astavak1 Ovi zulumćari i do sada su mrzili Mustafa-pašu su, pokušavali su na razne načine da to saznaju. Nađu što im nije dopuštao da rade šta hoće, a yposlije o- i n ek o^ cincarina, koji im pokaza jedan v odovod. Tim voga njegova postupka sa šabačkim muslimanima, jed­ vodovodom dopru do džamije Sultan Mahmud-Hana. Testerom presijeku zid od cigle i jedan po jedan uđu va su čekali da im^se pru|i p/ilika da mu se osvete. u podrum džamije. Tu se svi iskupe i prodru puca­ 1 ona im se naskoro pruiyla^ Janičari beogradski i zulumćari nagovore'opet jući iz pušaka na pašine konakc. Otvore još kapiju i Pasvan-ogliju, da napadne <Beogradski pašaluk. I za­ ostali provale u tvrđavu i uhvate živa Mustafa-pašu. ista godine 1801 i po^Jpeći1 put on napadne od Vidina Narede mu da odmah piše sinu, da se ne vraća u Beograd jer da mu nije od potrebe, što on pod priti­ i prodre duboko u Srbiju. Mustafa-paša učini i ovaj put kao i prije. Skupi vojsku od muslimana i pravo­ skom i učini. Još u pismu navedoše, da Derviš-beg slavnih i pod vddstvom svoga sina posla je prama raspusti srpsku vojsku. protivniku. Ovo su mu-dhšmani i želili. Ono janičara, Tako ovi zlikovci, osigurani da neće biti izne­ što je pošlo sa Decviš-begom, sinom pašinim, kradom nađeni, zatvore Mustafa-pašu, pa se onda okom e na se vrate u Beograd. Na firevaru prođu u grad. Ostali njegove ljude muslimane i pravoslavne. P očeše ubijati, zulumćari koji sa ovima stajahu u zdogovoru, a koji zatvarati i globiti. Prvo udare na kuću viđenog beo­ su ostali u Beogradu, bijahu spremni. Skoče na oru­ gradskog plemića Mustajbega i prodru mu u kuću. te žje i zauzmu cijelu varoš. Muštafa-paša za vrijeme, isijeku njega i sina mu. I još mnogo viđenijih ljudi još dok je po varoši vođena borba, skloni se u tvr­ pobiju i pozatvaraju. Nakon izvjesnog vremena odluče đavu i zatvori se. Kad ovi navale, on ih topovima se i na najveće zločinstvo. Jednog dana njih trojica, odbi. dahijskih vođa, provale u sobu Mustafa-paše, a onda Mustafa-paša napisa pismo svome Sinu i pozove ga noževima usmrte. ga u pom oć a pozva valjevske Srbe u pomoć. Za to Tako pogibe i nesta jednog plemenitog čovjeka, su bundžije svim silama nastojali da zauzmu tvrđavu. pravog muslimana, koji se do zadnjeg daha borio za V ođe ustaša znali su i slušali za neke lagume i tam­ pravdu, protiv zulumćara jednako za pravoslavne kao nice, koji vode u beogradsku tvrđavu, pa ne znajući gdje i za muslimane. (Nastaviće se) Др. Решид Куртаги^ Учеш ће м услн м ан ске ом ладине удобровољ ачкомпокрету Добровољачка акцвја југославенске омладине нз свих крајева и дијелова нашег народа, како за вријеме балканских ратова, тако п за вријеме минулог свјетског рата, била би непотпуна кад у њој не би бало учешИа и босанско-херцеговачких муслимана. „На муци се познају јунаци, a у невољи пријатељи* — вели наш народ. Тако исто свијест и крв 62 муслиманске нацноналистичке омладине није могла остати на миру у оним судбоносним чае.овима нашег н«рода, када je мала Крад>евина Србија загазилч јуначкн у ослободнлачки рат још 1912 године. Против свих тада још огромних предрасудв, које су владале не саио у натем прапростом, без разлике вјере и плеиена пароду, него в у велвксм дијелу ње �гове интвлигенције, нашло се je омладинаца из редова босавско-херцеговачквх муслииава, који су се знали издићи и у истину издигли из те своје средине и похитати с пушком у руци у помоћ својој крвној браћи у Србију, осјећајући дужвост, да и они као босанскохерцеговачки муслиманн, чданови истог народа, крв своје крви, требају и иорају да допринесу неки обол на олтар иародне слободе. Јуначки су ступали у најхрабрије јединице — четничке одреде под команду Танкосића и војводе Вука, у којима су се борили на најкрвавијим положајима п вајљуким биткама. Имева Голубић, Мехмедбахпвк, Ћишић, Феризоввк, позвата су и дав&с у редовима наших из балканских ратова још живвх четиика. Успомена, која je остала у нашем народу на југу и у Србији на те наше јуваке, може нам служити само на понос и хвалу. Успјеси Србвје у балканском ратовању пробудили су елементарвом силом нацвоналву свијест и националистичко осјекање међу нашои народном омладином с ове стране Дрине, Саве и Дувава. Талас оног нрописивог вародвог одушевљењч запљусвуо je и оне још тада замагљене главе једног двјела наше мусла' манске омладине. Она je дошла ^првкР ноки до enoзваје( да je сва она велика, кроз 40 година зидана« ограда са стране Аустрије између нас и браке н->м Срба- православаца, a нарочито ивмеђу нас и Србије — и у највећии официрским редоввма, како то да ,ayčтрици желе у српску војску, a поготово да то чини један муслиман вз Босве, којег ипак након дугог објашњавања признаје — добри бакушка — за ,Татарина“ , као и Хрвата-католвка за „Поллка“ . Тако се одмах у почетку прикупљања добровољччких одреда у Русији нађоше још 1915 годвне к*одобровољци у Одеси од нашвх тадатњих омладинаца најпрнје Авдо Хасанбеговвк a мало кашње Шукрија Куртоввћ, Азвз Сарвћ, Фехии Мусакадвћ и Алија Џемвџић, затам 1916 године Решид Куртагвћ, Асвм Шереиет, a 3i овима je Кукик Хамид, Хаџиоиеровик Ибрахим, те још неки њвхови друговн. Прва петорица, који су одмах при формирању Прве добровољачке дивизије били распоређени no ње8ПВПИ пуковима, узеше учешка у првим редовима у чувевии борбама ове диввзије у Добруџи, гдје се истакоше као достојни свнови својих јуначквх пређа, ртекавпш поштовање својих другова, пажњу и љубав својих командавата, a као призвање много нашпх и страних одлцчјаДруги међу љима, који приспјеше у добровољачке редове послије одласка Прве дивизпје у Добруџу и бише распоређени no јединицима Допунског бата.гова и Друге добровољачке дивизије, дали су се на прикупљање што векег броја војвика муслимава у добровољце, имајуки пред очпма чињенице од какве и ол пресудне важности било за босанеко- од карата и да ke у најскорије вријеме првви ударцима вала народног уједвњељч бвти потпуко сру- херцеговачке муслвмане, када би се међу ослободишена. Чим су одјекнули^сарајевски хптци 1914 го- лачком срнском војскои, која ke се данас или еутра дине, којима je асвстирао и један од муслвмансках појавити на Дрини — нашла бар једва чисто муслиомладннаца, добар дво муслвманске оиладине схватио манска чета. je пр&во велвкв значај тога дога!јЧЈа и одмах су се По повратку рањеног друга Шукрпје Куртоввка вз поједпнци почели спремати на бијег у мањим групама Добруџе, ова се je акција на прикупљању муслвмава у Србвју, од куда су мислили у редовима српске војдобровол>аца из редова заробљевнх аустријских војске и четвичких одреда повратити се у ' Боону и свонвкч вз бивших њезиних босавско-херцеговачкпх п у јом присутношку отклонити све оне немиле посљедвце. кова, нагло појачала, тако да je век под ковац 1916 које би сигурно пале на главу наших муслнмана, крпи почеткои 1917 годвне бвла формирана у досунском вицои неколико вајмљених и потплакених сарајевских батаљону .Добровољачког корпуса Срба, Хрвата и разбијача. Словеваца“ у Русији једва посебва „муслпманска Међутви, догађаји су се развпјалп рапидно чета“ од преко три стотине муслимана. и тек су само неки од њих успјели, да на вријеме Успјеси ове чете у обуци и војвој дисциплини ускоче у Србију или Црну Гору, a остали ввђенвји наши омладинци нашли су се убрзо са евојим друго- кроз кратко вријеме ниеу иогли остати незапажени са стране ввшнх коианданата n нема двојбе, да би ввма no аустријскпм затворвма в таиввцама као окрвв* она бнла оправдала све оне у н>у положеве наде и љенвцн у разним велеиздајнпчкпн процесима или као очекив^ња, да je тада имала прилике, да се гдје на интернирци no злу чувении логорима. Ови, које no одлежаној казви Аустрвјанци одву* бојишту покаже. Истодобно раднли су муслимана офвцири пувои коше у војску, чвм су на фронти ухватвли погодан час, пребјегоше веквном браки Русима в одмах се паром на ивформисању својих ввшнх команданата као јввише добровољно у српску војску, односно Прву и појединвх српсквх и руских политичара, те претсрпску добровољачку диввзију, која се je тада почела ставника власти, a нарочито Краљевске Владе ва формврати у Одеси. Ово прнјављивање и ступање у Крфу о правом и истивском расположењу муслвмава добровољачку војску није била баш тако једноставна у Босни и Херцеговини напраиа Аустрији и напрама нашем народвом ослобођењу и уједињењу са браком и лагана ствар. Тешко je било објаснити неупукевом, na иакар и доброкуднои Русу, a таквих je било много из Србије. вз �У ту сврху одржавани оу мноГи састанци у Дух малодушности и дефетизма поче да се увлачи У Одееи 1917 године у стану Шукрије Куртовића, на редове натпх добровољаца. Непријатељеки' агенти дакојима су учествовали поред поиенутих доброволпца- доше се свом снагом на разорну акцију, да растуре официра иуслимана и њахови друтови официри добро пошто no то »Добровољачки корпус Срба. Хрвата п вољца босанцв, као на првмјер: Јово Мвлишик, Урога Словенаца", ииајуки у виду од. каквог би непроцје' Човик, Ншсол* Радовик, сада покојни Бранко Скакик њивог политвчког и војничког значаја ова љихова и Другиг. Ha т»м ђаетаицима израђен je један оппш- акција била, кад би потпуно успјела. ран меморандум, у којем je точно пригсазано на темеЗахваљујуки свијести нашвх војника в схвакању л>у истприских чињенвца право расположење босанско - команданата, a нарочито добровољаца-офидира,. доброхерцеговачиих муслпмана према Аустрији и изнешене вољачки се редови и ако осјетљиво нагрвжени — жеље потписпвача, како треба, да се држи сппска још увијек компактни и дисциплиновани — прову-војсва в српске влаети пригодом ослобођаван>% Босне коше кроз буре и пакао руске револуције и досп'еше према нашим муслиманима и цијелом осталом станов веким дијелом преко свих страна свијета у гсрави: час ништву. на Солунски фронт. Taj меморандуи или представка упукен je преко У тим редовима био je и приличан број војнтми напте војне команде u нашег посланства у Русији на руке г. Николе Пашића, тадашњег претсједника Кра- нз оне муслиманске чете из Русије, која je због no* љевске Владе на Крфу. пуњавања била подијељеиа no осталии јединицама доОва акција официра, добровољаца муслимана у бровољачких пукова прије поласка ne Русије на Сооба cuјepa: око прикупљења што векег броја муслнлунски фронт. мана војника у добровољде и правовременог исправниг Многи од њих падоше као незнани јунаци у пнформисања водеких политичквх и војнпх кругова о борбама од Солуна до Дунава. 1Бихових ее имена политичкои н националном расположењу муслимансјекају још данас с поштовањем и поносои њихови ског дијела нашег народа, развпјала се je у најбољем другови и командири, a ми као њихова најближа правцу и нема двојбе, да би и jom веке користи до6p<-ka, који смо их у добровољачке редове и довели, нвјела, да je не онете непожељни и безглави развој дугујемо ии вјечиту хвалу и признање. руске револуције. Њ ихова крв била je курбаном за будукност свих Злодух руске револуцчје покуцао je, након неколико недјеља, и на врата ваших касарни у Руеији. нас југославенских муелимана. ПРИВРЕДА-PRIVREDA — ^ s — r t f - I Prof. ing. Š erif Bubić Naše težnje Opažanja s a Gajretova zadružno-poljoprivrednog ku rsa iz godine 1931. U koliko mi je to vrijeme dozvoljavalo, bilježio sam moje razgovore i savjetovanja o zadrugarstvu sa posjetiocim a Gajretova zadružno-poljoprivrednog te­ čaja, koji je održan u Sarajevu u ljeto 1931. godine. Ta mala anketa uvjerila me je, da napredak prodire među naš muslimanski svijet i da smo mi već za ov o kratko vrijeme od 1918 godine, prestali biti nekf posebni čitrilac u našem narodnom životu. Sve Što je dobro i zlo primili sm o i primamo zajedno s osta­ lom braćom na svoja leđa. Kao dokaz za to i, ujed­ no, kao putokaz za budući rad među našim težacima na širenju zadružnih ideja, objaviću ovdje neke; naj­ značajnije moje prtbilješke, tačno onako kako sam ih svojevrem eno - u 1931 godini - sa posjetiocima G aj­ retova tečaja sastavio- Bilo bi dobro, da se ovakva anketa o zadrugarstvu među muslimanima nastavi i tada m oji podatci nadopune novim opažanjima. T a ­ ko ćem o dobiti pravu slikm naših težnji i znaćemo šta nam treba raditi. 64 Kada je narod u selu zadovoljan sa Zadrugom G. Salih Mum inagić, imam matičar u Turskim Janjarima, srez bijelinski, dao mi je ove podatke o svom e selu: U Janjarima ima džamija i osnovna šk o­ la, gdje je on imam i vjeroučitelj. Selo je nastanjeno samim muslimanima, a ima oko 130 dom ova. Bave se zemljoradnjom. Na. pijaci prodaju većinom žito. Prosječni su posjedi oko 10 dunuma, a ima ih sa 400 dunuma zemljišta. Selo ima srpsku zemljoradničku zadrugu. Zadruga dobro napreduje. R ad u budućnosti. Što više seljana privući u ovuzadrugu i raditi na njezinu učvršćivanju i napretku. U poljoprivredi ovoga sela vlada jednostrana proizodnja žitarica, što je našu Posavinu uopšte dovelo zad­ njih godina u vrlo teško stanje i to ne sam o usljed jakog pada cijena žitima, nego i radi toga što prino­ si kod svakog jednostranog iskorišćavanja zemljišta ni izdaleka ne povećavaju se u onoj mjeri u kojoj seosko stanovništvo raste. Stoga treba sijati pićn« usjeve ne sam o radi niskih cijena žitima nego i radi potrebe da se plodnost zemljišta podigne (sijanjem:' �djetelina, u JPosavini lucerke) i da se poveća proiz­ vodnja stajskog gnoja u seoskom gospodarstvu — držanjem većeg broja bolje ^stoke. Da bi se odgoj stoke isplatio, treba odmah da se uputi u dobrom pravcu. Zato su p)zvane stočarske zadruge. Te bi zadruge mnogo učinile za popravak privrednog stanja Posavine. U tečaju je pokazivao opravdan Interes za vo­ ćarstvo Rifat Sallhović, sin zemljoradnika iz Когаја, srez bijelinski. Posavina je naša šljivarska Kalifornija. Ritat je inteligentan, te bi se s njime m oglo poku­ šati osnivanje jedne šljivarske Zadruge u Koraju. U tu svrhu trebalo bi njega, Ili sada kojeg drugog mla­ dića, poslati na praksu u naše naprednije voćarske predjele. Dok u Posavini, u mnogim selima i mjestima, možemo već •pomišljati i na organizaciju težeg tipa Zadruga (proizvođačkih, nabavljačkih i prodajnih), već nešto u unutrašnjosti po selima, zbog opšte neprosvjećenosti moramo se zadovoljiti sa najjednostavnijim tipom Zadruga — sa kreditnom Zadrugom. Gdje -ove već dobro rade, treba ih smišljenim radom održati, te veliku pažnju posvetiti opštem prosvjećivanju i tako postepeno narod pripremiti za, teže zadružne za datke. Evo jednoga primjera male dobre seoske V.teć' ditne Zadruge, koju njezini članovi, g otovo nepismeni, održaju s uspjehom. T o je ffles n a Kreditna Zadruga u Srebreniku, sreza tijzlanskog. Članovi su ove Za druga sve sami muslimani, a poslovođa je Hasan, Bajraktarevič, koji je u ^godini 1931. svršio Gajretov Zadružni tečaj u Sarajevu. Zadruga ima 63 člana sa 78 udjela. Stalna štednja iznosila je u prošloj poslov noj godini 11,060.- Dinara. U toku te godine dobila je kredit od Oblasne Zadruge 148 453'60 Dinara. Glav­ na je poteškoća ove Zadruge što su njezini članovi potpuno nepismeni. Sam poslovođa Hasan samouk je zemljoradnik. Ali ipak Zadruga dobro radi, pošto su njezini članovi vrijedni i pošteni domaćini. T o nam je dokoz, da kreditne Zadruge možemo osnivati i u najneprosvjećenijim selima. Ovdje je najveća danas garancija za uspjeh Zadruge poštenje, a ovo je u ve­ ćini slučajeva veće kod neškolovanog svijeta, jer ovaj naš mali svijet ima male životne zahtjeve, ne da svo ga, ali neće ni tuđeg. U ovakvim selima ne treba za­ sada ni pokušavati sa kakvim drugim Zadrugama. Njihovu malu kreditnu zadrugu treba iskusni ljudi da obilaze češće i što je glavno treba raditi na opštoj prosvjeti u selu. Naročito mlađi svijet treba po­ četi spremati za nove i veće zadružne zadatke. Navešću još jedan primjer uzorne zadruge, u kojoj su članovi sami muslimani, a koja se razlikuje od naprijed spomenute zadruge u Srebreniku u tome, što su njezini članovi većinom pismeni i što je pos­ lovođa izobražen. T o je Mjesna Kreditna Zadruga u Sanskom Mostu. Na Gajretovom tečaju bio je iz ovo­ ga mjesta Hasan Krupić, težak iz S. Mosta, koji je ranije svršio i poljoprivredni tečaj. 0 toj radnji rekao mi je tada da je vrlo dobra i da narod za­ dovoljan s njome. Kao dokaz da su ti podatci tačni i da jedna solidna radnja mora da na­ preduje, svjedoči mišljenje direktora.Oblasne Zadruge u Sarajevu g. llića, koji se je meni o toj Zadruzi ovih dana vrlo pohvalno izrazio. Na kraju prošle poslovne godine imala je ova Zadruga 105 članova sa 10 900 Din. udjela. Stalna štednja iznosila je 10.090 Din., a kredit je iznosio 170.556*55 Din. Pošto su članovi pis­ meni i izobraženiji, ovdje se već može misliti i na jače zadružne pothvate. U malom mjestu, gdje postoji jedna dobra kreditna Zadruga, bilo bi, zasada, naj­ zgodnije raditi na osnivanju jedne nabavljačke za­ druge — za nabavku kućnih i poljoprivrednih potreba. Druge nam se zadaće nameću Kada Je narod nezadovoljan sa Zadrugom Na tečaju je bio g. Ibrahim Mustafić, imam ma tičar u Bužimu, srez B. Krupa, i tadanji predsjednik općine bužimske. Prema njegovu iskazu, u Bužimu nije tada bilo nikakve Zadruge. Ranije je bila tamo Jugoslavenska Muslimanska Zadruga, koja je probala. Radi toga među narodom nema raspoloženja za zaIrugu. Ništa ne može smetati zadrugarstvu kao hiđava zadruga. Naš narod nema još pravog shvatanja za za zadrugarstvo. Radi toga naš svijet nepravedno ba­ ca krivnju za neuspjeh zadruge na zadrugarstvo uopće. U ovakvim slučajevima mora se vrlo oprezno raditi i najprije zgodnom propagandom pridobiti za jednu novu zadrugu sve što je naprednije, najčestitije i najsvijesnije. Za tu svrhu može, u prvom početku, da se osnuje jedna jednostavnija Zadruga, koja će poslužiti kao kakva škola u kojoj bi se ljudi učili zadružnom radu. Tako na primjer u Bužimu jedna stočarska za­ druga dobro bi došla. Savjesnim radom i jedna ma­ la Zadruga povratiće u narodu povjerenje u Zadru garstvo, pa će se moći uskoro misliti i na veće i druge zadružne zadatke. Mnogo će se lakše raditi tamo gdje nije postojala nikakva zadruga U tečaju je bilo Gajretovih vrijednih radnika iz sela u kojima nije još osnovana Zadruga, premda su takva sela tada imali sve uslove za napredak jedne Zadruge. Navešću ovaj primjer: iz Vinice srez bihaćki bio je na tečaju Mumin Bajrić, imam maliča*-, koji bi, ako to već nije učinio, trebao da osnuje tamo jednu Zadrugu. Prema iskazu koji mi je na tečaju dao, Vinica je imala tada — 1931 — 56 domova sa 450 stanovnika. Narod, veli, radi i ne opija se. Koja je najzgodnija zadruga za ovakva sela? Za naše prilike uopće najzgodnije su kreditne zadru­ ge — zadruga koja će se baviti samo nabavkom kre­ dita za svoje članove i ujedno razvijati među tcža- «5 �cima smisao za štednju. Mi sm o naprijed vidjeli ka­ ko kreditna zadruga u Srebreniku radi i sa nepisme­ nim članovima uprave i sa zadružnim poslovođom koji je težak i samouk. Glavno je, da se u zadrugu primaju štedljivi, vrijedni i čestiti domaćini, koji su u svakom pogledu na dobru glasu. Raspikuće, pijanice, oni koji ne udovoljavaju svojim obavezama ne smiju se nipošto primiti u zadrugu. Treba uvijek imati na pameti, da je osnovna i jedina zadaća zadruge da ra­ di na unapređenju gospodarstva i kućanstva svojih članova. U kreditnoj zadruzi lako ćem o to postići, ako pazimo da se zajmovi daju za korisne gospodar­ ske svrhe. Takva će zadruga učiniti m nogo za selo i steći će brzo njegovo povjerenje. Iz ovih izlaganja vidi se da naš muslimanski svijet ima m nogo moralnog osnova za zadrugarstvo; ono što on nema, to je: praktična inicijativa i razu­ mijevanje u zadružnom poslovanju, a u većini sluča­ jeva, i t^ naročito na selu, nema opće prosvjećenostiZato je, po mome mišljenju, za nas, najzgod­ niji, najlakši zadružni, oblik - kreditna zadruga. T o će ujedno biti i naša prva zadružna škola i temelj na kojem ćem o Izgrađivati zadružnu zgradu, sve zajedno sa braćom drugih vjera.'-Opđje ne mislim samo na tzv. mjesne kreditne zadruge, nego i na čiste kreditne zadruge drugih zadružnih saveza, Kpjemu će se savezu koja zadruga pripoji#', Го je stvar njezine slobodne zadružne volje. ** Г \J h Čistite sjeme za prolietnu sjetvu! Čišćenje sje­ mena ima za cilj: da odstrani razne nevaljale primje­ se: prašinu, pijesak, žefmlju, pljevu, a naročito sjeme raznovrsnog korova; osim toga, odvajaju se zrna pre­ lomljena, nedovoljno razvijena (zakržljala) od sjemena jedrog, krupnog i teškog koje se samo može srna- Г а Ј р е т о в trati dobrim sjemenom. Što je čistije i bolje sjeme, to je i rod veći. Nečistim sjemenom unosimo na nji­ ve korov, kojega s^ poslije godinama ne možemo osloboditi. Za čišćenje sjemena služe vjetrenjače, trijeri, sortirači, a u najnovije vrijeme prave se svi ovi stro jevi u jednoj mašini, koja se zove selektor. Kako sa­ da zimi ima najmanje posla na imanju, to je najbolje odmah pristupiti čišćenju i spremanju sjemena za proljetnu sjetvu. Radi vjetrenjače i trijera, ko ovih sprava nema, neka se obrati sreskom poljoprivrednon referentu. Đačke zadruge. U 11. i 12. broju » Zadrugarstva« koji izlazi u Beogradu, napisao je poznati zadrugarski pisac prof. Dr. V. Totom ianc vrlo poučan članak 0 đačkim zadrugama. Đaci se organizuju u zadruge sa raznovrsnim ciljevima: radi nabavke knjiga i škol­ skih potreba, te u tu svrhu osnivaju svoje prodavnice, koje su snabdjevene olovkama, gumom, papirom 1 t. d.; na školama se osnivaju udruženja higijeničara u kojima stariji poučavaju mlade i paze da se higi­ jenski zahtjevi ispunjavaju; ondje učenici osnivaju dramatska udruženja, udruženja učenika za zaštitu pti­ ca. U Poljskoj u mnogim školama organizovane su zadruge za zajedničke ručkove, u nekim seoskim ško­ lama zadruga je malo po m alo zavela internatski ži­ vot, a u drugima su stvorene đačke k " j!goveznice, stolarske radionice, berbernice i t. d. Isto tako za­ druge organizuju skupove na kojima se raspravlja o pitanjima zadružnog pokreta; drže se zabavne večeri sa diskusijama; čine se ekskurzije i posjete obližnjim đačkim zadrugama, kao i zadrugama odraslih. Sve to, veli Dr. Tatomianc, pretstavlja osnovu zadružnog sam oobrazovanja i potpom aže fizičko, estetsko i so­ cijalno vaspitanje školske djece. г л а с н и к V Гајретове организације Поздрав претсједнику Гајрета Д о б о ј : Прилнкои стварања Гајретове Читаоннце у Добоју, a у присуству многобројних грађана сећамо се свог заслунсног претсједника са асељом да га Бог пс зкиви много година његовој угледној фамилији в нама. ГГретсједник, Сарајлић Секретар, A. Градашчевић Зекјат Гајрету Г. Исламага Вранић и син даровао je Гајрету на вие Зекјата Дин. 500.- у фесовима за питомце т е гр т е Гајретове. — Срдачна хвала. 66 Gajretova predavanja u Foči Mjesni odbor Gajreta u F oči, konstituisan na svojoj sjednici od 24.-ХП. 1932. godine izašao je sa svojim programom o svom radu ii drugoj polovini radne godine. Kako je Gajretov glavni cilj da naš neuki narod prosvećuje a prosvjećeni usavršava, to je ovaj odbor riješio, da za prijatelje nauke i prosvjete prilikom ovogodišnjeg Ramazani-šerifa održi jednu seriju predavanja iz raznih područja znanosti i nauke. Ovai zaključak ie sa simpatijom primljen od strano gradjana što svjedoče uvijek pune prostorije Gajretove čitaonice u kojima se drže predavanja. Prvo predavanje u Carevoj džamiji održao je sekretar Gajreta g. Kemura Sulejman, šeriatsko-sudski pripravnik. Predmet predavanja je bio tumačenje �„Vedduha** sure. G. predavač je naročito istakao važ­ nost sjeta: ,V e emmel jetime fela takher ve emel saile fela tenher*, kojom je prilikom *pelovao na slušaoce da se striktno pridržavaju ovog ajeta u kojemu nam Bog dž. š. preko Muhamed a. s. naredjuje da lijepo i blago postupamo prema onomu koji nas za nešto moli i koji od nas traže bilo moralne ili materijalne pomoći. G. predavač je završio svoje predavanje sa riječima : Mjesto da blago postupamo sa onim ljudima koje je bijeda i nevolja natjerala na prošnju, mi ne samo (u najviše slučajeva) da im ne udovoljimo želja­ ma) nego ih sa našom osorošću nagnamo u očaj i goru bijedu. Zato smo u mnogim slučajevima saučesnici nedjela koje počine ovakvi očajnici. Ovom preda­ vanju prisustvovalo je 98 slušaoca. Diskusije nije bilo. Drugo predavanje je održao pretsjednik ovdaš­ njeg Gajreta g. Omersoftić Alija sreski suđija u Gajretovoj čitaonici o temi : „Uslovi za privredni opstanak čovjeka". G. predavač nakon što je protumačio šta znači privreda prešao je na izlaganje uslova za priv­ redni život, te je tom prilikom iscrpljivo govorio o radu i štednji kao neminovnim uslovima za blagostanje čovjeka, porodica, plemena, države i čitavog čovje­ čanstva. Konstatuje da mi muslifnanl nemamo ni je d ­ nog od tih uslova, jer predano ne radimo a još manje ^ nltedimo. Muškarci provode svoje vrijeme u kockanju, bludnom i rasipničkom načinu života, u ispijanju oba­ veznih akšamluka, u razbijanju čaša duboko u noć, u totalno pijanom stanju, d^k žene, koje skoro ništa ne privredjuju nose skupocjene haljine, vode medjusobnu utakmicu u odjeći i načinu života. G. predavač se neslaže sa onima koji tvrde, da je muslimane upro­ pastilo nepravedno rješenje agrarnog pitanja, nego da je tomu uzrok neracionalna ekonomija kako muškav raca tako i žena. G. predavač je završio svoje preda­ vanje sa riječima : Mi muslimani privredno sm o slabi, nemamo us­ lova za privredni opstanak, jer niti radimo niti štedim o dovoljno- Da bi se sačuvali od prosjačkog štapa potrebno je promjeniti način života, treba otpočeti sa ozbiljnijim i razumnijim radom i što jačom štednjom, treba da zaboravimo na sve medjusobne uvrede, treba da pružimo bratsku ruku jedan drugomu. Treba otvo­ reno priznati, da uzrok našeg propadanja leži u nama samima, jer smo svi ljenčarili i život uzaludno pro vodili. Uzaludno je danas istraživati ko je veći krivac našeg ekonomskog propadanja. Svi smo krivi, kriva je i inteligencija, krive su i hodže, kriv je sva:<i svjestan i pismen čovjek. Pošto smo svi krivi — zato svi moramo otpočeti složno i bratski da spašavamo ono što još možemo spasiti. Moramo postati darežljiviji, moramo voditi više računa o našim korisnim ustanovama kao što su Gajret, pokopna društva i siako želimo svoj spas. Kada budemo tako radili, imaćen o glavne uslove za privredni opstanak, o nama će se više voditi računa u našoj državi i na strani, jer ćem o postati javnim dobrotvorima i korisnim člano­ vima ljudske zajednice. G. Omersoftić je zamoljen od nekolicine prija­ telja da gornje predavanje ponovi u Carevoj džamiji, čemu se je g. predavač odazvao i održao ga ponovno u rečenoj džamiji 8. I. ove godine. Ovomu predavanju je prisustvovalo 189 slušaoca. Diskusije nije bilo. Treće predavanje je održao u Gajretovoj čitao­ nici član Gajreta g. Omerhodžić Dr. Salih, sreski lekar o temi „Zarazne bolesti1*. G. predavač je na vrlo plastičan način izneo sliku zaraznih bolesti koje su najčešća pojava u na­ šem narodj i od kojih naš narod najviše umire i strada. G- predavač je sve zarazne bolesti podelio u pet velikih grupa s obzirom na srestvo kojima dos­ pijevaju u ’ naš organizam. Prvu grupu sačinjavaju plućne bolesti koje se prenose pomoću zraka kao primer tih bolesti navodi: gripu (španjolsku) i tuberkulozu. Drugu grupu sači­ njavaju crevne bolesti, a prenose se pomoću zaraznih klica, koje se nalaze u hrani. Za primer tih bolesti navodi: difteriju i trbušni tifus. Treću grupu sačinja­ vaju krvne bolesti, a prenose se pomoću klica, koje prenose razni insekti. Kao primer tih bolesti navodi: malariju i pjegavi tifus. četvrtu grupu sačinjavaju spolne bolesti, koje se prenose spolnim općenjem, ljubljenjem i t. d. Kao primer tih bolesti navodi: triper i sifilis. G. predavač govoreći o poreklu bolesti sifilisa, tvrdi, da je domovina feifilisa Amerika, odakle je tu bolest Kolumbo sa svojom vojskom doneo u Južnu Francusku i Španiju, a odatle je u križarskim vojna­ ma, koje su bile uperene u glavnom protiv muslimana, prenošena i među muslimanima. Stoga je pogrešna konstatacija da se je ta bolest pojavila prvo među muslimane. Petu grupu sačinjavaju bolesti za koje se ne zna sigurno na koji se način prenose. Kao primer za te bolesti navoSi: šjrlah i difteriju. Po svršetku p r e d e n ja zamolili su g. g. Muftić Muhamed i Mulabdic Hasan g. predavača za neka objašnjenja, pa im je g. predavač dao ta objašnjenja. Predavanju je prisustvovalo 142 slušaoca. Оснивање Гајретова одбора у Дугопољани (срез сјенички) Ha позив повјереника у Дугој Пољани г. Р<ше Хонића, на 20 новембра 1932, одржана je у школској вгради скупштина свих чланова Гајрета, на којој су прочитана друшсвена правила и основан Мјесни одбор. Збором je руководко г. Милош Каранвћ. У одбор су унишла слиједећа гг.: претсједншс: Сулејман Камберовић, претсједнпк општине; потпретсједник: Каcum Шеховић,трговац; секретар: Рамо Хонић, општ. благајник; благајник: Абит Реџовић, писар општине; чла- 67 �нови: Михаидо Ђелошевик, Ибрахвм Бешић н Шефко Омероввк; замјеници: Зулфо Бечковвк, Рамиз Л>ојвк, Узеир Јусуфовић, Фако ЈБојвћ в Тахир М атоввк; надзорни одбор: Пашан Брајовић, Џемо Мурић и Мухарем Л>ојик. Ha скупштпни ое уписаше за чланове утеме„иаче: Сулејман Камберовић и Џемо Мурик, те н кнадно Салих Гарибовић држ- вмам. Ново повјереништво Гајрета у Алнпашину Мосту 25 децембра 1932 одржан je састанак чланова Гајреиа у Алипашину Мосту ради осннвања ловјередиштва. СдстанКу je присуствовало око 20 особа, a чланству je приступило преко 40 оеоба, али ep je надатн да ће .ово повјереништво за мјесец дана претворати ее у Мјесни одбор, који ће бројвти својих 100-150 чланова. За повјереника je изабран Касим Пашић, чин. припр. Днрек. држ. жељезница, чиновник станице Алиш, шин Мост. Поред њега изабран je одбор од 4 члана за пропагирање и старање q.k o проеторија и осталвх брвга за јачв и што бржи подвиг друш^ва. У одбор су уншдла гг. Ибрахим Ив^нковик, чин. монопола; Д. Стојаковвћ, брвјач; Садик Чолаковик, uecap и Тајвб Капетзновић, посједник. Годишња скупштина Га ретова одбора у Локвама одржана je 11 децембра 1932, на којој je било више од лоловвца чланова. Послије извјештаја секретара и благајника прешло се je на евентуалије, у којвца je узело рвјеч ввше говорника. .Са успјехом у иатеријалнои погледу, одбор се нвје могао подвалити, a разлог je у томе, што je и година била слаба. Народ овог краја у елабом je еконоцском стању, na није чудо да je тако слаб иатервјалии успјех. Иначе Гајретова идеологвја ухватида je јаког корјеаа У народу. Али ипак одбор je имао воље да радн. Одржанјс један Мевдуд и приређена забава заједно са G© колском четом. Одбор мисли прпредити1још једну ааједничку забаву са Гајретоввм одборби из ЦрниМа'на Раиазански бајраи. Коначно «;е je прешло на' бврање новог одбора у који су унигала слиједећа г г .: претсједник Мехмед еф. Аличик, потпретеједнвк Џафер Шатор, секретар Салко Ш атор, благајник Алвја Свиљар, одборнвци: Х усо Сабљик, Мујо Братик, Салко Братић. Надзорни одбор: Дрвф Палата, Мухареи По□овац и Авдо Шатор. Затии je изабран за пресједавајукег најстарвји присутни члан г. Матеја Ввцић, учитељ, a за секретара Осман Рустанфеговик, чвн. жељ. радирне> Г. Ви цвћ се вахваљује ш^указаној му части( повдравља присутне и подјељује ријеч г. Јовану Краду, пол. чвн., 'који взиоси листу одбора: Претоједник Мустафа Шекерагик, лосједник; потпредсједнвк Милисав Иванишевик, ломокник ззпов. ' стриже; секретар Осиан Рустановик, чин. зкељ- радионвце; слагајник Енвер Шекерагак, м&турант. Чланови: Матеј Вицик, Шефкет Асауовић и Ћернм Абдурахмановик. Замјенвци: Мурадиф Лоја, Абдулах Мехиедовик, •Таеим Махмудоввк, Вукадвн Даков и Фанк Ибишеввк. Надзорни одбор: Али Рлза Садиковвк, Мехмед Лишвк и Исмаил Шарвк. iGa екупштине су послати поздрави Н». Ввс. Нрестолонасљедншсу Петру. Бану Мораљске бановине г. Милану Николику и претсједнику Гајрета г. Дру Авди Хасанбеговику. Редовна годншња скупштнна Нјесног одбора у Вншеграду одржана je у сали хотела г. Бошњаковика Пере на 18 децембра 1932 год. . Скупштвну je отворио у 11 сати лретсједнић г; Хаџихалиловић, захвалво се на одзиву присутним, a потом су поднијели своје извјештаје секретар. благајник и Надзорни одбор. Иза подјеле ансолуторвја старом одбору, кандидациони одбор предложио je листу одбора, који се je на својој сједнвди конституисао овако: претсједник Мурат Ченгик, потпретсједнвк Махмут Бехмен, секретар Мухаиед Тановик, благајнвк Селам Абдулаховвк, чланови Хаоан еф. X . Халиловик, Јефто Петровик и Нико Тауровик; замјенвци Хасиб Мулахасик, Свето Враник, Елиас Кајон, Ибрахим Твртковик и Шерфо Рудалија. Надзорни одбор: Ибрахии Оточанин, Илија Шекеровик и МахмутРеџик. Ha скулштини je пала одлука да се у споразуму са Просвјетом поради око оснутка заједничкв читаонвце, na je исти дан одржана заједничка сједница в ова ствар приведена у дјеле. Оснутком ове заједничке чвтаонвце попуњена je једна велика празпина. * коју смо нарочито ми муслвмани у Вишеграду осјекали, јер у задње дане нисмо вмали нпкаква подесна локала за састајање и друштвени живот. Осиивајућа скупштнна Гајретова одбора у Нншу одржала je 18 децембра 1932. Скупштвну je отворио дооадањи повјереник г. Мустафа Шећерагик, који у лијепои гоеору излаже сврху и циљеве Рајрета и на крају свог говора дозвва присутне да кликну Н>- В. Краљу, Престолонасллднику Петру, дијелои Краљевскои дому и друштву Гајрет, кијима скуПштива одушевд>ено кличе. ...о . П одмирите ^ претп лату! � https://kolekcije.nub.ba/files/original/e554ba411af3720c46ce05ee0501eef4.pdf 8bb7c2ac04a421e4f1d0e5d2e3c260d0 PDF Text Text ” 4 КУЛТУРНО - - ■ V X ПРОСВЕТНОГ ДРУШТВД ГДЈРЕТ СДДРЖДЈ: Салих Фируз МуФтић; Зашто je основана Гајретова г.редит- на задруга Али паша Рнзванбеговкћ и Петар II Петровић-Његош J. Kušan: Dva Morića, dva Pašića (Drama Сиаилага Ћечаловпћ: Муслнмани у Грчкој Edliem Miralem: Hercegovački (Nevesinjski) ustanak 1882 god. llija s Dobardžie: Na izvorima Ј Р ј esma) Nove knjige: „Slobodna misao i hikmetovitina" ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК: Гајретова главна годншња скуишгнпа — Гајретове ириредбв: -Гајретова забава у Твслпћу — Успјех Гајретове 8абаве у Бањој Луци. — Разио добровољнн прнлозп: Добровољни прилози у нарави пз Добоја — Добровољни прилози на Гајретовој забави у Бањој Луци — Дарови за томболу Гајретове забаве' у Бањалуци — Дарови за бифе Гајретове забаве у Бањалуци — Добровољнп прилози у курбанскпм козкпцама — Разне впјести; ГГоздравп претсједнику Гајрета г. Дру. ХасанбеговиКу. 16 ЈУНИ CAPAJiBO 1933 Издаје Главни одбор Гајрета у Саријеву Главии и одговорпи уреднпк: ХАМИД КУКИЋ Б Р Ш 12 �ašujte u lis ,,GAJRET“ „Gajret" je najrašireniji časopis među muslima­ nima i svakim danom diže se broj njegovih pretplat­ nika, naročito od kako je povećao svoje gradivo. I u buduće, ,G ajret“ će nastojati da zadovolji Što Širi krug svojih pretplatnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi i u interesu naših tr­ govaca da oglašavanje svojih firmi vrše preko „G ajreta“. a tim ujedno vršili bi i svoju patriotsku i hu­ manu dužnost. Radnici i prijatelji .G ajreta" treba da porade u svojoj sredini kako bi trgovine i preduzeća iz njihovih mjesta ogiašivali u listu „Gajret*. Гадаат, л и ст Г а јр е т а д р у ш т в а sa к у л т у р н о и е к он ом ск о под и за љ е м у сл и м а н а, излавп, 1. и 16. с в а к о г м есец а , a ц е н а м у j e s a н а ш у О т а џ б и н у 1 0 0 ди н ар а н а г о д и н у , a sa св е о ст а л е зем љ е п р е к о г р а н и ц е 2 0 0 д и н а р а . Ђ а ц и д о б и в а ју л и ст у прл а цен е к о д Г л а в н о г О д б о р а или к о д у п р а в е Г а јр е т о в и х к о н в и к т а . — П о је д и н и б р о ј с т о ји 5 дин ар а. Директор Х ам и д К укиК В л а св и к д р у ш т в о „ Г а јр е т “ — О д г о в о р н и у р е д н н к : Х а м и д К у к и ћ . — З а н и ч ку ш т а м п а р и ју о д г о в а р а д и р е к т о р А б д у р а х м а н М еш и ћ. И с л а м ск у д и о �БРОЈ 12 ГОД. XIV. Сарајево, 15. јуна 1955. СалиХ Фируз МуфтиЛ Зашто je основана Гајретова кредитна задруга Р и јеш ењ ем а гр ар а у Б о сн и и Х е р ц е г о в и н и ри јеш ен je и н а ч и н р е н т о в н о г п р и х од а вем љ оп осједн и к а. О ни с у доби л и sa 8емљ у обв езн и ц е и н а м је с т о п р и х од а у 'нарави ш т о , с у прим али с чиф л ука, airfajy о д р е ск е на обвезн и ц ам а , са к оји м а м о г у св а к о г п о л у г о д и ш т а д а н а п л а ћ у ју кам ате, к оје с у одређене прем а ном и налн ој в р и је д н о ст и а гр ар н и х обв езн и ц а. T e об в ез н и ц е у см а л о ј м јер и с у се задрж ал е к о д со п ст в е н и к а . Н б к о их je прода о, да се о д у ж и , н ек о да и зд р ж ав а се б е и с в о у пор о д в ц у , б а р за н ек о в ри јем е, н еко и х je у н о в ч и о д а к у п и к ак ве р о б е за дј ћ а н да с е п р ом етн е и д а ш т о заради, a н ек о 08 л а к ом всл ен о ст и . О т в ш л а j e земља и с т з м е je о ш ч е з л о г л а в н о и о с н о в н о в р е л о п р и х од а в ем љ опосје д н в к а .-T o в р е л о б а л о je у о г р ом н ој в ећ в н а сл у ч а је в а је д 0 ни иввор е г 80с т е н ц и је . Н а ста л о je н о в о ек он ом ск о ст а њ е, т а к о в о д а еваки п о је д в н а ц м ор а м в сл п т п к ојв м ћ е п у т е м п о ћ в , је р je св а к у п у ћ е н сам н а се, д а с е в л а с т в т о м сн а го м и в л а с т в т о м радом о т х р в е б в је д и и н ев ољ н и д а о с и г у р а ersaс т е н ц а ју себ и 0 с в о јо ј п о р о д в ц и . Д ош л а je к р и за (ћ е с а т л у к ) и завладала no ц п јел ом с в и је т у na и к од н ас. Д оста с в в је т а бе8 п осл а . O m i ш то н еш то раде, . в ел в к е пм р еж п је и д р у г и н у ж н и a sд а ц в , са малвм к ап итал ом , с к у п о н а б а в љ а ју р о б у н а мало, с к у п о j e м о р а ју п р о д а в а т и и ш т о п а зар е, је д в а д а п о к р в ју р е ж а јск е т р о ш к ове. К а п в т а л н е м о г у н в са п озајм вцом ојач а ти , јер с у на д апаш њ ем в а к т у за т о т е ш к и у сл ов и , Д а се о м о г у ћ и рад и зар ад а, т р е б а р и је ш п т а n о т к л о н и тп в с т а к н у т е о к о л н о с т а ш т о т о о м е т а ју , к а о : ум ањ ењ е р еж аје, оја ч а њ е кап итал а, о св г у р а њ е је ф т а н в је н а б а в к е р о б е и о м о г у ћ е њ е д а се је ф т в н а је р о б а п р о д а је и др уго^ О ва и о т а к о в а питањ а р јеш а ва н а с у у к у л т у р н о м с в а је т у р а зл а ч и то. M a д р ж а м о да je sa н а с н а јб о љ е и н ајеф и к а сн а је о н о ш т о с у у т ом п о г л е д у к азала за д р у ж н и в д е о ЛО8 0 : З а јед н а ц а ваједн и ч квм радом и са бр ан в м заједн и ч квм м атер вјал н вм ср ест в и м а м ож е у с п је ш н в је и с в г у р н в је да ради и д а зара д а н е го л и п ојед в н а ц . 0 т ом е с е м ож е л ахк о у в је р и т а с в а к ; 1 .)к а д у з м е у обзи р , д а с у у з а д р у ви п ојед в н а ч н е р е ж в је св е д е н е на је д н у з а је д н а ч к у , к о ја je с а г у р н о м ањ а о д о н и х св и х п ојед в н а ч н и х , 2 .) кад се у о ч и д а се с а већим м атер вја л н а м ср ест в и м а м ож е наб а в а т а бољ а a је ф т в н и ја р об а н е г о л и с а малвм, о ) д а се је ф т в н в је к у п љ е н а р о б а n у з м ањ у р е ж а ју п р ера^ ена или о д р ж а н а м о ж е је ф т п н а је и д а п р од а је 0 т в м с е о с о г у р а в а п р о^ а ил и т р ж а ш т е . З а д р у ж н а ра д je у с п је ш н в ја о д р а д а п о је д в н а ц а и с т о г а ш т о р а д е н а њ е г о в у п р о с п е р а т е т у с в и в адр у га ри . З а д р у г е с у в а ж н е н а јв в ш е с т о г а , ш т о се у љ има о м о г у ћ у је м алом ч о в је к у : с е љ а к у , о б р т н а к у и в ан а тл и ји , д а р а д и и д а з а р а ђ у је, да ш т е д и , п д а ш т е д њ о м о ја ч а са м о т о л п к о, да п о с т а н е с у в л а с н в к у т о ј з а д р у ж н о ј 0 МОВ0НО, n a ћ е м у с је д н е с т р а н е д о н о с а т и к о р п ст и о м о г у ћ е н а з а р а д а , a с д р у г е ст р а н е пр аход од њ егове уш те^ еввн е. 193 �И п ор ед св и х д о б р и х ст р а н а за д р у га р ст в а п в а д р у ж н о г рада ч у је се о д м н о г о г п р и г о в о р , з а ш т о j e п р оп а л а или в а ш т о je п а си в н а м п ога з а д р у га . И с т и н а je , д а т \ г а пма и да ћ о T O i’a би в а ти , ј е р и в а д р у га као и оста л и ж и в и орга н и зм и има с в о је р ођ ењ е и о с т а л е ф азе ж н в о т а , n a и см р т. А к о задр у г а има у в је т е sa ж и в о т , он а ћ е ж и в је т и . A ko се пр и о с н у т к у в п д и , да н ека в а д р у г а н ем а у в је т а sa ж и в о т или д а ћ е у б р в о т и у в је т и п р е о т а т п , б о љ е je да се т а к ов а в а д р у га н е о с н у је . Н о и о д п р о п а л и х з а д р у г а има н е к е Ko­ p n e n i, a т о j e п о у к а sa д р у г е , к о је ћ е се о е н о в а т и п к о је с у в е ћ о с в о в а н е . Ж и в е saд р у г е о б о г а т и ћ е се п с к у с т в о м н а г р о б у и р о пал вх. З а с т в а р а њ е з а д р у г е н а јг л а в н и ја j e св и ј е с т з а д р у га р а з а у з а јм н у п о м о ћ и д а он и , који ст в а р а ју и в од е в а д р у г у , и м а ју п у н о п о в је р е њ е о д в а д р у га р а и д а т о п о в је р е њ е о ч у в а ју . К о д н а с м у сл и м а н а с в а к р а ди н е ф с и н еф си ; н а ш е с у р а д н е 'с н к г е р а с т у р е н е , н а ш к а п и та л н п је о р г а н и зо в а н , n a н а ш п о је д и н ач а н р а д (с в а к sa с е са св о јо м сер м и јом ) н е д а је о в у к о р и с т , к о ју д а је в а д р у ж н и р а д . И ако х о ћ е м о Да к рен ом о н а п р и је д и д а н е з а о с т а н е м о sa д р у г и м су г р а ђ а н п м а д р у г и х в је р а , је д и н и нам j e ц у т , к о јп и им ам о п о ћ и т а ј, да са б е р е м о м а т е р и ја л н а с р е д с т в а и д а п р и к у п и м о р а д н е с н а г е у н а ш п м з а д р у га м а . „ Г а ј р е т “ j e н а с т а н о в н ш п в у , д а н е са м о м а т ер и ја л н а п о т р е б а н е г о и с в и је с т з а y s a j- м ну пом оћ треба в а д р у га . да буде повод ствар ањ у Р ади т о г а je Г а јр е т у првом р е д у ст в о р п о К р е д и т н у в а д р у г у , к ојој je св р х а , д а п р и к у п и ш т о в и ш е м атер и ја л н и х ср е д ст а в а , али не sa сп е к у л а т и в н е с в р х е и д а о б о г а т и њ еви в е ч л а н ов е н е г о sa т о , д а пом оН у им овине т е з а д р у г е о м о г у ћ и св и м м усл им ан им а у н а ш о ј д р ж а ви д а о с н и в а ју в а д р у ге и т о он е, к о је с у за њ и х о в а м јеста , об з и р о м н а њ и х ов е п р и л и ке, н а јп о д е с н и је и н а јк о р и сн и је . „ Г а јр е т j e дакл е н а с т а н о в н и ш т в у , д а к р ед и тн а з а д р у г а б у д е са м о је д н а и д а он а т р е б а д а пом аж е о сн и в а њ е р авних в а д р у га у ра зн п м м јести м а . Г а јр е т п р е п о р у ч у је у п р в ом р е д у , д а се о с н и в а ју о в е в а д р у г е : п р ои в ва ђ а ч к е, п р ер а ^ в в а ч к е , п р од а в а ч к е, н абав љ а ч к е и п о т р о ш а чк е. О д п р о и з в а ^ а ч к в х : ж и т а р ск е , ст о ч а р ск е , м љ ек а р ск е, в о ћ а р ск е , в и н о г р а д с к е , п ч ел а р ск е, п е р а д а р ск е и п о в р ћ а р с к е н ем и н ов н а с у п о т р е б а sa еел о, али о д св и х в а д р у га н ајв а ж н и ја je sa с е л о п р о д а в а ч к а з а д р у га . З а в а р о ш и с у н а јп о д е с н и је о д п р ер а ^ и в а ч к и х в а д р у г а р а зн е есп а ф ск е, a за ж ен ск и њ е в а д р у г е sa в е з о в е , р у ч н е р а д о в е и sa в зра ду рубљ а. Г а јр е т je у к а з а о н а п о т р е б у осн и в а њ а з а д р у г а ј о ш п у н о р а н и је, али к ак о т о н в је с х в а ћ е н о к а к о т р е б а , и н и је д о ш л о д о р езу л тата. С а д je у п р а в а Г а јр е т а сам а о д л у ч и л а да п о в е д е з а д р у ж н и п о к р е т м еђе м у сл и м а н п м а и м ол и с в е п р и ја т е љ е Г а јр е т а д а j e у т о м п о м огн у. Али^паша Ризванбеговић и Петар II Иетронић- Његош Д е в е т н а е с т и в и је в об и љ еж и о je п р в е о с н о в и ц е n o к о јв м а je им ао д а с е раавија п о л и т и ч к и и д у х о в н и ж и в о т н а ш е г н а р од а . У п оч е т к у с у т е о с н о в и ц е би л е н е ја сн е , н е и зр а ж е н е , a м ањ е у б је д љ и в е о н е т е ж њ е к о је о у с е н а њ и м а р а з в и ја л е — али врем е j e ч и н и л о с в о је . Т а м н и обл а ц и в а о с т а л о с т и и с р е д њ о в е к о в н о г м рака р а в би ја л и с у с е п о д с в је ж и м д а х о м је д н о г н о в о г д о б а ) с в је т л о с т je п р о д и р а л а у д у ш у н а р о д а и у њ о ј б у д и л а с в и је с т к о ја ћ е г а п о в е с т и д а са м и в р а ђ у је с в о ј у и с т о р и ју . С р е д и н о м о в о г а в и је к а п о ч е о с е о с је ћ а т и ж и в п о к р е т м еђ у н аш и м н а р о д о м ; њ е г о в а 194 в и т а л н о с т и њ е г о в и ра сн и н а г о н и ; љ е г о в а с в и ј е с т о с е б и и сп ом ен н а п р о ш л о с т и т р а д в ц и јо , н и с у м у дали д а м и р у је и д а о с т а је н ев н а н и бе8 л и ч а н . Он j e т а д а , м ож д а в и ш о н о и к а д а р а н и је , п о ч е о д а и с т и ч е с в о је ж ељ е. Ж е љ е с у п р ел а з и л е у в а х т је в е a в а х т је в и с у д о в о д и л и д о см је л и х и х е р о јс к и х дјела. Н и г д је , н и у је д н о м д и је л у н а ш е г н а р од а , н и јо с е о с је т и л о с т р у ја њ е н о в о г да ха к ао у к р ш ним бр ди м а д в и је с у с је д н е о б л а с т и : у Ц р и о ј Гори и Х е р ц е г о в и н и . О н е с у no в ак он им а с в о је ж и в о т н е с и л е с т у п и л е на п о з о р н и ц у н о в и је и с т о р и је , али je т р е б а л о м н о г о в р ем ен а д а с е њ и х о в и м еЈју собн и о д н о си п р е ч и с т е �како би се је д н о г дана м огли н аћ и заједн ички, раме у 8 раме, на о ст в а р е њ у опп гге н ар одн и х идеала. Н ев а д а у д о б а н еп р осв и јећ ен ост и , не8нањ а и г л у п и х п р ед р а су д а , в и ш е н е го игдје, осјећ а л а се м рж њ а, ст р а ш н а у би л а ч в а мрж њ а, изм еђу ов е д в и је н а јр а сн и је ср п с к б п ок р аји н е. А л и н а стоја њ ем св јесн и х и пл ем ен и ти х си н ов а н а ш е г н ар од а м рж њ е je н ест а л о , a н екада вавађена бр аћа, наш л а с у с е п о н о в о к ао сарадн и ц п н а заједн ичком п од и за њ у с в о г а дома. У п о ч е т в у п о в р е т а п р от и в н о в и х реф орм и А л и -п аш а je с т а о н а с р а н у б о с а н св и х ф еудалаца, и захвал > ујући с в о јо ј п р и р од н ој б и с т рини, у б р з о j e у ви д и о, д а б и он , в ад би ст а о на с т р а н у с у л т а н о в у , из о в о г с у в о б а Mo­ r a o и з в у ћ и в о р и с т и за себ е и sa с в о ј у о б л а ст. И ваи ста , у б р з о je А л и -п а ш а пр ом и јен и о с в о ју п ол и т и в у , т е се je п о т п у н о с т а в и о у с л у ж б у с у л т а н у . О н и јо ш јед а н 8нам енити Х е р ц е г о в а ц — См аил-ага Ч ен ги ћ , — д оп р и н ијел и с у д а je б о с а н св и п о в р е т п о д в а п е П о т о м с т в о т р е б а д а б у д е вахвал н о д в о тан ом Г р а д а ш ч еви ћ ем б и о у г у ш е н и т а в о ји ц и вел и к и х и внам ен итих љ у д и , к оји с у пр ви м еђ у собн ом са ра дњ ом н а р јеш а в а њ у sa- Б о сн а о т в ор ен а ом рзн ути м реф ормама ш т о с у је д в и ч к и х и сп ор н и х п и та њ а, е т вор и л и м о- дол азил е из Ц а р и гр а д а . У овом с у в о б у ш т о г у ћ н о с т сн о ш љ и в о с т и ивм е^у Ц р н е Г о р е и г а je имала Б о с н а са т у р св и м ц е н тр а л и с ти ч вим теж њ ам а А л и -п аш а се ст а в и о, в а о ш т о Х ер ц е г о в и н е . У д о б а н а јж и в љ ег н а ц и он а л н ог преви- je р еч ен о н а ст р а н у су л т а н о в у , з б о г ч е г а je б и о б о г а т о н агр ађен . 1 83 2 он je д о б и о т и рањ а, у д о б а за м р ш ен и х о д н о са и к рвавих су к о б а , у д о б а к ра јњ е н е тр п ељ и в ости и ст р а ш - т у л у в ези р а и в л а ст н а д Х е р ц е г о в и н о м в о ја н о г п н еп ојм љ и в ог а н та гон и зм а, ја в љ а ју се je о д в ојен а о д Б о с н е и п ост а л а п о с е б н а адм и н и стр а ти в н а јед и н и ц а у п р остр а н ом ц а р с т в у . т а д в а ч ов јек а , к оји ћ е у тај х а о с од н оса А л и-паш а, вао х ер ц егов ач в и вези р, т р у у н и је т и н е ш т о мира, ред а и хар м он и је. О ни ће своји м у ти ц а јем и и н тел ев ту а л н ом н адм оћ- д и о се да ср ед и у н у т р а ш њ е прилике св о је обл а ст и , д а си р ом аш н е в ра јев е п р и в редн о п о н о ш ћ у оби љ еж и т и н ов п р а ва ц у и ст о р п ји о в е — ди гн е и да им ом о г у ћ и в у л т у р н и и евоном д в и је п ок р аји н е. |а8витав. С ве т о д а п о с т и гн е т р еба л о je, К о с у т е д в и је л а ч н ост и , ч и ју с yf ом м је с т у , у т в р д ц т и мир у с у с је д с т в у . са в рем ен и ц и осјећ а л и , м ож да, о п о р о и те: 1р е с т а н е разм врице, врвн е о с в е т е и в је али п от ом ц и и х се м ор а ју сје ћ а т и с а бл а 1 с у к о б и , пљ ачве и отимачпне, б в л е с у да рн ом з а х в а л н о ш ћ у : р ед овн е, на гран ици И8ме|у Ц р н е Г о р е и П е т а р I I П е т р о в и ћ -Н > е г о ш ,г о сп о д а р Ц р н е Х ер ц егови н е. T o je ств ар ал о з л у врв и д о в о Г о р е и А л и -п а ш а Р и зв а н б е г о в и ћ ,х е р ц е г о в а ч к и д о л о д о в ећ а х су к о б а у војима се т р ош и л а в ези р . — T o с у т е л и ч н о с т и чијем зау зи м ањ у н ајбољ а сн а га и са је д н е и са д р у г е ст р а н е. и м е ђ у со б н о ј сара дњ и имамо да захвалим о Т ом е зл у ста ти на п у т и ом о г у ћ и т и м ир м еђ у ш т о су се у би л а ч к е р а зм и ри ц е п оч ел е сти вавађеном браћом , в а в о би м огли о т п о ч е т и ш а в а т и , т е je на т а ј н ач и н о м о г у ћ е н о разбољ и и вор и сн и ји ж и в от , см а тр а о je А л и -п а ш а ви ја њ е в аједн ичке н ар од н е св и јест и . в а о јед ан од св о ји х гл а в н и х задатава. Ta њ еП е т а р I I и А л и -п аш а , n o неком у н у т р а ш - г о в а теж њ а нагала je одзива и н а д р у г о ј а е м н а г о н у , n o си л и в р в и в о ја и х je спајала, стра н и . Ж ељ а за м иром и бољ им и ср еђ ен п ра зу м јел и с у је д а н д р у г о г а . О ни су вољ ел и јим ж ивотом осјећ а л а се и ст о т а в о и м еђ у о н о ш т о им je би л о з а јед н и ч к о, ш т о j e било Ц р н огорсв и м брђанима. Н оси л а ц т е те ж њ е њ и х о в о a ш т о и х je п р ибл иж авал о отвриваби о je млади П е т а р II, в оји je у сед а м н аестој ју ћ и у њ и х о в о ј д у ш и ваједн и ч ке осјећ а је. годи н и н асл и једи о св о г а стр и ц а 1 83 0. К ак о je д о ш л о д о б л и ж е г доди р а и меИ аво јо ш млад, он je би о св је ст а н т е ш ђ у с о б н е са р а д њ е ивм е^у ов а дв а знам енита воћа у воји м а с е налазио њ егов малп н ар од , ч ов јек а , к о ји с у n o т о к у ст в а р и и љ иховом т е м у je н а св а в и начин, д о б р о д о ш л о п р и р е д у м огл и б и т и н а јљ у ћ и п р от и в н и ц и и не- ја т е љ с т в о с т а р о г и и с в у с н о г А л и -п аш е. м ил осрдн и тавм ац и, нам а н и је у детаљ им а И вгл еда д а с у догађ аји дана били д а л ев о п о з н а т о . С вак ако д а je у д у б и н и њ и хов и х јачи, н е го ш т о с у биле жел>е и т е ж њ е А л и д у ш а п р о г о в о р и о он ај осје ћ а ј б р а т св е л>убави, па ш е и м л а дог ц р н о г о р с в о г г о сп о д а р а . T o се к оји се , п о д н ови м да хом н а р од н п х теж њ а, повавало одм етањ ем Б р а х овљ а н а и њ и хов и м п о ч и а е б у д и т и п о ч е т к о м ш и х о в о г внјека. Али отвор ен им н астојањ ем , да се п р и п о је Ц р н о ј прије н е го се п р е^е н а И8лаган>е од н оса ивмеђу Г о р и . П о в р е т м е^ у Г р а х овљ а н и м а д о в е о je П е т р а II и А л и -п а ш е, п о т р е б н о je и знијети д о је д н о г в р в а в о г оврш а ја у в ом е с у у ч е с т у к р а т в о п р и л и ке п о д к оји м а с у ж ивјели и в овал и и Ц р н о г о р ц и . Д о ш л о j e д о б и т в е изобиљ еж ити љ и х ов е н аји зр а 8и ти је теж њ е. м е^у п о б у њ е н и х Г р а х овљ а н а и Х е р ц е г о в а ч в е 195 �в о јс к е , к о ју j e п р е д в о д и о А л и -п а ш а и Смапл a ra Ч ен ги ћ , у Ч ел и н ск ом к л а н ц у 1 8 3 6 годин е. П об у њ е н и ц и с у би л и са т р в е н и , п з г и н у о je в и ш и б р о ј Ц р н о г о р а ц а , м еђ у к ојим а и нек ол и к о н ајбл и ж и х в л а ди ч и н и х рсфака. О вај догаЈјај, м је с т о д а j e п о т п у н о он ем о г у ћ и о св а к у са р а д њ у и8међу А л и -п а ш е и ц р н о г о р с к о г владике, к ак о с е je м о г л о и очек ивати, н а п р о т и в б и о je м о с т п р е к о к о г а се je д о ш л о д о и з в је с н о г с п о р а з у м а и за је д и п ч ке са р а д њ е н а ср е ђ и в а њ у т е ш к и х и в ам р ш ен и х м е јју со б н и х одн и са . П о с л и је о в о г д о г а ^ а ја , к а о д а с е о с је ћ а , с а об а д в и је ст р а н е , ја с н и ја и и з р а з и ти ја , ж ељ а за м е ђ у с о б н и к м иром . И з о в о г су к о б а , као д а je н и ка о п р в и п у т о сјећ а ј о в б л п ж ењ у и п р и ја т е љ с т в у и зм е^у т а дв а вн а м ен и та ч о в јек а . И с т и н а , ми н ем ам о докава д а с у п р и ја т е љ с к е в е зе и зм еђу А л и -п а ш е и П е т р а I I ст а р и је о д 1 83 8 г о д и н е т . ј . д в и је г о д и н е n oсл и је б и т к е у Ч ел и н и , али и п а к т о н и је би л о т а к о д а л ек о о д са м о г дога ^ а ја , т е je п ојм љ и в о д а и х je т а ј ж а л осн и догађ ај м ога о јо ш в и ш е з а в а д и ти . М е^ утим н а с та л о je н е ш т о н еоч ек и в а н о и ск о р о н еп ојм љ и в о sa о н о д о б а . О ни с у п о с т а л и пријател>и и јо ш в и ш е о н и с у п оста л и — побратими. (С р ш и ћ е се) /. Kušan: Dva Morića, dva Pašića Drama u jednom činu L I~ C A : H adži Mehmedaga- Pašo M orić, Ibrahimaga M orić, c & M ajka im, Jenjičarski dizdar a g a ,. Bajdarbaša, prijatelj '^Morića, S ari M u ra t, bašeskija 1 0 orte, p r i j a t i A rnaut B ekir, sluga M orića , Jedan čaršinlija, Cigani i Ciganke, jen jiča ri, narod. Događa se u Sarajevu 1756 god., u proljeće Lijevo, u kutu, dio M orića hana, a do njega ćefenci koji skreću koso prema dnu pozornice. Desno, kao i u dnu, čaršija, nad čaršijom brda sa tabijama. Sumrak je. S vremena na vrijeme čuje se iz čaršije lupa kanata i ćepenaka, te vrisak i pocikivanje. Kada se digne zavjesa pred hanom sjede Sari Murat i Hajdarbaša. Sari Murat (udara dlanom o dlan, ljutito): Bekire, o Bekire, kopile arnautsko, kam o te? Kam o ta podvorba, gdje je meze i rakija, zar da čekam o do kijametskog dana. Ej! B ekir: (dotrči): Bujrum, slatki aga, bujrum, ja vjere mi ne čuh kad dođoste. Baš neka ste došli. K ako ste obojica. Sve ću sada donijeti. Sada je nas­ tao nekakav baksuz zeman, pa mi čud o kad neko i izbije, čim ko na vrata a ja izgubim gla­ vu. V i došli po m oje age, a? Hajdarbaša (nabusito): T ebe se to ništa ne tiče, v e ć gledaj svoga posla i navali piće ili ću ti kubu­ rom rebra početi brojati. (Sari Mratu) O vako se dalje ne m ože. Murate, u mene kao da uđe neki strah pa mi se čini da će sve o v o nekuda o d ­ 196 letjeti. Eto. Bojim se kakve prevare s Halilbašića strane. Njega, trgovca i zabita. Sari M urat: A Što? Zar nije sva čaršija uz nas i M oriće, mogu ti i nabrojiti: Kovači, Sarači, Kujundžije, pa ostale mahale, sve kažem ti. Beli sm o mi onamo one, Turkuše, ukliještili, pa samo što pište. Ono jes, sve ja to znam ali koja fajda: Zabit Mehmedaga se slizao, s njima, trgovcima pa ne daju očiju otvoriti, prijete pašom i sulta­ nom, šalju janjičare protiv nas, kao da sm o se povlašili, pa oni brane din i čuvaju ga. D ok je­ njičari ne dobiše plaće, moglo se s njima nekako ali sada ni to. Halilbašić samo što muti i obilazi zabita s nekim iz Bezistana. Bojim se, Murate, b iće krvi. A znaš, hvala Bogu, kakvo je Sarajevo kad padne krv. Sari Murat (se zavaljuje): Šta si se prepao. D ok je mene ne boj se ni ti, a ne treba da se boji ni ik o od naših. Zar nisam dosada sve lijepo udešavao i savjetovao što treba da se uradi? Nije li sve na dobro skretalo, a? Još malo, par dana, ako nam samo ov o večerašnje uspije, pa da v i­ diš od njih ništa. N eće trgovci nuditi Sarajevo, v eć ajani. Hajdarbaša: H oće oni, bojim se još zadugo, hoće dok je para u trgovca : daće oni zlata koliko sm o teški . . . Sara M urat: Ček, ček, a vidje li ti kako danas zatvorism o svu čaršiju, a? T o im treba (smije se) ha, ha, ha. . . B ekir: (Donosi na siniji jelo i. piće pa stavlja pred njih.) �Sari Murat: (smije se) Zatvorismo svu butum Čaršiju, Hajdarbaša (se smije): Svatovi će večeras po djevojku, još kako, pa neka prodaju vjetru i paši u Trav­ kažem ti ženi ti se lbrahimaga. niku. (Iz čaršije se čuje loraot.) Skušaj, sad jako (S lijeva dolazi narod u svečanom odijelu pod otvaraju ćepenke. oružjem. Zatim Morići s Ciganima.) Hajdcirbaša: (pije): Sve je to lijepo, ali će se narod, Bekir (maše maramom): Mašala, mašala. najposlije, odbiti od nas čim nađe nešto da po- Hajdarbaša (ustaje Bekiru): Šuti ništa, ne govori. (Pagrešimo. Narod je tuhafli stvor. Danas jesi, su­ šagi): Sjedaj Pašaga, a i ti lbro, ima nešto jako tra nisi. Onda će oni uz pašu i vlast, uz dukate prešna da vam kažem. i Halilbašića. Ne vide oni da im mi jedini dobro (Morići sjedaju, a cigani i ostali se namještaju želimo, jok. Mi, vele, pare trpamo u čemere i tako da ciganka dođe u sredinu pozornice. Čuje bogatimo se pomoću njih. se tiho šargijanje.) Sari Murat • A ko neće milom, hoće jataganom. Još Pašaga: Šta je, šta ima, što si se nešto sneveselio? samo da noćas otmemo lbrahimaginu jaukliju, a Hajdarbaša: Zlo. lb r o : Kako, po Bogu brate? Halilbašića kćer, pa da vidiš. . . Hajdarbaša: Kavaz zabita Mehmedage odvede Sari Hajdarbaša: T o je baš ono o čemu hoću da s tobom Murata u konak, poručio, veli, sam zabit po promuhabetim: neko nas je prokazao. . . njega — divan će neki da drže. Bojim se pre­ Sari M urat: (skoči): Što govoriš, zar da nam taj naum vare, braćo, od njih dobro nc dolazi. pokvare. G ovori oklen znaš. Pašaga (udara se po silahu): A mi? zar nas je malo ako Hajdarbaša : Prokaza neko, ne može drugo biti. Jes, se počnem o prebrojavati? Zar će nas izdati čardina mi, danas to čuh. D vojica razgovaju kod •šiftlij^? Vidićeš, na moju dušu, da će se odmah Begove . džamije, a ja slušam : dokle će preko vratiti, zna on da valja noćas otimati i iskupiti naših leđa da se krve i da im, kao, d^ smo raja, zadanu riječ Sarajevu. Još nije vrijeme za stra­ hizmet činimo. Hoće, biva mi 's Morićima, veli hovanje. (cigani): Đe, Đulso, onu vino piju age jedan, da ukradu Halilbašića kćer za Ibrahimagu Sarajlije. Morića i da tako kavgu zametnu neće li pobiti Ciganka udara u def i p jev a : glavne bazrđane. Dosta, veli (kugi, i njihova Vino piju age Sarajlije \ jordamluka, bajagi nas^ljratre, a vamo svoje ć< Na llidži, aman, pokraj Sarajeva, gledaju. Šta ond^ veliš na ovo? čakrdak, čakrdak. Sari Murat (sjeda, pije i neko vrijeme šuti): Pa oj га Morića i dva Đindžafića ću je oteti pa tamđm da je i sam car čuvh,|| S Čobanije, aman, dvije Turhanije. ne bio ja bašeskija Sad Murat. čakrdak, čakrdak. Hajdarbaša: Bojim se, pa to ti je. S Čemaluše hadžija Diniću, Janjičar (dolazi i stupa pred ‘Sari Murata): Murate, A s Bjelava, aman, Pinjo bajraktare, selam ti je zabit Mehmedaga, poziva te u konak čakrdak, čakrdak. na nakav divan. (Cigani otpjevavaju : čakrdak, čakrdak). Sari Murat: Zar mene samog? je d i besa? Janjičar: Ništa mi više ne kaza, već ov o što ti ja Pašama (obara siniju): Aman, što mi je srce nekako puno. Vala će upamtiti Sarajevo kada je pošlo rekoh naušnice. Pare neke, ja tako nešto. Morićima uz nos. Sari Murat (ustaje): Odoh ja, Hajdarbašo, a ti prilbro (meće ruke na usta i doziva): Nano, o nano, čekaj Moriće pa im sve kaži što znaš, i da sam spremaj kuću eto ti lbre večeras s nevjestom. otišao na poziv u konak Mehmedagi. Ejvala. Bekire, toči svatovima nek gase žeđ. Niko neće Hajdarbaša : Ejsahadile. Molim te da prezaš od pašinih imati većih i ljepših svatova od lbre Morića. Že­ ljudi. . . nim se usprkos svima pašama i trgovcima, ja Sari Murat: (odlazeći): Ne boj se nije mi prvina, još sam ovdje paša, Sarajevski paša i vezir. sam ja odlazio i živ dolazio. Mislim da ću i da­ Bekir nosi rakiju i dijeli narodu. nas. Ne brini. (Odlazi desno a za njim jenjičar). Izdaleka čuje lbro: Nije da mi se ženi, jok v eć da mu pokažem da i on može u naš rod, a za njega je to ko biva se pjesma i šargijanje (Okreni se, ne okrenula poniženje. Nano, nano, čuli me? se, mrtva tebe okretala majka ) Iza toga, bliže, Majka (iza mušebaka): Čujem sine, čujem, neka ti je nečiji g la s: Zatvarajte, eto idu Morići. s hajirom, samo da ne bude krvi. Hajdarbaša: Bekire, o Bekire, đe si, eto hin. Pašaga: Brata ženim ljudi, sipaj Bekire neka se zna Bekir (s vrata hana): Što pomažeš, Hajdarbaša? i pamti kad je Pašaga Morić ženio brata s dinHajdarbaša: Eto Morića, valja ti se opremati u sva­ tove, spremaj dušeke i steri ćilime. dušmaninom. Pijte. On je, Halilbašič, izazvao. Bekir (sluša pjesmu): Kakvi svatovi, bolan ne bio, u Neka samo probaju, izaziva on, kćer da mi otmu današnji vakat. pa da vidiš belaja: sve ću M oriće . . . he, he, Ili ц 197 �he, sve ću Moriće (narod se također smije) po­ klati a han im zažditi. Aman, zorli junaka . . . pa, eto, večeras da ga vidimo njega i njegov asiluk. (ciganima) Pjevaj, dušu da ispjevaš lbro, pjevaj M ošćanico vodo plemenita. Tiho šargijanje, ciganin pjeva „M ošćanico vodo plemenita". Pjesma traje dosta dugo. Morići deliluče. S tabije puče top. Tišina. Hajdarbaša (skoči): Ovako se izbacuje top za nečiju glavu. Braćo, pogibe Sari Murat, na moju dušu, kazivao sam ja da se nešto sprema, i ne m ože faliti da i za našu dušu ne ispale po jedno džunle. Glas iz naroda: Ni pjevati ne daju, ni veselja, o to tužno Sarajevo šta si dočekalo. Nastaje komešanje među narodom. Pašaga (v ič e ): Mehmedaga da od Boga nađeš, Halilbašiću što krvi tražiš. Bekiru, puške amo da idemo na akšamluk Mehmedagi na konak. Opre­ maj se, narode, oprem aj! Glas iz naroda : Na konak, na Turkuše zulumćare naše. Hajdarbaša: Ne braćo, ne u krv i grijeh, slušajte. . . Glas iz naroda: Na Osmanlije. Bekir dolazi s puškama pa ulazi među narod. Pašaga (diže handžat): Svi ćem o na njeg da osvetim o našeg Sari Murata. } 1 Hajdarbaša: Čekajte dok uzbuna legne. Narod: Svi, svi, u surgun.$ njima. lbro: 1 djevojku ćem o oteti, je l i ? Hajdarbaša : Upamet se, lju d i! Prođite se b ela ja ! N e­ mojte da kažu za nas da sm o ubojice, krvnici, dželati, glas valja čuvati, ne dajte da nam ga ukaljaju, teško onda nama. Narod: 1 nju ćem o oteti bezbeli, Halilbašića u surgun. Na handžar. Hajdarbaša : Zar hoćete Sarajevo da zapalite, braću da koljete, a . . . Narod: Zapaliti, zapaliti, bezbeli! Г*(ека se u Stambol vidi kako gori. Morići se kolebaju; da li će sa narodom ili će poslužiti Hajdarbegu. Ne znaju na koju će stranu. Hajdarbaša; Poslušajte, ima vremena za osvetu, prenaglićemo se, braćo i uludo izginuti. Narod: Neka. Glavu za glavu. Hajdarbaša: Malo nas je, slabi smo, stanite. Narod: Nećemo, aždahu treba u glavu. Hajdarbša (prilazi Morićima): Ne dajte da vas zasli­ jepi mržnja, jer smo onda propali. (Morići stoje oborenih glava). Glas iz naroda: Pašići, zar oklijevate, zar se bojite? K oga ? Zar pored nas tolikih strepite. Zar će ­ te danas uzmaknuti, kukavički ostaviti mejdan. N a rod : A ajanstvo, zar zato vas izabrasmo ? Kamo vam poštenje: Nećete prijatelja da osvetite. Zar da Morići budu zadnji. Pašaga (Hajdarbaši): Čuješ. Šta će nam ajanstvo, šta agaluci i čifluci — kad obraz izgubismo. Čuješ li ? Zar da kažu kako Morići radi glave izgubiše rz i poštenje, a jok. Majko, halali sinovima jer hoće da budu čelenke Morića (narodu) U konak ^ na akšam luk! H ajdarbaša: Zanese nas narod, njegovom voljom i padaju glave. Narod (u koji se umiješa i Hajdarbaša): U konak, u ■konak, po glave dželata. Svi odlaze desno galameći. Jedno vrijeme ostaje pozornica prazna. Čuju se samo daleki povici. Mrak polagano pada. Po stranama osvijetli se po koji prozor, na minaretima pale se kandilji. D izdaraga (dolazi s lijeve strane polako, okreće se, onim iza sebe): V i tu čekajte dok vas ne zovnem. (za sebe) Ovdje ću ih pohvatati, ovdje baš pred njihovim hanom. Jakako. Samo da mi zabit odmah javi čim panu u klopku i čim proliju krv. Dobro to uredih. (viče): Jašaru, o Jašaru. Jenjičar (dolazi s lijeve strane): Bujrum, ago ! D izdaraga (šeta': Izgleda da će nam uspjeti namjera. Jenjičar: K ako kažeš, ago! V eć ih vidim u rukama. D izd a ra g a : G ovorio sam ja njima da ne m ože bez žrtava, tako je to danas. A k o i pogine nekoliko trgovaca, što zato, grad će se time, sigurno oslo­ boditi napasti. I (Svršiće se) Смаилага Ћемаловнк Муслимани у Грчкој Са историјског гледишта, појава Муслимана у вемљама грчке pače и језика у непосредној je Besa са инвазијом Турака (Османлија) на Балканском полуострву. Стољећима одржавана политичка власт и доминација Турака учинила je да се Ислам афирмисао не само на полуострву него и на бевбројним острвпма старе Еладе и то у свим друштвеним редовима. 198 Балкански ратови претстављају историјски датум sa судбину Муслимана у новоствореној Грчкој. Букурешки Уговор вакључен 1913 године, доноси наглу промјену и прелом, како у политичком погледу тако и у положају Муслимана на територији нове Грчке. Од овог датума отвара се epa систематског, бе8обзирног и бруталног истријебљивања Муслимана у свим крајевима под грчком до- �М иаацијои, П рви валеФ истрјебљ иваЉ а и п р и си л н о г и ст јер и в а њ а 8ахвати о je н ајпр ије о с т р в а Ј о н с к о г и Ј е г е јс к о г м ора, с ти м , да с врем ен ом у т о к у Е в р о п с к о г р а та и н епоср е д н о п о с л и је Е в р о п с к о г ра та п р ен есе се и н а г р ч к у М а к ед ов и ју и Т ра ки ју . Овај п р о ц е с и стр и јебљ и в ањ а в р ш ен j e п у н о м паром и од* л у ч в о , т а к о да се д а н а с м ож е рећ и д а м у сл и м ав а у о п ш т е н ема у гран ицам а грч к е тер и т о р и је каква je п о с т о ја л а д о Л о з а в с к о г мира, и ако их je п р и је 1 9 1 2 год и н е би л о н еколико с т о т и н а хи љ а да. K ao н а каквом уса м љ евом о с т р в у д а н а с се м ож е г о в о р и т и о М услимавим а у вападној Т р а к в ји , г д је je n o п р и р од и г е о г р а ф с к о г п ол ож а ја н е м о г у ћ е в р ш и т и п р о ц е с р а ди к ал н ог и ст р и јеб љ и в а њ а , в б о г в е п о ср е д н о г с у с је д с т в а еа Т у р с к о м . Са и ст јер и вањ ем М у сл и м а в а р у ш и л е с у a њ и х ов е џам ије. Т а к о с у у С о л у н у о д 4 8 џамије^ кол и к о их je би л о 1912 г о д в н е н еке п р е т в о рили у ц р к в е, a о с т а л е пор у га и л и свр до је д н е . О ст а л а je са м о је д н а у ц е н т р у в а р ош и к о ју je др ж а ва п р од а л а sa у с л у г е у ч и њ ен е р еж и м у и вбјегл и ц и из Мрле А з и је , се н а т о р у А р џ о г л у за 2 0 0 .0 0 0 др ахм п. Сада je у о в б јџ ам ији б и о с к о п и у зи м а с е к и ри је г од и ш њ е 2 5 0 .0 0 0 др ах м п . Д а је^ б ш га џ а м и јг^ в^ ди се не са м о n o сп ољ н ем И8гледу, н е г о и n o том е т т о с у јо ш о ст а л и н а зи дови м а п а п и си из К ур а н а . С та в и в ш и с е б и у вада так д а п р оу ч а в а м оп ћ е п р и л и ке М у сл и м а н а н а да н а ш њ ој т е р и т о р и ји Г р ч к е , мој j e п о с а о б и о у п р о ш ћ е н , ј е р с е о г р а н и ч и о на са м у Т р а к и ју , г д је јо ш ж и ви о к о 1 1 0 .0 0 0 М у сл и м а н а n o г р ч к о ј з в а н и ч н ој ст а т и с т и ц и , м еђ ути м , ja сам н а л и ц у м је с т а д о б и о ин ф ор м ац и је да и х им а 1 4 8 .0 0 0 . П о ф ак ти чн ом с т а њ у , б р о јн о ј ја ч п в п , к ао и n o с л о в у 4 5 чл. Л о з а н ск о г у г о в о р а , г р ч к и м у сл и м а н и п р е д ст а в љ а ју н а ц и о н а л н у м ањ и н у у с а с т а в у г р ч к о г н а р од а и г р ч к е д р ж а ве, је р су расн им п ор и јек л ом , јевиком , тр адицијам а, ра зл и ч н и о д н ац и он а л н е в ећ и н е. Н ом ен у ти м ч л ан ом у г о в о р а , п р и з н а т о им je п р а в о , као ш т о je у о ст а л о м и с т о п р а в о п р и з н а т о г р ч к ој м ањ ини у с а с т а в у Т у р с к е н а о с н о в у пр и н ц и п а р е ц и п р о ч н о ст и . У д у х у н ач ел а св и х у г о в о р а о м и ру , з а к љ у ч е в и х n o св р ш е т к у Е в р о п ск о г р а т а и sa г р ч к е м у сл и м а н е о т в о р ен je н а р о ч и ти реж им за к оји с е обавевала г р ч к а др ж а ва Л оза н ск и м у г о в о р о м . T a j je реж им у т в р ђ е п и пр ец и 8 и р а н 3 8 члан ом Л о в а н ск ог у г о в о р а . П рем а т о м е за п р оу ч а в а њ е прилика и ств а р а њ е ја с н и је слике о трети ра њ у гр ч к и х м у сл им ан а у З а п а д њ ој Т ракији, т р е б а у в е т и к ао п о л а в н у т а ч к у од р ед бе 38 4лана п о м е а у т о г у г о в о р а , којим j e п оста в љ ен а осн ов а реж им у п о с т у п а њ а с а н ацион алвим мањ ивам а на т е р и т о р о јв Г р ч к е и Т у р с к е . Ч л а в 3 8 Л о з а в с к о г у г о в о р а да је п о м е в у т и м м ањ ивам а п у в у и п о т п у в у з а ш т и т у њ п х о в и х ж и в от а , њ и хов е сл обод е, сл о б о д в о и н еза в п сн о и сп ов и јед а њ е њ п х ов е в јер ои сп ов јед и к ао п к у л т у р в о г развијањ а. У к о јо ј м јери и в а какав в а ч и в се п р и м је њ у ју о д р ед б е Л о з а в с к о г у г о в а р а , т о ћем о в и д јет и из н а р ед в и х ред ова . Н и је и ск љ у ч е в о , в а п р о т и в je , з б о г си т у а ц и је у к о јо ј се валази Г р ч к а з б о г с в о ји х и з б јегл и ц а Н8 М але А з и је , в рл о в је р о в а т в о д а с у ц е в т р а л в е в л а сти у А т о в и ск л о в е с а в је с в о ј п р и м јев и одр едаба пом ен утог у г о в о р а у к о р и с т м у сл вм а вск ој м ањ и ви у ГрпкоЈ« М е^ у ти м , у Г р ч к о ј као и у Б у г а р ск о ј, п о р е д л е га л в и х вл а сти п о с т о је и д р у г е . Ф ор&ш раве п од видом п а т р и от ск и х у с т а в о в а и са вадатком , д а са др ж аввим властим а са р а ^ у ју в а ср еђ и в а љ у п ол итич ких и к у л т у р в и х прил ика у п р и св ојеви м областим а, ова д р у ш т в а са м ов ољ в о себ и п р и св а ја ју п ол итич ке п а д м и в и с тр а т и в в е а тр и бу ц и је, у ст а в ом в е п р е д в в ђ е в е . Н ел ега л н ост рада и п о с т у п к а оп р а вд а ју са м о ш оф и ви сти ч к и м побу дам а и вам јерама, с в је с в е д а с у е к сп о в е в т и израз м и ш љ ењ а и ра сп ол ож ењ а в ећ и в е варода. О ве ил е га л в е ор га в и за ц и је ст в а р в и с у и м ож е се р е ћ и је д и в и г о сп о д а р си т у а ц и је у З а п а двој Т р а к и ји . О в е с у изнад зак ова и извад дом аш а ја у т и ц а ја п а р ти ја в а Влади и њ и х о в в х п р огр а м а. T o с у грч к е и збјегл ице из Т у р с к е . Н зим а j e д о п у ш т е в о да се о г р а ђ у ју о д заков а и за к он ск и х посљ едица при в р ш е љ у р а зв и х ва си љ а в а д м у сл и м а в и ва без икакве о д г о в о р в о с т и . Сам п р етсјед ви к Г р ч к е В л ад е, Г о с п о д и в В ев и бел ос, в ећ децевијам а зав и тл а в у бор бу п р от и в тур ск ог госп од ства ва Б ал кавском п о л у о с т р в у , својим рзд ом и п р ош л о ст и и п р ев ећ je мало в ак л оњ ев п р ем а М усл им авим а. П а и кад г а м е ^ у в а р о д в а си т у а ц и ја и дип л ом тск и о д в о с и прем а Т у р с к о ј ст а в љ а ју у пол ож ај да се п ок а зује м и р ољ у б и в и ју и с в о ш љ и в и ју према Т ракијск им М у слимавима, о с т а је в е м о ћ а в да м в о го у ч и в и у к ори ст М усл им ава, је р м у се п р о т и с т а в љ а ју грч к е и збјегл и ц е, к ао једи ви и ст и в ск и г о с п о дар си т у а ц и је у в ап ад в сј Тракији. У с п р о т и в ити им се зв а ч и ст а в и т и у о п а с в о с т св о ј пол ож ај и с в о ју в л а ст , је р je г л а в в а с в а г а Г о с п о д и в а В е в и з е л о са п ор ед о т о к а К р и т а у ивбјеглицам а, a в е т р е б а с м е т в у т и с у м а да ( бр ој и з бјегл и ц а из Т у р с к е и з в о си 1 ,5 0 0 .0 0 0 душ а. 199 �д и је те . Н и у је д н о ј в а р ош и нема м у сл и м а н а Ф ор м а л н о М у сл и м а н и у ж и в а ју и с т а г р а п р ед сјед н и к а о п ћ и н е . И м а ју 4 н ар . п о с л . и ђ а н ск а и п ол и т и ч к а п р а ва к ао и о ст а л и гра је д н о г сен а тор а , к оје б и р а ју м у сл . о п ћ и н е . }>ани Г р ч к е . П о јед н ом зак он ск ом п р о је к т у П осл а н и ц и с у у в и је к в л а ди н и к а н д и д а ти . us 1 93 0 г од и н е Г р ч к о ј Н а р од н ој С к у п ш т и н п Б е з н а ч а јн и с у , је р н ем а ју н и к а к в о г п о л и т и ч п р о д л о ж е н je п р о је к а т којим се д а је п р а в о к о г у т и ц а ја . М усл и м а н п м а на в је р с к у а у т о н о м и ју т . ј. на У п р и в р ед н ом п о г л е д у М у сл и м а н и у у п р а в љ а њ е в а к у ф ск и м добр и м а, ф орм ирањ е Г р ч к о ј с т о ј е сл а б о ш т о je д о с т а к р и в њ о и в је р ск и х н о п ш т п н с и х в л а ст и и н а и з б о р д о п ол и т и к е к ак о д о н а р о д н е т а к о и а гр а р н е а д м и н и с т р а т и в н о г о с о б љ а в је р ск и х у с т а н о в а ба н к е, је р и н а р од н а и а гр а р н а б а н к а да ва л а и н а јв и ш и х в је р с к и х ф у н к ц и он ер а -м у ф т и ја . je м ногим М у сл им аним а к ао и Г р ц и м а к реди А л и т а ј п р о је к а т н и д о д а н а с н п је д о б и о т е н а њ и х о в а пмањ а. И кад с у д ош л и р о к о в и са н к ц и ју . У п р а к си ст а њ е ст в а р и п о т п у н о п л а ћ ањ а зајм о-п ри м ц и с у у с љ е д к р и зе би л и je п р о т и в н о за к он ск и м одр едба м а , т а к о да у н ем огу ћ н ости да вра те д у г у го то в о м и ов ц у . св е ч е т и р и м у ф т и је к олико и х им а у Т р а к и ји И д о к je Г р ц п м а п р о д у љ е н р о к п л а ћ ањ а , и м е н у ју г р ч к е в л а ст и . Г р ч к е в л а ст и у п р а в М у сл п м ан им а с у п р од а л и им ањ а и на т а ј и х љ а ју и в а к у ф ск и м д обр и м а п р ек о с в о ји х п о н а ч и н у п р о п а с т и л и . П о сел им а се б а в е 8емв је р љ и в и х љ у ди . љ ор ад њ ом , с т о ч а р с т в о м и г а јењ ем д у х а н а , a М у сл и м а н ск е н а р од н е ш к ол е т р е б а л о б и у в а р ош и м а в р ш е ра8не з а н а те и о б а в љ а ју д а им ају п у н у с л о б о д у у о д р е ^ и в а њ у п р о ба к а л ск е п о с л о в е . Т р г о в а ц а у в и ш ем с т и л у гра м а в је р с к е н а с та в е , к ао и у п о г л е д у изб о р а у ч и т е љ с к и х са а га . М еђ у т и м , р а д ш к ол а . би л о je н екол ик о, али с у с а д а п р о п а л и . П о св о ји м п огл ед м м а на ж и в о т п о д и је љ е н и с у с т о ји п о д к о н т р о л о м н а р о ч и т п х ш к о л с к и х у д в а т а б о р а . Ј ед н и с у ea К ем а л ов е р еф орм е, к ом и си ја , к о је б и са о б р а з н о в а к о н у т р е б а л о д а и м е н у је м у сл и м а н ск о ст а н о в н и ш т в о . Ме- д о к с у д р у г и ''од л уч н и п р о т и в н и ц и . О ви с у п о с љ е д н и у в е ћ и н и . Д о с т а с у н а т е г н у т и од ^ у т и м , оп ћ и н с к а в је р ск а в п је ћ а и у о п ћ е в а н о ш а ји м е^ у њ им а ш т о с е в и д и n o т о м е , д а к у ф ск а д о б р а у Т р а к и јв , a н а р о ч и т о К о м о и з д а ју "1 Г л и о т о в а и т о 3 у К с а н т и , a 2 у ти ни , К са н т и , А л ек са н д р оп д Л и су (Д а га ч ), К о м о т и н и . У К са н т и се ш т а м п а ју 2 л а т и н и Д им отици, Јанпци и св и м м у сл п и а н с к а м ц ом , a 1 „М и л и је т “ , п о л а л а т и н и ц ом , п ол а ц ен тр п м а у п р а в љ а н а с у од љ у д и г е н е р а л н о г а р а п ск и м сл ови м а. У К о м о т и н и ш т а м п а ју се г у в е р н е р а , к о ји л с т о т а к о о д р е ђ у је ш к о л с к е д в а л и с т а к о ји с у од л у ч н и ц р о т и в н и ц и К е к о м и си је и н е п о с р е д н о в р ш и и з б о р ш к о л с к и х м ал авим реф орм ам а, о б а с е ш т а м п а ју а р а п ск и м у ч и тељ а . сл ов и м а . З а њ и х с е г о в о р и , д а је д а н с у б в е н У к у л т у р н о м п о г л е д у с т о је д о с т а н и ск о , ц и о н и ш е В л ада, a д р у г и В ојн а л и га . и ако прем а г р ч к о ј с т а т и с т и ц и и м а ју 3 0 0 K a o п о м о ћ М усл и м а н и м а , г р ч к а в л а д а у п и џ ам ија, 3 7 8 св е ш т е н и к а , 3 2 0 м у је з и н а , 5 с а л а je у д р ж а в н и б у џ е т сл и је д е ћ е с в о т е : м едреса, 3 5 0 д је ч и ји х ш к о л а ((Јибјан м ек теб ) 1.) С у б в е н ц и ја у н о в ц у 2 0 0 х и љ а д а д р а х sa в је р с к у н а с т а в у и 3 2 4 у ч и те љ а . М еђ у т и м , м и ; 2 .) п л а т а sa т р и н а с т а в н и к а М у сл и м а н а ja сам н а ш а о са м о 73 џ ам ије к о је с у у дзј* 9 7 .— хил»ада д р а х м и ; 3 .) п л а т а за 1 0 г р ч с т в у , п р ем а т ом е о т п а л о би 2 5 0 св е ш т е н и к а к и х п р о ф е с о р а 2 9 8 .— х и љ а д а ; 4 .) п о м о ћ за и м у је з и н а . Ш т о се т и ч е ш к о л а з а в је р с к у р е л и г и о з н е в а в од е и у с т а н о в е 3 4 .— х и љ а д е ; н а с т а в у њ и х о в б р о ј н е д о ст и ж е ни т р е ћ и н у о н о г б р о ја к оји сам д о б и о са Г р ч к е ст р а н е . Ш к о 5 . ) и в држ ав а њ е т р и м у ф т и је 3 4 .— хиљ аде; ле с у п о т п у н о ст а р и н ск е , a м етод а п р ед а ва њ а 6 . ) о п р а в к е џ а м и ја 7 0 .— х и љ а д а . Ц и је л а о д п р и је 1 00 год и н а . J a сам н аш а о је д н у је д и н у с в о т а к о ја с о д а је ea п о м о ћ у г о р е н а в е д е н е ш к о л у у К о м о т и в и , к о ја je сл и ч н а г и м н а з и ји , с в р х е и з н о с и 5 3 3 .— х и љ а д е д р ах м и , о д н о с н о a к о ју и зд р ж ав а м у сл и м а н ск о с т а н о в н и ш т в о , 2 1 2 .— хи љ а д а ди н ар а. a и ^ ац и п л а ћ а ју и в в је сн у ш к ол а р и н у . К р ч к а Д у ж н о с т ми je д а к о н с т а т у је м , д а д о др ж а ва п л аћа сам о п р оф есор е к о ји п р е д а ју с а д а н и је б и л о п о к у ш а ја н и с к о је с т р а н е ea г р ч к и јези к . T o je је д и н а п р о св је тн а и н ст и и з м је н у о д р е д а б а ш е р и ја т с к о г п р а в а к о ји м се т у ц и ја М у сл и м а н а у Г р ч к о ј, к оја о д г о в а р а р е г у л и ш у п о р о д и ч н и и н а с љ е д н и о д н о с и м еда н а ш њ ем д о б у . И м а ју , како сам већ пом е- ђ у М у сл и м а н и м а . О си м т о г а св а к о м е je н а н у о , ч е т и р и м у ф т и је, к о је плаћа држ ава a в о љ у д а се п р и д р ж а в а с т а р и х т р а д и ц и ја — у њ и х о в е с у п л а те 2 .0 0 0 драхм и (8 0 0 динара). к о л и к о х о ћ е .— Ш е р и ја т с к и х су д и ја н ема у оп ш т е. Т а к ођ е К а к о г р ч к е в л а ст и п о с т у п а ју с а М у с л и н е м а ју н и је д н о г а д в ок а та н и је д н о г л>екара. м ан им а и з в а п а д н е Т р а к и је , и н т е р е с а н т н о je У г р ч к е ги м н а в и је н а је у п и с а н о н и јо д н о н а в е с т и о в д је је д а н п а с у с ц а р и г р а д с к о г п о- 200 �л уЗ ва н и ч н ог л и ст а „ Џ у м х у р и је т " (Р епублика) ма у М алу А в и ју . Ј е р како сам п ом ен у о, у п о д н а сл ов ом „ Ш т а се догађ а у Западн ој Г р ч к о ј с е налави м и ли он и п е т с т о т и н а хиТ р а к и ји " : „М н о г о с в и је т а чека п рил ику да љ ада избјегл и ц а из Мале Авије. T o с у в ек и п о б је г н е у Т у р с к у , да би се осл о б о д и о мал- н ом привредн ици, ван а тл и је, т р г о в ц и и б а н тр ет и р а њ а к оје je у неким м јестим а п ост а л о кари, док je веом а мали бр ој к о ју с у н ау ч и л и неи8држл>иво. Ч е с т и с у сл у ч а јев и , д а п оје- д а се ба в е зем љ орадњ ом и н ећ е да раде н и д и н ц и п р е п л и в а ју М арицу и т а к о бјеж е у какве теш к е п осл ов е. У Г р ч к о ј н е м о г у сви Т у р с к у са м о да би се сп аси л и о д насиљн д а н ађ у вап осљ ењ а и он и с у велика би једа и з бјегл и ц а г р ч к и х . З б о г ст а л н о г ш икан ираљ а, sa Г р ч к у и п р ет ст а в љ а ју велики т е р е т , јер у Т ра к и јск и М услим ани н а п у ш т а ју св оја огњ и ш - сам ом С о л у н у да је им се дн ев н о 100 хиљ ада т а без икаквих ср е тс т а в а . Н а п у ш т е н а имања таји н а за и сх р а н у . Т у р с к а др ж а ва н а стоји њ и хова , грч к е в л а сти , х а о беввласничка, преда- д а своји м љ у ди м а вамијени г р ч к е и збјегл и ц е ј у и з бјегл и ц а м а у с о п с т в е н о с т .“ — „ Г р ч к а вла- како у п р и в реди , т а к о и у т р г о в и н и и у д а забранил а je пр ови н ц и јск и м властим а, да б а н к а р с т в у , ш т о н ар авн о иде в рл о т е ш к о . М услим аним а и з д а ју п а сош е за сељ ењ е. П а T o Т у р ц и д о б р о з н а ју и м етн ул и с у св а ср е д ипак, п огр ан и ч н е вл а сти у д о г о в о р у са ив- ст в а у п ок р ет, д а Т у р с к а дозволи у л а в а к бјегл и ч к и м организацијам а в а т в а р а ју очи и Г р к а у. М а л у А зи ју . М е^утим , према мојим н е сп р е ч а в а ју прелав гр а н и ц е М услиманима, имформацијама, гр ч к а влада неће у с п је т и да к оји з б о г ра зн и х н евољ а н а п у ш т а ју род н и 8аузм е о п е т с в о је п ози ц и је у привреди и т р крај и селе се у Т у р с к у . И в в ан св а ке je сум- гов и н и у М алој А зи ји и Ц а р и гр а д у , је р К ењ е, да k e ем играциоии т а л а с у н а јск ор и јој малова Т у р с к а н ећ е н и у ком сл у ч а ју п р и ст а ти б у д у ћ н о с т и увети м н ого в е к е равмјере не б у на п он овн и п ов р ата к и д обр ов ољ н о п р ивредн о д у ли се п р еду зел е х и т н е и ен ерги ч н е мјере 8аробљ ењ е о д стр а н е Г р к а , ш т о би вначило п р о т в в са м овољ е в л а сти и- и збјегл и ч к и х ор- ја в н о привнањ е пр ед цијелим св и јетом , да и н ова Т у р с к а н и је сп особ н а да развије с в о ју цани8ација“ . п р и в р е д у и т р г о в и н у соп ств ен и м снагама. У вадњ е в ри јем е, у п е л и с у —св е сил е Г р ци и он и у влади и о н и у оп ов и ц и ји , да ea Ha сваки начин, и п ор ед о в о г п р и сн ог д о б и ју ш т о в ећ е б л а го с та њ е т у р с к е р еп у бл и - г р ч к о -т у р с к о г пр и ја тељ ства , у т о к у д ец ен и је ке. З в а н и ч н и je реж нм прем а м усл им ан им а у ’ ако се ств а р и б у д у и даљ е развпјал е овим Т р а к и ји , у задњ е вријвм е, д о с т а б л а г св е у tokom , и зч езн у ћ е М услим ани у Т раки ји , a ц и љ у да о п е т о т в о р е п у т св оји м и з бјегл и ц а - Г р ц и у Ц а р и гр а д у . Edhem Miralem: Ш 'ш Hercegovački (Nevesinfski) ustanak 1882 god. I ako se držalo i govorilo da je okupacija Bos­ ne i Hercegovine samo privremena te da će Austrija napustiti te zemlje dok izvrši »kulturnu misiju*, jer joj je pod tim uvjetima i dat mandat za okupaciju, svakome je bilo jasno, da su namjere Austrije drugačije i da ona ne misli šale napustiti ove lijepe pokrajine. T o se je moglo jasno vidjeti i po uređaju i po držanju austrijske uprave. Odmah po okupaciji počela je da se strategijski uređuje i utvr­ đuje. Stadoše se podizati utvrde na svim strategijskim tačkama. Staviše se putevi i željeznice koje imaju vi­ še strategijsku nego privrednu važnost. Započe se eksploatacija šuma, ruda i ostalog prirodnog bogatstva ovih zemalja i to sve u korist i za račun stranaca. Stranci: Austrijanci, Madžari i drugi dolazahu jatomice u Bosnu te dobiše razne koncesije i privilegije. Na očigled. domaćeg žiteljstva.stvarahu. sebi .stranci kapi­ tale i egzistenciju. Domaći sinovi bijahu ne samo p o ­ tisnuti nego i prezreni. Najteža je pomisao Bosancu i Hercegovcu bila da će Švabo stalno ostati u Bosni. Sa tom mišlju se nijesu mogli pomiriti. Mržnja domaćeg stanovništva prama austrijskoj upravi nije prestajala i usljed toga bivalo je i sukoba. Kada još stade okupatorska upra­ va da novači i uzima vojnike od domaćeg žiteljstva, mržnja na Austrijance tada dostiže vrhunac. Pod ta­ kovim prilikama i u takovoj psihozi, nije bilo izne­ nađenja kad planu ustanak u Nevesinju i okolici. Ustanak podigoše pravoslavni i muslimani. Vođa us­ tanka bio je — od muslimana Salko Forta sa još nekoliko uglednih muslimana, kao: Salko Pobrić, Huso Ženskić iz Podveležja (pa čak i žena Ženskića je sudjelovala u borbama i istakla se), Salko Lolić iz Mostara, Omeraga Riđanović iz .Nevesinja, Hamid 201 �krvavac iz Gacka, Hajdarbeg Čengić iz Zagorja i još drugi. Od pravoslavnih u ovom pokretu istakli su se mnogi a naročito Stojan Kovačević, Pero Tunguz i Mijat Rađović. Salko Forta sa 70 drugova muslimana sastane se sa Mrdakom Luburićem, na njegov poziv 28. XII. 1881. g. na planini Lipniku. Luburić se je još prije kao bilećki serdar odmetnuo u planinu sa 120 svojih drugova, među kojima je također bilo muslimana, kao n. pr. čuveni Jašar Ćatović i Salko Bajramović. Na tom sastanku pošto su se braća izgrlila i izljubila bi pretresan i utvrđen način i raspored ustanka. Ustanak planu i ubrzo se raširi po istočnoj Bosni, većim dijelom Hercegovine pa sve do Boke Kotorske. Željeni cilj ustanka, da se Austri.a protjera, nije pos­ tignut, što je i razumljivo obzirom na nesrazmjer bor­ benih stranaka. Šaka Bosanaca i Hercegovaca nije bila u stanju da pobijedi jednu velesilu kao što je tada bila Austrija, ali je zadao dosta jada Austriji. Da uguši i savlada ustanak, Austrija je mobilizirala 37.000 vojske (pješadije), 560 konjanika, 5$ topova i koštalo je nekoliko milijuna forinti. Sa kakovim su elanom i oduševljenjem srtali hrabri Hercegovci i Bosanci protiv Austrijske^vo^ske, navesti ćem o jedan pasus pisma vođa ustanka, kojega su poslali Crno­ gorskom vdjvodi Petru Vukoviću na čeiru, kojeg su Austrijanci zaplijenili. Evo tog pism a: .D an iza toga nismo namjeravali udariti na Trnovo, ali su oni Aus­ trijanci nas napali i mi smo se braneći povlačili. Pri tome su oni izgubili 16 ljudi, kako nam rekoše če­ ljad iz Trnova. Da se osvetimo za ovaj napad odluĆismo da'30. udarimo na T rnovo i podijelism o vojsku na troje. Jednim dijelom zapovijedao je Ibraga T anović i Jovan Samarđić, drugim Stojan Kovačević i Vuk lg njatović, a trećim Hajdarbeg ćengić. .M i sm o u zoru krenuli u kasarnu i na šančeve. Prvi je pošao na juriš beg čen g ić i dva šanca zauzeo, pa je s bratom svojim Ferhat begom sijekući Švabe prodro do kasarne, gdje su oba poginuli. Mi smo ih sa sviju strana natjerali i šančeve zauzeli". 1 dalje u tom pismu opisuju svoje borbe i sta­ nje i traže pom oć od Vojvode. Konačno je ustanak svladan trajavši 10 mjeseci koji je Austriju skupo stao, jer je, vele, bilo ranjenih i mrtvih oko deset hiljada. Vođe ustanka koji su os­ tali živi, pobjegli su u Srbiju, Tursku i Crnu Goru. Teren zadnji napusti Salko Forta, prešavši u Crnu Goru 26. oktobra 1882. g. Ilijas D oba rd žić: ima vori 'V 1 1UlJUllLfc ' I Probudila su jutro škripom rala, niz selo orači pesmu sneli, ozvala im se brdom svirala čobana, što su ga rano jutrom sreli. Niz drumove, niz njive, devojke bele u očima radost jutra pronele. Purpur se crveni vrh šuma kraj belog, širokog druma devojke na izvore pošle. niz lug raspevan prošle. Na izvore, na izvore, tamo vrele pesme zbore. Niz G orča, niz Gorac devojke na izvore pošle momke su prošle i prve vodu donele. Kad su se selom vraćale drugarice ih svraćale pa im govorile. — D evojke, drugarice ne id’te uz G orac Kud žuriš, kuda drugarice sele, jutros su prošle momačke čete na vetru ti se vijore haljine bele, pred njima peva Ahmete jutos su momačke čete ćele, pesmu pomamne mladosti. J e s a m li p o d m i r i o p r e t p l a t u ? 202 �Nove knjige „Slobodna misao i hikmetovština" Nedavno je naš poznati intelektualac i javni rad­ nik g. Dževad Sulejma jpašić napisao i u javnost pu­ stio knjgu po gornjim naslovom. Ovo djelo, koje želim prikazati ima dvojaku važ­ nost, prvo radi vrijednosti samoga djela i koristi koje će biti od njega u našem kulturnom razvitku, a drugo i radi samoga pisca. Ni jedan naš napredni javni rad­ nik i intelektualac nije bio onako nešteđimice napadan i objeđivan od svojih idejnih protivnika kao Dž. Sulejmanpašić. Na njega se je u glavnom sručila sva mrž­ nja, sva žuč, konzervativnijih naših elemenata koji u javnosti djeluju. On je nazivan »bezbožnikom*, „bezvjercem i protivvjercem*, „nemoralnim tipom*, „nega­ tivnim imitatorom zapadne civilizacije* i svim drugim pogrdnim imenima. Galama i hajka je bila na njega tolika, da je pravo čudo, kako taj čovjek nije davno digriuo ruke od rada za taj elemenat, koji dozvoljava ovakovu hajku na čovjeka koji osjeća i radi za njega. Snaga i moć ideje održala ga je i .-nije klonuo ni ka­ pitulirao pred protivn'kom nego sad dolazi ovom knji­ gom, gdje mu sjajno uspijeva1- da' obrani sebe i svoje nazore na svijet, na život, religiju i sve drugo što je u sporu sa protivnicima. V eć u samom predgovoru pisac u lijepoj lijepim svojim stilom i zgodnim izrazima odbija be i svojih istomišljenika, objede da je bezvjerai nema morala, tvrdeći kategorično egzistenciju ponoseći se sa Islamom i islamskim moralom, ш ski ostavši na svom pravcu u gledanja i poimanja ka­ ko same religije tako i drugih aktuelnih naših pro­ blema. I [ j _______ U okviru jednog novinskog članka naravski nije moguće iscrpno prikazati ovu knjigu i citirati sve važne pasuse, nego ću što zbijenije istaknuti najglavuiju misao i tendenciju piščevu. G. Dž. Sulejmanpašiću je glavna misao — i u prijašnjem radu a i u ovoj knjizi, da Islam odbrani od svih primjesa misticizma, krutog dogmatizma, su­ protnosti od pozitivnih nauka, gdje bi izgledalo da je Islam i njegova nauka protiv napretka i znanja. Nada­ lje da mi muslimani u Kraljevini Jugoslaviji, koji smo m ože se reći skoro u srcu Evrope, ne zaziremo od tekovina evropske kulture, da idemo korak u korak s našom nacionalnom braćom i drugim kulturnim svi­ jetom; da se podigne standard našeg života; da se školuje, zaštiti i moralno podigne naše ženskinje i uvede u javni život; da se otresemo štetnih i zastar­ jelih predrasuda u svakom pogledu, i t. d. Prvi dio knjige sadrži filozofske, teološke proble­ me koji i ako su veoma delikatne prirode, teški i sva­ kom nepristupačni, pisac sa dobrom smjelošću i sigur­ nošću ulazi u njih. Uzimajući i oslanjajući se na slo­ bodoumnije islamske skolastičare i mislioce kao na lbni Ružda i neke druge, pa onda primjenjujući nauku velikog njemačkog filozofa Kanta, donosi zaključak o ovakim interesantnim i teškim problemima: 0 imanu, Kaderu, Jmani bil-gajbu“ , o Ideji Božije praved­ nosti. Nadalje govoreći o nesposobnosti i nazadnom poimanju nekih naših teologa, to poglavlje naziva „Hikmetovština prama znanostima.“ Drugi dio knjige sadrži naše socijalne probleme pod naslovima: Naše muslimanske socijalne tragike, — Naše žensko pitanje 1— I. 0 problematičnosti »žen­ skog pitanja II. Pabirci po hikmetovskom gledanju na naše žensko pitanje, III. Odnos naše žene prema dru­ štvu u javnom životu, i problem: Fes i šešir. Što se tiče našeg ženskog pitanja, pisac je to opširno i dobro razradio i obradio. Slažem se sa nji­ me da našu ženu treba dobro vaspitati, izobraziti i školovati, da bude svjesna i intelegentna, majka, do­ maćica i građanka, da se u slučaju potrebe može sa­ ma boriti za svagdanji kruh svoj, da ne bude eksploatisana i prostituisana, ali u pogledu njezina, mahom bezgraničnog ulaženja u javni život i unošenja njene radne snage u opću narodnu privredu i rad, treba biti loma oprezan. Vidimo danas kod najkulturnijih Ev;ih naroda, da je ta neograničena ženska snaga, Ла dobra smetnja pravilnom funkcionisanju narodivrede i zaposlenosti. U Njemakčoj već donose ikonske mjere da se bar to ograniči ako ne potpuno iči. Problem: Fes i šešir, po mome mišljenju pisac je trebao potpuno izostaviti. Velika je većina naših javnih radenika došlo do zaključka, da to i nije nika­ kav javni problem. Još ako istaknem zadnje poglavlje ove interesan­ tne i javne knjige „ 0 prokletstvima zapadne civilizacijeu, kojom pisac krasno dokazuje da on nije„ nega­ tivni imitator zapadne civilizacije,, kako mu protivnici imputiraju, nego traži da mi muslimani uzmemo pra­ vi i zdravi cvijet zapadne kulture, držim da sam u što kraćim potezima udovoljio dužnostima javnog rad­ nika, osvrnuvši se i prikazavši ovo najnovije djelo g. Dž. Sulejmanpašića u radu na našem kulturnom i na­ cionalnom razvitku, sa željom da ga ne propusti ni jedan uaš inteligent a da ga ne pročita. Znajući da list „Gajret* ima svoj određen stav u pogledu svih naših aktuelnih probelema i u odnosu dviju naših struja, molim Uredništvo da on za ovaj prikaz u listu dadne mjesto, uz m oju moralnu i drugu odgovornost. ■ i ...... . . . ј, . Edhem Miralem �Гајретов гласник Гајретова главна годишша скупштина Гајретова главна годиш њ а скупш ти на одрж аће се у недељу, i6. јула о. г. у 9 сати прије подне у просторијама Гајретовог мушког конвикта (Халилбаш ића ул.) са уобичајеним дневним редом. У смислу ранијег расписа пози вају се сви одбори и повјереници Гајрета д а доставе Главном одбору Гајрета све затраж ене податке о њиховом р а д у у овој 1932/ЗЗ друш твеној години као и д а дозн аче сав друш твени новац од чланарина, приредаба, претплата на лист „ Г а ј р е т ц, значки, и здањ а и т. д , и то најдал»е до 20. о. мј. Без тих података и без новца који je сакупљ ен у друш твене сврхе, извјеш тај Главног одбора Гајрета, који ћ е се поднијети главној скупштини, неће бити вјерна слика напора и резултата свих друш твених јединица. Нарочито се скреће паж њ а свим а д руш твеним јединицам а д а до ropњег рока искупе од својих чланова све заостале чланарине. Одбори и повјереници Гајрета који мисле стављ ати какве предлоге главној скупш тини, нека их пошал>у Главном одбору 8 д ан а прије скупш тине. Гајретове пр лредбе Г Gajretova zabava U Teslicu “ ГЛАВНИ О Д Б 0 Р ГАЈРЕТА je režirao vrijedoi društveni blagajnik g. Ismet Kap'r 6. maja o. g. u prisutnosti delegata Glavnog' Odbora Gajreta Esadbega Alibegovića iz Dervente i u- džić, a koju su prikazali učenici-ce Narodne Osnovne skole u Tesliću na sveopće zadovoljstvo svih prisutnih Sitdja g. Hasana Ljubunčida, Mjesni O dbor Gajreta u Teslicu održao je svoju godišnju zabavu. U dupke pu­ noj i divno i iskićenoj kino-dvorani Jugoslavenske De­ stilacije Drva d. d., predsjednik M. 0 . G. u Tesliću g. Mehmed Alija Handžić tačno u 9 sati u v ečer otvara zabavu pozdravnim govorom . G. Handžić prvu misao i pozdrav upućuje Uzvi­ šenom Protektoru Gajreta Nj, Vis. Prestolonasljedniku Petru, umolivši sve prisutne, da Uzvišenog Gajretovog Protektora ustajući pozdrave sa trokratnim »Živio«, što su prisutni od svega srca i prihvatili. U nastavku svog pozdravnog govora predsjednik g. Handžić iznosi u kratkim potezima i biranim riječima rad Gajreta počam od njegova osnutka do danas, podvlačeći naročito kulturnu i nacionalnu misiju, koju je Gajret u svojoj prošlosti izvršio, a koju i danas sa tolikim uspjehom vrši. Iznosi snagu i jakost Gajreta kako u gradu, ta­ ko i na selu, njegovo brojčano stanje, naročito naglašujući, da se preko polovica svih Gajretovih organiza­ cija nalazi na selu, te da se i prema tom e najbolje vidi, kako je ideja Gajretova uhvatila dubokog korjena baš među najširim muslimanskim slojevima. — Nakon pozdravnog govora prikazana je živa slika: Pozdrav Gajreta svom e Uzvišenom Protektoru, koju ‘ цг I ia k “ hirane- koiu 8U STi Prisutni saslu’ šali. T reća tačka programa zabave : Bosanske sevda­ linke, pjeva g ca Desanka Ovuka, učiteljica nije se m ogla na žalost izvesti, pošto je g -ca Ovuka upravo pred izvođenje sam og programa zabave otkazala su­ djelovanje usljed bolesti. — Kao 4. tačka bila je de­ klamacija »Prokletstvo Dželal Paše od g. Dr. Safvetbega Bašagića, koju je izveo g. Ibrahim Galijašević na sveopće zadovoljstvo. Kao zadnja tačka u programu ov e zabave izveden je poz. komad »Hadži-Loja« od g. Branislava Nušića. 204 Diletanti gg, Alija Šehagić, Ibrahim Galijašević, Alija Kurbegović, Hajrudin M ujičić, Smail Čaušević, Fajik Kozičanin, Jacko Ajanović, Sulejman Čaušević, Husejn Galijašević, Mušo Ahmetašević, Hamza Ferizbegović, Manojlo Blatniković, N edeljko Marković, Adolf Hofer, Hajrudin Handžić i Zvonko K ezić, odigrali su svoje uloge na opšte zadovoljstvo svih prisutnih i te­ ško bi bilo pojedinca istaknuti. P o uspješno izvedenom programu razvila se je vrlo ugodna i animirana zabava, koja je potrajala do u rano jutro. T ok i raspoloženje bilo je odlično i sva­ čije je lice sjalo od zadovoljstva. �Uspjeh ove zabave je u svakom pogledu, kako u moralnom, tako i u materijalnom, iznad svakog očekivauja i može se smatrati jednom od najuspjelijih zabava u našem mjestu. Bruto prihod ove zabave iznosi preko 6000 — Din. Ovaj put svesrdnim zauzimanjem naših vrijednih muslimanki gđe Šefike Handžić, gđe Zehre Dizdarević i g c e Šamije Kapidži<5, te blagajnika g. Kapidžića i tajnika g. Dizdarevića, Gajret je imao vrlo bogatu tom­ bolu na čemu im Odbor izriče svoju naročitu zahval­ nost. Mora se konstatovati, da se ovaj put u davanju tombole pored braće drugih vjeroispovjedi naročito istakoše i svi ovdašnji muslimani, počam od prvog do zadnjeg i najsiromašnijeg, sem jednog jedinog slučaja, na čemu im Odbor izrazuje svoju hvalu i priznanje. Zahvaljujemo se također i darovaocima tombole i dobr. priloga sa strane i to: H. Kopčić Sarajevo, Gaon Sarajevo, Jugoboja Brod, Zemaljska Banka Doboj, Hubert N. Sad, Jugpslav. Agencija Dubrovnik, Travers Zagreb, M. Stainer i si­ novi Vukovar, D. Kan bfpvi Sad, J. Singer Sirajevo, F. Panzini Sarojevo, Lj. Eogl Yukovar, Banac i Rusko Dubrovnik, Stj. Kugli Zagreb, N. Koturov Zagreb, Kemikalije N. Sad, Greinitz d. d. N. Sad, Branko Kos* tić Skoplje, Dr. Predrag Kašiković Beograd, Devo i Soldat Dubrovnik, Lavoslav Freind Vukovar, „Noris" K. D. Zagreb i knjižara Trinki Doboj a naročito vri­ jednom društvenom povjereniku iz Blatnice g. Mustafi Fetahagiću i njegovoj gospođi Sediki Fetahagič, koja je iz ovog malog mjesta pokupila i poslala nam 23 predmeta za tombolu. Sa osobitim zadovoljstvom konstatujemo, da ni jedna zabava, pa ni prijašnje Gajretove, ne okupiše jo š nikada ovoliki broj muslimanskog svijeta, koliko j e bilo na našoj ovogodišnjoj zabavi, što nas osobito veseli i sa radošću konstatujemo, a što je najbolji do­ kaz, da je ideja Gajretova dubokog korjena uhvatila među najširim narodnim slojevima i da se njegov značaj ne da ničim umanjiti, niti kakvom sličnom, niti kakvom uporednom akcijom.— Na žalost ne vidismo u našoj sredini niti sreskog načelnika sreza Teslica g. Radomira Stojkovlća, a niti načelnika mjesta g. Dušana Vukovića.— Svim članovima, članicama i prijateljima Gajreta, koji nas ma u kom pogledu potpomogoše, neka je na­ ša naročita hvala i priznanje. Uspjeh Gajretove zabave u Banjoj Luci Mjesni odbori Gajreta (muški i ženski) u Banjoj Luci priredili su veliku svečanu zabavu 3. dan Kurbanbajrama, 8. aprila o. g. u prostorijama Narodnog pozorišta. Program zabave bio je u glavnom iz motiva života bosanskih muslimana. Prva tačka programa bilaje improvizirana živa slika s deklamacijom, koju su izveli Gajretovi pitomci i prijateljice Gajreta. Ova sli­ ka s raznim bogatim narodnim kostimima sa slikom Njeg. Vel. Kralja u sredini, koju su držali dva pitomca obučeni u sokolskom odijelu, izazvala je buru odušev­ ljenja kod publike. Po svršetku deklamacije vojna je muzika intonirala državnu himnu. Dalje tačke progra­ ma bile su: Novak: .B i mirna noć“ otpjevala Jug. pjev. društvo „Sloga" Grig: „Serenađa" Otpjevao g. Muhamed Ćejvan, čl. Nar. poz. Na glasoviru pratio g. J. Pleciti . * . : „Кгпа (kna) sa sobetima" slika iz musi. života, izvele prijateljice Gajreta . * , : .Narodne pjesme" (sevdalinke) otpjevali uz prat­ nju saza g. Muhamed Gušić i g, Hamdija Karabegović. Na sazu pratio g. Ismail ef. Ekić. . ‘ : чBosanske sevdalinke" otpjevalo Jug. pjev. dru­ štvo „Slbga". A. Muradbegović: .Hajduk" aktovka u 1 činu, izveli Gajretovi pitomci i gđica Šefika Haznadar. Sve su ove tačke programa ostavile odličan utisak na prisutne i pozdravljene su frenetičkim aplauzom. U komadu .Haj­ duk" naročito je zapažena uloga Mare koju je izvela s pravom vještinom gđica Šefika Haznadar, kao i uloga .Hajduka" koju je izveo vrlo dobro pitomac M. Bušatlija. Največa atrakcija ove zabave bila je krna (kna) sa sobetima, slika iz muslimanskog života s pjevanjem. Ovo je prvi put da se na pozornicu iznosi nešto iz specijalnog našeg života, te je zbog ovog u gradu bilo raznih verzija i kritika prije zabave. Ali naročiti uspjeh ove tačke programa postignut otmenim i dostojnim držanjem u bogatim narodnim nošnjama naših musli­ manki s lijepom pjesmom, razuvjerio je one s pogre­ šnim mišljenjem o ovoj tačci programa, jer je publika po svršetku, upravo frenetično aplaudirala. Mi bismo preporučili i drugim Gajretovim odbo­ rima da na svojim priredbama daju ovake i slične sličice iz našega domaćega života. Najbolje će se po­ služiti ideji Gajreta ako se čuvaju i njeguju lijepi na­ rodni običaju. Da je ova tačka ovako uspjela ima se zahvaliti vrijednim članicama ženskog mjesnog odbora Gajreta gđama: Fatimi Đumrukčić, Atifi Kajtaz i Du­ di Bekić, te odličnoj prijateljici Gajreta gđi Ifakati Salihagić, koje su se svojski s mnogo razumjevanja prihvatile posla i privele ga kraju. Drugi dio zabave (igranka, lutrija, razgovori).nije mogao da izbriše tragove koje je prouzrokovala svjet­ ska privredna kriza, ali i pored toga prijatelji su Gaj­ reta stavili na obol svoje priloge tako, da ovogodišnja priredba vrlo malo izostaje u materijalnom pogledu od lanjske, dok je moralni i materijalni uspjeh nad­ mašio sve ovogodišnje ovdašnje zabave. Igranka je otpočela Kraljevim kolom, koju je otvorio pretsjednik Mjesnog odbora Gajreta g. inž. Suljaga Salihagić s gđom dra T. Lazarevića,. nar. posla­ nika, i trajala do kasno u noć. 205 �Zabavu su posjetili: Ban g. Svetislav T. MilosavIjeviđ s gospođom, đeneral g. Belimarković, gradski načtloik g. Hasanbeg Džinid, načelnik upravnog odje ljenja Kraljevske Ban. Uprave g- Nemanja Ljubisavljevid, rabin g. Mihael Atiae, upravnik policije g. Milorad Jakovljevid s gospođom, pretsjednik Ljekarske Kom ore g. dr. Ejub Mujezinovid s gospođom, direktor Financdirekcije g. Zvonimir Bogdanovid s gospođom , direktor učiteljsko škole g. Veljko Vujasinovid, direktor gim na­ zije Milenko Koprivica s gospođom, direktor Trgovačke akademije g. Frano Pavlovid, pretsjednik „Bosna boa" g. Makso Đurkovid, direktor rudokopa g. Radoje V ukčevid, direktor Narodne banke g. Kojid, direktor Zem alj­ ske banke g. Dimitrovid s gospođom, g. đr. Bukinac s kderkom, g. Branko Đurđevid, pretstavnici raznih mjesnih društava, ostala su mjesta popunili vrijedni i čestiti građani naše Banja Luke. Zahvaljujudi svim onim koji su svojim radom ili prilogom omogudili da se ova priredba s ovakvim uspjehom održi, treba nam naročito spomenuti i zah­ valiti se našim gospođama i gospođicama na njihovom požrtvovnom radu oko sabiranja priloga za tom bolu i bife. U ovom su radu im ale najviše uspjeha: gđa Atifa Kajtaz, gđa Sida Omerbašić. g đa 'lfakat Salihagić, gđa Jela Koprivica, gđa Fatima Đumrukčid, gđa dr Draga Panković, gđa Cvjetan, gđa Fridman, gđ;ca Šaih, gđica Šida Husedžinovid, gđica ДпТа Tabaković i gđica Mina Muhurdarevid. Neka je hvala ženskoj stručnoj školi, čija je uprava i učenice obilno pom ogle rad. Mnogo je doprinio uspjehu zabave upravnik Na­ rodnog pozorišta g. Jovan Jeremid, te mu ovom prili­ kom najtoplije zahvaljujemo. Razni dobrovoljni prilozi Dobrovoljni prilozi u naravi iz Doboja Mjesni odbor Gajreta sa svojim članovima saku­ pio je slijededu hranu za Gajret i to: U D oboju su sakupljali gg. Elmas Sarajlić i Džafer Dautbegovid! po 100 kg. kukuruza: A vdić Huso, Bruić Jovan, Mujičid Ibrahim, po 50 kg.: Brada K ondid i Spasoje Šukuljević, 50 kg. graha: Brada Pesah, a 10 kg.: Đulbo Đulbić Hadžić, 20 kg. šljiva: Petrovid i drug. U Bos. suhom polju su sakupljali gg. B a čn ov ić E. Mustafa i Pašid Meho: 30 kg, kukuruza: Mustafa E. Bačinovid, 15 kg.: Bačinovid Meho, 14 kg.: Latif Hadžić, po 10 kg.: Hadžid Meho, Osman Omcrovid, Mahmud Hadžid, po 5 kg.: Fata Spahid, O m er Bašinovid, Meho Avdagid, Halil Hadžid, Huso Om erović, Hasan Omerovid, Bačinovid lbro, Hasan, Huso, Omerovid Sadik i Ibrahim Mrkanović; graha po 3 kg.: Meho Badinovid, Meho Hadžić, po 2 kg: Osman Omerovid, Mahmut Hadžid, lbro Bačinovid i Huso Bačinovid, po 1 kg: Omer Bačinovid i Bego Bačinovid. U gotovom novcu po Din. 10: Halil Bačinovid, Murat Bačinovid, 206 po Din. 5 : Seda Spahid, Sadik Bačinovid, Božo Вгеkaio, 2.50 Din. Zedo Pašid, po 2 Din.: Mita Gavranovid, Dušan Zarid, Abdurahman Turkid, Mihajlo Cvijanovid, Osman Salihović, graha 15 kg.: Stanuje Markovid. U Milkovcu su sakupljala gg. Agan ef. Bešlagid i Šemsuđio Sarajlid: kukuruza po 10 kg.: Smail Bećirović, Redžo Mujkanovid, Halil Mujkanović, Mujo Hasica, Alija Buljubašid, Mustafa Aldobašid, Bedo ć a brid, 20 kg.: Mehmed Hasica, 8 kg. Omer Bašid, Hu­ so Hasica, po 5 kg.: Redžo Aldobašid, Huso Kikid, Haso Mujkanovid, Meho Tešnjak, Ragib Mujkanovid, Kadro Bašid, Mustafa Buljubašid, Adil Aldobašid, Mujo Aldobjšid, 10 kg.: H. Mustafa Dobrid. Graha 20 kg.: Muhamed Islamovid, po 10 kg., Salih Mulalid, Salih Buljubašid, Munib Mujkanovid, po 5 kg.: Osmau č . Mujkanovid, Salih Hasica, 3 kg; Bego Kikid, Huso Bu­ ljubašid, po 2 kg; Alaga Jacić i Ragib Mujkanovid. Ukupno 705 kg kukuruza, 151 kg graha, 20 kg šljiva i 49.50 Din. u gotovom. Požrtvovnim sakupljačima i plemenitim darova­ teljima iskrena hvala! Prilikom otvaranja Gajretove čitaonice u Dohoju sakupljeni su slijedeći dobrovoljni prilozi: po Din. 100: Husein aga Avdid, gradonačelnik i Gani ef. Ganibegovid trgovac; po Din. 50: Salih Skaturovid, A ngelus Vatroslav, Brada Pesah, Dr. Salih ef. Tatarević, zubar; po Din. 40: Ibrahim Didid i Nebija Hijrnlahović, po Din. 30: Elmas Sarajlić, Agan ef. Be­ šlagid, Ahm et Gradaščević, Boško Savid; po Din. 20: Sinan Kapetanović, Ismet Bešlagid, Hf. Sulejman Salihbašid, Hf. Salih Salihbašić, Brada Begić, Daut H. Kađunid, Uzeir Mujezinovid, Halil Delid, Brada Oiiva, Stevo Mitrovid, Stjepan Vukojevid i Hamza Hadžimujag ić; po 15 Din: Salih Bešlagid, po Din. 10: Ibrahim ef. Mujičid, 'A go čok ić. Đuro Vojkovid, Hf. Sulejman Užičanin, Mulo Mulić, V ojo Nikolić, Din. 5: Mesud Saračević i Din. 3: Mehinaga Omerbegovid. Ukupno Din. 928 Svim a darovateljima naša topla hvala! Dobrovoljne priloge na Gajretovoj zabavi u Banjoj Luci održanoj 6 aprila 1933. darovaie: 2000 Dinara: Kraljevska banska uprava u Danjoj Luci. ЗОО Dinara: Preuzv. Reis-ul-ulema Ibrahim ef. Maglajlić. Po 200 Dinara: Ban g. Svetislav T. MilosavIjevid i g. Hasanbeg Džinid, gradonačelnik. 120 Dina­ ra: g. dr. Ejub Mujezinovid, Tpretsj. Ljekar. komore P o 100 Dinara: g. Vasilije Popovid, mitropolit, g. dr’ T ode L iza rev ić, nar. poslanik, g. Makso Đurkovid, pretsj. pilane, g. inž. Radoje Vukčevid, dir. rudokopa, gđa Ljubica Zec, g. Miroslav Vilhelm, direktor pilane, g. Salamon I. Poljokan, trgovac, Vakufsko povjerenstvo, Srpska crkvena opština i Muslimansko zanatlijsko dru­ štvo „F adilet". 80 Dinara: g. Zvonimir B jgdanović, direktor Financ. direkcije. 70 Dinara: g. Mustafa Ba- �šagid, major. P o 60 Dinara: g. dr. Gavro Vujičid, upr. higijenskog zavoda i g. Sim o Kojid, direktor Narodne banke. Po 50 Dinara: g. Artur Burda, poljski konzul, g. Mihael Atias, rabin, g. dr. Muharem Midžid, g. Mi lenko Koprivica, dir. gimn., g. Veljko Vujaeinović, dir. učiteljske škole, g. dr. Đorđe Bukinac.g. Milan Cvjetao, trgovac, g. Nemaoja Ljubisavljević, načelnik Kr. ban­ ske uprave, gđa Stanka Dimitrijević, pretsjednica Kola Srpskih Sestara, g. g. Brada Jakšić, g. Katid, pukovnik, g. Franjo Pavlovid, direktor Trg. akademije, Musliman­ ska čitaonica, Srpska čitaonica i Srpsko pjevačko društvo „Jedinstvo*. Po 30 Dinara: g. Milorad Jakovljevid, upravnik policije, g. Kragujevid, pukovnik, g. Šadir Hafiz Kovačevid, posjednik, g. dr. Asim Džinid, g. inž. Lazo Markovid, načelnik Kralj, banske uprave, g. dr. Zaharije Davidovid i g. Lazar Janjetovid trgovac. P o 20 Dinara: g. dr. Todor Zurunid, pretsjedn-k trg. udruženja, g. H. Muharemaga Pašalid, g. Šamija Kadunić, trgovac i g. Božidar Vasid, književnik. P o 10 Dinara: g. inž. Miloš Jankovid, g. Salih Sarač, g. Mahmud Dizdarevid, sudija, g. Stipo Vrdoljak, činovnik, gđica Šefika Haznadar i g. Đurđevid, šef otsjeka za trgovinu i obrt. Za tombolu Gajretove zabave u Banjaluci darovale: Po jastuk: gđa lfakat Salihagid, gđica Arifa Tabakovid, gđica Aziza Filipovid, gđica Zekija lbrahimbegovid, gđica Hajrija Hadžiselimovid, gđa Fadila Biser, gđica Emina Pašalid, gđica Mina Abdagid, gđica Atifa Maglajlid, gđica Nazifa Jusufović, gđa Fatima Đumrukčidi gđica Šida Hueedžinovid, gđica Zehra Đonlid, gđa Subhija Đulbegovid, gđica Fatima Đumišid i gđica č e ­ lebija Ćejvan, gđa Markid, gđa Š. Omerbašić. Po m i­ lije: gđa Hadži Reis-ef. Maglajlića, gđa Viljka Dimitrijevid, gđa Nada Lazarevid, gđica Sultanija Hadžiomerspahid, gđica Razija Kalimid, gđica Ašida Maglajlid, gđa Jela Koprivica i gđica Bučič Čelebija. Po stolnjak: gđa đenerala Nedeljkovića. P o lijepu sliku: gđa Sub­ hija Mujezinovid, gđa Zora Bogdanovid i gđa Nada Zakid. Po 2 vaze: gđica Emina Muhurdarevid. Po lijep vezen peškir: gđa Atifa Kajtaz, gđa Ram izbega Begovida, gđa dr. Draga Pankovid, gđa Zlata Hadžiavdid, gđica Remza Derviševid, gđa Nura Alihodžid, gđa FDedid, gđa Hajrija Gradaščevid, gđa Smajilaginca Dedid i gđica Munira Kapetanovid. 1 servis za kompot: gđa Ljubica Zec. 1 dilimčid za zid: gđica Fatka Pašidi P o 2 dilimida za stolicu: gđa inž. Ibrahima Kopčida. gđica Ravijola Jovetid i gđica Tahira Krajišnik. 2 ru­ kava za narodnu nošnju: gđa Ksenija Divnitrid. Kapu: gđa dr. Klajnhapl, gđica Sejda Mašinovid. Kom đ beza: gđa Munira Dedid. Druge lijepe darove dadoše: gđe i gđice: Sofija Dimitrijevid, Šincler Lubnjakovid, Bukinac, Džimid, Friđman. Hajrija Kadenid, Senija Muftid, Sabira Hasanbašid, Munira Tazid, Seida Turčinhodžid, Munevera Lađarevid, Besima Zembo, Berka Litrid, Vahida Tetarić, Emina Litrid, Šuhreta Kurbegovid, Ćami- laginca Gušid, Pita, Olga Vasid, Mila Savin, V. Minič, Vujasinovid, Saida Džinid, Alihodžid, Delva Alihodžid, Senija ?, Nura Tabakovid, čelebija Midžid, Milka Kecman, S. Nedimovid, Olga Markovid, Rem za Zembid, Lutvija Hadžihalilovid, Hata Memiš, Zejneba Ćejvan, A'ša Hadžihalilovid, Senija ćorbegovid, Zahida Muhur­ darevid, Osman ef. Jusufovida, Nafa Ćejvan, Nura Zukid, Mina Gušid, Nura Ibrahimbegović, Zehra Bsjagilovid, Nazifa Gvožđar. Junuzaginica Arslanagid, Kanita Ćejvan, Mina Ćejvan, g. Arif Maglajlid, Šefka Ibrahimbegovid, Abdulah efendinca Hasid, H. Atif Kučuk, Mina Kovačevid, Mina Bahtijarevid, Muhamedbegovica čerimpašid, Bosa Kapor, Nura Šibalovid, Safeta lbrahimbegovid, Rasema Katana, Harabaš, Abdibegovica Karabegovid, Fatma Ibrišagid, čamka Filipovid, Abda ginca Vehabovid, Razija Berberovid, Subha Handž'd Hafiza Arifagid, Lutva Bahtijarevid, Kukid, Šefika BuHd, Mujaga Bukid, Ćulasija Madorovid, Derviša Hadžid, Danijal Hafiz Džinovid, Aiša Višid, Magbula Evlid Dudija Smajlagid, Bejda Terzid, Aziza Kapidžid, Havka B a jr ić ^ T is m a Gušid. Od Gospode naročito lijepe darove dadoše: Hadži* Lak Poljokan i sin, Pavle Fišer. Rudolf Cisarž, Đ >rde, Stričevid. Ivezid i Koljevid, Milan Cvjetao, Todor Vajs, Milan Jankovid i Ercog Moric i dr. U mjesto tombole u novcu: 100 D in.: gđa Makse Đurkovida, po 50 Din., gđa Mujage Kazaza, gđa dr. Petrovida i gđa Mašinovid. P o 40 Din. gđa Hamidbega Džinida i gđa Stana Jankovid, po 30 Din., gđa Rašida Kulenovid, gđa Desanka Kovačevid, gđica Umičevid i g. Aleksandar Božid. P o 20 Din. gđa Bisera Hadžiav­ did, gđa Rebac, gđa Ešrefa Hadžiefendid, gđa nadgeom . Petrovida, g. Julius Šincler i „Bata". Po 10 Din. gđa Fatka Alibegovid, gđa Tođa Zorka, gđa Suljaginca Hadžihalilovid, gđa Emina Suljid, g. Mujaga ć e j ­ van i g. Jovo ćurkovid. Za Gajretovu zabavu održanu 6 aprila 1933 u Banjaluci poslaie bife: Baklavu: gospođa lfakat Sa­ lihagid, gđa Fatima Đumrukčid, gđa inž. Ibrahima Kopčida, gđa Seadeta Kulenovid, gđa Smail ef. Ekida i gđa Atifa Kajtaz. Tukca: gđa Duda Bekid. Hurmašice: gđa Fahrudinbega Demirovida, gđa Hamzage Husedžinovića, gđica Šefika Haznadar i gđa Subhija Đulbegovid. Pečena pijevca: gđa Fadila Biser. Tortu: gđa Emilija Ilid, gđa Katica Begid, gđa Ali-ef. Biberida, gđa Nada Lazarevid* gđa Milana Cvjetana, gđa doktora Muharema Midžida, gđa Mašid i gđa Damjanovid. Burek: gđa Jela Koprivica, gđica Arifa Tabako­ vid i gđa Omerbašid. 100 kom. zemičaka i 10 kg. kruha: g. Mladen Ćurčija. 4 kg. sira i 1 kg. butera: Samostan Trapisti. 1 kg. sira: gđica Marina Pcpovid. Umjesto bifea dadoše u novcu: gđa Ruža Uzunovid 10 Din. gđica Hajrija Hadžiselimovid 30 din. i gđica Ismeta Maglajlid 20 Din. 207 �Dobrovoljni prilozi u kurbanskim kožicama iz Velike'. Povjerenik Gajreta g. Fehim Porobid prilikom Kurban bajrama sakupio je 7 kom. kožica, koje je prodao za 120 Din a darovaše gg• po 2 kožice: Ibrahimaga Porobid i Salihaga Kasumović, po 1 kožicu: Alijaga Porobid, Alijaga Deko i Atifaga Pipid. iz Drvente: 8 ovčijih kožica: Brada Alibegovid, 3 ovćije: Sejfulahbeg Begoyid, po 2 ovčije: Mustafa ef. Halilovid Hamdija Alajbegovid i Abdulahaga H. Efendid, po 1 goveđiju: Šakalovid Abdulah, Almas Halepovid, Hamdija Elezovid, Husejn Bedirović, Halilaginca Udžvarlid, H. Salih ef. Gjozid, po 1 ovčiju: H. Mehmed ef. H. Agid, Mahmutaga Kapid, Muratbeg Porobić, Jusuf Mulaosmanovid, Nedžib čardžid, H. Mehaga Osmanovid Ahmed Sefid, Mustafa Tirid, Fatma Imamovid, Mahmutaga Halepovid i Dr. Kulenovid. Gosp. Smail ef. Halepovid darovao je 10 u gotovu čist utržak kurbanskih kožica jest Din. 447‘— iz Вгскод; Gosp. Sulejman Hadžialijagid i Dautbeg Alikadid darovali su 50 Din od kurbanskih kožica. i (i i iz Bihaća: Mjesni .'odbor Gajreta u Bihaću dobio je kao utržak sakupljenih kurbanskih kbžica’ Din 385.— \ Prigodom kurban bajrama sakupljene su kurbanske kožice za Gajret, pa je sakupljeno 12 kom. a da­ rovatelji su slijededi: Hakija Numankadid, Mehmed Mutevelić, Sabira h. Bušatlija, Mustajbegovic Abđalajbegovid, Hajdarbeg Hadžibegovid, Arslanbeg Hadžibe govid Sulejmanbeg Hadžibegovid, Raifbeg Sulejmanpašid. iz Bos. Kobaša: Kurbanske kožice drovaše gg. Rizabeg Alibegovid i Drvišbeg Alibegovid po 1 kravlju i 2 ovnovske, Dr. Hamdija Bravo 1 ovnovsku i N. N. 1 ovnovsku. Sve su unovčene za Din 73.— iz Tešnja: Prigodom Kurban bajrama prikupio je Mjesni od­ bor kurb. kožice od slijedećih gg. po 2 ovčije: Latife h. Galijaševid, M ehmedbeg Ajanović, Safet Begovid, Ahmetaga Berberovid Mujesire h. Hodžid; po 1 goveđu, Haki ef. Korajlid, Teufik ef. Galijaševid, Esad ef. Bakarevid, čam il ef. Salkid, lljasbeg Ajanovid, Halidaga Galijaševid, Hakija Herid, Fuad ef. Dervid, Zaim Smailbegovid; po 1 ovčij:e Ibrahim ef. Berberovid, Avdaga H. Smajlovid, Alijaga Turalid, Muhamed ef. Talirević Sulje Hafizović, Rifat ef. Ibrahimkadid, Alibeg Eminagid, Ahmetaga Hukid, Avdaga Bukvica, Alibeg Smailbegović, Ahmet ef. Mulalid, Sulje Srkalović, Husejn ef. Smajlbegović, Bajramaga Golubovid, Hakija Srkalovid, 208 Sabrije h. Ferzibegovid, Mehmed Jahija, H. Seid ef. Smailbegović, Edhemaga Ferizbegovid, Smailbeg Eminagid, Abdulahbeg Alidehajid, Ahmetaginica Abduzajimo vid. H m za g a H. Isid, Hf. Mustafa ef. Hundur,’ Husejin Jabandžija, Mujo Saltagid, Džem albeg Ajanovid, Hamzabeg Ajanovid, Abdulah ef. Brka; po 2 ovčije: Mehmed Lalid i fng. Omer Kajtaz. Za goveđe kože dobiveno je Din. 222. 60, a za 43 ov čije Din. 776. U ime kurbanskih kožica platili su u gotovom gg.: Berberovid Salih Din. 20, Ibrahim Ireiz Din. 10, Ibrahimaga Mulabdić Din. 10. Mehmed Mulabdić Din. 10, Mustafa ef. Dervid Din. 12, Osmanaga Turalid Din 20, lso Vehab Din. 10, Muhamedaga Hodžid Din. 12 Velija Tahirovid Din 25, Dedaga Srkalovid Din. 10, Ibrahim Haf. ef. Terzid Din. 10, Alihodža Hamzid Din. 20. Muharembeg Ajanovid Din. J35. H. Mehmed ef. Turalid Din. 54, Omer ef. Unkić Din. 20, Aširaga Mujičid Din. 40, Hasanaga Brka Din. 18, Ali Riza ef. Dizdarevid Din. 20, Hamdi ef. Mehinagić Din. 20, Ahm et Hodžić Din. 10, Halidaga Turalid Din. 20. Ukupno Din. 406. Istodobno iznosimo, da je prigodom pravoslavnih uskrsnih praznika darovao jagnjedih kožica i to: Sreski načelnik Radiša Stojkovid 1 ov čiju ,•Vojislav Blažujevid 1 janjedu, koje su unovčene za Din. 30. Prigodom kurban barama sakupio je pred džamijom u Mrkotiću imama Omer ef. Unkid Din. 32. Tako je na dan kurban bajrama bio prihod od kurbanskih ko­ ža, od D. 1436450 Svima gore spomenutim darovateljima kurbanskih kožica i pril iga naša srdačna bladodarnost 1 Разне вијести П оздрави претсједнику Гајрета г. Дру. Хасанбеговнћу Д о б о ј . : Сакупљени пријатељи Гајрета у Д обоју приликом уписа удјела у ново-основану Гајретову кредитну и привредну задругу ставише ми у дужност да Вам изразим највећу захвалност као покрехачу задружне идеје код Гајрета и да Вас најљепше замолвм, да би и Добој добио једну произвађачку задругу, која je од преке потребе sa упослење сиромашног женскин>а, a и јачање саиога Гајрета, тако и Гајретрве задруге и цијелог задругарства. У то име желимо Вама и Вашој угледној фамилпјп дуг век на .свеопће добро нашег народа и миле нам отаџбине. Председник: Сарајлић Елмас.. Сански Мост: Гајретовци овог среза без разлике на вјеру, са своје Конференције у сврху јачања нацноналне свијести и прошироње Гајретова рада на селу поздрављају Вас уз поклик ,живио“ ! Претсједник Калетановић, секретар Арнаутовић.. �Gradska Štedionica __________ o p ć i n e g r a d a S a r a f e v a Temeljna glavnica 40,000.000 - Dinara Čekovni račun kod PoStansKe Štedionice fili­ jala Sarajevo broj 2172. — Bavi se svim po­ slovima koji zasijecaju u bankovnu struku. Osim toga ima svoju Z A L A G A O N I C U koja daje zajmove na zlato sreoro i ostale dragocijenosti uz najpovoljnije kamate. % A _ _ Banka Gajret d. d-, Sarajevo Od čiste dobiti daje 6 % KULTUR­ NOM I PROSVJETNOM DRUŠTVU „GAJRET". m spadajućim poslovim a.'O vlaštena je za tr­ govanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno osiguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne kultur­ ne i humanitarne ustanove. Sve doznake u domov.ni i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške ukamaćuje najpovoljnije i ispla­ ćuje iste u svako doba. islamska {liessišEia šssapajlja u S a r a j e v u izragjuje sve u štam­ parsku struku spadajuče poslove to s* Ж o J e ftin o i u k u s n o I li U svačijem je interesu da sve potrebne tiska­ nice nabavi kod Islam­ ske dioničke štampari­ je u Sarajevu. �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/55eb7342eaaf84f20544c873a8097278.pdf ad876814d9144b7dae48f4989c13d38b PDF Text Text * / 1 ^ . ^ П Ш К И К КУЛТУРНО - ПРССБЕТПаГ ДРУШТВА ГЛЈРЕТ САДРЖАЈ: ПроФ. МустаФа АлпкалФ пћ: Ј у б и л е ј е Гајрета ГЛА Ј, САРАЈЕВО 1933 Иадаје Главии одбор Гајрета у Сарајеву Главнк u одговорпи уреднпк: ХАМИД КУКИЋ БРОЈ 13-16 ii �O g l a š u j t e u listu ,,GAJRET“ „Gajret" je najrašireniji časopis među muslima­ nima i svakim danom diže se broj njegovih pretplat nika, naročito od kako je povećao svoje gradivo. I u buduće. ,Gajret“ će nastojati da zadovolji Što širi krug svojih pretplatnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi i u interesu naših tr­ govaca da oglašavanje svojih firmi vrše preko „Gajreta'. a tim ujedno vršili bi i svoju patriotsku i hu­ manu dužnost. Radnici i prijatelji „Gajreta" treba da porade u svojoj sredini kako bi trgovine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašivali u listu „Gajret". ГајреТ, л и ст Г а јр е т а д р у ш т в а 8а к у л т у р н о и економско подивање м услим ана, излазп, 1. п 16. св ак о г месеца, a цен а му je ea н а ш у О таџбпну 100 динара n a го д и н у , a sa све остало вемље преко гр ан и ц е 200 динара. Ђ ац и добивају лист у пола цене код Г л а в н ог Одбора и л а код у п р а в е Г а јр е т о в и х кон викта. — П оједини број стоји 5 дпнара. Директор Х ам ид К у к и ћ В ласн4к другатво „ Г а јр е т м — О дговорни у р ед н п к : Х амид К у к п ћ . — З а нпчку ш т ам п а р и ју одговара дпректор Абдурахман М ешић. И слам ску дио �•л �П р о т е к т о р Г а јр е т а hber. К раљ . Бис. П р е с т о л о н о р ш е д н и к ПЕТАР �С арајево, 1. јула 1033. Лроф. Мустофа АликалфиЛ : Јуби леј Г ајрета Три су деценије прош ле од како je на нашем тл у поникао културво-просвјетви, социјално економски и вациовалистички покрет _ Р ајр е т“. Т ри п уна деценија. П а ипак она мисао — сила која je родила тај покрет —т није се још кроз читава трп деценија свога ж ивота ни и с т р о ти л а ни 8акржљала. Kao и организам тако и идеје koje носе ж ивотну јевгру у себи не ги н у прије но ш то дадну добар плод свог сјемена, плод који онда no вакону раввоја р ађа ново сјеме в а нови ж ивот и савремепију садрж ину. Како се понекад споро окреће точак истоЈЗвјске нуж де и како се споро вргап тај процес усаврш авањ а. Јер ко би у оно вријеме могао и помислити, да ћ е идеје првих оснивача Г а јр ет а остати једнако ж пве и актуелне и послпје читава три деценија, кад je спол>ње и у ну тр аш љ е лице свијета доживило толвке и тако потреоне промјене. Ко бн могао и сањ ати, да ће се и након три деценија благотворног и очевидвог рада и успјеха, ваћи љ уди који настоје парали 8 0 вати ^ у л т у р н е и националне напоре Г ајрета. Г а јр ет je рођен у мутној атмосфери и н а грбаву терепу. Атмосфера je гасићена била 8агушл»ивом у ч м а л о т ћ у , ружнпм егопзмом и вијековном пепомичнош ћу. Г ајр ет je био једна нуж да и природно средство у самообрани. Г ајрет није могао да се развије у горњем беговском слоју, јер тај слој био je већ истрош ен и постао je сувиш њи рекви8ит за вово вријеме и њ егов дух, a на таком тл у , природно, не може да поникне в и ти д а се развије сјеме вовога доба. Гвјрвт се je родио и раввио у јога свјежем, нимало исцрпљевом чвстом грађавском слоју. Зап очет у малвм димевзијама, вођен од веколико малоискусвпх, али ф аватичвих л»уди, који чини се, вп сами у први мах в е до кучују ссу његову важ вост ви њ егове далекосежве посљедице, стављ ев je од неких ив убјеђењ а, a од других из такти чних равлога у к у л т у р ви оквир и н а литерарву 6asy. Т ек доласком у Г ајрет в аш е г пјесвика О смава Ђ икића, Г ајрет се прош ирује територијалво у све дијелове Б осве и Х ерцеговиве, али уједно прош ирује своју базу рада, док се в а кр ају не формира у вајш ирп ку л ту р во вационалво соцвјални покрет. Н аравво да у душ и и располож ењ у наш ега елемевта вије постојала проддвспо8иција sa Гајрет, в и ти би могао да у њ ему тако ухвати корјена, вити би могао да се тако рабвије. И вспирисав од народве душ е, створен ради ивтереса најш ирих слојева н аш ег елемента, он ве само д а постаје no свви атрибутвм а вародни покрет, него ов сам и једини даје садрж иву и мисао и вољу ва саврш енвјим животом и радом. П од утјецајем О смановпм Г а јрет у сваја принцип, да je живи народ и њ егова свпјест кајм оћнија сила, н ајјач и ф актор, и вајбољ а обрава и вбог тога читав свој рад и сву своју борбу стављ а н а т у п о л у гу и своју ош трицу упире против нациовалвог авдиферентивма и ав ац и овалн и х елем евата у ваш ем тадањем др у ш тву. И у извођењ у свога н ац иовалвог програма, Г а јр ет , гл едан из данаш њ е перспективе, има велвку вриједвост и пресудво ввачењ е. Г а јр е т ствара међу муслиманима в ациовалву свијест, ов у буквалвом смислу ријечи npenopaija н аш е муслимавско друш тво. И 8ато je логвчно и природно, да су Г а јр ето ву трад и ц и ју очувал и и њ егову мисију наставили баш вајбољ и сивови наш ега елемента. Од Османа преко А вде С умбула n a преко 211 �r наш ег уваж евог данаш њ кг претсједника, то je једн а л и н и ја и иста мисија. И а ипак ви послије читава три деценија, та мисија, коју je вапочео Осман није ни ваврш ена нп до краја испуњена. Вроједност Г ајрета у данаш њ е доба, као и иначе, није само у том, ш то м лађе генерацнје, које пристижу, налаве уточиш те, ва свој духовни увлет у ствар ал аш тву и ш то им даје м огућност да несметано изграде свој ж ивотни повив, да бу д у способни sa духовва прегнућа, него нарочито у љ еговањ у и соци јалног осјећаја у душ ам а младих с в о ји х присталица. Д анас je Г ајр ет као дјело приватне ивицијативе, својом идеологијом и системом рада у стањ у да коригује многе негати вн е и деструктивне ути цаје тегаке данаш љ пце. Неоспорна je чињ еница да само кров Г а јр е т и преко Г ајрета успјели смо мп м услим ави да добијемо акцеват и ввачај једве к у л т у р в е средиве и8 које се валави у јаввој и држ аввој служ би no професијама и то : адвоката 2 8 ; љ екара 67; ивж вњ ера 4 1 ; професора 8 5 ;с у д и ја окруж впх, среских и ш еријатских 285; учител»а 428, чи вовввка др у ги х 8вања 1658, a да ве говоримо о чивоввицима који се валаве у приватвим вадлеш тпим а. З б о г свега то га природво je да претстојећа прослава тридесетгодиш њ ице Г а јр ета мора бити смотра Г ајретеве сваге, оргавивације, дисципливе и н аш в х в ац и о в ал в о кул ту р ви х в ап о р а у Ју гославији. Прва наша ријеч натој прослави треба да буде синтеза, синтеза социјална, национална и духовна. Ha тој прослави треба да пређемо преко свих локалних и личних несугласица. Сви треба да се ујединимо у Гајрету. Оставимо no страни све оно, што нас je могуће до сада дијелило, и не заборавимо да сви ми, који стојимо у јавном животу носимо пуну одговорност пред историјом за свој рад. Не нападајмо се, не оптужујмо једни друге, ни стари ни млади, ни духовна ни свјетовна интелигенција, него нађимо се сви добри, заједно на овој прослави на величанствено лијепом и тешком послу обнове и стварања и разорења неслоге и нетрпел>ивости. Освијестимо се и тргнимо се у овој нашој јубиларној години и не одбаците братски позив, ви, који сте били индиФерентни, послушајте глас крви, ви, који сте досад били непомични, и који сте непрнјател>ски гледали наш прогрес, сложимо се сви у једно и радимо братски заједно. У том цил»у д ек а цнјелим наш им елементом овлада теж њ а ea слогом и л>убављу, ва личвим социјалвим кретањем вапријед, једном вишем и љепшем ж и в о ту него je даваш љ и. И та теж њ а век а поставе вови в аш идеал, који ће у четвртом д ец еви ју оварити в а ш Г а јр ет . Не забораиите, да ће наша дјеца да суде колнко смо ми извршили и урадили на дјелу што нам га je историја намијенила. 212 �/' л Главног одбор а културно просвјетног друш тва ГАЈРЕ-Т за 1932-33 годииу �И звјеш тај сек р ет а р а Гајрет je навршио у овој години тридесет година свога рада. Бацимо ли поглед уназад видимо, за ових тридесет година, огроман успјех Гајретовог дјеловања. A да није било Гајрста да проведе наш елеменат кроз ове магловите деценије на пут, Бог зна какве би биле данас прилике међу нашим елементом. Да ли би била овако развијена свијест о непобитном припадништву муслимана етничкој заједници нашег цјелокупног народа, свијест о нашој крвној истовјетности са осталом браћом и свијест о истовјетности националних, социјалних и привредних интереса као и свијест о исговјетносги права и дужности. Шта би данас било да нема ових ггукода Гајретове интелигенције, махом људи материјално збринутих, људи на положајима, од, снаге и утицаја, који имају равноправна учешћа у руковођењу са судбином нашег цјелокуцног народа. A да смо све овр-ПостигЛи, било je грчевите борбв т са, ммим собом, т. ј. са нашим лошим нав^ам З и предрасудама и са вањским непријатед>има који су у нашој заједници гушили сваку појаву слободног мишљења. Требало ]&- да прође тридесет година жилаве борбе na да се постигну досадањи велики резултати. Први период Гајрета од 1903. до 1908. године протекао je у знаку огорчене борбе са самим собом, са учмалим појмовима наше заједница, која je у школовању гледала одрођавангв и удаљавање од вјере. Да je тада постојала данашња свијест о Гајрету, како je наш елеменат био у материјалном благостан>у, перспективе будућности биле би нам још свјетлије, јер би имали мање борбе са материјалним no* тешкоћама, Али je Гајрет тада приман са неповјерењем, na се не нађе ни једно дарежљиво срце које би положило Гајрету сигуран материјални темељац. У том периоду Гајрет je био само друштво за помагање ђака и његов рад уопште морао je бити подешаван схватањима ширих слојева. У другом периоду он 1909. до 1914. године, то јест од доласка у Гајрет рахметли Османа Ђикића, Гајрет се и национално афирмише, долази у народне руке и својим ралом инспирише национално политичке тендевце, тадању вјерско лросвјетну аутономну борбу, која je у ствари била борба за народно Ослобођење. Рад Гајрета спријечила je Аустрија напосредно no објави Свјетког рата. Кроз читав Свјетски рат Гајрет je био распуштен a над Гајретовом имовином 214 Аустрија je поставила комесаријат. Ово je био мргав период Гајретов, који нас потсјећа na болие успомене нашег ропства. Истом no народном Ослобођењу Гајрет развија свој прави рад п постаје јак национални покрег, те тако прошавши најтеже перипетије доживљује сзоју тридесет-годишњицу, крунисану великим успјесима, носећи високо заставу своје националне идеологије и поносећи се високим Протекторатом Његова Краљ. Височанства Престолонасљедника Петра Ова година Гајретова рада je манифестативна и свечана. Већ неколика мјесеца ужурбано се спрсма прослава тридесет-годишњице, прикуаља се na св јш странама огроман материјал који ће аутентично документовати велике Гајретове напоре, како у кул* турном развијању м-услимапског дијела вашег народа тако и у учешћу муслимана у дјелу народног Осло* бођења и Уједињења. Тридесета година Гајретова опстанка протекла je у знаку м-учне борбе са свјетском економском кризом. Ta борба подигла je до велике мјезеактивност некојих Гајретових организација и радника, која нажалост у материјалном погледу није могла бити сразмјерно труду награђена. Материјални ефекат рада у овој години, према активности Гајретових радника, није ни издалека у сразмјеру. Али и поред свих тешкоћа Гајрет je и ове године извршио свој задатак са својим властитим снагама и материјалним средствима, до којих je дошао искључиво из народа, na и поред кризе ни у којем правцу није редуцирао свој рад. За ову активност Гајретових радника можемо благодарити св-ијести да наш елеменат у својој сзедини нема ништа у што би могао упријети очи у тешким часовима — осим Гајрета. Пролазећи кроз разне тешкође, стекли смо многа корисна искуства na смо се тим искуствима руководили п у васпитању и школовању омладине и у раду међу широким народним слојевима. Досљедно томе искуству водили смо живу пропаганду за подизање задругарства и радиности, a основали смо и Гајретову кредитну задругу, која he бити наша најјача привредна јединица, као савез разних задруга, које ће се оснивати постепено на цијелом територију Гајретова дјеловања. У овом раду руко* вођени сно геслом: „Сви можемо свеи, које je исписано на Dpary сваког иашег дома, као мудра изрека и савремен савјет. �И у васпитању омладине кроз девет Гајретових иптерната постепено прелазимо на савремениЈи пуг: Што мање улога a шго више користи. Нашој омладини треба пружати ону изобразбу која ће joj У шг0 краћем времену дати што сигурнију егзистенцију, na смо je упуКивали, колико год je то било могућно, у разне стручне школе. Тако се ове године иодигао број свршених Гајретових геометара на 50 a за овима не заостају ни други стручњаци и заиатлије. Поред националног одгајња омладине нарочиту важност смо полагали на њено вјерско васпитање, a уз то смо повели и акцију за измјену уџбеника no школама. Живот Гајретових интерната регулисан je ове године у пигомачким литерарним дружинама, ua су данас сви интернати једна духовна цјелина, која исто мисли и ocjeha. Рад наших питомаца као и начин њиховог одгајања задовољио je ове године и најшире слојеве нашег елемента. У том иравцу упрегнута су сва педагошка средства п пуна предострожност. Нарочито смо настојали ове године да од Гај етових пигомаца створимо искрене Гајретове пријатеље и будуКе народне раднике. Нека je свима Гајретовим несебичним радницима братска захвалност цјелокупног члансгва Гајретова и читавог нашег еленента, који овако високо у нашој свијести и душама створигае идеализам који нас овако чврсто и братски збија у Гајретове ре* дове ii води равним путем нашој сретној будућности. Главнк одбор je свјестан чињениде да ejepd игра замашну и судбоносну улогу у моралном, етичком и родољубивом васпитању омладине, na стога посвећује велику пажњу вјерском одгоју својих питомаца у конвикгима. Пошто вјерска настава у школама није на потребној висини, Главни одбор Гајрета je замолио Врховно вјерско старјешинетво и Улема меџлис у Сарајеву да поставе нарочите вјерске васпитаче у Гајретовим конвиктима, na кад их није добио, он je сам за вријеме Рамазана ангажовао угледне алиме који су с питомцима клањали и држали им вазове. Нарочито треба пстакнути вјерска предавања које je питомцима сарајевских интернага одржао Хафиз Мухамед Панџа. Код нас муслимана ocjeha се велика празнина како у духовном тако и у материјалном животу због помањкања националне св^ијести. Стога Главни одбор настоји да своје пигомце васпита потпуио у националном духу како би они постали ватренипоборниди буђења националне свијести међу муслиманима. Патриотске Брославе у интернатима, историјска и родољубива предавања у литерарним лружинама, добро штиво н жива ријеч васпитача без сумње he добро послужити томе циљу. Гајрет већ самим својим опстанком најбољи je примјер рада у народу, с народом и за народ. Глав* ном одбору je много стало да његови питомци eeh за рана буду упућивани спасоносним путем рада за народ и државу, na je дао упутства свима управама Р а д Г пЈрета н а ш к о л о в а њ у интерната да се Гајретов® питомци до у најмање омладине детаље имају упознавати са радом и задатцима Гај* К онвикти рета, како би се од њих изградили савршени ГајЈош увијек je најважнији дио Гајретовог проретови идеолози п ватрени пионири Гајретових идеграма школовање омладине, na зато Гајрет највећи ја. Да би се Beh сада успоставила потребна веза дио својих материјалних средстава и троши на шкоизмеђу Гајретових питомаца и Гајретова чланства и ловање. Да би своје штићенике лакше материјално народа уопште, Главни одбор je дао упутства упра* збрињавао и да би њихово васпитање у!тутио оним вама интерната да свим питомцима скрену пажњу нравцем који ће и њима и народу донијети највише на најубједљивији начин, на њихово држање, нарокористи, Гајрет je највећи дио својих штићеника чито за вријеме великих школских празника, када смјестио у интернате којих данас има девет. За* се разиђу својим домовима. Лијепо владање питодатци интерната нису дакле само материјално збри- маца најбоља je пропаганда за школу и Гајрет, док њавање пигомаца него, ако je могуће још в-ише, њи* неумјешно владање питомаца с народом може бити хово морално, националио u друштвено васпитање. од највеће штете no интересе Гајрета. С друге стране Данас се приговара нашој интелигенцији да je упућен je распис Гајретовим одборима иповјеренивјерски индиферентна, да нема оног интимног кон* цима да преко ферија на згодан и обазрив начин такта са средином из које je никла, да нема разу* ynyhyjy питомце како и шта да раде за Гајрет, да мијевања нити довољно љубави за пожртвован рад у ширим народним слојевима. Напосе бившим Гај- пазе да ли се питомци владају no инструкцијама ретовим питомцима приговара се да брзо забораве Главног одбора и no жељи чланства Гајретова, које свога добротвора — Гајрет и да му се не одужују често откида од свога залогаја да може помоћи онима од којих очекује да му данас-сутра својим рау довољној мјери. И ако се ове притужбе на школоване људе чују и код наше браће других вјера, дом све то надокнаде. Држање питомаца и њихов те се притужбе могу донекле приписати посљерат- рад за вријеме ферија узимаће се у обзир п приној кризи. Главни одбор Гајрета предузео je све ликом подјељивања помоћи за наредну школску гомјере да своје питомце одгоји у оном духу који he дину. Главни одбор се нада да he узајамним радом од његовлх питомаца отклонити све горе поменуте и бригом свих Гајретових пријатеља успјети да ваљано васпитамо нове генерадије и да оне огромне можалбе. 215 �ралне и материјалне жртве нашег елемента неке остати без плода и добрих посљедица за све нас. У материјалном погледу строго се водило ове год-ине рачуна о економији друштвених интерната. Све важније живежне намирнице набављане су путем лицитација, како за конвикте у Сарајеву тако и за one у провинцији. Секција за иитернате .Главног одбора руководила je овим радом п закључивала набавке жпвежних намирница no предлозима управа интернага и интернатских секција при мјесним одборима Гајрета у мјестима интерната. M uški k o n v ik t u S a r a je v u Upravnik Internata prof. Drijević Mustafa, prefekt Hromić Alija učitelj, ekonom Cvijetić Alija, internatski Ijekar dr. Bahtijarević Omer. Tokom 1932./33. šk. god. prosio je kroz ovaj internat 110 pitomaca a krajem ove godine bilo ih je 96, među koje su ubrojani i eksternisti. Internatska zgrada ne odgovara svima uslovima inernata. Godišnja kirija za zgradu iznosi Din. 6.000. Zgrada ima 32 odjeljenja od kojih su četiri za osoblje a jedna za klanjajije namaza kao džamija. U internatu, je osnovano pitomačko Literarno umjetničko društvo „Avdo Karabegović Hasanbegov*, čiji su članovi svi pitomci. Tokom cijele godine sta riji pitomci su održavali nedeljom predavanja. Ove godine osnovan je pitomački pododbor Gajreta, čiji su članovi svi pitomci. — Društvo „Avdo Karabegović Hasanbegov" održalo je sledeća preda­ vanja: 1.) Stogodišnjica Đure Jakšića, predavač Salman Murat. 2) Gajret i njegov značaj na ekonomskom i prosvjetnom podizanju muslimana i njegov istorijat, predavač Čišić Mehmed З.} Gazi Husrev beg, preda­ vač Salman Murat. 4.) 0 Kočiću, predavač Korač Branislav. 5.) Interesovanje stranaca za našu narodnu poeziju, predavač Alija Nikšić. 6.) Društvo kao vaspitni faktor, Mulaosmanović Halid. 7.) Zašto sam Soko, predavač, Hadžiahmetović Lutvija. 8.) Uloga Gajreta, predavač Nikšić Alija. 9.) Četiri predavanja za pitomce nižih razreda, u kojima su iznesena uputstva za rad, učenje i čitanje knjiga. Zatim su održane dvije aka­ demije i to na dan Ujedinjenja, predavač je bio Sal­ man Murat i na rođendan Nj. V. Kralja, predavač Šuljak Sulejman.j Literarno društvo je u zajednici sa pitomačkim pododborom Gajreta priredilo vrlo uspjelo sijelo. To­ kom godine održano je 6 sijela za pitomce sa izvo­ đenjem raznih muzičkih tačaka. Na sijelima su deklamovane naše najbolje književne stvari. Po uputstvima Glavnog izvršnog odbora osnovan je 15. oktobra рг god. pododbor Gajreta sa 98 članova pitomaca. Odbor se konstituisao: Pretsjednik Čišić Mehmed, podpredsjednik Fehimović Adem, sekretar Serdarević Izet, blagajnik Abdović Džemil, odbornici Tanović Hamid, Korač Branislav, nadzorni odbor Ramić Ekrem, Hadžić Safet, Šuljak Sulejman; 216 18. oktobra 1932. g. održana je vanredna skup­ ština na kojoj su članovi upoznati pobliže sa Gajretovim pravilima, radom i nastojanjem. 6. novembra presjednik Čišić održao je članovima predavanje o Gajretu, pozivajući ih da aktivno učestvuju na širenju Gajretovih ideja. Pored toga pododbor je zajedno sa Lit. umjet, društvom „Avdo Karabegović Hasanbegov" priredio vrlo uspjelo drugarsko sijelo. Pitomci su uz sudjelovanje Glavnog Odbora Gajreta proslavili u internatu narodni praznik 1. de­ cembar, a 17. decembar kao rođendan Nj. V. Kralja u zajednici sa pitomcima Prosvjednog muškog kon­ vikta. Internat ima biblioteku sa 650 djela iz naše i strane literature. Tokom godine nabavljen je lijep broj knjig? iz pedagoške literature. Broj pročitanih dijela iznosi 550. Pitomci su priredili dva zajednička izleta. Ж сн ск и к о н в и к т у С а р а је в у Управница Кошарић Фата, префекте Арифхоџик Бегајета и Ћурик Зејнеба. Посљедна je разријешена усљед удаје 20. марта, a на њено мјесто постављена je Карахасаповик Абида. Вјерског васпитача није имао интернат него су префекте вршиле ту дужност, a за вријеие Раиазана вршво je дужноот Рагиб еф. Мулић. Он je пнтомнца* ма био ииам и одржао ии неколико вјерских предавања. — Интернатски љекар била je др. Зилџић Иблизовик Шевала. — Кроз интернат су прошле 74 пвтомице a крајем школске године било вх je 67. — Иитррнат има 15 одјељења. — У интернату je основана Гајретова женска питомачка дружина у којој су питомице одушевљено сарађивале. Сједнице су одржавале сваке недеље у присуству префекти a такођер и литерарне састанке на којииа су одржавана предавења, декламадије, ритмичке вјежбе и т. д. Одржана су слиједека предавања: О Гајрету и његовом развитку — Кошарик Фата, о Алипаши Ризванбеговику — предавач Ћурик Хајрудин, Нека je свак задовол>ан са својин удесои — предазач питомица Пашик Фака, о Лази Лазаревику — предавач питоиица Филиповик Магбула, „Коноп веже коње и волове a поштена ријеч човјека* — предавач Бишчеввк Емина, о Исламу, намазу, посту, зенату, толеранцији Ислама, витри. Лејлеи-кадру и друглм мубарек нокима, — предавач Муфтик Рагиб, о Исламу — предавач Хафпз Панџа, пригодом рамазанског бајрама о Ислаиу и исламским проппснма, предавач Хаџи Али еф. Агановик. Питомице су проучиле Мевлудишериф, којом je приликом одржала предавање о Мухамед a. с. питоиица Муфтик Есма. Интернат je прославио заједио са мугаким конвиктом и шегртскии доиом дан Уједињења, a са ж рн скии Мјесннм одбором Гајрета ро1;ендзн Њ. В. Крвља �je приликом питомица Муфтић одржала преда- дан Љ. В. Краља у заједпици са питомцима остала вањо о Љ. В. Краљу. два интерната у Сарајеву. У интернату постоји библиотека којом су се слуT okom године приређено je 18 полудневних шетжиле питомице као и школскои и Просвјетинои библи- н>а у околицу града no водствои упрзвнпка. — Под отеком. Књиге су издавапе на чвтање суботои и водством вјероучвтеља питомцн су недељом, када нинедељом. Надзор над читањем je водила управница су билп запослени, игали у џамију, те су Бајрам доса префектама. У свему je прочитано 500 кљига. сто;но прославили. — Надзор и евиденцију о раду Недел>ом и празницима, када je вријеме допуш- питомаца водио je управник. Управник je мјесечно обитало, питомице су извођене на шетњу изван града a л^зио све послодавце, прикупљао податке и настојао поред тога су посјетиле државни Музеј- Петком су да сваки пвтомац постигне гато бољи успјех у занату. ишле у пр^тњп префекти на ђачке представе у На- Питомци су уредно похађзли и стручну продужну родно Позориште. — Прилпком прославе Гази Хусрев- школу. бега пптомнце су ишле у пратњи префекти на женски мевлуд у џамију, a истом приликом на женски мевлуд К о н в и к т у Б и х аћ у мјесног одбора Гајрета. — Питомице су чланице СоУправник Реџић Сулејман, нвје имао редовног кола те су учествовале у соколском јавном часу. — вјерског васпитача, али ипак патомци у овом васпвт* Здравствено стање било je доста добро a многесупи- ном прзвцу -нису занемарени, јер им je Управа дотитомице добиле на тежини у овој години 5 - 8 кг. — цајем са њвховпм вјероучвтељвма у школи надокнаИнтернат су посјећввали највише родитељи питомица дила оно што ба им дао кућнп вјерскв васпитач. У те наставнице средњнх школа.— иптсрнату постојп нарочита просторија за клањаље Женски питомачки Гајретов одбор био je оваио намаза, гдјђ пптомцц обављали вјерске дужности, констптуисан: Претсједнца Филиповић Магбула, пот- a уз то су посјекпвали џамију у близини интерната, претсједник Муфтић Есма, секретарица Батаагић Хај- к>ко обичним даном тако редовито сваког петка уз рија, благајница Симовик Жввана, одборнвце: Пашик пратњу управника. За врпјеме Рамазана интернат je Фика, Твхвк Зухра, Диздаревпћ Зенка, Бишчевпћ пмао вјерског васпатача Хаџвћа Мехмед еф., који je Бинна, Алијагпћ Васва, Травањкик Аајрија- Чланице са питомцима у конвикту клањао редовно џематиле су билв све питомице. \ ахшам, јацију и теравпју, a између ахшама и јацаје ___ ° _ _ ^С-едржао им je ова предавања: Иелам као универзална Ш егртски дом у С араЈеву ,т вјера, намаз и његова сврха, абдест, купање и љихове Управник Хамшвћ Хусејин, учитељ без помоћt користи, пост п њигони шартовп, зекат, хаџ и помаиика, вјерски васпвтач од 1. јануара о. г. Ковачевић гање уоиште; све врсте намаза и намаски ппртови, Абис еф. Интернатског љекара није бпло јер су сви теиељна начела псламског вјеровања, дужност према пптомцн чланови Окружног Уреда за осигураае рзд- Богу, себн и другима, о мелекпма, китабима, п судњем ника, гдје су добивали љекарску његу у случају по- дану, о Божијим посланвцима и њвховој објави. Ефали мукелимин и о лејлеи-кадру и бајрамима. требе. > . . Интернат нема еталног љекара јер у мјесту поКроз интернат су прошла 63 питомца, од којнх су tokom године 19 завршила занат, 4 оступила и 1 стоји поликлиника гдје сви ђаци пмају бесплатно лијечење. премјештен у мушки конвикт. Крајем школске године T okom године кроз имтернат je прошло 26 питоу интернату je преостало 48 питомаца. Зграда пнтерната има 12 одјелења. — У интернату постоји мала маца a крајем године су остала 24. Интернатска згра библиотека ko' om су се питомци служили. T okom го- да пма 11 одјелења. дине питомци су прочптали 70 дјела и то у часовиУ интернату постоје ова питомачка друштва: 1.) ма одиора. Надзор у том погледу вршио je управник.— Литерарно друштво „Осман Ђикнћ“ које располаже Одржано je 11 предавања. Ta предаваља осим интернатском библиотеком са 557 књига. Свп су пиједвога одржао je управнвк, a теме су биле: 1) Ham томцч члановн са 1 динар мјесечне члнарине, који се народ од доласка у ове крајеве 2.) Велпканп Hsniera троши у корпст библпотеке. Библиотеком рукује један народа у Турској 3.) Окупација Босне u културне те- старвјп питомац под надзором управнпка. Књпге се ковине од Турака 4.) Стање нашега народа под оку- вздају редовно на читање суботом. Реферати о прочвпаторпма 5) Осниваље Гајрета и његови покретачи танпм књпгама подносе се недељом. T okom годвне пи6.) Рад Гајрета до Свјетског рата (у два дијела) 7.) томцп су прочвтали из ове библиотеке око 200 књига. Поратни рад Гајрета 8 ) Данашњи рад Гајрета. Поред 2.) Омлздвнска организацпја Мјеснп одбор пвтомаца тога управнвк je одржао 2 предаваља о задругарству. Гајретова конввкта у Бвхаћу, којв je tokom године Патомац мушког интерната Салман одржао je преда- одржао пет приредаба са позоришним комадвма, a које вање о Гази Хусревбегу и његовом културном раду. су у сваком погледу врло добро успјеле. Материјалнн Питомци су прославили дан Уједињеља и рођен- успјех ове омладинске органвзације био je динара 1.200 kojom 217 �нето, који je износ дозначен Главном одбору. Питомци су били у гимвазијским организацијама: Соколу, Трезвености, Скерлвћу и Феријалном Савезу. Питомци су одржали слвједека предавања у интернату: Значај 6. септембра — предавач Реџвк Ф. Ha рођендан Њ. В. Краља, предавач Хуио Авдо, Ha дан Уједињења — ЕГашалић Ееад, Гајрет a његов рад до Свјетског рата — Дубичанац Муниб, Гајрет од Ослобођења до данас — предавач Херцеговац Асим, Ha муслиманску нову годину — предавач Пашалпћ Есад (на Мевлуду који je приређен у интернату), књвжевност бос. херцег. муслииана — предавач Л>убовић Миралем, Одгој омладине у интернатима — предавач Ченгић Сафвет, Оцјена Bace Решпекта од Ј. Игњатовића — предавач Пашалић Ееад, Херцеговачки мотиви (оригиналан рад) предавач Хумо Авдо. Питомци су направили заједничке екскурзије: Ha Каиенолои (3 ки) Соколац-Град (4 км), Врело Прилицу (2 ки), и Рипач (10 ки).' Поред осталих интернат су посјећпвзли чланови Мјееног одбор Гајрета приликом одржавања својпх сједница, na je сав Гајретов Мјесни рад сконцентрисан у њему. К о н ви к т у В а њ а л у ц и Управник Беквћ Едхем учитељ, без помокнпка, интернатски љекар дцЈ^Херцл Маргерита a дјеломично и др. Давидовић Захарије. Сталног вјерског васпитаЧа није било али су пптоици извршавалп врло савјесмо своје вјерске 'дужноета јер су на то редовито упућивани. Сваког дана заједнички су клањали јацвју у просторији нарочито удешеноЈ, a остале вактове кла* њали су појединачно. Петком je управник водио све питомце у џамију. Интернатска je зграда својина Вакуфа и за њу се плака годишње 6.000 динара карије. У згради постоји двориште и лијепа башта коју питомци обрађују за ивтернатске потребе. Зграда има 15 оделења. Кроз интернат je прошло ове године 40 пвтомаца a концем године било их je 36. У интернату je прослављен 6. септембар са врло љепвм програмом уз присуство чланова Мјесног одбора Гајрета у Бањалуци. Исто тако нрослављен je свечано дан Уједињења. Обадвије ове овечаности одр* жане су уз пригодна предавања управнвка интерната и питомда Вучетића Хамдије. Рођендан Њ. В. Краља прослављен je врло свечано, уз присуство мушког и женског одбора Гајрета у Бањалуци. У пнтернату je одржан женски Мевлуд којои су прилвкои питомци уз предавање о Мухамеду a. с. и значењу Мевлуда извели религиозне рецитације. Затин je одржан мушки Мевлуд којом je приликои професор Алихоџик Мухамед одржао предаваље о Мухаиеду a с. Инж. Салвхагвћ Суљага претсједник Мјесног одбора. и члан Главног одбора Гајрета говорио je о Гајрету и његовим заслугама за наш елеменат. Нриликом 218 Рамазана приредио je питомцима ифтар инж. Суљага Салихагвћ и тои прилшсш одржао им у своме дому врло лајепо предавање о Гајрету и задатцима омладине. Сви су питоици чланови Сокола в трезвењаци. Питомди су домагали сваку Гајретову акцију у Бања Луци. Нарочита дажња цоклоњена je двтомцииа да се унознзју са Гајретом и његовим радом- Старији питомци са управником дрисуствовали су Мевлуду другатва „Фадилет". За вријеие бајрама управник je примао посјете и исте узвраћао са дитомцима. За вријеме Рамазана дужност вјерског васпитача вршио je без хонорара Омаил Хафиз еф. Смајик и заједввчки са управнаком водио датомце у џаиију. За вријеие Раиазана ситомцн су заједничви прочитали подуларна Гајретова предавања »Ислам и хигијена®, »Толеранција Ислама«, »Ислам и наука«. T okom године питомци су направили излет на Бањзлучко Поље, затим до ријеке Врбање, a онда у Горњи Шехер, на Текију. T okom године интернат су посјетили многи угледни грађави како из Бањалуке тако и са стране. Питомачки мјесни одбор конституисао се овако: Нретсједник Бушатлија Махмут, подпретсједник X. Халиловић Ениса, секретар X. Омерсдахић Султанија, књижничар X. Селнмовић Рлфат, одборници Чаушевић Сафет и Рафаел Леви. Друштво има 50 чланова те je у чланство дримило и неколико ученика и ученпца изван интерната. Норед литерарнвх вечери одржали су дитомди три усдјела сијела, a на сваком je одржано no једно предавање. Нитомци су одржали редовно своје састанке на којима су читали своја предавања и реферате. оригиналнерадове и т. д. Одржана су слиједећа предавања: Мустафа Чизмић: Да ли жене треба да буду равноправне са мушкарцима, Шехвћ Исмет: положај жене у друштву (оргиналан рад), „Мнстика мајске ноћи“, прочитао je Муратбеговић Мидхат, Ресулбеговић Сеад: о Гази Хусревбегу, X. Селимовић Рвфат о трговини, Војпиковић Хусреф: о Гајрету, Чизмић: о Хусеин Капетацу Градагачевићу, Ву* четвћ X.: „Човјек као културно биће“, Чизмић Мустафа: „Циљ васпитања“, Шерић Фадил о Иви Војновику, Чаушеввћ Сафвет о Стевану Сремцу. Поред тога на свим овим сзстанцима читали су ceoje оргиналне књижевне радове питомци Муратбеговик Мидхат, Лакик Абдулах, Бушатлија, Бишчевик, Кадик и други. Иитомац Лакак Абдулах добио je 1.000 динара од Њ. В. Краља sa послану Му пјесму »Домовини“, поводом рођендана Њ . В. К раљ а. T okom године пи* томци су прочитали око 1.000 књига. К о н ви к т у М остару Управник Ђикик Ахмед, без помокника. Сталног вјерског васпитача нвје бвло осим за вријеме Рамазана коју je дужност обавл>ао Сефик Али"ЕфендијаИнтернатски љекар био je др. Рвџановвк Мухамед. T okom године кроз интернат су прошла 33 пвтомца, �a крајек године било вх je 30. Интернат je смјештен у двјема приватнии 8градама које раставља велико двориште. У њему je 12 одјелења. У интернату оостоји Литерарно друштво „Осман 'Бикик**, основано 1929. год. Библиотека je обилна a књиге су издаване питомцима на читање сваке еуботе под надзором управника и старијих ђака. Два пута мјесечно питомди су одржавали литерарне састанке на којима су старији читали своје реферате о појединим дјелима a затии би се отворила слободна дискусија. Питомци су правили заједничке излете у околицу Мостара. на врело Радобоље и на мостарски аеродром. направили четири излета и то у Лукавад. Креку, Симин Хан и Илинчицу. T okom године интернат je посјетио 3 пута претсједник Главног одбора др. A. Хасанбеговик. Чланови мјесног одбора у Тузлн посјекивали су интернат чешке и интересовали се радом и успјехом питомаца. Од вјереких обреда питомци су редовно вршили у зимским данима „сабах и „јацију a љети „сабах и акшам*. За вријеме рамазана питомци су заједнпчки клањали ,теравију“ у интернату a послије их je вјерски васпитач поучавао у вјерскам дужностима и обредима. Ha клањање теравије у интернату долазили су многи грађани и Гајретовв радници. К онвикт у Тузли К онвикт у П левљ у Управник Салихспахик Мехмед, вјерски васпнтач Дамаџвћ Хефиз Сулејман, интернатски љекар др. Мујбеговик Мустафа. Кроз интернат су прошла 43 питомца a крајем године било их je 37. Интернат je смјештен у вакуфској згради, прилично солидној али са недовол>ним бројем просторија. У интернату постоји пнтомачка дружина „ОсманЂикик“ са музичком, дилетантском, спортском и шаховском секцијом које су биле tokom годдне врло активне. Латерарна je дружина одржала 10 предавања и једно сијело. Затим je одржала двије академије. Надаље су одржана слиједека предавања: „Осман Ђикик" као ционални, књижевни и културни радник пред лабеговик Махмуд, „Улога Гајрета у нашем нар< његови ревултати" — предавач Медик Хусејин, ност читања", предавач С. Бурина, „Гете и наш родна поезија „предавач Мулахалиловик Ахмед, жност ђачких литерарних дружина“ — предавач Хатуник Мустафа, .Дужност питомада и њихово владање преко ферија" — предавач Сулејманпашик Нафиз,“ о ђачким задругама — преданач Омерсофтик Бекир су* дија, о мајци, предавач Ибрахимагик Мехмед- Затим je прочитао своју оргиналну приповијетку X. Хасановик Суљо под насловом „Супарници“. Предавања су држана сваког мјесеца. Уз предавања била je увијек no која декламација a послије предавања и рецитаиије водила се дискуеија. Питомци су прочитали из библиотеке 206 књига. Библиотеку je водио управник лично. — Питомци су Управник Биоградлвја Ибрахим, без помокника, вјерски васпитач Дрнда Ћамилбег. Лзекарску његу добивали су питомци у ђачкој поликлиници. Кроз интернат су прошла ове године 24 пптом* ца- T okom године тројица су напустили интернат, na их je крајрм године остало 21. Зграда je солидно грађена и уступљена je од пљеваљског вакуфа бесплатно за потребе конвикта. У њу се могу смјестити 32 питомца, a има 11 оделења. Рад питомачке литерарне дружине »Гајретовов подмладак“ био je интезиван. У њој су одржали члавови дружине 9 предавања. Сва >а била су лијепо обрађена и попракена дисрецитовањем пјесама. У интернату je проен 6. септембар( дан Уједињења и рођендан 1Б■- a. У интернату су питомци проучули мевлуд. К онвикт у Требињ у Овај конвикт je ваједнички Гајрета и Просвјете. Смјештен je у приватној згради. Удравник je конвикта професор Салко Назечик. Поред управника управу сачињавају још no три члапа мјесних одбора Гајрета и Просвјете из Требиња. Своје вјерске дужноети питомцн су редовно вршили. Управа их je упознала с идејом Гајрета, стално им предочавајуки значај Гајретова покрета и рада у народу. Упуте еу им држане у виду и форми разговора. Свечаност векег обима приређена je у интернату Првог децембра којој су врисуствовали свн виђени грађани. Интернат су посјетили многи одличници који су се о њему најљепше изража- Had G ajreta n a privrednom p o dizanju 1 prosvjećivanju n a ro d a G afreiova K reditna z a d ru g a Privredne promjene koje su nastupile u musli­ manskom dijelu našeg naroda kao posljedica riješenja agrara i svjetske krize, bacile su naš elemenat u ta­ kovu bijedu i siromaštvo da je teško ikad bio u ta­ kovom položaju. Radi toga se svaki njegov iskreni prijatelj ozbiljno zabrinjava. Kako je Gajret uvijek išao u stopu za narodnim potrebama, to je i u ovom slučaju počeo tražiti puta i načina da ovoj našoj nevolji doskoči. Tražeći puta uvidio je da je zadrugarstvo najoprobanije, najsigurni­ je i najzdravije sredstvo za podizanje narodnog bla­ gostanja, narodne kulture i prosvjećenosti, osobito u širokim narodnim slojevima. Zato je Gajret sa svo- 219 �jim predavanjima, člancima i zadružnim tečajem рб čeo davati incijativu za širenje zadružnog pokreta u narodu. Kako su uspjesi u srazmjeru sa potrebama bili minimalni Gajret je odlučio da počne i sa pra­ ktičnim radom na zadrugarstvu. Osnovao je svoju privrednu i kreditnu zadrugu 25 januara o. g. Zadru­ ga je registrovana 4 februara. Upravni odbor zadru­ ge sačinjavaju g.g. Dr. Hasanbegović Avdo pretsjednik, Dr. Mahmut Mehmedbašić potpretjednik, Asimbeg Dugalić, Hamdija Nikšić, Salih ef. Muftić, Dr. Behaudin Salihagić, Mujaga Hardaga, Salihaga Serdarević. Hafiz Muhamed ef. Pandža, Mustafa Spaho, Hasan Ljubunčić. Kao članovi nadzornog odbora izabrani su: Mujaga Sarajlić, Salko Hasanbegović, Bećir Soko, Akif Sahanić, Derviš Kajtaz. M 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 1| 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 s Da bi zadruga Što bolje uspjela, izbjegli šh s6 režijski troškovi. Poslovanje zadruge svršava kance­ larija Gl. odbora. . . Cilj ove zadruge je privredno podizanje i preporađanje muslimanskog dijela našeg naroda. Taj svoj cilj zadruga misli ostvarivati putem otvaranja proizvađačkih zadruga po svima mjestima na današnjem području Gajretovom. Ali taj svoj cilj zadruga će moći da ostvaruje tek sa pomoću sviju nas, sa što širim i većim upisom udjela, da bi se udarila jaka i čvrsta podloga. Ova zadruga sa ovakim ciljem je na­ ša potreba, pa smo dužni svi da joj pomognemo ostvarivati cilj. Da bi se vidilo koliko se je toj duž­ nosti dosad udovoljilo, donosimo pregled zadrugara i udjela po pojedinim mjestima: Dosad uplaćeno Dinara 15290 upisnina > 1260 » 380 » 3420 » 130 » 500 » 96 > 160 > 260 » 80 > 360 samo upisninu > 90 » 140 100 » 200 » 920 > 10 » samo » 20 > 40 » 100 > 600 » 150 » 680 » 510 još nisu ništa uplatili • » « n t Sarajevo Visoko Žepče, Mulalić Đoboj Gračanica sa Koprivnom Lukavac tur. Kalesija kod. Prnjavora Bužim kod Krupe Bos. Kobaš Bos. Gradiška Bos. Petrovac Travnik, g. Br&jić Bila Vitez) g. Kapić Prozor Dživar kod Trebinja Foča Višegrad Goražde, g. Huskić Kakanj Radenka kod Kjčeva Foča kod Dervente Beograd Plevlja, g. Biograldija Ulcinj Bihać Derventa Tešanj Kupres Dugo Polje Ljubuški Trebinje 1374+20 Ove brojke, uza svu postepenost o kojoj se u zadrugarstvu zahvalno govori, nisu zadovoljavajuće, jer Gajret reflektira da svaki član Gajretov bude i član zadruge, šta više da svi muslimani iz naše drža­ ve budu zadrugari u ovoj nama potrebnoj ustanovi. 220 139.400 » 200 još nisu ništa uplatili 25 506 Ovoj zadruzi je potreban jak zamah, da bi naše pri­ vredno stanje popravila, preporodila i unapredila do ekonomskog blagostanja, a to će moći samo sa nama svima, jer jedan пг može ništa, nekoliko nas može nešto, ali svi možemo sve. �G ajreto v a ć ilim a rs k a š k o la u Novom P a z a r u Z a d ru g a k o la SrpsKih s e s ta ra i G ajrela u S a ra je v u Ova korisna ustanova Gajretova navršila je ove godine 10-godišnjicu svoga rada. Nastavnice škole su Ajdinagić Mazluma i Dražanin Džavida. Upravu ško­ le sačinjavali su u ovoj godini pretsjednica: Vranić Milica, upravitelj Paljevac Hafiz Ramiz, blagajnik Škrijelj Hafiz Hifzo, članovi uprave Petrović Đorđe, Čavić šemsibeg i Agušević Jakub. Školu je ove godine polazilo 35 učenica re­ dovnih, a pored ovih u školi je radilo ove godine 15 djevojaka koje su završile ovu školu ranijih godina, a koje je škola plaćala dnevno do 10 dinara, tako da su imale u školi priličnu zaradu. Škola plaća i redov­ nim učenicama honorar od 1 do 3 dinara dnevno. Škola ove godina nije mogla izraditi sve narudžbe, jer je bila velika navala, i ako je pored gornjih uče­ nica i djevojaka bilo zaposleno još djevojaka koje ni­ su upisane kao učenice, nego im je škola omogućila da nešto privrijede. I ako je u svemu u školi radilo 75 učenica i djevojaka, nije mogla primiti sve narudžbe nego je nekoje ustupila na izradu bi,všim učenicama koji rade kod svojih kuoa'. Pored ostalih porudžbina" dva 'je škola imala, i jednu porudžbinu čilima za Mustafa-paša džamiju u Skoplju, koja je iznosila, okp 31Гјп*Г\га uku­ pan iznos od Din. 43.505.10j”’ 1 ako je izrada ovih čilima bila vezana uz vrlo velike napore, jer za ćilime od po 72 oke nije školajm ala razboja (stanova), niti se je u ovim krajevima radio toliki čilim 'а takovih je bilo 2 komada i treći od 62 oke), to je ova škola ipak uspjela da izradi ćilime za srazmjerno kratko vrijeme. Za ovo se ima zahvaliti neumornom radu nastavnog osoblja koje je radilo i prekovremeno. Za ovu školu vlada veliko interesovanje kako među sa­ mim građanstvom tako i kod stranaca koji su školu posjećivali, kojom su prilikom davali svoje priloge od kojih se je podmirivala kirija. Ispiti u školi će se održati 25. juna ove godine, a prisustvovaće im pored članova uprave i delegat Kralj. Banske Uprave Zetske Banovine. Na Vidovdan kao i svake godine biće izložba radova. Prihodi škole za ovu školsku godinu iznosili su Din. 78.359.85. a rashodi Din, 45.917.10, tako da saldo gotovine na dan 19. juna iznosi Din 32.442.73. Iz ovoga se najbolje vidi kakav je rezultat polučila ova Gajretova ustanova u ovoj godini. Školu su ove godine završile sledeće učenice: i.) Crnišanin Dženka, 2.) Čilerdžić Emira, 3.) Hudović Nedžiba, 4.) Bajraktarević Sadija, 5.) Šaronika Ufa, 6.) Škrijelj Kimeta, 7.) Husić Nurija, 8) Hodžić Huška, 9.) Fujalkić Sadija. Ranije je završilo ovu školu 31 učenica, što sa gornjih 9 iznosi 40 učenica, koje su završile ovu školu i koje se bave ćilimarstvom kao obrtom. Ova Zadruga radi već 7 godina. U radionici Za­ druge njeguju se sve vrste ručnih radova a naročito vezovi. U ovoj godini izrađeno je 14 komada velikih haljina, 12 komada malih haljina, 64 jastuka, 95 bošči, 40 metara lozica, 80 motiva za kape, 10 maramica, 8 peškira, 32 kape. Izrađene radove Zadruga šalje po većim gradovima naše države i to: Beograd, Zagreb, Split, Dubrovnik, Novi Sad a i preko granica naše države, odakle dobiva pohvale i nove narudžbe za vrijedne radove. Zadruga je osnovana sa udjelima, koji su potpuno uplaćeni u sumi od Din. 146.550. Rezervni fond Zadruge iznosi ove godine Din, 63.602.95. Višak u ovoj godini iznosi dinara 8891.75. U radionici su namještene kao radnice muslimanke: Abdić Sejda, Arnautović Mulija, Alihodžić Haša, Aganlić Šuhreta, Berberović Nura, Bičakčić Zekija, Babović Salema, Brkanović Ševala, Bravo Dželila. Begić lfeta, Biber Razija._ Bukvić Behija. Bektić Dika, Baščaušešivić Muniba, Cico Munira, Cvijetić Zekija, Cerić Aziza, Česmić Fehma, Česmić Safija, Čalkić Mutafa, Džemo Aiša Cećo Džehva, Đukić Fajza, Džejić Fahrija, DizdarejfkLRabija, Dorotić Razija, Dalipagić Rasema, Delić Behija, Elezović Šemsa, Musafirović Kijama, Memić Razija, Mujezinović Medžida, Mirojević Zineta, Mahmudbegović lfeta, Mehmedalić Badema, Mahić Razija, Muhedinović Fatima, Musakadić Zulejha, Mujkić Advija, Murga Šemsa, Nančagić Razija, Pilavdžić Rafija, Piljević Rabija, Riković Aiša, Sarija Mulija, Smajić Ismeta, Sudžuka Hajra, Sejidović Hanka, Šero Hadžira, Šero Razija, Šljokić Paša, Uzeirović Sulhija. Ukupno je zaposleno u radionici zadruge 55 muslimanki, že­ na i djevojaka. Sm ještaj d jece putena P riv red n ik a n a z a n a te Već tri godine bratsko privredno društvo Pri­ vrednik u Beogradu, u želji da pomogne muslimanski dio našega naroda u stvaranju privrednih jedinica i kadra savremenih privrednika, blagonaklono je pristu­ pilo primanju i smještaju muslimanske djece na za­ nate i trgovine. Tu djecu prima Privrednik od po­ četka ove društvene godine na preporuke mjesnih odbora i povereništva Gajreta. Privrednik je u svenu smjestio tokom poslednje tri godine 108 muslimanske djece. Ove godine namješteno je nešto manje djece nego prošlih godina, ali držimo da će do konca ove godine dostignuti broj od prošle godine. Primjetiti nam je da je od smještene djece njih 36 napustilo poslo­ davca i izučavanje zanata. Koliko smo obavješteni, djeca koja su napustila svoja mjesta, učinila su to krivnjom njihovih roditelja, jer ih oni nisu dovoljno uputili na prilježnost u poslu, ili su ih svojim pismima, kad su već bili namješteni, uzbunili i odveli kući bez 221 �ikakva razloga. Radi toga skrećemo pažnju svima društvenim odborima koji preporučuju djecu Privred­ niku, da upute roditelje kako treba, te da djecu koja već budu namještena na posao, ostave na miru, jer sa njihovom nepromišljenošću djeca im ostavljaju mjesto a time dovode u nepriliku društvo Privrednik, koje poslije ovakih slučajeva teško može da namjesti na ta mjesta drugo dobro dijete. Naša je dušnost da i ovom prilikom iskažemo našu najsrdačniju blagodarnost društvu Privredniku na njegovoj pažnji i materijalnim žrtvama koje ukazuju prema muslimanima. G a jre to v a š le d o v n a š e g rts k a z a d r u g a u S a ra je v u U cilju razvijanja smisla za štednju i zadrugarstvo 1. novembra prošle godine osnovana je Gajretova še­ grtska štedovna zadruga u Gajretovom šegrtskom do­ mu u Sarajevu. Članovi ove zadruge su Gajretovi pitomci-šegrti. Svaki pitomac-šegrt je član ove zadruge. Svaki zadrugar uplaćuje blagajni zadruge 1 dinar čla­ narine mjesečno^ Osim toga, svi oni pitomci-šegrti koji dobivaju nedeljau nagradu, uplaćuju 60°/0 od te na­ grade Zadruzi na štednju..Zadruga daje pitomcima zaj­ move i to do polovice visine njihove štednje u zadru­ zi, uz garanciju dvojice'jamaca šegrta. Od 1. novem­ bra prošle godine ' «fo *26. juna o. god. ubrano je od pitomaca na ime štednje Din. 3 935 a od toga je izdato pitomcima zajmova Din. 1.968. Radni dan zadruge bio je nedjelja. "Upravu zadruge sačinjavaju pitomci: Hatibović Abdurezak pretsjednik, Ramić Murat podpretsjednik, Zeljković Smail, Čatić Safet i Manovović Mehmed članovi bez funkcije. Nadzorni odbor: Drnda Hasan pretsjednik a članovi Alibegović Hilmija i Oglić Husejin. Poslovođa zadruge je Kreso Kadrija, koji je vodio poslovne knjige zadruge, tačno i uredno, bez nagrade. G a jre to v a r a d io n ic a z a i z u č a ­ v a n je i iz r a d u r u č n ih r a d o v a u T reb in ju Uviđajući teške prilike u kojima se nalazi naš elemenat, a u želji da kod naše ženske onladine stvo­ ri što jači smisao za produktivnost i koristan privredni rad, inicijativom nekolicine Gajretovih radnika iz Trebinja osnovana je Gajretova radionica za izučava­ nje i izradu ručnih radova u Trebinju. U cilju osni­ vanja Radionice održan je prvi sastanak 24 jula prošle godine, na kome je sakupljeno građanstvo ovu akciju jednodušno pozdravilo, izabravši odbor koji ima da izvrši organizaciju Radionice. Osnivajuća skupština održana je 2. septembra prošle godine. Radionica je otpočela s radom i svečano otvorena 25. decembra prošle godine. Za nepunih šest mjeseci pod vodstvom spremnih i agilnih nastavnica Radionica je pokazala 222 vrlo zadovoljavajuće rezultate. Kao i svaka plemenita akcija tako je i ova imala izvjestan broj protivnika me­ đu muslimanima u Trebinju, koje je bolo u oči što je ova radionica Gajretova i što nosi njegovo ime. No ta sitna zavist pojedinaca nije mogla da omete ovu plemenitu ustanove u njenom radu. Slučaj osnivanja ove radionice u Trebinju je jedinstven primjer smisla za rad i za samopomoć, jer je Radionica osnovana na osnovu uloga članova dobrotvora i utemeljača trebinjskih muslimana. Uprava radionice naročito ističe ple­ menitu gestu Sadovića Zaima, industrijalca u Parizu, koji je za ovu godinu uplatio Radionici kao ve­ liki dobrotvor 2 000 francuskih franaka, obećavši da će i u buduće svake godine uplaćivati članarinu ovoj Gajretovoj ustanovi od dinara 6.000 — Zatim uprava Radionice ističe gestu dr. Karamehmedovića Hamdije koji je ovoj radionici dao svoj prilog od Din. 5.GC0.Radionica je smještena u vrlo podesnim prizem­ nim prostorijama, sa dvije učenice, jednom sobom za džamiju, kanćelarijom i jednom sobom za ostavu. Nastavni program radionice je slijedeći: Teorijska i praktična izrada raznih ručnih radova, krojenje i ši­ vanje odijela, rublja i veziva, nauka o pismenosti i vjeronauka. Vjeronauka se predaje sedmično dva sa­ ta. Poste зепо će se uvesti predavanja o higijeni, do­ maćinstvu, vaspitanju, konzerviranju hrane, mljekar­ stvu i t. d. Dosadanji uspjeh učenica je zadovoljava­ jući, jer je 18 učenica polučilo odličan uspjeh, 21 vrlo dobar i 17 dobar. U svemu je u školi 56 učenica. Prihod Radionice od osnutka odnosno od 1. de­ cembra 1932'. do 20. juna ove godine iznosi I ’in. 58.293 64 a razhodi Din. 33.612.80, tako da se nalazi čiste gotovine u Radionici na 15. juna ove podine Din. 24.680.84. Ova cifra prihoda najbolje svjedoči sa kojom su voljom trebinjski muslimani prihvatili ovu ustanovu i koliko je truda uložila uprava Radionice da bi se pokazao što bolji uspjeh. Upravni odbor radionice sačinjavaju: Pretsjadnik Muharem ef. Kulenović, podpretsjednik Mehmedaga Zubčević, Sekretar Sadović O. Mustafa, blagajnik Custović Alija, odbornici Hajdarhodžić Smajilaga, Zubče­ vić Mahmutaga, Kabil Murataga, Kapetanović Mujaga. Zamjenici: Begović Zejnil, Bakšić Hivzija, Čatović Huso, nastavnice: Zvizdić Hatidža (upraviteljica) i Klepić Memnuna — bivše Gajretove pitomice. Radionica je izradila od 1. januara do 15. juna ove godine sledeće predmete: 90 komada prostih muš­ kih košulja, 40 komada prostih muških gaća, 54 komada finih muških gaća, 40 komada finih muških košulja, 4 komada muških spavaćih košulja, 100 komada žensko­ ga veša, 141 komad ženskih haljina, 7 komada ženskih kaputa, 2 ženska kostima, 49 komada ženskih bluza, 25 komada dječijih muških odijela, 69 komada raznih vezova i 7 ženskih jakni. Od 1. jula ove godine u Radionici se uvodi'i odjelenje za ćilimarstvo. Uprava Radionice izvršila je �sledeće priredbe u Radionici: ženski mevlud, zatim sijelo sa dočekom muslimanske Nove godine i jedan roditeljski sastanak. Održan je u Radionici alnafabetski tečaj pod vodstvom učiteljice Klepić Memnune i tom prilikom se naučilo čitanju i pisanju 25 naučnica. Za vrijeme Ramazana napravljena su u radionici od sakupljenog zećata odijela, kojima je obučeno 15-ero siromašne djece. Салихага Фочо, Салих Муфтић, Фехим Скаљић, Д ервиш Тафро, Мехага К учукалић, инж. Мехмедалија Јаловчић и Х амдија Капиџнћ. Ч ланови Г лавног одбора И8ван О арајева ф унгирали су ове године: Х аџи Ибрахимага Слипичевић из Мостара, Есадбег А либеговић из Дервенте, Осман Р еџић из Б и х аћ а, Мустафа М улалић из Ливна, инж. С уљ ага Са* лихагић из Б ањ алуке, Џемалага Т елалбаш ић G a jre to v i p ilo m c l u K o ž a rs k o k r z n a r ­ И8 Т узле, Сабит Ч ам пара из С тоца, Мухаsk o ! šk o li u V isokom медбег П рељ убовић ns Бјељине, Али еф. ОрPrije 3 godine u Visokom je osnovana stručna ман И8 Љ убуш ког, Теуфикбег Тахирбеговић Zanatska kožarska škola čisto praktičnog karaktera a из Плевал>а, Ахмед Садиковић из Б у го јн а, njen je cilj odgajanje modernih kožara koji će raditi Хамдија Б аш аги ћ из Травника, Х асан еф. bilo za sebe bilo ulaziti u poslove i spremati se za bu­ Х аџихалиловић из Вишеграда, Мехмедалија duće poslovođe. Škola traje 3 godine i dijeli se na Х аџић из Коњица, Салих еф. Х асић из Ф оpraktičnu i teorisku nastavu. Ova poslednja je veoma че, Мехмедага Зубч еви ћ И8 Требињ а, Мустаozbiljna i obimna. Učenici izučavaju izradu svih vrsta фа Зухри ћ из Санског Моста и Хамдија Тахkoža a među njima i krzno. Ovo poslednje naročito мишчија из Високог. je značajno za to što krznarstvo kod nas uopšte ne Главни одбор конституисао се на својој postoji a ima sve preduslove za uspješan rad i opsta­ првој сједници овако: П ретсједник Др. Авдо nak. Praktična nastava izvodi se uporedo sa teorijskom Хасанбеговић, 1. подпретсједиих Д р. Ибраu moderno uređenoj fabrici koja raspolaže sa svim хим Хаџиомеровић, 2. подпретсједник Х усеин potrebnim mašinama i postrojenjima,'Nastava traje 10 К адић, секретар Хамид К укић, благајвик mjeseci u jednoj školskoj godini, zatim 1 mjesec fe"'' Салих Тафро, a остали чланови били су без rijalne prakse u nekoj tvornici u zćmlji urkeju ih šalje нарочите uprava škole. Škola ne daje nikakvu titulu svojim uče­ nicima. Ona ih sprema- za privatan samostalan rad. Главни надворни одбор изабрао je претMogućnost rađa i zaposlenja svršenih učenika ove сједника Хамдију Увејса, a чланови су му škole nije mala. U državipostoje velike tvornice ko били: Мехага Чомара, Е јуб Адемовић и Салžarske koje sada zaposlavaju strance. Društvo Gajret ко Хасанбеговић. koje ima u svome programu i privredno podizanje Г лавви и8вршни одбор je након одобреnaroda smatralo je za potrebno da posveti pažnju i њ а нових правила, подијелио цјелокупан друosposobljavanju privrednika kožara, pa je prema svo­ ш твеви рад у б секција, и то 1) Секција sa jim raspoloživim sredstvima uputilo u kožarsku školu ивтертате, стипевдвје и потпоре: прочелвик u Visokom piriličan broj đaka muslimana. Ove godi­ проф. Д ервиш Тафро, члавови Д р. Махмуд ne završava ovu školu 9 Gajretovih pitomaca koji će Мехмедбашић, Салих Муфтић, проф. Хамдија biti, bez sumnje, vrijedne privredne jedinice u na­ К апиџић, Др. Асаф Ш арац, Сулејман Сариšem elementu. џић и X. Кукић. 2) Секција привредно фиГајретова организација нансијска: прочелнвк Мехага К учукалић, чланови др Махмут Мехмедбашић, ивж . МехПословима друш тва Г ајр ет руководи u медалија Јеловичић, Мустафа Спахо, Салих њ егову идеологију спроводи у .ж и в о т : ГлаБ- Тафро, М ујага Хардага и X. К укић. 8) Секција ни одбор, Главни изврш ни одбор са својом ва вародво просвјећивање и друш твен у пропаканцеларијом, срески одбори, мјесни одбори ган ду: проче лвик Др. И. Хаџиомеровић, чланови и повјереници. Фехим Мусакадић, проф. X. К апиџић, и вж М. Јаловчић, М ујага Сарајлић, И смет З и л џ в ћ и Г лавни одбор X. Кукић. 4) Секција за сарадњ у са ПроГлавни одбор сачињавали су у овој го- свјетом: прочелник Хусеин К адић, чланови диви 18 чланова И8 Сарајева и то: Д р. Авдо Фехим Мусакадић, Др. A. Ш ар а ц , Ф . О калвћ, Хасанбеговић, Др. Ибрахим Хаџиомеровић, С. Тафро, М. Ф адилпаш ић, Ј . П аш и ћ и X. Х усејив Кадић, Др. Махмут Мехмедбашић, К укић. 5) Секција 8а лист „ Г а јр е т “ и друФехим Мусакадић, Осман Селесковић, Др. ш твена ивдања: прочелник X . К у к в ћ , члаАсаф Ш арац, Мухидинбег Ф адилпаш ић, Са- вови: проф. Тафро, Салих М уфтић, проф X. лих Тафро, М устафа Спахо, Хамид К укић, Капиџић, М. М улаџић, инж. Јал о вчи ћ . 223 �Реџеп, секретар: Н азечић Салко, К ар аи ксш ^ Мухамед, остали чланови одбора: СадоваН Х уснија, К ап етан оваћ М уетафа ЦвијетвН Ахмет, Ч устовв ћ Алија, С алковвћ Ибрахам вв Л астве, А рсланаиЉ Аспм в а А рсл. Моста, Салко Берхамовик И8 Џ ивара. 5. ) Високо (20. вовембра 1932.) претсјед. ник Ф р ту в а Абид, потпредсјадник инж . Хр. њ ичеввк Х алил, секретар: Т аф ро Хилмија, остали члавови одбора: М аглајлик Хавпм, Зечевик И брахимбег, Х аџик Салим, Н умаваги к Невир, Пињо Раш пд сви из Восоког, Д огдибеговик Мустафа ns Д обоја к /К , К арахоџвк Ћ ам ил из Бреве, С ал ето в вћ Т е у ф -К из Вареш а. 6. ) Травпик (26. нов. 1932.) претсједн Х амдија Б аш аги к судија, потпретсједвш с Ш ахи вови к Назиф, секретар: Салих И дризбегоС рески о д б о р и вик, остали члавови одбора: Х алим бег Р у . Н акон одобрењ а нових друш твенпх пра- став п аш и к, Ш емсо К аблар ив П реочоце, вила Г лавни изврш ни одбор на оспову члана И брахим Салкица из К ар ау ле, Б е к и р И дриз45 — 58 ставио je у дужност> одборпма у 15еговик из Вотеза, Х асав К ап и к ив Биле, сједнш тима администратпвних срезова д а ор- И брахим Г р ч и к И8 Витеба. ган ивују среске одборе. H a тај повив ода7. ) Cmapu Бар (27. вовем бра 1932.) п звала с у се до 8акд.учка ове д р у ш т в ен е госједвик: Д ервиш О мербаш ик, подпретсједвив дине слиједека м јеста: Б л аж о Ђ уран ови к, секр етар : Ј а ш а р К ара1. ) Т цзла — (20. новембра 1932.) П р етђузовик, чланови одбора: М ахм ут Загаљ ор сједник Ц ем ал ага ' Телалбаш и к, подпретсједнок М уратбег Зап м овик, секретар: Мехмед Б е к о Б огзи к, Саит Х ам зик, Џ аф о АлибегоС алихспахик, одборннци: Ц и н и ћ М ехмедалија в и к, Љ у б о Б у л ато в и к , С теван П о л о ви к , ТаД р. Хазпм М уфтик, Н ож пћ М ехмед, Ш е р б п к хир Ч ап р и к и М ујо А лковик. 8 . ) БихаЛ (4. децембра 1932.) претсједАхмет — сви из Тувле, пнж. И брахим IH a ки р аги к из Креке, Р аи ф а х. Н ож ик ns Т увле, b u k : С мајик Мухамед, по тпредсједник С оф ш к А бдулах С арачевик ne Г . Т у зл е, М ехага Е сад, секретар: Р еџ и к Осман, чл аво ви одбоЧ ам џик из П урачика, А бдулах Б е р б и к ив Т. р а : Вехабовик Абдулах, Ч е т и к Б еки рага, Л у к ав ц а и И брахим бег Х аш имбеговик ns Р е џ в к Сулејман, Т а тл и к Ш еф ик, И брахимп аш и к М устафа, М ујакпк Х усеив, Мехик Ж и ви н и ц а . А ли еф., Д издаревик А ли еф. 2. ) Дервента (2. окт. 1932.) претсједник Е садбег А либеговик, потпредсједнш с М уха9. ) Приједор (25. нов. 1932) претсјед рем П у ја ги к пз К оторског, секретар: Х алид Селим беговик Осмавбег, п о тп р едсједвп к ХаШ е р и к из Д ервенте, чл ан о ви : Елевовик сан М ујагик, секретар: Н аи л еф. Т р е п и к , одХ ам дија, А вдага Х усеин чехавк, Н еџиб Ч ар- б о р в и ц и : Саво Стојановик, инж . Мехмед Баџ и к , Г1>а Ф ерида Ш е р и к , Ф а и к Х а џ и а ги к из л и к , М ухарем М иџнк, Ф ехим ага С и тви ц а — Б . Б рода, Смајл еф. Х а џ и к ns Велике, Х аџи сви И8 П ријед ора и Н аи л П аш и к и8 Љ убије. Ариф Џ ан ан ови к ив О џака, А ган С инановик 10. ) Ц азин (12 дец. 1 932.) претсјед ne Б . Д убочца и З ах и р о в и к И8 Ј а к е ш а : Ј а в и к Мехмед, потпретсједнш с: М ујевивовик 2.) Коњиц (12. октобра 1932.) п р етсјед - Х асав , се к р ет ар : Ћ о р ал и к Х у сеи н , чланови ник: М ехм едали јаХ аџи к, п одпретсједни к Сма- одбора: М ахмут Џ аф еровик, Н о зд ер ац Алија, илбег Љ убови к, секретар А бдурахм ан Сади- Т ором анови к Х асав , Ћ ам и л о ви к Ахмет, Де* ковик, члапови одбора: Еминбег Б е г т а ш е в и к л и к С у л ејм ав, Б у љ у б а ш и к С и в ан , Ри8вић Ј у с у ф М утевелик, И брахим Х аџ и -З у к и к, Сма- Т у р с у в , Т ором авовик Мехмед. јо К осовац и Авдо Софо, сви ив К оњ ица, 11. ) Гацко (11. дец. 1932.) претсједн Медар Осман ив Јаб л ан и ц е, Ћ у р и к М уотафа Х а с а н Ш ак о ви к , потп р етсјед ви к : Ариф Ха_ u s О строш ца, Ч у в л е Д ерви ш ив Б је л е м и к а са вб е го ви к , секретар : А хмет Ч ам п а р а, члано4.) Требиње (9. окробра 1932.) п р етсјед - ви одбора: З и к р и ја О мерагик, М ахмут Чамнше: Зу б ч ев и к М ехмедага, потпр. Х ајр о в и к п ар а , Б е ш и р ЕГашик, Х амдија Х рустановић Д јел о к р у г рада појединих секција про□исао je Г л а вн п изврш ви одбор посебнпм правилником. П рочелввци са8ивају у сједннцо своје чланове према потребн или ако то 8 \траж и једна Tp f k n a a чланова дотичне секције. П рочелници рефериш у о раду својих секција у сједноцама Г л авн ог одборе и на главној скупш твни. Подјелом рада на секције ом огућено je да се свакп друш твени посао п свако питаљ е које до^е на дневни ред, претресе томел.ито у односној секцији и д а се no сваком питањ у доносе здрава ријеш а no ивтересе друш тва. В аж вији вакљ учци секција су изврш ни no одобрењ у Г л авн о г ивврш ног одбора. Морамо нагласити да je нарочито интензиван рад био у секцији sa интернате a затим у прнвредно-финансијској. 224 �M jesni o d b o ri Зећ о П аш о ћ , Ибро М ујезиновпћ, Алија Лаго Абид П ргуд. Glavna snaga Gajretova leži u njegovim mjesnim odborima i njihovom članstvu po gradovima i selima. 12. ) Бугојно — (13. мај 1933.) претсједник Mjesni odbori djeluju u dva glavna pravca: U pravcu Ахмет Садшеовић, секретар: Мехмед Мутеве pribiranja društvu potrebnih materijalnih sredstava i лић, члановп одбора: Ибрахим еф. Х аџиах м етовић, ннж. Садулах Н икш аћ, Абид еф. u pravcu ostvarenja njegovih ideoloških ciljeva. Po požrtvovnom radu funkcionera Mjesnih odbora, Учембарлић, Смајл бег Ф илиповић, Ахмет П аш оћ, М устафа Л>ута, Џ евдет Идривбего- po broju Gajretovih pristaša i članova u njihovim вић, Х усепвага Х аџвабдвћ, Др. Стјепан Вп- mjestima, najbolje će se ocijeniti veličina Gajretova zamaha na kulturnom i ekonomskom preporodu na­ дале. šega elementa. I ako se mi svi možemo da ponosimo 13. ) Столац (20. јун и 1933.) претсједник: С абат Ч ампара, потпретсједник: М устафа Ри- mnogim Gajretovim mjesnim odborima, čiji su rezultati 8ванбеговаћ, секретар: Едхем Б аћкал о, чла- rada poznati i iz pisanja lista Gajreta, a koji otskaповп одборн: М устафа Ш ар а ц , Х алил Махо- ču i svojim materijalnim rezultatima koji se vide u в вћ , И бро Бећевић, Мехмед Гребиџела, Џен- ovogodišnjem izvještaju, nažalost izvjestan broj mje­ ка Сарајлић сви ив Стоца, Х асан Х асић из snih odbora ne zadovoljava svojim radom. Iz dosadaД омановаћа, Н азиф О пнјач ne Ц рнића, Сал- njeg iskustva znamo da su rezultati mjesnih odbora neovisni o majerijalnim i drugim prilikama u mjestu, ко Ш ат о р пз Локава. Фоча, Рогатица, Кладањ — пош то н ас у nego su ovisni od požrtvovanja i umješnosti radnika. I имали потребних увјета ea оснавањ е срескпх najsiromašnije mjesto, ako se u njemu nalazi bar je­ одбора, јавили су д а ћ е Мјесни одбори »у dan prekaljen i požrtvovan Gajretovac, može da po­ сједиш ту адмонистративних сревова привре- luči odlične rezultate. Pogledajmo u blagajničkom мено преубвти дуж ност сресквх одбора, док izvještaju prihode po pojedinim mjestima, pa ćemo se се успоставе органивацвје Гајрера н а селпма. uvjeriti da je to tačno i da nekoja manja i siroma­ И ако je Г л авн и иввршни одбор проду^- šnija mjesta daju mnogostruko veće rezultate od iz­ љавао неколико п у та роково 8а спровођење vjesnih većih mjesta gdje su i ekonomske prilike органивацаје сресках одбо^а, до 8акл>учка kudikamo povoljnije. ове друш твене године није се могла спровести та организација. Д а je та органпзацвја спроведена када je то"Г л авн и одбор одредио no први п у т, сигурно je да бисмо имали данас много ја ч у организацију, нарочито иа селу, a у8 то и материјални ревултати крајем ове годвне били би без сумље кудвкммо повољиијв. П римјетити нам je да се срескв одбори који су в ећ образовани, нису придрасавалп прописа правила у погледу рова одрж авањ а редовних сједница. Уз то су среским одборима предвиђене и многе друге дужности које онв н псу у цијелоста испунили. В аж ност спровођењ а сресках оргави8ац в ја паје потребно нарочито наглаш авати када се ана да срески одборп имају да дају дврективе и да бодре на интензпвнпјв рад све др уш твене једвн ице у своме срезу, да стално врш е надзор над њпховим радом, да п р ош ирују орган ввац вју и јачају друш твену свијест. К ада бп били организованп ореска одбори у свима сревовима п када би врш вли намијењепе им дужпости, не би се деш авали материјалпи пропусти код некојих једпннца, те бв н администрацвја код поједвних једпнпца била уреднија. С тога не можемо пропустптп ову прилику да не приговоримо песпровођењ у оргапазације сресках одбора у срезовима гдје sa то постоје услови. Mjesr\I o d b o ri u go d . 1932-33: Aladinići'Cmići (srez Stolac) Halil Balavac, Nazif Opiјаб, Hakija Šetka, Muetafa Serdarević, Hasan Hanić, Ahmed Pejak, Hakija SoldiD, Mehmed Gološ, Vide Moro, Atif Op:jač. Avlovac (srez Gacko) Arifaga Hasanbegović, Zaćo Pašić, Sajto Pašić, Ibro Fazlić, Mumo Hasanbegović. Hajdar Hasanbegović, Salčin Šehović, Mujo A. Hasanbegović, Džemil Hasanbegović, Mustafa Pašić. Banjaluka (muški) lng. Suljaga Salihagić, Dr. Tudor Lazarević, lng. Omer Kajtaz, Edhem Bekić, Huenija Džumrukčić, Fehim Kurbegović, Muhamed ef. Alihodžić, Salih Ramić, Marko Livnjaković, lng. Fehim Đulbegović Banjaluka (žeuski) Fatima Džumrukćić, Duda Bekić, Vahida Tetarić, Šida Hus»đžinović, hanuma Kaj­ taz, Arifa Tabaković, N. Bućo, Senija Dizdarević, Emina Muhurdarević, Tevhida Begtašević. Begovhan (srez Žepće) Đulbeg Zaimbegović, Petar Bahniak, Derviš Odžakić, Mustafa Ajanović Ivo Marinćić, ćamil Leto, Zajko Kadić, Adem Đinić, Šandor Sohnenschein, t''majil Ruvić Bihać (muški) Osman Redžić, Sulejmau Redžić. Božo Botić, Esad Softić, Abdulah Vehabović, Muslafa Hasić, Hasan Saračević. Muhamed ef. Smajić, Nurija Midžić, Veljko Mandić. Bijeljina (muški) Muhamedbeg Preljubović, Ibrahimaga Husagić, Halil Hajdurović, Ali ef. Aliefendić, H. 225 �Muharembeg Pašid, Asim ef. Mehmedagić, Нчшdija Resić, Mehmedbeg Fidahid, Hamid Imamović, Mujaga H. Beganović. Bijeljina (ženski) Šefika h. Pašid, Nara h. Pašć, Asja Kavarović, Zlata h. Preljubović, Ulvija li. Pašid, Safveta h. Dautovid, Ajiša h. Pašid, Hašmeta h. Torlid, Nevresa h. Osmanbegović, Mina h. Pašid, Bijelo Polje Murat Burdžovid, Jovo Lazarevid, A. Pantazijevid, Mulo Muzurovid, Ibrahim Dobardžić, M. Hašid, ćamil Hota, Šemsudin Zečevid, Abazbeg Zejnilovid, Aleksandar Crnojević. Bileća ćamil ef. Arnautovid, Arif Arslanagid, Fehim Babovid, Hasan Prohid, Emin Hadžić, šaćir Isovid, Ismet Fazlić, Hamid Kapidid. Bitolj Milivoje Momdilovid, Dimitrije Prenovid, Kemal Islami, Hasan Haindi, Husein Talat, Jovan Datlić, Akif Alijevid. Blagaj (srez Mostar) Mustafa Leho, Abdaga Đankid, Ibrahim Ajan^vić, Ibrahim Drljevid, Alija КгЈ>о, Meho Kamerid, Omer Husagid, Alibeg Velagić. Omer Obad, Avdo Memid. Bos- Brod (srez Derventa) Šukrija Hadžid, Hilmo Hodžid, Husenn Hađžisejdićr Galib Hadžid, Mehmed Kondžić, Šefko Jillijirld, Seid Bajramovid, šefko Kondžid, Ćamil Piskić, Sabit MujkaneVuT Bos. Dubica Hašim Šerić, Du&gn Bižid, Rifat Lelic^ M. Alija BećjreVić, Mustafa Pezid, Tahir Lelid, Omer D.elić, Jovo Miljkovid, Edhem Dolić, Uzeir Seferovid. Bos. Gradiška Mehmed Sokol, Hasan Bedirevid, Kasim Džumhur, Avdo Dubidanac, Veselin Gvaid, Vla­ dimir Malid, Halim Mujadžid, Avdo Buzaljko, Ahmed Pletilid, Ibro Fišek. Bos. Kobaš (srez Prnjavor) Dr. Hamdija Bravo, Rizabeg Alibegovid, Ferid Kapetanović, Husein ef. Huremovid, Mehaga Dizdarevid, Petar Đbkić, Hrusto Alibegović, Mustafa Kapetanovid, Rade Maksimovid, Đurica Damjan. Bos. Kostajnica (srez Bos. Novi) Mehmed Tihid, M. Alija Arnautovid, Rajko Karan, Dušan Roknid, Idriz Aganović, Mehmed Valjevac, Šerif Begid, Hasan ef. Muratovid, Mirko Pavid, Milan Đorđević. Bos. Krupa Boško Zeljkovid, Murat Šuvalid, Abđurahman Aleševid, Emin Tirić, Smajil Bišdevid, Osman Kabiljagid, Hasan Mesid, Luka Senid (Potpuno neaktivan) Bos. Petrovac Sulejman Jakupovid, Alija Hujid, Teovfik Šehid, Ruetem Beširević, Munib Haznadarevid, Meho Hujid, Mahmut Kahvedžid, Muhamed ef. Šenid, Dragutin Sekanina, Jovo Marjanovid. Bos. Samac (srez Gradačac) Dr. Džafer Mehmedagić, Ali Riza Salihovid, Mustafa H. Alibegović, Muharem H. Jusufović, Mujaga Repidid. Brčko (muški) Dr. Riza DubinOvid, Dušan Buđen, Pe­ tar Božid, Seid Buljina, Jusuf Slomid, Fehim 226 Kudukalid, Hamid Šehid, Jovan Stanisavljević, Sulejman Alijagid, Redžeb Mekić, Brčko (ženski) Šerifa h. Trebmčev.ć, Tahira h. Simito. vid, Avnijalh. Bukvica, Selima h. Kadid, Emira h. Kantardžid," Hanumka h. Edhemovid, Raliija h. H. Mehmedagić, Neelija h. Dedid, Zineta h. Mujanovid, Paša h. H. Mehmedigid, Zekija h. H, H»aanefendid, Mesrura Kudukalid. Breza (srez Visukt) Ćamil Karahodžid, Олпап Herco, Omer Dinarevid, [smet Suljid, Suljo Silajdžić, Meho Silajdžić, Hamdija Mandid, Arif Herco, Lutvaga Maratovid. Brodarevo (srez Prijepolje): Suleiman Salihovid, Aziz Šehovid, Litvija Ćengid. Šerif Bašid, Savo Zindo vid, Hrustem Kriještarac, Todor Lazovid, Huso Špirtovid, Nazif Bećirovid. Bugojno: Ahmed Sadikovid, Ibrahim H Ahmetovid, Mehmed Mutevelid, Ahmed Idrizbegovid, Abid ef. Udambarlid, Smailbeg Filipovid, ing. Sadulah ef. Nikšid, Mehmed Ždralovid, Stevo Vučić, Raif Sulejmanpašić Carevo selo (srez Štip) ćazim Halid, Risto Zlatković, Mehmed Nuri Alijevid, Svetozar Pekid, Mahmud Ališan, Emin Omerovid, Sulejman Kadijski i Mehmed Bošnjak Cazin: Mehmed ef. Jakić, Alija Pozderac, Husein Ćoralid, Mehmed Pozderac, Mahmut Pozderovid Ahmed Ćemalovid, Hasan Toromanovid Čajniče: Nedžibeg Prašo, lsmet Arifovid, Mustafa Sa­ rajlić, Edhem Smajlović, Hamidbeg Herenda, Ha­ mid Fočo, lbro Smajlovid, Dr. Boris Kosov, Ejub Smajlovid, Meho Smajlovid Čapljina (srez Stolac): Salih Kazazid, Dr. Nikola Princip Alija Sarajlid, Hadžo Soldo, lzet Zvizdid, Ahmet Kapetanovid, Fazlija Ćiber, Omer Šehovid, Husein Begid, Ibrahim Kazazid Derventa (muški): Esadbeg Alibegovid, Sejfulahbeg Begovid, Alija Huaedžinović, Smail Hakija Udžvarlić, Avdaga Dervišagić, Hamdi ef. Elezović, Halid Šerić, Šemsibeg Abdulahefendić, Mustafa ef. Halilović Derventa (ženski): Emira Alibegović, Bahrija Smajilbegović, Ferida Šerić, Mubera Halilović, Šaćira Ali­ begović, Zijifa Hadžialić, Fata Gradašdević, Vasva Halilović, Ćamila Ruždija, Alema Tirić Doboj (srez Tešanj): Elmas Sarajlić, Agan ef. Bešlagić, Ahmedbeg Gradašdević, Šemsudin Sarajlić, Dr. lzudin Džananović, Edhem Omersoftić, Alija H. Mujagić, Dr. Džafer Dautbegović, Daut Hadžikadunić. Donji Vakuf: (srez Bugojno) Hf. Mustafa Basara, Smail Putara, Smail Verem, Osman Trto, Nurija Cero« Muharem Adžemović, Omer H. Omeragić, Muharem Cero. Domanovići (srez Stolac) Hajdar Lizđe, Hasan Hasić, Mustafa Haljevac, Ahmet Lizde, Ahmet Šuta �Ibro Hadžić, Alija Krpo, Alaga Kapetanović, Salih Lizđe Duhovo (srez P tć) Zumber Zejnil, Ibrahim Šadtović, Alija Zekić, Mulo Ejip, Sadik Ređža, Mulo Sadrija, Ramiz Sadrija, Alija Joja, Sadik Remca, Arif Ešref. Dubrave tur. (erez B. Gradiška) Neđžib Čatak, Mehmed Hatić, Salih Šehović, Mujo Cimiratić, Smail Mulalić, Emin Fanković, Mujo Numanović, lbro Rizvanović, Juso Raković, Osman Lović Dugopoljana (erez Sjenica) Sulejman Kamberović, Kasum Šehović, Ramo Hodžić, Abit Redžović, Mihsjlo Đenošević, Ibrahim Bešić, Šefko Omerović, Kemal Brajović, Džemo Murić, Muharem Ljojić Dživar (вгег Trebinje) Mehmed Duraković, Ahmet Ha­ džović, Šukrija Hadžović, Hamdija Fazlinović, Murad Erkočević, Fazlija Hadžović, Hueo Alija gić, Zaim Budalica, Hilmija Zubčević, Ekrem Er­ kočević Foča (muški) Alija Omersoftić, Salih ef. Hasić, Sulej­ man Kemura, Šaćir Hadžihalilović, Dika Pilav, Huso Karahasanović, Šaćir H. Ahmetović, Omer. beg Čengić, Ahmet Trhulj Foča (ženski) Munira OmerKodžić, Almasa Karabdić, Sabira Njuhović, Dika Pandur^Dika Pilav, Sehija Avdagić, Fadila Pekušić, lfeta Behlilović, Hasiba Hasić, Nefisa Musić Fojnica Dr. Husein Raljević, Ahmed Rezaković, Enes Varešlija, Alija Tihić,. Ferid Husbašić, Edib Karasalihović, Muhamed Salihagić, Derviš Salihagić Gacko Abdulah Gavranovi^ Adem Šaković, Zikrija Omeragić, Husnija Dizdarević, Ahmed čampara, Bešir Pašić, Hamdija Hruetanović, Vaeilije Bijelić Hasan Šaković, Mahmut čampara Giljani Jusuf Zija H- Jakubović, Adem Prekić, Božidar Marković, Sulejman Agušević, Ilija Nešić, Mehmed H. Šabijević Godimlje (op. Borička, sr. Rogatica) Emin Hajdarović, Ibrahim Zilić, Mehmed Barlov, llijas Tafro, Nazif Oprašić, Nazif Heljić, Ahmet Šetić, Zejnil Hodžić Hamid Mešanović, Ismet Agić Gorazde (srez Čajniče) Nurija Rašidkadić, Omer Be gović, Mehmed Huskić, Nurija Harlač, Mehmed Bahtić, Mehmed Čengić, Hasanbeg Bašagić, DrSabrija Karamehmedović, Hilmaga Plevljaković, Hajro Borovac Gor. Vakuf (srez Bugojno) Mustafa Ljuta, Husein Hadžiabdić, Hašim Gavranović, Rešid Kirlić, Halilbeg Teskeredžić, Smail Redžebašić, Rešid H Abdić, Mustafa Mišić, Hasan Džino, Alija Uzun Gor. Zenica (srez Zenica) Husein Pašanbegović, Osmeni aga Durmo, Abdulah Alispahić, Redžep Pjanić, Osman Đulić, Agan Bjeloglavić, Avdo Šuvalić* Reško Pašanbegović, Rasim Alihspahić, Вајго Đulić Graćanica (muški) Asim Alikalfić, Dimitrije Mitić, Šef­ ko Mujačić, Ćamilaga Sulejmanović, Šefik Bešla- gić, Mehmed Husić, Murat Fetahagić, Hamid Kajmaković, Hasan Pozderac, Muhamed Sarajlić Gracanica (ženski) Fatka Alikalfić, Aza Vejzagić, Šemsa Kurlagić, Zulejha Žiško, Ljubica Nikolić, Danica Žokalj, Emina Halilbegović, Asim Alikalfić, Ha­ mid Vejzagić, Adil Kadić Gradacac (mušk') Sadik ef. Mulahalilović, Nurudin el Begić, Šefik Dizdar, Osman Džaferović, Ibrahim ef. Topčagić, Mustafa Huseljić, Sadik Mulahali lović, lzetbeg Jahić, Abdulah H. Šakić, Mehag Jašarević Gradacac (ženski) Šamija Jahić, Pemba Imamović, Ha tidža Kraiišnik, Razija Nezić, Emina Gradaščević Safveta Mahmudbegović, Šemsa Midžić, Futmet Gradaščević, Haša Hafizović, Rašida Nezić Hadžiči (srez Sarajevo) Ahmed Begović, Ramo Gača nović, A9im Zubčević, Sabit Hrnjić, Ibro Dupo vac, Salih £ović, Muhamed Gačanović, Ljubomi Anđelić, Muharem Nizić, Kasim Šećerović IlijaS (srez Sarajevo) Hf. Husein Ekić, Mijat Kuraja Abduselam Jelečković, Mujo Dervišević, Meh Matoruga, Murat Alić, Sejfo Ekić, Hašim Čebo Uroš Popić, Vinko Larisa Jablanica (srez Konjic) Osman Medar, Ćamil Krvavac Ljubomir Crnogorac, Junuz H. Ahmetović, Mila Bjelica, Hasan Tufek, Salko Zećo, Hf. Agan Ho džić, Jovo Mihać, Hasan Zećo (muški) Mehmedalibeg Kapetanović, Dr. Ibro Brkić, Ibrahim Kršlak, Derviš ef. Mulaomerović Smailaga H. Osmanović, Salihaga Sarač, Muha medbeg Aganović, Bećir ef. Hadžialić, Mujo Agić Čedo Katić Janja (srez Bijeljina) Muharem čemerlić, Simo Laži Osman Gruhonjić, Ahmet Alibegović, Hamzaćoralić, Mehaga Musemić, Emin Tuzlak, Aleksa Stanković, Nikola Petrović, H. Hasan Huremović Kakanj-Doboj [srez Visoko] Mustafa Dogdibegović, Huseinbeg Jašarspahić, Ešref Durmić, Zahid Frtuna Nezir Durmić, Nazif Džafić, Salihbeg čaluk, Ib­ rahim Čaluk, Ago Mujagić, Selim Merdanović Kakanj-ZgoŠća [srez Visoko] Ing Halil Hrnjičević, Ah med ef. Dervić, Hajrudin Prolić, Zulfo Prolić Mulo Kazić, Zahid Grčić, Avdaga Čehajić, Salih et. Alajbegović, Hasan Bakšić, Nazif Đokić Kalcsija (p. Tuzla srez Zvornik) Osman Gazibegović Avdo Hrustić, Naim Pašić, Hasan Hadžić, Mu stafa Gazibegović, Alija Ključanin, Omer Pjanić Hasan Hadžić, Smail Imamović, Smail Mehmedović. Karbinci (srez Štip) Stanoje Nedeljković, Mahmud Ibrahimović, Jovan Košćanin, Mustafa Fazlijević Husein Mustafović Demir Mehmedović Kladanj Šefkija Čamdžić, Tajib Đozić, Emilija Golubović, Mahmud Kadić, Avdaga Hasić, Rifat Hasić, Ejub Čamdžić, Mehmed Đozić, Ibrahim Gojačić, Muhamed Berberović И 227 �\ Ključ Smail ef. Bojiđ, Jasimbeg Alibegovid^ Sulejman Badid, Hemo Selimović, Bećiraga Hadžid, Omer Havid, Sulejman Karahafizovid, Sulejmanbeg Filipovid, Ahmed Kulenovid, Sulejman Handžić Knežina (srez Vlasenica) Milivoje Jeftid, Osman Bedar, Hasan Imamovid, Hajdar Sirajlid, Milovan Radić Konjic Mehmeđalija Hadžid, Smailbeg Ljubović, Abdurahman Sadikovid, lb ahim Hđžizukić, Jusuf Mutevelid, Smajil Kosovac, Eminbeg Begtašević, Sulejman ef. Sokolović, Hasan Nuspahić, Atif Dizdarevid Koraj (srez Bijeljina) Sakib Agić, Abđurahman čauševid, Džemal Azabagid, Muharemaga Salihagid, Dušan Jovanovid, Hasan Begić, Redžeb Muharemovid, Faik Begid, Aliaga Begić, Drago Jovid Kotorsko (srez Derventa) Agan ef. Sinanović, Kasim Hrnćić, Muharem Pujagid, Alija Alagid, Ramo Halilović, Hasan Uzeirbegovid, Hugo Hlubna, Omer Huskić, Vaso Miljkanovid Kotor Varoš Hilmija Numid, Hf- Husein Tabaković, Hilmija Omerkadid, Sabit Hasić, Selimaga H. Selimovid, Husaga Zaimovid, Hasib Spahid, Zaim ef. Osmadevid, Hašimaga Korić, Omer ef. Jelćinovid Kozarac (muški, srez Prijedor) Adem Balid, Muharem Midžid, Bedir Balagić, Ibrahim Kljudanin, Izet Prusac, Husein Cerid, Ibrahim Arifagić, Galib Osmagid, Husein T'adž'd Sulejman Bešid Kozarac (ženski) Zumreta Dedid, Azemina Šerid, Slavka Banjac, Olga Jovanovid, Radija Cerid, Ešrefa Midžid, Zumra Balid Kreka (srez Tuzla) log. Ibro Šačiragić, Ahvnet Džambid, Mustafa Kurbašić II..Franjo Smolej, Mihajlo Georgijevid, Ludvig Hoge, Mehmed Horozid, Rudolf Kren, Mustafa Kurbašić Mujo Suljetovid Krupanj Velimir Vasiljović, ’Zejnil Avdić, Ale Ahmeto vid, Osman Dudid, Memid Durmid, Salko Durmić, Bego Sakid, Smail Dudid, Mujdin Sakid, Sadik Selimovid Kupres (srez Bugojno) Ahmed Pašid, Stevo Spremo, Milan Tomaševid, Dževdet Idiizbegović, Dr. Stje­ pan Viđaš, Asim Mandžuka, Matko Mitrovid, Đorđo Spremo, Sakib Mandžuka Lastva (srez Trebinje) Ibrahim Salković, Sadik ćerimagid, Kasim Demirovid, Ali Riza Muštovid, Hf. Husein ef. Zubdevid, Jusuf Durakovid, Murat Bedirovid, Hakija Habul, Nazif Demirovid, Hašim Barakovid Livno (muški) Muharem Nikšid, Nurija Dizdar, Salih Džendžo, Derviš Maslić, Muharem šeremet, Mu­ harem Jarebica, Mehmed Ljubunćić Livno (ženski) Nafija Gagid, Azemina Latifid, Iza Brkid, Alija Nikšid, Đula Čupo, Binazija Jeleć, Rebija Piragid Lokve (srez Stolac) Mehmed ef. Alićid, Džafer Šator, Salko Šator, Alija Svinjar, Huso Sabljid, Mujo 228 Bratić, Salko Bratić, Arif Palata, Muharem P0p0vac, Avđo Šator Loznica Lazar Nikolić, Osman Ikanović, Alija Suljj^ Maksim Mrainović, Avdija Vradid, Alija Ikanović' Zaim Krcić, Huso Ikanović, Zivan Gaid Lukavica (srez Graćanica) Husein Curid, Hf. Mahmut Ćurid, Omer Mujkanovid, Ibrahim ef. SubaŠić At.f Alihodžid, Husein Omerović, Ibrahim ef. H0džid, Hf. Mehmed Develid, Muharem Develid, Mus­ tafa Ćosid Ljubinje Alija Serdarević, Aco Pideta, Muharem Serdarevid, Salih Pekušid, Smail Bakšid, Avdo Serda­ rević, Mujo Serdarević, Lutvo Trtak, Omer Dizdarevid Ljubuški Alija Orman, Sulejmanbeg Aganovid, Mustafa Dizdarevid, Derviš Mahid, Kasim ef. Sadikovid, Đulaga Lalić, Ahmed Ćerimovid, Ibraga Jakić, Ibraga Češko, Sabitaga Prolid, Mustafa Nazedić, Mustafa Ćerid, Mustafa Jakić Maglaj Ibralvm ef. Krzić, Muharem ef. Krajinid, Meh­ med Alija Lokmić, Ibrahim Ćejvan, Mehmed Ba­ sic, Fadil Muradbašid, Sulejman Muradbašić, Aziz O.nersoftić, Mehmed Alija Smajid Mioče Uvac (srez Višegrad) Šahin Ejubovid, Arif Bahtovid, Murat Fazlid, Hamid Lagumdžija, Šahin Čizmid, Redžo Hasedid, Ibro Mahid, Bekir Lagum­ džija, Dedo Bahtović, Džafo Hađž'ć Modrić (srez Gradadac) Muhamed Hadžaliagid, Hasan Hadžialibegović, Ali ef. čaušević, Muhamed Softić, Ibrahim Ganibegovid, Mehmeđ-Alija Suljid, Omer Mehić, M. Ganibegovid Mostar (muški) H. Ibrahim ef. Slipičević, Ahmed Đikić, Vebbija Imamovid, Mustafa Alikalfid, Husnija Kurt, Bediraga Bijedić, Salih ćišić, Ing. Ćazim Ugljen, Šačir Konjhodžić Mostar (ženski) čamila Kapetanović, Fahra Milavid Fikreta Behlilovid, Atifa Kurt, Šemsa Kajtaz, Fahra H. Osmanovid, Šefika Ševa, Šamija Kurt, Hatidža ćišić, Vrgora N. Mravinjac (srez Čajniče): Hasan Muratspahid, Savo Markovid, Meho Džebo, Anto Drakula, Junuz Ši­ ljak, Risto Delid, Ibrahim Pjano, Kasim čengić, Halil Tonjo, Numo Pozder. Mrkonjić-grad: Ibrahim Šehovid, Ibrahim Košmić, Rasim Amautovid, Zuhdija Borić, Bedir Gaćid, Hamdija Borić, Tahir Bajraktarevid, Alija Šehovid, Hamdija Borić, Haško Smajid Nevesinje: Derviš ef. Korkut, Muhamed Balid, Hakija Omerovid, Adem Begovid, Asko Kosović, Junuz Đulepa, Anto Albijanid, Ragib Muslibegovid, Su­ lejman Hajrović NiŠ'. Mustafa Šadiragid, Milislav Ivaniševid, Osman Rustanbegović, Enver Šećeragić, Matija Vicid, Sefket Hasanović, ćerim Abdurahmanović, Ali Riza Sadikovid, Mehmed ćišić, lsmail Šaćir Novi Pazar: Gojko H. Ružić, Ibrahim Riđanović, Ša- �ban Mekid, Iljaz Njuhovid, Mica Vranid, Ramiz Paljevac, Šemsibeg Čavkid, Dr. Mihajlo Luko vid, Hifzo Škrije.lj Ahmed Daća Nova varoš: Salih H. Murtezid, Ćamil Krcovid, Hajro Mujagid, Hajro Berberovid, Nazif Krcovid, Alija Bilalagid, Ramo Bajramovid, Bedir Ibrovid, Ćamil Softid, Hajro Bajrovid, Omer Salihbegovid Odžak (srez Bugojno': Mustafa Merdžanid, Mula ef, Imamovid, Muhamedbeg Sulejmanpašid, H. Mu­ stafa Rustunpašić, Osmanaga Kadunid, Nurija Sejfid, Huseinbeg Fazlibegovid Odžak (srez Derventa): Akcioni odbor za osnivanje mjesnog odbora Olovo (srez Kladanj): Fehim Jamakovid, Ramiz Imamo­ vid, Šahbaz Degirmendžid, Uzeir Kljajid, Marko Radulović, Zuhdija Jamakovid, Halil Osmanagid, Mustafa Degirmendžid, Šime Rudelid Orahova (srez B. Gradiška): Sejfudin Kulaglić, Sulejman Bešid, Zaim Mašić, Omer Lelid, Aziz Durakovid, Vlado Slađojević, Božo Priča, Joko Kontid, Azija Sekid, Suljo Gabelid Orasac (srez B. Petrovac): Redžep Memid, Smajo Zulid, Fadila Šaćiragid, Haso Dizdarević, Saban Kovačevid, Harno Vojid, Muhamed Kulenović, Omer Kadid, Mustafa Mujagid, Deđo Halilagid Orašje n/S (Srez Brčko): Husejin ćehajid, Ibrahim Н/ Omerović, Ahmed Pačuković,' Smajil Serezlić, Hasan Kadid, Sulejman H. Omerovid, Izet ć^hajid. Zijah M. Spahić, Mustafa Rašidagid, Alija Beširovid Ostrožac (srez Konjic): Ilijas Mašid, Mustafa ćurid^ | Muharem Kamerid, Mehmed H. Osmanovid, Nafija ldrizovid, Zahid Zahirović, Miladin Masal, Mujaga Alikadić, Avdo Ajduk, Hilmo Begeta Ozren (srez Sarajevo): Bego čelik, Atif Šabić, Milorad Đurić, Avdo Fazlić, lbro Rapa, Mujo Sabi£, Eminbeg Šahinpašić, Meho Dević, Ramo Abaz Peć: Nedžibeg Batić, Šerif Lihović, ćamilbeg Crnoglavić, Radivoj Zonjić, Vejsil Kadić, Jovo H. Ristić, Savo Babuvić, Šerif Muttarević Plana: (srez Bileć*): Salko H. Avdić, Uzeir S. Avdić, Mušan H. Avdić, Šaćir Dreca, Košta Kosjerina, Jakša Jovović, Bajro Dž. Avdić, Rešid Babović, Zajko H. Avdić, Salko Kusturca Plav: Tomo Spasojević, Radoš Rakuš, Salih Redžović, H. Nušović, Đoko Jokić, Šaban Redžepović, Simo Đorđević, Mula Husein Redžepović Plevlie: (muški) ćamilbeg Drnda, Teufkbeg Tahirbe gović, Ibrahim Biogradlija, Mujo Karakoš, Safvet Mušović, lbro Mekić, Avdo Karahmetović, Omer S lmanović, Sejfi ef. šećerkadić, Vehbija Katana Podgorica: Said Mujadžević, Murad Pokrklić, Halđ Mandić, Teufik Šarkić, Smail Krnić, Mustafa Biberić, Smail Methadžović, Hamid Turković, Šefket Šabanhađžović, Mahmut Bratović Prača (srez Rogatica): Muhamed Jahić, Mušan Ahmetbđgović, Meho Hota, Fehim Ahmetbegović, Atif H. Muratović, Kasim Jahić, Zajko Koljanac, Đur­ đu Cerovina, Sejfo Baručija, Bećir Muhović Prijedor Osmanbeg Selimbegović, Ing. Mehmed Balić, Abdullah Karabdić, Muharem Softić, Savo Stojanovid, Mustafa Dedić, Salih Babić, Asim Zgodić« Hasan Karahodžić, Adem Karabašić Prijepolje ćamil Selmanović, Latif Pašanović, Kadrija Kreštalica, Hasan Kadribašid, Mirko Jevdževid Alija čantrić, Arif Skađrak, Milić Arsenijeević Musa Musabegović, Hasan Hanić Prizren Mihajlo Milanović, Nusret Galib, Avdo Tanković, Šaćir Berberkić, Dušan Milosavljević, Rasim Abidin, Adem Ševket, Ejub Hasan, Muhamed Muderizović, Milan Antonović Prnjavor Alijaga Odobašić, Abdurezak Z. Tetarić, Salih Đođić, Ahmet Karić, ćamil Bakalbašid, Nazif Bajramović Prozor Mustafa Omanović, Murad ef. Nuhefenđić, Ibra­ him Šeremet, Ibrahim Šeškić, Idriz Delić, Hašim Grc:ć, Mustafa Mulahasanović, Smail Ćemalović, Salih Laki-ić, Avdo Piralić Puracić (srez Tuzla) Mehaga čamđžić, Petar Bož ć, Munir Jahić, Mujo Fatušić, Mehmed F.tušić, Mujo Šarajlid, Hasan Hodžid, Sulejman Karabegovid Radovište Mehmed ef. Udovičid, Strahin Džituševid, Ragib Viteškid, Šerif Rušid, Dževadbeg Šamija, Ismail Hasanovid, Đorđe Loznalijevid, Osman Džafer, Aco Novitović Rakitnica (srez Rogatica) Dervo Pašid, Ćamil ćatid, Rapriz Dobrača, Adil Mušovid, Bajro Vukanović, Arif Harbinja, Arif Čutahija, Nezirbeg Brankovid, Sinan Grabovica, Nail Mušovid Rogatica (muški) Sinanbeg Branković, Tajibeg, Pašid, Ahmed 0. Akšamija, Ramiz Dobrada, Jusuf Gorušanin, Smajil Osmanagid, Ismet Sijerdić Rogatica (ženski) Hajrija fl. Šehovid, Bedrija Tafro, Nezira Vajzović, Beheja Tomid, Vehbija Branković, Ferida čapljlć, Fatima Šahinpašić, Jelena Spahić, Nurka Kadrušid Rudo (srez Višegrad) Ibrahimaga Ćosovid, Salko Ćurid, Teovfik Limid, Kasim Smajević, Ahmet Čerkez, Mehmed Kreso, Murat Gotovuša, Džemil Resid, Fetah Bajramovid, Osman Imširagić Sarajevo (muški) Ing. Salih Cico, Hamdija Nikšid, Ra­ sim Kršlak, Ing. šemso Hasandedić, Bećir ef. Mehmedbašid, Ahmedaga Novalija, Derviš Derviševid, Sejfo Arifhodžid, Avdo UžiČanin, Alija Hromić Sarajevo (ženski) Đul h. Lutvo, Sejda h. Mehmedbašid, Hajrija h. Arifhodžid, Begajeta Arifhođžić-Grebo, Suada Muftid, Tahira h. Selesković, Arifa Duka­ ta r, Halida h. Kadid, Ziba h. Kršlak, Hajrija h. iamaković, Abida h. Hajdarević Sanski most Safvet Kapetanović, Asimbeg Bišćević, Te ovfik Arnautović, Hamdibeg Bišćević, Ešref Ša- 229 �bić, Muhamed Novkinić, Ali ef. H. Muratović, Mihrn Praštalo, Vejail Vajzović, Aziz Pašić Rešić Sjenica Mašan Anđelić, Gargović Skoplje Devriš ef. Šećerkadić, Dr. Bećir Novo, Hilmo H. Ahmetović, Idrizbeg šahin, Dr. Asim Kulenović, Sabit Tunjić, Dr. H. Bojadžija, Vojin Varoščić, Ahmet Veljović Sočice (srez Priboj) Sejfo Bajramović, lbro Terzić, Stje­ pan Babić, Hasan Kreso, lbro Sejerović, Mehmed Turkušić, Ilija Ostojić, Šemso Strain, Emin Strain Sokolovići (srez Rogatica) Mijat Mijatović, Arif Džiuđo, Šemsudin Babić, Numo šehić, Mustafa Hamzić, lbro Džindo, Adil Džindo, Fehim škaljić, Sabr.ja Hamzić Srebrenica Dr. Asim ćemerlić, llijas H- Mulić, Zuhdija Klančević, Šaban Begić, Sveto Lazarević, Ismet Begović, Avdo Siručić, Fadil Klančević, Edhem Abdurahmanović, Jeftan Spasojević Srebrenik (srez Tuzla) Mustafa Suljkanov ć, Alija Mujčinović, Hasan Jašarević, Ibrahim Jukić, Omer čizmić, Ahmet Džanić, Gasan Mujezinović, Osman Jašarević, Mehmed Ibrahimović, Ahmet Mujadinović Stari Bar Derviš Omerbašić, Redžep Sehović, Jašar Karađuzović, Jašar Krčiković, Vla<ia—Ratiković, Mahmud Zaganjora, Bećo Begić, Hf. Husein Ka­ rađuzović, Hasan Šlaković, Jušni Kac^v> Stolac (muški) Sabit Čampara, Mustafa Rizvanbegov ć Edhem Bićkalo, Mustafa Šarac, Muhamed šehić, Halil Mphović, Džemal Alihodžić, Dr. Hasan ef. Mahić, Smail ef. Serdarević, Ćamil Hadžić Stolac (ženski) Sar&jlić Dženka, gđa Čampara, Topalović Jelena, Fahra Kosović, čamila Šarac, Muhiba Brkić, gđa Mahić, Ajiša Ališić, Hatidža Še­ hić, Ajiša Hadžić, Rabija Ajanović, Almasa Šehović Stupari '(srez Kladauj) Hasan Vejzović, Ibrahim Hodžić, Sabit Rustemović, Branko Pajkanović, Mustafa Ima mović, Mujo Hajdarović, lbro HaMović, Sulejman Vejzović, Šećan Hodžić, Adem Hamzić Špionica Turska (srez Gradačac) Đulaga Slanjaukić, Nezir Jahić, Osman Bajraktarerić, Mehmedalija Ademović Tarevci (srez Gradačac) Vejsil Muratbegović, Mustafa Mešan, Alija Avdić, Hf. Bećir Sendijar, Murat Muratbegović, Omer Hadžić, Himzo Topčagić, Hf. Husein Kadrić, Asim Širbegović, Esad Širbegović Teslić (srez Tešanj) Mehmedalija Handžić, Omer Feriz begović, Rasim Dizdarević, lsmet Kapidžić, Eisenschtedler Dragutin, Mustafa Smailbegović, Antun Kruljac, Milan Popović, Nikifor Bajić, Hamid Pašić Tešanj (muški) Pretsjednik Mehmed ef. Lalić Tešanj (ženski) Rabija Smailbegović, Sejda Lalić, Езma Handanagić, Sanija Mulalić, Bahra Mulabećirović, Mujesira Hodžić, Emira Ferizbegović, Lenka Levi,- Zejneba Dervić Tomislavgrai Muh.med Krivošić, Mahmud Balić, дц lejman Vrhovac, Halid Šarao, Salih Pehliva„ovil, Ojman Ahmid, Luka Mitrovid, Hakija Bešić Travnik (muški) Hamdija Bašagić, Mustafa Vehabovi6 Salih ldrizbegovid, Muhamed Sadirbegovid, Hf' Salih Begović, Hid. Arnautovid, Smail Arnautovi^ Travnik (ženski) Zilha h. Hasaupašid, Ćamila Kule«,, vid, Diša Sofo, Subhija Tahirović, Fatima h. lbrihampašić Trebinje Mehmedaga Zubčević, Ljubo Babić, Mustafo 0. Sadović, Alija Čustović, Ahmetaga Cvijr.tfe Redžep ef. Hajrović, Adem Kapetanović, Muha’ med ef. Karaiković, llijas Karamehmedović, Ća­ mil Hujdur Tur. Janjari (srez Bijeljina) Salih ef. Muminović, Ra. sim Merić, Sađija Šerifović, Mujaga Korajkić, Fehim Ahmetović, Osman Dervišević, Lutvo Alagić, Abdulah lslamović, Hajriaga lkanović, Ramo Adembegović Tuzla (muški) Dr. Hazim Muftić, Mehmed Salihspahić, Ahmed Šerbić, Mehmed ef. Nožić, Muradbeg Zaimović, Mehmedalija Džinić, Mehmed Kahvedžić, Rifat Omazić, Jusufbeg H. Jaširagić Tuzla (ženski) Ajiša Mutevelić, Mukelefa Hadžiefendić, Vasvija Ćenanović, Raifa Nožić, Hajrija Šerbić, Habiba Azabagić, Rašida Arnautović, Alija Konj^T iđ d žić, Džovahira Vilović, Almasa Hadžiefendić, Nura Čamdžić Ulcinj Šefkija Muftić, Velimir Drekun, Mehmed Latifović, Zejnil Resulbegović, Suljo Alibegović, Mi­ lan Vukićević, Hf. Abdulah Buzuković, Alija Re­ sulbegović, Muhamed Nametak, Vaso Đurašković Uroševac (srez nerodimski) Rad. Babić, Nurija Dedović, Ragib Sulejmanović, Sulejman Dautović, Mar­ ko Sinadinović, Metuš Šlak, Ibrahim Ajetović, lsmailbeg Kulenović, Ismail Sulejmanović, Nezir Mehmedović, Vareš (srez Visoko) Muhamedaga Saletović. Hamdija lmamagić, Ham do Karamehić, Mehmed Šišić, Mujaga Hasagić, Aliaga Mulić, Ahmed Hasanagić, Avdija Hasanagić Visoko Abid Frtuna, lbrahimbeg Zečević, Hilmija Tafro, Hazim Maglajlić, Nezir Hadžinumanagić, Salem Handžić, Rašid Pinjo, Muhamed ef. Ahić, Ham­ dija Tahmiščija, Šemsija Duraković Višegrad (muški) Muratbeg čengić, Mahmut Behmen, Muhamed Tanović, Selim Abdulahović, Hasan ef. H. Halilović, Jefto Petrović, Niko Đurović, Ibra­ him Otočanin, Ilija Šećerović, Mahmut Redžić Višegrad (ženski) Sabira Behmen, Sofija Vlah, Zlata Popović, Fatima Kurt, Zekija Ustamujić, Šaćira Osmanagić, Ljuba Nikolić, Nura Hasanbegovic, Vilma Kušner. Vlasenica Nazim Šaćiragić, Zuhdija Hasanefendić, Re* džeb Taljić, Omer Hasanbegović, Abdulah Hasan* �begović, Hasan Kurtagić, Mujo Ahmetagrć, Mahrnut Mamić, Aziz Beganović. Vrelo (p. Istok, op. Radovačka) Smail Alija Bicović, Salih Emin Mahmutović, Abdulah Mavrić, Tofo Mađarević, Veselj Osmanović, Rustem Sadrija Rugovac, Maluš Ramo Rančević, Adem Mustafa Madirević, Mustaf Zekić, ldriz Fazlija Bicović Vučkovac (srez Gradačac) Husein Salihćehajić, Mehmed Dajić, Muhamed Trnkić, Mujo Kurbašić, Bajro Jukan, Mujo Koro, Stojan Miličević, Abdulatil Kurbašić, Abdul Kadir Fazlić Zagreb (Navijestio konstituciju odbora) Zavidovići (srez Žepče) Dr. Fuad idrizbegović, Numan Osmanefendić, Hf. Husein Odžačkić, Osman Cakić, Ahmed Muftić, Muharem Brguljak, Hakija Raljević, Pašaga Dedić, Zahir Uljić, S. Muhić Zelinja gor. (srez Gradačac) Mehmedbeg Kapetanović, lbrahim Sirajlić, Lazar Đurović, Dragutin Radić, lbrahim Halilović, Halil Ud(‘vičić, Omer Mujčinović, Mehmed Ćer-mović, Đorđo Radić, Muha­ rem Tokić Zenica Hasan ef. Beširević, Dr. Asko Borić, Sabrija Ćaršimamović, Zuhdija Mujagić, Ahmed Škrgo, Bahtija Arnaut, Nezir EkinoVić,. Abdulah ef. Serdarević, Omer Mutapčić, Sulejman Karić Zvornik lbrahimaga Kurić, Sabit Kondžić, Abdulah Mujezinović, Hakija Krđžalić, Hasan H. Ahmetbegović, Mustafa Rezaković, Adem Huremović, Alija Guj:ć, Dedaga Zejnilagić Žepa (srez Rogatica) Šaćir Tabaković, Sarija Hadžić Nurija Delić, Mustafa Pandža Žepče Đulaga Dervišić, Dr. Nikola Kisić, Abdulah Hulusija, Sulejman Pašagić, Mustafa Ajanović, Mustafa Maglić, Hasan Čavdar, Hazim Muftić, Velimir Popović, Nezir H. Nalić Žepče (ženski) š.m sa Mulalić, Esma ćašić, Razija Pa­ šagić, Razija Pašalić, Senija Dogladović, Munira Muftić, Mulija Husejnagić, Mejra Hulueija, Zineta Džinić, Mulabegović Refika Živinice (Tuzla) Salihbeg Hašimbegović, Smail ef. Divanefendić, Himzo Bešlić, Derviš Terzić, Zejir Merdanović, Milan Milojević, Muhamed Žabić Ukupan broj mjesnih Gajretovih odbora pri zaključku ove društvene godine Iznosi 160. P o v je r e n ic i Dok većini mjesnih odbora moramo da odamo svi zasluženo im priznanje na radu, većina povjere­ nika ne ispunjavaju nade društva niti vrše propise društvenih pravila. Istina, velika većina povjerenika djeluju na selu, koje danas teškom mukom podnosi privredne nedaće usljed pada cijena njegovim produk­ tima. Ali za vrijedne i Gajretu predane ljude ne smi­ je da bude opravdanje za neuspjehe privredna kriza, jer ona danas vlada kako na selu tako i u gradu. Uspjeh svake ćajretove jedinice kao i svakog drugog društva cijeni se po broju njegovih Članova, pa kad jedno povjereništvo u većem selu ili kasabici ne može da pridobije bar 50 članova, znači da nisu nađeni predani radnici koji će krčiti putove Gajretovoj misli i pribirati joj sve nove i nove pristaše. Stoga naša težnja treba da bude upravljena u pravcu iznalaženja izrađenih radnika i pretvaranja povjereni­ štva u mjesne odbore koji će moći uspješnije provo­ diti intentencije i program Gajreta. Izvjestan broj povjereništava je potpuno neakti­ van i ne daje od sebe nikakva glasa pa bi bili dužni jači mjesni odbori iz njihove okolice i sreski odbori da ispitaju uzroke njihovoj neaktivnosti i eventualno nađu nove ljude kao povjerenike. Ukupan broj povje­ reništava krajem ove godine iznosi 116. P o v je r e n ic i u 1932-з3 g o d i n i : Alipasin Most (srez Sarajevo) Kasim H. Paš'ć Arelanagića Most (srez Trebinje) Azim Arslanagić Babino (srez Zenica) Nezir ef. Pašalić Babuš (srez Nerodimski) Mejaz Vejsilović Banovič (srez Tuzla) Šaban Mujkić Barakli (srez Strumica p. Valandovo) SejfuLh Ahmetović Batkusiči (srez Višegrad p. Međeđa) Omer Čevro Batovo (srez čajuiče) Hajraga Karović i Marko Mičević Berane Neđžib Zeković Berisalići ( rez Kladanj) lsmet Karić Bihać (Povjeremca) Seida Redžić Biostica (srez Kladanj) Mehmed Mešić Bislrički džemat (srez Bijelo Polje) Rašid Dizdarević Bivolje Brdo (srez Mostar) Hasan ef. Kebo Bjelaj (z. p. Bos. Petrovac) Junuz Divanović Bjelimić (srez Konjic) Derviš čukle Blatnica (srez Tešanj) Mustafa Fetahagić Borac (srez Gacko) Alija Loga Bos. Duboćac (srez Derventa) Agan Sinanović Bos Grahovo Ahmet Hodžić Bos. Novi Mehmed ef. lbišević, (povjerenica) Tahira Cerić Bos. Otoka (srez Bos. Krupa) Osman M. Tupić Bos. Svinjar (srez Prnjavor) Esad Mušanović Brahmac (srez Srebrenica) lbrahim Ferhatbegović Brekovica (srez Bihać) Ali ef. Mehić Brifca (srez Brčko) Derviš Dervišević Brnjevica (Bos. Svinjar, sr. Prnjavor) Hf. Mustafa Hodžić Brnjica (srez Zenica) Salih Kobilica Budimlić Japra (srez San. Most) Hf. Derviš Ališić Bukinje (srez Tuzla) Ferhatbeg Azabagić Buna (srez Mostar) lsmet Alikalfić Bužim (srez Bos. Krupa) lbrahim Mustafić Careva Ćuprija (srez Kladanj) Mehmed ef. Hađrović Crljeni (srez Ključ) Hasan Dedić čaplje (z. p. San. Most) Mehmed Havić Celebić (srez Foča) Alija Тгако Celebići (z. p. Konjic) Alija Colić 231 �Ćelić (srez Brčko) Ahmed SuJejmanović čelinac (srez Banjaluka) Selim Šabanović Čudi (srez Kladanj) Atif Bubić Dragočevo (srez Foča) Hajdarbeg Tafro Debar (Vardarska banovina) Asim S. Kovačević Dobošnica (via Doboj*Tuzla) Hakija Smajlagić iDobrnja (srez Tuzla) Redžep ef. Mujkić Donja Drežnica (srez Mu star) Hasan ef. Polić Donji Zalukovik (srez Vlasenica' Omer Berbić Dorfulija (srez Sv. Nikola) Mustafa čamdžić Fatnica (p. Divin srez Bileća) Petar ćulapić Gata (srez Bihać) Šefik Tatlić Glamoč Mustafa Tirić Glasinac-Novoseoci (srez Rogatica) ćamil ef. Karić Glavatićevo (z. p. Konjic) lbrahim Šašić Godijeno (op. Slatina, srez Foča) Muradbeg Suvalija Goleš (srez Travnik) Reuf Tihić Golubić (srez Bihać) Husejin ef. Mujakić Gor. Rahić (srez Brčko) Hasan Hasanbegović Gor. Tuzla (srez Tuzla) Abdulah Saračević i Džema! Demirović Gostivar Bećir Pačić Gradišće (srez Zenica) Muhamed ef. Ćerim Gubavaćki dzemat (srez^Bijelo polje) Abdulah Njuhodžić Gurdići (srez Kladanj) Zildžo Gurda hadri (srez Kladanj) Hamid ef. Hadar Hercegnovi Adem Kipstucica Hisardžik (srez Pnjepolje) Sulejman ef. Hripavci (srez Ključ) lbrahim Kujundžić Jabuka (srez Foča) Pašo Rogo Jajce (povjerenica) Safija Softić Jakeš (srez Derventa) Bego Zahirović i Jelec (srez Foča) Mustafa Mulabdić Kalinovik (srez Foča) Ejubeg Filipović Kamen Grad (srez San. Most) Agan Badnjević Kamičak (srez Ključ) Husein Omanović Karaula (роб. Turbe, srez Travnik). Faik Bahtić Kasapović (srez Travnik) Hafiz Arif Hamzić Kičevo lsmet Uzunović Kladnica (srez Sjenica) Omer M. lbrović Koćane Milosav Đorđević Kos. Mitrovica Ahmed Selimović Kozluk (srez Zvornik) Abdulah ef. Banjanović Kula Fazlagić (srez Gacko) Osnovao se odbor Kulen Vakuf (srez Bos. Petrovac) Atif Zametica Kumanovo Azem Latifović i Ramadan Selimović Lsskovac Junuz Babalić Lipnica (srez Tuzla) Mašo Kovačević Lisičići (srez Konjic) Hidajet M. Drače Lozanski dzemat (srez Bijelo Polje) Ejub Mehović Lukavac Tur. (srez Tuzla) Abdulah Berbić Ljubija lsi. (srez Prijedor) Nail Bašić Mijačica (srez Bos. Petrovac^ Derviš Buljugić z d Ostrelj ' v Miletkovići (srez Čajniče) Mustafa Lagumdžija i Sabitaga Zuko (selo Strgačina) 232 Milimo (.rez C.jniće) Kazegići donji: Majo Ка. zagc selo Dukatovica Rijeka: balih Bižo M ilim a (srer Kladanj) lbrahim et. Dedić Mrežica (srez Fo8a) Bećir Кгајбта МшШ (srez Kladanj) Atif Sirćo NaloU M dlemat (srez Bijelo polje) Haf. Njuhodiid Nikšii Sait Mehmedović Novi šeher (»rez ŽepJe) Emin Alispah.ć Ohrid Rifat Mehmedbeg Orahovica (srez Bileća) Sajto Bajramović Oštrelj (.rez Bos. Petrovac) Sekula Mimović Pale (srez Sarajevo) Bećir Kišić Pećigrad (srez Cazin) Hasan Mujezinović Podzvizd (srei Cazin) Jusuf Mahmutović Pojska (srez Zenica) Osman ef. M. Spahič Pokoj (srez Bihać) Musaga Hodžić Pcnijerka (srez Kladanj) Mehmed lmšir •Potoci (srez Mostar) Derviš ef. Hodžić Prilep Sulhija H. Mejlić Priština Našid Teskeredžić Rakovica (srez Sarajevo) Hafiz Ševket ef. Gogić ffitsioka (srez Ključ) Omer Caušević Raščice (srez Plevlje) Derviš Hadžialić Repovci (z. p. Bradina, srez Konjic) Šaćir Koso Resavski dzemat (srez Bijelo polje) Adem Međedović Rihnica (srez Tuzla) lbrahim ef. Kuđumović Ričica [srez Zenica] Rašid ef. lmamović Ripač [srez Bihać] Mustafa lbrahimpašić Rizvanovići [srez Prijedor] Hasan Mušić Sanski Most [povjerenica] Fadila Šerbić Sanica Gor. (srez Ključ): Ali ef. Lemeš Seonica (p. Ostrožac srez Konjic] Bijro Hadžović Skendervakuf [srez Mrkonjić grad) Rasim lmamović Sljedovići [srez Rogatica] Idriz 0. Ajanović Solakova Kula [p. Ostrožac, srez Konjic) Nikola Đurišić Srnetica (srez Ključ) Bećir BišČević Stari Majdan (srez San. Most) lbrahim Kuduzović Surdulica Abdurahman Mezildžić Ševarlije (p. Doboj, srez Maglaj) Hasan Saračević Teočak (p. Kozluk srez Zvornik) Hf. Šerif Mujaković Tjentište (srez Foča) Sulejman Lojo Trnovo [srez Sarajevo] Hasanbeg Buturović Turija [p. Puračić srez Tuzla] Mehmed ef. lmamović Turske kolibe [p. Bos. Brod srez Derventa] Ferid Lemeš Umoljani (srez Konjic) Mehmed ef. Bandić Ustikolina [srez Foča] Mehmed Omerbašić Ustiprača (srez Rogatica) Abdulah Karahmet Valjevo Husein Jahić Velagići (srez Ključ] Ramo Kujundžić Veles Muhamed Kemura Velika [srez Derventa] Fehim Porobić Vel Badić [г. p. Bos. Krupa] Sulejman Delić Vel Kladuša (srez Cazin) Ćehajić Višići [op. čapljina srez Stolac] Nazif Oručević Vitina [srez Ljubuški) Euvera Fazlagić Viduša [srez Zeuica) Abdulkadir ef. Kad ć �Vranduk [srez Zenica] Sulejman el. Imamović Vranicići [srez Foča] lbro Pjano Vrbanja [srez Banjaluka] Jusuf Ajdinović Vrsta [srez Bihać] Mujo Selimović Vrnograč [srez Cazinl Smail Buljubašić Vukovije [srez Tuzla] Osmau Altić Založje-Arnautovići [srez Bihać] Ali ef. Dizdarević Zatonski džemat [srez Bijelo polje] Mursel Bahović Д обротвори и у тем ељ а ч и Гајр е т а у год. 1932.-33. A) Добротвори 1) Едхем X. Смајловић Чајниче, 2) Ибрахи Гаврановић Цазин, 3) Салих еф. Османић Рудо, 4) Хифзија Кошарић Сарајево, 5) Ремзија Трхуљ Фоча, 6) Темо Буразеровић Подгорица, 7) Бећир Маљевић Подгорица, 8) Емине х. Сердаревић Тузла, 9) Абдулах Фејзагић Тузла, 10) Хасанага X. Хорозић Бистарац (Тузла), 11) Душан Савић трг. Разбој (Б. Градишка), 12) Насиха Мехмедбашић Сарајево, 13)> Сабиха Мехмедбашић Сарајево. В) Утемољачн Мустафа Ћерић Чапљина, Др. $зудин Џанано вић срески љекар Добој. Хамид Кајмаковвћ Грачаница, Абид еф. Мехмедовић дмам Чаглица (Бужим), Смаил еф. Сердаревић шер. суд. Столац, Аиша х. Сердареввћ Столац, Ајиша х. Хаџић Столац, Мустафа М. X. Ризванбеговик. упр. Ср. првор. закладе Столац, Мустафа Шарац управЈгеељ Поште Столац, Муниб Бехмен упр. грађ. школе Столац, Халил Меховвћ ман. чин, Столац, Едхем Бвћкало општ. благ. Столац, Фахира Орман учитељ, Дриновци, Мустафа Шаркић Подгорица, Рахм. Тахир Каписазовић Подгорица, Осман Паћука Подгорица, Шаћир Лачеввћ Подгорица, Саид Мујаџевић Подгорица, Хамза Делалић Подгорица, Мире Мичевић трг. Столац, Инж. Ћемал Риззанбеговвћ, шум. реф. Столац, Ћа»шл Дрљеввћ, зван. поште Столац, Авдо Ј. Мехмедбашвћ посј. Столац, Расим Ј. Мехмедбашић свр. геом. Столац, Др. Реља Кашвковвћ љекар држ. болн. Сарајево, Рахм. Вели еф. Садовић Сарајево, Осдаан Медар Јабланица, Јунуз Хаџиахметовић Јабланица, Љубо Црногорац Јабланица, Хасан Туфек Јабланица, Божо Ћупина Јабланица, Мухарем Бргуљак Завидовићи, Пашага Дедић Завидовићи, Хф. Хасан Оџечквћ Заввдовићи, Рашидбег Маглајлија шеф ст. Увац, Авдо Хандановић Лукавац Тур., Салем Кобић Сарајево, Мустафа Догдвбеговвћ Какаш Добој, Мустафа Цервћ трг. Чапљина, Фехим Курбеговић Бањалука, Милан Пупић Сарајево, Авдибег Pecah Дринска Вцшеград, Сулејман Камбероввћ претсј. општ, Дугопољана, Уредништво „Књижевног Севера“ Суботица, Назиф Ресуловић, учитељ Скопље, Несим БашагиК Травник, Манда Башагић Травник, Шериф Вранић Сарајево, Јашар Јашаревић, кафе воденичар, Hura, Војислав Николић гостион. Ниш, Салих Муфтић Сарајево, Ибрахим Мухамедагић упр. Геод. дома Београд, Хасапбег Алајбеговић Фоча, Асим Карахасаиовић Фоча, Џемалудин Ћ. Хаџић Гацко, Божидар Костић држ. мајстор Наш, Ибрахим Хасагић, трговац Бијељина, Сафије х. Махиедбашић Столац, Салко Преииловац трг. Стоаац, Ахмед Сефо трг. Столац, Салим Реповац пошт. чиновппк Коњиц, Авдо Беговвћ звапичник Коњиц, Муратбег Пашић посј. Бвјељина, Љубомир Пантић апотекар, Бијељина, Ахмед Б. Реџепагић ошпт. Пвсар Плав. Укупно 67 утемељача. Ostale Gajrelove akcije Raci n a iz m je n i š k o ls k ih u d ž b e n i k a Tokom cijele ove društvene godine dolazile su žalbe Glavnom odboru Gajreta sa raznih strana, po­ vodom zavođenja novih udžbenika u osnovne i srednje škole, u kojima^Jma napisa i sadržaja kojima se vri­ jeđa vjerski ponos i osjećaj muslimana. Po ovim žal­ bama Glavni odbor je raspravljao i u svojim sjedni­ cama pa je početkom oktobra prošle godine zaklju-''čio da se po tom pitanju upute pretstavke nadležnim faktorima za izmjenu tih udžbenika. Pored toga i član Glavnog odbora Gajreta g. Mustafa Mulalić tražio je u Narodnoj skupštini da se pitanje udžbenika u os­ novnim školama riješi na zadovoljstvo muslimana. Uz to je preko lista „Gajret“ ukazivano na potrebu bezodvlačnog riješenja ovoga pitanja. Kako udžbenici na koje se žali naš svijet, još uvijek nisu povučeni iz osnovnih škola, to pitanje biće i nadalje predmetom našeg živog interesovanja te ćemo uložiti sve naše napore da se to pitanje skine s dnevnog reda. Pitanje postavljanja vjeroučitelja u Gajretovim internatima Svi Gajretovi radnici i svi njegovi forumi oduvi­ jek su težili da Gajretovoj omladini u njegovim inter­ natima pored ostalog dadu i što bolje vjersko vaspitanje. Pa iako je to *tako, dešavalo se da su često puta stavljani prigovori Gajretu sa izvjesnih strana, da se vjerskom odgoju o internatima ne poklanja po­ trebna pažnja. Dabismo otklonili te prigovore i da bi­ smo našoj mladeži omogućili u najjačoj mjeri da se vjerski vaspita, uputili smo početkom ovo društvene godine predstavke Vrhovnom vjerskom starješinstvu islamske vjerske zajednice, u kojoj smo saopštili našu odluku o prepuštanju vjerskog odgoja omladine u kon­ viktima nadležnim islamskim vjerskim vlastima. U toj pretstavci molili smo naše vjerske forume da prema svome najboljem nahođenju iznađu i postave vjerske vaspitače u Gajretovim internatima, i da tim vaspitačima izrade po volji program rada među Gajretovom omladinom. Na te pretstavke dobili smo upite: koliko je Gajret spreman da plaća vjeroučitelje. Glavni odbor 233 �odgovorio je na to Vrhovnom starješinstvu islamske vjerske zajednice, da društvo Gajret nije, nažalost, u tom materijalnom položaju da može u današnjim teš­ kim prilikama plaćati iz svojih sretstava lica koja će vršiti dužnost vjerskih vaspitača- Društvo Gajret je preuzelo velike materijalne odgovornosti oko izdrža­ vanja i školovanja muslimanske omladine, pa su po­ zvani svi muslimani, a ne samo društvo Gajret, da vode brigu o vjerskom odgoju omladine koja se ško­ luje u Gajretovim konviktima. Nadalje smo u odgo­ voru naglasili da islamske vjerske vlasti raspolažu u tom pogledu budžetima, dotiranim pored prihoda od zaklada islamske vjerske zajednice i pored državne godišnje subvencije od više milijona dinara i sa pri­ hodom od vjerskog prireza, za koji svi muslimani doprinašaju svoj obol. Na osnovu toga, muslimani imaju pravo i dužnost da zahtijevaju od nadležnih naših vjerskih vlasti da se staraju o vjerskom odgoju mu­ slimanske omladine u Gajretovim internatima. Poslije toga predložili smo Vrhovnom starješinstvu da u sva­ kom Gajretovom konviktu postavi vjerske, vaspitače iz redova imama — matičara, koji imaju dužnost da vrše u kasabama pored matićarske službe i nastav­ ničku, kako 9Ć to praktikuje- po osnovnim školama. Zatim smo predložili1- Vrhovnom starješinstvu da u Gajretovim konviktima povremeno održavaju predava­ nja iz vjere i naši .najistaknutiji alimi, kao npr, čla­ novi Ulema Medžlisa, muftije i drugi koji vrše nastav­ ničku službu u višim vjerskim zavodima. Na ovu dru­ gu našu predstavku Upravni odbor Vakufskog vijeća u Sarajevu odgovorio je da u ovoj godini vakuf ne raspolaže sa budžetskim sredstvima za plaćanje vje­ roučitelja u Gajretovim konviktima, ali će se za na­ rednu godinu u budžetu vakufske centrale predvidjeti potrebna suma za plaćanje vjeroučitelja u Gajretovim konviktima. Poslije toga nismo dobili nikakva obavje­ štenja o tome da li je Vakuf u ovogodišnjem svom budžetu predvidio plate vjerskim licima koja će vršiti vjeroučiteljsku dužnost u Gajretovim konviktima. Sva­ kako će biti potrebno da se ponovno pokrene ovo pi­ tanje kako bi već početkom nastupajuće školske go­ dine bili postavljeni vjerski vaspitači u našim inter­ natima. O b i l a ž e n j e G a jr e lo v ib J e d in ic a p o č l a ­ n o v i m a G la v n o g o d b o r a U cilju dolaženja u dodir sa mjesnim ooborima i povjereništvima Gajreta, zatim u cilju obavještenja o radu i društvenim prilikama te podizanju elana za društveni rad, ove godine su proputovali članovi Gla­ vnog odbora veći broj mjesta u kojima postoje Gajretove jedinice. Ovde naročito moramo da istaknemo Gajretovu manifestaciju u Mostaru, prilikom održava­ nja tamošnje zimske Gajretove zabave, na kojoj su uzeli učešća članovi Glavnog odbora iz Sarajeva i delegatih svih Gajretovih jedinica u Hercegovini. In- 234 cijativom mostarskog odbora Gajreta održana je tom prilikom pored Gajretove zabave i uspjela Šira kon­ ferencija Gajretovih radnika iz Hercegovine sa ј|а. novima Glavnog odbora o pojedinim društvenim Pj tanjima a delegati Gajretovih jedinica iz Hercegovine referisali su o društvenom radu u njihovim mjestima. U oktobru mjesecu prošle godine delegati Gia . vnog odbora Teufikbeg Tahirbegović i Hasan Ljubunčić proputovali su Rudo. Plevlje, Prijepolje, Bijelo polje Novu Varoš, Sjenicu, Novi Pazar i Priboj. U svima ovim mjestima održali su konferencije sa Gaj­ retovim radnicima, davši im uputstva za rad i 0ba. vjestivši se detaljno o mjesnim prilikama. Nadalje su pretsjednik dr. A. Hasanbegović i podpretsjednik dr. 1. Hadžiomerović posjetili Jajce, pri­ likom tamošnje Gajretove zabave, održavši tom prilikom uspjelu širu konferenciju. Usput su održali kon­ ferencije u Travniku i Donjem Vakufu. Članovi Glavnog odbora Ahmet Sadiković iz Bugojna, Osman Redžič iz Bihaća, Džemalaga Telalbašić iz Tuzle i Esadbeg Alibegović iz Dervente, Hamdija Tahmiščija iz Visokog i Velibija Imamović iz Mostara, Hamdibeg Bašagić iz Travnika, Mehaga Zubčević iz Trebinja, Alija Orman iz Ljubuškog, Mehmedallja Hadžić iz Konjica, Muhamedbeg Preljubović iz Bijeljine, Sabit Čampara iz Stoca proputovali su svo­ je srezove i okolicu, dolazili u kontakt sa Gajretovim jedinicama, dajući im upute i podstrek za daljniji rad. Delegati Glavnog odbora Esadbeg Alibegović i Hasan Ljubunčić proputovali su Maglaj, Doboj, Tešanj, Teslić i GraČanicu, te su u svim ovim mjestima održbali sa Gajretovim odborima i članovima konfe­ rencije. Ing. Suljaga Salihagić je uspješno izvršio reor­ ganizaciju Gajretova rada u Prijedoru. Pretsjednik dr. A. Hasanbegović u zajednici sa podpretsjednikom Huseinom Kadićem proputovao je sledeće srezove: Zenicu, Žepće, Maglaj, Doboj, Gra­ Čanicu, Gradačac, Tuzlu, Kladanj, Brčko, Bijeljinu, Zvornik i Vlasenicu. U svima ovim mjestima održane su uspjele konferencije a u nekojima i zborovi. Poslije ove posjete pretsjednik dr. Hašanbegović i H. Kadić proputovali su u Hercegovini: Konjic, Ostrožac, Jablanicu, Mostar, Stolac, Fatnicu, Planu. Bileću, Ljubinje i Trebinje. I u ovim mjestima održali su vrlo uspjele konferencije sa Gajretovim radnicima i prijateljima. Prilikom ovog obilaska konstatovano je na terenu da iz dana u dan jača ne samo intere* sovanje za okupljanje snaga oko Gajreta nego i pu­ no razumijevanje naših širih slojeva da se preko Gajreta može da pomogne naš elemenat u svim prav­ cima i da se osposobi za današnjicu. Zapaženo je još na terenu današ elemenat uviđa da mu je u svima nevo­ ljama najbliži, najiskreniji i najodaniji prijatelj društvo Gajret, koji je svojim tridesetgodišnjim radom stekao |e- �gitimačiju da mu može sa uspjehom stati u obranu u svakoj prilici i na svakom mjestu. Dužnost nam je napomenuti da je prilikom proputovanja zapaženo da nekoje društvene jedinice ne vode uredno administraciju i evidenciju o raspolaga­ nju sa društvenim novcem, što se ima bezodvlačeno dovesti u red. О т в а р а њ е д о м а Б е о г р а д с к о г Г а јр е т а u nevolji". 5.) petu nagradu od Din. 600'— dobio je g. D. Imamović iz Zenice za djelo »Dekret". Nagrađeni pozorišni komadi su štampani i raza­ slani društvenim jedinicama na upotrebu. NaknadnB su povučena dva komada i to „Zelen.čovjek41radi izmjene jednog nezgodnog'imeni i „Gajret", čija bi se tendenca mogla krivo tumačiti. Prevladava mišljenje da Gajret nije uspio sa ovim dramskim konkursom. No krivica nije zato do Gajreta nego do toga što ima malo naših ljudi koji pišu pozorišne komade i što nisu učestvovali u kon­ kursu" oni koji se smatraju pozvanim za to. 27. новембра прошле године отворен je на свечан начин дом Београдског Гајрета „Осман Ђикић." Овај дом je резултат вигаегодишњег напорног рада управе Београдског Гајрета те може да послужи као G a jr e lo v e n a g r a d e s tu d e n tim a z a примјер прегалаштва свима муслиманима у натој n a jb o l j e l e m a te Краљевини a и као опомена повученим себичњацима Na prošloj glavnoj skupštini izvjestili smo da je како ее најбол>е служи нзроду и држави. Дом je подигнут прилсзима добрих муслимана и пријатеља му* Glavni odbor raspisao 5 nagrada za najbolje studije слиманских из Престонице и других крајева. Ова у- i sastave na beogradskom univerzitetu za slijedeće станова je данас најдивнија задужбина муслиманска teme: 1.) Uloga muslimanskog dijela našeg naroda u borbama i naporima za Oslobođenje našeg naroda. за збрињавање омладине на високим школамаСама евечаност отварзња дома била je такођђр 2.) Značaj sevdalinskih pjesama 3.) Umjetni zanati u нанифестацаја Гајретових идеја. Колика св важност Bosni 4.) Bogumilstvo i islamizacija plemstva u Bosni указује овој установи видјело се je и no саиој просла- i 5.) Uloga Vakufa u vjerskom i svjetovnom prosvje ви отварања дома, којој je присуствовала духовна е- ^ćivanju muslimana. Od svih 5 temata negrađen je samo jedan sa лита пз наше Престонице. Свечаности отварања присуствовао je изасланик Њ. Краља, делегати syotom od 1.000'— dinara i to student Abduselam Главног одбора Гајрета др. A. Хчсанбеговик и Муста Balagija za temat „Uloga Vakufa u vjerskom i svjeфа Мулалић, министри, професори универзитета, деле- tovnom prosvjećivanju muslimana". Za druge temate nije se, nažalost, prijavio ni jedan kandidat, i ako je гети културних друштава_ итд. Кзко дом Београдског Гајрета нма огромно зна- naša težnja bila da se našoj akademskoj omladini чење за све муслимане, његово подизање сматрамо dade poleta za studiranje i obradu naših specijalnih великии нашии културнии добитком, na нам je дуж- problema. ност да искажемо благодарност исиред цјелокупног К о н ф е р е н ц и ја o з а ш т и т и з а н а т с к и х муслиманског елемента свима онии факторима и пан а у ч н и к а ( ш е г р т а ) у Г аЈр ет у триотаиа који својом наклоношћу и својвм оболом У посљедно доба, и поред Закона о радњама у допринесоше да се створи могукност школовања муслиманекој омладини на високим тколама у славној којима су фиксиоана права и дужности занатских научника, некн фукционери друштва Гајрета прииијетпли нам Престоници. су да многи послодавцн протузаконито искоришћаваG a jre to v d r a m s k i k o n k u r s ју своје шегрте. Да би се томе стало на пут, на инProšla Glavna skupština odobrila je da se raspiše цијативу Гајрета су одржане у друштвеним простоkonkurs za izradu pet Gajretovih aktovki, kako bismo ријама у мјесецу октобру пр. год. двије конферонције izbjegli poteškoćama koje su nastale povodom pro­ на којима су претресане све примјећене аномалије у pisa Zakona o autorskim pravima. Ti pozorišni komadi раду и опхођењу са шегртима. Ha конферендијама су imali su sa svojom umjetničkom stranom i tendencijom била no делегатима засупана сва друштва која се баda ispoljavaju Gajretova stremljenja i ideologiju. Žiri ве о збрињавању шегрта, као и заступници Kp. Банkoji je izabran u glavnom izvan članova Glavnog ске управе, Трг. Обрт. коморе, Радничке коморе и odbora izabrao je na svojoj sjednici između prispje­ Занатеког удружења. ГГретресана су питања: Незаконито искоришћа* lih aktovki slijedeće: 1.) Prvu nagradu od Din.: 1.500’— dobio je gosp. Dževad Sulejmanpašić za djelo „Zele- вање шегрта прековремении радом и домакинским поn čovjek". 2.) drugu nagradu od Din. 1.200'— dobio словпма, радом у недјељу, неисплаћивање законом je g. Dušan Stevović Jazmin iz Beograda za djelo одређене награде шегртииа, несавјесни преглед 'шегрта „Gajret"; 3.) treću nagradu od Din. l.OOO'— dobio je код ОУЗОР, те похађаље стручних продужних гакола gosp. Vasko Hamović, slikar is Stoca za djelo „Vu­ у доба дневног запослења тегрта. kodlaci". Četvrtu nagradu od Din. 800'— dobio je g. О дислсуспји no свима овпм питањпма израђен Ismet Bajgorić iz Skoplja (pseudonim) za djelo „Spas je и послат апел послодавцима путем Занатског удру- 235 �игења, кло и путем дневне штампе, да би уклонплн све препреке које оштећују њихове шегрте. Апел je дјеловао позитпвно, у колико je стајало до поелодаваца. P r o s l a v a trid e s e to g o d iš n jic e G a jr e ta U febraru ove godine navršilo se trdeset godina od kako su udareni temelji Gajreta. Tim povodom održana je u Sarajevu šira konferencija građana Sa­ rajeva sa članovima Glavnog odbora, na kojoj je jed­ nodušno zaključeno da se izvrši proslava te tridesetgodišnjice, te da se u tu svrhu otpočne sa pripremama. Kako je priređivački odbor sa Glavnim odborom za­ mislio, ova proslava treba da ima velikog značaja za nas muslimane i ona bi imala da bude najveći kulrni događaj u našem životu, jer ona treba da bude ogledalo našem kulturnom i prosvjetnom stanju kao i ogledalo svijesti za našu zajednicu i naš napredak. Proslava ima da dade potstrek cjelokupnom našem elementu za buduća naša nastojanja oko stvaranja što boljih životnih uslova za naš elemeflat u ovim krajevima. Rad oko priprema za ptoslavu podijeljen je u više sekcija koje su se .odmah dale na posao, da bi na vrijeme i sa uspjehom privele kraju pripreme. Izabrane su slijedeće sekcije: 4>^Za izložbu 2 \ л а propagandu 3.)za konferenciju Gajretovih radnika 4) za spomenicu 5,) za finansiranje proslave б.) za sve­ čano otvorenje i hatme dovu 7.) za posjetu turbeta rahmetii Avde Sumbula i Behdžeta Mutevelića i po­ vorku 8.) za doček i smještaj gostiju i 9.) da narodno veselje. 0 pripremama za proslavu obaviještene su sve Gajretove jedinice i pozvane na saradnju. Najvažnije tačke programa predstojeće proslave jesu izložba i konferencija Gajretoyih radnika. Naro­ čito je izložba zasnovana na širokoj osnovici, a obuhvatiće život nas muslimana u granicama Bosne i Hercegovine od nekolika stoljeća. Na konferenciji Gajretovih radnika iznijeće se referati o našim naj­ važnijim problemima. Na konferenciji treba da uzmu učešća delegati svih Gajretovih jedinica odnosno srezova, prema br iju Gajretova članstva, koji će mcći uzeti sa uspjehom učešća u diskusiji po ovim važnim pitanjima. Proslava je bila fiksirana na dane 8., 9. i 10. septembra ove godine. Sve izabrane sekcije za pri­ preme savjesno su pristupile radu. Tokom rada uvi­ djelo se da postoje velike poteškoće oko priprema za predviđenu izložbu na proslavi, koja ima d’a po­ primi karakter izložbe svih muslimana u našoj otadž­ bini. Kada se uzme u obzir šta su sve muslimani učinili na polju duhovne i materijalne kulture za če­ tiri stoljeća u ovim krajevima, došlo se do uvjerenja da je mjesec septembar i previše kratak rok a da bi se moglo sve da iznađe što je potrebno za izložbu. 236 Tim povodom, koncem juna ove godine, održan je širi sastanak članova Glavnog odbora i proslav„i„ sekcija na kojima je referisano o dosadanjim pripre. mama ’za proslavu. Na toj konferenciji je konstatovano da se osim izložbe sve pripreme mogu do fik. siranoga dana proslave lako privesti kraju, dok u pogledu priprema za izložbu prisutni su se složili s tiir, da se do septembra mjeseca neće mcći sa uspjehom dokončati pripreme i ispitati detaljno ku[-' turni ostaci iz naše prošlosti po svim našim krajevi­ ma Radi toga je odlučeno, da se pri ovom važnom 1 zamašnom poslu dobije što više vremena, kako bi izložba ispala onako kako odgovara kulturnom žiživotu naše zajednice kroz period cd 400 godina Prema tome, rok proslave morao se je produljiti, te će se fiksirati prema rezultatu prikupljanja poda­ taka za izložbu. To pak ni u koliko ne znači da se prekidaju pripreme ma u kojem pravcu, nego znači da svi Gajretovi radnici i sve sekcije za pri­ preme još življe nastave su započetim radom, kako bi pretstojeća proslava bila uistinu najveći kulturni 9og?đaj u životu nas muslimana, koji će imati ne­ sumnjivo ogromne koristi po budućnost našeg ele­ menta. П о д и зањ е спом ен т у р б е т а р а х м . А вди С у м б у л у и Б. М у т е в е л и ћ у Приликом прославе 25- годишњице Гајрета пренесени су посмртни сстаци пз Арада у Сарајево Гајретова секретара рахм. Авде Сумбула u Бехџета Мутевелића. Како je познато, рахметлије су почетком Свјетског рата ухапшене и интерииране у A раду, гдје су оставили и своје животе. Након превоза њихов-их посмртних остатака, образоваи je пзмеђу грађана града Сарајева и Гајретових пријатеља нарочити одбор за подизање споменика. Том приликом друштво Гајрет je уложило суму одДин. 10.000'— као свој прплог за споменик. Изградња споменвка je завршена у октобру врошле године na je 21 октобра извршено његово свечано откривање. Сам чин откривања спомен-турбета била je једна дирљива манифестација Гајрета и успомене на рашетлије. Ha свечаности je узело учешћа 10 -12 000 грађана u тежака пз цијеле државе, који су за душу рахметлија проучили дову ц фатиху. Том приликом одржано je неколико дирљивих говора. Свечанисти су присуствовали и представници свих војних n цивилних власти, посланици, сенагори, делегати дру* ттава н т. д, G a jr e to v a p j e v a č k a i m u z i č k a d r u š t v a U minuloj društvenoj godini djelovala su u svemu 2 Gajretova pjevačka društva i to u Sarajevu i Tuz­ li. Pjevačko društvo u Sarajevu uspješno je nastupilo ove godine na nekoliko priredaba, a naročito na Gajretovoj godišnjoj zabavi u Sarajevu i Mostaru, te na �priredbi Crv. Krsta. Pod rukovođenjem pretsjednika žalost u ovoj godini nije funkcionisao usljed pomanj­ Pjevačkog društva u Sarajevu g. dra. Behaudina Sali- kanja horovođe. hagića pjevački hor ovog društva uspio je da se afirGajretova bleh muzika u Foči, koja pokazuje li­ miše i da se svojom kvalitetom ubroji u rad naših jepe uspjehe istupala je na tamošnjim Gajretovim starijih društava sa umjetničkom tradicijom. priredbama, a i prilikom proslave 400-godišnjice Gazi Hor Gajretova pjevačkog društva u Tuzli poka­ Husrevbega u Sarajevu. Muzika ima poteškoća, jer zao je također lijepe rezultate, te je nastupao na Gaj- nakon smrti rahm. Alije Selimovića učitelja, koji je retovim priredbama u Tuzli i Zvorniku. vodio muziku, nema stalnog dirigenta. Nadamo se da Mjes. Hor Pjevačkog društva u Mostaru.. koji se će tam. Mjesni odbor i tome doskočiti, i da će naći prošlih godina osobito isticao svojim kvalitetama, na­ pogodno lice za dirigenta muzike. Табеларни преглед питомаца у години 1932-33. Сппсак питомаца Гајретова мушког копвикта у Тузли R s— о ч о. \о • Име и презиме Он ч о а 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 Ахметашић Авдо Берберовић Елхамија Церибашић Хасан Даутбеговић Џемил Девеџић Мустафа Грабонић Реуф У, 1 cS Хасанбеговић Шефкија X. Хасаповвћ Суљо Хатунић Мустафа н Ибрахимагић Мехмед (0 Имамов-ић Шефик Исламбеговић Фаик Јанковић Алекса и Конџић Халим Корајкић Бешлага * Кучукалић Фадил s М. Спахик Изет Реџић Мехмед Сарајлић Асиф Ватрењак Авдо Шахбеговић Шефик Шеховић Мустафа. Зијадић Шукрија Чизмић Ешреф Абдулхамидовић Мехм. Бајрактаревић Фуад Ефендић Рагф Градашчевић Ризах Јараногшћ Хусејн Крајинић Шефик Муфтић Исам Мујић Февзија Зураповић Шаћир Арнаутовић Шефко Арнаутовић Џемил Борић Мухаиед Дегирменџић Рефик Медић Хусејн Гачић Едхем Селман Касим Спахалић Сафвет Сулејманпашић Нафиз {-> 3 a, cd (U I I III 1 I III 111 VI III I II I III II 1 I VII ттг u u ш u IV 111 м fj а ВЈ гЈС' ВЈ IV I! 1 II I 11 11 IV II I n i § cd IV IV IV IV IV Н _н IV IV IV IV Име оца, мајкеили скрбника Мјесто боравишта Сад^пк Сабрија Ибрахим Џафер Хасиб ЈуЈЦа---Фехим Алија Абдулхалим Омер Мехмед Мехмед Власеница Жепче Бос. Шамац Добој Лукавица Бос. Шамац Власеница Зворник Мпричина Смолућа Турија Зеница Рудо Зворник Тур. Јањари Грачаница Орашје Сабит Дедо --- J v Фадил Зијах Хата Алија Незир Мехмед Сејфо Бећир Алија Хусејн Рифат Хајрија Хасан Хајри-бег Хусејн Мухарем Ахмед Фехим Абдурахиан Ајиша Ћамил Мустафа Шахбаз Ахмед Бећир Мехмед Хусејн Ибрахцм Тур. Јањари Кнежина Сарајево Власеница Горња Гузла Ливно Бос. Шамац Градачац Сарајево Братунац Градачац Завидовпћи Маглај Градачац Стари-мајдан Бос. Шаиац Билећа Билећа Мркоњић-гр. Олово Мркоњић-гр. Мркоњић-гр. Котор-Варош Брчко Бугојно Примједба Премјештен у Требиње Сзојевољно напустио школу Напустио шнолу u конппкт Напустио конвикт сврјсв. Напусшо школу и конвикт. • 1 r*'. • Иступио својевољно 237 �1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 238 Prezime i ime Suljić Fuad Čekro Šukrija Saletović Rešad Serdarević Asaf Džindo Edhem Hadžihalilović Enes Mahić Muharem Alibegović Ismet Halilović Fadil Pašalić Faik Bušatlija Sabahudin Čekro Smail Nuhefendić Muharem Zečević Salih Abdović Džemal Korać Branislav Serdarević Izet Prcić £nes Čengić Enes Trhulj Hifzija Tuzlić Salih KarabegoVić Osman \ Resić Mehmed OmerKpdžić Hasan Ramić Ekrem Maglajlija Bećir Kadić Hifzija Arslanagić Hajrudin Ajanović Remzija Čengić Veis Mujčinović Ibrahim Sužanj Hamid Dizdarević Zija Vareniković Šerif Sahinpašić Kasim Biščević Smail Nikšić Alija Mulaosmanović Hamid Ćišić Mehmed Salman Murat Šuljak Sulejman Tanović Hamid Zvizdić Malić Kapidžić Arif Hadžiahmetović Lutfija Hadžialić Ibrahim Hadžimujagić Ismet Šahtan Adem Novičić Milan Škola Razred Redni broj Spisak pitomaca Gajretovog muškog komikta u I II Л III rt > IV V V V 1(1 111 VII VIII VIII VIII 11 /Druga gimnazija J I . VIII I л 111 Šer. sud. šk. Orađ. šk. л o кл VIII I lif —i _ I I I п п — ■м Trg. akademija Mehmedalija Husein Muhamed Mustafa Најга III rtN c đ .- Ime staratelja II IV III IV V V V V V I I I I I I Halid Asimbeg Munira Sabira Husein Murat Ibrahim Selim ''Milan Habiba Mejra Smail Ahmed Muharem Hasan Mustafa Sabija Iza Ibrahim Mehmed Rasib Omer Omer Mehmed Šefkija Diba Idriz D. Kulenović Firdus Derviša Fatima Đulsa Ibrahim Suljo Hamid Hamid Daut Hasan Alija Mujo Milivoje Mjesto boravka roditelja Modrič Stolac Vareš Ljubinje Glasinac Višegrad Ljubuški Derventa Derventa Banja Luka Bugojno Stolac Prozor Visoko Visoko Mostar Ljubinje Tuzla Foča Foča Jajce Banja Luka Rudo Foča Travnik ----Primjedba Purificiran radi slabog uspjeha Svojevoljno istupio Na bolovanju Konjic Bileća Plevlje Plevlje Zavidovići Čevljanović Fojnica Travnik Rogatica Ključ Sjenica Gradač c Mostar Ljubinje Trebinje Gacko Gacko Bileća Trebinje Bugojno Doboj Berane istupio radi bolesti Radi slabog uspjeha istupio Dodjeljen Gajret. Šegrtskom domu Purificiran radi slabog uspjeha ispisao se iz trg šk. �тз 1 £ Prezime i ime £ -° 50 51 52 53 54 55 56 57 58 -59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 luO 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 Sendić Enver Latifić Ibrahim Prljača Ddžemail Rašidkadić Sulejman Kavazović Reuf Demirović Nedžib Huskić Sukrija Latifić Alija Begović Zičrija Beširević Teufik Džudža Hamdija Muzurović Junuz Ljubunčić Mahmud Pašić Ismet Žuljević Hasan Redžebašić Nurudin Sterle Aleksandar Hadžić Safet Kapidžić Arif Muštović Bećir Serdarević Mensur Soko Hilmija Šukalić Asim Hanić Ahmed Seferović Uzeir Prašo Savfet Huremović Šefket Verem Alija Krdžalić Rifat Mustafić Omer Burazerović Džemal Вепса Salih islamović Ismet Latifić Mustafa Pitić Sulejman Šabanac Mehmed Fehimović Adem Ćilimković Džemal Dervišefendić Enes Hadžić Enver Hasanbegović Esad Hadžiosmanović Muhamed Kulenović Rešad Mujičić Jusuf Ovčina Šefkija Abduzaimovi Enver Bektašević Džemal Dizdarević Sulejman Huseinbegović Suljo Idrizović Mehmed Imširpašić Mehmed Kasimović Šaćir Kršlak Kasim Kujundžić Hajrudin Sahačić Mehmed Sadiković Muhamed Ajanović Abdulah Bajiić Hifzija Begović Enver Bušatlija Muhamed Redžić Muhamed Škola E хз eč Н (5 11 11 11 1 11 III III III 1 1 1 1 1 1 1 1 1 11 II н u u u ni ' 1--- ur /111 1 OJ Sadik Džuma Seifo Mehiika Ahmed Hasan Zejna Mustafa Osman Zuhrija Bilal Salih Mehmed Čamila Persa Ibrahim Ibrahim Rabija Abdulah Menmed Zaim Hasan Huseinv Uzeir \- / III c Ime staratelja II 11 II11 III III IV 1 1 1 1 1 г 1 1 II 11 11 11 II 11 11 11 11 11 11 III III 111 111 Seriat.gim. VIII Aziza 0 Jusufhoić Šemsa Muhamed Osman Muhamed Zejna Halil Nazifa Jusuf Tajo Vezirka Muharem Hivzo Paša Ahmed Bajro Hatidža Ziba Hasan Hamdija Salih Šemsudin Emin Ibrahim Ibrahim Hasan Safija Mehmed Hasan Sejfulah Sabira Selim Mjesto boravka roditelja Gradačac Livno Plevlje Goražde Prijedor Banja Luka Livno Livno Trebinje Zenica Mostar Plevlje Livno Mostar Mostar Zenica Bileća Bijeljina Bileća Bileća Zenica Bijeljina Mostar Prijepolje Bos. Kobaš Bos. Dubica Čajniče D. Vakuf Bihać Bužim Prijedor Mostar Doboj Livno Stolac Primjedba Purificiran Purificiran Premešten u Banja Luku Svojevoljno istupio Svojevoljno istupio Livno Tuzla Tuzla Bileća Mostar Rogatica B. Petrovac G. Vakuf Bileća Tešaiij Konjic Ljubuški Kupres Bugojno D. Vakuf Bihać Jajce Ključ Zvornik Ljubuški Rogatica Doboj Derventa Tuzla Svojevoljno istupio 239 �Редни Сппсак 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 240 п п т о м п ц а „ • Г а р е т о в о г 1 Ж рирког к о п в п к т а у Сарајеву. л х е Презиме и име Ченгић Адила Хускић Велида Карабдић Мувехида Мујезиновић Субхија Мустафић Хадија Сарић Халима Бајрић Мукелефа Беширевић Насиха Велагић Сабира Корић Ифета Кукољ Фахира Мехић Ферида Мулахусић Зумра Сарајлић Фатима Смајлбеговић Едина Махић Садија Татарагић Рефија Прохић Хајрија Татарић Менсура Агааовић Васва Ђођић Изета Кланчевић^Ба?срија Манџука. Михра Омановић Емина Садиковић .Аиша Слипичевић Хатиџа Мујичић Разија Мулалић Сбнија Та^евић Мехдија Ађуловић Бисера Зечевић Адила Кљако Хаитмета Хаџихалиловић Ениса Хоџић Ениса Каимовић Невзета Драгић Ксенија Башагић Хајрија Бешић Сафија КоњхоџиЧ Зејна Филиповић Магбула Хаџисмајловић-Мујесира Ганић Халима Гребо Џавида Заимовић Васвија Нухефендић Фатима Орман Сенија Хаџимешић Рамиза Жујо Хабиба Пашалић Васва Зубчевић Муневера Тихић Хаша Дубиновић Сенија Хаџиалијагић Мурве Марковић Нада Симовић Живана Туцаковић Даница Омер МехмедалиЈа Шевкија Хатиџа М. Диздар^вић Азиз Сарић Зуба Хрустанбег Алибег Ариф Абдија Омер !v С. Јелачић Мустафа ,Тахир Алија Алија Хасан .А^ду-резак Сулејман Салих Зухдија ' \ Абаз Хашим Абдурахмдн Салих Севда I Ахмед Мухамед! Адевија A. Зечевпћ Осмал Хасан Васва Узејфа Љубица Хатиџа Аиша Фахра Мах мут Смаил Фатима Абида Емин Мурат Алија Сафија Јусуф Шухрета Енвер Фаик Куртагић Салих Сулејман Стојан Стеван Драгиња Фоча Бос. Брод Фоча Жепче Нов-и Пазар Модрича Мостар Бос. Петровац Благај Прњавор Невесич>е Модрича Сарајево Семизовац Тешањ Љубушки Фоча Билеча Прњавор Љубушки Прњавор Сребреница Купрес Прозор Коњиц Мостар Мостар Маглај Вишеград Бос. Брод Високо Мостар Вишеград Јајце Травник Суботица Невесиње Приједор Љубушки Кључ Тешаљ Нови Пазар Љубише Козарац Прозор Љубушки Фоча Зеница Бос. Крупа Требиње Власеница Модрича Брчко Крагујевац Закута Честин искључена због преселења род. иступ. због бол. ( искључена због i неуспјеха �и 33 o ч o. <U\o Cl, 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 Презиме и пме Тихић Зухра Ресуло&иК Шевала ЧаушевиК Џемила Муфтић Есма Пашић Февкија ТравапкиК Хајрпја Алијагић Васва БпшчевиК Емина Д здаревић Зенка ЈордамовиК Мујесира Фазлић Шевала Љубовић Емина Туралић Хаснија Taiiojiih Хајрија Травиичанин Бехија Бркић Нафа Касумовић Зекија Скејевић Садика Школа Стручна Трговачка Основ. ш. ч 0 a rt Он Име родител.а или старате.Ђа Мјесто становања IV IV IV V V II 1 II II I 1 I III I 1 11 IV III Ф. Куртагић Назиф Нурија Омер Мухарем Алија Хабиба Хрустаибег Сабит Хусеин Салих Адила Алија Фатима Расим Салих КукиК Сејда Мустафб Власенпца Скопље Метковић Фоча Бпјељина Брчко Дубочац Саи. Мост Лзубушки Какањ Прача Прача Тешаљ Какањ Сребреница Столац Градачац Сарајево Примједба пскључсна а G иступила иступила Spisak pitomaca Gajretova konvikta u Bihaću. Redni broi ----------------------------------- ----- 1 2 3 4 5 6 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 тз OJ Prezime i ime pitomca 'j >c cS Ime oca, majke skrbnika Mjesto boravišta Primjedba f E r f j ,1!,Г Ahmet Mujanović Abdulah Mujakić 4 Hamdija Sinanović Fadil Begler Šefket Hairlahnvić Ahmet H. Selimov'ć Sejid Alagić Abdulah Balić Ćašif Bojić Husejin Gradaščević Džafer lbrahimpašić Iso Kadunić Adem Kovačević Sulejman Kudić Hakija Pozderac Džemal Dautbegović Teofik Ćorallć Fadil Pašić Šefik Hercegovac Munib Dubičanac Miralem Ljubović Adem Hercegovac Esad Pašalić Avdo Humo Safet Čengić I *4. ‘ •X f III c Q£ v VII m Ahnre. Hamdija Hasan Bećir Salih Đula Ahmet Smail ef. Hajrija Mujo Vejsil Šefka Mustafa Meho Huseđmović A Husejin Dudija Alija Ramadan Šefkija Alija Razija Salih Husejin Krivaja, Žepče Golubić Bihać Jajce Teslić Cazin Prnjavor Gračanica Konjic Tomislav grad Ključ Travnik Ripač-Bihač Bugojno B Gradiška B. Krupa Cazin Derventa Cazin Avtovac B. Gradiška B. Gradiška Sutomor Bar B. Gradiška Žepče Mostar Foča Istupio svojevoljno Isključen zbog 241 �Списак - — 1 2 3 4 5 fi 7 8 9 10 И 12 13 U 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 242 мушког к011М1КТа У Ба№а ЛУЦИ Презиие и име Име оца, мчјке или старатеља Авдвбеговик Ризах Бнлвћ Сулејман Бишчевпћ Атиф Фејзик Сафвет Хенић Идриз Сманлагнћ Наил Кишевић Алија Херцеговац Хамид Маслић Мујо Салахик Алија Гушик Сакиб Кздвк Абдулах Хрустик Мустафа Чалкик Бнвер Куленовик Хајрудин Оиановик Ахиет Шахбеговик Халал Ш>херчехајик Хазии Бушатл ија "Ма^хмут Вучетик Хамдвја Ресулбеговлк Ceai '-ч. Лакнк Абдулах Дедовик Мухарем Мурадбеговик Мидхат Ђонлагпк Алија Јусуфовик Смаил Сулејмановлк Сафвст Шабулвк Ибрахим Леви Рафаел Халимоввк Халим Чаушевик Сафвет Чизивк Мустафа Ибрахвмбеговвк Сиаил Јакик Мехиед Кавазоввк Реуф Клучо Хусеин Хаџиселимовик Рифат Смаилагик Алија Харамбапшк Бнвер Шехик Касви Сулејман Едхем Бахтвјаревпк без оца и без мајке Хетеиина (ма;ка) Ејуб (отацј Хатвфа (мајка) Мујо (отац) Мејра (иајка) Зулка (мајка) Расим Садик Мустафа Мустафа Решид (брат) Мехмед Бешвк Асии Сејфо Хусевн Мехмед Тихик Еспрефа (мајка) ивџа Ллпја Малик (очух) Ахмет (брат) Атвфа (мајка) Смајо Мохмед Мухамед Самуел Ибрахвм Али’а Емина Сул>о (бр>т) Хасан Мехлека (иатв) Фехвм Bajpaka зет Ибрахвм Заии (брат) Мунвн Авда> Хатвџа Мјесто боравка Примједба Тешан. Ш впрте К. В. Б Сввњар Бања Лука Козарац Агвно Село Велагвк Кључ) Јајце Кладањ Павелић (Прњавор) Лвшња Ораш.е Брчко Козарац Г. Вакуф Б- Петровац Орахово Бреввца Дерв. Ј јце Бугојно Б- К' стајвица Трсбиње Пријепоље Ст. Мајдан Загреб Дервента При]едор Челвк Брчко Бихак Зворнвк Гњилање Модрич Лввно Boe. Нови Бос. Дубица Приједор Бања Лука К. Варош Агвно Село Г. Санвца Rcc. Петров?ц Иступио својевољно 1-ХМ93; Исгупио својевољно 24-Х1-1932 Искључен 1-1У-1933ав. сл. вл Иступио своЈевољно 1-Х1И93 �Im e i p rezim e Š kola R azred R edni || broj | Spisak pitomaca Gajretovog muškog konvikta u Mostaru Im e oca, m ajk e ili s k rb n ik a M jesto b o ra v iš ta G a ck o 1 B rković A sim 1 o ta c H uso 2 G olubić O m er 1 o ta c A hm et Č ap ljin a 3 Ljubović H alil 1 o ta c Sm ajl K onjic 4 K adragić M ehm ed 1 o ta c O sm an L jubuški 5 M ahić A lija 1 o ta c M ustafa L jubuški 6 S am okovlija J a k u b 1 M ehm ed Đ urić P otoci 7 T aslid ža E dhem 1 o ta c A lija L jubuški 8 T u fe k Ibrahim 1 o ta c H a san J a b la n ic a N e v esin je 9 P ašić Š evkija 10 K olaković O sm an 11 M um inagić A vdo Cl] 11 m a jk a N u ra 111 m a jk a Š erifa Blagaj 111 o ta c Atif L jubuški 111 c ta c S ab itag a L jubuški 111 o ta c H M uham ed ef. M odrič B 12 P ro lić A bduselam 13 S p u žić M uzafer o , IV o ta c H a san Č apljina IV o ta c M uham ed S to la c M um inagić Ibrahim Vll djed A le ef. Č erić Č ap ljin a C rm a n F ah ru d in Vll /o t a c A lija 18 P ašić H am id Vll o ta c S adik G a ck o 19 S ad ik o v ić E n es Vili o ta c K asim ef- L jubuški 20 Č ović Num o 14 L atić M ustafa 15 M ehm edbašić H ajrudin 16 17 21 K onjhodžić A sim 22 H asanbegović Š ućrija 23 A y d ić M uslija U ' o ta c S alih Građanska 3 Isključen radi slabog uspjeha u nauci Isključen radi slabog Ljubuški H adžići Isključen radi slabog uspjeha u nauci Ljubuški ll M ajk a F a h ra 11 o ta c O m er A vtovac л o ta c Š aćir G o ražd e 24 Č ev ro Ism et 11 M uham ed A lajbegović M ostar 25 M ulalić A h m et 11 H a san A hm etbegović Z v o rn ik 26 H a ra č ić A dem 111 o ta c O m er K ak an j 27 N ik šić M ule 111 o tac O sm an Grodnice Plevl.e 28 O sm anović M ehm edalija 111 o tac O sm an P u rač ić 29 B akšić E sad IV m ajk a P ašan a Ljubinje 30 J a g a n ja c Z ajko - IV m ajka E m ina B ileća 31 K u rta lić lze t >o IV o ta c B egan Priboj 32 M ehrnedbašić M ehm ed V m ajk a A ziza M o star 33 Š a to r Ju su f V o ta c M ehm ed S to la c <0 P rim jedba 243 �Spisak pitou.aca Gajretova muškog konvikta u Plevlju 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 Almas Fazlić Smail Zlatanić Bahrija Čelik Ibrahim Hadžabegović Mustafa Imamović Mušan Račić Azem Šuvalija Mehmed Brbović Mujo Dorić Šefik Hasanbegović Našid Tafro Nurija Veletovac Hasan Džindo Rasim Akijević Mustafa Ćatović Mehmed Felahović Tafil Kriještarac Hamdija Lojo Ramiz Popović Murat Radončić Salili Redžepagić Malić Ratrović Iso Lpjo Envgr , Memišević Nusfet ■ Ime oca, majke ili skrbnika Škola Ime i prezime U П II III III III III III IV IV nv IV IV 'IV. IV IV V VII ^ -V411 Jusuf Sejfo Nezir Fehim Ragib Mustafa Omer Emina Mehmed Muhamed Mejra Ćamil Velijević Nazlija Jakub Uma, Đula Rašid Rahima Aljo^ Husejin Hata Rašid Remzija Ч Mjesto boravišta Pri miedba Višegrad Priboj Ćajniče Kakanj Dobo a ,x ' S “ V ,5 * , , , , Ćajniče Višegrad Foča Sarajevo Rudo Plevlje Foča Višegrad Rogatica Vard. Negotin Sjenica Plevlje Plevlje Foča Ćajniče Gusinje Plav Podgorica , ?k d. Preaeii .. Školu u Peć e Foča^ Gcražde 2411193 80 0 ,1 Л 1 2 3 4 5 6 7 8 9 244 Spisak pitomaca u Trebinju Ime i prezime Islamović Đulaga Janković Aleksandar Bajramović Sabit Kurtović Šućrija Ćišić Ibrahim Pašić Fadil Viđen Kadrija Sadiković Halid Hajrović Muhamed Škola « ПЈ Razred 1 broi II I Redni I V h Ime oca, majke ili staratelja I I II II 11 Ш IV IV IV Arif Ćamil Salih Bemir Sulejman Safura Smail Aršinović Ramo Mjesto boravišta Primjedba Prozor Rudo N apustio internat Gomiljani N apustio školu Nevesinje 1 933 I- l , �Redni Spisak pitomaca, Gajretovog šegrtskog doma u Sarajevu 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Ime i prezime 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 Зо 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 Alibegović Hilmija Adžemović Sulejman Arnautović Hilmija Ažderović Ahmed Begić Zikro Behlilović Fehim Bektašević Alija Bijedić Šukrija Biščević Smajil Brkić Osman Bilić Kasim Ćatić Safet Ćurić Mustafa Ćajić Adem Ćebo Mustafa Dilberović Ibrahim Drnda Hasan Dobrača Ibrahim Ferhadbegović Enver Filipović Derviš Filipović Hakija Hatibović Abdulrezak Hadžibegović Ahmed Hadžiefendić Meksud Grebo Salko Hadžimusić Hilmija Hadžimusić Rašid Hafizović Džemal Hubijer Ramiz Kadribegović Safet Kapetanović Enver Kapetanović Halil Kapetanović Ibrahim Kreso Kadrija Krnić Adem Mulabdić Osman Manovović Mehmed Obralić Hasib Oglić Husein Prcić Nijazija Redžić Mustafa Redžepović Mehdija Ramić Murat Rustanpašić Enver Sadović Ahmed Salihagić Remzija Saraćević Husein Sijerčić Hajrulah Sijerčić Hasib Sijerčić Sefer 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 Silajdžić Avdo Sillć Mustafa Smajilbegović Enver Skokić Meksud Skopljak Sulejman Spahić Mustafa Šišić Mustafa Šarac Ibrahim Šahmanović Šefko Šekularac Osman Tanović Ismet Tabaković Kasim Zeljković Smajil 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 Uči zanat Roditelj (staratelj) bravarski sedlar ti. instal. bravar str. bravar brijač bravar instal. vodovoda učiteljska škola bravar ■„ elekt. instalater bravar umj. brusač krojač bravar elek. instalater Muhamed Mehmed Alija Alaga Mujo Mujo Abid Omer „ umj. brusač zanat, škola krojač bravar kovač bravar Sulejman Husein Fahro Hilme ef. Alija Zajim Jusuf krojač staklar elek. mehaničar stolar elek. mehaničar elek. instalater zanatska škola krojač elekt. instalater sedlar auto-mehaničar trg. pomoćnik krojač elek. instalater krznar instal. vodovoda elek. instalater mašin. bravar krojač elek. mehaničar stolar bravar sedlar brijač elek. instalater stolar krojač instalat. vodovoda auto-mehaničar elek. instalater monter bravar elek. instalater instal. vodovoda Muharem Alija Ajiša Adem Sulejman Šemsa Ćamil Mjesto stanovanja Derventa Ključ Bileća Tuzla Višegrad Stolac Konjic Gacko Ključ Mostar Ljubuški Čajniče B. Polje-Mostar Ključ Semizovac Gračanica Plevlje Rogatica Rogatica Ključ Jezero Jezero Bugojno Rahić G. Ljubinje s S tic a Goražde Plevlje Abdulah Čapljina Muhamed Počitelj Habiba Modriča Zuhra Bileća B. Luka Salih Tešanj Mahmut Plevlje Husein Maglaj Ziba Stolac Salihspa hič Tuzla Medan Kotor Varoš Junuz Srebrenica Rahima Sijekovac Čamila Bugojno Alija Trebinje Derviš Fojnica Suljo G. Tuzla Fatima Rogatica Ferhad Kopači Hajdar Kopači Tešanj Sulejman Cazin Šaćira Tešanj Ajiša Janja Avdo Visoko Ziba Mostar Ismet Sarajevo Hadžić Ćamil Stolac Ejub Plav Almasa Berani Halid Bjelimić Hasan Kotor Varoš Zajim Glamoč c£ •5 £S oS D N III 11 III 111 I 1 1 IV III 1 1 III 111 III III 111 11 111 111 II Primjedba Ostranj. radi lošeg vladanja Završio zanat PremJ. u konv. Sarajevo Završio zanal li III Završio zanat 11 11 I II \ 1 Završio zanat III Otstranj. radilošeg vladanja III Završio zanat 11 Završio zanat Završio zanat Završio Radi bolesti istupio 11 11 II 111 Završio zanat III III III 111 1 III 11 11 111 111 Završio zanat Istupio Završio zanat II 11 111 Ш 245 �1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 246 Prezime i ime Alijagić Adila Arslanagić Esma Arnautović Hajra Arslanagić Nazifa Arslanagić Rabija Arslanagić Ćelka Arnautović Rahima Avdić Rifa Bučuk Fata Busuladžić Hanka Berhamović Murta Babović Hasnija Cvijetić Vahida Ćatović Zarifa Ćatović Rabija Ćatović Rahima Ćatović fiehija Durakavić Fatima Duraković Fatima Čusiović Esma Fetahagić Rabila Hadžović kFatima Hadžihasanović Izeta Hadžismajlović Fatima Hajdarhodjjić Refi' Jalov Čic Fadila Karamehmedović Klepić Hiba Kilrtović Ilidajeta Kreso Rahima Kočo Zineta Kumrić Meva Kočo Fikreta Kočo Ifeta Kočo Nevzeta Osmanagić Nafija Riđešić Kadira Salihamidžć Rašida Salahović Ifeta Sadović Ifeta Sadović Zineta Sadović Asija Sadovič Izeta Salahović Dika Sahović Ifeta Šahović Hanifa Viđen Murta Volić Emina Viđen Munira Viđen Fatima Viđen Zineta Zubčević Fahira Zubčević Fatima Zubčević Hajrija Ćorak Behija Dizdarević Murta Očevo ime Huso Hasan Šaćir Mustafa Omer Jusuf Šaćir • Tahir Hamid Zahir Mehmed Osman Ahmet Smajo^. Smajo Smajo -Smajo 'lbro Mehnfed'^Arif Arif Huso iehmed Velaga ‘|Iazif\ Dosadanji us­ pjeh (polugod. ocjena) Vladanje! Redni Spisak učenica Gajretove radionice u Trebinju dobar odličan vrlo dobar sa osn. školom dobar odličan vrlo dobar dobar odličan sa osn. školom sa osn. školom dobar odličan dobar odličan dobar sa osn. školom o vrlo dobar sa osn. školom = dobar vrlo dobar odličan vrlo dobar ■ sa osn. školom sa osn. školom sa sa sa sa odličan vrlo dobar dobar odličan vrlo dobar lahmut Huso Fatahaga Alija Alija Omer Salih Zulfikar Alija Zulfikar Jusuf Husaga Hasan Muho Avđo Ahmed Hamza Ćamil Mahmut Ahmet Ibro Mujo Ibro školska spren dobar vrlo dobar odličan osn. osn. osn. osn. školom školom školom školom - тз 1 razr. gimn. ■ IV. razr. gimn. sa osn. školom sa osn. školom sa osn. školom sa osn. školom sa osn. školom sa osn. školom dobar sa osn. školom odličan vrlo dobar dobar vrlo dobar odličan vrlo dobar dobar sa osn. školom в sa osn. školom sa osn. školom sa osn. školom �Redni broi Spisak učenika Gajretove ćilimarske škole u Novom Pazaru 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 :o 31 32 33 34 35 Im e i p r e z i m e Gegić Nefa Karakaš Džemka Grbović Mejrema Šarukić Nedžatija Mitković Neka Delić Dika Dangalaković Zubejda Hudović Žurna Kurtančaušević Šefketa Kolašinac Rukija Škrijel Žurna Murić Šeša Binjaš Šahsa Fujalkić Mahija Hamzić Ramiza Kačapor Nafija Rahić Nurija Nokić Saida Pašović Hadija Šehović Čeba Ališalević Mahija Hajdaragić Fatima Dražanin Zarifa Jarovac Kumrija Kostić Veroslava Šehović Havka Rvačanin Muhra Šukurica Džemk^_ Hamidović Naka Rahić Zejneba Rahić Abida Rasovac Nusreta Hadžić Đulsuma Koškovac Žurna Plundžević Nedžiba Ime oca, majke ili staratelja Smajo šaban šerif Nail ef. Šerif Murad llijas Adem Murad M. Ibrahim Hajro Halko Mujo rahm. Mustafa šefko Ibrahim Medo rahm. Agan Hamid ‘Hasan Hamdo Šućo Fehim Šućo Jovo Džanko Bahtijar Smajo ': Ј Ш Ш Zulfikar Adembeg Jusuf Hajro Redžep God. rođenja Godina Dolaska u školu P r i me d b a 1919 1923 1919 1919 1923 1924 1924 1919 1924 1922 1922 1922 1924 1S21 1919 1921 1914 1922 1921 1914 1920 1920 N1919 1919 1921 1919 1920 1921 *1921 »1916 1916 1918 1919 1922 1919 Ž47 �Spisak muslimanske djece PrivreJnikovih pitomaca I? z ' 1 1922 2 1925 3 1930 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 1931 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 248 Ime i prezime Šehić Hamdija Pašić Rašid Alibegović Alija Imamoviu Halil Ibraimović Hilmo Hadžiavdić Hilmo Karahodžić Sulejma Bečirspahić Husnija Džemat Fehim Murselović Asim Salihović Ferhat Alagić Emin Mehikić Salih Begić Nusret Ključanin Omer Hećimović Suljo Džinić Rizah Ibrahimpašić Mahmut Sofić Mahmut Mahmić Ibrišim Mašić Asim Mahmić Šefkp Masllć I^asan Muminagić Midhad Dupanpvić Mehmed Mujić’ MuharetiK. MiStrić Mehmed Hadžisejdić Za.;im Šehić Ramiz Imamović Ale Alagić Reuf Mehmedbašić Esad Alikadić Sulejman Omerćehajić Alija Hozdić Mehmed Dizdarević Hasib Beširević Muhamed Burzić Ibrahim Kavara Abdurahman Alibegović Mehmedalija Dedić H. Fehim Gušić Hasan Mesihović Safet Kapetanović Sidik Pašalić Ismet Mahmutović Mujo Junuzović Abdulah Hadžović Alija Huskić Vejsil Alijanović Hasan Karabegović Alija Ajanović Sulejman Havić Nezir Dedić Sabrija Hozdić Džemil Mizić Hamid Alibegović Ismet Prcić Ramiz Redžić Rasim Delić Jusuf Mesto rođenja otor Varoš Sanskimost Mostar Seonica Bos. Otoka Ostrožac Ostrožac Ostrožac Ostrožac Čapljina Jan,a Modriča Modrica Dretelj Počitelj Bos. Krupa T. Lukavac Donji Vakuf Konjic Bronz. Majdan Bos. Otoka Modriča Tešanj Bos. Kobaš Bos. Kobaš Bos, Kobaš Sisak Janja Derventa Bos. Krupa T.Lukavac tkalac obućar tapetar obućar frizer trgovac obućar krojač moler trgovac krojač trgovac karučar i lakirer obućar trgovac limar sarać trgovac stolar trgovac obućar obočar trgovac kolar papučar i obuć. trgovac kovač krojač obućar šUmpar stolar zubni tehničar trgovac kolar kovač kazandžija trgovac stolar kovač obućar berber trgovac bravar limar tapetar trgovac krojač štriker obućar trgovac trgovac elekričar obućar trgovac poslastičar limar i bravar šeširdžija časovničar stolar kovač oslobođen napustio poslodavca napusto mesto napustio poslodavca napustio mesto �Namešt Ii god. | | ; ! £ <£-° Ime i prezime Mesto rođčnja б! 1931 62 63 64 » 65 „ 66 67 • 68 * 69 70 71 72 . 73 „ 74 „ 75 76 77 1932 78 л 79 „ 80 81 82 n 83 84 „ 85 86 87 n 88 89 90 91 92 • 93 94 95 96 Omerdić Asim Krkić Abdalfetah Balalić Mustafa Abazović Salih Pašić Nurija Salić Šaban Karajlić Šefik Kapetanović Mahmut OsmanČević Salih Prozorac Mujo Beribak Ahmet Beribak Hasan Pedić Meho Alajbegović Alija Veseljović Kadrija Huseđinović Asim Begić Huso Tičić Smao Tičić Fehijm Moštro Mustafa Dizdarević Isman Kulenović Mesud Sadiković Meho Huskić Asim Fazlić Mustafa Odobašić Asim Pejdah lsmet Odobašić Akif Terzimehić Mahmut Smajlagić llijas Mahmić Idriz Sultanović Ragib Delibegović lzet Mujčinović Smajo Hasanbegović Šukrija Obralić Mustafa Crveno Brdo Knzarac Blagaj Mojstir Odžak Karatmanovo Ključ Ključ Ključ Bos. Kobaš jablanica n/N. Jablanica n/N. Skender Vakuf Bihać Boljetin Derventa Doboj K/K Trebinje Trebinje Doboj K/K Plevlje Klišević Ključ Gornji Vakuf Ćosići Ćosići Ćosići Karaula Maglaj Maglaj Lisnica 98 1933 93 „ 100 „ 101 102 103 104 „ 105 106 „ 107 108 Alibegović lbrahim Šuko Salko Hasandžiković Hajrudin Travljanin Safet Soldin Nazif Terzić Hilmija Ezić lzet lbrahimpašić Sulejman Kurić Salih Kurić Husejn Ćerimović Muharem Sanica Gornja Stolac Čelić Bosanski Kobaš Ljubinje Bos. Krupa Bos. Krupa Ripač Donji Vakuf Donji Vakuf Bos. Gradiška M U2,a Banja Luka Banja Luka Maglaj Zanimanje Primjedba stolar tapetar napustio mesto napustio mesto pekar napustio mesto trgovac trgovac pekar napustio mesto napustio mesto berberin obućar trgovac napustio meato štriker obućar ćurčija kuvar poslastičar trgovac trgovac limar pekar dimnjačar trgovac moler trgovac trgovac kovač stolar stolar pekar bravar P fotograf obućar trgovac trgovac trgovac štampar elektro teh. parketar trgovac trgovac kolar limar napustio mesto napustio poslodavca napustio poslodavca napustio poslodavca napustio poslodavca napustio poslodavca 249 �О писак с т и п е п д и с т а Одобрена стипенди;а Мјесто школе Иие и презпие 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 1G 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 250 Хаџвћ Ахмет Трогранчвк Бранко Арнаутоввћ Ехлимана Хусеџвновпћ Фатвма Ћороввћ Нафпја Крилић Асим Коњхоџик Сулејман Сарачевић Орхан Топвћ Хамдвја Зеквћ Реуф Азгбагић Невреса Азабагић Теуфвк Бакшвћ Ахмед Чечо Невзета Еквћ Џемал Хасановпћ Рсфвк Кураја Звонпмпр Мешковвћ Мехмед Селесковић Харун Шаран Хајрудвн Штркљевпћ РабуЈч Јаки!» Шефпка Свлахвћ Шемса Трновљаковик Ахмед Гушић Бедрудва Хромвк Бевдивн Кобашлвк Наил Сарајлвк Енвер Шарић Нлјаз Бахтијаревпћ Фвкрет Мулић Ф.уад ГГрачик Хилмија Арсланагвк Хамдвја Карабеговвћ Осман Маглајлвк Кеиал Цвијетик Муамер Краснп Ладвслав Мурсел Муневера Глоговац Мплвца Марковвк Петар Солаковвк Авша Топвк Мвхајло Зуквћ Мидхат Сарајлвћ Енвер Ашчервја Смаил Черквћ Есма Џвввћ Асрвја Џелиловвк Саквб Прачвк Фатвма Хусвк Абдулах X. Хасановвк Навла Дрљеввк Хатвџа Лаквтвћ Дика Садиковвк Ахиед Поњаввк Фервд Имамоввк Хусејн Бахтвјареввк Ћазвм Алвефендвк Мустафа Цервк Есад Чаушеввк Теофик Требпње Сарајево Бијрљина Бања Лука Динара 675 Гимназија 1000 450 400 900 500 500 675 Б ихак Сарајево Тузла Бвјељвна Бос- Градвшка Сарајево Тузла Тузла Сарајево Сарајево Впсоко Прпзрен Ввсоко 1000 II. гпмназвја Гвмназпја Т уа .7 1 Т^зла- Требвњв Сарајево Сарајево Бања Лукд Туз^иг" Бања Лукн OapajeBi Баа ;Ч i III IV IV IV IV IV IV IV IV IV IV IV IV V V VI VI VI VI VI VII VII VII VII VII vili Учвте.Ћска шк. Нови Сад Сарајево Сарајево Сарајево Сарајево Бања Лука Вареш Мостар Зенвца Бугојно Тузла Котор Тузла Мостар Мостар Јања Фрвдберг (Љем.) Београд Загреб Београд Београд Беогрвд I! IV IV V V V V Грађанска шк. II II IV IV IV IV IV Пом. академвја IV Женска стручна II III III Медреса I Виша технвчка III Медвцина Фармација геодезија 1000 500 500 1500 750 750 1000 750 500 450 900 750 400 1000 150 1000 2000 1500 1200 750 1000 1000 1000 900 600 1000 1000 500 1350 1000 1000 750 900 1000 500 750 750 1500 450 1000 2000 450 G75 675 1000 5000 4000 400 8000 3000 4000 Првиједба �Редни Мјесто i Прииједба Халеповић Абдулћх Хамзпк Хпфзпја X. Јусуфовић Есад Ибруљ Мустафа Југо Мустафа Куртовик Дервиш Лончаровик Ахмед Миџик Алија Пињо Шефко Ромузовик Сефер Смајић Исмет С»довик Азиз Абдулахефендић Хазии Дервншевић Абдулах Делалик Мехмед Халиловик Ахмед Хаџајлик Хасан Хафизовнк Атаулах Мешак Хамдија ЈБубоввк Зулфо Сефо Шериф Танчица Салвх Пертев Селим Мулабдик Суле.мн Мешик Ахмед Налпк Захпд & 1 Геодезија Високо Кожарска шк. 2000 3000 1800 4000 4000 3000 2500 4000 4000 4000 2500 4000 3000 3000 ; зооо Занатска шк кројач Шер. Суд. школ8 Акад, 3000 3000 3000 3000 3000 3000 3000 675 400 од 1 марта 1933. 1000 4000 251 �Редни бр. Списак једнократпи^потпора. Презиие и име Одакле je Школа Хаџибеговић Вејспл Сарајево студент Капетановвк Салко Сарајево • Каровић Вејсил Трново - Крвавац Џемил Гадко " Балагија Абдулах Д. Вакуф - Танчпц i Нцјаз ЈБубушкв • Равред Динара 500 600 500 300 250 300 15C 7 Дураковвћ Хасан Гацко 8 Мусик Зуфер Плав 9 Свјерчвк Ахмед Рсгатвца " студ. фил. 10 Хајроввк Мидхат Цевесвње студ. права 100 100 11 Имширпашик Ибрахвм Бугбјио Гвмназија 100 " 12 Манџука Михра Купрес 13 Кемал Хаџвалвк Сарајево 250 74 I 250 250 14 Глухак Омер Тузла III 15 Мулалвк Сенвја Сарајево III 50 16 Куртагвк Asm IV 250 250 17 Шеквбеговвћ Рефпи Оарајево 18 Алвбеговвк Ахмед F. Кобага 19 Прохвк Девлета Кољиц 20 Шефквк Сафет Сарајево V 100 21 Ибруљ Енвер Љубушкп VII 300 22 Ђурбузоввк Садвк Подгорица VIII 250 23 Кецојеввк Мвтар Шавнвк 24 Мехмед Ћвшвк Мостар 25 Ченгвк Исмет Сарајево Тргов. школа 1 150 26 Шутковвк Муневер Сарајево „ I 300 27 Дорочвк Мидхат Сарајево 200 28 Травањквк Хајрија Брчко 29 Топвк Петар 30 Хаџвк Сеид 252 300 - Учит. школа I 200 IV 100 V 800 „ I Стручна школа I 135 Бугојно Тргов. Академија I 250 Сарајево Вел. Медреса III 200 �Sum arni pregled Gajretovih pitomaca-ica a) Red. broj 1 2 3 4 5 6 7 8 9 P o u s p je h u u n a u c i u pojedinim k onviktim a u šk. g o d . 1932./33 Mjesto konvikta Odlično Muški Sarajevo Ženski Sarajevo Muški Banjaluka „ Bihać „ Mostar „ Plevlje „ Tuzla „ Trebinje Segr. dom Sarajevo Ukupno . . . 5 2 1 2 2 3 3 7 25 Vrlo dobro 11 19 6 12 5 5 10 3 28 99 Dobro Dovolj­ Popra­ vak no 39 28 13 7 9 10 18 3 9 136 10 1 1 Л2 ; уГ b) Total. pali Neocij. 8 5 5 1 5 21 10 10 2 7 3 5 Ukupno 2 2 1 59 4 8 25 j 94 67 36 24 30 21 37 7 48 364 wv Po ijsp je h u п n a u c i u Š kolam a u Sk. g o d . 1932./33 ■ Red. broj 1 2 3 4 5 6 7 8 Gimnazije Učiteljske Građanske Str. zanatlinske Žen. stručna Trg. akademija Srednja tehnička Zanat Ukupno . . . c) Red. broj 1 2 3 4 5 6 7 8 V rlo/' Odlično. dobro Dobro Škola 8 3 5 1 45 u 8 3 \f- 1 1 25 99 65 19 6 Dovolj \n o Total. pali 13 4 30 7 7 1 1• 6 2— 6 3 6 25 136 Popra­ vak 12 Neocij. Ukupno 3 163 44 26 10 2 13 1 2 5 1 16 50 59 25 8 364 VIII Ukupno Po Š kolam a i ra z r e d im a u šk. g o d in i 1932./33 Škola Gimnazije Učiteljske Građanske Str. zanatske Žen. stručna Trg. Akademije Sred. tehnička Zanat Ukupno . . . 1 11 27 9 6 32 10 13 1 1 6 21 16 100 2 8 17 10 79 | lll 41 6 3 1 2 11 23 87 R a z re d i - g o d i š t V VI IV VII 2 13 11 2 13 11 28 9 4 9 9 10 1 2 53 | 19 163 44 26 10 4 16 50 51 364 253 �B lagajnički tevfešiaj Posljednje dvije godine upada u oči da prihodi na^ šega društva na mnogim stavkama počinju da opa­ daju. To opadanje prihoda u koliko se može pripi­ sivati i pravdati raznim nedaćama I ekonomskom krizom današnjice, u toliko se više ima pripisivati pomanjkanju požrtvovnosti, smisla i volje za radom kod mnogih Gajretovih jedinica. Gajret danas ima brojem jaku i zavidnu orga­ nizaciju sa 160 mjesnih odbora i isto toliko povje­ renika, sa od prilike 25.000 redovnih članova. U sa­ mim mjesnim odborima i povjereništima angažovano je sa funkcijom oko 2.000 lica. Sa tako velikim bro­ jem funkcionera, kada bi bilo malo više volje, požrtvovanja i radinosti kod nekih neaktivnih jedinica, naš ovogodišnji finansijski rezultat bio bi bez sum­ nje kudikamo povoljniji, 9 prihodi bi bili sigurno najmanje za 50% veći, nego su ove godine ostvareni. U prilog te tvrdnje neka posluži samo ova činjenica: ako bi se od svih redovnih članova ubirala redovno članarina, i ako bi ta članarina mjesečno iznosila samo 2 Din., društvo 61 imalo samo s te strane go­ dišnji prihod od Din. 600.000— dok ovogodišnja ubrana članarina, radi neaktivnosti nekojih naših jer dinlca, iznosi svega 151879-73. Ovaj nam primjer zorno pokazuje kako naše mnoge jedinice ne shvataju svoje dužnosti, a istodobno nam pokazuje da njihovim nemarom društvo gubi minimalno godišnje 450.000 Din. samo na ovoj grani društvenih prihoda. Prema rezultatu rada na ubiranju članarina ja­ sno se vidi da nije bilo dovoljno požrtvovanja ni r.a pribiranju i iznalaženju ostalih sretstava, koja su dru­ štvu toliko potrebna. Iz izvještaja Gajretovih prihoda u pojedinim mjestima upadaće mnogome u oči da su nekoja ma­ terijalno imućnija i brojem muslimanskog stanovni­ štva veća mjesta, polučila ove godine mnogo slabije rezultate od nekojih mjesta daleko siromašnijih i bro­ jem stanovništva mnogo manjih. Pogledajmo u ovom izvještaju materijalne rezultate nekojih seoskih mjesta s jedne i nekoliko većih gradova s druge strane, pa ćemo se osvjedočiti o toj žalosnoj činjenici. Vodeći stalno brigu o razvoju i napretku dru­ štva, te o prikupljanju materijalnih sretstava, Glavni odbor je ove godine svakom prilikom pozivao i upo­ zoravao sve jedinice na njihove dužnosti prema dru­ štvu, a preko njih i prema sebi 1 svojima. Ali i po­ red tih urgencija i poziva, mnogi ne udovoljiše zahtje­ vima i potrebama društva, pa tako evo i ove godine izlazimo sa manjkom od Din. 250.000,— 254 PRIHODI Cjelokupni prihodi ove godine iznose Dinara 1,371.354.75, dok su u proračunu predviđeni Dinara 1677 100.—, pa ie prema teme manje primljeno na svima stavkama društvenoga proračuna Din. 305.745.25 1) Prihod od redovne članarine iznosi Dinara 1*51.879.73, a budžetom je bilo predviđeno Dinara 150000.—, pa je prema tome ova stavka po budžetu ostvarena.' 2) Ukupijena članarina članova dobrotvora i ut^meljača u ovoj godini iznosi Din. 48.670—, dok je bilo predviđeno Din. 60.000— pa je prema tome manje primljeno Din. 11.330. Ova nas ostvarena suma ne smije ni u koliko za­ dovoljiti. Da bi se omogućilo našem elementu u da­ našnjim vremenima nestašice gotovog novca, da se upisuje za članove dobrotvore i utemeljače našega društva, na prošloj glavnoj skupštini je stvoren za­ ključak o upisivanju u članstvo dobrotvora i utemeljača Gajreta sa 6%-nim begl. obveznicama i drugim drž. vrijednosnim papirima. Skupština je stvorila za­ ključak da sve jedinice u tom pravcu provedu što jaču propagandu, a uz to je i Glavni odbor upozorio sve društvene jedinice na izvršenje zaključka skup­ štine. Pa i pored toga što su muslimani posljednjih godina došli u posjed nekoliko stotina milijona ag­ rarnih obligacija, nađoše se u svemu u cijeloj godini nekolika darežljiva čovjeka, koji se sjetiše Gajreta i potpomogoše ga na ovaj način. U tom se naročito istakao mjesni odbor u Stocu, od koga je i došla inicijativa za upis dobrotvora i utemeljača Gajreta sa vrijednosnim papirima. 3) Od zabava i drugih priredaba polučen je pri­ hod od Din, 195.850 24, dok je budžetom predviđeno Din. 250.000.—, pa je manje primljeno na ovoj stavci Din. 54149.76. Ovdje moramo primijetiti da bi pred­ viđena stavka prihoda od zabava i drugih priredaba bila i ostvarena, da se je ekonomisalo i da nisu pravljeni veliki režijski troškovi oko zabava, U ovcj godini bilo je slučajeva da su nekoje društvene zaba­ ve vrlo lijepo uspijevale i njihov je prihod isnosio lijepe svote, ali je na izdatke tih zabava otišlo 50% pa i više. Istina, ova stavka je podbacila i radi toga, Što usljed lošeg proljetnog vremena mnoge jedinice su onemogućene da održe uobičajene teferiče. Ovom prilikom moramo istaći da su nekoja mjesta imala vrlo lijepe rezultate od zabava, a troškovi su im bili minimalni. �4) Prihod od priređene tombole za vrijćme ra­ razovani, biće ta, da kod svih jedinica u svom srezu mazana iznosi Din. 194.503.03, a bilo je budžetom provedu tačnu kontrolu o otposlatim im stvarima na predviđeno Din. 125,000.—, pa je prema tome polu­ rasprodaju, da izvrše pregled cjelokupnih administra­ čen višak od Din 69.503 03, Da je ovaj višak polučen tivnih i materijalnih poslova naših jedinica, kako bismo ima se zablagodariti tome što je tombola ove godine jedanput dobili savršenu organizaciju i urednu admi­ organizovana u vlastitoj režiji mjesnih odbora i po­ nistraciju u cjelokupnoj našoj organizaciji. vjerenika i što je organizacija tombole bila olakšana 6) Darovi i ostali prilozi Din. 139,611*58, a bi­ time, što je Glavni odbor štampao i razaslao s\yma lo je predviđeno Din. 200.000'—, pa je tako manje jedinicama blokove, pomoću kojih je olakšan nadzor primljeno oko 60.000 Din. i prodaja. 7) Prilozi u naravi, koji su skupljani u nekoliko 5) Prihod Gajretova dana podbacio je preko 50%, Јег je ostvareno Din. 46699.10, a bilo je pred­ srezova a zatim unovčeni, iznose Din, 12.804'25 dok viđeno Din. 100.000.—. Ova postignuta suma u glav­ je budžetom predviđeno Din. 200.000'—. Prošla glav­ nom je polučena od prodaje otkupnih značaka. Orga­ na skupština stvorila je zaključak da se obrazuju po­ svuda na Gajretovom teritoriju »hambarski odbori“ nizacija priredbe Gajretova dana u materijalnom po­ u svrhu sakupljanja živežnih namirnica tokom proš gledu uopšte ne zadovoljava, jer se društvene jedini­ log ljeta i jeseni. Po održanoj glavnoj skupštini Gla­ ce ne staraju da blagovremeno izvedu pripreme na vni odbor je. dao svima jedinicama detaljna upustva široj osnovici. za obrazovanje »hambarski odbora, koji su imali da Ovdje moramo primjetiti da mnoge jedinice i izvrše prikupljanje živežnih namirnica u svojim mje­ pored jasnih propisa društvenih pravila i pored za­ stima i okolici. Taj zaključak izvršili su svega neko­ ključka glavne skupštine i poziva Glavnog odbor^ liko mjesta i to: Derventa, Doboj, Kobaš, Prijedor, ne doznačuju novac Glavnom odboru blagovremeno, Ključ, Višegrad, Nevesinje i Zgošća. nego ga mjesecima zadržavaju kod sebe. Tako se de­ Skrećemo pažnju da se u buduće sakupljanju ži­ šava da su nekoje jedinice istom јјг ^ taključku ove društvene godine doznačile utržak od rasprodanih vežnih namirnica posveti veća pažnja, jer bi tim ra­ dom, ako bi bio savjesno organizovan i sproveden, znački Gajretova dana od 6 septembra pr. god. Tre­ balo im je punih 10 mjeseci da^se-sjete svoje duž­ mogli imati više prihoda nego li u gotovom novcu. 8) Od Gajretova cigarpapira imali smo ove nosti i da pošalju dužni novac. Kako je slučaj sa otkupnim značkama, isti je godine svega Din. 5.265.83, a budžetom je predviđe­ no 20.000.— Iz mnogih mjesta prituživale su nam se slučaj i sa drugim novcem* od članarina, zabava, raz­ glednica, društvenih kalendara itd. Tome je potrebnog društvene jedinice zbog pomanjkanja Gajretova ci­ jedamput energično stati u kraj i zahtijevati u budu­ garpapira u rasprodaji, istodobno nam javljajući da će striktno izvršavanje propisa društvenih pravila. Ko Prosvjetina i Napretkova cigarpapira i danas ima isto toliko u rasprodaji, koliko ga je bilo i ranijih to neće i ne može, taj ne može reflektirati da se ub­ godina. Po tom pitanju GI. O. je zatražio 'obavješte­ raja u Gajretove radnike. nje od Uprave državnih monopola, koja je odgovoKod mnogih društvenih jedinica- nžilaze se na vorila, da je u promet stavljena samo ona količina rasprodaji razne društvene stvari, kao na pr: knjige, cigarpapira marke Prosvjeta, Gajret i Napredak, koje kalendari, jubilarne značke, otkupne značke Gajretova su otkupljene od bivše tvornice S. D. Alkalay u Sa­ dana, Spomenice, blokovi »cigle Gajretova doma“t rajevu. Prve su puštene u prodaju one količine, koje predavanja, — koje su posljednjh godina otposlane su bile već prerađene, a poslije njih one, koje je od na unovčenje. Pošto mnoge jedinice niti šalju novca primljenih sirovina preradila sama Monopolska upra­ od tih stvari, niti povraćaju te stvari, Glavni odbor va. Prema izvještaju Uprave državnih monopola od­ je prije izvjesnog vremena poslao izvadak iz svojih nos otkupljenog cigarpapira po markama bio je sleknjiga o zaduženju jedinica za poslate im stvari, deći: Prosveta 5,791.088 knjižica po 60 listića, Gajret zatraživši izvještaj o tim stvarima, jesu li rasprodane, 877.655 knjižica po 60 listića, Napredak 1,782016 knji­ u kojoj količini, je li novac doznačen GI. 0. te kod žica po 60 listića. — Kada se ovaj odnos ima u vidu, koga se nalaze na pohrani nerasprodate stvari. Iz od­ govora koje je dobio Glavni odbor konstatujemo da onda je potpuno razumljivo da se sve tri pomenute mnoge jedinice nemaju tačne evidencije o tim stva­ marke cigarpapira nisu mogle prodavati u jednakim rima, pravdajući se time da raniji odbor ili povjerenik količinama, a jasno je i to, da su se marke čije je nije predao te stvari, da su zagubljene, da ih upotreb­ količine bilo manje, morale rasprodati ranije, te da ljavaju na svojim zabavama i drugim priiedbama, te usljed toga i nastupila oskudica u rasprodaji Gajre­ da je njihov utržak doznačen sa prihodima od tih tova cigarpapira, od koga je Gajret imao punih 30 godina vrlo lijepu materijalnu korist, i čiji je prihod zabava. Jedna od prvih dužnosti društvenih sreskih od­ u nekim godinama bio najveća stavka Gajretovih bora, koji će se uskoro obrazovati i koji su već ob­ prihoda. 255 �I pored važnosti misije Usta .Gajret", kako za 9) Od kamata i dividende imali smo Dinara društvenu organizaciju tako I za naš elemenat, ovaj 97.263 50, a bilo je predviđeno Din. 150.000—. Ovaj izdatak je obzirom na današnje materijalne prilike manjak nastao je usljed redukcije kamatnjaka kod društva i suviše velik, tim više što je prihod od pretnovčanih zavoda od 10% na 4—6%. a uz to nismo nlata upravo neznatan, pa tako izdavanje lista „Gajove godine dobili dividendu na društvene dionice Ban­ ret" u ovoj godini iznosi okruglo Din. 120.000.— Ovo­ ke Gajret. liki izdatak ukazao se iz dva razloga, i to: što je za 10) Od pitomačkih obskrbnina primljeno je Din. štampanje isplaćeno Din. 107.003, u kojoj je svoti 449411'50, pa je prema tome manjak za 100000 Din. sadržano preko 20.000 Din. za likvidiranje računa prema predviđenom budžetu. 11) Od pretplata za list „Gajret" primljeno je u iz ranije godine kod Štamparije Kajon, gdje je list svemu Din. 18.795— Ovako mala ubrana suma do­ štampan do pred godinu dana i što se nije moglo kaz je koliko nemarnosti pretplatnika lista „Gajret", postići besplatno uređivanje i sarađivanje u listu, toliko I mjesnih odbora i povjerenika koji su prema kako je to zaključeno prošle godine, pa je tako iz­ zaključku prošle glavne skupštine imali da skupljaju dato za uređivanje i saradnju Din. 29.500.—, dok pretplatno mjesečno u svojim mjestima, kao što se ostali izdaci otpadaju na poštarinu. Administrativni troškovi iznose Din. 86.901.88, čini i sa članarinom. Svim odborima je poslan izvadak pretplatnika iz njihovih mjesta sa oznakom dok je budžetom bilo predviđeno Dinara 100.000 — dužne pretplate za svakoga do konca 1932, a poslati Ti troškovi otpadaju: za nabavku štampanica, knjiga i pisaćeg pribora Din. 15.023.75, za poštarinu i takse su im i blokovi za naplatu, ali nažalost u ovom po gledu, možemo općenito reći, bila je totalna nemar­ Din. 13.953.90, za telefonske razgovore i takse Din. nost društvenih jedinica- Pretplata je morala da pod­ 6.352.—, za putne troškove dvojici delegata u San­ baci i radi toga, što članovi koji plaćaju 10 Din. džak, te u Tešar.j, Teslić, Maglaj, Doboj i Gračanicu, mjesečne članarine, dobivaju od ove godine u smislu zatim upravnicima konvikata koji su pozivani u Sara­ zaključka pr. gl. skupštine, list besplatno, a takovih jevo radi dobivanja uputstava Din. 12.955.—, za ogje članova danas Зб5. To su bili mahom članovi« koji rijev i rasvjetu Din. 8.155.50, za kiriju Din. 22.100 — za popravak prostorija Din. 1.706.—, prilozi raznim su ranije bili uredniji pretplatnici lista »Gajret«. Dužnost nam je istaći da za pretplatu lista „Gaj­ ustanovama Din. 2.035.50, te razni sitni troškovi ret" duguju još Iz ranijih godina skoro sva mjesta Din. 2933 — veće svote i to čim je mjesto veće, tim više duguje, Na plate, porez i osiguranje namještenika kod 12) Razni ostali primici iznose Di^iJ fl0.601 ‘— osiguravajućih zavoda izdato je Din. 177.762,G8, Ovi primici potječu od kalendara, cigla, razglednica, a bilo je predviđeno budžetom Din. 160.000,— značaka i t. d. U gornjoj sumi izdato je stvarno na plate Din. RASHODI 142,730.20, na osiguranje kod Okružnog ureda i osi­ Ukupni rashodi ove godine iznose Din. 1,614.278 37 guravajućih zavoda Din. 11.604.90 i za porez na pla­ a bili su predviđeni sa Din. 1,677.100 — Prema tome te namještenika Din. 23.427.57. Ovaj porez je odbijan je manje izdato nego je budžetom predviđeno Din, od prinadležnosti namještenika prošlih godina i zadr­ 62. 821.63’— žan u društvenoj blagajni, te se je morao isplatiti Sveukupni izdaci na 9 društvenih konvikata u ove godine. ovoj godini iznose Din. 1,034.142*26, a izdaci na Razni izdaci iznose Din. 24.774.— pojedine konvikte, koliko su iznosili vidi se iz tabele: U smislu zaključka prošle glavne skupštine iz­ „Izdaci Gajretovih konvikata u 1932/33 g." U ovoj vršeni su slijedeći otpisi: godini mnogo se vodilo računa i pazilo na ekonomiju Sarajevska banka, Sarajevo Din. 36650.—, Musi, konvikata. Sekcija za društvene internate pri Gl. od­ trg. obrt. banka, Sarajevo Din. 66150, Kreditna ban­ boru naročito je bila aktivna u tom radu. ka, Ljubuški Din. 29.960.—, Kreditna banka, Tešanj Na stipendije je izdato Din. 141.275*—, a bilo je Din. 39880—, Banka Ferizbegović 1 dr., Tešanj Dinpredviđeno Din. 100.000’— To povišenje nastalo je 10 227.— Zatim je izvršen otpis na vrijednosnim pa­ u glavnom otuda, što je Drž. stručna kožarska škola pirima 66,728—, te na inventaru Din. 100.494 64 u Visokom produžena na tri godine i Što se društve­ nim pitomcima, koji su dobivali stipendiju 2 godine, Ukupan otpis iznosi Din. 284.601.14 morala odobriti stipendija i za treću godinu, da bi im Prema tome sveukupni ovogodišnji izdaci zajed­ se omogućilo da dovrše ovu korisnu stručnu školu. no sa otpisima kod novčanih zavoda, inventara i vredNa jednokratne potpore đacima srednjih i viso­ nosnih papira iznose Din. 1,898.879.51 kih škola izdato je Din. 10.699’—, a bilo je predvi­ AKTIVA I PASIVA đeno Din. 20.000’— Iz čega se sastoji društvena aktiva i pasiva vidi Izdavanje Usta „Gajret" stajalo je Din. 138.723.25 se iz „Računa imovine na 20 juna 1933“. Ukupna pa je tako više izdato nego je budžetom predviđeno aktiva iznosi na dan 20 juna 1933 god. po završenom Din- 18.000. otpisu Din. 2,612.431.— 256 �Gajretova imovina smanjila se u minuloj drušZatim je zaključeno da se izvrši otpis vrijednos­ venoj godini za Din. 527.52476, i to: za više izđato nih papira i to: ratnog zajma Din. 22.650. , srećke nego primljeno u gotovom Din. 242.92362 I za otpis „Elizabete* Din. 12 50, dionice Nar. Kreditne banke, potraživanja od pojedinih novi. zavoda, te vrijednos­ Tešanj Din. 25, dionice Sarajevske banke Din. 3640 nih papira I inventara Din. 284.60П4. Prošla glavna dionice Privredne banke u Sarajevn Din. 1.500—, dio^ skupština, po predlogu Glavnog odbora, odobrila je da niče Srpske Prometne banke, Sarajevo Din. 500.—, se otpišu od gotovine ulozi kod nestalih banaka i to: dionice Musi. trg. obrt. banke u Sarajevu Din. 25—, Sarajevska banka Din. 36.650—, Muslimanska trg. i poštanske marke Din. 500— Zatim više uplaćeni obrt. banka, Sarajevo Din. 661.50, Kreditna banka, iznos od nominale za dionice Banke Gajret Din1. Ljubuški Din. 29.960-, Kreditna banka, Tešanj Din. 38875.50, te otpis od inventara 20% D in-100.499.64, 38.980,— i Banka Ferizbegović, Tešanj Г т . 10.227.Prema tome sveukupan otpis, u smislu zaključka Ukupno Din. 117,378.50 prošle glavne skupštine, iznosi Din. 284.601.14 257 �Prihodi i rashodi u godini 1932-3^ Ukupno pojedince Red. br. PREDMET Dinara P Dinara P 200.549 195850 194.503 46 699 139.611 12.804 5 265 97.263 449.411 18.795 10.601 1,371.354 73 24 03 10 58 25 82 50 50 527 524 1,898.879 76 51 1,034.142 26 151.974 138.723 86.901 177.762 24774 — 55 88 68 — 284.601 1,898.879 14 51 PRIHODI 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 Članarine redovite— — — — — — Članarine dobrotvora i utemeljača — — Zabave i ostale priredbe —— — — Tombole — — —— — — — — Gajretov dan — —— — — — — Darovi i dobrovoljni prilozi — — — Prilozi u naravi —— — — — — Cigarpapir „Gajret" — — — — -у, Kamata i dividenda — —— — Opskrbnina pitomaca — — — — Pretplata za list „Gajret' - — — — Rasni primitci —— — — — 151.879 48.670 — — — — — — — — 73 — ђ~ — ~ Jkupno Otpis u smislu zaključka prošle glavne skupštine Manje primljeno 284.601 242.923 14 62 239.289 206.293 207.760 81-153 59 956 60 530 86500 76.106 16 550 141275 10699 76 38 61 83 93 95 37 43 — 36650 661 29.960 39.880 10.227 6S.728 100 494 _ 50 с (j ’9 * J ff — 75 . Muški konvikt, Sarajevo Ženski i Šegrtski dom Konvikt Banjaluk „ Bihać „ Plevlje , Mostar . Tuzla „ fTrebinje Stipendije —* - г — — — — — — — — Jednokratne potpore —— — — — — — — Štampanje, uređivanje i honorari lista „Gajret“ — — Administrativni troškovi — —— — — — — Plate, porez i osiguranjanamještenika — — — — Razni izdaci — — — — — — — — — — Otpisi: Kod Sarajevske banke, Sarajevo — — — — Musi. trg. banke „ ~ — — — Kreditne banke Ljubuški — — — — — — „ * Tešanj — Banke Ferizbegović, Tešanj — — — — Vrednosni papiri — — — — — — — — Inventar — — 258 — — — — — — — 64 �Račun Gajretove imovine na 20 juna 1933 Red. broj Pojedince p r e d m e Ukupno t Dinara a k t i v a G o to v in a u b lag a jn ii kod konvikata ■ d Štedionici, S arajevo ■ B anke G ajret, S arajevo — G rad sk e štedionice, S arajevo ■ Z em aljske banke, S arajevo » H ip o tek a rn e banke, Sarajevo ” Q V.e ^ rv ' štedione, S arajevo » S alihage F oče i dr., S arajevo ■ .V a rd e “. Sarajevo — — V rijed n o sn i p ap iri i akcije — — __ Z ajm ovi — — — — __ __ __ In v e n ta r — — — — ______ ____ P red u jm o v i — — — — __ __ Z alih a h ra n e u konviktim a — — — R azn i dužnici — — — — — ,__ N e k re tn in e u K onjicu —, — ’ _ Ć ilim a rsk a škola. Novi £ az ar — — • tf 57.088 31.186 118.000 400.980 113.923 483.762 18.220 213.000 60871 \ 67 04 — 70 — 50 — — 35 1,497.032 534.525 42.473 401.978 10.730 5.607 53.654 15.000 51.429 2,612.431 . ^ PA S I Početna imovina^ — Gajretov dom — 2,749.927 390.027 S ' 4 м ИШШЈГ^ Otpis na osnovu zaklj. prošle skupštine — — — Manje primljeno — — — — — — — 3,139.955 284.601 242.923 259 �Tzdaci Gajretovih konvikata u društvenoj godini 1932 - 33 1 Opšti kanc.trošk i školski pribor Pranje Hrana M j e s to čišćenje Din. Muški konvikt Sarajevo P- Din. P Din. izdržav. zgrade i bašte Din. P p Uzdržav. i nabavka namještaja Din. P- Ogrijev i rasvjeta Din. Plate namješte­ nika Kirija P- Din. P Din. P 137.503 93 20.978 23 969 5.914 50 5 421 10 19.859 50 6.000 105.552 09 4.707 05 830 6.189 3.102 55 26646 50 27.000 24.977 90 49.39938 4 .5 3 1 I5 0 405 50 1.455 1.677 50 5.117 80 6.000 9.537 70 Bihać 37.610 98 3.173 620 643 90 1.527 90 5.766 50 Mostar 40.415 49 4 998 02 554 50 1.158 75 529 10 5.526 58 Plevlje 36.408 91 2 099 75 51^ 75 1.852 1.451 49 5.987 75 10.408 30 Tuzla 46.420 66 " 7.063 96 824 30 " .u 2Л58 5 5 У%.079 36 10.337 90 Gajr.-Prosv. konvikt Trebinje Šegrtski dom Sarajevo 109.418 61 Ženski konvikt Sarajevo Muški konvikt Banjaluka 36.591 Plate upr. konvikata vjer. vaspitača i dr. Din. P- Razno Ukupno Din. Din. 6.051 55 239.28976 95 1.000 6.288 29 206.293 38 3.029 45 81.15383 1 336 85 59.956 93 2 871 27 86.500 37 980 824 60.530 95 350 2.075 70 76.106 43 Muški konvikt X 9.202 80 75 Muški konvikt 19.500 10.946 66 Muški konvikt Ukupno . , . у \ 17.990 50 432 50 562.730 05 65.542 01 5.154 '5 8.987 28.958 70 . . 196 .: * Ц 4.444 16.550 15.511 18.349 c>i 90.494 09 16.550 28 800 18.641 70 700 2.835 30 207.760 6i 87.300 130.644 31 3.105 41.862 41 1,034.142 20 J * \ J ■ 260 Muški konvikt �Redni broj Prihodi po mjestima Članarine Dobrot. i utem. Mjesto Din. Banjaluka (m.) Banjaluka (žen.) Banjalučki Čelinac Vrbanja Beograd Bihać (muš.) Bihać (žen.) Brekovica SZ Gata 03 Ripač Bijeljina (muš. s Janja Koraj Tur. Janjari Bileća Orahovica Plana Bos. Dubica Bos. Gradiška Orahova Bos. Otoka Bužim Bos. Novi Bos. Petrovac Bjelaj Mijačica Orašac Oštrelj Brčko (muš.) Brčko (žen.) Bos. Samac Ćelić Orašje Bugojno Donji Vakuf Gor. Vakuf Kupres Cazin Pećigrad Todorovo Vel. Kladuša Vrnograč Čajniče Goražde Miletkovići Mravinjac Derventa (muš Derventa (žen. Bos. Brod Bos. Dubočac Kotorsko Odžak Velika Dorfulija Foča (muš.) Foča (žen) Godijeno 58 Jeleč 1.430 Cigle i značke P 1 Din. P Din, 7.125 12 2.560 р Gajretova izdanja List Gajret Din. 1 p Razno Ukupno Din. I i 330 1.450 50 148 500 4 895 50 911 2450 —■ S 1218 300 1.693 Bilećki 974 1 002 4115 B. D. Bosansko Gradiški Bos. Krupski B. Novi 91 80 Zr Г Petrovački "м 753 8 G 133 50 300 122 50 210 100 572 1.043 50 1.000 200 ПЈ 172 03 2 303 450 Bugojanski 250 ЈЛ 360 CJ 100 1.040 • 62 *• 285 50 450 Čajnički c > 922 50 2718 50 282 40 Q 120 3.655 50 2.171 7b 306 50 40 730 300 Sv. Niko!'. 1.310 Foč'nrki 2.109 288 514 1.200 1.758 50 261 �Članarine Srez Mjesto (б 59 60 61 62 63 64 65 66 „7 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 Dobrot. i utem. Din. Ustikolina Fojnica k/k Gacko Gatački Glamočki Gnjilanski Ljubinje Ljubuški 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 П2 113 114 115 116 262 1040 f Ljubuški Maglajski Mostar (muŠ). Mostarski 25 100 Nevesinje 1440 306 313 364 fUS ■ Maglaj 93 94 Niš 95 96 97 Plevlje 98 300 1.100 iT P 1.004 25 1 256 50 104 104 Fojnički Konjic Bjelemić Jablanica Ostrožac ' Repovci Seonica | p Din Prilozi Din. P Zabave i tombola Cigle i značke Din. Din. izdanja P Din. P List Gajret Din. Razn 0 p Din. 2.128 793 1.002 794 1.626 20 2.326 1.558 241 3.433 589 03 8.418 1.869 58 99 3,106 259 25 100 100 50 50 130 300 113 50 57 1.608 50 50 1.520 9.681 75 43 435 25 5 д а 157 930 1.991 50 5C 106 1.231 60 63 500 100 425 100 100 44 336 40 74 202 147 25 93 34 950 265 660 75 700 6.155 30 332 50 14.668 191 504 3492 50 1 000 1.166 70 647 248 48 ; 6.600 5.000 32.819 41 48 85 4.003 75 316 3.000 3 000 100 50 350 40 300 40 250 100 35 540 Priboj 300 Podgorica Prijedor (muš) Prijedor (žen) Prijedorski 300 Kozarac (muš) Prijepolje Prilep Priština Prizren Prnjavor Prnjavorski 1000 Bos. Kobaš Prozor 290 Rogatica (muš.) Rogatica (žen.) Glasinac bO o Podžeplje OS Žepa 17.680 Sarajevo Gl. O. Sarajevo (muš.) 500 100 397 2.152 620 258 50 12.728 6 71 3878 4.257 36 6.127 1.606 20 24 50 158 20 5.233 1.221 50 206 94 2878 33 75 2 000 1.000 754 430 70 0.598 1.728 1.602 382 25 2 009 3,370 41 765 57 3.191 450 55 10 150 2.404 65.069 50 120.420 6.807 5.469 50 28 55 370 50 220 200 100 50 25 13 75 49 50 400 50 555 50 50 100 2.413 1.170 р 10.404 1.988 50 162 4 846 50 306 1.298 51 947 300 100 Pećki Plevaljski 40 15 50 626 51 453 P Din. 50 241 25 4.537 25 50 Fočanski Gnjilani Gračanica (m.) Grać nieki Gračanica(žen; Gradačacfmuš) Gradačac (žen.) ■a Modrič Zelinja Gor. O Jajce Kladanj Ključ Ključki Prinosnic 12 876 2 522 13 229 794 9 204 943 5.397 2.895 25 74 349 127 1.315 1410 25 4. 2Г> 50 50 25 23 75 80 720 6646 20 296 21.545 44.669 274 1.010 50 5.465 25 3 000 3.000 20 560 100 1.017 85 15.224 6 71 8 805 64 7.733 75 74 478 50 5.453 1.721 50 2.878 2.133 75 1.754 912 8.118 20 36 4.129 50 237 8.409 450 " 105 60 250 5.265 82 213.253 07 13.946 �'Е ■a cc Mjesto 117 118 119 '20 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 13S 139 14C 141 142 142 144 Sarajevo (žen.) Ilijaš Ozren Pale Trnovo Hadžići SanskiMost (m.) Sanski Most (ž.j Čaplje Stari Majdan Sjenica Dugopoljana Kladnica Skoplje Srebrenica Bratunac Stari Bar Stolac (muš.) Stolac (žen.) Aladinići-Cmići Čapljina Domanovići Lokve Šabac Stip Tešanj (muš.) Blatnica Doboj Teslić Tomislavgrad Travnik (muš.) Travnik (žen.) Goleš Kasapovići Trebinje Dživar Lastva Tuzla (muš.) Tuzla (žen.) Dobošnica Gor. Tuzla Kreka Lukavac tur. Puračić Živinice Uroševac Štimlja Ulcinj Veles Visoko Breza Kakanj-Doboj Kakanj-Zgošća Radovlje Vareš Višegrad (muš.) Višegrad (žen.) Mioče Uvac Rudo 146 147 148 149 150 151 152 15.ч 154 155 156 157 158 159 16( 161 162 163 164 165 166 167 16( 169 170 171 172 17; 174 175 S Dobrot. i utem. сл Din. o E to Prinosnika D Din. P i tombola Din. n 2 363 75 735 500 40 - 331 75 300 1.116 126 to - Din. P i značke Din. Din. [ p P Din. 1.000 1.815 25 1007 50 3.363 2.580 1.607 900 7.638 50 131 1.200 100 3/9 40 9.044 50 131 234 54 4.578 330 58 250 6С 50 1 500 1278 75 1.077 nički 417 50 600| ------- ■ 530 8 350 1 438 50 4.000 25 25 1824 172 893 ~7 u 380 75 i' 2 7.970 227 200 0 39C 591 96 27U Zr n / *£ s * £ 300 СЗ( К 1903 75 1.878 65 234 29C 1; 4 500 75 200 3 396 550 300 2.923 99C 1182 220 60 2.600 3.231 I. 530 13.788 2.889 380 8.497 400 957 500 876 100 \ гџ — 3 | List Gajret 54 4.578 80 „b izdanja 1 ooc s- 3628 50 1.050 1 • 113 6.258 2 . 1.019 Trebinjski 2 500 S g H 5 524 50 8 210 2090 50 101 167 144 75 120 2810 110 142 258 1 436 50 241 100 7318 4.847 534 75 557 18459 1.317 75 14 60 18 85 27C Nerodimskl 400 £ .2 525 500 4 520 1.981 1406 45 4 460 130 31C 10C /143 6.194 i 60 262 396 2 387 50 430 150 360 100 450 3.881 689 9.522 5.135 100 13.186 181 150 113 II. 1.577 557 25633 3.509 i 67 282 2.920 513 1.611 251 270 100 90 2 35S 60 з ■8 м 047 5.545 772 9.058 1.972 656 9.699 60 100 1 289 542 208 665 7.269 1.722 1.131 60 200 611 10 10.102 2.929 360 1.081 263 400 �Članarine •g •a Mjesto & 17G 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 Vlasenica Knežina Istok Zenica Pojska Zagreb Zvornik Kalesija Žepče Begovhan Zavidovići Razna mjesta Srez Cl Dobrot. i utem. Din. P Vlase- Prinosnici Din. P Zabave i tombola Prilozi Din. p Din. P Cigle i značke Din. Gajretova izdanja P Din. 1.084 30 1798 20 3.809 75 50 Vrelo 400 2 292 140 2.103 25 724 2 773 40 nički Žepački 150 10.000 0 Din. p Razno Ukupno Din. Din 70 50 275 100 200 9.850 1.500 УУ1 50 2.000 89 50 70 9.485 331 50 7.192 75 5.000 100 List Gajret 300 35 30 125 1 175 20 9 0 P 6 762 25 50 50 20.525 100 1.700 5 283 50 299 50 П.908 25 724 10.577 65 6425 fafpeTOB гласник П о з д р а в н е д е п е ш е п р е т с Ј е д н и к у Г лавн о г о д б о р а Г аЈр ета г. Др. А вди Х а с а н о е г о в и ћ у с а мЈесни v р е д о в н и х с к у п ш т и н а Куирес: Присутно чланство мјееног одбора у Купресу са годнтње скупштане цзражава Вам прнзнање за просвјетни и национални рад са жељом да устрајете до коначне побједе. — ЕГретеједиик: Пашић Гацко: Са прве кон£титуирајуће скупштиие мјесног одбора Гајрета у Куди Фазлагић поздрављамо славно водство — претсједник скупштине Јусуф Фазлагић. — Требиње: Са годишље скушптине мјесног одбора Гај' рета и његове радионице поздрављаио Вас желеки сваку срећу и успјех Зашви раду за добро Гајрета и исламске заједнице — Одбор. — Јабланиџа'. Гајретови радници сакупљени на годишњој скупштини поздрављају Вас уз поклик жи~ вио на добро Краља и Отаџбине. — Медар. — Жепче: Са конституирајуће скупштине Гајретовог женског одбора у Жепчу поздрављаио Вас и део одбор те Вас молимо да устрајете око подизања нашег муслманског женскиња — Претсједница скупштине Шемса Мулалић, повјереница Гајрета у Жепчу. Бос. Дубица: Учесницн главне годишње скупштине ијесног одбора Гајрета у Бос. Дубици срдачно u топло поздрављају свој главни одбор са дичнин претсједником др. Хасанбеговикем на челу( — Претсједнив IHepnk. — ЗамдовиЛ: Чланови Гајрета са своје редовне годишње скупштине повдрављају Вас као свог дичног претсједника и кличу Вдм живио! Претсједник Др. Идризбеговик. — Љубушки: Гајретови чланови са своје редовне годишње скупштине поздрављају Вас као свог неумор- 264 ног водића аселећи Ваи дуг и срвтан живот на дику и понос сввх нас. — ГГредсједник Ориан. Бијељина: Са главне годишње скупштине овог мјесног одбора поздрављамо претсједника Главног одбора Гајрета и вођу културно просвјетног и националног прогреса муслиманског елемента у нашој драгој домовини — Претсједнпк Прељубовик Фоча: Чланице женског одбора Гајрета у Фочи са годишње скупштине поздрављају Вас уз одугаевљене поклике: да вас Бог поживи — Претсједница Мунира Омерхоџик. — Фоча: Скупштинари мушког одбора еа редовне Гајретове скупштине у Фочи поздрављају Вас као будног чувара и испитаног радника нашег драгог Гајрета — Претсједник Омерсофтик Алпја. — Какањ: саглавне годишње скупштине Гајрета Згошка срдачно Вас поздрављамо наш вођо! Претсједник инж. Хрњичевик. Ниш: Са своје друге годишње скушптине чланство Гајрета у Нишу поздравља главни одбор на челу са својим дичним претсједником госп. др. Хасанбеговик. Претсједник: Шекерагик. Какањ добој: Окупљени на четвртој редовној скупштини поздрављамо Вас желеки Вам успјеха у раду з* наш драги Гајрет. Мјесни одбор Гајрета КакањДобој — Претсједник Догдибеговвк Добој: Са годишње скупштине Гајрета у Добоју хитамо да поздравимо нашег уваженог и заслужног претсједника са једнодушнии ЖИВИО! Претсједник, Сарајлик Елиаз, - Секретар X. Мујагик Чаиљина: Ga главне скупштине мјесног одбора Чапљина воздрављаио Вас са жељои да Гајрет и дал>е иде нстии правцем на понос Вас и Гајретових пионера — Претсједнив Казазик. �\7 m Gradska Štedionica _________općine grada S a ra jev a_____ T em eljna glavnica 40,000000- D inara Oekovni račun kod Poštanske Štedionice fili­ jala Sarajevo broj 2172. — Bavi se svim po­ slovima koji zasijecaju u bankovnu struku. Osim toga ima svoju Z A L A G A O NI ČU koja daje zajmove na zlato srebro i ostale dragocijenosti uz najpovoljnije kamate. ЧЧVV\W'.\\\'«ЧЧЧЧЧЧЧЧЧ g g g g 1/». g g џ '// B a n k a G a j r e t d . d ., S a r a j e v o akcijski kapiiat Din. 4o,ono.ooo'- Rezerve Din. 2,ooo.ooo' 'П / ' ■ \ /" Od čiste dobiti daie 6% KULTUR­ /, /"/ NOM I PROSVJETNOM DRUŠTVU ft „GAJRET”. ft Banka se bavi svirrt-u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za tr­ govanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno osiguran. Osniva, огganizuje i rukovodi kreditne i, privredne ustanove. Osniva i podupire razne kultur­ ne i humanitarne ustanove. Sve doznake u domov.ni i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške ukamaćuje najpovoljnije i ispla­ ćuje iste u svako doba. U svačijem je interesu da sve potrebne tiska­ nice nabavi kod Islam­ ske dioničke štampari­ je u Sarajevu. izragjuje sve u štam­ parsku struku spadajuče poslove b r z o jeftino i ukusno \ /" /" /" /// // '"/ /// /" �1 ‘ -rr. Tv~~'r ( \ / � https://kolekcije.nub.ba/files/original/858d878437a35c7afb497f662fd6b383.pdf 8d9672149959f850670d90ffb83f5fb1 PDF Text Text V САДРЖАЈ : Ћанил 0. Селнаповић, Пријепоље: Дпел на босанско-херце- говачке Гајретове радиикс Hasau L jubunčić: Bitne razlike između zadruge i banke J. Kušan: Dva Morića, dva PaŠita (Drama u jednom činu) Sulejman Keuiura, Šer. prip r. Foča: Hadži Mehmed-paša Ku­ kavica K. П.; Д iH-.гаша Ризванбеговнћ и Петар li Петровнћ-Његош Prva matura na Velikoj medresi Kralja Aleksandra I. u Skoplju A. Бплагпја: Пет година рада Дома ђака Геометарске шко- ле у Београду .Privreda: U redništvo: Naše selo., Ing. Š erif B ubić, Sarajevo: Zemljište i njegovi sastojci., ln . Jovo P opov ić: Pitanja i od­ govori Мерхум Дбдуселам Џумхур Nove knjige. Uloga vakufa u vjerskom i svjetovnom prosvje­ ćivanju naših muslimana Г А ЈР Е Т О ВГЛ А С Н И К : Управв Гајретових интерната у 1933/34 шк. год. Vjerski vaspitači u Gajretovim konviktima — Otvorenje odjeljenja za ćilimarstvo u Gajretovoj radionici u Trebinju — Вртна забава Београдског Гајрета »Осман Ђикић“ у Мостару — Pozdravne depeše pretsjedniku з т * - Gajreta g. Dru Hasanbegoviću 1 ОКТОБРА CAPAJiBO 1933 Издаје Главни одбор Гајрета у Сарајеву Главни и одговорни уредник: ХАМИД КУКИЋ �O g l a š u j t e u listu ,,GAJRET“ „Gajret" je najrašireniji časopis među muslima­ nima i svakim danom diže se broj njegovih pretplat­ nika, naročito od kako je povećao svoje gradivo. I u buduće, ,G ajret“ će nastojati da zadovolji Što širi krug svojih pretplatnika i da prodre i u najzabitnija •mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi i u interesu naših tr­ govaca da oglašavanje svojih firmi vrše preko „G ajreta“ , a tim ujedno vršili bi i svoju patriotsku i hu­ manu dužnost. Radnici i prijatelji ,G ajreta“ treba da porade u svojoj.sredini kako bi trgovine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašivali u listu »Gajret*. Ј п ■&Lt \ у Г з Ј р г т , л и ст Г а јр е т а д р у ш т в а . sa к у л т у р н о и е к он ом ск о под и ва њ е м у сл и м а н а, п 1 6. с в а к о г м есец а , a ц ен а м у j e sa н а ш у О т а џ б и н у 1 0 0 д и н а р а н а г о д и н у , a ле в ем љ е п р е к о г р а н и ц е 2 0 0 д и п а р а . Ђ а ц и д о б и в а ју л и с т у п ол а ц е н е к о д Г л а в ил и к о д у п р а в е Г а јр е т о в и х к о н в и к т а . — П о је д и н и б р о ј с т о ји 5 ди н ар а. Директор Х а м и д К ук и ћ „ Г а ј р е т “ .— О дговор ни у р ед н и к : Х ам ид К ук и ћ . — З а н п ч к у ш т а м п а р и ју о д г о в а р а д и р е к т о р А б д у р а х м а н М еп ш ћ . it b o И с л а м ск у д п о - �БРОЈ 19 ГОД. XIV. Capajeuo, 1. октобра 1933. Ћамил 0. СелмаповиИ, Пријепоље Апел на босанско херцеговачке Гајретове раднике Ч е с т о п у т а пи сал о се о Г а јр е т у и Санџ ак у . Ч и њ ен и с у ра вви п редл ози к ак о би се идеја Г а јр е т о в а п р ош и р и л а у С а п џ а к у и како би С а вџ акл ије ш т о п р и је сх в а т и л и 8начај п п о т р е б у Г а јр е т а , т е како би се једиом п ом огл о са вџ а ч ком м усл им ан им а. Н е м оже се р ећ и д а н и је у ч и њ ен о н и ш та , и с т о као ш т о се не м ож е рећ ц .д а . je у ч и њ е н о /м н о у , г о у т ом п о г л е д у . Ми т р е б а да радпмо и д а т е ж о м о бољ ој б у д у ћ н о с т и . Н а с н е см и је да задрж и у н аш ем р а д у м инимални и згл ед на у сп јех , је р не рад^ћи и х ај мали и з гл ед иш ч ез н у ћ е, a та д а ћ е св е б и т и д оц к а в . С а вџ а ч к и М у сл и м а ви вијековим а о с т а в љ ев и сами себ и , без и ч и је и в и ц и ја т и в е, без п о т п о р е , в асељ ен и или бољ е рећ и п р ен асељ ени у веом а ек овом ск и п асивн ом к р а ју , на д а в О сл обођ ењ а и У једи њ ењ а н а ш е г а н ар од а з а т еч еа и с у в е с о р е м в и да се п р и л а г о д е b o ­ bom приликама и bobom д у х у врем ен а. У т аквом ст а њ у м еђ у њ им а н а ста је п ом ет њ а к оја их ста вљ а у ј о ш г о р и пол ож ај a н а р оч и то п осл и је агр ар н е реф орм е, г д је с у у ови м крајевим а 90% п огођ ен и са м о м усл и м а н и . У ов о ј о о ш т о ј п ом етњ и т р еба л о je п о ч е т и рад м е!ју м у сл и м а в и м а у С а вџ а ку , д а б и се њ и х о в к у л т у р в и , п р осв јетн и и ек он ом ск и иол ожај п о б о љ ш а о a в а р о ч и т о т р е б а л о j e са в џ а ч ким м усл им авим а о т в о р и т и очи д а п огл ед а ју у с т в а р в о с т и о т с т р а в и т и од њ и х св е забл у д е. Eto, под оваквим ок ол в ост и м а п о ч е о je у С а в џ а к у рад sa Г а јр е т . У п о ч е т к у , када je Г а јр е т б и о у м н ого п ов ољ ви јем п ол ож ају да п о м о г в е са н џачке м у сл и м а в е и кад с у о ви били у к уд икам о бољ ем м атер ијалвом ста њ у , м е^у њ има в и је п о с т о ја л а св и је с т и ра- зум и јев ањ е за Г а јр е т , је р г а в и с у позвавали, в и т и с у вм али п р и л и к у да г а р а в и је у п оз в а ју . Д а в а с , к ад се je tokom в и ш егод и ш њ ег вап о р н о г Г а јр е т о в а рада 8 аи в тер есов а о за Г а јр е т ск о р о ц и о м усл им ан ск и ж иваљ у С авџ ак у , Г а јр е т в и је у так вој м атер ијалвој м огућ н о ст и , у к ак в ој je н ек а д б и о, да им пруж и о б је р у к е и п ом ог в е. О п ш т а ек овом ска кри8а, к оја х ар а no цијелом св и је т у , погодп ла je и Г а јр е т , али je в а р о ч и то д от ук л а санџ ач к е м усл им ан е, је р с у о в и и и вач е бол и пали. И , н а ж а л ост , к ад се je п р обу д и л а свије с т за Г а јр е т к од са в џ а ч к и х м усл им ава, вест а л о je ср ед ст а в а , и т а св и је ст имала б о сад п о в о в о д а со у с п а в а сам ртвичким свом . С авџачки м усл им ан и м атеријалво с у naли. З а н а т ст в о , т р г о в и в а , пољ опривреда, св е je т о у С а в џ а к у в а м ртвој тачци. A кад се има в а у м у , д а с у и у вајбољ им врем евома са в џ а ч к и м у сл и м а в и храм али в а свима пољ има в а р о д н о г ж и в от а , о в д а се м ож е 8амислити њ и хов пол ож ај. П о н аш ем у в је р е љ у Г а јр е т јо ш м в ого м ож е да у ч о в о sa са в џ а ч ке м усл им аве. И сти ва, т а би п ом оћ С а вџ а к у иш ла у векол ико в а у ш т р б б осан ск о-х ер ц егов а ч к а м м усл им ав ом а , к оји с у ст в ор и л и Г а јр е т . А л и бапт б о са в ск о -х е р ц е г о в а ч к и м усл им ави д у ж в и с у да п о м о г в у с в о ј у б р а ћ у у С а вџ а к у са издаш вом п ом оћ п , к о ју ће њ и хов а браћа у С а в џ а к у осје т и ти . Ми в је р у је м о да je Г а јр е т вол»ав, a ,по г о т о в у у з о д обр ељ е б о са в ск о-х ер ц егов а ч к и х м у сл и м а в а са к у п љ ев и х ок о Г а јр е т а , да вам п ом огн е. Ми звам о д а je Г а јр е т , tokom о О г о д и в а с в о г а п л од н ог ра д а ра ди о п р а вед н о 297 ј �и п ом а га о т а м о г д је je т р е б а л о п ом оћ и . С в ак ом je п о з н а т о д а je Г а јр е т у в и је к сп а с а в а о он е, к ојим а je п р и јет и л а н ем п н овн а п р о п а с т . О н je н а т а ј н ач ин у с п и о д а одр ж и ц је л и н у и к о р и с н о п о с л у ж и о ш п т о ј н а р од н ој ст в а р и . И з ив н есен п х р а зл ога , м и са н џ а ч к и м у сл и м ан и , а п ел у јем о н а Г а јр е т , д а у д у х у с в о ји х т р а д п ц и ја , у д у х у с в о је св и је т л е и ст о р и је , п о м о г н е о н е к о ји с у без њ е г о в е п ом оћ и о с у ^ е н и н а п р о п а с т , a т о см о м и, са н џ а ч к и м у сл и м а н и . Н ем огућ е je о д н а с оч ек и ва ти , a н ар о- ч и т о у овим теш к и м врем ен им а, д а дам о Г а јр е т у к ол и к о о д н»ега тра ж и м о, na н и п р и бл и ж н о, али ћем о у м је т и д а м у б у д е м о бл а го- да рн и , a на Г а јр е т о в о ј 8 аста ви и да љ е ћ е се п он осн о бл и ста ти : „ С в и sa је д н о г а , јед а н за c e e — з а о п ш т е д о б р о н а р о д а “ , ш т о ћ е Г а јр е т у и ци јелом ју г о с л о в е н с к о м н а р о д у сл у ж и т и на пон ос. Hasan Ljubuncič: Bitne razlike između zadruge i Banke Zadruga se ne razlikuje od banke svojim form al­ nim radom, svojim knjigovodstvom i administracijom, šta više zadruga teži da ovo knjigovodstvo i ovu ad­ ministraciju još više usavrši da bi, lakše m ogla izvr­ šiti smjenu banke л njena poslovanja. Zadruga se ne razlikuje od banke ni u veličim 4kapitala, jer kako zadruga u svojim početnim godina­ ma m ože da imadne m'anfi kapital od banke, tako isto zadruga m ože da imadne i veći kapital od banke, na­ ročito kad razvije poslovanje i smisao za štednju kod svojih zadrugara. Ni u veličini kamatne stope nije osnovna razlika, jer zadruga naročito u svom početku m ože da bude prisiljena da naplaćuje na posuđeni novac više kama­ ta od banke, koja opet m ože da spusti kamatnu sto­ pu vrlo nisko uslijed velike ponude novca. I zadruga, kao i banka, mora da vodi računa o pijaci — ponudi i potražnji novca — i da prema to­ m u povisuje ili snizuje kamatnu stopu, jer se inače m ogu da izazovu zadrugari na spekulisanje, pa da traže novac izvan zadruge ili da jeftino posuđeni no­ vac iz zadruge posuđuju nezadrugarima uz neku dobit. Pa i ako su tehničke i formalne strane poslova­ nja u zadruzi slične ili jednake onima u banci, i ako u veličini kapitala i visini kamatne stope između zadruge i banke ne postoji određena razlika, ipak izme: đu banke i zadruge postoje tako duboke i b'tne razlike da se nazivaju antipodima. Kako smo rekli, na visinu kamatne stope u za­ druzi m ože da utječe njen početak i njena nejakost, ali tendencija u zadruzi uvijek ostaje ista, a ta je: da kamatna stopa na zajmove uvijek teži snižavanju a na uloge na štednju povisivanju. Istina to ne m ože da ide u beskrajnost i uvijek treba da ostane takav odnos 298 da kamatna stopa za zajmove bude veća od kamatne s tu j^ na uloške. K o i banke je uvijek sasma obrnuta tendencija, jer bančio princip »što veće dobiti« za­ htijeva povisivanje kamata na zajmove, a smanjivanje na uloške, tek ponuda i potražnja novca može u nekoliko da regulisava pomenutu tendenciju banke. Osnovni kapital banke obično je vlasništvo neko­ licine ljudi, koji su ga uložili radi toga da što više do biti imadnu. Radi toga banku klijenti interesuju samo u toliko u koliko će biti profita i koristi od poslova­ nja s njima. Kapital i njegovo intenzivno uvećavanje je glavna svrha banke. I Dok se banka osniva radi plasiranja nečijeg ka­ pitala, dotle zadruga putem samopomoći i međusobne pom oći nastoji da stvori mogućnosti za pomaganje za­ drugara uklanjajući eksploataciju i spašavajući zadru­ gara od zelenaša i eksploatisanja bančina. Govoriti o vlasnicima zadruge znači govoriti o svima zadrugari­ ma, pa i onima koji su u položaju dužnika prema zadruzi, jer zadruga ne posuđuje novac nezadrugarimaSudjelovanje u dobiti zadrugara dužnika izraženo je u tom e što je čuvan od eksploatisanja. Da se u zadruzi ipak stvaraju neke dobiti, razlog je u tom e da se pomognu neke opće humane i pro­ svjetne potrebe, da se stvori rezervni fond zadruge, iz kojega će se m oći podmiriti eventualni deficiti i s tim će se rasteretiti sami zadrugari. Kad zadruga podjeljuje zadrugaru zajam, ona vodi računa i o tome u što će zadrugar upotrijebiti zajam, pa ga radi toga i daje pod uvjetom, jer ako ga upotrijebi u proizvodnju, onda će mu taj zajam korisno poslužiti i biće u mogućnosti da zadrugino dugovanje podmiri. Kod podjele zajmova zadruga vodi računa i o moralnim osobinama dužnika, pa ne daje novca o­ �nima koji imaju naklonosti za zaduživanje bez povra­ ćanja. Banka ne vodi računa ni o tome u što će se novac upotrijebiti niti o moralnim osobinama dužnika, njoj je glavno da dužnici imaju dobre žirante. I tako dok bančinih klijenata jednoga po jednoga dolazi ima­ nje na bubanj, dotle se zadrugari jedan po jedan po­ lagano popravljaju i podižu. Dok banke svoje kapitale ustostručavaju dotle zadruga skiomno i tiho napre­ duje. Ali s druge strane dok banka gubi teren, jer su same sudjelovale na rušenju kreditne sposobnosti kli­ jenata, dotle se zadruge sve više pomaljaju i učvršćuju, i to baš radi toga, što se stanje zadrugara podižeo kojima za­ druga vodi računa i radi kojih i postoji. Eksploatisanje klijenata od strane banke često puta je išlo uo potpunog materijalnog upropašćenja klijenta, jer je banci glavno dobit, dok kod zadruge ostaje uvijek ten­ dencija što boljeg ekonomskog i kulturnog podizanja zadrugara. Same banke upropašćšjući svoje klijente materijalno, onesposobljavale su ih u isto vrijeme da svojim obavezama prema banci odgovaraju, što je naj­ zad i same banke povuklo u sferu krahova. To se ni­ je moglo dogoditi sa zadrugama koje su slijedile za­ družnim principima, jer su jeftino dobiveni novac ulagale u proizvodnju, pa su mogle da ispunjaju tačno svoje obaveze prema zadruzi. Zemlje sa razvijenim zadružnim pokretom ostale su vrlo žilave prema op­ ćoj krizi koja po čitavom svijetu hara. Osim toga, zdravo zadrugarstvo razumno i po­ stepeno preporađa društvo prosvjetno i kulturno. Dakle, zadruga nije isto što i banka ! Ne treba prenos'ti nepovjerenje koje su same banke na sebe na vukle i na zadruge, jer to one nisu zaslužile. Zdrave zadružne ideje, koje su od neprocjenjivog i neminovnog utjecaja na blagostanje i kulturu naroda, navele su i Gajret da svoje dijelovanje uputi i u tom prav cu — širenja zadružnog pokreta u narodu, kako bi narodu što više pomogao. Dva Morlća, dva Pasića Drama u Jednom činu A (Svršetak) Janjičar: Tamam takq, Dizdarago, a i mi ćemo < bro učiniti. Dizdar aga: (nervozan) 4Dobro ja to skontah, a kriti, upoznah Moriće. Znam ih u dušu : naleti« hoće, dina mi (trlja ruke), pobiće trgovce a ih zeteknu u konaku, fer da su oni krivi za smrt Sari Murata, a narod ć e svoje ajane, svoje Pašiće, samo tup, pa po glavi. Je li ta ko? Janjičar: Jes, dina mi. Dobro tr to uzdurisa. Valja para ! Dizdaraga : Čim krv padne, — lisice na ruke pa pod gajtan, ja k a k o! Onaj ko krv prolije treba to ru­ som glavom da otkaje. (Sluša) Slušaj ! (Obadvojica slušaju. Izdaleka dopiru povici, graja i vika). Tamo se nešto događa. Vala beli sada neće m o­ ći kazati da mi nisu krivi, i da ne mogu za sva­ čija nedjela da odgovaraju. Na djelu će ih vidjeti pola šehera . . . Eto nekog, a ti bježi za han, jer ne bi htio da nas odmah spaze . . . Janjičar: Beli vala (odlazi za han). Čaršinlija: (se plašljivo obazre; kad spazi Dizdaragu, on se lecnu): Akšamhajrola, Dizdaraga ! Dizdaraga: Alah-razola, doklen ti ago?! Čaršinlija : (uplašenim glasom): Šta da ti kažem, do­ klen, u džehenem ! Šta ovo, Dizdarago, ima kijamet vakta, ne date, ni vi, ni onamo oni, Morići, Sarajevu da odahne. Ja vi učinite red, ja puštajte da ga Morići uvedu. Eno, dovle se Čuje, U Tabacima prašte šišane još i sada kao je rat. Bezbeli, opet će biti klepet po našim leđima, a za nečiji tuđi hator. Sramota je i ka­ zati, ali neka znaš da ni avđesta serbes uzeti ne možemo, od naka javašluka. Ne brini, ago, sve će se na dobro okreuti, Alahu šućur, još noćas. ■šinlija: Vala, ne bi reko, da ćemo i kako dobro viđeti dok s puškama liježemo, a uz puške ustajemo. Dizdaraga : Ja ti kažem da hoće, zapamti. (Prilazi mu bliže). Nešto pravo da mi k a žeš: bi li čaršija volila nama ili Morićima kad bi oni pobili ne­ koliko glavnih trgovaca u Sarajevu, a ? Pravo da mi kažeš. Čaršinlija : Vama, bezbeli, zar njima, ubojicama, sve­ jedno što su dosada bili u fukaru. A jok. Dizdaraga: E neka znaš, ako Moriće večeras navede njihova osvetnička krv, jutro.će, sigurno, osva­ nuti samo za njihove mezare. Čaršinlija : (zabezeknut i prestrašen): Čini mi se (os­ vrće se on) da večeras kuće dobro ne zatvorih . pa mi valja pohititi. Ejvala. (Odlazi). Dizdaraga : Ej sadile! (smije se). E moj brate, što su u straha duge noge. Vidi, vidi, eto zar opet ne­ kog i on će, asli, ovuda. Bećir : (trči s puškom s desne strane) Pobjeda, inšalah, pobjeda. Nano, o nano, (spazi Dizdaragu pa sta­ ne) a šta ćeš ti ovdje, Dizdaraga ? Dizdaraga: Čekam Moriće sa akšamluka. 299 �Majka : (iz hana) A , B ckir: Nano, eto ti zarad ahbaba se obradovati, Bekire ? sinova. Pobiše trgovce u konaku Sari Murata. (Dizdaragi) Tebi će aga, zaista upravo tebe trebaju. Majka: (iz hana) Teško meni jadnoj i čemernoj. Dizdaraga : (radosno) Bolji mi haber ne treba: ne m o­ ram barem da čekam zabitova kavaza i da dan­ gubim. Ti sve kaza, baš dobro ispade, dobro, jakako. Bekir : (snebiva se) Ja čiidna insana, pobismo ti pri­ jatelje, a ti veliš dobro. Pozvaste Sari Murata na vjeru, a onda ga ubiste. Nije to učinila pa­ met samog Mehmedage, jok, v eć onih bazrđana što ostaše u konaku da ljube ledinu . . . i još nekog . . . Dizdaraga: (čudi se) Zar baš sve pobiste svu šesto­ ricu, a ? Baš sve. B ek ir: Jes, a zar znaš da ih je šestorica ? Oklen ti to znaš ? Dizdaraga • Znam ! Pobiste ljude, pa mislite i Sara­ jevo pod nož da okrenete, a 7 B ek ir: I tvog je J u masla, bilo,, čini mi s„\ Sve po­ bismo, šestoricu za'■jednog našeg. Dizdaraga : Baš sve, halal im vjera — ama što učiniše, učiniše, beli više. nej:e. Što bi, bi ! Bekir : (se tržnu) K ako neće, sada će jako da vam pokažu šta ajani mogu. Sva je čar si ja uz M oriće pa će da okrenu u poslove koji vam iie£e biti po volji . . . čuj. . . (Čuje se buka koja dolazi sve bliže. Dizdaraga se sklanja do vrata o d ha­ na. Ibrahim i Pašaga dolaze s desna. Odijelo im u neredu, bez pušaka* sa isukanim sabljama, Za njima polako i bojažljivo, dolaze cigani i čaršinlije. Narod stoji podaleko »od M orića, šuti i če k a ) Pašaga (Bekiru): Kamo šenluk, kam o d o č e k ? Zar da ova naša pobjeda bude bez veselja i šen lu k a ?, a ? Iznosi akšaraluk kad nam Mehraedaga ne htjede da iznese. Iznesi i dijeli narodu. Veseli se narode, padoše murtati. Brzo Bekire, polom io noge. B ekir: Dizdaraga te tražio, on ko bajagi zna . . . Ibro : Dina ti, Bekire, slušaj svoje age, a s onima da ne vodiš eglena. Bekir (odlazi): P eke (kada hoće u han doček a ga Dizdaraga i odvodi lijevo). Pašaga (narodu koji šuti) : Šta je ovo, kam o pjesma veselje, kam o vam avaz. Šta ste se skamenili, još ov o nije naša dženaza. Dizdaraga (stupa sa dva janjičara): M ožda i jes b raćo ! Narod se primiče. Pašaga (Ibrahim stoji do njega) : Šta ćeš ti ovdje, murtatine, ovdje kod moga hana. Odlazi Meh* 300 medagi neka ti kaže kako ne valja mučki ubi­ jati ljude — jer može . . . (guši se od bijesa) Izlazi otalen hizmećaru . . . Dizdaraga (višim glasom) : Ti eto sikćeš na agu, a on ti baš po meni selam šalje. Još te Mehmedaga poziva u tabiju na konak, a veli da ti je i svilen konac smarlaisao. Pašo i Ibro (zajedno se smiju) Hahaha . . . baš za nas, samo je li dobro usukan i bez uzlova . • . da nisi sef, a, zar za nas ? Dizdaraga : Za obojicu, jakako. Ibrahim : Samo da ne bude kao maločas u konaku. Čuli ti kako mi uzdurisasmo one vaše. šteta što ne bi i onog Halilbašića, pazi se, ago, može i tebe što slično da snađe . . , ako . . • Dizdaraga (prekida g a ): Batali, ne brabonjči uzalud, v eć daj ovam o ruke. Jašare, daj lisice ! (Jedan janjičar prilazi s lisicama) РаЦцда : Hahaha (naslanja se na sablju i klati) Rastu zazubice Mehraedagi za Morićima, a ? Ubiste mi ahbaba Sari Murata, pa mislite i nas. A vidiš li ti ovaj narod, (pokazuje na narod) zar mimo njega i preko njega vi hoće da vladate, a ? Nedam o se mi, još smo kadri sabljom sjeći. (Na­ rod uzmiče.) Dizdaraga (nemarno): Uto, vidićeš da ja narod neću ni dirnuti, ni dotaći, a on će vas izdati i predati. Ibro: Neće. — A k o bude tako kako ti kažeš, ja ću se sam predati, pa odmah sijeci. A ako se okre­ ne, nećeš desne mi ruke, otići ispred hana. Smo ta­ ko dajem glavu. Pašaga (izazovno) : I ja ! Ama narod neće vaše »dobre vlade “ , neće on vaske, ni vaših zuluma. Dizdaraga : Hoće, vidjećete da hoće, dosta je zla pod vama vidio. Šta ste mu dali, krv i ćesatluk — predaće vas, jakako, pašići m oji! Ibro : Neće, vidjećeš ! Dizdaraga (v iče prema narodu) : Puštaj, razmiči se . . gledajte . . . (Narod propušta dvojicu janjičara s lisicama na rukama koji dolaze sa leđa Morićima. Oni instiktivno osjete opasnost i naglo skoče prema ćepencim a i naslone se leđima na njih.) Pašaga (uzrujano): I vi, zar tako, vi koje sm o hranili i branili od teške ruke tuđih hizmećara, zar ta­ ko, izdajice . . . Ibro (tiho, n e m o ćn o ): Pogan nijedna. Zar što pobismo njihove krvnike i što uzesmo grijeh na svoje du­ še. Sad vam ne valjamo ! Je li ? Dizdaraga : A sad, uz vas li je čaršija, a Pašići, i sv o butum Sarajevo. Pašaga (prijeti sabljom ): Što nas sada ne branite, svi ste do sada bili uz nas. K o vam je dosada do- �bro činio — mi ili sVo Sarajevo, govorite koBaščaršijo mamur li si, Bezistane mračan li si, pilani ? I Jedan iz naroda : Ne psuj. Nećemo krvi. Poklaste lju­ Lijepa Maro lijepa ti si, de. I ako su trgovci, naši su, Sarajlije, a ne jaDosta si nas nahranila, A i žedne napojila, bandžije. T o mi ne damo. Hoćemo mir. Od dušmana sačuvala, Ibro : Ostavićemo vam mir — neka vas dave i gnjave. Vrijeme dođe za rastanak. Brate, puhnuo je, izgleda, smrtni i gorki vjetar Ovaj svijetu, čudan li si, na nas. Mir hoće ili, jezikom Osmanlija, naše Sad postani, sad prestani — glave. A mi mladi kao rosa — Jedan iz naroda : Vi se preko nas koljete, a ko zna, Dođe doba da se mrije. možda se međusobno i pomažete. Nećemo više, ne damo svojih leđa. Ne damo. Na nama da Dizdaraga (u/.buđeno): Da se ide, vežite . . . ćarite ! Bckir (kao da se nečeg sjeti pobježe u han. Jenjičari Narod : Nećemo, ne damo. opet vežu lbru, gomila propušta jenjičare i MoDizdaraga (zajedljivo): Eto vam vašeg naroda, sad vi­ rice.) dite koliko je čvrsto vaše jamstvo. Taj vas je Jedan iz naroda: 1 to bi, odahnuće sva čaršija, dosta narod izabrao, sada, hahaha. je'Vala i bilo ovog . . . Dok krv ne padne ne­ Paso : Kukavice ste iz reda, odrod narodni. ma . . . slobode i mira. -ledan iz naroda : Nismo, a g o! Može se otimati, z u lu -' Majka (istrča iz hana, bez feredže s oklagijom i ibrime činiti, ama ubijati, jok. Na nas da padne kom, ogleda se pa kad ne ugleda sinova baci kazna. 1 Alah i sultan da nas prokunu, jok." Krv išrilT'h oklagiju): Kuku meni, djeco moja, paše je pala naša među nas, krv do neba. nanine. (Narodu) Sto pustite da odvedu Pašu i Dizdaraga : Predajete lr s e ? lbru, kukavice, tuđi hizmećari - zar su vam jaPasaga: Zar mi sami, a HaIilt)ašJća koji vas navrati— bandžije preče . . . Djeco moja, jadno, jadno vam da ubijete Sari Murata ? On da i dalje muti po uzdanje u čaršiju. Odvedoše ih na smaknuće, a čaršiji. 1 njegovu glavu tražimo ! vi ih pustisfe. Narod : Halilbašića u Travnik. Neka mu sude. Pi triz naroda: Hoćemo rahatluk i mir. Radi SarajeTravnik po svilen tenef. Po svilen tenef u Tri nik. c ijka: Ja hoću sinove, ponos moj, što ih podigoste Dizdaraga (jenjičarima koji stoje pred narodom ): kada ih sada mučki ubijate, što ih izabraste ? žite ih! (M orićim a): Bacajte sablje I (Sablje pa­ Tjeraste ih da vas brane, a sada . . . daju). Jedan iz naroda . Pobiše ljude. Majka: Što i vas ne pobiše, kad ne znate da branite Pasaga : Nije fajde, čaršija nam sudi valja umirati. svoje . . . Što vas ostaviše, na sramotu. Trebali Janjičari ih vežu. Narod se primiče. su i vas pod mač. Ibro (v ič e ): Bekire, Bekire (Bekira dovode janjičari) Ne govori majci, svega ti na svijetu, kako nas uhvatiše. Reci, padoše otimajući djevojku. Neka ne reče da smo kukavice i da nam je sudila ona ista čaršija koju smo dosada zdušno branili. Bekir (oborio g la v u ): Čujem moj pašo ! Dizdaraga: Hajdemo, ne možem o dangubiti! (Narod se razdvaja da propusti Moriće.) Ibro (spazi cigana sa šargijom ': Dizdaraga, skini mi, tako ti Alaha, ove lisičine da još jednom zapje­ vam ovom našem šeher Sarajevu u kojem sam tako . . . grobovi su tako tvrdi i pusti. Narod: Daj, daj, daj. Puštaj! Dizdaraga : Skidajte mu bukagije . . . (Driješe gal Ibro (uzima šargiju, udari nekoliko puta terzijanom i zapjeva): Sarajevo, široko si, Latinluče, lijep ti si, Atmejdanu zelen ti si, Čemalušo rodna ti si, A Bistriče strmen li si, Jedan iz naroda'. Velika je čaršija. Majka: Valjali su vam kad s njima idoste i kada vas branjahu. Jedan iz naroda: Dosta je bilo zuluma, a nikakve faj­ de ne vidjesmo, ni ćara, svuda samo zijan i ćesatluk . . . Narod: Dosta je, dosta: bije nas zabit, biju nas Morići. Od nedaća glave ne možemo dići. Majka (sluša': Sada ćete imati? Šta hoćete? Narod: Hoćemo rahatluk, rahatluk. Majka (očajno): Vratite mi sinove, vi ih uzeste, vi nestalni ko sarajevski vjetrovi, izrodi čaršije. Zar da mi sinovi životom plaćaju vaš nesretni mir. Ne imali mira u mezaru. Zemlja vam kosti . . . Narod: Ne kuni - za to se plaća na drugom svijetu! Majka (Zamišljeno): lh, i ja ću evo da vam platim sa­ da, odmah, čujete li, kukavice. Platiću, još kako ću vam platiti — samo da ih otkupim. Dajem vam . . . Narod: Ne treba nam. 301 �Majka: Vratite mi moju djecu, na poklon vam dajem čitave Sarače. Sinovi su, istina, skuplji, od zlata su. (Ogleda se.) Sama, neće nenu ni da ču ju ... Sve dajem sve ... Narod: Džaba dijeliš odlazi). stara ženo. (Jedan dio naroda ako je to malo . . . evo . . . i život. (Pade na zemlju.) Sve je malo, sve. (Pada mrak. Mjesec Majka: Poklanjam vam strme K ovače i sve dućane u njima. Uzimajte, nosite, dijelite! baca svoje prvo svijetlo, čuje se daleki glas mu­ jezina: »Allahu ekber.« Puče top. Narod: Puno daješ, ali je nas još više. Ne može doteći. Preči su životi. Majka (diže glavu, osluškuje, bolno): Jedan ode, sine Pašo, svilen tenef. Drugi valjda neće pući je­ Majka: Na poklon vam bijela kula na Zagorju i čitlu­ ci na Glasincu. (Drugi dio naroda odlazi.) dan će zar ostati da se nana s njime razgovara. (Puče drugi top.) Drugi ode, majčin lbro . . . Narod: Mir hoćemo. (Odlaze svi.) Allah tako hoće. (Umire.) Čuje se glas mujezi­ na: »Allahu ekber!« Majka: Sve sam dala, sve. Zar vam još nije dosta! Z a v j e s a Sulejman Kemura, šer. pripr. Foča Hadži M eh m ed -p aša K ukavica. Kad bijaše Kukavica paša, _*■Ne znade se ko bijaše basa, Sve saruke zbiše u sanduke. Jadna ‘fiostio šta si dočekala, Da u tebi dvije ptice sude, / Kos kadija, paša Kukavica. (Narodna pjesma) H a d ži-M eh m ed -p aša K u k a v ica j e ro d o m iz F o č e . O tac m u b ija š e A la jb e g u istom m jestu . K ad je u m ro iza s e b e je o s ta v io d v o je n eja k e d je c e M eh m ed a i S u le jm a n a ; b ija h u je t im i b ez o c a i m a jk e , z b o g č e g a su p rozv a n i K u k a v ica . K a k o j e m ali M ehm ed b io ja k o u m n o r a ­ z v ije n i ra zu m a n to su g a O sm a n lije o d v e li u C a rigra d , sa osta lom d a ro v ito m d je co m iz B osn e i H e r ce g o v in e , od k o jih su k a sn ije u str o jili na­ d a le k o ču v e n i ja n jiča rek i red k o ji j e o d s u d n u u lo g u ig r a o u O sm a n lijsk om ca rstv u . P o š t o j e sv rš io v je r s k o p r o s v je tn u n a o b r a ­ zb u , p o h a đ a ju ći m n o g e u tu sv rh u p o s t o je ć e in­ stitu cije, p o s ta v lje n je za će h a ju H e ć im -O g lu A lipa še n a m jesn ik a u B osn i. U c a rs k o m d v o r u b ija ­ še k a p id ži-b a ša 1 1 6 3 (1 7 4 9 ), p o s ta o j e č a u š baša, te j e u tom e s v o js tv u d o la z io u s v o ju B os n u k a o ca rski izaslanik g o d . 1 1 6 6 (1 7 5 2 ). 3 se fe ra im e­ n ov an je bosa n skim n a m jesn ik om , a u d žu m ad u p o d ije lje n a m u je v e z ir s k a č a s t . G od . 1 1 6 9 (1 7 5 5 ) b u d e sv rg n u t ali je o p e t d r u g e g o d in e p o n o v o im e n o v a n . G od . 1 1 7 4 (1 7 6 0 ) p r e m je š te n j e u J a n ju o d a k le je oa tu žb u M ostaraca riješen sv ih ča sti i p rog n a n na o to k R esn o. Iste je g o d in e u z il- 302 ka d etu p o g u b lje n . G la va m u je za kopa na u A g ea ra ju . U S a ra jev u je na B aščaršiji sa g ra dio lijep eeb il, u D žuradžak m ahali džam iju, a u T ra v n ik u uz H u ću m et (sud) džam iju i m e d r e su .1) M alo k o ji o d sin ov a sv o g a kraja da j e iza seb e o sta v io o n o lik o hajrata (d o b a ra ) k a o što je to u čin io H adži M eh m ed -p a ša K u k a vica , je r g d je je g o d b o ra v io , p o d iz a o je lijep e p r o sv je tn e insti­ tu cije v je r sk e u k o jim a j e sv ijet stica o n a ob ra ­ zb u. P o v r h to g a p o d ig a o je m n og o džam ija, m ed resa i ha m am a . N jeg ov j e v a k u f u F o či n a jv e ći te n a jv iše p r ih o d a d on osi. U F o či je sa ­ g ra d io v r lo lije p u d žam iju p o d ku b etom (k u p o ­ la) i sa ka m enitom m un a rom . U z džam iju je n a p r a v io m ed resu k o ja je sada p retv oren a u d u ­ ćane. N a p ra v io j e d v ije ć u p r ije ; jed n u na B rod u (u d a lje n a o d F o č e 4 km .) p re k o D rine, k o ja je b ila n a p ra v ljen a o d s a m o g lu ča , a k o ju j e p o n a rod n om p r e d a n ju zapalio znam eniti hara m ba ša P a jo P iv lja n in . D ru g u j e ću p r iju n a p r a v io u T a ­ b a c im a (p re d g r a đ e F o č e ) od ka m en a zv a n o g siga na ć e m e r (lu k ), k o ju j e Š v a b o sru šio k a d a je p r o v e o ce s te na d r u g u stranu 1 9 0 5 g od in e. S a g r a d io j e h a m am (b a n ju ) kraj M usale uz d a n a šn ju M e k te b -ip tid a ijju na m jestu g d je se sa d a nalazi o p štin sk a če s m a . T a j ham am v iš e ne p o s t o ji je r g a j e zub v rem en a u n ištio, sru šio se je za v rije m e v elik ih h a sta lu k a (ep id em ija). O d n je g o v o g kam ena n a p ra v ljen o j e na in icija ') Dr. Safetbeg Bašagić: „Znameniti Bošnjaci i Hercegov­ ci u turskoj carevini*. �tivu ov d a šn jeg mUderiza ttafiz Ham id e f. M uftića nova m edresa. Narod je na svojim leđim a prenio kam en na m jesto g d je se sagradila nova m edresa ne htijući upotrebiti nikakvih provoznih srestava, a to uz prk os ondašnjem gra dona čelnik u, k oji je stavljao zapreke izgradnji te institucije. T a je m edresa podignuta sa desne strane n jeg ov e d ž a ­ m ije. K ada se je d ov ršila ov a n ov og ra dn ja pri­ ča se da je na njenom krovu b ilo trideset no­ vih čoh a , k oje je da rovala svjesn a eha lija (na­ rod ) m ajstorim a. Prilikom otvaranja ov e m edre­ se p risu stv ova lo je preko 200 osob a na dov i. Sav m aterijal oko njezine izgradnje snosilo je sam o gra đa nstvo. Zahvaljujući vrijednom m uderizu ova lijepa islam ska ustanova i danas funkcioniše. P ovrh tog a podigao je iS ahat-kulu u centru grada, k oja nam i danas priča o svom plem e­ nitom gra ditelju , rod olju b u i svjesnom sinu sv og a m jesta, a k oji je za sva d obra učinjena djela p a o žrtvom podlih intriga svojih m n og ob roj­ nih n ep rijatelja. Али^паша Ризванбеговић и Петар II Петровић^-Његош (С в р ш е т а к ) Иа д о б а т и х п р и ја т ељ ск и х о д н о са и зм еђу А л и -n a m e и Њ е го ш а са ч у в а о се в и ш и бр ој писама, њ и х ок о 6 0. П исм а с у се са ч у ва л а у цети њ ск ом а р х и в у и р б ја в ч о их je п р в и п у т п р ек о „ З а п и с а " г. Д у ш а н В у к са н у п р а в н и к ц е т и њ ск о г м у зеја. П а см а с у писан а ћирилицом о д н о сн о „ б о са н ч и ц ом * (боса н ск ом ћирвл^ицом) ГТГ-цо сам ој са др ж и ои н и с у и в т е р е са н т н а . У љима с е говори о пограп ичним су к оби м а , размирицама, малнм п р ест у п ц и м а , а ш т о j e важ н и је, у њ има се тр а ж и начин , да се том е в л у ст а н е н а п у т и да с е он о от к л он и 8авођењ ем је д н о г т р а јн о г и и ск р ен ог мпра са обд д в е стра н е. У т о ј п р еп и сц и н и је т ол и к о в а ж в а њ ена формална стра н а, али je в а ж в о о н о ш т о с т р у јп к р оз њ у , ш т о та оби ч н а и су х о п а р н а писм а, н а први п огл ед, пр ож и м а и ш т о пм д а ју о н у и ск р е н у , п р и ја т ељ ск у н о т у , Г д е je б и о к ор ен том е п р и ја т е љ с тв у , није т е ш к о п о г о д н т и . Он je би о у везам а ш т о их чини к рв и јези к , т е д в е б р а т ск е сп о н е , к о је с у пр и вла ч и ле о в а дв а сн аж н а дин ар ца, к а о н е ш т о н е о д о љ и в о и јач е о д њ и хов и х п ол и ти ч ки х и в е р с к и х у в ер ењ а . K a o ш т о je реч ен о, п р еп в ск а je поч ел а 1838 a ваврш ила се 1848 год и н е. З а ш т о се он а није н аста в п л а ? — Самп д о г о ђ а ји т о г а врим ен а могли би нам на т о п и т а њ е о д г о в о р и т и : П осљ ед њ и х г о д и в а св ог а ж и в от а Њ ег о ш je б и о в а у зет срођ и вањ ем и ивдавањем с в о ји х књ и ж ев н и х дјола a п т е ш к о м б о л е ш ћ у о д к оје je т р а ж и о лека и И8ван с в о је дом ов и н е, п од благим тал и јан ск и м поднебљ ем . Б ол е с т њ егова , као и п он ов н е б у н е у Б осн п и Х ер ц егови н и , у п е р е н е п р от и в реф орама, д опрпнеле с у да je преп п ск а п р е ст а л а пли бар бил а св е ређа и ре^а. И зв л а ч ећ и , х р о н о л о т к и м редом, он о ш то je п а јк а р а к тер и стн ч н и је, из ових ппсама, пок у ш а ћ ем о^ д а прикаж емо од н ос ова два човека , њ п хова п а ст оја њ а .и њ ихове теж њ е, н а р о ч и т о он е гд е с у најјаче исплеле некидл>иви п и т к оја пх сп аја у бр а т ск у нераврешл>иву веву. У п р вом п и см у од 11 а в г у ст а 1838, в ладик а скида са се б е о д г о в о р н о ст ради п о с л едица, к оје би м огл е н аста ти , ако црногорц и н а п а д н у п огр ан и ч н а села, је р он см атра да с у ивазвани и д а с у ивазивачп у с у п р о т н о с т и са в ољ ом су л та н ов ом . У и стом м е се ц у 1838 пп ш е А л и-п аш а, в евор херц еговач к и П е т р у П е т р о в о ћ у ц р н ог ор ск ом владици: У п и см у г а н ази в а „св оји м п обратим ом “ и оиом ињ е га „д а не сл у ш а т т о д р у г и в бор е.“ „ А к о б н би л о ш т о н о в о “ , н астављ а А ли-паш а „ з н а о би тпта je и ст и н а “ . Д аљ е у п и см у прија тељ ск и моли в л а ди к у да у т и ч е н а у с к о к е 1) в е би л о се ум ирил и и да не чине ш т е т у no њ егови м крајеввм а. У п и см у од 7. ок тоб р а исте год п н е пиш е А л и -п а ш а владици и И 8веш тава га да je прпм ио њ е г о в о п и см о к оје м у je п осл а о no н екаквом П е т р у . Дал>е он са в е т у је владпци да б у д е оба8рив је р да долави Ф етх и -п а ш а к оји je п осл а н о д бо с а н ск о г вевира. -Ч о в е к je о д н аш е с т р а н е “ каж е А л и -п а ш а и пр ијатељ ски оп ом и њ е в ладиву да се с а њим сиора8ум и и д а т о б у д е no вол»и „ Г о с п о д у Б о г у и богод р ж а вн п јем ч ести ти јем ц а ри м а ." Д аљ е о н mame и тражи о д владике да се „о б у в д а сваки рђави ч ов јек о д в л а ди ч и н е стра н е“ . ') Ускоци су бнлп Херцеговачки незадовољници, који су се склонили и Ц. Гору. з о з �У писм у о д о к т о б р а 1 8 3 8 г од и н е пигае вла ди ви А л и -п а ш а , д а j e д о ш а о Х аџ и-М ехм ед, ч о в е к б о с а н с к о г в ези р а , к ао и А л и -п а ш и н ч ов ек У б е јд у л а х -а г а Ш е х о в и ћ и д а je с а њима у т в р д и о м ир в б о г г р а х о в с к и х разм прица. М ир je п о т п и са н и м у х у р о м у т в р ђ е н , п п ш е владп кп и н ад а се д а fee и о н , А л и -п а ш а прис т а т и на т а ј мир. У п и с м у о н д а љ е п од в л а ч и с в о ју ж е љ у д а и о н т р е б а д а т а ј м и р п о т п и ш е . „ А к о си к а и л “ п п ш е в л а ди к и a а ко н и јеси д а т и в р а ти м к а р т у и да си 8 д р а в о “ У и с т о ј г о д и н и и у и ст о м м е с е ц у п и ш е в ладика А л и -п а ш и , да je с п ом еп утнм љ удим а, п у н о м о ћ н и ц и м а њ е г о в и м и босан к о г в ези ра , „ ш т о с е т и ч е г р а х о в с к о г п о с л а " , с в е у р е ђ е н о . С т в а р с у у р е д и л и је д н о г л а с н о , пиш е владика и нада се д а fee у б у д у ћ е м и рн о, к ао д о б р е к о м ш и је , ж и в е т и . Владш еа п р е п о р у ч у је св ом е п о б р а т и м у , да в ап рети св о јп м љ у д и м а д а н е би к а к в о 8 л о у ч п н п д и и п о н о в о у г р о з и л и м и р , a са м о б е ћ а в г а и да fee с е п о с т а р а т и д а с п р е ч п св а к и и сп а д о д с т р а н е њ е г о в и х Ц р н о г о р а ц а .„ А к о би с е д о г о д и л о " п н ш е вл а д и к а „ д а какав ч о е к о д је д н е с т р а н е у ч и н и ш т о р ђ а в о к ом е о д д р у г е с т р а н е , к а в н и ти n a fee м ир онда треба оста ти твр ђ и в л и к ов ц е н п р и ја - т е љ ск и ји н а к о м ш и л у к у . И о т п и ш и ми н а о с о , xofee ли и о д т в о ј е с т р а н е тврдо б и т и “ . Ha о в о п и см о je о д г о в о р и о А л и -п а ш а , али т а ј се о д г о в о р н и је с а ч у в а о . Д а je о н о д г о в о р и о в и ди с е И8 с л е д е ћ е г п и см а ш т о г а j e в л а д и к а п и с а о А л и -п а ш и . П исм о je дати ран о 6 нов. 1838. год. У њ е м у се п ом и њ е љ е пр едл аж е, да пош а љ е с в о је љ у д е у Д у б ров н и к , a и он fee т о у ч и н и т и са с в о је ст р а н е , n a да о в и њ и хов и и васлан ици „ с в е м е ђ у со б н о к о н т е с в р ш е “ . О в а к о je и n o т е и n o ме и љ у д с к п u л и јеп о, п а к ћем о в а т р у у д у н у т и и и о с т а л о с в а ш т а в и д је т и " — т а к о в ав р ш п с в о је писм о А л и -п аш а . H a о в о писм о о д г о в о р и о je вл а ди к а a п и ш е, д а с е р а д у јо ш т о j e А л и п а ш а „к а и л м и р у n р а х а т л у к у “ . Д а љ е се г о в о р и о Г р а х о в љ а в и м а к оји б и имали nofen к о д А л и -п а ш е, св а к а к о д а се у р е д е и ш и х ов и о д н о си пр ем а п а ш и к оји с у ост а л и н оја сн и п о с л е 1 8 3 6 . год и н е. У д е ц е м б р у 1 8 3 8 . г о д . о д г о в а р а А л и -п а ш а на писм о п р в о и п о с л е д љ е. П и с м о j e д о с т а о п ш и р н о . У н>ему се г о в о р и о п р е г о в о р и м а . П и ш е А л и -п аш а о в л а д и ч и н у п о с л а н и к у Р а д о м и р у П и п е р у . Т у се пом и њ е г р а х о в с к и в о јв о д а Ј а к о в Д а к ов и ћ , и Г р а х о в л>ани к оји с у , н а р еч в л а д и ч и н у , п о ш л и n a п р еговор е. У ја н у а р у 1 8 3 9 . п и ш е А л и -п а ш а в л а д и ц и н е ш т о о Г р а х о в љ а н и м а a п о с л е нема т р а г а н и г д је с в е до ју н а и ст е годин е. У ју н у о п е т п и ш е А л и -п а ш а и ж ал и се на м ора ч ке х а јд у к е . В л а д и ва о д г о в а р а и с т о г м есец а , и ж а д и ш т о с у м ора ч ки х а јд у ц и у ч и н и л и „ о н у р ђ а в у с т и а р “ . О а р а в д а в а се с а ти м ш т о о н не м ож е б и т и о д г о в о р а н ea дела зл и х љ у д и : „ Н е м ож е с е Hafen н и је д н а д р ж а в а у с в е т у д а с у с в и љ у д и д о б р и a д а с е н е н ађ е n o к о ји 8 a o u. Д а љ е о б е ћ а в а д а fee п о в е с т и ист р а г у и д а fee „ м а л “ ш т о с у г а х а јд у ц и eaп л ен и л и од м а х п о в р а т и т и a к р и в ц е н а јс т р о ж е к а зн и ти . У сеп тем бру уговор о ииру о б е ћ а в а в л а д и ц и д а fee п о с л а т и с в о г а н и к а Р а д о в а н а П е т р а к о ји fee га и п е р ја - у в је р и т и у с м е н о о и ск р ен и м нам ерам а ш т о се о д р ж а в а њ а р ед а и м и р а н а г р а н и ц и . ти че И 8веш тава в ладик а м ео ш т а н ам п и ш е ш . . . св е н а и п о в о љ н о n с в е л и је п о , к а к о fee и од н а ш е с т р а н е св е л и је п о х о д и т и и с в е ш т о с е т и ч е м и р а м еђ у п у к а г р а н и ч н а " . . . и т . д. У п и см и м а ne У п р к о с н а с т о ја њ а и с је д н е и с д р у г е ст р а н е и з г л е д а п р ем а с л е д е ћ и м пи см и м а д а с е н ер ед и н и с у м о г л и т а к о л а к о с т и ш а т и , т е се н а с т а в љ а ју т у и т а м о с т а р е р а з м и р и ц е . Д а н е б и п р и ја т е љ п о с у м њ а о у ч и с т е н ам ер е с в о г а п р и ја т е њ а А л и -п а ш е , у је д н о м п и с м у у в е р а в а в л а д и к у д а н и је н и ш т а „ п р е в р н у о “ и д а н е ћ е „ А к о Б о г д а н и о с л е “ . П и ш е да љ е д а с у н ек а к в и „б е в о б р а в н и ц и “ у р а д и л и ш т о он н и је м о г а о „н и п о м и с л и т и 4* т е м о л и в л а д и к у д а н а ч и н и „ љ у д с к и и п р и ја т е љ с к и к а к о би л а ш ц и м а и в л и к ов ц и м а п о с л а н е с т а л о .“ Д а - 304 1839. А л и -п а г а у , д а je п р и м и о њ е г о в а п и с м а : „ П р и м и о сам т в о ја н а с м а “ , п и ш е в л а д и к а в р а в у - 184 0, 1841 н а в љ а ју с е и с т е ст в а р и о и 1842. по- гра н и ц и , о м еђу- с о б н и м ра вм и ри ц а м а, о м и р у к о је г je т р е б а л о п о ш т о п о т о о д р ж а в а т и и на п о с л е т к у , т о г а мира и њ егове п редл аж е владици си гу р н ости , са с т а н а к В л ад и ка , н е в на с е из са ста н а к у ради А л и -п а ш а у М ет к ов и ћ и м а . к о ји х р а в л ога , о д б и ја М е т к о в и ћ и м а , он п р е д л а ж е д а се са ста н у у Д убр овн и к у „ђ е je прилично sa м ен е и за т е б е и lje ћ е м о с в е с т в а р и у р е д и т и к аво ваљ а“ . �И з вадњ ег писм а в л а д и ч и в а, ш т о г а je осе ћ а će д а с у гран ичн и су к о б и пр еста л и a писао у с е п т е м б р у и с т е г о д и в е , в иди се да краће, п а љ ев и в е и мањи напади св е реЈји н j e д о т о г а са ст а н к а д ош л о у Д у б р о в н и к у , како ређп. je ж ел и о сам владика. У т о м п и см у каж е У а п р и л у 1843. г од и н е пиш е владика владика, изм еђу о с т а л о г и о в о : „ П о с л и је в а А л и -о а ш и и и звеш тава г а д а се ра згова ра о ш ега ср е т н о г а са ст а н к а и б р а т ск е љ у б а в п “ са њ егови м изасла11ицима, ш т о значи да с у и т. д У п и см у се г о в о р и в е ш т о о ч е с т о п у т а шиљали Своје љ у де да се л ично једн ом пл ем ен у са гр а н и ц е и зл еђ у Ц р н е Г о р е о б а в е ст е и сп ор а зум и ју о извесним питаљ пма. и Х ер ц егови ве. О в о писм о владика ваврш ава: „ И знадни 0 овом са ст а н к у у Д у б р о в н и к у , и зм еђу ч и ст о д а сам ja на он у и с т у љ у ба в на А л и -п аш е и П е т р а П . П е т р о в в ћ а , ц р н о г о р к о ју см о се ра8двојили у Д у б р о в н и к у и да с к о г владвке, из писм а с е 8на в р л о м ало: ћ у б и т и док л е сам г о д жив и н иједн а ствар З н а се да се саста н а к одр ж а о, д а с у се н и в е к а a кам о ли мања неке м оки н аш е прип р а ја тељ ск и разговарали, бл иж е у п озн а л и и ја т е љ с т в о п ок ол еб а ти “ . да оу појачали св оје п р и ја тељ ск е од в о се . П исал и с у св е ређе али и безн ачајн ије К акав je у т и с а к у ч и н и о ст а р и А л и -п аш а n o ондрж ини. Г л а в н о je да се као n o векој на м ладог Њ е го ш а , који je в ећ б и о п озн а т оба в ези , у сваком од н>вх п о т в р ђ у је међуз б о г св о г к њ иж евног рада, н и је нам п озн а то. с о б н о приј а тељ ство било он о писано о д влаА ли из писањ а и пр и ја тељ ски х о д н о са који д и к е А ли па ш и или обр атн о. с у се н аставили јо ш и ск р ев и је и ја ч е , п осл е Н осл ед њ е je писм о са ч у в а н о о д 28. са ста п к а к ао д а je т а ј у т и с а к б и о д оба р , О вај се п т е м б р ћ из 1 8 4 7 . годи н е и даље нема т ра га са ст а н а к имао je св о је знач ењ е n o об е стр а н е. п р еп п сц и . В ер ова тн о да je обуста вљ ен а, не С вака реч препричавана j e к ак о у Ц р н о ј Г о р п з б о г н е к о г н есп ор а зу м а изм еђу пријатељ а, т а к о и у Х е р ц е г о в и н и , такр да с у се ojeo- - н е г о ш т о с у т о омели догађ аји, који с у им т о г а д о га ^ а ја исп лел е м н о г о б р о јн е пр н че и с к р е в у л и п а ж њ у в а д р у г у ст р а в у . различни к ом ентари. . И в т е р е с а в т н о je д а у ^ З Ј^ ^ И за т и х д огађ аја д ош а о je ов а ј вајвеки, свем у т о м у н и је би л о п а к осн е т е н д е н ц и је од к ом у се не одол ева — дош л а je см рт, која ст р а и о савременика, ш т о нам св је д о ч и да с у je п ок оси л а је д в е и ст е го д и в е ова два знаи д р у г и в еровал и у њ и хов о п р и ја т ељ ет в о и м е в и та човека. да о н о н и је би л о оби ч н о. Њ е г о ш je п од л ега о гр у д обољ и у св ојој Д аљ е у т о к у и д у к и х год и н а п р еп и ск а н и је т р и д е с е т и осм ој г о д и в и ж и в ота , a ста ри А лит а к о ч ест а , в ер о в а т н о д а се н ије н и са ч у в а л а паш а завр ш и о je с в о је дане, у п р а в о тр а ги ч в о, али пз он о писам а ш т о их имамо в иди се да у д у б о к о ј ст а р о ст и у дев едесетој год и в и . се о д н оси н и с у изменили на г ор е. Ha п р о т и в П . К. Prva mcilurffc n a V elikoj medresi Kralja Aleksandra I . u Skoplju. Prema statističkim podacima, koje nam pruža iz­ vještaj za školsku godinu 1932/33 i prema informaci­ jama, koje je pisac ovih redaka dobio, dolazeći često u dodir sa nastavnicima i pitomcima ovoga zavoda, može se sa sigurnošću ustvrditi, da je ova škola oprav­ dala nade svojih osnivača i da se s obzirom na po­ stignute rezultate svoga uspješnog osmogodišnjeg ra­ da može s pravom da ponosi time, što nosi ime na­ šeg Uzvišenog Vladaoca. Muslimanskim građanima Južne Srbije, Sandžaka i Crne Gore dati zavod, koji će potpuno odgovarati njihovim vjerskim i kulturnim potrebama i naobra­ zbom podmlatka stvoriti zdrav kader intelektualno ja­ kih i energičnih pionera naše nacionalne ideje u ovim krajevima, bilo je u intencijama osnivača ove škole, koja se prema dosadašnjem radu i polučenim uspje­ sima nalazi na najboljem putu, da postavljeni cilj u potpunom opsegu postigne. Osim školskog vaspitanja pitomci ovoga zavoda preko svoje đačke biblioteke i blagotvornim djelova­ njem đačkih družina, koje rade neumorno pod vod­ stvom samih nastavnika u krilu škole, dobivaju savr­ šeno nacionalno i društveno vaspitanje. S obzirom na njezin nastavni program ova je škola uspjela kombinacija realne gimnazije i islamske srednje teološke škole, čiji pitomci radi modernog i sistematskog načina predavanja vjeronauke, islamske istorije, šerijatskog prava i orijentalnih jezika, posti­ zavaju kroz srazmjerno kratko vrijeme zaokruženo i solidno poznavanje ovih predmeta, dovoljno za daljnje studije na šerijatsko-pravnom i orijentalnom otsjeku našeg pravnog i filozofskog fakulteta kao i na islam- 305 �skom sveučilištu „El-Azhar“ u Kairu. Istorija Islama počinje se predavati od III., šerijatsko pravo od IV., hadis (islamska 'tradicija) od V., a tefsir od VII. raz­ reda, dok se „Zubuđetul-feraiđ, (islamsko' našljeduo pravo) obrađuje u VIII. razredu. U I. i II. razredu obuka islamske vjeronauke svodi se na učenje Kurana, kratku i opštu uputu u Islam po predavanju nastav­ nika i odličnom djelu „Fikhul-ibadat* od M. S. Serdareviča. Ne treba zaboraviti, da skoro većina đaka, naročito onih iz sela i manjih mjesta, dolaze u školu sa vrlo malom i skoro nikakvom vjerskom pred naobra­ zbom. Dok naša djeca u Bosni i Hercegovini stiču p o­ četnu vjersku naobrazbu u mektebi ibtidaiiama, sibjan meklebima i osnovnim školama, ovdje ih ima koji su svršili osnovnu školu i dođu u medresu, a da od vjerske nauke ne znaju ni „elif ; pa nastavnici imaju da savladaju velike poteškoće, dok ovu djecu upute u osnovne elemente islamske religije i nauče ih arap­ sko pismo. Svi vjerski predmeti kao i arapski i turski jezik obučavaju se po podesnim udžbenicima ili pq preda­ vanjima potpuno kvalifikovanih i svojoj struci odanih nastavnika. I ako je ova škola u pogledu prelaza na univerzitetske studije izjednačena s drugim srednjim školama, mnogi od prvih maturanata izrazili ж гТпГ želju, da se posvete izučavanju šerijatsko-pravnih di­ sciplina, te orijentalnih jezika; a ta je želja pošl smišljenog i sistematskog rada gospođe nasta čelu sa vrijednim direktorom g. Mehmeđbašićem, koji su u đacima znali probuditi i uzgojiti ljubav i smisao za ove predmete. Osim ovoga i inače se vjerskdih vaspitanju đaka posvećuje dovoljna pažnja, a o tom e sam se najbolje uvjerio, promatrajući ih kako za vrije­ m e džuma-namaza skrušeoo obavljaju molitvu. Mnogobrojni pismeni radovi, učenika, te česta predavanja, koja đaci ove škole s uspjehom održavaju na sastancima družina, rodne ovdašnjih srednjoškolskih literarnih a u kojima se obrađuju motivi iz naše na­ pjesme, te znamenitiji događaji ili ličnosti na­ bije. Sandžaka i utjecaj najviduije đačke podružnice hovim slikarskim Jadrana. Crne Gore čini naše more. Taj se manifestuje u plodnom radu njihove „Jadranske Straže**, a naročito u nji­ radovima: pejsaži sa našeg plavog Pri kraju ove školske godine direkcija je prire­ dila izložbu učeničkih radova, pa se za mnoge od njih m ože reći, da već sada pokazuju znakove umjetničkog talenta. Tako je učenik trećeg razreda Isa Sabrija iz Prizrena izložio veliku, uljenim bojama umjet­ nički izrađenu sliku Ni. V. Kralja, dok je đak sedm og godišta Sulejman Mehović, težački sin iz sela Lozne u bjelopoljskom srezu, izložio preko dvadeset radova, od kojih su naročito uspjeli pejsaži: „Vardar sa šar-planinom*, „Grad Cara Dušana na Vardaru**. „Zalaz sunca na moru kod Makarske* i „Proljeće u okolici Skoplja**. Divni su mu radovi „Stara ćuprija u Mostaru* i „Mustafa-pašina džamija u Skoplju", ovaj nesum njivo najljepši turski arhitektonski spomenik na našem klasičnom Jugu. Pored ovoga bilo je izloženo i nekoliko uspjelih crtarija na papiru i zemljanim vaznama iz ornamentike sa šarama i motivima iz debarskog i drugih srezova Vardarske banovine, a također i nekoliko lijepih primjeraka arapske kaligrafije na 'le^hama. Uz svjetovnu vokalnu umjetnost goji se na ovom ,vođu i vjerska, pa je u tu svrhu obrazovan i u vjež­ ban posebni đački hor, koji kod vjerskih svečanosti izvodi ilahije i salavate a isti će i prigodom svečanog otvorenja renovirane Mustafa-pašine džamije u Skoplju nastupiti sa učenjem kasida. Gojenje glazbene i vo­ kalne umjetnosti dalo je već do sada odlične rezultate. Maturant Mehmedović Muhamed iz Gornje Mionice, srez gračanički uspio je, da izradi vlastitu kompozici­ ju, „Sevdalije* potpuri narodne melodije, koju je pred odličnom publikom izvodio orkestar vojne muzike u Oficirskom domu u Skoplju. koliko se m nogo radi na nacionaluom vaspitanju pito­ Prema izvještaju zavod su svršila 22 pitomca, dva su dobila popravni ispit, a samo je jedan odbijen na godinu. Opšti uspjeh izražen u procentima potpuno maca. Aktivna je zadovoljavaući, še istorije i nacionalne književnosti, najbolji su dokaz, mnogostruka Medrese na svim saradnja učenika Velike priredbama srednjoškolskih družina u Skoplju, te njihovo sudjelovanje na svim nacionalnim svečanostima pom oču vlastitog, dobro orgaoizo- vanog pjevačkog i tamburaškog zbora i orkestra, za­ tim njihovi književni radovi, objelodanjeni u Alma­ naročito kad se uvaži činjenica, da su đaci ove medrese pored svih gimnaziskih pred­ meta opterećeni teološkim i šerijatsko pravnim naukama i u vezi s time arapskim i turskim jezikom. Od ukupnog broja đaka prešlo je u više razrede odnosno završilo školu 9 0 % , 7®/o dobilo je popravni ispit, 2 % opetuje razred a samo 1 % je napustio školu. nahu S. J. S. U. Župe za Južnu Srbiju, kao i druge nacionalne manifestacije pokazuju, koliko je svestrano razvijen nacionalni osjećaj kod ovih mladića. Intere­ santno je istaknuti kakav utjecaj na ove poletne sinove pitomih ravnica i surovih 306 gorskih predjela Južne Sr- Osim šestorice Bosanaca, koji su ove godine ma­ turirali i koji su u ovu školu pri njezinu osnutku bi­ li upisani samo u oskudici prijavljenih iz ovih krajava, svi su ostali pitomci pripadnici Južne Srbije, San­ džaka i Crne Gore. S obzirom na žalosnu činjenicu, �da ovatnošnji muslimani radi svoga konzervatizma i nasjedavajudi nasaVjesnoj agitaciji raznih šićardžija, vrlo slabo pohađaju druge sredaje škole, ovaj je za­ vod za njih prava blagodat, pa se i radi toga vrije­ dnom nastavničkom zboru može čestitati na polučenim rezultatima. Mladim maturantima u njihovim daljnjim studijama želimo sreću i napredak, uvjereni, da će kao i vjerski i svjetovno obrazovani intelektualci me­ đu svojim suvjerenicima dostojno izvršavati kulturnu misiju čistog islamskog vjersko moralnog uzgoja i prosvjećivanja najširih narodnih masa, te učvršćivanja jugoslavenske državne misli u ovim krajevima. A. Балпгија Пет година рада дома ђака I'еометарске школе у Београду Ha данашњеи времену општег матервјалвзма, себичноств в тјесногрудности, ријетко се појави no који свијетао примјер самилости, саосјећања n љубави пре* ма ближњем и слабима. Ta негативна карактеристика нашега доба појачана je још и тешким економскии стањем цијелога народа који трпељиво и храбро подноси све ове недаће. И у оваквој нејасној и неодређеној ситуацији, иноге корисне и плеиените кдеје, остале су неостварене, предосјећајући унапријед непроходне препреке и незгоде. Врло често и многе внституције са готовим,и првкупљенвм сретствима неиају храбрости и поред најбољих намјера да остваре жељенв диљ и послуже једној корисној идеји. Тим више нас взненађује, a понекад нам i 1згледа и невјероватно да »-један човјек и тв врло млад потпуно самостално предузима једну оамосталну акцију у нашој Престоници, акцпју за 8брпн»аван>е свромашних ученвка Геометарске гаксле. Taj срчани и агилни омладинаи, који je и сам осјетпо тегобу живота у току свога школовања, беспријерном агилношћу 0 пожртвовањем успио je да за кратко врвјеме обезбје ди школовање великом броју сиромашних ученика који би иначе без његове поиоћи остали незаттићени и изложени разнпм невољаиа, ради чега би многи од њих морали напустити тколовање. Весели нас тим више, што je овај вриједни омладинац својии радои највише поиогао и задужио омл&дину муслиманске вјере из наших крајева. Taj омладинац који je уз помоћ Гл. Одбора Гајрета у Сарајеву, Београд. Гајрета и других просвјетних и хуманих друттава успио да створи дом у коме су нашли ваштиту око 300 сиромашних ученика, јесте г. Ибрахпм Мухамедагић, апс. права, иначе родом вз Бвхаћа. Ње* говои заслугом, у току оввх 5 годвна, обезбједило je егзистенцију око 300 свромашнвх свршених геометара од којвх je нреко 100 муслвмана, a међу овпма већвна Гајретоввх пвтомаца. Оввх дана прослављена je на врло свечан начвн петогодвгањвца в занршетак рада на којој су присуствовали: Нзасланвк 1Б. В. Краља г. Мушицки, потпук., помоћник Мвнвстра Фвнанс. г. Станоје Не- дељковић, взасланвк Минвстра Просвјете г. Главинић, начелник, взасланвк Мин. Трг. Оефероввћ, взасланвк Мвн. Соц. Полвтике, взасланик Беог. Жен. Друштва гца Митровић, угледна госпођа Нака Спасвћ, затим гг. Ди. М. Ћурвчић, проф. Универзитета, Др. М. Беговвћ, Др. Ш . Бехиен, адвокат, Др. С. Уџварлић, Куленоввк, шер. суд. A. Хвџић, вмам в многп други. УћраИвнк доиа г. Мухамедагпћ поздравио je топлвм говором нзаслника Њ- В. Краља в остале присутне в взнво све потешкоће на које je навлазио у току свога рада. Затвм je говорио г. Ст. Недељковвћ, помоћнвк Мннвстра Фвнансвја, којн je у дужеи говору прпказао значај в заслуге ове установе- Г. Недељковвћ нарочвто je нагласво да пола успјеха око образовања потребног * броја геометара припада г. Мухамедагвћу, зашто му он у своје вме изражава велику захвалност и признање. У вме ђака, пвтомаца захвалво се je г. Авдвћ свршени геометар в питомац доиа, којв je врло дпрљиво истакао љубав, братско поступање и доброту њвховог досадашњег управнака г. Мухамедагпћа. У име универзптетсКе оиладвне захвалво се г. Мухамедагићу г. Бујукалвћ Хајрудвн, канд. шуиарства, који je у свом говору најбоље истакао значај в улогу ове акцвје и оцртао тешке прилике у којпма се школује данашња омладина. Његов говор којв je врло карактервствчан наводвмо у цпјелости: „Пма један первод времена у животу сваког човјека кад се ocjeha најввше воље и склоностп за рад на општеи добру, кад je срце пуно самилости за све оне који помоћи требају и вол>е да им својвм радом помогне. To доба јесте доба младости. Али ето na жалост, све ове најљепше врлвне које красе човјека, усађене тамо негдје у дубинама његове душе, у већвне од нас леже успаване, умртвљене. Зато je потребно да их пробудвмо, да им оиогућимо да дођу до свога пзражаја. Напокон, и само данашње врвјеме то нам вмперативно валаже. Еконоиска в мсрална крпза, као посљедвце Свјетског рата, које данас достижу свој врхунац, оставвле су в остављају на нама, данашњвм генера" 307 �цијама своје Дубоко урезапе трагове. Ну оне имају и једну добру страну, што нас упућују једне на друге. научиле су нас да je ипак човјек човјеку најпотребнији да смо ми једнн другвм неопходни, и тим су пробуднле оне усааване врлвне п снисао за узнјамно потпомагање. Какав je жввот нас, данашње школске омладвне, нарочито оне на универзитетима, сви мн дсбро знамо. Нема впше оног безбрижног живота који се проводи весело, без помисли какво ke „сутра “ осванутп. Највећи број данзшњих омладвнаца препуштен je самом себи и то често аута у најмлађпи годинама свога живота, јер им њихови најближи нису у стању да прибаве ни најскромнија средства за живот за вријеме школовањч. ћати да постану кориснв грађани своје стаџбине. Ту je бво и почетак стварања ове корвсне установе чвји се резултати тако јаспо виде. Ствараоц овог дом» г. Мухамедагвк, нитн je какав богаташ, нити рентијер, него спромашни студент прзва којп je прошао кроз све оне тешкоће кроз које многи од нас пролазе и усознао све стране живота. Отуд ето код њега толико разумпјевања за све оне куји су њему слични и воле да им у најтежим часовима прптече у помоћ. Са једном челичном вољом и енергвјом присту пио je преданом раду. Змао шта je хтио и био je ув* јсрен да ће успјети. И тако je уз помок добрвх људи и друштава успио да створи ово уточиште у којем je за релативно кратко вријеме, врвјеме од само 5 гоИ ето, жнвећв под таквви околностпма, данаш- дпна, нашло ззштвту око 300 омладинаца из сввх ња омладина бпла je присиљена да властитим радом крајева наше домоввне. To je свакако један знатан привређује да би олакшала живот на студвјама. Зато успјех који заслужује сваку хвалу. Ш то je још наросу пак требале да се створе иогућности за такав рад. чито важно дио овај покрет вођен je са највећом Требала je да се створи основа за такав рад, a та #скромношћу без вкаквог иетицања, хармонично, као основа je без сумње воља, солидарност и смисао за што ^Јђ и живот текао у овом скроином дому: самопомоћ. У том емислу чињено je безброј покушаја Од оног д&на од како сам дошао у Београд пракоји су остали без успјеха. Напокон се ппак успјело. тио сам рад г. Мухамедагића и створио сам убјеђење, Створене су организације узајамног рада и потпомада je он нашао прави пут који ми годинама тражимо. гања Резултат тога рада јесу многобројне студентске Данашњој омладини овај рад треба да послузкв као мензе, домови, библио^еке и друге корисне у си вјетао примјер, a његови резултати као охрабрење, створене властвтом внидијатпвом □ радом _ да и она пође истим путем. E t o , такав слнчан покрет je и акција г _ Од нае. данашње омладине, много се очекује. Мухамедагика на 'збрињавању ученика 1м ј А .__ г ___ Зато ми треба да оваквим заједничквм радом, радећп отс.ека сред. тех. школе чију m u петогодишњицу п једни за друге, помажуки сами себе својим властитим ављамо. завршетак рада данас прославља] радом разбудимо ону најбољу врлину — љубав према раду на помагање евојих ближњих и на подизање цн;е1ЈВР.НИ у v дому г. МухамеИ ови омладинци окупљени дагнћа, нашли су се у току свога школовања у врло лог свог народа. Ha овом послу нека нам рад Мухатегаким приливама и бпли су препутптени самим себи. медагвћа буде путовођа-" Послвје бурнвх овација и првзнања г. МухамеНеку погријешити ако рекнем да најмање на 9 0 % дагику, свечаност je протекла у најл>епшем располоњих чекају њихови најближи да им помогну. Зато je требало ову омладину збринути, требало им je омогу- жен>у. P rivreda Naše selo (Sarađuje Udruženje Jugoslavenskih Agronom a-sekcija Sarajevo) Riječ uredništva Teškoće u koje je zadnjih godina zapala poljo­ privreda, a s njome zajedno i ostala zanimanja, ogrom ­ ne su. Na sve strane već više godina traže se spa­ sonosne mjere. Od svih tih mjera, izgleda nam, da je udružiti ga — zadrugarstvom ojačati njegove privred­ ne i kulturne snage. Još prije nego što su se pojavile prve privred­ ne nevolje kod nas, mi sm o taj put jasno nazirali, te najvažnija ova: osposobiti našega poljoprivrednika za poukama u našem bolju, sivršeniju i veću proizvodnju, a ujedno sa tim jevima upozoravali na njega poljoprivrednike. Sada je, 308 listu, raznim predavanjima i teča­ �međutim, nastala takva situacija da pojedinačna akcija i u tome pravcu neće mnogo pomoći* Sve naše na­ rodne snage moraju se koordinirati i uputiti tome za­ jedničkom cilju, pred kojim moraju iščeznuti sve dru­ ge razlike među nami. Samo tako naš će narod sret­ no prebroditi privredne i sve druge poteškoće. Imajući uvijek naše opće narodne interese kao putokaz u svome radu, mi najtoplije pozdravljamo i inicijativu naših agronoma, da naša ovdašnja kultur­ na društva u svojim časopisima otvore i jednu stalnu rubriku za poljoprivredne pouke u kojoj će naši agro­ nomi besplatno sarađivati. Mi smo im na tome, šta vise, osobito blagodarni i ističemo ih kao primjer na ugled ostalim našim intelektualnim radnicima. Rubrika „Naše selo" donosiće popularne članke iz raznih područja privrede i kulture sela. Počeće se sa osnovnim praktičnim poukama, tako da će ovo biti ujedno i neke vrste dopisna škola, koja će čitaocima dati zaokružena saznanja i« napredne poljoprivrede. Sloga, oni ko,i se interesuju za ova pitanja, a naročito naši poljoprivrednici, treba sve ove članke redom da prate. U istom cilju otvara se i rubrika „Pitanja i od­ govori", preko koje će čitaoci moći stavljati razna pi­ tanja iz svoga dnevnoga života, i to ne samo iz poljo­ privrede, nego i iz medicine, veterine, prava i t. đ. Pitanja treba da su ozbiljna, kratka i jasna. U ovome broju donosimo članak g. log. šerifa Bubića o zemljištu, kao osnovnom činiocu poljopriv­ redne proizvodnje. Molimo naše čitaoce da ova i sva buduća izlaganja sa pažnjom prate. Ing. Š erif Bubić, Sarajevo: Zemljište I n jeg ov i sastojci (Iz Udruženja Jugos). Agronoma — sekcija Sarajevo). na. P reviše nisko stanje podzem ne vode m ože za su šn og v rem ena proizvesti nestašicu v od e u zem ljištu, a to je štetno po usjeve. A ko je pod­ za zem ljoradnika od na jveće važnosti. R ačuna zem na v od a previsok a tada nastaju baruštine pa se, da o k o 40% u sp jeha u zem ljorad nji zavisi se uslijed nedostatka zraka u zemljištu stvaraju od ob ra d e zem ljišta. P o g o to v o kod nas to je t. zv. hum usne kiseline, koje štetno utječu na slu ča j. Naš zem ljora d nik u op će slab o o b ra đ u je P oljop riv red a jeu>u vezi sa iskorištavanjem zem ljišta, te je radi tog a spoznavanje zem ljišta zem ljište, te su r^di toga i prinosi sa otfoga v rlo m aleni. Ali k o h oće da zem ljište ob ra đ u je ka k o treba, treba najp rije da se sa njim e upozna. Mi sm o od lu čili da u našem listu u b udu­ će stalno rasp ra vljam o razna pitanja iz zem ljo­ radnje. Da bi naši čita oci m ogli da prate sa razum ijevanjem naša izlaganja, mi m ora m o p o ­ četi o v d je iz p očetk a — upoznati se sa osn ov im a zem ljora d n je. Među te o sn ov e spada na p r­ vom m jestu poznavanje zem ljišta. Iz čega se sastoji zemljište ? Zem ljište se vode, zemljišnih zrnaca, zraka i ži­ vih bića. sastoji iz N aprije ćem o nešto reći o zn ačenju v od e u zem ljištu. Voda pada kao kiša ili sn ijeg na zem lju. A k o naiđe na nepropustne slojev e skup­ lja se i čini podzemnu vodu. A k o nepropustni sloj p od zem ljom stvara kakvu uvalu, tada p o­ staje podzemno jezero. A k o je nepropustni sloj visok , nadignut, tada podzem na v o d a otječe u zem ljišne pore, izlazi iznad zem lje i stvara nad­ zemne vode (m očva re i sličn o). N adzem ne vode stoje u vezi sa podzem nom v od om . A k o pod­ zem na v od a izbije na k a k v oj uvali n apolje, on­ da nastaje izvor. Visin a podzem ne v od e m ijenja se. P enje se za kišovitih period a, a opada za su šn og vrem e­ bijjni) razvoj. V od a ima v elik o značenje za razvitak usjeva. U prvom redu voda služi za ishranu biljki, pošto se tijelo zelene biljke sastoji većim dijelom iz v od e (7 5 — 95%). Isparavanjem biljke neprestano g u b e v od u , p a j e za to m oraju stal­ no obnavljati iz zem ljišta. Osim toga, voda je sretstvo za rastvaranje hranjivih sastojaka iz zem ljišta, ili iz gnojiv a, d a bi ih biljke m ogle primiti p om oću svojih vrlo sitnih žilica zvanih sisavice. V od a, pored toga, prenosi hranjive sa­ stojke iz zem ljišta u biljke. Dalje sve korisne prom jene u zem ljištu provađ aju se u prisutnosti v ode, a m noga i korisna živa bića, o kojim a ćem o kasnije govoriti, ne bi m ogla živjeti bez v od e. A k o v od e nema u zemljištu dov oljn o, ta­ da b iljka zastaje u razvoju, vene i najposlije ugine. T ak o na pr. ako žito dok je jo š m lado nem a vode, onda nećem o imati slam e, a ako mu nema v ode u starosti, onda nećem o imati zrna. Što j e b iljka mlađa, to teže prolazi bez vode. A k o b iljke u mladosti ne dob iju p otrebn u vodu neće to m oći lahko nadoknaditi kasnije ni sa većim količinam a vode. A k o je neki usjev do sjem enjanja prošao sretno sa v od om , ostali dio života m o ći će dovršiti i sa m anjim količinam a vode. 309 �P ita n ja 1 o d g ov o ri N . S. SemiZOVaC. — Kod mene se svake godine jabuke ocrvaju i prije nego sazriju opanu. Šta je tome uzrok i kako ću se pom oći? O dgovor. — Kod jabuka i krušaka crvljivost prouzrokuje mali Jeptir jabučni savijač. Ovaj leptir pojavljuje se već u т је з е си junu. Tada počne nositi jaja po plodovima, lišću i grančicama jabuka i kru­ šaka. Gusjenice, koje se razviju iz tih jaja, progrizaju još nezrele plodove na kome bilo mjestu, pa ide pre­ ma sjemenkama. Često puta crvljiv plog opada ranije nego dczrije, kako je to i kod vas slučaj. Gusjenica se tada izvlači iz njega pa se sakrije pod koru stabla ili u zemlju. Ako plod ne opane, gusjenica se sama izvuče i na niti spusti na zemlju ili na stablo. Pod korom ili na zem lji gusjenice se zapredu i prezime. Na proljeće, u mjesecu maju, gusjenica se začauri. U m jesecu junu izlijeće nov leptir. Za Obranu od ovoga leptira, odnosno od njegove gusjen'ce treba prije svega čisto držati samo stablo. Svake godine treba koru ostrugati čeličnim čet­ kama. Strugotinu treba spaliti. Stablo treba premazati voćnim karbolineumom. Jačina rastvora 10% , t. j. na 90 litara vode 10 kg. voćnog karbolineuma. (Karbolineumi se nalaze u trgovini pod raznim imenimai kao Dendrin, Drvorin, Arboriu, LoZol, Palantazan, Karbokrimp i dr). U istu svrhu dobro je metati pojasove od krutog olučastog papira oko stabala. Širina pojasa 5 —6 cm. On se po gornjem rubu čvrsto stegne kanapom, tako da gusjenica ne m ože ispod njega proći nego se u nj zavuče. Kasno u zimu skinu se pojasevi i spale skupa sa gusjenicama. — Opalo crvljivo voće treba odmah sakupljati ispod voćaka, pa davata stoci ili ga zgnje­ čiti, .pa na zgodan način upotrijebiti. Ing. Jovo Povovlć М ерхум Абдуселам Џ ум хур Угасио се један плодау живот, затвориле су^Јве очи једног умвог човјекб, престало je да куда срце једног народњака п просвјетптел>а омладане, умро je Абдуселам Џумхур, фрховнп војни имам. херцеговачка орда и планине, он се no свом национаном осјећању опредијелио да са ове најистакнутије тачке остатак своје снаге стави у слумсбу изградњи ове на ше заједничке велике Отаџбине. У оно доба, кад je надноналнп рад био скопчан са велпким потешкоћама и опасностима, кад je увјек над главом виспо непријател-ска мач, рахметли Абдуселам поносно je развпо нацпоналну заставу међу wyслпманима у своме Коњицу, цијелога вијека неустрашиво се борио за напредак свога народа и за националне идеале. Kao такав био je на ударцу тадањих немилосрднвх и окрутнпх власторжша Х ер ц Јгививе јер се je са својом снагом, као добар муслииан, залагао за националне идеале, братску слогу, за ослобође-i ње u уједињење. Рехиетли Џумхур био je човјек плеиената срца, чврста непоколебна карактера, питоме благе ћуди, чов- Рзхметлп Џумхур борио се за т о онда, кад су бездушни завојевачи своје планове засновали на рзздору и вјерској мржњи вашега једнокрвог народа, a своје право на силп и бајонетама. И kio што херцеговачке суре клисуре одољевају невремену и непогодама тако je и он пркоспо и лажним обећањима и претњама, опасностима и прогонина. Кад je оркан свјетскога рата завијао над нашим главама и иноге ваплашио и сатрао, он je остао непоколебљпв, веран своме националвом раду н мирно je подносио увреде, понижења и страдања и увијек чврсто вјеровао у побједу нашу. Кад су се разишли густи ратни облаци и кад je сунце слободе обасјало »II [ .je ' •/»' јек снажне, несаломне воље и рјешености да увијек иде право, ведра чела и уздигнуте главе, вазда отворено казује што мисли и осјећа, правду љуби, истини тежи, твори што говори a при том увијек имајуки пред очима добро и срећу свога народа. Ha разнвм пољима јавнога рада он je увијек уносио искрену љубав за народ за који je његово патриотско срце увијек куцало. Поред поштеног и истрајног рада у Соколу, Просвети и Црвеном крсту он je наотавио предратне традиције Гајрета, залагао се за срећу и напредак муслиманске омладине, коју je много задунсио. Студентски дои Беиградског Гајрета „Осман Ћикић" у Београду, гдје je сијештено преко стотину студената Београдског универзитета, дјело je његова несебичног и неуморног рада. Рођен у Коњипцу, у срцу нашег најнационални jer народа, год. 2885, млади и сдушевљени Џумхур полазио je школе у свом родом мјесту. Т у je послије школе и вршио своју свештевичку дужност у главној џамији. Сјајве побједе српске војске у Балкавском рату едевтрисале су сва нацаоналва срца v веослобокениц 310 » �крајевииа нашег народа- Херцеговачка омладпна и илада Босна водиле су главну ријеч- Млади Џумхур, пробуђен национално, ишао je смјело стопама Османа Ђвквћа и осталих вођа омладине. Оженивши се из Сарајена, напусти своје родно мјесто и поста 1919. г. имам беогрздске џамаје, a 1920 пређе у Министарство војно ва референта муслиманске вјероис-повјести, на коме je положају остао све до 27 јуна 1933 год., кад je скрхан болешћу испустио своју племениту душу’ По жељи породице пренесен je на вјечни боравак у родно му мјесто Коњац. Импозантна пратња, која? je рахметлију испратпла до жељезначке станпце у Београду и огромне масе народа, које су га дочекале у Коњицу, биле су видан доказ колвки je број угледних поштоваоца рахметлија имао и какве je симпатије уживао међу људима, којц су га познавали. Нека je рахиет његовој племенитој душн ! Nove Knflge Uloga vakufa u vjerskom i svjetovnom prosvjeći­ vanju naših muslimana Knjiga bez sumnje sadržaje mnogo dobrih kva­ liteta. Pisana je naučnim stilom i sadržaje mnogo Pod gornjim naslovom izašla je u Beogradu knji­ zanimljivih podataka. Vakufi i uređenje naših vjerskoprosvjetnih prilika na njihovoj bazi jest danas centralno ga ovećeg formata od g. A. Balagije, diplomiranog pitanje, koje interesuje islamsku vjersku zajednicu u pravnika. Pisac je ovaj predmet obradio po jednom od pet temata, koje je raspisao Glavni odbor Gajreta u našoj državi. I već taj fakat je dovoljaD, da primimo sa pažnjom ovaj rad. Zaslužuje pažnju i zbog toga Sarajevu pr. godine, i čiju je nagradu dobio ocjenom što je djelo, intelektualca iz najnovije generacije našo Senata Beogradskog univerziteta. Sadržaj knjige je sli školovane omladine, te time svjedoči da se i naša je d e ć i: I. Istorijat, IJ. Definicija, ili. Uslovi valjanosti najmlađa inteligencija interesuje za naše vjerske pri­ uvakufljenja, IV. Dioba vakufa, V. Organizacija vakuf­ like i si puno smisla i razumjevanja učestvuje u nji­ ske uprave, VI. Misija vakufa u vjerskom prosvjeći­ hovom ‘ saniranju. Moguće je, a to bi bilo i sasvim pojmljivo, d a će vanju: 1. Stanje vjerske prosvjete za vrijeme Turske u knjizi naći stručnjaci teolozi i šeriat. pravnici koji 2. Stanje vjerske nastave pod Austrijom i 3. Stanje nedostatak od čega nisu čista ni velika naučna djela. vjerske nastave u Jogoslaviji (<Jđ -f918 do danas), VII^ Alt 4iod današnje oskudne i mizerne islamske litera­ Misija vakufa u svjetovnom prosvjećivanju i VIII. S o­ ture na našem jeziku, ovo je svakako jedan lijep pritoj literaturi. cijalna misija vakufa. Гајретовгласнмк Управе Гајретових интерната у 1933/34 шк. год. Управе Гајретових интерната за 1933/34 шк. год. састављене су овако: 1) Мушки Конвикт у Сарајеву: г. Алија Хроиић уиравнпк, гг. Хуснија Кчпић и Омер Хајрић префекти /Посљедни још није настуаио мјесто) 2) Женски Конвикт у Сарајеву: г. Ибрахим еф. Хазнадаревић, бивши управник Дарулмуалимина као управник, a гђа Бегајета Гребо, те гђвце Суада Муфтић и Садета Мисирлић као префекте (Гђица Муфтић jom није наступила мјесто.) 3) Шегртски дом у Сарајеву: г. Хусејв Хамшвћ, 4) Конвикт у Тузли: г. Мехмед Салихспахић, 5) Конвикт у Бањалуци: г. Едхем Беквћ, 6) Конвикт п Бвхаћу: г. Сулејман Реџаћ, 7) Конввкт у Мостару: г. Ахмед Биквћ, 8) Конвикту Плевљу: г. Ибрахим Биоградлија, 9) Управа заједнвчког конвикта Гајрета и Просвјете у Требвњу препуштена je тамогањим мјеснви одборвма оба друштва. Пошто у неколико интерната не станују управници, Главни одбор Гајрета иоставвће у твм внтернатвма вамјенике управнвка, у првом реду из рвдова настав- ника a у помањкању оввх из редова мјесне интелигендвје. Поред тога, Одбори Гајрета у мјествма Гајретоввх интерната взван Сарајева изабраће вз своје средине no тројвцу чланова, којц ће сараЈјиватв са управом пнтерната и подноспти извјештаје о раду u реду у интернатпма. Vjerski waspitaii u Gajretovim konviktima Odgoju omladine u Gajretovim konviktima po­ klanjala se oduvijek najveća pažnja. Naročita briga je Gajreta i Gajretovih ljudi da pored opšteg odgoja da­ du Gajretovoj omladini što bolji vjerski odgoj. U tom pravcu Gajret je i dosada činio sve što je u njegovoj mogućnosti. Da bi se vjerski odgoj među Gajretovom (.mla­ dinom u buduće siatematskije izvodio i da bi se i u ovom pogledu polučili što bolji uspjesi, Glavni odbor Gajreta obraćao ee prošle godine, u nekoliko navrata, našim vjerskim vlastima s molbom da ove izrade pro­ gram rada vjerskih vaspitača i da one postave vjerske vaspitače u svima Gajretovim konvikti­ ma iz redova naših najsposobnijih alima. Konačno je Ulema Medžlis u Sarajevu u svojoj s :eduici od 19 avgusta o. g. donio zaključak da se za vjerske vaspi­ tače u Gajretovim konviktima postave nastavnici vjere 311 �своје академске оиладине бројним одзивом, прилозима, обилним в биранли бвфеом- Поред великих режијских трошкова забава je материјално врло добро успјела a у моралном погледу питомци су достојно репрезснтовалв св)ј дом. Испред питомвца в питомвца госте je поздравво, захвалио се на бројној посјетв, као в поједвнцима на учнњенвм услугама в упознао првсутне са радом Београдског Гајрета „Осман Ђиквћ“ пвтомац САЛИХ ХУМО, канд, ннг. фор. Концертнв дво забаве^.врло добро je изведен захваљујућв пожртвованости в добровол>ном учествовању г. г. СВЕВЛАДА МАТВЕЈЕВИЋА, полит. првстава срес. нач., ВЕЈСИЛА ХАЏИБЕГИЋА, војно судског првправнвка, МУСТАФЕ ДИЗДАРЕВИЋА, матуранта гвмшзвје, ФЕРИ-а Otvorenje odjeljenja za tilimarstvo u Gajretovoj ra­ Ш ЕН К А , матуранта гнмназије. Публвка je нарочвто била оДушевљена нашам севдалвнскпи пјесмама Koje dionici u Trebinju. je .отпјевао својим одлвчнвм тенором г. Хаџвбегвћ. Uprava Gajretove radionice za izučavanje i izradu Пптомац ЏЕМ1ДИД. 1НАЋ.ИР, ст. фил. рецитовао je ručnih radova u Trebinju nastojeći da odgoji napred­ Османову пјесму „Кћерка цара крвопвје . niji, praktičniji i spremniji ženski naraštaj, koji će znati Пвтомци в пвтомице Београдског Гајрета »Осda svojim vlastitim silama poradi na unapređenju ku­ ćne industrije i radinosti, otvorila je od 1. jula o. g. ман -£>пкаћ“ сматрају sa дужвост да се в овнм путеи u svojoj radionici odjeljenje za ; ?ilimarstvo, za koju se још једаипут захвале сввма онима који су било првлогом, бифеом, посјетом вли ма каквом другои услуgranu rada prijavila 40 muslirpanki — djevojčica. гом првдонијелв успјеху забзве a нарочвто сз захваTečajem za ćilimarstvo^sa puno takta rukovodila je Ma lume hanuma Ajdinagić, učiteljica Gajretove ćili- љују г. Ибрахвму Фејвћу претсједнвку иостарске marske škole iz N ovog Pazara, kpja je radi tog naro­ општине. X - К. čito došla u Trebinje sa; agilnim upraviteljem te ško­ t \ / 1 'п Pozdravne depeše pretsjedniku Gajreta le i poznatim Gajretovim neimarom g. Hafiz Ramiz g. Dru. Hasanbegoviću ef. Paljevcem , koji nežališe truda niti umora od tako daleka puta, da bi samo m ogli da izvrše svoju patri­ Bileća: Sa svečanog Gajretova teferiča u Bileći otsku i svetu islamsku dužnost, kako bi osposobili pozdravljamo svog dičnog vođu i pretsednika. što više curica u ovoj цnosnoj i korisnoj privrednoj Pretsednik: Arnautović grani rada. Uprava radionice kao i muslimani grada B egov han: Sa svoje prve godišnje skupštine po­ Trebinja na ovom plemenitom i bratskom gestu izri­ zdravljaju odano svog pretsjednika. ču im svoju zahvalnostMjesni odbor Gajreta Begovhan Nakon završetka tečaja sve ove curice uposliće Cazin: Sa brojno posjećene glavne skupštine se u radionici i tu sebi i svojim zarađivati koru hlje­ mjesnog odbora Gajreta u Cazinu, članovi Gajreta po­ ba, jer se uprava Dada, da će izrađene radove m oći zdravljam svoga pretsjednika s poklikom da živi naš lahko plasirati obzirom na njihovu finoću i ukusnost pretsjednik Dr. Hasanbegović na diku i ponos Gajreta. sastava farbi, tetako ako Bog da stalno uposliti 30-40 Pretsjednik Jikić, sekretar ćoralič muslimanskih curica i donekle ublažiti bijedu koja je F oča : Delegati mjesnih odbora i povjereništava zivladala m eđu našim muslimanskim svijetom. sreza fočanskog pozdravljaju Vas sa sreske skupštine, Pretsjednik Šefkija Karabdić. Da B og da, da ovaj hairli započeti posao trebinjskih muslimana urodi korisnim plodom i da uprava Plana: Sa prvoga Gajretovog teferiča u Planoj radionice svoju ideju u c'jelosti sprovede. srdačno pozdravljamo pretsjednika i vođu želeći mu dobar uspjeh u radu za dobro muslimana. i arapskog jezika i to: 1) Za muški konvikt u Sarajevu g. Muhamed ef. Pašić, profesor, 2) za ženski konvikt u Sarajevu g. Abdulahbeg Zečević, profesor, 3) za šegrtski dom u Sarajevu g. Hafiz Omei ef. Mušić, profesor, 4) za konvikt u Mostaru g. Ahm ed ef. Kasumović profesor, 5) z» konvikt u Tuzli g. Abdurahman Adil ef. Čokić, profesor, 6) za k nvikt u Banjaluci g. Muhamed ef. Alihodžić, vjeroučitelj, 7) za konvikt u Bihaću Mehmed ef. Hadžić, vjerouči­ telj, 8) za vjerskog vaspilača u plevaljskom konviktu ved ranije je postavio skopski Ulema-medžlis g. Bećira Mulovića. Za vaspitača u trebinjskom konviktu g- Meh­ med ef. Čolovan. Vjerski vaspitači u svima internatima ved su na­ stupili dužnost. Вртна забава Београдског Гајрета „Осман Ђикић“ у Мостару У суботу на вече 12 пр. мјесела првпедвли су студенти питомци и питомице Београдсксг Гајрета „Оеман Ђвквћ успјелу вртну забзву у корист евога дома. 3^б»па je одржана у градском парку и просторијама Хотела-Неретве. И овога пута мостарска публпка иоказала je потпуно равумвјевање Гајретове идеологије и поиогла остварење ове племените акције 312 Pretsjednik Salko Avdić. — Podmi r i t e pr et pl at u! — �O r a d s l& a Š t e d io n ic a o ■ p ć i n 1 m g j m c i e t S e . m g c v a Temeljna glavnica 40,000000- Dinara *5 Č ekovni 1 1 ja la 1 1 e raču n S a r a je v o s lo v im a k o ji kod P o š ta n s k e b ro j 2172. — z a s ije c a ju u Š te d io n ic e Bavi se s v im bankovnu fili­ po­ stru k u . Z 4 L AGAONICIJ O s im k o ja d a je to g a z a jm o v e d r a g o c ije n o s t i uz na im a s v o ju z la to sreb ro n a jp o v o ljn ije m i o s ta le k a m a te . fl 1 _ Banka Gajret d. d., Sarajevo V/, /// /// Wi VA ///. VA VA ш. Rezerve Din. 2,000.000'- akcijski kanital Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za tr­ govanje sa valutama i-dtvizama- Zavod je također i pupilarno osiguran. Osniva, огт ganizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne kultur­ ne i humanitarne ustanove. auti Od čiste dobiti daje 6 % KULTUR­ NOM I PROSVJETNOM DRUŠTVU „GAJRET". ■/// ,// Ш /// '/// ш џт ш ш ■//A /" /// /// /// Sve doznake u domov.ni i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantniUloške ukamaćuje najpovoljnije i ispla­ ćuje iste u svako doba. Islam skadioničkaštam parija! o. S a r a g e v i a izragjuje sve u štam­ parsku struku spađajuče poslove 5з r ж O Jeftino i ukusno U U svačijem je interesu da sve potrebne tiska­ nice nabavi kod Islam­ ske dioničke štampari­ je u Sarajevu. �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d4e2600665774c379364c9e3de9fbae4.pdf 6efbafd30620a6f144b7b2a572eea4bd PDF Text Text Сарајево, 1. новембра 1933. Вехбија ШмамовиЛ — Мостар. Осман ЂиниК П о в о д о м п о д и з а њ а с п о м е н - т у р о е т а у М о стар у . f Навршило се двадесет година од смрти пјесника и националног радника рахметли Османа Ђикића. Име његово не овначава само име једног човјека, који je својим радом задужио народ, него je то име данас синоним једне идеје, једног покрета и јаког културнонационалног замаха наших муслимана. Њ егово име означава један од аај8начајнијих временских периода у културној и националној историји нашој. Рођен непосредно И8а окупације наших крајева no Аустро-угарској, већ први дојмови, које je у дјетињству добио ns средине у којој се налавио, упућивали су га на мржњу према окупаторима. Te импресије, које je као дијете прпмио, остале су усјечене у његовој дугаи кроз цио жовот. И рад његов одмах у средњој школи дошао je у сукоб са тадашњим прописима и ваконима, na ради тога као средњошколац мора да напусти не само своје родно мјесто, него и своју уж у домовину. Након кратког боравка у Цариграду, враћа се у Београд, који je тада био његов идеал, гдје je могао несметано да у својим патриотским пјесмама даде одушка своме патриовму и мржњи на угњетача. У Босну се враћа управо када je била у највећем јеку борба ea вјерско-просвјетну аутономију и од тада почима његов културни, национални и политички рад у пуном своме вамаху. ЕВегов долавак у нашу средину био je права благодат, јер поред тога што се осјећала потреба ea једним човјеком чије je оштро перо било нужно да јавно изнесе право расположење и борбеност муслимана према окупаторима, поред тога његовим доласком дат je цијеломе покрету један изравито на- r >* -» ционални правац и борба je попримила форму националног покрета, који je у својим жељама и тежњама ујединио муслимане и православне. Но sa полетног и борбеног интелектуалца, националног револуционара, овај покрет није био довол»но борбен п његова идеологија није наила8ила на- право разумијивање код најширих слојева, na вато он се баца на рад у Гајрету. Ту налазп омладину која поприма н>егову науку. Рахметли Осман, са својим нарочитпм органпзаторским способностима, потпуно je предобио омладину и одгојио читаве генерације, које су увеле себн као ysop У жпвоту, рад, карактер и борбеност свога великог учитеља. Они су постали касније, све Д° данашњег дана, чувари и проповједници његових идеја. Kao учитељ и отац омладнне коју je одгајао, 8нао je као ријетко који педагог, да нађе и заведе хармонију ивме^у вјере и нације, истичући се свагдје као добар муслиман. Бацивши се свом свагом и младеначком жаром на рад, na рад на свим пољима нашег народног живота, није ни мало водио рачуна о томе, да и најјачи подлегну, na вато врло рано дарова свој младо живот народу и раду sa народ. И прошло je пуних двадесет година од његове смрти. Двадесет година са снебивањем смо на упите многих домаћих, a и странаца, гдје се налази Османов гроб, покавивали прстом на гроб обрастао са трњем и коровом, на коме се тек jom могу распознати два поцрњела нишана. Са снебивањем смо га покавивали, јер je већ давно вријеме, да његов мезар буде и no вањском ивгледу 313 �мјесто на комв fce ce напајати нове генера- бор je ових дана органивовао прикупл>аа»е рације a нова покољења његовим мислима прилога за споменик и раваслао нарочите водиљама и у8имати их себи као свијетао при- блокове свим својим јединицама у држави. мјер. И вањштина његова мевара требала je Надамо ce да ћемо ову авцију схватити да видно покавује, да ту лежи најваслуж- како треба и да ћемо сви онако неподијенији међу најваслужвијим. љено, како нас je све волики рахметлија своОве године на предлог Мјесног одбора јим радом вадужио, исто тако неподијел>ено Гајрета ив Мостара годишња скупштина и са еланом приступити раду око прикупГлавног одбора одржана 16. јула у Сарајеву, л»ања материјалних средстава, којима би му вакључила je да Гајрет увме иницијативу ea подигли вјечан спомевик вахвалности и наше подивање споменмка рахметли Осману. Иста љубави. Наша покољеша треба да Н8 тих впдних скупштина je једногласно вотирала у ту сврху једну суму новаца, коју Гајрет према својим споменпка црпе наук, да им ти споменици материјалним приликама може да даде. служе у животу као видан принјер како треСтојећи на становишту, да je рахметли ба радити и жртвовати ce ea напредак свога Осман Гајретов, муслимански и цијелога на- народа, те да истовремено виде, да народ шег народа подједнако, јер je својим рефор- 8на и да цијени те жртве. Ha тај начин ћемо маторским, културним и националним ра- ce бар дјеломично одужити нашем великом дом подједнако вадужио све нас, Главни од- учитељу и всфи. Чедомил MumpuHoeufi: М схмед Лли-иаш а Ризванбеговић> Сточевић Породица Рлвванбеговпћа (Сгочевића) стара je херцеговачка породаца, племенита не само no свом витешком колену, које je jeдно од најстаријих у целој питомој Зети, него и no своме духу, no ње8иним племенитим и јуначким националнам прегнућима. По директној крвној лови, Ри8ванбеговићи потичу од Ивана Црнојевића, силнога и мудрог владара Зете, од чије породице остадоше још две муслнманске гране, скадарских Бушатлића и дула^инских Махмутбеговића. A вна ce сав вначај и снага ових трију породица у ономе пространом појасу који ce протеже од Драча до Скадра, Бара и Подгорице, до Н вкш ића, Невесиња, Стоца и Мостара, вначај у толико крупнији што je трајао столећима, непромењено, без обзара наприлке које су владале и догађаје који су иваввалп дубоке поремећаје не само политичке него и верске, и соцаалне u етичве. Скоро сви, или 5ар они најглавнцјп ослободилачки покрети који су ce јављали ив столећа у столеће, ницали су на тој територији, или су их водила лица no ро^ењу са те тераториЈе, ивданци породица расељаванах са те територије на друге. Неоспоран je факат да je национална jeeгра те територије тако чиста, тако непомућена да, упркос свим етничким померањина кроз 5 и више векова, упркос свим версвим борбама, ту^и национални екстракти нису јачи од 1% , или, вероватно, ни толико. Равуме ce да ово што je истакнуто не можемо у свсму приписивати утицају тих трију честитих породица, нити нам je то циљ. Но стоји факат да су те и такове породице, a било их je још неколико, биле најугледније, најпопуларније, како међу муслиманима тако и међу православнима, да су бпле те које су чувале верску равнотежу, помирл»ивост, истичући повнату девиву да je брат мио које У појасу, којп смо овде само овначили, вере био; да су, напослетку, чусале и eaсачувао ce и до данас најлепши српски јеклањале православне од невајажљивих апетита 8ик, који ce, својом лепотом и богатством Османлија и неодговорног башибовука, упорно иврава, наметнуо ea књижевни јевив. ce борећи како са онима у Цариграду, тако Taj појас je био чувар напионалних тра- и са оним ситним ологаем који je долавио у диција, песме и обичаја, и сачувао их je и име Цариграда. даље и чистије него што су сачувани ма где З а ову тврдњу можемо навести доста друго. примера. Но како нас овде интересује ис814 �кључиво породица Рвввавбеговића, огравичпћемо се само на њевине представнике. Оставићемо и трагичну борбу Али-паше Риававбеговића, да о љој провборимо другом приликом. И8нећемо само један мали део кореспонденције ивме^у Мехмед Али*пагае Риввавбеговића — Сточевића и Томе Ораховца, угледног публацисте и књижеввика, који je са Мехмед Али-пашом био интиман пријател>. И жел>е су повнате ми твоје Te je топло, чисто срце моје, Да су нам се мислн судариле, У овоме ка и у другоме , . Чудновато je ввучво овај десетерац пре педесет и више година. И, eap ввје јасио, да га je написала рука једног искреног патриоте, рука вишег духовног човека, који je eaao да ћенаступити и „последше време“, доба које ће донети дуго очекпвано решење Мехмед Али-паша, Еите8 и јувак, оби- a с тиме и пуну слободу. шао je сва балканска, малоависка и кавкаска По окупацији Босне и Херцеговине, Мехратишта борећи се, као веран поданик, ea мед Али-паша je преко Плеваља отишао у цара и његову величину. Био je то један од Цариград. Тада свемоћна Аустрија прогонила најугледнијих ратника свога доба. Врло ин- га je, внајући да je у стању да, кад год телигентан, добро васпитав, говорио je срп- хоће, поновно вапалн ове две окуппране проски најчистијим херцеговачким дијалектом. винције 'и подигне устанак. Турска влада, Учествовао je у страшној битци на Крсцу, под притиском Аустрије, преместила га je под Острогом, sa време ,девет крвавих да- чак у Ерзерум, ea команданта тврђаве и тога на“, тукао се с Русима и увек имао за твпх краја, да би само што дал>е био од границо пуна уста хвале. По свршевим бојевима пе- Херцеговнне. Огуда je своме пријатељу Оравао je песме, китећи црногорске јунаке no ховцу писао често пуна туге писма, најреваслуви и упоредо са јувацима друге војске. читија сведочанства о својој високој нацооКад je Томо Ораховац ивдао абирку песама налној свести. „Црнв дани Босне и Херце.г<>вввем и кад je Када му je јављено да je у Београду та књига дошла у руке, Мехмод Али-паши, ухваћена нека аустријска шпијувка, која je ceo je и написао писцу једно дивно писмо у вмала вадатак да га мотрп a, евевтуалво, и десетерцу вахваливши му се што о породи- смакве са света, ов je писао Ораховцу: „Кад je Швабо с топовима разоравао ци Ри8ванбеговића говори објективно, но са примедбом да није требао рећи „очистише Риввавбеговиће код Стоца, кад je раворавао вемљу од некрота“- Ево како пева овај вв- дввве куле и прекраспе сераје, која су вет тев: стотива годива били свједок ваше силе, славе и госпотства, баш ви овда се вијесу Рвзвавбеговићи уввосили, вити се покорплп Драги брате, као плашљивице, већ као јуваци и витезови, „Не чистимо вемљу од некрста, и у тој нераввој борби шесваест их у једав Нит од крста вемљу очистимо, гроб легоше, a ве хтједоше се покорптп ћеОставимо вјере поповима лавом ћпфутиву (т. ј. Аустријавцима). Зар И хоџама, вјере чуварпма, мислн тај ћелави ћпфутив да ме уплашв са Нек’ бој бију о вјерском првенству, Нек’ се гложе, кад им je до тога, ^евојкама? . . иНе дај Боже, да се може РазвавбегоНо чистимо вемљу од небраства, вић уплашити од ма какве силе, a вајмање Од неслоге и вависти клете, ћифутеке, која je потајва, вејувачка, вепоПа пружимо један другом руке, ш тева и таква, да се отворево ве смије бо» Крв je једна и јевик je један, рити, него све крпјући, подмукло и овако Једна иисо нек с вама овлада како се вико ве бори. Није се Риввавбеговић Нек нам братство путовођа буде, плашио вити руског мача, ви црвогорског To je свето, то треба радити. оштрог јатагава, a ве да се плаши од лажЗбог неслоге ми смо пропадали, ног јуваштва једвог ћелавог ћпфутпва. Не Te нијесмо Богу мили били, дај ми Боже умријетв док његове ћифутске To je доста, мој соколе сиви . . . очи не виде и ва својој кожп осјете страшвв Здрав Бога, и то дуго није Или ћемо Богу омиљети удар увраје^ена Херцеговца, те да се увјере какве јуваке u сввове ра^а Херцеговива . . Па припремит и братство и слогу Дај Боже да се са ћелавим ћифутпвом убрво И са тијем угодоти Богу. ухватимо за рркл>аве, те да се његове ћиJa повнајем твоје срце, душу, 315 �футске очи отворе и да виде да je оно јутро себи ископао гроб кад je зау8ео Босну и Херцеговину. Ja се, драги брате, не чудим што се на мене тако окомио тај ћелавко, он се боји и плаши, он нема мира, њега мучи његово бе8акон.е. Heke му олако панути Босна, кајаће се што je окупирао то наше 8емл>иште, весело je тамо одла8ио, жалосно ke Босну оставити. Ja сам више него увјерен да Ле Аустрија наЛи гроб у Босии u Херцеговини, јер Ле тамо иукпути иушка освешница, која Ле отворити очи цијеломе свијету, цијеломе Балкану, a нарочишо Словенима, који робују Аусшрији u који je, на несреЛу свију, u још трие, слушају u дворе . . Овако јасну визију аустријске катастрофе могао je, још у првим њезвним данима у Херцег-Босни, видети само духовно снажан човек, израстао И8 народа, уско везан с њим, човек који je читао одисаје народне душе, коме je она увек била отворена књига. Ни пре ни после Мехмед Али паше Ривванбеговика није јасније предви^ен слом некада мокне A. У. монархије, никада једно уверење није било тачније иђра^сено од овога. Осекајући да ће аустријски режим повава^ати верски равједињене Херцеговце и Босанце, писао je 'једном приликом: „Зар драги брате није Б огу плакати, што раде наша брака Рватп, како служе Бечу и Риму, ћесару и папи и шире омразу међу једним и истим народом. Гријех им на душу, што се не сјете ко су и чија крв тече у њиховим жилама, што не чувају браћу, тешко je брату без брата. Доки ће вријеме кад ће се опаметити, али се бојим да буде касно: јер се непријатељи наши силе и множе, и нашу лијепу Босну насељавају Ш вабама, кифутима и Мађарима. Срце ме je забољело кад сам довнао да у срцу Босве ничу швабске колоније. Зар није Богу плакати кад се у Крајини Босанској, до Бањ а Луке, налави неки „Рудолф-Ш тал“. „Рудолф-Ш тали и Босна! 0 тужна Босно и жалосна Херцеговино, што се од тебе учини, ко то са тобом влада, хоћу ли бити срекан да ea твоју слободу дадем живот мој“. П а даље: „Ти се чудиш, драги брате, како читко, чисто и лијепо пишем кирилицом. A како да не пишем, eap није кирилица народно писмо, вар наш правопис народни није усавршен, и такви, какви нема ни један народ. J a уживам кад пншем ћирилицом, нарочито српским правописом, код нашега правописа нема цртежи, све иде лијепо и глатко; пиш есекако 316 се говори, a за то има највишу васлугу опет онај кривоноги Вук Караџик, Само je жалити што сви Срби не пишу онако, како je Вук кавао, и што нијесу сви увели sa књижевни јевик наш лијепи херцеговачки дијалект који je најљепгаи, најчистији и најбогатији, на коме je поникла сва наша народна појевија, којој нема равна у цијелож свијету. Ћирилицом треба да се служе сви муслимани у Босни и Херцеговини, са ком су се илужили и сви наши стари a ти имаш, дао сам ти једно писмо мога рахметли баба Али-паше Ризванбеговика- Сточевика које je писао дробл.анском кнезу код кога су му се налавили овнови на испаши. To je писмо писано кирилицом, т. зв. Босанчицом. Гријех би био и срамота кад ба се муслимани служили другим правописом a не српским.44 Овде треба приметити, да je Мехмед Алипагаа био високо културан за своје доба и да je, сем српског, материњег, још говорио турски, француски, италијански и руски јевик. Кад му се женио најстарији син, послао га je у Херцеговину, да тражи себи девојку. To он образлаже у једном писму Томи Ораховцу овако: „Послао сам сина у Херцеговину, да изабере цуру sa себе. Ти знаш да je мој син вгодан, паметан, свестрано изображен и да би као такви и као мој син могао бирати за себе ^евојку, ти внаш да би се сваки Турчин радо са мном спријатељио и дао ^евојку sa мога сина, ти внаш да овамо има доста лијепих ^евојака од првих кука и оџака, али оне нису за моју куку и за мога сина. Ж елим eufezau за мојим сином снаху, која Ле ио нашки говорити u njeeamu, која Ле чувати наше старе обичаје, u која Ле ми родиши унуче, које Ле чувати своју домовину, ceoj језик, ceoje обичаје u cee ceoje. Ja хоЛу да умсивам слушајуЛи како га мајка учи нашем диеном језику u како му ио нашки теиа u говори.и Сви синови Мехмед Али-паше били су одлично васпитани и школовани. Кад je најмлаЈји од њох, завршивши школовање, дошао кући — ваборавивши свој материњи језик, Мехмед Али-иашу je то страшно ваболело. Тада je писао Ораховцу: „ — — Како одавна није чуо свога је8ика, то je поборавио скоро сваку ријеч. Oeo ми je било толико тешко u шолико ми je било жао да сам га као мртва гледао. П а он je паметан, бистар и послушан, у њему тече Ри8ванбеговића крв, и брво ke јевик опоравити и са њим се, нашим дивним јевиком равговарати. И њему je било тешко што je �баборавио, na сам му sa то се да ћу ти je свој језик обрадовао.“ га je чисто срамота била кад ставио благу примједбу. Надам 6pso јавити радосну вијест да добро научио, и себе и мене ни командант још силнијег града Ерзерума исповедао je народво јединство, формулисао свој српски и свесловенски национални програм, бацивши од себе предрасуде*, оставивши вере „вјере чуварима", верно служећи * цару, коме се гаклео и своме народу, раси* * Овако je радио, мислио и писао Мехмед јаном и равједињеном no широком пространАли-паша Ривванбеговић, у времену кад смо ству балканском. још врло далеко били од ослобођења и ујеЈедно светло и честито име у трагичној дињеља. И у дубинама Мале Авије, овај сил- историји Јужних Словена. Čokić A ■ Adil, profesor: Ehli sunnelska dva glavn a imama E b u l> H a sa n ES-Ari i E b u M e n su r M a tu rid i I. njaci u ovo najranije doba, ponukani tom nemilom Islamski je svijet u prvo doba Islama sačinjavao pojavom, počeli su obrađivati u posebnim djelima po­ potpuno jedinstvo u pogledu vjerovanja, kao i u po­ jedine grane islamske nauke, poglavito nauke o vje­ gledu šeriatskog prava. — Raskola i mezheba nije rovanju. Počev iz ovih najranijih vremena islamski su uopće bilo. Prvi su muslimani bj£i vrlo realni. Kako su oni naučenjaci neumorno radili kroz cijeli niz stoljeća Islama, obrađivali su šeriatsku nauku i prikazivali bili pobožni, tako su bili neumornevrad’še. Pored pobožnosti i moralnih vrlina, oni su bili najkulturniji i 1e~tTT»iWinu pravom svijetlu, da tako naučnim putem najnapredniji narod svoga vremena. (f)nLse uopće unište raskolna i neispravna učenja i tumačenja. Naučenjaci ehli sunneta iz ovih vremena kao nisu bavili nebuloznim metafizičkim pitanjima. Sva njihova pažnja bila je okrenuta ćudorednom životu, da su bili podijelili uloge: jedni su naučno tumačili Kuran, pisali tefsire i na taj način dokazivali neis­ moralnoj čistoći, pobožnosti i radu. Oni su se strogo držali jasnog slova Kurana i pravnost raskolnih učenja, drugi su obrađivali Hadis, Pejgamberova Sunneta u svemu. To je mezheb prvih sabirali istinite hadise u posebne zbirke a tako isto muslimana; to je škola i pravac koja se naziva: i neistinite u posebna djela i upozoravali na njih, ehli sunnet vel-džemaat I l A U* (t. j. Sljed­ treći su obrađivali šeriatsko pravo, četvrti nauku islamskog ćudoređa (ahlak), a peti nauku o vjerova­ benici Pejgamberova sunneta koji se drže cjeline i nju i ilmi kjelam. koji je čuvaju da se ne cijepa.) Eto, ovako nakon duge i žučne borbe аistina je U prvo doba nije bilo ilmi kjelama,1) niti je on pobijedila, a neistina za uvijek propala.“ bio potreban. Sve grane šeriatske nauke obrađivane U ovoj časnoj i Bogu ugodnoj borbi proslavili su u to doba u glavnom u komentarima Kurana. To su se i velike zasluge stekli mnogi islamski velikani. su bila kratka objašnjenja pojedinih ajeta i rečenica Tih zaslužnih muževa i velikana ima toliko, da bi osnovana na Hadisu. trebalo napisati jednu debelu svesku za najkraći pri­ Kad se Islam proširio i kad je nestalo Ashabat kaz njihov. tih blagoslovenih lica, koja su krijepila srca sa tuma­ Među islamskim mutekellimima1) proslavili su čenjem nauke Islama i sa pripovjedanjem događaja se mnogi muževi, a među ovima zauzimaju mjesto iz života Božjeg poslanika, tada su se počela pojav­ pročelnika (imama — vođa) dva odlična muža Ebulljivati kriva i raskolna učenja, oprečna jasnom slovu Hasan Eš-ari i Ebu Mensur Maturidi, o kojima ćemo Kurana i Sunnetu Božjeg poslanika. Islamski nauče- se ovdje zabaviti. ‘) Ilmi kjelam — islamska nauka o vjerovanju obrađena na bazi filozofije. *) Mutekellim — speclalista ilmi kjelama, islamski apo­ logeta. (Svršiće se.) 317 �Hdmid Dizdar: U autobusu Vozio sam se u jednom autobusu. Na petnaest da dišem kako tre b a H o ć u zraka! Tu je, Bože mi sjedala bilo nas petero: dvije žene i tri muškarca. oprosti, kao u ćumezu! I otvorila je prozor. Onaj kraj sebe i blijede žene. Deset sjedala ostalo je prazno. Žene se smjestile u dva naslonjača, jedna prema drugoj, do prozora, na Ali se tada dogodilo nešto neočekivano. Blijeda go­ lijevoj strani kola. Mi, muškarci, kao po dogovoru, spođa je skočila i spustila prozor, objašnjavajući: — Izvinite, gospođo, ali ja ne mogu tako. Ne sjeli svi sa desne strane. Putnik do mene, izgleda ozbiljan, miran, oštra, pronicljiva pogleda, četrdesetih dozvoljavam I godina, izbrijan i pristojno odjeven, prelistava neki — Šta-a? — Uhvatiće me promaha, znate! Onda sam go­ dnevni list koji se štampa negdje u provinciji. Vidi se to po krupnim nezgrapnim slovima i neujedna­ tova . . . Ne osjećate Ii kako je jak vjetar na vani? čenim retcima. On za cijelo vrijeme ne govori ništa. Besumnje bi nastao pogibeljan propuh, a onda mi Drugi putnik, što sjedi na najposljednjem mjestu, iza ode život. mojih leđa, s desne strane, čisti pečeno kestenje i — Kakav vjetar, zaboga, kakva promaha! Lak­ jede mlateći nepristojno jezikom. Stariji je čovjek, ali še je svakom podnijeti malo vjetra nego ovaj očajni mu to ipak ne smeta da poslije svakog progutanog smr£d i zaguš'.jivost — jedila se debela gospođa. kestena odzviždi jedan odlomak neke nove pjesme 1 mi se zainteresovali. Gospodin sa provincij­ što je pjevaju dječurlija s ulice i varoški mangupi. skim novinama prestao je da čita, digao s nosa naVjerovatno je neki trgovački putnik, slikar ili nešto деЗН prevezane koncem na jednom napuklom mje. slično. Upada odmah u oči njegova podšišana gusta stu i namrštio se. Jezik gospodina sa bradom prestao brada i mašna na lepiricu. A njegovi su i oni ogro­ da mljacka a ni kestene nije više gulio. Ja sam smo­ mni kuferi na krovu autbb&a. Jedva su ih namjestili tao novu cigaru i zapalio je sa uživanjem. i povezali. Dvije žene su zauzele prijeteći stav. Iskesile se Dakle, momentana situacija u autobusu bila je neprijateljski jedna prema drugoj. Obje su na no­ slijedeća: gama, stoje, drže se grčevito za krajeve prozora. Dvije žene', jedna postarija, debela, napudrana, a Naprežu se, stenju: jedna hoće da prozor otvori, dru­ druga nešto mlarja, sitnija, boležljivija i blijeda u licu ga to energično brani. sjedile su i ćutile. Starija se neprestano mrgodila — Vidite, molim Vas, da sam bolesna. Putujem duvala kroz nosnice, gunđala, tjerajući dim, što se iz na bolovanje, mjesec dana dopusta sam dobila — moje cigare pružio kao razmotano klupko kanapa sve sva zadihana govori mlađa. — Pa ako me uhvati još do pod njezin oštri nos. Mlađa se skupila u sjedištu i ta promaha . . . gotova sam, upropaštena .. . Molim ko nejako pilence i premišlja o nečemu, Bog sami Vas, gospođo, imajte u vidu ovo moje jadno stanje, zna o čemu, gledajući sa tugom na licu svježinu, koja ovu b o le st. . . se prostire brdinama i ravnicama obraslim u travu — Budite vi, draga moja, malo učtivija! Koga Obrijani gospodin je sa zadovoljstvom čitao provin­ će vam vraga, najposlije, smetati ako tek malo pro­ cijske novine pune kriminalnih slučajeva, gospodin zračimo ovaj zagušljivi prostor. Tek deset minuti . .. sa bradom je hlapljivo gutao pečene kestene, a ja Ovo se ne može već da izdrži! Ugušiću sel pušio... Moram još spomenuti i neugodan vonj dima — Ali, gospođo, zaboga — skoro jecajući, irood zapaljenog benzina i bremze, koji je strujao za­ lećim glasom, nastavi mlada žena — znate li Vi da tvorenim prostorom i škakljio u nosnicama. prehladu treba tek nekoliko sekundi? Jedan mali Put je bio prilično dug, brdovit, sa čestim za vijutcima i dubokim provalijama pored nas. Jesen je talas vjetra kroz okno, nastaće promaha, i znate već na izmaku i radi oštra vjetra sa sjevera prilično hlad­ šta će da bude . . . Upropastiće mel Jaoj meni, kad no. To je vrijeme kad se čovjek veoma lako prehladi pomislim samo na moje jadno stanje, b o le st. . . Cio ovaj dijalog pratila su pažljivo tri putnika, i nastrada. A onda se, tu među nama, odigrao jedan pri­ ja sam sažaljevao bolesnu ženu; gospodin sa provinijskim novinama gunđao je Ijutito radi uznemirivanja; zor, jedna scena, koja me nenadano potsjetila na onu duhovitu humoresku o cigari, koju je napisao nje­ gospodin sa crnom bradom očito se naslađivao ovim mački humorista Paul Šiler. — Scena je tekla ovako: prizorom i smijao se iz svega glasa. Situacija je postala kritična. Srećom su kola stala: — Ne mogu više da podnesem toga smrada! — uzdahnula ogorčeno debela gospođa. — Taj vonj od trebalo je nasuti vode u motor. Ja sam odahnuo. Na prokletog benzina! Te cigarete! A uzak prostor, za­ maloj ravnici bila je jedna seoska kafana i nekolike tvoren! To je strašno, neizdržljivo! Ne mogu više ni kućice, pribijene jedna uz drugu. Žene .se pogledale: 318 �mlađa je sjela, umorna 1 Iznemogla, a starija se obratila šoferu I pitala da 11 smije da otvori prozor.: — Znate, tako je zagušljivo, a jedan otvoren prozor ne znači ništa . . . Neće nikome naškoditi. — Kako se među sobom sporazumite, meni je sasvim pravo — kaže šofer i kola se opet krenuše. Polako, pa sve brže, brže . . . Mi smo očekivali. Šest očiju uprto u đviie nakostriješene žene. I nismo se prevarili. Repriza ! Scena se opet ponovila. Sada je, međutim, imala i defini­ tivni završetak. Jedan žalostan i u isto vrijeme komi­ čan svršetak, kako se uzme. Žene su, poslije desetak minuti ćutanja, zauzele svoj pređašnji stav kraj prozora. Ovoga puta scena se odigrala mnogo brže, na ovaj način: Debela gospo­ đa je kao razjarena bikulja kriknula, otvorila prozor i odlučno rekla: — Ja ću se onesvijestiti, umrijeću od smrada, ako se prozor ne otvori! Već mi je naškodilo, osjećam, gušim se . . . Mlađa, bolesna gospođa, na to je samo jauknula, životinjski kriknula i uhvatila se za glavu: — Bože moj, pomozil Umrijeću od bolesti koju će promaha pogoršati i ubrzati... Jadna li sam i ne­ sretna... Umrijeću ovdje u sjedištu, izdahnuću. ja sam ćutao. Nisam znao Šta da radim: obje žene kažu da će umrijeti ako se ne ispuni ono što one hoće. Jedna: da se prozor otvori; druga opet: da se prozor zatvori. Od prozora, dakle, zavisi život ovih žena. Očajavao sam, mučio se, razmišljao. U tom momentu skočio je gospodin sa provin­ cijskim novinama, mrk i zlovoljan. Ja sam zadrhtao. Šta će biti sad? Čovjek sa bradom se primakao bli­ že. Obje žene ga sa strahom pogledale u jezivom očekivanju. Na iznenađenje svih nas, žena i muška­ raca, čovjek sa provincijskim novinama se primakao prozoru i sa štropotom ga zalupio, zatvorio. Onda se raskrivio, kao da sam vrag viče iz njegovih razvaljenih usta: — Slušajte, ženske glave! Mi smo putnici i ho­ ćemo miri Radi toga sam, vidite, sada prozor zatvo­ rio: Neka umre najprije ona što ne voli zagušljivost i kaže da će umrijeti od smrada! Poslije ću ga opet otvoriti, neka umre i ta druga što ne voli promahu i kaže da će umrijeti ako je vjetar dohvati. Tako ćete obje biti mrtve, a mi, putnici, imaćemo na taj način mir u kolima. Razumijete li? lilf l Trepere zvezde ko tihi kandilji, niz mahale hode momci i udovci. Avlije m irišu: peku se bestilji. Harmonika negde u prikrajku jeca Đevojke strepe, čekaju dragane, od sevdaha pustog koleno im kleca. U Đulsinoj bašti vatra već puckara, prikrada se veće i gleda kroz vrata kako akšam klanja njena majka stara. Stari Jusufaga potiče pod kazan. Neki ključa šogolj, neki se bestilj peče, nijedan ćup ne srne ostati prazan! Devojke i momci polako se kupe. Sat za satom juri. I crnim senama zastire polako budzake i rupe. Sad glavnje plamte i puckara iače. Iz kazana dimi. Svuda smeli i pesma. A l’ negde guguču ptice iV dete plače? U Ilemze su kose ko murećef crne! Šemsa ima zube od bisera! A u Ajše oči ko u srne! Vehbine ruke vrede tovar zlata, jedinica Zulka svetlija od svile, ko u lepe Alme nema nigde vrata! U svakoj minuti poneko zagrca, nečiji se uzdah do nebesa vine. Pesma cikne: „Evo Mehe, evo moga srca . . . / “ U tami gore oči, ko svetli kandilji. Pevaju momci. Neki drugi rakiju prave, kod nas se teferiči i peku bestilji! Hamid Dizdar Sjefife se s v a k o m prilikom „Gajrefa" 319 �Privreda Ing. Šerif Bubić, Sarajevo: Zemljište i n jegovi sastojci (Iz Udruženja Jugosl. Agronoma — sekcija Sarajevo). Iz toga svega možemo zaključiti da zemljo­ radnik vodi (vlagi) u zemljištu mora posvećivati najveću pažnju. Mi to svi znademo dobro iz iskustva, pošto su sušne godine kod nas uvijek gladne godine. Stoga nam se nameće pitanje, kako treba čuvati vlagu u zemljištu. Da na to pitanje odgovorimo, moramo znati kako se gubi ona voda koja kao kiša ili snijeg pane na ze­ mljište. Voda koja pada na zemlju gubi se: 1. otjecanjem sa zemljišne površine i u unutrašnjosti zemljišta; 2. isparavanjem sa zemljišta i iz biljki. Voda sa zemljišta otječe u jarke i potoke, naročito kod jakih kiša, pošto zemljište tada nije u stanju da Vvu vodu tu Sebe primi. Oso­ bito se mnogo gubi voda kada je zemljište pre­ više strmo i kada je tvrdo, t. j. kada nije obra­ đeno. Također i previše, usitnljeb^ zemljište ne može svu kišnicu da primi. Ovo gubljenje vode naročito je veliko u proljeće, kada naglo na­ stupi ljepota i snijeg se počne brzo da topi. Zemljište ne može da prima vodu dp mile volje. Svako zemljište može da primi samo neku određenu količinu vode,' a tada se nasiti pa da­ lje ne može. Količina vode koju neko zemljište može da uopće primi zove se u nauci i u praksi vodni kapacitet zemljišta. Ostala voda mora da ode ili u unutrašnjost zemljišta — u njegove donje slojeve ili sa površine zemlje. Dalje smo rekli da voda, koja pada kao kiša ili snijeg, može da se izgubi i isparavanjem zemljišta i usjeva, koji na njemu rastu. Tako se vlaga iz zemljišta gubi naročito ljeti — za to­ pla vremena, a i kada duvaju jaki vjetrovi. Mi isparavanje zemljišta možemo mnogo umanjiti ako nastojimo da zemljište ima stalno neki po­ krivač. Taj pokrivač možemo mi stvoriti zem­ ljištu, ako pazimo da je uvijek zasijano sa ne­ kim usjevom koji ga štiti od isparavanja. Tako na pr., čim pokosimo žito, treba odmah zemlji­ šte preorati i zasijati postrnom repicom, zelenim kukuruzom za stočnu hranu ili kojim drugim korisnim usjevom. I samo je preorano strnište ne­ ke vrste pokrivač, pošto gornji preorani sloj ze­ mljišta čuva da se vlaga iz donjih slojeva ne isparava. Zato svi napredni zemljoradnici, čim 320 žita dignu, nastoje da odmah strnike plitko preoru. Praksa je pokazala da ovakva zemljišta mnogo manje stradavaju od suše nego zemljišta koja se poslije žitarica ostavljaju nepreorana. Ako još pored toga zemljoradnik svoje njive pod jesen duboko preore, da se preko zime lakše nadoje vlage i dobro usitne, tada može siguran biti da će sušu lahko izdržati. Pošumljivanjem golih, za zemljoradnju ne­ sposobnih, mjesta mi ćemo obraniti naše njive od vjetrova koji također mnogo isušuju zemlju. Računa se, da jak vjetar oko 30 puta pojačava isparavanje zemljišta, a vruć vjetar, šta više, i 70 'puta. Isparavanje zemljišta raste i sa povećava­ njem zemljišne površine. Ako je zemljište pre­ više grudasto, tada ima i veću površinu, pa se i više isparava. Zato moramo nastojati da ze­ mljište oremo kada je horno, kada so raspada u sitne mrve, pa da ga poslije oranja odmah drljamo. To važi kako kod plitkog preoravanja strnike, tako naročito i kod proljetnog oranja, kada se zemljište mora na svaki način odmah poslije oranja dobro prodrljati. Do sada se je preporučivalo da se poslije dubokog jesenjeg oranja zemljište ostavlja nepodrljano, da bi bilo što više izloženo uticaju mraza, koji zemljište kako treba mrvi. U zadnje doba neki praktičari na osnovu svojih ogleda dokazuju da i poslije jesenjeg dubokog oranja treba zemljište podrljati. To, razumije se, važi samo tada, ako uhvatimo zgodu da zemljište oremo i u jesen dok je hor­ no, t. j, dok se za plugom prosipa. Dalje je isparavanje tim veće što su biljke gušće zasijane, pošto je tada površina lišća biljki na jednoj površini veća. I to mi dobro znade­ mo iz iskustva; rijedak kukuruz bolje izdrži sušu nego gusto zasijani. Ali ni sve biljke ne troše jednako zemlji­ šnu vlagu. Najviše vode potroše livade, pošto imaju najveću površinu lišća, a osim toga ispa­ ravanje se kod njih vrši gotovo preko cijele go­ dine, izuzevši samo jedno kratko vrijeme kada su pod eniježnim pokrivačem. Iz istih razloga iz livada troši mnogo vode djetelina, pa za šijom redom ovi usjevi: pšenica, zob, repa, gra­ šak, ječam, raž, krompir. Iz toga se vidi da �od evih usjeva najviše vode troši djetelina, a najmanje krompir. Već u maju mjesecu uzme djetelina svu vlagu iz gornjeg zemljišnog sloja sve do 26 cm., a u junu i julu ako kiša ne pada, oduzme vlagu i donjim zemljišnim sloje­ vima sve do 60—75 cm. Sada znamo, zašto djetelina najbolje uspijeva u teškim zemljištima, koja vlagu najbolje čuvaju, i u krajevima u kojima preko ljeta ima dosta kiše. Jedino lucerna uspijeva u lakšim zemljištima i u sušnim predjelima, a to samo za to pošto svojim du­ bokim korijenom može da crpe vlagu iz donjih zemljišnih slojeva. Crvena djetelina je prema tome za naše visinske bosanske predjele, a lucerna za Hercegovinu i Posavinu. — Pšenica i drugi ozimi usjevi troše dosta vlage, ali se lakše snalaze od jarih usjeva, pošto svoje žile više vode nego ječam. Okopavine do juna mje­ seca ne troše mnogo vode, a od juna mjeseca sve to više troše vode. Iz toga slijedi, da zemljoradnik ima načina da čuva vlagu u zemljištu i da se bori protiv suše. Mi ćemo ponoviti najvažnije od njih, i to: 1. stalno držati zemljište obrađeno i dobro okopano. To naročito važi za okopavine preko ljeta. 2. kod žitarica, poslije žetve strniku plitko preorati, dobro podrljati, a po mogućnosti i za­ sijati nekim postrnim usjevom. 3. pod jesen zemlju duboko preorati, da bi preko zime primila što više vlage. 4. orati zemlju samo kad je horna, jer što su veće grude, to je isparavanje veće. Гајретлија K ak o Je P rlja v k o p o stao »istim Živa vam je ovo živcata istina. Neću da vam kažem kako mu je pravo ime, samo ću da vam pričam: Opučila zora. Osvanuo lijep, bijel, Božji dan. Sve živo ranije poustajalo da se sprema na posao. 1 mali đaci podranili, umili se, uredili, pa ozbiljno pošli u školu. Samo se još u postelji valjao i kmezio on, Pr­ ljavko. Bio on vrlo strašiv. Nije se on bojao vuka ili kakvog bauka. Ne, on se bojao vode. Jest, zdravlja mi, naše čiste i slatke vodice. Eto kad bi na česmi ugledao vodu kako milo teče, ili kad bi je ugledao u maminoj ruci, pripravnoj da njega umije, on bi drhtao, čisto se tresao k'o da ga grozničica hvata. Zato je i bio neka slika i prilika. Na licu mu bile neke prljave šare a na usnica­ ma mu se pružali čisto mali, crni brčići. Dašto imao je i po bradi neke brazde i mrlje - prava nakarada. Otac mu zato pridio ime Prljavko. Jednoć se tako prljav Prljavko još u postelji igrao sa svojim mirnim macanom. Vidi to njegov otac, pa mu pristupi i reče: 321 �— Pogledaj u lice macanovo! Kakvo mu je lice ? „Čisto” — A kakvo mu je tijelo? — „Čisto” — A kakvi su mu noktići? — „Čisti”. — Dobro, — reče sad otac — ti hajde ogledalu pa vidi kakvo je tvoje lice. — Ustane Prljavko, jer u mlađega pogovora nema. Gleda u ogledalo i crveni se po licu ,U me-ne je pr-lja-vo li-ce. — A kakvi su ti noktici „Ne-či-sti”. * _ Sada mi ka«: Ko je čisti,., b .U м асаа? D odTsada da vidite ono dijete što. - * . *nU Prljavkom. Čistuv vam je to od glave do pete, ko cvijet. К у -к у -р и -к у !. Дошао мали Мехо из школе кући, na одмах у дворишту завиче мајци: »Мама, мама! само да знаш . . . У нашу шко- дошао хорошчић. Јест, сусједов onaj пиргасти хорошчић . . . — Па шта je било? — пита ra мати. »Школска врата била отворена, a ми мирно писали у шко* ли. Истом ти на врата хорошчић, na од ^ закукуриче: Ку-ку-ри-ку! . . . A ми онда сви у . . Весели. Каже господин учисмцех. Сви смо били тељ: >Оно наш хорошчић пјева вама малим feamma: „ Идите дјецо, весело у школу ! долиЈала Оћутила лисица да je сриједом пазар у нашем Како смислио, тако и учинио. Иду кола даље граду. Лзуди са села мирно игали друмом возећи у и весело сељак пјевуши. Лисица се полагано дигне колима различиту храну. Нањушила лија да тако у и почне бркове да масти. колима буде млива, масла, сира, суха меса, пилића Када je добро набубала своју гладну утробу, и т. д. A то су баш ствари што лисица силно натакне још једно коло суџуке на врат, искочи из воли. Па како да их се дочепа. Мисли она и кола, na одјури преко поља. Сретне вука. Вук кад размишљај у својој лукавој глави, na сконатури видје лисицу пуних трбуха na још joj нешто миришовако: љиво о врату, упита je : „А гдје си ти то била, тето?“ Једног пазарног дана легне насред друма, о— Била вала мало у чаршији, на пазару. — пруживши све четири, као тобоже — мртва. Први „Па шта си тамо радила?" сељак с колима то опази, na у себи весело поми. — Ево купила себи ђердан на врат. сли: „Гле лије и она долијала! Бацићу je у кола „Е, јес' тето, лијеп тај ђердан. Hero нешто ми na ћу je гдјегод тамо крај потока садријети и по- тај твој ђердан силно мирише. Сунца ти, дај да га нијети кожу на пазар. Биће новаца.” и ja мало метнем на врат, да видим како ми је.“ 322 �Мани, душе ти, није ђердан за нушке него за женске. Има у чаршији ствари и за мушке, na отиђи као и ja и купи — , „А куда се рде у чаршију?" — Ево хајде за мном, na ћу ти казати, — речр лисица, доведе га до једног бунара, na настави: Ово ćy врата од чаршије — реЧе показујући му отвор на бунару и, нехотице се нагне над бунар, запне joj ђердан о неки камен ц тако љосне у бунар, да више никад не оде на пазар. Вук среКан што je умакао несрећи, весео макар и гладан, побјегне у гору. X. Шала Учитељ : Ти-имаш Алија, 7 ораха na дадеш својој сестрици 4 ораха. Колико ти je остало? Ђак Ipasp.: Ja нисам њој дао четири ораха него само два. — Ево ти Амира oRaj колач, na подијели лијепо са брацом. — A како се лијепо подијели? — Њему да даш више. — Онда нека он подијели. Загонетке Задао A. Н. 1) . Што свукуд види a себе не види ? 2) Који je град вазда бео (бијел) ? 3) . Кроз којега „човјека14 пролази воз? 4) . У четири угла у соби четири мачка, a пред сваким мачком no три мачка. Колико je свега мачака ? _________________________________ ;_______ ГаЈретов гла сник Proslave „uaji etova dana u Bileći Mjesni odbor Gajreta u zajednici sa sokolskim društvom proslavio je uz učestvovanje mnogobrojnog građanstva na najsvečaniji način Gajretov dan i dan rođenja Protektora Gajreta. Proslavi su prisustvovala sva gg. činovnici i oficiri, te veči broj đaka Škole rezervn. oficira. Ovom prilikom je održao predavanje o značaju Gajreta i Gajretovog dana g. Ćamil ef. Arnautović, pretsjednik Gajreta. Prihod je bio Din. 400.— M. Đekić, Desa Vasiljević. R. Modić, Z. Tomljerić, N. Maksimović, PerkaĐekič. mlinarica N. N. i H. Bravo. Priloge u novcu darovaše po 50 Din: Olga Marković i Riza Alibegović, po 20 Din: Hamdibeg Kape* tanovič, Mustajbeg Kapetanovič i Petar Dekič, po 10 Din: Emin česak i Kata Šegina. Za bife darovaše: Marković: korpu grožđa, po pečenu kokoš: Mustj. Kapetanovič, Tomljenovič, P. Đekić, K. Đekića, R. Alibegović (2), A. Alibegović, tortu: D. Đurica, flašu slatka: R. Maksimović i 4 ribe na ražnju R. Hadžić. Plemenitim darovateljima naša blagodarnost. u Bos. Kobašu u Bos. Brodu Ovogodišnja proslava Gajretova dana u B. Koba­ šu uspjela je bolje nego se očekivala. Od ranog jutra prodavane su otkupne značke, dok su članovi prisu­ stvovali sveč. službama božjim u bogomoljama. U 10 sati je bila svečana akademija u zgradi osn. škole sa predavanjem o Gajretu, koje je održao g. Radovan Maksimović, upravitelj škole, član odbora i dobrotvor Gajreta. -r- Na veče je bila zabava, koja je uspjela kako moralno tako i materijalno. Goste je pozdravio član nadzor, odbora g. Mustajbeg Kapetanović, a komad je odigran na sveopće zadovoljstvo. Po­ slije komada priređen je ples, tombola i ugodna zabavaTombolu darovaše: Mujesira Alibegović, Iza Ali­ begović, Emira Alibegović, Vasva Dedić, gđa Kulenović, Vezira Dedić, Rabija Ključanin, Huzejra Huremo- U zajednici sa Sokolom i Jadr. Stražom, te Glazb. zborom željezničara priredio je Mjesni odbor u Brodu Gajretov dan. Prije podne su prodavane otkupne znač­ ke po gradu po gđicama učiteljicama Nedimović, Bašić i Švagler, te sreskom ljekaru g. Dr. Martinu Pro­ logu i njegovoj suprugi te članovima odbora. Na pro­ gramu je bio: pozdravni govor, sviranje Drž. Himne, „Могје Adrijansko" i „Beograd u noći“, deklamacija te govor (predavanje) o kulturno prosvjetnom radu Gajreta u Bosni i „О značenju Jadr. Straže". Moralni uspjeh ove priredbe sasvim je zadovoljavajući, dok je materijalni uspjeh bio Din. 768.— Pri ovoj priredbi mnogo su odbor pomogli gđa i g. Goldberger tam. špediter, koji je besplatno ustupio 323 �bašču svoga „Ton Kina“, pa mu i ovim putem topla hvala, kao i svim ostalim saučesnicima kod ove pri­ redbe. u Banjaluci Prilikom proslave Gajretova dana i svečane dove u džamiji, pretsjednik Mjesnog odbora Gajreta g. Inž. Suljaga Salihagić održao je pred Ferhatpašinom dža­ mijom govor, koji u kratkim crtama donosimo: „Gajret ? danas pozdravlja svog visokog za­ štitnika Nj. Kr. Vis. Prestolonasljednika Petra, jer evo 9. godina kako Gajret slavi 6 eept. kao svoj dan. Da­ našnji 6 septembar značajan je datum i za njegovog visokog zaštitnika i za Gajret. Danas je upravo 10 go­ dina, kako se je rodio prvi sin Nj. V. Kralja — a ove godine navršava i Gajret 30 godina, kako je počeo blagotvorno djelovati u B. i H. — Prije 30 godina rijetko je koje musi. muško dijete zalutalo u koju srednju školu, dok o ženskoj djeci nije bili’ni govora. Visoke škole jedva je pohađalo desetak akademičara muslimana, dok je fakultet, obrazovanih muslimana bilo jedva 3—4. Danas — 30 godina kasnije — pohađa naše sred­ nje škole oko 1000 naše djece, od kojih Gajret izdr­ žava 600, na visokim školama imamo preko 200 aka­ demičara — od tih Beogradski Gajret izdržava 150г£ u našem javnom životu radi preko 300 fakult. obra­ zovanih musi. građana. — Qve cifre —^iako nas mogu upravo zadovoljiti — pokazuju nam naš k progres za ovo 30 godina, za koji Gajret ima sigi 2/3 zasluga za ove uspjehe. Rad Gajretov je važan i po nacionalno vaspitanje naše omladine, a pravac mu je udario neumrli pjesnik i kulturni radnik Osman Đikić i od tada pa sve do danas, Gajret ide stopama Osmanovim. Naš uzvišeni Kralj udostojio je Gajret Svojom rijetkom pažnjom, što je Svoga Prvij’enca — još kao nejako djetešce — oglasio kao zaštitnika Gajreta, pa zato Gajret i slavi 6 eept. kao svoj praznik. Svjestan svojih zasluga Gajret koraca smjelo i odvažno naprijed iako mu je put često težak i trnovit. Ali to Gajretu ne smeta i neče smetati — Gajretovi će radnici istrajati do kraja, vjerujući čvrsto da će sa­ mo ovako najbolje poslužiti i svojoj vjerskoj i svojoj nacionalnoj zajednici. Na ovome putu ga prati Božji blagoslov, nacion. osjećanje, vjerska tradicija, i moćna zasluga našeg Protektora — koga s ovoga mjesta po* zdravljamo." Прослава Гајретова дана у Мпстару Сваке године и овај одбор најсвечаније прослави Рођендан свога Високог Иротектора, дан 6 септембар. Ове године — када се истовремено навршила 10 годишњица иладог Краљевића — Гајрет je овај дан прославио у ааједеици са осталим патриотскпи и културввм друштвпма Мостара. Поред уче- 324 ствовања у џамијама и богомољаиа Прије подне, на вечер je олбор са цјелокупнии чланством учествовао у велачанственој манифестационој поворцн са бакљадом која je обишла градом. Са балкона хотела „Неретве“ сакупљеним хиљадама грађанства одржао je уиме Гајрета темпераментан патриотски говор члан одбора г. проф. М. Аликалфић, чија су излагања одушевила сакупљену масу, na je на крају говора из хиљаде грла пролашло се „Живио Краљ“, „Живио Престолонасљедник“‘ Због соколског славља — прославе 30 годишњице опстанка Соколског друштва Мостар одгођена je сабирна акција и теферич ва недељу 17. септембра. Beh рано у недељу на свим важнијим пунктовима града постављени су столови за којима су се нашли прије 6 сати већ одређени функционери са чланицаиа женског одбора. — Сабирна акиија трајала je до подне. Са задовољством можемо констатовати да je одзив пријатељски расположеног грађанства изненадио и саие функционере, јер je материјални успјех и поред тешких прилика и поред тог што je сабирање вршено 17 у мјесецу, био далеко бољи од прошлогодишњег — Ова чињеница дала je Гајретоввм радницима нов пострек за рад, јер им je дала доказа да Гајрет и његова идеологија нз дана у дан наилази на веке разумијевање. — И на овсм мјесту нека je хвала и шзнање грађанству Мостара. — По подне je приређен народни теферич у башчи кафане „Ружа уз судјеловање тамбурашког збора Итихада. — Теферич je био одлично посјећен нарочито од нашег женск.т свијета. — Материјални успјех ове прпредбе je задовољавајући. u Gacku: Odbor Gajreta i ove je godine proslavio Gajretov dan, a ujedno i 10-godišnjicu rođenja Gajretova pro­ tektora. Nakon blagodarenja u džamiji odbor je odr­ žao svečanu sjednicu, kojoj su" prisustvovali sreski na­ čelnik g. Niko Kvezić, načelnik opštine, starješina fin. odjeljka te drugi činovnici i ugledni građani. Svečanu sjednicu je otvorio pretsjednik odbora g. Gavranović sa prigodnim govorom o značaju ovoga dana. Sa sjed­ nice je upućena pozdravna depeša Kabinet. Kancelariji Nj. V. Kralja. Zatim je pretsjednik održao predavanje 0 Gajretu, iznijevši njegov historijat, razvoj, te ciljeve 1 uspjehe dosadanje. Nakon svršetka sjednice darovaše po 20 Din.: Bukvić Spasoje, Ćamil Sarić, Abdulah Gavranović, Mićo Savić i Nikola Lučić, a Din. 10: Ragib ef. Hasanbegović. čist prihod Gajretova dana iznosio je 297 D. u Jablanici: U znaku proslave Gajretova dana održana je u Jablanici 18/9 zabava u hotelu „Jablanica*1, koja je moralno i materijalno dobro uspjela. Sala hotela bila je dupkom puna mještana bez razlike vjere. Zabavu �je posjetio i gradonačelnik Konjica g. Smajilbeg LjuKao на свпм Гајретовим приредбама тако и на bović. Na programu je bio: pozdravni govor, deklama­ овогодишњем теферичу видило се шаролико друштво cije, monolog „Piljarica Tina", te komad „Susjedi1* od из свих крајева и из свнх слојева грађанства. које се Muratbegovića. — Iza programa razvila se igranka sve je у угодном расположењу з&б&вљало уз звуке Глазбе do zore. Грађанског клуба у Травнику, те других прпредаба Mjesni odbor Gajreta i ovim putem zahvaljuje до касно у ноћ. Поред грађанства вабаву je посјетио svim prijateljima koji ne žališe uložiti truda i pomoći и дивизијски ђенерал госп. Бошковић са приличним bilo moralue ili materijalne da ova priredba što bolje бројеи господе официра, који су се изразпли повољно uspije. — čist prihod bio je Din. 1000. о ов*ј Гајретовој приредби. Морални и материјални успјех теферича je задоU Kotor Varošu: вољавајући. Na 6. sept. kao dan rođenja Gajretova Pokrovi­ telja, nakon održanih molitava u svim bogomoljama, Gajretov teferii u Planoj. izvršena je svečana akademija u mjesnoj osnovnoj Mjesni Odbor Gajreta u Planoj priredio je dana školi. Akademiju je otvorio bivši pretsjednik i agilni imam matičar g. Husein ef. Tabaković, koji je u 2. avgusta o. g. Gajretov teferič prvi put u istoriji Pla­ kratkim potezima ocrtao istoriju Gajreta, te njegovo ne, koji je i po vremenu kad je održan i po prilikama djelovanje među našim elementom. Zatim je iznio koje ovde vladaju moralno i materijalno uspio iznad Gajretove zasluge' oko podizanja našeg dijela naroda. svakog očekivanja. Čist prihod od teferiča je 813. Din. Po završetk , govora klicalo se Protektoru Gajreta i Na teferiču su zapaženi između ostalih mnogobrojnih gostiju^g. g. Hamdija Kapičić profesor i Hakija SeKraljevskom domu. Iza podne u 2 sata održan je teferič sa trkom limović pretsjednik Gajretova Sreskog Odbora iz Bileće. biciklista, pješačkom trkom, razbijanjem lonca, trkom G. Kapičič je održao prisutnima jedno kratko i jezgro­ u vrećama i t. d. Teferič" је ' uspio veoma lijepo, a vito predavanje o Gajretu i njegovom radu, a iza nje­ čista prihoda je ostalo 130 Din. Ovo je prvi uspjeh ga je vrlo lijepo govorio ćamil J. Avdić đak VII. raz. sadanjeg odbora, jer je Gajret u Kotor Varošu d jskora G. H. Medrese, također o Gajretu i njegovom radu. Poslije teferiča sastavio se jedan vanredno lijep bio na mrtvoj tačci. Toga dana rasprodane su i otkupne, značke, koje defile omladine, koja je pod Jugoslavenskom zastavom defilovala kroz Planu nekoliko puta, kličući Nj. Vel. je vrijedni i agilni blagajnik g. Mustafa Dizdar sve Kralju, Prestolonasljedniku Petru, Jugoslaviji i Gajretu. raspačao. U defileu su između ostalih zapaženi naši ugled­ U Prijepolju: ni ljudi i to g. g. Bušo H. Avdić. Husejin T. Avdić Hamza M. Avdić i Smajo T. Avdić. Sa teferiča su Mjesni odbor Gajreta proslavio je dan rođenja upućeni pozdravni telegrami Nj. V. Kralju i predsjed­ Gajretova Protektora na najsvečaniji način. Kako je 6. niku Gajreta g. Dr. Avdi Hasanbegoviću. sept. padao na radni dan, to je proslava Gajretova Svima gostima koji dođoše sa strane da uveličaodgođena za 10 septembra, kada je u opštinskom par­ ku održan veliki Gajretov teferič, na kome je pored ovaj naš prvi teferič neka je bratska h^ala, a naročito onima iz drugih općina kao g. Hajdaru Bajramoviću, ostalog programa bila i vrlo bogata lutrija. Veselje je produženo i na veče, kada je u hotela „Korzo" odr­ bilježniku daćinske opštine i svoj omadini koji sa nji­ žano Gajretovo sijelo, koje je otvorio prigodnim go­ me dođoše. vorom g. Sait Hašimbegović, sudski činovnik, u kome je istakao veliku važnost Gajreta i neophodnu potrebu Godišnja skupština ženskog odbora u Mostaru njegova rada u ovim krajevima, podvukavši značaj U nedelju 24- septembra o. g. održana je redov­ Gajretova dana, što su prisutni saslušali s burnim odobravanjem. na godišnja skupština ženskog Mjesnog odbora u Mo­ Poslije govora produženo je igranje i sviranje staru pod pretsjednišvom gospođo direktora Kapetaorkestra, te igranje tombole. Materijalni a naročito novića, a u prisutnosti delegata Muškog odbora g. profAlikalfića. Iz izvještaja funkcionera vidjelo se da je rad moralni uspjeh bio je vrlo dobar. odbora bio zadovoljavajući, pa su izvještaji jednoglasno primljeni. — Nakon toga izabrana je nova uprava na Гајретов теферич у Травнику t čelu sa dosadanjom pretsjednicom gospođom Camilom Мјесни одбор ГпЈрета у Травнику одржао je 6. Kapetanović. Njene saradnice su: potpretsjednica gđa аугуста о. г. свој годишњи теферич на Великом Бага- Azema Mrkonjić, sekretarica gđica Mevlida Grebo uči­ бунару. Tora дана Великц Башбунар, пригодно мјесто teljica, blagainica gđica Atifa Kurt i odboruice gđiceза тефериче, био je поред свога првродног зеленила Šemsa Kajtaz, Zejna Omeragić, Ešrefa Jahić, Amira пскићен државннм заставама, те je одавао врло лије- Đikić, Fikreta Kurtović, Sadeta Pašić i Remza Behliпу слику и врло угодно мјесто за забавиште. lović. 325 / �Gajretov teferii u Fojnici U nedjelju 6 augusta održao je ovdašnji Mjesni Odbor Gajreta svoj veliki godišnji teferič sa zabavom, koji je i pored kišovita vremena dan prije i promjenjIjiva vremena na sami dan priredaba vrlo dobro pro­ šao. Program se sastojao iz raznih narodnih igara, ko­ je su obavljene poslije podne toga dana, a naveče je odigran komad „Rod* od Pecije Petrovida u kome je iz blagonaklonosti prema Gajretu sudjelovala gđa Lju­ bica Dragid-Martinčevid, članica Osječkog Narodnog pozorišta sa g. Borom Zdravkovidem. Uspjehu na ovim priredbama osim smišljenog rada priređivačkog odbora i gore navedenih lica mno­ go je doprinijela i gospođa Natalija Jojkid sa svojim društvom iz Sarajeva, na čemu im ovaj odbor izriče najljepšu hvalu. Ovaj teferič osim ovdašnjeg mnogobrojnog sta­ novništva i banjskih gostiju uveličaše svojom posjetom i brojni gosti sa strane, među kojima su zapaženi gg. Dr. Avdo Hasanbegovid, pretsjednik Glavnog odbora Gajreta i pođpretsjednik Narodne skupštine, JBusejin Kadid, narodni poslanik, Brkid Husejin Direktor Šerijatske gimnazije sa suprugom, Dr Metiljevid, Ijekar sa suprugom, Dr. ZečeviŽ Safetfceg,, advokat, Inž. Besarovid sa suprugom, Dr. Sulejitian Alečkovid advokat, Ismetbeg Gavran-Kapetanovid, Muhamed ef. Pandžaprofesor, Kapetanovič Hajrudinbeg sa suprugom, Škaljid Feh:m ef. sudija, Dr. Ešref Softid Ijekar sa supru­ gom, Princ Salom rentier, Mahmut ef. Robovid sa su prugom itd. Iz Visokog posjetiše teferič oko 80 gostiju, među, kojima su primjedeni gg. Hamdija Tahmiščija sudija Bogdan Staj d sres. načelnik, Abid Furtuna p. činovnik, lbrahimbeg Zečevid posjednik; iz Vareša Šišid itd. Uspjeh u moralnom i rr.aterijalnom pogledu bio je odličan. Гајретов мевлуд у Травннку Женски одбор Гајрета у Травнику одржао je у историјској Јени- џаиији gboj први годишњи Мевлуд са пригодним предавањем, које je одржала гђица Куленовић. — Мевлуд je у моралнои погледу потпуно успио, јер je пространа џамија била дупком пуна најодабранијих травниЧких гђа и.гјђица, муслиманки, a запажен je и доста велики број иновјерки. Гајретов мевлуд у Бијељнни 18 /VII. приредио je женски одбор Гајрета у Бијељпни мевлуд a послије мевлуда теферич, који je морално врло добро успио. Чист приход био je 373. Дин. Прилоге су даровали слиједећи: no 50 Дин. Љубомир Пантић са фамилијои, Мико Јовановић, no 20 Д и н : Мехмедбеговица Фидахић, (Мујага Хаџибегановић, гђа Алексић no 10 Д и н : Хатиџе х. Авабагик, Мујага X. Бегановић, Шемсе х. Ченгик, Хаса- 326 нага Чолић, Мухамедбег Пашик, Дедага Липничевик Муратбег Пашик, Алибеговица Пашић, Нур х. Ајановић, Велида Салихбеговвћ и Халил еф. Хујдуровић. Хвала и живили ! Гајретов иевлуд у Згошћи Мјесни одбор у Какан.'Згошћи одржао je Мевлуд у селу Какњу на 23. јула о. г. Мевлуд je био врло добро посјећен, како je то и обично код даван>а Гајретових Мевлуда, na поред моралног успјеха и материјчлни je задовољавајући, јер je одбор получио мали вишак од Дин. 43. — Гајретов мевлуд у Тур. Јањарима 23. јула о. г, приредио je одбор Гајрета Мевлуди шериф у мјесној џамији. Kao знак почетка мевлуда оглашавале су прангије. Ашере je проучио Осман еф, Хасановић, апс. шер- суд. школе, a затим се прешло на учење Мевлуда од Дра Сафветбега Башагика, ко- jer су учили ђаци шер. гимназије и имам матичар уз пратњу илахија. Дову je учио имам из Бијељвне Хајдар еф. Тешњаковић. — По свршетку Мевлуда одржао je предавање о Гајрету ученик вел. Медреее Краља Александра из Скопља Ибрахим X. Омеровик. — По елије мевлуда одржано je сијело на „Брду“, a као гости били су од среског одбора у Бијељини претсједник Л>. Пантић, Али еф. Алиефендик, Идриз Хоџик и Т. Драгик. Спортско друштво „Слога добровољно je схавило на располагање један дио тамбурашког збора, који je свирао на сијелу, na му и овим путем топла благодарност. Гајретов м евлуд у Прозору Мјесни одбор Гајрета у Прозору одржао je на 28/7 мушки и жен. Гајрзтов Мевлуд. Мевлуд je учен доб ровољно од мјесних имама. Прије почетка Мевлуда говорио je у џамији претсједник одбора Др. Екрем Идризбеговик о потреби Гајрета и његовом раду, a тако je исто говорила и гђа Џеиила Идризбеговвк међу женама у џамији на мевлуду, након чега се je одмах првјавило 40 чланица за Гајрет. Добровољне прилоге дароваше у нарави : no 3 кг шекера : X. Муло Омановик и Авдо Пиралик,, 2 кг шекера : Хашим Грцик, no 1 кг шекера : Ђулага Омановик, Дервишага Зајмовик, Алија Пиралик, Шериф Чатик, Мустафа Оиановик и Мустајбег Хуееинбеговик, x/s кг : Халил Зајмовик. У новцу : Дин. 4 0 : гђа Џемила Идризбеговик, Дин. 2&: Емина Шешкик, no Дин. 2 0: Суреја Ћ.емаловић, Нафија Грцик, Ениса Јусуфбеговик и г. Ибрахии Грцик, Осман Ахмик, Мустајбег Хуееинбеговик, и Мустафа Мулахасановик, Дин. 8 : Дишија Дрљевик, 1 сребрену Круну : Х атија Омамовик. Махраме и рубце даровале су : Халима Нухефендик, Фатка Пиралик, Табаковик, Мулахасановик, �Омамовић Нулко, Нуспахић Ајиша, Хајра Грцић, Нура Зајмовић и 3. Зајмовић, Сидика Хаџић, Шабић Ајиша и Џелиловић. Свима дароватељвма нека je искрена хвала ! je Mjesnom odboru u Kohašu Din. 100 da bi jedan pitomac proučio malu hatmu rahmetliji od Petra Đekića. Neka je rahmet duši umrlome, a blagodarnost g Petru Đekiću. Гајретов мевлуд у Пећнграду Ha дан 13./V1II. приредио je повјереник Гајрета г. Хасан Мујезиновић Гајретов први Мевлуд у мјесној џамији, која je била дупкои пуна, иако je било тежвчких пољских послова. Сељацн и сељакиње из околних села посјетили су Мевлуд у неочекиванем броју. Освм тога запажен je велики број гостију са стране, нарочито из џемата цазинског среза. Из Цазина су дошли гг. Хасан еф. Торомановић, нар. посланик, Мустафа еф. Мујакик, имам матичар, Мехмед еф. Козарчанин, грунт- директор и Хусеин еф. Ћ.оралић, грунтовничар. Кратко предавање о животу, раду и значају Мухаиед a. с. одржао je повјереник, a иза тога су се редале ашере, учење мевлуда, салавати итд. Сви присутни су послужени укусним шербетом. — Ова импозантна прнредба оставила je врло угодан дојам наКрајишнике и ову похвалну Гајретову акцију су свесрдно и једнодушно поздравили. Многима je жеља да еве Гајретове јединице једанпут у години приреде М м и У * n A h r O Iz Gradaica: Mjesni odbor Gajreta putem svojih prijatelja sakupio je po selima 259 dinara kao dobrovoljni prilog za Gajret. Ove priloge sakupila su slijedeća gg. Mustafa Mulamujčinović iz Lukavca gor. Din. 44, Husein Pekarić iz Lukavca gor. Din. 25, Husein ef. Mehmedović, muallim Ledenice tur. Din. 32'50, Nurija Huseinbašić Mionica dol. Din. 72'50 iHadžip Duraković muhtar iz Vida Din. 85’— Hvala im i živih! Iz Tuzle: G. Omer Omazić, činovnik sreskog načelstva sa­ kupio je za Gajret Din. 115'—, a darovaše slijedeći: Po Din. 50: Hasib Gazibegović iz D. Moranjaka i Ahmo Fazlić iz Seone, Din. 10: Mujo Nukić iz Đurđevika i Din. 5: Omer Mahmuzić iz Pasaca. Iz Dervente: Prilikom svečane hatme koju su učila djeca iz Kotorskog, sakupio je g. Muharem Pujagić Din. 50'— i uručio ih Mjesnom odboru u Derventi. Hvala mu! \ /.up«iS V n l f n i V U 1 " U I i Bos. Giadiike . Na incijativu pretsjednika Mjesnog odbora g. Dr. Ismeta p opovca sakupljeno je na svadbi Dr. Muhameda Kulenovića IVUICUUI ljekara Doma Nar. Zdravlja u Bos- GraIz Odžaka: Din. 310 priloga za Gajret, a darovaše gg: Prilikom svadbe Sulejmana Brkića u Odžalkku sa- di6ci Dil Di: kupio je povjerenik stanice Sarajevo (prilikom boravka Din' 40: Adem HP» Din. 30: Milan na godišnjem odmoru) dobrovoljnih priloga Din. П2, Durtovid i Mujo Ćehajić Din. 20: Avdo Buzaljko, po Din. 10: Osman Tatarević, Mehmed Sokol, Huso Topić a darovali su niže navedena gospoda Din. 20: Huseinbeg Kapetanović, po Din. 10: Sej- Šaban Saškin, Šerif Catić, Dr. Matavulj, Dr. Ismet Po­ fudinaga Maglajlić, Safvet Doročić, Sulejman Esliko- povao, Ibrahim Fevzi Alagić, Vlado Milić, Hakibeg vić, Ferhatbeg Kapetanović, Ališanaga Ademović, H. Reufbegović, Hamdija Mujadžić, Hasan Softić, Šukrija Rifat Ademović i Hamdija Šaćirović, po Din. 5: Su­ Softić, Alfons Varjačić, Sejdo Delić i Muharem Du­ lejman Ramić, Džemal Džananović, Safet Borić, Meh­ raković, po Din. 5: Džafer Galijaš, Avdo Dubičanac Deronić, Mehmed Topić, Mustafa Z. Hodžić i Ahmeđ med Mehić, Din. 2: Rehte. Kuduzović. Iz Maglaja: Živili mladenci! Hvala darovateljima. Dne 13 o. mj. vjenčao *se pred šer. sudom u Iz Bos. Kobaša: Maglaju g. Mustafa Bačinović, željeznički službenik iz Suhog polja sa uglednom gđioom Zulejhom Šahman. Prilikom udaje prijateljice Gajreta g-ce Zore JoTom prilikom dao je g. Bačinović 100 Din. i riloga vanović sakupio je pretsjednik Gajreta g. Dr. Bravo Gajretu. Hvala mu. Živili mladencil prilog u iznosu od Din. 90 a darovaše Din. 30: MiloIz Brikog: rad Petrović, po Din. 10: Jovo Lakić, Ljubo Sekulić, G. Salihaga Glinac, koji se bavi poslom u Pragu, Kojo Đekić i Dr. Bravo po 5 Din. Jovo Tatarić, N. poslao je na Ženski mjesni odbor u Brčkom svotu od čović, Petar Đekić i Hamidbeg Kapetanović. — Velika Din. 100"—, koju je darovala gđa Margareta Kreuzer im hvala! iz Praga. Naša iskrena zahvalnost. Гајретове вмјестн нз Ф о ч е P I IIU A I Iz Bos. Kobaša: U Brezovu polju preminuo je Nadirbeg Alibegović, a njegov dobar prijatelj Petar Đekić darovao Претсједник мјесног мушког одбора Гајрета г. Омерсефтик Алија, поднио je оставку на чланству и свои положају у одбору. 327 �Водетво Гајрета преузео je претсједник г. Хасић Салих еф. 2. и 3. септембра мушки одбор Гајрета у Фочи и цоијереништво у Калиновику, ириредили еу забаву и трферич у Калиновику. У недјељу 10. септембра срескн одбор Гајрета и повјереништво у Устиколини приредили су велики Гајретов теферич у Устиколини. ТеферИч je отворио повјеренвк г. Омербашић, a о Гајрету je говорио претсједник среског одбора г. Оиерсофтић. Теферич je посјетио и народни поеланик г. Куртовић ЈПукрија. Матеоијални и иорални успјех изнад сваког оСмрт угледне муслнманке нз Бугојна Дне 16 октобра о. г. испустила je своју племениту душу у Травнику, гдје се налазила на лијечењу, углелна старица Ашифа ханума БеЛирбеговиб, мајка нашега пријатеља Мустафе Бећирбеговика новинара. Рахметди Атифа ханума je била врло цијењена и обљубљена код свега грађанства без разлике вјере ради своје племенитости, пријазности и сусретљивости коју je указивала свакоме, a нарочито сиромашном свијету. Зато њезину смрт поред обитељи жале и бројни пријатељи, a особито je оплак^је сиротиња, кооја у н>ој губи своју добротворку. Нека joj je лака земља, a ожалошћеној обитсл наше искрено саучешке. Tuzle, osnovan je mjesni odbor, u koji su ušli pored gore navedenih još i drugi ugledni mještani. Sva ta imena gore navedenih svedoče nam, da će nam Gajret u ovom mjestu dostići zavidnu visinu. Građanin. Гајретов невлуд у Добоју Одбор Гајрета одржао je поред продавања Гајретсвих значака на 6./9. још и Мевлуд на 10-/9 у. горњој џамији као прославу Гајретовог дана. Мевлуд je одлично успио како морално тако и материјално. За одличан усцјех има се нарочито захвалити мудеризу р. Хф. Сулејиан еф. Ужичану, који je још прије почетка учења Мевлуда у кратким потезииа оцртао рад и успјехе друштва Гајрета, документујући , своје излагање живии примјерима, позивајући све присутне дн свакои згодом помажу Гајрет. Такођер хвала и тг. Хф. Емин и Мустафи Грбешићу, који су учили илахије* И овом приликом велика хвала иде тт. „Конзорц0 :п“ и Хусеинаги Авдићу, градоначелнику. који дароваше шећер за шербе, и г- Абдул-Гани еф. Ганибеговићу, који je са својим прилогои од 100 дин. поачао материјални успјех Мевлуда. Jedna izjava Od g. Murata Šuvalića iz Bihaća dobili smo raobjave u listu sledeću izjavu : „Najuljudnije molim da se uvrsti u Vaš list moOsnivanje ženskog odbora Gćijreta u B. Dubici nekoliko riječi : Inicijativom pretsjednice ženskog odbora Gajreta U Gairetu broj 16. od jula 1933 kao i u „Islam­ u Sarajevu gđe Gjul h. Lutvo osnovan je 9 jula 1933 skom Svijetu" Od 4/8. o. g. oštampano je o neaktiv­ godine ženski odbor Gajreta u Bos. Dubici. Na skup­ nosti pododbora u Bos. Krupi, gdje sam ja t-ib'ože štini koja je održana u zgradi osnovne škole upisano sekretar. -je 66 članica Gajreta. Međutim ja sam još od godine 1930. stalno u Za malo i dosta zamrlo mjesto Bos. Dubicu o- B:haću i kao sekretar sam položio ostavku 20. jula 1930. vaj je dan od istorijskog značaja. Prisutne muslimanke Ukoliko su se kojekakovi ljudi nezavidna i ne­ iz svih staleža upisivale su se u Gajret sa najvećim poželjna vladanja sa svojim pridvoriina uvukli u taj oduševljenjem. U odbor unišle su slijedeće članice: odbor, ja sam prema njima bio nemoćan. Г Glavnom Pretsjednica : Azemine hanuma Pezić, potpretsjednica: odboru nijesam o tom ni riječi pisao. A smatrao sam Hatidža hanuma Čaušević, tajnica : gđica Radmila Mi- da od godine 1930.; Gaj etov pododbor u Krupi i ne traković, blagajnica : Naila hanuma Šerić, Odbornice : postoji, dok se lanjske-gpdine nijesu pojavili neki lju­ Muhiba hanuma Jahić, Fatima hanuma Mujičić i Šem- di dobavljači kukuruza na račun toga. pododbora. sa hanuma Lelić. Nadzorni odbor: Maksume hanuma Ti su liferanti opljačkali sirotinju a na račun Cerić, Habibe hanuma Seferović, Fatima hanuma Ta- Gajreta dobili mukte željeznički podvoz. baković, Emina hanuma Šerić i gđica Ćima Pašagić. Ja i danas, kao oduvijek, smatram svojom prvohi dužnošću, a u koliko mi hrđavo zdravlje i teške pri­ Oživljenje Gajreta u Gornjoj Tuzli like dozvoljavaju, da radim za svako kulturno-proGrađani Gornje Tuzle odavno su gajili želju da svjetno društvo, pa tako i za „Gajret". I smatram da se među njima ponovo probudi Gajret. T a' želja ispu­ ie za takav rad nemoralno tražiti hvalu i priznanje, a njena im je ovih dana, jer su pokrenuli akciju, koja kamo li tantijeme, položaje i koristi, kako se to običava. je urodila dobrim plodom. Bihać 8. augusta 1933. Inicijativom uglednih građana Gornje Tuzle, i to: Muhamedage, Nazirago, Munibage i Harisage Hadži Sa osobitim štovanjem : Mehmedovića, Vehidage i Talibage Žunića, Bećirage Murat Šuvalić Mehovića, Eminage Mehića, i dr. građana Gornje т J i i. 328 � https://kolekcije.nub.ba/files/original/a7ca4ed328149d6db3d7772cd22e02d8.pdf 17e49470f66d1c9419b92ff4756a7cad PDF Text Text ГЛАСКИК ЕСУЛТУРН О ПРВСВЕТНбГ ЛРУУЈТВfl Г& ЈРЕТА САДРЖ АЈ: о 1 ДЕЦЕМ БАР ПрОФ. МустаФа АликалФић: Празник /једињ ењ а Hatiz Muhamed Pandža-, Ideje vodilje Hajrudin Carić: Osveta Selima Vriskala Хусепн Мурадбегови?.; Ноћ у Хашанима (ојесма) Хамдпја X. Ченгпћ: Махалом у иоћи лета (пјесма) Гајретов лриаредни препород, пнше и р о Ф . ШеФкија Бубић: ^Идеја водиља — Ne zapostavljajmo kućni obrt — He заборавимо наше дјечије з а Д р у г е " Muslimanske švelje kao naše Životno čitanje — Куда ћемо нашу дјецу — Za naše trgovceizvoznike — Гајретови питомци и задругарство Едаб Хасапагпћ; Изложба слика С. И. Хоџића у Београду ЗА Н А Ш У Д ЈЕ Ц У : Двије сестрице утемељачи Гајрета (уз слику) — Мајка учи дјецу — Napućila usnice na čičak — Непослушнп Мехо (народна пјесма) — Travar postao prvi do cara — 1Пала — Загонетке — Хомоними ГД ЈР Е ТО В ГЛ АСН И К: Gajretova ramazanska predavanja — Izlaženje lista „Gajret" — Gajretova godišnja zabava — Gajretov zidni kalendar — Otvornje domaćičke škole u Sa rajevu — Dostavljanje novca — Gajretove priredbe: Mevlud ženskog odbora Gajreta u Mostaru — Gajretov Mevludšerif u Jablanici — Приредбе у Брчком.Модричу, Фочи и Тур. Јањарииа — Наше рахметлије: Mustafa N. ćišič — Hatma za dušu Gajretova legatora, rahm. Mehmed ef. Karamehmedovića — Rahmetullahi alejhi — Upis dobrotvora i utemeljača Gajreta C A P A JE B O 1 9 3 3 Издаје Главви одбор Гајрета у Сарајеву Глпвпи u одговорни уредник: ХАМИД КУКИЋ * Б Р О Ј 21 4i �O g l a š u j t e u listu ,,GAJRET“ Гајрет, лист д р у ш тв а Г а јр ет а и8лави сваког у мјесецу, a цпјена му je sa наш у О таџбину 60 д и н а р ан аго д и н у , a ea све осталв вемље преко граи ице 120 динара. Ђ ац и Г а јр етови питомци добовају ли ст у п о л ац и јен ек о д Г л а в н о г Одбораили код у п р а в а Г ајр ето ви х конвикта. ВЛаснпк другатво „ Г а јр е т “ — О дговорни уредн ик: Х амид К уки ћ . — З а пичку ш там парију одговара дирвктор Абдурахман Мешић. И сламску дпо- �TLроф. Мустафа АликалфиЛ: Празиик Уједињења H a даваш њ и дан, прије 15 година, до-*" врш ево je велико дјело народног Уједињоња и Ослобођења дотада подјармљених Југословена векадањ е хабсбурш ке монахрије и тај дан ће остати занавијек кардинална тачка око које се креће ева судбина и будућност оаш ега народа. Вез УЈедињења не би само Ослибођење значило ниш тћ, jep разједип>ени не бисмо били н иш та друго него п р у т кога сваки час може да здхвати пламен са су дова гари ш та. Н рви децембар ове вр аћ а се ево петнаести пут, када je свеч мавифестовано Уједињеше Југословена, je оствароно већ раније сјајним побједама српске војске као и јасво израженом вољом цијелога в аш ега варода. П рви децембар стога впје дан папора и муке, него je дан триумфалне свечаности и раскошне радости, што су вјекопве крваве патње, надчовјечавска ваотојања, довијела своје зл атв е плодове. T o ra д ав а тр еба одахвути, треба се осврвути и сјетити ових, који су својим пожртвовањем и својим животима дали м огућност нама преосталим генерацијама и будућим покољењима да у радости и миру у ж ивају плодове светачких одрвцањ а и херојскпх мучевичких умирања. П рвог децембра 1918. године ударен je први темел. уједињеној југословенској држави. Н евролазвом славом овјенчана Србија пзврш ава д руги свој историјски позив. ЕГрво je дјело било ш то je у Свјетском, крвавом и ужасном р а т у . м алева и в езв ат н а Србија разви ла толику своју моралну снагу, да je неколцко п ута сузбила, свладала и оборила небројено п у т а већег непријатељ а и устрајела на п у т у правде, ма да се je морала селвти са својо груде. И првог децембра 1918 годиве »Јрбија, рризната и хвал.епа од читавог снијета, могла je да створи Велику Србију, да се необично повећа и ојача. Србија iae оде ти м 'п утем , него хоке да се ријегпи југосло-Ђевски проблем у читавом његовом опсегу, да се претвори у Југосл авију , да буде дио једве јаке цјелине. У име К раљ а П етра I. Р егев т А лександар прогласио je уједињење Србије с осталим земљама југословенскпм. Д елегација Н ародног Внјећа вз Загреба која je прпмљ ена у аудијенцију првог децембра ’ 8 од ~ Њ . Височанства Престолонасљедвика Александра, садаш њ ег наш ег Краљ а, поднијела je адресу у којој je израж ева жеља да се створи јединствена народва држ ава Срба, Х рвата и Словенаца, која ће обухватати вепрекинутв етнографски териториј Јуж вих Словева. H a ову адресу Р егев т Александар изравио je своју радост в ад саопштењем ових великих историјских одлука, нагласивши да испуљ ава С воју владалачку дуж ност Еад прима ово' саопш тењ е. jep вели: „приводи коначно у дјело оно што су најбољи с и н о в и наш е крви, све три вјере, сва трп племена, с обје стране Д увава, Саве и Д рине почели приоремати још за нладе блаж ене успомене Њ его ва дједа Квева Александра I. и К нева Михајла, jep je то ово што одговара и жељама и погледима ЕВегова варода. Н ека даваш њ и велики чив буде вајљепши вијен ац н а славвим гробовима Мојпх оф вцира и војвика, палих sa слободу и вајдивнија ки та на грудима њихових срећвих ратвих другова, који са Мном доживише да и звојују побједу вад силвим непријател>ем ув велику помок моћннх савезвика.“ To je ето њевин други велики историјски по 80в. Од онда je кроз ово 15 година свога опстанка, ваш а К раљ евина прош ла кро8 мвоге криве и перипетије. Н ослије ра- 329 �доснпх дана првих одуш евљ ењ а, небо je наш е држ аве било често наоблачено. У држ ави се била зацарила лпчна и партиска страст, која je пред собом видјела само уск е личне и страначке интересе, a држ ава се je заборавила. И у посл»едњем часу ЕБ. В. К раљ преузимље водство државо. Н естанком партијских страсти почињ е се вемља смиривати. Народ je добио нови полет, јављ ају се нова одуш евљ ењ а. Због тога ћ е овогодиш њ и петнаести ГГрви децембар вначити прелав у рад осн ију епоху народног ж ивота. Г ајрет и Гајретовци у прослави петнаестгодпш њ ице ОслобоЈјења наћи h e потребно расположењ е своје душ е, јер ћ е се то га дана посветити радости a вабораву преж ивјелих мука са погледом управљеним у бу ду ћ н о ст народа и државе. Hafiz Muhamed Pandža Ideje vodilje Esteizu hillahi: Ve-teavenu alel-birri vet-takva Glavni oslonac naše uzvišene vjere, na kome se izgrađuje veličina Islama, jest međusobno pomaganje i saradnja svih članova naše zajednice. Bez te zajed­ ničke saradnje ne može ni biti potpunog i pravoguspjeha, pa nam zato i Svemogući Alah naređuje da se svi međusobno pomažemo u dobrim i bogobojaznim djelima, koja nam osiguravahu potpuni uspjeh. Mi znamo da je Islam doveo u najljepši sklad život sa vjerom i poučio лав da bez razvijanja i nje­ govanja zemnog života, ne može biti ni pravog vjer­ skog života. Razvijanje zajedničke svijesti i međusobno pomaganje je vjerski imperativ koji po uzvišenim is­ lamskim propisima uslovljava uspjehe i napredak u životu. Islam ne dopušta da progres stane, pa i u najtežim časovima traži od svojih sljedbenika prisutnost duha i razboritost. To je Božija zapovijed, koja impe­ rativno nalaže da se nikad ne gubi nada u uspjehe u životu — ako se slijede njegove božanske zapovjedi. Mi muslimani u našoj lijepoj i slobodnoj Kralje­ vini Jugoslaviji pretstavljamo brojčano jaku i impo­ zantnu cjelinu od blizu 1,900.000 muslimana. Svakako jedna lijepa brojka koja svakog muslimana ispunjava iskrenim zadovoljstvom i podiže u njemu samosvijest. Muslimanska zajednica u našoj domovini ima i sve uvjete za napredak u svim pravcima vjerskog i pri­ vrednog života. Svaki uspjeh kao i neuspjeh u svom radu ima pripisati sama sebi i svome djelovanju. U ovoj teškoj današnjici rad naše zajednice mora biti što konstruktivniji i intenzivniji i sve naše snage mo­ raju se mobilizirati da se dostigne što se u prošlosti propustilo. Od nazad 30 godina kod nas postoji jedan po­ kret koji je dosada postigao zamjerne rezultate u radu oko podizanja i osvješćivanja muslimanskog dijela na­ šega naroda. Ovaj pokret, koji je oličen u Gajretu, ima da okupi oko sebe i u svoje redove sve pozitivne snage našeg muslimanskog elementa, da ga u zbije­ nim redovima, sa probuđenom vjerskom i narodnom sviješću, povede do potpunog preporoda. ззо Ovaj pokret progresa muslimana, zatim pođi anje vjerske svijesti i jačanje privrednih snaga naših jesu rđej^ vodilje Gajretove, koje moraju da budu na srcu svakom muslimanu i svakom prijatelju našeg narod­ nog progresa, jer muslimani svojom brojčanom snagom^pretstavljaju jak stup naše državne zgrade. S toga, da bi zauzeli dostojno mjesto u svojoj slobodnoj Kraljevini, muslimani moraju razviti što jaču djelat­ nost u svim pravcima svog kulturnog podizanja. Ovaj zamašni rad može se uspješno savladati samo zajedničkim silama i punom ljubavi prema svojoj vjeri, koja nas uči da se uspjesi mogu polučivati u životu samo zajedničkim snagama. Allah nam kaže: Ve-la tenazeu — da se međusobno ne prepiremo, da jedan drugog ne ometamo u dobrim djelima, jer samo teavunom — međusobnim poma­ ganjem moći ćemo da udovoljimo propisima svoje vjere, koja od nas traži samo napredak i vječno kretanje prema evoluciji i progresu. Ideja vodilja Gajretova je da sve članove muslimanske zajednice okupi u jednu neprobojnu i jaku cjelinu, koja će se sa punom islamskom i narodnom svijesti boriti za napredak i na­ stojati da ukloni sve one prepreke koje stoje na putu našem pravom napretku. Ujedinjenim snagama podi­ zati široke muslimanske slojeve, to je glavna os oko koje se kreće čitav rad Gajretov. U svome radu Gajret mora biti iskreno pomagan od svakog brata muslimana i ove ideje koje teže samo podizanju i preporodu muslimana, moraju prodrijeti i u najzabitnije musli­ mansko selo i u onu najzađnju potleušicu našuU svom radu za Gajret ne smije zaostati gra­ đanin za seljakom, obrtnik za trgovcem, alim za in­ telektualcem — svi oni moraju u jedno kolo i za­ jedničkim silama, slijedeći uzvišene Božije riječi na čelu ovog članka, poraditi da ove ideje pobijede i donesu punu korist našoj zajednici. Ne smijemo se pre­ pirati i svađati jer smo braća kako nas i Kuran uči, a među braćom mora da vlada ljubav. Prigovarati radu Gajreta iz prikrajka jest grijeh prema zajednici. A ako neko smatra da tu ima nešto što ne bi bilo umjesno, neka stupi u redove njegove i neka iz tih redova za­ jedničkom saradnjom svih nas to ispravlja. Ne smije se ni jedan čas oklijevati, jer je i previše bilo propu- �1 štanja; moramo se zbijati u redove da zajedničkim snagama pođemo svom cilju: kulturnom, privrednom i vjerskom podizanju nas muslimana. Gajret se kroz tri prošla decenija svoga djelova­ nja na ovome polju pokazao kao dostojan tumač naših želja, da se podignemo i trgnemo iz ove zaosta­ losti. u koju nismo smjeli kao muslimani ni zapasti. Kroz tri decenija Gajret je dosta učinio, mnogo je onih, koji su bili osuđeni na propast, spašeno i osigurana im egzistencija. Ali rad Gajreta sa novo nastalim prilikama i našim potrebama mora se još dalje poširivati i produbljivati. Gajret mora da djeluje na svim poljima narodnog života, pa mu zato i treba saradnja svih muslimana širom naše domovine. Gajret nije svrha samom sebi, nego je on nasušna životna polreba svih muslimana. Vremena su takova da se sve pozitivne vrednote našega društvenog života mo­ raju što jače promicati. Vjera je najjači konstruktivni pokretač ljudskih snaga i tu treba što intenzivnijeg rada, jer Islam je utjelovljenje napretka. Gajret se treba založiti da i ovu vjersku svijest što više ojača. Naš prosvjetni život traži ogromnih žrtava, jer smo u tom pravcu mnogo zaostali, a najvažnije polje daljnjeg rada Gajretova biće svakako rad na privrednom po­ dizanju muslimana. Alejhiselam nam kaže: siromaštvo je gotovo bezvjerstvo. Bez ekonomski jake zajednice nema ni vjerski svjesne zajednice. Tu moramo mnogo da radimo i da upotrijebimo savremene metode rada, razvijajući naročito zadružni život kao najsolidniju bazu sa koje ćemo započeti našu ekonomsku obnovu. Ramazan je na pragu. Dodir među muslimanima je u ovim danima naročito živ. Tada se najviše ras­ pravlja o našim životnim potrebama. Te potrebe naše trebamo duboko pretresati. Ne smijemo ništa ispustiti iz vida što vodi našem napretku. Osobito među ilmi* jom i intelegencijom morao bi da nastupi što življi odnos, jer napokon ni jedan intelektualac ne može ništa naći u Islamu, što ne bi bilo savremeno u svakoj sredini i u svakoj prilici. Naročito toplo apelujemo na inteligenciju da bude u stalnom dodiru s narodom, da mu neprekidno osluškuje bilo, da pazi na njegovu os­ jetljivost, da zajedno s njim sudjeluje u svim vjerskim manifestacijama, jer će istom na takav način moći pravilno poslužiti idejama Gajretovim, koji teži za po­ dizanjem vjerskih i društvenih vrednota našeg svijeta. Hajrudin Čurić Osveta Selima Vriskala U sedmom razredu gimnazije razvila se Almasa, kći Hasan-efendije^ Selimovića, kadije, u pravu ljepoticu. Radi ljepote, dobrog učenja i slaganja s tetkom F atim ahanum om , Hasanefendinom drugom ženom, mnoge su joj mostarke zavidile. Iako je bilo zavisti, ipak se o Almasi nije moglo ništa ružno pričati. U H asan-efendijinu kuću u Cernici zalazilo je odabrano društvo. To je zahtijevao njegov položaj i toga se on strogo držao. Jedini izuze­ tak bio je Selim Kandžo, zvani Vriskalo, koji je već nekoliko godina redovno cijepao drva kod kadije i prenosio brašno i ostale životne namirnice iz dućana u kadijinu kuću. On je slušao i druge ljude, ali je kod kadije imao najviše posla. U kadijinoj kući svi su ga pazili i sažaljevali, jer je bio siromašak bez igdje ikog svoga. Pomalo je bio luckast ili se bar pravio da je luckast. Kad bi bio naročito raspoložen, vriskao bi ludo, i izazivao smijeh kod prisutnih. Radi toga su ga i prozvali Selim Vriskalo. Ina­ če je bio visok momak, tanka i dugačka vrata, velikih očiju i napola otvorenih usta. Govore da je imao oko 30 godina, prem da to nije niko znao tačno. Stanovao je u blizini starog mosta, pod Kujundžilukom, u jednoj bijednoj sobici sa rešetkam a na prozorima koji su gledali na Ne­ retvu. Živio je od rada po kućama i od onog što je kao nosač zarađivao. Ali, to i jest ono, što ga je pravilo čudnim i tajanstvenim. Znalo se da mnogo radi, da prilično zarađuje, a da ipak bijedno živi; niko nije znao šta radi s nov­ cem. Selim je to čuvao kao duboku tajnu, koju nikome nije htio da povjeri. A uveče, kada bi se, umoran i jadan, vraćao u svoju bijednu so­ bicu, bojažljivo bi zaključavao v rata i u mraku, da ga niko ne vidi, otkopavao bi zemlju između trulih dasaka, vadio mali limeni sanduk, brojao i sastavljao u nj zarađeni novac i opet ga tako zakopavao. On je vidio kako žive ljudi u Mo­ staru. G ledao je kako neki od njih zidaju kuće i postaju bogati. I Selim je sanjao o kući, koju će vlastitim novcem podići. Sanjao je o ženi i djeci, o sreći i bogatstvu. Zato je i radio kao rob da što više zaradi.Otkidao je od zalogaja, jer je htio da mu se limeni sanduk puni. I punio se. Svakog dana bivao je teži, a Selim se veselo smješkao i zadovoljno lijegao na trule daske. Jedne noći snijevao je čudan san. Cijepao je, kao i obično, drva kod Hasan-efendije. K a­ ko je žurio, omakne mu se jedna cjepanica i udari ga po čelu da mu je krv potekla. To je prim ijetila Almasa i odmah mu je pritekla u p o ­ 331 �moć. Donijela je čist peškir i oprala mu ranu. Selim je osjetio njenu blizinu, dodir njenih ru ­ k u; vidio je da mu se smiješi i čuo je da ga tješi blagim riječim a: „Ne boj se Selime, to ni­ je ništa." To ga je trglo iza sna. Od ove noći Selim je postao drugi čovjek. Osjetio je da ga nešto ,,tišti“ u grudim a, da mu ne da spavati. Nije znao šta to znači, je r mu se to nije nikada dogodilo. A kada bi ugle­ dao Almasu, onako lijepu, vedru i nasmijanu, odmah bi rnu bilo lakše. Znao je da mu njena blizina godi i zato je uvijek nastojao da se na­ đe blizu nje. Svako ju tro , kada bi išla u školu, prelazio je Selim preko starog m osta, žurio u Cernicu i iza jednog ugla očekivao, kada će ugledati Almasu. Kad bi je ugledao, pošao bi za njom i, u otstojanju od desetak m etara, sli­ jedio bi je poput vjernog psa. Tako je to išlo iz dana u dan. Selim je bio srećan, jer je nesme­ tano mogao da gleda onu, za kojom -ga je ,,tištilo" u grudim a. I kada bi Almasa Ošla u gi­ mnaziju, vraćao tbi se zadavoljno na Tepu i, pjevajući, očekivao posao. A posla je bilo, jer je Selim bio vrijedan,1-pdšten i poslušan i svak je želio da ga baš on posluša. Limeni sanduk4 u njegovoj sobi neprestano se^punio, a Selim je već u m ašti gledao svoju kućicu, tamo neg­ dje kod bašče^M ujage-M ehića . . . \ [ A tada se <desio jedan događaj kojii je Selim a rastužio. Almasa je položila m aturu, i oti­ šla, s ocem i tetkom , na more. Istina, pri polas­ ku se, kao i obično, nasm iješila na Selima, ali to mu nije bilo dosta'. On je mislio da će mu b ar nešto kazati, otprilike kao u onom snu, ali od svega toga nije bilo iništa. Kad je otišla, Selim je osjetio da mu nem a nečeg što mu je najdraže, što više voli od lim enog san d u k a kod kuće, pa i od sam oga sebe. P ostao je sjetan i p restao je da vrišti. Kad ga je njegov poznanik M iha Gundelj, zidar, zapitao šta mu je, Selim se potužio na bolove u glavi. S ada m u je M iha, sasvim ozbiljno, savjetovao d a kupi nekoliko aspirina. Ali, Selim je najbolje znao š ta m u je i nestrpljivo je očekivao A lmasin povratak. Kroz m jesec d an a p ovratila se A lm asa, s ocem i tetkom , s mora. Malo p rep lan u la od sunca, izgledala je ljepša nego ikada. Nekoliko d an a nakon njihovog dolaska posjetio je kadi­ jinu kuću neki mladi gospodin, za koga rekoše d a je doktor, da je dobio m jesto u M ostaru i da je došao d a zaprosi A lmasu, Upoznao se, re ­ koše, s njom na m oru. Selim nije vjerovao svo­ jim ušim a. I kada mu je Ib rag a Treljo, trgovac o d j,ko ga je kadija kupovao živežne nam irnice, rek ao da će u kadijinoj kući biti „šenluk", je r 332 će se A lm asa udati za doktora Mašića, Selim opet nije vjerovao. Zar ona, Almasa, koju je on pratio kao pseto, radi koje g a je „tištilo" u grudim a i koja mu se uvijek lijepo smješila, zar da se ta A lm asa u d a za d ru g o g a? Ne, to nije moguće. N a koncu konca, šta je on, taj d o ktor? Ako je on doktor, i Selim im a svojih „deset nokata" i u stanju je da p rehrani sebe i još troje pokraj sebe . . . Ali, sve je bilo d rukčije Vijest o udaji kadijine kćeri prošla je m unjevitom brzinom kroz grad. Svak je znao da će se vjenčanje obaviti prvi dan hadžinskog b ajram a i to, na ka­ dijin zahtjev, u njegovoj kući; poslije vjenčanja biće veselje, a onda će m ladoženja odvesti m la­ du svojoj kući, na C arinu. „ Za sve ovo saznao je i Selim V riskalo. U njegovoj glavi stv arala se sad a neka nova mi­ sao. Osjećao je da mrzi mnogo toga došljaka, doktora Mašića, koji mu oduzim a ono što mu je najdraže. I kada je, na dan vjenčanja u k a­ dijinoj kući, vidio log istog do k to ra Mašića, zaškripnuo je zubim a i stisnuo pesti. V jenčanje je proteklo u potpunom redu. Poslije toga nastalo je veselje u kadijinoj bašti. Svirači su svirali, kolo se igralo, m lađarija je pjevala. Selim je sve prom atrao iz jednog kraja. On je tražio pogledom Almasu, kao d a je htio d a dobije objašnjenje od nje. A ona je bila ve­ sela, razdragana. P ro m atrala je cijelo društvo, slušala svirače i pjevače i svim a se radosno sm iješila. Kad je, u jednom tren u tk u , u g led ala Selim a gdje stoji sam i nijemo p ro m atra sve oko sebe, pozvala ga je d a mu nešto kaže. P rija tn o iznenađen, Selim se približio njoj i d o k to ru Mašiću. T ada se desilo nešto neočekivano. Smješeći se Almasa je izvadila 50 din ara iz svog nov­ čanika i pruživši ih Selimu, rek la mu je : „V risni, Selim e!" Selim je osjetio d a m u krv jače struji, ali se ipak pribrao, prim io novac i vrisnuo što je više mogao. Svak mu se od 8гса nasm i­ jao. A kad je vidio d a mu se i on, do k to r Mašić, sm ije, Selim se, kao za inat, o krenuo p rem a njem u, skupio svu svoju snagu i vrisnuo još d v a p u ta , a onda pobjegao. Istoga dana, nešto iza jacije, k ad a su se svi kadijini gosti razišli i k ada je m ladoženja odveo m ladu svojoj kući, išao je p rem a C arini Selim V riskalo. U ruci je nosio neki svežanj. Kad je došao do kuće d o ktora Mašića, pažljivo se osvrnuo na sve stran e i k ad a je vidio d a nem a nikoga u blizini, popeo se p rek o zida na krov i, kroz otvoren prozor, ušao na tavan. Za­ tim je razm otao svežanj, izvadio iz njeg a k rp e i p ap ir, stavio ih uz jednu g red u , posuc benzi- �nom koji je naročito u tu svrhu pripremio, i potpalio. A kada je vatra zahvatila gredu, za­ dovoljno se išuljao kroz prozor na krovu i po­ šao prem a K ujundžiluku. Putem se zadovoljno sm ješkao pri pomisli da će ih dignuti iz „mekih du šek a1* i da će im on, Selim Kandžo, pokvarti raspoloženje . . . že živjeti. Sad je bilo kasno. Jedino blago koje mu je ostalo bio je limen sanduk, čiju je sadržinu stekao krvavim znojem. A zar mu je on sada trebao? Ne. Otkopao ga je, sišao s njim na Neretvu i, cereći se, počeo je pregrštim a bacati novac u vodu vičući; „Evo ti kuća, evo ti dje­ ca, evo ti sve" . . I gle! Pričinilo mu se da iz vode viri lice doktora Mašića i d a mu se Ali kad je došao u svoju bijednu sobicu ruga. Ražljućen Selim je raspalio limenim san­ pod Kujundžilukom, osjetio se usamljenijim i dukom da udari tog m rskog čovjeka, ali nije zapušlenijim nego ikada. Osjetio je da je pogri- uspio. Videći da mu se doktorovo lice i dalje šio što nikada nije kazao Alinasi, da ga nešto ruga, skočio je u vodu da g a zadavi. Sedam „ tiš ti“ u grudim a, da je svaki dan, kad je išla dana docnije izbacila ga je N eretva kod džamije u školu, bio njena sjenka, i da bez nje ne mo­ na Donjoj mahali. Ноћ у Хаш анима 0 , Мајко! Н ебеса с у високо, Бесгсрајно високо Д а ми вапај ч у ју . . И док но ћ ас у глухој осами собице своје С луш ам ж алобан врисак влас^ите д у т е , Звијевде се са неба р у ш е с И падају, падају У неиввјесве дубиве . . . Т и ш в н а je у мом селу. Све т у т и страш ном ш утњ ом м| Н и вјетр и ћ да пирае, Н и л и ст да се покрене, Ha п тица у гнијевду да со прсн Све je н о ћ и ти ш ин а вавила У тихе, мрачне копрене. Ma т т а je то ноћас? Kao да je цио свемар стао n a мртвој тачцп, Kao да су сва срца давним болом убпјена, Moje сбло je мртва арена П ослије боја ж авота и смрти ! — C bii кровови црни, некуд у то в у л и , Сви про 80ри црним вавјесама вастрти. П утом пролазе сјенке испијене :арци дјеца и ж евс емој поворци ењ ерпма у руци . . . . сви ћ у те •ja драги сељаци цролазе тако и животом ко минуте. Хусејн Мурадбегоиић М а х а л о м у ноћи л е т а Ко мрамор беле калдрме б л е т т е Што су их опрале пролетњ е киш е дугим падањ има и хладовином напојиле вртово и б а т ч о . Н иж у се ни8 сокаке ц р в е стрехе И8ве8ене жицом лововога граљ а, и мугаебци тихи ш то са њ а ју ноћи с бехарима свеле и вечито ш а п ћ у чар — аш иковањ а. П евају девојве: „Ц ветале су давно јабуке и треш њ е . . убиш е нас испра8на м аш тањ а снови бо л ви лудим надањ има чекају ћ и свате . . . “ И док испод л у к а неба звездава и ведра јабуке и круш ке и кајсије нуде своја раскош на и једра, мирисава недра сетно поноћ махалама ш у т т и ; даси чеж ње у врелини врењ а страсвп мирис липа — л у тањ а и бдењ а в и з плочнике беле су просути . . У сенкама б аш та капиџпци вриште. Девојке душ а у севдаху erapa: „Ах дођи, драги, до^п! Н оћас ми je мирис чудно 8амаман у Rocn да не останем сама са ввездама . . . “ Хаидија A. Ченгнћ ,333 �Гајретов привредни пренород П иш с п р о ф Ш е ф к и |а Б у би ћ И деја во д и љ а Данас неиаио свијести о потреби јединствене воље и ваједничког рада. Свак се повукао у себе и не види даље од себв. Ha другога мисли само онда, ако му што 8атреба. Па в кад му ко помогне, не пропустн прву прилику a да му мјесто захвале било у чему нашкоди. Туђе наи добро увијек смета, умјесто да саии своје зло отклонимо. О своме злу иного више говоримо, него што тражимо путеве и начпне свога добра. Паиетни смо на критици, на дјелу нас нома. По нашим касабама зва се више шта мнслн о европској политвци Женева, какви су односи између Русије и Јапана, него што се псзнаје политика рада у својој сопственој ошптини. Нико не може да се одрекне свога „великог ја“, na да своја дјела подвргне једннственој вољи онога, који нас несебично води напријед, na да заједничким радом нестане тога *ја“ н претвори се у стварно велико „ми“. Удруживање je вазда било закон живота, a даиас поготову одвојити се од другога, значв стварно срљати у пропаст. Једнаки смо у тој подаојеноети и на селу и у вароши. Док je скоро ђје.Ажупан извоз србијанског сељака за Беч, Праг и друге европске пи]ацв у рукама задруга, дотле наши сељаци> на стотинв н>их, даномиде no варошима трате вријемв носеки свак засебно no нешто сира у прљавој махрами, један или највнше два товара дрва или које jaje, илп који литар млијека. Док многи паши трговци не знају у својим набавкама дал>е да оду од ближњих ијеста, данас ва хиљаде трговаца из Загреба, Београда, Љубљане, na и Сарајева не пропуств прилику a да барем пар пута годишње не посјете коју свјетску пијацу, почевши од Беча, na до пајаца дрветом Јужне Америке. Свјесни ципелари, столари и друге занатлије Загреба, Београда Сарајева, као преставници својих моћних организација онемогућују конкуренцију великих фабрика, a многи naum no касабама виде у тој фабричкој конкуренцији неизбјежну пропаст... Наша снага леж и у машој задружној свијести. Н иједан иокрет ме може да усиије, ако м и сами не увиђамо да рад им о против себе кад а избјегавамо једни друге. Ne z a p o sta v lja jm o k u ć n i obrt K a k o ti S lo v e n iji ž e n e 1 d j e c a z a r a đ u j u m llijo n e k o d k u ć e . Naš se svijet mnogo uzda na život jz'i:van kuće, izvan svoga mjesta, pa i preko granica naše države. Već decenijama sve se misli da su negdje iza nas zlatna brda i da tamo ima hljeba bez motike. A kad smo pokušali da ostavimo svoja ognjišta, svoje kuće i zemlje i otišli u tuđinu, vidjeli smo da se i tamo ne može bez rada živjeti. Mislim da tako treba shvatiti i putove naših otaca u Tursku, jer oni nisu tamo išli iz nekog vjerskog fanatizma, nego misleći da je tamo lakše doći do hljeba. A kad su tamo došli i našli se sa nešto donesenog mala na pustim stepama Male Azije, onda su na njima počeli da podižu svoja naselja i u velikoj borbi sa zemljišnim i klimatskim prilikama, sa malarijom i dr. Ko je od nas posjećivao tamošnji Hali Begluk, najbolje zna kakav je život naše braće tamo. Pa i oni, koji su ostavili po provinciji svoja plod­ na polja i kuće, pa došli u veća mjesta, danas metući ceste i proseći sanjaju o starim dobrim vremenima. Naš je svijet skupo platio te seobe i nadamo se da se neće sa svojom djecom više upuštati u te avan­ ture. Treba ostati ondje, gdje smo sada. I tu treba naći posao. Pored ostalih glavnih poslova zemljoradnje voćarstva, povrtlarstva, stočarstva, trgovine, zanata i industrije, ne treba zaboraviti ni na kućni obrt odnos­ no domaću radinost. I ranije i sada kod nas se kod kuće radilo, bilo za kuću ili za prodaju: tka se, šije, veze, izrađuju čibuci, pletu korpe, izrađuju nanule, no­ ževi-Ud. Samo osim izrade tih predmeta, koji se i 334 danas još nešto prodaju, ali dosta jeftino, ima i drugih koji bi se po našim kućama mogli izrađivati, a danas se mnogo troše i dobro plaćaju. U ovome pogledu trebamo se naročito ugledati na našu braću u Slove­ niji odnosno u Dravskoj banovini, gdje se po kućama zarađuju milijoni. Kad su naše majke nekad tkale bez mogle su ga dobro prodavati, jer su se tada i nosile košulje od beza. Nekada su naše sestre dosta vezle čevrme odnosno jagluke, ali danas se mjesto jagluka traže moderni rupci, koji bi se također mogli po našim kućama izrađivati. U ovom pogledu treba da podijeli­ mo predmete koje izrađuju muški od onih koje izra­ đuju ženske. Tako dok naši seljaci izrađuju drvo za nanule, koje se samo još nešto kod nas troše, sloven­ ski seljaci izrađuju drvene drške za srpove, čekiće, iz­ rađuju takozvane mašine za veš, drvena korita i dr. Mnogo bi se našem svijetu otvorile oci u ovom pogledu, kada bi ga kojiput u ekskurzijama odveli u naprednije krajeve naše države da vidi kako se radi. Da bi imali pri ruci primjere u našem nastojanju da podignemo našu domaću radinost na savremenu visinu, mi ćemo na ovom mjestu u slijedećim brojevima iznositi one radinosti koje bi za nas bile pogodne. Privredni i drugi uslovi života ne izgrađuju se samo izvan nas; naša najbliža okolina je izvor naše sreće pa i nesreće. �He заборавим о н аш е дјечЈе за д р у г Школовање цјеце данас je велики посао, који изискује знатне трошкове, који су за све наше фамилије доста осјетни. Ha много мјеста откида се од својих уста, да би се могла дјеца школовати колико толико. И кад дјеца сврше школе, прода се и посљедн>и дио иметка. Наше матере и сестре, у много случајева, раде дан>у и ноћу да би могле коју пару послати своие сину или брату у школи. 1) за заједничку набавку школских књига, тинте, тека, оловака, држаља, кецеља за ученице и др.; 2) за заједничку набавку хл>еба и млијека и стварање ђачке кухиње у школи; 3) за снабдијевање школске библиотеке књигама, за заједничко увезивање књига н тека, за отварање дјечијих штедионица, за брање и продају шумских јагода и малина, за осигурање и узајамну ђачкупомоћОваквих ђачквх задруга има нарочито доста у У новије доба задругарство je нашло начина, да Француској, Швајцарској, Русији и др., a и у нашој се колико толико овај терет школовања свали са po" држави, нарочито no трговачкпи академијама. Ha овом дитељских леђа и да сама дјеца док су на школипо' мјесту апелираио на учитеље односно учитељиде n раде око еамих себе. И дјеца данас увиђају да еу друге наставнике, да узму на себе иницијативу око двије писаљке за динар, ако се само за 1 динар купи оенивања ових задруга. Важно je нарочито истаћи. али ако се купи за 10 динара, добије се 50 комада да упућивањем наше дјеце у ово задругарство, ми предајемо оваквиц задругама добар дио или 5 писаљака за 1 динар. Тако je исто и са олов- муслимани наших просвјетних односно школских трсшкова. He каиа и са текама, и књигама, и др. Није далеко ми- треба заборавити на могукност повезаности рада ових сао, да и дјеца сама увиде, да им je лакше снаћи се задруга са нашом Гајретовои кредитном задругом. у својој задрузи. Тако данае имамо разне дјечије заНајбоље срество за добро васпитање д1еце друге no школаиа (и основним и средњим), као ječme д а сами себе најирије васиитамо. M uslimanske švelje k a o n a še životno pitanje. Život naših švelja, koje podvojim slabim i hlađe­ nim kućama rade do kasno u noć da zarade nadnicu „nedovoljnu da žive a suvišnu da umru“, i koje obič­ no umiru od sušice, skreće u današnje doba naročitu pažnju svakom kulturnom čovjeku. Kako su to upravo naše mnogobrojne majke, kćeri i sestre, ovo pitanje duboko zasijeca u naš porodični muslimanski život uopšte. »Možda ste čuli (piše jedan beogradski zadruž­ ni list o ovim šveljama) za „sistem znoja“ koji sefprL mjenjuje naročito u izradi odijela, a ide na to da iskorišćuje do znoja radnice po stanovima«. To je u glav. nom naša muslimanka, koja jednako pati i u Sarajevui i Tuzli, i Travniku i svima našim mjestima. Ona Svojim vrijednim rukama izrađuje sve one košulje, hlače i drugu kratku robu, koja se po čaršiji prodaje seljacima, radnicima i drugim slabo stojećim osobama uz jeftine cijene, koje su ipak skupe, kada se uzme u -obzir^šta su za izradu dobile te naše švelje. Kada se sračuna, koliko se po našim kućama te robe izradionda se uviđa da se te mučenice oštete godišnje za nekoliko milijuna dinara, samo zato što same ne pro­ daju ovu robu onima koji je trebaju. U ovom pogledu mogla bi im pomoći jedino prodajna zadruga, koja bi preuzimala na sebe prodaju robe i ujedno nabavku onoga materijala koji je potre ban za njenu izradu. Ne bi se trebalo upuštati u za­ jedničku proizvodnju, jer ova iziskuje velike troškove oko prostorija, alata i drugog uređaja, a opet svaka švelja voli da sama kod kuće radi. U koliko bi se osnovala koja zadruga, trebah bi poraditi na njihovoj međusobnoj saradnji putem zajedničkih magazina i zajedničke nabavke. Zadruga je oblik pogodan da se prila­ godi svima pojavama ekonomskog Života. К уда ћемо н аш у д јец у П оводом в сл и к о г о д з и в а м у с л и и а н с к е д Јец е у с т р у ч н и м п р о д у ж н и м ш к о л а м а Можда je мало коме познато, да ове године број муслимавске дјеце у неким, a у главном у свим стручним продужним тколама достиже 70% од укупног броја ученика. У самим сарајевским школаиа ове врсте има наше дјеце близу хиљаду. Ово су школе које обавезно морају похађати сви трговачки и 8анатски шегрти, који нису млађи од 14, a старији од 18 година. Школа траје три године a настава се држи за вријеме од септембра до конца априла два пута недељно no 4 сата и то послије подне у радне дане. У школи добију шегрти потребна теоретска и стручна знања из ванатства односно трговачке струке, чиме се са радои у дућану постиже потпуна спрема no* требна за овај позив у данашње вријеме. 0 уредном похађању тколе има да се стара сам послодавац, који no закону може бити кажњен ако му шегрти уредно не похађају школу. Мајстори, односно трговци треба саии да увиде no требу ових шкода за наш занатски и трговачки подмладак и ми им препоручујемо, да строго воде рачуна о томе да сви шегрти њиховп уредно похађају ову школу и да уче задано ии градиво. Наиа je познато да има још доста муслиманске дјеце, која су на занату или трговини, a не иду у ове школе. У Упколу 335 �no закону o радњаиа морају вћи, a кад неће да nx пошаљу мајсторн, односно газде, нека се родитељи обрате мјесиои Удружењу трговаца, или Удружењу занатлија, да оно опомене газду на његову дужност. Газде, a и родитељи, тргба да знају да сваки гаегрт која нде у ову школу вма гаколску књижицу вз које се увијек види je ли био у школи или није. Према новим прописпма неће се више моћи полагати испит за калфу, ако шегрт поред прописно проведеног рада у радњн нема успјешно свршену ову школу. Такођер неНе моћц нпко no новим прописима дпћи до свједоџ* бе иајстора џлц трговда, ако поред калфенског вспита нема вспит за мајстора односно трговца. Сва обавјештења о овоме увпјегс се иогу добитв у мјесним удруж^њима трговаца односно занатлвја. Z a n a še I r g o v c e ^ I z v o z n ik e $ ia s u lo k o n ti n g e n ti 1 k a k o se Is k o rU ć u fu U našoj spoljnoj trgovini došlo je u posIjedn> vrijeme do izvjesnih promjena, koje su pojedinim «pašim trgovcima potpuno onemogućile njihov rad na iz­ vozu. To onemogućenje rada dolazi više otuda što se u novim prilikama naši mnogi trgovci nisu snašli. Po­ red ostalih smetnja glavnu ulogu igra danas takozvano kontiogentiranje. c a , Svaka država danas gleda da se od druge države kupi samo toliko robe koliko je ta država od nje ku­ pila. Radi toga i trgdvci naše države mogi zemlje da izvezu u druge države samo onoliko robe, čija vrijednost ne bi bila veća od vrijednosti one robe koju smo mi u toj državi kupili. Na osnovu toga po­ jedine države s vremena na vrijeme prorlase koliko je dozvoljeno da se uveze u nju pojedine robe. Tako nam Čehoslovaci kažu da možemo do toga roka uve­ sti toliko i toliko vagona šljiva, Austrijanci stoke i dr. To su kontingenti. Trgovac mora, dakle, za te kontin­ gente uv jek da zna, ako hoće i njemu da zapane je­ dan dio. U tome pogledu najbolje se za obavještenja obratiti Zavodu za unapređivanje spoljne trgoviae, Be­ ograd. Гајретови питом ци и задругарство Међу Гајретовпи дитоицима у Сарајеву влада велИки интерес за задругарство, у коие она ввде једвни погодни економско-социјални покрет за заједничку сарадњу свпх наших слојева. Ради свестраног обавјештења Гајретове омладине о задругарству одржао je оввх дана у Мугаком Гајретову конввкту предавање из задругарства г. Шефкија Бубић, професор Надати се да ће у нашеи народу Гајретова омладина поћи задружнвм путем. Оагаџ, који свога еина ие уни ника- У м јетност Изложба слика С. М. Хоџића у Београду Ha дан 19 новембра отворена je у Беодраду, у Умјетничком павиљону „Дввјете Зузорић“, прва колективна слвкарска изложба г. Сабахудвна М. Хоџвћа. У присуству првлвчног броја посјетвоца, изложбу je отворио г. Р. Младеновић, књижевник, којв je, вствчућв успјехе в амбпцвје младог умјетника, настојао да у свој говор унесе в нешто особено вз елемената босанско-херцеговачког муслиманског народа, да бв в тиме нагласио да je то взложба једног умјетника муслимана. Не само да je у томе г. Младеноввћ тек унеколико успво (јер уосталом ни самв радовв на изложби нвсу билв таквог карактера) него je чес.то говорио в саме бесмвслености, да не кажемо глупости. Од угледнвјвх београдсквх муслвиана на изложби су запажеиа нажалост само гг. М. Мулалић, М. Ђеиаловић, 0. Хасановвћ и Хаџпћ. С обзвром на то, да у Београду живи првлвчан број иуслвмана интелектуалаца в да je ово прва овдашња взложба једног умјетника-муслвмана, којв, као и многв осталв умјетнвцв, трпи од твх материјалних недаћа у настојању да вспољв свој таленат и потребе, да потпомогнут осталииа дође до резултата свсга напорног рада, оиу индиферентност треба нарочито встаћв. Г. 0. М. Хоџвћ родво се у Царвграду 1910 гОтап му, рахи. Мидхад Хоџвћ, (вначе родом из Санџака), доселио ое у нашу земљу, в г. Сабахудин свршио је-"четври разреда гвмназије у Скепљу, na, као 336 пптомац београдског Гајрета, наставио своје школовање у Београду, гдје je, прпје двије годвне, завршно Умјетничку школу. Сада се бавв слвкарствои в радц у „Правдв" као сталнп карвкатурвста. Г. С. М. Хоџић, први слвкар иуслвман с нашег југа, врло je млад в вриједан умјетнак. Док'су гг. КуленоввН и МујезиноввН осталв још мало запажени, дотле je наш умјетнвк, поред г. 0. Мујаџвћа (којв je већ излагао своје радове у Загребу), показујући се врло често на многнм заједничквм пзложбама, успио напокон да самостално иступв са цијелом једном збиркои својих радова: тридесет уљчних слика (у којвма со показује уијетник пејсажпста, сликар мртве прароде и актова) и всто толвко пртежа, претстављају дјело напорног и успјеганог дјелања в значе много како за уијетника тако в за оне, ради којвх je взложба приређивина Поготову у данашњем времену када се уијетност подцјењује в не схвата. Из сввх радова г. Хоџвћа бије један взразити лирски моменат са пуно маште. Умјетност г. Хоџића je у пуном јеку сазрвјевања и право стварање, пуна реализација од њега се тек очекује. Зато му треба омогућвти одлазак у иностранство, камо он тежи, да би на самом взвору развио у потпуности свој таленат. A то зависв од оних који су у могућности да га у томе поиогну. Едиб Хасанагвћ, ст. права �ДвиЈе сестрице утем ељ ачи Гајреха (Уз слику) Ллај душо, среће И радости наше, Што дарове красне Гајрету послаше. Ево их на слици, Знаш ли ко су, селе? To су двије сестрице Голубице б'јеае. Знају срећне сестрице, Свака лијепо каже: „Гајрет наше соколиће, У школам' помаже”. ГајдетлнЈа. Квоц ! Квоц КвоцЈ водећи за собом читаво јат.о ло видјети. Незнаш жутим ножицама, али оно црно, гараво, што ситно скакуће за својом мајчицом. Сви су лијепи и све их квочка воли. Случајно ie туда испред ших прошао црни наш мачак. Квочка мајка није то вољела. Не вјерује она ни своме свелу крилатом роду, a камо ли бркатом четвероношцу. Бојала се, na се накострушила да брани своју дјецу. Међугим наш мацан, питомо створење, он. отишао за својим послом. Мирнија да буде са својим пилићима, отскакута она у њиву, далеко до поточића. Али гле! баш тамо иреко поточића, ено једна њива пожњевена, пуна зрела npoca. Алај дивне паше ! Јесте, али ваља ту сад на поточићу нигдје ни копреко које би се могло лако Ипак се квочка снашла. Додуше препрека je ту, али добра воља може много да савлада. Прва квочка полагано прескочи два три пута тамо и овамо поточић, na као да вели пилићима: .Покушајте и ви овако!“ Одважнији се одмах одлучише. Подигоше- кри* лашца, скокнуше n ето их на другој страни. Кад то видјеше они малко плашљивији и они, један no један, прескоче поточић. Да видите како су сада још веселији трчали no стрништу н зобали ситно зрње зрела npoca. Napučila usnice n a č ič a k Cijelo poslije podne u dječijoj sobi bilo graje. A šta se dogodilo? Malenkost. Adili došle njene drur garice da se malo poigraju. Nije bilo nastave, a na dvoru da srce puca od studeni. Oštar sjever brijao vazduh. Baš je tada milina sjediti u. toploj sobi, pa još s drugaricama u ugodnu razgovoru. Jest, ali to ne zna svako, da; cijeni. Ima nestr­ pljivosti pa za malenkost pokvare mir i raspoloženje. Razgovarale drugarice o Pepeljuzi. To ti je u onoj priči, kako je neka maćeha imala osim svojih kćeri i jednu valjanu pastorku. Pastorka bila prava reduša u kući; Zato je prozvali Pepeljugom. Ćuti ste 387' �da je Pepeljugu vidio neki carević i da je ona izgu­ bila jednu papuču koju je našao onaj isti carević. I sad je eto nastao prijepor, koju je papuču Pepeljuga izgubila; da li onu s desne ili s lijeve noge. Sve su drugarice tvrdile da je Pepeljuga izgubila papuču s desne, aisam a'Adila s lijeve noge. Riječ, po riječ, pa se porječkale. Drugarice se naljutile na sr­ ditu Adilu, pa jedna po jedna otišle svojim kućama. Adila ostala sama. Sad se još više rasrdila. Napučila usne ne kao pupoljak u ružice ili katmera.^nego bo­ dljikavo kao čičak. Pa da se sad malo smirila — ni рб muke. Ona nije uvidjela koliko je pogriješila, pa da se primiri nego sad uzela svoje nekad drage lutkice da se s njima svađa. Pogledala svoju veću lutku, pa joj se učinilo da je i lutka gleda strašnim, oštrim pogledom kao ono malo prije kako ju je gledala njena drugarica Bisera. Zato na lutkice poče da ljutito viče: Uh, i ti ćeš mi se zAr na m% kostriješiti, pa da jadnoj lutkici očupa kosu. U to uniđe mati u sobu. Šta to, Adila ? Adila ćuti poražena i stidna. Uvidje već i ona da je pogriješila. Uvidje, da su se zbog njene nestrpljivosti naljutile na nju njene dru­ garice i da je svoj bijes izlila na jadnoj lutkici, pa da se zbog toga svega sada posve osamila. S kime da se igra ? Baš, mamice, ne valja biti srdita, reče Adila maj­ ci, a majka joj i još kako to potvrdila. Н епослуш ни Мехо (Nar. pjesma) Кад Мехина мајка умираше Сина Меху себи дозиваше: .Мухамеде драго д’јете моје, Немој гледат* на врат'ма дјевојку, Набијељену н набакамљену. Beh ти гледај у двору дјевојку; Јесу ли joj двори пометени, И братова дјеца умивена." Не хтје Мехо послушати мајку, Он не гледа у двору дјевојку, T ra v a r i Beh он гледа на врат'ма дјевојку. Набијељену и набакамљену. Кад je Мехо цуру испросио, Испросио и у двор довео Прво га je јутро наљутила, Друго јутро на двор истјерала. Свети му се из махале кона: „Нека Мехо и rope ти било, Јер ти не хтје послушати мајку4. а о p rv i do Bio jedan car pa uobičajio da putuje po svome carstvu. Išao on sam od sela do sela, od grada do grada, da vidi kako mu narod živi. Tako dođe u jednu malu varoš. Zakonači se u nekom hanu. Tada bila kasna jesen i njene duge noći. Zato se gosti okupili oko handžije da posijele. Car se uvukao u jedan ugao handžijine sobe pa ćutao. Razgovor se vodio o dobroti i milosrđu. Handžija kao i još neki gosti govorili da ne treba biti svakome dobar i milostiv, a neki travar (prodavač ljekovitog bilja) naprotiv tvrdio da treba biti bezgra­ nično dobar i milostiv. Evo, veli travar, da vam pričam što sam ja do­ živio. Išao sam kao obično i lanjskog ljeta po plani­ nama i brao ljekovito bilje. Dođem do nekog gustog gaja, kad iz gaja čujem neko neobično pištanje, kao da neka zvijer muku muči. Sažali mi se na to pi­ štanje i jadikovanje pa uđem u gaj, da vidim što je. Kad tamo, imaš šta vidjeti I Neki putnici namjernici ili lovci ložili vatru i pekli neku divljač na ražnju. Kad je ražanj bio gotov, oni zar pojeli a ostavili sa­ mu žar. Tuda slučajno napuzala neka zmijurina, na­ njušila" miris od pečenja, pa naišla na žar i dobro se С Е кггк. spekla. Nije mogla da se oslobodi muka. Ja je, da vam pravo kažem, ne mogoh tako da ostavim, usiječem drvo, načinim kuku, pa je dignem s vatre i bacim na lišće pod bukvu. To učinih, pa pođoh svojim putem. Idući dalje, čuh kako za mnom nešto puzi, šušteći kroz lišće. Opazim onu istu zmijurinu. — Stani, dobar čovječe, reče ona. Ti si meni učinio ljubav. J a moram da ti ljubav za ljubav vratim. Nego te molim uzmi ovaj komadić zapečene moje ko­ žice i hajde pravo preko onog brda. Sići ćeš pod pe­ ćinu. Tu slobodno uniđi. Naći ćeš tu veliku zmiju pa njoj podaj ovu moju kožicu i kaži joj šta si uradio. To je zmijski car Šahumaran. Slobodno hajde! Hos-bos, dođem do one pećine pa s pomoću Božjom uđem unutra. Kad ugledah pred sobom jednu ružnu betniju mal' me groznica ne uhvati. Sva mi se koža naježila od straha. — Šta želiš? — reče mi krupnim glasom. Kazah mu ipak sve za što sam došao. — E, ti si učinio mojoj kćeri veliko dobro. Da­ kle šta želiš ? — J a sam čovjek, pa za dužnost svoju koju sam nekome nemoćnom učinio ili u nevolji mu pomogao, ne tražim nagrade. �— I to je dobro — tćče mi Šahumaran, ali je dobro da i ljubav za ljubav primiš. Ja se nađoh u neprilici, pa ne umjedoh da ka­ žem šta želim. Dok me Šahumaran preteče: — Evo ti — veli mi on — ovaj prsten, pa ču­ vaj za uspomenu. Je uzeh prsten, zahvalih se i nastavih svojim putem. Poslije nekog vremena hodajući po svijetu i pro­ davajući bilje, vidim u jednom gradu na nekom trgu skup svijeta. Radoznao da vidim šta je, približim se skupu. Kad tamo, a ono cvile sirote. — Šta je to ? — upitam, zašto sirote plaču ? — Ovo je — rekoše mi neki — ovdje roblje dovedeno za otkupninu najboljem kupcu. — A kolika je otkupnina ? — — Ravnih stotinu dukata — rekoše trgovci. — Velika je hrpa novaca — 'rekoh u sebi i od­ mah mi na um pane onaj prsten kojim me je Šahu­ maran darovao. Pokažem taj prsten jednom sarafu (mjenjaču dukata) i ponudim mu ga na prodaju. — Evo ti, veli mi on, stotinu dukata za taj pr­ sten. Ja jedva dočekam. Uzmem pare i odmah na onaj trg pa otkupim sirote. Dadem im još nešto poputbine pa ih pustim na slobodu da idu kući. Eto, to vam je taj događaj. — Pa šta imaš od toga sad svega ?, — upita ga handžija. — Imam puno srce. Učinio sam dobro djelo. Taman to rekoh, a onaj čovjek iz ugla sobe, priđe meni i, pružajući onaj isti prsten, reče m i: Je li ovo onaj prsten?14 Jest, vala isti14 — potvrdih mu. Ovaj čovjek skine sa sebe nekaku gornju haljinu a zasjaše mu prsa od carskih znakova. — Ja sam, veli, car ovoga carstva, a ti si onaj koga tražim! Spremi se i hajde sa mnom. Travar vidje da nema druge. Spremi se i ode u pratnji carevoj. Kažu da je odmah postao prvi carski -vezir. CV O ~f _ o Ш ала Мајка je на Бајрам у ^соби за дочекивање г<> стију иоставила сто са разним слаткишима и рекла Џемалу да се не смије у то- Дирати. Први гост који je дошао на честитање 6i ки весељак, na одмлх навали да једе сла: Опазио то Џемал, a он je добро ___ слаткише из друге cb6e, na завиче : »Мама, мама, еноонај господин једе слаткише.« Неког човјека који je био велики шкртац поз< ве пријатељ на ручак. Шкртад поведе на ручак и свога сина na м-у рече : — Гледај сине, да се добро наједеш, нека ти може бити барем два-три дана да не огладниш. — — Е, мој бабо, — рече син — да je мени надокнадити оно, што нисам jeo има два дана. — Шта си учинио с новцем што сам ти дала? — Дао једној сиротој жени. — A која“је то сине“јадница? — Једна сирота жена која продаје слаткише само да се‘\|здржаје. Загонетке 1) Јабука и no динар и no, колико je 5 јабука? 2) Вук има сприједа, човјек у средини a лав крају. Што je то ? 3) Којом се „вароши14 закључавају врата ? за час појео? Хомоними 1) К а ж е ----------- да ja то учиним, — -- ------то не могу. 1) Сестре б р а т а ------ до — —. (Истим слоговима испуни празнине у свакој горњој реченици на посе, na ћеш добити потпуне реченице. Koje су то ?) Одгонетке из 20 броја „Гајрета* 1) O ko 2) Београд 3) Иван (планина) 4) Свега je 4 мачке. Sjetite s e s v a k o m p r i l i k o m „ G a jre ta " �Г а ј р е т о в г л а с н и к Gajretova ramazanska predavanja Kao najvažnija tačka programa društva Gajret — poslije školovanja omladine i stvaranja kadra mu­ slimanske inteligencije — jest pridizanje širih narod­ nih slojeva i njihovo ekonomsko jačanje. Organizavanje domaćičkih škola, održavanje mnogobrojnih popularnih predavanja, održavanje velikog Gajretova zadružno poljoprivrednog tečaja u julu 1931 u Sarajevu, propaganda zadružne ideje i osnivanje za­ druga raznih tipova, otvaranje Gajretove ćilimarske škole u Novom Pazaru, Gajretove radionice za izradu ručnih radova u zajednici sa Kolom Srp. Sestara u Sarajevu, Gajretove radionice za izučavanje i izradu ručnih radova u Trebiuju i konačno osnivanje u pro­ šloj godini Gajretove privredne i kreditne zadruge u Sarajevu — sve nam to dokazuje da Gajret počinje postepeno da prelazi sa pojedinačnog pomaganja na ostvarivanje svoga drugog važnog zadatka, a taj je pridizanje narodnih ma9a. U tom ргауси а u duhu svoga programa Gajret i pored teških ekoihmtskih i materijalnih prilika nastavljaj ove godine s radom. Smatrajući popularna predavanja vrlo važnim faktorom u prosvjećivanju širi] slojevaipridizanjunjihovogkulturnog nivoa, uskače iz štampe sveska noVih Gajretovih preda’ su obradili naši poznali javni radnici i stručnjaci. Ta predavanja razaslaće se svima Gajretovim odborima i povjereništvima, sa posebnim uputstvima, da ih održe tokom idućeg ramazana. O ovoj akciji G laviff Odbor Gajreta upoznaće sve društvene jedinice i putern okružnice. Skrećemo pažnju svima Gajretovim odborima da izvrše organizaciju održavanja predavauja, čim ih do­ biju, kako bi ona postigla cilj za kojim Gajret teži. Izlaženje iista „Gajret 0 Glavni Odbor Gajreta je nedavno zaključio da za sada izdaje list „Gajret" jedamput mjesečno. Usljed toga je snižena pretplata sa 100 na 60 Dio. godišnje. Ovo sniženje važi od 1 jula 1933 godine. Pretvaranje lista „Gajret" u mjesečnik prouzroko­ vano je slabim odzivom pretplatnika i pomanjkanjem rada društvenih jedinica na populari&anju lista i prikup­ ljanju pretplata. Da bi se t) popravilo Gl. odbor je zaveo novi način sakupljanja pretplata, te je u tom pravcu zaključeno da se pri svakom Gajretovom Mje­ snom odboru osnuje povjereništvo lista „Gajret", i to između članova Gajretovih mjesnih odbora. Dužnost je povjerenika lista da prikuplja pretplate, da iznalazi nove pretplatnike i da se uopće stara o listu „Gajret" 340 u svome mjestu. O radu povjerenika ovisiće da li će list „Gajret" ponovo otpočeti sa izlaženjem 2 puta mjesečno. 0 ovome zaključku Gl. Odbora i sekcije za list „Gajret" upoznati su okružnicom svi mjesni odbori i povjerenici Gajreta, pa se i ovim putem umoljavaju da dostave Gl. O. imena povjerenika za list „Gajret kako bi im se [mogli dostaviti spiskovi pretplatnika iz njihovih mj«9ta kao i dugovanja pretplatnika. Sekcija za list „Gajret" je zaključila da se u buduće u listu donose fotografije samo novih Gajreto­ vih dobrotvora i utemeljača, u koliko to oni žele. Sve ostale fotografije donosiće se u tome slučaju, ako se unaprijed pošalje novac za izradu klišeja, i to naj­ manje 40 Din. Mole se sve Gajretove jedinice da ovo uzmu do znanja i da porade što više na prosperitetu društve­ nog lista. Gajretova godiinja zabava Godišnja Gajretova zabava u Sarajevu održaće se poslije ramazanskog bajrama, u subotu 3. februara (4 god. u Nar. pozorištu. Za koncertni dio prograove zabave otpočele su pripreme već ranije, pa se je nadati da će i ovogodišnja Gajretova velika zabava uspjeti kao i sve ranije njegove zabave. Mole se sva bratska društva u Sarajevu da gor­ njeg dana ne čine nikakovih priredaba. Gajretov zidni kalendar Prije nekoliko daua izašao je iz štampe Gajretov zidni kalendar u 2000 primjeraka. Cijena mu je 2 Din. po komadu, pa će se ovih dana razaslati na ra­ sprodaju svima društvenim jedinicama. Kalendar sa drži pored kalendariuma za sve vjeroispovijedi i „Imsakiju" za pretstojeći i dogodišnji Ramazan. Mole se sve Gajretove jedinice da otposlate im kalendare rasprodaju još prije Ramazana i da novac doznače Glavnom Odboru. Otvaranje dom aiiike Škole u Sarajevu U smislu zaključka prošle Gajretove glavne skupštine, Glavni Odbor Gajreta uputio je pretstavku Kr. Ban. upravi drinske banovine, kojom je molio da se za muslimansko ženskinje u Sarajevu otvori stalna domaćička škola. U smislu Zakona o nar. školama Kr. ban. uprava uputila je zahtjev opštini grada Sarajeva da ova votira potrebnu sumu novaca za prostorije, ogrjev i ras ^jetljenje ove škole. Gradsko poglavarstvo na svojoj posljednjoj sjednici u načelu je zaključilo otvaranje ove potrebne ustanove. Kr. ban. uprava odu. �Minist. prosvjete postaviće, poslije ovoga, nastavnike i odobriti kredit za izdržavanje ove škole, tako da će se ova ustanova vjerovatno u najkraćem vremenu ostvariti. Dostavljanje novca Pored svih zaključaka Gajretovih Glavnih skup­ ština i opomena Glavnog Odbora Gajreti, još uvijek se dešava da veći broj Gajretovih jedinica zadržavaju kod sebe društveni novac po više mjeseci iako se to jasno kosi sa društvenim pravilima. I ovim putem skre­ ćemo najozbiljniju pažnju svima odborima i povjere­ nicima društvenim da zavedu red u prikupljanju ma­ terijalnih sredstava ' i njihovom tačnom dostavljanju Glavnom Odboru, jer će Glavni Odbor u protivnom slučaju biti prisiljen da u tom pravcu aljkave odbore i povjerenike razriješi dužnosti i da funkcionere po­ zove zakonskim putem na polaganje računa. povjerenik Gajreta, imam matičar g. Pašo Rogo, ko­ jemu su prisustvovali gg. Omersoftić Alija vrijedni pretsjednik i Kemura Sulejman, sekretar Sreskog od­ bora u Foči, te Kurspahić Džaferbeg, član Mjesnog odbora Gajreta u Foči. Nakon klanjanja podne namaza održao je g. Ke­ mura Sulejman, šer. pripravnik predavanje o potrebi nauke i školovanja po islamskim propisima, posije če­ ga je proučen mevludi-šerif na narodnom jeziku, ko­ jega su učili gg. Kemura Sulejman, Kurspahić Džafer­ beg, Rogo Pašo, te Čengić Muhamedbeg. Poslije proučenog mevludi-šerifa g. Omersoftić održao je vrlo lijepo predavanje o Gajretu. У Брчком Ha 10/8 o. г. приредио je женски одбор у Брчком 'Гајретов женски теферич на имању г. X. Авдаге Кучукалика. Нист приход био je Дин. 522.— Бифе су куииле no кућама гђице Зекаја X- Хасановик Gafrelove priredbe и Месрура Кучукалик, a даровале су га одборнице и Mevlud Ženskog odbora Gajreta u Mostaru. чланвде Гајрета. Kao i svake godine tako je i ove Ženski odbor Ha 6 септ.| као на Гајретов дан, одржан je МевGajreta u Mostaru ‘održao proslavu rođenja as. — луд у мектеби-иатидаији. Шербе je даровала наша Mevlud u prostoiijama Gajretova internata. Prostorije агилна претсједница Шерифа X. Требинчевић. Доброinternata bile su naročito uđešene za ovu proslavu i вољне прилоге на мевлуду сакупила je гђа Ифета okićene ćilimima. Mevlud je Jjio vrlo dobro posjećen Глинчевић, који' су износили Дин. 306.—, док су отtako da su sve prostorije kao i avlija bile dupkom купних значака продале у вриједноотв од Дин. 77.— pune- Zahvaljujući našim članicama odbora red je bio У Модричу uzoran. Prije prelaza na učenje Mevluda, naša vrijedna Ha 20/8. o. г. приредио je Мјесни одбор у Модpretsjednica gospođa čamila, Kapetanović, održala je kratko predavanje o značaju Gajreta za naš muslimanski ричу теферич на Мајни, који je лијепо посјекен. Гоženski svijet. Tom prilikom je apelovala na prisutne сте je поздравио г. X. М. Соужић, и захвалио се на da se upišu u članstvo Gajreta ako se koje još nisu одзиву и посјети, те укратко рекао о дрошлоств, саupisale. Odmah se je prešlo na upis i upisano je 42 дашњости в будукности Гајрета. При том су се реgospođe. Mevlud je učila gospođica Dizdarević i svo­ дале декламације, ионолози и еоколсва вјежба, a на jim toplim i milim glasom izazvala mnogu suzu kod концу позоришни комад „Вукодлаци“. Вриједно je споменути. да су у извођењу ове заprisutnih. Poslije učenja Mevluda, svi prisutni bili su počašćeni kafom, cigaretama i šećerom. Na Mevludu баве судјеловале 2 Гајретове иитоиице в 4 Гајретова je palo 570 dinara. Po 50 dinara darovaše gospođe; пнтомца вз Модрпча. Оваквом успјеху ове забаве највека заслуга приVrgora, Ugljen i Riđanović; po 40 dinara: Hadžiosmanović; po 30 dinara: Kurtović, po 20 dinara: Agić, □ада сиједом проевјетном Гајретовом раднику и поKajtaz, Đikić; po 10 dinara Drače, Žoneić, Had rov ić, борнвку г. О. Мехлку, којв радв за добро в вадреднк Haeanbegović, Hadžiomerović. Muslibegović, Stupac, Гајрета од његова оснутка до данас. Свима приређивачима, дилетантнма в посјетиоOmeragić, Cišić, Karabeg, Fazlibegović, Alajbegović, Hrvić, Slipičević; ćemalović, Pavić, Korač, Komadina цима овог тефервча нека je овив путем вајљепша хваFazlibegović; po 5 dinara Vejzović, Hadrović, Mulavdić, ла и од драгога Бога најбоља плаћа. Ajkić, Krpo, Ćemalović, Šehić, Vejzović, Đikić, AlihoУ Фочи džić, Ljubović, Pekušić, Buljević. Ha инидијативу претсједнвка среског одбора I ovom prilikom smatramo svojom dužnošću da se najtoplije zahvalimo predsjednici gospođi Kapeta­ Гајрета у Фочв г. Оиерсофтика, одржана су у Фочи nović, koja je preuzela na se sav trošak oko Mevlud«. три Гајретова теферича в Једна вртна забава (заједничва) пвтомаца-ица Гајрета в ЕГросвјете у градском Hvala i živila! дарку. Забаву je отворио Тошевић Недељко, ст. високе Gajretov Mevludi-šerif u Jabuci коиер. школе у Загребу. Он je укратко изнио слвку U nedjelju dne 8. oktobra ove godine priredio досадањег подијељеног рада ових двају друшт&ва в je mevludi-šerif u Jabuci (31 km. daleko od Foče) узрока којв су га увјетовалв. 341 �\ У програму je даље оркестар „Гајретове гдазбе“ отсвирао Државну химну и још неке комаде, a потои je апс. трг. академије отпјевао снажним баритоном двијо пјесме ув пратњу гвтаче no г. И. Ченгићу, апсолв^нту уч. школе. Нарочвто je успјешно извео Сафет ЧенгиН „Дуду“ и гђпца Муфтвћ ионолог „Из начела". — Затии je прпказан „Светски рат“ са много воље и живости, a публика je све награђивала бурним одобравањем и аплаувом. Нослије тога je отпочола агранка са шаљивом поштом. У Тур. Јањарима Мјесни одбор у Турсквм Јањарииа приредио je Гајретов теферич на 24 септембра о. г. на брду „Корајкик" са овии програиом: Поздравну ријеч одржао je Салих еф. Мумвновпћ, имаи и претсједник Гајрета, „Престолонасљеднику Петру" декламовао je Човвћ, уч. IV. разреда осн. школе. Предавање о Гајрету одржала je учвтељица Садија Шерифовик, секретар одбора Гајрета. Теферич je био врло лијепо посјећен, нарочито je било много виђенијих гостију из Бвјељине, Угљевпка и сусједних мјеста. Ha теферичу je приређена пјешачка трка, пузање^уз јелић и нишан. За вријеме теферича свирали су свирачи из Бијељине Чист приход бао je 636.50 / O ko теферича нарочито сј/ се трудили одборнаци гг: Мујага Корајквћ, Абдурахман Имамоввћ, Реуф Муџпћ, те г ца Шерифовић n г. МуминопвН, вмаи матвчар. v .. , .. ;• '' A takva sudbina bila je sudbina Mustafe N. (3išića. Mustafa Čišić potiče iz ugledne muslimanske familije. Još zarana kao mladić, ističe se u društvu rahm. pjesnika Osmana Đikića i piše članke u ta­ dašnjem opozicionom listu „Musavatu*, članke koji odišu borbenošću protiv Austro Mađarske i koji odaju Mustafu kao izrađenog i izrazitog nacionalistu. Mustafa sa rahmetli Muhamedom Velićem sudjeluje kod osnivanja srpskog sokola „Obilić“ i prvi su bili vježbači muslimani u sokolu. Njegov rad u našem Gajretu prije rata bio je zapažen. Rahmetli Mustafa bio je saradnik i lista „Gajret". U ono doba kada je naci­ onalni r&d bio skopčan sa velikim opasnostima, Mustafa sa svojim drugovima razvija srpski bajrak u Mostaru i neustrašivo se bori za nacionalne ideale. 1 kad je svjetski rat buknuo, kad je nastalo najveće hrvanje svijeta, Mustafa je ostao nepokolebljiv i godine 1914 boraveći u Sarajevu kao činovnik Srpske banke, daje konačište u svojoj kući atentatoru Muhamedu Mehmedbašiću. I poslije izvršenog atentata, Mustafa u društvu sa Husom Šarićem omogućuje Mehmedbašiću bijeg iz Sarajeva. 1 zbog toga je bio proganjan od austro-mađarske vlasti doživljujući poniženje i uvrede. I tek godine 1918, kada su se realizovali nacionalni ideali i kada su se razišli gusti ratni oblaci i kada je sunce slobode obasjalo hercegovačka brda, Mustafa se baca na drugo polje rađa, na polje socialno-ekonomsko. On prvi daje inicijativu u Mostaru za osnu­ tak zadruge državnih službenika. Tako on postaje prva truba novih savremenih i najopravdanijih ideja i naš Naše rah m e ilije prvi krčitelj novih uzbrdnih puteva koji još ni danas nisu ugaženi. Njegov rad na širenju zadružne misli među samoupravnim činovnicima i službenicima je vrlo značajan i vrijedan. Kao šef finansiekog odsjeka Ima sudbina koje su odista nezaslužene, skoro Gradske opštiue on je organizovao u zadrugu sve nevjerovatno tragične. opštinske Činovnike i službenike. Sve svoje slobodno Umrijetilu najboljim godinama, umrijeti onda kada vrijeme, znanje, okretnost, taktičnost posvetio je našoj bi u stvari trebalo živiti, sigurno je tragično. Provesti zadruzi i zaslugom njegovom i njegovih prijatelja, od svoje đjetinstvo, svoju mladost i život u napornom, jedne male zadruge stvorena je danas velika i ngledna uvijek predanom, uvijek istrajnom izgrađivanju sebe, zadruga sa razgranatim poslovima, sa kojim se mi u pripremanju jednog boljeg života; peti se Ijestvama slobodno ponosimo. Zbog toga svoga rada on je Član ličnog rada i lične vrijednosti od onoga prvog stupnja uprave zadruge sve do godine 1927, kada je na kon­ u tami skromnih početaka, do ovoga posljednjeg na gresu zadruga u Sarajevu izabran za člana uprave vrhu, u svjetlosti punog uspjeha jednog čovjeka od Saveza, gdje ostaje sve do svoje smrti. Neobično inte­ akcije i rada, na kojega možete mirne duše ostaviti ligentan, radan, vrijedan, preduzimljiv, on je ulazio u čitavo jedno pređuzeće, kao što je mostarska opština, sve poslove Saveza, od onih najprostijih do onih ш јuspjeti u životu, ako je uspjeh u tome, da svaki po­ složenijih. Sve je radio savršenom korektnošću i pe­ sao koga se prihvati odista napreduje, i ako za taj danterijom. I svaku Gajretovu akciju izdašno je potpomagao. Mustafa je jedan od osnivača i pjevača na­ uspjeh imate da zahvalite u glavnom samom sebi svome radu, svojoj obrazovanosti, dočekati da život šeg pjevačkog hora. Iako boležljiv i zaposlen, on je otvori svoje široke svjetlije i pune najljepših nada vidike, ipak uvijek prvi dolazio na probe. Bez reklame i i tada pasti kao olujom oboreno stablo, tada biti smrću pretenzija i kao živa opreka narodne inteligencije, rah­ pokošen — nezaslužno je, nevjerovatno i svirepo tra­ metli Mustafa je ušao u naš javni život i svoj .m vrije­ gično. dnošću i stvarnim radom skrenuo pažnju na sebe. I M ustafaN .C išit 342 �Ovakovi nesebični radnici su velika potreba naša u današnje vrijeme, u vrijeme grubog materijalizma i ružnog egoizma. Pa ko se još sječa Mustafe sa Gajretovih zabava, Mustafe sevdalije i njegova glasa i pjesme.? Prestao je da pjeva i da nas razveseljuje za uvjek. Naš tj.'ki fatum, Mostar odavno nije vidio tako veličanstven spro­ vod kao što je bio Mustafin. To je najbolje pokazalo šta je značila ličnost Mustafina i koliko je bila cije- njena i poštovana. Na grobu u ime Saveza zadruga u Beogradu i mostarskih nacionalnih društava, završio sam govor ovako: „Smrt Mustafina je gubitak, težak i dubok za zadrugarstvo, za Gajret i za ostala nacionalna mostar­ ska društva, jer je Mustafa sijao sjeme nacionalno i zadrugarsko i zalio ga svojom krvlju, tako da će ono donijeti ploda, ploda duha i ideja, koje pobjeđuju i ko­ je će jednom za vječno pobijediti. Mustafi, nacionalnom revolucionaru, zadrugaru, Mustafi, drugu i prijatelju neka je rahmet.“ Hatma za dužu Gajretova Legatora, rahm. Mehmed ef. Karamehmedovića. Prije dvije i po godine, u aprilu 1931, svra­ tio јб na sebe pažnju svih Gajretovih radnika, gest poznatog prijatelja i saradnika Gajretova g. Dra Hamdije Karamehmedovića, tadanjeg upravnika Drž. bol­ nice u Sarajevu i sadanjeg ministra. Tada je g. Dr. Karamahmedović položio u gotovom na blagajni Gajreta 10.000'— dinara sa molbom da Glavni odbor Gajreta upiše u svoje knjige njegova brata rahm. Mehmed ei, prilikom 2 godišnjice smrti, kao Gajretova velikog dobrotvora (legatora^. Na tu gestu g. Dra Karameh- Užesnlcl pri hatma-dovl rahm. Mehmed-efendije KaramehmedovUa medovića redakcija našeg lista naročito je ukazala u broju „Gajreta" od 16 aprila 1931 god., saopštavajući da će društvo Gajret svome velikom dobrotvoru uz pripomoć rodbine i prijatelja, podići skroman spomenik na mjestu gdje je sahranjen, na Grlića brdu (Bakije). Tim povodom, a na dan dvogodišnjice smrti 9. aprila 1931. Gajret je priredio svome velikom dobrotvoru hatme dovu u Begovoj džamiji, kojoj je prisustvovao veliki broj rahmetlinih i Gajretovih prijatelja. Obećani spomenik bio je završen istom krajem septembra o. g. Tim povodom Gajret je ponovo pri­ redio učenje hatme svome legatoru, a hatme-dova je zakazana na groblju, kod spomenika, za nedjelju 8, oktobra o. g. Toga dan u 10 sati prije podne iskupio se kod spomenika lijep broj Gajretovih radnika i pri­ jatelja, uleme i inteligencije kao i pitomci Gajretova muškog internata na čelu sa svojim upravnikom. Hat­ me dovu je proučio kod samog spomenika poznati sa­ rajevski kurrah i hatib Begove džamije g. Hafiz Esad ef. Sabrihafizović. Po završenoj dovi stupio je pred spomenik pitomac Gajretov, maturant Biščević Smail, koji se ispred Gajretove omladine zahvalio rahmetliji veoma toplim govorom, u kome je među ostalim rekao ovo: »Ovom prilikom smatram za dužnost, da se ispred svih Gajretovih omladinaca, u znak zahvale i dubokog poštovanja, sjetim jednog od naših najvećih rahmetlija, a uz to našeg velikog dobrotvora rahmetli Mehmeda Karamehmedovića. — 343 �Rijetki eu ljudi koji su u stanju da ве izdignu iznad svakidašnjeg života, da izlete iz vremena u kom se nalaze, a naročito su rijetki cni koji svoje lične interese, čak i svoju egzistenciju daju za interese i dobro društva. Jedan takav čovjek, koji je davao više nego se može očekivati, višo nego je mogao, a za, opče dobro, bio nam je rahm. Mehmed ef. Ovo nisu' samo liječi, ovo su činjenice, koje se najbolje čitaju iz njegovog života. Rođen je u Trebinju 1870, osnovnu školu učio je u rednom mjestu, a dalje školovanje nastavio je u našem Sarajevu. Ovdje je 1889 god. završio i učiteljsku školu. Time stupa u red naš h pr­ vih bosansko hercegovačkih prosvjetnih radnika, koji su izveli, naročito naš muslimanski svijet, iz učmalo­ sti i neznanja ua put prosvjete i napretka. Kao Učitelj počinje svoj rad u Doboju a nastavlja u Tuzli i Sara­ jevu. Pošto se istakao svojom spremom, pedagoškim t lentom i svojo n velikom agilnošću, država ga šalje na višu pedagošku školu u Beč. Nakon 4 godine vra­ ća se i bi namješten kao nastavnik trg. škole u Saraji vu, a po tom u Brčkom. — U to doba rađa se i Džabićev pokret za kog se rahm. Mehmed živo iuteresuje i sv.ki dan kradom prelazi Savu da se dočepa listova BSrbobrana“ i „Za­ stave," koji su donosili avey najtanje pojedinosti o pokretu. Ovo njegovo interesovanje za antiaustpifški po­ kret nije moglo proći nezapaženo i mladi profesor bi penziouisan u naporni svoje najbolje snage. To je njegov prvi veliki gubitak, kom iz dana u dan prido­ laze sve veće žrtve na oltar narodnog dobra. Poslije penzionisanja nastaju teški dani u Mehmedovu životu — i on prebježe u Tursku. — Mehmedova čežnja za rodnim krajem bivala je sve veća. Najzad, p moću velikog političkog upliva njegova mlađeg brata, jednog od najvećih i najagilnijih pionira Gajretovih ideja — ministra gosp. dr. Hšmdije on se vraća u svoju dragu domovinu i nastavlja svoj prosvjetni rad i ističe ee kao dobar radnik našeg dr»_ gog .Gajreta. Svoj život završio je 9 aprila 1929 god. u sara­ jevskoj bolnici, sa posljednjom željom da bude upisan u red velikih'dobrotvora Gajreta. Ova bi želja ostala samo jedna obična neostva­ rena želja čovjeka koji je nije mogao sam ispunit , da nije b la iskazana čovjeku koji je svjestan svoje dužno­ sti i prema sebi i prema svome bližnjem — svome bratu i prema društvu. Ovu svojti želju rahm. Mehmed otkrio je svome bratu Hamdiji koji je odmah bio spre­ man da je izvrši. Upisao ga je za legatora Gajreta i podigao mu ovaj spomenik, ovaj jedini ostatak ljudskog života i time je ime svoga brata ucrtao u trajna naša sjećanja. — — — — Neka nam ovaj primjer, samopregorjevanja i žrtvovanja za opšte dobro lebdi vazda pred očima i neka nas podstrekava ii našem radu i onda kad nam se na put stavi ma kako velika zapreka. — ЗД4 A sad Mehmed ef., primi ovaj posljednji pozdrav naš ј našu najveću želju da te Svevišnji Alah nagradi za one patnje što si ih preživio na ovom svijetu: ДОеka ti je zemlja laka i neka te dženetske ljepote kile.“ "Po završetku govora pitomca Biščevića, prisutni sii tronuti osjećajem pieteta prema rahm. Mehmed ef. proučili ’^Fatihu« 'za njegovu dušu i razišli se. Rahmetullahi alejhi! Rahmetullahi alejhi. Početkom oktobra o. g. zadesio je težak uđkrac familiju našeg prijatelja g. Asim ef. Brajića, šer. eudiju u Travniku. Njegov-imrM ustafa u kojeg je polagao najveće nađe-'i ,koji je bio njegova najveća radost, u devetoj godini života, preselio je na ahiret. Smrću, ma­ log Mustafe i Gajret gubi svoga dobrotvora. Njegov vrli otac upisao ga je za dobrotvora Gajret* još prije nekoliko godina i on je imao da bude jedan od bu­ dućih pionira Gajretovih. Neka je porodici našeg dobrotvora naše iskreno saučešće a mladom Mustafi želimo firdevsi-^ladženet. Upis dobrotvora i utemeljaia Gajreta Od jula mjeseca ove društvene godine upisaše se za dobrotvore Gajreta: iz Pećigrada: Hasan Mujezinović, učitelj i povje­ renik Gajreta, a za utemeljača g. Mehmed Omanović opšt. bilježnik iz Trnova: Hasan ef. Buturović, nadzornik dru­ mova i povjerenik Gajreta i Alija Karović iz Bos. Broda: Ismet H. Agić iz Ljubinja: Hamdlja Serdarević, trgovac, Aziz Serdarević, činovnik, Habibe h. Serdarević, udova rahm. Husage, Nikola Drapić (Žabice) i Vukan Hamović (Kotezi). iz Stoca: Zulejha h. Grebiđela, Omer Premilovac trgovac, Muhamed Ljubović, šk. nadzornik, Fatima h Ljubović, Šefkija Mahić i Zehra h Mahić iz Biieljine-, Derviš Lipničević, trgovac; Šefket h. Pašić . ■iz Sarajeva: Ing. Milan Šorak, Dobrivoje Cukavač, Ing. Tomić ГJosip Krasny učitelj u Plaličevu. Gradačac: Dr. Mento Salom, sr. sanit. referent DugopOljana: Hamdo Gudžević ŽepČe: Semsa Mulalić, učiteljica i pretsjednlca Gajreta i Džemka Babinjac iz Dorfulije (Južna Srbija): Mustafa Čamdžić, učitelj i povjerenik Gajreta iz Tuzle: Ing. Jozef Farnik, upravnik rudnika „Majevica" i Mehmed S. Čičkušić iz Šerića iz Banjaluke: Ilija Trifunović, pretsjednik Nar. odbrane. ispravi! U članku gospodina čedomila Mitrinovića; „Mehmed Ali paša Rizvanbegović-Stočević", koji je objavljen u broju 20 „Gajreta", potkrale su se nekoje krupnije greške koje kvare smisao. Tako, mesto „duhađinski" treba „dukađinski", mesto „etički", treba „etički", a mesto „crteži" treba „ki'peži". �G r a d s k a Š ie d lo n lc a ________općine gra da Sarajeva Temeljna glavnica 40.000 000- Dinara Čekovni račun kod Poštanske Štedionice fili­ jala Sarajevo broj 2173. — Bavi se svim po­ slovima koji zasijecaju u bankovnu struku. Osim toga ima svoju Z A LA G A ON C U I koja daje /.ajmove na zlato srebro i ostale dragocijenosti uz najpovoljnije kamate. m m B anka Gajret d. a , S arajevo '/// v" /" /" /// /// /// Od čiste dobiti daje 6% KU LTU R ­ /" NOM I PROSVJETNOM DRUŠTVU / " /" „GAJRET". /" /" Sve doznake u domov.ni i inostranstvu o /" bavlja Banka Gajret najbrže i najkuiantni- // "" Uloške ukamaćuje najpovoljnije i ispla // / /'/ čuje iste u svako doba. akcijski kapital Oin. 40,000.000'- Rezerve Din. 2,ооо.ш;о'Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za tr­ govanje sa valutama i devizama Zavod je također i pupilarno osiguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne kultur­ ne i humanitarne ustanove штшшштшштштшш Islamska iiestiška u S a r a j e v u izrag ju je s v e u š t a m ­ p arsk u stru k u sp a d a ju će p o slo v e b r z o Jeftino I ukusno Ш /'' ///"/ U s v a č ije m je interesu đa s v e potrebne tisk a ­ n ic e n a b a v i kod Islam ­ s k e d ion ičk e šta m p a ri­ je u Sarajevu. �G a j r e lo v a 1 R e g is t r o r a n a je 4 f e b r u a r a 19 3 3 g o d in e B ro j z a d ru g a ra p o p e o se n a 799 , a b r o j u p it a n ih u d je la iz n o s i d o d a n a s p r e k o 2009. v- N 7 • , Cilj Gajretove zadruge je da putem samopomoći sav naškućni i domaći pb<t postavi na zdravu zadružnu bazu i da na taj način izvrši naš privredni preporod. Zato je dužnost svakog svjesnog muslimana da pomogne ovu akciju sa upisom bar jednog udjela u ovoj Gajretovoj zadruzi. Jedan udjel stoji samo 100 Dinara, a može se otplatiti u 10 mjesečnih rata po 10 dinara. Na taj način je omogućeno svakome, pa i onome siromašnijem, da postane zadrugari da pomogne ovu plemenitu akciju koja će u budućnosti naš nezaposleni svijet spasiti od ekonomske bijede i siromaštva. Apelujemo na članove da se nastoje da ne može sve Gajretove radnike, prijatelje i upisuju u Gajretovu zadrugu i da ostane niko izvan zadruge ko god da upiše bar jedan udjel. Gajretova zadruga bavi se i svim vrstama štednje. Kao vrlo zgodnu vrstu štednje ističemo štednju za štipendije i miraz. Uskoro će se Gajretova zadruga početi baviti i sa ostalim granama poslovanja, � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama Description An account of the resource Glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama (1907-1914; 1921-1922; 1924-1941) Vlasnik Glasila je Društvo Gajret. Urednik je bio Osman Gjikić. Urednici se mijenjaju tokom godina. Od br. 4 (1912) Murad Sarić; od br. 5/6 (1912) Avdo Sumbul; od br. 1 (1921) Šukrija Kurtović od br. 1 (1924) A. Hifzi Bjelevac; od br. 15 (1924) Hamid Kukić; od br. 21 (1927) Hamzo Humo; od br. 4 (1931) Hamid Kukić. U početku je izlazio jednom mjesečno (5. dan svakog mjeseca). Nije izlazio 1915-1920. i 1923. godine. Časopis je naizmjenično štampan ćirilicom, latinicom i na turskom jeziku (arebicom). Podnaslov se također mijenja. Od 1911. List za društvene poslove i za narodno prosvećivanje; od 1921. Organ Društva "Gajret". Kulturno-beletristički časopis; od 1922. Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1924. Glasilo Gajret, kasnije List Gajreta, društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1933. Glasnik kulturno prosvetnog društva "Gajreta". Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : [Društvo Gajret], 1907-1941 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1907-1941 Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 32 cm Language A language of the resource bosanski, srpski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Subject The topic of the resource društvo, kultura Creator An entity primarily responsible for making the resource vlasnik Društvo Gajret Drugi autori Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana Source A related resource from which the described resource is derived NUB BiH Type The nature or genre of the resource časopis NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID <a href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/27065862">27065862</a> Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama 1933 Description An account of the resource Br. 3-4; 12-13-16; 19-21 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1933 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 27065862 IIIF Item Metadata UUID fce3070c-772c-4fd7-98b2-e8cbf2b83467 https://kolekcije.nub.ba/files/original/832be37dbde66f9d6ac2cf0c480f2964.pdf b4611fb359b91871db63f122a5ca721a PDF Text Text САДРЖ АЈ: Edib Hasauagić: Gajret u sukobu generacija * * « Кад бројеви потврђују историју Хамза Хуио: Школовање под туђнном од Анекснје до Ослобођења Халид Дгглдар: Напаст Мује Омербашића Hanu! ija Mulić: Na brdu Hira (pjeema) Саит Оуаховац: Гата ми циганка (пјесма) Фуад Слииичевић: Поводом једне књнге о Мостару* Narodno zdravlje: l)r. lla jrudin Džananorić: Q potrebi zdrav^ stvenog prosvjećivanja Gajretov privredni preporod, piše prot. Šefkija Buhić\ Ideje * vodilje - Могу ли оаспвјети наши пословн балкаиским споразумвма — Zemljište i njegovi sastojci — Ne zaposta­ vljajmo ućni obrt — Naše je zdravlje i u avliji — За тр говце извознике З А Н А Ш У Д Ј Е Ц У : Најмлађн Гајретов утеме.Ђач (уз слику) — Сетите се спротпње — Кез памети нећеш мети — Дјевер и невјеста (народна пјесиа) — Mubareć «eče — Na Bajram — Strpljenje — Šala Г А Ј Р Е Т О Б Г Л А С Н И К : Proslava rođendana Nj. V. Kralja u Muškom Gajretovom internatu u Sarajevu — Гајретове приредбе: Гајретов мевлуд у Џивару — Гајретов иевлуд у Караули (срез Травник) — Gajretov mevlud u Višićima — Veliki Gajretov Mevludi šerif a Popovu mostu — Гајретов теферич у Билећи — Gajretov teferič u Gacku Visokom, Umoljanima, Derventi i Bjelimiću — Наше рнхаетлијо; Мерхуи Абдулах еф. Соколовић из Дервенте — Хаџи Хаиидага Кушљугић — Захвала Гајрету — Лијепа пазкња према Гајретовпм пиТомцима — Razne vijesti; iž Trebinja, Sarajeva, ftipfta, BrŽkog, Bijeljine, Berana. Доброво.гни при лози: iz Bos. Gradiške, Rogatice i Plana • Утемељачп Гајрета Ч 1 ЈА Н У А Р С Д Р А Ј Е В О 1934 V БРОЈ 1 Иидаје Главни од<5ор Гајрета у Сарајеву Главии н одговорни уредник: ХАМИД КУКИЋ ( »i l.. i ■ �O g l a š u j t e u listu ,,GAJRET“ Гајре т, л и ст д р у ш т в а Г а јр е т а излази св аког 1. у м јесецу, a цпјена м у je ea н аш у О таџбину 60 д и н а р а н а г о д и н у , a s a све остале земље преко гр ан и ц е 120 динара. Ђ а ц и Г а јр е тови питомци добивају лист у пол а цијене код Г л а в н о г О дбора или код у п р а в а Г а јр е т о в и х кон викта. В ласн ик друш тв о „ Г а јр е т и — О дговорни у р ед н и к : Х ам ид К у к и ћ . — З а нпчку ш там парију одговара ди ректор А бдурахман М ешић. И слам ску дио- V �БРОЈ 1 ГОД. XV Сарајево, 1. јануара 1934. -л Edib Hasanagič Gajref u sukobu generacija Osnovan 1903. g., G ajret je sada navršio tr decenije svoga plodnoga djelanja. Radeći kroz sve to vrijeme po unaprijed utvrđenim princi­ pima, koji su bili uslovljeni duhom vremena, t. j. koji su se morali mijenjati prem a vremenskim potrebama, društvo je, u svojoj namjeri da p re ­ dano služi ciljevima jugoslovenskih muslimana, često puta nailazilo na ‘velike prepreke i’ teško­ će najviše zato, što je pretstavljalo jednu savremenu kulturno-prosvjetnu ustanovu u jednoj srp-" dini koja je imala, poglavito u početku rada društva, izvjesne zastarjele 1 nesavremene poj glede na život i svijet. Baš iz toga razloga što je G ajret sa svojim novovjekovnim principima života i rad a izvodio ibuslimanske narodne mase iz njihovih predrasuda, vrlo je interesantno por sm atrati odnos sredine prem a društvu, odnos koji je nastupio tim neminovnim sukobom dviju generacija, sukobom „m ladih" i. „starih". Sukob generacija, pokoljenja, potpuno je prirodna stvar. Kao u svom prvom obliku, on se javlja u samoj porodici, koja pretstavlja prvi i najprimitivniji oblik zajednice, organizovanoga društva. Poznato je da dijete obično do 14. go­ dine života, gaji prem a svojim roditeljima jednu neizmjernu ljubav. Ono u njima tada vidi sama savršenstva, bića koja sve znaju i umiju, koja su nepogrješiva. Roditelji za nj u tom vremenu pretstavljaju jedan nedostiživi ideal i autoritet, ona se osjećaju srećnim pod njihovim moćnim okriljem. Međutim poslije toga vrem ena, u dobu sazrijevanja, kada dijete postaje svjesno svoje ličnosti, kada u njoj otkriva ono svoje Ja, kada počinje da razm išlja o sebi i da cijeni sebe, tada ono počinje i da sum nja u ono u šta je prije tako slijepo vjerovalo. Smatrajući sada da i ono nešto pretstavlja i sumnjajući u onaj roditeljski autoritet, dijete uviđa da su i roditelji obični smrtni ljudi, sa svima njihovim vrlinam a i ma­ nama. I dok ono razmišlja o sebi i drugima, dok traži opravdanja svojim zahtjevima i postup­ cima, dotle roditelji nastoje da u očima djeteta ostanu ono što su prije bili. I tu nastaje sukob. P renijet u oblast politike, umjetnosti i na­ uke, taj sukob je mnogo izrazitiji, uočljiviji. Tu se uvijek zapažaju dvije struje: ,,stari“ i „m ladi", konservativci i liberali, koji zauzimaju jedni pre­ ma drugim a svoje posebin- stavove: prvi se bore za postojeći poredak stvari, za utvrđene vrije­ dnosti, koje oni ne mogu da napuste, je r one znače njihov duhovni i m aterijal’! život; drugi su progresivni, oni teže za izmjenom toga po­ retk a stvari i traženju nr-vjh vrijednosti dolaze često u zablude odričuć1 ..starima" svako p ra­ vo, kao i ovi uostalo.n njima. Pravilo je pri tome da su i jedni i d~'igi uporni, teško napu­ štaju ono što zastupaju. Ako se naposljetku spo­ razum iju, dođu do nekog kompromisa u izvje­ snom pitanju, a taj kompromis zastupaju i cr koji umiju da nađu jednu sredinu u tim suko­ bima, onda to tek pretstavlja nap-e i'.c i jednih i drugih. Sukobi dvaju pokoljeni.i ? \ dakle uslov za napredak jednog naroda, i ^ tome baš i jeste njihova neophodnost i vaz:.ost, jer osta­ viti za stalno stvari onakve kakve jesu, i pored njihove necjelishodnosti, pustiti d a masama za­ vlada konservatizam s jedne, i ne usvojiti oči­ glednu praktičnu vrijednost nečega i za duh toga vrem ena, samo zato što je to proizvod pro­ šlosti s druge strane, znači stvoriti zastoj i haos u kulturi i napretku. Osnivanje G ajreta 1903. g. izazvalo je ra ­ zumljive sukobe „m ladih" i „starih." Jugoslovenski muslimanski elemenat u Bosni i Hercego­ vini živio je tada u mnogome (pa i sada uneko­ liko) životom čije su osnove bile predrasude, razni rđavi običaji i tradicije, shvatani često kao vjerske dogme. LI nepoznavanju suštine islamske nauke, propisi Islama tum ače se u najviše slu­ čajeva u najgorem smislu, a duhovni razvoj ima 1 �uglavnom određene granice i oblike — što u ku ltu ri i nauci znači zastoj i nazadak. U svemu se poziva na vjerske propise u kojima se onda zapostavlja njihov pravi značaj i praktičnu vri­ jednost. Život je uokviren, šablonski, i sve što se zbiva iza njegovih okvira, m ase se ne tiče. Uslijed toga svaka reform a koja je išla za pro­ mjenom takvoga života, da bi unijela u nj duh vrem ena, ako nije bila već unaprijed osuđena na propast, nailazila je na jak otpor. Jer psi­ hološka je činjenica, da se ljudske misli, ako se samo održe izvjesno vrijem e kao tačne, oba­ vijaju osjećanjim a prijatnosti i iz njih se onda teško izlazi. U ovome slučaju m asa je bila to­ liko eaživljena s načinom svoga života da je radije napuštala rodnu grudu nego da bi popu­ stila onome što je vrijeme ba sobom nosilo, a u čemu je ona gledala samo napuštanje vjere. Na to su je, uostalom, podsticali i ekonomski razlozi. Uloga koju je tek osnovani G ajret imao d a odigra u ovakvoj sredini, .bila je vrlo teška. Program društva: nacionalno osvješćenje, kulturno-prosvjetni i socijalni preporođaj m uslim anskog elementa, padao je narodu prilično teško, pošto nacionalno nije bio opredijeljen, a kulturno-prosvjetno vrlo zaostao iza naprednijih inovjeraca. Riječju, nalazio se na jednoj opasnoj prekretnici. Tako, p rim jera radi, u bosanskom saboru poslanici-muslimani izjašnjavali su se dugo protiv p o hađanja osnovne škole od stran e m uslim anske ženske djece. / u ovom prvom trenutku svogu rada, Gajret je pretstavljao organizaciju „mladih*, naprednjake i liberale u očima „starih*. To je vrlo značajan momenat njegove borbe, jer je značio onaj sukob dviju generacija, od kojih su i jedna i druga bile vrlo uporne. Poslije O slobođenja rad je bio mnogo ola­ kšan. Ali s političkom slobodom i nezavisnošću nisu se istovrem eno prom ijenila i shvatanja o novome životu na koji не jo š uvijek skeptički i nepovjerljivo gledalo, iako se uviđala neopho­ dnost prom jene. To se unekoliko vidi u razvoju posljeratne m uslim anske štam pe, gdje se mnogi listovi i časopisi ne m ogu da održe najviše stoga što su idejno bili opredijeljeni prem a jednoj od gornjih dviju struja. Usljed toga protivnička 2 strana zapostavlja list i on kao takav može da opstane sam o uz velike m aterijalne žrtve ili se obustavlja. Tom e ima i drugih uzroka, ali ovo ističemo radi gornjih sukoba koji se u štam pi zapažaju. R aspravlja se o njim a javno i mnoga životna pitanja o kojima prije nije sm jelo biti ni riječi, je r su bila postavljena nekim p ređ ašnjim vrhovnim autoritetom , dolaze na dnevni red: pitanje vjerske i svjetske prosvjete, način nošnje i žensko pitanje, p itan je vakufa, p o p u la r­ nih predavanja, zad ru g arstv a i£privrednoga ži­ vota, uopšte pitanja koja zadiru u savrem eni život. 0 svemu se rasp rav lja vrlo žučno između ilmije i inteligencije (kako se ti protivnici dijele), bez uzajamnog razum ijevanja i poštovanja, što inače znači vrlinu u traženju kom prom isa. S pokretanjem posebnih listova („R eform a") i pi­ sanjem brošura, razm im oilaženja se ispoljavaju u krajnjoj mjeri. I šta na k raju biva? č ija je ubjedljivoet razloga pobijedila: konservativaca („hikm etovaca") ili liberala („kem alista")? Riješenje toga pitanja izvodi i form uliše G ajret, i ono što je u tome najvažnije je ste baš ta.činjenica, d a Gajret postaje neka sredina u sukobu mu­ slimanskih generacija, on izmiruje gledišta, ukoliko ona nisu tačna, i iznalazi kompromise, koji znače napredak *i koji pretstavljaju pravi duh islamske nauke. G ajret je dakle onaj idealni su d ija kojemu svako prilazi s poštovanjem i pouzdanošću, uvje­ ren da će tu naći zaštitu i pravilno riješenje. To se sve najbolje vidjelo prilikom 2 5 — godišnjice G ajretova rad a, kada je bio sazvan, inicijativom društva, kongres m uslim ana intelektualaca, radi riješenja svih spornih aktuelnih pitanja. To je drugi i najvažniji tren u tak u G ajretovom rad u , a za daljni i krajnji uspjeh nade su pouzdanije. Rezim irajući izloženo želimo naročito da naglasimo značaj sukoba u smjeni generacija. Njegov pravi rezultat po napredak n aroda jeste um jesni komprom is. I danas, poslije trid eset go­ dina G ajretova rada, može se sa zadovoljstvom konetatovati, da su jugoslovenski m uslimani u svojim izrazitim i jakim sukobim a, taj kom pro­ m is našli baš u G ajretu. S tim je njegova mi­ sija dobila svoj pravi izraz i ostaje jo š d a se njegova akcija unese podjednako u sve naše pokrajine u kojim a žive muslim ani. To zavisi od dotičnih G ajretovih radnika, ali o tome d ru ­ gom prilikom . �Кад бројеви потврђују историју Онда су ствари, о б и ч н о , ЈасниЈе. 0 идеологија Гајрета било je много п у т а илпЗтврдоглаво. гоП а ипак, и у том периоду вора, како на овом мјесту, тако, у виш е ва- сукоба св а и јаве, традиција из ропства и врата, и у осталим органима наш ег јавног, сугести ја и8 слободе, ваблуда и прижељкиa нарочито, културно-просвјетног живота. вањ а, — он a корјевитост, битност и начелТим више je било ријечи, ласкавих и похвал- ност идеологије Г ајрета, вије била начета ви Ш1Х, ш го идеологија Г ајрета није од данас, д о та к в у та опш том помјереношћу. Муслиманни од јуче, пи од прекјучер. Дочекавши, у ски живаљ, скупљ ен у редоввма Гајрета, висвојпм остварењима п ревултатима и јуба- је се дао омести ничим пролавннм у полиларна тр в деценија, она je, са свим ра8умл>иво, т и ц а нити политичким тревутцим а. Корјенивезала три временски разнд периода у ж и- тост рахм. Ђ икићеве ковцепције, остала je во ту муслимана: период национално поли- једра и отабилва, и још уввјек довољво сотачко г рада; период национално-револуцио- ч в а ea обнављање вви ц и јатвве, остала je сув ар н о г рада и, потоњи, период нацаонално- гестивна у владањ у осјећањ ем и духом ваку л ту р во г и, саобразно послијератним при- ших маса. T a спонтаност у прихватањ у ликама, социјално-привредног. овакве идеологаје огледа се најбо.ље п на Могло би се рећи, да су ти периодп бројеввма, који нам се нуде погледу и расггачво одређенв према политичким и исто- матрдњу, кад их промотрвмо кров годвш њ е рпјским догађајвма посљедн>а три децевија, в з в је т т а је неколвко м и в у л ах радних годпва Г ајрета. Ти бројевв укавују в а два момента: у ж ивоту наш ега иарода. Т ако посматрано, остваривање идеологије в а сввјест о потребв зачл ањ авањ а у Г ајр ету одговарањ у својпм члавсквм дуж ностим а, Г а јр ет а, кретало со je, времевски, овако; П рви период, од оснввањ а до Б алкавских и н а свесрдвост у матервјалвом пом агањ у ратова, од 1908. до ^јИЗ'., као етапа нацво- Г ајрета, у свама првлвкам а које с у sa то налво-политичког рада, 8ачетог, настављ еног биле најподесније. Т ако су ти бројеви најванимљивији и и ф орсиравог у одлучној ковцепцији рахм. Османа Ђ вкоћа, взра^еној у срцу и осјећањ у. најубједљ иввја ондје, гдје в сказу ју приходе Ta ковцепција била je толико убједљ вва и од редовве члавари ве и од вабава и првребескомпромисва у својој начелности, толико даба a s годиве у год аву . Тп бројеви со најупоредна са историјским и политичким до- рјечитвје встичу у најновијем, трећем перагађајпм а у наш им крајевима, — да се нпје оду рада Г ајрета, у равдобљу од 1928. до дала нв могла поколебати пикаквим првмје-' данас, од када су се сви Г ајретови радвици сама или нивелисањима чисто политичке, та- и невмарв, члановв и пријатељ а, сповтано чвије иолитичарске, природе. Kao таква, сте- в једнодуш во, ваш л а на л в вв ји корјенптостп г в у т а и дисциплин овава у строгој начел- и одлучвоств и8 оних завосних дава првог вости, та идеологија je остала битна у Гај- периода. П уствмо, дакле, да бројеви потврђују р ет у ; остала je овај корјен и овај сок, који je вовим прегвућим а и стремљењима давао всторију, да je освијетле, највјер ввје u вајснаж ве импулсе подрж аване ив вдраввх со- ефикасвије: Р адв а годива 1926-27. исвазује 52.207.— кова првог, настајвог периода. Д р у ги период саставл»ен je ив бола и д в вара од редовне чланариве, и 193 878.— поноса нације, ив њ еног падањ а и дивања, динара од вабава и приредаба; Р ад в а го д в в а 1927-28 исказује 44.901.— у равдобљу њених исторпјскнх перипетија. To je доба од 1914. до 1918., и доба од 1918. динара в 247.9О 6Јд0в.; Р а д н а 'г о д 0в а 1928-29. аскавује 81,303.— до 1928. прво доба робовања, бола, и, друго, доба повоса, у општем хуку и полету, ea- Д0Н. 0 297.194.— дин. носу u у8ди8ањ у вацион алво-културвом у Ц 0Т0рали смо ове тр в радне годвне у ослобођеној Отаџбинв. У опш тој пометевости Њ0ховим прпходвма од редовне члаварп ие и натпег ирвог п о л и т и ч к о г деценоја ни Гајре- од забава в p a sa 0x сличвнх праредаба. А лв, това пдеологија вије бпла пош теђена од по- бројева, којв сљ едују, 08 го до ш та ч е тв р а, мјерањ а ye програме који су трч ал и један до овог посљедњег, внатно се р ав л ак у ју , упоред другога, магловито или проиввољво, право ефикасао отскачу од пом ен утах, a на неодлучно или непромвшл»ено, непримјетно тај начпн пруж ају в јерну сл вку и сјајно 3 �оглодало усиона и размаха Б ајретове вдеологије у овом његовом најновојем перподу. Т ако радна годпва 1929-30 псказује: првход од редовне чл ав арв в с са 210.412.— дин., ш то вначи бе8 мало, трп п у та већв но онај у предходној радној години; a приход од вабави и приррдаба, пењ ући се на 640.308 — дип. показује внш е од два п у т а већ првход но у претходној годпни. Н одвш те 1930-31. исказује у овим ставкама сум е: 227.585.— дин. в 661.172.— дин.; радна годпна 1931-32. искавује су м е: 167.379 дин. о 52 5 .3 0 8 .— дин., a ова потоњн, 193233 радна годвна, покавује суме: 151 8 7 9 .— дпн. п 437.052.— дин. Н ије потребно правдати мању сум у у посл>едње двије радне године, кад се већ u онако много и премного пиш е о криви и octuл um вевољама којеАњ у а прате. А ли je naж во да су и ове дввје, прввредво вајслаби је годиао покавлле првходе, у обје поввције, за двч п у та јаче него, на првмјер, у години 1928-29., ea коју со у привредном погледу не може peha, да бв била сестра овим двјема посљедњвм. П осм атрајућв, дакле, бројеве из овог посљ едњ ег первода Г ајр ето ва рада, бројеви правднју исторвју, a у тв р ђ у ју п р ав в л о : д а je идеологија Гајрспа дошла до свога најзрелијег остваривања, u пајиозитивнијих плодова, уараво у ономе тпренутку, кода je ионово ирихватила одлучност u корјенитост својих ирвобигапих, настајиих пачела. Хпмза Хумо: Ш коловање под туђином о д АнексиЈе д о О слобођеш а А нексиЈа Јед н о г ју т р а И8н е«адвш е гр ађа н е no видоввм а ввлеплдm i плакати . Ј о ш ввдалска, у очв су у д ар а л а ц р в а слова: „Мв цар и краљ Ф рањ о Јо св п 1.мс Л>уди се тв ск ал и око плаката, бул.или у њ вх, отевалп ш и је и, в аао слетку, одла8или својвм путем, снуж депи н 8абр в в ути . Н еш то се дога^ало у љ утсквм душ ам а, неш то т у ж в о u преломл.ено. Сва вегубл-ена н ад ањ а као д а су сруш ил и ови обвчви белв п л ак атв. T a њ вхова ц р н а слова као д а су н аговеш тавал а нова, м учна врем евз. Т - Т“ " Н У в аш ој ш коли -гог дана в и је било предавањ а Све су н ас са к у п в л в у н ајве ћ в paeред и управител* нам сввчано п роч втао некакву ц ар ску п орук у о њ еговој правдв и љ убавв. З атп м смо морали д а отпевамо царевку. И бро К ол у д ер , којв je бво вајстариЈи у разреду, л у п в о ме лактом и рекао: — Немој д а им певага! Само 8евај као п ja! И дан ас ми звони у у ш в м а она царевкаН ајввш е се дерала к у ф ер а ш к а деца. Ћ е т к о Т у л ак os Р аш т ан а , с е л а крај М остара, уместо „Коб спојена А у с т р а је 4*, у в е к je певао: „госпоје нам А устри је." После, кад смо иваш ли вв ш кол е, И б р а К олудер ми je рекао: — Ово нам je Ш в аб о увео Б о сн у . Сви ћемо да селвмо у Т у р с ку . 4 Код куће, ватекао сам мајку и сестру у п л ак ав е. По свим кућам а плакале су ж еве. И у Саве К у ју в џ и ћ а , наш ег п рвог комшије. П лакали су као ва мртвацем. У плакана, мајка ме дочека н а а в л и јв : — Moj сввко, теш ко нама! Ш в а б о нам I Б осну. — П а отећемо му je. — Ах, сироче моје, ш т а ти з н а ш ! У внак царске мвлоств и на весед>е вернвм подаппцвма, цео дан су п у ц ал и топови. A цео гр ад бво je потиш тен и пл ач je допирао кроз проворе н а у л в ц у . Moj отац , мрк као облак, дош ао je ue чарш вје. О твш ао je одмах у своју одају и вакл»учао в р а т а ea собом. Може б в тв да je и он плакао. T a j д ав , в спреставо су в во в в л а ввова в а католвчкој катедрали , a н авеч е било je весел»е у „О ф вси р скасв ву и в а д Н еретвои . H a ДРУГУ обалу до в а с до п в р ал и су ввуци муввке. О гац je говорво: — П асје ухо! В еселите се само! доћи ћ е опет време кад k e т у р с к в коњи да^повобљу 8об н а б(-чким видвнама. Т Т у в о ћ , сањ ао сам по л вц ајц а Сафета како иде вив З го в е , восећи мој кавев са ш т и гл в ћ ем карворон. �ГимназиЈа Сама гивазиска вграда, још us детињ сгва, улевала m u je респвкт. Ђ аци, са сноаовима књ ига под мишком, псто тако. И унапред сам био поносав ш то ћ у u ja једиом да постанем гимнавијалац И та ми се жеља na послетку испунила. Али, већ првих дапа, повван сам у дирекцију. С траш ав, мрк човек преврвво ме гледао кров наочаре. Од тог погледа срце ми je престало да куца. Наједu o m се тргао и почео да грми. Од страха, un­ ca* своро нагпта разумео, сем речи-ш коларпна. Заборавно сам, наиме да предам молбу sa опрост од школарине. Од то г дана, бежао сам од директпро као од црнострика. И поред дирекције пролавио сам на прстима. Јед н о г јутра, дошао je до нас в аставвпв цртањ а и одвео нас у салу са моделима од гиоса и клупама које су ми се, први ћ у т, учиниле као мртвачви сандуци. Т о је б и о мргаав куф ераш , са ти љ астом брадицом. У сали обилазио je око клупа и бележио наш а имена: — Но, како се ти 80неш? — Х абибулах Хаџимахмутовић. — Јесус-М арија, какво je то и м е !|^ г' — A ти ? — обрати се^наставнив ј днрЈ'1 — МехмедалиЈа Карахасановић. — К руцифивс! — Махао je главом наставиик. И ми сами отпочели смо да се смејемо. Н апослетку, пош то није могао да исплив а И8 лавиринта оваквих и сличних имена и презпмена, н аставни к je одлучио да нас Све овначи бројевнма вао робијаше. И ваједвом, следећег часа цртањ а, чујем г а где прозива: — Број 9! Нико со не миче. Н е мичем се ни ja. Н енадно, достојанствено мпран, по^е ou са катедре, дође до моје влупе и упери равнало на мене: — A ти ? Т и каво се вовеш ? — Ja? Хамва Хумо — једва пзрекох. — Не Хумо! Ти број 9, будала. Одтад, us сна сам могао да погодим моје ново превиме, иако сам осећао д а се овај господин наставник нипошто н а свету не би хтео да дотакне којег од нас. Ваљда смо му ивгледали као губавци . И наче, tobom годвва, приређивао нам je многе вомичне сцене. Д а наведем само једну: ју н и . Врућина. Господин наставпнк цртањ а ш ета ио равреду. Ч ујемо му глас: — Ко je скинуо кап у т? Н ико се не јавл>а. — Ко je свинуо к а п у т? 3 Јпреиаш тена тиш ина. Сви се вагледамо. ГосПодцн наставни в прилави једном од uac (сад je та бивш а ж ртва трговац) и пита га: — Г д е je твој к а п у т ? — J a , ja, господине, немам капута — одговара ж ртва сметено, гледајући у чуду нива се да му није ко обувао капут. — Немате к а п у т ? —т. Немам, господине. - r Н одигнп отвор од клупе! Ж р тв а подигне капак. — "Цр, a ш та je то ? Ha линеалу. господина наставнп ка љуљао се славодобитно црпи фермеп. Kao број 9 дочекао сам годиш њ е ферпје u вупањ е на Неретви. П осле ку п аљ а шетали смо „Стефаниалејом“ (данас ш еталиш те Војводв Мпшића) које смо на8ииали једноставно: г Ш т е ф ш и ја л “ . Несто би свпрала војна мувика на рондоу. Maca офисира, строго испегланих rt намиросаних, ш етала je са дамама, држ ећи висово вратове. Ми смо се дивилп бркатом диревтору, његоним гримасама и нервозном махању руку. Многи од нас знали смо већ да фићукамо неке од мелодија које je свирала мувика. Али, тад нисмо звале какве су то мелодије. Т ек мвого доцвије, кад je у Мостар дош ла Осечка опера, доввали смо које су то веке од арија. Н е к 1Д смо иш ли да поематрамо како даме и господа вграју тениса. Али од посматрањ а важ вије вам je било да умаквемо са којом вемачком лоптом (јер ми смо имали само крпеве) ако би прелетела прево жице. T o r лета, са друговвма, отворио сам повориште у ваш ој махали у ком сам ф увгпрао као глум ац и реж исер. Глум или смо no махалсвим хајатима. Сем тога, ye купањ е чптали смо Р обиввова u А вдерсевове приче. Одвекуд се међу вама појавио п Ј а в к о Веселивовић са својвм „Сликама us сеоског ж в вота“. To je била joni безбрига. (Н аставиће се) 5 �Хамид Ц издар: Н а п а с т М у је Морало je, брате рођени, да тако буде. A тако je. ето, најпослије и било, како и сам знаш. A и шта би друго? Ај? Зар да се емуца чаршијом и сокацима ко нико и ниђе? Зар да га, не дао Бог, почну вијати и гоњати дјечурлија, мислио он, махалама, обноћ и обдан, ко Мију Бонџу, сиромашка и скитницу, страдалника божијега, Бог да му се премилостиви смилује? Je ли то, ај? Зар се пустити толико и дочекати jom и горе муке? Hehe, неке, говорио он саи себи, неће, не дао драги Бог. И не дочекао нико то, рекоше људи послије, али се дочекала једна гора лакрдија, како назваше тај догађај- Гора и од свега осталога што би моглодабуде и да се деси једноме нашему човјеку, невољнику, који да казкеш, све дотле дијете бијаше. И црв бонсији, рекло би се, ни мухи нвкад зла не помисли, на мрава ситног не стаде, комшију или некога кривим okom не погледа, a камо ли, овђе глухо било, помепуло се не повратило ее, да коме, што се каже, на рз и образ удари. J ok, братац, ништа од свега тога. Окренуо се само, е Крајшине, два, три ли пута, на поласку^срце му napao плач мајке остарјелв, од тога часа самохране, погрбљене и пред очима- з*у, веселнику, играо још увијек мокар бпјелим гранама ишаран крајичак црне шамије; глава његове мајке била оивичена овим комадом црне крпе, на1Љашене сузама жалосницама и уздисајем предубоким. Сунцв je жегло и узавираз мозак у лубањи. " КУРУЗИ шумили шапатом крај цесте. И ништа више није наглашавало овај одлазак. * Грушка лука врије од буке и тискања: трамваји, аутомобили, кола, пјешаци са физиономијама и језицима из свих крајева свијета. Трубе парају уши. Диме се тешки теретни бродови, прљави, умазани. Угљењ Риба. Дрва. Албанези. Зејтин. Мртвачки сандуди. Море ее љуља, Обала прашти од хиљада бијелих капљица. ГГрекоокеански џинови са стотинама луксузних кабана и ложачких тамница опружили своје огромне гломазне тјелесине као добро ухрањенн штакори. У овом метежу нашао и он посла, У нашу касабу стизалм гласови, у почетку мање. a доцније све чешћи: — Мујо Омербашић je у Гружу. — Својим сам га очима видио. — Омршавио некакав и пожутио. — Преноси вреће у луци. A и јест тако било. Поклопи се тешком стонилом вреком и стењуки плази, полако, знојан, из магазина на риву. У оно велико трупло црног џиновског брода. 6 О м е р б а ш и ћ а Или натраг. ЕГоизмакне се тако погрбљен, с краја, na цестом у раскорак. Од невол>е му je љуте. Ако спази, шкиљеки и звјерајући испод себе и зубима стиснутим ко на крвника да преза, некога од својих знанаца из каеабе. шмугне у десно и оборена погледа одгегуца даље. Да га не виде и не препознају. Bojao се да му се не подругну. Далеко да je и заборављен од еваког била му je једина жеља, мучећи се и зарађујуки крвљу и знојем. * Мајци редовито слао, мјесечно, no два и три пута, нешто ситниша, толико да се, сиротица, могла пре* паеавати. И захвална му била, њему и Богу џеллешануху, који je, ето, ипак провидио и удесио да свак опет?*има: и човјек и црв, инсан и хајван, колико толико, мало цркавице, тек да се остане живо и не буде муфтач другоме бар за кору хљеба. A то je, да кажеш, најглавније. Вишак je сваки за разоноду и разбацивање. ДЈГ^Је човјек жив и здрав и да има у што склонити трудну главу, за кише, за ноћи и зиме, да има што убацити у жива уста, a за све остало je лако. Одахнуо душом и облакшало му. Не би човјек рекао ово je онај Мујо. Ни препознати. Одахвуо душом и кутарисао се свих брига. Истина, зна то и он сам, знају д други, да je тежак живот лучким радницимаи трхоношама, међу врекама и дењковима, али опет брајко, свој си човјек, што би се рекло. ЗаРаД0Ш и ставиш У Џ«п. Мирна Босна, брајко! Нико више ти бре! 7Гт.отП Илати нешто т,пгпа ништа ст”тп’“ да m, m *, каже, ни де, ни ^noi за спавање, на слами, код неке сиромашне a брбљаве сињоре, пошал.е то мало матери и то je све. Нешто се, боме, и поједе, јест, али му ипак понешто остане. Тури то Мујо на страну, у џеп, увучен и сашивен у поставу капута, сакривен од погледа и туђих очију, стотинама узлова забрављен. Скупљаће он no мало и кад се поприкупи мало сермијице, избике ненадно у касабу и почети све изнова: Отворике дукан, на оном истом мјесту. A јок, не би нипошто негдје на другом мјесту, узаинад свијету. Набавике нешто робе и, с хајром и мајчином довом, отпочети. Овога пута бике паметнији, мисли тако no стоти пут. Поштењем ke и трудом испливата. Хоке! Окренуке леђа онима што га прије, млада и неискусна, претоварише и упропастигае мјеницама и алчаклуцима. Heke им више ни мерхаба! Да, да, баш неке! Тако мисли и трља руке. Весели се. Обилази уличице од Плоча и Виле Шехерзаде до краја л у ке, у Гружу и све га интересује: димњаци и бродови су ко нека страшила! Раније лијеже и одмара се од посла. У посљедње вријеме га понекад заболе и леђа. Штрецне му тако изненада нешто у крстнма или га пресијече у вглобовима. A њега облије вној. Страх га �Зазебе у души и чвтаввм тијелом га ледеки жмарци сспу као да си иглице ледене посуо no њему или да су се, н**дај Боже, пчеле разиилиле и жаокама га сно им шкакљу и боцкају. Зна Мујо шта je то, зна. Зна, na га то и б>ли. Жао му самога себе, сваге, младости му жао. Али се опет тјеши: п оће то брзо, npohe! Опет he све no старом- И кров његове куће над главом, и rtorijta соба, душек са ћерећли чаршафом бијелпм вао снијег и мајчина брижна рука за узглављем меким.' Све he то опет бити, мисли Мујо и тјеши се помало. A гд]е je виде, питаћете можда. Како ли му се ушуљч у душу онај замамни осмј*х њезвн, како? 3 -* окупи га ненадно и потресе свега. Недај Боже ненадње р»*кло се још за Хаџи Пекмезова вакта. Рекло се тако, u уиетину, ннко се не счува од тога. Ни онај ко јс иајман>е мислио да ће га снаћа чудо и безмјерност непидовна Дође тодако, кажу,ко у чаши воде; у дашку вјетра и у ријечи једној неказаној... Дође, веле,и намах опчиии човјека, обрлати га свега n обенџиј* му душу cnxiijtaма и марифетлуцима. To све лако, брате рођени, али вдје баш да no. трефа на њега на Мују! He дај, B^acei ненадње! Замахнуло њиме силовито, a лако и због тога што je био још млад и неискусан. na га поввјело, ввтлало и 6t»цвло. Ha само дно. A. ево, да вам кажеи, шта су рекли о томе! Завврво једном, no а>еговој худој несрећв, у неку кафанвцу на обалв, чађаву и задвмљену. Другбви га некв свратвли чајем да се окрвјепи. Завирво прекукаван и поглед му остао, вачуден. Окачво се о нешто прсгопло за његове годвне и стао. Кикотали се некв полупијани лађари и пјевали пјесме. У дну се свађали неки носачн ono карата. За сваквм столом црвенпло се вино, црно и црвено, беванда у полвтрењачама за „Шкуторе“ и чаше лозоне раквје пред сваквм раднн* ком рођенвм негдје под небом босансквм. Све му са то у ирвв мах згадило: разјапљене чељусти и храпави промуклв гласовв, венаспаванв људи са уморнвм очима, прљави столовв и попљувави подови. Све, све Алв га чврсто ухватво и првкљештво једав вевадна поглед и обухватао га ко пропух вјетра, ко коввтлац прашине с цесте или веки ведосањав сав. И ов се стресао оиамљев. Ради тог погледа дошао ов в сутра. И прекосутра. И свакв дав. Врвштв пвјава крчма и упија лвк младе дјевојке ва биви. Око ње група цвгава и прља вих вветрумевата. Бвва je у полумрачву ћошку. Деф помамно баје. Дјевојка уввја куковвма. Махве сна руком в тресве помамво. Деф зазвечв. Урлвцв проломе крчму: Стотвве рука пружа се према малој бввв. Ужагреви погледв, жввотвњски уздасв и стискање зуба од љубоморе. Све je у травсу. Кад дјевојка подвгве и взввје, глас joj затреперв у загушљввом простору. Сурове првлвке радввка и лађара се мешкоље, двжу, таласају се, a руке се испружају, жуљаве, грубе, тврде руке лучквх печалбара ко медвјеђе шапе. * Кад га je поивловала погледом и васмвјала му се зачуђено био je то печат. Није ов вв знао да их je стотвве прошло твм путем и да вх, уз њега, свакв дан вма no десетак који сањају в ваелађују се твм погледом и твм оемјехом Л>ута ракија квасв грла и разблажује све увутрашље шупљвне у човјеку. Опвја ова до бесввјести. Довољав je стисак руке, пољубац или загрљ'ј na да се све окреве и заборави: в касаба и оетарјела мајка и болови у зглобоввма. — Хај, раквјо . . • мајко! Хај! — Цвгавко, бре. кресвв . . . — Памет св мв одввјела! — Клепнн твм дефом погаввм, клепвв! . . . — Да ти се у очв загледам, Цаио, na да се убпјем, бова! — И ja ћу, голубице, и ja . . . Хоћу, обадва ми свијета . . . Једав крупан морнар, раздрл>еве шареве кошуље, црв у лвцу, проплавуо, скочво вевадво ва малу свирччку бину в у свој шврок загрљај ствсвуо Цану. Деф joj стршио у руци в зазвечао првгушено иепод срупног морнара под којвм je бвла стиснута рука. Зазвечао деф и смвјех, вееео, рчздраган. Био то њезвв смвјех. |U 'Хаха-ха! Угушвћеш ме, враже . • . Угу . . . шшш . . . Мујо остао избезумљев. Нешто препукло у њему. Зар тако, a? Ha његове очв? Ђвпио, a очи му закрвављене и капцв тешки од раквјетине и бесанвце, и взбно пред бвну. При скоку преврвуо стол и разбајеве се чаше откотрљале no поду. — Мрцаво! Настао лом. Прасак- Преплатеви узввцв и венадан страх. Пред бавом се размахавао чопор. У гунгули врвште циганв. Столвца треонула о морнарева леђа. A онда се све испретурало и усковвтлало — Ааа-а-а . . . јјј — ГГомооћ! — Полвцвја! — Нех . . . ве дајте! ее • . . He — Дрште, људи • • . побогу . . • A гомвла се ваља, огроина гомвла ко замвје* uiciio тијссто. ЈБуља се тамо, овамо, ко вода. Неко ja* укне. Неко се завесе и посрне, окрвављев. Мумљају раздражева глаеови na взгледа као да се даве жввотиње вегдје у полумраку шуме. A вад сввма језди огромав црнв морвар и разиахује. He зва се ко кога удара и прогања. Гд]е ко ствгве, ту и удари. Промичу морвареве сважне шаке ко гвоздевв маљевп и шобоњају no главама ко no камењу, a леђа се угабају, пре* вијају, падају. 7 �Онда je сијевнуо нож- Рвожђе се зарило под плећку морнара и он св заљуљао. Пао ко клада. Крв се просула пспод њега као испод брава. A Мујо, забезекнут, исколачених очију, a скоро блесавпм тупии изгледои, CTctjao крај локве крви. Из џепа иу се прооуло нешто ситниша. To je још непотрошен остатак њргопе уитђевине One je отишло sia дгсвтак оппх луднх иоћи. Даиа га je омзђијала. Још je чирсто држао окрнављен нож у стиснутој руци. У луцн je трубио неки трансзнтлантик. Данпо je смгнале за скори полазак и дозивао путлике u морнаре. Na brdu Hira Nad Mekom tek zaplamilo sunce, Okolnih brda obronke da zlati, A sitna trava otsjeva k’o svila, Sjajne joj trake rumenilo prati. On je željan svud Svjetla i Znanja. Mrak neznanja njemu ne godi Već on traži čovječanstvu sreću. Višem cilju njega srce vodi. Nad Mekom, slavnim gradom, Po obroncim’ čarna brda Hiržt Divan čovjek Božji svemir gleda, A čudne misli ne daju mu mira. U ti j misli tajan glas zašumi A lagan san svede mu na čelo, Osjeti stisku u prsima svojim, Kao da mu srce pretište ćelo. Pred njim svemir u nedogled puca, Pun oku čara Jedne velje Moći. On se svemu divi i ko’ da čeka, Sveznanje kad’ će o svemu doći. U tom mu glas tajanstveni šanu : ,,Uči!“ — Ja ne umijem da učim. „Uči! sad za mnom riječ po riječ, Bog me je poslo’ da Te naučim". On e čovjek, ali vise časti, Njegovo je srce vrplo ljepote. On mrzi mržpju, a IjubalrTVeli, U duši nosi '§ušta dobrote. To reče meleć Džebrili-Emin I nečujno nestade mu šuma. A Božji miljenik osta van sebe, Tek se razabra i dođe do uma . J e s t j l ^ l j S l l l Muhamed Resul* Kom’ Bog uz Ramazan posla aje: „Uči ! U Ime Božje i kazuj, Stvoritelj svijeta samo Allah da je . . . H a m d ija M u lit *) Božji poslanik Г ата ч и ци ган ка Безброј си, сине, претрпио мука И све се чудим како оста жнв. По тачки овој што ју има рука Види се да си снажан као див. Да крв си своју за другога даво И дч си многим био анђ’о, спас, A неким. опет, да си био ђаво, Вулкан и бура, ил’ баука глас, Bai те je валу бацао и твтро, Ајкула жваље спремала за јед, Но ти си, нпак, херојски и хитро До луке спаса пробијао лед. И даље: ову линију што ииаш, Види се да ће твој бол бити дуг И да ћеш многе бичеве да примаш Док стопом доспеш у зачаран луг. Види се, дијете, на опорои длану И бразди чела мученички траг: Да ниси хтио цвијетну иољану И да у трње налећо си наг. Много си, сине, претрпво мука И све се чудим како оета жпв; И како још ти ова млада рука Усахла није као поток сив. Саит О раховац 8 �Ф уад СлииичевиЛ: Поводом једн е књиге о Мостару Мостар се може подичити, да je, као ма- сваго п полета. „П ремда нема спгурвих поло које мјесто, био предмет књ иж еввог и на- дат ак а наводи се да je било католичког стаучног иисања. Осии мањих радова ив прош - воввиш тва. М еђутим податак вије потпуно лости Мостара о њему су написане и трц убједљ ив и биће прије да je ставоввиш тво ns мовографије. Далеко ивнад ових радова je околипе, јер у матрикулам а нема података о највовије дјело проф. унпв. До. Влпдимира тако старом ставовви ш тву . Вијести су остаЋ оровића, родом М остарца, које je ваписано ром М остару оскудне, na je и реконструкција поводом прославе стогодпш њице зидањ а ста- његове прош лости ш к рта и п у в а празиива. ре православве цркве у Мостару. Јаком на- Јо ш 1840. г. стајале су капије и остаци виучном ерудицвјом и необично богатим иозва- дива, те je гатета ш то в в је п о к у т а в и гравањем взвора и лптературе г. Ћ оровић je фачки приказ старога Мостара. Муслимавска je успио, да ns оскуднох и разбацавпх пода- прош лост поглавито се извосп у поглавл.у та к а прикаже историју Мостара од најстари- „Мостар у 17. и 18. в и јек у “, алв je врло јих времена, када на мјесту д а н а т њ е г Мо- вбвјево паписава. Сумарво се прелави кулстара пије бнло никаквих насеља, na све до -ту р в а п политпчка прош лост, која je искљунајновијег времена, које још нвје потпуна чиво муслиманска, сво до оргавнзације срписторијска прошлост. Како сам писац дјела ско-правоелавве оп ш ти ве, a тада je обра^иу предговору наводи, вадатак му je 600 да вање муслимавске средине још рјеђе, те je се у з збијену историју Мостара, ивложе мво- т а прош лост сасвим п оти сву та у позадиву гоструки напори његове српске средине, да и само се још н а веколико мјеста спомпље. се одржв на тешком мјесту и развнје у ак- П равославво становвиш тво je стар вје од катнвно и примјерно средвш де националног ра- толичког, a то je равумљиво, пош то се стари да, које je с ч аш ћу престављало главно мје- Мостар пруж ао в а лијевој обалп Неретве. сто Херцеговипе не само бројем и положајем Јед ап Ч елебијпв опвс, поред неких претјеринего и дјелима. с вањ а и источњ ачког украш авањ а, даје лијеп ГГисац je према таив формулпсаној теми увид како je изгледао стари Мостар у његово доба. дао потпун и одлпчан одговор вредан љеговвх н ауч нвх квалитета. Наж алост ова моноО пвсујући бунтовви ду х М остараца и графија није последња ријеЧч написана о Мо- борбе нротпв преставвока цен тралве власти стару, јор je турски период сумарво обриђен, пз Ц ариграда г. Ћ оровпћ каже слиједеће: a историја муслиманског дпјел^ становиш тва Мјесто пеке пдеје о полптпчкој везависвости, скоро 8апоставл.ена. Мостар свакако очекуЈв коју су И8вјесв0 ваш п л>удп хтјелп да виде нове раднике. који ће попунити празпине и у том и кнсвијим борбама вагаих муслимава комплетирати дјело г. Ћ оровића. с врзиром и властима, треба траж ити sa њиМостар je настао у доба самосталности хов рад сасвим друте мотвве. Н аш и муслинационалне држ аве за вријеме Х ерцега Стје- мави вису хтјели да се сасвпм цпјепају од пава и госта Р адивоја 1440 г. (Скоро fce се Турске и сул тава викад и ви под којпм услонапунити 500 година опставка, што би тре- вима; оно ш то су овп траж ила, било je само бало да поввана омају у виду). Име je до- да добију што више лпчве и локалве самобио no чуварима моста, имостарима“. Значај сталвости. Ови су игали, ако се то само може Мостара постаје велик тек у доба турскв рећи, с обзиром в а њихово врло примитивво власти, јер се преко њега пребацпвала и снаб- политичко васпитаље, ea извјесвом, и то ш то дијевала војска која je оперисала у западној већом децевтрали8ацијом управе, a то, no Херцеговини и према средишњој Далмацији. могућвости, у олигархијском систему. Н аивЛ еж и на Н еретви, која je главна комуника- ност je тврдити да се у то доба код ваш их циона линвја, и има ванредан стратешки по- муслимава „развила мисао да Х ерцег-Босва ложај. Године 1566.— 7. неииар Коџа, син може бити везависва“ u да се борбе И8 то г А бдулменанагив подпгао je камевп мост „у- времева имају тум ачитиЈ веким ма и полу право м агистрално“. Д аје утисак о великој свјесвим вациовалвпм побудама. Равлови ea сигурвостп и способвостп неимарској и који побуве у нашпм вемљама увијек ву впгае уједво лијепо преставља Т урску у доба њеве ковкретви, муслимави су се бувили против 9 �нових намета, које je Ц ареввна у c r o m oriaд ањ у нам етала све чеш ће и на њих, бунила се из ситних амбицнја, вбог власти, вб>г паш а л у к а или каквих вакупнона, и бунрли се V оно доба ош п тег расула, јер су уопш те били недасциплинованн и несолидап и sa држ авне потребе несвјеетан елеменат. С тога с т а в о в п т т а треба посматрати и те борбе у М осгару и ову, коју ћомо сада описати. “ He намјерапамо да тврдимо, како je горњ а врло неповољ на оцјена историјских борба, које су муслпмани водилп против централне влаоти и мрђу собом, нетачна, али свакако je непотпуна. Тим прије ш то се није покавало нимало воље, д а се такав њ ихов став објасни, вбог чега се добвја погреш ан у ти сак. Од наш их старох дједова, који су живјело у доба сталних борба и четовањ а, које су водили у име стран вх држ ава синови нагаег народа најчеш ће из вјерског антагони8ма, било бп апсурдно захтијевати неке идеје о политпчкој н езаввсности, б уд ући да су у самој земљи 8аједно е њ има ж ивјели у внатном броју Јрн ов јерн и едекентп, која су сим патисалв u помасали акције са с т ране. Т а к в а ж ељ а у оно доба могла би довести само до политичкбг и социјалног самоубиства. З б о г тог је>саСвим тачно и потпуно логично да они „н и су хтјели нивад; ^ ‘н в под којим условима д а се сасвим ц п јеп ају од Т у р с к ем, a чи ки н аи се д а они уШ ига борбама н в су теж илп-^да „добију" ш то ваш е личне и локалне самосталности, него с у н асу п р о т у тим борбама „ч у в в л и “ в ећ раније стечену и од ц ен трал н е власти тол ели ран у личн у и л о кал в у самосталност. Мислимо, да се „без бојавни може р ећ и , да и поред њ иховог „врло п рпм и тивног политичког васппт а њ а и (оваквих судова о другим средпнама нема) д а н и су „ в ш л и “ него су „н астојал и " да одрж е „дец ен трал и зац и ју“ уп рав е и т о у олигарвијском си стеи у. С увиш е je строго о ц и јеви ти , да те борбе „нп су вм але ни полусвијеснпх националних п о б у д а“ . Р азум и је се националних у оном смислу у коме с у их могли схватити тад аш њ и б осанско-херцеговачки мусламани. К онкретни р а8лозо, који су били поводи a не увроци побунама, и саме борбе, нехотвце, али сугести вн о нам н ам ећу слику старе ф еудалне Б осн е из доба држ авне самосталности. Оне поред свега историјског анахронивма одвш у п ат р и јархал н ош ћу, n a су нам некако драге. О л игархијска бос.-херцег. в л астел а 19-тог стољ ећа несолидна, нед исциплинован и sa држ авне потребо несвестан елем енат и ф рапантно п отсјећа на скоро исто оваку б.-х. властелу и8 доба др ж авне самосталности. l i поред само негати ви о пзнесесених својстава тадањ их муслпмапа, a несумњиво да су вмали п позитввпнх, ко воли народну прош лост са свим њ ези ш ш негативпостима и с н»ом саосјећа, ие може се отети осјећају симпатије према тим старим Б ош њ ацима, којп су тако дуго и кон зервативп о у себп очували то словенско располож еш е. Одмах ватим се наводе борбе взм еђу угледчвх и моћнпх породица, свакако наш е крви, Д адића н Вољевица, ва првенство и власт у граду са чвњеницом да се ти братски непријатељ и зн ају ч слож ити када на њих иде везврска војска, na удруж ени м силама задатп joj овбиљан и м уш ки отпор. Ивгледа нам да то не иде у при л о г „примитввном политичком в асп и таљ у 11. Ово je уједно једини детаљније обрађен моменат из муслиманске прош лости М остара, n a нам je искрено ж ао, када je све остало само кр атко спомепуто, ш то нвје изостављен ваједно са оном оцјеном, која му je претходила, или бар вбијепо прикаван. У дјелу се надаљ е опш прно наводе подац и о траговима православног стан о в н в ш тва са наво^ењем имена, a тако исто и ea католичко становнигатво које je већином касније досељено. ИГто се ти че муслиманског становниш тва писац се углавном вадовољава цитирањем Ј . Д едијера, који тврди, д а су се досељ авали пз свих крајева Х ерцегови не. Г . Ћ о р о в и ћ ваводи једиво „да у п ад а у очи доста велики број чисто ту р ски х п резим ева у породицама у којима се иваче говори српски и које изгледају д а су н а ш е “ . (Џуџ<-, Еф ице, К ајтази , Ћ ум ури је, Темими, Ч ев р е, и т . д.) П рема томе г. Ћ о р о в и ћ их в е прима s a Ha­ rne, a у 8 то не н агл аш ава д а исто тако вел в в број вма породица које носе чисто словенска превимена ка о : Д раче, В ољ еввце, Комадине, С пуж вћи, Д ероњ е, Х р ви ћ и , Трбоњ е, Т о љ аге и цио један нив имена, a томе треба додати исто тако вн атан број врло у гледн их породица које носе ту р с к а имена, која су постал а од вваља или надим ака као: Џ аб и ћ , Ч е.тебић, Ћ.“хајић, Д издар, С ер дар евић , К ав ав аћ, Б а ш и к , О нбаш ић, К у л у к ч и ја, n a и сама од њ ега н аведена К ау к чи ја, Ћ у м у р и ја , Ч ев р е и д р у га . О нда je ехватл»иво, д а je онај свакако невнатан број стр ан вх елем ената у н аш ој средини, могао д а б у де брво и сигурно п ретопљ ен и да je погреш но р ећ и „П8гледају д а су н а ш е “, него су наш е у истој мјери као и К ујк ури , Ђ онлеви, Ш о л е, Ч ер к ези , Ш о л аје , Ч о кори ла, Б а к у л е , Б а ш а д у р и и т . д. �Ова монографија г. Ћ оровића обухвата цјелокупан културни, политички, књижевни и просвјетни рад ваш е оредине и врло je корисна и потребна 8а боље међусобно повнавање, Ив ње се јасно види, како je од окупације историја муслимана и православнпх повезана, и не моасе се као раније одвојено ивлагати, бев бојавни да се не учине неке пра8нине. Дјело je лијепо опремљено и са 8натним бројем вгодних илустрација. Narodno zdravlje Dr. Hajrudin Džananović: O potrebi zdravstvenog prosvjećivanja Ako uopće jedno životno načelo, jedna, istina Za­ služuje, da bude često spominjata i svakom prilikom na njenu važnost ukazivato, da postane idejom vodi­ ljom u životu, kako pojedinca tako i cjelokupnog na­ roda, onda je sigurno najpotrebnije i najkorisnije što češće podsjećati na to, da je rad ono, što daje sadržaj, cilj i opravdanje životu svakoga čovjeka. Kada bi svaki od nas pravovremeno shvatio nepobitnu i vječnu isti­ nitost toga životnog načela, tada bi bez sumnje bili pošteđeni od mnogih nezgoda u životu, bili bi osigu­ rani protiv mnogobrojnih tobožnjih udaraca sudbine. Moglo bi se prigovoriti, da pohed načela radinosti postoje i drugi principi, kojih se je neophodno pp-' trebno pridržavati u životu, što je stvarno istina, ali sva ta ostala Dačela nije nužno ovog puta posebpo navađati, pošto su sva uključena u principu radinosti i ispunjavaju se skoro automatski, t. j. sama od sebe, kod onih, kod kojih je planska i praktičnim duhom, rukovođena radinost postala životnom potrebom. Radom, čiji su plodovi u odličnom srazmjeru prema utrošenom trudu, postizaju se vrijednosti, do­ bra, koja su u prvom redu potrebna za održavanje vlastitog života, kao i dobra, koja trebamo za otkup­ ljivanje naših socijalnih obaveza prama svojim bliž­ njima, koji su povjereni našoj brizi, prama Kralju, na­ rodu, otadžbini i cijelom čovječanstvu, čovjek kao socijalno biće može da ekzistira i napreduje samo kao koristan član društvene zajednice, koja mu omogu­ ćava njegov lični prosperitet, ali je on zato dužan prema društvu savjesno ispunjavati svoje obaveze. Rad, s voljom i veseljem izvršivan, nosi u sebi moć izgrađivanja i oplemenjivanja karaktera i mi imamo priliku svakodnevno da se osvjedočimo, da oni, koji su svjesno prigrlili rad kao smisao svoga života, da su oni vrlo daleko od svih poroka, od svih zlih misli, a da i ne govorimo o tome, koliko su udaljeni od iz­ vođenja loših djela. Rad, dakle, u velikoj većini slu­ čajeva imunizira, t. j. štiti čovjeka od zala, raznih štetnih navika, koje prouzrokuju postepeno uništava­ nje tjelesnog i duševnog zdravlja, kao što je n. pr. navika uživanja alkoholnih pića u svrhu razonode, kockanje i slično. Kako vidimo, radinost je osnov svih ostalih vrlina, koje se na tu temeljnu krijepost same od sebe nadovezuju i izgrađuju potpuna čovjeka u tjelesnom i duševnom pogledu, na njegovu ličnu sreću i za dobrobit zajednice, čiji je on član. U postizavanju cilja ljudskoga života, t. j. u smi­ šljenoj radinosti, koja je poprimila savremene oblike i u proizvađanju materijalnih i duševnih vrijednosti, kao rezultatu napredne radinosti, dolazi do pojačava­ nja i umnožavanja životnih sposobnosti. U radu čo­ vjek nalazi prirodni podsticaj sa uvećavanje tjelesne snage, i proširenje duševnoga horizonta, za očvršćavanje zdravlja, što opet ima za posljedicu podizanje privredne sposobnosti i mogućnosti za obilno sticanje dobara, Tim dobrima je zadaća zadovoljenje životnih potieba čovječjih, da ovaj ne bi podnosio raznolike osku­ dice, da ne bi zapadao u duševnu depresiju radi po­ manjkanja svega onoga, što se može imati pod nor­ malnim radom i okolnostima, odnosno da ne bi dospio u iskušenje, da na nedozvoljen i asocijalan način pri­ svoji za sa plodove tuđih napora. Rad, ako se nalazi na savremenoj visini, pored donošenja plodova u zadovoljavajućoj mjeri, nagrađuje onoga, koji radi, sa povećanjem radne, odnosno pri­ vredne sposobnosti i sa podizanjem ćudoređa. Nasu­ prot tome lijenost i nerad dovode do slabljenja život­ nih pojava, do opadanja radne i privredne sposobnosti, do brisanja moralnih osebina. Svrha ljudskog opstanka, a to je razumom rukovođeno djelovanje za dobrobit svoje ličnosti, svojih najbližih, nacije i cjelokupne ljudske zajednice, neumorna nastojanja na ličnom una­ pređivanju u tjelesnom, intelektualnom i gospodarskom pogledu, sve to predstavlja najbolje uslove za podrža­ vanje, ojačavanje i usavršavanje života i svih njego­ vih pozitivnih manifestacija. Da čovjek uzmogne dostojno ispuniti svoju ulogu, potrebno je u prvom redu zdravlje tijela i duše i to cijelo zdravlje, a ne nagriženo, zdravlje čvrsto i ot­ porno, snabdjeveno svim sredstvima za obranu protiv nepovoljnih spoljnih utjecaja, koji svaki čas okružuju čovjeka i ugrožavaju stalnost njegovog zdravlja, a time i njegov opstanak. Zdravlje ne bi smjelo biti nježno, neotporno i pripravno da se pod najmanjim nepovoljnim spoljnim uplivom poremeti, ili čak i pod­ legne. Da bi uspjeli zdravlje održati u neoštećenom stanju usprkos tolikih mogućnosti za lakša i teža, pri­ vremena i trajnija oboljenja, nužno je, da svjesno od ii �sebe otklanjamo sve ono, što zdravlju prema naučnom o tome, da li se je dotična prelazna bolest mogla iz­ saznanju nanosi štetu, a в druge strane, da se išlo bjeći, kao ni na to, da li bi bilo umjesno poduzeti tako svjesno koristimo onim blagodatima u prirodi i shodne mjere u cilju sprječavanja, da se bolest ne bi onim uavikama, za koje je nauka ustanovila, da služe širila među ostalim zdravim članovima u porodici. čuvanju i unapređivanju ljudskog zdravlja. Da bi se Propuštamo i ono, što bi u takovom momentu bilo čovjek mogao zaštititi od svega onoga, što je po zdra­ najpametnije učiniti, t. j. ne pozivamo Ijekara, koji bi vlje štetno i koristiti se svim onim, što je prikladno, odredio najpotrebnije u cilju liječenja bolesnika i s p r­ da zdravlje očuva i ojača, potrebno je poznavanje i ječavanja širenja bolesti. Umjesto svega toga kod nas se obično nalazi utjeha u konstataciji, da je pojava jednih i drugih faktora. Buduči da list »Gajret« pored duševne hrane dotičnog pojedinačnog zaraznog oboljenja bilaneizbježiva, pošto je to suđeno i Bog zna kada je predodr. đeno. sadržaje i zbirku praktičnih uputa i podstreka za ži­ vot, a sve sa plemenitom namjerom, da muslimanski Zatim da je suvišno raditi na spriječavanju daljnjeg dio jugoslavenske narodne zajednice preporodi u tje­ raznošenja bolest', pošto je i širenje bolesti tobože lesnom, duševnom i ekonomskom p< gledu i da ga na jedino ovisno od sudbine. Takovo je držanje koJ ve­ taj način osposobi za sticanje blagostanja, to i ja u ćine našega svijeta u konkretnom s'učaju teškog i okviru Gajretovih pouka za najšire i najzanemarenije priljepčivog oboljenja, držanje, koje je nedostojno č .slojeve našega naroda u rubrici »Narodno zdravlje« vjeka i njegovog razuma, koji ga visoko izdvaja iz­ ispoljavam želju, da putem zdravstvenog prosvjećiva­ nad svih drugih živih bića i čini ga gospodarom istih. nja doprinesem bar skroman udio oko podizanja za­ Takovo držanje stoji u nepremostivoj opreci i sa vjer­ puštenog narodnog zdravlja i time poradim na uspo­ skim propisima, koji nalažu čuvanje i izbjegavanje stavljanju najpotrebnijih preduslova na razvijanju na­ svih nezgodi, pa ma kakove one bile i odaklegod do­ rodne radinosti u svim korisnim pravcima, koji su lazile. Čovjek je naoružan sa zdravim razumom, da ušli u sastav kulture i civilizacije. Muslimanski dio bi'saTh-u/.eo inicijativu u kovauju svoje sreće i d ane našega naroda gaji jaku volju i oillucah je, da ne ostane bude igračkom prirodnih sila oko njega. To je ako po sirani kulturnih tekovina, nego se sa ustrajnošću bori, ne uvijek, a ono često moguće. da u kulturnim pregalaštmma гаигте ono mjesto, koje Samo jedan primjer, kako se brzo i lako postaje mu po pozitivnim rasnim odlikama i pripada. žrtvom neznanja: Kada jedan član obitelji, u čijoj činjenica je. da kultura kao suma svih vjekovnih kući leži bolesnik od trbušnog tifusa (vrućice), upo­ i neprestanih sistematskih napora ljudskoga uma oko trebljava isto posuđe za jelo i piće, koje je upotre­ svoga usavršavanja, da ona predstavlja jednu gigant­ bljavao i bolesnik, a da to posuđe nije prethodno sku i neodoljivu $ilu, koja garanluje blagostanje i propisno raskuženo, pa i sam uslijed te nepažnje sjajnu budućnost svima, kpji su njezini nosioci, a ne­ oboli od tifusa, zar nije gruba povreda istine, kada smiljeno i bez ikakve iznimke uništava sve što se taj usljed nepažnje oboljeli drugi bolesnik tvrdi, kako nalazi izvan nje, sve što je slabo, bijedno i zaostalo, je tobože bilo suđeno, da i on oboli, dok je njegovom sve što je propustilo, da teži napretku i usavršavanju. shvatanju potpuno nepristupačan fakat, da je tešku Životna borba je dinas mn<-go sloloženija i ona bolest upotrebom posuđa od zaraznog bolesnika sam traži od svakog od nas kudikamo više uLganja na­ na sebe privukao. Jedna mala Lpućenost u zdravstvene pora za osiguranje egzistencije, nego u prošlim vre­ propise, t. j. poznavanje činjenice, da zdravi no smiju menima, a tim velikim vremenima dorastao je samo upotrebljavati posuđe za jelo i piće, kojim se služi potpuno zdrav čovjek. Zdravstveno stanje našega na­ zarazni bolesnik, spasila bi ga teškog oboljenja, čije su roda nije na žalost za sada ni iz daleka dovoljno, da posljedice nesnušljive patnje u trajanju od četiri sed­ omogući radnu, odnosno privrednu sposobnost u ono- mice, ogromni izdatci za liječenje, ako ga uopće traži likoj mjeri, koliko iziskuje današnji duh vremena od zastoj u privređivanju kroz par mjeseci i time uslovsvakoga napose.'Uzrok nepovoljnog zdravstvenog stanja Ijeno kod siromašnijih slojeva oskudijevanje na svim ne leži niti u kakovoj rasnoj manjkavosti, niti u pre­ životnim potrebštinama, ako je oboljeli uz to i otac tjeranoj eiromašlini, nego u zanemarivanju izvršavanja obitelji. Ukratko rečeno, jedan cijeli skup neprilika zdravstvenih propisa. Tome je opet u većini slučajeva rađa se iz nepoznavanja jedne vrlo obične higijenske razh g nepoznavanje zdravstvenih pravila, a katkada istine. nehat za primjenjivanjem higijenskih uputa. Nauka U takovom slučaju rijetko te povjerava liječenje nije ništa.drugo nego riznica svakovrsnih praktičnih Ijekaru, koji je jedini za taj posao kvabfikovan, već uputa za ljudski život, usljed čega savremen čovjek se traži pomoć kod nadriljekara, koji ne samo da ni­ osjeća sve višu potrebu, d a ’se koristi njenim tekovi, šta ne doprinose k liječenju, nego šta više svojim fan­ nama u svrhu olakšanja i poboljšanja svoga života. tastičnim i protuprirodnim podhvatima unište i samo­ Potrebu za naukom kod nas često nadomještava ve­ obranu organizma, kojom se je tijelo do tada borilo oma štetni fatalizam. Kada se pojavi koji slučaj za* protiv dotične bolesti. — Kod spomenutog teškog raznog oboljenja, mi i ne pokušavamo da razmislimo oboljenja nije isključena ni smrt, koja može imati ko* �bne poeljedio« po oijelu nezbrinutu obitelj, ako se radi, kako pretpostavismo, o hranitelju- Jedno neznanje ili omalovažavanje zdravstvenog propisa može da urodi nedoglednim katastrofalnim posljedicama. Ne bi bilo teško navesti bezbroj sličnih primjera u prilog dokazivanja, kako je neobhodno potrebno za zdravlje i blagostanje pojedinca, porodice i veće dru­ štvene skupine poznavanje higijenskih propisa i nji­ hovo redovno održavanje. Jasno je, da i pored najsavjesnijeg vođenja higi­ jenskog načina života može da dođe do oboljenja, ali svakako mnogo rjeđe, a bolest pod higijenskim reži­ mom nikada ne zauzima epidemične dimenzije. U cilju čuvanja zdravlja moramo se što prije — skrajnje je vrijeme — osloboditi svih predrasuda i zabluda, duboko ukrijenjenog fatalizma, a nasuprot tome upoznati se sa propisima nauke o čuvanju zdra­ vlja i redovno ih primjenjivati u svakidašnjem životu. Ja ću nastojati, da U slijedećim brojevima „Gajreta“ izložim neke najvažnije upute iz područja higi­ jene, za koje se iz iskustva znade, da su u narodu nedovoljno poznate i da ве njihovo nepoznavanje osve­ ćuje na čovjeku I njegovoj imovini. Gajreiov privredni preporod PISe prof. S e lk lja Btiblć Ideje -vodilje Stara je i prastara pjesma — pjesma o štednji, pa ipak se češće mora da otpjeva. Istina znao je i pračovjek šta štednja znači. Kada mu je prijetila glad za buduće dane, htio ne htio morao je da se na vrijeme snabdije sa hranom. Među nama muslimanima znalo se i štedjti i rasipati. Po našim familijama imali smo i imamo i danas uzornih štediša, ali nam je dosta imetka propadalo i u rasipanju. Štednja još nije uspjela da zavlada ucijelosti nama, ona vodi, šta više, žestoku borbu u nama samima sa rasipanjem i lakomislenim razbacivanjem onoga šta se zaradilo i onoga što se ima/'Do danas nismo još b li u stanju da nama zavlada smi­ mi­ sao štednje i da postane ne samo našom svakiđašnjoi lom navikom, nego i da se nasljeđuje u porodici među -na­ ma svima. Mnogi bi htio rado da štedi, jer zna da se moraju čuvati bijele pare za crne dane. Ali se naš svakidanji život suprotstavlja; treba da imamo ovo ili ono, hoće se udoban stan i dobro jelo, treba biti uvi­ jek obučen po posljednjoj modi i još da se malo pro­ veselimo. I šta biva: ako se svemu tome zadovolji, ne ostaje nam ništa za štednju! Šta znači štedjeti, ne zna sigurno niko bolje od domaćice. Uređeno domaće gazdinstvo zahtjeva mnogo para i uvijek para. Stan, jelo, odjeća, pa onda kad se nakupe djeca izdaci idu u beskonačnost. Sta će i gdje će danas domaćica šteđiti, to je teško reći, ali prvo treba znati da moramo svesti naše izdatke sa stvarnim našim primicima. Da se pružamo koliki je jorgan, i —to p o lik i je jorgan na milimetar. To je stalo svakoj domaćic1, koja treba da zna da je za takav njezin rad vezan miran život u kući. Nestašica, nemanje uzrok je svih naših kućnih zala. Tako je štednja danas osnov i za ljubav između žene 1 muža. Kada muž uvidi da slabo njegova žena upravlja njegovim mukom stečenim novcem, onda gotova je svađa . . . / najur edenija društvena zajednica ne može čovjeka da usreći. Sreća ili nesreća svakog čovjeka uvjetovana je konačno njegovom vlastitom prirodom i osim toga dobrim dijelom nje­ govom najbližom okolinom. Pri­ je svega bila je stvar žene, da u djetetu savlada odnosno iza­ zove ona svojstva, koja su preduslov za njegovu sreću. Могу ли ож ивјети наш и послови балканским споразумима ' з а н о т ес и а ш и х нар о д н и х п о с л а н и к а Бојати се да и у ономе што се збива данас у мвњемо наш пајважнији артикал дрво, које има доста нашој спољној трговинској политици не претече ври* пијачне могућности ва Балкану и Малој Азији, али јеме наш свијет. Треба признати да нико од нас ра- треба знатв да се ради о читавом низу артикала, као није нпје схватао посљедице које су наступиле sa наш и промету капитила измећу нашег босанско-херцегомуслвмански пословнп свијет са прекидом односно слаб- вачког пословног свијета и Балкана као и Мале Азпје. љењем органсквх односа са Бугарском, Турском и pa* Поред трговине односно израде оријенталне робе, ту није са Грчком- Мало се о тоие водило рачуна да су долазе у обзир бакарно посуђе у најразличитијим врраније у те односе били уплетени и наши трговци, n стама, илинови, сарачка роба, крзно и крзнарска одаанатлије и други фабричка произвођачи. Да не сао- иосно ћурчијока роба, фесови (сада за Албанвју и 13 �нешто за Вугарзку), гајтлни, сеоскв опанцв, јорганн птд_ Сарајево би данас могло да постане центруи ор. ганизоване акције за ожпвљење ранпјих пословнпх однооа у горњеи сиаслу. Кад cv покадани mina трговачкв конца са Турскои, многи су наши трговца као и ЗАнатлије затворили својв дућане. И данас када се споразумијевамо о економској сарадњи наше државе са осталим балканским државама и Турском« требало бв да тп сноразума буду такви који ће одго' варатп нашим стварнвм данашњпм прилпкама и потребама у трговини и занатству. Не треба сметнути е ума да no нашпм крајевпма и данас води добрнм дп~ јелои трговину она генерација која добро позна прн дпке u људе на Балкану и Турској, која стоји у дсбрим пријатељским односима са турскии трговцима који добро владају турским језиком, na би било пожељно да се ожнве ови људи, да се ставе на чело нове трговине у овоме правцу, и наши народни посланвцв да шшатају ове потребе, да се о њима поведе рачуна у нашим новии балканским трговинским уговорима. Не треба ое много предомвшљати. Само да нас и овом прилпком вријеме не претече . . . Једини прави пут u начин да се иомогне сиромаху саcmoju се у томе да се он уиути да сам поради na поиравци свога стања. Z em ljište I n jeg o v i sastojci (Iz u d r u ž e n j a J u g o s l. A g ro n o m a - s e k c i ja S a r a j e vo) Čuli smo od kakvog je značenja voda u zemljištu. S ada ćemo nešto reći i o ostalim sa­ stojcima i to samo ono što bi trebao svaki te­ žak da znade. Pored vode, z e m l j i š n i , v a z d u h (zrak) od n a jv eće^ je važnosti za usjeve, je r se ovi ne mogu nikako razvijati, ako u zem ljištu-^ nem a dovoljno vazduha. V azduh se stalno bori sa vodom u zem ljištu. Gdje ifiia^previše vode, tam o je prem alo vazduha, jer voda istiskuje vazduh gdjegod dođe. Evo vam jednog p rim jera: U spite u jednu čašu vode, pa ubacite ијвлји jednu potpuno sasušenjjvgrudicu zemlje. Š ta ćete opaziti? Opazićemo kako se mali m jehurići pe­ nju iz vode. To je vazduh kojega je voda iz one grudice zemlje odm ah istisla. Tako vam je i u zemljištu, na ро1јц k ada se nadoji vodom. Vazduh i voda tre b a da su pravilno raspoređeni u zemljištu. V azduh tre b a da zauzm e veće otvore tako zvane pore, a voda sitne d lačaste otvore, u kojima se voda sam a od sebe zadržava, ako je u zemljištu ima, dole iz većih o tv o ra curi u donje slojeve, ako nije zem lja predojena vodom. Sva obrada zemljišta i nema druge važnije zadaće nego da se voda i vazduh u što povoljnijem odnosu raspodijele po njemu. To je tada kada je kako treba uzorano, kada je lijepo rastrešeno. Stoga poljoprivrednik m ora najveću pažnju p o ­ svećivati oranju. Teža zem ljišta tre b a sad a s jeseni i zimi sva duboko preorati, da ih m raz rastrese do proljeća. U takvom zem ljištu biće stalno umjereno i vode i vazduha, p a će ti p ro ­ ljetni usjevi dobro napredovati. Zemljišne čestice. Sada da nešto kažemo o zemlji samoj. A ko zemlju prosijem o na sito sa otvorim a od dva milim etra, tada ćemo je ra s ta ­ viti na g ru b u i lijepu zemlju. Ona zem lja koja prođo kroz ovo sito zove se lijepa p rava zemlja, 14 a o n a koja ostan ozove se g ru b a zemlja, koja se sastoji od šljunka ili kam ena. Za nas je od važnosti ona lijepa zemlja. Ova se dijeli na r a ­ zne v?3te opet prem a tom e koje su veličine ta njezina zrnca. One najsitnije sastojke zovemo glinom, a najkrupnije ispod 2 mm pijeskom. Im a, istina, i još sitnijih sastojaka od gline, ali mi ovdje nećemo govoriti o njima, pošto nam je želja d a dadem o našim težacim a najjednostavnije u p u te. Svi mi dobro poznajemo i glinu i pijesak. Od čiste prave gline izrađuju naši lončari lonce p a se radi toga takva glina zove lončarskom gli­ nom. Ko hoće da dozna k ak v a je neka je n a­ moči i uzme m eđu prste. Opaziće odm ah d a je jako m azlava.lijepi se. O vakva glinovita zem ljišta vodu teško upijaju, ali je i teško isp u štaju . O ruđu kod obrade pravi veliki o tpor. Zbog toga je zo­ vemo teškom zemljom. U koliko neko zem ljište sadrži više glinovitih čestica, u toliko je teže za obradu. O rati se m ora k ad a je um jereno vlažna, je r se inače izvaljuju velike grude, te se kasnije nikakvim načinom ne da dovesti u red N eki tvrde d a se ovakva p ogreška sveti slabim p ri­ nosim a kroz dugi niz godina. Zato je najbolje, i gotovo jedini način d a se glinovito zem ljište obradi kako treba, d a se što du b lje ore jeseni ili, po m ogućnosti, zimi. Ako se tako uzore i u otvorenoj brazdi, m raz će je lijepo usitniti. T a d a će ovakva zem ljišta dav ati veće prinose nego d ru g a lakša. To tre b a naši poljoprivrednici dobro da upam te. Zem ljišta, u kojim a im a više od */в pijesk a zovemo pjeskuljama. O vakva zem ljišta im aju svoj­ stv a potpuno protivna od onih glinovitih. Mazlava nisu, kod o ran ja se lahko rasip a ju . V odu lahko prim aju, ali je i lahko gube. To je naj­ važnije od sv eg a što tre b a upam titi. N a što se �mora paziti kod obrade pjeskulja? Ona obično oskudijevaju sa vodom, dok vazduha ima u njima uvijek dovoljno. To je radi toga što pjeskovito čestice jedna s drugom ne prijanjuju kao glinovite. Među njima ostaju prazni prostori kroz koje se voda gubi brzo u donje slojeve. Iz toga možemo izvući pouku da nam glavna briga kod pjeskulja treba da bude, ako nisu u doticaju s kakvom podzemnom vodom, da očuvamo vlagu u njima. To ćemo postići ako zemljište održajeino u što zbijenijem stanju, to jest ako ga što rjeđe oremo. Stoga pjeskulje pod jesen i zimi za proljetne usjeve ne treba orati, nego istom tproljeća, i to što pliće — samo toliko koliko je potrebno da se sjeme baci u zemlju. Radi takvog njihova svojstva, na pjeskuljam a uspjevaju najbolje oni usjevi za koje smo već rekli da troše manje vode, dok na glinovitim zemljištima najbolje uspjevaju oni usjevi koji troše mnogo vode. P rem a tome, za glinovUa su zemljišta: livadske trave, crvena djetelina, pše nica i zob; za pj&skulje su': raž i krum pir. Krum pir i radi toga što voli -^jirpvazdušena ze­ mljišta. Na sredini, između glinovitjh_i pjeskovitih zemljišta, stoje ilovačast^em ljista. 1 ova se opet dijele na dvije grppe, prem a tome da li su bli­ ža glinušama ili pjeskuljam a. Ako su bliža glinušama, tada su tb teške ilovače; ako su bliža pjeskulji, tada se zovu pjćskovite ilovače. Na aW4 dini je blaga ilovača, koje je zemljište pogodno za sve kulture. Treba još da spomenemo krečuše, kojeimaju u sebi od x/» do V« kreča. Zatim, zemlju crnicu ili humuenu zemlju. Humus je postao raspadanjem biljnih sastojaka. To su najplodnija zemljišta. Živa bića u zemljištu. U zemljištu nalazimo i mnoga korisna i mnoga štetna živa bića. Tako nalazimo poljske i šumske miševe, hrčka krticu, gliste i t. d. Od biljaka imamo osim ko­ risnih još i korove i njihovo sjemenje, zatim razno sićušne biljčice, koje se prostim okom bez povećala ne mogu vidjeti. To su tako zvani mikro-organizmi (sićušna živa bića). Od ovih mikro-organizama za nas su najvažnije t. zv. bak­ terije. Jedno nam bakterije obogaćuju zemlju на azotom iz vazduha, druge rastvaraju stajski gnoj, mokraću kao i razne druge biljne otpadke, kao slamu i preorane zelene biljke. Sve skupa bak­ terije koriste nam i time što izdišu, kao i mi, ugljični dioksid — jedan plin koji sa vodom daje ugljičnu kiselinu, koja nam je svima dobro poznata. Tako bakterije proizvodu godišnje na 1 hektar oko 1200 kg ugljične kiseline. Ova u -Zemljištu rastapa neke korisne soli, koje obična voda jie ^ m o ž e rastopiti. Tako rastopljene soli služe biljkam a za hranu, jer biljka prim a svoju hranu na sisalice svoga korjena u obliku soli koje su jako blago rastopljene u vodi. Ove bak"Teripj mi dodajemo zemljištu u stajskom gnoju, je r u jednom gram u stajskoga gnoja ima na stotine milijuna bakterija. Stoga je stajski gnoj topro, a naročito konjski, koji je najbogatiji bakterijam a. Eto, to je ono što bi trebao svaki naš te­ žak da znade o zemljištu i njegovim sastojcima. Razumije se, da to što sam iznio nije ni izdaleka dosta za one najnaprednije, koji hoće da u svome gospodarstvu primijene velike tekovine nauke, bez koje nam nema više opstanka u ovome d i­ jelu svijeta. Ne zapostav ljajm o Kućni obrt KaKo u S lo v en iji ž e n e 1 d je c a z a r a đ u ju m iliju n e Kod K uće U prošlom smo broju iznijeli mogućnost da sa malo truda i sredstava z-poslimo svoje žene i djecu po kućama Nastvljamo sa izradom od drveta. Ko ne misli na sitnice, od njih će propasti. Izrade od drvela Čačkalice. Izrada čačkalica je kućevna industrija odnosno radinost u Sloveniji (u Dolenskom). Svijet ih radi preko zime, kada nema mnogo drugog posla, onda ih trgovci otkupljuju. Sama slovenska sela izrade go­ dišnje oko 1 milijun svežnjića čačkalica. Ručna izrada čačkalica tako je laka, di ih u Sloveniji sama djeca rade. Palice za štapove odnosno kišobrane. Ovaj bi posao bio naročito pogodan u krajevima gdje ima pitomog kestenovog drveta. Kestenovo drvo tjera svake godine mladice, koje se moraju svake godine u proljeće kr­ čiti, da bi se šuma od njih očistila. Naročito tjera korjen od osječena kestena. Trogodišnje su mladice najbolje. Sve mladice dužine od jednog metra i de­ bljine od 15 mm režu se za proizvodnju štapova i držaka za kišobrane. Ovo se naročito mnogo radi u Savskoj banovini oko Karlovca, Gline, Petrinje i Siska gdje su se nastanila velika industrijska *i trgovačka preduzeća koja te mladice kupuju, kuhaju, 1j u š t r e ­ žu u potrebne dužine, savijaju drške, i dalje ih pro daju u Austriju, čehoslovačku. Njemačku, Ameriku. Englesku i Francusku. Da bi se dobili čvornati štapovi mladice se specijalnim klještima još pri rastu pozlje­ đuju pa na pozleđenom mjestu ostaju rupe. Uz trgo­ vinu sa kestenovim palicama razvija se i trgovina sa 15 �jasenovim, drenovim, trnovim, ljeskovim drvetom i t. d. Drvo se na jesen počinje sjeći pa не obrađuje i siječe preko cijele zime. Sita i rešeta. Obodi za sita i rešeta kod nas se dosta rade i treba fpovesti akciju za re^ervisanje na­ ročitih šuma za ove izrade. Kod nas je po kućama ovaj posao vrlo lijepo razvijen i pravi se prvoklasna ioba. Samo što se ona daje u bescjenje i to jedino radi loga što su prodaje jedino ograničene na obližnje pijace. Trebalo bi da se najviše mjesta osnuju centralni magazini, odakle bi se mogla roba prodavati po čije loj našoj državi. Ne bi bilo nikakvih smetnja da robu šaljemo i u inozemstvo, koje ne nam svakako plaćati bolje cijene nego pošto se kod nas roba prodaje. U ovom pogledu treba da se zainteresovane osobe obrate Zavodu za unapređenje spoljne trgovine u Beogradu. Drveni čekići, daske *za ribanje, držalja, grablje, naćve, vile, lopate, tekneta, soljere, kašike. čanci, držalja za pisanje, okviri za školske tablice, pečurke Za krpljenje čarapa i t. d. sve se to naveliko radi kao kućni obrt po Sloveniji i svijet za te izrade uzme lijepe pare. Naše fe z d ra v lje i u avliji O n u ž n l c lm a p o n a š im s e o s k im 1 k a s a b s k lm a v lljn m n Naš je narod davno rekao: pogledaj mu pred kuću pa ćeš znati hoćeš li mu u kuću. Ranije su naše avlije bile uzor čistoće, pragovi „da bi se s njih mogao lizati med*. Danas će se prije unijeti u kuću kakav luksuzan namještaj, nego što će se koliko toliko avlija urediti. Po mnogim našim kasabama, a skoro po svim selima, ne može se ni prići kući, pogotovo kad je mo­ kro, sve same lokva okolo, razbacano smetlje, prosuta prljava voda i t. d. Onda se nasred avlije napravi nužnik, a nedaleko od njega i*bi&ar? 1 eto našeg ogledala, i ako nam i čovječanska dužnost i sama vjera nalaže čistoću. A sve bi se to dalg uređiti'sa malo truda, da se nešto naspe pijeska po izravnatoj avliji, da se prljava voda odvodi jednim jarkom, da se i smetlju zna mje­ sto negdje u bašći dalje od kuće i t d. Ipak su nužnici naše rak-rane i tu moramo čim prije da se sna­ đemo. Naročito ako je u avliji ili negdje tu u blizini još i bunar. Treba da znamo da su nam najviše zarazne bo­ lesti (kolera, tifus ili vrućica i srdobolja) dolazile radi naših nužnika. Poznato je da se,čovjek zarazi na taj način što hranom i vodom proguta klice — prouzrokovače ovih bolesti koje se nastane i legu u debelom crijevu. Ove se klice 'nevjerovatnom brzinom množe i izazivaju oboljenje. Pri izbacivanju izmeta — pogana i mokraće bolesnik izbacuje i ove klice, koje u izmetu i dalje žive. Odatle na razne načine dospijevaju hra­ nom i vodom u crijeva zdravih ljudi, koji tako isto obole. U najvećem broju slučajeva hranu zagađuju muhe, zarazne klice prenosimo i mi neopranim ruka­ ma, a prenose ih i perad i druga živina (mačke, psi i t. d.) A ova se klice najčešće prenose i našom naj­ gorom navikom, da nuždu svršavamo gdje god stigne- mo, iza kuće, staje, kraj plota, u voćnjaku, bašti i t. d. Tu na izmet navale domaće životinje i muhe i raznose zarazu. Pa i naši su nužnici takvi, da su prava legla bolesti. Po mjestima, gdje nema kanalizacije, a to su sve naše kasabe i sela, nužnici služe samo kao zaklon od svijeta zbog stida, često su ovo najobičnije jame sa­ svim plitke, zaklonjene sa nekoliko snopova tuluzine ili popletom od pruća bez krova, bez sanduka, ili od dasaka, ali tako da je pristup domaćim životinjama i muhama slobodan. Ili ako je bolje sagrađen često se kad se jama prepuni, razliva nečistoća izvan jame, te pored razvijanja smrada izlaže se dodiru sa životinjama. Što je najgore ti su nužnici postavljeni blizu bunara, a kako nisu cementirani (vrlo često nezidani) to voda iz nužnika pomiješana sa pogani u kojoj su klice, prolazi kroz zemlju i odlazi u bunar te tako zagadi vodu, koja docnije služi kao izvor zaraze. Nužnik mora da se na­ pravi na mjestu, koje je niže od bunara i što dalje od njega. Najbolji su nužnici od tvrdog materijala, sagra­ đeni tako da im je jama dosta duboka. Samo jama mora biti ozidana i sasvim dobro zatvorena da bi bila nepristupačna kako za domaće životinje tako i za mu­ he. Nad tako zatvorenom jamom može se podići ku­ ćica sa sandukom a najbolje da je nužnik pod zaje­ dničkim krovom šupe ali zidom rastavljen da ne strči u avliji. Nužnik treba da je redovito čist a najbolje je da ga češće isperemo krečnim mlijekom. Na lo na­ ročito treba da paze opštine za svoje javne nužnike, kao i kafeđžije. Gdje je lcuća čista, tu i zdravlje blista. З а т р го в ц е и зв о зн и к е Преко Завода за унапређење спољне трговине у Београду могу се добити везе са парискои фармом (тражи заступство за продају сухог u конаервираноХ воЛа), Лион у Француској (заступник за орахе), Краков (тражо се понуде за пекмев, грож/је, јабуке. сухе шливе), Хаифа (гиљиее u иекмев), Мор. Острава (стара 16 и нова шљивовица 50°/о\ Вин (ораси), ГГраг (сухе шљиee). — Хамбург (тражи лук), Хамбург (тражи понуде за љековито биље) Истанбул (тражи понуде sa сјеме од luthepee репе) Хамбург (тражи понуде sa све количине дивљез шиика [fructus oynosbnti], паоул>). �Најмлађи ГаЈретов у тем ељ ач (Ув слику) Шта ли мисли овај брац> Што у књигу дивну гледа? . . . Ma, таре га мис’о вазкн*, Отет’ joj се лако не да. Овај соко има касу, Ушгеда му доста красна. Па се миели, a uticao ова Чини му се врло часва Драга д ецо, ево шга Je: У нас 1%јрет друштво вма. Он пом же оилвдину У школнма u занатпиа. Л>ута зин-t мниге Ал’ немају Гајрет В.ИИН Мирно To кад мисли овај У срце га сплно Да Гајрету дар To би њему & A ^отац Кад си (ИИ r. М у х а н е д а П р е. о д б . Г а јр е т а у Б н је љ и н и Uner Једнако naia, Сиромашку сваком Ево сада јада. Сиромашак бледи Стоји на сред пута Дрхти сав од зиме Без топлог капуга. Уделите децо Сиромашку јадном, Да не умре тамо Ha северцу хладном. Бог драги све види Што с' на земљи ради; Ко учини добро Њ ег' ће да награди. Х у с и и ја К у р т о в и ћ , уч. II. га в . О с. ш к. Н а јм л а ћ и п је с и и к Х у с н и ја К у р т о в и ћ , сии и а р о д н о г п о сл а н н к а г . Ш у к р н је К у р т о в и ћ а 17 �Без ппмети нећеш мети Пред четом je Омер први, Под лигурам’ онијег се мрви. С нијег 8апо до рамена, Саонице Омер спрема Санкањ е je и гра жива, Т у весеља много бнва. O ko њ ега куће лете, Омер мајстор, вјеш то плетв. С аоннца има врста К олпко на руци прста: И на џаду Омер слетје, Вјеш то дјете, ал ’ налетје. Од гвож ђета, од дрвета, S a одрасле, sa дјетета, И не вид1’е окле ж ури Брв ауто ш то пројури. И л п гу р а ко мингура, Ч и буги ја, гајтанпја. У трен ока судар наота; Омер поста теш ка хаста. Све то јури Hua улице, Од зиме се ж ари лице. А уто му в о гу смрви! Више неће бити први. Н ису савке за сокаве В ећ s a њ иве и паш њпке. Амиџа ДЈевер и невЈеста Н а р о д н а пЈесм а Д јрвер мп п и та нев јесту: „Н евјесто, н аш а кадуно, Ч и ја je оно дјевојка, U I to рано рани на воду, Ш т о носи фесић над okom, Ш т о п-хете косу широко Ш т о ситно иде н а мобу? *— Д јевер, м ајчин делијо, li I umuti * Оно je моја сестр и ћ а — „Д ај ми je нево, sa Б о г а !“ — Н еће те, брате дјевере, Ч есто те пјана виђала, У п јан а кућ а климава, У цјана ж ена жалосна A дјеца гладн а, сиротна. — т Mubareć v e č e Bilo to na dan uoči Lejlei Kadra. Još prije nego će se sleći mrak Da zemlju i zasvjetlucati kandilji na minaretima, osjećam u duši neku neobičnu radost. Sjećam se od lani, pa još od prijašnjih godina... uvijek me divne ramazanske večeri vesele. Nai očito čarno veče Lejlei-Kader. Danas mi mati reče: »Hajde, Asime, kada nema nastave, a uoči je Mubareć večeri, s ocem otiđi u dža­ miju, pa onda malo prošetaj po čaršiji. I mene vesele na čaršiji oni bučni glasovi raznih prodavaoca simita, čahija, ibričića i gurabija i na to veseli poklici naše djece. Hajde, odmori se“... Odmah sam poslušao majku. Odem malo u čaršiju a onda produžim šetnju do najkrajnjih ulica naše varoši. Tamo žive siromasi. Oni žive u malim, skrom­ nim kućicama. I oni imaju djece, samo su njihova djeca slabo odjevena i blijeda. Ali gle čudal Danas su i ta djeca neohično vesela. Gledam baš svoga druga Saliha, što sa mnom ide u isto odjeljenje u školi. Do 18 juče je dolazio u školu slabo odjeven, a željno, vrlo željno je primao od mene zalogaj-dva kruha ili kad jabuku. G'eda Salko u me veselo, pa kao da mi Veli: »Pogledaj, Asime, što sam danas i ja dobro odjeven. Neću više da zebem i da se stidim. Imam evo i dosta kruha, neću više ni da gladujem*... Vratio sam se natrag kući. U čudu još na sve ono, što sam vidio, upitam majku: — Ma čuješ mama! Danas sam šetao daleko, onamo do krajnjih ulica, gdje živi sirotinja. — Pa? — Pomisli, molim te mama, i tamo neka djeca lijepo odjevena i pune im ruke hljeba. Znaš, pričao sam ti za onoga svoga druga Salku. I on odjeven, či­ sto je veseo, što je nagizdan. — Znam, znam, reče mati, danas je uoči LejleiKadra. To je noć sveta, »hairnija nego drugih hiljadu mjeseci"*.. Otpoče majka da me uči, čisto diveći jo se kao dijete, kako radosno nastoji da mi svaka njenaj riječ padne na srce, prodre u dušu. Pred iftar je, na �ročito pred najsvečaniji iftar uoči Lejlei Kadra, to jestr večere, kada ona želi da nam i biranim jelom začini još više dječje veselje. Eto ona radi i naučava: — U ovu noć dragi je Bog, — nastavi mati dalje poslao čovječanstvu svoju svetu Knjigu Kur&n, da nas oplemenjuje. Ovu nas noć naročito dragi Bog obasipa svojim velikim darovima: Dobrotom, Lju­ bavlju i Milosrđem. Svake večeri uoči ove Svete Noći običaj je da imućniji muslimani i muslimanke dijele zekat- Eto to je baš i tvoj otac danas učinio. A šta je to zekat mama? — ovo upitah majku i ako sam učio o zekatu u školi, ali majka najljepše kaže, što se teško smetne s uma. — Zekat je Božja zapovijed. Imućni su dužni od svoga imetka da daju jedan određen dio sirotinji. To nije obična milostinja. Milostinja se daje svakad i koliko hoće, a zekat samo jedanput u godini. Zekat sa dijeli obićno u mubareć danima. Tvoj otac redovno dijeli zekat uoči Lejlei Kadra; neka se, veli, i sirotinja veseli uoči ove najsvetije noći. — 0 kako je to lijepo, kako plemenito, draga mati! — uskliknuh i oćutih ugodnost što moji rodi­ telji ovako divno ispunjavaju svoju dužnost i prema Bogu i bližnjemu svome. I poslije svake Svete Večeri uskliknem pun divnih želja: »Draga noći, kad ćeš opet doći!«.. Na Bajram Naš je otac vrlo dobar. Voli našu umiljatu m aj­ čicu, voli nas djecu svoju, kao očinji vid. Živimo u porodici u miru i ljubavi, pa nam Bog daje svaku sreću. majčica kazuje, kao da rekne »bismillah« (Bože pomuzi!) k’ad hoće da jede i da opere ruke. Tako sad i on zna puno iz lijepog vladanja, da je divota. 7 Mi, đaci u školi, dobro napredujemo. Sto ne zna Amira, ka^e joj i pouči je Anisa, a što opet ona ne zna, pomogne joj stariji naš brat Zijo. On je, znate, sad gimnazijalac. Jeste, mi svoje roditelje poštujemo pa bogme i slušamo. Naša je najmlađa sestrica Amira lani našega cea najbolje obradovala. Pripovijedaću vam kako je to / Osvanuo naš mubareć Bajram! Divni Bože, što smo ga mi djeca radosno dočekali! Majka nam ranije donijela lijepa odijela. Sestrice se nagizdale kao paunice, a tek mala Amira bila kao lutkica. To jutro rano na Bajram otac je otišao sa stari­ c o m braćom u džamiju, a mi smo se za to spremale da što ljepše čestitamo svojim rodi­ teljima i da im pripremimo veselje. Кн<1. je otac do,šao iz džamije, stupili smo svi pred njega i majku. Dpred nas je malko istupio mali braco i ugovorio ove riječi: У т е н е љ а ч н Г а јрета О н ер и Ф а т н м а . д је ц а Д р. М уста ф е Х а јд а р о в и ћ а Otac nas djecu miluje i tetoši nam slatke riječi a najmlađeg našega bracu cucuka na koljenu. Ali braco voli kad ga majka uspavljuje, pa ona mu priča krasne pričice o careviću sa zvijezdom na čelu, ili mu kazuje naše narodne dječje pjesmice. Nije Čudo da mi silno volimo svoje roditelje. Otac po vazdan radi u svome poslu, a mati po vazdan u kući.-Oboje, kao da se takmiče, nastoje da u nas ima svega u izobilju. Mi smo djeca svi pošli u školu, osim malog brace. Mali braco uči sad toliko u kući, koliko mu »Srećan Bajram! Srce nam harno kliče, Želeći vam roditelji Duga vijeka srećno žiće! Dragi Bog da vas snaži, Da budete zdravi, čili, A i s nama, djecom svojom, Zadovoljni vazda bili!« Na to smo svi redom prišli roditeljima i polju­ bili ih u ruku. Oni nas privinuše na svoje grudi i zaželješe nam svako dobro. Otac nas je i darivao novcem, veleći, da nas sviju voli, a naročito malu Amiru, jtr je ona najviše oca iznenadila. Ona je cca darovala vezenim rupcem, prvim svojim ručnim radom. 19 �Strpljenje Bio čovjek i žena pa imali jednu jedinu kćer Fatimu. Silno su voljeli svoju jedinicu. Kad je Fatima dorasla za nauke, dadoše je roditelji u mekteb. Pošto u njihovom selu tada nije bilo mekteba, oni su je slali u drugo obližnje selo. Mala Fatima redovito je poha­ đala mekteb. Jednoga dana idući tna tako od svoje kuće, sretne neku sirotu ženu s djetetom u naručju, pa se smiluje na nju. Pomisli Fatima u sebi: »Ova je žena sirota. Gladna je, a kako tek da nahrani i svoje dijete«... Izvadi iz torbe polovinu svoga ručka, što joj je majka dala i dade ženi. Žena radosno primi dar, rekavši Fatimi: »Bog ti dao strpljenja gdjegod bila i koliko god živjela«... Ove se njene riječi usijeku Fatimi dobro u glavu. »Bože, Bože, što li ona to meni reče!«..- čudila se Fa­ tima u sebi. čim je taj dan došla iz mekteba kući, ispriča materi što je učinila i šta joj je rekla siromašna žena. — Pa lijepo, dušo, -гз reče mati — strpljenje je dobro. Poslije nekoliko gogliuš pođe Fatima, čitava djevojka, svojoj tetki čak ii drugo selo. Tako idući kroz neku goru, vidi u gori na osami jednu visoku kulu. & Bože dragi, ko li u ovolikoj kući stanuje? u čudu se pita Fatima. Dođe do kule, pa onako u vrata a teška se- vrata otvore i ona upane un Učini joj se da nije lijepo učinila, što je zavirila u tuđu kuću, pa pođe natrag. Jest, ali vraia se ne daju da otvore. Videći Fatima da nema druge, uljegne u kuću i iziđe gore u kulu. Kad gore, Bože, puno odaja sve prostrtih i u njima svega i svašta. Zlata i srebra koliko god hoćeš. Otvori ona još jednu krajnju sobu, kad imaš šta da vidišl U sobi leži jedan mladić — mrtav. Fatima se prepane, ali se brzo pribere i dođe sebi. Pane joj na um blagoslov one sirote žene: Bog ii dao strpljenje! Ona videći da je tu osuđena da čeka spasenje, pomiri se sa sudbinom. Vidi ima hrane dosta, a ima se gdje i stanovati da je i sama careva kći. Trpila je ona sudbinu prilično mirno i tu često klanjajući mo­ lila se B igu da je spasi. Sažalilo joj se i na onog mrtvog mladića, pa je molila Boga i za spasenje nje­ gove duše. Jedno jutro čuje Fatima neki topot konja i gla­ sove ljudske, d t idu ispred kule. Odleti prozoru, pa kad ugleda neke svatove, vikne ih i zamoli da joj dadu jednu djevoiku iz društva da s njom živi radi običaja, a ona će njima dati tepsiju dukata. Svatovi pristanu, dadu joj jednu djevojku i ubace kroz prozor a ona njima prospe tepsiju dukata. Bogme, kad ova djevojka dođe, bude Fatimi običnije. Jednom Fatima siđe dolje u kulu da nešto pospremi, a ova nova djevojka, nemajući strpljenja, dirne u onog mladića da vidi, je li zbilja mrtav. Ona ga dirne, a ou se trgne, osvijesti se i dođe sebi. Kad ugleda tu djevojku, upita je, šta je bilo s njime i šla ona ovdje radi. Ova djevojka bila opaka srce. Ona sve ispriča, da je došla davno ovdje i da ga čuva i moli se Bjgu za njegovu dušu. __ Mladiću se to svidi i obeća joj, ako ikad njegovi roditelji dođu i spase ga odavle, da će je vjenčati za ženu. On je, veli, carev sin. U to Fatima ^dođe, a ova nova djevojka reče, da je .to ^jeu a sluškinja. Fatima je odmah sve razumjela, ali se strpila i ušutjela. Poslije nekoga vremena čuju oni topot konjanika i zveku kočija da idu ispred kule. Odmah carević iz­ leti da vidi šta je, kad ima šta vidjeti! Pozna kočije i pratnju svoga cca. Tu im se on javi, a ovi dođu kulu i radosno prime carevića в objema djevojkama u kočije, da ga vode caru. Kad car ču. da mu se sin našao i kad ga je vidio, načini silno veselje i šenluk. Onoj djevojci, kao dar što mu je čuvala sina, rekne, da će je vjenčati za carevića, a Fatimu upita šta ona najviše želi da je daruje. — Vala eto kad hoćeš, — reče Fatima — a ti mi daj Sabur ćitab (knjigu o strpljenju). Car udovolji i to Fatimi i nabavi joj taj ćitab. Ali careviću bi začudo što će njoj taj ćitab, pa kad su joj ga nabavili i dali, počne je potajno uhodit', šta li će ona s tim ćitabom. Tako carević jedne noći pro­ viri kroz vrata i skrene pažnju šta Fatima radi. čuje on, da ona uči iz ćitaba: »Hvala Bogul Kad sam či­ nila dobro onome mladiću i kad sam se strpila, pa nisam kazala careviću, da ga je ona cura prevarila«... Carević odmah razumi o čemu se radi. Sutra­ dan sve kaže ocu šta je čuo. Car pozove Fatimu preda se pa je o svemu ispita. Ona mu sve ispriča onako, kako je pravo. Na to car onu lažnu djevojku istjera, a Fatimu vjenča za carevića. Ako su živi i uanas im je dobro. Š a la — Jesam. Dao sam joj ono najbolje. — A šta je to najbolje ? — Dao sam joj sjemenke. Ako ih metne u ze­ mlju, izrašće joj cijelo drvo, pa će imati puno jabuka* — Jesi li dao i sestrici komadić jabuke?- - upita majka maloga Esada. 20 �Г а ј р е т о в г л а с н и к Proslava rođendana Nj. V. Kralja u Muškom Gajretovom internatu u Sarajevu skladno i uvježbano. Viežba sama po sebi bila je vrlo lijepa, jer je bila iskićena vrlo lijepim i mnogim sku­ Uoči 17 decembra održali su pitomci Muškog pinama, a i pitomci su s j svoje strane dali maksimum pa je vježba neobično lijepo uspjela. Aplauz koji su konvikta svoju intimnu i vrlo uspjelu proslavu Ro­ đendana Nj. V. Kralja, na kojoj su bili prisutni i osta­ pitomci pobrali za ove vježbe najbolje nam svjedoči li pitomci i pitomice Gajreta iz Sarajeva, kao i matu­ da pitomci i razumijevaju sokolstvo i u duši nose kli­ ranti Šeriatske gimnazije. Proslava je izvedena u ce sokolske, koje če ako Bog da danas sutra prokliprostorijama Muškog konvikta, koji je u tu svrhu bio jati u njihovom radu za narod. Ovaj sokolski duh naročito dekorisan, pri čemu se je osobito isticala sli­ među pitomcima njeguje i podiže vrijedni upravnik ka Nj. V. Kralja, koja je bila ukrašena trobojkom i g. Hromić koji je aktivni sokolski radnik. Za čitavo vrijeme ove uspjele proslave vladio je mnogobrojnim žaruljama u bojama narodne trobojkeOvoj pitomačkoj proslavi prisustvovao je G. Dr- uzoran red i disciplina a da se nije čula ni osjetila ni Hadžiomerović potpretsjednik sa članovima Gl. odbo jedna zapovijed. G-* Djr. Hadžiomerović ispred Glavuog obora kao ra Gajreta i sa pretstavnicima svih mjesnih Gajretovih i svi prisutni, razdragani ovom vedrom, iskrenom i jedinica iz Sarajeva. П и то м ц и Г а јр е т о в а м у ш к о г к о н в и к т а , ч л а и о в и в је ж б а ч и С ок о л ск о г д р у ш т в а В р а т н и к на а к а д е и и ји 17 XII. 1 9 3 3 у Н а р о д н о м п о зо р н ш ту U vedrini nasmijanih 150 pitomačkih lica, sa ko­ toplom svečanosti kao i opštim utiskom reda i uzorne jih su mladost i idealizam jasno govorili o iskrenim discipline čestitali su g. Hromiću upravniku internata osjećajima, kojima je bila protkana ova lijepa sveča­ izrazujući mu priznanje i zahvalnost za njegov požr­ tvovni, savjesni, umješni dugogodišni rad u Gajretovim nost, otpočeo je program sa predavanjem talentovanog konviktima. pitomca Bišćevića. Ovo uspjelo i lijepo predavanje bi­ lo je iskićeno pjesničkim figurama i vrlo uspjelim ГаЈретове приредбе analogijama u kojima je predavačeva mlada duša Гајретов мевлуд у Џивару izrazila svoju ljubav prema Uzvišenom Vladaocu. Pre­ davanje je završeno sa frenetičnim poklicima: Živio Одбор Гајрета у Џивару уз помоћ и сарадњу Kralj! poslije čega su pitomci dvoglasno otpjevali братског одбора у Требињу приредио je 27./8. свој Narodnu himnu, koju su prisutni na nogama saslušali. Мевлуд у просторијама џамије у Бичеву, који je изнад сваког очекивања успио. Ha Мевлуд су нарочито поI sav drugi dio programa bio je biran i lijep a звани гг. Др. Мехиед Беговић, проф. универзтета izveden je na opšte zadovoljstvo prisutnih. (који je био на феријама' и Дервиш еф, Коркут, имам Iz čitavog ovog programa osobito su se istakle у Дубровнику, који су се радо одазвали. Госп Корritmičke sokolske vježbe, koje su pitomci izveli vrlo куту je приређен свечан дочек од чланова Гајрета и 21 �најугледнвјих грађчна. — Госте je у Џивару поздравио Хамдија Фазлиновић, учитељ у мјесту, истакнувши да су сретни што ће чути ријечи својих уважених учењака. Нарочито je у свом говору истакао да се no овој приредби види, да друштво Гајрет нн’е саио/друштво са уским циљем, помагањем извјесног броја омладинаца, већ снажан муслимански и наци* оналнп покрет са задатком : свестран) придизање муслиманског елемента. Исирпно предаванје о Мухамед a. с. одгжао je г. Коркут- По тоие ее клањала икиндија, прешло на учење мевлуда no гг. Хф еф. Бутуровићу, вмаму матвчару из Требиња, Хф. еф Бабовику, М. Цвијетику, те слушаоцима Гави Хусревбегове иедресе у Сарај* ву» чији су звонки гласови увећали ефекат Мевлуда. — Ha клнцу je одржао предавање ,Ислам“ г. Др. Беговић. Ha Мевлуду je сакупл>ено 845 Дин. добровољног прилога. За успјех овог Мевлуда има се првенствено захвалити гг- предавачииа, као н гг. која су учила мевлуд, na и свииа гостима из мјеста и са стране, новпка 100 кг. кромпира и гг. Намикбега Мбр)химпашпка, Суљ,Јгу Хелду,, Ибрахима Салкицу и др. Свима дароватељима и посјетиоцима ове лпјепе исламеке свечаности овом приликом се изриче топла захвалност. Gajretov mevlud u ViSifima. Odbor Gajreta u čapljini priredio je 6 oktobra o. g. Mevlud u selu Višićima kraj čapljine. Posjeta je bila tako velika da se ne može uporedili ni sa jednom ovakovom prired­ bom u ovoj okolici, čapljinska omladina došla je na čelu sa vrijednim pretsjednikom g. S. Kazazičem. Svi* jet su dočekivali vrijedni mjesni učitelj Nazif Oručević i mnogobrojni stanovnici. Nakon klanjanja džume namaza otpočelo je učenje Mevludn, a zbor Gajretove omladine pratio je prigodnim salavatama. Lijepo učenje natjeralo je prisutnima suze na oči P'o učenju održao je prigodni govor o Gajretu se­ kretar odbora g. Alija Sarajlič. Ovaj Gajretov mevlud bio je ujedno jedna manifestacija Gajretove snage. Prigodom mevluđa sakupljeno je 500 Din. priloga. Veliki Gajretov Mevludi-Serif u Popovu mostu Povjerenik Gajreta u Tjentištima g. Lojo Sulejman Иницијативом вриједног Јфеусједника среског од—priredio je Mevludi-šerif 1. oktobra o. god. On slovi бора Гајрета у Травнику г. Хамдибега Башарића, kao najagilniji imam matičar u srezu fočanskom, ina­ одржанјеу Караулскојџамији 8. еепт. мевлуди шериф, če-je gorljivi pristaša Gajreta. Njegovim imenovanjem који je био многобројно шгрјекен. Мевлуд je одржан у za povjerenika tlčinjen je veliki napredak po Gajreнајвећој тишини и савршенои реду. Прије почетка tovo prodiranje u široke mase. — Poslije klanjanja мевлуда пуцале су прангије, a затим je мујезин проpodne namaza održao je predavanje g. Sulejman Keучио езани-шериф. Дамија je била искићена левхама, mura, šer. pripravnik o principima Islama, nakon čega килимима и серџадама, a на минчрету се вијао бајрак a ћурс je био искићен сав са цвијећем. Хутбу je про- je proučen mevlud na narodnom jeziku, a iza učenja учио и џуму клањчо Хф. еф. Беговић, a no томе je održao je predavanje o Gajretu g. Alija Omersoftič, sreski suđijaодржчо вазу-насихат, у коме je истакао значчјну улогу Kako je ova priredba prva ove vrsti na selu Гајретову, a no том je проучио мевлуди-шериф на турскои језику којим je — са својим лијепим и угодним pohrlilo je mnogo seljaka čak i iz najudaljenijih sela ovoga džemata; broj prisutnih prelazio je hiljadu, pa гласои — расплакао многе посјетиоце. Ha ковцу je проучено неколико ашера и дова, a посјетиоци оу no- se ovo sve obavilo pred džamijom, jer nisu mogli svi служени шербетои, које су поелуживали чланови Гај- unutra stati. Ovom prilikom povjerenik je pokupio i nešto рета. — IHekep су даровали чланови Гајрета, na нека ии je најљепша хвала, као и Хф. еф. Беговвку за priloga u naravi za Gajret. Гајретов мевлуд у Караули (срез Травник) онако лијепо учење. Пред џамијом су дали свој прилог посјетиоци у изноеу од Дин. 370.— Послије су се сви скупили у један оближњи хладњак, гдје je присутнии одржао врло лијепо предавање „О раду и значају Гајрета г. Фаик Бахтик, управитељ основне школе и повјереник Гајрета. Предавању je присутвовао и нар. посланик г. Омер Кајмаковик као и џуминамазу и мевлуду, затим срески нччелник у Травнику г. Богдановик, г. Радован Саввк, срески судија г. Башагвк и Намикбег Ибрахимпашик. T om приликом je такођер уписано за Гајрет 1255 кг кромпира, разног жита и сира. — Овом приликом морамо спеменути племенитог дароватеља г. Суљагу Хаџика, који je уписао за Гајрет 100 кг кромпира, 50 кг пшенице и 50 кг јечма, те Шабан еф. Хруста- 22 Гајретов теферич у Билећи Романтично врело Требишњице са својом околи ном je сваког Али-ђуна примало становништво града, које се више њега налази- Свак се тога дана весели на свој начин. Све je бивало у духу породичном и родбинских веза. Неког организованог теферича није било док Гајретов мјесни одбор није закључио да ово расположење становништва искористи за Гајрет и да приреди Гајретов теферич на прошли Али-ђун. Овога пута теферич није одржан на врелу Требшпњице, него у Масленом Д<\лу. У блвзини старе џамије, у долу, скупила се сва Билећа. И старо и младо дошло je да се проведе и да понесе собом jaсније појмове о Гајрету в његову раду. Вриједни од- �бор Гајрета, на челу са претсједникои г. Ћ. Арннутовићем, учинио je све да ова прва Гајретова приред* ба усаије и да буде уистину манвфестација Гајрета и његове мисли. Теферич су посјетили гг. пук. Кузмановић, рус. ки ген. Гитова, поглавар среза г. Зечевић, начолник рада г. Дангубић са чиновништвом- Било je зап&женсг неколико гг. сфицира са гост-ђама. Г. Арнаутоввћ je поздравио присутне и захчалио ии на посјети. Гајретова <младина je музиком забав л>ала публику и приредилн неколнко веселих комада 0 Гајрету, његовом значају и раду говорио je проф. г. X. Капвџић, члан Гл. Одбора Гајрета. Ha теферичу се клвцало Њ. В. Краљу, покровитељу Гајрета, Њ. Вис. Престолонасљеднику Петру и свијетлом Дому Кчрнђорђевића. su došli u Umoljane, koje je udaljeno oko 40 km. od Konjica. Već rano u jutro počeo je stizati narod na mje sto teferiča, koji je otpočeo poslije klanjanja džumenamaza i to na otvorenom polju.r Svi prisutni bili su zadivljeni učenjem hutbe Ahmed ef. Smajkića, imama iz Podveleža, koje se razlijegalo po planinskim paš­ njacima, tako da ovako nešto Umoljani nisu vidjeli, ni zapamtili. Teferič je otvorio lijepim govorom pretsjednik g. Ljubović i na kraju pozvao prisutne da kliknu Nj. V. Kralju i cijelom Uzvišenom Kraljevskom Domu. Iza toga je održao vrlo lijepo predavanje o Gajretu g. Murat Sefo, a nakon toga su priređene konj­ ske. pješačke i dječije trke. Čist prihod bio je Din. 1.400'— Морални и материјални успјех био je одличан. U Derventi Мјеени одбор Гајрета и овим путем захвал>ује 9. jula pr. g. održana je vrtna zabava ženskog i CBiiM посјетиоцима. Истовремено нека je нарочита хвала гг. Бећираги Јагањцу, који je даровао јагње тГХа-- muškog odbora u Derventi. Ova zabava mašila je санзги Кчпвџвћу на прилогу од 30 Дин. те Абидаги sva očekivanja kako u moralnom tako i materijalnom Мујачићу и Хусеину Шеховићу, који <jy омогућили pogledu. Već od 2 sata po podne počeli su autobusi да су посјетиоци теферича имали увијек свјеже воде prevažati publiku u predgrađe Dervente „Begluke", Bjepy,eMO да ће овогодишњИ Гајретов тефернч gdjt se je davala vrina zabava. Zabavu je otvorila остати у пријатној успомени код сввх посјетилацч и vojna muzika 25. pješ. puka sa koncertom. Bašča, да ће у будуће бити још посјећенији, тако да he с, gdje se zabava držala, bila je ispunjena hiljadama posjetilaca iž građanskog i seljačkog staleža Dervente вреиенои постати права народна свечаност. л I okolice. U bašči su sagrađene lože za slučaj kiše, Gajretov teferič u Gacku održan je na uobiča-jllf fclavo,ut f * mnogobrojne nbude“. Nakon izvođenja jeni način u gatačkom polju pad Jasikama na Ilindan. nekoliko koncertnih tačaka vojne muzike, na zabavi Posjeta je bila odlična, obzirom na veoma loše Vrf* je istupio sa nekoliko tačaka po prvi put u javnosti jeme. Teferič je uspio kako moralno tako i materi­ Muški pjevački zbor grad. čtaonice u Derventi, koji jalno i pored teške ekonomske krize. Tetcrič su po­ obećaje da će se razviti u jedan dobar pjev. zbor. sjetili: Komandant gatačkog vojnog okruga, komandir Iza toga ie igrana krasna tombola ručnih radova, iz­ žand. Bilećke čete i dr. Čist prihod teferiča bio je 3 rađenih i poklonjenih Gajretu od strane članica i pri­ jateljica Gajreta. Završna tačka programa je bio izbor hiljade 251 dinar. ljepotice Gajreta. Za miss Gajreta izabrana je gđica Gajretov teferič u Visokom priređen je u bašči Fata Jusufbegović. kod Semića, koji je moralno uspio iznad svakog oče­ Među posjetiocima zabave zapaženi su gg.: se­ kivanja, a čist prihod teferiča bio je Din. 804.50. nator Asimbeg Alibegović, nar. poslanik Milan ĆukoPosjeta teferiča bila je odlična, obzirom da je vić, ban. vijećnici, član Gl./O. Gajreta prof. M. Alitaj dan bio sokolski s|et župe u Travniku, a na tefe- kalfić iz Mostara i Ijekar Dr. Bravo iz Bos. Kobaša rič su došli i mnogi gosli iz okolice. Gajretovi sti­ sa više prijatelja, direktor Musi. banke u Gračanici pendisti—đaci kožarske škole odigrali su šaljivi komad itd. Gosti i prijatelji Gajreta sa strane došli su iz: „Muž moje žene“. Maglaja, Bos. Broda, Gradačca, Kotorskog, SI. Broda, Bos. 'Dubočca, a naročito je simpatično primljena U Umoljanima posjeta većeg broja seljaka — Hrvata-katolika — iz Na 18/8 priređen je drugi teferič u Umoljanima, sela Bijelog brda na čelu sa župnikom preč. g. Ilijom na kojem su iz Konjica prisustvovali pretsjednik g. Gavrićem. Ljubović sa gg. Derviš ef. Buturovićem, Muratom Se­ Ova Gajretova priredba bila je jedna nova afir­ fom i Abdurahmanom Sadikovićem i još nekoliko u- macija Gajreta i njegove snage u ovome kraju, koja glednih građana. Ove su na putu na više mjesta do­ je donijela i velikj materijalni uspjeh. čekali ugledni domaćini, koji su se interesovali za Zahvaljujemo svima, koji nešto /doprinose za Gajret i njegov rad. Putovali su 11 sati uz kozije uspjeh ove zabave, kao i svima posjetiocima kako puteve dijelom na konjima, a više na nogama, dok iz Dervente tako i sa strane. 23 �метлпји доброг сарадника и пријатеља. Џеназа je U Bjelemiiu обавл.ена уз велико учешће народа. Нека иу Драги 2 augusta o. g. priređen je u Bjelemiću GajreАлах подијели мјесто у фирдеси ала џенету в нека tov teferič. Čist prihod teferiča bio je Din. 450. — je рахиет велнкој в племенитој дугаи рахм. Хаџи ХаMjesto Bjelemić udaljeno je 50 km od grada мидаге. — Породици наше искрено саучешће! Teferič su organizovali na inicijativu Odbora u Ko­ njicu g. Ferhat Kurtović pretsjednik općine i ban. vi­ Захвала Гајрету jećnik uz pomoć bilježnika Hidajeta Drače i povjere­ Госп. Инж. Ферид Поњавић из Тузле, завршивши nika Derviša Čukle. Teferič su posjetili pretsjednik своје студије у Њемачкој. послао je Гајрету слиједећу odbora u Konjicu gradonačelnik S. Ljubović sa nar. захвалу: poslanikom ovog sreza g. Salihom Baljićem i još ne­ »Након завршетка мојих студнја сматраи за прву koliko uglednih građana. Njih su dočekali u Glavati- своју дужност да нзразим дубоку вахвалност моме ćevu Bjelemičani njih 100 na konjima i skupa se доброчинихељу „Гајрету", који ме je кроз читаво вриuputili u Bjelemić. Teferič je uspio i moralno i ma­ јеме мога школовања у Њемачкој издашно потпомагао terijalno. и омогућио ми, да на вријеме завршим исте. Priloge u novcu darovaše gg: Поред трајне моје благодарности осјећам се noDin. 30: Savo Milidrag, po Din. 20: Mato Bilić, буђеним, да јавно у Гајретовом листу изјавви, да ћу Derviš Čukle i Hidajet Drače, po Din. 10: Hilmo пропагвратн спасоносну идеју Гајрета и активно учеŠurković, Meho Bandić, 4 Din.: N. N. po 2 Din: Mu- ствовати у цјелокупном његовом раду, за чији најбоstafd Pamuk i M. KapićлГи успјех се je надати, ако га помогну они, које je U naravi darovaše: Ferhat Kurtović dvoje janja­ он помогао. di, po jedno janje: Omer Gluho, Jovo Đogić, Đžafer^ з најбоље жеље в наде за н ат драги Гајрет, beg Šurković, Luka Đogić, Selman Biber. po jare: биљежим се е дубоквм поштовањем«. Omer Biber, Hamid Podumljak i Bešir Grahijlo. Da je teferič uspio iipa^e zahvaliti F. Kurtoviću Лијепа пажња према Гајретовим питомцина Rašid ef. Trnki i Hadajetu Drači, koji su sa povjere­ Госп. Авдибег Зечеввћ професор и вјер- васпитач nikom neumorno radili. у Гајретовом женскои конввкту набавио je и подвјелво .о свој дар Гајретоввм питомвцама 50 пари пригла1ака, 5 јеменија н једне двмпје. Почетком ове шк. Н аш а р а х м е тл и је године г. Зечеввк je о властвтои трошку увео у приМерхум Абдулах еф. (околовик из Дервеите земл>у женског конвикта дввје чесме, да питомвце моОввх дана премвнуо je након тегаке болести гу узимати абдест брже. Оввх дана прпредио je г. Абдулах еф. Соколовик, пмам матичар вз Дервенте. Зечеввћ ифтар свима пвтомицама у конввкту. Рахм. био je искрен првјатељ Гајрета и његов дугоНека je г. Зечеввку, опробаном раднику и пригодвшњи члан, те je сваком приликом помагао наш јатељу Гајрета, срдачна хвала! Гајрет нарочвто у моралнои погледу, јер je више п у та са ћурса говорио о важности и великим цвљевина R azn e vijesti Гајрета. Рахиетлија je био иознат радн своје доброте и Aktivnost Gajreta u Trebinju. U Trebinju odrријетке чеетитости као човјек. Оставља мног< бројну породвцу, за коју се неуморно брвнуо. Један му син ane su slijedeće vrlo uspjele Gajretove priredbe: 1). — Гајретов питоиад — свршвс je Геодет. шк *лу у Na 27 augusta mevlud kod džamije u čičevu, koji Београду, гдје иу се налази и други свн — етудент su posjetili brojni članovi Gajreta iz Trebinja (preko права, на београд. универвитету. 100), Dubrovnika i Lastve. 2) Na 6 sept. priređena je Ожалошћеној породвци наше саучешће, a рах- proslava Gajretova dana, kojoj su prisustvovali čla­ иетлији нека je лахка земл>а и рахмет племенитој му novi iz Dživara i Lastve. 3) Na 10 sept. priređen je души! mevlud kod džamije u Lastvi, kome su prisustvovali članovi iz Trebinja, Dživara i Bileće. 4) Na 17 sept. Хаџи Хамидага Кушљугић bila je Gajretova zabava u Dživaru. — Na mevludu su održali vrlo poučna predavanja g. Dr. Mehmed У очи иубарек вечери (13-Х1.) у 90 години жи- Begović, pruf' univerziteta i Derviš ef. Korkut, imam вота вспуство je своју велвку и племениту душу iz Dubrovnika. Хаџи Хамвдага Кушљугвћ. Sve četiri priredbe, iako u vrlo kratkom razmaku Оснввање Гајрета 1903 год. рахи. поздравља са vrlo su uspjele i ideju Gajreta u narodu ojačale. велвким одушевљењем, помаже иатеријално друштво в упвсујесе за утемељача. ЈБубав и одушевл.ење преиа Gajretova konferencija u Trebinju. U cilju ja­ Гајрету рахметлија je показао уввјек в на сваком čanja Gajretova rada kao i upoznavanja sa plodono­ мјесту. Гајретови радниди у Гор. Тузли губе у рах- snim i po muslimane vrlo korisnim Gajretovim га- 24 �dom, održana je u nedjelju 5 novembra o. g. konfe­ goviću, koji je na to skupštinu zaključio u najboljem rencija Gajretovih radnika i prijatelja, na kojoj je raspoloženju. temeljno pretrešeno pitauje budućeg Pada za Gajret u У Требињу: 6 септ. ређендан Покровитгља Trebinju i okolici. Po otvorenju konferencije, sekretar g. Sadović iznio je 30-godišcji rad Gajreta i zamolio Гајрета Њ. Вис. Престолонатљевника Петра у Треda se uvijek ima u vidu Gajret, njegov rad i da ne бињу je cBt4ano прослављен. Град je сав био искићен žalimo od usta odkinuti, kada treba pomoći Gajret i држ. заставама, a у богомољама еу одржане службе, njegovu radionicu u Trebinju. Konferencija je bila којима су присуствовали преставници власти, комплетан Гајретов одбор и бројно грађарство. Ha вечер je vrlo dobro posjećena i trajala je preko 2 sata. Мјесни одбор Гајрета приредио концерат у укусним просторвјама Офиц. дома. Успјех концерта je врло Novi ženski odbor Gajreta u Sarajevu 27 o. mj. održana je u prostorijama Gl. 0. задовољавајући, јер je посјета била одлична, од најGajreta vanredno uspjela skupština sarajevskog žen­ отменнјег грађанства. Вечер je отворио врло бираним skog odbora Gajreta, koju je ispred Glavnog od­ говорои о значају дана претсједник Гајрета г. Мехbora Gajreta otvorio i vodio pretsjednik g. Dr. Avdo медага Зубчевић. Концерат су иосјетили Комдт. Мјеста са гг. Hasanbegović. Pred dupke punim prostorijama najotmenijih sarajevskih hanuma, održao je g. Dr. Hasan­ официрима, начелнвк среза и општине, те икфови свих begović jedan iscrpan ideološki govor o Gajretu, iznio уреда као и бројни грађани. Врло симпатично je био njegov rad u prošlosti i sadašnjosti, nagovjestivši per­ прпмљбн долазак једне овеће групе требињских сту■дената. Концерат je потрајао до касно на вечер и spektive njegove lijepe budućnosti. Ushićen odličnom i mnogobrojnom posjetom, kakva se nije vidjela do гости СУ ЈЦ)ло задовољни напустили дом. sada u Gajretu, g. Dr4 Hasanbegoyić je zablagodario у Рипчу (срез Бихаћ). Повјеренвк Гајрета г. na ovako divnom skupu, koji je* tpkođer jedna satis­ Мует?фа Ибрахимпашић, затим повјереник Просвјете fakcija Gajretu, njegovim dbsadanjim rezultatimai_ “TT'-Hap. читаоница одржали су забаву у корист поsvijetloj mu tradiciji. U daljnjem govoru ukazao je na менутих друштава 4 јуна, која je у моралном погледу potrebu skoncetrisanog rada i naših ržeBa u Gajretu, надмашила све досадање приредбе, јер грађани n сеkako bi svi zajedničkim snagama, bratski i složno, њ ни не жзлише свог прилога, знајући зашто дају. putem Gajreta izgradili što ljepšu budućnost našem 13a бифе дароваше: Зејма Бишчевић, Станаревић, narodu, i kako bi i muslimani doprinijeli svoj obol za учатељ Бокан, Моћник, Соколовић, Филиповпћ, Узе dobro Kralja i Otadžbine. Veliki dio svoga govora, što лац. хануме: Бишчеввк Дервиша, Зумрета Мулајма, je naročito važno, posvetio je muslimanskoj ženi, nje­ Иза, Нура и Ибрахимпашич Зиба. nom kulturnom i prosvjetnom podizanju i društvenoj За ycnjex ове забаве највећа хвала иде мјесним svijesti. On misli da će se podizanjem kulturnog i учитељима: гђици Расеми Зјакић, Ибрахимпашић и prosvjetnog nivoa naše žene omogućiti brži i jači kul­ Бокан, поред одбора Нар. читаонице. turni i socijalni preporod našeg muslimanskog ele­ Свима који забаву посјетише, као и онимз, који menta. допринијеше радом за њен успјех, нека je овим пуNa završetku skupština je izabrala slijedeći тем најљепша хвала. odbor: pretsjednica Rašide h. Rizvanbegović, ppretsjedObnova Gajretova rada u Brčkom niče: Hafe h. Šahinagić, Sanije h. Karamehmedović, I pored svih današnjih poteškoća i raznih ome­ Hajrije h. Arifhodžić, Abide h. Hajđarević; tajnice: Ze tanja sa strane, odbor Gajreta u Brčkom, uspio je da kije h. Omersoftić i gđa Softić; blagajnica A. Zlatar, svojom živom akcijom, ponova oživi rad za Gijret u Odbornice: Hajrije h. čengić, Memnune h. Mutevelić, ovim krajevima i da pobudi veliki interes za ovo naše Lebibe h. Mehmedbašić, Šehzade h. Bašagić, Maideh. humano i prosvetno društvo. Sulejmanpašić, Azemin h. čengić, Zumrut h. Borić, Imajući na umu, da se bez vlastitih prostorija ne Ešref h. Sarić, Sadet h. Šarac, Habibe h. Bušatlić, Še­ može razviti potpua rad, kao što to potrebe i prilike rife h. Kobić, Zakije h. Kobić, Dudi h. Arslanagić, Sejdanas traže, to je odbor skoncentrisao sve svoje snage da h. Mehmedbašić, Nejra h. Saridžić, Talvre h. Sena otvaranju svoje čitaonice. U tome je usp o. lesković, Hajrija h. Jamaković, Fatime h. Jalovčić, AriBaš na 17 decembar, rođendan Nj. V. Kralja, i fe h. Dukatar, Žahide h. Muhić, Umi h. Muftić, Almas Ramazana, oko 8 sati na veće bilo je svečano h. Soko, gđa šerbić, Hasna h. Hadžić, Hatidža h. Sa- uoči diković i Abide h. Karahasanović; Nadzorni odbor: otvorenje Gajretove čitaonice. Odmah poslije teravije, Dr. Ševala Zildžić-lblizović, Begajeta h. Grebo, Almas nadošao je velik broj građana, tako da su obje sale čitaonice bile dupkom pune. h. Hamšić. Ovaj odbor primljen je sa aklamacijom uz bur­ Tu su bili prisutni svi viđeniji građani, počevši no odobravanje i uz poklike Gajretu i Dru Hasanbe- od našeg novog i vrijednog gradonačelnika g. Hafiz 25 �Mustafe H. Mehmedagića kao i bivšeg načelnika Avdage Kučukalića, veletrgovca iz Brčbog, te poznatog i agilnog Gnjretova radnika g. Bakije H. Selimovića, upravnika paromlina, zatim našeg bilježnika g. Dr. Seida Buljine, također agilnog Gajretova radnika ovdje; te čitav niz najuglednijih građana i trgovaca, kao g. Ibrahimaga Edhemović, g. Smailaga H. Mehmedagići g. Sadik ef. Ibrahimovič, Haseinaga Zejčirović, lbrahim ef. Hadžič, šeriatski sudija i t. d. Među posjetiocima se primjetio velik broj naše braće i drugih vjera, pra­ voslavnih i katolika. Otvorenje je izvršio pretsjednik Gajretova odbora g. Hidžialijagić Sulejman, upravitelj II. osnovne škole u Brčkom. Pozdravivši sve prisutne održao je vrlo li­ jep govor, ističući taj značajni momenat, što se otva­ ranje Gajretove čitaonice događa baš na rođendan NjV. našeg uzvišenog Kralja Aleksandra I., pozdravljajući pri tome Nj. V. Kralja i njegov uzvišeni Kraljevski dom. Osim toga posebno je pozdravio našeg mladog Pre­ stolonasljednika Njegovo Visočanstvo Petra, kao pokro­ vitelja Gajreta. Dalje je pretsjednik istakao kulturno prosvetni značaj Gajreta i njegov rad za naš narod, specialno za muslimanski elernenat. Pri tome je apelovao na prisutne, da u što većoj mjeri potpomognu ovu kulturnu i prosvjetnu akciju Gajreta, doprinoseći nešto za njegovo materijalno osnaženje, kako bi mogao da i dalje izvodi svojo uzviš&ue''Ciljeve. Time je g. presjednik uz buran aplauz publike završio svoj go­ vor. Zatim se prešlo na predavanje g. Ini. šerifa bub’ća „Novi privredni i životni uslovi“. Samo preda­ vanje po svoj sadržini i pdličnim govorničkim kvali­ tetama, bilo je za grad Brčko događaj od prvoklasne važnosti. Predavač je na neobično popularan način iznio realnu sliku našeg života i privrednog stanja u prošlosti, navodeći stvarno uzroke naše ekonomske propasti, na kojoj se bazira naša kasnija moralna i duhov­ na dekadenca Predavač je dokazao da sve napredne težnje, koje idu za podizanjem muslimana, obične su u na­ šem pokretu, u našem društvu Gajret. Težnje su Gaj­ reta da okupi naš svijet, u svjesnu zajednicu i da našu omladinu osposobi za životnu borbu i samim tim joj osigura bolju egzistenciju. A kao takova, udružena i sposobna jedinica, moći ćemo mnogo više doprinijeti i za naše opšte i narodno dobro. Vrijedno je istaći još jednu značajnost, u vezi sa svečanim otvaranjem Gajretove čitaonice. sanskih motiva Rađene impresionistički djeluju emjel0 i uvjerljivo te obećaju mnogo. Tokom cijelog ramazana, održaće se čitav niz ovako poučnih predavanja, za koje je već izrađen pro­ gram. Abdulah Humčanin, učitelj, Brčko. u Bijeljini Prilikom proslave Gajretova dana odbor Gajreta u Bijeljini organizovao je rasprodaju Gajretovih otkup­ nih značaka po ulicama na taj način, što su karte po­ dijeljene među odbornike i oni eu se lično obvezali da će ih rasprodati. Među rasprodavaćima zapaženo je i jedno simpatično djetešce od 3-4 godine, mali Namik Hujdurović, jedinak sin sekretara Mjesnog odbora g. НаМа Hujudrovića, koje je išlo od stola do stola, iz rad­ nje u lađnju sa riječima: „Ljubim luke, hoces li kupiti kartu za Gajret?" Ovaj mali rasprodavač rasprodao je znački u vrijednosti preko 200 Dinara. Kod jednog starog trafikanta ponudi mu značku od 2 Din, a sta­ rac mu daje 10 Din. sa riječima: „Sinko, To ie vrlo lijepo od Tebe. Živ bio i zdrav, kad ti tako malen osjećaš za Gajret i radiš za njega." — Primivši 10 Din. dijete vadi 2 crvene karte od 5 Din. i nudi ih starcu sa riječima: „То je kalta od 2 Din., povrati mi je, a evo tebi dvije crvene po 5 Din." Dirnut ovim riječima starac kroz suze blagosivlja mališana — malog Gajretovog radnika, vadi još 12 Dinara i veli mu: „Evo Ti još 2- Din. za ovu zelenu kartu, a evo Tebi 10 Din. pa kupi bombona". »Fala gospodine i ljubim luke." Međutim mališan nije zadržao 10 Din. za bonbone, već ih je predao babi da ih pošalje Gajretu. da Gajret kupi tabljicu i pokloui je jednom dječaku da može ići u školu. Ovo je prvi prilog malog Gajretovog radnika, osim što je sve očeve karte rasprodao. Ugledali se i ostali u njega, a ni njega Gajret neće zaboraviti, kad odraste i pođe u školu. u Beranima Kao i u ostalim mjestima i u Beranima je svećano proslavljena Gajretova 30-godišnjica. Iako Berane po prvi put dobiva Gajretovu podružnicu, ipak je jedva doćekalo ovaj svima muslimanima dragi dan — Gajretov dan 6 sept. — i ispratilo ga svečano. Već od rane zore zauzimanjem vrijednih odbor­ nika i simpatičnih gđica prodavane su punom parom Naš mladi i neobično talentovani umjetnik, skoro Gajretove značke. Toga istoga dana navršilo se je 10 svršeni akademski slikar Štetić Rizah iz Brčkog, pri­ godina života Gajretovu Protektoru, čiji je otac mno­ redio je u sali Gajretove čitaonice prilikom ovog ot­ go doprinio da se Gajret iz dana u dan sve više ra­ varanja svoju malu, ali značajnu izložbu slika (većinom zvija i napreduje. Kod prodaje značaka prodavači su akvareli). Time je mnogo doprinio samom izgledu ći- nailazili ne samo na veliki odziv, nego i na najlaskataoničkih soba, tako da je sva čitaonica izgledala vije hvale kao i izraze želja sviju građana, da društvo kao neka umjetnička galerija. Same slike se odli­ radi i živi dugi niz godina. I Gajretovi odbornici u kuju neobično lijepim kolorizmom naših krajeva i bo­ ovome mjestu dali su svoje obećanje da će učiniti 26 �sve što mognu da im Gajret ostane u snazi i da na­ preduje onako, kao što napreduje i sada. го, Хусеин Мехвк, no 4 двн. Бандвк Алвја (Бвјели). Суљо Дувњак, Махо Маслвша, Тушило, Халвл Демирсвић, Селим Крхчн, Спасо Куљанин, no 3 дин. Муминовик Ибро, Мумвн Чолвк, Н. Н., МехикРамиз, iz Bos. GradiSke Na pređlog g. Ibrahim ef. Alijagića, grad. biljež­ no 2 дин. Бандвк Алвја Хаџвја, Адем Бандвк, Ахмед nika iz Bos. Gradižke na svadbi Sulejmana Topiča, tr­ Тотароввк, Сејфо Исмвк, Чомор Авдо Мехвн, X. Муgovca priložiše u korist društva Gajret navedene sume: свк, Мујо Пвнтор, X. Фочо, no 1 двв. Чомор Дуран. Din. 20: Ibrahim ef. Alagić, Ivan Sigurid i MuНакнадно дароваше на Бјелашнвцв пригодом harem Duraković, po Din. 10: Martin Mostarčić, Risto посјете Дервиш еф. Бутуроввка встом г. Шефер Јоćurčid, Mehmed Soko i Mehmed Topid. Živili mladenci! сеф старешвна обсерваторија и његова госпођа no 10 дин. iz Rogatice Д о бро вољ н и п р и л ози Gg. Sinan Brankovid, Jusuf Gorušanin £i Josip Markovii, trgovac iz Žljebova, Din 35: Hasanbeg Šahinpašid, po Din. 10: Ahmed Jesenkovid, Karahmeh Mr. S. Papo, H. Muhamed ef. Skaljić, Muratbeg Pašić* Emin Hasečić, Edhem Šehovid, Dr. Klinger. Din. 30: Dr. P., po Din. 5: Muhamed Dajdžid, N, Dobrada, Mehmedalija H. Osmanovid, Nezir Ferhatbegovid, H. Ahmetovid A. i Ibrahimbeg Teskeredžid, Din. 2: Nuko Ramovid. Svima darovateljima topla hvala! J lz Plana o Prigodom održane zabave' priložiše dobrovoljne priloge slijededa gg. po Din. 10: ćamil ef. Arnautovid, Hakija Selimović, Zajko Avdid, Osman Mujačid, Dušan Stijačid, Fehim Babović, Abdulah Konjhodžid, Andrija Jovovid, Radomir Rakočević, Tomo Dodig, Ibrahim Sabljid, Salko Vanje, Sadir ef. Dreca, Mitar Rađovanovid, Košta čubrilo, tu k a Vukoje, Halil Bećovid, Arif Avdid, Hamid Avdid, Gojko Krnjevid, Salko PdrvaD, Petar ćulafid, Drago Poleksić, Vaso Kundačina, po Din. 6: N. N. i Dušan Krnjevid, po Din. 5: Šemsa Džapo, Nuri h. Avdid i Hajdar Avdid, po Din. 3: Sajto Berhamović, Zajko Avdid, Vaso Popara, Košta Koejerina i Salko Kuslurica. — Ukupno Din. 292.— Добровољни прилози на теферичу у Унољаиима По 50 дин. Смајилбег Љубовић, грчдоначелнвк, no 30 дин. Суљо Фаић, Велић Абдулах, no 20 дин. Зија Бегташевић, Авдо Беговвћ, Даковић Новак Ибро Милишић, Татарзвић Дервишага, Стјеаан Влахнћ, Ибро Омајкић, Андроја Пехчр шумар, no 10 дип Јусуф Милишић, X. Памук, Мехмед еф Бпвдић, Дервиш еф. Бутуровић, С. Милишић, Мурат Сефо, Алдурах иан С'Диковић, Хамззга Хаџизуквћ, Ахмед Џавк, Хамид Тановвћ, Осман Зелвћ, Сафет Тановвћ, Спремо, Фејзо Чукез, Ибрахви Максумвћ, Маелеша Салко, Дерво Исвћ, Селвм Максумвћ, Хамид Вољевић, Ахмед еф. Смајквћ, Јово Куљанвн, Омер Мраковнћ. Ибро Трновац, В. Кадвћ, no 8 дин. Максумић Махо, Pauo Демироввк, Дуран Спахалвћ, no 6 двн. Бајро Новалић, Омер Максумик, Мурлт Максумак, no 5. двн Фатвк Ариф, Ђуро Пуљвк, Бл*ж Пуљвк, Мехо Прешљо, С. Делвк, Мујо Делвк, Ибро Маслеша, Ибро Берберовик, Шабан Мулик, Фочо Салвх, Ватрик Бе~ По једно јање дароваше Мехмед еф. Бандвк, >риф Лучкнн, Авдвја Чомор, Омор Ватрвк, Мушан Чомор, Ибро Чоиор, Оиер Хабвбоввк, Ахмед Хабвбоввк, Дерво Аховвк, Ахмед Џвхан, Ибро Смајквк, Ибро Максумвк, Стјеран Влахвк, Дерво Татаровик, Селвм Марвк, Салвх Ћатвк, Јусо Милишвк, Салах Милишвк, Селвм Крвхан 1), Селвм Крвхан 2.), Мурат Шпаго. У тем ељ ачи и добр. ГаЈрета Нови легатор (велики добротвор) Гајрета Г. Нурија Рашидкадић, претсједник општине и претсједник Гајрета у Горажду, уmicao će je оввх дана sa члана легато]>а (великог добротвора) Гајрета, уилативши на благајви Главног одбора Гајрета своту од Дин. 10.000.- (десет хиљада динара). Главнп одбор Гајрета топло вахваљује новои великом добротвору Гајрета, чије ће аме бити вјечито сачувано у аналима друштва. Боже дај, да се и други угледају у овај свијетли примјер. Гајретовн најмлађи дсбротвари У прошлом броју Гајрета донијели смо фотографије Насихе в Сабихе Мехмедбашић, малих кћерки гђе Лебибе х. и г. Дра Махм-ута Мехмедбашића, погрешно наводеки да су се уписале за утемељаче Гајрета. Међутим и Насиха в Сабиха уписале су се као добротвориГајрета, свака са no 1000 динара чланарине, што молвмо да се уважи. G. Dr. MllStafa Hajdarović poznati zubni ljekar, dugogodišnji dobrotvor Gajreta i vrijedni član Glavnog odbora Gajreta, poklonio je Gajretu deset uplaćenih udjela Gajretove zadruge, s tim, da mu se njegova zlatna djeca Omer i Fatima zaćlane kao utemeljaći Gajreta. Ovom prilikom ističemo, da g. Hajdarović u mno­ gim Gajretovim akcijama uzima vidna učešća, pajlmu se najtoplije zahvaljujemo, želeći njemu i njegovoj djeci dug život i dobro zdravlje. 27 �В А К У Ф С К А ДИРЕКЦИЈА У С К О П Љ У БроЈ: 7813-33 НАТЈЕЧАЈ Код Вакзгфске дирекције у Окопљу имаде се нопунити мјесто шефа рачуноводства са правима и дужностпма чиновника III. групе 4. степена Службепе ирагматике службеника Исламске вјерске заједнице на подручју Вакуфско-меарифског mijeha у Скопљу. Уз ово звзље скопчане су мјееечне принадлежности: плата Дин 1900.—, положајни додатак Дин 1100.— п личпи додатак на скупоћу Дин 1100.—. Поставл.ење бива најпре на годину дана дривремено те онда, ако се еЈужбенигс покаже способним, дефинитивно како то пропиеује § 8. гепоменуте Службене прагматике, Сталнп службеници и њихове иородице имају прапо иа иензију цо уоловима ирописаним прагматиком. Натјецатељи na ово мјесто имаду најкаспије до 31. јануара 1934. цредложити своје молбе Вакуфокој днрекцији у Скопљу са документима, из којих се може установити, да je кандидат: 1) Припаднив исламске вјероисповијести; 2) држављании Краљевиие Југоолавије и да je регулисао војну обавезу; 3) да није прекорачио 40 година живота; 4) душевно и тјелеено способан за службу; б) да mije под старатељством или стечајем, или да није над њим продужена очинска власт; 61 доброг моралног и друштвеног владања; ") да има пуну средн,ошколску наобразбу; 8) да има најман.е 12 година праксе у рачунарској елужби. Првенство имају кандидати са држ. рачунарским испитом. Молби треба приложити и увјерење о брачном стању и бро,ју дјеце те годинама њиховог рођеи.а. �Gradska Štedionica ________općine grada Sarajeva Temeljna glavnica 40.0 \- Dinara Čekovni račun kod Poštanske Štedionice fili­ jala Sarajevo broj 2172. — Bavi se svim po­ slovima koji zasijecaju u bankovnu struku. Osim toga ima svoiu ZALAGAONI CI I koja daje zajmove na zlato srebro i ostale dragocjenosti uz najpovoljnije kamate. Banka Gajret d. d., Sarajevo a k c i j s k i k a p i t a l Di n. 4 o , ood. ogg - R e z e r v e Di n . 2,ооо.ооо\ ; Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za tr­ govanje sa valutama i devizama Zavod je također i pupilarno osiguran. Osniva, огganizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne kultur­ ne i humanitarne ustanove jOcj čiste dobiti daje 6»/. KULTURNOM I PROSVJETNOM DRUŠTVU /// ,,GAJRET“. Sve doznake u domov.ni i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške ukamaćuje najpovoljnije i ispla čuje iste u svako doba. т вт ш т т ! Islamska dionička štamparija! u S a ra je v u izragju je s v e u š t a m ­ p arsk u stru k u sp a d a ju če p o slo v e b r z o feftlno I ukusno U sv a č ije m je in teresu da s v e potrebne tisk a ­ n ice n a b a v i kod Islam ­ sk e d ion ičk e šta m p a ri­ je u Sarajevu. �G z . s . o . j . a j r e u i S l o v a r a a j e v u Registrovana ie 4 februara 1933 godine Broj zadrugara popeo se na 700, a broj upisanih udjela iznosi d o danas preko 2000. Cilj Gajretbve zadruge je da putem samopomoći sav naš kućni i d(>fnaći obrt, postavi na zdravu zadružnu bazu i da na-tnj način izvrši naš privredni preporod. Zato je dužnost svakog svjesnog muslimana da pomogne ovu akciju sa upisom bar jedrjog udjela u ovoj Gajretovoj zadruzi. Jedan udjel stoji samo 100 Dinara, a može se otplatiti u IO mjesečnih rata po 10 dinara. N’ataj način je omogućeno svakome, pa i onome siroinašnijem, da postane zadrugari da pomogne о\ц ptemenitu akciju koja će u budućnosti naš nezaposleni svijet spasiti od ekonomske bijede i siromaštva. Apelujemo na (lanove da se nastoje t a зе može sve Gajretove radnike, prijatelje i upisuju u Gajretovu zadrugu i da ostane niko izvan zadruge ko god da upiše bar jedan udjel. Gajretova zadruga bavi se i svim vrstama štednje. Ivao vrlo zgodnu vrstu štednje ističemo štednju za štipebdije i miraz Uskoro će se Gajretdva zadruga početi baviti i sa ostalim granama poslovanja. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/b2fbffef5d7800136ad1ebeca6bf0be4.pdf d4ad11ef6db899d2d102ccdd2a117be1 PDF Text Text * -ТЧррт. САДРЖАЈ: Уреднвштво: Мислите на Hafiz Muhamed Pandža: Гајрет! Konstruktivan odgojni rad u Gajre- tovim internatima Uamid Dizdar Susret sa životom Саит Орпховац: Моји сељацк (Пјесма) Kamu Гујпћ: Најљепшн турскн мостовн у Босни н Херцеговини Salih Nekad opasni, danas maliciozni mentalitet Gajretov privredni preporod, piše prot. Šetkija Bubić: Ideje vodilje — Наш рад у кући — Gajretova omladina nosi pr­ venstvo u zadrusrarstvu — Да ce запоеле п етолари . . . ЗД НАШУ Д ЈЕ Ц У : Zima — У сеоској школи — Zahvalni inedjed — Д|'ецо, пијте млијеко! ГДЈРЕТОВ ГЛАСНИК: Komunike glavnog izvr. odbora Gajreta — Гајретове приредбв; Годишња забава Гајрета у Мостару — Gajretova zabava u Maglaju — Наше рахлетлпјв: Мерхуи Мулага Казић — Razne v ijesti; Заједничка проелава 10-годишњице смрти пјесника Алексе Шантића у Гајретову и Иросветину интернату у Мостару — Предавања Гајрета и Ислахијјета у Брчком — Akcija Gajreta u Bos. Gradiški — Prilozi Gajreta iz Majevice, iz B. Petrov­ ca, iz Maglaja, iz Foče — Vijesti iz K. Varoši — Gajretova . liga hiljade — Iz uredništva. 1 MAPTA CA P A JEB 01934 Издаје Главни одбор Гајрета у Сарпјеву Главпи и одговорни уредник: ХАМИД КУКНТ. БРОЈ 3 �O g l a š u j t e u listu ,,GAJRET“ Гајрет, лист друштва Гајрета излази сваког 1. у мјесецу, a цијена му je за нашу Отаџбин 60 динаранагодпну, a за све остале 8емл»е преко границе 120 динара. ЂациГајретовп питомци добивају лист у полацпјенекод Главног Одбораили код управа Гајретових конвикта. Вдасник друштво „Г а јр ет“ — Одговорни уредник: Хамид Кукић. — За Исламску дионичку штампарпју одговара директор Абдурахман Мешић. �Мислите на Гајрет! Мислиоци су, весебичво, створили све културве тековинб којима се ми данас користимо. Мисао, идеја, увијек су били покретачи сваке акције у л»утском роду. Њима ноје могло нпшта да се стави васупрот, да их ваустави у дјеловању на остварењу овога што су оне наумиле. Отуд и њихова снага. Отуд и снага свакој акцији коју воде здрава мисао и вдрава идеја. Свака корисна мисао повлачи sa собом корисну идеју о акцпји која треба да се претвори у дјело na добро ибвјесве saједвице. Свпма Гајретовим радницима повната je Гајретова идеја која га покреће у његовој акцијп ва.добро муслиманског дијела вашег варода. To je његова ниционално просвјетва идеологија bs које вичу сви Гајретови потхвати и претварају се у Гајретово дјело које ми давас сви видимо, цијенимо и приввајемо. Али, колвво, да их тако вавовемо, створеввх мисли и идеја оде у ваборав, a које би се могле да искористе у циљеве Гајретова дјеловања. Покрет којиувима све шире димеввије, као што je случај са Гајретовим покретом, равумљиво je да ea своје ширење мора да вма и гаири круг идеја. Te своје пдеје, као и своју егвистевцију, Гајрет не може да црпе сам ив себе. И у овом случају, он je упућев ва свој главен вввор — ва своје широке сваге у увутрашњости Te сваге, то су Гајретови радвици и при»атељи. Давас, у редовима Гајретових радвика ваступави су сви сталежи: тежаци, трговци, ситви привредвици, ваватлије и духовви радвици. Може се рећв, ово што je вајковструктиввије у свим ввањима да je ушло у Гајретове редове. Самих ввтелектуалаца муслимава, њих 80%, стоји под Гајретовом eaставом. A сваки ид ових Гајретових радвиха, поред жртве или труда које иваче улажо ea Гајретов напредак, дужаа je да посвети и no неку мисао која би могла да прпдонесе нешто ea Гајретов већа процват. A колико оваких корисних мисли оде у ваборав, јер се ne саопште мјесту ва које би сво требале да буду упућене. Зато смо мпгаљења да би требало да свака Гајретов радник, припадао он којој бнло професији, илп ком бпло сталежу, лпслп на Гајрет и на све могућвости како бп ово наше јрдиво друштво, у које с поуздањем можемо да упремо наше погледе, крочило што снажнијим кораком напред. И баш та чињенпца што Гајретови радницп припадају pasличитпм професпјама n сталежпма, та чпљеница свједочи да би те пдеје из pasenx кругова биле на корист што разгранатијем раду Гајрета. Главни одбор Гајрета приправан je да о свим овим идрјама, које бп примно у форми предлога од својих радннка и прајатеља из увутрапивостп, поведе детаљан обзпр и посвети им свестраву дискуспју. Јрр, треба чути гласове и мишл.ења ne свпх слојева, јер п за Гајрет допрпносе свп нашп слојевп и Гајрет радп sa све наше слојеве. Нпсу само интелектуалци позваап да узимају учешћа у вотству Гајрета и у старању о што ширем иснажнијем његову дјеловњу. Сви слојеви, од сељака до ивтелектуалца треба да кажу своју ријеч и да се та ријеч слуша и да се о њој поведе рачува. Развој напте снаге и напретка не лежи само у једном сталежу, него у 8аједници п у заједничком раду свију нас. Нема нико првп, нема нпко посл»едњи. Сви смо једиаки кад радимо sa ваједничко нам добро. Јер, Гајрету треба још снага из свих слојева да раввије свој рад до овог степена који ће бити у стању да вадовољп наше културне и ековомске потребе, да заостали начин жпвота нас муслпмана превесе у савремену, рациовалну колотечону, како не би ивостајали ива наше браће другпх ковфесија. Напори Гајретових радвика у овом 49 �п р а в ц у м о р а ју д а к р ен у јо ш ж ивљ пм тем п ом , м о р а ју да с е у т р о с т р у ч е , jep д о г а ^ а ји о к о u a c и д у и су в и ш о великом брзином и у та к л и ц у за ш т о бољ и напредак н оси ћ е и д о б и ћ е са м о он и који м исле u раде и који н е д оп у ш т а ју д а б у д у п о т и с н у т п у п о з а д и н у . ffa fiz Muhamed Pandža: З а т о , н ека нам je, сви м а бев разли к е, ua у м у Г а јр е т к а о ср е д и ш т е у к о је т р е б а д а се с л п ју св а н а ш а н а с т о ја њ а о к о н а ш е бол»о сад а ш њ и ц е и с в је т л в је б у д у ћ н о с т и . УРЕДНИШТВО - Konstruktivan odgojni rad u Gajrelovlm internatima je svjestan svoje dužnosti i odgovornosti koju je na Odgoj omladine, buduće narodne snage i uzdanice, se preuzeo. Ovo je najčasniji i najljepši arnanel, ali toga našeg narodnog najljepšeg amaneta, je uvijek bila pun teške odgovornosti. Preko četiri stotine naše omla i najteža i najslađa dužnost. U dobrom i savršenom din& je povjereno Gajretu da je on odgoj1, vaspita i odgoju omladine se odrazuje etička svijest, moralca za život spremi. Gajret ovoj našoj omladini treba da spoznaja, duševna supremacija i istinska ljubav starijih nadomjesti roditeljski dom, da omladina u svojim ne­ naraštaja. Koliko je odgoj omladine savršeniji i slože­ ovisnim i mladim dušama osjeti da joj ne manjka niji, produbljen sa jačom spoznajom potrebe razvijanja roditeljske pažnje i ljubavi. Odgoj u internatima mora jednog višeg društveno-moralnog života, u toliko je u omladini da razvija savršeniji oblik moralnog odgoja, i dužnost starijih prema svojoj omladini bolje izvršena. koji će je naučiti samoprijegoru i požrtvovnost', koji Ali na žalost u ovim teškim i preteškim prilikama vidimo će je naučiti na ljubav prema bližnjem i u njoj raz­ da odgoju omladine naročito,4i našem dom u, ne posvećujem o one ljubomorne pažnje prema njenom m o­ muti altruizam, a pobijati teške posljedice nezasitnog ralno etičkom vaspitanju i podizanju, kako sm o i koli? egoizma, koji- se vodi željom da samo zadovolji niskim ko smo to prije čin ilk 'Ovom e nedostatku je velika željama i prohtjevima. smetnja i teško materijalno stanje nas muslimana, jer Ovom svom najtežem zadatku „G 'jret" porvećuje slabe ekonomske prilike su velika smetnja pravilnom u svom radu i najveću pažnju, jer je za taj rad odgo­ i normalnom odgoju omladine. Ove teške materijalne vornost i pred Bi gom i pred narodom, a i pred sa­ prilike nisu nam dopustile da posvetimo veću pažnju mom omladinom ogromna. U ovom radu ne sm ije ■ školovanju i obrazovanju omladine onda kad sm o i mi b ti propusta i taj odgojni rad ne sm ije zapinjati. Uz spoznali vrijednost škole i došli do uvjerenja da bez buđenje i razvijanje narodnog duha i podizanje nared­ prosvjete i velikog kadra školovane om ladine ne m o­ ne svijesti, uz razvijanje etičke i čovječanske svijesti, žemo u ovoj općoj životnoj utakmici naprijed. „Gajret" posvećuje najveću pažnju vjerskom odgoju Ovom veliKom nedostatku iza rata je Gajret na­ svoje omladine, jer je Islam u svom uzvišenom uče­ ročito nastojao da doskoči i pom ogne. Gajretov rad u nju utjelovljenje svih ovih ljudskih nastojanja, kojima ovom odgojnom pravcu je potenciran prema onom prije je cilj čovjeka uzvisiti, uzdignuti i za život spremiti. rata. Hiljade pitomaca je prošlo kroz Gajretove kon­ Vjerski odgoj kao fundamentalni elemenat cjelokupnog vikte i tako hiljade eksistencija obezbijeđeno i osigu­ ljudskog odgoja i njegovih odgojnih c'ljeva u Gajrerano. Među ovima je najveći broj onih koji bi. da im tovim internatima mora doći do punog izražaja i zato nije bilo Gajreta, ostali na ulici i bili smetnja društvu „G ajret" p-rsvećuje m nogo pažnje tom e vjerskom vasi svojoj zajednici, a danas žive u sredini, koja je ma­ рЧапји. Gajret je u brizi da ovom svom cilju zadovo­ terijalno najobezbjeđeuija. Od ovih naša zajednica ima lji, i trošio m nogo energije, kako bi ovo pitanje vjer­ koristi, koja se ne m ože poreći i služe joj na čast, jer skog odgoja što bolje riješio. U mnogim svojim sjed­ su vidan znak naših sposobnosti, a ako se nađe po koji nicama konviktske sekcije su ovom pitanju posvećivale među hiljadama Gajretovih pitomaca, koji svojim ži­ veliku pažnju tražeći načina kako će se ovaj vjerski votom i postupkom ne zadovoljava, pa šta više i vri­ odgoj što bolje sprovesti. Po internatima su uz vjerojeđa osjećaje svoje zajednice, гл to se ne može baciti naučku obuku održavana pitomcinrta vjerska predava­ krivnja na „Gajret", nego na destruktivnost toga poje­ nja, ali kako se „G ijret" nije m ogao samo sa ovim dinca. koja se ni najboljim odgojem ne m ože popra­ zadovoljiti, m olio je nadležne vjerske vlasti da u Gajviti i odstraniti. retove internate postave vjeroučitelje, koji će voditi potpun nadzor nad vjerskim odgojem Gajretovih pito U Gajretovim internatima danas boravi i odgaja se za s . oj budući životni zadatak, koji je i velik i te­ maca. Nakon du l.eg čekanja „G ajretu" je u ovoj škol­ skoj godini uspjelo da se u njegovim internatima po­ žak, preko četiri stotine Gajretovih pitomaca. „Gajret" 50 �stave vjeroučitelji i tako se zadovolji ta vruća želja „Gajretova1*, koji želi da u svojim internatima odgoji jaku, svjesnu, moralnu, požrtvovnu i čeličnu omlad’m v omladinu punu karnkternost', koja de biti đa'eko od svih nastranosti takozvanog današnjeg modernog de­ struktivnog društva, koja de se sva predati službi za d( bro i napredak svoga naroda i svoje domovine. Sa ovim je postavljanjem vjeroučitelja u.internatima Gajio ta njegov odgojni rad među omladinom mnogo olakšan i nada se da de naročito gg. vjeroučitelji nastojati da svojim radom što više zadovolje svojoj dužnosti i po­ mognu našu omladinu da.se u vjerskom, a to de reći uopde ljudskom pravcu što bolje,"odgoji i razvije. Pre­ ma nastavnim programima, koje su gg. vjeroučitelji izradili za vjeronaučnu i vjersko-vaspituu obuku nadali se je da uspjeh u ovom pravcu neće izostati, a i lju­ bav i dobra volja vjeroučitelja su dobra garancija da će ovaj rad — ako Bog da — donijeti lijepih uspjeha. Osim toga uprave internata, da bi što jače razvile tu vjersku svijest, tokom godine su priredile mevlude i učile hatme dobrotvorima Gajretovim, što su učili sa­ mi pitomci po internatima. Naša javnost može potpunim zadovoljstvom pra titi ovaj odgojni rad u Gajretovim internatima, koji odgovara svim pedagoškim principima i nastoji odg ijiti valjanu i za život spremnu omladinu. Roditelji, koji su svoju djecu dali u arranet „Gajretu* da ih on čuva i pazi, mogu biti sigurni, da će taj njihov amauet biti i najpažljivije čuvan i njegovan. Odgoj u internatima će im dati mnogo više nego i u rodi­ teljskom domu, jer u odgojno-vaspitnom pravcu tamo imaju mogućnosti svakako da više dobiju, nego i u najsređenijem obiteljskom životu. Hamid Dizdar-. Susret sa životom Kad se Rasim Slipičević; učitelj, približio novom gnu najvećeg zelenaša i gulikožu, nekog bankira koji mjestu službovanja, drugom »po,ledu, od početka nje­ se kanđidovao u tim krajevima za narodnog posla­ gove činovničke karijere do danas, učinilo mu se ono, nika, nisu ni od čega prezati. Oni su bili u stanju da iz daljine, kao meka mala pldninska-varošica, kakve ^ Jazu, varajur'ubijaju. Toliko egzistencija propalo je je jednom gledao na poiliiožju visokih Alpa. L k g ^ a radi njih. Toliko poštenih porodica uništeno je i d o­ odmah obradovalo. Mali, brzi „Ševiolet" ver^o se str­ tjerano na prosjački štap radi njih. Bili su to zli du­ mim, kozjim putevima: sad stenjao iznemoglo, sad hovi cijele varošice. Taj njegov upravitelj, na primjer se opet zadihano spuštao niz strmu brdinu, cestom, bio je bezosjećajan, nemilosrdan i slijep u svojoj par­ čistom i belom kao sneg. A on se udobno namjestio tijskoj zagriženosti. u mekom sjedištu tih malih kola i razmišljao. NeuU prvim danima službovanja u toj bosanskoj ugodna su svakom činovniku ta vječna premještanja. kasabi, Rasim je vidio ko su ta dva čovjeka. Uočio Sve z jednog mjesta u drugo, a da nigdje ni sjedi­ je cdmah da ta dvojica podgrizaju sav društveni ži­ šta ne zagriješ. Eto, putuje i on u drugo mjesto. U vot i normalan razvoj sitnih događaja te mirne ka­ službenom dekretu stoji: Premješteni ste, po potrebi sabe. Junuz Šahbegović, sa par ljudi njegova kova, službe. A nije to baš tako. Zna on kakve su to po­ držali su u šahu i kobnoj neizvjesnosti sijelu kasabu. trebe. Zna čije je to maslo. 1 ni malo se ne ljuti radi Oni su, na vješt način, spojili svoje lične interese sa toga. Ne! Pa i radi čega da se ljuti? Bolje mu je interesom svoje političke partije. A uz nastojanja svo* tako. Da se jednom rješi onog pakla . . . Sjedi on tako je partije, znali su oni povezali pred neupućenom i misli. A u mislima mu se redaju minuli dani poslje­ masom i bitisanje same države. I to im je posve udnjih godina. Mračni dani sa prokislim pejsažima b o­ spjevalo. Ta dva čovjeka bili su apsolutni gospodari sanskih kasabica. Dani puni ogorčenja, bijede, sivih varoške čiršije. Radili su šta im je volja. Premještali su, ako im je bilo potrebno, državne službenike iz trenutaka, koji su donosili razočaranja, iz dana u dan, teška i mučna, i guste magle, što se, danima i mje­ sv rg mjesta u druga, ili ih, čak, i otpuštali. Mijenjali secima, nemilosrdno vukle ispod njegovih-niskih pro­ su seoske knezove imuktare po svojoj volji, a kao čla ­ novi poreske komisije odmjeravali varošanima sve po­ zora; mrke planine bosanske i kasaba, mala, golišava, šćućurena među njima kao nejako, prestrašeno ptiče. reze i namete. Majstor Gašu, kundurdžiju, i Ibru Zakla­ na, onoga što prede seoske džakove u svojoj memljivoj Sjećao se i školskog upravitelja, Junuza Šahbegovića. I gazde Pante Zelembaća, gostioničara, upra­ avliji i, što se kaže, ni muhi zla ne misli, eto, vidiš, njih viteljeva partijskog istomišljenika i prijatelja. Njih dvojicu progksili antidržavnim elementima. Otjerali ih U okružili zatvor, prave zdrave, samo zato, što su u kavani dvojica su mu se najjasnije upila u pamćenje, i mi­ Avde Pilava govorili, da je vječna sramota za cijelu sao na njih uvjek će mu biti krvava i mutna. Ta dva kasabu, što onaki ljudi, kao što su Junuz Šahbego­ čovjeka m nogo su mu zla učinili. Bili su vođe poli­ vić i Panto Zelembać, sjede na upravi njihove opći­ tičke partije u toj kasabi i njenoj okolici. Bili su to ljudi koji u svojoj zaslepljenosti, u težnji da pomone . . . A ako je koji činovnik, ledičan, neženjen, p o­ 51 �kušao da se prehranjuje u nekoj drugoj gostioni a ne u gazda Pantinoj', zlo i naopako po sebe. Ne bi mu falio premještaj. Ili, u najmanju ruku, ukor od predpostavljenilj. A dotični je odmah, znao šta to ima da z n a č i. . . Tako su dva čovjeka u kasabi i vedrili i obla­ čili. Krivo im. recimo, na nekog, zbog kakve bilo stvari, ili prosto hoće nekoga da maknu, nepoćudan im, nepotreban, lahko im za to: Ništa lakše. Sjedu I napišu pismo svome poslaniku, tek nekoliko fiječi, i stvar je opmah u redu. Sve! Za dvadeset i četiri sata čovjek premješten, otpušten iz službe, ukoren . . . Ili, recimo, proglašen antidržavnim . . . Njihov poslanik uredi to jednim potezom pera, Kad se Rasim našao u toj sredini bio je začu­ đen, iznenađen. Zagušljiva atmosfera nesolidnog po­ litičkog djelovanja i korumpiranog, mračnog parti­ zanstva, koja ga nenadano okružila, zbunila ga i za­ prepastila. Na prvom svom koraku u život, rad za narod, i taj život, i taj rad, sve ga, sve ga to izner nadilo. Zadahnulo ga dahom gnjileži i trulih predra­ suda. Egoizmom pokvarenih i umišljenih veličina pa­ lanačkih. On je izašao iz škole svjež,, poletan, pun ideala, volje za radom, ^ e t o . . . Realnost ga obezgla-, v il a ... Eto, to ga zateklo, zateklo, ga nepripravna neiskusna. Sve je u njegovim očima dobilo tada^fie^ki zlokoban, mučan izgled, a/lju di, Jiijebnici, stoka, sa zgužvanim fizionomijama, ptini nekog umutrašnjeg zaprepaštenja, a ipak toliko lijeni, bezživotni. Ž ivof ih potpuno iznurio i u m rtv io ... I Rasim je to u p o ­ četku sve prom ratrao.4nteresovao se za sva vidljiva i zakulisna zbivanja oko sebe. Svi događaji u njego­ voj okolici, male, sitne, provincijske senzacijeЛ kru­ pnija poremećenja, sve je to nalazilo odjeka u ’njemu. Sve događaje tumačio je na svoj način, zdravim ra­ zumom, logikom i prirođenom mu bistrinom i inteli­ gencijom . 1 ubrzo je upoznao sve. T o mu je najprije teško padalo na dušu; opazio je da upravo oni, koji bi trebali da ovaj narod štite, da ga uče boljemu, da ga vaspitavaju u duhu vremena, pripravljaju na b u -' duće, lijepše dane, — da baš ti i takvi truju I siju mržnju i nepovjerenje. T o ga je m nogo boljelo i mu­ čilo. Njegova mlada duša, nastrojena dobrotom I sen­ timentalnim sanjarijama, niie mogla toga da podnese. Pokliznula je i zastjenjala'. Sve iluzije su najednom p a l e .. . Bič života i gruba realnost žarile su duboko u njegovo tijelo svoje kandže . .. ^akon svega toga, videći šta nije ni sanjao i saznavši koliko mu je trebalo, diže pravu hajku na gazda Pantu i upravitelja Junuza. Na svakom koraku je govorio, da treba prezreti take ljude. „Pljunim o 52 na njih i na sva njihova prljava djela" — govorio jednom ljudima, a oni mu odobraval1. Čudili se nje­ govoj /smjelosti, ustrajnosti i't o im imponovalo. Dru­ žio se m nogo sa ljudima, prijateljski ih savjetovah, pričao sa svakim kao sa bratom rođenim. Sve se to sada, u sjedištu automobilskih kola, ponovno rađa pred njim, odmotaje se zamršeno klu­ pko prošlosti: vaskrsava u minulim sjećanjima. Nižu se najbeznačajnoji detalji i svaka sitnica proživljava po stoti put. dvostrukim intezitetem. Posljedice svega toga bile su teške. Mnogo teže nego je Rasim m ogao i pomislili. Sjeća se on toga, eto sada, i blijedilo mu udara u lice, oči mu dobi­ vaju neku naročitu svjetlost i boju. Poslije je tek vi­ dio šta sve pokvareni ljudi mogu da učine, a da ih nije strah. A njemu se dogodilo o v o: jedne noći, na p ov a tk u iz kavane, bio je premlaćen. U mraku ga dočekale dvije tamne prilike i ostavile, na prljavom drumu, poslije nekoliko teških udaraca tupim predme­ tom, onesviještena, oblivena k r v lju ... Sada se, eto, hvala Bogu, riješio svega. Ostao je, čudnim nekim slučajem, na životu, i to je najva­ žnije. Istina, odgovarao je na optužnicu svog bivšeg upravitelja u disciplinskom postupku. Optužen radi navodnog neposluha, bunjenja, netaktičeosti prema pretpostavljenima, bude premješten i ukoren. Sve to naravno, inicijativom „umišljenih veličina palanke". On, poslije, otišao iz kasabe, a cna ponovno zanijemila, zaćutila. Obvile je guste magle bosanske, kao i prije toga, i sve krenilo po starom redu i p o ­ retku . ; . Tako je, otprilike, izgledao prvi susret mladoga učitelja Rasima Slipičevića sa životom . Tako ga je dočekao njegov narod, onaj narod među kojim je mislio i htio čuda da stvara. Stvarnost je na njega učinila jedan nemilosrdan prepad. T o je, ujedno, bilo njegovo prvo iskustvo i prva krvava nagrada za d o ­ bronamjeran rad Sve iluzije bile su poljuljane, nade uništene . . : г : •’ ' ' 1 ' ’ ' s Iz tih misli Rasim se trgnuo ugledavši pred so­ bom , u daljini, divan kraj. 1 " {' ' — T o je"'najljepši i najromantičniji pejsaž,, što sam ga uopće vidio' u 'životu1! — odahnu zaneseno Rasim.' Vidici se mijenjaju. Slike nove i zanimljive prolaze^ Prve kuće. Minareti. Svijet ulicama. Autom obil stade! — 1 Evo nas, g ospod ine ! Izvolite. Šofer otvara ' vrata, a dva dječaka hrvu se oko korpe i kofera, Ićoji će prije da Ih unese u hoteJ,t �МоЈи сеља ii' (Изврсном књижевниКу и човјеку: Господину Хамаи Хуми.) il'-f i, -Miti '* H*V . OSU •j i.4 ( iH . U V .t ..Џ, Si. Ш •• i I f-.ил ori СЈељац^ моји: ^o. ^цсу људи Ko л>уда други^ седа,.uu Ови ракију никад не пију, Плаоде ep. рђарих дјела, , Они су кротки и ведре ћуди — Ведрог су ума и чела ! И.,насу мођви,:.-?-! немају влата, Ад-ињима сеоска~зрата. -i ос u шл Нрисша ссу сваком, ;.мамац су свима: T yLхљеба и сола има^ Па те. аагрле, nai тегугасте Te душе чедне и просте. Т у .вије бтопа културе стогла И хајку крваву дигла: Зашто да жене не режу восе И. сукње ,вЈОдернв( aoce?f т >_л Ил’ највад: зашто на^њину тјелу Хаљиву мрку ил’ б’)'елу Не čama фине неке Еиине У граду биљурна игл а?, Ту није стопа културе стогла И хајку крваву дигла: С/?л»вци мрји људи су који Држе се домова своји’, A буде л’ какво чељаде јадно Остало босо и гладно Они се_ скупв ЈИ адоговоре, Па С..ТОМ се немани боре И врЈ8ад с ц>ива мушка прегнућа Пропјева сироте кућа. :•! JL . Л r.. ’ е . VK Зашто да момци не јуре градом За цуром неком младом, Зашто не гину ножевим бодом И крв се пролије. подобТ^х Зашто су вдружни, вашто се Зашто се никад не трују И вашто кову, мавгу ил’ вола Ил’ ж и т ј са плодвог. дола Не укра’ никад никоме нико Но свак je на правду свико? Сељаци ,моји;, то нису људи Kq. л*уди других. села, ,,«у' Они ракију никад не пију — Плаше се р^авих дјела. Оел,аци мрји нвсу хероји Афера банака који’, i.;\ * i Ови су људа.ведрогаг духа, Срејкнц с парчетом круха. pn л Руву су жул>них, погледа. смјела: Људи су од ријечи и дјела. И нису ћифте, немају влата, Ал’ шина сеоска врата Присва су сваком, мамац су Т у хљеба и соли има, Па те вагрле, na те угосте Te душе чедве и просте. Саит Ораховао, Касим ГујиЛ: Најљепши турски ivjoctobh у Восни и Херцеговини М о н у м е н та л н а дЈела ту р с к е те к ту р е а р х и - Турска гра^евинска техника досегла je у 16. стољећу своју кулминацију. Неимарство у том стољећу проживљавало je своје влатџе дане,. јер je у том времену живно највећи турски архитект свих времена Мимар Синан, који je 8а свог живота саградио 500 џамија и неколико лијепих мостова.- Ив тог дбба (16. и 17. вајекј остадрше у Босни и Херцеговиви многе џамије (бегова, Царева, Ка- ра^озбегов% Алаџа и др.) ћуприје као живи свјодоци -напредвог турског грађевинарства. Турци •нису правили добре путеве (већвлом калдрме) али су вато у ивградњи мостопа били прави мајсторн. Турска моотовш су права ремекдјела грађевинске технике оног доба. Jtt ПУ Броии ц Херцегрвдцв . Турц« су правили двије врсте мрстова и . т о : .мортове на једво окно на рише рква^ Мостови са једвим окном еу: стара ћуприја у Моста- 53 �ру, Козја ћуприја код Сарајева, маст ва Рами, мост на Жепи, мост у Клепцима ri др. Мостови са више окна су: Вишеградска ћуприја, мост у Коњицу, мост на Буви, Арсланагића мост кодТребиња и др, Турцима су што јеод особите важвости истаћи — правили мостове са равличитим (ра8вам) облици ма т. ј. правили су окна мостова равличитвх облока. Окна турских мостова могу бити готово троуглнсто-шиљаста (мост на Жепи) и полукружна (обла) као код мостарског моста, Козје ћуприје и др. To je важно истаћп, јер неки неупућени писцп су држали да су Турцп правпли само мостове са троугластим окнима — ми ћемо прећи преко моста, владару, као што je и првп прешао. По ебџетхесабу (санат тарих) године (датумп) догађаја ивричу се у реченицама ^кровограм), јер свако слово имаде бројчану вриједност. Збир бројчаних вриједности свпх слова тога натписа дају датум. 1. ) Кудрет кемери = к, д, р, т, к, м, р, и, (ј) = 1 0 0 + 4 + 2 0 0 + 4 0 0 + 2 0 + 4 0 + 2 0 0 + 1 0 = = 974 = 1566, јер хвџретској 974. години одговара 1566. година 2. ) Еп gecdigi kopruden bizde geceriz šaliim = a, к, п, д, ј, к, Е, п, р, ј, д, б, 8, д, к, р, s, ш, х, м = 2-} 2 0 + 3 + 4 + 1 0 + 2 0 + 9 + 2 + + 2 0 0 + 1 0 + 4 + 2 + 7 + 4 + 2 0 + 3 + 2 0 0 + 7 + 800 + 1.) Стара ћуприја у Мостару + 2 + 5 + 4 0 = 974, = 1566. г. У 15, вијеку постојала je на Неретви ћу-Данас се виде на мостарској ћуприји два прпја са двпје тврђавице, јер се у дуброва- турска натписа. Прочитати се могу само дачком вијестима од 3. априла 1452. год 1Јне лекозором. Te натписе je први објелоданио спомиње у називу: „do castelli al ponte de Ne- писац оиих редака прошле годнне. Први ватretm1) т. ј. двије твр^авице (куле) на мосту ппс гласи: Džisrbina sene 974. = градња ћуНеретве. Te дубровачке вијести (извјештаји) прије 1566. г. не односе се на данашњу камениту мостарKulle bina sene 1087. = градња куле 1676 r t ску ћуприју — како je Tb меслио 1904»^Дрг-~, Други натпис гласи: Kat’temme fi sene Ћиро Трухелка**) — већ на дрвену на лав- 1150. ==би поирављена (ћуприја) 1737. године цима (жељезну) висећу ћутГвЈЈ (in Kj^en & \ Такођер и берат (декрет) султана Мехhangenden halzernen Brucke) o којој вам први меда IV. (од 29 сафера 1059. г ) од 14. марта антентичне вијести даје турски географ 17. 1649. годиве утврђује да су данагањи мостарвијека Хаџи Ка^фа у свом дјелу „Румелија ски мост правили Турци. У том берату моu Воспа“ : „ Некада урелазила се ријека преко старскп мост се вазива султан Сулејманивим великог дрвеног моста^ који je висио na лапцимостом и ивричито се каже да je вакладпик ма. Мост се љуљао, јер није имао стуиова, me мостарске ћуприје Сулејман Заководавац (турсе у смртаном страху преко њега ирелазило.113) ски оригинал: Mostar Kasabisinde vaki merhum У 16 стољећу та дрвена ћуприја се тоsultan Sulejman han tabe serahum džesrina.) Овај лико руппирала да je тргбало подићи нову. берат — чува ce у сарајевском музеју код г. Ha молбу Мостараца султан Сулејман ЗакоМудеривовића као службени царска акт и нодавац нареди градњу моста 1566. године. првокласви хисторијски докуменат, писан 83 У пстој години каменита данашња ћуприја године након градље моста, потврђива да je у Мостару би доготовљева. Турскп географ својим средствима султав Сулејман ЗаконоХаџи Калфа (Ћатиб Челебија) у 17. вијеку давац саградио мостарски мост. Ујодно овај тврди у свом географском дјелу „ Румелија u берат доказује да данашњи мост није правио Боснаи да je мост саграђен 1566. године: У Карађовбег no валогу Хајдар пашину — каМостару има веома зиаменит мост, сведеп у ко je то вабиљежио 1735. године, 170годива један лук u саграђен годипе 974. “ (15C6.)*.) вакон градње моста, неки софта КарађовбеТурски путопдсац 17. вијека Евлија Чегове медресе — јер да га je правио Хајдар лебија чак je 8абиљежио два кронограма, који паша, мост би ce у службевим турским актврде да je данашњи мостарски мост сагратима навивао Хајдарпашиним као што ce ви^ен 1566. г. шеградска ћуприја навива Мехмед-паше Соко1. ) Kudret kemeri — моћ свода ловића ћуприја. Ради тога поменута несув2. ) Еп gecdigi kopruden bisde geceriz sakim ремена можда ановимна биљешка, као и мувејски рукопис бр. 553. не васлужују баш •i Др- Конст. Јиречек: Die HandelssUass п und Bergwerke in Serbien urd Bosnien w3hrend des Mittealters стр. /9. никакву вјеру, јер њихова аутентичност није Трухелка: Наши градови стр. 65. ничим (каквим документом) вајамчева, већ на*) Карло Пез: Mostar und sein Kulturkreis стр. 15. / Хенрик Рснер: Хердег-Босном стр. 305 против, оборена. Исто тако мостарски, мост 54 �вије се no»ieo градити 1667. г. нити je те 1ч>дцно саграђен. Данашњи мостарски мост градно се царским новцем, почота и довршнпа Градња je 1566. годвве. Царскии турсквм докумевтом ив 1568. (975 ) године, којег je 1931. год. објелодавио турски хисторик и проф. цариградског универвптета Ахмед Рефвк, провађев je градител. мостарске ћуприје: „ А како je у градитељству саособап Хајрудин, који je upuje неког времепа сагродио моссаарски мост.“ 5 6) Дакле градитељ мостарске ћуприје je по8патп турски архитект 16. впјека Хајрудпв, У гореспомевутом документу, озвачеп je као херцеговачкв бег Хусеин цаша и то 975. хиџретске године. A ношто je мостарскц мост саграђен 974. годиве, то je no свој прилици то г >дине бво херцеговачки бег Хуоеин цаша. Синанбег Бајрамагић херцегова-жи сапџакбег имао je млађег брата Хусеин пашу, који je 1573. 1’одине био пменован египатвким везиром в намјесником6.) По свој првлвци тај Хусегш паша Вајрамагић био je херцеговачки бег 1566 године, кад се <мо«}т правио. Тако je на основу сввх докумената доказано да су мостарски мост градили Турци 1566. годвне. Ипак у н-апЈој народној енциклопедпји стоји да су га граднли Рвмљан] ,,Камени мост иреко Неретве у Mot смашра се као римска творевипа, a t o иот u пачии зидања“ 7.) Сада ћемо показати да ви начив ве потврђује да je старп мост римска таоревппа, већ вапротив да вачив видања потвр^ује да je мост турска твореввва. Чвтава ћуприја пресводвла je рвјеку Неретву. Рвјека Неретва код моста широка je 39 м, чптав лук моста од једног краја до другог широк je готово 2.8 м, увутрашња висива лука je 18 м, a чвтава висина од површвве воде до врха ћупрпје je 19 м. Мост (пут) шпрок je 4*50 м. Свод моста имаде овални (округли) облик као други турски мостови (Козја ћуприја мост на Рами), са8пдан од лијепог всклесаног камена. Нарочпто крајеви свода су изграIjpHH од дебелог и лвјепог бијелог тесавог камена. Свод^1се спушта на темеље којп су нодзиданп и no свој прилицв поправљани. Остали дио моста изгра^ен je ns водоравно пореданвх плоча. Исто тпко главни дијелови свих другвх турсквх мостова у Восни и Херцеговиви изграђени су вз водоравво узнданвх плоча. Ha врху моста с обје стране су ограде взграђене од дугачких и дебелвх плоча, na љвма су жељезве швпке. Сви остали турски мостови имаду те ограде. П ут који водп преко моста je на врху калдрмвсан, a калдрма je особвна турских путева. Цакле, турско арапски стил u облик моста (свода), затим к о1раде моста с.а cmpcnie, me калдрма иута u уоибе ~ аблик моста упуИују na обликетурског грађевинарст«а, јер čy еви-^други турски мостови u Боспи u Херцеговинн грађепи у истом стилу To све доказује да je мост гра/јен у турско-арапском стилу a ne у римском стилу \-Стручц.ацп-научен>ацц u no самом ствлу вдћ upuje 60 содина закључили су да je мостарскџ мост грађен за турског иладаља: Будуби да су мосшови на Дриму[Везиров мосш) Бризрена u „Козја буирија na Миљацки код Са'eea r.aipafjenu у истом стилу; то можемо слутити, oeaj jnocia maieofjep сазидан за турско/, господ„ Било je људи, који lo«opaxy да су ту буприју u ону у Мостару преко Hepemee саградили Римљапи. Т акве шврдње пемају основпог темеља, јер epama epaбе"ипе ових буприја u њиХов слог вјештачком оку јасно иоказују. да обје Луирије пису старије од 76. вијека ■ Хеврцк Ревер још ирије 40 годипа потврдио je да мостарски мост нвсу градилп Римл>ави: „О на верзија, да су га градили (мост) Римљапи, данас je забачека “ (Свршвће се) Salih: Nekad opasni, danas maliciozni mentalitet Svaka akcija, bezuslovno, mora da izazove i reakciju. Svaki rad, naročito javan, mora da naiđe kako na kritiku, tako i na smetnje sa izvjesnih stra­ na. Samo oni koji ne rade ti ostaju u pozadini, pri- kriveni, i niko o njima ne vodi računa. Njih niko ne kritikuje, njima niko ne stvara smetnje, jer nema ni radi čega. Ali. zato, preko njih se prelazi, nj'h gazi i život, i vrijeme i ljudi. 5.) Ахмед Рефик: Мимар Синан (документа) стр. 5. “.) Др. С. Башагић: Знаменитп Хрвати Б. и X. и тур. цар. стр. 28. Народна енциклопедија С. X. С; кн>. II. стр. 1049. U našoj zaostaloj sredini koja je, tokom nesre­ tnih istorijskih prilika, morala da trpi od stranih uticaja i da bude inficaranja otrovom tuđinskog rova­ 55 �renja, naročito se osjećale smetnje pri’ svakoj akciji koja je bila čisto narodna i narodu na korist. Te se smetnje osjećale naročito za vrijeme austro-madžarske vladavine u našim krajevima koje je ona stavljala našem narodu u svakoj akciji koja mu je trebala da posluži za slobodnu i samostalnu budu­ ćnost. Te smetnje stavljala je austro-madžarska uprava obično preko nekojih naših školovanih ljudi koji su se bili dali pod njen uticaj i tako je od nekojih naših sinova stvorila izvjesni broj svojih ljudi kao svoj instrumenat. Taj njen instrumenat djelovao je kao račva u naš narodni život i razdvojio u dva pravca njegova, njemu tako potrebna, zajednička na­ stojanja. Ovaj razvoj, inspirisan i potpom ognut od za­ jedničkog nam neprijatelja, kao da je, relativno kroz kratko vrijeme, uspio da među muslimanima stvori dva mentaliteta čiji tragovi još ni danas nisu posve izbrisani. I danas, kad je u pitanju kakva akcija u narodu koja ima da mu donese spasonosnu nacionalnu orijentaciju, odnekud iskrsavaju ljudi koji nastoje da tu orientaciju spriječe u širokim narodnim slojevima ne vodeći obzira o tom da je pobjeđen i iščezao onaj čije su oni nekad bili slijepo oruđe. Proizlazi, iako više ne postoji inicijator, osta6 je otrov njegove in­ fekcije koji izgleda da sejjr^tV prio u mentalitet. Gajret, od sv og postanka, pošao je u sukob sa ovim inficiranim mentalitetom i t e n je g o v a borba sa smetnjama, koje mu je^taj* inficirani mentalitet posta­ vljao, izgleda ni danas nije jo š okončana. Istina, te smjetnje nekad opasne po Gajretov opstanak, danas u oslobođenoj otadžbini, mogu da budu sam o mali­ cioznog karaktera, nem oćne da se ni izdaleka suprot­ stave stanju i značaju Gajretovog pokreta. Ali su ipak karakteristične kao ostatak tuđinske vladavine i nje­ nog razornog djelovanja. Gajret, i za vrijeme tuđinske vladavine, ponio se junački sa ovim, nekad opasnim, a danas mali­ cioznim mentalitetom. Uzdignuta čela, ispovijedajući i onda otvoreno svoju današnju ideologiju, Gajret je koracao sa vjerom u pobjedu svoje ideologije i u ostvarenje svojih nacionalnih ideala. I nadvladao je svoje neprijatelje, jer ga je vodila njegova nepogre­ šiva ideologija koja i danas krči put u budućnost muslimanskom dijelu našega naroda. Zahvaljujući upornom i časnom radu svojih privrženika, zahvalju­ jući svojoj postojanoj i nikad nemijenjanjoj ideologiji Gajret se toliko afirmisao, ne samo u granicama sv og užeg djelovanja, nego i van njih. Njegovo djelo uži­ va toliko priznanje da svi njegovi neprijatelji mogu da. budu neznatni i Rod najmanjim dijelom njegove sjenke. Iako je Gajretovim neprijateljima, kao nada i utjeha, ostalo samo još posljednje — m alicioznost — ip a k jm treba odgovoriti: Samo za Gajret i u Gajretove redove! Jer, što smo jači i zbijeniji, to sm o priznatiji i od naših protivnika. Da je naš put jedino ispravan, svjedoče nam i naši postignuti uspjesi 1 ovogodišnji rezultati Gajretova rada daleko premašuju prošlogodišnje i, s vjerom u rad i u Gajretovu ide­ ologiju oni će napredovati iz godine u godinu. U radu za napredak muslimana, a potom i naše opšte nacionalne zajednice, Gajret će da prednjači i da, kao živ organizam, ujednači kucaje svoga bila za kucajima progresa i budućnosti našeg naroda. Gajretov privredni preporod Piše prof. Scfklja Bublć Ideje v od ilje Sami sebe odvraćamo od posla. Vremena su takva da svaki posao teško ide. I kad nem am o sreće u jed, nom ili u drugom poslu, gubim o volju za daljnji rad, mislimo da je uzaludno išta drugo nanovo počinjati. jednostavno objesim o ruke niza se i neka tako ide . . Nikakva vremena nisu bila dosada vječita, pa neće ni ovo zanavijek ostati. Samo treba znati da je svako novo doba tražilo od nas samih da se prema njemu udesimo. Vremena se nikad nisu prema ljudi­ ma i njihovim željama udešavala. Ljudi su trebali uvijek da popuste novom vremenu, koje je davalo lju ­ dima da žive samo ako se njemu prilagode. A to pri­ lagođivanje uvijek je tražilo od ljudi da rade. Od rada se uvijek m oglo živjet', a danas šta više idem o u su­ sret dobu, koje će samo radinome om ogućiti udoban život. Nije samo do rada. N ego da se radi kako treba, 56 sa unaprijed stečenim sposobnostima i smišljeno, č o v ­ ječanstvo danas ja ikada traži udobnosti u svem u, i u stanovima, i u saobraćaju, i na odm oru, i na ulici, i kafani itd. Svaka je udobnost vezana zato da im amo stvari koje nam om ogućuju udoban život. A da sve te stvari, koje po broju, količini i vrsti, idu u beskrajnost, imamo i trebamo sposobnih ljudi. I onih koji rade i glavom , i rukom, od radnika u fabrici, seljaka na njivi, pa do Ijekara, inžinjera i dr. Kao ni do sada ne­ će se m oći ni od sada živjeti, a da se ne spremimo bilo u školi ili zanatu ili da se osposobim o za rad na njivi A ko sada poslovi ne idu, zato ne treba pomišljati da ne t ebam o više djecu davati u škole i na zanate. Nažalost m nogi m eđu nama ne gleda dalje od danas. 1 odvraća svoje mlađe od posla, kada im upire prstom u one, koji su izučili školu ili zanat, a nem aju posla. P rvo treba znati da. je v jie onih bez posla, koji ne �znaju raditi, nego onih koji znaju. A drugo, neznan ne može nikad koristiti ni društvu ni sebi. Dok je god ljudi, trebaće i stvari. A stvari se same ne prave. Kao što je vrijeme donijelo seljaku zemlju koju radi, tako će i vrijeme donijeti posao onome ko ga zna raditi.. . Uči svoju djecu da sami imaju u sebe povjerenja i da sama sebe mogu savladati. On­ da ona mogu da piju iz svog vlastitog bunara i da jedu svoj sladak hljeb i tada će u radu naći veselje. Наш рад у кући Мало више обзиро према нвгаич домпћицоча Од живота у ст»рим нашим породицама слабо смо шга задржали. Требамо признати да je то био живот са једном израђеном културом, способан да нас васпита у пргхујалим тешким временима до онога ступња на коме се налазимо. Теасиио за европејизнрањем у породици, саио већинои примамо слабије стране. Старо, na макар било и добро, одбацујеио. Од те мјешанине свакако највнше трпе наше вриједне домаћице. У старнм породицамч научили емо не саио дн их поштујеио, него u да их одушамо. Уз ода домаћина доиаћоца се највнше питала у кућн. Она je посао но куНи расцоређивал* и сви су je слушали. Данас je онд, нажалост, посљедња у кући и овако чељаде мисли да има право да joj вапониједа. Наше су домаћице посаадв прави мученици.Ј еикада нису свршиле својпосао. Тоеба i пити, чистити, кухати, послужити и д р , у свему je домаћица прва. Она треба да легне и велвку и иалу дјецу у постељу. Она мора да скочи да сину закопч i гсрагну, да му нађе рубац, да му очетка одијело итд Госпођицн кћерца нису довол>но хал,ине испеглте, љути се на мвму . . . Мати ииа да скочи sa сваког у кући. Кућа не треба да лежи, дакле само на женн, него и ва овој чељади. И мушки и женски треба да се лате посда. Нарочито се препоручује, да се дјеца и мушка и женска још од иалена уведу у све кућне послове. Нема васпитања дјеце у кућаиа, гдје дјеци други чистн ципеле, гдје им друго ииа да донесе чашу воде . . . Дјецу не треба од посла чувати, него nx навикчвати, Радина дјеца могу много да користе донцп и зато je ona прва позвана да дјецу измалена 'викава раду. Али дјело je najeefia врједност. Rajrctova omladina nosi prvenstvo u zadrugarslvu Među Gajretovom omladinom vlada veliki interes za naše nacionalno zadrugarstvo. Da su naše mlađe generacije pravilno shvatile ovaj važan pokret po naše Darodno blagostanje, najbolje se vidi iz toga, što je Gajretov pitomać, g. Omer Gluhić, maturant učiteljske škole u Sarajevu, dobio na školskoj proslavi prvu na­ gradu Kraljevske banske uprave Drinske banovine za najbolje izrađeni rad o temi „Značaj zadrugarstva po moralno i materijalno podizanje našega naroda." Temu je odredila Banska uprava, a među mnogobrojnim natje­ cateljima sređnješkolcima iz Drinske banovine data je prva nagrada u iznosu od Din. 800’— g. Gluhiću. »Našem narodu, — veli u svome radu g. Gluhić — su najpotrebnije seoske zadruge. Većim dijelom smo zemljoradnička zemlja, a najveće vrelo naših pri­ hoda treba da bude zemljoradnja. Velikim padom trž­ nih cijeua naš eeljak se otuđio od zemlje. Njegovo neracionalno obrađivanje nije ga m cglo održati u kon* kurenciji boljih i racionalnih proizvađača. Približio se građu i postao plijen zelenaša i banaka. Putem seoskih zadruga mi ćem o seljaka ustaliti na selu. a zadružnim kuisevima on će racionalizovati Dačin obrađivanja. Svoje potrebe moći će podmirivati u zadruzi i grad će mu postati nepotreban. Dužnost osnivanja seoskih zadruga pada u najviše slučajeva na učitelje Oni kao pioniri seoske kulture dužni su da se brinu za dobro svojih seljaka . . . G. Gluhić. za­ vršava svoj rad riječima Sarla Zida: .M i ćemo svoje mlađe učiti da ni Vetgilije ni Omir u svojim besmrtnim spjevovima nisu ništa korisnije ni važnije iznijeli nego zadružna misao sa svoja tri duhovna i moralna principa: jedinstvo, pravičnost i mir.u Kogod od novije generacije ulazi u poslove, u kojima se narod vodi, treba najsaviesnije da ispita svoju savjest i svoje istinske sposobnosti, potpuno iskreno, sa otvorenošću koja se­ be ne štedi, lakvi ispitani ne treba da uzimaju za primjer malaksale ljude starije genera­ cije ili takve čije je srce izmu­ čeno i energija slomljena, naj­ manje one, koji po svojoj nesreći svega toga nisu ni imali. 57 �Да се запосле и столари . . . Сандуци u корш за пиковање eofia- Ове године тежина сандука највише 1 25 кг 3) Холандскп сандучићи од 5 кг, којп морају ииа код нас да оживи посао израде сандука и к-'рпа ва паковање воћа. Како je познато, у зздње вријеме бпти прављепи у оппм димензијама: дпмензија странице 35 цм од стране наше државе обраћена je велика пажња na димензнја чела 25 ци опрему нашега воћа при пзвозу у нностранство. У впсипа еандука 8 цм томе правцу и s* ту сврху донешене еу уредбе од впсвна троугластвх ногара 13 ци наших стручњака о тппвзнрању (паковање на једнак 4) Плетене округле корпе од врбовог прућа, које начпн) паковања неквх главних врста воћа, и то свјежих шљива, грожђа п јабука. To je учињено у eno мора бвти бијељено и тако рађено, да крајеви унутар разуму са взвознвцпма, произвођачима, представникорпе морају бпти подвијени. Kopne морају имати no цпма трговачквх коиора, земљорадничкпх задруга u један ввјенац горе и доље, састојеки се из три нециудружења По овим одредбама пропаеана je парочита јепана прута. Извоз у корп>ша од нељуштреног прућа взрада тих сапдука, штајгни и корпа, у којима се са- забрањен je. Дпмензија корпе: мо омије од ове године паковати наше воће за извозпречник на горњој страни 35 цм Наш свијет, нарочито столари и свп они који пречник на доњој страни 20 цч су вЈештп да no кућама раде овај посао, na п њиходубљина корпе 0 ‘20 цм Bi чељад, треба о;м ах да почне са израдом ових сантежина корпе 0'80 кг дука, штајгна и корпа, да би их правовремено могли Ш та.гне и холандски сандуци за паков^ње гро расародати. На;бол>е би било да се у мјесту нађе ка- жђч (као и птљпва) смију бати рађени само од јелокав предузвм.Ђпв трговац, да noćio организира, н .бавог и буковог дЈ>вета. Извоз грожђа (и шљива) у штау вн потребан материјал, упути људе у израду, даде гнати и холандским еандуцима рађеним од другог др* посао no кућама, na бнда да нађе муштерпју у крл вета аабрањен je. Дрво мора бити чисто, бијело, фино евима гдје се извозн ово воће. Не треба сз бојати од резано, без кончпћа или рендирано. Све врсте штајгни неуспјеха, na макар се наишло и на конкуренцијуфа— -јсзко за шљиве, тако и за грожђе морају имати са брика које ово у велнком изра1)у1у. Ta њвхова на ве- обје стране у средини једну дашчицу у шврвнн 19 лик> израда није нвшта. ^руро, него добро организ^ци, на којој мора бити утиснут, ужежен натпис лативан посао. Оно што они, напрпмјер, уштеде на маницом вЈугославија“. Величина натписа мора бити шинском састављању сандука, наш свпјет може на 1 2 X 2 цм. Код холандсквх сандука тај натпис иора јефтпној радној снази. Ми кемо на овом мјесту изнибити ужежен са обје стране чела. Ha корпицама плејети уауте какви требајуАда буду овп сандуцв. У тенам од прука тај натпис мора бити на горњем na овом броју ћемо изнвјети за свјеже грожђ*, a у па- ппру. Холандске штајгне у специјалној лукеузној из редним за свјеже ш.Ђпве в јабуке Углавном треба ради могу бнти комбпноване врбов, м прукем, које мо знати да ће потражња за оввм сандуцнма бити ове pa битн бијељено. године велпка. ЕГрошле године овога je матери ала Код грожђа, пакованог како у штајгнвма, тако било толико мало, да су нека пробто уц ењивали прои у х >ландоким сандуцииа и цио салржај мора бити пзвођаче са високпм цп’енама. уввјен пергаментом. К од холандсквх сандука кад се За паковање зрожђа смију се употрсбљчвати са- грожђе увије пергаментом, ово мора бити везано на крст тробоЈним канапои. мо слиједећи viunoeu : 1 1) Италијанске штајгне сздржине 10 кг у овпм димензијама (величини): дамензија каика 4 5 X ^ 2 ци димензпја дна 3 0 X l ? цм висина штајгне без капка 18 цм тежина штајгне најввше Г 2 0 мг 2) Холандски сандуди мали направљени у овој величини: димензија странице 50 ци дииензвја чела 30 цм висина сандука 10 цм висвна троугластих ногара 15 цм 58 Занагаство не смије да доиусти, да буде потиснуто из велике заједиице иродуктивних cnaia, из лубави за очување традиција. Циљ занатсту мора биши npuepeдпа ироизводња u upu томе Способноаа за копкуренцију, a затим, 3apafueamu u на предовпгаи. Ако се nvraeeu овога мимоилазе са cmapunским, гао ne смије бшаи за•арека. �Z i m a Dude nam zima, Sneg zavejava, Fijuče vetar, Mećava prava. Ne čujem više: Ptičjih pesama, Blejanje ovca, Mukanje krava. Livado moja, Gde ti je cveće, Moraš da čekaš Ti premaleće. Planino moja, Sva si mi bela, Nisi zelena, Nisi vesela. Voćnjaka grane Savio sneg A gusta magla Pokrila breg. Treba da čekaš Dok sunce grane Da s’ sneg istopi Da mraz prestane. Husnlja Kuriovlć uč. II raz. osn. šk. u Sarajevu Kos i gavran fc Л у Našli se jednoć kos i gavran u blizini kraj nekog Dođu do magarca pa mu iskažu svoju namisao potoka. U to kos zazvižduče neku divnu svoju kajdu. i zamole ga da im presudi. Ama ha, ni po babu ni Keda je to čuo gavran i on zine pa graknu đva*tri po stričevima, već kako ’no je pravo — reče gavran. — Dakle da čujem tvoj glas, reče magarac kosu, puta koliko je igda mogao bolje. Kos ponovi svoju • pjesmu, još ljepše i ugodnije. Gavranu to ne bi pravo, ti si mlađi. Ko9 zapjeva neku svoju divnu kajdu, da ga je pa se javi kosu: milina bilo čuti. — Čuješ ti mali ? ТГ bi mogao i da ćutiš. ’Tb — Sada pjevaj ti, reče magarac gavranu. mi tvoje zviždukanje kvari sluh . . . Gavran zine i grakne dva tri puta koliko je mo­ — Molim, molim, gospodine gavrane, mislim da nemuš pravo. Moj je glas, kako vele svi moji drugovi, gao bolje. ptice pjevačice, dosta ugodan, Na to će oduševljeno magarac gavranu: „Tvoj — Mani ti te svoje švrće, te neke tvoje pjeva­ je glas sličan mome, zaista divno pjevaš, a ti mali čk e. Ako si na riječi, hajmo zajedno do prvog koga ostavi svoje zviždukanje i nemoj više da se brukaš.. .“ sretnemo, pa neka nam presudi, ko ljepše pjeva.] Zastiđen i srdit kos odleti daleko u gaj, stade na Kos, naravno pouzdavši se u svoj glas i Božju jednu grančicu pa u sebi pomisli: — Nije mi teško toliko što me onako oni glu­ pravdu pristane. Tako pođu zajedno puteljkom uz po­ točić. Prvog ugledaju na livadi magarca gdje pase pani ne razumješe, nego mi je muka što ostavih svo­ travu. je milo društvo i odoh onamo, gdje mi nije mjesto, — Ha, reče gavran, evo ko će nam presuditi. Ima pa da mi još presuđuje jedan magarac. Taman mi je priličnu glavu i velike uši, mora da je neki pametnja­ pravo. Ne će li m e ovo opametiti da u svakakva društva više ne zalazim ? ković. ~У сеоској школи (Из учитељевих заСиљежака) Јеси ли ик8д долавио у наше село? Ено тамо на крају друма до у само село, прва ћо ти у очи упасти наша школа. Мала je, али макар, нама je то велика палача. Ту )’че мали ђаци. Долаве ив околишних села, неко as блива a неко no сат-два хода. Зими и Bu­ rne, када вапане сшежпна, na не миче ea дуго мјесеце. Kao да нарочито у селу вима полагано измиче. Дуга je вима у нас, што оно рекоше, као годвна. Гладна година. A није ни прошла л»етина била баш обилна. Оскудице доста. 59 �A какву ja ненаШтвну тек опажам у својој ппеолп, ме^у сељачвћима. Свако јутро сажалuto се на њвх. Јутро je. Ha двору студено, дах смрвава, свако се жив вгурио крај пећи, a још рано непроходним путеввма иду малв ^аци, промачу као сјенке, као да мали духови покрввеав сњежном хаљом мпчу u приближују се школо. Ево их у школи. Око носа и уста пало им иње, следило се, a смрзнутим опавцома ступају no поду, као да су на Ho­ re навукло неке од гвожЈја силетене гужве. Хучу, пушу, одвжу ноге, сад једну сад другу п трл»ају смрзле руке. II опет долаве у школу о уче. Сеоска дјеца ручају у школп. Окупила су се сва у хрпе, за софре, na се залажу онпм, што je коме маја метнула у торбу. Ко мад хљеба, грумен сира, главица лука и груменчвћ соли. Помпњу помоћ Божју и слатко једу. Ja волам да их и тада гледам. To ппсу дјеца, то су душевнп л>удв. Не смета им, што je једном пме Салко, a другом Марк<>, ne ништа сх то не смета, као што су мушки ii женскв заједно и чојски дпјеле судбвну. Па Боже берићета! Данас видим да малн Мехо ништа о руч ку не једе. Благо к*,пптам: \ — A што ти Мехо, не ручаш? Нпје мати могла раније да испече хљеб . . . — Па јеси ли душо, гладан? — Нисам, рече, na ствдно оДмаче к n]mзору. Сутрадан видим да ми ни мали Милан не руча. — Слаб сам, као правда се он, na не могу пишта да окусвм. Г1о8ивају вх другови софри, a они неће. Равумпјем ja нагау дјецу. Не да им обрав да кажу да немају. Мене то 8адпвл»ује и болп. Понудвм свротињи који валогај од свога ручка, a они се стиде. Нећкају се, a ja им велим: ' — Увмите! Ja вама то позајмљујем в ви ћете мени вратити љубав. Боже вдравља . . . Тек што то рекох. a она дјеца што су нешто донијела у торби, почеше пововво и на силу да вуку своје гладне другове ea софру. Одламају им од свог комада и дају. A у љпх румене се обрашчићи na ствдно залажу опоре валогаје. Менп се отворило срце негдје у дубини и скренем очи од дјеце . . . Добри су јањци моји Zahvalni m edjed TjbillLL Neka žena u selu sazvala žetelice da ioj požanju ’ ječam. Kada je bilo doba za užine, ponese užinu na njivu, a da dijete ne ostavi samo u kući, uprti na le­ đa i bešiku zajedno sa djetetom. Pošto je bio vruć ljetni dan, odnese bešiku s djetetom u obližnji gaj i metnS je u hlad pod bukvu, da joj dijete' mirno spa­ va. U neko doba jedna žetelica zaviče, da s e 'kroz gaj šulja medjed i ide bešici. Čim to mkjkd čuje, odmah poleti djetetu; A tamo kraj bešike legao m edjed i izbaclb jednu nogu, pa njome maše. Mati odmah sm jelo leteći djetetu da ga spasi, oflaži, da se m edjedu zabio veliki trn u šapu, pa zatU dal puše od muke i maše nogom. Ona brže-bulje poleti m edjedu, izvadi mu trn iz noge, pk onda priskoči bešici i izvadi dijete pa se brzo vrne natrag društvu. Poslije toga, kad opet po­ gledaše na medjeda, a ono on metnuo đjeČjubešiku u žvalje, pa je nekud odnese. Dok su se oni prepričali, šta ih zadesi i šta d je­ čja majka juhački učini, opaziše opet m edjeda nai istcm mjestii, g dje donese bešiku, pa je ostavi pod bukvu. Onda se opet vrati od kuda je došao. Poslije toga, ojjfet se niajka usudi i priđe bešici, da je ponese, kad ima šla da vidi ! Puna bešika meda. Našao m edo u diibu meda, рД vratio milo za drago. ДЈецо, пи|те млијеко! Док сте били мале бебе, сибал^ Сте мл^јекб из прса своје мајке. To вам je прве године била готово једина храна. Па како сте зато били напредни и здрави ! Сада кад сте понарасли, ето много* ме млијеко као да не годи. Нарочито варошка дјеца не воле млијеко. A да само видите дјецу на селу! Она се хране највише Хљебом и млијеком. Месо, 60 слаткарије ријетко једу. Па су опет здрава и јака. У млијеку je доста хране. И то добре, здраве хране. Зато дјецо, упамтите: Рађе -поииј чагиу мли јека, него што новац утрошиш у којекакве беспослице из дућаиа што теби изгледају тобоже драге. Кадгод ти мајка понуди млијека, прими радо и с хљебом једи, да будеш здрав н jak! �Гајретов гласник Komunike glavnog izvr. odbora Gajreta Pov.od.om napadaja na društvo, Gajret u Nar. skup štini od вЈгаде g. Ivaua Lončarovima i dr.f Glavni od­ bor Gajreta objavio je putem štampe Komunike, koji К1ађЦ „Na sjednici. Nar. skupštine od 21 o. m., povodom diskusijo po izvještaju imunitetnog, odb.ra o. izručenju sudu nar, poslanika g. Huseina Kadića, g.'Ivan Lonča­ re vid, nar. poslanik, pokušao je kako je štampa registrovala, da dovede u vezu društvo Gajret sa poznatom agrarnom aferom. Ovim povodom, Glavni, odbor Gaj­ reta konstatuje slijedeće: Okružnica Gla.vnog odbora Gajreta od 5 decem ­ bra 1933, broj 4503, odnjsi se isključivo na čl- 4 Za­ kona o izmjenama i dopunama zakona koji se odnose na agrarnu! reformu u B. i H. Ovaj član pomenutog Zakona određuje samo isplatu bivših kmetovskih šuma i šikara, i to za cijelu Bosnu i Hercegovinu po jednom dunumu 70 Din. Predmeti koje-tretira ovaj član po­ menutog Zakona nisu do danas ni u jednom slučaju uzeti u pretres, a kamo li dospjeti do isplate. A i ku­ poni za oštetu bivših kmetovskih šuma i šikara dospječe na osnovu pomenutog ^Zakona, istom 1 aprila 1934 god. Prema ovome, tvrdnja narodnog poslanika g. Ivana Lončareviča „đ ž Gajretovi odbori i povjere­ nici udešavaju procjene kod vlasti, da budu što veće", ne odgovara istini, jer u okružnici Glavnog "odbora Gajreta ne spomioje se ni jednom riječi i ne odnosi se ni, jedno slovo na procjene beglučkih zemalja, sa čijom je isplatom stvorena agrarna afera, nego se okrpžnica odnosi isključivo i samo na bivše kmetovske šume i šikare, kojima je Zakon tačno fiksirao ci­ jenu Р9 70 Din. od jednog dunuma. log označio kao prilog Gajretu, t. j. da svaki, bivši zemljovlasnik. priloži, Gajretu od primljene svote za bivše kmetovske šume i šikare onoliko koliko ko mo­ že. i koliko hoće. Na osnovu svoga dugogodišnjeg; uspješnog djelo­ vanja na progresu i napretku muslimanskog dijela našeg naroda, društvo Gajret osjećalo se pozvanim da uputi pomenutu okružnicu javno i otvoreno svima svojim odborima i povjerenicima,. jer je smatra da je u duhu njegova rada na dobro., i . korist muslimana. Muslimani svjesni Gajreta kao oslonca.svoje bo­ lje budućnosti, a Gajret svjestan svog visokog zadatka neće se obazirati ni na ka'ive prepreke sa strane, ne­ go će i u buduće nesebično, otvoreno i požrtvovno raditi na izgradnji svoje i opšie nam narodne budućDOsti. ГаЈретове приредбе Годишња забава Гајрета у Мостару Ријетко je које м’есто у нашим крајевима мјесец рамазана схватило као мјесец рада за опћу ствар, мјесец кчда треба да највише осјетимо дужност преиа заједници,! као што je то у Мостару. Муслимански клуб и у његовој непосредној близими Карађовбегов мектеб бали су скаку вечер дупком пуни к»ко мушког тако и женског свијета. Предавања, конференције, сједнице, пробе, састанци ређало се једно за другим и [интензивно je сваки скуп радио свој посао и трудио се да повјерену дужност извриш како треба. — Једну таку груоу сачињавао je и забавни одбор, који се редовно састајао без нарочитог повива n свршавао послове око забаве. И овај пут je био на челу одбора градоначелник г. Ибрахии еф. Феић. — По Dru$tvQ...Gajrgt, koje već preko, tri decenija us­ унапријед утврђеном плану етвореном иекуствои . стеpješno djcJuje na.napretku.i podizanju muslimanskog ченим дугим низом приређених забава, секције одбора dijela našega . nadoda, , smatrale*, je svojom dužnošću,. су већ пред бајраи биле посвршавале све радове и tim više, što je ,i upozoreno od /strane svojih radnika остало je саиО| да се на сам дан .забаве четврти^дан u unutrašnjosti, da*, povodom donesenog Zakona рот бајрама уредИ|Сала. И овај посао je изведен: на ошшге sebnom okružnicom . uputi naš .neobaviješteni svijet задовољство. Цио мјесец дана раније није попуштао u propise ovQga.,čl, Zako.ua ,i da ,ga .zaštiti od iskoriš- интетее за забаву како млађег свијета тако и наших davanja.razpih posrednika, U isto vrijeme, Gl, 0 . Gaj' старијих, јер су Гајретове вабаве постале традидионалт reta, rukovođen, težnjom za .napredak muslimanskih но најусцјелије приредбе. slojeva, apelovao je, kao i svakom sličnom prilikom, Ha дан вабаве остало je пред вече само још неч na..vlasuike ^bi.vših.krnotovskih. šuma. i šikara da ee i колнко непроданих карата, које су на каса формално ovQ/or , prhkom*,. sjqte svoga dobročinitelja — Gajreta- разграбљене. У седаи сати je већ 1чекала велика груTvr4oja,;;gv I .. Lončare vida*-.nar.u poslanika da.(je na- публике када ће се каса отворити. Велика кућа GI. .O. Gajreta n sv ojoj .okružnici.-fiksirao procenat od, „Хрвоја* није могла примити публику,. na се морало 5 % primljenih obligacija. u korist društva Gajreta, isto и враћати.1 Забаву су посјетилн преставници вјерских, tako- ne odgovara listini, jer GU 0 , Gajreta nije usvojio војних и цивилних власти, те наше најугледније гра-. predlog ,iz ^unutrašnjosti, da,це, traži za Gajret.5% prim-. ђанотво. У програму je учеотвовао хор Учитељске Ijenih, obligaeija,. nego je u svojoj okružuici taj :pred*. школе v Крал>а Александра, na. и овии путем нека je �благодариоет и хвала директору г. Душану Таминџићу, који не пропушта прилику, a да нас не увјери о свом пријатељском расположењу a ПЈедусретљивоctu према Гајрету. — Топли u севдалиски глас г. Хаџибегића варочито ее допао, a комад „Златија са п евањем изведен je управо мајсторскп. Све дилетантице и дилетантп у својвм улогама су били прави умјетници, na би тешко било ма ког од њих истакнути појединачно. И за ово припада ларочита заслуга г. Вејсплу Хаџибегићу којп je режирао комад и не жалећи труда постигао један замјеран успјех. Послије прогрзиа развила се авимирана забав.ч, ко;а je потрајала до ујутро. — Списак дарогатеља са све забаве донвјгћемо у слиједећем броју. vid u ulozi .Esadbega", i g đ t Đikić u ulozi „F ađilogđice, Krajinid i Lokmid u ulozi Suade i Mejre. Na zabavi je svirala sokoUka muzika iz Zen'ce, te je naročito ostavila dobar utisak. Zabava je odlično posječena iz mjesta, a bijaše i gostiju iz Doboja, Zavidovida, Žepča te znatan broj težaka muslimana iz okolice Zavidovida i Maglaja. Materijalnom uspjehu zabave mncgo je doprini­ jela bogata tombola ručuih radova, koju darovaše mu­ slimanke iz Maglaja i gđa Radaković. D ugujem o naro­ čitu zahvalnost gospođi i gosp. Đikid i gđi Kadribašid na organizovanju i sakupljanju ove tom bole i bifea, i svima, koji ma u čem pom ogoše ovu Gajretovu zabavu. Наше ражметлије Мерхум Мулага Казић ^Немилосрдна сирт, која увек бира најбоље међу најбољим, откпнула je још један цвет у напону свога развитк«, прекинула je нит живота, у напону снаге, прегалаштва и стварања, једног великог Гајретсвог раднпка и поборника, одушевљеног националисте, Мулаге Казића. Kao син угледне трговачке породице из Високог у раној младости ступа у иеивот путем, који му je означио његов отац, рахметли X . Јусуф Казић, уте1ел>чч Гајрета. још Својом природном интелигенцијом и отвореношку, одушевљењем за свв што je добро и пле|видљивии менито, скреће на себе пвжњу старијих и бива биран у све месне одборе у којима je прсдано и несебично радио све до задњега часа. Spomen-nišam Gajretova dobrotvora i poznatog narodnog borca rahm. H H asanage H. Gujića u Ljubuškom, koje podlgote njegovi sinovi Ibrahimaga i Sulejman Gajretova zabava u Maglaju 20. januara o. g. održana je prostorijama ovdaš­ njeg „S'pskog Doma- vrlo uspjela „Gajretova14 bajramska zabava. Zabavu je otvorio kratkim predavanjem g. Omersoftić Bedir, sudija u Sarajevu, koji se tom prilikom slučajno ovdje zatekao. On je u kratkim crtama sa vrlo dobrim uspjehom objasnio publ ci sav dosadašnji rad Gajretov i njegov uspjeh na prosvjetnom i eko­ nomskom podizanju muslimana. Zatim je stud. visoke škole za trg. i obrt g. Muhamedagid iz Tuzle otpjevao na opšte zadovoljstvo nekoliko sevdalinki, poslije čega je prikazan pozorišni komad „Emancipovana žena" od Alikalfića i Imamo* viča. Diletanti i diletantice odigrali su ovaj komad upravo majstorski, a naročito se istakoše, g. Mujezino- 62 У раду за Гајрет предао се свим својим полетом срца u душе Нарочиту пажњу поклањао je Гајретовои -ђачком подмлатку Kao дсбар муслиман, трезнен и свестан схватио je, да je најкориснија помоћ указана томе подмлатку, те je користио сваку a нарочито бајрамску прилику, да je помогне било оделима, храном или новцем тако, да je путем листа „Гајрет" рахметли Мулаги указиван као пример другима, како се служи и одужује друштву и заједници. Hu друге сиротиње није рахиетлија заборавл>ао него je делио свакоме, ко je био потребан помоћи. Помагао je сваки културно просветни покрет, a нарочиту помоћ указивао je младим књижевницима, јер je упр~во ииао страст за књигом о чему сведочн одлична бројно и квалитативно уређ^на збирка књига. коју je он оставио. Својим добрим срцем, тактом, веселошћу и отвореношћу, a изнад свега преданим и песебичним радом у овима дрштввма уживао je рахметлија симпатије богатих и сиромашних, старих и младих без разлпке вере. Многобројни грађани свих вера, који су данас дошли. да му се одуже последним могућии дугом — испрака|ем у вечност, најбољи су доказ његове велике популарности, коју je својом личном вредношћу стекао, �Саучествујући у великој његовој боли с његовим најближим, желимо ии, да што лакше поднееу овај тешки губитак, a његовом јединои брату Салки. да настави добро дело евога великог брата на добро on ште наи заједнице. Тсби велики ракметлија, који си се на овоме свету одужио својој заједници, желимо лахку земљу и да Te Бог награди свим љепотама другога света. Рахметулахи Алејхи Рахметен Васиа. Razne vi jesi! Заједничка прослава 10-голишњице сиртн пјесннка Длексе Шантића у Гајретову н Просветину интернату у Мостару У недељу 18 фебруара о. г. на свечан начин су прославили питомцн Гајретовч и Просвјетина интерната ззједнички, десетгодишњицу смрти нашег Мостарца и великог пјесника Алекее Шантића. Тачно у 3 сата no подне дошли су патоици Гајрета у пратњи рвојпх управника гг. Ахмеда и Хасзна Ђикића у Просвјетин женски интернат гдје се обавила свечаност, Одмах вза њих je дошао и комплетан одбор Гајрета на челу са претсједником среског одбора г. Ибрахим еф. Фејићш , градоначелником. Свечаност je отворио претсједник Прссвјехе г. директор>Н.*Гашић лијепим говором омладини износећи ijm као свијетле примјере оснпваче Просвоте и Гајрета, Алексу Шантића и рахметлп Османа Ђпкића. Иза Чога je један мвтурант пвтоиад Просвете врло лијепо говорво о животу и раду Алексе Шантића. Изл овога су се ређале декламацпје и рецитације питомаца Гајрета и ЕГросвете иаизмјенично. Свечаное.т je зтрш ио секретар главног одбора Просвете г. Васиљ Грђић из Сарајева који je счвјетовао омладину како ће она најбоље одговорити својој дужноетн према народу и отаџбини. — Предавања Гајрета н Нслахг јјета у Брчком Токои прошлог Рамазана мјесни одбор Гајрета одржао je у зчједници са друштвои Ислахијјет више поучних предавања за народ. Предавања су одржавана наизмјенично у читаоници Гајрета и Ислахијјету, слиједећим редои: Инж. Шериф Бубик: „Нози животни и привредни услови*, Др. Сеид Буљина: „Од изласка до зчлаека сунца у Шаанији", Перо Божић: nO народнои јединству14, Др. Абдул»хбег Буквоца „Опће нито о хигијени“ , Абдулах Грухоњић „Ислам и знаности,,, Инж. Шериф Бубић „ 0 самопомоки*, Др. Абдулах Буквица „ 0 сузбијању алкохола”, Абдулах Гду* хоњић „ 0 соколству", Др. Абдулах Буквица „Сполне и кожне болести", Сулејман X. Алијагик »Куда ћемо с дјецом послвје осн. школе“ , Хафи8 Хусејн еф. Хасанефендик „Узроцн нашег назатка" Др. Сеид Буљина „ 0 нашеи женском питању", Проф., Мухамед Панџа „ 0 Хазрети Омеру.“ Akcija Gajreta u Bos. Gradiški Do nazad nekoliko godina napredna varoš sa vrlo razgranatom izvoznom trgovinom Bosanska Gradiška p stala je danas siromašna kasaba, puna bijede i siro­ maštva. Katastrofalni pad cijena zemaljskih proizvoda uništ:o je blagostanje većini pripadništva takozvanog srednjeg staleža, a siromašnim slojevima stanovništva oduzeo je mogućnost svake zarade. Malo u kojoj va­ roši naše države da ćete vidjeti toliki broj ogoljelih i odrpanih, gladnih i napaćenih kao u Bos. Gradiški. U ovakovoj sredini rad Gajreta vrlo je težak, ali neophodno potreban Svjestan i jednog i drug* g sadašnji Mjesni odbor sa svojim vrijednim i energičnim pretsjednikom gosp. dr. Ismetom Popovcem dao se je s rijetkim oduševljenjem i velikim elanom na posao da prodrma ovdašnji svijet iz nehaja i učmalosti, da mu podigne' duh i ulije pouzdanje u se, kako bi ga spasio od moraluog i materijalnog sloma i poveo spasonosnim putem Gajreta ljepšoj i svjetlijoj budućnosti, Velika praznina u društvenom i kulturnom životu ovdašnjih muslimana osjećala se, što nije bilo jednog središta, jednog zbornog mjesta dobronamjernih eleme­ nata, odakle bi se pokretale sve korisne akcije i ruko, -vuililo cjelokupnim radom na moralnom i materijalnom podizanju muslimana. Tome je ovaj vrijedni odbor doskočio osnivanjem Gajretove čitaonice i to pod vrlo teškim okolnostima. Čitaonici danas broji 70 članova te joj je opstanak osiguran. Prilikom ramazanskih pre­ davanja sve prostorije čitaonice bile su dupkom pune elušalaca, a to je dokaz da je svijet pristupačan ko­ risnom radu, samo treba radnika i pregalaca. Čitaonica je svečano pri slavila ramazanski bajram gdje je Mjesni Gijretov odbor primao cijeli dan če­ stitke građana, prijatelja Gajreta. Posjetioci su bili po­ čašćeni po našem starom običaju, dok je pucanj ku­ bura sa balkona čitaonice * glašavao početak akcije Gajreta u mnogo širem obimu, nego do sad, početak moralnog preporoda gradiških muslimana. U istom ci­ lju odbor je uspio da osnuje Gajretov pjevački hor koji raspolaže sa odličnim glasovnim materijalom, a u izgledu je i osnivanje Gajretovog tamburaškog zbo­ ra. Sada se radi punom parom na pripremama za ve­ liku godišuju zabavu koja će se održati u februaru. Zauzimanjem mjesnog odbora Gajreta i susretIjivošću sreskig načelnika gosp. Brkanovića, velikog prijatelja Gajreta, otvoren je u Turskim Dubravama 6-mjesečni domaćički tečaj, pa pošto je tamo uspješno završio rad, prenesen je sada u Gradišku (Obradovao). Tako se zaslugom Gajretova odbora 30 muslimanskih djevojaka uz punu opskrbu i posve besplatno sprema za poziv savremene žene i dobre domaćice. Ovaj kratki prikaz rada i uspjeha Gajreta u Bos: Gradiški pokazuje da je rad za Gajret i u najtežim prilikama moguć, samo treba ljudi koji hoće da rade. Hvala Mjesnom odboru Gajreta u Bos. Gradiški 1 Derviš la fr o 63 �Prilozi Gajretu iz Najevice Gosp. Emin Muratagić, namještenik u rudniku Majevici sakupio je svotu od Din. 101 kao priloge za Gajret i ujedno upisao 40 novih članova za Gajret od kojih pet sa po 10 Din. mj. članarine. Ovom prilikom istaknuti nam je i rad g. Ing Jozefa Farnika, kao velikog prijatelja Gajreta, koji se je nedavno upisao za utemeljača i odmah položio 500 Din. Glavni odbor mu i ovim putem zahvaljuje na njegovom zauzimanju za Gajret, a sakupljačima pri­ loga želimo i nadalje mnogo uspjeha u radu za Gaj­ ret. Prilozi iz B. Petrovca Za vrijeme Bajrama nakupili eu dobrovoljac pri­ loge za Gajret gg. Plećaš Đuro, Hujić Alija i Jakupović Sulejman, a darovali su po 40.— dinara g. Novaković Miloš, po 20.— Din. gg. Plećaš Đuro i Jakupović SulejmaD, po 15.— Din gg. Bivolarević Nikola i Hadžić Hazim, po 10 — Din. gg. Draginić Đuro, Zulić‘ Zajim, Hadžihasanović Fehim, Hujić Alija, Drače Ismet> Novaković Persa, Dejanović Dušan, Ivanović Mirko, Кгесо Niko, Rakić Milan, Radošević Branko, šarić Drago, Vojinović Milan« Ferizović Arif> Smićanić Đuro i Dejanović Momčilo; po 6-— T)ii?. g. čajkanović R ajko; po 5-— Din. gg. Kovačević Niloka, Marjanović Osloja, Siupar Bogdan, Pavić Đuro, Dukić Obrad, Piragić Husejin, Alagić Omer, Kfesić Lazo, Pavlović Uglje ša. Basara Kojo, Kefkez Milan, Šehić Teofik, Čelar Slava i Omanović On\er; po 3 .— g. Arnautović Muharem; po 2.— Din. g. Dizdarević Ibrahim. Darovateljima i sakupljačima Mjesni odbor Gaj­ reta u Bos. Petrovcu najljepše zahvaljuje. Prilozi iz MOglaja Dana 7. novembra 1933 oženio se je gosp. Hamdija- Sirčo, trgovac iz Visokog sa uglednom gđicom Munibom Obralić iz Maglaja. Tom prilikom darovao je mladoženja Gajretu 50 Din. na čem u mu najljepše za­ hvaljujemo. Živili mladenci! Prilozi iz FoCe Gg. Omereoftić Alija, ereski sudija i Kemura Sulej­ man, šeriateki pripravnik'iz F oče sakupiše u toku m je­ seca januara o. g. dobrovoljnih priloga za Gajret 71 dinar, koju su m u 'd a rov a le slijedeća g g.: — P o 11 dinara Karović Alija iz Mirjamovića; po 10 Din. Karo­ vić Rašid iz Foče, Nogo Dušan iz Kalinovika, Rizva* nović Muharem iz Prevrača, Hubijar Mero iz Zbiča; po 5 Din. Kuršumdžija Ahmed iz Jabuke, Pilav Ibro iz Foče;- po 4 Din. Hadžić Zajko iz Vranića; po 2 <D n. Muhović Sabit i Karović Salko, iz Mirjanovića i Mahmutović Adem iz . Visokovića. Ista gospodi posebno sakupiše^ dobrovoljnih priloga za*_Gajret 50 dinara, a darovaše islijedeća gg. — Muftić Omer 12 Din. Avdo- vić Avdo i Zejdil Skorupau po 10 Din.: Mujezinović Alija, Pendek RaJid i Lukovac Mujo po 5 Din., te Kaimović Huso 3 Din. G. Filipović Ejub-beg, povjeienik u Kalinoviku sakupio je 200 kg. ječm a za Gajret, kojega darovaše: Čengić Alibeg 20 kg., če n g ić Hajdar, Šukrija i Šemsibeg Gerin, Alija Imamović Suljo, Panjeta Pašo, Kajm ović Salih Hodžić, Suljo po 15 kg. Panjeta Šaban, Jažić Osman, Mrzić Huso, čen g ić Mušanbeg i Avram Božo po 10 kg. Na zamolbu Sreskog odbora Gajreta u Foči g. Muftić Hafiz Omer ef. Subhi, imam matičar u Vikoču sakupio je za Gajret 65 kg. žita kojega darovaše sli­ jedeći: — Mehmedspahić Bećiraga i Adem po 8 kg., Mthmedspahić Šaćiraga, Kopriva Hasanaga, Mehmed­ spahić Sulejman, Glušac Ademaga, Konjo Šaban i Sal ko, Nukica Šaban, Adem i Osman Šoro, Tahir, Siiljo i Mijo, Salihić Ibrahiiri e f, Moco Suljo, Trako Adem i Šalvara Mehmed po 3 kg., Spahić Mušan i Šalvara Su ljo po 1 kg. Sakupljačima i darovateljima velika hvala. Sreeki odbor Gajreta u Foči. Vijesti iz K. Varoši Mjesni odbor Gajreta u K. Varoši izriče ovim ’ putem svoju zahvalnoet g. Muslafi Plićanišu iz Vrbanjaca, koji je ustupio delegatima ovog odbor svoj fija­ ker za provoz u Šiprage i natrag. IM Gajretova liga hiljade Posljednjih dana upisaše se za članove Gajretove lige hiljade slijedeća gg.: Salih Tafro Foča 100 Din , Mjesni odbor Gajreta Kotor Varoš 100,— Pitom ci muškog konvikta Sarajevo 1217’— Alija Hromić Sarajevo 100‘ — Repovac Naših su­ dija Sarajevo Jusuf 100’— Ajdinović Vrbanja 100 Pitom ­ ci Gajretovog konvikta Bihać 79'— Šućrija Arslanagić Sarajevo 100'— Buturović Derviš šer. sudac Konjic 100'— Pitom ci Gajretovog konvikta Banjaluka 638’— Abdulgani Ganibegović Doboj 100’ — Hafiz S.'Vajžović Bos. Šamac 100r’Zaim H. Dedić veterinar Tuzla 100'— Bećo če lić Bihać 100'— Edhem Bekić Banja­ luka 100"— Derviš Čukle Bjelem ić 30'— Muhamedaga Muzur Sarajevo 100'— " Mjesni odbor Gajreta Vareš 100 -— Dr. Alija Tom ić Rogatica lOO'— Rasema Zjukić Rupač 100'— i Numan Osmanefendić Zavidovići 100*— Din. Svima članovima L ige toplo zahvaljujemo. Moli­ mo i ostalu gospodu, koja još ne dozn ičiše svoj obol da to učine što p r ije / Iz uredništva ;1Radi preobilnog gra­ diva izvještaj Gajretovih zabava u Jajcu i u drugim mjestima donijećemo u slijedećem broju. �Gradska Sfedionica _________općine grada Sarajeva_______ Tem eljna glavnica 4 0 ,0 0 0 .0 0 0 - Dinara Čekovni račun kod Poštanske Štedionice fili­ jala Sarajevo broj 2172. — Bavi se svim po­ slovima koji zasijecaju u bankovnu struku. Osim toga ima svoju Z A L A 6 AONI CU koja daje zajmove na zlato srebro i ostale dragocijenosti uz najpovoljnije kamate. a i Banka Gajret d. d-, Sarajevo I /// џ Akcijski kapital Din. 4o,ooo.ooo'- Rezerve Din. 2,осо.ш)о' i I /// /// /// /// Od čiste dobiti daje 6% K U LT U R ­ NOM I PROSVJETNOM DRUŠTVU „GAJRET". Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za tr­ govanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno osiguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne kultur­ ne i humanitarne ustanove Sve doznake u domov.ni i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške ukamaćuje najpovoljnije i ispla­ ćuje iste u svako doba. Islamska disBilEia 1 3 а ш а ? ј ] а u S a r a j e v u izragjuje sve u štam­ parsku struku spadajuče poslove t> Г SCO Jeftino i ukusno I U svačijem je interesu da sve potrebne tiska­ nice nabavi kod Islam­ ske dioničke štampari­ je u Sarajevu. �C i a f r e t o v a z .š .o .f. u S a r a j e v u Resist?ouana je 4 februara 1933 godine Broj zadrugara pop eo se na 700, a broj upisanih udjela iznosi d o danas preko 2ШШ. *■ л u ____ \ Cilj Gaj rotave zadruge je da putem samopomoći sav naš kućni i domaći obrt postavi na zdravu zadružnu bazu i da na taj način izvrši naš privredni preporod. Zato je dužnost svakog svjesnog muslimana da pomogne o.yu akciju sa upisom bar jednog udjela u ovoj Gajretovoj zadruzi. Jedan udjel stoji samo 100 Dinara, a može se otplatiti u 10 mjesečnih rata po 10 dinara. Na taj način je omogućeno svakome, pa i onome siromašnijem, da postane zadrugar i da pomogne ovu plemenitu akciju koja će u budućnosti naš nezaposleni svijet spasiti od ekonomske bijede i siromaštva. ApeSujemo na sve Gajretove radnike, prijatelje i članove da se upisuju u Gajretovu zadrugu i da nastoje da ne ostane niko izvan zadruge ko god može da upiše bar jedan udjel. Gajretova zadruga bavi se i svim vrstama štednje. Kao vrlo zgodnu vrstu štednje ističemo štednju za -štipendije i miraz. Uskoro će se Gajretova zadruga početi baviti i sa ostalim granama poslovanja. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/133d1e8e9d6db79baa3319cab9456637.pdf 64d1e090b9467e9af5ed8c5832c1549e PDF Text Text САДРЖ АЈ: Уредивштво: Гајрет и (околство Касил Гујпћ: Најљепшн турски мостови у Боснн и Херце- говнни Гајретов привредни лрепород пише ироФ- ШвФкија Бубић: ^ Идеје водиљв — Na stazi stvarnog posla i aoristi — Наш кућни обрт у овој години — Za osnivanje trgovačkog kluba <-u Sarajevu — Za naše trgovce izvoznike — Higijena u se­ oskoj kući. Narodno zdravlje — Br. U. Džananovlć: 0 utjecaju Čistog vaz- duha na tovjeiije zdravije. H. И. Merhum Hafiz Ahmed Hilmi eff. Muftić. ЗА Н А Ш У Д ЈЕ Ц У : Ja сам иалп Гајретовац — У прољеће — Najbolji primjer IH- Natjecanje u čestitosti — Poslovice Г А ЈР Е Т О В ГЛ АСН И К: Daljni članovi „Gajretove lige hiljade* — Гајретове прпредбе: Велика забава Веоградског Гајрета — Гајретова забава у Boe. Градишци — Gajretova zabava u Višegradu — Гајретова забава у Тузли — Gajretova za­ bava u Visokom — Гајретова забава у Јајцу — Gajretova zabava u Trebinju — Гајретова забава у Сјеници — Гајретова забава у Пурачпћу — Гајретов мевлуд у Фочи — Meviud Gajreta u Trebinju — Razne vijesti: Годишња скушптина Београдског Гајрета — Захвала Гајрету — Po­ klon Gajretovoj radionici u Trebinju — Pripreme za pro­ slavu musi. N. god. u Trebinju — Одлазак Др. Омерхоџнћа Салиха. ср. љек. из Фоче — Gajretova predavanja u Tre­ binju — Prilozi Gajretu iz Sarajeva, Ljubuškog, Orahovice и Котор Вароши — Rad Gajreta u Gor. Tuzli — Rad Gaj­ retova povjerenika u Kamen-građu — Aktivnost Gajreta u Bos. Gradiški — Првлови забавп Гајрета у Мостару — Упис добротвора и утемељача Гајрета. 1 АПРИЛ С А Р А Ј Е В 0 1934 Нздаје Главни одвор Гајрета у Сарајеву Главни и одговорни уредник: ХАМИД KJ'KIIT. БРОЈ 4 �O g l a š u j t e u listu ,,GAJRET“ - ГајреТ, лист друш тва Гајрета ивлази сваког \. у мјесецу, a цијена му je ea наш у Отаџбину 60 динара на годину, a ea све остале вемље преко границе 120 динара. Ђ ациГајретови питомци добивају лист у пола цијенекод Главног Одбора или код управа Гајретових конвикта. Власник друштво „Гајретц — Одговорни уредник: Хамид Кукић. — З а ничку штампарпју одговара директор Абдурахман Мешић. Исламску дио- �ГОД . X V . ГАЈР БРОЈ 4 Сарајево, 1. априла 1934. Гајрет и Соколство У првој окружници бр. 1286 од 7 маја 1930 Кад ништа друго не би везало рад Гајрета и рад Соколства, онда би несумшиво било довољно јам- год. записане су u ове ријечи: ство то што je Његово Краљевско Височанство „•— Колика je сличност у племенитом Престолонасљедник Петар Старјешина Сокола Кран&с^ојаљу за подизање нашег народа, љевине Југославије, истовремено и Покровитељ ивме^у Сокола и Гајрета, најбољи je Гајрета. докав гато се са Највишег мјеста и Рад друштва Гајрет довољно je познат, као u једном и другом указује подједнака рад Сокола. Соко je наша национално - витешка, a пажња. ГГа кад нам се и циљеви тако Гајрет je наша национално - културна организација. подударају и кад имамо заједничког Национално витештво има да претходи сваком екоЦротектора, нашег љубљеног ГГрестономском развитку, a национална култура претставља" лонасљедника Петра, то слиједп да плодове оних напора, који čy цзвојевани прије свеи смјернице наше акције и наших нага витештвом. стојања теку истим правцем и да се Идеолигија друштва Гајрет, заснована у употпуњ авају; a да би се што више доба када je било врло тешко a и опасно афирлн употпунпле, потребна je уж а сарадња сати своје национално 'вбиљежје, наставила je своп узајамно потпомагање. јим радом кроз два и три деценија, да no ОслобоTa ужа еарадња и узајамно потпођешу и Уједињењу нашег народа постигне максилум си.иум м,агање међу овим двјема нашим устаплодова свога рада. Соколство зачето у нашој ужој _ овама најлакше je остварљива на тај г» • домовини, од прилике када и 1 ајрет, наставило je начпн, ако чланови Гајрета, сви до свој рад упоредо са категоричким захтјевом Нациједног, постану и чланови Сокола. Ha је, да дође до своје потпуне независнбсти и државне овај начин сваки члан, раднпк и присамосталности. јатељ Гајрета доприносиће несамо СоЗанимљива п чудна подударност! Чим je објавколу него и Г ајрету, a тпме u остваљен Закон о Соколу Краљевине Југославије, не рењу Гајретових циљова. мало времена послије тога, Главни одбор Гајрета — Имајмо на ум у да нису довољне упућује свима својим одборима и повјереницима само ријечи него и дјела. Зато, кад распис, у коме наглашава потребу јачања соколске зовне труба за Краља и Отаџбину, идеологије и у коме упозорава сво своје члаиство сви Гајретови радвици, његовп чланода се ангажује у раду за Соколство, било као пови и пријатељп, нека су уједво и Сомажући, било као извршујући чланови. Узвишена коли. идеја нашег народног Соколства и помисао да je Овај апел и позив Главног одбора ГајСтарјешина Сокола Краљевине Југославије Његово рета троба да се схвати посвуда као Краљ. Височанство Престолонасљедник Петар истосвета п неодложива дуж ност; треба да времено и Покровитељ културног рада Гајрета, та се схвати као наша велика потреба, идеја и помисао je диктовала Главном одбору Гајрета да настане на томе да Гајретови радници и јер преко Сокола и Г ајрета ми мусличланови узму учешћа свим свим својим снагама у мани идемо културном придивању, a Соколс1 ву. тим се одузхујемо нашој Отаџбинп и будимо националну свијест ме^у нама. Сматрамо да неће бити на одмет да и данас Јер еамо преко Гајрета и Сокола имацитирамо главније пасусе из 3 окружнице Гланног одбора Гајрета no овом питању. ћемо са нашим осталим сугра^анима 65 �исте идеале и погледе, a истим пдеалима и погледпма подићи ћемо се на исту висину, подједнакнм снагама сарађиваћемо на добру Краља, Државе и Народа и стављати ва љих своје животе, кздгод то устреба."— У другој окружници бр. 1330 од 14 маја 1930 год. Главни одбор Гајрета извјешћује све Гајретове одборе и повјеренике о закључку пленарне сједнице Главног одбора Гајрета овим ријечима: При крају окружвице уповорево je члавство Гајрета да ће се у мјесецу јув у исте годпве одржавати Свесловевеки Соколски слет у Београду и да je жел>а Главпог одбора Гајрета да овој величавствевој соколској манифестацији присуствују и члавови Гајрета — као члавови Сокола. У трећој окружници Главног одбора Гајрета бр. 2063 од 18 јула 1930 год. написано je no овоме „Извјешћујемо Вас да je Рлавви одпитању и слиједеће: бор доноо дсфивптиван вакључак да „Расписима Главног одбора Гајрета од се сви чланови Гајрета имаду беву7 и 14 маја о. г. позвави су сви Гајсловно уписати 8а чланове Сокола. ретови одбори и повјеревици да приОвај закључак Главвог одбора има се ступе са цјелокупвим својим члавством схватоти са свом вбиљом и спровести у члавство Сокола. Тим расписима дастриктно у свима мјестома, гдје je то та су детаљнија упутства u у погледу технвчки могуће, на начин и у року вачива уписивања члавова Гајрета ea које ћемо ниже изложити: члавове Сокола. Помевутом позиву ГлаУ мјестима гдје већ постоје соколввог одбора Гајрета одазвали су се ска друш тва, мјесни одбори и повјевекоји одбори у цвјелости, a векоји дјереници Гајрета имаду безодвлачно ломичво, саопштавајући да ће тај упис ступити с њима у везу и вајавити извршити ваквадво. Прошла главва приступ Т^ајретових члавопа у чланство скупгатива Главвог одбора Гајрета једСокола. fc л водугаво je прихватила и повдравила У мјестпма гдје не постоје соколска одлуку Главвог одбора Гајрета да сви друш тва, a постоје техничке могућночлавови Гајрета имају ступити иод сти ва оснавање истих, сдбори и позаставу Гајретова моћвог Протектора вјеревица Гајретови имаду се беаодЊ ег. Краљ. Височавства Престоловавлачно обратити писменим путем надсљедвика Петра. Ha освову тога, полежним Соколским жупама, извијестизивамо све друш твеве одборе и повјети ux о броју чланова Гајрета, који ревике да сви неивоставво ивврше упис приступају у чланство Сокола и замосвојих члавова у члавство Сокола, у лити их за уп утства, тискавице, праколико то већ в и су учивили, a према впла итд., која су потребпа sa осниупутствима Г л . одбора Гајрета од 14. вање соколских друш тава. У овим мјемаја о. г. — стима одбори и повјереници Гајрета — Поред списка уписавих Гајретовамолиће Ж у п е да им доставе потребввх члавова, који ће сами вз властина уп утств а свакако прије 1. јуна о. тих средстава плаћати соколску члаг., како би до овог датума могли изврварвву, века се достави Главвом одшити оснивање соколских друш тава.4*— бору до оввачевог рока и сппсак ових У истој окружници набројаве су, члавова Гајрета, који вису у материватим, Соколске Ж у п е на подручју јалдој могућвости да плаћају соколску Гајретове оргавивације; ватим je сачланариву ив властитих средстава, каопштево д а ће се и Главви одбор Гајко би Главни одбор могао благовререта са своје страве обратити Соколмево И8ваћв материјалва средства ea ским Ж упам а, иввијестити их о овоме плаћање њихове члавариве.“ — вакључку и молити их да одмах даду упутства п од р е^ в и м соколским друПлодови напред цигираних расписа осјетили штвима, како би ова дош ла у веву са су се непосредно иза њих. Почевши од највиших одборима и повјеревицима Гајрета и положаја у соколској организацији na цо најмањих функција, муслимани — Гајретови чланови и радникако би се иввршио упис свих члавова ци су приступали Соколству у великом броју с уГајрета у члавство Сокола. Затим су вјерењем да, приступајући Соколству, само продудата упутства ва који ћо се пачин ивжавају В'итешки дио своје културне инвцијативе. вршити упис чланова Гајретових у ПриступајуКи редовима Сокола, они су били убије чланство Сокола. ђени да врше своју дужност која, у другом облику, 1 66 �није ништа друго него продужење оних дужности које диктује Гајрет. И није прошло много времена na се je установило да у редовима Соколства број муслимана из данаудан јача, како у унуграшњости тако и у Сарајеву. Прва видна и убједљива манифестација те приврженисти муслимана Соколству констатована je приликом одржане академије . Вратничког Сокола“ у Народном позоришту у децембру пр. године, чији су програм извели у главном пигомци овдашњег Гајретова мушког иптерната. У општем одушевљењу којим су муслимани прихватили идеологију Соколства, ова академија претставља сигуран знак да муслимани приступајући Соколу не чине ништа друго но слушају глас националне савјести. Југославенство Сокола, упоређено са o.'hobhom идеологијом Гајрета, преставља продужење те идеологије; оно je синтеза идеологије Гајрета, саображене потребама Државе као цјелине. И као што јединственост државе преставља максимум закопа, a Југославенство његов идеолошки пандав, тдко и Гајрет својом гдеологијом престапља један од сту* бова на којима je подигнута велвчанствена зграда, којом се данас поносимо. t ^ ' Ућешће муслимана у Соколству много je ана^ тније него што би се у прв-и мах мислило. Без обзира на материјалне могуЈшости појединаца, Соколству су пришли и јрш увијек ирилазе поједи вци и групе муслимана — радника и присташа Гајрета, увјерени да ће у Ооколству наћи национално-витешку афирмацију својих национално - културних настојања. Не чине то они из разлога обичне друштвености и из самих разлога неопходности те влтешке организације, као диктата. Они то чине пз Једноставног разлога, jep су увјерени да приступ Соколству значи челичење њихове воље за општи nporpec, да приступ Соколству претставља онај утрашњи нагон: да човјек исказујући се витешки, казује све своје најбоље могућности и услове за културну афирмацију. Потребно je констатовати да je и прије доношења Закона о Соколу Краљевине Југославије био приличан број муслимана у Соколу. Према томе, расписи н акција Главног одбора Гајрета у овом правцу нису били ништа друго него аналогвја једне већ утврђене акције, нису били ништа друго него постулат једног већ готовог стања. Учешче муслимана у Соколу, без обзира на врсту тога учешћа, био je довољан разлог да Главни одбор Гајрета утиче на то да то учешће буде што јаче н живље. A да je Главни одбор Гај зста својим расписима наninao нд потпуно разумијевање, доказ je одушевљено прпступање муслимана — чланова Гајрета у сохолске редове ^ данил живљују једну тешку привредну кризу, Соколство као идеологија витештва п оптимизма, служи нам као подстрек, да смишљено и трезвено преброђујемо све тешкоће које нам се намећу силом прилика и да путем Соколства пружамо могућност свима осебинама наше pače, да дођу до свог пуног изражаја. Раде1ш витешки у Соколству и трудеће се да се кроз Гајрет културно обиљежимо^ми муслимани Гајретови радници снјесни смо да свој задагак вршпмо предано, без обзира на то како се тумачи тај рад у редовима оних који скепсом прнкрпвају своје властите недостатке. Касим ГујиЛ: Најљешии турски мостони у Босни и Жерцеговини (Наставак) 2.) В иш еградска ћ у п р и ја Ову дивну Јјуприју на Дрини у Босни правио je својим средствима наш 8емљак п највећи турски државвик свих времена великн веввр Мехмед паша Соколоввћ у свом родвом мјесту Вишеграду (рођен у Соколовићима, a не у Рававцима, како неки рогрешно ппшу) 1671. год., како би добро оставио свом родном мјесту. Иото тако ћуприја на Дринн била je главви прелав ne Србвје у Боспу, na je и ради те стратегијско-војничке потребе требало подићи солидни мост, који 6u осигурао војсци сигурнији и бржи пролав (прелаб). A да je великп везп]) Мехмед nama Соколоваћ саградио мост својпм средствима без помоћи државе, свједочи нам хисторијски искав проф. 11ариград. универзитета Ахмеда Рефвка: „Готповина нађена к о д њега (m . ј. М ех м е д и а ш с \ која м у je иретекла ирско овога (ш. ј. иослије градњ е задуж бина u м о ш а ), јед в а je била до во љ н а д а се иослије смрт и оиреми u сахраниa. n Исто тако два ватписа ва вишеградској ћуприји утвр^ују да je Мехмед паша Соко" ) Рефик-Делић: СоколовиК стр. 243. 67 �ловић правио мост. Ha натписима није вазиачева цифром годиеа градње, већ кад се вброје бројчаве вриједности свих слова посљедњег стиха натписа, дају датум градње. Навначићемо посљедње стихове у оба натппса у турском пвговору и нашем првјеводу: 1. ) Баракалаху аџиб џиср кебир Д а Бог благослови чудноват мост воликп и да се смилује. pu), али je далеко љеигиа u величанствепиЈа опа у Вигиеграду". lt У свим путописнпм u географсвим дјелима спомвње се ввшеградска ћупрнја. Тако турски географ Хаџи Калфа у 17. вијеку у свом дјелу , Румелија п Боснаи спомиње вишеградску ћупрвју. Исто тако турски путопнсац =17. ввјека Евлија Челебија у свом клтаф путопису каже ва вишеградску ћуприју: n У овоме шехеру (Вишеврацу) имаде преко 2. ) Јапти куири fop су узре Мехмедријеке иагиа =Дрине једна голема Луприја од 11 окана a свод сзтсог окна ванредио je висок. Когод euНаправи ћупрпју на води Мехмед nama. Бараколаху аџиб џиср кебир елтаф = б, ди ову Куарију од градитеља u zpafjeeuuu ejea, р, к, a, л, л, н, a, }>, б, с, р, к, б, ј? р, ипаих људи, зачуди се u изгуби се“. 13 a, л, т, ф = 2 + 2 + 2 0 0 + 2 0 + 2 + 3 0 + 3 0 + 2 f 70 Витеградска ћуприја као грађеввва je + 3 + 2 + 3 + 6 0 + L00 + 2 0 + 2 + 1 0 + 2 0 0 + 2 + 3 0 + бев сумње грађевивски уникум 16. вијека, a да je вбиља t o , виднмо no томе што су неки 1 9 + 8 0 = 979 = 1571. год. вевпри пмиторали вишеградску ћуприју приЈаптп купри ђор с у узр е Мехмед паша = ј, a, б, д, к, б, р, ј, к, в, т, в, a, в, g> лпком ивградња ћуприја. Тако je вевир Ахр; м, м, д, б, a, ш_. = 1 0 + 2 + 2 + 4 + 1 9 + 2 0 + мед паша Соколовпћ саградво (1093.) 1882. годвве- ћупрвју на 6 окна у Коњицу. Овај 6 + 9 0 + 6 + 2 + 6 + 7 + 2 0 0 + 4 0 + 4 0 + 4 + 2 + 2 + 300 везир имитврао je величанствену грађевину = 985 = 1577. г.^Другп натцис односи се 16. ввјека, те je само довекле успио. Окана на поправак ћуприје. с nj , je на коњвчкој ћупрвја мање, али начин Турски књижевнпк и научењак Садв, савременик чувеног турфсог архитекта Мвмар Синана, написао je биографију Синанову и томе придодао попвс Синавоввх дјела, у којем je навначио да je впшеградску ^уприју градпо архитект Синац (Соколп купрп Вишеград). To je потпуно аутентичав пзвор. Ово рукописно дјело откривено je 1910. године чува се у кјутубдааи (књвжници) Бајавидове џамвје у Цариграду. Тако встом од 1910. године внамо за градитеља вишеградске ћ уприје. Дуљина вишеградске ћупрвје je око 170 м., пма 11 окна, што у води што на суху. Окна нису једнаке ширине, јер се ширива окна креће ввмеђу 13*7 и 18 м , а ширпна ћуприје je неш то виша од 6 м. Ввсива je од површине воде до врха ћуприје на средини 9 50 м. Ћ уп р в ја je грађена од тесаног камена u свге, а поред малте, која веже камење, има у ћупрвји огромна количина олова и вламфи. Стручни су д о вишеградској ћуприји каже: „Величанствепој fiyupuju у Вишеграду морамо се диаитиt кад аомислимо, да тадањи пеимари [градитељи) ne познаваху ona шхпичка иоматала, која нам дапас олакшавају извођење најтежих градња. Старија je додуше Ауирија мостарска cazpafena 1506. годипе (974. no Хиџ• 68 грађе и тарихна плоча на средини моста као у вишеградској. Дакле коаичка ћуприја je само вмвтацвја лвјепе вишеградске ћуприје. Стабилвост вигаеградског моста je невјероветнв, гато најбоље докавује 1896. годппа. гпдиае 10 вове„6ра д (Шна је так0 силн0 нарасла да је врда npeE0 моста r3a 60 цм.) прелавила. Вода je сав Вашеград преплавила, т„ се мисдило да мост Behe Moha одол.ети дивљнм насртајима и валовима ријеке Дрин Дивља бујица ријеке Дрине није углавном ништа нашкодила мосту. Г1а од тог се доба у овим крајевима дринскп мост увима као симбол постојаиости и тврдоће, што лијепо свједоче п пословице, које су впкле непосредно ива тога дога^аја: „Стоји ко на Дрини ћуприја, Остаде ко иа Дриви ћуорија, Тврд ко ва Дриви ћупрпја. A ko се двоје младих добро ваљубе, ва њихову љубав кажу да je „јака ко на Дрини ћупрвја.“ И турскв хветорвцв првввају да je вишеградскв мост вајтврђв у овдашњем турском царскву. » . . . me моссаа na Дрипи у Боспи украј Вишсграда, a код свог родног мјеста Соколовип ‘) Das Bauvvesen in Bosnien undder Hercegovvina od 1887.g. Гласник вем. муаеја у Б. и X. 1908. crp. 303. �али ta ипак нибу могли сасвим срушити. Већ 1915. године постављен je жеље8ни наЗа вријеме свјетског рата дринска ћу- ставак изнад порушених окна. Дривски мост je достојни сиоменик наприја je била важна стратегијсва тачка. Много се на њу полагало. Аустријанци су 1914. шег сина и пајвећег турског државника Мехгодине порушили два окна дринског моста. мед паше »Јоколовића. (Наставиће се) fia , . . врло тврд u боли u wepfa од ceux моcmoea у царствуч . . . Гајретов привредни прсиород Пише п р о ф . Ш еф киЈа Б убић Идеје водиљ е ГГроцена својих способности, запажање п корекција својвх недостатака, на кратко критика себе самога и свога народа, неће убити енергију за рад и за велике планове код правихљуди,од истинскевредвости. Напротив, после најиажљиввје процене, треба да дође неодољива и неукротљива акција, која je сталna као млаз јаквх врела и која вздуби пространо п дубоко корито. Неколико таквих енергија нове генераријо, које би заједнички, као компоненте, радвле у једном смислу, могу створити нове облике народнога живота, истпнски покрет. Он би могао да повуче за собои и ону огромну мису мање или више илитаввх, који чују или знају за велики план, али ne виде сретства и немају стваЈован ЦвијиК ралачке енерги,,е Na slazi stvarnog posla i koristi O ko M e rh ah ieto v e a k c ije z a z a p o š lja v a n je n a š e ž e n s k e Čeljadi U redovima Merhametovih radnika nastoji/ee da se otpočne sa istinskim rješayanjem pitanja potporr ganja naše ženske besposlene sirotinje. Hoće Ja liviše zamijeni dijelje'nje milostinja davanjem nel nosnog posla. Pošlo ^е dobrim putem i svi šino pozvani i da pomognemo i da razmislimo# šta i kako. Da spomenemo na ovom mjestu pranje, krpljenje i peglanje rublja t. zv stopanje čarapa, krvlienje ostalog odijela i rukavica, jaka i dr. Ne samo mnoge familije, nego i mnogi naši bećari rado bi pristali da svoje rublje,>čarape i dr. daju izvjesnoj Merhametovoj praonici, samo ako bi se taj sav posao tehnički izvodio tako da se sve stvari naj­ bolje urede, nesmetano bez ikakvih briga odnesu i do­ nesu. Uputiti jednim kraćim tečajem jednu grupu na­ ših siromašnih žena i djevojaka u taj posao, Merhamet da financira negdje na pogodnom mjestu smještenu radionicu (sa velikom avlijom), da se pripremi sav savremeni alat za pranje, sušenje i peglanje, pa da se otpočne sa poslom. Onda ne bi mnogi čarape bacao, a također i ostalo rublje, kao iskrpljeno dobro bi do­ šlo mjesto skupih novih stvari. Mnogi bi se time do- Ilain кућни o o jji' bro rasteretio na današnjoj krizi, a pomogao bi da žive , koje iza svakog ćoška po Sarajevu pružaju ruku. Ovako: Najprvo da mjerodavni iz Merhameta po­ pišu naš svijet boji bi pristao da daje svoje stvari u ovu radionicu i za ovu svrhu. Kalkulisalo bi se sa utrošenim materijalom (sapun i dr.) i vremenom (računalo bi se svakoj ženi jedna umjerena nadnica), vi­ dilo bi se kako stoji i sa ostalim napravama. Mislim da bi kalkulacija bila povoljna i moglo bi se preći na posao. Našao bi se kakav okretan mladić, kasnije možda i više njih, koji bi na biciklu sa izvjesnom kor­ pom skupljao okolo te stvari. To svakako, ljudi eami ne vole da to nose. Udesili bi se blokovi za prima­ nje, načini markiranja pojedinih komada. Ne bi izostao ni telefon koji bi dobro poslužio za obavještenja. Išlo bi ispočetka polako, ali bi kasnije bilo sve više posla. Uže privredne veze ljudi, svakodnevno vršenje iskrene saradnje i uzajamne pom oći, sa­ svim ugušuje samo od sebe izvrgavanje naše čeljadi bezob­ zirnoj ulici. у o n o j години Д а ce зап о сл е и ст олари У прошлом сио броју истакли потребу да ce наш свијет no кућама вапосли у взради сандука, штајгни и корпа за паковаље всћа за взвоз у иноземство. Без обзира пмамо ли ми тога воћа вли немамо, можемо ово све радити и за пвјацу, која добро плаћа и нема јон велвке коикуревцвје. За паковање свјежих и/љива смију ce употрвјебити cauo слнједећи типови: 1. ) Италијанске штајгне садржвне око 10 кг. у велвчвни како смо навели у прошлом броју за свјеже грожђе. 2. ) Италијанс.ке штајгне садржине око 16/18 кг. 69 �koje морају бити прзвљене у слиједећим димевзијама: димевзија капка 50X 35 цм; двмевзнја дна 35X18 цм; висина штајгне без капка 22 ци, тсзвина штајгне макеимуи 2-20 кг. 3.) Холавдека сандуци велшси, који M ipajy бити □рављени у слпједећим димензиј ма: димензија стра нице 52 ЦМ| димензнја чела 41 ци, висива сандука 10 цм, висина троугластих ногара 15 цм, тежнва савдука максимуи (вајвише) 1.80 кг. 4 ) Холавдски савдуци мали, који морају бити овако врављеви: димевзија стравиде 50 цм, димевзкја чела 30 ци, висвва савдука 10 цм, висива троугластпх ногара 15 ци, тежива савдука вајвише 1.25 кг У штајгвама у којвна je паковава шљива мора испод капка да буде постављен иапнр квалитета бпјелог пергамевта у димевзији капка. За лаковање јабука за извоз у ввсземство npoпвеави су сандуци слиједећих двиевзпја: Увутарња мјера: 63О Х390Х330 ии. тежнва 5'/* вг, Сад 1 Ж-ј: 35 кг. јабука. 300 савдука у један вагов. Tuna бр. 2 за извоз у И т алију: Увутарња мјера: 580X 360X 310 uu, тежива: 5 кг., садржај: 30 кг. јабука, 350 савдука у једвои вагову. Ови савдуци израђеви су од летвица дебелих 12 мм. и широквх 60 мм. — једиоставно блањави (рендисавп) Холавдскн сандуци морају имати са обје страве у средвнп једну дашчицу на којој мора бити утисвут ужејкев ватпис лативицом »Југославија . Код американских еандука тај ватпис мора бити утиснут на обје страве чела. Леколико таквих енергија нове генерације, које би заједнички, као комионенте, радиле у једпом смислу, могу сторити пове облике народпога живота, иссаинаси иокрсш. Х о л ан д ск и с а н д у ц и Juna број 1 за извоз у Њгмачку, Фрапцуску и Холавдију: Z a o sn iv a n je trg o v a č k o g K luba u S a ra je v u Međa našim trgovcima u Sarajevu mnogo_sfl__u posljednje vrijeme govori o potrebi jednoga stalnog sastajališta za trgovce svih struka, kako bi se moglo izmjenjivati misli u tievezanom razgovoru. Narofiito se ističe potreba ovoga kontakta radi međusobnih spo­ razuma i obavještenja po pitanjima današnje savreme* ne trgovine. Ovakvo sastajalište može samo da se ostvari stva­ ranjem naročitoga kluba naših trgovaca^ fkoji če se svaki dan redovito sastajati u svojim prostorijama i tu povjeravati jedan drugome sve ono što može do­ nijeti koristi oživljavanju poslova među našim svijetom. Bez ovoga načina rada ne m ogu naši trgovci naprijed. Trgovina se više ne vodi individualno, uspjeh odre­ đenog posla nije samo u rukama jednog trgovca, nego svih zajedno. Zato je potrebno da se neprestano do­ govaraju, i to iskreno i bratski. Zato je potrebno bezuslovno da se u našoj čaršiji odbaci međusobna mržnja, zavist i nepovjerenje. Treba jedan drugome da se približi, pa da zajednički razma­ traju današnje stanje i da zajednički savladavaju po­ teškoće koje im se suprotstavljaju. TJ ovakvom klubu neće trebati odbora ili kakvih funkcionera. Dovoljno je da se zna sastajalište, da se, kao u kafani, sjedne zajedno za sto i zdogovara. Zdo* govara o tome koji su trg- putnici bili danas u Sara­ jevu, odakle najviše dolaze mušterije i šta one traže; kakvi su izgledi za trgovinu žitom u vezi sa stanjem usjeva u svijetu; kakvi izvještaji dolaze o trgovini u provinciji; šta pričaju trgovci koji dolaze sa strane; koji posao najbolje ide; kakve mjere kani Vlada preduzeti u svojoj privrednoj politici itd. Toga razgovora ima dosta. 1 koristan je. Svakako korisniji od praznih kafanekih razgovora i očajavanja nad današnjim stanjem. Ješko čovjeku koji je sam; kada pane, neće se niko naći da ga podigne. Z a n a š e trg o v c e Izv o zn ik e Ako se obratimo na adresu: Zavod za unapređivanje spoljne trgovine Mini­ starstva Trgovine i industrije Beograd, možemo dobiti veze sa firmama koje traže da kupe ovu robu: Želje­ znički pragovi i hrastovi parketi (Cormorat, Švajcarska). Bijeli pasulj (Leipzig, Szeged). Veće količine kukuruza pšenice, raži, zobi, sočiva i pasulja traže trgovci iz Las Palmas. U Bruxelles nudi se zastupnik za prodaju ljekovitog bilja. Jedan trgovac u Baselu traži 1000 kg kadulje, a u Le Ciire od 50 do 100 tona sjemena od tikve. Marseille — ljekovito bilje, naročito lipov cvijet, arnika, kamilica, buhač, zatim suho voće (bademi, orasi, Iješnici). H ig ijen a u se o sk o j k u ć i K a k o ć u n a p r a v i l i u m i v a o n ik Po našim seoskim kućama ima vrlo malo mogućuosti za umivanje. Radi toga se samo zadovoljava 10 sa kvašenjem ruka i lica, što ne samo da čovjeka čisti nego još više dovodi u nečisto stanje. »Ali ako �jb .— piše Zdravstveni pokret — Zdravlje, orgatl Sa­ veza zdravstvenih zadruga i Jug. društva za čuvanje nar. zdravlja — lavor negdje pod krevetom, sapun na drvetu u d.orištu a peškir u sobi, tu umivanje već ide teže, gubi se strpljenje i prihvaćaju se jela i po­ sla prljavih i neopranih ruku i ni taj način izlažu se opasnosti da se klice sa prljavih ruku prenesu na hra­ nu, Zagade je. Otud na setu često susrećemo crijevna o botenja U selu Slovcu najbolje su prihvatili ovu pouku Saveza i sada nema kuće u kojoj je zadrugarka, a da ovaj umivaonik, koga je preporučio pomenuti Savez, nije uveden. Ali ne samo to, umivaonik se je pokazao tako praktičan, da su ga poprimili i nezadrugari, odr­ žavaju ga sve onako kako ga je taj Savez preporučio. Našim čitaocima na selima savjetujemo da i oni naprave sebi takav umivaonik, koji se sastoji iz vrga* kartice i Ironoge stolice sa stalkom na kome visi peskir. U orgu mora biti vode, a peškir i sapun na svo* me mjestu. Sve to mora biti uvijek čisto i uvijek pripremljeno za umivanje. Pod karlicom namjesti se šafolj za prljavu vodu. To ovako seljak može sam se* bi da udesi. Preporučujemo našim radnicima na selu da se za sve zdravstvene radove u seoskim kućama obrate na adresu: Savez zdravstvenih zadruga, Beograd. Narodno zdravlje Dr. H. Džananović: O utjecaju čistog vazduha na čovječije zdravlje. U zatvorenom prostoru, pored nagomilavanja ug- ta udobnost, naročito u hladno godišnje doba, isklju­ ljenikovog dvooksida, vazduh £еДс»агм drugim pli­ čivo cijeni prema stepenu sobne topline s time, da novima, zatim prašinom, vlagom, koja se diže iz vja* TRr-'eoba smatra udobnijom, u kcliko je toplija. Ne žnih zidova i vlažnog poda, di.rpom, naročito .od du­ samo da se sobni vazduh ne obnavlja redovno otva­ hana. Sve te vrste zagađivanja vazduha oslabljuju najg ranjem prozora i vrata, nego se budno pazi na to, disanje. Ono postaje površno, umjesto duboko tako, da se spriječi — iako nedovoljna — prirodna venti­ da kod udisaja vazduh dopire u jedan samo mali dio lacija kroz pukotine kraj vrata i prozora, ako je kuća pluća, a jedan velik dio-uopće ne učestvuje u disanju*' građena od slabog materijala i trošna. Takove se pu­ on se ne ventilira, t. j. ne zamjenjuje od tijela iskio-f kotine zalijepljuju papirom, da ne bi — sačuvaj Bože rišćeni vazduh sa svježim spoljnjim Zbog nepotpunog ^ i najmanja količina vanjskog čistog vazduha pro­ disanja ne dospijeva u naš organizam dovoljna ko­ drla u zadimljenu i zagušljivu sobu, od kojega bi se ličina kiseonika, tako da pored plućnih oboljenja usljed oni, koji u sobi borave, tobože mogli lako nahladiti. unošenja štetnih sastojaka vazduha, dolazi radi manj­ Sobna se. toplina dakle najljubomornije čuva na jed­ ka kiseonika do poremećavanja mnogih, ako ne i svih noj po zdravlje ubitačnoj visini i štedeći dosta ne­ znatne izdatke za cgrijev proigrava se najskupocjenije funkcija organizma. Naša svakodnevna briga za obskrbljavanje naše­ dobro, t. j. zdravlje, koje kada se lakomisleno izgubi ga tijela čistim vazduhom treba da se sastoji u sta­ teško se nadoknađuje, pa makar se u tome cilju pod­ ranju, da vazduh u zatvorenom prostoru, u kojemu nijele i najveće materijalne žrtve. boravimo, bude po mogućnosti što čistiji. U ljetu ta Zato je svakodnevna zdravstvena potreba zra­ briga otpada, pošto se tada pretežno zadržavamo na čenje soba otvaranjem istovremeno prozora i vrata. polju, u slobodnoj prirodi. U koliko se nalazimo u Tako se postizava potpuno izjednačivanje sabranog kući i tu udišemo čist vazduh. budući da prozori ra­ vazduha, koji je disanjem iskorišten, sa čistim spoljdi ljetne vrućine ostaju, naročito u noći, otvoreni. Ali nim pomoću uspostavljanja vazdušnog strujanja — zato u zimskim, odnosno u hladnim mjesecima uop­ sobni loši vazduh izlazi napolje, a čisti spoljni struji će, u kojima smo prisiljeni, da i danju i noću pro­ unutra. Provjetravanje soba treba obavljati redovno vodimo vrijeme u sobi, ne smijemo smetnuti s uma, nekoliko puta dnevno, uvijek prije spavanja i prije da nam mnogo manja opasnosnost prijeti od nazeba jutarnjeg spremanja, kao i svaki puta, čim se osjeti, radi hiadnoće i svježine vazduha na polju, nego od da je zagađen. U koliko se u isto vrijeme više osoba toplog i zagušljivog u sobi, ako se ova redovno ne bavi u jednom zatvorenom prostoru i u koliko je taj ventilira. prostor manji, u toliko su tada i uslovi kvarenja va­ Vrijednost i udobnost sobe obično se ne procje zduha brojniji, a potreba zračenja češća i veća. njuje po tome, da li je soba svjetla, zračna, suha da Samo čist vazduh daje podstreka plućima za li se njena toplina pomoću higijenskog zagrijavanja duboko disanje I dovoljno snabdijevanje našega or­ podržaje na jednakom i umjerenom stepenu, nego se ganizma sa kiseonikom. One osobe, koje u dovoljnoj �mjeri ne udišu svježi vazduh i čiji organizam radi toga trpi na oskudici kiseonika uzdrmanog su zdra­ vija, one su blijede i uvenulog lica, bez apetita, bez volje za radom i bez vedrog raspoloženja. Kako i rast tijela, kao i svaka druga životna pojava, među ostalim zavisi i o pristupu dovoljne količine kiseoni­ ka u tijelo, to i mala djeca, koja se drže zatvorena u zagušljivim prostorima kraj higijenski nevaspitanih roditelja, stradavaju. Ona zaostajući u rastu, postaju malokrvna, rahitična i škrofulozna i konačno padaju plijenom tuberkuloze ili tačnije rečeno plijenom ne­ znanja svojih roditelja. Svrha ovih redaka je nastojanje, da se u širim slojevima našega svijeta, koji na žalost u čistom, svježem i hladnom vazduhu vazda naslućuje nazeb, a u nazebu vidi jedini uzrok svih, od najlakših do najtežih bolesti, umjesto da takav vazduh smatra ne­ nadoknadivim prijateljem svoga zdravlja i da u ■'isto­ me vidi, umjesto uzrok bolesti, zaštinika od mnogih bolesti, svrha je dakle ovog kratkog obrazlaganja po­ kušaj da se razbiju te štetne zablude. Nju treba za­ mijeniti sa uvjerenjem, da je čist vazduh stalna po­ treba našega zdravlja, kako ljeti, tako i u ostalim godišnjim dobim^, noću kao i danju, u zatvorenom prostoru kao i u slobodnoj prirodi, onda kada vršimo svoje profesionalne dužnppti, a naročito kada sa vre menom slobodno raspolažemo i nismo vezani za jed­ no mjesto. U svakodnevnom rasporedu našega rada i odmaranja, odmor je određen za to, da prikupimo nove snage za obavljanje svojih redovnih zanimanja a'u prikupljanje svježih- snaga u prvom redu spada uživanje svježeg vazduha. Kod nas je i u tome pogle­ du većinom obrnut postupak. Slobodno vrijeme ргбvodi se u zagušljivim kavanskim prostorijama, čiji vazduh sadržaje nepresušne izvore najtežih i najdu­ gotrajnijih, isto i neizlječivih bolesti, pri čemu ne sa­ mo da ne sabiremo nove, neeo uništavamo i posto­ jeće energije. Nepobitna je činjenica, da se između onih, koji svoje slobodno vrijeme — određeno za razumno od­ maranje — provode na takovim i sličnim nehigijen­ skim mjestima, regrutiraju žrtve jedne od najstrašni­ jih socijalnih bolesti — tuberkuloze, — za koju se kod nas pogrješno traži uzrok u tobožnjoj nahladi, a gube se iz vida stotine i hiljade sati, provedenih u tim mračnim, tijesnim, pretrpanim i zagušljivim loka­ lima. Moramo se naviknuti, da izabiremo vazduh sa isto tolikom pedantnošću, kao što biramo i hranu, ićod* izbora vazduha taj nam je posao mnogo laganiji, pošto otvaranje vrata i prozora u cilju zračenja i iz­ bjegavanje zagušljivih, prenatrpanih prostorija, ne izisku^b nikakve izdatke. Trebamo odnjegovati ukus za dobar vazduh. kao što nam je razvijen ukus za tečnu hranu, trebamo izbjegavati pokvaren vazduh, kao što se čuvamo pokvarene hrane. A to ćemo postići na taj način, ako svoje slobodno vrijeme provodimo koliko je moguće duže u otvorenom prostoru, osobito izvan grada, na poljima, livadama i u šumama, gdje je vazduh najčistiji, najzdraviji i što više za mnoge bolesti i ljekovit, a u koliko smo upućeni na vazduh u zat­ vorenom prostoru, da ga što češće obnavljamo pomo­ ću provjetravanja. I Merhum Hafiz Ahmed Hilmi ef. Muftii U nedjelju 11. februara o. g. preselio je na bolji svijet poznati posavački alim Hafiz Ahmed Hilmi ef. Muftić iz Gradačca. ćitava uža Posavina izgubila je u njemu velikog autoriteta i učitelja. Kao dugogodišnji muderris, sjajan teolog i seriatsko-pravni stručnjak, on je odgojio nebrojene generacije tako, da je s pravom držao naslov „duhovnog oca“ Gradačca i okolice. A njegove najsjajnije odlike bile su bez sumnje velika spretnost u tumačenju Islama i savršeno vlada­ nje sobom. Za njega nije bilo divergencije između Islama i kulture, to je za njega bilo jedno te isto- ln telektualci su na njega gledali kao na istinskog pretstavnika Islama i njegove riječi s respektom slušali. Moglo se je vri ■ često čuti: „kad bismo imali hodža, kao šio je naš muderris ef. naš napredak ne bi dola­ zio u pitanje.- U svojim čuvenim vazovima merhum nikada nije pričao o džennetu i džehennemu, o siratćupriji i slično, već o tome kako treba raditi u smislu vjere, da čovjek postane što savršeniji. Rođen 1858. god. u Gradačcu kao sin čuvenog muftije Gradačačkog Hadži Hafiz Ahmed ef., svršio je nauke pred svojim ocem, a zatim se sam izgrađivao kroz čitav svoj život. Nebrojena arapska i turska djela 72 teološkog i praznog sadržaja prošla su kroz njegove ruke, a brojni svesci njegove biblioteke dokaz su, da se jak talenat može dići na zavidnu visinu i bez idžazeta u Stambolu i Kairu. U nepreglednoj povorci od četiri hiljade ljudi, kakvu nije Gradačac zapamtio, otpračen ie sa dubokim bolom na vječni počinak kraj Sviračke džamije, upra­ vo tik medreee, u koju je pedeset i više godina sva­ kim danom ulazio. U tri nadgrobna govora — njego­ vog đaka Hafiza Tirića, pravoslavnog sveštenika g. Popovića Marka i imama-matičara Ibrahim ef. Topča* gića izražena je riječima velika žalost Posavine za merhumom, dok su ostali plakali kao djeca nad mrt­ vim tijelom svoga roditelja. Eto toliki je broj učesni­ ka bio na dženazi, da se je ista morala klanjati usred čaršije, na pijaci. Sav promet u Gradačcu bio je stao za čitavo vrijeme, otkad je džonaza krenula od mer* humove kuće, pa sve dok nije pao i zadnji grumen zemlje na njegov mezar. Ugasio se je jedan veliki život. Neslal / je pozna­ tog alima i čuvenog vaiza iz Gradačca. Da mu Sve­ mogući dade nagradu u firdevsil H. M. �Шта je мени игра, новац? Ja сам мали Гајретовац. И напамет пјесме знадем, За то дара ja и.чадем. Ja се сада учим, спремам, У клупама ja на дрјемам. Декламујем на забави, Касаба ме цјела слави. Читаи књиге, дивне приче. Хајд да видиш што се сриче ! Многа дјеца фусбал гоне, Свађају се ко сотоне. A ja мали Гајретовац Књигу држим на тотовац. Кад година школска прође Ко признање дар ми дође: Свеска „Малог Гајретовца*. . Ja сам славан и без новца. Ч У прр. Освануло прољеће. Све се у ирироди буди из звонолику главу ореда се. To je била висибаба или дријемовац. зимског сна, из сна дугачка и тамва, слична • и малаксалости. И зАм-ус je сјало покадгод cyi Висибаба рече дјевојчици: али никад тако јако, да све огрије ii окријепи сде* „Дјевојчице, дјевојчице, што живи. Ти си моја сестрица! A данас je тако лијеп дап. Прољеће ,д< Дјевојчица joj одговори: природи красну, шарену одјећу, пуну цвпјећа Зна.ч, знам, сестро мила, ленила. Побудило на рад малу пчелу да лета од Јер сам вазда скромна била. цвпјета до цвијета, побудило веселе? птичице да заМало даље угледа красан бијел цвијетак. To поје своју дивну милопојку, na и човјеку дало радост да у новим мислима пређе на свјеж, помлађен je шумарица. И она поздрави дјевојчицу: Дјевојчице, дјевојчице, живот. Ти си моја сестрица! Дошла дјевојчица у шуму да бере цвијеће. Зачарана чарима младе природе, уживала je гледаДјевојчица joj одговори: јући око себе чаре прољећа и као да чује да све Знам, знам сестро мила пјева пјесме радованке. Јер сам вазда добра била. Дошла под мален џбуњ ниске шуиице и ту За успомену новог младог дана дјевојчица je угледа први цвијетак како je скромно оборио своју убрала китицу цвијећа и закитила своје груди. Nftjbolji prim jer Dogodilo se ovo u prvim danima širenja vjere Islama. Jednoga dana, kao obično, sabrali se u Meki u Haremi šerifu, prvi muslimani da klanjaju podne. Muhamed a. s. (čitaj alejhiselam, to jest Bog ga bla­ goslovio), bivao je obično imam. I tada došao je do džamije, ali se na jednoć odmah vrati. Muslimani ostaše u čudu zašto se vrati, pa su jedva očekali dok se vrati. Kada se vratio i podne se sklanjalo, upitaše ga šta se dogodilo. Božji poslanik reče: — Idući da klanjam s vama, na um pade mi da ima jedna sirota žena bolesna, pa pomislih u sebi, kako li je njoj i jesu li joj djeca gladna. Otrkah kući da im i nešto hrane pošaljem, pa sam tako mogao mirno bez brige da klanjam. U ovaj se svijetao primjer ugledaše svi musli­ mani, pa su činili dobra djela, pomažući bližnjega svo­ ga a tako su veličali i svoju pobožnost prema dra­ gome Bogu. 73 % �Natjecanje u čestitosti Nova učiteljica Došla nova učiteljica u našu školu. Dodijeljeno joj naše odjeljenje četvrtog razreda. Da pravo kažem žao nam je bilo prijašnje učiteljice i plakali emo za njom onaj dan kada se opraštala od nas. Premještena je u neko selo. A sada smo se opet veselili, kad je došla ova nova. Kažu da joj je ime gospođa Nafija Krilić, a mi je zovemo — nova gospojica. U početku se s nama samo razgovarala o nauci, i sve nas sokolila i hvalila da smo dobre. Jednoga dana reče ona, valjane ste prilično sve, ali ipak opa­ žam među vama, da nije sve u redu- Vidim na pri­ mjer, da još neke ne znaju šta znači biti čestita dje­ vojčica. Neke naime, misle ako se lijepo nagizuaju pa još nakočepere bajagi po nekoj modi . . . e, to su i najljepše, najbolje. Jeste da, taman ko ono paun što se kočeperio po dvorištu i gaktao svojim grubim gla­ som pa time kvario i ono svoje zaista divno perje na sebi. Nova m isao Učiteljica došla na misao, da objavi među nama natjecanje u čestitosti. To nam je razjasnila tako, da ona koja bude najbolja u svemu, proglasiće se najčestitijom djevojčicom u &i»šor varoši. To bogami u na­ ma pobudilo veliku pažnju i veselje. Ali šta to zuači najbolja u svemu ? Da, šta joj znači opet najčestitija djevojčica. Zaista td-mora da je vrlo važno. Ta, sva­ ka bi od nas htjela da bude najbolja, prva! Dabome da su neke od nas odmah unaprijed mislile, da će biti izabrane. To su one mudruše, nakočepereni pauni. Sprema počela. Majke su na navaljivanje i moljakanje svo ih nekih maza već počele da hodaju po čaršiji, od duća­ na do dućana i da zagledaju nove vrste platna za haljinice i da kupuju krasne cipelice. Krojilo se, šilo i vezlo u to ime. Neke su već i počele da čiste svoju uprljanu haljinu i obuću, što je još davno trebalo učiniti. I to često vrlo često. A koliko ih je tek sada od sebe za­ molilo majku da im odreže noktiće i glavu izmije ? Prvi d a n p ro ljeća Došao na posljetku i taj znameniti 22 marta, kada je učiteljica zakazala dan natjecanja u čestitosti. U školi je vladala svečana tišina. Učiteljica nas promatra­ la, pa onda reče: — Draga djeco, kako sam vam već objavila da će danas biti natjecanje u čestitosti, to evo velim da lijepo obavimo. Vi ćete same birati između sebe onu koja je najčestitija. Da vam posao olakšam, kako ćete moći pravedno izabrati najčestitiju između vas ovim pitaujima. Dakle dobro pazite! 74 Nađite mi onu koja od vas sviju najbolje čuva svo­ ju staru haljinu i cipele, a ne moljaka svaki čas rodi­ telje da joj kupe novo, zbog toga, što one neće da čuvaju, nego prljaju i deru. (Kao da roditeljima kapaju dinari iz svemira kao kiša). Tražite je, pa ćete je naći. Koja je od vas i u svojim skromnim prilikama uvijek čista, očešljana i uredna? Pazite dalje! U koje su od vas, knjige i bilježnice uvijek čiste i uredno pisane i sačuvane ? Promislite, pa ćete je lako naći. Koja je to pa je u svome lijepom djevojačkom vladanju u domu, u školi i na ulici, uvijek čedna, mirna i pristojna ? Koja je to pa uza sve te nebrojene vrline što ih treba svaka učenica da ima, ješ i odlično napreduje u n a u č it Koja je to pa je svi vi volite zato, sto je ona lijepe čudi i što se s vama druži sa pravom drugarskom ljubavi ? Promislite se, pa je tražite . . . . R az o čara n je U to graja u odjeljenju. — Pa mi smo mislile, gospojice, da će biti naj­ bolja ona . . . . — Da, da, ona . . poče učiteljica, koja će biti najgizdavija, a za ostalo vas nije briga. Nije tako, djeco moja. Vi ste krivo shvatile šta je ljepota i do­ brota, šta je čestitost i valjanost. Mnoge se učenice razočaraše. Neke se čak i zastidješe. Pa kako neće, molim vas. Načakarile se. a često puta nijesu izradile ni domaće zadaće, što uči­ teljica zada. A koliko ih je učiteljica poslala u kupa­ lište školsko da čestito operu prljave ruke. Pa sad bi htjele džaba slave. Jeste, da. Čestite u č e n ic e b ira ju n ajčestltlju Bilo je i takih učenica koje skromno stajahu sa uzdignutom glavom u oči. i otvoreno gledahu učiteljici Uz pomoć njenu ove su učenice između sebe, bez zavisti birale onu koja ipak udovoljava svima onim njenim zahtjevima što ih je napomenula. Znate li koja je to bila? To je bila čestita Ajiša, kći jednog zanatlije. R o­ ditelji su je valjano odgajali i oplemenjivali, a ona je valjano slušala ) marljivo učila. Zato je stekla svojom vlastitom vrijednošću opću ljubav i priznanje. �Poslovice koje su primljene u narodu iz naših narodnih pjesama. „Muka Tale s obadvije strane“ — veli se kada koga spopane dvostruka nezgoda, pa teško da se snađe. „Jadan Tale, zaludu te hvale, K ad ti nemaš pare ni dinara“ — to je rekao u narodnoj pjesmi sam Tale Ličanin, kada su ga hva­ lili nakon nekog ljuta okršaja u boju, pa svi junaci ■nešto zarobili, a on ostao praznih šaka. „Gdje si vilo, nigdje te ne bilo, Kad valjade tebe ne imade K ad ne treba donese te vrazi“ — to je prema narodnoj pjesmi doviknuo Mujo Hrnjica u ljutu boju, u nevolji, čekajući vilu posestrimu da mu pomogne kako je i obećala. „Žari, pali, udbinjski dizdare, D ok i tvojoj kuli reda dođe“ — tako se veli nekom zulumćaru (nasilniku) koji čini nasilje narodu pa obično takovi poslije plate glavom svoju obiješt. „Da se jadna za zelen bor latim, I on bi se zelen osušio“ — veli se onda kada kome ne polazi za rukom da nešto učini ili postigne. Ш ала — Слушај, секице, хајде да играмо менажерије '(циркуса са животињама). Ja ћу да будем мајмуњу тсафезу. — A ja ? — Ти ћеш бити дјевојчица која туче орахе и баца их мајмуну у ^ста. ‘ " Mama, ti si mi rekla da ć ir s e razboljeti ako pojedem sav pekmez iz tfrmara. a jf — Jest, sine,lto je sasvim tačno. — Vidiš, nije. £oš se uvijek dobro osjećam •— ДПта то? пита га мама. Боли, ue рече и покри враголасте очи, тобоже Да мама не погоди шта je no сриједи. * * * Када су сва кућна чел>ад ручала, устану сви иза стола (софре), оперу руке и захвале Богу. Тако je мала сеја тихо рекла: „Хвала Богу no хиљаду пута . Мати ју je похвалила. Кад je чуо мали брацо за TJ похвалу,,ов гласно роче: „Хвала Богу no двије пУта“- Ет0 « • » i® »■“ * «* 06ie- Загонетке 1 ЗАГОНЕТНЕ СТЕПЕНИЦЕ Питали диганина или би волио печ хљеба. — Обоје — рече весело циганш < зачин за јело IНасрудин био сам у својој кући a у то му се ували у кућу нека крадљивац na почне копати no кући, не би ли што било и за њега. Када га je опавио Насрудин, брже боље се увуче у долаф (ормарић у зиду) и ту се сакрије. Како je крадљнвац редом завиривао свагдје и раскопавао свукуда, дође и до долафа. Отвори долаф a кад ииа шта да види! Насрудин се чпћућурио na ћути. — Шта ти радиш овдје? — пата крадљивац. E to брате, да ти право кажем, ја се овдје сакрио од стида. Стид ме, рекох у себи, што овај човјек неће моћи ништа наћи да вриједи у овој кући. Крадљивац се на то насмије и остави Насрудина •и кућу му у миру# * Мала сеја била болесна. Доносили joj разних понуда. Оаазио то мали брчцо како се сеји доноси »олача, наранача и бонбона, na he н он покуњено да легне у кревет. узвичник (самогласник) c C 0 1в к |. к 0 птица пјевачица птица грабилица придјев Историчко поље у [угославији Слова о, и, с, к и в добро поредај у горњим коцкама, na ћеш од тих слова добпти рпјечи које су означене no реду. 2 s tie RE BU S м ш u (njad n oqn as osjduj,) 3 ČIK POGODI! Koja ,baba“ na jugu naše domovine ima najveću grbaču ? ■(ш t d ш°ЧЈЛ BS jđ v ■ ■ a) 75 �Г а |р е т о в г л а с н и к Daljni {lanovi „Gajretove lige hiljade*1 Posljednih dana upisaše se za članove Gajreto­ ve lige hiljade slijedeća gg: Ing. Salih Cico Sarajevo Din. 200'— Marija Ebenberger Sarajevo 100'— Mehaga Čomara Sarajevo 100’— Vejsil Hadžialić Sarajevo 100-— Muhamed Alihodžić Banjaluka 100 — Ahmed Babajić Travnik 100'— Asim H. Mehmedagić Bijeljina J0 0 — Prof. Salih Ćišić Mostar 100— Jusuf Mutevelić Konjic 100’— Numan Jarebica Bradina 100 — Mehaga Kučukalić Sarajevo 100— Murat Sefo Konjic 100 — Dr. Mustafa Hajdarović Sarajevo 100'— Dervišaga Dervišević Sarajevo lOO’— Hamdija Šaćirović Odžak (Derventa) 100'— Asimbeg Alibegović Derventa 100'— Muhamed Kulenović Trebinje 100'— Galib ef Hafizović Rogatica 100'— Dr. Smailbeg Gradaščević Bihać 100'— Salih Berbić Kladanj 100'— Ismet Muftić muf­ tija Zagreb 100— H.‘ Mehmedaga Kantardžić Brčko 100— Atif ef. Sočo Sarajevo 100'-- Lutfaga Daidžić Rogatica 100'— Šukrija Kurtovlc Sarajevo 100'— Mehmed Ćišić Niš 100'— Fadil- jKurtagić Zagreb 100'— Salko Krvavac Olovo 60 — Rasim Krzić Šiprage (Kot Varoš) 100'— Mustafa Hasić Bihać 100— Sulejman Delić Vel. Badić (Bos. Krupa) 100 — Edhemaga Musakadić Sarajevo lOui— Hasanaga Zubčević Sarajevo 100'— Šerif Bačevina Pjevlje 100'— Husein Ćoralić Cazin 100'— Mustafa Fetahagić Žepče 1 00— Ibrahim Gavranović Cazin 100'— Sabit i Rasim Hazić Kotor Varoš 100'— Derviš M. Hodž(ć Potoci kod Mostara 100'— H. Haf. Ibrahim ef. Maglajlić Reis-ul-ulema Beograd 100— Ibrahim ef. Fejić Mostar 100'— Džemal Teialbašić Tuzla 100'— Hasan ef. Ćefo Livno 100’— Sakib Pašalić Nemila 100'-^ Muhamed Ljutović Čapljina 100'— Svima članovima Lige toplo zahvaljujemo. Molimo i ostalu gg. koja dobiše blok Gajretove Lige, da dozneče njegovu protuvrijednost. Г ајр е то в е п р и р е д б е Велика забава Београдског Гајрета Ha дан 10. фебруара одржана je, као и снаке годнне, велика забава Беогр. Гајр. »О. Ђикић". У прилично испуњеним просторијама Ратничког дома, свечаност je отпочела поздравнии говором г. X . Ребца, директора Вакуфа у Скопљу. Истичуки звачај једне установе као што je Беогр. Гајрет, који je, створен пре десет година великим настојањем неколицине искрених родољуба, школовао досад 127 ученика и уче* ница што на Универзитету што у вишим стручнии школаиа, г. Ребац нагласио je нарочито ту чињеницу, 76 да сва та омладина, васпитава у средннп на коју је била усредеређена сва идеологија рахм. О. Ђвквка, не само што je неконфеспонална него je и у оваком другом погледу, посебно националном, правилно опредељена. To њено васпитање и особито ницвонална свест. која искључује некадашње шовинистичке мржње и поделу на „ти и „вп . даје говорнику чврсто уОеђење да су данашње омладинске генерације бол>е од оних пређашњих, које су своје задатке мор-ле остварвватиу много тежим околнсствма. После говора г, Ребца мешовити хор Беогр. Гајрета, под дирпговањем г. Бајшанског, наст. отпевао je: „ЕГростри ми мале“ и „Шкрвпа ђерам“ (Ј. Хаце), a женски хор посебно „Песме из околине Битоља1* (Л>. Бошњаковнћ). Потом je, no утврђеном програиу, требала да наступи г-ца Бахрија Нури ХаџиН, али je и ofie године била спречена болешку. Г ђа Сафија Пинвнска, чланица Варшавске oitepe, отпевала je, врло бурно поздрављена, „Пољске арије и народне песме*. „Оперске арије" у тенору г. К. Ивића, члана Београдске опере, и „Босанске севдалинке”, које je отпевала г ца М. Бошњзковић, врло су топло примљене. Г-ђи С. Ппанинекп и г-ци М. Бошњаковвћ пптомци и питомице Беогр. Гајрета предали су no један дпван букет цвећа. По свршеном програму отпочела je пгранка до касно у ноћ. Особиту пажњу посетилаца ове забаве привлачила je богато прппремљена л$трија с доста мотива из Боене, Херцеговине и Ј. Србије. Међу многим впђенпм посетиоцима ове забаве, запажена су и гг.: Ж . Лазик. A. Алибеговић, др. Ц. Сулејмановић. др. A. Хчсанбеговић, Ш . Куртовик, М. Мулалић, др. Ф. Бајрактаревић, X. Ребац и Др. Решид КуртагиН. Добровољне прилоге sa забаву даровали су: Њ. В. Краљ 3.000 дин., Народна скупштина 2 000 д., гг.: Ж . Лаввћ (500), Н. Узуновић (500), др. A. Хасанбеговић (200), М. Пеливановвк (120), X. Ребац (100), С. Шекеркадвк (100), хлебопекарнвца „Соко“ 100 и П. Нинковвк 100 дин. Уопште овогодишња забава Беогр. Гајрета, no саставу в взвођењу програма впло елитна, пружила je очекиванв морални и материјални успех. И овои приликом питомци и питомице друштва желе свима својим пријатељииа, нарочито Њ . В. Краљу, да израве евоју најдубљу захвалност на високој пажњи која им се с њвхове стране пружа на свакои месту. Ј Гајретова забава у Бос. Градишци 11 фебр. 1934 одржао je Мјесни одбор Гајрета велику годшшву забаву у иХотел Србији“. на којој je први пут од свог поиотног оживљења наступио са двије- �^гачке Гајретон пјевачки збор. Ha забави су Гајретови Naša čaršija i sada se kao i ranije najpripravnije дилетанти на опше зчдовољство извели Шантићев ко* odazvala i darovala obilne priloge, pa joj se odbor иад „Под маглом" који се публвци необично допао. najljepše zahvaljuje. Морални и материјални успјех je такав да га ни једГајретова забава у Тузлн на забава у Бос. Градишци назад 8 година нвје имала. Просторије „Хотела Србије* биле су преиалене Одржана je 3 иарта 1934 г. у проеторијама соколда приие све посјетноце тако, да су се иоралп многи ског доиа. вратити. Нарочито подвлачимо да су забаву посјетиле Kao што се je в очекивало Гајретова забава била и иноге муслиманке и да су женске улоге у комаду je једна од најуспјелијих забава у Тузли како у моодвгравале гђице сестре Делва и Зехра Шепвкралнои тако и у матервјалном погледу. Бруто прнход забдве био je 5.556.— Дин. Успјеху забаве допринио je врло биран програм, у коме je добровољно учествовао етудент Музичке A* Gajretova zabava u Viiegradu кадемије г, Захид Налић, отпјевавши неколико умјетNa prvi dan Ramazanskog Bajrama (17./I. 1934. g.) ничкпх конада уз пратњу гђе Хемине Хирше. priređena je Gajretova zabava u Višegradu, koja. je Публика je младог умјетника наградила са фре* materijalno i moralno vrlo dobro uspjela. нетпчним аплаузом. Такођер je потребно нагласити Na zabavi je prikazan pozorišni komad „Eman- успје^ Гајретова пјевачког хора, који je врло лпјепо cipovana žena- od gg. Alikalfića i Imamovića uz vrlb отајевао 4 пјесие на свеопште задовољство публигсе, ukusan program. Diletanti i diletantice odigrali su ovaj као п игру двлетаната у комаду „Еманципована жена“, komad upravo majstorski, a naročito se istakoše : g који су га ca пуно разуипјевања взвели. Нарочпто je Niko Đurović u ulozi »Eadbega- , gđa Polka Vranić i пала-у очи нова комзозиција ,Емине“ за мушкв хор, gđice Rikica Erenfrid i Enisa Hadži Halilović u ulo­ коју je спецвјално за ову прилику компоновао познати gama „Fadile- , „Suađe- i „Мејге", т г zašto im kao i музичкп мајстор г. Вељко Ћесароввћ професор овдатње Гимназвје. ostalim diletantima i ovom prilikom zahvaljujemo. Послије програиа настала je вгранка, уз одличPoslije programa pristupilo se prodaji tombole, koja je na jagmu rasprodata, pošto je bila bogata i ну глазбу војне музвке овдашњег 25 пука, која je поала скоро до зоре. Тек пред зору сввјет се почео obilna jer se sastojala iz n'ajljepših stvari sa nai спрематп на починак, понесавши ca забаве најбоље vezom, kao čevre, peškiri, jastuci, jastučnice ručni radovi, koje darovaše prijateljice i prijatelji, čija утиске, jep je забава протекла веома достојанствено Матерпјални успјех ниЈе заостао иза моралног, imena pri kraju označujemo. Tako uz neopisano ....... loženje igranka i veselje potrajalo je sve do 6 sati u- jep je првход овогодпшње забаве знатно бол»и, него jutro. Na zabavi je svirao vlastiti tamburaški zbor pod прошле године. vodstvom našeg veštog i simpatičnog g. Jusufa MuОвои приликои Мјесни одбор Гајрета се захваљује сввиа који су ма колико допрвнијели успјеху lahasića. Ovom prilikom dužnost nam je istaći, da narod ове забаве, a нарочито г. 3. Налићу, који нвје жалио ovog kraja, a specijalno muslimanski dio, vrlo dobro труда да дође у Тузлу чак из Загреба, да првп пут razumije akciju i vređnost djelanja Gajreta, te kao јавно наступи пред својвм свијетом, баш на Гајретоtakvome ne žale doprineti žrtvo, što najbolje sveJoči вој забави. Одбор je такођер захвалан Гајретовои пјеi to, da je na ovoj zabavi bilo prihoda oko 3.500. din., вачком хору у Тузли, којв век трв годвне самосталiako je za vrijeme Ramazana prikupljeno oko 3 000 но и успјешно иступа на Гајретовнм забавама. Ha овогодишњој забавп био je као и уввјек веоdinara od tombole i dr., koje sume nisu neznatne u ма добар и богат бифе, који сваке годвне дарују најdanašnjim prilikama. Svima posjetionima i darovateljima najsrdačnije угледније муслиианске породвце. Тако в ове годвне дароваше: торту г. Мујезиноzahvaljujemo. Uz osobitu zahvalnost ističemo imena prijateljica вић Хасан, сухо месо n суџуку г. Пеппћ Ибрахви, i prijatelja Gajreta, koji darovaše tombolu i t o : gđa торту г- Жилвћ Садик, торту Смајловвк Хаеан еф. торту г. Др. Мехмедбашвк Алвја, хурмашпце г. АждеRamović Tinka, Nikolić Ljuba, Behmen Sabira, čengić Almasa, Hadžihalilović Safija, Tanović Hedija, Def- роввк Адем сф. хуриашвце Коњхоџвк Алвје х. бурек Дефтедароввк Фатиме х. печеног бибца г. Заииоввк terdarović Muhiba, Papo Josefina, Erenfrid, Šećerović Jovanka, Borovac Razija, Hasanbegović Nura, Trtković Мехмедбег, хурмашвце г. Јашарагвк Јусуфбег, хурмаVasvija, Karčić Safija, Stošić, Abdulahović, Krstur Рег- шице Капетановвк Мустајбег, реванију гђа Атија х. ka, Bijedić Behija, Lukačević Hatidža, Klinger Heleca Дервишефендвк, торту Чамџвк Хамид еф. хурмашвце Julka Paić, gđce Abdulahović Esma, Osmanagić Paša, Глухак Зинет ханума, реванију г. Бербвк Мустафа еф. Jovanović Krša, Pašić Sabiha, Osmanagić Fatima, Kar­ хурмашвце Ђенановвк Васвеханума, баклаву г. Мухаčić Razija, Bogdanović Grozda, Ćojo Šemsa, Bogđano- реиагвк Ибрахвмага, хурмашпце г. Ножвк Мехмед еф. седиџан г. Жунвк Џеиал еф., кајмак-баклаву г. Зави vić Milka, Ramović Dara. 77 �еф. X. Дедић, торТу госп. Даутовик Јакуб, торту Кахвеџић Мехмед еф, колаче"г. Феридбег Крупић, хурма шице Азабагић Хабибе ханума, колачв г. Карло Душек, торту г. Салихспахаћ Мехиед, хуриашице г. Шербић Ахмед и једну патипшању г. Телалбашик Џемал еф Свима дароватељима одбор најтоплије и овом прилпком вахваљује. Gajretova zabava u Visokom očekivanja mnogobrojnih Gajretovih prijatelja ovdje i na strani, u čemu je potpuno uspio, pružili su još svoje ne male usluge i mnogo doprinijeli: gđa Sotra gđice: Lejla Limič, Hajrija i Ramiza Kurtović; zatim gg. dr. Hajrudin Džananović, Muslafa Hadžimehmedagić, Hazim Maglajlić, Esad Oruč, Mustafa Bajramagić, Džemal Zečević, Asim čabaravdić, Alija Ćabaravdić, Ahmed Karavdić, Alija Vražić, Junuz Karavdić, Hamza Karavdić, Hašim Hadžiahmetović, Nezir Sirćo i drugi. Ovogodišnja Gajretova zabava, održana 3 marta Гајретова забава у Јајцу u svim prostorijama Sokolskog doma, bila je, sigurno Први дан рамазанског Бајраиа у Јајцу je одрjedna od najposjećenijih i najuspjelijih zabava do sa­ da u Visokom. Pored predstavnika mjesne opštine, жана Гајретова забава која je у сваком погледу успјеdržavnih vlasti, škola, uleme, društava i t. d-, na za­ ла. Пошто приходи на свим готово приредбама знат bavi je zapaženo i mnogo uglednih gostiju sa strane, но подбацују мјеони одбор Гајрета у Јајцу ове je гоmeđu kojima: g. Risto Đokić, narodni poslanik, iz Sa­ дине уложио сав свој труд да што боље припреми заrajeva: članovi glavnog odbora Gajreta gg. dr. Mustafa баву, како би она н у материјалном погледу успјела. Hajdarević i Mujaga Hardage; zatim gg. dr. Sinan За забаву je нарочито припремљена богата томMusanović, Mustajbeg Fadilpašić, braća Kobić i drugi. бола ручнпх радова и везова, коју je организовала гђа Iz Fojnice: gg. dr- Raljević, Dževdet Hodžić, geome- Ћампла Бркак, учитељица, a израдиле су je муслиtar; Derviš Zijadić, šef Poreske uprave; Alija Tmić i манске дјевојве, које су у дугпм рамазапским ноћима drugi. Iz Kaknja: gg. ing. Halil Hrnjičević sa gđom; везле везове на џерђефе са жељом да поиогну Гајрету. Avdaga čehajić, Đ jlbćg Haračić, Mehmed Hadžić, ing. За забаву je владао велики интерес. Ha дан заBuconjić, Salih Alajbegović \_drtjgi. Iz Breze: gg. ing. баве су век све улазниде биле распродане. Сала Гранд Zvonimir Dojćanski, direktor rudnika, sa gđomi''TOgr''-Хотела je бпла препуна одвбране публике, како му* Drago Kostašek, Ade*r. ef. Smailbegović, imam mati* слимана тако и браће других вјера, што je за нароčar (sa 30 prijatelja) i^dpugi. Iz Podlugova: gg. Na- читу похвалу. zif Alić, Fehim Imamović, Mustafa Imamović, pretsje Од представиика власти вабаву су посјетили dnik opštine i drugi. Iz Gračanice (kod Visokog) g . срескп начелник г. M. Томашевић, старјешина среског Salih Šabanović pretejedn k opštine (sa više prijatelja) суда г. Д . Атанацковић са гђои. Испред фабрике „Е g. Vejsilbeg Alibegović, pretsjednik opštine Mokrono- лектро—Босна“ био je г. Др Милер са гђои. Испред општине био je госп. С. Хаџиосмановић, предсједник ške (sa više prijatelja) i mnogi drugi. Na ovoj zabavi, kao hi ua jednoj dosada, zapa­ општине. Забаву je отворио предсједник мјесног одбора г. žen je naročito veliki broj muslimanskog ženskinja, ne samo iz Visokog nego i iz okolnih mjesta. Zatim М. A. Капетановић краткии предавањем о Гајрету lijep broj težaka iz okolnih sela, gdje već Gajret po­ поводом тпидесетгодишњице његовог плодног рада од lako ali sigurno djeluje svojim blagotvornim radom, оснутка до давас. — Нарочито je нагласио видан no* stičući tamo ujedno sve više prijatelja i vrijednih зативан биланс рада од Ослобођења на овамо. Идућа тачка програма очекивана je са нестрп* radnika. Program ove zabave bio je veoma obilan i in­ љењем. Имао се je појавити госп. Лутво Арнаутовић teresantan i izveden na sveopšte zadovoljstvo prisutnih. оииљени коиичар и пјевач народних пјесама. Он се je појавио коотимиран у старинско босанско одијело ваPo završenom programu, oko 1 sat, nastala je u једно са својии пратиоцем на сазу госп. Абазом Адеsali animirana zabava, koja je uz svirku Sokolske мовићем и отпјевао веколико мераклијских севдалинfamfare, ples. nabacivanje korijandola, kupovanje tom­ сквх пјесама „у раван“ — Публика je била раздраbole (koja je na ovoj zabavi bila naročito bogata), i гава и поздравила га урнебесним аплаузоиčašćenje obilnim i odličnim bifeom, što su sve poklo­ Расаоложење публике доствгло je врхувац кад nile odane prijateljice, prijatelji i članovi Gajreta — се je одиграла „Златија", позоришви комад, препув potrajala sve do jutra. ГЈ ostalim prostorijama doma, лијепих пјесама, прожет драискои радњои у три чнва, koje su također bile pune, gosti su se veselili i zaba­ од Осиана Ђвквћа. vljali uz pjesmu i svirku harmonike. Комад je одвграв са вајвећим успјехом. НасловZaslužnom mjesnom odboru Gajreta, sa njego­ ву улогу je играла сиипатична гђица Франдиска Мајкvim agilnim pretsednikom g. Abidom Frtunom na če­ свер, учитељица и солисткиња. Својим њежним, чиlu, koji je sa voljom, predano, ne žaleći truda nasto­ стим и звучним соправом у_ одабравии пјесмама које je jao i radio da ova zabava bude na visini i ispuni sva пјевала, унотпуввла je своју вјешту игру. Алија, њед 78 �ашик, којег je играо Др. Ибро Бркић. биоје на истој ввсини како глумом тако и соло пјесмом. Гђица Мајкснер je била акламирана од публвке још на отвореној сцени. — Нурихануму, Алијину мајку играла je гђвца Олга Чапељ са великим успјехом. Нарочвто се истакла у III. чину. Улогу Хатвџе, продавачице беза, одигрзла je гђа С. Глишаћ са пуно глумачке вјештине. Највише се публппи допао пашин ћехаја госп. Лутфо Арваутовић, који je своју улогу управо умјетнички нзвео до најситпнјих детаља. Публика га je неколико пута још за вријеме игре одушевљено поздравила. Омер, Алијин друг госп Хаидо Жужвћ je својои вгром потсјећае на каквог делвју вз старвх времена. Авшу скромну дјевојку одвграла je гђа Ћаивла Fpквћ са успјехом и допадањем. Хабаба, гђица Сарач това забава најуспјла’а забава у Јајцу како у уијетнв* чко моралнои тако и матервјалном погледу. Гајрет je у Јајцу однио пуну побједу. Gajretova zabava u Trebinju Mjesni odbor Gajreta u Trobinju priredio je 18. januara o. g. svoju redovnu godišnju zabavu u prosto­ rijama „Hotela Maglić* koja je u moralnom pogledu, obzirom na odličnu posjetu, probranu publiku i red koji je na zabavi vladao, vrlo dobro uspjela, a i ma* terijalni uspjeh zabave je potpuno zadovoljavajući. Program zabave izveden je odlično, a naročito je simpatično primljen) i kod članova i prijatelja Gaj­ reta dobar utieak ostavilo blagonaklono sudjelovanje u izvođenju programa sa solo pjevanjem g. Uroša Čovića, direktora ovdašnje Gimnazije, poznatog narodnog radnika i oprobanog prijatelja Gajreta i nas muslimana, kao i gospođice Anke Sambrailo, na čemu im ovaj odbor u ime svoje i brojnih članova izriče i ovim pu­ tem srdačnu zahvalnost. Tombola ručnih radova muslimanki je ove godine bila odlična — prava izložba bogatog ručnog rada. Sve sestre osjećajući veliku ljubav prema Gajretu i cije­ neći njegovu značajnu ulogu, nijesu žalile vremena " ni materijalnih žrtava kako bi napravile što ljepši rad za tombolu, ne tražeći iz već poznate im skromnosti i na jedan predmet metne ko ga je darovao, 'jesnim i požrtvovnim sestrama neka je naša bratska hvala, Гајретова забава у Сјеници У с п је л и с н н н а к са Г а јр е т о в е а а б а в е (У сред ннн в р и је д и и Г а јр е т о в р а д н н К r . Др. Брк и ћ ) истакла се наввном и непосредном игрои, a и остале дјевојке Фатвиа, Двка и Хана бвле су за сваку похвалу. Ha клаввру je све пјесме са пуно разуијевања и вјештине — пратила гђвца Олга Мајкенер. Коствив су бвлн орвгвнални и жпвописнв. Ko* иад je припремво г. Др. Ибро Брквћ. Сввиа онвиа који су својвм учешћем придонвјелн да je аабава тако добро успјела нека je искрена хвала. После завршеног програма настало je забављање уз веселу игру све до пред зору. Томбола, која je била укусно спремљена продана je на јагму. Публвка je понијела са собом најљепше утвске са забаве. Чист првход на 8абавв био je 4.500 Двн. што аа данашње првлвке у Јајцу значв велвку суму. Мозке се с правои рећи да je овогодвшња Гајре- 18. јануара одржчо je своју бајрамеку забаву одбор Гајрета у Сјеницв, која je бвла добро посјећена, a нарочито од стране муслвманског сввјетаГ. Шеховвћ, учитељ с једнвм лијепвм поздравнвм говорои и пригодном рвјечв о раду Гајрета, поздравво je присутне, a потом je извео другу тачку, шаљивн ионолог „Правда“. Иза тога су двлетанти взвели коиад „Хаџн Лоја од Нушика. У прппремама око забаве најввше сеистакао предсједнвк одбора г. Цеманл Горловвћ, којисе јеипоред своје дунсности као порезнвк заузнмао сваког часа н уједно одиграо улогу „Хаџи Лоје . Гајретова забава у Пурачнћу 20. јануара одржана je у ЕГурачвћу Гајретова забава са обвлнвм програмом. Поздравну рвјеч одржао je претсједнвк одбора г. Мехмед Чамџвћ; затви су бвле декламацвје „Жввио Крал>“, „Проклетство Џелал паше“ и „Мали добошар“ (ионолог), који je изазвао одушевљење код публвке. Најзад je првказвван коиад „Декрет* који je такођер одлвчно одагран. Игранка je потрајала све до зоре. Морални успјех забаве бпо je взван сваког очекввања. И obbu путем топло се захваљујеио Солвај твор- 79 �Вици на прилогу од Дин. 200, затим посјетиоцима и дароватељима томболе из града Тузле као и одбору у Лукавду тур., који je увеличао забаву својом посјетом, a највећа хвала и дрвзнање иде претсједнику, Ko­ ja није жалио ни труда ни жртава за што бољи успјех забаве, као и осталим одборницима. Гајретов мевлуд у Фочн Mevlud su učili naizmjenično Hafiz ef. Repak iz Stoca, koji je od rođenja potpuno slijep a koji mevlud uči vrlo skladno i Mehmed Cvijetić učenik III. razreda Šeriatske gimnazije, koji je svojim zvonkim dječačkim glasom nagonio mnogu suzu na oči veličajući i spominjajući značajne momente rođenja našeg Resulullaha. Učen je mevlud od Dr. Safetbega Bašagića, koji je sada prvi put proučen u Trebinju. Sa mevluda je po­ slala pozdravna depeša omiljelom pjesniku Mirzi. Мјеснп женски одбор Гајрета у Фочи одржао je 15. ноћ Рамазана 'мевлуд у просторијама мектеба у R azne vijesti корисх Гајрета и муслиманске сиротиње. Мевлуд je Годншња скупштина Београдског Гајрета био врло добро посјекен како je то и обично код давања Гајретових мевлуда. Поред великог моралног Б еоградски Гајр ет „О сман Ђ и к и ћ “ овом успјеха и материјални je био задовољавајући. Мевлуд годином н авр ш и о je д есет го д и н а свога рада су училе: гђа Сабира Њуховић, гђице: Муниба Трхуљ ш то за к ул турн о -п р осв етн о стањ е југосл овен и Есма Муфтић. Мевлуд je врло лијепо проучен на ских м услим ан а п р етстав љ а је д н у значајност. свеопће задовољство свих приеутних- Првје мевлуда Основан 1923 r. вел иким н апорим а искрених гђа Мунира Омерхоџић одржала je врло успјело пре- рОДОл>уба и пријател>а ом ладине, и о м о гн ут у . давање о животу и раду Мухамед a с.; затпм je гово- своме десетгодиш њ ем р а д у к ак о с н ајв и ш и х рила о потреби Гајрета п његовој важности, na јецуом м еста так о и од ш ир и х н ар одн их к р у го в а , он дрплпком апеловала на присутне да се у што векем je уп о тп ун и о п р азн и н у, к о ја се ја к о осећала броју упишу за чланиде, што су то учин ле још те м еђу м усл им ан ском студен тск ом ом л гдин ом ноћи многе. и д ао м огућ н ости м л ад и м м усл . интелектуДобровољне црилоге дароваше: до 20 дин. Мула ал кињ ам а д а продуже св оје студи је. Око стоПилав, Хасанбеговица Авда,ри1д Нефиса Хаџвмусвк, тр и д есет д о с а д ш к ол ов а н и х п и то м ада и пиМунира Омерхоџић, Ибрагинца Њуховић, Када Њухотом ида, вр л о оспособљ ен их у своји м струкавпк, до 15 дин.: Ифета Бехлиловвк, Хусевнагш а и у сваком погл еду васп и тан и х за савре. Пилав, до 14 дпн.: Омерсфендинца Муфтч енн ж и в от у свом н ар о ду, гд е и м ају д а наКаравдвћ, до 12 дин-: Халима Татарагпк, no д о к н а д е све оно ш то су р ан и је генерадије ГГаула Ченгвк, Шемеа Шиљак, Ата Трху. пропусти ле д а учин е, или н и су м огле д а учи. Трхуљ, Мунта Фејзо, Сенпја Тафро, Неђиба Мула не, п ок а зују в и со к у м и си ју р а д а Б еоградск ог Несифа Арсланагвћ, Авдагпнца МуфтиН, Х ј Г а јр ета у њ еговој ск ор ој прош лосги. A „на сик до 7 дид: Сирбубало Асифа. no 5 днн:Х[ојо Азипр ош л ости буд ућ н о ст се сн ује." за, Xajfa Трхуљ, Фатима Деовик, Заха Муфтик, ХаБеогр. Га.рет , 0 . Т>вквк“ одржао je 28. јануара лима Омерхоџик, Мима Ћорвк, Адвија Кркалик, no 4 дин: Лојо Мунпба, Сема Хаџнмуеик, Нура Пандур, 1933. у Доуштвеном Дому своју редовну годвшњу Муфтик Хабиба, Хаша Трхуљ, Хаџора, Муфтик, Џех- скушитину. Тачно у IOV2 часова пре подне, претседва Чавдар, no 3 дпн: Лојо Зехра, Зухрпја Хањалик, нвк г Ђурађ Јосвфоввк отвара скудштвну и констаФифа Балсик no 2 дин: Хатиђа Реџо, Мевла Реџо, тује, дн je no чл. 35. и 36. друштвених правила с обЗифа Пандур, Сафија Хаџвтетоввк, Асема Муфтпк, зпром на број присутних чланова скупштина споеобна Разп;а Авдагвк, Рашидагинца Рашидагик, Бејвта Ра- за рад и решавање. Поздравља дриеутне, надомвње гу* шидагвк, Кана Хасик, Кеиајила Авдагвк, Мудерис- битак A. Џумхура, члана Удравног одбора и дредлаже ефендвнцч Муфтвк, Зехра Шахинпашик, A. Хаџвме- да се удути следека дедеша Њ. В. Краљу: „Сакупљешвк, Пилав Пемба, Залкик Зада, A. Разија, Хањалик ви на редовној годишњој скупштвни чланови и дриМулија, Салвушвк, Балввк, Мошоввк, no 1 дин. Ф. јатељн Друштва Беогр. Гајр. »Осман Ђикик“ усрдно Кумра, Пејкушвк, Карабеговвк, Пејкушвк, Фифа Рг- се секају свога највекег добротвора, Њ. В. Крал>а пшдкадвк. Александра I и моле у најдубљој оданости и верности да дрвии искрене жеље ea дуг жввот и срекну влаHevlud Gajreta u Trebinju давину, кличуки да живи наш витешки Крал1 и УзZa vrijeme Ramazana Uprava Gajretove radionice ввшени Краљевски дом.“ — Присутни су доздравили priredila je dva mevluđa u ovdašvjoj Osman Pašinoj дедешу са устајањем и живеоПре прелаза на дневни ред, претс. г. Јосвфоввк džamiji, jedan za muške drugi za muslimansko žensKinje. Mevludi eu oba puta bili odlično posjećeni, jer дредлаже за секретара скудштине г. др. М. Беговвка, narod pored želje i čežnje za učenjem mevluda htio a за овераче 8аписника гг.: М. Кулиноввка и A. Кеje da što jače manifestuje i svoju ljubav prema Gaj муру, што скупштина и усваја. Прелазеки на дневни retu. ред, дретседиик дозива с.екретара да прочита извештај 80 �Напослетку у извештају ее каже да je претседнвк Нароше скупштиве одредво 30.000 двв. као десетомесечну помоћ питомцима и патомвцвма у шк. 1933/34 г. Са свотом од 10.000 д. то je исто учинво u претседввк Сената. После прочатавог взвештаја вршилац дужности благајвика, г. М. Ћемаловик чвта извештај о прегледу прихода и расхода за годану 1932. a 1933. Из тога се видв: Прихода 1932. годвве: Готовавз, наплакеве стапевдвје питомаца- ица, поиока и добровољвв прилози, члаварива 947.713.96 двнара. Расходв 1932. I Упрввног одбора. Секретар г. М. Ћемаловић чвта извештај Упр. одб. ва 1931/32 и 1932/33 шк. г. По истоме види се да je Управа у шк. 1931/32 главну пажњу посветила подизању Доиа, који je довршен концем 1931., a ста:ао je укупно 2,710.309'90 дин Ona сума исплакена je од обилних добровољних прилога у новцу и грађевпнском иатеријалу (1,018 691) хипотекарног зајма (1,370.657) и друштвене уштеђеви* не (292.037). — У новосаграђени дом зримљено je у овој г . : 127 ученикн (50 бесплатно), a у 1932/33: 150 ученика (48 бесплатно), и то: 1931/32 1932/33 Укупво од 1923—1933. свршвло je Si ј? право Школска годива ■& и“ ? a fe | 33 27 22 5 5 43 25 23 10 9 28 29 Л/ *8 15 4 Иначе рад друштв. нитомаца и питимица токои ових двеју година био je за сваку похвалу. Студенти питомци учествовали су у свпма акцијаиа на Унвверзатету. Приликои уобвчајенвх светосакских награда за израду расписаних темата у 1931/32 г. награђена су 3, a у 1932/33 4 друштвена питомца. Друштвени skubot у ДоМу огледа се, взмеђу осталог, на,бЈЛ>е у раду »Удружења студената питомаца Б. Г. ,0 . Ђиквћ"«. Циљ Удружења je: рад на стручном и општем образовању, који се поетиже путем разнвх предавања с дискусијом илв без ње, npaређпвањем забава и екскурзија ради упо8навања отаџбине, новчаном помоћи члавова, итд. Рад je подељен на поједвне отсеке, од којвх су дебатни у 1931/32, a лиричкн отсек у 1932/33 показали најввше успеха. Удружеље расаолаже с доста уређевом књвжнвцом у К°ЈУ je у 1932/33 набављено 500 новвх дела и 50 уџбеника, поред бројнвх листова, часописа и ревија. Настојањем појединвх управа Удружења, a да би се друштвенвм пвтомцвма омогућио додпр с јаввои радницама, одржавава су, tokom прошлвх двеју годива, □редавања пз разввх научввх и друштвеввх области. Предавачи су билв: гг. др- Вл. 'Б.оровић, др. В- По* поввћ, др. Ф. Бајрактаревпћ, др. М. Недељковић, др. С. Уџварлвћ, др. Др. Јовановвћ, др. М. Беговвћ, X. Ребац, В. Чубриловвћ, К. Крајшумовик, ивж. HL Бубвк и A. Кемура. Поред Удруж^ња у Дому je у 1932/33 освован „Задружни клуб“ за међусобво пптпомагање, рад и штедњу, a у циљу васпатања ea задружви жввот. =3 ђ>. 8i 53 6 1 џ 2 32 Дипломврало питомаца * 28 ^26 9 Ili 1 ai | 1 - N питомица 10 7 10 11 127 годвне: Исхрана, отплата анунтета, ивсталацаја, ила те управнпца и особљу, уреду за освгурање, хонорар лекару и хоровођи, лекови, помокн питомцвиа, набавка књига за бвбл u иввентара a за разве свтније потребе 706 620.80 динара. Укупво no одбитку расхо: да остаје 241.093.16 динара. Праходв 1933. годиве Готовина, наплакеве стппендчје патоиаца ица, псмока и добровољнв прнлози, повракена дуг патомаца, од књига Абдуселама Балагије, к <мате од уложеног новца 993.196.16 давара. Расходи 1933. годиве: Исхрана, ануитет, ввсталације, одржавање чвстоке кавцеларијски трошкови, плата управнвца и особљу, уреду за ocuгурање, хонорар хоровођи и лекару, лековв, помок □втоицнмл-вцама, набавка књ за бвбл, вабавка инвен тара. разве оправке и др. 936.73993 динара. Укупво no одбатку рнсхода остаје 56 456,23 дпнара. Прелазв се на IV тачку двеввог реда u претсед ник Надзорног одбора г. 3. Поповвк чвта извештај надзорвог одбора у којеи извосн да je сав рад у друштву tokom ове две годвне бво потпуво правилво вођен Носле чатања ових взвештаја, претседвпк г. Јоспфовак отвара о томе двскуспју. Пошто се нвко не јавља за реч, претседвик тражв од скупштвне разреишнцу за досадашњи рад управног одб pa, благајвика и надзорног одбора. — Скупштина једвогласно подељује разрешвицу. Прелази се на VI тачку двеввог реда: одобравање буџета за 1934. г. Г. Ћемаловвк чата предлог буџета, кога Скупштина једногласно усваја. Taj пред- 81 �лог взносв овако: првходв дин. 756 000, расходн дин. 756 000. У наредној тачци дневног реда приступа се взмени другатвенвх правила. Секретар, г. Ћемаловић чита с раввла, носле чега претседнвк г. Јосвфоввћ отвара дискусију о тоио пвтању. Г*ђа ГГанвћ тражи да се у правилима предвиди оснввање посебне женске секције, која би водила бригу п старање о питомицама друштва. Ово њено мвшљење ваступају гг. Б. Зечеввк и М Кулиноввк- ГГротвв овога предлога говорв гг.: X. Ребац, др. Ј. Хаџи-Васвљеввк, Гр. Божоввк, встичуки да није потребно у носвтп посебни члан о женској секцији кад век у ставу 2., чл. 1. постоје иогукностц за стварање ове секције. ГГредлог г-ђе Панвк ставља се на гласање и скупштина га одбацује. Р. Кулиновик предлаже да се унесе у праввла одредба према којој би и Надзорни одбор могао сазивати ванредну скупштину. Након краке дискусвје о овои питању предлог се усваја. ГГошто се ввше нвко не јавља за реч, претседнвк г. Јосвфоввк констатује дк су предложена прави* ла прпм.Ђена. Прелази се на VIII гачку дневног реда: иа чланова Управног и Надзорног одбора. Претсе Јосвфоввк иолв да Скупштвна предложп кан/ ну лвсту. Међутвм ^Скупштвна предлаже д свфовик кандидује чланове Управног одбора. Г. Јосвфоввк предлаже следеку л и с т ј Управнв одбор: Ђурађ Јосифоввк, M a p i - __ вик, Др. Јован Хаџи-Васвљевик, Жнвојин Лазвћ. Boja Кујунџнк, Лр. Владимир Ћоровнћ, Хасан Ребац, Др. Драгослав Јовановвк, г-ђа Стана Нвколик, г-ђа Дарвнка Паник, г ђа Дара Мвтроввћ, г-ђа Дара Цветковвк, г-ђа Тињка Јанковик, г ђа Зорка Миловановвк, г-ца Катарвна Пеквк, Др. Мехмед Хоџвк, Др. Божидар Зечевик. Ранко Деспвк, Лазар Миличевик, Грвгорвје Божоввк, Мухаиед Ћемаловвк, Жика Радосављевик, Др. Мехмед Беговвк, Омер Хасанагик, Азвз Султановик^ Надзорнв одбор: Зарвја Поповик, Јеврем Томик, Сава Нвколвк, Душан Поповик, Абдулах Хаџик. Скупштина једногласно усваја поднету листу. Ношто je са оввм дневна ред всцрпљен и нико се не јавља аа реч, претседнвкг Јосвфоввк закључује скупштину у 12 часова. Захвала ГаЈрету Недавно je завршвло занат 14 пнтоиаца Шегрт* ског Гајретова доиа, којв су упутвли Главном одбору следеке писио: „Пошто смо вавршили занат и мислимо напустити 82 внтернат, шаљеио в молвио да у цвј. лвсту Гајрету изволвте штампатв слвједеку јавну за хва лу: Нануштајукв Гајретов Шегртскв дом у Сарајеву као внствтуцију у којој емо вровели сваки вајиање no трв годвне, гдје сво били потпуно обскрбљенв, взјављујемо дубоку вахвалност нашеи драгом Гајрету. који се je преко управнвка наведене внствтуције уввјек очвнскв бринуо да од нас, уз учење заната, са очпнскви савјетвма, књвгом и предавањима створв занатлије са потребнои стручном и општои спремом и како би у животу постали што вреднвјв и актввнвји чланови заједнице. За сва учвњена добра, обекајемо да кемо уввјек бвти добри и вриједнн поборнвци ввсоквх идеја Гајрета и његовог за народ корвсног рада. Хвала нашем драгом Гајрету в живио! Сајерчик Хајрулах кројачкв поиокник, Бадоввк Ахигет водо-внсталатерски помокнвк, Ферхадбеговвк Енвер електро-внсталатерскн помокник, Сајерчик Сефер столарски помокннк, Филиповвк Дервиш умјетнобрусачки помокник, Алибеговвк Хилмија браварски поMokmiR, Сајерчик Хасиб електро-внсталатерскв помокник, Оглик XyctBH ауто-механичарски помокнвк, Хатибовик Абдулрезак кројачга помоћнвк, Хаџиефендвк Мексуд ковачки помокник, Зељковпк Сманл водо-внсталатерски помокник, Чајик Адеи уијетно брусачки :смокник, Кресо Кадрија браварски поиокник, Брквк ih браварски помокник. Poklon Gajretovoj radionici u Trebinju G. Zaim ef. Sadović, veleindustrijalac iz Parisa i ove se godine sjetio Gajretove radionice i njena bla­ gotvorna rada, te joj poslao svoj prilog od 2000 fran­ cuskih franaka. Na poslatom prilogu svom velikom dobrotvoru uprava radionice i ovim putem izriče svo­ ju srdačnu zahvalnost. Pripreme za proslavu muslimanske Nove godine u Trebinju Dana 26. februara o. g. održan je u prostorijama Gajretove radionice u Trebinju Siri sastanak omladine na kojem je zaključeno da se proslava muslimanske nove godine 16. aprila o. g. izvede žto svečanije, jer taj vrlo značajni datum kod nas je muslimana potpuno zaboravljen, kada su udareni temelji našoj uzviše~ noj vjeri. Pored vjerskih obreda i predavanja o značaju dana vrijedni omladinci osigurače i jednu zabavu sa vrlo biranim programom. Interes za proslavu v. liki je. Одлазак Др. Оиерхоџића Салиха, среског љекара нз Ф оче 12. о. мј. отпутовао je на нову дужност у Требиње усљед премјештаја no иолби срески љекар г. Др. Омерхоџић Салвх. Мало je било љекара у Фочи који �СУ међу варошкии в сеоским свијетом без разлике на вјеру умсивали тако поштовање као Др. Омерхоџић. Због тога je његову испраћа'у присуствовао вел. број грађана. . Др. Омерхоџић je познат у Фочи као истаквути национални и културни радник, нарочвто je запаиеен његов рад у Гајрету, Соколу и Црвеном Крсту. Одласкои Др. Омерхоџића Фоча губи савјесног и спремиог љекара. Стога вавидимо браћи Требињцииа, што he од сада у својој средини имати л>екара као што je Др. Омерхоџвћ. рува, a дароваше no 20 кг; Смаил Хатиловац и Рагиб Скорић, мо 15 кг: Салих Хусеиновић п Алија Тоачпћ, no 10 кг: Хусеивоввћ Осман, Ахмет и Реџ°, Ћатић Аспм, Скорић Салко и Бајро, Ибричнћ Мердан u Хасиб, no 8 кг: Шериф СкориН, Али Хоџа Ћатић и Мујо Мујпћ, no 7 кг; Ћамил п Мустафа Хусеиновић, no 6 кг: Хасан Хусеиновић, и Сулејман Селимоввћ, no 5 кг: Хатиловац Мехмед, Абав, Хасан и Зајкр, Шишић Рамо и Бего, Селимовић Омер и Смаил, Ибричић Хасан и Осман, ИГишпћ Бећо и Зец Хапшм, Gajretova predavanja u Trebinju 3 кг: Д едо Селимовић. Mjesni odbor Gajreta u Trebinju za vrijeme pro­ У селу Вранићима сакупл>ено je 135 кг šlog Ramazana organizovao je niz korisnih predavanja, кукурува, a дароваше 40 кг: Хасан Сплноkoja su održavana u prostorijama Gajretove radionice вић, no 10 кг: Мехмед Мехмедовић, Мехмеa održavali su ih naizmjenično gg. Mehmed ef. Čoloдовић Але, Суљо, Муран Реџо и Хусо, Силman, Mustafa Busuladžić, Ejub Kabil, Mustafa Erkoновић раид и X. Јелчиновић Омер, Дедић čević i dr. Predavanja su bila svaki put odlično pojjeДедо", no 5 кг: Јусић Фехо и Пашпћ Зејир, ćena a teme predavanja bile su vrlo birane i po sa­ те Мехмедовић Ђулага. držaju dobro obrađene. У ч^лу Равони je сакупљено 98 кг куPored predavanja održana su dva-tri sijela sa ma­ кувуруза, a дароваше: 20 кг: Мујо Хоџпћ, lim pozorišnim komadima, te je članovima dato malo no 10 кг; Хоџић Мухарем, Алија и Ибрахим, i razonode. Sa jednog od ovih sijfcla 'po-'lato je pozdravno Дивдар Мустафа, Муминовић Мехо, Зулкић pismo i izjava zahvalnosti predsjedniku Glavnog odbo­ Халил п Мешко Ш абић, 8 кг: Ш абан Арап. У селу Башићи сакупљено je 96 кг куra Gajreta g. Dr. Hasanbegoviču, obzirom da je nje­ за, те продано 10 лиот. „Лигеи, у селу govom intervencijom postavljen vjeroučitelj na има 45 листића, a Омер Јелчиновић je šnjim školama u kojima ima preko 400 muelin •купио сам 35 листића. Укупно Дин. 100.— djece, a već tri godine nije im se predavala vjerom Pismo je ispred muslimana grada pisalo oko 50 uglednih građana. Д обровољ ни п рилози Iz Sarajeva: Gosp. Ismet Nikšić, trgovac poklo­ nio je muškom Gajretovom internatu u Sarajevu dva kubna metra bukovih drva, na čemu mu je uprava zahvalna. IZ LjllbuSkOg: gđa Marija Đerić iz Prnjavora po. slala je u pismu Sadik ef. Sadikoviću 40 Din. za Gajret, pa joj Glavni odbor zahvaljuje na poslatom daru, koji nam je doznačen iz Ljubuškog. Iz Orahovice (Bileia) Prigodom svadbenog sijela g. Rifata Bajramovića iz Orahovice na 15. marta uspio je pretsjednik odbora g. Hajdar J. Bajramović da sa­ kupi svotu od 107 Din. dobrovoljnih priloga za Gajret, koju svotu darovaše gg: po Din. 10: Mladenci, Hajdar Bajramović, Murat Pervan i Andrija Jovović; po Din. 5: Nazif Bajramović, Ali ef. Dreca, Nazif Pervan, Alija Pervan, Ahmed Mehmedbašić; po Din 4; Salko Pervan; Din. 3: Ibro Baj­ ramović. Ostatak darovaše prisutna gg. na sijelu njih 24 po 2 i po 1 Din. Svima darovateljima topla hvala, a mladencima dug i srećan životi № Котор Вароши. У селу Хадровцима (К. Варош) савупљено je 8а Гајрет 264 кг куку- Rad Gajreta u Gor. Tuzli Mjesni odbor Gajreta u Gor. Tuzli razvio je živu društvenu akciju. Inicijativom uglednih građana, a uz pripomoć samog stanovništva Gajret rapidno napreduje u ovom kraju. Među radništvom u Majevici živo radi povjerenik Mjesnog odbora g. Emin Muratagić, a lako isto i među činovništvom *Montanike“. — Ovih daDa među radništvom u solari Simin Han primio se je također povjereništva isprobani sokolski radnik i prijatelj Gajreta g. Veljko R. Pantić, pa se je nadati da će i on polučiti zadovoljavajući uspjeh. Inicijativom uglednih hanuma u Gor. Tuzli, a uz pripomoć bivše Gajretove pitomice gđice Safije Pašić, osnovano je za sada povjereništvo, a nadamo se, po­ što ima volje među hanumama, da će bivša pitomica Gajreta poraditi da se do skupštine osnuje i odbor. Rad Gajretova povjerenika u Kamen-gradu Novoimenovani povjerenik u Kamen-gradu g. Rizo Kapetanović stara se da radi u duhu datih mu uputa na poliu narodnog prosvjećivanja, pa u tom po­ gledu polučuje i uspjehe. Pred nekoliko dana dozna­ čio je Din. 103. i to Din. 55. kao prihod skupljenjprilikom držanog predavanja „Narodna prosvjeta zasniva se u porodici14. Poslije je pročitao popularno Gajretovo 83 �Остојвк, Загорац и др., Ристо Чоловић, гђа Хуее Ханџића, Шотрвћ Милан и Алајбеговић Оиер еф. По 20 — Дин: Сулејман Балнћ, Крпо М. Сулејман по-: шт р, Гујућ Сулејман. Халилхоџак Омер еф, Инж. Салко Ђикић, Лакишик Салихага, Колаковик Вејсил, Хаџиоман Хасан, гђвца Пролик Сидика, гђица Назечик Заха, гђица Фахр* Орман, гђица Хатиџа Ћвпшк, Н. Н , Грчик Хашви, гђица Омерагик Зејна, гг. Цервћ Мустаф* еф, Бранко Иванвшеввк, Беклнја Ибрахим, Симо Твца, Рвзввк Хусевн еф, Војвн Бјелвца и Aktivnost Gajreta u Bos. GradiSki гђвца Зејна Черкик. По 10'— Д вн: Ламбета Урош,. U toku mjeseca januara Mjesni odbor u B. Gra­ Каран Милан, Лехо Мехмед, Њ Н., Н. Н., Н. Н., diški radio je na osnivanju ženske sekcije, te je na Крп ) С. Сулејман, ЕГала Салих, Бранко Пикета, Ала27 januara ista organizovana. Konferenciju je vodio га Драче, Саво Каблар и Авдага Бајгорвк. По Дин 1 6 — Н. H-, По 30’— Двн: ггД р Перо 'Мандвк, Салpretsjeđnik g. Dr. Ismet Popovac, te je po njegovom izlaganju o potrebi osnutka ženske sekcije, jednodušno ко Ћвшвк, Душан Тамивџнк и Демвроввк Цемал; prihvaćena ova misao i odobrena. U odbor su unišle no Дин 6 '-- Н. Н , po 5’— Двн гг. Н. Н., Н. Н., и gđe i gđice: pretsjeduica Muhiba Tafro (supruga di­ Калајџик Ибрахвм. Свој наведоној господи прилагачвма и оввм пу rektora gimnazije), potpretsjednica 'Hanumica Sokol (supruga por. čin.), sekretarica Hatidža Mujadžić (kćer­ теи вајтоплвје благодарино. — Исто тако дужност нам je топло се захвалвти и ka posjednika), blagajnica Popovac Ruža (supruga sreekog ljekara), članica bez funkcije: Rasema Bu/aljko, onoj гг. која дароваше своје првлоге за томболу и бифе. Sidi ka Šepić, Hanumica Džumhur, Fatbna Hercego­ Овогодишља забава Гајрета у Мостару исто тако као vac, Ajiša Pletilid, Vasfija Džumhur, Zebra Mujadžić, прошлогодишње забаве, била je најуспјелија приредба у Мостару у цвјелој сезони, na je в то доказ више Sabra Selman i Emina Pračid.t . Ova sekcija već je održala nekoliko nedjeljnlH *солико Гајрет u његов рад навлази на првзнање код sastanaka i sada broji oko 50 Članova. Članice ženske сввх елојева нашега народа. Ова и овака пажња пре'ајрету, даје Гајретовим раднвцвма потстрека да sekcije moogo su pomogle' u'radu oko ovogodi .dišnjo ма Гајр своје дј* дјело наставе удвострученом снагои и пожрzabave, a same su prikupljale bogatu tombolu. predavanje „S:»mopomoć“ od ing. Bubida Za sada povjereništvo broji 12 članova, ali je sigurano da бз se taj broj povedati. Na 2 decembra pr. godine organizovao je anafalbetski tečij, a pohađa ga redovno 55-60 slušača. Program je ved svršen tako da de u toku mjeseca aprila održati i ispit. Nadalje je povjerenik osnovao i Narodnu čitaonicu, koja vrlo dobro funkcioniše. Sad radi na obnovi Mjesne zemljoradničke za­ druge, koja je nekad opstojala. c 'У I Прилози забави Гајрета у Мостару ml т Дсброво.7>не прилоге за забаву дадоше слиједека гг: Феић Ибрахим еф. Двн*400’—, Хафаз Омер еф. Џабвћ Дин 250'—, no 200’— Дин: Сиаилага Ћемаловић, Џабвћ Мустафа u спнови Ристе Шапна, no 100'— Дин: X. Авдага Балић, Ч£до Милвћ и др,, Рпсто Сјернн, Јово Гредвћ, Милисав Милушвћ, Тошо Њуњвћ, Мвхо Пешко, Петар) Шотрик, Др. Омер Хадроввћ, Ахиетага Ефица, Др. Веселин Семиз, Др. Анте Мадпраца, Мустајбег Арпаџић, Али еф. Ориан, Куртоввћ Алага, Iter. високо Преосвештенство Епископ Симеон, друштво „Просвета4*, „Напредак“ „Итихад“, Хусз Капетановић, Инж. Кпсић, Омер Хаџиосмановић u Хаџиомероввћ Осман Дин 150'— приложише гг. Браћа Авдвћ. По 50'— Дин гг: Ћашвћ Хасан, генерал Радовановић, Пашвћ Салих еф , мајор Али.а Ђемиђвћ, Угљеша Радојчић, Хасан еф. Apmџчћ, Шемвћ Салвх еф, Лакишић Але еф, Главовић Авдија, Коло Српских Сестара, Бугаатлија Мехиедбег, Н. Аранђеловик, Др М. Рвђановик, Садиковик Ш ериф. Мустафа М. Тхишик, Брака Залвхик, Јахик Ибрахим, Карабег Ибрахии, Душап Шаин, Мило МилуTf новик, Давид Коен, Пахер и Кисик и Симо Мрвв. По 40 Дие: Дадвк Сиаил еф, Вејзоввк Салвхага и Билал Шериф. По 3 0 ' - Дни: К-нфорти, Ђорђо 84 У т е м е љ а ч и и д о б р . Г а Јр е т а Упнс добротвора и утемељача Гајрета T okom године 1934 усисаше се за добротворе Гајрета слвједека гг.: из Сарајева: прсф. Абдулах Зечеввк и Неџатбег Сулејманпашвк, вз Кладња: г. Мехмедалија Смајловик. За чланове утемељаче Гајрета: вз Нвша: г. Радомир Јовановик, шеф Берзе рада, из Жепка: гђа МилК4 Зрнвк, из Стоца: Мехмед Гребвђела, Бехија х Ризванбеговик, Мухамед С. Басарик, грађ. предузетнвк и Ћамила х. Ш а ац, супруга управ. поште, из Мо стара: Савез набављачквх задруга у Београду упиеао je з* члана утемељача рахм. Мустафу Н. Ћишвка, из Гор. Рахика (Брчко): Хасан Хасанбеговвк, општ. биљежник, из Маглаја: Мустафа еф. Талик, надз. пут<*ва, из Добоја: г. Шемсудин Сарајлик упвсао sa члана утемељача свога рахм. оца Изета Сарајлвк, из Сарајева: Месуда х. Хасанбеговик иФехвм Имамоввк, благ. жел>. радиоиице, из Котор Вароти: Максим Тешик, вародпи послаивк среза . котор-варошког и Милан Мирковвк, индустријалац дрветом, из Мнлетковпка (Чајниче' Мухамед Диздаревик,. учитељ в Мурат Пашик, претсј. општине, из Мркоњик Града: Зухдија Борик, зван. суда и Хасан Рупвк, војни извјеститељ, вз Которског (Дервента); Касим Хрничик, из Л>убушког: Мехмед Билик, из Београда: Код мјесног одбора Гајрета у Високом упнсали се ва члана утемељ 1.ча гг. Крствк, ПопМитик и Шајновик трговци. , . . �?/■> i/ / / % ; ;; B anka (Jajret d. d-, S arajevo Akcijski kapitalrMn./4c,n Din. 2,dob.ood- м ЈГ '■/// '// /// Ћ /// Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za tr­ govanje sa valutama i devizama Zavod je, također i pupilarno osiguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne kuljurne i humanitarne ustanove. Od čiste dobiti daie 6% KULTUR­ NOM I PROSVJETNOM DRUŠTVU „GAJRET“. Sve doznake u domdv.ni i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantni. Uloške ukamaćuje najpovoljnije i ispla­ ćuje iste u svako doba. /// ш ,// Ш '/// Џл V Џ Ш Wt Ш Џу. \ \ \ v \ \ \ y \ чv v v \ \ \ \ \ 4 \ \ \ \ \ \ \ w v v \ \ \ \ \ , ' 3 .......... шшттшшш¥ Islamska dionižka štamparija| u Sarajevu izra g ju je s v e u š t a m ­ p a rsk u stru k u sp a d a ju če p o slo v e b r z o 11 Jeftino i ukusno i U sv a č ije m je in teresu da s v e potrebne tis k a ­ n ic e n a b a v i kod Isla m ­ s k e d io n ičk e šta m p a r i­ je u S arajevu . �Gajreiova z.s.o.j. u Sarajevu Regtstrcvana Je 4 fe b m a ra 1933 godine Broj zadrugara p o p e o se na 700, a broj upitanih udjela iznosi do danas preko 2000. Cilj Gajretove- zadruge je da putem samopomoći sav naš kućni i domaći obrt postavi na zdravu zadružnu bazu i da na taj načinpfe^rši naš privredni preporod. Zato je dužnost svakog svjesnog muslimana da pomogne ovu akciju sa upisom bar jednog udjela u ovoj (tajrctovoj zadruzi. Jedan udjel stoji samo 100 Dinara, a može se otplatiti u 10 mjesečnih rata po 10 dinara. Na taj način je omogućeno svakome, pa i onome siromašnijem, da postane zadrugar i da pomogne ovu plemenitu akciju koja će u budućnosti naš nezaposleni svijet spasiti od ekonomske bijede i siromaštva. IpeSujemo na žlaaave da se nastoje da ne može sve Gajretove radnike, prijatelje i upisuju u Gajretovu zadrugu i da ostane niko izvan zadruge ko god da upiše bar jedan udjel. Gajretova zadruga bavi se i svim vrstama štednje. Kao vrlo zgodnu vrstu štednje ističemo štednju za Stipendije i miraz. Uskoro će se Gajretova zadruga početi baviti i sa ostalim granama poslovanja. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/1d5a624af2d3f9c4261586318b1e8654.pdf 9284b89fa218fbf1071376d9e98bb59e PDF Text Text САДРЖ АЈ: Уредннштво: Мерхум Др. Сафветбег Башагнћ Hamid D izdar: M irza Safvei Hafiz Muhamed Pandža.- Heroji volje Хајрудив Ћурпћ: Соколски спет Гајретов лривредни препород иише u p o *. ШвФкија Бубић: Идеје водпље — Trgovačka govornica — Школа текстил* ног плетења у Сарајеву— Našem privrednom podmlatku Са I /вдовне главне скупштние Гајретове Привредне и Креднтне вадруге с. о. ј. у Сарајеву Мерхум Др. Ејуб Мујезнновић Dženaza rahm. Dra Bašagica Г Д Ј Р Е Т О В Г Л А С Н И К : Гајретове ириредбв: Велика Гајретовазабава у Власеннци — Gajretova zabava u Ključu — Zabava mjesnog odbora Gajreta u Lokvama (srez Stolao) — Gajretova godišnja zabava u Doboju — Велика Гајре- това забава у Бањалуци — Gajretova zabava u Gračanici. — Naše rahm etlije; Merhum Husejn ćehajič — Razne v ijesti: Gajretova Bajramska »Sergija« u Derventi — Pri­ lozi kurbanskih kožica za Gajret u Bihaću — Darovatelji kurbana Gajretovim internatima — Darovaoci kurbanskih kožica Gajretu u Banjaluci — Darovane kurbanske kožice Gajretu iz Dervente — Сакупљаше зкивеасних намирница за Гајрет у Дервенти — Osnivanje odbora Gajreta i Gajretove čitaonice u Tur. Lukavcu. 1 MAJ CAPAJEBO 1934 Н з д а је Г л а в н и о д б о р Г а ј р е т а у С а р а је в у Г лп вп п и о дговор н и у р е д н и к : Х А М И Д К У К И Ћ БРОЈ 5 �Ogl asuj t e u listu ,,GAJRET“ Гајрет, лист друштва Гајрета излази сваког 1. у мјесецу, a цпјена му je ea наш у Отаџбину 60 динаранагодину, a за све остале земље преко границе 120 динара. Ђ ациГајретови пптомци добивају лист у полацијенекодГлавног Одбораили код управа Гајретових конвикта. Власник друштво пГајрет“ — Одговорни уредник: Хамид Кукић. — За Исламску дионичку штампарију одговара директор Абдурахман Мешић. л �Мерхум Др. Сафветбег Башагић Престало je да куца животно било једног од првих и вајодушевљевијих оснивача друшгва Гајрет. 9 апрвла иреселио се на ахирет наш књижеввик и културни радник Др. Сафветбег Башагић. Престанком његова живота, нестало je прве личности једне генерације којој je судбина досудила да прва отпочве културвпм радом међу босанско херцегоначким муслиманима. Његовој личности суд-'' бина једосудила да понесе борбени бајрак ва вови прогрес нас муслимана, a он га je часно и понио. И оног критичног момевта, године 1903, кад je окупаторска влада преко појединаца хтјела да омете освивање Гајрета рахм. Сафветбег Башагпћ, својпм родољубиBiiu радом, повајввше je допривио да ве успију ометаља воједиваца и да се ударе темел»и давас вајјачој културвој тековави муслвмава Југославије. To je једна од вајвећих внслуга рахметли Сафветбега sa Гајрет, довољва да га муслимави сматрају својим великавом. Само друвхтво Гајрет, свјесво великог удјела рахметлије у своме опставку и љегову првом полету, вије викад ваборављало свога првог претсједвика, истичући му сваком прилпком своју благодарвост. Год. 1926, приликом прославе тридесеттодишњице његова културвог дјеловања, Гајрет, у8 учешће све евоје омладиве, прославио je овај ввачајви јубилеј, јер je Мирвин културви рад сматрао и својпм радом и јер je у њему гледао првог пиовира евојих вастојања. Исто тако, sa врцјеме прославе двадесетпет — годпшњице свог културног дјеловаља, г о д п в е 1928, друштво Гајрет пменује рахметлију почасвим претсједввком и, дајући му ову в>ему доличву улогу, укавује му почаст -п с даје прибвање његовим saслугама. У оквиру својих тадањих свечавоств, Г ајрет открпва п његову бисту, којом се приликом даје омладини могућвост да прославп свог омвл»евог књижеввпка. Г1о жељи рахметлије, Fajрет прима и његове спвове у своје ивтервате у Фочи и Бихаћу, a стара се в да Сафветбег буде сахрањен ва достојво мјесто и, као посл.едву почаст и акт пиетета према мерхуму, своме оснивачу, вуди његовој породици да га сахравн о свом трошку. Своју љубав и евергнју коју je рахметли Сафветбег увидао у вграду Гајрета веће и ве могу повољења викада 8аборавити. Ta љубав и рад љегов sa Гајрет остаће једна од 85 �најсвјетлијих стијена у Гајретовој вгради чији сјај неће потамнити. Ниједан наш писац није 8ашао толико у наше породице као што je Мирза. Бли8ак њиховом осјећању, одгоју и традицији, он je освојио наше и писмене и полуиисмене слојеве. У своје вријеме, мало у којој грађанској породици да се није наизуст знало no иеколико његових пјесама из „Трофанде“ , a било их je гдје се внале странице, na и цијелп чинови „Абдулах П аш е“, или „Боја под Озјом“. Дилетантске дружине нису могле ни да се 8амисле 6es његових комада. Сафветбег Башагић значио je, често пута, почетак и крај књижевног обравоваља и био, у највише случајева, једини sa ког се знало. Отуд, И 8 те популарности и његов звачај у културном погледу, вначај какав у предратно вријеме није имао ни једап наш књижевник муслиман. Сафветбега Башагића као историчара треба свакако да вначајније подвучемо. Он je први који, као познавалац источних јеви• Hamid Dizdar. ка, овоју љубав за Босну и Хврцеговоау ц за ’ њену прошлоот документује овојим дјелама: „Кратка упута у прошлост Боене и Херцеговпне“ в „Бооавци a Херцеговцц у исламској вњижевноети". Ова два дјела као прва ове врсте у иопитивању прошлости муелимана у овим крајевима вначајна су, јер су камен темељац ва рад у овом правцу и јер су неопходна у изучавању наше прошлости. Сафветбегу Башагићу као нашем првом пнтелектуалцу пало je у дужност да се посвети свим гранама нашег јавног живота. 0 туд он и нпје био у стању да се посвети само свом књижевном и ваучном дјеловању. И није, пз овог равлога, на овом пољу M o ­ rao да даде оно што би се могло да очекује од књижевника и ваучвика његова калибра. Али што вам je ива себе оставио то су дјела коja су вам блиска и 8ато драгоцјева. Међу нама он je извршио своју племениту мисију као ни један други, и зато нека га Бог награди на ономе свијету. Рахмет-ул-лахи алејхи рахметен васиах! УРЕДНИШТВО. л i> ' t ТП ТД 1,_ S a fv c l o m ladin e 1 učitelj g e n e ra c ija Evladuna ekbaduna (Naša omladina, to su naša plu­ ća.) Muhamed a. s. „Malo nas je bilo, ,ali smo bili junaci", rekao je nedavno rahmetli dr. Safvetbeg B ašagić. T o je rečeno s potpunim pravom, jer ta jedna jedina rečenica sa ­ država jednu čitavu istoriju. T a rečenica u svom kon­ ciznom i malom obliku kondezovala je u sebi jedan veliki napor i to je, ujedno, posljednja riječ jedne ge­ neracije, generacije koja je požrtvovno i zdušno pre­ uzela na sebe ogroman teret i zadatak. Ona je taj te­ ret i donijela na metu. Zadatak koji je nametnula se ­ bi, ova generacija je ispunila i opravdala tako samu sebe: otvorila je našemu narodu oči i pripravila da­ našnju mlađu i najmlađu generaciju na život, ovakav kakav jest, kakav nas žulji svaki dan svojim teškim bremenom, koji bi nas, inače, da nije bilo tih junaka, pregazio, smrvio, uništio i slistio sa zemljom. Svoju egzistenciju, kakva god je ona danas, imamo da zah­ valimo u prvom redu tom malom broju ljudi, junaka duha, koji su, pod vodstvom i poletom Mirze Safveta, presjekli jednu neminovnu agoniju umiranja i nostal­ gičnu otupjelost, apatiju prouzrokovanu propašću tur. skog carstva. Jedan smio i snažan prerez hirurškog noža, koji je donosio nove ideje, novi duh, novo vri- 86 jeme, i začmalom tijelu naše sredine i fatalističke ba­ ruštine vraćena je ona životna vitalnost potrebna za bitisanje i napredak. Operacijaje uspjela. Bez toga, muslimani Bosne i Hercegovine bili bi i danas na istom kulturnom nivou gdje se nalaze muslimani Crne Gore, Južne Srbije, Bugarske i t. d. Mirza Safvet je onaj v.liki genije našega naroda koji je, kao da ga je sam a providnost poslala, došao u pravo vrijeme. On je dugogodišnjim strpljivim ra­ dom izveo jedno veličanstveno djelo obnove i prepo­ roda našega naroda, da njegovo djelo, gledano iz retrospektivnog zakutka vremena, izgleda ogromno i ono u sebi nosi klice džinovskog zamaha. Meni je ovdje cilj da u uskom okviru jednoga članka prikazem rad Mirze Safveta kao učitelja i vo­ đe omladine. 0 tome se, istina, nije dosad pisalo, ali to ipak neće biti teško kad se ima u vidu da je sva­ ko njegovo djelo imalo širokog odjeka u narodnim masama, naročito kod omladine. N aša omladina se kroz puna tri decenija, pa i više, napajala i živila sa­ mo od njegova duha i njegovih djela. A njegovo djelo, razgranato u više pravaca, bilo je mnogostrano i plodno, �I sama ličnost Mirze Safveta nosi u sebi nešto što je drugima neshvatljivo. Iz njega je klijala duša Bosne i duša muslimanskog elementa u našim kraje­ vima. Dobro je jednom uočio g. Ahmed Muradbegović, pišući o rahm. Bašagiću. da u biću bosanskog muslimana žive tri vrijednosti: ponos, dobrota i iskreni patriotizam, odnosno rodoljublje, privrženost rodnoj grudi. Te tri spone pisale su istoriju bosansko-hercegovačkih muslimana. Ti osnovni elementi komponovali su i složili jednu jedinu bazu za njihov socijalni, nacionalni i kulturni razvoj. Sve ovo utjelovljeno je u njihovom životu kojim su, ograđeni, živili stoljećima čuvajući sve svoje rasne odlike. Radi toga je i razum­ ljivo ono teško privikavanje muslimana novim prili­ kama. Dok su braća hrišćani bez predrasuda prihva tili sve što je Austrija, poslije njenog ulaska u naše krajeve, kulturno i prosvjetno unosila da podigne na rod, muslimani su to sve gledali prijekim okom i mr žnjom. Nastao je težak položaj. Prijetila je opasnost ne samo duhovno-socijalnom nego i ekonomskom op stanku. Narod se našao na teškoj prekretnosti. Upra­ vo u tome očajnom i beznadnom previranju' pojav­ ljuje se naš Mirza. Tada započinje njegov književni i kulturno-socijalni rad. Početci su bili teški, kao i svugdje kod ovakih velikih1-djSla. Ali se Mirza pri­ klanja glavnom nosiocu snage svakoga naroda — omladini. I u njoj dobiva glavni oslonac za sva daJK na pregnuća koja koja su, kako znamo, doniuHgt s i ­ gurne uspjehe. Ličnost Mirze ^afveta, kako rekosmo, nosila je u sebi sve odlike intelektualnog pregaoca i umnog velikana koji se srastao potpuno sa narodnom dušom. To i jegovo spuštanje na razinu sitnog građanskog svijeta najviše je koristilo ostvarenju njegovih ideja. „U njemu je koncentrisana opća narodna duša, osje­ ćaji, koji su pristupačni svakome najprosječnijem inteligentu kao i masi. Što više, iz njegove poezije iz­ bija narodna umotvorina više nego li sv’ uticaju istoč­ nih i zapadnih velikana u pjesmi i prozi1*. Mirza Safvet je najpopularniji muslimanski knji­ ževnik i javni radnik. Njegova popularnost u narodu i iskrene simpatije koje je naš narod oduvijek gojio prema njemu manifestovale su se u mnogo prilika, a naročito na proslavi Gajretove 2 5 - godišnjice i na njegovom impozantom pogrebu. Ta popularnost je posve razumljiva i njeno objašnjenje »može čovjek naći na više strana. Dovoljno je napomenuti da se stihovi Mirze Safveta, sočni, lijepi i jezično čisti, deklamaju skoro 35 godina po prostorima Bosne i Hercegovine, po svim Sijelima, zabavama i večerima. Svako, pa i najmanje dijete, čuo je od 1900 godine do danas nešto o Mirzi. 0 njemu se uvijek govorilo sa ljubavlju i poštivan em. A zar on nije u svojim djelima najširim narodnm slojevima dao svijetla imena i djela naših predaka koji počiniše čuda na kulturnom i bojnom polju turske carevine, a da za te velikane mnogi nisu ranije ni čuli ni znali? Zar se on nije borio protiv mraka i neznanja, protiv svega i svakoga, da narod otvori oči i osvijesti se ? Zar Mirza nije našem narodu otvorio mnoge kulturne i socijalne ustanove koje jo š i danas vrše svoju misiju i daju generacijama koristi? Zar se on nije borio „svijetla lica. svijetla čela — za načela i za djela1* izvrgavajući se i sam opasnosti ? A to narod zna i cijeni. Ovdje bi se mogla točno primijetiti Guyanova tvrdnja, da jedan pjesnik, ili čovjek, može u svome vremenu potpuno uspjeti samo onda ako je on i njegov rad potpuna jeka vremena. A dr. Safvetbeg Bašagić bio je potpuna i gromoglasna jeka svoga vremena. * Djelatnost Mirzina na književnom polju i njegov naučno - istorijski rad može se razdijeliti na tri grupe, i to : 1. ) Pjesnički, 2. ) Dramski i 3. ) naučno - istorijski. U svim ovim granama imao je uspjeha. Kao pjesnik počeo se javljati vrlo mlad i već prvim svojim radovima osvoja publiku i pridobija za sebe naš svijet, specijaluo omladinu kojoj svojim tečnim stiho­ 87 �vima pokaziva nove puteve i staze. Mnogi njegovi stihovi imaju čisto pedagošku i didaktičnu potku i svrha im je, uglavnom : poučiti, povesti ljepšim putem i boriti se protiv zaostalosti, zla i konzervatizma u narodu. Mirza žrtvuje mnoge umjetničke i čisto estetske nijanse svoje osjećajne lirike jednoj ideji, cilju, da muslimane okrene novim prosvjetnim prili­ kama. Svoj fizički rad u mnogim institucijama, koji je pored dunovnog bio potreban, potkrepljuje on stihovima da tako pisanom riječi, zaodjevenom u lijep pjesnički slik i oblik, bude pristupačniji i prijemljiviji širim slojevima : Djeca bez škola — Siročad g o la ! A narod bez djece obrazovane — Šta je ? ah - šta je, pitate je li? Narod bez djece obrazovane, Narod je koji budućnosti nema, Narod je kom su određeni dani, Kom se više glave Jcobni udes sprema Da ga utamani. U svjetlu mašine, eletrike, stroja, U svjetlu kulture gdje se danas ž iv i: Pomoću uma ii’ pomoću znoja. Borba za opstanak sve narode budi, Da školuju jdjecu, da postanu ljudi, Snaga i bogatstvo u školi se stiče, Obraz, pravo i dom s naukom se brani. Svemoćna kultura ko tigar riče, Da nas utamani. Dajte u škole, Djeca vas m o le! Mirzin poklik „Ustaj omladino mila,“ složen u njegovoj himni spjevanoj društvu Gajret, primljen je s ozbiljnošću i oduševljenjem, i već prve godine poslije objaljivanja ovoga poklika priliv djece iz muslimanskih porodica u „đaurskim" i „vlaškim " školama, kako su ih tada nazivali, bio je osjetan i dobar. „Prosvjete nam treba ko hljeba," pisao je Mirza znajući u kakvom teškom položaju se nalazi naš svijet u to vrijeme. Gledao je u isto vrijeme neobičnom pronicljivošću našu crnu budućnost, ako narod ostane indiferentan i fatalistički disponovan za sve novotarije i zahtjeve koje je naturivalo sam o vrijeme. A koliko je svojim inteligentnim rasuđivanjem ovaj čovjek, pun filozofskih misli, znao prorokovati tešku budućnost našega svijeta kad ga vrijeme i događaji materijalno i moralno razoružaju, neka posluži ovo : Sjetite se naše budućnosti klete, Sjetite se borbe koja na nas čeka Prvih decenija dvadesetog vijeka. 88 Zamislite u njoj svaki svoje dijete Bez vašeg imanja, bez zanata, znanja,— Bez svega što njemu u životu treba: Bez ćevaba, pite i bez kore hljeba. i to se dogodilo. Ko je, jo š tada, poslušao Mirzine savjete, nije se pokajao. Mirzino se proročan­ stvo ispunilo, do u tančine. Prve decenije ovoga vi­ jeka, u kojima smo još i danas, zagrozile su mnogim egzistencijama, upropastite imanja i domove i baš danas je najviše muslimanske sirotinje u svim našim krajevima. Zašto? Obješnjenje je lako naći u Mirzinoj opomeni koju je uputio muslimanima prije pu­ nih 35 godina. * Svojim prvim nastupom u javnom životu Mirza je svjesnoj omladini i konstruktivnijim grupicam a donioj-adost, a njegove metode i ideje, pomalo revolu­ cionarne za ono vrijeme i suviše slobodne za konzer­ vativni zavojevački režim, zbunjivale su austro-ugarsku upravu. Naročito su im bila nesimpatična nacionalna eksperimentisanja u zaposjednutim krajevima i osvještavanja širih slojeva u nacionalnom duhu. Zabrinja­ valo ih je i to što je u to doba počela da se rasp i­ ruje borba za vjersku autonomiju i što se formira zakulisni pokret nacionalno svjesne omladine i drugih vjera. Syoju nacionalnu misiju Mirza je izražavao na \ način, da je svestrano budio svijest o narodnoj veličini i istoriji bratskih plemena, junaštvima naših djedova i zajedničkoj ljubavi među braćom drugih vjera. Njegovo uvjerenje bilo je vjerovanje u nacional­ nu čistoću našega elementa, a nacionalizam mu nije bio samo u imenu i opredjeljenju prema jednom ili drugom plemenu u našoj današnjoj nacionalnoj kon­ stelaciji, nego u instinktu i u krvi, gdje je on najpri­ rodniji i najsnažniji i odakle se nikad neće izbrisati taj osjećaj, kako to pravilno rezonuje i g. Ahmed Muradbegcvić. Otuda možda i tvrdnja da „Od Trebinja do Brodskije vrata nije bilo Srba ni Hrvata", a da smo ipak, svi, bez obzira na vjersku pripadnost, jedno. Jedna jedinstvena etnička cjelina sa svim zajedničkim jezičnim, karakternim, foiklorističnim i krvnim elemen­ tima. Što se Mirza malo više priklonio i orijentisao uticaju ondašnjeg hrvatskog romantizma u njegovim književnim djelima, nije uzrok njegovo eventualno po­ litičko opredjeljenje. Bože sačuvaj 1 Mirza je uvijek izbjegavao deklarisanje na ovoj čistoj plemenskoj osnovi. U ono doba je Bosna bila u sklopu zemalja monarhije, pa je i sav kulturni Život ovih krajeva bio slobodnije okrenut i vezan sa Zagrebom, tadanjim centrom južnoslovenske propagande i nacionalnog buđenja okupiranih krajeva. Mirza je volio i Srbe i Hrvate podjednako. Svi su mu bili jednaci, braća. Oborio se jednom na Tur- �ke i jašno manifestujući svoje osjećaje opisao je po­ raz turske vojske na Kosovu poliu, kad su Bošnjaci sa Huseinom kapetanom Gradaščevićem (Zmajem od Bosne) ametice potukli tursku vojsku. Ta se bitka dogodila na istom mjestu gdje je nekad Srbima pro­ palo carstvo. Mirza tu ovako kaže: Stani, stani krvoloče kleti, Da sin oca na sinu o sv e ti. . . * Pored nacionalne propagande, koju je vršio me* đu muslimanima, njegovi neustrašivi, borbeni istupi, koje je austriski režim gledao prijekim okom, okarakterisali su ga kao čovjeka od riječi i akcije. Ti nje govi istupi, od najranijeg djetinjstva, prikazuje ga kao nosioca novih shvatanja i rušioca konzervativnih obi­ čaja i predrasuda. Jo š kao malo dijete, priča mi ne­ davno g. Hamdija Mulić (Ata Nerćes), bio je Mirza u Konjicu, gdje mu je otac bio kajmekan. Išao je u nekteb pred hodžu Begu Alagića, starog i konzervativnog muslimana, koji je sve običaje smatrao božijim zapovijedima. Jednoga dana došao je mali Safvet u mekteb u visokim Iakovanim cipelama. Nastala je u sunufu (razredu) uzbuna. Hodža ga 'je s pogrdama istjerao na sokak, govoreći da ne uiiosi „vlaške i ća^ firske kundure“ među dječicu i (da ne pogani sunufa. Spor je jedva riješen. Ove cipele donSo^e\našem bi dućem pjesniku Osman Mahzar paša iz Carigrada. _ P aša je bio u rodbinskim vezama sa porodicom T|ašagića i došao im jecu posjetu. Kod hodže je i intervenisao i otac g. Harpdije Mulića, Ali efen dija, jlabkoji je, tada, bio kadija u Konjicu. Edhem ef. Mulab- su ali je nenadno otpušten, jer se zamjerio Thallozy-u Vrlo je dobro poznato i njegovo stojičko i narodno držanje pred Grofom Tisom, koji je za vrijeme rata bio došao u Sarajevo s ciljem, koji je mnogima dobro poznat. Mirza se svega toga nije bojao jer je volio na­ rod, radio za njega i ovako rezonovao: „Mi stojeć na pragu našeg preporoda, radimo za sreću doma i naroda,“ Da nije bilo Mirze muslimani Bosne i Her­ cegovine ne bi bili ovo što su danas. On je volio žarko svoj narod i davao mu sve, ne brinući se ni­ malo za sebe i svoje materijalno obezbjeđenje, kao što su to činili mnogi drugi. Taj isti narod, međutim, učinio je na uštrb Mirzina čisto naučnog i istorijskog rada veliki zločin povukavši ga, skoro silom, u vr­ tlog sterilne politike. Tim zl činom našega naroda, možda i nehotičnim, nad Mirzom, spriječeno mu je ozbiljno" studiranje i daljni intenzivni rad kojim bi stvorio- mnoga djela od svjetskog značaja, a on je to mogao i trebao da nam da. On je bio predestiniran za naučnika svjetskog glasa i imena, koji bi „spojio Istok i'z ap ad ". Ovaj težak zločin naroda nad njim osjećao je i on sam i to ga je tištilo, o čemu nas uvjeravaju i ovi stihovi: Pjesma i muzika, djevojke i piće Prije Sii mi mogli razvedriti žiće, A kad me u vrtlog politike baci Udes — sšm sam sebi zagonetno biće. Da završimo. Rekapitulacijom čitavog Mirzinog djela, može se odmah konstatovati, da je za nas, za temu ovoga članka, najblagotvornije i najvažnije kuldić kaže na jednom mjestu da je Mirza i u svojini! đačkim godinama bio središte oko koje se okupljala turno-socijalno djelovanje Mirzino. U ovo nekoliko njegova okolina. God. 1894. Safvetbeg je prešao iz iskidanih fragmenata nije bilo ni moguće prikazati i Sarajeva u Zagreb u namjeri da tamo maturira. Me­ osvijetliti cijelu njegovu ličnost i osvrnuti se na sve đutim, Khuenova vlada mu zabrani polazak škole, a ono što je on učinio za naš svijet. On je bio prvi od naših sinova koji je povikao: uz to mu zabraniše da polaže maturu ne samo u — Udružujmo se! Zagrebu, nego u cijeloj Hrvatskoj i Slavoniji. Kao — Širimo pismenost! studentu bečkog univerziteta bosanska vlada mu je bila odobrila dobru stipendiju od 50 forinti, ali pod — Dajmo djecu u škole! — Pomažimo sami sebe! uvjetom da će 10 godina služiti u Bosni i da neće On je prvi koji se i prhvatio rada. I radio. Mno­ biti član nijednog udruženja. Mirza je odbio stipen­ diju izjavivši da svoje slobode ne bi prodao nipošto go. Kad je izišla iz štampe njegova „Trofanda“, knji­ na svijetu. On je slobodu volio iznad svega, pa je ga pjesama u duhu narodne pjesme, staro i mlado pjevao: „Raj je — sloboda drada“. Bačen je i slog je počelo čitati. Ta knjiga nagnala je mnogo svijeta, njegova njemačkog prevoda „Kratke upute u povijest naročito muslimanskih djevojaka, da počnu učiti az­ Bosne“, jer nije djelo bilo po volji austriskoj vladi. I buku, koju je dotle zamjenjivala sufara sa nerazumlji­ u tretiranju vjerskih pitanja Mirza je bio progresivan vim arapskim hijeroglifima i arabeskama. i slobodan, pa je počeo s arapskoga prevađati hadise Štampanjem drama „Boj pod Ozijorn" i Abduli tumačiti ih narodu onako kako treba, a ne onako lah paša" i lijepim prepjevom „M evluda", u kome se kako je trebalo hodžama. Radi toga je navukao na našim jezikom opisuje rođenje Muhamed a. s., Mirza sebe mržnju vjerskih pretstavnika, pa je dotjerao i je dao povoda mnogima, naročito omladini, da iskre­ dotle da je jedan čovjek i u džamiji govorio protiv no zavoli naš rođeni jezik, jer se dotle sve učilo na njega. Treba spomenuti i njegovo otpuštanje iz držav. arapskom i turskom jeziku. S a slašću su se slušali ne službe. Bio je profesor na sarajevskoj gimnaziji, vjeroki momenti iz svete mevludske noći, a isto tako 8» �še svuda redtovali muški lijepi stihovi iz „Boja pod Ozijom1*: „Karapandžo, moja desna ruko, što si mrke objesio brke . . Tako je naš mulimanski svijet počeo da Čita i piše i da iskreno voli naš materinski jezik. Tako je lakše prodirala i misao o udruživanju i kolektivizaciji, o stvaranju udruženja, institucija, humanih, pro­ svjetnih, potpornih itd. Pored današnjeg najvećeg i najzasluženijeg drštva „G ajret" Mirza Safvet je osno­ vao i mnoga druga udruženja. Tako su osvanuli Klub muslimanske omladine", „Kiraethana , „ Е I Kamer" i druga, sa mnogobrojnim pododborima, ograncima i članstvom u cijelom našem narodu. Tako su stvoreni i prvi muslimanski listovi i časopisi, .0 gledalo" i .Behar". Mirza je svuda potsticao na rad, držao predavanja, davao savjele, vodio omladinu i ostvarivao, s njom skupa, velike ciljeve zajednice. Radi toga se, s potpunim pravom, može reći: Socijalni reformator naše sredine i veliki učitelj generacija. Hafiz Muhamed Pandža: H eroji v o lje Uspomena i , merhum Dr. S a lv e lb e g a B aSag lća ji su bili uzor junaštva, hrabrosti, moralnih kreposti, plemenitosti, kod njih ljubav za radom, naukom i svim onim Što društvo čini naprednim, bijaše spon­ tano.-Znali su cijeniti vrijednost nauke i rada, a nji­ hovo poštivanje i ljubav prema onima, koji su se Snaga duha i*-vo!je daje životu potrebno sposvojim nesebičnim radom za dobro svoje zajednice i kojstvo. Naučiti se'trpiti i pregarati, žrtvovati se i svoga bližnjega žrtvovali, bijaše velika, srdačn a i is­ savladavati, znači biti svjestan svoje životne zadaće^ krena. Rijetko je naći primjera da su veliki trudbe­ Neumorno i nesebično raditi za opće d^bro i u tome nici narodni na polju nauke i rada susretani sa više radu polučiti uspjeh, svojjm radEmT'flridonijeti ipatija i da im je veća zahvalnost iskazivana, neopćem dobru i biti svjestan da si svoju nesebičnu žrtvu za dobro zajednice prema svojim snagam a dao, *gp što je to bio slučaj kod bosansko-hercegovačkih a što si kao čovjek morao učniti, to je najveće za­ muslimana. * dovoljstvo ljudske duj£ew Ali taj rad traži- i naro­ Prije kratkog vremena je iz naše sredine nestalo čite volje i naročite energije; traži ljude jake duhom t čelične voljom, ljude dalekovidne i u radu ustraj­ jednog našeg najznačajmjeg muža zadnjeg doba; ne­ ne. Ti veliki duhovi su rijetki i oni su preznačajni stalo je muža i javnog radenika u čijem radu i životu u životu jednog naroda. Ovi velikani i heroji duha je personificirana čitava petvjekovna historija bo su utjelovljenje svoje sredine i z ’koje su nikli, oni su sansko-hercegovačkih muslimana. U njemu se utjelovila mjerilo snaga i sposobnost svoje zajednice. Po ovim hrabrost i ponos bosanskog bega, krotkost i mirnoća velikanima se mjeri i sposobnost jednog naroda kao darovitog učenjaka, mašta i snaga slatke riječi narod­ i snaga njegova karaktera i njegovih životnih ma­ nog pjesnika, marljivost poštenog bosanskog zanačije nifestacija. i težaka, karakter i uzdržljivost bosanskog age, mud­ Bosansko hercegovački muslimani kroz svoju rost koja bijaše poznata kao divno svojstvo bosanca dugu i burnu, ali slavnu istorijsku prošlost kao naj- državnika i upravljača. Osim toga, to bijaše muž pun čišća grana velikog jugoslavenskog narodnog stabla zanosne ljubavi prema svojoj domovini i svome n a ­ dali su bezbroj velikana, koji su uvijek i pod tuđi­ rodu, pravi i istinski rodoljub, koji se srastao sa svo­ nom ostali vjerni sinovi svoga slavnog slovenskog jim ljubljenim narodom i svojom toliko ljubljenom roda, uvijek ljubomorno čuvajući svoju slatku mate­ domovinom. Uzor patriota i uzor narodni borac. A rinsku riječ. Primivši Islam bosansko hercegovački kao kruna svega toga bijaše istinski prožet vjerom, muslimani su na svoju blagu i krotku slovensku du­ bijaše kao i svaki duhovni velikan čvrst i nepokole­ šu nakalemili ona prirodna i čovječanska učenja uz­ biv vjernik, pravi musliman. Neumitna sm rt pokosi višene islamske vjere, koja je u njima razvila ljubav našeg velikana merhum Safvetbega B ašagića i zauvi­ prema sveme što je plemenito i lijepo. Islam je u nji­ jek ga iščupa iz naše sredine, odijeli ga od njegovog ma razvio ljubav i plemenitosti, vodio ih putevima dragog naroda, od njegove ožalošćene braće bosan­ napretka i bodrio ih da u borbi nikad ne sustaju, da skih i hercegovačkih muslimana kao i od druge bra­ ne poznaju zapreka kad se radi o napretku i uspje­ će po krvi i jeziku, koju je svom svojom pitomom hu u životu. Listajući historiju moramo se diviti ovoj slovenskom dušom ljubio. Prebolan je i pretežak to konstruktivnosti karaktera naših slavnih djedova, ko­ gubitak, jer se takovi velikani i takovi heroji duha, Esteizu bilohi: Vasbir ala ma esabekje inne zalike min azmil umur min azmir umur. 90 �kakav bijaše merhum Safvetbeg, rijetko rađaju. Z ad­ nja četiri decenija društvenog života nas muslimana u Bosni i Hercegovini su ispunjena plodnim radom ovog neprežaljenog muža. On je svojim radom i svo­ jim djelima nesamo ovjekovječio svoje ime među na­ ma, nego je uspomena na njegov rad prešla preko naših granica. On je kulturni svijet upoznao sa našom istorijom i našim životom i mi mu za to moramo biti prezahvalni. Neumornim znanstvenim radom je unio mnogo svjetla u našu slavnu prošlost i prikazao je vjerno i istinski u pravom svjetlu. Merhum Safvetbeg bijaše muž koji je zbiljski vodio brigu o boljitku i napretku svoga naroda, koji nije poznavao umora i koji je strpljivo jedno započeto djelo do kraja izvo­ dio i u djelo priveo. Kao musliman bio je svjestan onih Božijih riječi, koje stoje na čelu ovoga članka, da se u svakom radu za dobro svoga naroda mora ustrajati i ako ponekad radi toga dođe do kakvih ne ugodnosti, da se treba strpiti, kako je to činio i radio naš Veliki Učitelj Muhamed alejhisselam, jer se veliki poslovi samo odlučnošču i voljom svršavaju. Merhum. Safvet kako je neumorno djelovao na znanstvenom polju, isto je tako bio neumoran i u radu na društ­ venom polju. Vidovitošću dalekovidna i razumna čov­ jeka on je još pred nekoliko decenija uočio naše pot­ rebe i na tom polju je davao lijepe inicijative, koje je i u djelo znao privesti i time št'ekao preveliku zah­ valnost nas sviju. Ovom članku nije cilj da podrobnije izloži či­ tav preogromni rad našeg velikog merhuma, što se ne može ni učiniti u jednom kratkom članku, nego da upozori našu javnost na golemu figuru merhum Safvetbega, koji je čitav svoj život žrtvovao za dobro svoga naroda. Naročito treba istaknuti njegovu požrtvovnost, njegov patriotizam, njegov nese­ bičan rad, pun žrtava i samoprijegora, njegovu ргеogromnu. ljubav za svojim narodom za čiji napredak i dobro je čitavog sebe žrtvovao. Safvetbeg nije poz­ navao umora, nije žalio žrtava, kad se radilo da po­ mogne svome dobrom i plemenitom narodu, kako ga je on nazivao. Njegov ideal bijaše sreća i napredak njegova naroda koji živi i radi u pravoj i iskrenoj bratskoj ljubavi i slozi. Viditi sretnu i složnu svoju braću muslimane to bijaše njegova vrhovna želja. D anas kad smo izgubili ovoga svog velikog mu­ ža, koga ćemo teško nadoknaditi, treba da se okupi­ mo i zajednički mu odamo svoju duboku zahvalnost, jer se on za nas sve žrtvovao, i mi moramo kao svjesni i dobri muslimani da mu se zato zajednički zahvalimo, kako bi ta naša zahvalnost bila sponta­ nija i veličanstvenija. Neka nam on posluži kao pri­ mjer kako treba prelaziti preko svih sitnih nesporazumaka i nesuglasica i kad se radi o našoj zajedni­ čkoj časti treba bratski da pružimo ruke jedan dru­ gom i zajedničkim žrtvama dostojno se odužimo njegovoj velikoj uspomeni. Pokažimo da smo dostojni potomci svojih velikih i slavnih pređa, da znademo biti duhom veliki i da se umijemo savladati i preći preko svih ličnih razmirica, kad je u pitanju čast "naroda i zajednice naše. Dao Bog da nam veliki mer­ hum bude primjerom, da ga budemo slijedili i da pokažemo svoju životnu sposobnost, koju smo od svo­ jih predaka naslijedili, a koja u nama pritajeno tinja, samo joj treba da je neko razjari, a to može učiniti naša sloga i zajednička saradnja. Završujući ovaj članak molimo Svem ogućeg Allaha da velikom merhumu podijeli firdevsi ala dženet, a rad merhumov da nam posluži kao primjer i da iz njega pouku crpimo. Хајрудин Ћурип: Соколски слет У меседу јуну ове године Сарајево ће добити свечани изглед, какав до сада у својој исторпји није имало. Хиљаде и хиљаде сокола и соколвца в з сввх крајева наше миле домовине доћи ће да увеличају Други покрајннски слет, кога приређује Соколска жупа Сарајево, као домаћин, скупа е овим жупама : Бања Лука, Тузла, Крагујевац, Ужице, Мостар и Цетиње Ирипреме за ову величанствену манифестацију соколске мисли у пунои су јеку. Сва одбори који се брину за овај слет раде марљвво и савесно. ГГријаве за учешће на слету стижу сваки дан. Досада се пријавило преко 3800 школске омладине, преко 3500 мушког и женског нараштаја, a за главне слетске дане пријавило се до сада преко 5 500 вежбача и преко 17000 осталих учеснвка. Наравно, ове ће цифре нарасти, јер неке жупе и школе на територију тих жупа нису још послали бројно стање учесника. Интерес ва овај слет je огроиан. Taj интерес показују не само соколске јединице на територију Краљевине Југославије, наше школе и наша војска, него и браћа Чехословаци, који ће, на главнии слетским данвма, вежбати ирви пут у Сарајеву, у већем броју. Поред Чехословака позвано je Руско загранично соколство, Пољацв и Бугари. За развој југославенске и свесловенске мисли учешће споменуте браће бвће од непроцењиве вредности. Распоред слета je о вај: 1) 2 јуна увече полази стафета из Сарајева за Тополу. У њој ће учествовати преко 2000 тркача, којв he положвти у Сарајеву запаљану бакљу на 91 �rpori Клаженопочввшег Крал>а Петрч Великог Ослободиоца. 2 п 3 јуна биће данн средњошколске омладше. 2) 9 п 10 јуна су утакмпце Соколске зкупе Сарајево. 3) 16 п 17 јуна су дани соколског нараштај?, деце и војске. 4) 27, 28 и 29 јуна су главни соколски данп. 27 јуна бике отворење ссжолске пзлоасбе у Градској вијећницп. Ha изложби ће се ириказати исторлски развој соколеке мисли у нашии крајевпма. Истога дана приредпће се у Народном позорпшту ГГрви м у зпчкв слет, на коме ke се вргантп натецање поједпних соколскнх музика, фанфзра, тамбуратквх зборопа и гуслара. 28 јуна баке свечана седнвца у Народиои позорпшту у 8нак прославе 25 - годишњвце осннпања прве Босанско - херцеговачке жупе. Слетски одбор који руководп овим слетом нарочито je актпван- Поводом слета пздаке се нарочита Спомннвца. Писац овпх редова издао je, као поздрав с.иту, малу збврку пригоднвх соколских песама, под наелпгк>м Слету здраво." Да Sa уЧесаица Ла слету добала т.чав пнформацпје о свеву, Слетокв je одбор почео издаватп л в м „Слет у Сарајеву, noja ha ввлазита сваквх 15 дана до слета. Cea тога, Слстска одбор ha вздата a „ВодвН" sa олет. Слетгасу значку израдао je г. Марпн Студвн. Звачка претотавља сокола у чае.у када je одапео стрелу, a изнад њега виде се два сокола у лету, с лппсвим гранчвцаиа у кљуну. Слетска марка je у раду према нацрту сликара г. Пере Шапна. Приказује сокола раширених крила како се из снажног залета спушта на Принципов мост. Слетскн плакат je такођер у изради и бвће уекоро разаслан сввма једпницама. Градња стадиона п )чиње у месецу апрвлу- Предвпђа се да ke сл* тиште Moku npuuBTu око 20.000 гледал&ца. Други покрајински слет у Сарајеву бике n лпчанствена слпка нашег соколства, и градског и C’ocu'r. Он' ke доказати да je национално Gap .'€во увек спрсмно за овакве патриотске манифестације Зато je наша дужност да сви без рззлике увеличамо ову ретку соколску светковину. Гајретов привредни препород Пише проф. Ш ефкиЈа БубиК И д е Је и о д и љ е Оспособљаване п школоваље наше дјеце Јест данас најтежа брвга за сваког родител>а. И то не само брвга око веЉ квх издатака, него и шта да уче односно у чему треба д а чсе сареме. Ca временом треба nkn: Одавно сио то наглашавали. Ни ми не можемо, све доклегод п други то чине, да одустанемо од гимназпја и факултета. Им* превише интелигенцвје, чује се то на све страш*, na шта више и од особа које доб^о Зеају да једноме народу не ноже никада бити доста школованих људи. Ко може и пма прилвке да иде у школу, не треба га одвракатп, не треба га страшити данашњом беспослицои, нека мирно свршава све школе воје постоје. Само ово пар садањвх деценија јасно еу нам показали шта знача бити ca школом. П а и ближа будукност видно наговјешћује дане, када ke спрема, способност и рад бити главни изнори живота. Ha овом мјесту најглавније je да означимо путеве спремања дјеце многобројним родвтељима који нпсу у стању да поднесу дугогодишње школовање. Поред заната, трговине и пол>опривреде има и нарочитвх стручних школа, ко е трају краке вријеме. траже мању предспрему и дају према временима, којима идемо у сусрет, управо спрему која има најввше изгледа на успјех. И држава и бановвне издржавају многе оввкве школе. Ми ћемо изнвјети на овом мјесту неке, које држвмо погодне no наше прилике. Почињемо ca школои текстилпог плетења. Trgovačka govornica Prije o sn iv a n ja G a jre to v a T rg ovačko g k lu b a u S a ra je v u Unutarnji u re đ a j ra d n je n a m alo. Našim trgovcima mnogo nedostaje poznavanje modernog načina vođenja svoje radnje. Današnji je trgovac veliki stručnjak koji mora ne samo da dobro poznaje svoju robu, nego i da u svojoj radnji stvorj takove uređaje koji če mu omogućiti što veći i što bolji promet sa mušterijama. Unutrašnje uređenje tr­ govačke radnje igra u ovom pogledu vidnu ulogu. Pri uređivanju jednoga posla moramo bili s tim načistu, kako će naša radnja da izgleda pred mušte­ rijama. Ako hoćemo da nam radnja elegantno izgleda, nije potrebno samo da se uređaj u radnji sastoji iz boljeg materijala, nego sam namještaj u radnji ima da se smjesti tako da izgleda ukusno i lijepo. Namje­ štaj ne treba po radnji tako nabacati da se ne može kroz radnju proći. Potrebno je svakoj robi u radnji dati dovoljno prilaza da je može m ušterija komotno da razgleda. Dovoljno je da se radnja sam o na neko­ liko mjesta dekorira: ćofkove treba napraviti udobnim i prijatnim sa ukusnim ogledalima, stolicama, cvije­ ćem i dr. i to sve tako da to mušteriju privuče ne samo jedamput, nego da ona zaželi i drugiput da se na e н toj radnji. Ovo je prvo načelo, koga se treba držati pri unutarnjem uređenju radoje. �Ako hoćemo da kroz naš dućan prođe mnogo­ brojna publika, a to nam je potrebno kada držimo ortake koji se dnevno mnogo traže, možemo da odu* stanemo od svih luksuznih izdataka za uređenje radnje. Potreban je u tom slučaju jednostavan i za naš posao zgodan namještaj, na koji možemo da smjestimo što više robe. Najbolje je da uzmemo dućan sa većim prostrorom, da po njegovoj sredini unjestimo dugačke stolove, jedan do drugoga, tako da mušterije mogu lako između stolova da prolaze. Na stolove postavlja mo robu, na svakom stolu posebnu vrstu, svakoj vrsti označimo cijenu, tako da mušterije mogu lako da upoznaju i kvalitetu i cijenu robe. Dućani u kojima se prodaje sitnija roba, odnosno ona koju kupuju mušterije od zgode do zgode, mogu da se urede jednostavno, sa najobičnijim namještajem i sa što manje troška. Ova tri načela trebaju da imaju na umu jednako i velike i male trgovačke radnje. Jedan uređaj bolje i ne započinjati, nego ga nedovršena neukusno ostaviti. Treba naravno voditi računa i o sm ještaju robe po ratovima odnosno stolovima. Potrebno je da naš neupućen svijet malo otvori oči po čaršiji, da redovito zagleda bolje uređene radnje, da se posavjetuje sa is­ kusnijim poslovnim prijateljima, da ne žali truda i srest,v a da posjeti veća trgovačka mjesta, naročito za vrijeme trgovačkih sajmova i izložaba, da dobro otvo­ ri oči i u kinu kada gleda trgovine po velikim trgo­ vačkim varošima itd., — ukratko da stalno privikava svoje oči na ono šta je u trgovačkim dućanima lijepo i ukusno. 1 da tako svakodnevno postupa i u svojoj radnji. Tako n. pr. tegobno pada na mušteriju, kada u radnji ugleda neke rafove prazne, ako usred moder­ nog dućanskog namještaja strči kakav zastarjeli predmet. Ako nam namještaj po boji ne odgovara sezonskoj ro­ bi koja nam se samo prolazno nalazi u radnji, potre­ bno je da ga obavijemo kakvim papirom sa ukusnom bojom. U svemu biti sa sadašnjošću i ne živjeti od sta­ rinskih predrasuda. Trgovac im a uajmanje interesa da bude zastario- Школа текстилиог плетењ а у Сарајеву У овој се школи оспособљавају ученици за стру чне раднике, помоЛнике мајстора u мајшоре aanama лиг индусрајске гране текстилног илсте/ња, — ова школа □реноси преко својих ученцка овај користан зават и индустријску грану у народ и одомаћује je. Редовно учење траје три године. У правилнику школа нма : редовне ученике, хоспитанте и радвике. Уиие редовннх ученика je од 1 до 5 септембра, a хоспитаната и радника у свако доба ако има мјеста. За редовне ученике примају се они и оно, који вмају свршена два разреда средње или грађанске школе, али не млађи од 14 година. У школи се уче ови иредмети: технологија текстилног плетења, технологија предења и апретуре и познавање текстилнвх свровина, теорија кројења и шивања, анализа иустара и испитивање плетенвх предмета, математика и стрчни рачун, основни појмови хеипје и технологије, просто занатско књиговодство са коресподенцијом, цртање, практичан рад и вјежбање на машинама. Свједоџба о свршеиој школи служи као доказ спреме за вртење заната у цијелој зеиљи, a свједоџба само једне године служи као доказ оспособљењч за помоћнике. Ученици вјежбају на практичнои раду са школским материјалом. Наша унугаарња енергија није дала своје најбоље илодове. Mu cjno још увијек мали u сиромашни у иривреди u образованости. Дио живот нашег покољења fie гшати само један смисао: створигии што више људи код којих Ле иревлађивати ове нове вриједности луди радних, културно развијених u друштвених. , (Др. Драг. Јовановић: „Култ рада.“) Našem privrednom podmlalku P red k a llln ik lm pozivom S a prošlim mjesecom završilo je na stotine na­ ših mladih šegrta svoje školovanje u stručnim pro­ dužnim školama. Ove škole nisu mogle naći veće opravdanje od ovoza puštanja u život naših budućih majstora zanatlija, kojima je data prilika da se pored praktične spreme u radnji svoga majstora i stručno osposobe u ovim školama za svoj teški privrednički poziv. Onima, a tih ima dosta, koji su sa uspjehom svršili ovu školu, koji su upravo zakoračili da polože kalfinski ispit, da se obratimo sa nekoliko bratskih Gajretovih riječi prije nego stupe u novi kalfinski poziv. Vi, mlade zanatlije, jeste naša velika nada. Od vašega držanja u životu, od načina savladavanja pri­ vrednih prepreka među našim svijetom, od načina vašeg otpora pred novim privrednim pojavama i sa­ vladavanja istih u vašu i našu opštu korist, od vaše svijesti da i vi spremite i školujete svoj privredni podmladak, ovisiće budućnost svih nas, svih nas do jednoga. Mi smo svjesni ovoga vašega velikog zadatka 93 �a buditei i vi. Vi ste naši majstori po radionicama, trgovci po dućanima i na vašim leđima, ako ne više sigurno ne manje, leži naše „biti ili ne biti isto tako kao i na leđima školovanih majstora, koji pod imeni­ ma doktora, inžinjera, profesora i dr. leži naša i kul­ turna i materijalna egzistencija. U vašim je dakle rukama. Mi ćemo vas potpo­ moći. Prvo idite za vremenom. Nemojte da vas prega­ zi to nemilosrdno vrijeme kao naše sađanje i dosadanje generacije majstora i trgovaca, koji su mislili da nema boljeg rada od onoga, što su ga od svojih oče­ va naslijedili. Poštujte i vi staro, ali g a prilagođavajte novim prilikama i novim potrebama. Vaš zanat, ako budete tako radili, neće nikada izumrijeti. To ujedno znači da se jedan zanat ne može nikada izučiti, on se naučava svaki dan, jednako pod mladost, kao i pod starost. Naši su stari uvijek govorili, ali, nažalost, sa­ mi tako nisu radili: Od bešike (od rođenja) do motike (do groba) traži nauke. Pa i sama nas naša uzvišena vjera Islam upućuje da uvijek i svagdje tragamo za naukom, govoreći nam: Traži nauke pa m akar bilo u Kini. U prvo doba Islama Kina je prestavljala po:an svijet s našeg vjerskog gledišta, ali ipak u nauci nismo smjeli ni od nje zazirati. I vi mladi majstori jeste ljudi od nauke. Nauka nije samo data za one koji idu u školu, nego još više za vas koji svojim rukama dajete nama svim a blago­ dati bez kojih se naš život danas ne bi mogao zami­ sliti. Zato je nauka najviše za vas i vaša. Ostavljajući po posljednji put školu, nauka se nada da nju nećete ostaviti. Ca I редовне главне скупштине I'ајретове Привредне и Кредитне задруге с. <t. f. у Сарајеву 22 априла 1934 годјик£ бдржала се je I редовна скупштина Гајретове задруге, у 11 сати првје подне у прссторијама Главног одбора Гајрета. У отсуству претсједника скупштину je водио потпретсједник задруге Г. Асимбег Дугалић. Претсједник г. Др. Хасаебеговпћ псздравио je брзојавно скушптину жалећи што није могао присуст вовати истој. Са скупштине je упућен брзојав претсједнику г, Др. Хасанбеговићу којим су га задоугари као свога претсједввка поздравили. Послије отворења скупгатине поднио je г. X. Љубунчик овај извјевдтај Управног о^бора Гајретове задруге: И звјештај У правног о дб о р а Г а Јр ст ов е з а д р у гс Оснивањем Гајретове задруге, 25 јануара 1933, рад Гајретов на економском подизању нашег народа скренуо je са индиректног пута на директни, јер се Гајрет није могао задовгљити са самии писањем привредних чланака и предавања, са одржавањем течајева задружних и оа оспособљавањем појединада, т т о je у главном било привредно Гајретово дјеловање. Гајретова задруга je дакле надопуна Гајретовог рада и то на економском подизању и привреднои јачању нашег народа. Ради тога, Гајретова задруга мо ра строго да слиједи Гајретов патриотски дух пожртвовног дЈеловања за добро нашег народа. Taj ће дух строго чувати принципе задружне и доводити до потпуног изражаја задружна начела и тако Гајретовазадруга неће нигда као ни Гајрет постати само себи сврхои него само средством за наше опште добро. Томе у прилог говори и то: што Гајретова задруга није 94 ускрсла у она времена, када се je могла много брже да развије и процвјета, него баш у доба ове привредне депресије, када су велике невоље стегле н а т народ и тако дале побуде за акцију свииа искреним и правим пријатељима народнвм. С друге стране, ове потешкоће с којвма има да се бори Гајретова задруга у овим тешким временима, у којнма je никла, само ће je очеличити и учинити чвршћом u жилавијом, као што су очврсле и све друге задруге, које су ницале у хрђавим временима и које су получивале много боље успјехе, ако су успјеле да да се одрже, од онвх задруга, које су ницале у бољии и повољнијим времешша. Како je за развој и жввот једне задруге много важно: „ко je оснива , то и с те стране Гајретова задруга има врло лијеп взглед на успјех, јер je Гајрет оснивајући ову задругу заложио свој ауторитет, који je стекао својин патриотским радом и то без лутања и без компромитовања. Да je ова тврдња тачна, јасно нам говори досадањи успјех Гајретове задруге, којег нису могла оиести ни хрђава, ни тешка времена, као ни то што се услијед принципа постепености нису користиле све предвиђене гране пословања, него се je ова читава радна година употријебила на чисто прикупљање удјела, који се могу назвати добронамјерним, јер нико није био зајмом присиљен да упише ма и један од принупљених удјела. Отпочело се ca 44 задругара, који су на осни* вачкој скупштини 25 јануара 1933 уписали 390 за_ дружиих удјела. Управни одбор задруге писао je у сврху уписивања удјела свима кадијаиа, имамииа матичарима, учи- �тељима муелиманима, полазиицима Гајрстова задружнор течаја и још негсим пријатељима Гајретовии. Затим се je у Сарајеву ишло no надлештвима и чаршији. Писало се и пропагандних члднака у мјесној штампи као и у листу »Гајрет«. Ишло се и изван Сарајева ilo рззним нашии мјестима и напокон се получно успјех да ce јб концем 1933 год. уписало 732 задругара са 1669 задружних удјела. Број зддругара и уписаних удјела у појединим мјестима je овај: Сарајево Високо Жепче Добој Тузла Лукавац Калесија Бијељина Брчко Бос. Брод Дервента Теслик Градишка Цазин Вихак Бужпм Петровац Б. Кобаш Прозор Травник Јабланица Мостар Коњиц Требиње Џивар Фоча Вишеград Грачаница Маглај Била Плевље Л>убушки Београд Улцињ Горажде Фоча к/Др Кучево 183 задругара 702 удјел „ 23 88 „ 7 11 56 121 , » 20 29 . . „ 8 „ 8 7 9 „ 14 23 29 52 , 9 16 36 tu • л. 80 38 69 и 16 г ч' 3 „ 7 ; , 31 25 n; j 0 6 , . л > Р *^ 13 r • 14 L _ ° 5 13 Ј4 20 | 30 96 ’j 11 19 39 40 vV ^ ^ 50 18 7 8 . 10 12 , 12 12 . 46 11 » 9 12 26 42 в • 3 3 n 20 1 10 1 1 1 . . 5 1 • » 2 2 » 1 1 . п 1 1 п Ћ № I „ „ , • • Према отплати уписаних удјела и живости рада, поменута мјеста ce иогу разврстати овако: 1) Редовито отплаћивали удјеле и повећавали број задругара: Добој, Травник, Дервента, Мостар, Маглај, Сарајево. Повјеренику из Добоја изражавамо овои приликои нарочито признање. 2) Редовито омлаНивали Јписане удјеле: Жепче, Тузла, Лукавац, Калесија, Бијељина, Брчко, Брод, Гра- дшнка, Петровац, Кобаш, Јабланица, Требиње, Џивар, Фоча, Вишеград, ГГлевље, Београд и Улцињ. 3) Отпочели са уплатом na нередовито отплакују: Тесилћ, Кучево, Горажде, Ирозор и Фоча код Дер венте. 4) Осјетљив број удјела престали да отплакују; Bucoico, Бихаћ и Коњиц. 5) Јавили ce са уписнинои na престали: Грачаница. 6) Послала приступнице, na ce не јавили ни са једнои уплатом: Купрес, Грздачац, Шам«ц. Тешањ, Дуго Поље и Какањ Добој. Овако уписаних удјела, за које ce није ни уписнпна утплатила, задруга je добила 314 свега и 15 који су изјавили да не могу отплаћивати. Стање задругара no броју удјела до конца 1933 јест овако: 29 са no 10 удјела 2 , , 15 „ 7 , , 20 „ 1 „ „ 25 „ 1 „ „ 30 „ 1 „ „ 50 „ Управни одбор састојао ce je пз 11 чланова и ако праввла предвиђају 16 чланова. Овзј мањак од 5 лица био je рзди тога, што je оснпвајућа скупштина резервисала 5 мјеста за »Мераамето, за кога ce тада вјеровало да ke ступити с нама у сарадњу. У склопу управног одбора био je взабран радни одбор од 7 чланова, који je редовито функционисао. Управни одбор на својпх 13 сједница, покрај ре довптог отправљања текуких послова, и покрај провођења поиенуте пропаганде, донио je и ГГравплнпке о штедњи в давању зајмова и спровео све прппремне радове тако, да ce сутра иза скупгатине иоже отпо* чети и са штедњом као и са давањем зајмова. Ha овом мјесту сматрамо потребним да истакнемо са захвалиошку услуге г. професора Николе Раоса, који je са много пожртвовања помогао организацију нашег књиговодства направившц нам нарочити нацрт за књиге и картотеку и дајуки наи своје одличне стручне савјете. Сматраио потребним да Вас извпјестиио да ова Задруга није ступила ни у који савез, ради тпга( што су савези скупи, a нарочитих бенефиција, no којима би ce исплатило битн у савезу, задруга не би имала. По тумачењу Државног савјета, нпје потребно, да задруга буде усавежена ако жели бити ослобођена од пореза, na према томе ми иожемо до тог ослобођења доћи и без савеза. Ш то ce тиче правила овај пут нисмо их подвргавали измјенп, не ради тога гато то не би требало, него ради тога што je на реду Задружни закон, преиа коме ke ce морати свакако саобразити правила 95 �Рачун из 31 д е ц е м б р а A K T И B A 1. Г О Т О В И Н А : 5.225.50 у благајни 2.151.68 на рачуну Поштанске штедионице улог код Градске штедионице . 2. 74.545.50 . 3.800 — И Н В Е Н Т А Р : Отпис инвентара 10% 380.— . . . . Рачун губитка Р A С X О Д IP 1. 2. Т Р О Ш К О В И : Освивачки (протоколација, оглас, отварање чековног рачуна) . . . Плата и провизија инкасаната . . Књиге, тисканице, картони . . . . Канцеларијски и ппсаНи материјал . Поштарина . L . . . . . ! , f . Стручне к њ и г е ................................. 10% отпи9 и н в ен тар а...................... Трошкови Поштанске штедионице Разни сптни трогпкови . . . . В И Ш A К: 4 839.50 3 .0 9 5 .4.420.— 235.50 4 2 3 .265.50 3 8 0 .99.82 184.— 9.942.32 8.282.68 С арајево, 31 децем Управпи Дугвлић Асимбег с. р. М. Панџа с. г. М. Хардага с. р. Салих Муфтић с. р. Ha основу чл. 36 Правила задруге сравнили смо горњу Надзорни С.ханић Акиф с. р. 96 С.рајлић Мујага с. р. Соко �равнања 1933 г о д и н е rt A С И В A одбор: Др. Салихагић с. р. Др. Мехиедбашић с. р. Љубунчић Хасан с. р. Хамдија Никшић с. р. билансу са задр. књигама и нашли да су тачни и исправни : одбор: Бекнр с. р. Хасанбеговић Салко с. р. 97 �БИЛАНС: Од уписаних 1669 удјела до конца 1933 отплакено je: Уписнине: 16.679.50, Удјела: 76.730.— Готов новац je улаган у Градску штедионицу уз 6%. na га je концем 1933 године билоуложено у Градску штедпоницу свега Дин. 74-545.50 У пошт. штедионици затекло се концем 1933 године 2.151.68. Готовине у благајни било je концем 1933 године 5.225.50. За набавку намјештаја потрошено je 3.800.—. За отпис инвентара узело се 10%* што износи 380 Дин. Трошкови евеукупни износили су 9.942 32 Динкоји се могу овако разврстати: Оснивајуки трошкови: огласи, протоколација и отварање чеков. рачуна изнашали су Дин. 839.50 Плата и проввзија инкасаната, јединог намјештеника плакеног, који je једини од задруге редовито добивао мјесечну плату износила je кроз читаво вријеме Дин. 3.095.— Књиге, тисканице, картони, штамбиље u др. коштало je 4,420.— За канцеларијски и писакм маторијал потрошено je 235-50 За поштзрину потрошено je 423.— За стручне кшиге утрошеро je 265.50. Трошкови поштанске штедиониде 99.821 Разни ситни трошкови 184 — Ha штедњу су улагала^ 2 члана из Биле. Вјеровник о ком се говори у биланси je Гајрет. Задружним чеком упути се no која свота и за Гајрет друштво и тако je £1 децембра 1933 затекло се 300 Дин. Гајретових. За све трошкове утрошена je тек једна половина уписнине. Према томе се може устврдити: да се je проводила строга штедња и да су учињени само они тро шкови, који су били неопходни. У резервни фонд отишло je 570 Дин. a то су отплате удјела оних задругара који су прекинули отплакивање и дали изјаву да неке даље отплакиватп уписане удјеле, одричуки се на прав уплакене отплате. Такових задругара било je свега 10 са 31 уписаних удјелаT o k o m ове наше прве радне године умрла су нам два задругара и то: Шефкија Карабдик и Јово ГГетровик. Нека им буде трајна успомена међу нама. Удови пок. задругара Јове Петровика исплатила je задруга уплакену своту од 100 Дин. Закључујуки овај нага извјештај молимо Вас, да га no саслушању извјештаја Надзорног одбора, примите и дате разрешницу члановима Удравног одбора: Дру Махмуту Мехмедбашику, Хф- Мухамед еф. Панџи, Мустафи Спахи и Салихаги С-ердаревику, који су коцком no чл. 53 Правила задруге исплати из управног одбора. Управни одбор: Потретсједници: Др. Мехмедбашик с. р., Асимбег Дугалик с. р. Чланови: Хамдија Нмсшић о. р. Мујага‘ Х»рдага u. р. Др. Od­ m a r a l i с р. Хасан Љ убунмћ с. р. Салвх Муфтик с. р. X. Мухамед Панџа 0 . р. Муетафа С п « о о. р. Салих Сердаревик с. р. Затим je прочитан взвјештај надзорног одборч ИзвјештаЈ Надзорног одбора I аЈретоне Привредне и Кредитне з ад р у ге у С а р а Јев у . Славна скупштино: Ha темељу чл. 62 Правила Гајретове задруге част je Надзорном одбору извијестити Главну скупштину да je у неколико наврата прегледао рад задруге и да je на концу 1933 године испитао закључне рачуне и сравнио их са свима главним и споредним књигама те их пронашао у потпуном реду. Стога je част Надзорном одбору замолити Главну скупштину, да прпми и одобри извјештаје Управног и Надзорног одбора као и закључне рачуне и да дад“ не 'раз£ешниИУ Управном и Надзорном одбору за годину 1933. Надзорни одбор: Претсједник: М. Сарајлик с. р. Чланови: Б. Соко с. р., A. Саханик с. р., О. Хасанбеговик с. р., Д. К ајтаз с. р. Поелије тога екупштина je једногласно примила извјештаје Управног и Надзорног одбораСкупштина je једногласно примила и одобрила биланс за 1933 годину дајуки разрешницу Управном и Надзорном одбору за год. 1933. Затим се приступило задњој тачки дневног реда: попуњавању Управног одбора и избору замјеника управног одбора, избору Надзорног одбора и замјеника Надзорног одбора. Послије свршеног избора чланова Управног и Надзорног одбора као и њихових замјеника одбор je саетављен овако: Управни одбор: Др. Авдо Хасанбеговик (претсјеД* ник), Др- Махмут Мехмедбашик, Асимбег Дугалик* Др. Бехаудин Салихагик, Салих еф. Муфтић, Мујага Хардага, Хамдија Никшић, X. Мухамед еф. Панџа, Осман Селесковик, Салимага Џино, Адемовић Ејуб, ЈБубунчик Хасан, Есадбег Алибеговик из Дервенте, Инж. Суљага Салихагик из Бан>е Луке, Џемалага Телалбашик из Тузле, Вехбија Имамовик из Мостара. Надзорни одбор: Акиф Саханик, Муетафа Спахо, Бекир Соко, Салко Хасанбеговић, Мујага Сарајлик. Замјеници Управног одбора: Асимага Арсланагик, Ах* мет Табаковик, Дервишага Дервишевик, Елмас Сарај лик из Добоја, Крзик Ибрахим еф. из Маглаја. Замјеници Надзорног одбора: Пашик Јусуфбег, Инж Салих Цицо, Солаковик СалихНакон исцрпљеног дневног реда претсједавајуки г. Дугалић Асимбег најтоплије се je захвалио скупштинарима на лијепом и бројном присуствовању као и на сложном и корисном раду скупштинском, послије чега je закључио скупгатину. �Merhum Dr. Ejub Mujezinović 9. marta o. g. preselio je Da ahiret poznati Ijekar i Gajretov radnik Dr. Ejub Mujezinović u Banjaluci. Toga dana je bila zakazana Gajretova zabava u Banjalu­ ci, ali usljed ovog događaja zabava je odgođena za nedelju dana. Na dan 16. marta održana je komemoracija rahm. Dr. Mujezinoviću u Gradskoj vijećnici. Prigodnu riječ o rahmetliji održao je pretsjednik Gajreta g. inž. Suljaga Salihagić. G. Salihagić je u svom govoru kazao: Gospodine zamjeniče Gospodina Bana! Gospodine generale! Gospođe i gospodo1 U današnji dan, u 8V* sati na večer ugasio se je iznenada život jednoga od najboljih i od najčestitijih među nama. Umro je Dr. Ejub Mujezinović primarijus i direktor banovinske bolnice u Banjoj Luci, čiji se rad nije ograničavao samo na plemenito zvanje kojem se je sa toliko uspjeha i privrženosti odao, nego je njegovo plemenito nastojanje zasjeklo dobrim dijelom i u naš kulturni i javni život. U sudbonosnim časovima naše naciunalne historije on je sarađivao kao člah Privremenog Narodnog Pretstavništva na polaganju temelja naše mlade države a kao kulturni radnik bio je člafi^mnogih naših kulturnih društava i pretsjednik »Budućnosti* i^jGajrota1*. ' Glas o njegovoj_ nenadanoj smrti potresao je .fif prvom redu njegovu rodbinu i prijatelje — uzdrmao je čitavu šeher Banja Luku i odjeknuo je daleko širom prostranih granica čitave naše velike otadžbine pa i izvan nje. Dženaza njegova je bila jedna o{gromna i spontana manifestacija [ljubavi i odanosti sviju građana Ba­ nje Luke, bez razlike na vjeru i pleme i uvjeren sam da ne pretjerujem, ako tvrdim, da Banja Luka nikoga do danas na ovakav veličanstven načiu nije ispratila do hladnoga kabura, a pitanje je uopšte da li će koga u doglednoj budućnosti i ispratiti. Naše kulturno društvo „Gajret1*, čiji je on bio dobrotvor i pretsjednik, smatralo je i smatra za svoju svetu dužnost, da uspomenu Dr. Ejuba Mulezinovića digne i sačuva na onu visinu, kojom je on Gajret za­ dužio. Njegova velika saradnja i autoritet vrlo su mno­ go doprinijeli da je Gajret mogao prije 8 godina — 1926 — ponovno da oživi svoj rad. Bez te dragocjene saradnje i bez njegovo velike pomoći, i to kao pretsjednika — teško bi se probio led za napredne, kulturne i nacionalne ideje Gajreta u jednoj prilično konzervativnoj sredini, kao što je ova. Rahmetli Ejub rodio se je u Ljubuškom u jednoj uglednoj trgovačkoj porodici u godini 1882. Osnovnu je školu svršio u svome rodnom mjestu, gimnaziju je počeo u Mostaru a završio u Sarajevu. Maturirao je u godini 1903. sa odličnim uspjehom i upisao se iste godine na medicinski fakultet bečkoga univerziteta, koji je završio u godini 1909. isto s odličnim uspjehom. Tada je promoviran na čast doktora cjelokupne т.еdecine. Prvu svoju ljekarsku praksu proveo je u Zemalj­ skoj bolnici u Sarajevu kod tadanjeg primarijusa Dr. Prajndlspergera, poznatoga šefa kirurškog odjelenja. U godini 1912. dolazi naš Ejub u Banja Luku kao općinski Ijekar, gdje je za kratko vrijeme'postao i upravnikom gradske bolnice, koju je lanjske godine preuzela Banska uprava u svoje ruke. Ali i pod novom upravom, ostao je Dr. Ejub na čelu toga zavoda sve do svoje smrti 9. marta 1934. Njegova smrt, koja je tako teško pogodila cjelo­ kupno građanstvo Banja Luke i sve one mnogobrojne prijatelje i pbšto\aoce izvan ovoga grada, došla je posve neočekivano. Jo š istoga dana, vršio je svoj ljeкагвкГ po^iv i prije podne obavio jednu tešku operačiju. Sve do 8*/* bio je u društvu veseo i raspoložen i niko nije mogao ni slutiti, da kroz V* sata Dr. Ejuba Mujezinovića neće biti više među živima. Ali bolest, srca — damla — koja je pokosila njegova djeda Hadži Akmetagu i oca mu Hadži Mahmutagu te oba dva strica Ibragu i Muhamedagu, po­ godila je i ovoga čestitog i plemenitog njihova sina l i f iunuka našeg Ejuba. Isto onako, kao što i Djegovi pretci nisu se mo­ gli da oproste sa svojom okolinom, — isto je onako i Dr. Ejub, preporučivši svoga jedinca pažnji svoje iz­ bezumljene gospođe napustio ovaj svijet. O Dr. Mujezinoviću kao ljekaru, rekli su velike i krupne riječi pozvaniji i kompetentniji, g. g. Dr. Za* harije Davidović i Dr. Đorđe BukiDac prilikom njego­ vog posljednjeg pohoda. Ja ću samo ovdje naglasiti da je Dr. Ejub Mujezinović svojim velikim ljekarskim ra­ dom i spremom, svojom bogodanom hirurškom rukom, stekao besmrtnih zasluga ne samo za Banja Luku. ne­ go i za čitavu bosansku Krajinu. U Banjoj Luci nema gotovo čovjeka, kojega nije liječio Dr. Ejub i koji nije osjetio sa zahvalnošću njegovu ljekarsku vještinu, znanje i njegovu ljudsku plemenitost. Kod njega se najbolje vidi tačnost riječi velikoga bečkoga profesora medicine Dr. Notnagla, da samo dobar čovjek može biti i dobar Ijekar. A on je bio jedno i drugo u pu­ nom smislu tih riječi. Banjalučka gradska, sada banovinska bolnica stek­ la je sa njegovim radom i pod njegovom upravom veliko ime u čitavom ovome kraju. Ali nije samo narod volio i cijenio svoga dobro­ ga i plemenitog Ejuba. Njega su isto tako cijenili i poštovali njegove kolege-ljekari. Njegov izbor za pretsjednika Ljekarske komore Vrbaske Banovine to najbolje svjedoči. 99 �I ako ljekar od glave do pete, i ako je u svome pozivu Dr. Ejub Mujezinović п»бао jedno veliko polje rada i požnjeo zamjerne uspjehe, ipak se njegova ple­ menita i velika duša nije mogla zaustaviti samo na svome Ijekarskome pozivu. On je osjetio, da njegov narod, a naročito njegov muslimanski elemenat treba saradnje svojih školovanih sinova i na pustim poljana­ ma nacionalnog, političkog i kulturnog života. Zato se i Dr. Ejub Mujezinović nije mogao oteti pozivima vre­ mena i momenta, nego je svoju veliku inteligenciju stavljao u službu naroda i otadžbine vazda onda, kada je vidio i osjetio, da je takav rad potreban. Sudbina je htjela, da sam cjelokupan njegov jav­ ni rad posmatrao ne samo iz blizine, nego li i s njime najviše i direktno sarađivao. Zato najtačnije i poznajem snažne kucaje njegova dobrog srca i toplotu njegove velike duše. Našli smo se u Beču u god. 1906. kada sam ma­ turirao i došao na visoke studije. Tada još nismo bili na istoj liniji. Burno doba pred aneksionu krizu bacilo je svu našu akademsku omladinu u politički vrtlog. Naročito u Beču se je osječao .taj politički rad i djelatnost više nego li u jednome mjestu naše tada uže otadžbine. Nas trijestak akademičara nrSusllmana iz Bosne i H e r ^ . cegovine bili smo politički neobično aktivni. Naše stu­ dentsko omladinsko društvo »Zvijezda« nakon težih sukoba, prešlo je u ruke tada prvi put opozicionih muslimanskih akademičara, sa srpskom i srbofilskom bojom. Na drugoj strani osnovala je grupa nezadovolj­ nih društvo »Svijest". Rahmetli Ejub bio je istina u grupi »Svijestišta više i sam njen pretsjednik. Ali sa njegove strane nije nikada bilo nasrtljivosti ni napadaja na grupu okolo »Zvijezde«, kojoj sam i sam pripadao. On je radio uvijek pomirljivo i uživao simpatije sviju. Dvije godine, posije njegova dolaska u Banju L u ­ ku počeo je veliki svjetski rat. Borba austro-ugarskih vlasti proti Srbije i Srba u Bosni i Hercegovini i bru­ talnost, kojom su te vlasti u najviše slučajeva istupale proti Srbima i svima ostalim nacionalnim elementima našli su odraza i u duši Dr. Ejuba Mujezinovića. koja nije mogla gledati nikakvih nasilja. To su znali i osje­ ćali svi oni progonjeni i potlačeni, koji su iza oslobo­ đenja stavili Dr. Ejuba Mujezinovića u prve narodne redove i kao takvoga spremili ga kao narodnog posla­ nika bosanske Krajine u Privremeno Narodno pretstavništvo u Beograd u februaru 1919 godine. Dr. Ejub, zajedno sa Hadži Mahmut begom Džinićem (po­ slije njegovim zamjenikom g. Husnijom Đumrukčićem, i mojom malenkosti zastupao je u privremenom pretstavništvu muslimane bosanske Krajine sve do konca perioda ovoga prvog u-šeg parlamenta. I ako se nije isticao na govorničkoj tribini, ipak je njegov rad i svaki njegov gest u tome forumu bio cijenjen i za­ pažen. lO O Sjećam se dobro jednog momenta, kada je jedan domaći naš političar napao Muslimane riječima »Dosta smo Vas 500 godina trpjeli, nećemo više". Tada je inače mirni i dobroćudni Dr. Ejub planuo i pun gnjeva i srdž­ be protestovao protiv ovakvog shvatanja. Taj momenat je zapazio i poznati beogradski šaljivi pjesnik Brana, pa je po ovoj stvari napisao i čitavu jednu satiru i aludirajući na ovaj momenat rekao je: »A1 Suljaga K rulja ljaga. ZgOua dođe, tu da zine i poelanik Mujezine Bog bi znao, šta mu smeta, viče kao s minareta." Poslije rada u Privremenom Narodnom Pretstavništu rahmetli Ejub je uvidio, da je njegov ljekarski poziv preči i teško spojiti s pozivom političara i zato se on privolio svome ljekarskom pozivu, kojem se odao в toliko ljubavi sve do posljednjeg daha svoga života. '-Ali rahmetli Dr- Ejub Mujezinović se ipak nije mogao odreći posve javnog rada. On ga je nastavio i dalje, samo ga je ograničio na mjesto svoga stanova­ nja, na Banju Luku i to ponajviše u kulturnom pogledu. On je poklanjao pažnju domaćem kulturnom i privred­ nom društvu »Budućnosti« čiji je bio pretsjednik kroz jedan period. Ali njegov glavni kulturni rad u Banjoj Luci pripada najviše »G ajretu«. Uviđajući i cijeneći tačno velike zasluge i koristi koje ovo društvo pruža muslimanima i Otadžbini Dr. Ejub je u društvu nekolicine nas i to kao pretsjednik agitacionog odbora 1. Januara 1926. izdao jedan naro­ čiti proglas »Banjalučkim građanima« u kom smo po­ zvali građane ovoga velikog i konzervativnog šehera, koji tada nisu uopšte imali ni pododbora »Gajretova« da pristupe ovome društvu. Uspjeh je bio polagan, ali siguran. Osnovan je mjesni odbor »Gajreta« i Dr. Ejub je bio njegov pretsjednik sve do god. 1929. kada je pala kocka na mene. Kroz ovo vrijeme društvo se je postavilo na sigurne temelje i danas broji okolo 250 muških i okolo 100 ženskih članova. Brojevi za Banja Luku skromni, ali ipak sigurna baza za uspješan rad. Pa i poslije svoga pretsjednikovanja, Dr. Ejub Mujezinović nije zaboravljao društvo »G ajret«. Prili­ kom svake skupštine, on je bio među rijetkima onima koji su dolazili i time pokazivali svoju privrženost »Gajretu« i njegovoj ideologiji. Gajretov konvikt, u kojemu je našlo krov nad glavom četrdesetoro naše sirotne djece, koja traže na­ uke, nije zaboravljao Dr. Ejub Mujezinović sve do svo­ je smrti. Svake godine, prilikom Ram azanskoga posta, on je slao svoje darove u hrani toj našoj omladini. Zato je njegova nenadna smrt, koja je prenerazila sve njegove mnogobrojne prijatelje i poštovaoce pogo­ dila iza njegove porodice najteže »Gajret« i njegove earadnike. Velika godišnja »Gajretova« zabava, koja je čud­ nim slučajem sudbine pala na dan smrti ovoga'veli­ kog i čestitog Gajretovog radnika i ideologa, otkazana �je za 8 dana u znak velike žalosti, koju osjeća »Gajret« zajedno sa ostalim građanstvom za ovim velikim svojim prijateljem. Gajretov mjesni odbor bio je među prvima u kući žalosti, a Gajretovi pitome*, svi su korporativno učestvovali u velikoj dženazi svoga zaštitnika i vođe. Mene, kao njegovog dugogodišnjeg prijatelja, dru­ ga i saradnika, te kao sadanjeg pretsjednika mjesnog odbora zapala je jedna od najžalosnijih dužnosti, da sć s pokojnikom oprostim na fljegovom posljednjem putu i da mu danas, kada »Gajret® drži ovu svoju tu­ žnu sjednicu, posvećenu velikoj uspomeni ovog velikog saradnika progovorim nekoliko riječi i da zamolim ovaj veliki i odlični zbor da i ovom prilikom odadu čast ovo­ me velikom našem građaninu i Gajretovom saradniku ustajanjem sa svojih mjesta, čutaujem od 1 minute i Fatihom. Dženaza rahm. Dra Bašagića U ponedeljak 9 aprila o. g, zaklopio je zanavijek svoje oči najveći kulturni neimar među jugoslovenskim muslimanima Dr. Safvetbeg Bašagić, poznat širom Herceg - Bosne i pod imenom Mirza Safvet. Vijest o smrti Safvetbegovoj raznijela se našim seherom munjevitom brzinom kroz sve društvene slojeve. Ta kobna vijest duboko ih je ganula i ožalostila. Gajretovi radnici i članovi bili su tom viješću još više ožalošćeni, što je merhum Safvetbeg bio jedan između one nekolicine prvih muslimana, evropski školovanih, koji su dali ideju za osnivanje Gajreta i tu ideju ostvarili i što je Safvetbeg bio prvi pretsjednik Gajreta, koji je pretsjedničku dužnost vršio uspješno od osnutka Gajreta t. j. od 20. februara 1903 do augusta 1908 godine.. Na vijest o smrti Safvetbegovoj. koja se je saznala u Gajretu oko 4 sata poslije podne, članovi Glavnog odbora Gajreta sastali su se na brzu ruku i o ovom žalobnom slučaju izmijenjali misli. Odmah je zaključeno da se povodom smrti ovog našeg ve­ likana obavijeste pismeno i svi ostali članovi Gl. odbora Gajreta, zamjenici i članovi Glavnog nadzornog odbora Gajreta, te da se pozovu da prisustvuju dženazi, uprave internata zajedno sa pitomcima, ka­ ko od kuće žalosti pred Begovu džamiju, tako i do grobnice. Kada su ovi zaključci bili izvršeni dat je poziv, putem „Jugoslavenskog lista* i „Jugoslavenske pošte* cjelokupnom članstvu i prijateljima Gajreta da prisustvuju dženazi merhumovoj i time mu odaju dužnu i posljednju počast. Potom su zatraženi bliži rođaci merhumovi, da im se saopšti spremnost Gajreta da, iz počasti prema svome prvom pretsjedniku i osnivaču, preuzme sve troškove oko sahrane. U tu svrhu su stupili u prego­ vore ispred Gajreta g. Fehim Musakadić i H. Kukić sa g. Džemilbegom Kapetanovićem i Šemsibegom Salihbegovićem. Oko 8 sati navečer konačno su se sporazumili gg. Šemsibeg Salihbegović i Džemilbeg Kapetanović da prepuste društvu Gajret snošenje troš­ kova oko dženaze prvog pretsjednika Gajreta, o čemu su zajednički obavijestili usmeno sekretara Gajreta g. Kukića. Sutradan, na dan dženaze, oko 9 sati prije podne, g. Muhamed Zlatar, poznati sarajevski privrednik, na­ zvao je telefonom Gaj re tovu kancelariju i saopštio Gajretovu sekretaru Kukiću svoju i nekolicine svojih prijatelja želju, da se rahm. Sefvetbeg sahrani na počasnom mjestu kod Begove džamije, gdje su ranije sahranjeni ugledni narodni prvaci merhum Alibeg Firdus, Mahmutbeg Fadilpašić i dr. G. Zlatar se obratio na nj, je je bio obaviješten da se nalazi u odboru za sahranu, iako nažalost takav odbor nije ni postojao. G. Kukić mu je obećao da će Gairet sve učiniti što je moguće, da bi se ta želja ostvarila i da bi merhum bio sahranjen na ovom počasnom mjestu. Zatim se _g. Kukić, pošto nije bilo vremena za predavanje pis­ menih prestavki, telefonski obratio molbom Upravniku policije, da ovaj dozvoli sahranu na ovom mjestu, čemu je Uprava policije svesrdno i bez sustezanja izašla u susret. U međuvremenu došao je u Gajretovu kancelariju i g. Šem sibeg Salihbegović, kome je saopšteno da su poduzeti karaci za sahranu merhuma kod Begove džamije, pa je umoljen g. Salihbegović da odmah ode kod mutevelije Gazi Husrevbegova vakufa, da mu saopšti dozvolu Uprave policije, a istodobno da zamoli i njegovu privolu kao upravitelja Gazi Husrevbegova vakufa. 0 ovome je telefonski obaviješten g. Zlatar, kome je naš sekretar rekao da je potrebno odmah ishoditi usmeno dozvolu i Direkcije vakufa. G. Zlatar je to odmas učinio i telefonski saopštio na’ em sekretaru da ni Direkcija vakufa u tome neće praviti nikakvu smetnju. Kada se je je povratio g. Šem sibeg Salihbegović i saopštio našem sekretaru da je i mutevelija sporazuman, tada mu ie naš sekretar rekao da je Uprava policije naknadno upozorila se­ kretarijat Gajreta, da je potrebna za ovu sahranu dozvola i Gradskog fizikata. G. Salihbegović je po spo­ razumu sa našim sekretarom odmah otišao da traži gradska fizika g. Dra Mustafu Denišlića. Međutim se približilo i vrijeme dženaze, pa kada se bio narod već iskupio oko kuće merhumove i po sporednim ulicama, došao je • g. Dr. Denišlić, koji je rekao našem sekretaru i g. Salihbegoviću da neće ni fizikat praviti nikakvih smetnja za sahranu s tim da se nakknadno podnese molba po kojoj će se ispostaviti pismeno riješenje Gradskog fizikata. G. Salihbegović je na to preuzeo na sebe podnošenje molbe. Po tom je naš 101 �sekretar upozorio g. Salihbegovića, neposredno pred polazak dženaze, da se pred džamijom objavi učesnicima da će sahrana biti mjesto u pođue na Grlića brdu (Bakije) - poslije ikindije, jer će se merhum sahraniti kod Begove džamije. Na to je g. Sahhbegović ušao u kuću merhumovu, gdje se nalazio vaši - nazor g. Mehmed ef. Memišević, kome je saopštio da će se merhum sahraniti kod Begove džamije, pa da usljed toga treba odmah tražiti majstore koji će tamo iskopati i sazidati kabur. G. Memišević je na to izašao iz kuće merhumave, jednu minutu pred polazak dženaze, i otišao da traži preduzimaća koji će izvršiti ovaj posao, dok je radnicima, koji su već kopali raku na Grlića brdu, odmah poručeno da napuste daljnje kopanje rake na tom mjestu. Zatim su izneseni posmrtni ostaci rahmetlije iz njegove kuće. Mnogobrojne hiljade naroda, koje su se već ranije iskupile u Hrgića ulici, gdje je kuća merhumova, zatim u Čemerlinoj, Logavinoj i Glođinoj ulici, stavljene su u pokret, pa se brzo formirala ogromna žalobna povorka od Hrgića ulice kroz Čemerlinu, Logavinu i Prestolonasljednika Petra ulicu, Ispred Ima>Х, reta do pred Begovu džamiju. Ovako veličanstvena dže. naza u Sarajevu se ne pam tili jedina joj je ravna dženaza rahm. Alibega Firdusa u 1910 godini. Kad je roerhum spušten na sofama Begove džamije, proučena je fatiha za njegovu dušu. Po . tom je uzeo riječ g. Edhem ef. Mulabđić, koji je govorio o zaslugama i djelima merhumovim, kao njegov dugogodišnji saradnik i lični prija­ telj, a zatim je saopšteno da će se dženaza obaviti po­ slije ikindije-namaza kod džamije, gdje će se merhum sahraniti. Već prije ikindije prostrani harem Begove džamije i sve okolne ulice bile su krcate narodom, koji je do­ šao da merhumu oda posljednu počast. Poslije ikindije klanjana je dženaza, a zatim su posmrtni ostaci merhumovi donešeni i postavljeni pred otvorenu raku. U tom momentu je uzeo riječ g. Hamiđ Kukić, da se ispred društva Gajreta oprosti sa merhumom. U počet­ ku svoga govora citira ove stihove merhumove: Ustaj omladino mila Uzdanice roda svog, Diži na visoko krila Štitićete Svevid Bog. * Gajret se budi, mladost se kreće Da traži pravo, da brani čast. — Zatim nastavlja: Ovo su, braćo, riječi iz Gajretove himne, koju je napisao obljubljeni uaš pjesnih Mirza Safvet, čija je pjesnička muza jučer, nažalost, za navijek žarnu* knula. Ovo su riječi najpopularnijeg i u masama na­ rodnim, posljednjih decenija, najobljubljenijeg književ­ nika muslimana, čije je svijetlo ime prodrlo ne samo u varošice i gradove, nego i u najzabitnije seoske ko­ 102 libe. Ovo su riječi najvećeg kulturnog neimara među bos. herc. muslimanima u posljednjem stoleću. Ovo su riječi osnivača Gajreta, s čijom pojavom nastaje nova era u kulturnom životu muslimana naše krvi i jezika. Braćo, Djelo Dra Safvelbega Bašagića u svima pravcima narodnog života ogromno je. Njegovo djelo i po obimu i po sadržaju nadmašuje snagu svakog nas ovdje pojedinca. Njegovo djelo išlo je, kao rijetko kod koga među nama, u svima pravcima: kulturno vjerskom, knjiž^vnoistorijskom i socija'no-ekonomskom. To njegovo djelo bilo je saobraženo potrebama narodnim i ono se je urezalo duboko u duše i srca narodna. Govoriti o Dru S. Bašagiću znači iznijeti istoriju muslimana B. H. posljednja četiri decenija, je r je nje­ gov duh, jer je njegov genije prodro i prodrmao cje­ lokupan život bos. herc. muslimana. Meihum Safvetbeg je svojim velikim duhom, ogromnom ljubavlju prema rodnoj grudi i svome na­ rodu. oko tri decenija nadahnjivao svu našu omladinu i sve riHrodne slojeve. On je stvarao i sa uspjehom vodio sve naše pokrete, sve zamahe na kulturno-prosvjetnom, socijalnom i vjerskom polju, kao još ni je ­ dan među nama, pa g a je narod uvijek razumijevao, poštovao i cijenio. Kao čovjek bijaše rijedak prim jer među nama, koji nas je naučavao pravom i istinskom Islamu. U teškim danima letargije muslimanskog elementa, kadasu muslimani za vrijem e tuđina bili izgubili svaku orijentaciju, u njegovoj plemenitoj duši niče jedna spasouosua ideja: a ta je ideja, da se mora živjeti, jer da i Islam bezuslovno traži život i rad. Merhum Safvetbeg je prodro u suštinu onih uz­ višenih Božijih riječi: „V ela tense nasibeke mined-dunja, ve ahsin kema ahsenallahu ilejke“ — i žrtvujući se za svoj narod potpuno u duhu ovih uzvišeniš Božijih riječi, on započinje i vodi jednu spasonosnu ide­ ju, on osniva među m uslim anim a društvo Gajret, koje će kao luča među m uslim anim a svjetliti i osvjetlja­ vati njihove puteve u bliskoj i daljnjoj im budućnosti. Jer, poučen Božijim riječima: „Ne zaboravi tvo­ je uloge na ovome svijetu i čini ljudim a dobro, kao što on Tebi Čini* — nastojaše naš mili iahm etlija da dadne muslimanima ono što im je potrebno za život^ a to je da ih preko Gajreta, kojeg on osnova, osvijesti i kulturno pridigne, jer je bio svjestan da sam o za ži­ vot osposobljen narod može napredovati i može shva­ titi svoju životnu ulogu. A sada se zapitajmo, braćo: da nije bilo našeg velikog merhuma i da nije on otvorio nove puteve i vidike nama muslimanima, gdje bi mi danas bili i što bi od nas bilo? — Da naš, dragi Safvetbeže, nijesi Ti među na­ ma ništa drugo ostavio i učinio, već bi sAmo ovo djelo �Tvoje — osnivanje Gajreta bilo dovoljno, da f e za sva vremena slavimo i da Ti svoju harnost vječito izražava­ mo. Ova današnja ogromna masa muslimana i ostale braće, koji dođoše da Ti odaju posljednju počast, dra­ gi Safvetbeže, oni nesamo da to čine u svoje ime, oni to čino u ime sve brače bos. herc. muslimana. Na da­ našnji dan zahvalni narod vidno je pokazao svu svoju duboku zahvalnost Tebi, dragi dobrotvore naroda na­ šega, i u nepreglednoj povorci prisustvovao Tvome zadnjem ispraćaju, da jasno i vidno pokaže da umije cijeniti i poštovati svoje velike i zaslužne ljude. A Tebi kao prvom radniku i osnivaču Gajretovu, koji si hiljade muslimana usrećio, Gajret, uime onih brojnih hiljada svojih nekadanjih i današnjih štićenika, izriče Ti najtopliju hvalu, moleći Svemogućeg da Ti podari za Tvoj nesebični, čovječanski i islamski rad ljepote firdevsi ala dženeta, a Gajret će i u buduće stalno zadržati sjećanje na tv o j ogromni rad i tv o je, velike uspjehe. I Svemogući nam reče: U časovima teške nevo­ lje, u časovima kad nas spopadnu brige i jadi, da s obratimo za utjehu njemu i On će nas, draga brać utješiti, iako je ovaj gubitak prevelik. Ali zato, ganu. srca nastojmo da se utješimo zavjetom: Da ćemo svi u našemu radu slijediti našeg velikog merhuma. Predajući Te majci zemlji na vječni počinak, is­ pred Gajreta, mnogobrojnih njegovih štićenika, sara* dnika i članova, kličem Ti: neka Ti je slava i hvala, Dragi Safvetbeže, i neka Ti je rahmet plemenitoj duši! Završetak govora g. Kukića popraćen je iz hilja de grla sa Allah rahmet-ejle! Potom su merhuma spustili u mezar njegovi naj­ bliži rođaci, pa se pristupilo sahrani, uz dovu g. Hafiz ef. Sabrihafizovića. Nakon dove proučena je „Fatiha“ za dušu rahmetlije, pa su se potom prisutni razišli sa dubokim pietetom prema rahmetliji. етов гласник Велика Гајретова Забава у Власеннцн Четврти дан Курбан бајрама одржана je велика Гајретова забава у Власеници, за коју се може сигурно устврдити да je једна од најуспјелвх забава од Ослобођења до данас у овом мјесту. Под водством предсједнива Гајрета и шефа Пореске управе г. Шаћирагвка Назима. за ову забаву вођене су првпреме мјесец и no дана, na je позорвшни комад „Зулумћар" од Светозара Ћ.оровића одигран no Гајретовим члановвма на највеће задовољство присутне публике. Дан прије забаве просторије Соколане тако су лвјепо и укусно декорисане, сви зидови застрти ћилимовнма, да су се многи присутви гости најласкавије Декорацију сале и бригу око исте водио je вредни и агилии одборнвк госп. Сејфо Таљић, који није жалио труда да сала буде што љепша и пријатнија. Ha самој забави била je богата томбола која се такођер не памти да je када такова била у Власеници, нити има изгледа да ће je бити. Ha томболи су били најукуснији ручни радови, поклоњени од муслнманских девојака и ханума, те госпођа и госпођица других вера. Осии тога на томболи je био већи број овнова, које су даровали сељани среза власеничког, затим врећа брашна, тука и остали скупи и лијепи предмети. Ha дан забаве око пола седам сати на вечер почела се пунити Соколана, да je за кратко време била дунком пуна, најугледнијих грађана среза власеничког бев разлпке на вјеру. Око пола девет сати на вечер отпочело je извођен>е програма, и то прво: предсједник Шаћирагпћ поздравио je госте и у лијепом говору оцртавао потребе и сврху Г а)РетаЗатим су се реДале деклаиације, те je коначно извеДен позоришни комад, којега су одиграли дилезадовољство. танти заиста на Послије коиада настала je игранка и распродаја томболе, све до у зору када су се гости, весели и задовољни, враћали својим кућама. Бруто првход забаве износи Дин. 7.720'75 Тоиболу су даровале следеће госпође, госпођице и господа: Бисера Шаћирагић врло укусно везеног махараџу и везени јастук, Тима Хасанефендић везен јастук Мухиба Хађибегановић један везени и врло укусни столњак, Цемила Бушатлић везен јастук, Мунира Сарачевик везен јастук, Васвија Сарачевик везен јастук, Нефа Шахбеговик навлаку за јаскук, Тима Куртагик јастучницу, Лутвија Балвановик везен јастук, Фата Твхвк везен јастук, Арвфа Тихвк везен јастук, Алмаса Цеко рубац, Хаснвја Механовик јастучнвцу, Навф;а Тихик свилени милије, Алмаса Куртагик пешкир, Фата Куртагик пешквр, Хиба Бабик пешквр, Бјелка Незировик рубац, Алберт Алтарац свитер. Ханвфа Лагумџвк засторе за два прозора, Сафета Тихик јастук везен, Разија Чемеллвк 4 метра свиленвка. Махмуткехајвк везен јастук, Зилха Хаџиомероввк столни рубац, Софија Сунарик вевен јастук, Ђулик - Куртагик Твма иахрама, Јосвп Шенвалд naпуче, Дика Куртагвк јастучвк, Бехија Арнаут махраму 103 �рубац. Разн1а Буљугвћ синленп мплпје, Шевка 8е^Чићић јастучић, Сејда Куртигић милије, Берковац Р °^ејра свилсн учкур, КукиН Фата махрама. Двка Пахбеговић рубац, Флтд Беговић јгстук, Хајрија (Baki,• Селвиовик ј*стук, Шефика БеговиК кошуљвца чнја, госпођа Р. Беговић форанге, Јованка Мичвћ u ^јево шећерно jaje, Во,'ка Мвчић дпван везенп јастук, ^*Мујесера Хасанбеговик чевра, гђч Мамвћ тасна бакрена, 17 Омер ХасанбеговвН двоје женске чарзпв, Лезо Алтарац т*бла за кафу и четири шоље, Тпхвћ Хамдија папуче, Даво Барарон кутија сапуна, Јово Мвћик два филџчна, Санто Алтарац два метра свплепвка, Хасо Кртнчик оглед мо, Есадага Куртагик цнпелице, Салих М. Твхик папуче, Манојло Сунарпк скупоценн серввз за кафу, Госп< ђа A- Беговвк две форанге за прозор. Muko Микик стаклену г^рнитуру за слатко, Јово Б. Микик шербетњак. Д*ннло Јоквк свилени ш ‘Л н чвбук, Др. Богдан Чнбак лвтар хвмберч, госпођа Папац кухпњску гарнптуру, Реџеп Таљпк пешкир, госпођа шер. судије X. Омероввка свилена таблета, Неканпк овна, Омер Бербвк тукца, Мухамед Хаџвк овна, Пдраз Берковац овна, Асим Сарајлпк овна, Сул>о Пињлк овна, Мујо Авдагик израђен кухвњски штокерл. Гвфеу дароваше : Незвровпк Зејнил тор^а, ЈЈуртагвћ Алмаса бурек, Куртагвк Ф ата хурмашицу, Куртагвк - ЂуллкДЗалпхагинца колаче, Мустафвк Хјусо торта, Курјак Осман хљеб, X. Омероввк К адаја ^хурмаџвцв, Рот Малика торта, Беговвк Реуф бурск, Т вхвк Хпмзибег бурек, Хасанбеговвк Омер бурек, Јоквк Данило хурмашице, Јов Ђ. Мачвк торта, Узепрагина Куртагвк бурек, Војвн Сунарвк торта, Биеера Шакирагик баклчва, Сејфо Тал>ик торта, Зухдија ‘Хас*нефендпћ бурек, Хамдпја Твхвк торта, Реџеп Т^љик торта, Азвз X Бегановвк торта, Зулфага Бутатлик хурмашиие, Јованка Мпчвк торта, Халилага Лагумџија бчклава Суљо Хаџик торта. Поред тога je било и добровољнпх прплога у готовом новцу на касп. Преседнику лвчно положвли су првлоге следећа гоепода: ГГрото Милан Петковик народни посланик 50 Дин, Вмјви Сунарвк градоначелрик 50 Дин, Хаџик Лутво 50 Дин, Томаш Ђуко 30 Дин, Бахтовик Смајо 20 Дин, Јовановвк Л>убвшко 20 Дин, Г&ковић Л>убо 50 Двн, Војин Дрл>вћ 20 Днн. Ha касп са улазницама: Тапчар Јосип 200 Дин, Кадвк Шевкија 80 Дин, Мориц Рот 40 Дин, Лезо Алтарац 10 Дин, Алберт Алтарац 20 Дин, Санто алтарчц 10 Дин, Манојло Сунарик 30 Днн, Едхем Хаџвк 20 Дин, Данко Јоквк 30 Дин, Душан Бобар 10 Дин, Оеманага Хађик 50 Дин, Шенвалд Јосип 20 Дин, Рабик Драгутин 20 Дин, Др. Корлик Нилро 30 Дии, Лучик Јово 10 Двн, Јанкијеввк Богдан 30 Динара. Сввма дароватељвма у готову новцу и у предметииа мјесни одбор у Власеници од срца захпаљује. 104 Нарочвто нека je хвала свима двлетантима, a напосе гђици Хвби X . Бегановик, Твми Хасанефендик, Ифети Твхик и Тифи Лагумџвк, Рефда X . Бегановик, које су своје улоге одиграле на највеке задовољство присутне публвке. Одбор. Gajretova zabava u Ključu Drugi dan Kurban-bajrama, 26. marta 1934. go­ dine, održana je Gajretova zabava u Ključu. Ovu za­ bavu priredio je Gajretov pjevački zbor iz Prijedora sa Mjesnim odborom Gajreta u Ključu. Po ogromnoj posjeti i umjetničkoj izvedbi pro­ grama može se mirne dušo redi da je ovo bila jedna od najboljih i najuspjelijih zabava u Ključu u posljed­ njih nekoliko godina. Ovo se je moglo i očekivati, ka­ da se uzme u obzir da je Gajret, zahvaljujući agilnom Mjesnom odboru u Ključu, u ovim krajevima uzeo velikog zamaha i da su njegove vanredne i spasonosne ide'je našle plodno ti > kod širokih narodnih m asa ovo­ ga kraja kao malo gdje. Qya\ interes građana i seljaka za Gajretov rad prilikom ove zabave još je potenciran tom okolnošću što je cio program izvodio nedavno osnovani Gajretov pjevački zbor iz Prijedora, čiji članovi nisu žalili ni truda ni žrtava, nego su iz Prijedora došli u K ljuč da zajednički sa Gajretovim radnicima i prijateljima u Ključu manifestuju svoju odanost Gajretu i njegovim idejama. I zaista, ovo nije bila sam o zabava, ovo je bila manifestgcija Gajretova rada i ogledalo uspjeha Gajretovih radnika. Ove manifestacije počele su u Gornjoj Sanici, gdje je Gajretove pjevače došekala velika masa svijeta sa članom Gajretova odbora iz Ključa g. Ahmedom KulenovLem, poreznikom. Ispred okupljenog svi­ jeta kao i ispred Gajretova cdbora u Ključu g. Kulenović je oduševljeno pozdravio Gajretov zbor, istaknuvši da je presretan što u zboru vidi većinom mlade ljude, koji će sigurno danas sutra nastaviti započeti kulturno prosvjetni rad Gajretov, Ispred zbora i Gajretova odbora iz Prijedora za­ hvalio je na dočeku i pozdravu g. Avdo Karavđić profesor. Poslije оуако srdačnog dočeka krenulo se fijake­ rima i kolima za Ključ. Putem su gosti toplo pozdrav­ ljani i svuda se klicalo Gajretu. U Ključu je takođo bio oduševljen doček. Naročiti odbor pobrinuo se je da pjevače i druge posjetioce sa strane što bolje ugosti, u čemu je potpuno uspio, tako da su svi posjetioci bili ushićeni ovim dočekom i gostoprim stvom , nema­ jući dovoljno riječi da na tom zahvale. Zabava je održana u naročito dekorisanoj dvora­ ni Osnovne škole. Program zabave otpočeo je pred prepunom dvoranom oko 9 časova uveče pozdravnim govorom člana Mjesnog odbora G ajreta u Ključu g* �Hilmije Selimića, geometra, koji je pozdravio prisutne i zahvalio im na ovako sjajnoj posjeti. Zatim je Gajretov zbor pod sigurnim đirigovanjem g. Midhata Šami­ ja , profesora iz Prijedora, otpjevao 4 pjesme: „Garavušu od Dobronića, „Jesen stiže1* sa solo partijom g. Uzeira Trepića od Biničkog, „Pojahali pulinjata** od Vukdragovića i „Trubača* od Marinkovića. Sve su pjesme izvedene odlično, na opšte zadovoljstvo prisut­ nih, tako da su neke morale biti ponavljane. Kao druga tačka programa prikazana je vrlo uspjela slika iz bosanskog života „Na sijelu**, kojom je prilikom g. Ibrahim Gredeljević otpjevao nekoliko sev­ dalinki, a uz saz ga pratio g. Salih Selimbegović. Nekoliko sevdalinki otpjevao je i g. Uzeir Trepič, čiji je prijatni lirski tenor naročito oduševio publiku. S ovim je završen prvi dio programa. Poslije pauze diletanti pjevačkog zbora iz Prije­ dora izveli su pozorišni komad u jednom činu »Emancipovana žena« od M. Alikalfiča i V. Imamoviča. Ovaj komad je specijalno napisan za Gajret i pri­ kazuje kakva je i kakva treba da bude emancipovana žena, koja prođe kroz Gajretov internat. Svi su dile­ tanti bezprijekorno odigrali svoje uloge, a naročito su se istakli g. Vahid čirkinagić *u ulozi bogatog posjed­ nika Esadbega i gđica Nirka Sokočevič u ulozi emancipovane žene, koja je savršeno prikazala hipermodernu ženu, koja hoće »samo da živi i uživa.« Zabava je bila tako posjećena, da dvorana uopšte nije mogla primiti svu^publiku. Gotovo polovica posje­ tilaca čekala je da se svrši program, pa je isti program morao biti ponovljen pred novom publikom. Oba puta dvorana je bila dupke puna. i Kako se iz izloženog vidi, ova zabava je u svakom pogledu uspjela. Gajretovi radnici i prijatelji kao i svi oni kojima na srcu leži dobro i napredek muslimanskog dijela našeg naroda mogu bez straha da pogledaju u bolju budućnost, jer je za to Gajret najbolja garancija. Zabava mjesnog odbora Gajreta u Lokvama (srez Stolac) Mjesni odbor Gajreta u Lokvama održao je dne 25. marta o. g. (prvi dan H. Bajrama) u prostorijama Narodne osnovne škole u Lokvama svoju uobičajenu godišnju zabavu. Zabavu je otvorio pozdravnim govo­ rom sekretar mjesnog odbora g. Salko Šator, koji je u kraćim potezima opisao rad Gajreta od njegova osnutka do danas. Naglasio je, da nijedno slično društvo kao G a jrd nije toliko razvilo svoj rad u narodu kao Gajret. Naročito je naglasio, da je potrebno, da se osnivaju Gajretove organizacije po selima, jer Glavni odbor Gajreta odnosno vodstvo Gajreta poklanja veliku pažnju našem selu, koje treba prosvjećivati iosposob ljavati za život. Zabava je bila dobro posjećena. Sve tačke prog­ rama izvedene su na sveopšte zadovoljstvo prisutnih. Kako moralni tako i materijalni uspjeh je veoma do­ bar ako se uzme u obzir mjesto i priliko, koje vladaju u našim selima. Gajretova godišnja zabava u Doboju 1 ako je odbor Gajreta u Doboju tokom ove go­ dine polučio u svakom pogledu odlične rezultate, nije izostala ni bajramska zabava koja je priređena 18./I. 1934. U prepunoj sali g- Kraljevića davana je Gajre­ tova zabava sa biranim programom i bogatom tombo­ lom. Odigrani su kom adi: „Emancipovana žena* od g. prof. Alikalfića i lmamovića i „Knjiga* od Br. Nuš :ća. U pozdravnom govoru predsjednik g. Sarajlić Elmae pozvao je prisutne da se sjete onoga koji bu­ dno prati rad Gajreta, Njegovog Veličanstva Kralja Aleksandra I., Protektora Gajreta Nj. Vis, Prest. Petra i cijelog uzvišenog Kraljevski g Doma, što je prihva­ ćeno sa trostrukim „živio!* Zatim je istakao u kratkim crtama ract Gajreta od osnutka do danas, specijalno ovdašnjeg mjesnog odbora, gdje je osnovana Gajretova čitaonica, upisan priličan broj udjela u Gajretovu kre­ ditnu zadrugu i ostalo, pa je na kraju zaželio da ne bude u cijeloj našoj miloj otadžbini krova, specijalno muslimanskog, a da se za „Gajret, koji nam toliko daje, ne zna. Zahvalio se i „Privredniku* iz Beograda koji je na preporuku mjesnog odbora primao šegrte na zanat. Potom se prešlo na izvađanje komada, koji su majstorski izvedeni i u kojima su se u svojim ulogama naročito istakle: gđice Šemsa Sarajlić, Klara Elazar i Rebeka Levi. Vrijedno je istaći da je gđica Klara Elazar igrala u obadva komada i u jednom monologu. Pored ovih vrijedno je pohvaliti i djecu : Džemala, Ešrefa, Omera i Enisu Sarajlić, te Refika i Almasu Bešlagić, koja su svoje uloge „Kiriju* kao i deklama­ cije odlično izvela. Naročitu zahvalnost za zabavni dio ima režiser g. Bešlagić Ismet ef. Tombola koju su sakupile g đ e : Elmas ef. Saraj­ lić, Ismet ef. Bešlagić. udova rahmetli Malića Mulalića te gđica Ifeta Bešlagić bila je obilna te im kao i dorovateljima odbor najljepše zahvaljuje. Zabavu je posjetio veliki broj muslimana iz Doboja i okolnih sela te: Maglaja i Zavidovića, a zapažen je i priličan broj braće inovjeraca, te im hvala na odazivu. Pri za­ vršetku zabavnog dijela predsjednik g. Sarajlić Elmas je piedao diletanticana gđci : Sarajlić Šemsi, Elazar Klari i Rebeki Levi divne bukete umjetnog cvijeća u znak zahvalnosti Mjesnog odbora na njihovom trudu* Moralni i materijalni uspjeh zabave bio je odli­ čan. Svima koji su ma šta doprineli uspjehu ove za­ bave i ovom prilikom naša velika hvala. 105 �Наши рахметлиЈе Merhum Husejn Ćehajić 10. o. mj. preminuo je naš dugogodišnji predsjed­ nik Gajreta u Orašju Husejn ćehajić, koji je bio jedan od osnivača poJođbora Gajreta u Orašju. Smrču Hueeinovom Gajret gubi jednog svog agilnog radenika. To se vidi i po tome što je za ove dvije godine, otkako je on bolestan, pododbor Gajreta u Orašju sa radom mnogo nazadovao. Porodici rahmetlijinoj neka Bog podijeli sabri džemil, a rahmetliji firdevsi-ala dženet! R a z n e v ije s t i Gajretova Bajramska ..Sergija” u Derventi I ovoga Kurban-bajrama sakupljani su pred dža­ mijama u Derventi dobrovoljni prilozi za Gajret. S a ­ kupljači su bili gg: Sulejmanbeg Begović student pra­ va, Osman Cakić učitelj, Mahmutaga H. Efendić trgo­ vac, Smail Hakija Uđvarlić zvaničnik katastra, .Alija Huseđinović opšt. bilježnik i Muratbeg Porobič trgovac. Sakupljeno je Din. 231.50 i do zn ačen o g. ( dboru. Prilozi kurbanskih kožica za Gajret u Bihaću Ovaj odbor sakupio *je f t prošlom Kurban bajramu 16 kom. kožica i u gotovu 60'— Din. naime kožica. Kožice su darovali slijedeća gospoda: Omeraga Jusufhodžić, posjednik (bičiju), Softić Esad. še f ereskog suda, Delić Zejnil, sud. zvaničnik, Dizdarić Velage, služitelj općine, Mulić Arif ef. škol. upravitelj, Tatlić Bećir ef., učitelj, Piralić Agan, trgovac, Piralić šerif, brico, Kasumović Emin, gostioničar, Hajrulahović Murat, slastičar, Ćavkić Husein, posjednik, Ibrahimpašić Abdulah, pos.ednik, Žabčević Jusuf, penzioner, Hadžić Smail, trgovac, 7jakić R asem a, učiteljica i Muslić Juso, tigovac. , . Gotov novac naime kožica dali su ova gospoda: po 20'— Din. Redžić Mustafa e f, šerialski sud'ja i Bur/ić Ibraga, trgovac, po 10'— Din- Midžić Ćamil, skcl. upravitelj i Hadžiabdić Ibrahim, posjednik. Pošto su sve kožice prodane za 355’— Din. bio je ukupni uspjeh ovih darova 415*— Din. Svima prilagačima neka je od strane G ajreta najljepša hvala. Darovatelji kurbana Gajretovim internatima Prilikom ovogodišnjeg Kurban-bajrama pokloniše Gajretovom muškom internatu po 1 kurbana gg.: Dr. Avdo Hasanbegović, Dr. Mahmud Mehmedbašić i Aziz ef. Sarić, a po 10 kg. mesa gg. Mujaga Hardaga i Re• zaković. Gajretovom ženskom internatu pokloniše svoje kurbane g g .: Dr Avdo Hasanbegović, Ibrahim ef. Haznadarević, i prof. Ahmed Grebo sa svojom gospođom. Gajretovom internatu u Banjaluci poklonio je 106 kurbana g. Edhem Bekić upravnik ovog internata. Darovateljima toplo zahvaljujemo. Darovaoci kurbanskih kožica Gajretu u Banjaluci Prošlog Kurban-bajrama sjetiše se Gajreta prilo­ gom u kurb. kožicama slijedeća gg.: Ale ef. Kapidžić i ing. Uzeir Biser po 1 goveđu; po 2 bravlje gg.: Džaferbeg Kulenović i Hasib Hadžić; po 1 bravlju gg.: prof. Kurija Đumrukčić, Husnija Đumrukčić, Ibrahim Karpselimović, Alija Germović, Ibrahim Suljić, Ibrahim Karahasanović, Mustafa Bahtijarević i Edhem Bekić. U gotovom dadoše Dr. Muharem Midžić 30 din. i H. Muharem Pašalić 10 din. Darovateljima topla hvala. Darovane Kurbanske kožice Gajretu iz Dervente Prilikom proš. Kurban Bajrama sakupljali su za Gtfjret kurban, kože gg: Ahmed Sefić šef željezničke stanice, Sulejmanbeg Begović stud. prava i Esadbeg Alibegović veletrgovac. Utržak ovoga u iznosu Din 1130. (hiljada sto trideset din.) — doznačen je gl. od­ boru Gajreta. Imena darovatelja, kojima Gajret kao i sakupljačima blagodari, jesu s i : Begović Sejfulahbeg 1 braća 7 ovnovnih koža, Asin.beg i Esadbeg Alibego­ vić 1 goveđu i 2 ovnovske, H. Agić Hafiz Mehmed ef. \ 2 ovnovske, Čardžić Nedžib ef. 1 ovnovsku, H. Omerag ;ć, H. Hamidaginica 1 ovčiju, Bećirović Husein ef 1 ovčija, Porobić M. Abdulah 1 ovčiju, Đonlagić Hamzabeg 3 ovćije, ćatović Sulejman 2 ovčije, Sefić Ahmed ef. 1 ovčiju, H. Efendić Mahmutaga 1 ovčiju, Karabegović Aeim 1 ovčiju, Karabegović Mujaga 1 ovčiju, Ahmić Ahmed 1 ovčiju, Kulenović Dr. Muhamedbeg 2 ovčije, Uđvarlić H. Halilaginica 1 ovčiju, Halepović Ahmet 1 ovčiju, Elezović Hamdi ef. 1 ovčiju, Huseinćehaić Ahmetovica 1 ovčiju, Halilović Mustafa ef. 1 ovčiju, Đozić H. Salih ef. 1 ovčiju, H. Omeragić H. Fehimaginica 1 ovčiju, Drljević Hamdi ef. 1 ovčiju, Jusufbegović Mehmedalibeg 1 ovčiju, Abdulahefeudić Ab­ dulah 1 ovčiju, Karabegović Ibrahim efendinica 1 ov­ čiju kožu. Сакупљањ е ж ивеж них намнрница за Га]рет у Дервенти И ове године je мјесни одбор у Дервенти повео акцију за сакуиљање хране за Гајрет, те je што у нарави што у готову новцу сакупљено 4000 кг. (четири хиљаде кг.), a чист утржак Динара 2742.50 дозначен je гл. одбору. Храну су сакупљали гг. Есадбег Алибеговић, Хамди еф . Елезовић и А хмед еф . Сефић. Имена даровотељ а с у : Асидгбег и Есадбег Алибеговић 300 кг. кукуруза, и готових Дин 50.— Ф ехим Поровић повјереник Гајрета Велика 100 кг. кукуруза, Браћа Томљеновић Дажница 100 кг. кукуруза, Едхем Исламовић 150 кг. кукуруза, Узеир Мехичић претсједник општине �Бос. Дубочац 100 кг. пшенице, 100 кг. кукуруза и nica Din. 500, na ćemu joj i ovom prilikom najtoplije 20 кг. граха, Аган Синановић повјереник Гајрета zahvaljujemo kao i g. Hodžiću. Бос. Дубочац 200 кг. кукуруза, Мухамед Синановић Na Bajram su sakupili pred džamijom gg. Tano­ посједник Бос. Дубочац 100 кг. кукуруза, Милан vić i Suljkanovič Din. 120 priloga za Gajret. Поповић трг. Подновље 150 кг. кукуруза, Симо РајВелика Гајрехова забава у Бањалуцн чевиК претсједник општине Кужани 50 кг. шпенице Омерага УђварлиК 50 кг. кукуруза, Љ убо Мичета17 marta 1934 god. održali su Mjesni odbori новић градоначелник 100 кг. кукуруза, Жарко Ко- Gajreta u Banjaluci svoju godišnju zabavu u prosto­ стић 50 кг. пшенице, Перо Бошковић ст. 100 кг. rijama vakufskog hotela »Palasa«. пшенице, Александар Гроздаревић 50 кг. бијелог Ova zabava bila je zakazana za 10 marta, ali je брашна, Мехмедалибег Јусуфбеговић 50 к. пшени- odgođena za 17. usljtd nenadne smrti dr. Ejuba Muце, u 50 кг. кукуруза, Јулиус Ормош 20 кг. бије- jezinovića, bivšeg pretsjednika Gajreta i njegova istin­ лог брашна, Мухарем Мујагић Которско 100 кг. ку- skog i odanog prijatelja, u znak iskrene i duboke tuge куруза, Смаил Хакија УђварлиН 100 кг. кукуруза, i žalosti za ovim zaista rijetkim čovjekom vanrednih Абдага X, Дервишагић 50 кг. кукуруза, Абдулах sposobnosti, koga je iskreno kao nikoga dotle ožalilo М. Поробић 50 кг. пшенице, Хамди еф- ДрљевиК cjelokupno građanstvo grada Banja Luke. 50 кг. кукуруза, Алија Поробић Велика 100 кг. куSvojim osjećajima i dubokoj pošti prema dragom куруза, Земаљска банка за Босну и Херцеговину rahmetlijijGajret je u Banjoj Luci dao i na drugi na­ Испостава Дервента Дин. 100. Браћа Шешлија Јо- čin vidnog izražaja. ховац Дин. 100. Др. Мухамедбег Куленовић Двн. Neka je rahmet i s ovog mjesta njegovoj pleme­ 100. Хусеан еф. Бећировић Дин. 50, Др. Бранко nitoj dušici trajna svijetla uspomena među Dama. Јузбаш ић Дин. 50. Буки Песах Дин. 50. Станко Zaslužena pažnja i obziri prema uistinu općoj Банчевић Д н. 50. no Дин. ?0 Браћа Мићић, Суљо žalosti za dr. Mujezinovićem naišla je na najsimpatič­ Хоџић и Јозеф Хајон, no Дрн. 20 Хамзибег Ђонла- niji prijem kod svega građanstva, jer je rahmetli dr. гић, Перо Бурсаћ, Митар Чучуковић, Мориц Каби- Ejub bio opće poštovan i voljen. Zabava je i pored љо, Давид Хајон и A. Сусман, no Дин. 10 Поја Се- odgode i odmaklog vremena u mjesecu brojno posje­ ћкар, Н. Н , Незир Ла^Јићг Ст. Мићић и Заимага ćena i uspjela u svakom pogledu. Капиџић М. Спасојевић Дин. 12.50, Ју да Песах Дин. Gajretove priredbe u Banja Luci uvijek su ubra­ 30. Никола Рајковић Дин. 50.— jane među najuspjelije, ali ovogodišnja zabava brojnom i elitnom posjetom — naročito od strane musliimanskog Свима дароватбљима Гајрет најљепте захваgrađanstva — nadmašila je sve do sada priredbe. љује! Prostrane prostorije hotela Palasa bile su dupkom pune. Nijedno mjesto nije ostalo prazno. Osnivanje odbora Gajrela i Gajretove čitaonice Ovu zabavu uveličali su svojom posjetom Ban u Tur. Lukavcu Vrbaeke banovine g. Svetislav T. Milosavljević s gospo­ 14 januara o. g. sazvao je Gajretov povjerenik u đom, Komandant Vrbaske divizijske oblasti đeneral g. Lukavcu tur. g. Abdulah Berbić učitelj, na konferen­ Petar Nedeljković s gospođom i kćerkom, pomoćnik ciju sve članove i prijatelje društva u cilju izbora bana g. dr. Dušan Petrović, đeneral g. Belimarković s Mjesnog odbora. Prije skupštine g. Muhamed Tauović gospođom, Abdulah ef. Nurkić u zastupstvu muftije( je u kratkim potezima izložio rad Gajreta od njegova g. Jovo Davidović u zastupstvu Nj. Pr. mitropolita osnutka do danas i njegov značaj na kulturnom i e- banjalučkog, podnačelnik opštine g. Risto Tošić s go­ konomekom podizanju muslimana, apelujući na pri­ spođom, đeneral g. Mihejlović s gospođom, gg. načel­ sutne da se upižu za članove društva, kako bi se mo­ nici banske uprave i komandanti pukova s gospođama, gao uspostaviti mjesni odbor. Po upisu preko 50 čla­ direktor Vrbaske finansijske direkcije g. Zvonko Bognova, prešlo se na izbor odbora, u koji su unišla gg. danović, pretsjednik Okružnog suda g. Jovan Starović s pretsjednik Muharem Pašič, potpredsjednik Abdulah gospođom, direktor Šumske direkcije g- Ilija SljepčeBerbič, sekretar Nazif Suljkanovič abs. Trg. akad, vić, direktor Trgovačke akademije g. Franjo Pavlović, blagajnik Tanović Muhamed, članovi: Hodžić Himzo, upravnik policije g. Obradović, zatim pretstavnici mjes Matija Mandić i Nuhić Ešref. Nadzorni odbor: Čamil nih društava i mnogi drugi odličnici. Hasanović, Mehmed Nuhić i Muhamed ef. Imamović. Zabava je otvorena deklamacijom »Pozdrav GajZamjenici: Iljaz Mujčinović, Murat Karamehmedović, reta svome Protektoru«, koju je izdeklamovao mali Ahmo Begić, Nazif Redžić i Ragib Osmić. Bekir sinčić g. Suljage Salihagića, đak II razr. osn. Zatim se pristupilo pitanju otvaranja Gajretove škole. U daljem izvođenju programa sudjelovali su ju ­ čitaonice, u čemu se je i uspjelo, jer je prostorije dao besplatno g. Himzo Hodžić, pretsjed. opštine. Kao goslavensko pjevačko društvo »Sloga« sa zborovođom prilog za nabavku namještaja dala je jug. Solvay tvor­ g. prof. Brozovićem, zatim u kvartetu gg. Braća Ka- 107 �rabegović sa g. Hadžibegovidem F , g. prof. Midhad pjevač pobrao mnogo aplauza i ostao Gračanici u vrlo Šamid, e. Zahid Naliđ slušač muzičke akademije u lijepoj uspomeni. Diletanti su na veliko zadovoljstvo Zagrebu, gg. članovi Narodnog pozorišta, g. Jiranek izveli »Kiriju« šalu u 1 činu od Br. Nušića i »Svak kapelnik vojne muzike, g. Muhamed ćejvan i pitomci na posao« poučan komad u 1 činu od E. Mulabdida. Diletante je uvježbao g. Šefik Bešlagid učitelj. ovdašnjeg Gajretova konvikta. Na zabavi je bila bogata tombola koja se sasto­ Sve tačke programa izvedene su na potpuno za­ dovoljstvo brojne publike, koja je svome raspoloženju jala iz ženskih ručnih radova koje darovaše naše hanume i hanumice, te vrijednih predmeta koje darovaše i dopadanju dala vidnog znaka odobravanjem i burnim slijedeće trgovačke kuće: Leon A. Finci Sarajevo; Vla­ aplauzom. G. prof. Šamid pokazao se i ovom prilikom kao da Teokarevid Paraćin; Kolinska Ljubljana; Laboratorij pravi virtuoz na violini, pa ga je zahvalna publika na­ „Alga“ Sušak; Špringer i Petru Osijek; Hinka Franka gradila burnim aplauzom. Gospodin Nalid je imao sinovi.IZagreb; Mahmut A. Dikdžijan Skoplje; Kuzmisvoj prvi nastup u Banjoj Luci. te je ovdje postigao čev Beograd; BAda“ Osijek; Jozef Kune Ljubljana; potpuni uspjeh. I on i publika bili su potpuno zado­ Franja Bost Bačka Palanka; nGlobus“ Zagreb; Fočo i voljni. Gg. brada Karabegovid s g. Hadžibegovidem i drugovi Sarajevo; BMira“ Zagreb, te „Bata“ Vukovar ovaj put kao i uvijek i dočekani su i ispradeni najbur­ (100.— D) i Saifm an Beograd (50'— D). Neka je svim a darovaocima topla hvala. nijim aplauzom. G. g. članovi Nar. pozorišta unijeli su sa svojim šaljivim komadom puno vedrine i raspo loženja. Поздрави претсједннку Гајрета Vrhunac raspoloženja obuzeo je sve, kada je g. Претсједник Гајрета госп- Др. Авдо ХасанбеĆsjvan otpjevao svoje sevdalinke. Morao je ponoviti. Pod režiserstvom g. ćejvana izveli su pitomci G ajre­ говић, примио je следеће повдравне брзојаве: tova konvikta alegorički prikaz Brankova kola. Od ra­ Сарајево: Гајретови задругари окупљени на zdraganog veselja i oduševljenja' pri' svakom nastupu pretstavnika naših pojedinih krajeva prolamale џа-ве— првој главној скупштини, вођени жељом за наше опште добро, срдачно поздрављају свога претсједника уз noicprostorije Palasa. лик живио — Потпретсједник Др. Мехмедбашиб.. I sa ovom priredbom možemo biti potpuoo zadovoljni. К о з а р а ц : Гајретовке без разлике вјере у КозарSmatramo za’ svoju osobito ugodnu dužnost da ду са своје скупштине у сврху јачања Гајрета и њеi ovom prilikom iskalem o svoju najtopliju zahvalu svi­ гове идеологије поздрављају Вае. уз поклик живио,— ma poštovanim saradnicima u pripremi za zabavu ne Цретсједница Ешрефа Миџиб, шајница Дервиша Каžaleći ni truda ni slobodnog vremena kao i svoj g. g. пстановиЛ, učesnicima u izvođenju programa, te svim a rodoljub­ nim darovateljima predm eta za tombolu i bife, svima prilagačima dobrovoljnih priloga i svima posjetiocima, jer svojim učešdern pomog še da je Gajretova zabava potpuno uspjela kako s materijalne strane tako i pot­ puno s moralne. Gajretova zabava u Graianici Na treći dan Kurban— bajrama, dne 27 marta o. g. Mjesni, odbor »Gajreta« u Gračanici priredio je za­ bavu, koja je po svojoj izvedbi, odličnoj posjeti i ma­ terijalnom uspjehu bila najuspjelija zabava u nekoliko zadnjih godim u Gračanici. Zabavu je posjetilo dosta gostiju sa strane: iz Tuzle, Doboja i Maglaja. Sve pro­ storije Narodne biblioteke bile su dupke pune i zaba­ va je u veselju i raspoloženju potrajala do jutra. U programu zabave sudjelovalo je ovdašnje Srp. pjevačko društvo otpjevalo lijepo: »Tari - bari« i »II rukovet« od St. Mokrenja. Kao g o st poznati naš sevdalija g. Rešad Bešlagid, stud. prava iz Tuzle otpjevao je: »Plačem ved tri dana« od V. ćesarevića i »U Mostaru šećer Mekteb kažu«. Na harmonici pra­ tio ga je g. Asim Mulaoemanović iz Tuzle. Mladi naš 108 Је с т е ли се у п и с а л и з<а ч л а н а „Г а ј р е т о в е л и г е ':Ј хи л з< зд е" �Gradska Štedionica _______općine grada Sarajeva_________ Teneljna glavnica 40,000,000- Dinara Čekovni račun kod Poštanske Štedionice fili­ jala Sarajevo broj 2172. — Bavi se svim po­ slovima koji zasijecaju u bankovnu struku. Osim toga ima svoju Z A L A G A O N I C U B koja daje zajmove na zlato srebro i ostale dragocjenosti uz najpovoljnije kamate. i? r v \\}.\\\> t\\\\\\ Banka Gajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital f- Rezerve Di n . 2,o /// /// ',// /// /" v" '///. //// " /// ,// '/// Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za tr­ govanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno osiguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne kultur­ ne i humanitarne ustanove. iz r a g ju je s v e u š t a m ­ p a r s k u s tr u k u s p a d a ju če p oslove b r z o jeftino i ukusno Od čiste dobiti daje 6 % KULTUR­ NOM I PROSVJETNOM DRUŠTVU U „GAJRET". /" Sve doznake u domov.ni i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnie. Uloške ukamaćuje najpovoljnije i ispla­ ćuje iste u svako doba. U s v a č i j e m je in teresu d a s v e potreb n e t i s k a ­ n ice n a b a v i kod I s l a m ­ s k e d io n ičk e š t a m p a r i ­ je u S a r a je v u . /" /// /'V Ш '///. У' уЦ ///, �G a j r e lo v a z .s.o .j. u S a r a j e v u Registrovana je 4 februara 1933 godine Broj zadrugara popeo se na 700, a broj upitanih udjela iznosi do danas preko 2000. Cilj Gajretove zadruge je da putem samopomoći sav naš kućni i đpruaći obrt postavi ua zdravu zadružnu bazu i da na taj način izvrši naš privredni preporod. Zato je dužnost svakog svjesnog muslimana da pomogne ovu akciju sa upisom bar jednog udjela u ovoj Gajretovoj zadruzi. Jedan udjel stoji samo 100 Dinara, a može se otplatiti u 10 mjesečnik rata po 10 dinara. Na taj način je omogućeno svakome, pa i onome siromašnijem, da postane zadrugari da pomogne ovu plemenitu akciju koja će u budućnosti naš nezaposleni svijet spasiti od ekonomske bijede i siromaštva. Apelujemo na članove da se nastoje da ne može sve Gajretove radnike, prijatelje i upisuju u Gajretovu zadrugu i da ostane niko izvan zadruge ko god da upiše bar jedan udjel. Gajretova zadruga bavi se i svim vrstama štednje. Kao vrlo zgodnu vrstu štednje ističemo štednju za Stipendije i miraz. Uskoro će se Gajretova zadruga početi baviti i sa ostalim granama poslovanja. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/4e6a7e81ac83ca6da89f93b31941e11b.pdf cfb620a410dadfb4a45b9f9934669381 PDF Text Text ОваЈ 6 р o f У п р о д а Ји стоЈи IO-- Дви. ГЛАСНИК К У ЛТ У Р НО ПР ОС В Е Т НОГ Д Р У Ш Т В Д ГДЈ Р ЕТ Д САДРЖАЈ: Уреднпг Јтво: Соколи, здраво ! Хавпд Диздар: Соколство и муслнмани Ј. Нал;(вестра: 0 сустрету ндеологнја Хасан Љубунчи» Соколство заснива сав свој рад и сва сво]а настојања на вјечној истини, великој правди и општем добру Абдуселам Абдулаховнћ: Соко у муслнманској народној пјесми Радпнло Грђп1.: Соколске чете и препород Соколства * * * II. Локрајински слет у Сара|еву В. II..- Гајрет на прослави откривања споменнка Петру Петровићу Његошу Борбеши Одговор Мјесиог одбора Гајрета у Дервенти r. III. Алагићу За нашу дјецу: Ja сам Соко — Хусо Скоко посто соко — H a­ mu стари соколови НОВЕ КЉ И ГЕ: Едхеи Миралом; „Расна снага југословенскнх муслимана” — Хајрудин Ћ урнћ: Слету, здраво — Х фз. Мухалед Папџа: Кратка наука нсламске вјере” . Г Д Ј Р Е Т О В Г Л А С Н И К : Гајретова главна годишња скупштина — Гајрет кров деценије — Муслинани дервентског среза у Југословенском Соколу — Наше рахиетлијв: Мерхум Хафиз Сулејман еф. Уасичанин — Хатие нашим рахметлијаиа '— Разне вијести; ЕГоздравни брзојави претсједнику Гајрета г. Дру Хасанбеговићу — И з 'уредништва. 1 ЈУНИ САРАЈЕВО 1934 Издаје Г.тапни одбор Гајрета у Сарпјеву Главпп и одговории уредник: ХАМИД КУКИЋ БРОЈ 6 �Ogl ašuj t e u listu ,,GAJRET“ Г ајреТ , лист друш тва Г а јр ета ивлави сваког 1. у мјесецу, a цијена м у je ea н аш у О таџбину 60 динара на годину, a ва све остале вемље преко границе 120 динара. Ђ ац и Г ајр е-; тови питомци добивају л и с т у п о л ац и јен ек о д Г л а вн о г О дбораили код у п р ав а Г ајретови х конвикта. * В ласник друш тво „Г ајр е т“ — Одговорни уредник: Хамид К уки ћ. — З а ничку ш тампарију одговара директор Абдурахман Мешић. И сламску дио- �Соколи, здраво! Ми муслимани Ј у го с л а в в је , чија су паОвог мјесеца сјатиће се у Сарајево Соколи ив свих крајева наш е отаџбине, као и ив три отск а и братска осјећањ а недјељ ива са братских, словенских 8вмаља, Б угарске и Че- нашом браћом осталих вјера, чи ја je садахословачке. Д ани које ће дож ивјети Сарајево ш њ ост и б удућн ост за навијек везан а подједнако чврстим нитиостаће у његовим нема, придруж ујем о се оввбрисивим а н а л и м а , сјећањ им а о пш тег вам као дани снаж ног родовар о дво г одуш евљ ењ а, љ убивог у влета и братпоносви в а извојеване ско солидарности. тековиве н ар о д ве слоЗначај Видовдавбоде и вапоре првих ског соколског слета sa наш их синова који свој гр ад Сарајево, као и ea варод воде у бољу бубивш у покрајину Бодућност. сну и Х ерцеговину, од С вјесви да je созн ачаја je тим виш е колска идеја прож ета ш то поменути крајевп дубоким братским осјепретстављ ају наш а обаћањ им а и патриотским два племена, равдвје* љена у три вјере, и ш то жаром, у редовима браће, ко ја je исповиједају, тнм самим Сарајево и ови крајеви треба да ми налабимо у њ има и в а ш а одређена мјеста, постану ж иж а братске слоге и љубави. срећви д а и ми срихватамо чврсто за темЈу н ски дани Вире њ ихове заставе и да довданског сл ета, своваједвички, вадојеви ијом величанственош ћу стом идејом, кревемо у и ижљевима патриотборбу sa заједничку нам ског одушевљ ењ а и свабољу бу ду ћ во ст. ге, показаће цијелом свијету колика je моћ Д р у ш тво Г а ј р е т , братске слоге и словенкоje међу југословенске увајамне љубавп. ским м услим авим авоси Они ће да растјерају од свог постанка застасве сумње ваведених, П р о т е к т о р Г а јр е т а и С т а р је ш и н а С о к о л а К р а љ . Ју г о с л а в и је в у н ац и о в ал ве идеје и Њ . K p . В м с о ч а н с тв о П р е с т о л о и а с љ е д н и к П Е Т А Р скептика и непријатев ародног прогреса, ове ља наш их који, И 8 својих личних интереса, јувске д аве В идовдавског слета сматра и свон а силу хоће да виде и свијету на велики јом свеч анош ћу, јер идеје Г ајр ето ве то' су и бубањ огласе како у наш ој О таџбини не жи- соколске идеје. T e идеје у д р у ж ев е под ваједве иста браћа, исти јединствени југословенски ничким покровитељ ством ГБеговог Височаннарод. ства П рестолонасљ едвика П етра, симбола ве- 109 �л в к в х дан а који се помаљ ају на ввдвку у ослобођеној в уједињ еној отаџбввв Југославвји, носе нас и валијевају одушевљењем све подједнако, бев обввра на племе и вјеру. Само у уједињ еној и велнкој О таџбвви м огу д а се р ађају вел вка дјела и велики покрети. Само у недјељивости и братском јединству могу да ц в јетају напредак и благостањ е народно. Соко je међу првима који je сповпао ову велику в с т в в у и и с п в с а о је н а своју заставу. У њ еговвм редовима има мјеста sa сваког брата, у његовим ррдоввма нема р азл вк а нп вјерских ни племевскпх ви друш твених. З ат о je њ егова побједа св гу р в а. Д анас, као ш то ћ е нам то вајбољ е пока8ати ови ју н ски дани, Соко je бујица од покр ета чије су димевввје постале непрегледне. Он у тјел овљ ује у себи сн а гу југословенске нације, он симболише њ ен у недјел»ивост, он инаугириш е нове и св в јетл вје дане цијелом Словенском Ј у г у . T a буји ц а од покрета, у борби sa народно јединство и s a народни прогрес, не прева нп пред каквим вапрекама. Ebeна je сн ага огромва и јача в в д а в а у дан. Ју го сл о в ев ски м услим ави који у себи носе ко в ст р у к ти вв е особине и високу свијест 0 својој ваједвици, најприродн ије je д а налаве м јеста у соколским редовима и д а у њ иховвм снаж ним ф алангам а увим ају у ч е ш ћ а на ввгр ад њ и свима вам ваједвичке О таџ бвн е. Јер Соко не познаје уск огрудн ости , в е поанаје u p ­ ecao и нетрпељ ивости. Њ е го в е идеје водиље имају ш ироке видвко, славенски благе, a со- колски оштре. Соко je стао на прелом ваш о всторије и побједовосво вајавио смрт свим ваблудама кој0 je историја, под уплввом ту Јјвва, посијала у ваш е вародне редове. T e ваблуде су племенска и вјерска нетрпел»ввост које су подгрпвале коријен сваге наш ег в ар о д а и стварале од њ ега роба и хввм ећара ту ђ в н у п душмав вн у . Ослобођен те море, Соко je ш ироко раввио своја крила и ввсоко се в в в у о П8над свега оног ш то вије достојно једног слободног великог варода. Нзегов поглед, којн ив ввсвве обухвата све наш е греш ко и слабости, вајбол.е види прави п у т којим треба д а креве ваш варод sa добро Крал»а и О таџбине, ea добро варода и покол>ења која долаве. Он, први пред нама свпма, носи своју бр атску л у ч у која свијетли сввма подједнако, која спасава све подједнако. Д руш тво Г а јр ет , свјесно в вачаја оввх ју в ск и х дава, поевећује ове искрене рвјечи Соколу, прилвком њ егова славл>а Ју вашем ш ехеру. Д руш тво Г ајр ет см атра ове дане важ в вм исторвјским данвм а no ове кр ајеве, дав вм а који ћ е просввјетлити сво оне који с у у тамв потамнпли, cne оне који су у срџби окорјелв, Д руш тво Г а јр ет см атра ове д аве својим дан вм а и вјерује у њ ихово свијетло дјеловањ е које ће посијати благотворве посл>едвце широм наш е слободве и н а ввјеке једввствене Ју госл ав и је. Соколи, здраво! Уредннштво Hamid Dizdar -. Sokol sivo 1 muslimani Istorija sokolskog pokreta kod nas, ili pravije rečeno istorija sokolstva uopšte, bila bi vrlo manjkava 1 nepotpuna kad ne bi bila upotpunjena i pregnućima jedne generacije koja je u našim krajevima stvarala sokolski pokret među muslimanima, Ovo je možda mnogima nepoznato, a možda se do sad preko toga prelazilo iz prostoga razloga što niko o tom zamaš­ nom sokolskom pokretu jugoslavenskih muslimana nije do danas iznio nikakve pismene podatke, doku­ menta od vrijednosti, kojima bi se dokazala i utvr­ dila jedna nepobitna činjenica koja je, ujedno, vrlo karakteristična za jednu čitavu epohu istorije musli­ manskog dijela našega naroda. Mi smo, na brzu ruku, pokupili nešto informa­ cija i podataka u Sarajevu 1 nekim drugim mjestima, među kojima ima i veliki broj lijepih fotografija koje najbolje ilustriraju snagu jedne ideje. Na temelju tih 110 podataka osvrnućemo se u najkraćim potezima na ovaj veliki i snažni pokret sokolstva među muslima­ nima, koga je prekinuo svjetski rat, a koji je, uzgred rečeno, u mnogim mjestima, dao prve temelje posljeratnom jugoslavenskom sokolstvu, koje opet, kako znamo, ovih dana slavi velike dane i uspjehe u Sa­ rajevu i širom cijele naše domovine. Prema tim podatcima, koje smo uspjeli da dosad prikupimo, jasno se i očito vidi, da je širenje sokol­ stva među muslimanima bilo u uskoj vezi sa istovre­ menim nacionalnim buđenjem naroda i stvaranjem revolucionarno nacionalnog omladinskog pokreta kod nas. Junaštva, kreposti, fizičke i moralne vrline, sve se to pripisuje sokolstvu i to je sve od uvijek bilo prirođeno muslimanima i usko vezano za njihov život. Stoga su mnoge čisto muslimanske narodne pjesme, a često i sevdalinke, povezane sa sokolovima, �Ize tb e g S a lih b e g o v U , s ta r je š in a s k o g S o k o la u B lj a lj in l m u s lim a n ­ 1912, Ahm ed T a b a k o v it, s lim a n s k o g v o đ a n a ra š t a ja c a m u ­ S o k o la u S a ra je v u 1 9 1 3 . g o d . ni �bilo to u vezi sa lovom, junaštvom, brzinom ili bis­ trinom pogleda junačkoga. Praški profesor dr. Emanuel Toner, proučavao je još davno naše narodne pjesme i vidio, da se u njima često spominje ime soko, ako kojem junaku hoće da pridaju i pripišu najljepše vrline junaštva i karaktera. Stoga on pred­ loži u godini 1864 da se „Praško gimnastičko druš­ tvo- nazove „Praški Soko", Što bi, zauzimanjem so­ kolskog radnika i borca Fiignera, usvojeno i primljeno. Dakle, kako se vidi, naš soko, soko naših starih junačk'h pjesama, postao je dika, misao vodilja i zavjet češkog sokola, iz koga se, docnije, razvio veliki sveslovenski sokolski pokret. Samo ova činjenica do­ voljna je da nas vezuje sa sokolima i sokolstvom, sokolskom misli i nacionalnom, općeljudskom ide­ ologijom. U vrijeme najvećih podzemnih i potajnih rova­ renja nacionalno svjesne omladine u bivšoj Austro­ ugarskoj monarhiji niču, jedna za drugom, akcije, koje idu za udruživanjem, zbližavanjem, pa iako su-one dolazile, vrlo često, potpuno .lesvjesno, nekim unu­ tarnjim nagonom, sve te akcije približavale su se jednom organskom jedinstvenom panslavenskom pro­ gramu iz koga je Jcjijao glass podjarmljenih naroda i zemalja. Mnoge grupe i organizacije, svaka na svojoj strani, među Srbima i Hrvatima, stvaraju značajne akcije i djela, potsvjesno, ali je vrtainteresantno na­ pomenuti da su te svč 'aktuje bile u svojpj^'Suštini slične, sa mnogim dodirnim težnjama i ciljevima. Mora se dobcp poznavati ondašnje stanje io n dašnje prilike, pa da se pravilno ocijene i shvate sve te akcije. U vrijeme od 1908., poslije aneksije pa ovamo, do 1914, dakle do požara svjetskoga rata, osjeća se u svim provincijama bivše imperijalističke cmožute monarhije neko opasno gibanje koje je u stvari i pripremilo istorijski sarajevski vidovdanski hitac i propast velikog ćesarovog carstva. Veliku stoglavu Hidru oborilo je sokolstvo i njegov intenzi­ van rad na nacionalnom osvještavanju i vaspitavanju omladine u duhu borbe protiv tuđina i u duhu samo­ stalnog nacionalnog afirmisanja. I eto, u to vrijeme, u vrijeme kada je češko so­ kolstvo vodilo veliku i nepomirljivu borbu sa zajed­ ničkim našim neprijateljem, i u našim krajevima dolazi do osnivanja sokolskih društava. Kako rekosmo, ta društva su, većim brojem, bila vjerski podijeljena, a nosila su, srpsko, hrvatsko, a docnije i muslimansko ime. U sve tri vrste sokolskih društava učestvovali su i muslimani. U nekim mjestima su bila i čisto građanska sokolska društva u kojima su bili građani svih vjera. Ti slučajevi su sa Mostarom, Bijeljinom, Sarajevom, Čapljinom i nekim drugim mjestima, u kojima je kasnije, zbog više uzroka, došlo do osni­ vanja muslimanskih sokolskih društava. Još tada su sva ova društva pokazivala intenzivan rad, smisao za 112 zajedničke napore, za saradnju sa drugima i za ko­ lektivnu akciju. Bilo je slučajeva gdje je dolazilo do žučnih svađa i ogorčenih neprijateljstava između srpskih i hrvatskih sokolskih društava. Odnose je ovdje pomućivao neko treći, neprijatelj kome nije bila u interesu sveslaven­ ska propaganda. Muslimani, razdijeljeni i u hrvatska i srpska društva, bivali su obično sredstvo za svađe. Takav je slučaj i sa Mostarom. Da to sve prekine i da muslimanske sokole privede iskrenom nacional­ nom i kulturnom djelovanju, naš poznati pjesnik i docniji sekretar društva „Gajret- , rahmetli Osman Đikić, osnovao je sa drugim omladincima u Mostaru posebno društvo — Muslimanski soko, kako je to bio slučaj i sa drugim nekim gradovima. Rahmetli Osman dao je novom društvu pravilnu nacionalnu ideologiju i to je društvo poslije dalo lijepih rezultata, a џ njegovih redova izišao je lijep broj svjesnih omladinaca, zaslužnih i za stvaranje današnje naše ujedinjene Otadžbine. Veliki broj muslimanskih sokolskih društava još ' luomjm vremenu, svjedoči i uvjerava nas, da je još ondašnja generacija muslimanske omladine prihvatila sistem sokolskog vaspitanja u duhu sveslavenske ideje. Evo o tome i dokumentovanog pisma u kome se prostosrdačno, iskreno i sokolski sporazumijevaju dva muslimanska sokolska društva. Odbor sokola iz Bijeljine piše povodom namjere da se osnuje Savez muslimanskih sokolskih društava Sokolu u Sarajevo: „Bratskom Muslimanskom Sokolu, Sarajevo. Draga Braćo I Odgovarajući na Vaš dopis od 26/8 1912, javljamo da ne možemo sada javiti naših delegata iz raz­ loga što je kod nas 12 septembra novačenje (rekrutacija op. pisca) gdje imadu 4 naša odbornika za koje smo mislili da će doći tamo. Sada Vam možemo javiti da može doći starješina Izetbeg Salihbegović te oni odbornici koji se prije polaska pregledaju. Ko će tamo doći brzojavićemo. Pozdravljamo Vas sa sokolskim — zdravo 1 Vođa, HODŽlC, Tajnik, SKOKIĆ.“ Dok su mnogi u Evropi u ono vrijeme, a i mnogo docnije, prikazivali bosansko-hercegovačke muslimane kao nesvjesnu i zaostalu masu, dotle su izvježbane čete uniformisane sokolske omladine sa jednobojnim košuljama, bajracima i idejom vodiljom marširale tihim bosansko-hercegovačkim kasabama i očekivale jedan čas koji je morao doći. Dok su drugi muslimane nazivali „Turcima", mračnjacima i defetistima, dok su ih izvjesni krugovi tretirali kao gomilu osuđenu na sigurnu propast, dok su im mnogi tada i mnogo docnije odricali svaku nacionalnu legitimnost, oni su se spremali da osnuju svoj Savez muslimanskih slovenskih sokolskih društava, oni su učestvovali na sveslavenskom sokolskom sletu u Pragu 1912 godine, oni su, protivno svim dotadanjim vjerovanjima i običajima pravili sletove i javne vježbe sa paradama, �M u slim an sk i So k o u S a r a j e v u 1912. god. Napred oko sokolske z n aćk e: desno Muhamed Begovii; lijevo Must.fa Kezman; p rvi red s lijeve stra n e: rahm. Ešref Mubić. rahm, Hasan Nurkić, Mehmed Danovič, rahm. Sejfo Husejnagić, rahm. Safvet Sah.čić (prelsjednik Sokola), rahm. Kaslm Džanovit, rahm. Juauf Šiljak, rahm. Hamdlja Sllnlć, Muhamed Saračević, Avdo Šahiiiagić, Avdo Kantardžić; drugi red s lijeve strane: Mustafa Fejzibegović, Muatafa Gvozden, Muhamed Sofiić, Haaan Suljagić, Seid Mcmišević, Murai Abdihodžlć, Fadil Kurtagić, Muhamed Bravo, Džemal Selimović, Mustafa Aganovii, Edliem M. BičakJić, rahm, Fehim Mulić, M u s lim a n s k i S o k o u B ij e lj in l 1912. 113 �uniformama i muzikama. To su manifestacije koje ne­ pobitno ilustruju prilike jedne mutne epohe i najbolje dokumentuju slovenska osjećanja muslimanske omla­ dine zaokupljenje događajima te epohe. * Iznijećemo i nekoliko uzgrednih bilježaka i za­ pisa o sokolskim društvima i licima koja su među muslimanima sokolski djelovali i prednjačili. Poslije, kad nam dođu do ruke i ostali podatci, napravićemo tačan pregled rada svih muslimanskih sokolskih dru­ štava prije rata, da tako nadopunimo ovaj članak. Sokolsko društvo Sarajevo sa imenom „Musli­ manski Sokol" osnovano je godine 1911. Njegovi su osnivači bili Mustafa Kezman, Muhamed Bravo, Hakija Mujagić i drugi. Poslije godinu dana rada došlo je u članstvu do nekih sukoba i rascjepa. Tome su krive političke prilike. Od jednog društva stvorena su d v a: ostalo je staro s istim imenom i novo u koje su pristupili disidenti i veliki broj novih članova. Ovo novo društvo dobilo je ime Muslimansko sokolsko društvo Giergjelez. Nakon rascjepa, prvom društvu je došao za pretsjednika (starješinu) Safet Sahacić, a za tehničkog vođu Sejfp Huseinagić, dočim je duša novog udruženja bio rahmetli Avdo Sumbul, naš poznati nacionalni radnik, urednik i sekretar lista „Gajreta“, mučenik u austrijskim aradskim kazamatima gdje je i umro. Austrija ga je internirala odmah u početku rata. Njegove kosti, kako je poznato, prenijelo je društvo „Gajret" iz Arada ovamo i sahranilo u za­ jedničku grobnicu sa njegovim drugom rahmetli Behdžetom Mutevelićem pred Alipašinom džamijom u Sarajevu. Oba ova društva održavala su stalne veze sa ostalim sokolskim društvima, a ovo drugo bilo je nacionalno zrelije i konstruktivnije, i ako je i prvo bilo sasvim pravilno nacionalno orijentisano. Rat je prekinuo sav rad, društva su raspuštena, a bogat in­ ventar sarajevskog sokola bio je pohranjen. Kad se svršio rat, inventar su bivši članovi sokola uzeli za osnivanje Jugoslavenskog muslimanskog športskog kluba. Docnije se ovaj klub pretvorio u Sarajevski nogometni klub. Danas ne postoji. Muslimanski soko u Mostaru osnovan je incijativom članova stare Muslimanske čitaonice koju su vlasti u početku rata zatvorile a sav namještaj pro­ dale javnom dražbom. Potpretsjednik ove čitaonice bio je rahmetli Osman Đfkić, docniji sekretar Gajreta. Muslimani su dotle vježbali u srpskom i hrvatskom sokolu. Muslimanski soko bio je osnovan 1909 go­ dine s ciljem da otrgne muslimanske omladince iz hrvatskog sokola u koji su se bili uvukli izvjesni anacionalni elementi. To mu je, uglavnom, i pošlo za rukom, pa su Hrvati bili ljubomorni radi gubitka ve­ ćeg broja svojih izvršujućih članova. Srbi su naprotiv sa simpatijama gledali razvitak i djelovanje Musli­ manskog sokola, jer je on u stvari bio jedna podzemna ćelija u klupku ondašnjeg antidržavnog djelovanja. 114 Za akciju oko osnivanja sokola najviše su bili za­ grijani rahmetli Muhamed Velić i dvojica još i danas živih — ugledni cipelarski majstor Sulejman S. Krpo i komandir policije Smailaga Šarić. Prvi pretsjednik mostarskog muslimanskog sokola bio je sada već mrtvi Ibrahim ef. Kajtaz. Rogatički sokol zvalo se građansko sokolsko društvo u Rogatici prije rata u kome su bili članovi građani svih vjera, ali je u glavnom bilo muslimansko, jer je 80 postotaka članstva bilo iz redova muslimana. Isto tako postojalo je u Rogatici prije rata Musliman­ sko potporno društvo „Đerzelez". Odmah u 1919 ovo društvo je pretvoreno u Jugoslovenski muslimanski soko. Ovo društvo je dalo temelje današnjem Sokol­ skom društvu u Rogatici. Sokolsko muslimansko društvo u Tuzli nosilo je više vjerski obojen naziv i zvalo se „Islamski soko“ iako je uvijek prema braći drugih vjera bilo potpuno liberalno i bratski raspoloženo. Djelovalo je do 1914. Društvo je osnovano inicijativom prof. Enver ef. Muf tića, koji je, ujedno, bio prvi starješina. Tehnički vo­ đa, danas nazvan načelnik, bio je god. 1910. Hasan Hadžiefendić. U god. 1911. za starješinu je izabran današnji vjeroučitelj Adem efendija Kurbegović. Posljednji starješina društva bio je rahmetli Jusuf efendija Midžić, kadija, a kasnije sudija Vrhov­ nog šerijatskog suda u Sarajevu, gdje je i umro. Društvo je, izgleda, radilo dosta mlitavo, a od vanj­ skih manifestacija treba naročito spomenuti javnu vježbu, koja je održana 1912. godine u Lukavcu. Najagilnija sokolska društva bila su ona u Bijeljini i Trebinju. Poslije njih dolaze još Čapljina, Stolac, Maglaj, Banja Luka, Brčko i Visoko. — Neka od ovih društava imala su više kategorija izvršujućeg članstva, pa i dobar i brojan podmladak, kako se to vidi i na našim slikama. Još godine 1908. osnovan je u Bijeljini M u sli­ manski soko", koji je pred svima našim društvima prednjačio. Imalo je dosta inicijative, rada i samopregora. Društvo se je, zahvaljujući dobrim radnicima u odboru, podiglo do zavidne visine, pa je rezultat nje­ gova rada bio poznat i izvan granica Bosne i Herce­ govine, u kojoj je bijeljinski soko prvi osnovan među muslimanima. Kod osnutka upisalo se odmah 180 članova. Od toga je bilo 50 vježbača, oko 100 poma­ gača i tridesetak dječaka u podmlatku. Za starješinu društva izabran je odmah Izetbeg Salihbegović, a za njegova zamjenika Jusuf H. Grabčanović, za tajnika Omerbeg Salihbegović, a za vođu rahmetli Mehmed Hodžić. Društvo je bilo vrlo aktivno sve do rata, ka­ da je raspušteno od vlasti. Društvo je imalo sve naj­ modernije sprave za vježbanje, posebne sekcije za pjevački hor i tamburašku sekciju tako da je razvilo društvenost u cijelom gradu. Održalo je dva uspjela prednjačka tečaja, koje su pohađali i članovi ondaš­ njeg srpskog i hrvatskog sokola što je za ono vrije- �115 �ше značilo mnogo. Društvo je imalo namjeru da sa­ gradi veliki sokolski dom. U tu svrhu bila je i zgrada projektirana, a zemljište kupljeno. Društvo je imalo i vrlo lijepo izrađene diplome sa slikom projektovanog doma i sokola vježbača u svečanoj odori. Odbor društva bio je u živoj prepisci sa drugim društvima, pa je tako bila nabačena 1 ideja o stvaranju saveza sokola, čije ostvarenje je omeo rat. Na prvom svesla­ venskom sokolskom sletu u Pragu godine 1912. Izvr­ šen je svečani pohod muslimanskih sokola bratskom češkom narodu. Starješina Izetbeg Salihbegović sa Omerbegom Salihbegovićem, Mehmedom Hodžićem, načelnikom sokola iz Čapljine Hamidom Fazlagićem i drugima stupiše pod bajrak sokola bivše Kraljevine Srbije i pod vodstvom srpskog potpukovnika Voje Živanovića posjetiše češku prestonicu Prag, gdje se još tada naslutila prva iskra oslobođenja ispod tuđinskog jarma. sleta u Pragu dogovorili su se Hamid Fazlagić i Izet­ beg Salihbegović iz Bijeljine da se sazove njihovom inicijativom jedna šira konferencija svih muslimanskih sokolskih društava u Sarajevu na kojoj bi se imalo riješiti pitanje osnivanja Saveza muslimanskih sokola, kao i vrlo važna odluka o izjednačenju uniformi za sva društva. Konferenciju je sazvao Hamid Fazlagić i ona je održana godine 1913. Prisustvovao je veliki broj delegata. Donešeni su važni zaključci, a među njima najvažniji ovi: da se odmah pristupi osnivanju Saveza, da se imaju u najskorije vrijeme potpuno iz­ jednačiti sve sokolske uniforme za sve kategorije, ukoliko to nije postojalo kod nekih društava i da se stupi u što tješnju vezu i saradnju sa postojećim srpskim i hrvatskim sokolskim društvima gdje ona postoje. Kako znamo, sve ovo je pokopao svjetski ral, a s tim skupa 1 cijelu arhivu sa mnogim odorama, slikama i zapisnicima sokolskog društva u Čapljini, J a v n i i a s s a r a je v s k o g I t r e b in js k o g m u s lim a n s k o g S o k o la 1 9 1 3 . u T re b ln ju . Muslimanski soko u Čapljini je također pokazi­ jer se u prostorije sokola odmah uselila i zagospoda­ vao vrlo veliku aktivnost. 1910. g. u Čapljini su o- rila austriska soldateska. * snovana srpska i hrvatska sokolska društva. U oba društva bilo je dosta muslimana vježbača, koji su već Uloga, koju je odigralo društvo Gajret za nacinosili pobjedne diplome sa sletova u Zagrebu 1911. onaiizovanje i podizanje muslimana svakako je veli­ i u Pragu 1912. Pošto se u to vrijeme počelo sa o- ka i o njoj je izlišno govoriti. Treba, međutim, spo­ snivanjima muslimanskih sokolskih društava po našoj menuti, da je Gajret oduvijek okupljao oko sebe sve zemlji, čapljinski sokoli odluče da osnuju svoje sa­ napredne muslimanske elemente, koji su težili ostva­ mostalno društvo kome dadoše gornje ime. Prvi vođa renjima viših kulturnih i nacionalnih zadataka i stvar­ društva u g. 1912. bio je Hamid Fazlagić. Društvo nog progresa. Gajret je od svoga početka, pa sve do je imalo oko 30 članova vježbača, a isto toliki broj današnjih dana, svojim beskompromisnim i sasvim uniformisanih članova. Priredilo je javne vježbe u pravilnim nacionalnim i kulturnim linijama, kojima je Čapljini, Počitelju i Mogorjelu kod Čapljine, a sudje­ išao, krčio puteve i osposobljavao među muslimanima lovalo je u javnim nastupima muslimanskih sokola u jedinke sposobne za život. Time je on čitavim gene-' Stocu, Trebinju i LjubuŠkom. Prilikom svesokolskog racijama davao jake temelje i sopstvenu misao vodilju. 116 �M u s lim a n s k o S o k o ls k o d ru š tv o „G jerzelez* * u S a ra je v u 1 91 3 . g o d in e (Osnivati: rahm. Avdo Sumbul, sekretar Oajreta, Dr. Hadži Hamid Svrzo, Esad ef. Keketovif, г. Mustafa N. ČiJić, Dr. Ibrahim Hadžiomerović.) U prvom redn sjede, a lijeve strane: Husein Šljoka, Ibrahim TahmiJćija, Alija Berbić, Muharem Čanković; drug. red a lijeve strane: Meh.ned Sari. , Ibrahim Pečo, Mustafa N. Ciiić. Echem ef. Ekić, Šerif Jagaojac, Muhamed Hajiulahovic, treći red stojeći, s lijeve stran e: Mustafa BeCiovtC, Arif Ekić, Ragib NikSic, Sulejm au Pozderovič, N. Pilav, Camil Arapović, Mustafa Hafjz Salih Mujkićj ćetvrti red: N, Lojp, M-atafa Ainaptović, A, Hodžić, Asim Tatarević J a v n i {a s M u s lim a n s k o g s o k o la u S a ra je v u 2 6 . Juna 1 91 4 . (P o d H ra s to v im a ) 117 �Još od stvaranja Gajreta njegovi omladinci su bili nosioci sokolske ideje u našim krajevima, jer su oni, faktično, bili i glavni funkcioneri muslimanskih sokolskih društava, a docnije, poslije oslobođenja za­ jedničkih jugoslovenskih sokolskih društava. Treba pogledati brojeve lista „Gajret" iz njegovih predrat­ nih godina, od 1910 do 1913, pa se o tome uvjeriti. U to vrijeme sokolska misao počela je istom da obuhvata naše ljude i krajeve. G. Hamdija Mulić je u tim brojevima „Gajreta" napisao nekoliko lijepih čla­ naka o sokolstvu uopšte, a posebno o uzrocima i preimućstvima, koje imaju muslimani, koji su ga pri­ hvatili i koji ga prihvate. List „Gajret" još tada ple­ dira za osnivanje sokolskih društava u kojima treba skoncentrisati čitav društveni život, pa će biti izlišna druga mnogobrojna društva sa raznim ciljevima, jer se, kaže g. Mulić, u sokolskom društvu mogu ugni­ jezditi kao potsekcije sve vrsti kulturnih i prosvjetnih institucija. To je naročito važno da se zna, kad se ima na umu da je Gajret oduvijek bio najveće i najraširenije udruženje. Muslimani su, dakle, sokolstvo prihvatili objeručke, u njemu radili Г na svakom mjestu propa­ girali njegove ideje .i ciljeve. Iz redova tih nacionalno svjesnih muslimanskih omladftiaca, koji su, kako re­ kosmo, radili istovremeno u Gajretu i sokolskom po­ kretu, jedan dobar broj ffl je čamio po austrijskim hapsanama, drugi su aktivno učestvovali u oslobodi­ lačkim ratovima rame uz rame sa hrabrom srpskom vojskom, bivali su četnici i dobrovoljci. Zna se da je veliki broj predratne muslimanske omladine bio uple­ ten u veleizdajničke procese i aktivno učestvovao u đačkim političkim organizacijama u Sarajevu, Banja Luci, Mostaru, Travniku, Tuzli i Bihaću. Da prikažemo i stvarnu vezu Gajreta i Sokola, ideološku njihovu podudarnost i ciljeve, ne treba nam ništa drugo nego da citiramo jedan stav iz okružnice glavnog odbora Gajreta br. 1286 od 7. maja 1930. go­ dine. Taj stav glasi doslovce ovako: „Kolika je sličnost u plemenitom na­ stojanju za podizanje našeg naroda, između Sokola i Gajreta, najbolji je dokaz što se sa Najvišeg Mjesta i jednom i drugom ukazuje podjednaka pažnja. Pa kad nam se i ciljevi tako podudaraju i kad imamo zajedničkog Protektora, našeg ljubljenog Prestolonasljednika Petra, to slijedi da i smjernice naše akcije i naših nastojanja teku istim pravcem i da se upotpunjavaju, a da bi se što više upotpunile, potrebna je uža saradnja i uzajamno potpomaganje. Ta uža saradnja i uzajamno potpoma­ ganje među ovim dvjema našim ustanovaл ma najlakše je ostvarljivo na taj način, ako članovi Gajreta, svi do jednoga, posta­ j u i članovi Sokola. Na ovaj način svaki član, radnik i prijatelj Gajreta doprinosiće nesamo Sokolu nego i Gajretu, a time i ostvarenju Gajretovih ciljeva". Ova okružnica, kao i druge slične ovoj, poslana je svim Gajretovim odborima, pododborima i povje­ renicima da je saopšte članovima, kojih, kako je po­ znato, ima blizu 25.000. Poslije ovog apela, veliki broj Gajretovih članova, koji dotle nisu već bili u Sokolu, pristupio je sokolstvu i tako kompletirao na­ rodnu šaru velike sokolske organizacije. Neko je još ranije napisao da je jugoslovenstvo Sokola produže­ nje ideologije Gajreta, saobražtne potrebama države kao cjeline. Mi to ponovo podvlačimo s konstataci­ jom, da su jugoslovenski muslimani bili uvijek naj­ iskreniji pobornici sokolstva i, s tim u vezi, bratske sveslovenske ideje. J . Палавестра: O сусрсту идеологиЈа (Соко - ГаЈрет - В и д о в д а н ) П рије него ш то расмотримо п итањ е сусрета тр и ју идеологија, и Ју го сл ав ен с тв о као њихову синтеву, оправдану историјом и потвр^ену њеним догађајима, н ек а ми се доп усти један потребан су с р ет са ж ивотом, односно са н и 80м слика и8 њ ега. И то са д а н а ш љ и м животом младог н ар аш таја н аш и х сун ародника исламске вјероисповијести. О сврнућу се на нив слика, вахваћених погледом свакидашњим, на дохват, д а доцни је ревонујемо о вначају њиховом. Прва слика : Јед н а јавн а вјеж ба н а Вратнику, међу Соколима — муолиманима; слииа 118 и ст а као ш то je и она међу Соколима д р у гв х вјероисповјести, једног те истог народа. Сви су б раћа, сви се поздрављ ају са „8драво“ ; веселе се једнако тре8вено, и ови н а В р атн и к у као и они у главној соколани; вјеж бају no истом методу, н а истом при н ц и п у и у истој вдеји као и они у Сеоској соколској чети у И л и јаш у или Б л а ж у ју . В јеж бају ови на м ераји крај џамије, као и они н а ливади крај сеоске цркве. И они на В р атн и ку п о ш ту ју џ ам и ју , као богомољу сво ју ; и они тамо ш т у ју ц р к ву , вао основе свога љ удског в аспи тањ а. �И зв р ш уЈу ћ н ч п а и о в и „ Р о г а т и ч к о г С о к о л а " у Р о г а т и ц и у 1 9 0 8 го д. Оснввачв: Рефвк в Хамдија ЈамаковиЦ, Муратбег Пашић, Мустафа Чаушевнђ, Илијас Тафро. Ha слвци у првок реду, с лијеве стр аве: Галиб Чапљић (дугогодвшњв старјешива Соколског друштва Рогатвца), Н. в'А . Пвта, Тајибег пашић; другв ред: Мустафа Чаушевић, Сулејнан ф ејзвћ, Рефик Јамаковвћ, Мурадбег Пашвћ, Макс Халер, Ива ј Пробаика; трећн ред: ИлвЈас Тафро, Хавдија Јг.т мдковић, A. франк (гадањв вођа), Есад~ Јесенкодвф'н Н- Ауст. В је ж б а ч н М у с л н м а н с к о г С о к о л а у В н с о к о м 1912 го д и и е . �Друга слика : H a аабави Г а јр ета иа по- бвла ревултат и логична посл»едица историје, ворввци хор од Гајретових питомаца и пито- њен плод и њ ена вол»а, п о сту л ат догађаја мица; хор пјева М окрањца или Готовц а, Ми- којв су je ивгради лв? Н ије теш ко датн одговор, јер je историја лојевића или Н овака, исто тако као ш то то чине, на вабави Н апретка или П росвјете, хр- Г а јр ет а у ствари строго u ирисно уиоредпа са исшоријом Соколства; a oea je оиеш илод Ви~ ватска „Т р еб ев вћ “ или српска пСлога“. И овде и тамо, цил. je исти: раввитак наш е ју- довданских осјеЛања, плод оне идеје, чвји ћи гословевске мувичке к ул ту ре, њ еговањ е наш е триумфв почетп 1912, a ваврш ити с 1918 Југославијом. мувнке. П очетна, вастајн а етап а Г а јр е т а б в л а je ТреЛа сл и к а : Ено Видовдавске поворке, под ваставама, с мувикама које треш те југо- упоредо с Видовдансквм осјећањ ем и Соколсловенске маршеве и попјевко. ГТоклици Крал>у ском дуж вош ћу, прије д в а и тр и децевија, и О таџбпвв, Ју го сл ав и ји . У поворцв су и одлучво у оквпру српског вационаливм а. Она муслиманв; поред осталих т у су и Соколв, и je mo била no нуж ди um opuje, ио нуж ди u они са Вратнвка, као и онв hs града, лли дикт ат у дога^аја, В8 којих je о в а в аст ал а као одмавда, као одговор в а в асто јањ е ту ђ и вс к о г онв в8 сеосквх соколских чета. Четврта слика, из ж ивота свакпдаш љ пде, реж вма : да се муслвмави свих в а ш в х крајева, ван свечаности : слуш ам н а у л в ц и равговор д а се грађави б у д у ћ е Ју го сл ав и је, првпаддвоје м услвм ана: обоје скупа имају можда 30 в в ц в исламске вјере, и сти св у пз колосјека година. Он јо у Зан атској ш колп, она у 'Ги- псторвје С ловевскога Ј у г а , n a да се претворе мваввјн. Говоре о Соколу и Ввдовданском у стубове једве л аж не ку л т у р е, д а се упоСлету; говоре тако једноставно као д а говоре тријебе као кост међу два о себу јва плем ева о неком предмету који je п остао о п ш та no- је д в о г истог в ар о д а, да се о ту ^ е од својих, треба, о књп8п некој коју треба купити, о соп ств ев ах вародских осјећањ а, д а се првдодуж ности о којој се не ^ а дискутовати. Го- б и ју ва прпвидво „вемаљско ц ар ств о “ добара, воре, дакле, о томе као о једној потреби која прввилегије п привредвих повластица. je потпуно постала саставни дио њ ихових А ли je Гајрет, преко својих л»уди и весввјести, њихова свазд.даш њ а мисао, дио њи- имара, осјетио т у веп о ду дар во ст, ивмеђу ту ховог васпитан.а, њихово осјећањ е. H eu a у ^внскв политике и осјећањ а у ду ш и сопответоме равговору фраве, науч ен е вли усвојеве, н ога варода. Осјетили су ти Г ајр ето ви првопод морање. Г оворе двоје младих ив најмла- борци једн у историјску бесмислицу, јер je ^ е г н ар а ш т аја; говоре о томе Соколу и о Ви- бвло апсурдво да варод једне крви и н сто г довдану тако просто и обичво, као ш то ће, јевика, може васјести једној подмуклој идрји можда час доцнвје, говорити о другом , ш то освајањ а, ду х о в во г 8аробл>авања и д у т е в в о г je у вевв с њ вховвн истпнским м ладеначввм подјармљ авањ а. Прирастао за Словенски Југ, осјећањем. урасшао у његову историју, срастао с његозом E to , ове слвке вначе ж ивот, свакидаш - националном душ ом, одњегован у његовој јуиачњ ицу једног в ар аш таја, д н в аш њ е г муслиман- кој u иародиој кјесми, васиигаан у шрадицији ског н араш таја. A пом ен уте сл вке су само nojcmea u иогитења, — лауслималски живаљ огледало то га ж ивота. И осјети ти ове слике нашега народа није могао изаЛи из ceoje соисту њвховој суш ти н и ; равумјетп их као д н к тат евне коже, из свога соиственога осјеЛања. H aje једне ун утраш њ е потребе, н ен ам етн у т, но могао вдерати т у сирову кож у, св у изранавспонтан, нзрастао вв в асп и тањ а на дому и у л»еву освајачким увредам а т у ^ в в а n туробном школи, ето, то вначи не м орати чпнити веке историјом крв ав в х борби ea нолитичку самоаналв8е или кн адвти н ека м удровањ а, ције- ст ал в о ст и д р у ш т в ев и о п став ак; вије могао дити неке вакључке, које треба ивмудријаш ити у гу ш и т и своју в а ц и о в а л в у сви јест; вије Mo­ или ивмајсторисати. Jept хао je окивот, без уде- ra o при даввти о в а осјећаљ а, чи ја je ст р у јањ а шавања. Он je то не вато, ш то би то хтио у себи сагорвјевао, да би формирао своју в а битв, но вато ш то јест он ваиста та кав . Го- ц и о в ал в у личност, — у к р а тк о : maj м услиmoe, неизмишљен u цио живош. l o je свакидаш- мански живаљ мије могао уда&ити историјску њица оних који иролазе кроз Гајрет , свакодне- мисију у себи. П а je пош ао ва Г ајретом у вица оних нараштаја који су његову идеологију потпуном увјерењ у д а je он н а правом ваципримијенили u још увјек иримјењују у живот. овалвом колосјеку, диктовавом од исторвјске A вашто оу je ти нараш таји примијенили вуж н ости , у у в јер ењ у д а je Г а јр е т в авста у ж авот ? Д а ли би се то догодвло, тако ја сн о јед н а п отребна м атица народне св и јести и и сигурно, да случајно т а идеологија није снаге, докум енат д ан а, повлађивањ е вакону 120 �Ч л а н о в и М у с л и м а и с к о г С о к о л а у С а р а је в у у 191 2 го д . 121 �историје, вадовољење националне правде. И, у колико су ту^инске власти виш е игнори* салв или прогониле тај рад, у толико су они постајали приврж енији Г ајрету. A послије Ослобсфења и Уједињена, са првим плодовима слободе и равмахом просвјетног и вултурног живота, Г ајретови редови су постајали све вбијенвји, све гуш ћи , све н ап регнутији и устремл»енији ка циљ у и вадатку : да и муслимани уреж у своје име у национализам Д рж аве, да га усаде дубоко у њен органнвам, д а обиљеже свој обол на линији њ ене пационалне кул туре и привреде њ еног народа. П а се je дугогодиш њ им радом, систематским и органи 80ванпм на најш прој основи, дошло дотле, д а се Гајрет дпнас огледа у цјелокуином јавном животу наше Вације, да се свакидаш њ ица наш их муслимана формира сасвим у оквиру три ју идеологија: Соколске, Гајротове и Видовданске, да се националнп tu a муолимава валаав у в ап о н у в п р е г в у к у , да се дефинитивно афирмиш е у наш ој југословенској ваједници. J e ли, онда, потребно говорити о индивидуалности три ју идеологија, које у почетку истакосмо? З а р т у може бити говора, 8а муслимане, о индивидуалности тих идеологија? 6 околство, fajpem u В идовд а н претсшавл а ју за наше муслимане само три огранка једне идеје, три иравца једног истог ц и ла , као год ш то три амблема у нашем државном гр б у вваче синте зу недјељивости Д рж аве Ју го сл о вен ск е, синтеву јединствености Н ације, састављ епе од три племена. Овакво вахваћен, су ср ет тр и ју идеологија меЗју нашпм муслнманима, у ствари пијр д г у г о него сусрет три ју смјерница једн о г пстог нациовализма, смјерница које се син тетивују и сједиљ ују н а једном пстом циљ у, који се в о в е: Југосл овенска Д рж ава, Hasan L/ubunčić: Sokolstvo zasniva sav svoj rad i sva svoja nastojanja na vječnoj istini, velikoj pravdi i opštem dobru Sokolske su ideje velike, jer samo velike ideje mogu da ustalasaju ogromne mase, kao što su sokol­ ske ideje ustalasale ^čitavo Slovenstvo. Sokolska organizacija nije prolaznog karaktera, niti je sezonskog vijeka, ona će vječno da živi, jer je za svoj cilj uzela »živoga čovjeka«, a nije sama sebi svrhom; i jer je na svojoj zastavi ispisala ove riječi: „Nikad zadovoljan sa postignutim — uvijek te­ žiti boljem i savršenijem.u Prema onom sokolskom načelu : , Zdrava duša u zdravome tijelu" naša sokolska organizacija nastoji da vaspita: tjelesno zdrave, umno i moralno jake i nacionalno svjesne članove naše Jugoslavenske zaje­ dnice, čiji će razvoj uvijek biti u znaku progresa. Kako sam progres ne dolazi nikakovim čudom, niti po kakovoj fatalnoj nužnosti, već po zakonima uma, srca i volje čovjekove, po sistematskom radu i velikim nastojanjima, to i sokolska organizacija upinje svu svoju snagu, da iznađe i stvori što više zgoda i prilika u kojima se snaži tijelo, jača um. plemeni srce i čelici volja njenih članova. Raznolike, mnogobrojne i redovite sokolske vje­ žbe, koje su za mlađe članove i obligatne, harmonično razvijaju sve dijelove tijela i tako najpovoljnije utječu na tjelesno zdravlje, koje je, naročito danas, ugroženo nezdravim gradskim, slabo zračnim kancelarijskim, nehigijenskim radioničkim životom i sve detaljnijom diferencijacijom poslova u kojima dolaze u obzir sve 122 jednolićniji i jednostraniji pokreti, samo izvjesnih dijelova čovječijeg tijela. Tjelesno zdravlje je najpovolj­ nija podloga za razvoj pravilnog i uzvišenog moralnog shvatanja, kao i za razvoj umne snage, jer je opće­ nito poznato, da tjelesno nezdravlje obično prate i du­ ševne mane, kao i moralne nastranosti. Sokolstvo ispravno shvaća duboku filozofiju one narodne poslovice: »Pamet caruje, snaga klade valja«, pa je svjesno i te činjenice, da su Spartanci, uza svu svoju tjelesnu snagu, koju su vježbama i selekcijom bili uzdigli kod pojedinaca do ideala, ipak propali, radi jednostranosti, pa radi toga sokolskim vježbama i nije svrha tjelesna snaga, nego tjelesno zdravlje kao sredstvo za pravilan razvoj umnih sposobnosti i lije­ pih moralnih osobina, dakle potpunog čovjeka. Sokolstvo ide dalje, pa sa mnogobrojnim utjeca­ jima i ustanovama nastoji, da razvije što više umnu snagu kod pojedinaca. Mnogobrojne sokolske knjižnice sa poučnim knjigama, česta sadržajna sokolska pre­ davanja, nebrojni važni nagovori, opsežna sokolska štampa, česti sokolski tečajevi, stalne sokolske škole svečane akademije i druge pripedbe, sokolski skioptikoni i filmovi, pozorišta i izložbe, tijesna saradnja sa kulturnim i prosvjetnim društvima i ustanovama, i sve drugo nenabrojeno, snažno utječe na razvoj umnih sposobnosti kod sokola. Stalnim i sistematskim trijebljenjem poroka i zasađivanjem vrlina, kod sokola se razvija uzvišeno mo- �Ч л ан о ви С околског д р у ш тв а „В р а т и и к " у м усл и и а н ск о ј н ар о дн о ј нош њ и 123 �Čestitost i poštenje treba da zavlada na svakom ralno shvatanje i uvjerenje, tla je ideal sokolskog ži­ vota, život pun vrlina. Taj posao je naročito težak mjestu i u svima prilikama. Da bi sokoli bili spremni za ovu sokolsku bor­ radi toga, što se je u današnjem društvu sve ispretu­ ralo, tako da su vrline zauzele mjesto poroka a po­ bu, koju treba voditi do kraja, potrebno je da je sva­ roci položaj vrlina, Rat je oživio mržnje i zavade, za ki soko naoružan vrlinama, a da je ko zlato čist od koje smo mislili da su ugasnule pod uplivom savre- svih poroka. Svakog sokola treba da u svim njegovim mene kulture i civilizacije. Rat je probudio velike djelima rukovodi pravednost. U svakom sokolu treba pohlepe, koje su prije rata pripisivane samo primi­ da dobro pobijedi zlo, vedrina i optimizam treba da tivnim plemenima. Gramzljivost za ličnim blagostanjem nadjačaju mrak, neizvjesnost i pesimizam. Ljepota porušila je sve obzire prema porodici i društvu. Lju­ treba da izagna sve rugobe iz duše sokolske. Svaki bav prema bližnjemu naziva se ludom sentimental- soko treba da ima za svaki svoj čin i za svako svoje nošću. Ponos i dostojanstvo gaze se i radi najmanje djelo moralno pokriće. Jednom riječi, svaki soko tre­ lične koristi. 0 iskrenim i poštenim govori se kao o ba da je duboko prožet sokolskom ideologijom i da budalama. Laž i licemjerstvo više nisu ružne, već po­ se na svakom mjestu, u sokolani, u zvanju, kod kuće zitivne osobine. Izdajstvo se pravda nužnošću a otima­ i uopće u životu vlada po sokolskim načelima, koja nje se naziva praktičnošću. Rodoljublje se ismijava u sebi nose velike sokolske istine. Svi sokoli treba da su povezani jednom mišlju, kao zastarjeli zanos agresivnih manijaka. Opšte dobro je potisnuto sa svoga pripadajućeg mjesta. Istina ko­ jednim osjećajem i jednom željom, jer će samo tako raca po tamnim putevima u noći punoj predrasuda. složni i naoružani vrlinama moći da izvrše svoj veli­ ki zadatak, koji im vrijeme nameće. Demokracija je iz rata izišla vrlo oslabljena. Za takav smišljen rad, za takovu žilavu borbu Malodušnost raste i nema se vjere u konačnu protivu zla, nepravde, laži i rugoba, sokoli se stalno pobjedu dobra i istine. Sadašnjica strahovito pritište duševne sile, radi pripravljaju i spremaju s tim, što se na svakom kora­ čega je u velikoj opasnosti moralna otpornost. Pred ku od njih traži da budu primjer svakog dobra i da sutrašnjicom je oblak neizvjesnosti. Naš duševni vidik -~§a svojim dobrim vladanjem prednjače. Da bismo izastire neka omaglica ovog teškog neuravnoteženog lustrovali to sokolsko spremanje za rad i borbu, do­ doba. Teška borba sa krutpm-svakidašnjicoM zasjenjava voljno je da, ogledamo samo nekoliko ustanova i obi­ i pomračuje velike događajeve i svijetle ličnosti, koji čaja sokolskih. su u sebi imali mnogo samopregora i žrtve, od koje Kolike li veličanstvenosti u iskrenom sokolskom i mi, a i oni što dolaze iza nas, imamo neprocjenjive ko­ bratstvu, koje brati i miri po vjeri i plemenu različite, risti. Iz mračnih dubina čovjekove duše probijaše ego­ po poslu i položaju nejednake. Kakove se sve pre­ izam opasan za nacionalne i socijalne solidarnosti. Na grade konvenicionalnosti sruše, kad soko sokola mjesto velikog patriotizma, s kojim smo se prije petnaest odmah pri prvom susretu oslovi sa Ti. Tu se odmah godina oslobađali, imamo lažni patriotizam, u koji se izgubi ona ukočena forma, koja ide na štetu sadržine umotavaju sve hrđave i sebične namjere. Ljubav pre­ njihovih izmjena misli. Tikanje kod pravih sokola ne ma otadžbini i njenoj veličini izgleda kao da blijedi. pravi nikakovo poremećenje, pa makar oni stajali u Zato sokoli imaju pune ruke posla, jer sve treba ne znam kakovom podređenom ili nadređenom polo­ da postave na svoje mjesto i ne smiju da dozvole da žaju društvenom. Tu se dužnosti i prava ne miješaju, se živi iz dana u dan, no za sve bolju i sretniju bu­ nego naprotiv, onaj su .triornog položaja postaje pra­ dućnost. vedniji, a onaj inferiornog položaja sa višom ljubavlju Naša otadžbina je u doba njene velike i temeljne i savješću prileže svom poslu. izgradnje. Za rad na svima poljima njena napretka U sokolu se radi sve za cjelinu. Svaka manife­ potrebne su joj onakove snage, kakove su uzidane u stacija lične sujete ometa sokolski rad i nije u skladu temelje državnih granica. Taj rad je svet i zaslužuje sa sokolskim načelima. U sokolu nema mjesta biro­ svaku žrtvu. Otadžbini treba služiti sa svim žarom kratizmu i njegovim odlikama starijih i mlađih. Dis­ oduševljenja sa žrtvama i ljubavlju, da se djelo dušev­ ciplina sokolska ne zasniva se na strahu i rešpektu nog ujedinjenja dovrši, da se savladaju svi nabrojeni prema starješini i načelniku, nego na dubokim osjeća­ negativni elementi, koji su se z&carili u današnjem jima dužnosti. U sokolu nema gamižavog nezadovolj­ društvu. stva i roptanja, nego se sve rješava bratski i iskreno. U narodnoj duši treba ponovo oživiti rodoljubivi Sokolski pozdrav nije obični pozdrav da se sa­ zanos i vjeru, da će konačno pobjediti istina, pravda mo forma zadovolji, kakovu karakteristiku u sebi da­ i dobrota. Malodušnost treba razbijati i progoniti. Bes­ nas nose mnogi pozdravi. Ako posmotrimo razne po­ plodne kritičare i kulturne zabušante treba onemogu­ zdrave, koje ljudi međusobno izmjenjuju, vidjećemo da ćavati. u njima ima različitih elemenata. Neki u sebi nose Ljubav, bratstvo i sloga treba da zablistaju u sjaju elemente vjerske, neki komšijske, neki staleške. Ne­ iskrenosti. ki su pozdravi puni izvještačene učtivosti i ponizno- 124 �Је д а н д и о н у ш к о г и ж е н с и о г н а р а ш т а ја С ок о л ск о г д р у ш т в а „ В р а т н и к - 125 �sti. Kadkada je pozdrav pun prekora ili upozorenja. Ima pozdrava tako hladnih, da ga se prosto preplašimo. Često puta ćemo u pozdravu vidjeti nešto molećivo a gdjekada i preteći ton. Naš sokolski pozdrav je vedar, nasmijan bratski »Zdravo«. On okarakterisava naš rad i naša stremlje­ nja. To nije obično zdravo za zdravo, k ako nekim a sa strane izgleda. Kad brat bratu povikne »zdravo« osjećaju, da su rekli jedan drugom: »Evo me tu, s tobom sam, trebaš li me«. Nadalje sokolski se pozdrav razlikuje od drugih i ovim : Sokoli se među sobom pozdravljaju i onda, kad se nijesu upoznali po uobičajenim pravilima društve­ nim, pa i onda, kad se prvi put u životu vide. Značka sokolska ih čini poznatim. U sokolskom bratstvu i jednakopravnosti nema hinle. Sokolstvo je usvojilo onu narodnu poslovicu: .B rat je mio koje vjere bio* i sprovodi je također iskreno i bez hinle. Kad posmotrimo i sve druge običaje i ustanove sokolske, po kojima se sokoli vladaju u svom radu i nastojanjima, uvidjećemo, da one u sebi nose znakove vječne istine, velike pravde i opšteg dobra Abduselam Abdulahovič Soko u muslimanskoj narodnoj pjesmi Ko poznaje muslimanske junačke pjesme, ko ih je iz knjiga čitao ili od guslara slušao, taj zna, da su muslimanske narodne pjesme pune kornparacija sokola i dobra junaka, sokola i moralnog, te junačkim karakterom okićena junaka. Prije nego iznesem neko­ liko primjera muslimanske pjespie, u kojoj se kompa­ rira soko sa deli-junakom, smatram da je potrebno reći, da narod turski uopšte nema narodne pjesme jednake našoj. Pogrešno je upotrebljavati ime Turčin* kad se misli na bosanske muslimane, jer su ovi najčišći slovenski elemenat. Muslimani Bosne nemaju ništa zajedničko sa Turcima, osim jedino vjeru, koja ni najmanje ne može uticati na njihovo nacionalno osjećanje i jugoslovensku orijentaciju. Treba znati da muslimani Bosne jednako žive, jednako osjećaju, imaju iste težnje i ideale sa svojom istokrvnom braćom pra­ voslavne i katoličke vjere. Raduje ih pjesma sa gu­ sala javorovih, a ponose se svojom starom slavom i veličinom. Oni se ponose svojim div-junacima braćom Hrnjicama, Đerzelezom, Talom, Dizdarević Mehom, Bećirović Mehom, Tanković Osmanom, Blažević Omerom, Ličkim Mustajbegom, Bojičićem i dr., koji se nisu bojali ni cara u Stambolu, kako pjesma veli: „Bojičiću, bojiš li se Boga"? „Boga malo, a cara nimalo A vezira ka dorata moga“. Za vrijeme muslimanskog posta ramazana skoro u svakoj muslimanskoj kafani svira guslar i pjeva narodne pjesme. Oko njega se sakupe starci i momci i sa zadovoljstvom slušaju slavu i junaštvo bosanskih delija. Košta Hermam i St. Bosanac skupili su bogate zbirke muslimanskih junačkih pjesama, pa se može vidjeti koliko se u njima spominje soko. Ali nisu nam potrebne knjige, već zadimo po bosanskim selima, pa ćemo naći živih riznica muslimanskih narodnih pjesama, naći ćemo guslara starih i mladih, koji svoje gusle ostavljaju u amanet svojoj djeci i unucima. 126 Junak i njegove vrline uporeduju se sa sokolom vrlo često u muslimanskoj narodnoj pjesmi J e r su so­ kola cjienili bosanski muslimani. Soko je ptica, koja je naročito divno opjevana ne samo u muslimanskim junačkim pjesmama, nego i u muslimanskoj sevdalin­ ki, koja je najdragocjeniji biser u našoj narodnoj poeziji: »Svadili se orli i sokoli Poviš Žepča u Jeleč planini. Orli vele naša je planina A sokoli naša đedovina. . Ova lijepa pjesma nastala je za okupacije Bosne. U njoj se svi Bosanci nazivaju sokolima, koji ne da­ ju Bosne svoje djedovine Švabama, koje pjesma na­ ziva orlovima. Soko ptica do skorih dana održala se je u odžacima (dvorovima) posavskih begova. Musli­ manska narodna pjesma opjevala je sokola kao vijesnika izvidnika: „Beg Ali beg ikindiju klanja Siv mu soko na serdžadu pada Pa on pita sivoga sokola: Siv sokole sivo perje moje JesiP skoro pod Loznicom b io ... ili „Ој Boga ti siva tico sokole, Ne ideš li iz te Bosne ponosne, Ne vide li lijepu Fatu u majke?" Pjesma časti i visokog morala, u kojoj se junak uporeduje sa sokolom je ova: „Leti soko iznad Sarajeva Traži hlada gdje će hladovati Nađe hlada pod zelenom jelom A1 pod jelom zaspala djevojka, Sve se misli hoćeP je ljubiti. Grjehota je djevojku ljubiti Obljubiti, pa je ostaviti". �N a g o v o r S ta rje š in e V r a tn U k o g S o k o l* g. F. M u s a k a d ić a n a ja v n o m la s u . u k o m e su u te s t v o v a li I G a jr e to v i p ito m c l. n a r o đ e n d a n S ta r je š in e S o k o la K r a lje v in e J u g o s la v ije I P r o te k to r a G a jre ta Nj. K r. V is . P r e s t o lo n a s lje d n ik a P e tra 6 -1Х -1 93 3 . В је ж б е С о к о л с к е л је ц е п и т о н а ц а В а к у ф с к о г си р о тн ш т а у С а р а је в у 6 -1Х -1933. 127 �r „Ој Jahoro vatrom sagorelo Ti si gusto, ali nisi pusto U tebi se sokolovi legu Od Udbine, od naše Krajine". U narodnoj pjesmi „Mujov Halil i Grga od Ko­ tura" upoređuje se Halil, koga resi čojstvo i junački karakter, sa sokolom. On neće da ubije Grgu, jer je Grga junak: „Bogom brate Grga od Kotura Kakav bješe Hrnjica Halile Je li soko kano što ga kažu? Ne pitaj me mio pobratime Da ti vidiš Mujova Halila Jeste soko i sokolsko dijete. . . Muslimanska narodna pjesma naziva sokolom i junaka nemuslimana: Muslimanska pjesma dobroga junaka naziva so­ kolom. N. pr.: Bezi Atlagići i Firdusi bili su na glasu sa svo­ ga junaštva, pa ih narodna pjesma naziva sokolima: „КоГко ima niz Kotare kula I u njima mladije serdara Ljuće guje u kaura nema Od sokola Janković Stojana". „Bijelo Lijevno sokolovo gnijezdo U tebi se sokolići legu Sokolići bezi Atlagići Golubice Firdusovke mlade". „Koji ono dobar junak bješe Povisoka čela junačkoga. . . To je soko Blažević Omere". Muslimanska narodna pjesma i roditelje dobro­ ga junaka naziva sokolima: N. рг.: U narodnoj pjesmi „Lički Mustajbeg i Orlanović Mujo" Aršanska banica počima pismo: „Soko ptica sokolove rađa". „Siv sokole Orlanović Mujo Ako si mi odveo Anicu Barem mi je dopala junaka Nek se od nje sokolovi legu". U narodnoj pjesmi „Dizdarević Meho i Lauš đeneral" upoređuje se glas junaka sa kliktanjem sokola: „Kliče Meho kaoi' soko sivi". U narodnoj pjesmi: „Lički Mustajbeg i Nikola Vodogazović", pjesma veji: U istoj pjesmi Kumalić Dedo, kad vidje Orlano­ vić Muju, kliče mu: „Hej aferlm krilo sokolovo Vazda soko od sokola biva.." „Vid sokola Bećirović Meha". Sin Mustajbega Ličkog veli ocu: „Lako ti je babo begovati Dokle teče vakih sokolova". шшш tiil т U pjesmi „Lički Mustajbeg u sužanjstvu" beg doziva u goru Jahoru krajiške sokolove-junake da ga zbave: Ovo nekoliko primjera neka bude svjedokom, da je soko opjevan i u muslimanskoj narodnoj pjesmi koja je također naša narodna pjesma, jer su bosanski muslimani svijet sa istim nacionalnim osjećajima, običajima i težnjama kao i pravoslavni i katolici. (Iz „Sokolske Prosvete", br. б. god. IV. Novi Sad). Radmilo Grđić: Sokolske čete i preporod Sokolstva Stvaranje Sokolskih četa i ulazak Sokolstva u redovima, sumnje o tome da li je Sokolstvo uopšte selo otvara novu epohu u životu našega sokolstva. potrebno u slobodnoj državi, Sokoli probijaju, po ve­ Nošeno prije rata revolucionarnim idealom slobode, likoj sreći, put u selo. I tada se dešava čudo.- sa sela Sokolstvo poslije rata proklamovalo je, prvo, ideju je u Sokolstvo zastrujao takav snažan talas svježeg jedinstva kao temeljnu ideju svoje nacionalne ideolo­ duha, vjere i oduševljenja, da se ono u jednom mahu gije, ali je formulacija ideje Jugoslovenstva dugo leb- istrglo Iz svih teškoća, riješilo se svih sumnja i ne­ dila u nesigurnostima i nerealnostima posljeratnog izvjesnosti i krenulo sigurnim korakom ka izvršenju duhovnog života grada, protkanog literarno intelektu­ svoje misije u slobodnoj Otadžbini. Jugoslovensko so­ alističkim i romantičarsko nacionalnim strujanjima, kolstvo je našlo tada svoj put i svoje opravdanje pred još više pomućenim tuđim duhovnim utjecajima. Kao istorijom. Temeljni ideal sokolske ideologije, služenje i čitav naš javni rad i Sokolstvo je sve više učmava- cjelini, koji je do tada bio uzaludan vapaj u pustinji lo skučujući se na kaldrmi građa, napajajući se na gradskog duha sebičnjačkog individualizma, našao je snažna odaziva u duhu kooperativizma, zadrugarstva njegovim oskudnim duhovnim izvorima. U zadnjem času, kad su zbog take situacije po­ čije je ognjište bilo naše selo od dalekih davnina. čele da niču, ne samo u javnosti nego i u sokolskim Oni veliki zanosi, koji su stvarali našu slobodu i koji 128 �Помоћник бана Дринске бановвне, члан Савеаа Сокола Краљеввне Југославвје, добровољац резервни капетан I. кл., дугогодишњи потпретсједнвк Главног одбора ГаЈрета, Г, ф е х н н М у с а к а д и ћ Старјешина Соколског друштва Впатник, члан Главног одбора Гајрета реаервни капетан добровољац одликован офииирском Кирзђорђерои зввЈездом с иачевима, учествовао у борбама на Добруџи и Солунско« фронту, )едан од највиђенијих в најактввнвјвх соколских радника у СараЈеву. Ш , ■: b i " 'v Г. Д р. Н у с та ф а Х а јд а р о в и ћ , члан Главног одбора ГаЈрета, добровољац потиоручннк 1. Југословенског пука у Сибиријв, актввни члан Сокола већ 25 годана (од 1909 год.), бившв просвјетар Соколског друштва Сарајево, члан просв|етвог одбора Соколског друштва .Вратнвк*. С а л к о С о ф и ћ , н а ч е л н и к С о к о л с к о г д р у ш т в а „ В р а т и и к 1* 12» �su počeli u slobodnoj Otadžbini da trnu i uzmiču pred talasom cinizma i nevjerice, rasplamtjeli su se na poštenom ognjištu sela na kome, u teškoj nevolji i jadu života, još plamte one iste buktinje vjere i za­ nosa, koje su nas spašavale u najgorim našim teško­ ćama. Oni koji su svoj patriotski zanos htjeli da ispu­ ne sadržinom i djelom nailazili su u selu na široko polje rada, sitnog ali neophodnog za stvaranje naše kulture i učvršćivanje naše slobode. U tom radu, hiIjadostrukom, kao što su nevolje sela hiljadostruke, sokolski radnici sticali su realan pojam o narodu i državi i iz tih mnogobrojnih saznanja i otkrovenja o stanju, potrebama sela izgradili direktive za nove dužnosti jugoslovenskog sokolstva u slobodnoj Otadž­ bini. I sadašnje djelovanje sela na sokolstvo izražava se u dva pravca: selo daje snage i zamaha osnovnim sokolskim idejama, a u isto vrijeme vrši i iziskuje znatnu korekturu metoda rada i organizacione prakse Sokolstva, koja je izrađivana onda kad se sokolstvo razvijalo u gradu za građane, njegove potrebe i nje­ gove vidike. Od toga koliko će Sokolstvo pravilno shvatiti svoju dužnost prema selu, od toga zavisi čitava nje­ gova sudbina. Od toga zavisi hoćeji Sokolstvo poj stati centralna nacionalna organizacija i teći maticom narodnog života i time izvršiti misiju u Jugoslaviji. Ali od toga zavisi u mnogom i pravilan razvoj stva­ ri u našoj Otadžbiril. Zato je pitanje Sokolstva na selu u ovom času ne samo životno pitanje jugoslovenskog Sokolstva nego i vrlo važno za čitav naš nacionalni život. Tu u selu, propovjednici ideje jedinstva, zbu njeni i gotov izgubljeni plemenskim i vjerskim pre­ pirkama grada i njegove politike, dobili su snage od onog našeg slavenskog osjećanja bratstva i onog ši­ rokog tolerantnog shvatanja religije i vjere u Boga onakog kakvog ga narod nosi u svom srcu, shvata­ nja koje je daleko od one ružne niske netrpeljivosti i sebičnjačkih surevnjivosti koje su unošene u na­ še međuvjerske i međuplemenske odnose poslije rata. Ovako upoznati sa selom, Sokoli su ga prvi potpuno razumjeli i tako postali most između sela i grada vijekovima razdvojenog na štetu naše opće na­ cionalne solidarnosti. To djelo mirenja sela i grada biće istorijska zasluga ovoga sokolskog rada na selu. Tu su se Sokoli budili iz romantičarsko nacionalnih snova i saznavali kako je narodni život jedan splet teških neznanih materijalnih nevolja, dubokih duhov­ nih problema i stotina tegoba za čije rješavanje tre­ baju i drukčiji ljudi i drukčije metode nego što su do tada bile poznate. Taj rad je postao jedna velika škola, jedno čistilište u kome su ostavljene sve male sujete, svi lažni patosi, sve lakomislenosti, sva iskrenuta gledanja na život, kovana daleko od njegovog pravog izvora. Iz toga rada pomalo se formira jedan nov tip javnog radnika, oduševljenog, sa puno vjere ali i više ozbiljnog i više zabrinutog, čovjeka koji je vidio sve strahote dužnosti koje se moraju izvršavati da ostanemo ne samo živi, nego da u slobodi bljesnemo kao što smo bili sjajni i veliki u borbama. I da sokolski rad na selu nije izvršio ništa drugo nego to preobraženje on bi bio od ogromne važnosti po naciju. ДД/ V. ;■ II. Покрајински слет у Сарајеву П очетак в е л и ко г соко лског слављ а 2 ју н а о. г. освануло je С арајево ведро н а гроб блаж енопоч. К раљ а П етра Великог и окићемо многобројним ваставама, које су О слободиоца у Тополу. навјеш тавале почетак великог историјског II Т ачно у 7 и no часова, пред многобројпокрајинског соколског слета, који при ре^ује ним посјетиоцима, н а слетш пту, отворио je Сарајевска соколска ж у п а у д р у ш т в у са нај- О Е у историјску свечаност, са вначајним патближим околним ж упам а у внак спомена на риотским соколским говором, старјеш ина садвадесетпет-годиш њ ицу о сн утка ж упе. рајевске соколске ж у п е г. Др. Bojo БесаревиЛ, 2 ју н а у 7 часова на вечер промарш ирала je поворка сарајевских сокола са мубиком и ваставама Kpos А лександрову у л и ц у , праћена поклицима и посипана цвијећем, д а се ваустави н а слетиш ту, гдје je, тачно у 7 и no часова на вечер, имала да отпочне свечаност паљ ењ а Зубљ е 8ахвалности, к о ју ћ е соколи у 8нак пош те и вахвалности однијети 130 који je ивговорио ове ријечи: Б р аћ о и сестре! У овом свечаном часу кад почињ у велики слетски дани, ми Сокоди сматрамо sa своју н ајсв ети ју дуж ност, да у внак наш е синовл>е благодарности према наш ем Крал>у Ослобободиоцу, понесемо из историјског С арајева �пламену Зубл»у вахвалности до наш е народне светвњ е Тополе и да овом Зубљом тамо вапалвмо вјечну ватру, која ће горити над гробницом Великог Краљ а Ослободиоца, који je у8 бесаримјерне напоре и огромне ж ртве цијеле наш е нацијо остварио н аш у вавјетну мисао. Он je исаунио вјековни сан наш их родољуба, ослободио подјармљене дијелове наш ега народа и ујодинио их са браћом ив слободне Краљ евине Србије и Ц рне Г о р е у велику, м оћну и недјел»иву К раљ еввну Ју го славвју. отаџбане и нама оставили у аманет како се умире за своје идеале. Б р аћ о и сестре! поклонвмо се у мислама сввјетлој сјени В елаког К раљ а Ослободвоца и у зн ак наш ег најдубљ ег пош товаљ а иввршвмо један м вн ут ш утњ е.« К ад je пастала м анута ћ у тањ а, соколскв ОДЛ0ЧН0ЦИ и р 0 с т у п 0л а су вапаљ авањ у зубље, на ватри, која je налож ена вверјем са босанских и херцеговачквх планина п која je eaиаљ епа варнацом а з кремена, ухваћеном у труду. И ва м ануте ћ у та њ а запаљ епу Зубл>у преЈо ш прије него je стигао у Београд, при дао je замјен 01с старјеш ане ж упе г. Д р. Богдан пролазу из Ж еневе кро8 Б еч у мају 1903 гоВ в довв ћ старјеш ано ж уп е са оввм ријечима: дине дочекали смо Г а у Б еч у ми, тадаш њ а — Са н аш ах п л ан ан а иверјем вапаљена високошколска омладина Срби, Х рвати и Слоje ова света буктиЈва. Предајем ти je , брате венци и поздравили га као првог Југославенстаросто. П редај je ти дал>е у аманет мла^ем ског Краља. Он je са осмјехом на лицу одонараштају^ брио тај наш поздрав, јер га je већ тада У том свечаном моменту предаје Зубл»е носио у својим мислима и своме српу. Својом захвалности заорала се je пјесма „Хеј трубамудром и племенитом владавином, већ у првим ч у “ 03 грла неколвко ст о тв н а пјевача свах данима, кад ајесту п и о н а пријесто, препородио сарајевсквх пјевачких д р у ш тав а, a г. Д р. Б еje тада малу Краљевину Србију, оспособио je сароввћ наставио je свој говор оввм ројечам а: ва велику националну миСијј^ и постао носи— У овом свечаном часу, кад смо sanaл ац наш е вјере у народно васкрснуће. Својим Л0ли Зубљ у вахвалности, сјетвмо се са најнеуморним радом за добро народа, Он нам je већим пош товањем и најдубљом благодарноу вријеме мира дао најсвјетлији примјер како ш ћ у наш ег Великог Краљ а Александра 1. који треба врш ити своју дуж ност. З а вријеме рата je докончао велвко дјело свога у8виш еног роОн најприправније дијели са својим народом дитеља. 0 непоколебивој вјерности a оданости све страхоте рата. Он херојски подноси неоповдравимо свога првог Сокола Њ е г . Вел. писиву албанску голготу српског народа, a Краљ а А лексанра I. и Њ его в о г првенца свна, у најтежим часовима, својим храбрим држапокроватељ а . наш ег слета, Н асљ еднака прањем, Он одржаје дух у српској војсци, која јестољ а П етра са искревим соколскам в д р а je својвм херојством задивила цијели свијет, в о ! Д а Ж0ви Н>ег. Вел, Краљ А лексаидар I, у лијева joj непоколебиву вјеру у успјех и да Ж0 В0 Њ ег. Височанство Н асљ еднак Ириводи je побједи и слави. Својим беспримјерјестољ а П етар, д а ж вви узввш ени Дом Каним подви8има Он je стекао ауреолу Краљ а ра^ор^еввћа! мученика и неограничену љубав наш ег наИва бурнвх поклика Н>. В. К раљ у и Д ррода, који га с правом вове Краљем Ослобожавне хвмве, предао je г. др. Б есар ев и ћ вубдиоцем југославенске нације. Н>ему je лежало љу претставнвку градске опш тине са овим на срцу ослобо^ење свију подјармл>ених ријечвма: крајева, a варочито Б осне „сиротице кл ете“ , — Овај светв огањ предајем, брате, Теsa чије се ослобођење борио као П етар Мркоби претставнаку град а Сарајева, као пламењ вћ на челу усташ а на Крајини крвавој хани свмбол вахвалности ослобо^ене Б осне, тврљини. З а то ми данас са пламеном Зубљом до увјерен, да ћ е искра 8апал>ена првје 25 полазимо из исторвског Сарајева д а взвршигодина и сада равбуктана у ову Зу б љ у бити мо водан акт вахвалности ослобоЗјене Босне ва патрвотско Сарајево вјечвти пламен вахсвоме К раљ у Ослободаоцу. валности и пож ртвовањ а. О ву Зу б љ у 8ахвалности носе Соколи као П редстаЕнвк градске о пш тан е примио je најдостојнаја, јер су 0 у најтежим пралакама Зубљ у са овим рвјечима: под непријатељскам јармом увајек смјело но— Примам у име Сарајева Зу б љ у и горд С0ли соколску ваставу. И у часовима стра- сам, ш то ћ е Сарајево, град хероја и осветдањ а и прогањ ањ а наш ег народа на њима се н в ка, и у будућности б в ти прва карика у je прввм искалио непрвјатељ ска бијес и гњев, л анц у благодарности и прва спона Б о сн е и они с у са ваносом давали своје ж ввоте sa спас Ш ум адаје и предајем т а брате вамјениче Б а - 131 �i на Д ринске бановине, ову З у б љ у вјечите 8ахвалности, да je понесеш светом 8намењу Ha­ rne прош лости и будућности. Замјеник бана дринске бановане г. Др. Хаџиомеровић примио je Зу б љ у у име Дринске бановине и предао je представнику војске са овим ријочима: — Д ринска бановина, срце Југославије, прима овај свети пламен као З ал о гу сједињене Б осне и Ш ум ади је и предаје г а нагаој славом овјенчаној војсци, те да ш ирои својвх срдаца и снагом својих миш ица веже пламену л»убав Ш ум ади је s a слободу наш ег народа вјечитим пламом слободе. К ом андант II армије, ^енерал г. Емило Б ел н ћ примио je З у б љ у и предао je старим соколима, са овим ријечима: — О дана до ж ртве и вјерна до гроба Крал>евска војска прима свети пламен и свим жаром своје душ е, свом снагом својих гвовдених м иш ица н свом љубавл»у према Врховном Зап овједнику све земаљске сило, Нзеговом В еличанству К раљ у А лександру I п ред аје.га најдостојнијим мефу дрстојним -— старим Соколима да г а вјечно носе, њ е г у ју и чувају. Стари соколи, који су наврш или 25 година соколског рада, додавали су Зу б љ у један другом ив руке у р у к у док није догала до посл.едњог, од кога je примио вубл»у Г. Д р. Видовић и •предао je у з п л о ту н и топовски пуцањ првом соколу лучонош и г. Х ајруд о н у Ћ у р и ћ у , који ју je у тр к у понио са сл ети ш та до слиједећег лучонош е, д а je овај предч трећем и тако редом од р уке до руке, кро8 брда и долине, кроз поља и ливаде, кров села и градове, да je соколн у трку прен есу до Топ оле и О пленца до гроба Великог К раљ а О слободиоца. К ад je зубљ а пронеш ена кров Сарајево, сво je Сарајево било на ногама, све су кућ е биле освојетљ ене и окићеве, све с у ул и ц е биле претрпан е свијетом, јер je свак х т и о д а властитим очима види в у б љ у вахвалности, коју су наш и соколи у тр к у проносили кров наш е Сарајево. H a веранди Г л авн о г одбора Г а јр е т а сачекали су Зу б љ у вахвалности сви чланови Г л авн о г одбора Г ајр ета, са члановим а одбора осталих Гајретови х мјесних органивација, учествујући срцем и душ ом у овом великом ооколском слављ у, Д о П ринципова моста вубљу вахвалности донио je мали Гаври ло П ринцип, д а посјети 132 на велики јуначки подвиг свога стрица, који je прије 20 година н а том истом м јесту испалио хитац н а тиранина. H a п у т у до Опленца, Зубл»а бахвалности пролазила je кров велике масе одушевл»еног свијета, ме^у којима je било и такових, који с у no нвколико деоетака килом етара и8 удаљених села, пјеш ице долазили, д а се поклоне Зубљ и вахвалности. П у т од С арајева до Тополе, д у г je око 370 км, a соколи су г а превалили sa 17 и no часова и донијели пламен и8 С арајева, с којим су вапалили кандила која h e вјечно да горе над гробом К раљ а П етр а В еликог Ослободиоца и гробом Вожда K apaijoplja. З у б љ у вахвалности ив Сарајева до О пленца пронијели су соколи вроз ова м јеста: Р о гати ц у , Виш еград, Вардиш те, Ужице, Ч ачак, К р агу јевац и Тополу. Други даи соколског славља Недјеља 3 ју н а била je посвећена соколској средњош колској омладини. Уочи то га дана средњош колска омладина одрж ала je у баш ти сарајевског соколског др у ш тва своју врло усп јел у соколску академију. У недјељ у у 10 часова прије подне, пош л а je са слетиш та велика поворка сокола средњ ош колаца кров Сарајево. П р ед Банском управом поворка се je в ау ставил а и саслуш ал а повдравне ријечи помоћника бана г. Д р. Х аџномеровића. К ад je поворка дош ла до своје крајњ е тачке, пред гр ад ску опгатину, била je поздрављ ена од стране с л е т с к о г' одбора на у ст а г. Јо ва н а Т р и ш ић а подпродсједника слетског одбора. И сти дав у 4 часа послије подне одрж ан je јавни час средњогаколске омладине, на којему je увело у ч е ш ћ ао к о 6.000 ученика и ученица. И осјета и интерес сарајевске публвке 8а овај јавн и час, била je одлвчна. Све су тачке овог јавн ог часа биле биране и ивведене с у добро, a ме^у свима се je особито и стакл а „Вјеж ба с копљима", коју су иввели питомци велике медресе К раљ а А лександра из Скопл>а. Њ и хов е н ас ту п е и вјеж бе биле су попраћене с највећом пажњом. С тим јавним часом сврш ене су соколске средњ ош колске свечаностп, н а које h e се надовевати остале свечаности, tokom цајелог мјесеца, ју н а, д а се ваврш е главним слетским данима 27, 28 и 29 ју н а о. г. �Гајрет н а прослави о т к р и в а њ а споменнка Петру П етровићу Шегошу Главнв одбор Гајрета позван je да узме учешка У великом националном слављу, проелави откривања споменика пјеснику Петру Петроввку Његошу! које je извршено у недељу 27. маја о. г. у Требвњу. Сиоменик je подигао о свои тротку наш велики пјесник и опуномокени министар у Рвму рођени требињац г. Јован Дучик. Главни одбор взаслао je нарочитог преставника у особи г. Мустафе Алшнлфика, професора из Мостара, који je заједно са чланом главног одбора из Требиња г. Мехагом Зубчевикеи заступао Гајрет и положао вијенац. Учешке Гајрета нарочито je запажено и одушевљено поздрављено како од преставника власта тако и од огромног мноштва народа- У присутности изасланика Њ . Вел« Краља, бана г- Сочице, изасланика r* Миниетра просвјете, Народне скупштине, Сената, многих културних и националних друштава, те око 6.000 народа, полажуки ввјенац г. Аликалфвк je одржао овај говор: Господине изасланиче Н>. Вел. Крал>а, поштована господо и брако! Д а доба тешке духовне кризе, превирања и општег послератног хаоса и поремекености пролази, да овај ,наш спецајално југословенски живот почање да бива сталоженији, да се велвка животни точак почео нормалније да окреке, види се no свим тежњама опгатим и појединачним. Један видан израз нашег духовног сталожавања и отрежњавања јесте п јављ ш е свијести о нашој југословенској култури и нашем будукеи значају у историји. Ми почињемо сами да тражимо свој расни израз у дјелима наших књижевника. И последица њвхове књижевне и националне рехаби* литације јесте и подвзчње њихових споменика. Ако ико Његош je права израз наше pače и наше снаге. Ми сви волимо Његоша, сви без разлике вјере. Волимо га због његове дубоке мудрости и фвлозофвје, због његова поноса, слободе и чојства, због његове вјер$ ске толеранције и идеје јединства народног. Његош спада у ред оних наших народних велвкана, у ред Мухамеда Хевајије који je у 17 вијеку, свјестан свога нацпоналног порвјекла, пјевао овако: Један отац, једна матп Прво би нам ваља знати Јер кемо се паски клати Ходте нама ви на вјеру. Он еш да у ред Доситеја и Штросмајера, који су првп у вашем народу, подијељеном на три вјеровсповијести, прокламовали идеју вјерске толенранцпје, љубави и народног јединства. Они еу — да се послужим Његошевии ријечнма — стајали високо на брду и у своме умјетничком и стваралачком заносу и у ви* зији били далеко од нас ситнпх и просјечних људи, који гмижемо испод њих и у свои ситничарском духу не видимо ни сада у стварности оно што je љима ввзијои дрч]Ц>ано. A ko ико, Његош je заслужио да има свој споменик, велик, сјајан и снажан каква je била и његова мисао и његова поезија. Сретна je била замисао нашег највекег живукег пјееника-министра г. Јована Дучика да се овај eno* меник подигне баш у Требињу, који сам no себи значи један велики споменик бола и страдања, споменик мушког и јуначког умирања са гласним узвикои под вјешалима: „Живио Краљ Петар, живила елобода . Град Требиње дао je највише релативно у борби за Бога Иствне, Слободе и Правде. Ta два споменика нека вама требињцииа увијек служе као симбол ва_ ших тежња и нека вам отвараЈу нове видпке ка конструктивности, слози и љубави братској. Сви у једно коло, у коло Његошево, Хевајино и Штросмајерово. To од вас очекује Гајрет и због тога Гајрет je бла* годаран иницијатору ове прославе a дубоко се клања хероју мача и духа, бесмртном Н>егошу“. Ријечи изасланика Главног одбора одушевљено су поздрављене, a г. министар Дучик изразно je своје нарочито задовољство и жељу да се лично упозна са преставнвком Гајрета и чествта му на лпјепои говору. Исто тако су му чествтали и иноги познати и непознати. Поред преставнвка Гл. одбора, присуствовала су и одбори Гајрета из Требвња, Бвлеке, Подгорице, Стоца и Ластве. Borbesi Najmanje 200.000 m u slim ana J u žne Srbije su čisti i rasni S lovenl. (Preštampano iz „Vardara ) Do prije nekoliko godina, oni muslimani Južne Srbije, koji su slovenskog porijekla, nazivani su pre­ zirnim imenom Torbeši. To ime su im dali možda i njihova braća, koja su ostala u hrišćanskoj vjeri. Turci i Arnauti su prihvatili ovo prezrivo ime, ali ga sami Torbeši nisu prihvatili apsolutno nikad. I kao što su Srbi pravoslavne vjere u Staroj Srbiji i Makedoniji, decenijama i decenijama poslije 1878 133 �skrušno odgovarali da su Hrišćani, selani, tukaŠni, Slaveni i t. d., ne smijući da kažu da su Srbi, a nehoteći da kažu i ono što nijesu, tako su i Torbeši odgovarali: „mi smo muslimani- ili „mi smo tukašni-, dok pritjerani porugama i nasiljem nijesu procijedili kroza zube i praznu riječ: „mi smo Turci- . Ali kad im se neko obratio na turskom, vidjelo se koliko je njihovo znanje toga jezika oskudno, bijedno i jadno; osim srpskoga, ti „Turci- nijesu znali uopšte drugoga jezika. „Vardar" je, čim je počeo izlaziti, ustao u za­ štitu Torbeša. U jednome svome uvodnom članku, g. Jovanović urednik „Vardara- nazvao je Torbeše našom zlatnom rezervom na Jugu i predložio da ih prestanemo zvati podrugljivim imenom Torbeša, već da ih zovemo „borbešima- , zato što su oni u borbi za održanje svoje rase i svoga narodnog jezika oču­ vali bitne veze, koje ih vezuju sa srpskom nacional­ nom cjelinom na Jugu-. Ovo je imalo svoga simpa­ tičnog odjeka među Torbešima i oni su usvojili i ovaj novi naziv i njegovo tumačenje. Taj naziv je primljen u ostalom i od pametnih hrišćanskih inteligenata na Jugu. To je bilo dobro i to je imalo samo vrlo korisne posljedjce. G Jovanović lično vjeruje da u Južnoj Srbiji među muslimanima ima preko 200000 Slavena Вогbeša. On traži za njih jednu pametnu politiku i pred­ laže podizanje^ borbeške>inteligencije. On smatra, da nacionalna država ne smije zaboraviti svoju dužnost prema hiljadama i hiljadama Slovena, muslimana Južne Srbije, za čije postđjanje, nažalost, mnogi li mnogi ne znaju, te Torbeše često smatraju i za Arnaute. Posmatrajući stvar sa praktične tačke gledišta, kroz osnovnu školu BorbeŠi odmah i automatski bi­ vaju vraćeni u svoje nacionalno jato, ali to nije do­ voljno. Valja težiti, kroz veliku skopsku medresu 1 inače, da Borbeši što prije dobiju svoju inteligenciju, da bi ta inteligencija jednog dana vodila sve musli­ mane Južne Srbije, jer će samo ona znati da ih vode najboljim putem. U tome pogledu mi smo do sada propustili svo vrijeme od 1912 do danas, ali ga mi ne smijemo više propuštati. Ako međutim budemo radili pametno, mi već 1944 možemo imati borbeše advokate, oficire, Ijekare, učitelje, hodže i t. d. Naročito je potrebno imati što više učitelja Borbeša. Da li se na to dovoljno misli? Borbeši danas imaju čitave stotine i stotine mladih pismenih ljudi. Među njima ima i opštinskih djelovođa i kmetova. To je vrlo dobro, to je već jedan plus. Vodimo računa o tome plusu, ne dajmo ni za momenat da se on umanji. Radi se o jednoj vrlo važnoj činjenici, o jednome broju našeg življa, koji je možda daleko veći nego što pretstavlja g. Jovanović od prilike, od oka. Radi se možda o 300.000 duša, o jednom komplikovanom problemu. Jer u Juž­ noj Srbiji ima mnogo i dvojezičnih sela i samo od 134 nas zavisi, samo od buduie borbeške inteligencije zavisi — koja će izvjesno pametno povesti svoje bližnje, - da li će ti ljudi 1954. govoriti dva jezika ili samo jedan, i to naravno srpski. * Rado prenosimo ovaj napis uglednog skopskog lista i želimo da bi ovi korisni predloži što prije našli potpunu primjenu i u praktičnoj politici Ne­ dvojbeno je, da se ovakovim pisanjem najviše dopri­ nosi konsolidaciji prilika na našem Jugu i najbolje služi učvršćenju nacionalne ideje i državne misli u ovim krajevima'. U cijeloj javnosti, a naročito međa južnim muslimanima simpatično je primljen i napis „Vardara- o učestvovanju muslimana vojnika iz ovih krajeva u sastavu Srpske vojske za vrijeme svjet­ skog rata; a svakog prijatelja naše države prijatno je dirnula činjenica, da je prigodom proslave dvadesetgodišnjice prvih regruta iz ovih krajeva, koja se je u Skoplju održavala na dane 14-15. aprila 1934. god., a u kojoj su i tamošnji muslimani u ve­ likom broju sudjelovali, muslimanima dato dolično mjesto i ukazata odgovarajuća pažnja. Tako je pri­ godom pomena palim borcima muslimanski vojni sveštenik kao drugi po redu proučio uz pratnju hora đaka Velike medrese dovu za dušu poginulim musli­ manima vojnicima. Skladno i melodiozno izvođenje ilahija ugodno je djelovalo na mnogobrojne slušaoce. Mi smo već u 19 broju „Gajreta- od lanjske go­ dine istakli značajnu prosvjetiteljsku ulogu Velike medrese kako u vjersko-prosjetnom tako i nacional­ nom vaspitanju muslimana iz Južne Srbije, a da će ta njena uloga u pogledu Borbeša kao i muslimana naše krvi i jezika iz Sandžaka i Crne gore biti zai­ sta djelotvorna, to je izvan svake sumnje. Sličnu ulogu još u većem opsegu izvršiće i novoprojektovani Darul mualimin, koji se po zaključku Vakufskomearifskog vijeća u Skoplju ima još tokom ove go­ dine otvoriti. Osim ovoga ovoj velikoj ideji mnogo doprinosi i rad organa Islamske Vjerske Zajednice, odnosno Vakuf, direkcije u Skoplju, a naročito obil­ na materijalna pomoć, koju ona daje za podizanje sibijan-mekteba i džamija, te u vidu privremenih i stalnih stipendija đacima srednjih 1 stručnih škola, te studentima naših univerziteta, kao i „Džami-ul azhara- u Kairu. Završujući, izražavamo našu zahvalnost „Varda­ ru- na njegovom objektivnom i korisnom pisanju, pa iskreno želimo da bi se koji mjerodavni glas čuo i u pogledu sandžačkih i crnogorskih muslimana, koji su kao čisti rasni i nacionalni elemenat svakako zaslužili, da se tretiraju „kao zlatna rezerva- , koji svojom brojčanošću pojačavaju snagu nacionalnog elementa u Vardarskoj i Zetskoj Banovini, a po to­ me i u cijeloj državi. �Odgovor Mjesnog odbora Gajreta u Derventi g. Š. Alagiću n a č la n a k pod n a slo v o m »Jedan Bafram skl Vaz«, o šla m p a n u 3 broju G lasnika I . v. z. u m jesecu m artu 1934.® Gosp. Šukrija Alagić napisao je jedan članak u dnici u Derventi, kako islamski osjećaju i rade a isto Glasniku I. v. z., tobože u odbranu ugroženih prero­ toliko znaju kao i gosp. Alagić ko je Umenaullah i gativa Islama od strane Mjesnog odbora Gajreta u Veresetul-enbija. Derventi. Pismenim izvinjenjem u ovome slučaju, kako to Da bi i širu javnost upoznali о' ovoj stvari, os- g. Alagić predlaže, ne bi se postigao nikakav efekat, vrnućemo se na taj „bajramski vaz“ i ukratko pri­ jer bi ovo pismeno izvinjenje bilo pristupačno samo kazati taj događaj. nekolicini lica u mjesnom odboru, a masa slušaoca Prilikom ramazanskog bajrama, jedan ovdašnji vaiz vaza ostala bi i nadalje pod dojmom krivih tvrdnja među ostalim tvrdio je javno u džamiji da GAJRET 0 radu Gajretovom. ne poklanja dovoljno pažnje islamskom odgoju svo­ Kolike stotine naših islamskih intelektualaca i jih učenika. Čime je rukovođen pomenuti vaiz, izno­ drugih javnih radnika imaju da zahvale baš Gajretu za seći ovakove neistine o Gajretu, i pod čijim je su­ svoj položaj. Zar oni svi nijesu svjesni muslimani, koji gestijama bio, ovom mjesnom odboru je nepoznato. se znaju braniti i pod cijenu života od onih, koji bi Mjesni odbor Gajreta, provjerivši sadržaj vaza se usuditi", da krnje pravo i prerogative Islama. koji se odnosi na Gajret, tražio je sa punim pravom, Na ovom stanovištu stoje Članovi Gajretova od­ da vaiz ispravi svoju grešku na zgodan način, kako bora i budnim okom paze, da niko ne krnji preroga­ ova stvar ne bi uzela drugi pravac. Uvidivši svoju tive Islama, a nikome ne dozvoljavaju, da se služi grešku, vaiz je udovoljio pozivu mjesnog odbora Gaj­ neistinama protiv našeg najzaslužnijeg društva Gaj­ reta, te je opovrgao svoje mavode na bajramskom vazu. reta. Mjesni odbor Gajreta u Derventi išao je samo G. Alagić na ovaj način primjenjuje ajeta i haza tim da očuva ugled svoga druŠtvd, koje ima naj^ dise, daje ovlašćenje vaizu, da je bio u pravu govo­ veće zasluge za islamski elemenat, a u kojem sara- riti sve ono što je zaista i govorio na vazu, a time đuju na stotine i hiljade naše vjerske i svjetovne in­ 1 sam se solidarisao sa vaizom. teligencije. Mi smo smatrali ovu stvar potpuno likvi­ G. Alagića je demantovao sam vaiz, koji je odiranom na ovaj način, pa je nismo htjeli dalje po­ povrgao u džamiji svoje riječi bajramskog vaza, ko­ tezati. Šta više, nismo ^podnosili ni izvještaja našem je bez sumnje nisu bile u skladu sa citiranim ajeti­ Glavnom odboru, i ako smo imali načina, da dobi­ ma, što ih je gosp. Alagić naveo u svome članku. jemo zadovoljštinu na drugi način, pa se čudimo g. Konačno se čudimo Glasniku 1. v. z. da je čla­ Šukriji Alagiću da se u ovu stvar — nepozvan — nak g. Alagića štampao bez ikakve ograde, čime je miješa. učinjena nepravda Gajretu i njegovom mjesnom od­ Gosp. Alagić nije nas radi toga trebao obasi­ boru u Derventi. pati ajetima i hadisima i time dovotdii u vezu — na Da li je ovo zgodno za Glasnik Islamske vjer. svoj. način — rad ovdašnjeg mjesnog odbora Gajreta, zajednice, prepuštamo na ocjenu cijeloj našoj javnosti. kada mu je dobro poznato, ko su sve Gajretovi ra-•) Završujemo ovaj odgovor sa hadisi-šerifom: Iz•) Ovaj odgovor trebao je đa bude oštampan već ranije, nefseke summen-nase. ali iz tehničkih razloga to nam nije bilo moguće. M je s n i o d b o r G a jre ta u D e rv e n ti Sjetite se s v a k o m p rilik o m „G ajreta" 135 �Хусо Скоио посто соко J a с ам Соко Увијек ми je ведро чрло, Срце здраво п весело, Бистро око гледа високо Ja сам Соко. Хусо Скоко друмом иде Д * ну ново рухо виде. Душ а мн чиста ко’ зора, Ж ељ на соколског збора Ii уздиже се високо J a сам Соко. Ha глави му капа плава, Под њом зори бистра глапа. Постао je соко мали, Мора да се и похвалн Гле, на ирсим’ кошуљице! Црвени му од ње лице. Родои се славним поносвм Част Дома у срцу носпм. За њ’ ми глас ори виооко Ja сам Соко. t Од лана му rabe беле To je соко људи веле. Вјешто скаче као маче, Отаџбвну бранит’ знаће. Кад ме братсцц п- зпв зове, Д а градимо, дворе нове, Слогу нашу чувам високо J a сам Соко Дисциплину држп строго Успјеха ће имат' много. За „Краља и Дом„ кад заори, Наша ће чета да се бори, Заставу нашу носиће bhcoi J a сам Соко. Старјешпна pek’ he зато: „Ти ои соко, сухо злато!" Кад соколски слет се сјати, Он he добро вјежбат’ знатн. Г а јр е т лпија иј Naši sirari sokolovi Bilo to podavno i ako još stariji ljudi dobro izginuti nego pustiti svoje ognjište u dušmanske ruke" pamte. Godine 1878 u ljeto austrougarska ili kako u U Sarajevu, u haremu Gazi Husrevbegove dža­ Bosni kažu, švapska vojska pređe Savu i uđe u našu mije, zaključe Bosanci da složno dočekaju Švabu. Iz Bosnu, da je osvoji. To njeno osvojenje Bosne u hi­ svih krajeva Bosne prikupljali se ustaše da idu pre­ storiji zove se „okupacija Bosne". Bosna je do tada ma Posavini pred Švabu. Tako se zametnu ljuti okr­ bila u vlasti Turaka, pa kako historija veli, tadašnji šaji kod Doboja, Maglaja, Šahin Kamena (mjesto kod evropski državnici skupe se na skupštini u gradu Ber­ Maglaja), Banja Luke itd. Ali kako znamo iz historije linu, u Njemačkoj i tu zaključe da austrijska vojska mnogo jača i uređenija neprijateljska vojska prodre okupira (osvoji) Bosnu i u njoj da se uvede austrij­ ipak kroz svu Bosnu i osvoji je. U tim bojevima sa ska uprava. Turska se tome zaključku velikih evrop­ Švabom palo je na bojištu mnogo naših ljudi. 0 tome skih država morala pokoriti i, hoćeš-nećeš, morade i danas naši stari rado pričaju kako su Švabu junač­ da preda našu Bosnu Švabi. ki dočekali i ako uzalud, ali je i Švabo skupo platio Ali ako je Turska i pristala na to, nije pristao to osvojenje Bosne. Tako se u Sarajevu priča mnogo o tim bojevi­ naš narod u Bosni. Naročito se tome protivili musli­ mani. ma. Evo jedne priče o junačkoj majci. Neka stara žena u Sarajevu, na Vratniku, imala Oni su govorili: „Ako je Turska carevina i pri­ stala na to, ne pristajemo mi. Nećemo pustiti naše u to doba tri sina, sve tri mladića. Sve trojicu majka domovine tuđinu dok je nas živih u njoj. Rade ćemo poslala do Šahin kamena da se bore protiv Švabe. 136 �Kad je prošlo nekoliko dana, jedno jutro iznenada hrupi joj u kuću najmlađi sin, taman kad je ona sjela za siniju da razvija jufku. — Oklen ti ovdje? — pita ga majka. — Došao da te vidim, majko. Zaželio se... — A gdje su ti braća? — Na bojištu. Nove — E, onda sinko, — reče majka dižući se iza sinije — evo sjedi ti ovdje, zagrni se boščom pa razvijaj jufku, a ja odoh u pomoć tvojoj braći.... To mladom sinu bi dosta. Opet obuje na noge opanke, zadije puške za pSs, pa krene onamo gdje se ljuti boj bije. Priča se. da su sve trojica sokolova majci iz­ ginula braneći domovinu od tuđina. h n jic jc Edhem Miralem: „Rasna snaga jugoslovenskih muslimana" Nedavno jo iz štampe izašla knjiga pod gornjim naslovom od našeg publiciste g. E. Miralema. Knjiga je mnogo zapažena među svima krugovima. Najbolje ćemo istaknuti njezinu važnost, ako u cijelosti donese­ mo prikaz te knjige, što je izašao u beogradskoj »Prav­ di* od 26. maja o- g. Evo šta veli jedan kritičar u to­ me velikom prestoničkom dnevniku o knjizi g. Miralema: „Naši muslimani jugoslovenske krvi i jezika, ne računajući tu Turke PArnaute, nemaju do danas ni jedne sistematski i naučno педмвцпе istorije. Ima doduše na stranim jezicima i na našem čitav niz istoriskih fragmenata iz života bosansko-hercegovačkih muslimana, ali jednog većeg djela', zasnovanog na kritički proučenim istoriskim datima, još nema. Međutim, takvu jedno djelo bilo bi od velikog interesa ne eamo za naše muslimane, ved, isto tako i za našu nacioualnu istoriju uopšte, pogotovu kad bi takvo djelo, prikazujući nam istoriju naših muslimana uporedo prikazalo i istorijski razvoj čitavog našeg naroda, ukoliko je u vezi, ili je paralelan sa razvojem muslimana. Pisac studije »Rasna snaga jugoslovenskih musli­ mana* g. Edhem Miralem, javni radnik i publicista iz Sarajeva, dao nam je jedan lijep, biran i interesantan materijal za istorisku građu o jugoslovenskim musli­ manima. Iznio je čitav niz neobjavljenih detalja i do­ kumenata, iz kojih se vidi kako su muslimani jugo­ slovenske narodnosti u istoriji često puta vidno maniiestovali svoju nacionalnu pripadnost i kako su umjeli i znali da očuvaju svoju rasnu čistotu i pored toga što su, primivši Islam, bili pet vjekova pod uticajem tuđina. U ovoj knjizi g. Miralem je zasebno obradio naj­ većeg državnika turske imperije Mehmed pašu Soko­ lovića, poturčenog Srbina i opisao njegova dobročinstva. Isto tako, upoznao nas je sa manje poznatim pašom naše krvi Sinan pašom Sijerčićem i sa Hadži Mustafa pašom »Srpskom majkom«. Zatim nam je prikazao iscrpno borbu Dadića za samostalnost Hercegovine, ju­ načke i patriotske podvige Husein-kapetana Gradaščevića »Zmaja od Bosne« i zločinstva Omer-paše Latasa. Veoma je interesantan predlog Hamzibega Riz- vaubegovića, učinjen knezu Mihailu za oslobođenje i prisajedinjenje Bosne i Hercegovine Srbiji. Okupaciji Bosne 1878. godine i borbi protiv Au­ strije, kao i Nevesinjskom ustanku posvećeno je po­ sebno poglavlje. U prikazivanju pokreta za vjersko-prosvjetnu au­ tonomiji/, u aneksiji Bosne i Hercegovine i ustavu za ove pokrajine, pisac nam je detaljno izložio zajedničku borbu i slogu muslimana i pravoslavnih Srba. »Gajretu« i njegovoj ulozi i kulturnom i nacionalnom r^voju muslimana pisac posvećuje zasebno poglavlje, a zatim govori o značaju 6 januara i novom ustavnom stanju kao i izborima od 8 novembra 1931 £°d'neKnjižica g. Miralema prošarana je mnogim shkama, boj0 prikazuju znamenitije ličnosti, Rad g. Miralema doprineće mnogo boljem upo° “Sih muslimana, a istovremeno pružide istori{aru interesantnih detalja za našu opštu nacionalnu Storiju, specijalno za istoriju naših muslimana«, Ovaj iscrpan i povoljan prikaz uistinu je zaslužilo ovo djelo g. E. Miralema. Mi možemo samo još dodati da bi ovu knjigu svaki naš pismeni i inteligen­ tni čovjek trebao imati i pročitati. Knjizi je cijena 15 dinara. Dobiva se u svim knjižarama, a i kod pisca, Alajbegovića ul. 5 Sarajevo. H. Li. Хајрудин ЋуриЛ: Слету, здраво. Ових дана изашла je из штампе збирка патриотских пјесама, које je посветио Соколу и предстојећем соколском слету познати соколски радник и пријатељ Гајрета г. проф. Хајрудин ЋурпК. Цијена je бвој збирци пјесама свега 2 Дин. Може се добити код писца. Препоручујемо ову књижицу свима соколима и пријатељима Соколства. Hfz. Muhamed Pandža : „Kratka nauka islam­ za odrasle i djecu. Ovih dana je izašla iz štampe ova vrlo praktičaa i ilustrovana knjižica iz pe­ ra našeg poznatog publiciste Hfz. Muhameda Pandže. Ovo je prvo djelo ove vrste u našoj vjerskoj literaturi, te ga svakome najtoplije preporučujemo-Cijena je Din. 5.— a naručuje se kod pisca u Sarajevu. ske Vjere" 137 �Fауретов гласник Гајретова главна годишња скупштина одржаће се у недјељу, 15. јула 1934. год. У 9 сати прије подне у просторијама Гајретова мушког интерната (Халилбашића ул. io) са уобичајеним дневним редом. Позивају се све друштвене јединице д а у смислу прописа друштвених правила изашал»у делегате на ову скупштину. Одбори и повјереници, који желе стављати предлоге за ову скупштину имају их доставити Главном одбору до 5. јула о. г. ГЛАВНИ ОДБО Р ГАЈРЕТА Гајрет кроз деценије Лањске годпне у фебруару навршило се je усраво 30 година откако je постао Гајрет. To j e '30 годвна снажног и замашног дјеловања за пјелину, 30 година опште-корвсног и плодног опстојања. To je 30 годпна прогреса и напреткћ м$слвманског дијела нашег народа, 30 година културнвх напора и стремљења. To je 30 година најсвјетлијих и најведријих у прошлости нашој, 30 година нашег најјачег националног елана. За i 30 грдина Гајрет je усдво да тако велике и видљиве резултате, да их не може засјени ни омаглица овог неуравнотеженог доба свпи својвм стихијским поремећајвма. Потребно je да пред нову главну годишњу < скупштину, која се одржава у идућем мјесецу! још једанпут изнесемо и рекапитулирамо са неколико реченвца читав трвдесетогодвшњв рад Гајрета за све чланове и читаоце нашега листа. Тиме желимо пружити пред чланове дозрело класје једног великог рада и дати um потстрека за нова прегнућа, a читаоцима замашве цнфре из којих ke најбоље упознати велике плодове и мисију Гајрета у народу. Te цифре, у најкраћнм потезима, изгледале би овако: Гајрет je својим потпорама, стипендијама и внтернатима помогао да се школује око 4000 људи, Који данас претстављају срж цјеловупне муслиманске внтелигенције. Ш та значи оволики број школованих људи и какав културни капитал они претстављају у H a ­ rnoj средини, најбоље се може уочити кад ее погледа рад једног учвтел>а, који хиљаде дјеце научи читати и писати и отвори um очи, или рад једног л>екара, који хиљаде болесника спаеи од очите смрти. Исто тако може се оцијенити значај овога броја школованих људи кад посмотримо рад једнога агронома, професора, внжвње* pa итд. Кроз ових 30 година организовале су се многобројне Гајретове јединице, срески и мјесни одбори 138 и повјеревиштва, које су такођер учиниле много за развијање националних особина и социјалних осјећаја међу нама. £Бихов број пење се данас до 300! Све те активне јединвце приређују еваке године читав низ забава, предавања, сијела и других приредаба, које за та мјеста претстављају, може се рећи, главне културне и националне манифестације у години. Послије овога треба споменути велики број аналфабетских течајева, које у свима мјеетима одржавају Гајретови раднвцн, домаћичке школе међу муслиманским женскињем у Сарајеву и најзабаченијим провиндпјскпм мјестима и селнма, отваране вницијативом Гајрета, задружне течајеве одржане о Гајретовом трошку у Гајретовом интернату, из којих je изашао лијеп број задружних радника. Надаље треба придати важност Гајретовпм ћилимарским школама, школама за израду ручних радова и сличним установама кроз које Гајрет и његови радници шире и потпомажу народну радиност и дају многобројном женскињу зараду, коју на другој страни и у другим пословима не би могле наћи. Посебно поглавље у Гајретовом раду заузима одржавање великог броја предавања из свих културних, привредних и националних облаети. Ова предавања држе Гајретовн радннци у свим крајевима наше земље. Осим тога, уввђајући важност штампане рвјечв, Гајрет пунвх 20 годвна вздаје свој часопвс у коме доносв многобројне чланке вз пера нашвх познатвх јавнвх радника и књвжевнвка. У твм чландвма третврају се свв дроблемв којв засвјецају у сва културна, дросвјетна, економска, национална и вјерско-дросвјетна пвтања, тако да je ово Гајретово гласвло највјернвјв одраз друштвенвх односа в ирвлика наше средвне. Поред овога листа, Гајрет још вздаје повремена вшшпана предавања у снецијалнвм свесцвма. Ова дредавања врло добро долазе Гајретоввм једвнвдама у онвм мјестима, гдје нема људв, који бв самв напвсали слдчна предавања. Међу Гајретоввм едвцајама взашло �je и неколико чисто литерарвих стварп вашвх књижевника. Велика Гајретова штампана споменица о прослави 25тодишњнце друштва у ствари je билтен цјелокупног животд босанско херцеговачквх муслимана у посљедних 50 година. Економски и социјални поремећаји које je проузрочио рат, довели су послнје рата до једне тешке друштвене прекретнице која je чнтав живот искренула са пријашњих стаза и наметнула му нове потребе. Да се нађе обезглављевом и дезоријентисаном народу у помоћи, Гајрет je и овог пута схватно и уочио пут којим треба да пође да би се нашао времену за стопаиа и људима на помоћи. Из тих потреба дошло je до нове чисто евономске зкције Гајрета у народу . Приступа се отворењу Гајретова шегртског дома у коме je вашао уточвшта велики број шегртског подилатка. Ш егрти су упућени на изучавање свих модервих завата. Црошле годиве приведева je у дјело вдеја о освввању Гајретове задруге, чнји ји циљ да ва задружву базу постави ваш привредни живот у духу вових потреба в прилпка. Гајретова задруга je већ у првој годиви свога дјеловања показала видне и лијепе резултате. Ha крају треба подвући да су Гајрет и његови радвици, којн су прије a за вријеме рата лежали и умирали у вепријатељским тамницама и борвли се с пушком у руцв, учествовали у ослободилачким ратовима од 1912 до 1918, вајвише допринијели јачању соколства и соколске мвсли међу муслпманима у вашој земљи. Крува свеукупвог Гајретовог рада биће велики Гајретов дом, коме ће ее још ове годиве ударити темељи у срцу шехер — Сарајева. Под његов кров саввће Гајрет своје гвијездо соколово, a под високои и моћвом заштитом свога Протектора Њ . В. Престоловасљедвика Петра, јездиће и даље, веуиорво, увијек вјерав својви идеалима, од успјеха до успјеха, св< ме ковачнои циљу a за добро Краља и Отаџбиве. Муслиманн дерветнског среза у Југословенском Соколу Позвата окружвица Главвог одбора Гајрета, коjou су позваве све организације Гајрета да пораде ва упнсу свога члавства у Југословевски Соко, имала je позвтивве резултате, како се иогло и очекнвати. И ова патриотска и корисва акција вашег Гајрета, као и све ове које je досада подузимао, наишла je код његова ивогобројвог члавства ва пуво разумијевање, и позиву гл. одбора одазвало се одмах ва хиљаде члавова Гајрета, који ступише у редове Сокола. Ова цвфра данас je далеко прекорачева, ова вз дана у дав расте, и дај Гоже да получи потпуни успјех, a тај he бити, када цјелокупно члавство Гајрета буде н члавство Сокола, двију нашпх великих вациовалввх и патриотских организација, које осии истовјетвости циљева, веже и једво драго и узвишево иие, a то je име Протектора Гајрета в уједво врховвог Старјешиве Сокола, Њ . Краљевског Височавства Престолонасљедвика Петра! Познв гл. одбора Гајрета нарочито су одушевљево поздравили Гајретови радвици вз Дервевте и среза дервевтског, али истои ове године дала нм се прилика, да ступе у редове Сокола, и за њега пораде активво. И као што je Гајрет сталво од Ослобођења све до давас имао вебројеве своје првсташе и пријатеље у Дервевти и срезу дервевтскои! међу муслимавским свијетом, имаће их сада и наш Соко, да послуже прегалачки и вјерно великим Соколским идеалвма, који су уједво и идеалп вашег Гајрета. У овој годиви ушло je у одбор одвосво управу Соколског друштва у Дервентв, веколико Гајретових рддвика, и они се труде и вастоје да заједво са осталои браћом, пораде ва ширењу Соколске ндеје међу муслвмавскии еввјетом. У муслимавским селииа дервентеког среза Соко узима маха. Прво je прнступило Соколу Которско, no броју ставоввика уопште пајвеће село дервевт* среза, које je освовало сокол. чету, затим je слиједила Велика, освовавши чету ссколску заједво са селои Комарица, a овда je дошао малена али честити Дубочац, село од 60 домова, у коме je организована соколска чета са 50 члавова вјежбача. Ha соколском „јавном часу у Дервентн на 10. о. u., учествовали су и иступали са нјгжбама соколи муелвмани вз споменутих села, топло поздрав.1>ени заједно са осталом браћои Соколима, од страве мвзгобројнвх гледалица. Ееадбег АлибеговиА, Дервснша Naše rahm ellije Merhum Hafiz Sulejman ef. Užšcanin 18. maja <. g. u petok u 7 sati ujutro, ispustio je svoju plemenitu dušu naš uvaženi i poštovani imam, vaiz i muallim Hafiz Sulejman ef. Užičanin i preselio na ahiret. Njegova naprasna smrt, bolno ие je dojmila cije­ log građanstva a naročito nas muslimana; jer njegovom smrću đobojski muslimani gube alima, kojem će teško naći premca. Bistrina uma, energija i volja sa kojom je rahmetlija djelovao među nama šireći islamsku na­ uku najbolje se ocrtava u uspjehu, koji je postigao kod naše djece u mektebu a i svojim vazovima osva­ jao srca islamskog elementa u svoj našoj okolini. Na­ ročito je bio obljubljen među našim težačkim svijetom, jer je svojom spremom i rječitošću znao i umio, da upućuje našeg težaka na sve ono, što mu naša uzvi­ šena vjera kao muslimanu nalaže i što mu je najpo­ trebnije u današnjem vremenu za osiguranje egzisten­ cije i napretka. Eoliko je rahmetlija bio poštovan i obljubljen u Doboju i okolici najbolje svjedoči onako veličanstvena dženaza, koja se kod nas u Doboju ne pamti. Osim mnogobrojnog dobojskog građanstva bez razlike vjere i staleža, naročito je mnogo zapaženo stra- 139 �nog svijeta iz srezova Doboj, Teslić, Maglaj, Gračanica i Derventa. Posebnim autobusima doputovali su mnogi tešujaci, m erhum ovi prijatelji i poštovaoci. Da se vidi, koliko je rahm etlija bio cijenjen i uvažavan i izvan našeg m jesta i najbliže okoline, došli su na dženazu i njegovi ahbabi i poštovaoci iz Tuzle gg. profesor čokić, šer. sudija Berbić, m uderis Sivčević, predsjednik u dru­ ženja „Mirkat44 Imširovid i dr., te je poslije đžuma namaza dženazu klanjao g. Imširovid. Poslije klanjanja dženaze, sa rahm etlijom se oprostio u džamijskom dvorištu šer. sudac iz Tešnja g. Mulalid, nakon čega je dženaza sa ruke na ruku prenešena do grobnice i ispraćena sa nepreglednom masom svijeta. Najtužnije je bilo pogledati na groblju m erhum ove učenike i učenice, koji su se gušili u suzama v iču ći: „tko će nas sada učiti, nema više našeg efendije14. Ovaj đječiji plač i naricanje mnogo je srce rastužilo i oko orosilo. Neka m u Svevišnji Allah podari firdevsi ala dženet, a ucviljenoj porodici sabri džemil. Rahmetullahi alejhi rahmeten vasia. Merhum Hafiz Sulejman ef. rođen je u Tešnju 1877. god. gdje je svršio m ekteb ibtiđaiju pred svojim rahm. ocem Mulla Mustafa eff., -a nakon očeve sm rti produžio je svoje bauke pred m uftijom, čuvenim poznatim tešanjskim alimom' m \rh u m Mesud ef. Smailbegovićem u Tešnju, a kasnije i u banjalučkoj m edresi. Po svršetku nauka iC'Banja Luci o t i š a o j ^ Carigrad na studije, kojom je prilikom pored studija pioputovao m noge krajeve Istoka. Kad se je povratio iz Carigrada, primljen je za im am a u Bos. Kostajnici gdje je služio dulje vrem ena. Godine 1929. prim ljen je za imama, vaiza i m ualim a u Doboju gdjeJj svjetno i kulturno djelovao sve do svoje smrti. Neka m u Svem ogući podari ljepote firdevsidženeta i rahm et m u plemenitoj d u š i! njima dosta i Gajretovih aktivnih radnika i članova, zaključio je Glavni odbor G ajreta na svojoj komemorativnoj sjednici da pritekne u pomoć unesrećenim obiteljima na taj način, što će odobriti nekolicini dje­ ce nastradalih rudara nekolika besplatna m jesta u Gajretovim internatima, da se na taj način bar do­ nekle ublaži bijeda unesrećenih porodica. Mjesni odbor Gajreta u Kaknju proučio je hatmu za dušu nastradalih rudara m uslim ana, koji su svi izreda bili redovni članovi našeg Gajreta. Поздравни брзојавн претсједнику Гајрета r. Дру Хасанбеговићу О Л О В О : ЕГријатољи Гајрета u Ваше личноста са Гајретове скупштине у Олову приликом оснивања ијесног одбора, поздрављају свога претеједника кличући живио. Претсједник: Крвавац- Kupres; Sa godišnje skupštine cjelokupno član­ stvo pozdravlja Vas sa porukom da nepokolebivo stoji tu Glavni odbor — Mjesni odbor. Plevlje: Učesnici današnje redovite skupštine Gajreta pozdravljaju Vas i blagodare na brizi, koju ulažete u radu za G ajret i naš kraj. Predsjednik skupšt’ne Tahirbegovič. Nova va ro š: Mjesni od5or G ajreta u Novoj Varoši sa Svoje godišnje skupštine pozdravlja Vas i Glavni odbor G ajreta - Pretsjednik skupštine Ćamil Krdzevič. * BOS. Krupa: Sa konstituirajuće skupštine m je­ snog odbora G ajreta u Bos. Krupi, prisutni Vas po­ vijaju kao najvećeg pobornika Gajretove ideje i žele da u vodstvu i dalje ustrajete. Živiol Pretsjednik skupštine Burzič. Hatme našim rahmetlijama Na komemorativnoj sjednici Glavnog odbora Gajreta, povodom smrti rahm. Dra Safvetbega Bašagića zaključeno je da pitomci G ajretova m uškog in­ ternata u Sarajevu prouče hatmu pred dušu rahmetlije kao prvog pretsjednika i jednog od osnivača društva Gajret. Na istoj je sjednici zaključeno da pitom ci G aj­ retova banjalučkog internata prouče hatm u i poklone rahm. Dru Ejubu Mujezinoviću, odličnom Gajretovu radniku i bivšem pretsjedniku G ajreta u Banjaluci. Isto je tako sarajevski ženski odbor zaključio, da odbornice između sebe prouče hatm u pred dušu rahm. Zibe h. Kršlak, dugogodišnje Gajretove radnice i bivše pretsjednice ženskog odbora Gajreta u Tuzli. R azne 'vijesti Pomoi Gajreta djeci kakanjskih žrtava Povodom velike rudarske katastrofe u Kaknju, u kojoj je platilo životom veliki broj rudara, a među 140 Doboj: Sa redovne godišnje skupštine M jesnog odbora Gajreta u Doboju pozdravljam o našeg uvaže­ nog i zaslužnog pretsjednika sa željama da ga Bog poživi m nogo godina na diku i ponos milog nam G ajreta. Živio! Pretsjednik Sarajlić Elm as, sekretar Omersofiić. Теспнћ : Ca годишње скупштине поздрављамо водство нашег Гајрета и желимо много среће и успје* ха у будућеи раду. Мјесни одбор, Теслић. Травник: Ca своје годишње скупшткне шаље Вам поздраве Женски одбор Гајрета. Iz u r e d n i š t v a Radi preobilna materijala u ovom broju, morali smo izostaviti izvještaje raznih društve­ nih priredaba i druge društvene vijesti. Molimo da se ovo uvaži. ��I � https://kolekcije.nub.ba/files/original/a3f26a73c3dba276164a2938041fb0d9.pdf 1f38af183e54fd30b2c8bd2346a9bf80 PDF Text Text ГЛДСНИК К У Л ТУРНО ПРОСВЕТНОГ Д Р У ШТ В Д ГДЈРЕТА САДРЖАЈ: £ Уредввштво: D ižim o G ajretov d o m ! P raviln ik za izgradnju Gi-jrctovog doma n Sarajevu Фуад Слппичевић: Алекса Ш антнћ Касии Г уји ћ: Н ајљ еп ш и турски и остов н у Босии и Х ерц еговиии A lija ¥ . Čorda. Jed n a u s p o m e n a lipo«. ШвФкија ЈЈубић : Д а н а ш њ е м огућиости у ч еств ов ањ а зе м љ о р а д н и к л у н зв о зн о ј тргови ни N arod n o zd ra v lje — I)r. Hajrndin Džananović: 0 prirodnoj ish r a n i d o je n ie ta Ш. М ерхум Л х м ед б ег Ц ер ић и М ухиба х а и у м а Јахић N erh u m S u le jm a n A g a n o v ii Г А ЈР Е Т О I ГЛДСНИК: Гајретове приредбв; Гајретов мевлуд у Локвама — Гајретов дан и женски мевлуд у Жепчу — Гајретов мевлуд у/ ЈЗрчком — Велика Гајретова забава у Локвама — Прослава СЈрјретова дана и теферич у Мркоњић Граду — Гајретов теферпч у Кладњу — Гајрвтов теферич у Врбањцима — Прослава Гајретова дана у Сребреници — Proslava Gajretova dana u Gračanici — Прослава Гајретова дана у Бос. Кобашу — Захвала Гајрету.— Утеиељачи и добр. Гајрета: Najnoviji Gajretov u* temeljač — Разни добровољни прилози — Брзојавни гоздравп цретсједииву Гл. одбора Гајреха: вз Јабланице, Лукавца, Котор Вароши, Брчког и Кладња — Да се уважи — Исправи. ОКТОБАР С А Р А ЈЕ В О 1934 Нздаје Главни одбор Гајрета у Сарајеву Главнп п одговорни уредник: ХАМИД КУКИЋ Б Р О Ј 11 �r у Гајрет, лист друш тва Г а јр ета ивлави сваког 1. у мјесецу, а цијена му je ea н аш у О таџбвну 60 д в н а р а н а го д и н у , a ea све остале вемље иреко гран пце 120 динара. Ђ ац и Гајретови питомци добивају лист у пола цијене код Г л а в н о г О дбора илн код у п р ав а Г ајр ето ви х конвикта. Власник друш тво „Г ајр е т44 — О дговорни уредн ик: Х амид К у ки ћ . — З а нвчку ш там парију одговара директор А бдурахман Мешпћ. И слам ску дио- �rM »ГАЈРЕТв.., Сарајево, 1 октобра 1 9 3 4 Dlžlmo Gajretov dom! Kasno probuđena svijest kod nas muslimana o potrebi što jačeg kulturnog i ekonom­ skog razvoja došla je u teška poratna vrem ena kad su za svaki napor potrebne dvostruke žrtve. U ovom, m akar i okašnjelom, buđenju dvije činjenice igrale su veoma važnu ulogu, a te su riješenje agrarnog pitanja i vrem ena posljeratne krize. Ove dvije činjenice povukle su duboku brazdu kroz našu vijekovima ustajalu prošlost i probudile u njoj nove snage, koje traže izlaz iz ovim činjenicama stvorenog teškog stanja. Taj izlaz prvenstveno je uočen i kao jedino moguć utvrđen kulturnim i ekonomskim podizanjem m uslim anskih slojeva. Da bi se omogućilo to kultu^no-ekonomsko podizanje muslimanskih slojeva, potrebno je i društvo koje će biti na čelu te akcije i davati inicijativu, kojim pravcem i na kako što uspješniji način treba da se odredi i ubtza;' pravac tog buđenja. Kako nam je svima poznato, tu ulogu, kao naša najjača i najpozvanija kulturna institucija, preuzelo je na sebe društvo Gajret. Žrtve i napori, koje je u ovom pravcu učinio G ajret, svima su nam poznati. Statistički, to su ogromne cifre, a moralno i duhovno to je početak jednog velikog našeg preporoda koji će nas, bez sumnje, dovesti do naše bolje budućnosti i koji će među nam a izvršiti onaj preokret, bez kog nema napretka u današnjim vremenima. Eto u čemu, zapravo, leži glavni značaj našeg G ajreta; eto u čemu leži njegova ne­ ophodna uloga u redovima nas muslimana. Otud je i njegova snaga snaga sviju nas, otud je i njegov napredak napredak sviju nas. Zato, ako želimo sebi napredak, prvenstveno moramo da ga želimo G ajretu. Ako želimo sebi snagu, opet na prvom m jestu treba da je želimo Gajretu. A G ajret treba da, u dvim sudbonosnim vremenima, što jače učvrsti svoje temelje, mora što jače da osigura svoju m aterijalnu a s njom, razum ije se, i svoju moralnu moć. Svijesni ove činjenice, Gajretovi radnici već dugo vrem ena sm išljaju i iznalaze načine kako da ojačaju Gajretove m aterijalne mogućnosti, kako da stvore najpogodniji način za njegovu što blagotvorniju ulogu u našim muslimanskim slojevima. Jedna od ovih ideja, koja je pronađena kao stožer i glavni oslonac svih mogućnosti što jačeg G ajretova razvijanja, jest ideja o izgradnji G ajretovog doma u Sarajevu. 0 zamašnosti ove ideje, po sve nas muslimane, treba prvo razm isliti, pa da se uvidi njen ogromni značaj po našu egzistenciju, njen ogromni uticaj na . naš razvoj i naš prosperitet u najbližoj budućnosti. Svaka akcija, kao i voda, m ora da ima svoj izvor, pa tek, poslije izvora, dolazi tok, a zatim pritoke. Da se figurativno izrazimo, G ajretov dom bio bi izvor svih materijalnih i moralnih akcija u podizanju naših muslimanskih slojeva, taj izvor stvorio bi jedan kulturni tok kroz sve naše redove, a pomoć nas m uslimana G ajretu to bi bile pritoke u bujicu nje­ gova napretka. I što su jače pritoke jedne rijeke, ja ča je i njezina bujica. Isto tako, što budu jače materijalne pomoći iz naroda, jača će biti i G ajretova bujica i imaće jaču mogućnost da ponese sve naše redove naoretku i duhovnom i ekonomskom, koji su uvijek nerazdruživi i vezani jedan za drugog. Zato, stvarajm o izvor našeg napretka, stvarajm o Gajretov dom! Osim ovog, čisto m aterijalnog, značaja Gajretovcg doma po nas muslimane, i osim njegova i čisto moralnog značaja po nas, G ajretov dom pretstavljaće i naš obraz i našu snagu i pred našom braćom unutar otadžbine i pred stranim svijetom, koji sve češće posjećuje našu zemlju. G ajretov dom učiniće to da će i naš nemuslimanski dio našeg naroda, a isto tako i 235 �strani svijet, u toj našoj velebnoj građevini gledati našu snagu i našu svijest, gledati našu sposobnost za život i, što je najglavnije, sposobnost za savrem eni napredak. Jer, cio Gajretov rad bez doma, to je rijeka bez izvora, to je djelovanje bez lica, bez obraza, na koje svak baca pogled, i što je taj obraz svjetliji i reprezentativniji, to su i pogledi zadivljeniji i pošto­ vanjem ispunjeniji. Naši pretci davali su živote za svoj obraz, za poštenje i junaštvo, a na nam a je danas, u ovim vremenima, red da pridonosim o m aterijalne i m oralne žrtve za naš obraz. A taj obraz, u današnje doba, nije više pusat ni odijelo, nije više ni m egdan ju nački, nije više ni konj od megdana, taj obraz danas je ogledalo kulturne i m aterijalne snage jedne zajednice, a taj svijetli obraz naše zajednice jedino može da bude G ajretov dom. E to u čemu leži drugi značaj podizanja G ajretovog doma. Zato, osvjetlajmo naš obraz, podižimo naš Gajretov dom! Na kraju, G ajretov dom biće naš živi spomenik, najsvjetliji spomenik pokoljenju koje g a podiže, spomenik rada, kojeg će naše pokoljenje, nove generacije m uslim ana spom injati dovom i rahm etom , radi kojeg će mu odati priznanje na pridonešenim žrtvam a za podizanje tog našeg svjetionika u svjetlijoj budućnosti. Gajretov dom treba da bude reprezentativno, umjetničko, arhitektonsko djelo da će mu se i pokoljenja diviti. Neki veliki čovjek rek ao je da je arh itek tu ra zaleđena poezija. Naš Dom tre b a da bude i naša poezija i naša duša, u kojoj ćemo mi utkati naše mukom stečene i od usta otkinute priloge, sve za napredak naše zajed­ nice. Naš Dom treba da bude naša duša i zato; je r ćemo u nj zidati i naše najbolje nade i naše najvrelije ubjeđenje da smo sposobni za život i napredak kao i ostala naša braća, kao i cio kulturni svijet. Na kraju, naš Dom treba da bude i naša poezija, naša nova pjesm a, koju ćemo zapjevati na njegovim tem eljim a. A ta će pjesm a zvučiti radošću, radošću što na posljetku dođosmo do svijesti, dođosmo do sebe i oprasm o oči na izvoru našeg nap retk a. Ta pjesm a ozvanjaće dugo -u našim ušim a, grijaće naša srca i biće najdragocjeniji am anet našim pokoljenjima, biće im najdragocjenm ^zSvjet^cja i oni idu našim stopam a i da čuvaju musli­ manske tekovine na ovom вусцп prastarom ognjištu. Zato, ispjevajm o našu novu pjesm u, podižimo Gajretov dom! Mi tnuslim ani u našoj velikoj K raljevini propustili smo za tuđinske vladavine najpo­ voljnije prilike^ da se kulturno podignemo, d a se afirm išem o u ovim krajevim a kao sposoban elem enat u našem narodu. Ali, mi tada nismo uviđali značaj prosvjete, mi ta d a nismo uviđali značaj kulturne borbe u životu i u održanju životnih dobara i životnog p reim ućstva. T reb ala su 'da nastanu ova te.ška vrem ena, pa da nas probude iz sna, da pren u naše snage koje mo­ raju da prionu na kulturni posao i da nas opet iznesu na površinu, kao što smo i nekad bili. Zato, ne žalimo za prošlošćn, koja je nepovratna. S tvarajm o uslove za budućnost koja će biti mnogo svjetlija od prošloeti.. Uperim o sve naše snage u jednom prav cu i radim o na našem progresu. Prožmimo se svi sviješću o potrebi kulturnog podizanja naše zajednice i pobjeda je u našim rukam a. Dok su d ru g a naša braća pod tuđinom pokazali ogrom ne napore u kulturnoj borbi za svoju egzistenciju i svoj napredak, mi smo se uljuljkivali u prazne snove i trošili i jeli ono, što su nam djedovi zaradili. D anas je na nam a red da pokažem o cijelom svijetu da smo i mi u stanju i da stičemo i da zidamo. D anas je na nam a red, da pokažem o naše pri­ krivene snage i da ih razvijem o punom parom . Nećemo da se postidim o ni pred našim mrtvim pretcim a. Pokažimo se dostojni njihovih d jela i njihove vitalnosti. Zato, zidajmo Gajretov d o m ! Zidanje G ajretovog doma najveći je doživljaj u našoj novijoj istoriji. Njegovim zida­ njem mi postavljam o nove tem elje našoj budućnosti. Njegovim zidanjem tre b a da pokrenem o sve muslimane u akciju, ne sam o da daju svoj obol, nego i da su svjesni da su davanjem tog obola pokrenuli i sebe u akciju, da su jedan kotač u toj m ašini koja radi, čija p ro d u k ­ tivnost postaje sve veća i čija produktivnost nosi i našu produktivnost u stv aran ju novih uslova za život, u stvaranju novih puteva našim prikupljenim snagam a. Na svoje m aterijalno i moralno sudjelovanje u zidanju G ajretovog dom a treba da je svaki m uslim an ponosan. Taj ponos treba da bude prožet dubokom sviješću da je svaki darovatelj jedna snaga, jedna činje­ nica bez koje nikakva zajednica ne m oše da napreduje. Svaki pojedinac treb a da bude svje­ stan svoje zarade i svog doprinosa. Ko radi i žrtvuje svojoj zajdenici taj je dostojan i poštovanja, dostojan i prava i prednosti koje tre b a da mu po zasluzi pruži njegova zajednica. Zato, sagrađen od doprinosa sviju nas, Gajretov dom tre b a da bude i naš oslonac, na koji ćemo se s pra- �vom osloniti u stvaranju naših pojedinačnih egzistencija, a tim i u stvaranju zajedničke egzi­ stencije našoj zajednici. Zato, dižimo naš najmoćniji oslonac, dižimo G ajretov dom! Svaki doprinos neka je d at sa radošću p a bio on m akar koliki. Što više doprinosa iz više ruku to berićetniji d ar svima rukam a koje darovaše, a taj zajednički dar svima biće dom sviju nas, G ajretov dom. Što više im ena u Zlatnoj Knjizi, koja će se ustanoviti za upiske ulagača iznad din. 100, to više zlatnih priloga našoj istoriji i našim pokoljenjim a, što više svjetlih imena, to više bodrenja na rad i na procvat napretka nas muslimana. Što više zlatnih imena na mermernim pločama, koje će se uzidati u hol dom a vakifam a i prilagacim a od deset i iznad 10.000 dinara, to više ponosa u dušam a svih posjetilaca dom a na sinove ovjekovječene viso­ kom sviješću i dobrotom svog srca. Ta imena svijetliće kroz vijekove, obasuta dovama i rahm etima, obasuta zahvalnošću i svijetlim spomenom. Zato, radi našeg dobra, radi našeg napretka i radi našeg rahm eta, dižimo G ajretov dom! Zato, radi dobra naše djece, radi m ira naših duša, dižimo G ajretov dom! U to ime: Neka nam je veliki Bog na pomoći! UREDNIŠTVO PRAVILNIK ZA IZGRADNJU GAJRETOVOG DOMA U SARAJEVU U smislu zaključka Glavnog odbora Gajreta i po odobrenju Gajretove redovne glavne skupštine od 15 jula 1934, Glavni odbor Gajreta propisuje ovaj Pravilnik za podizanje Gajretovog doma. 2.) da prikuplja mat.rijalna srelstva za podizanje Gajretova doma u Sarajevu, 3.) da propagira pismeno i živom riječju potpomaganje sabirno akcije za Gajretov dom, 4.) da bude pri ruci Glavnom odboru Gajreta pri izradi I Organizacija sakupljanja materijalnih sretstava plana Gajretova doma, za podizanje Gajretova doma б.) da se stara i nadzire cjelokupnu organizaciju i rad Glavni odbor Gajreta kao vrhovni upravni i odgovorni za 0ajretov dom na cijelom teritorijo Gajretovog djelovanja, organ društva Gajret, ustanovljuje u svrhu što uspješnijeg , P u t e n o g odbora su punovažni kada % odorada na prikupljanju za podizanje doma potrebnih sretstava ^г> Glavni odbor Gajreta. slijedeće odbore; b) Dužnosti Miesnih muških i ženskih odbora i povjefeni1.) Prošireni odbor м Sarajevu za izgradnju Gajretova doma, Stava za izgradnju Gajretovog doma: koji se sastoji iz sekcije Glavnog o‘dbora Gajreta za izgradnju 1. ) Đa izvrše propagandu za izgradnju Gajretovog doma Gajretova doma i najmanje 30 građana izvan Glavnog odbora među cjelokupnim stanovništvom svoga mjesta odnosno sreza, Gajreta. 2. ) da vrše upis svih vrsta članstva za Gajretov dom i Sekcija Glavnog odbora Gajreta za izgradnju Gajretova da naplaćuju članarine u smislu propisa ovog Pravilnika, doma kao sastavni dio Proširenog odbora ujedno je njegov 3. ) da tokom 1934/35 god. prirede u svojim mjestima po Kadni odbor. jednu zabavu i jedan teferič u korist fonda Gajretovog doma, Prošireni odbor bira iz 6voje sredine pretsjednika, 2 pot4. ) da unovčnvaju .cigle Gajretovog doma“ i Gajretova pretsjednika, djelovođu i 2 referenta za propagandu. izdanja, štampana u korist fonda Gajretovog doma, Radni odbor se konstituiše kao i ostale sekcije Glavnog 5. ) da dostavljaju Glavnom odbora spiskove lica, preduodbora Gajreta. zeća itd , kojima bi se trebao obratiti Glavni odbor radi pri­ 2. ) Mjesni odbori za izgradnju Gajretova doma,loga kojiza Gajretov dom, u koliko smatraju da bi to bilo sa se obrazuju u mjestima Gajretovih muških i ženskih mje­ većirn uspjehom, snih odbora. Ovi se odbori biraju na širim Gajretovim konfe­ 6. ) da održavaju stalno pismene veze sa Glavnim odbo­ rencijama i to: iz Mjesnog odbora Gajreta 6 članova i 5 čla­ rom u poslovima Gajretovog doma, nova izvan Mjesnog odbora. 7. ) da održavaju svoje redovne sjednice svakih 14 dana, Mjesni odbor za izgradnju Gajretova doma bira iz svoje sredine pretsjednika, potpretsjednika, djelovođu i blagajnika. a po potrebi i češće, ) da sav ukupljeni novac sa detaljnim spiskom predaju 3. ) Povjereništva za izgradnju Gajretova doma, koja se 8. obrazuju u mjestima povjerenika Gajreta, a sastoje se iz 5 odmah Mjesnom odboru Gajreta radi doznake Glavnom odboru lica, i to: povjerenika Gajreta i još 4 člana, koji se biraju na Gajreta u Sarajevu. Povjereništva za izgradnju Gajretovog doma doznačuju širim Gajretovim konferencijama. sav prikupljeni novac sa detaljisanim spiskom Glavnom od­ boru Gajreta. II Dužnosti organizacije za Izgradnju Gajretova doma 9. ) Da ispostavljaju pismene potvrde o svakoj sumi pri­ a) Dužnosti Proširenog odbora su: mljenog novca, potpisane po pretsjedniku i blagajniku Mjesnog 1.) Da daje mišljenja i savjete po pitanjima organizacije, odbora za izgradnju Gajretovog doma, odnosno povjerenika sabirne akcije i propagande na čitavom teritoriju Gajretovog Gajreta i jednog člana povjereništva za izgradnju Gajretovog djelovanja, doma, 'ilJUlllA 237 �biće urezana zlatnim slovima na mramornim pločama u vesti10. ) da vode Iskaz članova svih vrsta i evidenciju o bilu sagrađenog Gajretovog doma. uplati njihove članarine, 11 . ; da vode knjigu zapisnika o svima sjednicama i daSvima članovima učiće se svake godine, nakon njihove smrti, hatme — dove u svima Gajretovim internatima. te zapisnike potpisuju svi prisutni članovi. lž.j da referišu na svojim sjednicama svakih 14 dana o Stupajući u članstvo Gajretovog doma, svaki član pot­ prikupljenom novcu i da taj referat zapisnički konstatuju, pisuje pristupnicu, čiji formular dostavlja Glavni odbor Gaj rt ta 13.) da vode uredno i pregledno knjigu blagajne, masti- svima mjesnim odborima i povjereništvima za izgradnju Gajre­ lom paginiranu, koja se ima zaključivati svakog mjeseca i na tovog odbora. prvoj sjednici potpisati po svima prisutnim članovima. b) Ostala materijalna sratstva za izgradnju Gajretovog doma Ostala materijalna sretstva za izgradnju Gajretovog III Materijalna sretstva za Izgradnju Gajretovog doma doma jesu: a) Članstva Gajretovog doma 1. ) Doprinos Glavnog odbora Gajreta iz Gajretove goto­ Članstva Gajretovog doma jesu: vine, u smislu zaključka Gajretove glavne skupštine, Dinara 1.1 Vasijet — legatori jesu ona lica, koja prilože za Gaj- 700000.—, retov dom najmanje Dio. 10.000,— odjedamput ili najdalje u 2. „Cigle Gajretova doma*, koje će se rasturati u obliku 10 mjesečnih obroka od dana upisa u članstvo. blokova po cijeni od 1.— dinara po cigli (listiću), 2. ) Veliki dobrotvori jesu ona lica, koja prilože za Gajre- 3. ) Zekjat, sadaka i kurbani u novcu i u naravi, tov dom najmanje Din. 5.000.— odjedamput ili najdalje u 10 4. ) Gajretova ramazanska tombola, mjesečnih obroka od dana upisa u članstvo. 5. ) Razglednico projektovanog Gajretovog doma, 3. ) Dobrotvori jesu ona lica, koja prilože za Gajretov doin b.) Vanredne priredbe u korist Gajretovog doma: menajmanje Din. 2.500 odjedamput ili najdalje u 10 mjesečnih vludi sa predavanjima, zabave, teferiči, sijela, sergije, razne obroka od dana upisa u članstvo. utakm;<y: itd., 4. ) Utemeljači jesu ona lica, koja prilože najmanje Djn. 7. ) Prilozi raznih državnih i privatnih preduzeća u novcu 1.000.— odjedamput ili najdalje u 10 mjesečnih obroka od i naravi, dana upisa u članstvo. 8. ) Prilozi državnih i samoupravnih vlasti u novcu i 5. ) Pomagači jesu ona lica, koja prilože najmanjetiasavi^ Din. 500.— odjedamput ili najdalje u 10 mjesečnih obroka od dana upisa u članstvo. Radi tačne evidencije rada oko podizanja Gajretovog 6. ) Prinosnid jeku ona lica, koja prilože najmanjedoma Din. i sabirne akcije ustanovljuju se pri Glavnom odboru 100.— odjedamput ili najdalje u KTmjesečnih obroka ojiji&na Gajreta posebne administrativne i računske knjige za izgradnju upisa u članstvo. Gajretovog doma. Glavni odbor Gajreta ustanbviće „Zlatnu knjigu Gajreto­ Današnjim danom proglašuju se nevažećim dosadanji vog domaи, u koju će biti upisana imena članova ikovi zvani »Cigle Gajretovog doma« kao i dos.danje ncunovvrsta. Ta će se knjiga čuvati vječito pri Glavnom oi ie diplome članova Gajretova doma, te ih niko ne smije reta kao svijetao primjer požrtvovanja i rodoljublja lijim rasturati i unovčavati. Svaki eventualni slučaj zloupotrebe dopokoljenjima. sadanj h štampanih potvrda, kojima su se prikupljali prilozi za Imena vakifa rahmetli Hašeme i Zulejhc hanumi Gajretov dom, progoniće se po zakonu. na čijem se zemljištu izgrađuje Gajretov dom, kao (Ovaj Pravilnik usvojen je na sjednici Glavnog odbora reta od 22/1Х 1934). članova Vasijet-legatora, koji prilože najmanje Din. I * ' Фуад СлипичевиЛ Алекса Ш антић Поводом lO-годиш њ ице смрти вели ког пЈесни ка и н а ц . р а д н и к а 1 9 2 4 - 1 9 3 4 Рођен 27 маја 1868 г. — умро 2 фебруара 1924 г, Алекса Ш антић родио се у једном веома несрећ* ном времену, када су међусобни односи у нашнм крајевпма били сувшпе напети и затровани нетрпељнвостима и задјевицама. Неколико деценија прпје његовог рођења почео je д а с е снажно ншри револуцнонарнн покрет међу српско православним становништвом. К атоличко становништво очекивало je акцију са запада, из Далмације и Хрватске. У саборима ових покрајина већ с е увелико говорило о присаједињавању Босне и Херцеговине. Муслимани, као политички господари у Б . и X., осјећали су да обадвије акције угрожавају њихове виталне интересе. Д ок рају захваћа бунтовни д ух, турске власти њима забрањују сваку јачу акцију да му се одупру. П реида je такав став власти био оправдан, јер je свака репресалија на раји изазивала интервенције великих сила у Ц ариграду, ипак иусли* 238 мани. којн су тај рад осјећали на својој кожи, забрану власти нијесу могли разумјети, na je расло нерасполож ењ е према Турцима. Муслимани су живили у пуној неизвјесности и неоријентисаности, али су врло добро осјећали д а сједе на вулкану, који тек што није прорадио. Све ово незадовољство избило je елементарном снагом на површину у часу окупације, када je разбјешњела мкса искаљивала свој гњев на претставницима турсдсе власти. И ако су влаети забрзњивале ма какву акцију ипак нездрави д у х такве атмосфере испољавао се у свакодневним сптним шиканацијама Овакви односи снаж но су у т јт а л и и на д ечије душ е и некоји, тада огорчени u револтирани, добили еу црту мржње п нетрпе.вивости- Многи су њу задржали u под новим условииа a она je ометала коначно рашчишћивање односа и спречавала јачу заједничку акцију. У таквим приликаиа провео je дјетињство и �Алекса Ш антић. Kao дјечака ватекла га je окупација, која je омела рад на остварењу народних идеала, a борба за њих морала се наставити и још боље организовати. У новим приликама млађи духови еволуишу. Многи муслимани и православнв налазе се на истој линији. К од једних се буди и развија права национална свијест, a други одјељују д о тада идентификована, вјерска и национална осјекчња. Нажалосх то не уввђају сви, не уввђа ни већина, увиђчју јакв поједвнци. Т ада се ствара заједнвчка преодница бољим временима. У том погледу Мостар игра првокласну улогу i a у њему води Алекса Ш антић. Са осјетљивом душом и племенитошћу једног истинског пјесника, a са бистрином расног динарца, он међу првпма разумијева ранвје односе и прашта. Алекса досљедно, од почетка свог књижевног и јавног рада. na све до дана своје смрти, проповиједа међусобнв опрост и покајање. У часу ослобођења и уједињења он вјерује, да je остварена његова завјетна мвсао и сјева: „У покајању прошле су ране и вред, Ш то смо их борбама дугим Када се кобно. смејао сатара блед Задали једни другвми1: (Ново поколење). За Алексу пјеома je живот и нагон, коме може одупријети. Kao пјеснвк он je дубоко и! отворен и досљедчн. Њ егов живот. њ еговрдди- ------пјесие чине хармоничДу цјелину и у свеиу je један исти. Због своје искрености, досљедности и отворености Алекса наје имао предуслова да постане политичар, a то није ни желво- б еи и тога што je он својим радом и пјесмам& изграђивао националну идеологију, он je у исто вријеме био дубоко социјалзн, пјееник свих пакеника живота, који у тегаком и напорном раду зарађују свој насушни хљеб За њега се може реки, да je апологет тежака. У многобројним пјесмама уздиже значај и одличну вриједност сељччког сталежа. Његова дубока соцајалност огледа се и у пјесмама о угљарима, радионицша, хамалима и т. д. Сви су они мотив његовог пјесничког стварања. У њиховом тегобном животу он тражи и налази поезију. Алекса je плодан пјесник. Проматрајуки живот и околину пјесничким погледом он у њима налази обиље тема: .................................. no путу Има хрпа тема и у еваком куту И крају Мостара no која се нађе. (Теие). Неизијерна је( управо синовска љу.бав Алексипа према свом родном мјесту. Ta љубав обухвака наш заједнички Мостар са свима његовим контрастима. Он je његова најомиљенија тема на коју се непрестано вракао, налазеки нове садржаје и нове облике. Алекса му je славу разнио широи цијеле отаџбине. За илу'рацију цитиракемо само једну строфу из низа „Лепоте! У з реку, као лабуд бео, Л еж и Мостар и пун сунца адиђара, Сав трепти и стреми с копљима мунара, LI LКдо да би иебу полетити хтео“. (Поглед с врха). * У свом пјесничкои стварању често je узвиао мо* твве вз наше муслвианске ередвне. Ha прва поглед „Никчда се нисаи пузајуки пео из сввх такввх пјесама взбв.а искрепа наклоност и У з прагове горде што. ночводе скуту љубав коју je гојво према наиа. Не треба ика даље Високих и мокнвх. (Мсји путеви). од популарне, алв још уввјек узбудљвве: „Остајте Премда je он еиинентно био културно-просвјгтни овде“, којом je внспврисао бол за онвм многобројнвм радник, ипак се ниједан политички састанак или акмуслимансквм породвцчма, што су напуштале своја ција није без њега повела. огњвшта и прадједовску домоввну, na селвле у туђа Алекса je својим пјесмама препородио патриотеку сввјет. T a бол за муслвианвма нвје била ништа мања поезију. Њ егове снажне и непосредне пјесме пуне од болв. коју je пјеснвк осјетво због сеобе српсковстинског патриотизма и данас снажно узбуђују, a у правоелавног становнвштва вз околвне Невесвња. доба робовањч окупатору оне су плијениле душу људ- Ж авекв- в дружеки се са муслиманвма Алекса je ску. Споменимо само: Боку, Ми знамо судбу, Горо добро познавао н шу душ у и њезине најмаркантније особине: поноо и осјетљввост. Обрађујукв наше мотвве моја, Музи и т. Д. Алекса je био богодани тумач најдубљих народних ocjekaja и расположења. Оном нечем умво je да запјева сасввм внтвмно, a да прв томе не неасказаном он je налазио ријечи и давао форму Он поврпједи ту осјетљивост, na чак и у љубавнвм с правом пјева: ж . № . пјесмама. Пјесма „Плач Алхамбре“ свједочи, колико се сажввво са осјекајама в расположењвма нас мусли* „Не плачем само с болом срца свога мана, да тугованка ,Алхамбре“ не би боља испала ни Р ад земље ове убоге и голе из пера каквог муслвманског пјеснвка. Н>егову плеМене све ране мога рода боле менвтост и ввтештво показује пјесма ,Е са д Паша“ у И моја душа с њим пати и грца*". ' " којој он славв јунаштво побајеђееог непријатеља. Има још доета iijecaua у којвма он додирује или обрађује (Moja отаџбина).' нагпе мотвве, екоро увијек са једнаком пажњом. Тако 239 �J Ha rip. у пјесми „Сарајевскв теф ер в^ почвН>е оввм рвјечима: „С балкона на дурбин гледам, a затвм описује вдилвчну и интимву забаву сарајевских муслпманкп. Očnu njecaua са нашвм сижсјпма Алекса je драматизовао и красну народну пјесиу „Хаеанагинцу". У његовој драматизацији можда „Хасанагвнвца неиа сввх особнва класичне драме, али ова je ивого више задржала лиризам и емоцију пародве пјесме вего њезипа др&матвзацвја од других књвжевпвка. Д а бн стпорпо заплет Алекси ввје потребво да прикаже мајку и сестру Хасавагиву као нвтригавткнње. Заплет je дав компликованом и преосјетљввои душои самог севдалије Х асаваге. У њеиу се дпже пустошећа бура саиа од себе. Мајка и сестра су у његовој обради лввје симпатпчне личвости, које вастоје да стпшају његову срџбу и уклове весрећу. Драмска слвка „Под маглом“ почвње са једвом севдалвнком за коју главвн јувак вели: « 0 , пјесмо отаца. Пјесмо вемље ове> Како r b сввјетла и како си блага К ада чујеи тебе врати ми се свага. Алексив говор je као кристал чист и праввлап народви језик, обогаћен и украшен оријевтализиима, које je узео од вас пртпуно исправно, без икакве нревваке како се то у дневнои сасбраћају обвчава. Све ово чиви д а нам je Алекса Ш авт ић и као пјесвпк и као човјек (угвжн п милији од д ругих књвжевника. Ов ваи je небројепо пута пружио доказ да je пстински и велПки пријатељ вас муслимана. За А л ек су-је бпо најгрећнпји час у животу када je видио да се његове пјесвичке впзпје и вјековвп сав натпега варода остварују. Толико жарко прижељкивави в дуго припреиави дан вародвог ослобођења в уједињења дошао je. Мостар u његови јавви радвици били су врло повосви, што су и ови у стварању тога дјела ииалв завидвих и веоспорних заслуга. П од АустроУгарском за 40 годвна био je ж иж а вационалног рада и у њему су започињалн велики културни н политички покрети. У Мостару je живјело и дјеловало мвого љ уди великог књижеввог и политичког вмева. Т у своју свијетлу п заслуж ву прошлосх Мостар je унио у националну државу. Даљим развојем догађаја он постепено губи раввји звачај и вриједвост. Многи заслужвн људи један no једав одлазе вз Мостара. Они вду за главвои струјом и добраи двјелои успвјевају дА се одрзНе ва повјЈшвнв н f цевтЈру догађаја. Међу рвјеткви остаје једав од вајзаслужввјвх. Алекса ввје могао да остави свој љубл>евв Мостар. За Мостар су га чврсто везале све мвле успомеве в велвка прошлост Нвкакви взгледв ни успјеси ввсу га могли од њега откввутв. Како je Мостар остајао no страни од главввх догађаја тако je и Алекса постајао све ввше усамл>еп и повучев. Још као младвћ| када je бво веуморви јавви радввк, звао je Алекса да се ва кратко врвјеме взгуби вз друттв а и повуче у самоћу, алв би се ускоро појављввао са какввм новвм дјелом У поол>едввм годвваиа жввота бао јесталво усамљев и повучев. Због даљег развоја догађаја ов je бао дубоко резвгвврав и његову осјетл>иву душ у болвла je везахвалност и вепажња према онима којв су подвоспли вајвеће жртве за народве вдеале. Тако ва пр. у пјесмв И ввалвда очвтује се дубока бол због незахвалвости сввјета за све жртве које су подввјелв хероји народве мвсли a касввје су вапуштенв и првсиљеви д а просјаче. Пјесввка боли и сазвање, д а нове геверацвје вемају ове старе, њвма тако својствене, пожртвоввости в љубави према јаввом раду. У пјесми „Стари еејач“ ов пјева: „ 0 , децо, где су ваше руке? Г д е je Ваш полет? Г д е je ова ватра стара Ш то светла дела и чудеса ствара, И једро зрно no браздаиа р вје“. Међутвм ж ввот се разввјао својвм t o k o m , a бол пјесввка ввје га иогао обрвути- Алекса je остајао jooi ввше усамљен, скоро заборављен. Једвог ријетко лијепог и сунчаног фебруарског дана, какввх зва бвтн саио у пјесввковом Мостару, вагло се прошврвла ввјест да je Алекса умро. Мало в х je било, којв у истинском болу за њии нису требали ниш та самв себа д а предбацују. Помвшл>ало се ва незахвалност, веп аж њ у, в емарвост и неразуивјевање. Ваљ да да се олакша пробуђеној савјести мртвом пјесввку првређев je велвчавствен и дврљ вв погреб, какав у М остару нвко није имао. Алекса je покопав са судбвнои и стввски х великава. З а ж ввота je био заслуж ав и заборављев, a тек послије смрти постао je велвк. К «ко се удал.ујемо од њега, успоиена на њега постаје нам иилвја, и нноге његове мвсли данае звуче као откровења. Нове генерацвје, које долазе, све се ввше враћају Алексв, читају њ егове пјесме, сажввл>авају се са његоввм вдејама в настављају онвм трвоввтвм стазама, којвиа je и ов ишао. Алекса je за њ вх велвкв првнјер и велакв вођа Sjeffle se sv a k o m p rilik om „Gajrefa" 240 �Касим ГуиА: Најљепши турски мостови у Босни и Херцеговини Коњ ичка ћуприЈа У 16 ввјеку у К оњ ицу je постојала ћуприја. Њ у je градио херцеговачки управитељ Мехмедбег Карађоз у 6 ила 7 деценију 15 вијека, ш то потврђује њ егова вакуфнама (eaкладввца) as 1570 г. у којој стоји да je тр е** ћ у ћ у п р и ју подигао у касаби К оњ ицу (весалисешу фи касабати Коњиџ). Али у тој вакуфнами није нигдје назначено je лв та ћуприја бпла дрвена вли каменита. T a Карађозбегова ћ у п р и ја у К оњ вцу — no свој прилици дрвена — увдрж авала се до године 1660, када je сругпена. Д а je те године сруш ена Карађо8бегова ћуприја у Коњ ицу то тврди турски натпис на чиновничкој џамији (Сулејманпашпној) покрај данаш њ е ћуприје у Кољ вцу: „Сене бин јетмиш бпр .'тарихунде махи ребиул евелум уласунде џиср мунхедин, олуи, гафлет олунмаја, што у преводу вначи: Тодипе 1071 [1660) иочесаком мјесеџа ребиулевела (новсмбра), ^борепа je Луарија, нека се ne заборави. T a разруш ена Карађозбегова ћуп ри ја морала се одмах поправити јер je крајем мјесеца ју н а 1665 године (т. ј. око 15 зилхиџет а 1075 г.) турски путописац Е в л в ја Челебија пропутовао кроз Коњиц u преш ао преко велике дрвене ћуприје, ш то je потврдио и у свом путопису Сејахатнами: „ Преко воде (ш. ј. у Коњицу) ирелази се иреко големе дрвепе fiyupuje“ ‘) И ова дрвена ћ у п р и ја у К оњ ицу — no свој првлици поправл>ена Карађовбегова, a не нова — увдрж ала се до 1682 године, јер je те године направљ ена данаш њ а каменита ћу пр ија у Коњ ицу. Д а je те године 1682 направљ ена данаш њ а камеввта ћуп рп ја у К оњ ицу т. ј. у 17 вијеку — a не у 18 в ијску2) како то нетачпо стоји у наш ој народној енциклопедији, тврди натпвс (турски) на коњичвој ћупрвји. H a средвни моста je табла на којој стоји: cene 1093 т. ј. 1682 г. Овај патпис односи се на градњ у данагање ћупрвје, јер каменита ћуп рп ја не може ни‘) Гласник Зем. музеја 1908 стр. 333. *) Народ. енциклопедија С. X. С. кн>. II стр. 375. када бити поправка дрвене ћупрвје. Дакле дапагиња каменитпа Луирија у Коњпцу caipa/jeua je 1682 године. Lio провјереној народној предајв ра8лпкујемо о п ћен вту (провјерену) нар. предају и поједивачну (непровјерену) нар. предају — коњ пчку ћупрвју je градво везпр Ахмед n a­ m a Соколовић. T o je назначено још увавад 50 година у њемачким путописима само усљед буквалнпх вбрајањ а предхвџретскпх п хвџретских годива, (622 + 1098 = 1 7 .5 ) добивева 'је п о г р е т н а и нетачка 1715 годива, која овпачује годипу градњ е моста у тим путописнма.8) И Сулејман еф. Соколоввћ наmao .je у Ј у н у з (Мехмед) Ч ауш евој џамијп бил.еш ку,^у којој je назначено да je коњ вчки мост градво некв везир (nam a). Али та je бвљ еш ка И8губл>ена. О гредитељ у (мајстору) кољичке ћуприје нв ш та нам не зп ају да каж у позната хвсторијска врела. Једни кавују да je градитељ бно родом из Виш еграда, други к а зу ју да га je градпо неки А лага Х асечија, чији гроб на Б у в и или Б л ага ју je напрасљ еп од встог камева као мост. П остојв поједвначна (непровјерена) предаја no којој би А лага Х асечвја био закладник моста. Управо je немогуће повјеровати да je тај Х асечија вакладпик ћупрпје, јер СЕе лпјепе турске ћуприје градили су већипом цареви (султани) влп вг8ври. A u К оњичка Ауирија je до данас пајљеаши u па}сачу*анији гурсии мост u Боспи u Херцеговиnu Због тога таку Иуирију могао je саградити само везир. Некако 15-20 м ниже од данаш њ ег каменитог моста у К оњ вц у до 1682 године постојала je она дрвена Карађозбегова ћупрвја. К ад вода спане ea великих суш а љ етв видо се и дрвене греде. С обје стране Неретве, гдје je био Карађозбегов мост, нађени су темел»и кула. Велика коњичка ћ у п р и ја пиаде т е с т каменитих окака ра8лвчито величине. Н 1ирвне окна коњ ичког моста кр е ћ у се ивмеђу 6 75 м и 13 52 м. Впсине окна кр е ћ у се nsмеђу 4 30 м в 8 70 м. B ucim a од површ вне воде до врха моста je неш то в ећ а од 9 м. H a саставу окаиа су бран вц в тр оугласти од >) Relserouten in В. u Н. str. 52; Ренер-Великановић: Херсег-Босном стр. 279. 241 �лијепог исклесаног к у д а вода иде, a с касти браници. Са цима су псклесане или копља. камена с оне стране одпротивне стране су ваљсваке стране над браниф игуре налик на сјокире Доњи дио кољичког моста отприлике до оне висине докле може вода допирати sa највећвх поплава, сазидан je од бијелог финог тесаног камена, дочим горњ и дио моста je изграђен од лијепе и тврде врсте седре. Дул>ина оног дијела моста (гл. дио) под окнима je 18 м. Мост je са обадвије стране у твр ђ ен оградом, која се састоји ив финих каменитих плоча високих готово 1 м a широких 20-30 цм. К ри л а моста на десној странп с у д у га 15'70 м, a кри ла на лијевој стра- ни дугачка су 6 м. П рема томе чи тава дул>ина коњ ичког моста je са крилима 102 м. ГП ирина п у т а (моста) je отприлике 5 м. Ha среднни моста je камена табла н а којој стоји година 1093, кад je ћ у п р и ја направљ ена. Ћ у п р и ја je ивгра^ена од сигастих и каменити х плоча у водоравном полож ају. A ko су мостарска и виш еградска ћуприја ремек дјела ту р ске ар х итекту р е 16 вијека, али вато je коњ ичка ћ у п р и ја ремек дјело ту р с к е грађевинске техви ке 17 вијека. И ако je воњ и чка ћ у п р и ја најм ла^а гр ађ еви н а ипак je вато најтв рђ а и н ајсач у ванија. С правом се може рећи д а je коњ ичка ћ у п р и ја најљ еп пш и најсач у ван и ји ту р ски мост у Б о с н а и Х ерцеговпни. И коњ ичка ћ у п р и ја je достојан споменик наш ег спна. Alija М. Čorda, učitelj .Jedna uspom ena (S Je ćan fi n a r a h m e ll l S a le m n U g lje n a, o m l a d in c a p o v o d o m s k o r e d esetg o d lS n Jice) *• (\ 7 . Bili smo učenici drugog razreda učiteljske škole, Mladost, sreća i zdravlje odisali _au_ na nama, gledali smo u budućnost vedra čela, ni oblačak tame nije nam bio prepreka. Mi smo bili sretni, pa nam je i cijeli svijet izgledao sretan. Sjedili smo za jednim stolom u raži i ja bili smo nerazdvojivi drugovi. Marljivo smo radili svoje zadatke, a poslije predavanja uvijek, ako je bilo lijepo vrijeme, odlazili smo џ šetnju na Mali Kuk ili na Hum, gdje smo svoje zadatke spremali. Dolazio je često k meni u internat, a tako isto i ja sam bio često njegov gost. Živili smo, ne misleći ni na kakvu neda­ ću koja bi nas mogla u tom dobu zadesiti. Ali jednoga jutra Salema nije bilo u školi. Po­ slije predavanja navratio sam se do njegove kuće i našao sam ga u postelji, vrlo tužna. — Šta je Saleme? — upitao sam. Umjesto njega odgovorila je njegova majka. — Ništa Alija. Eto od sinoć osjeća jake bolove u stomaku, a i lupanje srca mu je povećano. Ljekar je rekao, da nekoliko dana mora ostati kod kuće ali ne treba ništa da se bojimo. Salem je ćutio, suze brisao i teško uzdisao. Bio 8dm i s&m tužan, predosjećao sam da se to sve neće dobro svršiti, ostao sam vrlo kratko vrijeme, jer ta atmosfera nije mi nikako godila. Navraćali smo svaki dan kod Salema. Njemu je bivalo sve gore. Jedno jutro našli smo ga u ago­ niji u kojoj je ostao nekoliko dana, ali se iz nje nije ni budio. Bio je lijep proljetni dan. Sunce je grijalo kako ono može u Mostaru grijati sredinom marta. Lagani 242 . . . Ч južujak je duvao. Plavi nebeski pokrovac bio je bez imalo oblaka. Šareno poljsko cvijeće je mirisalo i o* pijalo gledaoce svojim mirisom, a zanosilo duše mladih ljudi svojim šarenilom. Insekti su veselo oblijetali oko šarenih cvjetova, da se naslade prvog proljetnog meda. Sve je bilo veselo, ali mi drugovi našega Salema tužni. — Salem je umro — šaputalo se u cijeloj školi. Dženaza je određena za 11 sati. To je bilo 15 marta. Taj mi se datum duboko urezao u srce. Nikad ga neću zaboraviti. Zatišje koje je tada vladalo u školi, ozbiljna lica Salemovih drugova i drugarica i najposlije ona užurbanost oko spreme potreba, davalo je sliku nekog krupnog događaja, koji se u školi desio. — Nestalo je jednog omladinca, ugasio se jedan mladi život. — U 11 sati krenula je"dženaza od kuće rahmetli Salema. Njegova majka je plakala i kukala, tako bolno da mi i danas onaj bolni vapaj u sjećanju stoji. Njegova dva starija brata snuždena i ucviljena smrću svoga najmlađeg brata išli su za pogrebom skrušeno i tužni sa očima punih suza. Salem je oca za rana izgubio. Nosili smo ga mi njegovi školski drugovi, mije­ njajući se po našem običaju. Idući razmišljao sam o životu našega Salema i o njegovoj skromnosti. Nje­ gova pojava Jodavala je rijetku mirnoću, skromnost i sve one vrline, koje mogu da krase jednoga čestitoga mladića. Pa i sam G. Tamindžić Dušan, direktor učit. škole, kada je čuo za smrt Salema rekao je: „Sada mora da je svakome jasna ona stara poslovica: „Neće grom u koprive." Naš starješina razreda G. Alikalfić �Mustafa, profesor toga dana pustio je nekolike suze, koje su bile iskrene iz dna duše, jer Salem je bio uzor čestitosti i jedan od njegovih najboljih đaka. Približavali smo se Šarića džamiji, gdje se na­ lazilo i groblje. Već su se razabirale pojedine humke na groblju, gdje je i naš Salem trebao da zauzme jednu i da u miru počiva. Tačno u 1 sat po podne pogreb je stigao pred džamiju, gdje smo se pomolili Bogu za rahmet duši našega Salema. Poslije molitve posljednje ostatke našega Salema prenijeli smo do već spremljene rake i spustili ga u hladnu zemlju. Kroz par čas»ka pred nama se vidio samo jedan novi humak okružen sa svih strana dru­ gim humcima, obraslim šafranima i drugim poljskim cvijećem. Ko bi rekao prije par dana da će tu sada počivati naš Salem koji se prije par dana sa nama ša­ lio i veselio? Nad zakopanim tijelom Salema održao je kratak ali dirljiv govor kolega g. Mehmed Golubić sada učitelj negdje oko Stoca, a zatim je govorio i g. Nikola Gašić nast. sada upravitelj građanske škole u Mostaru. Duboko dirnuti govorima, tužna srca razišli smo se sa groblja i od vječne kuće našega Salema. Još smo bacali posljednje poglede na groblje i na jedan novi humak. Cvijeće je mirisalo, pčele i iusekti su zujali i sve je bilo veselo, kao da niko nije osjećao da se ugasio jedan život, da je umro jedan omladi­ nac, naš Salem Ugljen. Ироф. Шевкија БубиА c / r ^ ft Д ан аш њ е могућности у ч е с т в о в а њ а зем љ о р адн и ка у извозноЈ трговини Н ајвећи дио наш их земљораднвка повнаје само свој труд, р у н зноја, окр производњс својих проиввода и не брине се виш е око тога како ће ш то боље да их уновчи. П ри продаји или се преп уш та у руке равних сеоских претрга, који им у б&сцћјење куп ују произ воде и односе их у град својим комитетима, или се одају слвјепој судбини маловарошке пијаце, боље ули^е. H a улици не само д а се сељак уцјењ ује, него много п у т а извргава Ш р у гл у маловарошког обијесног свиЈета. риједак случај да се та мука сврш ава повратком продуката у село. М аловарошки трговцв п лаћају само толике цијеве, које им омогућ у ју велвке вараде и када им у мјесто сам дођа трговац извозник na откупи робу. Међутим , како и наш а иввозна трговина нвје самостална, ови и8возници подрж авају веве са ваступницима страних фирма. Т у има зараде и sa сву тројицу. Разлика у привредној образованости, нарочито трговачкој, И8ме^у сељака и данаш њ их трговаца довела je до овакве трговачке несамосталности наш вх 8емљорадника . . Теш ко je и8гл8дити равлвку у обравовањ у м ећу људима“, вели А рм ан д. . . И у вадругарству као и у другим областима д руш твеног живота, необравован човјек осјећа се, и нехотице, немоћан пред обравованим. Д а, али и у saдругарству се и необравован човјек увјери да и он може да стекне образовање. Ако прионе на вадружни рад, тај рад ће га натјерати неминовно да се учи. Т рговина се још и данас сматра радинош ћу, која je искљ учиво монопол градских сталеж а. О на je донекле постала само радв тога да се на неком другом зарадп. И сто тако као ш то мпоги погрешно мисле да привреда оде sa обогаћењ ем народа, тако в е би требало да се трговина једино уп ути н а обогаћењ е појединаца. У вемљорадничким вадругама сељак се најбоље увјерава да и он може бити добар тргов ац својих властитих провзвода. Д а се може трговати, a да се не варађује на другом. ! П оред стручне образованости у вођењу спољне трговине трговци су се међу се помагали организовањ ем својих интереса у 8емљама с којима су трговали. Експортна удруж ењ а трговаца п оствзавају своје задатке заузимањем код надлеж них установа; давањем стручних предлога; давањем обавјештења својим члановима; подржавањем своје штампе; држањем предавањ а и дискусија које се односе на унап риђењ е експорта; разним мјерама које су иш ле за тим да упознају широке слојеве народа о потребама извозне трговпне (изложбе, складиш та мустара); помагањем домаћих љ уди којо су вољни да се одају ваступству паш е трговине н а страни. Нарочито уп ад а у очи заједничко одашиљање путника, склапањ е картела и плански утицај на погодне трговачке одвосе са вемљама, у којима су дотични експортери 8аинтересовани. У друж ењ а су подијељена no браншама. H a концу циљ еви се постизавају одржавањем повремених скупш тина експортера, на којима се настоји ути ц ати на 8аконодавство, трговачке уговоре, саобраћајне и царинске тариг фе, n a се онда резолуцојама стављ ају кон-г кретни предло8и надлежввм властима. 243 �П оремећаји, који ове виш е онем огућују Фрговцима органи 8 0 вану акцију у спољној тргови ни, в аузвм ају толико маха да се и од трговаца траж е пова спалажења, ако хоће да одрже везу са страним пијацама. З а вемљораднике ово мора бити погодан моменат да, обвиром на ново стањ е, учврсте своје положаје у експорту. Д анас им се маље супростављ ају извјеснп картели, споразум а и отпор трговаца-експортера. П оготову када су у стањ у путем вадруж нвх савева и других вемљорадппчкпх устапова ваузети одговарају ћ и дпо увоза у поједиве држ аве. Не треба ваборавоти да ова повољна прнлика за ступањ е вемљораднпка на тло спол>не трговине н еће вјечито трајаги п треба пож урити. H a нашем вадругарству je да планском орган ивацнјом то спроведе у дјело. П ридрж авајући се при томо у цајелости савремене трговачке праксе, коja je у свим теш коћам а зн ал а да на^е взлаза. Способни трговачки органи, cuo8наја конкуренције и свјетске пол»опривредне пропзводње, повољан саобраћај, наш ој вемљораднпчкој прои8вода»и одговарајући трговачки уговори, стручно повнаваљ е потреба в аш и х муш терија н а страни, повољне п равне при- Пијмо млијеко С вјеж е, слатко млијеко, у сл и јед своје велике храњ ивости и своје особине д а умирује, престављ а незамјенљ иву ж ивотну нам и рницу веопходно потребну ea оне који б о л у ју од п л ућн и х, срчаних и нервнпх болести, или за оне које боли врат. Ђ ац и, који брво р ас ту и подносе велика умна нап ревањ а, треба д а п и ју до ста млијека. Т в р д и ч л у к неких мајки и д о м аћ ац а у варош п и н а селу свети им се много, кад у к у к и , нарочито гд је има виш е дјеце, трош е мало млпјека. Ко сваког дан а пије млијеко, избјећи ће многе болестп и биће задовољ ан ш то je сач у в ао вдравље чак и ea ду б о ку старост. V N arodno z d r a v lje Dr. Hajrudin Džananović лике и д р у га сретства ea раввитак тр го ви ае н а т п х 8емл»орадничких производа имају да У^У У програм свих у стан о ва и оргапизацпја којима леж и на срцу добро наш их земљорадника. И да вемљорадник ж р тву је времена, т р у д а и срестава ако ж ели д а иде упоредо са брзим развојем са којим иде свјетска вемљорадша. р т ц )- / • hUUlLl » О prirodnoj : ni dojen četa Prije stavljanja djeteta na prsa, dojilja treba da opere ruke i očisti bradavicu sa vatom, koja je prethodno nakvašena u čistoj vodi. Prvih par kapljica mlijeka treba prstima istiskati, da bi dijete odmah poslije toga imalo čisto mlijeko bez ikakvih štetnih klica, koje su redovno sadržane u prvim kapljicama, a mogle bi prouzrokovati povraćanje i proliv, kada bi dospjele u dječiji želudac. Pranje prsa i poslije dojenja također se preporučuje i sa malo dobre volje može se na to naviknuti. Nije rijedak slučaj, da su dječije nosnice začepljepe sa sasušenom sluzi (krastama), koje treba prije dojenja odstraniti, pošto je dijete upućeno, da za vrijeme dojenja isključivo diše na nos, što bi bilo onemogućeno, kada bi nosnice ostale neprolazne za vazduh. Djetetu treba izmjenično stavljati u svrhu dojenja na raspolaganje samo po jednu stranu prsiju. Na taj način se grudi temeljito ispražnjuju, pošto je dijete prisiljeno, da iz jedne polovice grudi podmiri potrebu hrane za dotični obrok i energično, tako reći do zadnje kapi, isiše mlijeko. To je od naročite važnosti za samu 244 proizvodnju mlijeka, pošto u koliko dijete energičnije izvlači mlijeko, u toliko se u prsima više mlijeka pro­ izvodi, a uz to se izbjegavaju zastoji mlijeka u prsima, koje se tada raspada i kvari usljed djelovanja zaraznih klica. Već u prvim danima života oeophodoo je potrebno u pravom smislu riječi dijete odgajati i disciplinovati na vremenski najtačnije uzimanje hrane, na pravo održavanje obroka, izvan kojih se djetetu ne bi sm j.la nuditi prsa na dojenje. U svrhu uzimanja hrane treba dijete uvijek u isto određeno vrijeme buditi. Po mo­ gućnosti nastojati, da se hrana djetetu ne daje niti par minuta prije, niti par minuta poslije, nego apsolutno t čno u određeno vrijeme. Dopustili se, da dijete prespava jedan obrok, od­ nosno ako ga uzme sa zakašnjenjem, onda je probava cijeloga dotičnoga dana poremećena, a ako se ta ne­ urednost u davanju hrane bude ponavljala, nastaćn teško popravive probavne smetnje sa svima neželjenim posljedicama. Dijete na prsima smije majka kod svakoga obroka �clržati najduže 15 do 20 minuta. Dijete već u prvim minutama zadovolji svoju potrebu za hranom, a kasnije bezuspješno siše. Usljed toga postoji opasnost, da se koža na bradavici razmekša dugotrajnim djelovanjem tople dječije pljuvačke. Na bradavici nastaju ranice, koje se kod svakoga slijedećeg dojenja produbljavaju i prouzrokuju pri tome nesnošljive bolove, a još tome se inficiraju i upale sa svima poznatim neugodnostima, koje prate gnojne upale bilo na kojemu mjestu ljud­ skoga tijela. D ijete treba stavljati na prsa 6 puta dnevno i to svako 3 časa, sa 8 časovnom noćnom pauzom. Stavljati dijete na prsa svaki puta kada ono zaplače, polazeći od pogrešne pretpostavke, da je glad jedini uzrok dječije uznem irenosti, također je znak čiste, ali po život djeteta pogibeljne zablude. T im e se preopterećuju probavni ustroji dječiji sa suvišnim količinama mlijeka i klonu, odnosno prestanu ispravno funkcionisati. Uzrok hrane i tekućine. Majka za vrijem e dok doji dijete, treba konzum irati za 50 procenata više hrane nego što je inače Davikla uzimati. Desi li se, da se proiz­ vodnja majčinoga m lijeka ne da povećati, tada se mo­ raju dječiji obroci nadopunjavati sa umjetnom hranom, t. j. sa kravljim m lijekom , razrijeđenim s vodom. U slučaju da se djetetu za jedan obrok dadnu i prsa i flašica, onda se dijete u vijek najprije stavlja na prsa. Ono je u početku uzimanja svoga obroka gladno i instiktivno ć e se truditi da što više m lijeka iscijedi iz prsiju, a kako sm o gore naglasili, energično ispražnjavanje prsiju dojenjem služi kao najbolji podstrekač z i što izdašniju proizvodnju mlijeka. Katkada se na taj način proiz­ vodnja m lijeka toliko poveća, odnosno normalizira, da flašica ubrzo postane nepotrebna. Neka svaka majka nastoji, da svoje m lijeko osi­ gura svom e djetetu do navršetka prve godine života, i ako s e đrjenče sam o u prva četiri do šest m jeseci života isključivo hrani na prsima. Dijete treba poste- za dječiju uznemirenost mora se na drugoj strani... tražiti: kontrolisati d , li «, nije dijela unedietilo, da pe“° ° db'ia‘‘ °d prs,Ju 1 . poSam °d f tako da n%vt|etkom prve godine prsa potpuno presuše. li mu je hladno, ili zbog pretrpanosti suvišnim odije­ Prem a tom e odbijanje djeteta treba provoditi polagano lom previše toplo, da lj mu možda sm etaju povoji, u toku od par m jeseci, a nipošto naglo, što bi bilo koji ga tište i koji т ц ne dozvoljavaju kao živom štetno i za dijete i za majku. Odbijanje djeteta u ljeti biću potrebno kretanje (nogama i rukama), da li m u ne preporučuje se, a ako se je iz bilo kojega razloga manjka svjež vazduh i sunce ili ga ubija vlaga iz na to prisiljeno, odbijanje se mora obaviti sa naročitom poda i zidova. Postoji dakle jedan velik broj razloga opreznošću-i pod ljekarskom kontrolom, pošto su djeca i osim gladi za dječiji plač, koje treba na odgovara­ u ljeti neobično osjetljiva na promjenu hrane, ili pro­ jući način otkloniti, a nikako šablonskim stavljanjem mjeni mjenu nikako ne podnose. djeteta na prsa. Problem dječijeg napretka u prvoj godini leži Događa se pokatkada, da i kod uajispravni; skoro isključ vo u ishrani i njega je priroda savršeno davanja hrane dijete ne napreduje. Ako se takovo riješila u neograničenoj materinskoj ljubav', koja u jete inače propisno i pažljivo njeguje, onda uzrok svom e mlijeku djetetu pruža najbolje svoje hranjive i 1 žive dijete ne doji dovoljno snažno, ili majka ne proizvodi osposobi za primanje druge hrane- Da bi dojenčad u dostatno mlijeka. U prvom slučaju treba djetetu po­ uživanju m ajčinoga mlijeka crpila za sebe najveću m agati pri sam om e dojenju, da bi se dječija usta pot­ m ogu ću korist, potrebno je, da se majke pridržavaju puno priljubila uz majčina prsa, a u drugom slučaju najosnovnijih higijenskih propisa i m jera opreznosti, podvrći ljekarskoj kontroli zdravstveno stanje i način koje su ovdje — i ako u najkraćim potezima — izlo­ ženo i u najboljoj namjeri majkama stavljene na srce. života majke, ustanoviti da li uzima dovoljnu količinu Мерхуми Дхмедбег Церић и Мухнба ханума Јахић Ha 24. августа 1934. године умрла je ненадано у у цвијету иладости пакон кратке болести у Бос. Д,убицн Мухиба хавума Јахић, рођена Церић, супруга Гајретова пријатеља и радника, судскога савјетника госп. Хашии еф. Јахића. Рахметли Мухиба ханума била je једна од најодушевљенијих Гајретових раднида и од оснутка женског мјесног одбора Гајрета у Бос. Дубици једна од највриједнијих одборница ГајретаКод сваке Гајретове акције била je ова племенита ха- нума вазда прва. Н>ена рана смрт ожалостила je цјелокупно грађанство, a нарочито гајретовце, који са њом губе једну од најоданијих и најплеменитијих Гајретоввх радница. Д ва дана послије, т. ј. 26. августа задесила je Дубицу још једна велик! жалост. П отреш ен смрћу рахи. Мухибе хапуме завршио je живот плеиенити старина п добротвор сиротиње, на далеко познатиАхмедбег Церић. 245 �Рахметли Ахмедбег био je типичан преставник старога босанскога плеиства, какова сигурно нвје било у задње вријеме у границама Босне и Херцеговине. Дожпвио je ријетко лпјепу старост од 80 година и ужнвао углед и ван граница наше отаџбине. Рахметлија je учествовао у свим вјерским народнии и хуманпм акцпјама и покретпма. За вријеме Џабићева и Фирдусова покрета био je један од истакнутвх бораца. Рахметли Ахиедбегова дарежљивост, блага нарав, скромност и сабраност бвла je на далеко позната и цијењена- ЈБегова кућа бијаше вазда отворена сироти- 13jm aja о. g. ispustio je svoju plem en itu dušu i preselio u vječnu kuću na ahiret, u najboljoj i naj­ ljepšoj snazi S ulejm an beg Aganović, referent za agrar pri Sreskom načelstvu u Ljubuškom . Jedan vedar i svijetao život, raskošno plem en it i iskren, nesebično skroman i pošten, u gasio s e je u najljepšim nadama, pun vjere' i životn e energije za svaku plem enitu akciju svoje u že i šire zajednice. Rahm. Sulejmanbeg Aganović Sm rću njegovom izgu bila je cjeg o v a fam ilija uzorna m uža i roditelja, država revna i savjesna s lu ­ žbenika, činovnička hijerarhija odlična druga, a grad­ sko društvo jednoga člana svijetla značaja i čvrsta ka­ raktera. Bio je p lem ič u pravom sm islu riječi n esam o po krvi već i po duši kako to, potpuno zaslu žn o, ista­ knu jedan od govornika u oproštajnoj riječi. Od naravi p ovučeo i miran, u op hođ en ju neob i­ čno fin, pristupačan i prirodan, svojim lijepim m an i­ ram a svakoga je brzo osvajao. U saobraćaju sa stran­ kama, u službi i van službe, bio je nadasve susretljiv i u granicam a m ogućnosti sv e bi uč n io pa b:o to seljak ili građanin, siromah ili b ogataš. Jako razvijene 246 н>и и невољнима. За то je његова популарност била велвка. Осви наведених лвјепих својстава и узорног жи* вста био je овај племенпти старац и узоран отац фамилвје. И за себе je оставио осим ријетко лијепе успомене лијепо одгојене и честите свнове, који су достојни насљедници свога племенитога оца. Нека мерхумвма Бог подијели мјесто у фирдевси ала џенету, a ожалошћеним породицама испред Гајрета најискреније саучешће. Ш. socijaln e svijesti, neobično darežljiv i gostolju b iv, bio je prava sirotinjska majka, te je bio m eđu narodom vrlo cijenjen, voljen i poštovan. U slijed tih, danas ri­ jetkih, vrlina im ao je velik k rug svojih odanih prijaIja i poštovalaca. Zato n ije ni čudo da je n jeg o v a nenadna i p re­ rana sm rt p otresno na svakoga djelovala. S teškim bolom u d uši, osjećajući te šk i i nenadoknadivi gubitak m oga s e je prijateljska su za orosila, a bilo ih je do;oji su na v ijest o n jegovoj sm rti kao djeca zaplakali. M erhum je pokopan na Carini u Mostaru. K oli­ ko je b io cijenjen i voljen najbolji je svjedok n jegova im pozantna dženaza, koja se je kretala iz O blasne b oln i­ ce, gd je je rahm etlija kratko vrijem e b olovao i um ro. N e sam o da ga do h lad n og grob a isprati m o s ­ tarska olita, m eđu kojom je bio poznat, već i svi os­ tali slojevi građ an stva koji ga lično nisu poznavali, a koji su na ovaj način htjeli da odadu posljednju p o­ ča st i poštu jed n om u zornom član u lju dsk e zajed nice. N a sp rovd u je u čestvovalo preko stotinu ljubušaka i dosta etočana, a b ilo bi ih još m n ogo v iše da n isu manjkala p revozna sredstva. S m rću rah m etli S u lejm an b ega i naš G ajret gubi jedn oga vrijedn a svoga člana, neseb ičn o agiln og radni­ ka. On je G ajret svak om prilikom pom agao, u tom s v o m radu bio je neu m oran , je r n ije znao za p ote­ šk o će kada je sam o bio u pitanju napredak Gajreta. Pri svakoj G ajretovoj priredbi preu zim ao bi 8 radošću n ajteže fu n kcije, a v e ć je b ilo p ostalo p oslovičn o nje­ g o v o p utovanje, pa često puta i pešačenje, u srezu po G ajretovim poslovim a. I za sv e to on nije tražio nikak ove h vale ni nagrade, je r je sm atrao d i s e oda­ nim radom na jačanju i širenju G ajretove ideje odu­ žu je svojoj užoj zajed nici. Za to je od s v o g dolaska u L ju bu ški staln o biran za podpretsjednika m jesnog odbora G ajreta u L jubu škom . R ah m etlija je rođen 21. oktobra 1891 godine. On p otiče iz u g le d n e b egovsk e porod ice A gan ovića �iz Jezera kod Jajca. Mekteb i osnovnu školu svršio je u svom e rodnom mjestu Jezeru, gim naziju u Sarajevu, a pravue nauke diplomirao je na pravnom fakultetu univerziteta u Zagrebu. Nakon svršenih pravnih studija stupa u političkoupravnu struku. Služio je u Derventi, zatim kao starešina Sreske ispostavo u Bos. Bi odu i Posušju, te u svojstvu sreskog načelnika u Stocu i prije četiri god i­ ne postavljen je za agrarnog delegata pri Sreskom n ačelstvu u Ljubuškom , u kojem ga je svojstvu eto i prerana sm rt zatekla. Rahm etlija ostavlja iza sebe suprugu Izu H. rođ. Filipović. malodobnu djecu Vasvu, Mahmuda, Neđida, Mirzu i Angijada, oca i majku, braću i sestre. Toj opštoj žalosti pridružuje se i društvo Gajret u punoj želji da ga Svevišnji za njegova dobra djela nagradi sa rajskim naseljem , a njegovoj familiji, pri­ jateljim a i poštovaocim a sabri džem il. Mjesni Odbor Gajreta Г а ј р е т о в г л а с н и к ГаЈреТОВе п р и р е д б е Гајретов мевлуд у Локвама Мјесни одбор Гајрета у Локвама одржао je 27./VIII. о. г. мевлуд у просторијама мектеба. МевЛуд je бно добро посјећен. Прије учења мевлуда говорио je о животу и раду Мухаиед a. с. Јсекретар мјесног одбора г. С. Ш атор, те о раду Гајрета и његову дјеловању. Мевлуд je учио имам Мехиед еф^Аличић навзмјенично са питомцима Гази Хусревбегове ме, Мухамедом Кебом и Свлшгом Аличићеи. Тои приликом сакуцљзно je добровољних прилога Дин. 185.— ва ГајретА- Гајретов дан и женскн мевлуд у Жепчу Гајретова идеја све више узима маха међу нашим женскињем. Наравно, рад на ширењу 1'ајрехове идеје међу нашии женекињем je отежан, с обзиром на то да je наше женскиње везано за своју куку, a с тиие u за сав кукни посао. Али то ипак не може смести вриједне домакице, да допринесу свој удио за напредак нашег Гајрета. Оне се ако не могу предано д а раде у одбору, одазивају разним поклонима Гајрету и noсјекују Га;р и о в е приредбе, те на тај начин изража* вају своје дубоке симпатвје врема Гајрету. To су доказале ввдним учешкем прнликом одржавања Гајретовог дана, распродавши све значке, које су вм достављене. Нарочвто су се истакле прилвкои продавања значака гђа I lliu c a Мулалвк, повјеренвца Гајретова и гђица Азвза Ш акврагик. Мевлуд који je требао да се одржи встога дана одгођен je вбог других приредаба, те je одржан 24. септембра. Мевлуд je взненадво својвм успјехом. Џ аиија у којој je иевлуд одржан je доста велвка, a бвла je дуаке пуна нашег женсквња Врвједно je напоменути да je овај мевлуд врема прошлогодишњем знатно бол>е успио, што je видан доказ какЈ Гајретова идеја узнма све вшпе маха међу нашии женскињем. Мевлуд je учно Ибрахим еф. Маглик uuau. Д а je овај мевдуд овако завидно успао, највшпе je допринијела овдашња агилна повјеренвца гђа Ш емса Мулалик, те вриједне чланице утемељачице гђе Субхија Кајмаковић и Сидика Фетахагић. За одржавање мевлуда припомогле су својим дар ввма слиједеће дароватељке: П о 1 кг. бонбона гђе: Фетахагић Сидика; Кајмаковић Субхија; Мулалић Ш емса; Бабињац Џевахира; Муфтић Риђанка и госп. Ајановић Ибрахим. По 57 ,кг. гђа Ш аћирагић Алија. П о V* кг.: госп. Хасагић [ехмед те гђе: Мулалик Улфета; Дервишик Селима; Мујезиновић Хатвра и Хаџвћ Ш вда. П о 45 дкг. гђа Диздаревић Арзчгана. П о 10 двнара гђе: Ишшовик Атиф a; Ајановик Цевахира; гђе: Ш аховик; Карамехмедовик Паша; гђица: Меликбеговик Хедпја и госп. Налвк Осман. П о 5 динзра Екмешчак Хасиба. lio 4 динара: гђица Бабињац Цемка и гђа Омероввк. Послије проученог мевлуда дароваше слвједеке прилоге: По 5 двнара гђе: Пашалик Разија и Мемија Сенаџа. П о 4 двнара. гђа Мулабдвк Рабија; гђа Чла* њчк Васва и гђвца Бабињчд Ђулба. П о 3 дивара: гђа Налвк. П о 2 динара: гђа Екмешчик Хасиба u гђица Јусуфоввк. И о 1 динар: гђа Бегвк. Госпођаиа u гоепођицша које помогоше у раду нашу повјереницу као и сввма који допрвнесоше мо~ рално или матернјално да ове приредбе лијепо уепјеше, Главни одбор најљепше захваљује. Гајретов мевлуд у Брчком Врвједни женски мјесни одбор Гајрета у Брчком одржао ja 6 севтембра Гајретов мевлуд у мектебу. Мевлуду je био присутан велику број чланица и пријатељица Гајрета. Добровољних прилога било je 146 Дин. Ш екер за мевлуд даровала je претс;едница гђа Букввца. Такођер на 6 септембра ујутро са мушкии одбором чланвце су продавале откупне значке Гајретова дана. 247 �Велнка Гајретова забава у Локвама V Мјесни одбор Гајрета у Локваиа одржао je 8. септеибра о. г. своју велпку забаву у просторцјама Народнв основне школе, која je у сваком погледу добро успјела. Како иорални тако и материјални успјех je врло добар. Забава je била веома добро посјећена нарочито од муслиманског женсквња. Прпмјећепо je мно го грађана нз Стоца, Чапљине и Мостара. Све тачке програма изведено су на свеопште задовољство публике. Ha забави je даван позоришни комад „Декрет од Д . Имаиоввћа, кога су дилетанти врло добро вз* вели, a нарочвто се je истакао са врло дсбром глумом Гајретов питомац Мустафа Ш атор у улози ФадплаИзвео je такођер врло добро монолог „Мића као војник“, кога je публика наградила бурнам аплаузом. И иначе o b o u младом Гајретовом питомцу припада највише заслуга за овако добар успјех забаве, пошто je он био режисер комада a и стога што je организовао томболу, од које je било чистог прихода преко 300*— динара. Били су таиођер доста актовни око припрема за забаву одборница Алија Свињар и Јашар Заклан. Забаву je о т в о ј Јв о поздравним говором секретар мјесног одбора г. Салко Ш јто^, који ее захвалио при. сутнвн на посјети, a затим je говорио о р аду Гајрета, о потреби оснивања Гајретових организација на селу и првређивању Гајретових забава. Излагање предавача о раду Гајрета и његову дјеловзњу оставило je на присутне врло лијеп утиеак. Прилоге у нов^у дароваше слиједећа г. г.: Д р. Никола Принцип Д ин. 50'— , Д р. Вес. Санарџик Дпн. 3 0 — , no Д инара 20 — : Јусуф еф. Иемик, Салнхага Премиловац, И еж . Ћемал Рпзванбего] ■говик, Мустафабег Ризванбеговик, М. Бехмем u Ш име Мрч 1 Мрчик. П о Д пнара 10'— : Мехиед Гребвђела. Ћ . Хаџак, Сафет Зекик, A. Ђпкик, Смајил еф. Сердаревик, Ахмет Сефо, Ранко Ковачеввк, И нж Царик, Ћ амил Хумач* кик, Ћ орђо Окука, Шефкија Мурадбашик, Сафет Ефендик, Мемишага Фазлагик, Бранко Саахик, Халил Голош и Осиан Балавац. По Д инара 5'— : Мехмед П ајо, Марко Југовик, Мустафа Баџак, Мехиед Зубовик, Карло Кошута, М. Муминагик, Ибрахим Казазик и Ђ орђо Антељ. П о Д инара 4 — : Осман Разик, Ахмет К апетановик, Перо Јуквк и Јоееф Розиан. Динара 15' — Мухаиед Љубоввк, Дин. 6 .— Авдо Мехиедбашик и Динара 10'— гђа Ајиша Хумачкик. Прилоге за томболу дароваше слиједеке госпође в госпођице: Ханифа Ш атор 1 рубац, Фатииа Поповац 1 нилие, Муниба Поповац 1 јастук и 1 рубац, Разија Свињар 1 чарапе, Зејн а хан. Ш уњ е 1 рубац, Кимета ТТТуње 1 рубац, Наза Хасанагик 1 мараму, Хабиба хан. Ш уњ е 1 једногран, Нефа Заклан 1 рубац, Гемза Халилагвк 1 рубац, Фатима Ш атор 1 таблет, Хамида Ш атор 1 једногран, Дшса Бараковик 1 милие, Наза 248 Турајлик 1 рубац, Зекија Хајдароввк 2 марамице, Ш емса Голубик 1 маљицу, Хафиаа Капик 1 јастук, Ђ улса Бурик 1 једногран, Ш еи са К охнрк 1 рубац, Васвија Сердаревик 1 јастук, Разија Опијач 1 јаетучнвцу и 1 рубац, Ш ефика Опијач 1 једногран, Ђенка Солдин 1 столњак, Н евзета Солдин 1 рубад, Хиба Алвбашик 1 једногран, Хатвџа Мехедбашик 1 једногран, Фатима Ћ ибер 1 рубац, Хатиџа Ћ и бер 1 рубац, Ђ улса Мрган 1 рубац, Рамиза Малохоџик 1 рубац, Фатииа Т уце 1 рубац и Д у д а Мехик 1 јастук. Нарочито je потребно истакеути фабрику сапуна Браке Мпхајловика из Мостара, која се код еваке Гајретове забаве сјети Гајрета са добрии прклогои било у новпу или наравн. Тако je и овај пут за Гајретову забаву у Локвама даровала 2 кутвје мирисавих сапуна. Свима дароватељима овим путем одбор се на прилозима најтоплијо захваљује. . Забава je у најбољем расположењу потрајала све до зорв. О д б о р Прослава Гајретова дана и теферич у Иркоњнћ Граду Мјесни одбор Гајрета у Мркоњик Граду приред ио je 2. септ. 1934. велики теферич са коњским и пјешачким тркама и другим приредбама. Теферич je одрж анЈЗдм и званвар ош и у сел у Бјелајцу. Успркос кишног времена, које je владало цијели дан, теферич je успио и у моралном и у материјалном погледу изнад сваког очекиваља. Н епрегледна маса народа од преко 3000 љ уди слегла се на бјелајачком пољу, коју с у приредбе задрж але на мјесту све до 8авршетка програма успркос пљусковима кише. Д угачки низови кола и велики аутобуе превозили су све д о подне на* род и з Мркоњвк Града и околних села, a било je доста посјете и из д ругвх срезова. У самој вароши готово нико није остао, него je све пошло на тсферич, јер je то прва приредба ове врсте у o b o u срезу у дугои низу годива. Б руто приход теферича изнио je око 3300'— Д ин. Учеснвцииа je једино квша помутила одлично расположеше на теферичу, a из даљ их крајева нноге епријечила да дођу. Ha 6 . септ. на Гајретов дан продаване су Гајретове значке, a у вече у ваједницн са овдашњии Соколскаи друш твои одржано je свјело са предавањен о значају 6. септ. за Гајрет и Соко. Бруто првход са сијела изнио je око 400*— Д ин Н остигнути успјеси теферича и прославе Гајретова дана даке још јачег потстрека у раду вриједнои новои одбору, na и у у тои раду желиио сваки успјех- Гајретов теферич у Кладњу H a рођендан Њ . Вис. П рестолонасљедника П етра 6 септеибра 1934 г. приређен je у Кладњ у Гајретов теферич са бирании програиои. Ha теферич су позвани гости и пријатељи Гајрета из мјеста, из Олова и окол- �нвх села. Иако je вријеме било јако неповољно и киша падала све до дана теферича, нпак je на овај тефервч дошао лијеп број грађана из Олова на челу са г. Јамаковикем, на чему им велика хвала. Многи сељацч из околних села како смо чули, спремали су се да дођу, али их je вријеие разбило. К ад смо то констатовали, хокемо да се в овдје захвалимо првређввачвма тгферича на труду, дарввачима јањадв, бнфеа, добровољ. прилога, те врвједнви таибурашвиа в коначно свви посјетвоцвиа теферича, којв све учинише да се овај теферич одржв. Са повјереникои поред осталих вајввше су се заузималв в у раду истаклв Есадага Машвћ в Мехага Kapak вз Кладња, те Фехимага Јамаковвк вз Олова, те твме в овај пута доказаше да вм je на срцу встваскв напредак Гајрета. Хвала um в жвввлв. Гајретов теферич у Врбањцима одржало je 8 јула 1934 вовјереништво Гајрета у enoразуму са мјесним одбором у Котор Варошу. Теф рич je отворен лијепим поздравнвм говором г. Х ф .'Х . Табаковвка, a предавање о Гајрету одржао je г. Суљага Салмхагвк из Бањалуке. Велвка заслуга око теферпча вде повјеренвку г. Хф. Мухарему ЈБеваковвћу, то гг. Ћамвлу Хасику, М уст 1 фи Ункику, Ш акир еф. Пликанвку в Хасибегу Спахику, хојв су купили' би*фе. Нарочито je у опоме био врцједан г. Хаоибег Спахвк, којв je сакупио 500 Динара, на чему му и оввм путем хвала. Ч вст првхсд тефервча взноси Д вн. 1.200’ј— Прослава Гајретова даиа у Сребреницн Дана 6 септембра т. г. прослављен je Гајретов дан у Сребренвцн на најсвечанвји начвн, у чему je учествовало в мјесно соколско друштво са цвјелвм грађанством. Ha вечер je првређено Гајретово свјело, коje je бвло тако посјекено да се одавно не памтв. Сијело су посјетвле најотменвје породвце, a п посјета вновјераца бвла je одлвчна. Моралнв в матервјалнв успјех, према данашњвм првлвкама, je одличан. Одбор се в оввм путем сввма посјетвоцвма као Гајретоввм првјатељвма најсрдачнвје захваљује. Proslava Gajretova dana u Graianici Ovaj Mjesni odbor priredio je proslavu Gajretova dana u nedjelju na 9. ov. шј. na slijed eći način: U 15 sali krenula je povorka građana u kojoj su u čestvo­ vala sva m jesna društva na čelu sa Sokolom i Vatro­ gasnom glazbom . Povorka je krenula ispred gradske vijećnice, Ke­ jom Vojvode Stepe, Kralja Petra u licom do u park pred Sreskim načele' vom . Za vrijem e povorke svirala je vatrogasna glazba i klicalo se N jegovu Veličanstvu Kralju i Nj. V is. Prestolonasljedniku Petru kao Starješini Sokola i Protektoru Gajreta. U parku prisutne je pozdravio potpredsjednik Mjesnog odbora g. Bešlagić Šefik učitelj i ukratko iz­ ložio značaj današnjeg Gajretovcg dana, uputivši po­ zdrav i čestitku Protektoru Gajreta, uz gromko klica­ nje svih prisutnih: Živio! Vatrogasna glazba intornirala je državnu Himnu. Poslije ovoga g. Bešlagić održao je predavanje o „Gajretu" koje su prisutni pomno sa­ slušali i predavača aplauzom nagradili. Poslije preda­ vanja nastala je vrtna zabava uz sviranje Vatrogasne glazb e sve do u noć. Za vrijem e Gajretova dana pro­ davane su po građu otkupne značke. Прослава Гајретова дана у Бос, Кобашу бвла je у слаједећем: 1) Дова у џамвјв; 2) Академија у основној школи, на којој je гиворио о Гајрету госп. Радован Максвмоввћ, управвтел, школе в члан одбора Гајретова; 3) Ha вече je бво спонтанв састанак првјатвљч в чланова Гајрета у чвтаонвцв, ва којој су сакупљени доброволлш првлози и распродаване значке Гајретова дава. Првлоге дароваше: Д вн. 120: Д р. Хамдија Браво, no Д вн. 100: Мустајбег Капетановић, Петар 'Беквћ, Рвзабег Алвбеговвћ и Р. Т урчаћ в свновв, no Дин. 50: Мвле Модић, Дамјан 'Вурвца, Радован Максвмоввћ, Бмвл Пешек в Мврко Васвљеввћ; no Д ин. 40: Вељко Васвљеввћ, no Двн. 30: Вељко Модвћ, Богдан Ђорђвћ Летфус, n. нар., no Д вн. 20: Х усејн Хуремоввћ, Фуад Одобашвћ, РТлвја СвипН, нареднвк и Илвја Смвљанвћ, Д вн. 10: Мехага Двздаревић. Гђа Л азара Марковића в г. Богдан Ђорђвћ далв су боље дарове за ову првредбу. Захвала Гајрету Салвх Танчвца, двпломврани мајстор кожарства у Ввсоком, доставво je Главном одбору слиједећу захвалу: „Оввх дана завршво сзм Д рж . кожарску школу са одлнчаим успјехом в сматрам за најсветвју дужвост, да се на прагу уласка у вовв жпвот в борбу за опста нак, на првом мјесту вајвскренвје захвалвм моме добротвору, којв мв je једвни омогућво похађање в завршавање школе. Д а нвје бвло Гајрета в његове племенитости, ja данас не бих завршво ову корвсну школу, помоћу које ћ у обезбједитв ееби првстојан в частан жввот, те да корвстви себи, народу п племенвтим вдејама мога велвкодушног добротвора. Нвкад нећу забораввти да je хљеб којп будем jeo, којп бучем својмм знојем в трудним радом вскупво, добрвм дијелом Гајретов дар. И зато се зчвјештавам, да ћ у уввјек в на сваком мјесту радвти на гаирењу Гајретове мнсли в Гајретоввх племенптвх иде a. Захваљујем управв u сввм дароваоцвма, квјв су мв до краја учења пружвлв бЈгату помоћ. Обећајем да ћу бвтв частан грађанвн, корвстан члан велвке 249 �народне заједнице и да ћ у се трудити свим сплама д а оправдам наде к >je ce полазку у мене као питомца „Гајрета". Poklon knjiga „Kratka uputa Islamske nauke** Cijeneći veliku važnost knjige »Kratka uputa islam ske nauke« od g . prof. Hafiz ef. Pandže, za vjer­ ski odgoj om ladine, članovi Mjesnog odbi ra Gajreta i Uprave G ajretove radionice nabavili su 40 komada istih i predali ih Vakufskom povjerenstvu u Trebinju, da ono podijeli knjige kao Gajretov poklon najsiroma­ šnijoj m uslim anskoj djeci u školama. Ovaj g e s t jako se dojmio trebinjskih muslim ana, jer se i o v o g puta vidjelo da Gajret u veliko vodi računa o vjerskom odgoju omladine. много пожвви ва добро Краља и Отаџбвне, a на понос и дику свих нуслнмана — Медар. Лукавац: Чланови и првјатељв Гајрета у Л ук<вцу окупљепи на годвшњој екушптшш мјесног одбора високо цајенећи Ваш рад за Гајрет поздрављају Вас — ГГретсједнпк ПашиИ, секретар Суљкановиб. К отор В а р о ш : С данашње оснивачке скушптине мјесног одбора хитамо да Вас поздраввмо као нагаег великог поборника — Претсједник ЉсваковиЛ. Б р ч к о : Са годншње скупштине ж енског мјесног одбора у Брчком поздрављамо претсједника Главног одбора в клпчеио живво — П ретсједница Буквица. К л а д а њ ! Са Гајретовог теферича у Кладњу радо Вас c e сјећају и поздрављају пријатељи и чланови Гајрета — Повјереник Jaxufi. У тем ељ ачи и добр. Г аЈр ета Najnoviji Gajretov utemeljaž Д а ce у в а ж н ! Gajretov oprobani prijatelj g. Hamid ef. Kajmaković, š e f Poreske uprave u Ž“pču, upisao je za Gaj^ retova utem eljitelja svoga sina Ismeta, uč. II. razr. Qsn. škole u Žepčii, poslavši Gajrc-tu 1 akciju P rivilegovan e agr. banke u vrijednosti 500'— Din. N e m ožem o a da ne istaknem o, da je i ^ . Hamid ef a isto tako i njegova supruga Subhije harnima Utem eljitelji G ajretovi, MjtCHH одбор из Дервенте моли да ce изнесе у двсту „Гајвет" сл а јед ећ е: У извјеттају са скупштине Главног одбора, и с с у т т е н л су делегатв овог мјесног мушког одбора: Сулејман Хоџић, трговац, те делегаткиња женског одбора гђа Елезоввћ, која je дошла у Сарајево, али pa, eto, upisaše i svoga jedinca! Ističem o ov o rado drugim a za primjer, a najmovi i^em n ašem u tem eljitelju kao i njegovim roditeljim tt^kličem o: Ž ivilil i® ^ 01?и^ ^ио на скупштини. Разни добровољни прило~ х Орман лдозначио ___ Из Љубушког: г. А л_џ еф. je сиоту од Д а н ' 100 - даровану' no гг. Всл.ка Мпхпћу и Вукомановићу, аутобусно предузеће из Стоца Из Стоца: г. Мустафа Ш арац. управник поште сагсуnuo за женскв мјеени одбор у Стоцу своту од Д . 150. И з Лукавца : Југ. Солвај творница д. д. одобрила je Гајрету своту од Д ин . 7.000'— И з Ђуковског: г. Перо Глишић вз Д . Вуковског дао je Гајрету прилог Д ин. 2 0 —; Т урбе: Фирма »Угар« поклонила je дрва Гајрету, K'ija су уновчена за 888 Д ин. И з БјелемиИа: Госп М Драче сакупио je Д . 146 50 И з Фоче: Муха;емага (Муша) Гранов из Фоче дао je прилог од Д ин. 100'— Из Какња: Г. Хасан Бакшић сакупио je на пиру г. Назифа Хусагвћч у Ваблвшту Д ин . 5 0 2 5 . Свнма диреватељима и сакупљачииа наша топла хвала. Б рзојави Поздравии брзојави претсједнику Главиог одбора Гајрета Јабланица: Окупљени данас на главпој скупштини поздрављамо свога дичног вођу са жељои да 250 Ради оболен>а нпјемогла приступитн скупштинв, дочим Исправи! У прошлом нашем броју a у чланку вО прпродној исхрави дојенчета" грешкои слагара изостала je једна ријеч без које.се квари прави смисао цијеле реченвце. У другом отсјеку, стр. 227, 13. редак одоздо, аопРад Р"1е’ и 'ш «'ш ie P 4 m ™ ка;чв«*е, D a молимо да ce ово уважи. Нове књ п ге Просветни буквар за аналфабете Ових дана взашло je вз штампе ocuo вздање П росветиног буквара за одрасле неписмене. Ове врло корисне и практичне књиге штампано je до сада 340 хиљ ада примјерака. Т у висину накладе није ни при блвжно достигла ни једна књига код нас. Просветин буквар и својои садржаном и својом цијеном заузима □рво ијесто међу свви слвчнви публвкацвјаиа. Он одлвчно успијева д а на врло много мјеста в у врло много случајева задовол,и потребу доброг, првкладног в јефтвног буквара. Многе културно-иросвјетне установе, војне једанице, основне школе, разни течајеви в приватне особе користе ce овои одличном књигом. Сваке године прода П росвјета више десетина хиљада овога свога буквара no свим крајеввма наше Краље* ввне. Буквар je најтоплвје препоручен од Минвстарства просвјете в Мвнастарства војске и морнарвце. Ц ијена буквару je 2 динара, a може ce добитв код Главног одбора П росвјете у Сарајеву у cbj- ko доба в у свим количинама. ��NACIONALNA I UNIVERZITETSKA BIBLIOTEKA BIH A sb 55/1934 008 4 0 3 9 4 5 2 ,1 .3 -6 ,1 1 ' � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama Description An account of the resource Glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama (1907-1914; 1921-1922; 1924-1941) Vlasnik Glasila je Društvo Gajret. Urednik je bio Osman Gjikić. Urednici se mijenjaju tokom godina. Od br. 4 (1912) Murad Sarić; od br. 5/6 (1912) Avdo Sumbul; od br. 1 (1921) Šukrija Kurtović od br. 1 (1924) A. Hifzi Bjelevac; od br. 15 (1924) Hamid Kukić; od br. 21 (1927) Hamzo Humo; od br. 4 (1931) Hamid Kukić. U početku je izlazio jednom mjesečno (5. dan svakog mjeseca). Nije izlazio 1915-1920. i 1923. godine. Časopis je naizmjenično štampan ćirilicom, latinicom i na turskom jeziku (arebicom). Podnaslov se također mijenja. Od 1911. List za društvene poslove i za narodno prosvećivanje; od 1921. Organ Društva "Gajret". Kulturno-beletristički časopis; od 1922. Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1924. Glasilo Gajret, kasnije List Gajreta, društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1933. Glasnik kulturno prosvetnog društva "Gajreta". Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : [Društvo Gajret], 1907-1941 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1907-1941 Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 32 cm Language A language of the resource bosanski, srpski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Subject The topic of the resource društvo, kultura Creator An entity primarily responsible for making the resource vlasnik Društvo Gajret Drugi autori Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana Source A related resource from which the described resource is derived NUB BiH Type The nature or genre of the resource časopis NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID <a href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/27065862">27065862</a> Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama 1934 Description An account of the resource Br. 1; 3-6; 11 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1934 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 27065862 IIIF Item Metadata UUID 773ebbe5-6906-4ec3-8f46-03a81f5b89b7 https://kolekcije.nub.ba/files/original/4410be41f7d30f1afda5c4800e4a504a.pdf 75d665a524faff330996e996b47d17ad PDF Text Text г ' - i ГЛАСНИК КУЛТУРНО ПРОСВЕТНОГ ДРУШТВА ГАЈРЕТД ХаФиз Мухамед Папџа- Ha велике дане Курбаи-бајрама X . М. П Тешко стан>а бивших мзлих земљопосједннка Дапл. arp. SI. Фазлагпћ, Горажде; Прсхтичан воћар Ј. Прица: Кућна индустрија код муслимана Вехбпја Ипамовић — В1остар: Задругарство у Данској ПроФ Хамдија Капиџић: Искоришћавање шума у доба Алипаше Ризванбеговића у Херцеговнн Примјер за углед Г Д ЈР Е Т О В Г Л А С Н И К : Акција за подизање Гајретова цома — Чланови Гајрегове Лиге хиљаде — Гајретови мевлуди1* шерифи — Гајретова популарна предавања — Из Гајретове организације — Рад за Гајрет у Љ убуш ком — Разни добровољни прилози — Бајрамски прилози Гајрету — Прилози из Јањ е — Племенита геста једног интелектуалца — Добровољни прилози из Брчког М АРТ С А Р А ЈЕВ О 1935 БРОЈ 3 Нздаје Главни одбор Гајрета у Сарајеву Главни и одговорни уредник: ХАМИД КУКИЋ ј М ш �У / Гајрет, лист другатва Г а јр ета И8ла8и св ако г 1. у мјесецу, a цијен а м у je ea н аш у О таџбину 60 д и н а р ан аг о д и н у , a ea све остал е 8вмл>е преко гр ан и ц е 120 д инар а. Ђ ац и Г а јр етови питомци добивају лист у пол а цијене код Г л а в н о г О дбора или код у п р а в а Г ајр ет о в и х кон впкта. В ласник другатво „Г а јр е т “ — О дговорни у редн и к: Х амид К у к и ћ . — З а ничку ш там парију одговара директор А бдурахм ан М еш ић. И слам ску дио- �ГОД. XVI ГАЈРЕТ БРОЈ 3 С арајево, 1 М арта 1035 Хафиз Мухамед Панџа Ha велике д а н е К урбан -бајр ам а Пред непуних тринаест и no вјекова, десетв године no Х иџрету, Велпки Бож ији П осланик обавио je ys ове велике дане свој задњи опрош тајни хаџ у Мека — хвџ-џетулв еда’. T aj хаџ био je велико дјело Великог У читељ а човјечанства и н ајвећег човјека, окруњ ено дотада нечувеним иневиђеним успјехом, Д вадесет и -три године су прош ле до то г велпког дан а откада^је-Т)^ почео у Меки, огревлој у опачини, незнањ у и идолотрији да проповиједа и учи истине великог Божјегч правца, кога Свемогући Господар васионе назва Ислам. Од хзвог п о сл а н стваје Ресулуллах у свом родном граду провео тринаест година, неуморно радећи и подносећи највеће ж ртве sa срећу и спас читавог човјечанства. Мекански муш рићи су бјеснили и хуш кали разуларену дјечурлију и олош са улице дазл остављ ају Б ож јег П осланика и Њ е го в у другове, подузимали су све м огуће мјере д а осујете ово велико дјело, Али Ов се није дао смести. И ако je за читаво вријеме нечувених прегарањ а и ж ртава у Меки број ЕБегових присташ а изнагаао једва неколико десетина, ипак Он није клонуо. Он je вјеровао да ћ е жртве, поднесенб s a срећу човјечанетва уроднти обилним плодом, јер je то неумитни вакон Господара васионе, да побјефује онај, који неустраш иво ступа стазам а истине и напретка. И кад су злостављ ањ а обе8умљоних меканских м уш ри ћа преврш ила сваку мјеру, Он са својим друговима н ап у ш та Меку, то легло покварености, злобе и 8аосталости, д а се након осам година у њ у поврати као славом овјенчани побједник, који je ж ртвама Својим побиједио охоле и у 8лу огре8ле меканске мушриће, тв безумне пионире невал.алства, eaoстнлости и покварености. Доласком у Медину, сјеме којв je Б ож ији Посланик прије три н ает година почео сијати у Меки, почело je давати обилног рода. Али и у Медини je до коначне побједе требало издрж ати теш ку и м учву борбу са много ж ртава, али са виш е сигурности у успјех. Свјетло И стине je продирало и у нај8абитније кутеве 'А рапског полуотока, и десете године no Х иџрету чптав овај крај свијета био je обасјан свјетлом И стине, Ислам се дубоко увријеж ио у срца свих становника полуотока. И вврш ило се велико чудо асторије и „Сироче ш е к а н с к о ^ ^ в а ' двадесет и три године Ceoje неустраш иве борбе и јуначких ж ртава постало je побједншсом. Али ту му побједу није прибавила нпкаква царска власт нити велике добро оборужане и опремљене армије. Он се борио сигурнијим и јачим оружјем, које копачно мора трајн у побједу и8војевати. Борио се снагом Свога Великог духа, да побиједи разум слијепо опонашање, да н ау ка и писменост потисну незнањ е и сиромарштво духа, да милоср^е завлада срцима људским и да се љ убав у њих улије, д а братство вавлада међу људима, a обитељ постане извор друш твене сређености и благостањ а 8аједнице. Д есете године no Х иџрету Алејхиселам се уп ути о из Медине у Меку да ивврши свој вадњи и опросни хаџ. Овом великом ходочаш ћу присуствовало je преко стотин у двадесет хиљ ада муслимана, ирекал>евих поборника sa побједу добра над злим, свјетла н ад тмином. И Ресулул-лах, који je прије двадесет и тр и године на т л у меканском почео љ удим а т у мачити вјечне И сти не вел и ко г Б о ж јег п р ав ц а И слам а и наилавио на највећи отпор, могао je у двадесет трећој години сво га по сланства видјети велике успјехе С вога р ад а и Својих надчовјечанских ж р т а в а . H a Арефатском брду се прелило читаво непрегледно море љ удства, које се т у са свих стран а А рабије искупило, доведено т у не салом, него И 8 љубави да 41 �мавифестује велику идеју: служ ити равумом, могло довести до гриједа и срамоте. Ако вам науком и радом, умно и тјелесно Г осподару се ивневјере в не буду вш виле крепосним свјетова и цијелом човјечавству, д а доЈје до животом, ка8вите их, a ако се пр о ђу вевасвоје потпуве ововемне и прекогробне среће љалетва, хравите их и одијевајте и бривите се sa потребе њихове. Са ж евам а лијепо пои спасења. Пред ово велико мнош тво храбрвх по- сту п ајте, јер су ове ваш е помоћвице и ви борвика И стине и Свјетла, које му je дјетињ - их увимате као дар Б ож ји. Љ у д и , схватите ски одано и послуш но, и ступ а са благим ове моје ријечи и будите равумви. J a сам смвјешком Велики Учитељ, д а их no вадњ и вам све објасвио и оотавио сам взм ово чега п у т на овако велвком ск у п у поучи и ивложи се вм ате строго држ ати. О ставио сам вам им темел»не истине вјере, коју ћ е они касви је ово ш то вам je вајјасвије, a то с у Б о ж ја ш аром свијета пронојети. У овом Свом вна- књ ига и дјела Њ его в а П ославика, Љ у д и , чу јте чајном говору на опросном х а џ у А лејхиселам ове моје ријечи и схватите их. З в а јт е да je сваки муслимав брат муслим аву и да су сви je ракао: „ 0 л>уди, п ослуш ајте ријечи моје, јер не муслимави браћа. Ч о вјек у je до п у ш тев о д а 8нам, можда се виш е никада вакон ове године од свог брата увме само ово ш то му бу д е од нећемо срести на овом м јесту! Љ у д и , вабра- срца и драге воље давао. Не ч и ви те себи њено вам je да међусобво крв прољ евате и васиљ а. 0 Б ож е, јесам ли саопш тио и објавио д а ту|>и иметак и готови ну једете. И сто тако С воју ду ж в о ст? Б ож е, буди ми свједов да вам je вабрањ ево да н ар у ш ав ат е св ети њ у о- сам взврш и о повјереву Ми 8адаћ у “ ! Ово je био вадњ и говор и п ослави ца са вог дан а и овог м јесеца мира и спокојства. З аи ста ћете се сусрести са ваш им Г осп ода- опросвог хаџа, у п у ћ е в а сљ едбевицима И сл арем и Он ће вас п и тати ea ваш а дјела, a ja ма свих б уд ући х покољења и б у д у ћ и х вјесам вам, ето, сдо објаснио. К о има код себе кова. И т а посл ави ц а je у п у ћ е в а в а велике какав ам анет н а чув ањ у, нека г а преда и по- д а в е К урбан -бајрам а, када бајрамске ж р тв еврати његовом в л асн и ку, a све л ихварске к у р б а в и треба да вам претставе ввачај в а ш е г кам ате су изгубљ ене и опрош тен е. П ри п ад а ислам ског ж ртвовањ а. К ако ови к у р б а в и тревам само гл ав н и ц а ваш ег иметка. Н е чи ните бају д а у велике бајрамске даве довесу м еђу насиљ а и не д оп усти те да вам се насил»е све ч л ав о в е ваједвице, n a и вајсиром апш ије учини! вадовољ ство и весел«е, гдје ke тјел есв о окријепљ еви и душ евво се окријепити, тако исто 0 љ уди, сотона je у очајаљ у и ивгубио je н ад у да k e икад виш е на овом т л у бити тр е б а д а и в аш е ж ртве кроз го д и в у бу д у обож аван, али се може десити д а му се б у д у толи ке д а довесу опкем добру ваједвиц е п у покоравали гдје на другом м јесту, n a он се в е користи, n a да се у овим давим а ваједзадовол>ава са неваљ алим дјелпма ваш им. Ч у - в о ц а, a с њом и сваки поједпвац — осјете вајте г а се, је р н асрће н а в је р у в а ш у ! Љ у д и , сретвим и вадовољниш, да осјете радост ових одгађањ е светих мјесеци, д а би тако могли велики х д ав а. беспрекидно д а п рол ијевате в а ш у бр ат ск у Размотримо чем у в а с учи в а ш Великв крв, je теш ко невјерство. С а овим сп у т а исти- У чи тел, и повуцим о п оуку ив то га. М услине ск реку невјернпци, воји у неко доба го- ман мора ш ти ти ти ж ивот и им етак ближ њ ег дине неке ствари чине допуш тен им , д ок их св о га као и свој вл асти ти . М ора у ваједвиц и у др уго доба в абрањ ују, д а би тако ивјед- створи ти п у н о повјерењ е и кл о ви ти се искон ач ил и ово доба х аџ а у којем Б о г вабрањ ујо ш р и к ав ањ а љ уди. З а т о се кајиш арске кам ате н ека дјела, n a тако себи д о п у ш тају оно ш то и добит см атрају као в ајв ек и злоч ив, јер у Б о г вабрањ ује, a вабрањ ују оно ш то им Б о г б и јају привредви разви так . H a једвој страви до п у ш та, a вријеме се окреке и те ч е исто се ст в а р а сиротињ а и про л етар и јат, a н а друонако како je текло кад je Б о г стварао небо гој теш ко богатство . Н а с т а ју те ш ке др у ш твеи земл>у. не тр8ави це и в ест аје бр атске љ убави м еђу 0 л.уди, ви према ваш им ж енам а имадете љ удима. М услиман je ду ж ан д а ивдрж и те ш в у дуж ности, које морате најсавјесније исп уњ а- бор б у са сотовом , да не подлегне и ск у ш ењ у вати , a и оне исто тако им ају прем а вама њ его в у , д а обувда ст р аст и по х о ту своју. ду ж н ости , које морају вајсавјесн и је и сп у њ а - T a j сотон а се много п у т а јављ а у р аввии вати . Ж ен е су д уж в е д а ч у в ају ч и сто ћ у ва- облицнма, n a no који п у т и у облику какБОг ш е брачве постеље и да je вичим не поври- п р и в и д в о г п ријатељ а. М услиман у р аду мора једе, ш то би код вас могло иваввати вегодо- бити в еу м о р ав , јер котачи в ап р ет к а не см ију вањ е, a дуж н е оу да ниш та не чине ш то би н и sa један час вастати . Све неуспјехо у жи- 42 �воту. и раду има приписати само себи, a И слама ивградили су на овој груди, коју су правни ивговор да je њ егову неусијеху крив и8над свега л>убили, једву лијепу културу и неко други, или s a своје неуспјехе окривља- цивилизацију, с којом се можемо поносити и вати вријеме, то je највећа лудост. Алејхи- уж ивати плодове свога рада. Али ми потомци селам нас учи да je ж ена темељ породице и смо ваостали ива њих. Заборавили смо на друш тва и да њ у као мајку и одгојитељ ицу одредбе и прописе Ислама и пустили смо да требамо нарочито пабити и њ ена права ш ти- нас котач времева прегази и да заостанемо, тити и чувати, али и ж ена се мора спремити ива других. Н ропуш тено треба надокнадити., за тај свој високи повив; морају je ресити У овим данима ж ртава треба да се надахнемо, крјепосне врлине и као мајку и као помоћ- оним великим идејама напретка и да доприниц у свога д руга. Ж ен а je велики аманет несемо сви скупа оне ж ртве, које je доприБож ји, који треба помно па8ити. Д руш тво носио и чинио и Велики Учитељ наш. Треje ослонац и потпора сваког појединца, вато бамо бити неуморни, требамо ваборавити на. нам Алејхиселам овако ј&ко наглаш ава потре- личне трзавице, требамо ру ку под р уку братбу братства и сарадњи, која ће сва бити упу- ски поћи у сусрет љепшој и сретнијој будућ,ности. To од нас траж и наш а вјера, то од ћена у правпу ме^усобног помагања. нас траж и и нац ија и наш а лијепа домовина, У овим великим данима К урбан-бајрама равмислимо ш то нам je дуж ност као мусли- то траж и славна успомена наш их великих манима чинитити. Повратимо се у историју отаца. Стиснимо брат брату десницу, цадни? и погледајмо хада je муслиманска 8аједница мо један другом у братски вагрљај и срдачно вапредовала и под којим увјетима, a када je ускли кним о: И ди-адха мубарек олсун —• нека пропадала и 8ашто. Видјећемо да се je н а- су сретни велики дани ж ртава, нека нам попредовало само онда када су. се строго И 8 - служе као путокав у боље дане и sa изградњ у врш авале одредбе в 'прописи великог Б ож јег сретнијег и јачег потомства. правца. Дједови наш и као дббри сљедбеници Н. М. Р. ; ;Г V- - I. / I Tf ško stanje b ivših m eiih zem ljop osjed n ik a Bivši mali zemljoposjednici se danas nalaze u davalo se posuđe, namještaj i .drugi predmeti koji su vrlo teškom i bijednom stanju- To je elemenat koji čuvani kao naročiti amanet starih. Trebalo je zatomiti se proletarizovao i iz dana u dan regrutuje se od njega glad, a obraz i stari ponos nije dopustio da se po­ sve veći broj prosjaka. Nakon riješenja kmetovskog pita­ kuca makar na čija vrata. Trpilo se i trpilo.- ‘ nja u Bosni i Hercegovini ovim bivšim malim zemljopo­ Ali ova teška privredna kriza je do kraja po­ sjednicima je isplaćena zakonom određena otšteta, koja goršala položaj bivših malih, a mnogih i većih ze­ mljoposjednika. Zaraditi se više nije moglo, po kući je inače bila malena, pa je kod 90% ovih zemljoposjed­ nika jedva mogla podmiriti dugove, jer se četiri-pet go­ se obralo što je bilo i nije se više imalo šta prodati. dina živilo bez prihoda sa zemlje i zaduživalo, i ako Djeca su i gladna i gola, hoće hljeba. Teška srca, je isplaćivana neka renta na račun haka. Pa i oni utučen i ubijen, sa pogaženim ponosom ljudskog dos­ zemljoposjednici koji su imali i veća kmetska imanja tojanstva, koga je ovaj valjani čovjek nadasve cije­ su u vrlo teškom stanju, jer im je renta isplaćena u nio, pred užasnom aveti glada pružio je ruku da agrarnim obveznicama, koje su u nevolji morali u traži milostinju, jer djeca hoće hljeba. A kad se dbbescijenje prodati, da od danas do sutra sa svojom đe u ovakav položaj, onda padaju moralne vrednote u prah i pepeo, ponosa nestaje i gubi se. Treba zać! porodicom prožive. U doba privredne konjukture ovaj se svijet ipak o našim kasabama pa vidjeti svu bijedu tog dobrog proturao. Radio je i tražio kakvog bilo posla da ne­ svijeta i diviti se njegovom strpljenju, njegovoj vjeri što zaradi i tako prehrani svoju porodicu. Od prirode u bolje. Treba gledati kako uznemireni pruži ruku na štedljiv on je nastojao da se štednjom i radom održi milostinju. 1 ovo je postao problem i tp velik i te­ svodeći svoje potrebe na nevjerojatni minimum. Po žak, jer nije više desetine i stotine ovakih, koji su neki je uspio da podigne kakvu malu trgovinu ili nekad bili najbolji i najsolidniji građani, snaga nacije', dobije kakvo zasposlenje, ali većina ih je bez kapi­ njihov se broj penje na hiljade. Pogledajte samo bi­ tala slabo prolazilo i kraj s krajem se nije mogao jednu sliku pratilaca dženaze malo bogatijeg- musli­ sastavljati. Počelo se dirati i u ono što se kroz ge­ mana u Sarajevu ili u kojoj kasabi. Prepoznajete me­ neracije u starim i štedljivim kućama sabiralo, pro­ đu ovima koji su pošli, ispraćuiući dženazu do gro­ 43 �blja da dobiju koji dinar, ljude koji su do jučer bili privredno aktivan elemenat. Zure preda se, stide se tvoga pogleda, ali nužda zakon mijenja. Ovaj dio našeg elementa, koji je naj'conslruktivniji dio nacije u svakom pravcu, treba spašavati. To je državna i nacionalna potreba da se ovaj zdra­ vi elemenat spasi i da se privredno osposobi, jer je u sebi zadržao sve stvaralačke sposobnosti, koje mo­ gu poslužiti u najboljoj mjeri interesima države i na­ cije. Treba mu dati mogućnosti za njegovu ekonom­ sku obnovu. Zakon o beglućkim zemljama u Bosni i Hercegovini od 3 ХИ 1928 predvidio je da se onim bivšim zemljoposjednicima, koji su ostali bez sredstava za život, ima dodijeliti erarno zemljište. Član 20, ovog zakona glasi: Onim bivšim zemljoposjednicima koji su usljed agrarne reforme izgubili svoju zemlju, a nemaju druge samostalne egzistencije niti zemljišne površine, predviđene u čl. 28 zakona o bivšim kmetovskim selištima i stečenim beglucima, dužna je dr­ žava u skladu sa naredbom u unutarnjoj kolonizaciji u Bosni I Hercegovini od raspoloživog erarnog ze­ mljišta dati površinu koja ne dostaje do minimuma predviđenog u čl. 28 pomenutog zakona. Ovo pravo pripada samo onim bivšim zemljavlasnicima, koji se obvezao da će primljenu zemjj'u. u vlastitoj režiji t. j. sami obrađivati i t. d. U čl. 21 se kaže: Za/ptistupa^ nje po ovom zakonu nadležni su лцзгуој molbi sreski poglavari Jcao agrarni delegati, a u drugoj i zad­ njoj mclbi Agrarna direkcija u Sarajevu, čija su riješenja izvršna. Ako koja od 'parbenih stranaka misli da je s riješenjem Agrarne direkcije u Sarajevu povrijeđen koji pozitivni zakonski propis, pristoji joj u tom pogledu pravo tužbe na upravni sud u Sarajevu. Ova tužba ne sistira izvršenje napadnutog riješenja. Dokle, ovim zakonskim poropisima pruža se mogućnost da se ovoj velikoj socijalnoj potrebi izađe u susret i da se obezbijedi egzistencija bivših zemljopo­ sjednika, koji su pali na prosjački štap. Do sada se u ovom pravcu nije ništa učinilo i ako je zakonodavac predvidio način obezbijeđenja ove sirotinje. U držav­ nom i narodnom interesu bi se moralo hitno pristupiti rješavanju ovog teškog socijalnog pifanja, koje teško pritišće naše društvo. Morala bi se provesti planska organizaja obezbjeđivanja ove zemljoposjedničke siro­ tinje potrebnom erarskom zemljom i omogućiti joj kakvu takvu egzistenciju. Ove sirotinje imamo na području čitave Bosne i Hercegovine, pa bi trebala jedna jaka organizacija koja će ovo privredno soci­ jalno pitanje uzeti najozbiljnije u pretres i ispitati sve mogućnosti i načine kako bi se ono moglo naj­ povoljnije riješiti za opšte državne i narodne interese. Gajret ima svoju veliku i razgranjenu oiganizaciju, a u svom programu je sebi stavio zadatak, da radi na ekonomskom podizanju muslimanskog dijela našeg naroda. Gajretove jedinice bi u ovom slučaju mogle lako pristupiti ispitivanju svih pojedinih slučajeva kao i stavljanju raznih sugestija, koje bi mogle poslužiti što povoljnijem riješenju ovog pitanja. Ovom prilikom je ukratko^nabačena potreba što hitnijeg rješavanja ovog pitanja, a drugi put ćemo se opširnije na ovo pitanje osvrnuti. Bilo bi poželjno da svi naši javni radnici, koji su u stalnom dodiru sa narodom, o ovom povedu ozbiljno računa i sa svoje strane doprinesu da se ovo pitanje što prije pokrene sa mrtve tačke. Dipl. agr. M. Fazlagić, Goražde P ra k tiča n v o ć a r O k a lc m le n ju Voćke gajimo u glavnom radi njihovog roda, koji u ljudskoj prehrani zauzima važno mjesto. Prva i stara matična stabla našega domaćeg plemenitog voća u svim krajevima bila su mahom divlja, Sitnog neuglednog i za jelo manje vrijednog ploda. Nalazimo ih i danas posvuda. Tu i tamo izbiju sama, iz sje­ mena, pojedina stabla, koja daju i ako neokalemljena ipak plod dovoljno krupan i ponešto sočan, pa ih za razliku od divljih i pitomih (plemenitih) zovemo samoniklicama. Primjećujemo da neke strane lokalne i udoma­ ćene sorte nestaju, pregazi ih vrijeme, ukus i potražnja potrošača. Svojstva im se sama vjerno ne mogahu da prenose slučajem i sjemenom, a kalemljenje je bio jedini način, da do danas očuvamo i ove stare sorte, a ono nam omogućuje da uvedemo i nove. 44 Davno je od kada je izumljena ta vještina, ništa manje od 2500 godina i tako mijenjamo i preobrazujemo divlju prirodu, skrećemo je na staze napretka i savršenstva. To je pobjeda znanosti, uspjeh umjet­ nosti. Ova se operacija sastoji u prenosu jednoga ži­ voga dijela biljke (kalemljenje grančice ili kalema) na drugi živi dio (podlogu), da se sa njim sraste, da ga nosi i hrani. Podloga je većinom potpunoma razvijena jedno ili višegodišnja ožiljena mladica, grm ili stablo, te može da samostalno vuče iz zemlje hranu i dodaje je kalemu. Može biti i dio mladice grane ili korijena t. zv. ključić (reznica) sa svojstvom samostalnog raz­ vijanja svojih žila: kod loze, dunje, ribizla i dr. Kalem-grančica prosto rečeno kalem, mora sobom no­ siti makar jedan razvijen pup u dobrom stanju. Isti �nosi sobom sva tipična svojstva svoje sorte, što se tom operacijom nimalo ne preinačuje. Bez kalemljenja naši voćnjaci ne bi imali tako bogat izbor voća u svakoj sezoni, a vinogradi bi bili uništeni i pusti od filoksere, ne bi se mogli ni obnoviti. Na svaki način podloga treba da bude dovoljno debela, da se na nju može da kalemi. Slaba podloga daje i kržljavo stablo. Kalemgrančica treba da je odrezana sa matičnih stabala, garantirano identičnih sorata, rodnih, razvije nih i zdravih, pa i sama nasljeđuje zdravlje, čvrstinu Uslovi p r i m a n j a p r i k a le m lj e n j u i otpornost prema bolestima i štetočinama. Svaki kalemar mora da ima laku, izvježbanu i Vrijeme kad se kalemi. U principu kalemljenje je ii spretnu ruku. To je osobito važno, ali ima još i dru­ proljeće, čim počne strujanje mezge, a u jesen kad gih uslova, koja ukupno sačinjavaju pravila: srodnost ovo strujanje bude umjerenije. Ljeti kad je strujanje između vrsta bujnog kalema i podloge, jačina struja­ prebujno, ne kalemi se. 1 podloga i kalemgrančica nja mezge (sokova), sljubljivanje-srašćivanje, vrijeme i treba da su podjednako mezgrovite. Rana, koja je temperatura. — kalemljenjem nastala, prije će zacijeliti i srašćenje je Srodnost između vrsta. Prirodni zakoni i odnošaj čvršće. Kalemimo od mjeseca marta do septembra. srodnosti nisu nam mnogo poznati. Stvarnost je tu, Zrak treba da je miran bez suhih i vrućih vjetrova, ali teoriju u tome pogledu nemamo. Prihvatili smo više umjereno toplo, nego kišovito ili hladno. Zimi, to: da zakoni srodnosti imadu neku uzajamnost sa za snijegova i mrazova, u mjesecu januaru do marta prirodnim familijama. Kalem i podloga, dakle, moraju kalemljenje' je moguće u zagrijanim prostorijama ili pripadati istoj botaničkoj familiji. Breskva, kajsija, staklenicima. trešnja, šljiva, jabuka, kruška, dunja, oskoruša, muš­ K a l e m a r a v a l a t 1 p r ib o r mula, te malina su iste familije: rozasea. Ne 'treba razumjeti opet, da se sve vrste iste familije dadu među Svaki voćar treba da ima: voćarske makaze, sobom kalemiti. Isto tako nemamo načina da protu­ kresaći i kaiemarski nož, te pilu (testericu). Ovo sve mačimo onu naklonost i protfvnbst pri međusobnoga -može da nabavi za 100-120’— din. kalemljenju raznih vrsta voća iz iste familije. Neke Makaze treba da su u dobrom stanju i uvjek vrste se mogu kalemiti na izvjesnu podlogu, dok o- uljem podmazanje, oštre i da se uredno zatvaraju. bratno, kalemljenje iste podloge na matično drvo nje­ Makaze kao i ostali voćarski alat najbolje su od nog kalema biva nesigurno ili nemoguće. Kruška irme S Kunde i Sin, Dresden. uspijeva na dunji, mušmula, oskoruša i dunja na bi­ Voćarskih kresaćih noževa ima različitih, a isti jelom glogu, trešnja na magrivi (srerjsli), dok! тр ka­ moraju uvijek biti oštri, da rez bude gladak. lemljenje u obratnoj ulozi biće nesigurno. Kaiemarski nož mora se osobito držati čist, te Bujnost. Važno je pri kalemljenju da su kalemi ga upotrebljavati jedino za kalemljenje. Mora biti i podloge približne bujnosti, te da im vegetacija počne oštar kao nož za brijanje. u isto vrijeme: ako je to nemoguće, to je svakako Pila (testerica) mora biti oštra, čista, ne smije bolje da je kalem-grančica nešto kasnije tjerajuća od se trpiti da zarđa. Zubovi na listu moraju biti raz­ podloge. maknuti. Rana iza pile je gruba, pa se mora zagladiti Radi brže i veće rodnosti bolje je'opet da je kresačem ili drugim kojim nožem, te zamazati. kalem bujnijeg rasta od podloge, umjerenim dodava­ Povez. Pri kalemljenju služimo se vezom, kao: njem mezgre iz njene podloge, okalemljeni (opleme­ rafijom (likom), te uzicom od pamuka i vune. Vosak. Da rane ne budu izložene vjetru, kiši, te njeni) dio na račun suvišeg razvića u drvo nasadi što više plodnih grančica i prije dospije na rod. Pri­ suncu i dr. nepogodama i da iste što prije zarastu, mjer: kruške na dunju, jabuke na dusenu. Vrste ili treba ih zamazati kalemarskim voskom. Ovaj vosak sorte osrednjeg rasta Iako se prime na podloge umje­ može se kupiti, ali je skup, pa ga može i bez veli­ kog troška da napravi Iako svaki voćar. Za pravljenje rene bujnosti. Na slaboj podlozi kalemljena neka delikatna žitkog kalemarskog voska potrebno je: omoričke ili vrsta ili sorta daje kržljavo stablo. Obratno tako jelove smole, nešto pčelijeg voska, loja ili zejtina, te će se dogoditi, kad se uzkalemi na jako bujnu pod­ malo prosijanog pepela, a kad je sve gotovo i vosak logu. Kalem nema snage da primi sav sok, koji mu skuhan, procijeđen i ohlađen, primiješa se alkohol prilazi. Nastaje poremećaj u ravnoteži cirkulacije mezgre, (špiritus). Praveći sam vosak, voćar će se u tome divlja podloga prevlađuje, a okalemljeni dio slabi, dobro ispraksirati. kržlja i najposlije propadne. N a jv až n iji n a č i n i k a l e m l j e n j a Bujnost se dade uravnotežiti dvostrukim kalem­ I Kalemljenje na spavajući pup (okuliranje ili oljenjem, odnosno međukalemljenjem. Najprije se kalemi podloga sa sortom umjerene čenje). To je najjednostavniji i najsigurniji način ka­ bujnosti, a onda kasnije na istu, onu sortu koju že­ lemljenja, podloga pri tome biva najmanje ozlijeđena. Upotrebljuje se kao glavno kalemljenje u rasadnicima. limo da imamo. 45 �Treba dakle gledati podlogu i prema stečenom iskustvu na nju kalemiti. Kalemgrančice imaju da budu jednogodišnje drvo, zdravo, osrednje debljine i svijetle boje, okca razvijena. Najbolja su ona iz sre­ dine grančice. Pupovi moraju biti posve zatvoreni, pa se onda beru sa matičnih stabala i prije nego počnu kretati sokovi i zatrape se u hladan i suh podrum ili zasjenito mjesto, prema zidu. Kalemiti treba kada u podlozi počnu kretati sokovi. Kalem treba da bude postavljen na podlogu kao jedno, potrebno je da bude potpunoma sljubljena kora u koru. Kalemgrančica ne treba da bude dugačka, do­ voljno je 2-3 pupa. Rane treba dobro zamazati voskom 1 osigurati ih od loših učinaka zraka i kiše. Kalemi se obično za visoko stablašce 180 cm.2 m. visine. Rana koja je napravljena pilom, zagladi se nožem. Procjep se čini oštrim domaćim nožem, koji mora biti čist. Paziti i ne previše procijepiti. 0 vaj procijep drži se komadićem zašiljenog drveta i u nj umetne pripremljeni kalem. Vezanje po kalemljenju u procijep nije obligatno. Slika 5. prikazuje ovaj način P rip re m a p o d lo g e kalemljenja. Do 10 cm. iznad vrata podloge moraju se sve III Kalemljenje pod koru. To je najlakši način, mladice glatko izrezati, da^nav ne bi pri kalemljenju a prakticira se u kruni i na debljim granama visokih smetale. U jakoj zemlji je i previše bujan rastTTttla^ stablašica. Kora podloge razreže se uzduž i u otvor diče su duge, vitke i povijetie, po zernlji pale i sme­ stavi zarezah kalem. Zamota se rafijom i zamaže taju, zato ih treba izdignuti i zajedno svezati vezom voskom. Slika б. ražene slame ili čim drugim. Jedino ova vrsta ima manu da ovako primljen Kako se odreže pup. To je vrlo lak posao, ali kalem bez čvrste potpore lako biva vjetrom ili ptica­ imade više načina, slika 1, 2 i 3 uputiće svakoga, ma očehnut, pa tada moramo osigurati kalem prive­ koji nije imao prilike da pohađa voćarsko-kalemarski zanom grančicom. Slika 7. Ovo je korisno i kod tečaj ili inače da vidi gdje taj način kalemljenja. U ostalih načina kalemljenja. glavnom kalem-grančica mora da bude vitka, dok IV Kalemljenje na kozju nogu. Ovaj način ka­ ispod pupa smije da bude nešto malo drvenasta. lemljenja vrlo je praktičan, bolji je od kalemljenja u Okuliranje. Na podlozi se napravi nježan zarez procijep, jer se njime ne mrcvari podloga. Samo je u formi slova T i u isti se, otvorivši predhodno koru, potrebna spretna ruka i vježba. U podlozi se jedno­ uturi izrezani pup i zaveže rafijom. 7-8. dana iza ka­ stavno napravi nožem rez u formi žljebića. Kalem lemljenja možemo se uvjeriti da Ii se je primilo, ako valja isto da je tako dug i debeo, da odgovara du­ dodirom prsta spane peteljka lista, koja je služila kao bini žljebića i da se potpuno sklopi, a pri tome da Tučica pri metanju pupa. Ako ne opane, znači da ka­ kora tijesno dođe uz koru. Iza toga se okalemljeno lemljenje nije uspjelo i treba ga ponoviti. Poslije, ako mjesto zaveže i zamaže voskom. Slika 8. se ureže rafija, mi joj gornji i donji kraj prerežemo, V Prosto spajanje. Upotrebljuje se na tanjim dok dio ispod samoga pupa ostavljamo. U zimi iznad podlogama. Oba reza kalema i podloge moraju biti okalemljenog pupoljka (oplemenjenog mjesta) 10-12 jednako dugi; što je podloga deblja, to je i rez dulji. cm. odrežemo podlogu. Ovaj dio podloge služi nam Obično je 2-5 cm. Kora kalema mora da pristaje uz kao patrljčić u 1. god. i za nj se priveže mladi po­ koru podloge. Tako okalemljeno mjesto spoji se i tjerali ljetorast. Poslije se pod jesen ili za ranog pro­ rafijom zaveže. Nepraktično je radi vezanja, omiče ljeća i on izreže. Slika 4. se. II Kalemljenje u procijep. To je najstariji način Slika 9. VI Engleska spajanje (na jezičac). Postupak je kalemljenja. Kalemimo ovim načinom jače i deblje podloge, visoka stabla. Dobar je za jabuke, šljive i isti s tom razlikom, što se u kalem i podlogu ureže trešnje. Podloga ne smije biti previše debela i stara, mali jezičac, isto tako pri spajanju uklope jedan u drugi, a treba paziti da je ravna i zdrava. Želimo li da pri- te se lakše svežu i bolje se srastu. Slika 10. kalemimo neko bolje stablo ili oplemenimo stariju VII Popravljeno sedlasto spajanje. Ako je kalem divljaku, to je najbolje da joj orežemo krošnju, po­ tanji od podloge, tada kalemar načini usjek, koji zo­ mladimo i tek onda za 1-2 god. da joj prikalemimo vemo sedlasto spajanje, a iz slike slike 11. može tanje ogranke. svaki voćar da vidi i taj način. Treba birati mladu podlogu dobro ukorijenjenu, bujnog rasta; najbolje su one od dvije godine starosti, na ove ćemo dati kaleme sa sorata isto tako bujnih. Nježne sorte kalemimo na podloge (divljačice) od godinu dana. Počinjemo kalemiti sa vrstama voća koje brzo gube svoj sok: trešnju, šljivu, kajsiju, a završujemo sa vrstama koje do kasno drže sok: ja­ buka, breskva i badem — sve do konca septembra. Prerano kalemljenje na nezrelo drvo, a kad je tok mezgre jak, slabo uspije. Pup biva tako rekuć udavIjen. Najbolji je čas kad počne mezgra da ublaženije struji, a drvo je sasvim skoro zrelo, sočno. Kiša ili ako je pri ruci zalijevanje pospješuje ponovo strujanje mezgre i omogućuje kalemljenje. Izbor kalemgranćice: Iste treba da su osrednje debljine, zrele, za ostave se srednja dobro razvijena okca. Gornji i donji pu­ povi se odmah odstrane, a lišće se pokrati do petlje. Čuvaju se u hladu, u mokroj krpi, ovlaženoj maho­ vini, zabadaju se oba kraja grančice u krumpir jtd. Plivati u vodi ne smiju, trunu. 46 ��J. Ирица, директаор ban. ткаонице беза u везива К ућна и н дусгр и ја Оа муслиманскои женом радим век 30 годинаЊ ене радове припремала саи за изложбе у иностранству.Ииаласамприликеда се оевједочии о дивљењутии радовима крувисавих лица, преставника науке, умјетности н трговине. Похвале из пера стручњака биле су у многии листовима, и цијела штампа у престовицама, гдје сам прпређивала пзложбе, једволушво je одала признање југославенској везилачкој умјетности. Истинско одушевљењв показала je отмена публика Хага и Копенхагева за наш харемски вез; данска Краљица Алечсандрина, позивајући у свој Краљевски двор југославеску делегацију на изложби, учинила je тиме признање и пашој просјечној жени, ткаљи и везиљи, која je својом рукотворином показала културу срца и стрпљиву нарав југославенске муслнианске жене. к о д и у сл и м а н а нице na и мале везиље муслимавке, која без претензија ва признање, те к за скромну ваграду за уложеви труд, везе нациовалви вез, који осваја ивостраве вароде. 0 естетској страви ваше кукве индустрпје доволјНо je нагласити, да радови ааш вх муслаиавсквх везиља украшавају краљевске одаје код вас и у иностравству, као и мвоге отмене домове. Пошто je ручни рад жене муслимавке цијењев, мора се вастојати да се њев рад његује и усавршава и да се чувају њени оригивалви мотиви и вародве боје Муслиманка везиља за ђерђефом Муслиманке при ткању на равбоју Вез и ткање жене муслиманке заслужује сваку пажњу, a напосе Гајретових радннка и чвталаца. Постоје за то два разлога: нацвонално-културни и естетски. Национално-културви разлог за подвзање наше домаке кукне индустрије јасан je. Ми као народ тежиио да стигнемо у култури велике народе или да идемо упоредо са овима, који су били у сличним историскпм прплпкама Алн ми хокемо да се као цјелина издвојимо својом националном културои, својим стваралачким духои, једвом ријечи индивидуалвим обиљежјеи југославевске вације. Д а то постигвемо вужно je да његујемо ово што код вас просвијекеви вароди цијеве и чему одају призвање, да љубоморво чуваио ваше тековвве и да ствараии всве. Поред свих који су позвапи и чиве користа и доприносе удио ва израђивању ваше вационалне културе, ево в кућне рад- Кукна индустрија, што се тиче ж еве муслиманке јесте ткање развог платна (безз), везиво и керање. Ткање je значајво стога што je векада било једиво домаке платво у употреби, кад о фабрикатииа вије било ни говора, Усавршавањем технике и развијањем трговиве долази се све до фивијвх воста памука за ткање и жеве ткају разне безове у 2 и 4 вита, као: kepeke, узвод, кафез, шареви пирлит; свилево ткав>е: бурувџук и харвр. Све те врсте беза ткају се в давас у муслимавским домовима, само е том разликои што давас веке муслимавке ткају на разбоју са брзим чунком и ва тај вачвв добввају рззве врсте беза у швриви од 8 0 — 150 ци, a израђују га двострукои брзивом. У ткање в а разбоју са брзнм чувкои упутила je иуслвмавске ткаље Бавовивска ткаоввца беза и везионица у Сарајеву. 48 �Муслиманска жена бави ce са харемским вевом, везенвх и кераних предмета не само у нашој земљи који у много случајева задивљава гледвоце na и самв него и у иностранству, само je потешкоћа код взвоза стручњзке, ако излази нз руку старе рутиниране ве- ради стицања јакогјамства (на пр банковне гаравцвје) зпље, јер су обадввје стране једнако везене и тешко за покрвке взвежене робе, те би требало порадитв на ce крива страна рдспознаје. Beh дјевојчица од 5 — 6 успјешнвјем извозу, како бн ce запослењеи радница година почиње од своје мајке да учи вести, a први многа биједа ублажила. Данас, кчда су женв отворене школе, зваља, запоклон женеком дјетету од мајке je ђерђеф. Харемски вез има разне бодове. крупни и ситни ната, трговине в модернл вндустрвја, када je напремушеб-к, сбвсзен са стране гајтаном, попуњен бејб^- дов^њем технике усавртена производња тк»нина — реком, ситним бисерџиком, вијугавом веревијом, танким бвло бв готово илузорно говзритв о провзводњв дои дебелии гајтаном, a везе ce бројем жица и no писму. маћег платна код нас, да и данас не постојв безброј Несамо да je техника разнслика, него има много жена, које ce труде да поред домаћих послова прадонесу свој економскв удво породвчвој заједнвцв. више в орнамената са разнпм, каткада чудним назвИма много жена в дјевојака муслиманских које вима. Везиља, која je неки орнаменат замишљала, она немају другог занпмања, нити зараде, него поред кукнвх га je назвала именом према својој идејној слици. Тако псслова баве ce ткањем безз, везом в керањем. има назива код харемског веза: „Бор“, „У сату мед“, И ако je ткање доста спор рад, a везвво и ке„Безистанска врата“, „Берберско огледало“, „Чардак", рање још спорије, оне впак зараде толвко, да не падају „Турбе*, »Босвок", „Бвбер“, „Јапрвгв, „У к&фезу ду* посве на терет својима И данас муелвманска жена да“, „Чевзли кола“ и т. д. Из овога ce ввди даровв«ji3 сиромашнвјих слојева треба зараде, алв такве која тост за вез муслим^нске жене. je неће одвојвти од' њезиног кућњег огњишта, a то je Од харемског веза израђују ce разни кућнп деко- ткање. вездво и керање. ративни предиети, кчо: Сторв, завјесе, бошче (покривачи Kao што ce ввдп, сви увјетв за подвзањеженске за кревете), столњацв, јастуци, милијеи, кукне пндустрије код муслпманске жене постоје век пешкврв, мантли и јакнвде, хаљвпе, блузе и капице од старвна. Треба joj дата још просвјете у прнвредном 3i дјецу в одрасле, огрлице, торбице( лвснвце в т^д; прбвцу. Трговачке и стручне школе као u више коКерање, које ce радв танкои шпваћом вглом, нај- мерцијалне школе путевв су којвиа бв просвјећена тежв je в вајспорвјв жене^и рад, алв својом фино- муслиманка могла дата својим сестрама взобиље поћом може да ce усцоредв са венецианском чипком. мокв( да вскористе своје традиционалне способноств. Керана чвпка највише ce взрађује на марамицама. Просвјетом — привреди, нека буде „Гајретово* Ве^шка je потражаа сввх горе наведенвх тканих, гесло a надаљг. Вехбија Имамови£ — Мостар Задру:1r aа Dр ств о у Д анској Н а Ј у р е ђ е н и је м љ е к а р с к е з а д р у г е н а сви Је ту Данска je земља на крајњем сјеверу Еврипе, опкољена морем, велика око 45.000 км* са око 3 5 милвона становника. Ова мала земља вако спадч међу најмање у Бвропв, впак данас може да својим благо стањем a културнни приликама свога народа, послужп као примјер многам no десет a двадесет пута већпи a пространИ|ИМ државама. Данас нема на једне државе у Европв у којој je сељачкв свијет на тако високом ступњу културе, нема земље гдје сељак живи такаи жавотом a нема државе гдје je народно благостање тако као у Дчнској. Ииа земаља богатијих своjau првродниа провзводима, алв onhe стање народа у свакои погледу нигдје нвје повољнвје. Рајетке су сељачке вуће у којииа ce свакодневно не чује клавир, a обачна je појава да мало бољв сељак вма у куки телефон. У данашњим тешким првликама када у цијелом сввјету влада правредна пометеност, хара криза, a број беспосленвх вз дана у дан све ввше расте, у Данској може ce peka и данас стварно тече мед u млијеко, јер она не зна’ за све те недаке. Међутвм наје то тако увијек бвло. Ta иста Данска je још ковцем осамнаестога стољека била једна од најсиромашнијпх земаљз. Без школа, сиромашнаод природе, са више од половице сељачког.становншптва (са 90% неписмених) коме je главно занимање бпло сточарство, Данска je прежнвљавала тешке дане Главни приходи које je сељзк пмао од сточарства сводвла су ce на манималну продају млвјека, које je давано мјесним трговцима n препродавцпма, у замјену занајнужније животне намирввце To стање ни;е ce много взмајенпло вв каснвје, све до прве половпне деветнаестог стољека. Школована људи њихова осјекалв су то тешко стање народа a тражилв су начина да га придигну a да му створе боље услове за живот. Уввђала су да ce данског сељака иоже првдики само школом a про- 49 �свјетом. Поред тсга увидјели су да je у сточарст ш пр-Јви извор народног благостања, само га треба организовати, осставити на модернију базу и престатн са дотадањпм примвтивним начином сточчрења. Тргбало je али одмах прећи на стваран рад, јер се увидјело да je потребна хитна помок. Први који се даде на пооао бијаше сеоски жупник Ханс Криствјан Соне. За врпјемо једне недељне молитве, обрати му се неки впђишји и бистрији тежак и рече: „Оче, све je то лпје no што наи прпчаш о онои свијету, али нас поучи и учини нешто да на земл-и боље живвмо “ Ове ријечи мудрог сељака дадоше му потетрека и он етпоче са радом на придизању мљекарства. Најприје добави из сусједног Холштајна — гд:е иљекарство у то врцјеме бпјаше лијепо развијено — стручњаке да упућују народ рационалном мљекарству. Овп стручњаци путовали су кроз народ, одржавали с с та н к е и скупове у сваком селу. Такав један састзнак у селу Вестјеру закључи, да се пз цијеле околице сакупља нлпјеко ва једно мјесто и ту прерађује у бутер и сир. Ha састанку којп je одржан вза тога, би ударен теиељ првом дртштву за сакупљање млијека (1882 год.) и уједно-кон" статовано да he се у ову мљекару доносити млијеко од 300 крава. Један ■•стручњак и два сељака израде одмах и правпла (ст4туте) те прве мљекарске задруге, која су послужнла и касније осниванвм задругама> као првмјер. Ова задружна мљ^карс* као и друге које су касније иза ње нпкнуле, снаодјевена je најпотребнијпи апаратпма п стројевпма н;бавл>еним из зајма који je задруга закључила ye солидарно јамство свих задругара. Развој и успјех овјЈ-^прве задруге изненадио je и оне који су у почетку цијелу ствар сумњиво глвдали и сви од реда пристуиали су задрузи. Цијене за бутер постигнуте су као никада прнје, a поред тога сељаци су добив:'ли млпјеко из кога je већ извађен маслац (млаканица). Исте годи н е'н и % још двије задруге, a даље сваке годиве све их je ввше. Тако je у саиој год. 1888 основано новвх 230 задруга, a концем 1932 год. било je у цнјелој земљи 1400 мљекарсквх задруга. Ово je врло велвк број, ако се узме у обзир да je Данска мчња од наше Дринске в Врбаске бановине. Органвзација саме задруге je ова: Веки број сељака вз неколико облвжњвх села (што je задруга века, тии je њен просперитет бољи, a корнст коју од ње имају задругари, века), који се обвчно међу собои познају. оснују задругу. По правилпма свакн члан je обвезан обично 5 —10 годвна предавати задрузв све своје млвјеко, наравно осви кукнс потребе. Прерадом млијека и продајом продуката, рукује управни одбор. Финансијска средства састоје се и набављају путем зајма за који јамче сви задругари. Дчкле задругари са своје стране не улаж у у задругу ништа, него само јамче за склопљени зајаи. Сасввм разумљиво, њвма je врло лако доки до зајиа, 50 КОД њихових многобројнвх Кредитнвх задруга, ко е еу окупнле све угатеђевине данског тежака. Стручне послове обављч плакено стручно лице, које je гедовно намјештеник задруге. Ови стручњаци no дансквм мљекарекии задругаиа су у народу врло угледне личности, јер цпо успјех и напредак задруге лежи у њвховвм рукама. Чиста добит се употребљава на отплату зајма, a након исплате цвјелог зајма, добит се ди:ели међу задругаре. Највеки форум задруге je годишња скупштина, која бвра управу, првма рачуне п доноси остале важнвје зак.д>учке који се односе на рад задруге. Ha скупштвни сваки члан има счмо један глас. Све данеке иљекарске вадруге плакају илијеко својвм задругарвма редовно мјесечно. Исплата се вриш n цајена одређује према квалвтети млвјека, a не према количини предатогј млвјека- Млијеко се разврстава на четири класе. За другоразредно млвјеко плака се вормчлна цијена млијека, за млијеко прве клаее даје се нарочитп надоплатак, док се од цијене млвјека треке п четврте класе одбвја од 0'28 до 0'48 круне, no лнтру.-v / У почетку свога рада и задруги су своје провзводе кродавале мјееним трговцвма, a ови су онда њихову робу дал>е препродавали и взвозили. Алв када су г. 1890 на међународном тржишту бутера настале потешкоке, задруге су увидјеле да морају и овај посао узети у своје руке. Тако би 1895 год. установљена и прва задруга која je имала задаку да се стара само за растурзње задружннх млвјечнвх производа н&јваше у иноземство. У оввм задругама за извоз, учлањене су све мл>екарске задруге, те су дужне све своје производе предавати овим задругама. Тако више од 40n/o цјелокупног извоза млијечних произвсда иде преко ових задруга. Д а би се поспјешила производња млијечнвх производа п да би се добивање млијека што више повекало и то илијека квалитативно што бољег, данске мљекарске зздруге раде много на rajt-њу најплеменптијпх врста стоке, a нарочато крава, na у ове сврхе улажу и велика новчаиа средства. Исто тако много се ради и на псбвјању туберкулозе код крава. У ту сврху основапе су и поеебне задруге. Д а бисмо имали бар приближу слику ових задруга и њихова рада изнијекемо неколико статистичких података. У г- 1933 свака je данска мљекарека задруга прерађивала млијеко од 1.156 крава, a свакч je крава дила попречно 2-982 кг млијека годишње (око 8.5 л дневао). Укупна производњх данског млијека 1933 г. износила je 5.390 иилиона кг, a свака задруга je просјечно прерадила 3,490.000 кг. Од у ку ш кт прерађеног млнјека иде на бутер 93.4%, a на сир 2.6% . У купна вриједност промета у свакој задрузн у овој години износила je 344.000 круна (3,440.000 Дин.) Задруге врше огромну пропаганду за потрошњу млијека и бутера у саиој земљи. У ову сврху задруге су основале нарочиту зздружну централу за пропа- �ганду потрошње млијечних производа. Обична je појава да у кућама за вријеме ручка на столу стоји бокал са илијеком које се пије мјесто воде. У школама за вријеме одмора пије се млијвко и продаје у хиги јенским бодама. Из свега изложеног видјели смо чему има да захвали дански тежак што спада у оне који најбоље живе и који може да буде примјер другима. Видјели смо да je задругарство и задружна организација пст слова од мале и врло сиромашне Данске направила земљу у коју се угледају и највећи народи са стољећима старои културом и духовном и матервјалном. Т ад а кемо т е к моћи право да7разумијемо и ријечи једног угледног данског пољопривредног стручњака, који каж е: „Треба свак да зна да ће човјечанство и У будукнности као в до сада, трошити и требати ж и*** вотних намврница. A када je тако, зар није оправдано, д а се данска пољопривреда тјеши увјерењеи, д а ke њен опстанак бити и у будуке оеигуран . Истовремено би ово све требало да и нама буде најјаснији путоказ, којим путем нам треба кренути, ако хокемо да наше село буде боље и да има права да очекује љепшу будућност. Prof. Hamdija Kapidžić Iskorišćavanje šuma u doba All-'paše Rizvanbegovlća u Hercego-vlnl Do sada se malo znalo o iskorišćavanju šuma u Hercegovini u vrijeme vladavine poznatog „cara" hercegovačkog, Ali-paše Rizvanbegpvića-Stočevića. Vrijedan i energičan, prediizimljiv i od akcije, vezir je tražio izvore svom bogatstvu i u prirodnom blagu povjerene mu oblasti. Uspio je da zainteresuje strane kapitaliste za hercegovačke šume. To iskoriš­ ćavanje počinje pod kraj njegove vladavine, 1845 g. U narodnoj tradiciji živi još dosta uspomena ua ovu vrstu vezirove djelatnosti. Niže Bune, u Zatonu, gdje je korito Neretve'vrlo usko, nalaze se još i da­ nas ostaci pilane, koja je~ imala dva gatera. Dr. C. Patsch kazuje da mu je 13 juna 1910 god-, prilikom posjete ovom kraju, stara Stana Crnogorac, čija se kuća nalazi u blizini ruševina pilane, pričala 0 pilani i njenom djelovanju1). 0 iskorišćavanju šuma u Hercegovini ima malo podataka kod naših pisaca, savremenika Ali-pašinih, ili onih koji su kasnije nešto o tome napisali. Prokopije Čakorilo,8) u svom dnevniku, piše o izvozu i seči drveta. On priča: „Na 1845 goda, zna­ te, braćo Ercegovci i ostali okolnici, u Dubravama u selu Domanovićima, što e Kluko Leon zakupio u ve­ zira Ali-paše Rizvanbegovića da sieče dube: svaki dub mađariju, tako e učinio šnime ne promišljavajući Ali-paša da može Latinim potle ograničiti u istorii da e latinsko bilo; ama deržite tverdo ovako e. Šenefer 1 Andrea lutorii u Zatonu niže Bune što e makinu načinio, da radi što e paša dopušto da mu davaju deseto drvo za godina dvadeset, pa da mu onda osta­ vi makinu; ti su isti u Župi konjičkoj i na Borcima, to e sve Šenefer i Andrea na tri mjesta. Kada se zametnula buna i otišo lbrahim Kafazbaša na voisku pred nizan na Borke sve su Šeneferu porobili i kuću *) Dr. Carl Patsch, Historische Wanderungen in Karst und an der Adria - Hercegovina einst und jetzt - Wien 1922, sir. 38 *) Glasnik Zemaljskog Muzeja 1913, str. 104. mu zapalili. Ama tiem ako bi lutor što graničio pa reko: „mogaše bilo, što nie u stanju sva Ercegovina kadra platiti", sve mu nie valjalo jedne njive na Bor­ cima". Iz Čvkorilova se pričanja vidi da su postojala dva strana preduzeća: Kluko je sjekao šume na Do­ manovićima, a šenefer i Andrea na Borcima i u Župi Konjičkoj, a ta je firma imala i svoju pilanu u Za­ konu. Karakteristično je da je za Čokorila Kluko „1аftijiin?, Svakako katolik, a posljednja dvojica „lutorii protestanti. Na taj način ih je okarakterisao, upoređujući njihovu vjeru i porijeklo. Fra Grga Martić spominje firmu Gliick i Sonnenfeld iz Saksonije, koja je eksploatisala šume na Bor­ cima. Firma je investirala veliki kapital u kuće, ogra­ de i puteve. To je sve uništeno u sukobima između Kavazbašinih ustanika i Omerpašina nizama, kome je komandovao iSkenderbeg (islamizovani Poljak, grof Ilinski). Šteta je bila velika i turska je vlada isplatila stranim preduzećima ] na ime otštete 200000 for. iz sekvestriranih Ali-pašinih dobara.5*) I? Martićeva pri­ čanja nije jasno, da li je to isplaćeno samo za štete, učinjene na Borcima ili u sva tri područja za sječu šume. J. L. Neugebauer navodi da je Ali-paša upra­ vljao hercegovačkim šumama kao vlastitim. Jedno drvarsko preduzeće iz Trsta (Triestiner HolzhSndler) dalo je veziru nebrojeno blago za sječu šume. Siro­ mašni seljaci morali su besplatno sjeći stabla i do­ voziti ih na određeno mjesto.4) Dr. Oton Knezović je upotrebio jedino Neugebauera pri obradi Ali-pašine djelatnosti u ovom po­ dručju.8) *) Fra Grga Martić, Zapamćenja (1829-1878), Zagreb 1906, str. 20. 4) J. L. Neugebauer:^ Die Slidslaven und deren Lander, Leipzig 1851, str. 128. *) Glasnik Zemaljskog Muzeja 1928, str. 38.] 51 �Ali-pašin biograf i savremenik, Hercegovac (Fra koji se odnose na hercegovačke šume: u stvari to su žalbe pojedinih stranih drvarskih preduzeća na po­ Bakula), koji očito nije imao nikakvih simpatija za stupak turskih vlasti i ustanika za revolucije u Her­ Ali-pašu i njegovu upravu, u desetercu opisuje cegovini. 1850-51 god. U to su vrijeme, naime, stra­ iskorišćavanje šuma: dala preduzeća na Borcima i u Župi. Teško je utvr­ „U nas šumah i dubravah biše, diti da li su preduzeća stradala od Kavaz-bašinih Ceri, hrasti dugi do oblaka; ustanika ili od Omer-pašina nizama. Pretstavnik stra­ Tuđa miesta nam poslaše ljude nih trgovaca na Borcima i u Župi Schđnfeld (njega Vezir njima sve prodaje dublje pogrešno Čokorilo zove Š.enefer, a vjerovatno i MarNa probiru, što je njima drago, tić Sonnenfeld) u prvoj pretstavci optužuje nizam, a Na dub dajuć zlatan dukat samo. docnije tu optužbu povlači i krivi Kavazbašine ljude. Nu pogodbe, a nu ljute rane! Jedno je fakat da poslije ove burne godine prestaje Jednog duba više vriede grane; svaki rad; stranci odlaze i prestaje interesovanje stra­ АГ to paša haje i ne haje, nog kapitala za hercegovačke šume. Mnogo dublja mnogo dukat nosi Po pitanju uništene imovine, koja se na Borcima Njem je dobro; otlen cara miti. cijenila na 70.000 for.8), obustavljanju rada u pilani Zakupnici, (jer za malu cienu), na Buni i obustavljanju sječe drveta u svim pomenuSjeku stabla redom bez prestanka, tim područjima, povela se diplomatska prepiska iz­ I štogodir prosta gaja biše, među austrijske vlade u Beču i turske u Carigradu. Izsiekoše sve do zemlje crne. Pretstavnici žainteresovanih firmi žalili su se Ministar­ Sve siekućl, nikad ne sadeći stvu trgovine u Beču i tražili od vlade da ih, kao Hali-paša na to nas dotiera“e) austriske podanike, zaštiti. Ministarstvo trgovine je Kao što vidimo i pokorilo kao i Fra Bakula go­ preko austriske internuncijature (poslanstva) u Cari­ vore o radu stranih dtvarskih preduzeća u našim šu­ gradu) intervenisalo na Porti. Veliki je vezir posebnim mama; prvi, kao neposredan .posmatrač, lokalizuje -jfezirskim pismom, bujruldijom, naredio bosanskom radnje i ukazuje na lica, a drugi desetercem izražava valiji. Hajrudin-paši da stvar ispita i da veliko uprav­ bol za nestalim šumama. I jđdnom i-dcugorn, je žao, 5 no vijeće (dare medžlis) donese riješenje. Naravno da što hercegovački vezir dajV šume u bescjenje, a Ba­ ад. ovome vidnu ulogu igra i austriski gen. konzul u kula naročito podvlači da stranci samo uništavaju Sarajevu. U jesen 1850 god. došlo je do krvavih bor­ šumu, sjekući je, a П£ vode računa o mladoj šumi: bi oko Konjica, na Upetima i Borcima između turske ,Sve siekući nikad ne sadeć^“. redovne vojske, nizama i pobunjenih Hercegovaca. * i ‘ ш Д О Ц Ј U početku nizam nije imao naročitih uspjeha, a KaU glavnom su ovoliko naši i strani pisci naveli vžz-baša, Ibrahimaga Pijulija je snažno držao svoje 0 sječi šume i njenu izvozu za Ali-pašine uprave. Još povoljnije pozicije. Istom u januaru 1851 god. su se po koji manji podatak, koji mnogo ne kazuje, mo­ potpuno razbijeni, kad je Omer-paša uputio svježu vojsku u pomoć Skender-begu. že naći kod nekih stranih pisaca. U tim borbama stradala je, i već uveliko razvi­ Međutim, mi smo danas u mogućnosti da o toj važnoj grani Ali-pašine djelatnosti, kažemo nešto više jena sječa drveta i sva postrojenja. Sigurno su radovi 1 sigurnije. Još u srednjem vijeku drvo se izvozilo iz prestali u novembru 1850 god. i radnici, strani i do­ Hercegovine u Boku Kotorsku, Dubrovnik i Neretvom maći, morali su da bježe. Pretstavnik stranih predu­ preko Metkovića7)- Mlečići su imali sigurno i interesa zeća, Ernest Schonfeld, koji je lično upravljao poslo­ i računa za naše šume; one su im trebale za gradnju vima, morao je sa talijanskim radnicima, koji su svakako brodova i gorivo. To je interesovanje nastavljeno i bili stručnjaci u njegovim preduzećima, pobjeći na teritorij bosanskog vilajeta. On se lično sklonio u u doba austriske uprave u susjednoj Dalmaciji. Za vrijeme turske uprave izvoza drveta je sva­ franjevački manastir u Kreševu, odakle upućuje molbu kako bilo, ali smo mi u mogućnosti da govorimo austrijskom gener. konzulu u Sarajevu, Dr. Atanaskosamo o izvozu drveta u doba Ali-paše Rizvanbego- viću u Sarajevo. Njegova je predstavka datirana 14 vića. novembra 1850 god. u Kreševu.9) U svojoj molbi Interes Dunavske Monarhije za turske oblasti na izlaže ukratko prilike koje su ga dovele u težak po­ Balkanu bio je, bez sumnje, velik i ranije, a u XIX ložaj. Kaže, da je ofanziva nizamskih trupa izazvala v. naročito. Da bi osigurala svoje trgovačke inte­ veliko uzbuđenje kod hercegovačkih muslimana. Re­ rese, a tim širila i svoj politički uticaj, ona je osno­ forme niko pravilno ne shvata; svi se boje njihova vala generalni konzulat u Sarajevu 1850 god. U ar­ uvođenja i radi toga se brzo spremaju na otpor. hivi generalnog konzulata ima nekoliko dokumenata, Broj se ustanika naglo povećava i jedino ih na nekim*) «) Citirano po C. Patschu, pom. djelo, str. 39. 7) [iriček, Die Handelstrassen und Bergwerke, str. 79. 52 *) Arhiva Austr. gen. Konzulata, br. 155-185. ») Arhiva austr. gen. Konzulata, br 165-1850, �položajima mogu razbiti jaki odredi nizama. Herce­ kod Konjica ostalo je kao plijen ustanicima. Ovo'će sva*govački muslimani smatraju tursku vojsku — Kaurima, kako oštetiti preduzeće i, ako se prilike ne poboljšaju, kako se Schđnfeld izražava. teško ćfe iko od stranaca poduzimati slične korake. Položaj za preduzeće postao je vrlo težak i Na kraju moli ponovo gen.'Konzula za pomoć, Schnčfeld, kao austrijski podanik moli g. Konzula za a ujedno stavlja na raspoloženje svoje usluge Konzulu. zaštitu. Veli da je prije 5 godina (1845) osnovao pre­ Molba-pretstavka je potpisana ovako: duzeće za izvoz drveta iz Hercegovine i da je na­ Ernst Arnold Schčnfeld, rođen u Teschenu u pravio ugovor s Ali-pašom Rizvanbegovićem na 20 Sleziji, a sa domicilom na Borcima i u Buni, u Her­ godina. U preduzeću učestvuje više trgovačkih kuća cegovini. iz Trsta, Offenbarta i Frankfurta. Čisti izdaci za re­ Gen. Konzul Atanasković je o ovom obavijestio zanje drveta, uređenje puteva i miniranje stena u ministra trgovine, barona Brucka 19 novembra 1850. Neretvi, kojom su balvani nošeni, iznosili su 70.000 Gen. Konzul ukratko referiše ministru o Schđnfeldovoj forinti. Ugrožen od ustanika morao je sa svojim radni­ molbi i preporučuje ga vladi. cima da bježi u Bosnu, a čitavo preduzeće (Etablisment) (Nastaviće se) Примјер з а у г л е д Неоспорно je да je Гајрет у посљедних 30 го ничке плате за велике циљеве Гајрета- Он није богат дина учинио много за наш свијет- БВегове заслуге c j човјек, сва зарада му je његова почетничка плата, али у том правцу огромне и нико их не може оспорити. je његоћа Тлијест толико јака, да га то ништа не смета Неоспорно je, међутим, -и то, да су се многи наши да од те мале плате одвоји један дио за Гајрет. Он људи, које je Гајрет подигао на њихове сопствене ноге he се, како je сам изјавио, радије п препатити a неће и дао пм хљеб н сигурну егзистевДију у руке, пот* дозволити да показују на н»ега као немарног и незапуно оглушили о Гајрет и данас, кад су постали за- хвалног човјека. Њему je Гајрет само једампут помогао, слугом Гајрета своји људи, оии се никако не труде једампут у једној тешкој сптуацији у којој се налазио, да се одуже своме добро^ору. Сједе онн лијепо на али je то довол>но било да се у његовој свијести положаЈима који су заузели у друшф^рмира и створи једна висока вритвеном и јавном животу^у животу своје једност Гајрета и захвалности према средине, у мањим и већим мјестима њему. Гесту младог љекара г. Др. Кунгдје су се трефили са службом, и нидуровића треба истакнути другима за када им не падне на памет да се попримјер. Треба да се у њега угледају труде и учине нешто за наш евијет, многп бившп Гкјретовн питомци, a за наш Гајрет a преко Гајрета за навелики je број њих. Великн број je шу омладину која у огромном броју оннх који су се Гајретовом џомоћи хоће да се школује и да, као и они, осовилп на сопствене ноге и прогледалп постане свој господар, да постане чосвојим очима. Кад би сваки од њих вјек, слободан грађанин. To je, уистииу, учинио и најмање од онога вдто. факти^ тежак и неопростив гријех који би се чно може и колико му његове силе домогао оквалификовати и као злочин пуштају, Гајрету би било доста- Гајпрема Гајрету, нашем Гајрету, који рет би био потпомогнут у толикој мјери се често жртвовао и прегарао у тешко да не би морао рачунати на ничију ћама на које je наилазио меЈ>у нашим помоћ са стране. заосталим свијетои. Гајретовв радници, Гајретови приОвих дана појавио се један млад Др. Мухамед Кундуровић, лекар јатељи^ бивши питомди, ето вам најчовјек, поштен и искрен пријатељ Гајдивнијег прпмјера захвалности и рета и своје заједнице. To je наш млади љекар г. Др. Мухамед Кундуроввк. Он je пожртвовања! Ето вам примјера да се угледате у њега и да га слиједите! Покажите се сада на дјелу, сада сам, из своје властите иницијативе, уписао 5.000 дин. за изградњу Гајретввог дома. Овај гест г. Кундуро- кад je Гајрету најпотребније да подигне свој велики вића треба похвалити, истакнути га као примјер дру- Дом, дом културе и просвјете, из кога ће свјетлити гима, истакнути га нарочито због тога, што je овај читавој нашој заједнвци и новим генерацијам које домлади љекар истом ступио у службу и нашао се, што лазе. Помозите племениту акцију нашега Гајрета и помоћи ћете свој народ, саиГи ссбе. се каже, на прагу живота. Упрегните силе и сретно вам било !. Он je тек прошле године добио државну службу i и пожурно се одмах да пружи нешто од своје почет- 53 �гласн и к Akcija za podizanje Gairetova doma Akcija za Gajretov dom napreduje iz dana u dan, u čemu se ogleda ljubav našeg svijeta za Gajret i ovu Gajretovu zamisao Na teritoriju Gajrefova djelovanja dosada su osuo vana 53 odbora za izgradnju Gajretova doma. Za Gaj­ retov dom upisano je dosad oko 480.000 dinara, a dosad je ukupljeno u gotovu oko 170.000 dinara. Ove cifre pokazuju lijep uspjeh u ovom hairli poslu. Da bismo započeto djelo mogli dokončati, potrebno je još m no­ go rada i požrtvovanja po odborima. Naročito treba da blagajnici budu uetašni, da obroke redovno ubiraju i da novac dostavljaju Glavnom odboru zajedno sa spiskom lica, koja obroke položiše. Odbori treba da tra­ že u svojoj sredini nova vrela odakle će moći crpsti prihode za Gajretov dom. Svaki i najmanji prilog je dobro došao, je r narod veli: „Zfno do zrna pogača, kamen do kamena palača". Priloge fca Gajretov dom treba kupiti svakom zgodnom prilikom : na sijelu, na prelu, na m evludu, na svadbi, na trkam a, teferičim a, zabavama, sunetima, na raznim sastancim a i prilikam a kada se narod veseli, jer je tada raspoložen da daje. Bratunac. Prinosnici po Din. 200: Ferhatbegović Ibrahim , Buljubašić Ibrahim , Nalić Idriz, Salkić Šećan, po Din. 150: Verlašević Jusuf, Nalić Salko, Bos. Gradiška. Pom agač sa Din. 500: Buzaljko Avđo. Prinosnici sa Din. 100: Gubić Stipo, Fišek Ibro, Ćejvan Behzad. Бихаб: По Дин. 1000: Реџић Осиан. Софтић Есад; no Дин. 500: Бишћевић Омербег, Бсроња Дука, Четић Бећо, Франк Др. Мвхавло, Градашчеввк Др. Смајилбег, Хајроввћ Реџеп, Ибрахимпашић Мустафа, Илшпевић Д р. Симо, Кечаловвк Меша, Леви Јозеф, Реџик Цафер; no Дин. 200: Комњенац Адам, Петровић Јулијана, Ступар Перо; no Д вв. 120: Аввчвк Марко; no Дпн. 100: Агвћ Мвралем, Абдвћ Мвралем, Анушвћ Јозо, Атвјас Алберт, Бунвћ Иван, Нишченвћ Мустафа, Беш лагвћ Назвф, Брезелнвк Алојз, Бецвћ Идрвз, Барух Јакоб, Бегатоввћ Хусо, Билбија Илија, Бајрамоввћ Назвф, Ћ ех вћ Ахмет, Ћ ехајвћ Садвк, Ћ ехајвћ Јусуф, Ћ ехајвћ Енвер, Ћ.ехајвћ Касвм, Ч улвћ Ж ивко, Д елвћ Адеи, ДелвН Расвм, Д елвћ Фатвма, Дрљача Dosad su upisana gospoda za članove G ajretova Бранко, Габарац Јово, Хоџаћ Шабан, Хоџвћ Омер, ХоЈ?вћ Мурат, Хоџвћ Осман, Хаџиабдвћ Мустафа, Х ајdoma: Bos. Krupa. Prinosnioi po Dinara 100: Alagidt®H рулаховвк Мурат, Ибрахвмпашвк Хамдија, И лвк Т>орђе, Јунузоввк Мехмед, Конорницки Михавло, К атвк sim, Redžo Arnautović, Burzić Osman, Bišević Sm ajl Berberović Smajl, Bađnjević ' Rašid, Badnjević Alm as, Срекко, Куленоввк Јусуф, К здвк Ћамил, Кавезон Badnjević Muharem, čeliković Sulejm an, Ezić Ibrahim , Браћа, Калаузоввк Јусуф, Кавезон Рвка, Касумоввк Емвн, Леви Др. Еивл, Л асвк X. Абдулах, Л онвк ФеHarbaš Mujo, Ibrahimpašić Kočo, Karaibrahim ović Aхвм, Л азвк Лазар, Мпџвк Мунир, Мвлеуснвк Раде, rif, Ljubijankić Bešir, Memagić M uharem ef., Mesić М вџвк Рашид, Мустафвк Ибрахвм, Нвколик Душан, Hasan, Nesić Hasao, Šertović Arif, Terzić, Ale, TopčaОдобашвк Ахмет, П вралвк Пашо, Поповвк Нвкола, gić Husein, Zanačić Husejn, Topčagić Ibrahim, Harbaš Реџик Мехмед, Руж овик Панто, Рабата Владо, Реквк Derviš, Arnautović Hasao, Berberović Mujo, Tirić EРасвм, Рвб вк Садвк, Руж дијвк Омер, Рехнвцер Руди, min. Breko. Utemeljač sa Din. 1000: M ehmedagić Hf. Стародупцев Александар, Стефановвк Миодраг, Сарачеввк Хасан, Селвмбеговвк Др. Хусевнбег, Секаввна Mustafa. Pom agači sa Din. 500: Vuković Đorđo, Bubić Ing. Šerif, Bukvica Avnija h. Prinosnici sa Din. 100: Драго, Ш ех вк Ахиет, Влајсављеввк Јово, Зарвк СпаDžaferbegović Zum ruta, Glinac Ifeta, Bubić Ifeta, Ibra- соје, Зу л вк Оиер, Зјаквк Хусо, Качавевда Ж арко, himović H. Rašidaga, Sm ajlović Husejn, Hadžić Jovo, М авдвк Вељко, Вуковвк Мато, Џемаг „Клокот", ДујH. M ehmedović Salih, Gruhonjić Abdulah, Melkić Re- моввк Мвлка, Вујеввк Луца, Јавдрвк Др. Драго, Д вздареввк Мујо, Васвк Јовав, Ердељвв Милош, Мујаквк džep ef., Agić Sakib ef., H. Alijagić Sulejm an, Buljina Хусејв еф., Д вздареввк Али еф, Д едвк Мустафа еф. dr. Seid, Stanisavljević Jovan, Božićković Jovo, LebenBoe. Кобаш: По Д ив. 200: Браво Др. Хамдија, hardt Kamilo, Begović Jusuf, Pandurović Dr. Vladislav, Гђа Др. Браве Хамдије; no Див. 100: Браво Реуф, H. Selimovi Bakija, Enci Josip, Bečirović Hasan. Bos. Dubica. Utemeljači sa Din. 1000: Šerić Ha- Ђ екв к ЕГетар, Алвбеговвк Рвзабег. san. Prinosnici sa Din. 100: Pezić M ustafa, Tabakov»ć H., Šerić Hasan, Seferović Uzejr, Hasaničević Hasan, M edenhodžić H., Šerić 'M uharem, Skopljak Ibrahim , Lelić Rifat, Jahić Hašim, Delić Edhem, Bećirević Mehmedalija, Tutić-Seferović Ibrahim. 54 Бањалука: Добротвори са Д вв. 3000: Маглајлвк X. X. Ибрахим еф.; са Д ив. 2500: Др. К ујувџак Богољуб, Инж С алвхагвк Суљага. Утемељачв са Д вв. 1000: Ђ умрукчвк Хусвија, Ивж . Кајтаз Омер, Кајтаз Атвфа, Тафро Дервшп. Помагачи са Див. 500: Џ в в в к Савда, �Ливњаковик Марко, Ковачевик Хаф. Ш акир, Капвџвк Али еф., Бијелић Славко. Прввосввцв no Д в в 200: Ћурчија Младен, Гермовић Алија, Турчинхоџвк Адеи, Алкалај Садик, Гајик Милкан, Костик Мида, Галијашевић Бекир; no Двв- 100: Бучо Ћелебија, Двмвтријевић Стака, Филиповик Ћамка, Павловвк Фрањо, Радочај Милан, Јанковик Милан, Херцог Мориц, Др. Кале Хинко, Станишик Његован, Мушкатироввк Вера, Херцог Гвзела, Пољокан Брва, Џумхур Бмина, Ђу* квк Десанка, Белвмарковик Kaj a, Цисарж Рудолф, Ш нвцлер и Кон, Поповвк Војислав, Др. Миџик Мухарем, Јелача Бешвр, Хаф. Софтвк Мухареи, Гранов Јусуф, Ковачевик Hanu, Беговвк Рамвзбег, Смаилагик Дудија, Маглајлвк Султанија, Јоввк Луцвја, Петровик Савка, Богдановик Зора, Казаз Мустафа, Ћ ејван Наии, Обрадоввк Драган, Симик Душан, Инж. Јанковвк Љубомар, Хаџвјусуфоввк Осман, Осмавчеввк Наим Кучуковик X. Атиф, Софхик X. Хамид, Раивк СалихЈ Хаџиомерспахвк Кемал, Инж. Хаџномерспахвк Рвза, Инж. Ћ вш вк Осиан, Бабахметоввк Авдо, Алвхоџвк Мухамед, Хаџаефевдвк Хасан, Софтвк Неџиб, Ш ехвк Дутфо, Косоввк Дервиш, Томвк Ристо, Хаџимешвноввк Авдо, Копрвввца Мвленко, Хусеинбеговвк и Друг, Џуихур Садвк, Бусулаџак Алвја, Дедвк Ш аквр, Оиерагик Февзвја, Хазнадар Ибрахвм, Кадик Сулејман, Тетарвк Абдурезак. Џумрукчвк Фатвма, Омербашвк Ашвда, Хаџвхалиловвк Енвса, Ђумрукчвк Фатвма, Крајишнвк Тахвра, Маглајлвк Џелвла, Ферагет Ибрахим, Галвјашеввк Ајвша, Алвхоџик Нура, Узуноввк Ружа, Свмеуноввк Славка, Ђурковвк Јелена, Саввк Ангелина, Баковвк Јованка, Скахик Драга, Поповик Анка, Ивезвк Паула, Фрвдман Гвза, Дебељак Грета, Банбуловић Дарвнка, Ашпаввк Богосава, Вујавоввк Невевка, Чарџвк Хаџера, Кулевоввк Рашвда, Екак Фавза, Еквк Зехра, Томшек Mapa, Ђумрукчвк Аиша, Бахтвјаревик Зумра. (Наставике се). Članovi Gajretove Lige hiljade Фатвиа х. Кусурав, Есиа х. Прусац, Ханифе. х. Кахвеџвк, Дерввша Капетавовик, Чамила Ђовлагвк, Аиша Арваутоввк и Вахвда X. Осмавагвк. О сврхи саставка, те о Гајрету уопште и његовви врлввама говорила je тајнвца Дерввша Капетавовик, учвтељица. Својвм говором утвцала je ва присутве, да су се многе уписале за члава Гајрета ЕГрвје учења мевлуда говорилв су инамп, чији су предавања са дубокии осјекајвма и сузним очима попракена и еаслушава. По завршетку мевлуда прешло се ва сакупљање прилога, na je сакупљен 61 дивар, a ваков тога вастало je onke друштвево свјело. U vremenu od mjeseca maja 1934 do konca fe bruara 1935 godine položiše na Gajretovoj blagajni svotu od Din. 100 kao otkup za blok »Lige hiljade« slijede­ ća gospoda: Ali ef. Kapidžić, Mustafa ef. Mujezinović i Ing. Suljaga Salihagić iz Banjaluke, Mustafa ef. Redžić i Esad Softić iz Bihaća, Mehmed ef. Ibišević i Muham edbeg Cerić-Kalendafac, iz Bos. Novog, O m er Begović iz Goražde, Nedžibeg Prašo iz ČajniĆa, Omersoftić-Kemura iz Foče, Ism et Bašagić iz Nevesinja, Dr. Ibro Brkić iz Jajca, Sulejm an Badić iz Ključa, Sadiković Abdurahman iz Konjica, Avdija Glavović, Mehmed ef. Jahić iz Mostara. Derviš ču k le iz Bjelemića, Mustafa čam džić iz Dorfulije, Ćamil ef. Karić iz Glasinca, Muhamed Ajanović 60, Mustafa Dobrača 30, Galib Ćapljić i Ali Riza Pašić iz Rogatice, Murad* beg Zaimović iz Tuzle, Mehmedaga Zubćević i Dr. Salih Omerhodžić iz Trebinja, Mustafa ef. Halilović iz Dervente, Hazim Čohadžić iz Fojnice, Hilmo Selimović Petrovac 20, Mr Alija Draće Novo Sarajevo, Ing. Ragib Kolaković iz Kuršum lije 200, iz Sarajeva: Halim Selimović, О зта п Sokolović, Šem sibeg Salihbegović, Ing. Salih Cico (treći blok), Ahmed Čengić, Sulejman Šerbić, pitomci m uš konvikta 207 Din. i pitomice ženskog konvikta 40S Din. Neka je plem enitim darovateljim a naša iskrena hvala! Гајретови мевлудн-шернфн Коварац: 20 дец. пр. год. женскн мјеснв одбор у Козарцу одржао je мевлуди-шервф у својим просторвјама. Мевлуд су училв Хафвзи Мехиед еф. Дедвк, Але еф. Сеферовик и Осман еф. Махмуљин. Мевлуду je присуствовало o k o 50 сестара муслиманки. Ш екер за мевдуд дароваше: Ешеф х. Мвџвк, Аземвн х. Шерик, 1рачаница\ 15-вече Раиазава, вза теравије, приредио je жевски мјесни одбор Мевлуд, који je веома добро успво. Мевлуд je одржав у приватвим просторијаиа претсједввце гђе Фатке х. Алвкалфак, на којеи je служено шербетом, кафом в цигаретама, што je све даровала Фатка х. Алвкалфвк. Мевлуд je био одлачво посјекев, a дотле су в муслвмавке, првјатељице Гајрета. Мевлуд je лајепо проучио ва вашем језвку Салвх еф. Беговик, имам и вјероучитељ. Послије иевлуда вастало je сијело. O bou прилвкои сакупљево je за Гајрет 675 двв. прилога, a дароваше no 50 Див.: Уми х. Муфтик, Сафета Прохвк; no 30 Двв.: Зехра Кадвк; no 20 Див.: Хаџв х. Бербак, Севлета Рашвдбеговвк, хавуме Зуквк, Хифзиефевдик, Фавка Хаџвка, Ибр. Халилбеговвка; no 15 Див.: х. Галиба Рашидбеговика; 13 Д вв.: х. Ибт. Уставдвка; 12 Див.: х- Салвха Осмавбеговвка; no 10 Двв.: Нур х. Чекик, Паша Вехабоввк, Мувевера Бешлагвк, Сафвја Решвдбеговвк, X. Махмутагивца Решидбеговик, Хаџввца Ш ечвк, х. Решвдбеговвк, И. Решидбеговпка X , Червмагик 3., Нухавоввк С., Ковачеввк х. М ехввагвк Ибр. Хаџввца Касумагвк, х. Оиераге Хифзефевдвка; no 8 Двв.: Нафа 55 �ФетахагиН, и х. Омераге Харчине; 6 Дин.; Аза Вејзагик; no 5 Дин.: гђе Бартоловвк, Колиан и Шваб, те х. Едхема Џемаловића, Хаџинца Суман и др. испод 5 динара. Овај je одбор одио на Бајрам 24 најсироиашввје мусл. женске дјеце, к"ја похађају мектеб. Д а je ова акција одбора могла успјети, тр^ба захвалити неколицини имукнијвх ханума, које дадоше добре прилоге у новцу. Одбор je такођер организовао и проширени одбор за градњу Гајретова дома и псмаже мушком одбору у прикупљању члавова за дом. свих вЈероисповијести, a којои приликом je истакао заслуге друштва Гајрет. Након предавања je апеловао на присутне, да колико ко може, приложи добровољ ног прилога за Гајрет, да би га што више потпомогли. Присутни дароваше: no Дин. 10:Омер Ш ехагик, Осман Грухоњик, Никола Краљеввћ, Јусуфага Авдиспахик, Салих Пашик и Јово Јевтик; no Дин. 5: Мустафа У зејровак, Д едага Зејнилагик, Хамдија Хамбирзловик, Мехо Мехинагик, Мустабег Алибеговик, Селим X. Ахметбеговик, Д раго Делик, Асим Кртичик и Салко X. Омеровик; Дин. 6: Влатко Марковик; no Дин. 3: Садија Идризовик, Ибрахии Ибрахимовик и Хакија Мешановик; no Дин 2: Мехо Ћ атик, Џеиил Накичевик, Шефко Мујезиновик. Свима дароватељима топла хвала ! Врбањци (Кот. Варош). Мјесни одбор у Врбањцима споразумно са повјереником из Гарнћа г. Мустафа еф. Ункикем, приредио Мевлуди-шериф (за градњу дома) 22 фебруара т. г., који je преиа мјесвнм У Орашју н /С : 13 фебр. т. г. посјетио je Орашје приликама уепио одлично. Џаиија je била дупке пуна. г. Абдулах еф. Грухоњик и том приликом одржао je Мевлуд je учио г. Ункик Мустафа е ф , Курбеговић у Грађ читаонидн врло лијепо и поучно предавање о Шериф еф и Прља Каеим, који су својим учењем социјалном полозкају муслимана некад и данас- Сви задивилп свијет тако да je многвма истјерана суза присутни су пажљиво слушали његова аргументирана из ока. Дјеца су учила илахије и пратила учење. Чист излагдња. У свом говору je г. Грухоњик навео: да приход мевлуда био je 225 Дин. П ред џамијом je би- кад ^су се муелимани придржавали вјерских прола поставл>ена сергија, на коју je при свршетку no- писа да су стајали на највишем степену културе и в:ереник опоменуо приеутве^да^ће и најмањи дар за просвјете — дочим у проживљујуким данима су у неГајрет добро доки. Гостп су почашкени шербетрмг "■к^лшсо отступили од принципа вјере и сада заостају И оввм путем взричемо хвалу како повјеренику све више и више иза својих суграђана, што дакако тако и помагачвма и свим,џематлијама. не даје најбољу слику нашој будукности. Предавању je присуствовао лијеп број мјештана, Гајретова популарна предав-- >а те су се и овом приликом cjf тили нашег Гајрета, скупнвтпи међу собом 133 Дин. прилога. Ж и в и л и ! У Гламочу: МјАсни одбор одржао ј е З Г а ј г __ ср^давања у првој седмнци^Рам^ана у Гајретовој У Каменграду (Сан. Мост): Повјереник Гајрета таоници, и то: 13/ХИ »Значај друштвеног ж ивота“, г. Риза Капетановик одржао je 5 Гајретових предапредавач г. М. Тирик, присутно 27; 14/ХИ „Дижимо вања, и то »Пет исламских вјер. обвезатних дужвоГајр-тов дом“ у присуству 25 члансва и пријатељ ; сти , „Значај друштвеног живота no Исламу“, „Из 15/Х11 „Орг низација кукног обрта“, предавач г. U. хвгијеве , „Дижиио Гајретов дои“ и „Мухамед РесуЗељковик, 30 слушача; 31/ХИ „Хусејн Капетан Гра- лулах*. Предавања еу држана у џамији уз присуство дашчевик — Змај од Босне“, предавач х\ Тирик пред огрммног броја слушатеља. Успјех je повољан. 26 присутних. Iz Gajretove organizacije У Дервенти: З а вриј*ме прошлог Рамазана одр жао је у главвој градској џамији вмам матичар г. Смаил еф. Хаџик неколика Гајретова предавања у присуству no 150 људи и то: 30/ХН „Зваччј друштвеног живота no Исламу ; 2/1 „Звачај подвзања Гајретова дома“ ; 4/1 „Куда кемо с нашом омладивом**; 6/1 „Иеламски филозофи“. Ha прошли Рамазански бајраи сакупљали су Г ајретову „сергију" пред мјесвии џамијама гг. МуратбегНоробвк, Осман Цакик, Алија Хусеџиновик, Махмутага X. Ефевдик, Абдага X Дервишагик, Махмут Мулабеговвк, те je сакупљена свота од Дин. 220.— У Зворнику: 12/1 о. г. одржао je предавање у Нар. читаонвдв „Слоги“ г. Абдулах Грухоњик, прист. срес. начелства из Брчког о теми: „Зашто муслимани у културвом п просвјетном погледу назадују a остали напредују , којем je бао присутан велики број грађана 56 Skupština Gajretove čitaonice u Puračiću. Izibrani odbor na redovitoj glavnoj skupštini, zakazao je po­ novo izvanrednu sk u p štin u na 14/7 a dru g u 30/9 1934. na kojoj je konačno izabran odbor, koji se je konstituisao ovako: pretsjednik M ehmed čam žić, potpretsjednik P etar Božić, se k re tar M unir Jahić, blagajnik Džem al Azabagić, odbornici: M ehm ed Fatušić, Mujo Fatušić, Hašim Alidžić, revizioni odbor: Ađem F atu šić i O m er Im am ović. Plevlje. 17 febr. održao je m jesni odbor vanreduu skupštinu, kojoj je bila svrha razvijanje akcije za g rad ­ nju doma i izbor odbora. Ovoj skupštini prisustvovalo je 95 članova, te nakon sv estran e diskusije po svim pitanjim a rada, izabrana je nova uprava, koja se konstituisala ovako; pretsjednik H. Ajni ef. B ajraktarević, m uftija, ppretsjeđnik H ilm ibeg D rnda i T eufikbeg Ta- �hirbegović, sekretar Ibrahim Biogradlija, blagajnici: Mustafa Hođžić poreznik i Mujo Karakaš, odbornici bez funkcije: Safetbeg Mušović, Husein Maglajlija, Sabit Bajrović, Mujo^Rustemagić, Sabrija Korjenić, Meho Šabanić, Abdulah Skadrak, Ha.ro Abdićević, Šefko Selmanović, Zijah Hodžić, Šućro Muzurović. Zamjeni­ ci: Ibrahim Prlja ča, Muhamed Drnda, Meho Bajraktarević i Šefket Drnda. Nadzorni odbor: Omerbeg Sel­ manović, Muhamed Hadžismajlović i Ferid Hađžiatlagić. Ovom prilikom se je upisalo priloga za izgradnju Gajretova doma u iznosu od 3400 Din. Naknadno će se donijeti spisak prilagača Nazečić Mustafa ef.; po 250 dinara: Dizdarević Mustafa, Mah'ć Derviš i Jakić Ibraga; po 200 dinara: Sadiković Abdulah e f, Bilić Mehmed, Kadragić Osmanaga, Sadi­ ković Kasim ef., Dizdarević Džemil, Karabeg Avđija; po 150 dinara: Dalipagić Muhamed i Mahić Arif; no 100 dinara! Jakić Mustafa, Lalić Mahmutaga, Arapčić Nurudin, Osmić Hasan, Konjhcdžić Sabit,Lalić Mujaga, Fazlić Agan, Muminagić Atif, Dehlić Mujaga, Mušić Aeim, Konjhodžić ćam il, Konjhodžić Ibrahim, Mah ć Mujaga, trgovac, ćerimović Ahmed, Šućraga Zuhrić, Konjhodžić Osman, Dizdarević Salihaga, Milić Nikola, Ćeško ćam il i dr. Prolić Sabitaga; po 50 dinara: ć e ­ rimović ćerim , Hafizović Hasan, Konjhodžić Safet, Ma­ hić Hasan, Kadragić Ahmetaga, Lalić Đulaga, ćerić Rad za Gajret u LjubuJkom Abduselam, Dalalić Smajo; zatim su uložili: Nevesinjac 17. decembra 1934. g. boravio je u našem m je­ Dervo' 40 dinara, Osmić Abdulah 30 dinara, Maksumić stu član Glavnog odbora Gajreta, H. Muhamed ef. Pandža. Mahmutaga 25 dinara, Zagić Omer, Mahić Mujaga zvan. Toga dana na večer odmah poslije teravije namaza i Krehić Mehmed po 20 dinara i Elezović Salko 10 d. Dosad je upisano ukupno 8.515 Din. održao je vrlo poučno i vrlo uspjelo predavanje, vazu-nasihat u džamiji „Gožulj", a kasnije oko 9 sati Razni dobrovljni prilozi iste večeri konferenciju sa Gajretovim članovima i Nevesinje. G. Salih ef. Handžo, imam matičar sa­ prijateljima u prostorijama Sokolane. 1 na jednom i na drugom mjestu, posjeta je bila brojna,- pa se može ra­ kupio je prilikom prošlog ramazanskog bajrama na -Sgrgiji pred džamijom u Kljunima Din. 50. Hvala! čunati da je bilo prisutnih okb 250 lica. Gosp. H. Muhamed ef. Pandža, ostavio je dubok Rizvanoviči. Povjerenik Gajreta g. Hasan Muš.ć, utisak među Cajretuvim prijateljima, pa su u očekivanju učitelj organizovao je sakupljanje priloga u Daravi u da će Glavni odbor ponovo u skorom vrem enu počastiti svom seltf te je uspio sakupiti 384 kg. kukuruza u naše mjesto posjetom i izaslanjem svojih vrijednih ljudi zrnu. Kukuruz je predao Mjesnom odboru u Prijedoru kao što je gosp. H. Muhamed ef. Pandža. ‘koji će ga po najboljoj tržnoj cijeni unovčiti. Na konferenciji g. Pandža govorio je o gradnji Kukuruz darovaše slijedeći: Po kg. 15: Kadirić Ibro; Gajretovog Doma u Sarajevu, ističući potrebu i važnost po kg. 11: Halilović Hasan, Kadirić Fejzo, Rizvanović njegovu za nas muslimane, koji u većini uživaiTo bla­ Ibrahim; po kg. 10: Alagić Islam, Bašić, Duralović godati društva .G ajret", pa je zamolio prisutne prija­ Mumin, Karagić Mustafa, Karagić Redžo, Rizvanović telje i članove Gajretove, da upišu svoje priloge i da Derviš, Švraka Mehmed; po kg. 8: Karagić Salko; po među ostalom braćom, koja nisu bila prisutna konfe­ kg. 7 50: Halilović Agan; po kg. 7: Karagić Husein; renciji, porade da i oni dadnu obol za gradnju ovog po kg. 550: Hanžić Meho; po kg. 5: Duratović Hasan, veličanstvenog i reprezentativnog doma, koji neće re- Karagić Omer; po kg. 4: Rizvanović Okan; po kg. 3: prezentovati samo grad Sarajevo, nego sve njegove Bilojać Muho. Pelak Latif, Rizvanović Hasiba. Svega 169 klg. članove širom Kraljevine. Odmah se pristupilo upisivanju priloga, kojom prilikom je upisano oko 6.000 dinara. Pošto je bilo predloženo biranje specijalnog od­ bora za sakupljanje priloga u gradu Ljubuškom, pri­ sutni su odredili da i tu dužnost vrši mjesni odbor s tom nadopunom, da se dužnost blagajnika i tajnika povjeri g. Abduselamu Ćeriću, zvaničniku sreskkg načelstva, što je jednoglasno prihvaćeno. Odbor je i dalje nastavio sa prikupljanjem ulagača, pa je posljednji rezultat bio slijedeći: Sumu od 1000 dinara položio je g. Orman Alija, pretsjedoik i to: *500 Din. u novcu i jednu akciju od 500 Din. Priv. Agr. Banke. Po 500 dinara uložili su: Sadiković Sadik, Braća Ćerimović i Gujić Sulejm an; po 300 dinara: Mušić Mu­ hamed ef., Buturović Hamid ef.; ćerić Mustafa ef. i Rakotičani (Prijedor). Po kg. 20: Hodž’ć Husein; po kg. 12: Hodžić Omer; po kg. 10: Avdić Bego, Avdić Osman, Crljenković Salih; po kg. 9: Avdić Ibro; po kg. 7 50: Avdić Dedo, Avdić Haso; po kg. 7: Avdić J. Mustafa; po kg. 6: Avdić A. Bego, Avdić Bećo, Crljenković Hasan, Džamastagić Šaban; po kg. 5: Aličković Ibro, Aličković Omer, Avdić B. Mustafa, Avdić Muho, Avdić Šaban, Crljenković Meho, Jujić Derviš, Jujić Ha­ mid, Jujić Idriz, Mujadžić Meho, Mujadžić Osman, Mujadžić Redžo, Ramulić Sm ail, Džam astagić Haso, Džamastagić Osman, Džamastagić Redžo, Džamastagić Šaban; po kg. 4: Jujić Smail; po kg. 3: Crljenković Husnija, Crljenković Rasim, Ram ulić Husein. Ramulić Mehmed; po kg. 2: Mujadžić Dedo. Sarajevo. Gospodin „X" dno je 1.000 din. uprav­ niku sarajevskog konvikta g. Aliji Hromiću, da ih razdi­ 57 �jeli među siromašne pitomce. Navedena suma je već podijeljena pitomcima na slijedeći način: po Din. 50 dobili su šestorica, po Din. 40 jedan, po Din. 30 dva­ deset i dva pitomca. — Darovatelju i ovim putem naša hvala! Bugojno. Da bi se bar donekle pokrio manjak, koji je nastao usljed neigranja ramazanske tombole, mjesni odbor je zaključio organizovanje sabirne akcije prikupljanjem dobrovoljnih priloga, te je tom zgodom sakupio među članovima i prijateljima Gajreta iznos od 660 Din. Imena darovatelja su slijdeća: po 100 Din: Ahmed Sadiković i Mehmed Mutevelić; Din. 70: Sađulah ef. Nikšić; Din. 50: Hakija Numankadić, Mehmed ef. Mlaćo i Abid ef. Učanbarlić; Din. 30: Naim ef. Kurić; Din. 25: Behmeu Hilmija, Ibrahim ef. H. Ahmetović; Din. 20: Mehmed ef. Ždralović i N. N. Din. 10: Muetafa Hrnjica, M ahmut Džapo, H. Hajđarbeg Rustanpašić, Salih ef. Huskić, Gojko Praljak, N. N., Ante Perkuvić, N. N-, Prodavaona »Tivar« odijela, nasljed­ nici Bokota Atiasa. Ruj šta, Meho Šabanović, R agib Selimović, iz Šipara Huso Karčić, iz Drokana, Bego Pjevo, iz Kameni­ ce, Meho i Avdo Mameledžija, Halid Popo, iz Crnog Vrha, Suljo Bosno, iz Prelova, Meho Ohranović, iz Klašnika, Ibro Alispahić, iz Hranjevca, Abdulah Muhić, iz Dobruna, Mula Nurko K aram an, Hamza Smajić, iz Resnika, Medo Zuban, iz Mušića, Muharem Hodžić, iz Brštanice, Ibrišim Karčić, iz Crnče, Šećo Pečo, iz Miloševića, Smajo Karaman, iz Žagri, Mula Meho Hadži Halilović, iz Crnče, Đulbo Lašić. iz Rupm anovića, Hakija Čakar, iz Crnog Vrha, Osman Džino, iz Sm riječa, Huso Šuško, iz Žilića, Mustafa Dekić, iz Jelačića, Šećo Džafo, iz Brštanice, Medo Medić, iz Kabernika, Stroilović Salih, ef. iz Dobruna, Salko Hadžihalilovića iz Žlijeba, Hasib Cero, Om er Kurilović, Sabit Ajanović, iz Orahovaca, Zajko Ali­ spahić, iz Crnog Vrha, M ehmedbeg Kapetanović, R edžo Kurspahić, Mula Medo Ahm etagić, Adem Covrk, Mujo Husomanović,vRasim Husović i ostali darovatelji* Bajram ski p rilo z i Gajretu Svima darovateljima naša topla blagođarpost! iMaglaj: Gg.* Ibrahim Ćejvan i Fadil Muradbašić Ljubuški. U zadnjem broju G ajreta greškom su sakupili su pred džamijom na Bajram 145 Din., Rasim izostavljena imena darovatelja, i ,to: Hamdi ef. B utu- Krzić i Aziz Om ersoftić sakupili su pred džamijom rović, Mustafa ef. Nazečić, Dfervfš ef. Mahić, Šerif Sa-_ 90*25 Din, a Mehmedalija Lokm ić i Šefik Krajinić 49.75 diković, Atif ef. M uminagić i Mustafa Delalić, koji su Din. darovali Gajretu svi po 100 Djn. — Nadalje je dosada Gosp. Vaso Milkanović, željeznički službenik u upisano preko 8.500 Din. za gradnju Gajretova doma. Bradičima, sakupio je za G ajret priloga 279 kg. kuku­ ruza, 6 kg. graha, 2 kokoši i u gotovu 9 Din. Kukuruz, Avtovac■ G. Malić Zvizdić, Gajretov radnik, uči­ g rah i kokoši unovčeni su za 160.25 Din. telj u Avtovcu prikupio je na svadbi kod Salih ef. Ha" I ovom prilikom toplo se zahvaljujem o sakuplja­ sanbegovića prilikom udaje gđce Alije Hasanbegović čima priloga kao i darovateljima, a naročito g. Milkaza Ishaka Bračkovića, posjednika iz Trebinja, svotu od noviću na njegovom požrtvovnom radu za Gajret. Din. 344, koju darovaše: po 100 Din: Salih ef. Hasan­ M ostar: A hm ed Đikić, učitelj i upravnik Gajretova begović, po 50 Din: Zejnil Begović, Alija H asanbego­ vić; po Din. 25. Ishak Bračković; po Din. 10: Ham iđ dom a dao je G ajretu 30 Din. um jesto čestitki za prošli Bajram. Hvala mu! Zvizdić, Abdulah ef. Kurspahić, Mustafa A. Hasanbe­ gović, Ram adan Ćapin, Alm asa Hasanbegović, Hatidže h. Hasanbegović i Pašana Hasanbegović; po Din. 5: Halid Pašić, Vehbija Pašić, Om eraga Pašić, M ujo A. Hasanbegović, Jusuf H. Tanović, Em a A. Hasanbego­ vić, Hasna Derviškadić, Em a M. Hasanbegović; po Din. 4: Mejra O. Pašić; po Din. 3: Džemil Hasanbegović; po Din. 2: N. N. Svima darovateljima iskrena hvala, a m ladencim a želimo sretan i dug život! Višegrad. Mjesni odbor u Višegradu poveo je ak­ ciju za sakupljanje priloga u naravi. Akcija je uspjela pa nam je ovih dana doznačena svota od Din. 2.352*50 Din. koja je dobivena unovčenjem sakupljene hrane. Radi preobilja gradiva iznijećemo ovdje samo imena darovatelja i sakupljača: Mula Mušan Topalija iz Žlijeba; Adem Dervišević, iz Žlijeba, Smail Zuban, iz Mušića, Mujo Kurspa­ hić, Salko Hodžić, M ehmedbeg Sućeeka iz Odžaka, Zejnil Avdibegović, iz Vlahovića, Ibrišim Subašić, iz 58 Nevesinje: Mjesni odbor Gajreta u Nevesinju sa­ kupio je pred gradskom džam ijom 'na Bajram svotu od 185 Din. P re d džamijom u Bijenji jsrezlNevesinje) sakupili su na Bajram na sergije M urat ef. Muftić, pomoć, džem atskog im am a i M uharem Šehović, učitelj svotu od 123.75 Din. U m jesto bajram skihliposjeta, članovi i prijatelji G ajreta priložiše za G ajre t'sv o tu od’ 567.50 Din., a da­ rovaše slijedeća gg: 100 Din: D erviš’ Korkut, po 50 Din: Šefkija Muf­ tić i Hakija Om erović; po 30 Din:'A dem'Begović, Mesud Sadiković i Ism etbeg Bašagić; po Din. 10: M ustajbeg Čelebić, H andžar \Mulo, ;Šehović M uharem , Džino vić Dervo, Kosović Halil,*Muslibegović Ragib, Voloder Em in, Tanović Hajdar, Pekušić Šućro, Ram ović Ibro i Pečo O m er; Din. 6:2LjubovićlO m erbegovica; po Din. 5: Dugalić Nurija, Kolaković Edhem , Gruda Huso, Ko­ sović Jusuf, Muftić M uhamed, Handžar Bećo, D erviš- �1-ađić Hamid, Fočić Avdo, Derviškadić Dervo, Dugalić SulejmaD, Kolaković Žiro, čelebić Hajdar, Ibrulj Озшао, Kazazid Ibro, Kazazid Hamza, Pašid Zaim, Hajrovid Avdija i Rakid Danilo; po Din. 4: Pehilj Mehmed, K u­ kolj Avdija i Kazazid Husein; po Din. 3: Karadža Meho i čizm id Mujo; po Din. 2: Handžar Aziz, Ćelebić Osmanbeg, Ljubovid Hifzo, Oručevid Avdija, Valid Hasan, Trebovid Salko, Hajrovid Sulje A., Hajrovid Sulje N., Hrbid Omer, Tanovid Sulje, Čizmid Duran, Kazazid Sabit, Ramovid Zulfo, Mahmutdehajić Salko, Derviškadid Aga, Trebovid Juso, Pilavdžid Huso, čizm id Mušan, Trčalo Mehmed, Dugonid Huso i Gamovid Hasan. Sakupljačima i darovateljima srdačna hvala ! Iravnik: Za bajramske čestitke dala su slijededa gg. prilog Gajretu: Din. 100 Dr. S. Hafizad.d; Din 50: Hamdija Bašagid; po Din. 30: Mustafa Vehabović i Šerif Hafizadid; Din. 25: Abdulah Arnautovič; po Din. 20: Varenikovid Abdulah, Kusturica Husein i Hercegovac Ibrahim; po Din. 10: Brajid Šemso, Nevid Salih, Harmandid Ibrahim, Sujoldžid Mustafa i Abdurahman Abdurahmanović; po Din. 5: Derviš Arifovid, Fevzija Tahirovid, Brada Mašinovid, Rasim Sujoldžid i Šukrija Kolasevid; Din. 3: Tahir šaran. Ukupno 373 Din.t Svima darovateljima topla h v a la ! Fojnica: Za vrijeme „Ramazanske nodi dali su članovi Gajreta dobrovoljne-^priloge Gajretu i to kako slijedi: Din. 100: Dr. Husein Raljevid; Din 50: Hazim čohadžid; Din. 40: Sulejman Salihagić; po Din. 20 Brada Konjicija, Safet Sudžuka, Varešlija Enes; po Din. 10: Buljina Munib, Sabit Čizmid, Muhamed Salihagid i Edhem Sikirid. Ukupno 290 Din. Svima naša topla blagodarnost ! je tom prilikom sakupljeno 3572 Din., priloga, koje de prilagači uplatiti u mjesečnim otplatama za vrijeme od 6 mjeseci. Priloge upisaše slijededa gg: Din. 300: Galib ef. Hafizovid; po 180 Din: Sinanbeg Branković, Jusuf Gorušanin. Dr. Alija Tomid; po Din. 150: Ahmed Riza Pašid, Galib Čapljić, Sulejman Koro; po Din. 120: Edhem Brankovid i Muhamed H. Ahmetovid; po Din. 100: Ismetbeg i Omerbeg Sijerčid i Mehmed ef. Šiljkovid; po Din. 90: Avdo Daidžid, Idrisbeg Šahinpašid, Smail Osmanagid, Muratbeg Pašid; po Din. 60: Hasanbeg Šahinpašid, Mustafa H. Ahmedovid, Hf. M uhamed Ajanovid, Zaim Ajanovid, Ahmed Ferhatbegovid, Sejfudin ef. Muftid, Ibrahimbeg Teškeredžid, Rasim ef. Muftid, Ibrišim beg Agid, Nezir Fer­ hatbegovid, Hamza Bejtid; Din. 50: Lutfaga Daidžid; po Din. 30: Edhem Akšamija, Ramiz Dobrača, Ćamil Baraković, Ragib ef. Kazaferović, Ahmed ef. Jesenkovid, Alibeg Hadžibegovid, Alija Karid, Uzeiraga Jesenkovid, Mehmed Koro, Husein Hamšid, Almasa Hamšid, Vehbija Jesenković, Abdulah Škaljid, Hifzaga H. Osmanovid, Rešid Hafizovid, Hakibeg Teskeredžid, Mustafa Dobrača, Pašid Sul. Ahmed, Em in Hasečid i Ahmed Teskeredžid, cipelar; po Din. 20: M uhamed Džananovid, Sulejman Lihid, Ibraga Bahto, Edhem Šehovid, Muha-m ed Daidžid, Ahm edaga Daidžid; Din. 12: Ibrahim Pašid; po Din. 10: Edhem ef. Hafizovid, Abdulah Fejzid i Zora Jovanovid. Svima plemenitim prilagačima Glavni odbor Gaj­ reta najtoplije zahvaljuje. Sjenica’. NaTskupštini članova i prijatelja Gajreta u Sjenici, koja je održana 21 decembra 1934 u veče, pokrenuta je akcija za prikupljanje priloga, prem a apelu pretsjednika Glavnog odbora. Na skupštini je pri­ kupljeno 1048 Din.' priloga, a ova de se akcija produžiti Ozren'. Na dan 31 decem bra sakupljeno je u Oz- i dalje. Priloge darovaše slijededa gg: reno 498 Din. priloga, koju svotu darovaše gg: po 100 Po Din 100: Milosav Vujisid i Mulaz Dervovid; Din: Milan Pupid; Din. 50: Bego čelik; Din. 30: Bajo po Din. 50: Mehmed ćesovid, Sulejman Abdagid, Hasan Kazimir; po Din. 20: Meho Dević, Avdo Fazlid, Ibro Zvizdid, Hamza Mašovid, Slobodan Pavidevid; Din. 40: Spahid, Suno Fazlid, Atif Gljiva i Ibro Rapa; po Din. Emin Čerkez; po Din. 30: Jusuf Guzonjid, Aziz Vrcid, 10: Alija Fazlid, Slavko Sando, Ibro Grbo, Atif Fazlid, Dr. Srbislav Krstić: po Din. 20: Pop Drago Dumid, Ramo Devid, Avdija Karavdič, Ibro čakal, Vejsil Balta Branko Rakočevid, Rešo Jahid, Ramo Honjid, Ibrahim i Vaso Balta; po Din. 5: Murat Selimovid, Marijan Pi- Abdagid, Šadir Hadžifejzović, Šudro Guzonjid, Husein lipič, Lazar Tr fkovid, Ibro Bajagilovid, Dušan Mićevid, Mujagid, Mehmed Abdagid, Abdulah Bajrovid, Arif Vr­ Avdija Grbo, Vejsil Spahid, Franjo Malčevid, Danilo cid, Bahtijar Bajrovid; Din. 15:» Bajro Jakupović; po Šparavalo,1Osman Balta, Simo Trifkovid i Vejsil Hali- Din. 10: Vehbo Hubanjid, Zedir Rašljanin, Kadrija N ulovid; po Din. 4: Smajo Salkovid, Ram o Fazlid, Hamza hovid, Bajram Vrcid, Fehim Kadevac, Đavo Altarac, Fazlid; po Din. 3: Ljubo Pejid; po Din. 2: Hasan Šabić, Ćemal Ljumid, Adem Zekid, Hf. Mehmed Ćatovid, Mujo Ramiz Šabid, Osman Šabid, Osman Carina, Omer Sa- Agovid, Ferenko Vsevolod, Bahto Guzonjid, ćazim Vrcid. bid, Halil Mušanovid, Mujo Mušanovid, Salko Bibid, Šadir Vrcid; po Din. 5:1 Mehmed Metović, Hakija Gu Dušan čančar, Marijan Janjid, Avdija Zukid, Redžo Še- zonjid, Redžo Lakota, Om er Mujagić, Džemo Hrkalo hid, Safer Neretljak, Derviš Mušanovid, OmerProvalid \ić , Abdulah,Mahutovid, Duljko Pejčinović, Šefko Ka i Rasim Herid; Din. 1: Ćamil Herid. čevac, Ejub Fekovid, Dedo Zimonjid, Šukrija Cingid Svima darovateljim a iskreno zahvaljujemo. Nikolaj Ilinski; Din. 4: Ram iz Zekid; Din. 3: Iso MahRogatica: Mjesni odbor održao je za vijeme Ra­ mutović; po Din. 2: Rafo Mlađenovid, Dim itrije Krstić mazana konferenciju Gajretovih članova i prijatelja, te i Mehmed Papid. 59 �Glavni odbor izriče i ovim putem svima daro­ vateljim a svoju blagođarnost. P r ilo z i iz Janje Iskoristivši bajram ske praznike g. Abdulah Gruhonjič, pol. pisar iz Brčkog, posjetio je: Brčko, OorTuzlu, D. Tuzlu, Srebrenicu, Zvornik i Janju. U svim tim m jestima, a naročito u Janji održao je po jedno poučno predavanje. Tom prilikom u Janji je progovo­ rio nešto o Gajretu, o njegovoj važnosti i potrebi što jačeg rada u tome društvu. U jednom zgodnom mo­ mentu, a na inicijativu g. Gruhonjiča, povjerenica Gajreta u Janji gđica Aeija Kavazovič, učiteljica pokupila je od prisutnih nešto dobrovoljnih priloga koje darovaše: po Din. 10: M uharembeg Ćem erlić, E m in T u­ zlak, Suljaga Skokić, Asija Kavazovič; Din. 8: A hm et beg Alibegovič; po Din. 5: Halil ef. Đezić, Ibro Gruhonjič, Ifet Bubid; po Din, 4: Mustafa Gruhoniić; po DiD. 3: Bego Zakomac; po Din. 2: Salih Tuzlak, Husein Filipovid, Sadija Užičanin, Mustafa Hadžid, Ism et Hurembegovič, Halil Huremovid, A hm et Hadžid, Mahm ut Alibegovid, Ibrahim H. lmamovid i Haso- Osmanagić. Svega Din 98. Svima plemenitim darovateljim a iz Brčkog, Gac­ ka i Janje naša iskrena i bratska zahvalnost! Plem enita gesta jednog intelektualca član propagandističke sekcije Proširenog odbora za izgradnju Gajretova dom a u Sarajevu g. Edhem ef. Bulbulovid poklonio je preostalu nakladu i odre­ kao se je svih potraživanja od svoje brošure »Nacio­ nalizam i Muslimani" i r a o r i s t fonda za podizanje Gajretovog doma. Gospoda koja su tu b ro šu ru dobili na raspačavanje um oljavaju se da svoje obračune pošalju Gajretu i da se pobrinu za rasprodaju pre­ ostalih primjeraka. D obrovoljni p rilo zi iz B riko g Povodom apela Pretsjeđnika Glavnog odbora Gajreta g. Dra Hasanbegovića, da se u ovim teškim pri­ likama pom ogne Gajretu, pošto de usljed opšte narodne žalosti izostati uobičajene priredbe, Mjesni odbor u Brčkom sakupio je m eđu građanstvom svotu od Din. 3.615.—, koju bi inače pridonijeli i potrošili prilikom priredaba. Priloge su dali slijededi: Din. 500: H. M ehmedaga Kantardžid; Din. 250: Filijala Zem aljske banke; po Din. 100: Abdaga Kučukalid, Dr. Abdulah Bukvica, Ing, Šerif Bubid, Samuel Klimpl, Buki Konfino, Bakija H. Selimovid, Hfz. Mu­ stafa Mehmeđagid, Stevo Cvetkovid, Husein Behm en Sulejm an H. Alijagid, Hrvatska Posavska banka i Pero Pavlović; po Din. 50: A hm et Hasanovid, Dr. Seid Bu­ ljina, Rado Savid, Sadik Ibrahimovid, Srp. Trg. Banka* Dušan Buđen, Stevo Jakčin, Lezo M. Papo, Milivoj Henich, Josip Kosor, Salih Šakid, Santo Alkalaj, Marko Jakovljevid, Savo Uzunović, Apoteka Šem per i Huseinaga Zejčirević, po Din. 30: Savo Ćelovič, Rado Div­ ljak, P ero Nedić, Jovan Stanisavljevid, M. B. Marijan, Husein Smajlovid, Dušan M. Vasid i Božo Mihajlovid; po Din. 20: Hfz. M. Hamidovid, M. Edhemovid, Ilija Malinovid, Jovo Božičkovič, Enver Kučukalić, Ibrahim Derviševid. A vdija Redžid, H. Rašid Ibrahimovid, Salih Serdarevid, Gostiona Šyem, Moritz Zeitler, Vojislav Ristić, Josef Perera, Mika Jančikid, Ibrahim Mukić, Ka­ milo L ebenhardt, Gojko Lukid, Ibrahim Edhemović H asan'B ečirević, Mika Markovid, Đorđo Jančikid, Đorđo J. Vuković, Katan »Jugoslavija Hotel", Rado Trifkovid, Mošo J. Levi, Mihajlo Tomid i Drago Papo; po Din. 10: Hfz. Salih Suljić, Mujo Ajanovid, M. Novalija, Hfz. Sulejm an Tabakovid, Abdulah Bajram, Osman Saidović, Milan Dragičevid, Ilija R eba i Din. 5: Jovan Neškovid. Ujedno je Mjesni odbor poslao Pretsjedniku Gl. odbora dopis slijedećeg saržaja: »Gospodine pretsjedniče, prim ili sm o Vaše cij. pismo, u kojem nam skrećete pažnju na poteškoće koje de nastati za Gajret usljed toga što de ove godine otpasti znatni prihodi od za­ bava i tombole. Shvaćam o apel koji ste nam uputili te smo, kao i uvijek, pripravni da našem G ajretu pom ognem o ko­ liko m ožem o. Zasada smo odlučili, da mi lično u tu sv rh u pošaljem o Glavnom odboru svoje priloge, na­ m jesto onoga što bism o inače pridonijeli i potrošili prilikom priredaba. Ove svoje priloge poslali smo u Sarajevo, te Vas m ol'm o da vjerujete da ćem o i u bu d u će za G ajret svim svojim silam a raditi, i ako su i kod nas prilike jako teške." Sjetite s e s v a k o m p r ilik o m 60 „ G a jr e fa " ��1 NACIONALNA I UNIVERZITETSKA BIBLIOTEKA BIH A sb 55/1935 cobiss e � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama Description An account of the resource Glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama (1907-1914; 1921-1922; 1924-1941) Vlasnik Glasila je Društvo Gajret. Urednik je bio Osman Gjikić. Urednici se mijenjaju tokom godina. Od br. 4 (1912) Murad Sarić; od br. 5/6 (1912) Avdo Sumbul; od br. 1 (1921) Šukrija Kurtović od br. 1 (1924) A. Hifzi Bjelevac; od br. 15 (1924) Hamid Kukić; od br. 21 (1927) Hamzo Humo; od br. 4 (1931) Hamid Kukić. U početku je izlazio jednom mjesečno (5. dan svakog mjeseca). Nije izlazio 1915-1920. i 1923. godine. Časopis je naizmjenično štampan ćirilicom, latinicom i na turskom jeziku (arebicom). Podnaslov se također mijenja. Od 1911. List za društvene poslove i za narodno prosvećivanje; od 1921. Organ Društva "Gajret". Kulturno-beletristički časopis; od 1922. Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1924. Glasilo Gajret, kasnije List Gajreta, društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1933. Glasnik kulturno prosvetnog društva "Gajreta". Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : [Društvo Gajret], 1907-1941 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1907-1941 Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 32 cm Language A language of the resource bosanski, srpski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Subject The topic of the resource društvo, kultura Creator An entity primarily responsible for making the resource vlasnik Društvo Gajret Drugi autori Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana Source A related resource from which the described resource is derived NUB BiH Type The nature or genre of the resource časopis NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID <a href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/27065862">27065862</a> Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama 1935 Description An account of the resource Br. 3 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1934 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 27065862 IIIF Item Metadata UUID f7fe4335-c752-443c-b25b-cb318151be55 https://kolekcije.nub.ba/files/original/359e98d7ccda54d781e15867a30f00f2.pdf 4419d881c6d8af9b0361899e916009e0 PDF Text Text i Т ак са у го т о в у п л а ћ е н а ГЛАСИИК КУЛТУРНО ИРОСВЕТН0Г & Р У Ш В Д Ј ГАЈРЕПД Ииж. ШериФ Кубић: Од прнмитивног тежзка до напредиог воћара Велика гајретова забава у Сарајеву Наша штампа о Гајретовој забави Сцјеие н приказн: Бесин Коркут; „Братак иреглед повнјести Ислама“ — Хаидпја Мулић; „Из жовота Мухапеда a. с.“ ГАЈРЕ7ФВ ГЛАСНИК: Новп васијјет легатор Гајретова дома — Премјештај г- ЈусуФа Граиова из Бања Луке у Котор Bapoin — Хуиапп рад Гајрета у Дервептп — испјола Гајретова забава у Јајцу — уснјела Гајретова забава у Семизовцу — Успјола Гнјретова забава у Требпњу Гајретова годпшња 3a6aLa у Баљалуцп — Гајретов иевлуди-шериФ у Приједору — Гајретова иреда ваља у Дервенти — Рад Мјесног одбора Гајрета у П у рачпћу — Оснивнње Ијеспог одбора Гајрета у Гњилаиима — Гајретова популариа предаваља — Рапазаискн прилог за Гајрет — Црилозп за Гајрег — Нови утомељач Гајрета ЈАНУАР , CAPAJIEBO 1936 Нздаје Главни одбор Гајрета у Сарајеву Главни и одговорпи уредцик: ХАШ1Д IfJ'KlI'll i БР О Ј 1 �Гајрет, лист друштва Гајрета и8ла8и мјесечно, a цијена му je ea нашу Отаџбину 60 динара на годину, a sa све остале 8емље преко границе 120 динара. ЂациГајретови питомци добивају лист у пола цијене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Власншс друштво „Гајрет“ — Одговорни уредник: Хамид Кукић. — За Исламску дионичку штампарију одговара директор Абдурахман Мешић. �Сарајево, Јануар 1936 Џ,. Проф. Мустафа АликолфиК О т к р и в а њ е с п о м е н и к а О см ану Ђ и к и ћ у У времену у коме жвввмо заборав брзо покрива све. Свакидашњица пуна бриге и борбе за опстанак брише често н најмвлвје успомене. Ми живвмо у добу које je огрезло у матерајалвзму, утонуло у сурову борбу за опстанак, у добу које raja кулг једино према новцу и власти, у атмосфери полтронства и опортунизма, у средини која има мало смвсла за потребе једног вишег душевног жввота. У таквом времену блиједе сл^ке и оних за које се мислило да никада неће моћи бити заборављени. Па ипак заборав не односи све . ...г-Двадесет четири године се навршује како je престало да куца поштено срце, Османа Ђвквћа, пјесника и нашег идеолога, a успомена на њега живо je сачувана код свих Гајретоваца, a и оних који су га ма и најмање знали. И с правом Гајрет и Гајретовци носећи уздигнуту заставу идеализма, подижу овај споменик Осману да најрјечитије демантују предрасуде да су нове генерације неспособне и неактивне a да немају разумијевања за људе којв су читав живот посветилв напретку исламског елемеата и наше заједнице. To ће бити уједно доказ да се живот човјека може подвћи изнад просјечности у ввше сфере гдје тек »шсао a осјећање допиру. У плејадв сјајнвх вмена која су годинама жаром и енергвјом апостолскв радилв и разбудили успавану нацаоналну свијест код нашег муслиманског елемента, нааазв се a вме Османа Ђвквћа вто међу прввм a најзаслужнвјвм. Само трвдесет a трв годвне жввога, само онолвко годана рада, колвко je у Европв потребно да се взрадв лачност радног човјека којв ће почети тек да ствара, a овдје у овој нашој средвнв у којој многе народне послове радв само један врло мален број поједвнаца, док страховвто велвк број не рада нвшта алв радв хрђаве стварв. У оваквој нашој средвнв Осман Ђвквћ бво je један од онвх која су a најввше a најбоље урадвлв. Несумњвво даров'Вт пјеснвк a новвнар, изузетан човјек с ввсоквм способностама, a уз то радљвв, његова радввост je феноменална, јер треба само погледата шта je све урадво од годане 1903 до L912; кад je оборен у најбољој сназв, он je бао упућен својвм сввма квалвтетама, a не суд-бином, да буде једца конструктввна нацвонална снага првога реда. Да ба се осјетила a схватила елатна вриједност овога човјека, коме нвје бвло дато да ту вриједност у јавном жввоту пуном мјером взразв, треба се пренвјета у ону нашу средвну која je тада бвла. Тло трноввто a необрађено. Несхватање a незнање огромно. Имао je првлвке да вадв a на својој -сопственој кожв осјета све оне негативности нашег полухултураог a полувнтелвгентног друштва, које нас a данас дава својом поратном још погоршаном мором, као што нас je тада даввла предратном. A он je бво кројен толвко разлвчвто од те своје средвне. Његов дах тражао je шврвне, a околвца ra страховвто сапвњала. Осман je био прав човјек са чврствм костама у органвзму, што значв са здравом квчмом, с поузданвм основама у моралу a духу a као такав нвје могао успјети у средвнв која je боловала од свстематског отстрањввања ираввх врвједноста. Од првроде осјетљвв он се претворао у један орган бвла. Замислвмо човјека која je no свом удесу тако створен да све болове, сав срам свога времена мора лачно, дубоко a истанскв да осјета као да je то баш све његово, a ето ту вмамо цвјелога Османа. По неком компромасу, вјероватно взмеђунеба a земљенарод награђује своје велвкане трноввм вијенцвма. Рад Османа нвје бво једностран, него je бво рашврен, разгранат у неколвко праваца. Kao пјеснвк јавља се у „Зорв“ годвне 1896. Од тада се редовно сусретамо с њвме готово у свама књвжевнвм часописима: у »Босанској ввла« »Бранковом копу« >3везда«, »Колу« a »Новој вскрв«. Са Омербегом Сулејманпашвћем a Авдом Карабеговићем нздао je чвтаву књвгу »Побратвмсгво*. Годвне 1903 аздао je књигу пјесама »Ашвклвје«, a каснвје пјесме посвећене м-услвманској младежв. Из св'вх његов^вх пјесама взбаја један несумњвво пјеснвчкв таленат, јер све одвше непосред- 3 �ношћу, топлином и њежношћу искреношћу и у св-им пјесмама даје' одушка својим личним радостима и боловима. Кад je настала борба муслиманског елемента за вјерско-просвјетну аутономију, Осман напушта пјевање и његове љубавне пјесме замијенише оштри чланци уперени против тадашње власти АустроУгарске. Био je главни уредник »Мусавата« заједно са Смаилагом Ћемаловићем и Хусагом Ћишићем и главни сарадник »Босанско-херцегов. гласника«. И тек након довршене борбе за вјерско-просвјетну аутономију, он ступа у Гајрет којеЈиу даје један изразити национални правац. Око листа »Гајрет« успијева да окуни тадашњу интелигенцију, нарочито омладину коју упућује на похађање школа, на оснирање земљорадничких задруга, ђачких књижница, тамбурашких друштава — све у циљу да би муслиманску омладину одучио од беспосличења, скитања и бекријања. Наша омладина мало je имала онако искрених пријатеља какав joj je био Осмам. Осим свега овога Осман се бавио и белетристичком прозом. Издао je драм у: »Мухаџири« и »Златију«. И ето томе и такву човјеку ми подижемо у Мостару скромни биљег, да би се trna хумка земље која покрива Османа, a коју ми поштујемо као парче свете земље, одупрла немилосрдном и брзом време! да би служила нама и будућим генерацијама на сјећање на најзаслужнијег између нас. Напрт споменика израдио je професор београдског универзитета за оријенталну умјетност г. Александар Дероко. Споменик je израђен у перзијском стилу, комбинован елементима народне умјетвости. Споменик je јединствен на Балкану. Свечаност открића спомен турбета he се обавити у Мостару, 6 марта, у петак трећи дан Курбан бајрама, у 10 сати прије подне. Програм прославе већ je фиксиран, само ни]е фиксиран ред којим ће се поједине тачке програма изводити, што ћемо учинити ових дана. Међу тачкама програма налазе се ове: 1) Пренос костију Османових из царинског харема у Карађозбегов. 1) Вјерски обред. 3) Откривање споменика. 4) Говори претставника Главног одбора Гајрета, Београдског Гајрета, градске мостарске општине, другова, омладине и претставника мјесног одбора Гајрета. Послије подне разгледање града, a на вече свечана академија са забавом, коју изводе питомци Београдског Гајрета »Осмам Ћикић«. Све тачке програма на забави биhe испуњене поезијом и прозом Османовом. Жеља je нас свију да ова прослава буде Ha­ ma највећа манифестација Гајрета, достојна наше снаге н свијести. Нека тако буде! r e i*) (1 9 0 3 > ' -1936) Imamo čast da večeras, kroz našu па*УУ atmosferu, pošaljemo program večeri Srpskog musli­ manskog kulturno prosvjetnog društva Gajret, da bi našoj i stranoj javnosti ukazali na rad, uspjehe i nade koje se Gajretu u budućnosti pridaju. Ali prije samo­ ga izvođenja programa ove velike Gajretove večeri, koja bi se mogla nazvati i bosanskom, potrebno je da kažemo nekoliko riječi i o samome društvu Gajret, koje daje večerašnji radio program. Govoriti, međutim, o Gajretu, znači govoriti o događajima posljednjih ne­ koliko decenija, o događajima koji su stvarali jedan velik dio istorije bosansko-hercegovačkih muslimana. Mi ćemo to sve, da se ne bi dugo zadržavali, iznijeti u najkraćim potezima, da se, ipak, bar do­ nekle, objasni uzrok i pozadina osnivanja i uspjeha Gajreta, ovog velikog društva koje danas broji oko 25.000 organizovanih članova, rasutih u bezbroj mjes­ nih jedinica širom cijele naše zemlje. Počnimo, dakle, i prenesimo se za časak u do­ ba turske vladavine u našim krajevima. Još tada, Bosna je imala svoj dobro za ono vrijeme razvijeni život, život sa bogatim kulturnim i prosvjetnim insti­ tucijama, literaturom pisanom na našem i orijentalnim jezicima, sopstvenim pismom — bosančicom — t. j. *) Predavanje održano putem Radia na dan 8 februara 1936. 4 ćirilicom i arhitekturom čije su monumen­ talne građevine, džamije, hanovi, trgovi, česme, mos­ tovi, banje i medrese (škole), mnoga književna i nau­ čna djela, biblioteke i topla sevdalinka koja najjače razotkriva bogati i nijansirani unutrašnji život, porodicu, sevdah i sva intimna raspoloženja našega čovjeka, — i danas su živi svjedoci jedne neobične kulturne ak­ tivnosti, jednog neobično intenzivnog prosvjetnog i socijalnog djelovanja. Muslimansko stanovništvo Bosne bilo je u visokom procentu pismeno, i još u ono do­ ba mutnih događaja u Evropi i na Balkanu kod nas su postojale štamparije, čitaonice (kiraethane) i visoki kult narodne pjesme, gusala i narodnih junaka. Baš taj visoki kulturni i društveni život bosan­ sko-hercegovačkih muslimana, baš one iznimne slobo­ de koje su uživali u Bosni, koja je, stvarno, pretstavljala državu u državi u turskoj carevini, sa svojom administrativnom samostalnošću, imalo je presudne, skoro tragične posljedice po docniji život musliman­ skog dijela našega naroda u ovim krajevima. U mutnim vremenima, kada su Turci bili izmo­ reni dugim ratovima i teškim unutrašnjim neprilikama i neredima, dolazi do okupacije Bosne. Organizovana sila upala je sa svojim jakim okupatornim četama i modernim tehničkim sretstvima u Bosnu. Na svojim prvim koracima Austrija je okrvavila ruke. Stanovni- �štvo Bosne i Hercegovine diže se listom protiv okupatornih četa. Vaskrsava junaštvo i čast oružja u he­ rojskom liku plevaljskog muftije, Hadži Loje i mnogih drugih znanih i neznanih junaka, koji sakupiše na brzu ruku ljude po Bosni i dočekaše neprijatelja. Bili su se krvavi bojevi i ljuti okršaji za čast, za ponos, za otadžbinu. Nenaoružan narod, posve prirodno, pod­ legao je nakon mučnih borbi i herojskih podviga ogromnoj snazi neprijatelja. Ali svijetli lik našeg na­ rodnog heroja, koji je digao neustrašivo mač okrenut jednom oštricom Beču a drugom sultanovoj Porti, ušao je u red nacionalnih bosanskih veličina i junaka, tamo gdje su već stajali Gazi Husrevbeg, Mehmedpaša Sokolović, Husein-kapetan Gradaščević, Alipaša Rizvanbegović i mnogi drugi. Poslije zarobljavanja Bosne i Hercegovine i pri­ pajanja Austriji, nastao je u životu muslimana jedan dubok prolom, jedan veliki ponor. Novi život koji je neprijatelj donio na krvavu maču i prevari, život koji je unio nemir u sve duše, izvšio je jedan nevjerovatan preokret i poremećaj. Muslimani koji su dotle uživali sve blagodati jedne samostalne i slobodne pokrajine, koju su s pravom smatrali svojom zemljom i svojom državom, sada su izgubili sve što su imali. Proganja­ nja, vješanja i ubijanja najčestitijih i najboljih između njih, u masama, učinili su ih još nepristupačnijim. ne­ prijatelju Osjetila se, najednom, jedna čudna otsječenost od novoga života, otuplelost i opšta apstinencija od svakog učešća u javnom životu i dnevnoj utakmi­ ci. Ljudi su se posve uyukli u svoje domove i u šut­ nji nešto očekivali. A šta? To ni oni sami nisu znali. Tek je bilo očevidno i jasno jedno: osjećali su tešku tegobu i bojazan pred onim što im je neprijatelj do­ nosio. Ljubomorno su čuvali sve svoje najčistije rasne slovenske osebine, društvene i kulturne tekovine koje su već imali i osjećali su čudan strah pred stranim uticajima od kojih su očekivali samo najgore. Zapadna kultura i civilizacija, sa svim blagodatima, bila im je tuđa i opasna. Ona je identifikivana u onoj mučnoj atmosferi sa osvajačkim ciljevima tuđina koji je upao u naše dubrave i livade, uz bojne poklike i odjek ratnih marševa. Ovako stanje totalne povučenosti i izostajanja iza novoga vremena koje je dolazilo zahuktano i do­ nosilo nove potrebe, stanje koje je prijetilo uništenjem, počelo je polako buditi zamrzle narodne duhove. Si­ novima zemlje koja je kroz petstotina godina očuvala svoju individualnost, svoju rasnu čistoću, slovensku, svoj jezik i običaje, zemlju koja je i pod turskim i pod austrijskim jarmom znala da borbom, krvlju i ri­ jetkom otpornošću, očuva svoju svijest, građansku kuraž i smisao za samoodržanje teško je padalo ovo stanje i položaj jedne čitave zajednice. Javlja se že­ lja da se, zahvaljujući preduzimljivosti nekolicine omladinaca, počne ondje gdje se stalo: t. j. radom i ak­ cijom na kulturnom i prosvjetnom polju. Znalo se da baš tu leži spas i sloboda svakoga naroda. I zasja i tame i potištenosti novi plam narodnog pokreta koji bi se mogao nazvati i preporodom bosansko-hercegovačkih muslimana. Ti novi narodni putevi odražavaju se u školi i prosvjeti koju je nametala zapadna civi­ lizacija, a koju su već obilno iskorišćavali drugi dije­ lovi naroda u Bosni. Rasadnik te nove ideje, novog pokreta za kulturno-prosvjetno i ekonomsko podizanje muslimana postao je Gajret. Zauzimanjem najvećeg i najzasluž­ nijeg našeg kulturnog pregaoca onoga vremena, rahmetli Dra Safvetbega Bašagića, pjesnika i istoričara i kulturnog radenika, udareni su temelji društvu Gajret. Rahmetli Rizabeg Kapetanović, također književnik, na jednom skupu omladinaca gdje se rodila i misao o osnivanju društva, zavikao je: „Е, sada, kad je odluka pala, gajret braćo, pomozite ovu ideju!* Tako su i društvu dali ime Gajret i ne znajući, možda, da će to društvo, kasnije izvršiti jednu stvarnu kulturnu i dru­ štvenu renesansu među jugoslovenskim muslimanima. Nastaje tako odlučan preokret u životu jednoga dijela našega naroda- Uviđajući veličinu društva po sav elemenat, narod objeručke prihvata njegovo bla­ gotvorno djelovanje. Pokazuju se prvi uspjesi. Školuju se prvi naraštaji i vraćaju u narod, osvježeni, svjesni i požrtvovni. Gajret se tako prenosi iz generacije u generaciju, iz godine u godinu. Dolaskom rahmetli Osmana Đikića za glevnog sekretara, društvo dobiva nove snage i svoj djelokrug rada prenosi u ondašnje ogorčene najprije vjerske autonomne, a poslije nacio­ nalne i oslobodilačke borbe sa tuđinom, koji je još od prvih početaka rada društva Gajret osjetio žalac i trn u zdravu nogu. Zbog toga se redaju šikane i pod­ metanja Gajretu od strane neprijateljske vlasti, dok se 1914 odmah poslije atentata, na Gajretov rad nije sručio sav bijes državne vlasti, koja je zapečatila pro­ storije Gajreta i zabranila mu svaki rad. Poslije rata poslovanje Gajreta doživljuje najveće uspjehe. Omladinci koji su bili po ljutim borbama i ratištima, a veći dio i u srbijanskim dobrovaljačkim odredima po Dobrudži i Solunu, prihvata odlučno rad, da se nadoknadi izgubljeno vrijeme i muslimanima dade ono što im treba. Početci Gajretova djelovanja u narodu bilježe u glavnom svestrano nastojanje da se u narodu, naročito među omladinom, probudi svijest i volja za prosvjećivanjem, za školovanjem, sticanjem znanja i savremenog obrazovanja ; da se stvori kadar muslimanske inteligencije putem srednjih i visokih škola; da se stručno obrazuje što više ljudi putem stručnih škola i zanata i, najzad, da se muslimanski dio našeg naroda privredno osnaži i podigne. Na svim ovim poljima Gajret je imao odlične rezultate. Prema tačnoj statistici, Gajret je kroz ove 33 godine opstojanja školovao i pomogao 3643 lica. Kad se pribroji još i 500 pitomaca i šegrta koji se ove godine školuju u 8 Gajretovih konvikata u Sarajevu, Tuzli, Mostaru, 5 �Banja Luci, Bihaću, Trebinju i Plevlju, onda se broj đaka koje je Gajret izveo na put, školovao i dao im sigurne egzistencije penje na 4.000 ljudi! Ogromna je to vojska svjesnih građana i intelektualaca i ona da­ nas pretstavlja srž i glavnu snagu muslimanske in­ teligencije. Pored ovog glavnog zadatka, Gajret je posvetio mnogo pažnje i drugim akcijama, pa već petnaest godina izdaje svoj mjesečni list, štampa svoje edicije u kojima se naša kulturna, vjerska, ekonomska i nacionalna pitanja tretiraju na sasvim popularan i pristupačan način. Gajretovi ljudi su održali na stotine analfabetskih tečajeva i na hiljade korisnih predavanja. Posljednih godina, međutim, vođen ekonomskim poremećenjima u svijetu i na domu, Gajret je uvidio po­ trebu privrednog djelovanja u masama i potrebu struč­ nog vaspitanja širokih narodnih slojeva. Tu počinje nova epoha Gajretova rada koja bi se mogla nazvati privrednim preporodom. Osnivaju se stručne škole za ćilimarstvo i ručne radove u Novom Pazaru i Trebi­ nju, zajednička radionica ručnih radova Kola Srpskih Sestara i Gajretova ženskog odbora u Sarajevu, u kojima je zaposlen velik broj muslimanskih žena. Daje se inicijativa za osnivanje domaćinskih škola i teča­ jeva, raznih privrednih zadruga i drugih ustanova. Otvara se šegrtski dom h pitomci se daju na izučava­ nje modernih zanata, zanatskih škola, stručnih i teh­ ničkih tečajeva, odakle se u kratko vrijeme pokazuju praktične koristi. Održan 'je i jedan veliki zadrugarski tečaj, koji je osposobio mnoge naše zadrugare i pri­ vrednike. Glavni činilac ovog privrednog djelovanja je osnivanje Gajretove privredne i kreditne zadruge u Sarajevu, koja je za kratko vrijeme polučila lijepe uspjehe. Na kraju treba još spomenuti, da baš ove godine Gajret na najljepšem mjestu šeher Sarajeva, podiže svoj veliki dom u koji će se skoncentrisati sav Gajretov rad. Taj dom treba da postane novi rasadnik i svjetionik kulture i prosvjete za ove krajeve. Uloga Gajreta u javnom i društvenom životu jugoslovenskih muslimana je ogromna. Gajretovi ljudi su danas, stvarno glavni pokretači društvenog razvoja, a oni su rekrutovani iz svih slojeva, počevši od intelektualaca do zanatlija i težaka. Gajret je, zapravo, prevazišao dje­ lokrug jednog običnog kulturno-prosvjetnog društva i danas je snažan narodni pokret, pokret naroda za na­ rod. Zato je razumljiv povik jednog intelektualca kad je rekao: „Sta bi bilo od nas. da nam nije bilo Gaj­ re ta !“ U toj jednoj jedinoj rečenici sadržana je sva istina i sva vrijednost Gajreta. Danas društvo Gajret slavi svoje najveće uspjehe. Za to ima mnogo zasluga agilni Glavni odbor Gajreta, a naročito njegov pretsjednik g. Dr. Avdo Hasanbegović, pod čijim pretsjednikovanjem je Gajret došao do najvećih plodova i rezultata. Njegovom inicijativom a uz pomoć Beograđana, naročito vrijednih radnika i prijatelja Gajreta i muslimana pok. Popovića, gđe Mare Trifković, rahm. Hafiza Džumhura, penzionisanog generala g. Đure Josifovića, Hasana Repca i drugih, osnovan je i Beogradski Gajret »Osman Đikić«. U Be­ ogradskom Gajretu našli su zaštite mnogi naši omla­ dinci koji su prispjeli za pohađanje univerzitetskih studija. Od vrlo velike je važnosti studentski dom Beogradskog Gajreta Osman Đikić sa 150 studenata, koji je podignut velikim naporima i žrtvama Gajretovih radnika u Beogradu i Beograđana. Blaženopočivši Kralj Aleksandar Prvi Ujedinitelj odavno je ocijenio važnost i značaj Gajreta, pa je blagoizvolio odobriti da pokroviteljstvo nad radom društva primi Njegov Sin Prvijenac, današnji naš vladar, Nje­ govo Veličanstvo Kralj Petar Drugi, koji je poslije, kod preuzimanja vladavine, od Svoga Neumrloga Oca, ponovno potvrdio ovu visoku pažnju i čast Gajretu i njegovim radnicima. Tim je dato priznanje društvu sa najvišeg mjesta, a Gajret i Gajretovi ljudi, kako do­ sad, tako i uvijek, znaće to da cijene i da se ponose ljubavi i odanosti koja im je ukazana. Dragi slušatelji, mi završujemo ovo nekoliko ri­ ječi o Gajretu. Molimo Vas sve, da se sjetite i po­ mognete ovo zaslužno društvo gdje vam se god ukaže prilika za to. Ing. Šerif Bubić: Od primitivnog te ž a k a do naprednog voćara Južno od posavske ravnice, u sjevero-istočuom kutu Bosne, pružaju se neprekidni obronci koji još južnije prelaze u bos. brdsko gorje. Ovi obronci po­ znati su kao naši najbolji šljivarski predjeli. To su naročito srezovi Brčko, Bijelima, Gračanica, Gradačac i Tuzla. Na tim obroncima ima mnogo sela koja su nastanjena samim muslimanima, koji većinom žive od voćarstva, uglavnom od šljivarstva. Nemam namjeru da ovdje pišem o privredi tih sela. Želja mi je samo da čitaocima Gajreta prikažem jednu seosku porodicu 6 koja je zadnjih deset godina svojim naprednim radom jako otskočila od svoje sredine. Ovo što ću iznijeti biće za mnoge naše težake jedna dobra pouka. U srezu brčanskom, u udaljenosti oko 14 km od Brčkog, na jednom obronku leži selo Šatorovići, nasta­ njeno samim muslimanima težacima. Do toga sela vodi iz Brčkog jedan hrđav, za kišnog vremena jedva pro­ hodan seoski put. Kuće, kao obično u našim musli­ manskim selima, na okupu, a cijelo selo gusto zasa­ đeno šljivama i trešnjama. Blagi brdski nagibi zaklo­ �njeni su od vjetrova i jako izloženi prema suncui radi čega i trešnja i šljiva ranije sazriju nego i u jednom drugom selu u okolici Brčkog. Mi koji idemo u sela radi upoznavanja prilika i upućivanja naroda obično tražimo najprije osnovnu školu i učitelja, da nam bude pri ruci u tome našem poslu kojim se, sigurno, i on bavi. Nažalost, u Šatorovićima ni u okolnim muslimanskim selima nema škole, premda danas nema ni jednog muslimanskog sela koje ne bi školu željelo. Ali mi smo u tome nekako hude sreće. Zato će vas, kad dođete u Šatoroviće mjesto učitelja dočekati Alija čanđić kojeg svak nadaleko po­ znaje po njegovim uzornim šljivicima. Odmah vas prođe zlovolja, pa će Šatorovići postati selo u koje ćete rado svraćati. Ovaj Alija, koji se je sam naučio i čitanju i pisanju, postaće vam najbolja škola, pomoć­ nik i savjetnik u vašem teškom poslu na prosvjećiva­ nju sela, jer je njegov rad živi primjer za naše selo. Nije donio u selo ništa tuđe: ni novac ni znanje Sve je, od početka, stvorio sam, tu u svome selu gdje je nikao i odrastao, gdje je svojim radom od malog za­ puštenog seljačkog imanja stvorio voćarsko gospodar­ stvo kakva su rijetka danas kod nas u Jugoslaviji. Na prvi pogled zadivljuje ."Vas što se je Alija вд_ 1 km. izdvojio od seljačke zemljišne mješavine i stvo­ rio sebi jedan grupisan posjed. On je uvidio svu ne­ volju naših gustih seoskih naselja, s izmješanim bašćicama i njivama koje su od kuće na kilometre uda­ ljene. ćim se je odlučio da zasadi jedan uzoran voćnjaki Alija je prodao svoje razbacane parcelice po selu i izvan sela i u blizini u jednom komadu kupio zane­ marenu oranicu i ledinu, pa ovdje sagradio sebi ma­ lo seoske kućice i počeo postepeno da zasađuje šljivik. I tu kod sadnje Alija je išao novim putem. Kod nas, u našim selima, običaj je da se šljive sade na neurađenu zemlju, a često puta mnogi sade i po ledini. Alija nije tako radio, nego je najprije mršavu oranicu pod jesen dobro pođubrio i preorao. U proljeće je po­ sijao tu kukuruz i istom u drugu jesen počeo sa sa­ dnjom šljiva, ali opet na svoj način, na veliko zapre­ paštenje seljana. Kada je jame za šljive počeo da ko­ pa, oni su mu se iz potaje smijali. Evo što su te ja­ me šire i dublje nego njihove, ali zašto će mu toliki razmak? Oni sade šljivu od šljive po 4 metra, a njemu nije dosta ni 6 metara, već jamu od jame kopa po 7 metara na obje strane (u kvadrat). Oni za presadu ko­ paju izdanke gdje koji stignu, a Alija ide na sve strane, po po dana hoda i više, traži i raspituje se gdje ima zdravih rodnih starih stabala a koja daju krupnu šljivu pa ispod ovih stabala uzima izdanke i nosi kući, Te je izdanke on zasadio u propisne redove po 7 metara u kvadrat. U proljeće je završio sa sadnjom, cijeli šlji­ vik lijepo plitko ponovo preorao i posijao kukuruz, jer, veli, kukuruz je najbolji usjev za šljivik, pošto se preko cijelog ljeta kopa i čisti od trave. Nakon 4—5 godina već su se Alijini šljivici po ljepoti i uzrastu nazirali i otskakivali od svih drugih. Već je dobio i prvi rod. Kako koja godina sve je bo­ lje kod njega. Kada je došla štitasta uš i na njegova šljivska stabla, pozajmio je novaca i počeo opet prvi i jedi ii u selu da pršće sa karbokrimpom. Opet su mu se smijali. Ali već osme godine njegovi prvi šljivici počeše da pune Alijine džepove. I to svake godine, dok kod drugih nekad prođe i po tri godine da ne rode nika­ ko. Sad počeše svi da otvaraju oči. Preklanjska godina za Aliju je bila najveća zadovoljština. Te godine niko u selu Vražićima nije imao ni za okusiti šljive, a u Alije preko 2 vagona. Prošle godine 3 vagona je pro­ dao za sedamdesetdvije hiljade dinara. To nije mali novec. Seljani svi sada vide to i dolaze Aliji ne da mu se smiju nego da se uče od njega. Ali opet Alija ne zaostaje. On kupuje sada zemlju, traži bolje odlike šljiva i trešanja i sadi. I najstariji kao i najmlađi nje­ govi šljivici stalno su preorani i okopani tako da u svako doba godine u njih može sezasađivati kupus. U mlađe šljivike sije jedne godine kukuruz a druge grah. Pod jesen plitko ore, pošto šljive imaju plitke šljive pa se ne smije pod njima duboko orati. U proljeće sije mlađe -šljivike, a starije pređe kultivatorom. Svake godine đubri po jednu parcelu i to svuda. To radi s jeseni pred jesenje oranje. Napredak je zaista božanska pojava. Ako nije lažan, ako je stvaran, ne zaustavlja se samo na jednom dijelu čovječijeg života, nego obuhvata C'jelog čovjeka. Ako je neko prožet duhom naprbtka, tada je­ dnim neobjašnjivim unutarnjim nagonom teži da se sav preporodi. Ni naš Alija nije se zaustavio na tome da se samo ekonomski izgradi. Ja promatram kako se iz dana u dan u njegovom životu vrši cijeli niz pro­ mjena. Jedan sin već mu svršio sredniu poljoprivrednu školu, pošto je završio prije 4 godine kod mene u Butmiru nižu. On će se po želji Alijinoj vratiti kući da zamijeni oca. Bez ikakva nagovora, čim sam mu spomenuo, poslao je kćerku i snahu u 6-mjesečnu Domaćinsku školu koja je postojala u Butmiru. Snahu je poslao, jer, veli, kćerka će se udati. Njegova snaha prva je naša žena sa sela koja je radi školovanja oti­ šla od svoje kuće. Prije kratkog vremena bio sam u gostima kod Alije. Kakvo opet iznenađenje!? U spavaćim sobama kreveti. Na ovoj staroj seljačkoj kući upravo majstori meću velike prozore. U kuhinji mjesto ognjišta ozida­ na peć. Već, dragi moji čitaoci, ne smijem da vas više iznenađujem. Bojim se nećete mi vjerovati, ali ovo vam je živa istina: u kući Alije Čandrića, težaka mu­ slimana iz Šatoroviča, gdje „evropska civilizacija" nije za 58 godina u stanju bila da izgradi ni osnovne ško­ le, ima već — Radio. 7 �t Velika Gafrelova zabava u Sarajevu N e z a p a m ć e n a p o s je la - U spjeh p r o n o s a c ije lo g p r o g r a m a p u te m B e o g r a d s k o g r a d i j a - T riu m f G a jr e lo v e I d e o lo g ije - P o t p u n u m je tn ič k i, m o r a l n i 1 m a te rija ln i u s p je h Opšii značaj zabave Prije nego Sto se upustimo u pojedinosti izvješ­ taja sa velike Gajretove zabave u Sarajevu, održane u subotu, 8 februara o. g., u svima prostorijama Na­ rodnog pozorišta Kralja Petra II- — potrebno je od­ mah, i na prvom mjestu, istaknuti ono što je značajno, a to je: da je ova Gajretova zabava i cio njezin pro­ gram pripadala ne samo publici u dupkom prepunoj dvorani, nego su u njoj učestvovali, kao slušaoci, i svi građani, i to ne samo u Sarajevu, nego i u cijeloj Kra­ ljevini, ne samo u našoj zemlji, nego i u ostalim pri­ jateljskim državama i zemljama, gdjegod ima i gdje god žive naši ljudi i naši prijatelji. Jer fakt: da je cio program ove zabave prenošen putem Beogradskog ra dija — na čemu neka je Upravi Radija od svih Gajretovih radnika i prijatelja velika hvala! — ukazuje na okolnost da ovoj zabavi nije prisustvovala samo ona hiljada posjetilaca (maksimalni i nezapamćeni broj koji je ikad dosad primilo gledalište Narodnog pozo­ rišta), nego je u toj zabavi učestvovalo, slušanjem pro­ grama, desetine hiljada Gajretovih radnika i prijatelja, pored onih po kafanama i dorpovima~u'Sarajevu, tako i u unutrašnjosti, ne računajući tu slušaoce izvan na­ še Kraljevine, čiji je broj nemoguće kontrolisati i ustanoviti. Tako je ova zabava, u svome pravom zna­ čaju, u stvari bila manifestacija Gajretovog uspjeha, u njegovom kulturnom i prosvjetnom radu. Na taj momenat, nacionalni i kulturni, ukazao je i pretsjednik Glavnog odbora Gajreta g. Dr. Avdo Hasanbegović, kada je, po završetku prenosa programa, na mikrofonu uputio slušaocima slijedeću zahvalu: »Poštovani slušaoci I Kao pretsjednik Glavnog odbora Gajreta, ja še srdačno i iskreno zahvaljujem svima vama, slušaocima prenosa programa večerašnje zabave, uvje­ ren da je među vama slušaocima bio ogroman broj Gajretovih ideologa, neimara i prijatelja. Uspjeh ve­ čerašnje zabave, kao i frenetični aplauz poslije svake tačke programa, koga ste slušali u toku prenosa, — taj uspjeh je stvarno uspjeh Gajreta i njegovog kulturnoprosvjetnog djelovanja. BosDa i njezin muzički folklor, naročito u redovima muslimana, došli su večeras, kroz ovaj program, do svog jedinstvenog i ubjedljivog iz­ raza. Pozdravljam ovim putem sve radnike društva Gajret, i sa svima Vama dijelim radost i sreću, što je večerašnja Gajretova zabava, pored svoje umjetničke a fir­ macije. istovremeno i sjajna manifestacija pobjede Gajre­ tove ideologije u najširim slojevima muslimana, u svima krajevima naše drage Otadžbine. Preko ovih i ovakvih manifestacija Gajretovog prosvjetnog rada i kulturnog pregalaštva, mi muslimani najbolje izvršujemo svoj 8 kulturni zadatak. Ovom prilikom ja iskazujem svoje čvrsto i duboko uvjerenje: da če ova zabava, njezin umjetnički. moralni i materijalni trijumf biti najbolji potstrek za nova djela Gajretovih radnika, za nova kulturna stremljena i prosvjetna pregnuća, a sve za nacionalno kulturni napredak muslimana Kraljevine Jugoslavije, za dobro i sreću Kralja i Otadžbine! Izgled dvorane 1publike Zaista je teško naći cijeli niz potrebnih i unjedljivih riječi i izraza, da se opiše ona silna navala i onaj odziv publike, koja je počela da, poput talasa, pridolazi mnogo prije 8 sati. Treba imati u vidu, da su na desetak dana pred zabavu bile rasprodane sve ulaznice, te je Glavni odbor imao razumljivu muku, kako da izađe u susret onima koji su se javljali za ulaznice na nekoliko dana pred zabavu ili dan prije zabave. Naročito je bilo teško zadovoljiti želje prija­ telja iz unutrašnjosti, koji su se javljali telefonom, pismima ili lično dolazili, da pošto — poto dođu do ulaznice. Stoga je Glavni odbor učinio što mu je bilo u mogućnosti, da se iziđe u susret barem onima koji su se na vrijeme javljali. Uostalom, računalo se i sa tim srećnim eticajem okolnosti, da je prenos programa putem Beogradskog radija omogućio velikom broju onih koji nisu mogli dobiti karte, da slušaju program. Aparatura Beogradskog radija radila je besprekorno, a nju je savjesno i znalački instalirao g. Mozer, dok je kao spiker odlično i jasno funkciomsao g. Matekalo, saradnik sarajevske »JugoslovenSke pošte«. Neposredno pred početak programa vidjelo se da je posjeta na zabavi premašila sva očekivanja, jer je već u tome času dvorana bila upravo prepuna pu­ blike iz Sarajeva, pored velikog broja gostiju i publike iz provincije, iz mjesta i varoši iz bliže i dalje okoline Sarajeva. Ovakvu posjetu i ovoliki broj publike odavna nije zapamtila dvorana Narodnog Pozorišta. Dvorana je, inače, zaslugom vrijednih aranžera iz priređivačkog odbora, pružala veoma svečan izgled, jer je bila dekorisana najljepšim ćilimima, po naslonima loža i balkona. Raspoloženje u publici i interesovanje za program bilo je veoma veliko. Publika u dvorani bila je veoma raz­ norodna, kako po svojoj fizionomiji, tako i po razno­ likosti toaleta i nošnji. Pored najelegantnijih i najmo­ dernijih balskih toaleta najuglednijih gospođa, musli­ manki i drugih, dvorana je pružala vrlo živopisnu sliku i narodne nošnje, tako da su u dvorani bile za­ stupljene razne odjeće, od najskupocjenijih modernih, do skromnih i narodnih. Jasno je, da su u publici bili zastupljeni svi redovi sarajevskog društva, kao i nekoji pododbori iz unutrašnjosti. �U ložema je sjedila najelitnija publika Sarajevaj veliki broj visokih ličnosti i njihovih gospođi. Među tom publikom bili su gg: Komandant armije div. đen. Radisav Krstić sa gospođom, načelnik Kralj. Banske Uprave g. Rašić, kao zastupnik oboljelog Bana g. Lukiča, komandant Bos. div. obi. đeneral Stojan Miloradović sa gospođom, načelnik Štaba druge armije đeneral Antić sa gospođom, potpretsjednik sarajevske opštine Dr. Miloš Ljeskovac, Njeg. Preosveštenstvo Mitropolit Petar, član Ulema-medžlisa Muhamed ef. Semiz, nadrabin jevrejske sefardske opštine dr. Levi, nadrabin aškenaske opštine dr. Urbah\ zatim gg. konzuli: Kra­ ljevine Italije, čehoslovačke Republike i Njemačke. države, te pretsjednik „Prosvjete" g. dr. Vojislav Besarović sa gospođom, pretstavnik „Napretka" g. dr. Mijo Andrić, „Nar. Uzdanice" direktor g. Atif Husedzinović( pretstavnici Merhameta, Hurijeta, Jedilera i svih ostalih kulturnih nacionalnih, viteških i humanih društava kao i ženskih društava u Sarajevu; bili su i načelnici Kr. Ban. Uprave gg.: Bijelić i Stanisavljević. Od muslimanskih porodica i njihovih članova, bile su najuglednije sarajevske porodice u ložama kao: Fadilpašića, Hasanbegovića, Dra Mehmedbašića,' Bašagiča, Dra Mašića, Gengića, Kapetanovića, Muftića, Semiza, Muhibića, Bičakčiča, Zuffikarpašića, Dra Hajdarovića, Foče, Pašića, Serdarevića, Dra Tanovića, Ta. tare vida, Defterdarevića, Vranića, Jalovičiča, Kršlaka, Dra Brkića, Muhameda Hadžića i dr. Također u sali i na balkonu bile su zastupljene mnoge ugledae sarajevske porodice, pa radi malog prostora lista ne donosimo njihova imena. Izv o đ e n je p rogram a 1 prenos p r e k o R adija Tačno u 8.40 časova završen je prenos predavanja Dr. Mehmeda Begovića, koji je iz Beogradskog Studija Čitao, oko pola sata, svoje predavanje o Gajretu, kao uvod za prenos programa svečane zabave. Odmah za­ tim počela je zabava intoniranjem državne himne, što je izveo veliki orkestar, pod palicom dirigenta g. ТЈпgera. Za ovo vrijeme spiker iz Sarajeva obavijestio je slušaoce prenosa o posjeti, o publici i o uglednim ličnostima koje su posjetile zabavu, pa je odmah za­ tim najavio prve tačke programa, nakon čega je počeo program i njegov prenos sviranjem uvertire iz opere „Libuša" od Smetane. Impozantan i oun orkestar vojne muzike otsvirao je ovu tačku besprekorno, te su slušaoci Radija mogli da čuju buran i dugotrajan aplauz iz dvorane. Burno pozdravljena od cjelokupne publike nastu­ pila je, odmah zatim, primadona Beogradske opere gca Bahrija Nuri Hadžić koja je, uz diskretnu i umjet­ ničku pratnju profesora g. Menšika, otpjevala veliku ariju Salome iz istoimene opere od Riharda Straussa. Premda zamorena putovanjem, gca Hadžić je i ovaj put dokumentovala sjajne umjetničke i muzičke kva* litete svoga vanredno školovanog eoprana. I publika i slušaoci, međutim, iskreno su zažalili, što je iznenadni sticaj okolnosti onemogućio ovoj odličnoj pjevačici, da otpjeva i druge dvije tačke iz najavljenog programa: usljed iznenadne indispozicije glasa, prouzrokovane zamorenim putovanjem i prehladom, arije iz „Fausta" i „Могапе", morale su izostati. Nakon otpjevane arije iz Salome g. Dr. Hajdarović predao je ispred odbora gđici Nuri Hadžić buket cvijeća. Potom je slijedio fragmenat iz istorijske tragedije od Dr. Safvetbega Bašagiča „Abdullah-Paša", koji su izveli članovi Narodnog pozorišta, u režiji g. Jeremića. Olanovi Nar. Pozorišta, a naročito g. Orlović, izveli su ovaj fragmenat upravo majstorski. Radi obavješte­ nja slušalaca, putem Radija, spiker je, za vrijeme po­ stavljanja scene, slušaoce informisao o ovom komadu i fragmentu, pa je rekao: „Dr. Safvetbeg Bašagić, pisac dramskog spjeva iz istorije Bošne u 18 vijeku, najpopularnija je ličnost među bos -hercegovačkim muslimanima. Oc je svojim topliml ljubavnim i rodoljubivim pjesmama unatrag četrdeset godina natjerivao ljude da uče pisati i čitati, a obrađivanjem najljepših strana naše istorije i junaka pera i mača iz naših krajeva uticao je mnogo da mu­ slimanski svijet iskreno zavoli i upozna našu istoriju. našu zemlju i da još više raširi u narodu naše poznato rodoljublje. Baš to rodoljublje naših muslimana du­ boki osjećaji koji su ih vezivali za rodnu grudu, za svoj slovenski jezik i svoju istoriju, odavalo im je mno­ go snage u manifeetovonju svojih najčišćih nacionalnih osjećaja, koji su se pojavljivali u raznim formama. Jedan isječak iz ovog stvaranja, isječak uaše na­ rodne istorije dao nam je rahm. Dr. Bašagić u svojem „Abdullah-Paši", koji je, u stvari, samo jedan iz gale­ rije ličnosti koje su davale veličinu Bosni i Bosancima. Bosna je imala mnogo junaka i čuvala je kroz stolje­ ća svojom snagom svoje granice od evropskih nasrtaja. Bosanski vezir Abdullah paša, koji je tada vezirovao u Travniku, dobio je carsku zapovijest, da od­ mah preda Klis i Krku sa okolnim dalmatinskim kra­ jem Veneciji, koja je tada vladala dalmatinskim pri­ morjem. Ovaj kraj su osvojili Bosanci i pripojili Bosni sa mnogo krvi i muke. Abdullah paša, kao sin Bosne ponosne, uviđajući nepravdu i očito potkopavanje te­ melja Bosni i carevini, nije htio da se pokori ovoj zapovijesti. Zbog toga mu dolazi specijalni izaslanik iz Stambola, Sabit-čauš, predaje mu ponovni nalog, a ako neće da se pokori, dar od sultana — pehar otrova. Bosanski vezir, i ne znajući da je sve ovo skuhao njegov neprijatelj, sultanov glavni saradnik, veliki vezir Halil paša, koji je za ovaj poklon dobio znatne nagra­ de od Venecije, — zadojen patriotizmom i ljubavi prema svojoj domovini Bosni, popio je pehar i žrtvo­ vao svoj život za slobodu i veličinu svoje Bosne. Sultan je poslije ustanovio izdaju svoga velikog vezira i naredio da se smakne. Tako je osvećena smrt čestitog i ju­ načkog Abdullah paše. Ovaj fragmenat prikazuje nam smrt starca, koji „sa ramena glavu dade, al kamena jednog ne da“; Posle odigranog ovoga fragmenta, koji je publika nagradila burnim i srdačnim aplauzom, na pozornicu �je istupio g. dr. Ibrahim Brkić, ljekar u Jajcu, koji je otpjevao Krstićevu „Nimfu* i Konjovićev „Sevdah*, a zatim sevdalinku „Еј, bona draga- , dok ga je na kla­ viru pratio g. Unger. Sve tri pjesme g. Brkić je otpjevao muzikalno, te je njegov lirski bariton došao do punog izraza, naročito u trećoj pjesmi, bosanskoj sevdalinci. Publika, željna melodije i naše pjesme, burno i dugo je odobravala g. dru Brkiću. Naredna tačka bio je fragmenat iz prvog čina komada „Zulumćar*, od Svetozara Ćorovića, u režiji g. Jeremića. Prije nego što se zavjesa digla spiker je slušaoce o ovome fragmentu obavijestio ovim riječima: »Kao 5 tačku programa sada će članovi Narodnog pozorišta „Kralja Petra 11“ izvesti, u režiji g. Jeremića, fragmenat iz prvog čina komada „Zulumćar od Sve­ tozara ćorovića. To je scena ašikovanja, koja počinje ondje gdje „zulumćar* Selimbeg dolazi na vrata svojoj djevojci Emini, pošto je čaršiju silom zatvorio, da može nesmetano ašikovati. Kao uvod u ovu scenu otpjevaće Sarajka gđica Sefika Karajica sevdalinku: „Gdje si, dragi, živa željo moja?" Ulogu Selimbega ima g. Sima Ilić, a ulogu Emine gospođica Jolanda Đačić, članovi pozorišta. Među pratnjom Selimbegovom ulogu jednog ciganina-pjevača ima g. Vejsil Hadžibegić, sudija u Mo­ staru. On će, na završetku fragmenta, otpjevati sevda­ linku: „Gledaj me, draga, nagledaj me se“, jednu od najljepših i najpopularnijih bosanskih sevdalinki. Tako će ova scena iz „Zulumćara“ biti uokvirena u dvije tipične bosanske sevdalinke, dvije od najljepših, uzetih sa nepresušnog izvora bosanske narodne ljubavne mclodike. Za pjesmu g.^Dr. Brkića: „Еј, bona draga" klavirsku pratnju je harmonizovao g. Unger«. Kako za slušaoce na Radiju, tako i za cijelu pub­ liku izvođenje ovoga fragmenta pričinilo je naročitu prijatnoet, jer su glumci, a naročito gca Đaćić (kao Emina) i g. Ilić (kao Zulumćar), ovaj fragmenat odi­ grali sa puno elana, sa iskrenim akcentima i očevidnim nastojanjom, da dadu svoju punu mjeru. Uspjehu ove scene iz prvog čina „Zulumćara" znatno je doprinio i okvir u kome se scena odigrala, jer su i na početku i na kraju scene ubačene naročite sevdalinke, koje su pojačale efekat scene ašikovanja, i izvođenju fragmenta dali naročiti utisak tipičnog na?eg sevdaha. Tome su doprinijele, svakako vrlo mnogo, sevdalinke koje su pjevali: gca Šefika Karajica (na početku scene) i g. Vejsil Hadžibegić, sudija u Mostaru (za vrijeme scene i na njezinom kraju). Ovo pjevanje, doneseno s puno topline i iskrenog osjećanja, sa svom vedrinom i pu­ noćom soprana gce Šefike i tenora g. Vejsila, snažno je impresioniralo publiku i slušaoce, pa je sasvim ra­ zumljiv urnebesan aplauz koji je dočekao izvođače na završetku fragmenta. I pjevačica i pjevač su umjeli da dadu potrebnu notu iskrenog nadahnuća, jer su nastojali da iz svog odličnog glasovnog materijala publici dadu svoje najbolje. U 10 sati bio je završen prvi dio programa, pa je nastala duža pauza, za vrijeme koje je Beogradski Radio davao redovne novinarske izvještaje. Međutim, tu pauzu je u dvorani ispunio orkestar Vojne muzike, otsviravši vrlo dobro karišik naših pjesama: „Cvijeće sa bosansko-hercegovačkih livada", od Kačerovskog. Poslije pauze prešlo se je na drugi dio programa koji je publika, oduševljena izvođenjem prvog dijela, dočekala sa velikim interesovanjem. Dok su se činile pripreme za izvođenje fragmenta iz dramata „HadžiLoja", od Branislava Nušića, dotle je spiker slušaoce 0 tome djelu obavijestio ovim riječima: „Poslije prenosa novinarskih izvještaja nastavlja se prenos daljeg programa Gajretove zabave, pa će sada, kao 7. tačku programa, članovi Sarajevskog po­ zorišta izvesti fragmenat iz istoriske aktovke „Hadži Loja , od Branislava Nušića. Prije rata ova poznata akti vka bila je stalno izvođena na pozornici, prilikom velikih zabava raznih društava u Bosni i Hercegovini, jer ona obrađuje zajednički otpor Bosanaca protiv oku­ pacije Sarajeva i Bosne od strane austriskih trupa đenerala Filipovića. Fragmenat ide u režiji g. Jeremića. Ufogu Hadži Loje ima g. Ilić. Fragmenat je uzet iz najdramatskijeg dijela aktovke, ondje gdje u Begovoj džamiji u Sarajevu sve tri vjere, pod vodstvom Hadži Loje, daju junački i krvavi otpor austriskim trupama 1 zajednički ginu pred silom jačega, braneći tlo otadž­ bine Bosne od nasilničkog upada tuđina i neprijatelja. Za ovaj komad članovi Gajreta našli su po Sarajevu nekoliko originalnih kostima iz Hadži Lojina vremena, ueljed čega je interesovanje u publici vrlo veliko«. Fragmenat iz „Hadži-Loje" izveli su članovi Na­ rodnog Pozorišta u režiji g. Jeremića, sa svima dram­ skim akcentima i u punom elanu, da dadu svoje naj­ bolje. Pošto su aranžeri zabave našli i nekoliko origi­ nalnih kostima iz vremena Hadži Loje, to je scena bila tim živopisnija i impresivnija/Glumci su potpuno uspjeli da dadu ubjedljivu igru, a naročito g. Ilić u ulozi Hadži Loje. Poslije izvedenog ovog programa, što je bilo nagrađeno burom aplauza, na sceni se ponovo pojavio g. dr. Brkić, koji je, uz gitarsku pratnju g. Muhame­ da Hadžića, svojim sonornim i lirski obojenim bari­ tonom otpjevao dvije tipične bosanske sevdalinke. Da bi slušaoci Radija imali orijentaciju o značaju i mu­ zičkom karakteru tih sevdalinki, spiker je prethodno njih o tome obavijestio, rekavši im slijedeće: »Na redu su dvije posljednje tačke programa, 9 i 10, koje su posvećene isključivo bosanskoj sevdalinci. Kao 9. tačka nastupiće pomenuti g. Dr. Brkić, koji će, uz pratnju gitare, otpjevati dvije najimpresivnije i naj­ poznatije bosanske sevdalinke, i to, kao prvu: »Pošetala Ana Pehlivana«, i, kao drugu: »Ej, Ima 1, jeda ko kad akšam pada«. Ove dvije sevdalinke mogu da po­ služe kao naročiti primjeri .tipične'.bosanske sevdalinke Istovremeno, po svojoj melodici i po sovm duhu, ove dvije pjesme spadaju u red najrađe i najviše pjevanih i najomiljenijih u Bosni. Prilikom prenosa bosanskih sevdalinki putem Beogradskog Radio u novembru prošle godine, svi slušaooi bili su naročito zainteresovani za muzički fol­ klor Sarajeva i Bosne. Večeras od bosanskih sevda­ linki izabrane su dvije od najljepših. Ovo naročito va- �Ži za pjesmu: »Pošetala Ana Pehlivana, ispred dvora Firdus kapetana®. Ova pjesma obrađuje ljubavni mo­ tiv, ali kroz nju proviruje zanimljiva doza prkosa, što ga izvodi lijepa Ana Pehlivana prema gordom i po­ nosnom Firdus-kapetanu. U pjesmi dolazi, na diskretan i duhovit način, do izraza i onaj tipični djevojački flert, jedna naročita vrsta koketerije sa kojom su dje­ vojke negdašnje Bosne pokazivale svoje ljepote, deta­ lje svoje haljine, da bi na sebe privukle pažnju be­ gova i gordih kapetana. Stoga je ova pjesma tipična i vrlo karakteristična između velikog broja ostalih bo­ sanskih sevdalinki«. Iskreno uživljen u ljepotu melodike bosanske sevdalinke, i osjećajući melodijsku liniju pjesama koje je pjevao, g. dr. Brkić je uspio da, kako slušaocima tako i publici, priredi jedno prijatno iznenađenje, jer se iskazao kao osjećajan tumač naše sevdalinke i svih njenih ljepota. Stoga je bio razumljiv spontan i srda­ čan aplauz nakon otpjevane dvije sevdalinke, od ko­ jih je naročito dobra bila ona: »Pošetala Ana Pehli­ vana®. Posljednja tačka programa bila je u isto vrijeme i najviše u etilu tipično našem bosanskom, jer su se na sceni pojavila četvorica poznatih sarajevskih sazlija 0 njima, kao i o njihovim instrumentima, spiker je slušaoce obavijestio nizom ječenica u kojima je uka­ zao na karakteristike »Saza®, i to na slijedeći пабтГ Kao posljednja tačka programa večerašnje zaba­ ve nastupa pomenuti g. Vejsil Hadžibegić, koji će, uz pratnju sazlija go.-pode: Edhemage Sulejmanovića, Asimage Jasike, Hamdije Hadžihalilovića i Amira Haskića otpjevati dvije tri sevdalinke. »Saz« je tipično bosanski muslimanski instrumenat, poput tambure, koji je već prilično izumro, te su rjeđi slučajevi da se danas u Bosni nađe još po neki dobar „sazlija". Možda ih u Sarajevu i Bosni ima tek nekoliko. Sviranje uz »saz« je jedan bosansko-istočnjački specifikum, jer pratnja uz »saz« izgleda vrlo karakteristična po melodiku Bosne uopšte. Oni sviraju u žanru žive ritmike, ali to sviranje nije bez svojih finesa i naročito vještih pre­ biranja po žicama „sazova". Stoga dobar „sazlija" nije tako čest slučaj u Bosni, radi čega će i prenos za slu­ šaoce Radija biti tim interesantniju. Uz to treba imati u vidu da sviranje uz ovaj instrumenat ima svoju naročitost a, ta se stastoji u tzv. introdukciji, koja se sva u duhu orijentalne ritmike, sastoji od jednostavnih trzaja po svima žicama instrumenta. Sva četvorica sazlija, koji će sad da nastupe, kao posljedne tačka programa, u Sarajevu su veoma poznati i rado viđeni u otmenim društvima i teferičima. Bez i najmanje treme i obzira na slušaoce, oni će se potpuno predati zvuku svojih žica i iskreno uživiti u ritam sviranja,. koji dočarava istočnjačko nadahnuće, trenutke derta, sevdaha i ljubavnog meraka. Po završenoj njihovoj introdukciji, oni će pratiti g. Hadžibegića, koji će, kroz dvije-tri sevdalinke, pjesmom dočarati raspoloženje sevdaha. Bila je veoma lijepa slika pogledati ovu četvoricu uglednih sarajevskih građana, koji su sa svom ozbilj­ nošću i iskrenom uživljenošću, bez imalo treme, pri­ stupili sviranju, da odmah poslije toga udese pratnju na pjevanje g. Hadžibegića. Kulminacija oduševljenja izazvana je kada je g. Hadžibegić, uz pratnju sazlija, otpjevao, tanko-glasovito, jednu od najdivnijih naših sevdalinki: „Mošćanice, vodo plemenita". Ova pjesma, otpjevana, sa svom neposrednošću i u vanrednom niansiranju, stvorila je odlično raspoloženje u publici, te se je u tom vedrom i raspjevanom raspoloženju prešlo i na zabavljanje i igranku u dvorani i u svima prostorijama Pozorišta, tako da se je zabava produžila sve do svitanja. U sporednim prostorijama nastalo je, po završetku programa, široko i animirano zabavljanje, uz pjesmu ciganske kapele: razumije se, da nisu izo­ stale ponovne pjesme gg. dra. Brkića i Hadžibegića. Po završetku programa spiker je objavio da je prenos završen, a potom je mikrofonu pristupio g. dr. Hasanbegović, pa se je slušaocima zahvalio riječima koje smo citirali u početku ovoga izvještaja. S u d a ara to m b o lu i b ifei Zahvaljujući osvjedočenoj ljubavi građanstva, pri­ jatelja i .članova Gajreta za ovu zabavu, buda za tom­ bolu, kao i slatki slani bife, bili su upravo bogati, jer su darovi, kako za tombolu, tako i za bife, pristigli sa svih strana. Veliki broj zgoditaka na tomboli imao "je, divnih predmeta, čak i skupocjenih; a najviše je tu bilo ženskih ručnih radova: jastučića, čevrma i si. pored raznih drugih predmeta: serviza, pojedinih ko­ mada za kućne potrebe i t. d. Jagma oko kupovanja tombole nije bila mala, pošto je publika imala prilike da pažljivo razgleda bogatsvo izloženih predmeta u budi za tombolu. A o slatkom i slanom bifeu teško je govoriti pojedinačno, jer su prilozi Gajretu privukli i oduševili sve gurmane, male i velike, muške i ženske, imućnije i siromašnije. Zahvaljujući umjerenim cijenama, publi­ ka se jagmila oko bezbroj tepsija u kojima su vrije­ dne i ugledne muslimanske domaćice iz Sarajeva slale remek-djela svojih kuharskih vještina: baklave, urmašice, bureke, sirnice, zeljanice, tukce, janjce i t d. Uz ovako bogat, ukusan i jeftin bife, kao i po­ red raspoloženja za igranku i pjesmu, nije čudo što je ova zabava potrajala, u najljepšem i najsrdačnijem raspoloženju, sve do svanuća. Prvo kolo otvorio je g. dr. Avdo Hasanbegović sa gospođom đenerala g. Krstića, a do njih su se hva­ tali drugi parovi, među kojima su bili: Komandant Armije g. đeneral Krstić sa gđom Dr Hasanbegović, Komandant Divizije g. đeneral Miloradović sa gđom đenerala Antića, Načelnik Banske uprave g. Rašić sa gđom Jeličić, g. đeneral Antić sa gđom Miloradovića i t. d. Roditelj plesa bio je g. Abduselam Balagija, suđija. 11 �Z a d o v o ljs tv o s lu š a la c a n a ra d iju Još za vrijeme samoga prenosa programa studio beogradskog radija obavještavao je g. Mozera da je prenos svake tačke odlično uspio. Sutradan se je več po Sarajevu govorilo da je prenos bio vanredan, i da je interesovanje, u domovima i u kafanama, bilo vrlo veliko, te su svi slušaoci jedan drugome potvrđivali veliko zadovoljstvo sa pronosom ovoga pi ograma. A treba istaknuti da je ovo prvi sluša! da Beogradski Badio prenosi program jedne zabave. Uporedo sa ovim glasovima zadovoljstva kod Radio-publike u Sarajevu, javljali su se i glasovi iz unu­ trašnjosti — telegrafski ili pismeno — koji su isti­ cali potpuni uspjeh prenosa i svih pojedinosti u tačkama programa. Naročito je istaknuta čistoča prenosa i razgovjetnost scena i fragmenata koji su izvođeni na pozornici. Kad se uzme u obzir sve ovo: zadovoljstvo pub' like u dvorani, umjetnički kvalitet programa, kao i zadovoljstvo slušalaca na Radiju, onda je jasno, da je uspjeh ove zabave, umjetnički, moralno i materijalno, nadmašio sva očekivanja Gajreta i njegovih mnogo­ brojnih radnika, pa se ova zabava može ubrojiti među najuspjelije u posljednjih desetak godina u Sarajevu. * Iz unutrašnjosti, kao delegati Gajretovih jedinica prisustvovali su: Iz Visokog: Hamdi ef. Azapagič, Abid Frtuna, Ibrahimbeg Zečevič i N. čabaravdid; iz Konjica: Dr. Ismet Popovac i Muhamed Hadžič; iz Ostrošca: Jabu­ čar; iz čapljine: Hasan Prohič; iz Rogatice: Avdaga Dajdžič, Edhem Brankovid i N. Karahmet; iz Foče: Muhamed Av^agič, M. Trhulj i Omer Hajrid; iz Višegrada: Hilmo čengid; iz Maglaja: Muharem ef. Krainid, sa još dva delegata; iz Zavidovida: Numanaga Osmanefendid, Dr. Hamid Simitović, Pekmić i Kesid; iz Dervente: Esadbeg Alibegovid; iz Tuzle: Muradbeg Zaimović; iz Travnika: Dr. Sulejmanbeg Hafizadid, Hamdibeg Bašagid, Hidajet Arnautovid, Namikbeg Ibrahimpašić; iz Jajca: Dr. Ibro Brkid; iz Mostara: Vejsil Hadžibegid; iz Kaknja: Izet Zvizdid sa još tri delegata. Kaša štampa o GafrelovoJ zabavi Sarajevski i nekoji beogradski listovi donijeli su opširne izvještaje o Gajretovoj zabavi, održanoj 8 feb­ ruara o. g. u Nar. Pozoristu. , . . . . >Jugoslavenska Pošta• me u os a im je omje a. Preksinodna Gajretova zabava znači spjeha Gajreta i Gajretovih radnika, uspjeha i materijalnog, kakav se nije mogao ni očekivi vala na zabavu bila je tolika, da se je moralo vratiti nekoliko stotina ljudi jer nisu imali mjesta. Ovo ji svakako najuspjelija Gajretova zabava do sada iako su u isto vrijeme priređene u Sarajevb jdš nekolike ve­ like zabave. *Jugoslavenski List« je među ostalim konetatovao: Ovogodišnja zabava uspjela je preko svih opti­ mističkih očekivanja i nadmašila je sve dosadanje Gajretove priredbe. čitav ovaj birani program prenošen je putem radia, tako da je čitava država imala priliku da uče­ stvuje na Gajretovoj zabavi. Naročito je to bilo potrebno radi mnogobrojnih Gajretovih pristalica koii su, bilo na koji način, bili spriječeni da posjete zabavu. I ostala društva trebaju da slijede primjer Gajreta. Poslije izvedenog programa, uz bogatu tombolu, otpočela je ugodna zabava u svim prostorijama Na­ rodnog pozorišta. I po dekoracijama, i po štimungu 12 koji je vladao među posjetiocima, zabava je imala pravi orijentalni ton, prisan, iskren i otmen, svojstven samo našoj bosanskoj sredini. I publika, i odbor, mogu biti zadovoljni, prvi једпе Ug0dno provedene noći drugi materijalnog uspjeha. Bolji se uspjeh ne može ni poželjeti. Beogradski list » Vreme« piše: Sinoćna velika zabava Srpskog muslimanskog kulturno-prosvetnog društva „Gajreta“ uspela je preko svakog očekivanja. Sve ulaznice bile su rasprodate još pre nekoliko dana. Glavni odbor „Gajreta" organizovao je slušanje „Gajretove" zabave preko radia u svima mestima gde postoje Gajretovi članovi. Gajretova zabava imala je karakter velike umetničke priredbe, pa je kao takva privukla čitavu sara­ jevsku elitu. U programu je učestvovala prvakinja Beogradske opere gca Bahrija Nuri-Hadžić. U koncertnom delu učestvovali su još poznati pevači i interpre­ tatori eevdalinki g. dr. Ibro Brkić, Vejsil Hadžibegić, kao i gca Šefika Karajica. Za radio slušaoce bila je najsenzacionalnija tačka sviranje starih bosanskih eazlija, koji su uz originalne starineke bosanske instru­ mente prikazali sevdalinku i njenu melodiju onakvu kakva je postojala i kako je interpretirana pre sto godina. �Ocfene t prikazi Besim Korkut: „Kratak pregled povijesti Islama” Hamdija Mulić: ..Iz života Muhameda a. $.” Istorija Islama, širenje islamske države i stvara­ nje islamske kulture, tijesno je vezano jedno s drugim i to u tolikoj mjeri, da je teško odvajati jedno od drugog i posebno ga proučavati. Taj razlog sigurno je rukovodio i našeg teologa i orijentalistu g. B. Korkuta kod pisauja svoga najno­ vijeg rada: „Kratak pregled Islama", u izdanju Gajre tove biblioteke. Moramo priznati da je ova knjižica učinila na nas prijatno iznenađenje i svojem obradom i izraža­ vanjem i načinom izlaganja misli. Kod naših teologa ovo nije bio uvijek običaj, pa je i čitanje njihovih ra­ dova bilo rjeđe bar od onih čitalaca, koji i u samom smislu nalaze neko zadovoljstvo. Stil g. Korkuta je jasan, izlaganje misli popularno, a izražavanje pristu­ pačno i interesantno. Knjižica je kratak i sažet pregled širenja Islama i islamskih država od početka do najnovijih vremena, pa je pisac potpuno uspio da u ovako ograničenom prostoru iznese sve što je nužno i od bitnosti za po­ znavanje samog predmeta. Ova knjižica je namijenjena svima slojevima i profesijama muslimanskim, kdje će u njoj nadi korisnih pouka, tragičnih i uzbudljivih istorijskih podataka iz vremena sjajne islamske civilizacije. Hamdija Mulid je jedan od rijetkih muslimanskih javnih radnika, koji je kroz dugi niz godina pisao i radio za omladinu, upudivao je na dobro i potstrekavao na rad. Svoje dugogodišnje iskustvo u školi sa djecom on je marljivo sakupljao i povremeno objav­ ljivao. Na ovome poslu on je, nesumnjivo, najviše uči­ nio među muslimanskim pedagozima. Što je naročito pohvalno, g Mulid je najvedi dio svoga rada posvetio muslimanskoj omladini, za koju je kroz više godina pisao mnogobrojne članke u raznim listovima, časopisima i knjjgama. Ta ljubav istaknuta je posebno u najnovijoj knji­ žici uzgojnih crtica „Iz života Muhamed a. s." u kojoj muslimansku mladež upuduje i upoznaje sa plemeni­ tim moralnim osobinama koje propisuje islamska vjera. U kniizi su u formi pričica iznijete pouke i primjeri iz islamskog morala i to primjeri iz života Muhamed a. 8., prikazujući Njegov život i rad na vrlo popularan način. Knjižica je potrebna prvenstveno muslimanskim učenicima osnovnih škola, da se još u početku u nji­ hova srčani pamćenja usijeku osnovna načela Islama i da upoznaju ćudoredni život Muhamed a. s. Ovakvih i na ovaj način pisanih poučnih knjiga za musi. omladinu nije bilo kod nas prijašnjih godina J_mi smo dužni izraziti zahvalnost g. Muliću na ovom korisnom poslu. — ab — 4 Г а јр е т о в г л њ с т т Ђ б "M Novi vasijjet-legator Gajretova doma Т " • они који су га познавали. оавршено педантан у вршењу својих дужности сав се je предавао раду у Gosp. Dr. Mustafa Hajđarović, specijalista zubni конвикту и мј. одбору- Његова марљивост и окретljekar, položio je za fond Gajretova doma svotu od ност најбол>е се видјела на посљедњој годвшњој за10.000'— (deset hiljada) dinara. бави мј. одбора у хотелу „Палае. Много je допринио својим тактом у управљању Ovim svojim doprinosom g. Dr. Hajdarovid je postao vasijjet-legator Gajretova doma, te će njegovo и старан>ем око ђака бољим резултатима бањалучког ime biti vječito sačuvano u analima Gajreta i urezano конвикта. 0 обљубљености г. Гранова међу питомцима свједоче најбоље оне сузе малишана, који су взашли zlatnim slovima na mramornoj ploči u vestibilu Gaj­ са својвм новвм управнвком г. Мустафом Цинвћем до retova doma. аутобуса да се опросте са својвм добрви управнвком. Ova plemenita gesta ranijeg dobrotvora društva Которварошанима се може честитати на овакном кулGajret g. Dra Hajdarovida, čije su dvoje djece: Omer .турном раднику, коме желвио срећу и успјех на ноМ. Џ. i Fatima također od ranije utemeljači Gajreta, radosno вом псслу. de se primiti među svima radnicima i prijateljima Хумани рад Гајрета у Дервентн Gajreta, pa stoga neka mu je iskrena i topla hvala i neka ga Svevišnji poživi dugo godina na diku i ponos Прилвком прошлог Рамазанв-шервфа подузео je мушкв мјесни одбор у друштву женског мјесног svih nas. одбора »Гајрета« у Дервенти акцвју за одвјевање и Премјештај г. Јусуфа Гранова нз Бања Луке у обување сиромашне муслвманске дјеце no мјеснвм школама — мектебвиа. Одборв су створвли овај заКотор Варош кључак на заједнвчкој сједнвдв, на којој je констаКрајем прошлог мјесеца премјештен je из служ- тована хвтна потреба за овај рад, јер je биједа међу бених разлога управник Гајретова конвикта и секретар муслвмансквм свиЈетом ове годвне појачана, те су мјесног Одбора Гајрета у Бања Луца г. Јусуф Гранов сматрали, да je Гајрет на првои мјесту позван, да на редовну дужност учитеља у Котор Варош. Њего- ‘поведе ову хаврли ствар, и твме уједно испуни своју вим одласком je тешко погођен и мјесни одбор и сви дужност помагања школске омладвне. 13 �Акција je с успјехом проведена, a сакупљало се саио иеђу муслиманииа, јер су суграђанн других вјера имали сличне потхвате sa њпхову дјецу. Направљена je изнимка једнво код оних, којн су сами дали помоћ, или су у пословнии везаиа са нагаии свијетом. Прикупљена свота у вовцу, одијелу и ципелаиа итд.| пзнпјела je око Дин. 7.000.—, те су уочи Бајрама дароване дјеци вајпотребваје ствари (водило се рачуна о најсвроиашнпјима (a првевствено о школ. и мектеб. дјецв). O ko 160 дјеце добило je дијелом одијела, a дијелом цапеле. Дарове су добила дјеца-ђаци из слиједећих школа у Дервенти: из грађанске школе, мек* теби-ибтидаије, жевског мектеба, стручне школе Кола срп. сестара, те основне школе. Мјесни одбори Гајрета, вахваљују и овии путеи свииа гђама н господи сакупљачима, иначе члановима ових одборз, на труду око сакупљања, као што изричу благодарноот и свима онима који ма какав прилог дадоше- Знатније прилоге даровали су гг.: Асимбег и Есадбег Алибеговик Дин. 500, Браћа Мулабеговићи око 100 мет. платна басие п цајга, Ивдустр.Јпредузеке »Укрпва« велнки дар у цајгу и др, Исламага Вранић н Синовн из Сарајева веку количину фесова, Нуманага и Ибрахимага X. Абдвк векудколнчину панталона, Сулејман Хоџвк впше комада панталона, Ћатовик Сулејман Дин 200 у роби, Жарко Коствк Двн 100, Др. Мухамедбег Куленоввк Двн 100, Народ. посланвк Л- Црљвк Днв 100, Зеи.‘ банка Двн 100, Бошко и Лена Тасовац Двн 100, Градска ои* штвна Двн 500, Градска чвтаоавца Двн 500, »Бата® Вуковар Двн 100, Буки Песах 3 napa ципела втд гг. Свглхубер, Душан Косовљанин, Алојз Мандалц ■ Смаилага Хаџиосмановвк; г. Др. Штерн 16 Двн ; По 10 Дин.: гг Лазар Иван, Јејвчвк Јанко, Велвивр Делвк, Др. Војноввк, судвја, Милан Илвк, Душан Маријанац; По 5 Двн. дадоше: гђвца Свда Алтарац в г. Чурквбашвк. Свпма дароватељвиа као в учеснвцвиа у програиу в на забавв нека je топла хвала. Успјела Гајретова забава у Семизовцу Мјеснв одбор Гајрета у Семввовцу одржао je своју забаву у Сокол. дому 28 децембра 1935 која je у сваком погледу одлвчно успјела. Забава je отворена врло лвјепвп поздравнвм говором претсједнвка г. Абдуселамај‘Јелечковвка, учвтеља; затим су слвједвле деклаиацвје које су взвелв Мевлвда Јелечковпк и Мухамед Фетахагвк, a потом je приказан повор. ro­ mba од Суле »Опростите муа, којега су дилеханти врло добро извели. Иза тога je настала забава са игравком, a свврао je тамбурашки вбор Сеоске соколске чете из Семизовца. Г а јр ет о в е п р и р е д б е Успјела Гајретова забава у Јајцу Другв дан Бајрама, 28 децембра 1935 године одржава je у Јајцу годишња Гајретова забава, која je веома успјела, како у иоралном тако и матервјалном погледу. Мјеснв одбор у Јајцу je в ове годвне као в досада уложво сав свој труд око првпреиања забаве, да бв што боље успјела в да буде правв взраз расположења према Гајрету у овоме крају. Велвка дворана Соколског дома бвла je препуна одабране публике, a од тога највекв број муелимана првјатеља Гајрета. Ha програму су билв позорвшнв коиадв „Хасанагиница“ од Алексе Шантвка в „Два лопова* од Бранвелава Нушика- — Програи je бво взведен на свеопште 8адовол>ство публвке еа нного уијетнвчког разумвјевања учеснвка у програму, те вх je публвка ввше пута наградвла одушевљенвн аплаузои. Нарочвто су се встаклв гђа Ћамвла Брквк, гђица Олга Чапељ. г. Лутво Арнаутоввк, Назвф Џепар, Нвкола Ступар, a в осталв су бвлв на ввсвнвИ ове je годвве гђа Ћаивла Бркик првпреивла укусно израђену томболу разввх радова, која je на забавв бвла просто разграбљена. И поред лошпх мјеснвх еконоисквх првлвка код овдашњег муслвманског становнвштва, благодареки великој љубавв према Гајрету, првход забаве je бво велвк те ввносв чвст прнход 4140 двнара. Добровољне првлоге дароваше слвједека госиода: Е1лектро-Босна 500 Дин., г. Феодор Шлајмер 100 Двн.* г* Др. Мвлер 70 Двн., г. Др. Muka Бранвсављеввћ 45 Двн., г. Ђорђо Радввојвша 30 Дан; Цо 20 дввара: 14 Дилетанти на Гајретовој вабави у Семизовцу пв комада Дра Алечковића. Напрнјед сједе (с лијева на десно): гђица Зиба Сарајлић, гђица Кагица Фидлер, гђица Фатима Сарајлић; У средњем реду сједе (с лвјева): г. Абдуселам Јелечковић, претсј. Гајрета, Мевлида ћерка и Фехра, гђа Абд. |елечковића; Стоје: г. Мустафа Асим Сарајлвћ, предратни Гајретов повјер. у Стоцу, г. Сејфулах Екић и г. Мухамед Сарајлић. Забаву су посјетвли поред муслимава и суграђавв православви и католици, na je тако ова друштвева приредба, поред осталог, нмала карактер истивске слоге в братства. Забаву je увеличао и аутор позоркомада »Опростите му« г. Др. Сулејмав Алечковић, адвокат из Траввика, ва чему му одбор топло захваљује. У извођењу овог позор. комада судјеловао je са своје трв ккерке и предратви Гајретов ветерав из Стоца г. Мустафа Сарајлик. Мјееви одбор сиатра за дужвост да изравп топлу захвалност Сеоск ij соколској чети из Семизовца ва бесплатво уступљевим просторијама за забаву, a иото тако захваљује свој браћа тежацима и остадвм посјетиецима који увеличаше ову Га,'ретову аабаву. �Успјела Гајретова вабава у Требињу Мјесни одбор Гајрета у Требињу приредво je и ове године своју забаву на други дан рамаззнск'»г Бајраиа. Поред осталих тачака програма. приказан je позоришни коиад »Орден«, који су друштвени дилетанти извелв нч свеопште задовољство. Међу дилетантима бвло je a старвх, предратнвх Гајретоввх ветерана, чвје je вступање на позорнвцу побудвло толвко внтер°совање иеђу грзђанством, да су сва мјеста била попуњена, а взвјестан број особа се в вратво, јер ввше нвје бвло мјеста. Играње богате тоиболе, свирка оркестра Војне музвке, те пјесиа в вгранка младежи, створвло je такав штнмунг, да je ц;елокупна публвка остала у прајатној забавв још дуго вва пола нскв. Забаву су увелвч&лн својом пмсјетом гг ђенерал Стошеввћ. кои. мјеста, пуковнвцв Ханел в Станвшнк, Ћетко Дедвћ, срескв начелнвк, Ђорђе Тупањанвн, општ. начелнвк, као в многв претставницв надлештава, установа в удружења. Ова првредба je како морално тако в матервјално потпуно успјела, а успјех у раду највеке je задовољство сввма, па в Г&јретоввм раднвцвма. Мјеснв одбор Гајрета у Требињу в овим путем взрвче своју топлу з^хвалност сввма оввиа, којв су својом сарадњом, макар и најмање, допрпнвјелв усајеху ове забзве. Ћ. X- Прилоге ea бифе в тоиболу далв су ивогв Гајретовв првјатељв, na им ее одбор в овим путеи најтоплије вахваљује. Гајретов мевлуди-шериф у Приједору Осии томболе мјеенв одбор у Приједору je аа врвјеие Раиазана првредио мевлуди- шервф 27 ноћ рамазана. Мевлуду je присуствовало 300-350 људи. Првје учења одржао je вратко предавање проф г. Каравдић означајумевлуда, дотакнувшв се тешких првлика у којпма живимо в потребе заједничког рада. Првход са овог мевлуда у взносу од 295 динара дат je као прилог Гајретов Џематском меџлвсу у Првједору, којв je за врнјеме Рамазана повео акцвју да на Бајраи обуче неколвко сироиашне школске дјеце, a на сарадн>у за ову акцвју позвана су и сва остала ијесна иуслвманска друштва. ' R azn o Gajretova predavanja u Derventi Mjesni muški odbor u Derventi zajedno sa ienekim odborom Gajreta obratio se prilikom proš. Ramazana molbom ua nekoje inteligente da bi održali tokom Ramazana po koje predavanje. Ovome pozivu odazvala su se samo f?g. Dr. Salih Omerhodžić, sres. ljekar i Šefik Sef'ć, pisar Sres. naSelstva u Derventi. održavši slijedeća predavanja: Гајретова годишња забав у Бањалуци 9./12. u Gradskoj čitaonici: Šefik Sefić, tema „О 4 јануара 1936 одржао je Мјесни одбор у Бања odgoju naše omladine" (autor predavač); predavanje održano pred 70 slušaoca. Nakon predavanja razvila Луца своју годвшњу забаву. Koja je успјела матерпјално в морално. Ha програму су бвле слвЈедеке тачке: зе diskusija, u kojoj je naročito učestvovao g. Fahrud'nbeg D *mirović, viši ban. Činovnik iz B. Luke i dr. 1) Јвранек: вЈугосл. мелодвје бр. 8", евпра Вој15. /12. u Mektebi-iptidaiji, Dr. Salih Omerhodžić, на музвка. tema: „Zarazne bolesti", prisutno oko 100 elušateljica. 2) Шуберт: „Серенада", ооло пјева г. ХакијаКаOvo je ujedno prvo predavanje ove vrste u Der­ рабеговвћ уз пратњу клаввра. 3) Мвлојеввк: „Српска вгра", сввра на вволвну venti, jer do sada oije niko održao naročito predavanje za muslimanske žene. □роф. г. Д. Шајновић уз пратњу клаввра. 16. /12. u Gradskoj čitaonici: »Šta nam je najpreče 4) Лужичар: „Бачкв нап|еви“, пјева југосл. пјев u sadašnjici" od Dra Hazima Muftića, predavač g. друштво „Слога". Sefić. Prisutno 40 slušatelja. 5) * * * Народне пјесме (севдалвнке), пјева г. Šefik 19 /12. u Mektebi- iptidaiji Dr. Salih Omerhodžić, С- Плвканвћ. уз пратњу харм. 6) Кошкан: „Харемске с;лике“, свира Војна tema: .Zarazne bolesti crijeva", prisustvovalo 80 žena i djevojaka. музвка. 7) * * * Народне пјесме (севдалвнке), пјева г. Рад Мјесног одбора Гајрета у^Пурачнћу Мустафа Карабеговвк уз пратњу на хармонвкама. 8) Гуно: „Хор војника" вз опере вФауст“, пје28 децембра'1935 одржана je Гајретова бајрамска ва Југосл. пјев. друштво „Слога" уз пратњу Војне забава у Пурачићу са слиједеким програмом' иузвке. 1) Поздравна рјеч г. Хасана^Фатушвка. Брана: вИз љубавв у смрт“, шала у 1 чвну. 2) „9 октобар" деклемовао Ибрахвм Чвзмвћ, Изводе члановв Нар. позорвшта Посјета je бвла регимназијалац. кирдна a програм je изведен на опште вадовољство. 3) Мика на ванату, декламовао Ибрахим Чвзмић, Цвјело вече протекло je у одлвчном расположењу. Првлоге су далв: Бан врбаске бановине г. Ку- гимназајалац. 4) „После женидбе", монолог взводво М. Осмајунџвк Дин. 300, вБосна-боа" д. д. Двн 200; no Двн. 100: Хасанбег Џвнвк, Халилбег Џвнпк, Др. Тошо иоввк. б) .Јутарњв разговор пов.Д.комад од Ђоге X. Зуруввћ, Мвтрополвт Василвје, Др. Тоде ЛазареШаљива пошта, томбола, бнфе в вгранка до зоре. ввк, Инж. Суљага Салихагвк. Др. Ђорђе Буквнац, Заслуга за уепјех ове 8абаве првпада како учвгђа Зора Богдановвк, и Н- Н. no Двн. 50: Дпв. ген. тељвма осн. школе гг. Азабагвку в Јахику тако в Плесничар, брвг. арт. ген. г. Михајловик, Павлвда, Рашковвк, подбан Сарафвк, Мусл. читаонвца в Дру одборнвцвма гг. Петру Божвћу, Хасану Фатушику, Мехмеду Фатушвку, Хашвму Фатушику, Омеру Имаштво Братство. Поред наведених далв су првлоге у мањем пз- моввку в др. Забаву je увеличао својом посјетом двректор нооу в многи другв Гајретовв првјатељи, на чему Солваја г. Милер са ввшвм чвновнвцима и гђама. им одбор најљепше захваљује. 15 �Ramazanski prilog za Gajret Творница je послала свој прилог Дин. 500.— И овои приликом одбор нсказује највећу захвалност двректоPoznati Gajretov radnik i bivši pretsjednik sresру г. Милеру на указаној пажњи према нашем Гај* кобг i mjesnog odbora Gajreta u Foči sudija g. Omerрету, a затии и гг. чиновнпцпма творнпде на њпхо- softić Alija ukupio je preko Ramazana priloge za Gaj­ вој посјети нашв забаве. ret u iznosu od 500. Din. (petstotina dinara), a daroУспјех забаве у свакои погледу je задовољава- vaše ova gospoda po: 50 Din.: Starović Rade advokat, јуки. Guerioa Nikola trgovac; 40 Din.: Omersoftić Alija Уочи рамазана одбор je подиЈелио нешто око sudija; 30 Din.: Bralid Stjepan advokat; Din. 20: Lojo 200 кг. брашна сиромасима мјеста, како би што боље Mehaga trgovac, Zjajo Rasim apotekar, Selimovid Srnaи радосније дочекали мубарек мјесец Рамазан. jil-Suljov trgovac, Vreto Šadir mesar, Ekmečid Vejsil 15 дан рамааана на вечер одржао je одбор свој мевлудв*гарвф у мектебској згради, на којеи еу узела trgovac; Din, 10: Hatibovid-Sabitov-Srnail trg., Hrnjevid Mustafa cipelar, Grujičid Đorđo gostioničar, Šiljak учешћа скоро сва облвжња села- Прије учења мевлуда одржао je претеједннк Гајрета г. Хасан Фатушић Edhem mesar, Trhulj Sulejman krojač, Hatibović Mu­ hamed trgovac, Selimovid Mehmeđ trg., Granov Mušan лијеп поздравни говор, a затим je одржао предавање о Мухаиед a. с. апсолвент шер. школе г. Мехмед trgovac, Tataragid Uzeir trg , Grujičid Stefo gostioni­ čar, Fejzo Jusuf trg., Milinković Drago trg., Selimovid Османоввћ. — Мевлуд еу одржале ученице мектебвJusuf, Selimovid Salihaga, Džanko Salih, Omerhođžid ибтиданје на нашеи језику. Nurija, H. Alid Šerif i Hatibovid Edhem trgovci, MorОснивање Мјесног одбора Гајрета у Гњиланнма mil Vasilije pekar Brada Selimovid Rašid i Osman, Sirbubalo Hasan trg. Din. 5.— H. Alič Alija trg. Ma­ 26 Јануара т. г. сазвао je недавно ииеновани čak Derviš Din 4.— Hanjalič Aziz trg. i Behlilovid повјереник Гајрета г. Хусеин Мехмедовић скупштпну Omer, Din. 2.— čorid Derviš trgovac. друштва Гајрет ради взбора мееног одбора. СкуцштиSakupljaču i prilagačima blagodari Glavni odbor ну je отворио повјереник г. Мехмедовић, док je г. Др. Gajreta. Зпсић, управник Бановинске болнице водио С((упштину. Ha његов предлог взабран je одбор у који су унишли Прнлози за Гајрет члановп: Хусејпн Мехуедоввк, Божвдар Петроввћ. Из Сарајева: Управа Гајретова женског конввкта Халии Ибришеввћ, Фавк ЈЗехлуловвћ, Нурвја Шевквјеввћ, Абдулах Оклаповвћ и Ибрахии X. Шеховвћ у Сарајеву сакупила je добр. првлоге од слвједеће За чланове надзорног одбора взабранв су: Дра- гг-: Јосеф Кампос 100 Дин., Јахјаефендвк & Хасвбогоиир Пантелић, Мвлан Арсвћ, Тахвр Хасановв,! ввк Дин. 30, Асвмага Арсланагвк Двн. 50, Мустафа За замјенпке: Еивн Оем&новвћ в Рада Ma [еховик Двн. 50, Мустафа Ково, Дин. 50. Укупно Дин. 2 8 0 Гајретова популарна предавања И овом прилвком сввма прилагачвма вскрена У МркоњиК Граду: Мјесни одбор Гајрета у захвалност. Мркоњвћ Граду одржао je 13 децембра 1935 увече Гајретов женскв мјесни одбор прилвком сакуп* у просторвјама иектеба предавање за жене о темв: .Одгој дјеце a кукна хвгвјена са вјерског гледвшта*. љања томболе ea Гајретову забаву сакупво je и првПредавач je бво г. Адем еф. Салкпчеввћ, имам. Пре- лога у новцу, и то: давање je посјетвло око 100 жена. Ha предавнњу je Двн. 100: гђа. Бана Луквка, Двн. 50: гђа Гепрвкупљрно око 60.— Дин. добровољнвх првлога за нерала Крствка, Двн. 30: Расема х. Мутевелвк; no Гајрет. У Чапљини: 12 децембра 1935 у градској џампји Двп. 20: гђа Тановвк, Васвн х. X. Сулејмановвк и у Чапљвни одржао je предавање претсједнпк Гајрета Самвја х. Арнаутоввк; no Двн. 10: Шаквра х. Ђуг. Хасан ЕГрохић: „Шта nau je у данашњвци најпо- мвшвк, Шемса Кулаш, Паша х. Дугалвк; no Двн. 2: требнвје“ од г. Др. Хазвма Муфтића. ЕГредавању je гђа Салик и гђа Заде х. Туња. Укупио Дин. 274. — првсуствовало око 90 иушквх u 50 женсквх. Преда* Нека je хвала племенвтвм rocnol;aua u жвввле. вање je са велвком пажњом саслушано, na je оставило на слушатеље најдубљи утвсак. Коментари слушаНовн утемељач Гајрета теља о садржвни овога предавања заиста се могусамо препоручитв. Код мјесног одбора Гајрета у Маглају упвсала У Бос. Броду: Мјесни одбор Гајрета у Бос. се за члана утемељача Гајрета гђа Нура Омерссфгвк Броду одржао je преко Рамазана ввше предавања, в то: г. X. Сабит еф. Агановвћ( вмам матвчар одржао je учитељвца у Добоју, уплатввши у готовом Дин. 200 неколвко предавања о вјерсквм пвтањвма, a г. Касвм и првложившв 3 удјела Гајретове задругу у ном. Хрнчвк, учвтел>: «0 штедњв“, „О раду„, , 0 одгоју врвједности од Двн. 300.— дјеце и ,Ш та нам je у данашњицв најпотребнвје". И оввм путем нека joj je топла хвала. 16 � https://kolekcije.nub.ba/files/original/48c1796a751c2da2df467e80d5af26e8.pdf 1c0af066627ae9f1376b80493e8776fe PDF Text Text рс V D 'У 'Ч'а ч' Т а к с а у го т о в у п л а ћ ен а ШРЕТ ГЛДСНИК К У Л Т У Р Н О ПРОСВЕТНПГ ДРУШТВД ГАЈРЕТА С A Д Р Ж A Ј: \ Свечана прослава откривања том ен-турбета рахм . Осмаиу Ђикнћу на дан 6 марта 1936, год. у Мостару Ф ЕБРУАР САРАЈЕВО 1936 Нздаје Гливпп одбор Гајрета у Сарајеву Главни в одговорни уреднив: ХАМИД КУКИЋ БРОЈ 2 �U prošlum broju našega lista, pod rubrikom „0 cjene i 4prikazi“ , potkrala se je štamparska greška u prikazu knjige „Kratak pregled povijesti Islama1* od g. Besima Korkuta. U trećem otsjeku odozdo, u б i 6 retku, m jesto dijela rečenice: „koji i u samom smislu nalaze neko zadovoljstvo** treba da stoji: „koji i u sa­ m om stilu nalaze neko zadovoljstvo**. M olim o da se gornje uvaži. Г а ј р е Т , лист друштва Гајрета ивлави мјесечно, a цијена му je sa нашу Отаџбину 60 динара на годину, a ва све остале вемље преко границе 120 динара. ЂациГајретови питомци добивају лист у пола цијене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Власнвв друштво иГајрети — Одговорни уредник: Хамид Кукик. — За Исламску дио* ничку штампарију одговара директор Абдурахман Мешић. �ГОД. XVII ГАЈРЕТ БРОЈ 2 Сарајево, Фебруар 1936 Величанстпсна прослава свечаног откривања спомен-турбста рахметли Осману Ђикићу Beh неколико година се расправљало и у друштву в на јуввим скупштпнама иуслиианским да би требало приступити подизању скромног споменика на. шем заслужном националном борцу в пјеснику Осиану 'Бикићу. — Т у вдеју je оживио мостарскп Мјесни одбор Гајрета на годишњој скупштинв Главног одбо- Осман Ђикић I , pa у Сарајеву. Скупштвна je предлог једногласно усвојвла в вотирала Дин. 25.000 као прилог Гајрета у ову сврху. Непосредно вза тога у Мостару се образовао одбор аа подвзање турбета на челу са Смаилагом 'Е.емаловнћем. Овове одбору je дато овлаштење да организује прикупљање првлога в взведе све радове око подивања турбета. Овај одбор увиђајућв тешке матервјалне првлике у којвна се налазв наш свијет, ограничио je прикупљање само на оне ријетке боље стојеће првјатеље в поштоваоце нашег заслужног Османа и на националне установе. Ha првои мјесту в иеђу првима којв пружише своју поиоћ био je Блаженопочивши Витешки Краљ Алекеанда^, којв никада нвје пропустио прилику, a да не докаже колвко му лежв на срцу свака народна и патрвотска акција. За споиен^турбе даде свој првлог од Дин. 10.000’— Нека je слава и хвала Великом Крзл>у Мученику. Одбор je био нарочито сретан што je взраду планова за турбе повјерио нашем познатои в признатом архитекти за орвјенталну архитектуру, г. Александру Дероку, професору београдског унввезитета н лвчном пријатељу рахиетли Османа. Г . Дероко je са необичном сусретљввости примио се овога посла в потпуно бесплатно израдио планове в све детаље за турбе. Пропустили би једну велвку дужност, ако не би в на овои мјесту изразили своју нарочиту благодарност г. професору Дероку. Исто тако дужност наи je да се вскрено захвалимо и Вакуфском повјеренству у Мостару, које je врло спреино уступило једно од најљепших ијеста у Мостару, за подизање турбета. * * # Сиатралв сио потребнии да са неколико рвјечв направвмо предњи увод прије него пређемо на опис самих свечаноств. Мостар скоро не памтв да се на једној свечаности слегла оволвка маса сввјета са стране. Још на трв дана првје свечаноств свв возовв којв су дола* зилв у Мостар, били су препуни свијета. Мостар je на трв дана првје оживио, a улице се почеле пунвти непознатим лицима. До четвртка 5 марта било je одбору најављено из 123 мјеста наше државе 5373 учесника. — Тако je најавл>ено (набројаћемо само веће групе) из Сарајева 1500 лица, Београда 200 лица, Чапљине 250, Требиња 300, Коњица 200, Зенице 210, Травника 100, Новог Пазара 60, Бис. Брода 70, Дервенте 80, Прије* пољабО, Билеће 50, Маглаја40, Ввсоког 100, Горажда 19 �30, Брчког 50, Грачанвце 20, Какња 35, Бугојна 30, Бања Луке 14, Рогатице 35, Вишеграда 16, Жепча 40, Рудог 35 и т. д. Од личностн које су посјетвле прославу, поред изасланика и разних преставника, нека наи буде дозвољено да споменемо, и т о : Бања Лука: Инж. Сулаага Салвхагвк. Дервиш Тафро начелник ГГросвјетног одјељења Банске управе и Кемал Хаџиомерспахик професор. БилеЛа: Ћаиил еф. Арнаутовик вмам, Ибрага Сели* мовић трговац и Лука Стијачвк, управитељ шк. Цазин: Дерввш еф Пљевљак, управ. чинов. Дврвента: Есадбег Алибеговик, велепосједник, Мустафа еф. Халиловик шер. судија са ханумама. Бијељина: Мухамедбег Прељубоввк, народни посланик. Дубровник: Дервига еф. Коркут, имам дубровачки и Хусеин Толик, чинов. орее. нач. Фоча: Ахмед Трхуљ, трговац. Јрачаниуа: Асим Аликалфик, директор банке и Рифат Мехинагик, трговац и посједник. Јелеч: Ејуб еф Перввз трговац, Енвер Днздар учитељ и Салихага Ш љ иво, пензвонер. Коњиц: Сабит Чампара, срес. нач., Сиаилбег Л>убовик, претсједнвк општине. Невесиње: Дррвиш еф- Коркут, inep. судија и г. Бошко Шиљеговик преставник култ. и витешк. друшт. Нови Пазар: Хафиз Ибрахии еф. Рвђановвк, шер. ej са 48 најугледнијих грађана. Ј а јц е: Др. Ибро Бркик, срес. љекар са госпчјјом Еутина: Др. Реш идЖ уртагвк, адвокат Горажде: Осман еф. Рашидкадик, посједншс Цетиње: Хифзо Салихбеговик. Бос. ШамаЦ: Хакија Раљевик, учитељ. Столац: Махмуд еф. Мехмедбашик, трговац, Сиаил еф. Сердаревик шер. судија, Мустајбег Ризванбвговик, шеф прип. закладе, Махмуд Хаџиомеровик управник поште, Ћамил Хаџик, шеф Порес. управе Травник: г. Мустафа Мауник велетрговац, г. М. Робоввк, пенз. и Арнаутовик Хидајет, трговац Љубушки: Али еф. Орман, претсједник општине Требиње: Мехиедага Зубчевик тргов., г. Ш каљик mep. судија, Арвфага Беговик трговац. Жеаче: Незвр еф Хаџи Налик, претсједник општине. Поред гг. Еоадбега Алвбеговвка в Мустафа еф. Х а лиловика вз Дервенте били су присутни међу најугледни* јвм посјетиоцима г г .: Сејфулахбег Беговвк са гђом, Нијазбег Беговвк са гђом, Шефик Сефжк, чињ срес- нач., Руждвја Џемалудин еф., еуд. чин., Ахиед Сефвк, шеф жељ. станвце са супругом, Хамди еф. Дрљеввк, трг. Сулејман Ћатоввк, трг., Јунуз X. Ахметоввк, надзор. жељ. пруге, Абдулах Алијагик, новинар, Ризабег А либеговвк, банк. чин., Г^а Ш акира Алвбеговвк и т. д. У четвртак 5 марта нарочитии плакатима поввано je грађанство Мостара да приреди свечани дочек на- 20 шеи Београдском Гајрету „Осман Х в к в к “ који нас првв пут посјекује са преко 80 отудената в студентвца те комплетнвм одборои, на челу са познатим нагаим пријатељем и пријатељем наше оиладвне г. Ђуром Јосвфоввкем, генералои у п. Иако je воз имао да ствгне нешто прслије трв сата, впак век у два сата непрегледне масе сввјета прекрвлвле су цио простор пред жељезн. станвцои и све околне улвце. Ништа нвје ометала квша, која je непрестано падала- Иствм b o ­ som путовале су и музика мусл- друштва „Заједница вз Зенвце в музака Ватрогаснв чете вз Коњвца. Воз коначно ствже, али се встовремено опушта в јак пљусак fcBme. Међутии то нвшта не помета ону срдачност којом се сусреку гости и домаки. Пред станвцои се сврстава поворка на челу са дввје музвке. Госте поздравља топлом добродошлвцом секретар одбора г. Вехбија Имамоввк, који у свом говору вствче све оно што je Београдски Гајрет учинио ва нашу академску омладвну. Ha поздрав г. Имамоввка одговорио je претсједнвк Београдског Гајрета г. Ђура Јосифоввк. генерал у п. Он подвлачи да je Београдски Гајрет први подвгао живи споменвк рахметли Ђиквку у форми велебног дома који носи његово вме. Поворка студената и грађанства на челу оа музикама пролази кроз цвјели град до Учитељске школе, гд]е je бвло коначвште за студенте и иузвке. Исти дан в цијелу нок пристижу стално воаови евих крајева и град ое непрестано пуни све нои новвм стотинама. Ha сам дан прославе, у петак 6 марта ујутро, ствж у са неколвно специјалних возова посјетиоци вз Сарајева на челу са Главним одбором Гајрета. Према утврђеном распореду свечаности, у 9 сати требало je да се скупи грађанство и учеснвди са стране код харема Царина, одакле ke се понијети кости рахметли Османа. Првје 8 сати на овом мјесту почело се скупљати. Међу првниа ствгли су отуденти Београдског Гајрета, a онда грађани и посјетиоци вз разних мјеста у групаиа- До 9 сати искупило се на овом мјесту око 5 хиљада душа. Тачно у 9 сати ствгли су : взасланвк г. Претсједнвка Мвнистарског савјета г. Др. Јосип Јаблановик, бан Приморске бановине, цјело* купно Градско вијеке на челу са претсједником општвне г. Хусагом 'Б.вшикем, изасланвци Народне скупштине: потпретсједник г. Фрањо Маркик, секретар г. Мулалвк и М. Божик, изасланици Сената, сенатора гг.: Светозар Томвк в Васо Глушац, изасланик Главног одбора Просвјете г. Ђ . Пејановвк, взасланвци Соколске жупе, Соколско друштво у свечаним одорама, цје* локупно члавство Српс. пјевач. друштва „Г усл е“ са друштвеном заставом, ђаци Ш ериатске гвмназије вз Сарајева на челу са г. директором Х усои Брквкем и својви професорвма гг- Капвчикем, Дрљевикем и Ножвкем, музике мусл. друштва „Заједница“ ив Зенвце и ватрогасне чете вз Коњнца, унифориисана ватрогасна чета вз Мостара на челу са својвм старјешаном г- �Инас. Маркои Ковачином, одасланства разних ијеста □о реду. Поворка се сврстала и у импозантнои реду крвн>ла Краља Тоиислава улицом према Карађовбеговој џаивјв, гдје се налазн турбе. У спут од харема Царвна na до турбета, и с једве и с друге стране улице, шпалир су праввле све мјесне школе са школскои дјецон, a позадн њвх натискале су се небројене хиљаде грађанства и страних посјетиоца. Иа хареиа, гдје су ископане кости већ биле положене у табут, табут су изнијели гг: Ахиет Ђвквћ, брат рахметли Оемана, Смаилага Ћемаловић претсједнвк одбора за подизање турбета, Др. Авдо Хасавбеговвћ претсједник Главвог одбора Гајрета и Мустафа Аликалфић, прет* сједвик мјесног одбора Гајрета. Они су донијели табут вз харема на цесту и предали га четворици студевата Београдског Гајрета, који су га носили до турбета. л.а, у особи коиавдавта Јадранске двввзвје ђенералштаб. брвг. геверала г. Марка Мвхајловвћа- Долавак взасланвка Њ. Вел. музпка поздравл>а подравнвм иаршеи, a вз хвл>аде грла проламају се узввца „Жввио Краљ*. Одмах no доласку свечавост почвње учењеи велвке фатвхе од стране иостарског виаиа г. Алв еф. Сефвћа: У вие Bora општег доброчинитиља молостввог! Хвала.Богу Господару сајетова Општем доброчанвтељу, Владару Судњвг дана; Само Твбв обожавамо н само од Твбв помоћв тражвмо • Упути нас правим путем — путем онпх којв си обасуо својвм благодатима, a ue путем оних који су вавуклв на ce срџбу Божју, нвти онвх који су аалуталв. Споиен-турбе рахм. Османа Ђикића (прије откривања) У савршевои реду, са побожном тишинон, поворка од неколико хиљада л>уди, дуга преко 1 и no килоиетар, кретала се кроз живе зидове народа са обје стране. Све околве куће, прозори и кровови били су начичкани свијетои, a свака кућа и трговина бвле су исквћеве државнвм ваставама. Тачво у 9 и no сатв поворка, односно предњи њен дио са табутои и претстав* нвцима и взасланвцвна, стиже пред турбе. Три улвде које се укрштавају пред турбетом не могу да првме оав свијет, na се један велвки број мора зауставпти у спореднви улвцама. Изасланвци и претставнвцв разввх установа и корпорација улаве у хареи пред сано турбе, пред којии je подвгнута говорввца. — Фото репортерв, оператери ГГросвјетног фвлма вз Београда, те преставнвци Централног преобвроа вз Београда снимају поједвне моменте. Тачно у 10 сати редари тешвон муком крче пут н најавлују додазак ваасланика Њ. Велнчанства Кра- Хвала драгом Богу којв nocr'o није И којега нвкад нвставутв веће. Хвала Свеввшњему који Свемир створв И у њему бевброј свакакввх чудеса, И мјесец што сјаји в сувце што горв И 8в'јевде што трепте, сред плаввх вебеса. Хвала мвлом Богу којж на свакоме створењу жввот в Којн сурог орла у смјелом в веобувданв људв сважво сввјвту смрт дајв; полвту, обувдаје. Хвала вел'кои Богу којн вас осважв, вел квм дароввма, умом н памети Да расвоввајемо вствву од лажв, в оју нам вамеКу бевбожввци клетв. Хвала СвемогуКем који вам воручв преко Мухамеда, вадњег Пославвка, хвала Њему, јер вас Двви - Ислам учи да пам je Он прва и посљедн.а вјера. 21 �Хвала Теби вјечвп Боже, којв посла Мухамвдж да вам вјвру он објави, Koja нжша срца спаја исламском љубави. Хвала Теби моћвн Поже, који својом вољом чвввш којв Својом моћу можеш да раставиш в сједвниш. Слава Теби у Вјечвости Вјечни, хвала Твби творчв обж свпјета — Твој роб Оемам, свтни прашак вемље, Очекује Твојега рахмета. У бевброју свих створења Твојвх што Тв вјечно своју славу поју Увдајућ ce у свемвлост Твоју шаљемо Тв скромну дову ову: Драгв Боже, цвјели скуп Te молв, Твом првјестол.у молитва нам лети, ивлп рахмет на иашег Османа, И вас сввју очувај н штвти. Твоја браКа, о Осмаве драгв, Твоју душу, твоје срце иладо, — двјевећв скуввше ce ево, дарују ти ово турбе хладно. Нек опрости моћпи Алах учпњене гријехе таоје, Овај кабур иек претвори У Џев-нетске перивоје. Бог je добар и мплостив попггпво си љегов дар, Твоја дјела наградпКе t Свеиогућп Госоодар. Ахиретскпм љепотама век’ те драги Ббг дарује Оца, мајку п сву браћу век’ рахметом обрадује. Окр’јеии uac, Боже, свагом, век’ вам авжом среће гори. Задњпи давом век пам душа Са аавосом светив вборп: „Аллаху екбер, Аллаху екбер, Ла влахе вллаллах!" И пос.ђсдњпм дахом клпкнем: » „Мухамед хак Ресуллуллах!* Гријешва je душа Твог сићушвог роба, алп милост Твоја, велика je Боже, na гријешној души која ce noicaje Опрост и мвлост j e ’jeic датв може. Ми у Твоју, Боже, мвлост ввгубпли нијесмо наде, јер ва Судњем даву, анамо, ваговорник да имаде. Пувп ваде, пуни вјере, увдамо ce у Te, Боже, јер без Тебо нпко нама душв спаса дат ве може. Твоја вол>В) свеиогуКвост Твоја, правом стааом век нас ув’јек води. Слови, срећв, просвјети в правди И вапретку у алатној слободи. A М И Н! Док je г. Сефић учио дову, са мунаре Карађозбегове џамнје учио je саллу својим лијепим тенорои г Вејснл Хаџибегић. 22 Свршетак дове — која ce свииа присутнима необично допала — попратила je маса иарода са амин. Ива тога на говорницу иалази претсједник Одбора за подизање .турбета г. Смајлага Ћемаловић, који je одржао овај говор: G o v o r g . Sm ajlage ćom alovM a, pretsjed n lk a o d ­ b o r a z a 'p o d lz a n je ip o m e n -tu r b e ta : Mostar je kroz našu istoriju rađao sinove koji su uvijek, u pravo'vrijem e, umjeli da proniknu svaku potrebu našeg naroda. On je davao inicijatore i budio talente i ljude od duha i pod tuđim gospodarima. Danas, otkrivanjem ov og turbeta^ mi odajemo poštu jednom od tih velikana koji je među ovim kr­ ševitim brdinama ugledao svjetlost i’ gdje se formirao u mladića od pjesničkog nadahnuća i vatrenog rodolju­ blja. ' • jr> Mi, bosansko-hercegovački muslimani, imali smo u našoj istoriji mnogo velikih ljudi, ali je rijetko kome bila dodijeljena tako značajna istorijska uloga kao rahmetli Osmanu. Rođen prvih m jeseci poslije oku­ pacije, u najtežim danima po naš narod, on kao da se rodio osvetnikom, kao da se rodio da zapjeva crnu pjesmu onom koji je došao da silom oskvrni naš otadžbenički prag. Rahmetli Osman tu crnu pjesmu proricao je okupatoru kroz cio svoj život i ta pjesma ila je stvarnost našim narodnim Oslobođenjem i injenjem. Trebalo se snaći u onim prilikama i izabrati pra­ vac i srestva u borbi sa tuđinom. Naši muslimanski slojevi, austrijskom pobjedom desorijentisani, bili su na putu da nesvjesno podlegnu njegovoj navali, bilo selenjem u Tursku, bilo ap­ stinencijom od tekovina zapadnjačke kulture, koje su ih jedino m ogle da osp osob e za borbu u novim pri­ likama. Eto, ovdje su bosansko-hercegovački musli­ mani došli na raskrsnicu, na raskrsnicu na kojoj se morao pojaviti duhovni vođ ili propast. I pojavio se taj vođ, inicijator nove istorijske orijentacije bosanskohercegovačkih muslimana, a taj vođ je rahm. Osman Đikić. Tu leži značaj njegove ličnosti, jer je on taj, koji je prvi nas muslimane sa zastarjele borbe mačem, priveo borbi perom, priklonio nas nacionalnoj i kul­ turnoj orijentaciji, koja nas je osposobila za borbu u životu i za čuvanje naših tekovina stvorenih kroz is­ toriju. On, rahm. Osman, inicijator borbe kroz kulturno a naročito nacionalno djelovanje, bio je nesalomljiv bora c kroz cio svoj život. Pero je bilo njegov oštri mač, kojim je nesebično krčio put u nove vidike, čije. rezultate mi ovdje vidim o i doživljujem o danas, ok u ­ pljeni zahvalnošću i poštovanjem oko njegovih zem ­ nih ostataka. Njegova nacionalna borba koja ga je o- �стан да крв није вода — хрлио je напријед. Из дана у дан његове су присталице навирале са свих страна као бујица, a његове идеје шириле се, широм Босне и Херцеговине, као да су на крилима. Часопис *3oра« у Мостару прикупља у своју редакцију читаву плејаду пјесника и књижевника, све Мостараца, међу којима видимо и младога Османа, пуна вјере и наде у бољу будућност цјулокупног нашега народа. Хвала Вам понова na братском заузимању и примите израз особитог здраве. поштовања и српске поЗа редакцију Осман A. Ђикић. Eto, како je писао и како je осјећао у оним тешким данима Осман Ђикић, омладинац и нацио* налиста. Да му се дигнути и да нас погледа овако братски сакупљене око његовога гроба, захвалио би се Алаху на милости гато су његове мисли в жеље испуњене и задовољан би се повратио у своју вје* чну кућу да мирно продужи вјечиги саи, Омладино, угледај се на рад Османа Ђикића ■ слиједи његовим стопама. Османе Ђикићу, Твоја дјела погинути неће a Твоје име заборавити се неће. За све што си урадио за свој.народ нека ти je хвала и вјечита слава! Политичко-културни правацрада ОсманаЂикића био je скроз националан Он je у своме раду тежио да сви муслимани дођу до сазнања да су они и православни једно, да им je крв једна, и да једни у другима гледају браћу no крви и пријатеље. Тежио je да браћу све три вјере тако приближи једне другима да сви осјете: да je брат мио ма које вјере био. Тежио je ка јединству цјелокупног народа у Босни и Херцеговини, како би уједињени могли дати јачи отпор туђинској и ненародној управи. Govor g. Franje Markića, potpretsjednika Narodno Ha глас о анексији Босне и Херцеговине Срskupštine u ime N aro d ne Skupštine бија je јаукнула a цио наш народ јекнуо je од бола ^ a ^ a m u ovom e momentu neobično sretan i и неправде. Најтеже je било националистима уднектираним покрајинама. Свако се питао тада: na до- uzbuđen, a ovo ne kažem iz obične kurtoazije, nego кле ће да нас комацају и распињу ? Јесмо ли ми što sam istinski potresen ovom impozantnom pažnjom Божји народ да имамо сунц^ и слободе као што и koju Mostar i Hercegovina, i moja uža domovina, oдруги имају; нас моћни и обијесни још и данас ра- 'ctaje sinu ovog krša, velikom nacionalnom i kulturnom скидају као вуци јагањце . . . Устанимо и пођимо, у borcu rahmetli Osmanu Đikiću. Kada se govori o Osmanu Đikiću mi se sjećamo име Божје, у сл ободу или-смрт, чујаше се поклич, onih najdivnijih momenata iz borbi za našu kulturnu у то доба, на све стране. Листови у Србији иЦрној Гори цвиле a пиште, afirmaciju i za našu narodnu slobodu. To su vremena a национални у Боснв- и Херцеговиеи један no је- samopožrtvovanja, uzvišenih odricanja i težnji, koje дан се угушује и нестаје га. »М усават« у Мостару, su bile ustremljenje protiv tadašnjih tuđih gospodara koji su mislili da ovdje ne živi narod jednog duha i орган муслимавских националиста и прогресиста. под уредништвом Османа ‘Ђикића, још излази и jedne krvi, jedne misli, da osvajaču među nama nema пркоси све већим a већим ударииа. Глобљавају га mjesta. Ja se u ime Narodne Skupštine Kraljevine Ju­ свакодневно a ми у Београду да би се »М усават« goslavije duboko klanjam sjeni Osmana Đikića, koja одржао чинимо све. Kao секретар Народне Одбране прикупљао сам претплату од повјереника и под ту- je simbolisana ovim spomen-turbetom i kličem iz du­ ђим именом слао редакцији у Мостар. Осман ми je bine duše: Neka je vječna slava neumrlom Osmanu Đikiću ! no пријему одговарао и ево једног његовог писма, које се случајно у хартијама сачувало: Г о в о р сенатора r. Д р . Bace Глуш ца у име на ц и Мостар, 21 јула 1909 год. он али и х радника Поштовани и драги пријатељу. Она иста мисао која je за живота одушевљаПотврђујемо Ваи примитак послатих нам Круна вала и загријавала душу и срце нашега меумрлог 143, — коју нам сум у посласте као претплату за 13 пјесника и родољуба Османа Ђикића, — та иста претплатника. мисао и нас je данас довела овамо да се окупимо Захваљујући Вам се братски и срдачно на заоко његова гроба и споменика, да м-у одамо своје узимању за наш лист, молимо Вас, да нас ни у признање и захвалност на његовом искреном и небудуће не заборавите. себичном патриотском раду. Заузимање a потпора родољуба нам je потребTaj његов рад треба нарочито поштовати и цина нарочито у данашњим тешким временима, када смо изложени свакидашњим глобама и прогонима, јенити, јер je падао у она тешка времена, када je овом лијепом земљом, Босном и Херцеговином, влаи када je »М усават« остао једини прави опозициони дао непријатељ који je свим силама радио на томе, лист према ненародној, апсолутистичкој управи — једини прави израз нашега потиштеног народа. Но да нашу браћу Србе муслиманске вјере одроди и »М усават« he и иадаље такав остати и пркосиће одвоји од Срба православних, хтијући створити неку нарочиту босанску народпост. Али захваљујући свима ударима док нас једнога траје. 27 �будној националној свијести, то нашим непријатебуду поносни што су вмали Османа Ћикића в Са љима није пошло за руком. Нијесу нас могли одропоносом могу да свуда в на сваком мјесту истичу дити ни одвојити ни силае Османлије, који су вла- да су в они стваралв ову државу, као и Срби прадали нашим земљама 500 година, јер je међу нама вославни. Нзихова српска сввјест била je будна кроз стално живјела традиција да смо синови једнога вијекове, na he такова остати и у далека будућа народа. Шта више, наша браћа муслвмани који су времена, када Ке се све слвти у једну велвку јуу турској царевини долазили до највиших државних гословенску мисао. и војничких положаја, имали су толико утицаја на Нека je слава великом народном борцу в нецариградском двору, да су Османлијама натурили умрлом пјеснику Осману Ђ в к и ћ у ! свој српски језик и своје ћврилско писмо, тако да G o vo r Đ o rđ a P e JanovK a. p ro fe so ra , u Ime G lavn og je тај језик и то писмо, био дипломатски језик на O d b o ra „ P ro s vje te ” iz Sarajeva I svih njenih блистателној Порти кроз читав XVI. и XVII. вијек, orga n izacija . као што je данас француски језпк. Тако свјесним Čast mi je u ime glavnog odbora „Prosvjete* i спновима наше муслиманске браће има да захвалимо cijele Prosvjetine organizacije pozdraviti ovaj svečani за многи нап.-едак наше материјалне и духовне čin, ovu nacionalnu manifestaciju zahvalnosti i pijeteta културе. Данас изгледа невјероватно — али овом ириликом треба нарочито истаћи — да je један наш svom e vođi, odličnom borcu za slobodu i narodna Србин м-услиманске вјере, родом вз источне Херце- prava, pjesniku i prosvjetitelju Osmanu Đikiću. Svojim mislima i osjećanjima, svojim neumornim говине, велвки везир Мехмед-паша Соколовић, нмао radom i cijelim svojim životom stekao je neumrli нарочитих заслуга за духовно јединство православOsman velike i neprocjenjive zasluge za političko, них Срба. Он je половином XVI. »ијека, обнозио nacionalno, socijalno, kulturno i prosvjetno podizanje пећску патријаршију и за патријарха поставио свога cijeloga našega naroda, a osobito njegovog musliman­ рођеног брата Макарија. Под ту патрвјаршију спадали су сви православни Срби од Солуна до Будима skog dijela u bivšoj Bosni i Hercegovini. — Njegovo и од Тимока до Јадранског мора. И так<кје^ето^ veliko pjesničko i patriotsko srce obuhvatilo je s v o ­ jim osjećanjima i svojim težnjama sve dijelove našega нашем духовном јединству темеље обновио послије naroda i neodoljivo i sugestivno uticalo i na svoje св. Саве наш брат хусли.чан Мехмед паша Соколовић. Ta жива традиција да крв није вода и да je savremenike i na buduća pokoljenja, učeći ih i pok a­ брат мио које вјере био, издржала je нашу браћу zujući m svojim primjerom kako treba osjećati, raditi i živjeti za cio naš narod bez razlike vjere. муслимане к роз вијекове, да с у до данас очували Prošli su dani kada je neumrli Osman radio, будну националЈгу св и јест и сва народна обиљежја djelovao i kretao se među nama. Njegovo trošno i као и Срби православни. Ta традиција и била je napaćeno tijelo pretvorilo se odavno u prah i pepeo A li главни покретач младој душп Османа Ђикнћа в његових другова, да с у св јесн о и одлучно почели в- plodovi njegovog rada i njegove borbe rastu sve više, a njegove ideje svjetle sve jačim i intenzivnijim svjetlom. стицати своју српску националност као протест п роOno blagosloveno sjeme, koje je on predao i fanatički тив вепријатељског однарођавања. sijao, niklo je i urodilo divnim i trajnim plodovima. • Сав пјеснички, културни и нациопални рад наOsmanov požrvovani rad na širenju prosvijećenosti i шега неумрлог Османа кретао се у том правцу. kulture, njegova bratska i očinska briga za vaspitanje Борба je била тешка, алв коначно и успјешна. Кад novih pokoljenja, njegovo patriotsko neumrlo djelovanje су се започели ратовл за ослобођењ е и уједињење нашега народа, у редовима српске војске видимо и na nacionalnom osvještavanju svojih saplemenika, nje­ gova borba za demokratiju i politička prava cijelog нашу браћу муслвмане како се св јесн о и јуначки našeg naroda, a osobito njegovih širih i najširih slo­ боре. Многи су пали на бојним пољима славе, a jeva, onih nezaštićenih malih zanatlija, radnika i raмноги мучени од непријатеља помрли су no разним botnika, čine nesumnjivo vidne i svijetle stranice u логорима внтернираца. Осман Ђвкић није доживио ратова за осл обо- istoriji i životu muslimanskog dijela našega naroda. G eneracije i generacije, ne desetine i stotine, ђење, a да их je доживио, теш ко да би их лреживио. nego i stotine hiljada zadahnute njegovim ideja­ Илв би сам погвнуо у бор би, или би ra непријатељи ma i idealima,- rade danas nacionalno svijesne убили. Али његовв су идеачи ипак коначно остваkulturno-napredne i politički osviještene na onome v e­ ренв. Њ егов je народ ослобођен в уједињен. И ми likom narodnom poslu na kom e je Osman neumorno данас скупвсм о се ов дје око његова гроба да му radio, živio i podnosio nebrojene žrtve. Njegovi poli­ захвалвмо за све што je за живота учинио и да се tički ideali oslobođenja i ujedinjenja ispunili su se, a надахнемо његовим духом и идејама, na да пођемо njegovi sljedbenici i poštovaoci su danas svjesni bra­ заједнички напријед, да очувамо и унаприједимо ово nioci tih najvećih nacionalnih tekovina. Ne samo iz што je стечено толиким жргвама свега нашег народа без разлике вјере. Наша браћа муслимани тр еба да njegovog Mostara, nego i iz svih krajeva i mjesta 28 �dokle su doprli plodovi njegovog rada došli su danas, da se kao njegovi poštovaoci i svjesni sljedbenici poklone njegovoj sjeni i da mu iskažu svoje poštova­ nje i svoju duboku zahvalnost za sve ono dobro, koje je učinio njima i cijelom našem narodu, a onim sla­ bim, nejakim, zaštite i pom oći potrebnim slojevima. Kulturno-prosvjetnim radom u „Gajretu" i svojim nacionalnim akcijama i stremljenjima našao se Osman na istom terenu na kome je „Prosvjeta" neumorno, predano i sa nebrojeno žrtava v eć uspješno djelovala. Zaslugom Osmanovom i njegovih iskrenih prijatelja, saradnika, poštovalaca i nasljednika, postiglo se je, da su „Gajret" i njegova posestrima „Prosvjeta", našavši se na istom terenu, sa identičnim zadatcima i sa istim najvišim nacionalnim idealima, bili stalno, a i danas su, ne samo u korektnim, nego i u najprisnijim odnosima, vezani čistim bratskim osjećajima i istim ciljevima. T o daje „Prosvjeti “ pravo da današnju na­ cionalnu svečanost i današnju manifestaciju „Gajretovih" radnika i Osmanovih saradnika i sljedbenika pozdravi najsrdačnije, pozdravom vjerne posestrime i sa najiskrenijom željom, da pobijede i triumfuju naši zajednički ideali, ideali radi kojih i postoje „Prosvjeta" i „Gajret", a za koje je neumrli Osman dao sve svoje, pa naj poslije i svoj život. Neka je slava i hvala narodnom borcu, vođi i prosvjetitelju Osmanu Đ ik iću ! ■ in iv n u ч « ступило у живот неколико генерација спремних муслимана-интелектуалаца. Ова установа данас издржаје више од половине цјелокупног броја студената н-услимана у Југославији. Преко 150 студената и студенткиња из свих крајева Југославије, живи у удобном дом>у Београдског Гајрета Осман Ђикић. Сваки пигоиац који je прошао кроз овај дом, или ма ко, који je имао прилику да упозна рад ове значајне установе, добро му je познато са колико ce љубави, истииске толеранције u либерализма води ова установа. Сваки студепт развија ce и изграђује своју личност потпуно слободно, формира своје погледе на живот у апсолутној независности. Једино што управа од својих питомаца тражи: да на вријеие полажу своје стручне испите и да буду исправни и честити људи. Увјерени да установа као што je Београдски Гајрет Осман Ђикић може у овоме см и сл у ' да послужи у данашњем чудном времену, к а м ce готово на свииа странаиа држе оне »дајем — да ми вратиш«, као частан примјер. И ми ову чињеницу с поносом истичемо у овој ријеткој прилици. Ово чинимо нарочито ради тога, што сматрамо да je овај факат од интереса за све оне, које интересује рад муслиманске академске омладине и којима напредак муслимана лежи на срцу. Студенти, питомци и питомице Београдског »та Осман Ђикића свом душом учествл ју у овој IOCTH. Са дубоким поштовањем сјећамо ce 0 ~ман je давала највеће жртве за опште добро; борца “ zза слободу овај значајни споменик и правду; пјесника, који je осјетио ду- конвикта Б е оградског Гајр ета Осман У тренутку када ce предаје генерацијама као трајан симбол прегалаштва и жртве за добро народа, као вјечит спомен на човјека, који je за напредак своје средине дао своју снагу, знање и срце, у нама ce буди мисао о сили која je условила рад и животно дјело 0 смана Ђикића. Каогод што je цијели наш народ увијек водио бор бу за правду и слободу и у тој тежњи и у тој борби поднио безброј жртава, исто тако je аосебно и м-услимански дио нашега народа увијек истицао своју безувјетну припадност. приврженост родној груди, давши у впше махова читаве легије жртава у борби против туђина. Величина и значај Османа Ђикића лежи баш у томе што ce у њему тако снажно одразила она особина нашег елемента да ce за свој народ ради, бори и жртвује, и што je с друге стране тако правилно уочио историјску прекретницу a развио снажан културнопросвјетни рад међу муслиманима. Зато му ce и дижу споменици. Цијенећи његово дјело подигнут му je још прије дванаест година величанствен сп оменик у нашој дивној престоници: основано je друштво Београдски Гајрет, који носи његово име, Зар ce могло нешто боље и корисније учинити, него што je у Београду основана једна тако значајна устан ова? Јер, захваљујући само њој, в е ћ је д о с а д а шу своје средине; њене потребе, бол и радости неумрлог културног радника без позе и рекламе и без тежње за стицањем личне каријере. Сјећамо ce организатора и вође омладине у коју je полагао он највише своје наде, a која у њему гледа свој узор. Сјећамо ce и дивимо ce човјеку који je од себе дао све, a да никаквих проту-усауга није тражио, него je тежио за бољим данима свога народа, за културним и социјалним препородом муслиманских маса. Иако није доживио остварење својих снова, Осман Ђикић je својим многоструким радом исписао једну значајну страницу у историји културног и националног развитка муслиманског дијела нашег народа. Особине које су красиле ОсманаЂикића и као човјека и као културно-просвјетног р*здника' могу да служе као најљепши примјер како онима који раде данас, тако и онима што долазе сјутра, омладини, која ће за напредак народа дати сву своју снагу и сво своје знање. Питомци Београдског Гајрета Осман Ђикић свјесни су нарочито да муслиманска средина треба и с правом очекује спремну, карактерну и радпу омладину. Свијетао примјер несебичног рада дао je рахм. Осман Ђикић. Пред 29 �његовом сјеном у овом свечаном тренутку мора да стоји уједињена сва омладина, која je свјесна тешких задатака који joj претсгоје. Слобода, несебичан и поштен рад, нека буду тежње и идеали те омладине! Студенти и студенткиње, питомци и питомице Београдског Гајрета Осчан Ђикић, са дубоким пиететом сјећају се Османа Ђикића, на његовом примјеру Ке увијек црпсти поуку за свој рад у народу, a данашња импозантна свечаност остаће им симболично урезана у срцима и у трајном сјећању. Нека je хвала и слава нашем Осману Ђикићу ! G o vo r g o sp . Jovan Radulovlća, p ro fe so ra , Isp red pjevačkog d ruštva „ G u s le " Iz M o stara : Krvava je i nesretna bila ova naša zemlja Herceg-Bsna. Preko nje se stalno utirao put sa Istoka na Zapad i sa Zapada na Istok. T o je prekretnica naše nacionalne istorije. Kraljevi su se otimali o nju i car­ stva propadala zb og nje. Najbolji njeni sinovi bili su propovjednici borbe i prosvjetitelji masa. Pjesma ove zem lje je najkrvavijai najpečalnija. O vdje su narodni borci bili u isto vri­ jeme i pjesnici i narqdni trudbenici 'v učitelji. Petar K očić sa ogromnim Jenjiževnim darom , m orao je da bude, po neumitnom udesu našem, i borac za narodna prava i seljački tribun isto toliko i pjesnik bosanskih planina. Aleksa Šantić bio jt nacionalni revolucionar i publicista i istinsti budilnik nacionalizma, kao i sevdalinski pjesnik. Zb og teških i mutnih unutrašnjih prilika, naši ljudi morali su biti sve, i svuda uvijek na borbenoj liniji, uvijek na poprištu događaja Mostarski nacionalni pokret krajem prošlog i p o ­ četkom ov og vijeka, dao je jednu književnost koja je jednim dijelom nacionalna propaganda i rodoljubiva misija. Tad su pjesnici bili propagatori nacionalizma, a narodni vođi obuzeti plamenom pjesništva. Takav je bio Osman Đikić. K rv naše krvi, srce našega srca, on je još kao gimnazijalac, tek obasjan rujem mladosti, uskočio u borbene redove. Glavne snage naših muslimana drijemale su u nacionalnoj neprosvijećenosti i bile u svakom pogledu neorijentisane iza okupacije. Osmanova nacionalna i politička shvatanja išla su uporedo sa buntovnom i oslobodilačkom misli narodnog jezgra i iskakala iz okvira raznih k om ­ promisnih stišavanja u austro ugarskom okviru. U ovoj prilici to treba naglasiti, Đ ikić je bio među prvim na­ cionalnim muslimanima, ako ne i prvi, koji su se p o ­ čeli zalagati za nacionalni dem okratizam . On je to posvjedočio svakim svojim korakom i političkim i književnim. U svakom njegovom članku nazire se lju­ bav za ovu kršnu grudu, a njegovi rodoljubivi stihovi sanjaju o »luči svjetlog plama« i boljim vremenima za naš cjelokupni narod. I kad se je borio za vjersku i prosvjetnu samostalnost muslimana, on je, isto tako, kao kad je kliktao Zmaju uoči pedesetgodišnjice nje­ govog književnog rada, dosljedan sebi i uvijek ostajao 30 »Sin krševa I gudura mračnih gora, H ercegove zemlje sjetne, Zem lje bola i vihora«. U književnom pogledu, sav pod uticajem naše narodne književnosti našeg omladinskog preporoda — Zmaja, Jakšića, Radičevića i, ponešto Vpjislava — on je i tu dao svjedočanstvo koliko je bio ponesen ne­ obuzdanim valom narodne misli i buđenja. Njegovo učešće u mostarskom književnom uzletu oko »Zore« bilo je i lijepo i puno zanosa. Ali, presječen u svom blagorodnom zamahu, on, još mladost sama, mogao je da rekne sebi : Mlado žito, navija i klasove Pređe roka došla ti je žetva. Osmanova žetva usprkos tome je obilna. Ova današnja impozantna svečanost rječito govori šta je taj veliki nacionalni borac učinio za svoj narod. Ona pokazuje, u o v o nejunačko vrijeme, da ovo pokolenje ima savjesti, i da zna cijeniti pregaoce na uzvišenom narodnom poslu. U ime srpskog pjevačkog društva »Gusle«, usta­ nove koja je po svojim ciljevima bila Osmanu veoma bliska, ja se pridružujem ovoj svečanosti sa osjeća­ njem iskrenog pijeteta i poštovanja prema jednom plemenitom našem sinu i neobičnom borcu. Neka je čast i slava Osmanu Đikiću! Г о в о р студ е и та Б р а ни сла в а К ораћа у име студ е нвта Х е р ц е го в а ц а и уд р у ж е њ а Х ер ц его ва ц а „ Н е р е т в а ” у Б е о гр а д у : Грађани и гости Мостара, радостан сам да могу овом приликом проговорити неколико ријечи у име Удружења херцеговачких студената „Неретва* о пјеснику и бор ц у предратне генерације Осману Ђикићу. Страни, империјалистички режим двојне моиархије одузео je широким народним масама Босне и Херцеговине политичке и културне слободе, онемогуНио их да се бор е како против властитих угњетача који с у слијепо служили интересима освајачке политике, тако исто и против саме Аустрије која их je сматрала предметом свог безобзирног искоритћавањ а. Такав прпвредни, политички и друштвени положај народа ств ори о je једно револуционарно расположење код предратне омладине, које се одражавало у свим њеним културно-политичким акцијама. A како je та омладина потекла из народа, била органски везана за њега, дубоко саосјећала њ егове т егоб е и тежње, није ни чуцо што се створио један широки покрет за политичке и социјалне сл обод е народа. Taj најсјајнији период наше иоторије за национално-политичко ослобођењ е могао je дати такове личности као што су Осман Ђикић, Кочић, Принцип и Гаћиновић. Осман Ђикић ијесник и борац није само иде- �олошки био везан за ову генерацију, него je такођер његов рад био саставни дио њене опште акције, да сруши страног империјалистичког освајача и да народним масама створи човјечанске услове живота у слободној држави. Активност те омладине којој je Осман припадао и онда, кад се она изражавала на пољу умјетничког стварања, носила je печат општих омладинских стремљења. Слиједећи Османови стиховл то јасно кажу: - Овамо доли, са шилтета! Доли У пук и народ гдје пуцају ребра Суха и муком изм-учена себра Ш то с црним хљебом само смочи со л и . . . О вам о! Чујте невоље и боли, Оног што нигда cpehe ружу не бра, Д ок ви за оке свог злата и сребра Градите лонџе . . . Д ол и! Д ол и! Д ол и! Све je то скупа придонијело да и ова прослава има и за данашњу омладину особит значај. Он се о гледа у томе што се оживљавају успомене на свијетле народне борце, који требају и морају да буду примјер нама омладини како тр еба служити народу и како треба остваривати његове тежн>е, Ми см о свјесни да ћемо битћ тек тададостојни да се назовемо њиховим насљедницима у борби за велике идеале, ако и ми у Љих унесемо оно самопожртвовање и одлучност, које су биле главно обиљежје Османове генерације, И овдје, пред гробом Османа ja у име омладине обећавам да ћеио радити у томе правцу исто онако несебично, исто онако пожртвовано, као што je предратна омладина радила за народне идеале. Само још тражимо од вас једно, да нам пружите исто оиаку јаку потпору у нашем раду, као што je Османовој генерацији била пружена. Нека je слава Осману Ђикићу! Govor g o sp od in a Ta jib a Oklća, profesora Velike M edrese Iz S k o p lja : U času kada cio jedan zahvalni rod odaje zas* lužno priznanje velikom sinu bijeloga Mostara, besmrt­ nom pjesniku, neustrašivom nacionalnom borcu i neu­ mrlom kulturnom trudbeniku merhum Osmanu Đikiću; u času kada u ovom e velikom nacionalnom slavlju uzimaju učešća hiljade poštovalaca uspomene velikog rahmetlije iz svih krajeva naše prostrane otadžbine; o ovom e času želi da se, preko mene, pokloni njego­ vim sjenima patriotsko, nacionalno, viteško, kulturnoučeno carsko Dušanovo Skoplje, bilo našeg klasičnog Juga. Onog lijeP0Ž našeg Juga koje je u Osmanovom srcu imalo najzavidnije mjesto, za čije je boli i stra­ danja on toliko osjećao i čije je oslobođenje bilo nje­ gov najveći ideal. U ime Velike Medrese Kralja Aleksandra I , toga najljepšeg amaneta koga je Blaženopočivši Vi- teški Kralj ostavio svome dragom južno-srbijanskom muslimanstvu; u ime Društva za srpki jezik i knji­ ževnost na univerzitetu u Skoplju koje Osmanu — pjesniku odaje najveće i naročito priznanje; u ime Prosvjetnog odbora Skopske Sokolske Župe, u ime oblasnog odbora Narodne Odbrane, ja na ovo velepno spomen-turbe nosim tople pozdrave iz naše stare prestonice, tog vjekovnog nosioca naše zavjetne naci­ onalne misli. A uz pozdrave nosim i visoko priznanje za vječno Osmanovo djelo. Nema sumnje da će ova dična grobnica postati mjesto hodočašća i svih budu­ ćih pokoljenja koja budu željela da iz idealizma umrlih zidara naše nacionalne slobode crpu poleta za izgra­ đivanje jugoslovenske kulture. Taku jednu pažnju naš neumrli Osman s punim pravom zaslužuje, ili da se izrazim riječima velikog francuskog pjesnika Viktora Iga: Ceux qui, pieusement, sont morts pour la Patrie Ont droit qu'a leur cereneil la foule vienne et prie. Neka je Božji rahmet i slava neumrlom našem Osmanu! ___________ За цијело врпјеме свечаности, као и за вријеме говора, скуп од близу 15.000 душа у савршенои реду присуствује свечаности као један човјек. Нпко да гласно изговори једну ријеч, да се комеша или на било који начин направи ма и најмањи неред. Како за вријене свечаности, тако исто у савршеном реду тишини, почиње огроина ријека од народа да се ражљева no граду. Странци у групама no стотину и више л>уди непрестано посјећују турбе, обилазе, s гледају и диве се заиста јединствено лијепој грађевпнн. — To траје цио дан. Послнје подне у три сата у Карађозбеговој џаиији ђаци Шериатске гимназије из Сарајева и мостарски хафизи учили су хатме-дову. Пошто овој дови није могао да присуствује сав онај свијет који je то зкелио, инсталирани су свуда около џамије звучници који су преносили дову из џамије. a хиљаде народа je побожно слушало складно и лијепо учење. Истога дана у 8 V* сати навече приређена je велика забава у свим просторијама Хрвоја. — За цајело вријеме свечаности и поред толиког свијета, одбор није чуо ни од кога ни једне притужбе на ua коју грану организације прославе. Једино мјесто гдје ће наи се еигурно приговарати и гдје je одбор имао пуно приговора, то je наша забава. Зграда у којој се забава приређивала, могла je прнмити највише 1000 особа, a тражено je три хиљаде карата- Дакле, у о вакој ситуацији и највреднији одбор не би иогао задовољити свакога из проетог разлога, што je то једна немогућност. Гајретове забаве су иначе најпосјећеније и рекордне у сваком погледу, a поготово овогодишња. Ово неколико редака ријешиће нас дужности да описујемо посјету вабаве. Али ипак морамо да надодамо да je и око поноћи стотине особа стајало и чекало 81 �пред домом „Х р в о ја / Програм су у цијелости ввводвлв. отуденти београдског Гајрета, a забаву je отворио уводнои рнјечи г. Хасан Рибац, који je говорио о асивоту и раду рахиетлв Осиана и хисторијату оснивав>а н рада Београдског Гајрета »Осиан Ђикак . Забаву су посјетили поред свих одличаика ив кјеста и претставника власти и друштава, a сви члановн Главног одбора, народнн посланици, претсједницн Мјесних одбора Гајрета из разних ијеста и т. д Забава je потрајала до раног јутра, све у најл>епшем нвсвљу и расположењу. — Двије музике анииирале су публику и правиле одличан штимунг. У спјех saбаве у материјалнои, a нарочито у иоралнок поглвду je ван сваког очекивања. Ријетке су вабаве са оволвком посјетои, a ипак са оволвко реда. У суботу 7 иарта заказана су и објављена предавања, која су одржана у Српскои доиу- У 10 сати прије подне држао je предавање г. Др. Мехиед Бе* говвћ, доцент универзитета. Тема предавања je бвла: »Еманципација муслиианске жене«. Предавање je било одлвчно посјекено, a предавач je ово питање, за нас толвко важно, нзложио са ријетком умјешношку и у* казао наи на важност његову и његова рвјешења. Подвукао je нарочито опрез који je потребно увијек пмати на уиу при третирању овог проблема. Послије подне у 4 сата одржао je на иотои мјесту г. Каиарик предавање са темом' .Соцвјална улога омладште*. Предавање je било врло добро обрађено, a дискусија која се каоније развила потрајала je екоро до 10 сати у вече. ^ Са овии je свечаност завршена и већ исти дан почело je спреиање за одлазак. Свака група и сваки Boe — без обзвра да лв je долазио у дану или у ноћи -1— испракен je поред одбора још и од великог броја грађана. — За цијело врвјеме прославе као и за врвјеие дочекввања и испраћаја, лијепо прољетно врвјеме са онии иоотарскии плаветнилом неба, као да je пренвјело и на све учеснике ведрину и лијепо расположење. И ако су се на свим мјестима тискале стотине, нигдје ни на улицн ни у локалу ни нигдје ни најиањег иоцидента илв вспада. Свуда узоран ред’ Одбор и овви путем взриче своју срдачну захвалност сввиа који на бвло којв начвн допрвнесоше велвчини ове завста рвјетко вмпозантне свечаностиПосебно захваљује иусл. друштву „Заједнт.ца“ вз Зенвце в Ватрогасној четв вз Коњвца, којв са својви иуввкаиа бесплатно узеше учешка у програму свечаноств. Добровољне првлоге на забави дароваше: no 5000 Д вв: Прииорска бановвва; no 1000 Д вн : П о иоћник бана Моравске бановине, госп. Паштроввк, д. д. .Ш впа д“ Сарајево, no 250 Д вн : Хафвз Оиер еф. Џабвк, муфтвја; no 190 Двн: Есадбег Алвбеговвк; no 150 Двн: Хотел „Неретва1*; no 100 Д вн: друштво „И твхад", Свновв P acte Ш авна. Лазар Мвлошвк, Ђура Јосвповвк, претседнвк Београдског Гајрета, 82 Мвхо Пешко, Хаидвја Батлак, Петар Ш отрвк, Светозар Тоиик, сенатор, Васо Глушац, сенатор, Мустајбег Арпаџвк, Хусага Ћвшвк, претсједнвк мостарске оошгвне, Сафет Ефендвк, Мвлан Ђурвк, Српско njeвачко друштво .Г у сл е ", Мустафа Мулалвк, нар. посланвк, ,Проснјета“ , Др. Мехиед Беговик, Д р Хусо Капетановвк, Др. Асви Опвјач, Соколска жупа, Ж ељезнвчко друштво, Мухамед Муслвбеговвк, „Напредак- , Инж. Суљага Салвхагвк, „Народна Узданвца", Ахмет Авдвк, Трвфко Дудвк, Ахиетага Ефвца, Трвпа Букввк, Ш . Коњхоџвк, Др. Куртзгвк| Ш укрвја Куртоввк, Мустајбег Разванбеговвк, Мвлан Ханвмик; no 80 Двн: Тахар Јашарбеговвк; no 50 Д вн: Салвх Балвк, Др. Сулејман Љ утоввк, Тошо Њ уњвк, Томановвк-Бубвк, Р всто Сјеран, Брака Ћерековвк, Х усо Брквк. Фејзо Мвлаввк, Даввд Кохен, Салко Шемик, Ељуб Перввз, Епвскоп, Махмут Мехиедбашик, Младен Милутиноввк д. д. „Бата*, Инж. Рагвб Колаковвк, Авдија Главоввк, Алага Куртоввћ, Али еф. Ориан, Мухаиед Прелубоввк, Ш ем се х. Ченгвк, Ј. Стефановвк, Хаивд Куквк, Оалко Омерагвк, Михик, Др. Мадираца, Раде Голубоввк; no 40 Д вн: Мехиед еф. Јахак, Н. Н.; no 30 Дин: Влајко Кнежвк, Н. Пекушик, Оиер еф. Калајџвк, Владо Гвозденовак, Задик Данон, Чоловвк, Свиа Мрав, Смаил еф. Џуџа, Ђ.ервмагвк Адеи, Ш ахиноввк, Оиер Хасанагик, Ахмет Хаџвосмановик; no 20 Д вн: Авдија Бајгорик, Зејна Мехик, Салвхага Ш љ вво, Едхеи Б вккало, КарашпК| Алекса Салатик, Мвлошевик, С. Кои* форд. За бвфе дароваше: Овна: Мустафа Алвкалфик и В. Ииамоввк, бурек: гђа Зејна Ћеиаловик, Дув1ан Тамвнџвк, Мухаиед Ћвшвк, Мустафа Ћвшик, Славко Хаџвк, Хусага Дероња, Toino Њуњик, Ристо Ш аин, Салко Слвпвчеввк, Јанко Поповак, Ахиет Ново, Ouep еф. Калајџвк, ДушанКовачевак, Брака Хаџвосиановвк, Беко Бвједвк; баклаву: Ахмед еф. 'Бвквк, Љ убо Ш авн; торту: Алага Куртовак, „Централ" ввно, Ouep Сефик, ХасанАрпаџик, Урош Авдаловик, Ш кепо Ш авн Ouep еф. Алајбеговик, г*ђа Маркеш, Хасан Вргора, Благоје Лоза, Салко Arak, Брака Лајхнер,’ Јово Гредвк, Др. Вељко Јелачвк, Хотел „Неретва- Хајро Требоввк, г-ђа Селиивк Хвлие, гђа Авраиоввк, г-ђа Пешко, Махиут Идрв80ввк. г-ђаХалвлхоџвк. Iz u r e d n iš tv a Ovaj broj naše^ lista zakasnio je jer sm o željeli da ga posvetim o proslavi otkrivanja spomen-turbeta rahm. Osmana Đikića, održanoj 6 marta o« g. u Mostaru. Slijedeći broj našeg lista izaći će 1 aprila o. g., u kom e će se pored ostalog gradiva donijeti prikazi mnogih Gajretovih zabava, održanih o prošlom Bajramu, kao i ostale vijesti iz društvene organizacije. Molimo Gajretove jedinice i ćitaoce lista ,G ajret“ da ov o uvaže. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/ad5be4a7ea65d5fabe381010ec6b80f7.pdf 99e4ea348a2108c63427e0d30d952ce0 PDF Text Text C A Д P Ж A J: A. Лубурпћ: Прилози за биографију Нбрахнм еф. Шећер кадића, тасличког муФтиј Касил Гујић; Новн турски докумеитн о Алнпаши Ризванбеговићу НазиФ Ресуловпћ: Један старн Буквар Пзглед иа чстсриЈскк и доктрннални развој исламске теологије Расим Филнповић: „Приказа" Г А Ј Р Е Т О В ГЛ А С Н И К : Повп Легахор Гајрета рахп. Ибрахиј! вФ. ЗаФранпја — Р а х л . Алибег Тескерецшћ — М ерхул Х алза Фејић, учихељ — Успјешан рад задруге Б о л а Српскпх сесхара и Гајрехова жепског иодедбора у Сарајеву — Даљни уппси ухемел.ача u доброхвора Г ајрета —I Добровољни лрвлози — Гајрехова бајрамска забава у Фојннцн — Гајрехов левлуд у Гарпћпла — Црплозп у курбапскпл кожицала за Гајрех — Скупшхипа Мјеспог одбора Гајреха у Б акањ Добоју — Поздравне депеше прилшсол охкрпвања сполепнка Ослапу Ђнкићу — Позив na I I I редовну скупшхнну Гајрехове привредпе е кредихпе звдруге с. о. ј . у Сарајеву. АПРИЛ САРАЈЕВО 1936 Издаје Главни одбор Гајрета у Сарајеву Главни и одговорни уредник: ХАМИД КУКИЋ БРОЈ 4 �Г а ј р е Т , лист друш тва Гајрета и8ла8и мјесечно, a цијена му je ea наш у Отаџбину 60 динара на годину, a ва све остале вемље преко границе 120 динара. Ђ ациГајретови питомци добивају лист у пола цијене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Вдаснив друштво „Гајрет“ — Одговорни уредник: Хамид К укић. — З а Исламску дцОџичку штампарију одговара директор Абдурахман МешиН- �ГОД. XVII ГАЈРЕТ С арајено, април 1936 Андрија Лубуриб: Прнлози з а би о гр аф и ју Ибрахим еф . Ш ећ ер к ад и ћ а, тасл и ч ко г муфтиЈе Међу људвма који су се борвлв против аустрвјске окупације Босне и Херцеговнне вајглавввје ијесто заузима Ибрахнм еф. Шећеркадић, плеваљекп муфтија. Он je добио више обравовање у Цариграду. За вријене устанка 1875—18.78 год. храбро се борио □ротив усташа. Његов одред није чинво никаквих насвља. Чвм се почело вуцкати да ће Аустрвја добвтв мандат, да окупвра Босну в Херцеговпву, муфтвја je одмах почео органвзоватв народ на отпор. Ha заЈбднвчкв рад и борбу протвв Аустрије позвао ' i* ■ вославне вз Новопазарског Санџака. За истии цил> цв.~ покушао je првдобвтв в Арбанасе вз Косова, Метохвје, Првзрена в Гусвња. Свуда je вмао успјеха. У всто врвјеме вође херцеговачквх усташа. чвјв су батаљонв бројилв око 6.500 добро взвјежбаввх ратнвка в чвнвлв привреиено саставни дво црногор ске војске, ступвлв су у везу с првацвма херцеговачквх иуслвиана (Сиавлагои Шарвћем, Адемои Зуковвћеи, Шеховвћеи, Хамзвбегои Рвзванбеговићем в др.), a много њпх в са осталим муслпманским првацима у Боснв и Херцеговвнв и склопвли савез за ваједввчку борбу протвв Аустроугарске. Православнв Херцеговдв обвезалв су се својој иуслвианској браћв, да he онв самв са својом сопственом снагои запосјеств хердеговачко аустовску гранвцу и преко ње спрвјечити свако надврање Аустрвјанаца. A херцеговачкв муслвианв су вмали прећв у Босну и појачатв одбрану на Сави и у Крајвнв. ГГлевал.скв муфтвја са 200 бвранвх људи, међу којвиа je- бвло шеснаест православнвх, пође вз Плеваља 20 јула 1878 год. за Сарајево. Таио je ствгао 23 встог и одушевљено дочекан од становнвштва све трв вјере. У Сарајеву се нвје вадржао, него je одмах продужво за Доњу Тузлу. Тамо je подигао в органвзовао муслвманеко становпиштво- Водво je крваве борбе с аустрвјсквм генералои Сапарвјеи и потукао га до ноге. ЕБегова храброст и органвзаторска способвост задвввла je протввнвке. Док je храбри муфтвја тукао в сузбвјао Аустријавде на своиеие фронту, онв су продвралв ва сввва осталви странама и то захваљујућв помоћи црвогорског књаза Нвколе. Он je спрвјечво православне Херцеговце да узму учешћа у борбв протвву Аустрвје в твме оставво Херцеговину без одбране. Поред тога он je обавјештајном елужбом помагао аустрвјску војо.ку, na чак и војввчкв ирилвком аустрвјсквх пораза код Требвња. Таквнм радом црногорског књаза А у стрвјанци су с мало отпора окупвралв цвјелу Херцеговвву и продвралв граввцаиа Новопазарског Савџака, чвие су прввудилв муфтвју, да се повуче у правцу Ввшеграда и пређе у Новопазарскв Савџак. По преласку у Савџак муфтвја ввје мировао вего je развво велвку акцвју код муслвмава в православввх, a тако и код Арваута. Спремао се да упадве у Босву и Херцеговвву в вавово поведе борбу протвву Аустрвје у цвљу ослобођења Босве и Хердеговвве. За овај цвљ радво je да првдобвје Србвју и Црву Гору. Тада je послас взаславвке в писма Књазу Николв в његову тасту војводи ГГетру Стефавоввћу Вукотвћу, главвои комавдавту црвогорске војске- Муфтвја им je предложво заједввчкв рад и тражво помоћ| помало вх корећв за њвхову ввдвферевтвост према њиховим сувародњацвма у Босвв и Херцеговввв. Једво од твх пвсама, које се валазв у вашој збврдв, довосвмо овдјо у цјелввв, ради његове велвке всторвјске важвос.тв в ввтересавтвоста. To пвсио гласн: „У Цетвњу Староме јуваку в првјатељу Петру Стефавову . Здравствујте. Одавво те чујемо( да сте ва јувачству в ва свакој рјечв добро и вавда за варод свакв да добро говорвте, na нам je то много бвло мвло. И нв како 51 �ће год бити такије к’о вас људи и јунака за народно добро што ради, мило нам je. Али от прије здругијех ствари несмо иогли вама се никако зафалпти. Ево се сад фалимо и вшкемо да будеио велики пријатељи ко што сио и били и више. И казујемо ко што и ви више знате, босански Турци и Хришћани шта тегле од онвјех поганог милета. Није ли наиа срамота и грехота, да ми толики народ гледамо шта се од њих ради? E to сно бегу Књазу књвгом и људвма се јаввлиИ чујемо и знамо, к'о што je он јунак, да дсбро за босански народ и за ме говори. Јунак ће вазда добро говорити и ко јунаштво на сввјету боље ствари не ииа; зато се њему и теби пофаљујемо и теби се јављамо ко што хокеш да нам поможоте и ослен д аб у демо у великоме првјатељству, na да наи не море нико ништа и поздрављајемо Ваш пријатељ и доброзкелат. Мухтвја Тасличанвн 17 октобра 1878 у Пећи.“ Идуке зиме јавио се у Невесвњу покрет цротвву Аустрвје. Неколико народних првака емигрирало je у Црну Гору. Црногорска влада интернирала их je на захтјев Аустрије у манастир 1\Јорачу. Ha челу овог покрета стајали су Кико Стеваиовић и Бошко Гузина, командири бивших невесињскпх усташких батаљона из 1875 год. Муфтија им je у мају 1S79 год. послао бајрактара и писмо, преко којих их je обавијестио( да je он прикупио знатан број добровољхца и велвку количину оружја и мунвције и позвао их себи ради договора о заједничкој акцији. Ни овог пута није било нарочитог успјеха због аустрофилског држања званичне Црне Горе, јер су поменуте вође биле спријечене да оду Муфтији на договор. Они су нешто доцније ипак ускочили у Невесиње и изазвали побуну, која није донијела нарочите користи. Рад Пљеваљског иуфтије и других народних првака на заједничком раду противу Аустрије у Босни, Херцеговини и Новопазарскои Савџаку уродио je великии плодом тек 1881 год. Тада се дигао велики уетанак противу Аустрије у Боки, Херцеговини и некии дијеловима Босне. Старе зађеввце између му* слимана и православних лрестале су и бачене у потпуни заборав. Слога једнокрвне браће манифестовала се тада на свима пољима, a нарочито бојнои. Баш кад je устанак требао да заузме најшире размјере и дадне величанствене резултате прискочио je у помок Аустрији Књаз Никола и усташамапомрсио све планове, a Аустрији дао могукност да овај величанствени покрет угуши у Крви и огњу.1) ‘) 0 томе ће бити опширно у моме раду о овом у- 52 У фебруару 1882 године усташки главари спреме Салвхагу Лолвка, мостареког бајрактара, в Обрена Рњеза на Цетвње да ту потраже помоки у оружју в мунвцији, na да продуже у Стамбол и таио затраже поиоки од саиог султана. Ha Цетињу се јаве турском посланвку Рвза бегу, П . A. Робинском, руеком агенту в црногорској владв. Ha внсвстврање црногорске владе Рњез се вратв међу усташе с препорукои, да се усташи храбро боре. Лолвк оде у Царвград, гдје га дочекају Муфтвја и Реуф-паша, отац Рвзабегов. Бајрактар Л олвк бво je првмљен од велвког везвра. Од самог султана добио je обекање за помок, с препоруком да се усташи држе још за три мјесепа. И з Царвграда се вратво преко Скопља и Новог Пазара у Плевл>е. Ha путу за Херцеговину наиђе на црногорског агента, Л уку Таушана, којв му се понудв за калауза и преваром га наведе на прногорско вемљвште. Т у га ухвати црногорека стража, разоружа в под стражом спроведе у Нвкшвк. П о наредбв црногорске владе ту га затворе и саслушају. Бајрактар Л олвк у своме саслушању, учињеном у Никшикком Окружном суду 15 маја 1882 годвне, каже взмеђу осталог в ово: „Научво ме Раут паша в Муфтија“ : „Ако можете докв два Турчвна и два Србвна и донесвте махзаре т. ј. тужбу. A ko н е можете докв a ви притиснвте мухуре и пошљвте преко Ризабега na keuo ми овамо начињет’ писмо; е кемо лјевше но Али болје да дођу свакојако два Турчана и два да се жале, ама кемо исто направвт’ писио. Ово су ме научили ка’ саи кренуо из Стамбола ова“*) Са другог мјеста сазнала смо, да je тада Муфтнја савјетовао Л олика да вде у Русију и тамо тра” ж в поиоки и жали се на аустријска насиља у Босни и Херцеговини. Иако ни у овом устанку рад Плеваљског Муфтвје и осталвх народних првака обје вјере у Херцеговини, Босни и Новопазарском Санџаку није донво народу ослобођење, он je манифестујуки народно јединство једнокрвне браке, дао доказа далековвдноств в националне сввјести ове генерацвје постављајуки темеље борби српеког народа против Аустроугарске и показао пут, којвм треба да иду једнокрвна браћа. Hama етничка историја пуна je дивнвх примјера заједничког рада једнокрвне браке, православнвх и муслвмана, у Херцеговвни, Босни, Зети (Црној Горв), Новопазарском Санџаку и другим покрајвнама наше државе. У мојој 8бирци разних докумената, исторвјској грађв в великој још необјављеној збирци народнвх пјесама има безброј оваквих првијера. И ми"се надамо* да ke нам се дати убрзо прилвка, да све те дивне првијере објелоданимо. ’) Ово саслушање бајрактара Лолића налази се у Mo­ joj збирци. A тако исто и слично саслушање Омераге Риђановића, који je с Николом сином војводе Петра РадовиНа и Јоксвмом Говедарицом ишао Дервиш паши у Скопље. �Тада ке се видјети да je православни дио српског народа у својој петвјековној борби с моћном Турском царевином имао обилате помоћи од својемусли- манске браће, коју су поједини Срби муслииани у разна времена в на разне начине пруасали својој православној браки. Kasim Guji6: Novi turski dokum enti o Allpaši Rizvanbegoviću 1 ostalim znamenitim Rlzvanbegovlćlm a Na radnji „Alipaša Rizvanbegović" doktorirao je na zagrebačkom sveučilištu prof. Dr. Fra Oton Knezović. Ta historijska radnja napisana je 1920 god., a štampana 1928. god. u „Glasniku zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini" (str. 11—53) i u posebnom separatu. Kako radnja Dr. Knezoviča potpunoma osku­ dijeva u turskim dokumentima — a dva sarajevska profesora (Hamdija Kapidžić i Hajrudin ćurič) pripre­ maju opširne radnje o Alipaši Rizvanbegoviću — to ću zbog toga u ovom članku objaviti do sada nepo­ znate dokumente, jer se odnose na Alipašu Rizvanbegovića i na ostale znamenite Rizvanbegoviće, koji su imali utjecaja na razvoj historije Hercegovine. Turski dokumenti biće objavljeni (većinom) u izvornom jezi­ ku i u našem prevodu. Oni će rasvijetliti mnoge do sada nepoznate događaje iz Alipašina života. Radi toga ti dokumenti biće od eminentne važnosti za pri ocjenu Alipaše Rizvanbegovića kao historijske ličnosti. 1.) Mustafa kapela,. Rizvanbegović Mustafa kapetan Rizvanbegović je djed Alipašin. Historiografi Alipašini nisu poznavali Mustafu kapetana, j , . . . . . . . . . .. .. jer po do sada poznatoj historijskoj građi nije se mogao naći ovaj najstariji član porodice Rizvanbegovića. Međutim u najnovije vrijeme pronađena su dva nova dokumenta, kojima se pominje ime Mustafe ka" petana. U zvaničnom sudskom protokolu (siđilu) od 28. juna 1782. god. (17. redžepa 1196). sarajevske mehkjeme stoji: „Zulfikarbeg ibni Mustafabeg, kapudani kalai Istolce," što znači u našem prevodu: Zulfikarbeg, sin Mustafe bega, kapetan tvrđave Stolac. Isto tako na bašlucima mezara Zulfikarkapetanova u m ezarluku Careve džamije (Selimove) iz 1805. god. u Stocu stoji: „Zulfikar kapudan ibni Mustafa kapudan Rizvanbeg zađe," što u našem prevodu znači: „Zul­ fikar kapetan, sin Mustafa kapetana Rizvanbegovića." Ovim historijskim turskim i arapskim dokumen­ tim a nedvojbeno je utvrđena historijska ličnost Mustafe kapetana, djeda Alipašina. Iz ovih dokumenata tako­ đer se vidi da je Alipašin djed bio kapetan i to po svoj prilici grada Stoca. Živio je u prvoj polovini 18. vijeka. 2. Zulfikar kapetan Rizvanbegović U siđilima sarajevske mekjeme protokolisano je vjenčanje Zulfikar kapetana sa Melikhanumom Babić. U arapskom izgovoru sudski protokol glasi: „Ez-zevdžun-nakih: Zulfikar beg ibni Mustafa beg, kapudani kalai Istolce. Vekihu: Ismail-alendar ibni Hasan an kasabei Istolce. Vez-zevdžetu: el-bikrul baligatu Melikhane binti Omerefendi Babi-zađe an mehallei-Mufti Sulejman efendi. .Vekiluha: Hadži-Ahmedbeg ibni Hasanbeg an mehallei Bagdadi. Sebetet. vekjaletuha bišehadeti ehiha Ibrahim Zeim ibni Omerefendi el-mezbur an mehallei Mufti Sulejman efendi ve Mula Mustafa ibni Ahm edbeg an mehallei Bagdadi. Vel-m ahrul-mudželu mietun ve sittine alaf dirhemen: jani kamil juz altmiš bin čuruk akče. Kad veka’al-akdu; Hurrire fil-jevmis-sabri ašere in šehri redžebalferdi li seneti sittin ve tišine ve ve elfin. Šuhudul-međžlis: Er 8<f d ? a£ “ “eđ E„mta f ndi el batib' 2.) Ahmed tabi Ibrahim Z eim .) _ .; , . , . 0V?^ 3U 3 31 1а „Zaručnik vjenčavajući: Zulfikar beg, sin Mustafe , . , . . . ’ . т b,« a' kaPetan tvrđa,e Stolao' Zamjen.k m u ]6 lamali Aelndar, sin Hasanov iz varoši Stolac. Zaručnica je odrasla (punoljetna) djevojka Malikhanuma, kćer Omereff. Babića iz mahale Mufti Sulejmanefendijine. Zastupnik joj je Hadži Ahmedbeg sin Hasanbegov iz Bagđadijine mahale. Dokazano je njezino opunomoćenje svjedočans­ tvom njezinog brata Ibrahim-Zeima, sina rečenog 0mereff. iz mahale Mufti Sulejmaneff. i Mula Mustafe sina Ahmetbegova iz mahale Bagdadijine. Mehri m uedžel (za kasnije odgođene ugovorne nagrade) je 160.000 dirhema, znači potpuno 160.000 čuruk akčeta. Zaista dogodi se ugovor (čin vjenčanja). Zabilježeno u danu 17. mjeseca redžebulferđa 1196. (28. juna 1782. g. Prisutni svjedoci sudskoga zbora: 1. 2. ) Muhameđ-Emin eff., zapisničar ) Ahmed tabi Ibrahim Zeim. Prem a ovome dokumentu Alipašin otac Zulfi­ kar kapetan vjenčao se po drugi put (sa prvom že­ nom imao je dva sina: Mustajbega i Hadžibega) 28. juna 1782. godine. Ova godina vjenčanja važna je ') Sidžil br. 21 za 1198. g. str. 176. 53 �radi tuga da se ustanovi tačna godina rođenja Alipašina. Sa ovom ženom Zulfikar kapetan je imao četiri sina: Omerbega, Alipašu, Halilagu i Dervišbega. Obi­ čno se uzim a da je iz toga braka drugi sin po redu Alipaša. Ako se uzme da je prvi sin Zulfikarkapetanov (Omerbeg) rođen iduće godine po vjenčanju (1783.), onda znači da je Alipaša rođen najranije 1784. godine. Po ovome pogrešno se do sada mislilo i pisalo kod nas da je Alipaša rođen 1771. god.**) U m ezarluku sultan Selimove džamije u Stocu otkriven je grob Zulfikarkapetanov. Glavni natpis na bašluoima glasi:! .B ukabrum sahibi daim seid olsun girup đenet sarajina đehenemden bejit olsun. E1 m erhum vel magfur Zulfikar kapudan ibni Mustafa kapudan Rizvanbegzade ruhičun elfatiha sene 1220,“ što u prijevodu znači: Posjednik ovoga groba uvijek blažen bio, unišao u saraje dženeta (raja), od džehenem a (pakla) bio uda* Ijen i neka bude pomilovan i oprošten od grijeha. Za dušu Zulfikarkapetana sina Mustafe kapetana Rizvanbegovića prouči fatihu. Godina 1220.“ (1805). Ovaj natpis (novopronađeni) pruža nam dosada nepoznati podatak: godinu srartk Zulfikarkapetana, oca Alipašina (1805.) Prem a ovome pogrešno se dosada pisalo da je Zulfikarkapetan zakopan nedaleko Operša. trebao je da bude m utevelija najstariji muški potomak Smailbegov, ali je sin Zulfikarkapetanov Mustajbeg nekom lukavšt nom prisvojio sebi berat, uzevši za ženu Mejremu, kćer pretprošlog m utevelije Husein kapetana (Šarić), kojeg je na nju uvakufio i na taj način m ute­ veliluk je prešao na žensko potomstvo. Radi toga Ah m ed, sin četvrtog m utevelije Smailbega daje arzuhal da se M ejrema svrgne a postavi on kao nasljednik m uteveliluka nakon sm rti očeve, je r je Mejremin muž kapetan Mustaibeg kao nametnik i silnik topom i kumbarom porušio han tako da musafiri u njemu mjesta za konaiišta nemaju. Tako je Mejrema postala nesposobna da čuva i štiti vakuf. Na predlog stolačkog kadije Salih efendije svrgaje se M ejrema sa m uteveliluka, a ovim beratom postavlja se za m uteveliju Ahm ed (Šarić) sin četvrtog m utevelije Sm ailbega.Iz ovog berata doznaje se da su kapetani (valjda u Stocu) bili krajem 17. i počotkom 18. stoljeća Osman, Smail i Husein iz porodice Šarića. A poznata je stvar da je Zulfikarkapetan kapetanstvo za Rizvanbegoviće definitivno prisvojio od porodice Šarića u drugoj po­ lovini 18. stoljeća. Isto tako iz ovog berata saznaje se da je u Stocu bio kapetan (1802.—1812.) M ustajbeg Rizvanbegović, najstariji sin Zulfikarkapetanov, koji se oženio Mejremom, kćerkom Husein kapetana (Šarića). Po ovome »ratu ■ ^ 'a l t b je bilo poznato i iz drugih izvora — ustajbeg je bio silnik i nametnik, koji je topovima 3.) Mustafa kapetan Rizvanbegović | i kum baram a porušio han uz sultan Selimovu džam iju U vakufskoj centrali u Sarajevu čuva se ovjereni u Stocu. Koliko je M ustajbeg živio i kad je um ro, to prepis berata sultana M ahm uda II. od 14. m arta 1811* po dosada poznatim izvorima ne može se ustanoviti. godine (18. safera 1226. g-). B erat nije nigdje objelo­ danjen, a govori u glavnom o svađi izm eđu Šarića i 4.) Alipaša Rizvanbegović Rizvanbegovića zbog m uteveliluka Silahdar Husein paAlipaša Rizvanbegović rodio se u svom djedov­ šina hana u Stocuskom starom grad u Stocu, što se potvrđuje i jednom Sadržaj berata (glavni) u našem prijevodu je: Alipašinom vakufnam om , u kojoj doslovno stoji: „Moje „Silahdar Husein paša napravio je i uvakufio u rođenje u Stocu pod gradom i džamijom nalazeća se Stocu han za besplatno konačište putnika i okolo toga tri d u ć a n a . . . “ Radi toga su Alipašu Rizvanbegovića hana Dapravio je dućane, iz čije kirije se im a poprav­ nazvali Stočevićem. Ali u zvaničnim dokum entim a i ljati taj han i po 40 groša godišnje davati hodžam a u svojim bujruldijam a on se je potpisivao sa Aliaga ili mektebu, koji je sagrađen uz sultan S elim ovu džamiju. Alipaša Rizvanbegović.4) Po odredbi vakifovoj sa određenim varifom vršio Do sada su naši historici upravo nagađali u kojoj je m utevelijsku dužnost Osman kapetan (Šarić), nakon godini je Alipaša Rizvanbegović imenovan upravnikom sm rti ovoga sin m u Sm ail kapetan, a iza ovoga njegov (mutesarifom ) H ercegovine (1832. ili 1833.). Pregleda­ sin Husein kapetan. Kad je ovaj treći um ro m im o od­ jući ogrom nu rukopisnu građu za povijest Bosne i redbu vakifovu, na neki način dom ogao se berata na Hercegovine, koju je u 28 svezaka sabrao r. Muha­ m uteveliluk Zulfikarkapetan (Rizvanbegović), koji nije m ed ef. Kadić, pronašao se novi do sada nepoznati od roda vakifova. Tada je bratić trećeg pravog m ute- dokum enat — berat sultana M ahmuda II. od 14. - I. velije Sm ailbeg po pravu i odredbam a glede evladijeta 1833. godine, kojim je Alipaša imenovan upravnikom oduzeo berat od Zulfikar kapetana i dobio berat za se Hercegovine. i tako do svoje sm rti bio m utevelija toga vakufa i Doslovni prijevod glavnog dijela b erata (preveo upravljao njim e. M uham ed ef. Dizdar) je: „Pošto se dokazalo da ste vrijedan, da ste jedan od Nakon sm rti ovog četvrtog pravog m utevelije mojih vrijednih vezira, sposoban za upravu i time zaslu*) Dr. O. Knezović: Alipaša Rizvanbegović str. 9. *) N. Buconjić: Povijest ustanka u Hercegovini str. 154. 64 *) G. Z. M. za B. i H. god. 1913. str. 47. �selio na onaj svijet, te je potrebno da se na njegovo mjesto postavi sposoban i ispravan čovjek, koji će vršiti šeriatske propise, izdavati carske naredbe i vr­ šiti upravne poslove. Stoga se ovom bujruldijom po­ stavlja za muselima u spomenitom gradu sin umrlog Sulejmanbega-Alibeg. On je čovjek od posla, vjeran i u svakom pogledu dostojan te časti: Njegove lijepe osebine i trake zrelosti, iskrenosti i vjernosti odsijevaju na njegovom čelu. Stoga vi gorespom enuti od „Sultan Mahmud II. odvojio je hercegovački san­ sada priznajte Alibega muselimom, pokoravajte mu džak od bosanskog ajaleta i predao ga pod samostalnu se u svim zapovijedima i zabranama, koje su u skla­ upravu Stočaninu Aliagi, davši mu čast vezira godine du sa šeriatom i zakonom, pomažite i podupirite ga 1248. (1833.), te se od tada prozva Ali Galib paša. Tim svestrano u vršenju šeriatskih propisa i u provođenju sandžakom vladao je neprekidno do godine 1267. po visokih naredaba. A ti naš muselime — kao što ti u tvojoj prirodi Hidžri (1851.) t. j. do dolaska Latas Omer paše. Ovo veliko odlikovanje Stočanina Alipaše i imenovanje sa­ stoji — u svakom pogledu postupaj u skladu sa Bož­ mostalnim valijom hercegovačkog sandžaka uslijedilo jim zapovijedima i carskom zadovoljstvu te tako uje za to što je prilikom vojne sultana Mahmuda II. sa pravljaj povjerenim ti krajem, štiti i Čuvaj od zuluma, misirskim valijom Mehmed Alipašom kod Konje Ali- nasilja i spletaka silnika — fukaru, nemoćnike i raju, aga Stočanin lično se odazvao toj vojni sa drugim koja je amanet uzvišenog Boga. U svim carskim posloprvacima koji su također bili odlikovani, kao što je vima pokaži znakove vjernosti i požrtvovnosti, a sa odlikovan i čengić Smailaga čašću carskog kapidžibaše stanovnicima lijepo postupaj. Carska je želja da svi (činom carske svite), a drugo i radi toga što je Sto* činovnici i službenici sredstvima pribave slobodu i čanin Aliaga još prije pomogao bivšem bosanskom blagostanje i u tome nastojte što više možete. U to valiji Ali Namik paši i njegovom nasljedniku Hamdi ime u spomenutom kotaru poslove m uselim a povjeMahmud paši pri ustanku bosanskog naroda protiv ovih ravam gorespomenutom časnom Alibegu. v a lija .. ."*). U gradu hercegovačkog okruga Mostaru ovu naBerat, kojim je imenovao Alipaša samostalnim bujnuidiju isdajem i šaljem i s Božjom pomoupravnikom Hercegovine (14./I. 1833.) atigao je u Moksd ova bujruldij. stigne, trebate po njoj postupati avati se da joj ne protuslovite. star 27. ramazana 1248/17. februara 1833.) i tada 27. m uharem a 1265. (23. decem bra 1848.). zaveden u mostarski sidžil.7) Si Ovom do sada nigdje neobjavljenom — bujrul­ U vrijeme imenovanja Alipaša Rizvanbegović je dijom Alipaša Rizvanbegović kao samostalni upravnik bio u Anadoliji. Zbog toga Alipaša je bujruldijom po­ Hercegovine imenuje novim muselimom Ijubuškoga stavio svojim zamjenikom trebinjskog muselima Hakotara Alibega, djeda današnjih vilinskih begova Kasanbega Resulbegovića, naredio mu je da upravlja petanovića. Iz ove bujruldije se ujedno vidi kako je Hercegovinom do njegovog dolaska i da stoluje u Alipaša štitio hercegovačku raju (kršćane). Mostaru.8) U jednoj vakufnami Alipašinoj stoji ovo: Bez sum nje historika kao i filologa zanimaće „Sve moje žene: Nuri hanumu, Mula hanumu i Alipašine bujruldije. Jedna takva originalna Alipašina Mislidžihan zastupali su moji sinovi pred kadijom . . . bujruldija čuva se u ostavštini iza Rizabega Kapeta- To vakuf činim i uvjetujem dok su one žive (žene) novića. neka one to uživaju . . . “ Prijevod te bujruldije (preveo Munib ef. Cerić) je: Iz ove novopronađene vakufname vidi se da je nObraćalištu šeriata Ijubuškom kadiji ljubaznom Alipaša imao samo tri žeue a ne četiri ili šest žena, efendiji — da mu se poveća njegovo znanje — i po­ kako se to kod nas dosada pogrešno pisalo.9) nosu svojib akrama i drugova Alibegu, koji je sad Najmlađa Alipašina žena Čerkeekinja Mislidžihan s naše strane postavljen muselimom u spomenutom gradu — Bog m u povećao njegov ugled — i svima rodila je Mehmed Alipašu Rizvanbegovića, znala je potpuno govoriti našim jezikom. prvacima ehalije neka je na znanje: U mezarluku Ferhadpašine džamije u Banjoj Luci U spomenutom kotaru bio je muselim Sulejman* zakopan je Alipaša Rizvanbegović. Na bašlucima nje­ beg, on je ovog tekućeg mjeseca 22. dan (18. decem­ govog mezara se čita turski natpis: bra) u ponedeljak dovršio propisani životni rok i pre­ Huvel hajul baki Ali pašaji Ali šan Rizvanbeg ‘) Kadića Muhamed ef. građa sv. 21. str. 233. zađe ber muktezaji fermani hazreti Jezdan išbu hakji •) Muvekit: Tarihi Dijari Bosna str. 266. pakji itr naktje gunudei setri menaan bulm ištur rahi* žili moju carsku naklonost, dajem vam hercegovački san­ džak u bosanskom ajaletu, da s njim upravljate počevši od 2'i. šabana 1248. (14 januara 1838), da kao mute sarif toga kraja držite red i mir, da zaštitite svakoga od nasilja i da u to utrošite svu svoju snagu, a čuvajte se da kome od podanika ne bi učinili što nezakonitoga Salih ef. Muvekit u svom rukopisnom djelu „Таrihi Dijari Bosna" (Kronika Bosne) izlaže radi kojih zasluga je Alipaša imenovan upravnikom Hercegovine: ’) Kadić: f. đ. sv. 21. str. 234. •) Kadić: pf. dj. sv. 21. str. 234. •) Dr. 0 . Knezović: Alipaša Rizvanbegović str. 32. бб �mellahu meo zarehu ve kare-e lehul fatihate ve kane tarihu vefatihi senete 1267.“ A to u prevodu znači: „On je živući i vječiti. Alipaša uzvišenog čina (karaktera) Rizvanbegović po zahtjevu i zapovijedi presvetog Boga u ovoj zemlji čistoj i m irisnoj usnuće u pokroviteljstvu onoga koji ljude obdariva svojim blagodatima (Bog) našao je. Pomilovao Alah onoga ko ga posjeti i ko prouči njem u fatihu, a tarih je njegove smrti godina 1267. (1851.).“ Već nekoliko godina bavim se proučavanjem povijesti Hercegovine (19. vijek). Naročito m e je za­ nim ala ličnost Alipaše Rizvanbegovića. Skupio sam u tom vrem enu nekoliko turskih dokumenata, koja do sada nisu nigdje objavljena, a odnose se na ličnost Alipašinu. Prikupio sam i prevode sačinio svih vakufnama Alipašinih, iz kojih se vidi koliki je dobrotvor bio Alipaša. I te vakufnam e ću brzo objaviti. Nazif liesulovič: Jedan stari Bukvar Godine 1867 otštam pan je u vilajetskoj štam pa­ riji u Sarajevu „Bukvar za osnovne škole u vilajetu bosanskom." To je knjižica form ata m ale osmine, a štampana je na 82 stranice ćirilicom i, naravno, nam i­ jenjena srpsko-pravoslavnoj djeci. Da se Bukvar slo­ bodno može rasturati m eđu đake, na drugoj strani, poslije naslova, navedena je zvanična dozvola vilajetskog nam jesnika koja glasi: „Ро nalogu njegove preuzvišenosti č. Šerif-O sm an-paše, valije vilajeta bosan­ skoga, im a se ovaj Bukvar na poklon davati učenicima U ovom vilajetu." P rem a navedenoj napomeni Bukvar se je, kao državno izdanje, besplatno dijelio svim a učenicima osnovnih škola pravoslavne vjere, bez raz­ like, bili im ućnih Ш sirom ašnih roditelja. Iz prednjeg se ne vidi je li u to doba u srpsko-pravoslavnim ško­ lama bilo i ženske djece, ali bi se, ipak, moglo za­ ključiti da su i djevojčice pohađale osnovnu školu, jer, iako ne stoji da se Bukvar m ože davati na poklon i učenicama, turski jezik, nem ajući im eničkog a ni roda za ostale riječi, obuhvatio je riječju „učenicim a- i učenice. Nigdje ne stoji ko je napisao ovaj Bukvar. Ovaj Bukvar, koji je o trošku tadanje Turske štampan ravno prije 69 godina ima, uglavnom , tri di­ jela: bukvarski sa vjerskim štivom i brojenje. Bukvar je bez ilustracija što je za ono doba, kad se zna gdje i kad je štampan, sasvim razum ljivo. Mada u B ukvaru nema pisanih slova, to nije znak da đaci nijesu učili pisati. Svakako su ih učitelji učili i pisanu azbuku radi praktične prim jene u životu. Azbučni dio počinje malim štam panim sam oglas­ nicim a: a, e, i, o, u. D ocnije se uza svaki suglasnik redom vežu samoglasnici i kom binovanjem dobijaju slogovi i riječi. U maloj azbuci n em a rečenica a slo­ govi više složenih riječi, s m alim izuzetkom , odvajaju se crticam a. Ovo je stoga da bi učenici lakše mogli ščitavati slogove u riječi: zu bi, pe-dalj c i'je v , bo-čica, žde-re, m r-tav, ko-pri-va. U ovom dijelu Bukvara gotovo konzekventno i razum no je provedeno načelo postupnosti, a to, razum ije se odgovara didaktično- 56 pedagoškim principim a i moći dječjeg shvatanja. Prvo s e ' uzim aju, izuzev nekolika slučaja, kraće i lakše ri­ ječi pa onda duže i teže. Zasebno su, na jednom m je­ stu, navedeni slučajevi gdje se „г“ upotrebljava kao samoglasnik, naročito u riječima od jednog sloga. Ve­ likoj'" azbuci data je prim jena kod učenja geografkih imena. Imena nekih m jesta navedena su onako kako su ih u to vrijem e nazivali, kao: „Akisar," pravije Akhisar ili Prusac, „Dobuj, Jajac, Ljubuška, Šanac, Đ ulisar," tačnije Đulhisar, i dr. Pridjevi i poneka zbir­ na im enica vezani su uz opšte imenice: „Dobra mati. Kiselo mlijeko. Rodna voćka. Zlatan prsten. Stado ovaca." Ovdje su se učenici upoznavali s tačkom pa je stoga poslije svakog slučaja i stavljana, dok je za­ petom , opet, rastavljeno svako geografko ime. Stavlja­ nje tačaka kod pridjeva uz imenice, a nije izražena potpuna rečenična misao, ne odgovara pravilu o inter­ punkciji. Međutim kod štiva stv ar izgleda sasvim druk­ čije. Tu su rečenice pravilne, a interpunkcija na svom m jestu. Štivo ima tri dijela i to: poslovice, Bog i škola. Na pr- „Boj se Boga, čini pravo, pa se neboj nikoga. Ko zlo čini, nek se dobru ne nada. Zavist sam a sebe jede. Što si uzajmio, v rati; što si obećao, ispuni; što si na d a r dobio, na tom budi blagodaran. Nije za di­ jete sram ota, ako ništa nezna, ali je sram ota, ako ni­ šta ne uči . . ." „Jedan je Bog, koji je sav ovaj svijet stvorio. On je i m ene stvorio. Štogod im am , od njega im am . Bog je silan. On daje suncu svjetlost i toplolu. N a njegovu riječ led se topi, drvo procvjeta, žito i voće sazrijeva. Od Boga se ništa ne m ože sakriti. Hljeb, kojim se hranim , Bog daje. On m i šalje i san, koji m e krijepi. 0 kako je Bog dobar i m ilostiv prem a m e n il. . .“ Sam ovaj Bukvar odlikuje se tim e što je napi­ san dosta dobrim narodnim jezikom. Počešće se veže negacija s glagolom , kao: „neboj," „nezna," „nelaži", „nevjeruje," „nevrijeđaj," „nevraćaj," ali ima negacija koje se pišu sasvim pravilno. Navešćem o nekoliko �slučaja: „ne nada," "ne čini," „ne prepiri," „ne go­ vori," „ne odlazi," „ne uči," „ne dolazi," „ne trči." „Neće piše se zajedno što odgovara današnjem na­ činu pisanja. Možda su gornje greške u vezivanju negacije „пе“ ostale pri štam panju i korekturi piscu neopažene, dok su one u rukopisu bile odvojene. Ovo izvodimo otuda što u Bukvaru ima i odvojenih nega­ cija, a to još više opravdava naše mišljenje, da je pi* fl C negaciju bio pravo napisao. „Sladko", „srbski" pisa­ no je onako kako se je prije sedam decenija i pisalo. „Bukvar za osnovne škole u vilajetu bosanskom", koji je kao državno izdanje besplatno dijeljen pravo­ slavnim đacima, bio je prava blagodat u promicanju pismenosti među pravoslavnim Srbima Bosne i Her­ cegovine. Ovo je još jedan dokaz više u potvrdu da Turci kao nosioci Islama, nijesu priječili prosvjećiva­ nje hrišćanskog življa u našim krajevima. Pogled n a Islorlfskl i doklrin aln l razvoj islam ske teologije Prošlog Ramazana poslije teravih-namaza, održao je na poziv Mjesnog odbora Gajreta u Visokom, u dupke punoj sali Muslimanske čitaonice, jedno preda­ vanje g. M. Tajib Okić, profesor Velike m edrese Kralja Aleksandra I u Skoplju. Tem a ovog ramazanskog pre­ davanja bila je „Pogled na istorijski i doktrinalni razvoj islamske teologije". U početku predavanja g. Okić je ukazao np po­ četke islamske teologije i prilike koje su već početkom II vijeka po Hidžretu uslovile njezino gajenje i njezinu daljnju evoluciju. Potreba da se odgovori na napade protivnika na koje je Islam pri svojim velikim osva­ janjima naišao, naročito na napade hrišćana u Siriji kod kojih je dijalektika bila u običaju i koja ih je pasionirala naročito u osvitku Tslama; potreba da ortodok­ sni Islam uz to odgovori argum entim a i onim sektama koje su se pojavile u krilu samoga Islama — stvorila je dogm atsku teologiju. Spekulativna teologija uopšte nazvana je „ilm-ulkalam" a teolozi „Mutakallimun", nazivi koji su kasnije zadržani samo za ortodoksnu teologiju i teologe. Prva škola spekulativne teologije bila je jeretička a poznata u istoriji islamske vjere pod imenom mutazilita; m utaziliti su se u pitanjima sporedne važnosti raspadali na 20 manjih sekta, od kojih predavač uzim a u raz­ m atranje samo tri: Vksilitsku, Abu Huzajlovu i An-Nazzamovu. Mutazilitski pravac je zaveo Vasil ibn Ata uče­ nik Hasana Al-Basri, od koga se je odvojio („i’tazala", od kuda i sam naziv mutazila) po pitanju sudbine velikih griješnika. Predavač se ovdje detaljnije bavj prilikama pod kojima je nas'ao ovaj pravac i osvrće se na pet dogmi u kojima se slažu sve škole mutazila: 1) Božje jedinstvo, tavhid, 2) slobodna volja, 3) Božja obećanja i prijetnje (va'd i vaid), 4) među položaj ve­ likih griješnika (manzilatun bajnal-manzilatajn) i 5) du­ žnost zapovijedanja dobrih, a zabranjivanja rđavih djela (al-amru bil m a’ruf i an-nahju ’anil-munkar). On de. taljno izlaže naučavanje mutazilita koji su sebe nazivali r,ahlul-adli uat-tauhid" (ispovijednicima Božje pravič­ nosti i jedinstva). U daljnjem izlaganju on govori o ulozi halifa u ovim teološkim rasprama naročito u ono doba kada je m utazilitski pravac postao oficijelan i kada se pod prijetnjom svirepih kazni pa čak i smrti prisiljavalo naučnike i drugi svijet da priznaju dogmu 0 stvorenju K urana, Ta proganjanja, koja liče na neku vrstu inkvizicije nazivana su „mihna". Pominje čuve­ nog doktora i osnivača jednog od četiriju pravničkih škola Imam Ahmad ibn Hanbala, koji uprkos zatvaranja 1 batinjanja nije htio da prizna tu dogmu. Konačno i sam halifa Mu’tasim, nasljednik Ma’muna koji je god. 827 oficijelno prigrlio Mutazilitski pravac, odustade od daljnjeg proganjanja Ibn Hanbala kome je m asa pred dvorom priredila oduševljene manifestacije simpatija. Hanbalitska škola koja zabacuje personalno mišljenje (ar-ra’j) slabo je raširena. Mihna je potrajala još za vlade Mutasimova na­ sljednika Vasika koji je išao tako daleko da nije htjeo otkupiti između 4600 zarobljenika od Grka osim one koji priznaju doktrinu stvorenja Kur’ana. Jer ortodoksija uzima kada je Bog vječan, a nije postao, da je isti slučaj i sa njegovim govorom, Kuranom. Predavač ističe da je nasljednik Vasika Al-Mutavakil želeći iz političkih razloga privući sebi ortodoksni elemenat god. 815 objavio da Kur’an nije stvoren i učinio kraj „mihni". Smrtni udarac mutazilitima, u stvari, zadao je Abdul-Hasan ’Ali Al-Aš’ari, rođ. g. 873 u Basri, koj je obnovio jedinstvo teologije i vaspostavio ortodoksiju. Tu govori detaljnije kako je Aš’ari iako iz ortodoksne familije postao mutazilom i kako se nenadano god. 912 vratio opet ortodoksiji napu­ stivši svog učitelja Al-Džubk’iju, s kojim nije bio složan po pitanju sudbine djece koja um ru u ranome djetinj­ stvu. Aš’ari ipak nije napustio dijaletičku diskusiju (Kalam) nego ju je saobrazio tradicionalnom vjerovanjuU isto doba jedan drugi naučnik, Abu Mansur Muha­ m ed Al-Maturidi preduzeo je reform u ortodoksne dog­ matike. U stvari neznatne su divergencije između Aš’arija i Maturidija čiji je pravac zagospođovao u Indiji, Transokeijaniji, Turskoj i na Balkanu. Naročitu pažnju predavač posvećuje Al-Gazaliji, toj dominantskoj figuri islamske teologije u koju je on unio više moralnih i osjećajnih nota. Analizira njegovo epohalno djelo Ihjki ’ulum-id-diu (renesansa vjerskih nauka) i njegovu opoziciju ilmul-kalamu i skolasticiGazali je počasno nazvan „Argumentom Islama" (Hudž- 57 �džat-ul-lslam) i on je definitivno fiksirao islamsku orto­ doksnu teologiju. Između drugih poznatih teologa predavač se za­ držao najduže na Abu Hafe Omar An-Nasafiji (umro 537 po Hidžretu), na Aduddin Al-Idži i Sajjad Šarif Al-džurdžani i govorio o njihovim djelim a BAkaid“, „Mavakif" i kom entaru ovog posljednjeg te o M uhamed Zjijauaainu i njegovu „Ključu srećo tMiltanus-sa aaajKonačno se dotakao detaljnog ekspozea vjerskih sekta i filozofskih mnijenja od Šahrastanija (Kitab-ul-milali van nihal) i didaktičku poemu o principim a vjerovanja »Al- am&li“ od Siradžuddina A1 Uši. Pri koncu predavanja g. Okić je nagrađen odu­ ševljenim aplauzom. Н аш и д р а м ск и п и сц и Расим Ф ил и п о ви ћ Kao рамазанска претстава у Народнои позоришту i je први пут у Сарајеву актовка .П риказа" од г- Расима Филпповића. Како je ова ствар награђена на заједнвчком натјечају Матиде Хрв. Каз. добровољаца и загребачке Радио станице у Загребу, с правом сио очекивали да ће то бити не само .интересанта" актовка из босанског народног живота, како се у оцјенп жнрнја каже, него и један плус за нашу књпжевност међу млађвм муслиманским писцииа, који изузев г. Мурадбеговића нису показали виднијих резултата у овои књвжевном жанру. • Првказа*, иеђутим, није испунала наша очеквван>а нпти показује да je пвс^ц у свом развоју напредовао. Ми вјерујемо да г. Филиповвћ ииа својих бољвх и већвх радова у којима са сигурношћу прилази рјешавању актуелних проблема н то на савремен на* чин, напуштајућу стереотипно и роиантичарско изношење муслмиманског живота у Босни. [вдраОнај век вулгарни иотив давања кћери ва недрагог од стране оца као кукног господара, који je до крајњвх гранаца вскорвштен од сввх предратнвх na донекле в посљератнвх драмсквх писада вз Босне. постао je не саио досадан него и несавремен- ГГрошло je оно феудално сањарење иза мушебака и чекањ е на суђеног момка. Муслвманка ннје ввше објекат мужев илв очев, него често пута замјењује в х у дрввређавању у данашњим мучним временима. Колвко год je за данашње схватање анахронизам патетвчно до понажавања взлввањ е страсти и чежње за мушкои снагои у Ћороввкевој „Ајиши", исто толвко je несавреиена првказа, којом се варају лаковјерни и наввнв сватови. „Првказа" бв иогла бвти внтересантна на касабским дрвгоднви забавана, али нвкако у Сарајеву и то од писца са умјетнвчкам амбвцвјама, који хоће да се афврмвра преко позорнвце са знатнои уијетнвчком в културном традвцвјои. П р и каза” Д«кле, и застарјелп мотвви и наивно рјешавање заплета не одговарчју захтјевииа модерне сцене.' У појединостима ставвћемо још неке првмједбе. Ашвк Хајрвјвн, Оиер Смајвћ, као главнв јунак, нвје израђена лвчност нв првблвжно онако, како взвскује његова улога. Ha сценв он највећвм двјелом статвра. Освн неколикЈ топлвх рвјечв вздеклеиованвх под прозорои своје драге Хајрвје и увјеравања о трајном пријатељству са Салкои братом Хајрвјвнвм, нвсио могли видјети његов сталан утвцај на распплет радњеМјесто њега говоре в раде његови јарани, нарочвто Салко. Прва сцена са дјевојкама на чесив, најљепша je и најуспјелвја у актовцв. Д а није онвх шаблонвзвранвх фраза код ашиковања. бвла бв још боља. Старвнско ашвковање повукло се давно вз касаба у забаченвја села. Стога оно и као фолклор нема свога оправдања јер није у складу са временом и Mie, мјвСтом одвгравања. Г. Ф илвповвћ вма в смвсла в талевта за сцену. Њ егов л ак, жвв в внтересантан начвнв злагања радње јесте предуслов за сваки рад у овом смвслу. Напетост и пажња код слушалаца за врвјеме преставе в са мав>е интересантнвм иотввом, доказује да пвсац уивје повезати радње и дати вм потребну жввост. Удрава дозорвшта требала бв изнвјети на сцену једну већу ствар г. Филвдоввћа, како би добвли јасн вју слику о његовои књвжевнои стварању. И гра глумаца бвла je слаба, нарочвто дри крају. Удрава дозоришта могла бв бити пажљввија према многобројној публици на рамазанскнм претставама. Избор коиада који су o b o u дрвлвкои давани нвсу срећно одабирани. Глуици не бв смјели са ненаучении рола* ua иступати на дозорницу. A. И. Балагвја Sjefife s e s v e k o m p r ilik o m „G a jre fa " 68 �Г а ј р е т о в гл асн и к Иови Легатор Гајрета М е рх ум И б р а х и м е ф . З а ф р а и и ја У низу сввх онвх велвквх наших добротвора и људи који су нада све волили и љубили свој народ и установе које служе народу и његоввм внтересвма, стојп в рахиетли Ибрахвм еф. Зафранија. Рахметлн Ибрахим еф. Зафранаја уиро je првје двије године п његову сирт ожалвлв су многи грађавв, нарочито свротвња, којој се он налазио уввјек на помоћи. Колико су му на срцу лежале добре стране нашега живота и наше средине, види се најбоље в из његове посљедње жеље коју je изразио у својој васвјетнами. Између многих наших установа п соцвјалнохуманих инствтуцвја, сјетво се он и нашега Гајрета. У својој васијетнами одредио je да се из његове оставнне уручв благајни Гдавног одбора Гајрета свота од 8.000.— двнара, коју сио ми ових дана a првмвли од взвршвтеља рахметлијине васвјетнаме. Плеиенити циљеви Гајрета нагнали иу овог нашег угледног грађанпна и алпма да се и на самртнОм часу сјети друштва. Стотине и хиљаде Гајретовпх штићеника, ситне дјечице no нногобројнвм интернатима, a н друге племенвте Гајретове особане и пословања којима крчи ставу културе, просвјете и свјетла у нашој средини, били су пред очима великом рахметлији. Својим васијетои он je постао новв легатор Гајрета. # Зафранија Ибрахим еф., син х. Мустафин, рођен je у Сарајеву у фебруару, 1869 године. Тада су му родител>и становали у властитој кукв која се налазила ондје гдје je сада „Прва Хрв. штедионвца1*. Отац “ У je до доласка Аустрије у Бор.ну продавао барут у Опркању. Још док je Ибрахии еф. био дијете уирије му отац и мајка му се преудала. Тиме се je в задња кука Зафранвја раскућвла и Ибрахвм се првбво уз ујака Каравдвју код кога je неко врвјеме служво као трговачки поиоћнвк. Послвје га дајџа даде на терзвјскв занат тада у Сарајеву гласоввтом мајстору Ибрахиу _Дефтедаријв. Како јеЗафранвја показввао ванредне способности у свом занату, мајстор га je задржао код себе и након „тествра“, na су се каснвје мајстор и шегрт тако спрвјатељвли да се кроз цвјелв жввот ввше не раставе. Учећн занат Зафранвја je почео сввратв на вволпну в тешко бв било наћв саиоука којв je у тој грави умјетности тако далеко дотјерао. До своје сиртв с&чувао je љубав преиа нузвци в гдје je он бво на теферичу, ту се je и сввралоКад je дошло врвјеие да га затраже у војску Зафранвја се заједно са својпм мајстором пребацво преко гранвпе в смјести се у Нови Пазар, a након једне годвне одоше у Царвград. Ту су оба наставила свој терзијски пооао, али Зафранвја нвје иогао пре- бољетв што не зна чигати новвна. ЈБегова je душа тражвла шврег хорвзонта. Пошао je у руждвју, eaтви у средњу школу в најкаснвје свршв учатељску школу с одлвчнви успјехом. Уз то je похађао иедре су да науча арапскв. Издржавао се je вспрва од свога заната, a касније од доходака свога скромног вметка, који се je налазво у Босни. По свршетву учвтељске школе чекао je да га царвградска влада поставв, алв взненада одлучв да наставв теолошке науке и упутв се у Егвпат. Таио je студврао у Азхеру дввје годвне a слушао поред осталвх наставника в славног Мухамед Абдуху, кога се je кроз цвјелв жввот угодно сјећао и много га цвјенво. Ненадно га позваше у Босну, јер му je мајка смртно •обољела. Колебао je. Ha встоку je прожавво 16 година да нвје нвкада доиоввне ввдво. У њеиу je бво замро ocjekaj према заввчају у који се нвје нвкада нислво вратптп. Коначпо љубав преиа мајци га при* свлв и он се вратн у Босну. Кратко вза тога умрвје му мајка, a и онако му je властвта кука бвла као туђа, јер je све своје био заборавво, a његовв се пријатељв развшлв в взумрлв. Стога je мвслво да се одмах врати у Сарајево, гдје су га очекввалв многобројни првјатељв. Тадањи двректор Шер. суд. школе рахм. X. Хасан еф. Спахо га впак склонв да се црвми прввремено наставнвчке дужноств на Ш ер. школв. Од фебруара 1906 na све до фебруара 1929 г. служао je као профвсор, a задње годвне као управнвк споиенутог завода. Годвне 1916 оженво се je ккерком X. Салвха Бвчакчвка — Ашвдом. И међу патрвјархалнвм иуслвианкама рвјетко je накв онако честиту жену, с којои je жввво Зафранвја најсретнвјвм породвчнвм жввотом. Њ вхову je среку мутвло само то што нвсу вмалв дјеце. Ашвда je умрла у мају 1932 годвне, na je Зафранвја аза њезвне смртв осјетво свлну осамљеност. Поред тога још га je од год. 1920 г. почела подгрвзаватв шекерна болест, којој je дне 30 септембра 1934 годвне и подлегао. Рахметли Зафранвја je вдеал карактера. Поштен, отмен, веледушан, савјестан и тачан до германске педантности. Тешко се je бвло с н>вм спрвјатељвтв, јер je бво ванредан познавалац људи, али кад бв некога узео за првјатеља, нвкада га ввше не би напуство. Он je спадао међу људе који нв у невољв не лажу, a главу би дао, a повјерене тајне, ма она бвла в незнатна, не би одао. Чвстока и ред у његовој кућв спадају у рвјеткости в нвмало нвје претјерано peha да га у томе погледу у сарајевској долвни неиа ко наслиједвти. Када je првје сирти на једну годвну са својим васвиухтаром изабирао мјесто на Грлика Брду 59 �гдје ће се укопатп, не само да je тражио најљепши положај него још и мјесто са кога се отвара лијеп поглед на Сарајево. У политику се није мијешао. Име новог легатора Гајрета рахи. Ибрахим еф. Зафраније биће вјечито сачувано у аналима Гајрета. Нека je рахмет његовој племенитој души и нека га Свевишњи награди џенетским љепотама! Рахм. Длибег Тескереџић Mrčid, načelnik opštine čapljinske govorio je ispred građana svoje opštme i sela Trebižeta, a ispred So* kolskog društva iz čapljine g. Dimitrije šotra. Svi su istakli m oralne osobine rahm etli Hamze i njegov po­ žrtvovni rad u pom enutim ustanovama. Ham za je um ro prerano u 36 godini života. Nje­ govom sm rću nastala je praznina i u našim Gajretovim redovim a, a napose u učiteljskom zboru, čiji je bio član i gdje je u posleđnje vrijeme vršio funkciju blagajnika. Nije živio uzalud! Učenici njegovi su ga voljeli, njihovi roditelji štovali, a drugovi i prijatelji sG ga cijenili kao savjesna radnika, ikrena druga i požrtvov­ na čovjeka. Neka je laka zemlja našem Hamzi i trajan spo­ m en m eđu nama. A. S. Почетком јануара о. г. преселио je на ахирет угледни старина Алибег Тескерџић из Вишеграда. Рахм. Алибег потјече и з угледне породице Тескерџића из Рогатице, одакле je преселио у Вишеград прије 50 година, гдје се бавио трговином. Судјеловао je у свпма предратним културно-просвјетним покретима и у њима играо видну улогу. Словио je ■ као један од најугледнијих људи у цијелом више- Uspješan rad zadruge Kola srpskih Sestara i Gajretova ženskog pododbora u Sarajevu градском срезу. Б и о je претсједник Српске прометне банке у Вишеграду преко 25 година; затим je R edovna godišnja skupština ove Zadruge održana био дугогодишњи члан Вакуфског сабора, замјеник je u dom u Kola Srpskih sestara 2 februara 1936 godine. U otsustvu oboljele pretsjednice gđe Fate Košaсенатора, бански вијећник и т. д. Одликоран je три rić skupštinu je otvorila gospođa Leposava Leskovac, пута. dok je zapisnik vodila gđa Teodora Sušljić. Српска прометна банка у Виш еграду, чији je U svom izvještaju tajnica gđa Hasna Hadžić iz­ био и оснивач, уписала^ je. рахм. Алибега у знак nijela je da je poslovanje zadruge u prošloj godini bilo пиетета за члана утемељ ача Гајрета са сумОм“~©д-. m nogo teže nego u ranijoj usljed toga što se ekonom­ ske, privredne i socijalne prilike iz godine u godinu 500'— Динара, sve više pogoršavaju i um anju svaku privrednu dje­ Нека je рахмет племенитој души /рах беговој, a управи Сриске банке у Виш еграду пека latnost i napredak u svim a pravcim a ljudske djelatnosti, pa su tako znatno utjecale i kočile rad i ove zadruge, je топла хвала. Ali ipak je polučen zadovoljavajući uspjeh uz razum ­ с. ч no ekonomisanje i veliku opreznost vrijednog odbora. Merhum Hamza FejU, učitel Da je Zadruga u napretku vidi se iz toga što se imo­ Duboko nas je dirnula vijest, da je 27. februara vina iz godine u godinu povećava, što je najbolji dokaz da Zadruga počiva na solidnim tem eljim a. Od­ 1936. god. prem inuo u M ostaru naš d ru g i radnik Gajreta Hamza Fejić, učitelj iz Trebižata kraj Čapljine. bor je održao 10 sjednica, na kojim a su se rješavala pitanja odnoseća se na Zadrugu i donosili zaključci i Rahm . Hamza rođen je u M ostaru 19. m arta predloži po poslovima Zadruge. Revezija poslovanja 1900. god. Osnovnu školu i četiri razreda trgovačke izvršena je u ovoj godini tri puta, a inspicirao je i škole završio je u Mostaru. U čiteljsku školu završio delegat Kraljevske banske uprave g. Dr. Hadžikadić, in­ je godine 1922. u D erventi. D efiuitivu položio je u spektor trgovine i industrije. Banjalučkoj učiteljskoj školi. P rv i pu t postavljen je za U svom e radu Zaduga je imala poslovnih veza učitelja u Planoj srez Bileća, a zatim je p rem ješten sa nekim radnjam a u m jestu, kojim a je davala robu u Trebižat, gdje je služio sve do svoje smrti. u kom isiju, a roba se je prodavala u Beogradu, Za­ Sin čestitih roditelja, požrtvovan i do skrajnosti g reb u , D ubrovniku i Novom Sadu. Bez su poručivale m arljiv kao m rav — pravi tip idealnog učitelja bio etručne škole iz Konjica. Mostara, Banjaluke, Bijeljine, je Hamza Fojić. Bio je Neobično iskren. Svakom e je G račanice i dr. m jesta. Naša roba tražena je i u ino­ volio otvoreno kazati što m isli, i uvjek je bio spre­ zem stvu. Tako se i iz Am erike interesuju preko T rgo­ man da brani objektivno m išljenje i osvjedočenje. vačke kom ore za ovu ustanovu. Roba se daje i na Aktivno je sarađivao u G ajretu i ostalim kulturnim i otplatu i tim e se izlazi u su sret članovim a i prijate­ nacionalnim ustanovam a. Održavao je razna predavanja ljim a Zadruge i to uz rev ers u 12 m jesečnih obroka. i okupljao om ladinu, želeči da om ladina pravilno radi, U Zadruzi je zaposleno 120 radnica, većinom je r je sm atrao da je om ladina glavni faktor i da će m uslim anki, koje su u radioni našle lijepu zaradu, pa ona biti kom pas u budućem društvenom i javnom poštenim radom privređuju sebi i svojima. U ovoj životu. Neobično je voljen u svom m jestu službovanja godini je izrađeno: 3 velike haljine, 107 m alih haljinica i bluza, 76 jastuka, 109 bošči, 2 zavjese, 22 kom ada u Trebižatu i čapljini, što se je to m oglo vidjeti i na njegovoj veličanstvenoj dženazi. Bili su prisutni svi kragni i m andžeta, 17 m aramica, a beza se otkalo 840 m etara. Prilikom održavanja godišnjih zabava čapljinci, kom pletni učiteljski zbor iz Stoca i ča p lji­ ne, veliki broj građana iz Mostara, profesore, učitelji G ajreta i Kola, uru čen o je svakom društvu po 1.000 i drugi. Ispred učiteljskog udruženja sreza Stolačkog, Din. kao prilog Zadruge. Odbor Zadruge sarađuje sa m nogim društvim a oprostio se s rahm etlijom g. Golubić M ehmeđ, a is­ pred G ajreta iz Čapljine g. Prohić Hasan. G. Šime u m jestu , kao: sa Kolom S. S., Ruskim Sestram a. Jugl. iiuuiLi 60 �Žen. Savezom, Z i drugom Jugoslovenki, Gajretom, Knjeginjom Zorkom, Trezvenosti, Hurijetom i dr. Zadruga je sudjelovala i kod izložbe ručnih radova Kola S. S., na kojoj je bila zapažena i roba Zadruge sa ukusno izrađenim radovima, a naročito su se isticale lutke, obučene u nar. nošnje. Tom prilikom prodano je Zadrugine robe za 3.500 Din. Zadruga je uzimala vidna učešća u svim priredbama kult. nacionalnim i slala svoje delegate gdje je bila pozvata. Delegati Zadruge išle su i na Oplenac, gdje su se poklonile sjenama Blagopoč. Viteškog Kralja. Tokom ove godine osno­ vana je podružnica Zadruge Kola i Gajreta u Gračanici. Blagajnica gđa Milica Pejanović iznijela je u ci­ frama cijelo poslovanje Zadruge, prem a kojem aktiva u ovoj godini iznosi 226.751, a pasiva 218 664'84, tako da je ove godine polučen višak od 8 016 Din. Nakon izvještaja nadzornog odbora o pregledbi knjiga i cijelog imetka, izabran je novi odbor, u kojeg su unišle gđe-gđice: Pretsjednica Lela Leskovac, potpretejednica Fata Košarić, odbornice: Radmila Kralje­ vić, Draginja Cvetić, Milica Pejanović, Darinka Vukolić, Jelka Stefković, Darinka Despić, Zekija Omersoftić, Mubera Saridžić, Šehzada Bašagić, Lebiba Mehmedbašić, Hajrija Arifović, Ešrefa Sarić i Habiba Bušatlić. U nadzorni odbor: Senija K aramehmedović, Vpra Krsmanović, Teodora Šušljić i Hafa Šahinagić. Po iscrpljenju dnevnog reda pretsjednica je za­ ključila skupštinu ove naše vrijedne ustanove. С о л а к о в а К у л а: Први дан Бајрама, 4 иарта 1936 год. у селу Крутчици дадоше повјеренику Гајрету г. Ннјазу Аликадићу, учитељу добровољне прилоге за Гајрет, и то: Нијаз Аликадић Двн. 20, no Дин. 10: Абдулах еф. Хабибија, Мујо Мехагић и Фејзо Мустафвћ; no 6 Дин.' Авдо Хабибија, Латиф Хабабија, Исмет Мустафаћ; no Дин. 5: Мујан Терзић, Суљо Хабабија, Мухарем Хабабија, Салко Мустафаћ, Мехо Мустафвћ. Хусо Мустафвћ и Ибро Хрустпћ; no Двн. 4: Мехо Хабвбвја, Јусуф Хабабаја, Ибрахим еф. Терзвћ, Ахмо Херо, Оиер Шољвћ. Авдо Мутапчија, Шеho Ш ехвћ, Шехо Хабабвја, Хуснија Херо, Фехии Мустафвћ, Мухамед Мустафвћ, Акиф Хабабвја, Ш абан Терзвћ, Џулејман Терзаћ, Оиер Хабибаја, Ахмо Хабвбија, Сафет Хабабаја, Мушан Мустафић. Мујо Мустафвћ, Фадил Мустафаћ, Рецо Залуп, Дерввш Мустафвћ; no 1 Дпн.: Ахмед Хабибвја, Ибро Хабибија, и Адем Мустафвћ. Свега je укупљено 171 Дин., који je износ дозиачен Главном одбору. Повјеренику и дароватељима наша благодарност В и ш е г р а д : Српска Проиетна банка a. д. у Вишеграду уписала je свога вишегодигањег претсједника и члана рахм. Алибега Тескериџвћа за члана утемељача друштва Гајрет, дозначивши Главнои одбору своту од Дин. 500.— Гајретова бајрамска забава у Фојници Т у з л а : За Гајретову годвгпњу забаву у Тузли накнадно дадоте своје првлоге још гг: no Дин 50: Јогако Визлер, Хариан Домањи и Славко Дретар; no Дан. 25: Сиајлага Мехмедагаћ; no Дин. 20: Браћа Песах, Бињо Алтарап. Анто Камењашеввћ, Крижан Феликс и Давид С. Хајон; no Двн. 15: Виктор Мајер; no Дин. 10: Јово С. Јовановвћ, Мврослав Мвхалић, Иван Божвћ, Н- Меселџвћ, Пехар Дониник, Даљњн упнси утемељача и добротвора Гајрета Јован Недић, Стјепан Лазић, Стјепан Башкарад, Изидор Фвнди, Драгутин Врховец, Алфред Дрехслер, Б и је љ и н а ; Код Мјесног одбора Гајрета у БиКузмо Станојеваћ, Н. Хених, и Леон Ј. Финци; no јељини уписао се за члана утемељача г. Јусуфага X- Дин. 5: Крсто Крецо, Мехмед Капетановвћ, Н. БосаСалиховвћ, првложавши једну обвезнпцу Првв. аграр- нац, Марас Стјепан, Н. Шајноввћ, Драго Перван и не банке од 500 Дин. Хвала му и живио. iiilllii Игнац Коњевић. Свима дароватељима нека je наша хвала. Б е о г р а д : Београдски Гајрет „Осман Таиквћ" уписао се за члана утемел>ача Друштва Гајрет у Т р а в н и к ; Оиашкои je пропуштено у прошлои Сарајеву свог бившег потпретсједника почнв. Мирка броју „Гајрета" у взвјештају о одржавању Гајретове Поповића, Директора гииназије у пензији, с обзирои забаве у Травнику, да je дао свој прилог од Дан. на његове особите заслуге за успјех и напредак Београдског Гајрета, дозначивши своту од Дин. 500.—, 70 и Госп. Боро Алексић, среска начелнак, што молиио да се уважи. на чему топло захвзљујемо братскои друштву. Добровољни прилози М а гл ај: Ha Курбан Бајраи, сакупљали су пред џамијаиа прилоге 8а Гајрет слиједећа гг: Пбрахаи Крзпћ и Азпз Оиерсофтић Дин. 65; Ибрахом Ћејван и Фадил Мурадбашић Дин. 73.50 и Мехмедалија Локмић Дин 16, укупно Дин. 154.50. И овим путеи свима дароватељима топла хвала. В р б а њ ц и ; Чданови в пријатељи Гајрета у Врбањцииа сакупљали су прилоге у наравп за Гајрет, које су уновчили ea Дин. 200. Сакупл>ан>у су много допринијели како чланови одбора тако u гг. повјереници Бећо Дугоњић, Ариф Дулић као и члан Суљо Планичпћ, a најбоље се пстакао у сабпрвој акцији претсједник Хасиб Спахић и Ибрахим АлагиН, na им и овнн путем најтоплије аахваљујеио. 7 марта приредио je Мјесни одбор Гајрета у Фојнвцв своју вимску забаву у просторвјама Хрв. прссвјетног друштва „Родољуб , која je како у моралнои тако a у материјалном погледу одлично успјела. Забаву je отворпо поздравнои рвјечи претсједнпк одбора г. Др. Хусејн Раљеввћ, приказавши топлви ријечима рад в заслуге Гајрета и встакнувши потребу што јачег културног рада у овом крају. — Затии су слвједиле дввје декламацвје које су извелв Мунвб п Сејид Салихагић, ученнца основне тколе. Иза тога су двојица матураната отсвирали на вполини уз пратњу гптаре „Хуморску“ од Дворжака и „Словенску љул>ачку“ од Данкла, те соло пјевање в три пјесие уз пратњу гвтаре. Послаје овога првказан je „Кривац“ дијалог од Удицког, кога су одиграли Диздаревић Рајиф 0 Нусрет Салвхагвћ* Kao другв дио програиа првказан je позоришнн коиад од Суле „Опростпте му“, кога су часто умјеТН0 ЧК0 n на свеопће допадање извелв друштвени далетентв. �Све тачке програма изведене су савршено добро и награђене су дуготрајнии аалауаои Приредба je била на внсини, добро организована и оставила je врло добар и прпјатан утиеак на посјетиоце. Овсм прилнкои дужност наи je да се захвалимо онима, који иорално или материјално допринесоше успјеху ове Гајретове најелптније и најуспјелпје забаве. Гајретов мевлуд у Гарнћима срез котор- варошки, одржао je својпи џематли* јама иза џуиа-намаза повјереник Гајрета. Прије мевлуди-шерифа г. Мустафа Ункић имам и повјереник Гајрета одржао je вазу насихат о рођењу Мухамеда a. с., о значају Гајрета и о његовои дјеловању, те о потреби помагања истога у свпма приликама Мевлуд су учили гг.: Мустафа еф Ункић, Рифат еф Мевић и Касим Прља. Илахије су учила мектебск* дјеца ко;а су својим гласом задовољила присутне. Присутни су били почашкени шербетои. И овим путем повјереништво се захваљује свима посјетиоцима мевлуда како онвма вз Гарвћа тако и из Котор Вароши, Врбањаца и других Љјеста, као и онпма који дароваше прилоге у новцу и шећеру. Прилови у курбанскин ножицама за Гајрет И з Б у го јн а . Мјесни одбор Гајрета у Бугојну приликом Курбан бајрача покупио je вурбанске кожипо које су даровзла слиједећа гг.: Ахиед Садиковвћ (3), Равфбег Сулејианпашик (2); no једну: Х аквја Нуманкаднк, Хаидвја Мутевелик, Реџеп еф. Хегик, Захидага Супа, Рустанбег Хаџабеговик, Мехмед Мутевелвћ, Ремсо Ајановик, Сабира хавума Бушатлија, Мехмед Ж драловик и Еио Баш вк — свега 15 комада, a у мјесто кожвце приложио je Навм еф. К урвк 35 Дин. у готову. — Кожице су продате најбољеи платцу за своту од Дин. 520.— Iz Rogatice. Gosp. Ahm ed Riza Pašić, povjerenik Gajreta u Rogatici poslao je Glavnom odboru Din. 475'— kao prihod od poklonjenih kurbaoskih kožica koje darovaše slijedeća gg. prijatelji i radnici G ajreta: Ed* hem Branković, opšt. djelo vođa, goveđu kožu; po dvije ovnoveke kože: Dr. Alija Tomić, upravnik bolnice i Ahmed Riza Pašić direktor banke; pojeđnu ovnovsku kožu: Galib ef. Hafizović, šer. sudija, O m erbeg Sijerćić, trg., Ibrišim beg Agić, pošt. čin., Hifzaga H. Osma* nović, posjed.i Hasanbeg Šahinpašić, posjednik, ldriz* beg Šahinpašić, penz. poreznik, Sinanbeg Branković, sudija, Ju su f ef. G orušanin. viši katastr. inspektor, M ehmedbeg Borovac trg., Lutfaga Dajdžić trg., Almasa h. Dajdžić, Sejdaga Karahm et, trg., Dervo čo h o đ ar, fijakerdžija. M ustafa Akšamija, kafedžija, V ehbija Jesen­ ko vić, krojačIz Foče. I ove je godine m jesni odbor G ajreta u Foči prilikom B ajram a sakupljao kurbanske kožice, koje darovaše slijedeća gospoda: 62 Dr. Ekrem Idrizbegović 2 kom., Nalbantić Nazif, Avdagić M uhamed, Fejzo Jusuf, Kašmo Smail, Trhulj Sulejman, Šiljak Edhem , Hatibović Edhem, čengić Omer, Hatibović Uzeir, H. Halilović Šaćir, Pilav Dika, Muftić Hilmo, Lomigora Hasan, Hatibović Muhamed, svi po jednu kožicu. Osim ovih m jesto koža u novcu dadoše svoj prilog gg.: Lojo Rašid, Isanović Edhem, Tafro Salih, Trhulj Ismet, čen g ić Smail. — Svotu od 500 din. ukupljenu od kožica poslao je ovaj odbor Gl. odboru. Svima darovateljim a najljepša hvala. И з М а гл а ја : Курбанске кожице дароваше гг.: Едхем Омерсофтвћ и Азиз Омерсофтић, које je Мјеени одбор Гајрета уновчио за 106 Дин. И з Ј а ј u.a: ЕГоклоњене курбанске кожице no гг. Мехиедалији Капетановићу и Смаилу Кељалвћу уновчене су свака no 50 Дин. И з В р б а њ а и а : Курбанске кожвце дароваше гг. Хасвб Спахић, Ибрахии Алагић, Хашии Алагик, Алвбег Дедвћ, Сиаиловвћ ханума, Евлића Дервишаге ханума н Ћамила Хасића, које су уновчене за 174 Двн. И з Т у з л е : Сваке године поклоне Гајретоввм питомцима no једног овна г. Абдурахманага X. ЕГрцвћ и Абдулах Куносић. Госп. Абдурахманага Прцић поклања свога курбана Гајретовој омладини за рахмет душа његове рано премвнуле кћери р. Ђ ане Прцић, ученице гимназпје, a г. Абдулах Куносвћ поклања курбана за рахмет душе своје мајке, коју je необично много волпо. Госп.Хафиз Дамаџићу присуству питомаца ваклао je курбане и проучио дову. Овај чин био je лијеп и дврљвв. Курбанске кожице даровила су поменута господа и друштву „Добротвор- . Осим горљвх курбана, курбанско месо даровала су слиједећа гг. чланови u прнјатељи Гајрета: Мустафа еф. Бербић, Еиина х. Сердареввћ, Алија х. Кон>хоџвћ, Мујага Мухаремагић и Џемалага Телзлбашић. Управа конвикта са свнма својпм пнтомцима и овои приликои сввма дароватељвма изриче најљепшу захвалност на сјећању и пажњи коју поменута ročnoда вазда указују Гајрету и његовој омладини. Скупштина Мјесног одбора Гајрета у Какањ Добоју Одржана je 26 јануара т. г., којој je присуствовао 61 члан Г ајрета При отворењу скупштине no претсједнику одбора г. Мустафи Догдибеговвћу клицало се je Покровитељу Гајрета Њ . Вел. К раљ у П етру I I , након чега je послана поздравна депеша Кабинетској кавцеларији Н>. В. Краљ а и претсједнику Гајрета г. Д р. Авди Хасанбеговићу. Након топлих повдравнвх рвјечи претсједнвка Мјесног одбора, о раду друштва кроз 33 године прешло се на читање иввјештаја осталих функционера Мјесног одбора. Из �извјешта]а секретара опазило се je да je рад прошле године био много обилнији од рада досадањих година. Овај je одбор одржао давања и то: tokom ове године 6 пре- 1) Др. Салко Куловић „ 0 потреби Гајретова дома“ 2) Мустафа Догдибеговвк „ 0 Мухамед a. с.“ 8) Салих Муминагић „Рад и усијех Гајрета у мвнуле 3 деценије" 4) Мустафа Догдибеговик „Муслвманв у Југославији и Гајрет* 5) Хасиб Ковло „ 0 хигијени на селу“ 6) Мустафа Догдибеговик „Ш та нан je у данашњв ци најпотребније". Успјех предавааа као и посјеТе били су вадовољавајући. Одбор je сакупљао сретства за доградњу Гајретова дома, те je уписао 16 приносника и једног пот магача. Добар дио уписаних чланарина век je упдакен u дозначен Главнои одбору. T okom минуле године одбор j e приредио једну забаву о Курбан бајраму, једно сијело прошле виме и једно сијело о рамазанском Бајра'му( 4 теферича, затим je проучен Мевлуд у џамији и одржан »Гајретов дан* са свечанвм сијелом и предаваљем о значењу тога даш Првликои Рођендава Гајретовог Upoiei бор je купио уз прппомок лрвјатеља једну брашна, коју je подијелио међу мјесну сиротињу. _ iy Одбор je распродавао кљвге „Гајретове бпблвотеке , које су врло добро дошле многима, јер су веома лијепо обрађене и свакоме су приступачне. Након извјештаја Надзорног одбора и подјеле апсолуторија старом одбору, првмљена je лвста Ешрефа Дурмвка да у мјесни одбор уђу гг. Мустафа Догдвбеговвк, Ешреф Дурмвк, Авдо Хаџвк, Мехо Хаџвк, Сеид Имамоввк, Шемео Торлаковик, Селвм еф. Мердан, Незвр еф. Дурмвк, Хусевнбег Јашарспахвк, Незвр Невиарлвја и Aro Имамовик, којв ke се на noсебној сједнвци конствтувсати. У евентуалвјама предлагалп су члановв да се отвори Гајретова чвтаонвца само за чланове друштва, што се je в усвојвло. ноств према велвком нацвоналном раднвку в пјеснвку Осману Ђвквку. Секретар Оаасојеввк. Београд: Са најдубљом поштом према успоменв пјеснвка в борца за народна права клањам се сјеввма Османа Ђиквћа, његово име жввјеке док ie сунца в мјесеца. — Павле Стевавоввк, проф. унвверз. Београд: Клањајукв се о.јенвма Османа Ђвквка придружујемо се помену велвкога борца за слободу нашега народа о прославв његове успомене, века je вјечна слава његовом вмену. — Српска књвжевна Задруга. Београд' Захваљујукв бввшвм пвтомдвма Осиановог Гајрета в првређввачкон одбору за подвзање споменвка Осману на сјекању в пажњв мени, жалвм да због болести не иогу првсуствоватв данашњем болнон в поиосном сјекању неумрломе сину Херцег*Босне в неустрашввом борцу за слободу и народна права в желвм да не само бввшв пвтомцв Осман Ђвквкевог Гајрета век и сва омладина муслвманска у своме жввотвом путу вде дввним првмјером рада и борбе Османа Ђвкића, на пснос напакене нам в славом увјенчане отаџбвне. — Mapa Марка Трвфковвк. Спрвјеченв Гајретовом вабавом в другвм околноствма да првсуствујемо велвкој манвфестацвјв ■Гајретове вдеологвје учествујемо духовно поздрављајукв ове учеснвке. Ж вввлв. Абдулах Гаврановвк, претсједнвк мјесног Гај рета, Адеи Шаковвк, Хамвд Зввздвк, Хуснвја Двздареввк, Ахмед Чампара, Назиф Куртоввк, Хасан Фазлагвк вмам, Хамвд Куртоввк, Вехбвја Пашвк, Абдулах Курспахвк, Хамдвја Куртоввк. Мустафа Хасанбеговвк, трговац. Гацко: Духом учествујемо у проелавв открввања споменвка будвтељу в чувару нацвоналве сввјеств Осману Товквку. — Соколв среза гатачког, старјешвна Јефтановвк. Ниш: Одбору честитам a велвком свну отаџбвне 0* оману желвм да мврно почвва- — Инспектор Максвмоввк. ХаџиИи: Учествујем у прославв в клвчем вјечна слава велвком родољубу Осмвну Ђвквку- — Велвмвр Ж ерајвк. Поздравие депеше приликом откривања споменнка Осману ћнкићу, добво je одбор у Мостару од слиједеке госп. в установа: Београд: Поводои данашље свечаноств Краљевскп наиеснвцв гг. Др. Радевко Станковпк в Др. Иво Цероввк првдружују се акту пветета в вахвал- Београд: Херцеговцв у Београду преко свога удружења „Неретва* шаљу своје топле поздраве првре^вв&чвма в учесввцвма прославе открвван>а споменвка велвкои надвоналнои борцу в пјеснвку невмару братске слоге Осману Тзикаку. — Претсједнвк Лазар МвлвчеввћМркоњип град: Са започетом хатмом рахметлв Османа 63 �ca лшслпма судјелујем свечаностима подизању маузолеја рзхметлвјн. Тебн a свима првређивачима н осталим манифестантима муслиманииа Бајраи мубарек олсун. — Хакија Темим. (Сиаалагн Ћемаловвћу). Београд: Соријечен да лично учествујеи данашњој прослави у духу сам с Ваиа. Нека je слава рахметли Осиану Ђ вквћу првоборцу a учитељу муслиианске омладвне- — Др. Кујунџвћ, члан Управе Београдског Гајрета. Београд: Спријечена болешћу да лвчно присуствујем дивној свечаности откривања споиенпка нашем великои нацвоналном раднвку a пјеснвку Осиану Ђнквћу овви путеи из свега срца поздрављам овај лвјепв 8еак признања a сјекања којви се босанско херцеговачка омладина одужује своме народнои великану. — Милка удова Петра Кочвћа. Соиот: ГГратпи открвке спомен-турбета Осиана Ђиквћа ca дужевнвм осјекајем пвјетета a призиања клањајућв се његоввм врлвнама. — Л азар Антвћ. Сарајево: Спрвјечен болешку морам да на овај начвн одаи заслужено поштовање 'нашем дввном Осдеалнвјвх претставника ману, једнои од најиде оне блвставне оиладвпске генерацпје □рерано сагорјела на свом огњу сам< неустрашввој служба завјетној мисли ства] Југославвју. Слана му! Хвала и вечан спомен међу нама. Атанасвје Ш ола, сенатор. DNEVNIM REDOM: • 1) Otvaranje skupštine i izbor dvojice ovjerovitelja zapisnika; 2) Izvještaj upravnog odbora sa zaključnim računi­ ma za 1935; 3) Izvještaj nadzornog odbora; 4) Davanje razrješnice upravnom i nadzornom od­ boru za rad u 1935 godini; 5) Rješavanje o raspodjeli postignutog viška iz 1935; 6) Popunjavanje upravnog odbora; 7) 'zbor članova Nadzornog odbora; 8) Eventualije. Pozivam o sve punopravne zadrugare da prisusstvuju ovoj skupštini. Upravni odbor Napomena: Čl. 45 glasi: »Ako na glavnoj skup­ štini nije zastupana viša polovica udjela, ista se od­ gađa 1 sat kasnije. O va će pravovaljano rješavati one predm ete koji budu na dnevnom redu bez obzira na broj zastupljenih udjela.« Bilansa na 31 d ecem bra 1935 godine: Aktiva: Gotovina 41.15689 Din., Dužnici 247 608.07 Din., V rijednost in v en tara sa 10°/o otpisa 5 470.20 Din., Zaliha zaračunljivih tisk an ica 1 500 Din. ;iva: Udjeli zadrugara 155.505.— Din., Rezervni fond 14.181.82 Din., Ulozi n a štednju 15.700.— Din , Ulozi na knjižice 96.999.92 Din., Prenosne stav k a 3 000 Din., Višak iz 1935 god. 10.357.42 Din. Raiun gubitka i dobitka Gubitci: Troškovi: plata inkasantu, poštarina, k an ce­ P o z i v na III redovnu glavnu skupštinu Gajretove privredne i kreditne zadruge s. o j. u Sarajevu, koja će se održati u petak 22 maja 1936 u 6 (18) sati poslije podne u prostorijama Glavnog odbora G ajreta Despića ul. 8/1 sa ovim 64 larijski i ostali troškovi 12.186 85 Din , K am ate od uloga i p ren ete u 1936 god. 4.558.48 Din. 10% otpisa in v en ta ra 607.80 Din., V išak za 1935 10.357 42 Din. Dobitci: Račun k am ata 24.768 55 Din., U pisnine 1.440 Din , Za naplaćene tisk an ice 1 502.— Din. Upravni i nadzorni odbor. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/2ae2f3419769a5a92ec595d1689b71b3.pdf 2b7077146d486d56d83187db5b9bfae8 PDF Text Text Такса у готову плаћена ГЛДСНИК К У Л Т У Р Н О ПРОСВЕТНОГ ДРУШТВД ГАЈРЕТА С A Д Р Ж A Ј: Пред усељење у Гајретов дом Узвншеност н дејство исламског норала (С Француског: Су. лејлан Бучан) Фуад Слипичевић: Потреба штедње Harnoj омладнгг . пред одлазак на ферије Вејсил Ћурчић Kha Књижевни преглед: Књига Џевада Сулејманпашића Рахи. Инж. Лсмет Соколовић Г А Ј Р Е Т О П Г Л А С Н И К : Позив свила лјеснпл одборпма и повјерепицила Гајрета. — Свруиснпца свииа унравала Гајрегових иитернаха. — Скупштиеа Гајретове задруге. — Хатле-дова рахл. Ибрахпл вф. ЗаФрапији у Гајретовол женскол копвикту, — Трагична слрт Нулап вф. Јаребнце. — Прнлозн курб козкица за Гајрет из Дервенте. — Добровољни прилози за градњу Гајретова дола из Врбан.ца, — Прилози Гајрету улјесхо забаве у Дервенхи. MAJ САРАЈЕВ01936 Издаје Главни одбор Гајрета у Сарлјеву Главни н одговорни уредник: ХАМИД КУКИЋ БРОЈ 5 �Гајрет, л и с т д р у ш т в а Г а јр е т а И8ла8и м је с е ч н о , a ц и је н а м у je sa н а ш у О т а џ б и н у 6 0 д и н а р а н а г о д и н у , a s a с в е о с т а л е в ем љ е п р е к о г р а н и ц е 1 2 0 д и н а р а . Ђ а ц и Г а ј р е т о в и п и т о м ц и д о б и в а ју л и с т у п о л а ц и је н е к о д Г л а в н о г О д б о р а или к о д у п р а в а Г а јр е т о в и х к он в и к а т а . В л а сн и к д р у г а т в о „ Г а ј р е т “ — О д г о в о р н и у р е д н и к : Х а м и д К у к и ћ . — З а н и ч к у ш т а м п а р и ју о д г о в а р а д и р е к т о р А б д у р а х м а н М еш и ћ . И с л а м с к у д и о- �ГО Д .X V II ГДЈРЕТ Сарајево, мај 1936 Прсд усељешс у Гајретов дом Н а к он 3 3 -го д и ш н .е г п р е д а н о г и п ож р т в о в н о г рада ea нага н ар од , н а јв е ћ е н аш е мусл им ан ско к у л т у р н о -п р о с в је т н о и н а ц и он а л н о д р у ш т в о Г а јр е т у сељ а в а 1 ју л а о. г ., х ва л а н ека je д р а гом Б о г у , у с в о ј в л а ет и ти дом. К а д je д о са д , кро8 ч и т а в низ п ер и п ет и ја и н е п о г о д а , м огао д а даде ов ак о сја јн е р ев у л т а т е, Г а јр е т ћ е с и г у р н о и од са д , п о г о т о в о г о в а п р егал а ш тв а, покавали с у и о в ога п у т а кол и к о в ол е и колико им лежи н а ср ц у њ е г о в напредак и величина. П ом огл и с у и з г р а д њ у дом а к оји ћ е ст а ја т и као бијели г о л у б у ц е н т р у ш ех ер С а ра јева и п р ичати ст р а н цим а о св и је ст и и снави ју г осл ов ен ск и х м усл им ан а. Р а д о с т Г а јр е т о в и х љ уди, пријатељ а и сара дн и к а, с т о г а je н еописива. Н и је би л о Ж ■■ТГ 17 it m шшТшшшшг Дворишна фасада Гајретова дома (према Обали Војводе Степе) к ад се ск л он и п о д с в о ј к р ов , м ок и да даде јо ш в н а ч а јн и ја дјел а и п о т х в а т е бев к о ји х би , као и д о са д , н а ш а к у л т у р н а и надионалн.ч и ст о р и ја би л а ш т у р а и једн ол и ч н а. Г а јр е т je с в о ј велики дом п о ч е о да п о диж е у н а јт еж е в ри јем е, у в р и јем е ек он ом ски х крива и к р а х о в а , у в ријем е кад je св а вом е д о с т а б р и г е о с е б и и о с в о јо ј п ор од и ц и . П а ипак, и ст и ч ем о т о с п он осом и пох в а л ом , н а р о д , пр и ја тељ и и п о ш т и в а о ц и Г а јр е т а и н»е- н и лако за г у ш и в а т и н аш е љ убош орне о сјећа је гл е д а ју ћ и к ак о кров дец ен вја св а сродн а д р у ш т в а к од д р у г и х н аш и х су гра ^ ан а пвгра^ у ју с в о је дом ове и пал ате, a ми, ми к оји см о вијековим а били ек оном ски н ајн еовп сн ији и н ајја ч и , ми н исм о били у ст а њ у , с в е досад, да се на овај начин афирмишемо. О во j e са д а је д о н и м услимански дом ов е в р с т е у Ј у г о с л а в и ји . Њ егов а в а ж н ост je н епр оц јењ и в а и врл о вначајна и ш т а би см о г о д 67 �у т о м п о г л е д у реклп и н ап исали, би л о би мало. Ј е р се н>егова вел и ч и н а не д а и ск абати ри јеч и м а. В а ж н о ст о в о г а д ом а н ? д и је л и с а м о Г а јр е т н е г о ц и јел а н аш а ваједн и ц а. У њ ем у т р е б а д а се ск о н ц е н т р и ш у св и н аш и н ап ори и све н аш е сн а ге. Са в згр а д њ ом о в о г д ом а д о в р ш а в а се је д на велика и м учн а е п ох а Г а јр е т о в а рада. Сада см о на п о ч е т к у л о в е е п о х е к оја т р е б а т а к ођ ер д а б у д е оби љ еж ен а в р р л о ш ћ у п с т в а р а л аш тв ом , к о ја т р е б а д а б у д е в а д а х н у т а л»убавл>у прем а свим а к ор и сн и м а кцијам а к о је fee п о н и к н у т и И8 темељ а о в е за је д н и ч к е нам к у ћ е . Сви Г а јр е т о в и р а дн и ц и , ч л а н ов и и пр ијатељ и , о д а ју ћ и п рн вн ањ е с в о м в л а с т и т о м д је л у , т р е б а у б у д у ћ н о с т и , јо ш живл>е, ј о ш п р е д а н и је д а н а с та в е рад 8а д о б р о Г а јр е т а и ц и је л е нам заједн и ц е. С в еч ан о о т в о р е њ е Г а јр е т о в а дом а и8врш и ћ е се 6 с е п т е м б р а 1 9 3 6 г о д и н е , a Г л а в н и о д б о р и с в е Г а јр е т о в е м је с н е је д и н и ц о ns С а р а јев а у с е л и ћ е се у н о в е п р о с т о р и је н а 1 ју л а ов е г о д и н е . * К ак о н а п р и је д р е к о с м о , sa м је с е ц д а н а б и ћ е Г а јр е т о в дом п о т п у н о в а в р ш е н . Р а д о в и с у т а к о д а л ек о н а п р е д о в а л п , д а се в е ћ са д а м ож е д о б и т и ја с н а сл и к а о оп о љ а ш њ е м и у н у т р а ш њ ем и в гл ед у д ом а . Г л а в н а ф асад а дом а б и ћ е за к о ји д а н Д ов р ш ен а . Г о т о в о ч и т а в о приземл>е т е ф а са д е j e у к а м е н у и с т а в л у . П о д н о ж је ф асаде и ш и р о к и п о р т а л n o ч и т а в о ј в п си н и о б л о ж е н и с у с а с ја јн о п ол и р ан и м д а л м а ти н ск и м к ам ен ом т а м н е , ск о р о м а с л и н а с т е б о је , ч и ја п о в р ш и н а j e о ж и в љ е н а с а ш а рам а с в је тл и је б о је . П о д и о р т а л а j e о д б и је л и х кам ен их п л оч а . Г о р њ и д и о ф а са д е je у ж у к к а с т о ј т е р а н о в и , a с т у п о в и ивмеЈју п р о з о р а с у об л о ж е н и са и ст и м * с ја јн о п ол и р а н и м кам еном к ао и п о р т а л . Т и м е с у п р о в о р и св а к е е т а ж е п ов еза н и у је д н у ц је л и н у , и в р а з и т о х о р и з о н т а л в у , к о ја ћ е б љ е ш т а т и у к а м е н у и ст а к л у . Д в о р и ш н а ф а са д а je в е ћ о д а в н о г о т о в а . Г а јр е т о в дом je је д н а од р и је т к и х з г р а д а , к од к о ји х j e о б р а д и д в о р и ш н е ф а са д е п о с в е ћ е н а и с т о т а к в а п а ж њ а к а о и у л и ч н о ј ф а са д и . T a ф асада са св о ји м д у б о к и м л ођ и ја м а , и 8 р а ^ ен а у с в и је т л о -ж у т о ј т е р а н о в и , д је л у је в р л о л и је п о и ск л а д н о. Г л а в н и у л а з у д ом н агл аш ен je ш и роки м н дубок и м портиком . У п р о д у ж е њ у п ор ти к а 68 je у л а в у п р и зем н и л ока л (к а сн и је ћ е т о би т и гл а в н и у л а з у са л у ), a с л и јев е ст р а н е j e ул а в у с т а н о в е и Г а јр е т о в е п р о ст о р и је . Ш и р о к и м ст еп ен и ц а м а о д б и је л о г б р а ч к о г кам ена дол ави с е н а п р в и кат, г д је с у см јеш тен е п р о с т о р и је Г л а в н о г о д б о р а , ж е н с к о г м је с н о г о д б о р а и Г а јр е т о в в з а д р у ге . Са д есн е ст р а н е се ула ви у п р о с т р а н о п р е т со б љ е , ок о к ог а с у г р у п и с а н е п р о с т о р и је Г л а в н о г од б ор а . Ha сје в е р н о ј ст р а н и, п р ем а у л и ц и К р а љ а П е т р а , j e в елик а сал а sa сје д н и ц е , с а излазом у л о ђ и ју , к о ја гл ед а н а у л и ц у . H a ју ж н о ј стр а н и с у о с т а л е п р ос т о р и је , и т о : с о б а се к р е та р а , с о б а п р е д сје д н и ка , с о б а s a д а к т и л огр а ф к и њ у , је д н а в ећ а с о б а ва ч и н о в н и к е и с о б а sa а р х и в у . С а л и је в е с т р а н е п о д е с т а у л а в и с е у п р е т с о б љ е п р о с т о р и ја sa ж ен ск и м јесн и о д б о р и Г а јр е т о в у в а д р у г у . Ж е н с к и о д б о р и м а в а са д а д в и је а Г а јр е т о в а в а д р у г а је д н у с о б у . Ј ед н и м к ра тким х од н и к ом с у о в е п р о с т о р и је и н т е р н о в ез а н е са п р о е т о р и ја м а Г л а в н о г од б ор а . H a л и је в о ј с т р а н и II. к а т а с у п р о с т о р и је м у ш к о г м је с н о г о д б о р а и Г а јр е т о в а п је в а ч к о г д р у ш т в а , и т о : д в и је со б е , је д н а са л а ва м ањ е п р и ред бе и п р остр а н о п р етсобљ е са сп оред ним п р о с т о р и ја м а . H a д е сн о ј ст р а н и II. к а т а j e је д а н с т а н о д т р и с о б е , с а х ол ом , к у х и њ ом , о о б о м з а с л у ж а в к у , ба њ ом и ост а л и м с п о р е д н и м п р о ст о р и ја м а . H a и ст о м к а т у ~ с у о с и м т о г а и д в а г а р с о н с к а ст а н а , о д к о ји х с в а к и им а п р е т с о б љ е , б а њ у с а вах одом и је д н у с о б у са п осебн ом н иш ом за к ревет. H a III. к а т у с у д в а е т а н а n o т р и с о б е и дв а г а р с о н с к а ст а н а с а сп о р е д н и м п р о ст о р и ја м а . О в и с т а н о в и с у п о т п у н о и с т и к а о и он и н а др угом кату. У п р и з ем љ у с у д в а л ока л а sa ивдавањ е. H a л и је в о ј с т р а н и je је д а н д о к а л ва т р г о в и н у , a н а д е с н о ј с т р а н и с у п р о с т о р и је ва р е с т а у р а ц и ју и к а ф а н у . У в о в е п р о с т о р и је j e н а с т р а н и д в о р и ш т а је д н а у в д и г н у т а т е р а с а , a о о и м т о г а в ел и к а б а ш т а . К а д а се с а г р а д и п р о је к т о в а н а в елик а к о н ц е р т н а о д н о с н о к и н о — сал а, о н д а ћ е се п р о с т о р и је р е с т а у р а ц и је п р е у д е с и т и т а к о , д а ћ о п р ем а у л и ц и о с т а т и је д а н л ок а л sa т р г о в и н у , a о с т а л о fee се а д а п т и р а т и ва в е с т и б и л и г а р д е р о б у оале и је д а н ивлаз с а ст р а н е је в р е јс к о г х р а м а . В е ћ п р и л и к о м ивра де п р о ј е к т а в о д и л о с е р а ч у н а о о в и м п р еи н а к а м а , n a ћ е се т е а д а п т а ц и је м о ћ и д а и в в е д у са в р л о м алим т р о ш к о в и м а . �Узвишеност и д с јс т о исланског морала (Из дЈела: „АпологиЈа Исламилма")1) Неки западни писци су напали исламскп морал да je штетан no човјечју душу у томе што je прожима духом покорности и пасивне потчињености Божанству, које открива само име Ислама. Човјек, кажу они, који се ocjeka 8ависним према Свемогућем, предаје се свему одрпчуки се драговољно своје сопствене воље, не може се оејетити потстакнутим на извршавање добрих дјела као онај који ее пред Богом осјећа апсолутнвм господаром своје савјеети. И прије него покажемо која висока узвишења етичких схватања оживљују душу Мухаиедових (a- с.) вјерника, одговорићеио на ову оптужбу ријечима једног Европејца Golđziera: „Kao да савјест, тако јака код муслимана да буде потчињен непромјенљивом божанском закону, и као вјера у надчулност божјег бића, су препреке које сметају да се човјек приближи Богу вјером, врлином, добрим дјелима и да буде примљен у његово милосрђе! Kao да филозофски шематвзам религија може измијенити у њеним особинаиа унутрагању побожност онога који се побожно моли и који понизно, свјестан своје слабости и своје немоћи, уздиже своју душу према свемоћном врелу све снаге и свега савршенства." ~ Али Ислам несаио да не спрјечава иорално уса** вршавање, него je он no себи активна сила управл>ена према добру исто као и друге једнобожачке вјере) чије je он пророке признао као евоје. Штавише, у извјесном погледу он je то више него лн друге монотеистичке вјере, јер имајућп у виду људску слабост и потстичуки вјерне npena остварљивом идеалу! он лакше постиже циљ него оне, a то je да васпита људе и да их уздигне ка Богу. Исте врлине које су јеврејска и кршканска вје* pa сматрале као крајњи циљ иоралног живота једног човјека, такође су прописане и Исламом: тако осјећање милосрђа према сваком створењу, доброчинство, праштање, благост, честитост у свим друштвении односима, резигнација у несрећи и т. д. Могло би се из Кур'ана навести много мудрих нзрека, које потстичу на добро, али пошто не можемо да се сувише опшнрно упуштамо, потсјетићемо само на неке које смо без одабирања узели ту и тамо: „К о ће ти казати што значи уздићи се ? (To значи) откупити роба, нахранити ближњег сиромаха у данииа глади и биједника којн лежн у прашини.“ (сура ХС, a. 12-17)») ’ ) Држим да ће за читатеље Гајрета бити од интереса да овде изнесем једно поглавље из „Апологије Ислама“ од учене Талијанке-муслиманке Лауре Већћа Валери. (Прим. преводиоца.) *) Сви ајети у овоме чланку преведени су директно с арапског оригинала, јер се превод којим се ауторица послужила често пута знатно удаљује од текста. (Прим. превод.) „Ја сам вам запријетио ватрои која пламти и у којој ће горети саио онај несрећник који каже: Тоје лаж, (утјерује у лаж пејгамбере) и окрене леђа од вјере. Побожан човјек ће се од тога клонити, т. ј. онај који свој иметак дијели, a ником не нуди милоет да би за то добио награду, него само из жеље да види лице свога преузвишенога Господа. И тај ће најзад у истипу бити задовољан“ . (сура ХСН. a 14-20). „Побожни су они који нахране неиоћног сироиаха, сироту, заробљеника онолико колико би за себе желили говорећи: Ми вас хранимо само за Божју љубав и не тражимо од вас ни награде ни захвалности.“ (Сура LXXVI. a 8-9). „Надм^ћите се да добијете опрост од Бога, рај велик као небеса и земља, припремљен за оне који се боје Бога, који дају милостињу како у благостању тако и у муц0( и за оне који савлађују свој гњев и праштају другима, A Бог воли доброчинитеље. (Сура Ш. a 127 28). „Оданост Богу се не састоји у томе да окренете ва-ша лица према истоку или вападу, него je одан Богу onaj који вјерује у Бога, у судњи дан, авђеле (мелекје), божје књиге и посланике, и који из љубави према Богу дијели свој иметак ближњииа, сиромаепма, биједницима, путнику, проејацима и заробљенику. Побожан je онај који се иоли и који дијели зекјат, те они који вјерно извршују уговоре када га склопе, као a они који еу трпељиви у неприлици, недаћи и у чаеу насиља: такви су искрени и они се боје Бога.“ (Сура II. a 172). Kao што je Иелам објелоданио божанеко милосрђе, тако je он узвисио добра дјела која еу плод милосрђа једног човјека према своме ближњему. On je са најњежнијом бригом заштитио сирочад, сиромаха и понизнога; он je од братства и милосрђа направио два камена темељца исламског друштва. Између многобројнвх ајета који наређују да се придржавамо милоерђа, навегакемо само два: „Суди међу људииа праведно и не поводи се за страшку, јер би те она одвратила од Божјег пута.„ (Сура XXXVIII. a 25) „Бог вам наређује да вратите власницнма оно што вам je предато на чување, a када будете судили људима, да судите праведно. (Сура IV. a 61). Свак може просудити о дубоком осјекаљу човјекољубља што га улива овај кур’ански став. „Б ог твој je пропвсаодане обожаваш никог осим н>ега и наредио je лијепо владање према својин родитељима, било да je једно од н>вх или обоје снашла старост поред тебе. Не реци им чак ни „уф и не побијај их него с в>има говори лијепо; спусти крило своје скрушеноети од њежности-милости и рецн: „Боже, 69 �буди милостив према н>има, јер су ме онв одгојвлв сасвим малог.„ (Сура XVII. a 24-25'. * * * Моглн би наставити ове цитате тако увввшенвх кур'анских прописа кад не бисмо хтјели истаћи учење. у Кур’ану више пута утврђено, много мокнвјвх побуда, него ли само потстрекавања која наводе човјека на испуњавање врлина. Т. ј. учење да je овај асивот као сјеме будукег жввота, да ће се учвњенвм добрим дјелом на овои свијету постићи највека срећа на другои, и да je потребна чистоћа срца и поштена дјела да се приближи Свевишњем и да ке сваки од Бога добити плод свога рада. „Онај којв учини макар атом добра ввдјеке га, a снај који учини атом зла, такође ke га видјети (на судњем дану).“ (Сура ХС1. a 7-8). ,Б о г неке учинити крвво ни за један атом; ако тај атом буде добро дјело, Он ke га иноструко платити и даке обилну награду за њега-“ (Сура IV. a 44). Насупрот овоме, у Кур ану се пријети безбожнвцама и зликовцама страшним и болнам казнама. Судњи дан je описан ватренвм бојама; Бог, судија цијеле васионе, позваке добре из рушеввна овог уништеног свијета у окриље Свога милосрђа, док ke оне која не буду слушали савјета и ријечи свог Посланика, бацвти у ужарени паклени понор Овдје je згодно да побијеио једну другу невјерничку оптужбу против Ислама, a то je да je он обе* kao својим сљедбеницииа рај за тјелесна ужавања са хуријама, са очима као у газеле, са ријекама од млвјека a меда, са дввнвм вокем и бујнои вегетацвјом, најзад чвтаву скалу најсладостраснвјвх ужввања. Онв нису схватвлв да се свноввма пустиње не могу обекаватв духовна ужввања него да треба дати у неколвко рвјечв реалвствчкв, готово опапљвв, опвс раја, в тек доцнвје када бв се душе ввше разввле, онда ба бвло могуће говорвтв о обожавању Бога у скрушеноетв н љубавв. Клевета je peka да су Мухамед (a. с.) a његовв сљедбенвцв дала овам опвсвма буквалан сивсао, јер су и они открвлв под там дубље значење. Радост над радостама ke се састајатв, према Ел-Газалијв, у блаженом ввђењу душе са Свемогућам, када ke најзад бата поцајепан вео која раздваја човјека од Бога и када ke се слава небеска појаввта у свои потпуном сјају. K ao потврда таквог схватања рајског ужввања наводв се једно предање које каже: „ У највекој малоста код Бога бвће она која ke a дан и нок вадјета Божју славу a којв ће ужавата среку много вашу од свах тјелеснах ужввања, као што je океав века од капв зноја." Ала са какввм ke мјерама Свемогућв судвтв дјела својвх слуга? Можда према њвховом вањском карактеру a према њвховвм посл>едвцама? Не. К ур ан јасно каже да Бог гледа намјеру (нвјјет) са којом 70 су дјела учвАена a да je Он узвма као мјервло н>вхове релвгиозне вредноста; a да отрого посматран.е вјерских пропаса, ако оно нвје пропракено дјелвма мвлосрђа a сажаљења, мало значв за њега, јер себачна и лвцемјерна побуда одузвма врвједност сваком добром дјелу. Ma смо водвлв всту мвсао поводом формалвзма у вјереквм сбредвма. Ma je овде опет вадвио потврђену за дјела једнога вјернвка. В;ера иора батв вчаста, вскрена" (сура XCVIII a 4). »Срце мора бвти здраво (сура X X V I a 89) a иора знати шта je права побожност." (Сура XXII. a 23). Лвцемјерство a охолост ke бвтв толвко сузбајеев овом вјером да ke вх људв встом сиатрата као ублаженв облвк многобоштва, јер према некии пвсцима, човјек која je њииа прожет, веже масао на Бога са жељом да стекне поштовање својвх блажњвх. ■Заслуга Ислама je у томе што je он, као a друге релагвје, дао објашњење проблсма, која je од уввјек бао правв бол sa л>удску мвсао: зашто ввдвио на о* вом сввјету л»уде a народе којв рђаво раде a којв су безбожнв a ужавају у cpeka, док еу добрв чеето погођенв тешким недакама? Б ог чека, Ислам нас учв, a каткада даје дугв рок бунтовнама, твранама a неправеднвма, којв може no некад да траје до смрта, ала врвјеме долаза када он награђује вла кажњава. Оввм несрекама он често вскушава своје слуге, да ба затви обвлнвје наградво њихово ослањање на Божју вољу, ако се скрушено потчвне Његовој вољв говорећв: „Ма смо Божјв a Богу се вракамо.' Ала најбоље дефпнвцвје мвлоств a мвлосрђа, најфанвјв взраза моралнах схватања, налазе се у Хадасу. Познато je да су рајечв К ур ана, — нашле своју допуну a наставак у велвком броју мудрвх хадвсках взрека, које се преносе од Мухамеда (a. с.). Чаталац може оцијенвтв љепоту оввх мудрвх хадвсквх узрека: „Онај која се стара о удоввци a сирочету! раван je no заслузв оноие којв посвета свој жввот светом рату за Б ож ју ствар a ономе којв проводи дане у посту, a нокв у молвтвв.“ „Онај која помвлује главу сврочета, првмвке за сваку влас коју његова рука буде дотакнула( no један зрак свјетлоета на дан свеопштег прожввљаван>а“ .Свака ствар вма кл.уч. Кључ раја je љубав према незнатнвма a баједнвиа. Нвко од вас neke бита добар вјернвк све дотле док не узжелв свом бра* ту оно што жела сам себв“ . Алв je највзразвтија азрека неког бавшег развратника, којв je npenlao на Ислам: „Б ож ја посланвк ми je послао седам 8аповиједв: 1) Волв свромахе a буда поред њвх. 2) Гледај оне коja су нвжа од тебе, a не оне који су ввшв3) Ha од кога нвшта не молв. 4) Буда вјеран према својви родвтел.вма, чак a кад бв те кањвли. 5) У ввјек реца встану na макар бвла a горка. 6) Не допуштај да та увредама убвјају вољу на Бо- �жјем путу. 7) Често реци: Сила и моћ je саио у Бога( гдје je то саставни дио блага које je екрввено под Божјвм престољем. У Хадису се такођер раввија ова доктрина (једна од особитах љепота Ислама) да Бог не ограничава своју иилост једвно на људе, него "да он гледа и жввотвњч са истои симпатијом и љубави, будућа да je њвхов жавот за њега всто као и људски. И ако човјек не жели да навлачи на себе Божју срџбу, он мора ииати обзнра преиа својим нижим сарадницима, не оставити их без јела и nuka нити без потребног одмора. * * * Али док Ислаи, помоку Кур’ана и Суннета, показује човјеку пут врлине, он не ааборавља ни потребе људске природе као што није заборавио ни његову слабост када су иу наиетнути вјерски обреди. Назначивши човјеку морално савршенство, преме којему да окрене своје тежње, он не излази из области ствар* ности нпти гледа неки идеал врлине који je остварљив само за неколико одабраних, него он успоставља здраве животне првнцвпе живота који ее показују у прпмјени јако практичнв. Истичуки узор честитости и праввчноств не удаљава се од жввотнвх закона, него се саглашава са људскон лрвродом, чије оправ дане тежње према дозвољенви ужввањвма поштује и не уништава. Далеко од тога да одваја вјерски жавот једнога човјека од осталога свијета. он те за остварењем једне заједнице гдје би човјек у и вријеие био члан друштва в Божјв слуга. лвтвама, нвтв пак целвбат, вего чествт в праввчан живот у ком се човјек држа средвне у правој равнотежв, сјекајућв се с једне стране Господара, a с друге поштујућв права свога твјела, породвце в друштва. Б јжји посланвк каже: „Није најбољв од вас онај којв занемарује онај сввјет радв овога, нвтв пак онај којв чинв обратно; најбољв je између вас онај којв мвслв в на једво в на друго." A једном врло побожном младвку je рекао: „Твоје твјело има над тобон право, в твоја жена полаже право на тебе, a такође в твој гост вма право над тобом.“ Ономе којв га je пвтао за савјет о двјелењу мвлостиње je наредво: „Подај трећвну, јер je једна трећвна век довољна. Боље je да оставвш своје насљеднвке богате, него да вх присвлвш да пружају руку другвма. Целибат je нарочвто предмет оштре крвтике од стране Ислама у колвко се косв са Мухам*довви (a. с.) обичајвма. Овој jef традвција каже, оштро првговорво неком Арапину, којв je водио овакав начин жввота: „Ти св дакле рвјешио да првпаднеш свновима сатане ? Ти хоћеш да будеш хришћанскв калуђер ? Бар се отворено њвма прадружи. Ако св наш првпаднвк, онда мораш слвједвтв наш суннет, a он тражв брачнв жввот. z Ш 11 Употрвјебвтв свле које je Творац дао човјеку. no всламском схватању je најбољв начин да му ее ода захвалност. Искорвствтв добре стварв које je Бог ставио сваком на расположење, ввје cauo допуштено него чак в наређено, мада у њвма нема нвшта што бв могло шкодвтв самом човјеку плв његовом блвжњеи. Кур’ан каже: „За оне којв вјерују в којв чвне добра дјела, нема нвкаква грвјеха у ономе што су појелв в попвлв (од забрањенвх стварв првје него су забрањене) када се боје Бога в вјерују, чвне добра дјела, a затви се чувају (твх забрањенвх ствари) и вјерују да су забрањене в опет се чувају (онога што j© у будуке забрањено) в чвне добро. Бог волв оне којв чвне добра дјела." (Сура V. a 94). »У Исламу неиа ионаштва" — каже један чувен хадвс. Исламу се довста ве свпђа нв аскетвзам са бескорвснвм мучењем твјела, са узалуднви невоал>иа, сталнвм постоввма в ноћвма проведеннм у ио- Огранвчења — рвјетка в за све једнака, воја je Ислам наметнуо својвм сљедбенвцима у погледу ужввања овога живота, показују најввшу мудрост. Данас када се у многвм западнвм земљама повела ош* тра борба протвв алкохолвзма в када се тражи да се забранама огранвче хазардне вгре, вма лв кога којв би могао напасти Ислам што je давно закључао „ова двоја врата зла“ — узрока духовног и матервјалног пропадања? Штедња je no Кур’ану врлина, алв шта ввше ми у Њему налазвмо поред забраве хазарних вгара в забрану вметка, непоштено зеленаштвом стеченог- Зар не взбаја мудруст вз овог сузбвјања недозвољене вараде? ' ЈБуди жуде за вјером, алв у всто врвјеме захтвјевају да она буде у складу са њвховвм потребама, a не само у складу са њиховим осјекањвма. A хо* ће да она пружв безбједност в спокојство, не само за онај сввјет него тако в за овај жввот. Ha такве вахтјеве Ислаи дввно одговара: .Н в је довољно слвјепо вјероратв него je потребно в жввјетв: он учв да људв лвјепо мисле, да лвјепо раде, да лвјепо говоре в баш вбог тога он лако навлазв на њихово разумвјевањеС француског: Сулејман Бучан 71 �Фуад СлипичевиИ: Потреба штедње К о се ш т е д е ћ и о д р и ч е с и т н и х з а д о в о љ с т а в а , т а ј се б и о м о г у ћ у је в е л и к о з а д о в о љ с т в о . Позната je ствар да je муслимански елеменат прије окупације Босне и Херцеговине од стране Аустро-угарске монархије био врло богат и моћан. Отада, за ових пет деценија протеклих година, то велико богатство отишло je у неповрат. Наши стари живили су у доба када je штедљивост и скромност у свем.у била оашта карактеристика муслиманског свијета. Они су се у томе погледу придржавали узвишеног ајети-керима који гл а си : Кулу вешреби ве ла тусриф у инналлахе ла јухиббул мусрифин. (Једите и пијте, али не претјерујте, јер Аллах не воли претјеривање). Муслимани су знали, да није богат ко je натекао него ко je наштедио. Ш вабо, да би испунио свој културни мандат, који м у je Европа повјерила, донио нам je небројене могућности лагодна и раскалашна живота, и оно што су очеви, дједови и прадједови штедећи и устежуки се скупљали, синови су захваћени бучним оргијањима брзо расипали. Ш вабо je са планом поткопавао темеље нашег економског благостања, јер je био сигурап да сиромаш тво доводи до ропства. Уз то<- су наступили и други друштвени поремећаји тако да можемо сл ободн о тврдити, како je данас наша муслиманска заједница потпуно осиромашила. Код других пема ни близу у оволикој мјера биједе и сиромагатва као код нас, a трагедија je још већа што см о ми нагло из богатства запали у потпуно сиромаш тво. Ипак међу нама, поред оних који са тешком муком успијевају да одрже свој голи живот, има људи, који су успјели да се снађу и о сп особ е за какав користан рад и привређивање. Међутим то je већином наш млађи свпјет, који je усвојио потпуно европсти начин живота са свим његовим добрим и злим странама. Многи тежи да живи на високој нози, госпоски, a то доводи до издатака, који често премашују приходе, na су такови присиљени да се задужују или, што je још горе, да посегну и за туђом имовином. A ko се у з то догоде какви ванредни издаци, онда се са сто м-ука и одрицања једва успијева да очува образ и поштење. Једини излаз из овако тешког положаја може омогућити једна темељита u досљедна штедња. Омладина м ора усвојити принцип штедње, који je стотинама година провођен постао ск ор о традиционалан за бо с , херц. муслимане. Велика je грегака што се не зна права вриједност динара. Два*три динара свакако не претстав- 72 љају неку, своту, али снај који би успио да одваја дневно no пар динара na страну, послије двадесетак годииа располагао би са неколико десетина хиљада динара. Данас миоги млади очеви живе безбрижно и немају пред собом јасну озбиљност живота и узвишеност свога родитељског позива. Дани брзо пролазе и дјеца се развијају. Отац ненадаио je постављен пред дужност да сина пошаље na универзитет или коју другу школу, a кћер да уда. Разумије се да му положај није ни лак ни пријатан. Међутим да се •он на вријеме одрицао једне кахве и једне цигарете, сада би много лакше и веселије стајао пред својом дужношћу. Занатлија, млад и запослен, једног дана неће више бити способан за посао, na ако није на време почео остављати на страну, наћиће се у незавидном положају. Трговац треба да увећава свој капитал, калфа да се спрема за самостааан посао, дјевојка да мисли на оснивање свог дома, дијете да испуни своје снове, чиновник да се може боље одупријети свим недаћама живота, једном ријечју: сви који желе да створе бољ е услове живота и љепшу будућност, морају да штеде. Није довољно пружити се на милиметар колики je јорган, него се морамо још мало скупити и стално нешто, бар и мало, одвајати на страну. Наше љутске потребе могу се подијелити на физичке, културне и луксузне. Оно што je неопходно потребн о за наше живљење, к ао: храна, стан, одијело и слично. претставља наше физичке потребе. Свакако je за осуђивање, ако неко због шкртости њима не удовољава, али исто тако je за осуђивање ако неко без стварне потребе расипа за те ствари. Гријех je и п р еи а себи и према својој средини показивати се расипан и на тај начин присилити још многога да прави издатке које неће моћи поднијети. Наше културне потребе су погпуно оправдане, јер оне, уздижу човјека на један виши степен, који je Бог њему одредио, али нажалост оне су највише запостављене. Многи образованни људи воле да подмећу као културну потребу модерног човјека његову тежњу за луксузирашем. Сваки дан у кафану, сваки пут у биоскоп, пушити 10*15 дин. цигарета и још много сличних ствари, сматра се за културну потребу, Баш ове лажне културне потре* бе гутају најбољи дио оних новаца, које би требало остављати за црне дане. Појединцу je, разумије се, врло тешко борити се против општег расположења и мишљења, зато и јест врло потребно да се организује борба против таких друштвених зала и да се пропагира штедња као једини спасоносни излаз из данашњег положаја. Свима нам треба да буде девиза у животу: �Скромносш u умјереност у свима физичким ш требама, развијање смисла sa ираве културне потребе u немилосрдна борба против луксузних потреба. Чланови и пријатељи Гајрета треба први да пођу овим путем и да приступе томе послу, јер ће на тај начин испунити једну узвишену вјерску дужност и повести муслимански свијет бољој будућиости. Нашој омладини пред одлазак на ферије Н алазим о се при к р а ју ш к о л ск е год и н е. В ел и к е годигањ е ф ерије, од р еђ ен о sa одмор св и х ђака к оји с у п р ек о ш к о л ск е г о дин е радили и у ч и л и , д е се т а к дана с у само пр ед нама. Т и м п ов од ом у п у ћ у је м о св о ј Г а јр е т о в о ј ш к ол ској ом ладини апел у ком е je молимо да н акон 1 0 -м је се ч н о г п р е д а н о г рада у ш к ол и о д е св оји м к ућ ам а са св оји м ведрим ра сп ол ож ењ ем и љ у б а в љ у прем а св оји м бл и ж њима. П оч ет в ом ју н а , када д о ђ е т е св о ји м к у ћама, т р е б а да се у к р у г у с в о ји х род и тељ а, св о ји х м и л и х и д р а ги х , од м ори те и о св је ж и т е , како би н а јесен м огли н а ста в и ти с у сп је х о м св о је ш к ол ов а њ е. О дм ор одр еђ ен sa тпк олск у ом л а ди н у т р е б а и ск о р и ст и ти п а м етно и л ијеп о, у ш е тњ ам а n o ч и ст ом в а в д у х у и багачама, у п рик у п љ а њ у с н а ге sa н ов е ш к ол ске н ап оре и п р ега л а ш т в а . Али ипак преко ш к ол ск ог о д м ора т р е б а ју св и Г а јр е т о в и омладинци да н е ш т о раде и да се о д у ж у ју он ом е ко стали о м исди н а њ их и ко о њима в оди бр и гу. T o je н аш Г а јр е т . К ада д о^ ете к ућам а, м еђ у с в о је др аге п р и ја тељ е и су гр а ђ а н е, нека вам je прва и н ајв ећ а б р и г а да ce сје т и т е ж р тав а к оје Г а јр ет п од н оси sa в а с у о в о т е ш к о д о б а е к он ом ск и х крива и н евољ а. И м а дн и те на у м у да Г а јр е т чини sa м у сл и м а н ск у ср е д и н у о гром н е н ап оре у п р и ди в ањ у к у л т у р н и ји х и п р о св је ћ е н и ји х н а р а ш т а ја , д р ж ећ и у св оји м ин терн атим а в р л о велик бр ој ђака и ш егр та. Д а н ије Г а јр е т а , к о би т о св е п р е у в е о на с е б е ? К о би ce б р и н у о за св е в а с ? К о би би о у ст а њ у д а одр ж а ва тол и к и бр ој и н тер н а т а са бл и ву 5 0 0 п и том а ц а, ђака и ш е г р т а ? К а д т о св е внате, он д а одм ах ра зм исл ите како би м у ce м огли ба р мало о д у ж и т и и пом оћи му у и в вр ш ењ у њ е г о в е велике м исије. T o ћ е т е п о с т и ћ и н ајл ак ш е т а к о ако, чим дођ ет е кућ ам а, н а ја ви т е св о ј долавак м јесним Г а јр е т о в и м јединицам а у ваш ем м је с т у и ст а в и т е им ce н а ра сп ол ож ењ е. Р ец и те им д а с т е спрем ни п од н и јети св а ки рад и т р у д к оји би Г а јр е т у дон ио неке к ор и с т и . A т ога ра д а има, има г а д о ст а у сваком м је с т у . М јесн и о д б о р и с у он и к оји с у в ас п р еп ор у чи л и Г а јр е т о в о м Г л авн ом о д б о р у и они који ce б р и н у sa све в ас, ж р т в у ју ћ в ce преданим и аскрен им радом и са к уп љ а јућ и о д љ уди д и н ар n o д и н а р sa ваш е д о б р о . Taj рад, прив н а ћ ет е, н и је ни лаган н и мален. О н вахтијева м н ого п р егал а ш та ва и м н ого у м јеш н ости , м н ого н е се б и ч н о г рада и со п ст в е н и х ж р тава. П р и с т у п и т е , да кл е, онима к оји ce брину sa в ас, са м н ого д у ж н о г пош товањ а и ваблагода р и те им ce на паж њ и. В л адаљ ем св оји м пок а ж и те да с т е д о с т о јн и Г а јр е т о в е пом оћ и и т р у д а који ce улаж е у ва ш е ш к ол ов а њ е. П о ш т и в а јт е ст а р и је без разлик е, a св оји м држ ањ ем , ов би љ н ош ћ у и л »у ба в љ у прем а свим а, н а с т о јт е да вас сви в авол е, да о вама л и јеп о г о в о р е . H a овакав н ачин и Г а јр е т у ћ е т е прибавл»ати п ош т ов а њ е a м еђ у н аш им ста рп ји м св и је то м ст в о р и ћ е т е ра сп ол ож ењ е и љ у б а в прем а п р о св је т и и ш к ол и у о п ш т е . Ч у в а јт е лијеп е н а р о д н е оби ч а је и тра ди ц и је. С тар и ји т р е б а да од р ж е n o к оје к о р и с н о п р едавањ е и за б и р а ју ћ и з г о д н е теме, онаке какве т р е б а ју том е к р а ју и љ удим а који с у ж ељ в и д а ш т о ч у ју . С војим радом , т р е б а да д ок а ж ет е д а ст е и sa и д у ћ у г о д и н у ваври једи л и Г а јр е т о в у п ом оћ . Г а јр е т о в и м р а д ницим а у св оји м м јести м а б у д и т е о д к ор и сти и пом оћ и п р и год ом н а ш и х п р и реда ба , вабава, м евлуда, теф ер ича и д р у г и х к о р и с н и х акција. У в и јек нека вам je , д р а г а н а ш а омладио, је д н о пр ед оч и м а: у г л е д и и н тер ес Г а јр е т а , у гл ед и и н т е р е с ц и јел е н аш е исламске sajeднице! У т о име, ж елим о вам ср ета н п у т од н а ш и х „ кон в и к та д о в а ш о х д р аги х к ућ а у к ојим а в ас о б јер у ч к е и с осм јехом ч ек ају ваш и р од и тељ и и ста р а тељ и ! Н ека Бам je ср ета н п у т и у с п је х к о г а ћ е т е п ости ћ и преко в а ш ег г о д и ш њ е г одм ора sa н аш и ваш Г а јр е т , sa н аш е и ва ш е д об р о. 73 �Vejsil ĆurH6, kustos museja u p. Kna U cijelom Orijentu među muslimanima poznat je običaj bojenja ruku i nogu a često i kose knom. Riječ kna potječe od arapske riječi „kem a“ , vrst gr­ ma (Lavsania inermis), koji raste u sjevernoj Africi, Perziji i Indiji. Od keninog bijelog cvata prave se razne mirisave esencije i ulja. Osušeno zeleno lišće stuče se u prah, koji se zakuha mlakom vodom i time se kniju od starina svuda na Orijentu nokti, dlanovi, noge i tabani narančasto žuto, u Perziji ta­ kođer kosa i brada. Tamne kose dobiju crvenkastu (cochenil) niansu, plave naprotiv poput vatre crvenu boju. U Bosni i Hercegovini kniju se sam o musli­ manke i to mlado i staro. Naročito je uobičajeno iza prstenovanja knijenje mlade, koje se vrši na naročito svečan način u Sarajevu, i to uoči četvrtka. Ta noć zove se u nas u Sarajevu „K rnadžidže" po turskom krna-gidže (gidže-noć). Knijanje se obavlja gotovo redovito u đuvegijinoj (m ladoženjinoj) kući, a može i kod roditeljske kuće. Đ vfje a gdjegdje i м . četiri djevojke ili mlađe žene odaberu se, koje će kniti mladu. Najprije se kniju ruke do^članaka, zatim noge također do članaka, sam o ne po tabanima. Prije nego što se kna nalijepi na ruku, metnu dukat mla­ doj na desni dlan, koji djever daruje, onda zalijepe knom, umotaju kučinama i povežu vezenim jaglucima Dok traje knijenje dvoje djece drži po svijeću više mlade, koje ona za nagradu sutradan dariva jaglukom. Knijući mladu djevojke pjevaju: .N a šoj Fati knu postaviše Naša Fato, je Г ti žao m ajke? — A što će mi biti žao majke, U mom dvoru bolju majku kažu! Naša Fato, je Г ti žao b a b a ? — A šta će mi biti žao baba, U mom dvoru b oljeg baba kažul Naša Fato, je Г ti žao sek e? — A što će mi biti žao seke, U mom dvoru bolju seku kažu! Naša Fato je Г ti žao brata ? — A šta će mi biti žao brata, U mom dvoru b oljeg brata kažul Ovom pjesm om mladu nagnaju na plač i ona gorko plače. Sutradan rano ujutro ulaze u sobu iste one ženske, koje su mladu knile da joj skinu knu i operu joj ruke i noge. Mlada i ovaj put ižljubi žene u ruke i iznese svadbarušama doručak, ob ičn o rastopljena meda i kaj­ maka s hljebom . P oslije doručka svadbaruše se razi­ laze svaka sv ojoj kući. Ako se hoće da ima sasvim tamnu (crnu) boju 74 onda se još naknadno oboji sa pastom od renga, jedna vrst indigo biljke. U nas to rade običn o tako, da se kna zakuha s vodom od skuvanog orahovog lišća. Da se onaj čudnovati sjaj kne dugo održi, on­ da ob oje kosu poslije bojenja rengom još jedamput knom, ali samo kratko vrijeme, 1/4 sata. Kna se upotrebljava i kao lijek. Kad neko ima vrućinu, zakuha se kna u sirćetu i privije ria dlane U obje ruke i na nožne tabane. Knom su bojeni u prijašnja vremena repovit perčini i grive junačkih konja, te bi na taj način pre­ tvarali naročito đogate u alate. Svrha bojenja konja jasno se razabire iz ovih stihova: Vodi konja na dno u čaršiju, D o dućana Trifka bojadžije, Nek ob oji grivu đogatovu,' Jer će Vlasi poznat đogina, Skoro im je đogat dolazio. Нбгтвпп II, 5M ili: Da načiniš crnogriva doga, Jer đogatu putovati valjade. U pjesm i „Duratagić Ibro“ veli se, da su se jedamput Udbinjani obukli u kaurske haljine i došli u Karlovac, a da ih niko nije prepoznao. Među njima nalazio se i M ujo Kladuški, koji je također bio pre­ obučen a osim toga je od sv og doga napravio šarca: Još na veće čud o udario: Na jandalu ugledao Muja, O d doga je šarca napravio. U pjesm i „Hrnjica Mujo u Janoku zarobljen" veli se: Opet viče goješan Halile, A on viče svoju sestru Ajku: „H ajde spani u podrum đoginu, A ti jami boju svakojaku, N aboj meni debela đogina, O d đogata načini šarina: Valja ići do Janoka grada, Da ja vidu, šta j’ od brata bilo, . Kakvom će ga smrti umoriti". Hbrmtnn na srn. mj. 189 Da se ovdje radi zaista o knijenju konja, vidi se jasno iz Vukove narodne pjesm e „B oj na Stalaću", gdje se veli, da je u konja griva oknivena: I poleće do konja đogata, D o đogata grive oknivene. Poznati sarajevski džambas Českin pripovijedao mi je, da su i u Sarajevu knili konjima perčine, gri­ ve i repove, i tvrdi da je i on sam to radio. Reče mi da su obojeni konji m nogo izgledniji. �fcn llž ev n l p re g le d K n jig a D ž e v a d a S u lejm a n p a šlća „Žurnollznn, razarač čovečansiva", Zagreb 1030 Među vrlo sipatičnim brojem mlađih muslimana intelektualaca, publicista i javnih radnika, od kojih ve­ ći broj sarađujeu Gajretu, jedno od najvidnijih mjesta za­ uzima nesumnjivo, g. Dževad SulejmanpaŠić. Premda već nekoliko godina izvan Sarajeva — živi u Zagrebu, — taj daroviti inteligenat i nacionalista vezao je, ranije, svoje trudoljubivo ime, svoju široku kulturu i elan za publicistiku uz onaj agilni krug među muslimanima i uz one kulturne rezultate koji su obilježeni kao naj­ efikasniji. U tome radu, neumornom i beskompromis­ nom, g. SulejmanpaŠić je stekao ugled snažnog kul­ turnog neimara i javnog radnika. I sam novinar, obrazovan i vješt, vrlo dobar po­ znavalac psihologije publike i dejstva javne riječi nanju, naročito na našu, balkansku, publiku, — Sulejman­ paŠić je godinama radio na jednom, koliko zamašitomtoliko i originalnom djelu, koje je tu skoro stiglo na knjižarsku pijacu. Štampano u ^Zagrebu, djelo je od­ mah našlo radoznale čitaoce, na prvom mjestu u kru­ govim a publicista, novinara i ostalih javnih radnika, jer djelo obrađuje komplikovanu temu: Žurmliza/m — razarali ćovječanstva i novinstvo sa najmanjom mjerom žumalizma. tvom štampe. Djelo obuhvata oko 15 tabaka, formata osmine, u tehničkoj opremi koja može da čini uslugu našem knjižarstvu. Djelo ima nekih 18 glava, a zasno­ vano je na dva dijela. Pošto je u prve dvije glave prvi’g dijela („Žurnalizam — razarač čovečanstva“ ) dao opšte korakteristike kvantiteta i kvaliteta žurnalizma naših dana, u svijetu i kod nas; u ovom dijelu rečenica, da je „žurnalizam od prvih dana svoje po­ jave do danas parazitirao na tisućljetnom ugledu štam­ pane riječi", — odmah objavljuje oštar stav pisca pre­ ma t. zv.. .„žutoj štampi", onoj „revolverskoj" i „bulvarskoj". Odnjegovanog ukusa za štivo, pisac pokazuje direktnu averziju prema tom žurnslizmu; ova odvratnost je, me'đutim, i suviše naglašena, a, uz to, preopširna i namjerno detaljisana, tako da se ne može izbjeći ne­ prijatnom utisku izvjesnog ponavljanja ili „tapkanja u mjestu". A zaključci su, često puta, koliko smjeli to­ liko i proizvoljni, jer ne diferenciraju slučajeve i po­ jave, nego ih, uglavnom, uopštavaju. Atak žurnalizma na duh i na skromnost pisac ilustruje velikim brojem primjera prepotencije u našoj dnevnoj štampi, među kojom se najviše citiraju razni članci u štampi na5e prestonice. Djelo Dževada Sulejmanpašića spada, van svake U drugom dijelu knjige pisac tretira „novinstvo" sumnje, u jedno od najzanimljivijih, kako po original­ sa najmanjom mjerom žumalizma, pa objavljuje čak i nosti teme, tako i po svojoj opsežuoj razrađenosti, a jedan „predlog zakona za moralno i duhovno ure­ naročito po svome originalnom i vrlo smjelom, poš­ đenje novinstva". tenom i čestitom, slobodnom i otvorenom stavu prema Pisano predano i marljivo, ali oštrije obilježenim vrlo delikatnoj i neosporno zamašnoj funkciji javne ri­ stavom protiv žurnalistike, djelo g. Sulejmanpašića za­ ječi, novinstva, u našem narodO. Pisac je tome poslu služuje punu pažnju svakog kulturnog i javnog radni­ pristupio germanskom marljivošću i živom, inteligen­ ka, i pored toga što će komentari o djelu biti mnogo tnom radoznalošću za sve pojave u našem javnom ži­ raznovrsniji no što bi se to u prvi mah očekivalo. votu, koje su u najtješnoj vezi sa funkcijom i dejsJ. P. Ra Km. Ing. K m et S o k o lo v ić 15 maja o, g, ispustio je nakon duljeg bolovanja svoju plemenitu dušu Ing. Ismet Sokolović, savjetnik tehničkog odjeljenja Banske uprave u Sarajevu, čija je smrt ožalostila nesamo njegovu bližu i daljnju rod­ binu nego i sve njegove prijatelje i poznanike. Rahm. #Ismet je rođen u Sarajevu 1892 godine, iz poznate i ugledne porodice Sokolovića, a sin je rahm. Muhamed ef. uglednog posjednika sarajevskog. Osnovnu školu, Ruždiju i realku je svršio u Sarajevu. Učestvovao je u svjetskom ratu, po kome je otišao u Prag i nastavio studije na Visokoj tehnici. Po svr­ šetku studija stupa u državnu službu. Ubrzo se u službi istakao i važio je kao vrlo spreman i savjestan stručnjak. Bio je član raznih stručnih anketa i član građevinskog odbora Gradske opštine. Rahmetli Ismet je bio član i prijatelj Gajreta, te je prije dvije godine biran i u Glavni odbor, gdje je — kada mu je zdravlje dopuštalo — radio najsavjesnije. Stoga ga pored njegovog brata Osman ef. i ostale rodbine oplakuje i Gajret. — Koliko je rahm. Ismet bio voljen i cijenjen među građanstvom bez razlike na vjeru, vidjelo se i po mnogobrojnoj njegovoj dženazi. Neka je rahmet plemenitoj mu duši, a njegovoj porodici naše iskreno saučešće. 75 �Г ајр ето в гласник Позив свима мЈесним одборим а и повЈереницима ГаЈрета Главни одбор Гајрета упутио je 23 маја о. г. бр. 1182 окружницу свима Гајретовим јединицама слиједећег садржаја: Ha основу чл. 88 друштвених правила, повивају се Гајретове јединице да одрже своје редовне годвшње скушптине с твм да о датуиу скупштина претходно изввјесте овај Главни одбор, a no одржању истих да му доетаве, у 'року од 8 дана, преписе скупштинских записника, као и конституцију одбораН з в је ш т а ј о р а д у у 1 9 3 3 /3 6 го д н н н ГГриближује се Гајретова годишња редовна главна скудштвна, којој се иора поднијети извјештај о ијелокупном раду, како Главног одбора тако и свих друштвених јединица. Taj извјештај мора бити и ове године оштамдан и бар 8 дана прије скушптине разаслан друштвеним јединидзма, како би га могле проучвти и како би њихови делегати могли узети учешка у дискусији no извјештају. Да би тај наш извјештај био потпун и да би био што вјернија слика рада и наетојања свих нас — безуеловно je потребно да све јединиде доставе Главном одбору податке о своме раду и то Д О 20 ју н а т . г. У колико се ти извјештаји не доставе до овог рока, неке се моћи накнадно узетв у обзир, na ke се у штампаном взвјештају Главног одбора констатовата које јединице нису удовољиле својој дужности. Главни одбор Гајрета позива све друштвене je* динице да му до 20 јуна о. г. доставе: 1) С ав д р у ш т в е н и н ова л . од сакупљених чланарина, забава, теферича, мевлуда, сијела, сергија, добровољних прилога у новцу и нарави, курб. кожица, значака Гајретова дана, календара, те Гајретових вз* дања. — Такођер се позивају све јединице да доставе до горњег рока и све приходе Гајретова дома и то: чланарине, добровољне прилоге као и утржак „цигала" Гајретова дома. — Нарочито скрекемо пажњу да друштвене јединице прикупе све заостале чланарине, како не би изостао ни један члан који не би своју чланску дужност уредно взврпшо према Гајрегу. — Ha че_ ковној положници или у досебнои писменом извјештају треба означити од чега je поелати новац, како би се могао раскњижити у књвгама Главног одбора no појединим ставкаиа. 2) А б е и е д н и с п и с а к сввх врста чланова, 6значавша презвме и вие члана, датум упвса у чланство, ввсвну чланарвне в уплату чланарине за сваки поједвнв мјесец у овој годвни (1935/36). 3) С п и с а к д р у ш т в е н о г и н в е н т а р а . Јединвце које располажу са друштвенви просторвјама в внвен- 76 таром. доставвке спвсак тога внвентара, означввшв врвједност сваког предмета. 4) О п ш т и и з в је ш т а ј о р а д у у п р о ш л о ј г о д и н и са овви подацвма: а) број чланова б) број одржанвх сједнвца ц) број рвјешенвх спвса д) број одржзнвх првредзба (забава, тефервча, мевлуда, свјела) е) број одржанвх предавања ф) број одјевеие свромашне дјеце г) взнос сакупљене в дозначене чланарвне х) чвст првход одржанвх првредаба в) чвет првход сакудљенвх в уновчених жввежннх наиврнвца ј) првход расдроданвх Гајретоввх вздања в лвста „Гајрет к) укупан првход дозначен Главном одбору од 20 јуна 1935 до 20 јуна 1936 године. 5) И з в је ш т а ј о с а б и р н о ј а к ц и ји з а Г а јр е т о в д о м са оввм подацвма: а) датум оснввања одбора (повјеренвштва) за - взградњу Гајретова дома у Сзрајеву б) врста в број уписанвхчлановаГајретова дома ц) виеина удвсане чланарвне сввх врста чланова д) ввсина дозначене чланарвне Главном одбору е) еакупљенв в дозначенв првлози за Гајре. тов дом ф) број првмљенвх блокова „цигала“ Гајретова дома г) взнос првкупљен од распроданвх „цвгала Гајретова дома, којв je дозначен Главном . одбору в када. 6) И з в је ш т а ј о о д р ж а н и м Г а јр е т о в и м п ред а в а њ и м а са оввм подацама: а) датуи одржања предавања б) презиме в вме предавача в његово звање ц) тема предавања д) локал у коме je одржано предавање е) број слушалаца предавања ф) да лв су предавања била са влв без двскусвје г) првмједба. 7) О с т а л е а к ц и је мјеснвх одбора и повјеренвштава tokom ове годвне. 8) С п и са к д ј е ц е к о ја се ш к о л у ју у Гајретоввм внтернатвма односно која оу добвла ствпендвју влв потпору од Гајрета у овој годвнв. 9) П р о р а ч у н и м је с н и х о д б о р а (п о в је р е н и к а ) з а 193 ^ / 37 , који вмају батв усвојенв на редовнвм мјесним скупштвнама, на основу којвх ke Главнв одбор саставвтн годишњи друштвенв прорачун. �obreda. Pitomci se imaju da vide sa ostalim građanimau džamijama, pri raznim vjerskim manifestacijama: dovama, hatmama i si. Treba svak "da vidi i zna da РАСХОДИ Двн. ПРИХОДИ Дин. Gajret istinski teži za tim da njegovi pitomci budu ne samo dobri građani i patriote, nego i pravi muslimani, • које иислвте моkojima leži na srcu svako muslimansko dobro, koji 2 Чл апаршг ft утеаељ. лвти бесплатно 3 џ добротв. vole svoju uzvišenu vjeru Islam i koji se ravnaju prema мјесто у вптврИрилоав у парави нату . islamskim propisima. 5 „ у новцу 2 Број питомаца ув Smatramo da je potrebno da uprave internata u 6 Приредбе (вабаве, плаћање опскрбв ovome smislu, prije odlaska pitomaca njihovim kuća­ теферичп, сијела, (навначвти впсимевлуди в ол.) ну опскрбе) ma, održavaju im predavanja, a i pojedinačno da ih 7 Равни прпходв 3 Број стипевдвСта upućuju kako će da rade i da se vladaju na ferijama. п висину стипонд. 4 Потпоре Neka uprave ne dozvole da dođe i najmanji prigovor ni s koje strane, da Gajretovi pitomci nisu lijepo od­ gojeni i kao građani i kao muslimani. Okružnica svima upravama Gajrelovlh lnlernata Bilo bi vrlo uputno da uprave internata dadu uputstva starijim, boljim pitomcima da preko ferija Glavni odbor Gajreta uputio je 28 maja o. g. br održe po koje popularno predavanje, na pr. iz higijene, 1216 svima upravama društvenih internata okružnicu privrede, Islama 'iz naše prošlosti itd, Teme i obrada ovog sadržaja: „Kako je svršetak školske godine na pragu, usko­ predavanja treba da budu pristupačne i da ih razu­ ro će Gajretovi pitomci početi da napuštaju društvene miju oni koji ih slušaju, kako bi imali neke koristi internate i da odlaze svojim kućama na ferije. Tihi od tih predavanja- 0 održanim predavanjima podnijeće povodom smatramo za dužnost da pozovemo sve pitomci izvještaje svojim upravama kada ponovo stupe uprave Gajretovih internata da svojim pitomcima, prije u konvikt, početkom septembra o. g., a uprave inter­ odlaska kućama, dadu uputstva u pogledu njihovog nata podnijeće o ovome početkom iduće šk. god. pi­ vladanja za vrijeme ferija, kao i u pogledu rada za^ smene izvještaje Glavnom odboru. Pitomci koji ne budu postupali u duhu ovih uputstava, neće moći reflektiGajret. Među ostalim uputstvima potrebno je pitomcidaljnju Gajretovu pom oć." ma staviti u dužnost da, kad dođu u svoja mjesl jave se mjesnim odborima odnosno povjerenicima Gaj­ S k u p š t in a G a jr e t o v e z a d r u g e reta i da im se stave na raspoloženje u pogledu rada Gajretova za vrijeme ferija. U koliko Gajretove jedi­ 22 maja o. g. održana je skupština Gajretove nice budu od njih tražile da učestvuju s njima u radu zadruge u Sarajevu, na kojoj je podnešen donji iz­ za Gajret, naročito oko društvenih priredaba, sakup­ vještaj: Postepenost i opreznost, stroga štednja i isklju­ ljanja dobrovoljnih priloga, članarina itđ-, tome traže­ nju imadu ee Gajretovi pitomci-ice bezuslovno odazvati. čivanje svakog eksploatisanja zadrugara — dužnika bili su principi kojih se je zadruga u svom radu strogo Naročito je potrebno skrenuti pažnju društvenim pridržavala. Postepenost i oprez su zadružni principi pitomcima da se na ferijama imadu uzorno ponašati, ka ko im se ne bi moglo ui s koje strane prigovoriti i koji čuvaju od spekulanskih opasnosti. U svom po­ predbaciti da ne zaslužuju pažnju Gajreta i požrtvova- slovanju naša zadruga nikad nije zaboravila zadružni nje Gajretovih radnika. Poznato će biti upravama in­ princip: da zadruzi nije cilj kapital, no živ čovjek za­ ternata da se je ponekada prigovaralo iz nekojih mjesta drugar, zato se možemo pohvaliti s tim da našu za­ pitomcima Gajreta da ne poštuju starije niti Gajreto­ drugu najviše hvale zadrugari, koji šu se kao dužnici ve radnike, da ih ne pozdravljaju, da prolaze mimo u zadruzi pojavljivali, što je obrnut slučaj kod drugih njih kao kao da ih ne poznaju, da se neozbiljno po­ sličnih ustanova. Nije se jedamput reklo da je naša našaju, a ponekada da se kreću i u nedoličnim društ­ zadruga najjeftinija u Sarajevu. Kao što se prva poslovna godina naše zadruge vima. Takvi slučajevi bez sumnje nanose štetu Gajretu može nazvati godinom upisivanja i prikupljanja udjela, i odvraćaju od rada za Gajret i one istinske i požr­ tvovne Gajretove radnike, koji se muče i trude baš tako se ova treća godina može nazvati godinom zaj­ mova, jer se je u njoj najživlje odvajala kreditna po­ za sreću i budućnost ovih pitomaca. Za ovakovo pona­ slovna grana. šanje može po neko da baci krivicu i na slab odgoj Slijedeći princip postepenosti Upravni odbor pitomaca u Gajretovim konviktima, pa prema tome ovdje se radi i o ugledu uprava internata, kojima je zadruge čitavu ovu godinu posvetio je i proučavanju povjeren odgoj pitomaca-ica. poslovne grane osiguranja, pa je uzimajući u obzir Pitomci imadu na ferijama poštivati lijepe na­ sve potrebne momente zaključio, da pristupi organirodne običaje, imadu se kretati u čestitom društvu, zovanju i ove grane poslovanja. Sa već svršenim potre­ a uz to ne smiju zaboraviti ni na vršenje vjerskih bnim predradnjama, zadruga će moći u vrlo kratko Формулар за прорачуне Гајретових мјесних одбор'а и повјереника има да изгледа овако: 77 �vrijeme da otpočne sa osiguranjima, te da i na taj način pomogne zadrugarima i sama vidi lijepe koristi od toga. Kompletirajući ove poslovne grane, zadruga će biti u m nogo povoljnijem položaju za življi rad koji će, nadamo se, i skeptike razvedriti. U djeli zadrugara: D o konca 1935 bilo je svega upisano 2081 udjel, koji su većim dijelom posve ot­ plaćeni a nijedan u ovaj broj nije uzet u obzir za koji nije bar upisnina plaćena. Taj broj udjela upisalo je 942 zadrugara. Ako se od ov og broja udjela odbiju 4 isplaćena udjela, što su ih otkazala 3 zadrugara, onda je stanje bilo na 31 decembra 1935,2077 udjela i 939 zadrugara. Broj udjela i zadrugara po pojedinim godinama kretao se je ovako: U 1933 upisalo se je 732 zadrugara sa 1669 udjela U 1934 . . „ 122 , , 268 „ U 1935 „ . „ 88 „ , 144 „ U U 1934 1935 ispisao ispisala se je 1zadrugar sa su se 2 zadrugara Ovo opadanje upisa udjela nastupilo je iz više razloga, a glavni je taj: što se je u prvoj godini sva pažnja i velika propaganda posvetila sam o upisu udjela, a druge dvije godine donijele su nova p o s lo -^ vanja, koja su m nogo umanjila i spriječila svaku pro­ pagandu za novi upis udjela, paile^upis sveden na to, da se neko sam povod om zajma javi za zadrugara i upiše udjel. Osim toga u prvoj godini uspjelo se je da se upišu svi oni, koje nije trebalo m nogo obra­ đivati i moliti, a ostali su neupisani oni o k o kojih je trebalo više truda uložiti, više propagande, pa i ličnog kontakta, a za sve to zadruga nije mogla da nađe načina pokraj odvijanja drugih grana poslovanja. Od 144 nova udjela naplaćeno je u 1935 godini 1440 Din. upisnine, dok je za udjele naplaćeno 24.325.— dinara, što znači da je u ov oj godini naplaćena lijepa svota za stare prije upisane, a ne uplaćene udjele. Ukupna svota koja je do 31 decem bra 1935 uplaćena za udjele iznosi 155.505 Dinara. Z a jm o v i : D o kraja 1935 godine zadruga je iz­ dala u svemu 214 zajm ova sa ukupnom svotom od 463 844.50 Din. Od toga na poslovnu godinu 1935 otpada 144 zajma sa 323.687.50 Dinara. T okom 1935 otplaćeno je na račun zajm ova Din. 188.671.93, pa je na koncu 1935 bilo ukupno zaduženje 247.608.07 Din. na računu zajmova. Svi ovi zajm ovi su u glavnom obročni zajm ovi, koji se otplaćuju u mjesečnim ratama. Najduži rok otplate je 30 m jeseci, koji se je vrlo rijetko primijenio. Najveći broj zajm ova podijeljen je na rokove do 15 m jeseci. Da "bi se za dovoljio što veći broj zadrugara sa malim kapitalom, s kojim ra­ spolaže zadruga, izdavani su manji zajm ovi čija se v isina u najvišem dijelu kretala oko 2.000 Din. Naj­ 78 veća svota koju smo davali na zajmove iznosila je 5000 Din. Među dužnicima su: 139 državnih službenika, 53 privrednika (sitni obrtnici, zanatlije), 10 privatnih namještenika, 3 svršena đaka, 3 penzionera, 6 radnika. I ako je naša tendencija bila da se sa našom zadrugom pom ognu privrednici, ipak na njih ne ot­ pada najveći dio zajmova, jer su se manje pojavljivali kao zajmotražioci, ili su bili sa nesolventnim jamstvima, a i u otplaćivanju nisu u m nogo slučajeva zadovolja­ vali. Da bi zadruga ipak neku svotu zaradila i mogla kasnije bolje pomagati naše privrednike, mi sm o zaj­ m ove davali državnim i privatnim namještenicima, koji su dobri platci, a daju i vrlo dobra *jamstva za podignute zajmove. a lih a za ra ču n ljiv ih tis k a n ic a : Koncem prošle 1 Zudjelom 1934 zaračunljivih tiskanica iznosila je sa godine zaliha 3 udjela. 3000 Dinara, a ove godine je ova svota u polovicu umanjena, pa koncem 1935 iznosi 1500 Dinara. T o umanjenje uslijedilo je na podlozi naplaćenih tiskanica, koja je u bilansi izražena sa 1502 Dinara. K a m a te : Ukupna svota na računu kamata kon­ cem 1935 godine iznosila je 24.603.75 Dinara. U toj svoti sadržana je i svota od 2800 Dinara, kao prenosne kamate iz 1934 godine. Iz te svote prenosi se 3000 Din. za 1936 godinu kao kamate koje su zara­ čunavate na zajmove, čija će se otplata protegnuti i u 1936 godinu. 20 dinara isplaćenih na račun kamata odnosi se na ulog Rahmetov koji je iznosio 4000 di­ nara, koji je-,tokom godine podignut. 1538 48 Dinara bilo je storno kamata na zajm ove, koji su prije isteklog roka otplaćeni. T r o š k o v i: Najviša svota, veća polovica troškova otpada na platu inkasanta 6386.50 Din., i to čista plata 6000 Din., a Din. 386.50 Okružnom uredu za osiguranje radnika. T roškovi Poštanske štedione 63.05, poštarina 247.30, kancelarijski materijal, pisaći pribor, popravci i čišćenje pisaće mašine 1208 Din, izrada skice i klišeja \za udjel 560 Din., štampanice 1770 Din., oglasi u novinama 137 Din., lustrumi 105 Din., honorar za prepisivanje 200 Din. i razno 10 Din. Radi razduženja računa zaračunljivih tiskanica mora se je opteretiti račun troškova jo š za 1500 Din., pa je čitava svota nabračunu troškova iznosila 12.17685. Š t e d n ja : Na računu štednje u bilansi izražena je svota od Dinara 112.690-92 i to na računu vezane štednje 15.700 Din., a na knjižice 96.990 92 Din. Na račun vezane štednje ulagalo je 213 zadrugara dužnika, jer su sve štednje vezane za zajmove. U toku 1935 poslovne godine isplaćene su dvije �štednje I to jedna u iznosu od 120 Dinara nakon isteka roka, a druga od 100 D L . radi premještaja štediše na njegovu molbu. sanbegović, Soko Bećir, Akif Sahanić, Salih SolakovićJ Z a m j e n i c i : Ing. Salih Cico, Jusufbeg Pašić, Danijal Samokovlija. Rezervni fo n d : Koncem ove poslovne godine rezervni je fond iznosio 14.181.82 Din. i to 570 Din. iz 1933 godine i Din. 13.611.82 iz 1934 godine, u ko­ joj je svoti sadržan sav višak obiju prošlih godina odbivši od njeg 10% Gajretu, po zaključku prošle skupštine. Hatme-dova rahm. Ibrahim ef. Zafranijl u Gajretovom ženskom konviktu Inventar: Na račun inventara prenešeno je iz lanjske poslovne godine godine 3078 Dinara, dok je u ovoj godini nabavljena jedna pisaća mašina za svotu od 3000 Din., pa prema tome na računu in­ ventara na koncu 1935 bila je svota od 6078 Dinara. Od te svote otpisuje se 10% , što iznosi 607.80 Din., pa ostaje na računu inventara svota od 5470.20 Din. kako slijedi: Upravni odbor predlaže: 1) Da se od čistoga viška postignutog u god: 1935 dadne 10% Gajretu, kako to predviđaju pravila Gajretove zadruge. Ta dotacije iznosi 1035 Dinara. 2) Sav preostatak viška koji iznosi 9222.42 da se prenese u rezervni fond zadruge. (Molimo skupštinu da se izjasni da li se slaže sa ovim našim predlogom). Tokom ove naše radne godine umrla su nam dvojica naših zadrugara i to Fehim Škaljić i Jovo Milinković. Neka im bude trajna uspomena među nama. Molimo skupštinu da usvoji ovaj izvještaj kao i zaključne račune, te da nam da razrešnicu za rad u prošloj 1935 godini. • Poslije izvještaja nadzornog odbora primljena su oba izvještaja i data razrješnica upravnom i nadzor­ nom odboru za rad u 1935 godini. Zatim je primljen predlog Upravnog odbora o raspodjeli poslovnog vi­ ška, postignutog za 1935 godinu. Po tom se je prešlo na biranje Upravnog i Nadzornog odbora, pri čemu se je naročito vodilo računa da se izaberu u upravni i nadzorni odbor oni zadrugari koji će u zadrugu unijeti više života, posvećujući joj više vremena i volje. Primljena je lista Upravnog i Nadzornog odbora UPRAVNI ODBOR: Dr. A v do Hasanbegović, Dr. Mahmut Mehmedbašić, Osman Selesković, Dr. Behaija Salihagić, A simaga Arslanagić, Muhamed Zlatar, Ahmed T abaković Sadik Bučuk, Bustaf Drljević, Mehmed Ćolić, Hasan Ljubunčić. Članovi sa strane: Esadbeg Alibegović, Vehbija Imamović i Mehmed Salihspahić. Z a m j e n i c i : Ibrahim Jahjaefendić, Mašo Filipović, Alija Pirkić, Zajko Doupović, Ibrahim Krzić. NADZORNI ODBOR: Hardaga Mujaga, pretsjednik; članovi: Salko Ha­ U subotu veče, 23 maja o. g. prije jacije nama­ za, proučila su pitomice Gajretova ženskog konvikta u Sarajevu hatme-dovu rahm. Ibrahim ef. Zafraniji, velikom dobrotvoru Gajreta i bivšem direktoru Šerijatske sudačke škole u Sarajevu. Ova lijepa vjerska svečanost priređena je u prostorijama internata i na njoj su uzele učešća sve pitomice, koje su ranije pro­ učile đuzove za rahmet duši velikog rahmetlije. Na ovoj vjerskoj svečanosti održao je lijepo pradavanje o životu i radu merhumovu vjerski internatski vaspitač g. Avdibeg Zečević, profesor. Njegovo predavanje saslušano je sa najvećom pažnjom, Poslije toga je recitovala lijepu religioznu pjesmu »Muhamed a. s,< od Muse Ćazima Ćatića pitomica Ifeta Filipo­ vić, učenica II. r. Stručne ženske škole. Ilahije su vrlo lijepo i skladno izvele pitomice ovoga internata, uče­ nice Ženske islamske medrese, Građanske škole i viših razreda gimnazije, a nakon toga je pitomica Sehla Dizdarević, učenica III. r. gimnazije, lijepo izdeklamovala pjesmu »Islam«, također od M. Č. Ćati­ ća- Nakon učenja pojedinih sura iz Kur'ana, koje su proučile pitomice Ženske islamske medrese: Fatima Nuhefendić, Fatima Pašić, Hajrija Akšamija, Fikreta Drače i Hatidža Muštović, hatme-dovu je proučila pi­ tomica Mukelefa Bajrić, učenica D om aćičke škole. I ov o vjersko v eče posvjedočilo je sa koliko lju­ bavi i predanosti se u ovom internatu obavlja vjersko vaspitanje pitomica. Na sve prisutne ova lijepa sve­ čanost ostavila je dubok utisak. Hatme-dovi prisus­ tvovali su pored vjerskog vaspitača g. Avdibega Zečevića još izvršitelj vasijetname velikog Gajretovog do­ brotvora rah. Ibrahim ef Zafranije gosp. Muhamed ef. Pašić, profesor Serijatske gimnazije, nadalje g. Akif ef. Hadžihuseinović, knjižničar Gazi Husrevbegove knjiž­ nice, te članovi Glavnog odbora Gajreta i g. Hasan Hušidić, otac jedne pitomice iz Kozarca, koji se slu­ čajno zadesio u Sarajevu i prisustvovao hatmi na po­ ziv uprave internata. Svi su oni bili ugodno iznena­ đeni ovim što su ovom prilikom vidjeli u Gajretovom ženskom internatu. Tragična smrt Numan ef. Jarebice Pišu nam iz Maglaja: Dana 14 maja o. g. vršeći kao i uvijek najsavjesnije svoju dužnost, završio je svoj plemeniti život dugogodišnji Gajretov radnik, član našeg odbora Numan ef. Jarebica, nadzornik željezniččke »pruge u Maglaju. On je sav svoj život posvetio radu za dobro svoje zajednice, a u radu za Gajret nije žalio ni truda ni materijalnih žrtava. K oliko bijaše 79 �vaj je odbor samo od Gajretovih prijatelja sakupljao dobrovoljne priloge, pa je prema sakupljenim Din. 1899 i uspio. Ovim je materijalno mnogo više pom o­ gnuto Gajretu, a i Gajretovi prijatelji sačuvani su od nepotrebnih i suvišnih troškova, kojima bi i nehotimično na priredbi bili izloženi. Priloge su darovali, i tor po Din. 100.— Alibe-gović braća, Crljić Lazar iiar. poslanik, Vlahović Du­ šan sr. načelnik i Omerhodžić dr. Salih sr. ljekar. Po Din. 50.— Đusti Viktor Milan apotekar, G vozdarević života učini svojoj zajednici. Neka je rahmet njegovoj plemenitoj duši, a nje­ Aleksandar indusrijalac, Juzbašić dr. Branko ljekaf, Porobić Avdaga trgovac, Bošković Pero posjednik, govoj ucviljenoj familiji iskreno saučešće Mjesni odbor Kostić Žarko posjednik, Hil Sandor hotelijer, Đ žepiGajreta u Maglaju. na Marko pen zioner; po Din. 40.— Pavičić Jovo ban­ Prilozi kurb. kožica za Gajret iz Dervente ski vijećnik, p o Din. 3 0.— Bursać Pero trgovac, TaKako svake tako i ove godine mjesni odbor u sovac Boško direktor banke, Ćućuković Mitar trgo­ Derventi od svojih članova i prijatelja kupio je pro­ vac, Đ ozić Hafiz Salih ef. šer. sudija, Baštević Stanko šlog Bajrama kurbanske kožice, od kojih"je dobio u trgovac, Hadžiavdić braća, Susman Aleksandar apotegotovu Din. 812.50. K ožice su darovali i to po jednu tekar, Ormoš Julius trgovac i Anđelković Branislav goveđu: Braća Alibegović, po 5 ov čijih : Braća Aličin. sr. načelstva. P o Din. 20.— Marić Matko sudija, begović. po 2 o v čije : Đ ozić Hafiz Salih ef., Ćatović Halilović Mustafa ef. šer. sudija, Šerić Halid gruntovSulejman i Ahm ić Ahm ed; po 1 ov čiju : Mustafa eft_ ničar, Bećirović Husein geometar, Štrauh Hubert Halilović, Ahmed Osmanagić, Derviš Alijagić, Husein advokat, Đulibrk Milan penz, kapetan I. kl., Zurovac Bećirović, Mahmudbeg Mulabegović, Hamdi ef. DrljeStrahinja šk. upravnica, K arabegović Ferhatbeg priv. vić, Junuz H. Ahm edovićrSm ail Hakija Uđvarlić, Nečinov, Lalić Nezir željezničar, Rajković Nikola trgovac, džib Čarđić, Abdullahaga M. PoroTrić, H. Hamidaginica Stančević Luka trgovac, Kabiljo M oric trgovac, Kajon H. Omeragić, Zahid Halepović i Mehmedalibeg JusufJozef trgovac, Inž. Levi Mojsije šef želj. sekcije, Abegović. rar Pero, Braća M ićić, Ćatović Sulejman trgovac i Svima darovateljima naša'topla hvala. M ićić Stjepan knjižar. Po Din. 15'— Đurić Risto bank. Dobrovoljni prilozi za gradnju Gajretova doma iz činovnik i Inž. Slamina Franjo šef šumske uprave. P o Din. 10.— Dražić Petar geometar, Drakulić Stevo Vrbanjaca trgovac, Huseinčehaić Avdaga posjednik, H. Efendić Mjesni odbor Gajreta u Vrbanjcima (Kotor V a­ Mahmutaga posjednik, Dr. Kulenović Muhamedbeg aroš) sazvao je širu konferenciju svojih članova i pri­ dvokat, K arabegović Zaim brijač, Mulaosmanović Jujatelja Gajreta, na kojoj je izložio teško stanje Gajreta suf trgovac, M ićetanović Ljubo načelnik, Jovičić Rade u pogledu dogradnje doma i zamolio prisutne da upisu opšt. blagajnik, Marjanović J ovo direktor grad. škole, dobrovoljne priloge za gradnju doma, što prisutni sa K ostić Bogdana nast. grad. škole, Perić Miloš učitelj, oduševljenjem učiniše. Priloge upisaše: Kostić Mara učiteljica, Anđelić Koviljka učiteljica, Po 50 Din.: Misirlić Tahir ef., učitelj, Alibeg Šustei1 Rikard gruntovničar, Đ orđević Zvezdan čin. Dedić posjednik, Husein Tatar pekar, Ibrahim Alagić sr. nač , Inž. Vuković Vaskrsije polj. refer., Inž. Marposjednik, Hasib Spahić trgovac i Hafiz Muharem ef. k ović Vladimir čin. šum. uprave, Inž. Korenić Vladi­ Ljevaković imam; 40 Din.: Dervišaga Evlić trgovac; mir čin. šumske uprave, Samašsanski Georgije, Hajn 30 Din. s Mustafa A ganbegović; po 25 D in .: Damjan Jovan, Dr. Savić Tihomir veterinar, Predragović Ste­ Durić i Mehmedalija Dizdar posjednik; te 10 Din. : v o škol. nadzornik, Kapetanović Mustajbeg sudija, Bećo Dugonjić težak. Ukupno 430 Din. Matulić Iginije penzioner, Vukosavović Dragiša por. Svima darovateljima najljepša hvala i živili! čin., Bijader Dragutin, Drljević Hamdi ef., Pesah Izi­ dor, Mitrović Zoran, Pinjuh Nikola, Begić Ivan, JaPrilozi Gajretu umjesto zabave u Derventi nuška Vojto, Kulukćija Vejsil i Hadžić Sulejman. Po Nemajući svojih prostorija a ni dobre mjesne Din. 5 ,— Hadžiavdić Arif, Šušić Miloš, Kondžić Smamuzike, ovaj je odbor'poučen iskustvom iz ranijih g o­ jo, K učić Rikard, Radić Sava, Škvarica Rajko, Prodina, iako nerado, odustao od ovogodišnje bajramske zorac Kadrija, Ćorčukić Stjepan i O paćak Jozo. P o zabave iz razloga što bi veći dio prihoda — sigurno Din. 4.— Osmanagić Huso, — Priloge su sakupljali: 2/3 — izdao na 'razne troškove. Od ovakovih prire­ Alibegović Esadbeg, Halilović Mustafa ef., H odžć Smail daba Gajret osim moralne nema naročite materijalne ef., H. A hm etović Junuz, Osman Cakić, Šerić Halid, koristi koja mu je u današnjem teškom vremenu p o ­ Sefić Šefik, P orobić Smajo i Mulabegović Mahmut. trebna. Da bi ipak došli do nekih prihoda i pom ogli O dbor se najljepše zahvaljuje kako darovateljima Glavnom odboru oko izdržavanja tolikih pitomaca, o ­ tako i sakupljačima priloga. obljubljen među nama najbolje se vidjelo na njegovoj dženazi, na kojoj kao nikada u Maglaju, veliki broj prisutnih za njim suze pustiše znajući da u njemu gube nešto nenaknadivo. A imalo se za kim i plaka­ ti, jer rijetko se rađaju ljudi kvalitete našeg rahmetli Numan efendije. Gubitkom njegovim mi smo pretrpili nenaknadivi gubitak, a uspomena na njega ostaće među nama trajna. Neka mu dragi Allah naknadi na onom svijetu sve ono, što. on za svog kratkog ali plodnog 80 � https://kolekcije.nub.ba/files/original/b56eea2eb1f34e4da1951e907c31332a.pdf 96356b081e7fbe38ba05ac15a9123a4d PDF Text Text Такса у готову плаћена ГЛАСНИК К У Л Т У Р Н О ПРОСВЕТНОГ Д Р У Ш Т В Д ГАЈРЕТА ИЗВЈЕШТАЈ ГЛАВНОГ ОДБОРА " ГАЈРЕТА за год. 1935-36 ЈУНИ САРАЈЕВО 1936 Издаје Главнп одвор Гајрета у Сарајеву Главни и одговорни уредник: ХАМИД КУКИЋ БРОЈ 6-8 �f> y ГајреТ, лист д р у ш т в а Г а јр ет а ивлави мјесечно, a цијена му je ва н а ш у О таџбину 60 д и н а р ан аг о д и н у , a s a све остал е вемље преко гран и ц е 120 динара. Ђ ац и Г а јр е тови питомци добивају л и с т у п о л ац и јен ек о д Г л а в н о г О дбораили код у п р а в а Г а јр ет о ви х конвиката. В ласник другатво „ Г а јр е т “ — О дговорни уредн и к: Х амид К у к и ћ . — З а ничку ш там парију одговара директор А бдурахман Мегаић. t И слам ску дио- �Њ с г о в о В е л и ч а н с т в о К р а љ П е т а р II. П окровитељ Г аЈрета 81 �И З Б Ј Е Ш Т А Ј Главног одбора Гајрета за 1035-30 годину. Извјештај секретара Уводна ријеч Прије него пређемо на овогодишњи извјештај о раду и успјесима друштва Гајрет, потребно je да летимичио пређемо цјелокупан биланс Гајрегова 33годвшњег неуморног дјеловања. Баш у овој грдини навршило се 33 годиие откако je планула лрва јача луча просвјете међу лгуслиманима, jcojy je понио и високо уздигао наш Гајрет. Отада до данас, кроз три деценија десебичног рада a жртава, ствара се једна сјајна епоха.кудтурне историје југословенских муслимана. Главни фактор те епохе,њезин садржај и срж, њезин дах и коријен био je Гајрет. Кроз ово вријеме ндаора и жртава наше друштво je испунило предвиђене л«у задатке и своју препородитељску, просвјетну и националну мисију. За читаво то вријеме Гајрет и његови радници имали су разумљивих тешкоћа и борби на своме спасоносноме путу, али су својом унутрашњом динамиком, свијешћу и прегалаштвом, усијешно савлађивалв све те препреке, које су им се на пут истављале. Ова годииа дошла je Гајрету и његовим радницима као тешко искушење, јер je била тежа од свих досадашњих. Привредна криза и материјалне невоље у нашем народу зацарили су се више него икада раније, a поред ових чисто привредних невоља, биле су на путу Гајретовог рада и друге. Но благодарећи дубоком корјену Гајрета у народу, a нарочито чврстини, свијести и непоколебивости испробаних Гајретових радника, и ова најтежа година сретно je преброђена. Баш у овој години тешких препрека и искушења најјасније je дошла до изражаја снага и отпорност Гајретове организације и његових редова. Највећи je успјех Гајрета у овој години довршење гова великог и репрезентативног домау Сарајеву, што je свакако a највеКи догађај у животу Гајрета. У овој години Гајрет je путем своје организације водио двије паралелне акције : једну за сакупљање редовних сретстава a подмирење редовних потреба за остварење својих циљева и другу, no 82 пашем иишљењу још јачу, за прибирање прилога потребиих за изградњу Гајретовог лијепог дома, под којим се даиас осјећамо сретиији, слободнији и јачи. И да нисмо ништа друго постиглв у овој години, пего што смо успјелв да подигнемо овај цач^храм просвјете, изишли би ведра чела и свијетла образа пред наше раднике и пред цијелу нашу јавност. Овај Гајретов дом значи за Гајрет као и за све муслимаме врло много. Под његовим кровом треба да се сконцентришу сви наши културнопросвјетии напори. Ha прагу нове епохе Гајретова дјеловања у нашем народу треба да се завјетујемо да ћемо порадити још живље и пожртвовније и за нове културне потхвате, јер наш труд a наше дјело отсада ће почети да добивају још конструктивније и замашније облике. Ова година донијела нам je a у школовашу омладине, као најјачој грани друштвеног пословања, боље резултате него у прошлој години. Иако je ове године било управо поразно иропадање ђака на разним средшим школама, Гајретови питомци су у васпитно-школском погледу показали врло добре резултате. Ово je важно да се констатује због To­ ra што Гајрет, још увијек, највиши дио свога труда поклања школовашу Омладине и комплетирању кадра муслиманске интелигенције. У правцу социјалнопривредног рада Гајретова резултати су такођер задовољавајући. Овај рад се je одвијао путем Гајретове привредне задруге, Гајретове ћилимарске школе у Новом Пазару, Гајретове радионице у Требињу, Задруге Кола С. С. и Гајрета у Сарајеву, смјештањем шегрта на занате и т. д. Овакво складно функционисање цјелокупног Гајретовог организма носи данас велики кадер свјесних Гајретових трудбеника, формиран и навикнут на рад кроз 33 године Гајретова дјеловаша. У колу Гајретових радника и пријатеља нашле су се старије и млађе генерације, и у tOMe колу сарађУЈУ сви слојеви народа, чиновници, трговци, запатлије( тежаци, илмија a свјетовна иителигенција. Они чвр* �сто држе наш Гајрет и његују га, свјесни да je то најкориспији народни покрет посљедших деценија, покрет који стално жпви и букти, стварајући генерације способне за савремени живот и борбу. Они чувају наш Гајрет и бране од сваког зла, a у бу- дуће he ra, увјерени смо, пригрлити и чувати још јаче, свјесни да he муслимански дио нашега народа и шегове млађе генерације Гајрет најбоље и најсавременије образовати и оспособити за живот* Гајретов Дом Ono за чим су сви Гајретови радници и пријатељи деценијама тежили — концем јуна о. г. je остварено. Подигнута je и коначно изграђека у центру Сарајева палата Гајретовог дома и она се данас блиста и cjaja на радост и понос свих Гајретових радника и народних пријатеља. У палату »Гајретовог дома« узидани су плодови дугогодишњег напорног и благотворног Гајретова дјеловања Taj наш дом je уједно и огледало наше свијести и снаге, наше способности и одлучности да живимо и да се развијамо, како бисмо и ми што више допринијели изградњи културе нашега народа. Hara доЖ je живи споменик онима који су га подизали и жртвовали за њ свој обол. Остварење друштвеног дома након толико деценија Гајретовбг дјеловања je уједно и највећи успјех Гајретов и највећи догађај у његовој историји У I кату дома смјештене су канцеларије Главног одбора Гајрета, Гајретове кредитне и привредче задруге и проеторије ^енског мјесног одбора. Половица II ката устунљена je мјесном мушком одбо* ру и Гајретовом Пјевачком друштву, које je п двије године ради недостатка потребних поросторија обуставило своје дјеловање. У овим просторима пружа нам се могућност да покрећемо и нове акције: да оснујемо читаоницу и кљижиицу, те разне умјетничке секдије, У прошлогодишњем нашем извјештају дата су детаљнија обавештења о распореду просторија и локала у Гајретовом дому, na сматрамо да није потребно то износити и овога пута. Издавање локала и станова повјерено je одбору у који су бирани чланови Главног одбора: М. Хардага, С. Сариџић, Мухамед Браво, Сеид Мемишевић и X. Кукић Од 1 јуна 1935 године, на основу склопљеног уговора, Гајрет плаћа Вакуфу Имширић Хашеме и Зулејхе закупнину за уступљено му земљиште Дин. 11.376 80 годишње, гато претставља нето суму прихода овога вакуфа, која je сума израчуната на бази прихода и расхода овог земљишта у 1935 години. Ta сума, у смислу вакуфнаме, троши се за извргаење мешрутата. Уговором с Вакуфом Гајрет се обвезао да he на издатом му земљишту сносити све јавне даће, које he према данашњем стању ствари износити апроксимативио 30.000'— годишње, што значи да he Гајрет имати издатака за земл>иште и дом око Дин. 42 000 — годишње. Ако ову суму издатака одбијемо од укупиих прихода, за које мислимо да he износити око Дин. 100.000, то произлази да he Гајрет имати, када изда и локале, чистог прихода од доиа око Дип. 60.000 годишње, поред бесплатних просторија за Гајретове јединице и друштвене потребе. T okom ове године јавило нам се једно филмско предузеће са предлогом да саградимо уз дом пројектовану кино салу и да му je изнајмимо. Како друштво није било у материјалној могућности да приступи и5градњи ове сале, која би no мишљењу стручњика стајала преко 1 милијон динара, понудили смо томе нредузећу да преговарамо na тој -бази. да ono сагради салу о своме трошку, да je искоришћује извјестан низ година, a да се заго вријеме друштво Гајрет може користити том салом, те да je накоп предвиђеног рока предузеће нанусти и преда у посјед Гајрету. У смислу нашег предлога били су настављени разговори, али су мобити прекинуги, јер je од њих поменуто преie доцније одустало. 1) 2) 3) 4) 5) Iom je саграђен из слиједећих сретстава: Фонд дома из ранијих година . Дин. 390.027 84 Дотација из Гајретов. уштеђевина „ 300 000'— Помоћ Град- опћине у Сарајеву „ 150.000 — rioMoh Банске управе у Сарајеву » 80 000'— Сакупљено сабпрном акцијом од октобра 1934 до 20 јуна 1936 . 488.956 66 УкупноДип. 1,408.98450 1) 2) 3) 4) Издаци за подизање дома изгледају овако ; Припремни радови . . . . Дин. 43.16495 Грађ. дозвола Град. општине . , 32.906' — Хонорар архитекту за израду планова и иадзирање изградње . . 48.000' — Предузимачу Фрањи Моравецу . , 1,600 000' — Укупно Дин. 1,724.070 95 Из изложеног се види да je за подмирење свих трошкова за подизање дома било потребно још око Дин. 3000 000'- Да друштво не би дирало у своју готовииу, која потјече као уштеђевииа (суфицит) из ранијих година, сматрали смо за потребно да се користимо зајмом у ову сврху у суми од Дин. 300.000. —, како бисмо могли подмирити наведену разлику. Taj зајам смо добили у облику кон- 83 �токорентног кредита од Град. штедионлце у Сарајеву уз 8% камата, на бази мјембеног покрића и интабулације на дом, у колико као покриће за овај зајам не бисмо везали отпадајући дио Гајретове готовине, одн. потраживања, које има Гајрет код овога завода. Раније смо рекли да je сабирном акцијом са* купљено од разних врста чланова Гајретова дома Дин. 488.95666 Према нашим књигаиа, у разним мјестима има још уписане чланарине за дом a не наплаћене у суми око Дин. 200.000'— Наша je дужност да настанемо како бисмо бар у оброцима наплатили и o b v сум>у, како би се добивени зајам за доградњу дома могао што прије повратити и како не бисмо имали никаквих терета на нашем дол-у. Међугим многи наши људи, иако воле и симпатишу Гајрет и његов рад, још до данас не дадоше свог обола за Гајретов дом, иремда су у материјалној могућности да то учине. Они сами не доЈјоше на то, a вјероватно би дали своје прилоге за ову сврху, да су им се обратиле-друштвене јединице. Има извјестан број наших јединица, које и не покушаше у својим мјестима да уберу коју пару за Гајретов дом. Hama главна скупштина треба да им то стави у дужнбст и да позове свр^онефе^. динице, које су нешто j f овоме правцу започеле, na су насред пуга ста^е.-прекинувши наплакивање оброчне наплате уписаиих чланарина Гајретова дома, да сврше започети посао. Највећи добротвори Гајретова дома су двије сарајке, рахм. Зилејха.u Хашема ИмшириА- Својом вакуфнамом из 1903 године оне су још у оно доба, цијенећи рад Гајрета, предвидјеле у корист Гајрега 1,5 прихода свога вакуфа на чијим се некретнинама данас блиста Гајретов дом. Њихово име биће урезано на првом мјесту злагним словима на мраморној плочи Гајретова дома. Когод ступи у Гајретов дом, упашКе м-у у очи имена ових великих вакифа и скрушеном довом зажелиће им од Свевпшњег рај- ско насеље. Гајретова омладина у свииа интернатима cjehahe се великих добротворки сваке муслиманске Нове године хатмама и хатме-довама. Ha мраморним плочама у Гајретовом дому биКе уоезана и имена „васијет-легатора Гајретова дома, и то : 1 Рахм. УзеирбеШ АлибегоВиАа, 2 Рахм. Султаније х. АлибеговиА, из Дервенте, које уписаше њихови захвални синови Асимбег и Есадбег Алибеговић, велетрговци из Дервенте. 3 Ахмедага ДајџиА, трговац из Рогатице, 4 Др• Мустафа ХајдаровиА, зубни љекар из Сарајева. 5 Фочо u другови, велетрговина из Сарајева, 6 Југословепска Солвај тВорница, Лукавац 7 Мурадбсг ЧснША, претсједник општине из Вишеграда и 8 Синови М. Фигилп, Тузла. З а све наведене васијет-легаторе уплаћено je no. 10.000.— Дин. у фонд Гајретова дома. Поред васијет-легатора уписаће се у „Златну књигу Гајретова дома* и вмена свих осталих врста чланова Гајретова дома: великих добротвора, добротвора, утемељача, помагача и приносника. Њихова имена у аналима Гајрета служиће доцнијим покољењима као свијетао примјер пожртвовања и љубави преиа својој заједници. Свима члановима Гајретова дома, који су у цијелости исплатили уписану чланарину за дом, без обзира на врсту чланства, израдиће се и пре дати нарочите признанице-захвалнице на суме које су они жртвовали за Гајретов дом. Наша срца испуњава задовољство, што нам je успјело да подигнемо Гајретов дом у најтежим вре* менима no Гајрет, тежим него икада од његова оснутка до цанас. Показало се јасно и овдје колика je свијесг и снага Гајретових радника и колика je њихова приврженост Гајретовој идеји. Свечано отворење Гајретова дома ивршиће се на рођендан Покровитеља Гајрета Његовог Величанства Краља Петра II. на дан 6 септембра о. г. R ad G ajreia n a o stv a re n ju d ru štv e n ih c ilje v a Š k o lo v a n j e o m l a d in e G a jr e t o v i s r e d n j o š k o l s k i k o n v ik t i Gajret je uzdržavao ove godine 8 konvikata, i to: u Sarajevu (dva) muški i ženski, u Mostaru, Tuzli, Ba­ njaluci, Bihaću, Plevlju i zajednički kovikt sa Pros­ vjetom u Trebinju. Cilj je ovih internata da se pomoću njih omogućava školovanje našoj omladini i da joj se putem internata daje društveno, vjersko i moralno vaspitanje, kako bi ti omladinci, po svršenim školama, bili ispravni građani i čestiti muslimani. Da bi se postigao taj cilj, staraju se upravnici i prefekti inter­ nata, koji se postavljaju iz redova nastavničkih odnosno 84 pedagoških lica kao i vjerski vaspitači, koje postav­ ljaju Ulema medžlisi. Upravnici i prefekti rukovode cjelokupnim vaspitnim, disciplinskim i ekonomskim poslovanjem internata, a s njima sarađuju u svima po­ slovima „mjesne internatske sekcije", koje biraju mjeodbori iz svoje sredine u sjedištima internata. Nastoji se da i te sekcije budu sastavljene iz nastavničkih lica, kako bi vaspitni rad u internatima bio što us­ pješniji. Vrhovni nadzor nad cjelokupnim poslovanjem internata vrši Glavni odbor Gajreta sa svojom kan­ celarijom. �frtomci dobivaju u internatima stan, hranu (do­ ručak, ručak, i večeru), te Ijekarsku njegu. Odjeću i obuću pribavljaju pitmcima njihovi roditelji odnosno staratelji. Pitomci nabavljaju iz svojih sretstava potrebne im knjige i šk. pribor i plaćaju školske takse. Ovdje mo* ramo konstatovati da se ćesto dešavaju neprilike siroma­ šnim pitomcima koji dolaze u internate bez najnužnije odjeće i obuće i bez sretstava za nabavku školskog pri­ bora i uplatu upisnine. Dešava se, usljed toga, da nekoji siromšni pitomci zakasne sa upisom u škole, pa čak i da budu i otstranjeni iz škole jer ne raspolažu naj­ potrebnijim priborom za školu, Sa ovakovim pitomcima imadu neprilika i uprave internata i škole, a najviše neprilika imadu siromašni pitomci. Smatramo da o ovoj činjenici treba svi da povedemo ozbiljna računa a naročito društveni odbori i povjerenici. Danas su vremena takova da se ne može sve u ovom pravcu iščekivati od Gajreta. Smatramo da je u današnjici dovoljno i to da Gajret u materijalnom pogledu pre­ uzima brigu oko prehrane pitomaca, a poznato je da Gajret nije opskrbljivao pitomce internata odjećom, škol. priborom i taksama'ni u vremenima kada su bile kudikamo povoljnije materijalne prilike Gajreta i našega svijeta. Danas su nažalost takova vremena da je takorekuć onemogućeno školovanje potpuno siro­ mašne djece, ako se pored Gajreta neće^još neko starati o toj djeci. Pred početak minule šk. godine Glavni odbor je na ovo upozoravao društvene jedinice, skrećući im pažnju da siromašnoj djeci koja budu primljena u Gajretove internate, omoguće nastup u internate, opskrbivši ih potrebnom obućom i odjećom. Tu nisu pozvani samo Gajretovi odbori i povjerenici da u ovakovim slučajevima intervenišu, nego su po­ zvana sva mjesna društva odakle su takovi pitomci. Smatramo da bi bilo potpuno umjesno da se za vri­ jeme ferija obrazuju u svima mjestima posebni odbori iz pretstavnika svih mjesnih društava s tim da prikupe preko ferija priloge za obskrbu simašnih đaka nave­ denim priborom za dotičnu šk. godinu, kao što je to u jednom mjestu već učinjeno. Ako se u ovome pravcu nešto ne učini, nije isključeno da će doći u pita­ nje zadržavanje potpuno siromašnih đaka u internatima Da bi pitomci u Gajretovim internatima stekli što solidnije društveno i opšte obrazovanje postoje razne pitomačke družine, koje djeluju pod nadzorom upravnika i mjesnih internatskih sekcija. Početkom svake šk. godine u svima internatima se biraju pitomački Gajretovi odbori, koji funkcionišu po propisima koji važe za mjesne Gajretove odbore. Tu se pitomci već zarana privikavaju i pripremaju za budući Gajretov rad, koji ih čeka u narodu. U okviru pitomačkih mjesnih odbora ili posebno, u internatima se osni­ vaju literarne, diletantske, sokolske i druge sekcije. U svakom internatu postoje za privatnu lektiru pitomca knjižnice, pa se uprave staraju da se njihovi pitomci naviknu na čitanje, kao na neophodnu svakodnevnu svoju potrebu. Inicijativom upravnika u nekojim internatima su osnovani pitomački potporni fondovi, s kojima pitomci sami upravljaju, a iz kojih se daju pozajmnice i pomoći siromašnim pitomcima. U literarnim sekcijama stariji pitomci održavaju ne­ djeljom i praznicima predavanja, vode diskusije 'po referatima o pročitanim knjigama, čitaju odlomke iz boljih djela i recituju pjesme. Prazničnim danima, kada je lijepo vrijeme, pitomci prave zajedničke šetnje i izlete u okolicu. Uprave internata se staraju da se među pitomci­ ma razvija što jače druželjublje i međusobna solidar­ nost. U tom pravcu među ostalim je zavedena kao obligatna dužnost starijih boljih pitomaca дл podu­ čavaju svoje mlađe kolege, koji slabije uspijevaju u nauci i to pod ličnom kontrolom upravnika. Da bi pitomci postigli što bolji uspjeh u nauci, pored zavedenih časova korepeticije u internatima, upravnici su dužni da održavaju što češći kontakt sa školama, i nastavnicima, kod kojih se imaju skoro svakodnevno da obavještavaju o odgovorima pitomaca iz pojedinih predmeta, kako bi na osnovu tih obavje­ štenja mogli preduzimati potrebne mjere prema po­ jedinim pitomcima radi što boljeg uspjeha. Vjerski odgoj pitomaca u Gajretovim internatima može nas potpuno zadovoljiti. Vjerski vaspitači u in­ ternatima, koje postavljaju Ulema Medžlisi u Sarajevu i Skoplju iz redova naših najuglednijih alima — na­ stavnika vjere u srednjim školama, staraju se uz saradnju upravnika da se pitomci upoznaju što bolje sa istorijom Islama i islamskim propisima, te da pitomci uredno i sa ljubavlju izvršavaju vjerske propise: mje­ sec posta Ramazan i klanjanje namaza. U svima in­ ternatima je proučen Mevludi-šerif i hatme velikim Gajretovim dobrotvorkama sestrama rahm. Zulejhi i Hašemu Imširić i svima Gajretovim legatorima. Posljednih godina, naročito otkako je stupio na snagu zakon o obaveznoj nastavi muške i ženske djece, broj muslimanske djece u svima školama znatno se povećao, pa je usljed toga, iz godine u godinu sve to veća navala na Gajret. Društvena sretstva ne do­ puštaju povećanje broja pitomaca i otvaranje novih internata, pa na taj način velikom broju molilaca društvo ne može da ukaže traženu pomoć. Mnoge Gajretove jedinice često puta, nemajući ovu činjenicu u vidu i ne vodeći računa o zaključcima naših skup­ ština da se društvene pomoći imadu podjeljivati pre­ ma materijalnim rezultatima rada pojedinih mjesta, preporučuju veći broj molbi, nego ih se može po­ voljno riješiti. Mi naše jedinice razumijemo, jer teže za tim da im se omogući školovanje što većem broju đaka, ali se ipak mora voditi računa o stvarnom sta­ nju stvari, pa je potrebno da se molbe dostavljaju Glavnom odboru u omjeru sa stvarnim rezultatima njihovog rada, jer može i nehotice da se stvara zabuna 85 �i neraspoloženje prema Gajretu kod rodbine onih, čije molbe nisu povoljne riješene. Posljednih šest godina Gajret teži da svoju omladinu u internatima upućuje u što većem broju u stručne škole, kako bi tu omladinu osposobio za što praktičnija zvanja u životu. Uopšte je naša težnja posljednih godina, naročito otkako je nastala velika navala na Gajretove internate, da se sa što manje dru­ štvenih sretstava, a za što kraće vrijeme osposobi Gajretova omladina za život. U današnjem ekonomskom i socijalnom previ­ ranju školovanje i vaspitanje omladine je veoma važno pitanje, kome moramo svi da posvetimo našu najveću pažnju. Zadatak je Gajreta u ovom pogledu da stvori kader čestitih i odanih narodnih trudbenika, iskrenih rodoljuba i pravih muslimana, kojima će biti lozinka u životu: da je dobro njihove zajednice i njihovo lično dobro. Gajret i njegovi radnici mogu biti ponosni što u ovome pogledu ne zaostaju za drugima i što su za 33 godine Gajietovog djelovanja stvorili, kader preko četiri hiljade ljudi, koji su danas u životu našega naroda važan faktor i korisni njegovi članovi. G a jr e t o v e s t ip e n d ij e U ovoj godini pajret je odobrio đacima raznih srednjih i stručnilTškola, te šegrtima 123 mjesečnih stipendija u ukupnom iznosu od Din. 97.918*— Za gimnazije je odobreno 50 stipendija, za šer. gimn. 2 stipendije, za građanske škole 27 stipendija, za uči­ teljske škole 5 stipendija, za geodeziju (geometarsku školu) 10 stipendija, za muške medrese 6 stipendija, za ženšku isl. medresu 8 stipendija, za pom. akade­ miju 2 stipendije, za muz. akademiju 1 stipendiju, za trg. akademiju 1 stipendiju, za zanate 8 stipendija i za ostale 5 stipendija. Г а ј р е т о в м у ш к и к о н в и и т у С а р а је в у Управник ковикта Алија Хромић, економ Асви Захвроввк, вјерски васпвтач Касви еф. Добрача, внтернатски лекари г.г. Др. Омер Бахтијареввћ и Др. Мухамед Иблвзоввћ. Од почетка школске године до ијесеца маја 1936 г. вршилв су префектску дужност Исиет КапиџвН н Хасан Алагвћ, који су моралн напустити интернат и отики на своју дужност, пошто су всти именовани за учитеље. Мјесто њвх преузео je дужност економа Асим Захвроввћ. Токои прошле године протло je кроз интернат 138 питоиаца, a на крају годвне остало je 70 пвтомаца ђака и 38 пвтомицашегрта. Згрзда у којој je смјештен конвшст, власнвштво je Вакуф», те се плаћа кирија за исту дин. 6000'— ^одишње. Зграда вма 32 одјелења, али својом старпнеком грађом не одговара хигијенскам условима и потребама. 15. септембра одржана je скупипина питоиачког одбора Гајрета чији се рад дјели у 3 секцвје: лвтерарну, музичку и дилетантску. Литерарна секција водила je рачуна о развијању укуса о лијепој књизи преко интернатске библиотеке, која броји 2500 комада књпга. Музвчка се секција старала о разввјању лвјепвх осекања код питоиаца те о обуци питоиаца који иису знали свирати, затии о набавци в оправцн инструиената. Да би се попунила ова секција као и све остале, набавила je управа интерната у почетку годвне велвкв радно аарат, за чије су отплаћивање допрвнијели п питомцп. Дилетантска секцвја старзла се о припремаиа п извађању приредби tokom годвне. Чланови пвтомачког друштва Гајрет били су сви патомци, са взабраним члановима одбора под предсједништвом пвтомда Мехмеда Идрвзоввка. Пвтомци су редовно сваке недеље одржавали састанке на којима се т^етирало о раду и потребама G a jre t o v e J e d n o k ra tn e p o tp o re друштва. Ha тим састанцима старији пвтомци одржаOve godine su odobrene 63 jednokratne pripo­ лн су предавања вз разних области науке и умјеmoći đacima svih vrsta škola i šegrtima u ukupnom тности. Пошто у внтернату вма питомада из нвжвх iznosu od Din. 14 312—. Potpore su podijeljene ovako: разреда, то су им одржавана као и за научнике пре22 za visoke škole, 4 za medrese. 14 za gimnazije, давања, a највише с циљем взвођења моралне поуке 7 za građanske škole, 4 za zanate i 11 za ostale вз предавања. Поред предавања, питомци су декламоškole. вали пјесмо, које je одабирала нарочита секција одбора, Rekapitulacija Gajretovih pomoći đacima i še­ a затим уз свако предавање прочитан je један реферат из књижевности. grtima u 1935/36 godini: Рад другатва отпочео je са предавањем о Гајрету 1) U Gajretovim internatima bila su 434 pitomca које je одржао пвтомац Мехмед Идризоввк. Ha поме2) Odobrene su i isplaćene stipendije 125-ici đaka вутвм састанцама одржата су следека предавања : О 3) . „n „ potpore 63-ici турвзму, као привредној грани Џуџа Хаидија; „ТрUkupno je Gajret pomogao ove godine 622 đaka говина и њена улога у свјетској привреди" Куленоввк Решад. „Узроци и посљедвце открика Амервке Kakav su uspjeh u školi postigli Gajretovi pi- Мухидин Башагик, О савременој архвтектури Сер* tomci koncem ove godine vidi se iz posebnih tabela дареввк Меноур, Соколство на селу и његово напреu ovom izvještaju. довање Мустафак Оиер, О начину споразумјевања 86 �у старом вјеку. Херцег Ибрахии, „0 радво телегра- рајева, те посЈетили јавне установе: Државнв музеј, фијн. Фазлиноввк Ејуб, „Домаке газдинство“ Мехмед Творнвцу квлииа, Фабрвку дувана као в Пввару. Рајковвк, „Колонвјално питање“ Шатор Ибрахвм, Поред школског рада нарочвто се водило рачу„0 задругарству" Муамео Цвијетик, „Сликарство у на о вјерском васпвтању пвтомаца. Вјерски васпитач старом ввјеку Кадвк Абдулах, „Форме у којвма се долазио je три пута недјељно и држао часове. Клапојављује људско друштво “Ћатоввк Маџија. За млађе њало се свих 5 ваката намаза — поједвначно, a ак* ђаке и научнвке одржата су слвједека предавања: ш’ и н јација заједнички — џеиатвле. „О важноств читања књвга в начину учења предмета“ Успјех пвтомаца у науцв в владању концем гоСердареввк Менсур, „0 штетности дувана“ Реџвк двне бво je одлпчан --бољи него вкада досада, гото Есад, „Како се учи и које су олакшвцв код учења“ се ввди вз поссбнвх взвјештаја о успјеху патомаца Рајковвк Мехмед, „0 рату и посљедвцама рата“ Ха- у науци. Заслуга за овакав усајех првпада дугогосанбеговвк Рашид, »Пут к циљу« Салемоввк Решад, двшњем управнвку овог конвикта Алији Хромпку. »Алкохол и његове посљедвце® Шул>ак Хасан. Г а јр е т о в ж е н с к и к е н в и к т у С а р а је в у Поред овоГ| иногв питомди су билн чланови Управница Адила Диздар, префекта Хатиџа Звиздић овдашњвх соколсквх друштава, тз су похађалв токси године редовно вјежбв и учествовали у такивчењу нн вјерски васпитач Авдибег Зечевпћ, профосор. Дужност ннјавнам часоввма. Њихов рзд на овом пољу био je тернатског љекара обављао je Др. Мухамед Иблизовић. У току ове школске године кроз Гајретов жензначајан в потребно га je подвукв. Поред предавања одржата je ввгае приредаба и ски интерпат у Сарајеву прошло je 70 патомица. Ha . крају годвне било их je 62. прослава tokom годвне. Гајрртов женски внтернат смјештен je у велвкој 6. септембра 1935 прославл>ен je рођендан Њ. В. Крзља Петра II., a ује-чт в дан Гајрета. О значају старој згради, у Џвнвној улвци 12, власнвттво Вакуфа. T okom година многе прооторије зграде су пре* тог дана говорво je питомац Сердареввк Менсур. Ha вечер пвтомцв су првсуствовалв поворцв и бакљади. пРављене и ДОТ]ерапе, тако да данас зграда впзк взгледа 9. октобра пптомцп су одржали комеиоративву сјед- д< бро. Башча зграде je врло лијепа и пространа, na удвостручује вриједност. Нека одјељења не нвцу. као на дан годвшњвце смрти Блаженопочввшег одговарају сасвии хвгијенеким условима. Зграда вма Крал>а Алекеандра I. Уједвнвтел>а о.а предавање! : одјељења. Кнрија на зграду плака се и взноси 9 октобру в заслугама Б. П. Краља Александра I. ----;ње 18 000 динара. 24-Х-1935, прослављена je света нок »ЛбјлспУправа внтерната je настојала да tokom ове мвраџ«. Изасланвца Главног Одбора Гајрета дошли годвне даде питомицама ввш е слбоде унутар интррнатсу навечер, те послвје јацвје намаза рецвтоваве су сквх просторвја. Успјех je бво добар и он се одразао пјесие тој ноки од Мусе Ћазвма Ћатика. Ово je вече нарочато посвекено бвло добротворкама Гајрета — на многвм заједнвчким културнвм и вјерскв манЕфеИншвриккама, које су поклонвле земљиште за Гајретов стацијаша које су с успјехом прпредиле питомпцеДом, те су том првликом одржата предавања о сес- Управа je настојала да питомицама пружа сав унутрашњв конфор за чатан>е, учење, спирање в забавтрама Имгаирвккама и Газн Хусрефбегу. 22. новембра одржан je мевлуд у внтернату. — л>ање у одређенвм часоввма. Лвтерарно питомачко друштво В0евпт“, које поМевлуд je учно Хафвз Мустзфа еф. Варешановвк, a питомцв су училв влахвје. — Послвје проученог стојв више година, в ове године je било врло актввно. мевлуда проучена je хатма рахметли Дерввшбегу Заслуга друштва je гато се je међу пвтомвцама разваја Миралему в Сафетбегу Башагвку ; затвм je питомац снасао за читање. Из внтернатске бвблпотеке која Сердареввк Менсур одржао предавање о Мухамед a, 6pojk> око 1100 комада најодабранвјих дјела лз дос. Мевлуд су посјетвлв члановв Главног Одбора Гај- маке и свјетске књвжевное.ти, патомвце су ове годвне рета, те лвјеп број ввђенвјих грађана. Проучене су'хатме прочвтале близу 300 комада књвга, научнвх в белеГајретоввм легаторвма рахм.Дру Хаџи Хамвду Сврзв трвствчквх. За музвчко образоваше питомица служво je клаввр, a неколвко пвтомица je наступало на вн* в р. Мехмед еф. Карамехнедовику. 1-ХП- одржана je прослава дана Уједвњења, a тернатсквм првредбзма у соло п:еван>у са велвквм о значењу тога дана говорво je пвтомац Сердаревик успјехом. Нарочити смиеао показале о.у многе за интерМенсур. Пвтомци су прославвли Курбан бајрам нај- претарзње наше народне севдалвнке. Нвжв разреди су свечанвје. Послвје клањања Бајрам намаза, почело се вмалв двлетантску групвцу ni су далв двије успјеле са дарованнм клањем курбана са довом. Цруги дан првредбе на којима су првказввали дјечје позорашне Бајрама око 20 питомаца посјетвло je прославу рахм. комаде са ввше декламтвја патриотског и хуморпОсмана Ђикика у Мостару, приликом открввања спо- стичког садржаја. менвка. Ha пвтомачквм саетанцима дискутовало се о paT okom годвне пвтомцв су под вотством Управе зним ђачквм темама и потребама, a встовремено су ваправвлв неколвко взлета заједнвчки у околвну Са- одржавана разна предавања. Предавања су одржале пв- 87 �томице: Дубвноввк Сенија, ТихвкХаша, Зупчеввк Муневера, Алагвк Муневера и друге. Теме су биле разне, ив просвјетног и националног жввота. Нагодишњвцу смртв Блаженопочввшег Ватешког Краља Александра н на дан Ослобођења и Уједињења управнвца je одр жала пригодна предавања, a о друштву Гајрет, њеt o ­ bo m раду и значају no наш народ одржала je предавање у внтернату гђа Зекија Омерсофтвк, учитељвца, чланвца Мјесног нсенског одбора из Сарајева. Вјерске првредбе овога внтерната побудиле су нарочит интерес код сввх онвх који су били позвави a и на чланове Главног одбора. Овогодишњи наш Мевлуди- шервф, одрзкан 16. новембра најуспјелија je првредба ове врсте у цијелом Сарајеву. Првређен je за све сарајевске госпође, na je посјет био ванредан. Учење мевлуда са хорским взвађањем салавата и влахвја взвађале су питомвце. Увјежбао вх je вјереки васпитач г. Авдибег Зечеввк, професор, који je и иначе кроз цвјелу годвну показивао много воље в брпге око вјерског васпитања пвтомида. Уједно су питомице проучиле хатме-дову првом претсједниву Гајрета мерхум Сафетбегу Башагвку, Хашеме и Зулејхе хануми Имшврвк и велвквм Гајретовим добротворвма рахметли Дервишбегу Мвралему, професору Мухамед еф. Зафранији, Дру Хаџи Хамиду Сврзи и Мехмед еф. Карамехмедоввку. Послнје једне вјерске свечаности, члан Главног одбора г. Асимага Ареланагпћ, био je толико днрнут и одушевњен да je даравао веку колвчвну вока за цвјели ннтернат. Посебно поглавље у раду интерната заузима Ђачки потпорни фонд, кога je основала упранница Адила Диздар. Циљ овога Фонда je да се са сретстввма која се сакупе од приноса самвх питомица и добровољнвх прилога другвх 'лица помогне сиромашнвм ученицама иптерната. Успјех Фонда je многостран. Уз његово дјеловање не може ее више догодити да поједине свромашне ученвце остану без потребнвх школских књига. Из сретстава Фонда давани су мањи зајмови питомидама, кад вм je то бнло од потребе и нужде. Фонд je уједно имао и своју чисто хуману и социјалну фувкцију у помагању ученвца. Главни цвл> Фонда je набављање књвга, na су купљене 73 најпотребније школске књиге. Књиге су на крају године узете од пвтомвца и похрањене за идуку годвну. Освм ш к о л с к в х уџбеника, Фонд je негато жртвовао и за белетрвстичка дјела, na су набављена нека дјела Лазе Лазареввка, Аугуста Шеное, Јанка Веселиноввка, Крањчевика, Радичеввка, Јакшика, Лесковара и других, која су неопходно потребна као гаколска лектира a мањкала су у интернатској бвблиотеци. Ученице су ишле t o k o m цијеле године у своје школе и из љвх под пратњом префекти. Заједничке излете питомица у друга мјеста управа нвје уприличила, јер су поједини разредв ишли на многе научне взлете и екскурзије са својин шко- 88 лаМа, под надаором професора и Паставница. &наче су правл>ене ваједнвчке шетње no околвци. Здраствено стање пвтомвца преко цвјеле годвне било je врло повол,но. За прво полугодиште није било нвједног обољења- Узрок овоме треба тражити у Чи_ стоки внтерната a првенствено у доброј храни. Кукнп љеиар г. Др. Мухамед Иблизоввк бво je увнјек спреман да се одазове за сваку внтернатску потребу, па Му дугујемо нарочвту захвалностУ интернату преко годвне je било ввше посјета и комисвја. Сви посјетнвци, родвтељи н профосорв, исто као и чланови внтернатске секције Главног од ора Гајрета, увијек су нашли највеки ред и чистоћу у интернату, na су то и у свакој прилвци истицали. G a jr a t o v k o n v ik t u B a n ja L u d Upravnik do 20 januara 1936 god. g. Granov Jusuf učitelj, a dalje Džinić Mustafa, dipl. fil. Zamje. nika upravnika ovaj internat nije imao. Vjerski vaspitač kao i prošle godina bio je g. profesor Alihodžić Muhamed. Internatskog ljekara ovaj konvikt nije imao, nego su se pitomci u slučaju potrebe obraćali škol­ skoj poliklinici. Tokom godine prošlo je kroz internat 46 pitomaca, a na kraju godine bilo ih je 32. Inter­ nat se nalazi u najzdravijem kraju Banja Luke na obali Vrbasa, sa prostranim i lijepim dvorištem. Samo zgrada je veoma stara i zato su joj potrebni češći popravci. Inače dugo godina služi za internat. Vlas­ ništvo je Vakufa i za nju plaća Gajret 500 dinara kirije mjesečno. Pitomci imaju svoje literarno udruženje „Osman Đikić“ sa bibliotekom, kojom su se služili tokom ci­ jele godine. Samo družina je ove godine, usljed ma­ log broja starijih đaka i njihove preopterećenosti kao i promjena u konviktu, pokazala slabiju aktivnost. Dosadanjih godina vodili su je većinom preparandisti, kojih ove godine nije bilo u internatu, jer su primlje­ ni u državni internat. Knjižnica raspolaže sa 760 djela iz domaće i strane literature kao i sa nekoliko kompleta važnijih književnih časopisa. Tokom godine održana su slijedeća predavanja: 24 oktobra a u vezi proslave Gazi Husrefbegove održao je predavanje o Gazi Husrefbegu i banajalučklm vakufima pitomac Sahbegović Halil, maturant gimnazije, a istog dana o Leilei-miradžu vjerski vaspitač prof. Alihodžić Muhamed. 1 decembra u vezi proslave dana Ujedinjenja održao je predavanje o značaju toga dana pitomac Jakić Mehmed, maturant Trg. akademije, posilje koga je priređeno sijelo sa biranim programom. Konačno 2 juna ove godine u vezi proslave Mevluda održao je predavanje o Mevludu Mašić Ramo, đak VII razr. gimnazije. Tokom godine redovno su posjećali konvikt gg. članovi mjesne konviktske sekcije, a s vremena na vrijeme i ostali članovi Mj. odbora Gajreta. Za vrije­ me priredbi konvikt je primao najuglednije goste i �prijatelje Gajreta iz Banja Luke. Svoju punu pažnju posvećivao je pitomcima g. pretsjednik Derviš Tafro, načelnik Prosvj. odjeljenja banske uprave. Na 6 maja priređen je izlet u selo Vrbanju 6 km od Banja Luke. Većih izleta nije bilo, jer su pitomci prisustvovali školskim ekskurzijama. G a j r e l o v k o n v ik t u B ih a ću Upravnik Redžić Sulejman, učitelj, pomoćnik Redžić Ahmet ef., mualim, a vjerski vaspitač Hodžić Šaban, profesor. — Internat se je služio sa gg. ljekarima Doma narodnog zdravlja, gdje su pitomci imali besplatno Ijekarski pregled i njegu. U toku godine prošlo je kroz internat 36 pitoma­ ca od kojih je krajem godine bilo 32.— Zgrada u ko­ joj se nalazi internat odgovara svim potrebama, vlas­ ništvo je vakufa i za nju se ne plaća kirija. Upravno osoblje vršilo je redovno nadzor nad povjerenim im pitomcima i starale se za njihov na­ predak u nauci i zdravlju, a napose za njihov vjerski i društveni odgoj. Vjerski vaspitač održavao je pitomcima sedmično 3 predavanja iz vjersko-vaspitnog područja i za vrije­ me Ramazana klanjao u internatškop džamiji džematile teravih namaz, kojem su namazu pored pitomaca pri­ sustvovali i mnogi Gajretov; prijatelji i radenici. — Za vrijeme ramazana pitomci su proučili hatme za duše Gajretovih legatora rahm. Hašeme i Zulžjhe hImširić, Derviš-bega Miralema i dr. Safvet-bega Bišagića, a dove ovih hatmi učinjenje su u'či Lejlei-ka dera u gradskoj džamiji Fetlrji. — Redovne vjerske dužnosti kroz godinu vršili su pitomci u internatskoj džamiji. Da bi pitomci dobili što jače društveno i opšte obrazovanje prema propisima §§ 50-63 Pravilnika Gaj­ retovih srednjoškolskih internata, uprava konvikta je tu vaspitnu stranu sprovodila preko raznih organizacija koje je početkom šk. god. s njima osnovala, a te su: Mjesni pitomački Gajretov odbor, koji je svoju zadaću vršio po propieima društvenih pravila. — Imao je 35 članova, a materijalni mu je uspjeh bio 800 Din, koja je svota doznačena centrali Gajreta. Prosvjetni odbor rukovodio je internatskom knji­ žnicom »Osman Đikić" koja ima 656 kom. razn'h djela. — Iz nje su pitomci pročitali 120 kom. naučnog i 230 zabavnog sadržaja. — U ovaj odbor ušli su intelektualno najjači pitomci. koji su svakih 7 dana izdavali članovima knjige za čitanje, a svakih 14 dana održavali svoje sastanke, na kojima su držani referati o pročitanim knjigama i recitovane pjesme umjetnič­ kog i patriotskog sadržaja. — Knjižnica je u toku godine imala 375 Din. materijalnog uspjeha, za koju je svotu nabavila odabrana djela F. M. Dostojevskog. — Osim izloženog ovaj je odbor vodio nadzor nad re­ dovnim spiemanjem mlađih i slabijih pitomaca za nastavu i podučavao ih besplatno. Odboru za glazbu i priredbe bila je zadaća da vođi nadzor nad internatskim instrumentima, podučava mlađe u sviranju i organizuje kućne priredbe. — Ta­ ko je ovaj odbor sudjelovao u proslavi Rođen-dana Njeg. Vel. Kralja Petra II. sa predavanjem i priredio u internatu proslavu Lejlei-mirađa, Dana ujedinjenja i i žensko bajramsko sijelo, na kojima su priredbama stariji pitomci održali prigodna predavanja a mlađi deklamacije. Odbor za upravu pitomačkim Fondom vršio je svoju dužnost prema svojim pravilima. — Imao je 36 članova od kojih je u toku godine primio na dalju i kraću štednju 842 Din, a za isto vrijeme izdao im 68 pozajmica u iznosu od 1.930 Din. — Danas ovaj Fond raspolaže svojom gotovinom od 1.300 Din. Odbor za Sokolstvo vodio je nadzor nad pitom­ cima koji su članovi Sokola, podučavao ih sokolskim vježbama i organizovao i predvodio zajedničke pitomačke izlete (Šetnje). — Pored toga ovaj je odbor pazio na red i čistoću kako pitomaca tako i u inter­ natu pu svima ođjelenjima. Svi ovi odbori bili su kroz cijelu godinu pod nadzorom upravnika i prema izloženome postigli od­ lične uspjehe. Zdravstveno stanje pitomaca bilo je zadovoljava­ juće. — U toku proljeća mnogi su pitomci prema propisima ljekara morali po više dana ležati u interna­ tu zbog gripe i grlobolje, koja je ovdje među djecom bila teže naravi, a osim toga bio je i jedan slučaj smrti od upale pluća. U toku godine nije internat imao drugih posjeta izuzev gg. članova konviktske sekcije i nastavnika gimnazije. G a jre to v k o n v ik t u T u zli Upravnik konvikta Salihspahić Mehmed, zamje­ nik Husejn Lokmić. Konviktski vjer. vaspitač Adil ef. Čokić, a ljekar Dr. Mustafa Mujbegović. Tokom godine prošlo je kroz konvikt 55 pito­ maca, a na kraju godine bilo ih je 51. Internatska je zgrada vlasništvo Vakufa, a za ..ju se ne plaća kirija. Zgrada nije građena za internat niti je pogodna za isti. Prije 4 godine osnovana je među pitomcima literarna družina »Osman Đikić«, koja ima svoju li­ terarnu, muzičku, šahovsku i sokolsko sportsku sekciju. Od članarina družine, koje su iznosile u ovoj godini 1643 — dinara, otplaćivan je Radio aparat, koji su pitomci nabavili u svoje vaspitne svrhe. U konviktu je najsvečanije proslavljen Dan Uje­ dinjenja u prisustvu pretstavnika grada Tuzle i mje­ snog odbora Gajreta. Rad pitomačkog udruženja u ovoj godini nije pokazao kakve vidljivije rezultate, iz razloga što su u ovoj godini bili u domu većinom đaci nižih razreda, koji još nijesu sposobni za samostalniji rad. Ipak je 89 �i pored toga u toku godine održala družina i i sasta­ naka sa jedanaest predavanja i raznih deklamacija kako slijede: 1) Sta nam je u današnjici najpotrebnije od Dr. Hazima Muftića, pročitao i protumačio pitomac Redžić Mehmed. 2) Odgovornost maloljetnika i mjere bezbijednosti po krivičnom zakonu, održao predavanje g. Lokmić Husejn. 3) Dužnosti omladine prema svojim roditeljima i starateljima održao je Salihspahić Mehmed. 4) 0 majci održao je predavanje pitomac Žujo Mustafa. 5) Rad kao uslov za svaki napredak održao je pitomac Hadži Beganović Avdo. 6) Narodna privreda i turističke ljepote naše domovineodržao je pitomac Hadži Beganović Avdo. 7) Napori i borbe za naše Oslobođenje i Ujedinje­ nje, održao je Suljić Fuad, pitomac IV razreda gimnazije. 8) Moralno zdravlje učenika, održao J e pitomac Bajraktarević Fuad. 9) 0 trezvenosti, održao je predavanje Smajlović Ismet. 10) Istorija, razvoj i uspjeh Gajreta — Suljić Fuad. 11) Rođenje Muhamed a. s. održao je g. Adil ef. Čokić na prvi dan Mevluda. 12) O dužnosti pitomaca prema Gajretu i njegovim radnicima održao je pitomcima upravnik g. M. Salihspahić^ Za privatno obrazovanje i nacionalno vaspitanje pitomaca konvikt raspolaže sa prilično kompletiranom bibliotekom domaće i strane literature, te sa nekoliko godišta savremenih i starih književnih časopisa. Pitomci su pročitali preko 500 knjiga iz kućne biblio­ teke, a uzimali su knjige i iz Školske knjižnice. Pitomci su u toku godine napravili nekoliko izleta u okolinu Tuzle i jednodnevni izlet u Kiseljak, pod vodstvom uprave doma. Većina pitomaca su članovi sokolskog naraštaja, a u dvorištu konvikta gimnasticiraju na vratilu i igraju »odbojke« sa loptom. Vjerske dužnosti pod nadzorom vjerskog vaspitača i uprave konvikta, pitomci su obavljali najsavjesnije. Konvikt je priredio Mevlud kojeg su pitomci izveli na sveopšte zadovoljstvo prisutnih. Vjerski je vaspitač na dan 24 X 1935 g. objasnio pitomcima važnost »Lejlei-miradža«, poslije čega je proučena hatma Gazi Husrevbegu. Isto tako proučili su pitomci hatme rahm. Safvetbegu Bašagiću, Dervišbegu Miralemu i prof. Džiniću Mehmedaliji. Pojedinačnih oboljenja među pitomcima bilo je, ali bez ikakvih posljedica. Internatski Ijekar je svoju dužnost obavljao besplatno i veoma savjesno. Tokom godine konvikt su posjetili g. Đorđe Vasković di­ rektor gimnazije, g. Vasilije Marinković direktor Gra­ 90 đanske škole, a pretsjednik mjesnog odbora Gajreta i član GI. odbora Gajreta g.Muradbeg Zaimović često se je navraćao u dom interesujući se za uspjeh i rad pitomaca. Inače u konviktu je život i rad pitomaca tekao posve normalno, pa su pitomci mogli polučiti skoro vrlo dobar uspjeh. G e jr e t o v k o n v ik t u M o s ta r u Upravu Gajretova konvikta u škol. god. 1935/36 vodio je kao i prošlih godina Ahmeđ Đikić učitelj. Pomoćnik mu je bio do 31 januara 1936 god. Mustafa Hadžimulić, vjeroučitelj, te je isti zahvalio se na 31/1. Za vjerskog vaspitača u ovoj šk. god. postavljen je ovdašnji vjeroučitelj g. Mustafa Hadžimulić, koji je svoju dužnost kao vjerski vaspitač obavljao do konca godine. Dužnost kućnog Ijekara u 1935/36 obavljao je kao i prošlih godina g. Dr. Muhamed R ;đanuvić. U ovoj 1935/36 kroz ovaj internat prošlo je ц svemu 42 pitomca. Prema tome ostalo je u internatu svega 37 pitomaca do kraja godine. Zgrade u kojima je smješten internat vlasništvo su g. g. Salke Kajtaza i Salih ef Udovičića. Ove zgrade su staroga tipa i trošne, koje bi trebalo jednom temeljito opraviti, bar da budu doneklen odgovarale za pristojan stan. Za sada su potpuno nepodesne. U internatu postoji đačka bibioteka sa dosta lijepih knjiga, koje služe đacima za čitanje. Knjige se dijele pitomcima svake subote. U konviktu postoji i literarno društvo „Озтап Đikić,“ koje je osnovano prije nekoliko godina, a postoji i Gajretov pododbor. Literarna družina 0. Đ. priredila je u ovoj god. više sastanaka i održala nekoliko predavanja. Na ovim sastancima vodila se slobodna diskusija o pročitanim kojigama, a često puta đaci su čitali svoje originalne sastavke (pjesme i pripovijetke) uz slobodnu kritiku. Ovim sastancima literarne družine prisustvala su više puta i neka g. g. iz mjesnog odbora Gajreta i baš njihovo prisustvo dalo je više poleta i volje za što intenzivniji rad omladini. Tokom godine održala je literarna omladina predavanja sa ovim tem am a: 0 „Gajretu", 0 „Islamu" i Opšta kultura i formalno obrazovanje, 0 „ratu i miru'1, 0 „zadrugarstvu", 0 „Osmanu Đikiću'1, 0 „Vuku Karadžiću'1 i dr. Zdravstveno stauje pitomaca u ovoj godini bilo je povoljno. Samo jedan pitomac morao je otići kući na duže bolovanje. Sa pitomcima su preko gođiue učinjene tri šetnje u prirodu. Presjednik Glavnog Odbora „Gajreta" Dr. Avdo Hasanbegović posjetio je ovaj internat 5 juna o. g. i zadržao se duže vrcmen umeđu omladinom, iuteresujući se za njihov uspjeh, vladanje i druge okolnosti pitomaca. �G a jr e t o v k o n v ik t u P le v lju Upravnik i vaspitač u ovome internatu bio je u 1935/36 šk. god. gosp. Biogradlija Ibrahim, učitelj. U internatu je radio upravnik sam, te nije imao po­ moćnika. Dužnost vjerskog vaspitača vršio je u ovoj šk. god. do 9 februara ov. god. gosp. Mulović Bećir, a poslije njega gosp. Coković Mehmed, imam matičar. Naročitog kućnog liječnika nije imao internat. U mjestu postoji đačka poliklinika, te su pitomci stajali' pod stalnim liječničkim nadzorom upravnika Doma narodnog zdravlja g. Dr. Purića Slobodana, te liječnika poliklinike g. Dr. Davidova Vađima. U specijalnim slučajevima je prizivan oboljelim pitomcima g. Dr. Kazimirov Ljubomir i g. Dr. Deprata Ante, kojima je plaćan honorar, dok su liječnici đačke poliklinike vr­ šili posao besplatno. Zdravstveno stanje pitomsca u ovoj godini bilo je povoljno. U 1935/36 šk. god. kr.z internat je prošlo 35 pitomaca, a 5 ih je otpalo u toku godine. Od tih. su dvojica promijenila zavod školovanja, dvojica su pre­ kinula školovanje, a jedan se nije mogao upisati u gimnaziju, pa je zbog toga napustio internat. Zgrada internata solidno je građena i dosta po­ godna za internat, a vlasništvo je Vakufa. Prostorije internata dozvoljavaju, da se u iste smjesti maksimum 32 pitomca. Internat ima 11 pro­ storija, a one svojom kubaturom odgovaraju smještaju u njih gore navedenog tiroja pitomaca. Rad pitomačke „Literarne družine Gajretov podmladak" bio je plodan. Družina je osnovana 1932/33 šk. god., a njezin se rad pojačava svake godine. U družini su održavani redovno sastenci sa predavanjima uz diskusiju, a često su održavane i razne recitacije. Predavači su bili pitomci članovi družine. Članarina je trošena za nabavku knjiga za knjižnicu. Pitomci su pokazivali u toku godine lijep smisao za red i rad u internatu. Većina ih je pokazivala znatan osjećaj dužnosti za samoobrazovanje. Oni su u toku godine pročitali 515 djela iz naše i prevedene strane literature. Internat je često obilazio gosp. Tahirbegović Tevfik, član Glavnog odbora Gajreta. Đ a č k i d o m „ P r o s v je t e 11 I „ G a jr e t a 11 u T r e b ln ju Upravnik Doma bio je g. Živanić Đorđe, učitelj, a vjerski vaspitač g. Čoloman Mehmed, vjeroučitelj, koji je savjesno, predano i s ljubavlju vršio svoju dužnost, na zadovoljstvo i uprave i pitomaca. Lekar je bio g. Dr. Rudolf Levi, opšt. sanitetski referent, koji je besplatno i u svako doba pregledao i liječio pitomce. U domu je bilo u početku školske 1935/36 go­ dine 12 „Gajretovih1* i 27 „Prosvjetinih" pitomaca, a koncem godine 11 „Gajretovih" i 21 „Prosvjednih". Dom je smješten besplatno u zgradi b'vše Ženske osnovne škole, vlasništvo opštine trebinjske, koja je prostrana, svijetla, suha i ima veliko ograđeno dvorište zasađeno orasima. Pitomci su radili s voljom i predano, te im je i uspjeh zadovoljavajući. Dom imađe Prosvjedna knjižnicu sa 263 knjige, koje su pitomci čitali u toku godine, pored časopisa „Gajreta" i „Prosvjete". Osim toga pitomci su se slu­ žili školskom knjižnicom. Svake subote pitomci su držali (po 6 pitomaca) razna predavanja i recitacije, što je mnogo doprinijelo uspjehu u nauci, jačanju volje za čitanjem i samostalnom radu pitomaca. Pitomci su išli češće puta u okolna mjesta u šetnje i izlete u pratnji upravnika. Zdravlje pitomaca bilo je vrlo d )bro. Dom su posjetili u toku godine gg. Jovan Dučić, pjesnik i opunomoćeni ministar Kraljevine Jugoslavije u Rimu sa Dragišom Vasićem, književnikom i advo­ katom iz Beograda u pratnji pretsjesnika opštine trebinjske Đorđa Tupanjanioa i više uglednih građana. Tom prilikom gg. Dučić i Vasić pohvalili su uređaj Doma, a naročito su istakli svoje zadovoljstvo, što je ovoj Dom zajednički. Naročito su preporučili Upravi, da održi ovu zajednicu, koja je jedina ove vrste i obe­ ćaše, da će ovaj Dom u njima naći uvijek podrške. Osim ovih Dom su posjetili, g. Četko Dedić, sreski načelnik sa gospođom, g. Dimitrije Kurilić, direktor gimnazije sa gospođom, više uglednih građana, te članovi odbora „Gajreta" i „Prosvjete". Svi su se naj­ ljepše izražavali o Domu. Pitomci su vršili svoje vjerske obrede svakodnevno u prostorijama Doma, a petkom u džamiji. Ramazan su postili i svaku veče na teraviju odlazili u džamiju. Vjerska trpeljivost sa pitomcima druge vjeroispovjesti bila je odlična. Grtjrclov privredno socijalni rad G ajre lo v a p r iv r e d n a 1 K red itn a z a d ru g a U ovoj godini zadruga je nastupila u četvrtu godinu svoga djelovanja. Ona je osnovana, kako je poznato, u najtežim vremenima privredne depresije, pa stoga i razvija svoje poslovanje pod teškim uslovima, jer privredna kriza ne popušta, nego se može reći sve više se ustaljuje i sve jače steže privrednu djelatnost. Opreznost i postepenost principi su za­ druge, koji je čuvaju od spekulativnih poteza. Kao što se prva poslovna godina Gajretove zadruge može nazvati godinom upisivanja udjela, tako se ova po­ sljednja, t j. treća godina može nazvati godinom po­ djeljivanja zajmova, jer se u njoj najviše razvijala kreditna poslovna grana. Skoro cijelu prošlu godinu upravni odbor zadruge posvetio je proučavanju po- 91 �nese unapređenju ženske kućne radinosti, te važne grane narodne privrede i da od nje stvorimo lučonošu, koja će kod širokih narodnih masa ulijevati ljubav za kućni obrt, za narodni vez, čipke i naše ćilimarstvo. Ovo je cilj Gajretove ženske zadruge i u izvršenju toga programa postigla je zadovoljavajuće rezultate. Ovu zadrugu već je završila jedna generacija učenica — prvih pionira na širenju domaćeg ženskog zanatstva. Ove učenice već zarađuju i osiguravaju bolji život sebi i svojim članovima porodice, a to čini ugodno zadovoljstvo Gajretovim radnicima videći da je njihovom inicijativom jedna grupa seoskih i varoških djevojaka spremljena za samostalan rad i da će te učenice strogo u granicama morala zarađivati samo­ stalno svagdašnji kruh. Radionicu sada pohađaju 32 učenice, koje pored podučavanja u praktičnoj i teorijskoj izradi raznih ^Žepskih ručnih radova, podučavaju se još iz mate­ matike, nastavnog jezika, vjeronauke, zemljopisa i dr., a učenicama se povremeno održavaju i druga preda­ vanja — savremene stvari. Naročito su održavana posebna predavanja o ćudorednosti, upućujući ih na red, čistoću, poštivanje starijih. Tokom Ramazana u radionici je bila udešena i jedna soba kao džamija, gdje su učenice klanjale podne i ikindiju. Prigodom mubarek večeri Lejlei-Berat, Lejlei Regaib, Lejlei Miradž i Lejlei Kadar, nisu učenice tih dana poslije podne radile, već su im održavana pre­ davanja o značenju tih večeri. Muslimanska nova go­ dina svečano je proslavljena u zadruzi. Poslije aka­ demije načinjen je izlet u okolinu grada. Također je zadruga priredila tokom Ramazana Mevlud za muslimansko ženskinje. Mevlud su učile same učenice. Posjeta Mevluda je bila tolika, da su prostorije Osman paŠine džamije bile dupke pune. Prigodom učenja Mevluda održano je predavanje o Muhamed a. s. Ovaj je Mevlud bio i jedna manife­ stacija muslimanskih ženagradaTrebinja prema Gajretu. Na dan Lejlei Miradža učenice su korporativno sa upravom prisustvovale u mjesnoj džamiji preda­ vanju, održanom u spomen muslimanskog velikana Gazi Husrevbega. G n jr e lo v n ž e n s k a z a d r u g a z a u n a p r e đ e n j e d o ­ Prigodom obljetnice dvogodišnjice smrti najve­ m a ć e g z a n a t s t v a 1 r a d i n o s t i u T re b ln ju ćeg musi. bos. herc. pjesnika i osnivača Gajreta Dra U današnje teško doba krize i nezaposlenosti’ Safvetbega Bašagića učenice su proučile hatme-dovu u doba hiperprodukcije školovane mladeži, osjeća se pred dušu ovom velikanu. Hatma je proučena u za­ potreba za osnivanjem stručnih škola, ali ne takovih, druzi u prisustvu svih učenica, članova uprave i broj­ koje će opet da odgajaju mladež za sticanje raznih nog građanstva. Tom je prilikom održano i predavanje činovničkih zvanja, već takovih, koje će osposobiti o neumrlom pjesniku. svršene učenice za samostalan rad i privredu. Osjeća Za vrijeme Ramazana od sakupljenog platna se potreba, da muslimansku ženu učinimo dobrom izradile su učenice 20 malih odijela, koja su podi­ domaćicom, da je uputimo na pravilno vršenje dužnosti jeljena siromašnoj mektebskoj djeci. u kući i u svima pravcima domaćeg života, da se Kao jedna od najvažnijih akcija zadruge tokom oslobodi od svega mračnoga što pritiskuje njen duh, godine jest podizanje Zadrugina doma. U svrhu po­ kao što su razni štetni običaji, navike i dr. da musliman­ dizanja ovog doma, koji će biti „Kulturni dom mu­ ski naraštaj podučimo, da svojim vlastitim silama dopri­ slimana grada Trebinja" formirana je pri zadruzi sekslovne grane osiguravanja, pa je konačno zaključio, uzevši u obzir sve potrebne momente, da pristupi organizovanju i ove grane poslovanja. Tome poslu zadruga bi imala da pristupi u najkraćem vremenu, te će i na taj način pomoći zadrugarima, a i sama će imati lijepe koristi od te grane poslovanja. Broj upisanih udjela zadruge do konca 1935 godine iznosi 2081, a broj zadrugara iznosi 942. Ukupna svota koja je uplaćena do konca decembra 1935 Iznosi Din. 155.505. Do kraja 1935 godine zadruga je izdala 214 zaj­ mova sa ukupnom svotom od 463.844,50 Din. Od toga na poslovnu godinu 1935 otpadaju 144 zajma Din. 323.687.50. Tokom 1935 otplaćeno je na račun zaj­ mova Din. 188671.63, pa je na koncu 1935 god. bilo ukupno zaduženje na računu zajmova Din. 247.t,08 07. Svi ovi zajmovi u glavnom su obročni i otplaćuju se u mjesečnim obrocima. Najduži rok otplate je 30 mje­ seci koji se vrlo rijetko primjenjuje, a najveći broj zajmova podijeljen je na rokove do 15 mjeseci. Po­ prečno zajmovi iznose po 2000 Din. a qajveća svota koja je izdana na zajmove jest 5000 Din. Zajmovi su izdavani: 139 drz službenicima, 53 sitnim obrtnicima i zanatlijama, 10 рг% namještenicima, 3 svršenim đacima, 3 penzionerima i 6 radnicima. U prošlogodišnjoj bilansi izražena je na računu štednje svota od Din, 142 690.92 i to na računu ve­ zane štednje Din. 15.700, a na knjižice Din. 96.990.92Koncem 1935 god. rezervni fond zadruge iznosi Din. 14181.82 i 4o: 570 iz 1933 god. i Din. 13.611.82 iz godine 1934, u kojoj je svoti sadržan višak obiju godina, odbivši od istog 10% G ajetu po zaključku skupštine zadruge. Gajret, koji je i osnovao Zadrugu, sa svoje strane sve čini da joj omogući što uspješnije poslovanje. Glavni odbor davao je Zadruzi besplatno prostorije, svje­ tlo, ogrijev i poslovođu. Kako je poznato Zadruzi je odobrio Glavni odbor ulog na 100.000.— Din., kako bi ista mogla da se razvija nešto življim tempom. (Opširan izvještaj o radu zadruge za 1935 godinu, objavljen je u listu „Gajret" broj 5 od ove godine) 92 �čija, koja radi permanentno na prikupljanju materi­ jalnih sretstava za dom. Planovi i proračun doma su već gotovi i nalaze se na odobrenju kod nadležnih vlasti. Kamen i kreč već se dovozi. Zemljište je dao trebinjski vakuf, koje će se knjižiti kao vlasništvo Vakufa, a zadruga će imati pravo uživanja dok po­ stoji sa ovim ciljem. Pribavljanje materijalnih sredstava za zadrugu bilo je i o. g. najteža briga, pošto su izdaci ogrom­ ni, preko 2000 Din. mjesečno. Od Kralj, banske uprave Cetinje dobila je zadruga pomoć od 4000 Din. od Minist. trg. i ind. 3000 Din., od Minist. prosvjete 2000 Din., od Narodne banke 500 Din. Zadruga je bila uložila sve raspoložive sile da bi nastavno osoblje plaćala Banska uprava, ali usljed budžetske nemogućnosti u tom se nije uspjelo. U novoj šk. godini ova će radionica biti Zanatska ško­ la po uzoru državne i banske ženske zanat, škole sa 5 god. nastavom i svim predmetima. Nova pravila za ovu školu nalaze se kod nadležnih vlasti, a odob­ renjem ovih pravila dobiće škola pravojavnost'! rang srednje škole, sa solidnim temeljem za budućnost. U radionici se radi od 8 12 prije .podne i od 2-5 poslije podne. Upraviteljica je zadruge gđica Še­ rifa Koluder, svršena stručna učiteljica. Tokom druš­ tvene godine uprava je održala 47 sjednica-^ roditelj, sastanaka. Tokom godine bili Sir prihodi Din 26.94103, a rashodi Din. 27.884*55, dok je gotovina zadruge koncem juna 1936 god. bila 20.162.80. Izgledi za uspjeh u idućoj godini su dobri na­ ročito ako se uspije pretvoriti zadrugu u školujl dobije se pravojavnost, u kom bi slučaju velik broj učenica, djece državnih službenika, koje posjećuju slične škole, prešao u ovu školu, pošto bi u tom slučaju imali pravo dodatka na djecu, a takovih je učenica prilično velik broj. Ove godine u odboru su bila slijedeća gg. pretsjednik Abdulah Škaljić šer. sudija, potpretsjednik Salko Sadović, posjednik, sekretar Mustafa 0 . Sado* vić, drž. činovnik, blagajnik Mehmedalija Čustović, drž. činovnik, članovi: Arif Begović, trgovac, Jusuf Salahović, trgovac, Ahmed Cvijetić, trgovac, Mehmed Čoloman, vjeroučitelj, Ramadan Hamzić, trgovac, Hivzija Bakšić, trgovac, Huso Salahović, trgovac, Lutfija Šahović, trgovac. U ovoj godini učenice su izradile slijedeće pred­ mete: 133 velike haljine, 9 kostima, 17 velikih mantla, 7 sukanja, 7 dječijih muških odijela, 20 velikih bluza, 7 dječijih bluza, 21 dječija haljina, 3 dječija mantlića, 1 mornarsko odijelo, 5 dječijih pantalona, 4 crne kecelje. Pored ovih predmeta izrađenih po narudžbi, učenice za svoju potrebu izradile su još za ovoliko i više. G a jr e t o v a t lllm s k a Š k o la u N o v o m P a z a r u Ova Gajretova privredno-socijalna ustanova na­ vršila je o. g 13 godina svoga djelovanja i dosada je polučila vrlo lijepe rezultate. Ova škola ima dvije nastavnice: Ajdinović Mazlumu i Šehović Džavidu, kojima daje prinadležnosti Kr. Banska uprava Zetske banovine. Ove godine kroz školu su prošle 53 uče­ nice, od kojih 31 u prvom razredu, 10 u drugom razredu, 8 u trećem razredu i 4 u četvrtom razredu, kako se to vidi iz posebnog spiska učenica ove škole. Dosada su ovu školu završile slijedeće učenice: i) Dražanin Džavida, 2) Ajdinović Mazluma (učiteljice u Novom Pazaru), 3) Žalčević Ramiza (učiteljica u Đakovim), 4) Agušević Memnuna (učiteljica u Skoplju), a izrađuju ćilimske stvari kod svojih kuća i na taj način zbrinjavaju sebe i svoju porodicu: Škrijelj Sanija, Škrijelj Atifa, Škrijelj Kimeta, Ejubović Faketa, Pluncević Lutva, Čolaković Abida, Čolaković Ulfeta, Čolaković Ajiša, Kačapor Mahija, Bačićanin Mahija, Tutinac Vezira, Šarenkapić Žurna, Ljaić Nazifa, Marković Spaska, Koškovac Zubejda, Koškovac Žurna, Koničanin Esma, Muhedinagić Sajda, Mumdžić Smilja, Rahić Abida, -Rasovac Nusreta, H. Ahmetović Hajrija, Rahić Zejneba, Zejnelović Ramiza, Gusinac Zarifa, Fuljaikić Sadija, Dražann Zarifa, Ćilerđić Emira, Crnišanin Džemka, Halidović Naka, Halidović Emina, Kostić Veroslava, Harvaćanin Muhra, Šarinjac Ufa, Šarukić Ufa, Hudović Nedžiba, Hajdaragić Fatima, Godović Hadija, Hujduragić Sadika, Husić Nurija, Bajraktarević Sadika, Kurtagić Zumra, a umrle su: Košćanin Zubejda i Buhić Safija — ukupno 48. Škola je izradila o. g. u vlastitoj režiji 1 perzij­ ski tepih i 3 pirotska, 6 šustiklica i 1 astalski čaršaf, a po porudžbini raznih lica izradila je: 5 tepiha, 4 čilima, 2 draperije, 1 astalski čaršaf i nekoje druge sitne stvari. Gotovina škole na dan 20 juna o. g. iznosi 22.382*38 Din. Upravu škole sačinjavali su o. g. pretsjednica Vranić Milica, upravitelj Džanefendić Osman, članovi: Halidović Omer, Bošnjović Džemail, Sukić Ismail i sekretar Čekrlić Ahmet. Usljed privredne krize i većeg broja svršenih učenica ove škole, koje kod svoje kuće po mnogo jeftinijoj cijeni izrađuju ćilime nego ova škola, ove godine nije se mogao polučiti uspjeh kao prošle godine. Z a d r u g a K o la S r p s k ih S e sta ra I G a jr e t a Poslovanje ove zadruge u prošloj godini bilo je teže nego ranije usljed toga što se ekonomske i so­ cijalne prilike sve to više pogoršavaju i umanjuju privrednu djelatnost. Ali ipak ova naša ustanova, koja djeluje već 12 godina, polučila je zadovoljavajući uspjeh uz veliku opreznost njene uprave i razumnog ekonomisanja. Da je zadruga u stalnom napretku vi­ di se iz toga što se njena imovina svake godine po­ 93 �većava, a to je najbolji dokaz da zadruga počiva na solidnim temeljima. U svom radu zadruga je imala poslovnih veza sa nekim radnjama u Sarajevu, kojima je davala iz­ rađene predmete na rasprodaju u komisiju, a roba se je prodavala i u Beogradu, Dubrovniku i Novom Sadu. Bez su poručivale od zadruge stručne Škole iz Konjica, Mostara, Banjaluke, Bijeljine, Gračanice i dr. mjesta. Roba se daje i na otplatu u 12 mjesečnih obroka i time se izlazi u susret članovima i prijate­ ljima zadruge. U zadruzi je zaposleno 120 radnica, većinom muslimanski, koje su u njenoj radionici našli lijepu zaradu, pa poštenim radom privređuju hljeb sebi i svojima. U ovoj godini u radionici zadruge izrađeno je: 3vel. haljine, 107 malih haljinica i bluza, 76 jastu­ ka, 109 bošči, 2 zavjese, 22 kom. kragni i mandžeta, 17 maramica, a beza se je otkalo 840 metara. Prili­ kom održavanja zabava Gajreta i Kola S. S., zadruga je dala prilog svakom po 1000 Din. Zadruga sarađuje sa svima ženskim društvima u Sarajevu, a sudjelovala je i kod izložbe ručnih radova Kola S S., na kojoj je bila zapažena L roba zadruge sa ukusno izrađenim radovima. Tokom ove godine osnovana je podružnica zadruge u Gračanici. U^ovdj godini polučen je jd šak od 8016 Din. Odbor zadruge о^е godine sačinjavaju gđe i gđice: Pretsjednica 11:1a Leskovac, potpretjednica Fata Košarić, odbornice: Radmila Kraljević, Draginja Cvetić, šehzada ђ. Bašagić, Milica Pejanuvić, Lebiba h. Mehmedbašić, Darinka Vukolić, Jelka Stefković, Zekija Omersoftić, Darinka Despić, Mubera Saridžić, Hajrija h. Arifhodžić, Ešref h. Sarić, Habiba Bušatlić. Nadzorni odbor: Senija h. Karamehmedović, Vera Krsmanović, Teodora Šušljić i Hafe h. Šahinagić. S m je S ta J m u s lim a n s k e d je c e n a z a n a te i tr g . p u te m „ P r i v r e d n i k a 1' Ugledno privredno društvo „Privrednik” u Beo­ gradu po sporazumu sa Glavnim odborom Gajreta, utanačenom prije šest godina, prima i smješta musli­ mansku omladinu na zanate i trgovine. Od nazad 3 godine Privrednik smješta na zanate muslimansku djecu sa svršena 4 razreda osnovne škole po prepo­ rukama odbora i povjerenika Gajreta. Za prošl'h 6 godina Privredn k je smjestio 142 muslimanske djece na zanate i trgovine, a u ovoj godini smjestio ih je 14-его i to : 1) Kukolj Osmana iz Neveeinja za krojački zanat 94 2) 3) 4) 5) 6) 7) Dugalić Kemala iz Nevesinja za knjižarsku trgovinu Mešanović Saliha iz Gor. Tuzle za užarski zanat Hađžić Ismeta iz Vlasenice za stolarski zanat Mujić Smajila iz Ripća za knjižarsku trgovinu Muftič Muhameda iz Kotorskog za obućarski zanat Šukalo Safeta iz Čelebića (Foča) za trgovinu meš. robe 8) Salihović Abida iz Sedlara za trgovinu kol. robe 9) Bekić Mehmedaliju iz Lastve za stolarski zanat 10) Grahić Pašagu iz Zvornika za trgovinu meš. robe 11) Mustedanagića Mustafu iz Bos. Krupe za trgovinu meš. robe 12) Kosterovića Nurku iz Kupreea za obućarski zanat 13) Ramadanovića Fazliju iz Končulja za pekarski zanat (vraćen kući, nije htio učiti zanat) 14) Smailović Mustafu iz Kotor Varoši za trgovinu meš. robe U prošloj 1935/36 godini proizvedeni su za po­ moćnike šegrti muslimani, pitomci ,,Privrednika i to: 1) Huskić Vejsil iz Bronz. Majdana (Banjaluka) obu­ ćarski zanat 2) ^Dautbegović Ilijas iz Prozora livačko-kazandžijski zanat 3) Havić Nezir iz Bos. Kobaša obućarski zanat 4) Dedić Sabrija ,. trgovinu galanterije 5) Hozdić Džemil „ poslastičarski zanat 6) Mizić Hamiđ iz Cazina limarsko-bravarski zanat 7) Balalić Mustafa iz Blagaja (Mostar) kovački zanat 8) Pašić Nurija iz Odžaka (Nevesinje) kovački zanat 9) Salić Šaban iz Karatmanova (Obre polje) kovačko-potkovački 10) Prozorac Mujo iz Bos. Kobaša poslastičarski zanat 11) Beribak Ahmet iz Jablanice (Konjic) berberski zanat 12) Alajbegović Alija iz Bihaća trgovinu gvožđa 13) Begić Huso iz Doboja (Visoko) ćurčijski zanat 14) Tičić Fehim iz Trebinja kuharski zanat 15) Tičić Smajo iz Trebinja poslastičarski zanat 16) Huskić Asim iz Gor. Vakufa (Bugojno) limarski zanat 17) Odobašić Asim iz Ćosića (Travnik) dimnjačarski zanat. Naša je dužnost da i ovog puta izrazimo Pri­ vredniku bratsku zahvalnost na trudu i žrtvama koje ukazuje muslimanskoj omladini. Također smo dužni izraziti zahvalnost ovom zaslužnom i plemenitom društvu što se stara da se njegovi pitomci muslimani smještaju na zanate i trgovine u mjestima gdje postoje vojni imami, koji nadziru te pitomce — u mjestima gdje nema muslimana. �Остале Гајретове акције Л и ст „ Г а јр е т " У смислу закључка прошле главне скупштине лист ,Гајр(т“ je ове године сведен на обим Гајретова гласника, како би био што јефтинији и приступачнији Гајретову чланству. У том циљу прошла наша главна скушптина je закључила да се из листа елиминишу белетчиотичке ствари. a да и надаље доноси поучне ствари, програмске Гајретове и извјештаје о раду Гајретпвих јединица, тако далистбуде у главном гласник друштва Гајрет. Ha оенову донееених закл>учака прошле главне скупштине лист Гајет je у овоме правцу и издаван те од јануара о. г штампа се на простијем папиру и шаље бесплатао свима члановима Гајрета који плаћају бар 5 Дин. мјесечно редовне Гајретове чланарине. Како je познато, на прошлој скупштини вођена je дебата ради дефицита који ее указује сваке године на вздавзњу листа »Гајрет*. Тражећи томе лијека скупштина je донијела закл.учак да се лист шаље бесплатно свима члановима Гајрета који плаћају 5 Данмјесечно чланарине, чему je и удовољено од јануара о. г. Међутвм и поред тога закључка показао се je дефицит на листу, у данашње доба доста велик. Да би се овај дефицит покрио ишчекивало се Да~''ће се он покрити приходои од чланарина чланова, који плаћају 5 Двњ чланарвне, ели то ннје био случај, како види no резултату сакупљене чланарине у овој години. Јединице које су доставиле Гл. одбору спискове• oi ових чланова, у већини случајева нису уредно сакупљале чланарину, јер да су то чиниле, показао би се вишак на чланарини. Листдобввабесплатно округло 1000 чланова, међу којима има и такових који плаћају од раније и no 10 Дин. мјесечно чланарине. Бесплатнии слањеи листа „Гајрет" од нове године, морала се je чланарвна знатно повиситн посљеднвх шест мјесеци. Изгледа нам да некоје јединвце не само да редовно не убирају чланарину од ових чланова, него о овима не воде ни тачну евеиденцију код себе. Главни одбор je у више махова указивао на ову чињенвцу свима јединвцама, тражећи од њих редовно сакупљте чланарина — претплата као и редовно сбавјештавање Главног одбора, чим који члан престане плаћати своју чланарину, али одзив није био задовољавајућиГлавни одбор je покушавао да взведе реформе у погледу сарадње и уређивања листа, na je међу осталии покушавано да тај посао преузие на себе пропагандистичка секција Главног одбора Гајрета, али пошто су чланови секције заузети другим својим пословвма, нису се могли примити те дужности, na je ово питање остављено идућем Главном одбору. P r ip r e m e z a Iz d a v a n je G a jr e t o v a k a le n d a r a Već odavna se osjećala kod nas potreba da se nastavi sa tradicjom iz predratnih godina, u pogledu izdavanja Gajretova almanah kalendara. Ali sve do ove godine to se nije ostvarilo. U Smislu zaključka prošle glavne skupštine Glavnio dbor je tokom ove društvene godine preduzeo pripreme da se za god. 1937 izda Gajretov kalendar, u kome će biti zastu­ pljene skoro sve grane nauke i ljudskog zanimanja, koje su u današnjici za našeg čovjeka aktuelne, po­ red nešto beletristike. Prema dosadanjim predradnja­ ma kalendar bi sadržavao, pored kalendarskog dijela, i ovaj sadržaj: 1) . . . Veliki Kralj 2) Tajib Okić: Sunnet (studija) 3) Besim Korkut: Naši vjerski udžbenici i vje­ roučitelji 4' Jedan đak iz Skoplja: Šta su našem narodu dali *Turci 5) X Y. Jedna priča 6) . . • Gajret (sažet članak o Gajretu, Gajrefovo'm domu i Gajretovoj zadruzi) 7) Ing. Uzejr Biser; Poljoprivreda u Bosni i Hercegovini 8) X. Y. Jedna pjesma 9) Šefkija Bubić: Kuda ćemo s našom djecom Dr. Simeofi Griner: Nešto o mikroorganiz­ mima (bakterije, fermenti, s naročitim obzirom na higijenu i poljoprivredu) 11) Husein Hodžić: Praktične upute za radnike i poslodavce (s obzirom na postojeće radničko zakonodavstvo) 12) Abduselam Balagija: Agrarni odnosi u Bosni i Hercegovini za turske vladavine 13) Ing. Šerif Bubić: Važnost voćarstva (propa­ gandistički članak) 14) Safet Burina: Veze naših ljudi sa Dubrovča­ nima i Mlečićima 15) Kasim Gujić: Duhan 16) Hasan Ljubunčić: Slogom rastu male stvari, a nesloga sve pokvari 17) Dr. Safet Kučukalić: Naša trgovina i zanatstvo 18) Ing. Tihomir Jakšić: Rudno blago u B. i H. 19) Rudolf Zaplata: Strani konzuli u Bosni i Hercegovini za turske vladavine. Uz fotografije Nj. Vel. Kralja Petra II i Blaženopočivšeg Kralja Aleksandra, kalendar ima da donese i nekoliko fotografija naših velikih ljudi: Ali Fehmi ef. Džabića, Dra Safvetbega Bašagića, Huseinbega Zulfikarpašića (kao ustaškog vođe iz 1882 godine), fotografiju bivšeg odbora Musi. nar. organizacije, foto­ grafije Osmana Đikića i Avde Sumbula sa njihovim turbetima, zatim fotografije Aladža džamije u Foči, Ferhadije džamije u Banjaluci sa turbetom Alipaše Rizvanbegovića i t. d. U kalendaru će se donijeti i koja umjetnička slika od kojeg muslimana akadem- 95 �skog slikara. Pored ovog gradiva i fotografija ući će u kalendar i nešto narodnih umotvorina. Kalendar treba da izađe iz štampe najkasnije 15 oktobra, pa su pozvani svi pisci da rukopise dostave Glavnom odboru do 1 septembra. Redakcija kalendara se po­ vjerava kao i druga Gajretova izdanja propagandi­ stičkoj sekciji Glavnog odbora Gajreta. Г а јр е т о в а н з д а њ а Kao и досадашњвх година Гајрет je и у овој . години дао свој прилог просвјећивању ширих народних слојева, путеи Гајретових популарнпх предавања. Како je познато, заведена je пракса у Гајрету да се Гајретова популарна предавања штампају прије рамазана и разашиљу друштвенвм једвицама, како би та предавања могли одржати токои рамазавских вечери. Ове годвне штампали сио предавање ,Кратак преглед повијести Ислама од Бесим еф Коркута, професора шер. суд. школе. У тоие предавању сажето je извешена повијест Ислама, na вз њега je иогао слушалац иуслвмав видјети шта je и колико добра Ислам дао човјечанству. Ова друштвена едиција садржи и 2 земљописне карте, из којих се види стварање и ширење исламсквх држава. Друга едиција Гајретоввх предавања у лвој години je била „Шта нам je у данашњици најпотребније“ од Дра Хазима Муфтвћа. Ппсац je у кратпии потезвма у овоме предавању указао шта и како треба да ради данашњи човјек да ссвгура бољу будућност себн и својој заједниди. Kao трека едвција ове године взд-»т je позоршпни комад од Дра Сулејмана Алечковића „Опростите му“, који je био потребан друштвении јединвцама за одржавање Гајретових забава. Овај комад je са успјехом приказиван ове године на више друштвених првредаба. Поред ових едиција Главни одбор je штаиаао no тражењу друштвених једнвца 18.000 комада Гајретоввх разгледвица Влевхви в: 1000 комада Гајретоввх зидвих калевдара. У овој годиви насгављено je распачавање вјерског приручвика „Кратка ваука исламске вјере за дјецу и одрасле од Хфз. М. Павџе, који je приручвик ттампав у 20.000 примјерака лањске годиве. Моле се једивиде да наставе рад на растурању ове корисве књвге. G a j r e t o v e m a n if e s t a c ije Naš ovogodišnji izvještaj ne bi bio potpun, ako se ne bismo bar s nekoliko riječi osvrnuli i na dva momenta u ovogodišnjem Gajretovom radu i to u prvom redu na proslavu otkrivanja spomen-turbeta rahm. Osmanu Đikiću 6 marta o. g. u Mostaru. Toga dana našlo se u Mostaru više hiljada našega svijeta iz svih krajeva naše domovine da prisustvuje aktu pieteta prema uspomeni rahm. Osmana — otkrivanju njegovog spomen * turbeta, kojeg mu podigoše Gajretovi radnici 96 uz pomoć njegovog Gajreta i svih onih koji cijene i vole djelo Osmanovo. Sve te hiljade naroda okupila je toga dana u Mostaru Osmanova misao, a njegova je misao — misao našeg Gajreta. Odajući priznanje Osmanovoj misli i njegovom djelu, odale su hiljade naroda priznanje i Gajretovom djelu, na kome je rahm. Osman radio, za koje se žrtvovao i na kome je ц cvijetu svoje mladosti i preminuo. Mostarske svečanosti o otkrivanju spomen - tur­ beta rahm. Osmanova su bile najveće manifestacije Gajreta posljednih godina i one će dugo ostati u ži­ vom sjećanju sih onih, koji su im prisustvovali. Također naš izvještaj bio bi nepotpun ako se ne bismo osvrnuli i na ovogodišnje Gajretove priredbe. Mimo svako očekivanje Gajretove zabave u svima mjestima gdje su ove godine priređivane, bile su is­ todobno vrlo lijepe društvene manifestacije, koje su pored moralnih uspjeha polučile za današnjicu i vrlo lijepe materijalne rezultate. Kruna ovogodišnjih naših zabava bila je Gajretova zabava u Sarajevu 8 februara o- g. u Nar. pozorištu, koja je po svome programu i njegbvom izvođenju, te po svojoj posjeti nadmašila sve dosadašnje Gajretove zabave. Njen moralni uspjeh bio je tim veći, što se je cijeli program prenosio putem Radio - Beograd, pa su ga slušali ne samo Sarajlije i građani naše države, nego i mnogi van naših granica, o čemu su i nekoje novine pisale. U moralnom pogledu ovogodišnje Gajretove pri­ redbe znače vrlo mnogo, jer svaki polučeni uspjeh daje novih snaga u preduzetim poslovima, te će tako i Gajretovci, osokoljeni svojim uspjesima, kročiti i dalje novim snagama i većim oduševljenjem na svom pobjedonosnom putu. R e z u lta t s a b ir n e a k c i je za G a jr e t o v d o m u g o d in i 1935/36 Pored prikupljenih sretstava za fond Gajretova doma u prošloj godini, ove godine društvene jedini­ ce u ovom pravcu su dale slijedeće rezultate: Banjaluka m. Din. 8.125, ž. 1.915, Agino Selo Din. 5, Bihać m. Din. 2 050, Bos. Gradiška Din. 355, Bjelaj Din. 50 Brčko m. Din. 2.323, ž. 340, Orašje Din. 300, Brezovo Polje Din. 5, Bugojno Din. 1.500, Kupres Din. 100, Cazin Din. 1.970, Pećigrad Din. 398, Todorovo Din. 200, Čajniče Din. 100, Goražde Din. 2.470, Derventa m. Din. 5.584, ž. 131, Bos. Brod Din. 100, Doboj Din. 1.006, Foča Din, 1.440, Zakmur Din. 150, Jeleč Din. 220, Busovača Din. l00, Glamoč Din. 140, Gračanica m. Din. 2.003, Lukavica Din. 60, Gradačac Din. 223, Modrič Din. 16, Jajce Din 1.900, Olovo Din. 70, Konjic Din. 827, Bjelenić Din. 712, Jablanica Din. 280, Seonica Din. 42, Solak. Kula Din. 50. Vrbanjci Din. 430, Livno m. Din. 550, ž. 370, Ljubuški Din. 1.700, Maglaj Din. 2.895, Mostar Din. 2.500, Blagaj Din. 485, Potoci Din. 30, Mrkonjić Grad Din. 770, Nevesinje Din. 1.230, Plevlje Din. 1.180, �Prijedor Din. 254 50, Kozarac m. Din. 50, Prijepolje Din. 166, Prilep Din. 43, Prozor Din. 20, Rogatica Din. 11.300, Sarajevo Din. 325.373.25, Semizovac Din. 525, Skoplje Din. 1.800, Crnići Din. 140, Čapljina Din. 1.662.50, Domanovići Din. 280, Stolac ш. Din. 4 52050, Tešanj Din. 132, Travnik Din. 2.000, Karaula Din. 100, Trebinje Din. 635, Lastva 100, Tuzla m. Din. 6.435 25. i. 360, Lukavac Tur. 500, Uroševac Din. 150, Kakanj Doboj Din. 1.345, Vareš Din. 50, Višegrad m. Din. 1.270. Žlijeb Din. 66, Viasenica Din. 5643. Zenica Din. 50, Žepče m. Din. 1.290 ž. 45, Zavidovići 1.000, Razna mjesta Din. 840. Spisak održanih Gajrelovih popularnih predavanja u lQ3S/35 godini Bijeljina: Dr. Hazim Muftić održao 2 predavanja u džamiji i iptidaiji. Bos. Brod: Gg. Sabit ef. Aganović imam matičar i Kasim Hrnčić učitelj, održali su tokom ramazana 6 predavanja i to: O štednji, O radu, O odgoju djece, O alkoholu i pročitano predavanje „Šta nam je u današnjici najpotrebnije. Predavanja su držana u džamiji pred 50-100 slušalaca. Bihać: Za vrijeme ramazana priredio je mjesni odbor po mahalskim džamijama, Gajretovu konviktu, Medresi i u Domu nar. zdravlja nekoliko preda­ vanja iz oblasti religije* Islama, privrede, higijene, istorije itd. Predavači su BlliO Šaban Hodžić, Ing. Petar RadoŠević, Osman Redžić, Dr. Stanko Sielski, Dr. Dušan Matavulj, veter. Popović, Sadik ef. Ribić, Mustafa lbrahimpašić. Ukupnog 28 predavanja. Kruna svih predavanja bila je 27 večer Ramazani-Š^rifa uz predavane g. Hodžića: O Muhamed a. s. Čapljina: Hasan Prohić održao je predavanje „Šta nam je u današnjici najpotrebnije" u džamiji, kojem je prisustvovalo 90 muškaraca i 50 žena. Derventa: (muški odbor) zajedno sa ženskim održao je nekoliko predavanja u Grad. čitaonici, i u mektebi- iptidaiji. Predavači su bili gg. Dr. Salih Omerhodžić i Šefik Sefić, a teme: O odgoju naše omladine, (70 slušalaca) Zarazne bolesti (100 slušalaca), „Šta nam je najpreče u današnjici (40 slušatelja) i Zarazne bolesti crijeva (80 žena i djevojaka). Foča: Šaćir H. Halilović, Omer Hajrić, Dr. Ekrem Idrizbegović i Ing. Mehmedalija Fazlagić održali su predavanja u Gajretovoj čitaonici i to: Šta nam je u današnjici najpotrebnije. Kongres mu­ slimana u Ženevi, O raznim bolestima i „О voćarstvu". Slušalaca je bilo poprečno 40 50 bez diskusije. Jajce: Sadija Saftić u mektebu: „Šta nam je u današ­ njici najpreče" (200 slušatelja). Kakanj Doboj: Mustafa Dogdibegović u kafani Ešrefa Durmića i na zabavi održao predavanja: Šta nam je u današnjici najpotrebnije, O potrebi organizovanja muslimana u Gajretu i Islam i prosvjeta. Broj slušalaca je bio 68, 215 i 40. Konjic: Muhmedalija Hadžić „Islam" i „О voćarstvu', u Jug Klubu (50 60 slušalaca) i Alija Čolić „О Gajretu" u Hajvazu (230 slušalaca). Lastva: Ali Riza Muštović održao predavanja .M u­ hamed a. s.“ i „О Gajretu" u džamiji i u školi. Prisutno je bilo na prvom 138, a drugom 85 slušatelja.' Mrkonjič Grad: U mektebu održano predavanje za žene „Odgoj djece i kućna higijena sa vjerskog gledi§ta*^Predavač bio g. Adem ef. Salkičević, imam pred 100 žena. Puračić: Prilikom mevluda održao je predavanje Mehmed Osmanović „О Muhamed a. s.“. Prijedor: Održana su 3 predavanja o Gajretu i nje­ govom značaju pred 400 slušalaca. Sjenica: lbrahim Sarečević „Muhamed a. s." u mek­ tebu i Muharem Bećiragić „Kuran" u Velikoj džamiji. Slušalaca bilo 50-60. Stolac: 3 predavanja po Aliji Sarajliču, Čamilu Hadžiću i Smail ef. Serdareviću i to: „Gajret i njegov značaj", „Školovanje omladine putem Gajreta" i „Vjera i Islam". Slušalaca bilo 100-150. Sarajevo: Održalo je 17 predavača 27 predavanja iz svih oblasti života, naročito poljoprivrede i medecine. Predavanja su držana po raznim sa­ rajevskim kvartovima i društvenim prostorijama a slušana su sa selikim interesovanjem i pažnjom. Predavanja su slijedeća: Besim Korkut: povijest Islama; Ing. Jalovčić: Poljoprivreda; Dr. Sinan Mušanović: Sifilis; Hamid D izdar: Gajret; Muhamed ef. Tufo: O Islamu; Dr. Muhamed Kondurović: Tuberkuloza i zarazne bolesti; Hasan Ljubunčić: Zadruga; Bekir Omersoftić: Glavni uslovi za privredni razvitak; Dr. Tatarević: Uloga Islama u istoriji zubarstva; Ing. Obradović: Zadrugarstvo; Dr Mustafa Hajdarović: Bolesti zuba i higijena usta; Ing. Ljubobratović: Ratarstvo; Salih Solaković: Šta nam je u današnjici najpotrebnije (Od Hazima Muftića); Dr. Grin: Zarazne bolesti i Dr. Muhamed lblizović: Zarazne bolesti prelaznih god. doba. Trebinje: U Gajretovoj zadruzi Abdulah ef. Škalić „Značaj Gajretova dana" (150 slušalaca), u dža­ miji Derviš ef. Korkut „Islam i civilizacija (300 97 �slušalaca), u radioni Abdulah ef. Skalić „Uloga vjere u razvoju ljudske zajednice (50 slušalaca) i u hotelu Ćamil Hujdur „ 0 Gajretu“ (450 slu­ šalaca). Tur. janjari: ,,Šta nam je u današnjici najpotrebnije" Sadija Šerifović u prostorijama nar. osn. škole (200 slušalaca) i Istorija Islama g. Salih ef. Muminović. Vrbanjci: , Značaj Gajreta" g. Hf. Muharem Ljuvaković. „Značaj б septembra za Gajret" i „Dovršenje Gajretova doma". Predavanja su održana u druš­ tvenim prostorijama. Гајретова организациЈа Друштво Гајрет воде и руководе његовим радом у оквиру компетенција одређених друштвенпм правилима: Главни одбор, мјесни одбори и повјереништва. Главни одбор Почетком ове године попуњени Главни одбор конституисао се je овако: претсједник Др. Авдо ХасанбеговиИ, потпретсједници: Др. Махм-уг Мехмедбашић, Др. Ибрахим Хаџиомеровић, Ејуб АдемовиН, секретар : Хамид Кукић, благајник: Осман Селесковић, чланови без нарочите функције: Фехим Мусакадић, Салих Муфтић, Др. Мустафа Хајдаровић, Др. Асаф Шарац, проф. Авдибег ЗечевиН, Бекир ОмерсофтиН, Мех&га Чомара, Мујага Хардага, Инж. Исмет Соколовић, Насих Реповац, Абдулах Ужичанин и Су^ејман Сариџић који je кооптиран у Главни изврпши одбор на м Јесто Др. Сулејманбега Хафизадића, који je вањскв члан Главног одбора. с 1 .И 1 .Н .Ц . чла но ва Г .а и . г о .б .р а фунгирали су: Аспмага АрсланагиН, Салко Узејрагић, Јусуфбег Пашпћ, Исмет Зилџић, Мухамед Браво, Др. Мухамед Иблизовић, Инж. Мустафа Слипичевић и Хамдија Никшић. Гла ви и Н адзо рки о дбо р Претсједник Мухамед Хамди Увејс, чланови: Др. Бехаија Салихагић, Салхо ХасанбеговиИ, Незир Зилџић и Исмет Чомара. Замјеници чланова Главног Надзорног одбора: Ибрахим Ариаут, Хајрудивбег Капетановић, Ибрахимага Хуковић, Салко Софић и Сеид Мемишевић. T okom године иступио je из Главног одбора Салих Муфтић, na je на његово мјесто дошао у Главни одбор први замјеник Асимага Арсланагић. Пошто je члан Главног одбора Фехим Мусакадић премјештен из Сарајева, на његово мјесто je позван на вршење дужности члана Главног одбора други замјеник no реду Салко Узејрагић. Ha мјесто Ејуба Адемовића који се повукао из Главног одбора, дошао je трећи замјеник no реду Јусуфбег Пашић, a на мјесто рахметли Инж, Исмета Соколовића дошао je у Главии одбор четврти замјеник Исмет Зилџић. 98 Били су ове године: Смајлага Ћемаловић (Мостар), Есадбег Алибеговић (Дервента), Дервиш Тафро (Бањалука), X- Ибрахимага СлипичевиН (Мостар), Мехмедага Зубчевић (Требиње), Осман Реџић (Баxah), Мурадбег ЗаимовиН (Тузла), Али еф. Орман (Љубушки), Теуфикбег Тахирбеговић (Плевље), Ибрахим уф, Мујичић (Добој), Др. Сулејманбег Хафизадић (Травник), Мехмед еф. Лалић (Тешањ), Мухамедбег Прељубовић (Бијељина), Ахмед Садвковић (^угојно), Елмас Сарајлић (Требиње). Мустафа Зухрић (Приједор), Др. Мехмед Беговић (Београд), Хасаи Ребад (Скопље), Мехмедалија Тарабар (Зеница), који се повука0 из Главног одбора. П о д је л а р а д а у Г л а в н о м о д б о р у Према прописима друштвених правила ,рад Главног одбора и ове године био je подијељен у секције, чпји je дјелокруг прописан посебним правилником. Ha конститунрајућој сједници Главногодбора изабране су слиједеће секције: 1) Фипансијска секција- Прочелник: Др. М. Мех* медбашић, члаиови: С. Муфтић, 0 . Селесковпћ, A. Арсланагић, С. УзејрагиК, М. Хардага, Е. Адемовић и A. Ужичанин, 2) Цропсипндистичка секција: Прочелник: Др. М. Хајдаровић, чланови: Ф. Мусакадић, Б. Омерсофтић, Др. Б. Салихагић, М. Браво, С. Мемишевић, Инж. Слипичевић, С. Хасанбеговић. 3) Интернатска секција. Прочелник: Проф. A. Зечевић, чланови: Др. A. Шарац, Н. Реповац, М. Хардага, Др. М. Иблизовић, Др. М. Хајдаровић, С. Сариџић н A. ХромиН. 4) СекЦија sa из1радњу Гајретова дома. Прочелник: С. Муфтић, чланови: Инж. И. Соколовић, С. Сариџић, М. Хардага, Инж. Слипичевић, С. Узејparnh, Др. A. Шарац, Др. М. Хајдаровић, A. Арсланагић и М. Браво. 5) Техничка секција за изградњу Гајрешова до■ ма. Прочелник: Др. М. Мехмедбашић, Инж. Сејфо Муфтић (изван Главног одбора), Инж. М. Слипичевић, С. Сариџић, Инж. И. Соколовпћ и М. Браво. Kao чланови свих набројаних секција фунгв* рали су и сви чланови претсједништва заједно са �секретаром. — Др. М. Мехмедбашн)! био je вршилац дужности претсједника Главног одбора, кога je заступао у свима правима и дужностима за вријеме његова осуства из Сарајева. Друштвена канцеларија ријешила je у овој години 3.890 списа, a од тога je отпослато 23 окружнице одборииа и повјереницииа и 17 окружница друштвеним интернатима. Наша прошла главна скупштина донијела je закључак да се свима члановпма Гајрета, који плаhajy 5 и више Дин. мјесечно чланарине, шаље лист ^Гајрет* бесплатно. Тенденција тога закључка je била да се повеКа број друштвених чланова, да се путем листа шири друштвена свијест н пропаганда и коначно да се што више смањи дефицит кога имамо на листу „Гајрет.“ Ha основу тога закључка прошле главне скупштине Главни одбор je у неколико наврата тражито од јединица спискове члаиова, који уредно плаКају чланарину од 5 и можда више динара мјесечно, na када смо те спискове добили из 66 мјеста, од нове године почели смо бесплатно слати лист само тим члановима. Тада смо тражили од тих јединица да свакога мјесеца наплаћују уредно чланарину од тих чланова, како друштво не би имало губитка \ сљед бесплатног давања листа. Тражили смо такођер неколико пута да нас јединице рецовно обавјешћују чим који oi кав члан престане плаћати чланарину, да бис.чо му могли обуставити лист. ^Међугим ефекат завођеша ове новине у друштву несамо да се није могао запазити у повећању броја чланства, него се није Mo­ ra o одразити ни на чланаринв u њеном повисивању. Сматрали смо за потребно да,^у интересу што успјешнијег нашег будућег рада, измесемо и ове неколике наше мане, како бисмо из тога повукли конзеквенце и како бисмо у будуће удесили наш рад, да ни у којем правцу не храмл>е. Но опКенито узевши, Гајретови радници ни no њиховом елану, ни no пожртвовању за остварење Гајретових циљева нису ни у овој no Гајрет тешкој години попустили у раду. Многи наши радници су у овим тешким временима још здушније прихватили Гајретов бајрак, јер je Гајрет наше заједничко мезимче, јер Гајрет има да изврши препород м-услиманског дијела нашег народа. М јесн и о д б о р и и п о в је р е н и ш т в а Концем о. г. Гајрет има 104 мјесна м-ушка и жевска одбора н 80 повјереништава, a број редовних Гајретових чланова не можемо тачно изнијети, јер нам некоје друштвене јединице нису доставиле до одређеног рока затражене спискове њихових чланова, иако смо то од њих тражили у последње 3 окружнице. Број уписаних редовних Гајретоввх чланова из ранијих година прелази 20.000, али ве- ћина чланова не удовољавају својој члапској дужности и ne плаКају уредно чланарпну. To се види и no укупној суми чланарина, која je получена ове године у суми од Дин. 156.204.45 У овој години, поред окружница које смо no потреби слали свима јединицама, више пута смо и посебним писмима потстрекивали на рад све неак тивне једннице. Оне јединице које нису реагирале на наше позиве, нити су давале прпхода, морали смо разрјешавати дужности. У пекојим случајевима обраћали смо се активпим јединицама у среским мјестима да оживе рад неактивних околних једипица, од којих се томе позиву мали број одазвао. У овој години разријешена су 24 мјесна одбора и 41 повјереник, a основана су 2 нова мјесна одбораи постављено 25 повјереника. Чланарина je ове године подбацила према при* ходу чланарина из прошле године. Тражећи томе лнјека, прпговарали .смо у нашим расписима свпма друштвеним јединицама, тражећп и апелујуКи на љих да своју дужност на сакупљању чланарина не заиемарују и да je врше уредно. Питању члаиства и убирању члаиарине поклањали смо о r. вепику пажљу путем расписа и појединачних писама. Ми смо тражпли да се чланасакупља свакога мјесеца, и да се настоји како би се прошприло чланство, na смо у ту сврху препоручи вали јединицама да одржавају конференције својих чланова, на којима би се ово питаше претресало свестрано и доиосили закључци с тим да се ти закључци и извршују. Ми смо то тражили свјесни да je чланство главна снага и темељ сваког друштва, na и Гајрега. С друге пак страие ми смо молили наше раднике из унутрашшости, кадгод су долазили у Сарајево и свраћали у друштвену канцеларију, a и писмено смо молили све одборе и повјеренике, да сваку корисну замисао и добру сугестију no друштво Гајрет, достављају писмено Главном одбору, јер би Главни одбор веома радо шихове умјесне и no друштво корисне савјете усвојио и no могућности остварио. Изузев из два-три мјеста у овом смислу нисмо добили tokom године никаквих предлога нити савјета. Обзиром на важност контакта друштвених јединица у унутрашњости са члановима Главиог одбора, узимано je то питање у претрес у в-ише наврата како у секцијама тако и у пленуму Главног одбора. Taj контакт био je потребан иарочито у овој години, али се нажалост то није могло остварити ни приближно нашим жељама и потребама друштреним. ЧешКе се приговарало родитељима и старатељима друштвених питомаца да нису ни чланови Гајрета и да се не одазивају друштвепвм једивицама. Једним расписом ове године тражили смо 99 �од друштвених јединица да поведу парочито рачуна Bos. Samac (srez Brčko): Sulejman T.hić о томе да сви родитељн односно старатељи Bralunac (srez Srebrenica): Ibrahim Ferhatbegović Гајретових питомаца и стипендиста буду члано- Brezovo Polje (srez Brčko): Safot Rašidović ви Гајрета, макар и са најмањим чланскии прино- Busovaća (srez Fojnica): Smail Vareniković сом, јер није ни право да Гајрет издржава њихову Bušim (srez B. Krupa): Ibrahim Šahinović дјецу, a да они не доприносе ни најмање жртве за Ceiinje: Osman Jahić Гајрет и да не судјелују у његовом раду. Главни Crna Rijeka: (p. Ivančići): Atif Gljiva одбор ie затражио извјештаје у 'овом правцу од Čelić (srez Brčko): Ahmed Sulejmanović јединица, али ни из једног мјеста нисмо добили од- Čelinac: (srez Banjaluka): Ibrahim Đuvić говора, што би имало да значи да су сви родитељи Domanovići (srez Stolac): Alija Krpo и старатељи наших питомаца чланови и радници Donji Vakuf (srez Jajce): Hf. Mustafa Basara Гајретови — наравно у колико јединице нису зане- Dorfulija (srez sv. Nikola): Mustafa Čamdžić Đakovica: Sadik НаШ Bedra мариле ово тражење Главног одбора. Foča: Dika Pilav G a jre lo v l M jesn i o d b o r i u g o d . 1935/36 Gaievi- Ozren (p. Semizovac): Meho Dević Avtovac (srez Gacko), Banjaluka (muški), Banjalu­ Garići (srez Kot. Varoš): Mustafa ef. Unkić ka (ženski), Bihać, Bijeljina, Bijelo Polje (srez Mostar), Glasinac (srez Rogatica): čamil ef. Karić Bileća, Blagaj (srez Mostar), Bos. Brod (srez Derventa'. Gleđevci (srez Ljubnje): Muhamed Potogija Bos. Dubica, (muški), Bos. Dubica (žćnski), Bos. Gra­ Gor. Koprivna (srez Cazin): Omer Pitić diška (muški), Bos. Gradiška (ženski), Bos. Kobaš (srez Gor. Rahić (srez Brčko): Hasan Hasanbegović Prnjavor), Bos. Krupa, Bos. Petrovac, Brčko (muški), . Gop. luzla {srez Tuzla): Neziraga Њ Mehmedović Brčko (ženski), Breza (srez Visoko), Bugojno, Cazin, Gor. Vakuf (srez Bugojno): Mustafa Ljuta Čajniče, čapljina (srez Stolac), Derventa (muški) Der- Gračanica: Asim Alikalfić i Salih Tihić venta (ženski), Doboj, Drežftica (srez Mostar), Dubovo Hercegnovi: Ahmet Muslibegović (srez Peć), Dživar (srez Trebinje), Foča, Fojnica, Gacko, lzačić (srez Bihać): Ubejid Mujaga Glamoč, Gnjilani, Goražde (srez Čajniče), Gračanica Janja (srez B.jeljina): Asija Kavazović (ženski) Gradačac, Jablanica (srez Konjic), Jajce, Kakanj Jeleč (srez Foča): Mustafa Mulabdić Doboj (srez Visoko), Kakanj Zgožća (srez Visoko), Kale- Knmengrad (srez Sanski Most): Rizo Kapetanović sija (srez Zvornik), Knežina (srez Vlasenica), Konic, Karaula (srez Travnik): Faik Bahtić Kotor Varoš, Kreka (srez Tuzla), Kula Fazlagića (srez Kladanj: Esad Mašić Gacko), Kupres (srez Bugojno), Lastva (srez Trebinje), Ključ: Hilmija Selimović Livno (ženski), Lokve (srez Stolac), Lukavac Tur. Knin: Ibrahim Ibrahimbašić (srez Tuzla), Ljubinje, Ljubuški, Maglaj, Mioče-Uvsc Koraj (srez Bijeljina): Faik Begić (srez Višegrad), Mostar. Mrkonjić Grad, Nevesinje, Niš, Kozarac (srez Prijedor): Mehmed Haračić Novi Pazar, Nova Varoš, Obre (srez Visoko), Olovo Kozarac (ženski): čamila Đonlagić (srez Kladanj), Orašje n/S (srez Brčko), Plana (srez Kulen Vakuf (srez B. Petrovac): Ibrahim Kulenović Bileća), Plevlje, Podgorica, Prijedor, Prijepolje, Prnja­ Lukavica (srez Gračanica): Ibrahim Lika vor, Prozor, Puračić (srez Tuzla), Rudo (srez Više­ Ljupljanica (srez Derventa): Muharem ćimić grad), Saneki Most, Sarajevo, (muški), Sarajevo (žen- Maslovare (srez Kot. Varoš): Hamid Dizdar ski), Semizovac (srez Sarajevo), Sjenica, Srebreni Modrič (srez Gradačac): Hf. Muhamed ef. Spužić ca, Stolac (muški), Stolac (ženski), Tešanj, Travnik Orahova (srez B. Gradiška): Ibrahim Dizđarević (muški), Travnik (ženski), Trebinje, Tur. Dubrave Orahovica (z. p. Bos. Petrovoselo): Osman Terzimehić (srez B. Gradiška), Tur. Janjari (srez Bijeljina), Tuzla Ostrozac (srez Konjic): Ahmed ef. Jabučar (mužki), Tuzla (ženski), Ulcinj, Uroševac, Vareš (srez Peć: Idriz Dančević Vis jko), Višegrad (muški), Višegrad (ženski), Vlasenica, Pećigrad (sres Cazin): Hasan Mujezinović Vrbanjci (srez Kot. Varoš), Vrelo (srez Istok), Zagreb. Poljica (srez Tuzla): Mustafa ef. Okanović Zavidovići (srez Žepče), Zenica, Župča (srez Visoko)’ Popov Most (srez Foča): Avdija Kazazić Potoci (srez B. Petrovac): Džemal Zečević G a jr e lo v l p o v j e r e n i c i u g o d . 1935 1936. Pridjel (srez Gračanica) Mustafa Mujić Aladinići (srez Stolac); Zejna Mehić Prilep: Sulhija H. Mejlić Bihać: Seiđa h. Redžić Prizren: ReCad Nuridinović Bjelaj (i. p. B. Petrovac): Jusuf Hađžić Ripač (srez Bihać): Rasema Zjakić Bjelemić (srez Konjic): Ferhatbeg Kurtović Rogatica: Ahmed Riza Pašić Bos. Dubolac (srez Derventa): Muhamed Sinanović Seonica (srez Konjic); Bajro Iladžović Bos. Novi: Mehmed ef. Ibišević Solakova Kula (p. Ostrožac): Nijaz Alikadić Boe. Otoka (srez B. Krupa): Osman M. Topić Skcnder Vakuf (srez Kot. Varoš/: Rasim Imamović 100 �Slatina (srez Foča): Esma Muftič Ševarliie (srez Maglaj): Rasim Krzić i Hilmo Hodžić Teslić: Ishak Smajlbegovič Todorovo (srez Cazin): Salejman M. Mušić Tomislav Grad: Alija Mesihović Trnovo (srez Sarajevo): Hasanbeg Buturović Umoljani (srez Koojie): Mehmed ef. Bandić Vihovići (srez Foča): Mehmed Lojo Vikoč (srez Foča): Husein MuratbegovitS Vitina (srez Ljubuški): Ali ef. Dervišbegovič Vrbanje (srez Banjaluka): Jusuf Ajdinović Zemunik (Prim. ban.): Ahmed Pašić Zvornik: Hamđija Hambiralovič i Hamdija Kitovnica Žepče (muški): Mustafa Fetahagič Žepče (ženski): Šemsa Mulalić 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 Ime i prezime Škola Redni broj Spisak pitomaca Gajretova konvikta u Bihaću Dizdar Munib H. Selimovič Muhidin Ibrić Hazim Kulenović Ismet Omanović Izet Selimović Pašaga Šabić Muhamed Begić Hasan Ćemalović Hazim Ibrahimpašić Bećir Terzić Salko Alibegović Safet Berberović Esad Ćatić Ahmet Makić Bedrudin Pipić Jakub Podić Bekir Sarajlija Kasim Šaćirbegović Ragib Šehalić Ekrem Sinanović Hamdija Budalica Kasim Kurtović Šukrija Ćatić Edhem Filipović Ćamil Kovačević Adem Mujadžić Omer Nuhbegović Husein Hajrović Muhamed Bibanović Ibrahim Hercegovac Šefik Kulenović Hajrudin Pašić Fadil •O Ime skrbnika I i N » II — S III bti IV c <TS VI ac VII VIII Mjesto boravišta Maslovare Brčko Derventa K. Vakuf Cazin Cazin Vrsta (Bihać) Pe čigra d Bužim Cazin Ripač (Bihać) Bos. Krupa Ključ Cazin Alija, otac Mehmed, otac Odžak (Gradac.) Jajce Ejub, oiac Sarajevo Sadija, mati Muhamed, otac Otoka V. Kladuša Salih, otac Orahovo (K. Var.) Derviš, djed Zenica Ahmet, otac Jajce Ahmet, otac Dživar Zaim, otac Ćamil, otac Gacko B. Gradiška Ahmet, otac Mahmut, rođak Glamoč Bihovi (Trebinje) Fazlija, brat D. Dubrave Šefka, mati Ajiša, mati B. Graidška Dervo, brat Repovci Fadil, brat Škofija Loka B. Gradiška Adem, otac Mehmed, otac Kulen Vakuf Alija, otac Teslić B. Petrovac Rašid, brat Kotezi (Ljubinje) Muslija, brat Hamid, otac Selim, brat Nail, otac Ibrahim, otac Husein, otac Meho, otac Mujaga, otac Bećij^ otac Huso, otac Ahmet, otac Derviš, otac mjes. Primjedba D in. 200 — Istupio rvojevoljno 23 X11 1935 200 250 "00 150 300 250 100 200 ЗСО — 300 — 250 300 — — — — 100 —' 150 150 — 150 150 50 200 300 150 ICO 150 Istupio svojevoljno 1-111 1936 Isključen 25-11 1936 Umro 23-111 1936 101 �Описак пптомица Гајретова жепског вонвикта j Сарајеву И *5* < vo о® Оч 1 Хаџвалик Лејла 2 Куленовић Фикрета 3 Дефтедаревић Зекија 4 Таловић Нусрета 5 Чемерлпк Фадила 6 Хаџиомеровић Емпна 7 8 Кустурица Салвха 9 Ћурић Јагода 10 Свити Татјана 11 Тахмвшчија Шефика 12 Херић Вахдета 13 Махић Муневера 14 Херцеговац Шахзија Ђонлагвк Драга 16 Смавлбеговвк Мукелефа 17 Диздаревик Сехла 18 19 Хускић Велида 20 Карабдић Мувехида 21 Мујезвноввк Ћамила 22 Корвћ Ифета 23 Кабвл Фатима 24 25 Садиковвћ АвШа Бутуррввћ Фадила 27 Ађуловвћ Бвсера 28 Крвавац Авша 29 Шеховић Хвба 30 Вољеввца Азвза 31 Koćo Бадема 32 Куртагвк Хајрија 33 X. Смајловик Мујесврз 34 35 Твхвк Хаша 36 Зупчеввк Муневера 37 X. Алвјагвк Мурвета 38 Дубвноввк Сенвја 39 Мрган Назвка 40 Јазввн Сафвја 41 Алагвк Муневера 42 43 Кустурвца Насвба 44 Дедвк Изета 45 46 Коњхоџвк Бвеера 47 48 Фвлвповвк Ифета 49 Херенда НафиЈа 50 Чустоввк Девла 51 Исвк Наџија 52 Мулалвк Шефика 53 Хушидвк Шефвка 54 Нухефендвк Фатвиа 55 Мврдановвк Бвсера 56 57 X. Смајловвк Развја 58 Пашалвк Азра 59 Скршо Фата 60 Пашвк Фатвма 102 i Презвме в име p. s Рч I * BS to II X * a Сч III IV VI VII 1 aj Ш & Л II III U (9 Hl s >5 iJ dl I II III Si 5* OЧ I £« Женска струч. II школа — ч * s si * w 3Р S3 5| S s * 11 Иие родвтеља (скрбнвка) И. Џафербеговић Бекир Мухиба Сулејман др. Асви Махиуд Едхем Хусевн Мустафа Павле Хамдвја Шаквр, стрвц Халид АлвЈа Сулејман Тахир Салвх Марвца Мехмедалија Алмаса Ахмед Арвф, брат Салко, брат Осман Абдулах Авдвја, брат Ћамил Оиер Мухамед Зави ПТемса Сиавл Салко Ф. Куртагвк Еввер, брат Сулејман Теофик. брат Беквр Хатвџа Мухамед Васввја Хусеин Хусеин Јелена Мухамед Хасан Фахрвбег Хамвд „Мерхамет Мурат Мујо Хасан Мурат Селви Абаз Смавл Развја Сејда, сестра Салко, брат Мјесто становања Бос. Нови Плаћа мјес. Првмједба Дин. - Ради болести иступта Травнвк Мостар Бугојно Високо Травнвк ЈБубушки Теслик 250 350 250 300 150 Тешаш ЈБубушки Љубушкв Впсоко Фоча Дубровнвк Прњавор Требвње Мостар Бугојно Мостар Бос. Брод Јабланвца Чапљвна Јабланвца Чапљина Грачанвца Тешањ Сарајево Власеница Требвње Брчко Модрвч Столац Брчко Сан. Мост Јајце Травнвк Бијељина Бугојно Мостар Ввшеград Језеро Ввсоко Сарајево Мостар Јајце Козарац ЕГрозор Какањ Купрес Тегаањ Зеиица Трново Рогатвца 150 150 Ради неуспјеха искл-учена 300 100 150 — 300 150 — 350 — 200 — 50 i, i Пступила својевољно 150 50 200 — — 350 200 250 150 — Иступипа својевољно Првсеаила — — — 150 — 150 150 — — Због болести иступила Иступила сво|евољно �a ga a - 43 Презиие и име 61 62 63 64 65 Акшамија Хајрија Шертоввћ Ћамка Биједик Хасиба Муштовик Хатиџа Драчв Фикрета 67 68 Бајрвћ Мукелефа Тановик Хајрија Курјаковик Ћамила Мичик Загорка 70 ч u 0 a■3 n £ “ 3* г-5 2*5 sЗх 11 III 1 III 1 Видии. IV Дои.шк Занат Иие скрбника Мустлфа, брат Реџо Салковик ФАиша Салко Рашид Џеиал, брат ФадиЛ| брат Изета Јованка Мјесто становања Рогатица Бос. Крупа Требиње Мостар Коњиц Витина Мостар Какањ Брчко Власеница □лаћа мјес. Примједба Дин. 100 150 150 Завршила занат ■_ 250 1 2 3 4 6 7 8 9 10 11 12 Ime i prezime Salihagić Mulo Delalić Šalim Dizdarević Nusret Imamović Pašo Kadribegović Hivzija Mušanović Rošid Ćerić Hasan f7 _п > 14 15 16 Krpo Mehmed 18 19 Brbović Mujo Dorić Šefik J m E 20 Jejna Zejnel Hasanbegović Gazo Čelik Ibrahim Bajrović Murat Veletovac Hasan Nožić Salko Popović Murat Džindo Rasim Zaimović Ibrahim Zejnelovlć Hakija Nožić Ahmed л •H £ л a л мЗ (me oca, majke ili skrbnika Mjesto boravišta Plaća mjeetć. Primjedba Dinara Alija Mustafa Began Ešref Hilmo Mustafa Šefkija Kana Ahmed Ibrahim S a d ik o v ić Zulfo Hajrija Hatidža V Fila ' Almas Ahmed Omer Emina Kana Mahmud Fatima * Đula Sejfo Smajil Mustafa Mejra Ahmed Rahima Ahmed Ćamil Amir VII Halim Aljo VIII Emina i lj 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 o •CG Razred Redni broj Spisak pitomaca Gajretovog muškog konvikta u Plevlju S. Vareš Foča Bijelo Polje Fojnica Ćajniče Ljubuški F°jnica Cajniče Stolac Ćajniče Ljubuški Zgošča Višegrad Mostar Prijepolje Višegrad Zenica Sarajevo Sarajevo Ćajniče Sjenica Plevlje Prijepolje Ćajniče Foča Priboj na L. Višegrad Mostar Ćajniče Sarajevo Rogatica Nova Varoš Novi Pazar Gusinje Mostar 23 septem bia 1935 g napustio internat, ier se nije mogao upisati u školu 150 300 200 150 150 — 150 250 — — 150 — — 150 — — 200 50 150 200 — 250 — — — — — — 450 103 �Сппсак питомаца Гајретова мушког конвикта у Сарајеву В 'о Ч о. ® vo Рч 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 12 13 14 15 16 17 18 Презиме и вме Прохвћ Исмет л Османагвћ Фадпл Алвбеговвћ Решад Нашагвћ Мухидпн Диздар Рагвб Вранвћ Шефкет Османефендић Осман Џгферагвћ Сабрија Кврлик Исмет Тановвк Сабвт 53 54 55 56 57 58 59 60 Бејтоввк Алвја Џиндо Едхем Емвнагвк Мехмед Хасанбеговвк Нашцд Хасанбеговвк Шг.фсвја’ Кадпк Абдулах 19 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 17 48 49 50 51 52 104 К a Алибалвћ Абдулах Дреца Сулејман Шехвк Асим Боровац Шукрија Грцвк Ахмед Дани Сулејман Бешлагпк Салвх Скендерагвк Хајрудвн Војниковвк Јусуф Хаџовпк Назвф Хајдароввк Махмут Волвк Смаил Кадик Асвм Топчик Завм Рашвдкадвк Сулејнан Рачвк Азем Цвијетић Му&мер Двздареввк Зпјах Алвбеговвк Ахмед Чпчвк Хилмија Ћатвк Рамвз Ћемаловвк Енвер Дедвк Кемал Феридоввк Менсур X. Фејзоввк Бекир Хорвк Рвзах Јарановвк Хусепн Ј^нузоввк Мухарем Куленоввк Дерввга Медвк Енес Мухвк Исмет Мујик Ахмед Пашановвк АбдурахмуиСелвмоввк Хајро Спужвк Шефкпја Шехик Есад Шиљак Хасан Талић Шефвк Тескереџик Бекир 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 — — i a * * — S-2. ng S ™X š - - SSS Тргов. Л Учит. Оч 1 IV a И a и V л £ < n Мјесто становања Чспљива Чапљвна Подпрвца Сарајево Подгорвца Варега Дервента Невесвње Столац Подгорвца Бихак Добој Гор. Вчкуф Гагко Сјенида Дрна Ријека Столац Горажде Коњвц Сарајево Бреза Сарајево Ввсоко Требиње Столац Требите Бос. Дубида Гламоч Горажде Ввшеград ХаџпхасановпК X. Сарајево Шефкпја, отац Фојнвца Абаз, отгц Бос. Кобаш Пријепол>е Ахмед, отац Травнвк Ћурвк О ,стар. Мостар Мухамед, отац Мркоњвк град Ферид, отац Скопље Адеи, брат Пријепоље Ибрахим, отац Бијељвна Фатвма, мајка Завидоввки Сиавл, отац Гламоч Бос. Петровац Хаџо, отац Шемса, мајка Мркоњвк град Синан, отац Заввдоввкв Ибрахвм, отац Мостар Мехмед, отац Првјепол>е Назвф, отац Билека Мехмед, отац Мостар Осман, отац Бос. Петровгц Едхем, отац Фоча Мустгфа, отац Маглај Алмаса, мајка Травпвк Мухарем, отац Јаце Ахмед, отац Бос. Дубица Карвк Ti. стар Рогатвца Шукро, отац Мостар Мехиед, отвц Плевл>е Фехвм, отац Власенвда Садик. отац Оpanije Хаеан, отад Омер. отад Хвнвфа, мајка 11 Хампд, отац III Мурат, отг.ц V Мухамед, отац VI Есадбег, отац VII Хатвџа, мајка II XycPf отац III Ибрахвм, отац IV Фехви, отац Алвја, отац Ибрахии, стрвц Зулфо, отад Хасан, отац ГП&кир, отад II Мухамед, отац Хајро, отац Незвр, отад Бушати М.,дјед II lllfMca, мајка III Кадвк X- стар IV _ Есма ма]ка Завм, стгц Дервиш, отгц Џевахира мајка Муетафа, отад Шакир, отац Осиан, отац III Рагвб, отац I V Ч Име скрбника Илаћа мјес. Првмједба дин. 200 300 500 500 5-И 1936 пступио ••XII 1936 прешао у Подггрицу 3 X 1935 лрешао у Бпхаћ 15-111 1936 ради врло доброг Ј успјеха у науии добили интернат LUepnaiCKe гимназије 200 150 250 31-1 1936 лрешао родбнкп 500 — 200 100 350 30-1 1936 прсшао у Бан>а луку -• 300 — — 30-Х1 1935 пр«шао у Беогрзд — 300 400 100 250 300 200 9 111 1936 истуг.ио na школе 20-11 1936 иступио na школе 30-1 1936 прсшао у Скопл>е 5 II 1936 пступпо — 100 150 1 00 — 300 200 200 — 250 250 200 200 500 — 100 — — - 5-111 1936 иступио na коивикта lo-IV 1936 истулио лз школе �л и “ о ® »О Презвме в имс 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 КишевиК Алија Налић Екрем Пролвћ Абдуселаи РеџпК Есад Рвзвапбеговик Ибрахим СелимовиН Најро Агик Асим Алијеввћ Ћанвја Бркик Исмех Ћатоввћ Мехмед Ћаховвк Наџпја Фазлиноввћ Ејуб X. ОиероввИ Мехиед Херцег Ибрахви Капвџвћ Мехмед Крзвћ Фуад Мујчвноввк Аеим Мулић Мехиед Рајковић Мехмед Реџепагић Малвк Шатор Ибрахпи Џуџа Хамдија X. ОсиановвН Мухвмед Идрвзоввк Мехиед Имшврпашвћ Мехмед Куленоввћ Решад Љубунчик Махмут Мујичпћ Јусуф Мустафић Омер Муштоввћ Већир Овчвна Звћрија Овчина Шефквја СердареввН Менсур P-I Ч § 3 © a. te Рч л о a 3 и V © III л i a о л a g a. fet rv Ние скрбннка Мјесхо становаља Плаћа мјес. Првмједба Дин Велагвки(Кљч' Зеиица ЈБубушки Бвхак Схолад Билска Рогахица Кичево Лввно Сјенпца Cjemma Мосхвр Мосхар МаглаЈ Скопл>е МгЛаај Сјеппда Травник Мосхар Илнв Локве (Схолрд ) Мссхар Рогахица Буго:но Шемсудин, отац Д. Вакуф Бос. Пехровад Паша, мајка Ливно Билал, ore д Ахмед, схац Гор, Вакуф Ибрзхнм, охаи Бвхак Бнлека Рабија, иајка Бплека Зулфо, отац Билгка ВДРО. ОТ8Ц Ешрсфа, мајка Зенлда Твфа, мајка Алмаса, мајка Сабит, отац Оеман, отад Мухамед, отац Назкф, отац Ибрахви, охгц Бенде, иајка Махмут, отац Ћама, иајка Расвм, сх<ц Длвја, отац Авдо, 0 X8 Ц Сулејман, охзц Муркт, брат Ибрахим. отац Амвр. стгц Мустафа, отац Шервфа, мајка Хусепн, охзц Мухарем, брат Мухамед, брат Хввзија, охз ц Салих, 0 X8 д — 100 200 100 100 300 200 1-Х1 1935 п; сшао родитељпма — 150 — 150 200 250 250 200 200 — *— 200 200 100 200 — — — 50 250 150 150 — 1-lV 1936 иступио иа школе 30-1 1936 лрсшао родитељпди 1-11 1936 исту.то 11-Ul 1936 пступио 1-Х 1935 лступио 150 — i Списак Гајретових питомаца у ђачком дому „Просвјете" и „Гајрета" у Требињу В 'а 5 о. Рч 43 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 Презиме в пме Бекнк Шефкпја Зввздвћ Ахмех Пашвк Изет Солдвн Наил Шехка Исиех Џеко Јусуф Мушановић Кеизл Тепарик Hycptx Исламоввк Ђулага Халебвк Хасан Омановвк Нунан Терзпк Салко u a a. rt rt "и* n rt a rt * r©t Иие скрбнпка Рч III Зејнил, охац Ћ»мил, охац Сафира, мајка Нура, иајка Ахмех( охац Мушан, охац Захид, охац Мујага, охац Рамо, охац Оиер, охац Пашо, охац Еиина, мајка Мјесхо становања Ласхва Гадко Автовац Л>убин.е Аладвнвки Вучвја Бара Лаохва Л>убиње Прозор С. Луг - Јабланпца Прозор Л>убутки Плаћа мјес. ГГрпмједба Дпн 250 350 — 100 50 200 200 150 250 Иступио СВО|(ВОЉНО14-1V 1036 Отшидо ма болсваље 2-V 1936 300 103 �П итомци Г ајретова мушгсог конвикта у Оарајеву 106 Превиме и име Име скрбника А гић И брахим А вдић Хамдо Б аса р а Реуф Б у љ у б аш и ћ Ф ерид Ћ у р и ћ Б у р х ан Г аф и ћ Х аџо Г л авин ић Х уснија М ујкић Вејсил Х асагић Х асан Х асанеф ендић Расим Х аџ ал и ћ Салко Л а т и ћ З и х н и ја Б и л и ћ Касим Џ ебо Д ервиш Софтић Ћ ам ил Соко Зијад Тервимехић М устафа С илајџић Авдо К асум аги ћ Е н вер С ади ковић Спдкија Хасанбеговић Шућрија Д рн да Хасан Х убијер Рами8 М анововић Мехмед С кокић Месуд Р ивванови ћ Омер К у б у р Салих К ал аувовић Мухарем К оро Хамдо К овачеви ћ Осман С и тн и ц а Смаил Соко Х акија Х о џ и ћ А лија Х аџ и м уси ћ Р еш ад М ахић М ухарем Х амзић Е мин С иручић Мухамед Ч у с т о в и ћ Адем К рн и ћ Адем Х усејнови ћ Џ емал О мерсоф тић Н ијав Ф илиповић А лија С маилагић З и ја х Коро Не8ир Б и је д и ћ Ш у к р и ја Халилбаш иН М ухамед Х усеин, брат Осман, отац Мустафа, отац Ибрахим, отац С аф ет, брат Вевира, мајка Везирка, мајка Ахмед, отац Хабиба, иајка Ћ авим , брат А лија, брат Х асан, отац Мехмед, отац 'Б у л с а, мајка Ш е ћ а , мајка М ахмуд,отац Џевахира,мпјка Селим, стриц Х у сеи н ,о тац Тапет. Телегр. Мјесто становања научнпцп (iiierpT n) Плаћа мјес. Примједба Т равн в к Острожац Д . Вакуф Б р ат у н ац Мостар(Б.И. Зен и ц а Мостар О строж ац Власеница Л>убушки Ч апљ ина ЈБ убуш ки Мостар П левљ е Б . Градиш ка Ж еп че Т еш ањ Грачан и ц а 1М0Д, б р . Љ у б у ш ки А втовац )тац јрвиш, стриц Илевље Гораж де дем, брат М ахмуд, отац Плевл»е А јиш а, мајка Ја њ а Мухамед, от. С тол ац Ханвфа, мајка Сарајево Б и х аћ Ш ер о , отац Р огатица Ахмед, отац Гламоч К адрија, от. Султанија, мај. Б . Л у к а Осман, отац Б .Г р а д и ш к а И мш ир, отац Гораж де И брахим, бр. Ф оча Л>убушки Халид, отац Бијрљ ина Салко, отац Х асан, отац Сребреница Сарајево „М ерхамет" А двија, мајка Б . Л у к а Сафет, отац Коњ иц Б егвада, мај. Маглај Смаил, отац Б у го јв о Ц емал, отац М аглај Мехмед, отац Р огатица Ћ ам и л , брат Гацко Сакиб, брат Б рчко 150 22-Х1 1935 иступио 60 100 Завршио занат Заврш ао ванат 200 150 Завршио ванат 30-1Х 1935 иступио Завршно ванат 150 �Spisak pitomaca Gajretova konvikta u Tuzli Prezime i ime Agić Dževad Bešlagić Nurija Hrustić Ismet Imamović Abdulah Mujbegović Ibrahim Terzimehić Džemal Vignjević Mićo Ahmić Safer H. Omerović Hasan Junuzović Jusuf Korkut Hazim Mulalić Nurudin Muradbegović Ferid Mutapčić Midhat Omerkić Adem Porobić Omer Vehabović Rešo Bajić Rifat H. Selimović Salih Karamehmedović Sejfulah Korkut Asim ^ Nalbant Abdurahman Sinanagić Mustafa Smajlović Ismet Tihić Smail Ahmetagić Avdo Berberović Elhamija Devedžić Mustafa Duraković lbrahiirtImamović Šefik Rašidbegović Ismet Suljić Fuad H. Beganović Abdulah Islambegović Faik Korajkić Bešlaga Mulabećirović Izudin Sarajlić Asif Šehović Musta Ceribašić Hasan Ćizmić Ešref Redžić Mehmed Spužić Muzafer Fazlić Edhem Abdurahmanović Safet Bakamović Muhamed Dizdarević Midhat Mehinagić Rizah Bajraktarević Rizah Sahbegović Muharem Džafić Hasan Bešlagić Refik Karamehić Safet Žujo Mustafa H. Hasanović Suljo Fatušić Fehim Primjedba Ime skrbnika Mehmed Koraj - Bijeljina Dobcj Kamenica Knežina Tarevci Maglaj Olovo Srebrnik Vlasenica Turija Zvornik Doboj Bijeljina Zenica Poljice Komarica Lukavac Kladanj Zenica Lukavac Zvornik Vlasenica Brčko Zvornik Vlasenica isenica „ер£е G. Moranjci Bijeljina Turija Gračanica Modriča Vlasenica Zenica T. Janjari Doboj Kruševci Gor. Tuzla Bos. Samac Bos. Samac Koraj Modrič Srebrnica Srebrnica Mostar Sarajevo Gračanica Sarajevo Vlasenica Orašje Doboj Maglaj Vlasenica Zvornik Puračić Istupio 15 marta 1936 250 250 200 200 150 150 400 150 150 200 150 350 200 250 100 400 350 Isključen 30-Х1 1935 107 �Списатс питомаца Гајретовог копвикта у Мостару о Рн vo « ® 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 108 Ч Нрезиме и име Алибеговик Ћнмил Бегвк Кемал Kocu Идрпз Крпо Илјас Наврик Јусуф Новвк Зијах Тановик Мухареи Догдибеговвк Фадил Хасагвк Фаднл Реџвк Авдо Лугик Наил Шешкик Мухамед Голубик Омер Кадрагвк Мехиед Махик Алвја Пецо Есад Харачвк Халид Куртовик Шукрија Патик Шефквја Хгџоввк Тахвр Колаковвк Осиан Спаховвк АхмеД Латпк Мустафа Мехмедбашвк ХаЈрудвн Зубчевик Муотафа Ввђен Кадрвја Мирица Мустафа Ченгвк Веиз Мујчиновић Ибрахвм Шатор Муетафа Биједвк Шервф Чвшвја Узепр Фазлагвк Алија Аговвк Ћампл Ћуђо Ћамил Хрустановик Шефик Бугаатлвк Ахиед Шарпк Сафвет Ћвквк Осман Кадвк Хифзија u < a. •л D- rt м В III IV « _ В 4 rt CM VII 4 IV >5 v rt se о МС' X CL II III Имв родитеља (скрбника) Мјесто становаља Суљо, отац Исмет, отац Адеи, отац Мустафа, отац Хасан, отац Салвх, отац Халид, отац Мустгфа, отац Мујага, отвц Хасан, отац Хамид, отац Пбрахвм, отац Ахиед, отац Оеиан, отћц Мустафа. отац Јусуф, отац Мехмед, отац Ћзмил, отац Нура, мајка Фззлија, брат Шервфа, мајка Мухарем, отац Хасан, отац Мухамед, отац Махмуд, отац Суљо, отац Фатима, иајка Омер. стгц Хасвба, мајка Мехмед, отац Осман, отац Пбрахии, стрии Ханвфа, мајка Ибрахви, отац Буразеровић Б Хапумвца,мајк* Хамдвја, отац Хасан, отац Ходо, отац Ђамилага, отац ИбрахиМ| брат Алвја, стриц Улциљ Коњиц Домановики Чапљвна Улциљ ЈБубушки Бјелемвћи Какањ Вареш Столац Коњвц Прозор Чапљина Љубушки ЈБубушкп Ортијеш (Мстр) Какан. Гацко Невеспњо Бихово (Треб.) Благај Ластва Чвпљвна Столац Требвње Требиње Мостар Потпећн (ГГлев Гаре (Завидов. Локвв Јасен Вртлиште (Виг. Чапл>ина Л>убушки Подгорица Високо Гацко Гацко Улцнњ Витпићи Остроим ц Коњпц Плаћ; мјес. Прнмјодба Иступио својевољно 59-11 1936 П пеијештен у бихаћки конвмкт �Prezime i ime 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 38 34 35 36 37 39 40 41 42 43 44 46 46 B alagija Abdulah B alagija Sulejman Bašić Šefkija Imamović Abdurahm an Numankadić Akif Sarajlić Džemaludin Fejzić Safet Žerić Halid P itić Esad Čardžič Izudin Tihić Jasim Abdulhamidović M. Alija Dervišević Muhamed Prljača Džemail Subašić Faik Muftić lsam Jakupović Rešo Latifić Ibrahim Hadžialić Ibrahim Hadžimujagić lsmet Huskić riukrija Jakić Mehmed Kulenović Muhamed Seferović M ustafa Hadžiselimović Sakib čokić A bdurezak Filipović Fuad Korić Vahid Mutevelić Safet Spahić Mehmed Pajazetović Zlatko Kušmić Mustafa Subašić Teufik Softić Nijaz Trepić M ustafa Gačanica M ustafa Midžić Esad Mašić Ramo Cimirović Sulejman Ramović Iso Šahbegović Halim Dedović Muharem Šabulić Ibrahim Džehverović Rušid Smailagić Nail Malkić Oman Razred škola Redni Spisak pitomaca Gajrctovog konvikta u Banjaluci 1 -o <л II a м III u Ime oca, majke ili skrbnika Abduselam Rasim Vejeil Omer H akija Šemeudin bez roditelja Šerif Halil Nedžib Edhem Dolić Rifat Mustafa Osman Hilrrfija Dr. Hazim Zeko Ću ma Haean Fatim a Haean Sulejman . л —: II - 111 IV o ska G r.danska Zanata Plaća mjes. P rim jedba Din. j I Mjesto st4novanja и Jusuf Ibrahim Kasim Mehmed llasib Nura Hilmija V Muharem Nail VI Hatidža Muharem VII Fatima Šemsa, VIII Selman Asim IV Alija Memić V Muhamed IV Džehva Dautović Ejub „ Donji V akuf P rn jav o r P uračić Bugojno Trebinje Banja L uka Mrkonjić Gr. D erventa Bos. Dubica G radačac M rkonjić Gr. Plevlje P rije d o r Bijeljina Potpeći Livno Bugojno Doboj Livno Bos. Dubica Bjelajce Bos. Dubica Kotor-V aroš Ključ K otor-V aroš Bugojno V rbanjci Bihać Banja Luka Prijedor V M ostar Prijedor Nova Topola Podgorica D erventa Stari Majdan Bihać Banja Luka Agino Selo Banja Luka _ fPilnuc fonda za zdr. zaSt. najprije »amo na 240 ^učenika, 250 — 200 200 — — _ 300 200 _ — _ 150 300 300 Svojevoljno istupio 6-11-1936 Umro 13-111-1936 150 _ _ _ Iskljuicn 4-VI-1936 360 350 ___ 350 200 150 200 150 250 240 200 200 200 100 100 240 _ _ Stupio u internat 26-Х1-1935 Stupio u konv. 11-1 1016 a po §51. Z .o sr. šk. 6-11.80iskljuć. Stupio u konvikt 10-1-1936 samo na hrani, p aćjo lond za Istupio 7-Х-1935 , 5-Х 1933 . 8 Х-1935 Plaćao fond za zdr zašt. đaka istupio 10-Х1 1935 istupio 16-1Х 1935 100 240 240 240 istupio 16-1Х 1935 Plaća^Fond za zdr. zaitilu 109 �Sumarni pregled Gajretovih pitomara-ica koncem 1935/36 a) Po uspjehu u nauci u pojedinim konviktima Red. broj 1 2 3 4 5 6 7 K o n v i k t Muški Ženski Muški Muški Muški Muški Muški Sarajevo Sarajevo Banjaluka Bihać Mostar Plevlje Trebinje Ukupno . . . Popra­ Totalno pali vak Odlično Vrlo dobro Dobro Dovoljno 17 3 2 2 2 4 1 6 29 23 5 10 10 7 3 14 34 16 13 16 16 10 6 27 21 4 4 _ 4 37 101 138 29 53 1 12 Neocj. ' — 114 32 32 37 30 4 1 — Ukupno 2 51 3 9 370 b) Po uspjehu u nauci u školama Red. broj 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 Š k o l e Odlično Realne gimnazijo Šeriatska gim nazija Ž nska gimnazija Učiteljske Građanske Trg. akademijo Srednja tehnička Musi. ženska m edresa Str. zanatlijske Ženske stručne Ban. zan. žen. Domaćička Vidovića tečaj Zanati -Vrlo dobro 14 — 1 L— 5 39 — 8 6 9 чк. I i 2 tlilftll Ukupno Dovoljno Dobro 71 v 2 ч 7 — — — 14 4 u —21 M 3 — 7 — 1 Popra­ vak Totalno pali 24 — 5 2 4 4 10 4 '— — 3 — 3 Ukupno 3 154 _ 52 13 — — — _ — — 2 1 1 — — — — i = TS i 20 — U — 3 — — .0 . 138 29 53 61 1 1 1 Neocj. 47 370 V \s j> c) Po školama i razredima Red. broj Š k o l e 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 Realne gimnazije Šeriatska gimnazija Ženska gimnazija Učiteljske Građanske Trg. akademije Srednja tehnička Musi. žen. medresa Str. zanatlijske Ženske stručne Ban. žen. zanatska Domaćička Vidovića tečaj Zanati Ukupno 110 . . . Ra z redi - g o d i š t a IV V VI ni 1 11 33 1 5 2 8 11 16 6 4 — 1 1 — 17 29 1 8 — 10 4 13 6 3 2 — — — 11 26 — 4 — 6 4 13 1 1 — — — — 8 15 — 1 4 9 4 10 105 87 63 55 — — — — — 1 11 15 — 2 3 — — — _ — — — — _ — 20 19 — 3 — — VII _ 10 — 1 — — — _ _ _ _ _ — — — — _ _ _ — _ 22 11 Vili 7 — — — __ _ _ _ _ Ukupno 154 2 24 9 33 23 52 13 8 _ 47 7 370 �Redni broj 1 2 3 4 5 б 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 Prezime i ime Arslanagić Hasan Karavdič Zahid Šaćiragić Advija Tanović Sabit Bektaš Rizo Česrija Ismet Duranović Ismeta Đemidžić Mesud Kapetanović Taiba Karabegović Muharem Salihagić Mustafa Dujsić Atika Avdić Fahrudin Beglerović Fahrudin Blažujević Štaka Ćerimagić Alija Ćehajić Sukrija Denišlić Halid H. Ibrahimović Nasir Kobić Fikret Mehmedbegović Rifat Prcić Muhamed Sarač Hava Striković Šefika Trogrančić Branko Berberović Selveta Češo Zahida Frtuna Suljo Hodžić Mevlida Kapetanović Kemal Kulenović Džemal Kušmić Mustafa Muhurdarević Berija Šarić Husref Sudžuka Aiša Tataragić Refija Zubčević Husnija Zuiić Ibrahim H. Halilović Ahmed Sarač Ibrahim Džanić Ferid Konjhodžić Sulejman Šećibović Refik Zekić Reuf Azabagić Nevresa Azabagić Teufik Kuraja Zvonimir Mešković Mehmed Selesković Harun Šarić Ismet Abdić Hasan Alićehajić Kemal Husejnćehajić Osman Mutevelić Asim Porobić Omer Resić Munib Karahasanović Sulejman čorbić Hasib Filipović Subhija Imširović Mustafa Mjesto rođenja Trebinje Visoko Sarajevo Gacko Visoko Sarajevo Sarajevo Sarajevo Čapljina Banjaluka Fojnica Banjaluka Bileća Sarajevo Teslić Lastva B. Gradiška Sarajevo Visoko Sarajevo Bijeljina Sarajevo Banjaluka Sarajevo Fojnica Bijeljina Foča Visoko B. Brod I ,illl Sarajevo Sarajevo T “% Banjaluka Banjaluka Sarajevo Sarajevo Sarajevo Dživar Bihać Banjaluka Banjaluka Bihać Tuzla Seonica Sarajevo Tuzla Tuzla llijaš Tuzla Tuzla Sarajevo Bihać Tesanj Derventa Bugojno Derventa Sarajevo Zenica Tuzla Bugojno Kreka Mjesto škole Trebinje Visoko Sarajevo Sarajevo Visoko Sarajevo Sarajevo Sarajevo Mostar Banjaluka Sarajevo Banjaluka Sarajevo Sarajevo Sarajevo Trebinje B.Gradška Sarajevo Visoko Sarajevo Bijeljina Sarajevo Banjaluka Sarajevo Bijeljina Foča Visoko SI. Brod Sarajevo Sarajevo Banjaluka Banjaluka Sarajevo Sarajevo Sarajevo Trebinje Bihać Banjaluka Banjaluka Bihać Tuzla Sarajevo Sarajevo Tuzla Tuzla Visoko Tuzla Sarajevo Bihać Sarajevo Derventa Bugojno Derventa Sarajevo Bugojno Tuzla Škola Razred || II Gajretovi stipendisti u 1935-36 godini Gimnazija I Šer. gimnaz. •J5. m Šer. gimnaz. III ПЈ — ___ ■- <0 c o VII Vili Gradan. II Isplaćena stipendija Dinara 475 675 180 350 350 475 180 285 475 475 950 350 500 71250 1425 475 475 450 475 475 675 475 475 475 500 900 675 675 600 750 500 7Г2 950 475 675 375 270 475 675 475 71250 475 950 950 610 700 675 950 950 950 1000 475 450 475 475 285 712 900 712 675 n i �Reeni broj 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 112 Prezime i ime Maslić Ismet Mulahasanović Šalim Pekmić Hasan Sečić Osman Taso Mukdim Arnautović Kadrija Avdić Safet Bekrić Zihnija Čizmić Hajrudin Fazlinović Aziz H. Smajlović Selveta Manov Vahida Karabegović Mubera Ćumurija Ahmed Dželilović Sakib Karačić Selvera Karahasanović Hilmija Mulić Muhamed Dedović Muharem Bakšić Abida Dizdarević Zija Jusufović Smail Šabulić lbrahim Buć Adem Čelebić Fuad Dragnić Džemal Fočić Niiaz Krajinić Šefik Alagić Seid Kudić 'Sulejman Muminagić Abdulah H. Begahović Muhamed Kurtović Slobodan Ćosić Muhamed Glavinić Muharem Đozić Ahmed Pačariz Osman Avdić Mustafa Sadiković Ahmed Fehimović Almasa Kudiovnić Aiša Morić Šefika Borić Fatima Bravo Zehra Čolo Esma Kečedžić Šefika Pašić Subha Sarajlić Enver Babović Džafer Jašaragić Osman Nalić Zahid Medić Enes Đukić Bahrija Karabegović Emira Livnjak Adil Hasić Muhamed Barakovac Huso Vladović Omer Zukić Midhat Sarajlić Ziba Sarajlić Fatima Arnautović Selver Mulabdić Sulejman Žunić Najfa Mjesto rođenja Sarajevo Žepče Zavidovići Bugojno Sarajevo Tuzla Sarajevo Tuzla Sarajevo Mostar Sarajevo Sarajevo Banjaluka Sarajevo Bugojno Sarajevo Sarajevo Sarajevo St. Majdan Sarajevo Fojnica Prijedor Bihać Mostar Nevesinje Mostar Olovo Maglaj Konji' Lji Vlasenica Gacko Poljice Trebinje Bratunac Zgošća Plana Janja Sarajevo Visoko Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Banjaluka Banjaluka Bileća Tuzla Tuzla Mrk. Grad Mostar Derventa Sarajevo Olovo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Semizovac Semizovac Semizovac Žepče Tuzla Mjesto škole Škola Dinara 475 " 950 587 712 71250 450 400 450 , 1187.50450 250 350 250 285 475 Sarajevo Doboj Doboj Bugojno Sarajevo Tuzla Sarajevo Tuzla Sarajevo Mostar Sarajevo Banjaluka Sarajevo Bugojno Sarajevo Banjaluka Sarajevo 200 Učiteljska Banjaluka Beograd 250 240 850 1500 1500 750 950 2700 1250 2000 Geodezija i 150 2000 2000 2000 Tuzla » Sarajevo Tuzla Sarajevo Gaz. medresa Žen. medresa Banjaluka Dubrovnik Bakar Zagreb Sarajevo Sarajevo Beograd Sarajevo Trg. akadem 475 1425 950 950 950 950 950 675 713 475 285 600 235 450 950 600 2000 n . str- ućnelj Viša. osn. Zanat krojač, zana Visoko Sarajevo 1500 1500 2000 Kroj. 5000 800 250 3000 500 400 270 500 500 675 900 240 1100 900 i ‘ �Redni Gajretove jednokratne potpore u 1935-36 godini Prezime i ime Duraković Hasan Kapetanović Salko Rezaković ReŠad Plevljak Murat Hodžić Asim Đurbuzović Sadik Tahirbegović Džafer Salčić Ahmed M. Kurtović Vahid Avdić Mustafa Hromić Avdo Memišević Nusret Karović Vejsil Ibrulj Enver Ramadanović Derviš Vukotić Hasan Ljubović Miralem Dubičanac Munib Čengić Hamdija Mehić Mustafa Kurtalić Izet Nikšić Mule Avdić Muslija Prašo Safet Huremović Sefik Mustafić Omer Hadžić Sejdulah Avdić Mustafa Žujo Ahmed <Đurbuzović Rabija Mandić Halid Salihagić Omer Okić Jusuf Ferizović Rešid Čengić Hazim Zorlak Ćamil Saračević H. Ohran Ramić Hasan Hasanbegović Sadik Kovačević Abid Karabrgović Dudija Ćejvan Dželila Islamović Irfan Imamović Esma Gušić Fatima Šešivarević Idriz Đževlanić Salih Imamović Alija Šaran Nusret Smajlagić Safet Prljača Džemail Arifović Smail Karabegović Mubera Džehverović Rušid Nuhbegović Razija Mulić Rasltn Turkić Osman Repovac Muhamed Kadragić Hasan Mesihović Selveta Mulalić Vasva Džambić Mehmedalija H. H sejnović Džemo Mjesto rođenja Sarajevo Foča Bos. Brod Podgorica Plevlje Stolac Sarajevo Bileća Ljubinje Goražde Trnovo Nevesinje Podgorica Gacko Prnjavor Bos Gradiška Kalinovik Mioče Višegr. Priboj Prijepolje Bileća ćajniče „Bos. Kdbaš Bihać Sarajevo Bileća Stolac Podgorica Mjesto škole Beograd Odobreni iznos Din Škola stud. prava 400 400 200 400 300 550 350 200 500 stud. tehnike stud. filozof. 200 400 300 300 200 300 150 300 stud. medicine Zagreb Beograd Sarajevo Mostar Beograd Sarajevo stud. veterine stud. šumar. 200 300 200 " Ч abit. učit. šk. 100 150 300 učiteljska abit. tehnič. šk. 150 200 w.:oplje Sarajevo Tehnička Vel. medresa Gaz. medresa Zagreb ženska medresa Viša kornere. Sarajevo abit. šer. gim. šer. gim. Jajce Brčko Sarajevo Odžak fGržd) Bijeljina Sarajevo Sarajevo Banjaluka Bijeljina Sarajevo Sarajevo Banjaluka Sarajevo Sarajevo Trebinje Banjaluka Plevlje Doboj Banjaluka Trebinje Banjaluka Travnik Sarajevo Doboj Sarajevo Travnik Sarajevo Doboj Sarajevo Z'greb Sarajevo Doboj Tuzla Sarajevo IV V IV III I II I VIII IV II VI V IV IV 250 200 100 150 200 300 300 300 100 100 50 150 100 312 200 200 200 200 200 200 200 Doboj Kreka Sarajevo Doboj Banjaluka Trg. akademija građanska u I I I III iV IV 111 II II 100 100 100 200 150 200 200 113 �S p i s a k učenica Gajretove Ćiiimarske škole u Novom Pazaru u 1935/36 god. Redni broj 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 114 Koji razr. Prezime i ime Žalčević Sadija Rašljanin Sadija Mahmutović Nađija Jovanović Radmila Naumović Ljubica Podgoričanin Fadila G cić Meka Đerlek Remzija Brunčević Emina Smakić Saliha Muratović Šema Kalender Eška Kruševljanin Emira Hadžić Meirema Šehović Vaka Sajković Žurna Bugarić Naka Đakovac^ Nafija Simonović 'Desanka Mekić Sadija Dervišnurović Hadija BećiroVić* šemsida \ Gružljanin Ramka Kamešničanin Eška Hasanbegović Naka Kalać Vahida Crnišanin Sadija Birđozlić Hatidža Godovac Đulsuma uma Dupljak Nafijai. Gusinac Remziji ija Tutinac Dževrija Berberištanin Halima Torbić Džuka Subašić Iza Kolašinac Emira Alentijević Nadežda Rožajac Naka Krklišević Ifeta Radetinac Ramka Nišić Nadžija Dolovac Fatima Ćatović Fatima Hamzić Ramiza Pulić Hajrija Čvorić Najra Binjoš Šahza Ubavić Milica Trifunović Jovanka Karakaš Džemka Dangalaković Zubejda Kijevčanin Naka Delić Dika Muhedin Ramo Redžep Čedomir Todor Redžep Ahmet Aćif Mehmet . Redžep Tahir Mehmed Abdurahman H. Huso "Hasan lasan Bilan Silan >emso Šem iejnil Zej Mihailo Nazif Rasim / Đulo Adem Džemo Sajto (lilllU fii I Beka i Avdo Hajro Daut Halid Muharem Mehmed Aćif Jusuf Sulejman Ibrahim Milan Hamid Feho Galjo Nazif Murat Halid Šefko Hajro Hamdo Mujo Vladimir Jovan Šaban lljaz Šerif Murat Primjedba pohađa Istupila Istupila Istupila Istupila Istupila т аш Istupila Istupila Istupila Istupila Četvrti �1 Списак Ученица Г ајрвтове женске задругв у Т ребињ у у годинп 1935/36 Редпи број 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 А рсланагић Б ахри ја Б рачковић Н афија Брачковић Рабија Б удалиц а Хамида Б у р ек Б ехија Д издаревпћ М уневера Ћ ато ви ћ Ф атима Х аџ и ћ Ф атима Хамзић Хајрија Х абул Б исера С алаховић Х атиџа Робовпћ Емина К абил Х аснија; Љ убови ћ Емина Волић Ф атима Зубч еви ћ Сафета Зу бч еви ћ Мева А рнаутовић Рахима А лечковић Ф атима Б иједић Сана Џ у гум ови ћ Х иба П иводић Х ајра Ш еховић Х идајета Брачковић Мева Х ујдур Ф ахира Р и џ еш и ћ К ади ра Садовић Улфета 29 30 Виђен Б ехија Виђен Зип ета Годиш те Очево вме Преввме и име I I I I I I I I I I I I I I I Хусо Ибро Ју еу ф ТПућрија Хусо Мустафа Ибро Омер Рамадан Н аил Х акија Л утф ија Омер Ахмет Смајо Ибрахим Хусо Салко Осман / Заим Бајро \ Салко \\, Лутфи1‘а t А лија • Ћ ам ил Алија • Салко ■■ц л Л утф ија Ћ ан и л % > I II II ' II II II II III III III III III III III Успјех у науци добар врло добар добар добар врло добар добар врло добар врло добар врло добар добар врло добар добар врло добар добар добар добар добар одличан врло добар одличан одличан врло добар одличан врло добар врло добар добар одличан одличан добар добар 115 �B la g a jn ič k i iz v je š ta j zanemarile redovno sakupljanje članarina bar od onih članova, kojima se šalje list besplatno. Neke nam jedinice usprkos naših tražena nijesu još dostavile ni obračune o tim ubranim članarinama, da se vidi, kome zapravo treba slati list besplatno. Sa ovim pitanjem ozbiljno se je nekoliko puta zabavila glavna društvena uprava i uvela je u tom pogledu naročitu gnjigovodstvenu evidenciju, koja će istina moći da putpuno funkcioniše tek onda, kad društvena kan­ celarija dobije od svih jedinica tražene izvještaje 0 naplaćenim članarinama. Ujedno je zaključeno, da se besplatno slanje lista obustavi svakom članu, koji zakasni dva mjeseca sa plaćanjem članarine od 5 Din. pa naviše. Skrećemo pažnju na gornje nemile pojave kod nekih društvenih jedinica i molimo ih ponovno, da posvete osobitu brigu naplati redovitih članarina. 2) Članarine dobrotvora i utemeljača iznose Din. 25.105,— te su prema tome nešto premašile budžetom predviđenu svotu. 3) Zabave, teferiči i ostale priredbe donijele su u ovoj godini prihod od Din. 190724 59, a budžetom je bilo predviđeno Din. 200.000, — dok je prema lanjskoj godini u ovoj poziciji postignut višak od Din. 24.000. — I ovdje moramo primijetiti mnogim našim j nicama, da nam ne doznačuju pravovremeno novac kako od zabava tako i od teferiča i drugih priredaba, iako se je to od njih u više navrata tražilo. 4) Prihod od Gajretova dana iznosi Din. 43.92480 ili za cca. Din. 4000,— više od budžetom predviđene svote ili za Din. 7.000, — više od prihoda, kojeg je lani ova pozicija donijela. 5) Prihod od darova i dobrovoljnih priloga u iznosu od Din. 60.608.75 prema predviđenom budžetu od Din. 120.000,— podbacio je za okruglo Din. 60.000.— PRIHODI: 6) Prihodi u naravi iznašaju Din. 1.164.50 prema Ovogodišnji cjelokupni prihodi iznašaju Din. 1,124.574.83 pa su prema društvenom proračunu za predviđenom budžetu od Din. 10.000. — Prema tome je ova stavka podbacila za Din. 9.000— Mi smo i 1935/36 god. manji za okruglo Din. 96.000.— ove kao i ranijih godina stavljali na srce našim je­ 1) Redovnih članarina prikupljeno je ove godine Din. 156204.45, a bilo je predviđeno budžetom Din. dinicama, da posvete pažnju i ovoj grani prihoda, ali je ipak uspjeh i ovaj puta mnogo podbacio. 200.000.— Manjak od Din. 44000.— tim je upadniji, kad se zna, da smo mi na osnovu zaključka naše 7) Od opskrbnina pitomaca ubrano je Din. lanjske glavne skupštine slali počam od 1. januara 453.024,—a budžetom je bilo predviđeno Din. 550.000.— o. g. besplatno naš list svima onim članovima, koji Ova svota nije se mogla ostvariti u cijelosti s razloga, su plaćali mjesečnu članarinu od 5 Din. pa naviše što smo morali primiti u internate veći broj besplat­ Mi smo stoga kod ove pozicije prihoda očekivali, da nih pitomaca i što smo pitomcima uz plaćanje ćemo je bar ostvariti prema predviđenom proračunu, opskrbnine morali ovu nekojim pitomcima sniziti ali se nažalost ta naša nada nije ispunila. Razlog je bilo odmah ili tokom društvene godine, jer nijesu najviše u tome, što su — ponavljamo — mnoge bili u stanju da plaćaju odmjerenu im opskrbninu. društvene jedinice, i ako su na to često upozoravane, 8) Kamate i unovčeni kuponi iznašaju Din. Prošlu godinu, i ako je bila za nas jedna od najtežih, završujemo u omjeru između ostvarenih pri­ hoda i učinjenih rashoda sa neznatnim manjkom ođ Din. 29.000 — Ovaj deficit ima se u glavnom pripisati podba­ čenom prihodu od redovnih članarina, ali ako se uzmu u obzir poteškoće, s kojima smo se u našem radu morali boriti baš s početka prošle društvene godine, pa onda opšte opadanje platežne mogućnosti kod srednjeg i nižeg staleža, zatim nastavljena sabirna akcija za izgradnju društvenog doma, mi možemo da budemo zadovoljni sa postignutim materijalnim re­ zultatom, pogotovu kad ga usporedimo sa deficitom, što ga u mnogo većem iznosu pokazuju slična društva, čije djelovanje nije ograničeno, kao što je naše, samo na jednu pokrajinu, nego se rasprostire na čitavu državu. Pri svemu tome, mi se ne smijemo tješiti i zavaravati ovom usporedbom, kad se ima na umu, Šta sve društvo ,,Gajret“ doprinosi za kulturnoj pro­ svjetno pridizanje našeg fiementa, nego treba naročito sada, u vrijeme ove teške borbe i utakmice za opsta­ nak svakog pojedinca da dademo maksimum naših i moralnih i materijalnih napora, kako bismo naš jednako zaostali svijet što više osposobili za život. I ovom prilikom kao i u lanjskom izvještaju moramo naglasiti činjenicu, da mnoge naše društvene jedinice ne samo da ne pokazuju u svom radu za „Gajret" one uspjehe, koje su ranijih godina polučivali i koje bi prema prilikama u njihovom kraju mogli znatno bolje postići, nego štaviše nazadaju u tom pogledu Stoga i sada molimo prisutne delegate, da iz uporedne tabele o materijalnim uspjesima društvenih jedinica uvide opravdanost ove naše primjedbe, te da u budućem svom radu za „Gajret" nastoje sa saradnicima da poprave, što se je do sada propustilo. 116 �bi po prilici etekat uštede na izdacima za list izrtosio za Din. 20.000.— više, nego što je gore pokazan. Kako se iz ovog objašnjenja vidi, kod ove stavke rashoda vođena je najveća štednja. List se je i ove godine štampao mjesečno u 1500 primjeraka. Od toga je slato besplatno što članovima sa većom mje­ sečnom članarinom, što društvenim jedinicama i redakcijama drugih časopisa 1200 primeraka, dok se ostatak šalje pretplatnicima. I kod pretplate moramo primijetiti kao i kod članarina, da se ona od strane mnogih jedinica slabo ubire. 5) Administrativni troškovi iznose 61.854.92, RASHODI: dok je budžetom bilo predviđeno Din. 90000.— Iz Ukupni rashodi u ovoj godini iznose Din. uštede od Din. 28.000.— vidi se najbolje, kolika je 1.153.78647, dok su budžetom predvidženi sa Din. stroga štednja vođena u ovim izdacima, te se oni za 1. 220.000,— pa su prema tome manji za okruglo sada ne mogu dalje reducirati. 6) Na plate i osiguranja namještenika izdato je Din. 66.000,— Kao i ranijih tako i ove godine vo­ đena je u svim društvenim rashodima najstrožija Din. i 43.962.35, a budžetom je bilo predviđeno Din. štednja, pa je tako Glavni odbor i uspio, da skoro 142000.— Višak od cca. Din. 2.000,— nastao je usljed povišice plaće našem knjigovođi. uravnoteži društveni budžet. Kod ove pozicije nije se mogla postići nikakva 1) Na sve društvene internate potrošeno je $to za nabavu inventara za popravke i adaptacije internat- ušteda s razTbga, što se izdaci sa ove pozicije zasni­ vaju na unaprijed određenim platama naših službe­ skih zgrada, što za izdržavanje samih internata Din. 778.341.95, dok je budžetom bilo predviđeno za iz­ nika. Čitava naša administracija u glavnoj kanceladržavanje svih 8 internata Din. 788.000,— i za nabavu 'rijrstoji na direktoru, knjigovođi, činovnici, arhivaru inventara za konvikte Din. 35.000;— Ušteda od Din. i jednoj pisarici. Njihove plate prema njihovim škol­ 45.000, — i pored većeg broja primljenih pitomaca skim kvalifikacijama i provedenoj službenoj praksi u internate postignuta, je samo strogom štednjom. odgovaraju po prilici današnjim platama državnih či­ Uspoređujući izdatke na internate sa naplaćenim novnika. Uzme li se u obzir, da naši činovnici mo­ raju da ulažu mnogo više napora u vršenju svoje opskrbninama od Din. 453.024.—, vidi se, das mo izda­ dužnosti, nego državni činovnici, a da osim plate ne­ li na internate više Din. 325.317.95 od ubranih opskrbmaju nikakvih benifičija, koje uživaju državni činov­ nina. Kod drugih sličnih društava, gdje je zavedena nici, to smo mišljenja, da plate naših činovnika tre­ takozvana komercija lizacija internata, ovakav nesraz­ baju ostati iste kao i do sada. Od posluge držimo mjer između prihoda i rashoda internata ne postoji, jednog podvornika i jednu podvorkinju, koje plaćamo nego se to kod njih jedno s drugim pokriva, što Din. 1400.— mjesečno. znači, da takova društva osim nadzora nad pitomci7) Na razne izdatke potrošeno je Din. 14.286.50, ma ne doprinose nikakvu materijalnu žrtvu za njih, dok je budžetom bilo predviđeno samo Din. 5.000.— dok to nije slučaj kod naših pitomaca. Ti se izdaci sastoje: iz štampanja pozor, koma­ 2) Na stipendije izdato je Din. 97.118.—, dok je da „Oprosti te mu“ od Sule, u iznosu od Din. 745.— budžetom bilo predviđeno Din. 80.000.— I ove go­ „Kratka povijest Islama* od B. Korkuta Din. 4001.50, dine morala se je ova stavka prekoračiti radi toga, predavanje „Šta nam je u današnjici najpotrebnije" što je bilo mnogo više molitelja, nego što se je oče­ od Dr. Hazima Muftića, Abid ef. Đoziću za razne kivalo, pa je trebalo udovoljiti bar onim najpotrebnijim- predratne muslimanske novine Din. 3 200.— Za štam­ 3) Na potpore đacima izdato je Din. 14.312.—’ panje zidnog kalendara Din, 1600. — za razglednice a bilo je budžetom predviđeno Din. 20.000.— (Ievhe) 18.000 Din. 4200.—, što ukupno iznaša Din. 4) Na izdavanje lista „Gajret" utrošena je Din. 14.286.50 43.920.75, dok je budžetom bilo predviđeno Din. Prema gornjem ukupni stvarni izdaci iznose 60.000. — Ako se od uštede od Din. 16.000.— odbije Din. 1,1153.786.47. Ovoj sumi treba dodati Din. 24.390.75 gubitka budžetski manjak prihoda od društvenog lista, onda znači, da smo na izdacima za list ove godine uštedili na vrednosnim papirima, koji su vođeni u knjigama samo Din. 12.000.— Međutim ova je ušteda stvarno po nominali, a prodati su po berzanskom tečaju; nada­ veća, jer bi naplaćene članarine od Din. 5.— pa na­ lje Din. 61.453.25 20% otpisa od inventara, tako da više, koje dobrim dijelom pretstavljaju pretplatu na ukupni izdaci iznose Din. 1,239.630.47. list, trebalo upisati bar djelomično u prihod od lista, AKTIVA I PASIVA : dok se one u cjelosti broje u prihod od članarina. Iz čega se stastoji društvena aktiva i pasiva i Ne znamo tačno koliki je ubrani iznos tih članarina gdje je društveni novac uložen, vidi se iz „Računa dok ne bi dobili tačne podatke od naših jedinica, ali imovine na 30. juna 1936. godine". 62.699.97 prema predviđenom budžetu od Din. 60000, dakle više za Din. 2.700.— 9) Pretplata na list „Gajret" donijela je prihod od Din. 5.792 65 ili manje za Din. 4.000,— prema predviđenom budžetu. Pobliže o listu ,,Gajret“ biće govora u obrazloženju pozicije 11) „ R a s h o d a " . 10) Od tombole, koja nije u ovogodišnjem bu­ džetu bila predviđena, imali smo prihod od Din. 115.259.50 — 11) Razni primici (prihodi) iznose Din. 10066.62 ili za Din. 5.000,— više prema predviđenom budžetu. 117 �Рачун Гајретове имовине на 30 јуна 1936 Укупно Роједпнце Редпи број П Р Е Д М Е Т Динара п 28.496 21.089 4.826 449.940 89.773 118.082 21.000 130.000 60.871 101.933 615.650 60.000 5.450 13 69 26 — 50 — — — 35 42 — Динара 1 П A к т и в a : 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 Г отови на у б л агајнп и код конвпката „ у ЕГоштанској ш тедионпци, C apa „ у Б ан ц и Г а јр е т , Сарајево „ Г р а д ск а ш тедионица, Сарајево . „ Зем аљ ска б ав ка, CapajfBo „ Х и п текар в а банка, Сарајево „ П р ва Х рватска ш тедпон а, Сарајево „ С ал и хага Ф очо и др., Сарајево и „В арда“ д. д., С арајево , , „ Г а јр ет о ва п ривредп а вадруга Вродноснп паппри . „ r сепарато ^ , n • Г а јр ето ва дома 14 Зајмовв 15 16 17 18 19 20 21 — 92 50 У купно 1,992.303 35 П очетн а и м о в и м а ................................... Г а јр ето в д о м .................................. Н ародне п ј е с м е ......................................... 2,102.211 436 4.711 90 09 — У купно Маљак 2,107.358 115.055 1,992.303 99 64 35 — ................................... П р е д у ј м о в и ................................................ И н в е н т а р . ,r . . /. . . • \ З ал и ха х р ан е код кон виката р авни дуж н и ц и . . • • • Н екретниве у К ољ п цу . . . . . Ћ илим арска ш кола Новп П авар . К њ и ге „ К р а тк а н аука исламске вјере П a 22 10 03 24 — — с 1 118 34 581 .1 0 0 36.072 12.630 245.813 3.514 8.754 15.000 51.429 11.977 t. 'f - 1 2 3 1,026.012 �Прпходи и расходи у годипи 1935-36 Редни број II Р Е Д М Е Т Појединце Укупи Динара Динара П р и х о д и; 1 2 8 4 5 6 7 8 9 10 11 Ч ланарине р е д о в и т е ........................ Ч ланарине добротвора и утемељ ача Забаве и остале приредбе Г ајр етов д а н ............................. Даровц и добровољни прнлови Прнлози у нарави . . . . Опскрбнине питомаца Камати и уновчени купони П ретплате ва лист „Г ајрет" Томбола ........................................ Разни примпци . . t. . . . Укупни примици Мање примљ« о 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 156.204 25.105 \ 45 181.309 190.724 43.924 60.608 1.164 453.024 62.699 5.792 115.259 10.066 1,124.574 115.055 1,239.630 97 65 50 62 83 64 47 778.341 95 45 59 80 75 50 P a Мушкп конвикт Сарајево Ж енски конвикт К онвикт Б ањ алука „ Б ихаћ . „ Мостар „ ГГлевље „ Т увла „ Требињ е v/типендије Једнократне потпоре И8даван.е л и ста „Г ајр е т1* Админнстративни трошкови П лате и осигурањ а намјеш теника Разии в8даци Укупни и8даци Г у б и так на вредносним папирима 20% отпис од инвентара 230.288 138.683 73.756 65.869 82.421 72.925 82.266 32.130 97.118 14312 24.390 61.453 111.430 43 920 61.854 143.952 14.286 1,153.786 85.844 1,239.630 119 �Издаци Гајретових конвиката у друштвеноЈ години 1935-36 Прање Храна М ј е с т о чишћење Д «н. | „ Д вв. | П О п ш ти к а н ц ел а р . тр о ш ко в в и ш к. прибор Д чн. П Уздржавање зграде и башче Д ич- п Огрнјев и расвјета Д пп . п Д он. 6.000 Мушки конвикт, Сарајево . 140.121 2 6 19.549 75 1.258 75 11.857 95 16 242 50 Женскн коввикт, Сарајево 72 382 33 5.163 75 1.980 35 8.456 50 12.529 50 18.000 Мушкп конвикт, Бањалука 40.790 4.197 1212 4.205 Мушки конвикт, Бвхаћ 44 - - . 39836 72 3 783 75 838 Мушки конвикт, Мостар . 45.003 63 4585 04 376 50 44 266 82 2.683 50 1: 4645 50 Мушки конвикт, Плевље . Мушки конвикт, Тузла . Гајретов и ЕГросвјетин дом, Т ребињ е................... Укупно 56.095 1.272 - 6 000 5869 50 200 5 528 20 13.325 - - - 8250 - Д ип . . Д пн. 2 558 - 2.338 85 12.106 25 - 8 635 50 2 050 10.321 50 - 4 563 еГј— jf v gr ■ a t l: s a \у V ** ■S..-3 i 20 35 053 20 55.349 26 51775 — 86 203 - 3.444 11.254 71 л L е* - - 3.550 53 18 050 421 - 532 Д ин. п 53 75 5 790 60 Д пн. 14 282 — 1693 25 | u У купно Разно 20250 25 12 450 75 769 10 6.997 4124 50 4.825 25 | н Плате управе конвикта и др. 9352 562 50 w V/ . , . 438496 62 44 308 29 - - Плате наијештеника Кирија П 230 288 4 6 138 683 81 - 73 756 94 65 869 97 35 82 421 22 625 90 72 925 32 2.009 1.493 75 82 266 23 26 480 — 26.480 — 36.458 85 — 772 691 95 Ј r. Rs * - V Г .r . Ј . о �Приходи no мјестима 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 Гајретове једвнице Мјесни одбор Повјереништво о. О Бањалука ni , ж .| Агино сезо Челинац Врбања Беране m Рихаћ ж а в Бихаћ Бихаћ пит. Бијељина Бијељпна ж i Тур. Јањарв Билећа ГГлана Бос.Дубицам 17 Б. Градишка м. 18 „ ж. 19 Тур. Дубраве 20 Бос. Крупа 21 22 23 Б. Петровац 24 25 26 Брчко м. 27 » ж< 28 29 ЗС 31 32 Бугојно 32 34 Цазин 35 36 3i 38 39 Чајниче 40 Горажде 41 Дервента м„ ж. 42 43 Бос. Брод <- и Бужим Бос. Нови ■š Бјелај Кулен Вакус] Б . Шамац Брезово п. Челвћ Гор. Рахвк П p м X о A \ * i i a | f 0.2 g v Чланар. Дибров. Приредбс Гајретово 1 издан.а , r : ; . мрилозп ig ш a Дин | n Дчн ■ Дин ! п Дин. | u дин. | u — — 41566 1 215 28 241 2 9155 50 23761 50 1199 7450 i — — 878 73 50 12 — 3 _ 805 — — — — _ _ — — 74 74 - — — — — — 188 395 32 130 45 — — — - — — 62 1 — 62 - — — — - — — 101 50 101 50 97 14 80 3 28 — 2598 I555J 75 3354 75 9451 155 } - _ — 1 _ — 396 — 1259 513 350 _ 1800 680 1000 120 8652 25 \ 102 11 16 3 2 31 2260 75 500 5851 50 40 I - — — 1 _ — — — — 261 261 — _ _ 1 2 800 800 — — — 2 _ 537 _ _ 3500 4037 30 30 - — _ 1 — _ _ 1310 1100 210 } - - _ 2 _ 1763 _ 16119 50 13976 50 380 - —_ 2 _ __ 744 402 342 — 1 _ _ 156 — 931 25 750 — — - — _ - 580 — 822 142 100 — _ _ — _ _ _ 6С 6С — — _ -_ _ _ 210 210 - _ — = = _ 1240 _ 3103 1400 463 — — — — _ _ 176 — 220 10 34 V— 21 — 1 - ... 467 921 400 54 -[ — 2 _ 3824 75 2531 77 121b 75 i J — 39 7 — 2 _ _ 1091 50 _ 1591 50 500 -L — — — — _ _ —1 ii. 45 45 ii. 50 — 1 _ _ 26C 43С 82 88 1L — — — — _ — — 113 113 4 — — — _ _ — — 1 30 30 — -г 3 — 10748 25 2602 50 608 7283 75 254 56 4 36 — 154C 5С 666 5C _ 705 169 38 7 32 — _ _ ik _ 4850 733 3707 410 — — 6 — 8 —— _ 150 72 7č — — — — — _ 469 50 — 31 50 531 зс — — r~ — - _ — — 73 : 43 ; зс — —— — _ — 334 177 I 102 55 — — — — — _ 597 1033 12C 196 ! 12C — - — — — _ 150C — — 2500 1000 86 15 159 3 4 160 7857 5C 1088 3873 9С 445 1326 40 49 13 7 5 3 150 2080 25 — 4945 40 2865 15 — 36 11 54 2 7 16 1450 — 7855 50 6215 50 190 — — — — — — 180 — — 197 17 335 — — — — — — 150 — 125 6С - — — — 30 _ — ЗС — 2627 76 20 106 1 6501 50 3679 50 195 119 22 65 7 4 70 2924 10773 6575 274 1000 __ _ 6 —— —_ — 479 _ _ 4 5476 50 4293 5?S — - 3 - - 1057 _ 10437 9380 — - — 2 — — 234 100 1250 10 1594 _ Пећиград Тодорово Врнограч Цетиње 3 __ i ЈБупљаница Оџак 4< 45 = * = s U3 I eeoHet'h da vo X cl £ s s. rt 46 47 48 Фоча 51 Гацко 52 Автовац | 2 Глаиоч Грачаница 55 56 Грачаница ж Лукавица 57 58 Градачац Модрич 59 * a _ 2 _ 1 - - 1 - - 808 — — — 2 — — 694 — — —— — — — — — — — — — 30 74l 144 — — 1000 ~ | §^š rt с u u Динара -*9 — — 12225 — 1 4 I j9 3000 11750 1100 7600 — 5500 650 3500 9000 — 1950 — — — — 16250 350o 8325 1100 — — — 14550 11900 4550 — 3500 _ 9500 8775 1000 9500 19350 7450 1550 3650 150 7800 1942 75 360 50 3255 25 f 8925 1243 — 549 126 — 126 4000 13о,75 75 1235 75 324 3850 140 Uo 121 �Гајретове јединице Ч /анар. Мјесни одбор Иовјереништво 60 61 62 63 64 65 66 67 Зелоња Гор 86 S7 88 Дин I п 45 Херцегнови _ Hctoi Јајце Доњи Вакуф Кладањ Јајачки Олово Кључ Книн Бјелемић Јабланица 1416 127 396 1152 235 9457 2891 7149 660 3245 1820 1448 94 1340 868 366 Острожац Сеонвца Солак. Кула Умол>ани 2000 30 102 1498 126 Котор Варош Гарићи Масловаре Скенд Вакуф 101 Врбањци Ливно м. 1099 88 *• (i <i Глеђевци ЈБубушки 272 85 5039 8008 12 Витина Маглај Прпдјел Шеварлије Мостар Благај Дрежница Потоци Мрк Град Невесиње Ниш Нови ГГазар Нова Варош Дубово Плав 100 ЕГлевље 101 Подгорица 102 Ириједор Козарац u. 103 104 105 ЕГријепоље 106 Прилеп 107 Призрен 108 Прњавор 109 Boe. Кобаш 110 Прозор 111 Рогатица 112 Гласинац 113 Риј.Црнојев114 Сански Мост 115 Чапље Каменград 116 117 Сарајево м. 118 119 Озрен 120 Сеиизовац __ 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 122 прилозн Приредб* Градач. Врело 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 |JДобров. 1904 3955 00 300 21 261 4 ~ - ; 5000 24 4 2465 495 72 4100 10 UJ 70 55 433 1849 6020 580 7070 3312 152 21 1881 445 1426 6349 5775 12580 200 121 10630 46 65 436 1194 40 906 370 850 1521 478 374 77 55 110 28500 1С063 3791 325 3824 700 Д»Н " 18 Динара 111 135 11041 317 2100 2894 609 ЗОо 10511 841 4618 3028 396 372 320 |3909 7 126 131 50 1949 5 60 357 90 10750 825 1246 1900 5000 16550 2000 7700' 2450 1000 6400 600 2000 11400 14189 7 12 29050 6690 5 300 100 10500 143405 46550 3000 80 100 30 4877 6614 50 7950 3312 776 360 14899 Ј 7034 bi) 7371'50 260Ј75 278 50 3850 12050 10550 3500 350 1500 24900 2025 9950 3500 9375 352 291 18477 25 2 2800 1775 2125 880 4000 50783 60 6 19850 150 374 70 2000 5 102 36 146 2143 £ ) 140.6"22 220 , 47455 7940 700 1500 841150 č 5825 10840 �Гајретове јединице Мјесни одбор Повјереништвс 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 Сјеница Трново о Cajaj. Сребреница Столац м. Чапљина Локве Тешањ м. Травник м. Требиње Џавар Ластва Тузла м. Крека Лукавац Т. Пурачић Урошевац Високо Бреза Братунац - _ i 59 5 39 2 2 —— 1 — _ Аладинићи — — - Домановићи о Дорфулвја Теслић С. Ник. 54 15 90 1 1 —— - — — 2 ~ Геслић Томис. Град Караула — _ - _ п Дин. | п Дин Дин. . X 25 Вишеград м. a Власеница Кнежина Загреб Зеница — 72 13 — — — — — - — - — .1 — — — 67 15 Власен — — — - — — — 11 — ni 14 — Звориик Жепче м. — 110 — — — — — — — — — 37 12 1— 5 3 2— _ _ _ 10 — — — — 3651 75 978 — 1438 — 3011 3 — — 5 — — 2 — — - — — — — 16 — _ _ 1_ — — __ 9361 178 1540 75 — ■ ^ Г '1 — 3212 V — 514 а> 1146 5 250 146 - 1584 650 i -f| 20 50 166 — 2156 12 — — 135 — 1418 164 1 — — 1 1 — — 2 1 1— — _ _ 2 ■ _ • 5о; & П 166 — 3569 ~ — 70С 107 195 50 36 ~ 3<09 50 350 8508 75 — 1079 50 41 75 1174 — 326 84 _ ~ 1720 9260 — 229 282 -1 __ 1235 - — — — 20 — — 2947 — 210 50 — 27 110 4 4 i 3072 - — 1 Г~ — 171 61 7 25 4 2 497 Гор. Тузла о Приредбе 305 228 — _ _ _ - — — — - _ 148 9 148 3 - - - - 1— - .— — — — — :iq 1С 150 3 38 4 45 3 37 - 16 167 6 11 _ X Добров. лрилози — Тузи И Р Чланар. 16< » ж. Миоче Рудо Разна мј. X џ Iс ° 89 14 73 3 3 —— — 1 - Обре Вареш Жупча Завидовићн g i — — — — Какањ Добој КакањЗгош. Калесија S i* 3 2 - 2317 50 217 40250 — — 20С 217 — 763 — 3500 - 9122 - 699,50 — 36 - 1188 — 643 _ 1549 1020 — 6443 200 -fc. — — 9 140 1000 Укупни приходи Дин. Дин. _ 142 — 75 125 _ __ 423 300 _ — 225 69 80 216 __ — 5349 25 250 348 120 1747 75 301 __ N 60 11884 1320 1138' — 2500 771 825 1500 5459 25 530 1001 50 1177 600 2075 144 1250 514 1182 25 65750 n j l š t n 481 3939 700 413 50 12393 25 2295 25 } 41C 1140.3 5( 811 1235 20 3172 279 50 80 11288 75 ) 1638 50 11682 25 639 2545 75 60 Цинара 3800 9000 3925 1550 22055 3150 13600 1000 7000 — 10700 6700 — 16300 — 17750 5800 6900 — 2678 75 1925 1050 7000 4900 __ — 108 557 160 285 14 178 25 15 402 — 210 — — 30 » 22743 5712 1393 2528 1910 7474 25 1194| 1365 50 3370 7:0 4059 144 3994 50 916 50 1382 25 904 50 300 7609175 300 150 15C 3925 509 50 19871 50 223 6922 25 __ — 36 — 136 1324 — 812 160 9533 30 250 11472 30 2350 6042 10412 104 25 6442 50 150 275 1 913 25 9326 75 676 75 5323 - д ГаЈретова — 7650 — 5900 13300 — 5050 . — 3700 3500 19550 7000 — 15950 8000 500 7125 16500 123 �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a95fc977714bb10cf3e23d89cd483a21.pdf c97a1f2c9e6fd3d04837c73be7306a46 PDF Text Text C A Д P Ж A J: Претконференцнја за Гајретову главну скупштину Запнсннк XXX редовке главке скупштине друштва Гајрет, одржане први пут у новосаграђеном Гајретовом дону 12 јула 1936 год. у Сарајеву ГАЈРЕТС8 Г Л А С Н И К : Нови васпјет-легатор доми. — Великп усп јех теФврича у Гајретова Дервентп. — Скун- штпна Гајретове женске задруге у Требињу. — Сакунљање курбавских кожица за Гајрет у Љубушком. — Гајретов мевлуд у К озарцу. — Прилозв из Велпке. — Конституисање одбора (мушког о женског) у Дервенти. — Прилог пз Грачаиице и Бос. Цетровца. — Поздрав- не депеше главној скупштинп, АВГУСТ САРАЈЕВО 1936 Издаје Главни одбор Гајрета у Сарајеву Главни и одговорни уредник: ХАМИД КУКИЋ t * БРОЈ 9 �га јр ет, л и с т д р у ш т в а Г а јр е т а ивла 8и м је с е ч н о , a ц и јен а м у je ea н а ш у О т а џ б и н у 6 0 д и н а р а н а г о д и н у , a ea с в е о с т а л е в ем љ е п р е к о г р а н и ц е 120 д и н ар а. Ђ а ц и Г а јр е т о в и п и т о м ц и д о б и в а ју л и с т у п о л а ц и је н е к о д Г л а в н о г О д б о р а и л и к о д у п р а в а Г а јр е т о в и х к он в и к а т а . В л асн и к д р у ш т в о „ Г а јр е т “ — О д говор н и у редн и к : Х ам ид К ук и ћ . — За н и ч к у ш т а м п а р и ју о д г о в а р а д и р е к т о р А б д у р а х м а н М еш и ћ . ' И с л а м ск у д и о- Г �ГОД. XVII ГАЈРЕТ БРОЈ 9 Сарајево, август 1936 PretRonferencifa za Gajrelovu glavnu skupšlinu Ovogodišnja Gajretova glavna skupština, kao i uobičajena pretkonferencija za skupštinu, održana je u novosagrađenom Gajretovom domu. Po običaju pretkonferencija je održana dan ranije prije glavne skupštine, u subotu 11 jula 193о, a otvorena je u 3 sata poslije podne., do kada je bio prispio u Sara­ jevo veliki broj delegata Gajretovih mjesnih odbora i povjereništava. G . Dr. Avdo Hasanbeeovič, pretsjednik Glavnog odbora Gajreta olvara pretkonferenciju slijedećim govorom • л , . , _ . „Otvaram pretkonferenciju delegata za Gajretovu skupštinu kao predradnju za našu skupštinu. Sa velikim zadovoljstvom i gajretovskom radošću po­ zdravljam vas sve po prvi put u Gajretovom domu, na našem zajedničkom ognjištu. (Poklici: Živio!) Neka bi Svemogući dao da bi početak našega rada u na­ šem novom domu bio srećan po čitav muslimanski dio našega naroda, kome Gajret svesrdno služi. Prije nego pređemo na rad dužnost nam je da odam o punu poštu i pietet onima koji nam om ogućiše da dođem o do ovoga našega lijepoga doma, a to su sestre rahm. Zulejha i Hašema h. lmširić, na čijem vakufu podigosm o dom. Neka je rahmet duši pleme­ nitih dobrotvorki! (Alah. rahmet ejlel) Braćo i prijatelji, Otkako Gajret postoji i dje­ luje u našemu narodu, njegovi pioniri su se zanosili željama da vide svoj krov nad glavom. I vi svi ne samo da ste to željeli nego ste i tražili da se pristupi ostvarenju davnašnjih želja Gajretovih radnika, da se nađemo ovako bratski u zajedničkom nam domu. Sto ječi na stanovištu da je kudikamo preče podizati i izvoditi na pravi put našu sirotinju, stvarati brojne egzistencije, školovanjem i osposobljavanjem naše inteligencije kao i privredničkog podmlatka, mi smo ovaj posao pretpostavljali svakom drugom, tim više što je sudbina htjela da smo mi muslimani kulturno prosvjetno zaostajali za braćom drugih vjeroispovijesti. Vjerujem da je mnogima nama bilo teško, ljubom orno gledajući kako podižu svoje do­ m ove slična društva, ali potreba stvaranja kadra školovanih muslimana, potreba pridizanja prosvjetnog nivoa naroda i njegovog socijalnog zbrinjavanja, bila je preča očT svega drugog. Riješeni da doprinesemo i najveće žrtve za dobro naše zajednice, mi smo se odlučili u najtežim vremenima i po Gajret i po naš elemenat, da pristupimo izgradnji Gajretova doma, obećavši vam prošle godine da ćemo ovogodišnju паби « lav" u skupštinu održali na svom og .jišlu i pod svojim krovom. Trebalo je velikih napora i žrtava, trebalo je ustrajnog rada i staranja da pristupimo ovom e poslu. B og nas je pomogao, pa smo evo kako vidite, mogli da ostvarimo želje svih naših pretšasnika i sviju nas aktivnih Gajretovih radnika. Na ovom našem prijateljskom sastanku kojega održavamo prvi put u vlastitom domu, mi hoćemo da temeljito pretresemo šta smo dosada radili i uradili u pravcu ostvarenja Gajretovih ciljeva i da damo smjernice našem budućem radu. Stupajući u naš za­ jednički dom, mi moramo biti svjesni da se nalazimo pred novim periodom Gajretovog stvaranja. Danas ja smjelo tvrdim da Gajret nije nikada bolje materijalno stajao, nego što danas stoji. Isto tako tvrdim da ni moralna snaga Gajretova nikada nije bila jača nego danas. (Odobravanje) I kao što danas svi zajednički slavimo ov o naše zajedničko djelo i postignute us­ pjehe u prošloj godini, tako i naš današnji posao treba da proteče u kulminaciji naše snage, sloge i ljubavi prema Gajretu i jednoga prema drugom. Jer bez toga nema ni steče u radu. Naš zajedniški rad trebamo .vezati najčvršćim cementom, — međusobnim povjerenjem — pa ćem o moći da žanjemo još veće uspjehe nego su bili dosadanji. Svi ste vi svjesni da se ovo nije m oglo stvoriti bez teških žrtava i napora, a onaj koji dobrovoljno daje žrtve za opštu stvar, u njega se mora imati i povjerenje. (Poklici: Tako je!) Našim trudom i žrtvama mi smo postigli ono što prošle naše gene­ racije pod daleko povoljnijim uslovima nisu mogle 127 �da stvore. Naši pretci su uvakufljavali za dob ro mu­ slimana svoju imovinu pod povoljnim okolnostima za­ to jer su imali iz čega da uvakufljavavaju, a i zato jer ih je Bog upućivao da pomažu svoje bližnje. A mi smo pod najtežim okolnostima, sakupljajući dinar po dinar, stvorili ovaj naš hajirli vakuf, ovaj naš za­ jednički dom, da posluži dobru narodnom, (Tako je!) Mi svi Gajretovi radnici i prijatelji, razasuti po gra­ dovima i selima, m ožem o da se ponosim o ovim što sm o stvorili i što će nam svima služiti na ponos i diku. I kao što je ovaj kamen vezan jakom vezom cementa, tako treba i mi braćo, vezani jednim osje­ ćanjem i jednom mišlju, da cementiramo našu slogu, kako bism o još jače i još dublje zaorali brazdu na izgrađivanju bolje budućnosti narodne. (Živiol) Ljudi koji rade mogu i da griješe, pa je tako mogla da griješi i da čini propuste i prošla naša uprava. Ali sm o se mi ovdje sastali da gajretovski, hladnokrvno i objektivno revidiramo naš rad u prošloj godini, da ga kritički pretresemo, da mu damo pra­ vednu ocjenu i da kažem o što treba u buduće da radimo, pa vjerujem da će u Jdm znaku proteći naš današnji i sutrašnji rad. Završujući pozdravnu riječ, pretsjednik g. Đr. Hasanbegović stavlja na diskusiju sva društvena pi­ tanja i to onim redom* koiim će se ona iznositi prema dnevnom redu sutraštffe glavne skupštine. Moli sve prisutne delegate da uđu u ovaj rad i diskusiju, kako bism o ov o vrijeme najracionalnije iskoristili i sva pitanja pretresli, tako da sutrašnja naša skupština bude manifestacija našeg rada i naše snage u našem domu (Živio !) G. Osman Rašidkadić, kao delegat iz Podrinja zahvaljuje Glavnom odboru Gajreta i pretsjedniku Dru Hasanbegoviću na radu u prošloj godini, a naro­ čito na radu za podizanje Gajretova doma, izražava­ jući puno povjerenje Dru Hasanbegoviću. Pretsjednik D r. Hasanbegović stavlja na dnevni red izvještaj sekretara, pa moli delegate da se javljaju za riječ i da se ti delegati pažljivo saslušaju, kako bi se m ogle donositi korisne odluke. G. Hamid D izda r: uzima riječ ispred najjače jedinice Gajretove, M jesnog odbora Gajreta u Sara­ jevu, kako po broju Gajretovih članova tako i broju delegata za skupštinu. Prije nego je prešao na ocjenu rada društvenog u prošloj godini, počinje da podvrgava kritici držanje mostarskih delegata, ali ga pretsjednik g. Dr. H asanbegović prekida moleći ga kao i ostale delegate da ne unose u di­ skusiju nikakvih ličnih nota, nego da hladno i gajre­ tovski diskutuju o društvenom radu, što prisutni delegati sa odobravanjem prihvaćaju. G. Dr. Safet Mujić: Osvrnuvši se na govor g. Dizdara, ističe da zaključci skupštine M jesnog o d ­ 128 bora Gajreta u Mostaru nisu izneseni u javnosti vo­ ljom Gajretovih članova, a pošto je skupština bila javna, nisu bili isključeni novinari, pa su tako zaključke skupštine iz Mostara dali svojim listovima. U štam­ panom izvještaju Glavnog odbora naglašava se kao pozitiv Izgradnja Gajretovog doma. Onima koji su uspjeli da ovaj dom dovrše, treba odati priznanje, ali ne treba zaboraviti da su ovo pomogli oni koji su davali iz provincije, često puta otkidajući od svojih usta. Na prvom mjestu je njihova zasluga da je došlo do ovoga doma. Ali ako je nešto trebalo praviti, smatra da je trebalo u prvom redu praviti internat za školsku djecu, jer je naš glavni cilj da podižem o omladinu intelektualno i moralno. U trošnim starim zgradama mora biti omladima bolesna. U iz­ vještaju se govori o reprezentativnosti Gajretova doma, pa pita da li je danas potrebna nama reprezentacija, kada -mi propadamo. Smatra da nije trebalo praviti reprezentativni dom, kad muslimanska omladina grca u 'starim zgradama. Prvenstveno je trebalo podizati zgrade za Gajretove konvikte, pa tek onda ovaj dom. Preporučuje novoj upravi da se pobrine za stanove pitomaca i da prve prihode koji će doći upotrebi za izgradnju higijenskih internatskih zgrada. Tvrdi da se Gajretov rad na terenu nalazi u opadanju i da Gajret gubi, što se vidi po broju mjesnih odbora i i povjerenika koji je u ovoj godini, otpao. U Mostaru je lanjske godine bilo 500 Gajretovih članova a ove godine spao je taj broj na 350, pa pita da li je rad Glavnog odbora bio na pravom putu. Po njegovom mišljenju G ajretov rad zadnjih godina išao je p o­ grešnim putem. Ima izjesnih pitanja za koje muslimani ne pokazuju nikakav smisao, naročito ih se ne tiče da li sm o Srbi ili Hrvati. Seljak se osjeća Bošnjom ili Turčinom , ali se osjeća i da je svoj na svom e. Kroz Gajret je prošla jedna ideja, koja je, po mišljenu govornika, nametnuta odozgo, pa bi trebalo vidjeti koliko je to štete donijelo Gajretu. Mnogi danas kaže da neće u Gajret. Ako nešto smeta da svijet pristupa Gajretu i ako koja ličnost tome smeta, taj treba da se ukloni. Tvrdi da kad se kupe prilozi u Mostaru za Gajret, da to svijet odbija, a kad se kupe prilozi za Gajretovu biblioteku, koja je samostalna ustanova, i kad mi tome svijetu kažemo da ta ustanova nema veze s Gajretom, svijet je pomaže. — Smatra da nema koristi od predavanja, koja se štampaju i šalju jedi­ nicama da ih održavaju. Gajret treba da bude vodić u svima pothvatima. Čisto prosvjetni rad u narodu je zanemaren, a taj rad treba da bude što više zastupljen. Pretsjednik g. D r. Hasanbegović osvrće se na izlaganja predgovornika, pa kaže da bi se sa g ovor­ nikom potpuno složio u pogledu izgradnje Gajretovih objekata. Ne smije se izgubiti pri tome iz vida da Glavni odb or nije sam odlučivao o tome da se sa­ gradi ovaj dom. 15 godina svi Gajretovi članovi, pri­ jatelji i radnici tražili su od nas da podižem o G aj- �retov dom , a ja primam na sebe da sam bio najveća smetnja da se taj dom nije podigao sve do sada i to zbog toga što je prvenstveno trebalo stvarati eg­ zistencije, školovane ljude i zanačaje, koji imaju da budu lučonoše narodne i korisni članovi narodne za­ jednice. I kada je Glavni odbor Gajreta pretprošle i prošle godine izlazio sa predlogom da se podiže u Sarajevu jedan Gajretov objekat, jednoglasno i jedno­ dušno je riješeno na tim skupštinama da se podiže Gajretov dom, a ne internat. Ta odlučna riječ i za­ ključak glavnih skupština morali su se izvršiti i po njima je Glavni odbor morao postupati. Mi najbolje znamo i svjesni smo u kakvim se zgradama najaze naši Internati i to iznosimo skoro redovno u izvje­ štajima Glavnog odbora Gajreta, ali ipak su naše skupštine riješile da se ovo podiže što danas imamo. Što se tiče reprezentacije doma mi najbolje u Sara­ jevu osjećam o i znamo šta znači nedostatak prosto­ rija za rad sarajevskih jedinica i za razvijanje druš­ tvenog života, pa izgradnjom ovoga doma nismo išli ni za kakvom reprezentacijom, nego smo išli samo za tim da regulišemo pitanje prostorija za potrebe društvenog rada i društvenih jedinica u Sarajevu. Mi smo u ovom e domu morali^ predvidjeti prostorije za kancelarije Glavnog odbora, za muški i ženskimjesni odbor, Gajretovu zadrugu, jer smo se u tome pravcu dosada mučili. Ne. budu li potrebne svg* ove prostorije za Gajretov rad, Glavna uprava će znati da ih iskoristi i drukčije u korist Gajreta. Bilo je zlonamjernih ljudi, koji su pronosili da ovaj dom Glavni odbor pravi za stanoy& članova Glavnog bora i njegovih funkcionera. Međutim to su bila pod­ metanja od strane onih, koji žele da unose zabunu u naše redove, jer nijedan Gajretov funkcioner nije se uselio u Gajretov dom. Pun mjesec dana radio je Glavni odb or na tome da izda stanove i lokale drugima, koji će što bolje da plate kiriju društvu nastojeći da društvo dođe, pored poslovnih prostorija, i do što boljeg prihoda od ovoga našeg doma. — Pretsjednik se ne slaže sa predgovornikom da Gaj­ retov rad opada na terenu. Izgleda da j e predgovornik htio da kaže i to kao da j e nacionalna ideologija doprinijela da rad za G ajret opada. G ajretovi radnici nisu se nikada lupali u p rsa , i treba da se zna da Gajretova ideologija nije jučerašnja, nego je onakva kakvu on ima od svoga postanka. Gajretova ideologija nije nametnuta odozgo, kako poneko hoće da kaže, nego j e ona nikla iz istih srca i istih pobuda, koja su podigla G ajret, osno­ vala i dovela ga na ovu visinu. N osioci te ideolo­ gije nisu samo Članovi glavnih uprava, nego su no­ sioci njeni svi Gajretovi radnici na terenu. P red govornik se izrazio kao da su nosioci te ideologije krivi opadanju Gajretova rada, p a ako j e pred govornik mislio na današnjeg pretsjednika Glavnog odbora Gajreta. ja s ponosom ističem — kaže pret­ sjednik — da sam tu ideologiju prihvatio ođ n a ­ ših najjačih pobornika iz M ostara. Tu je ideologiju — kaže p retsjed n ik — prihvatio od onoga kome smo se mi svi u rano proljeće ove godine poklonili u M ostaru, odajući mu poštu i priznanje za njegov nacionalni rad i zasluge. Ideologija Gajretova ni­ kome ne smeta da radi za Gajret i za muslimane, j e r mi hoćemo da našom ideologijom podignemo naš narod kulturno, prosvjetno i socijalno i da ga u ovim pravcima izjednačimo sa braćom drugih vje­ ra. K a d bi v i osjetili kao i oni koji su vas poslali da radite s nama na ovom Gajretovom poslu, da je G ajretova p otreb a da se ja otstranim sa polo­ žaja kojega zauzimam u Gajretu, ja bih to onoga momenta učinio i uklonio se, ali ni tada ne bih okrenuo glavu od Gajreta, je r me od njega ne može ništa udaljiti osim fizičke smrti. (A pla u z!) Ideolo­ gija G ajretova n e može nikome da smeta ko je is ­ kreno riješen da poradi za boljitak narodni. A za -potvrdu pretsjednik navodi da se je u godini 1 9 2 9 , kada. j e G ajretova ideologija i na njegovoj zastavi napisana, 'дгој G ajretovih članova gotovo udvostru­ čio. Sva slična društva pa i Gajret u današnjim teškim ekonomskim prilikama preživljuju krizu, jer danas nije lako dobrovoljno raditi i žrtvovati se. Da­ nas se mnogi bore za održanje golog života, pa nije lako doći do sretstava koja su društvima potrebna za izvođenje njihovih zadataka u narodu. Neka se pogleda u našem godišnjem izvještaju, pa će se vi­ djeti da ima lijep broj mjesta koja su ove godine dala m nogo povoljnije materijalne rezultate, nego su ih imali u ranijoj godini. Mali broj društvenih jedi­ nica, koje već godinama ne rade, brisali smo iz naše evidencije, jer nećemo da se zavaravamo ciframa nego hoćem o da nam bude situacija potpuno jasna i čista. Zato, ko je riješen da svarno radi, ne smije se obezhrabljivati, iako su današnje prilike zaista teške. Mi moramo biti svi blagodarni Gajretu što je on tako uspješno vršio svoju misiju u narodu pune 33 go­ dine i što je doprinio znatan udio u izgrađivanju ljepše budućnosti narodne. (Odobravanje) G. Vehbija Imamovič: U početku svoga govora zahvaljuje pretsjedniku g. Dru Hasanbegoviću što je prekinuo g. Dizdara, ali ne može da pređe preko ri­ ječi g. Dizdara, koji je govorio o „nestalnosti sitnog malograđanskog svijeta". Te riječi smatra uvredom za to, što je po njegovom mišljenju Dizdar nov č o v ­ jek u Gajretovom radu i nema legitimacije u Gajre­ tovom poslu. Mi želimo, kaže g. Imamović, da ova skupština proteče u bratskom tonu, ali sam osjetio već u početku rada ove pretkonferencije da su uperene oštrice protiv nas delegata iz Mostara. A to nije trebalo, jer mi to ne zaslužujemo i jer se nala­ zimo pod novim Gajretovim krovom. 129 �1 Što se tiče naših zaključaka na skupštini u Mostaru, mi ih nijesmo davali za štampu, a ako smo nešto pisali našem Glavnom odboru, bili sm o prisi­ ljeni i ovlašteni od naših članova. Mi se ovdje, veli g. Imamović, nismo sastali da pjevamo pjesme, nego da kritikujemo ako nešto ima za kritiku, a i da p oh ­ valimo, ako ima šta da hvalimo. Mi želimo da se sa Glavnim odborom Gajreta u Gajretovim poslovim a prijateljski sporazumijevamo. Stoga odbija tendence. koje se pripisuju delegatima iz Mostara. Sva pitanja* koja dolaze iz Mostara, ne dolaze i ne idu za tim da nekom e štete, jer nam je cilj da koristimo Gajretu Ovogodišnji izvještaj Glavnog odbora o radu u prošloj godini je detaljan, opširan, pregledan i lijep. Iz njega se vidi svestran rad i mi ne možem o a da ne pohvalimo rad Glavnog odbora. Da ništa drugo nije postignuto u ovoj godini nego što je podignut dvom ilionski dom. već sam o to zaslužuje da kažemo: hvala ! — Žatim kritikuje rad Gajretove kreditne zadruge, u kojoj je g. Imamović od osnutka član uprave. Od osnutka Zadruge kaže da nije pozivan ni na sjedhice, niti skupštine. On je predlagao da se skupštine Zadruge drže istovremeno kada i Gajretove Glavne skupštine, da bi se na taj način dalo m o­ gućnosti svima članovima upravnog odbora Zadruge da pretresaju i kontrolišu njen rad. — Prigovara administraciji i ekspeditivnpsti Zadruge. Rad na smještanju muslimanske djece na zanate putem „Privrednika" je dobar i pohvalan, pa prepo­ ručuje Glavnom odboru da vodi evidenciju arffcjt djeci. T o je potrebno i radi toga da ta djeca ne dođu u nesavjesne ruke, pa stoga predlaže da Glavni odbor nađe načina, kako će stajati u vezi sa ovim mladićima i s njihovim roditeljima. —t U izvještaju se govori da je članarina članova, koji plaćaju po 5 Din. m jesečno č^inarine i dobivaju list „G ajret" besplatno, podbacila i da ta mjera koju smo zavelf prošle godine, nije povećala broj članova niti povećala članarinu. Smatra da tom e nije krivica sam o do članova nego i do lista, pa bi trebalo da se pozabavim o kako bism o kvalitet lista podignuli. — G ovoreći o društvenim internatima tvrdi g. Imamović da mi najmanje pokla­ njamo pažnje radu na koji se troši 7 0 % društvenih sretstava. Konstatuje da je uspjeh pitom aca u školama zadovoljavajući i bolji nego prošle godine, što niko ne može poreći. Zaista su Gajretovi pitom ci polučili zavidne uspjehe u školi, a za to pripada zahvalnost upravnicima internata, naročito upravniku m uškog sarajevskog internata g. Aliji Hrom iću, koji ima 114 pitomaca u 10-12 raznih škola. Takav rad zaslužuje svaku pohvalu. Pitanje ishrane društvenih pitomaca treba da nam dade p ovod a da o tome diskutujem o, jer ona nije onakva kakva-bi trebala da bude. Iznosi kalkulaciju dnevnog potroška na jed n og pitomca, pa smatra da sadanji potrošak na jedn og pitom ca za ishranu ne može biti dovoljan. Ne želi da za ISO ovo predbacuje Glavnom odboru, ali misli da ov o­ me pitanju treba pokloniti punu pažnju. Istina, zah­ tjevi koji se postavljaju na Gajret su preveliki i mora se voditi računa kako o zahtjevima tako i o sretstvima s kojima društvo raspolaže. Ako se to ne bi moglo drukčije postići, g. Imamović je za to da se reducira broj pitomaca u konviktima, pa da za toliko bude hrana u konviktima bolja. Moli Glavni odbor da u idućoj godini ovo pitanje reguliše. Osvrće se na društveni bilans i smatra da nije trebalo društvene vrijednosne hartije kod nihovog inventarisanja voditi u nominalnoj, nego u kursovnoj vrijednosti. Moli da se u buduće ove hartije vode u njihovoj stvarnoj vrijednosti. Bilo bi potrebno da nam se objasni da li su naša potraživanja stvarna i p o­ krivena. U aktivi se vode knjige „Kratka nauka isl vjere, pa smatrajući da one ne pretsavljaju iskazanu vrijednost, trebalo bi ih otpisati. G. Ahmed Sadiković: Osvrće se na govor g. Dra Mujića i kaže da mu nema šta odgovoriti, jer mu je već g. pretsjednik odgovorio. Samo, kaže, da je znao da će^g. Dr. Mujić govoriti o ideologiji Gajreta, ne bi mu dali uopšte da govori, jer nije potrebno da ponavljamo kakva je Gajretova ideologija. Što se tiče izgradnje Gajretova doma, o čemu je govorio g. Dr. Mujić, smatra da su dom radili svi Gajretovi radnici zajedno sa pretsjednikom g. Drom Hasanbegovićem i svi prijatelji društva Gajret. Ovakav kakav je, on je naše zajedničko djelo, i mi se s njime ponosim o. Preporučuje da se osnuje tečaj, kroz koji bi prolazili ljudi, koji će biti upravnici Gajretovih konvikata. U tome tečaju trebali bi ovi da se osposobe da odgajaju Gajretovu omladinu. Gajretovoj omladini odaje puno priznanje, osobito kad znamo kakva o mladina u današnjici izlazi iz škola. Osnivanje ov og tečaja bilo bi potrebno i radi jednoobraznog rada u svima Gajretovim internatima. G. D r. Mujić: Replicirajući g. Sadikoviću tvrdi da nije napadao ideologiju Gajretovu, niti je govorio 0 id eologiji njegovoj, nego je govorio o zavedenom kursu u Gajretu. G. Kem al H. Omerspahić: U početku svoga g o­ vora žali što mora na prvoj skupštini u novom Gajretovom domu da dade nepovoljnu kritiku, jer da on nije optimista. Istina, Gajretov dom je podignut 1 time je ostvaren naš ideal, ali pored toga smatra da je redovan rad podbacio. Upoređuje prošlogodišnje i ovogod išnje Gajretove prihode sa prihodima iz ra­ nijih godina, koji su bili m nogo veći. Prihode od pitomačkih opskrbnina ne m ožem o ubrajati u redovne društvene prihode. U izvještaju se govori da se broj društvenih članova kreće oko 20.000, a stvarno ih m ože biti na osnovu naplaćenih članarina u ovoj godini, 6.500, koji ne duguju članarinu. U izvještaju se govori i predbacuje za slab rad na �provinciju. Međutim treba govoriti i o slabom radu Gajretova doma tvrdi da za to djelo pripada najviša u Glavnom odboru. Osvrće se na svoja izlaganja na zasluga pretsjedniku g. Dr. Hasanbegoviću. Zahvaljuje prošloj prošloj glavnoj skupštini o uspjehu pitomaca i Gajretovom činovništvu koje ispravno radi i vrši u godini 1934/35, u kojoj godini je pao velik broj svoje dužnosti. Palata Gajretova doma, kaže g. Ropitomaca, na osnovu čega je •tvrdio da je porazan bović, treba da bude ponos svakog nacionaliste, jer rezultat naših internata. Međutim docnije u listu kad neki stranac dođe u Sarajevo nema mu se šta ,,Gajret“ pobijano je njegovo tvrđenje, pa su iznešene drugo pokazati nego Gazi Husrevbegova džamija i cifre, na osnovu prikupljenih podataka od internata» Gajretov dom. Gajretovi radnici treba da čvrsto pri­ iz kojih bi slijedilo da je u prošloj godini propalo hvate Gajrctov bajrak, a ako ima neko da se p rib o­ java, taj treba da se ukloni. m nogo manje đaka, nego je on iznosio. Smatra da te cifre redakcije ne mogu biti tačne, što u ciframa G. Bekir Omersoftić: Govori o tome kako izme­ dokazuje. — Na prošloj skupštini je konstatovao da đu mlađih i starijih postoji neko nerazumijevanje. je inventar banjalučkog konvikta dosta loš, pa je bio Stariji griješe kad misle da je omladina protivnik njihovog rada. Međutim omladina ne može biti protiv za to da se taj inventar popravi i da se .promijene starijih koji rade, pa takove omladina mora poštivati vojnički kreveti. Za nabavku namještaja i adaptacije odobreno je prošle godine u budžetu 35.000 Din. i i voliti. Među starijima kao i među mlađima ima'gre­ šaka i nerazumijevanja. Kao bivši državni pitomac naknadnim predlogom Glavnog odbora 50.000 Din. Međutim u blagajničkom izvještaju govori se samo o smatra da bi bila sramota kada bi bio protiv čega, što ide na dobro države. Međutim zahvaljujući izvjes­ utrošku sume od 35.000 Din. Zatim detaljno iznosi nom broju starijih Gajretovih radnika, koji su htjeli kako se je zaplela stvar sa krevetima za banjalučki konvikt, zav koji je Glavni odbor poslao stare krenete da nađu dodirnih tačaka sa mlađima, počinje da ne­ iz Sarajeva. Za podvoz tih kreveta plaćeno je preko staje m eđusobnog nerazumijevanja i stvari se poprav­ 3.000., a ti se kreveti, iako su nešto popravljani u ljahu, a to se vidi i po ovoj diskusiji. Mi danas ovdje Sarajevu, nisu mogli upotrebiti^Takvi kreveti mogli vidimo da mlađi slobodno i dobronamjerno kritikuju bi se. nabaviti po jeftinijoj cijeni u Banjaluci nego je" Tad Glavnog odbora Gajreta. Samo je potrebno vodi­ stajao njihov podvoz na željeznici. Kako vidite, ima ti računa da se u toj kritici ne ide daleko, jer treba grešaka veli g. H. Omerspahi£, a-za materijalne greške mlađi da se stave u položaj onih koji rade, pa će ko ih učini, treba da snosi odgovornost. — Zatim vidjeti da je teško raditi. Ali ne treba misliti da Glav­ govori o administrativnim i ličnim izdacima u Gajretu ni odbor može raditi sam; njemu je potrebna saradkoji godišnje iznose preko 200.000 Din. t. j. isto Ofi3- nja svih vas. Govori o tome kako je on govorio na liko kao kada su bili prihodi 2 milijpna Dinara jednoj skupštini i kritikovao rad Gajreta. Tada je bio godišnje. Smatra da bi se racionaliziranjem rada u krivo shvaćen, pa vjeruje da će on svojim radom u Gajretovoj kancelariji mogao postići bolji efekat, a Gajretu opovrgnuti sumnje i doprinijeti svojim mladim dešava se da u kancelariji zapinju stvari, što pod snagama i poletom bratskoj saradnji mlađi i starijih krepljuje sa pošiljkom prošle zime Gajretovih kalendara za dobro našeg naroda. Osvrće se na držanje mlađih, i blokova za tombulu. Kalendara nije bilo onoliko koji su došli na svijet u najteže vrijeme, pa se mo­ koliko je javljeno od Glavnog odbora a blokovi za raju boriti za egzistencije, iako su sjedili u školskim tombulu su Mjesnom odboru u Banjojluci kasno klupama po 20 godina. Stariji naravno dobivaju bolje stigli. — Osvrće se na prihod G ajretovog dana u položaje od mlađih, pa izgleda da bi mi mlađi htjeli Sarajevu, koji je donio 8.000 Din. prihoda od otkup da idemo i suviše naprijed i da mnogo paradiramo. nih značaka. Smatra da je to za Sarajevo malo. — Prije nekoliko godina mi smo bili u Gajretu krivo Osvrće se na rad Gajretove Zadruge, za koju kaže shvaćeni, pa smo bili počeli da hladimo i udaljujemo se da ima skroman kapital a da ipak misli da zavede od rada Gajretova. Ali i danas vidimo nažalost velik i novu granu poslovanja t. j. osiguranje. Sretstva su broj mlađe inteligencije koja je po 12 godina jela zadruge, po njegovom mišljenju, suviše malena da Gajretov hljeb, pa neće da bude ni član Gajreta. 1 se u ovaj posao može upuštati. — U izvještaju se tu se vidi koliko mi mlađi griješimo. Nas mlađe tre­ govori vrijednosnim papirima, koji su unovčeni, a ba da gledaju naši stariji radnici kao svoju mlađu nisu navedeni razlozi zašto je to učinjeno. — Konačno braću, koji su vaspitani u Beogradu, gdje su još na se ne slaže s praksom u pogledu kooptiranja u član­ univerzitetu smjeli da kažu slobodnu riječ i gdje su stvo Glavnog odbora. vaspitani u slobodnom duhu. Mi mlađi treba da ide­ mo na teren među težake i privrednike, da proučimo Pretsjednik g. D r. Hasanbegovič smatra da je prilike u našoj sredini, da vidimo što joj fali i da predgovornik dobronamjerno iznio svoje primjedbe i stvaramo odluke, da poboljšavamo prilike. Mlađe in­ da je dobro što je to učinio, pa se one upućuju teligencije danas ima mnogo, ali ona slabo mari za Glavnom odboru. svoj narod. Mi koji smo izašli iz sela, ne volimo selo. G. Mahmut Robović: Osvrnuvši se na izgradnju Zađimo u selo i pomognimo našega maloga čovjeka 131 �našom riječi i djelom I Gajret je m nogo radio i ura­ dio, ali je mogao i više uraditi. Ako bi sva naša omla­ dina stupila u Gajret dobronamjerno, a specijalno ona koja je jela Gajretov hljeb, mi bi uspjeli da taj naš zapušteni svijet podignem o i da nas taj svijet voli. Od Glavnog odbora Gajreta traži se mnogo. 0 svrće se na vaspitanje omladine u internatma, pa ka­ že da roditelji treba da vide da im se lijepo vaspita omladina u internatima. Kako reče i naš pretsjednik, mi treba najviše da se zadržimo na ideologiji Gajre­ ta, koja teži za tim da muslimane kulturno i socijalno podigne. Iznosi jedan žalostan slučaj kojega je imao sa jednim malim trgovčićem u Sarajevu, koji nema kredita i ne m ože da radi. Kad ga je zapitao da li zna za Gajretovu zadrugu, odgovorio je da nije ni član Gajreta. G. Mesud Sadiković: G ovori o tome kako su mnogi na terenu krivo obaviješteni o Gajretovoj ide­ ologiji a to dolazi otuda što je ta ideologija malo popularizovana. On je to vidio i u Nevesinju. Ideolo­ gija nije samo nacionalizam, kaže g. Sadiković, nego je ideologija zajednička forma za bolje stanje jedne zajednice. Pošto sm o se poslije Svjetskog rata našli u vrlo lošem ekonom skom položaju, mi sm o morali iznalaziti nove puteve i načine rada, koji će odg ov a ­ rati savremenom dobu. Riješenjem agrara muslimani su se riješili ekonomskih srestava, stoga se m oramo prilagoditi novim vremenima i usvojiti savremene ornizatorske forme zajedničke borbe. D osadanji rad Gajreta nije bio potpuno zadovoljavajući, pa je potrebno da proventiliramo budući rad Gajreta* Nije dovoljno liferovati intelektualce, jer oni veći­ nom nisu pravi intelektualci. Oni su pasivni, jedu narodni hljeb, i može se reći udišu evropski vazduh, a jedu naš jugoslavenski hljeb. (Odobravanje.) Nije dovoljno za nas da liferujemo intelektualce, pa rad Gajreta i potrebe m uslimanskog elementa nalažu nam da uputimo naša stremljenja pravim Gajretovim prav­ cem, da poboljšam o ekonom ski položaj našega svijeta^ a kad to postignem o lahko ćem o izdržavati i naše internate. Naš rad treba uputiti u selo. popularišući ideologiju Gajreta, jer je minimalan broj Gajretovih članova koji poznaju ideologiju Gajretovu. Z b o g toga uputimo naš rad ekonom skom podizanju naroda, po dizanju osirom ašjelog i pauperizovanog našeg čov je­ ka (Odobravanje). G. lng. Šerif Bubić: Kaže da ranije nije m ogao iz raznih razloga dok je pretsjednik Gajreta bio na vlasti da ga hvali, ali danas mora javno da kaže, da među našim intelektualcima nema čovjeka koji je vi­ še i energičnije radio za Gajret od g. Dr. Hasanbegovića. Njegova energija i umješnost i veliko iskus­ tvo nama su bezuslovno potrebni. Međutim sa neko­ jim našim saradnicima ne m ožem o biti zadovoljni. U jučerašnjem razgovoru sa pretsjednikom rekao sam 132 mu da je u današnjici za Gajret potrebna smjena kursa i smjena generacija, jer bez toga nema buduć­ nosti za Gajret. Pretsjednik mi je odgovorio da i on traži mlađe ljude, pa mu ja kažem, poslije govora predgovornika: evo ih g. pretsjedniče. Mi možemo donositi i praviti razne programe, ali ne vrijede ni najbolji programi bez ljudi. Ako se angažuju mladi ljudi u posao i ako ti ljudi budu svaki dan dolazili i radili, moći će se reducirati kancelarijski izdaci. Iz razgovora s pretsjednikom sam vidio, da on gleda na današnju situaciju Gajretovu sasvim tačno i dobro, i vjerujem da će nova uprava biti jedna od najboljih, koje smo dosada imali. Ljudi koji ulaze u upravu Gajreta trebaju da budu požrtvovni i nesebični. U Gajret treba da ulazi omladina, jer ne može jedna starija generacija preživljavati nekoliko gener9Cija. pa stoga neka se prepusti i mlađima neka i oni sarađuju sa starijim. G osp. Ćamil Hujdur: Osvrće se na izlaganja jednog od predgovornika na ovoj pretkonferenciji koji je^tvrrdio da naša organizacija slabi, pa su nabaci­ vani i razlozi tome i rečeno je da su oni izvan nas i da to dolazi sa promjenom prilika. Ali ja mogu da tvrdim, kaže g. Hujdur, da Gajretov rad ne opada ako ima radnika, koji se hoće da žrtvuju. Najbolji primjer za to je Trebinje, gdje je baš u ovoj godini Gajretov rad uznapredovao. U trebinju je 2000 mu­ slimana pa ipak sm o mi poslali Glavnom odboru Gajreta 12.000 Din. prihoda. Mi u Trebinju održava­ mo Gajretovu radionicu, na koju sm o utrošili ove g o ­ dine 30000 Din. U ovoj godini pokrenuli sm o i ak­ ciju za podizanje našega doma, koji će biti drugi Gajretov dom u našoj državi, pa u tu sm o svrhu saku­ pili oko 40.000 Din., što znači da sm o ove godine sakupili 80.000 Din. O vi rezultati najbolje svakome dokazuju, da G ajret ne slabi te rad za Gajret uopšte ne zavisi od prilika izvana, nego zavisi od nas Gaj­ retovih radnika, koji radimo na terenu. O vo iznosim radi toga što smatram, kaže g. Hujdur, da je nezgod­ no da odlazim o sa ovoga našega lijepog sastanka pod impresijom da naša organizacija slabi. Mi ćemo našu organizaciju održati i očuvati, samo utrostručimo naše snage i naše napore, pa uspjesi neće izostati. G. Mustafa Alikalfić se osvrće na govor g. Diz­ dara u početku rada pretkonferencije, pa obzirom na to da je g. Dizdar citirao njegov govor sa pret­ prošle glavne skupštine, daje objašnjenje zašto je prije dvije godine onako govorio. Kako je poznato, prije dvije godine bila je povedena kampanja ne sa ­ mo u novinama nego i u Narodnom pretstavništvu, da se naš Gajret osramoti i uvuče u afere, s kojima on nije imao nikakve veze. Tim povodom smatrao je za potrebno da tada kaže, da ono naše zborovanje bude nesamo manifestacija nego i demonstracija i da doviknem o onima koji su htjeli da naškode Gajretu: �da je Gajret tvrd orah — voćka čudnovata.. Radi to­ ga je tada i glorifikovao rad Glavnog odbora Gajreta. Nadalje g. Alikalfić iznosi rad svoj i svojih pri­ jatelja u Mostaru za Gajret od 1920 godine, a taj rSti može da im posluži na ponos. Kao pretsjednik M jesnog odbora Gajreta u Mostaru odbija klevete koje se njima u Mostaru pripisuju. Da smo donosili one naše zaključke na skupštini u Mostaru nismo ničim drugim rukovođeni nego osjećajem kako ćemo ponovo osvježiti i ojačati naš Gajret. Zatim g. Ali­ kalfić nabraja zaključke skupštine Mjesnog odbora Gajreta u Mostaru, pa kaže da je pretsjednik Glav­ nog odbora, kada je g. Alikalfić razgovarao s njime prije pretkonferencije, bio zadovoljan s tim zaključci­ ma. Ukazuje na potrebu što racionalnije ekonomije u internatima, a pretsjednik Glavnog odbora je izja­ vio mostarskim delegatima zahvalnost što su spremni da preuzmu brigu i staranje oko uzdržavanja mostar­ skog internata. шири тузлански интернат, како би могао примити исто толико питомаца колико их има у сарајевском интернату. - - Предлог Инж. Бубића у погледу укидања плеваљског интерната одбија се. Г. Вехбија Илановпћ; цредлаже да се установи један фонд, из којега би се врпшле поправке друштвених интерната, као и набавке новог инвентара. — Предлог се прима. Г. Х у cunja Ш еховвћ: предлаже да добивају бесплатно лист само оии чланови који плаћају најмање 7 Дин. мјесечно чланарине. — Предлог се не прима те остаје на снази закључак прошле главне скупшне т. ј. да лист »Гајрет« добивају бесплатно сви друштвени чланови који плаћају најмање 5 Дин. мјесечно чланарине. Ибрахнл еФ. К рзпћ: Жали се на мали број учихеља муслимана, na предлаже да Главни одбор у будуће поклони већу пажњу стварању учитељ' ckora кадра, без којег не може бити говора о просG. Hamid Dizdar žali što nije ranije bio obavi­ вјећивању^ширих народних слојева. — Претсједник ješten da su regulisana pitanja, koja interesuju mos­ Др. Хасанбеговић испред Главног одбора Гајрета tarske delegate, sa Glavnim odborom Gajreta, jer da прима ову сугестију г, Крзића, na се ставла у дужje to ranije znao, ne bi se ni osvrtao' na mostarske ност ГлаВном одбору да упуЛује Befiie број сВојих mizaključke. Pošto mu je p r e d o č e n o da je on „поуатомаца у учитељске школе. zvijezda" u Gajretu, tvrdi da on od 1926 godine radi Госп. С а д и к Ђ у р б у р з о в и ћ ; говори о очајu Gajretu. U Stocu je bio sekretar Mjesnog odbora ним културно просвјетним приликама у Црној Гори Gajreta, a danas je funkcibner u sarajevskom Gajreмеђу муслиманима и моли браћу из Б. и X. да их tovom mjesnom odboru, pa je za čitavo to vrijeme ostao vjeran Gajretov saradnik. T o se može viditi iz помогну и да шаљу учитеље муслимане у Црну Gajretovih knjiga. Гору. И за Гајретов рад потребни су тамо просвјетни радници, na се апелује na Главни одбор да утиPretsjednik g. Dr. Hasanbegović kaže da smo svi dužni da jedni prema drugima budemo iskreni, че на оближње друштвене јединице, нарочито Треlojalni i tolerantni saradnici. Tačni su navodi g. биње, да посјете муслимане у Подгорици и да им даду полета и директиве за рад. Dizdara da on aktivno sarađuje u Gajretu otkako je došao u Sarajevo i da je jedan od najboljih Gajretovih mlađih ljudi u Gajretovom sarajevskom mjesnom odboru. « Г. Бекир ОмерсоФТић; предлаже да сви чланови Главног одбора и њихови замјеници, као и чланови Главног надзорног одбора са својим замјеницима плаћају чланарину rio 10 Дин. мјесечно, a сви чланови мјесних одбора и њихови замјеници као и друштвени повјереници да плаћају no 5 Дин. мјесечно. Свој предлог образлаже Омерсофтић материјалним потребама друштва. — У дискусији no овом предлогу судјелује неколико делегата, na се закључује да се нрепоручи чланошша Главиог одбора као и Главног падзорпог одбора, те њиховнм залјешнцима да плаћају члаиарнну од 10 Дин. мјесечио, a члановпиа лјесних одбора, њнховпи замјенпцнна хе друтхвеш ш повјереппцшш да плаћају чланарипу од 5 Дни. мјесечпо. Г.Инж. ШериФ Бубић; Предлаже да се претресе дитање укидаша интерната у Плевљу, те да се про- Госи. Др Мујнћ: заговара оснивање заједничког м-услиманског интелектуалског листа, преко Ko­ ra би дошла до изражаја духовна веза a солидарност муслимана и муслиманских друштава. П р е т с је д н и к г. Др. Хасанбегов^ић говори о распачавању Гајретових едиција путем друштвених јединица као и едиција других, које препоручује Главни одбор на распродају друштвеним једпницама. Међутим дешава се да некоје друштвене јединице приговарају тоие, образлажући то тиме што су оптерећене редовним Гајретовим пословима, na пита присутне делегате да ли су споразумни с тиме да се и у будуће шаљу на распачавање разне едиције путем друштвених јединица. Г, Вехбнја Имамовић: сматра да пије на одмет ако се пошаљу на распродају корисне књиге. Но потребно je, вели, да Главни одбор сваки пуг у окружници каже какве су то књиге, која им je цијена, na оне јединице, које наруче те књиге, нека им Главни одбор пошал>е. — Цредлог г. Имамовнћа се прима. 183 �П р е т с је д н и к г. Др. Хасанбеговић говори о рјешавању молби за м јеста у ивтернатима, стипендије и потпоре, na каже да се упућује Главном одбору већи број молби него je буџетски могуће их ријешити. Мслбе препоручују јединице из сиромашних мјеста, које не могуда даду Гајрету онолико колико оназахтијевају од Гајрета, али има мјеста која шаљу већи број молби, a та су мјеста у стању да дају Гајрету кудикамо веће приходе. Сматра да при рјешавању молби, главно мјерило м ора да б у д е : резултат рада појединих мјеста за Гајрет. Претсједник указује на случај Ливиа, коме je Гајрет прошле године указивао велику помоН, a тамошњи мушки мјесни одбор Гајрета није привриједио за читаву годину ни једне nape за Гајрет. Претсједник моли делегате да се no овом питању изјасне, штвене интернате прима се око 400 питомаца, затим се подијели извјестан број стипендија и потпора, a остале се молбе одбијају. Међутим када Главни одбор отпошаље ријешења молби, долазе од мјесних одбора ургенције ради оних молитеља који су одбијени, na се често пута и пријети Главном одбору са одустајањем од рада Гајретова, ако се те молбе поновно не узму у претрес и не ријеше повољно. Ту праксу треба да избјегавају друштвене једини це. — Дешава се и то, када нам дођу молбе, да не ко са стране иредлаже да се на пр. одмјери опс крбнина молитељу, a тај je препоручен бесплатно Стога се моле одбори и повјереници да при препорукама молби узму у обзир фактичне околности молилаца и да их препоруче оиако како они заслужују одн. ако су за бесплатно мјесто и ако стварно не могу плаћати, да се то наведе у препоруци и обратн о. Наравно, те молбе треба упућивати у границама друш твеног буџета и у омјеру са материјалним радом појединих јединица. Г. Ибрахил вФ, Крзић; je за то да се помажу мјеста која раде за Гајрет. Изнимка м огу да буду сасвим сиромашна или погранична мјеста и без индустрије. 0 браћи у Санџаку и у Црној Гори треба такођер водити рачуна. Примијетио je и из Нретсједник г. Др. Хасапбеговић каже да ће извјештаја Главног одбора да се у пнтернате присе извршпти свечано отворено Гајретова дома 6 мају дјеца из мјеста гдје постоје ср#едње школе. To септембра о. r. Међутим истога дана приређује се треба избјегавати. ^ а м о у изнимним случајевима и Гајретов дан на цијелој Гајретовој територији. то се може чинити. Има случајева да у м јесту-м о^. Стога би било потребно да се води рачуна о томе литеља постоји гимназија, na мисли да то не би да долазак на ову свечаност у Сарајево не би ослатребало чипити. био усп јех Гајретова дана у појединим мјестима. . Госп. Кемал X , О дерспахпћ: 3aroWp& pa подјелу подЈелу стипендпја у већим мјестима гдје п остоје школе и гдје има много сиЈуо.чашне дјеце. Изним 44(1Ј1т у се чинити и примати у конвикте дјеца која немаЈу оца или мајке. У опште он je за то да се у интернате примају дјеца која немају школе у родном мјесту. Предлаже да Главни одбор овласти мјесне од бор е гдје има потпуно сиромашне дједе, да им ови могу почетком шк. године подјељивати мале потпоре за уписниие и школске таксе. Нретсједппк г. Др. Хасанбеговић објаш[ћава да je било и раније сличних предлога од друш твених јединица, na су били тар:ови предлози увијек одбијани. Б. Пиаловнћ: Каже да принцип Главног одбора при рјешаваљу молби тр еба да б у д е : ко je дао за Гајрет, — да му се даде. Изнимке могу да буду само у оним случајевима, гдје Главни од б о р познаје прилике да се Гајрету не може даги. Г. МурадиФ Џннић ; говори о томе да je заведена пракса да се помоћи подјељују no предлозима другатвених јединица. Te праксе треба се и у будуће придржавати и не дозвољавати никакове интервенције са стране у овом е погледу. Др. МустаФа Хајдаровпћ; говори о рјешвању молби, na каже да се обично упућује много више молби него их се може повољно ријешити. У дру- 134 С т о г а -се моле сви Гајретови радници да о овоме поведу рачуна, како доласко.ч Гајретових пријатеља на свечано отворење гГајретова дома не А би се ове ro“г дине умањио усп јех Гајретова дана, a то тим више ш то ове године тр еба да се сви постарамо да Гајретов дан код свих јединица успије боље него досада. G. Muhamed Sudžuka: se osvrće na rad Gajreta u prošlosti. Tvrdi da je rad Gajreta vrlo dobar, a kada se uzme sve što je pozitivno, može se kazati da je i rad Glavnog odbora i saldo njegovog rada bio veoma aktivan. Pa čak kada se gledaju i cifre u društvenoj aktivi i pasivi, i po njima se može tvrditi da je rad uspješan, jer je danas vrjednije 200 nego prije nekoliko godina 300 Dinara. Zatim izražava .svoje veliko zadovoljstvo da se današnja skupština Gajretova održava u ovako lijepom ras­ položenju i u međusobnom razumijevanju. Ovakove širokogrudnosti ranije nije bilo. A to je dolazilo otuda što su nekoji nepozvani ljudi udarali na one, koji su sa najboljim željama ulazili u Gajretov rad. O svrće se na uspješan rad svoj i svojih drugova u sarajevskom mjesnom odboru, u kome je on bio prije 2 godine potpretsjednik, kada je bilo u Sarajevu 900 Gajretovih članova. — G ovoreći o ideologiji G aj­ reta između ostalog naglašava da se njen ekonom sko -socijalni sadržaj ispunjava na terenu. Za primjer uzima Trebinje, za koje se može kazati da je jedna �od pozitivnih Gajretovih ćelija i u punoj mjeri izvršava Gajretovu ideologiju. Osvrće se na izjave govornika, koji su učinili aluzije na kurs u Gajretu, koji je ranije vladao, pa u vezi s tim tvrdi da za muslimansku zajednicu, njen napredak i budućnost je mnogo važniji rad i rezultat rada u Gajretu, nego U i pet ministara u pojedinoj vladi. S te strane treba posmatrati Gajret i njegovo djelovanje, a nije problem nadglasati Avdu Hasanbegovića. G. Dra Avdu Hasanbegovića nećemo lahko zamijeniti, jer nemamo nego jednoga Avdu. Nikada niko od mojih drugova nije išao protiv njega. (Ž iv io !) Dešavalo se nažalost, da su se izvjesni ljudi približavali g. Avdi Hasanbegoviću i Gajretu, ali su radi novog vjetra okretali im leđa. Danas možemo da kažemo da u Sarajevu ima dovoljan broj omladinaca i starijih radnika i takvi ljudi treba da se okupe oko pretsjednika i oko onih koji stvarno rade. Završujući svoj govor naglašava da se Gajret nalazi na dobrom putu, a pošto nemamo ni od koga ništa očekivati nego sami od sebe, pristupimo, -kaže g. Sudžuka, bratski i iskreno jedan drugome i stvaraj­ mo bolje uslove za dobro našeg elementa. Nakon svega ovoga, kaže g. Lalić, pomoći ćemo na­ šega pretsjednika u akciji za Gajret više nego smo ga do sada pomagali. Pretsjednik Dr. Hasanbegović, zaključujući konfe­ renciju, toplo zahvaljuje svima govornicima kao i svima delegatima koji su ih saslušali iskreno i bratski, pa pošto se nije više niko javio za riječ, konstatuje da je pretkonferencija usvojila izvještaj o radu Gajreta u prošloj godini. Prema dosadanjoj praksi u Gajretu pretsjednik g. Dr. Hasanbegović predlaže da se izabere odbor za sutrašnju rezoluciju na glavnoj skupštini, nakon čijeg će se pročitanja usvojiti izvještaj Glavnog od­ bora. Taj odbor za rezoluciju izabraće iz svoje sre­ dine nekolika govornika, koji će na osnovu podne­ senog izveštaja, kao i diskusije, vođene na ovoj pretkonferencijl, govoriti po izvještaju Glavnog odbora ispred svih delegata. U odbor za rezoluciju predlaže gg: Dra Sulejmanbega Hafizadića, Mesuda Sadikovića. Vehbiju Imamovića, Dra Osmana Halilbašića, Bekira Omersoftića, Ahmeta Sadikovića i Hamida Kukica. Prisutni delegati jednoglasno su prihvatili predlog G. Mehmed Lalić zahvaljuje ^retsjedniku g. Drii__ pretsjednika uz burne poklike. Hasanbegoviću za današnju iscrpnu diskusiju i raspo­ Pretkonferercija je završila s radom u 9 sati loženje, koje je stvoreno među prisutnim delegatim a.. navečer. «. Записник XXX редовне главне скупштине друштва Гајрет, оджане no први пут у новосаграђеном Гајретовом дому 12 Јула 1Q3C> год. у Сарајеву Скупштини присуствују поред чланова Главног одбора Гајрета из Сарајева и унутрашњости, делегати Гајретових мјеснвх одбора и повјерениттава, и то: Автовац: Вехбија Пашвћ, Салко Џубур; Бањал у к а Кемал Хаџи Омерспахић, Мустафа Џинвћ и проф. Наим Ђ.ејван; Бос. Брод: Асим Хаџић; Бугојно: Ахмед Садвковвк, Абдурахман Садиковић; БихаЛ: Реџеп Хајровић; Брчко: Инж. Шериф Бубпк; Чагаљина: Авдија Шарац и Хуснија Шеховић; Добој: Синанбег Капетановвк, Хасан Мемвшеввћ, Ибрахвм еф. Мујвчвк; Фојница: Мухаиед Суџука; ФоЧа: Хајрудин Авдагвк и Омер Бехлиловвк; Гацко: Хуснија Двздаревик, Мухарем еф. Крајаивк; Јабланица: Осман Медар; Какањ Згошба: Изет Звиздвк; Какањ Добој Мустафа Догдвбеговик, Romop Варош: Јусуф Гранов Кула Фазлагића: Сулејман еф. Реџвк, Џемвл Тановик: Кладањ: Есад М атвк; Коњиц: Др. Исмет Поповац, Смајо Косовац, Мехмедалија Хаџвк; Ластва: Али Раза Муштовик, Назиф Ћервмагвк; Љубушки: Али etj). Орман, Шервф Садвковик, Ариф Арсланагвк, Сулејман Бешвровик; Мостар: Мустафа Аликалфик, Вехбија Имамоввк, Мухаиед еф. Рибвца, Хасан Ћишвк. X . Ибрахвмага Слипвчеввк, Др. Сафет Мујвк, Ибрахвм ед Бвједик; Мркоњиб Град: Мурадвф Џиник; Миоче: Зухдија Бахтовпк в Хамед Лзгумџија; Маглај: Ибрахвм еф Крзак и Азаз Омерссфтвк; Ииш: Мехиед Ћишик; Невесиње: Мееуд Садиковик, Озрен: Еминбег Шахвнпашик, Шакир еф. Дреца; Олово: Рефик Дегирменџвк, Фехвм Јамаковвк, Ахмет Фочвк и Изидор Леви; Обре: Мехмедалвја Спахвк; Ilefi: Карејман Алпџиковвк, Риза Ибвшагик; Подгорица: Садик Ђурбузоввк, Дервиш Јахак; ТАлевље'- Ибрахим Биоградлпја, Мухамед X . Смајловик в Ферид X. Атлагвк; Рогатица: Ахмед Риза Пашвк; Рудо: Беглер Ресвћ, Ахио Брапковвк; Capajeeo: Хакибег Гавран Капетановпк, Бего Челвк, Хамид Фазлагик, Дервитзга Дервпшевик, Др. Оеман Халилбашвк, Бекир Соко, Алија Хромвк, Хамид Двздар, Инж. Салко Двцо, Мехмедбег Капетановик, Ахмедага Новалвја, X. Садвк Шакпк, Исфендијарбег Ченгик, Хасан Пилав, Ћамилбег Османагпк, Вејсил Хаџалвк, Фехии Ииаиоввћ (повј. Жељ. радвоне); Семизовац: Абдуселам Јелечковак; Требиње (са претставницвма Гајретове радионвце): Мустафа Садоввк, Ћамил Хујдур, Арвф Беговвк, Мурат Кабил, Хасан Рамик, Мустафа Капетановвк, Јусуф Салаховик и Снлко Садоввк; Тузла: (град Тузла, Гор. Тузла, Крека, Тур. 135 �Лукавац и Пурачвк): Муратбег Завмоввк, Абдулах Куносић, Алвја Арнаут, Мехмед Салихспахик, Алибег Моранкик, Пашо Куносвк, Сафет Ћ ехајвк, Џемал Ж унвк, Мехмедалвја .Чомвк, Сулејман Мухаремагвк, Шефкет Арнаутовик, Aro ГГрдик, Мухамед Хаџпефендик, Абдурахман Ж уник, Ахмед Цамбик, Ахиед Фатушик; Травник: Др. Сулејманбег Хафизадик, Махмут Р обоввк.Смаил Арнаутоввк, Хидајет Арнаутоввк; Вишеград: Муратбег Ченгик, Ибрахии Хоџвк, Авдибег Ресвк, Ибрахвм Хоџвк, Хилмо Ченгвк, Азвз Кадрвбеговвк; Високо: Абвд Фртуна, Хамдвја Азабагвк, Алвја Х а санбеговвк и Ибрахвмбег Зечеввк; Вареш: Мујага Хасагвк; Завидовиб: Нуман Османефендвк, Свнан Мухвк, Захир Уљвк, Салко Певмвк и Алвја Салчвк; Зеница: Ахмед Ш крго, Незвр Екиноввк и Зухдија Мујагвк; Горажде: Осман Рашвдкадвк, Омер Беговвк, Мехо Хусквк п Нурвја Харлач. Отварање скупштине — Поздравна риЈеч претсЈедника ГГретседник г. Д р . А в д о Х а с а н б е г о в и ћ отвара скупштвну: Господвне Изасланвче Н»ег. Беличанства Краља! Господо Изасланвцв! Драги првјател.И| брако делегати! Пошто je ова скурштина благовремена и у духу нашвх правпла сазвана, вервфикацијом утврђено да je довољан број присутних делегата да би могли да радвио и да стварамо правоваљане закључке, ja овај данашњв наш годвшњи конгрес Гајрета отварам. И у овом моменту кад славвмо Гајретово славл>е, у моменту кад су се иепуниле жеље сввх нашвх прогалвх генерацвја, у моиенту кад можемо бвти потпуно задовољни са својвм прошлогодишњии радом. у овоме моменту нашег весеља морамо да се поклонвмо пред сјенвма Онога којв би се данас од свнх нас највише радовао и веселво нагаеи успјеху, да се поклонимо пред сјенвма нашег Неумрлог Мученвка Краља У једвнвтеља Блаженопочввшег Александра I. (Слава Му!) Бол наш je велик, јер Гајрет je изгубио у Њему највекег пријатеља, али ту велвку бол, ту жалост моки кемо да лијечимо једвно мелемом неогранвчене и нензијерне љубави према Езеговом прввјенцу, нашем мокнои Покровитељу Његовом Велвчанетву Краљу Петру II. (Ж ввио!) Господо, ja ky са овог нашег збора да упутим поздрав Његовом Величанству Краљу слиједекег садржаја: (бурне овацвје Краљу) Кабипетској канцеларији Њег. Вел. Краља Београд. ОвоЈодипти рад Гпјрета под узвишеним покровитељством Вашег Величапства крунисап je властитим домом. Главна скупштипа у безгрантном одушевлењу уауИује свом узвишеном 136 Нротектору најњежнија осјеАања љубави, неШ- ' колебиве оданости u вјерности свих Тајретових сљедбеника. Скрушено упуЛује молитву Богу да чува u брани наду Тајретову a понос u узданицу ју1ословенско1 парода. Да живи Ваше Величанство! Претсједнж Гајрета Др. Авдо ХасанбеЊвиб. Депеша коју ky упутити узвишеној Мајци Њ еговог Велвчанства Краља, Њезвном Велвчанству Краљвци Марвјв (дуготрајни поклвцн Крал>вци) : Кабинетској канцеларији Њ. В. Kp. Марије Београд. УживајуЛи материнску љубав u наклоност Вашег Величанства друштво Г ајрет je усијело да овогодишњу скупштину одржи у властитом дому. Скупттина у безграничном одушевљењу у име свих neиоколебиво вјерних u оданих Yajpemoeux сљедбеиика уиуКује Вашем Величанству изjaee безграничне љубави u благодарности тсличуИи: Да живи најилемепишија мајка узвишеног Тајретовог Покровитеља / Претсједнт Тајрета Др. Авдо ХасанбеговиЛ. Депеша коју кемо упутити Његовои Крзљевском Виеочанству Кнезу Намјеснвку Павлу гласв: (дуготрајно клвцање Кнезу Намјеснвку). Његовом Kp. Вис. Кнезу Вамјеснику Павлу Блед. У безграничној вјерности u оданости Тајретових сљедбеника узвишеном дому КарађорђевиКа, уиуЛујемо са даиашње Тајpemoee манифестациопе скуиштине коју одржајемо npeu иуш у властитом дому одутевљене иоклике: да живи Ваше Kp. Височанство Претсједнпк Тајрета Др. Авдо ХасанбеговиЛ. Господвне Изасланиче Њег. Величанства Крал.а! Ми Вас молимо да будете тумач на Најввшеи М јестужеља свих Гајретоввх раднвка и њвхове ријешеноети да се у свом раду неке поколебати, јер су свјесни да je мвсвја овог друштва намвјењена подизању наше заједнвце, јер су свјесни тога да се оввм путеМ| на овом послу, најљепше одужују Краљу и Отаџбини. Његово Величанотво Краљ и цијели Узвишени Крал>евски Дом наки ке у сввм моментима' и у миру a aico устреба и у одбрани домовине, највјерније ��борце и поборншсе заштите славног Дома Карађор- еу га носили они који су стваралп ову Отаџбпну. ђеввћа у Гајретовим раднвцвиа. (Бурне овације Краљу Нека би вам такав пут био срећан. Господо, за вервфикаторе записника овога еан Краљ. Дому). Нашу скупштипу посјетио je изасланпк г. Ми- станка предлажем г г. Авдибега Зечеввћа и Др. нистра Просвјете и г. Бана дринске бановине, начелнвк Османа Халилбашића. (Прима се). Господо, наше коло просвјетног оделења Краљ. банске управв г. Богољуб радника у главној управи взгубило je у рано проБпјелвћ 'поклик: живио). Молимо га да взручи нашу љеће, у цвијету младости, једног нашер оииљеног и благодарност како г. Министву просвјете, тако и одличног радника Инжињера Исмета Соксловвћа г. Бану на овој пажњи. (Слава му, Алах рахметејле). Фаиилија je изгубила Командант II Армијеке области, армијеки ђенерал хранитеља и бранитеља, заједнвца je пзгубила одг. Радпсав Крствћ, који je н раније пратио рад наш, ' личног евог члана a Гајрет je у Соколоввћу изгубио палази се на одиору и боловању, алп није заборавио на преданог и прекаљеног радника, па"зато нека му je ову данашњу нашу манвфестацвју, na je изаслао и вјечна хвала и нека му je рахиет његовој племенитој евога взасланвка на ову скупштину. Ja му се у име души. Ha позив г. претсједника секретар Главног одскупштине и Гајретоввх раднвка најљепше захваљујеи. (Живила војска). бора г. Кукић чита попвс преминулвх чланова у Нарочито ми je задовољство да поздраввм у прошлој години којвма скупштина одаје почаст. нбшој средини нашу посестрпму Просвјету, коју претставља њен уважени претсједник г. Др, Вотслав Бесаровпћ и господа одборнпци (Ж ивила Просвјета) у увјерењу да ћемо и у будуће на зај.едничким пословвма р^дити раие уз раме, како би помогли овои нзшен заосталои елементу. Част ми je поздравити нашу штампу и уиолити je да наш рад прати онако какав јеет. Молим je да буде према нама, и пре.ча нашем раду објектш ће на тај начпн најбоље послужити и нам! онвма који раде за Гајрет. Изасланик поЛицијске власти je г. Ракетић Светозар, na ми га je част прететавити скупштвни. Вас господо и браћо делегати, поздрављам са нарочитим задовољствои што ову дапашњу скупттину одржавамо под нашии кровом, у нашеи дому. Ж ељ е сввх нашвх прошлих генерација од оснутка na до данас биле су да једанпут нађемо и ми скровиште за свој рад, под својим кровом. Било je може бити и много подеснијвх прилика кад су се могли овакови доиови подизати, али ето би суђено овој генерацији несамо да поднесе тешке жртве у раду за опште добро народно, него ево да подигне и овај вакуф који he оетати млађим генерацијаиа, да из овога дома свју љубав и братску слогу, да сију културу и просвјету у нагаеи народу. Нека би нам овај почетак био срећан. Нека би од овог момента настао нови период Гајретовог рада. (Амин) Ha вама je млађима да оно што сио ми старији подвгли, сложнии радом даље унапређујете и да радите на бољитку и напретку нашега елеиента, јер света je дужност да помогнемо нашем елементу који je заостао. Награда за тај и за такав рад бвће вам најљепша и најиилија онда кад осјетите да сте томе елементу поиогли и да сте га увели у ред културно и просвјетно боље стојеће браће других вјера. Зато наша омладина треба да прихвати и високо днгне нага бајрак, бајрак нас старих и да га понесе онако како П р е т с је д н и к : Господо Делегати! Јучерашњи наш рад на конференцији провели смо у pa справп no свима питањвма која су била на дневном реду, у рашчишћавању свега оног гато би нам омогућвло да наш рад у будућности упутимо још бољшт, још сложнијим и још правилиијии путем. Ми сио, како рекох, јучерашњи дан посветили свом унутарњеи раду и ja се надам да смо га са успјехом Јавршили. (Тако je). Ja могу да констатујем, благоliapehn вашем правилном гледању на сва питања која интересују нашу средину и нага Гајрет, да смо јучер збвља провели једну манвфестацију рада Гајретових трудбеника. Ja вам браћо, од срца као претсједавајући на овој конференцији благодарим. ja вам од срца честитам на једнодушној слози и ријешености да збиља пређемо у још јачи, још љепши# још интензивнији рад за наш Гајрет. Са овии бвх хтио да завршви овај наш манифестациони дио данашње наше скупштине, како бисмо иало доцније прешли на радни дио скупштине. Зато браћо, дајем кратку паузу од 5 минута. (Ж ивио претсједник). (Послије паузе) настављаио сједницу и прелазиио на 2. тачку дневног реда: П ретрес извјеш таја Главног одбора о раду у npoш лој годипп — Извјештај секретара и извјештај благајника: Према нашем јучерашњем споразуму, како емо сва питања ових извјештаја у детал.е претресли, то позпвам секретара да у краткии потезвма взнесе извјештај секретарски и благајнички. Секретар г. Х а м и д К ук и ћ подноси свога гатампаног извјештаја. резиме П р е т с је д н и к : Поднесен вамјерезиме извјештаја секретара и благајника. Према јучерашњеи споразуму ми смо изабрали једну секцију, која je вмала да претресе сва питања, која смо ми јучер овдје изнијели 138 П / �да их она супсумира у једној резолуцији, и да из своје средине взабере једног или два говорника, који he ту резолуцију попратити својим коментарииа. За говорнике je та секција изабрала г. г. Др. Сулејианбега Хафвзадвћа и Месуда Садиковића. Г. Д р . С у л ејм ан Х аФ изадић; Господо изасланици, господине претсједниче и драга браћо! Гоеподин претсједник у свом говору рече да je јучерашња конференција била једна манифестација Гајретове мисли. T o je тачно. Али браћо, тачно je и то да je владало једно ванредно одушевљење међу делегатима које je резултирало након једне стварне и једне добронамјерне критике. Пале су и разне сугестије. Вн ћете мн дозволити да неколико ријечи проговории о тој критици и о тим сугестијама. Прво je бвло говора о листу „Гајрет , да он има евојих недостатака, али кривица за то не лежи само на редакцији „Гајрета", него лежи такођер и на нашим друговииа који су били у стању да,даду од себе оно што могу дати и да се тај недостатак уклони. Ради тога будимо објективни и немојио да ту кривицу сваљујемо на редакцију, јер би то било неправедно, него узмимо да има кривице и на другима. Ja молим са овога мјеста оау гссподу, која могу уклонити тај недостатак. да f o учине тако да лист „Гајрет“ у будуће буде на висини на којој треба да буде. ^ Пале су такођер ли]епе риЈвчи о нашем свијету у Санџаку. Говорило се о тешком економскои стању тога краја, речено je како су тамо нагаи људи културно заостали. Колвко je то било жзлосно слушати, с друге стране била je радосна појава да се видјела једнодушност сввх делегата да се што прије и обилнвје изађе у сусрет таиошњем нашем свијету. Главни одбор Гајрета узео je у задаћу да се сввм силама помогне нашим пријател»има у Савџаку и у Црној Гори, али уједно очекује од нашег свијета из тих крајева да ће и он помоћи својим радои Главни одбор, те да тако заједничквм силама поправвмо лоше стање у коме се тамошњи свијет данас налази. Даље je, господо моја, било говора и о Гајретову дому. Нема сумње да за ово велвко дјело иде велика хвала нашем уваженом претсједнику и његовим сараднвцвма, али заслуга je за ово велико дјело и онвх генерација које су годинама и годинама радиле и настојале да до њега дођу. Заслуга и хвала иде онима који су чак шта више од свог залогаја откидали и дали да се оствари ово дјело. Ja држви да нема ни једног Гајретовог радника, кад прође покрај овога дима, да не осјети нешто вавредно топло н угодно у својим прсвма, да не осјети радоет, да не осјети понос, јер ово je један живи споменик, ово je један споменвк и за будуће генерацвје, ово je наша двка и понос. Међутим чули смо од неквх делег&та да je требало изградити још и интернате. T o je тачно. јер стварно еу садзњи интернатц у лошеи стаљу, али господин претсједнвк je такођер образложио и ту потребу и захтјев разнвх крајева да се дође до једног онако лијепог дома. За оетварење оввх захтјева и оввх потреба које смо чули на овој конференцији потребна je, разумије се, добра чврета воља и енергија и устрајан рчд, алп je то све скупа недовољно ако буде недостајао за реалвзацију твх потреба — новац. Истина, прилике су врло тешке, али поред свега тога ми смо јучер имали прилике да чујемо од делегата гдје су те прилике тешке — шта се све иоже истрајним радои да учини, Напокон није никаква умјешност у добрии приликама покззивати резултате. Мајсторлук je показати резултате у тешквм приликама и баш у оваквии приликама као што су данашње. Резултати који he се поствћи у оваквии приликама, они he се још боље цијенити него кад су те прилике за Гајрет повољније. За реалвззцију овпх потреба, како рекох, најпотребнвји je новац. Акција за подизање овог дома не смије да престане, треба да се настави и то са таквим једним интензитетом како би могли да пружвмо прилвку да се у најскорије доба приступи подизању и осталвх објеката који су Гајрету потребни. Ja се надам да he делегати у својим крајевима материјалну страну са својим друговвма добро расправити и бацити се на посао, како бисмо могли оввм захтјеввма и потребаиа у најскоријем времену изаћи у сусрет. I Г. М е с у д С а д и к о в и ћ : Поштована скупштино! Запала ме je пријатна дужност да говорим укратк Ј о сугестијама a закључцима који су донешени на јучерашњој нашој претконферевцији. Резимирајући наш јучерашњи рад и састављајући резолуцвју у коју смо сажели предлоге који су пали јучер овдје, сваком he пасти у очи једна тачка резолуције, a то je она која говори о Гајретовој идеологији, као што je то јучер наш уважени г. претсједник нагласио. Потребно je много објашњавати што све треба да подразумвјевамо под Гајретовом идеологијом. Јучер омо сви једнодушно констатовали овде, да то треба да буде један организаторски рад на подпзању економском наше муслвманске заједнице, и економеком и социјалном. јер je то питање данае нашој заједници од првмарног реда. Један врло важан моменат уочио се јучер( a то je што je дошла до изражаја омладина која je увијек била носилац свих напреднвх идеја код сввх народа. Показало се je једно разумнјевање од стране старих трудбеника и нашвх млађих који би хтјелн да своју енергију пласврају на добро своје заједнвце. Јучерешња скушптвна и њен број доказали 139 �Су да се нашао један сретан, компромвсан пут који указујв правац којпм треба да идемо, Реализација овог закључка да се помогне економски прогрес нашег муслиманског елемента, оввси о иногим негацијама које треба отклонити. Најважнија ствар у томе je та дз се нађу сретства и начвн како и на који начан да извршимо тај велики свој задатак. Кад га будемо постигли, онда ke наша заједница располагати са таковим условима за живот, да ke бити на дику и понос Гајрета и свих нас. Тешка задака и тежак рад нас чека, јер тај закључак указује нову етоху, нов период рада, који ставља себи у задатак наше друштво Гајрет. Значи треба да окупимо све наше спаге које могу од себе дати нешта у раду за опки народпи прогрес. Још једну ствар требам нарочито подвуки и констатоватв, a та je што je овдје јучер толерантно саслушан предлог омладинаца који су тражили да се колаборацијои снага не паралише снага наше внтелвгенције, него да сви интелегенти који желе добро нашој заједнвцв ступе у једно заједничко коло и да поведу наш народ бољеи путу и прогресу. T o треба нарочито подвуки И' нагласити, да та инцијатива полази од нас Гајретових раднвкаСкупштана je усвојила да се посвети века пажња образовању муслимана учитеља. Запрепаштени смо била годвшњвм взвјештајем из ког се види да су ове године свршили учител>"школу свега 3 муслимана. Heke бити неумјесно да нагласимо да учитељи су no свом позиву најближи народу и да имају са народом најјачи контакт, што je и разумљвво јер живе с народом и свакодневно прате његове патње. (Тако je). Велнки француски писац Ги Д е Мопасан, рекао je једном приликом: учитељство je једина органпзација које се никада човечанство ни у чем није застидило и не може се застидити. Ако то осмотримо, ввдвмо да je посве тачно и да je било потребно кад смо затражили да се одгоји што јачи кадар учитеља муслимана. Треба ики у село и видити под каквим се приликама тамо живи и ради. Ж алосно je, али се мора констатовати да неиа контакта између грађана и сељака. ГГутеи образовања што ввше муслиманског учвтељства до тога ke доки. Поетигнуке се најефикаснији успјех. T o je све ушло у резолудвју. Унишао je у резолуцију и овај предлог да се и нашим внтернатима посвети века пажња. ГГала je сугеетвја да префекти и Главни одбор ииаду што више контакта са омладинцима, које чека данас*сутра наш рад. T o ke се постики ако Главни одбор и чланови Гајрета покажу родитељску љубав према омладини и потребеу лектиру, да их кроз 8 година оспособе за истинске и праве идеологе Гајретове, који ke бити и прави Гајретови раденици на терену. Ж алосно je, што je јучер овде и констатовано, да je код векине муслиманске интелигендије, специјално онвх којв су одгојени у нашвм внтернатвма, првмје- 140 кена апствнендија в нерад. Зато je'fn пао предлог да се обавежу онв Гајретовв пвтомцв којв су уживали ма какву бенефицију Гајрета, да je врате. Ако би Главни одбор и раднвци на васпвтању омладвне пое.ветвлв више пажње a вастојалв да вмају јача контакт са омладвном у внтернатвма, вјерујеи да би се кроз пар годвна у том показао позитиван резултат. Рад којв je пао у*8адатак свима нама Гајретоввм радницима, садржан je у тачкама резолуцвје, да се настојв постикв економскв прогрес — бвке тежак и навкв кеио на велвке сотешкоке, али обзврои да за нашу заједнвцу врвјеме од једне—дввје годвне na в деценвје не значв нвшта, главно je да се почне радвтв. Потребан je свстематскв рад којв ke трајатв дуље времена. Данае у какввм се првликама налазвио, немогуке je очеквватв од ове акцвје у прво врвјеме фрапантне в брзе резултате- Довољно ke бвта ако до вдуке скупштвне првкупвмо статвстичке податке, na резвмврацо стање наше муслвманске заједнице у појединим крајеввиа, в на темељу твх статвствчквх података утврдвмо што a како треба радита. Ha нама внтелвгентвма je да сву своју енергвју пласврамо на наш рад, да je сагориио до иаксвмума a онда ke вз ње букнута један такав пламен од кога ke засввјетлптв свој’ муслвианској заједниди. (Бурнв поклаца: Ж авво, тако je). П р е т с је д н и к : Послвје рвјеча азасланака секције коју смо взабралв за взраду резолуцвје, взволвте чути резолуцвју. Секретар г. Хамвд Куквк предлаже слвједеку резолуцају: X X X Г л а в н а г о д и ш њ а Г а јр е т о в а ск у п ш т и н а у С а р а је в у , о д р ж а н а 12 ју л а 1936 Саслушавшв взвјештаје о раду друштва Гајрет у прошлој годвна a всдрпну двскусвју делегата no таи взвјештајвма, доносв слвједеку РЕЗОЛУЦИ ЈУ l ) Констатује се задовољство са поствгну* твм резултатима Гајретова рада у манулој годвнв. Ово задовољство тим je веке што je у овој годвни остварена давнашња жеља цјелокупног Гајретова чланства подвзањем Гајретова доиа, те je взражена општа жеља да се наставв са перманентном акдијом sa првбврање сретстава за подизање ђачких домова. У оцјена досадашњег рада као a у погледвма на смјернвце будукег Гајретова рада констатована je са нарочвтим задовољством једнодуш еост сввх Гајретоввх раднвка, a нарочато je констатована твјесна сарадња a актввноет илађе генерацвје са старајви a опробаним Гајретоввм раднацвиа; �2) Констатована je потреба да Гајрет у нзвођењу свога идејног програма из дана у дан проширује дјелокруг свога рада, a нарочито на економскои и социјалном подизању муслимана, те je изрзжена жеља скупштине да се у будуће овим питањима као и проучавању сввх друштвених проблема поклони пуна пажња. У оввм настојањима Гајрет позива на сарадњу све прнјатеље нашег прогреса3) Са нарочитим задовољетвои констатован Je успјех Гајретове омладине у пнтерпатима, те je закључено да се и у будуће омладпни, њеном успјеху, a нарочито њезиној исхрани н здравственим приликама посвети пажв»а; 4) Скупштина констатујв да je у данашњици задругарство најподеснији облик привређивања којвм се најефикасније помажв свтнв, мали човјек села и града. Ради тога сиатра да задругарству треба поклонити особиту пажњу и дјелатност Гајретову у овои правцу појачати u прошприти. ГГрв obou нарочпто виати у впду нагау кућну радикост и занатство; 5) Лист „Гајрет“ hoi *ro би имати бољи проспервтет, али то није з .впсно саио од редакције његове, него и од сарадње свих оних који су у стању да својбм књвжевпвм и д пвсменим приловима допранесу његовом шању. Апелује се на интелвгенцвју да и у правцу извриш своју дужност према Гајрету; 6) При указивању помоћв спромашнии и запуштении крзјевима скупштнна взражава жељу да се нарочита пажња посвети Санџаку и Црној Гори; 7) У стварању кадра Гајретових радника и у взвођењу Гајретова програма у шпрпм слојеввма нашег парода, највећих услуга и Гајрету и народу могу да учине нашн учвтељв- Због тога скупштина взражава жељу да Гајрет настојв да се што ввше наше омладвне упућује у учвтељске школе; П р е т с је д н и к : првма лв скупштвна резолуцвју? (Једногласно прима). Ha овај начин cuo апсолввралв прва два двјела нзшег извештаја a то су взвештај секретара a благајнвка. Првмају лв се взветтаји секретара в благајника (Првмају се). Прелазимо на трећу тачку дневног реда : Извјештај главног надзорног одбора. ЈГосподвн М у х ам ед Х а м д и У в е јс : Част мв je у вме Главног вадзорног одбора взвјестити главву скупштвну да смо према друштвенвм Ертвплима прегледалв више пута главне в помоћне књиг?, сравнилв вх са прплозпма и докуиентима, да смо прегледлли в остало пословање друштва, те нашлв да je цијело пословање као в вођење књига било у реду. Предложену билансу пронашлв сио такођер всправну в у потпуном реду. Молвм главну скупштвну да ово прпмн на зпање и даде разреганвцу управном в надзорнои одбору. Претсједник: Прина лв скупштина извештај Главног надзорног одбора (Првма). Даје лв се апоолуторвј? (Даје). У тај час напуштају дворану претставнпцп Про* свјете, вспраћеип бурним поклпцима в аплаузом. Благајник г. Осман Селеековвћ подноси Прорачуп за 193G/1937 г. 1вдлог буџета друштва Гајрет за годнну 1936/37 ПРИХОДИ: Дин. 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) 9) 10) Редовите ч л ан ар и н е.................... 160.000 Чланарине добр. в утеиељача. . . . 25.000 Забаве и друге п р и р е д б е .......... 200.000 Гајретов д а н .......................................... 40.000 Даровв в пр пл озв......................... 70.000 Првлозв у наравв . . .............................. 10.000 Опскрбнине пвтомаца . . . . . . . 500.000* Каматв в к у п о н в ......................... 20.000 Првход Гајретовог д о м а .......... 60.000 Разнв иепредвиђенв прихода . . . . 70.000 Укупан буџет прихода 1,155.000 8) Констатује се да се велвкв број бввшвх Гајретоввх питомаца не показује према Гајрету захваливм. Осуђујућв тај нелојалнв поступак прена Гајрету, апелује се в овви путем на савјест тих људв да у оввм тешквн в озбвљнви временвма не грвјеше према Гајрету в народу. 9) Обзиром на прошпрење Гајретова дјеловања в на све веће захтјеве којв се постављају на Гајрет, констатује се потреба што внтензвв* нвјег рада на првкупљању иатервјалнвх сретстава, која су првв услов за успјегаан рад. Због тога се апелује на све Гајретове раднвке да удвострученим снагама разввју дјелатност у том вравцу. РАСХО Д И : 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) Издацв на 8 ввтерната ......................... С т в п е н д п ј е ............................................. Једнократпе потпоре .............................. Админпстратввнв трошковв . . . Плате в осигурање намјештенвка . Издавање листа „ Г а ј р е т " .................... Р а зн и нздацв . .................................... Укупан буџет расхода 814.675 90 000 10.000 50.000 145.000 40.000 5 325 1,155.000 О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е : Прв састављању буџета за 1936/37 годвну нвjecuo се иоглв, као што je то вначе обвчај, руково- 141 �10) У разне непредвиђене првходе, од којв£ очекујемо своту од најмање Дин. 70.000.—, бројикемо у првои реду евентуални првход томболе и друге непредввђене примитке. Како je познато, приход од томболе нијесмо били лани уопће предвидили, јер нијесмо били сигурни да ће нам се дозволити играње томболе, али нам je та дозвола ипак дата и томбола нам je донијела првход од Дин. 115000'— , коју своту засебно исказујемо у завршном рачуну за прошлу годину. Није искључено, да ke нам се и ове године дати дозвола за играње томболе, na ke у том случају првход од ове позидије преки горњу евоту. Надаље ииамо код друштва „Варде“ индустрије дрвета д. д. 1) Од редовних чланарина предввђамо о. г. у Сарајеву спорну тражбвну од сса. Дин. 120.000 — првход од Динара 160.000'— , колвк> наи je та по- која се исказује у нашој имовини само са Дин. 60.000— , na успије ли за нас ова парнида, као што су за сада зицпја и лањске године no прилидн донијела. 2) Приход од чланарина д>_бротвора и утеме- сви .изгледи, то кемо цијелу тражбину моки брзо и лахко наплатвти од дужника, у ком би случају ове љача износио je пр. год. око Дин. 25.000"— , na предгодине имали из тога наслова ванредан првход од виђамо и ове године толику своту. сса. Двн. 60.000'— Коначно тражимо од Дчжавног 3) Забаве и остале приредбе донијеле су наи ерара повракај таксе од Двн. 9.000-—, које смо уналани првход од Дин- 190,000'— Ове године пргдвипријед платили за томболу у мјестима, гдје се она ђамо Дпн. 200.000'— .*•с обзиром на то, што рачуваио није уопке вграла. Ствар се налази на рјешавању са већим приходом од друштвенвх теферича, који су код Државног савјета, na ако његова пресуда падне прошлог љета у многим мјестпма изостали. " х нашу корист, примикемо и одатле своту од Дин. 4) ГГриход од Гајретовог дана предввђамо са 9.000'— као ванредан првход. са Дин. 40.000'— , дакле. за неквх Дин. 4 000'— од лањског првхода. Р A С X О Д И: 5) Од дарова и добровољних прплога. који f t l I l ) За с. веукупне издатке на нагаих 8 интерната лани донИЈели приход од Дин. 60.608,75, предввђамо предввђамо кредит од Дин. 814.675'— , док су лањеки ове годпне првход од Дин. 70.000, јер верујемо, да ke издацн код ове позиције износили свега Дин. 778.34Г95 се та свота са мало више рада од стране наших или мање за сса. Дин. 36.000.— По предлозима индруштвенвх јединвца мски ‘лахко постићи. тернатских управа укупни кредит за ову позицију 6) Од прилога у нарави предвиђамо своту од Дин. 10.000'— Обзиром на добар взглед овогодвшње расхода износио би Двн. 873.675'— , дакле са скоро жетве тај би приход могао бити и већи, ако му наше Дин. 100.000'— више од лањеког утрошка, али ми сматрамо, да код истог броја од 370 питомаца, колико друштвене једвпиде обрате већу пажљу, него што су их je лани било у нашим интернатвма, није потребан то до сада чпниле. веки кредит од предвиђеног. Лањске године потро7 ) Од опскрбнина питомаца очекујеио ове го* mem je за редовне издатке на интернате (опскрба пидине нешто већи првход, na га предвиђамо са Дин. томаца, административни и општи трошкови) Дин. 500.000. према лањском од Дин. 453.000.— 8) Првход од камата и купона предвиђамо са 743.000.— Ta свота бике свакако и ове године доДин. 20.000.— Према лани постигнутом приходу од вољна обзиром на то. што ke цијене животнви наДин. 62.699.97 разлика сса Дин. 43 000.— покрива мирницама, према добром взгледу жетве, бвти no прплици исте, ако не и јефтиније, a исто тако и васе приходом од слиједеће ставке. 9) Од Гајретовог дома очекујемо чисти првход шак предввђеног кредита од Дин. 71.675'— бике доод Дин. 60.000'— Да би взравнали мањак у ранијем вољан за покрике ванредних вздатака 8а интернате, као на пр. издржавање интернатских зграда, набава приходу од камата и уравнотежили буџет, обзирои потребног инвентара итд. Како ke се укупан кредит на наше потребе према буџету расхода, ми приход од другатвеног дома стављамо за сада у буџетски првход ове позиције распоредити на поједине интернате, о и не мислимо га употребити у амортизацију дуга за томе ke донијети одлуку главна друштвена управа, након што поближе проучи предлоге буџета поједиизградњу дома, који износи око Дин. 300.000.— , јер се надамо да ћемо тај дуг иоки за кратко вријеме них интернатских управа и сравни их са њпховим покрвти наетављеном сабирном акцијом у ту сврху и лањским утрошком, о чему ke интернатске управе наплатом заосталвх чланарвна . за дом, које взносе бвти на вријеме обанијештене. дити принципом, да нам за базу служи прссјечни ефекат буџета кроз минуле три године, с разлога што једнако живимо у несталнии привредним и друштвении приликама и што остварење нашег буџета прихода не подлежп некој сили, него зависи од добровољног давања наших чланова и пријатеља. Ми смо зато, опреза радп, узели као приблвжно мјерило остварени буџет прихода у 1935/36 години, која je била једна од најмучнијих у нашеи досадашњеи раду. Наш постигнути приход у прошлој годвни износи Дин. 1,124.574-83, na ове г^дине предвиђамо укупан буџет прихода од Дин. 1,155.000'— са исто толикпм буџетом расхода. око Дин. 200.000.— 142 2) За стипендвје предввђамо кредит од Дињ 90.000. �Лани je био предвиђен кредит од Дин. 80.000 , a издато je на стипендије Дин. 97.000, na мислимо да je за ову годину довољан кредит од Дин. 90000 . 3) За једнократне потпоре предвиђамо своту од Дин. 10.000 np?Mi лањским вздацима на ову ставку од Дин. 14.000'— . 4) За административне трошкове предвиђамо своту од Дин. 50.000.— Лани je био предвиђен кредит од Дин. 90.000.— док je строгом штедњом утрошено само Дин. 61.854.92. Обијеио ли од ове своте лањску кирију за друштвене просторнје у износу од Дин. 16.800.— , коју о. г. не морамо плаћати, то би редовна потреба за административне издатке била Дин. 45 000.— Међутим пресељењем канцеларије у друштвени дом указала се потреба за некиц набавкама инвевтара, na зато предвиђамо код ове ставке горњи кредит. Мислим да су лични издаци за канцеларију доста велики, ja сам век говорио о томе, миелим да не би било згорега тај рад проконтролисати, можда једна анкета да се изаберз, која би прегледала рад. Нема толико посла за 5* 6 људи. У сваком случају мсгло би се редуцирати особље или бар њихове плате, и државним чиновнацима су плате снижене. Ако je посао збил>а толико велик да га чиновништво не може савладати, онда би се могло напримјер секретару одузети уредништво листа. В ех би ја И м а м о в и ћ : Ja бих желио само једну кратку напомену у вези са јучерашњим разговорима. Ja бих молио да се Главном одбору стави у дужност да ревидира храну no интернатима, то je најважније питање којему треба да поклонпмо пуну пажњу ТТТто се тичб напомене друга X. Омерспахика о платама врло je тешко довести то у склад са нашии тражењима. Ми смо јучер трвжнли интензиван рад, да 6) За плате и осигурање намјештеника предвиђамо своту од Дин. 145.000. према лањским изда- канц1*ларија буде екепедитивна и да свршава послове цииа на иету позидију од Дин. 144.000. Наше лшш- на вријеме. Нови прогрзм нашег рада предвиђа велико љење о платама наших службеника изразнли смо у проширење у свим правцнма a с друге стране се благајпичком извјештају под тач. 6) расхода за пр. тражн смањење персонала и плаћа. Ми не можемо тражитн ово обоје. (ГГоклвци: тако je). год., a овдје наводимо детал>но те плате: Ми тражнмо рад a у исто вријеме стојимо на Годишње директор канц. и секретар Мјесвчно становишту да тај рад требамо и платити. (Аплаус). Гл. О. Гајрета . . . 3.500 Дин» 42.000 Дин важно толико да ли један човек mia 1800 пли ; 2 250 „ 27.000 :олико je важно да ли тај човјек збиља своје 22 К -Ј je врши како треба. Ja мислим да Гајрет не 15 600 „ 1ажити од особља да ради пуном паром a да хонорар чинов., додијељебуде за тај рад награђено. Ми који дуго година 400 „ ном од Мин. просвјетеa 4 800 „ ! радимо у Гајрету имали сио прилику да стечемо писарица .......................... . 400 » 4.800-^ s - Л извјесно мпшл>ен>е о раду канцеларије Главног одбора. 2 послужитаља Дин. 80( Ja морам да констатујем, иако сам из Мостара и и Дин. 600 . . . . 1.400 „ 16.800 . спадаи у опозвцају, да та канцеларија ради и функ9^?2 и болесничко осигурање . гшонише одлично, функционише много боље него код других друштава. (Живио Кукик). Ми смо имали е 2.303 . прилику врло често да се освједочимо да ее многи » Свега, 145.000 Дин. чланови наши п одбори буне што их секретар затр6) За издавање лиета „Гајрет* предвиђамо своту пава многобројним окружницама. Te окружнвде су од Дин. 40.000, док смо прошле године утрошили многобројне, оне су врло актуелне и важне, ja мислии да оне у свакои случају дају потстрека на рад Многе на ову ставку око Дин. 44.000-— 7) За разне издатке предвиђамо кредит од јединице на терену има да захвале свој успјех баш Дин. 5.325.—, док je лани утрошено на ову пози- потстреку добивеном од тих окружница, које шаље Гајретова канделарија. Нек се говори о плакама, нек цију Дин. 14 286.50. се види колико су плакени чиновници да не бн П р етсјед н и к : Господо, чули сте предлог буџета изгледало као да то иде у јаму, али молим да будемо са образложењем. Отварам дискусију no предлогу у тои погледу праведни. новог буџета. (Бурни поклици: прима се без дискусије), Г. А х м е д М еш и н ов и ћ ; Мене je пзненадило рП Ш И Г . К емал Х а џ и ом ер сп а х и ћ ; Ради покрића мањка за дом тамо благајник каже да би се то могло покрити пз сума које су уписане за дом a нису уплаћене. Ja сам делегат из Бање Луке, п внам да се велик дио уписапнх сума неће моћи наплатити, да je добар дио дубпозан и неће се моћи с тиме рачуната. као и све вас да неки људи који су обекали прилог за дом, не удовољавају томе обекању. Ja вае молим да нађемо неки пут п начвн, na бво он и присилан, да се то обекање извршиГ. А х м е д С а д и к о в и ћ ; Има много људи који су се обавезали али нису уплатили. Ш та више има незгодних случајева да државнп службеница на ви- 143 �шим положајима нису удовољили своме обекању. У конкретном случају један чпновнпк који je премјештен бао je опомињан- Незгодно je писати човјеку на вишем положају. ГГредлажем да ее нагласи у нашем извјештају, a то молим и господу новннаре да забиљеже, да je закључено да ke се писмено сВи молити они који су записали доброВољно сВоје прилоге, na да своје заостатке уплате, a ако неке — да их путем јавности објелоданимо. (Не може, не може). Г. Х а са н Ћ и ш и к ; Учинику пзвјесне напомене у погледу буџета за наредну годину. Дотакнућу се питања принадлежности за чиновеике главне управе и ка* заћу своје мишљење да би било потребно у интересу моралног престпжа Гајрета, да се чиновништво Гајрета хонорпше преиа чиновницвма државним и самоуправнвм. Друго, било je споменуто питање прилога које треба Гајрет да добије од томболе. Ми који смо на терену радили, констатовали смо све позитивне и негативне стране томболе. У Мостару je било случајева да су људи в посљедне сретство за прехрану дали за томболу, оштећујући чланове своје обитељи и остављајући их гладним. ja би предложпо главној управи да бнра друга средства за своје приходе и да je јако неум јесан. начин сабнрања прихода путем томболе. Будите увјерени да Гајрет треба да бира 'Средства да шпроки народни слојевп буду и морално здрав елеменат, a не да остају no локалима играјући томболе ватгкуће, не водећп рачуна о жени и дјеци. Морамо водпти рачуна о нашем подмлатку. Он ће бити добар ако родитељи буду на њега посвећивали већу пажњу и водили више рачуна о њему у педагошком погледу. Тбмбола се давала код нас пред први семестар кад je најкритичније вријеме за контролу ђзка у школи. ja говсрим добронамјерно, ja сам васпитач, ja сам професор и знам како то дјелујб на широке народне слојеве. Стога предлажем неки други начин прнбирања сретстава, јер томбола катастрофално дјелује на породицу и васпитање омладине. Код нас наши чланови рударп, запослени преко цијелог дана у руоницима, на вечер су ваузети потпуно играњем томболе no кафанама. Када he онда посветити пажњу својој дјецп. Ja бих мјесто тога предложио неки ерзац. Г. Ћамил Х у јд у р : Питање je да ли би онда новац који се даде за томболу, отишао на неку другу страну, и од њега не би нико имао користи него би отишао у јаму. Г. Д р. Осман Халилбаш ић: Слажем се са господином Ћишићем, јер томбола има својих незгодних страна. Али ja се питам, ако ми не будемо играли ту томбулу, да ли неће неко другп. Гледе младих људи који no г. професору не би требали да играју, могу да кажем да то није наша ствар, то je ствар полицијских власти. П ретсједн ик: д а објасни једну ствар. Можемо да примимо све ове лијепе и добронамјерне сугестије. Али нмамо код нас једно начелно становиште, да морамо да изналазпмо пута u пачина како ћемо да остваримо све захтјеве који су постављени на главну управу и њене јединице. У првом реду за остварење свих тих њених захтјева потрсбна су материјална сретства. Вјерујте и ja принајем да je томбола често пута одијозан начин прикупљања 144 сретстава. Прошла je једна година кад иисмо играли том болу. Може бити да смо у моралном погледу били покривени, али вјерујте да се тај недостатак у буџету и те како осјетио. Треба знати да смо некада имали неколико позицаја осигураних, и да су те повиције отпале саме од себе. Ми смо ииали установа које су нам давале 1 0% од свога прихода. Један артикл je давао лијепе суме. Обје ставке изостале су из Гајретових прихода, и оно су и те како ослабиле наше приходе. Тачно je да треба изнаћи пута и начина како ћемо да нађемо сретства за покриће расхода. Ако би могли наћи други извор прихода мјеето ове одиозне томболе, нико не би био сретнији од главне управе Гајрета. Ha ваиа je да нађете које друго сретство мјесто те томболе. H I to се тиче напоиене у погледу сабирања дуговања за овај дом и у погледу обавеза које су учињене од пријатеља Гајрета, да ke плакати чланарину за дом, ми очекујемо, имамо разлога и донекле и права да очекујемо да ke ти људи удовољити својој моралној обавези. Ми смо створили закључак да се акција за прикупљање добровољпих прилога за фонд за изградн>у Гајретових објеката има перманентно водити, и на вама je да ако се ко одрече обавезе, да га замјените другии лицем, које ke обекати да ke плакати и уистину ke то учинити. A сада дозволите да ее осврнем на наше службенике. У нашем се Извјештају каже да имамо шест службеника који раде чисто Гајретов посао. Међутии ви знате може бити, да један од тих службеника који се плака из буџета Гајретовог, посвекује читаво своје вријеме раду Гајретове привредне задруге. Кад смо хтјели да оснујено задругу, ми смо истакли начело да желиио у првом реду да повратимо вјеру нашем пароду у задругаретво. Казали смо, кад смо оснивали ову задругу, да кемо ики полагано и пос" тепено, бјежакемо од .режијских трошкова, да не поједемо уписнину. Настојакеио да режије пребациио на Гајретову канцеларију, како бисмо с тим радом постепено вракали вјеру у задругарство. A ko се и превигае полагано ради у задрузи, можда има кривице и до нас, али вјерујте да je та опрезност нај* више нама диктирала што нисмо загазили у канцеларијске трошкове, директорске плате и друге режијске трошкове. Осим тога једног чиновника који се плака из овог буџета, ja вас могу увјерити да je наш књиговођа такођер много радио у задрузи. Ми са овим особљеи које плакамо из Гајретовог буџета, још увијек док није задруга у ■могукности да свој буџет створи и да из њега плака режије, радикеио и noмагати и даље посао у задрузи. Мени кете дозволити да највише и најбоље знам колико оссбљ е Гајрета ради и колико оно заслужује. Господо, руву на срце ставите, то нису Гајретови радници него еу то чиновници. Неко je овдје ( �рекао да треба свести њвхове плате на плате држ. и самоуправних чвновнвка. A нико нв пвта шта ће бити са тим људииа кад буду на улици. Државни и самоуправни чиновници имају осигуране пензије a Гајретови чиновници нити су осигурани нити имају пензнје. Треба о томе водити рачуна. Ja бих хаио да видим сенретара Главног одбора Гајрета на коме би биле велике дужвоств и великв послови, који би најбоље своје године посветио томе раду a да би се тог посла примио са Дин. 1300 мјесечне плате a да при том не буде осигуран за старост. (Тако je, тако je). Метните руку на срце, кад се гледа цифра 2 —3 хиљаде изгледа велика, али кад се nbмисли шта he бити са тим човјеком кад му буде 60 година. Поставите се само у тај положај. Нека главна скупштвна омогући пензиони фонд тим чиновницвма. na ja вјерујем да he ови сами бити први који he тражити снизивање плаћа. Ja вас молим да при оцјени ове ставке мало размислите и да метнете руку на срце. Кад се упореди њихов рад и њихове плаће, доћи he се до другог закључка. Сви државни и самоуправни чиновници на овој Божјој шези оду макар 20 дана на, одмор, a ови људи који су читаву годину радали, остају и на овој жези и раде даље без одмора. Исто као што чине жртве за Гајрет и за опћу ствар наши одбори, исто тако и наши чпиовниди чине жртве дано радећи и разрађујућв све оно што ми св кључимо и што им ви пошаљете. закључује се да се u пакон изградње l'ajретова дома у Сарајеву настави бесирекидна сабирна акција у корисш фонда за изизградњу Тајрету иотребпих објеката у Сарајеву u другим веАим центрима. Када се иодмире u исплате ceu трошкови око иодизања Гајретова дома у Сарајеву u око уселења у њега, 1 лавни одбор fie предлагаши сваке године главној скуиштиии да се чист приход lajpemoea дома у Сарајеву уноси у фонд за изградњу далњих Гајретаових објеката. (Предлог се прима једногласно). 2) установа сресквх Гајретових одбора, која je предвиђена у садашњим друштвенвм правилвма, потпуно je подбацвла, те je на тај начин постала суввшна. Стога гјредлажемо главној скупштини да донесе закључак како слвједи: . Установа 1ајретових среских одбора иредeufiena u друштвеним иравилима, a о који• ма cćT говори у члановима: 10, 4 5 -6 8 , 0 2, 70, 7 2, 74, 72, 8 2 - 8 8 , 91, 93, 90 u 59 укида се u има се брисати из друшшвених правила, у свима члановима гдје има noмена о среским одборита. Предлог се прима једногласно) з чл. 20 досадашњих Гајретових правила, мјесто 18 чланова из Сарајева треба да стоја 24 члана вз Сарајева. (Прима се) Члан 22 досадашњих правила мијења се в има да гласв: 24 члана Главног одбора вз Сарајева, које изабире главна скупштина, остају заједао само годину дана. Послије годину дана отступа 8 члаиова коцком, a скупштвна бвра на њихова мјеста других 8 чланова. Послвје друге годиие, отступа другвх 8 чланова, којв су вршила дужност 2 године, Послвје rpehe године вступа 8 чланова, који су вршилв дужност 3 године. T o се тако пепрестапо понавља. Скупштина може сваки пут бирати и Оне којв су отступилв. 18 чланова Главног одбора извап Сарајева, које изабере главна скупштина, остаје заједно само годвну цана. Послвје годвну дана отступа 8 чланова коцком, a скупштина бира на њихова мјеста друмисао гвх 8 чланова. Послвје друге годвне отступа других 10 чланова, који су вршилв дужност 2 године. Послвје Tpehe године вступа 8 чланова, који су вршилв дужност двије године, a на њпхово мјесто бпра се других 8 чланова. To се тако непрестано понавља тако, да сваки члан врши дужност двије године* Скупштина може свакв пут бирати и оне, који су отступвлв. (Прима се) У чл. 23 друштвенвх правила предвиђа се 12 мјесто 8 замјенвка чланова Главног одбора из Сарајева. (Првма се) ој Ш Г. Ћ и ш и ћ : Хтио сам да питам да ли вам je познато каква je ситуација код П росвете и Напретка у погледу чиновништва. П р е тс је д н и к : Колвко je мени познато, код Просвете било je много више чиновника у канцеларвји и боље су плаћенв, a организација посла није ништа eeha него што je у Гајрету. Да ли након ових објашњења скупштина прима прорачун за вдућу 1936/37 годину? (Прима се). Прсдлозн з а главну скупш тину a) Предлози Главног одбора Секретар Главног одбора Гајрета г. Хамид Куки& износи предлоге Главног одбора, и т о : 1) у овој години остварена je давнашња и жеља свих Гајретових радника — подвзањем Гајретова дома. Изградњом овога дома завршена je прва етапа у изградњи Гајретових објеката у Сарајеву в другим Гајретовим центрима. Ha овоме што смо заједнвчквм снагама в жртвама поствглв ми не смвјемо стати, него треба да вдемо напријед в да послвје взградње Гајретова дома у Сарајеву наставимо перманентно сабврну акцију за взградњу Гајретоввх објеката, којв су му потребнв за његов рад. Стога предлажемо главној скупштини да донесе закључак: 145 �У чл. 26, гдје се говори када су одборски закључци пуноважни, треба да стоји: О дборски закључци вриједе само онда ако je у сједници присутно најмање 12 члапова Главног извршног одбор а односно замјеника и међу њима претсједник или један потпретсједник. (Предлог се прима) 4) Поводом предлога мјесног одбора из К отор Варошп, поднесеног прогалој главној скупш тини: да се Гајретове помоћи подјељују у форми зајмова, тако да сваки Гајретов пигомац односно његов родитељ или старатељ, даде обавезу да ће на дотичног питомца утрошени новац повраћати Гајрету, прошла наша скупштина je уступила овај предлог Главном одбору да га tokom ове године проучи и да стави свој предлог данашњој скупштини. Главни одбор je у неколико наврата претресао овај предлог, na je закључио да предложи главној скупштини : Родитељи односно старатељи Гајретових пигомаца-ица-ђака средњих и отручних школа f e шегрта имаду се до сврш етка малематуре одно сно заната морално обвезивати да ће се њихова дјеца (штићеници) no сврш етку школе- одуживати Гајрету. Гајретови питомци-ђаци впших разреда ср едњих, стручних и високих школа, те слушаоци разпих течајева, имаду се писмено обвезивати заједно са њиховим розЈитељима (старатељима) да ће no свршет& у тколовањ а, чим дођу до самосталне зараде, повраћати Гајрету на љих утрошени вовац. У дискусиЈи no предњем предлогу судјелују, noред претсједника, г г .: Вехбија Имамовић, Др. М. Хајдаровић, Ибрахим еф. Крзић, Др. Салихагић,. мпд Диздар, Мухамед Суџуда, Мурадиф Џ внив, Хасаи Ћишић, Др. Кундуровић, Др. Хафизадић, Б. Омерсофтић, Изет Звиздић и Др. А с а ф Ш арац. У дискусији су изнесена разна мишљења no питању повраћања Гајретових помоћи и одуживања Гајрету бпвших питомаца, na je закључено да ријешење иовра&ања Тајретових помоЛи доЏ до изражаја -у једпој тачци резолуције са данашње главие скуиштине. Предлози м јесних о д б о р а Секрегар г. Кукић поднио je слиједеКе предлога мјеснвх од бор а : 1) Дервента: a) да се поведе акција за подизање зграде мушког и ж енског интерната у Сарајеву на земљишту поред Гајретовог дома. Овај предлог oma везе с предлогом Главног одбора у погледу наставка сабирне акције за изградњу Гајретових објеката, na je тај предлог већ примљен, a ствар je главне скупштине да ona одреди гдје и који ће се Гајретов објекат правпти послије Гајретовог дома. б) да се одмах, док су na окупу многобројии Гајретови радници на главној скупштини из разних 146 мјеста, приступи установљавању броја претплатнпка Гајретова календара, с тим да свака јединица фиксно одреди колики број календара може распачати, да се иа тај начин зна колико ће примјерака Главни одбор штампати. Мјесни одбор у Дервенти преузима на се б е да прода 50 примјерака календара. Присутни делегати узимају овај предлог у претрес, али не прихваћају предлог о фиксној распродаји календара. П р е т с је д н и к пита: да ли се усваја закључак Главног од бор а о штампању Гајретова алманах календара за 1937 годину, с тим да се распродаје no ко* штајној цијени, — ш то присутни делегати једногласно прихваћају са примједбом претсједника да су једи пице дужне да календар распачају no коштајној цијени, како друњтВо не би имало никакВих издатака око његоВоl издаВања. лп) да се у овој години поклони пажња школовању омладине на стручним пољопривредним школама давањем неколвко стипендија као и заузимашем путем Гајрета да дјеца наших пољопривредника и посједИпка буду примана у држ. стручне пољопривредне школе, гдје би сиромашни имали бесплатну опскрбу. Главни од бор препоручује да се прихвати овај предлог. Ииж. Ш ер и Ф Б у б и ћ није за то да се подјељују стијендије за ниже него за средње пољопривредне школе, na се закључује да се молиоцима подијели неколико стијендија, који желе иНи у ову ] в р сту школа. д) да се отвори Гајретов средњошколски интернат у Београду. — Овај предлог се не прима, j ^ noCToje Гајретовв интернати за средњ е шкоде на териториЈи Б. и X., a Гајретови стипендисти, који похађају геометарску школу у Београду, примају се у Дом ђака геометарске ш коле; е) да се проводи и надаље штедња на к а н ц е-' ларијским и личним издацима. — Овај предлог се прима. ф) да се већ сада приступи организовању сакупљаша хране у корисг Гајрета; да се у ту сврху приступи оснивању „харманских одбор а", у које би требали да уђу поред функционера мјесних одбора и повјереника Гајрета и хоџе, пријатељи Гајрета, те махалске старјешине, — да израде спискове и пристуне брзом раду- — Предлог се прима и ставља се у дуж ност свима јединицада да одмах ириступе оргапизоваљу сабирне акдијо за сакупљањо зкивежних паиирннца у корист Гајрета. 2) Приједор моли Главни одбор. да води рачуна о предлозима мјесног одбора у погледу рјешеша молби за друш твене помоћи и да те молбе правовремено рјешава, те да се имадне у виду и то да je Приједор још у предратно доба доприна- �шао лијепе помоКи Гајрету, a то чини и данас. — Секретар даје обавјештења о рјешавању молби, na каже да 'се некоје јединице и телефонски интересују о начину рјешавања молби ђака из њихових мјеста, na у колико им та рјешеша не конвенирају. то траже да се њихове молбе поновно узимају у претрес. Међутим Главни одбор не може одмах да узима у претрес такове ургенције јединица, док не види какав je одзив ђака у конвикте, чије се молбе рјешавају у августу мјесецу. Усљед тога се дешава да накнадно приспјеле молбе и ургенције буду ријешене истом половицом септембра, до када све управе интерната имаду да поднесу Главном одбору извје* штаје о наступу питомаца у интернате. — Ш то се тиче подјеле Гајретових помоКи Приједору, те he се помоћи давати сразмјерно свима јединицама, на основу њиховог прошлогодишњег рада, na he тако бити и за Приједор. пз Главног извршног одбора слиједећи чланови: l) Др. Ибрахим Хаџиомеровпћ, 2) Др. Махмут Мехмедбапшћ, 3) Асимага Арсланагић, 4) Др. Асаф Шарац, 5) Мехага Чомара, 6) Мујага Хардага, 7) Исмет Зилџић, 8) Насих Реповац, 9) Абдулах Ужичании и 10) Хамид Кукић. За годину 1936/37 оствју у Главном одбору чланони Глнвног одбора пзвап Сарајева; 1) Есадбег Алибеговић, 2) Алија Орман, 3) Хаџи Ибрахимага Слипичевић, 4) Ибрахим еф. Мујичић, 5) Хасап Ребац, 6) Др. Мехмед Беговић, 7) Мехмед Лалић и 8) Др. Сулејмаи Хафизадић. Kao замјепици чланова Главпог одбора изваи Сарајева остају: 1) Мурадбег.Ченгић, 2) Др. Хамдија Браво, 3) Др. Хусеин Раљевић, 4) Ахиед ПашиК, 5) Бакија Селимовић, 6) Ибрахии еф. Крзић, 7) Хашим Шерић, 8) Назим Шаћирагић. Зд идућу 1936 37 годину пспадају члановн 3) Врбањцв (срез Котор Варош ): a) ПрикљуГлавног одбора изван Сарајвва; 1) Смаилага Ћемачује се прошлогодишњем предлогу одбора из Ко- ловић, 2) Мехмедага Зубчевић, 3) Осман Реџић, 4) тор Вароши у погледу повраћања Гајретових помо- Муратбег Заииовић, 5) Теуфикбег Тахирбеговић, Ки. б) да се шегрски дом нрогаири и да се сваке ro- 6) Дервиш Тафро, 7) Мустафа Зухрић, 8) Мухамед дине узме no неколико пајсиромашније дјеце из ПрељубовиК, 9) А хиед Садиковић и 10) Елмас Сасреза которварошког sa изучаваље заната. — Мо- рајлић. ментано нема никакве могућности да се сарајевски Ми смо данас донијели закључак да се у интернат, у који се примају и, шегрти, прошири, a погледу броја чланова Главног извршног одбора примање шегрта у овај ин.териат овиси о располо- изврше извјесне имјене. Ми смо јучер изнијели заживом простору, друштвеним финансијским могућшто je то потребно. Нама je потребан eehn и јачи ностима и материјалним резултатима друштвених број раднпка у главној управи, чији je рад подијејединица. ц) да се пуиа опскрба снизп na 250.— a љен на секције, како he се појединци моћи боље и пола опскрбнине на 150 Дан. мјесечно, пошто усљед јаче ангажовати у раду појединих секција. Ми смо велике опскрбнине избјегавају се интернати, усљед повисили број чланова извршног одбора од 18 na чега ђаци слабо пролазе у иауци. — Предлог се 24. По правилима ми смо тај број могли да бирамо одбија. истом онда, кад нам власт одобри измијењена праПопуна Главног одбора Гајрета Претсједник: Задња тачка дневног реда je попуњавање чланова Главног одбора. По нашим правилима лањске године коцком je испало из Главног извршног одбора 8 чланова, и 8 из проширеног одбора. Они чланови који су прошле године коцком испали, na наново бирани они за ову годину остају још као чланови Главне управе. У Главни и звршни одбор треба бирати ове године 10 чланова и 4 замјеника. У проширени одбор треба бирати 10 чланова главне управе. У иду hoj 1936/37 години, no правима, оста.ју у Главпоа нзвршиоа одбору члановн који су бпраки прошле годипе, и т о : 1) Др. А вдо ХасанбеговиК, 2) Осман Селесковић, 3) Сулејман СариџиК, 3) Фехим Мусакадић, 5) Др. М устафа Хајдаровић, 6) Јусуф бег Пашић, 7) Проф. Авдибег Зечевић, 8) Бекир Омерсофтић. Kao замјеници чланова Главног взвршног одбора остају: 1) Мухамед Браво, 2) Др. Мухамед Иблизовић, 3) Инж. Мустафа Слипичевић, 4) Хамдија Никшић. Према правилима испадају за годнпу 1930/37 вила. Међутим власт he нам сигурно у кратком року измјену правила одобрити. Да не би морали специјалну скупштину сазивати ради тих избора, можемо данас изабрати цио број, т. ј. 14 члана у 8 замјеника, a да при томе|новоизабрани број ступи правно у функцију онда кад надлежна власт о добри иравила. Избор главне управе врши се на два начина: тајним гласањем и акламацијом, како то скупштина жели. Има ли ко у том погледу предлог, (Повлци: Акламацијом, акламацијом). Г. Осман Рашидкаднћ: Пошто смо дали пуно повјерење претсједнику Главног одбора г. Др. Авди Хасанбеговићу, ja бих молио да м-у дадемо повјерење да он предложи односно изабере кандидациони одбор који he нам предложити кандидате. (Прима се) Претсјсдник: Није ово први пут да се на мене ставља дужност доста тешка и деликатна. Може бити да he ми се десити и у будуће да будем no* UOBHO претсједник. У том случају жел>а би моја била да у одбор дође што више радника који he бити 147 �спремни да жртвују од свог приватног или званичног времена и да се што више посвете Гајретовом раду. Вјерујте, само радом и непрестаним радом може дати резултат не само мјесна јединица него и Главна управа. Тешко je, господо све моменте уочити и наићи на најбоље. Ради тога je дужност врло тешка предложити вам једну листу људи, значи са увјерењем да ће ти људи одговарати оним интенцијама о којима je јучер било говора на пр етконференцији Зато ja са овога мјеста молим све нове и досадашње чланове управе да лојално, пријатељски, јавно и огворено се изјасне да ли су вољни да жртвују максимум свога вреиена в да ли с у у могућности да допринесу ту жртву. А ко нису, нека отворено кажу: немојте нас дирати, јер не можемо удовољити тим захтјевима. Од главне управе се тражи максимум труда и жртава. Онај који се јавно и отворено прими, послије мојих ријечи, дужности у главној управи, то зпачи да се прима дужности да he савјесно радити в жртвовати се. за Гајрет. Господин Рашидкадић je предложио да ja предложим једну кандидациону листу. Ja предлажем г. г. Б. Омерсофтвћа, Др. Халилбагаића В. ИмамовиНа, Др. С. Хафизадића, М. Аликапфпћа X. К укића в Авдибега Зечевићф (Прима се) Молвм господу да саставе лвсту в да je предложе, a за то вријеме дајем паузу. (Послвје паузе) ПреиЈедник: Госп одо, да наставимо рад. Одбор кандидациони завршио je рад в сад he нам прочитати листу. Ja не знам шта ће нам предложити кандидациони од бор , али не замјерите ми што hy поновити он о што сам мало прије рекао. Кад се чују имена лвца која се предлажу, у колико су ов дје сви присутни, ja в х молим кад чују своја имена да се д об р о размисле да ли могу да се приме те тешке дужности. Нека овдје братски, отворено в лојално кажу да лв могу вршити дужности коje им се намећу. Секретар Кукић: кандидациони од б о р предлаже вам слвједећу лвсту за попуњење Главног о д б о р а : Чланови Главног одбор а вз С а ра јева : Г. Г. Др. Махмут Мехмедбашић, Др. Ибрахим Хаџиомеровић, А си м Арсланагић, Мујага Хардага, Насих Реповац, Др А са ф Ш арац, Хамид Кукић, А б д у лах еф. Ужичанин, Инж, Салих Ц вцо, Др. Осман Халвлбашић ; По новим правилнма треба да бирамо још 6 пових чланова, na предлажемо слиједећу гг.: М ехмедбег Капетановић, пр оф . М устаф а Дрљевић, проф . Екрем Мурсел, Бећир Соко, Ахм етага Новалија и Завм КапетановиК. Kao замјенике чланова Главног взврш ног одбора предлажемо : Салко Узејрагић, Др. Синан Мушановић, Дапијал Самоковлић, Др. М ухамед Кундуровић, Исмет Звлџић, Насих Axnh, А хметага Ченгић в Мехага Врето, 148 Из провиације предДажбмо 10 чланова Гл. одбор а и то гг. Смаилага Ћемаловић, Мехага Зубчевић, Осман Реџић, Муратбег ЗавмовиН, Мухамед Хаџисмајловић, Дервиш Тафро, Нуман Османефендић, Ахмед Садиковић, Незир Екиновић и Хаcau Ћишић. Предлажући вам ову лвсту, ми молимо сву ону господу чија су вмена прочитана, да се изјасне да ли могу савјесно вршити своје дужиости. T o je неопходна потреба обзиром на наш претстојеКи ве* лики рад у Гајрету, Асимага Арслапагић; Обзиром на то да сам ja превише заузет својим послом, молио бих да ме не предвиђате у одбор. Нретсједипк: Господин Арсланагић апелира на нас да га не предвиђамо у одбор јер да je превиme заокупљен другим пословима. Од њега je то лијепо, од њега je то гајретовски. Ja могу да кажем да je г. Арсланагић наш стари и опробани радник и ja бих га молио ако никако друкчије, a оно бар да уђе као замјеник. Ja бих на његово мјесто предложиб као члана главне управе једног нашег стаpor радника, a то je г, Др. Заим Шарац. (Прима се). Ш ер и Ф Б у б и ћ : Ми смо ов дје разговарали да треба да се удари нов правац у раду Гајрета и да се у том раду ангажују нови људи. Ja не.. видим да je у том правцу ишта урађено. Штавише видим све старе људе и стаде личности (поклици: пије истииа). Управа je надопуњена људима који се не баве каквим јавним радом. Част Др. Шарцу као радпику, али ми не видјесмо да je Др. Шарац истакнути јавпи радник, na предлажем да се ова листа алимине одбије и да се изабере нови кандидациони одбор који he саставити нову листу. (He прима се). П р етсјсдпик : Мени je жао да je г, Бубић са овима ријечима унио ноту која би може бити и за моменат могла да ослаби велики ефекат нашег јучерашњег рада. Питање које сте ви встакли, то je пигање повјерења. Ви ст е 6 paho, ако се ne варам, прије састава листе дали једногласно повјерење претсјецнику ове скупштипе да вам предложи листу кандидационог од бор а и претсједник се je томе вашем захтјеву одазвао. Кандидациони одбор предложио вам je листу коју сте ви примили. To значи да сте били вољни са давањем повјерења и мени и том од бор у и оној листи коју je кандидациони одбор предложио. (Тако je). Ja сам хтио само ову измјену да учиним обзиром na изјаву г: Арсланarnha. Ja вас стога господо молим да примите ову предложену листу. (Бурни поклици : прима се). Г. Б уб и ћ : Са једним гласом против, П ретсједпик: Ми см о иа основу јучерашњег и данашп>ег рада ставили на себ е велике и тешке �дужности, и кад смо све констатовали, онда смо били свјесни које Кемо чланове Главног одбора бирати. Свјесни смо да ћемо морати, ма какав био резултат, доћи кроз годину дана пред ваша часна лица и дати вам потребна објашњења и резултате. 1Тако je). Зато см о и иодвукли да сва она господа, прије него што смо и знали која he бити на листи, кажу да ли се примају или не. Ja мислим да се не може примити примједба да нису ушле нове лич ности. (Тако je). Има овдје веома лијеп број нових млађих снага и нових личности, и у колико оне буду радиле онолико колико су некад старији радили, вјерујте да he будућа управа изаћи.пред вас са бољим, успјешнијим и повољнијим резултатом него ова. Завршујући ову нашу скупштину, ja вам од срца благодарим на свему оном што сте радили јучер и данас. Благодарим вам на искрености, на вашој објективности и на вашој пажњи. Исто како вам благодарим од срца на критици којом сте онако објективно и истински подвргли рад јединПца на терсну, Главног одбора и његове кацеларије. Позивам чиновнике главне управе да добро уоче све ности, да унесу у свој рад што више знања, што више рада и што више пожртвовности. Једиио heмо тако моћи да унапредимо наш организаторски рад на терену и да изађемо пред вас до године са бољим успјесима. Молим вас да послије овако лијепог и братског рада, кад се вратите на терен, настанете ако je могуће да саберете скупштине, у колико их нисте сви одржали, a они који су оджалв да сазо* ву конференције и да обавијестите наше члаиове и пријатеље о овоме што смо овдје радили. Потрсбно je да се многе заблуде разбију. Потребно je уочити многе моменте, потребно je уразумити многе наше раднике и пријатеље да у Гајрету влада једнодушност и слога, да влада једна ријешеност, да се преко Гајрета и помоћу Гајрета помогне нашем муслиманском елементу, којем треба jipeKo Гајрета сви ропски да служимо. У овим тешким часовима ми торамо да се збиљски дамо на посао. Међу Гајретовим радницима има мјеста за све оне који раде за добро нашег муслиманског елемента. Нећемо мјерити људе ни цијенити no тооне примједбе које су се toauhc и јучер овдје чуг__^ е коме припадају него no томе колико добра желе ле, те да и у будуће воде рачуна ца Гајрет мора муслиманској заједниди и колико се жртвују за њу. својом организацијом и својим духом< својом тач- у том правцу развијајте Гајретово дјеловање, na иошћу и својом експедитивношћу предњачип м покољења бити захвална. Нека нам je будући друштвима у нашој најближој околици. рад у том правцу сретан и хајирли ! Ja тражим овдје у име скупштипе тако! А м ин! од чланова главне управе, ко)и су се примили Секретар: X. К ук н ћ, с. р. Претсједник: Д р . A. Х а с а н б е г о в н . , с. р. Д р . О см I Верификатори: н Х а л и л б а ш и ћ , с р., П р о ф . А .З е ч е в и ћ , с.р Гајретов гласник Novi vasijjet • legator Gajretova doma Gospodin Dr. Safvetbeg Zečević, advokat iz Sarajeva, nakon svog povratka iz Turske, gdje je proboravio nekoliko nedjelja, posjetio je ovih nana novosagrađeni Gajretov dom i kancelarije društva Gajret u pratnji direktora Vakufa i člana Glavnog odbora društva Gajreta gosp. Nasihbega Repovca. Gospodin Dr. Zečević bio je očaran ljepotom i stilom doma izraživši tom prilikom svoje divljenje što je ovo kulturno društvo uspjelo u ovim teškim ekonom­ skim prilikama, pored rada na ostvarenjn svojih ciljeva da podigne u centru varoši ovako lijepu palaču koja će služiti na diku i ponos našem narodu. Prilikom te posjete, cijeneći rad i napore društva Gajreta na kulturno-prosvjetnom podizanju muslimana, gosp. Dr. Zečević darovao je u fond Gajretova doma u gotovu novcu Din. 10000.— (deset hiljada dinara). Ovim svojim prilogom Gosp. Dr. Safvetbeg Zečević je postao vasijet-legator Gajretova doma, te će njegovo ime biti urezano zlatnim slovima na mramornoj ploči. Isto tako njegovo ime biće upisano u „Zlatnu knjigu Gajretova doma". Glavni odbor Gajreta smatra za prijatnu dužnost da i ovim putem izrazi Gosp. Dr. Zečeviću najsrdačniju zahvalnost. Veliki upjeh Gajretova teferiia u Derventi 12 jula t. g. priredili su ženski i muški mjes. odbori svoju veliku godišnju vrtnu zabavu - teferič, u bašči g. Arifa H Abdića, koju je imao u zakupu g. Krsto Golić, izdavši istu najpripravnije i bez oštete za Gajretovu priredbu. 149 �Pripreme za teferič počele su prije na l 1/* mje­ sec, a pojedine sekcije za zabavu izvršile su tačno određene im funkcije. D o podne dan je bio kišovit i nezapamćena oluja lomila je drveće, ali od podne je zasjalo sunce i teferič je održan po krasnome danu, bez vrućine uz veliko učešće posjetioca. Kako sama priredba tako i sve drugo proteklo je u uzornom redu, što se ima da zahvali neumornom radu mno­ gobrojnih Gajretovih radnica i radnika u Derventi, koji su uložili m nogo truda, da ova priredba bude bez zamjerke ma u kome pogledu. Ovaj rad tekao je sestrinski i bratski, a niko se nije od dužnosti uklonjao, pa je i ova priredba bila jedan dokaz više da izvršen je sa velikim interesom i proglašena je za ljepoticu gđica Šida Smajić. Velika posjeta zabave - teferiča kao i veliki ma­ terijalni uspjeh dokazuju, da je ovo najjača priredba Gajreta. koja se održala zadnjih nekoliko godina. Sva mjesta za stolovima i klupama kojih je bila masa u krasno dekorisanoj bašči, sa dekorisanim budama za muziku, tombolu, bife, kafanu — bila su zapo­ sjednuta. Gajretov ovogodišnji teferič u Derventi, jedan je dokaz više, kako je velika popularnost njegova u Derventi za čiju je omladinu Gajret m nogo u čin io a i danas čini. I ovom prilikom se dokumentovalo, da Чланови наи бск ог ви јећ а ив Скопља са неколико чланова Главног одбора „Г ајрета" приликом пос је т е Г ајр етова дома 24/V1I. 1936. Gajret ima prokušane radnike, koji ga v ole i za koga se rado žrtvuju. Radi ove priredbe nijesu m ogli oti­ ći Gajret. radnici na skupšt. Glav. odbora, koja je isti dana držana u Sarajevu. naš svijet shvaća važnost Gajreta po kulturni, pro­ svjetni i ekonom, život nas muslimana, te da naš svijet ne zaboravlja: ko je najviše učinio za njegov progres u svim pravcima. Uz razne druge tačke igrana je Gajretova tom ­ bola ženskih ručnih radova, koje su i ove godine izradile marljive i vješte ruke članica i prijateljica Gajreta. Ovi radovi su pokazali kako naš ženski svijet i u pogledu ovoga umijeća ne treba da se stidi, jer Gajretova tom bola po općem priznanju posjetioca dala je zato dokaza. T om bola je bila prije priredbe izložena u izlozima ovd. knjižare S. MićLć i izlogu civ, geometra g. P. Dražića, a sastojala se iz preko 100 kom ada raz. radova, počam od starih do najmodernijih. Izbor „ljepotice Gajreta za g. 1936“ Svima posjetiocima Gajretova teferiča, kao 1 svima onima koji su svojim trudom om ogućili onako lijep uspjeh, mjesni odbori Gajreta u Derventi naj­ ljepše zahvaljuju. Naročitu blagodarnost dugujemo onima prijateljima, koji nas pom ogoše prilozima, a u čemu se istakla na prvom mjestu ovdašnja tekstilna industrija „Ukrina" d. d., kako obilnim novč. prilogom tako i darom u robi i kod koje industrije Gajret je i d o sada nailazio na najveću susretljivost, naročito kod njenog direktora g. Pfeiferta, 150 �Među mnogobrojnim odličnim gostima iz Dervente, posjetili su priredbu sa strane gg.: advokat Dr. 0 . Muftić iz Gračanice, upravnik pošte u Modriči Čišić, Smail ef Bojić imam matičar iz Bos. Broda, Namikbeg Ibrahimpašić iz Travnika, kao i drugi mnogi gosti sa strane i obližnjih mjesta. Svi oni doprinesoše, da je ova priredba imala onako velik uspjeh i u moralnom i u materijalnom pogledu. Tako isto zaslužuju zahvalnost Gajreta svi oni, koji poklonima za tombolu i bife pom ogoše uspjehu priredbe. Skupština Gajretove žensku » d ru g e u Trebinju Gajretova ženska zadruga u Trebinju osnovana je prije 4 godine, sa ciljem da muslimansku žensku omladinu stručno osposobljava u krojenju i šivanju odijela, rublja i dr. ženskih ručnih te održavanjem anafalbetskih tečajeva i drugih poučnih predavanja muslimansku ženu kulturno i prosvjetno podigne i osposobi za savremen život i rad. Ova zadruga je u nedelju 21. juna t. g. u svojim prostorijama održala redovnu godišnju skupštinu. Skupština je bila odlično posjećena, jer trebinjski muslimani prema ovoj svojoj flairli ustanovi gaje velike simpatije. Skupštinu je otvorio i -istoj predsjedavao g. Abdulah Škaljić, koji u svom uvodnom govoru p o z­ dravlja brojno članstvo i iznosi uspjehe zadruge i nastojanja uprave, da učenicama da što jaču stručnu spremu, radeći uporedo i na njihovom prosvjećivanju i na dobrom odgoju. Kao krunu rada zadruge u prošloj godini pominje akciju za podizanje doma. Ova akcija je odlično uspjela j u davanju priloga trebinjski su građani manifestovali svoju jaku svijest za zajednicu. Uprava je tokom godine intenzivno radila da se radionica zadruge pretvori u Žensku zanatsku školu sa pravom javnosti i određenim ran­ gom. Ovaj predmet nalazi se na rešavanju kod Banske uprave Cetinje i izgledi za uspjeh šu dobri. Iz izvještaja ' sekretara g. Sadovića Mustafe i blagajnika Čustovića Mehmedalije vidi se, da je upra­ va održala tokom godine 48 sjednica i roditeljski sastanak, da je održato predavanje o Gazi Husrefbegu, proslava muslimanske nove godine, da je u zadruzi svečano izvršena. Učenice su prigodom dvogodišnjice smrti Dr. Safetbega bašagića proučile Hatme-dovu pred dušu ovom velikom književniku. Hatma je predata u zadruzi u prisustvu učenica, njihovih roditelja, uprave i brojnog članstva. Nakon proučenja Hatme-dove učenicama je održano prigodno predavanje o Bašagiću kao književniku i musliman­ skom javnom radniku. Prigodom Ramazana zadruga je priredila jedan Mevlud za muslimansko ženskinje, koji je vrlo dobro uspio. — Od dobivenog platna učenice su sašile 21 odijelo, koje je uprava podijelila siromašnoj muslimanskoj djeci ovdašnjeg mekteba i škole. Tokom godine zadrugu je završila prva gene­ racija učenica, 1 to sn prvi pioniri ponikli iz ove mlade Gajretove ustanove na širenju domaćeg zanat­ stva i radinosti. Sve ove učenice dobile su uredna svjedočanstva i danas već zarađuju koru hljeba, tako da njihove porodice imaju već od njih i vidne koristi. Prihodi zadruge tokom godine 1935/36 bili su dinara 27000, rashodi 24000 dinar, saldo gotova novca dinara 21000. Sekcija za dom raspolaže sa gotovinom od 40000 dinara. — Članska svijest članova bila je dostojna, osobito kada se uzme u obzir teško materijalno stanje u kome se nalazi naš svijet i da članovi Gajreta u Trebinju plaćaju dvije članarine, jednu Mjesnom od­ boru a drugu zadruzi. Nakon svestrane diskusije o radu zadruge pri­ stupilo se izboru nove uprave u koju su izabrana sledeća g. g.: Škaljić Abdulah ef, Sadović Salihaga, H. Husaga Šahović, Mustafa Sadović, Mehmedalija Ćustović, Muhamed Bakšić, O ije tić Alaga, Hasan Karađa, Čoloman Mehmed ef, Salahović Jusufaga, Jaukopović Mujaga i Čerimagić Ademaga. — Sakupljanje kurbanskih kožica za Gajret u Ljubuškom Prigodom prošlog Kurban bajrama sakupljene su kurbanske kožice od slijedeće gospode iz Ljubuškog: Braća Mušić 2 kožice, Alija Ornan 2 kožice, Fahre h. Konjhodžić 1 kožicu, koje su prodate za 130 din. Braća Ćerimovići dali su jednu goveđu ko­ žicu i to polovicu za Gajret, a polovicu za sirotište. Od utrška dobio je Gajret polovicu t. j. Din. 55.— U ime kurbanske kožice dali su u novcu i to: Sadik ef Sadiković Din. 3 3 — i Arif ef Arslanagić Din. 3 5 — Ukupno Din. 273.— koja je svota dozna­ čena Glavnom odboru. Svima plemenitim darovateljima topla hvala. Gajretov mevlud u Kozarcu 12 juna t. g. održalo je žensko povjereništvo Gajreta u Kozarcu mevlud, koga su lijepo proučila 3 imama, a na koncu je g. Hf Mehmed Dedić održao govor u kome je savjetovao prisutnima da se na svakom koraku sjete i potpomažu Gajret. Povjerenica gđica Đonlagić se na koncu zahva­ lila prisutnima na posjeti i sakupljenim prilozima od od Din. 45.— Prilozi iz Velike. Preko Mjesnog odbora Gajreta u Derventi do­ značio je Gajretu bivši povjerenik iz Velike g. Ibrahim Porobić svotu od Din. 34.— za rasprodane li­ stiće »Lige hiljade«. 151 �Pozdravne depeše Konstituisanje odbora (muškog i ženskog) u Derventi upućene glavnoj Na redovnoj skupštini ženskog odbora od 19 juna izabran je slijedeći o d b o r : pretsjednica Tajiba Bećirević, potpietsjednica Šaćira A libegović, tajnica Zada Hadžiahmetović, blagajnica Ferida Šerić, od b ornice: Nefa Ćimić, Sena Porobić, Hasiba Muftić, Z ineta Tirić, Hasnija Halepović, Hasnija Sokolović* Munira Kudić i Devla Porobić. Nadzorni odb or: Ljubica Kostić, Mehridžana Kulenović i Munira Omerhodžić. Na redovnoj skupštini m uškog odbora od 14 juna izabran je slijedeći odbor: prelsjednik Esadbeg Alibegović, potpretsjednik Hf. Salih ef. D ozić, sekretar Osman Cakić, blagajnik Nedžib Ćardžić odbornici: Alija Huseđžinović, Halid Šerić, Mustafa ef. Halilović, Smail ef. Hadžić, Smajo Porobić, Mujaga Karabegović, Muharem Ćimić, Dr. Salih O m erhodžić, Junus H. Ahmetović, Sulejman Hodžić. N a d zorn i o d b o r : Boško Tasovac, Ahmed Sefić i Buki Pesah. Prilog iz Gražanice G osp. Ibrahim Lika, učitelj iz Lukavice dao je povjereniku Gajreta' u Gračanici prilog za Gajret u iznosu od 50 din. Hvala! Bos. Petrovac io Mjesni odbor Gajreta u Bos. Petrovcu doznačio je svotu od Din. 80.— od kurbanskih kožica, koje su poklonili gg. Hazim ef Hadžić šer. sud. i Jakupović Sulejman sr. školski nadzornik. Roditelji Gajretovih pitom aca i to Osm e Šehić sakupio je za Gajret Din. 81.— , i Kulenović Bajbutović Hadžibeg Din. 5 0.— , koja je svota također već doznačena Glavnom odboru. Darovateljima kurbanskih kožica naša srdačna hvala! M. Verentevit Ženski m o d n i salo n K k rzn a rija S a r a K ralja Petra ulica 152 j e — v o Te le fo n 38*25 skupštini društva Gajreta, održanoj* 12/VI1 1936. B eograd : Beogradski Gajret „Osman Đ ikić" to­ plo pozdravlja učesnike godišnje glavne skupštine i želi uspjeh. Pretsjednik: Đurađ Josifovič B eograd : Srdačno pozdravlja skupštinu, čestita Gajretu na dosadašnjem radu i želi uspjeha za bu­ dućnost. D ragoslav Jovanović, rektor univerziteta Derventa: Zapriječeni današnjom godišnjom pri­ redbom da prisustvuju skupštini Gajretovi derventskl radnici i radnice pozdravljaju bratsku skupštinu Glav­ nog odbora želeći srećan rad i hairli rezultate po naš Gajret. ’ Z a ženski odbor: pretsjednica Taiba Bećirović, muški odbor: pretsjednik Esadbeg Alibegović Gradačac: U ime mjesnog odbora i prijatelja Gajrgta u srezu gradačačkom pridružujem se sa is­ krenom radošću svečane prve skupštine u prostori­ jama Gajretova doma sa željom da rad skupštine u Gajretovom domu dade još v ećeg potstreka G ajretovim radnicima i prijateljima na dobit našeg naroda. Živjeli! Pretsjednik: Abdulah Šakić G ora žd e: Želim o što bolji i uspješniji rad skup­ štine. Pozdravljam o Vas gospodine pretsjedniče sa željom da i nadalje ostanete na čelu našeg Gajreta, što će nam biti najbolja garancija za siguran uspjeh u radu. Za odb or: Rašidkadić Plevlje: Plevaljski gajretovci učestvuju u mislima glavnoj skupštini uvjereni u još plodniji rad društva pod daljnjim vodstvom pretsjednika Hasanbegovića* Zdravo! — Selmanović. P rv o ra zre d n i ženski m od ni salon, konfekcija i k r­ zn a rija , specijalista u izra di m antlova, kostim a, ha ljin a i t. d . Bo g at izb o r ra zn ovrsn og krzna i k r­ zn e nih m antlova, izra đ u je krznene m antle i svo ostalo k rzn o u vlastitoj ra d io n i, p risp je li n ajn o v iji m od eli zim skih Stofanih m antlova. Cijen e s o lid n e a izra d a p rv o k la s n a . � https://kolekcije.nub.ba/files/original/e1e9133e7ea9ee92d4ae753bf1065fba.pdf b5b6676d4b86f6c80a12a90d0fd81ed3 PDF Text Text T an ca у го то в у п л аћ ен а ГЛАСНИК КУЛТУРНО ПРОСВЕТНОГ Д Р У ШТ В А ГАЈРЕТА С A Д Р Ж A Ј: Свечано отварање Гајретова дома Поздравне депеше Гајрету и претсједннку r. Дру Хасанбеговићу прнликом свечаности отварања Гајретова дома Шта другс мисле о нама rAJPETUB ГЛАСНИК: Прослава Рођепдапа Њ. В. Краља ^у Бања Луци. — Гајретов хеФврич у Д обоју, Мркољић Граду, тур., Маглају, Фојници Врбањцима (К отор Варош), Лукавду п Бос. Броду. Локваиа. — Прослава рођондапа Њег. Вел. — Гајрехог.а забава у Приредба Гајрехова дана у Прњавору. — Краља у Гајретовол конвивту у Плевљу. — Гајретов мевлуд у Џивару код Требиња. — Захвала бугарскеделегације.— Премјештај г. 'Базшла Хаџпћа из Схоца у Ирњавор. - Ковсхпхуи- сање Главпог одбора Гајрета. — Нови утемељачп Гај- реха. — вурб. козкпца Гајреху. — Величансхвена Дар Гајрехова маниФвсхација у Завидоввћу. — Захвала Гајреху. — Брзојавпа захвала Гајреху из СоФије. СЕПТЕМБАР CAPAJEBO 1936 Издаје Главни одвор Гајрета у Сарајеву Главни и одговорни уредник: ХАМИД КУКИЂ БРОЈ 10 �Гајрет, лиот друштва Гајрета и8лави мјесечно, a цијена му je ва нашу Отаџбину 60 динаранагодину, a ea све остале вемље преко границе 120 динара. ЂациГајрвтови питомци добивају лист у пола цијене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Власнир друштво „Гајретц — Одговорни уредник: Хамид Кукић. — За Исламску диоџичку штампарију одговара директор Абдура?м»н МешиН- �ГОД. XVII ГАЈРЕТ БРОЈ 10 Сарајево, септембар 193© Svečano otvaranje Gajrelova ©oma Velike Gajretove svečanosti održane prigodom otvorenja novosagrađene reprezentativne zgrade Gajretova Doma u Sarajevu, prošle su u znaku odušev­ ljenih Gajretovih manifestacija. Ova svečanost najbolje nam je potvrdila da je ideja Gajreta i ona uzvišena misao koju Gajret pronosi v eć tri decenija na kulturno-prosvjetnom podizanju jugoslovenskih muslimana baš sada jača i spontanija više nego ikada. Onoliko oduševljenja i onoliko svijesti,. snažnog zamaha i brat­ ske intimnosti i požrtvovnosti nema danas kod dru? mahom najiskreniji Gajretovi radnici i prijatelji, cvijet naše gradske i seoske inteligencije iz svih staleža. O vo je odmah dalo čitavoj priredbi viši značaj, sve­ čaniji ton i više raspoloženje. Cijeli Gajretov dom bio je iskićen skupocjenim šarenim ćilimima i serdžadama, cvijećem i zelenilom sa ulične i dvorišne fasade. Zastave, izvješene po bal­ konima, pojačavale su štimung i davale svečanosti ozbiljniji izgled. Prije podne, kao i u svim mjestima gdje postoje Gajretove jedinice, članovi Mjesnog od- UČenje Mevludi-šerlfa na svečanosti otvaranja Gajretova doma. U sredini gg. Haflz Mustafa Fattln et. Kulenović i Slnan ef. Sokolović, koji su učili Mevlud. gih društava ni kod drugih akcija, Gajret može štoga biti ponosan na svoj uspjeh i svoju misiju, koja do­ vršenjem ovog lijepog doma prelazi u novu etapu, etapu prikupljanja snaga i privrednog podizanja na­ šeg svijeta. Na dva dana prije same svečanosti počeli su stizati gosti sa svih strana. Iako je Glavni odbor pi­ smeno upozorio mjesne odbore da velike grupe čla­ nova ne dolaze u Sarajevo, da ne bi oštetili i okrnjili priredbe Gajretova dana u svojim mjestima, ipak se broj ljudi sa strane popeo na skoro 3 000. Sve su to bora Gajreta iz Sarajeva prodavali su otkupne značke po ulicama i ćoškovima. Nijedna godina, u ovih po­ sljednjih desetak, nije donijela toliko prihoda od ot­ kupnih značaka. Rijetki su oni koji nisu davali. S draga srca i sa pregrštima lijepih riječi. Mjesni odbor je ovoga puta rasprodaju značaka organizovao bolje ne­ go ranijih godina, pa se i uspjeh bolji pokazao. Program ovog svečanog Gajretovog dana nastav­ ljen je .molitvom u bogomoljama za zdravlje i dug život Gajretova Pokrovitelja Njeg. Vel. Kralja Petra II. U knjigu čestitki kod Banske uprave upisali su se 156 �članovi Glavnog odbora sa pretsjednikom g, Dr. A vdom iškolovao i iz veo na pravi put. Nadam se da će se i Hasanbegovićem i potpretsjednikom g. Ing. Salihom meni pružiti mogućnost da i ja učinim jedan vakuf na­ Cicom na čelu, čestitavši istovremeno rođendan uzviše­ šem Gajretu, kao što su to učinile i moje tetke rahm. nog Gajretova Pokrovitelja Banu g Predragu Lukiću. Zulejhe h. i Hašeme h. Imširić. Odmah oko 12 sati započelo je prikupljanje gra­ Živio Gajret! * đana i gostiju sa strane u bašči Gajretova doma. Či­ O ko 3 sata popodne nagrnulo je građanstvo, tava bašča bila je lijepo dekorisana i iskićena. Udemuško i žensko, četimice. Došli su najugledniji pretšene su za pretstavnike raznih korporacija i udruženja stavnici vojnih i građanskih vlasti, kulturno prosvjetnih, posebne lože, načičkane zalenilom i zastavicama. U humanih i nacionalnih društava, konzuli i drugi od­ bašči su koncertrirale dvije m uzike: muslimanskog ličnici. Najprije su se zadržali u velikoj sali na prvom društva »Hurijjet« i Željezničarska glazba. Vrijedni katu, a nakon toga su, u 4 sata, u pratnji pretsjedniGajretovi radnici pobrinuli su se da čitav izgled bašče štva Gajreta sišli zajednički u dvorište i bašču Gajre­ i svečanosti bude što ljepši i dostojniji. Stoga su se tova doma. Članovi Glavnog odbora su im pokazali razmilili kao pčele, u radu i trci. Nije bilo odmora. njihova mjesta, a onda je na terasi doma otpočeo Sve vrste jela i pića, slatka i slana, bila su sortirana svečani dio otvaranja novog doma. Začas se stišala kao na najvećim zijafetima. Okretali su se janjci na buka. Ogromne mase ljudi su se slegle na prostor iza ražnju, p^kli ćevapčići, pila kafa i druga pića. Sve doma i napeto, bez predaha, slušale svaku riječ. je vrvilo od ljudi i šarenila, tako da je čitav Gajretov Prvi je uzeo riječ pretsjednik proširenog odbora kompleks, sa baščom i zgradom, ličio na ogroman za izgradnju Gajretova doma g. Dr. Jusuf 7 anović, mravinjak. advokat iz Sarajeva, koji je među ostalim rekao: U lijepoj dvorani Gajretova doma priređen je »Pred nešto više od godinu dana sastali sm o se Mcvludi-šerif sa uobičajenim svečanostima. Istodobno na ovom e istom mjestu, na golom i praznom zemljištu, proučena je i hatme-dova legatorkama Gajreta umrlim pored iskopanog temelja ove naše zajedničke velebne sestrama Imsirićkama i svima umrlim Gajretovim čla­ palače. Tom zgodom dali sm o riječ da ćem o se na novima. Sala je bila dekorisana ćilimima i urešena ovom e istom mjestu nakon godinu dana sastati u iz­ lijepim levhama na kojima su napisi u zlatnim arap­ građenoj palači Gajretova doma. San svih Gajretovih skim slovima. Usred sale, za stolom prekrivenim ze­ radnika i prijatelja, o kom su počeli sanjati još od lenom čohom, sjedili su gg. Hafiz Mustafa ef. Kuleosnutka Gajreta, ev o je danas priveden u djelo. Mno­ nović i Sinan ef. Sokolović, koji su proučili mevlud gobrojni Gajretovi radnici i prijatelji širom naše do­ i prigodne ilahije. Članovi Glavnog odbora su dočeki­ m ovine učestvovali su u ovoj akciji. Ogriješio bi se vali i smještali goste, dijelili m evludsko šerbe i šećer o svoju savjest ako ne bi u prvom redu istakao na­ u kesicam a na kojima je stajao natpis: »Gajretov mev­ ročito veliki broj bivših Gajretovih štićenika i onih koje je Gajret na bilo koji način pomogao, koji su lud na dan otvorenja Gajretova dom a 6/1Х 1936*. Jedini muški potom ak legatorki rahmetli Imši- prema svojim silama i mogućnostima pom ogli ovu Gajretovu akciju i na taj način pripom ogli da dođe rićki, Salko Imširić, đak V razr. gimnazije održao je poslije proučenog Mevluda slijedeći govor: do ov e svečanosti. Neka im je svima hvala i od Boga »Kao najstariji muški potom ak stare sarajevske plata. porodice Imširija, dirnut ovom lijepom vjerskom sve­ Svi oni treba da budu svjesni da Gajret svoju čanošću, učenjem Mevludi-šerifa kao i hatme-dove za današnju svečanost imade u prvome redu da zahvali dušu mojih bližih rođakinja — tetaka, sestara rahmetli njihovoj darežljivosti. K ako je god velik broj onih koji Hašeme h, i Zulejhe h. Imširić, k oje su prije 33 go­ su ovu akciju pom ogli, još je v eći broj onih koji su dine uvakufile ov o zemljište, na kom e se danas blista se o ovu akciju oglušili, a koji bi bili u položaju da ovaj divni i veličanstveni G ajretov dom, osjećam za ovu akciju potpomognu. Svi oni treba da znaju, da je potrebu da se na ovom aktu pieteta, na ov om aktu ova akcija najvećega stila kako se je Islam ‘pojavio u zahvalnosti od strane Gajreta prema mojim rahmetli ovim krajevima, povedena planski u cilju kulturnog i rođakama, najiskrenije zahvalim. O sjećam za potrebu, prosvjetnog pridizanja jugoslovenskih muslimana. kao najstariji muški potom ak Imširija da se zahvalim O va dovršena palača samo je početak Gajretove našem dragom Gajretu i njegovom Glavnom odboru, djelatnosti kako je ona zamišljena sa svrhom, da se koji znaju da cijene žrtve koje se čine i k oje su se najprije u Sarajevu a potom i u ostalim centrima činile Gajretu i nastoje da se oduže dovom i hatmom Gajretove djelatnosti zabijele Gajretovi domovi. Prva svakome onome koji je doprinio i najmanju žrtvu za briga je da se izgradi ov o još neizgrađeno gradilište Gajret. Svevišnji koji prati ovakav rad, On će ga i uz ovu podignutu palatu i da se podignu sve one pro­ pomoći. storije koje su Gajretu potrebne za njegove ciljeve i Ja sa svoje strane obećajem da ću, čim mognera društvene potrebe jugoslovenskih muslimana, a sp eci­ i dođem do punoljetstva, svom snagom i ljubavlju za­ jalno nas Sarajlija. Zb og toga je potrebno da se akcija lagati se za naš ovakav Gajret, koji je na hiljade ljudi o k o ovoga posla nastavi. Izgradnjom ov e Gajretove 156 �palače dovršena je samo prva elapa našeg posla. Duž­ nost je svih nas da započeto djelo nastavimo. A sada. dragi pretsjedniče, obraćam se Tebi i Glavnom odboru Gajreta, koji je uložio najveći napor sa svoje strane da dođe do ostvarenja ove palate, i ispred Proširenog odbora predajem -Vam ovu lijepu palatu na amanet i molim Vas da je primite i čuvate, sa onom istom ljubavlju sa kojom ste rad na ostvare­ nju ove palače pomagali. Završujući svoj govor Dr. Tanović predaje klju­ čeve doma pretsjedniku Glavnog odbora Gajreta g. Prvi govornik na svečanosti Pretsjednik Proširenog odbora za izgradnju Gajretova doma g. Dr. Jusuf Tanović Dru Avdi Hasanbegoviću, našto se oba, vidljivo ganuti, grle i ljube. Zatim uzima riječ g Dr Avdo Hasanbe' gović, pretsjednik Gl. odbora Gajreta, koji k a ž e : .O va svečanost, koju danas priredismo, a koja je po svojoj formi i izvođenju skromna, a po sadržini za Gajret značajna, jeste jedna od najvećih u Gajretovom djelovanju. Trebale su nešto više nego pune tri decenije, pa da se sa­ stanemo pod svojim krovom. Trebalo je rasne i rodoljubive svijesti za svoj rod. trebalo je požrtvovanja, samoprijegora i izgaranja na poslu, pa odoljeti svim nevoljama i svima nedaćama. Trebalo je pune 33 godine davati od sebe žrtava pa ga očuvati za dobro našega roda. Brojne generacije i smjene primaše dobrovoljno sa puno pregalaštva i volje na sebe sudbinu ovog našeg dragog Gaj­ reta, kome usud namijeni stalnu borbu za opstanak. Trebalo je širom naše otadžbine podizati hiljade i hiljade krovova, stvarati brojna ognjišta, obezbjeđivati hiljadama naše siromašne omladine budućnost, pa da se tek poslije toga mogne pomišljati na to, da Gajret i sebi podigne krov nad glavom. Da bi nas neumoljiva sudbina postavila u što teže, u što bolnije iskušenje, dosudi nam da temelje ovom našem skrovištu udarimo u dane kada je čitava nacija grcala u tuzi za našim velikim Kraljem i Ocem Otadžbine, U prošloj godini zalismo temelje suzama bola i plača, miješajući ih sa suzama radosti i riješenosti da ča mo Ga najjače oplakivati, ako nastavimo ići neustrašivo i neumorno putem koji nam On — Veliki Mučenik — ukaza svima, putem kojim se naj­ bolje služi Narodu, Kralju i Otadžbini. I evo danas slavimo slavlje svojih napora i žrtava. Okupismo se sa svih strana mali i veliki, samo Njega nema. Nema među nama živima Velikog Narodnog Genija i Vođe. Ali zato čvrsto vjerujemo da nad nama u ovome mo­ mentu lebdi Njegov Veliki duh, koji prati ovaj naš rad, radostan da smo istrajali, da nijesmo pokleknuli i da smo konačno san svih naših predšasni ka pretvo­ rili u djelo. Neka je vječna hvala i slava najvećem Gajretovom prijatelju, Velikom Kralju Mučeniku. I isto onako kao što smo i do sada naš teški bol za Velikim Kraljem liječili melemom neizmjerne ljubavi i odanosti prema Njegovom Prvijencu, našem mladom Kralju i Pokrovitelju, Njegovom Veličanstvu Petru II, u toj ljubavi i odanosti skoncetrisaćemo sve svoje snage z'a dobro Njegovog i našeg Gajreta. (Burni poklici Njegovom Veličanstvu Kralju, Nje­ nom Veličanstvu Kraljici Mariji i Njegovom Veličan­ stvu Knezu Namjesniku Pavlu kao i čitavom slavnom domu Karađorđevića). U tom znaku, gospodo i braćo, evo danas slavimo krunu Gajretovih napora i rezultata. Današnje naše slavlje nije svečanost u običnom smislu te riječi. Ovo je zapravo jedna velika narodna svetkovina, rijetka, Pretsjednik Glavnog odbora Gajreta g. Dr. Avdo Hasanbegović otvara Gajretov dom iskrena i vječna, koju priređuje skoro čitav naš narod. Na današnji dan čitav naš narod moli se Svevišnjem za zdravlje i sreću našega mladoga Kralja i Njegovog uzvišenog doma. Na današnji dan sve Gajretove jedi­ nice na čitavoj teritoriji našeg djelovanja priređuju svečanosti u zdravlje i slavu moćnog nam Pokrovitelja i Njegovog uzvišenog Doma, pa evo i mi na današnji dan slavimo svoje veliko slavlje, otvaramo Gajretov dom . I zato je ovo naše današnje veselje mnogo zna­ čajnije i mnogo veće. Gajret Vas, gospodo i braćo, pozdravlja, u znaku ljepše i bolje budućnosti. Davna misao svih Gajretovih trudbenika od njegovog postanka pa do danas, ova- 157 �plođena je najljepšom stvarnošću. Ne prođe ev o ni puna godina dana, a zabijeliše se zidovi našeg ognjišta, koje će ako Bog da, postati rasadnik kulture, blago­ stanja, ljubavi i sreće čitave naše zajednice, sofra oko koje će se okupljati sve što je zdravo, lijepo i pleme­ nito u našoj sredini. Svi ste Vi, gospodo, živi svjedoci i očevidci ovog našeg, da ga tako nazovem, velikog djela koga je dao rad, ali pod vrlo teškim uslovima. Započesm o ga i dovršismo dajući maksimum napora od sebe i podnoseći baš u ovoj godini nezaslužene Pretsjednik B eogradskog Gajreta general g. Gjura Joslfović, g o v o ri na svečanosti žrtve. P odvlačeći o v o smatramo za potrebno da na­ glasimo da je grijeh stayljati u suvišno iskušenje one, koji dobrovoljno, nesebično i požrtvovno služe dobru i sreći čitave naše zajednice u dane i vremena kad je svijetom zavladao grubi materijalizam i nezapam­ ćena sebičnost. Gajret ropski služi svom e rodu i kao takav tre­ bao bi da ima puno pravo na nesmetano djelovanje omladine, njegovih pregaoca, njegovih radenika, njego­ vih ideologa i najboljih sinova ov e zemlje. Riješen da elementu kom e služi pom ogne na svima poljima na­ rodnog života, stvorio je i podigao zb og toga i ovaj dom, koga Glavna uprava danas kao sveti i svijetli amanet prima od Proširenog odbora za gradnju doma, na čelu sa našim uvaženim i odličnim radenikom g. Drom Jusufom Tanovićem , advokatom iz Sarajeva. Da se je ov o m oglo postići, treba u prvom redu da i ovom prilikom zablagodarimo Gajretovim dobro­ tvorkama rahm. Hašemi i Zulejhi hanumi Im širić. koje ostaviše Gajretu zem ljište, na kom e se ovaj dom podiže; neka je rahmet njihovim plemenitim dušama! Neka je hvala i blagodarnost Vakufsko mearifskom vijeću u Sarajevu i svima njegovim ustanovama i organima, koji sa puno razumijevanja izađoše G aj­ retu u susret. Naročita naša blagodarnost za obilne novčane priloge pripada Sarajevskoj opštini i Banskoj Upravi Drinske banovine. Neka je vječna hvala našim doprinosnicim a „vasijet-legatorima* koji u ovu svrhu uplatiše po Din. 10.000 i to: rahm. Uzeirbegu Alibegoviću, rahm. Sul- 168 taniji h. Alibegović iz Dervente, koje upisaše njihovi zahvalni sinovi, a naši odlični trudbenici Asim beg i Esadbeg Alibegović, veletrgovci iz Dervente, Avdagi Daidžiću trgovcu iz Rogatice, Dru Mustafi Hajdaroviću, zubnom Ijekaru iz Sarajeva, Foči i drugovima iz Sa­ rajeva, Jugoslovenskoj Solvaj tvornici iz Lukavca, Muratbegu Čengiću, pretsjedniku opštine iz Višegrada, Sinovima M. Fišla iz Tuzle i Dru Safetbegu Zečeviću, advokatu iz Sarajeva. Sa zadovoljstvom ističemo da sm o za gradnju doma naišli na puno razumijevanja brojnog sarajevskog građanstva, koje nam bez razlike vjere izađe u susret sa svojim obilnim prilozima. Hvala brojnim prinosnicima sa čitave teritorije našega djelovanja, Gajretovim jedinicama, Gajretovim redenicima i radenicama širom naše otadžbine, koji dadoše za ov o djelo maksimum napora i žrtava, sa­ kupljajući u svojim sredinama paru po paru, dok se ova palata ne dovrši; njima treba mjesto hvale i blagodarnosti, da bude puno srce, što su svojim trudom po­ koljenjima podigli i ostavili ovaj veliki vakuf. Istovre­ meno treba da fm o v o djelo bude jasan dokaz da se sa radom, pa makar to i pod ovim uslovima koje preživljujemo, m ože nešto pozitivno stvoriti. Čestitajući u prvom redu svima njima ovaj naš zajednički hajr, vjerujem da će im ov o dati još više moralne snage i potstreka za budući rad pa makar G. Mehmed Fikri ef. Ispred d elegacije bugarskih muslimana p ozdravlja Gajret i uz žrtve, jer će sve to biti za sreću i dobro naše zajednice. Smatram za svoju dužnost da sa ovoga mjesta zablagodarim i našem prijatelju Ing. g. Dušanu Smiljaniću, kao nadzornom stručnjaku u izgradnji ovoga doma. Sa zadovoljstvom konstatujem da je u ovaj rad uložio ne samo svu svoju stručnu spremu nego ako hoćete dušu i srce, kako bi se i mi a i svi naši prijatelji ovim djelom ponosili. Neka je iskrena bla­ godarnost i preduzimaču ovoga dom a g. Franji Morav ecu i njegovim svima saradnicima, jer svojim radom dadoše zbilja jedno lijepo djelo. Pored najviših pretstavnika naše građanske vlasti, naše dične vojske, grada Sarajeva predstavnika kul- �W n ih , humanih, nacionalnih ustanova, pretstavnika našeg dragog Beogradskog Gajreta »Osman Đ ik ić', brojnih pretstavnika naših jedinica sa čitave teritorije našeg djelovanja, naše su današnje veselje uveličali svojom posjetom naša braća i prijatelji bratske nam Bugarske — pretstavnici bugarskih muslimana. — Isti­ čući ovo sa naročitim zadovoljstvom i pozdravljajući ih svesrdno, smatramo da njihova posjeta jeste posjeta ne samo Gajretu, nego posjeta svima jugoslovenskim muslimanima, čitavoj našoj nacionalnoj zajednici. Vruća Delegacija bugarskih muslimana, predvođena vrh. šer. sudija g. Muhamed ef. M ujsgičem, dolazi na svečanost Gajretov doma je naša želja da i ovaj njihov dolazak u našu sredinu iskreno posluži cimentiranju prijateljskih i bratskih odnosa između bratske nam Bugarske i Jugoslavije. Završujući ovim svoju riječ, u ime Svevišnjeg Boga, a za sreću našeg moćnog Pokrovitelja Njegovog Veličanstva Kralja Petra II i čitavog Kraljevskog D o­ ma, čitavog našeg naroda, a na radost svih Gajretovih radenika — proglašavam ovaj dom otvorenim*. Govor pretsjednika g. Dra Hasanbegovića bio je često prekidan poklicima, a završetak njegova govora propraćen je burnim poklicima svih prisutnih pretstav­ nika i mnogobrojnog naroda Njegovom Veličanstvu Kralju i cijelom Kralj. Domu. Zatim je pretsjednik g. Dr. Hasanbegović proči­ tao slijedeću depešu: Kabinetskoj kancelariji Njegova Veličanstva Kralja Petra Drugog B eo g r a d U slavu svog uzvišenog Pokrovitelja, na čast i sreću rodoljubivog islamskog dijela našega naroda, Gajret je danas na najsvečaniji način otvorio svoj m o­ numentalni dom kulture, dom najzdravijih nacionalnih stremljenja, dom bratske sloge i ljubavi. Svečani akt otvaranja doma bolna je i neprežaljena uspomena na velikog Vođu jugoslovenskog naroda, velikog oca i do­ brotvora naših muslimana Blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra Prvog Ujedinitelja. Svečani akt otvaranja Gajretova doma je izliv najsvetije ljubavi pfeiha Vašem Veličanstvu a Svom uzvišenom Pokro­ vitelju u kom se stiču sve naše nade. Ova svečanost je zavjet Gajretovih pobornika da će čuvati amanet Velikog O ca Vašeg Veličanstva. U ovom domu bdjeti će srca svih naših muslimana nad zdravljem i srećom Vašeg Veličanstva i mi ga u ime Svemogućeg Boga otvorismo sa oduševljenim poklikom : Da živi Vaše Veličanstvo! Da živi Uzvišena Majka Njeno Veličanstvo Marija! Da živi slavni Karađorđevića Dom! Pretsjednik Gajreta, Dr. A vdo Hasanbegović. I čitanje pozdravne depeše popraćeno je iz hi­ ljade grla burnim poklicima Njeg. Veličanstvu Kralju, Pokrovitelju Gajreta, nakon čega je otsvirana državna himna, koju su svi pretstavnici sa sakupljenim naro­ dom saslušali stojeći. Затим je узео ријеч претсједник братског лруштва Београдског Гајрета »Осман Ђикић« ђенерал у п. госп. Ђура Јусифовић, који je рекао: Браћо в сестр е! Данас имам част и задовољство да присуствујем као изасланик Београдског Гајрета „Осман Ђикић* при свечаном отварању Гајретова дома. У истом св ојству ja вам драга браћо срдачно честитам данашњу свечаност и желим да из овог дивног дома на све стране ка н атој драгој браћи исламске вјере зрачи свјетлост која ће уз помоћ осталих Jedan dio učesnika slušaju govornike na svečanosti хуманих, просвјетних и социјалних установа радити на културном и економском подизању нама тако драге браће no крви нсламске вјере. И ако je Гајрет много урадио, он има још да ствара. Трајно имаће у народу да развија моралну, знанствену >и материјалну снагу. Све ово биће олакшано ако се у шире слојеве успије да развије свијест, тај тако важан фактор за данашњи демократски живот, инцивидуалну културу, na наравно и демократску владавину. Свијест учиниће да сваки појединац умије својом главом да мисли, расуђује, оцјењује и доносв 169 �бдлуке зреле, корисне и правилне за себ е и своје суграђане, те да би им живот био изложен мање случају и судбини. Скуп овако свјесних грађана свога права и дужности у драгој нам Југославији биће заиста успособљени за савремен живот, те да стално и сигурно иду у корак са духом времена и да их вријеме не прегази. ( Овако радећи Гајрет he са осталом браћом развити код Југословена морал, рад и радљивост, који he развити процват на културноме пољу. Духовне везе које постоје између Гајрета и Б. Г. 0 . Ђ. братске су и непоколебиве, трајне и за вјечвта времена. Наше заједничко старање о школовању српске омладине исламске вјере, ствара цјелину њиховог школског образовања. Јер тамо гдје престаје Гајрет, прима свесрдно на више и завршно школовање Б. Г. О. Ђ . тако да no свршетку школовања могу бити уистини духовне вође * 1 muslimani među sobom za opŠte svoje dobro. Iz ovoga što je vidio, u školskim, prosvjetnim, vjerskim i pri­ vrednim prilikama, saznao je da su jugoslovenski mu­ slimani otišli daleko i da će, ako Bog da, idući ovim putem, postići još jače i zavidnije uspjehe. Nada se, na kraju, da će bratska ljubav i prijateljstvo bugarskih i jugoslovenskih muslimana od ovoga časa biti jača i srdačnija, tako da i oni, koji su daleko izostali iza nas, vide od toga neke koristi i da nam svima bude bolje. Njegov ševljenjem. govor pozdravljen je pljeskom i odu­ Ćim je bugarski delegat završio svoj govor, mu­ zika je zasvirala jedno veselo kolo, objavljujući tako da počinje veliko narodno Gajretovo veselje. U najve­ ćem raspoloženju, pjesmi, svirci i priči, a isto tako i u ozbiljnim razgovorima i izmjenjivanju misli između 3 Izgled Gajretova dom a sa dvorišta fasade, za vrijeme svečanosti 'св ога народа, a на понос нашем омиљелом младом •Краљу Њ , В. Краљу Петру U.! Ж ивио Краљ ! Ж ивпла Краљица М ајка! Ж ивио Краљевски Д ом ! (ГТоновни бурни поклици Њ ег. Вел. Краљу и Краљ. Дому). Na kraju je završio ovaj svečani dio otvaranja član delegacije bugarskih muslimana g. Mehmed Fikri, koji je u temperamentnom i lijepom govoru iznio ne­ koliko zapaženih konstatacija i poruka. On je između ostaloga rekao, da ga iznenađuje napredak i kulturna svijest jugoslovenskih muslimana. V i ovdje živite, re­ kao je, u svojoj slobodnoj dom ovini i vaspitavate se onako kako sami sebi skrojite i odredite sudbinu. A ta .sudbina je v eć sada izvjesna i pozitivna, ona je sjajna i sigurna. Oduševile su ga Gajretove svečanosti i velika ljubav kojom se sreću jugoslovenska braća 160 članova Gajretova glavnog odbora i gostiju iz provin­ cije, završena je ova lijepa i rijetka svečanost, koja je ostavila dubok dojam na sve posjetioce. Ovu Gajretovu svečanost počastio je visokom posjetom Izaslanik Njeg. Vel. Kralja Petra II san. ge­ neral g. Dr. Vojislav Popović, čija je pojava na terasi Gajretova doma izazvala burne ovacije Njeg. V el. Kralju. Svečanost su počastili svojom posjetom Kom an­ dant Bos. Div. oblasti general g. Velizar Antić, p o ­ m oćnik bana g. Rašić, izaslanik Narodne skupštine g. Franjo Markić, ppretsjednik sarajevske opštine g. M i­ loš L jeskovac, izaslanik g. ministra vojske i mornarice pukovnik gosp. Svetomir M irčić, izaslanik ministra Prosvjete načelnik Banske uprave g. Bogoljub Bijelić, izaslanik g. ministra linansija g. Ljubiša Vinter, iza­ slanik Komantanta Druge Arm. oblasti general g. Pekić, izaslanik Ulema medžlisa g. H j A l i ef. A gano- �vić, nađrabini gg.: Dr. Moric Levi i Dr. Hinko Urbah, delegati Prosvjete gg.: Stevo Prnjatović, Vaso Ristić, Đorđe Pejanović, Milutin Popović, Dr. Savo Salatić, Mirko Maksimović, Đorđe Mandrapa i Lju­ bo Hadži Stević, izaslanik Napretka g. D r... Milan Martinović, izaslanici Nar. Uzdanice g. prof. A lić i Omeragić, izaslanik Benevolencije g. Dr. Jakob Ra­ jon, izaslanik »Lire* Dr. Vita Rajon, izaslanici S o­ kolske župe gg.: Simo Stanivuković, Mehmed R. Delić i Uroš Ćović, ispred'Sreskog vakufskog povjerenstva g- Dr. Asim Musakadić, načelnici banske uprave gg.: Bogoljub Bijelić, Milan Popović i Dr. Mato Bonačić, pretsjednik upravnog suda g. Dr. Živko Nježić, šef sreskog suda g. Jovo Nikolinović, ispred Za­ natske komore g. Edhemaga Đulizarević, vrh. šer. sudija g. Muhamed ef, Mujagić, dir. Šer. gimn. g. Husein Brkić, dir. Sr. tehn. škole g. Oskar Grof, šef Agrar, otsjeka g. Fahrudinbeg Demirović, bivši muftija tuz­ lanske oblasti g. Ibrahim ef. Cokić, zatim pretstavnici društava: Merhameta, Hurijeta, Đerzeleza, Sloge, Za­ druge Srpkinja, Rola S. S., Zadruge Rola S. S. i Gajretova žen. pododbora, Zadruge Jugoslavenki, La Humanidada, Jedilera, Saveza Dobrovoljaca itd. — Sve­ čanosti su također prisustvovali pretstavnici Engleskog, Čehoslovačkog, Njemačkog i ftalijanskog konzulata. Delegaciju bugarskih muslimana na ovoj sveča­ nosti pretstavljali su gg.: A kjf Osman ef., zastupnijc vrh. muftije, Mustafa Ašim ef. i Hf. Jusuf ef., članovi vrh. šer. suda u Sofiji (posljednji i urednik lista .Medenijet'), zatim Emrulah ef., direktor Nuvaba, Šeih Jusuf Zijaudin, prof. Nuvaba, Mehmed Fikri, član redakcionog odbora Medenijeta i vaiz u Filibi, Jusuf Zijaudin, plevnanski muftija, Mehmed Muhjudin, dir. Vel. medrese u Šumenu. H. Hasan Hašim ef., muftija u Pazardžiku, Hf. Islam ef., sekretar šer. suda u Ruščuku, Hf. Mehmed e f, imam iz Jambola i član pro­ svjetnog savjela, Lutfi ef., pretsjednik isl. vjer. opštine u Haskjoju i Hf. Omer ef., sekretar šer. suda u Jem Pazaru. Svečanosti su prisustvovali radnici i prijatelj Gajreta iz Tuzle, Foče, Vareša, Dervente, Zavidovića Čapljine, Rogatice, Gor. Vakufa, Priboja, Bos. Broda Teslića, Bijeljine, Bileće, Zenice, Jablanice, Prijepolja Ljubuškog, Rudog, Mostara, Bos. Robaša, Doboja Prnjavora, Maglaja, Jajca, Čajniča, Jezera, Nove Va roši, Travnika, Novog Pazara, Prozora, Plevlja, Tešnja Ljubinja, Mrkonjić grada, Višegrada, Gradačca, Ro njica, Odžaka, Stoca, Trebinja, Bos. Šamca, Ostrošca Ros. Mitrovice, Cazina, Zagreba, Žepča, Ustiprače Gračanice, Vitine, Nevesinja, Bugojna, Skoplja, Raknja Bos. Gradiške, Goražde, Beograda, Bos. Duhice, Puračića, Brčkog, Peći, Prizrena, Đakovice, Sjenice i Donjeg Vakufa. Поздравне депеше Гајрету и претсједнику г. Др. Хасанбеговићу врилнком свечаностн отварарања Гајретова дома Скопле: Поводои свечаног отварања Гајретовог дома у Сарајеву хитам да Вам у име своје и чланова одбора изразим своје срдачне честитке уз топле жеље да благотворна Гајретова мисија на прос* ветном подизању муслииана уродн зкељении пло дои. Наиб за исламску вереку'заједницу: Февзија Хаџи Хамзић. Беспрад: Управа Савеза еокола искрено поздравља данашњу свечаност и жели да из новог дома сине нова светлост за културни напредак уједињеног нашег народа. Здраво — Савез. БеоГрад: Поздрављам отварање дома са најљепшии жељама за напредак многозаслужног Гајрета одајући највећу хвалу вредном Главном одбору и евииа Гајретовим поборницима. Никола Увуновик. Београд: Поздрављам данашњу свечаност и желим да нови Гајретов дом буде нови расадник љубави и патриотизма муслиманског дела нашег народа према Отаџбини и ново врело за просветно и културно усавршавање муслииана. Д р .. Лазар Марковић, мин. у, n. Тузла: Духовно учествујуки у данашњој свечаности отварања Гајретовог дома ордачно чеетитам зна- чајно то патриотски дјело и желим да оно послужи великом циљу просвекивања муслимана на задовољство узвишеног Гајретовог Покровитеља Воегова Величанства Краља Петра Другог a на дсбро народа и Отаџбине — Виловик, сенатор. Гацко• Пријатељи Гајрета окупљени на свечаној сједници прикључују се великој Гајретовој манифестацији и поздрављају све учеснике. — Претседник Гаврановик. ПурачиЛ: Поводои данашње свечаности отворења Гајретова дома испред друштва најсрдачнпје честитам данашњу свечаност. Претјседник Фатушик. Плевље: Желии да свечаност отварања новог Гајретовог дома буде зборно мјесто прибирања нових снага Гдје ке Гајретовди с вама и својим водством отворити нове виднке Гајретовој идеологији и заставу Гајрета побости и на оној позицији на којој се није лепршала. Ибрахии Биоградлија. Автовац: Придружујемо се великој свечаности и поздрављамо све учеенике. Одбор Гајрета. Мостар: Спријечен да лично учествујем, желии да дои који данас отварате буде извор и расадник заједничке наи слоге на добро Краља и Отаџбиве. Џафер Хебиб. 161 �Šla drugi misle o nama? Sarajevu. Sarajevo je kulturni i duhovni centar ju­ goslavenskih muslimana. Najveće kulturne i vjerske ustanove, najbogatije zadužbine Islama nalaze se u njemu. Muslimani Bosne i Hercegovine na svim po­ ljima života prednjače ostalim muslimanima Jugosla­ vije pa i cijelog Balkana. Svoju kulturnu supremaciju oni duguju svojoj od ranije postojećoj privrednoj i ekonomskoj snazi, te svojoj rasnoj i jezičnoj ^srodno­ mogli. sti sa srpskim elementom. Pored toga svi muslimani Mi sami sebe ne m ožem o ocijeniti objektivno onak, kako to m ogu oni koji nas promatraju sa strane. Jugoslavije prožeti su jedinstvenim islamskim duhom. Zbog toga za nas če biti od osobitog interesa m išlje­ Vjerska jereza m eđu njima nikada se nije ni pokazala. nje predstavnika bugarskih muslimana, koje su stekli Njihova islamska svijest toliko je jaka da m ože po­ o nama. Svoje utiske i opažanja, dobivena za svoga služiti kao primjer za ugled svima muslimanima svi­ boravka u Sarajevu, oni su počeli da iznose u svom e jeta. Među svima jugoslovenskim muslimanima koji listu „Medenijjetu" kojeg nam redovito šalju. Mi će­ pripadaju raznim narodnostima i govore različitim mo ovdje prenijeti samo nekoliko odlomaka iz serije jezicima, vlada izvjesna solidarnost. članaka objavljenih pod naslovom „Šta sm o zapazili u Tako sjedinjeni i solidarni muslimani postali su Sarajevu". vrlo važan politički faktor u Jugoslaviji. Kako u da­ * našnjem tako i u svim dosadanjim kabinetima jugo­ U Jugoslaviji, rođenoj iz Svjetskog rata, živi slavenskih vlada, muslimani su stalno bivali zastupani. oko 2 miliona muslimana. Skoro polovica toga broja Što aktivnih a što na raspoloženju ima oko desetak otpada na muslimane Herceg-Bosne. Blagodareći svo­ ministara muslimana. joj otpornoj rasnoj snazi i živo'tnoj sposobnosti, opro­ Naročito nam je upalo u oči da je vjerski život banoj i okaljenoj preko tolikih stoljeća svoje historije, kod muslimana vrlo snažan i na zavidnoj visini, što oni nisu suviše potreseni i slom ljeni svjetskim ratom Jas se je vrlo ugodno dojmilo. Brojne džamije, koje jer su izašli sa svojim sunarođnicima kao pobjednici. su po cijelom gradu rasijane, pune su vjernika. Sve je Uspjeli su da sačuvaju pa i prošire mnoga ra­ tu prožeto i protkano islamskim duhom. Laička inte­ nija prava svoja. ligencija i akademski obrazovani muslimani, kojih ima Sarajevo je po veličini četvrti grad u Jugoslaviji. iz svih struka, nisu m anje pobožni od prostije тав е. Zapad i Istok tu se slivaju u jednoj harmoničnoj cje­ Svi se dobro paze i slažu, svi skupa sarađuju na na­ lini. Prvi hitac koji je izazvao Svjetski rat, pao je u pretku muslimana i dobru Islama. (Nastaviće se) Na svečanoj proslavi otvaranja Gajretovog doma poznato je da su bili zastupani i muslimani Bugarske preko svojih najuglednijih predstavnika, kojih je bilo 13 na broju. Društvo Gajret je bilo počašćeno do­ laskom ovo reprezentacije bugarskih muslimana, radi čega su članovi njegovog Glavnog odbora preuzeli na se brigu i staranje da ih ugoste kako su najbolje I A Л у Гајретов гласник Прослава Рођендана Њ. В. Краља у Бања Луци Мјесни одбор Гајрета у Бања Луци дошао je на сретну мисао да веже свој уобичајени годишњи теферич уз проелаву рођендана Гајретовог Високог П ротектора ЕБег. Вел- Краља Петра II. Како je саи дан 6. септембра био богато иепуњен разним приредбама других бројних националних друштава и институција, то je наш год. теферич одршан уочи Рођендана РБ. Вел. Краља, у суботу 5 септеибра у 6 сати на вече. У укусно декорисану башчу Ш ипса већ у 6 сати почео je долазити евијет у свечаном претпразничкрм расположену. До 7 сати башта je била дупком пуна, већином муслиманске публике. Ha теферичу су била заступљена готово сва мјесна друштва и корпорације. Господина Баназаступао je и донио његов прилог 162 г. Милановић, начелник Општег одељења банске управе, који je дошао са госпођом и неколико чиновника из банске Управе. Нарочито je запажено и сиипатично примљено присуство скоро цијелог Мј. одбора ,Нар. Узданице" на челу са претсједником г. Инж. Хилмијои Бешлагићем. Поред муслиианске интелектуалне и привредне елнте теферич су посјетили и средњи наши слојеви, јер су ии дијене биле приступачнеКад се je башча сасвим испунила, појавио се пред публику на подијуму претсједник Мјесног одбора г. Дервиш Тафро, начелник просвј. одјељења Банске управе. Бирании ријечима захвалио се на великом одзиву, истакао значај Гајретова дана, евоцирао успомену на Бесмртног Краља Мученшса Александра I Ујединитеља (Публика на ногама кличе »Слава Myl), који je дозволво да наи садањи Млади Крал, Петар II �gramu. Iza pola dana zasjalo je sunce i već u jedan sat posjeta je bila tolika, da je priređivački odbor mo­ rao na brzu ruku tražiti po kafanama u gradu stolove i stolice, te i pored ovoga mnogi posjetioci našli su mjesta na ledini pod gustim topolama, koje opkolja­ vaju cijelu plažu, gdje su imali dobru i ugodnu razo­ nodu pokraj dviju rijeka — Bosne i Spreče. Posjeta je bila neočekivana, te je cijela priredba, kao i sve ostalo, protekla u najboljem .redu i raspolo­ ženju, što se imade da zahvali priređivačkom odboru a naročito gosp. Ibrahimagi Didiću blagajniku mjesnog odbora i članu trgovačke radnje „Konzorcija", koji nije žalio truda ni vremena a i dosta materijalnih žrtava, da teferič u svakom pogledu uspije. Cijeli odbor kao i ostali članovi priređivači ovoga teferiča radili su svesrdno i bratski, što daje jasan dokaz, da Gajret imade svoje privržene i odane trudbenike, koji ni pred kakvim zaprekama neće klonuti duhom i snagom, da svote mezimče Gajret što više osnaže i učvrste u temeljima, kako bi mogao odoljeti svakoj nezgodi i zapreki, pa ma sa koje strane došla. Ovogodišnja posjeta Gajretova teferiča dala je pun dokaz, koliko je Gajret obljubljen u narodu i da narod shvaća potpuno njegovu zadaću na prosvjetnom, kul­ turnom i ekonomskom podizanju muslimana. Mjesni odbor Gajreta u Doboju zahvaljuje se svima posjetiocima kao i svima onima koji su svoj trud uložili za dobar uspjeh. Neka je naročita hvala bratskom Sokolskom društvu u Doboju, a osobito nje­ govom starješini gosp. Dojčinu Petroviću, koji kao starješina Sokola i kao oprobani prijatelj Gajreta uvijek spremno sa mjesnim odborom ruku o ruku sarađuje. Ne možemo a da ne istaknemo požrtvovni rad načel­ nika Sokola g. Bogdana Ivanovića, koji nije žalio truda da što bolje izvede igranje Odbojke i vježbe sokolskog pođmlatka sa puškama. Ove tačke su začinile, može se mirne duše reći, cio program teferiča, te je gosp. Ivanović pobrao zasluženi aplauz i priznanje publike. Neka prime našu najljepšu hvalu i blagodarnost svi oni prijatelji i prijateljice Gajretova napretka, koji nam pomogoše svojim prilozima u robi i bifeu. Naro­ čitu blagodarnost dugujemo našem narodnom poslaniku gospodinu Jovanu Bruiću na onako velikoj pažnji, da nas je sa svojom cjelokupnom cij. porodicom posjetio i obilnoj pomoći, kod kojega je naš mjesni odbor uvijek nailazio na najveću predusretljivost. Pored našeg najodabranijeg i najuglednijeg gra­ đanstva naš su teferič posjetili stari Gajretovi radnici [Gajretov teferiž u Doboju iz Gračanice gg. Rifataga Mehinagić i Asim ef. Ali9 avgusta o. g. mjesni odbor u Doboju priredio kalfić u društvu sa članom Glavnog odbora Gajreta je svoj uobičajeni teferič na plaži, koja se nalazi upravo g. Ismet ef. Zildžićem kao i mnogi drugi gosti iz bliže i dalje naše okolice. na ušću rijeke Spreće u Bosnu. Neka je svima posjetiocima najljepša hvala, što lako je do podne bilo oblačno, počeli su pristi­ zati posjetioci već u 10 sati u većim skupinama, što svojim prisustvom doprinesoše, da je ova naša priredba je dalo potstreka priređivačkom odboru, da što prije u svakom pogledu uspjela. posvršava sve potrebno da teferič otpočne prema pro­ буде Покровитељ Гајрета. При завршетку кличе: »да живи Краљ, да асиви Краљвца, Кнез Намјесник и цио Краљевски дом!« Цвјела батча се тада проломила од клицања публике Краљу, a војна музика 33 пјешад. пука интонира хвмну. У таковои свечанои расположењу настављен je програи теферича са концертом војне музике. У програму су даље учествовали добровољно: Пјевачки хор мусл. потпорног друштва »Братства«, из Гор. Шехера, који je и ако тек оенован, али са одличним гласовним материјалом отпјевао на опште задовољство неколвко хорских композиција. Г. Ирфан Карабеговић омиљени бањалучки баритон, отпјевао je уз пратњу гитаре неколико севдалинки, a послије њега je г. Мухарем Имамовић, тенор отпјевао неколико пјесама уз пратњу на хармоници г. Бесима Карарића, које je публвка топло поздравила. Нарочито je од публике био добро примљен наступ мале Ифете Катане, ученвце основне школе, кћеркице г. Ферида Катане, која je уз пратњу г. Карарића на харионици отпјевада пар пјесама изазвавши буру аплауза. У таквом расположењу отворио je игранку Краљеввм колом начелнвк Тафро са госпођои г. начелника Милановића. Теферич je потрајао са игранком и још неколико концертних ванпрограмских тачака, из* борои мис Гајрета у одличном штимунгу, иако je била хладна ноћ, све до 1 сат попоноћи. За мис Гајрета je бнла изабрана гђвца Тахира Џинвћ, ккерка г. Алвбега. Ha 6 септембра у недјељу продаване су Гајретове откупне значке, при чему су заједно еа члановвма оба одбора улозкиле много труда наше муслвманске госпођице и бивше питомвце Гајрета, те зато ни успјех није взостао. Одбори и чланство еу учествовали на благодарењвма и свечаној дови, као и у сввма манвфестацијама тога дана. Послвје одбитка трошкова чист првход теферича je изноеио 1698 дин. a откупнвх значака je продано за 3621 двн, тако да je укупан првход Гајретовог дана взносио 5319 двн. Од веквх прилога на теферичу дали су г. Бан Др. Богољуб Кујунџвк 300 двн, г. Инис. Хвлиија Бешлагвк 100 дин-, Нар. Узданвца 50 двн., и гг. шер. судије Бегановвк и Маглајлвк no 50 дин. Свима који су ма чвме допрвнијели успјеху теферача, нарочито поменутвм учеснвцвиа у концертнои дијелу! као и хору „Братства“ Мјес. одбср Гајрета у Бањој Луци и оввм путеи топло захваљује. 16S �Gajretov teferiž u Mrkonjii Gradu 16 augusta o. g. održao je ovaj odbor veliki go­ dišnji teferič na mjestu zv. „P onor*, 14 km daleko od Mrk. Grada. Na taferiču su priređene konjske i pješačke trke, kao i sve druge šaljive i zabavne pri­ redbe, te je izvođenje programa sve posjetioce zado­ voljilo. Na teferič se sleglo oko 4.000 posjetioca iz Mrk. Grada, Ključa, B. Luke i okolnih sela. Naročito je bila obilna posjeta iz Ključa, pa i ovom prilikom zahvaljujemo prijateljima iz Ključa, koji ne žališe truda i troška, da posjete ovu našu Gajretovu svečanost i svojom posjetom je uveličaju. Materijalni i moralni uspjeh teferiča premašio je sva očekivanja, tako da je i pored, na ovakvim priredbama, neophodne velike re' žije, ostao i lijep prihod za Gajret, koji iz našega m je­ sta školuje lijep broj omladine. Valja istaći, da su ovakve priredbe postale već kao neki narodni godišnji zbor, koji se svake godine redovno očekuje, a seljaci ga zovu kratko „Gajret4*. t ) radu za priređivanje teferiča sudjelovali sđ većinom svi odbornici, a naročito su se istakli u radu gg. Spahić Hasib, Misirlić Tahir, Ljevaković Muharem hafiz, Ibrahim Alagić kao i Derviš Evlić, Hamdija Omerkadić, Milan M om ić i ostali mještani. Od viđenijih gostiju sa strane zapažena su gg. Mustafa ef. Zuhrić, šer. suđija iz Prijedora, Kajmaković, šef Poreske Uprave iz Žepča, kao još i drugi gosti iz Banja-Luke i Kotor-Varoši, kojima se odbor najljepše zahvaljuje, što dođoše da svojom posjetom uveličaju teferič. čist prihod ovoga teferiča iznosi oko 1.000'— Din. Великн Гајретов тефернч у Лукавцу тур. Мјесни одбор Гајрета у Лукавцу тур. приредио je 16 аугуста о. г. Гајретов теферич са коњским, пјешачким, бициклистичким тркама и нишаном, који je како у моралном тако и у материјалном погледу успио изнад сваког очекивања, што je доказ да Гајрет сигурно и несметано крчи пут ка бољој буGajretov teferii u Maglaju дућности. Довољно je напоменути, да je ово досада најуспелија приредба овог мјесног одбора. održan je 9 augusta L g. Od ranoga jutra sav Чланови одбора, располажуки искуством из pa" Maglaj dobio je svečan izgled. K olone stranaca, a na­ нијих година, уложили су сав свој труд око припрема ročito organizovani prolaz kroz, grad gostiju iz Zaviовог теферича, да би што боље успио и био право dovića — uz pjesmu i pucnjavu iz pušaka, - ^ к м Г vodstvom uvaženoga pretsjednika gosp. Numana Osman- мјерило расподожења и привржености Гајрету како efendića, predstavljao je pravu manifestaciju „Gajreta“ 2 овдашњег тако и околног становншптва. Поред чланова одбора успјеху овог теферича Teferič sa svojim odabranim programom i orga. својим пожртвовним радом допринијеше још и слиједећа nizacijom postigao je preko očekivanja, i pore« г. г.: Ш укрија Бербик, Шефик Бербић, гђа Тајиба siromaštine koja guši ^Maglaj i okolinu, Ћехајнћ, Јусо Нухић, Сејло Карамехмедовић, Мехмед ralni i materijalni uspjeh. liti pore* pored Нухић и Аган Вехабовић. Ovako lijepom uspjehu ima ве zahvaliti Теферич су посјетили претставници мјесних одostalih darovaocima odabranih ručnih radjva za tom ­ бора Гајрета из Пурачића и Тузле. bolu i ukusnih priloga za bife. Добровољне прилоге као награде sa трке дароGajretov teferii u Vrbanjcima (Kotor VaroS) ваше слиједећа г. г.: Мухарем Пашић и Химзо Хоџвк, овна; Сафет Ћехајић, чоху; Галиб Имамовић чоху; Ovdašnji mjesni odbor Gajreta priredio je 23 au­ Мухамед Тановић, кошуљу; Назиф Суљкановић, коgusta t. g. svoj uobičajeni ljetni teferič, koji je radi шул>у, Михајло Божић, сат; Ибрахии Салкић, кошуљу; svoga obilnog programa, iako je cijelo popodne padala Мујо МуЈчиновић, кошуљу; Аган Вехабовић пешкир, kiša, bio izvan svakog očekivanja dobro posjećen. V eć и Омер Бегић, пешкир. u rano jutro počeli su pristizati gosti iz Banja-Luke, Добровољне прилоге у новцу дароваше слијеKotor-Varoši i drugih okolnih sela, kao harmonikaši деки: тит. Jugoslavenska Solw ay tvornica Дин. 300.— , iz Banja-Luke, koji su prevalili toga dana 80 kilom e­ г. Zweinturn Karlo, провуриста Jugoslavenske Solway tara, potrudili se i došli da bi i oni sudjelovali u pro­ tvornice Дин. 5 0,— no Дин. 20.— г. г. Абдулах gramu. Radi lošeg vremena program se nije m ogao da Бербик, Ахиетага X . Ковачевик, Мехиед Салихспахик, izvede u cijelosti, tako da su se konjske i pješačke Јосип Диебало; no Дин. 10.— г. г. Алија Арнаут, Месинг Фердинанд, Рашид Брулик, Кршек Карло, trke morale ispustiti, dok su opšte tačke programa Хоровик Мухарем, Исмет X . Ефендик, Збињовски, izvedene na opšte zadovoljstvo posjetioca. Mjesto bifea u novcu su darovali po 50 dinara Туфекчик Осиан. Крижан Светислав, Хофиан, Нерик Вуле, Густав Рижовски, Мехага Чамџик, Мехмед gg, Maksim Tešić, nar. poslanik, Alibeg Dedić i Derviš Омерчик, Зеко Беко, Бела Бенде, Салко Ногик, Evlić, a u naturi po hurmašice g g. Mustafa Spaho Mustafa Pličanić, Spahić Hasib i Muharem haf. L je­ Ш укрија Рамик, Мурат Карамехиедовик, Биковик vaković. Po janje darovali su gg. Alagić Ibrahim, Su- Ибрахии, Ешреф Нухвк, Ахиет Осмик и др. И овои приликом захваљујеио Jugoslavenskoj lejmanaga Bilić, trg. iz Šipraga, Đurić Damjan iHašitn Alagić. Solway tvornici, која je поред прилога даровала no- 164 �требну количину леда и соде за гостиону, коју су тај дан у режији Мјесног одбора водили г. г. Мехмед Нухић и Аган Вехабовић на опште задовољство одбора и присутних гостију. Свима дароватељима прилога, као и ohhm bi к о ' и су са својом ма и вајмањом сарадњом допринијели успјеху овог теферича, мјесни одбор изриче своју топлу захвалност* Gajretov teferil u Fojnici Mjesni odbor Gajreta u Fojnici priredio je 9 au­ gusta svoj godišnji teferič kod Memine banje, koji je moralno i meterijalno vrlo dobro uspio. Posjeta je bila puno jača nego prošlih godina i to sve elitnog svijeta. Teferič je protekao u potpunom redu i miru i nije bilo nikakvih upadica. — Ovom teferiču prisustvovali su i izaslanici Glavnog odbora Gajreta iz Sarajeva. Gajretov teferič u Bos. Brodu 2. augusta 1936 g. priredio je mjesni odbor Gaj­ reta u Bos. Brodu svoj veliki godišnji teferič pod historijskom „topolom - na obali rijeke Save. Pripreme za teferič počele вц prije na dva mjeseca, a pojedine dužnosti oko priprema koje su bile pojedinim odbornicima odrćđene, izvršene su na vrijeme. Oko priprema ovog teferiča naročito se istakao naš pretsjednik g. Arslanbeg Kurbegović, koji je sa svojim radom i vezama kod svojih prijatelja pridonio mnogo ovoj priredbi i uštedio kod izdataka na režijskim troškovima. Pogram teferiča bio je ispunjen: l ) govorom pretsjednika g. Arslanbega Kurbegovića, koji se u prvom redu zahvalio posjetiocima i ukratko istakao svrhu i važnost ove priredbe, na što su mu posjetioci dugo aplaudirali, 2) rasprodajom bogate tombole ručnih ra­ dova muslimanki, 3) rasprodajom karata za šaljivu poštu, šaljivim zatvorom i natječajnim pjevanjem, 4) rasprodajom karata za biranje ljepotice za 1936. g., te je tom prilikom izabrana simpatična gđica Mujesera Hodžić, koja je kao nagradu dobila krasan »milje«. Na teferiču je svirao džez-orkestar iz SI. BrodaIgranka je trajala od 3 sata poslije podne pa sve do Za uspjeh ove priredbe odbor duguje naročitu zahvalnost bos. brodskom umjetniku gosp. Franji Vučniku, koji je svojim umjetničkim radom kao karika* turista i dekorater besplatno ovu našu priredbu uve­ ličao i zainteresovao prisutne tako, da se je svaki posjetioc ove priredbe oduševio i divio njegovim umjet­ ničkim stvarima. Također se ovaj odbor zahvaljuje g. Dr. Mili Kuboviću advokatu, koji je besplatno ustupio mjesto za održanje priredbe, načelniku gradske opštine g. Novici Mirkoviću, koji je odboru u svemu u susret izlazio. Pri koncu se zahvaljujemo gospođama Branki Bajić i H. Blažujević, koje su takođe svojim svesrdnim radom, sakupljanjem tombole, dosta pri­ donijele ovoj priredbi. Velika posjeta teferiča kao i veliki materijalni i moralni uspjeh dokazuju da je ovo najjača priredba Gajreta' koja se je održala zadnjih nekoliko godina. Sva mjesta u ložama, za stolovima i klupama, ko­ jih je bilo mnogo, bila su zauzeta. Gajretov ovogodišnji teferič u Bos. Brodu bio je dokaz kolika je Gajretova popularnost, te se je ovom prilikom dokazalo, da mještani a naročito muslimani shvaćaju važnost i svrhu Gajreta. Pored velikog broja gostiju iz Bos. Broda, ovaj teferič posjetili su iz SI. Broda gg. oficiri brodskog garnizona, svi šefovi državnih nadleštava i ustanova i mnogi ugledniji građani. Ovaj teferič posjetilo je ta­ kođer mnogo gostiju iz Dervente, sa narodnim posla­ nikom g . Lazarom Crljićem, gg. Esadbegom Alibegovićem , pretsj. mjesnog odbora Gajreta u Derventi, te odbornicima Salih ef. Đozićem, Ali ef. Husedžinovičem, Osmanom Cakićem, Nedžibom čardžićem i još dru­ gim odbornicima i članovima, te im se na posjeti ovaj odbor najljepše zahvaljuje. Isto tako ovaj odbor se zahvaljuje svima posje­ tiocima ove priredbe i svima onima, koji pokloniše za tombolu i bife, te pomogoše njenom uspjehu. čist prihod ove priredbe iznosio je din. 3000'koja je svota doznačena glavnom odboru Gajreta u Sarajevu. Гајретова забава у Локваиа У суботу 12. IX o г. приређена je Гајретова забапа у Локвама, чији je уепјех потпуно зад<’вол>авајући. Забаву je отвочио говором Мустафа Шатор, дипл. учвтељ, који je поздравио посјетиоце. захвалио им се на труду и симпатијама према Гајрету. Послије поздравног говора одржане су двије декламације и награђене аплаузом. Позоришни комад „Опростите му“ je ивведен на задовољство публике. Днлетанти: Хамида Шнтор, Фата Шатор, Мухарем Поповац, Хам8о Ш втор, Шемса Поповад, Хасан и Ахмет Шчтор те Шериф Ш атор показали су смисла за глуму, a нарочито се истакао Шериф Шатор, те uy je публи ка бурно пљескала. Режисер комада био je Мустафа Шатор, {соме je било много стало до тога да се ko ­ ji хд т т о боље задовољи. Монолог „Мића на западу извео je Мустафа Шатор. Послије програиа почело je сијело. које je тевло на вадовољство посјетноца. Забаву посјетише многи угледни грађани из Стоца, a међу н>има гг. Махиут еф* Мехиедбашић, Ћзмил Хаџаћ, Јунуз Мехиедбашвћ, Мехмед Гребиђела, Хусеин Шехић, Авдо Мехиедбашић, Алија Сарчјлић, Шевко Премиловац, гђе 3- Хаџић, С. Премиловца, гђице Џенка Сарајлић и Хидајета Риванбеговић. Организатор вабаве био je Мустафа Шатор, a помагали су му и из других села, нарочито госп. Осман Валавац нз Аладинића. 165 �Priredba Gajretova dana u Prnjavoru Na rođendan N jegovog Veličanstva Kralja Petra II rasprodavao je mjesni odbor Gajreta u Prnjavoru među građanstvom Gajretove otkupne značke. Ova akcija je odlično uspjela, za što treba naročito zahvaliti gđi Hatidži Kapić, koja jje sa sekretarom m jesnog odbora spomenute "značke rasprodavala i sakupljala priloge. Zato neka je i ovim putem vrijednoj radenici naša topla hvala. je odbor prethodno sakupio od imućnijih ljudi u m je­ stu, a poslije ovoga kupljepi su dobrovoljni prilozi, koji su s obzirom na tešku današnjicu zadovoljavajući. O vom prilikom Odbor izražava srdačnu hvalu svima koji su m evludu prisutvovali kao i pomenutoj gospodi predavačima i hafizima. Odbor. ЕкскурзнЈа студената пнтомаца Београдског Гајрета Задружни клуб студената настањених у студентском дому друштва Београдски Гајрет „Осман Ђикић“ , удрузкење за међусобно помагање и упознавање са задружним покретом, организовао je у јулу Pitom ci plevaljskog internata najsvečanije su pro­ мјесецу о. г. екскурзују кроз Бугарску до Цариграда. slavili rođendan Njeg. Vel. Kralja Petra II — Gajre­ Екскурзија je имала научни карактер: упознати стуtova Protektora. денте (којих je било 25. са др. Беговићем, доцентом Na 6 sept. u 10 sati prisustvovali su pitomci универс.) с Бугарском и Цариградом, посебно е бугарhair-dovi u velikoj džamiji zajedno sa upravnikom in­ еким задругарством. Екскурзија je изведена захваљуternata. Iza dove su svi pitomci sa upravnikom krenuli јући, углавном, новчаној помоћи Њ В. Краља, г. Миs povorkom u sokolanu, gdje je održana svečana нистра пољопривреде, Савеза набављачких задруга sjednica. државних службеника, Савеза српских земљорадничPoslije podne je bila Gajretova akademija, čiji su ких задруга, Савеза здравствених задруга, Београдprogram ispunili i izveli pitomci ovog internata. Na ског Гајрета, г. Салиха Башића, првог наиба Исламpomenutoj akademiji upravnik ovog internata održao ске вјерске заједнице, г. Хусеина КадиЦр, бив. нар. je predavanje „Gajret i Gajretovci prema svom e V e­ посланнка, фирми „Б ата“ и „Солвај" a. д., и још likom Pokrovitelju". неких личности и уетанова, пријатеља Београдског Poslije akademije svi .posjetioci iste korporativno Гајрета и академске омладине, и нарочито захвал>уsu pošli na Gajretov teferič. јући препорукама Савеза наб. задр. држ службеника и његовог претсједника г. М. Штиблера, које je он Gajretov mevlud u Dživaru kod Irebinja за студенте учинио, преко својих веза, код појединих Mjesni odbor Gajreta u Dživaru održao je u ne. задружних савеза у Бугарској. delju 26 jula t. g. svoj uobičajeni m evlud u prostori, Кроз сву Бугарску, у којој су се задржали jama dvorišta pretsjednika i osvjedočenog prijatelja 10 дана, посјетивши Софију, Пловдив, Велико Трново, Gajreta g. Salihage Berhamovića. Mevlud je posjetio Ш умен и Варну, студенти су углавном били гости lijep broj muslimanskog svijeta iz mjesta i okolnih бугарских задругара, које je нарочито занимало и sela. Svečanost mevluda otpočela je klanjanjem ikin радовало то, да међу студентском омладином у Југоdije namaza, poslije koje je gosp. Fazlinović Hamdija, славији постоји активно интересовате за задругарство. mjesni učitelj i stalni saradnik Gajreta, u nekoliko Бугаски задругари су, уопште, према нашим студенsadržajnih rečenica, upućenih prisutnima, osvrnuo se тима задругарима били врло пажљиви и предусретna značaj Gajreta i njegove priredbe, apelujući na iste л>иви и захвал>ујући њима они су могли да се приda svakom prilikom, velikodušno i nesebično pomažu лично упознају са необично развијеним бугарским Gajret. Poslije je održao gosp. Busuladžić Mustafa, задругарством (no којем Бугарска заузима прво мјесго svršeni slušaoc Gazi Husrevbegove medrese u Sarajevu, међу балканским државама и спада међу прве државе koncizno i ubjedljivo predavanje u kome se dotakao у Европи). Ив Бугарске студенти су отпутовали за Цариniza važnih pitanja koja nam nameće današnjica, te na njih dao svoje sugestije protkane odnosnim citatima град„ у коме су ии турске просвјетне власти (захваiz Kurani a. š. i hadisa. Nakon održanog predavanja љујуки посебно заузимању г. A. Хајдара, турског опуномоћеног министра код нас) указале, такође, веotpočelo je učenje mevluda od strane g g . Zubčević Husejn ef. vrijednog mjesnog imama matičara, te Er- лико гостопримство. У Цариграду су се задржали kočević Muetafe, Kabila Murata i hafiza Imamovića пет дана, ea које су вријеме могли да разгледају све Mehmeda iz Tuzle, koji je na otsluženju vojnog roka знаменитости Цариграда, нарочито његове необично u Trebinju. Učenje mevluda, kao i ostali dio programa богате музеје и многе раскошне џамије. ove svečanosti, učinilo je na prisutne lijep dojam i Одушевљени Бугарском п развојем задругаретва raspoloženje za buduće posjećivanje Gajretovih pri­ у њој и исто толико љепотама и знаменитостииа Цариredaba. града, a посебно рефориама Нове Турске, сауденти Na mevludu je dijeljen šećer u paketićima* koji су се, преко Једрена, 20 јула вратили у Београд. Proslava rođendana Njeg. Vel. Kralja u Gajretovom konviktu u Plevlju 166 �Zahvala bugarske delegacije U ime pretstavnika bugarskih muslimana, koji su učestvovali na proslavi otvorenja Gajretovog doma, primili smo pismo slijedećeg sadržaja sa m olbom da ga objavimo: „Nakon ugodno provedenih dana u Sarajevu, sada kada smo se povratili u svoju domovinu, smatramo za prijatnu dužnost da se sjetimo sviju koji su nas zadužili i da im zablagođarimo. Najvišu zahvalnost dugujemo Glavnom odboru društva Gajret, koji nas je pozvao i čiji smo bili stalni gosti, kao i gospodi koja su nam dodijeljena u pratnju i koji nisu žalili ni vremena ni truda da nam u sva­ koj prilici budu pri ruci. Naročito nas je zadužio naib g. Fehim Spaho koji nas je ugostio na Kiseljaku i omogućio nam da vidimo i druga mjesta u okolici Sarajeva. Mnogo smo zahvalni gospodi direktorima Šeriatske sudačke škole i Gazine medrese kao i nji­ hovim saradnicima. Osobito priznanje zaslužuje g. upravitelj vakuiskog sirotišta koji je ovaj zavod podi­ gao na visinu koja nas je zadivila, Neka je hvala biv? šem Reis-ul-ulemi i drugim visokim odličnicima koji su nas udostojili sa svojom posjetom. Prijatno nas je dirnula susretljivost gg. kustosa zemaljskog muzeja, direktora divne banje Ilidže, upravitelja zoološkog vrta kao i starješina drugih ustanova, koje smo dospjeli da posjetimo. Na kraju sa zahvalnošću sjećamo se sarajevske lokalne štampe, gradskog poglavarstva i cijelog građanstva na pažnji koju su nam ukazali. Sofija 20/1Х 1926. Mustafa Asim, član Ulema medžlisa Premještaj g. Ćamila Hadžita iz Stoca u Prnjavor Mjeseca oktobra o. g. premješten je po potrebi službe šef Poreske uprave i pretsjednik mjesnog od­ bora Gajreta u Stocu g. ćam il Hadžić na novu dužnost u Prnjavor. Odlaskom g. Hadžića pogođeu je i Gajret u Stocu. Svojim konstruktivnim radom stekao je naro­ čite simpatije svih onih. koji su ga poznavali. Okret­ nost i marljivost bile su odlike njegova rada, što se je to moglo uvijek viditi prilikom priredaba Gajreta u Stocu. Ovim svojim taktom i staranjem mnogo je doprinio i rezultatima akcije za gradnju našega doma u Sarajevu. Da je bio cijenjen i poštivan i od ovdašnjeg građanstva, dokaz je taj, što mu je priređen i banket baš od samih građana, gdje mu je i bivši načelnik g. Milan Kovačević, održao govor, istaknuvši moralne vrline g. Hadžića. Mjesni odbor Gajreta povodom odlaska njegovog pretsjednika sazvao je širu sjednicu, na kojoj se je ispred upravnog odbora i njegova članstva oprostio sa g. Ha. džićem lijepim govorom g. Mehmed Grebiđela. Na­ ročito je podvukao njegov rad i izdržljivost baš sada, U teškim prilikama. Konstatovana je činjenica, da je on baš u ovim momentima bio predaniji radu no ikada, i da ga nikakvi razlozi neće udaljiti od rada Gajretova. Nadalje je g. Grebiđela kvalifikovao g. ćamila savršeno pedantnim i fanatičnim radnikom Gajreta. Dok je ovako radio on za Gajret, također je i njegova gđa Aiša aktivno djelovala u Gajretovom radu. Za njegov predani prosvetno-kulturni rad u našem mjestu neka mu je iskrena i velika hvala. Njemu i njegovoj obitelji odbor Gajreta u Stocu želi sreću i uspjeh u novom mjestu službovanja. A. S, Конституисак.е Главног одбора Гајрета Ha својој сједеици од 13 јула о. г. Главни одбор конституисао се je како слиједи: Претсједник Др. Авдо Хасанбеговић, потпретсједници: Др. Махм>т Мехмедбашић, Инж. Салих Цвцо и Др. Заии Шарац; секретар Хамид Кукић; благајник: Мехиедбег Капнтановнћ; чланови без функције: Осман Селесковић, Сулејман Сариџић, Фехим Мусакадић, Др. Мустафа Хајдаровић, Јусуфбег ГГашић, Проф. Авдибег Зечевић, Бекир Омерсофтић, Др. Ибрахим Хаџиомеровић, Мујага Хардага, Насих Реповац, Др. Аеаф Шарац, Абдулах еф. Уасичанин, Др. Осман Халилбашић, проф. Мустафа Дрљевић, проф. Екрем Мурсел, Бећир Соко, Ахметага Новалија и Заии Капетановић. • Рад Главног одбора Гајрета подијељен je засада у четири секције и то: l ) Финансијска, чији je прочелник Др. Махмут Мехмедбашић, секретар Данијал Самоковлић, a чланови: М. Хардага, М. Капетановић, 0 . Селесковић и Иннс- С. Цицо; 2) Интернатска секција, чији je прочелник проф. Авдибег Зечевић, секретар Б. Омерсофтић, a члановн: Др. Хајдароввћ, С. Хасанбеговик, проф. Дрљевић, проф. Мурсел, Др. A. Шарац и М. Хардага; 3) Пропагандистичка секција, чији je прсчелник Др. Заим Шарац, секретар Насих Ахић, a чланови: Др. Халилбашић, Б. Соко, Др. Б. Салихагић; 4) Секција за дом, чији je прочелник Др. Ибрахим Хзџиомеровић, секретари: Исмет Чомара и Екрем Мурсел, a чланови: С- Мемшпевић, Др. Хајдаровић, A. Новалија, С. Сариџић, 3. Капетановић, Н. Реповац, 0. Узејрагић, Др. С. Мушановић, A. Ужичанин, Инас. М. Слипичевић и И. Арнаут. У свакој секцији су чланови претсједништва са секретарои Главног одбора вирилни чланиви секција. Novi utemeljaii Gajreta Prosvjetno društvo „Karadžić* u Loznici upisalo se ovih dana za utemeljača Gajreta sa sumom od Din. 500'— Gosp. Dr. Mehmed Begović, docent Univerziteta, bivši pitomac Gajreta, također se upisao za utemeljača sa sumom od Din. 500'— 167 �Glavni odbor Gajreta toplo zahvaljuje kako brat­ skom društvu „Karađžić" u Loznici tako i g. Dr. M. Begoviču. Dar kurb. kožica Gajretu Još prilikom Kurban-bajrama Mjesni odbor u Brezi pokupio je kurb. kožice za Gajret; i iste unovčio za 133 Din., koju je svotu doznačio Glavnom odboru. Kožice su darovali: po jednu braviju: Nazif ef. Dizdarevič, Mehaga Silajdžič, Ćamilaga Herco, Husaga Tatar i Mehaga Velič, a mjesto kožice darovao je Din. 40 u gotovom g. Dr. Alija Alikalfić. Makar i naknadno — neka je svima darovateljima naša zahvalnost. zahvalnost i upravi Drž. šumske željeznice, koja je dala povlasticu na željeznici. Zahvala Gajretu Udruženje džematskih imama (matičara) uputilo je Glavnom odboru Gajreta slijedeće pism o: „O vom udruženju čast je najtoplije zahvaliti p, п. naslovu na ustupljenim prostorijama i krevetima u svom e ženskom konviktu za prenoćište naših čla­ nova prigodom naše glavne godišnje skupštine. Imami matičari uvijek će znati cijeniti sve one usluge, koje čini naše humano društvo prema njima, a naročito onu plemenitu misiju koju naš Gajret vrši u narodu. — Uz m, selarn". Veliianstvena Gajretova manifestacija u Zavidoviiu Brzojavna zahvala Gajretu iz Sofije Prošlog ljeta, koncem augusta, održana je naj­ veća Gajretova manifestacija u unutrašnjosti u Zavidoviću, koju je organizovao vrijedni Gajretov odbor na čelu sa pretsjednikom g. Numanom Osmanefendićem. Toga dana sleglo se oko 4000 posjetilaca ove Gajretove priredbe. Šumskom željeznicom iz sam og Olova posjetilo je ovu priredbu preko 1000 posjeti­ laca. Vozom „N ašićke" došlo je preko 500 posjetilaca-težaka na čelu sa Sokolskom četom iz Čardaka. Narod je dolazio vozovim a sa cijele brodske pruge kao i kolima iz Maglaja i Žepča. [Ovfcj^priredbi (pri­ sustvovalo je i 8 članova Glavnog odbora Gajreta iz Sarajeva. Pred sve vozove izlazile su muzike sokolske Glavni odbor Gajreta primio je iz Sofije, po povratku delegacije bugarskih muslimana sa sveča­ nosti otvaranja Gajretova dom a u Sarajevu, slijedeći brzojav: čete iz Begova Hana i vatrogasne čete „N ašićke“ : Nakon dove, koju je obavio Taib ef. Balta i na­ kon što je isti prikazao značaj proslave i nastojanja Gajreta na pridizanju našeg naroda, prešlo se na izvođenje programa. Najprije su obavljene konjske trke iz Mustajbašića, a zatim se formirala kilometar duga povorka, kojoj su bili na čelu konjanici. Narod se zatim slegao na igralištu Š. K. Krivaje. Tu je po­ zdravio goste Hf. Hasan ef. Odžačkić, pretsjednik Udruženja imama matičara, pretstavivši izaslanike Glavnog odbora ispred koga su govorili Dr. M. Hajdarović i Bekir Omersoftić. Za vrijeme povorke kao i na igralištu klicalo se visokom pokrovitelju Gajreta Nj. V. Kralju Petru II i Gajretu. Posljednji se zahva­ lio posjetiocima pretsjednik g. Osmanefendić, koji nije žalio truda ni žrtava da ova manifestacija Gaj­ reta uspije što bolje. Uspjehu su m nogo doprinijeli i gg. Fehim Jamaković, industrijalac iz Olova i Burhanudin Fočić, te'lbrahim ef. Krzić iz Maglaja. Iza toga je nastalo narodno veselje, koje je tra­ jalo do iza pola noći. Pored ostalog obilnog bifea, na ovoj priredbi zaklano je preko 40 brava. Cjelokupno građanstvo Zavidovića bez razlike na vjeru dostojno se odazvalo ovoj priredbi, kako posjetom tako i darovima za tombolu, bife itd. Odbor izjavljuje „Našičkoj" i cjelokupnom nje­ nom osoblju naročitu zahvalnost, a isto tako duguje 168 „P on ovn o zahvaljujem od srca za topli prijem. Povratili sm o se sretno. Pretsjednik delegacije — Akif.“ Novi dobrotvor Gajreta Bos. dioničko društvo za iskorišćavanje drveta i ppgcna parnih pilana u Banjaluci, dariva od nazad nekoliko godina svakog mjeseca Gajretovom interna­ tu u Banjaluci po 2 kola bukovih otpadaka jesenas je na molbu M jesnog odbora Gajreta u Banjaluci, pomenuto preduzeće darovalo Gajretovom internatu kompletnu drvenu građu za ogradu oko internata. Da se je to plaćalo gotovim novcem i da su se kupova­ li otpadci, iznosilo bi to pozamašnu svotu. P o predlogu M jesnog odbora Gajreta u Banja­ luci Glavni odbor je upisao Bos. D ioničko društvo za iskorišćavanje drveta u Banjaluci za dobrotvora društva Gajret, otposlavši mu putem M jesnog odbora člansku diplomu. Glavni odb or smatra za naročitu dužnost da pomenutom preduzeću izrazi i ovim putem svoju najtopliju zahvalnost. Pažnja Pljevaljske opštine prema Gajretu G osp. Bogdan Nenadić, pretsjednik opštine u Plevlju i vlasnik pljevaljskog ugljenokopa, darovao je Gajretovom konviktu u Plevlju pola vagona ugljena, obećavši tom prilikom da će u buduće, cijeneći rad Gajreta na dobru naroda, davati ugljen pomenutom internatu po minimalnoj cijeni. Neka je g. Nenadiću iskrena hvala na ovoj ple­ menitoj pažnji prema Gajretu. И з уредништва: Многи чланци као и из‘вјештаји наших организација мирали су изостати у овом броју. Пошто слиједећи број излази за неколико дана, биће уврштени, те молимо да се то уваиси. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/5014e5c162bd86e9b921057cc1b65a6b.pdf 5d20d053260bdfe1910553771b76d61b PDF Text Text Т акса у готову п л аћ ен а ГЛДСНИК КУЛТУРНО ПРОСВЕТНОГ ДРУШТВ А ГАЈРЕТД С A Д Р Ж A Ј: Рамавани-шериф М. Тајпб Оипћ; Др. Мирза A. Малић Каснл Гујић: Муслимански гхенндбени обичаји у западној Херцеговини Шта други мисле о нама (Наставак) Гласови о Гајретовом календару Г А Ј Р Е Т О В Г Л А С Н И К : Двије усијеле прнредбе у Гајретовол женскол пнтерпату — Гајрехова годпшња забава у Сарајеву — Обнова рада Гајретова пјевачког друштва — Велики уепјех овогодишњег Мевлуди-шериФа — Огвараи>е просторија Мјесног одбора Гајрета и Гајретова пјевачког друштва — Скупштпна жепског одбора у Сарајеву — Прослава Лејлеп-лираџа у тузланскол коовикту — Одржање ванредне свупштннс женсвог одбора у Тузли *— Гајретов левлуд у Аладппнћина црннћииа — Мерхул Алија Рнзваибеговпћ. ОКТОБАР CAPAIEBO 1936 Издаје Главни одбор Гајрета у Саријеву 1'лавни и одговорни уредник: ХАЈ1ИД КУКНЋ БРОЈ 11 �M . Verentevit Ž e n s k i m o d n i s a lo n i krzn arija S a r a j e v o K r a lj a P e t r a u lic a -n f e l e f o n 3 8 -2 5 P r v o r a z r e d n i ž e n s k i m o d n i s a lo n , k o n f e k c ija I k r ­ z n a r ija , s p e c ij a lis t a u Iz r a d i m a n t lo v a , k o s t im a , h a lj in a I t. d . B o g a t iz b o r r a z n o v r s h o g k r z n a i k r ­ z n e n ih m a n t lo v a , iz r a đ u j e k r z n e n e m a n t le i s v o o s t a l o k r z n o u v la s t it o j r a d io n i, p r i s p j e li n a jn o v iji m o d e l i z im s k ih ž to fa n ih m a n t lo v a . Cijene s o lid n e a izra d a p rv o k la s n a . Г а ј р е Т , лист друш тва Гајрета ивлави мјесечно, a цијена му je ea нашу Отаџбину 60 динаранагодину, a sa све остале 8емл»е преко границе 120 динара. Ђ ациГајретови питомци добивају л и сту полацијенекодГлавногО дбораили код управа Гајретових конвиката. Власнив друштво „Г ајрет“ — Одговорни уредник: Хамид Кукић. — За Исламску дионичку штампарију одговара директор Абдурахман Мешић. �ГОД. XVII ГАЈРЕТ БРОЈ 11 Сарајево, октобар 1936 Ram azan i - šerif Ovih dana nastupili su svijetli dani Ramazanišerifa. Došli su nam dani koje je odabrao i Allah džš. poslavši u njima Muhammed alejhisselamu svoje zapovijedi, uzvišeni Kurani — azimuššan. Ramazanski dani su bili oduvijek među muslimanima dani molitve, posta i pokajanja, dani kada se zaboravljaju sve ze­ maljske slasti a duša predaje Bogu. Ramazanski dani u kojima nam je, nekad, dok su Ashabi po zemlji hodali, pokazan putokaz u svjetliji i ljepši život, u čišći život na ovom, prolaznom, Ц sretniji, na onom drugom, vječnom, neka nam i ove godine budu hairli i korisni. 1 ovoga puta treba da se sjetimo svojih bližih, sirotinje i nemoćnih, da ih nagradimo i po­ mognemo, svojih živih, da ih savjetujemo i poučimo i svojih mrtvih, da se pomolimo za njihove duše i rahmet. Ima, međutim, još jedna svar koja ni ovoga Ramazani-šerifa ne treba da nam ispadne iz vida. To je predani rad za naš Gajret. Baš u ove svijetle mubareć dane ramazanske, rad za Gajret bio je uvijek najintenzivniji, najkorisniji, najživlji. Gajretovi prija­ telji i saradnici kroz ovaj mjesec su se uvijek po­ žrtvovno i predano zauzimali za uspjehe i ciljeve Gajreta, pa apelujemo na sve njih da to učine 1 ovoga puta. Gajretov ramazanski rad treba da sadržava snažnu kulturno-prosvjetnu akciju sa raznim preda­ vanjima, zabavama i drugim priredbama. Važna su prvenstveno Gajretova popularna predavanja. Neka se zainteresuju intelektualci u svim mjestima i održe po jedno ili više korisnih i popularnih predavanja za narod. Potrebno je da sami izaberu najzgodnije teme, korisne 1 razumljive, onake kakve su potrebne sre­ dini i mjestu u kome se predavanje održava. Preda­ vanja treba održavati u čitaonicama, mektebima i dža­ mijama, kako se to već negdje i praktikuje. Ovo­ godišnja predavanja treba da budu još brojnija, izvedena planski i dobro organizovana, tako da na njih dođe što više posjetilaca. 0 svim preda­ vanjima treba voditi tačnu statistiku, koju će po­ slije svaki mjesni odbor dostaviti Glavnom odboru zbog štampanja u listu i zbrajanja, kako bi se znao tačno cjelokupan uspjeh predavanja. Ako u pojedinim mjestima nema dovoljan broj predavača, neka se mjesni odbori posluže već štampanim Gajretovim predavanjima koje je Gajret izdao u posljednjih šest godina. Ukoliko nemaju na raspolaganju ova preda­ vanja, neka ih hitno zatraže od Glavnog odbora. Ramazan treba, kao i uvijek, da bude mjesec Gajretove kampanje, Gajretove akcije na jačanju or­ ganizacije. Svi mjesni odbori treba da posvete punu pažnju sakupljanju članarine, upisivanju novih člano­ va, osnivanju novih odbora i povjerenika, u mjestima gdje oni dosad nisu postojali. Šireći Gajretovu ideju, mi širimo našu socijalnu svijest, naš kulturni napre­ dak. Odbori koji su iz ma kojih razloga okrnjeni, treba da se popune onim ljudima koji hoće da rade i koji istinski vole Gajret, muslimanski progres i muslimansku zajednicu. Svaki prijatelj i dobar rad­ nik treba da se oduži Gajretu svojim radom. Stoga iznalazite ljude koji manje pričaju a više rade. Gajret nema mnogo koristi od onih koji lijepo pričaju, stvaraju kule u vazduhu, a bježe od ra­ da. Najljepši programi kad su zamišljeni ili naba­ čeni na papir, ostaju uvijek mrtvo slovo, ako nema pregalaca koji će ih privesti u djelo. Bez sretstava i žrtava nema ni velikih djela. Zbog toga, da bi se ostvarile sve lijepe i velike zamisli našega Gajreta, potrebno je posvetiti najveću pažnju prikupljanju ma­ terijalnih srestava. Sva usta neka su preko lijepih ramazanskih noći puna riječi o Gajretu. To je najbo­ lja propaganda. Što češće sastajanje članova, pripreme zabava, sijela, čajanki — sve je to sretstvo za ostva­ renje naših ciljeva, našega programa. Gajret se je ove godine, kako je svima poznato, opteretio više nego ikad dosada. Uzeo je veliki broj pitomaca u konvikte, na izdržavanje, ali na traženje Gajretovih jedinica u unutrašnjosti. To ste vi svi tražili zbog umanjenja bi­ jede i siromaštva, a Gajret je svoje učinio. Sada Gajret traži da i vi svi učinite za njega što više možete, kako bi pred iduću skupštinu mogao izaći sa pozitivnom bilansom. 171 �Još jednom da ponovimo: Šta više budemo ura­ dili, biće nam svima bolje, našoj djeci, našoj buduć­ nosti, našem Gajretu. Ovaj mjesec treba da položimo ispite, da se odužimo savjesti. A naša savjest će biti čista, ako učinimo što više za širenje Gajretove ideje i njegove misli. U vršenju naših vjerskih dužnosti, iba dete, treba da se sjetimo i najpreče brige, brige za naš Gajret. On neka nam bude jedna od glavnih misli u svijetlim ramazanskim danima. čestitajući vam svima mubarek Ramazan, želimo da ga provedete u najboljem raspoloženju i da ne smetnete s uma naš Gajret, M. Тајиб ОкиЛ: Др. Мирза A. Малић (Уз год иш њ ицу њ е го в е смрти) 1 2 октобра ове године навршава се година дчна од смрти нашег рано преиинулог оријенталисте Мирзе Абдуррахиана (Миливоја) Малића. Н>°гова смрт значи велик губитак и за оријенталистику у Југославији, која je још увек у повојима и за ионако малобројне оријенталисте, који су тим ударцем за навек лишени једног вредног сарадника, који je много обекавао a који би, без сумње, много и дао. Пун енергнје и воље за асивот и рад, пун одушевљења за науку, алп живећи под тешким животнии условвма на стрАни, он je впак клонуо и, пре него je то ико могао и помислити, подлегао брзој и тешкој болеста. A то се десило управо онда када je он теК закочео своја научна делања и када нам се — као оријенталиста — претставио no први пут једном вредном студијом о Фавзији из Благаја (ХУШ век), студијом, разито наговештавала његове будуће уепехе до којих, нажалост, ето неће никада доки. Израђен карактер са свии условима потребним за једиог озбиљног научног встраж ввача и трудбеника, мерхум Малик одушевљавао се много, још из детињетва Истокои, исламском цивилизацијом као и самои исламском вером, коју je године 1922 и сфицијелно примио. Он je. изгледа, веровао да je његова породица пореклом мублиманска и да je покатоличена када су муолимани изгнани из Ииотског (далмат. загорје) Непоколебив у својим убеђењима, која je увек најјачим аргументима бранио, он je био исто толико ооведочени муслиман као што je био в осведочени националиста и добар родољуб. Био je изванредно талентован в трезан човек. Познавао je многе језике (француски италијански, шпањолски, немачки, енглески, руски персијски, a у довољној мери арапски, турски, пољски чешки и бугарски поред латвнеког и санокрита) a уз то дубоко ушао у философију, мистицизаи, у доктрине јеврејске, хришканске и исламске вере, будизма и тдЊ егово познавање ових разноразних дисциплпна управо je задивљавало свакога ко га je познавао. Ч ак није био ни без песничке инспирације. Великодушан, племенит, дубоко осекајан, он je у својој екромности ишао до граница иистичког одрвцања материјалних добара; није био каријериста. Им»о je велику жел»у да предузме нека дужа, научиа путовања no Истоку, 172 но то му није пошло за руком. Био je једино у Тунису за време летњег семеетра шк. год. 1928/1929. Т у je полазио предавања на високој школи за арапеки језик и књижевност и на старом исламском богословском училишту „ЏАмаУз-Зајтуна*. Иначе je пропутовао скоро целу западну Европу, нарочито Ш панију и Франдуску. Мирза се родио 6 јула 1897 године (те je на дан смртп бно у 39 години живота) у Ииотском, где je оетао до свршетка основне школе. Нзегов отац, општински чиновник, који je тада био пензионисан одлази на Сушагс ради школовања своје деце (од њих пет >ро Мпливој je најстарији). Т у Миливој свр шава четири разреда класичне гимназије и Трговачку академију (1915). Од тада je чпновник Прве хрватске Задружне банке на Ријеци. Год. 1919, пре доласка Италијана, он je као добровољад чувао народну заставу на ријечкоме торњу, у свему 15 дана; затим je у Међумурју, као легионар, чувао границу од побуњених Мзђара. Од 1920 до 1921 год. служио je у Загребу код разних предузека, најпосле код банке француско- српске. Марта 1922 одлази са једним школскии другом у Барцелону, где je у почетку радио чак и неке иануелне поелове. Касније je постављен за секретара тамошњег нашег конзулата (за које je време, ноку, радио у редакцији великог листа „V anguardie“). Нуђено му je добро место и на посланству, али он одбија и иде у Париз на студије источних језика. Т у je на високој школи живих источних језика дипломирао персвјскв језик са књижевношку. Т у je кроз две године студирао (и положио вспите предввђене за то време) још арапскв в турскв. Паралелно je студирао в пслагао вспите в на философском факултету (гапањолскн в немачки), где je в докторврао год. 1935, неколвко месеци пре повратка у домоввну након 13годишњег отсуствовања. Алв, повратво се тек онда када je век била взгубљена свака нада у његово оздра* вљење; и крзтко време вза тога он je преминуо в сахрањен на Сушаку, где je нвкада проводво своју младоет. Толико, овои првлвком, о његовом жнвоту. Пређимо сада на његов рад. Иако богат no знању в утвсцима он због тешкпх прилика у којвма се - није оставво много пвсанвх трагова вза �себе. Неколико чланака с пута no Шпанији (у загребачкој вРеча“); неколико других чланака у вези с Истоком и исламом (у сарајевском „Гајрету и другим листовииа); једна или две књиге превода (које су остале веобјављене) и подоста бележака, које су му требале послужнти за доцније радове — то je сва његова писана оставштина. Али он je свакојако лепо запажен својом докторском тезом, Булбулистан (стециште, врт славујб) Ш ејх Февзије Мостарца у фран. цуском преводу са студијом о томе ученоме Херцеговцу, који je писао персијским језиком.1) Ми ћемо покушати да резииирамо ту његову студију и да изнесеио летимичан садржај Булбулистана. У предговору (стр. 7-8) своје студије аутор истиче да je — дајући први француски превод „Булбулиетана“ од Ш ајх Февзије Мостарцз — првотно имао намеру да изврши четвероструку задаћу: 1 ) да разјасни историјске и књижевне прилике у којима се то дело појавало: вреие, место, расну и интелектуалну средину; 2) да покаже да Февзијево дело — иако заузима своје природно место у књвжевном диклусу својега времена и своје историјске средине — остаје дубоко орпгинално како са гледишта свог моралног и филозофског садржаја, тако и са гледишта инспирације и стила; 3) да анализира његов филозофски садржај са гледишта психолошког, моралног, социјалног, политичког и мистичног и 4) да бројним историјским белешкама, индексом властитих имена цитираних у „Булбулистану“, олакша читаоцу разумевање књиге и да му пружи ногућност контроле ове кн>ижевно*историјске студије, до тада непознате, али која заслужује да се једном отме забораву. У току рада — вели он — морао je под притискои тешкоћа на које je наилазио да унеколико одустане од ове строго обележене поделе. У уводу (стр. 9-47) он взлаже како су у доба Февзије Благајда политичке прилике Османске империје биле врло мутне и тешке a тада су, природно и сва књижевна настојања слаба. Февзи je књижевно делао управо онда „када су — no речима Д-ра Башагића — дедови данашњвх босанско-херцеговачких муслимана приводили крају своју мисију у источним муслиманским књижевнс стима“ . Зеиља јепалаубеду« a то није оетало без утицаја на песника и његово дело. Февзи, о коме се сачувало врло мало података« родио се у Благају код Мостара. Завршивши студије у Цариграду он се наставио у Мостару, где je предавао »Маснави“ од Џелалуддина Руми-ја. Узимао je учешћа у битци код Бањалуке год. 1737, којои je приликом спевао три кронограма о победи муслвманског оружја над војском ђрнерала Хилдбургхаузееа') Milivoj Malić, docteur de 1’ Universitć de Pariš, diplomć de 1’ Ecole Nationale des Langues Orientales vivantes a Pariš, Bulbulistan du Shaikh Fewzi de Mostar, počte herzćgovinien de langue pcrsane, Pariš 1935 (Librairie L. Rodstein, 17 rue Cujas, Pariš Ve) in 8°, pp. 188. Умро je око 1160/1747 г. ,Булбулистан“ je посветио босанском гувернеру Хекимолу Али-паши. Аутор даље говори о Благају и Мостару, нарочито о овои последњем где je Февзи провео највећи део својега живота. У погледу порекла суфизиа, М. Малић усваја од четири Браунове теорије ону, која суфизам сматра као реакцију аријског духа против семитске освајачке вере. Са Садијем вели он — персијска еротска поезија постаје орган и израз те доктрине, a од VI века књижевност Иетока, нарочито поезија, носи обе* лежје суфизма. Саио Садијево дело — no њему — требало би да се сматра као продукт аријског и семитског укрштавања, a његов геније да je само изменио стару индоиранску традицију према принципима ислама. Он допушта могућност да je Сади много дрпао из старе индијске литературе, у којој се нала8и више дела која много потсећају на његов „Гулистан". Са „Гулистаном" народна традицпја прешла je из Хиндустана у Иран и наставила да се развија у народу и међу песнвцвма у том савршеном облоку. која joj je дао Сади. Он на тај начвн тумачо чнњеноцу што се створио читав ноз имитатора, 0 лп правоје речено онвх, којп су наставоло дело Садијево (јер се њихово ви 0 Т0 ран>е састојало ввше у спољашњој формв, a не увек 0 у мисл0 ма и осећајвма). Аутор ставља Февзију међу оне којв настављају Садоја. Февзи, који je донокао 0 жввео далеко од сваке персијске традвд 0 је, за чудо, взванредно се сажввео са персвјCK0M језоком са вукуеом“ персијског народа 0 фонесама дерс 0јске литературе. Али, како недостају бвографскв подзц 0 о Февзвји, 03 којох 60 се упознао песн0 ков дух, М. Малвћ лаћа се једоног сретства: да везује његову психологију са псохологојом његоввх сународњака. Јер како „Гулистан“ црта менталотет Персојанаца, тако — вели он — „Булбуластан" црта ментал0тет босанско-херцеговачотх мусломана. 0 менталвтету њвхову он пушта 0 друге да говоре, нароЧ0то стране всторвчаре, који су у тоие погледу често врло лаекавв. Том првлвком, у једној дугој белешцв, аутор се осврће на велвкане наше земљв| којв су у османској царев0 Н0 0гралв велаке полвточке улоге: везоре и велоке везире. Код Февзијеве ф0лозофвје (суфојскв сдоротуалвзам), он све вдеје, којома обвлује „Булбул0 стан“ резпampa у овом високом пр0нц0 пу: духовно жовот je једвна реалност, која je достојна пнтереса. Февзв, дакле, кроз једну масу података, којо нам оцртавају карактер в обочаје двају народа, међу којема „Булбул0 Стан“ озгледа као мост (народа орансксга в југоелавенско-0 сламскога) развија споритуалвсточку фвлософвју. У теорвјв одроцања леж0 сва снага Февзијева морала. Крајња мудрост саетојо се у мосточној контамплацвјо, за коју je потребно да се престане делатв, желетв в патота: треба побећв од жовота у равне облоке, коje иоже да попр0М0 одроцање. Како Февзи гледа на жовот в свет? Ha пвтање: треба ли уживатв? 173 �он одговара негативно. Не, чувајте се живота. Избегавајте љубав, богатство, моћ, борбу sa живот na чак у извесној мери и науку и повуците се у самоку; ватворите очи (одговор, сличан ономе, који je Буда дао једнои свом ученику — „не гледај Г — када га je питао: шта треба да се ради када се види лепа ®ена)- Аутор истиче да je Февзи био стидљвв и болекив. Он се није могао натецати са јачии и смелијим од себе у њвховом трку к љубави. моки и богатству. Он je дакле морао. ако je желео да себи створи взвесни супериоритет над обичним смртницима, да се одрекне свега за чим теже јачи и одважнији од њега, да прибегне одрицању, склањајуки се од дивљаштва страсти и тираније јачих. При тоие се аутор не може да отие секању на једну скорашњу психолошку теорију бечког философа Адлера no којој нервозни људи, у њпховој нервози, траже себи склоништа у инфериорности, стварној или имагвнарној, која им проузрокује вечне патње. Али, за чудо, упркос својој теорији одридања, Февзи не осуђује оне, који век уживају богатство и мок. Уосталом „Булбулистан “ ни иначе није без понеких противуречности. Д аљ е се, уз помок цитата из „Булбулистана износп на која начин Февзи образлаже ту своју доктрину Јдрицања. Овај свет je тамница за правоверног; свет je труо, неправедан; мудри треба да се одрекну борбе за живот, када ее век одричу свега што je материјално. Ф евзи верује само у ону науку која уз морално савршенство може довести до истинске cpeke. Наука треба да буде сматрана само као сретство помоку кога k e се научити „алхемија еавршенства . Ту Февзи развија и веровање у невзбежност од судбине, веровање, чије се порекло често приписује исламу иако je оно у великој мери ваступљено код преисламских вера, нарочито хрвшканства. Тим поводом М. Малик цитира речи Л утера и Јудијана Апостате, које то потврђују. У II глави (стр. 49-62) говори се о персвјској кн.ижевности у Југославији, која се са великии смислои гајила прошлвх векова у Боени и Херцеговвнн и где су радо читана дела Муслихуддин Садија (Ши* разв) на пр. „Гулистан*, Абдуррахмана Цамија („Бехаристан“), Ш уџа'уддина Гуранија („Сунбулвстан**), Keмaл-пaшaвaдe(»Hиг&pиcтaн<,) и Целалуддина Румија („Маснави"); ово последње све до наш вх дана (ту се помвњу предавања Маснавије, која je држао бввши Реис-ул-улема X. М- Ц. Чауш еввк). За турске управе у Босни и Херцеговини персијски језвк je био предаван и у нижии и у средњим школама у Сарајеву и унутрашњости (данас je тај студиј сведен само на философски факултет београдског универзитета). Пред крај турске владавине, у нвжој војној школи и Атиејдан медреси у Сарајеву, персијски језик je предавао неки Ш ајх Арвф Сидки Ерзеруми, који je у то доба основао неку врсту „персијског клуба“ чвји су чланови иорали међусобно говорити само персијски. Ко би проговорио коју реч некии другии језикон, иорао 174 je платити казну у корист заједничке благајне (тии новцеи су онда приређиване екскурзије). Даље се М. Малик дотиче и наше оскудне преводне књижевности са персијског језвка (Башагикев превод Хајјамова „Руб&’ијат“*а; Бајрактареввка превод једне епвзоде вз ,Ш ахнаме“, „Рустем и Сухр&б Сулејманпашвка »Препјеви вз Хафизова дивана и 3. Чокика превод „Одломака вз Маснавије ), a онда говори поједвначно о Југословенииа, који еу писали и певалв на персијском језвку (Дервиш-паша Бајезидагвк, Сабухи Ахмад, Рушди, Хусрев паша Соколоввк, Мухаммад Неркеси, Мустафа Ладунни, Махмуд-паша Абоговик, Табаккули-деде, Суди, Нуруллах Мунири и Мирза Сафвет). У III глави (отр. 63-83) аутор говори n взворвма форме и мисли na помиње Февзијеве узоре (Сади( Цами Кемалпашазаде и Гуранв) којима он дугује велвк део своје песничке в доктриналне инспирације. Он у овој глави взноси взворе из којвх je Февзи, васвој »Бул* буластан** црпао један део богатства својега изражаја и мисли; један део — вели — сматрајуки да не би било разборито (no првмеру неких модерних научнвка у Европи) иетраживата тачку no тачку порекло осекања, иисли и стила Февзијева, јер „ко хоке сувише да доказује, не доказује ништа . Такввм методом, вели он, дошло би се дотле да би се на пр. у Л а Фонтену видело само једног плагијатора вндвјских, грчких и латинсквх фабулиста. Он држи да Февзи много више дугује својој расној, верској в књвжевној средини него поменутим персијским узорвма, чији je менталвтет потпуно опречан његовом. Менталитет, који je оцртан . у „Булбулистану“ нвје менталвтет ни неверничквх ни Садвјеввх Персвјанаца, него баш Југословена — муслвмана. Ово дело je богато југословенсквм ocekaњима и мишљу вз чега се поже закључити да je Февзи прототип словена-муслвмана. У овој глави аутор je указао, дакле, одакле je Февзи узвмао идеје или свж еје sa причвце и сл. у „Булбулистану** који и он саи, Февзи, сматра наставком, односно допуном пет познатвх персијских дела (Гулистан, Бустан, Бехаристан, Нигаристан, Сунбулвстан), Ствл Февзвјев je помпозан, јер je то у оно доба било на великој части на Истоку. Због тога Февзи често запада у нејасност и хиперболу. Њ егове метафозре су често случајне и неразуиљиве; ту и тамо нађе се и no нека граматвчка погрешка. Све ове показано je на примервмаТ у се окончава први део ове књиге, савесно и брижно написана студвја о Февзији и његовои делу a одавде почвње други део, превод „Булбулистана** (стр. 97*158). При превођењу М. Малвк се служио са три рукописа од којвх су два својвна универзвтетске књижнице у Братислави, која иу вх je у ту сврху ставила на расположење. Преписивачи су правили иноге и велике погрешке тако да су њвхове погрешке готово бројније него ауторове, Ту je М. Малић додао 1 �фотографске репродукције 8 страница текста као и 4 Превод je попраћен a засебави белвшкаиа (стр. странице својега преписа. 159-162) a ye то je додан азбучнв вндекс властвтвх Свм „Булбулвстан1* подел>ен je на предговор, аиена цитвраних у „Булбулвстану“ (стр. 163 176). шест „хулдова“ (рај) и поговор. Текст je мешавина По томе следује „errata“ (стр. 177-182) a баблвограпрозе и стиха. Овде ћемо взнети саио кратак преглед фаја (стр. 183-187), којои се М. Малвћ служво. Ha последњој странвца налазв се садржај no главаиа. садржаја. Први рај: Џелалуддвн Румн и музиканти, ЏуШ тета je што иерхум Малић нвје виао могућнајд и хрвшћанвн, Абу 'Иир&н и бродолоици, Ш ајх носта да с бјавв a текст вБулбуластана“, којв je бво Абул-’Абб&с и јевреј, Ахиад Сарахси и дијамант, Ју* већ cnpeuao. To бв нам бвло омогућвло лакшу консуф Ширвани и болесник, Ибрахии Хаббас и сиромаси тролу преводч, a у всто доба ба се ввдело са какввм се све тешкоћама аутор борво при овоме раду. Но то Зун-нун Мпери в свроиах вз Балха, Салиан Фарвси и чаша, Махмуд Искандарв в Асма’и, Ш ајх в каиен, се, у велакој мерв, може ввдета и вначе читајући Садруддвн Коњавв и златар, Харврв в крзљ-твранвн, његову студвју a превод. Упркос савесној коректурв дело je остало скроз Ш ајх Абу’л-Хусајн и јабуке. Другв хул д: Крал. н астроловв, Лукиан и губа- взмасакрарано твпографсквм погрешкама што оставља вац, Лукианова мудрост. љубав иеђу рођчцаиа, невз- врло иучан утвсак на чвтаоца. Аутор je вбиг тога, каснвје, иорао да дода посебну a обвлву Berrat“-y, бежност судбвне, жева рђавог владања в аскета, napa бола о халвв. мудрост Ш аблвја, скромност Ш абаја, no којој je потребно поступвтв пре него се почне дрво које васкрсава иртве, израелвћанскв научнпк в књвга да чата. Ma се овде не осврћемо опшврввје на садржај његове књвге. Трећв хулд: Осман Нас”фи в Абу ’Aap, Шаквж .Булбулвстана , јер смо взвештевв да je цела ова докторска теза мерхуи Малића век у току србазирања. вбн Ибрахви и вскреност, мудрост Хвмвда Ал-ЛаффАфа, Џунајд u меканскв берберин, две традвцвје Овај рад аначе прететавља врло кораетан првлог за предане од Ибн 'Аббаеа, иоћ искреноств, Шајбан Р4и взуччвање улоге, коју су у своје време одагралв Југословенв у књвжевној всторвјв блвскога Истока. После и лав, ефекат вскрене молитвс. Четврти хулд: Џаладуддвн Румв, Бајазвд ибн студвје Dr. Јана Рипке, професора прашког уваверсаСулајман хан, Хвлалв, Базв еффенди, Дерввш-паша, тета о Сабату Ужвчанвну (XVII век) ово je до сада Дерввш-пашазаде, Хусрев-паша, Хајалиеффенди, Фу- једвно научно дело те врсте. Ta чвњенвца још ввше тухв, Рушди, Азерв (кратке биографпје „румсквх“ повећава његову вредност a важност. Са o bbu редоввма ми желнмо да се одужимо песника). Петв хулд: Пејгамбер в старвца, Ахиад вбн светлој успомени вредног мерхума пред годвшњвцу његоне преране сирта. Асии в дерввш, изгубљена крава, изгладнелв дерввш Слава му a р ахи ет! и његов иагарац, Хајалв и Pasa, лажова. Ш ести хулд: дарежљивост Бармекчда. Kasim Gujić Muslimanski ženldbent običaji u zapadnoj Hercegovini (U n arodnim pjesmam a) 1) A š i k o v a n j e Kako u svakom narodu imade običaja, koji su nikli I održavaju se samo u širokim slojevima, tako Ašikovanje je najljepše doba djevojačke, to je i ovaj kraj ima svoje običaje. Pošto tih naših starih zapravo kruna djevojačkog života. Ašikovanje (mo­ običaja malo po malo nestaje (jer se i selo moderni- mački i djevojački razgovor) se većinom vršilo pod zuje), to je baš radi toga vrijedno zabilježiti kako su prozorima djevojke. Bio je običaj, da se skupi i po se ti lijepi narodni običaji održavali i poštivali u onim nekoliko mladića, te odu pod pendžer neke musli­ dobrim starim vremenima za kojima naš svijet i sada manske kuće gdje se također skupilo i nekoliko dje­ žali i uzdiše. vojaka. Momci bi čekali, a za to vrijeme djevojke bi se Ženidbeni i svadbeni običaji naših muslimana spa­ na ogledalu namjestile. Tako uređene i dotjerane daju u najljepše naše narodne običaje (ašikovanje — pojavile bi se na prozorima. Tu su se nastavili raz zagledanje — prošnja i svatovi). Ti običaji su se govori mladića i djevojaka, ćaskanja su počela i tako održavali do svjetskog rata, a poslije toga ih sve više bi se na tom skupnom ašikovanju u većini slučajeva nestaje. 175 �zagledala djevojka, jer tu bi svaki momak vidio onu djevojku s kojom bi želio razgovarati i ašikovati. Na takvim skupnim ašikovanjima zagledala bi se i odabrala djevojka, zapravo na takvim ašikova­ njima zagledalo bi se dvoje dragih,- kako to pjeva narodna pjesma : Dvoje mi se drago zagledalo, Od godine u najljepše doba: Kada cvate šeboj i ljubica, I miješa katmer i ljubica, Muslimanske djevojke su se obično zagledale u junaka ili ugledne i bogate momke. Ako se zagleda djevojka iz daljine, onda bi momak slao djevojci po­ vjerljivu ženu ili čovjeka. Žena bi vidjela djevojku i uočila njezino stanje. Bilo je slučajeva, da su od strane djevojčine išle žene kući momkovoj i informisale se o imovnom njegovom stanju. To se radilo samo među najuglednijim muslimanskim familijama. Poslije toga momak bi počeo dolaziti djevojci pod prozor. U tim momentima djevojka bi virila iza žara (prozorski zastor), počela bi razgovarati s momkom, pa se je tako čuvala, da joj momak ne bi ni glasa dobro čuo. Tad bi došlo do dopisivanja, većinom starim bosanskim pismom „bosančicom" (naročito kod begovskih familija). Kad bi se na takvim skupnim ašikovanjii] odabrala i zagledala djčvojka, onda bi od mena nastala intimnija ašikovanja. Momak dolazio pod pendžere i tu bi čitave sate рг zabavi. Te noći ašikovanja naročiti draž . ramazanske noći. U tom dobu zaljubljene pjevale bi pjesmu: — Sinoć mi dragi dolazi, Kroz đul mi bašču prolazi, zl, Na pendžer mi glavu nasloni. , U starim vremenima bio je običaj (i danas se održaje), da djevojke svoje odabranike kite sa cvi­ jećem, jer cvijeće pretstavlja simbolički mladost, zdra­ vlje i ljepotu. Takve momente ilustrira narodna pjesma: — Ja sam tebi tri cvijeta dala, # Miloduha, da se milujemo, Karamfila, da se ne karamo, Rumenružu, da mi često dođeš. Kod muslimana su erotički osjećaji u jačoj mjeri razvijeni. Ta jača erotičnost jasno se opaža i u sev­ dalinkama, našim najljepšim ljubavnim pjesmana, koje su nikle u muslimanskim krajevima Bosne i Hercegovine. Otuda je i taj sevdah najviše izražen kod muslimanskog elememeta. Karakterističan primjer — i u narodnoj pjesmi i predaji sačuvan — velike i neizmjerne ljubavi bez nade, zapravo primjer velikog sevdaha je ljubav (sevdah) Ali — paše Rizvanbegovića spram lijepe Mare iz Bišća nedaleko od Mosta­ ra. Koliko je ponosita Mara na svoju ljubav, ona bi 176 odbila?! samog Ali-pašu, da^je zaprosi, ali isto tako bi se objesila ili otrovala, da se Ali-paša oženi s drugom: — Ali*paša, koliko te hvale, Da me prosiš, ne bih pošla za te, Da s’ oženiš, bi se otrovala. Zbog toga kod muslimana ljepota djevojčina se mnogo cijenila kao što se i danas cijeni. Kad bi se udala kakva ljepotica, onda bi njezinu ljepotu dje­ vojke ovako opjevale: — Ja kakva je Fatima djevojka Ta ljepša je od bijele vile: Oči su joj dva kamena draga, Dva obraza — dva đula rumena, Obrvice — s mora pijavice, Trepavice — krila lastavice, B’jeli zubi — dva niza bisera, A tanka je ko stabljika Visoka je ko omorika, Kada igra, ko da paun šeće, Kad govori, ko da golub guče, Kad se smije, ko da sunce grije. Nakitu i odijevanju muslimanske djevojke prida­ vala se velika važnost. Nosile su na grudima lijepe fermene — zlatom i srebrom izvezene, na glavi ma­ ne fesiće, ukrašene dukatima i biserom. Po tom :siću bi se poznavale djevojke. Kad bi se djevojka udala, onda bi skinula fesić, a na glavi bi nosili mjesto fesića jemeniju, što ilustrira i narodna pjesma: — Djevojka sam briga materina, Brigu imam, da se udat’ neću, Udat’ ću se i pokajat’ ću se. Svezat’, tuku, a u srce tugu, Na glavu ćatiju, a u srce sanđiju Jemeniju — do smrti galiju. Kod muslimana u starije vrijeme bio je običaj, da momak prosi djevojku u njezinih roditelja, jer su u to vrijeme roditelji ženili i udavali momke i dje­ vojke. Zato bi djevojka molila svoju majku, da je ne daje za nedragog: — Ne daj mene majko za nedragog Volim s dragim po gori hoditi, Glog zobati s lista vodu piti, Studen kamen pod glavu metati Neg' s nedragim po dvoru šetati Šećer jesti, u svili spavati. Ali u ono staro doba i među muslimankama bilo je energičnih djevojaka, koje su smatrale ašikovanje i udavanje čisto svojom internom stvari. Takve djevojke bi prisilile svoje roditelje, da ih udavaju za one momke, koje su one odabrale: — Drag me gleda a majka me ne da Podaj majko, ukrašću se sama, �— Nemoj sama, moja kćeri draga, Nemoj sama ne gubi mi nama (ugleda) Već smo istakli, da se kod muslimana u staro doba mnogo gledalo na ugled i bogatstvo. Kad bi majka doznala, da joj sin ašikuje s njemu nedoličnom djevojkom, odmah bi ga nagovarala, da tu djevojku ostavi, jer će ga ona oženiti sa ljepšom i bogatijom. I ako su doba nije običavalo želji i odluci majčinoj usprotiviti, jer je to bio moralni imperativ onoga vremena, ipak je Omer kazao svojoj majci: — Projdi me se moja mila majko! Nije blago ni srebro ni zlato. Već je blago, što je srcu drago. Takvi stihovi, koji daju najljepšu definiciju lju­ bavi, uvršteni su u našoj najljepšoj ljubavnoj pjesmi „Smrt Omera i Mejre“, a ta pjesma žalibože, nije unišla gotovo ni u jednu antologiju naših narodnih pjesama. Mnogo puta se dešavalo, da bi roditelji davali svoje kćeri za čovjeka, kojeg djevojka uopće nije ni vidjela. Kad bi roditelji dali djevojku bez njezina znanja, pitanja i volje nekom drugom momku, onda bi djevojka svom dragom, kad bi joj došao pod pendžer, bolno zapjevala: — Znaš li dragi dfr sam isprošena, Isprošena i prsten uzela, Jer sam mlada preko volje data ' Za drugoga za'nedragoga moga. spuŠtalala momku, koji bi je dveo kući. Ostavljeni mladić, oženio bi se drugom djevoj kom, te bi prvoj svojoj kćeri dao ime svoje nesuđene. To bi bila uspo­ mena na nesretnu i nesuđenu prvu ljubav. Tako isto bilo je slučajeva, da momak voli djevojku svim mladenačkim žarom, ali djevojka za to nije ništa marila. Zato se momak morao poslužiti posljednjim sredstvima samo da predobije naklonost ljubljenog bića, jer od sevdaha goreg jada nema: — Ne ašikuj ne veži sevdaha, Od sevdaha goreg jada nema. Često puta u takvim slučajevima momak bi se kradomice došuljao do djevojke i iznenada je polju­ bio. Po običaju ondašnjeg vremena, niko nije htio uzeti za ženu jedamput poljubljenu djevojku. Ostavlje­ nu djevojku bi to natjeralo, da ipak pođe za momka kojeg nije voljela. 2. Prošnja Kad bi neki momak ašikovao s djevojkom i tu djevojku zagledao i begenisao, onda bi momak upi­ tao djevojku, da li bi pošla za njega. Ako bi dobio povoljan odgovor, onda bi momak iz svoje kuće poslao pouzdana čovjeka ili ženu sa bogatim darovi­ ma (dukatima i prstenjem) djevojačkoj kući. Ta zlat­ nina prestavljala je amanet (dar). I djevojka bi za uzdarje poslala momku bošćaluke (vezene košulje, gaće i čevrme). To darivanje djevojke u svrhu prošnje, opjeva­ va i narodna pjesma: sfiS Mnogo puta se dešavalo, da je djevojka morala prekinuti svaki odnos sa svojim dragim samo radi toga, što im se taj njihov odnos nije sviđao rodite­ ljima. Ako bi se desilo, da se ta djevojka uda za drugoga, za čovjeka kojeg su joj nametnuli roditelji, onda bi ona svom prvom sinu dala ime svog nesu­ đenog dragog: — Draga moja jesi Г se udala? — Jesam dragi i sina rodila, Od žalosti tvoje ime dala. Kod muslimana se pazilo i na to, da se momak ženi djevojkom od roda dobra. Ako bi se koji momak, naročito čovjek od položaja, oženio sa siromašnom djevojkom, onda bi svijet oženio tu ženidbu, prekoj ravajući momka, Što je uzeo djevojku, koja njemu nije slika i prilika. Štaviše takav čovjek bi izgubio i onaj ugled, kojeg je prije toga imao. U takvim slu­ čajevima pjevala bi.se pjesma: — Komu ćemo pristupiti ruci Muji gari ispucanih peta. Više puta bi se desilo, da djevojka neće da se uda za nekog momka i ako to njezini roditelji žele. Tada bi se djevojka potajno udala (ukrala) bez zna­ nja roditelja za driigog momka kojeg ona voli. De­ šavalo se mnogo puta, da bi se djevojka po konopcu — Curu prosi aga Salihaga iz Nikšića Pivodića Nuru Curi šalje stotinu dukata, Ona njemu zlatne boščaluke I još k tome kitu bejturana. Kad bi djevojka primila amanet, to bi značilo, da je odlučila poći za tog momka. Ipak desilo bi se više puta, da djevojka amanet povrati, te bi to bio znak, da ta djevojka ne želi vezati svoju sudbinu uz tog momka. Isto tako, dešava se vrlo često, da mo­ mak ostavi djevojku, iako joj je dao amanet. U tom slučaju, obično amanet ostaje djevojci kao njezina svojina. Taj običaj i danas se održava među musli­ manima zapadne Hercegovine. 3. Svadba Od toga vremena, kad djevojka primi amanet, djevojka se smatra isprošenom. Djevojka je isprošena, pa se još samo ugovara dan odvođenja djevojke. Svatovi se skupe i krenu bez momka kući isprošene djevojke. Kad se je ženio Ibrahimbeg Kapetanović, neg­ dašnji načelnik grada Mostara od begova Firdusa iz Livna, u svatovima mu je bilo oko hiljadu konjanika. Svatovi su išli po dostojansvu. Svaki uglednik je 177 �imao pred sobom i svog bajraktara. Pazilo se mnogo na to, da bajraktar manjeg uglednika ne bi išao ispred svatova ili bajraktara većeg uglednika. Svatovi su bili obučeni u najsjajnijim bosanskim haljinama, na lijepim i vatrenim atovima i potpuno naoružani. Kad se svatovi približe kući djevojke, u avliji bi se poredalo nekoliko djevojaka u dvije skupine, one bi se naklanjale idući napred i vraćajući se na­ zad i pjevale bi ovu pjesmu: — Dobro došli kićeni svatovi Jeste li se mladi umorili Došli ste nam zlato odvoditi Mi ne damo zlata bez otkupa. Svatovi bi se lijepo dočekali, obično sa limu­ nadom. Kad bi ispijali čaše limunade, onda bi svaki S'-at darovao čašu s novcem. U svatovima su i jendžije, tj. ženske koje vode djevojku. To čašćenje svatova traje po nekoliko dana. Kad bi vijeme bilo da se djevojka vodi i da svatovi krenu, onda bi se zapjevalo: — Hazurala kićeni svatovi, Kratki danci, a dugi konaci Daleko nam valja putovati. Na samom polasku djevojku bi izveli njezini najbliži rođaci i predali je djeveru ili jendžijama. Jendžije uzmu djevojku, a djevojački roditelji dadu svo­ joj kćeri roditeljski blagoslov (hair-dovu). Kad bi svatovi poveli djevojku iz njezine kuće, onda bi se pjevala ova pjesma:c — Žarko sunce na zahodu hoće da zađe Lipa Fata na pohodu hoće da pođe, Sestre joj se s plačem mole da još ne ide Bogme hoću mile sestre, biti ne može. Prije polaska, djevojka bi se posipala šećeriamama i raznim srebrnim novcem. Svatovi bi pošli. Djevojka bi se uvela u „tahtarevan* (vrsta nosiljke). Tahtarevan bi nosila četiri konja, koje bi vodili če­ tiri snažna momka. Na opasnim i vrletnim mjestima tahtarevan bi držalo po deset do dvadeset ljudi. Ovako su izgledali svatovi, ako bi vodili djevoj­ ku iz daljih krajeva. A ako bi se momak ženio iz bližeg kraja, onda bi djevojka jašila na konju. Mnogo puta bi se dešavalo, da je više momaka volilo jednu te istu djevojku. Ako bi tu djevojku volio i drugi momak, onda bi on skupio nekoliko svojih drugova i dočekali bi svatove ц kakvoj pla­ nini. Tu bi dijelili mejdan za djevojku. Ko odnese mejdan, po običaju ondašnjeg vremena, toga je do­ pala i djevojka. U tome bi se svatovi približavali kući mladoženjinoj. Prije nego što djevojka uniđe u kuću, iznese se pogača i so i metne pod lijevu ruku djevojke, a Kuran pod desnu ruku. Na vratima djevojku do­ čeka momak, ispod čije ruke mora da prođe. Tom 178 prilikom momak je dirne malo šakom i rekne: „Neka nam bude sretno i čestito". Čim se prevede djevojka kući odmah se dovede kadija (šerijatski sudija), koji u prisustvu dvaju svje doka vjenča mladence. Bez svirke nema ovog veselja. Svirači bi redovito prisustvovali ovim veseljima, kako to pjeva i narodna pjesma: — Santur kuca u Rapića dvoru Santur kuca Zibi srce puca, Od dragosti za Rapića Osmanom. I danas ženidbu kod muslimana oglašuje pjesma. U Hercegovini postoje posebne pjesme, koje se pje vaju samo za vrijeme svadbe. Čim se čuje takva pjesma odmah se znade, da se u toj kući. priređuje veliko vesele — ženidba. U tim momentima pjeva se ona popularna pjesma, koja se i danas čuje u za­ padnoj Hercegovini (Ljubuški): — Trepetika trepetala puna bisera, Ovi naši bijeli dvori puni veselja, Ovo majka Hamu ženi, pa se veseli, Vesela mu majka bila danas i vazda; Svak se tome veseljaše — Harno najviše. Onoga dana, kad bi djevojka došla u novi dom, nju bi naknili (namazali nokte ćabenskom zemljom). Djevojku bi postavili na stolicu, a one djevojke ili žene, koje kniju mladoj ruke i noge, isto sjede na skemliji (stolici) (obično dvije žene). Tu žene ili dje­ vojke, koje kniju, metnu vrijednosni novac — obično zlatni — u knu, i taj se novac sa bojom met ne mladoj na ruke. Djevojka nakon izvjesnog vre­ mena opere knu i uzme zlatnik. Ruke i noge mlade ostaju poslije gotovo kao krv crvene. Dok se kna meće na djevojku, u isto to vrije­ me četiri djevojke drže svileno platno (duvak) nad djevojkom. Duvak (nevjestička koprena) spominje i narodna pjesma: — Kad su Mejri duvak udarili, Odmah Mejra duvak poznavala Ovo duvak ko u moje majke. U tom momentu soba je puna žena i djevojaka. Tada djevojke, koje drže duvak, pjevaju pjesmu sva­ koj ženi redom i u pjevanju mole, da daruju duvak nad djevojkom. Da je stotinu žena u toj sobi, sva­ koj se pjeva ta pjesma. Nakon toga svaka žena pre­ ma svojim imućstvenim prilikama dariva duvak u novcu. Djevojke, koje nose duvak pjevaju: — Oj gospođo Hasanaginice Ti nam daruj duvak nad djevojkom. I svaka žena bi ustala sa svoga mjesta, pošla bi duvaku i u novcu darovala duvak nad djevojkom. Kad bi se taj novac skupio, onda bi one djevojke, koje su duvak držale, taj novac među sobom podi­ jelile. �kad je svršeno sa knom i duvakom, onda na­ staju čašćenja, dijele se prisutnima smokve, orasi i drugo voće daje se bez razlike svakome, bio stra* nac ili domaći. Toga dana naveče, kad se klanja jacija (noćna molitva), onda se svatovi raziđu, odu na počinak i s velikom pucnjavom otprate mladence u njihove odaje. To se obično vrši u oči petka, to jest u če­ tvrtak naveče. Sutra-dan dolaze djevojke i žene i obilaze mladu i s njom se pitaju. Toga dana djevojke poigraju i to sve po dvije i pjevaju: — Pregazi zemlju nogama, Dilber — nogama, Svadbeno veselje je najveće veselje u životu jednog muslimana. Zato muslimani daju izraza i oduška tom veselju. Dovedu se tamburaši, bubnjari i žurne. Za vrijeme svadbenog veselja održavaju se š ramena i skače na mijeh. Svadbeno veselje traje obično tri dana, a kod imućnijih ljudi i po pet­ naest dana. Nakon toga kroz neko vrijeme, koje nije odre­ đeno i utvrđeno, rodbina djevojke dođe u posjete mladoj — tj. dođu joj u pohode. Obično najprije do­ laze sestre i' majka, a onda poslije otac. Rodbina mlade donese mladoj bogate darove (boščaluke) tj. čevrme i svilene presvlake. Iza toga mlada, njezin muž i njegova rodbina uzvrate te darove i posjet. Kad se kod mlade rodi dijete roditelji njezini i rod­ bina nose joj babine. Nestaje starih naših, a s njima nestaje starih i dobrih vremena i starih i dobrih običaja (adeta). Je­ dina još lijepa naša narodna pjesma — kao posljed­ nji spbm(en — pjeva nam i priča o tim našim starim narodnim običajima i o svemu onom što je nekad bilo. .> v / . Šla ctrugi m isle o nama? (N a s ta v a k lz proSIog b r o ja , p r e n e s e n o Iz „M edenlJJeta”) Društveni život društva koordinirala su svoja djelovanja sa vremenom Prve godine iza okupacije Austrija je upotrebila * nacionalnim stremljenjem svoje zemlje što je najviše za pacifikaciju Bosne i Hercegovine. Iza toga nastupa doprinijelo njihovom uspjehu. Vjera je bila centar period civilizacije i industrijalizacije, što preobražava koji je oko sebe privlačio sa raznim imenima i ciljefizionomiju ovih krajeva. Prvi put muslimani Bosne vima osnovana društva. Vjerska i društvena solidarnost i Hercegovine susreću se lice u lice sa zapadnom upućivala je pojedince da se u isto doba začlane u kulturom. Taj susret bio je fatalan za one koji su u više srodnih društava. Ako se ta solidarnost i srodnost toj kulturi tražili samo zabavu i potom uživanje, a sačuva, te ne bude pomračena partizanstvom, musli­ blagotvoran za one koji su u njoj nalazili puteve stva­ m ane Jugoslavije čeka sjajna bu d u ćn o st. . . ranja i privređivanja. Nastaje lom i psihološko previ­ G ajret je najstarije muslimansko društvo u Ju­ ranje u duši muslimana. Oni dolaze do spoznaje da goslaviji. Pokrovitelj Gajreta je Njegovo Veličanstvo se moraju rastaviti od istočnjačkog m entaliteta koji mladi jugoslavenski Kralj Petar II. Sa raznim pritoci­ sve očekuje od države i sami se pobrinuti za svoju ma sa strana Gajret je pretvoren u jednu snažnu na­ sudbinu. Rađa se smisao za privatnu inicijativu, orga- bujalu rijeku koja navodnjava cijelu domovinu svoju. nizovan i disciplinovan rad, razvija se društvena svi­ Skoro cijelu savremenu generaciju muslimanske inte­ jest koja služi kao mjerilo kulturnog nivoa svake ligencije u Bosni odgojio je Gajret, koji se brine i zajednice. Kao prvi plod tog psihološkog previranja i za budući podmladak tako da i danas pomoću svojih samospoznaje javlja se Društvo Gajret, osnovano 1903 brojnih internata, stipendija i potpora školuje što na godine, sa zadatkom da djeluje na prosvjetnom una­ srednjim što na visokim školama, p*r stotina omladipređenju i kulturnom preporodu muslimana. Pod svo­ naca m uškog i ženskog pola. Da bi mogli ocijeniti jim prvim pretsjednikom rahm etli Droin Safvetbegom obim i veličinu Gajretovog djelovanja, dovoljno je Bašagićem, slavnim pjesnikom i književnikom, Gajret spomenuti da je njegov lanjski godišnji proračun iz­ je ujedinio i okupio sve pozitivne i konstruktivne sna­ nosio 1,260.000 dinara osim impozantnog doma u čiju ge koje su mogle da posluže napretku muslimana. je gradnju utrošeno blizu dva milijona dinara. Zadnjih Prem a tome društveni život muslimana u Sara­ godina Gajret je proširio svoje djelovanje i na ekonom­ jevu počeo se je razvijati tek početkom 20 stoljeća, sko područje, pa je osnovao svoju kreditnu zadrugu ali je on rastao i osvježavao se svakim prolazom na sa uplaćenim udjelima od pola milijona dinara. Pored mlađa pokoljenja dok nije dostigao današnju zavidnu trg a Gajret je počeo osnivati i svoje lokalne štedovne visinu. Nije se unosila zabuna izm eđu sadašnjice i fondove kojima se koriste sitni privrednici i štediše. prošlosti; djeca nisu rušila ono što su im sazdali ro­ Osim toga Gajret radi i na literarnom polju, te je do ditelji, nego su današnji usavršavali i nadopunjavali sada izdao dosta publikacija naučnog i književnog prošle, pa tako uspijevali i napredovali. Osnovana sadržaja. 179 �iza Gajreta na prvom m jestu dolazi društvo „Narodna Uzdanica", osnovano prije 12 godina sa slič­ nim zadatkom kao i Gajret ali sa drugim ideološkim smjerom. Ovo društvo ima godišnji budžet od pola milijona dinara. Hurijet je muslimansko esnafsko društvo koje šti­ ti zanatku omladinu i zbrinjava 200;šegrta iz sirom aš­ kog staleža. Muslimani Sarajeva pobrinuli su se i za svoje mrtve i osnovali dva pokopna društva: „Jediler* i „Rahmet*. koja već sada raspolr-žu sa zamašnim fon­ dovima. „M erhamet" je najpopularnije humano društvo m uslim ansko koje se stara za muslimansku sirotinju u Sarajevu. Ono im a preko 2000 svojih članova i troši oko 250 000 dinara godišnje na potpore sirotinji. P ri­ kuplja zekjat i odijeva na stotine siromašne školovane djece. „M erhamet" je bogat sa svojim zadužbinama a im a i svoj vlastiti dom. „Elhiflaje" je novoosnovano staleško društvo IIm ije koje vrlo m nogo 'obećava. Mi od srca želimo da ovo nadobudno društvo uspije u svojim nastojanjima. B. B Гласови o Гa jpoionoM календару »ЈУГ. ЛИСТ« у броју од 29 октобра о. г. доноси слиједећу одјену Гајретова календара за 1937 годину: »Попут главних наших културних друштава и муслиманско култ. друштво »Гајрет« издаје већ од неколико година свој календар. Пред нама je нови »Гајретов календар« за г. 1937 (1355—1356 no Хиџри) са обилатии и разноврсним садржајеи. Великом су већином писци сами муслиманп, na и њвхови књиi приноси обрађују муслиманске ствари из Босне. Ишли бисмо на дуго изнашањем свих чланака и саставака у календару, алп на неке сматрамо се дужнии свратити позорност, јер су то доиста праве студије. Г. М. Тајвб Окић написао je опширну расправу под насловом »Исламека традиција«. И з самих их навода из источне и западне литературе, на које ее писац позива у биљешкама, иоже се судити колвком je спремом она написана. »Исламска традвција« претставља вишеструки интерес за науку. Она je, послије К ур’ана, главно врело исламскога вјерског учења уопће a исламскога права напосе. У извјесним случајевима она разјашњава тежа и нејаснија мјеста у К ур’ану, понекада и допуњава кур’анске прописе, и оне случајеве гдје je традвцвја главно и једино врело исламскога учења«. Тим je рвјечвма учени писац почео своју студију, која je прва ове врсти у нашој књвжевности- Додуше међу нашим муслиианима није ни могло бити те традиције као код Перзијанаца, Арапа и Турака, али ипак се нашло неколвко синова наше груде, који су на арапском или турскои језику оставвли no које писано дјело о хадису. Тако су и у Балканском институту сарајевског музеја и код неких приватника нађени неки досад непознати рукопиеи који ово питање обрађују. Интересантна je тако^ер »Расправа Али-Чауша из Софије о спахијској и твмарској организацвји^ у турској цареввни, коју je превео и објелоданио г. Риза Мудервзоввћ. Он се je на ово непознато дјело намјерио у архиву Зеиаљског музеја, те je добро учинио да га je превео и шврој јавности пружио. Али-Чауш у овом дјелу даје потпуни попис појединвх покрајина 180 турске царевипе и попис свих санџака, који припадаЈу појединим ајалетима са хасовима, те описује све врсти твмарсквх посједа, заима и спахија Из ове се расправе види како je слабо и непотпуно било наше досадање познавање тимарске институције, која je кроз вијекове била темељем турске војне администрапије. За познавање новије повијести Босне згодна je радња г. Рудолфа Заплате »Страни конзули у Б. X. sa турске«. Неуморни г. Заплата овдје прегледније износи материјал многобројних лијепих својих расправа раштрканвх no нашвм дневнвцвма и ревијама. Не сиије се прећи ни преко расправе проф. Сафета Бурине »Трговачки односи Б. X. са Дубровником и Венецвјом у осамнаестом вијеву®. Дубровнвк je од старине био консумент или посредник трговине взмеђу Босне и Хердеговине и осталог свијета Истока и Запада. Te трговачке везе Босне с Дубровником биле су нзвором богаћења многвх босансквх трговаца. Г. Касвм Гујић написао je чланак »Култура духана као главни извор народних прихода у Херцеговини«, a то je питање за Херцеговину увијек актуелно. »Гајретов« календар ће добро доћи сввм елојеввма, којв уз поуку и забаву траже и 08биљнвје штиво, na га топло препоручујемо.« — М. П. Београдска „П О ЛИ ТИКА" у броју од 15 новембра о. г. из пера г. Григорвја Божовића доноси: ,О д ослобођења босанско удружење Гајрет редовно je издавало свој лист „Гајрет и сваке године no коју публикацију вз разнвх грана народнога живота. И Гајретово гласило и ове невелике a чешће књиге доносиле су ваљане и озбиљне ствари. Међутим! сад je Гајрет вздао и свој календар, који je no својој садржини ввше један озбиљан вборник, него што то може бити какав календар са пригоднвм тежњама и задацима. Поред потребних календарсквх ствари, поуке и нешто забаве „Гајретов Календар“ доноси неколико врло озбиљнвх и већнх чланака, потребнвх внтелектуалцу и муслвманину, и немуслиманину, међа којвма су неки и новвна sa меоге читаоце и праву посластрца. �Такав je, на прииер чланак „ 0 спахијској и тимарској органнзацији“ у Османском Царству, од некога Алв-Чауша из Оофије из 1654 године. Ваља нагласити да je г. Риза Мудеризовић учвнво велику услугу сваком ко се бави нашом историјом за Турака, што je пронашао овај рукопис и превео га на ерпски, a Гајрет објавио у својем календару. За нас je често било тешко да тачно знамо шта je хас, шта зијамест a шта тимар, како je веиља у турској била законски распоређена и како je турско царство било административн >подељено. Али-Чаушева расправа „Опшнрни приказ земаља што их обухвата свлна в победонссна Османлијска Држава в колвко je у њој ајалета (покрајина), управних-санџака (округа), зајииа, тимарника, Сабаља и врста војскк, — све то слика и ређа на врло прегдедан начин, те je тим путем олакшан посао сваком кс се буде бавио нашом прошлотћу.. Такођер je од необичне важноств врло внтересантно и научно написан чланак „Ислзмска традпција . Г. Тајиб Окик овим je написом задужио не амо своје неетручне сувернвке, него и свакога су нашој земљв коме je стало да позна основе вере своје браке, јер je и такво лојално внтересовање данас несумњиво, нарочито код православних. Писацјецело патање исламскога светога предања правилно псставио взнео, критички пропратио и показао и литературом в својии взлагањем шта je у тој традицијв канонско, a шта за одбацввање в апокрифно. За људе који немају могукноств да се овим пвтањем кабинетска позабаве, овај преглед je г. Окића правв наетонв требнвк. Озбиљнв су в снажнв чланци профееора 3 <плате „Странв консулв у Восни в Херцеговвнв за турске владе , Чеде Мвтрвновића „Југословеески муслвманв у борбв за слободу в незчввеноет", Хамзе Хума „Муслвманв Босне в Херцеговвне посматранв кроз севдалинку в Сафета Бурвне .Трговачка односа Боене в Херцеговвне са Дубровнвком в Венецијом у осамнаестои веку“. Књига од 248 страна календарскога облвка в оваке препоручљвве садржвне стаје свега 10 двнара. Гр. Б.“ \ Г аЈ ре т ов гласник Dvije uspjele priredbe U Gajretovom ženskom i>Hvm internatu erj Dan velrkih vakifa uoči mubare'' :eri Ovogodišnji dan velikih vakifa proslavljen je inubareć večeri Lejletul-Miradža u Gajretovom ženskom internatu sa naročitim svečanostima. Ova svečanost, kako je poznato, posvećena je dragoj uspomeni na ve­ likog dobrotvora Gazi Huzrevbega. Ovoj lijepoj vjerskoj priredbi prisustvovao je pretsjednik Glavnog odbora Gajreta g, Dr. Avdo Hasanbegović, izaslanik Vakufske direkcije g. Ibrahim ef. Hadžiomerović, te članovi glav­ nog odbora gg. Avdibeg Zečević, Ahmedaga Novalija, Dr. Muhamed lblizović, Dr. Behaija Salihagić, Naših Repovac, Bekir Omersoftić, Muhamed ef. Bravo, Mehm edbeg Kapetanović, prof. Drljević i vjerski vaspitač Muškog Gajretovog konvikta g. Mustafa ef. Kulenović. Svi gosti su prisustvovali lijepom programu, koji je započeo predavanjem o velikom rahmetliji koga je održala pitomica Munevera Alagić. G. Avdibeg Zečević je prije toga otvorio ovu svečanost sa nekoliko uvodnih riječi u kojima je zahvalio svima gostima a naročito pretsjeđniku g. dr. Hasanbegoviću, da su se potrudili i došli na ovu lijepu priredbu. Nakon toga je pi'omica Hatidža Muštović, učenica Islamske vjerske škole (medrese) proučila ašere. Sureta i salavate učile su također učenice medrese. Prvi i drugi dio ilahija izvele su pitomice internata sa vrlo lijepim gla­ sovima i razumjevanjem. Dvije snažne vjerske recita- ci]< čije pjesama rahm. Mase Ćazima ć itić a „Nat „Muhammed Alejhisselam“ izvele su pitomice Sehla Dizdarević i Zahida Češo, prva pitomica učenica gimnazije a druga Trgovačke akademije. Hatmu i hatme dovu za dušu Gajretovih dobrotvora proučile su skladno p:tomiee medrese. Nakon ovog lijepog programa, koga je završio g. Av iibeg Zečević, zahvalivši se upravi internata i pitomicama na ovako sjajnom uspjehu i izvedbi, svi gosti sa g. dr. Hasanbegovićem na čelu razgledavali prostorije internata i interesovali se za rad i stanje u njemu. Svi su bili vrlo zadovoljni, pa je pretsjednik g. dr. Hasanbegović čestitao gđi Adili Dizdar i obećao svaku pomoć. Odmah je darovao 100. Din. da se za siromašne pitomice nabavi nešto topla veša, a pomogli su i drugi koji su iskupili još 3321,50 dinara. Uprava im se svim a najtoplije zahvaljuje. Gajretova godišnja zabava u Sarajevu održaće se u subotu 6 februara 1937 godine u Nar. pozorištu. Program će biti vrlo biran, pa već sada za zabavu vlada dosta veliko intercsovanje. Već su izabrane nekoje sekcije koje su pristupile radu oko piiprem a za zabavu. Obnova rada Gajretova pjevačkog društva U 1930 godini osnovano je u Sarajevu Gajretovo pjevačko društvo, čiji je mješoviti hor istupao neko­ liko godina sa uspjehom na godišnjim Gajretovim za- 181 �bavama u Nar. pozorištu. Ualjed pomanjkanja prosto­ rija ovo društvo je u 1934 godini prestalo funkoionisati Pošto su u novom Gajretovom domu rezervisaue pro­ storije i za Gajretovo pjevačko društvo, to su članovi ovoga društva i prijatelji Gajreta pokrenuli prošle je­ seni akciju za oživljenje njegova rada, pa je u tu svrhu sa_ zvana i održana skupština članova ovoga društva 19/Х na kojoj je izabrana slijedeća uprava: Pretsjednik M ehmedbeg Kapetanović, potpretsjednik Bekir Omersoftić, sekretar Mustafa Hajdarović, blagajnik Omer Bračković, članovi bez naročite funk­ cije: Dizdar Hamid, Karahasanović Ibrahim, Šerbić Muniba h., Midžid Dževahira, Hadžić Hasna, Omeragić Zihnija, te domaćin Sokolović Salko. Nadzorni o d b o r: Hromić Alija, Vranić Osman i B ajraktarević Mahmut. Zamjenici: 4janović Mustafa, Vanjo Ibrahim , Branković Zahid, Košarić Fata h. i Kadrić Dževahira. Na skupštini je zaključeno da se odm ah pristupi osnivanju mješovitog hora, te da se obrazuje u okviruovoga društva tam buraška sekcija. Početkom novembra o. g. izvršen je upis izvršujućih članova (pjevača), te se je do 10 o. m j. upi­ salo 85 m uških i ženskih članova (pjevača), tako da će ovo biti najjači hor u Sarajevu. Danom ice se jav­ ljaju novi pjevači, koji žele da učestvuju u radu hora, koji će istupiti na pretstojećoj' Gajretovoj zabavi u Sarajevu. Interesovanje za ovo društvo je vrlo veliko, naročito m eđu m uslim anskom om ladinom, pa sm o uvjereni da će njegov h o r pod đirigovanjem horovođe g. Rihtm ana ubrzo pokazati odlične rezultate. . . . . . . . „ . .. _ Veliki uspjeh ovogodišnjeg Mevludl-Serifa u Gajretovom ženskom konviktu Lanjski M evluđi-šerif održan u G ajretovom žen­ skom internatu bio je najuspjelija i najveća p rired b a ove vrste u cijelom Sarajevu. Ovogodišnji M evluđišerif, m eđutim, koji .je održan 6. novem bra ove godine po broju prisutnih hanum a i gospođica nadm ašio je i lanjsku priredbu. Mevlud je posjetilo sigurno 500 naj­ uglednijih gospođa i gospođica iz svih slojeva građan­ stva, tako da ih jedan veliki broj nije m ogao uopšte stati u prostorije gdje se učio Mevlud, pa su ostale na hodnicima zgrade internata. I ove godine je prilikom ove lijepe svečanosti vladao savršen red i disciplina, pa je vrijednost i m arljivost pitom aca sim patično prim ljena kod svih gostiju. Mevlud su na našem jeziku, skupa sa hatm edovom, proučile naše pitom ice. koje su učile i ilahije i dijelile šerbe. Sa ovom priredbom svak je bio n e­ obično zadovoljan, pa su to prisutne h anum e i glasno zražavale. Ukupan prihod M evluda bio je oko 1400.— Din. Bife su poklonili: baklavu gđa Hatidža h an u m a č a u šević, jabuke Hajrija h. Landžo, b u rek g đ a Abida Hajdarović, tortu gosp. braća Arifović, to rtu gđa Hanifa h. Osmanagić, slatku pitu gđa Šerifa h. Jahić, jednu korpu grožđa gosp. Asim aga Arslanagić i korpu jabuka gosp. braća Jahjaefendić. 182 Dobrovoljne priloge darovaše slijedeće gđe: Po 50 Din. Šerifa h. Kapetanović i Fatim a h. Regović; po 20 Din. Dudi h. Arslanagić, Hajrija h. Landžo, Fazlija h. Zlatar, Adila Zečević, Hadžimehmedagić (iz Visokog), Halida h. Repovac, Esm a h. Њ M ehmeđagić, Zulejha Kopčić; po 10 Din. M ahmutaginica Arslanagić, še rifa h. Jahić, Habiba h. Prolić, Hasn* h. Jakić, Sabira h. Krehić, Hasni h. Kusturica (iz Trav­ nika', gđica Hasanbegović, gđica Haša Huseinčehajić, Zekija h. Omersoftić, Emina h. Mursel, Zuhre h. Mrkonjić i gđica Hajrija Lom igora (iz Foče). Ostale gđe i gđice darovaše po 6, 5, 4, 3 i 2 Din. Neka im je ispred Gajreta fbpla hvala. Otvaranje prostorija Mjesnog odbora Gajreta i Gajretova pjevaikog društva U novom Gajretovom domu rezervisane su pro­ storije za rad Gajretova mjesnog odbora, kao i Gajretova pjevačkog društva, na 11 katu. Pošto ovim je­ dinicama pretstoji intenzivan rad, naročito sada za vrijeme Ramazana, kao i preko i preko cijele zime, izvršeno je otvaranje ovih njihovih prostorija u su­ botu 7 novembra o. g. Pored članova Glavnog odbora, ovoj intimnoj društvenoj priredbi prisustvovali su i članovi-ce muš­ kog i ženskog mjesnog odbora te Gajretova pjevačkog društva. U otsutnosti pretsjednika Mjesnog odbora g. Ing. Saliha Cice, koji je toga dana bio bolestan, prostorije je otvorio prigodnim govorom član Glavnog odbora Gajreta i pretsjednak Gajretova pjevačkog društva g Mehmedbeg Kape#novlć, koji je u svom govoru rekao: Veseli me što mi je u dio zapala čast da Vas pozdravim ispred Mjesnog odbora Gajreta i Gajretovog pjevačkog društva. Večeras imamo to zadovoljstvo, da smo se sas­ tali u našim prostorijama, u našem domu, kojeg smo mi svi, ne žaleći truda ni žrtava, skupljajući paru po paru, dinar po dinar, podigli za dobro naše zajednice. Prošla su ona mučna vremena, kad su se naši nadripametnjakovići ne birajući sretstva, borili protiv škole i školovanja pa i protiv Gajreta. Ali hvala Bogu nisu uspjeli, jer su naši borci uzdignuta čela skršli sve te lažne narodne dobroželitelje, tako da je Gajret do danas iškolovao, izveo na selamet, osposobio za životnu borbu ništa manje nego 4.500 omladinaca. Nažalost, i danas tu i tamo čujemo nekoje prigovore Gajretu i Gajretovom radu, ali mi se na te prigovore ne osvrćemo, jer smo svjesni da se borimo za dobro i napredak našeg islamskog elementa; ne osvrćemo se jer znamo da naša snaga ne leži u pojedincu, nego u masi, jer te stotine i stotine hiljada dinara, koje Gajret svake godine utroši, ne dolaze od pojedinaca, to je novac darovan od hiljada i hiljada Gajretovlh radnika i prijatelja. U ovome je najbolji dokaz da se �je u svim našim slojevima probudila svijest 1 osjećaj za Gajret i njegov rad. Nama je svima dobro poznato da kod nas kao i u drugom svijetu nema sloja ni struke koji nisu osjetili opću svjetsku ekonomsku krizu i baš pod tim teškim ekonomskim okolnostima Gajret ne samo da nije podbacio, nego je nastavio sa još intenzivnijim radom, tako da je u ovoj godini pod svoje okrilje primio 400 pitomaca 1 pitomica i potrebnima podijelio 200 stipendija i potpora. Ove smo' godine pod tim istim okolnostima dovršili ne malo djelo, za kojim su naši prethodnici tri decenije žudili — naš dom i to ovakav dom, s kojim se mo­ že svaki Gajretov radnik i prijatelj da ponosi. Ove prostorije koje mi večeras otvaramo, date su u amanet sarajevskom Gajretovom mjesnom od­ boru i Gajretovom pjevačkom društvu s tim da u njima razviju još veću djelatnost sa još većim uspje­ hom i napretkom. A sada, braćo i sestre, stoji na nama da dokažemo da smo dostojni ovoga amaneta i da ćemo s pomoću Božjom raditi sa još većom voljom i ustrajnošću za Gajret, za dobro i napredak naše muslimanske omladine. Ove prostorije moramo iskoristiti onako kako i dolikuje Gajretu. Ne smijemo se zaustaviti na ovome nego iporamo svim našim silama naprijed i samo naprijed. Hoćemo i moramo čitavom svijetu pokazati da smo sposobni i da smo kadri i mi nešto stvoriti. Ugovorne našem radu treba odbaciti sve lično i sve političko radeći iskreno i bratsti, pa ćemo čuda učiniti. U ovim našim prostorijama, pored naših redov­ nih Gajretovih dužnosti, moramo razviti i druželjublje, razviti društvenost, jer dolazeći što više međusobno u dodir, izmjenjujući što češće misli moći ćemo još složnije da radimo za napredak naše braće i naših pokoljenja. Otvarajući ove prostorije išćem od dragog Alaha da nas potpomogne u našem budućem radu. Zato Vas pozivam da nam ove prostorije u slobodnim časovima posluže za odmor i za rad, umjesto da ide mo po nekim drugim i tuđim. Gje se čovjek može bolje osjetiti nego u svojoj kući, u svome domu? Ne mogu a da se u ovim našim radosnim časovima ne sjetim i našeg zaštitnika i Pokrovitelja našega Kralja. Da živi Njegova Veličanstvo naš Kralj Petar II. (Burno klicanje: Živio). Ovom prilikom dužnost nam je da izrazimo hvalu i priznanje našem pretsjedniku g. Dru Avdi Hasanbegoviću i njegovim dugogodišnjim saradnicima koji Gajret vode od uspjeha ka uspjehu. Govor g. Kapetanovića popraćen je burnim aplauzom i odobravanjem. Nakon toga uhvatilo se kolo, koje je poveo najstariji prisutni član i radnik Gajreta g. Ahmedaga Novalija, ugledni sarajevski trgovac i posjednik. Orkestar Gajreta pjevačkog društva sas­ tavljen od violinista i tamburaša nastavio je sa izvo­ đenjem kako narodnih kola tako 1 umjetničkih ko­ mada. Omladina u najljepšem raspoloženju zadržala se u svojim prostorijama do Iza pola noći, odnljevši sa ove priredbe najljepše uspomene. Скупштниа женског одбора у СараЈеву Годишња скушптина Мјесног акенског одбора Гајрета у Сарајеву одраеана je 7 новембра 1936 у Гајретовом дому. У 4 сата отворвла je скупштиву претсједница Авемин х. Ченгић и поздравила присутне чланице, a потом упутила топле жеље Њ . В. Краљу Петру II за дуг исивот као и цијелом Краљевском Дому (Све присутне устајући клачу: „Живио Краљ Петар II, Покроввтељ Гајрета, Живио Краљевски Дом“). П о избору овјеровитељица записника као и перовође, тајница rlja Зекија Омерссфтић прочитала je тајнички извјештај, којв je са одобравањем примљен. Потои je благајница гђа Хасна Хаџић прочитала благајвички И8вјештај, a гђа Фата Кошарић испред надзорног одбора саопштила да je прегледала благајничке књаге a у реду в х пронашла. Испред Ж енског Савеза, секције за Дринску бановвну поздравља присутне гђа Вида ЧубриловикКоприввда в казке да je прочитанв взвјештај задовољавајућв в да се no н>еиу вида да je в рад бво задовољавајућв. Ha предлог Аземвн х. Ченгвк скупштвна даје разрјешнвцу старои одбору в прелазв се на бирање новог одбора в то како слвједв: претсједнвца Фата Кошарвк, I потпретсједнвца Зеквје х. Кобић, II потпретсједница Абвде х. Хајдароввк. I тајнвца Хасна х. Хаџвк, II тајнвца Сена х. Карахасановвк, I благајнвца Мубера Сарвџић, II благајнвца Разија х. Мухвк. Одборнвце без нарочвте функцвје: Аземин х, Ченгик, Лебвбе х. Мехмедбашвк, Халиме х. Гавранкапетановвк, Атвфе х. Ватрењак, Заде х. Мухвк, Шервфе х. Капетановвк, Хабабе х. Хафазбеговвк, Мунибе х. Ш ербвк, Бегајета Гребо, Зеквја Омерсофтвк, Фатвме х. Ноасик, Адвла Двздар. Замјенице: Арифе х. Дукатар, Хајрвје х. Карахасановвк, Хасвје х. Мујагик, Захвде х. Мутевелвк, Хајрвје х. Јаиаковвк, Дудв х. Арслаганвк, Зумрут х. Дефтердареввк. Надзорнв одбор: Др. Ш евала Звлџвк-Иблвзоввк, Вида ЧубриловвкКопрвввца, Џемвле х. Кучукалик a Џевахвра Миџвк. Прослава ЛеЈлен-мираџа у тузланском конвнкту 12 октобра о. г. прослављена je као a у осталим Гајретовии конвиктима свечаност Лејлев мираџа у Гајретовом конввкту у Тузлв. Предавање о значају ове свете вечера одрасао je вјерскп васпитач г. Адвл еф. Чоквк, професор и вјер. васпит. у овоме дому, a предавање о Газв Хусрефбегу a његоввм вакуфииа као a о вакуфима уопште, одрзкао je пвтоиац Церибашић Хасан, ученвк VII разр. гижнавије. Овој свечаноств присуствовала je управа конввкта, свв патоица a неколико одборвика Просторвје су иале, na су узванвце биле огравнчене. Исту вечер бвла су пвтомди у мјесној џаиији на ахшаиу. — Све* чаност je успјела у свакои погледу. 183 �Одржање ванредне скупштине женског одбора у Тузлн •Како je тајноцч овог одбора и дугогодшпња раднвца Гајретова гђч Раифа х. Ножвк још у мјесецу јуну отселила у Мостар, то je у одбору био eaпео рчд. Радп оживљења рада одбора сазвана je ввнредна скупгатина на 28/9-1936 на којој je извршена попуна одб>ра. Затајницу je изабрана Хазера х. Авдвћ( a за благадшцу Анша х Чустоввћ. Одбор се je дао одмах на посао, те je 3 октобра одржао сијело у просторијама „Сенаата". Бруто првход овог сијела взносио je 427 Дин., a чист приход Дин. 310'—i коja je сума дозначена Главнои одбору. Гајретов мевлуд у Аладннићнма-Црннћнма Повјереница Гајрета у Аладинићима гђица Зејна Мехић, учитељица приредила je на 18/9-1936 у џампјн, која се налази у Црнићима „Гајретов мевлуд". Мевлуд je учио Салко Ковачић, a салаватала je његова сестра Афа Ковачић, удова Ахмета Вилогорцч у Мостару. Мевлуд je успио морално a и материјадно. Сакупљено je добровољнвх прилога Дин. 237, која je свота дозначена Главном одбору. Повјеренвцу су пимагали у приредби мевлуда Осман Балавац из Аладинвка и Ш етка Хакша из Црнића, те Авдо Крпо из Р л и ц а. Добровољне прилоге дчроваше: no 10 , сман Разић, Хасан Зухрић и Амвра Ђ иквћ; no _ __ Ариф Месиховвћ и Хусо Пејак; Дин. 5 Але Рудвћ; Дин. 4 75 Омер Мехмедбашвћ; no 4 Двн.: Ћ амил Хумачквћ, Пашо Бурвћ и Мујо Табаковић Остали су дали 3 Дин., 2 Д в н , a већинои 1 Динар. Свима дчроватељима топла хвала, a нарочита хвала повјеренвцв за њен пожртвован рад око ове првредбе. Merhum Alija Rizv?nbeaovtf veličanstvenoj i rijetkoj dženazi, kakve se u Sarajevu vide vrlo, vrlo rijetko. Dženaza je krenula od Državne bolnice u 10 sati prije podne pred Begovu džamiju, a odatle, nakon klanjanja podao namaza i dženaze, na Ham binu Carinu. M erhum Alija Rizvanbegovič je položen i sahra­ njen na m jestu gdje su čitavi nizovi generacija i po­ koljenja zakopani: na ovom m jestu su pokopani oni koji su svojom krvlju stvarali našu istoriju i oni koji su čitali i divili se toj istoriji i njenim junacim a Na ovom istom m jestu, kraj malog Alije, našli su .se oni koji su stvarali ovo Sarajevo, oni koji su se borili pod Hadži Lojinim bajrakom i oni kasniji koji su stvarali našu noviju istoriju. Eto, baš tu, kraj svježe hum ke malog Alije, leži i njegov rođak rahm etli Dervišbeg Merhum Alija Rizvanbegovič Miralem, veliki dobrotvor i prijatelj narodni. Kraj njega Još jedna svježa hum ka, tek uskopana, okvašena je jedan cvijetak pao, m lad, m irisan i nježan, cvijetak suzama i jesenjim kišama, nikla je ovih dana na ši­ rum eni. A na ovom tužnom pohodu u jesenje poslijepodne, rokim m ezaretim a, rasutim ko rajske bašče po Hamna ovom tihom pohodu na kome su se stegla srca binoj Carini. Još jedan svjež k abur, tek uskopan, zacrnio se je u sjenkam a granatih stabala što su se, roditeljska, jedna velika grupa dječaka, učenika VI široko raskrilivši svoje svenulo lišće, naduijeli nad razreda gimnazije, školskih kolega rahm etli Alije, s tu ­ nizine gradske. Jedan m lad život, tek što je pila je pognutih glava iza posmrtnih ostataka svoga bio poletio i razvio krila, svenuo je tiho i nenađno druga. A njega više nem a m eđu njim a. Njega koji je kao što vene ovo jesenje lišće na stablim a Hambine bio tako dobar, ozbiljan, druželjubiv; njega koji je, iako tako mlad, znao da stekne sim patije i poštovanje svih, Carine i visokih Bakija. Umro je 12 oktobra ove godine, u zoru, m ladi m lađih i starijih; njega koji je imao u sebi sve vrline Alija, sin g. Dr. Ahm edbega Rizvanbegovića, poznatog i m oralne vrijednosti. sarajevskog ljekara, i Rašide hanum e Rizvanbegovič, Kad je i posljednji g ru m en crne zemlje pao na plemenite m ajke koja je u svome s:nu gledala sokola njega i sakrio im ga na vječna vrem ena ispred očiju, koji je već poletio i čiji će zam ah dohvatiti visine osjetili su, rastuženi i sa bisernim kapljama na Irepasunčane. vicama, da im se njegov dragi lik uvlači u srce, u Rodio se 28 juna 1920 godine u Tuzli. Njegova dušu- Zato je jedan od njih šapnuo: mnogi brojna dženaza, na kojoj su uzeli učešća naši — N em a te više m eđu n a m a . . . Nema te, ali najugledniji građani, političari i javni radnici, obavljena će nam uvijek tvoj lik biti u dušam a, duboko, duboko. Neka je m erhum Aliji lahka z e m lja ... je na 13 oktobra, Koliku ljubav gaje građani prem a Rahm etullahi alejhi rahm eteu vasiah. ucviljenim roditeljim a m aloga Alije, vidilo se i po ovoj 184 � https://kolekcije.nub.ba/files/original/1466b7cf9b265897ace12f50952d643b.pdf 0ad71b9e01b542b71fab41e32de84874 PDF Text Text C A Д P Ж A J: .^ *■ Бајрам мубарек олсун! , -нн-ч: Босна и муслимани Босне М. Р. Делнћ: Зашто je Шејхул-Ислам смијенно сарајевског муфтнју Муидовића Хасан Јћубупчпћ; Гајретова задруга завела je и осигурања Саднк Б у ч у к Нова привреда и наша чаршнја М Ч.: Велике духовне оркјентације у хнсторнјн човјечанства НАШЕ РАХМЕТЛК Е : ПроФ. Хасаи Хоџпћ — Хидајетбег Кулнновнћ — Мехиедалнја Јаловчнћ ГДЈРЕТОВ ГЛАСНИК Важно упозорење Гајретовви одборина и повјереницнма — Отвореље просторија Гајретовог женгког одбора — Скупштина задружног клуба питолаца београдског Г а јрета „Ослан Т>икић“ НОВЕ КЊИГЕ ДЕЦЕМБАР САРАЈЕВО 1936 БРОЈ12 Издаје Главии одвор Гајрета у Сарпјеву Главни и одговорни уредник: ХАМИД КУКИЋ a .' �M. tferenčeait Ženski m odni s a lcn i krznarija S a r a j K ra lja P e tra u lic a - e v o T e le f o n 3 8 - 2 5 . rv i . P r v o r a z r e d n i ž e n s k i m o d n i sa lo n , k o n fe k c ija I k r ­ z n a rija , sp e c ija lis ta u Izra di m a n tlo v a , k o stim a , h a ljin a I t. d . B o g a t I zb o r ra z n o v rs n o g k rz n a I k r ­ z n e n ih m a n tlo v a , iz r a đ u je k rz n e n e m a n tle i svo o s ta lo k rz n o u v la s tito j ra d io n i, p r is p je li n a jn o v iji m o d e li zim skih S to fa n ih m a n tlova . Cijene so lid n e a Izrada prvoklasna. ; ™ " ц- ‘ • 9 л / / , " i ' V Гајрет, лист друштва Гајрета и8лави мјесечно, a цијена му je ea нашу Отаџбину 60 динара на годину, a ea све остале вемл»е преко границе 120 динара. ЂациГајретови питомци добивају листу полацијенекодГлавногОдбораили код управа Гајретових конвиката. Едаснив друштво „Гајрети — Одговорни уредник: Хамид Кукић. — За Исламску дноричку штампарију одговара директор Абдурахман Мешић. �ГОД. XVII ГАЈРЕТ БРОЈ 12 Сарајепо, децембар 1936 Bajram mubarek olsun! K roz nekolik o dana presta će lijepe ram a­ zanske noći k o je sm o svi, k roz m je se c dana posta i ibadeta, p osvećiv a li u p rv om red u m o­ litvi i Svevišn jem . Ram azan je od u v ijek , pored sv o je v jersk e važnosti i posta, zn ačio i nešto više u kulturnim i društvenim strem ljenjim a. R am azanske noći služile su jo š o d prvih p o č e ­ taka u zvišenog Islam a za cilje v e k u ltu rn og rada i p reporoda . Od najstarijih у г е т е п * se u tim ča sov im a najviše slo b o d u o g vrem ena p o s je ć iv a lo širenju p rosv jete, znanja i kulta tradicije. Uz p ob ožn e m olitve i eam osavladavanja, uz tihe religiozne ča sov e, ram azanske noći su u v ijek služile za dru štven e, kulturne i socija ln e a k cije k o je su red ov ito p ok aziv ale n a jsja jn ije rezu lta te! I o v e g od in e velik i b roj G a jretov ih radn ika i p reg alaca čin io je p ored o v o g s v e to g ra m a ­ zanskog ibadeta jo š jedan isto tako zn a ča ja n f v elik p osao: oni su prek o c ije lo g R am azanišerifa neum orno i b ez predaha v odili G ajretov ram azanski rad u narod u. T aj rad j e m n og o­ stran, obim an i iziskuje i m n og o vrem en a i m n og o strpljen ja. Ram azan je , za p rav o, g la vni m jesec za isk u p ljan je m aterijalnih srestava iz n arod a za G ajret i n je g o v e pothvate. T aj rad o k o org a n iza cije G ajretov ih prired a ba , sijela, zabava, pop ularn ih p reda v an ja i dru g ih korisnih priredaba d o n io j e sv a ke g od in e ob iln e p rih od e G ajretu, p a taj u sp jeh nije izostao ni ov e g o ­ dine. T o treba zahvaliti p ožrtv ovn im G ajretovim radnicim a i prijateljim a. Oni su, na taj način, p ored v jersk ih ram azanskih du žnosti izvršili jo š jeda n ibadet. Ibadet u radu za ostv a ren je G aj­ retov ih ciljev a. P om a g a n je sirotin je je je d n a od n a jp rečih ram azanskih dužnosti sv a k o g a m usli­ mana, a baš u radu za G ajret, k oji im a na sv o jo j brizi 6 0 0 siroča d i, ta ram azanska dužnost se n a jb olje isp u n ju je. S tog a će ona A llahu dž. š. biti draža od svih ostalih. I eto, b ožjom p o m o ć i, kroz n ek olik o dana će prestati lijepe ram azanske noći. O svanu će svi­ jetli dani Bajram a, kada se rastvaraju naša srca i kada velika radost obasjava naše duše. Svaki čo v je k 'u p r v o bajram sko ju tro izlazi pred Boga dž. š. i p red sv oju savjest sa svojim djelim a. I što su ta djela veća i zamašnija, to će radost v aša biti v eća i iskrenija. G ajretovi radnici i prija telji će i o v o g a Bajram a izaći sa svojim d jelim a svijetla čela pred B oga i pred ljude. Naša ra dost ć e z b o g toga biti neizm jerna, a naše nade u ljepšu b u du ćn ost i napredak sigurnije i bliže ostv a ren ju . G ajret tem elji ta nadanja na onim uzvišenim osjeća jim a svih m uslim ana koji niču u dušam a na bajram ske dane, a čiji je korijen u izm irenju, u opraštanju, u du bokom sa osjeća n ju napram a svojim bližnjim a. Taj ple­ m eniti osjeća j sv a k og čov jek a je i u saznanju o važnosti m eđusobne pom oći kao najplem eni­ tijem d je lu što g a čov jek uopšte m ože da učini. G ajret j e svjestan ov ih uzvišenih zasada koje je K u r’ani a. š. udahnuo u naša srca. A naš P ejg a m b er M uham ed a. s. j e p o r u čio : „N isu m oji on i k oji g om ila ju bla go neizm jerno a za­ b o ra v lja ju s v oje bližnje i ne daju ništa u d o b ro ­ tv orn e s v r h e " . Z a h v a lju ju ći svojim neum ornim trudbeni­ cim a, G ajret i o v o g a Bajram a s pon osom m ože da p og led a na m inulu godinu. M ubareć večeri Ram azana G ajret je iskoristio u spasonosnom radu za naš m uslim anski svijet i napredak naše za jed n ice. Z b o g toga su nam o v i svečani b ajram ski dani jo š svečaniji. U zdajući se u naš G ajret a G ajret u sv o je agilne radnike, prosla v ićem o, a k ob ogd a , jo š m nogo ovakih svijetlih svetkovina, u jo š b oljem hajrii i rahatluku. Z a to, draga b ra ćo i prijatelji, upućujući naše b ajra m ske m olitve Svevišnjem i m oleći ga da naš G ajret, danas jedini kulturni i ek on om ­ ski oslon a c ju goslov en sk ih m uslim ana, jo š više p od ig n e i osp osob i za najveća pregnuća, kličem o vam sv im a : BAJRAM M U BAR EK O LSU N ! 187 �Bosna XMuslimani Bosne Kratak pregled postanka 1 ra zv o ja Turske Carevine t P osle naše narodne istorije, ni jedna druga ne može za nas Srbe imati one zanim ljivosti i pouČljivosti kakvu može da ima istorija Turske Carevine. P o t­ puno poznavanje naše prošlosti od sredine četrnaestoga veka na ovamo, ne da se zam isliti bez poznavanja istorije Turske Ca- R a sp a d a n je b a g d a d s k o g halifata na više d r ža v ica n ije u isla m sk om svetu iz a zv a lo nika­ k a v p o t r e s ; radi v ere nije se' v iše n ik o b u n io sa m o a k o je n ov a d rža va don osila ličnu slo b o d u i im ov in sk u zaštitu. O vo i ov a k o sta n je tra ja lo je nešto više o d d v estotin e god in a d o k nisu sa Istok a p r o v a lile d iv lje h ord e D žin g is-h a n a , k o je Su sn a g om v ulk ana p o r u šile i d ev a stira le tolik e zem lje i g ra d ov e. I k a o što je na N ihavendu g od in e 6 4 2 pod snažnim u d arcem m a ča h alife O m ara p r o p a lo h ilja d u g od išn je ca rstv o o b o ž a v a o c a v ečn e vatre, I ta ko se je šest v e k o v a p o s le tog a , g o d in e 1 2 5 8 O d O sm ana d o M ehm eda II na ob alam a JT igrisa p o d sv ir e p o m silom M on g o1. lina H elag u a su r v a o b a g d a d sk i ha lifsk i p r e sto T u rc i su ušli u istoriju sv eta p r e k o ru š e ­ A b asid a. D o k su m o n g b lsk o-ta ta rsk i č o p o r i h a ­ vina b a g d a d s k o g h alifata i na oštrici sv o g a rali O p l ja č k a l i lep u i cvetnu p r e sto n icu M uham a ča izgradili s v o ju d rža v u . A ra b lja n i k o ji su m ed ov ih n a sled nik a, d o tle j e p os led n ji a p o se „ n a b la gu r e č n a jp lem en itijeg K u r e jš ija 4* d igli red u tridesetosm i ha lifa A b a s o v a ro d a ispu stio iz on e n em e pu stin je i tpopb(i b u re k o ja kida i s v o ju du šu p o d k op ita m a m o n g o lsk ih k on ja : ruši sv e što jo j na p u t staje, p r e le t ili//p r e k o " h a lifu i n je g o v a d v a sina v a rv a ri su strpali u tri kontinenta — stali su na p o la pu ta. Z a m o jed n u v re ću i pu stili da p r e k o njih p r e đ e ce o ren i, sk oro p a ra lizov a n i, p o k le k li su p ri p r v o m p u k /k o n jic e . A r a p sk a v la st u E gip tu sa d ev et su d aru sa nov im i zd ra v im , jo š p olu d iv ljim na­ i O m eja d sk a u Španiji sa d v a d eset dinastija ro d o m . p o s le tolikih u n utarnjih nem ira, d v o r sk ih razm i­ V e ć p o č e tk o m d e v e t o g a s to le ća , b a g d a d sk i rica i k rv a v ih gra đa n skih ra tov a , p r o p a le su h alifat p o č in je da se iz tem elja lju lja . U raznim dv estotin e i nešto v iše g o d in a p o s le b a g d a d sk e k r a jev im a p r o stra n o g ha lifa ta ja v lja ju se razni k a tastrofe, a sa n jih ov im izdisajem izda h n u la je em irati sa d om a ćim d in a stija m a na čelu . Izm eđu i a ra p sk a sv etov n a vlast. A r a p i su d or e k li sv o ju svih p ersijsk ih i tu rs k o -ta ta r sk ih d rža v ica n a j­ u is toriji sv eta . — E t n a tion es h a b en t su a v iše su s e osilili B u idi k o ji su j o š g o d in e 8 4 6 fa ta . . . zauzeli B a g d a d . O sv a ja č B a g d a d a n a zv ao je seb e D iv lja v ik a v a rv a ra i to p o t n jih ov ih k on ja Sultanom, sv etov n im v la d a rem , a A b a s id im a oo d je k iv a li su od o k rv a v ljen ih o b a la d o u d u ­ sta v io n a slov E a life, d u h o v n o g g la v a r a M u sli­ b o k e k la n ce p lod n e A n a tolije. Slavni b ag d a d sk i m ana. T a k o je p o tr a ja lo ć e lo je d n o sto le će . h a lifa t, ra sa d n ik a ra p sk e k u ltu re, znanosti i lep e G o d in e 1 0 5 5 tu rsk o p le m e Seldžuka s r u ­ um etnoeti, ču v a r Islam a i zaštitnik n je g o v ih šilo je din a stiju B u id a i za k r a tk o v rem e o s v o ­ sv etin ja , — ..pretvoren je u k r v a v o ra zb o jište jilo s k o ro sv e zem lje isla m sk e u A ziji. T a k o se d iv lja č k ih ra zra ču n av a n ja m o n g olsk o-ta ta rsk ih p očetk om je d a n a e s to g s to le ća p o r e d im ena hav a rv a ra , k o ji su se otim ali o arapsk u b aštinu. life sp om inje i im e sultan, čija se sv e to v n a vlast p rostira la na ce lo j teritoriji g d e j e prizn a v an a 2. d u h ov n a vlast a ba sidsk ih ha lifa . M a n ji em iri i U o v o m v e lik o m ra zra ču n a v a n ju i h a o tičkneževi zvali su se šah ili melik, a svi su p ri­ nom p o m e r a n ju raznih n arod a sred n je A z ije u znavali v rh ov n u vlast S e ld ž u č k o g su ltan a k o ji p o č e tk u trin aestog v ek a , i osm a n sk i su T u rci im a naslov Sahani-šah. K ad su S eld žu ci o s v o jili napustili s v o ju staru p ostojb in u u H o ro sa n u , i neke k r a je v e V izan tije i osn o v a li Čuveni su l­ g d e su se u p r v o j p olov in i je d a n a e s to g v ek a tanat u K on ji, n jih ov i su se v la d a ri p rozv a li M eliki-Rum i K a jsa r. H alifa lišen sv a k e sv e to v n e p od v o d stv o m sv o g a starešine K aji-h an a bili na­ stanili. P o sle d u g o g lutanja i p om era n ja s p la n vlasti, za držao je prazan na slov „ b o ž je g zam edišta na pla n dište, o v o plem e o d četiri stotine n ik a “ . K ak o je vrem en om ra -t a o prestiž i m o ć Seldžuka, tako j e b iv a o neznatniji i slab iji utiku ćn ih starešina k on a čn o se sm irilo u E r ze n džanu u M aloj Aziji. caj b ag da dsk ih halifa. ГШПе’ 188 Č. Mijatović �U nuk K aji-han a E rtu gril-b aj, ob ilazeći kra­ je v e s v o je n ov e postojb in e, naišao je je d n o g a dana na k r v a v o razb ojište g d e su se b orile d v e nep rija teljske v o js k e , jedn a slabija, d ru g a p re­ težno ja c a . „S a sim patijom ju n ak a za elabiju s t r a n u ', E rtugril-baj sa sv ojih šest stotina k o ­ njanika prid ru žio se sla b ijoj v o js ci i o d lu čio b itkom u njenu korist. Jača i pob eđ en a v ojs k a b ila je m on g olsk a a slabija i p o b e d ila čk a su l­ tana od Ikonije A laudina Seld žiu kov ića . V o đ a konjanika, k oji je u ta ko sretan čaš p r is k o čio u p o m o ć sla b ijoj strani, nije m og a o ni sanjati d a je tim viteškim delom u činio prv i k ora k osnivanju jed n e ca rev in e, čije je p o b e d o n osn o o ru ž je pu na tri v ek a od z va n ja lo od ara psk e pu stin je d o u zam agljene v rh o v e sn ežnih K arpata i ca rsk e V in d ob on e. Iz b la god arn osti za vitešk e u sluge, Sultan je sv ojim iznenadnim sa v ezn icim a u stu p io jed n u ob la st u d olini rek e S a k arije, g d e se E rtugrilo v o plem e nastanilo: leti su s v o ja sta da napasali p o južnim ob ron cim a E rm eni planine, a zimu zim ovali u g ra d u S ugudii. U jed n oj dru g oj prilici, Ejrtugril-baj, kom and u ju ći sultanovom g ardom , p o b e d io j e u blizini B ru se kom b inova nu v o js k u E r k a i T atara. Za h ra b rost i v ojn ičk u veštinu k ojom j e p r ed v od io sultanovu gardu, A laudin je E rtu gril-b aju dao u v ečitu baštinu sv e ob la sti izm eđu T em n osa i rek e S a karije. P o ' želji su ltan ov oj, ov a j e o b ­ last p rozv an a Sultan-Inoni. E rtu gril je um ro g o d in e 1 28 8 u g ra du S u g u du, g d e m u se ra v n o p re trideset godin a ro d io nje­ g o v sin i naslednik O sm an. S led eće g od in e (1 2 8 9 ) Alaudin je uvrstio Osm ana u red svojih vazalnih kneževa i dao mu u len o oblasti Karadžahiear i E skišeher. Jedna naročita d eleg a ­ c ija predala je u im e Sultanovo in signija knežev sk e vlasti: zastavu sa konjskim repOm ukra­ šenu zlatnim polum esecom i zvezdom , b u ba n j, m ač i konja, svečano odelo i kneževsku d ip lo­ m u. P osle tog a Osman je preneo s v oje sedište iz S u g u d a u K aradžahisar, odakle je p o č e o ši­ riti s v o ju političku vlast i veru M uham edovu. S porazum no sa Sultanom , O sm an j e u o s v o je ­ nim k rajevim a zaveo šerijatske zakone i islam ­ sk e o b iča je . G odine 1299 Alaudin je Osmanu p o d e lio naslov Bejler-beja. K ada su T atari godine 1307 zbacili s prestola posled n jeg seldžu čkog sultana A laudina III a n jeg ov u državu razbucali na deset nezavisnih em irata, i Osman se prog la sio nezavisnim emi­ rom i sv o ju prestonicu preneo u Jenišeher. Osman je proširio južne i severne granice sv og a em irata i od Vizanta oduzeo nekoliko etrategiski v a žn ih ] tačaka. G odine 1826, dva dana p re O sm anove sm rti, pala je u turske ruke B ru sa . K ad je osv a ja č B ru se Urhan to saopštio sv om e o cu , on m u je sa sam rtničke p o ­ stelje p r e p o r u č io : „D r ž i se propisa Islama i v ladaj p o Šerijatu; sa podanicim a postupaj b la g o , a m oje telo sahrani u B rusi“ . Osman je osnivač osm anske carske dina­ stije i turske im perije, kojom j e više od pola m ilenija up ra vlja lo tridesetisedam sultana u ne­ p rek id n oj m uškoj liniji. (Nastaviće se). M. P. Делип: Зашто je Шејхул-Ислам смијенио сарајевског муфтиЈу Муидовића Једна интересантна цртица из наш е недавне историје У сиџилима б о с а н ск и х кадија у С а р а је в у , к оји се ч у в а ј у у Г а в и Х у с р е в б е г о в о ј б и б л и о т е ц и , г о т о в о н а сва кој стр а н и ц и ваил ави се н а и н тер еса н тн е ц р т и ц е na и 8абиљ еш ке к р у п в и х и с т о р и ск и х д ога ђ а ја , к оје се в ећин ом одн о се н а С а р а јев о, a в и ш е п у т а и на т а к о в е к оје с у од оп га т е и с т о р и ск е в р и је д н о ст и . И вм еђ у т и х к а р а к т ер и сти ч н а je и ова ц р ти ц а к о ју о в д је П8НОСИМО. У ов е сиџиле (п р от ок оле) у н о ш е н е су д о сл о в н о равне к ади јск е прес у д е , ц а р ск и ф ерм ави, б е р а т и , веви р ск е буј* р у л т и је , вак у ф в а м е п о с т о је ћ и х и иш ч езли х вакуф а, р а сп р а в е о в ва ч а јв и ји м наслеђим а, к овф и ск а ц и је им овива и сл . М еђу овим а у си џ и л у бр . 68. в а с т р . 92 налаве се д в а п и см а ; ј е д в о je у п у ћ е в о б оса в ск ом кадији од стра ве Ш е јх у л -И сл а м а , a д р у г о je у п у ћ е в о истом о д с т р а в е б о с а в с к о г валије, Али Намик паш е. О ба ова писм а о д в о с е се ва исти предм ет, a и в т е р е са в т в а с у no т ом е, ш т о каракт е р и и ш у м ев та л и т ет в а ш и х предака у предв е ч е р ју њ и х ов ог п о в в а то г револ та против в о в о т а р и ја С у л т а в а М ахм ута II и пред устав а к п од в о д ст в о м Х у с е и в кап етава Г радаш чевића. И в ова два писма, к оје ов дје преводимо, вид в ћ е се д а вегод ова њ е и о т п о р в и је би о само п р о т и в феса, в е г о чак и п р оти в ахмедије. У лем а, ов д а г о т о в о једина ив тел и гев ц и ја , у ст а ја л а je ја в в о и показивала о д в р а т в ост п р оти в свега гато je в о в о , na чак и п р от и в 189 �он ом е ш т о се са м о ом атр ал о к ао н о в о т а р и ја и а в о т о у ст в а р и н и је би л а н о в о т а р и ја . О ба ова писм а, к ао ш т о р е к о с м о , о д н о с е се на јед ан п р ед м ет — на у п о р н о о д б и ја њ е о н д а ш њ е г б о с а н с к о г м у ф т и је М у в д о в в ћ а М ех мед Ш а ћ и р еф. и њ е г о в и х д р у г о в а д а вамвјен е к а у к е (к л о б у к е ) с а р у ц и м а „а х м е д и ја м а “ , к оје у л ем а д а н а с с в ел и к и м у в а ж а в а њ ем , к а о 8нак в јер ск и о б р а в ов а н е и н т е л и г е н ц и је , вамот ав а и н оси. П р в о п п см о у п р е в о д у г л а си : ш е д а б у д е м у ф т и ја н и ти се и сти м ож е уПО тр ебл »а в а тв н и у к ак в е п о с л о в е и д а ћ е б а т и п р о г н а н у в је ч и т о п р о г о н с т в о а ко с е макар у к а к в е би л о афере б у д е м и јеш а о. Н а р о ч и т о ради о б а в је ш т е њ а о ср е д њ е м , в а п и са н о j e и у п у ћ е в о вам о в о п и см о. К а д в ам и с т о , Б о ж јо м п о м о ћ и , ст и г н е , п о ж е љ в о j e да о п р е д њ ем о б а в и је с т и т е п о м е н у т о г в а т о ч е н о г м у ф т и ју и д р у г е . М је с т о п еч а т а Ш е и х у л И сл а м а, А б д у л - В е х а б а “ . „В р л о п о ш т о в а н и и в е л е у ч е н и г о с п о д и н е б о с а н с к и к а д и јо и г о с п о д о б о с а н с к а у л е м о ! П о с л п је д о с т а в е д о с т о јн о г п ов д р а в а д о с тавл»а вам се с л и је д е ћ е : Б л а г о н а к л о н о je и зв ољ ел а у с л и је д и т и в и со к а ц а р с к а и р а да (з а п о в и је с т ), к ојом je н а р еђ ен о д а с в а в в а в и ч в а у л ем а , к о ја се н алави у с л а в н о ј ц а р с к о ј п р е с т о н и ц и , о д н о с н о с в е и с т а к н у т е в е л и к е в о јн е к а д и је, св е в и с о к о -б л а г о р о д н е м у л л е, м удери ви , с т у д е н т и , ш е јх о в и , х а т и б и и с в и о н п к о ји н о с е у л е м с к у н о ш њ у , д а с в и он и м о р а ју eaм о т а т и с а р у к е . И , п о ш т о с у св н он и с а г л а с н о т ом е и о с т у п и л и , п о к о р и л а с е т о м е и о ст а л а у л е м а ш в р о м и сл а м ск е д р ж а в е . П а в а к о j e и са р а је в с к а у л ем а , п о к о р а в а ју ћ и се о в о ј ц а р с к о ј з а п о в и је с т и , в а м от а л а с а р у к е , б о с а н с к и м у ф т и ја , н ек и М ехм ед Ш а ћ и р в в г о в а р а ју ћ и с е : „в е м а нам а в и с о к е ц а р с к е л а п о в ц је с т в , н и т и пи см а Ш е јх у л -И с л а м о в а , к о јо м н ам се н а л а ж е д а в ам отам о с а р у к е “ — о н и н ек ол и ц и н а у л ем е, к о је j e у е п и о д а в ав ед е, н о с е ј о ш и д а н - д а н а с к а у к е , о ч е м у н а с j e ов а ј п у т и в в и је с т и о в и с о к о д о с т о јн и в е з и р њ е г . ек с. б о с . в ал и ја. К ако су н ц е ви сок е бл а го н а к л о н о сти п отп у н о и с а в р ш е н о о б а с ја в а о н е к о ји с у п о к о р н и н а јв и ш и м ст а р је ш и н а м а св о јв м , a к ак о с е г л а в н а вад а ћ а B esap a, м у л л а и о с т а л и х с у д и јз и у п р а в н и к а с а с т о ји у т о м е д а ивврш а в а ју п р о п и с е с в и је т л о г а ш е р и ја т а и д а у д је л о п р и в о д е в и с о к е ц а р с к е в а п о в в је с т в , т о je п р е т х о д н о о в о м е a с а г л а с в о т р а ж е њ у п ом е н у т о г в еви р а и т а м о ш њ а у л е м а вам отал а са р у к е и т а к о с е п о к о р и л а в и с о к о ј 8 а п о в в је с т и , ш т о je и8а8 вал о р а д о с т и в а д о в о љ с т в о г о сп о д а р а с в и је т а и, к ак о т а к о и с т о , п р о т и ван и с т у п п р о т и в н а р е ђ е њ у и м и ш љ е њ у г о р е р е ч е н о г вначи п р о т и в љ е њ е н а јв и ш и м п р е т п ост а в љ ен и м , га т о j e са св и м л о г и ч н о д а ти п р еступ н и ц и п с к у с е св у теж и н у оп а сн ости , н а о с н о в у ч е г а je с п о м е н у т и м у ф ти ја p a sp a је ш е н м у ф т и јс к е д у ж в о с т и , n a je и њ е г о в о име и в б р и с а н о ив сп и с к а к ади ја С а о п ш т и т е и о б а в и је с т и т е о т о м е и с т о г а и д р у г е к о је т р е б а , д а о н у б у д у ћ е н е м ож е ви- Д р уго пропратво п и см о je б о е а н с к о г в ал и је, к о је у п р е в о д у г л а с и : „В е л е у ч е в и , б л а го р о д в и , в е л в к о д у ш н и , доброн аравн и в п ош тован и гоеп одвн е! П о ш т о j e п р е т х о д н о о в ом е в в в в је ш т е н в в с о в в ц а р с к в п р в је с т о о т о м е да je са р а је в с к а у л е м а с а г л а с в о ц а р с к о ј в р а д в , вамот а л а с а р у к е , т а п о т р е б в а п о к о р н о с т в ода н о с т р е ч е н е у л ем е изазвала je вадовол >ство њ е г . ц а р . в е л в ч а н с т в а . И с т о т а к о , a у цил>у д а с е п ок ор н а у л ем а увм е у в а ш т в т у , п од н есе н j e И 8вјеш тај и о т о м е д а са р а је в с к в м уф т в ја Ш а к в р еф. јо ш н о с и к а у к и в г о в а р а ју ћ и с е д а „н а м а н ем а ц а р ск е ираде, н в т и Г П ејх у л -И с л а м о в а п в с м а " в д а je т а к о в ав ео јо ш н е к о л и к о л>удв, na je а л у д и р а н о и н а т о да с е у B e s a с т в м е , а ко т о б у д е о д г о в а р а л о в и со к о м м и ш љ е њ у , нвда в е к а в р с т а ц а р ск е и ра де. О в а чпњ ен и ц а в8а8вала j e в в с о в у с р џ б у , n a je о д с т р а н е Ш е јх у л -И с л а м а в в с о к и х в р л в н а , у с л в је д в л о је д в о п и см о, у п у febHO вам а в са р а је в с к о ј ул ем и , ив к ог а се в и ди д а je име с п о м е н у т о г еф ен ди је б р в с а н о в 8 сп и с к а к а д в ја , д а je в с т в р а в р в је ш е в од м у ф т в јс к о г ввањ а, д а у б у д у ћ е в е м ож е в в ш е да б у д е м у ф ти ја , д а се в с т и н и у д р у г и м п о с л о в и м а н е м ож е у п о т р е б љ а в а т в в д а ће б и т и п р о г н а т у в је ч и т о п р о г о н с т в о , а к о се б у д е м акар у к а к в е б и л о аф ере м и јеш а о. П р в с п је л о je и је д н о д р у г о у в в в ш е н о Ш е јх у л И с л а м о в о п и см о, к о је о д и ш е сја јем , a к о је се в м а п р е д а т и о в о м е м у ф ти ји , к оји ћ е с е п о с т а в в т в н а м је с т о с п о м е н у т о г Ш а ћ в р е ф ., a у к ом е je о с т а в љ е н о н е п о п у њ е н о м је с т о и м ев а в к о је je п о с л а н о у д о д а т к у вама у п у ћ е н е в в с о к е в а п о в в је ст в . К а д вам и с т а , п о м о ћ у Б ож јом , о т в г н е , са в в а ћ е т е к с е б в с в у у в а ж е н у у л е м у a к ад п р ед св и м а о т в о р а т е , п р о ч в т а т е и р а в ја с в и т е од н осн о п и см о, п о с т а р а ћ е т е се д а п о т р е б н о в в в р ш и т е в д а н а јс к р у п у л о в в в је у д је л о п р о в е д е т е п р о п и с е с п о м е в у т е н а р ед бе. К о ивм е^у р е ч е н е г о с п о д е у л ем е б у д е о д г о в а р а о м у ф т в јск ом е в в а њ у в sa к о г а у л ем а и г р а ђ а н с т в о н а^ е д а т о м е п о з в в у о д г о в а р а , п о т р е б н о je 190 �д а oe њ егови н им еном п о п у н и п р а вн о м је с то р еч ен ог в п с о к о г писм а и д а м у се и с т о у р у ч и . О в о п и см о н а п и са н о je и у п у ћ е н о В а ш о ј вис о к о ј ст р а н и , н а р о ч и т о у т у с в р х у д а о т ом е, к ог а он и б у д у ивм еђу с е б е ивабрали и ea к ога се <5уде м јв сн о г р а ђ а н с т в о п р и в ол и л о и п р и ст а л о, х и тн о ов ам о и в в и је ст и т е . А к о Б о г да, кад вам и с т о ст и г н е и кад с т в а р в аш ој в ел еу ч в н ости бу д е ја с н а , п ож ељ н о je д а на оп и сан и н ачин и в вол и т е п о с т у п и т и . 1 М ухарем а 1 2 4 6 (1 0 /V I 1 83 0 n o ст а р о м ). П е ч а т а н о малим п еч а т ом А л и Н ам ик па ш е, б о с . в ал и је. 'П о свој п рил ици са р а је в с к а у л ем а , об* виром н а м у тн е прилике к о је с у о н и х д а н в ладале, н и је наш л а ва о п о р т у н о д а ивабера н ек ога ив св о ји х р ед ова н а м је с т о п оп у л а р е н о г М у и дов и ћ а и д а га предл ож и . С т о г а налавимо на п ол ож а ју с а р а је в с к о г м у ф т и је нек о г н ом и н и р ан ог Ц а р и г р а д л и ју М у ста ф а еф., к о ји се , н а в од н о в б о г с т а р о с т и и с л а б о ст и , н и је у с у д и о ни да д о^ е у ц ен та р б у н т о в н в Б о сн е . П о ш т о се М уидовић. б и о п о т п у н о п о в у к а о и н и је у ч е с т в о в а о у Г р а д а ш ч е в и ћ а п ох р е т у и п о ш т о je, равумл>иво, вам отао њ ем у м р с к у н о в о т а р и ју „а х м е д и ју “ п о в о в о je п о с тав љ ен ea с а р а је в с к о г м у ф т и ју 17 џемавил а хи р а 1 2ч 8 (3 0 -Х 1 83 2 године). Хасан Љубунчип: Гајретова задруга завела je и осигурањ а Нема сумње да je наш муслвманскв свијет у изнимно тешкој матервјалвој биједи и невољи. Том чињеницом треба се вскрево позабавити, встини треба отворено погледати у очв н при томе држати на уму. да привредно- стање сваке заједнвпе врши пресудав утјецај в на н>езвн културвв, просвјетнв и свакв други напредак. Чвњеиице су тешке в поражавајуће, оне вапе за вовим и велвквм ствараљем, за веуморввм. несебвчнвм, упорним, слободнвм, стваралачквм, живвм радом ; за људвма јаке мисли и велвког рада којв ће свјесн о в пожртвовно првонуги на рад и увести наш муслвманскв сввјет у љепшв в д о с т о јн в јв жввот. Ocjehaјућв велвку в неизбјежну дужност, за таковим неодложввим радом, Гајрет, којв je уввјек посвзао у жввот за народнвм потребама, освовао je прије трв годвне своју задругу, која има цвљ да од наших поједвних, раштрканих малвх и ситнвх удјела створв једну велвку прввредну снагу, помоћу које he л оћв створвтв в успоставвтв бољу живост ваше заједвлце. Првхваћајућв се тога посла, Гајрет je вјеровао, да he у -том послу ^втв маого јаче помогвут, како од својвх једвввца, тако в од појединаца. Међутвм в ако су те ваде Гајретове подбацвле, стати се ве смвје и ве може, јер жввотве потребе ваше заједнвце траже хвтну в веодгодиву помоћ. У жељи да бв qe Гајретова задруга, што првје в што боље ослободила за извођење свога велвког цнл>а, ова je успоставвла све врсте штедње, a у вајво* ввје доба завела je и све врсте осигурања, ослањајућв се у том послу ва једну вашу домаћу, вај- већу в врло солвдну установу, Београдску задругу a. д. у Београду. Приступајућв овој пословној rpaвв Гајретова je задруга, покрај лвјеие материјалне користи, што he joj носитв ова пословва драна, вмала у ввду, у првом реду в то, да освгураша играју врло важну .улогу у .ирввреднрм жв^оту сввх културнвх народа, na да в .навдој ^аједници могу да буду од знатпе користа в помоћв. Код Г^јReToee задруге могу се сада извршдти све врсте жввотввх в едементарних освгурав>а, и то врло повољио, na je дужвост сваког члана наше заједнпце, да сва сврја освгурања прави код Гајретове ладруге, јер he освм тога што he дрбити јефтино в сигурво освгурање, на тај вачвн поиоћв једну cgoју уставову, која вма амбицију да прввредно препороди нашу заједнвцу. Покрај мвогобројннх и свих врста животвих освгурања, нарочито истичемо да се код Гајретове задруге могу правцти разва.осдгураш а: мираза женској дјеци и ствпендије мушкој дјецв, као и легата за Гајрет в друга друштва. Затим се код Гајретове задруге могу правити и .све врсте пожарнвх в елементарних осигурања: прртир разнвх везгода, против цровалве крађе, затар! ауто освгуран>а и сва друга освгуран>а. Извјештавајућв о томе вашу јаввост, Гајретора задруга апелује на.све члавове наше заједнвце, да јој у бу ду ћ е повјеравају све своје послове .осицурања, јер he на тај начвв добвти повољво, лвјепо .в свгурао освгурање, a у .всго доба no M arahe једву своју уставову, која je се б и ставвла у задаћу да што боље в сважввје послужи привредвом в ековомском преџороду и развитку наше заједнице. 19,1 �Sadik BuČuk: Nova privreda i naša čaršifa Kadu je u 1928 godini i do nas došao val ek o­ nomske krize, kao posljedica srozavanja svjetskog tržišta, zatekao je našu čaršiju potpuno nespremnu. Naš mali muslimanski trgovac i zanatlija u' čaršiji osjetio je najednom udarac ravno u lice ali, nezreo za savremenu ekonomsku utakmicu, nije znao da se odupre avetima kompleksa svjetskih krahova i priv­ rednih vrtoglavica koje su doprle i do nas, sa manje •ili više štete. Naš mali privrednik u čaršiji, zanatlija ili trgo­ vac, nalazio se u čudnom položaju. On je od svojih djedova i očeva naslijedio solidne trgovačke radnjice i primitivne esnafske radionice. Te radionice donosile su mu uvijek skromne ali sigurne zarade. U najviše slučajeva, moglo bi se reći u 95 postotaka, nije u svojoj struci tražio većeg usavršavanja od onoga koji je naslijedio od oca. U gradu i u okolnim selima imali su oni male i dobre posjede koji su im .omogu­ ćivali lijep život. Nijesu se nikada nadali da će jed­ nom doći vrijeme koje će pregaziti sve One koji nisu imali ono što se danas zov e stručna sprema i poko­ pati sve privilegisane i „bogbdane trgovce. Takav iznenadan preokret u ekonomskoj strukturi svijeta, preokret koji j e nagrizao temelje mnogih ima­ nja i porodica, zatekao je našu čaršiju u takom stanju nespremnosti i iznenađenja. Posljedice su bile katasrofalne i evidentne.: prvi nalet ov og bjesom učnog vdla krize upropastio je 50 od sto našeg sitnog privrednog i zanatlijskog svijeta i dotjerao ga, može se slobodno reći, do prosjačkog štapa. Vrijeme lihvarenja i spe­ kulacija koje se potenciralo kvarenjem svijeta u ratu i poslije rata, ubrzalo je to propadanje našeg sitnog privrednika koji se nije nikad bavio spekulisanjem ni nepoštenim poslovima koji bi mu mogli dovesti u pitanje rz i obraz. Da se sada malo osvrnem o na današnje prilike u kojima se je, zahvaljujući stečenim iskustvima, došlo do izvjesnih saznanja. Interesuje nas, naravno, još ono malo privrednog života koji je i pored rečenih oluja i perturbacija ostao u rukama muslimanskog privrednika. Još i danas, kad su se privredne prilike ako ne sanirale ni staložile, a ono, donekle, ujednačile i zas­ tale na jednom određenom mjestu, muslimanski priv­ rednik zastajkuje, m uči se, ne snalazi se dobro. Bori se on na svoj način, ali ne savremenim sredstvima i spremom koju poznaje moderna ekonomska utakmica. Treba izuzeti vrlo mali broj iznimaka, koji se pojav­ ljuju u posljednje vrijeme. Međutim, gro našeg priv­ rednog svijeta, i onoga koji materijalno stoji bolje zbog drugih prihoda izvan radnje, malo posvećuje pažnje savremenoj izobrazbi u trgovini i zanatu. Dok naš privrednik ne nalazi za potrebno da svrši nešto sred­ nje škole i da tako dobije bar osnovne pojm ove o znanju i saobraćaju s ljudima, dotle vidimo naše su­ građane drugih vjera kako pohađaju visoke škole kod nas i u inostranstvu, da bi se kasnije posvetili m o­ dernoj trgovini i modernom zanatstvu. Baš u tome i leži njihova veća vještina i sposobnost za konkuren­ ciju i borbu, za vođenje poslova i zgodno plasiranje robe i kapitala. Kod nas je vrlo neznatan broj trgo­ vaca a naročito zanatlija i sa malom maturom, koja danas, stvarno, znači vrlo malo. Nije dobro što naš čovjek, čim svrši nekoliko razreda srednje škole, maturu ili koji univerzitetski semestar, na vrat na nos traži uhljebije u'državnora poslu. Glavno je, misle svi, da je čovjek pod ajlukom i da je zaštićen penzijom. Svi se, međutim, ljuto va­ raju, jer je prosperitet sposobnog privrednika mnogo bolji i sigurniji, naročito danas. Naš svijet je v eć po svom mentalitetu sklon lakšem poslu, zato i traži busije po kancelarijama. Poslije svih ovih kancerarija, samo se nameće pitanje daljeg davanja naše omladine u privredni podmladak i njegovo osposobljavanje za veće pothvate. Danas - sutra će biti i onako popunjena sva činovnička mjesta, ona bolja i ona gora, pa će svakako trebati tražiti nove puteve. Gdje ćem o ih naći ? K ojom ćem o stazom krenuti najsigirnije ? Odgovor je jasan, ne treba ga tražiti. Dajte našu omledinu u škole! A iz škola, manjih i većih, potražite joj sklonište u našoj privredi, na modernim zanatima i trgovini. Školovanjem, izučavanjem modernih zanata, pohađanjem kurseva, predavanja, čitanjem korisnih knjiga i časopisa, naro­ čito stručnih, poći ćem o rame uz rame sa drugima, sa svima koji nose privredni život sela i grada. Na taj način ćem o biti spremni za sve ekonom ske po­ remećaje, upućeni, snažni, jaki i ekonomski neovisni. A što je čovjek ekonomski neovisniji, on je i slo­ bodniji. Od ekonomskog blagostanja zavisi i napredak duhovne kulture. SJefife s e s v a k o m p r ilik o m „ G e jr e fa " 192 �M. ti Velike duhovne orijentacije u historiji čovjenčansiva Evolucija oblika i sadržine duhovne strane čovje­ kova života veoma je interesantna, a njezin početak zadire daleko u prahistoriju, kada je čovjek pozna­ vao samo strah ili radost, koji su ga obuzimali usljed djelovanja nekih nevidljivih i nadnaravnih sila. .Te sile u pradavnom čovjekovu životu bile su apsolutno nedokučive njegovu umu, a u prirodnim pojavama: suncu, zvjezdanom kretanju, oblacima, grmljavini, gromu, kiši, poplavama, zemljotresu u smjeni dana i noći, u mijesečevim mijenama, pa u rađanju ljudi, u bolesti i smrti, pa u hiljadama drugih pojava i stvari tadanji čovjek gledao je samo manifestaciju dobra ili zla, koje je potjecalo iz nekih tamnih krajeva naše planete ili od nekih svemoćnih sila iz vasione. Između toga dobra i zla čovjek se utjecao, razumljivo, dobru, a nastojao je da se zaštiti od zla. Jasno je čovjek počeo baviti se tim moćnim i nadna­ ravnim silama, pokušao je u predodžbi, da im bliže pristupi, da ih udobrovolji na način kako je on to najbolje znao i u m io/ pa da mu od tih sila dolazi samo dobro. Tu je početak mdfitve, žrtava i oboža­ vanja vanljudskih sila. Sa razvijanjem prirodne jntelegencije čovjeka, sa jačanjem negova uma ovo vjerovanje od svoga po­ četka pa dalje stalno je u razvijanju, a vjera je činila sadržinu čovječjeg uma. Upadna je okolnost, da je Azija izvor svih velikih, historiskih duhovnih pokreta i vjera, a jamačno za to, što se u prvim početcima čovjek u toplim krajevima toga kontinenta najprije počeo duhovno razvijati i najbrže usavršavati. Od svojih početaka do danas, ono što u duhovnom p og ­ ledu imamo najbolje, to se formiralo u Aziji, a zna­ čenje toga fakta još će se jasnije ispoljiti, ako stavimo jednu paralelu tih velikih historijskih vjera. Kada je čovjek bio posve primitivan,' neobično je bilo primitivno i njegovo vjerovanje. Najnižu i naj­ primitivniju formu vjerovanja nalazimo u animističkom naziranju čovjeka, kada je on počeo shvatati, da pored našeg realnog, materijalnog života postoji i jedan drugi duhovni život. Animističke vjere obožavaju duh. Tim duhovima daju i tjelesne forme. Tu je početak vjerovanja u duhove, vile i prikaze. Pa nijesu samo ta apstraktna bića bila predmet obožavanja, nego li i mnoge životinje, predmeti ili čak i pojave za koje se vjerovalo, da u njima stanuje duh. Duh umrlih ljudi, naročito otaca, djedova, kasnije i kraljeva, te velikih svećenika je naročito poštovan. Iz ovoga vjerovanja formirali su se: Fetišizam, bezuvjetno je najprimitivnija vjera u prošlosti čovječanstva. Fetiši su sitni predmeti u ko­ jima živi duh, kojem se treba moliti. Dok u jednim predmetima žive dobri, u drugom žive zli duhovi. Fe­ tišizam je afrička vjera. Fetiš potječe od latinske ri­ ječi fachtius. Totemizam je nešto savršeniji i kompliciraniji. Općenito božanstvo je mjesec. Svemir je stalno b o­ jište duhova. Najveći demon je voda. Opći potop je jedanput porušio cio svijet. Drvo, stablo je praotac Čovjeka. Iz drveta je nastala neka čudna životinja, koja j . rodila čovjeka. Čovjek je živio u pećini dok mu duhovi nijesu pomogli. Zato svako pleme ima svoje sveto stablo, to je plemensko božanstvo. Zec je sveta životinja. Postoji selenje duše (metempsyhoza). Čovjek kao i duh pretvaraju se u razna bića. Postoji i drugi svijet, kamo se ide obično preko ve­ likih rijeka. Vraćanje i magija vrlo su razvijeni kod Sljedbenika ove vjere. Molitva je igra sa svira­ njem i pjesmom, zatim žrtve životinjske i ljudske. U za[edničkim molitvama vrač stavlja na lice čudnu masku. Ova je vjera danas raširena među divljacima Amerike, Afrike i Australije. Obzirom na razne pred­ jele u kojima žive Sljedbenici ove vjere, nastale su i različitosti, a naročito u obožavanju zvijezda na ko­ jima stoluju duhovi i vatre, koja rasvjetljuje tminu i od koje bježe zvjeri sa kojima se divljaci stalno na­ laze u borbi. Danas živi oko 480 milijuna Sljedbenika ove vjere na zemlji. Totemizam potječe od ojibuvayskog idioma američkih indijanaca, a znači totemporijeklom, pleme, stablo. Od animističkih vjera čovjek je učinio prelaz k idolopoklonstvu, koje je također kao i animizam politeističko. U starom vijeku je naročito cvalo idolopoklonstvo. Egipćani, Kaldejci, Asirci, Feničani, Perzijci, Grci, Rimljani, Arapi, Germanj, Sloveni, Mon­ goli staroga vijeka nijesu se mnogo razlikovali u bitnom dijelu svoga vjerovanja. Tek jedni su bili manji drugi više pobožni. Kod njih se javlja jedno glavno božanstvo sa cijelim legijama božanstava drugog i trećeg stepena. Pored toga svako pleme, pa čak i svaka kuća ima svoje posebno božanstvo. Sviju su oni obožavali, molili, žrtve im doprinosili i hra­ move podizali. Postojala je cijela hijerarhija božan­ stava. Kad je to prenešeno i na ljudsko društvo, stvorene su države i uspostavljene vojske. Mitologija je dala božanstvima pored moći još svaku razonodu i uživanja. T o opet primijenjeno na ljudstvo, stvorilo je umjetnost, arhitekturu, muziku, slikarstvo i kipar­ stvo, pa umovanjem je ljudstvo pošlo do zametaka filozofije. Božanstva su bila višestruka. Tu je bog, zli i dobri duh. Osjećaju se i tragovi trojstva, naro­ čito kod Egipćana. Kod Kaldejaca i Asiraca bogovi su po rangu najviši duhovi. Vjeruju i u drugi svijet, jer zli duhovi dolaze na zemlju iz pakla. Poznaju i opći potop, koji se dogodio za kralja Hisuthara. Kod 193 �Feničana je svaki grad imao svoje božanstvo. Grci Su imali svoj Olimp sa Zevsom, kojega Rimljani na­ zivlju Jupiterom. Pored njih su još cijele čete muških i žeskih božanstava. Germani su na Rajni dizali ol­ tare svojim idolima oko Ćabe. Perzijci su bili poklo­ nici vatre i obožavatelji zvijezda kao i Asirci. Vračevi i svećenici imali su silan utjecaj na narod. Dok animističke vjere obožavaju primitivne predmete, idolopoklonstvo kleše u kamenu, reže u drvetu i kuje u metalu svoje idole. U slavu njihovu pjevaju, sviraju, igraju, ziđu i slikaju. Najstarija od svih svetih pisama je „R igveda" zbirka himni, koju su oko 5000 god. pr. I. pjevali u Indiji. T e su pjesme hvalile božanstva, personificirane prirodne elemente i pojave u koje je narod vjerovao. Vedizam je najstarija forma vjere indijskih arijaea. Tokom vremena je proživljavala promjene, izgubila je primitivnost i svježinu, postala je kompli­ cirana, puna ceremonija i svećeničkog despotizma. Četiri knjige BVeda“ su pjesme, a njihovi komentari „Brahm ani" su u prozi. T o su teozofske i metafizičke rasprave. Brahmanizam je nešto reformisani Vedeizam. Bram znači molitvu, a također i ime jedn og božan­ stva, kojih nVeda“ spom inje 3339. Brahmanizam je taj broj sveo na 3: Brahma, Višnu i Siva. T o je zapravo jedno božanstvo, koje se javlja u 4rLstanja. O vo se trojstvo prikazuje u obliku trokuta sa kružnicom u sredini. Cio narod je podijeljen na kaste: 1. Brahme. T o su svećenici, oni su stvoreni od glave Brahmine. — 2. Šatri. T o su ratnici stvoreni od Brahminih ru­ ku. — 3. Vajši. T o su opet težaci iz Brabmina tr­ buha. — 4. Sudre. T o su Cigani i sluge stvoreni od Brahminih nogu. — 5. Pariji. Tu kastu sačinjavaju griješnici, prognanici iz prvih kasta. Oni su bezpravni. Duša je besmrtna i oni vjeruju u njezinu rein­ karnaciju. Postoji i drugi svijet na kojemu ima m nogo krava. Brahmanizam ima m nogo hramova i nebrojeno m nogo svećenika. T okom vremena u njemu se razvilo sektarstvo kao ni u jednoj drugoj vjeri. Najbrojnija je sekta Čajnia, a najortodoksnija Bania, kojoj pripada danas i Mahatma Gandhi. Brahmanizam broji danas preko 200 miliona duša. Hinduizam je danas sam o opći naziv jedne cje­ line sastavljene od svih protuslovlja vedeizma i brah­ manizma, jedne za čud o jedinstvene i harmonične zajednice sekta, kultova, praznovjerja, asketizma i pobožnosti. Z oroastrova nauka: U vrijeme, kada je u Indiji brahmanizam zauzeo najvećega maha iz te zemlje odlazi Zarvaster (Zaratustra, Zerdušt) i u Perziji p očima propovijedati novu vjeru. T o se zbilo prije kojih 5-6000 godina. Perzijci su ostavili staru vjeru o b o ­ žavanja zvijezda i prihvatiti Zaratustrino naučavanje. On je propovijedao jedinstvo božje. U njegovom sve­ tom pismu BZeud-avesti“ spom inje se b og Hflrmflz (Ormflza). Po njegovom naučavanju vječito se bore tmina Ahriman i svjetlo Ormuzd, ali će konačno ipak pobijediti svjetlo. D o danas su sačuvani samo neki dijelovi njegove knjige. Poslije smrti čovjeka, tijelo treba izložiti na neku uzvisinu, da ga ptice pojedu. Duša ostavlja tijelo nakon smrti treći dan. Bezgriješne duše idu mostom, koji vodi preko pakla u raj. Griješne duše padaju s mosta u pakao. Pojava Islama u Perziji potpuno je ovu vjeru potisla. Danas ona ima oko 800.000 svojih Sljedbenika u Indiji, gdje se nazivaju Parsima. Budhizam je osnovao Budha, sin Sododana in­ dijskog vladara iz dinastije Gotama (622 542. pr. I.). Kada je u Indiji tokom vremena vedaizam odnosno brahmanizam postao jednom taranskom i koruptivnom m oći Budha je htio da tomu učini kraj. On je pro­ povijedao izbavljenje iz zemaljskih boli 1 jada, put u nirvanu 1 duševno smirenje. Svak može, da bude izbavljen i to: pravim djelom , pravim djelovanjem, pravom odlukom, pravom riječi, pravim životom, pra­ vim nastojanjem i pravim odricanjem. Buaha je postavio pet zapovijedi: ne ubi, ne kradi, živi m oralno, govori istinu, ne opijaj se opojnim pićima. Zlo treba pobijati dobrim. Osnova je njegove vjere mir, dobra volja, strpljivost i blagost. Budhizam je postao u In­ diji vladajuća vjera, ali je kasnije potisnut. Hinduizam je poprim io m noge pozitivne elemente budhizma, a sam og Budhu proglasio reinkarnacijom božanstva Nišnu. Hinduizam se time ojačao i buahizam potisnuo u Japan, Kinu, M ongoliju. T ibet, Cejlon, Birmu i Si­ jani. Sudnji dan u Budhizmu ne postoji, u Nirvani se ljudi usavršuju d o božanstva. Poslije Budhine smrti, koji je spaljen, nije ostalo nikakvo sveto pism o, nego su svećenici kasnije cijelu nauku sabrali u tri knjige: BVinaja“ 5 svezaka, „Sotra“ 15 i „Abhidam a" 7 svezaka. I u budhizmu su se već od početka počele razvijati sekte, pa ih danas postoji ogroman broj. Lamaizam i Š&manizam dvije su najbrojnije i najglavnije One mogu čak da se smatraju posebnim vjerama. Lamaizam propovijeda da je čovjek po svomu rođenju griješan, jer je došao kao posljedica spolnog akta, te da pliva u grijesima. Čovjeka treba rastaviti od žene. Kada se ne m ože cijelo ljudstvo, onda treba bar neke ljude, da se oni očiste i mole za ostalo ljudstvo- Hamba Lama je najveći svećenik ove sljedbe i živi u mjestu Dasan na kineskoj granici naprama Dalaj Lami, koji živi u mjestu Lasa u Tibetu i sma­ tra se vrhovnim vjerskim glavarom ortodoksnoga buahizma. Šamanizam se pridržaje temeljnih načela bud­ hizma, vjeruje božanstvo Sunce, a poznaje anđele i đavole. Bubnjevima se odg on e đavoli. Magija je jako raširena. Raskoši i užitak zabranjeni su. Slike i ki­ povi ljudi i životinja su zabranjeni. Danas je budhizam opća kineska vjera i broji kojih 400 milijona pristaša. Uz b oga , anđele .veoma �je jak kult djedovskih duhova. O pćenito se danas duhovni život u Kini orientiše u tri smjera i to: Judaizam je vjera, koju je Musa (M ojsije) obja­ vio hebrejskom narodu. U njegovom naučavanju iskristalizovana je jaka ideja zajednice hebrejskog naroda a. ) Jon-ki-a-o, nauku koju je osnovao filozof Kong-fu- Ce (Konfucije, 551 - 476 рг. I.). T o je vjera ili nacionalizam. Ova nauka likvidirala je stara poliinteligencije. Vjeruje u boga i neobično je privržen teistička naziranja svih semitskih plemena. M ojsije je podigao moral neciviliziranih hebrejskih plemena, na tradiciji. Bio je jak filozof naturalista. Napisao je viši stepen, pročistio njihova vjerska naziranja i uputio cijelu biblioteku. Temelji su vjere: Bog, Svijet i čo ­ vjek. Stvorenju svijeta ne posvećuje velike pažnje. ih na vjeru jednog jedinog Boga. Dugo je vremena Ima 10 svetih knjiga među kojima prvo mjesto zau­ trebalo dok je narod shvatio tu nauku. Proroci su zima J i • King\ Kong-fu-Ce bio je najveći filozof najviše doprinijeli učvršćavanju ove vjere. Prvi početci žute rase“ . Općenito prevladava mišljenje, da vjera, onoga što je kasnije postalo svetim pismom bili su „Deset zapovjedi". Kasnije je cio stari zavjet postao koju je on propovijedao, i nije vjera u pravom smislu riječi, nego nauka o moralu, koja sadržaje cio jedan jevrejsko sveto pismo u 39 knjiga, koje se dijele u tri razreda: veliki sistem praktičnih savjeta. Konfucionizam je 1 „Zakon". T o je pet knjiga: Postanak, Izlazak, jedna vrst moralnog, socijalnog i političkog zakono­ davstva za pojedinca, za familiju, za općinu i za Leviti, Brojevi i Ponovljeni zakon. Ovo se nazivlje i „petoknjižjem" (Petateuh) i Tora (Tevrat). državu. Na početku su mu Kinezi pristupali sa ne­ U -„Proroci". T o su stariji i noviji proroci. povjerenjem. Međutim je gotovo neprimjetno njegov III „Hagioagrafi*, to su psalmi Davidovi (Daviupliv sve više rastao, dok ta nauka nije napokon dov „Zebur"), priče Salomunove, knjiga Jobova i t.d. postala društvenim zakonom cijele nacije. Već 2000 Jevreji smatraju „Zakon* najsvetijim, jer je tih godina konfucionizam pretstavlja autoritet na kojemu pet knjiga sam Jehova saopćio Mojsiju. počiva kineska država, kineska vjera, kineski moral Jevreji vjeruju u jednog Boga, kojega označuju i kineska kultura. Ljubav prema bližnjemu, a naročito ljubav djece naprama roditeljima temeljne su zasade sa tri imena : Elohim, El i Jehova. Treće je najsvetije. Uredba zajednice i države je teokratska. Molitva je Kong Fu Ciove nauke. obična ili zborno čitanje Starog zavjeta. Doprinose i b. ) Ta o Ki-a-o je nauka filozofa La-o-ce, koji žrtve. je živio po prilici kada i Kon-fu ce. Njegovi sljedbe­ Kršćanstvo također priznaje Stari Zavjet, ali n je nici vjeruju da on i danas živi u oblacima ljudi £ g ova je glavno Sv. Pismo Novi Zavjet, koji se sastoji javlja se. Propovijeda potpuno odricanje od ovoga iz 27 knjiga: 4 evanđelja, Matejevo, Markovo, Lukino svijeta i predavanje bogu. Ne smije se čovjek brinuti i Ivanovo, djela apostola, pisma evanđeliste Luke. 14 za ovaj svijet. Mora biti miran i svakomu podložan-. poslanica apostola Pavla, 2 poslanice apostola Petra, Vjeruje u jedinstvo boga, a propovijeda: nerad, ne­ 3 apost. Ivana, 1 Jakova, 1 Jude i otkrivenja apostola znanje i poniznost. T o je vjerski pravac najortodokIvana. U Evanđeljima se pripovijeda život Isusov snijih kineza. (Isa a. s.) Šintoizam je vjera staroga Japana. Pred kojih Nauka koju je on objavio zasniva se na jedinstu 800 godina japanski filozof Oho Moja Lu-Mara sab­ božjem, ali godine 318 zaključkom Nikejskog sabora rao je u tri knjige cijelu mitologiju i naučavanja te ono se pretvorilo u T rojstvo: Otac. sin i duh sveti. vjere. Ta je vjera poznavala veliki broj božanstava Ova tri lica u isti čas su i jedno lice. Pored deset raznih kategorija. Ta božanstva kada su počela stva­ zapovjedi Mojsijevih ima još i pet crkvenih: svetko­ rati zemlju, prvo su stvorili japanska ostrva. Prvi os­ vanje blagdana, slušanje mise, post u određene dane, ispovjed i pričest. Osim toga ima 7 sakramenata: nivač japanske države bio je čovjek, koji je kasnije krst, potvrda, oltarski sakramenat, pokora, zadnja po­ postao božanstvo Zim-Mu. U Japanu se i danas radi mast, sveti red i ženidba. Sakramenat je vidljiv znak, toga vjeruje da je Mikado božanskog porijekla. Sunce e najveće božanstvo. Sveto pismo je „Koziki*. Pre­ koiim crkva daje milost i posvećenje. Postoje dvije liturgije : rimska i jerusalemska, a iz ovih su nastale dodžba o drugom svijetu je vrlo nejasna. U podzem­ nom mračnom svijetu „Ju-mu“ žive duše poslije smrti. sve druge. Crkva uvodi i ukida pojedine ustanove, a Molitva se sastoji iz kupanja, propovjedi i pjevanja na to je ovlaštena od Boga. Cijela kršćanska vjera uređena je poslije Isusa, molitvi. Šintoizam kao i budhizam ne poznaju nagrade a detaljnija ispitivanja crkvenih ustanova ne dozvoljava ili kazne za djela ljudi. Međutim japanci hramove .sveta tajna*. Svi obredi i cio vjerski život usko su neobično poštuju. Tokom vremena pak šintoizam se vezani za osobu svećenika, za to u hrišćanstvu ovi reformisao. Danas je to jednostavna vjera zasnovana na božjem jedinstvu. Reformirani šintoizam je vjera zauzimaju vidan i jak položaj. U hrišćanstvu su se javile tokom vremena ta­ jinteligencije, dok se mase i danas pridržavaju stare vjere, pale mrtvace. Veliki takmac šintoizmu je bud- kođer brojne sekte. Pored zapadne i istočne crkve u evropskim krajevima jaki su Lutherovi i Kalvinovl bizam. ;196 �pristaše. Šest Istočnih crkava: koptska, sirska, maronitska, melhitska, kaldejska i armenska pripadaju rimskom, ali ne i latinskom obredu. D o sada nijedan patriarh ovih šest crkava nije bio kardinal, ali sadanji papa namjerava da neke od njih postavi za kardinale i time u usku vezu dovede ove istočne crkve sa latinskom. Islam je najnovija i najsavršenija monoteistička vjera, koju je Svemogući i jedini Bog objavio čov je­ čanstvu preko Muhamed a. s. Izvori su islamskog vjerovanja Kur’an i Sunnet. Danas raspolažemo i ,Fikhom*, naukom, koja se potpuno temelji na gornja dva izvora. Islam je jasan i nema tajni. Društvo i država su strogo demokratski. Svi Sljedbenici su samo braća bez obzira na rasu i na klasu. Islam je potpuno prirodan i stvaran, jer u njemu »odlučuju samo božja zapovijed i čovječji zdrav razum. Islam propo­ vijeda jednog jedinog, potpuno savršenog i svem o­ g ućeg Boga, Čiju opstojnost potvrđuje zdrav razum Obredi su zdravstveni, socijalni i moralni. Bog je svagdje i na svakom se mjestu i svakim poštenim radom on slavi. Islam je u svojoj nauci uključio sve zdrave ele­ mente Starog i N ovog zavjeta. On je usavršio du­ hovni život čovjekov. Jevrejstvo, hrišćanstvo i Islam u dogmatici imadu m nogo dodirnih tačaka, dok su u moralnim i socijalnim uredbama različni. Kao mo­ noteističke vjere sve tri se slažu u božjem jedinstvu, ali se razilaze u tumačenju toga jedinstva. Danas se smatra, da je čovjek postigao duhovno savršenstvo svoje, koje je do kulminacije doveo Is­ lam i u svojoj nauci uputio čovjeka, da njegov du­ hovni život poveže sa nastojanjima u kulturnom i privrednom smjeru za potpunu izgradnju društvene zajednice savremenoga čovječanstva. / Н а ш е л - I р а х м е т л и је Ова ненадна вијест дубоко je потресла и ражаCW лостида све оне који еу познавали рахметлију a његово дугогодшпње дјеловање у нашем јавном жввоту. Проф. Хасаи Хоинћ Свн који су то знали били су вачвсто са тнм да Ha 29 прошлога мјесеца етигла je у просторије смо из наше средвве изгубили једне од вајпозвтввГлавнога Одбора Гајрета ту^ква вијест: тога дана ввјвх в вајконструктввввјвх лачвоств вз редова напреселпо je на ахврет професор Хасан Хоџић. Сутра* швх предратних поборнвка напретка в културно-про|јетног рада. Он je, у оној генерацвјв наше борбене старе омладвне, која je пробвјала лед културно-соци* јалввм стремљењвма након доласка Аустрвје, заузвмао једно оД највиднвјвх мјеста. Његов еластвчан дух, увајек спреман на необвчне потхвате в несаломљвве одлуке, встнцао се взнад сввх његоввх другова реалввм ■ стварввм потребаиа в чвњеввцама. Због тога су свв његовв послова урађалв плодои в дјелпма од стварве важноств. У томе в јесте његова предвост над мвогвма који су жвввлв од влузвја в 8авосвли се љепотом в првчама a виалв иало влв ввмало смвсла в сввјеств за право стваралаштво, за ковкрепотребе жввота. •J&v _ ___________;__ Мерхум Хасан Хоџић, професор дав je, ва 30/Х1 1936 сахрањев ва Бакпјама, крај иезара 'велвког Гајретовог добротвора Ибрахви еф. Зафраваје. > 196 Рахметлв Х асав Хоџвћ се родво у Првједору. Послвје основне школе п ввж их разреда средње школе, ступво je у учвтељску школу у Сарајеву. Након вавртетка учвтељске школе, вучев жељом за вауком, упвсао се ва ввсоку педагошку школу у Бечу. Одатле je дошао sa професора учвтељске школе у Сарајеву. Д уго годвва бво je префект в в тервата учвтељеке школе. За то вријеме je веколвко геверацвја младвх ввтелектуалаца, учвтеља, којв су у ово врвјеме балв вајвећв восвоцв просвјетве мвслв, прошло кроз његов ввтерват. Ов je водво о њвиа очввску брвгу в васввтво дјеловао. Нарочвто геверацвје муслвмав* учвтеља виају да захвале баш њеиу и његовои зауввиању да су дошлв до хљеба в егзистенције. Рахметли Хасав je бво иеђу првви му- �слиманима који су свршили „Швабане школе1* и, као такав, један од првих пионира просвјећивања муслимана. У оно тешко вријеме изгубљености и пометње био je међу онима којв су наввјествли ново прољеће, нову вору, коју су били прекрили тешки туђвнскв облаци борбе против окупације и анексије Босне поноене a након тога, богме, рађањем сввјеств код нашег свијета, и борбе sa нашу вјерску аутономију. * Оснввање Гајрета пада баш у вријеие јављања првих наших омладинаца и европски одгојенв внтелигенције, у вријеме буђења наше културне a npotr вјетне свијеств. Родила се врућа жеља: да нас врв' јеме не прегази. Да нас цивилизација не прогута и сатаре. И мисао о самоодржању, мисао која je оживила сву ону славну прошлост нашу, нашвх јуначквх дједова на перу и иачу, није дала да се пустиио и утонемо у освајачким раљама једне империјалистичке свле. Никле су сјајне идеје које je носила омладина да спасе славу и традиције. Никао je снажан омладински покрет. Нвкао je a Гајрет. A наш Гајрет са његовии препородилачкии културним и нацвоналним идејама в програиом био je печат, мисао. душа све школоване омладине и оиладинског покрета. Он je то и доказао кроз 33 године свога дјеловања. Сваки покрет у всторнји ииао je евоје противнике, реакцију. Па a Гајрет. Мисао о оснввању Гајрета раздвојила je тадашље муслвманске прваке школоване и такозвани ешраф. Створила су јВе два табора: 8а и против оснивања Гајрета. У то доба водила се и иначе очајна борба против туђинских школа и свих новотарија које су долаввле с те стране. Рахи, Хасан Хоџвћ био je један од најзагријанвјих поборника оснивања Гајрета. Ha оснивачкој скупштини Гајрета, 20 фебруара 1903, у квраетхани на Бендбаша ломвла су се копља међу еакупљенвм иуслиманским првацвма из Сарајева и провнндаје. Било je бурно. Редали су се говорнвци који су поздрављали a највише осуђввали ову акцију. Тада се двгао рахм. Хасан и рекао: „Ја, господо моја, нијесам мјеродаван, да говорим о том, ал мислвм : ако je ствар добра и племенита, сви смо дужни да sa њу радимо, и за њу je увијек вгодно вријеме (Есад еф. Куловић упада иу у ријеч: Je л сад врнјеме, да сијемо бостан? Говорник му одвраћа: Нвје „Гајрет" њвва 1) У млада срца кадгод се накалемв, вазда се прими. До сад вма већ голем број чланова, a доста je. ако једног младвћа взведемо *на правв пут Ово нвје всто што a милоствња, мвлоетвњу даш na буде в прође, a оввм се изведе човјек на правв пут. Наша je стара тактвка: одгађатв. Помвслвмо само: колвко je наше младежв, што се клатарв беспослена, a нема средстава, да учв. Ja апелврам у вме те сиротвње, која не може чекатв, док се нама свима прохтвје, да се друштво конс.твтувра" (бурно одобравање). Још се взредало неколвко говорнвка. A онда се првступвло гласању: да ла ћв се друштво конетвтувсатв вла неће. Огромном већином гласова пала je одлука: у народ се вма унајета кућа просвјете a напретка. вма се основатв Гајрет. Изабран je одмах a олбор на челу са рахм Др. Сафветбегом Башагвкем. У одбор je вЗабран a рахм. Хасан Хоџвк којв je, у вме цвјелог одбора, скупштинв захвалво оввм рвје* чвма: »Мене врло веселв, што мв се ево пружала првлвка a што ме запала велака част, да у вие прввременог одбора кажем вз срца неколвко рвјечв : Данашњв je дан врло замашан, тај ke се дан уписата у хвсторвју нашу. Ja узвмам ту част, да взразим у вме прввременог одбора најтоплвју захвалност оввм нашвм овдје часним лвцвма (аоказује на Ревсул-улену втд., гласна поклвди Вживилв“). Ова су часна лвца, господо моја, подупрла друштв^ морално a матервјално- У првом реду ja захваљујем нашем Ревс-ул улема (жввао). Треба, господо, да се сјетвмо: кад настаде одлучан час о нашем друштву, хоке л’ оно постат вла неке, колвко je он тада учанао за ово наше хајврлв предузеке. По његову првмјеру поведоше се Хаџи Незир еф. Скалвк, Хаџв Нурудан еф. Хафвзоввк, Хаџа Хасан еф Спахо (бурно клвцање a одобравање). Предлажем, гоеподо, да вм вскажемо захвалност и почаст: уставшв на ноге" (бура пљескања, устајање, жвввлв). * Рахметлв Хасан je свесрдно a предано првступво раду за Гајрет a за добро заједнвце. Увео je одмах секретарскв посао a обављао га до краја 1905/6 годвне. У 1906/7 a 1907/8 годанв je заузео мјесто дотпретсједнвка. У 1909 год. вступао je вз управе рада спора са неквм одборнвцима, a век идуке 1909/10 школске годвне бво je бвран ва претсједника Главног одбора Гајрета. Са тога мјеста се каснвје повукао a замјенво га je тадашња тајник рахм. Мустајбег Халвлбашвк. По ослобођењу се обнавља у Гајрету борба взмеђу старвх a младвх. У 1914, кад je букнуо крвавв свјетскв рат, аустро-угарске власта еу растурвле Гајрет, вапечатвле просторвје a завеле у њему комесарвјат. Народна влада у Сарајеву 1918 годвне je дредала Гајрет старом одбору вз 1914 годвне. Ha 19 септембра 1919 годвне одржана je бурна скупштина друштва у зграда Народног позорвшта на којој су, након оштре a огорчене борбе, Гајрет поново добвла у своје руке млакв. За претсједнвка je азабран поново рахм. Хоџвк. Ову дужност обавл>ао je до 23 маја 1920, каца се je аз Гајрета дефвнатавно повукао због здравственах разлога. 197 �Тада са шаховске джзке јавног жввота нестаЈв једве свијетле и карактерне фигуре- Нестаје ч вјека који je живот схватао као борбу и непрестано еволуврање, без компромиса и 6es страха . . . Ha шаховск^ј дасцн појавио се једаа нови лвк:,саио сјена једног великог бљеска који je, као метеор, сјао a обасјавао док није пао. Болест га je све ввше мучвла и циједила. ГГостао je чудан старац, сијед, са цввкером на носу и посребрении штапом у руци. Свакв дан сте га могли срести како иде од куке до своје усамљене ложе у Хотел Централу или обратно. Исцрпљен в преморен за асввота, пако паралазован у посљедњим годинама, увијек je овај стари гооподвн улијевао симпатије и поштовање. Једнога дана je његова ложа у Хотел Централу остала празна. Болест га приковала сасввм sa постељу. Престао je ввецкати штап са сребренои главои no сарајевској калдрми. A једног новембарског јутра, иа гловита и твурна, стигла je вијеет да je уиро. Преселио се у бол»и свијет За његовом џеназом, н»жадоет, било je свега неколико л>уди. Тако се код нас плаћају заслуге. Ha Бакијаиа je остала једна свјежа хуика в међу Гајретовви људииа еввјетла успомена на његова дјела. Алах рахмет ејлеје 1 .г- X . Д. ХндаЈетбег К гиновнћ Почехким нсвембра 1936 преивнуо je нако) he болеств Хвдајетбег Кулвноввћ, вршвлац дужноств вакуфског двректора и члан Навбског одбора. Рахи. Хвдајетбег родво се у Травнвку 1889, гдје je свршво мектеб н српску народ. основну школу. У Царвграду je свршво гвмназвју 1911 годвне, a потои je наставво студвје на теолотк ом факултету у Царв. граду, које je преквнуо у току Балгсансквх ратова 1912/13 када je прешао на правнв факултет у Београд. За врвјеие Свјетског рата преквда студвје, да вх завршв встои 1922 годвне на Унвверзвтету у Београду. Иза тога je постављен у Велвкој Ж упанвји у Травнвку гдје остаје годвну дана, a затви прелазв у судвјску струку, коју je вршво у Травнвву код Окружног суда до јануара 1933, када je премјештен у Окружнв суд у Тузлу. У апрвлу ове годвне постављен je чланои Навбског одбора у Сарајеву, те je у својству судвје у аугусту ове годвне постављен вршвоцеи дужноств вакуфског двректора. Рахиетлв Хадајетбег све до свог премјештаја у Тузлу уввмао je ввдног учешћа у Гајретом раду у Травнвку, гдје je бво члан мјесног одбора. Иствцао се в на Гајретовви главнви скупштвнама у Сарајеву својви ватрении говорвиа. Б во je сараднвв и листа 198 „Гајрет" у неколвко годвшта, у којима je заговарао што биља вјерски в нацвоналвв одгој иуслвканске оиладвне. Након народног ослобођења уввнао je ввдна учетка у раду млађвх нацвоналвста — внтелектуалаца којв су се купвлв око покрета вРадена“ . И наче у свавој првлвцв, прв сввиа скуповвиа, скупштинама в конгресвиа, на којима je првсуствовао, рахм. Хвдајетбег се вствцао темпераментним говорвиа. Нека je рахиет његовој душв! M ehm adalija JalovžU Krajem novembra o. g. preselio je na ahiret na­ kon duže bolesti Mehmedalija Jalovćič, viši poljopri­ vredni savjetnik Banske uprave u Sarajevu. Rahm. Mehmedalija svršio je učiteljsku školu u Sarajevu, a potom je otišao na poljoprivrednu akade­ m iju u Njemačku, koju je svršio sa odličnim uspje­ hom upravo pred Svjetski rat, te je odmah bio ime­ novan kao poljoprivredni pristav. Rahm. Mehmedalija je služio kao poljoprivredni referent u raznim krajevi­ ma Bosne i Hercegovine, a najviše je vremena pro­ veo kod bivše Pokrajinske - uprave i sadanje Banske uprave, gdje je fungirao kao šef ratarskog otsjeka i zamjenik načelnika Poljoprivrednog odjelenja. Rahm. Mehmedalija je svuda vršio svoju dužnost •učno, savjesno i marljivo, te je u povjereni mu poulagao svu svoju dušu i srce; jer je službu shva^ао u prvom redu da se oduži narodu, da pom ogne našeg poljoprivrednika savjetom i zornim primjerom, te da od njega stvori dobrog i racionalnog domačma i gospodara. ' U privatnom životu svagd e je bio rado priman i veom a obljubljen, jer je merhum bio jako druže­ ljubiv, usrdan, pun takta i čovjek velike koncilijantnosti, a uz to neobično duhovit, nadaren lijepim go­ vorničkim darom, odličan kozer, pa je zato u našim društvima bio veom a rado viđen i uvažavan. U Glavnom odboru Gajreta je bio duže vremena gdje je bio svojim radom vrlo zapažen. Kod osnivanja Gajretove privredne i kreditne zadruge Mehmedalija je poslužio svojim znanjem i iskustvom. Njegova ljubav prema poljoprivrednoj struci i narodu najbolje se odražavala u tome što je on kroz cijeli svoj život održavao stručne tečajeve i predavanja bez obzira gdje je to bilo, ili u varoši: ili u najzabitnijem« selu. Slušaoci su ga vrlo rado slušali i primali u svoju sredinu, jer je merhum svojim govorničkim darom i zgodnim nastupom znao pridobiti i oduševiti slušaoce i za najsuhoparnije stručne teme. Rahmetullahi alejhi! �Гајретов гласник Važno upozorenje Gajreiovim odborima i povjerenicima Ovih dana Glavni odbor Gajreta j e izvršio pregled rada svih Gajrctovih jedinica od početka ove društvene godine do danas kao i pregled učinjenih trvškova od strane Gajreta na đake (pitom ce i stipendiste) k oje su te jedin ice preporučivale za G ajretove pom oći. Prilikom toga pregleda konstatovano je da su neki odbori i povjerenici G ajretovl podbacili u svome m aterijalnom radu i doprinijeli za minnlo vrijem e m nogo manje prihoda nego što je Gajret utrošio na pitomce i stipendiste sa njihove teritorije. U vezi ranijih zaključaka i okružnica Glavni odb or Gajreta je ovih dana uputio pismene pozive svima tim odborim a 1 povjerenicim a s tim , da najdalje do 1. januara 1937. podmire nastalu razliku između Gajretova utroška na đake sa njihove teritorije i njihovih dosadanjih prihoda, koje su doznačili Glavnom odboru. U protivnom slučaju, t. j. ako se ne odazovu ovom pozivu, Glavni odbor m oraće, iako nerado, da reducira pom oći nekojim đacima sa njihova teritorija , a onima koji su se potpuno og lušili o G ajret za prošlih 6 m jeseci, m oraće se otkazati sve pom oći. Mole se i upozoravaju sve takove jedinice, da ovo pitanje shvate najozbiljnije i da ne d o ­ zvole da Glavni odb or postupi m jerom na koju će b iti prisiljen propustom G ajretovib jedinica Otvorenje prostorija Gajreto«a ženskog odbora U novosagrađenom Gajretovoin domu, pored osta­ lih prostorija koje su rezervisane za Gajretove jedinice, posebno su predviđene storije za Gajretov ženski mjesni odbor. Novoizab ženski mjesni odbor« kome je na čelu pretsjednica Gđa Fata Košarić, nastavnica Građanske škole, zakazao je otvorenje svojih prostorija na dan 22 novembra o. g. Ovoj intimnoj svečanosti Gajretovih članica, radnica i prijateljica prisustvovao je velik broj i ostalih sarajev­ skih gospođa i pretstavnica ženskih društava. Svečanost je otvorila Gđa Koiarić ovim govorom: Drage sestre 1 Imam osobitu čast da Vas ispred ženskog mje­ snog odbora Gajreta pozdravim pri otvorenju naših prostorija u našoj kući i u našem domu. Svi znamo, koliko se je muke i truda uložilo dok se je ipak ostvarila želja sviju nas, da evo danas učehjem Mevludi šerifa slatim o ovu svečanost i mo­ limo se dragom Bogu za što bolji uspjeh i napredak Gajreta i svih muslimana. S*i mi znamo, šta je sve Gajret učinio za naš islamski element t. Na stotine i hiljade omladinaca prođe kroz Gajretove internate; na stotine i stotine đaka primiše Gajretovu pom oć bilo u obliku potpore ili Stipendije bilo u obliku mjesta u Gajretovim inter­ natima. čitave generacije, koje danas zauzimaju vidne položaje u našem društvu, u privatnim i javnim služ­ bama, imaju samo Gajrelu da zahvale bilo na njego­ voj materijalnoj ili moralnoj pomoći. Gajretova luča prosvjete prodrla je u mnoge do­ move i osposobila naše majke i naše sestre, učinivši od njih vrijedne domaćice i korisne članice islamske niče. Gajret je mnogo učinio, ali ga čekaju još velike zadaće. Pogledajmo okolo sebe, zavirimo na našu pe­ riferiju, bacimo pogled na našu zabitnu provinciju, pa ćem o tek onda viditi šta sve Gajret ima da učini. Ma koliko se nastojalo da se naš elemenat po­ digne moralno i materijalno, još uvijek vidimo da ni­ smo sve učinili. Teško nam je svima pri duši kada čitamo o raznim prekršajima i zločinima, koje čine muslimani. Isto tako nam je teško kada čujemo, kako m noge muslimanke, naše sestre, žive nedozvoljenim načinom života i propadaju. Teška je i ta činjenica kada vidimo našu napuštenu djecu, koja se klatare po ulicama, bave se krađom ili prošnjom i služe se naj­ pogrdnijim psovkama. Sve te nedaće su rezultat ve­ likog nedostatka odgoja i kulture. Videći sve te činjenice oko nas, tek onda možemo da shvatimo šta je sve Gajret učinio na prosvjetnom i kulturnom polju, jer stotine đaka koji prođu kroz Gajretove internate, pošteđeni su od pomenutih zala i korisni su članovi naše vjerske i nacionalne zajed­ nice. Ja se obraćam na Vas, drage sestre, s molbom da nas pomognete u radu, bilo to materijalno ili mo­ ralno, i da zajednički i složno poradimo na podizanju naše porodice i naše islamske zajednice, jer ćemo samo tako moći nešto da učinimo i da se odužimo uzvišenom pozivu žene muslimanke. 199 �Samo našim radom možemo da pokažemo i na­ šim sestrama sugrađankama da smo se u stanju s njima takmičiti u kulturnom podizanju islamskog di­ jela našeg naroda. Ne dopustimo da nas vrijeme pre­ gazi. Idimo putevima, koji nam propisuje naš uzvišeni Islam. Držimo se one izreke Muhamed alejhiselama: „Tražite nauke* pa makar u Kini“ . Dakle, sam nas Devletlija upućuje da tražimo nauku, da se koristimo njome, pa makar ona potjecala i od neprijatelja. je одржао око 30 предавања из области задругарства, a предавачи су наши најбол,и задруружни идеолози и радници. Задржном васпитању служе и мвогобројни излети које студенти задругари чине у многе задруге ради упознавања 8адругарства у примени. У ту сврху приређена je у јулу ове године и екскурзија кроз Бугарску до Цариграда о којој je „Гајрет" недавно писао. Пост. ји и нарочити фонд за задружно васпитање чланова. Učen čovjek neće nikada skrenuti s pravog puta, jer pravo veli naš narod: „Bijeda i neznanje otvaraju ГГреко 200 студената свих факултета прошло je досада кроз Задружни клуб. Клубу у његову раду указују пажњу и дају му подршку водеће задружне установе наше, нарочнто Савез набављачквх задруга државних службеника у Београду. vrata svima porocim a ".. A sad, drage sestre, ja Vam se najljepše zahva­ ljujem na ovako lijepoj posjeti. Moja je želja da se češće nađemo u ovim našim prostorijama, do kojih smo (došli nakon 33 godine Gajretova mukotrpnog i uspješnog rada, i da preporučite i drugima, kako b> zajedničkim silama poradili na razvijanju društvenog života kod nas i podizanju kulturnog nivoa naše za­ jednice. Imamo namjeru ovog Ramazana da održim o ne­ koliko vazova i predavanja, pa Vas molim, da ih po­ sjećujete, kao i teraviju koju klanjamo svake večeri u 7 sati. *■ Л Potom je proučen Mevludi-šerif, a zatim je na­ stalo sijelo, koje je potrajalo do kasno u noć. Sve pri­ sutne gospođe-ice ponijele ки sa ove svečani ljepše dojmove. Скупштнна задружног хлуба пнтомаца београдског Гајрета „Осман Ђнкнћ" Прије четири године студенти питомци Београдског Гајрета „Осман Ђикпћ" основали су свој Задруасии клуб у диљу међусобног потпомагања и упознавања 'са задружним покретом. Задружни клуб питоиаца Београдског Гајрета je једина установа ове врсте међу нашом студентском омладином и има карактер кредитне и потрошачко набавл>ачке задруге. Клуб je за ове четири године рада показао успјешну дјелатност међу студентима: издаје краткорочне зајиове својим члановииа уз минималну кнмату и прима улоге сталну и обичну штедњу. Тако je досада, -upftia последњем ивјештају, подијелио око 90.000'— динара зајиова. Преко свог робног одељења Задружни клуб снабдјева своје чланове са најнужнијим потребама за њихов свакидашњл рад. Сеи тога, Клуб има и своју књижницу са великвм часописима нашим. џ Задружном васпитању чланова посвећена je велика пашња. Томе служе поред библиотеке многа предавања које Кдуб сваке године организује- Досада 200 Ha 12 новеибра о. г. одржана je пета редовна годишња скупштина. Скупштину je отворио г. Едиб Хаснагић ст. прва, са неколико пригодних ријечи о задругарству као друштвеном покрету, истакнувши њсгов значај у савременом економском животу народа. Послије нарочитих извјештаја о пословању у прошлој години и послије живе дискусије која се потом развила, изабрана je нова, управе на чело које je дошао г. Шефкија Хаџиомеровик, ст. прва. Тако ова једина наша студентска задруга корисно дјелује, васпитајући оиладину за тако потребан у народу, што са задовољством истичемо. Ахмед МулахалиловиЛ етуд. филОзофије ° в е књиге Изашло je из штампе коло Српске књижевне вадруге са овом садржином: (бр. 251) Песме М. М. Ракића; (бр. 262) Приповијетке Ивана Андрића II; (бр. 2 6 3 —264) Патница, роман 'Ј. Игњатовића са предговорои Вељка Петровића; (бр. 265) Старе cpnске биографије, III (живот С т ) Дечанског од Цамблака Ж ивот Деспота Стевана од Конетантина филозофа, живот цара Урош а од Пајсија) у преводу др. Л* Марковића, с опширнои студијом Павла Поповића и с пет слика. (Издање фонда Слободана Ј. Јовановика, пређ. конзула); (бр. 266) Есеји Марка Цара; (бр. 267), ЧехослоВаЧка. Чланци о чехословачкој држави и народу од првих чешких писаца и стручњака, са предгововором др. Е. Бенеша и 18 слика; (бр. 268) Руј Блаз, драма Винтора Ига, у пријеводу A. Милићевића и с предговором С. Петровика. Ових 8 свезака у фаном платненои повезу (хиљаду шест стотина страна) стају само 100 динара. � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama Description An account of the resource Glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama (1907-1914; 1921-1922; 1924-1941) Vlasnik Glasila je Društvo Gajret. Urednik je bio Osman Gjikić. Urednici se mijenjaju tokom godina. Od br. 4 (1912) Murad Sarić; od br. 5/6 (1912) Avdo Sumbul; od br. 1 (1921) Šukrija Kurtović od br. 1 (1924) A. Hifzi Bjelevac; od br. 15 (1924) Hamid Kukić; od br. 21 (1927) Hamzo Humo; od br. 4 (1931) Hamid Kukić. U početku je izlazio jednom mjesečno (5. dan svakog mjeseca). Nije izlazio 1915-1920. i 1923. godine. Časopis je naizmjenično štampan ćirilicom, latinicom i na turskom jeziku (arebicom). Podnaslov se također mijenja. Od 1911. List za društvene poslove i za narodno prosvećivanje; od 1921. Organ Društva "Gajret". Kulturno-beletristički časopis; od 1922. Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1924. Glasilo Gajret, kasnije List Gajreta, društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1933. Glasnik kulturno prosvetnog društva "Gajreta". Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : [Društvo Gajret], 1907-1941 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1907-1941 Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 32 cm Language A language of the resource bosanski, srpski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Subject The topic of the resource društvo, kultura Creator An entity primarily responsible for making the resource vlasnik Društvo Gajret Drugi autori Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana Source A related resource from which the described resource is derived NUB BiH Type The nature or genre of the resource časopis NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID <a href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/27065862">27065862</a> Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama 1936 Description An account of the resource Br. 1-2; 4-12 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1936 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 27065862 IIIF Item Metadata UUID 9d2ffac4-0b3d-475e-9ac4-64e1c6f36b1a https://kolekcije.nub.ba/files/original/102154f7887f7a81207c49c005542363.pdf b26c37e3896e4b3a3aabef3a158f4a62 PDF Text Text г л а с н и к К у л т у р н о п р о с в је т н о г д р уш т п а Г а ј р е т а U R E D N IŠ T V O : Propovjedaonica kulture i List »Gajiret« na ulasku u 18 godinu izlaženja / M . T A J IB O K IČ : Džamil Sidki A z-Zahavi, veliki pjesnik sa obala Tigrisa / F U Z U L I, veliki tur­ ski pjesnik X V II I stoljeća: O da vodi, pjesma / J O R D A N JO V K O V : Pjesma toekova, pripovjetka / Ing. L A D IS L A V K O N Č A R : Važnost mljekarskih zadruga / N N -C : Bosna i muslimani Bosne / Revi kulturnog i umjetničkog života jugosloven- skih muslimana / N A R O D N O Z D R A V L J E : D r: Ž .: Borba protiv tuberkuloze / Kamilica kao ljekovito bilje / Kad treba jesti / W .: Merhum Hadži Ibrahim h. ef. Maglajlić / M A L E K U L ­ T U R N E V IJE STI: Cjelokupna djela Hamze Hume / Osnivanje muzeja u Šibeniku / Rasim Filipović na radiu / uspjeh Sime Ilića u Z a greb u ! Proslava Cankara u Sarajevu / Prva nagrada za spo­ menik Pilsudskom / Štampa o našem kalendaru / Dr. F. Bajraktarević o našem kalendaru / Predavanje g. D r. Hasanbegovića' / Najvažniji književni diogođaji u 1936 / O Č E M U SE G O V O R I: 50-godišnjica Srp. Kralj, akademije / Dramska nagrada Sarajev­ skog pozorišta / Knjiga koja je izazvala talas polemike / G A JR E T O V G L A S N IK . Ја н уар Capajc.no 1937 Б рој 1 ИЗДАЈE ГЛАВНИ ОДБОР ГАЈРЕТА У САРАЈЕВУ • ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ХАМИД КУКИћ A �Д р ж а вн а ЈСм м & т ека р н а б а м к а К р а љ е в и н е Ј у г о с л а п и је (п р е Ђ ^ У п р а п а ф о и д о Ђ а ) О снована 1862 г . БЛНКОМ УПРАВЉ А НЕЗАВИСАН УПРАВНИ ОДБОР ГЛАВНИ ФИЛИЈАЛИ: r ЗАГРЕБ, Љ УБЉ АНА, СПЛИТ, САРАЈЕВО, ЦЕТИЊЕ, НОВИ САД, НИШ и СКОПЉЕ АГЕНЦИЈЕ: КРАГУЈЕВАЦ, ВАЉ ЕВО, ЧАЧАК, ЗЕМУН, ПЕТРОВГРАД, БИТОЉ, ПРИЈЕПОЉЕ и БАЊ А ЛУКА ГЛАВНИ ПОСЛОВИ БАНЧИНИ. Рукује свим државним и јавним ф ондовима; пупилним, депозитним и црквеним капиталима, манастирским, општинским и задужбинским новцеи и т д. Емитује обвезнице и заложнице Прима улоге на штедњу О добрава зајм ове на непокретности, a опшгинама и сам оуправним телима на прирез и приход Есконтује менице новчаних завода Л ом бардује хартије од вредности, акције Народне банке и Привилеговане аграрне банке и благајничке записе Министарства финансија Е сконтује наредне купоне са св оји х заложница доларске емисије (Селигман) к оје су нострификоване у Краљевини. З а све б а н ч н н е о б а в е з е ја м ч и д р ж а п а За сва обавеш тењ а обратити се на адресу: Д р ж а в н а ЈСипот екарна Ganuta, R c o r p a /r , или њеним филијалама. ГАЈРЕТ, Ј1ИСТ ДРУШТВА ГАЈРЕТА ИЗЛАЗИ MJECF.4HO, A ЦИЈЕНА МУ JE ЗА НАШУ ОТАЏБИНУ 60 ДИНАРА HA ГОДИНУ. A ЗА СВЕ 'ЈСТАЛЕ ЗЕМЉЕ ПРЕКО ГРАНИЦЕ 120 ДИНАРА. Т<АЦИ ГЛЈРЕТОВИ ПИТОМЦИ ДОБИВА1У ЛИС1 У ПОЛА ЦИЈЕНЕ КОД ГЛАВНОГ ОДБОРА ИЛИ КОД УПРАВЕ ГАЈРЕТОВИХ КОНВИКАТА. Власник друштво »Га1рет« — Одговорни уредник: Хамид Кукић Штампарија Босаиска Пошта Јосип Б реп ер — одговара Јосип Гргић. �го д . x i m i Број 1 C a p a f e -во, ја н у а р 1937 Ж роиовједаоница кулшуре ^ Л исш „ Г а јр е ш “ н а у л а с к у у 18 го д и н у и з л а ж ењ а . Данашњим бројем наш лисг »Гајрет« улази у 18-ту годину свога излажења. Поводом овог значајног датума у културној историји ових крајева, a нарочито у историји југословенских муслимана, потребно je регистровати, бар у неколико ријечи, све оне напоре кроз које се je пролазило док се je дош ло до успјеха и признања. Ти напори и жртве нису ни мали, ни безначајни, a да се не би признала њихова корист и њ ихови огромни успјеси за просвјећивање једног ди;ела нашег народа, муслиманског, који je највиш? и гребао, јер je био најзаосталији. Лист »Гајрег« je, својим програмом и градивом, био увијек са јасним намјерама и у идеологији друштва Гајрет, na je и њ егово културно-просвјетно и књижевно дјеловање било увијек у уској вези и подударности са paioM и успјесима друштва Гајрет. Осамнаест дугих година, пуних перипетија и борбе, сада je за нама. Кроз то вријеме лист je имао јасан циљ: национално освјештавати и културно-просвјетно подизати најшире слојеве народне. Сви проблеми и важнија питања, просвјетна, социјална. књижсвна и привредна, третирана су у нашим ступцима. Ha хиљаде тона хартије исписали смо биљежећи наше муке и невол>е, наше радости и побједе, наше жеље и потоебе; милиони људи читали су ова црна слова и били нам захвални, јер су из њнх нешто маучили. Може ли се код муслимана, осим листа »Гајрет«, показати на још овакав један случај? Да ли смо имали још који лист да je излржао оволико и оста о — на врху. Нажалост, не можемо Часопис »Гајргг« je једини успио да остане кроз толико година лучоноша у мгачу, свјетиопик, прсповјелаоница културе и прогреса. Он he то, ако Бог да, и остати, јер je чврста воља свих Гајсетових радника да не стану на половици пута, да се не дају заваоати досадашњим сјајним успјесима, него да иду даље до коначног циља, до среће и благостања. У резолуцији изданој са прошле годишње скупштине замољени су сви иптелектуалци и јавни радници, сви писмени људи, да помогну лист »Гајрет« својом сарадњом. М ного их има међу нама који cv писмени и који би нашем свијету имали шта казати. Али се они одмичу, бране, нећкају. Заш то? He знају ни они сами. Неки од њих, који би могли и који би, уосталом. требали да пишу у »Гајрету«, то не чине a њихова сарадња се среће чак и тамо гдје, можда, не би требало или би, свакако, требало да дође након одужења »Гајрету«. Ни на лањску резолуцију се нису одазвали. Само неколико људи о д пера сјетило се, ипак, своје дужности према Гајрету и народу na je noслало неколико чланака. Хвала им! Сада напомињемо пон ово: Гајрет жели да ш то више унаприједи св ој лист. Стога ће улржити све силе да лист буде добар, да буде бољ н него je досад био. Настојаће да садржајно и технички одговара приликама и времену, интереспма друштва и захгјевима наше породице. Породица изнад свега! Стога je наш цил>: пружити чланству савршен преглед рада Гајретове централе и свих јединица a уз то, колико год простор буде допуш тао, дати сваком члану породице, мушку и женску, стару и младу, да понеш то нађе у листу, неш то ш то ће га забавити И заинтересовати a из чега he. богм е, ш тогод корисно сазнати и научити. Апелујемо стога на све чланове и пријагеље Гајрета, да лист помогну, да се преплаћују и да га читају. Молимо уједно, сада, напочетку осамнаесте године излажења листа »Гајрет«, све наше људе од пера да се сјете нашег часописа којим чланком, цртицом, саставком. Лист »Гајрет« je кроз 18 година излажења, крчећи коров и зла, осгавио иза себе јасну и чисту бразду. Напоран и тежак пут je преброђен. Лист »Гајрет« ће и одсад, још јаче, још интензивније, крчити нашу неузорану народну њиву, сијати плодно сјеме просвјете и рада — за срећу и љепшу будућност југословенских муслимана. з �Џ aм иJI С и д к и Л з-З а х с гн и , велики песник са обала Тигриса Мин ба’ди мавти би хинин, саја’ламу’л-кавму кадри; фа кад вакафту хајати лахуад, ва афнајту ’ умри. (Убрзо после моје смрти мој народ he спознати моју вредност. Ta ja сам њему завештаа csoj живот и [служећи њему] утратио [цео] свој век.) Џ. С. Аз-Захави. Џамил Сидки Аз-Захави, почасно назван »Амкру’ш -ш у’ара’« (Киез песника) у Ираку, р од и о се у Багдаду 18 јуна 1863 године. Њ егов учени отац Мухаммад Фајди, багдатски муфтија, пореклом je из курдске кнежевске породице Бабан. Он му je да о и осн овн о образовањ е. С в оју каријеру Џамил почиње као наставник на »А с-С улајм анијји« школи већ у 22 години живота. Дв егодине доцније он je члан П росветног савета у Багдаду, затим директор покрајинске државне ш тампарије и уредник арапског дела »Службених новина«, a у 29 години он je већ би о постапљен касационим судијом . П одозр иво гледан од стране турских власти као ватрени арапски националиста, on je год. 1896 позван у Цариград, одакле je послан у Јемен као члан ком исије за реформе. ‘Након једногодиш њ ег боравка у Јемену вратио се пон ово у Цариград и б и о одликован М еџидијјеорденом III реда. У пркос тога он je би о стављен у затвор зб о г једн е песмице уперене против апсолутистичког режима Абдул-Хамида: Зар »Божја сенка на "земљи« наређује оно што забрањују Аллах и његов узвишени посланик? Он имућне тера у сиромаштво, невине интернира, шаље на робију потлачене, затвара и убија. Стани мало, не срди се, јер када срџба у земљи се покрене, ни ти нећеш моћи наћи мира. A ko су тваје руке лм>ћне, не.мој се гордити љима, јер руке времена још су моћније од ших. С њим у затвору били су јо ш познати арапски мученик Аз-ЗахрЗви и туроки песник Сафа. Иза тога Џамил j e протеран у отаџбину, где je био предмет немилосрдних интрига и делунцијација као »противник владаоца«, na чак и као >атеиста«. П осле младотурске револуције Аз-Захави je постављен пр оф есором муслиманске философи]е на в и сок ој школи »М ил кијје«, a кратко време након тога пр оф есором арапске књиже-вности на фил ософ ск ом факултету университета у Цариграду З бог бол есги м орао je напустити Цариград и вратити се у Багдад, где j e к а ш и је на Правној академији предавао грађанско право. У т о доба, једам његов чланак у »Ал-М у’а јјад «-у у обрану женских права (Ал-мар’ату ва^-диф З^ ’ анха) произвео je толико негодоварве консервативних маса, к оје су приредиле демонстрације пред двором гувернера Назим-паше да je Аз-ЗахЗви морао бити смењен са свог полож аја на који je враће« тек у доба гувернера иемал-паше. Два пута je биран за народног посланика својега краја у цариградски парламенат, где се бор ио за арапску националну ствар.. За време британске окупације Багдада био je члан Про светног савета a после претседник ком исије за превођење османлијских закона. Аз-Захави, иначе врло скроман у свом е жшвоту, имао je и извесних »слабости«. Волео je да пуши »наргилу«, да пије каву и да игра »дам у«. Поред арапског и персијског (на којим а j e јо ш о д де> гињства певао) он je знао јо ш и турски и курдски Стране литературе познавао je само из превода. О д природе надарен, он je би о упућен у м ноге модерне науке.1) Аз-Захави je сарађ.ивао у »Ал-М уктатаф у«, »Ал-М у’а јјад у « и другим арапским листовима. О ставио je неколико своји х »дивана« (з б «р к е песама), објављ ених и необјављених. Први диван садржи њ егове песме д о проглашења усгава у Т ур ск ој. T e песме no с в о јо ј уметничкој вредности нису обећавале њ егову песничку славу. М н ого j e вреднија друга збирка њ егових песама (о д туреке конституције д о британске окупације). Њ егова песничка снага долази д о пуног изражаја тек у тр ећ ој (од британске окупације д о половице 1921 годи н е) и четвртој збирци (о д половице 1921 д о 1922 год и ' не). Постој|и и један »И збор « њ егових најлепших песама. Kao А бу’л’-Ала Ал-М’арри и Омар Хајјам , АзЗахави такође има св о ј »Р уба ’ и јја т« (Четворци), к о ји садржи 1100 четвораца. У њима наилазимо na разноразне мотиве, л.убавне, ф илософ ске, социјалне, патриотске и друге. Интересантна je њ егова иосвета »Р уба ’и јја та «: »Поклањам и х будућим поколењ'има, која ће једном — када ja већ будем нема земља — живети у Багдаду, посве друкчијем него ш го je ов ај.« Он je приредио једн у ан тол оги ју арапске лирске поезије разних времена ( » ’У ју н у ’ ш -ш н ’р « ) :а ’ ) 0 животу и раду Аз-ЗахЗвија в : Рафб’ ил Бугти, Ал-адабу’л-’асријј фи’л-’ Ираки'л-’арабијј (кисму’л-манзум), Каиро 1923, I, 5— 17; Са’д Миха’ил, Адабу’л-’аср фи шу’ ар&’иш — Шами ва'л — Ираки ва Миср, Каиро (без дат.)> стр. 113— 115; »Ар-РисЗла«, недељни часопис, Каиро, св. 139 од 2 марта 1936, стр. 358—359. �/ ок о две хиљаде двостиха. Написао je и неколико дела из области философије, књижевне критике. космографије, a као члан комисије за превођење османлијок1ИХ закона, превео их je ок о седамнаест са т у р ск ог на арапски језик. . Пун трзаја, буран и чудан je био живот oboi пескика са опеваних обала Тигриса, који je пре девег месеци занавеке заклопио св оје трудне очи. Радости и патње, успеси и боли, уживања и уздаси, наде и разочарења — све je то оставило дубоких трагова и у њ еговом стваралачком бићу и у формацији његових философсмих концепција. Живот je наизменце cpeha и несрећа, смсх и плач. (Живот и смрт). Стога: Ma шта да те снађе немој бити тужан ни весео, no захану природноме ноћ јс мрка, a дан бео. (Руб£'ија). Песма je највернији тумач и весник песникових мисли и осећаја, његових радости и.патња, с тога она мора бити искрена, лепа, чиста и оригинална. песмо, ти си небо no коме ja мислима својим бродим час се дижући, као opao, у висине, a час се спуштајући ниже. Песмо моја, ако ти q_eptm не сликаш осеhaje моје онда ниси моја песма. Песма je лепа када узбуђује ocehaje и када je чиста као noj птица. (Руб&’ија). У .моме животу, песмо, ти си ми драгоцена вера. (Песма и крнтика). И голубово гукање je песма коју он мелодично изводи. Ja гукање преносим свету од љега, a он од мене. (Руб&’ија). Није песпик онај што лолавља оно што je већ речено било. Истински je песник само онај који нову даје нам идеју. (Руба’ија). Песма није слик ни метрум него узбудљиво значење које су урезале речи. (Песма и критика). Kao и песници свих народа, нарочито заробљ гних, који се тек буде, тако je и Аз-Захави међу Арабљанима Ирака имао културну и просветну, националну и политичку мисију, к оју je он вршио и речју, кроз св оју песму, и делом. Он je у исто доба био и народни претставник и народни просветитељ. Ako je ширење просвете кажњив грех, онда — нека ми je Аллах сведок! — ja сам грешан. Арапски народ већ вековима живи под туђнном. Аз- Хахавија т о боли, он кипти од беса npcма тлачитељима својега рода, који су понекада свирепи. Сваког дана небо тражи мученика. Земља опет гледабцу нов гроб разоткрива. Нема дана да не оплачемо изгубљеног пријатеља свога и да мајци не умре јединац, a јсдкнца оплакује мајка. (Јецаји). Џамил je, за своје време, пресмело проповедао принцип равноправносги жена с мушкарцима; тражио je да се жене ш колују и да за отаџбину допринесу онолико колико она о д н»их тражк. Beh смо поменули да je он због једног таквог чланка био смењен са свог положаја. Чак се морао затворити у кућу да избегне и творне нападе од стране разјарене масе, к оја je у његовом ставу видела и протуверски испад. Јунакиња његових феминисггичких песама била je Лајла. Он je тражио да жена буде изједначена с мушкарцем у правима, када су »обадв оје већ равни и у опособностима«: Два крила дижу л>удско друштво: Мушкарци и жене. A може ли се летити друкчије него са обадва крила? * (Руба’ија). Озбиљни и борбени Џамил у љубавним оитуацијама знаде да буде врло нежан. Он уме да љуби топло, страсно. Загрлих j e . . . у исто заплакасмо од љубави и у том се загрљају сузе њене са сузама време вреле слише мојим. (РубД’ија). Али ретки су ти слатки чаеови к оје му je провидност у животу додедила. Он зна више за грубу збиљу живота, за ја д и чемер, који га из дана у дан прати и који му нагриза њ егово оронулб здравље. И попут старог мухадрамског песника Лабид ибн Рабис Ал-'Амирија, он осећа и тешко подноси једноличност и досаду живота. У мојој отаџбини моја се душа наситила живота. Сутра ће ми бити као што je данас, a данас ми je као и јучер. (Руба’ија). a у таквим приликама: Смрт je најбоља баштина коју су очеви оставили својим синовима (У самоћи гробл>а). 5 �Једно време, оронуо, он већ осећа близину своје смрти. Збогом, људи, опраштам се с вама. Ja сам данас [као] зид који се мало помало руши. (РубгУија). ©da vodi Prestanite, о prestanite, oči m oje isplakane da lijete suze na vatru moga srca: voda je nemoćna prema ovom silnom požaru! И он се т о ј мисли предаје сп окојн о, јер у животу није никада обасипан никаквим признањимз нити одликовањима na чак ни од свог сопственог народа, за чију je срећу сзе жртвовао. Али Џамил се с правом надао да бар no смрти с в о јо ј неће бити заборављен. Убрзо после .моје смрти мој народ ће спознати моју вредност. Ta ja сам њему завештао свој живот н [служећи њему] утратио [цео] свој век. И одиста није се преварио. T o се видело одмах no њ еговој смрти. Н ародно признање није изостало. Ha вест о њ еговој смрти завладала je општа жалост не само у Ираку него и у Епипту (коме je посвећена Аз-Захавцјева последња песма) и другим арапским земљама. Топла су била опрош тајна слова к оја су на њ еговом г р о б у одржали Д -р ’Абд у ’л-Ваххаб 'Аззам, н.егов наследник на песничком трону Ирака М а’руф Ар-Русафи и многи други. A штампа je д у го после глорифицирала успомену на сед ог »кнеза« ирачких песника. Не узимајући у критичко расматрање песника и њ егово дело ми пуш тамо читаоца да из предњих напомена и цитата сам створи су д о Аз- ЗахЗвију, њ еговој ж ивотн ој ф илософ ији и њ еговој уметничк о ј вредности, укол ико je toi уоп ш те м огућно учинити из овако случајних и м алобројннх превода из њ егове богате песничке оставштине. М. Т ајиб Окић П р е д а в а њ е п р ет сједн и к а г . др. Хосаноегопи/.а преко р а д и а Претсједник Главног одбора Гајрета г. Др. Авдо X aс а н б е г о в и ћ , министар на расположењу, замољен je од Радио станица Београд да преко радиа одржи једпо прсдавање о муслиманима. Г. Др. Хасанбеговић се je радо одазвао овом позиву радио станице и пристао да, у оквиру хнационалног часа-<, који je облигатан код свих емисија Радио станице Београд, одржи једно предавање. Радио станица je одредила да се то предавање нашег претсједника одржи онај исти дан кад и пренос велике Гајретове забаве, на 6 фебруара о. г. Почетак ORor предавања ће бити у 19.30 a свршетак у 19.50 часова. Претсједник г. Др. Хасанбеговић изабрао je врло згодну тему за своје предавање и оно ће roгорити о свим културно-просвјетним акцијама међу муслиманима прије и послије Ослобођења. Предавач ће се посебно осврнути на велико културно дјело Гајрета. Предавање г. претсједника очекује се с великим и разумљивим интересовањем. Baščovan m ože muku mučiti i natapati ružičnjak, ali će uzalud polijevati hiljade vrtova neće uzgojiti ružu kao što si ti. N ije m nogo važno što se m oje trepavice kvase u sjećanju na tvoje drago lice. T o nije više od m uke izgubljene da se polije trn, da se dobije ruža. N e otkaži pom oć mača mom bolnom srcu, šćućurenom srcu bez pom oći i m oći; pohvalno je i dobro djelo naipojiti bolesnika u mračnoj noći. Snivaj, i umiri Žedan u o v oj o m oje srce, daleke prijateljice nježni lik njime moju nostalgiju. sam: traži za mene jednu jedinu kapljicu dalekoj pustinji. K ao kad sveti zažedne v od e iz Kevsera, žedan sam tvojih usana. V ino utaži duboku žeđ pijanca a voda je melem na skup ljutih rana. A k o umrem od želje za poljupcem njene ruke, 0 moji prijatelji mlađani, napravite vrč od prašine m oje 1 u njemu podajte v od e m ojoj dragani. Ti si, vod o, spasila svijet svojom čist otom i, prečista, neokaljana, zaogrnuta ljepotom pošla, za Božijim Poslanikom , putevim a otajstva, stazama k o je osvajaju prostranstva. Ti si more čuda koja su u sv e to j noći Puta u N ebesa jednom jedinom kapljicom v od e napitala, napojila biljke, zvijezd e i svode. A k o arhitektu, koji vječn o obnavlja tv o j izvor, bude p otrebno v od e, Sunca će fontana napuniti, nepresušno, sv e tv oje rezervoare. A u m om e ucviljenom srcu strah džehenema je zapalio vatru tu g e: kiša će blagotvorna, nadam se, politi ovu vatru i srce će opet procvjetati šarenim bojama duge. K o kapljice tople aprilske k iše p o travi riječi Fuzulija su se m etam orfozirale u igračke i rasule, razbjegle, kao ptice i mravi. Jedina je moja želja da na Sudnjem D anu ne ostanem sam : da bistri izvor tvoje prisutnosti dop usti da se napijem, da se opijem , ja k oji sam ostao v ječno žedan tvoga lica. (P re v eo D .) F U Z U L I, veliki turski p jesn ik X V I I stoljeća. �{ЈСесма ЗТСочкова Слава Сали Јашара, 'чувенога колара из Али Анифа, допирала je већ врло далеко. Таквог мајстора нити je било раније у Али Анифу, нитн ће га пак доцније бити. О окол ним селима није могло бити ни говора, тамо га није било, но таквог мајстора није било чак ни у граду који je лежао у средини бескрајне равнице, из кога су излазили путеви на све стране као звездани зраци, и у коме су још о д памтивека први мајстори били колари. Али т о се понекад дешава. Сали Јашар беше се уздигао над све no бож јем дару, појавио се беше случајно, као ш то се случајно појављ ују no селима они чуевни врачн који лече најтеже болести и често пута неком биљчицом, врхом усијаног гвожђа или само с неколико речн враћају живот многима који су већ на издисају. Сали Јашар je заиста имао нешто ш то je потсећало на те људе. Kao и сваки ковач, он je био здрав и јак човек, али иначе беше благ, тих, повучен у себе. Говорно je мало, али и т о мало што би рекао, било je јасно, паметно, одмереио, a онима који би га слушали, чинило се увек као да у очи.ма Сали Јарашевим остаје још много шта недоречено, задржано и скривено. Kao да je унуЈгра, у Сали Јашаревој души, постојао други ковач који je 'такође радио, који je исто ковао нешто, али се није видсјо, qa су само варнице и одблесци са тога унутрашњег огњишта светлели у замишљеним очпма Сали Јашара. Тако je Сали Јашар имао замазане руке, ковао гвожђе и правио кола, али je имао изглед мудраца и нехотице уливао поштовање чак и оннма који га нису познавали и к оји нису ни слутили уметност његове руке. Он je имао и другу једну навику која je исто тако била добр о позната људимД-из њ еговог села: сваке вечери, мало пре него што ће заћи сунце, али у доба к оје би свима било врло рано, Сали Јашар би одједном осггављао сваки посао и затварао ковачнкцу. Шегрти и калфе бр зо еу прали своје угљем запрљане руке и разилазили се. Никаква преклињања. никакве молбе нису могле да натерају Сали Јашара да остане и даље и да доврш и неки nociao, ма колико био хитан. — Урадићемо га — говорио би, — и сутра има времена, и сутра j e бож ји дан. — И он je то говорио благо, али отсечно, — и као да je био већ далеко, отргнут од свега, заборавио на све, утонуо у ону чудну замишљеност која je испуњавала њ егове очи, сакривене под густим веђама. И огрнувши нечим своја леђа, полазио би кући, погрбљен мало, спокојан и загледан у земл>у, a људи који су га сретали, пошто би га са уважењем поздравили, гледали би га зачуђено и помислили да мора неки ја д да нагриза срце Сали Јашарево, a што он жури да оде, да rro није да би се одморио, него да остане сам са собом и са својим мислима. A у ствари нико није осећао сласт одмора тако као Сали Јашар. Када би отишао кући, ceo би напољу на клупу, остајао ту сам и гледао у поље. Доносили су му кафу, он je пушио цигару за цигаром и одмарао се. Умор je као пријатна јези силазио са његова тела, и Сали Јашар се, не мислећи. ни на шта, радовао само ономе што су виделе његовс очи. По зеленим пољанама, пола у сенци, a пола преливене сунцем, пасле су овце, беле линије гусака ишле су према селу, између два чопора коња одвајали су се млади ждрепци, трчали једни према другима развејаних грива и њискали. Светлост к оју je залазак бацао у небо, као да je опијала ластавице, те би, лепршајући ниско уз земљу, одједном као стреле полетеле у вис. Мирне и важне, враћале су се роде на c*rpexe. Сали Јашар их je гледао како хране своје мале, Ka­ no се затим мало удаљују, како се као договарају, и како, Važnost mljekarskih zadruga Privredna kriza, koja je najteže p og o­ dila našu poljoprivredu, imala je nepo­ voljan uticaj na naše zadrugarstvo s je­ dne strane a s druge dala je jači i snaž­ niji postrek za razvitak našeg cjelokup­ nog zadrugarstva a naročito nekojih oblika. U zadnje vrijeme mogli smo opaziti nagli razvitak proizvodnih (pro­ duktivnih) zadruga. G odine 1934 bilo je 193 (mljekarske i sirarske zadruge ili 2.26% sviju zadruga (prema izvještaju Glavnog Zadružnog Saveza o poslova­ nju za godinu 1934). Prikazaću kakve su prilike, što se tiče unovčavanja mlijeka i mliječnih proizvo­ da, u selima koja se nalaze blizu grada i u onima koja se nalaze vrlo daleko od grada. Danas se većina naših gradova snabdjeva mlijekom na taj način što po­ jedini proizvođač — seljak donosi neko­ liko litara mlijeka u kuću potrošača. Najveći dio tih proizvođača — seljaka živi u okolici dotičnih gradova, a neki još i u udaljenijim selima. U pojedine gradove dolaze stotine i stotine žena raz­ nosača mlijeka stalnim potrošačima ili ga prodaju. One polaze o d kuće vrlo rano u jutro, a dolaze kući kasno. Računajmo samo koliko gube njihove kuće i njihova gospodarstva. Mljekarske zadruge koje bi, sakupljajući svježe mlijeko iz jednoga ili udruženih sela, skupno ga otpremala na prodaju u gradove, uštedile bi gubit­ ke onih radnih sila, koje danas u ludo propadaju. U selima koja su daleko od grada, proizvađač — seljak prodaje mli­ jeko trgovcu ili velikim mljekarama po 50 para a vrlo često i ispod 50 para. 1 rgovci često ne plaćaju proizvođaču — seljaku u novCu nego u robi, koju prili­ kom toga dobro zaračunaju. T o su seo­ ski »zelenaši« koji hoće da na seljakovim leđima žive. Treba naglasiti još jednu vrlo važnu činjenicu što se tiče higijene mlijeka. Ona je ispod svake kritike. U mlijeku se nalazi svašta, a pored toga još kao najbolji dodatak voda. Imao sam prilike da se osvjedočim šta sve potrošač ne ku­ puje pod mlijekom. U križevačkom srezu išao sam ove godine u sela na kon­ trolu mlijeka. Jedna žena donijela nam je u jednom loncu oko 2 litre mlijeka, l o nije bilo mlijeko nego neka tekućina čiji bi sastav bilo teško ustanoviti. Pored toga to je mlijeko imalo samo 1.9% ma­ sti. Potrošač će platiti i više za mlijeko, samo ako zna da je mlijeko čisto, zdravo i dobro. T o se najbolje vidi iz toga što fakultetsko dobro »Maksim ir« u Zagre­ bu prodaje litar mlijeka do 2.50 dinara i to sam svoju produkciju, a seljaci iz okoline Zagreba po 2 dinara. 7 �Iz ovih činjenica možemo izvesti za­ ključak, da hi bilo potrebno bar za sada u ovakvim prilikama osnivati mljekarske zadruge, ali ne odozgora nego na vlasti­ tu inicijativu samih proizvođača — se­ ljaka. M ljekarske zadruge imaju za cilj: da seljak — proizvođač postigne pravednu cijenu, da potrošač za istu cijenu dobije čisto, zdravo i dobro mlijeko i da isklju­ čuju posrednike izm eđu proizvađača i potrošača. Inž. Ladislav Končar. H A L E K U LT U R N E VIJESTI CJELOKUPNA DJELA HAMZE HUME U izdanju Udruženja Hercegovaca »Nere­ tva«, u Beogradu izaći će u najskorije vrijeme cjelokupna djela našeg poznatog književnika i saradnika lista »Gajret« g. ITamze Hume. Djela g. Hume biće štampana u četiri velike, tvrdo uvezane i tehnički lijepo opremljene knjige. Ci­ jena za sve četiri kn jige'je 100 Din. U ovim knjigama biće štampane, pored dosad izašlih stvari, i neki novi radovi, pripovijetke i jedan roman iz sarajevskog života. OSNIVANJE M UZEJA U ŠIBENIKU Građanstvo Šibenika povelo je akciju da se u njihovom gradu osnuje i otvori gradski mu­ zej. Ovaj grad ima vtliki broj važnih istorijskih znamenitosti za čije postojanje su vezani mnogi veliki događaji iz^prošlosti Dalmacije. RASIM FILIPOVIC N A RADIU Matica hrvatskih kazališnih dobrovoljaca na­ gradila je na svom natječaju aktovku »N a si­ jelu«. Ovu aktovku napisao je sarajevski knji­ ževnik g. Rasim Filipović. U ovom jednočinu opisan je život bosanskih muslimana, prošaran sevdalinkama. Članovi M H K D u Zagrebu pri­ kazivače ovu aktovku na Radio stanici Zagreb. USPJEH SIME ILICA U ZAGREBU Simpatični član sarajevskog Narodnog pozorišta g. Sima llić gostuje već desetak dana na sceni zagrebačkog kazališta. Nastupio je dosad u Ogrizevićevoj »Hasanaginici« (kao Hasanaga) i u Pecijinoj drami prikazanoj prigodom njego­ va 35-godišnjeg jubileja (kao Kadeta). Obje ove glavne uloge odigrao je sa mnogo talenta i umjetnosti, pa je njegove nastupe zagrebačka kritika jednodušno pohvalila. PROSLAVA C A N K A R A U SARAJEVU 60-godišnjicu od rođenja najvećeg slovenačkog književnika pokojnog Ivana Cankara pro­ slavilo je u Sarajevu na dostojan način Udru­ ženje slovenačkih radnika »Cankar«. U Rad­ ničkom domu diletanti spomenutog društva s uspjehom su prikazali Cankarevu snažnu dramu »Kralj na Bctajnovi«. Tim povodom je mladi pisac g. Marijan Telatko štampao i posebnu malu studiju o životu i radu Ivana Cankara. PRVA N A G R A D A Z A SPOMENIK PILSUDSKOM Zagrebački kipar Antun Augustinčić i arhi­ tekta Drago Galić dobili su prvu nagradu na međunarodnom natječaju za izradu velikog spomenika maršalu Pilsudskom, bivšem pretsjedniku vlade i generalisimusu u Poljskoj. забацив главу уназад, као да хоће да погледају у небо и Бога, гласно и свечано почињу да клепећу својим дугим кљуновима. У нстом тренутку одјекн уо би изнад потамнелих воћњака, над којим а су се преламали зраци вечерњаче, глас хоџе, и Сали Јашар би устао да и сам отклања молитву. Мало касније седео je Сали Јашар опет на клугои, изненађе-н променом к оја беше настала: поље je било поцрнело, тамо се ништа није видело. a над хоризонтом , услед раздртнх облака прашине, беш е се зауставио месец, велик и црвен као усијан о гвожђе. Приближавали су се часови, када je Сали Jaiuap престајао да гледа напоље и враћао св оје мисли самоме себи. И право су имали људи из Али-Анифа: било je неш то ш то je мучило Сали Јашара, и сваке вечери у ов о доба он je мислио на то. П осао му je ишао добр о. Сиромашан и прост ковач некада, он j e сада био чувен мајстор коме су долазили са поруџбмнама људи из најудаљенијих крајева. Посла je било више него ш то му je требало. Али Сали Јашар ннје никога волео да одби је, и што je више имао посла, и ш то j e више морао да жури, утолико je бољ е радио. Долазила му je нека снага, к о јо ј се и сам чудио, он се распаљивао, радио са страшћу, с одушевљењем, рука му je постајала сигурна, поглед тачан, и гвожђе je под његовим маљем доби ја л о неочекивано тако савршене облике, какве он не би м огао да направи ни при најлаганијем и најпажљивијем раду. A управо такав рад бејаш у no вол>и Сали Јашару, и испод њ егових руку излазила су кола која су била право чудо: лака, као да ће сама поћи, горда и гиздава као невеста, са шарама и боја м а к оје су светлеле no њима као расцветано цвеће. Али најчудније на тим колима били су звуци к о ји -су се чули из н»их, када би се кретала. Kao да je у њиховим гвозденим осовинама била сакривена нека музика. Како их je Сали Јашар правио, сам je Б ог знао, али његова кола нису дрндала, нису клапарала као друга кола, него певала no путевима. Кола су певала no путевима и као да су причала како човек мож е бити и врло богат, али и врло несрећан. Јер наш то све бога тств о Сали Јашару? Све je т о дош л о врл о касно. Ha брежулжу, десно од царскога друма, no коме кола која се враћаја из града, расипају св оје најмелодичније звуке, леже на гробљ у његова два сина, два сокола. Два висока, гр у бо отесана камена уздижу се над њнма, земља j e обрасла травом, као да никада није раскопавана, a јор гов ан који цвета тамо свакога пролећа, као да je сам Б ог посадио тамо о д памтивека. — Нећу им однети ниједан о д м оји х дуката, — мислио je Сали Јашар, — нити ћу за себе иш та понети, када будем пош ао к њима. — Мрак j e скривао очи Сали Јашара и н и је се м огло видети шта je у њима, он je гледао у земљу, сав у јези, и мислио да би бољ е било да je сиромах, али да су му жива обадва јунака к оји му се и сад осмехиваху својим плавим очима, румени и плећати. Стигавши дотле, Сали Јашар би п очео размишљати, како je он дужан да учини неко велико добр оч и н ство, истинско доброчинство без личне користи, к оје би осетило више људи и к оје би надживело многа покољења. О но ш то су мудри оседели старци к о је je он некада слуш ао како причају, називали севапом. И тада се cehao М ур ад-беја из Срнена који je иаправио чувену Каралеску чесму. Каква чесма, и na каквом месту! Деветнаест камених корита, спреда калдрма као ханско двориш те, три луле к оје бр боре u сипају стуДену и као суза бистру воду. A наоколо изгорел о пољ е, суха и испуцана земља, врућина u јара као у пустињи. И иду стада, иду људи, ближе се чесми, a очи им горе о д запаре и жеге. С једне и друге стране чесме бели се друм, и к о г о д прође њиме, ишао или се враћао, од би је се д о чесме и напије воде. И можда ће ретко к о заиста и рећи, али у свач ијој душ и je �благодарност Б огу и хвала ономе к оји je направио ову чесму, чије су име вечно шапутали млазеви трију лула. Eno, такво je доброчинство хтео да учини и Сали Jaшар. Али се чесма није могла свуда саградити, није било згодна месга. Падало му je на памет да направи негде кладенац, мост на каквом незгодном месту, хан у коме би омркли путници. Али све ов о му се чинило или недовољно или не нарочито угледно. И он се бор и о са својим мислима. немоћан, као пред каквим тешким задагком који није могао да реши. Напослетку би се сетио да je време да уђе у кућу и он би устао и пошао. Месец се био газдигао и побледео. У блкзини пролази човек, a заједно с н>им испречила се no земљи и иде његова сенка. Светло je, Сали Јашар види да човек н/оси пушку и препознаје у њему Џафера, ноћнога чувара. — Д об р о вече, Сали-уста, — каже Џафер, заустављајући се, a цигара му светли у устима. — Д об ро вече, Џафере. — Какво дивно време! — Дивно. Зато и ja још напол>у, — Каква месечина! — шали се Џафер, — таман беле коње д а к радеш .. . Џафер одлази дал»е. Сали Јашар пође у кућу, гледа месечеве пеге к оје као дукати трепере у сенкама багремова и мисли на оно ш то му сваке чевери пада на ум: зашто ли Џафер сваке вечери пролази туда и јавља му се. Џафер je сиромашан, али добар момак; upe неколико година био je запросио њ егову кћер, али га схна није хтела. О д тада je прош ло доста времена. Џафер je волео да разговара са Сали Јашаром, али j e егарац ocehao да се иза тога пријатељства крије други бол и да се друге мисли таје иза речи к оје je Џафер говормо. И те вечери, док га je гледао како замиче у таму и како му светли цигара, мислио je да j e к од њега ипак остало нешто из прошлости, да му у души још гори рана, као ш то му гори цигара у мраку. По своме обичају, Сали Јашар je продужио да седи сваке вечери напољу na клупи. Но варљнв je био хладни ветар који je дувао с мора. Сали Јашар се одједном прехлади и леже болестан. Ислрва je мислио да je то маленкост, веровао je да ће се у ск оро опоравити, калфе су продужиле да раде и чекићи су јо ш увек одјекпвали као и раније. Али, болест Сали Јашарева се погорша, калфе нису више могле саме да раде и чекићи одједном замукоше. To ћутање уплаши Сали Јашара, и тек сада он виде да je теш ко болестан и да може да умре. Он се није б о ја о смрти,. јер je мислио на све за живота, na се и за њу би о припремио. Но као свами човек, он je био слаб и мисл« су му се неодољивом силом враћале на све он о ш то му j e било најдраже и најмилије. И он ништа друго није очекивао, ништа друго није желео, него да час пре види јединицу кћерку. Он ју je волео, као ш то je волео сву св оју децу, али она je била лепа и њен се лик сливао са ликом њ егове прве жене на к оју j e она личила. A т о га je сећало времена када je био сиромах, када му je залогај био тврд, али када je био млад и када je би о срећан. Нарочит гласник беше отишао да јави његсквој кћерци и да j e доведе. Сали Јашар био je тачно израчунао време к оје j o j je требало да.д ође, али н>е није било. Требала je да дође још јуче, a није дошла ни данас, није je било ни д о сада, иако je већ била касна ноћ. Сали Јашар je био благ човек и теш ко je могао да укори ма кога било, али сада се н ије могао да уздржи, срдио се, викао, оптуживао кћерку за неблагодарност и непризнавање. (Свршетак у идућем бр оју ) Јордан Јовков Najvažniji književni događaji 1936 Književna produkcija u prošloj, 1936 godini, zabilježila je nekoliko lijepih uspjeha. Književnost, posmatrana sa je­ dnog višeg kritičkog gledišta, pokazuje, posljednjih godina, kod nas, izvjesno produbljivanje i snalaženje. Okreće se ona jednim ispravnim smijerom, realnim i životnim, smjerom koji je približuje čo­ vjeku i njegovim potrebama. Najuspje­ lije i najsočnij« književno djelo u prošloj godini bilo je, kod nas, može se s pra­ vom reći, velika »Srpska trilogija«. Ovu knjigu je izdao beogradski knjižar g. Geca Kon, a pisac je beogradski advo­ kat i književnik g. Stevan Jakovljević. Nas međutim, u ovaj čas, interesuje nešto drugo. Interesuju nas književne pojave među jugoslovenskim muslima­ nima. A njih je bilo. N ekoliko literarnih događaja vezano je za muslimanske pi­ sce koji su, na taj način, još jače vezali svoje ime za našu književnost. Najzna­ čajniji književni događaj među musli­ manima bio je roman g. Hasana Kikića »H o-ruk«. U njemu je majstorski opi­ san život pilanskih i šumskih radnika po bosanskim planinama. Roman je, kratko vrijeme nakon izlaska, preveden i na češki jezik. Poslije g. Kikića, važniji književni d o ­ gađaji vezani su za imena gg. Ahmeda Muradbegovića, Hamze Hume i Hamida Dizdara. Srpska književna zadruga u Beogradu izdala je Muradbegovićevu knjigu pripovijedaka »Svijet u opanci­ ma« a Zagrebačko kazalište prikazalo je dramu »N a božijem putu«. Grupa sara­ jevskih književnika štampala je u svojim izdanjima knjigu lirike g. Hamida D iz­ dara »Zapisi u kamenu«, koju je kritika pohvalila, a nedavno se pojavio i gosp. Hamza Humo sa svojom manjom knji­ gom »Ljubav na periferiji« u izdanju be­ ogradske Plave knjige. Prije par dana pojavio se u časopisu »A rs 1937« koji je počeo da izlazi u Za­ grebu, odličan članak mladog intelektu­ alca g. Safeta Krupica. Članak »Problem umjetničke kritike«, pisan sa mnogo teo­ rijskog i praktičnog znanja, nov i smion u izlaganju i zaključcima, pobudio je u svim umjetničkim krugovima veliko interesovanje. P r e t p la ć u f te s e i š ir ite lis t »G a jr e t « �(Nastavak) B osn a i m u s lim a n i B o s n o 3 Osmanov naslednik Urhan (1326— 1359) preneo je svoje sedište iz Jenišehera u Brusu do groba svoga oca i pošao njegovim stopama: spolja je širio državne granice a unutra zavodio red i zakonitost, sp rovodio reforme vojne i administrativne. Z a prvih petnaest godina vladanja, Urhan je osv ojio ćelu Bitiniju i važnije grčke pozicije i utvr­ đene gradove na istočnoj strani Bospora i M ram ornog .^rfiora i zalivima N ikom edije i M udanije. Posle pada Semendre, A jd os a , Hereke, N ikom edije (Izm id ) i Bafeuma (K ojunhisar), T urci su zauzeli i Nikeju, staru prestonicu Paleologa, gde je 325 godine po Hristu održan prvi Vaseljenski sabor i proglašena dogm a » S i m v o l v e r e « 1) . O svajači, ulazeći u N ikeju, dopustili su hrišćanskom stanovništvu da se iseli i da sa sob om ponese sva svoja pokretna dobra, crkvenu arhivu i verske svetinje. A li da bi zbrisao svaki pom en na Vizant i hrišćanske tradicije, Urhan je pretvorio sabornu crkvu u džam iju a kaluđerski manastir u imaret i medresu odakle su izišli prvi turski naučnici. P adom N ikeje Vizant je izgubio svoje zadnje uporište u M a loj A z iji i Imperator je sa zebnjom u duši gledao kako se turske čete gom ilaju na obalama Bospora, C rn og i M ram ornog mora. Sedam godina iza toga, T urci su oteli emiru od Kazasa Bergam i Balikesir i ćeli emirat pripojili sv ojoj državi. D rugih petnaest godina svoga vladanja, Urhan je posvetio svu svoju pažnju unutarnjem uređenju države. N jeg ov a je ideja bila da se, pre svega, utvrdi u osvojenim oblastim a i osigura protiv svakog pre­ pada b ilo s k oje strane i da iz osnova reorganizira v ojsk u i pom orska prevozna sretstva. K ad je to sve u život sproveo, tek je onda, 1356 g odine naredio svom najstarijem sinu Sulejman-paši da sa potrebnim brojem vojske pređe na zapadnu stranu Helesponta. Z a nepunu godin u dana Sulejman je o sv ojio G alipolje, Bulair, M alagru i R od ost. Pad G alipolja 1357 smatra se u turskoj istoriji kao najznačajniji datum pre osvojenja Carigrada, jer je tim ključem otvorena kapija turskom nadiranju na Zapad. Sulejman-paša, koga je Urhan postavio za guver­ nera G alip olja, preduzeo je sve mere da osvojene i . opustele krajeve naseli turskim stanovništvom iz A zije i da oživi devastirana i zamrla sela i gradove; — ali N a vest o iznenadnoj smrti svoga sina, Urhan je klonuo: u tuzi i molitvi, daleko o d sveta, proveo je nekoliko meseci i onda za navek zatvorio svoje zaplakane oči. , 4 Urhana je nasledio njegov m lađi sin M urat I (1359— 1389) koji se, izgleda, prvi od osmanskih vla­ dara nazvao sultanom. Pred Muratovim očima ležala je Vizantija u punom raspadanju a iza njegovih leđa male i slabe državice koje su ponikle na razvalinama seldžučkog sultanata i čiji su stanovnici bili mahom Turci. K od takog stanja stvari nije čudo što je turska bujica koja je s dana u dan rasla, svrnula svoj tok prema Evropi. Rivalitet i m eđusobne razmirice balkanskih država s jedne strane, a s druge dinastičke borbe u Vizantu što su više o d pola veka nagrizale temelje carstva, uveliko su olakšali tursku invaziju na hrišćanski zapad. Na prvu navalu M uratovu padoše 1361 Filipop olj i Jedrene, Trakija i M akedonija postaše turske provincije, a D ubrovnik hita da s M uratom sklopi trgovački u govor i da tako osigura sebi zaštitu. Priča se da je tada postala t u g r a, carski m onogram koji se stavlja na čelo svakog fermana. K ad su naime podneli Muratu ugovor na potpis, car k oji je bio nepismen, zam očio je u mastilo otvorenu šaku i pri­ tisnuo onda na ugovor. N a čistim mestima izm eđu otisaka njegovih prstiju, carev pisar — nišandžija, upisao je njegovo ime i ime njegova o ca i carsku titulu han i pridev »el muzafer Daim a — vazda pobednik. M urat je doskora premestio svoju prestonicu iz Bosne u Jedrene. Prvi jači sudar sa našim plem enom b io je 1371 na M arici, gde su poginuli kralj Vukašin i njegova dva brata (2 6-1Х .). O va pobeda osigurala je Turcim a gosp od stv o na Balkanu za nekolik o stotina godina i prokrčila im put d o Pešte i Beča. Sve srpske pokra­ jine na jug o d Sare priznale su sultanov suverenitet, a sve dinastije koje su vladale u južnim krajevima nekadanje D ušanove carevine, postale su vazali sul­ tana i obavezali n a plaćanje harača i ratnu pom oć sa) izvesnim brojem vojnika. Osamnaest godina posle bitke na M arici sledovala je K osov sk a katastrofa gde su poginula dva cara i g d e je turska vojska izvikala za sultana M uratova sina Bajazit I (1389— 1402). — Jildirim Bajazit, »B ajazit m unja«, kako su ga još na K osov u prozvali, jer je kao razjaren lav letio kroz redove neprijatelja vit­ lajući svojim gvozdenim buzdovanom i obarajući sve što mu se na put stavlja.« ne za d u go. S jeseni godine 1359, u lovu k od Bulaira, Sulejm an je pao s konja i na mestu ostao mrtav. Bajazit se odm ah posle bitke povukao u Jedrene da osigura sebi presto protiv eventualnih pretendenata ») O vo krupno pitanje hrišćanske crkve definitivno je rešeno 56 godina docnije na V. saboru u Carigradu. i tu je u miru proveo jesen i zimu. N a proljeće sledeće godine rasporedio je kosovsku armiju u tri dela i �odredio im pravce kuda će se krenuti. Timurtaš, stari i iskusni vojskovođa sa svojim trupama pregazio je bez otpora skoro ćelu Srbiju; drugi Bajazitov đeneral Jigit-bej, prodro je duboko u Bosnu, opljačkao sve krajeve kuda je prošao i na povratku poveo sa sobom m nogobrojno roblje, dok je treći vojskovođa, Evrenosbej iz Serisa operisao sa svojim četama, p o južnoj M a ­ kedoniji. Knjeginja M ilica, koja je, u im e maloletnih sinova Stevana i Vuka,, uzela državnu upravu u svoje ruke, našla se u vrlo teškoj situaciji. Pritešnjena sa svih strana i lišena svake pom oći, Milica je, sporazumom sa srpskim velikašima koji su imali uticaja na državne poslove, — priznala sultanov suverenitet. Bajazit: je proglasio Stevana svojim vazalom, a zato su se knje­ ginja M ilica i despot Stevan obvezali da će sultanu plaćati godišnji harač i za slučaj rata slati izvestan broj vojske sultanu u pom oć. Kao garamtiju za mir i trajno prijateljstvo, Bajazit je zaprosio ruku Stevairove sestre Oliveru na što siv M ilica i Stevan teška srca pristali. Tako je prva Srpkinja došla u carski harem i postala sultanija. Knjeginja MUica se tešila da će time bat donekle sačuvati unutarnju nezavisnost Lazareve države, pa makar i po cenu tako krupnih žrtava. Četiri godine posle pobede na Kosovu, Bajazit je osvojio bugarsku prestonicu T rnovo, a padom jTrnave nestalo je i Bugarske države. Sledeće (1394) g o­ dine, Turci su prešli Dunav i pregazili Vlašku i, njena gospodara M irću živa zarobili i u zatočenje u Brusu otpremili. M alo docnije, Bajazit je Mirču pustio, na slobodu p od uslovom da prizna sultanov suverenitet na Vlašku, da plaća harač i da za slučaj rata sultanu šalje (u pom oć određen broj vojnika. Mirća je na to pristao i da o reč i svečano očitovanje. 5. D ok. su T urci osvajali zemlje sa stanovništvom hrišćanske pravoslavne crkve, dotle je latinski zapad ćutao. Tada se na zapadu verovalo da je veća zasluga spaljivati hrišćane koji neveruju u papu, nego boriti s£ protiv Turaka. A li kad su T urci prešli Dunav i došli u sukob sa katoličkom Ugarskom, diže se gla­ vom papa iz Rima i pozva ceo hrišćanski zapad na Krstaški rat »da unište Turke i očiste hrišćanske zem­ lje o d nekrsta«. Krstaše je predvodio ugarski kralj Sigismund. Krstaši koji su pošli da u ime Hristovo oslobađaju hrišćanske zemlje devastirali su i opljačkali sve srpske krajeve kuda su prošli a samo zato što Stevan nije htio da pregazi zadanu reč. D ve neprijateljske vojske sudarile su se godine 1396 k od N ikopolja gde su Krstaši do nogu potučeni. Nešto pre bitke k od N ikopolja, nešto posle Ba­ jazit je dokusurio osvajanje u M aloj A ziji: seldžućke emire od Ajdina, Saruhana, Menteša Kastamanije i Karamanu proterao a njihove kneževine carstvu pri­ pojio. Sad se Bajazit osećao dovoljno jakim u Aziji i Evropi i odlučio je da povede vojsku na Carigrad i da Vizantu učini kraj. A li baš u to vreme kad je mislio da je i dovoljno jak i siguran sa svake strane, zadesila je i njega lično i Tursku carevinu teška nesreća. Sevemo o d Ankare na velikoj poljani čibukabad Timurlenko je potukao tursku vojsku i Bajazita živa zarobio. Turska se v oj­ ska razbežala glavom bez obzira. Timurlenko je Bajazita zatočio u tvrđavnu tam­ nicu u Akšeheru gde je Bajazit 8 marta 1402 zatvorio oči. Timurlenko je za nepunu godinu dana pogazio svu tursku carevinu a sve maloazijske emire i kneževe koje su Turci rasturili i njihove emirate svome car­ stvu prisajedinili, Timurlenko je povratio na njihova mesta. — 1 tako se mlada Turska država razdrobila na sitne komade skoro na istom mestu gde su joj pre sto i pedeset godina postavljeni temelji. nn-ć /Kaša š ta m p a o G a jr e io v o m K a le n d a r u s a 1937 g o d in u »Franjevački Vijesnik«, čije je uredništvo i uprava u Vi­ sokom, donosi u broju za januar 1937 prikaz kalendara dru­ štava Napretka, Nar. Uzdanice i Gajreta, pa za ovogodišnji Gajretov kalendar kaže ovako: »Gajretov kalendar za 1937 godinu bogatiji je sadržajem i opremom. To je i razumljivo kad se ima na umu duži vjijck Gajreta (1903 godine.) Broji 248 stranica. Od značajnijih radova treba spomenuti prilog Ali-Cauša iz Sofije »O spahijskoj i timarskoj organizaciji« koju objavljuje činovnik šaraj, muzeja R. Muderizović. Spis potječe iz g. 1654, a čuva se u sarajev. muzeju. Veći je prilog Gajretova kalendara članak g. R. Zaplate »Strani konzuli u Bosni i Hercegovini« (str. 116— 14S). Oče­ kivali bi smo iz naslova da je dan prikaz svih konzula stranih država. Pisac se ustavio uglavnom samo na austrijs. konzulu dr. D. Atanackoviću, njemačkom dr. Blau-u, te djelomično na austrjs. konzulu dr. Sv. Teodoroviću. G. Zaplata u ovaj rad unosi već razređene podatke o pojedinim granama_života .u Bosni kroz to vrijeme. Zanimljivo je, da se kod govora o tra­ pistima ne osvrće na najnovije poznate podatke iz arhiva bi­ skupa Vujičića. Teologe će zanimati rad T. Okića: »Islamska tradicija« (str. 34—73). Auktor poznate knjige o muslimanima C. Mitrinović piše članak o nacionalnom radu naših muslimana. Prof. Burina piše o trgovačkim vezama Bosne i Hercegovine s Dubrovnikom i Venecijom u 18 vijeku. H. Ншпо piše esej o muslimanima Bosne i Hercegovine kroz sevdalinku. Dr. Dženanović H. kao liječnik daje potrebite upute o zaraznim bolestima i njihovom liječenju. Za muslimane a i druge naše narodne slojeve vrijedni su pažnje prijedlozi S. Bubića o stručnim školama. Literarne priloge u Gajretu za 1937 dali su priznati musli­ manski književnici A. Muratbegović, Rasim Filipović, H. Diz­ dar, S. Burina. Oba kalendara naših muslimana iz godine u godinu jasno govore o porastu kulturnih zahtjeva musliman­ skog življa kod nas. Edicije i Gajreta i Uzdanice svjedoče kako oba kult.-prosvjetna društva utiru put prosvjeti i napretku u granicama mogućih raspoloživih sretstava.« �N A R O D N O Z D R A V L JE B O R B A P R O T IV T U B E R K U L O Z E Prvi ustav za iad i napredak svakog čovjeka jeste da je zdrav. Bez zdravlja nema ni rada, otuda ni napretka, ni ve­ selosti u jednoj porodici. T o isto važi i za čitav jedan narod. K ao g o d što pro­ padaju i izumiru porodice k od kojih se uvuke razne opasne boleštine, isto to bi­ va i sa cijelim jednim narodom. D a jectah narod pokaže djelatnost i napredak* u svakom pravcu, treba da su na prvom mjestu njegovi članovi zdravi. Zdravlja naroda je, dakle, od ogrom ­ ne važnosti i prvi preduslov za opstanak i napredak svake države. A li čuvanje narodnog zdravlja nije i nikada ne m ože da bude samo u rukama saniteta i sani­ tetske struke. Zdravlje neposredno zavi­ si o d klimatskih, privrednih i prosvjetnih prilika i okolnosti pod kojim a se živi. Čuvanje narodnog zdravlja na prvom mjestu zahtjeva snažno jačanje _i uzdiza­ nje opšte narodne kulture — privrede i prosvjete. Samo kulturno uzdignuti a privredno i prosvjetno napredni narodi m ogu imati narodno zdravlje na zavidnoj visini. Bitni interesi zdravlja našega naroda nalažu nam, dakle, da na prvom mjestu tražimo i sprovedem o usavršavanje i p o­ dizanje opšteg privrednog rada i pro­ svjete k o d svih slojeva našega naroda. A to znači prvenstveno k o d zem ljorad­ nika, jer je on najm nogobrojniji. U pravo u privrednom i prosvjetnom pogledu naš je zem ljoradnik dosta zao­ stao, i p o d ovakvim stanjem nem a izgle­ d a da se m ože oporaviti. O tuda je i zdravstveno stanje našega naroda dosta napušteno. 'K a o što se vid i čuvanje narodnog zdravlja jeste vrlo kom plikovan problem. U rediti prilike u jednoj državi tako da i ne d ođ e do oboljenja, to je ideal kom e treba da teži svako društveno uređenje. K o lik o je teško postignuće toga — kao i savršenog društva. Statistika nam pokazuje, da k o d na­ šega naroda ima m nogo poboljevanja. N ajveći broj ljudi k o d nas bolu je o d tu­ berkuloze (jek tik e). S koro 8 0% o d svih oboljelih. Z b o g toga ćem o m i u našem listu posvetiti naročitu rubriku: Borba protiv tuberkuloze, da b i na taj način u tom p og led u što bolje obavjestili i p ou ­ čili naše čitaoce. D r. 2 . K A M IL IC A K A O L JE K O V IT O SREDSTVO . Još iz davnina je kamilica dragocjen sastavni d io narodne medicine. A i u na- 12 M ERHUM H A D Z l H A F IZ IBRAH IM ef. M A G LA JLIĆ (REIS-UL-ULEMA) Sve novine su objavile u utorak veče, 15 septembra 1936 godine, da je za navijek sklo­ pio svoje staračke dobre oči penzionisani reis-ul-ulema Kra­ ljevine Jugoslavije Hadži hafiz lbrahim ef. Maglajlić. Zasuzilo je mnogo oko, steglo se mnogo srce i cjelokupno muslimansko stanovništvo je, duboko ganu­ to, skrušeno prošaptalo: Rahmetulahi alejhi. Л sutradan, u srijedu, čitava Banja Luka je ispratila umorno merhumovo tijelo do njegove vječne kuće. Na njegovom sprovodu uzeli su učešća svi građani, bez ob ­ zira na vjeru, pretstavnici svih vojnih i civilnih vlasti, društa­ va i institucija. Samo je zapa­ ženo otsustvo prijatelja iz Beo­ grada, onih koje je rahmetlija mnogo volio i u svakoj prilici računao na njih. • Merhum Hadži hafiz lbrahim ef. Maglajlić rodio se je u ug­ lednoj krajiškoj porodici koja je od davnina davale vrle i plemenite muževe. Nakon prvih i početnih nauka, nastavio je više vjerske studije u Banja Luci, na medresi, a nakon okupacije Bosne i Hercegovine otišao je u Carigrad. Tu je nastavio visoke šerijatskopravne nauke, a 1887 g. postavljen je za upravitelja banjalučke medrese. U nauke, a 1887 godine postavljen je za upravitelja banjalučke medrese. U 1914 godini zauzeo je položaj muftije. D o Oslobođenja ostao je na ovom položaju. U 1923 godini on je muftija u Tuzli, 1925 ponovo u Banja Luci, gdje ostaje do svoje penzije u 1929 godini. Međutim, njegova karijera u našoj vjerskoj službi nije bila još završena. Godine 1930 izabran je za vrhovnog vjerskog poglavicu, reis-ul-ulemu, svih muslimana Kraljevine Ju­ goslavije. Na 12 septembra te godine izvršeno je svečano ustoličenje novog reis-ul-uleme u Bajrakli džamiji u Beogradu, uz velike narodne svečanosti. Taj dan treba da ostane zapisan duboko u srcima svih jugoslovenskih mu­ slimana. Taj dan je, kako je poznato, Blaženopočivši Kralj Ujedinitelj, Vitez Aleksandar I, u istoriskoj Bajrakli džamiji, čvrsto stegao ruku merhum lbrahim efendiji rekavši mu važne i velike riječi: — Gospodine, reis-ul-ulema, kažite muslimanima, da sam im ja najveći prijatelji U godini 1935 reis-ul-ulema je penzionisan, a na upravu vjerske mu­ slimanske zajednice došlo je današnje naibsko vijeće. Djelovanje merhum Hadži hafiz lbrahim ef. Maglajlića ostavilo je medu nama vidnog i dubokog traga. Njegov rad nije ostajao samo u nje­ govoj vjerskoj domeni, nego je, čas jače, čas slabije, poprimao široki kulturno-društveni ili, u izvjesnim periodama, nacionalni i politički zamah. Još od najranije mladosti on je pokazivao sigurnost i odlučnu riješenost u pogledu svog nacionalnog opredjeljenja. Beskompromisno je ukazivao na stazu kojom treba da idu političke i nacionalne misli jugoslovenskih mu­ slimana. Ta staza je pokazivala uvijek čist i prav put prema prestonici. Beograd 1 Još 1878, za okupacije, tuđinska austro-ugarska vlast bacila ga je u internaciju. Ležao je neko vrijeme u Olomucu (u Češkoj) kao taoc. Otada, sve do 1918, d o veselih oslobodilačkih dana, njegovo srce je neprestano strepilo i pratilo svaki pokret, svaku misao koja je dolazila iz Beograda i preko Drine. Nalazeći da je najbolje da se u oslobođenoj Otadžbini naš svijet, još uvijek razdijeljen od drugih vjerskim pregradama, organizuje u jednu jedinstvenu političku organizaciju, on prvi osniva takav pokret u nekim bosanskim krajevima. Odmah mu se pridružuje i druga grupa prvaka i inteligenata iz Sarajeva i tako se osniva Jugoslovenska muslimanska orga­ nizacija (JM O). Već tada, shvaćajući visoko zajednički značaj države i narodnog jedinstva, on je dao ovoj organizaciji jugoslovensko ime. U go­ dini 1920. usprkos njegova nastojanja da muslimani istupe jedinstveno jer �/ U Samo tako bitisnažni i priznati, dolazi u organizaciji do rascjepa. Merhiun Hadzi Ibrahim ef. Maglajlic poveo je manju političku grupu, koja je tražila realno političko i narodno tlo, uvjeren da će i oni koji su ga tada ostavdi doci, kat-tad, na istu liniju, jedino moguću u ovoj i ovakoj narodnoj i drzvnoj konstelaciji. U to vrijeme izdavao je, skupa sa rahmetli Sakib er. Korkutom, list »Iršad«. Malo poslije se sasvim povukao iz političkog života, posvetivši se društvenim i vjerskim poslovima i potrebama svoga naroda. učnoj medicini je već odavno veoma omi­ ljena zbog svojih dobrih osobina. Kami-; lica se upotrebljava, za liječenje čireva, prišteva, rana itd. u obliku lišca^siažink4obloga i obloga od kaše. U slučajevima oboljenja nosa, zapaljenja vilica i nosne šupljine dobro je udisanje kamiličine pare. Zubni ljekari preporučuju ispiranje usta kamil-tejom u slučaju kakvog zapaljenja u ustima. Ima m nogo oboljenja load kojih kamilica dokazuje svoju ljeko­ vitost. O vo znanje, stečeno iskustvom, dokazan'o je i naučnim ispitivanjima. Izazvana ■sti vještačka zapaljenja na koži i onda liječena dijelom oblozima od kamilice, a dijelom običnim vlažnim oblozima. I po­ kazalo se da su m nogo brže nestajale pojave zapaljenja na mjestima izloženim dejstvu obloga kamilice, no onima pod dejstvom običnih vlažnih obloga. K A D T R E B A JESTI Prema mišljenju ljekara, najpodesnije vrijeme' za ručavanje i večeravanje sa hi' gijenskog gledišta je vrijeme između 12 — 13 časova, odnosno 19—20 časova. T o važi za ljude koji žive u krajevima umje­ renog pojasa. A k o čovjek malo kasnije odlazi na počinak, može se večera i od lo­ žiti za docnije, svakako treba uvijek ve­ čerati dva sata prije spavanja. Važno je sa gledišta zdravlja organa za varenje da se ručak i večera uvijek u išto vrijeme, najtačnije, •uzimaju. Rahmetlija je uživao glas visoka vjerskog učenjaka i kurraha. Bio je, za svoj nesebični rad, odlikovan ordenima Sv. Save I i III reda, Bijelog Orla V stepena i Jugoslavenske Krune III reda. U svakoj prilici pokazivao je velike naklonosti i simpatije prema Gajretu i njegovim plemenitim cilje­ vima, pa je to, kad god se ukazala prilika, i javno isticao, riječju i djelom. Stoga je i Gajret njegovom smrću izgubio jednog dobrog prijatelja i zaštitnika. Rahmetullahi alejhi rahmeten vasiah! W. Iz uredništva O ч е м у c e г о в о р и ... P očevši od ovoga broja, ušao je kao stalni član redakcije lista »Gajret«- 'g. Ham id D i z d a r , poznati naš književ­ nik i novinar i osvjedočeni prijatelj Gaj- 50-ГОДИШЊИЦА СРПСКЕ КРАЉЕВСКЕ АКАДЕМИЈЕ У Београду je на врло свечан начин прослављена 50-годишњица Српске краљевске академије. Тим поводом приређене су нарочите свечане сједнице a сва штампа поклонила je раду ове велике научне установе опширне чланке и расправе. Академија je досад.издала 517 разних научних дјела, a њеиа библиотека у Београду, са архивом и збирком руколиеа, цијени ce на огромне суме. reta. ' ДРАМСКА НАГРАДА САРАЈЕВСКОГ ПОЗОРИШТА Прије двије године основаи je при Сарајевском позоришту »Фонд Витешког Краља Александра I Ујединитеља«. Из овога Фонда ће ce, сваке године давати награда најбољим драмским писцима, редитељима и глумцима. Овогодишњу драмску награду за‘ одличии драмски триптихон »Обећана земља« добио je сарајевски књижевник г. Боривоје Јевтић, члан Групе сарајевских књижевник^ Г 1<-втИч i>. r vr- > - ■ >. tam o н? сцену револуционарни лик Гаврила Принципа и плејаду борбених ликова наше националне Голготе. КЊИГА KOJA JE ПОВУКЛА ТАЛАС ПОЛЕМИКЕ Прије неколико мјесеци изашла je из штампе кшига »Оријент на Западу«. У књизи, писац г. Мустафа Мулалић .третира на особен начин живот муслимлна. Књига je одмах no и^зласку заритлала читав талас полемика. Формирао ce у нашој средини двострани круг: оних који књигу оштро нападају и оних који je браке. Кљига je већ no томе интересаитна и она je била повод да ових дана изађе још једна мања кљига, која je, у ствари, критички осврт на излагања r. Мулалића. * Pošto je Gajret od nedavno došao u dodir sa pretstavnicima muslimana iz Bugatske, odlučili smo da iznesemo nešto gradiva iz koga ćem o upoznati naše čitaoce sa životom naše braće u Bugarskoj. Za ovaj put donosimo prevod odlične pripovijetke poznatog bu­ garskog književnika Jordana Jovkova »Pjesma točkova«. U mnogim svojim pripovijetkama Jovkov je opisao život bugarskih muslimana. O vu pripovijetku preveo je na naš jezik g. D r. Nikola M irković (»Savrem ene bugarske pripo­ vijetk e«). | 13 �• П Р ЕД ГАЈРЕТО ВУ ЗА БА В У r.Tssttn одбор Гајрета приређује своју ве- лику годишњу забаву на 6 фебруара ове roдине. Главни одбор je уложио све своје силе да и ова забава буде достојна ревија цјелокупнуг нашег културног и умјетничког живота. -To му je, захваљујући пожртвовном раду чланова и пријател>а, и успјело јер je, no општем признању и овогодишњи програм састакљен са много брижљивости, труда и умјетничког смисла. Кад je видила да програм Гајретове забаве прелази уски оквир друштвене приредбе и да се може убројити у ред највећих музичких приредаба у земљи, Београдска радио станица je и ове године одушевљено прихватила пренос цијелог програма кроз свој ваздушни радио талас. Ha тај начин ће бити омогућено читавом свијету да чује ово репрезентативно умјетничко вече југословенских муслимана. Гајретове јединице и пријатељи у многим мје^ стима наше државе организоваће јавна мјеста за слушање преноса, тако да ће ово бити, може се слободно рећи, једина друштвена забава у земљи коју ће слушати хил>аде и хиљаде људи широм свијета. О програму забаве требало би говоовти много- . Али ми т о нећемо. Ипа» не мбжемо да не споменемо неколико стварчица, неколико имена која ће дати тон и љепоту овој великој приредби. У лрвом реду треба споменути учешће првакиње београдске драме гђе Жанке Стокић, no­ ja зна до суза насмијати цијели Веоград, и симпатичВог младог тенора загребачког конзерваторија, иначе Гајретовсг питсмиа г. Захида Налића. И ове године ће одушевити хиљаде слушалаца ејајан интерпретатор народне севдалинке г. Вејсил Хаџибегић. за чију би сваку пјесму, како то кажу мераклије, дали no жут дукат. Он ће и ове године наступити уз пратњу сазова и хармонике. Уз н*ега ћемо ове године видјети и чути n одличног пјевача романси и љубавнпх строфа г. Мухарема Заимовића. Обиовљен Гајретов пјевачки хор налази се у сдличној кондицији, и он ће, под вјештим дириговањем г. Ц. Рихтмана, дати неколико лијепих пјесама. Војна музика ће извести, под водством г. М. Унгера, увертиру »Цјелов« од Сметане. Највеће изненађење, међутим, претстављаће сцеиске илустрације муслиманских народних обичаја, прошарана севдалинкама и хорским наступима споменутих пјевача и групе Гајретових питомица и пријатељица. Ова забава ће бити, без сумње, манифестација Гајретове снаге и умјетничког доживљлвања. Стога je разумљив оволики интерес грађанства. Ha 15 дана прије забаве скоро crc улазнице биле су већ распродаге. A то je најбољи знак, иајвећа награда за уложени 1руд. _♦;«_ O s n o v a n /е P o s m r tn i fo n d s a s v e G a jr e t o v e č l a n o v e i x K o je g ć e s e p l a ć a l i u K o p G a j r e t o v im č l a n o v im a K a d u m r u T eške brige i kruta borba za svakidašnju koru hljeba potisle su a u m n og o slučajeva iskorijenile m noge naše lijepe običaje. M eđ u tim običajima p od bičem teške svakidašnjice nestaje i o n o g običaja da se uštedi i ostavi ukop, koji se je skoro uvijek iza smrti članova naše zajednice nalazio u nekom zavež-, ljaju, pa su tako ukućani bez teških materijalnih potresa m ogli dostojn o oprem iti i sahraniti mrtvaca. ' Sada m eđutim m ožem o svakodnevno da vidim o bijedne slike našeg društva, naročito kada umre koji siromašni član naše zajednice. Prose se i sakupljaju milostinje za njegovu opremu i pok op. U kućani mu prodaju najpotrebnije stvari iz kuće, otk i­ daju o d usta a da mrtvaca opreme.' Nem a ga k o da n osi i jedva se neko nađe da ga spusti u hladnu zemlju. Sve o v o daje bijednu i ružnu sliku našega društva. Z ato se je G ajret našao pobuđen da traži puta i načina da se m ože osigurati u k op za svakog G ajretovog člana, ka k o bi se tako izbjegle one bijedne slike i p o ­ teškoće prigodom smrti k ojeg G ajretovog člana. Eto tako je d o ­ šlo do osnivanja Posm rtnog fon d a iz k ojeg će se plaćati ukop Gajretovim članovima ka d umru. Z a to ako se još niste upisali u ovaj posm rtni fo n d za G aj­ retove članove, pohitajte d o ljudi k oji v ode G ajret u Vašem mjestu, oni će Vam dati sva potrebna obavještenja za upisivanje u ovaj fond . U Sarajevu se m ože prijaviti u kancelariji Gajretove zadruge za članstvo, a može se uputiti prijava i na dopisnoj karti na adresu G ajretove zadruge. O vim G ajret naročito apeluj,e i na V a s ako ste im ućniji pa niste potreban, da i V i postanete član ov oga posm rtnog fon d a jer ako nećete i neželite da V a m se poslije smrti isplaćuje u k op iz fonda, V i m ožete uvasijetiti da se ta suma upotrebi za p ok op onih G ajretovih članova k oji nisu bili u m ogućnosti da plaćaju ni ovaj mali dop rinos za fo n d ; ili za pom aganje djece Gajretovih radnika i članova k oji ostanu u siromaštvu pa b udu nužni pom oći. K oji G ajretov član želi da uštedi za ukop 500 D i­ nara, taj treba da redovito m jesečno uz dosadašnju čla­ narinu G ajretovu polaže jo š samo jedan D inar za p o ­ smrtni fon d . A k o želi da ima za u k op 1000 Dinara onda mora redovito m jesečno da plaća fond u p o 2 Dinara. A k o želi 1500 Dinara onda mora redovito m jesečno p o ­ lagati po 3 Dinara. N ajveća svota k oja se m ože osig u ­ rati za u k op jeste) 2000.— Dinara u kojem slučaju treba red ovito m jesečno p o 4 D inara plaćati u Posm rtni fond uz redovitu G ajretovu članarinu. O bavještavajući V a s o ovom e, m i vjerujem o, da će i k od V a s izazvati radost ov ak o vo sretno riješen je o v o g našeg b oln og pitanja, pa se nadam o da ćete i V i pristupiti u o v o naše bratsko k olo u koje V a s želim o i očekujem o jer samo zajedničkim i slož­ nim radom m ožem o da liječim o teške rak-rane našega današnjeg društva. , . , �ГАЈРЕТОВ ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У ЈАЈЦУ Како сваке, тако je и ове годнне Мјесни одбор Гајрета У Јајцу са великим успјехом приредио своју годишњу забаву на други дан Бајрама, 16 XII 1936 год. у Соколском дому. Гпе простошбе Соколског дома биле су препуне публике. Програм je био одабран и изведен врло добро, као и увијек, те због тога су у Јајцу Глјретове забаве најпосјећеније и најуспјелије. Ha програму су били одабрани позоришни комади из живота наших муслимана: »Змај од Босне« од Екпема, преудешен за приказивање од редител>а г. дпа Ибре Бркића v два чина. постигао ie јак ефекат код публике, те je дошло до спонтаног аплауза за вријеме приказивата. Нарочито се истакао г. Лутво Арнаутовић, као »Змај-капетан«. Прије приказивања комада, да би био разумљивији и да би се комаду »Змај од Босне« дао онај значај, којега ои у ствари има, г. С. Софтић, учитељ, изнио je кратак хисторијски приказ -»Бооча у дпба Змаја-хапетана«. Други комад, х>3улуадћар« (I чин) од TiopoBHha, препуи дивних пјесама и севдаха изазвао je код публике велико одушевљење. Иступио je први пут нарочито приправл>ен мушки. пјевачки збор, еаставл.еи под управом редитеља. од муслиманских омладчиаиа, који cv својом складном пјесмом одушевили публику. Уз хор иступио je мјешовити оркестар са cbaavTOM соло (г. Џабић). Соло je пјевао и г. др. Ибро Бркић и тиме дао читавом кпмаду нарочито лијеп севдалински штимунг. Злумћар, г. A. Адсмовић, окићен у златом везено одијело од црвене чохе, занешем пјесмсЛч, изливао je свој херојски севдах Емини, која му пркоси ђаволасто, али коју он ипак побјеђује. Сви дилетанти у обадва комада су својс улоге извели са пуно умјетничког схватања. Режија комада, који je спремко г. др. Бркић, била je на висиии и без замјерке. И ове године je спремљена обилна и vnvciia томбола руч11их радова и резова под надзором гНе Тламиле Бркић. те joj овим путем најљепше захваљујемо. Чист приход забаве, и поред доста ииских улазних цијена, био je Дин 4.022.— . Добровољне прилоге подијелише слиједећа господа: Босанско д. д. за електпину v Јајцу Дин 500.—. Др. Милер 80.— , Инг. Шлајмер 80.— . Др. Ислам Филиповић 50.—, Бркановић Светозар 50.— , Смаил Хаџиосмановић 50.— , Соколско друштво v Јајцу 300.— , »Напретков« одбор v Јајцу 100.— , Јосип Аугуст 150.— , Др. Агановић 30.—л Женско друштво no гђи Катић 30.— , Инг. Косовљанин 30.—, Др. Бранисавл>евић 30.— , Џанан Ахмет 30.— , Карло Челник 20.— , Војко Делић 15.— a no Дин 10.— слиједећи: Ханс Цихлер, Салих Хрњић, Иво Љубез, Сида Алтарац, Велимир Делић, Чедомир Васиљевић, Иван Лазар и Милан Илић. Свима наведеним дароватељима нека je топла хвала! СА ГАЈРЕТОВЕ ЗАБАВЕ У БАЊОЈ ЛУЦИ Овогодишња велика зимска забава Гајрета одржана je у Бањој Луии у суботу, 2 јануара о. г., у свим просторијама Хотел Палас-а.п И Мушки и Женски одбор уложио je много труда и »ољс да би забава што боље успјела. Поред бираних музичких тачака, које ie дјеломично извађала Bojna музика 33 пјеш. пука, пјсвачка дружина »Слога« и популарни севдалија г. Мујо Карабеговић, извели су дилетанти Гајрета актовку с пјеваљем од A. Муратбеговћл »Противницп«. Kao дилетанти судјеловали су: Аиша и Мубера Карабеговић, Беба Мешиновић Шемса и Атифа Силахић те Ферида Поробић. Мушке улогс извађали су: Ирфан Карабеговић, Смајил Јусуфовић. Њихов иаступ и успјело извађање улога били су прави зачкн забаве тако да je одмах у почетку забава добила прави тон веселости и расположења. Уз овај дио програма нарочито je упала у очи богата томбола. Вриједиост те томболе je велика, али кад се уочи да су то скоро све добровол>ни дарови нашег муслиман- гллсник ског свијета, чланова и симпатизера Гајрета, онда joj je вриједност још много већа. Исти je случај. и са обилним бифеом. Ha расположење на самој забави много дјелује увијек и посјета, која je овај пут, можемо мирно рећи, надмашила свако очекиваже, јер уз најугледније и прве бањалучке личности видјело се на тој забави Mjioro и муслиманског и немуслиманског свијета из свих редова. Забаву je својом посјетом почаотило и неколико угледних гости из околних мјеста. 0 изведби самога програма пише један објективан посматрач овако: »Српско муслиманско културно и хумзно друштво Гајрет приредило je 2 овог мјесеца своју ууобичајену зимску забаву. Програм те забаве био je разнол^к и добар, a томбола'лијепа, богата и обилна. Војна музика под вјештим водством свога капелника г. Јиранека, извела je врло складно увертиру из впере »Семирамиса* од Роспииа и један потпури пјесама у хармонизаинји г. капелника. Прва така дјеловала je озбил»но, музи-, чки, а.чи je зато потпури био ведри>и, лакши и пристфиач-'нији. Пјевачка дружина »Слога«, под спретном руком диригента г. Плеиитиа. отпјевала je врло ефектно другу Мокрањчеву пуковет и Новакову композицију »Би мирна ноћ«. Г. Мујо Карабеговић,, уз пратњу хармонике, одушевио je препуну дворану са двјема севдалинкама. Публика je желила још, и требало joj ie удоволлти. Дилетанти Гајрета одизграли су на концу актовку с п;евашем »Протисници«, од познатога и даровитога лашег књижевниха г. A. Муратбеговића. Дилетанти су ra — сви одреда — извађали ća много елана и зато су' на крају noбрали буру пљеска и признач.а. Судећи no гласовчом ма^теријалу и no способностима за уживљавање, могли би rvmr чешће наступити са којом згодном и подесном ствари. И ова Гајретова приредба, која осим потпунога мор&Лног успјеха има и свој финансијски ефекат — једлн je Чд многобројних начина за корачање напред. ГоађАиство nnjv ни и уважава напоре агилне и пожртвовне Гајрстове управе и пружило joj je и овај пут издашну потпору и потстред за дал.љи рад«. Обзиром на простор није нам могуће овом приликом изнијети имена прилагача који су било у новцу. било v карави подарили за томболу и бифе, али се мора подвући да се mi­ je скоро нико оглушио о нашу молбу што je доказ да се симпатије за Гајрет шире и јачају. Испред Гајрета и на овом мјесту јавно им се изриче хвалу. Одбор се овом згодом захваљује како посјетиоцима тако и свима- другим трудбеницима који су придонијели успјеху ове забаве. Нарочита хвала и на овом мјесту нека je госпођи Атифи Кајтаз, супрузм г. инж. Омера Кајтаза, сада дирсктора шума у Тузли, која je несебично за читавог свог боравка у Бањој Луци предано радила за Гајрет. Дао Бог. na она била у могућности да ову љубав према Гајрету задржк и у свом новом мјесту боравка. — X. Им. О РАДУ МЈЕСНОГ ОДБОРА ГАЈРЕТА У ПРИЈЕПОЉУ Ha дан 14 децембра прошле године, двздесет и седму иоћ Рамазана, Управа мјесног одбора Гајрета у Пријепољу приредила je у Великој цамији свој Мевуд, који je грађанство посјетило у досада незапамћеном броју. Мев.пуд су веома лијепо и на опште задовол>ство проучили имами Мустафа еф. Хоџић, Смаил еф. Ферајзић и Јусуф еф. Уштовмћ. Приређивање и учење Мевлуда изазвало je у грађанству велико задовољство, јер се из тога види да друштво Гајрет у своме раду поклања велику пажњу не само културнопросвјетном већ и вјерском подизању и просвјећивању .муслиманског елемента. Поред предњег, Мјесни одбор Гајрета у Пријепол.у, од прикупљених добровол>них прилога, одио je и обуо тринае- �■ X ™ е р о најсиромашније муслиманске дјечкце на први дан Бајрама. a за Божићие празИике одјенуо je и обуо три најсирочашнија ђака православне вјероисповести. , Ha опау-иачии Управа мјесног одбора Гајрета у ПријепоЉу*стара се да, у границама својих могућности, помогне нашем сиромашном свијету поред осталог и у материјалном погледу, што je у цијелом грађачству попраћено са najљепшим коментарима и пуним задовол>ство.м, јер се Гајретова идеја на бољи начин није могла манифестовати, нарочито данас кад су опште животне прилике нашега свијета постале веома тешке. . . СИЈЕЛО ГАЈРЕТОВОГ ЖЕНСКОГ ОДБОРА У ТУЗЛИ Ha 20 нокембра одржао. je женски мјесни одбор Гајрета у Тузли Гајретово смјело у просторијама Ватрогасног * до.ма. Чист приход сијела износио je Дип 300-.-—. Бифе су поклониле слиједеће госпође: Садет х. КудоBith кифлице, Зумбула Прцић торту, Реуфбеговица Заимопић колаче, Васви х. Тјенановић слатку питу, гђа дра Идризбеговићз торту, Аиша х. 'ћустовић дивит баклаву, Хазера X. Авдић хурмашАце, Хабиба х. Азапагић хур.машице, Зехра х. Берберовић хурмашице, Зарифа х. Мулаосмановми патишпањ, Алије х. Коњхоџић колаче, Мунире х. Кесић киф.лпце, Џевахир х. Виловић ружице, Садет х. Салихспахнћ севдиђан, Ханумица Моранкић локуме, Мехмедбеговица Заимовић хурмашице. Лобровољне прилоге дароваше слиједеће: no Дин 20.— : Садет х. Кудовић; no Дин 10.--: Решида х. Смаилбеговић, гћа дра Идризбегодић, Мупире х. Мујановић, Ибрахимапшia Пепић, Џемиле х. Жунић, Тензиле х. Телалбашић, Хајрије х. Мухаремагић, НеЗир х. Софтић, Зарифа х. Мулаосмановић, Есма х. Мехмедагић, Садет х. Салихспахић, Мехмедбеговица Заимовић: no Днн 8.-^: Зпнет х. Глухић, Бегзада Авапагић. Остале rije и гђице,’по Дн 5, 4, 3, 2 и 1. Свпма .дароватељима наша топла хвала! » „ОТВОРЕЊ Е ГАЈРЕТОВЕ ЖЕНСКЕ ШКОЛЕ У СТОЦУ - -i У смислу одобрења надлежне Банске управе дозвољено Је-узтварање ГајреТове женске школе у Стоцу. При одбору у Стоцу образована је^Секција, која се брине око матери'јал^ог издржавања ове школе, a у овај одбор су ушли заин-е^есовани грађани — Гајрегови чланови и чланови мје.таг одбора. , / Секција на својој сједници конституисана je овако: • р^тсједник г. Мустчфа Премиловац, тргозац, потпретсједirml r- Ахмет Реџић, трговац, благајник r. Мехмед Турковић, секретар г. Марко Југовић, грунтовничар; чланови одбора: П‘. Махмуд еф. Мехмедбашић, Џенка Сарајлић и Алија СарајлиЛ. f Редовна кастава. у ORoj. школи.почела je 8 новембра пр. 10д. Ученица има 22, од којих je 16 муслиманки, 5 православних л 1 римокат. Свака од ових ученица плаћа на име школарине Дн 50.— мјееечно. Једино од овога ослобођене су двије сиромашне ученице, јер су оне примљене бесплатно, kao Гајретове питомице. Стручна учитењица у овој школи. је гђица Влсилија Хамовић са платом од Дин 1.000.— мјесечно.' . Напомињемо да je отварање ове школе у Стоцу симпатично приммљен.о, -јер се je .већ #одавна осјећала потреба оскидања овакве врсте школа за рбразовање наше женске младежи у 'oboai правцу. О даљњем раду и успЈесима ове школе 'доносиће.мо накнадно чзвјештаје. своје мисли упутио je нашем љубљеном Његовом Величанству Крал>у Петру II, Покровитељу Гајрета, и Краљевском Дому, након чега je соколска глазба отсвирала Државпу хнмну. Програм забазе садравао je 9 тачака осим позоришног комада »Фрдектери« од Др. Екрема Шахиновића. Цчо програм изведен je ррло добро и наишао je на буран аплауз од свих лосјетиоца. Декламацију »Краљу Петру II« извелз ie одличнр Златка Бешлагић, уч. IV разр. грађ. школе. кћерка Исмет еф. Нарочит аплауз побрала je мала Суада Хрњип, ученица I разр. осн. школе са декламацијом »Куца«, те су je гости изазвали са ^ројим бурним и непрекидном.пљсском и no други пут. Диалог »Два лажова« извели су г. r. Ј. ГБОзденац и Љ. Кнежевић врло успјело. Нарочита je атракција била када je изводио мушки подмладак Сокола »Вјежбе са коњићима«, те чланови виежбачи вјежбу »У бој«. Да би ове двије гачке што боље успјеле уложио je много времена и труда Гајретов пријател> и радник г. Богдан Иваповић на чему му Мјесни одбор и овим путем изражава своју дубоку хвалу. како њему тако и свим члановима вјежбачима на онаквој вољи и пожртвовности. Соколска глазба својим бираним тачкама a нарочито севдалинкама најбоље je расположила публику и потпуно успјела и побрала заслужене аплаузе. Позоришни комад одигран je одлично, што имадемо захвалити нашем одабраном режисеру r. Исмет еф Бешлагићу, који je преко цијелога Рамазана мало не сваку вечер пралмо пробе са дплетаитима. Нарочито je своју улоry Реџепа Арнаута одиграо као ирави глумац г. Фехим Му•лалић и то тако, да су миоги посјетиоци мислили, да смо ^зели за дилетанга рођеног Арнаута. Томболу je уредио наш вриједни и агилни благајник г. Ибрахимага Дидић тако 'вјешто, да je иста разјагмл>ена за 20 минута. Ова наша приредба je у сваком погледу одлично успјела a посјета je била неочекивана — као ника ддо сада. Мјесни одбор Гајрета и овим путем најљепше се захваљује свима посјетиоцима што ne жалише труда да ову нашу приредбу увеличају. >ГЛs МИРСАТ ДЕЛАЛИЋ из Љубушког, најмлађи Гдјретов утемељач « ' ч ГАЈРЕТОВА БАЈРАМСКА ЗАБАВА У ДОБОЈУ 16 децембра 1936 год., други дан рамазанског Бајрама,, мјесни одбор друштва Гајрет у Д обоју одржао je своју osoгодишњу елитну забаву у просторијама новосаграђеног Соколског дома са врло бираним програмом. Забава je успјела као никад досад у Добоју. • Поетак забаве био ie заказап у 8 и ио сати на вечер, али већ од 6 сати почсли су гости долазиги у већим и маibHM групама без разлике на вјеру, сталеж и спол, те je у 7 и jio сати велика саа Соколског дома била дупком пуна, na je прзређивачки одбор био присиљен да отвори и споредне просторцје дома n да позајмљује no кафапама столице. Зпбаву ie ‘бтворрио поздравним и врло језгровитнм roво|К)м претсједпик Мјесног одбора r. Хусага Авдић. Прве 16 _____________ ____________ Г, АР Ф - BAJPAKTAPEBMTi О ГАЈРЕТОВОМ КАЈ1ЕНДАРУ ПоЈнити наш јавчи радник и научник г. Др. Фехим Б а ј р а к т а р е в и ћ , професор универзитета у Београду, нослао ie Гајрету слиједеће писмо: »Част ми je потврдити са захналношћу пријем Гајретова календара за 1397. Могу са задовољством рећи да н.егова садржина далеко надмашује садржину наших других календара. С одличним поштовањем Др. Ф. Бајрактаревић, проф. универ.« � https://kolekcije.nub.ba/files/original/50d3cdf496f65b13dacd9d42faeeb3fb.pdf 0c7c96c47d95e7ceca37b5bf506e4578 PDF Text Text гл а с н и к К улт урно п р о с Ђ је г и о г друш т ва Г а ј р е т а САДРЖАЈ: Lebbejkje, Allahumme lebbejkje / Kurban bajram / KASIM G UJIC: Šta je Alipaš^Rizvanbegović uvakufio u prosvjetne i dobrotvorne svrhe, iz dosad neobjavljenih vakufnama / Dr. A V D O HASANBEGOVIC: Gajretovo djelo prije i poslije Oslobođenja / 2DRAL, ruska narodna bajka / SAIT ORAOV AC: Tražim te, živote (pjesma) / MAK D IZD AR: Patke u Katmergradu, pjesma / H AM DIJA K A PID 2IC: Turski gradovi s ove strane Une I JORDAN JOVKOV: Pjesma točkova, pripo­ vijetka / H AM ID D IZD AR: Dezerteri ' HAM ZA HUM O: Ljepotica iz Benama I ING. S.: O d umjetnog uha do automatskog telefona / M. M. H.: Kako ćemo uništiti voćne štetočine / NN-C: Bosna i muslimani Bosne / ING. J. M.: Pčelarstvo i njegovo una, predenje / Dr. B. M.: Tuberkuloza kod djece / O ČEMU SE GOV O RI: Puškin, opštesloveniski genij / »Zembilj« se povam­ pirio / 150-godišnjica smrti Ruđera Boškovića I MALE KUL­ TU RN E VIJESTI: Veliki uspjeh Salke Repka / Drama Ahmeda Muradbegovića u Brnu / Dva lista za roditelje i đake / Jedna dobra knjiga o Bosni / Gostovanje Raše Plaovića / »Među br- Ф евруар C a p a f e n o 1937 ИЗДАЈЕ ГЛАВНИ ОДБОР ГАЈРЕТА У CAPAJEBV • Epof 2 ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ХАМИД КУКИЋ �M V G r e n č e v ić ŽENSKI MODNI SALON I K R Z N A R IJA SARAJEVO Prvorazredni ženski modni salon, konfekcija i krznarija, spe­ cijalista u izradi m antlova, kostim a, haljina i t. d. Bogat izbor raznovrsnog krzna i krznenih mantlova, izrađuje krznene mantle i svo ostalo krzno u vlastitoj radioni, prispjeli najno­ viji m odeli zimskih štofanih mantlova CIJENE SOLIDNE A I ZRADA KRALJA PETRA ULICA TELEFON BROJ 38—25 PRVOKLASNA ГАЈРЕТ, Ј1ИСТ ДРУШ ТВА ГАЈРЕТА ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЧНО, ЦИЈЕНА МУ JE ЗА НАШУ ОТАЏВИНУ 60 ДИНАРА HA ГОДИНУ, A ЗА СВЕ ОСТАЛЕ ЗЕМЉЕ ПРЕКО ГРАНИЦЕ 120 ДИНАРА. ЂАЦИ ГАЈРЕТОВИ ПИТОМЦИ ДОБИВАЈУ ЛИСТ У ПОЛА ЦИЈЕНЕ КОД ГЛАВНОГ ОДБОРА ИЛИ КОД УПРАВЕ ГАЈРЕТОВИХ КОНВИКАТА. Власник друиггво »Гајрет« — Одговорни уредник: Хамид Кукић — Штампарија Босанска Пошта Јосип Бретлер — одговара Јосип Гргић. �«• V Број 2 Г о д . X V III C a p a feB O , ф е б р у а р 1937 Л еб б ејкје, Л лла хум м е леббејкје! Леббејкје! Са овим узвишеним покликом хитамо да све Гајретове пријатеље, раднике и читаоце Гајретова листа поздравимо и да им, уочи ових мубарећ дана, кликнемо: Бајрам мубарекј олсун! Курбан Бајрам има за сваког муслимана нарочито значење и нарочите дужности. У својој основи, ово je, стварно, најсоцијалнији и Богу иајугоднији дан. Ha овај празник, поред наших светих вјерских дужности и дубоког приклањања Богу џ. ш., сваки човјек, прави муслиман, треба да изврши и овоземаљске дужности према човјеку, брату, сиромаху. Свевишњи Аллах нам je, дакле, оставио двије свете дужности које морамо, ако можемо, извршити. Једна дужност je извршење хаџа, a друга курбана. Курбан се коље no вјерским прописима дасе и сиротињи помогне. Богу се приближујемо давањем чиста и лијепа меса сиромасима и немоћнима, који нису у могућности да се омрсе и да се окријепе за своје новце. Друга дужност, већа и тежа, je велики хаџ. Стотине хиљада богоугодника ходочасти сваке године у света мјеста Меку и Медину да удовољи темељним принципима Ислама који гласе: »Спас и срећа на оба свијета«. Баш на дане Хаџи Бајрама састану се хаџије из цијелога свијета и, боси и гологлави, омотани ихрамом.у дубокој тишини и молитви пану на сеџду пред великим Аллахом, кличући из свега гласа: — Леббејкје, Аллахумме леббејкје!. . . Осим ове двије свете вјерске дужности којима мора да се одужи сваки муслиман има, међутим, још једна дужност на коју треба да се одазове сваки пријатељ нашег напретка и наше заједнице. Ta трећа бајрамска дужност, исто тако света и Богу угодна, јест наша дужност према Гајрету. Сјетите се Пејгамберова хадиса: »Најбољи je онај који даје и од кога има користи«. Сјетите се и размислите. Гајрет je једина наша културна и хумана софра око које треба сви да се окупимо. У Гајрету ћете сви наћи оно нашто нас упућује наша вјера и наша човјечност. Сјетите се генерација које je Гајрет извео на пут. Сакупљајте курбанске кожице и стерите Гајретове сергије за сакупљање прилога пред џамијама. Сјетите се три дужности: Хаџ, Курбан и Гајрет! Неко се може одужити на све три стране, више их на двије a можемо сви на једну — Гајрету. Мали дар je довољан. По оној: зрно до зрна погача. И најсиромашнији човјек може искупити своју бајрамску дужност према Гајрету. Кад пођемо на Бајрам-намаз, на мезарлуке милим и драгим, на честитања. Бајрамлук Гајрету je најсевабнији. Стављајући вам ово на срце, кличемо свима Гајретовим радницима, пријатељима и читаоцима: — Бајрам мубарекј олсун! 19 �S ia / е A lip a š a R i s v a n b e g o v i ć u v a K u fio u p r o s v je t n e i d o b r o t v o r n e s v r ije (Iz do sada neobjavljenih Alipašinih vakuf nama) oni upravljaju i da daju (pod kiriju kuće i mlinice. Od U »Gajretu« br. 4. od aprila 1936. g. u članku kirije se moraju popravci vršiti. A od ostatka od svake »Novi turski dokumenti o Alipaši Rizvarabegoviću« kuće za sagrađenu tekiju, kod hadžinske sofe u M o­ najavljeno je objavljivanje do sada neobjavljenih Ali­ staru, da se dade onima koji budu derviši i šehovi u pašinih vakuf nama, iz kojih će se vidjeti koliki je bio toj tekiji (na Luki). A od mlinica na Lištici o d sva­ dobrotvor Alipaša Rizvanbegović. Uz to vakufname kog mlina da se dade vakufu ili dervišima u tekiji -sadrže važne povjesne podatke, pa ih je potrebno i 100 oka brašna godišnje. Što bude od vinograda pri­ radi toga priopćiti u prijevodu. hoda da se dade šejhu i dervišima. A zato derviši i U kasi vakufskog povjerenstva u M ostaru čuvaju šejhovi treba da prouče svaki po jedan jasin i kod se sudski ovjereni prepisa vakufnama Alipaše Rizvansvakog namaza tri puta kulhuvallahu, a uoči petka i begovića. Osanu vakufnama objavljujemo u prijevodu: ponedeljka da prouče u tekiji tehvid (skupno učenje) 1. Alipaša je izjavio pred kadijocm i sinovima:za dušu Alipaše, njegova oca i matere. Još uvjet stav­ ljam da u kućama stanujuji stanovnici popravljaju sve mlinke, i sve dućane u kasabi Stocu i izvan njega u svakome mjestu gdje su sada vinogradi i vinogradi kuće i da daju svake godine po jedan talir godišnje koji će se podignuti na njegovu zemljištu, sve je to šejhovima i dervišima tekije. Ako koji mutevelija sta­ uvakufio, i uza to gotovog novca 3000 groša, koji nuje u svojoj kući neka i on po jedan talir daje šejho­ novac će se dati na kamate po 10% na svoje sinove vima i dervišima tekije. kao mutevelije vakufa. Uvjet je stavljen da se valjaMoji sinovi mutevelije da se drže vakufname i lice i stupe, daju pod krnju, da se od kinje .100 uvjeta u njoj. Ako bi protivno činili, imadu se kuće groša svake godine za popravku utroši i da se od drugome davati pod kiriju. Njegovi potomci trebaju kirije ikafane sa dućanima pod gradskom džamijom da iizvršuju uvjete. Dok je on (Alipaša) živ rezervira imamu dade 500 groša godišnje, ali zato svaki dan sebi pravo da može promijeniti uvjete vakufname. imade učiti jasin a za vrijeme ramazana hatmu. Pod 3. Sve moje (Alipašine) žene: Nura-hanuma, M ugradom Stocom i pod džamijom što imade dućana la-hanuma i Mislidžihan zastupali su moji sinovi pred da se dade pod kiriju, da se ustavi po 20 groša za kadijom. U M ostaru u Cevanbegovoj mahali ,u pozna­ popravak džamije a 20 groša za popravak drugih ob­ tim granicama ek’menčincu,(pekaru), tri dućana i više jekata, 100 groša da se dade za dvije debele svijeće, njih odaje i u gornjoj čaršiji u poznatim granicama koje će goriti kraj mihraba u džamiji; 8 oka loja da se han Čerkegija i u priječkoj strani vinograde i pod potroši i da se za kandilje 10 oka zejtina potroši. Za hrišćanskom crkvom vinograd osim saraja (sadašnji mujezina 100 groša godišnje. 240 groša od mulka konak) i bašće. To sve vakuf činim i uvjetujem dok pod gradom da se u ove stvari potroši. O d mlinica su one žive (žene) neka one to ,uživaju. A li najprije (stolačkih i izvan Stoca) na svaki kamen (mlin) da' će se odvojiti iz prihoda 400 groša za šejhe i derviše, se uzme 100 oka srednjeg žita i od vinograda deset a ostatak da hamunama razdijele podjednako i da oka grožđa sve to da se proda i da se pola dade budu moji sinovi nadglednici. Kad žene umru, onda sprve i na kraju ramazana i uoči hadžinskog bajrama moji sinovi trebaju mutevelije biti. podijeli siromasima. A od lijepa brašna da se ispeku 4. ,što posjedujem maslina, vinograda i gdje su i daju hljebovi za sirotinju svaki dan uz ramazan. Iza murve posađene, bašče i mlinice sa materijalom (ala­ toga što ostane neka prime mutevelije. tom) i stupe, sve to na Buni, osim bašče uz saraje i D ok je Alipaša živ pridržava sebi pravo d a može saraja, vakuf činim i vežem za džamiju na Buni, koju nešto promijeniti, nadodati i umanjiti u uvjetima va­ sam načinio i predao je mutevelijama. D ok sam ja kufname. živ da mogu promijeniti uvjete, a poslije imadu moji 1252. početkom ševala (u januaru 1837.) sinovi biti mutevelije, pa se moraju po vakufnami ,p otvrđena od mostarskog kadije. 2. U M ostaru što sam vlasnik u Kotlevinoj ma­vladati. hali u poznatim granicama jednu kuću, u KamberaO dređujem od ovoga vakufa 25 groša imamu na gićevoj mahali jednu kuću, u Čejvanbegovoj mahali dan za 5 namaza a mujezinu 40 para. O d prihoda se 6 kuća, u Curči Hadži Ahmetovoj 19 kuća, u Hadži izvodi gornji trošak, što ostane pripada muteveliji. Abdijinoj mahali 5 kuća, ukupno 32 kuće, u kotaru Zato imam treba da prouči svaki dan po jedan jasin mostarskom mlinke na Listići sa svim alatom i mate­ a za svakim namazom po 3 puta kulhuvallahu i sva­ rijalom i kod tekije u M ostaru vinograd, to sve vakuf kog petka i na bajrame po jedan jasin za dušu moga činim i predajem mute veli jama, mojim sinovima, da oca, matere i moju. �Sto se tiče muteveliluka pisarluka (troškova oko Uvjet takav stavljam, da se ovaj novac dade na in­ toga) to trebaju nadgledati moji sinovi. teres godišnje 10%. Sto bude prihoda od toga da se 1263. u redžepu mjesecu t. j. 1847. godine između dade za potrebe po 35 groša svim džamijama: Sehi15. januara i 15 jula). bejdinoj, sultan Fatihovoj, Džaferbegovoj i Hamza5. Od moga mala vakuf činim 3000 groša, tajbegovoj; 45 groša da se dade: Hadži Mehmed pašinoj džamiji; 40 groša Kadri Osmanovoj džamiji, 35 groša novac da'se dade na murabeku (kamate). Od toga da Hadži Seferovoj džamiji, 40 groša za Mustafa pašinu 9e dade imamu u Hadži-Alijinoj mahali imamu dža­ džamiju, a za tekiju Nakšiefendijinu 125 groša, a za mije u Uzunovićima po ,75 groša godišnje a 300 groša imamu Careve džamije. -A mujezinima u te tri spo- , kandilje u carsku džamiju (na munaru) 50 groša, a menute džamije da se dade po 25 groša. Zato tri i za staru džamiju 90 groša. (Pisaru sudskom 20 groša za vođenje računa). Efendije i imami spomenutih dža­ mija imadu mojoj materi i ocu proučiti triput kulhu­ vallahu i po jednu fatihu. 8. Moje rođenje u Stocu, pod gradom i džamijom nalazeće se tri dućana, jednu magazu i prema stolačkom gradu kod gl. puta jedna pekara i uza nju du­ ćan i još tri dućana i moje sve stupe i valjalice i u Carskoj mahali londža i kod nje mehćemu i u istoj mahali kod Salihbega Jašarbegovića berbernicu, kafanu i nad njom odaju i 3000 groša u gotovu novcu, sve to vakuf činim. Uvjetujem da se sve nekretnine svake godine dadu pod kiriju a novci na interes uz 10% sa jamčevinom, da se čuva da novac ne bi pro­ pao, mutevelije neka budu moji sinovi. Imami u džamiji ispod grada imadu svake godine po tri hatme a svaki dan imadu da prouče jasin za dušu moju i mojih roditelja. Od prihoda pod dža­ mijom magaze i dućana 150 groša ima se dati imamu, od drugih 5 dućana 250 groša od ibeke 300 groša: imama imadu učiti ,za moj spas svaki dan jasin a mu­ ukupno groša 1001 da se svake godine dade imamu, jezini uz svaki vakat po jedamput kulhuvallahu (vakoji iuči hatmu i jasin. A od kirije mehćeme 150 groša da se izvadi i da sć dade mujezinu, a 110 groša da se kufnama se odnosi na Stolac). dade za zejtin za kandilje, koji će goriti na munari i 6. U Hercegovini a u Nikšću je Hadži Hasanova pred džamijom. džamija i džamija u Podgorici; pošto su te džamije obataljene (zanemarene), neka se poprave. Da se 1000 * groša potroši u popravak ovih džamija, a taj sam Ovo nekoliko Alipašinih vakufnama — a njih novac poslao na ljude na koje se mogu osloniti. Isto imade još — u prvom redu nam svjedoče da je i Alitako 2000 groša vakuf sam učinio i imamima u spo­ paša bio veliki dobrotvor, što se do sada nije htjelo menutim džamijama da se dade: Hadži Musa Zađe da zna ili se nije znalo. Uza to te vakufname nam kao Osman eff., Hadži Ajvas Zađe Mula Jusuf i Đuloautentični turski dokumenti tvrde da je Alipaša ro­ vić M ula Salih eff. Njih mećem (postavljam) za muđen u gradu (starom) Stocu i samo radi toga narod tevelije na ovih 2000 groša. Tako uvjetujem da se sa je pridodavao Alipašinom prezimenu (Rizvanbegović) ovih 2000 groša uzme kuća, da se kuća u vakuf i i da pridjevak Stočevića. Ali Alipaša se nije nikada pot­ se dade pod kiriju. Ako ne bude ovo moguće, onda pisivao sa Stočević već samo sa Rizvanbegović. Đo neka se pare dadu pod murabeku (interes) uz 10% sada se kod nas tvrdilo da je Alipaša imao četiri pa i od ovog prihoda svake godine od jedne polovine tri i šest žena (Knezović i Čokorilo). Iako Kuran tačno četvrtine da se , dade imamima Hadži Sulejmanove utvrđuje da musliman nesmije imati više od četiri džamije a jedna četvrtina mujezinu. A od druge po­ žene ipak su ti pisci, ne poznavajući islamskih pro­ lovine tri četvrtine neka se dade podjednako ima­ pisa, tvrdili da je Alipaša imao čitav harem od 6 žena. mima u Podgorici a jedna preostala četvrtina neka se Alipašinim vakufnamama nedvojbeno se utvrđuje da dade mujezinima. je Alipaša imao samo tri žene i to: Nura hanuma, 7. U Foči u tekiji Nakši efendijinoj za imama i Mula hanuma i Mislidži hanuma. mujezina vakuf činim 7500 groša. Imade jedna vaK. Gujić kufnama što sam je prije načinio i koju sam predao. __ 21 �Гајретопо дјело npnfe и послије Ослобођења Западе ме ево не знам no који пут, поштовани слушаоци, драги и мили Гај|ретови радници и побормици, пријатна дужност, да говорећи о културно-п р освј етн ом рa ду и настојањима југо-словенских муслимана, говорим о нашем Гајрету, н>еговој мисији и ње~ говим успјесима, коje постиже у сразмјерно кратком периоду од три деценије свога дјеловања. Говорити о просвјетном раду међу нашим муслиманима немогуће je, a да се ие говори о Гајрету и кроз Гајр^т, јер он je стожер око кога се je сав тај рад кретао, центар из кога je у главном ницала свака акција рКултурног, просвјетног, националнбг, социјалног, na ако хоћете и привредног значаја у нашем елемснту. Располажемо са тачним и детаљним податцима о његовом оснивању, али ипак у тим датима није довољно речено, наглашено и прецизирано, зашто je Гајрет основан и каквим су се интенцијама руководили његови оснивачи. Шта више из тих података, узимајући их буквално и површно, могло би се закл»учити да je аснован само зато, да се памоћу њега материјално помогне ондашња малобројна наша омладина на средњим, a нарочито вишим школама. Тачно je међутим да je у то »ријеме сразмјерно веома мали број наше омладине, и то махом ситуираније, похађао средњу a нарочито вишу школу. Многи нам криво чине што то пршхисују нашем конзервативнол! гледању на савремену науку и избјегавање културне акције у нашим срединама. Главни оснивач Гајрета, наш велики рахмеглија Сафветбег Башагић са групом својих сарадника и у Гајретовој акцији, познат je био и у оно вријеме као еминентни културни и просвјетни трудбеник. Осматрајући и будно пратећи све оно, што се je око њега код других елемената оазвијало на културном пољу, нити je могао a нити je хтио стајати скрштених руку, a да нешто не отпочне радити и у сво.ме елементу, кога je волио и коме je цио свој >Кивот псвећивао. Насушна потреба да се и међу нашим .муслиманима отпочне са акцијом слттном као и код других суграђана, могла je да се осјети и роди само и једино у кругу људи, који су ишли у корак са оавременошћу.*) * ) Предаван.е које je одрж ао на Р адиу, на дан Гајретове забаве, у оквиру »Националног часа« претсједник Главног одбора Гајрета г. Д р. Авдо Хасанбеговић. 2 2 ___________________________________ Ta je мисао ето и основала Гајоет, a тек je била фО(рма да се, што je такођер важно, помоћу њега и преко њега помаже наша омладина. СлучаЈна лозинка једног од вриједних саоенивача Гајрета (рахметли Ризабега Кап^тановића) »Гајрет браће, ако Бога знате«, даде му име, што у нашем преводу значи »помоћ«. Да би оснивачи формирали што јаче расположење за ово друштво у ширим слојевима, морали су да приђу масама са нечим јасним, одређеним, коикоетнкм. a то ie да се доуштво оснива ради помоћи учећој младежи у школама a и медресама. Оснивачка скулштина Гајретова у Кираегхани (читаоници) na Бендбаши у Сарајеву no своме скупу a и дискусији врло je 1интересантна. Став тадањих експонената туђинског режима према осниван>у овог друштва јасно потврђује наше наводе, које малочас истакосмо. Сарајевска мусала (бос. влада) je врло добро и правилно; осјетила и уочила право значење оснивања једног оваког друштва међу муслиманима. Покушај гарисутних владиноваца да се о.во осиивање бар одгоди, значио je јасно и отворено покушај босанске владе да муслимане задржи бар још које вријеме у мраку и далеко од сваке културне акције, која, разумије се само no себи, крчи пут напретку на свима пољима народног живота и новој ор!ијентацији, оријентацији борбе за самосталност, оријентацији бо:рбе за индивидуалност и чистоту своје традиције, борбе за еманципацију од туђина. Значајно je no Гајрет и читаво његово доцније дјеловање, да je овај и овакав покушај и став управљача БоCHOM управо no некоме фатуму претказао све доцније акције Гајрегове. Сваки je почетак скопчан са извјесним потешкоћама и перипетијама, a Гајрету je изгледа одмах с почетка усуд обиљежио борбу са свим оним, што je назадно и ненародно. Формирање народног водства међу нашим муслимаиима у бо.рби за вјерско поосвјетну аутономију носи у себи, у самом почетку, чисто вјерски карактер, да се доцније претвори у полигички или боље речено национално-политички покрет, нарочито од оног дана, када настаје уска политичка сарадња Срба правосла1ВН|ИХ и муслимана V борби против туђина, уноси нешго више живота у Гајрет, његово ширење и његово дјеловање. Ha чело Гајрета долазе народни прваци и тиме га афирмишу још јаче и изразитије као пародно друштво, предозначено да поведе културну борбу против тујуинског насртаја. Аустријска управа преко својих поузданика покушава све могуће да омете ову Гајретову афирмацију, настоји да му даде чисто политичко обиљежје. Око Гајрета се окупља право народно водство и све оно, што јез драво и свјесно да на овима фоонтов,имч тпе^а повести безкомпролшсну борбу протшв Аустрије. Рахметли Осман Ђикић са својим д о у ш т в о м даје му чисто и јасно национално обиљежје, a Аустрија са својим мамелуцима и својим службеним аларатом појачава отво-рену борбу против �Гајрета, која се 1914 године завршава копфисковањем његове имовине и заточењем његових раденика у арадске казамате у којима некоји и кости посијаше. E t o , to би био у главном предратни историјат нашег Гајрета односно културно просвјетног рада наших муслимана у Босни и Херцеговини. Кад се узме у обзир моћ туђинске управе у Босни и Херцеговини « сви могући њени покушаји да муслимански елеменат осами и одвоји од остале opahe других вјера, — мирне душе можемо рећи да je Гајрет и под оваковим околностима, за оно кратко вријеме, учинио доста. Успио je да у добро доба гаробуди и продуби свијеет за савременим наоружањем омладине и упуги je правим националним путем. Зато имамо бројннх докаеа горије a no готову за вријеме рата. Она je — спремна на жртве за своје огњиште — часно извршила своју дужност, да у својој народној држави спремна и легитимисана настави препорођеним Гајретом прекинуто њего!Во дјеловање. Тако je Гајрет у ослобођеној отаџбини одмах пошао правим путем: путем културно- I просвјетног рада међу. муслиманима у духу његових предратних т-радиција и тежња да елеменат коме служи оспособи « уееде час прије у нацвонално коло браће осталих вјера. Повлачи се и трасира бразда његовог будућег рада, 01купља oko себе све што je напредно, национално, конструктивно и несебично, да би се то коло доцније из године у годину ширило, јачало и подмлађивало. A сада пустимо Гајрет нека иастави са радом и нека његова дјела сама кроз ово 15 година roворе. Прве године нашег живота на ослсхбођеном огњишту, морале су се и у Гајрету провести у реоргамизацији друштва и његових јединица, у прикупљању што бројнијих и јачих сарадника, у примјењивању нових друштвених правила, да би се одмах доцније прешло на преузимање средњошколских интерната од Вакуфске дирекције и отварање нових, гдје их до тада није било. Гајрет je заправо под силу у томе погледу био вакуфска прихватница. Напуштањем интерната од стране вакуфске дирекције, намеће се Гајрету у оно вријеме тешка матер«јална дужност. да их прихвати, да их узме под своје, и да на брзу руку намиче оредства за њихово издржавање. Дужност тешка, кад се има у виду да je Гајрет сва своја средства прикупљао у народу путем својих организација. Требало je изгарања на послу, око обнове рада, прикупљања оредстааа и завођења система у дјеловању читаве организације, na опет одолијеваh»*> поепоек°.м,а на k o ip cv палнипи друпгтол наи- ј лазили, да би се читав рад упутио нормалном и успјешном функционисању. Посао, макар се развијао и у нашем новом животу, нимало лаган и једноставан. захтијевао je пуне људе, пожртвовне и несебичне, људе који су ријешени да у елементу коме служе, развију и мобилишу све његове позитивне снаге. И v таком замаху Гајрет je почео да наилази на разумијевање код свих слојева нашег елемента. To му je и омогућвло да са успјехом преброди прве потешкоће. Преу- зимајући оредњошколску омладину под своје окриље, кроз сразмјерно кратко вријеме усвијева да у свима већим цеитрима Босне и Херцеговине отвори своје интернате. Само се no себи разумије да je у то вријеме у главном сву своју пажњу посветио искључиво интернатској омладини, да joj с материјалне и васпитне стране омогући несметано школовање. Ta настојања Гајрета и успјеси .Бегови да ггод овој кров сабере велики број омладине, запажена су код најширих слојева нашег елемента. Са јачањем у народу. јача се и његово фмнанси јско стање, које управама омогућује да прошнрују њсгоео дјеловање. Гајрет то и чини и његова функција почиње већ да изилази из оквира једине бриге за интернате. Постепено прелази на шире пол>е рада у народу — одржавањеи аналфабетских течајева, отварањем домаћинских школа на селу за нашу муслиманку, одржавањем предавања из разних области народног живота, издавањем разних едиција, одржавањем приредаба културног значаја и тако даље. Овај и овакав пун, обиман и шигрок рад друштва у народу завршава се у 1924 годими признањем и нарочитим одликпчањем са Највишег мјесга. Наш Велики Краљ, Koju будним o k o m прати читав народни w државни живот, Koju изгара на великом послу, да би земљу усрећио, да би мобилисао све њене снаге за добро свих нас, уочава и благотворно дјелавање Гајрета у муслиманском елементу и тај « такав рад одликује Својом превишњом пажњом. Ставља му на чело за Покровитеља Свог Првијенца Насљедника Пријестоља, данашњег нашег младог Крал>а. Ово и оваково високо признање и одликовање било je јасан доказ свима правим и искреним пријатењима наше заједнице, да je Гајрет успио својим радом, да се културно, просвјетно и нац.ионално дјеловање јутословенских муслимана може укопчати v коло читаве наше националње заједнице. За Гајрет и његове бројне раденике један јак морални потстрек да на путу устрају и свој рад појачају. И заиста од тог знача}ног датума. д р у ш т п о пое^ази постепччп кч нантгире поље рада у народу. Излази из обичног оквира јелног дпуштва и no евоме оаду и одзиву v наоод у плппима каочктео култуоног покрета у м у с л и манеком елрменту. Дегћинитико се ломе сви покуmaiu њргпччх ппотикника да ослабе његов елан и vcniex. Ни огдливање д о у г о г културно-поосвјетног aiDvniTBa v напгем елементу ни за длаку не слаби дејстип Гајоета. Ha појдву овог д п у г о г друштва, Гаидетови радениии оеагиоају онако. како би то реагипао сваки култуони и уошпте јавни оаденик. прпжет поавом и искпеном љу5лвл>у за c b o I пашол. Жале. како тада т^ко и данлс. ла CBofe коне гпуктивне снаге v елементу. коме служи и јелно и д р у г о друштво. бар на овим ппљима UiuienaMO и полвајамо. желећи v исто воијеме да VTBKMiuna обв iv доуштава v 6rraroTBoi)Hf>vi дјелоpaiBv лов€ле до ^иуове дегНинитивне сапа.лње и з»|'рл|В!ипе. 3avBHM3ivhu такав став према ночи rhanMU/n.PMOM nnviuTRV. Гдшрт настач7г,а гд гвп!им радом и проширује га на читаву територију наше државне заједнице на којој живи муслимански елеменат. �Ha овоме мјесту треба подвући ј'е д н у важну чињеницу, да баш у то вријеме пада и оснивање Беолрадског Гајрета »Осман Ђикић«. Омладинл на рисокмм школама била je свакидања брига наших културних и уопште јаввих раденика. Благодзрећи културном и националном Београду, који свесрдно показује пуно разумијевање за Ka­ me недаће, оснива се ово друштво, у коме ће доцнотје налазити пуно скровиште наша академска омладина. Појавом овог друштва у велике се олакшава Гајрету, да би своје снаге могао дефшдативво да упути на територију на којој дјелује. Поред свог чисто културно-просвјетног дјеловања у најширем смислу, привредне и социјалне.невоље у народу упућују друштво да и томе питању посвети пажњу у границама својих мо? гућности. Поред ћилимароке школе у Новом Пазару, која ради са пуно успјеха, оснива Задругу за ручне радове у Сарајеву у заједници са вриједним чланицама Кола, С.рпских Сестара. Ова задруга даје упослење лијепом броју наших сиромашних дјевојака. Благодарећи иницијативи вр.чједних Гајретов;их раденика у Требињу, оснива се и тамо школа за ручне радове,, кројење и шивање. Она узима на зана г бројну женску с^ротињу и већ je до сада извела пуг лијепе десетине оспособљених ученица кбЈе својим стручним знањем зарађују и користе себи и обојкма. Приводе^хе_ крају предрадње и no другим мјестима за ову и сличну врсту привредног, а' у исто-вријеме и социјалпог рада. Разумије се, да у оквир овога улази П|реенствено Гајредов шегртски дом којИ je већ до сада успио да оспособи на стотине наших шегрта у најмодернијим занатима. Предуоретљизост »Привредника« слмогућуј^ Гајрету да и ови,м путем оспоообљава лијеп број нашег подмлатка. Круна овог привредног рада je оснивање »Гајретове привредне и кредитне задруге у Сарајгву«. Недовољну досадању њену активност треба тумачити само и једино апрезношћу управе да постепено улази у пословање: да повра™ поколебану вјеру. у задругарство, да се сама осови уз издашну финансијску помоћ Гајрета «а своје ноге, да режију сведе на најмању мјеру, како би у овој години, ако Бог даде, прешла «а шире поље пословања, ослањајући се на издашну и пријател>ску подршку уваженог и 'peHOiMHDfiHor београдског завода »Београдске Задруге«. Привредни рад Гајретов креће се за сада у овом оквиру и на путу je да у нашој националној привреди постане важан чинилац. Гајрет у свима овим акцијама наилази на пуно разумијеван.е и код наших вриједних раденица и сарадница. Наше мајке, наше домаћице, иаше сестре и кће.ри у велике иас у нашем раду испомажу. Оне су нарочито у Босви и Херцеговини наши одлични сзрадници, првенствено на социјалном збрмњавању наше сиротиње. Дјелујући на овај начи.н у свима правцима наших свакидањих потреба и смажући максимум онага да нашем и<ивом човјеку помогне, Гајрет не забаравља ни своје велике рахметлије — своје умрле великаие. Уз његову -издашну помоИ, захвални оинови наше заједнице преносе кости Гајретових мученика из Ара.да у Сарајево рахметли Авде Сумбула и Бехџета Мутевелића и сахрањују их у подигнуто турбе у Сарајеву. Колика je љубав захвалног народа према Гзјрету и његовим заслужним раденицима, најјаснији нам je доказ откривање споменика и турбета рахметли Осману Ђикићу у Мостару прије годину дана. Десетине хил>ада његових и Гајретових сљедбеника ,и поштовалаца из свих .крајевв наше отаџбине одаје му пошту уз лскрену благодарност за жртве, које поднесе за нашу национа.лну заједницу. Прошла и претпрошла година значе за Гајрет у склопу његов-их акција важан датум. У тим годинама Гајрет подиже свој репрезентативни културии дом у шехер Сарајеву, дом који треба — настављајућ'и Гајретово дјело — да буде рассадник културе, благостања, л>убав.и, 6ратс 1 ва в cpehe читаве иаше заједнице, софра око које he се — то je Hiaiiia најискренија и најинтммнија жел>а — окупљати све што ради за добро нашег иаро'да, кров под којим he се наћи «а заједничком поелу све, још за сада подвојене, наше културне и просвјетне снаге. To je моја молба, a и моја дова и садањи.м a и будућим управама, a |И Стовремено и топли апел на све раденике нашег културног напреша. Ово велико Гајретово дјело, на коме су генерације радиле, дјело пуно cpehe, успјеха и радости, залисмо на нашу велику жалост сузама бола и туге за Великим наш.им Краљем и поновно Му се завјетовасмо, да ћемо Гa најљепше и најјаче 0|плаи<1ивати, ако 'неустрашиво наставим |0 путем, који нам Он — Велики наш Геније и Мученик указа свима — путем којим се најбоље служи народу и 0 таџб|ини, a иаш бол лијечићемо мелемом Н|еиз.мјерне љубатаи и оданости пре.ма (Његовом Дрвијенцу, нашем Младом Краљу и Покровитељу, Н>еговом Величанству Петру II и читавом Узвишеном Дому Карађорђевића. У тој ,и таковој Љубави сконцентрисаћемо све своје снаге за добро ^Беговог и нашег Гајрета. Овим и оваквим нашим завјетом, Гајрет he се и у бдуће руководити у своме раду и ићи — ja у то тврдо вјерујем — овим путем. E to, поштовани слушаоци, ja г^хушах да вам за ово ограничено вријеме прикажем културHO и просвјетн10 дјеловање муслимана кроз Гајрет и помоћу Гајрета. Немогуће je за овако кратко рријеме, које нам сто-ји на пасположењу УЕазати на сав обиман његов рад за 33 године његовог дјеловања. За такав исцрпан приказ требало би много више времена. Па .и ако je у своме раду доста учрнио, и ако je кроз његове домове прошло до сада преко 5.000 школског и шегртског подмлатка, и ако je за своје разне акције утрошио до сада око 26 милијона динара, ипак je свјестан да треба још много рада, прегалаштва и несебичног пожртвовања. Елеменат коме искрено служи то од њега тражи. Учиниће Гајрег, ja у то чјерујем, све што може. Њ егови радници нсће чоклекнути, неће сустати, иако им се свакодневно истављају препоне, које још ув'ијек покушавају да омету његов рад. Гајретовм раденици за добро свога народа не жале «и у будуће жргава, ако их треба, iep су се навикли давати их у протплости, кад год je то Нација од њих захгијевала. Ha овоме путу �истрајаћемо, свјесни да искрено служимо заједничком добру. Да се je могло оволико учинити и постићи, треоа Олагодартн ирсгалашгиу н>еГОвих ,раденика од оснутка до данае и елементу који га je разумијевао, чувао и помагао. Гајрет са noHOćOM може да констатује и подвуче да су њсгсои стуОсаи, његови чувари и трудОници људи без разлике на њихоза партијско-политичка гледања. Гајрет je изван и изнад свих партијских na ако хоћете и политичких формацвја, inro поновно ваглашавам. 0« je друшгво које no својој М1ИСИЈИ служи добру свкх муслимаиа каше отаџбине, na следствено и добру читаве наше југословенске заједнице. Ja тврдо вјерујем да ће такав и остати, јер једино тако радећи и тнм путем идућм, очуваће своје часно нме, име културнопросвјетног бајрактара и препородигеља у нашег.1 елементу. A на вама je, мали и велики, стари и млади, да га у томе раду и надаље помажете. Тебе, Пијемонте наш, дична престошца Ha­ ma, специјално молимо да нас чујеш, да нас схватиш, да нам омогућиш да без сувишних жртава несебично, искјрено и предано служимо на овоме ■путу и даље своме роду. Др„ Авдо Хасанбеговић. Ж драл Tražim te živote! Tražim te, živote1 Gde si, kud li pođe, Ko suludi vetar urviama mraka, Ili poput dima, uzdaha ii vlaka Sto /u r n u u ponor, greškom vozovođe? Kad sam bio dete, gresniče, ti dođe I cinički šanu: tvoja želja svaka Ostvarena biće i najčišća zraka Svetliće ti putem kud ti noga pođe. N o svečano šlaga. Jer ja danas imam Samo tvoju senku s maskom tvoga lica, A nipošto tebe. Postoji li krpka I smije li biti, da se pred svačim klimam Kad bi smeh mi slao sa tvoga zrenika? Sait Orahovac. ш [Patke u Jiatmergradu Р у с к а н а р о д н а б а јк а Живио тако један ждрал. Имао je своје гнијездо. Имао je што јести, пити, a ипак je био тужан, јер je био сам. Једном je у сусједној бари опазио једну дивљу гуску и помислио: »Зашто ja ту гуску не бих узео за жеиу?« Очистовши и огладивши своје перје, одлети ждрал до гуске и рече joj: — Гушчице, гушчице, волио бих да будеш моја! Гуска га погледа и одврати: — Не трпи.ч те. Имаш тако велик нос, дугачке ноге, a и лоше летиш. Како ћеш ме прехрањивати? Ждрал, увријеђен, одлети у своје гнијездо. Гуска се сада покаје што га je одбила. Помисли да би с њиме удобније живјела, одлети до њега и рече: — Драги ждрале, узми ме. Ждрал се још увијех љу гио. Ha концу joj рече: — Ти, гуско, имаш дуг врат, a кратку памет. Одлази, не волим те више. Гуска, увријеђена, одлети. Ждрал, оставши опет сам, завапи: — Ох, штета што je ипак нисам узео! Сада не бих био тако тужан. Хватао бих жабе да храним жену и дјецу. Зашто сам je одбио? Идем к њој и узет ћу je. Кад je долетио до гуске,, рече joj: — Гушчиае, гушчице, хајде, буди моја! Али гуска му окрене леђа. — Не волим те. Иди! Предомислила сам се. Ждрал се наљути и одлети. Оставши сама, гуска се ражалости и почне јадиковати: — Ох, зашто сам га одбила. Тако сам усамљена, напуштена . . . И она се пожури ждралу, но сада он није за њу хтио да зна. Тако они лете једно другому можда још и данас, и још увијек нису постали своји . . . Čovjek što sjedi je prosjak i moli. Ruka kretnje šara. Gdje ljude boli? Prolaze drumom ljudi i psi. Miris. Smrad. Sjena. Limunzina. Prašinu dariva dara. Seljak. Za sobom vuče kljuse. U ruci komad koji ne dojede hljeba. Glupan. Smilova se, a njemu treba . . . Prosjakov vid je drhtava ruka. Hljeb je s krila pao. Došle su patke iz dvorišta gosp. Peba, i boj i znoj i muka. Mršava duga u vazduhu ruka ko bol vez fantastični šara. Mak Dizdar. 25 �Т у р ск и тра/џупи с ове ст ране У н е (Beschreibung der tiirkischen Schlossec diesseits U nna*) У Ратном архиву у Бечу, под горњим насловом, нашао сам и преписао један докуменат који говори о турским утврђсним градовима и тврђанама с ове стране Уне. Докуменат je писан у новембру 1834 год. У документу je описано, укратко, за војпичке потребе и сналажење аустрискнх кордонских команданата, 19 тврђава и градова (Festung — Schloss). Градови и тврђаве спадају у Крајину између Уке и аустриске границе. С тога у наслову документа и стоји »с ове стране Уне«, гледано с аустриске границе. Садржај овог описа турских пограничних градова у Крајини пружа биједну слику стања пограничних утврђења у области која je била за неколико стољећа бедем Османске Империје према аустриској граници, a гдје je био живот мучан и тежак, како народна лесма вели: »С крви ручак, a с крви вечера«. Изгледа no свему да je овај топографски спис имао да служи аустриским кордонсим командаптима као подлога за сигурно сналажење на граници. Ван сваке je сумње д а су подаци за овај спис добивени од поверљивих људи (конфидената). Поред, чисто војничког описа утврђених места, акт нам пружа број крајишких домова, махом муслиманских, и, што je за аустриске кордонске командате најважније, број и снагу крајишких бораца. Ha ових 19 градова отпада 3508 домова са 9330 бораца. Ha сваки, дакле, дом долази готоео 3 борца. Доиста, ови су борци, с којима се морало рачунати на аустриској страни, били жив бедем према Аустрији. ВАКУФ (В ак уп )1) Вакуф je мала тврђава на једном малом острву на Уни; лежи међу стрмим обалски.м странама; има 3 утврђења (drei B astionen), a свако од њих je снабдевено са 3 или 4 топа. Тврђави припада 150, већим делом, дрвених кућа. У н>има станују само Турци. Вакуф м ож е да да 250 бораца, a с е д и ш т е j e к а п е т а н и ј е . ОСТРОВИЦА. — Овај град лежи на једном усамљеном брежуљку поред леве обале реке Уне; има облик подуж ег четвероугла; опасан je солидним зидовима, високи.м 6 хвата a има 4 куле. Ha јужној страни града je улазна капија. Островнца има 8 топова. У граду има увек 20 војнина на стражи.2) БИХАТј.2) — Бихаћ je најзнаменитија тврђава у Турској Хрватској. Тврђава лежи на левој обали реке Уне; опкољена je вештачким каналом (хендеком ). Канал je широк 4 хвата, a дубок од 1^Д<> 2 хвата; за ниског водостаја Уне једва je дубок 2 стопе. Градска платна су на више места оштећепа. Ова, уосталом, прилично занемарена тврђава, к ој а j e с е д и ш т е к а п е т а н а , има облик четвероугла, опасаног двоструким зидовима. Северни зид тврђаве знатно je оштећен. Спољни зид je висок 2 хвата (° ), a широк 3 уг хвата (°); унутрашњи зид je висок 4 хвата (° ), a широк 1— 4 хвата (°). Тврђава има троја храстова врата, гвожђем окована. Комуникација преко Уне обавља се дрвеним мостом на свод, *) Kriegsarchiv — Feldacta, 1834-Х1 — ad '(за —Беч. *) У тексту стоји Вакуп. Свакако je то Кулен Вакуф. 2) Островицом и Вакуфом управл>ао je 1911 г. капетан бег Кулиновић. Д рж . архив у Бечу, N . A. Bosnien 1807— 1841, № 4. О Кулен Вакуфу je написао лепу Јуонографију г. Хамдија Крешевљаковић. 2) Год. 1811 у Бихаћу je би о вице-капетан Рустан-бсг. 26 I који je довољно широк за пролаз кола. Тврђава нема предњег зида. Каменом су озидане само џамије, капетанов дом и беговски домови, мунициони магазин и једна четвероугаона кула на више катова, звана »citadela«. Све остале куће, н.их 94 на броју, су дрвене. Ha кули »citadela« налазе се: један трофунтовни и један шестофунтовни аустриски топ за одбрану. Ове су топове Турци заробили и довукли 1809 год., приликом напада na кордон ход Заваља и Абдић-Брда; осим тога на кули се палази још 26 гвоздених топова са 12-18 и 24 фуптовна топа који су без лафета и положени су на бедеме. Даљс у граду има још 4 мерзера без лафета и подлоге и 34 гвоздена топа разног калибра, највећим делом неупотребл>ива. Ови топови леже разбацани no земл>и, делом на кули, a делом код мунициоиог магазина (џебхане) и капетанове куће. У муниционом магазиму налази се 18 товара барута, годинама слабо чуваног и, вероватно, изветреног; затим, 2000 топовских метака различитог калибра, неколико стотина картеча без капсле и око 1000 фунти олова у плочама. Даље у магазину се налази око 500 мање употребл>ивих, старих сабаља и толико исто старих пушака; нешто боље очуваних има 500 пушака. Тврђава има 1000 становника, a од тих je 350 бораца. Овом броју може се додати још 5 предграђа са око 4000 стаповника, a, ако се уброје и места у близини Бихаћа, онда Бихаћ даје 2000 бораца. ИЗАЧИЋ je град који лежи на једном узвишењу, a Французи су ra под маршалом Марманом год. 1810 делом разорили. Град има облик четвероугла. Са западне стране je распукнуо; има 2 топа и 250 врло раштрканих кућа које припадају граду. Т у живи 1000 становника од којих je 450 способно за борбу. ТРЖ АЦ je прилпчно рушеван град; лежи на стрмој стени, у непосредној блчзини ушћа Мутничког потока у Корану. Град има облик четвероугла; јужна и источна страна су готово потпуно разорене. Куће, које се налазе у граду, разорене су готово потпуно. Ван града налази се 250 ралбацаних кућа. Тржац има 3 топа и даје 360 бораца. Црквиие доминирају градом. МУТНИК je, такође, рушеван град са 2 топа и 50 кућа. Д аје 150 бораца. СТУРЛИЋ je град који лежи na иадини Високог Врха; има облик четвероугла, a северна и западна страна града су разорене; има 2 топа a њему припада 150 разбацаних чуha. Д аје 150 бораца. ПЕЂИ je добро очуван град; има облик четвероугла са кулама на ћошковима. Градски зидови су високи 16 стоna. Град има 3 улазне капије; има опсег од 600 корака на стенама према сеперу. Тамо, такође, има једну капију којој je приступ изузетно тежак. Према југу и истоку пружа се равница. Град je снабдевен са 5 топова и у близини има 300 раштрканих кућа. Пећи даје 800 бораца. Пред источном капијом налази се 20 хамбара где Турци, у времеку опасности, доносе храну. Град je увек довољно снабдевен муницијом. Узвишење Опухало, удаљено 800 корака, доминира градом. ВЕЈ1ИКА КЛАДУША лежи на једном брежуљку, званом. Маљевац, a у непосредној je близиии границе. Град има 4 топа a припада му 300 врло раштрканих домова. Д аје 400 бораца. МАЛА КЛАДУША je рушеван град, положен на једном узвишењу; има 3 топа и припада му 140 раштрканих кућа. Д аје 250 бораца. �л ПОДУВИЦА лежи на једном узвишењу и лрилично je очуван град; има 4 топа. Овоме граду припада 100 раштрканих кућа које могу дати 200 ратника. ВРНОГРАЧ je град, не баш најбоље очуван, са 3 топа и 100 домова који му приладају. Град може да д& 400 ратника. БУЖИМ je добро очуван град, снабдевен са 10 топова; припада му 374 дома са 1500 турских становннка, од којих je 800 способно за борбу. У овом граду има нешто залихе у храни и муницији. ТОДОРОВО je рушеван град са 2 топа и 150 домова ван градских зидина. Даје 300 ратника. OTOKA je град, израђен од дрвета (baufalliges Schloss); лежи на једном острву на Уни. Граду припада 00 домова који су, већим делом, смештени на десној обали Уне; има 4 топа и 300 становника од којих je 100 способно за борбу. Веза с левом обалом Уне одржава се сплавом у који може стати 15 до 20 људи. ОСТРОЖАЦ1) je велики, четвероугаони град који лежи на левој обали реке Уне, a снабдевен je са 10 топова; граду припада 100 домова са 1000 турских становника, од којих je 300 способно за борбу. О с т р о ж а ц je с е д и ш т е капетана. ЦАЗИН je слаб град; лежи на једној коси a снабдевен je са 8 топова. Граду припада 600 домова који дају 1400 бораца. У граду се, такође, налази нешто хране и муницијс. БИЈЕЈ1А СТИЈЕНА je рушеван град са 5 топова; припада му 200 домова који дају 500 бораца. ЈЕЗЕРСКО je оштећен град; лежи на једној коси; има 4 топа и припада му 100 раштрканих кућа. Град даје 150 борада. Читава описана област има 154 топа, 3568 домова и 9330 бораца. ХАМДИЈА КАПИЏИЂ*) *) Год. 1811 у Острошцу je био капетан Мухамед Имшир-оглу Беширевић. Држ архив у Бечу — Bosnaen, 1807— 1841, № 4. О ч е л у се г о в о р и ... ПУШКИН, ОПШТЕСЛОВЕНСКИ ГЕНИЈЕ Овмх дана цио културни свијет прославља стогодишњицу смрти великог руског пјесника Александра Сергејевића Пушкина. У цијелом свијету, широм пет континената, специјални одбори за прославу потрудили су се да на дан стогодишњице Пушкинове смрти, овоме диву ријечи и стиха одаду достојно признање и захвалност. Такви одбори у словенским земљама пак трудили су се тим више и уложили су још веће напоре за ову прославу. Јер словенски народи ne само да ће у току ове године — Пушкинове године — одати признаље Пушкину као пјеснику, већ ће му тим прославама, у првом реду, одати признаље као општесловенском генију, као визионару и као широкогрудом филантропу словенсмш. Прослава 100-годишљице смрти Александра Сергејевића Пушкина je највећи културни догађај ове године. Пушкин je претставник руског духа, темељ културне традиције, мајстор стиха, виртуоз, стваралац рускога језика. Човјека, огорчена и несретна кога je гонио режим и људске пакости и кога je у 37 години живота убио, у двобоју, заводник љегове жене официр Даитес, прославиће читав свијет: и у Русији и у иностранству. »ЗЕМБИЈБ« СЕ ПОВАМПИРИО Ha 13 ов. мј. дало je сар.ајевско Позориште премиеру нове драме г. Милана Г. Ћурчића, претсједника Групе сарајевских књижевника. Г. 'Бурчић нам je изнио на сцену иовампиреног »Зембиља«. И — с успјехом. Ова гротеска у 3 чина дочарала нам je рељефно једа.н вакат пустих туђииских зулума али и оштрог сатиричког надахнућа, које провијава кроз смијех и сузе једног сарајевског објешењака и шаљивчине кога je створио покојни Саво Скарић. Дрдма г. Ћурчића, као и »Насрудин хоџина чудеса«, примљеда je од публике са слатким задовол>етвом и рахатлуком. 150-ГОДИШЊИЦА СМРТИ РУЂЕРА БОШКОВИТА Ових данд пада 150-годишњица од смрти једног од највећих наших .научељака — Јосипа Руђера Бошковића. Овај велики свјетски учењак родио се године 1711 у Дубровнику. Међу многим свјетским умовима који су у XVIII вијеку допринијели великом ироцвагу науке и људског духа, ударивши чврсте темеље егзатиој знаности у данашљем модерном смислу, наш земљак заузима једно од првих мјеста. У 15 години ступно je у исусовачки ред и послан у римски Колегиум Романум. Професорску катедру добио je прије завршених студија. Кроз кратко вријеме постао je чувен у свим државама, нарочито у круговима научника. Постао je професор универзитета у Павији и Милану. Изградко je звјездарницу из које су, доцније, учињена велика научна открића. Радио je, мотрио кретања небеских тијела, израчунавао, иисао расираве и конструисао разне инструменте, који су до недавно били главно оруђе практичне астрономије. Ha љеговим научним принципима конструисани су и данашњи најмодернији телескопи. У геодезији, математици и просторној тригонометрији поставља нове тезе и идеје, a једнако га занима и физика и филозофија. Савременици су га у најважнијим питањима звали на савјетовањд. Био je прикташа »природне филозофије« a његове су теорије спој Сајбницове и Њ утонове теорије. Најважнија су му дјела: »De solis et lunae defectibois«, »Th&orija philosophiae naturalis« и »Disortationes diue de viribus vivis«. Измучеи великом борбом и превеликим напрезањем на крају je полудио и 1787 умро. Ова значајна годишњица биће прослављена на страни и у цијелој нашој земљи. 27 �H A L E K U L T U R N E V IJEST I VELIKI USPJEH SALKE REPKA Još 1919 godine stupio je g. Salko Rcpak, rodom iz Stoca, u redove pozorišnih umjetni­ ka. Slučajno, kad je Sarajevsko N arodno pozorište bilo na gostovanju u Stocu, on se upoz­ nao i sprijateljio sa nekim glumcima. Sa njima je i otišao. Tada počinje njegova glumačka ka­ rijera. D jelovao je u pozorištim a u N ovom Sadu, Splitu, N išu , Subotici, Skoplju i u beograd­ skoj opereti, sa više ili manje uspjeha. N jegov talenat, međutim, zapažen je prvih dana i on je, postepeno, dotjerao 'do zavidnog umjetnič­ kog iživljavanja i uspjeha. Već dugo godina nosi glavne uloge u klasičnom i nacionalnom repertoaru. Sada je skupa sa svojom gospo­ đom , angajovan na državnom pozorištu u N o ­ vom Sadu gdje, prema pisanju tamošnjih listo­ va, doživljuje sjajne uspjehe. D R A M A A H M E D A M U R A TBEG O V IĆA U BR N U Prije nekoliko mjeseci Zagrebačko Kazalište prikazalo je novu dramu iz života jugoslovenskih muslimana »N a božjem putu«. Pisac dra­ me je naš poznati književnik g. Ahm ed Muradbegović. Sada je ova drama, kako je javila naša i strana štampa, prešla granicu. Stavilo ju je na repertoar čehoslovačko pozorište u Brnu koje je. poznato po svojiift solidnim umjetnič­ kim izvedbam a. Pozorište- u Brnu pokazuje ve­ liko interesovanje za jugoslovensku. dramsku književnost. D V A LISTA Z A RODITELJE I ĐAK E U Sarajevu su prije kratkog vremena počela izlaziti dva mala lista namijenjena Jacima sred­ njih škola i njihovim roditeljima. Jedan (»Ro­ diteljske N o v in e« ) izdaje Školska prosvjetna zadruga »Gymnasium«, a drugi (»Budućnost«) školska zadruga »Korepetitorij«. Prvi uređuje penzionirani profesor g. D avid Levi, a drugi novinar g. Otokar Sikora. JE D N A D O B R A K N JIG A O B O SN I G . N ovak Sim ić je jedan od najboljih mla­ dih pisaca u našoj književnosti. N jegove dobre i sočne radove sretali smo po našim najboljim časopisima. Sada je on skupio jedan dio ovih radova i izd ao ih, u Zagrebu, u knjizi » N ep o ­ znata B osna«. U z nekolike odlične pripovijet­ ke koje nam najjasnije predočuju krvavu b o­ sansku stvarnost i patnje m alog našeg čovjeka, ušle su i neke stvari, mladenačke, koje kvare opšti utisak. Knjiga je, i pored toga, jedan od najpotpunijih i najubjedljivijih dokumenata savrem enog života u ovoj crnoj — B osni nepo­ znatoj. U ov o j knjizi, uzgred rečeno, ima d o­ brih pripovijedaka i dobrih tipova iz m usli­ manskog života naše kasabe i palanke. G O ST O V A N JE R A SE PL A O V IC A N a m jesečno gostovan je u N arodnom p o zo ­ rištu u Sarajevu stići će g. Raša P laović, reditelj i dramski prvak Beogradskog pozorišta. G. Plaović će spremiti za našu scenu drame »U lo ­ goru« od M iroslava K rleže i »Sreću a. d.« od Velmara Jankovića. N astupiće, sem ovoga, u »H am lctu«, »M letačkom trgovcu« i »K oštani«. O vo gostovanje se očekuje sa velikim interesovanjcin, jer su umjetničke vrijednosti g. Plaovića poznate sarajevskoj publici. »M EĐ U B R Đ A N IM A « Sarajevski profesor, Crnogorac, g. Dušan Đ urović štampao je, u izdanju beogradske »N aše knjige«, odličnu knjigu pripovijedaka o životu crnogorskih seljaka, brdana. Jezik, stil i tema­ tika g. Đ urovića su jedinstveni i on je, svaka­ ko, ovom knjigom dao jednu lijepu prinovu našoj savremenoj pripovjedačkoj književnosti. ^езершери У свпјету влада хаос. Многе болести подгризају нашс друштво. Читави народи и заједнпце разбијају главе тражећи излаз из опште економске и социјалне кризе. Свуда и на сваком кораку чује се само један узвик, питање, пуно запрепашгења: Куда? И — докле? Над читавим простором стоји један упитник, кобан и уплашен, упитник који тражи одговор и ријешење на многа питања. Наш народ je, првенствено муслимански, у горем положају од других. Ha сваком кораку се опажа нехат и малодушност. Ha свим линијама опште дезертерство од идеја и начела, од рада и народа. У овоме, нажалост, предњачи наша интелигенција. Колико je жртава поднијела наша заједница, устежући често и од сопствених уста, сакупљајући динар no динар, док je школовала један сразмјерно велик бpoj интелигеиције. Колико ли je име:ака и чардака срушено док су наши>синови, на дому или у пностранству, пресавили ceoje дипломе и ставили их у џепове. Нико није очекивао да he ова »златна школска омладина « тако изневјерити свој рођсни народ и оне umore наде које су у њу полагане. A догодило се ono најгоре. Интелигенција није испунила своју дужност. Интелигенција je изневјерила нарид. Осим часних изнимака које су дале свој културни обол у културно-просвјетним акцијама прије три деценија и впше (оснивање »Гајрета«) n оних који су, неустрашиво, ступили у редове наше предратне национално-револуционарне омладине, други су потпуно затајили. Прошле су тако мимо нас јалове генерације наших интелектуалаца a да се није ни осјетио њихов ход. Умјесто да су ушлн у народ, међу нас, мјесто да су постали вајари и грађевинари живота, они су, повучени н укочени, сувише важни и сувише паметни, постали неакi i/ ш и ii лијени. постали су гробари свог властитог народа. A јадни народ чека. Грца у блату и биједи. Крчме пуне. Хапсане препуие. Село се гуши у прљавштини и очајним хигијенским приликама. Једнп другима копамо јаме. Неморал и интриге цвјегају као никад, A народ чека, стење. Чека људе несебичне. Чека да ове жалосне прилике прену оне којих се то тиче, да их пробуди пред ужасном визијом страха од најцрње будуИности. Наша народна интелигенција треба да се бар у посљедњи час тргне ч да се приближи народу. Да га уразуми, поведе и да му помогне. Народ и интелигенциja требa да чине снажан и конструктиван елеменат, коме се nehe моћи ништа супротставнти и који ће обарати све кочнице прогреса, економског и културног. Потребни су нашем свијету добри и поштени људи, вође: љекари, професори, судије, учитељи, вјероучитељи, свештеници и друга народна интелигенција, који ће му истински служити и давати примјер својом моралном величином. Само на тај начин доћи he noновно, као некада, до пуног изражаја све оне моралне вриједности нашег народа које су пријашњих времена избациле на површину читав низ влеиких синова наше Отаџбине. Ha тај начин he n иуслимански дио .нашега народа, још јаче и више, придонијети и дати југословенској народној заједници. Кад, дакле, престане дезертирање наше интелигенције од народа и од народног посла, кад се сви здушно здруже и подупру народна кола, наш напредак и успјех биће јачи и стварнији. Иителигенција he се тако одужити на најбољи начин народу и изнад нашег хладног простора Hecrahe заувијек кобног упитника. A дотле: Куда? 1 > И докле? ’ ХАМИД ДИЗДАР �^Лесма ШСочкова Опет се беху вратиле топле ноћи. Прозори су били отворени, a напољу су се црнили багремови no чијем je лишћу текла бела светлост месечева. У селу беше тихо, нису се чули чак ни пси да лају. С времена на време само пролазила би сова, и плачни писак те птице злокобно je napao ноћ, као да je то зов саме смрти. После се опет стишавало све, црниле су се само гране брагремова, висећи у сребреној мрежи месечине, и Сали Јашар, ма колико да je напрезао слух, није ништа друго чуо сем некаквих мутних шумова које je он ускоро распозао да су од крви 'која je била у његовим ушима. Одједном он задрхта: негде су ишла кола. Шкрипела су тешко, глухо, вероватно су се пела уз неки брежуљак. Али ено, — грме надоле, низбрдицом, замукну мало и најпосле, изишавши на равно, дођоше брзо и запеваше. Срце Сали Јашарево залупа. Он се усправи у постељи и ослухне: — To je Шакира! —• мисли он, — она je! — И он у то не сумња, јер исто то говоре челични звуци што звоне у ноћи, прште испод точкова, лете као беле птице, пробијају се кроз лишће багремова, сливају се са месечевим зрацима, заустављају се на прозору, носе блесак познатих очију, носе познати осмејак и кажу: — Иде! Нешто. топло и слатко cg подпже у грудима Сали Јашаревим, он се упиње да устане и кревет зашкрипи. Стара се пробуди. — Шта je? — пита га она и тледа уплашеко. — Устај. Иде Шакира. — Шахира? Зар она? Где je? — Ч уј! Кола... — Ах, кола . . . Колико кола je дошло . . . . Но очи Сали Јашара горе, и заповедајуКи знак који он даје руком, натера je да ућути. — Чуј! — понавља он и показује према прозору. Трепери лишће багремова, преплићу се у њему као паучина месечеви зраци и кроз прозоре, капљнце топле кише, запљускују звонки звуци точкова. Кола су већ сасвим близу, јасно се разабире како се управљају према њиховом дворишту и стају. Фрчу уморни коњи, жагоре мушки гласови, међу којима се чује и Џаферов глас, и ето кораци напољу, кораци испод самих багремова, и Шакирин глас. Стари истрчи напол>е. Две се сузе одроњавају са очију Сали Јашаревих, цртају топле црте no његовим образима и падају на земљу... Прође месец и више. Одавно je Сали-Јашар оздравио и радио опет у својој ковачници. Није умро, јер, како би сам говорио, смрт не долази када je- очекујемо, него када joj се најмање надамо. Но «а све то он више није ни мислио. Страдања и болести лако се забораве, чим се здравље повратц. • ^ Пре неколико дана кћи му беше отпутовала и рада je Сали-Јашар, седећи као и раније на клупи, мислио више на њу. Колико ли je радости донела она у његов дом! Дотле je простраиа и велика кућа коју je Сали Јашар направио рачунајући да ће у њој сгановати много људи, и коју je, да би за времена отклонио љубопитљиве погледе, био оградио високим трновим плотом, личила на гробницу. Само се једна слабачка и болешљива стара жена вукла тамо-амо као привиђење, и он сам — гост с времена на време у кући. A сада je млада и лепа жена ходала no собама, стрчавала низа степенице, пролазила испод врба и обасјана сунцем, те зато још N AR O D N O ZDRAVLJE Tuberkuloza kod djece Tuberkuloza je bolest, koja je kod nas najviše rasprostranjena. Najveći broj bolesnika, koji pitaju ljekara za savjet, čine tuberkulozni bolesnici. Smrt­ nost od tuberkuloze, također je vrlo velika. Za nekoliko godina poslije rata umrlo je više ljudi od tuberkuloze nego što je u toku velikog svjetskog rata po­ ginulo od neprijateljskog oružja. Iz svega ovoga vidi se da tuberkuloza predstavlja za čovječanstvo veoma ve­ liku opasnost, čak mnogo veću nego što je bio veliki svjetski rat. Tuberkuloza je bolest, koja zahvata i staro i mlado, i muško i žensko; to je bolest, koju srećemo u bogatim pala­ čama i u bijednim sirotnim kolibama. Šta čini da je tuberkuloza tako raspro­ stranjena bolest? Tuberkuloza je za­ razna bolest, t. j. bolest koja se prenosi sa bolesnog na zdravog. To prenašanje bolesti biva pomoću zaraznih klica, koje se zovu bacili tuberkuloze, a koje tuber­ kulozni bolesnik u svojim ispljuvcima sije svuda oko sebe. Tuberkuloza može da zahvati svaki dio našeg tijela. Tuberkuloza može da bude: u zglavkovima, naročito u zglavku koljena, ruke i t. d., u kostima, na koži. Veoma često se javlja tuberkuloza u žlijezdama, a naročito u žlijezdama vrata, koje oteknu, a često mogu i da zagnoje. To oboljenje žlijezda zove se skrofuloza, koje nije ništa drugo do jedna vrsta dječije tuberkuloze. Tuber­ kuloza se može javiti i kao bolest poje­ dinih unutarnjih organa, naročito cri­ jeva, trbušne maramice, moždane opne i t. d. Najčešće tuberkuloza napada pluća, gdje tuberkulozne klice nalaze veoma pogodno zemljište za svoje raz­ vijanje. Zbog toga je tuberkuloza pluća najrasprostranjeniji i najopasniji oblik tuberkuloze. U plućima tuberkulozne klice stvaraju veoma male sitne kvržice, koje se vremenom spajaju u veće kvrge, koje su ispunjene sirastom masom, koja docnije zagnoji. Kad se taj gnoj isprazni ostaju u plućima veće i manje šupljine — kaverne. Tuberkuloza pluća ne samo da je opasna za bolesnika, koji je ima; ona je još više opasna za njegovu okolinu, za ostale zdrave ljude. Svaki bolesnik, koji boluje od plućne tuberkuloze, iskašljuje u svojim ispljuvcima svakodnevno ogromne količine tuberkuloznih bacila, koji su u stanju da bolest prenesu na druge zdrave ljude. N a taj način, svaki tuberkulozni bolesnik pretstavlja neis- �crpni izvor tuberkulozne zaraze za druge ljude. Kako se vrši prenašanje tuberkuloze? Mi smo vidjeli, da ispljuvci tuberku­ loznih bolesnika sadrže u sebi ogromne količine tuberkuloznih bacila. Kad ti ispljuvci padnu na pod — pomiješaju se sa prašinom i pid kretanju i čišćenju i t. d. dođu u vazduh. Udišući nečist i pun prašine vazduh mi udišemo sa njim i bacile tuberkuloze, koji na taj, način dospijevaju u naša pluća. Osim toga, svaki tuberkulozni bolesnik svojim kašljanjem, kihanjem, pa čak i glasnim go­ vorom prska iz usta mnogobrojne sitne kapljice, koje su pune bacila tuberku­ loze. Te kapljice se nalaze u vazduhu na odstojanju 1 do 1 'А metar od bolesnika. I te kapljice u stanju su da prenesu tu­ berkulozu. Tako isto i oni predmeti, kojima se je služio tuberkulozni bole­ snik, mogu da prenesu tuberkulozu. Ovo naročito važi za pribor za jelo: čašu, kašiku, viljušku itd. Knjige koje je čitao tuberkulozni bolesnik također mogu prenijeti tuberkulozu. Tuberkuloze ima i kod životinja, na­ ročito kod krave, te stoga mlijeko tu­ berkuloznih krava, kad se uzima nekuvano, u stanju je da stvori tuberkulozu. (Svršetak u idućem broju.) D r. B. M. L is t G a fr e t će nastojati da u idućim brojevim a donese radove najboljih naših pisaca i javnih radnika, među njima i ovih: gg. Dr. Fehima Bajraktarevića, H ifzije Bjelevca, Ahm eda Muradbegovića, Mehmcd Remzi ef D elića, Kasima Gujića, Mustafe Alikalfića, Hasana Kikića, Hamida Dizdara, Husnije Cengića, Muhameda Konjičanina, Huseina M uradbegovića, Ahm eda Kemure, Hasana Ljubunčića, Mustafe Mulalića, Rize Ramića, Saita Orahovca, Rasima Filipovića, Sukrije Pandže, Safeta Bu­ rine, Hamdije Kapidžića, Hajrudina Curica, Dr. A v d e Hasanbegovića, Su­ knje Kurtovića, D ževada Sulejmanpašića, Ham dije M ulića, Šerifa Bubića, Sefkije Bubića, Ilijasa Dobardžića, D erviša Imamovića, Hasana Rebca, Hamze Hum e, Osmana N uri Hadžića, Osman ef. S okolovića, Riza ef. Muderizovića, Vehbije Imamovića, Besima Korkuta, M . Tajiba Okića, Vejsila Curčića, Abdurahman ef. Cokića, A dil ef. C okića, H afiz A jni ef. Bušatlića, Huseina Brkića, Dr. Mehmeda Begovića i drugih. з о лепша, улазила у башту и шетала између ружа. Чула се ne­ ona, чуо се смех, кућа je оживела. Не, са миого шта може Бог некога да обдари, али нема већег дара него што je лепота. Ma шта рекла Шакира, било би лепо, штогод урадила, било би добро. Он je сам, може се рећи, оздравио, загго што je то хтела Шакира. A штогод би она захтевала, било je могуће и створило се. Шакира je била као дете, њој je требало игре, разо-ноде. Када je цела кућа била ишчишћена и уређена, она je почела да отвара и претура старе сандуке, где je лежало одело његове- прве жене, све тешко и скупоцено старинско рухо. И сваког дана она би почињала да се гизда и облачи, час у једну, час у другу хаљину, детињасто и несташно, и док je све то за њу била само шала, гледао ју je Сали Јашар стегнута срца, јер су се пред његовим очима будиле успомене и визије некадашњег доба и некадашњих дана. Једанпут она, тако нагиздана, са шареном пређом и снопчићем златне жице у рукама, уђе код њега и седе крај прозора да везе јаглук. У крупним широким наборима блештао je црвени. атлаз њених шалвара, a no срми плавога je­ bena који je стезао груди, гореле су и расипале се аитне искре. И као да никада није била толико лепа, — обрве танко извијене као пијавице, лице округло и бело, очи окружеие дрним трепавидама, као осиљ код црнокласог жита. Радила je свој јаглук, ћутала, али се видело да нешто мисли, јер се сама смешкала. И тако се она за часак загледа кроз прозор, откиде устима једну жицу, затим се наже поново над свој рад, осмехну се још јаче, na, и не гледајући Сали Јашара, рече: — A шта би са Џафером, шта ради? . . . Сали Јашар се трже. Учини му се као да види Џаферову цигару како светли с вечери око његове куће. — Шта би радио Џафер, — рече после краткг ћутања. — Добро je, ту je . . . Није више било осмеха на лепом Шкирином лицу, њени каносани прсти почеше хитрије да везу, она полугласно запева и, да ли je сада песма била таква или се тако учинило Сали Јашару, тек он као да угледа пред собом зелено поље, нова кола која иду, иду и певају, одлазе далеко, далеко нек у д а. . . Многмх се још ствари сећао Сали Јашар, a све су биле у вези са Шакиром. Разнежавао би се, обузимала би га нека милина, и он се je нехотице сећао онога тренутка када je мислио да ће умретл, и када je чуо где долазе кола и еде Шакира. Она кола која су певала no месечини и која он н.икада није могао да заборави! И Сали Јашар би тако силно преживљавао и муку и радост тога тренутка, да би исто као о-нда ocehao како му се очи влаже и замагљују од суза. Једног јесењег дана, једног од оних дана када сунце греје меко, када je небо врло плаво н у ваздуху, као србрне нити, лебди паучина. Сали Јашар седећи на клупи, опази где му се приближује Џафер, с пушком пребаченом преко рамена. Ha њему je била некаква промена, и Сали Јашар то одмах примети. Џафер беше обријан, његови танки плавн оркови беху засукани и истањени на крају, фес му беше бећарски накривљен. Снажан и плећат, какав je био, корачао je гордо, високо раскопчаних ногавица. Сали Јашар није волео кицошење, намршти обрве, и када Џафер стиже до њега и када ra поздрави, он отпоздрави, али га и не погледа. Чини ми се мислио je за то време Сали Јашар, — као да сам једне вечери видео цигару овога рсуза како светли врба до плота, a видео сам и Шакиру где се враћа оданде преко дворишта. Да он није кришом разговарао са мојом кћерком? �— Шта je, Џафере? — запита мало доцније Сали Јашар, на сжо MupaiH. — Шта je ново? — Ново je то — рече Џафер, прислањајући пушку уза зид и спремајући се да седне, — ново je то да се си,ноћ вратио Чауш Ибрахим. — Хајде болан! — зачуди се Сали Јашар, — na рекоше да су га напали на путу, да су га убили? Тако се причало, али дошао човек. Сам сам га видео. Јасно je било да се Џафер спрема да исприча цео случај, али најпре направи цигару, запали je, n тек онда поче да прича полако и с оним подробностима којима људи са села воле да иските свој говор. — Отишао ja синоћ — започе Џафер, до Касап-Османова гумна. Лајали пси тамо, na рекох да видим шта je. Кад тамо ништа, те ти ja седнем на камен под зову да се одморим. Мора да je било касно, — караванка већ се била помолила. Тек у неко доба чујем: џан, иан, џан . . . иду кола. Наћулим ухо, слушам, — далеко су, с оне стране гробља, ал’ тако лепо се чују, na певају, певају . . . Џафер ућута и замишљено се загледа преда се. — Шта да ти кажем, Сали-уста, то ми je за>нат, треба да седим целу ноћ, a ноћ опет дуга, na не пролази лако. Гледам, занимам се, колико времс да ми прође. Понекад седим и слушам кола када се враћају. A знаш ли, Сали.уста, твоја кола, онаква каква их ти правиш, — тога не-ма нигде: свака имају свој глас, свака певају на свој иачи,н. Седим ти ja, слушам их, na кажем: ето то су Муратова, то Холиолу Ешрефова, то Каранових. . . Него да ти причам што сам почео, — синоћ, кад сам чуо она кола, слушам, слушам, na тек одједном кажем: »To су Чаушева,. друга не могу биги!« И збиља, не би за дуго, a оно затупташе босе ноге, гледам — црни се фережа, иде жена, a око ње пијучу деца као јањци, плачу. Познадох je — Чаушева жена. »Бабо вам иде, децо«, вели им. A кола звече. '■звече, иду... Право да ти кажем, Сал,и-уста, — рече Џафер и уздахну, — нешто ми дође жао, na заплаках. Ех, велике ли радости, велике ли цике синоћ у Чаушевој кући! Сав устрептао, гледао je Сали Јашар у земљу, ћутао n размишљао. Није ни речи више прозборио, и Џафер, пошто постаја још мало, узе пушку и пође. — Сали-уста, — рече, — кола што их ти правиш, севап су. Како je то лепо кад се враћаш, a код куће те познају, na изиђу у сусрет! Да ли. je чуо те речи или не, то се није примећивало, тек Сали Јашар н,и сада не прозбори, и осгаде замишљен. обвијен густим димом своје цигаре. Идућег дана Сали Јашар беше у својој ковачнициј и деси се нешто што му се ретко дешавало на послу, — три пута узастопце он спусти маљ на наковањ и прекрстивши руке и наслонивши се на њега, дуго времена остаде замишлЈен, док су мехови радили. Први пут он се сети онога што му je причао Џафер о Чаушевом повратку. Други пут он се сети како je сам чуо кола, када je долазила Шакира, и, као увек том приликом, навреше му сузе. Трећи пут када се подупре маљем и замисли, Сали Јашар као у сну угледа хиљаде и хиљаде кола која се враћају. која певају no путевима, a из ниских кућерака, изиад кој.их се вију вечерњи дим и прашина, излазе жене с децом у наручју, друга, већа, деца трче около, a сви иду у сусрет колима да их дочекају. . . Никада. Сали Јашар није осетио такво узбуђење, такву радост. — Алах! — шапну и ухвати се за чело. — Ja сам био слеп, ja сам био глуп! Какву чесму, какве мостове ja то хоћу да правим! Севап! Има ли већег севапа од овога што радим? Кола треба ja да правим, кола! — Момци,! — викну — хајде, живл>е! Pčelarstvo i njegovo unapređenje Mnogi ekonomski pisci pčelarstvo nazivaju poezijom u poljoprivredi. Ve­ lika važnost ove privredne grane uočena je kod svih evropskih država. Tako je pčelarstvo u Svajcarskoj triput više ra­ šireno nego kod nas, a u Štajerskoj i Gornjoj Austriji četiri puta. Kod nas dolazi prosečno 2 i po košnice na 100 hektara zemlje. Prirodni uslovi naše zemlje povoljniji su više nego igdje, a to se najbolje vidi iz prosječnog doprinosa od pojedine košnice. Veoma je zanimljiva bila raz­ lika između referata čehoslovačkog i na­ šeg delegata na nedavno održanom sveslovenskom pčelarskom kongresu. Dok je čehoslovački delegat podvlačio da njihov godišnji doprinos dostiže i na 8 kilograma meda po košnici, naš de­ legat je u svome referatu podvukao da prosečan godišnji doprinos meda kod nas počinje sa 40 kgr. i da ide i do 60 kgr. od jedne košnice. Pored klimatskih i terenskih pred­ nosti mi imamo i najbolju rasu pčela — medarica, a dokaz je već u tome što naše pčele, pored svih evropskih zemalja, uvozi Amerika, pa čak i Japan. Nažalost kod nas još nije u dovolj­ noj mjeri jasan pojam o rentabilitetu ove privredne grane. U našoj zemlji ima oko 3,800.000 domaćinstava, a pčelarstvom se bavi samo 127.000 ljudi, ili 3 od sto. Naročitu važnost unapređenju pčelar­ stva trebalo bi pokloniti u našim pa­ sivnim krajevima. U Zetskoj banovini na 8 kvadratnih kilometara dolazi pro­ sječno po jedna košnica. Kada bi svako domaćinstvo imalo samo po jednu ko­ šnicu, prinos od samoga meda, u 145 hiljada domaćinstava ove banovine, bio bi veći od sume, koja se svake godine daje za ishranu ovih krajeva. Vrijedno je napomenuti da je u krat­ kom vremenu veoma lijepe rezultate po­ kazao naš mladi Savez pčelarskih za­ druga, koji je osnovan tek početkom 1934 godine i koji se brine za plasiranje cjelokupne produkcije zadružnog meda iz cijele države. Sa svojih šezdeset čisto pčelarskih zadruga Savez je otvorio i modernu prodavaonicu u samom Beo­ gradu. Rezultati korisnog rada ovoga Saveza jasno se vide već i iz toga, što je naš pčelar, ranije neorganizovan, bio prinuđen da svoj med prodaje po 3—5 dinara kilogram, dok mu sada njegov Savez otkupljuje med po 10—12 dinara i tu cijenu održava već od svoga po­ stanka, kao cijenu na veliko. Ing. ]. M. �Sarajevska štampa o Gafrelovof zabavi »Jugoslovenska Pošta« napisala je, iz­ među ostalog i ovo: Preksinoć, u subotu veće, muslimansko kul­ turno prosvjetno društvo »Gajret« održalo je svoju godišnju zabavu u svim prostorijama N arodnog pozorišta. Gajretova zabava je sva­ ke godine jedna rijetka manifestacija, ali prek­ sinoć G ajretova manifestacija bila je vrhunac snage, napora i smisla za kulturno i umjetnič­ ko djelovanje. Prema iskazu svih koji su ovoj zabavi prisustvovali, m ože se slobodno reći da je o v o najuspjelija zabava koju je Gajret uopšte d o danas održao u Sarajevu. O vo je, za­ pravo. jedan sjajan revi cjelokupnog umjetnič­ kog života jugoslovenskih muslimana. Organi­ zacija priredbe funkcionisala je kao stroj, tako da je red bio savršen. Raspoloženje i odličan ton zabave zavladao je odmah uz prikazivanje programa a potrajao je sve do jutra. Zabava ' je bila elitna i narodna, jer j e , pored najelitnije publike i najskupocjenijih toaleta, zapažen ve­ lik broj sitnog čaršijskog svijeta, dobrim dije­ lom u živopisnim narodnim nošnjama. »Jugoslovenski list« je također donio opširan izvještaj u kome je rečemo i sli­ jedeće: »Preksinoćnja velika Gajretova zabava u svim prostorijama N arodnog pozorišta, pa čak i u prostorijama negdašnjeg pozorišnog podruma, koje je aranžirao g . Guteša, bile su sklonište one publike, koja nije mogla da podnese onaj ogromni talas koji se kretao, tamo-amo, po svima foajeima, u dvorani i u vestibilu, a na­ ročito kraj buda o d tom bola, gdje je vladala užasna tiska i formalna jagma za kupovanje tom bola, tako da djevojkama i momcima nije trebalo — jedinstven slučaj na našim zabava­ ma — da nude prodaju svojih tom bola, jer su ih kupci form alno opsjedali, pa se je u svaku kutiju sa kovertićim a u jedan mah zavlačilo ne­ k oliko ruku, a to je i sasvim razum ljivo, jer je aranžman ovih zgoditaka već u početku zaba­ ve privukao na sebe pažnju svih prisutnih, jer to nije više b ila buda za tom bolu, nego kao radnja »Ta-Ta« u minijaturi. A zgoditaka je zaista b ilo sjajnih, svih vrsta, i skupocjenih.« V r e t p l a ć u jt e s e i š ir it e lis t » G a jr e t « И чекићи зазвонише no наковњу, искре полетеше из црвеног гвожђа и ма да су калфе и шегрти Сали Јашареви били навикли да виде његову такву грозничаву распаљеносч, они се ипак зачуђени и насмешени згледаху. Истога дана после ручка Сали Јашар изађе из куће и упути се крупним корацима и ка земљи уперена погледа, као што je то био његов обичај, ка кућици на крају села у којој je становао Џафер. Он затече Џафера где засуканих рукава машћу измазаним рукама расклапа и чисти пушку. Овај се не мало зачуди када виде Сали Јашара где му долази у кућу, но још се више збуни и ушепртљи његова мајка, стара већ и оронула жена. Пили су кафу, говорили о овом, о оном. Најпосле, ка да остадоше сами, Сали Јашар неодлучан и с муком, као да бира и тражи речи, каза: — Цафере, много пута сам мислио о теби, синко. Трудиш се и ти, имаш, ниси остао на путу. . . Истина je. Али између заната и заната има разлике, ипак je боље да и ти имаш парче земље « да je обрађујеш као и сви људи . . . Ето, ja имам . . . хоћу да ти помогнем . . . Мени није тешко. Узми! — рече он одлучно, и пружи Џаферу једну кесу. Но Џафер не посеже и не узе je. Већ дуже времена он je само гледао Сали Јашара, — ћутао je, али нешто се смејало у његовим плавим очима. — Узми — понови Сали Јашар. — Вратићеш ми их, када узмогнеш. Купићеш себи парче њиве, радићеш. — Хајде, na када се ожениш —рече Сали Јашар, као да му je лакнуло, — направићу ти кола. Само се ти окући. — Ja се нећу женити — мрачно рече Џађер. — A nape ћу узетш кад тако хоћеш. Хм . . . чудновато . . . Ама, не хтеде ли ти, Сали-уста, да градиш чесму . . . — Остави! — прекиде га Сали Јашар, пошто устаде и пође. — Никакву чесму нећу да правим. Кола ћу градити, то je доста. Сали Јашар продужи да ради своја кола. Она су певала сада много лепше него раније, и Сали Јашар их je правио таква не само зато да би задовољио своје муштерије, него и загго што je већ био убеђен да тиме уједно чи.ни и оно добро дело о коме je толико времеча размишљао. И када га месец-два доцније снађе нова једна несрећа, она га се не косну много дубоко. Премину његов зет и Шакира остаде удовица. Ona се врати њему, и нико се не зачуди, и нико не замери брзину, када се она ускоро после мужевљеве смрти удаде за Џафера. Сали Јашар радио je сада кола која je био обећао новоме зету. Све je било говото, дође ред да се испитају звуци којим ће звсхнити та кола, песма коју ће певати њихови точкови. Тајна распеваних кола што их je градио Салн Јашар, састојала се у томе што je он изнутра, измећу осине осноне и точка, стављао no један челичан диск, и пошто би точак остав1ио нешто лабавијим, тај би диск ударао час у њега, час у осовину и тако стварао звуке који су, испреплетени са звуцима других точкова, давали целу мелодију. Све je то било врло просто, и ако je било ту неке тајне, то беше у смеси, размери и облику дискова, — a то je знао тек саи Сали Јашар. Te се дискове спремао да испита сада Сали Јашар иа колима која je правио. за Џафера. Са чекићем у руци он се заустави пред њима и замисли. Мудрац je заиста био Сали Јашар, много шта био je видео, много шта преживео, али једно му je било јасно: јада и несрећа пун je овај свет, али ипак има нешто што je лепо, што стоји изнад свега другог, — љубав међу људима. Ha овнм колима враћаће се Џафер, a Шакира ће чекати. Она треба да певају! Јордан Јовков �B O S n a i (Nastavak) m u s lim a n i B o s n e 6. Bajazita je naslijedio njegov sin Mehmed I »car bez zemlje«. (1402—1421). Sve krajeve osmanlijskog carstva gdje su došli i kuda su prošli, Tatari su divljački opljačkali. Nisu poštedili ni čast porodice ni svetinje vjere. U džami­ jama su konje vezali i stoku klali, turske žene i dje­ vojke silovali i po logorima povlačili. Bajazit, fizički iznuren a duhovno satrven, ispustio je svoju napa­ ćenu dušu u naručju svoga sina Muse koji je s njim zajedno pao u tatarsko ropstvo. Njegova druga tri sina koji su se, poslije poraza, razbježali kud je koji znao i mogao, nalazili su se u tom momentu na su­ protnim stranama carstva bez veze i dodira jedan s drugim. N a vijest da je Bajazit umro i da se Timar povlači prema Perziji, tri rođena brata povela su oru­ žanu borbu za carski prijesto. Sulejman se proglasio sultanom u Jedrenu a Isa u Brusi, dok su oblasti Amošije i Tokata priznali za sultana Mahmuda koji se u tom času nalazio u Bolu, progoneći zaostale ta­ tarske horde. U.zemlji je zavladao najveći haos i pometenost. Osmanski svijet izgubio je vjeru i nadu u povratak carstva. Emiri i sitni knezovi koje je Timur uspostavio, ustali su da se što bolje učvrste u svojim položajima, progoneći sve prijatelje i pristalice os­ manske dinastije. Mehmed koji je i po svojim moral­ nim kvalitetama i po svojoj ličnoj hrabrosti bio naj­ pozvaniji da sjedne na presto svojih predaka, bio je u najtežem položaju. Bilo mu je jasno da je neizbježna propast i carstva i dinastije ako braća pocjepaju car­ stvo na tri dijela. Da se to izbjegne, trebalo je ili mir­ nim putem riješiti spor ili zagaziti u rat s rođenom braćom i carski prijesto natopiti bratskom krvi. Po­ kušao j e da to sa I som izravna na miran način i da time spasi bar azijski dio carstva ali Isa nije htio o tom ni da čuje. Ostalo je da to riješi svijest naroda i snaga oružja. Gvozdenom voljom i ustrajnošću, svoj­ stvenom njegovu plemenu, Mehmed je savladao sve ove zapreke i teškoće koje su se tako iznenadno i svi­ repo isprsile pred osmanski prijesto. Punih osam godina trebalo je Mehmedu da u azijskom dijelu carstva uspostavi mir i red. Već kod prvog sudara s Isom, Mehmed je pobijedio i triumfalno ušao u Brusu, gdje ga je narod oduševljeno do­ čekao. Isa se još dva puta nagonio na Mehmeda i oba puta bio pobijeđen dok nije konačno i sam zaglavio. Treći brat Mehmedov Musa, pošto je prenio očevo tijelo iz Kutahije u Brusu počeo se i sam nadmetati za carsku krunu. S početka je prividno pistajao uz Mehmeda a onda pobjegao u Jedrenu i otuda se spre­ mao da udari na Mehmeda. Međutim kako je Sulej­ man bio opak i svirep čovjek, umlatiše ga godinr 1410 njegovi vlastiti vojnici. Musa iskoristi tu priliku i proglasivši se carem u Jedrenu a da bi što bolje učvrstio svoj položaj u raspojasanoj vojsci, Musa je pošao na Carigrad, pljačkajući i harajući usput sve krajeve kuda je prošao kao niko ni prije ni poslije njega. Car Manojlo pritješnjen sa evropske strane, pozva u pomoć Mehmeda koji je međutim u Aziji već bio savladao svoje protivnike i uspostavio mir i red. Mehmed se odazvao Manojlovu pozivu i zajedno sa vojskom Despota Stevana potukao svoga brata pod zidinama Carigrada gdje je i Musa svoje kosti osta­ vio (1413). Preostalo vrijeme od osam godina, Mehmed je posvetio na popravak i utvrđivanje rasklimane držav­ ne zgrade. Povjerenje i odanost prijestolju i dinastiji Mehmed je svojim dobrom i poštenom administraci­ jom brzo povratio. Emire koje je Timur postavio, Mehmed nije dirao, nego ih samo proglasio svojim vazalima. Sa carem Manojlom sklopio je savez i vra­ tio mu neke gradove u Tesaliji i na Crnome moru a gospodarima Srbije, Vlaške i Albanije dao pomirlji­ ve izjave. Mehmed je preneo carsku stolicu iz Bruse u Jedrene, gdje je s proljeća godine 1421 i preminuo. Mehmedov nasljednik Murat II (1421—1451) uda­ rio je skoro na iste poteškoće kao i njegov otac. Nije se, što no riječ, ni trava zazelenila na grobu Čelebi Mehmeda, a car Manojlo krenu vjerom. Neki avan­ turista Mustafa koji se još za vlade Čelebi Mehmeda izdavao za Bajazitova sina i pretendenta na prijesto, bio se sklonio u Carigrad i tu po sporazumu između cara Manojla i sultan Mehmeda interniran. Sad po nagovoru Imperatora, Mustafa je pošao u Evropsku tursku i počeo dizati narod na ustanak. Murat je brzo savladao ustanike, narod primirio i pretendenta javno objesio. Da Manojla kazni za njegovu nevjeru, Murat je sa velikom vojskom krenuo na Carigrad i da nisu nastale nove pobune u azijskoj Turskoj, po svoj prilici još bi tada Carigrad pao u turske ruke. M urat je savladao i ovu pobunu a da i za budućnost osigura mir i red, on je sve emire koje je Čelebi Mehmed ostavio na njihovim mjestima, zbacio i pro­ tjerao, a njihove emirate carstvu prisajedinio. Međutim hrišćanski zapad, videći tolike neprilike mlade Turske carevine spremio se da ponovno okuša sreću svoga oružja. U Srbiji nije više bilo Stevana Lazarevića koji je vjerno držao zadanu riječ. On je umro godine 1427 a novi gospodar Srbije Đurađ Branković dade ideju za novi krstaški rat u kojem će učestvovati Srbija, Bosna, Poljska, Vlaška i Albanija a ni rimski papa neće izostati da pošalje krstaše iz __________________________________ 33 �Italije. Na čelo krstaša postavljen je legendarni junak Janko Hunjadi. Posle nekoliko poraza turske vojske, Murat zatraži primirje i u Segedinu godine 1444 pot­ piše ugovor o miru na deset godina. N a ovaj ugovor obvezali su se i zakleli hrišćanski vitezovi polaganjem ruke na Evanđelje a turski delegati na Kuran. Sultan M urat zasićen i slastima i gorčinama koje prate carski prijesto, a usto ožalošćen smrću svog naj­ mlađeg sina, prenio je krunu na najstarijeg sina Mehmeda a onda se povukao u Magneziju da u tišini provede posljednje dane svoga života. Čim se na Zapadu čulo da je M urat carstvo pre­ pustio mladom i neiskusnom sinu, saveznici se po­ kolebaše. Papa rimski i car grčki upotrijebili su sav svoj uticaj da sklone Hunjadi ja da pogazi svečanu zakletvu i zadanu riječ. Janko se u početku kolebao dok ga papin delegat kardinil Julijani s Evanđeljem u ruci nije uvjerio »da prema nevjernicima ne treba držati ni položenu zakletvu ni zadanu riječ«. Način na koji se izvršilo gaženje ugovora i sve­ čane zakletve nanijeli su pravu ljagu viteštvu hrišćanske Evrope i imenu jednog velikog vojskovođe i junaka. Saveznici su sačekali da Turci ispune svoje oba­ veze i povuku svoju vojsku da onda iznenada navale. Međutim dok su krstaši š desne strane Dunava palili turska utvrđenja i kasapili njihove čuvare, dotle je i Murat čuo za nevjeru, i izdaju. Ne gubeći ni časak vremena, M urat se vratio na prijesto, sakupio vojsku i pošao u susret neprijatelju. Deseti novembra 1444 stajale su kod Varne dvije neprijateljske vojske jedna prema drugoj sučelice. »Muratov stjegonoša nosio je na svome koplju kopiju pogaženog ugovora kao vidan znak hrišćamskog vje­ rolomstva«. Ratna je sreća kolebala dok se konačno nije nasmiješila turskoj vojsci: u jednoj gužvi koja se splela oko cara Murata, poginuo je ugarski kralj Vladislav. Jedan stari Janičar nataknuo- je na šiljak svoga koplja otsječenu kraljevu glavu sa srebrenim šljemom i naprijed stupao uz sultanova stjegonošu. Bješe to strahovita prilika prema onom drugom koplju o kom je visio zakletvom utvrđeni pa ipak pogaženi ,ugovor. Ugarski velikaši, videći otsječenu glavu svoga kralja, razbježali su se sa bojnoga polja a za njima isti dan pod večer i Janko s ostatcima pobijeđene vojske. U ovoj je bitci zaglavio i kardinal Julijani, na svu pri­ liku ubijen od krstaša kao vinovnik za ovu sramotu i nesreću. Četiri godine poslije poraza kod Varne, Janko se opet sudario s Turcima na Kosovu i opet pobijeđen. Početkom februara 1451 umro je sultan M urat II a naslijedio ga je njegov sin Mehmed II — docnije prozvan El-Fatih. Pod teškim buzdovanom ovoga silnika Srbija je razdijeljena na turske pašaluke a dvije stare države, jedna carevina, druga kraljevina propale su jednom za uvijek: V-izantija i Bosna. I tako od pada Bruse u turske ruke do osvojenja Konstantinova grada i propasti bosanskog kraljevstva nije prošlo ni stopedeset godina a malo Ertuglovo pleme od četiri stotine konjanika postalo je veliki kolos, pravo strašilo pred kojim je uzdrhtao sav hriš­ ćanski zapad. Svi političari i državnici tadanje Evrope bili su složni u tome da je padom Carigrada evrop­ skom čovječanstvu zadata teška rana. Papa Pio II, zastrašen alarmantnim vijestima o naglom napredo­ vanju Turaka, pokušao je da otkloni tu nesreću koja prijeti čovječanstvu Evrope. Godine 1464 Papa Pio II uputio je Mehmedu II dugu poslanicu (Pius episeopus servus servorum Dei illustri Mahumeti prin­ cipi Turcorum) u kojoj ga poziva da za »spas duše svoje i slavu svoga imena primi katoličku vjeru, jer samo oni koji su kršteni u katoličkoj vjeri biće spa­ šeni«. Na koncu svoje duge poslanice Papa prijeti Mehmedu da će njegova slava brzo iščeznuti kao dim, ako ne posluša papine savjete i ne primi katoličku vjeru. . . Stotinu godina poslije toga tursko je kopito do­ prlo do Beča! nn—ć Љеиотица аз Ђенама Пређоше облаци преко оазе и оставише нам кишу као песму испевану. И хафиз запсва на минарегу и она дође. Д ође из Бенама, града лепотица, као залутала тица из башта хамилских у оазу нашу. И са н>ом дођоше јата голубова белих и чињаху се као Шемас, град залутали у висинама. И глас joj беше песма гугу гке у комшијској башти у рано пролеће, a смех цвркуг ластавице под високим куполама Алаџа џамије. И гледасмо je задивљени и ни оскврнућа сена не затрепта на дну очију наших. Само Сахиб, син Маликов, узе уди и ^апева гласом мужјака: — Ни пајлепша мошеја у нашем граду није равна твојој лепоти. — О да сам виги чемпрес на улазу у волшебне joj просторије! — Ко ти дотакне тало задаће ми бол и крв ми навући иа очи. — Ко пређе лејама твојим, пољубиће га смрт. A сутра дан оплакиваху Сахиба другови и роднтељиИ Господ подиже Самум и песак ко брда страха диже се у даљинама. И замреше нам срца пред силом његовом, јер он дспоту створи као такмаца себи. ХАМЗА ХУМО �S ja ja n u s p je t) v e lik e G a jr e t o v e szabave Koliko god je lanjska Gajretova zabava imala uspjeha kod gle­ dalaca i radio-slušalača, ovogodišnja velika Gajretova zabava, odr­ žana б februara, u svim prostorijama Narodnog pozorišta, prevazišla je lanjsku i pružila gledaocima jedan rijedak umjetnički užitak, koji se u Sarajevu, inače, ne može viditL Značaj ove sjajne Gajretove manifestacije je ogroman i neprocjenjiv ne samo po Gajret i njegovo kulturno djelo nego, može sa slobodno reći, po vaskolik muslimanski elemenat u ovoj državi. Ova priredba, kako smo to još u prošlom broju lista naslutili, bila je odličan revi cjelokupnog kulturnog i umjetničkog djelovanja jugoslovenskih muslimana. Ovaj umjetnički program sastavljen, uglavnom od naše pjesme i muzike, prenosila je i ove godine Beogradska radio stanica čime je pružena mogućnost hiljadama Gajretovih prijatelja i radnika a i drugih ljubitelja muzike da čuju program. Tako je ovo Gajretovo veće imalo jedan širok zamah i kulturnu misiju koja je uspjela iznad svakog očekivanja. O tome svjedoči stotine pisama, pozdrava, pohvala i telegrama iz svih krajeva naše zemlje, pa čak i iz inostranstva. Svi koji su slušali našu zabavu upravo su oduševljeni i mole Gajret da upriliči i aranžira češće ovake večeri preko radia. IZG LED D V O R A N E I PUBLIKE Odaziv publike bio je toliki-, da je svaki kutak velikih pozorišnih prostorija bio zauzet, pun. Sve ulaznice bile su već na 15 dana prije zabave formalno razgrabljene. Da je bilo još dvaput ovoliko mjesta, rasprodalo bi se sa lakoćom. .Priređivački odbor je morao iznajmiti i prostorije pozorišnog podruma, gdje je putem posebnih megafona, bio udešen prenos programa iz glavne dvorane. Glavni odbor je imao mnogo muke sa publikom koja je tražila ulaznice tumačeći i ispričava­ jući se da više nema ulaznica. Naročito je bilo teško zadovoljiti navalu Gajretovih prijatelja i saradnika iz unutrašnjosti. Srećom aparatura i instalacija Radio stanice funkcionisala je besprekorno, pa su se mnogi zadovoljili slušanjem. Dvorana i pobočne prostorije Narodnog Pozorišta nisu nikad primile toliko publike i tako odabranih lica, iz Sarajeva i drugih mje­ sta. Dvorana je pružala veličanstven izgled: ćilimske dekoracije bile su savršene. Pored najelegantnijih balskih toaleta, u publici, bile su zastupljene i razne druge nošnje, naročito narodne, muslimanske. U publici su bili zastupljeni svi rodovi društva iz Sarajeva. U ložama sje­ dila je najelitnija publika Sarajeva. Od muslimanskih porodica bile su u ložama najuglednije sarajevske familije kao: Gavran-Kapetanovića, Kapetanovića, Fadilpašića, h'idahića, dra Kučukalića, Čomare, Borića, Kurtovića, Hasanbegovića, Hadžihalilovića, Rašidagića, Hadžidedića, Repovca, dra Zečevića, Bičakčića, dra Mašića, Zildžića, dra Hajdarovića, Zlatara, Muftića, Serdarevića, Pašića, Semiza, Arifovića i druge ugledne sarajevske porodice, koje zbog prostora u listu ne možemo sve iznijeti. Njeg. Vel. Kralj Petar II, Pokrovitelj Gajreta, i ovoga puta je pokazao naklonost i pažnju prema nama, pa je odredio Svog pose­ bnog izaslanika u osobi armiskog generala g. Bogoljuba llića da Ga zastupa na zabavi. Izaslanika je na ulaznim vratima dočekao pretsjednik g. dr. Hasanbegcvić i uveo u počasnu ložu. Muzika je u taj čas intonirala državnu himnu. Cijela dvorana je oduševljenim aplau­ zom i poheima pozdravila Njeg. Vel. Kralja i Kraljevski Dom, koji uvijek pokazuju pažnju prema muslimanima i Gajretu. Među publikom je bio i izaslanik gospodina ministra vojske i mornarice general g. Dordević, izaslanik bana Drinske banovine načelnik g. Milan Popović, prvi naib Islamske vjerske zajednice prof. g. Salili Safet Bašić, mitropolit dabrobosanski g. Petar Zimonjić, gradonačel­ nik g. Edhcmaga Bićakčić, komandant divizije general g. Antic, podnačelnik gosp. dr. Miloš Ljeskovac, engleski i talijanski konzul ВОЋАРСТВО Како ћемо уништити воћне штеточине Највећа биљна штеточина je такозвана санжозеска ваш, која се први пут појавила у Сједиљеним Америчким Државама. Одатле je, преко Хамбурга, донешена и у Европу. Она напада све воћке, a нарочито крушку и јабуку. Санжозеска ваш не носи jaja као остале, него одмах излегу око 500 ваши, a ових 500 У току неколико недјеља стварају нову ваш. У току једне године ове ваши стзоре се око 5 милијарди. Тако orpoMHCiM броју биљке не могу да одоле и послије годину-двије дана се осуше. По своме облику санжозеска ваш je врло слична осталим обичним штитасгич в-> има, које нису у толикој мјери опасне. Штит аве ваши код женки je округао са пречником до једног мили.метра. Сама боја je тамно-сива са свјетлом тачком !на средини, a остали дио тијела je затворено жут. Штитаста и санжозгска ваш до прије извјесног времена уништавана je такозваном вискозном течношћу (Карболинеум!, али се она показала непрактична, јер r.ao течност кије у стању да цијелу кору биљке обавије. У нашој земљи утрошено je много на овај лијек, na ипак je угинуло око 10 милиона воћака a ваш још није уништена. Неуспјех рада на сузбијању вагпи иатјерао je многе хемичаре и ентомологе да траже сигурније средство, јер су дошли до реалног прпктичног закључка, да хемикалије у вкду течиости нису у стаљу да »родру у све дијелове воћке и да, према томе, хемијско средство мора да буде у гасном сгању. Послије дугогодишњег исгтитнвања на чисто практично-научној оСновгГ, утврђено je да циановодик најрадикалније убија све врсти ваши. До скора на свима модерним плантажама у Калифоршгји, Канади, Шпанији, Сицилији, Египту, Алжиру, Сирлји, Јужној Африци и у осталим суптропским земл>ама вршена je дезинфекција воћака цијаводоником. Како пак и цијаводоник приликом невјеште употребе може да упропасти и ћелије биљке, проблем je и даље рјешаван у лабораторијуму и, најзад, ie научно-привпелно друштво »Дојче фир Шедлингсбекемпфунг* од цијаводоика створило препарат калцит. Калцит се састоји: 90 од сто калцијум цианида, a 10 о д сто креча. Калцит се држи у затвореним лименим кутијама. Дезинфекција воћњако обавља се са калцидом у pano прољеће у ма које доба дана или поћи. Стално зелене воћке (лимунп, поморанџе) дезинфекују се само у сутон um no мјесечктни. Дезинфекција зараженог дрвета врши се на слиједећи начин: Заражено дрво се прекрије церадом (шатором). Ha основу утврђеких димензија a no нарочитој табели одреди се број таблета (свака таблета има 20 грама) калцидл и убаце се у нарочити апарат који својим кљуном улази у цераду, затим помоћу ручиие на точку, брзо се окреће и апарат меље таблете, претварајући их у прах који одлази у цераду. Послије 30 до 50 минута дезиисекција je свршена. Вријеме трајања дезинсекције зависи од времеиа, т. ј. ако je тихо �Jedan dio članova hora Gajrelova pjevačkog društva u Sarajevu, sa svojim pretsjednikom g. Mehmedbegom Kapetanovićem (*) онда мање a ако je вријеме вЈетровито онда дуже. Овај рад je скопчан са реликом опасношhy. Приликом скидања цераде мора се имати гас-маска или специјална маска која fce састоји од пјеска и филтера, a £тоји свега 40—50 динара. Ко нема ова заштитна соедciBa треба да се удаљи. 15— 20 метара и остане на том мјесту најмање 5 данута' Овај начин уништава»>а ваши уведен je и код нас, али поред државних органа требала би и приватна лица да га усвоје, јер ће се са.мо тако, на јефтин vHa4HH, ослободити ових опасних штеточина. Д руго питање je, како ћемо младе саднице ослободити свих врста вашију. Н з у ници су и за ово нашли рационалло и рддикално средство. Прије годииу дана у среском nafta "hhkv на Палићу код Суботице, вршени Су практични покуси са цијанкалцијумовим препаратом тахозваним »Циклон Б«. У расаднику je направљена специјалн:: ћелија о д бетона (у тр о тен о ie око 15.000 динара) коју je конструирао инж. r. Јелић. Кућица (ћелија) има 20 кубних метара a може да прими око 600 садница, што одговара нормалном товару вагона. Затим се пусти Циклон Б помоћу наоочитог апапчта. Ћелија се загријава до 12 степена помоћЈ димних цијеви ова температура се одржава нешто више од 45 минута. По завп'"рнп 1 дезинфекцији отварају се врата на ћелији (са маскама) и износе саднице. Дезинсекција садница се врши у јесен и у зиму. М. М. X. ШТО ЛИСТ »ГАЈРЕТ« БУДЕ ИМАО ВИШЕ ПРЕТПЛАТНИКА БИ Ћ Е СВЕ БОЉ И И У РЕЂ ЕН И ЈИ . ПРЕТПЛАТИТЕ СЕ И ОМ ОГУЋИТЕ ЛИСТУ НАПРЕДОВАЊ Е! 36 , kasacioni sudjja ^ o sp . Dorde Krstić, okružni sudija gosp. Llmićević, direktor gcsp. Oskar Grof i dr. Kulturna društva zastu­ pali su: »Prosvjetu« g Đorđe Pejanović, »La Benevolenciju« g. dr. Vita Kajon, »Slogu« g Jovo Popadić, Profesorsko udruženje g. Husein Brkić, direk'tor Šerijatske gimnazije, Udruženje sudija g. Fehirri Kurbegović. Još su bila zastupljena društva »Đerzelez«, »Merhamet«, Zadruga Kola srpskih sestara i Gajreta, »Cvijeta Zuzorić«, »jugoslavenski klub«, Savez dobrovoljaca, »El-Kamer«, »La Humanidad«, Kolo srpskih sestara, Materinsko udruženje, Sokolsko društvo i mnogi drugi. Iz provincije su zabavi prisustvovali g. Numan Osmanelendić sa sestrom iz Zavidovića, g. Esadbeg Alibegović iz Derveme, desetak članova porodice g. Namikbega Ibrahimpašića iz Travnika, g. Muradbeg Zaimović iz Tuzle, g. Mahmud ef. Robović sa suprugom iz Travnika, g. M. Salihspahić iz Tuzle, g. Ahmed Riza Pašić sa gos­ pođom iz Rogatice, porodica g. Hidajetbega Arnautovića iz Travnika i više delegata iz Zenice. IZVOĐENJE PROGRAMA Nakon uspjelog predavanja pretsjednika Glavnog odbora g. dra Avde Hasanbegovića koje je održano u okviru »nacionalnog časa« Radio stanice (a koje donosimo na drugom mjestu), započeo je pro­ gram zabave. Program zabave bio je sastavljen od pjesme i muzike, kao i od dvije vrlo zanimljive inscenacije iz svadbenih i ljubavnih običaja mu­ slimana u Bosni, bio je izveden na opće zadovoljstvo, kako kod gle­ dalaca u dvorani, tako i cd slušalaca u cijeloj Jugoslaviji, jer je pre nos putem beogradskog rai'a vrlo uspio, a prema uvjeravanju iz upra­ ve beogradskog radija, za taj prenos je vladalo veiiko interesovanje. Pored orkestra vojne muzike, koji je otsvirao »Cjelov« od Smetane i Jenkovo »Kosovo« pod palicom g. Ungera, veliko interesovanje je vladalo naročito za nastup obnovljenog mješovitog i muškog zbora Gajretovog pjevačkog društva. Pod odličnim dirigovanjem g. Rihtmaiia, zbor od oko 60 pjevača-ica upravo odlično je otpjevao Gajdovićevo »Slušaj, slušaj«. Zanimljivo je konstatovati, da je horovodi uspjelo, da hor potpuno disciplinuje i prilogadi težim zahtjevima dina­ mike. Poslije programa mogli su se čuti komentari zadovoljstva. U obnovljeni Gajretov hcr polažu se velike nade, jer mladi pjevači po­ kazuju mnogo smisla i ambicije. Uprava društva, sa agilnim pretsjediiikom g. Mehmedbegom Kapetanovićem na čelu, radi neumorno i predano na unapređenju hora. Ovaj koncertni program dopunili su gg. Zahid Nalić, apsolvent Zagrebačkog konzervatorija, zatim Ibrahim Zaimović, pjevač-ama- �ter i isto tako g. Vejsil Hadžibegić, vojno-sudski poručnik iz Mostara. Uz pratnju g. Rihtmana na klaviru, g. Nalić je otpjevao ariju iz opere »Morana« od Gotovca kao i ariju iz opere »Adel i mara« od Hacea, i pjesmu Tijardovića »Milovao sam«. Utisak od pjevanja bio je vrlo jak, pa je g. Nalić po želji publike dodao još jednu tačku. Isto je to bilo i sa vrlo mladim g. Zaimovićem, koji je, prateći sam sebe na gitaru, otpjevao nekolike pjesme. Publiku je osvojio na juriš, naročito g. Hadžibegić, sa svojim vanrednim sevdalinskim tenorom. Neumorno i bez predaha, on je uz pratnju trojice najpoznatijih sarajevskih sazlija, otpjevao tri naše sevdalinke, pored toga što je u obje spomenute scene stalno ispunjavao svojim učešćem i svojim pjevačkim partijama. Osim ovih pjevača naročito su se istakle solo nastupima u scen­ skim ilustracijama članice Gajretova pjevačkog hora gđa Amalija Zla­ tar i gđica Đula Imamović. One su, naizmjenično, odgovarale na pje­ vanje g. Hadžibegića i svojim lijepim i čistim glasovima unijeli toliko topline i sevdaliskog raspoloženja da su, nehotice, cijeloj priredbi dale jedan vanredan ton i oduševljenje. Naša narodna melodika došla je do izraza u dvije scene i to u ašikovanju i svadbenim običajima. Pitomice i članice Gajreta svojim horskim učešćem i divnim narodnim nošnjama, potpuno su zadovoljile svojim horskim naizmjeničnim pjevanjem, dok je režija gde Mansvjetove i g. Mulalića uspjela da uvježba diletante-ice, te su se oni prirodno snalazili na pozornici. Publika je cijeli tok zabave pratila bez predaha i sa velikim interesovanjem. Nakon svake tačke izvađači su bili burno pozdra­ vljeni aplauzom i odobravanjem tako, da su gg. Hadžibegić, Nalić i Zaimović morali pjevati neke stvari i izvan programa. Na mjesto tačke gde Žanke Stokić, prvakinje Beogradskog pozorišta, koja se razbolila i nije smjela napustiti Beograd, unešena je nova tačka sa sazlijama. G. Edhemaga Sulejmanović, Asimaga Jasika i Hamdija Hadžihalilović izveli su uz ovaj karakterističan tipično bosanski instrumenat čitav niz naših starih melodija, prebirući vješto po žicama. Uz njihovu pratnju g. Hadžibegić je, u jednom dertovskom istočnjačkom nadahnuću, iskitio ovu tačku divnim našim sevdalinkama. R A SPO L O Ž E N JE D O ZORE Nakon dovršenog programa nastala je animirana zabava i igranka, do bijele zore. Svirale su razne muzike. Raspoloženje je raslo i dostiglo vrhunac kakav još nikad i ni na jednoj zabavi u Sarajevu nije zapamćen. Prijateljsko raspoloženje, korijandoli, bogata tombola (najbolja do danas u Sarajevu), sve je to uticalo na publiku da se potpuno preda bujici raspoloženja i rahatluka Neobično bogat bife, slatki i slani, darovale su vrijedne gospode i Gajretovi prijatelji, pa je i tu bilo vrlo ugodnih iznenađenja. Za svakog gurmana bilo je tu to­ liko poslastica i đakonija, da se je mogao naprobirati do mile volje. НАШИ МЕРХУМИ I ИБРАГА МЕХМЕДБАШИТг I У Сарајеву je, у Државној болници, преселио на ахирет Ибрага Мехмедбашић, члан угледне породице Мехмедбашића из Стоца и брат потпретсједника Главног одбора Гајрета г. Др. Махмуда Мехмедбашића. Рахметли Ибрага je испустио душ у у 58 години живота. Син je Хаџи Суљаге Мехмедбашића, који je био у најближој породичној лози са познатом породицом столачких капетана Шарића. Мехмедбашића породица вуче лозу већ неколико стотина година. Рахметли Ибрага био je човјек посебне врсте. Поштен и миран до крајњих граница, врло бистар и интелигентан иако je свршио само руждију. Његова гтојава одавала je сав понос и раоност једне наше старе породице. Видио je савремени живот онакав какав јесте, стално je читао и с необмчним интересовањем пратио све свјетске догађаје. Увијек у средишту пажње, он je, стварно, био вјечито у редовима народа. Још за вријеме Џабићева гтокрета обављао je функцију секретара у акцији, учио њемачки, турски и арапски, тако да je био за оно вријеме прави лексикон знања. Стога се била увријежмла у Стоцу једна O d umjetnog uha do automatskog telefona Dne 26 oktobra prošle godine bilo je upravo 75 godina, što je pred većim krugom slušatelja prvi puta prenošen govor pomoću električne struje. Toga dana godine 1861 držao je Philip Reis pred Fizikalnim društvom u Frankfurtu na Majni svoje predavanje o telefonu s galvanskom strujom, te je tom zgodom i pokazao svoj primitivni telefon. Reis je bio učitelj fizike i prirodnih zna­ nosti na privatnoj školi u Fri'edrichsdorfu u Taunusu, pa je imao osobitu volju za proučavanje uha. Izrezao je od hrastovog drveta uho, a mjesto bub­ njića pričvrstio je komadić crijeva. Slušne koštice nadomjestio je dijelovima od mjedi. To drveno uho nalazi se još i danas u državnom poštanskom mu­ zeju u Berlinu. Pomoću struje iz jedne baterije proizvađao je titranje, koje je odgovaralo titrajima govora. Struja je prolazila kroz svitak, u kojem je bila igla za pletenje. Govor je bio dosta jasan, jer je iigla bila pričvršćena na bazi s dobrom rezonancom. Aparat za pri­ manje bio je više tehničke naravi, čunjasti otvor u komadu drveta. Otvor je zatvoren membranom, a na njoj je bio listić od platine, na koji je bilo nadovezano pero. Reis je svoj aparat neprestano mijenjao i usavršavao. Po Reisovim upu­ tama napravio je neki frankfurtski me­ haničar modele, koji su u više egzemplara rasprostranjeni po cijelom svijetu. Premda je Reis nastojao predavanjima i prikazivanjem upoznati javnosts tele­ fonom, ipak mu nije uspjelo osvjedočiti ljude, da je taj aparat zaista od prak­ tične vrijednosti. Kada je g. 1874 umro, već je skoro bio sasvim zaboravljen njegov izum. Tek g. 1877 sjetila se opet javnost Reisa, i to kad su dolazili iz Amerike aparati, što ih je gradio Američanin Bell, ali na temelju drugog principa. S tehničkog stanovišta bio je Reisov telefon sličan mikrofonu s kontaktima, jer struja nije bila prekidana, nego su titraji govora nastali uslijed otpora u kontaktima. Iz dugotrajnih američkih patentnih procesa proizlazilo ^ je miš­ ljenje, da je Reisov aparat doduše mogao prenositi muzičke tonove, ali ne govor. Ali mnogobrojni pokusi s njegovim iz­ vornim aparatom dokazuju sasvim ja­ sno, da ie Reisu ipak uspjelo prenositi govor električnim putem. Ispravnost Reisovih misli potvrđivao je g. 1878 i sam Werner Siemens u svojem preda­ vanju u berlinskoj akademiji znanosti. �Objasnio je, da je s Bellovim aparatom bez baterije, gdje titraji govora sami mo­ raju davati snagu za prenos, nemoguće prenositi govor na veće udaljenosti, pa da u tom pogledu jedino Reisov princip može dovesti do uspjeha. I zaista je daljnji razvitak pošao tim pravcem. Novi je mikrofon spojen sa strujom ba­ terije, samo što ugljeni prah stvara bez­ brojne kontakte. Bellov telefon ostao je ipak cijeli niz godina kao uzor za daljnji razvitak tele­ fona, a to samo zato, što je bio jedno­ stavan i što nije bilo tih kompliciranih kontakta, s kojima je bilo teško uprav­ ljati. Ovi su se aparati upotrebljavali ispočetka u malim poštanskim uredima za prenošenje telegrama. Slijedećih go­ dina bilo je dosta tehničkih poboljšanja, dok napokon Stephan nije ostvario svoje misli i uveo telefon kao nepo­ sredno prometno sredstvo. Početak je bio dosta skroman. God. 1881 stavljen je prvi telefonski ured u Berlinu u pro­ met sa samo 8 priključaka. Nakon go­ dinu dana bilo je već 750 telefonskih priključaka. Brzo su uvodili i drugi gradovi tele­ fonske centrale, a priključnu službu vr­ šili su poštanski činovnici. Služba baš nije bila laka, jer zje tehnički uređaj bio dosta primitivan. Poteškoća je bilo kod prenašanja govora na veće udaljenosti. Ljeti pri dobrom vremenu bilo je razu­ mijevanje sasvim dobro, ali je zato bilo zimi velikih poteškoća, a sniježne me- * ćave oborile su mnoge telefonske stu­ pove i vodove. Dešavalo se, da su veći gradovi ostali više dana bez telefonske veze. Kratko vrijeme prije rata uspjelo je tako usavršiti telefonske kabele, da je bilo moguće uspostaviti nesmetanu pod­ zemnu kabelsku vezu • između najvaž­ nijih mjesta. Tek nakon rata počeo je onda brzi razvoj telefona. Ugrađivanjem cijevi za pojačanje uspjelo je prebroditi i veće udaljenosti, a automatski p ri­ ključni uređaj omogućio je mnogo brže odvijanje telefonskog prometa u grado­ vima. Danas ne možemo zamisliti život bez telefona, koji je skoro isto tako po­ treban kao i naša dnevna hrana. Ing. S. 38 навика. Кад je год требало нешто сазнати и утврдити рекло се је :» П и тај Ибрагу, он he знати«. Џеназа рахметли Ибраге Мехмедбашића била je бројна и лијепд. Ha н>ој je узело учешћа многобројно грађанство свих вјера, a међу њима и више најугледнијих људи као r. Др. Авдо Хасанбеговић, г. Др. Хамдија Карамехмедовић, врховни шеријатски судија г. Хилми еф. Хатибовић, г. инг. Хајдар Чекро, г. Др. Ахмед Ризванбеговмћ, г. Др. Заим ИЈарац, r. Др. Мустафа ХајдаревиН, r. Др. Авдо Салихбеговић, сва талеба Мерхемића медресе и друго грађанство. Рахметли Ибрага je пбкопан на Хумки. Породици наше искрено саучешће, a рахметли Ибраги инна лиллахи ве инна илејхи раџиун. " ХАЏИ НУРАГА ХАСАГИ ћ ] У недељу 24 јануара ове године умро je у Сарајеву рахметли Хаџи Нурага Хасагић, баш уочи онога дана када je са »Путникомчг требао да отпутује у Меку, на хау. Немила смрт га омете у овој светој дужности и он занавијек склопи своје добре очи. Рахметлија je био родом из Жепча, у Травнику je похађао медресу, a син je рахметли Хаџи Хусеинаге Хасагића. Родио се 1866 године a преселио се на ахирет у 71 години живота. Рахметли Нурага je један од оних ријетких народних пријател>а, који су у првим почетцима прихватили са великим одушевљењем идеју Гајрета и носили je кроз све перипетије д о своје смрти. Он je здушно и несебично увијек радио за Гајрет, ширио њ егове идеје, потпомагао га и био му утемел>ач. Њ еговом смрћу одлази између нас један од посљедњих живих учесника Џабићева пакрета и његових оснивача. Исламску омладину, нарочито сиротињу, помагао je добрим савјетима и материјално колико су му год силе допуштале. У томе je био неуморан. Због тога je његова успомена код свих остала свијетла и незамјењива. Био je и отац и брат и родитељ. Своје je слао на школе, јер je у школи видио спас. Тако његов полубрат, r. М устафа Вехабовић, заузима данас положај претсједника Окружног суда у Травнику, a његов сестрић г. Назим Шаћирагић положај шефа Пореске управе у Бијељини. Сви су они били увијек добри Гајретови радници и пријатељи. Породици рахметли Хаџи Нураге Хасагића нека je наше тихо саучешће, a рахметлији — фивдуси ала уеннет! I Др. ХАМИД ШАХИНОВИЂ - ЕКРЕМ | Један од најактивнијих наших предратних књижевника и културних радника, рахметли Др. Хамид Шахиновић — Екрем, ум ро je у Сарајеву на 29 децембра 1936 године Рахметлија je рођен године 1870 у селу Х уму код Фоче. Гимназију je завршио у Сарајеву a правни факултет у Бечу и Загребу. Kao судија служио je дуги низ година на Окружном суду у Сарајеву и у неким другим мјестима, a након рата као адвокат у Сарајеву и у Јужној Србији. Рахметли Д р. Екрем био je изразита личност муслиманеког друштвеног живота у Босни и Херцеговини, гдје je дјеловао као јавни радник, књижевник и политичар. Написао je читав низ одличних дра.ма и шаљивих позоришних комада о д којих су многи прицазивани на Гајретовим забавама широм цијеле Босне и Херцеговине. Најважнија су му дјела: »Орден«, »Ђаво под чергом«, »Два начелника«, -"Змај од Б осне«, »Пуница«, »Анђелија« и друге. Рахметуллахи алејхи рахметен васиах! �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК НЕНАДНА СМРТ ГАЈРЕТОВА ПИТОМЦА Ha 8 новембра 1936 год. у Сталној војној болници у Lapajeey испустио je своју племениту душу у цвијету младости Гајретов питомац, абитуријент Учитељске школе у БаљоЈ Луци, Сафет Сулејмановић, рођен 7-VII-1914 године У Велином селу код Брчког. Тек пошто je завршио Учител>ску школу и положио дипломски испит с врло добрим успјехом, рахметлија je затражио од надлежног војног округа одобрење, да се одужи 'светој дужпости према Краљу и Отаџбини, да отслужи свој војни рок. Позван je на отслужење у првој половини мјесеца октобра 1936 год., али кроз иепу-н мјесец даиа разболио се je и одмах упућен у болницу гдје je и умро. Kao ђак Учитељске школе био je јако обљубљен, како код својих колега тако и код фрофесора, те и у цијелој својој околини. Kao добар соко рахметлија би у свом звању много користио соколству, јер се je на њему опажало, да према соколству гаји нарочите симпатије. Поред остале браће и сестара рахметли Сафета нарочито жали брат му Ахмед еф. Сулејмановић, вриједни учитељ — управитељ Народне основне школе у Челићу, који je највише жртвовао да свога брата школује.. О.н сада мирно почива у земљи, не живи више. Али лијепе успомене и његов добар глас живе још и дуго ће живити међу његовим пријатељима и познаницима. Нека je мерхум Сафету лака земл>а! Рахметулахи алејхи рахметен васиах! НОВИ ЖЕНСКИ ОДБОР ГАЈРЕТА У СТОЦУ Женски одбор Гајрета у-Стоцу одржао je своју скупштину 9 децембра пр. i m , на којој je изабран слиједећн одбор: Претсједница Абида Косовић, потпретсједница Фаткма Љубовић, секретарица Џенка Сарајлић, замјеница секретарице Фахира Гребиђела, благајница Наза Салчић, замјеница благајнице Мухиба Бркић. Одборнице без нарочите функције: Хајра Премиловац, Зулка Бићкало, Назика Меховић, Фата Пашалић, Фахира Косовић, и Хатиџа Шехић. Надзорни одбор: Зага Ивановић, Аиша Алишић, Хабиба Карабег. Нови одбор je одржао Гајретов мевлуд 13 децембра пр. год., у просторијама Гајрегове жемске стручне школе. Прије рчења мевлуда гђица Џенка Сарајлпћ захвалила се je испред одбора присутнима на многобројној посјети истакнувши значење мевлуда. При концу се je сјетила нашег великог рахметлије Сафветбега Башагића, коме су присутне проучиле фатиху. По том je проучен Сафветбегов мевлуд, којег су училе гђице Ф. Сарајлић и Џевахира Сарајлић. Салавате су училе гђице X. Шехић, Ф. Гребиђела и 3. Сарајлић. Послије мевлуда подијељен je шећер. T e ноћи сакупљено je за Гајрет 5 4 9 — Дин. добровол»них прилога. Дароваоци су: Дин. 66.— Хајра Премиловац; Дин. 30.— Хабиба Ибричевић; no Дин. 26.— : Абида Косовић, Н. Шеховић, Ф. Пашалић, X. Карабег, Џ. Сарајлић и 3. Гребиђела; no Дин. 16.— : 3. Бичкало, Б. Ризванбеговић, Ф. Љубовић, 3. Ивановић, Аиша Алишић; no Дин. 12.— : Садета Мехмедбашић; no Дин. 10.— : Шехић, Ф. Мехмедбашић, Љ. Бузаљко, В. Волић, Тула Хаџиомеровић, Ш. Мурарбашић; Дин. 8.— Милада Ризванбсговић; no Дин. 5.— : Хира Ризванбеговић, Адила Хаџић, Р. Реџић, Ениса Шаковић, Н. Салчић, Остали су прилози били од 1—5 динара. И овом приликом одбор се захвал.ује свима даровател>има, a нарочито г. Премиловцу, претсједнику Гајретове стручне школа, који je уступио одбору школске просторије и омогућио да би овај мевлуд успио што боље. БАЈРАМСКА ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У САНСКОМ МОСТУ у аралжману мјесног одбора Гајрета из Приједора одржана je на 16 децембра np. г., други дан Рамазанског бајрама, Гајретова забава у Санском Мосту. Прнједорски мјесни одбор дао je идеју и припремио програм, a приређивачки одбор из Санског Моста остало. Забаву су посјетили НЈјодличнији граађни из Санског Моста. Примјећен je и велики број сељака. ' ............ Забаву je отворио и поздравио госте кратким говором претсједник мјссног одбора Гајрета у Приједору г проф Н. Каравдић, дотакавши се при том Гајретовог onher' kS сног дјеловања. По томе je говорио г. Мустафа еф. Зухрић шер судијд из ПриЈедора и члан Главног одбопа Гатета’ који je ранијих година служио у Санском Мосту и својим несебичним радом за оно вријеме стекао велике симпатије Сав његов говор je био паралела некадашње активности муслимана Санског Моста и садашње учмалости тих истих људл. Свој говор завршио je апелом на присутне, да се прену из учмалости Његове су ријечи присутнм примили к срцу и no свршетку наградили га дуготрајним аплаузом. После овога су се редале остале тачке одличног програма: изведба шаљивих монолога, приказивање позоришног комада и пјевање босанских севдалинки, које су пјевали г. Мухамед Трепић и гђица Бесима Буразоровић. Особит утисак на публику произвела je својим гласом гђица Бесима сјеђењем уз ђерђеф и пјеваљем наших севдалинки. После програма било je невезано весел>е у коме су се focTH уз шаљиву пошту, кориандоле и конфете одлично забавл>али. џ. Бур. ОСНИВАЊЕ ЖЕНСКОГ ОДБОРА ГАЈРЕТА У БОС. БРОДУ 4 децембра пр. год., иницијативом претсједника мушког мјесног одбора Гајрета г. Арсланбега Курбеговића, c'aзвана je скупштина Гајретових чланица у циљу осниваља Женског мјесног одбора Гајрета. Скупштину je отворио г. Курбеговић, који je присутнима изложио важност n циљеве друштва Гајрет. Апелује на присутне да пораде на дал>н.ем уписивању чланица, како би Бос. Брод, иако сиромашно мјесто, заједничким радом мушког и женског одбора дао што повољније резултате за Гајрет. По том je г. Асим Хоџић, секретар мушког одбора прочитао друштвена правила. Затим су изабране за верификаторе записника гђице Мујесера и Хасиба Хоџић. Потом je изабран кандидациони одбор, у који су ушле гђе и гђице: Фахра Грачић и Муиира Ђутић, Хава Хавић, Фатима Мујкановић, Мина Авдагић и Емира Хаџић. Кандидациони одбор подлио je скупштини листу женског одбора, која je једногласно примљена. По избору одбора г. Курбеговић поздравља изабрани одбор и честита му на једногласном повјерењу, изражава наду да he женски одбор убрзо показати плодовс свога корисног рада. Послије тога констлтуисао се женски одбор и то: претсједница Садика X. Агић, потпретсједница Сабрија Курбеговић, секретарица Мујесера Хоџић, благајница Хасиба Хоуић; одборнице: Фата Хоџић, Мунира 'Бутић и Алел»а Арнаутовић. Замјенице: Шаха Скелеџић, Марица X. Зулфић, Азија X. Зулфић, Арифа X. Зулфић и Мина Авдагић. Надзорни одбор: Ханумица X. Зулфић, Хабиба Мујбеговић и Едшра Хауић. Новом одбору желимо много успјеха у раду. ПРИЛОЗИ ЗА ГАЈРЕТ ПРЕД ЏАМИЈОМ У ОБРАМА Прошлог Рамазанског Бајрама вриједни имам Мустафа еф. Беговац одржао je врло лијеп и топао говор о Гајрету и његовим досадањим успјесима. Он je присутиима у џа.мији у детал>има приказао рад Гајретов и његове жртве.. које допј>иноси за подизање и оспособл.ење муслиманске омладине путем разних школа и заната. Позвао je присутне џематлије да се сви, до једнога, окупе око Гајрета као нашег културног стожера. Г1ри концу говора кликнуо je Гајретовом узвишеном Покровитељу: »Да Живи Њ. В. Крал> Петар II!«, што су присутне уематлије са одушевљењем прихватиле , кличући три пута Њ. В. Краљу и Краљевском Дому. По томе je сакупљено 100.— Дин, прилога за Гајрет. СИЈЕЛО ЖЕНСКОГ ОДБОРА ГАЈРЕТА У ТУЗЛИ 22 јануара о. г. Женски мјесни одбор Гајрета у Тузли одржао je Гајретово сијело, у просторијама Муелиманског занатлијског удружеља »Сенаат«, на коме je убрано Дин. 371.50 добровољних прилога за Гајрет. 39 �Л i ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У ПУРАЧИЋУ НОВИ ОДБОР ГАЈРЕТА У ВЛАСЕНИЦИ 19 дсцембра 1936 одржана je Гајретова забава у Пурачићу у згради нар. o a i. школе. На забави je говорио о значењу Гајрета г. Мехмед Фатушић, претсједник Гајрета и општ. биљежник. Декламације »Наш Велики Крал.« и »Мати и син« декламовали су Пашага Чамџић ученик осн. школе и Ибрахим Чамџић ученик тузлаиске гилшазије. Два монолога »Самоубица« и »Мића у војсци« декламовао je Ибрахим Чамџић, гимназијалац. Позоришни комад »Декрет« извели су друштвени дилетанти. На забави je свирао друштвени тамбурашки збор. Томбола и бифе дали су лијепе приходе друштву. Забава je успјела у сваком погледу, јер овд. свијет посјетио ју je бројније него икада, што значи да се Гајретова идеологија све више продубљује у нашем народу. За овакав успјех забаве хвала прилада наставницима оон. школе и цијелом одбору. Мјесни одбор изјављује овим путем своју велику захвалност г. Милеру, директору Солвај творнице у Лукавцу, који je својим обилним прилогом допринио повећању прихода забаве, а затим одбор захваљује и свима мјештднима који знају да цијене Гајрет, па су својом посјетом увеличали ову његову приредбу. На глдвној годишњој скупштини, одржаној 31 јануара о. г.( изабран je у Власеници нови мјеши одбор, којег су ушишла г. г.: претсједник Рагибага Кадић, потпретсједник Реџеп Таљић, тајник Јусуф Ж ујо, благајник Омер Хасанбеговић; одборници: Сејфага Шахбеговић, Сејфудин Тдљић и Ђазим Хасанефелдић; замјеници: Хасан Куртагић, Хасан Кртичић и М устафа Авдагић. Надзорни одбор: Зулфага Бушатлић, Ш емсибег Тихић и Раоим Беговић. НОВИ ОДБОР ГАЈРЕТА У КУПРЕСУ На ванредној годишњој скулштини Мјесног одбора Гајрета у Купресу изабран je нови одбор и то: претсједник Хафиз Хасал Оџечкић, потпретсједник Никола Милић, секретар Ахмед ИдризбеговиИ, благајник Џевдет Идризбеговић; одборници без функције: Сакиб Манџука, "Борђо Спремо, Фуад Мднџука, Л\униб Манџука и С улл Хусеинбеговић. Надзорни одбор: Ахмедбег Хусеинбеговић, Салих Хусеинбегоћић и ХасаТн-" Алајбеговић. Замјеници: Ризабег Хусеинбеговић, Мидан ČnpeMo и Але Манџука Зејнилов. УСПЈЕШАН РАД ЗАДРУГЕ КОЛА С. С. И ГАЈРЕТА ОСНИВАЊЕ ГАЈРЕТОВА ОДБОРА У ЗВОРНИКУ Недавно je одржана XII редовна скупштина Задруге Кола Српскнх Сестара и Гајретова женског одбора у Сарајеву. Скупштину je отворила претсједница гђа Љесковац, поздравивши присутне госпође. Позвала je гђу Фату Кошарић да прочита извјештај о раду ове установе у прошлој 1936 години. Из извештаја гђе Кошарић види се да je ова установа и поред свих тешкоћа и у прошлој години налредовдла, помагала je незапослене раднице, а своје радове je продавала осим Сарајева и у Дубровнику, Сплиту и другим мјестима. Гђица Еста Коен прочитала je благајнички извјештај, из којег се види вишак у прошлој години од 5688.20 дин. Након посвршавања осталих послова, у нови одбор су изабране гђе: претсједница Лепа Љесковац, подпретсједница Фата Кошарић, I тајница Радмила Краљевић, I благајница Мица Пејановић, II благајниид М убера Сариџић, одборнице: Шехзада Башагић, Лебиба Мехмедбашић, Хајрија Арифхоџић, Даринка Деспић, Јелка Стефковић, Ешрефа Сарић, Хабиба Бушатлић, Даринка Вуколић, Драгин.а Цвијетић. У надзорни одбор: Вера Крсмановић, Зумрутд Капетановић, Теодора Шушљић и Фата Тановић. Beh нешлико година у Зворнику постоји само повје* реништво Гајрета. Пошто je у посљедње вријеме настало веће интересовање за Гајрет, то je повјереништво азказало скупштину Гајретових чланова, која je одржана 10 јануара о. r. На скупштини je повјереник реферисао о своме досадањем раду, па пошто број Гајретових чланова прелази преко 50, то се према друштвеним правилима може прећи на избор мјесног одбора. Повјеранику je дата разрјешница и скупштина je закључена. Изабрали одбор на скупштини конституисао се je овако: Претсједник Илијас X. Мејлић, шеф Пореске управе; потпретсједник Авдо Мујезиновић, прив. чин.; тајник Хамдија Хамбираловић; благајлик Абдудах Чакловица, пошт. чиновник; чланови одбора без функције: Осман Грухоњић, учитељ; Хасан Камишалић, трговац и Шемсудин Љубовић, прив. чиновник, Надзорни одбор: Дрдгољуб Делић, банковни чиновник; Хусеин Камишалић, трговац ПАЖЊА ПРЕТСЈЕДНИКА ПЛЕВАЉСКЕ ОПШТИНЕ ПРЕМА ГАЈРЕТУ ^ ДАР ГАЈРЕТОВОМ МУШКОМ КОНВИКТУ У САРАЈЕВУ Претсједник плеваљске општине г. Ненадић даровао je испред општине Гајретовом иитернату у Плевљу 15 q угљена, истовремеио обећавши и новчану помоћ овом интернату од 500—1000 Дин. Г. Ненадић већ раније je поклонио овом Гајретовом интернату 50 q угл>ена, па сматрамо за дуж ност да му овим путем изразимо братску захвалност на пажњи, коју указује према Гајрету и његовој омладини. Г. Исмет Никшић, угледни сарајевски трговац, даровао je Гајретовом мушком конвикту 2 м» букових дрва, мјесто бифеа за Гајретову забаву. Исто тако и г. Петар Јуришић, велетрговац, даровао je поменутом Гајретовом интернату 5 q угљена, мјесто прилога за бифе Гајретовој забави. Нека je племенитим даровател>има топла хвала. ‘Хг< 40 ^ р зг’ � https://kolekcije.nub.ba/files/original/693a5b46f7d146692f199dd2c3ebacaf.pdf c7c112f8db1e96463f97175d7f6cfe2e PDF Text Text С А Д Р /К А Ј : URED NIŠTV O : N a prekretnici epoha / ŠERIF BUBIĆ: Tre­ tiranje društvenih pitanja u predratnom listu »Gajret« / F. SLIPICEVIC: Porijeklo muslimanskog plemstva u Bosni i Her­ cegovini / R. K ADIO: Behari su mirisali, pripovijetka / SAFET BU RIN A : Baun, pjesma / H A M ID D IZD A R: Jesen, pjesma/ N N -C: Bosna i muslimani Bosne / MUSTAFA ALIKALFIĆ: Alipaša Rizvanbegović - Stočević, hercegovački vezir / V. CESLJAR: Porodica kao vaspitač / A. B.: Ekonomska i pro­ svjetna važnost zadrugarstva / MALE KULTURNE VIJESTI: Novi pretsjednik Matice Srpske / Dramski natječaj / Smrt Evgenija Zamjatina / Protiv l'ttfgoša i Kraljevića Marka / Englesko djelo o bogumilima / Najbolji članak o Starom mostu u M ostaru / GAJRETOV GLASNIK: Sjajan uspjeh Gajretovih zabava u Derventi, Zenici, Tuzli, Mostaru, Stocu, Bos. Gradiški, Prnjavoru, Konjicu, Mrkonjić Gradu, Bos. Krupi, Vrbanjcima, Avtovcu, Kozarcu, Foči, Fojnici; Kotor-Varoši, Olovu, Sevarlijama, Visokom, Zvorniku, Bijeljini, Vlasenici i Semizovcu. Март С а р а је в о 1 9 3 7 ИЗДАЈЕ ГЛАВНИ О ДБО Р ГАЈРЕТА У САРАЈЕВУ • Бро/ 3 ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ХАМИД КУКИЋ �I M V e r e n č e v ić Prvorazredni ženski modni salon, konfekcija i krznarija, spe­ cijalista u izradi mantlova, kostima, haljina i t. d. Bogat izbor raznovrsnog krzna i krznenih mantlova, izrađuje krznene mantle i svo ostalo krzno u vlastitoj radioni, prispjeli najno­ viji modeli zimskih štofanih mantlova CIJENE SOLIDNE A ŽENSKI MODNI SALON I K R Z N A R IJA SARAJEVO K R A LJA P ET R A ULICA TELEFO N 38-2Б • IZRADA P R V O K L A S N A ГАЈРЕТ, ЛИСТ ДРУШТВА ГАЈРЕТА ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЧНО, ЦИЈЕНА МУ JE ЗА НАШУ ОТАЏБИНУ 60 ДИНАРА HA ГОДИНУ, A ЗД СВЕ ОСТАЛЕ ЗЕМЉЕ ПРЕКО ГРАНИЦЕ 120 ДИНАРА. ЂАЦИ ГАЈРЕТОВИ ПИТОМЦИ ДОБИВАЈУ ЛИСТ У ПОЛА ЦИЈЕНЕ КОД ГЛАВНОГ ОДБОРА ИЛИ КОД УПРАВЕ ГАЈРЕТОВИХ КОНВИКАТА. Власник друштво »ГаЈрет« — Одговорни уредиик: Хамид Кукиђ — Штампарија Босанска Пошта Јосип Бретлер одговара Јосип Гргић. �Г о д . X V 111 Bpof 3 С а р а је в о , м арт 1 9 3 7 Ж а ирекрешнаца еиоха Налазимо се на важној прекретници двију ехопа које треба да јасно обиљеже Гајретов рад. Тешка социјална помјерања у свијету остављају видљиве трагове и на нашем животу. Потресен и узбуђен многим догађајима, наш свијет, сиромашан и препуштен самоме себи, ос.јећа извјесна олакшања у приближавању и прикупљању. Taj ocjehaj, нагонски јасан и разумљив, стзара саи од себе један јасан пут, пут који преко мапора и жртава води у сретнију и љепшу будућност. T o j e п у т Га јр е т а ! Осјећа се данас, више него икада раније, да je пут кога je још давно маркиоао и обиљежио Гајрет и његови социјални и национални идеолози једино исправан, једино јасан и да тим путем треба окренути све точкове културног и привредног прогреса. Taj пут je утро Гајрет и већ данас, након толико патњи и жртава, преко њега генерације могу безбрижно корацати и приближавати се циљу. Све оне невоље и трње уклониле су доеадашње Гајретове радне генерације које нису презале ни од оружја, ни од борби на туђинским фронтовима a, богме, ни од чамљења у непријатељским казаматима. Данас смо, хвала Богу, свједоци тихог преоријеатисавања цјелокупног нашег политичког, културног и националног живота у једном исправном и позитивним, могло би се рећл r a ј р е т о вс к о м правцу. И то нас радује. To нам даје снаге и полета да наставимо наш корисни рад за добробит и напредак нашег муслиманског елемента, који ће се, једнога дана, убрзо, наћи потпуно ослобођен свих стега и колана који су га још мучили и стискали. A тада ће, вјерујемо, заблистаги наш пут обасјан срећом и зааовољством, наш пут који ће значити пуну афирмацију свих снага и идеја Гајретових. Ha добром смо путу. Баш ова година требала je да донесе Гајрету и његовим људима тешка искушења. И донијела их je, опоро и сухо, са злурадим осмјехом многих који су очекивали извјесна поремећења у нашем раду. Зачудили су се, међутим, кад су кроз ове двије године видили да није све онако како неки желе, него, напротии, онако како je условљено приликама и психолошким моментима који су повезани за народ и за догађаје. A баш посљедњи догаЈјаји су најјасније показали да je н a р о д уз Гајрет. У најтежим ириликама, на г.рекретници епоха које су обиљежиле Гајретове досадашње напоре и успјехе, народ je одлучно стао уз Гајрет. Ето, сада, у овим најтежнм временима економских и других невоља, Гајрет je завршио први период свога васпитно-просвјетног дјеловања и прелази, чврсто ријешен на борбу и успјех, у нову епоху широке социјалне и привредне дјелатности. Пријатељи Гајрета, његови радници и прегаоци, расути широм цијеле Отаџбине, одлучно су прихватили н о в у Г а ј р е т о в у з а с т а в у и носе je високо. To нам најбоље свједоче сјајни успјеси Гајретових забава и приредаба у великом броју наших мјеста. Може се слободно рећи да никад досад, ни Гајрет ни које друго друштво, нису постигли овако огромне резулгате. Читав кадар културних и просвјетних радника био je запослен око ових забава које, појединачно и заједнички, претстављају видан докуменат акцпје коју може пружити само овакав н а р о д н и п о к р е т као што je Гајрет. Одржани програми свих забава су ризница најдрагоцјенијег просвјегног блага које се не може ничим откупити. Морални и материјални успјеси ових приредаба су такви да може бити са њима задовољан и Гајрет и сваки његов пријагељ. Никад досад једно коло оваквих бајрамских забава није донијело толико прихода ни толико истинског одушевљења. Већ сада, након осам мјесеци рада, овогодишњи биланс je активан. У спјесиновог Г а ј р е т о в о г р а д а дају нам вјеру у сјајну нашу будућност. A док je искрених Гајрегових пгрегаоца, та вјера нас неће издати. 43 �T r e t ir a n j e d r u š t v e n if j p i t a n j a u p r e d r a t n o m č a s o p is u » G a jre t« Socijološko obrazovanje muslimanske inteligen­ cije, kao i naše inteligencije uopšte, bilo je prije Svjet­ skog rata vrlo slabo, šta više gotovo nikakvo. I ag­ rarno pitanje .jedino o kojem se je živo raspravljalo, tretirano je nestručno — bz dubljeg poznavanja nje­ gove socijološke osnove. Ali je zato bilo javnih rad­ nika koji su se bavili t. zv. sitnim radom u narodu i pisali na popularan način o raznim najvažnijim kul­ turnim i prosvjetnim prilikama. To se opaža i kroz predratni časopis Gajret. Uredništvo (O. Đikić) piše vrlo često uvodne članke o n a š i m p r o s v j e t n i m i v j e r s k o p r o s v j e t n i m p r i li k a m a i iznosi njihovo bi­ jedno stanje. U članku »Naši mektebi i medrese« (god. 1910, br. 1) veli se ovako: »Nije potrebno go­ voriti o našem prosvjetnom stanju. O bijednom i ne­ voljnom halu našeg milleta u tome pogledu svak zna­ de, jer i danas, na žalost, nas muslimana ima u našoj zemlji na 80% nepismenih, koji živimo u tami nezna­ nja i džehaleta. Osnovna nastava je u našoj zemlji uopće u tako mizernim prilikama, da gore primjere treba tražiti u naizapuštenijim zemljama Azije i Afri­ ke ...« . U jednom drugom uvodnom članku pod natpisom »Pravi put« piše uredništvo (eod. 1910. br. 12): »Nije potrebno dokazivati o kulturnoj nazađnosti našega islamskog dijela naroda ovih zemalja, jer je svakome na prvi pogled potpuno jasno, da smo mi u svakom pravcu kulturnog života daleko zaostali za ostalim vjeroispovjestima našega naroda ...« . Pisac ovih članaka krivio je s pravom i tuđinske vlasti za ovakvo stanje i nije mogao ni pomisliti da mi i u oslobođenoj zemlji ni nakon više od 2 i p o decenija nećemo u narodnoj prosvjeti mnogo poodmaći. Sve veći porast a l k o h o l i z m a među muslimanima skrenuo je na sebe već davno prije Svjetskog rata pažnju Gajretovih radnika, i oni su o tome pita­ nju u G ajretu često pisali i pozivali na osnivanje antialkoholnih društava: »Najveći uzrok našoj zaosta­ losti, veli se u jednom članku, jesto to što se ne umjedosmo snaći u nadošlim novim prilikama, ne znađosmo se okoristiti dobrim tekovinama Zapada, kao što se okoristiše naši sugrađani drugih vjera, već se bacismo baš na najlošije i najodurnije strane zapadnjač­ kog životarenja, kao na prekomjerno uživanje alko­ holnih pića i na slične prikrpine zapadne kulture. Da je alkohol zaista najveći, a u mnogo slučajeva i jedi­ ni uzrok ovog našeg zaostajanja, možemo se lahko uvjeriti, ako samo malo pripazimo na mnogobrojne mehane što su po našoj otadžbini razasute, i ako pa­ žnju obratimo onim bljutavim »pjesmama« što se iz njih danju i noću ore, pa ako makar i letimično pro­ motrimo silne žrtve alkohola u oronulom našem na­ rodu«. P oložaj naše mu s li ma ns k e žene odavno je počeo da zabrinjava Gajretove radnike, premda tu ne nalazimo jačih i interesantnijih opaža­ nja. Šta više ima i čudnih, gotovo neinteligentnih p o ­ gleda na to naše važno društveno pitanje. Tako, na primjer, Hazim Muftić — inače jedan od redovnih saradnika Gajreta — imao je ovakve pojmove: »Na primjer, kakvu mislimo naobrazbu u islamskom smi­ slu, rečeno je, da svaka muslimanka mora poznavati Imami-Azama i Gazaliju i njihova djela, a ne mjesto njih kakve evropske velikane, kako se je to na nekim mjestima i nehotice uobičajilo ...« . (»Šta ometa naš rad«, god. 1910, br. 9) Uredništvo sigurno nije bilo takvog mišljenja, pa je donijelo i jedno protivno mi­ šljenje. (Jedan polemičar pod pseudonimom Ahmeđ odgovara Hazimu Muftiću ovako: »Jer poznavati Imami Azama i Gazaliju znači poznavati tačno tada­ nje prilike islamskog svijeta, kada su oni živjeli. Zatim sva njihova djela i ideje koje su oni zastu­ pali kao najveći islamski naučen jaci. Dozvolićete, to je za naše ženskinje s obzirom na nrilike preteško. D ok je to sasma drukčije kod naših nisaca, jedno stoga što je jedan jezik i gotovo isti običaji, a svijet koji se obrađuje kud i kamo bliži našoj naravi od onoga što ga obrađuje Gazalija. — Ovako dakle poznavati Gazaliju prosto je nemoguće, a poznavati ga samo po imenu, to nije nikakvo poznavanje. — Naivno je što mi predbacujete o evropskoj prosvjeti. Rekao sam da smo pod uplivom evropske prosvjete i da se u tom smjeru treba odgajati. Ter kada bi se odali posve orijentalnoj prosvjeti, značilo bi navije­ stiti rat zapadnoj, u kome bi mi bez sumnje podle­ gli, pošto se ni veći ni svijesniji nisu mogli odupri­ jeti«. (Gajret, god. 1910, br. 10). U jednom drugom članku pod pseudonimom, navodno od jedne musli­ manke, Gajret poziva muslimanke da se organizuju: »Dajte, drage prijateljice, da se i mi za se pobri­ nemo, kad se nije već niko imao za nas dosad pobri­ nuti! Dajte, d a s e o r g a n i z u j e m o i da osnujemo čitaonicu, gdje bi se mogle svakog petka sastajati, držati predavanja, čitati lijepe knjige i listove; osim toga naći jednu naobraženu žensku, koja bi nas poučila u onome što ne znamo, a usavršila u onome što znamo. P r e n i t e se! N e budite malodušne! • Ne bojte se pada, jer će nas poduprijeti naši prija­ telji i istomišljenici, a nemojte se ni obmanjivati sa nekakvim znanjem ili uobraženjem, da je ženskoj • dosta, ako zna ono što treba oko namaza, malo �kuhati i čistiti kuću, malo ručnoga rada i ništa više...« (Gajret, god. 1910, br. 7 i 8). Svi ovakvi članci pisani su pod pseudonimom. To je razumljivo, pošto je tada uticaj nazadnjaka i neprosvjećenih sveštenika na muslimanske mase bio mnogo veći nego danas. Danas već svi uviđaju da su oni napredni mladi ljudi imali potpuno pravo. Da su se ti iskreni Gajretovi radnici slijedili, polo­ žaj jugoslavenskih muslimana bio bi sada daleko bolji. Ne mogu da ne istaknem i jednu naročitu odliku časopisa Gajret kod tretiranja naših društvenih pita­ nja. To je njegov neusiljen d e m o k r a t i z a m , koji je, uostalom, posljedica cjelokupnog Gajretovog naziranja i djelovanja među muslimanima, društva zasnovanog i održavanog uglavnom na požrtvovanju našeg srednjeg — zanatlijskog i trgo­ vačkog staleža. Odličan prosvjetni radnik i poznati saradnik Gajreta, Hamdija Mulić, širi ideju demokratije na njemu svojstven, ovako lijep i popularan način: »Među djecom nema razlike. Malo »beg’e« druži se s onim »niskog soja«, a s njima obojicom mali »aga«. Divimo se kako i djeca bez razlike vjere zajedno druže i eglenišu. Tu je eto d e m o k r a t s t v o na svome mjestu. Svrha je uzgoja narodnih škola: ljubav i b r a t s t v o . . . Naš narodni duh traži da nam je uzgoj narodan, onda uzgajamo svoju omladinu sve od malih nogu do svršetka škola ili zanata u bratskoj l j u b a v i i s n o š l j i v o s t i...« (Gajret, god. 1910, br. 4). Tako je Gajret još prije Rata gledao na naša društvena pitanja. Ako dodamo još da kroz jeđandva sjajno napisana članka rah. Hamida Svrze napiremo i najnovija, gotovo socijalistička, shvatanja u svijetu — tada će se imati potpun prikaz tretiranja društvenih pitanja u predratnom časopisu Gajret. Ing. šerif Bubić P o v o d o m s t u d if e o p o r e k l u m u s l i m a n s k o g p le m s t v a u B o s n i i H e r c e g o v in i U 3 i 4 svesci Jugoslovenskog istorijskog časo­ pisa za god. 1935 izaašla je studija g. Vaše Cubrilovića: Poreklo muslimanskog plemstva u Bosni i Hercegovini. U sadašnje vreme naš narod raspolaže sa više naučnih snaga nego ranije, pa je prirodno da su novija izučavanja pojedinih delova naše narodne istorije dublja, naučnija i objektivnija. Ta prouča­ vanja su do sada ispravila mnoga pogrešna mišljenja ranijih istoričara. Savremeni naučnici imaju bolje mogućnosti rada. Mnoge ranije greške bile su posledica nacionalnog romantizma koji se kod nas oscćao u nauci XIX stoleća. Naročito mnogo takvih zabluda bilo je po pitanjima iz vremena turske vlasti nad našim narodom. Promatrana sa tog gledišta studija g. Čubrilovića je ozbiljan prilog objektivnom postavljanju stvari na njihovo pravo mesto. Postavljenu temu autor obrađuje na širokoj osnovi, generalno, zato mora da se upušta u studi­ ranje razvoja verskih promena, socijalnog, admini­ strativnog, sudskog uređenja i agrarnih odnosa od početka turske vlasti u Bosni i Hercegovini pa do njenog pada. Sve je to obrađeno na prostoru od 36 stranica, zato je i ispalo vrlo sažeto i ustvari je samo preliminarna studija na osnovu koje bi trebalo poći dalje u proučavanju postavljenog problema. Izgleda da autor računa jedino sa stručnom publikom, prem­ da studija izaziva širi interes bar u redovima inte­ lektualaca, pa upotrebljava nedovoljno poznate poj­ move (derbendžiie — filuridžije i dr.) bez potrebnog objašnjenja. Za bolje razumevanje ćele studije vrlo je koristan rad g. Riza Muderizovića: »Rasprava Ali Čauša o spahijskoj i timarskoj organizaciji«, koji je izašao u Gajretovom kalendaru za 1937 god. Ovaj rad potvrđuje ispravno stanovište g. Čubrilovića o prvom agrarnom uređenju Bosne i Hercego­ vine za vreme turske vlasti i daje neke sitnije korek­ cije njegovih zaključaka, ka na pr. u pogledu nasTedstva timara, veličine prihoda sa istih, načina postanka vakufa i slično. Tim je veća zasluga g. Čubrilovića koji je na osnovu dosta oskudnih vijesti i neupotreblj avaj ući taj prvoklasni izvor uspio da ustanovi istorijsku istinu. Osobito je vredan pokušaj rasčlanjavanja staleža bosanskog plemstva koji je složen i po svom sastavu i po vremenu i načinu kako se izgrađivao. Mišljenje S. Bašaeića ili Tukića mora u tom pogledu da pretrpi mnoge ispravke i dopune. Tako za bosanske kapetane autor tvrdi da nisu po­ tomci stare bosanske vlastele, uprkos nekih tradicija koje su se kod njih očuvale ali da su najvećim đelom našeg porekla. O načinu prelaza na islam pisac tvrdi da je »danas nemoguće utvrditi kad i kako prima ovaj svet muhamedansku veru. Jedno je sigurno napuštanje stare vere nije vršeno u početku odjed­ nom nego postupno tokom XV i XVI veka. Neki su u istočnoj Bosni prelazili na islam i pre 1463 g.« (t. j. pre pada pod Turke — str. 373). O uzrocima prelaza vlastele iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Novopazarskog Sandžaka na islam iznosi autor ovo mišljenje: » .. .netačno je da su stara vlastela iz ovih nredela morala prelaziti na islam posle turskog osva­ janja da bi sačuvali svoje posede. Mogli su ih oču­ vati i bez napuštanja stare vere.« (str. 375). Nadalje 45 �pisac obrazlaže kako je kasnije Bosna i Hercego­ vina dobila svoju posebnu karakteristiku u sklopu Turske carevine i veli da »jedna od glavnih pojava u Bosni u X VIII i XIX veku jeste jačanje lokalnog patriotizma među ;njenim muslimanima. Bosanski muslimani su najvećim delom potomci starih Bosa­ naca ...« (str. 402). Iznoseći gornje tačne konstatacije g. Čubrilovića, tim nas više čudi da on ispravljajući jednu raniju istorijsku zabludu o poreklu muslimaanskog plemstva ostaje pri drugoj o bogumilstvu u uvodu svoje studije. Mislim da nije tačno mišljenje autora kad zaključuje da »nije uspeo pokušaj da se iz bogomilske sekte, slično svetosavskoj crkvi u Raškoj, stvori narodna »bosanska« crkva a preko nje bosan­ ski narod«. Bosna po piscu nije imala čvrstu etničku osnovu pred svoj pad pod Turke. Ja sam suprotnog mišljenja i uveren sam da se preko državne i crkvene organizacije uspeo stvoriti bosanski narod što potvr­ đuju mnogi nazivi sačuvani u ooveljaama i listinama toga doba, a što se tiče etničke osnove da je bila bar isto toliko jaka kao u savremenoj Despotovini ili u Hrvatskoj. Inače rasprava kao ozbiljna naučna studija osla­ nja se na bogatu literaturu i izvorni materijal i zaslu­ žuje pažnju specijalno naše inteligencije. Fuad I. Slipičević ш Bosna i muslimani Bosne <N‘ ,a v s t ) II. Organizacija carstva. U Turskoj carevini pored propisa šerijata vreme­ nom se razvilo i posebno tursko pravo. Turci, šireći svoju političku vlast i veru M uhamedovu van gra­ nica arapskog halifata, doskora su uvidili da za mno­ ge i važne grane državne uprave nedostaju propisi šerijata. Sultan kao »vladar pravovernih« mogao je po utvrđenom principu donositi nove zakone, koji odgovaraju duhu vremena i potrebama države i na­ roda, ali samo i uvek u skladu sa šerijatskim propi­ sima. Ovi zakoni koje su donosili pojedini sultani u formi f e r m a n a ili h a t i - š e r i f a , bilo na pređlog velikog vezira, bilo po zaključku Divana ili motu proprio, zovu se k a n o n i. Reč grčka od Vizanta p o ­ zajmljena. N a osnovu ovih kanona uređena je celokupna uprava carstva: vrhovna i lokalna, administrativna i sudska, vojnička i versko-prosvetna. 4 6 ________ ___ _______________ i. S u i t a n i V i s o k a p o r t a . Sultan je nepriko­ snoveni vladar pravovjernih, sjen božiji na zemlji, va­ zda pobednik, vrhovni glavar vere i države. Njego­ vo se ime spominje u molitvi u petak u džamiji, verni mole za njegovo zdravlje i pobedu njegova oružja, za trajnost i prosperitet države. Sultan je vrhovni ko­ mandant celokupne suhozemne i pomorske vojne sile, zaštitnik znanosti i umetnosti. O d upravlja car­ stvom preko svoja dva poverenika, preko velikog vezira i Sejh-ul-Islama. V e l i k i v e z i r . N a čelu celokupne državne u p ­ rave, građanske i vojničke, stoji veliki vezir, v e z i ­ ri - m u a z a m, preko koga sultan vrši svetovnu vlast. Osim najhitnijih prerogativa krune, sve drugo spada u nadležnost velikog vezira. On je čuvar sultanova pečata — s a h i b i m u h u r , i njegov neograničeni zamenik — v e l i k i m u t l a k . Sva naređenja i rešenja velikog vezira sa carskim pečatom, imaju snagu kao da ih je sam sultan svojeručno potpisao. Veli­ kom veziru uz koleno sedela su tri vezira: kethuda, reis-efendi i čauš-baši. Svaki vezir je imao po dva državna podsekretara. K e t h o d a, ministar unutrašnjih poslova, prvi po rangu do velikog vezira, on je njegov zamenik — k a i m i m e k a m . Svi poslovi građanske i političke uprave spadali su u njegov resor. Svi carski fermani i buiruldije velikog vezira, svi zakonski predloži i proiekti financijske, političke i vojničke prirode, pro­ lazili su kroz njegove ruke. On je bio starešina svih komandanata pojedinih odreda voiske koji su bili na službi pri Visokoj porti, on je bio odgovoran za bezbednost carskog dvora i Visoke porte. R e i s - e f e n d i , ministar inostranih dela i šef carske kancelarije, zamenik je velikog vezira u poslo­ vima spoljne politike. Pod njegovom se rukom čuva- , ju sve državne tajne, vanjske i unutrašnje politike. Kao šef carske kancelarije, on je izrađivao sve refe­ rate i predloge koje je veliki vezir dnevno podnosio sultanu. Reis efendin prvi pomoćnik, d i v a n i h u m a j u n t e r d ž u m a n i , carski dvorski tumač, zauzi­ mao je u ministarstvu spoljnih poslova vrlo važan položaj i bio od velikog uticaja. O n je prisustvovao svim konferencijama i razgovorima sa stranim posla­ nicima. Sve note i memoari stranih država Porti i od Porte stranim državama prolazila su kroz niegove ruke. U carskim audijencijama stranih poslanika, on je bio tumač. C a u š - b a š i, državni maršal i ministar polici­ je. bio je najviša izvršna vlast. Svi građanski sporovi i krivični procesi spadali su u sferu niegova rada. On je bio »ruka pravde i oko zakona«. Njegovom rukom država kazni prestupnike zakona i rušioce javnog po- * I �retka. On preko podređenih organa dejstvuje da pravosnažno osuđeni u građanskim sporovima ispune svoje obaveže a u krivičnim da kaznu izdrže. Stran­ ke koje dolaze na divan velikog vezira da se nešto žale, najpre se njemu obraćaju da im on signira nji­ hove pretstavke i da ih uputi na nadležno mesto. To je sastav Visoke porte — B a b u - al i , gđe su usredsređeni svi unutrašnji i spoljni poslovi car­ stva. 2. C a r s k i D i v a n i D i v a n v e l i k o g ve­ z i r a . Divan znači skupštinu uopšte, a u prenesenom smislu skup najviših državnih funkcioneia. Sultan Mehmed II postavio je dva divana: carski divan i di­ van velikog vzira. Carski je divan zasedao u carskom dvoru u sati do njegova kabineta. Prvi sultani presedavali su đivanu i sudelovali u konferencijama. Docnije su sedeli na galeriji skriveni iza m u š e b k a — rešetke. Čla­ novi carskog divana bili su veliki vezir, kothođa, reis-efendi i čauš-baši a ve'ćali su stojeći na nogama. To su k u b e v e z i r i , tako prozvani po sali u ko­ joj su većali a koja je na kube građena. Sultan je za^ svaki referat lakim kucanjem ruke u rešetku dao znak da ga odobrava, a ako se naglo povukao u svoj ka­ binet .značilo je da predlog ne odobrava i većanje je s mesta prekinuto. Divan velikog vezira imao je karakter kasacije i zasedao je pet puta nedeljno. Na divanu velikog ve­ zira nije se nikad raspravljalo o državnim poslovima, nego u naročitom savetu — m u š a v e r a , u kome su sudelovali najviši državni, verski, građanski i voj­ nički velikodostojnici pod pretsjedanjem velikog ve­ zira. Na zidu više stolice na kojoj je sedeo veliki ve­ zir, bilo je zlatnim slovima ispisano ime vladajućeg sultana, uokruženo Muhamedovom izrekom: »V i š e v r e d i j e d a n čas pr avde, n e go s e d a m ­ d e s e t g o d i n a m o l i t v e « . Na vratima kroz koia ulazi veliki vezir, pisalo je: »Č o v e k k o g a B o g š t i t i , n e ć e se n i k a d i n i k o g a b o j a t i da u javnim poslovima donosi svoje od ­ luke samo po z a k o n u i s v o j o j savcs t i«. V r h o v n a r a č u n s k a k o m o r a gde su bili bili spleteni svi konci financijske i privredne po­ litike carstva, zvala se d e f t e r d a r a t . Tu se vodio glavni registar svih državnih prihoda i rashoda, regi­ star svih poreza i državnih nameta, popis harača i ha­ račlija, popis lenskih dobara, imenik spahija i timariata, glavni spisak plata i penzija svih državnih či­ novnika i službenika, kontrolni biro celokupnog rat­ nog materijala; otsek za pobožne i dobrotvorne zadužbine i legate; otsek državnog pravobranioštva i popis krunskih dobara, registar celokupne obranbe- ne sile, odelenja za utvrđena mesta i njihove posade i t. d. Na čelu komore bio je d e f t e r d a r , ministar financija. V e r s k e i s u d s k e v l a s t i bile su u ruka­ ma uleme, verski obrazovanih ljudi. Ulema su bili za­ konodavci i nastavnici, komentatori Kurana i tradi­ cije, pisci naučnih dela i šerijatske sudije, džamiski imami i propovednici. Na čelu celokupnog ulemanskog kora stajao je prvi sveštenik, sultanov zamenik u oblasti vere i za­ kona: š e j h u l - i s l a m , »najučeniji među najučenijim«, »najmoralniji među najmoralnijim, sudac ra­ znih znanosti«. Nadleštvo šejhul-islama — m e š i h a t , najviša je instancija za tumačenje i pravilno shvatanje propisa šerijata. Njegove su f e t v e ob­ vezatne i služe za izvore turskog zakonodavstva. On daje autoritativna ovlaštenja — m e n š u r u , da ver­ ski funkcioneri i šerijatske sudije mogu vršiti javne verske dužnosti i donositi pravovaljana rešenja. Bez fetve š e j h u 1-islama sultan nije mogao rat objaviti, niti mir zaključiti. U sudskoj hierarhiji najviši su položaj zauzimali dva k a d i - a s k e r a , vrhovni sudija, jedan za Rumeliju, drugi za Anatoliju. Š e j h o v i i d e r v i š i ne spadaju ni u ređ ule­ me ni u sudsku struku ,ali ipak su uživali veliki ugled i kod sultana i kod naroda sve do Gazinih reforama. Mustafa Kemal učinio je kraj i ovom zlu Turske dr­ žave i turske nacije. Red derviša postao je u prvim da­ nima Islama pod uticajem islamskih mistika. Tokom vremena uvuklo se u derviške redove mnogo što-šta od perzijski maga, indijskih fakira i hrišćanskih isposnika. U Turskoj je bilo oko trideset derviških re­ dova, a u našim su krajevima najpoznatiji: Nakšibendije, Bektašije, Mevleviie, Halvatije i Rufaije. Starešina reda zove se š e j h. Derviši imaju svoje te­ kije, manastire, u kojima stanuju samo redovni čla­ novi reda. nn—č. O MOCTAPCKOM МОСТУ НА1Б0ЉИ JE ЧЛАНАК НАПИСАО Г. ГУЈИЋ У »ГАЈРЕТУ« 1934 Г. № 3. Југословенски историски часолис, који излази у Београду, у год. II, св. 1—4 на стр. 174, донио je из нера Др. Владимкра Ђоровића ове ријечи о К. Гујићу: »По нашем мишљен>у најствзрнији je до сад о том питан>у (т. ј. о мостарском мосту) чланак К. Гујића у »Гајрету« 1934, бр. 3. Гујић одбија енергично 1557 год. као годину тобожњег зидања моста, nero брани I56G годи., коју дају два савремена кронограма и коју потврђују други моменти. Прва година потиче из доцнијих и маше поузданих извора. Сад знамо и градитеља моста. To ннје онај Хоџа Синан, син Абдулмехагин, кога спомиље Евлија Челебија, него мајстор Хајрудин, за кога царски ферман каже да je »у градитељству способан«. 47 �MALE K U L T U R N E VIJESTI NOVI PRETSJEDNIK SRPSKE AKADEMIJE Za pretsjednika Srpske kraljevske akademije postavljen je univerzitetski profesor dr. Alek­ sandar Belić. Izabran je za akademika već 1906, od 1923 do sad je zauzimao položaj glavnoga tajnika akademije, a neko vrijeme je i vršio pretsjedničke dužnosti mjesto Jovana Cvijića za vrijeme njegove bolesti, i onda je uspio da sredi finansijsko stanje Akademije. DRAMSKI NATJEČAJ »Narodna uzdanica« u Sarajevu raspisuje natječaj za najbolju dramu iz života bosanskohercegovačkih muslimana, sa tri nagrade (po 1000, 700 i 500 dinara), a rok natječaja je konac juna ove godine. SMRT EVGENIJA ZAMJATINA U Parizu je umro odlični ruski književnik Evgenije Zamjatin. Njegovom smrću izgubila je Rusija jednog od najagilnijih i najsnažnijih svojih literarnih pretstavnika. U svojim slika­ njima Rusije, prije i poslije revolucije, Zamjatin je uspješno izmirio fina psihološka nijansiranja sa skoro epskom širinom. Atmosfera slobode, stvaralačke i lične, bila mu je uvijek draga. Iz­ nosio je živiot sitnih sudbina iz svijeta uskih i zamagljenih vidika. Iz Sovjetske Rusije otpu­ tovao je prije nekoliko godina i nije se više ni vratio. PROTIV NJEGOŠA I KRALJEVICA MARKA Zagrebački klerikalni dnevnik »Hrvatska Straža« poveo je oštru kampanju protiv škol­ skih udžbenika u kojima še nalaze neke stvari velikog Njegoša i najljepše narodne pjesme o Kraljeviću Marku. List kaže da su neka Njegoševa djela i neke pjesme o Kraljeviću Marku pune pogrda, nemorala, divljaštva i da su bez ikakvih etičkih elemenata koji su potrebni za duševnu hranu školskoj omladini. E, jadni Marko eto i ti prispje na — indeks! »TESA OD D ’URBERVILA«, slavni roman Tomasa Hardija, izišao je u izdanju Srpske književne zadruge, u prevodu s engleskog g. Mihaila Đorđevića, kao posebni Zabavnik. Ovo odlično delo koje prikazuje ljubav između en­ gleskoga džentlmena i farmerske radnice, čitaće se s onim istim zadovoljstvom s kojim i raniji engleski romani »David Koperfild« i »Vodenica na Flosi« u izdanju Književne Zadruge. Cena je knjizi (500 str. u finom povezu) samo 40 din. ENGLESKO DJELO O BOGUMILIMA Engleski novinar dr. Everett Gill, koji živi u Bukareštu, obratio se na ministarstvo trgo­ vine i industrije u Beogradu s molbom, da bi mu trebale slike bogumilskih sredovječnih nad­ grobnih spomenika iz Bosne i Hercegovine. Dr. Gill je napisao opširno djelo na egleskom jeziku o bogumilskom pokretu na Balkanu, pa kako je u svom djelu obradio i bogumilstvo u Bosni, on želi imati i navedene slike, jer će djelo biti ilustrirano. Ministarstvo je želju en­ gleskog novinara dostavilo sarajevskoj podruž­ nici »Putnika« sa preporukom, da se nastoji udovoljiti svoj želji, pošto ministarstvo misli, da će ova knjiga, koja će biti proširena u Ame­ rici i u britanskom carstvu, poslužiti ne samo poznavanju historije Bosne i Hercegovine, nego također i turističkoj propagandi. 48 SBehari su mirisali... Strah, strah ше je bilo te mrke bosanske kuće u našoj ulici. I mene i svu mahalsku dj,ecu. Ogromna, sa starim drvenim mušepcima, obavljena crnom debelom lozom, koja se je kao koštunjava mrka šaka, s mnogo dugih žilavih prstiju ovila oko nje, sablasno dizala u velikoj, visokim ćerpićli zidom ograđenoj avliji. Čudne su priče kružile o toj tajanstvenoj i pustoj mahal­ skoj kući. Naše su majke o tome govorile po kućnim halvatima, s nekom čudnom ozbiljnošću i povjerljivošću u glasu, a mi, djeca, sa strahom i jezom, za svijetlih, džamijskim kandiljima okupanih ramazanskih noći. Šaputali smo o Diobrom, koji obu­ čen u zelenu čohu stanuje u kući, i luta s upaljenim fenjerom kroz nju, da pred jutro iziđe u crvenim mekim firalama, i nestane u groblju mahalske džamije, sa starim, u kadifastu mahovinu obra­ slim nišanima. Znam, kada . nam je jedne ramazanske noći mahalski mujezin dozvolio da se poponemo na staru džamijsku munaru, da smo, dok su nam srca od neke čudne jeze i razdra­ ganosti drhtala, opazili, kako kroz kuću luta svijetlo, kroz sobe, i s beskrajnim strahom u duši spuštali smo se za Mehmed efen­ dijom niz kamenite stepenice, da, sutradan, pronesemo jezivu nriču, kako smo vidili Dobrog, gdje s fenjerom šeće kroz kuću, i kako je poslije izišao, izgubio se u džamijskom haremu, i legao u, uz džamiju složene, tabute. ču d n a je bila sudbina te kuće, sudbina njenih stanovnika. Kao kad oštar jesenski vjetar nesmiljeno puhne kroz gole krošnje crnih stabala, i omlati posljednje žute listove, u sivoj jesenskoj noći, smrt je isto tako pokosila njene stanovnike. Porodica Os­ manage Alibegovića zatrla je za tihi čas, za nepune dvije godine, i naše su majke, kad god bi to spomenule, uvijek dodavale: »Gluho i daleko bilo«. Prva je umrla Fatima, djevojka i najstarija Osmanagina kćerka, onda, ni pun mjesec za njom i druga kćerka Emina, pa onda sin Mustafa, i najposlije stari Osmanaga. Njegova smrt, na nas, mahalsku djecu, djelovala je najčudnije. N ikada nismo mogli ni zamisliti, da može umrijeti stari, ugledni Osmanaga, onaj ponosni visoki starac, što nam je s večera, kada bi se vra­ ćao iz čaršije, dijelio šarene duge šećerlame, blago nas milujući po čupavoj. djetinjoj kosi. Sve četiri dženaze prošle su kroz našu mahalu praćene dugom, šutljivom pratnjom čitave čaršije, i na­ šim začuđenim i ustrašenim pogledima, koji svega toga nismo mogli da shvatimo. Jedino su nam se u uši i duše urezale riječi majki, da su Osmanaga i njegovi, pomrli od »suhe«, jezive i čudne bolesti, koja je harala u njihovoj kući. Stare, rahmetli Osmanaginice nismo zapamtili, jer je umrla mnogo, mnogo ranije. Niko, niko od Osmanaginih nije više ostao, osim jednog, za nas, mahalsku djecu, čudnog i u crno »tijesno švapsko odi­ jelo« obučenog čovjeka. Za njega smo čuli da je bio negdje »u svijetu«, da je učio, da je najstariji sin rahmetli Osmanage, i kada su svi pomrli, vratio se je u očevinu. Ali, u kući, našoj mahalskoj kući, nije stanovao. Ubirao je kirije od mnogih, iza oca ostalih kuća i dućana i živio, ali stare kuće nije izdavao. Ne­ kada, rijetko, vrlo rijetko, viđali smo ga kako prođe mahalom, s čudnim, blago tužnim pogledom uperenim u zemlju, pa zastane pred vratima, otključa ih i nestane u avliji. I čekali smo ga tada po sat, dva, dok iziđe, sa istim, još tužnijim pogledom, i napusti mahalu. Majke su nam kazivale da je to Ismet, najstariji šila rahmetli Osmanage, koji je učio u švapskim zemljama, i vratio se kad mu je sve pomrlo. I za nas je on bio čudan, tajanstven čovjek, s crnim tijesnim odijelom i tužnim pogledom, koga smo se i nehotično pribojavali. A nikada nismo znali, niti nam je bilo jasno, što traži u staroj mahalskoj kući. A on je dolazio i od­ lazio, rijetko, tiho i nečujno, bez riječi. . . �. . . Bila je blaga proljetna noć, noć uoči Kurban-Bajrama. Bijeli behar šljiva tiho je mirisao u baščama iza naših kuća. Ovnovi u aharima blejali su s vremena na vrijeme, i ne kušajući položene mekinje i vodu u čašama. Kao da su predosjećali su­ trašnji dan, kada će toplom krvlju natopiti bijela runa, dok rikne prvi top sa 2ute tabije; da će sutra ugledati, po pričanju majki, zlatan nož, oštar kao guja, koji će preći preko njihovih vratova. I mirovali su u tamnim aharima, s časa na čas blejući i doziva­ jući se"... . Čovjek u crnom tijesnom odijelu polako se je uspeo uz mahalu. Bilo je već kasno. Mi mahalska djeca, spavali smo već davno, omamljeni čudnim mirisom novih, više glave složenih odijela sa crvenim nakalufljenim fesovima, sanjajući o slatkim, spremljenim gurabijama, i nježnoj ljepoti bajramskog jutra, koje se je sa zorom nečujno rađalo . . . Zastao je pred kućnim vratima, polako ih otključao, zapadnuvši odmah u do koljena visoko izraslu travu između ne­ kada, kao sir bijele i čiste kaldrme. Šta li je tražio te tihe bajramske noći u to gluho doba? Polako je prošao avlijom, skinuo više kućnih vrata dugi obješeni fenjer, upalio ga, i počeo da luta kroz puste kućne odaje . . . Pogled mu je milovao čohom pre­ krivene sećije koje su trunule, šarene prostrte ćilime koji su se raspadali, stare ispucale sehare, drvene dolafe i dušekluke u kojima su se miši za čas prićutali, po rafama nanizane, nekad svijetle, a sad pocrnjele sahane, na svačem dugo, dugo zadrža­ vajući pogled. . . Šta li se je zbivalo u duši tog osamljenog čovjeka? Šta li je tražio? Nije li došao da obnovi djetinjski san, da se u mislima prenese dvadeset i više godina unazad; i da proživi blagu bajramsku noć? Eno, vidi sam sebe, kako još s akšama okupar slaže nove šalvare više dušekskog uzglavlja, vidi sebe kako prigleda i ljubi kurbane s ‘djetinjim bolom u duši što će se sutra rastati; gricka slatke gurabije; udiše miris čistoće kao rušpa žutih izribanih podova, novih prostrtih ponjava, isprašenih ša­ renih čilima, kalajsanog suda i đuguma; govori s bratom i sestra­ ma kako će podijeliti bubrege zaklatih kurbana; drhti pri po­ misli na babin svijetli nož, koji nečujno klizi preko kurbanskog vrata nadnešenog nad iskopanu jamu pod starom baščemskom šljivom; s čudnom djetinjom razdraganošću polazi na Bajramnamaz; čuje prvi bajramski top; ljubi majčinu i očevu ruku; uči hatmu na dedinom i naninom kaburu; vidi babine ahbabe, kako dolaze u novim haljinama opasanim vatrenim stambulskim trambolozima; ljubi ih u ruku i trpa u šalvarski džep bijele srebrne petake; izlazi pred ponovljenu mahalsku d je o u ... Vidi, vidi, sve vidi. Brzo, bez veze, nervozno. Oči mu se šire, misao trepti, poprima oblik, stišava se, vizija iščezava, mrak halvata obasjan blijedim svijetlom fenjera guši ga, i izlazi u bašču. A zora, mli­ ječna bajramska zora polako puca, trepte svjetla u mahalskim kućama, ovnovi često i tužno bleje, djeca se bude, srca drhte i čekaju . . . Prvi komšija je u čudu zavrtio glavom, kada je s čardaka ugledao čovjeka, kako u svijetlom bajramskom jutru stoji s upa­ ljenim fenjerom, i tiho je prostenjao: »Da nije, gluho bilo, privrno ...« A behari su m irisali. . . R. Kadić. ISPRAVAK U Gajretovom kalendaru za god. 1937, u raspravi Ali-Cauša »O spahijskoj organizaciji«, na strani 75, 14 redak, omaškom prepisivača koncepta, napisan je na mjesto sultana Ahmcta I. sultan Mahmut I. pa molim da se ovo ispravi i uvaži. Riza Muderizović Porodica kao vaspitač U porodici dijete dobiva svoje prve utiske; ona je, dakle, polazno mjesto čovjekovog vaspitanja. U porodici dijete nauči govoriti, pje­ vati, služiti se raznim stvarima, ono prima obi­ čaje, navike i moral porodice, postaje njena kopija. Jasno je, dakle, da će dijete biti onakvo kakva je i porodica. Bude li ona takva da se u njoj živi dobrim, poštenim životom i dijete će primiti način njenog življenja. Naprotiv, i dijete će biti rđavo, ako u porodici ne vlada primjeran život. Dijete po svojoj prirodi po­ dražava starije. Zato je potrebno da porodica bude primjer dobrog, složnog i moralnog ži­ vota, kako bi dijete moglo podražavati takvom životu. Roditelji se ponekad žale na svoju djecu da su rđava, lažljiva, nepristojna i ne pomišlja­ jući, da tu ima i njihove krivice. Cesto je i naj­ manja nesmotrenost roditelja dovoljna da dijete potstrekne na rđava djela. Jedna, na izgled naivna laž, izrečena preko djeteta: »Reci tom i tom da nisam kod kuće«, stvara od djeteta lažljivca. Psovka roditelja, piiančenja o slavi i drugim velikim praznicima, pri kojima se i di­ jete navodi na to, zatim uzajamne svađe rodi­ telja pri kojima se često toliko zaboravljaju, da se i pred djetetom služe najružnijim rije­ čima, porazno utiču na dijete. Ako roditelji svojim životom ne pružaju primjer o pošto­ vanju drugoga, ni dijete neće biti drukčije. Na­ protiv, dijete koje vidi oko sebe u porodici primjeran i čestiti život, lišen laži, psovke, gru­ bosti i neuljudnosti postaje i ono tžkvo Ono postaje ivjeran izraz porodičnog života. Kakva porodica takvo i vaspitanje. Djeca su ogledalo svojih roditelja. U porodici, pod uticajeni ro­ ditelja, dijete prima običaje porodice, koji sva­ kodnevnim ponavljanjem prelaze u dječiju na­ viku. A navike, stečene u porodici, glavni su temelj docnijem vaspitanju. Porodica svojim životom mora u djetetu stvoriti dobre navike: navike na rad i red, poslušnost, istinitost, po­ štovanje drugih, iskrenost, vjernost, čuvanje svoje i tuđe časti, što će učiniti, da dijete takvo bude i docnije kada iziđe iz porodične zajed­ nice i postane punopravan član narodne zajed­ nice. Roditelji stvaraju budućnost svoje djece, jer navike koje steknu u porodici prate djecu kroz cio život. Samo porodica koja je u stanju da u djetetu razvije dobre navike, dragocjene za njegov budući život i vaspitanje može da ispuni svoj zadatak. Porodica je ognjište lju­ bavi, nježnosti i dobrote. U njoj svi članovi osjećaju da pripadaju jedan drugima, dijele jedne radosti i žalosti, i s povjerenjem traže utjehe u njoj. U njoj vlada urođena i prirodna ljubav, spremna na sva požrtvovanja. Ta ljubav hoće voljeno biće cijelo onakvo kakvo je, bilo dobro ili zlo. Ona krijepi, uzdiže i želi vo­ ljenom biću sve što je najbolje i najuzvišenije. U porodici je postala ona sveta riječ majka, najslađa i najsvetija za svakog čovjeka. U maj­ činoj neograničenoj ijubavi je neiscrpan izvor iz-koga se crpu neograničene mogućnosti za vaspitanje djeteta. U toj ljubavi, koja treba da vlada u porodici, roditelji moraju naći snage i volje da izbjegnu sve ono, što bi moglo na­ škoditi vaspitanju njihove djece. Porodica svo­ jim primjernim životom mora svoju djecu zapojiti ljubavlju prema dobrom, lijepom i isti­ nitom. Ljubav prema djeci pokazaće roditeljima najbolji put za stvaranje toga zadatka. To je dužnost roditelja prema djeci i prema državi. A postignu li to, biće to i njihova roditeljska radost i sreća. V. C e š 1j a r milili 49 �Ekonom ska i p ro s v je tn a v a ž n o s t s a đ ru g a rs tv a Zadrugarstvo po svojoj strukturi kao i u izgradnji odno­ sno realiziranju svoga programa rada prikazuje jedno riješenje čovjekovog životnog pitanja, njegova lična uticaja i interesa u društvenom ekonomskom podizanju, značaju i smislu dok politički poredak državne zajednice prepušta demokraciji sa kojom je i sudbonosno povezan. Jedna osnovna definicija za­ družnog pokreta je sloboda organiziranja koja samo dolazi odozdo iz naroda a tu slobodu daje zadrugarstvu isključivo samo demokracija odnosno politička uprava koja pretstavlja stvarnu volju naroda. Jedino u takovom upravnom sistemu države zađrugarski pokret koji je u glavnom gospodarske na­ ravi može postojati i razviti svoj dobrobitni djelokrug rada u korist naroda i države kao zajednice. Kao udruženje sitnih ljudi utemeljeno po slobodnoj volji samih članova zadrugarstvo osniva zajednicu na bratstvu i vjer­ nosti svih zadrugara načelu samopomoći i uzajamnosti. Pojam zadružne ideje nije došao sa strane nikakove političke ni samovladalačke diktatorske uprave, zadrugarstvo se je pojavilo odozdo iz naroda kao prirodna pomoć životnom samoodržanju čovjeka, sredstvo koje se vješto i dobro pokazuje u borbi sa metodama liberalizma. U čisto ekonomskom smislu zadrugarstvo ide za ciljem da postigne pravu vrijednost privrednih proizvoda i ličnog rada organiziranoj klasi ljudi a i da plati stvarnu vrijednost kon­ zumentima proizvodnje. Zato baš zadrugarstvo imade za raz­ mjeru svoje rezervne dobitne fondove koji se redovno nak­ nadno razdijele među članove prema prometu individualne pro­ izvodnje i potrošnje. Kao udruženje ekonomsko slabijih zadrugarstvu je p o ­ treban kapital za njegovu privrednu djelatnost. Ali to ni iz daleka ne može se nazvati praksom kapitalističkog liberalnog sistema. Zadružni kapital osniva se slobodnom voljom članova u razmjernim doprinosima i postepenim ukidanjem nadoplatka iz zajedničkog viška. Stvara se na taj način zadružni kapital samo za socijalnu svrhu a isti je svojina zajednice da služi nje­ nim interesima, on je sredstvo a ne cilj. Kako ne bi zadružni kapital došao do izražaja kao kapital akcionarskih društava u postojećem liberalnom privredom smi­ slu zadrugarstvo je reguliralo to pitanje sa sintezom da svaki član ima pravo glasa podjednako bez obzira na pojedinačnu vrijednost uloga, neograničenost članova svake zadružne je­ dinice, članstvo je promjenjljivo, a članom može postati svaki pošteni čovjek sa minimalnim udjelom sa svim pravima. Samo načelo Reiffeissenove kreditne zadruge s neograničenim jam­ stvom da član polaže za jamstvo čitavu svoju ličnu imovinu redovno različito vrijedniju od drugoga a koja u glavnome po principu neograničenosti ne umanjuje kao ni povisuje prema drugome njegove stvarne koncesije kod zadruge, najtipičnije prikazuje privrednu ravnopravnost koju daje zadružni pokret prema potrebama i pravima pojedincu za opstanak i život u zajednici. Ekonomski značaj zadrugarstva ne može se ni zamisliti bez istodobne prosvjetne djelatnosti zadružne propagande. Imamo primjera danomice gdje zadružni pokret bere strašne neuspjehe ne radi privredne nemoći u općoj svjetskoj krizi radi koje ne može u stvari stradati niti može odlučno utjecati na ovaj pokret, već radi vrlo slabog i nedostatnog duhovnog shvaćanja i priznanja zadrugarstva kao samostalne pojave u socijalnom smislu stvarnih vrijednota za društvo odnosno og­ romnu većinu ekonomsko slabijih ljudi. N i u kom slučaju ne bi bilo nespojivo sa zadružnom ide­ jom, da zadružni pokret koji se temelji na slobodnom razvi­ janju odozdo barem u prosvjetnom pravcu dobije ruku pomoći u jačoj mjeri odozgo, od općih prosvjetnih vlasti, kako bi se putem intenzivnijeg zadružnog prosvjetnog rada u narodu, a na selu napose, postigla aktivnija bilanca u ljudskom napredku. To bi opet značilo samo pripremanje terena na putu ubrzava­ nja narodnog napretka i preporoda. Kao m eđunarodni pokret u gospodarskom i socijalnom smislu zadrugarstvu se ne može poricati samostalnost pojave u društvu, pa je za oznaku svoje individualnosti izabrao barjak sa sedam različitih boja — u duginim bojama pod koji se da­ nas kupe milioni zadrugara čitavog svijeta . 50 _______ ____________________ A kada zadružni pokret bude imao mnogo više pravih pristalica među ljudima svih naroda koji ne znaju za nikakove druge razlike ni oznake kod ljudi, tada će se uz zadružni barjak slobode triumfirati pravo života i etična ideja nad materijom. Zadrugarstvo stvarno i neposredno postavlja čovjeka na pravo mjesto privrednog i kulturnoga položaja u društvu, tako da njegovo blagostanje uvjetuje neoštećenost i opstanak zajednice. A. B. Jesen Mjesec, bijeli pauk, istrčao na vidik siv i glas gramofona, poslije jedne tople sevdalinke, zamro negdje u daljinama posljednji put. Putuju noći prezrele težinom boja ko pijane žene iz provincije s juga. A mi čekamo. Čekamo jedan djetinjski osmjeh da nam se javi ko radostan znamen. Nekada je, kažu, naše domove opustošila kuga, krvlju zalila svaki ovaj kamen. Naši vinogradi rađaju najboljim vinom, a loze se penju po duvavovima, penju grleći kamenje i stabla i pripijajući se strasno ko o vrat djevojačke ruke u mjesečinastim noćima. Smrt će najrađe doći u povečerje jednog jesenjeg ponedeljka u suton tih i siv. K o nije vidio puste kamenjare hercegovačke i olinjale kasabe u kasnu jesen — taj i ne zna šta je glad1 A kroz ovo maglovito jutro gledam, eto, kroz prozor: padaju ko suze nebeske kaplje sa oblaka, i trulo lišće, požutjelo, i vjetar i krv. Hamid Dizdar. I а;ретов тамбурашки збор у Невесињу, са претсједником Мјесног одбора r. Месудом Садиковићем (*) �H O B E К Њ И ГЕ SBairn ХАЈРУДИН ЋУРИЋ АЈ1ИПАША РИЗВАНБЕГОВИЋ СТОЧЕВИЋ ХЕРЦЕГОВАЧКИ ВЕЗИР Moj baun trepti od srme i zlata, kovao ga dedo u Stambulu carskom, napunjen je ruhom devojaštva čedna i snevanja vedra. U njemu se kriju prohujali dani, zamrzli na svili izvezenoj zlatom. # U njemu se krije sreća mog detinjstva i sećanja bolna. M oj baun srmen blešti na čardaku i miriše tugom lepote prošlosti. ]a kraj njega ćutim, ronim vrele suze za nestao život, za iščezle snove. Ja sedim i pevam tugu mladih dana, što me sebi zove; pevam o prošlosti što mi mladost uze bez tiha ezana. Safet Burina. £isi G afrei će nastojati da u idućim brojevima donese radove najboljih naših pisaca i javnih radnika, među njima i ovih: gg. Dr. Fehinia Bajraktarevića, Hifzije Bjelevca, Ahmeda Muradbegovića, Mehmcd Reinzi ef Delića, Kasima Gujića, Mustafe Alikalfića, Hasana Kikića, Hamida Dizdara, Husnije Cengića, Muhameda Konjičanina, Huseina Muradbegovića, Ahmeda Kemure, Hasana Ljubunčića, Mustafe Mulalića, Rize Ramića, Saita Orahovca, Rasima Filipovića, šukrije Pandže, Safeta Bu­ rine, Hamdije Kapidžića, Hajrudina Čurića, Dr. Avde Hasanbegovića, Šu­ krije Kurtovića, Dževada Sulejmanpašića, Hamdije Mulića, Šerifa Bubića, Sefkije Bubića, Ilijasa Dobardžića, Derviša Imamovića, Hasana Rebca, Hamze Hume, Osmana Nuri Hadžića, Osman ef. Sokolovića, Riza ef. Muderizovića, Vehbije Imamovića, Besima Korkuta, M. Tajiba Okića, Vejsila Curčića, Abdurahman Adil ef. Cokića, Hafiz Ajni ef. Bušatlića, Huseina Brkića, Dr. Mehmeda Bcgovića i drugih. Чудна и необјашњива je nama Босна и Херцеговина. Ове земље натапане крвљу и знојем кроз читаву своју истори|у примале су ударце, биле убпјане, падале и клецале. увијек носећи неку Bjepy, неки велики топли ocjehaj. Послије мука и падања оне су освјежавапе својим срцем опет почнњале жив|ети. ћутљиве, cnope и захопчане. ЗОог тога Босна и Херцеговина није ни Еврона ни Оријенг. Ona je сва своја. И за многе остала недокучива. Жедне правде као поље кише, дају осветнике, пркоснг као што су суморне ове наше планиие. Ту неиспитаиу Босну и Херцеговину која je пуна просипања крви, ватре и дима, о коју су се ломила царства и краљевства, пакушао je да изнссе само један отсјек млади културни и noлитички историк r. Хајрудин Ђурић у својој студији о Алиплши Ризванбеговићу, Сточевићу. Нема сумње, да ће ова студија бити драгоцјен прилог нашој народној историографији, ксја je и се како сиромашна, a нарочито ona, хоја обрађује нашу босапскохерцеговачку истсрију. Ова студија зребала би да иогстакne млађе наше истсрике, да обрађују босанско-херцеговачку историју 19 вијека. Вријеме je и било, да се папокон нашао човјек, који je уложио много труда и љубани да нам пружи једну студију о човјеку, ксји je дуги низ гпдина био на челу политике једне покрајине, као што je била Херцеговина, који je као њен политички претставмик у пајеудбоноснијим временским периодама гурске царевинс бно централна личносг, која je својом снажпом појавом, оварима и догађајима, давала историс.:а обиљежја. И баш огуда се iberoRO име провлачи и данас кроз наш народ, али у недово.Ђно освијетљеном значају, na ће зато ова студија г. 'Бурића расвијетлити многе појмове и разбити многе ногрешне судове, који су се кроз деценије формиоа.ж у Алипаши Ризванбеговићу. Г. Хајрудип Ћурић у својој студији улази у анализу личности Алипаше, дубохо прониче у срж историских догађаја и тако проналази догађаје и промјене, које су утицале на лик човјека, који je својим животом и радом радао пову босанско-херцеговачку историју. Г. Ћурић не само што je знао да проникне у догађаје већ je обухватио све ono што je имало било посредног или непосредног утицаја на разпитак Алипашин. Млади иам историк износи н нове момемте о раздавајању босанских и херцеговачких прететавпика na састанку у Тузли 1831. Ту нам износи да no сријсди нису били само лична нетрпељивост између Алигташе и З.маја од Босне, него су то били дубљи разлози социајлло-економски. Г. Ћурић нам je свестрано показао Алппашу и као полнтичара, човјека, економа и социјално-културног радиика. Добра страна ове студије je, да нам млади историк изпоси сву литературу, чланке, изворе и pacnpaee, којима се служио, a који су били мпогима неприступлчнв. Штета je cavto да нам није изнесена кореспонденција ил.ме1ју црногорског владике и Алипаше, из чега би се јасно видјело не само лукавство Алипашино већ и надмудрива<вс Њзгошевс. Сама студија писана je лијепим језиком, течним сгилом, na je иајбо.ве препоручујемо нашпм читаоцима. Мустафа Аликалфић ХАБИБА САРАЈЛИЋ-ИБРИЧЕВИЋ У Скопљу je на 9 ов. мјесеца, након кратке болести, испустила своју племениту душу рахметли Хабиба-ханума Ибричевић, супруга r. Селмана Ибричевића, секретара скопљанског Улема-меџлиса n бившег питомца Београдског Гајрета. Рахметлн Хабиба je родом из Стоца, из угледне породице Сарајлића,. сестра Мунире и Џенке, учитељица. Све три сестре су биле питомице Гајрета и у Гајретовом интернату у Сарајеву су похађале Учитељску школу и завршиле je. Kao учител>ице три сестре су отишле на три разне стране. Најстарија се удала за г. Др. Омерхоуића, који je сада љекар у Требињу. И послије овога све три сестре су биле вриједне и агилне Гајретове раднице и пријатељнце, na je ова нагла смрт младе Хабибе још тежи губитак за Гајрет. Аллах рахметиле! 51 �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК С ја ја н у с п ј е х н а ш и х б а јр а м с к и х з а б а п а ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У ЗЕНИЦИ Први дан Курбан-бајрама мјесни одбор Гајрета у Зеници приредио je у просторијама Соколског дома своју тодишњу забаву, к о ј а j e с в о ј и м у с п ј е х о м н а д м а ш ила ч и т а в низ п р и р е д а б а п о с љ е д љ и х година. О в а ј у с п ј е х Г а ј р е т а у З е н и ц и j e у ј е д н о д о к а з с и м п а т и ј а к о ј е Г а ј р е т у ж и в а у про- Забава у Зеници: група дилетаната-ица из комада »Златија« од 0 . TsHKuha в и нц и ј и a и з н а к пра'вч!лиог с х в а т а њ а љегов е м и с и ј е м е ђ у н а м а . Узорна организација рада, добра воља свих чланова приређизача a пуно разумијеван»е грађанства — учинили су да je забава протекла у саиршеном реду, на задовољство и домаћих и гостију. Посјета je била изнад очекивања и сала Сокоског дома, иако једна од највећих у мјесту — није могла примиги ни приближио толико колкко се од ље тражило. Добар дио публике морло се задовољити и стајањем испод ложа. Што се тиче програма можемо рећи, да je Више него задозољио. Поред домаћих учесника судјеловала je и г-ца Ђула Имамовић, која je уз пратњу г. Енвера Хаџића кзазвала буру аплауза и на јуриш освојила симпатије публике. Сматрамо својом дужношћу, да на овом мјесту напоменемо, да би симпатичној интерпретаторки наших најљепших пјесама требало посветити више пажње од стране надлежних a обезбиедити joj такав положај, који би joj омогућавао да без тешкоћд може вршити своју умјетничку дужност. Поред г-це Имамовић иступио je и г. М,- Заимовић — стари знанац овдашње публике. Пратећи се уз гитару отпјевао je — на onhe задовол>ство — иеколико пјесама. Паузе између поједнних тдчака испуњавалч je музика муслиманског друштва »Заједнице«, кроз читаву приредбу, са каришиком наших народних пјесама. У другом дијелу чланови-це извели су комад у 3 чина »Златија од О. Ђикића. Међу осталим истдкла се нарочито r-ца Сабеа Тафро, која je својом појавом и глумом одушевила публику. Трећи дио програма отворен je продајом томболе, која je нарочито обилдта ina ручним радовима наших дјевојака. Игранка праћена добрим расположењем потрајала je до зоре. Пободом успјелог извођења ириређивачки одбор примио je много честитки. М. С. ВЕЛИКИ у с п је х г а јр е т о в е за ба ве у олову Мјесни одбор Гајрета у Олову ириредио je први дан Курбан-бајрама, 21 фебруара о. г., своју велику годишњу забаву, која je успјела како у моралном тако и у материј.алном погледу изиад сваког очекиваља. 52, Извођеље програма je отпочело у 8 сати навечер, a забаву je отворио претсједник друштва г. Фехимага Јамаковић бираним говором. Послије љега je одржао предавање друштвени секретдр г. Бурханудин Фочић са темом: »Гајрет под туђином и у слободи«, које су присутни саслушали са највећим кнтересовањем. Затим je декламовала пјесму» »Бијели кркн«, мала ученица Рашида Глухић. Иза ње je декламовао пјесму: »Прослов за академију«, ученик Рифат Љуца, a послије п.ега пјесму »Оемчну 'Бикићу«, ученик Назиф Јамаковић. Иза лијепо изведених декламација лриказан je иозопозоришни комад »Сусједи« од Ахмеда Мурддбенови^а, који су одиграли слиједећи дилетанги-це: Изет Салихагић, Рефик Дегирменџић, Рамиз Кањмћ, Решид Бијоградлија и г-ца Девлета Локмић. Комад je изведен са нарочитим разумијеваљем, пд су дилетанти побрали лијеп аплауз. Монолог: »Звекан Мићун« je извео веома лијепо ученик Душан Вигњевић, те je исти изазвао буру смијеха код присутних. По зазршетку програма настазљено je игранком ко* ja je потрајала до сванућа, распродајом коријандола, шаљиве поште и томболе. Нарочито je био обилан бифе, којег су подариле оловске госпође и хануме. Забава je приређена у просторија.ма Соколског дома. Да je ова забава уопјела онако лијепо! има се захвалити приређивачком одбору, као и свима онима, који иоле допринијеше своје жртве. ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У ВИСОКОМ Мјесни одбор Гајрета у Висохом приредио ja своју годишњу забаву други дан К&урбан-бајрама, 22 фебруара о. г., у овдашњем Соколскс(м дому. Све тачке програма изведене су на onhe задовољство присутне публике. Забава je у рекордном броју посјећена, тако да ни једно мјесто велике сале Соколског дома није остало непопуњено, na се je пред почетак забаве због поманжања места много свијета вратило. Публику je сзчињавао најозби;ишји свжјет, те се с пуним правом може рећи, да je о в а з а б а в а б и л а н а ј е л и т н и ј а о д с в и х о в о г о д и ш њ и х з а б а в а у мј ес т у. Забаву су посјетили пријатељн и из Какња и Згошће. Забава je трајала до. 6 чаоава изјутра у најбољем реду и расположењу. Публику je највише одушевила топла пјесма г-ђе Амалије Златар и г-це Ђуле Имамовић. Нарочита атракција била je кћерка градског начелника г. Е. Оруча, Салиха Оруч, учен. I разр. овдаш.ће женске основие школел која je своју иако за њену добу предугу декламацију о Краљу Петру II декламовала без погрешке. Материјални приход био je близу 9.000.— динара. Ha коицу захваљујемо свима пријатељмма, који су нам у припремама и извођгшу з?баве помогли доприносом у бнфеу, томболи и рддом. ГAЈРЕТОВА ЗАБАВА У СЕЛУ ШЕВАРЛИЈАМА Други даи Курбан-бајрама у Шеварлијама je приређена Гајретова забава, која je иначе прва Гајретова забава •у овом селу. Послије поздравне ријечи Расима Крзића, учигеља и повјереника Гајретова у овоме селу, г. Др. Салих Уџварлић одржао je опширно предавање »О потребама нашега села«, пред дупке пуном шкодском салом радозналих сељана. Остале програмске тачке са великим успјехом и na onhe задовол.ство изводила су школска дјеца и одрасли младићи из села. Важно je подвући нарочито морални успјех оваквих приредби, ксје својим широким програмом представљају згодам начин за ширење Гајретове мисли, као и сваке друге напредне мисли, које су нашем много заосталом селу од особите вриједности. �ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У ЗВОРНИКУ Други дан Курбан-барама, 22 фебруара о. r., приредио je повоизабрани одбор Гајрета у Зворнику своју годишњу забаву, која je, к.ако у материалном погледу тако и у моралном, одлично успјела. Beh на неколико дана прије владало je велико иитересовање за ову Гајретову забаву, како међу грађанима Зворника тако и у околини, na су и сва мјеста била раније распродана. Програм забаве био je врло добар, јер осим позоринишх комада, које су изводили најбоље зворнички дилетанти и пријател>и Гајрета, дате су неколике врло омиљене тачке, као лицитација печених тука, томбола и гиаљива пошта. Весеље je трајало све до зоре у највећем реду и расположењу. Овога пута важно je напоменути, да су Гајретову забаву посјетиле и зворничке дјевојке у већем броју, што до сада није био случај, na je зато и број омладинаца био. много већи на здбави. Ha заб.ави je свирао »џез« Народне читаонице »Слога« у Зворнику. Осим муслиманск«! публике запазио се je већи број браће других вјера: православних, јеврејских и других угледних фамилија са госпођдма и кћеркама, тако да су остали у заједничком и великом весељу све до свршетка забаве. За овогодишњи велики успјех Гајретове забаве треба \ захвалити агилном новоизабраном одбору, a нарочито претсједнику одбора г. Илијасу Х а џ и м е ј л и ћ у , шефу Пореске управе у Зворнику, који je не жалећи труда, прије на неколико дана пред забаву, организовдо све пријатеље Гајрета у Зворнику и околици, без обзира на вјероисповијест, да забаву посјете у што већем броју. Г. Хауимејлић je у краћем говору изиио рад и жеље Гајрета као одавно постојећег му^лимансаг друштва, које je једино дало прилике И могућности да će толике хил>аде омладине сиромашног стања школује и доће до већег положаја, утичући да данас имамо много и лшого муслиманске интелигенције на већим положајима, a који су само г.утем плементиог Гајрета дошли до тих положаја. Коначно je апеловао на ове присутне пријатеље Гајрета, да у будуће још више потпомопну Гајрет на ширењу његовог просвјетиог и културног рада. Говор претсједника бурно je г.оздрављен од стране посјетиоца забаве. A. Ч. ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У СЕМИЗОВЦУ 6 марта о. г. одржана je Гајретова забава у Семизовцу, срез сарајевски. Забава je врло лијепо успјела, морално и материјално. У свом поздравном говору прегсједних Мјеног одбора г. Абдуселан Јелечковић je заблагодарио прнсутнима на посјети, која je иајбољи доказ продубљивања Гајретове мисли у шире народне слојеве. Ha забави су свирали питомци Гајретова конвикга из Сарајева и својим свирањем задовол>или публику. Мјесни одбор захваљује свима мјештанима кој« дадоше зоје прилоге за бифе. ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У БИЈЕЉИНИ Једна од најуспјелијих Гајретових приредаба прошлог Курбан-бајрама без сумње била je Гајретова велика забава у Бијел>ини, одржана први дан Бајрама, 21 фебруара о. г. у вел<иком и репрезентагивном Соколском до,чу. По своме програму и уопште no цјелокупном аранжмапу ова Гајретова приредба je била no општем признању посјетилаца најуспјелија ове године у Бијељиаи. Уједно je ова Гајретова приредба била лијепд манифетација Гајретове мисли и центру Семберије. Ha тој забави су виђени грађани без разлике на вјеру и политичка опредјел>е1Ба, na je на тој приредби дошло до изражаја истовјетности погледа на паша културна и социјална питања. Сва елита бијељинска посјетила je ову l'ajpeтаву забаву и тиме je одала призпање Гајретовом плодном дјелу. Забаву je отворио врло лијепим и језгровитим говоpoiM претсједник Мјесног одбора Гајрета r. Назим Ш a li ир a г и h, шеф Пореске управе. Његова кзлагања о досадањим резултатима као и о смјерница.мз будућег Гајретовог рада саслушали су при1сутни грађани пажл»иво и са одобравањем. Затим су сазлије изводиле севдалинке на сазовима, a пјевао je уз сазове г. Б. ОсманбеговиН, који je био више пута изазиван на позорницу да понови некоје пјесме. Затим су диле.таити извели други чин »Абдулах Паиге« од Мирза Сафвета. Улоге су имали г. г. и г-ђице: !,1. Чеко, И. Прељубовић, С. Алиефендић, О. Сарачевић, Мунира Пашић, Зумрута Аја- новић и Латифд Лигшичевић. У програму су гребале да иступе и питомице »Београдсдог Гајрета» r-ђице Бахрија Шамић и м УниРа Карахасановић, студептице, али су из непознатих разлога у посл>едњи момепат одустале од учесгвоваља на oao-j забави, што се наразно није ии примјетило. Након npoграма развила се анимирана забава све до ^ванућа Гђе- LUecl) кет х. Пашић и Субије х. Лиггничевић, уз припомећ осталих I ајретових радница и чланица распродавале су врло укусан и богат бифе слатких и сланих јела. Игром ie равнао г. Хамдија Ресић, одборник. Томбола je била тдкоћер врло богата, која се састојала из врло лијепих ручних радова које су поклшиле чланице и пријатељице Гајрета, затим из р^зних других предмета које су даривали мјесни трговци пријатељи Гајретд, те из неколико живих овнова. како у припремама тако и на самој забави показали су врло велико пожртвавање сви одборници, нарочито прегсједпик г. Шдћирагић, затим г. Изетбег Салихбегович, Мујага X. Бегановић, лроф. Р. Бурина, г. X. Хујдуровић и оетали. Ha заоави je било преко 500 посјетилаца, a из Сарајева je присуствовао секретар Главног одбора Гајретд r. Хампд Кукић. Материјални успјех забаве je одличан. ГАЈРЕТОВО СИЈЕЛО У ВЛАСЕНИЦИ Трећи дан Курбан-бајрама Мјесни одбор Гајрета у Власеници, чији je лретсједник г. Рагибага Кадии, одјжао je у општанској згради врло успјело сијело. Просторије у којима je одржавано сијело биле еу дупком цуне публике, a нарочито муслимаЈНСког женскиња. Н,а сијелу je изведен један лијеп позоришки комад, a школска дјеца су ванредно лnjeno деклам-овала иеколике пјесме од Мирзе Сафвета и Базима Тзатића. Ha сијелу je приређена и томбола. У у10 дном pacnoложењу сиЈело je потрајало до зоре. ВРЛО УСПЈЕЛА ЗАБАВА У МОСТАРУ Ha други дан Курбан-бајра.ма одржана je забава Мјесног одбора у Мостару. Beh дуги низ година .мостарске Гајретове забаве значе атракцију за Мостар и 1'ајретове пријател.е у Мостару. Сваке године ту се окупи елита муслиманск«х фамилија. Много прије забазе агилни женски одбор повео je врло успјешну акцију за прикупљање дарова за томболу. Ова иастојањд наших агилних чланица женског одбора донијела су одличне резултате. Изложена то.мбола да^гима je окупљала грађанство, a нарочито женски свијет, к.оји се пун одушевљења дивио богатству и љепоти томболе. Са пуно права можемо рећи, да je она н ове годинс била најљепша томбола ове сезоне. Све улазнице за забазу биле су распродане у главном још дан прије забаве. И ако je ara забазу био дозвољен приступ само уз нарочпге позиве, ицак кућа »Хрвоја« није могла да прими све посјетиоце. Сала наново декорисана пружала je посјетиоцима једну ријетдо виђепу слику, a сваком посјетиоцу je одмах, при улазу у салу, nao у очи богдти бифе, који je својом обилноовћу падмашио све наше досадан>е бпфе-е. Прогрг.м, у коме су учествовале наше чланице пјевачког хора из Сарајева, ндишао je на опће допадаше. Све тачке пјеваља под водством нашег севдалије r. ХаџкбегиЛа, биле су награђене бурИим аплдузом. Иза програма развила се врло анимирапа забапг, која je готрајала до ујутро. Успјех забаве je одличдк. Нарочито моралии успјех. Материјалии успјех мора нас такођер задовољнти, ако се уважи оио тешко економско стање наших најширих слојева грађанства. Пропустили би једну угодку дужпост ако и на овом мјесту не бисмо здхвалили управи и чланицама пјевачког хора из Сарајева, који су се одазвали нашој молби и узели учбшћа у извођењу програма. Посебно смо благодарни претсједнику хора г. Капетаповићу и г. r.: инж. Цици и С. Хасанбеговићу, који пису жалили труда да са својим госпођама посјете забаву. Нарочито смо захвални гђи Кошарић која, са толико пожртвова!Ба и љубави, прати сваки корак својих чланица хора и с њима лодноси и све неудобности које су на путу неминовие. И овом приликом упућујемо своју топлу захвалност приател>има и искреним доброжелитељима Гајрета у Мостару, мостарским грађанима, који редозио сваком згодом, са толико спремности, помажу наш Гајрет и морално и материјално. И ако у екочо.мском погледу Мостар из дана у дан иде очито све нанпже, ипак спремно се даје и ломаже, јер je то традиција нашсг мостарског грађанства. Још једном хвала свима који омогућише овај и овакав успјех и ову заиста лијепу мапифестацију нашег Гајрета. --------------------------------------------------------- 53 �ВЕЛИКА ГАЈРЕТОВА БАЈРАМСКА ЗАБАВА У ДЕРВЕНТИ Други дан Курбан бајрама (22 фебруара о. г.) одржана je у просторија.ма Тон-кина и споредним просторајама Дома Кола С. С., Гајрегова забава, за коју су чињене припреме пун мјесец дана. Гајретови пријаге.ЂИ и радници у Дервенти уложили су до максимума груд за ову приредбу, која je имала огроман, нарочито моралии, успјех, какав није имала никада ничија приредба у Дервенги! Ова тврдња није набачена онако олахко, љу потврђују сви хоји су присуствовали овој импозаитној манифестацији Гајретовој у Дсрвенти. Иако je забава држана у највећим просторијама у граду, навала посјетиоца je била невјероватна, a једаи ве- Мјесни одбор Гајрета у Дервенти са дилетаптима-ицама, нз комада »Златија« од 0 . ПБихића. Са звијездицом je означена гђица Дика Руждија -лЗл^/ија«, која je изабрана за најл>епшу дјевојку забаве лики дио мјеста резервисан je прије забаве на неколико дана, свако je хтио да се осигура за мјесто на забави, о којој je no Дервенги у свима круговима владао силан иитерес. Далеко прије г.очетка прогрдма сала као и остале npoсторије биле су крцатр посјетиоцима, од којих се нажалост велики број морао вратиги, јер није било мјеста и поред великог броја столица, које су као резерва донешене у зграду. Међу публиком запаЈкен je велики број угледних грађана свих сталежа, без разлике на вјерско и племе.чско обиљежје, делегација мушког и ново оснозаног женског одбора Гајрета са претсједницом гђом X. Агић и пргтсједником r. Хасанбегом Курбеговићем са члановима одбора И. и Ф. X. Агић, делегати Грачанице, Прљавора, Оуака (кадија Халилозић са породицом), кадија Дервиш еф. Коркут са породицом из Котор-Вароши, крал>. јавни бил>ежник нз Кутине г. Др. Решид Куртагић (са сестричном гђицом Зухром Тихић), нар. посланик среза требињског г. Садик 'Неримагић, сенатор г. Асимбег Алибеговић, нар. посланик среза дервентског г. Лазар Црљић, г. Хасан Ирохић из Добоја, повјереници Гајрета гг. Узеир Мехичић из. Бос. Дубочца И. Поробић из Велике са више чланова Гајрета из тих мјеста, делегација хрватских гђа (више п>их) у прекрасним народним ношњама (сељачка народна ношња из околиие Брода позната je као једна од најљепших женских пошњи). Осим rope наведених на забаву je дошло више лосјетиоца из још неких околних мјеста, a из самог мјеста запажена je посјета готово цијелога одбора »Хрв. Жеие« на челу са претсједницом гђом Оршанић, претсједник »Нар. Узданице« г. Др. М. Куленовић адвокат, многе угледне гђе из Кола Срп. Сестара, срес. начелник г. Д. Влаховић, шеријат. судија у п. r . X. Салих Ђозић, шефови свих надлештаза у Дервенти, Др. Б. јузбашић са гђом, апотекари гг. Милан Ђустн и Фриц Сусман са гђамд, породица г. Сејфибега Бсговића са више чланова, рентијер г. Жарко Костић са иородицом, дпректор инд. npeдузећа »Укрине« г. К. Јентер са гђом, архијер. намјесник г. Симо Поповић, бански вијећник г. Јово Павичић, претсједник дервентске општине г. М. ГрадашчевиП, шеф поште г. М. Чишић, имам матичар г. С. еф. Хаџић, шеф жељ. стднице г. М. "Бимић итд. итд. Забава je отаорена Гајретовом химном, коју je отсвирала соколска музика из Дервенте, коју je наш Соко предусретљиво уступно Гајрету за забаву. Након тога je наступио са извађањем својих тачака иаш млади и талентовани пјевач г. Мухарем Занмовић из Тузле, који je имао лијеп успјех на прошлој главној Гајретовој забави у Сарајеву. Пјевање г. Заимовића изазвало je салве аплауза, те je морао готово све тачке поновити. Такођер je симпатично примљен г. Мујо Зеничанин као ијевач, кога je на хармоници пратио г. Исмаил еф Екић пензионер и позиати пријател> Гајрета из Бања Луке, који je касније хармоником забавл>ао у споредним просторијама младеж, која je играла иародне игре. Позоришни комад »Златија«, од рахм. Османа Ђикића, био je права атракција ове забаве, и према onheнитом суду комад je изведен глумачком вјештином, и уистину човјек не зна кога дилетанта или дилетантицу би више похвалио, јер сви су они освјетлдли образ и себи и Гајрету, сви почам од »Златије« — Дике Руждије na до »Хабибе« »хизмећарице« (Дика X. Агић), и Ф. Ћимић (»Дике«), које онако врагољасто одиграше примљене улоге, A шта да се рече за »Ахмета«—Иехдју (г. Адембег Капеталовић), нашег старог познаника из Гогол>ева »Ревизора^, Нушићева »Нар. посланика« и свих главних улога у комадима који су извађани на Гајретовим забавама у Дервенти?! Рођени глумац, то je прави одговор иа постављемо питање. Ово исто вриједи и за Нури-хануму (гђица Ениса Капетановић) чија игра би могла да дође могуће на даске београдског позорпшта, специјално у овом позориашом комаду писаном no муслиману, о муслимани.ма, кратко у комаду, чију суштину до најмањих финеса може да интерпретира само човјек из те средине. Има у »Златији« још једна ријетка појава, међу дилетантима су играли отац и кћи (A. и Е. Капетановић), што je ријетка ствар на нашим забавама. Улогу пашинице лијепо je извела Џ. X. Дераишагић, као и улогу паше г. Ш. Сефић. »Алија« — X. Кучукалић, показао се у тој улози сјајно, као и »Бећирбег« дајџа му (См. Конџић) зачинивши пјесмом и својим баритс1ном, као и други дилетанти-це лијепи позоришни комад, у коме су сви дилетанти-це били муслимани и муслиманке, што je такођер новост у Дервенти. Красни костими, све наше народне ношње и велики број старинског оружја, допуњавали су слику љепотом и давали одличан штимунг цијелој изведби. Кулисе нарочито припремл»ене за »Златију« извео je мајсторски »стари чико« (г. Абдулах Ф. Поробић) не пожалив труда и радећи и на сами Бајрам, како би сценарије — кулисе намаљао. Комад je режирао г. Ахмед Садиковић познати Гајретов радник, a улогу шаптала као и vpeljaj позорнице имао je г. Алија Хусеџиновић, увијек неумораи када се ради о Гајрету. Укуоно декорисање дворане извршила je гђа Љубица Карабеговић, као и режију око мијењаља електричног свјетла у бојамд на позорници. Управо чаробну слику давао je транспаренат са сликом Узвишеног Покровитеља Гајрета, богато освијетл.ен ждруљама. Ha каси су били гг. Лазар Црљић, нар. посланик среза дервентског, Др. Салих ОмерхоџиИ, љекар, Ахмед Садиковић, ветеринар н гђа 3. Хаџиахметовип. Након свршеног програма проведен je избор Мис Гајрет, те je већнном глдсова изабрана »Златија« гђица Дика Руждија. Уз риједак анимо забава je трајала до 7 сати ујутро a услијед огромне посјете игранка je могла почети тек у 3 сата, дочим су посјетиоци мањим дијелом отишли у Група дилетанатл-ица из 'Бикићеве »Златијех са дамама које су посјетиле забаву споредне просторије, да би макар мало мјеста направили за игранку, у којој су судјеловали многобројни наши младићи и дјевојке у нашим лијепим народиим ношњама. Свимд снима, који помогоше да овако сјајио успије наша приредба, било посјетом било другим радом, нека je искрена хвала, a нарочиту благодарност Гајрет дугује на- �шим гостима са стране, a посебно захваљујемо нашем талентованом пјевачу г. Мухарему Заимовићу, који je много гопринио успјеху забаве, као и г. Смаил еф. Екићу из Бање Луке. Такођер захваљујемо пријатељима Гзјрета, који су даровали велику количину јела за бифе. Сви они имају удјела на сјајном успјеху Гајретове забаве. ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У БОС. ГРАДИШКИ Гајретова забава у Бос. Градишки одржана je први дан прошлог Бајрама, која je у сваком погледу успјела. Позоришни комад тако je изведен, да су се присутнз дивили глумачкој способности дилетаната. Била je и »лука среће« за коју су најљепше дарове придонијеле гђе и гђице у ручним радовима. Међу женскињем сабрали су дарове госпође Ханумица Соко и Ајиша АлагиН. По изведеном комаду било je т,ако весеље и игранка, да се одавно то ие памти, a трајало je све до 5 сати ујутро. ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У КОЊИЦУ Kao и прошлих година тако je и ове године о Курбанбајраму мјесни одбор Гајрета приредио своју годишњу бајрамску забаву, која je успјела у сваком погледу, како материјалном тако и моралном. Посјећеиа je била како грађанством тако и сељаштвом. Гајретова идеја окупила je све пријатеље нашег напретка, na je забава била једна велика манифестација Гајрета. Пријател»и Гајрега нису жалили уруда ни жртава, na су, дошли на забаву из свих крајева коњичког среза. Било их je: из Јабланице, ОстрожЦа, Подхума, Сеонице, Лисичића, Невизрака, Орахозице, Челебића и још других села. Ha свеопће задозољство публикб дилетанти су одиграли! »Зулумћар« na je са великим интересовањем праћен развој драме. Са великом марљизошћу и са великом вол>ом, дилетанти су одиграли своје улоге, na им je на концу публика аплаудираа и одала иризнање, јер су своје улоге разумјели и сјајно одиграли. Сви радници Гајретови трудили су се, да би што боље забава испала и нико није жалио труда, само да забава uito боље успије. Ha забави je био узоран ред и мир и свако je отишао задовољан. Срески начелник г. Чампара и срески љекар г. др. Поповац радили су здушно и предано и својим радом допринијели да je забава онако успјела. Вриједни школски управитељ г. Атиф еф. Диздаревић узео je у забавн видна учешћа са своје двије кћерке које Су изванредно одиграле своје уso­ ve. Ни режисер г. Мухамедага Хрвић није жалио труда, него je марљибо радио., на чему му се мјесни одбор и овом приЛиком најљепше захвал>ује. ИСто тако дилетантимд и свима радницима, који су радили око забаве, овим се мјесни одбор најљепше захваљује. Мјесни одбор Гајрета у Кољнцу. ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У МРКОЊИЂ ГРАДУ Овај мјесни одбор Гајрета одржао je своју забаву на Курбан-бајрам, 21 фебруара 1937, у просторијама сале Гашића. Ha забави je пјевао севдалинке, као и арију из опере »Вертер« и Шубертову серемаду г. Ирфан Карабеговић из Бање Луке, уз прагњу на хармоииуму г. Bace Смиљанића, учитеља из Мркоњић-Града. Иза тога je одигран комад »Вукодлаци« и »Лукави опанчар«, које су извели дилетанти на задовољство По томе je била томбола, коју су сакупљале ОЕдашње гђице Захида Бешлић и Зилха Дервишевић, којима се одбор најтоплије захваљује, a уједно се захваљује и дароватељима томболе. Забава je протекла у најљепшем реду и задовољству, a н.арочито' се je осјећало задовољство пригодом пјевања г. Ирфана Карабеговића, којему овај одбор и овом приликом најтоплије захваљује на указаној сусретљивости према друштзу Гајрет. Посјета je била врло задовол>авајућа a и материјални успјех je био добар. Такођер се захвал>ује и г. Васи Смиљанићу, који није жалио труда да својим свирањем на хармонију задовољи посјетиоце забаве. Послие завршеног програма настала je игранка и пјевање разних севдалинка no г. Карабеговпћу, све до касно у ноћ. Приликом забаве овај одбор добио je лоброволлш прилог од 30.— динара од г. Мурадифа Цинића, геометра из Грачанице, и 40,— динара од г. Сулејмана и Смаје Турчинхоџића из Бање Луке, којима се на прилогу најтоплије захвал>ује. ГАЈРЕТОВА БАЈРАМСКА ЗАБАВА У БОС. КРУПИ ir MieCHIl ?дб°р ■ајрета у Бос. Крупи приредио je други Дан Курбан-баЈрама своЈУ забаву., која je v моралном и материЈалном погледу одлично успјела. пЈограм забазе je изведен изнад сваког очекиваша, бурно поздравл>ен од присутинх гостију. Програм je имао 3 дијела: па^риотски, ко^цертни и драмски. Прзи дко сачињавало je предавање претсједниха r Хаеаиа Ариаутовића о Гајрету и слика: »Пред ликом Њ, В. Краља Петра II, заштитника Гајрета«. У своме предавању г. Арнаутовић je изнио плодоносан рад Гајрета кроз цијело вријеме, од његовог оснутка до данас Истакао ie најзаслужније мусли.чане за ширење Гајретове мисли прије Ослобођења и велике кљедбеника, искреие раденике послије Ослобођења. Нарочитз je вагласио да Гајрет није режимско него муслиманско друштво, са чисто просвјетно-културним задатком, у коме су окупљани сви искрени и ваљани родољуби, који желе добро о.младини, без обзира иа своје политичко и партијско опредје,ћење. Ha крају свога предавања позвао ie присутне да зпжеле здравље и дуг живот Гајретовом Највишем ЗаоЈтитиику Њ. В. Краљу Петру II. Ирисутни су одговорили са трократним и громким »Живио!«. Послије тога Гајретов тамбурашки збоо отсвирао je државну химну. »Пред ликом Њ. В. Краља Петра II, заштитника Гајрет^« извела су школска дјеца изнад сваког очекивања. Троје мушке и троје женске дјеце у лијепим народним ношњадш положили су завјет вјерности и оданосги младом Краљу и Династији Карађорђевића. Поздрављени су дуготрајним аплаузом. Други дио програма испунио je познати севдалија из Бање Луке г. Сулејмач Пли’ланин, пјеааљем свдалинки уз пратљу хармонике г. Сафета Карабеговића. Послије сваке отпјевдие пјесме био je бурио поздравл.ен тако, да je морао поновити неколико пута, Трећи дио програма испунио je позоришни комад, кога су извели дилетанти одбора. Изведба ко.мада je била кул.минација успјеха цијелог програма. Забава je била посјећена од мјештана као и од сељана. Сала Дома Витешког Краља Александра 1 Ујединитеља била je препуна. Расположеље je било изванредно, a весеље je трајало до зоре. Чист приход забаве био je 3.400.— динара. ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У ФОЧИ Мјесни одбор Гајрета у Фочи одржао je трећи дан 6aioa,\ia врло успјелу забаву. Морал.чи и материјални успјех забаве био je зрло добар. и преко '>чекиван>а, с обзиром на успјехе ранијих забава. Дилетанти Гајрегове читаоице одиграли се улоге у позоришним комадима на потпуно задовољство посјетилаца забаве. Нарочито уживаље причиниле су посјетиоцима неколике музичке тачке Гајретове музике и оркестра. Kao прва тачка програма одвсирана je Гајрегова химна. Одбор. ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У КОЗАРЦУ Први дан Курбан-бајрама повјергчик Гајрета г. Мехмед Харачић са пријатељи.ма m мјеста, a у споразуму са члановима соколске чете старешином Аде.мо.м Балићем, приредили су заједничку забаву. За obv забаву владао je велики интерес, na je и била одлично посјећена. НЈколска дворана чије могла ни прпмити све посјетиоце, na већи Spoj гостију и пријатеља није могао ни присуствовати забави. Забаву je отворио повјереник Гајрета r. Харачпћ Мехмед, учитељ, једним врло лијепим предавањем о значају Гајрета, његовом дјеловању од постанка до данас. Није изоставио да присутне упозна с.а оснивачима и првим великим радницима за Гајрет, који су страдавали од бивше аустроугарске стеге, јер су радчли на националном просвјећивању нашег муслиманског еле.мента и стварању међусобне слоге са осталим житељима садашње Еелике Југославије. Осим тога упознао je присутне са значаје.м Велике Соколске организације, те je на крају позвао све присутне да и они од своје стране у свакој прилици шире значај и Гајрета и Сокола на селу, истакнувош да су ова обадза др;уштва под Највишом Заштитом нашег љубљеног младог Краља Њ. В. Петра II. Послије тога, повлије бурних овација Краљу, Соколу и Гајрету, прешло се на мзвођен-.е осталог дијела програма, hora су чланови Соколске чете врло успјешно извели. Мехмед A. Харачић, учитељ 55 �ОБНОВА ГАЈРЕТОВОГ РАДА У ПРЊАВОРУ Доласком у Прњазор г. Ћамила Хаџића, старог и истакиутог Гајретовог радника, за шефа пореске управе, настало je живље интересозање за најзаслужније муслиманско културно друштво Гајрет, које neh одавно дјелује у Прњавору и које je и раније с времена на чријеме развијало живл>у акцију како у прикупл>аљу материјалних средстава за друштвени рад, тако и у испуњаваљу основног друштвеног циља — збрин.авања и помагања наше омладине. Одбор Гајрета, који су сачтндвали г. г. Агановић Сабит еф имам, као претсједчик, те Софтић Мухамед, Бакалбашић Ђамил, Бакалбашић Адем, Школник Јанко, Имамо- Приређивачкн одбор Гајретове забавс у Прњавору вић Ахмед и друга господа, пдошцпен je у акциони одбор у који су ушли г. r. Емин Омеркић кадија, Алија Одобашић претсједник општине, гђа Хатиђа Капић удова рахм. Хусе Капића судије, који je и сам био вриједан Гајретов радник, Ћамил Хаџић шеф пореске управе, Хакија Бакалбашић трговац, Бруно Финкелштајн апотекар, Сгево Врабзц општински чиновник, Аиша Ј(аучћ супруга шефа пореске управе, Тахир Мујичић трговац и претсједник Вакуфа, Мехо X. Шабић чиновник, Aro Софтић чипелар и Нпзиф Бајрамовић столар. Taj пролиргни пкциони одбор поставио je себи два конкретна задатка: 1) да скупи што вгћн број чланова и 2) да приреди забаву са којом би се друштво што јаче афирмирало. И један и другп задатак прош^рени одбор je у цијелости извршио. Од тридесет чланова за врло кратко зријеме број чланова je повећан на мреко стотилу и то како мушких тако и женских и већ je у иројекту оснивање посебног женског мјесног одбора. У раду на сакупл>ан>у женеких чланова нарочито се je истакла гђа Хатиџа Капић. Одзив грађана приликом сакупљан.а чланова н то Ka­ no муслимана тако и осталих, био je одличан. Има случајева да су поједини чланови иаједном плаћали чланарину и за ову и за прошлу годину. Тако je на примјер г. Марош Хајро, трговац, не само приликом забаве дао са братом прилог од 100 динара, него je сам у име двогодишн.е чланарине одмах положио динара 240.—. Уједно je поведена акција и у сусједној варошици Лишња да се и тамо организује мјесни одбор. на чему поред осталих раде тамошњи учитељ г. Алија Крајишник те г. г. Авдо Халилић и Мухо Јашаровић. Г. Тпамил Хаџић ишао je no томе послу иарочито у Лишњу. Забава je приређена у недељу 21 фебруара о. г. први дан Бајрама са слиједећим програмом: 1) Поздравни говор г. Ђамил Хауић; 2) »Гајретлије Краљу« декламација — декламовао Ранко Капић учеиик III разр. осн. чшоле, ои.ч рахм. Хусе Kannha судије; 3) Др. С. Башагић: »Гајретова химна« декламовала Улфега Агановћ, кћерка имама Агановића, ученииа IV разр. осн. школе; 4) Севдали.нске пјесме — пјевао r. Хамза Сарачевић из Добоја; 5) Васко Хаммовић: »Bvкодлаци«. позоришна игра v једном чину — изводили дилетанти: Дервиш Имамовић. Ђамил акалбашић, Дедо Гламочак, Осман ОдобашМ, Мехмед Дрљевнћ, Богдан Бат!овић, Хатиџа Kamih и орка Сарајлић под водством режисера r. Стеве Врабиа. Ha забави je још биЛа припремљена шал»ива пошта, томбола. копчјзндоли, конфети и ибилан бифе. У сакупл.ању томболе и бифеа — a и једно и друго било je стварно воло богато — учествовалч су гђе Аиша Хауић и Хатиџа Капић те претсједник општине r. АлиЈа 56 Одобашић. Сви грађани иа које су се они обратили, били су врло дарежљиви, те им и овим пугем треба изразити срдачну захвалност. . , Још прије заказанога времена соколана у kojoj je забавд приређена, била je дупком пуна. Уназад 10 година не памти се у Прн1авору овакав одзив публике. Поред мноштва муслимана и православних, били су присутни и претставници Хрвата. У своме поздравном говору г. ХаџиИ изнио je »кторију Гајрета и његове успјехе, споменуо осниваче Гајрета Др. Сафветбега Башагића и Османа Ђикића, главног Гајретовог идеолога, те je подвукао и иетакнуо да je у ослобођеној и уједињеној отаџбини рад Гајрета чаишао на признање и на Највишем Мјесту, што je поред осталога манифестовано и тиме што je Гајрет стављен под заштиту Његовог Величанства Краља Петра Другог још кад je ов,ај био Насљедник Престола. Приказао je откривпи.е споменика великом Гајретовом идеологу рахметли Осману Ђикићу у Мостару од његових захвалиих земл>ака, a које се je откривање било претворило у велику шционалну манифестацију. Гсвор r. Хаџића, пун родољубивог заноса и г.регледног кзлагања наишао je na иуно разумијеван-е публике и био je срдачно поздрављен. И декламације Гајретове дјеце са пуно симпатије пажљиво су саслушане. Г. Сарачевић са великом вјештином и топлином отпјевао je пар севдалинки и начкнио одличан увод у необично пријатпп расположење које ie владало цијеле те ноћи. Омладина Гајретова врло добро je увјежбала и извела занимљиви комад »Вукодлаци«, иначе прожет здравим Гајретовим генденцијама. Публика je са забаве понијела чајљепше успомене, a материјални приход био je потпуно задовољавајући и пзнио je преко 4000 динара, >что je значајна сума у нашем малом мјесту. Очекивати je да he овако срегпо започета лкција вриједних Гајретових радника бити неасгављена на добро и корист овога иначе заосталог коаја, али у коме живи наш честити свијет. На.поми!ае се да би било по;чел>но да се сва наша интелигенција, специјално ona која je имала директну кооист од Гајрета, угледа на плодоносан рад r. Т1амила Хаџића. ГАЈРВТОВА ЗАБАВА У ТУЗЛИ 6 марта о г. Мушки и женски одбор Гајрета у Тузли приредили су у просторнјама Сокодског дома Краља Александра I велику годишњу забаву. По свему ономе што je испунило прогр.ам ове забаве, н no располо.кењу које ie владало tokom цијелог вечера, ова приредба je иајуспјслија од свих лоеадашњих Гајретових приредиба од ослобођења до данас. У програму нарочито је.успио концертни дио саст.ављен из многич хорских н соло пјесама. Југословенско музичко друштво »Младост« наступило je са својим хором који je под дириговаљем г. В. "ћесаровићт отпјевао двије пјесме пуне правих музичких ефеката. Обновљени хор Гајретова певачког друштза под одлнчним дириговањем г. Др. Стеве Милчића складно ie отпјевао двије дчбро увје:кбчне пјесме. Искрене оимпагије слушалаца освојила je својим врло пријатним лирским гласом гђица Емина Заимовић, отпјевавши неколико босанских севдалинки. Пратњу на клавиру беспријеко'рно je извео г. Исмет Прцић. Кроз цнјело вече, како за време ирограма тако nocanie, умио je својим ванредно лијепим гласом и бираном пјесмом истински расположити публику г. Мухарем Заимовић, познати концеотни пјевач. Пријатељи и пријатељице Гајретл као дилетанти извели су на опште задовољство актовку с пјевањем из муслиманског живота »Ha сијелу« од Г. Филиповића. Својом глумом нарочито cv се истакле гђице Невреса Азабагић, Најфа Жунић и г. Хашим Мутевелић. Врло добрим рецитовањем допала се публици ученица Несиха Гелалбашић. Захваљујући великој дктивпости Женског одбора, нарочито претсједници и секретарици, сакпуљена je и организован.а врло богата и Ј>азноврснл томбола и веома обилан бифе. Забава je била врло добро посјећена. Од истакнутих личности на забави су били запажени: r. Душан Ђерић, сенатор, породица г Виловића, сенатора: r . Р Чађевић. соески начелник; инж. 0 . Кајтаз, директор Шумске дирекције; r. Ђ. Васковић директоп Гимназије, те г. II. [овановић, архијерејски намјеоник. Многобројна друштва и установе ппетстављали су на забави њихоаи делегати. Са стране забаву су посјетили као гости r. Мехмедалија Едхемовић из Брчког, Хифзага Хивзиефе'ндић и Асим Лликллфић из Грачанице. Била je такође бројна посјета из Горље Тузле, Ilyjiaчића, Калесије и Лукавца. �ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У ФОЈНИЦИ Мјесни одбор у Фојници приредио je зимску Гајретову забаву 28 фебруара о. г. у гтросторија.ма »Родољуб« у Фојници. Ha забави су се давали шаљиви комади, које су извели чланови Гајрета у режији г. Торданолића, шефа пореске управе и члана мјесног одбора Гајрета. Дилетанти су извели комаде на опште задовољство. Поздравни говор одржао je претсједник одбора г. Мухамед Суџуча, који je истакао сврху Гајрета и његозе досадашње успјехе. Школска дјеца су декламовала »Нашој узданици Краљу Нетру II« и изчела сцену »Сједница«. Морални и материјални успјех je био приличан, обзиром да у овом Mi'ecTv живе католици, који hhcv могли забави присуствовати, јер су били коризмени дани. Чиновници рудиика у Баковићима даровали су 610 динара прилога за ову забаву, a скупила их je гђа Мила Јурак и г. Милан Попозић. Хрв. кат. друштво »Родољуб« уступило ie своју с^лу за 300.— динара, a дало je свој прилог од 150.— дииара. Чист приход забаве био je 1.374,— динлра. Свима дароватељпма прилога, као u дилетантима и приређивачком одбору н лвим путем топла хвала. ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У АВТОВЦУ Иницијативом Гајретових радника гг. Фехима В. Паi'jiiha u. Касима ГТашића овај м!есни одбор приредио je Raiрамску забаву 15 деиембра 1036 v Со.чолском дому v Автовцу. Забдву je отворио и присутне госге поздравио r. Абдулах еф. Курспахић. имам матичар. истакнувши повенствено велики културно-просвјетни пад Гајрета. У свом говору аиелу|> на посјетиоцр забаве да ftOM&KV пад и идеје дпчштва Гајрет, јер да ie то залог за наш б«цући нагшедак. Након овога школгча л>'еца cv отпјевала Дпжавну химну под водством г. Дубљевића учитеља. што cv ирисутни сослушали стојећи ГajtVTORv химну - рецитовло ie Изет Курспахић воло до.бро. »Полети сиви соколе« огтев»ла cv школска; дјеца на свеоп<чте ^ачовољство •»Крал.у Петру 11» Deцитовао je Стево Жугпвчћ врло добро. »Xai ко ти купи«, отггевала су школска дјеца под водством г. Дубљевићз. попраћени са дугим аплаузом тако да cv се опет мооали повпатити на позооницу. Kao доуга тачка ппиказан ie ко.чад »Вукодлаци« v једиоч чину ол г. Хамовића. Комад cv изволили слиједећа лица: гћ«це Вукича Дубл>евнћ. Делва Патић. гг. Боро Ко'"утмћ. Велимир "Буковић. Фехим Пашић, Азиз Курспахић. Хусаи!а Пашић и Рамшд Пдшић. Св" дилетанти cv извелч своје vnore на гвеотчти vcniex. Режиcen ове забаве био ie г. Лука Дубљезић, ччител. из села Добрел>а, те се има наЈвшче захвалити г. Дубљевићу који се вазда истиче као добап Га!ретов радиик не жалећи труда и долазећи из села да cvaieavie v извлђењу ппограча. на vcniexv забаве. Ово ie мјесто мало. те се може no ппиходу установити да ie забава како мооално тако и чатеотално добро успјела. Чист приход на забави био je Н536.25 динара. ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У ВРБАЊЦИМА MiecHH одбор Гaioera v Врбањиича срез Котоп-Варош, одржао je ceoiv забаву други лан Курбан BaipaMa, која ie како v моралноч тако и чатеоч!алноч погледу vcnieла изван очекивања. У поограму забаве био je позаравии говор ппетс|'едника г Мисиолића учите1ка. након чега cv ђаци Осн. школе декламовали »Младом Кражу«. Затим •»Димн>ичао«. соло сцена коју je изводио једаи ђак, као и рецитовање Гајретове химне. Послже тога изведена je шала v једном чину, коју су изводили дилетанти r. г. Мисиолић. Љеваковић. Кантић. Дедић и лпуги, те ie дилетант из Бање Луке извео два монолога »Шетња v Беогоад« и »Надриљекао« која ie на присутне д 1е- ловала толнко да се je дворана Основие школе орила од смијеха. Нарочито cv се грађани Котор-Rapoma, чуслимани, у великом бпојv одазвали овој приредби ко)а je као прва v кооист Пнрета одожана v овом Koalv. И сељшитво ie vseло учешћа у овој забави v великом 6poiy, што нас нарочито весели, као и то т т о cv na o«oi забави чч»ли учешћа v завидном 6Doiv браћа католиии без пазлике сталежа, на чему се свима посјетиоцича a нароћито браћи католицима захваљујемо. Ha забави je нгпала и томбола. ko!v ie доуштзо од разних фирми и трговича ирикупило, a међу овим нарочито п а ж ^ Утпрема ем аа“ гГаЈрету Ј ™ “' иФ"РМг " “ прдвој '» » « « идеји «»i“ указују пажњу .herosoj водиљи св»1у a то су: ДииитриЈвић b™ „o, трг„ Јо,еф Наши.с, трг ЉубТ>° братић, трг Сарафић, трг, То»ић и сии, трг„ Ш тамауф трг., М. Јахић, трг Имамоаић X. еф. трг!, Латаф Т е т З трг сви из Бање Луке, те Хипка фраика Синови a. a. Загреб аао и Исаамага Враивћ и сиа Capajtao, те трговто т Котор-Вароша Kao Браћа Хозић, м. Д «з„„, Карасеанаоваћ Смаилагић, Корић, Нозковић, Плићанић Мустафа из Врбан>аца, Алагић Хашим и Диздар Хамид из Масловара na чему се свима најљепше одбор захваљује. За бифе дарозаше: Хасиб Спахич. ЈМисирлић, Татар Хусо. Ибрахим Алагип, Хашим Алагић, Дедић Алибег Плићанић Мустафа и Дервиш Евлић. Четврти дан Бајрлма одржана je забава и за жене муслиманке, које су у доста приличном броју посјетиле забаву, те je овај о(дбор и у гоме погледу задовољан. Ha забави je свирао тамбурашки збор »Бобас« из Котор-Вароши, коме je друштву старјешина судац Др. Перо Сучић и Тврз из Котор-Вароши, те им се и овим путем захваљујемо. Вриједно je напомепути да до прије три гсдине овдје није ни пок:тојало друшгзо Гајрет, те je заслугом г. Л>еваковића основано, кош je сада добио помагача у особи г. Тахира еф. Мисирлића. који je претсједиик Гајрета и сав свој тпуд улаже у рад Гајретов. Иза Бајрам намаза друштво je пред џамијом имало сергију на што je нарочито скренуо пажи.у г. Плићанић НЈакир еф. упозоривши да ће за нпјмањи дар Пог драги свакога својим обиљен наградити, a у!едно зачоликши присутне да дадну и своје кожице од курбана за Гајрет. НаЈзад се опет захваљујемо свича који увеличаше ову нашу забаву било nccieroM или CBoin.4 чрилогом, na пека им драги Халик буде увијек на помоћи. ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У CTOU.V 22 фебруара о. г. (други дан Курбап-бајрамз) мјесни одбор Гајрета v Стоцу приредио je своју годишњу забаву у свим поосторијама Српског дома. О во го д иш и. a Г а ј р е т о в а з а б а в а у Стоцу у с в а к о м п о г л е д у с п а д а у п р в и р е д с в и х одрж a н и х з a б a в a о д н a з a д 10 г о д и н a у н a ш е м м ј е с т у. Одзив публике био je тако велнк, да су и све нузгредне просторие Српског дома биле npenvne. Десет даиа пред забаву све су улазнице биле распоодане. те je MiecHH одбор био v неприли1Ш. како н im koiii иачнн ће кзаћи v сусрет свима оним који cv улазнчце tpiah .iii. rToocT.imiie v којима ja забава даванл биле cv v многоме преурсђепс н удешене зл ову приредбу. Сала je са скојич декопом давала свечан изглед. Забаву ie пос!етила готово сва елитпа столачка nvfinuка. те cv v првим редовима запажепи спески начелник г. Лпзић, биити гпадски начспик г. Ковачевчћ. школски надзопник г Jhv6oenh са госппђо.ч. бчвши прстс!елник мјесног <>дбора Г атета г. Ризванбенговић и многн дпуги. Забаву cv посјетили и многи странци, те je нарочито запажено присчство мајора г. 'Бе.миџнћа сл госпоћ” «. мчогих углелних Чапл.инаца на челу са г. г. Салемом Метчл.евићем и Авди!ол1 Шарце.м Било ie присутпо много попетилаиа са села a нарочито из Дубпава, ко!е ie ппедволио бнвши претсједник општине из Аладинићл г. О. Балавзч. Запажени cv поетстлвници многих чјесних доуштава и установа као Просвјете, Народне Уздапице, Четаонице Св. Саве, Сокола и осталих. Забава je почела у 8 и no часова, мавечеп, поздозвним говором претсједника Мјесног одбора Гајрета г. М. Гребиђеле. , . У свом поздразном говору ппетсједник г. Гребићела поздравља публику и захваљује на огромном одзиву. Осјећа се задовољним што cv присутни овом својом посјетом одалк пуно и заслужено признање aieay Гајрета, Koiera он са толико много vcnjexa врши Mehv нзшим елементо.м Наводи да he поред Гајрету одатог зризнања са Нлјвпшег Мјеста за његов успјешан рад, и овакав одзив пубпике на вечерашњој његовој забави, свим Гајретовим паднчцима v v.jecrv дати нарочитог импулса и потстрека v будућем раду за I aiрет, a с тим и за препород лелокупног пашег живлза. У лал»см свом излагању износи идеју, ocHHaaise н пад Га!оета од почетка до данас, те иодвлачи да ie Гашет тој својој идеји и програму остао непоколебиво вјеран. Ha концу се захваљује свима оним који су у припремама око Гајретове згбаве .57 �узела учешћа настојећи, да иста што боље успије. Нарочито се захваљује госпођици Сафији Филиповић, учитељици, која je у извођешу самога програма узела учешћа, учипивши тиме велкку услугу и жртау. Конац поздрава и излагања г. претсједника публика je дочекала са великим одобраваи>ем. Даље су се редале двије декламације, које су извеле ученице овдашње Оснозне школе, Фахира Ризванбрговић и Весна Хаџио.меровић. У програму je у неколико тачака, са много успјеха, наступила са пјевањем пјесама гђица Сафија Филипозић и била награђена са великим аплаузом публике и букетом цвијећа од стране Мјесиог одбора. Потом je г. Митар Богдановић, учитељ, вриједни Гајретов радник и пријатељ, развеселио публику са једним својим монологом. Иза малог одмора публици je приказана једна слика из муслиманског живота, за ову сврху иарочито припрем.-Бела. У овој слици je, на драстичан начин, приказан живот и поимање наше средине, у најближој нашој гтрошлости, a које je поимање нова генерација успјела да побије и савлада, упућујући наш свиieT на пут прогреса и рада. Овај мали приказ изведон je ca Гајретовим дилетамтима v режији г. Алије Ризванбеговипа, са много успјеха. У програму као и каснијем забављажу публике учествовала je музика Соколског друштва из Стоца, Koia je такођер задовољила.. Ha забави као и у дане пред забаву, запажена je богата лутрија. Koiv су сакупиле вриједне члднице Женског jttlecHor одбора. Забава je потраЈала до дубоко.у ноћ, уз пријатно забављап>е и пјесму публике. По свему сулећи овогодишња Гајпетова забава у Стоцу падмашила je и све прирелбе овакве врсте, изведене у нашем мЈесту у посљсдљих 10 година, како смо то и у почетку истакли. ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У КОТОР-ВАРОШИ Мјесни одбор Гајрета v Котор-Вароши приредио je приликом Курбан-ба!рама забаву у просторијама Муслиманске читаонице. Ова г.абава je у задње доба једна од најчспјелижх забава. Треба имати ira vmv, да je наш Гајрет у Котор-Варошу јако популаран и обљубљен и нико се не може ни на што потужити, јер у границама своје материјалне стране он je излазио увијек 'сиромашном и невољном скромаху, да га подигне било школом, било заиатом или иначе. Ha забави je иоиказиван комад »Исмет и Алмаса« у режији г. Ха.мдије Омеркадића. Сви дилеганти су били на свом мјесту, na cv овај иначе тешки комад изваиоедноизвели. a h4do4hto гђица BvnHh, те г. г. Селман Адем, Абдупахман Фазлић. Или!ас Имамовић. Селман Есад, XvcewH Хон-ић. Ахмед X. Селимовић. Галиб Фазлић, Селман Расич. Гћииа Курбеговић Наила v улози СафиЈе уз пратњу Бехијје Селмана v пјесми задивила je публику. Надаље je лијепо отпјевана пјесма уз прапву саза Османа Раиића пјевач Хусеин Хпњић. Глазбено и 'пјевнчко друштво »Бобас« извело je пјевање комада и свиоа^е, a такођер je лијепо извела соло пЈевање гћа Мапжена Перовић, супруга мјесног геометра уз np am v MiemoBHTor хора. Свима радекицима и пријатељима нека je благодарност. Забава ie усп1ела како мопдлно тако и материјално. Чист приход забаве био ie Дич. 2.133.—. Злбапу cv полјеткли сресии начелник г. Иаглић, До. Сучић, старешина cvna са госпоћама. правослапни <.ве>чт*чик г. Млађеновић. г. Коркут, uien. сули*л, инж. Пегп-)ичје Зарић, шум. упоавитељ, a запазио r* je и гост нз Бање Луке ннж. г. Салихагић. Han. посланик, иначе утемељач ГаЈпета г. Тешић Макгич, кп*и ie 6уо отпггач. послао ie сво прилог, као и бан Врбагие б->човине г. Др. Еогољуб Кујунџић, на чему nm такођер одбор благодари. ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У БУГОЈНУ Умјето уобичајепог сијела, које даје Мјесни одбор Гајрета о Курбан бајрлму, ове годш1е приредио je забаву v заједнкии са Мусли.чанском читаоницом. Ha програму забаве су биле слиједоће тачке: »Бајрамске жртве« од Сафветбега Башагића. декламовао Бакир МешиП; »Перачице« од Јелене Допуђе и »Разнолмкости« нзвела су :кенска дјеца Соколског друштва у Бугојпу, »Сирота дијете«, трагедија у 3 чина, извели су дилетанти на свеопће задовол>ство. Послије свршеног програча »астала je анимирана забава, која je потрајала до јутра. Посјета je била одлична, na према томе je и приход био одличан. 5 8 ___ _ ДАР КУРБАНСКИХ КОЖИЦА У Ч1ЕВАРЛИЈАМА У селу Шеварлијама даровлше курбанске .кожице: rr. Ибрахим Чајић, Салко Ахметозић, Салко Д^/рмић, Хусеин Бегић, Бећир Чамић, Ибриши.ч Шаџић, Ал>о Мехиновић, Н. Хаџић, Садик Јупић и Хасан Мешић. Нека послуже за добар примјер другима и некл им je и овом приликом особита хвала. АКЦИЈА ЗА САКУПЉАЊЕ КУРБАНСКИХ КОЖА ЗА ГАЈРЕТ У ДЕРВЕНТИ Мјесни одбор Гајрета у Дерве 1нти, путем свога претсједника г. Есадбега Алибеговића, сакупљао je курбанске кожице за Гајрет, те je исте уновчио за своту од Дин. 2.230-50, која je дозначена Глдвном одбору. Имена племенитих дароватеља су ова: Алибеговић Асимбег и Есадбег 1 говеђу и 4 овновске коже, X. Салих еф. Ђознћ 2 овновске, "Батовић Сулејман еф. 2 овновске, Поробић М. Абдага 1 овн., Бећировић Хусеин еф. 1 овн., др. Салих Омерхоџић 2 овн., Карабеговић Мујага 1 овн., Уџварлић Смаил Хакија 1 овн., Хаџић Алијага ) овн., Капетановић Мустафабег 2 овн., Јусуфбеговић Мехмедалија 1 овн., Мулабеговић Махмудбег 1 овн., др. Ахмед Садиковмћ 3 овн., Халеповић Ахмедага 1 овн., Муфтић Ахмед еф. 1 овн., Поробић Фехимага и браћа из Велике 2 овн., Филиповић Алибег 2 овн., Синановић Асим, Бос. Дубочац, 1 говеђа, Кабил Салих 1 овн., X. Ахметовић Јунуз еф. 1 овн., Лалић Незир 1 овн., Лемешевић М-хмуд 1 ови., X. Дервишагић Абдага 1 овн., Османагић Myio 1 Овн., Османагић Ахмедага 1 овн„ Поробић Алијага из Велике 1 овн., Уђваплић X. Халилагиница I овн., Узеирага Мехичић из Бос. Дубочца 2 овновсне. Племенитим даровагељима Гајрет најљепше захваљује и клчче им: живили! ДОБРОВОЉНИ ПРИЛОЗИ У КУРБ. КОЖИЦАМА Коњиц: Пригодом Курбан бајрама сакупио je Мјегни одбор у Коњицу 5 курбанских кожица, које je продао за 215 динара, a које дарозаше гг. Сабит Члмпаоа, срески начелник, Др. Исмет Поповац, љекар, Авдага Беговић. Фатма х. Цумхур и Мехмед-Алија Хаџић, претсједник Гајрета. — Свима дароватељима топла хвала. Бугојно: Како сваке године тако и ове, подузега je у Бугошу акција за сабирање курб. кожица, na je сакупл>ено 13 комада, Koie су продате за 650 динара, a које су даоовала гг.: Раифбег Сулејманпашић (2), MvcTaj6eroBHua Абдала1беговић, X. Хајдапбег Рустанпашић, Мевла Мемић, Рустаибег Хаџибегозић, Хамдија Л^утевелић, Хакија Нуманкадић, Махмут Гагић и Мехмед Мутеве чић. Свима наведеним дароватељима Главни и мјесни одбор и овом ппиликом начсрдачниче захваљује. Јелеч: Пригодом Курбан блЈоама сакупио je повјеоеник Гајрета у Јелечу г. Мустафа Муллбдић кожице за Гајрет, Koie дароваше: 1 говеђу: Ејуб Пепвиз; no једну бравијv: Xycein Первиз, Хасан Первиз и Мустафа Мулабдић. Абдулах еф. Тузлак дао je v готозу Д ин. 15.—. Ha лицитацич'и кожице cv продате за Дин. 160.—, na je свота од Дин. 175.— лозначена Главном одбору. Свима дароваоцима искреиа благодаоност. Бања Л \ка: И ове године Мјесни одбор Гајрета у Бања Луци организовао je сакупљање курб. кбжица, na cv дароване слиједеће коже: г. Дервиш ТаФро ‘даровао je Гајретовом конвикту једног курбана, 1 говеђу и 2 овновске коже даровао je инж. г. Суљага Салихагић, 1 говеђу кожу даровао je Али еф. Кагаиџић и Мехмед Захнровић, no 1 овновску кожу дароваше: инж. Узенп Бисер, Фуад Дервић, Хуснија Т)умуркчић. Ем.чпа 'Бумишић, Бећир Галијашевић, Алија Гермовић, Ибрахим Филиповић, Мехага Хаџиавдић, Мухамед Маглајлић, Др. Мухарем Миџић и насљ. Авдаге Вехабовића.. Кожице су уновчене за 1 21050 дипара. У ihobuv су приложили гг.: 100 Дин. насљ. Маглајлића X. X. Ибрахим еф.; 40 Дин. Нупија Тзумуркчић; no 30 Дин. Мухамед Алихоџић и Мујага Чејваи; no 20 Дин. инж. Мехмед Балић. Осман Бегановић, Ахмет Беглербеговић, Наим TieiBaH.. Кемал X. Омерспахић, Хусеин Капетановић, МустаФа Мујкић, Ил’јаз Омербеговић, Ибрахим Суљић, Адем Турчинхоџић; no 15 Дин. Идриз Хф. Каденић; no 10 Дин. М устафа Букић, Фатима 'Бумишић, М устафа Халимић, Садик Џумхур, Ибрахим Караселимовић, Ибрлхим Маглајлић, М устафа Омербашић, Вечсил Шашиваревић, Лутфо Шехић, X. Шаћир Тахироиић и још мањих прилога Дин. 14 — укупно Дин. 549.—. Укупно je сакупљено од курб. кожица и прилога Дине. 1759.50. �Племенитим дароватељима наша искрена захвалност. Какан. Згошћа: Г. Дервиш Пачариз даровао je за Г'ајрет умјесто курб. кожице у готовом Дин. 20.—. Хвала и живио. Бос. Дубица: Браћа Пезић из Бос. Дубице даровашс Гајрету Дин. 175 од проданих курбанских кожица. Хвала и живили. Вареш: Мјесни одбор Гајргта дозначно je Гајрету своту од Дин. 188, која потјече од курбанских кожица, које су даровали: ио 2 ножице Мухамедага С.алетовић и Мујага Хасагић. И овим путем нека им je наша топла хвала. Сарајево: Прилихом овогодишњег Курбан бајрама поклонише Гајретовом мушком коивикту слиједећа гг. своје курбане: Др. Авдо Хасанбеговић (2), Мујага Хардага, Ахметага Новалија, Асимага Арсланагић и гђа Абида х. Др. Хајдаровића. По 1 курб. кожицу поклонише fr.: Шукри еф. Арсланагић, Салиха х. Смајлбеговић и жецском конвикту гђица Хатиџа Звиздаћ. Нека иМ je наша искрена благодарност. Фојница: Мјеспи одбор Гајрета, преко свогд члана г. Ешрефа Салихагића, пакупио je од пријатеља Гајрета курбанске кожице и продао их јавном лицитацијом, na je получен приход од 989.— Дин. Свима дароватељима кожица велика хвала. Травник: Мјесни одбор Гајрета покупио je и ове године од пријатеља и чланоза Гајрета курбанске кожице, које дароваше г. г.: Др. Сулејман Алечковић, Салихага Лолић, Рагиб Хаџалић, Асим фе. Брајић, Мустафа Пехабовић, Салем Башагић, Салимбег Варениковић, Хамдија Коркут и Намикбег Ибрахимпашић. Нека им je nauia искрена благодарност. ПРИЛОЗИ ИЗ КОЊИЦА Мјесни одбор Гајрега из Коњица послао je Гл. одбору своту од Дин. 660.- -, коју дароваше: Дин. 200.— Шћепо Пран>ић; пб Дин. 100.—: Др. Исмет Поповац и Мехмед-Алија Хаџић; no Дин. 50.—: Смаилбег Косовац, Авдага Прохо; no Дин. 30.— : Др. Макс Козинц, Авди еф. Софо и Атиф еф. Аликадић; no Дин. 20.—: Хасан еф. Шошо, Адем еф. Соколовић, Растко Бјелнћ и Атиф Диздаревић. Ha забави je одбор такођер добио прилога, које дароваше: Дин, 100.— Душан Михајловић; no Дин. 50.—: Фра Трпимир Муса и Шерифбег Шећерћехајић из Загреба; Дин. 40.— Решад еф. Дефгердарија. Свима дарозагељима топла хвала. КЛАЊЕ »КУРБАНА« У ГАЈРЕТОВОМ КОНВИКТУ У ТУЗЛИ Kao и прошлих година и ове године поклонили су Гајретовим питомцима no једног великог овна г. Абдурахманага Прцић за рахмет душе своје рано преминуле кћерке Џане и г. Абдулах Куносић за рахмет душе своје рахм. мајке. Поред тога no иола курбана (овна) даровала су г. г. и;нж. Сулејман Кудовић, Џемалдга Телалбашић, трговац и Мустафа еф. Бербић, шеријатски судија. У присуству нихомаца обављепо je клање курбана и цио вјерски обред, што je на питомце оставило лијеп морално-вјерски утисак. Управа конвикта испред питомаца и овим путем изјавл>ује племенити.м дароватељима најтоплију, захвалмост. ГАЈРЕТОВ МЕВЛУД У ГРАЧАНИЦИ Женски одбор у Грачаници приредио je свој мевлуд 15-ту вечер Рамазапи-шерифа у кући гђе Хаџи Махмугагинице Решидбеговић, која je радо уступила просторије одбору. Мевлуд je приређен на трошак гђе претсједнице Фатке Аликалфић. Мевлуд je проучио чувени имам Салих еф. Беговић. Посјета je била одлична, те je на мевлуду сакупљено за Гајрет 207-75 Дин. прилога. Приликом одржаља Гајретове забаве у Сарајеву, 6 фебруара о. г., сакупиле су се чланице одбора у кући потпретсједнице гђе Сафст-хануме Прохић, и ако je била у жалости, на сијело, да преко њезина радиа слушају пренос Гајретове забаве. Сијело je било одушевл>ено слушаЈупи наше старе пјесме, и како иаше старе обичаје обнавља наита млада генерација, наша драга омладина. ОСНИВАЊЕ МЈЕСНОГ ОДБОРА ГАЈРЕГА У ЛИШЊИ МУСЛИМАНСКОЈ 12 марта о. г. одржана je оснивачка скупштина Мјесног одбора Гајрета у Дишњој муелимапској, срез прњаворски коју je отворио учитељ Алија Крајишник говором о значају rajpera. Позвао je све присутне да прмступе у чланство и ДА оснују Мјесни одбор, што су присутни са одушевљељем прихватили. У одбор су ушли г. г.: Претсједник Авдо Халилић, потпретсједник Реро Билановић. секретар и благашик Алија Крајишник; одборници: Хусо Дедукић, Мухарем Јашаровић, Смајо Брћанин, Салхо Пекић, Мехмед Аршиновић, Латиф Ахмић и МустаФа Гвожђар. Надзорни одбор: Халил Хафиз еф. Сарајлић, Муратага и Едхемага Табаковић. Новом одбору желимо чного успјеха у раду за онште добро. ВИЈЕСТИ ИЗ ФОЧЕ — Мјесни одбор Гајрета у Фочи овим путем најтоплијс захваљује свима, који дадоше прилог за томболу, онима у мјесту и са стоане, јер je томбола била парочито скупоцјена, a г-ђе и г-ђице из Фоче нису жалиле ни труда ни материјалних жртава, да томболу увеличају својим ручним радовима. —- Секпетао MiecHor одбора Гајрета у Фочи, г. Хасан Мулабдић. кат. чиновник, вјенчао се на г-ђицом Наилом Шувалијом 27 фебруара о. г. Одбор. СКУПШТИНА М1ЕСНОГ ОДБОРА ГАЈРЕТА У ГАЦКУ Ha годишњој скупштини. одржаној 7 фебруара о. г. изабран je нови мјесни одбор Гајрета, који се je на сједници KOHCTMTVMcao како слиједи: Поетсједник Мухарем еф. Крајипић, потпретсједник Адем Шаковић. секгм*тао Хаслч HvcTO^nh. благашик Х«снмја Дизларечић. олбоониии: "Ћамил Хасанбеговић, Салих Слипичевмћ. НазиФ Куртовић. Феохат Звиздип. Хафмз Аган Хоџић и МиЈат Ковачевмћ: Надзопни одбоп: Ахмед Чампара, Хамдија Хрустановић, Бећир Реџић и Василије Бијелић. ГАЈРЕТОВА ПРЕДАВАЊА У СКОПЉУ Мјесни олбоо v Скопљу, који je иедавно изабоан, до сала ie припелио 5 са^т.дндка за cBoie чланове, на којима су одржана предавања. Четипи ппрдавања одржао je г. Фулд С№пич т<ћ. a no јелчо г. Т^Јиб ОкиН и Н и т Ресуловић Састанчи cv имали лијеп ycniex. Д оупи дан Батама ппиоедио je Мјегни олбпп за све своје чланове и пријатеље. без разлмке вјере, Бајоамско сијело у духу једног фамилијапног саста.нка са пјесмом и шалом. Пиљ je оиог сијела био да се М јррни одбоо претстави на повом мјесту сзима Босаниима м Хеопеговцима као и њиховим пријатељима, настан.еним у Скопљу, СКУПШТИНА МЈЕСНОГ ОПКОРД ГАЈРЕТА У НОВОМ ПАЗАРУ 14 фебруара о. г. одржао je мјесни одбор Гајрета у Новом Пазару годишњу скупштину, на којој je изабран нови одбор, који се je »a посебној сједници конституисао овако: Претсједник иа.чећендић Осман, o6vhap, потпретсједкмн Др. Михаило /кковић, ср. љекар. секретар Ахмет Чејрлић, општ. писао, благајник Иелам Сукић, арх припр., чланови: Зечтловић Халим, X. Фејзагић Тјазим и Селмо Бишевац. Надзории одбор: Лазар Бојовић, просвј. референт, Алибег Расовац, ренгијер и Азем Аџовип, пензионер. ГАЈРЕТОВО ИРЕДАВАЊЕ У СЕЛУ БЕЗУЈНУ 25 децембра 1936 г. питомац Гајретова интерната у Плевљима, Мурат Поповић, одржао je пред мјесном џамијо.м у селу Безујну, срез чајнички, предавање »Гајрет, н,егов значај и заслуге«. Пред истом џамијом био je пажљиво саслушан од 50—60 људи, хоје je говор лубоко дириуо и сви су се враћали кућа.ма са боло.ч у души, осјећајући да су згријешли што су били голико времена заборавили на Гајрет. Такођер je поменути питомац одржао предавање и пред џамијом у селу Оглечезо. Слушалаца je било око 45. Предаван.е су са задовољством саслушали и обећали помоћи Гајрет. 59 �CMPT ДВОЈИЦЕ ГАЈРЕТОВИХ РАДЕНИКА У ОЛОВУ Неумитна судбнна je истргла из Гајретових редова два одлична радвзика и поборника, и т о рахметли Асима Кадриспахића и лохојног Леона Леви-а. Први je био дугогодишњи благајник нашег друштва, a други потпретсједник. Рахметли Асим се je родио 1908 године у Рудом, a у наше мјесто дошао je годане 1930 у својству уговорног поштара. Одмах je ступио у Гајретове редове, те je сваке године биран у одбор, и узимао видног учешћа у раду. Почетком мјесеца децембра прошле године отишао je у Сарајево, где му je била обећана нова дужност у Дирекцији noшта, али на исту није наступио. Ту je остао у кругу даљне породице око мјесец дана, те je изненадно добио уиалу поребрице, na je одмах превежен у Државни болницу, гдје je над њим извршена. хитна операциј.а, која није успјела, na je наш Аснм мукама подлегао трећи дан након операције. Исти je био овдје много цијењен и вољен због своје племенитости. Његова ран смрт изазвала je овдје највеће жаљеље. Алахрахметејле, a његовој породици наше Гајретонско саучешће! - Још једна вијест из Сарајева потресла je овдашње Гајретове раднике, a та je, да je погођен срчаном капљу преминуо у Сарајеву у кругу своје породице наш потпретсједник Леон Леви. Он je у задње вријеме осјећао све више ману на срцу, na je због тога и био отишао у Сарајево, да потражи савјета код љекара. И таман када се je био спремио за одлазак у Олаво иаотуп^ла je катастрофа. Покојниц je већ дуже времена сарађивао у нашем одбору, a задње три године био je стално биран за потпретсједника. Иза себе оставља супругу Рикицу и два малодобна сина, те још многобројну породицу. Зихроно ливраха, a љеговој породици наше искрено саучешће! NOVI DOBROTVOR GAJRETA G. Dr. Mahmud Mehmedbašić, potpretsjednik Glavnog odbora Gajreta, upisao je svoga rahmetli brata Ibrahimagu Mehmedbašića, sina rahmetli Hadži Suljagina iz Stoca za do­ brotvora društva Gajreta uplativši odmah svotu od 1000 Din. Rahmetli Ibrahimagi neka Bog da dženetsko naselje, a Dru Mahmudu bratska hvala. ПОЗДРАВНИ БРЗОЈАВ ПРЕТСЈЕДНИКУ ГЛАВНОГ ОДБОРА ГАЈРЕТА Г. ДРУ A. ХАСАНБЕГОВИЋУ Бијељина: Чланови Гајрета са своје редовне главне скупштине поздравл.ају свога претсједника са жељом да устраје у своме раду за добро и напредак Гајрета. Живио! Претсједник Н. Шаћирагкћ. НОВИ УТЕМЕЉАЧ ГАЈРЕТА Повјереник Гајрета у Згошћи, обилазећн члапове Гајрета и обавјештазајући чх о Поколном фонду при Гајретовој задрузи, посјетио je и дугогодишњег члана г. Саду Данона, трговца у Какњу. Г. Данон се je уписао за члана утемељача са свотом од Дин. 500.—. Г. Данон je дугогодишњи члан Гајрета и један од оснивања његових у Згошћи. Вршио je и оборничку дужност и тако активно учествовао у Гајретовом раду. Није било ни једне приредбе Гајретове, коју on није посјетио и обилно помогао како морално тако и материјално. Нека му je и >вим путем велика хвала за његове услуге, које чини овом друштиу I s u r e d n iš t v a Zbog preobilja vijesti u Gajretovom glasniku o našim uspjelim zabavama o Bajramu, izostalo nam je više stvari iz ovoga broja. Za idući broj su nam ostali interesantni članci »Propadanje feudalizma u Bosni i Hercegovini i narodna pje­ sma« od književnika g. Stevana Hakmana, Rodoslovna tablica Rizvanbegovića od g. H. Curica i drugi. Isto tako ćemo u idućem broju donijeti izvještaj sa skupštine Beogradskog Gaj­ reta »Osman Đikić« i sa zabave pitomaca Beogradskog Gaj­ reta. Idući broj našega lista izdaćemo već polovicom mjeseca aprila. * U prikazu naše velike Gajretove zabave u Sarajevu u prošlom broju, greškom je izostavljeno da su na zabavi uzeli učešća i izaslanici naših kulturno-prosvjetnih društava »Na­ rodne Uzdanice« i »Napretka«. Molimo čitaoce da isprave i uvaže ovu pogrešku. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/212cbc5b017ad9db9601afd912b09135.pdf 155b8faf27d7c575d08f870c34892fd0 PDF Text Text TAKCA У ГОТОВУ ПЛАЋЕНА г л а с н и к К у л т у р н о п р о с п је т н о г д р уш т п а Г а ј р е т а САДРЖАЈ: ХАМДИЈА МУЛИЋ: Удружена акција за просвјећивање се- ј л О С М А Н АСАФ СОКОЛОВИЋ: Двије-три севдалинке пиI / сане аребицом / СТЕФАН ХАКМАН: Пропадање феудализма у Босни и Херцеговини и народна пјесма / В. Н.: Соколовићи, славна породица Босне поносне / ВЕХБИЈА ИМАМОВИЋ: Под старнм крововима, приповијетка / Др. Б. МИЛОВАНОВИЋ: Родитељи и васпитање дјеце / ХАМИД ДИЗДАР: Ај, у Травнику на Далтабанику, путопис уз турнеју Гајретова пјевачког друштва у Травник / ХАЈРУДИН ЋУРИЋ: Родослов породице Ризванбеговића / НАРОДНО ЗДРАВЉЕ: Прва помоћ онесвијештеном лицу / Велике богиње / МАЛЕ НАУЧНЕ ЗАНИМЉИВОСТИ / Смрт Мехмеда Дервоза, великог Гајретовог добротвора / ИЗ БЕОГРАДСКОГ ГАЈРЕТА / ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК. Дпрпл C a p a fe n o 1937 ИЗДАЈЕ ГЛАВНИ ОДБОР ГАЈРЕТА У САРАЈЕВУ • Број 4 ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ХАМИД КУКИЋ �12 U R E D N I Š T V A : Za idući broj »Gajreta« ostali su nam odlični članci g. dr. Ibre Brkića »O vjeri« i g. Kasima Gujića »Kako je došlo do pogibije Smailage Cengića 1840 godine?« Isto tako nam je, iz tehničkih razloga, izostao u ovom broju na­ stavak lijepe istoriske studije »Bosna i musli­ mani Bosne« od g. Nn-ć, koja je pobudila među čitateljima veliku pažnju. N astavak ove studije donijećemo u idućem broju našega lista. M olimo prijatelje i saradnike da nas pomognu pretplatom i sakupljanjem oglasa. List »Gajret« je, u ovom novom obliku, naišao na dobar pri­ jem, a ako nas prijatelji pomognu pretplatom i oglasima, nastojaćemo da list bude još mnogo bolji i obimniji. Uрјџ\ i p i i U u ' 1, .{ :m n il i i i M . V e r e n č e v ić ŽENSKI MODNI SALON I K R Z N A R IJ A Prvorazredni ženski m odni salon, konfekcija i krznarija, spe­ cijalista u izradi m antlova, kostima, haljina i t. d. Bogat izbor raznovrsnog krzna i krznenih mantlova, izrađuje krznene mantle i sv o ostalo krzno u vlastitoj radioni, prispjeli najno­ viji m odeli zim skih štofanih mantlova C IJE N E S O L ID N E A IZ R A D A SARAJEVO KRALJA PETRA ULICA TELEFON 38-26 . PRVO K LASNA ГАЈРЕТ, ЛИСТ ДРУШ ТВА ГАЈРЕТА ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЧНО, ЦИЈЕНА МУ JE ЗА НАШУ ОТАЏБИНУ 60 ДИНАРА HA ГОДИНУ, A ЗА СВЕ ОСТАЛЕ ЗЕМЉЕ ПРЕКО ГРАНИЦЕ 120 ДИНАРА. ЂАЦИ ГАЈРЕТОВИ ПИТОМЦИ ДОБИВАЈУ ЛИСТ У ПОЈ1А ЦИЈЕНЕ КОД ГЛАВНОГ ОДБОРА ИЛИ КОД УПРАВЕ ГАЈРЕТОВИХ КОНВИКАТА. Власник друштво »Гнјрет« — Одговорни уредник: Хамид Кукић — Штампарија Босанска Пошта Јосип Бретлер — одговара Јосап Гргић. �Г о д . XVIII 74i3?S1R Вро/ 4 Сара/ево, и п р и л 1937 Удружена акција за иросвјећсела Дванаести je час. Да посве не заборавимо најпрече и најсудбоносније наше питање из нашега општега живота — просвјећивање сељака. У свим смо редовима нашега општега живота до сада почели бар no нешто да радимо, неке послове јаче, неке слабије, само за питање просвјећивања нашега сељака готово смо се оглушили. Наше je село готов заборављено, остављено само себи. Свукуд се у Југославији са разним акцијама народног унапређења улази у села, приватном или државном иницијативом, a ту село наше муслиманско у највише случајева остаје пасивно. Гдје му се и нуди да прими понуду подизања и унапређења свога живота, он то хладно одбија, неразумно, неубједљиво. И школу, народну основну школу, прву расадницу просвјете, гдје му се нуди, тешко прима или чак одбија. Није да je глуп, да je дивљи, не, он je само необавјештен, препуштен самом себи, н е у б ј е д л> и в. Вијекови пролазише преко њега, a он то несвјесно све преметну преко главе, једино на свој начин како замишља, — ч у в а д у ш у . Има у његовој души дара, у срцу снаге и лијепих особина, али залуд кад му je у м н е п р о с в и ј е ћ е н. Зато je до крајности к о н з е р в а т и в а н . A то ми све знамо, тобоже осјећамо, a не мичемо се. Буде и културних апсурда, као што je onaj, гдје наше сељаке на одбијању школе или које хигијенске акције, предводи неписмен »хоџа« који се још трпи да у селу узгаја душу сељакову. Ha то су револтирани наша свјеснија и улема и интелигенција, зовући овакве немиле случајеве с к а н д а л о м , али која фајда, кад и даље ћутимо и, пролази у бездани заборав. Нећемо да сва зла набрајамо. Ако су заблуде, оне су о п ш т е н а ш е , ако je кривице, она je о п ш т a н a ш a, свију нас свјесних и позваних. Дванаести je час. Села наша тиште тежак живот и тешке прилике, зову нас, вапију помоћ. Има у нас, хвала Богу, к о да то чује, да се одазове, да помогне, да просвјећује. Пођимо удружени сви на овај најпречи посао. Ту су, ето, наша муслиманска културна друштва која у својим програмима имају и овај цил>: Гајрет, Народна Узданица, Хуријет, Ел-Хидаје, Удружење имама матичара, Удружење муалима и т. д. Ту je, у првом реду, на челу ове акције Старјешинство Исламске вјерске заједнице, од које прве и најпозваније треба да пође иницијатива да сви, али сви, сгупимо у акцију: удруженим силама просвјећивати наше село. Овдје треба изоставити наше разлике у политичким принципима и у различитом назирању на живот. Све ћемо оставити на страну што нас дијели a овдје сабрати све што нас спаја. Овај je пут најприроднији и најсигурнији. Једино ћемо овим путем моћи се срести на путу подизања општег културног живота нашега народа са другим прегаоцима, без разлике имена и краја наше домовине, када ћемо сви дочекати да заједнички идемо и највећем циљу свију нас, —* о п ш т о ј с р е ћ и Ј у г о с л а в и ј е и с в е у к у п н о г н а ш е г а н a р о д a. Сарајево, у априлу 1937. ХАМДИЈА МУЛИЋ 63 �‘D vije-tri sevdalinke pisane arebicom U kalendaru »Narodne Uzdanice« za god. 1936 (1354—1355 po Hidžri) priopćio sam dvije naše pje­ sme pisane arebicom. Da takovih pjesama ima još među nama po kitabima ili pisane na raznim knji­ gama i pismima, vidimo iz dvije pjesme, jedna nađe­ na u kitabu a druga u privatnom pismu. Obje su pisa­ ne arapskim slovima. Slučaj je htio da sam prije 2—3 godine kupio u Rogatici pored ostalog: nekoliko pisama i slu­ žbenih turskih dokumenata. U dva pisma, koja je pisao neki Ahmed svome bratu Jakubu, pored tur­ skog teksta nalaze se poneki tekstovi prošarani na­ šim jezikom, a među njima i dvije-tri kitice — sevda­ linke. Pisma su ranijeg datuma, potiču čak iz god. 1287 i 1288 po Hidžri (1870—1871), pa bi se moglo naslutiti da je to baš d vremenu kad se je stvarala naša današnja sevdalinka. Pi$ac -jh je potpisao kao: Ahmed Kedai. Izgleda, da je pisac bio momak na studijama u Carigradu i da je bio pjesnički nastro­ jen, jer je uz potpis dodao: »muhri olnuš zaji«, što će reći: Ahmed Kedai — čiji je pečat zagubljen. O d teksta prvog pisma donosim neke dijelove. Oni glase: » . . . I još da ti kažem, što ću te moliti što se udalo po redu u ovo doba, napiši mi u knjigi i kad ko umre napiši mi i još brate što si pisao za Abid efendiju da ga neće cura, brate, pa on kaže: ja ću bradu obričiti. I još da ti kažem što ću T e moliti: Kad odeš u mahalu, slomi za me onoj mojoj štogod, ako pitaš kad ću tamo doći, počela su se vatrena k o ­ la (željeznica) graditi iz Stambola u Bosnu. Inšallah za jedno dvan’es’ godina mogu tamo doći,, pa dok se načinu ja ću uzjahati pa ću tamo doći. I još brate što Te molim u knjigi: Kako je Rogatica sada, je li k’o što je bila, teče li rijeka doli al’ se gori okrenula: »Ah brate memleket hazretinden jardim1) i još brate što Te molim, pa štogod daš za poštu para, sve na me piši, nek Ti nije s mene zijana, ako je kabil ajde iki kerre1) pošalji, ne znaš brate kako je u gurbetu’) biti . : . Ah brate, selam ćeš mi moj dragoj Nuri, nek se nada drvlju i kamenju, A h brate, Jesi — li se oženio, što se ne ženiš, Nasta ljeto, pramaljeće, dođe Jurjcv-dan, Svi se momci iženiše a ja osta sam Imam Pašu u mahali, ja je dobro znam A k o se ne bude udala, brate, ako se udala, eto ja sa četiri strane, i još brate, molim Te piši, ako ima kakav haber za moju kuru (vojni pregled kockom) .. I još brate da Ti kažem: selam ćeš mi svojoj dragoj Timi*). Neka mi pošalje jednu čevru ako zna­ de za božji hator. Brate! Kazivo mi je muftija đe su Te šćeli da ožene iz Vlasenice pa T i nijesi stijo da osta­ viš Timu. A h brate! N e može se nje ostaviti, bolje brate i u asker5) ići nego nako zlato ostaviti! . . . « Jakubaga se je u međuvremenu oženio, jer A h ­ med slijedeće godine, 1288, piše u jednom pismu ovo;. »Ah moj brate! Što si mi p osl’o onu knjigu po H . Mustafa ef. i Brate što ću se ljutiti kad Ti to b o ­ lje neg’ ja znadeš, fekat") brate sutra kad Ti stane dijete vikati: »Babo povedi i mene u čaršiju« onda ćeš viđeti što je ježeva muka a ja sada kažem: Nasta ljepše pramaljeće dođe Jurjev-dan, Svi se momci iženiše a ja o$tah sam. I brate! Ima jedna stara lakrdija »Oženih se, uze brigu na se«. Ostali je tekst poslovan i obiteljski, pozdravi za rodbinu i prijatelje, pa ga izostavih. Druga pjesma je, izgleda, mnogo starija već prema tekstu koji je ne samo pun turcizama, nego su neke kitice cijele na turskom jeziku. Odakle je, ko je i kada pisao, ne zna se, pa da se ne zagubi, evo je puštam u javnost: Đanum dildum, sevmiš oldum7) A1 Ti za me i ne haješ, dilbere, A1 T e vidim al ne vidim K udgod hodim sve ja tužna Moj sevdah za Tobom Giđe gimduz hasretinden0) N it ja mogu sanki spavat, Bišmi kim kećerdi (sav je čekerdi)11) Bana bir šeftalu . . ,12*) Bud se ne daš poljubiti Tebe dragi dilbere, Ja za te dušu dadoh dilbere Senden . . . , dilbere8) Za tobom dilbere D ušo dilbere Sabr u takat k a l. . .10) Suze roneć dilbere, Sto ja teglim od Tebe, Sto bi bilo od Tebe Barem kačma18) dilbere T ekstove u svemu ostavio sam tako kako Je pročitano, jedino sam umetnuo potrebnu interpunk­ ciju da se smisao ne pokvari. Osman Asaf Sokolović. Svome dragom nikad do vijeka, Ah, Ah, Ah, jarko sunce na visoku Ti si, moja draga na daleku Ti si, ]arko sunce još ponize siđi. moja draga još pobliže priđi. J) Gorim od čežnje za domovinom 2) A k o je moguće u mjesecu dvaputa г ) Tuđi svijet, 4) Skraćeno od Fatima, 64 8*) vojska, °) ali 7) dušo, zavolit, postat zaljubljen, 8) Moje srce kod Tebe je dilbere. °) Dan-noć od čežnje za tobom, ln) Nestade strpljenja i snage. u ) Tko bi o vo trpio, 12 Da mi dadeš jednu breskvu (poljubac) ls) N e bježi. �П р о п а д а њ е ф еуда л и зм а у Б осни и Х е р ц е г о п и н и и н а р о д н а п е см а Социјално и привредно стање у Босни и Херцеговиии остало je мрајем осамнаестога века исто onaiKBo каисво je заведено од Турака приликом заузимања ових крајева. Како су ови одетоси настали, да ли се могу узети као наслеђе средњевековног уређења тих крајева, или je Турска tokom времена уносила изеена обележја свога државног схватања, овде je споредио, али се не сме прећи преко чињенице да су ове земље, одмах пошто су пале у турске руке, претстављале за иове своје господаре крајње северозападне покрајине, да су чпниле, скоро кроз неколико векова, -неку врсту турске западне крајине, увек под оружјем и сгално на стражи. Нема сумње да се известна део соедњевековне босанско-херцеговачке госпоштине, за л>убав свога личгтог добра и привилеги ja, приволео новој вери и новом господару, али се мора узети у обзир и то да су ове покрајиие остале најдуже под непосредиом туреком влашћу и угтравом и да je, no самој поироди ствари, било омогућено притицање и стварање новог кадоа господара, с ослоном на дотадашње феудално стање у Босни П Херцеговиии. Ha тај начин Босна и Херцеговииа постале су нека врста туроког војмо-етапног земљишта, погодног за пријем свега онога urno je тражило склоништа. поводом сеобе иЗкрајева које je Турска губила. Овм нови елементи, претапајући се у новој средиви, стварали су уједно' нове друштвене и привоедае тиоаве. Ha једотој страни, као староседеоци, био je велик бро<ј феудалаца који су иетицали своје порекло из средњевековне Босне и Хврцеговине. али je на другој стоани био такоће зиатан бпој туроких племића, бегова и ara, који nncv ималч непооредне везе са ов'им, крајевима, a чије je порекло било доста вепознато. Удаљене од престонице једне велике државе која je, у своме оопственом интересу, морала да толешире извесне регионалне прохтеве, уживајући no своме карактеру војнг крајине зели!ку самосталносг, ове две покрајине развиле су стање које je знатно одударало од политичко-доуштвеног живота осталих турских провинција. У извесним временским тренуцима, кад je олабавила и попустича власт и снага централне владе у Цариграду, нзгледало je да Босна и Херцеговина живе одвојеним политичшм животом и да су са Поотом везане јел.иио помоћу вере и личиости сувеоенз. Било je момената када су «еки велшкаши v овим крајепима толико ојачали. да се потпуно изгубила и д -i се скоро уоттште није осећала власт Цариграда. Великопоседнички и верски моменат два су претежпа фактора која су утицала на образовање овог феудализма. Наслеђен делом од нашег средњевековног државног уређења у Босни и Херцеговини, делом појачан ратничким карактером који му je наметнула централна влает, да би обезбедила што бољу и успеш«ију одбрану државних граница, овај (|)еудал'изам je извукао из државне вере неку врсту санкције за свој непом'ирљив став чрема свима онима које je потчинио у политичком, при* вредном и правном погледу. Тако се створило стање повлашћених и обезвлашћених. ParoiBH које je водила Турска Империја у току седамнаестог и осамнаестог века, у зватној мери су пореметили политичко-друштвене односе и прилике у Боони и Херцеговини. Рат je изискивао и физичке и материалне жртве од тамошњих феудалаца. Иако су они ове друге жртве поеваљивали редовно на своје кметове, ипак иису могли да спрече да се у њмховој средини, можда и против њихове воље, образује нов друштвенч тип, нарочито no прадовима, где се, поред тргозачког, занатског и чиновничког сталежа, појавио, у пајгорим издањима, тил ратника беспосличара и бескућника, који, осим свога ратпичког глзса и луде решености да уђе' у сваку кавгу. нпшта друго није уносио v своју нову средину. За време ратова omi су |*вентуално могли да буду од неке кооисти, али v мирно време, они су постали несноснч, живели rv од пљачке. нападали су Муслимаче као и Хршпћанр, једном речју били су носиоии нереда и безвлашћа. НаЈвише nx je било v Гевеоозапалној Боспи. затчм V троуглу H3Mehv Шамиа. Брода и Млгла1'а. 0 « и cv опевани у муслимаиској народној песми овлх коајева као неустоашивп борци спремни на еве л^убавне и п^|пгичке подвпге, као нека ^рста локалних хероја. Мрајем осамнаестог века догодиле cv се две историјске ствари ,које су биле ол’ величог утицаја на развој врилика у TvpcKoi. To су францу ска револуција и српски устатгак. Француска револуција, уносећи с појавом Наполгона поремећлј равнотеже политичких снагз v Европн, v ве.тчкој меои je скренула пажњу Турске на нове догађаје. /Tvx ко ји je унела француска револ\ш-ија v Есропу, нарочио no питању извесних оеформи v дпжавпом уреНењу и законолавству, изазвапа je и v TvncKoj тежњу за некчм пеЛоомам^. У повом реду за реформом војске, јер се доказало да досал.ашњи војнп систем. с ослоном на вотике-милициочаое, не одговагоа првликама и да Туоску чини немоћчом поемч њ р и ч м великим суседчма. Сопски устачак био je :најбољи доказ о немоћи Империје v унугоашње-политичком погледу, о незадовољству Хришћана, о актуалности решавзња привредн1их питања. Борба Срба у Београдскрм Пашалуку била je утолико опасни ја no стање у Боснч и Херцеговини што je вођена у непосредној близини one две покрајине, у којима je живео велнки број Хришћана, незаловол>них политички и привредно. Некако у ово време, везе између Цариграда и Босне и Херцеговине биле су, изгледа, само номиналне. Државни приходи су подбацили, иако je на другој страни раја грцала под геретом пореза и разких кулука. Претставници Порте, паше и везири у Травиику, a доцније у Сарајеву, били су немоћни посматрачи хаоса који .je завладао у овим крајевима. Чим се почела да руши војна моћ Турске, стала je да опада и снага њеног феудалиама. Босна и Херцеговима, географско-политички најудаљеније и најпериферније у правцу хришћапског _________________________________ 65 �Запада, привидно су претстављале изузетак у томе погледу. Држање босанских феудалаца no питању војне реформе изазвало je централну власт да иступи енергично и отворено. Најпре je искористила њихову разједоњеност и антагонизам, подржавајући вешто и прикриврено њихове бо-рбе које су некад добијале истински вид раубритерских ратова. Негде су претставници Порте мступали као посредници за измирење, стављајући се на страиу јачег, да би доцније и њега оборили, чим се за то укаже згодна прилика. Кад je била извршена реформа турске војске и када je образована редовна, на европски начин униформисана, a војничми јединствено обучена војска, ГТорта je слала неколико експедиција у циЛ'У сузбијања свих покрета у Босни и Херцеговини који су били уперени против државне власти. 1 Ова борба, која je почела у последњим децеHnjaiM,a осамнаестог века, завршена je тек експедицијом Омер-паше, 1851, и то коначном победом Цариграда. Н>ена последица je била, што je свакако морало да руководи Порту у тој целој акцијп, пропаст политичке моћи босаиско-херцеговачких феудалаца. Народна песма, a мора се узети ,у обзир првенствено она која je испевана у муслиманском делу нашег народа, даје доста података о тој борбп. Зул^ши разних везира и паша -Турхуша, свиреао- . •eri.* Сераскер^, опевлтш' кародној песми. Али нпак сш' ти нримери пемају у довољ ној мери оних елемената који су ћотребни за постојање и стварање извесне херојске епике. Баладако-епски тон je она оригиналиа црта која одликује народну песму a која je мспевана у мусл1иманоком делу нашега народа. Довољ но je да се потсети на »Хасаиагиницу« и « а пеому »Омзр и Мерима«. To ће нам показати и ова песма коју смо изабрани због њене блискости са до!гађа|јима које смо изложили и због њене уметничке вредности. Реч je о песми »Погибија Морића«. Један догађај последњих децеиија османаестога века одјекнуо je отажно у босанском главном граду, a потом се прочуо у целој Босни н Херцеговини. У Сарајеву je постојала. породица Морића, угледна више no своме богатству но no пореклу. Може бити да je пзбила на површину у оним временима када се у Босни ,и Херцеговнпи осећао све више утицај нових елемената услед прилива становништва са стране, може бити да je она имала свога дубљег корена у самој Б осјти, све го није голико важно, колико сама борба коју je развила ова породица, односно њена два претставника, пропив свих оних за које су мислили да им стоје на путу. Ова два млада Морића избила су убрзо на глас no своме злу. Нападали су све од реда, вршили разне испаде и зулуме, не штедећи притом ни највиђеније сарајевске муслимаиске породице. Највећи противпици били су им Халилбашићи, који су такође окупили o ik o себе своје људе, те се између ова два завађеета табора раавила борба д о истраге. Није прошао дан a да се у Сарајеву или iberonoj иајближој околини није десила нека битка измвћу једне и друге стране или његових присталица. Најпосле, на бројне жалбе упућене непосредно у Цариград, самом султану, дошло je строго наређење месним властима да побију главне виновнике ових испада. Убрзо су ухваћена оба Морића, те су no кратком поступку убијени. Народна песма ошева овај догађај, али ке залази у материјалну страпу његову, оетављајући притом на страну све оно што би, можда, било неповољно no Мориће, што би их приказало у правом и исгикском светлу. Народни певач ретко да преправља чињенице. To je одавно запажено и на страпи. Браћа Грим су подвукли да иигде у народној песми нису наишли на неку лаж, док je Виктор Хиго са задовољство 1М изјавио да нигде код Хомера није могао да утврди ни иајмање измишљеву претставу. И овде народна песма н.ије дирала у чињеиице. Од људи кој« су због обичних зулума стављени ван закона и убијени, пије било могуће стварати посмртне јунаке у добром смислу. Зато се народни певач задржао само на болу њпхове мајке. Да су и најгори злочинци мвјци су они увек деца и оно што joj je најдраже. Ha том човечанском елементу задржала се иародне песма. Она почиље овако: »Кад Мориће пофаташе И у град их поведоше, A мајка ии питу кува, У руци joj оклагија, A у другој з^атан ибрик.« Песма опиеује мајку предану обичном кућном п о с л у , која не слути шта се десило њешим еиновима. Кад joj je јављена црна вест, стара мајка »Оклагију преломила, златан ибрик улупила, Русу косу рашчупала.« Ухваћене Мориће водили су кроз главне улице да их свако види. Песма то лепо набраја и истиче како je. један о д Морића замолио Диздар-агу, који их je спроводио, да му попусти ланце na ovкама. Сад долази призор жоји овојом непооредношћу има извесне сличности са сценаријем уголинске слике. Диздар-ага води1их на губилиште, a овамо тобож е све чини да им угоди. Штавише, пеомом дочарава њихове последње часојве, описујући им њихово Сарајево, његове лепоте, лепоте овога света кога ће они убрзо да оставе. Једна врста посмртне песме: »Ну да видиш Диздар-лге, Попушћа и,м б ’јеле руке, Па узима тамбурицу, ситно куца, јасно пјева: »»О Башчаршија, дуга ти ои. Ћемалушо, родна та ои, Ат-мејдаету широк ти си, A Бистриче, стрмен ти cm, Овај св’јету лијеп ти си, Лијеп ти си, чудан ти си, Сад постони, сад нестани.«« Стеван Хакман �S o k o lo v ić i , s la v n a p o ro d ica B o s n e pon osn e Jednom članu ove porodice ima Banja Luka da zahvali što je od kasabe (»kasaba Banja Luka, san­ džak Kamengrad i kadiluk Kobaš«) postala šeher i sjedište bosanskog beglerbegluka. Tom e istom Sokuloviću ima Banja Luka da zahvali i za najljepšu svoju građevinu, Ferhatpašinu džamiju. Zbog toga će za čitaoce biti od interesa šta istorija zna o Soko­ lovićima. I f џ • I Sokolovića ima nekoliko grana, a ona Mehmed paše Sokolovića V isokog, velikog vezira za sultana Sulejmana II, Selima II i Murata III, postoji danas, ako se nije zatrla za vrijeme prošlog rata ili nakon rata. Bašagić kaže da je Mehmed iz Sokolovića kod Rudog i da mu je docnije patrijarh srpski Makarije bio stric a da mu je hrišćansko ime bilo Bajo, dok drugi tvrde da mu je Makarije rođeni brat. O vo je drugo vjerovatnije, jer je Makarije obnovio pećsku patrijaršiju 1557 a da je u vrijeme odvođenja Mehmedova bio iguman u M ileševu bilo bi mu tada pre­ ko 80 godina. Mehmed Sokolović je 1543 godine p o ­ stao veliki kapidžibaša i prema tome morao je Imati najmanje 30 godina. Mehmeda je ubio jedan derviš 11 X 1579 godine. Zna se da je imao tri sina i to: Hasan-pašu (Gazi) koji je 1595 godine ubijen mučki u Tokatu, Kurd-bega, koji je umro 1566 godine i Ibrahima hana od kćeri Selima II Ismihane. O d ove grane zna se za ove Sokoloviće: Ibrahim han umro je 1622 godine, Mehmed beg, sin Ibrahima hana, defterdar-emin, umro od kuge 1666 god., Alibeg umro 1715 god., Bakir Smajilbeg, mutevelija vakufa Mehmedpašina, umro 1750 god., Ahmed beg umro 1781 god., Halil beg umro 1807, Mehmed beg umro 1809 god., Ahmed Rifat beg umro 1860 god., Hikmet beg. činovnik V isoke Porte. Mehmed-paša Sokolović nije bio prvi Sokolo­ vić u turskoj službi, nego njegov stariji rođak Deli Husref paša. Još 1516 godine imenovan pašom u Ko­ nji (Ikoniji), bio je u Dijar Bekiru, Samu (Siriji), Alepu, Rumeliji i Egiptu a 1534 postao je vezir na Porti, sultan ga je zbacio 1544 i izvršio je samoubijstvo glađu. Husref paša je imao sina Kurd bega, koji je umro oko 1572 godine. Od ove grane više se niko ne spo­ minje. Mahmud paša Sokolović, brat Husref paše 1578 postao je beglerbeg rumelijski a umro je oko 1582 godine, od potomstva mu se niko ne spominje. Mehmed paša Sokolović, brat gornje dvojice, pod Sigetom 1566 imenovan je bosanskim beglerbegom, a 1574 pozvan je u Stambol za vaspitača nekom carskom princu i po tome nosi nadimak Lala. Meh­ med je 1600 postao treći vezir i serdar u Ugarskoj i okrunio je Bočkaja za kralja ugarskoga 1604, tada je već dobio titulu velikog vezira, a umro je 1606 od otrova u Stambulu. Iza njega je ostalo šestero djece, ali je njegov imetak konfiskovala država i njima nije ostalo ništa. Mustafa Lala paša Sokolović, četvrti brat, osvojitelj Cipra,, Širvana i Georgije, umro je u Stambulu 1580 god., krive ga za saučesništvo u ubistvu Meh­ meda Visokog. Mustafa sa kćerkom posljednjeg egi­ patskog sultana Kansu Tavri-a imao je sina Mehme­ da, koji je umro prije oca 1574 kao paša u Alepu. Šta je ovim Sokolovićima Rusten beg nisam mo­ gao naći, po godinama im je mogao biti brat ili stri­ čević. Rusten beg je imao 3 sina: Kara Alibega (po­ ginuo 1595 pri osvojenju Ostrogona), Derviš pašu, valiju u Dijar Bekiru (poginuo u Georgiji) i Ferhad pašu (Gazi), koji je bio od 1559—1574 sandžakbeg kliški. Sagradio je Ferhadiju od otkupa Vuka Engelberta Auersperga (30.000 dukata) i ostavio vakuf. Bio je prvi beglerbeg bosanski i sjedio u Banjoj Lu­ ci, jer je u to doba Turska nadirala na sjevero-zapađ. God. 1588 premješten je za beglerbega u Budim, gdje je uskoro ubijen mučki. Od Ferhatovih potomaka zna se samo za Mustafu pašu Ferhadpašića, koji je umro iza 1708 godine. Alibeg Sokolović, sandžak­ beg kliški bio je također brat Ferhatpašin i umro u Lijevnu 1581 god. Još se spominje jedan iz prve generacije Sokolo­ vića Mustafa paša sa nadimkom Kara Šahin, koji je 1544 postao paša u Erzerumu, bio je vaspitač (Lala) carevića Bajazida a od 1562 bio je u Egiptu. Ovog Mustafe sin, Rizvanpaša, umro je 1585 god. kao ru­ melijski beglerbeg, a sinu mu je bilo ime Ahmed. Ahmedov sin je bio Hasan paša Rizvanbegović, da­ lje se gubi trag. Drugi sin Mustafin bio je Bahrem paša, bio je paša u Jemenu, učestvovao u ratu na Per­ ziju 1578 i od tada se ne spominje. Ima begovaska porodica Sokolovići u Sarajevu, koja se spominje 1807 i 1808, ali nije vjerojatno da su starim Sokolovićima rod. Po ovoj masi Sokolovića na visokim položajima, izgleda da je već za vlade Sulejmana II protekcija u Turskoj igrala presudnu ulogu i da je pored toga ka­ rijera bila preča od rodbinske veze, što se vidi iz ubistva Mehmeda Visokog. »V r b a s k e n o v i n e « . 67 �N A R O D N O ZDRAVLJE ВЕЛИКЕ БОГИЊЕ Велике богиње су данас ријетка болест, благодарећи обавезном калемљењу против богиња. Некада je то била честа и опасна болест, раширена no цијелој Европи. Болест псчиње дрхтавицом, вртњом, главобољом, боловима у гркљану и после неколико дана јављају се оспе прво на лицу и челу, a касније и no осталим дијеловима тијела.. Доцније се те očne гноје. Očne се јављају и на слузокожи уста и ждријела. Ha мјесту гдје су биле оспе, о^тају доцније рупице, рапавоет. ГТРВА ПОМОЋ ОНЕСВИЈЕШЋЕНОМ ЛИЦУ Не може се сваком онесвијешћеном човјеку подједнако пружити помоћ при несвјестици. Несвјестица може да има два потпуно супротна узрока. Њу изазива или малокрвност, која настаје у мозгу, или je, баш напротив, зло у томе што се у мозгу сакупл>а и сувише велика количина крви. И лаик може да утврди о којему од ових двају случајева je реч. Онесвијешћени човјек. усљед оскудице крви у мозгу je блијед у лицу, док онај, који je добио несвјестицу од претјеране количине крви, има црвено, надувено лице, кој ечесто и памодри. Онесвијешћеног човјека са блиједим лицем треба за врије.ме прве помоћи тако лоложити на лежиште, да му глава не падне нешто ниже од трупа. Ha тај начин ћемо олакшати да крв струји јаче у мозак Исти тај циљ постићи ћемо и онда, ако онесвијешћеног човјека ослободимо сваке везе, притиска на тијелу, откопчамо сва дугмета (на његовом одијелу и р убљ \\ скинемо « у оковратник и све што би могло ометати живл>и крвток. Освјешћавање човјека се врши на тај начин што му се прво ставља код нос да мирише неку јаку течност, цалример амонијакову есенцију, колоњску воду, етер и т. сл. Околину срца треба трл>ати меком крпом, замоченом у хладну воду. Болесника, који се онесвијестио усљед претјеране количине крви у мозгу морамо положити на лежиште тако, да му глава лежи више него труп. З а то вријеме ноге му треба спустити у лавор топле воде, јер топлота повлачи за собом крв и тако се мозак растерећује. Лпм ни riRp Miene не би помогле, мора се прибјећи вјештачком дисању. Важно je з<нати да онсвијешћеном човјеку не треба силом давати никакво пиће у уст.а. Од тога пића се онесвијешћени болесних неће сигурно освијестити, само му се стање мож е погоршати. Онесвијешћени човјек није господар својих мишића, не може да гута ништа, a течност мож е само да му цури кроз гуш у и западле у аушник. што може довести до врло компликованих посљедица. Велика je погрјешка околине болесника, кад га положе с главом упоредо с трупом. Додуш е обично се око(лина збуни, и пошто се човјек може спасити, то je најважнија баш та чињеница да глава лежи високо на јастуку. T o важи за случај јаке навале крви у мозгу. Иначе, ако околина зиа да je болесник малокрван, у том случају треба лоложити главу мало ниже о д 'гијела. МАЛЕ НАУЧНЕ ЗАНИМЉИВОСТИ Кашиком, ножем и виљушком једе само једна трећина цјелокупног становништва земљине кугле. Јапанци и Кинези једу с танким палицама, а сви остали народи још једу прстима. Ботаничари су утврдили да иглице јелки и бора у пролетним мјесецима садрже веома много витамина групе Ц. Чај о д тих иглица може да заштити човјека потпуно од шкорбута (свраба). J b d starim krovovima Nedelja je. Jesenja, tmurna i kišna nedelja, po podne. Jedna od onih kad pesimisti najčvršće vjeruju u besmislenost života i kad su najviše skloni samoubistvu. U gostioni kod »V eselog lovca« radi toga je već odmah popodne oživilo, prem­ da je to poznati noćni lokal. Gazda Papo, uvijek ljubazan, sa ufitiljenim unteroficirskim brkovima i bijelom pregačom, već oko četiri sata je počeo da dovikuje u šank: — D vije ljute, jednu malu, dva puta meze. To su akšamlučari kasabe, natjerani kišom i dosadom jesenjeg svečanog dana, ranije došli da popiju svoju gidu. Za­ uzeli su nekoliko stolova u prostranoj sali, ali ih to nije nimalo smetalo da svi učestvuju u razgovoru i pretresu posljednje događaje u čaršiji. Gazda Pero je poluglasno pričao kako je čuo od jedne ugledne ličnosti, da će uskoro sigurno doći njihovi na vladu, ali je m olio da to uzmu kao vrlo povjerljivo, jer on ne bi želio da se to baš od njega čuje. — N e brini se, brate Pero, upada Avdaga, ta ja sam to čuo ima i deset dana; nego znaš, nisam ti ja od onih što vole da habere prenose. Naši, jakako, bolan. T a i vrijeme je da dođu jednom. D osta je više bilo i njihova. N eće meni svaka šuša soliti pamet. Riječ je onda uzeo drugi, pa treći i tako redom. N ajviše se govorilo o politici, o posljednjim izborima, ko je za koga glasao i zašto je glasao. Majstor V ilić ispričao je iza toga svoj doživljaj iz Đera sa obrstom Fuksom. N ajposlije došao je raz­ govor i na žene, kako je koji prošao kod kuće kad su se poslje­ dnje subote vratili iz Bijelog Polja od Ćetka. D o k su oni iscrpili cio dnevni red, počeli su se iskupljati svirači ciganske kapele koja je svirala kod »Veselog lovca«. Gazda Papo obilazio je od stola do stola, posluživao, razgova­ rao, dobacivao viceve, i. od vremena do vremena, potezao p o ­ malo ljute iz čokaljčeta, kojega je nosio u donjem desnom dže­ pu prsluka. Primaš Milanče uštimovao je violinu i davao znak ostalim članovima kapele da je već vrijeme da se počne. Pjeva­ čica Rada sjedila je za stolom kod kapele i dovršavala šminkanje, ogledajući se u malom ogledalu u svojoj tašni. Kapela je počela, a svi prisutni već pomalo zagrijani raki­ jom, umukoše i sa napregnutom pažnjom slušahu muziku. N a ­ jednom se vrata sale otvore širom, a na vratima se ukaza kru­ pna figura Salihbega Agalića, koji odmah s vrata povika: — Ej .gazda! Kakav je to adet ovdje, da gosti sami vrata otvaraju. N ik o ni da dočeka, da sretne, da vrata otvori. Zaradile se pare, a? Sada ti nije više do mušterije, je Г? Društvo akšamlučara se zgleda, a poštar Ilija dobaci po­ luglasno: — O pet je pijan. Salihbeg se uputi praznom stolu do prozora, a gazda Papo ga presrete, raspremi i počisti sto, uslužno se klanjajući i ne čekajući narudžbu doviknu u šank: — D vije dece ljute za bega, sa njegovom mezom! Znalo se već šta beg pije i šta mezi. On je pio samo dvodecom, a meze je pravila kuharica Julka po naročitom receptu, koga je begu kazao neki Jermenin iz Adapazara. Čim rakija dođe, beg poteže dva gutljaja pohlepno i kad odmače grlić od usta, namršti lice i strese se kao da mu je prva danas. — Rado, ciganko, šta je danas? Kakva je ov o tužna ne­ djelja? Kao da ti je sve pomrlo. Gdje ti je grlo, kamo pjesma R ado? — doviknu beg. Rada mu koketno pritrča i umiljavajući se kao mačka, prinese mu se u lice ne bi li mu iz očiju pročitala želju. Dru­ �štvo poče da plaća učinjeni trošak, a gazda Pero i Avdaga prvi krenuše na vrata. Za njima se polako dizahu i drugi. Pri izlas­ ku na ulici dopre do njih glas koji se prosu iz bijelog grla Ci­ ganke Rade, čuše sjetnu i tužnu pjesmu: Ima Г jada ko kad akšam pada Kad mahale fenjere upale — — Njih dvojica — Asim Kekić i Salihbeg Agalić — bili su vršnjaci. Jedne godine se rodili, zajedno u mejtef išli i zajedno, u jednoj klupi, osnovnu školu svršili. Stanovali su kuću uz ku­ ću. Salihbegov otac, stari Dervišbeg, pomagao je Ali-majstora Kekića, Asim ova oca, svakom prilikom. Sto god je trebalo od stolarije raditi u ma kojoj od mnogobrojnih Dervišbegovih kuća, radio je Ali-majstor. Tako je krpio svoju sirotinju. N je­ gova žena Zejna više je bila u Dervišbegovoj kući, nego u svo­ joj. Nikakav zijafet, nikakva gozba nije u njegovoj kući bila, a da Zejna nije bila glavna kuharica, koja je na daleko bila poznata zbog svojih baklava, đuzleme i ostalih specijaliteta. Nije ona džaba provela mladost u kući Sulejmanbegovića, čije je bogatstvo i kuhinja bilo čuveno u cijeloj Bosni. Nakon svršene osnovne škole, Dervišbeg odvede svoga Salihbega u Sarajevo u gimnaziju i namjesti ga kod udovice sudskog savjetnika Polivke. U kući se govori njemački, pa D er­ višbeg ne žali nešto i više platiti, ne bi li dijete i njemački nau­ čilo. — N a deset dana prije odlaska u kući se radilo punom parom. Majka sa još dvije žene dan i noć je šila košulje, spre­ mala čaršafe, rubce, čarape i sve ostalo što će u velikom gradu trebati njezin jedinac, Salihbeg. Krojači su već poslali dva odi­ jela i zimski kaput, a tri para novih cipela sjajila su se u pro­ stranoj divanhani. Ali-majstor je predao molbu društvu »Gajret«, da mu primi Asima u svoj-internat u Sarajevo, kako bi on mogao da nastavi školovanje. Teška srca se Asim rastavljao od svoga ne­ razdvojnoga druga Salihbega kad je ovaj polazio u Sarajevo. Zajedno ne m ogoše poći jer je Asim još čekao riješenje svoje molbe, a Salihbeg htio ranije da dođe u Sarajevo, da bi se do početka škole malo obikao u velikom gradu i u tuđoj, stranoj kući. Sa suzama u očima Asim isprati svoga druga i jedva ga utješiše Ali-majstor i majka mu Zejna, uvjeravajući ga da će skoro i on u Sarajevo. — I zaista nakon nekoliko dana stiže na Ali-majstorovu adresu jedno veliko pismo u žutoj koverti, sa krupnim crnim slovima u vrhu koverte. Ali-majstor kao bez duše potrči kući da mu Asim vidi od koga je pismo i šta u nje­ mu stoji. Asim je sav izvan sebe od radosti uzeo pismo i kad je pročitao ona crna krupna slova na koverti i vidio da je pismo od »Gajreta«, poče mu srce toliko udarati da je mislio da će iskočiti iz tanke pohabane anteriie. U pismu je stajalo da j'e društvo »Gajret« primilo Asima Kekića, svršenog učenika os­ novne škole, besplatno, za svog pitomca u internatu u Sarajevu i da ima da se javi prvog septembra. Nikad radosnijeg dana u kući Ali-majstora Kekića. Asim je sa suzama u očima ljubio čas oca čas majku, a Zejna je jecajući od radosti privijala sebi A si­ ma i ljubila ga gdje je prije stigla. Pošto nije bilo do odlaska nego svega nekoliko dana, to je i Asim za to vrijeme prikupio ono što je imao, a Ali-majstor ode do Dervišbega da ga zamoli da mu pozajmi sto dinara za putnog troška. Beg mu pozajmi traženi novac, jer je znao da Ali-majstor neće ostati dužan. Tako je i Asim u određeni dan bio spreman za put u grad, u kome do sada nikada nije bio. VEHBIJA IM AM O V IC ' (Svršetak u idućem broju.) Родитељи и васпитање дјеце Горући проблем васпитања и подизаша дјеце у данашње доба непремостивих супротности између старе и нове генерације, прет. ставља истовремено и питање формирања новог, будућег чсхвјека, коме живот намеће све сложеније и теже обавезе. Али je, несумшиво, овај проблем најинтимније везан за васпитање и подизање оних, који треба да буду васпитачи, за васпитање родитеља, пошто се без њиховог разумног става не може ни замислити успјешан и нармалан одгој подмлатка. Омашке учињење под именом доброг васпитања су изванредно честе и, што je још много горе, кобније но што се мисли. Васпитање коje родитељи пружају дјеци и атмосфеоа породице у чијем се оквиру одигравају судбо. носни моменти развића дјетање душе, croje најчешће далеко од основних начела модерне педагогије и то утолико више, што родитељи, у већини случајева, уопште немају појма о принципима данашњег васпитања, јер, иака постоје школе, курсеви и савјетовалишта у којима би се научило васпитаље дјетета, a утисци из младости одређују будући животни тек личности. Родитељи, алкохоличари, растављени, незадовољни, неуки, родитељи који болују.од присилне .неурозе; родитељи који стално чине омашке под видом доброг васпитања; породице у којима дисхдрмонија гуши, трује и као тешка и непрозирна магла обавија и прожима несретна дјетињства; нервозне породице са нервозном дјецом, са масљедним и стеченим оптерећењем, стварају генерације са изгубљеном способношћу за социјално оријентисање и животну радост. В. Ш т е к л у својој така значајној и актуелној књизи »Васпитање родитеља«, наглашава утицај насљедних особила и утицај средине, сматрајући да први фактор остаје циа живот, али да се може савладати и поправити, тако да уствари постоји, поред насљедног оптерећења, и стечено растерећење. Ово исто важи и за коидииионалне моменте (утицаје средине који могу дјеловати кроз цио живот и створити потпуно несоцијалног, немоћног и несрећног човјека, али се, к.ао и ripeir, могу поправити или готово потпуно отстранити педагошким и психотерапеутским утицајима. »Васпитање родитеља значи нов појам у иашем досадашњем ставу према васпитању. Може бити да ће са извесне стране чак сам појам оваквог васпитања бити осуђен. Зар су родитељи неваспитани? Раније се нико ниЈе усудио ни да помисли на то, a камо ли да то напише! Међутим, данас je све л\огућно! Прилике и суштина свакидашњег живота сједоче нам да je проблем васпитања родител>а толико важал и актуелан да без разумног става родитеља према животу дјетета .не можемо замислити његово душевно здравље и срећу. Дужности родител>а као и њихове обавезспрема дјеци и друштву, постају све више централни проблем сваког човјека који се ма и најмање бави душевним проблемима данашњих генерација.« »Васпитање родитеља«, од В, Штекла, чије ie издаже на нашем језику изашло ових дан<\ (Геца Кон, A. Д .), претставл>а један неопходни требник за сваку породицу. Ова књига треба да послужи као упут за избегавање рсдитељских васпитиних грешака и да укаже рсдитељима и васпитачима правац којим треба ићи при подизаљу данашљег подмлатка и ства. рашу човјека будућности. Др. Б. Миловановић _______________________ 69 �S4j, u pravniku na 3)altabaniku. . . Voz je zasoptao, zastenjao, zvižduknuo nekoliko puta i krenuo. Stanica puna svijeta, a dan vedar i sunčan, pro­ ljetni. Nije to običan stanični dan, niti je to običan stanični izgled. Vidi se odmah po užurbanosti, po trci, po rado­ snim osmjesima na mnogim licima. Vidi se to i po pjesmi koja se razliježe iz vagona. Vidi se to i po krupnim nat­ pisima obješenim o vagone. Na njima krupnim slovima piše: G a j r e t . A jeste, Gajret je. Gajretovo pjevačko društvo sa čla­ novima Glavnog odbora i lijepom kitom Gajretovih čla­ nova i prijatelja uputilo se u posjetu slavnom vezirskom gradu Travniku. U sporazumu sa travničkim mjesnim od­ borom Gajreta, odbor Gajretova pjevačkog društva organizovao je ovu lijepu i spontanu turneju, koja je još je­ dnom potvrdila snagu Gajreta u narodu. Voz je zasoptao, zastenjao i pojurio kroz obeharale krajeve pune proljeća i mirisa. Ljudi su gledali na ovaj veseli voz koji nosi Gajretovu omladinu, punu snage i samopouzdanja, gledali i, najprije začuđeni, iznenađeni, a onda obradovani, i sami dizali ruku na pozdrav i vikali: — Zdravo, braćo! — Sretno! — Merhaba vam! — Sreett-o-noooo! U vozu tamburaši udaraju u sav glas. Iz jednog ku­ pea se razliježe glas harmonike. Jecaju tonovi neke sjetne sevdalinke. A mladost se razigrala. I u vozu se ufatilo kolo. Na svakoj stanici, ako voz imalo stoji, odmah izađu pjevači i pjevačice, u lijepim narodnim nošnjama i sa fe­ sovima na glavi, i uhvate 1?olo. Vragoljasto, veselo, ali vrlo lijepo i kićeno. Čitav se voz oduševio. Putnici obilaze naše pjevače i gledaju ih radoznalo. A u Kaknju, na stanici, nekoliko starih ihtijara, seljaka, sa prosijedim bradama i sarucima oko glave, glade se po bradi i mole: — Haj, dina vam, još jedno kolo. Haj, dina vam.. A drugi nadodaje: — E, ačkosum, vidiš, brate, što je Gajret! A voz juri kroz behare i šljivike, ko pomaman. * Na svim stanicama smo se fotografisali. Bilo je i ne­ koliko sofra. Svak ponio nešto da pojede u putu. Bureci i slatkiši su se jeli ko na vatru. Pjesme su nicale jedna za drugom. Vrijedni pretsjednik pjevačkog društva g. Mehmedbeg Kapetanović obilazi stalno vagone i prijeti: — Nemojte, braćo, promuknućete, pa ćemo ostati sra­ motni u Travniku. Nemojte . . . A mlađarija ko mlađarija. Čim se on odmakne iz jed­ nog kupee, u drugom zaori iz punih grla: Šeničice, sitno sjeme, ah, moj dragi, slatko ime . .. Šaćir i Skejović jednako razvlače harmonike. A Đulin glas izvija ko santur. U jednom kupeu pretsjednik Glavnog odbora g. Dr. Avdo Hasanbegović sjedi sa nekoliko čla­ nova Glavnog odbora i raspravlja o važnim kulturno-prosvjetnim problemima Gajreta i muslimana. Muhamed ef. Bravo priča na drugom mjestu o šejhovima i istoriskim lič­ nostima Sarajeva, a g. Rihtman, horovoda, stavio svoje čelo na staklo prozora i razmišlja. Njegov pulover se žuti na prozoru ko šeboj. Gospoda Šerbić stalno na nogama. Ona, kao i uvijek, nadgleda ženskinje i podučava kako će se ko ponašati, kako će ko sjediti, šta će ko govoriti. .. Fotomontaža koja pretstavlja nekoliko slika sa puta u Travnik. U sre­ dini g. Hamdija Bešaglć pozdravlja O a j r e to v e odbornike I pjevače na stanici u Travniku. — Fotomontažu napravio g. Hamid Dizdar. �Na Docu izišla pred nas delegacija iz Travnika. Ušli su u kupe i sjeli kod pretsjednika g. Dr. Hasanbegovića, ostavši u ugodnom razgovoru sve do Travnika. Simpatič­ no je bilo što je jedan od travničkih delegata bio u li­ jepoj bijeloj ahmediji. * A onda je neko zavikao s prozora: — Travnik! Evo nas. . . Ukazale su se prve kuće, medresa, džamije, minareti, kuće. Čaršija i ljudi na ulicama. Žene su stajale po prozo­ rima. Opazili smo mnoge ruke dignute na pozdrav. To nas je obradovalo. Naše ogromno iznenađenje bilo je tek kad se je naš voz tiho kao zmija uvukao u travničku sta­ nicu. Nismo vjerovali: ugledali smo ogromnu stanicu svu crnu od svijeta. Građani su, u ogromnom broju, izišli na stanicu da nas dočekaju i tako nam iskažu svoje simpatije. Čast im! Travnik je dokazao da zna cijeniti napore Gajreta i njegovih pregaoca. Oko 3.000 ljudi, muška i ženska, malog i velikog, stajalo je na prostranom peronu stanice. Kad smo stali izlaziti iz voza, sa svih strana je odjeki­ valo: — Živio , Gajret! — Živila Gajretova omladina! — Živio pretsjednik‘g. Dr. Hasahbegović! Oduševljenju nije bilo kraja, Stpline žena i djevojaka u zarima i prekrivačima došlo je da pozdravi naš dolazak. Vojna muzika je svirala pozdravljanje. A onda je pretsjednik Mjesnog odbora u Travniku, g. Hamdija Bašagić, sudija, održao jedan lijep pozdravni govor. Zaželio je dobro­ došlicu Gajretovim radnicima i rekao da su otvorene ulice i srca Travhičana i da su radosni što mogu ovako lijepu kitu omladine i kulturhih pregaoca pozdraviti u svome mjestu. Nakon njega, na pozdrav je odgovorio pretsjednik g. Dr. Avdo Hasanbegović. Kroz stanicu su odjekivale nje­ gove riječi. A on je govorio, govorio mnogo i snažno ocr­ tavajući ogromnu kulturno-prosvjetnu fizionomiju Gajreta i njegova djela. Rekao je, na kraju, da Gajret dolazi u stari vezirski Travnik kao prijatelj svih i svakoga, jer je na svojoj zastavi ispisao platnenim slovima narodnu mu­ dru izreku: »Brat je mio koje vjere bio.« Jedna mala dje­ vojčica je vrlo pametno ii skladno recitovala jednu pri­ godnu pjesmicu u počast pretsjedniku g. Dr. Hasanbegoviću. Sva stanica se tresla od poklika Njeg. Vel. Kralju Petru II, Velikom Pokrovitelju Gajreta, Gajretu i njegovoj omladini i pretsjedniku g. Dr. Hasanbegoviću. Ovakog dočeka i oduševljenja, kažu, Travnik nije odavno za­ pamtio. Uz muziku, članovi Glavnog odbora i ostalih jedi­ nica, pjevači i njihovi funkcioneri i svo građanstvo, pošli su u povorci' u Opštinski dom gdje je naveče održana ve­ lika manifestaciona zabava. Malo nakon našeg dolaska u Travnik, počela se spuštati topla i lijepa proljetna noć. Mjesečina se razlijevala po kapidžicima i beharima. A negdje daleko, pri brdu, u mahalama, neko je lijepo pjevao: — Aj, u Travniku na Daltabaniku. .. * Uveče je čitav Travnik došao na zabavu. Sva su mje­ sta razgrabljena. Vratilo se, bez karte, preko dvjesta oso­ ba. Nakon male uvodne riječi koju je dao pisac ovih re­ dova, otpočeo' je program zabave. Pjevačko Gajretovo društva, pod sigurnom rukom horovode g. Rihtmana, po­ kazalo se i ovoga puta na pravoj umjetničkoj visini. Sve četiri tačke dalo je u jednom dahu, sa mnogo vještine i umjetničkog daha. G Zaimović iz Tuzle otpjevao je neko­ liko vrlo dobrih pjesama i požnjeo mnogo uspjeha. Mladi naš talentovani violinista g. Sijerčić izveo je nekoliko teš­ kih stvari na violini, medu kojima i- jednu vlastitu kompopoziciju. Sve stvari date su sa mnogo smisla i talenta koji je ove večeri izbio u punom opsegu. Muradbegovićev komad »Protivnici« izvela je diletantska sekcija Pjevačkog Gajretovog društva na zadovoljstvo čitave publike. Naro­ čito su se istakli diletanti gdice Prolić, Midžić Omanović i druge te gg. Dizdar i Karić. A u scenskoj ilustraciji na­ rodnih običaja sve djevojke dale su punu mjeru. Naročito se istakla svojom pjesmom gđica Đula Imamović i dr. Sa zabave se krenulo na uranak, na Bašbunar. Pano­ rama Travnika je vanredna u ranom proljetnom jutru. Nakon ove uspjele priredbe, koja će ostati u dubokom sjećanju svima Travničanima, lakše se sjedi pod hrasto­ vima i omorikama. A vode protiču na sve strane, bistre i brbljave. Djevojke pjevaju i kahvenišu po džbunovima. A čuveni travnički ćevapčići cvrče na ugljenu. . . Eehej, brajko !To je veselje. .. Svi smo bili zadovoljni ovim sjajnim uspjehom Gaj­ reta i njegove ideje u vezirskom gradu. Ova lijepa maniefstacija ima dubokog značaja za dalji Gajretov napredak i rad. Nekad je Gajret ovdje gobro stajao, ali se poslije, usljed izvjesnih promjena i događaja, malo zastalo. Sada je nanovo granulo sunce i Gajret se probudio! Ovaj uspjeh je najbolja garancija za njegov procvat u Travniku i u ci­ jelom ovom području! Sada smo vidili da Gajret nije teK jedna misao, jedan ushit koji dođe i prođe. Gajret je širok narodni pokret, usađen duboko u dušu naroda, i on živi među našim svijetom, živi i klija novim sjemenom, novim plodovima. Gajret se nalazi pred svojim pomladenjem, pred svojom sigurnom obnovom koja će mu donijeti sjajne za­ mahe i rezultate. * S tim uvjerenjem napustili smo, sutradan, u nedelju, vezirski grad i njegova vita minareta. Stanica je ponovo oživila. Ovoga puta još više: simpatični naši mladići i djevojke s pjesmom, veseljem i rijetkom čednošću osvojili su Čitav grad. Sve je žalilo što odlazimo. — Da nam je ovakih 50 dana u godini, rekao je je­ dan Travničanin, ne bi ovako tegobno osjećali provinciju i njenu monotoniju. A voz je ponovno zastenjao, zasoptao. Zvižduknuo nekoliko puta. I Travnik nam je ostao za leđima. Travnik ša beharima i nasmijanim licima, sa stotinama rupčića koji su mahali, stotinama ruka koje su nas pozdravljale. Ostao je Travnik sa ćevapčićima i proljetnim vodama. I sa jednom jedinom željom: da ga opet posjetimo. Dok su promicale posljednje kuće, pretsjednik Pjevačkog društva g. Melunedbeg Kapetanović je obilazio vagone i vikao: — Hajde, braćo, ako niste promukli. Pjevajte.. Iz vagona su se čuli glasovi pjesme: »Ah, što mi se Travnik zamaglio.. «, a na peronu stanice još su odje­ kivali povici: — Živio naš Gajret! Hamid Dizdar 71 �Овај родослов Ризванбеговића није досада нигде објављен. Г. др. Ахмед-бег Ризванбеговић, власник оригинала сасхављеног на туроком, саопшгио ми je да je Ризван-бег Ризванбеговић (у родослову подвучен) саставио овај родослов седамдесетих година прошлога века. Г. др. Ризванбеговић дозволио ми je да га препишем и објавим. Недостатак овога родослова je што нису унесени женски чланови ове"1к>родице. Сем тога, местимично je непоуздан и нетачан. По њему je, на ј МЕРХУМ Л1ЕХМЕД ДЕРБО З [ Прије кратког времена умро je у Чапљини, код свога зета г. Авдије Шарца, трговца, један од највећих Гајретових пријатеља и помагача мерхум М ехмед Дервоз. Њ егова смрт дубоко je дирнула сву херцеговачку сиротињу, којој je он био и отац и мајка. 72 пр., Зулфикар-капетан, отац Али-пашин, син Хасанбегов. Он je, међутим, како се то види из 21 сиџила Гази Хусрев-бегове библиотеке у Сарајеву, стр. 176, син Мустафа-бегов. Имена поред којих стоји звездица (*) додала "je друга рука олавкам, ћирилицом, a имена поред којих стоји знак □ додала je такођер друга рука оловком, на турском. Код имена Ју (?) ошгећен je оригинал. ХАЈРУДИН ЋУРИЋ Рахметли Мехмед Дервоз je г одш е 1911 иселио из свог родног мјеста Стоца у Америку. Био je д обар столарски мајстор, na je још у Стоцу учествовао у многим налредним акцијама, нарочито код оснивања занатлијског удруж ења, које je у ано вријеме учинило много за стварање великог броја столачке интелигенције. У Америци тек долази његова виталност и способност до изражаја. У почетку се бавио својим мајсторским послом,, a касније, кад je стекао нешто капитала, разграњује nocao и постаје један од највећих предузимача у Америци. Kao лредузимач радио je у Милвауке од 1916 до 1924. У Америци je стекао огроман углед и поштовање нашег и стравог св1ијета. Око њега куш се све ш то je здраво и налредно. Он у својим предузећима даје хљеба и зараде хиљадама наших исељеник.а, a југословенску генералии конзул у Америци био je често гост дома рахметли Мехмеда Дервоза. Рахметли Д ервоз je био човјек шираке руке. Давао je гдје je год требало. З ато су његове заслуге за развој наших многих културних и социјалних установа управо ненадокнадиве. Д обре душе и широка срца, он je слао огромне своте новаца да помогне све овдашше хумане и културне акције, a није заборављао ни привредни процват ваш ег народа. М услиманском потпорнои друштву »Добротворх у Стоцу послао je 200.000 круна од чега je ово друштво створило фо«д за помагање сиротиње. И данас овај ф о«д врши важну добротворну, мисију међу столачком сиротињом. Сарајевском занатлијском друштву 1»Хуријет« у Сарајеву послао je 100 хил>ада динара. У 1920 години послао je Гајрету 70.000 круна. уписао се касније за добротвора Гајрета уплативши 10.000 динара, a исто тако у 1неколико наврата поклањао je Гајрету повеће своте. Код оснивања Гајретове кредитне банке уписао je највећи број акција, давши тако за јачање сарајевске привреде једну огромну своту готовог новца. Културннм друштвима Просвјети и Напретку дао je no 5.000 динара, a столачкој сиротињи послао je директно око 150.000 динара. Гајрет je његовом смрћу изгубио једног о д пајвећих својих пријатеља и добротвора. Поролици желимо наше саучешће у болу, a рахметли Мехмеду Д ервозу трајан cnoмен међу нама и фивдуси ала џенет! �И з В е о г р а д с к о г Гајрета ГОДИШЊА СКУПШТИНА БЕОГРАДСКОГ ГАЈРЕТА Друштво Београдски Гајрет »Осман Ђикић« одржало je 31 јануара т. г. у просторијама свога дома XII редовну годишњу скупштину. Топло поздрављен од присутних чланова и питомаца и питомица Дома, скупштину je отворио претсједник г. Ђурађ Јоеифовић, генерал у пензији, који, послије избора тројице овјерача записника и краћег уводног гоаора, чита депешу упућену Њ. В. Краљу, што je пропраћеро устајањем и узвицима »живио«. Претсједник, затам, даје ријеч секретару Друштва г. др. М. Беговићу, да прочита извјештај Управног одбора. Г. инж. 0 Хасанагић износи благајничко пословање у истеклој буџетској години. Секретар културно-социјалне секције Београдског Гајрета г. A. Кемура извјештава скупштину о прошлогодишњем раду Секције. Напосљетку, г. A. Хаџић подноси извјештај испред Надзорног одбора, у којем се констатује да je сав рад Друштва потпуно исправно вођен, те се стога моли скупштина, да Управном одбору подијели разрјешницу за досадањи рад. Пошто je скупштина једногласно примила све иоднесене извјештаје и дала разрјешницу Управи за њен прошлогодишњи рад, прелази се на избор надзорног одбора Д руштва и управног одора Секције. У Надзорнл одбор изабрани су г. г. др. Реља Поповић, Абдудах Хауић, Душан Поповић и Вељко Милићевић, a у Управни одбор Секције г. г. др. М. Беговић, A. Кемура, М. Камарић, др. A. Кдрахасанови!! и A. Каменица. Послије извјеоне дискусије у посл>едн>ој тачци дневног реда (питања и предлози) претсједник je закључио скупштину. *** Основано прије 13 година, друштво Београдски Гајрет постигло je досада у своме раду свакдко велике резултате: подигло свој дом, набавило потребан намјештај и омогућило школовање великом броју омладинаца на Универзитету и вишим стручним школама. Оно je кроз ово вријеме школовало. 189 питомаца и питомица, који успјешно дјелују у caojoj среднни и заузимају видне положаје као л>екари, судиЈе, управни чиновници, инжењери, професојри и наставници у стручним школама. У извјештајима поднесеним овогодишњој скупштики констатује се, да je у прошлој школској години Београдски Гајрет издржавао 145 питомаца и 12 питомица, који су родом готово из свих наших крајева. Од тога броја било je бесплатних 56, a остали су плаћали за своје издржавање од 200—500 динара мјесечно. Питомци и питомице похађали су све факултете Београдскдг умиверзитета, и то: правни 80, филозофски 30, пољопривредно-шумарски 23, кедицински и технички no 10; затим средњу техничку школу 2 и сликареку и вишу женску стручну школу no један. У току прошле године дипломирало je 15 питомаца, и то: на правном факултету 9, на филооофском 3, на пол*опривредно-шумарском 2 и на медицинском 1. Поред свога школског рада студенти-питомци живо учествују и у раду разних студентских удружења на Универзитету. У самом Дому они имају своја два удружења: Удружење студената питомаца и Задружни клуб. — Након дуж е паузе Удружење je отпочело свој рад при концу npoшле школске године, развивши врло живу активност. Оно сваке седмице одржава дебатне вечери, гдје се расправљају разна културна и друштвепа питања. Сав рад подијељен je на поједине секције Кдебатна, музичка, спортска и шахов- ска). — Задружни клуб ради на упознавању својих члпнопа са аддругарством. Из прошлогодишњег рада нарочито je важна и запажена екскурзија коју je Клуб приредио у мјесецу јулу у Бугарску и Турску. Оснивањем Културно-социјалне секције прије 3 roдине, Београдски Гајрет je тиме проширио саој дјелокруг paда. У циљу остварења својих задатдка, Секција посвећује нарочиту пажњу систематском раду на комплетирању своје библиотеке дјелима која обрађују културну и социјалну историју и данашње стање југословенских муслимана. Ипак, она за сада располаже само са 117 дјела из те области, иако се више пута обраћала појединцима и устдновама, које њима располажу, да joj их поклоне, пошто су њена новчана средства незнатна. Најзапаженији рад Секције у прошлој години била je организација шире конференције интелектуалних радника приликом прославе Османа Ђикића у Мостару. ГОДИШЊА ЗАБАВА УДРУЖЕЊА СТУДЕНАТА ПИТОМАЦА БЕОГРАДСКОГ ГАЈРЕТА Удружење студената пптомаца Београдског Гајрета одржало je 6 фебруара врло успјелу годишњу забаву. Забава je свакако била најпосјећенија од сзих досадашњих и, како no програму тако и расположењу присутних, једна међу првима ове сезоне у Београду. Концертни дио забаве отворио je мјешовити хир студ. питомаца пјесмама: »Мекам«е >(Ст. Мокрањац) и »Ноћ« (М. Милојевић). Хором je управљао г. С. Мирић, учитељ музике. Г-це Бахрија Шамић и Мунира Карахасановић, ст. фил., уз пратњу на гитари г. Хусеина Шаћирагића, ст. техн., отпјевале су успјешно двије народне пјесме. Њихова појава у народном костиму била je врло симпатично примљена. Г. Теодор Дињашки, ст. права, врло топло поздравл.ен и више пута изаиван, пјевао je »Серенаду« (Хаце). У другом дијелу програма учествовали су, поздрављени постије сваке тачке френетичним аплаузом, г-ђа Дара Милетић и г. Жарко Цвејић, чланови Београдске опере. Ha клавиру je пратио професор г. Руч. Концертни дио завршила je, уз врло изразито одушевљење присутних, наша позната пијанискиња г-ђа Зина Певзнер-Крековпћ, изводећи на клавиру »Ноктирна« (Ш опен) и »Леленда францискус — идући no тадасима« (Лист). Претсједник Удружеља г. Зија Руждић, ст. фил., предао je г-ђама Д. Милетић и 3. Певзнер-Крековић no један диван букет цвијећа. Послије конценртног дијела отпочела je игранка и npoдаја лутрије (која je, са народним ручним радовима прикупЈгеним у унутрашњости, привлачила нарочиту пажљу). Захваљујући прилозима појединих госпођа из Београда, посјетиоцима забаве био je спремљен врло богат бифе. Материјалном успјеху забаве нарочито je допринио прилог Краљевске Породице од 3.000.— динара. Приложили су још: претсједништво Сенатд и Народне скупштине no 300.— динара, г. г.: Др. X. Карамехмедовић, др. Ш. Бехмеп, Л. Милићевић, Ј. Бартол, М. Пеливан, као и дирекција Ресавских рудника и Савез набавл>ачких задруга државних службеникд no 200.— динара; г. др. Драгослав Јовановић 120.—, г. г. др. Р. Куртагић, Павле Поповић, Р. Твртковић, П. Живковић, др. М. Беговић, И. Мухамедагић, др. С. Уџварлић, Д. Поповић, Ж . Лазић, О. Виловић, др. М. Спахо, В. Tomih као и Средишњи одбор Народне одбране no 100.— динара; г. г. С. Џинић, М. Крајшумовић, В. Хаџибегић, С. Узуновић, М. Пузић, A. Орман, X. Хаџибегић, К. Добрача, X. Талић, В. Воргић, М. Вучковић, Е. Бузаљко и г-ђа М. ВлајковиН no 50.— динара. 73 �ГАЈРЕТОВГЛАСНИК I МЕРХУМ БЕКИР ЕФ. ЛАГУМЏИЈА | 16 марта о. г. преселио се на ахирет мерхум Бекир еф. Лагумџија, имам и дугогодишњи претсједник мјесног одбора 1'ајрета у Миочу. Његовом смрпу МЈесни одоор ГаЈрета губи агилног Гајретова радника и узорног поборца за јединство и братску љубав и слогу међу браћом без разлике вјере. T o доказује и рахметлијина џеназ,а, на којој je било око 250 муслимана и православ!Них. Са рахметлијом се олростио над кабуром пригодним говором г. Хасан еф. Хаџиабдић, имам-матичдр из Рудог, који je и уеназу-намаз обавио. Веома дирљиво над кабуром се опростио с рахметлијом овдашњи упрдвитељ ооновне школе г. Милан Савић, чији je говор изазвао сузе код присутних. (Г. Савић je за вриjeAie болести рахметлији доводио лијечника иа свој трклпак, na нек му je за то хвала и од bora плата). Рахметлија ос‘тавља иза себе 8 незбринутлх чланова. РахметлиЈи желимо фирдевси-ала уенет, a уцвиљеиој породици наше саучешће. МЕВЛУД И ХАТЛ1Е-Д0ВА У ГАЈРЕТОВОМ КОНВИКТУ У ТУЗЛИ У недел>у, 21 марта 6. г., приређен je врло успиа Мевлуди-шериф n хатма у Гајреговом 'конвикту у Тузли. Питомци овога конвикта одлично су увјежбали и поДГ водством г. Синан еф. Јахића, вјерског васпитача, проучили овај религиозни епос, који потсјећа na рођеље, живот и велика дјела М ухамед a. с. Прије>уч£ша Мевлуда најстарији питомац одржао je успјело предавање о значењу Мевлуда и о животу Мухал 1ед a. с. ' Учење Мевлуда било je праћено мелодичним и складним учењем »Касида« и »Илахија«. Ова свечаност одржана je у врло укусно декорисаној и освијетљеној сали Гајретова до.ма, a у присуству великог đpoja Гајретових чланова и пријатеља. Ове године нарочито je пала у очи врло бројш посјета о д стране тузланске више илмије, као; г. г.: члан Улема-меџлиса М ухамед еф. Курт, муфтија у пензији Ибрахим еф. Чокић, шер. судије Мехмедбашић и Бербић, азтим проф. A. Чокић, др. Идризбеговић и др. Сви посјетиоци послужени су, као што je обичај на оваквој свечаности, врло укусним шербетом. Нд завршетку свечаности проучена je хатменска дова за рахмет душа великих Гајретових легатора и добротвора с напоменом, да су питомци исти дан прије подне, под ш д зором вјерског васгштача, проучили у то име ци Кур’ан. Под врло јаким утиском вјерско-моралног значаја ове приредбе присутни су, на завршетку, честитали управнику дома на успјешном раду и старању око потпуног и свестраног одгоја питомаца, na су се до касно у вечер з,адржали у дому, коментаришући успјехе Гајретова рада у свим правцима. ГАЈРЕТОВ МЕВЛУД У ТУЗЛИ Женски мјесни одбор Гајрета у Тузли приредио je свој мевлуд 25 марта у кући гђе Мухарем еф. Шехановић, која je радо уступила просторије одбору. Мевлуд je учио г. Синан еф. Јахић и Гајретови питомци. Мевлуд je приређеи на трошак одбора. Мевлуду je присуствовао велики број нашег женскиња, тако да су велике просторије биле дулком пуне. Приход мевлуда био je 450.— Дин. ПРОСЛАВА МУСЛИМАНСКЕ НОВЕ ГОДИНЕ У БОС. БРОДУ Пододбор Гајрета у Бос. Броду приредио je уочи нове *одине 1356 друштвепо сијело за женске чланице. Како je ово no први пута да се je у нашем мјесту приредило сијело пред дочек нове године, то су сви пријател>и и чланови Гајрета овај догађај поздравили. Заслуга за ово иде ревноме претсједнику г. Арсланбегу Курбеговићу, који води велику 74 бригу о културном и националном те просвјетном подизању муслиманског живља у нашем мјесту. У овоме своме настој,ан>у свестрано успијева, те je у току прошле годиде овај пододбор приредио лијеп број разних приредаба, и провео неколико сабириих акција. Нажалост, у томе свом раду наилази и на разне потешкоће и смепће, које му се чине баш од стране оних »бољих« муслимана. Међутим, оваквих je мален број, a већина свјесних о/вај рад помаже и одобрава. Ha самом сијелу свирао je Гајретов тамбурашки з(зор, који je оонован иницијативом самог претсједника. Програм je изведен са још неколико шал>ивих тачака, које су изазвале велико расположење међу женскињем, тако, да je ioibo весеље потрајало до 2 сата у ноћи. У пола ноћи претсједник г. Курбеговић честитао je овима присутним Нову годину са жељом, да слога и љубав завлада међу муслиманским живљем у нашем мјесту. Иза тога настало je међусобно честитање и љубљење међу женскињем. Све су биле задовољне са оваквом приредбом, о којој д о сада они нису имали на појма. Сутрадан, ma 1 Мухарема искупила се je прије подне омладина, те je под водством и надзором г. Смаил еф. Бојића, a на челу са Мевлуд. секцијом. отишла у Сијековац, гдје су их тамошњи муслимани дочекали и одушевљено поздравили. Присутним je имам-матичар, г. Смаил еф. Бојић, одржао предавање о значају ове прославе и Нове Године.. Тиме се je завршила и ова до сада нашим муслима. нима непозната прослава и светковина. Нека je хвала приређивачима. Посматрач -мусл иман. ВЕЛИКА ГАЈРЕТОВА МАНИФЕСТАЦИЈА У ТРАВНИКУ Дана 3 и 4 априла ове године били су у Травнику дани великог Гајретова триумфа, јер je тих дана Гајрет славио своје славље у Травнику као никада д о сада. Већ око 4 сата тога дана видило се, како се свијет са свих страна старсг Травнипа слијеже на простор око станице. Гости су имали да стигну у Травник око 5 сати и 15 минута, али je већ око 5 сати читав пространи пером жељезничке станице био покривен радозналом публиком, која je дошла да поздрави Сарајлије. Ha станици су у то доба били одбори готово свих културних друштава, a нарочито велики број браће сокола. Д о доласка воза војна музика 15. пешад. пука забављала je публику, која се je била искупила. Када je воз ушао у станицу, из хаљада грла заорило се je: . »Живили и добро дошли!« Сарајевски гости, на челу с претсједником г. др. Авдом Хасанбеговићем, угодно изненађени овако великим дочеком, радосна лица су сишли са вагона. Након поздрава гостију, које je поздравио претсједник г. Башагић, истакнувши да je Гајрет у Травнику ухватио дубок корјен, те нагласивши потребу за што чешћим састанцима чланова Главног одбора и оних из провинције. Ha поздрав претсједника одговорио je Др. Хасанбеговић, који je у главном рекао колико корист доноси Гајрет нашем елементу, те да ће то и у будуће чинити. Након тога je Др. Хасанбеговића поздравила пригодном пјесмицом дјевојчица Ифета Арнаутовић, предавши му лијепу киту цвијећа. Иза поздрава сврстала се je огромна поворка, која je госте допратила до општинске сале, који су се ту мало одморили и погледали простсрије, a затим сваки отишао на своје одређено мјесто. Већ око 8 сати почела се je пунити дворана, која je убрзо постала претијесна, иако je још једна просторија била нарочито удешена тако да су одборници муку мучили, гдје ће се толики посјетиоци смјестити, na их се je добар број морао вратити, не могавши никако, нити из најбољу вољу, наћи мјеста. Забава je почела тачно у 9 сати, na су све тачке обилног програма биле изведене на опће задовољство публике, која je при свакој тачци одобравала. Након свршеног програма настало je забављање у групицама. Богат бифе и одличиа томбола привукли су посјетиоце, те су се мало поткријепили и забављали д о зоре. З а то вријеме у Турској соби свирало се и пјевало, a у великој �.сали госте су забављали, поред војне музике, гђица Ђула Имамовић из Сарајева и г. Зајимовић из Тузле. Осим готсију из Сарајева забаву су посјетиле све најугледније породице из Травника и то: Дра Хафизадића, браће Ибрахимпашића, Зилхануме Хасанпашић, Махмудбега Хасанпашића, Дра Алечковића, Дра М. Татлића, X. Башагића, Хидајета Арнаутовића, М. Хахвеџића, инж. Копчића, С. Идризбеговића, О. Тескереџића, М. Гагића, X. Јашаревић, пре,тсједник опћине Биле, Е. Арнаутовић, трговац из Високог и г. И. Зечевић из Високог. Ове године нарочито je била богата томбола тако, да су се и саме Сарајлије угодно изненадиле овако лијепом и богатом томболом. За оваки успјех томболе имаде се нарочито захвалити Женском одбору Гајрета и пожртвовним травничким дјевојкама, a нарочито гђици Наџији Рушчуклић, учитељици ручног рада. Осим гостију из Сарајева забаву су посјетили још гости из Зенице, Бугојна, Горажда, Високог и оближњих села. Приход ове забаве премашио je сва очекивања, јер je донио преко 15.000 динара, a морални je успјех кудикамо већи. Добровољне лрилоге дадоше: no Дин. 500.— : Градска општина, Шумска Индустрија д. д. »Угар« Турбе; no Дин. 200.— : др. Авдо Хасанбеговић и др. Сулејманбег Хафизадић; no Дин. 150.—: Жак Салом, директор творнице шибица; Салем Башагић; no Дин. 100.— : Аца Станојевић из Књажевца, Асимбег Алибеговић из Дервенте, Тетер директор »Угра« Турбе, Мустафа Маунић, трговац; no Дин. 80.— : A. Варениковић и др.; no Дин. 50.— : Рашидбег Филиповић, инж. Стеван Славић, директор фабрике духана, Јавор дирек. »Угра« Турбе, Мико Б. Салом, Ахмедага Новајлија, Н. Н. Турбе, Салко Гломачкић Турбе; no Дин. 30.— : МађеР Даутбеговић, Мустафа Вехабовић, пр. окр. суда; Халил Османовић; Дин. 40.— Браћа Картал, те много њих no Дин. 20.— . Сутрадан, у иедељу, читав Травник je брујио, баш као кошница од сарајевских гостију, те од њихових гостопримаца. Испраћај гостију био je још величанственији него дочек. Свима онима, који ма чиме допринесоше да овогодишња Гајретова забава успије, нека je најљепша хвала. ОДБОР. И з Гајрето-вшх о р г а н и з а ц и ја ОДРЖАВАЊЕ ОСНИВАЈУЋЕ СКУПШТИНЕ МЈЕСНОГ ОДБОРА У ТОМИСЈ1АВ-ГРАДУ 7 фебруара о. г. одржана je оснивачка скулштина Мјесног одбора Гајрета у Томислав граду у кафани г. Салиха Музафиревића. Састанак je отворио г. Едхем Даиџић, који je у кратким потезима изложио циљ и сврху Гајрета истаклувши, да Гајрет није ништа mobo у Томислав-граду, него je само обнова друштва, које je извјесно вријеме било замрло у послу. Захвдљује присутнима на лијепом одзиву, предлаже претсједника скупштине, водител>е записника и овјероваче, што скупштина једногласно усваја. Претсједник заузима мјесто и прелази на слиједећу тачку дневног реда: избор мјесног одбора. Ha предлог г. Мустафе Дероње издбран je кандидациони одбор, који je предложио листу чланова, која je једногласно примљена. У одбор су унишли: претсједник Нурија Диздар, грунтовничар; потлретсједник Милан Михајевић, трловац; секретар Мерзук Пехливановић, земл>орадник; благајник Мехмед Башић, рефер. ср. припом. закладе; одборници: Мехмед еф. Пехливановић, имам-матичар; Гојко Павловић, трговац, и М устафд Дероња, учитељ. падзорни одбор: Ибрахим Казазић, шеф поште; Едхем Нумић, трговац и Др. Хакија Башић, ветеринар. Замјеници: Салих Музафировић, Нурија Рамић, Никола Ћурковић, Хауе Козарић и Абид Кокановић. Претсједник одбора захваљује се на указаном му повјерењу, na позива све присутне да пораде свим силама да се за Гајрет прикупи што више чланова у мјесту, како би се рад за Гајрет што више ојачао. ОБНОВА ГАЈРЕТОВА РАДА У СКОПЉУ Иницијативом гг. Др. Бећира Нове, Вефика Топића, Фуада Слипичевића и Адема Јусуфовића позвано je око 60 личности муслимана из Босне и Херцеговине са циљем, да се покуша обновити мјесни одбор Гајрета у Скопл>у. Саста- нак je био заказан за 17 XI 1936 у лросторијама Соколског дома. Како је.одзив био врло добар, то je овај састанак претворен у оснивајућу скунштину Mjecnor одбора Гајрета Састанак je отворио, као први сазивач, г Др Бећир Ново и у краћем говору истакао развој Мјесног одбора Гајрета у Скопљу ,а затим je нагласио да je од велике потребе и за нас да се обнови Мјесни одбор. Послије г. Др Нове говорило je више присутних и развила се жива дискусија na се je Једпогласно закључило, да се оснује Мјесни одбор ГаЈрета. Затим се прешло на упис у члал!ство, na се je на Јицу мјеста уписало 44 члдна, a неколико спречених дало je свој пристанак већ раиије. Ha основу тога могло се одмах приступити мзбору Мјесног одбора. Кандидациони одбор предложио je своју листу, која je примљена са малим измЈенама. Изабрани одбор конституисао се je овако: претсједник Др. Бећир Hoeo, потпретсједник Авдо Џиновић секретар Фуад Слипичевић, благајник Адем Јусуфовић; ’чланови: Тајиб Окић, Пашага Халимић и Фахрудин Башчелија Надзорни одбор: Вевфик Топић, Хамид Хдџибеговић и Хифзо Хоркћ, Замјеници: Осман Арнаутовић, Алија Блентић Алија Карабаш. ПОВЈЕРЕНИШТВО ГАЈРЕТА У ЧАЈНИЧУ Beh неколико година рад за Гајрет у Чајничу je замро. Неколицина Гајретових пријатеља из Чајнича повела je акЦију за оживљеље Гајретова рдда, na je у том циљу недавно именован повјереником Гајрета г. Хамид Хауисмајловић, који je већ отпочео с радом на оснивању Mjecnor одбора. НОВИ УТЕМЕЉАЧ ГАЈРЕТА Г. Махмут Балић, званичиик Среског суда у Томиславграду, угшсао се за члана утемељача Гајрета. Хвала му и живио! ПРИЛОГ ГАЈРЕТУ У КУРБАНСКИМ КОЖАМА Како прошлих тако и ове године Мјесни одбор Гајрета у Бихаћу органиизовао je сабирање курбанских кожа за Гајрет и показао слиједећи успјех: 1 говеђу кожу даровали су Браћа Реџић, 2 овновске коже даровао je Салихоџић Назиф, no 1 овновску кожу даровали су: Хаџиабдић Ибрахим, Чавкић Ђула х., Хаџиабдић Мустафа, Лонић Мујага, РеуиИ Мехмед, Шарић Расим, Хускић Мехо, Сарачевић Ахио, Алагић Хасиба, Бецић Мујагиница, Зулић Хафиз еф., Хаџнћ Смаилага, Кадић Ћамил, Диздарић Велага, Ћехић Осман, Ћехић Реџо, Пајазетовић Нур-ханума, Татлић Бећир-ефендиница и Мулић Ериф еф. У новцу су даровали: no Дин. 25.— : Челебић Хасан из Винице; no Дин. 20.— : Касумовић Еминага и no Дин. 10.— : Миџић Ђамил еф. и Лонић Фехим. Утржак кожа са прилогом у готову изнашао je Дин. 1.011.—, која je свота дозначена централи Гајрета. Нека je од стране Гајрета дароватељима најљепша хвала! Власеница. — Мјесни одбор Гајрета у Власеници сакупио je 14 комада кожица, које су даровдли гг.: Суљага Куртагић„ Суљага Кадић, Расим Беговић, Азиз X. Бегановић, Н. Н. Химзо Куртагић, Сејфага Таљић, Салихага Куртагић-Тјулић, Омер Хасанбеговић, Ахмет Мујезиновић, Аган Мерић, Салих Дурмић, Реџеп Таљић, "Базим Хасанефендић. , Свима дароватељима топла хвала! Тузла. — Мјесни одбор Гајрета у Тузли сакупио je три курбанске кожице, које дароваше гг: Абдурахманагд X. Прцић, Инг. Сејфудин Муфтић и Џемал Телалбашић. Кожице су уновчене за 85.— Дин. Дароватељима нека je наша топла хвада. Рогатица. — Курбанске кожице, приликом Курбанбајрама, дароваше слиједећа гг: Пашић Ахмед Риза (повјереник Гајрета) 2 комада, Др. Алија Томић 2 комада, no 1 овчију кожицу: Бранковић Едхем, Сијерчић Омербег, Даиџић Лутвага, Чапљић Рдгибага, Хафизовић Галиб еф., Шахинпашић Хасанбег, Ибришимбег Агић, Решид еф. Хафизовић, Мустафа X. Ахметовић, Мустафа Акшамија, Дервага Чохадар, Хифзагд X. Османовић (1 говеђу кожу) и Ш аде х. Хафизовић ! ( говеђе коже). Мјесто кожице даровали су у готовом: Горушанин Јусуф еф. Дин. 7 0 —, Абдулах Даиџић Дин. 40.—, Решидага Пешто Дин. 15.— , Ибрахим ПашиН Дин. 10.—. 75 �Кожице су продате no Дин. 69.75, a говеђе no Дин. 5.50 no кг., na je получен чист приход од Дин. 1.267.25, који je већ дозначен Главном одбору. Сдкупљачу, повјеренику Гајрета г. Пашићу, као и племенитим дароватељима нека je наша искрена благодарност. Симин Хан. — Повјереник Гајрета г. Емин Муратагић дозначио je Главном одбору Гајрета своту од Дин. 154.75, коју je добио за дароване продате курбанске кожице, a које дароваше гг: Е.мин Муратагић за 1 курбанску кожицу Дин. 74.25, Заим Демировић за 1 курбанску кожицу Дин. 20.— и разни пријател>и Дин. 60.50. Свима дароватељима нека je наша бдагодарност. БАЈРАМСКИ ПРИЛОЗИ У ПРОЗОРУ Kao барјамске прилоге дароваше Мјесном одбору Гајрета у Прозору слиједећи чланови и пријатељи Гајрета: no Дин. 100.— : Ш еремет Ибрахим и "Натић Шериф; no Дин. 80.— : Дунђеровић Младен и Чампара Велија; no Дин. 60.— : Д р. Алија Бегић; no. Дин. 50.— : Мухмутбеговић Салихбег, Грцић Хашим и Кадрић М устајбег; no Дин. 30.— : Шешкић Ибрахим, Омановић Мухамед и Краус Рудолф; no Дин. 20.— : Ордагић Мејра, МемиН Ахмет еф, Сворцан Јово, Омдновић X. Мулага, Сабитовић Нумо, Субашић Хамид еф., Вејзовић Фехим и Хусеинбеговић М устајбег; no Дин. 15.— : Шабић Дишија и Пиролић Алија и Хујдур Мумин (пред уамијом); no Дин. 10.— : Паклар Лука, Хаџић Мухарем, Палинић Ирија, Нуспахић Хасан, Ђикић Ивица, Иветић Живко, Зајмовић Ибрахим, Мустајбеговић Бећир, Дервишбеговић Ибрахим, Зеба Јусуф, Сабитовић Д аут, Хасидић Салих еф., Шабић Мухамед еф., Омановић Ђулага, Пиролић Авдо и Самарџић Алија; no Дин. 5.— : Хаџић Ахмет и Пиролић Мухамед; no Дин. 3.— : Муминовић Алија; no Дин. 2 .-- : Елезовић Вехбија. Џамија Копчићи Дин. 46.— ; џа^иијј Прозор Дин. 57.— ; џамија Варвара Дин. 41.— . Курбанске кожице дароваше гг. Грцић Хашим, Бегановић Шемоибег, Хусеинбеговић М устајбег, Бегташ Авдо, Горалчић Мустафа, Маи.шук Дерво, Гафуровић Ибрахим и Горапчић Хасан. Свим дароватељима мјесни одбор Гајрета најсрдачније захваљује. СИЈЕЛО У ГАЈРЕТОВОМ ДОМУ. Питомци Мушког Гајретова интерната приредили су na 17 ов. мј. сијело у Гајретовом дому. Ha сијелу je одржао предавање о Гајрету матурант Е. Фдзлиновић. Иза тога je рецитовао М. Ћатовић једну декламацију. Два питомцд извели су неколико успјелих музичких тачака на глаоовир и чело. Друга двојица лјевали су севдалинке, a након тога су одиграли комад »Златан бардак« од A. Мурадбеговића. Питомци су својом игром пожњели ванредан успјех. Њихова игра je задивила све. Многобројна публика je одушевљено поздравила млади ГаЈретов лараштај, који се овако, још у ђачкиЈи клупама, привикав на рад и заједничке културне манифестиције. Све тачке програма су изведене прецизно и лијепо, na се види да су уложили много труда да програм испане што љепши. Након оеога успјеха, они су стекли симпатије публике, која очекује још који наступ. МЕВЛУД У ГАЈРЕТОВУ МУШКОМ ИНТЕРНАТУ. У Гајретовом мушком интернату у Сарајеву проучен je врло успјели мевлуд. Мевлуд je проучио г. Хафиз Мустафа еф. Куленовић, вјерски васпитач у иитернату. Ђаци интерната су проучили иллахије. Дворана интерната била je врло лијепо декорисана, a најугледнији грађани посјетили су ову лијепу вјерску приредбу и остали потпуно задовољни. I \ 4 POZIV ш N A IV R E D O V N U G L A V N U S K U P Š T IN U G AJRE TO VE P R IV R E D N E I K R E D IT N E Z A D R U G E S. O. J. U SA R A JE V U §Ц koja će se održati U P E T A K 30 A P R IL A 1937 U 7 (19) S A T I POSLIJE P O D N E u G ajretovom domu (Kralja Petra ulica) sa ovim g Ш цд Ш Ш 76 D N E V N IM R E D O M : 1) Otvaranje skupštine i izbor dvojice ovjerovitelja zapisnika; 2) Izvještaj Upravnog odbora sa zaključnim računima za 1936; 3) Izvještaj nadzornog odbora; 4) Davanje razrješnice Upravnom i Nadzor, odboru za rad u 1936; 5) Rješavanje o raspodjeli postignutog viška iz 1936; 6) Izbor Upravnog odbora; 7) Promjena pravila; 8) Eventualije. O vim m olimo i pozivamo sve zadrugare Gajretove zadruge da izvole prisustvovati ovoj skupštini. U koliko je neki zadrugar spriječen da dođe na skupštinu m olimo ga, da dadne punomoć Gajretu ili kojem drugom zadrugaru da ga zastupa na skupštini. Upravni odbor � https://kolekcije.nub.ba/files/original/638f0346e2016704922861b9affb2e04.pdf b2cad50987cf6bd5ce83e778905aa996 PDF Text Text TAKCA У ГОТОВУ ПЛАЋЕНА Maj С а р а је в о 1937 ИЗДАЈЕ ГЛАВНИ ОДБОР ГАЈРЕТА У CAPAJEBV • Број 5 ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ХАМИД КУКИћ �САДРЖАЈ: ХАМИД ДИЗДАР: 25 година оД смрти Османа Ђикића / Д-р ИБРО БРКИЋ: О браку / КАСИМ ГУЈИЋ: Како je дошло до погибије Смаилаге Ченгића / ВЕХБИЈА ИМАМОВИЋ: Под старим крововима, приповијегка / ФУАД СЛИПИЧЕВИЋ: Једна велика тековина, поводом издања Кур’ана на нашем језику / ШИРИН АЈДИН: Зејнаб, Туго моја — приповијетка из савремене турске књижевности / Нн—ћ: Босна и муслимани Босне / АДИЛ ЏИМБОС: Умјетност у Турској / ХАЈРУДИН ЋУРИЋ: Једна 1Историска скупштина Савеза словенског соколства / МАЛЕ КУЛТУРНЕ ВИЈЕСТИ: Смрт турске књижевнице / Музеј Жил Верна / Успјех сликара Мујезиновића / Есеј о књижевнику Е. Мулабдићу / Књижевна сензација у Чехословачкој / Важно дјело' професора Шефкије Бубића / НАРОДНО ЗДРАВЉЕ д ДОМАЋИНСТВО / ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК. Slika na koricama je od A . B. Čepina i slikar joj je dao ime: »Slast nakon teškog rada«. М . V e r e n č e v ić ŽENSKI MODNI SALON I KRZNARIJA Prvorazredni ženski modni salon, konfekcija i krznarija, specijalista u izradi m antlova, kostim a, haljina i t. d. Bogat izbor raznovrsnog krzna i krznenih m antlova, izrađuje krznene mantle i sv o ostalo krzno u vlastitoj radioni, prispjeli najnoviji m odeli zimskih štofanih mantlova C IJE N E S O L ID N E A IZ R A D A |.? ii S A R A J E V O TELEFON 3 8 -2 5 • PR V O K LA SN A . ГАЈРЕТ, Ј1ИСТ ДРУШ ТВА ГАЈРЕТА ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЧНО, ЦИјЕНА МУ JE ЗА НАШУ ОТАЏБИНУ 60 ДИНАРА HA ГОДИНУ, A ЗА СВЕ OCTAJ1E ЗЕМЉЕ ПРЕКО ГРАНИЦЕ 120 ДИНАРА. ТАЦИ ГАЈРЕТОВИ ПИТОМЦИ ДОБИВАЈУ ЛИСТ У ПОЛА ЦИЈЕНЕ КОД ГЛАВНОГ ОДБОРА ИЛИ КОД УПРАВЕ ГАЈРЕТОВИХ КОНВИКАТА. Власник друштво »Гајрет« — Одговорни уредник: Хамид Кукић — Штампарија Босанска Пошта Јосип Бретлер — одговзра Јосип Гргић, �Г о д . X V III Број 5 С а р а ј е п о , м а ј 1937 25 година od смрши (ЗсманаТоикића Ha 30 марта ове године навршило се 25 година од дана када je испустио душу рахметли Осман Ђикић. Његова смрт, у оно вријеме кад je средини у којој je живио највише требао, дошла je изненада и дубоко потресла све искрене родољубе и пријатеље нашгга напретка. Ta жалост je била и разумљива кад се зна да je баш он, наш добри и драги Осман, био најбоља залога за бољитак и најјаснији вијесник за љепшу и сјајнију будућност југословенских муслимана. Стога je његова смрт, нагла и ненадна као вјетар који обори најљепши цвијет у расцвалој башчи, и била тако потресна и болна. Иако je, међугим, умро млад, у најљепшем доба стварања, његов рад je оставио дубок траг. Ha нашој неузораној народној њиви остале су дубоко засјечене бразде прогреса. Иако пјесник, осјећајан и тих, он увиђа да се патриотским стиховима и уздасима не могу остварити народни идеали. Због тога, пун снаге и сока, ступа у прве редове бораца за наш иационални и културни идеал: mi­ rne горљиве протестне чланке, уређује листове »Мусават«, »Гајрет« и »Самоуправу«, сарађује у њима дајући од себе све, ради као секретар друштва Гајрет и, преко њега, oopaha се нашој омладини, која je код свих народа била главни носилац идеја и новотарија. Омладина одмах схвата дух и идеје националне демокрације и борбе за ослобођење испод туђина. Велика мисао одушевљавала je и загријавала душу и срце неумрлог Османа. Ta мисао која je, у исто вријеме, носила мржњу према туђину и једном менталитету који се био увријежио у овим крајевима, имала je, с друге стране, огромне наслаге љубави према истокрвној браћи и заједничком идеалу ослобођења и уједињења. Taj рад треба сада још више поштовати и цијенити, јер je падао у она тешка времена када je туђин бранио сваки рад, сваку заједничку мисао или акцију на ширењу националне свијести. Борба je била тешка и опасна. Али je та борба донијела коначне плодове. Донијела je слободу златну. Рахметли Осман je ударио темеље националном и културно-просвјетном раду међу муслиманима, ударио je темеље исправном ходу нашег Гајрега, и тај правац, једино исправан и снажан, остао je до данас. Био je главни пут генерацијама које су га слиједиле и оствариле. Taj пут нас je довео до националног и културног ослобођења и увео у заједничко народно коло са нашом једнокрвном браћом. Покољења дјела суде, рекао je велики пјеснин. Покољења су и правилно оцијенила велико дјело заслужног народног великана, пјесника и борца, рахметли Османа ЂикиНа. Покољења су му подигла у Мостару, лањске године, заслужан споменик. Покољења ће га још дуго, вјечито, носити у својим срцима. A ко једном уђе у срце народа, томе je вјечност осигурана. Имао се рашта и родити. Рахметли Осман није доживио ослободилачких ратова. Није доживио сјајне и сретне дане слободе. Али je, давно, неколико година прије страшног слома мрског туђина, осјетио, визуелно, у својим пјесничким настројењима рађање народног ослобођења, јер je пјевао овако: E ho свиће зора и ко златни санци простиру се зраке свјетлости и моћи, да и наши сури огрију се станци, пошље дуге таме, пошље дуге ноћи! Рахмет Ти и вјечна слава, Османе! ХАМИД ДИЗДАР 79 �K a n o /е д о ш л о и к о /е и з к р ш и о и о г и б и ју С м а и л а г е Ч е н ги Ћ а 1840 г. ? Управо прије 97 година Цршогорци (Морачани) у заједници са Херцеговшша (херцеговачким ускоцима — Дробњацима) навалили су no иоћи на превару иа Смаилагин лснгор « а Млетичак и у том покољу убили су плотуном лушаха Смаилагу Ченгића у рану зору 5 октобра 1840 године. Иницијативу за попибију Смаилаге Ченгића дао je црногорски владика Раде (Петар II Петровић Н>егош). И баш ради тога црногороки писци, a нарочито истраживачи цетињског архива, утврђују већ и прије позиаггу хистаријску члњеницу д a je п о г и б и ј а С| м а и л а г и н а в л а д и ч и н о д ј е л о и д а се т о м п о г и б и ј о м в л а д и к а о с в е т и о ' С м а и л а г и р а д и и з г и н у л и х дев е т П е т р о в и ћ а (међу њима и рођени владикин брат Јоко) у Г р а х о в с к о ј б и т ц л .1) Иза Граховске битке (1836 г.) црногорски владика Раде одлучио се осветити Смаилаги Ченгићу за погибију Петровића. И у тој намјери вјернб му послужише и херцеговачки ускоци (Дробњаци): Шујо Караџић, Новица Цероввћ и Мирко Алексић. Они су се заклели владики, кад су на Цетиљу били, да ће погубити Смаилагу чим дође у Дробњаке a владика им обећа луну црногорску помоћ. Да што прије дође до Смаилагине главе, владика мири закрвљене Дробњаке и Морачане (Херцегов• це и Црногорце) и настојм да њихове војводе, Новица Церовић и Миња Радовић, освете над Смаилагом Ченгићем попибију црногорску са братом владичиним на Грахову.2) Управо на мјесец дана пред погибију Смаилагину владика je у Дробњахе послао свог рођеног брата Петра Томова Петровића |,Н>егоша. Ту je одржао поузданичк 1И састанах на који су испред Дробњака дошли: Петар Кршикапа, Секула и Новица Церовић, Мирко Алексић, Филип Жугић и Милија Срдаждаић. Овај састанак ишао je за тим да се види хоће ли Дробљаци моћи погубити Смаилагу.®) Последњи завјеренички саотанак ради погибије Смаилагине одржали су херцеговачки ускоци (Дробњаци) у манастиру Подмолинаско. Ha овом важном састанку с в и Д | р о б н > а ч к « г л а в а р и к а о и о с т а л и у г л е д н и ц и б и л и су потпуно у в ј е р е н и , д а са ми н и ш т а не м о г у у ч и н и т и С м а и л а г и н о ј п р а т н л и . Са овог састанка дробњачхи главари упутили су владики на Цетиње Мишу Церовића с пиомом, у којем му траже помоћ, јер су одлучили ударити «а Смаилагу Ченпића. Чим je за ту радосиу вијест владика сазнао одмах je наредио доњоморачким (капетану Митру Радовићу, сердару Милети Рашовићу и Маши Вукеановићу) као и горњоморачким главарима (војводи MiHiHH Радовићу, сердару Илији Мијатовићу и Михаилу Мандићу) да Дробњацима притекну у помоћ са што више војоке. У ihcto вриЈ) Споменица о Херцеговачком устанку стр. 27; Вуксан: Записи, (цетињски) 1927 г. стр. 129; Др. Л. Томановић: П етар li Петровић Њ егош, стр. 105. 2) Вуксан: Споменица Његошева, стр. XXXV. ®) Хрватско коло кн>. IV, стр 175. 80 јеме владика Раде обавијестио je д р о б њ ач к^е г л а в а р е д а и х о с и г у р а в а с в о ј с к о м . 4) Црногорска (морачка) војска са херцеговачким ускоцима (Дробњади1ма) кренула je 5 сжтобра према Млетачку. Војске je могло бити 600—800 људи. Успут су се прелирали ко he вођа војсхе бити или Мина Радовић као Морачанин или Навица Церовић као Дробњак.0) Цриогорска војска требала Je доћи иа Млетичак oiko поноћи; али војске није било. To je забринуло Шују Караџића na je послао војски у еусрет извидницу, јер je био начисто с ти,м ако кроз који сат морачка (и дробњачка) војска не дођ.е на Млетичак, да ће пропасгш св,и напори о смакнућу Смаилагину. A црногороке војске било je најмање три четтвртине (500—600 људи). Према томе баш црногорска војска получила je успјех и лобједу у крвавом ноћном нападу 6 октобра 1840 г. A Дробњаци (ускоци херцеговачiKh) као Смаилагини подаиици били су много вјештији самом крају >гдје je Омаилага долазио (Дужи, Пошћевје, Млетичак). Један дио тих дробњачхих ускока (Шујо Караџић, Филип Жупић) доче« кали су и пратили Омаилагу и његову п,ратн>у a други дробњачки угледници (Петар Кршикапа, Мирко Алексић, Новица Церовић и др.) предводили су као провођачи црногорску војоку из Мораче на Др>обњаке u на Млетичак. Beh давно прошла je поноћ (5 октобра) a војска морачка не дш азв. Ради тога Шујо Караџић. пошаље Радула Пекића у сусрет војсхи. Пекић je сусрео црногорску војску изнад села Јасиковца. Војска похита и кроз шуму низ Пјешпвац привукла се до самога логора (пред саму зору).**7) Вијећали су у густој шуми више Млетичка (Ивици планини) када и како ће се навалити. Новица Церовић (као и остали Церовићи) je хтио извршити напад друге ноћи (дана), али Шујо Караџић и Филип Жугић нису хтјели на то пристати. Ha крају се сва тројица сложише да напад изврше одмах шсте ноћи.8) Шујо Караџић био je главни завјереник уроте против Смаилаге Ченгића. Али и поред свега тога Шујо je «мао слободан пр|иступ у Смаилагин шатор у овако доба ноћи. Крристећи се том ттвластицом Шујо je често, пута улазио у Смаилагин шатор у којем je био уз Смаилагу и плеваљсхи каДија Мурад ефендија. T okom ноћи Шујо Караџић са својим људшма завео je у шуму два Смаилаги1на коња и коње осталих угледних Смаилагииих пратиоца. Смаилага са својом 1пратњом (350 људи) заспао je тврдим оном, али Ахмед Баук кити се свлачио нити je спавао, већ онако обучвн, под оружјем био je будан и држао свога коња, јер je био 4) Годишњица Николе Чопића књ. 36, стр. 257— 258. °) и «) Ибадем стр. 267. 7) Ибидем стр. 267. *) Хрватско коло књ. IV, стр. 178— 179. М. Павићевић: Црногорци у причама и анегдотамд, књ. 16, стр. 32. �сигуран да ће те ноћи Црногорци навалити на Смаилагин логор. Од црногорске војсхе одвојио се један одјел (150 људи) на| челу са Мирком Алексићем и Милијом Срдановићем и горије самог напада уз Загуљски поток при.макао се Омаилагину шатору близу 150 корака. Они су заузели пут како би Смаилагиној пратњи пресјекли повлачење.0) Кад се све то извело, оида у сами освит зо,ре из шуме испали црнагорска војска плотун пушака на Смаилагин логор. Смаилагина пратња се збланула сватко je мислио како ће побјећи, na су и на повезане коње јахали. Тада навали и цриогорска војска. По нагавору м под притиском своје најближе околине Смаилага на неком кљусету побјеже уз једну косу главшцу. Кад je то видио плевал>ски кадија Мурад ефеидија, који je остао под Смаилагиним шатором, он из овега грла викну: »Смаилага, стид те и орам било што побјеже a остави нас«. Засрампле су те хоџине ријечи Омаилагу, он поврати коња и са исукаиом сабљом појури шраво према црногорокој војоци. Дочекао га je плотун пушчаних зрна. Погођен плотунам Смаилага je мртав с коња «а земљу паа.10) Мртвом Смаилаги прискочио je Мирко Алексић, одсјекао му главу и стрпао je у своје чакшире. Шујо Карацић посјекао je Кахримана Чустовића, најобјеснијег јунака уз Смаилагу, a Ноеица Церовић плеваљског кадију Мурад ефеидију.11 У том ноћном покол>у погинуло je сжо 70 Сма;илагиних другова, a умакло je том покољу сжо 280 XepueroiBapa (четири петине). Дакле, већи дио Смаилагине пратње умакао je крвавом поћном покољу. И херцеговачког везира Алишашу Ризванбеговића дирнула je погибија Смаилагина. 30 октобра 1840 гоД!и.не Алипаша je лослао писмо владики Ради у којем му нарочито ист.иче: да je започео непријатељски рагг и уиио забуну у туроку земљу у ова три пашалука, да су Брђани, Морачаии (удруживши се са дробњачким ускоцима) на Божјој вјери ттобили толдао Турака .и царског капиџибашу •и гатачког муселима (Омаилагу Ченгића) у царској земљи и то: no ноћи на пријевару.12) И народне пјесме (најраније као и касније), које пјевају о погибији Смаилатииој потврђују хисторијска факта о судјеловању црногорске војске у OBOiM ноћном по'КОЛ>у и о иницијативи (као наредбодавцу) владике Петра II Петровића 'Његоша: To замута кућа Петровића, A 0|Дме"пну кућа Караџића.13) Једна велика тековина Исламски свет убраја нас југословенске муслимане међу најнапредније и најкултурније муслимане света. Друга je ствар да ли ми тако лепо и ви1сок;0 _мишљење заслужујемо. Неоспорно je ипак да су југословенски муслимани, због свог географског положаја у југоисточној Европи и због историјских догађаја који су нас скоро пре шола века ставили под туторство једне европске државе, и поред свега отпора почели примати утицаје еврошже културе. Због тога су они, упоређени са извесннм удаљеним исламским народима, заиста знатно одмакли. Па и поред ових преимућстава југословенош муслимани тек трећи no реду добијају један аутентичан превод и тумач узвишеног Кур’ана. (Код нае већ шостоји један превод Кур’ана од г. Љубибратића али пошто то није превод са арапског језика не може се сматрата за потпуно аутентичан). Пре нас такве преводе добивали су Турци и Арбанаси. Требало je педесет година културног утицаја и мното узалудних покушаја да . коначно једног дана добијемо на свом материњвм језику свима приступачан и чист извор вере. Због тога се рад нашег великог алима Хаџи Џемалудина Чаушевића, реис-ул-улеме и његовог вредност и уваженог сарадника X. М. Панџе може сматрати заиста као ретнка и велика тековина. Ja се не желим упуштати у критичну оцену овога похвалног рада, јер се за то сматрам најмање поаван и ту страну препуштам нашим стручњацкма, него >ми je жеља да истакнем значај овога дела. Код нас се у новија времена осећа извесна индиферентност према верским осећајима и начелима као и напуштање 1извесних верских прописа. Ова појава свакако je последица нових животних услова. продирања западно-европске културе, a у вези с т.им пропздања старих ауторитета који су раније тумачили веру и учвршћивали муслимански свет у веровању и обредима. Сличну ситуацију, само још у појачаној мери, преживљавало je западно хришћанство у почетку новог века. Западна црква je кроз цео оредњи век забрањивала да се Еванђење преводи на језике * Из свих до сада .изнијетих докумената, како црногО|рок,их тако и херцеговачких, сугласно излази чињевица: да je владика Раде (Петар II Петровић ТБегош) као наредбодавац покретач (иницијатор) Омаилагине погибије. Овим документима утврђена je и друга чињеница, да je Смаилагина ®) и 1®) Годишњица Н. Чупића, књ. 36., стр. 268—269. n ) Босанска вила 1906 г., стр. 124. 12) Др. Лаза Тсимановић: Петар II Петровић Његош, стр. 107. 13) Српско—далматински Магацин за 1845 г., стр. 141; Гајрет 1925 г., стр. 354. погибија извршена једино помоћу црногорске војске (морачке) a малена дробњачка војска «ије mo ­ ta a ништа учинити Смаилагиној пратњи, што су јавно признавали дробњачки главари. Дробњаци као Смаилагиии поданици, били су само провађачи црногорске војске. Кратко речено: Црна Гора (владика) наредила je убијство Смаилагино, a црногорска војска, вршећи вјерно наредбе овога господара извршила je убијство «ад Смаилагом Ченгићем 5 октобра 1840 године. Касим Гујић 81 �којима су гсиворили хришћаноки народи. Због тога je хришћанству озбиљно запретила опасност да постане пуки формализам. Велмки преображај, ренесанса хришћанства, почиње од времена када се зашочело са превођењем Еванђеља на живе језике. Када су основна начела и извор хришћанске вере после петнаест столећа постали приступачни широким 1Слојевима народа на Западу, они поново оживљавају интерее за веру, загрејавају и одушевљавају духове и стварају нове мученике. Католичка цркве која се најдуже- опирала превођењу Еванђеља са латинског на друге језике увидела je да због тога трпи велику штету, na се и сама прихватила тога посла. Томе има највише да захвали што je учврстила пољуљану веру и свој положај у душама својих верника. Данас je врло честа појава, да католички интелектуалц!и сматрају Еванђеље за пвоју нзјбољу и на јмилију лектиру. Колико се далеко узнапредовало у популаризираљу Еванђеља најбоље сведочи појава многих библиских дру£птава. Њ има je циљ да издају што више и што' боље опремљених превода Еванђеља. Иде te тако далеко да се оно преводи на језитсе којима се служи још неколико стЈ>гина људи. O.fta друштва располажу велик.им оресгвима. створеним од завештања и прилога тако да су у могућности да тр^Лепе и скупоцене 'креводе шире »уз врло ниске цене и чак беоплатно. Није онда чудо што се верски осеhajin продубљују и што вера поново јача. Верујем да ће слнчан значај и улогу одиграти ч међу муслиманкча превод узвишеног Кур’ана. Он нам пружа непосредзн и чист извор вере. Од данашњег нараштаја не може се ни тражити ни очекивати да герује и мирли кроз доугога и no извесним већ застарелим каЛУпина. Помоћу npeвода овак ће моћи да прама својој духовној култури и изобоазби схвати и осе^и значај и величину вере. Њ егова вечна истина и лепота неће мочи неосетно пооћи ни поред једног човечјег духа. Он ће омогућити да се индивидуално и слободно схвате основне идеје и начела најширокогрудније вере на свету. Њ егова снага ће сигурно поивућч многе »на поави пут: на пут оних које си Ти обасуо својим благодаткма, a не оних који су навукли на себе гњеи Твој, ниви оних који ку заблудели« (Фатиха 5—7 ајет). Преузвишени Хаџи Џемалудин са својим сарадником није нас могао задужити ничим лепшим ни узвишенијим него што je овај превод, a то je заиста најбољи ибадет Богу. Због тога не би требало да буде ниједне муслиманске куће без овог дела. Муслиманска интелигенција позвана je да шрва осети и прихвати ово племенито настојање и правилно оцени и помогне овај огромни труд, учињен на добро вере и муслимана. Фуад И. Слипичевић. 82 б браку Човјек, коме je од природе наметнут нагон за одржање своје врсте веже се у своме животу са женом да д§ пород и продужи свој живот у новој генерацији. Taj полни нагон изражен у љубави према другом полу, присиљава жива бића, да живе у полној вези, коју називамо браком. Брак je полна веза између човјека и једне или више жена, која траје краће или дуж е вријеме, a најкраће бар до рођења дјетета. Брак постоји и код животиња (мајмуни, птице и др.). Taj полни нагон док je код животиња сведен на инстинкт за парењс, код човјека je потпомогнут акцијом разума. Захваљујући томе нагону којег je природа човјеку као пламен запалила у срцу, људи се вежу у брачну заједницу. Taj нагонски осјећај je често јачи од осјећаја према родитељима. Он je у стању у јеку своје запал.ености да млад човјечији живот уништи. Људи у љубавном заносу постају самоубице, убице и злочинци, те обратно зли људи, постају добри, a кукавице хероји. Често и врло разуман и разборит, постаје занешењак у пијанству л>убави. Taj нагон je основа сваке полне везе и брака. Брак je првенствено полна веза али за човјека, гдје поред нагонског осјећања игра улогу у брачној вези и разум, брак je и морална породична обавеза супружника једно према другом. Због тога човјек уноси у брск извјесни идеализам и са поносом подноси све тешкоће, на које наиђе у стварању породице. Жена као мајка са много њежности и пожртвовања, пријатно подноси све патње скопчане са рађањем и одгајањем дјеце. T o je најјача спона супружанске љубави, која помаже супружнике, да савладају и побиједе сукобе својих карактера и уздигну моралну висину својих узајамних осјећаја, јер та радост одговара остварењу природног циља полног сједињавања.. . »Најпрекраснији и најприроднији израз љубави, — вели Форел, — je радост, коју осјећају родитељи при рађању дјеце.« И код мајмуна постоји љубав према женки слично као код човјека, као што je и њихов брак сличан браку првобитног човјека. Форел наводи примјер, да je један мајмун када му je угинула женка одбио сваку храну, остао на дрвету болан, непомично сједећи са шапом на очима, док од глади није угинуо. И мајмун ж.иви у брачној заједници са једном женком. Док женка и младунци остају у гнијезду причвршћеном на дрвету, мужјак сједи на подножју дрвета и бдије над сигурношћу своје породице. Брак првобитног човјека се нимало није разликовао о д брака антроопоморфног мајмуна (орангутан, горила). Отац се бринуо за исхрану, градио колибу и штитио породицу. Осим мајмуна и код птица и још неких животиња постоји брак на д уж е вријеме иако je полни прохтјев код животиња везан за период naрења. И код човјека постоји нешто слично периоду парења, тј. кад je полни прохтјев појачан. T o je у прољеће, када je најватренији, најњежнији и најбујнији у својим осјећајима љубавним. У прољеће су најчешћа самоубиства из љубави. Ш то je тај нагон појачан у прољеће т о je ваљда, због тога, ш то су дјеца која с е рађају у јесен и зиму отпорнија о д оне која се рађају у љету. Првобитни je човјек живио у браку са једном женом (моногамија), a тек касније, кад се je појавио новац, земљорадња, разна добра и богатства, кад човјечији живот има неки виши степен, јавља се брачна веза са више жена тј. полигамија. Тако су стари Индуси најприје били моногами na су тек касније постали полигами. Али и у тој полигамији je увијек преимућство једне жене над осталим, што je доказ човјечје наклоности прама моногамији. Бројна надмоћност жена, честа њихова неплодност, �јак нагон ка рађању и ширењу племена, добивање јефтине радне снаге, помор дјеце, љубав ка слави и богатству, створили су полигамију. Један становник средишње Африке може имати и no стотину жена које га служе и хране као робиње. Кад се узме у обзир начин живота тих племена, која живе засебним животом препуштена сама себи као самостална друштвена организација и сила према другом племену, онда није чудо што се у циљу увећавања племена прибјегавало полигамији; јер одиста један човјек са стотину жена може дати стотину дјеце, док једна жена са сто мужева само једно дијете (Шопенхауер). Ипак данас не налазимо полигамију тако често. У Индији гдје je омиљена полигамија 95% људи je моногама, a у Перзији која je чувена због полигамије 98% je моногама. (Форел). Готово свуда je полигамија преимућство поглавица, племића и богаташа. Свуда, гдје постоји више алтруизма и поштовања према жени и породици, na то било код примитивних и необразованих или културних и цивилизованих народа, свуда налазимо моногамију. Полигамија je била и јесте допуштена код многих народа. Код Јевреја била je дозвол>ена све д о средњег вијека, a и сада je налазимо код Јевреја у исламским земљама. Хришћанство полигамију не признаје, али je Св. Аугустин не осуђује. Лутер je допустио Ланд-грофу Филипу Есенском да се ожени са двије жене. Послије вестфалског уговора у Њемачкој je полигамија била допуштена. Ислам полигамију допушта, али ona није обавезна, него je допуштена само онда, ако муж према више жена може бити ј е д н а к о п р а в е д а н . (Кур'ан суреи Ниса, ајет 3. — Др. М. Беговић). И поред вјерске дозволе код припадника Ислама свега 5% припада полигамији. Полиандрија, тј. брак једне жене са више мужева, je врло риједак облик полне везе и знак je малобројности жена и дегенерације. Такав брак je протуприродан и потсјећа нас na јавне куће. Док код мање културних народа још и данас налазимо полигамију, дотле савремен и културан човјек често избје. гава брак у опште не желећи се стално везати ни за једну жену, a ако се и ожени, избјегава рађање дјеце. Ш то je један народ некултурнији и примитивнији, то je код њега наклоност према браку и рађању већа. Док je код примитивног човјека сва брига посвећена жељи за рађањем дјеце, дотле цивилизован човјек прибјегава побачају да их се ослободи. Под таквих условима није повољан терен за процват брака. Брак скопљен једино у цил»у полног задовољења a без дјеце нема сврхе. Ono што брак чини битним, што оправдава његово постојање, што условљава његово трајање, je пород. To je у осталом и природаи разлог брака, стварање породице. Д а се муж и жена кроз цио свој живот задржају у брачној заједници су свакако разлог дјеца, чије je развијан>е cnopo и дуготрајно, те потребује родитељску заштиту. Д а тога пије можда брак, у оваквом облику какав je, неби ни постојао. Дјеца чине најсигурнију брану раскиду брака. Природни осјећај прама дјеци више веже супружннке за брак него ма какви законски прописи. Природа je поред нагона полног, човјеку усадила и нагон за одржање порода уз родитељску љубав. Љубав прама породу има толику jaчину, да превазилази нагон за самоодржање (Ш опенхауер). Нису ријетки примјери да су родитељи жртвовали свој живот за дијете. Узмимо само прмијер мајке која je, да би спасила дијете, сама скочила у ријеку иако није знала пливати, те се заједио са дјететом утопила. Taj природни инстинкт je код животиња још јачи и остао чист, док ra човјек разумом може појачати али и ослабити na чак и уништити. Изгледа, Да примитиван човјек више његује тај инстинкт прама породици него културан и цивилизован. To je разлог опадању морталитета и брака уопште код цивилизованих народа Европе и Америке. Нарочито no градовима. Да ли je зато крив само мушкарац или и жена то je споредно, али изгледа да има кривице и до жене. М о д е р н а ж е н а н е ћ е д ј е ц е , a м о д е р а н м у ш к а р а ц н е ћ е б р а к а . Последица je • тога утркивање између мушкарца и жене. Жена je дигла свој глас и тражи једнака права као и мушкарац. Улази у сва звања као и мушкарац. Елен Kej мисли да таква утакмица не иде у прилог ни самом браку a ни жени, na вели: »Жена већ има исту моћ као и мушкарац, исто онако као што je срце no живот важно као и мозак, али би цио opraнизам почео пропадати кад би срце хтјело силом да присвоји себи функцију мозга. Жена je орган осјећаја у дру. штвеном организму, али осјећања немогу никад имати водећу улогу у јавном животу. Материнско осјећање не можемо д а нађемо ни код свих оних жена које су мајке, a ми смо у чудном положају да читав низ жена неће да буде мајка.. . Кад je природа створила полни нагон, жена ra je преобратила у љубав. Када je потреба човјека натјерала да сагради колибу, жена je од ње направила дом. Ништа није нужније него да жена буде интлелектуално васпитана за свој друштвени задатак, али ако при томе изгуби (материнство) женско осјећање, приступиће томе задатку као земл>орадник са савршеним земљорадничким алатом али без сјемена.« Нешто слично каже и Роосевелт који између осталог примјећује: »У Америци je учињено све да се од жене учини лице које ће моћи самостално радити и мислити и када je све учињено да се изједначи са мушкарцем, она се према браку понаша као да и није жена. Неможемо рећи да код нас није тако, јер je код нас бак редовита појава, алн ипак се примећује, опадаље брака у варошима, na се намеће потреба пропагирања брака и рађања. З а срећан брак додуше љубав je један од главних услова као израз полног нагона, али Форел мисли, да за срећан брак није неопходно потребна жарка љубав. Узајамном наклоношћу развија се међусобно поштовање, a обрађивањем духа иде се ка једнакости третирања жене и мушкарца, тако, да човјек своју жену сматра за друга себи равног. Заједница у мишљењу и у осјећањима сачињава услов за узајамно слагање и наклоност, што доноси срећу у браку. Људи обично избјегавају да улазе у брак са женом друге pače и друге вјере, јер усљед различитих вјерских васпитних одлика такав брак je најчешће несретан и долази до сукоба нарочито na питању дјеце. Ta су неслагања тим већа што су супружници ман>е образовани. Мн морамо учинити све, да се nama муслиманска жена културно уздигне на потребну висину, да би могла као мајка да одговара васпитним задацима савременог одгоја, али она ne смије тиме одбацити материнско осјећање. Образована и културна жена мож е бити добра мајка и домаћица. Обра. зовање наше жене je тим потребније што се дешава често да се наши интелектуалци, усљед малобројности образованих муслиманки, жене немуслиманкама. Н а ш а д ј е . в о ј , ка и п ор ед св и х д о б р и х о со б и н а , у з а л у д о ч е к у ј е ш к о л о в а н о г м у с л и м а н а , к о ј и с е н а н> у и не обазире. T o je гријех. Тиме им се чини неправда. Др. ИБРО БРКИЂ 83 �Умјетност у данашњој Турској Један од најзначајнијих културних догађаја ове годинс у нашој престоници, свакако je отварање велике изложбе турске умјетности и турске штампе. Изложба je отворена и уређена у просторијама Музеја Кнеза Павла у Београду и побудила je општу пажњу цјелокупне наше јавности. 0 овој изложби сва Ha­ ma штампа дала je најљепша мишљења и пуно признање. Ha овој изложби изложене су: књиге, листови, и часогшси, старе рукопионе књиге и записи, и, треће, слике које су производ савре.меног уметничког стварања. Организатор ове изложбе, турски естета и критичар г. Џимбоз, написао je у каталогу изложбе слиједећи чланак о турском сликарству: У Турско je почело врло касно да се учн сликати на европски начин. Цртање je гпредавано у војним школама већ 1794, али то je било само линеарно цртање, са циљем да се војним питомцима олакша изучавање топографије и типографије. Истом 1848 су неки младићи послати у Европу да уче сликарство. Сви ови будући уметници бипи су питомци војне академије, јер се у то д оба само no војним школа.ма у Турској предавало цртање. Повратак ових претеча умјетности у Турску отворио je нову еру сликарства у европском смислу. Међу њи.ма je било и врло даровитих сликара, али они нису могли имати ученика, јер није било умјетничке академлје. Хамди, директор цариградских м узеја,гус-. пио je непрекидним напорима да створи једну умјетаичку школу, за коју je ангажовао учитеље из Европе. Велики број ученика који су нзишли из ове школе, до друге прокламације Устава 1908 године, бил^-су послани на страну, да се усаврше у улуетности. Међу овима било je и сликара о д правога талента. Али сликарство им није могло осигурати живот. Сви су они били приморани да се прихвате другога посла, да би осигурали своју егзистенцију, a умјетности су могли да посвете само онолико времена, колико им je преостајало од педагошкога рада. Турскн сликари су 1908 основали прво сво>је удружење, које je убрзо постало прави центар умјетничке културе, захваљујући солидарности млад.Јс сликара који су се враћали из иностранства no завршетку својих уметничких студија. Републикански режим je организовао Умјетничку академију no узору на сличне институте у Европи. Ова академија у коју je омладина пошла са одушевље 1Бем, дала je наде за л>епши развитак умјетности у Т у р ској. Турски сликари имају три организације: 1. Умјетничко удружењ е, које сачињавају професори Академије и већ формирани умјетници. 2. Група независних умјетиика, бији су чланови већином Јилади сликари, и 3. Група Д , која се угледа « а ултрамодерне европске умјеткике. Постојање ових трију организација омогуhyje турским сликарима, упркос н>мховог ограниченог броја, да развију пуну, умјетничку актинвост, у толико више што им републикански режим оставља луну слободу у њиховим естетичким схватањима. Београдска изложба турског сликарства показаће са коликом се брзином рамвило сликарство за време републиканског режима. Захвал.ујући потпори коју у Турској даје др- [Pod starim krovovima (Svršetak) P o d o la s k u u S a r a je v o , A li- m a j s t o r p r o p it a g d j e je » G a jre t« i k a d n a đ e in te r n a t i r a z g le d a o n u b ij e lu , lij e p u z g r a d u , u n jo j v id j e o n e p r o str a n e s o b e , b ij e le i č is te k r e v e te , a k a d a j o š v i d j e l a k o lik o o č in s k e d o b r o t e i t o p lin e u p r a v n ik in te r n a ta p r i­ m a n j e g o v a A s im a , s a v sr e ta n v r a ti s e n a v o z i u s v o j e m j e s t o , k a k o b i š t o p r ije m o g a o is p r ič a ti Z e jn i š ta je s v e v i d i o i g d j e je o s t a v io A s im a . I S a lih b e g i A s i m iš li s u z a j e d n o u is t i r a z r e d g im n a z ije . S v a k i o d m o r b i is k o r is t ili d a s e m a lo r a z g o v a r a ju . S a lih b e g je p r ič a o A s im u o b io s k o p im a , o v e č e r n jim še tn ja m a , o c ir k u s u , 0 m e d v je d im a i o s v im d r u g im č u d im a v e lik o g g r a d a k o j a s e z a n o v a c m o g u v id it i. A s i m s e m e đ u tim n ije t im e n im a lo o d u ­ š e v lj a v a o , jer t o s v e n je m u b ij a š e n e p o z n a t o . O n je z n a o z a i n ­ te r n a t, za š k o lu , z a k n j iž n ic u in te r n a ta i b e z b r o j lij e p ih k n j ig a u n jo j. V r ij e m e j e p r o la z ilo . G o d in e s u s e n iz a le . A s im je b i o o d ­ lič a n đ a k i o p r o š t e n m a le m a tu r e n a k o n c u č e t v r t o e r a z r e d a . S a lih b e g je m e đ u t im m o r a o d a p o n o v i č e tv r ti ra z r e d . T o g a ferija k a d a s u d o š l i k u ć i. n a đ o š e s t a r o g D e r v iš b e g a t e š k o b o l e ­ s n o g . L je k a r i s u s u m n j iv o v r tili g la v o m i s t a ln o g o v o r li: — J a k je č o v j e k , a li im a d o s t a i g o d in a . V id j e ć e m o . A l i b o l e s t n ij e n a p r e d o v a la . D e r v iš b e g a o tp r e m e u sa ra ie v s k u b o ln ic u . I z v r š ili s u i o p e r a c iju . A li s v e t o b i b a d a v a . N a ­ k o n p e t n a e s t d a n a u m r ije sta r i D e r v iš b e g A g a lić , p o r e d u p la k a ­ n e s u p r u g e i s v o g j e d in c a s in a S a lih b e g a . S a lih b e g i A s i m n a s t a v iš e š k o lo v a n j e . T ed an u č e tv r ti a d r u g i u p e t i r a z r e d . S lij e d e ć e g o d in e j e d n o g d a n a , d o k ie S a lih ­ b e g s j e d i o u p e t o m r a z r e d u na č a su g e o e r a f ij e . p r e d a d o š e m u b r z o j a v u k o m e m u j a v lj a h u d a h it n o d o la z i, d a ie m a ik a n a u m o r u . O v a v i j e s t n ij e g a m n o p o iz n e n a d ila , ier je m a jk a j o š o d D e r v i š b e g o v e sm r ti p o č e la d a p o b o lij e v a . H i t n o s e s p r e m i 1 p r v im v o z o m s t iž e k u ć i. A l i p r e k a s n o s t iž e , je r m a j k u z a te č e v e ć m r tv u . O s t a v š i p o t p u n o s a m i b e z n e k e b liž e r o d b in e . S a lih b e g o s t a v i š k o l u i a k o je b i o p r i k o n c u p e t o g r a z r e d a . V e l i k o im a ­ n j e je z a h t ij e v a lo d o b r u u p r a v u i n a d z o r . A k o m e ć e o n t o p o ­ v je r iti u d a n a š n j e d o b a ? Z b o g t o g a s e o d lu č i d a o s t a v i p o t ­ p u n o š k o l u i d a lič n o p r e u z m e u p r a v lja n je d o b r o m . P o s l o v i su g a č e s t o d o v o d i l i i u S a r a je v o . V r l o b r z o s t e k a o ie v e lik i b r o j p r ija te lja . S v e č e š ć e s e v i đ a o u p o v e ć e m d r u š t v u . Z n a o ie n e k i p u t o s t a t i i p o d e s e t d a n a i s v a k i d a n b i b i o o p k o lj e n m la d im , v e s e lim i b e z b r iž n im lj u d im a . S n iim a ie p o č e o d a o b ila z i p o ­ z n a t e lo k a le i p o č e o p o m a lo d a p ije . D o d u š e , u p o č e t k u p io je s a m o f in a , s la t k a p ić a i lik e r e . T a k o je p r o la z ilo v r ije m e . D a n i s u b r z o p r o m ic a li u iz o b i l j u , v e s e lj u i te fe r ič u . G o d i n e s u s e n i­ z a le . N i k o s r e t n ij i i z a d o v o lj n ij i o d S a lih b e g a . S a n a j v e ć o m g o ­ s p o d o m je b i o in t im a n . S v u d a s u g a j e d v a č e k a li, k la n j a li m u s e i la s k a li m u . I m e t a k s e z a n e m a r io . P r e p u s t io g a je p o t p u n o b iv š e m s u b a š i T u su fu i o v a j je r a d io š ta je h t io , g la v n o j e d a je z a t r o š k a i z a d r u š t v a u v ij e k b ilo . M e đ u t im u č a r š iji s e v e ć p o č e lo z u c k a ti k a k o k ir iju o d o n e v e lik e S a li b e g o v e k u ć e , š t o je u n jo j s u d , p o b ir e t r g o v a c M o r d o F in c i. U H u s i n o j k a h v i je j a v n o p r ič a o n o d v o r n i k iz b a n k e , d a s e S a lih b e g n e š t o n a d u g a č k o r a s p r a v lja o s a n j e g o v im d i ­ r e k t o r o m d a je d ir e k t o r n a in o s lij e u z v ik n u o d a ć e o n m je n ic e u t u ž it i. S a lih b e g n iie iz in a d a p r e m a to j b r b lj iv o j č a r š iji n i za d la k u m ij e n j a o s v o j ž i v o t n e g o je i d a lje l u m p o v a o i p io . A s im je v e ć m a tu r ir a o i p r e k o fe r ija ie p r o v o d i o v r ije m e sa s t u d e n t i­ m a . P r ir e đ iv a li s u z a b a v e u k o r is t » G a j r e t a « i k u p ili p r ilo g e p o �selima. Za vrijeme cijelog ferija skoro ni jednom se ne bi vidio sa Salihbegom. U koliko nije bio u Sarajevu, on je stalno po danu spavao, a po noći pio i bančio. Posljednje »Službene novine« donijele su ukaz, kojim se Asim Kekić postavlja za sudiju u Bugojno. Asim je prije od­ laska svratio i u svoje rodno mjesto da uzme sa sobom i majku, jer Ali-majstor bijaše umro pred dvije godine. Ostao je dva dana u spremanju i kroz to vrijeme je čuo da je Salihbeg ргоpio skoro sve, da od cijelog imetka ima još samo jednu njivu, ali i nju je založio kod vlasnika gostione »Veselom lovcu«, kod gazda Pape. I Salihbeg, oronuo, osijedio prije vremena, poderan, mo­ dar u licu, izašao bi čim se počne smrkavati i klateći se na no­ gama, uputio bi se u prvu gostionu. Stanovao je u Zajkinu ha­ nu. Naravno, nije plaćao ništa, jer ie Zajko nekada bio sluga u starog Dervišbega, pa nije mogao da zaboravi stari so i hljeb. Vrjeme je prolazilo, a Salihbeg padao sve niže i niže. Jed­ no jutro handžija Zajko ču neko potmulo iečanje i zavijanje, koje je dolazilo iz sobe u kojoj je spavao Salihbeg. Otvori vra­ ta i nađe Sahhbega zgrčena, ukočena pogleda, bez glasa. Poku­ ša da ga podigne, ali ne može-. Ubrzo potrča po ljekara i kad ovaj dođe konstatova da je šlagiran. Ležao je nekoliko mje­ seca. Zajko ga je pitao kao malo dijete. Počeo se pomalo opo­ ravljati. mogao je i hodati, ali je vukao liievu nogu i ruku i skoro ništa niie mogao govoriti. Tako se viđao po sokacima i jedno mogao da progovori i to nekim čudnim glasom koii kao da ie dolazio iz dubine: — Daj beba! ne mogavši izreći riieč hljeba. Tako se viđao dugi niz godina, a besposlena dječurlija kasabe derala bi se za njim. — Daj beba, daj beba . . . Tednoga dana kasaba se iznenadila. Sahhbega nije bilo Nije bio ni u Zajke. Nije ga bilo ni sjutra. Ni poslije mjesec. ) U okružnom sudu počinje rad poslije podne u četiri sata. Zimski dan. Snijeg pokrio sva okolna brda, samo vlažne sara­ jevske ulice još se bore da i njih nrekriie svojim bijelim ruhom. Pretsiednik suda Asim Kekić malo je kasnije nošao u kancela­ riju. U vestibila suda iza ulaznih vrata iznenadi ga jedan glas, koji u početku nije razumijevao. 1 — Daj beba! — vikala ie neka spodoba iz polumračna prostora. Asim se primače, zagleda se i nakon malo razmišlja­ nja, sav preneražen povika: ' — Jesi li ti to, Salihbeg, dragi brate?! ' U očima Salihbegovim nestade' onog tunog oogleda, že­ nice se raširiše i zasjaše se kao dvije zublje luča. Dugo je tako zurio u Asima i kad skide pogled, dvije velike suze skotrliaše mu se niz žuto i uvelo lice. Odgurnuvši rukom Asima, izleti 'na vrata i nestade ga iza ćoška sudske zgrade. Tri dana iza toga u Zajkovom hanu sluga nađe o jednom direku nekog čovjeka obješena. N a njegovu viku dotrčao je i Zajko i čim je ugledao obješenoga, zavika iz svega glasa: — Ah, valahi, Salibeg! VEHBIJA IMAMOVIC NARODNO ZDRAVLIE КОЈ1ИКО CE МОЖЕ ПУШИТИ? Ово питање занима сваког страсног пушача. Нлучници и лекари су већ у више махова покушавали да одговоре на ово питање, али нису питан>е сасвим расветлили. Количина дувана, која не шкоди човеку зависи у првом реду од индивидуалне конструкције пушача и његовог општег здравственог стања. Има људи који су претерано осетљиви преМа дуванском диму и њима шкоде и најмаље количине попушеног дувана. Лекари се слажу V мишљењу да човек здрав и са здравим плућима може мирне душе попушити дневно 3—5 томпуса или 10—20 цигарета. Сви л>уди, који пуше више о д тога, спадају у ред страсних, јаких пушача и сваком, ма и најздравији био, то претерано пушење може нашкодити. Треба пушити полагано и у већим размацима, a не једну цигарету за другом и нагло увлачити димове. ВЕЗА ИЗМЕЂУ ОЧИЈУ И БОЛЕСТИ Совјетски лекар Бухман утврдио je дуготрајним опитима вршеним иа болесницима да je запалење слепог црева увек у вези са знатним повећањем зенице десног ока. To Бухман објаилћава овако: си.мпатичне нервни систем, који изазива проширење зениие десног ока, пролази и кроз слепо црево својом мрсжом, и то врло често. Бухман je оперисао 3500 болесника који су имали запалење слепог црева u у 95 случаја je констатовао проширење зенице, још пре сигурне диагнозе болести. ВИШЕ ЈЕДЕМО НЕГО ШТО ТРЕБА Већ давно je од стране лекара утврђено да сви људи много више једу него што то изискује њихов организам. Под нормалним приликама човек би се могао задовољити и с трећином oiie хране коју обичио узима. Похлепност je рђава навика. Веровање да he човек бити тим здравији што више једе ствара супротно дејство: поремећаји у органима за варење, који се после npeiioce и на друге oprane тела <(јетру, бубрег, жуч и тако даље) и стзарају читав нкз најтежих, често неизлечивих болести. Боље je јести мање али све боља јела. Треба јести чешће преко дана али у малим оброцима. Најгоре пролазе са својим стомаком они л>уди, који свега двапут дневно једу и анда толико једу да се преједу. жава, као и благодарећи изложбама које се одржавају сваке годнне, a са којих држава купује радове од вредности, турски умјетници Ж1иве од свога рада, са надом на још боље резултате у блиској будућности. А дил Џ и м б о з. Београдски дневник »Самоуправа«, поводом овог кратког чланка г. Џимбоза, каже: Ми смаграмо да je г. Џимбоз много рекао, иако није све рекао. Треба прије свега додати да међу сликарским радовима који су донети у Београду има ствари које су заиста тако иитересантне, да могу задовољити и прстенциозније укусе. Нама се међутим чини, да су радови Арсала и Ешрефа баш зато занимљиви и зата тако пријатни за око (a у исто вријеме и тако пуни умјетничког израза), што ова два у^јетника наставл>ају географски локалну и расно нацжшалну традицију старих турских сликара,. наравно минијатуриста. У тону, у цртежу, na ако се xohe и /у мотиву, у духу и no нечем што je још дубље и врло тешко за анализирати... 85 �MALE KULTURNE VIJESTI Смрт турске књижевнице У Цариграду je у 84 години живота умрла турска књижевпица Лејда Ханум. Међу турским романописцима, Лејле Ханум je заузимала завидно мјесто. Написала je више књига из турске историје и л>убавних романа из царипрадског живот.а. Најпознатији њезин роман зове се »Клаунова кћерка«. Музеј Жил Верна Французи се на један лијеп начин одужују успомени сланвог писца фантастичиих и лу столовних романа Жила Верна. Његова многобројна дјела била су одувијек најмилија лектира омладине, a осим чисто забавне стране, сва овд дјела с у наговијестша и изградity свих данашњих чуда техпике и знаности. У Амијсну ће се ускорој отворити музеј Жил Верна, у коме he бити смјештени модели свих проналазака које je он у својим дјелима наговијестио. Књижевна сензација у Чехословачкој У Чехословачкој je изазвала огромну санзацију једна књига, чији je аутор и поред свих потрага остао потпуио непознат. Књига се зове »52 горке баладе вјечитог студентд Р оберта Давида«. Књигу je издало књижарско предузеће Фр Борови, али ни.омо ни публика никад нису дознали ко je анонимни бунтовни писац, који'je у, овој збирци дао 52 сјајне njeсме, какве одавно нису штампане у чехословачкој литератури. _ Важно дјело професора Шефкије Бубића Професор г. Шефкија Бубић, наш сарадник, истакао се посљедњих година као један од најзвећих задругарских писаца. Његово дјело »Ш тедња у задругарству« добило je на конкурсу прву награду. С^Вез набављачких задруга државних службеника у Б еограду и з-aie му сада једно ново важно дјело. Књига je у штампи и зваће се »Потрошачко задругарство«. Предмет који г. Бубић обрађује у нашој литератури досад није уопш те обрађиван, na дјело има пианирски значај. Исти накладник издаће му и једно обимно дјело о енглеском задп''гарству, које ie превео у за^лници са проф. г. Ником Милићевићем. Студија о књижевнику Едхему Мулабдићу У посљедњој свесци часописа »Гласник југословенског проФесорског друш тва«, кога у Београду издаје Удружењ е професора, изашла je опширна студија о р аду и дјелу нашег кљижевника г Елхема Мулабдића, писца зеленог бусењ а«, »Ha обали Босне«, »Нова времена« и др. О ву студију врло топлу и убЈедл>иву. написао je проф. г. Абдурахман Наметак. Успјех сликара И смета Мујезиновзћа Сарајевско удруж ењ е пријатеља умјетности »Цвијета Зузорић« приредила je у 'просторијама Градске вијећнице велику изложбу ликовних умјетника Дринске бановине. Излоокбу je отвориб београдски књижсвнијс г.Тодор Манојловић, у присуству изасланика Њег. Вис. Кпеза Намјесника Павла, бана Дринске бановине г. Лукића, претсједника општине, команданта армије и др. Ha изложби учествују сликари гг. Ро.чан Петровић, И смет М ујезиновћ, Ђоко Мазалић, Мица Т одоровић, Д аниел Озмо, Бранко Ш отра, Хинко Лас, Kap­ ao Мијић, Вили Хемпл, Bojo Димитријевић и др. Најусјелије радове на цијелој изложби, дате са истинским надахиућем и великом т ехничком вјештином, дао je наш млади талентовани сликар г. Исмет Мујезиновић. . Зејнаб, шуго моја Била je д је в о јк а ... Туркиња. С великим несташни,м очима, црним, чистим, урешеним, као сомот меким, дугачким трепавицама. Црнпураста, с косом сјајном као гавраново крило, које није дирнула хена, — поносом дјевојачким. A у очима титрави сјај туге. Стародревна туга целог турског народа. Народа Богобораца, чије хиљадугодишње књиге Мухамедове садрже толико мудрости, толико стрпљења, толико издржљивости, лепоте и бола. Девојка се je звала Зејнаб. Била je јединица. Била je родитељска радост, н а д а . . . и разочарање. Онн су je волили, волили су je чудно, лримитивно, мож да исто родитељски. Желили су joj срећу. Такву, наравно, какву су они замишљали. Кад je мујезин позивао правовјерне на молитву, стари Исан поткивач молио се je д уго са истинском вјером. У молитвама својим он je просто јасним ријечима молио Алаха, Бога Јединог да подари срећу оној, јединој, коју je љубио великом очинском љубављу. . . . Зејнаб je имала велико срце. И путеви његови били су предаиђени од рођења на странама књиге Ксмета. Који пут, Исан и стара Бахрија говораху joj о удаји. 0 њеној будућности. О томе колико ће откупа добити за н>у, na да проведу посљедibe дане у миру и безбрижности. И онда: како би било лијепо да je удају у вароши, у Трапезунту, у харему неког занатлије или трговца, na да живи у лијепој кући, у пространим и чистим одајама, a не у смраду ковачнице гдје дим нагриза очи и бора кожу. Ове мудре ријечи Исан је завршавао подижући црни кажипрст своје десне руке: — Зејнаб, вријеме je да се одлучиш. Зејнаб je сам о шутила. Стидљиво руменило њених седамнаест прољећа бојило je дјевојачко лице. Она није могла да мисли. Она je знала, предосјећала сам о једно: Одређен рок још није дошао. И није се журила. Мирно je саслушавала ријечи родител>а и . . . ченала. Понекад je бацала поглед равнодушно негдје у празнину: — Има времена, Бабо, неће ми п објећи . . . . . . Зејнаб je била лијепа. Имала je ону милу љепоту која се налази само у селима, која се ствара у слободи, у дивљем Кршу Мале Азије. Ону милу л>епоту, складну и хармоничну, која мами, зове и од које постаје тако свјетло при души. Гледаш je и осјећаш жељу да се захвалиш некоме за сву радост, оваплоћену и свијетлу. Тако je у мирном ишчекивању живила Зејнаб — дјевојка са очима у којима je дрхтала туга, са срцем великим неузнемиреним. И живила би тако веома дуго, да нису дошли дани Ксметом одређени, предвиђени у књизи њенога живота. Дошли су и покренули нешто големо, страсно и прелијепо. . . . Неочекивано, некако одмах, као из ведра неба, завијао je рат све крвавом вијавицом. Дошли су дани огњени, дани пожара. Распљескали су радост ове земље. Радост људску. Обесцјењеном крвљу, крвљу своје браће залили су, напојили земљу, да би бујним пелином — горчином људском зарасла она. . . . Ц рвеном зором и у ноћи сијао je хоризонт. Риком ђаволском су грмили топови. Несрећу су прорицали, биједу бљували из својих челичних ждријела. Несрећу која се не да преживити. A мрачна утроба рата пунила се са жртвама, часак прије тога још пуна живота. . . . Фронт се приближавао. Негдје, сасвим близу, стењао je руски митраљез, злобно акцентирајући своје — Так-так-так.. . . . . A у ноћи, негдје даље усамљено су рикала, урликом гладним, ждријела топ ов ска.. . И у село Зејнабино дошао je пук на одмор. Д ошао je и распоредио се no домовима: no кућама сељачким, no стајама, оборима, no градинама и пољанама, свугдје. Измијенио je ток живота, установљеног вјековима и донио своје ново живљење патничко, рововско, пуно шкргута, поломљених костију и крвавог зноја. Исан, ковар, добио младог поручника и неколико војпика. Поручник je имао дјетиње свијетло лице, пуно вјечитог осмјеха. Пјевао je пјесме, свирао на гитару, као да није рат, као да није дошао са мртве страже, као да никад није ни видио смрт и несрећу. Донио je са собом нешто ново, чудно, недокучиво. Унио je у мали свијет ковачеве куће и неку ведрину и неки страх. Све оно о чему je Зејнаб дотле само сањала. Све што год je учинио поручник, чинило се дјевојци мило, једноставно и разумљиво. Б ез позе. Без варошке намјештености. И чинило се Зејнаби да она познаје поручника, не дапима, већ годинама. Давпо, у вјековима, прије хиљаду година, сретала га je, била с њиме, живила једним животом, �Кад je лијегала у кревет, дуго није могла заспати. Мислила je, сада није могла да не мисли. . о њему. И шапутала тихо, тихо, да не чује мати, побожно молећи: — ...Д р а г и , ж ељ ен и ... Ујутро се будила са уплаканим очима. Облачила се журно да га види што прије, да буде с њиме. И кад га je сретала на стазици у воћњаку, сва блистава од радости., узвикивала би: — - - . Мархаба, Забите! Поливала му je студену воду из кладенца, на руке, изнад легена, додавала му шербе и каву, заслађену леблебију и смијала се тихо и уплашено, негде у дубини свог срца. Љетне ноћи, као зимски дани ... Кратке с у .. . Зора са зором се сусреће. И у нарамчастом заласку сањивог сунца, назире се ново буђење радосног праскозорја. Нарочито се осјећа у тим љетним лијепим ноћнма умирање звукова дневног живота. Лака, ћудљива тишина. И, у овој тишини, осјећајност, нека нарочита, своја, туга која се неда ријечима опнсати. Фронт се ломјерио напријед. Није се више чула пуцњава. A они су се сретали иза села на узаној путањи која je воднла ка »Грапезунту, ка мору, које се није видило, али чуло. Поручннк je долазио весело, озарен осмјехом, пјевајући лијепе пјесме. A одмах за њим као сјенка се прш радала Зејнаб. Трчала je журним, задиханим кораком уплашене срне. Испрекиданим гласом je питала: — ...З н а м . О д а в н о ... Одавно чекаш? Опрости зн аш . . . О т а ц ... Много путева има човјек, али пут срца je један: ка спајању, ка срећи. Кидају дугмета јелека крупне мушке руке. Ломе танак струк. Вреле уснице пију пјевајућу тугу из црних очију Зејнаб. A она се превија сва, д р хти .. . и шапће тихим шапатом: — Џемал, секерм, џанум.. . Севгидим.. . Џемал м о ј. . . A Исан не дријема. Исан опажа промјену на кћери. Уходи н>у и поручника, и, предосјећајући неко зло, диже загарављени кажипрст, пријети н>име злокобно и вели: — Зејнаб, јединицо моја, иази шта радиш. Ja нећу да ми упрљаш срамом моје сиједе косе. Остави се тога. Није он за т е б е .. . Чувај дјевојаштво, Зејнаб. A дјевојка, очи што пјевају тугом, срце огромно пуно љубави, није слушала, није мислила. Није ни хтјела мислити. Обарала je главу да се не сретне са очевим погледом, крвавим и сузним, изгриженим ковачки.м димом. И журила се да се искраде, да полети тамо, на крај села, да се стретне са поручником, да се исплаче у мукама срца, да у радости љубави своје запечати све пољупцем дугим до издисаја . ..П у к je о д л а зи о ... Зејнаб није плакала: она je знала да су дошли нови дани, судбом предвиђени, рокови одређени. Стајала je блиједа, без капи крви у лицу и пратила очима сиву колону људи који су одлазили на поља смрти, под вихор челика и пламена. ...П ор учн и к je посљедњи пут махнуо руком и ишчезао.. . да се више никад не врати . . . A Зејнаб je ушла под зачађени кров куће своје, знајући да под срцем носи нови живот, зачет у кратким љетним ноћима, осмјехом озарен, сузама оплакан.. . . . . Пук je отиш ао.. . . . . Кује И сан. . . к у је .. . . . . Лупа тешким чекићем усијано гвожђе. Kao да хоће овом лупо.м да заглуши тугу своју, коју никако не може да преживи. Древним проклетством, које не зна милост, проклео je он кћер своју, Зејнаб, радост своју и тугу своју. Проклео je и избацио из куће као блудницу, жигосану печатом срама који се не да опрати. И отишла je Зејнаб од куће са дјететом у рукама, истим путем којим je отишао п ук .. . Отишла je да тражи насмијаног поручника и не слутећи да он, судба њена, одавно већ спава вјечнтим сн ом .. . Отишла je Зејнаб — пјевајућа туга у очима, срце велико и пуно љубави, и ако тле никад за својих осамнаест прољећа није напуштала село очева својих. Отишла je да се никад више не врати. . . Тешко je на души старога Исана. Сагиба крута леђа, над мијеховима, кује, лупа no усијаном гвожђу. Тешко му je. A зашто? Он и не зн а . . . И не може да зна. Он je испунио закон стародревни, закон предака. Бацио се каменом на блудницу, ону једину, коју je волио. Није примио срамоту на своје сиједе косе. Али ето, лудо срце родител»ско. Не зна за мир.. . . Т угује и плаче. Тугује и кришом дозива Зејнаб — тугу своју. ШИРИН АЈДИН НОВЕ КЊИГЕ ŠLJIVA« O D PROF. IN 2. AGR. ŠERIFA BUBICA Ovih dana izišla je iz štampe pod gornjim naslovom praktična i poučna knjižica za naše voćare. Pisac je prikazao korist i način, te isplativost đubrcnja šljivika u svrhu kvantitativne i speci­ jalno kvalitativne proizvodnje. Od šljive za izvoz kako u sirovom tako i u sušenom stanju traži se krupnoća, prema kojoj se šljiva i plaća. G . Bubić kao poznati naš dobar socijalni agronom djeluje u našem najvećem šljivarskom rejonu, te lično vrši oglede đubrenja u raznim šliivicima. Iznosi nam dragocjene podatke o blagotvornom uplivu dub riva na rodnost voć­ nog stabla ističući i ostale odlučujuće faktore: način sadnje, svestrane njege i zaštite i t. d. Pošto strana pijaca potražuje i šljivu koja dozrijeva nekolike neđeljc pred domaćom šlji­ vom Požegačom to g. Bubić apelira da se u šljivicima blizu većih izvoznih centara goje sor­ te raznih šljiva cjepača, kao što je Bilska i Cimerova. Iste nam stručno opisuje. S obzirom na praktičnu vrijednost ove knji­ žice i na njenu popularnu cijenu od Din 3.— po komadu, ista je kao prilog našoj stručnoj voćarskoj literaturi za široke seoske slojeve upravo dobro došla. D ipl. agr. M. Fazlagić, upr. rasadnika. illlllllllllllP« Уредмиштво je добило слиједеће кнлге и листове: Душан Ђуровић: Међу брђанима, »Hama Књига«, Београд, свеска 30, уредник Жика Милићевић. Мак Диздар: Видовопољска ноћ, издање »HoRe библиотеке« НО-БИ, Сарајево,. 1937, књига прва, циј. 8 Дин. Ковачићев зборник, уредили Фрањо Бзш и Јанко Глазер, издање Згодовинског друштва у Марибору. Гласник југословенског професорског друштва, Београд, уредник Предраг Каралић, књига XVII- 7, за март 1937. Српски књижевни гласник, Београд, уредник Милан Предић, за април 1937. Ла натион Арабе, Геневе, уређују Емир Шекиб Арслан и Ихсан беј Ал-Ђабри, свеска за јануар-април. Ческословенско Јихослованска Ревуе, Праг, уредници Антонин Берингер и М. Милошевнћ, св. 8— 10. Гласник Исламске вјерске заједнице, урсђује Алија Наметак, свеска 4, год. V. Шериф Бубчћ: Ђубрење шљива, Сарајево, цијена 3 Дин., 1937. Просвета, лист за савремене проблеме и књижевиост, издајс друштво »Просвета« у Сарајеву, уредник Др. В. Рундо, б р .-4. 1937 год. �(Nastavak) Bosna i muslimani Bosne 3 Administrativna podjela carstva i l o k a l n a u p r a v a . Turci su odmah u početku stvaranja svoje države sve oblasti u Aziji podelili u srezove — k a z a i okruge — s a n d ž a k-1 i v a. Posle osvajanja Carigrada, carstvo je podeljeno u dve provincije — dva ejaleta, Anatoliju i Rumeliju, sa glavnim mestima za Aziju u Ankari, odnosno Kutahiji, a za Evropu u Sofiji, odnosno Bitolju. Vre­ menom kako se širila državna teritorija, tako su nastajale nove provincije. N a čelu provincije stajao je carski namesnik — b e j l e r b e j , obično vezir sa tri tuga, a na čelu sandžaka, s a n d ž a k b e j , m i r a 1 i v a, paša sa jednim, odnosno dva tuga. U srezovima neposrednu sudsku vlast a često i administrativnu, vršile su k a d i j e , odnosno njihovi mestozastupnici, n a i b i . Samo u glavnim mestima sedili su kadije — m u 11 e, a u creskim naibi. T o su bili m u s e l i m i i a j a n i . Muselime je postavljao sandžak-bej kao svoje komesare, dok su ajane birali najugledniji građani dotičnog sreza. Ajani su vršili i izvesne komunalne poslove.. Sela su imala svoje m u h t a r e — kneževe. »Više grupisanih sela jednog sreza sačinjavali su n a h i j u dotičnog sreza. N a čelu nahije stajao je k o d ž o b a š a. Zapovednici utvr­ đenih mesta zvali su se d i z d a r i , u Bosni k a p e ­ tani. U sedištima provincija i u okružnim mestima bile su m u f t i j e , interpretatori zakona. Muftije nisu imali sudsku vlast, nego su od slučaja do slu­ čaja po traženju vlasti ili privatnih lica izdavali f e tv e — juridičko-religiozna konsulta prema kojima su sudije u konkretnom slučaju donosile svoja rešenja. Muftijske fetve nemaju karakter opšte norme. P r i h o d i c a r s t v a koje je pobirala država odnosno spahije, osnivaju se delom na šeriiatskim propisima, delom na carskim kanonima, a uglavnom su ovi: harač na tributerne zemlje i desetina na desetinske idžizja. Harač i desetinu država, odnosno spahiie pobirali su u naturi. Harač nije mogao biti manji od jedne desetine ni viši od jedne polovine ploda. D ž i z i j u — glavarinu plaćali su nemuslimanski podanici carstva: nadalje uvozna, izvozna i provozna carina, zaostavština podanika koji umru bez zakon­ skih naslednika, tributi vazalnih država i kontribucije, razni porezi na stoku, na košnice, na luksuzne artikle, na udavače, gradski nameti i trošarine, te raz­ ne takse, novčane kazne i t. d. 4 V o j s k a . Sve do osvajanja Bruse, Turci nisu imali redovnu vojsku. Za slučaj rata, Osman je preko seoskih starešina pozivao narod pod svoju zastavu. Po svršetku rata, ratnici su se vraćali svojim domo­ vima sa ratnim plenom. Plate nisu imali. Posle osva­ janja Bruse, Urhan je po savetu svoga brata i prvog turskog vezira, Alaudina formirao jedan puk redovne pešadije — P i j a d e. Dobro plaćena i ratnim plenom zasićena momčad doskora je izgubila svaki smisao za red i vojničku disciplinu: počela je na državu stav­ ljati sve veće zahteve, a u narodu stvarati zabunu i nemire. Da tome stane na put Urhan je po savetu i uputstvima svog vrhovnog kadi-askera K a r a H al i l p a š e Č e n d e r l i j e , ove trupe rasturio i mesto njib, godine 1330, formirao jedan novi puk od hilja­ du momaka sastavljen isključivo od hrišćanskih mla­ dića. Ime i blagoslov ovoj novoj vojsci dao je na glasu pobožni šejh H a d ž i B e k t a š : » N e k a s e ovim ladićizovujeničeri, novavojska. N e k a bi A l a h d a o da n j i h o v o lice b u d e v e d r o i s v e t l o , n j i h o v a m i š i c a j a k a , sabla o š t r a a s t r e l a s m r t o n o s n a . N e k a im A l a h b u d e u p o m o ć i i o s i g u r a p o b e d u«. Tako je postao Jeničarski Odžak. O d Urhana do Mehmeda IV uzimano je svake godine po hiljadu dečaka u prinovu vojske - A d ž am i o g l a n e . Ovi dečaci otrgnuti iz majčina krila i isturčeni, brižljivo su vaspitavani i spremani da, kad bude trebalo, mačem i svojom krvlju služe samo dinu i sultanu. Ograničeni na vojničku kasarnu, bez rodi­ telja i domovine, bezuslovno podložni svome koman­ dantu, uvek spremni i na najveće žrtve, Janičari nisu znali za drugo nego za čast o d ž a k a i slavu carstva. Kad se potreban broj Janičara nije mogao popu­ niti robljem dovedenim iz hrišćanskih zemalja sa kojima su Turci ratovali, onda su uzimana deca poda­ nika carstva, hrišćanska i muslimanska. Kod uzima­ nja decc podanika carstva, retko je kad upotrebljena sila. Roditelji su smatrali za čast da se njihova deca vaspitaju u pustanzi na carskom dvoru i da docnije zauzmu najveće položaje u državnoj upravi, voj­ ničkoj i građanskoj. Ove je dece najviše dolazilo iz Bosne, Albanije i Bugarske, retko kad iz Srbije. 5 J e n i č a r s k i o d ž a k imao je četiri divizije; D ž e m a a t , B u j u k , A d ž a m i o g l a n i Segb a n. Svaka je divizija imala po nekoliko kohorti — o d a , o r t a . Jedna tretina janičarske vojske bila je smeštena u carigradskim garnizonima. Kako su se Turci kao i drugi nomadski narodi u početku svoje istorije bavili lovom, tako su svojim najodličnijim pukovima dali imena čuvara lovačkih pasa: Se g - �ban, S a m s u n d ž i , T u r n a d ž i i S a g a r d ž i . Lov je na Istoku simvol rata i ratne vještine pa se i ovi nazivi smatraju za imena puna časti. Starešina celokupnog Jeničarskog korpusa, zvao se A g a . Svaka je orta imala svoju zastavu i četiri viša oficira koji su imali također čudne nazive, uzete, da tako rečemo, iz kuhinje: Č o r b a d ž i - b a š a , A š č i baša, S ak a- ba š ai V e k i l h a r a č - b a š a . Č o r b a d ž i - b a š a j e u svečane dane delio voj­ nicima posebnom kašikom pilav iz K a z a n a. I janičarska zastava imala je oblik kašike, pola žuta, pola crna. Kazan i kašika, to su svetinje Janičara, to je paladium odžaka, isto tako svet kao i zastava. Kod kazana se zaklinju regruti, a ako neprijatelj zapleni kazan, to se smatra isto tako velikom sramotom kao da je zastava pala u ruke protivnika. Za vreme pobu­ ne i nemira u gradu, stranac koji bi se sklonio do Kazana, bio je siguran za svoj život. A š ć i - b a š a je imao pravo da kažnjava mom­ čad svoje orte kad se ogreše o disciplinu odžaka. Najblaža kazna sastojala se u tome da krivcu zavrnu noge u falake i da mu udare dvadeset do četrdeset štapova po golim tabanima. Ako je krivac u većoj meri sagrešio, i radi toga na smrt osuđen, onda su ga dželati u vreću strpali i' po zalasku sunca u more bacili. Jedan metak iz topa sa gradske tabije, potsetio bi mirne stanovnike prestolnice da je jedan Janičar manje. Večil-harač je nadzirao izvršenje kazne. Janičarski odžak smatran je kao ognjište jedne porodice. Članovi porodice dužni su pokoravati se starešini doma, ali samo dotle dok se on brine za njihovo dobro. Ako članovi odžaka, momci i oficiri nisu zadovoljni s Agom ili Velikim vezirom, sa Defterdarom ili Sejh-ul-Islamom, pa i samim sultanom, oni se odmah kupe oko Kazana n a E t m e j d a n u i tu drže protestne skupštine koje su ne jedan put sta­ jale Agu ili Velikog vezira glave a sultana krune s glave. Aga je ima rang vezira sa tri tuga, imao je pravo da prisustvuje carskom divanu i da govori o stva­ rima i potrebama Janičara. Sem toga Aga je imao i svoj divan, najveći vojnički sud kome je on pretsedavao. Članovi ovog najvećeg suda carstva bili su generali: Segbanbaša, agin zamenik i upravnik Cari­ grada u aginoj otsutnosti, samsundži-baša, turnadžibaša i sagrđi-baša, kul-kehaja i Baš-čauš. Divan je zasedao u aginoj palati i rešavao o poslovima odža­ ka.. Aga je u isto vreme bio i šef javne bezbednosti carske prestolnice i u tom svojstvu dva puta nedeljno obilazio grad da se lično uveri da li je sve u redu. K u l - k e h a j a imao je izuzetan položaj među gene­ ralima i u ćelom korpusu. On je bio načelnik štaba i najuticajnija ličnost u vojsci. Ni aga pa ni sam sultan nisu ga mogli smeniti ako na to ne pristane ćeli kor­ pus. Starešina alžirskih Jeničara zvao se D a h i; ko­ mandant divizije Adžami oglana, I s t a m b u l - a g a , tvrđavnih posada, S e r d a r - a g a . Sem regularnih Jeničara bila je sva sila počasnih članova odžaka koji su pripadali pojedinm ortama. Sultan, čim stupi na presto postaje začasni član prve orte. Mehmed II formirao je još tri divizije redovne vojske Jeničara; diviziju oklopnika i radnika arsenala, artileraca i artileriske komore, diviziju bombardera i sapera. Ove su divizije igrale važnu ulogu u reformama Selima III. Turska konjica bila je sastavljena iz dve klase: carske regularne kavalerije i zemaljske odbrane. U sastav redovne konjice — carske regularne kavale­ rije, spadaju s p a h i j e i s i l i h d a r i i njihova dva desna i dva leva krila — u l u f e d ž i j a n i j e s m i n i u l u f e d ž i j a n i jesar, g u r e b a i je sm in i g u r e b r a i j e s a r . Regulama konjica bila je najodličnija turska vojska, najbolje plaćena i u bitci naj­ bliža sultanova garda. Po pravilu oni su išli u rat samo onda kad je sultan lično predvodio vojsku. Janičari i spahije vodili su tursku vojsku puna tri stoleća od pobede u pobedu; na njihovaim je ramenima počivala Turska imperija od Murata prvog do Sulejmana Velikog, oni su bili pravi ponos i dika osman­ skih sultana, strah i trepet hrišćanske Evrope. — Spahije i silihdare ne treba mešati sa povlaštenim baštinicima lenskih dobara, sa zaimima i timaroitima, o kojima je govor na drugom mestu i koji su uvek bili više na smetnju nego na pomoć carstvu. Starešine carske konjice zvali su se g i p a h ia g a i s i 1i h d a r-a g a. И з ур ед н и ш гва У овом броју доносима топлу и лијепу приповијетку »Зејнаб, туго моја«, од младог и таленеваног турског писца Ширин Ајдина. Приповијетка обрађује један љубавни мотив из ослободилачких ратова за спас Турске испод туђина. Ha лијеп начин описана je љубав једног младог турског официра, који je логинуо у Кемаловим бојним одредима и лијепе Зејнаб, ковачеве кћерке. Ова je прича иреведена на више европских језика. У идућим бројевима настојаћемо да донесемо за читаоце »Гајрета« још коју причу из савремене турске литературе. 89 �ДОМАЋИНСТВО Шта треба да знамо о пепелу? Ако извадимо пепео из пећи na га саспемо на жердвицу, то се пепео поновно угрије, јер се у пепели налази много састојина које још посве нису лзгориле na тако држ е још дуго времеиа топлину. A ko на примјер помијешамо пепео од брикета са нешто кухишске соли и сирћета, добијамо добро средство за чишћење бакрених предмета. A ko имате скупљена пепела од цигара или цигарета, онда га можете врло добро употребити за чкшћење стакла, огледала, златних и среброних накита, лфља на покућству и т. д. Пепелом од папира, кад га мало овлажите можете очистити коситрене предмете. И пепео од ка.меног угља мож е се улотребити за чишћење рђе на жељезу. T o ћете ндјбоље учинити ако претходно те предмете намажете петролејол!, na крпом умоченом у ситни neneo каменог угљд орибате предмете. Истим пепелом могу се орибати јествсни прибори, ако задрже какав мирис од јела. У дрвеном пелелу могу се добро ушчувати jaja, про.мппр, na и некоје воће, д а се не поквари. Дрвени je neneo одлично гнојиво за цвиjehe. Je ли лук љековит? Ко трпи на жул»евима и брадавицама нека се помогне соком црвенога лука. Главицу црвепог лука метните у— право cnphe на једно 3—4 сата^ ^Онда je извадите, преполовите, na пошто je огулите привежпте je за курје oito, или брадавицу. To ћете понавл>ати дотле док жуљ не омекша. Изд тога ћете ra лако иавадити и самим прстима. Многи употребљавају лук и против опадања косе. Пошто главу неколико пута луком добро натару, отврдну власи и порасту. i Против пчелињег убода, ако се убодено мјесто одмах натаре луком, д обро je средство, да убод не боли и прође. Испирање грла код вратобоље, луковом воД0 Л1, одлично дјелује да вратобоља прође. A ko ћете да при.тлјепите папир на ковину, онда оно мјесто, на које желите прилијепити папир, д обро оперите содом, натдрите га за тим соком лука црљенца, те одмах на lb прилијепите папир и притисните га. Кад се о с у ши, не да се папир лако стргнутц с дотичнога мјеста. ШТО ЛИСТ »ГАЈРЕТ« БУДЕ ИМАО ВИШЕ ПРЕТПЛАТНИКА БИЋЕ СВЕ БОЉИ И УРЕЂЕНИЈИ. ПРЕТПЛАТИТЕ СЕ И ОМОГУЋИТЕ ЛИСТУ НАПРЕДОВАЊЕ! II 90 J e d n a Is lo r ls k a s k u p š tin a S a v e z a s lo v e n s k o g s o k o ls t v a U predvečerje krvavog svetskog rata, 12 aprila 1914 g., održana je u Beču u hotelu »Pošta« redovna skupština najvećeg sokolskog foruma — Saveza slo/enskog sokolstva. Između ostalog, na dnevnom redu ove skupštine bilo je i sledeće: prijava Saveza ruskog sokolstva za člana Saveza, sokolski sletovi u 1914, 1915 i 1916 g., određivanje vremena i mesta za budući slet Saveza i razgovor o daljem razvitku sokolske ideje u slovenstvu. Na ovoj skupštini bili su prisutni, pored braće Čeha koji su sa­ činjavali uži odbor Saveza, i delegati hrvatskog, slovenačkog, srpskog i poljskog sokolstva. Iza češkog sokolstva najbolje je bilo zastupljeno srpsko, jer su sve srpske sokolske organizacije poslale svoje delegate. Na skupštini su najpre rešavane redovne stvari Saveza i usvojeni su izveštaji funkcionera. Zatim se pretresalo o primanju ruskog so kolstva u Savez. Zastupnik poljskog sokolstva, dr. Fišer, protivio se da se rusko sokolstvo primi u ovaj Savez sveslovenske sokolske za­ jednice zato »što se poljskom sokolstvu u carstvu ruskom ne dozvo­ ljava da se razvija«. Međutim, kako su propisi ruskog sokolstva od­ govarali potpuno temeljima sokolstva, svi su delegati, osim dra Fisera, bili za primanje ruskog sokolstva u Savez slovenskog sokolstva. Pretsednik Saveza, dr. Josip Šajner, izjavio je u početku svoga govora da su bugarski junaci javili »da neće doći na sastanak sve ciotle, dok sc na njihovom specijalnom kongresu ne reši koje stano­ vište treba da zauzmu«. U ovom pitanju saradnje bugarskih junaka s ostalim Slovenima u Savezu očekivalo se mišljenje pretstavnika srp­ skog sokolstva, jer drugi balkanski rat prekinuo je savezničke veze Bugara i Srba. Koliko je bilo sokolske svijesti medu pretstavnicima srpskog sokolstva na ovoj skupštini koja se držala u carskom Beču, vidi se po tome što je brat Voja Živanović, u ime srpskog sokolstva zamolio pretsedništvo Saveza da pozove ponovo braću Bugare da stupe u zajedničku sokolsku organizaciju, »jer trazvice koje su na­ stale u političkom životu ne smeju odjeknuti u sokolstvu, kome mora biti svrha da se Slovene zbliži«. Ovaj predlog brata Zivanovića prim­ ljen je sa potpunim odobravanjem, a u ime Češke opštine sokolske na­ pose je blagodareno bratu Zivanoviću na ovom lepom stanovištu srp­ skog sokolstva. Posle ovoga prešlo se na ostali deo dnevnoga reda. Zaključeno je da se u što većem broju učestvuje na III slovenskom svesokolskom sletu u Ljubljani, koji će se održati 15, 16 i 17 avgusta 1914 g. Go­ dina 1915 namenjena je proslavi Jana Husa, koja će se održati u Ieto u Pragu. Godina 1916 određena je za sokolski slet u Beogradu, a 1917 za sveslovenski sokolski slet. Budući da u ovoj godini pada Prerađovićeva proslava u Zagrebu, određen je Zagreb kao mesto sveslovenskog sokolskog sleta. Konačno, na ovoj skupštini pretresana su sitnija pitanja koja se tiču opšte organizacije. U isto vreme održana je i sednica Tehničkog odbora Saveza pod pretsedavanjem brata vode Saveza, dra Vaničeka, na kojoj su utanačene sve pojedinosti o sletu u Ljubljani i rešcna mnoga važna pitanja tehničke prirode. Iz izloženog vidi se jasno kakav je duh vladao u najvećem so­ kolskom forumu neposredno pred rat i kakav je program trebalo iz­ vesti. Međutim, do izvođenja programa nije došlo zbog objave rata, 1914 g. Ljubljanski slet je zabranjen, a Savez slovenskog sokolstva ukinula je vlast 5 maja 1915 g. i Hajrudin ćurić. �ГАJ PETOB ГЛACH HR liti ji u ući м а и и ф е с т а ц и ја Г а јр е т о в е м и с л и у П р и јеп ол м у први дан Бајрама, 21 фебру,ара 1937 године, Месни одбор друштва Гајрет у Пријепољу, одржао je своју велику годишњу забаву, у просторијама хотела »Kopao« у Пријепољу, која je успела у сваком погледу и зш д сваког очекивдња. Још много пре почетка извођења програма сала хотела »Корзо« испунила се гостима, тако да се око 8 часова није могло наћи ни једно слободно место. Ову приредбу нарочито je посетила муслиманска омладина у д о сада иезапамћеном броју. I Тачно у 8 часова на вече претседник Месног одбора г. Башовић Махмут, отворио je забаву са вратким, али лепим поздравним говором захвдливши се гостима на посети и пожелевши им да забаву проведу у најбољем расположењу. За .овим je секретар.М есног одбора i\ Хашимбеговић Саит, судски чиновник из Пријепол>а, одр>као врло лепо предаваље о значају друшгва Гајрета no национални и културно-просветни препород нашега народа, које су присутни саслушали са напрегнутом пажњом и попратили са бурним аплаузом. После предавања дилетанти Месног одбора Гајрета извели су ла опште задовол>ство позоришни •комад »Противници« о д г. Муратбеговића Ахмета, драматурга Народног позоришта у Загребу. Улђге су имале гђице Поја Томашевић, учитељица радничке школе, кдо Атифа, гђица Хасна Хашимбеговић, ученица гимназије, као Султанија, затим гђице Науија Чавић, Дана Деспотовић и Нада Несторовић, као девојке, a Пашановић Хилмија, као Алијага и Хашимбеговић CaiHT као Фуад. Овај комад и самим својим предметом и начином како je лепо изведен, изазвао je буру одушевљења код свих присутних, који су пошто je завеса пала, неколико пута јаким и бурним аплаузам повраћала дилетанле на позоршицу и поздрављали их са огромним задовољством. После програма настала je игранка и весеље које. није прекинуто све до зоре. Месни одбор друштва Гајрета у Пријепољу, који he у будуће и муслиманском женскињу поклонити пуну пажњу и што je могуће више учинити за његов пултурни развитак и напредак, приредио je на дан 21 марта 1937 roдине, у просторијама Дома иародног здравља, Гајретову женску забаву, која je исто тако од стране нашега женскиња била Јпосећена у неочекивапом броју. Поред мусли- манхи, ова je забава била јако посећена и од њихових сестара православних, које су пожуриле, да ову прву аабаву, која je била приређена специјално за наше муслиманке, што већма увеличају својо.м посетом. Све приустне биле су необич1НО радосне и одушевл^н>е, што се и шима пружила могућност, да бар у неколико учествују у културно просветном подизању и разијању наше средине. Ha овој забави, на којој су мзведене сЕе тачке програма које су извођеие и на мушкој забави, одржала je врло лепо предавање гђа Ајиша Драчо, учитељица из Пријепоља. МЕРХУМ АЛИЈАГА ПОТУРОВИЋ У, иетак, 19 фебруара 1937 године, преселио je на ахирет познати ваш суграђанин, хотелијер хотела »Гази«, Алијага Потуровић у својој дубокој старости у 83. години живота. Мерхум Алијага био je познат широм цијеле Босне и Херцеговине, јер се je бавио угоститељским обртом око 55 година. Најприје je био у Морића хану око 30 година, a зати.м je узео у закуп Хотел Гази, чијц je био закупник од његове изградње т. ј. од 1909 године na све до данас. Рахметлија je учествовао у борби против окупаторске војске, за вријеме окупације Босне под водством бпнбаше Акиф еф. Соче, н,а Жепчу и Клокотима. Све важније конференције бивших народиих посланика и посједника одржаване су у Хотел Гази. Разметлија оставља иза себе жену и шестеро дјеце. Рахметуллахи алејхи, рахметен васиа. 91 �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6be192bc726be5e0bbaff8d07cc77686.pdf b76f65249835224ff8656dd9946bb1b9 PDF Text Text TAKCA у готову ПЛАЋЕМА г п а с п и к К у л т у р н о п р о с -в је т н о г друштва Г а / р е т а F. WELC: NA PUTU U CAR5IJU Сара/ево 1 9 3 7 ИЗДАЈЕ ГЛАВНИ ОДБОР ГАЈРЕТА V САРАЈЕВУ • Број 6 ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ХАМИД КУКИЋ �САДРЖАЈ: URED NIŠTV O : Na završetku jedne godine / Prof. HASAN ĆIŠIC: Privatna inicijativa i narodno prosvjećivanje (Uz pro­ svjetni rad Gajretove narodne biblioteke u M ostaru) / AHM ED KEM URA: Kuda ćemo sa našom omladinom kad završi srednju školu? / A LIJA M. CO RDA : Jesu li postojali Bogumili u Bosni i Hercegovini / A DILA D IZD A R : Kult majke i dječija zaštita / RASIM K RZIC: Za kulturni i ekonomski preporod sela / SAFET BU RINA : Silazak niz brijeg, pjesma / H AM ID D IZD A R : N a obalama Vrbasa i Plive, putopis / Nn-ć: Bosna i muslimani Bosne / JEREM IJA D. M ITR O V IC : Dva shvatanja o alkoholu / Dr. M.: Pješačenje i izleti u planine / MALE KULTU RNE V IJESTI: Sin Hercegovca jedan od najboljih glumaca Amerike / Da li je Alipaša Rizvanbegović htio Herce­ govinu pripojiti Crnoj Gori / Uspjelo gostovanje Strahinje Petrovića / Podizanje džamije u Pragu / O porijeklu begova Ljubunčića / N OV E K NJIGE I LISTOVI / SLIKE / GAJRETOV GLASNIK Шумско-индустриско првдузвћв Добрљин Дрвар a. д. Централна управа у Сарајеву К рал.а Александра 5 6 Адреса за писма: С арајево 4 Телеграми: Ш И П А Д Телеф . 2 8 -0 1 , 2 8 - 0 2 , 2 8 - 0 3 Стругаре у Добрљину, Дрвару и Устипрачи Дирекције шумских радова у Оштрељу и Плевљу Дирекција жељезница у Дрвару Фабрика целулозе у Дрвару Експортна стоваришта у Шибенику и Дубровнику Стоваришта у Приједору и Книну Експлоатише шуме у Врбаској бановини, у басену Таре (Зетска бановина) и у подручју Ковач Штакорина (Дринска бановина) Производи све врсте јелове, смрчеве, храстове и букове резане грађе, бурад, дрвену вуну, грађевни материјал, целулозу итд. ГАЈРЕТ, ЛИСТ ДРУШТВА ГАЈРЕТА ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЧНО, ЦИЈЕНА МУ JE ЗА НАШУ ОТАЏБИНУ 60 ДИНАРА HA ГОДИНУ, A ЗА СВЕ ОСТАЛЕ ЗЕМЉЕ ПРЕКО ГРАНИЦЕ 120 ДИНАРА. ТАЦИ ГАЈРЕТОВИ ПИТОМЦИ ДОБИВАЈУ ЛИСТ У ПОЛА ЦИЈЕНЕ КОД ГЛАВНОГ ОДБОРА ИЛИ КОД УПРАВЕ ГАЈРЕТОВИХ КОНВИКАТА. Власник друштво »Гајрет« — Одговорни уредник: Хамид Кукић — Штампарвја Босанска Пошта Јосип Бретлер и др. одговара Јосип Гргић. �Г о д . XVIII j 39S jii Број 6 C a p a fe n o , ј у н и 1 9 3 7 Жа завршешку једне године Опет смо на завршетку једне године. Опет смо, поуздавајући се у Бога и у своје снаге, оставили иза себе једну узорану њиву. Класје нашег овогодишњег напора и сјајног успјеха лежи пред нама. To класје су одлични плодови нашега заједничког рада и прегалаштва, које ћемо видити у овогодишњем билансу. Друштвена и школска година je на измаку.Све што су Гајрет и његови вриједни радници и пријатеља учинили у овој години биће изнешено у нашем годишњем извјештају. Taj извјештај добиће све јединице и сви претплатници листа на вријеме. Ми већ данас можемо мирне душе рећи, да je наш овогодишњи рад био плодан и добар. Ако се узму у обзир и тешке прилике, материјалне и моралне, у којима се ове године наш свијет налази, онда можемо тврдити да je наш овогодишњи успјех одличан. Захваљујући дубокој свијести ^Кодлучности наших чланова, Гајрет je и ову годину пребродио са лакоћом, без икаквих потреса и тешкоћа. Ова година je, чак, једна од најпродуктивнијих и најкориснијих и no Гајрет и no наш свијет који од Гајрета тражи све, често више од онога што му он стварно може дати. Beh данас зиамо да je успјех питомаца у нашим интернатима добар. Свакако неће подбацити према лањском, иако су, како je познато, лањске године питомци Гајретових интерната показали најбоље успјехе и били најбољи у свим школама. За просвјећивање широких народних слојева учинили смо, такођер, и ове године много. У томе смо нарочито успјели издавањем Гајретова календара, који je, кроз кратко вријеме, био разграбљен. Наша акција са популарним предавањима имала je и овога пута много користи. Лист »Гајрет« смо, како сте опазили, реорганизовали и он данас, овакав какав je, осјетно испуњава празнину која се раније много осјећала. Ми ћемо наш лист још боље унаприједити, тако да ће задовољити свакога, интелектуалца, ђака, занатлију, трговца, радника и сељака. Наше овогодишње приредбе, забаве, сијела и теферичи, нису никад имали већег успјеха. Значај свих приредби за културно и социјално подизање народа je огроман. Ha овај начин Гајрет најлакше извршава своју чисто просвјетну мисију у народу, која, уз Гајретов привредни програм, чини срж данашњег Гајретовог цјелокупног дјеловања. Ове године смо увели још и једну новост у раду Главног одбора и пододбора у унутрашњости. Чланови Главног одбора су, наиме, посветили више пажње раду и приредбама у провинцији, ua су појединачно или у групама посје!)ивали приредбе у унутрашњости. Стварањем оваког међусобног контакта између Главног одбора и јединица, долази се до ефикаснијег успјеха, измјењивања мисли и до формирања јединствених гледишта na сва савремена социјално-културна и просвјетна питања. За све ове сјајне подвиге воље и труда, несаломљивости и одлучне борбе »времену упркос«, припада главна заслуга Гајретовим радницима и пријатељима. Док je њих, Гајрет ће увијек корачати напријед, у боље дане, за сретнију и љепшу будућност муслиманског елемента и цијелог југословенског народа. Свршавајући, дакле, један сјајан период нашега рада, на завршетку ове друштвене и школске године, кличемо вам свима: — Хвала вам и са срећом у нове дане! 95 �P r iv a tn a in ic ija tiv a i n a r o d n o p r o s v je ć iv a n je P r o s v je t n i r a d G a jre to v e n a r o d n e b ib lio t e k e u M o s ta ru ljudi i učenika, sada u jakoj mjeri preovladuju radnici, zanat-' »Ne može se carstvo zadobiti na du­ šeku sve duhan pušeći...« lije i naše ženskinje. Kulturni nivo naše žene, moramo biti iskreni, vrlo je (Narodna) nizak. Zašto je to tako ima mnogo razloga koji su nama svima Pred ravno godinu dana na jednoj od odborskih sjednica dobro poznati pa nije potrebno da ih ističemo. Glavno je da ustanove živo se pretresalo o tome šta bi se trebalo preduse slažemo da je stanje zaista vrlo teško pa se onda moramo zeti pa da se dosadašnja njena akcija postavi na još širu pod­ i da složimo u tome da ga treba što brže i efikasnije liječiti. logu i radu da što širi značaj. U diskusiji koja je satima trajala, Liječićemo ga ako upotrijebimo one metode rada i onaj tempo istaknuta je činjenica da dosadašnji rad ustanove na ostvarenju kakav iziskuju prilike našega vremena i ozbiljnost stanja u njenog programa ne zadovoljava, jer ne pokazuje rezultate svijetu. kakvi bi trebali da budu obzirom na teško stanje naših prilika Najprije je potrebna prosvjeta. Treba našoj ženi dati one u svakom pogledu, a naročito obzirom. na teško stanje prilika elemente kulture, bez kojih se ne može da zamisli ni jedan u svijetu, prema kojima mi vrlo rđavo stojimo. Poslije sve­ član zajednice, koji bi sa izvjesnom sigurnošću mogao da gleda strane diskusije pao je jednodušan zaključak da se sa dosana sutrašnjicu. danjim metodama rada prestane i da se što hitnije izradi plan Kultura je potrebna našoj ženi, pa bilo da je ona majka za organizovanu akciju na prosvjećivanju širih narodnih slo­ ili djevojka, bilo da je domaćica, radnica, činovnica ili ma ka­ jeva. Sva buduća pažnja trebala bi da bude koncentrisana na kav privrednik, građanka ili seljanka. Svakoj na svoj način pridizanju naših masa, jer su članovi uprave svjesni DA KUL­ treba dati uputstva za organizaciju posla, ZA UTICAJ NJEN TURU JEDNOG NARODA NE SAČINJAVA JEDNA GRU­ NA DRUGE, na okolinu, zato da postane, NE PASIVAN, PA ŠKOLOVANIH LJUDI pa ma koliko oni bili umni NEGO NEGO AKTIVAN NJEN ČLAN DRUŠTVA. Poučiti ih šta KULTURNI NIVO ŠIRIH NARODNIH SLOJEVA. Na poje zdravo a šta nezdravo u društvu, šta se smije a šta ne smije menutoj sjednici s ovim u vezi između ostalog doneseni su sli­ da radi, šta je korisno, a šta štetno po sebe lično i po zajed­ jedeći zaključci: nicu i društvo i t. si. Neaktivne, nerazborite i nenarodne naše 1) potrebno je što hitnije društvenu biblioteku organizo- žene, pa ma koliko škole svršile nisu nam potrebne. vati na mo­ Da bi se dernoj bazi napred izlo­ stvaranjem ženi program kartoteke i ustanove os­ sistema re­ tvario, od­ versa mah se pre­ 2) potreb­ šlo na posao. no je razvi­ Početkom no­ ti plansku ak­ vembra zai­ ciju za čita­ sta je organje korisnih nizovan prvi knjiga kod dio tečaja za širih slojeva naše žene ko­ građanstva: je iz bilo trgovaca, za­ kojih razloga natlija, rad­ ne imadoše nika, uopšte mogućnosti malog čo­ da nastave vjeka, a naj­ svoje zapo­ više kod na­ četo osnovno Slušateljice tečaja (prvog dijela) sa svojim nastavnicima i upravom ustanove prilikom ših žena obrazovanje i njegovog završetka u maju o. g. (U sredini pretsjednik prof. g. Hasan Cišić) 3) potreb­ time izgubi­ no je stvori­ le mogućnost ti u najkra­ da u pozitiv­ ćem vremenu 12-mjesečni tečaj za naše žene i to jedan od po­ nom pravcu utiču na druge bilo na svome domu ili u svojoj četka novembra 1936 do početka maja 1937 g. a drugi od po­ zajednici. Prema zamisli tečaj je organizovan na šest mjeseci četka novembra 1937 do početka maja 1938 god. i to prvi dio tečaja, a drugi u istom razmaku naredne radne 4) potrebno je pokrenuti akciju za proučavanje prilika godine. Za tečaj su odmah angažovane nastavne sile iz redova našega sela, kako bi se na osnovu stečenog iskustva što hitnije srednjoškolskih profesora, ljekara, inžinjera i učitelja narodnih prišlo njegovom pridizanju u svakom pogledu. škola. Svaki od njih izradio je nacrt cjelokupnog gradiva koje Mora se priznati da su zaključci lijepi i pohvalni, ali i to bi se po jedinkama imalo da pređe za vrijeme tečaja. To je da je u današnjim prilikama mogućnost njihovog ostvarenja bilo potrebno da se ne bi isti pojmovi na više mjesta obrađi­ vrlo teška. Samo jedna velika ljubav prema narodnim potre­ vali i da bi se izvršila koncentracija nastave. Predavanja su se bama, smisao za požrtvovanje i odanost poslu u stanju su da održavala u prostranoj sali osn. škole »Kraljica Marija«, a po se na tome polju poluči dobar rezultat. Članovi uprave svi do neki put u fizikalnom i hemijskom kabinetu mostarske gim­ jednoga i brojni prijatelji izvan nje pregli su odmah, poslije nazije, te u kino-sali Zajednice doma i škole pri ovd. gimna­ jedne uspješne konferencije, od srca na posao. Sada je cijela ziji gdje su se davali razni poučni filmovi u vezi sa nastavnim stvar na vrlo zavidnom putu i jedan veći dio programa već je planom tečaja. Filmove je ustupalo Prosvjetno odjeljenje Ban­ osfvaren. ske uprave u Splitu preko ovd. Doma narodnog zdravlja. Pre­ Biblioteka se uredila na najmoderniji način. Stvorena je davalo se tri puta nedeljno po 2 efektivna časa. Pri tome su kartoteka i sistem reversa, pomoću kojih će biti moguće u naj­ se upotrebljavala sva potrebna pomagala i upotrebljavane najkraćem vremenu dobiti sve potrebne statističke podatke, bez savremenije nastavne metode. Svaki čas bio je uzoran, a takav kojih se moderna biblioteka ne može ni da zamisli. Sve štetne je uostalom^ morao i da bude, jer su svakom času prisustvoi nepotrebne knjige iz nje su uklonjene, a jedan ogroman broj vali dežurni članovi uprave, koji su u neku ruku kontrolisali novih, aktuelnih knjiga i knjiga za narod nabavljen. Za po­ rad dotičnog nastavnika. Sve je to išlo po jednodušnoj saglasljednje dvije radne godine nabavljeno je knjiga u iznosu od snosti svih predavača. Broj slušateljica kretao se tokom tečaja 12.000 dinara. Po kvalitetu knjiga i po svojoj organizaciji usta­ između 75 i 110. Prosječna posjeta iznosila je 81 slušateljicu. nova spada među najbolje u mjestu. Obzirom na broj stvarnih AKO SE UZME DA JE TOKOM SEST MJESECI ODRŽA­ čitača ona je najaktivnija. Knjige se dijele članovima od strane NO 144 PREDAVANJA TO JE ZA TO VRIJEME PREDA­ oprobanih pedagoga i poznavaoca knjige prema stvarnoj po­ VANJE SLUSALO NIŠTA MANJE NEGO 144.81=11.664 SLUSATELJICE. Zaista jedan zavidan broj. trebi i kulturnom nivou čitača. Vaspitna strana ovoga rada vanredna je i rezultati su vrlo dobri. Dva puta nedeljno po neko­ Na časovima tečaja predavane su slijedeće nauke: 1) Srpliko sati u prostorijama ustanove velika je navala od čitača. skohrvatski jezik s književnošću, (prof. H. Cisić), 2) osnovi Dok su ranije bili čitači skoro isključivo iz redova školovanih praktične hernije (prof. H. Kurt), 3) osnovi praktične fizike 96. i �Pomagala pri pred. Broj pri­ sutnih Prezime, ime i zvanje predavača Sta je pre­ davao Datum (prof. S. Cisić), 4) osnovi biologije, zoologije i botanike (prof. S. Baljić), 5) osnovi higijene, posebno higijene žene, osnovi fiziologije i anatomije (Dr. S. Mujić), 6) osnovi matematičkog zemljopisa (prof. H. Cisić), 7) osnovi opšteg zemljopisa (učitS. Fehimović), 8) osnovi opšte istorije (prof. M. Alikalfić), 9) osnovi geologije (Ing. C. Ugljen), 10 osnovi mineralogije i paleontologije (Ing. F. Alikalfić). Za drugi dio tečaja u narednoj radnoj godini za iste slušateljice predviđeni su slijedeći predmeti: 1) književnost naša i strana (potreba i vještina čitanja s primjerima), 2) dalje o opštem zemljopisu i zemljopisu kraljevine Jugoslavije, 3) dalje o opštoj istoriji i istoriji Južnih Slavena — poseban osvrt na istoriju Bosne i Hercegovine, 4) dužnosti i prava žene u Isla­ mu, njen socijalan položaj, 5) najvažnije grane domaćinstva, 6) njega i odgoj djece; zaštita djece, 7) organizacija jedinica u radu za narod od strane slušateljica tečaja, čemu će se po­ svetiti naročita pažnja . Na prvom dijelu tečaja postigli su se naročiti rezultati. Predavanjima radi njihove jedinstvene organizacije prisustvo­ vali su po neki put i pretstavnici štampe. Utisci su iznošeni u mnogim listovima prestoničkim i pokrajinskim. Priznanja je bilo mnogo i sa raznih strana. Polugodišnji tečaj nije se završio, kao što to obično biva, jednim javnim ispitom i to iz više razloga. Između ostalih je­ dan je što tečaj nije sačinjavao jednu zaokruženu cjelinu, drugi je što bi za naše žene ,za koje je ovo jedna novost, podvrga­ vanje istipu uzrokovalo da bi mnoge odustale zbog straha da koji pojam i upit ne bi znale, a treći što upravi iz tehničkih razloga nije bilo moguće da na vrijeme za svaki predmet izradi neku vrstu popularno pisanog udžbenika, pomoću kojeg bi slušateljice mogle od vremena na vrijeme da revidiraju i utvrde svoja znanja. Ovaj nedostatak tokom tečaja nadoknađao se thn što se u pojedinom predmetu nije nikad prelazilo na ob­ radu druge jedinke dok se prethodni pojmovi nisu dobro utvrdili. Za drugi dio tečaja svi će se ovi nedostatci ukloniti. Tečaj će se kao cjelina završiti maja mjeseca iduće godine. Tada će se održati svečani javni ispit na kome će se podijeliti diplome slušateljicama tečaja. O predavanjima na tečaju vodila se naročita evidencija u jednoj posebnoj rubriciranoj knjizi. Jedna strana takve knjige za dva časa izgledala je ovako: Dežurni članovi Da bi se stečena znanja utvrdila kod slušateljica i da bi im se mnogi obrađeni pojmovi pokazali na licu mjesta, uprava je odlučila da početkom juna mjeseca organizuje jednu ekskur­ ziju u Dubrovnik za slušateljice tečaja pod vodstvom ozbilj­ nih i starijih žena i ljudi. Tom prilikom one će upoznati neke naše krajeve, a pogotovu prvi put mnoge vidjeti parobrod i more, vidjeti mnoge značajne stvari iz naše prošlosti (posjeta muzeju, bivšoj dogani i si.). Zbog suviše velike zauzetosti naprijed izloženim poslovi­ ma ustanove, a ograničenog broja radnih snaga, akcija na po­ dizanju sela malo je zadoenila. U zadnje vrijeme ustanovi je uspjelo da organizuje jednu ekspediciju u jedno od naših najzaostalijih sela u Kraljevini, u Podvelež. Dovoljno je naglasiti da se u svima selima Podveleža nalazi samo jedan pismen čo­ vjek pa da se vidi kulturni nivo njihov. Iako se već od 1918 god. mnogo radi na tome da se u tom selu podigne bar jedna škola sve do danas nije .se uspjelo istu podići. Tek u najno­ vije vrijeme stvar se, izgleda, pomakla sa mrtve tačke, pa se nadamo da će se konačno i privesti kraju. Inače narod je i obzirom na prosvjetu, i obzirom na privredu i higijenske uslove života na vrlo niskom stupnju i živi srednjevjekovnim životom. Prilike kod mnogih drugih naših sela u B. i H. nisu mnogo bolje. Uslova da se počne sa radom na spašavanju ima dosta, samo je potrebno svojski pregnuti na posao, više se žrtvovati i narod od srca voljeti. Silazak niz breg Ко snopovi klasja što ko zlato sjaju sunčane zrake toče se na polja . . . Vlažne od rose staze vijugaju s brega do obale kraj sitnog školja. Galebova jata kruže iznad krša, dok ćute daljine obzorja daleka; niz brdo iz sela ko radost leprša četa vedrih ljudi, snažnih kao teka. To seljaci mrki preplanula lica s radošću u svakom pokretu već slaze; spuštaju se srećni mrkih trepavica, niz obronak goli, niz kamene staze. 5 ramena im vise motike i krasne. Slaze da u kršu oru svoju muku, da u dane ove svetle, vrele, strasne svoju tanku zemlju plodnošću obuku. Slaze oni ozgo, sveži, odmoreni, a za njima tamo, ko devojka jedra, ostalo je selo u proletnjoj se n i . . . N ad njim trepti sunce ko molitva vedra. SAF ET B U R IN A Ustanova je već izradila plan za proučavanje sela kako bi se u najkraćem roku pristupilo ubrzanom radu na kulturnom prosvjetnom i privrednom podizanju seljaka. Akcija bi se docnije imala da razvije i na druga naša okolna sela, prven­ stveno na Blagaj, Bijelo Polje, Drežnicu itd. Pri kraju smatram za potrebno istaknuti to da ustanova u gradu i van njega uživa nepodijeljene simpatije i to stoga što je ona u svom radu eminentno kulturno prosvjetna ustanova, što je izvan svake politike i tako ustrojena da je nemoguće da ma i jedan njen član da joj kakvo političko obilježje, a naj­ manje da je iskoristi za svoje lične svrhe. Od toga je ona vrlo daleko, tim prije što joj je uprava sastavljena od vrlo aktivnih intelektualaca koji se politički ne eksponiraju niti su se ranije eksponirali. U akciji postoji vanredno jedinstvo, a u nazorima jedinstvena harmonija. U nacionalnom pogledu usta­ nova prepušta svojim članovima potpunu slobodu u orijen­ taciji i to smatra potpuno ličnom stvari svakog pojedinca. U SVOJIM IDEJNIM STREMLJENJIMA ONA JE PROGRE­ SIVNA, A PREMA SVOM ZADATKU DEMOKRATSKA. Ovo posljednje napomenuh zbog toga da oni naši prija­ telji, koji se za ustanovu interesuju, znaju pravac njenog rada i njene ciljeve. Za ilustraciju koliko je ta ustanova stekla povjerenja među građanstvom svojim pregalačkim i nesebičnim radom za narod, najbolji je dokaz njena zabava, prva zabava koju je priredila na izmaku sezone (polovinom aprila), a koja ipak obzirom na program, red i materijalni uspjeh spada u najuspjelije priredbe Ovom članku bila je ne toliko namjera da se pretstavimo pred čitačima lista »Gajret« nego želja da se izloženim poda­ cima o radu ustanove kogod pokrene na razmišljanje o gorućim pitanjima naše zajednice i da se kogod od srca baci na rad za narodno dobro. Na posao da nas naša buduća pokoljenja ne budu proklinjala! Prof. HASAN CI3IC M o s ta r. �J e s u li p o s t o ja li b o g o m ili u B o s n i i H e r c e g o ­ vin i u s r e d n je m v e lc u ? Istorija našega naroda u izvjesnim momentima vrlo je mračna. Pojedini njeni dijelovi nisu dovoljno jasni, već su zasnovani na hipotezama, koje se u nekim slučajevima ne mogu uzeti kao apsolutno tačne. Istina da je naša istorijska nauka vrlo mlada i da osim Rajića i nekih neznatnih pisaca, bibliografa, nemamo jačeg istorika do novog vremena. To su, valjda, jedini razlozi, koji pravdaju ove mračne poje­ dinosti u našoj istoriji. Uspjeće se, vjerovatno, u buduć­ nosti da se ove mistifikacije izvedu na čistinu, što bi u svakom slučaju vrlo mnogo doprinijelo tačnom poznavanju pojedinih perioda i izvelo nas iz zabluda u kojima smo do sada živili. Tako istorija Bosne u izvjesnim svojim pe­ riodima nije argumentovana, već se preko pojedinih perioda olako i prećutno prešlo iako su ti periodi vrlo interesantni i važni. Takvo je i pitanje bogumilstva u Bosni i Hercego­ vini u srednjem vijeku, koje se u posljednje vrijeme vrlo mnogo poteže. Prvi koji je bolje proučio istoriju Bosne i Hercegovine i na čijim su argumentima i dokazima zasnovane sve naše istorije, koje se kao tačne uzimaju, bio ie dr. Franjo Rački (1828—94), kanonik Sv. Jerđnimfe u Rimu. Kao istoričar i rimo-katolički sveštenik, on je imao slobodna pristupa u svima starim arhivama Rima i Mletaka, gdje je naročito proučavao crkvenu istoriju^ U Rimu je našao spis kardi­ nala Ivana Tarvemada od 1461 g., a u Mlecima dva izvje­ štaja nepoznatih inkvizitora, koji su u Bosnu dolazili u srednjem vijeku, radi Jirenia katoličanstva. — Osim topa Rački je prostudirao besjedu Kozme nrezvitera (umro 969), zatim spise Eutimiia Zitvina, biografiju Stevana Prvovjen­ čanog kao i neke druge spise, na temelju čega je napisao svoju raspravu »Bogumili i patareni«. Uvo su, uglavnom, izvori dr. Račkog. koji je iz nepo­ znatih razloga zanemario sve domaće dokumente, te ie konačno zaključio, da se bogumilstvo, gnostično-manihejska hrišćanska sekta pojavila u Bugarskoj u desetom vijeku, odakle ie prešla u Makedoniju i Srbiiu. odakle ju je. na­ vodno. Stevan Nemanja na jednom saboru u gradu Rasu (blizi! Novog Pazara) protjerao u Bosnu i Hum. gdje se usprkos borbe u 12 i 13 vijeku održala i postala državna vjera. Iako u Bugarskoj samo dualisti. koji vjeruju u Boga kao stvoritelja duše (nevidljivog svijeta) i sotona (đavola) kao i stvoritelja tijela (materije), ne priznavajući brak, krštenje, pričest, rat i odbacujući meso kao hranu, u Bo­ sni bogomili postaju umjereniji gdje se u njihovom vjero­ vanju osjeća reforma, jer — tvrdi Rački — vidimo da se žene i priznavaju krštenje. Ta njihova upornost, veli dalje Rački, trajala je sve do zauzeća Kraljevine Bosne nadom Ključa, 1463, kada je Mahmut paša zarobio posljednjeg bosanskog kralja Stje­ pana Tomaševića. Tada bogumili listom prelaze na Islam. To su fakta, prema Račkom, sa kojima su se složili, uglavnom, svi naši istoričari, koji zastupaju gledište da su bogumili kao vjera postojali. Međutim, 1922—23 godine pojavljuju se po ovom pi­ tanju dvije interesantne rasprave i to: profesora univer­ ziteta u Sofiji g. Blagojeva pod naslovom »Besedata na prezviter Kozma protiv bogomilite«, i rasprava g. dr. Vaše Glušca pod imenom »Sredovjekovna bosanska crkva bila je pravoslavna«. G. Blagojev u ovoj svojoj raspravi, dokumentovanoj grčkim izvorima i izvorima iz sredovjekovne vizantijske književnosti, tvrdi da je bugarska crkva u srednjem vijeku bila čisto pravoslavna. Nezavisno od ove rasprave g. Glušac u svojoj knjizi dokazuje da je sredovjekovna bosanska crkva bila pravoslavna i tu tvrdnju potkrepljuje domaćim argumentacijama. On tvrdi da je Besjeda prezvitera Kozme pisana iz čisto političkih razloga i da je ona kopija spisa Petra Sicilijskog koji je išao u Armeniju i upoznao se sa vjerovanjem Pavlićana i o tome podnio referat bugarskom arhiepiskopu Petru, dajući mu do znanja da bi ovo trebalo spriječiti. Kasnije u borbi oko prestolja između Simeunovih sinova: starijeg Mihajla, kojega je Simeun dao zatvo­ riti u manastir i mlađeg Petra, kojega je postavio na presto, pojavljuje se Bogumil kao voda opozicije (za Mihajla) i Kozma koji brani uspostavljenog na presto Petra. G. Glušac tvrdi da sfe Kozma u svojoj besjedi protiv Bogumila pbslužio podacima Petra Sicilijskog da bi ga što jače ocrnio. Dalje g. Glušac u svojoj raspravi podvrgava kritici i spis »Dogmatično naoružanje« od Eutimija Zigavina, koje je ovaj napisao po zahtjevu Aleksija Komnena, da bi pobio učenje svake jeresf od Arija do njegovog doba. U svojoj raspravi on konstatuje dalje da ni jedan srpski sredovjekovni pisac ne spominje Bogumila i bogomile u svojim djelima, pa ni sam Konstantin filozof. U biografiji Stevana Prvovjenčanog spominje se istina u jednoj glavi o nekim jereticima, koje je Stevan Nemanja protjerao iz svoje dr­ žave. Ali se u toj biografiji ne kaže ko su bili ti jeretici i gdje ih jje Nemanja protjerao. »A da je bilo bogumila u Bosni, zar bi bilo moguće, da ih barem neko nekad- ne spomene?« — završava g. Glušac. Istina, protiv ove teze ustali su gg. Skarić i VI. Ćorović kao i dr. Ivo Pilar, koji tvrdi da su bogumili ostaci hrvat­ skog narodnog klera, koji je protjeran iz Dalmacije, našao utočišta u Bosni. Interesantna je i hipoteza g. dr. Gregora Čremošnika, koji dovodi u vezu bosanske i hercegovačke bogumile sa ostacima starih Gota. On iznosi ovu konstataciju kao jednu od mnogih hipoteza, da su bogumili u Bosni postojali. Iz ovoga svega do sad nabrojanog opet nismo u sta­ nju stvoriti jedan jasan zaključak. Možemo mirno reći: gdje smo bili tu smo i sada. Dok g. Glušac ne može da pokloni dovoljnu vjeru pojedinim sredovjekovnim izvorima, dotle se drugi tih izvora slijepo drže i pridaju im veliku važnost. Promatrajući objektivno sve ove rasprave naših pri­ znatih kapaciteta, mi dolazimo do uvjerenja, da je u sred­ njem vijeku kako u Bugarskoj, tako i u Srbiji, Bosni i Humu (Hercegovini), zaista postojala neka jeres, koja se raširila u sjevernu Italiju i južnu Francusku o čemu imamo neospornih dokaza. Da li je ta jeres nazvana u našim kra­ jevima bogumilstvo, patarenstvo ili nekako drukčije, mi u to pitanje ne želimo ulaziti, već ostavljamo istoričarima budućnosti da oni to potpuno rasvijetle. Mi, pak, vjerujemo da su to zaista) bili bogumili — patareni o čemu nam još i danas svjedoče izvjesni pisani spomenici, koji se širom Bosne i Hercegovine nalaze. Da je uistinu sve ovo ovako, mora nam biti potpuno jasno i iz razloga što se Islam kao vjera utvrdio baš u onim krajevima u kojima se bogumilstvo — patarenstvo �Култ м а јк е и д/ечи/а заштита Ддндшњи дан, драге госпође и госпођице, посвећен je узвишеном Гћа АДИЛА ДИЗДАР, имену мајке. Данашњи дан прославучитељица, одржала ie ља се на свечан начин у цијелој Југославији. Кроз ових пар дана одрдана, v Гајретовом жеижаће се у нашој земљи на хиљаде bv. oiso предавање. Ilpoпредавања, хил>аде декламадија и хиљаде поклика упућених МАЈЦИ, али жана je у Гајретовим просторијама, na 10 то je све мало да уздигне МАЈКУ до "g, маја ове године. оне висине која joj припада и коју joj je, уосталом, већ дала наша народна пјесма и наша народна душа. Мајчин дан и његова прослава повезани су са лрославом ДАНА ЗАШТИТЕ ДЈЕЦЕ. To није било без размишљања, јер солидну дјечју заштиту и бригу око дјеце не може нико провести у толикој мјери и са толико пажње колико MAJKA. Заштита дјеце je један од најважнијих социјалних проблема данашњице. Taj проблем заокупио je цијели свијет и о њему се !размишл>а, расправл>а на све стране, пишу се кљиге, студије, предаванја, али он, нажалост, још није ријешен. У свијету je овај проблем ријешен како тако. Што су поједине земље културније и сређеније, проблем дјечје заштите je све мањи. Све културке земље су још прије деценија и деценија успјеле да такозвани дјечнји проблем, дјечије питање, ријеше на најзгоднији начин. У томе предњаче Швицарска, Енглеска, Аустрија и, ус поСљедње вријеме Русија. Чак и Кемалова Турска, која ie до прије рата била једна од најназаднијих земал>а, позната под именом »болесник на Боспору«, и она данас мајци и дјетету посвећује пуну бригу. Посебне институције воде бригу о дјеци и она се налазе под сигурном заштитом, у рукама погодних вдсиитача и наставника. У културнои свијету главну бригу око заштите дјеце преузела je држава и градске општине. Свако всће мјесто, ту наравно долазе и мали градићи који су и no неколико пута мањи од Сарајева, има своје дјечије ниституцкје, дјечија обданишта и друго што им треба. Градске општине плаћдју сваке године повеће своте новаца за рјешење овог важног питања, јер ако се дјеца не одгоје онако како треба, узалудан им je посао. Ha дјеци остаје потомство, на дјеци остаје живот.Какву дјецу одгојимо, онакве ће нам бити нове генерације, онаква he нам бити држава, онзкав ће нам бити наш цјелокупни јавни и породични живот. Све je ово у културном свијету исправно уочено, na ie стога и посвећена толика брига дјеци и њиховој заштити, Код нас, међутим, у Југославији, ствар стоји врло хрђаво, може се рећи никако. 0 дјеци и њиховим проблемима води се врло мало рачунд. У Сарајеву, нажалост, још je, изгледа ми, најгоре. Иако je Сарајево град од 80.000 становника, иако je сарајевска општина доста богата, дјечја заштита у Сарајеву je минималка. Општина иема једно велихо забавиште у које би била спремљена сва дјеца града да проведу слободно ријеме и да се забаве онако да могу осјећати дјечије радости у овим тешким временима и кризама. Ako у свијету владају кризе посла и рада, дјеца не смију осјетити кризу у хљебу и дјечијој радости. To им се једном опретном организацијом дјечје испомоћи може пружити у свако доба. Осим овога, Сарајево нема ни једног дјечијег вртића гдје би деца проводила слободно вријеме и гдје би у свако доба имала доста свјежег ваздуха. Коликогод се социјалне и просвјетне власти брину за наш подмладак, није досад ништа учињено. Колико год сто- spominje. Ako bi to Lilo drukčije, kako bi onda objasnili privrženost pravoslavlju odnosno katoličanstvu onih kra­ jeva koje su Turci prije Bosne i Hercegovine zauzeli, te je, i pored svega toga, narod tih krajeva ostao vjeran svo­ joj staroj vjeri? Alija M. Čorda тине хуманих и социјално-културних друштава која, често, постоје само на папиру и ради параде, настоје да нешто створе, до данас за нашу дјецу нису дала ништа. Једино неколико реномираних културних и просвјетних друштава, међу њима »Гајрет«, »Просвјета«, »Напредак« и »Народна Узданица«, дају од себе много да помогну читаве генерације школске омладине. Али то спада у други програм, јер ова друштва немају толико средставд нити имају циљ који спада у програм заштите дјеце. И на овоме што чине школској омладини, треба им признати и захвалити. Али највише што се дјеци може пружити, то им даје само њиховд рођена мајка. Никада нико није успио да надомјесги мајчину л»убав и мајчину бол, мајчину бригу и мајчину радост. Мајка je ono што се само једном у животу може имати. Нико дјетету не може дати толико истинске заштите колико Мајка. Нико нам ие може пружити толико среће, толико л>убави и искрености као MAJKA. Једино je MAJKA спремна да за своју дјецу поднесе све муке и патње. Материнска љубав je бескрајна и она je једнака и према злочинцима и према генијима. Од мајке није далеко до патенице и мученице. Она све разумије, све опрашта и све даје. Тајанствена je и недокучива мајчина љубав. To je непресушни извор сваког добра и чистоће. Осјећај мајке значи једну крваву рану у историји човјечанства. Болни крик мајке достигао je врхунац у великом Свјетском рату. У данима покоља.звјерстава, убијања, клања и пљачке, у данима буђења животињских инстиката у човјеку, пробудила се и засјала у иајвећем сјају, у највећој величини, мајчина љубав и мајчин крик. Taj крик je у основи против сваког рата, против убијања, зато носи у себи клицу узвишености. За милионе мајки je дом након рата остао пуст и празан и нико на свијету неће им ничим надомјестити њихов пород, празнину која им je ушла у срце. Тек након рата људи су дошли на мисао да се треба одужити мајци. Жена-мајка не смије остати оно ш т о je била, само симбол поштивања. Ona мора бити и нешто више. Њој се мора дати боље и здслужније мјесто. Онако како je и заслужила. Онако како joj je дато и у осталом цивилизованом свијету. Нама ће то бити лакше, јер je култ мајке у нашег народа добро развијен и светител>ски. У свему ипак и.ча једна утјешна нада. Једна од највећих МАЈКИ код нас, Њезино Величанство Краљица Марија Мајка, стала je нд чело Материнског удружеша и покрета за култ мајке и заштиту дјеце код нас. Она, која у себи носи толико доброте и срца, она која његује болесне и немоћне, дијели сиротињи гдје год треба и колико треба, ОНА je дала СИМБОЛ цијелом ПОКРЕТУ MAJKE МУЧЕНИЦЕ 'И MAJKE ЗАТИШТНИЦЕ СИТНИХ И НЕМОЋНИХ! Пођимо Њезиним стопама! Упутимо апел na градске општине и све надлежне да се побрину о здштити јадне и немоћне мајке. Завршујући ово предавање позивљем Вас да сви заједнички кликнемо: »Да живи НА|ВЕЋА MAJKA, НАЈБОЉА ПРИЈАТЕЉИЦА И ЗАШТИТНИЦА ДЈЕЦЕ И НЕМОЋНИХ, ЊЕЗИНО ВЕЛИЧАНСТВО КРАЉИЦА МАРИЈА!« Адила Диздар НОВЕ КЊИГЕ HAMDIJA MULIĆ: IZ ŽIVOTA MUHAMEDAALEJHISSELAM Poznati naš pedagoški pisac i javni radnik g. Hamdija Mulić, učitelj, napisao je novo djelo. To su »uzgojne crtice« pod nazivom »Iz života Muhameda-Alejhisselam«. Prvo izdanje ove lijepe knjižice (Islamska štamparija Sarajevo, cijena 5 Din) ubrzo je razgrabljeno, pa je nekoliko mjeseci iza prvog izdanja izišlo evo i ovo novo izdanje. Na vrlo lijep i pristupačan način za mlađe_i starije obradio je g. Mulić čitav život Božijeg Poslanika u kratkim poučnim pričama i sličicama. ^ Sve ove crtice osim svoje vjerske sadržine imaju i jednu rijetku mo­ ralnu i pedagošku sadržinu koja im daje dvostruku vrijednost. U ovim pričama je, ujedno, kao tanka nit neprimjetno pro­ vučena i čitava kulturna i politička istorija Islama. — H. 99 �Пјешачење и излети у планине > Данашње модерно доба je чудно доба: људи no већим варошима и огромним метрополама скоро су се сасвим одучили од ходања, прављења дужих шетњи и излета и ноге цм се тако почињу да дегенеришу. Узрок овој за човјечје здравље нимало повољној појави je у првом реду нехигијенски жнвот no већим варошима. Људи много сједе или стоје на једном мјесту, na, пошто се. замарају убр- Трескавица заним радом, послије рада одлазе кући и одмарају се или се бацају у вртлог забава, пијанчења и других разонода, које ниуколико не служе здрављу. Други важан узрок ове нездраве појаве су усавршена саобраћајна средства. Аутомобил, аутобус, бицикл, мотоцикл, и трамвај у велидој мјери су размазили модерног човјека. Он се стално вози и не пјешачн скоро никако. To није Добро. Човјек треба, у интересу свога здравља, стално и што више да пјешачи, да се шета и да, с времена на вријеме, приређује и дуже излете у планине, шуме и пол»ане. Нема ништа здравије за човјека од пјешачења. Млрширање je здраво, иикада не може шкодмти човјеку. При пјешачењу je цијели човјечји организам, сваки мали мишић у покрету, a то je нарочито варошанину неопходно, ако жели да му цијели организам беспријекорно функционише. Од пјешачења се највише освјежавају и снаже плућа и срце. Поред тога човјек од пјешачења и излета и има пријатна естетскл уживања. Један лијеп крај, романтичан предио, који обилује у природним љепотама, може се посматрати са задовољством само ако идемо пјешице. Приликом излета човјек се тјелесно и душевно освјежи, одмори, a не замара као што се то мисли кад je ријеч о малом напрезању ногу за вријеме марширања. Планинарство (туризам) je данас неверојатно развијена спортска грана код свих културних народа зацадних земаља. Оно je noстало неопходна потреба великоварошког грађанина, важан хигијенски чинилац. Ти људи би брзо увепули, клонули у раду и лакше добијали разне тешке болести, да се не одају систематски и стално планинарству. Даиашњи живот просто налаже сваком варошком становнику да се бави туризмом. Наравно ни у том погледу не треба претјеривати. Умјереиост je и код пјешачења и излета врло важна. Не треба приређивати 100 З а културнн и еконолскн r. РАСИМ КРЗИЋ. п р еп ор од села јсдап допис v комс јс Босанско село a нарочито наше муописао јсдиу Гајрстопу приредОу у сслу Illcслиманско, преживљује не само привредпар.тијама. Пошто сс у okom допнсу налалн н ну кризу више него села других крајеча лпјспих мнсли о саранаше државе, него и кризу кулгурноди»и ссла u ннтслнгснпросвјетну. Тешке посл>едице те кризе ломак допнса штампалн у облнку чланка. може и лаик видјети пролазећи и полуотворених очију кроз наше село. Taj култу.рни мрак и економска слабост, a уз то и конзерватинво чување онога што не ваља, довело je наше село на ступаљ када и високи морал под ударцима грубе сгварности почиње да пада. Патријархалних задруга, које су чувале морал и снагу нашега сељака из дана у дан све више нестаје. Тешко искуство и неповјерење сеља!ка према свему што захтијева свјесну жртву, отежава организовање вјештачких задруга, као и свега онога што би значило бар један корак напред у његовом животу. Гњусна убиства, кривоклетство, прељуба и криминал уопште, којима су сеоски сокаци до посљедњих година били врло тијесни — и они се тајанствено увлачс у нарушени организам нашега села. Неагилност или, пак, непросвијећеност оних који су први позвани да просвјећујз% застарјели и несавремени назорн оних који, у негативном смислу, са успјехом дејствују у нашем селу, васпитавајући за вјекове и времена која су давно у неповрат прохујала, заглупљују или дегенеришу дух нашега сељака. To je, укратко, биједно стање нашега села са узроцима, који су му претходили. To je укратко оно, што изискује планско и систематско организовање снага оних, којима на срцу лежи наше заостало село, a без чијега напретка неможемо бити напредни. Материјална снага нашега сељака не може се очекивати без културно-просвјетног препорода нашега села и без еманциповане душе нашега сељака. Имајући у виду да постоји јаз неповјерења између напредљака и онога који гмиже, између иителигенције меНусобно, између интелигенције и народа, na најзад између села и града, да постоји дубока провалија која дијели готово два свијета и то на једној страни свијет оних који касају за животом, a на другој царство оних који поузданом снагом окрећу осовину живота, онда свакако »Гајрет« или неки сличан покрет, који у перспективи јасно запажа та! два живота има да буде ћуприја, преко чије кичме ће прећи свечана поворка окићена ловорикама из данашњега нашега села у село оних, који су господари живота, a не слуге без награде. Имајући, дакле, у цил>у да та ћуприја мора бити отпорна и јака, да je у стању поуздано одупрети се, a да се и не пол>уља, свим јесењим м прољстним поплавама, као и свим осталим временским непогодама, и вијековима који долазе, да мора преко себе пренијети ту побједоносну, тешку, али часну дужност, онда свакако за градњу тога моста у првом реду треба подвући материјалну страну, na према томе и материјалну добит овакових и сличних приредби. Друга без сумње ништа ман>е важна je идеолошка страна, која у замашним покретима значи оно што за машину бензин. Toj идеолошкој страни претходи свијест, чије помањкање осјећамо у свим акцијама, које захтијевају пробуђену и у широким народним редовима развијену свијест. Ha оваковим приредбама у селу, ближим, искреним и чешћим доднром између села и града, na! макар то било и само неколико пута у годинп, уклања се антагонизам и неповјереље, које владау селу према граду. Тим начином у одушев- �PProljeće na obalama cVrbasa i PPlive Začudi se čovjek kad ga uskotračna bosanska pruga odnese do­ linom kroz koju se pjenušavo probija brza rijeka sa najčudnijom zele­ nom bojom i najljepšim vrtlozima. Cijela dolina je procvjetala jabukama i trešnjama, pa izgleda, kroz okna žustre male željeznice, kao da su dolinom rasute neke mirisne magle i šareni pcvjetali prekrivači. Nije to ni mirisna Panonija, ni trešnj'evi perivoji u predgrađima Jokahame. Nisu to mirisni sagovi na podnožjima rodnih brežuljaka u Zemlji izlazećeg sunca. To je dolinom hučnog Vrbasa prošlo proljeće i zasulo sva stabla vaskrsnim beharom. Prvi majski dani rasuli zelenjem, pupovima i cvijetovima, pa proljetna radost zahvatila ubavu dolinu više nego druge krajeve. Po dolasku u Jajce, starodrevni grad kraljeva bosanskih, pruža­ še putniku veličanstven izgled: drevni grad leži u dvostrukoj sjeni dima i magle. To je, u stvari, prošlost i starine, kule, kaplje i hiljade otkrivenih i neotkrivenih spomenika koji pretstavljaju stari grad i prošlost prekrivenu vječitim nikad neprekinutim dimom i kapljicama koje nastaju od rušenja miliona kubičnih litara vode niz naš najveći vodopad. Dugi dimovi što prekrivaju novi dio grada Jajca sukljaju iz najmodernije naše fabrike za izradu modernih kemičkih preparata. Od ove moderne fabrike živi starodrevni grad posljednjeg kralja Bosne Stjepana Tomaševića. U sjeni vječitih dimova vodopada i fabrike ferosiciliuma iz koje se hiljade vagona ove materije šalje za Hitlerovu tešku metalnu industriju, sreli su se prošlost i sadašnjost sa svim njezinim jezama i stravama. Fabrika u Tajcu je danas vrlo aktivno nacionalno privredno pređuzeće i proizvodi u velikim količinama: ferosicilium. klor i sve klorne derivate, kaustičku sodu. »tri«, tekući klor, »fer«, »tetru«. »heksoklorbarium«. sinklorid. kreč, karbid, plinove i »dekap«, jajački odlični patent za otstranjivanje mrlja na štofovima i platnu. Najliepša i najdivliija rijeka u zemlji ie Pliva. Ona u svojim nevierovatnim skokovima i čarima, ludoj trci i vodopadima ima toliko slatke romantike koliko smrtne opasnosti. Nazvali su je »riiekom sa 1000 mlinova«, iako ioj je čitav tok. od vrela do utoka u Vrbas, u samom Tajcu, praveći posliednii veličanstveni skok od preko stotinu metara, dugačak svefa trideset kilometara. To ioi nije smetalo da se nokaže u naifantastičnijim oblicima, pa ie. pored naičudnijih vrato­ lomija i šarolikosti, napravila i iedno od najljepših jezera kod nas. Sve ljepote Plive. kolike god one bile, ne bi inak bile ono što su da niie onih mnogobrojnih malih mlinova, primitivnih, sklepanih od običnih dasaka i nabacanih oo rijeci i njenim brzicama. Izgleda kao da ih je nečija ruka rasula iz visine i oni se zaustavljali onako gdie ie koji stigao. Svaki mlin je iedna pjesma za sebe. Brbljav, razigran i kočoperan, drma kolesima, trese hambarovima i rasipa hiliadc kap­ ljica. Prkosi tako bijesovima elemenata i sprema hlieb za liude. A ako vas nanese bosanski voz kroz ovu trešnjama i jabukama ocvjetalu dolinu, nemojte pomisiliti da je to mirisna Panonija ili ras­ cvjetali perivoji u predgrađima Jokahame. To je dolinom hučnog Vrbasa prošlo proljeće i zasulo sva stabla vaskrsnim beharom. Hamid Dizdar љењу осваја ce срце сељака, a затим разум. Срцу претходи Одушевљење, a разум убјеђење. По мом мишљењу то и јест стаза, која водои у прерођено село. Такве приредбе no унапред израђеном плану изводљиве, сиетематски стварају терен и кадар у селу омих, који ће дугачке туре, велике у даљини, којима наше ноге нијесу дорасле. Не треба ce за вријеме излета излагати разним опасностима, које пријете нашем здрављу. Треба ce чувати и , VV ' 1Ш Ш? I Ш šP Долина Врбаса од разних несрећних случајева, који у природи пријете човјеку. Мање искусни туристи нека увијек иду у друштву искуснијих, који знају како ce ужива у излетима и гдје ce налазе најбоље користи за здравл.е. Они познају крајеве у које ce излети приређују, na могу својим искуством много користити планинарима почетницима. Најбоље je постати члан туристичког друштва и научити сва правила туристике. Тако ће човјек моћи систематски да његује своје здравље, нарочито када то лијепо вријеме допушта, у прољеће, љето и јесен. Туризам продужује сваком човјеку живот! Сада у мају и љетним мјесецима je сезона када ce свима варошанима лружа прилика да освјеже и ојачају своје здравље, јер су здравствена преимућства пл.анинарства огромна. ; , . Др. м. бити довољно спремни да слиЈеде и да capabyjy добровољно уз самопрегор, a не лаж но на моменте, или пак no званичној дужности.. Taj кадар освијештених ће бити пионири и смјели носиоци здравих и напредних мисли и сигурни оствариоци иницијативе, која je добронамјерно у село послана. Тим начином напредно и свјесно организовано грађанство постаће водећи фактор, који ће уз искрену сарадњу интелигената, бораца и водича no звању, извести наше заиста заостало село бар на онај ступан* културе, када ће бити спремно узети само у своје руке кормило своје судбине. Расим Крзић. 101 �К у д а *ел«> с а н аш о лг о м л ч д и и о ј * кад заврши средњу и ж о л у ? В и с о к а е к о н о м с к о -к о м е р ц и ја л н а ш к о л а По завршетку средњошколског образовања омладине највећи проблем за родитеље и за саму омладину претставља правилан нзбор научне установе на којој треба да се продуже и употпуне започете науке. Гимназијска или која друга средњошколска спрема данас више није довољна да послужи као солидна основа ни за обезбеђење ексистенције, ни за самостално даљње научно усавршавање. Шта внше, често пута, и само високошколско образовање недовољно je за вршење појединих позива, na се траже специјалне студије. Људи са општом, енциклопедијском, научном факултетском или високошколском спремом данас све теже успевају да дођу до потпуног изражаја, ако немају и неке посебне спреме, усавршености, сгручности у једном одређеном, конкргтном правДУ- Правилан избор високош колских студи ја зависан je од много околности; од наклоности свршеног средњош колца ка 'извесној научној Дисциилини или науци, од материјалне могућности и доступности научног завода за студента, о д циља студија (обезбеђењ е ексистенццје, научни рад), од правилне обавеш теност^ о карактеру, устројстзу и цил>у научног завода итд. У многим земљама п<?стдје посебни научни заводи, који се баве искључиво испитивањем природне наклоности и обдарености ђака за поједине позиве. Ти заводи упућују ђаке на оне школе у којима he њихове интелектуалне особине доћи до најјачег изражаја. Ми. таквог завода, нажалост, још немамо. Ha конференцији учесника приликом 25-годишњ-ице смрти Османа Ђикића, прошле roдине у Мостару, изнесен je предлог да се фонд рахм. Хафиза Абдуселама Џ ум хур а намени искључиво помагању наше академски образоване омладине на специјализацији у иностранству. Ова идеја прихваћена je са одобравањем од свих учесника, na, када дсфе до њена остварења, тај фонд ће моћи да веома корисно послужи у овом правцу. У нашој јавности често пута се избацује једиа неозбиљна и неоснована крилатица о тзв. »хиперпродукцији интелигенције«, na се тражи ограничавање школовања омладине. Да таква крилатица претставља један за нас сраман културни анахронизам, сматрам, да није потребно посебно доказивати. Зар се у једној земљи, где je још увек натполовичан број стновништва не-писмен, где се ралицом оре a записом лечи, може говорити о хиперпродукцији интелигенције? A ако погледамо културно стање нашег муслиманског дела народа, онда то није више само једна бесмислена крилатица, него je неопростив грех. Школско образовање у свима правцима, културно подизање, просвећивање свакога појединца, и. у што већој мери, треба да буде ван сваке дискусије. Расправл>аги би требало једипо о пачину организовања просвећивања, о методама тога рада и о правцима школовања. Раније смо видели да ни еамо опште школо* вање није више довољно. Данашњн убрзани темпо живота, специјализација у свим привредним и техничким правцима тражи вишу спрему, окретност, стручност. Ради тога се све више истиче и све више расте значај и практична вредност стручних школа свих облика: нижих, средњих и високих. О важности и корисности таквог школовања, као и о практичнбм упутству за поједине врсте таквих школа писао je у лисгту и календару »Гајрет« проф. г. Шефкија Бубић. Таква корисна упутства требало би даље давати преко »Гајрета« родитељима школске омладине. Ово питање je од толике важности да би, no моме схватању, требало и посебна секција Гајретове управе да се посвети темељитом изучавању тога питања. •У једном сарајевском листу написао je недавно један угледни привредник г. Ахмед Мешиновић чланак под насловом »Тражим службу!«, у којем с правом устаје против укорењеног схватања да сваки онај, ко je свршио макар какву школу треба и мора некоме да служи, да слуша и када осигура »слуЖбицу и пензијицу« да закатанчи мозак и свеже руке, a да ради само толико, колико je потребно да очува платицу « стекне степен, према оној немачкој: D er Biirokrat tut seine Pflicht, vom 8 bis 2, mehr tut ет mischt. To штетно схватање међу нашим светом отишло je, нажалост, тако далеко да се у школе готово и.не шаљу деца, којима школа не треба да омогући опстанак. Пољопривредник, занатлија, трговац, рентијер редовно шаље дете у школу само толико колико тражи законска обавеза. He треба му, каже, Бог му je дао лепо имање, златне руке (занат), бабо ће му оставити дућан и муштерије или куће и имања, na шта he му школа, нека »плете котац ко отац«. Последица таквог наопаког гледања већ данас je видљива: земљорадник не може да удовољи захтевима модерне пијаце, његово газдинство je нерационално, застарело, нерентабилно, он се постепено пролетеризује и пропдаа. Занатлија ради no методама из минулих векова, неорганизован je, непросвећен, зависан од туђег капитала духовни и материјалнн роб и на.крају просјак. Трговац пословно неспреман, неоријентисан, учмао, животари и. »дрн<и фирму«, »чува дућан« више зато »да му се зна место«, него зато што му тај посао доноси користи. Школују се само они, који од школске дипломе очекују решење свога животног опстанка. За стручну обуку омладине у привредним прсдузећима у нашој земљи има неколико врста научних завода: Грађанске школе трговачког смера, Приватне ниже трговачке школе, Државне трговачке академије, Државне трговачко-поморске академије, Приватне трговачке школе са средњошколск,им рангом, Абитуријентски курсеви, Екопомски течај на Коларчевом народном универзитету и. доскора само једна, Висока економско-комерцијална школа, у рангу факултета, у Загребу. Овде треба да се упознамо поближе са највишим научним заводом у нашој земљи у области скономских наука. Висока економско-комерцијал- �на школа у Загребу основана je 1921 године, a 1925 године признат joj je ранг факултета. Школи je циљ да слушаоцима пружи могућност за највише економско образовање, како чисто научно (теоретско) тако и практично. Студије трају 4 године, a за редовне слушаоце примају се апсолве-нти гимназија и трговачких академија. У досадањем своме деловању ова школа дала je нашој привреди неколи.ко генерацмја дипломираних економиста, који данас у привредном животу наше земље, махом, већ заузимају водеће положаје. Велик део апсолвената ове школе посветио се разним звањима у слободној, приватној привреди и на делу показао завидне резултате, Многи свршени економисти посветшш су се државној и самоуправној служби, где такође имају прилике да својом стручном спремом кориете и установи у којој су запослени, и друштвеној целини.. Интересантно je напоменути да су дипломирани економисти можда једини. сталеж факултетски образованих људи, међу којима готово нема незапослених. Широка основа њиховог стручног образовања и могућност практичне примене њихове у разним установама и предузећима приватне и јавнб привреде као и могућност самосталног вође,ња -послова разлог су у сталној већој тражњи HiSro' понуди апсолвената Високе економске школе. Међутим на загребачкој школи je релативно врло мали 6poi апсолвенага — муслимана. Стога би требало у будуће, да се_на_економске_студије упућује ш то већи број наших матураната, jep им ова ш кола пружа могућност да своје знашг примене не само у служби другоме, него и у слободној, самосталној приватној привреди, као и у стварању и организовању самосталних предузећа. За оснивањем још једне Високе економскокомерцијалне школе v нашој земљи, која би била ближа и приступачнија за источне и централне делове државе, већ одавно се осећала потреба и. оадило се на њеном отворању. Стога je пре неколико месеци донета Уредба о оснивању Високе економско-комерцијалне школе у Београду. Ова нова школа биће отворсна у септембру ове године. Програм школе je уппгпуњенији и савршенији него ли оне у Загребу. Уведени су и посебни предмети за извесне струке као што je конзуларна служба, самоуправна и админисгративна служба, задругарство, организација приватно-привредног предузеha игд. Приликом уписа на високе школе ове године требало би прспоручити што већем броју наших матураната да се упишу на Високу економско-комерцијалну школу у Београду, из разлога што je ова школа органкзована no узору на најмодерније сличне школе у иностранству, шго се налази у престоници, где je седиште свих врховних државних установа и предузећа, затим шго je живот у Београду знатно јефтинији., него ли у Загребу и напокон зато што he се многи слушаоци школе моћи сместити у интернат Београдског Гајрета уз повољне услове. A. Кемура, Београд Д п а сх-ватања о алкохолу Прошле године био сам на једном предаваљу. Предавач je говорио о алкохолизму и антидлкохолизму са привредне и економске стране. Послије предавања развила се je дужа дискусија, a највише се говорило о алкохолу као друштвеном злу. У току распрдвљања предавач и ja тврдили смо да je алкохол и раније као |и сада, у данашњем друштвеном поретку, био опште зло, зло no цијело друштво, истина, не свуда у истој мјери. Алкохол није био толико опасан раније из више разлога: због неусавршености његове производње, због незнаша из чега и како све може да се добије алкохол, због слабих или никаквих саобраћајних средст,ава којима би се ширио и тамо гдје je непознат итд. — Други су тврдили да je алкохол данас друштвено зло, да алкохол служи јаки.ма и богатима да опијају слабе и сироте и да се тако користе њиховим радом, владајући над аима; a да алкохола неће бити када се буде промјенио данашњи друштвени поредак. Одмах се може видјети да ово друго мишљеље о алкохолу као друштвеном злу излази из једног, тако да се изразим, унапред одређеног »шаблона«, no коме he нестати све данашње несреће и патње, a настати општа срећа и »царство слободе« — чим се промијени данашаи поредак. Нас се не тиче цијела та нова наука о будућем друштву, jep je овдје ријеч само о алкохолизму. Са осталим нссрећама не знам како he бити послије очекиване промјене, али што се тиче алкохола, мислну. да je потребна дубока измјена човјекове душе, схватања и кидање с многим старим штетним навикама и заблудама na да га нестане, jep алкохол није везан само за друштвене поретке; он je у најјачој вези са иизом чинилаца, он je стални пратилац човјекове судбине из његове праисторије до данас. Треба знати да су, још прије неколико хиљада година, кинески цареви издавали наредбе против сувишне употребе алкохола; да су алкохол употребљавали и други ст,ари културни народи; да je пиће иектар грчка митологија дигла на божански Олимп; да je хришћанство увело алкохол у своје вјерске обреде; да су Римљани освајали Балкан док су Илири пили до лудила и њихови краљеви умирали у пијанству; да су и ти Римљани своје пороке залијевали алкохолом — све те и многе друге чии>енице треба знати, да се види колико je утјецаја имао алкохол на судбину човјечанства кроз цијелу његову историју, колико се алкохол дубоко уткао у душу, морал, вјеру, обичаје, свакодневни живот човјека, колико je алкохол имао утјецаја у цјелокупној култури човјечанства. Да je алкохол тако чврсто везан за људску мисао, за живот човјек.а, и да нису довол.не само привредно-економске npoмјене, na да и алкохода нестане, — свједочи управо сама Совјетска Русија. Иако су тамо извршене промјене дру-штвеног поретка, алкохол je и даље остао толико јак, да се против н>ега морала повести планска борба свим средствима. Из овога јасно се види да je алкохол много дубље зло него што се мисли, да није везан само за друштвени поредак и да против њега ваља водити нарочито смишљену борбу. Да нестане алкохола треба почети са искоретиваљем старих и наслијеђених навика, треба систематски васпитавати младеж за виши, духовни живот, треба схватити шта значи то »безалкохолна култура« и појам »трезвен« у najширем његовом значаву. Јеремија Д. Митровнћ 103 �(Nastavak) 'Bosna i muslimani Bosne Ze ma l js k a odbrana. — Spahijeispah i lu c i. Sve zemlje koje vladar pravovjernih dobija na sablji, dijelile su se po propisima šerijata u dvije glavne kategorije: u e r a z i m e m l u k e i e r a z i gajrimemluke. U erazi memluke spadaju sve zemlje koje imaju i svoga gospodara i svoga vlasnika — s a h i b a i m a 1i k a; drugim riječima zemlje na koje i pravo vr­ hovnog vlasništva, dominium i pravo svojine i po­ sjeda pripada jednom licu. To je puna svojina, r a u l k — dominium plenum — b a š t i n a kojom sopstvenik po svojoj volji slobodno raspolaže kao i sa svojom pokretnom imovinom. Bitno je obilježje baštine da je nasljedna i da sopstvenik u granicama propisa šerijata može s njom raspolagati inter vivos i mortis causa. Erazi gajri-memluke, to su zemlje, na koje pravo vrhovnog vlasništva, h a k i Ч e k a f e — dominium pripada državnom eraru — b e j t u l m a 1, a uživa­ nje i iskorišćavanje — h u k u k i t e s a r u f i j e ne­ kom drugom licu — m u t e s a r i f u . Mutesarif jc da­ kle faktični posjednik zemlje kojom po svojoj volji upravlja, bilo da je sam obrađuje ili drugom na obra­ du daje. Mutesarif pobire plodove svoga posjeda i državi daje zakonom propisanu dažbinu, ali u sušti­ nu i pravnu narav zemlje ne smije dirat bez dozvole s a h i b i e r z a — države; prodaja, uopšte svako otu­ đivanje ogrančeno je državnom hakirekabom. Prema tome, mutesarif je samo uzufruktnar, a gospodar ze­ mlje država, fiskus. Pravo haki rekabe država dovodi iz principa otkrivene doktrine po kojoj je »sva zemlja Allahova i Allah je daje kome on hoće«. U prvu kategoriju spadaju sve desetinske zemlje — erazi ušrije; t et imei s u k n a i erazi m e v a t. Desetinske su zemlje one koje je vladar pravo­ vjernih poslije osvojenja jednog kraja razdijelio me­ đu borce kao ratni plijen, odnosno ostavio u rukama i posjedu pređašnjh vlasnika koji su dragovoljno pri­ mili Islam. U tetimei sukna spadaju gradilišta — a гs e u površini od pola dunuma, koje je država, uz oprost od poreza, ustupila pojedincima za gradnju kuća u gradovima i selima. Erazi mevat, to su »mrtve zemlje« koje nemaju vlasnika i na kojima se ne vide tragovi kulture a koie su pravovjerni upitomili i od države u vlasnost dobili. Vlasnici desetinskih zemalja daju državi deseti­ nu — u š u r u naturi od svih agrikulturnih plodova sa svoga posjeda. U interesu kulture i unapređenja 104 . poljoprivrede, zakonodavac je glede erazi mevata sankcionisao jednu klauzulu koja se nikako ne pod­ udara sa pojmom čiste svojine. Naime zakonom je utvrđeno: ako vlasnik erazi mevata u roku od tri go­ dine ne upitomi svoj posjed, država će mu ga oduzeti i drugome na obrađivanje dati. U haračke zemlje prve kategorije broje se zemlje koje je pravovjerni pobjedilac ostavio u rukama n em u s l i m a n s k i h p o d a n i k a osvojenog kraja koji se bez borbe i otpora predao i čiji su se stanovnci obvezali da će državi mjesto desetine davati h ar a č. Za slučaj da ove haračke zemlje docnije, bilo na koji način, pređu u ruke muslimanskih posjednika, one time ne gube karakter haračke zemlje. Stoga će i novi vlasnik-musliman kao i njegov prednik-hrišćanin plaćati iste dažbine, makar da strogo po šerijatu, jedan musliman nemože biti podložen plaćanju hara­ ča. — U prvu kategoriju spada i e r a z i - m u k a t a , zemljišta koje neko od države kupi sa svima pravima mulkovnog punoga vlasništva — temliken ikta. I u drugoj kategoriji ima tri vrste zemlje. Prvp haračke zemlje — gajri memluke na koje bejtul-malu pripada hak rekabe a posjed i uživanje starosjedioci­ ma osvojenoga kraja. N a ovo zemljište oni daju dr­ žavi dvostruki harač: jedan u gotovom novcu, odmje­ ren po glavnici, drugi u naturi u visini od desetine do jedne polovine godišnjeg prihoda, odmjeren prema bonitetu i plodnosti zemlje — h a r a d ž i m u k a s e m e i h a r a d ž i m u v e z a f . Druga je vrsta mrtva zemlja — eraz mevat, koju je neko upitomio i od dr­ žave dobio samo pravo posjeda i uživanja a ne i pra­ vo vlasništva. Treća je vrsta zemlje koje stoje pod naročitom državnom zaštitom a služe isključivo za javne potrebe — e r a z i h i m a , odnosno e r a z i m e f r u k e. To su plandišta za ispaše, šume i šikare dizanje sela i varoši, javni putevi i t. d. Ima još jedna, treća vrsta erazi gajri-memluke koja nije ni desetinska ni haračka. N joj se kaže e r a ­ zi m e m l e k e t , erarsko zemljište. U ovu se vrstu broje sve zemlje u osvojenim krajevima koje nisu razdijeljene među borce nego su pripale bejtul melu; nadalje sve desetinske i haračke zemlje koje su ostale m a h 1 u 1 to jest čijii su vlasnici i posjednici izumrli bez zakonskih nasljednika i konačne sve druge ze­ mlje koje su na bilo koji način pripale državi. T o su glavni osnovi šerijatske agrarne politike. Turci, u početku stvaranja svoje države pridrža­ vali su se ovih načela. Docnije, kad je šerijatski okvir postao i suviše uzan za nove prilike, zemlje i naroda čiji su Turci postali gospodari, turski su za­ konodavci upotpunili šerijatske propise i nadomje­ stili carskim kanonima. Prije svega šerijat uopšte nepozna feudalni sistem. T o je institucija azijskih naroda, koja se u persijsko-turskim dinastijama zadržala i za vrijeme �arapskog halifata. Od dinastije Seldžuka direktno je prešla na osmanske Turke. Osman je dobio prvo leno od posljednjeg seldžučkog sultana, a već Osmanov sin Urhan dao je vojnička lena borcima koji su po­ mogli da pobijedi. Urhanov sin i nasljednik M urat I izdao je prvi lenski zakon — k a n u n i t i m a r . Od Murata kosovskog pomena do Sulejmana opsadnika Riza izdani su i kodifikovani glavni zemljišni zakoni Turskog carstva. Mehmed II naredio je da se izvrši katastralni popis zemlje, i da se popišu ne samo spahije i spahiluci, nego i poimenično sva sela i njive ko­ je spadaju jednom spahiluku. Svake treće godine vr­ šene su korekcije i revizija katastra koji je bio pohra­ njen u Carigradu u carskoj arhivi — d e f t e r i hek a n i pod upravom i nadzorom prvog defterdara. Sulejman veliki sankcionisao je godine 1530 opšti ze­ mljišni zakon — e r a z i k a n u n a m e koja i dan danas služi kao najbolji i najpouzdaniji izvor za po­ znavanje agrarnih propisa Turske imperije. Turski kanuni uglavnom poznaju dvije vrste ne­ pokretne imovine: mulkovne i mirijske zemlje — era­ zi memluke i erazi emirije, drugim riječima čistu pri­ vatnu svojnu baštinu; i posjed čija reketa pripada bejtul malu. Jedan dio erazije mirije država je u sh ^ " pila borcima kao ratni plijen, odnosno ostavila u po­ sjedu starosjediocima sa punim pravom svojine; dru­ gi dio je podijelila onima kojima je zemlja potrebna, odnosno neborcima koji su inače zaslužni, ali ne u puno vlasništvo. Uovom drugom slučaju država je za sebe zadržala pravo vrhovnog vlasništva a posjed­ nika zemlje obvezala da mjesto desetine daje državi harač i da plaća izvjesne poreze — v e r g i j u pod imenom č i f t a k č e s i . Posjednik je slobodno upra­ vljao svojim posjedom, bilo da ga je sam obrađivao ili drugom na obradu davao, ali u suštinu i pravnu narav zemlje nije smio ni mogao dirati bez dozvole gospodara zemlje — bejtul-mala. Prema tome posjed­ nik ovakve zemlje nije bio vlasnik nego uzufruktuar. Međutim, država je u osvojenim krajevima svoje pra­ vo vrhovnog vlasnika prenosila kao leno na zaslužne ljude i visoke funkcionere carstva. Ako prihod lena ne prelazi dvadeset hiljada akčeta, titular se zove spahija a njegovo leno t i m a r , ako se prihod lena kretao između dvadeset do sto hiljada akčeta, titular se zvao z a i m a njegovo leno z i a m e t. Lena koja nose stotinu i više akčeta zovu se h a s . Prema tome predmet lena nije bila supstan­ cija zemlje nego pravo pobirati izvjesne, zakonom određene dažbine. Sobzirom na prava i dužnosti lenskih gospodara, spahiluci se dijele u tri grupe: eškinđi, mustahfez i hademe timar. E š k i n đ i t i m a r dobijali su alajbezi koji su se pod svojim bajrakom borili na otvorenom polju i obavljali i neke druge dužnost koje im je država povjeravala, m u s t a h f e z-timar se davao činovnicima i braniocima pogra- MALE KULTURNE VIIESTI SIN HERCEGOVCA JE JEDAN OD NAJBOLJIH GLUMACA AMERIKE Američka štampa piše posljednjih dana o ogromnim us­ pjesima mladog dramskog umjetnika Mladena Sekulovića. Prema priznanju cjelokupne kritike, on je danas jedan od najboljih glumaca Amerike. Naročite uspjehe postigao je u ulozi Satina u komadu Maksima Gorkoga »Na dnu«, a isto tako dao je niz briljantnih kreacija u komadima »Porušena kuća«, »Ognjište«, »Rip« itd. On nastupa na Gudman-pozorištu gdje je dobio čitavu seriju nagrada. Rođen je u Gen, u američkoj državi Indijani, a otac mu je Petar Sekulović, ise­ ljenik iz Hercegovine. DA LI JE ALIPASA RIZVANBEGOVIĆ HTIO HERCEGOVINU PRIPOJITI CRNOJ GORI U zagrebačkom »Obzoru« piše mladi crnogorski publicista Savo Štedimlija jedan esej pod naslovom »Njegoš i Ali-paša Stočević«. Ovaj esej potkrepljuje pisac sa čitavim nizom novih dokumenata o prijateljskim vezama i odnosima Njcgoša i Alipaše, odnosno Crne Gore i hercegovačkih Turaka. Mnogi od ovih dokumenata pronađeni su u cetinjskom arhivu. Pisac iz svega izvodi jedan frapantan zaključak: da bi se moglo misliti da je Alipaša Rizvanbegović imao namjeru da Hercegovinu otcijepi iz granica turske imperije i da je pripoji Crnoj Gori, odnosno da sa Njegošem stvori jednu zajedničku državu. USPJELO GOSTOVANJE STRAHINJE PETROVICA Prvak zagrebačke drame g. Strahinja Petrović gostovao je u sarajevskom pozorištu. Ovo gostovanje, isto kao i ono ranije od marta mjeseca, imalo je puni uspjeh. G. Petrović nam se pretstavio kao sasvim zreo talenat, a uprava Narodnog pozorišta u Sarajevu je dobro učinila što je omogućila ovo go­ ___ _ stovanje. PODIZANJE DŽAMIJE U PRAGU Muslimanska vjerska zajednica u Pragu, u Cehoslovačkoj, prikupila je potrebna sretstva za podizanje jedne velike i mo­ deme džamije. Džamija sa visokim minaretom biće podignuta na najljepšem dijelu Praga, u blizini vile dr. Kramarža, mi­ nistra, na Letonoj. Džamija će biti u orijentalnom stilu sa ve­ likim i visokim kubetom, po ugledu na džamiju u Parizu. O PORIJEKLU BEGOVA LJUBUNCICA Pisac koji se sakrio iza šifre »K« piše u »Obzoru« o po­ rijeklu begovske porodice Ljubunčića, bivših kapetana u Lijevnu. Na temelju izvjesnih dokumenata pisac nastoji dokazati da su Ljubunčići postali od Hrvata. Isto tako, kaže pisac, druga ugledna livanjska porodica begova Firdusa također su porije­ klom Hrvati, a ne naseljene Osmanlije, kako se dosad mislilo. Pisac K. ove svoje tvrdnje o Ljubunčićima bazara samo na jednom pismu koje je nekad davno jedan beg Ljubunčić pisao nekom fratru. ničnh utvrđenja h a d e ш a-timar džamijskim i tekijskim slugama i pograničnim gradovima i palankama nekim agama na sultanovom dvoru. Pravo lenskih gospodara zove se inače njihov k i l i č - h a k , sabljarina. nn-ć �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК ЗАХВАЛА HA ЧЕСТИТКУ Њ. КРАЉ. ВИС. КНЕЗУ НАМЈЕСНИКУ Поводом промовисања за понасног доктора Оксфордског Универзитета Н>. Kp. Вис. Кнеза Намјесника, Главни одбор Гајрета je упутио Канцеларији Н>. Kp. Височанства слиједећу честитку: »Поводом високе почасти и признања указаног Вашем Височанству од стране Оксфордског Универзитета промоцијом за почасног доктора сматрамо да je тим актом указана и висока част како Вашој личности тако и цијелој нашој нацији. Главни одбор Гајрета усхићен личним успјехом Вашег Височанства, слободан je поднијети у име цјелокупног Гајретовог чланства најсрдачније честитке. Да живи Ваше Височанство!« Ha ову депешу Претсједник Гајрета г. Др. Авдо Хасанбеговић добио je из Лондона слиједећу захвалу: »По највишем налогу част ми je изјавити Вам топлу захвалност на честитци коју сте послали Њ. Kp. Височанству Кнезу Намјеснику поводом Његовог промовисања за почасног доктора Оксфордског Универзитета.« Министар Двора, Милан Антић, с. р. и утржак »цигала« Гајретова дома. — Нарочито скрећемо лажњу да друштвене јединице. прикупе све заостале чланарине, како не би заостао ни један члал који не би своју чланску дужност уредно извршио према Гајрету. — Ha чековној полсжници или у посебном лисменом извјештају треба означити од чега je послати новац, како би се могао раскњижити у књигама Главног одбора no појединим ставкама. 2. Абецедни списак свих врста чланова, означивши презиме и име члана, датум уписа у чланство, висину чланарине и уплате чланарине за сваки поједини мјесец v oboi години '(1936-1937). у Ј 3. Списак умрлих чланова, означивши да ли je редовни, утемељач или добротвор и љегово звање. 4. Списак друштвеног инвентара. Јединице које располажу са друштвеним просторијама и инвентаром доставиће списак тога инвентара, означивши вриједност сваког предмета. 5. Општи извјештај о раду у прошлој години са овим подацима: а) број чланова ОКРУЖНИЦЕ б) број одржаних сједница СВИМА МЈЕСНИМ ОДБОРИМА И ПОВЈЕРЕНИЦИМА ц) број ријешених списа ГАЈРЕТА д) број одржаних приредаба (забава, теферича, мевГАЈРЕТОВА ГЈ1АВНА Јављамо Вам да he се Гајретова луда, сијела) СКУПШТИНА редовна главна скупштина одре) број одржаних предаваша жати у недјељу 11 јула 1937 год. у Гајретовом дому у/Сараф) број одјевене сиромашпе дјеце јеву са дневним редом који рррпи£ују друштвена правила. г) износ сакупљене и дозначене чланарине Kao и досадањих година, д аа прије главне скупштине одржаће се предконференција за главну скупштину. х) чист приход одржаних приредаба Саопштавајући Вам предње, умољавамо Вас да у смии) чист приход сакупљелих и уновчених живежних слу прописа друштвених оравила одредите Ваше делегате, намирница који he Вас заступати на главној скупштини. Делегатима ј) приход распроданих Гајретових издања и листа испоставите легитимације за учестовање на скулштини. »Гајрет« Главни одбор упутиће молбу Миниистарству саобрак) укупан приход дозшчен Главном одбору од 20 јуна haja за повластицу н.а жељезници свима делегатима, a о ре1936 до 20 јунд 1937 године. зултату ове молбе друшгвене јединице биће посебно обавијештене. 6. Извјештај о одржаним Гајретовим предавањима са овим подацима: СКУПШТИНЕ МЈЕСНИХ У смислу прописа друштвених а) датум одржања предавања ОДБОРА И ПОВЈЕРЕправила позивају се све Гајретоб) лрезиме и име предавача и његово звање НИШТАВА ве јединице да здкажу и одрже ц) тема предавања своје редовне мјесне скулштине, те да no одржању истих д) локал у којем je одржано предавање доставе Главном одбору у року од 8 дана лреписе скуле) број слушача штинских записника, кзо и кочстигуцију одбора. ф ) да ли су предавања била са или без дискусије r) примједба. ИЗВЈЕШТАЈ О РАДУ З а претстојећу Гајретову главДРУШТВЕНИХ ЈЕДИну скупштину мора се лрипреми7. Остале акције мјесних одбора и повјереништава НИЦА ти и оштампати извјештај о раду tokom ове године. како Главног одбора, тако и свих друштвених јединица. Taj 8. Списак дјеце која се школују у Гајретовим интернаизвјештај мора се оштампати и доставити друштвеним јетима односно која су добила стмпендију или потпору од диницама 8 дана прије главне скупштине. Да би тај извјеГајрета у свој години. (Овај нам je списак потребан ради штај био потпун л што вјернија слика рада и настојања тога, што се морају износити у годишњем извјештају, посвих друштвених јединица, потребно je да све јединице доред прихода из појединих мјеста, и помоћи које та мјеста ставе Главном одбору податке о своме овогодишњем раду добивају од Гајрета, да би се на тај начин видило у којем н а ј д а љ е д о 20 ј у н а о. г. У колико се ти извјештаји je омјеру материјални резултат рада појединих јединица преne доставе до овога рока, nehe се моћи накнадно узети у ма датој им помоћи у овој години. Дешава се tokom годипе обзир, na ће се у штампаном извјештају констатовати које да родитељи некоје дјеце мијењају своја боравишта, na услијединице нисе удовољиле овом позиву и својој дужности. јед тога одбори неће да буду оптерећени са издацима на ту Главни одбор Гајрета умољава и позива све друштведјеиу, чији су родитељи промијенили боравишта.) не јединице да му доставе најдаљс до 20 јуна о. г.: 1. Сав друштвени новац од сакупљених чланарина, за9. Прорачуни мјесних одбора (повјереника) за 1937бава, теферича, мевлуда, сијела, сергија, добровољиих при1938, који морају бити усвојени na редовпимм мјееним скуплога у новцу и нарави, курбанских кожица, зндчака Гајретоштинама, на основу којих he Главни одбор еаставити годива дана, Гајретова алмапах-календара, томболе, те Гајретошњи друштвени прорачун. вих других издања. Такођер се позивају све јединице да доФормулар за прорачул! Гајретоаих мјесних одбора и стдве до горнјег рока и све приходе Гајретова дома, у колиповјереника има да изгледа овако: ко их још имају и то: чланарине, добровол>мс прилоге као �РA С XО Д И Редовна чланарина Чланарнна доброт. и утемељача . . Прилоли v hobiiv . Прилози v нарави Приредбе, (заПавс, тсфсрнћи, сијела, мевлуди и с л .. Очскрининс питом. Утрошак Гајрета и садашњс питомц' Утрошак Гајрста и. При израчунавању опскрбнине за једног питомца у конвикту треба имати у виду да то издржавање кошта годишње Дин 3.500.—. ПРЕД ОДЛАЗАК ГАЈГајретови питомци ускоро hc наРЕТОВИХ ПИТОМАпустити друштвене иктернате и ЦА HA ФЕРИЈЕ отићи својим кућама и својој родбини «а ферије. Овим поводом Главни одбор je као и досадаљих година ставио у дужност свима управама друштвених интерната да своји.м питомцима даду потребна упутства и савјете у погледу њиховог рада и владаља на феријама. Свима питомцима се ставл>а у дужност да се јаве Гајретовим јединицама чим дођу својим кућама и да им се ставе на расположење у погледу Гајретова рада. — Извјешћујући Вас о овоме, молимо Вас да надзиретс рад и влддаље Вашич питомаца на феријама, и у кодико их устребате за какав Гајретов посао, да их за то ангажујете. У колико некоји питомци не буду задовољавали својим држањем за вријеме феријд, нека се о томе извијести Главни одврр Гајрета. СКУПШТИНА ГАЈРЕТО- Овогодишља скупштина ГајретоВЕ ЗАДРУГЕ ве кредитне и привредне задруге у Сардјеву одржаће се 10 јула о. г. у Гајретовом дому, т. ј. на дан предконференције за Гајретову редовну главну скупштину. — Скупштина задруге одржава се истовремено када и Гајретова редовна гддвна скупштина no жељи и сугестијама делегата на прошлој главној скупштини, да би се na тај начин дало могућности и зддругарима из унутрашњости да узму учешћа у раду Задругине скупштиие. У колико некоји задругари не могу доћи на скупштину Задруге, то они могу опуномоћити делегате који долазе на главну скупштину, да их они заступају, na Вас молимо да о томе обавијестите задругаре, с тим да делегатима даду своје писмене пуномоћи. Многи разлози и искуства из ранијих година понукали су Главни одбор Гајрета да донесе закључак д а с е м о л б е о в о годишњих Гајретових uит омa цa з a ир иј ем у Г ајрет ове и н т е р н а т е у идућој школс кој години ријеше прије о вог од иш ње глав не с к у п ш т и н е . Молбе нових кандидата за интернате као и све молбе за стипендије и једнократие потпоре рјешаваће се као и досадањих година — послије главне скупштине. О ријешењу молби старих питомаца (конвикташа) поднијеће се предлог и извјештај претстојећој главној скупштини. Да би се могло удовол>ити поменутом закл>учку Главног одбора, позвали смо управе интерната да о овоме закључку обавијесте све своје овогодишње питомце, који рефлектирдју на интернатска мјеста у идућој годшни, и да nx позову д а п у т е м с в о ј и х м ј е с н и х о д б о р а ( п о в ј е р е н и ш т а в а ) упуте Главном одбору своје малбе најдаље до 5 јуна о. г. Тим молбама треба приложити увјерења о сиромаштву и о плаћању пореза. Све те молбе треба да претресу Гајретове јединице и да их са својим предлозима доставе Главном одбору најдаље до 20 јуна о. г. Извјештаје о успјеху у науци свих овогодишњих питомаца затражио je Главни одбор Гајрета да му их доставе управе интерната изравно. О овоме закл>учку молимо Вас да обавијестите родитсље - старател>е овогодишших Гајретовпх зптомаца и да их упозорите да прибаве благовремено yBjepeiba о сиромаштву «и о плаћању пореза,, како бисте та увјерења могли приклопити молбама н.ихове дјеце — шчићеника. РЈЕШАВАЊЕ МОЛБИ ОВОГОД. ГАЈРЕТОВИХ ПИТОМАЦА ЗА МЈЕСТА У ИНТЕРНАТИМА У ИДУЋОЈ 1937-1938 ГОД. НАТЈЕЧАЈ ЗА ПОДЈЕЛУ Ha основу прорачуна као и за1'АЈРЕТОВИХ ПОМОЋИ кључака које ће усвојити пргтУ ИДУЋОЈ ГОДИНИ стојећа Гајретова главна скупштина, Главни одбор Гајрета подјељиваће за 1937-1938 годину стипендије и једнократне потпоре, као и мјеста у интернатима, ђацима који ове 1936-1937 године нису били у Гајретовим конвиктима. Молбе се имаду доставити Главном одбору Гајрета, са предлозима Мјеоних одбора и повјереника, н а ј д а љ е до 15 ј у л а о. г. Молбе које се пошаљу послије овог датума, као и оне које нису препоручене од стране Гајретових јединица, неће се узимати у рјешавање, него he се повратити. Свакој молби треба приложити: 1) школско свједочанство из 1936-1937 школ. године; 2) увјерење о сиромаштву 3) увјерење о порезу. За Главни одбор Гајрета: Претсједник: Др. Хасанбеговић Секретар: X. Кукић. U s p je š a n r a d M e v lu d s lc e s e k c ije u B o s . B r o d u Ova fotografija prikazuje Sekciju koja je priredila Gajretov uspjeli Mevludi šerif u Bos. Brodu. Na slici su obdljcženi broje­ vima: 1. g. Arslanbeg Kurbcgović, vrijedni pretsjednik Mjesnog odbora; 2. g. Smail eff. Bojić, pročelnik mevludske sekcije; 3. g. Asim Hodžić, tajnik odbora; 4. g. Alija Nuković, blagajnik odbora i 5. gđica Mujcsira Hodžić, koja je izabrana za naj­ ljepšu djevojku na jednoj Gajretovoj pri­ redbi. Ova Sekcija pokazala je vrlo dobre rezultate. Ovim putem se Sekcija zahvaljuje g. Franji Vučniku, penzionisanom poruč­ niku, koji pomaže odboru u Bos. Brodu svojim tehničkim sposobnostima i znanjem, pa je crtao u bojama i ovaj Gajretov znak što ga drže djeca na slici. 107 �ЛУКАВАЦ ТУР. Рахметли Ахмо Бегић. 13 априла о. г. преселио je на ахирет рахметли Ахмо Бегић, дугогодишњи члан одбчора Гајрета у Лукавцу. Мјесни одбор Гајрета изгубио je у њему једног вриједног и агилног члана, који je гнесебично и предано радио за добро Гајрета. Рахметулахи алејхи. Постављанје госп. Тановића Мухамеда. Госп. Тановић Мухамед дјеловођа општине и благајник Мјесног одбора Гајрета у Лукавцу, одлуком госп. Мипистра саобраћаја, постављен je за чиновничког прнправника код Жељезиичке ложионице у Вршцу, иа коју je дужност отишао из Лукавца 20 априла о. г., испраћен од многобројних пријатеља и чланова мјесног одбора. Дужност благајника овог мјесног одбора вршио je госп. Тановић предано и савјесно од и>егова оснутка до даиас a прије доласка у Лукавац сарађивао je такођер у Гајретовом одбору у Грачаници. Господину Тановићу, нашем бившем вриједном и незаборављеаом благајнику, другу и пријатељу желимо много успјеха на његовој новој дужности. УСПИО ТЕФЕРИЧ У ШЕВАРЛИЈАМА Повјереник »Гајрета« у селу Шеварлијама приредио je 9 маја уз сарадњу честитих и вриједних сељана »Гајретов« теферич, који je иначе први »Гајретов« теферич у овомс селу. Лијеп прољетни дан, те популаран програм теферича, који се састојао у оживл>аван.у заборављених народних игара, привукао je масе свијета из околних срезова, a нарочито je запажен велик број Маглајлија, чија je добро развијена »Гајретова« свијест и овом приликом дошла до виднога изражаја. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/c4142b3646924c1c657f501918324c1a.pdf 65b9c82c207abda19bd323e8355c3ca6 PDF Text Text TAKCA У ГОТОВУ ПЛАЋЕНА гл а сн и и К уучурно u p o c n jo m o i д р у ш тв а Гајрета ИЗПЈЕШ ТЛЈ ГЛАВНОГ ОДБОРА ГАЈРЕТА ЗА ГО Д И Н У 1930-37 П о д н е с е н г л с т н о ј г о д и ш њ о ј ск у п ш т и аи 11 Јула 1 9 3 7 г о д и н е * . .... •■■■ Ј у л и ........ ........ .... C a p a jc n o 1937 ИЗДАЈЕ ГЛАВНИ ОДБОР ГАЈРЕТА Y САРАЈЕВУ • Б р о ј 7-9 ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ХАМИД КУКИ ћ �ГАЈРЕТ, ЛИСТ ДРУШТВА ГАЈРЕТА ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЧНО, ЦИЈЕНА МУ JE ЗА НАШУ ОТАЏБИНУ 60 ДИНАРА HA ГОДИНУ, A ЗА СВЕ ОСТАЛЕ ЗЕМЉЕ ПРЕКО ГРАНИЦЕ 120 ДИНАРА. ЂАЦИ ГАЈРЕТОВИ ПИТОМЦИ ДОБИВАЈУ ЛИСТ У ПОЛА ЦИЈЕНЕ КОД ГЛАВНОГ ОДБОРА ИЛИ КОД УГ1РАВЕ ГАЈРЕТОВИХ КОНВИКАТА. Власник друштво »Гајрет« — Одговорни уредник: Хамнд Кукић — Штампарија Босанска Пошта Јосип Бретлер и др одговара Јосип Гргић. �Год. X V III j *R 3? S jii Сараје-во, јули 1937 Њ . B. К Р А Љ П Е Т А Р ПОКРОВИТЕЉ ГА|PETA I I B p o f 7-9 �И з в је ш т а ј Г л а п н о г о д б о р а Г а јр е т а з а 1936-37 г о д и н у И з n jeiiiT af с е к р е т а р а У в о д н а р и је ч Подносећи главној скупштини извјештај о раду и напорима Гајрета у прошлој друштвеној години, треба да одмах у почетку констатујемо низ чињеница и напомена које ће нам омогућити лакши и успјешнији увид у Гајретово пословање минуле године. И ова година, као и низ протеклих, прошла je у знаку тешких економских прилика. Појединци и устанев^ осјећају бреме материјалних криза и њихов рад je 36of тога у извјесном застоју. Г ајрет, међутим, коликогод није M o ­ rao избјећи сусрет са тим економским недаћама, ипак није осјетио јачих реперкусија у своме раду, какви се обично догађају у овако тешким приликама. И несамо да Гајрет није осјетио јачих потреса, него je чак у своме дјеловању задњих година осјетио извјесно разведравање и прибирање снага, те извјесно побољшање у свима правцима свога рада. Ово ми морамо да констатујемо, јер то није свагдањи случај код свих сличних друштава. Ово ми морамо констатовати и због тога, што смо успркос многих потешкоћа, које су нам се истављале, успјешно завршили и овај једногодишњи период рада у остварењу Гајретових циљева. Ми морамо ово са поносом подвући, јер баш у томе и лежи највећи успјех Гајрета, што он и у овим судбоиосним и тешким временима савладава све препреке и сметње и побједоносно зида годину no годину у зграду својих успјеха за наш цијели народ. Рад Гајрета je велик и многостран. Он се не зауставља само на главиом задатку: школовању омладине на средњим и вмсоким школама. Познато je да je наш Гајрет у том правцу најјаче друштво приватне иницијативе у цијелој Краљевини. Гајрет, нарочито посљедњих година, проширује свој дјелокруг рада и у другим правцима. Он тражи нове путеве и сретно их изналази. Привредно јачање и социјалио збрињавање народа je важна грана Гајретова рада. Већ преко 10 годииа оснивају се разне Гајретове установе за економско ja- 112 чање ширих слојева, a покрећу се и друге акције за привредио и социјално придизање народа. Ту, нарочито, долази у обзир Гајретова привредна и кредитна задруга, осиивање разних Гајретових школа, радионица и течајева и одржавање популарних предавања. Осим ових послова, којима je заокупљен Гајрет и његови пожртвовни радници, улаже се мноro труда и на друге послове. Велика брига посвећује се јачању и продубљивању Гајретове организације и идеологије. Гајрет увијек стоји на бранику националних интереса Краља и Домовине, a вјерујући чврсто у своју мисију, он нетремице гледа у свог високог Покровитеља, Њ еговог Величанства Краља Петра II. Идући непоколебиво путем који су му утрли и означили његови вођи и идеолози, Гајрет he и даље пролазити крај малодушних, носећи високо своју давно подигнуту заставу прогреса и просвјете и стићи ће, на крају, онамо, гдје ће вјечно сјати срећа муслимаиа Југославије и цијелога нашега народа. Ова протекла година поново je потврдила оно, што многи не знају или не вјерују: да je Гајрет стекао чврстог ослонца у народу. Овог тренутка ми тврдимо још и више: on се срастао са душом нашег народа. Овогодишњи резултати Гајретова рада јесу нови доказ да je Гајрет мезимче и да наш човјек, бринући се у овој тешкој кризи о себи и о св-ом опстанку, у исто вријеме води бригу и о Гајрету. Знајући да би нашем свијету било тешко без Гајретова дјеловања, народ je, откидајући од уста, доприносио и давао да Гајрет не осјети невољу. У томе главну заслугу носи кадер Гајретових првобораца и трудбеника широм домовине. Они су, не жалећи труда ни жртава, успјешно савлађивали све тешкоће и допринијели да je Гајрет ухватио овако јаког корјена у народу. Вјерујући и надаље у прегалаштво Гајретових радника и у љубав и приврженост народа, Гајрет чврсто вјерује у своју будућност. A будућност Гајрета значи у исто вријеме и будућност нашег елемента. �Р а д na о с т в а р е њ у Гајрет ових ц и љ е в а Р а д н а ш коловањ у о м л а д и н е Г а/ретови с р е д њ о ш к о л с к и инт ернат и Још увијек je главни задатак Гајрета да школује и потпомаже школовање омладиие, да ствара кадер народне интелигенције и уопште да се стара за развитак нових народних геиерација. Другим ријечима, Гајрет тежи да будући грађани буду корисни чланови друштва и наше заједнице, који ће несамо чувати ове позитавне осебине народне и добре старе друштвене форме, него који he заводити и нове за које се tokom друштвеног развоја осјети потреба. Да се створе такови нараштаји, ми морамо поклањати нарочиту пажњу школовању и васпитању средњошколске омладине. Наша средња школа не може дати све оно што je потребно савременом и једном образованам човјеку, јер je живот нешто друго него што су нарме и теорије. Породица и друштво су врло важни фактори, који поред школе дјелују на васпитање омладине. Међутим често се дешава да и породица и друштво дјелују више штетно него корисно на омладину, na се због тога дошло на идеју и у Гајрету, још прије Свје^ског рата, оошвања средњошколских интерната, да би се на тај начин стало на пут лошем дјеловању околине на средн»ошколоку омладану. Важност средњошколских интерната била je одувијек врло велика у раду и настојању око васпитања нових генерација. Дужности су иитерната да дају могућности за хигијенски живот ђака и да навткавају ђаке на извјестан ред и дисциплину. Заједничким животом ђаци у интернатима се приучавају и на ca&ptмене друштвене форме у животу. Ђаци у интернатима показују у науци просјечно боље резултати од оних ђака који се не налазе у интернатима. To je и разумлЈИво када се зна да су ђаци у интернатима под сталним надзором свој-их префеката и васпитача, док су они ван интерната, по-готово они који иису из мјеста гдје се налази интернат, у главиом пр>епуште«ч сами себи. Уз то, важност интериата јест и у томе што се у н>има пружа могућност за вршење вјерских обреда, те уопште за вјерско васплтж>е, до>к je то ђацима ,са стране, који станују у! п,риватним кућама, скора потпуно немогуће. Познато je да je Вакуф све до 1919 године уздржавао средњошколске муслиманске нитернате о свом трошки и у својој режији. Ти интернати су се налазили у Сарајеву, Мостару, Тузли, Бањој Луци и Бихаћу. У години 1919 Гајрет je преузео од Вакуфа сарајевски интернат. У години 1920 из финансијских разлога Вакуф рјешава да потпуно напусти ту грану свога просвјетног дјеловаања. Да избјегне тешке посљедице, стварне и моралне, од тог свог корака, Вакуф се обраћа тада Гајрету, који je у том добу био истом у почетку свога рада, јер je за вријеме Свјетског рата остао и без оргаиизације и без икаквих материјалних сретстава — да он прихвати и преузме на себе даље издржавање тих до тада вакуфских интерната. Гајрет се томе позиву одазвао и без сумње тиме учинио огромне услуге нашој заједници, a у исто вријеме и велике услуте, моралне и материјалне, и самом Вакуфу. Исте године Гајрет осиива и женски интернат у Сарајеву, да би на тај начин дао могућности ,и нашем женскињу да се и оно шко« лује и да похађа средње a no томе и високе школе. У даљњим годииама, поред интерната у поменутим мјестима, Гајрет je основао интернате још у Фочи, Гацку и Пријепољу, који су доцније укииути. ; -„ Дапас се налазе Гајретови интернати у Сарајеву( мушки и женски), Мостару, Бањој Луци, Тузли, Бихаћу, Плевљу и заједнички интернат са Пр>освјетом у Требињу. Око 4/„ свеукупних својих прихода друштво Гајрет троши на уздржавање средњошколеких интерната и на стипендисте, тј. на школовање омладине, што се види и из годишње друштвене билансе. Пријем питомаца у интернате врши Главни одбор сваке годнне на основу одобреног прорачуна, закључака главне скупштине, расположивих мјеста у интернатима, те на основу постигнутих материјалних резултата рада друштвених јединица у ранијој друштвеној годиви. У смислу закључака главне скупштине, крајевима где је' помањкање школованих људа и просвјетног живота, a ту долазе у обзир Санџак и Црна Гора као и пасивна мјеста гдје нема трговине и индустрија, чине се.изнимке, na се при подјел^ивању друштвенчх помоћи овим мјестима не придржавамо створеног правило: »Колико даш, толико добијеш«. Тим мјестима даје се више помоћи на рачун евентуалних централних прихода као и на рачун актавних друштвених јединица, гдје су економске прилике нашега свијета повол>није. И поред одобреног буџега и закључака главних скупштина, скоро све друштвене јединице достављају .и лрепоручују Главном одбору за повољно ријешење много већи број молби него им се стварно може удовољити. При томе заборављају на закључке главних скупштина, да се друштвене помоћи подјељују на основу получених материјалних резултата, na се дешава да том приликом некоје једииице условљавају свој даљњи успјешаи рад, ако им се не укаже много виша помоћ, него их припада. Наравно, Главни одбор који руководи друштвеним радом, и који je за тај рад одговоран, мора да реално гледа на чињенице и да чини no својој најбољој увиђавности и својој савјести расподјелу, како мјеста у интернатима тако и стипендија и других помоћи. За подјелу мјеста у интернатима у овој години доставиле су друштвене јединице знатно већи број молби, него досадањих година. Скоро све су те молбе најтоплије препоручиване за повољно ријешење, али Главни одбор није могао свлма тим молбама изићи у сусрет. Но ипак je овог пута, и ако се иалазимо у тешким временима, повољно ријеигио рекордан број молби. Сви интернати су били у почетку школске године претрпа- 113 �ни. Нарочито je била велика навала на мушки сарајевски интернат ради похађања Средње техничке школе, као и других стручних школа. Пошто сви примљени питомци у овај интернат нису могли бити смјештени, то je један дио, око 20 њих, примљен само на храну. Доцније, када су иекоји питомци иступили из мнтерната, ови који су били само на храни, a добро су учили, примани су на цијелу опскрбу у интернату. Поред тога, приликам рјешавања молби за некоје je молиоце који су желили учити занат ријешено да се tokom г о дине позивају да наступе мјеста у интернату, према томе како се указују расположива мјеста. При достављању и препоручивању молби многе јединице нетачно калкулишу коштајну цијену око издржавања друштвених питомаца у интернатима. To долази отуда што некоје јединице претпоетављају и држе да се на друштвене интернате односе само они трошкови који су учињени у интернатима. Међутим та калкулација н,ије исггравна, како ће се то видјети и из посебног образложења Гл. одбора. Скоро сви наши напори, сав наш труд и пожртвовање управљеио je на то, да се помаже и школује омладина. Према томе и издаггци друштвене централе чине се, у главном, ради средн>ошколоке омладине. Стога се и тл централни издаци имаду при калкулисању прибројити издацима који се утроше на интернате. Ha тај начин долази се до суме од 350.— Дин. округло, која се мјесечно трогци на једнога питомца. Ha тој бази потребно je дћ се у будуће рјешавају и достављају молбе за друштвене помоћи. Јер, на кога ће пасти централни издаци, ако не на цјелокупну друштвеиу организацију. Истина, дешава се, од времена до времена, да и централа, непредвиђено у друштвеном прорачуну, дође до извјесних прихода. To je нарочито било у раиијим година. ма, na су се с тим приходима покривали несамо централни режијски издаци, него je покриван и мањак који се указивао између доприноса свих друштвених јединица и стварнога друштвеног утрошка у једној години. Али тих непредвиђених прихода не може и не мора да има друшгвена централа сваке године. Због тога се за сваки случај морала изнаћи и фикоирати сума, која важи као мјерило коштајне цијене за издржавање једног питомца у интернату. KONVIKTI 1) Muški konvikt i šegrtski dom Sarajevo...................... 2) Ženski Sarajevski i Mostar. 3) Muški B a n ja lu k a ............... 4) „ B ih a ć ....................... 5) „ M ostar................... 6) „ P l e v l j e ................... 7) „ T u z la ....................... 8) „ Novi Pazar............... Tokom prvih dviju godina f u tr o š e n o ...............................i Ukupno 114 У овогодишњем нашем извјештају сматрамо да je .потребно осврнути се нарочито на питање наших интернатских зграда. Hama je жеља да овоме ггитању и иаша .главна скупштина посвети ове године што већу пажњу, јер о успјешном ријешењу овога питања у многоме овисиће дал»њи уелјешаи Гајретов рад. Како je познато, зграде у којима су смјештени Гајретови интернати нису Гајретово власништво. Интернатске зграде у Сарајеву (двије), Тузли, Бања Ј1уци, Биха|ћу и Плевљу власништво су Вакуфа. Зграда у Мостару je приватно власништво, a у Требињу je власииштво тамошње општине. За некоје интернатоке зграде плаћа се кирија, a друге су уступљене Гајрету бесплатно. Бесплатно су уступљене зграде у Тузли, Бихаћу и Требињу. Кирија се .плаћа за 5 иитернатских зграда, и то: 1) Мушки конвикт Сарајев'0 Дин.6.000.— год. 2) Женски конвпкт Сарајево» 18.000.— год. 3) Мушки конвикт Бања Лука »6.000.— год. 4) Мушки конвикт Плевље » 6.000.— год. '5)) Мушки конвикт Мостар » 13.800.— год. Укупно Дин. 49.800.— год. Стање интернатоких зграда, осим оних у Бихаћу, Плевљу и Требињу je врло лоше и не смије нас задовол>ити. Интернатске зграде у Сарајеву, Мостару, Тузли, Бања Луци су старог типа босанских кућа, трошне, зидане од ћерпића, незгодног распореда и нехигијенске, na према томе не одговарају интернатокмм потребама. Од ових пет зграда само je тузланока саграђена из солидног материјала и могла би пооуж ити намијењеној сврси, ако би се темељитије адаптирала и no могућности проширила. Ради рушевности и неподобности ових зграда Гајрет мора да троши на њихово одржавање замашне суме новаца. Из године у годину предвиђају се у друштвевим прорачунима специјалне ставке за адаптације ов.их зграда. Да би се видјело колико Гајрет троши на поправке интернатских зграда и за њихове кирије, изнијећемо цифре које нам казују овако: Од 1920 године, тј. од преузимања вакуфских конвиката до конца јуна 1937 године, утрошене се слвједеће суме: Popravci Kirije Ukupno Dinara Dinara Dinara 268.424-— 227.131'— 56.154-— 106.468’— 55.992'— 32.183’— 91.601"— 200"— 74.511 — 10.680 — 170.632 — 225.950"— 47.000"— 150 — 287.653-^12.000-^1.400"— 4.500"- 439.056"— 453.081 — 103.618'106.618'343.653.— 44.183'— 93 .0 0 1 '4.700"74.511'— 10.680'- 923.344'— 749.293 — 1,672.637'— Primjedba od 1922/23 do konca 1936/37 šk. g. u 1920 21 šk. g. u 1921/22 šk. g. �Дода ли се горњој суми још око Дин. 20.000 утрошених на зпраду мушког интерната у Сарајеву, која je преузета од Вакуфа у 1919 години, види се, да je за прошлих 17 година утрошено на одржавање интернатских зграда и за кирије округло Дин. 1,700.000.—, одн. годишње no 100.000.— динара. ; Пред овом замашном сумом морамо да станемо и да о њој о з 6 и.јш о размислимо. По нашем мишљењу питање интернатских зграда може се ријешити на три начина: 1) да се садање интернатске зграде темеллто репарирају — што изискује огромну суму новаца — a да се ипак ово питање темељито не ријеши; 2) да се садање интернатске зграде замијене са другим солидкијим и хигијенокијим и 3) да се изграде потпуно нове зграде. Први начин могао би потпуно да отпадне, јер се н>име не би ријешило ово замашно друштвенО' питање, na нам за ријешење овог питања преостају друга два начина. Многе околности упућују Гајрет да неодложно приступи темељитијем ријешењу овог питања, ако желимо да очувамо досадашњи престиж нашега друштва и да успјешно наставимо његово дјеловање. Главни одбор претресао je ово питање у више наврата tokom минуле године, n a je закл>учио да се приступи у току ове године припремама за изградњу зграде мушког 1интерната у Сарајеву. Сматрамо да je за моменат највећа потреба да се најприје ивпради овај интернат, и то ради тога што се у овај интернат прима од 100 до 120 питомаца, тј. што се у овај тгтернат смјести годишње толико питомаца, колпко у 4 мања Гајретова интерната. Осим тога, у овај интернат примају се ђаци са цијелог Гајретова територија и то њих преко 90% за похађање Техничке школе и изучавање заната. Према томе, овај интернат служи потребама свих јединица, a не само сарајеске ближе околице. За иградњу о®ог интерната у првом реду je потребно обезбиједити градилиште. Код данашњих многобројних градилишта нашег Вакуфа у Сарајеву сматрамо да би било сувшпно да друштво Гајрет iKynyje градилиште. Ta сума, која би се евентуално утрошила за купњу градилишта, добро ће доћи друштву за набавку новог инвентара, јер je познагго да инвентар како у овоме тако и у другим друштвеним интернатима не задовољава. Због тога смо се обратили у првој половиUH маја мјесеца о. г. с молбом Одбору наиба за И. в. з. у Сарајеву да нам уступи погодно земл>иште. Од четири земл>ишта која би за ову оврху дошла у обзри и на која смо у нашој молби указали, Вакуф нам није могао ни једно уступити, na смо се због тога обратили поновном молбом за друго које земљиште. Међути/м, ни землзиште на које смо указали у новој молби, Вакуф нам није могао уступити, лрепоручниши нам да означимо које друго. У трећој молби означили смо даљња 3 земљишта, али нам ни једно од тих није могло бити уступљено. При закл>учку овог нашег извјештаја сазнајемо да би нам Вакуф уступио једно земљиште у близини периферије града, али обзиром на велику удаљеност тога земљишта од средњих школа, нарочито од Средње техничке школе, (коју похађа 70% питомада сарајевског мушког интерна- та), вјероватно се нећемо моћи користити тим земљиштем. ^ Од Вакуфа смо тражили једно од многобројних његовпх земљишта у Сарајеву под овим условима: 1) да земл»иште остаје власннштво! Вакуфа; 2) да Вакуф уступи Гајрету бар 1К*—2 дунума земљишта; 3) да се земљиште уступи Гајрету на неизвјесно вријеме; 4) да Гајрет плаћа све јавне даће на земљиште и на зграду коју би изградио; 5) да Гајрет даје доцрииос за евент. испуњавање шарти-вакифа; 6) да зграда на изграђеном земљишту пређе у посјед и власкиштво Вакуфа за случај промјене садање сврхе Гајрета или за случај његове ли1квидације. Главни ће одбор наставити с радом око при* према за подизање интернатоке зграде, вјерујући да ће и Вакуф, ксхначно, уступити за ову сврху погодно земљиште. За тузланску зграду већ смо истакли да je зидана из солидног материјала, али да би je требало темељитије поправити и, ради јефтиноће тузланске пијаце, проширити. Зграда овог интерната je на повољном мјесту и има лијепу башчу, a уз то je од стране Вакуфа уступљена Гајрету за интернатске еврхе беоплатно. Сматрамо да je једноставније и јефтиније адаптирати и проширити зграду интерната, него ли изграђивати потпуно нову. У том смислу Главни одбор je доиио и закључак, позвавши мјесни. одбор Гајрета у Тузли да приступи потребним предрадњама и да поведе сабирну акцију у овима оним срезовима којн гравитирају тузланском интерналу. Жеља je Главног одбора да се проширење овог нитерната изврши још у току ових школоких ферија, како би питомци почетком идуће школске године дошли у поновљеиу и проширену интернатску зграду. Већ више година Главни и Мјесии одбор Гајрета у Мостару теже за тим да замијене интернатску зграду. И у току ове године Мјесни одбор у Мосгару радио je на томе да дође до погодне зграде, али му то није пошло за руком. Доцније je овај мјесни одбор ступио у преговоре са кућевласником садање И1нтернатске зграде ради темељите адаптације ове зграде. У смислу започетих разговора кућевласник би у дворишту, уз зграду, саградио о свом трошку салу, у којој би питомци имали благоваонпцу и истовремено учионицу. Пошто je и зграда бањалучког интерната врло трошна и захтијева, неизбјежно, још у току оних ферија да се уложи већа сума за њене адаптације, a пошто се у Бањој Луци не може наћи погоднија зграда, то je препоручено бањалучком Мјесном одбору да ступи у преговоре са надлежним вакуфскшм властима no овом питању. Ако би вакуфске власта стале на становиште да Гајрет изарши адаптације, у томе случају да се тражи од Вакуфа да за извјесно вријеме уступи поправљену зграду за интернатске сврхе бесплатно. Закључке у погледу акције за изградњу нове интернатоке зпраде у Сарајеву као и проширења, односно адаптирања интернатских зграда у унутрашњости, доиио je Главни одбор почетком Ma­ ja. Међутим, Глвнв одбор je и раније расправљао no овоме питању, n a je у почетку прошле зиме апеловао на мјесне одборе, гдје постоје Гајретови интернати, да приступе акцији за изградњу пот- 115 �жњу, a не само да се ослањамо на управе интерпуно нових интернатских з.града. Том приликом ната. Ту су школске власти, културна друштва и Главни одбор им je указао на случај' са подизародитељи. Између школских власти и културних њем Муслиманског дома у Требињу, гдје су градруштава која се баве школовањем омладине, мођани успјели за годину дана да дођу до земљирао би да постоји непрекидан ковтакт и савјетошта, изврше сабирну акц,ију и да подигну зграду вања у погледу ваепитања данашње средњошколу Kojoj je смјештена Гајретова радионица, Гајре- . ске омладине. Ако сви ти фактори не буду најозтов мјесни одбор и све друге муслиманске устабил>није схватили ово питање и ако се не буду нове у Требињу. Главни одбор je замишљао да односви мјесни одбори у првом реду изнађу земисто тако старали да омладину упућују ефикаснвјим методама и мјерама на њене дужности и на љиште било од Вакуфа, општине или од привахњен будући позив у народу, од те омладине нећених лица која би постала великим добротворима Гајрета и муслимана. По том су имали да проведу мо имати много користи. сабирну акцију у свима оним срезовима, који граУ овој години, на основу Закона о средњим витирају према тим мјестима гдје су интернати. школама, поједиве Банске управе одредиле су на У томе случају све интернатске зграде биле би изсвојој територији школска подручја. Ha тај награђене no једном типу. Међутим, овај апел Главчин одређене су територије средњих школа, те ће ног одбора, нажалост, није наишао на повољан се упис ђака у школе за 1937/38 годину вршити одзив. на основу те расподјеле. Међутим, Министарство Успјешан рад у интернатима, како у материпросвјете у 1934 годинв ријешило je да за кулјално-.м тако и у васпитно-школском погледу, овиси турна друштва, која уздржавају средњошколску понајвише о избору личности префеката и васпиомладину у својим интернагима, не важе никаква тача. Сасвим je природно да на ова мјеста треба ограничења у oboim погледу. Ha основу тога, кулда долазе школски људи, који се баве са омладитурно-просвјетна друштва су могла упућ|Ивати и ном и којима je то струка. Међугим, иако ми иманадаље своје питомце у поједине школе, без обмо велики број тих људи, нажалост мало их налазира одакле су ти питомци, из које Бановине и зимо који би потпуно одговарали за ова мјеста. са којег школоког територија. Доносећи овакову Старији и искуснпји наставвици обично су фамиодлуку Министарство je, без сумње, имало у вилијарни и они се не^могу да примају ових мјеста. ду чињен1ицу да ова друштва, поред осталог свог Други, нешто мла1>и, такођер су фамилијарни, са рада на културно-просвјетном подизању народа, дјецом, na није лахко ни н>их ангажовати за овај издашно помажу школовање омладине пугем посао, јер за васпитаче у интернатима требају да својих интерната и да уопште помажу школу и долазе пуни људи, који неће имаги друге бриге њена настојања. осим интерната и омладине у њима и који he васКолико нам je познато, Министарство пропитачки посао с љубављу обављати. Осим тога, за свјете није повукло своје ријешење, a пошто су фамилијарне људе у данашњим нашим интернатиБанске управе извршиле у овој години поменуту ма ми немамо ни просгорија. Млађи, у колико би расподјелу, то je Главни одбор затражио no овом били погодни за ову дужност, ако немају пунмх 10 питању писмена обавјештења од Банских управа. година државне службе, no закону не могу бити Ha то су Банске управе у Бањој Луци и на Цетидодијељени на рад друштвима. Због тога смо ми њу одговориле да за ђаке-питомце културних друове године, нарочито у сарајевским интернатима, штава неће чинити никаквих ограничења у поглеимали потешкоћа. Ако je нешто ове године успјех ду уписа у школе. у школама Гајретових питомаца слабији него прошле године, разло<г треба у овоме тражити. Међутим ова расподјела највише би тангирала Гајрет у Дринској бановини, у колико би се Ми морамо бита свјесни да je данас много теже васпитати омладину него je то било некада. та расподјела односила на наше питомце. ДруДанашња омладвна има друге идеале, него их je штво Гајрет има своју организацију на свима школским територијама Сарајева, Тузле, Бања имала она када смо се ми школовали. Осим тога, морамо истини погледати у очи и отворено рећи, Луке, Бихаћа, iMocTapa, Плевља и Требиња, na према томе помаже и школује ђаке са ових тих да je данашња омладина извргнута и разним негативни.м струјањима модерног живота и новог територија и њима припадајућих срезова. Некоји друштва, што je прилично удаљује од њеног пођаци похађају гимназиједруги (из иствх мјеста) зива и од данашње школе. Појаве тих струјања учитељске школе, средњу техничку школу итд. су видне, na их морамо стално имати у виду, стаПошто средња техничка школа постоји само у рајући се да наша омладина не крене опасном Сарајеву, то се ђаци са свих школских територија, и из свих Бановина, који желе похађати ову стрампутицом. Обзиром на деликатност овога питања, биће школу, примају у сарајевске интернате. И тргодужност и делегата на главној скупштини да се вачке академије на територију Гајретова дјеловања постоје само у Сарајеву и Бањој Луци, na се позабаве њи-ме и да донесу потребне закључке и даду своје сугестије Главном одбору. Гајретова према томе ђаци, који желе похађати ову школу, омладина у интернатима не живи одвојено од упућују само у интернате у овим мјестима. Учиосталих ђака средњих школа, него je она у свакотел>ске школе постоје само у Сарајеву, Мостару дневном контакту и саставу остале средњошколи Бања Луци, na се сто-га ђаци са свих школских ске омладине, na се и та чињеница мора имати у територија и из свих Бановина примају у интервиду, када се раоправља no овом питању. Сва нате у ова три мјеста. Из свега тога произлази да средњошколска омладина у главном je једнако наje потпуно природно да je највећа навала за принастројена и стреми истим путем. Због тога, тој јем у Гајретове интернате у поменута три мјеста. омладини морамо сви да посвећујемо највећу naЂаке гимназија и грађанских школа у главном 116 �Гајрет упућује у друге своје интернате, без обзира из које су Бан(>В!ине и са које ижолске територије. Једино овако радећи при пријему својих питомаца, друштво Гајрет може да задовољава народним потребама и захтјевима Гајретових јединица. !, ј Пошго je идућа школска година на прагу и пошто he Гајрет ове године раније рјешавати ђачке молбе, Главни одбор je ургирао Kp. банске управе у Сарајеву и Сплиту ради доношења њихових одлука no питању 'ограничења школских територија за. културна друштва. Свакако бисмо дошли у врло тежак положај, ако би поменуте Kp. банске управе стале на становиште да донесене одлуке о расподјели школских територија важе и за културна друштва. (При закл»учку овог извјештаја обавијештени смо да je и Банска управа у Сарајеву стала на становиште да за ђаке културних друштава неће бити никаквих ограничен»а у погледу уписа њихових питомаца у средње школе). Кроз свих 8 интерната прошло je ове године 429 питомаца-ица, a на крају школске године било их je у интернатима 369. Га/ретов л у п г к и к о н в и к т у C a p a fe в у Управник конвикта je Алија Хромић, префекти Ибрахим Биоградлија и Мустафа Џинић, вјерски васпитач Хафчз Мустафа еф. Куленовић, интернатски љекари Др. Омер Бахтијаревић и Др. Мухамед Иблизовић. T okom прошле године прошло je кроз интернат 114 пнтомаца интерниста, a било ie осим тога 14 екстерниста. Ha крају године остала су 103 питомца и то 67 ђака и 36 шегрта. Средња техничка школа, коју je похађала већина наших цакапитомаца, отпочела je радом 5 септембра 1936 год., a истог дана и Грађанска школа. 7 септембра 1936 отпочела je редовна настава на Трговачкој академији, 10 септембра на Шеријатској гимназији, a 14 септембра na I и II мушкој гимназији. Како се из горњег види наши су ђаци посјећивали све овдашње средње и стручне школе a 36 питомаца-шегрта je изучавало разне занате. Под оваквим лриликама, a нарочито ако се узму у обзир разна непожељна струјања на овдашњим средњим школама, била je права вјештина спасити наше питомце од свију ових школских и ваншколских утицаја. A то се ипак успјело, иако Ie овај конвикт мучио муку кроз цијелу годину, усљед помањкања префеката и њихових честих промјена. Извјесно вријеме вршио je дужност префекта Мустафа Абдукић, вјероучитељ, a послије његова одласка вршио je два мјесеца дужност префекта г. Хускић Мехмед, учитељ. Управа интерната имала je потешкоћа и ради саме зграде конвикта. Јер, иако зграда са своја 32 одјељења, ве претставља ни у којем случају погодан објекат за смјештај оволиког броја питомаца разнсродних школа и заната. Својом старом грађом и поред честих адаптација зграда нема скоро ни најосновнијих хигијенских услова за један овакав интернат. Интернат су често пута tokom године походили r. r. чланови Главног одбора Гајрета, a цјелокупно материјално стање конвикта прегледао je главни књиговођа Гајрета г. Омер Дрнда у присуству чланова интернатске секције Главног одбора Гајрета, два пута tokom године, и то 9 новембра 1936 године и 22 априла 1937 године. Оба пута je нађеко све •у рсду. И ове године сви су питомци били организовани у питомачком одбору Гајрета, чија je управа подијељена у музичку, литерарну и дилетантску секцију, показала велику активност и у свему испунила постављени задатак. Ha челу одбора налазио се Ејуб Фазлиновић, матурант Средње техн. школе. Музичка секција се старала о развијању музичког смисла код питомаца и о подучавању у свирању и тако исто успјешно наступила на свима питомачким приредбама и манифестацијама. Литерарна секција се старала за развијање смисла за лијепу књижевност преко интернатске библиотеке, која броји око 2.500 комада књига. Књиге су редовно читане, и то нижи разреди су читали забавна дјела поучне садржине од наших гшсаца, a старији питомци су поред забавних читали и научна дјела наше и свјетске литературе. Осим тога ова секција je редовно држала предавања сваке недеље и литерарне састанке, на којима се реферисало и дискутовавало или о оригиналним радовима питомаца или о разним прочитаним дјелима писаца и литерарним појавама, Серија таквих састанака отворена je 25 септембра 1936 год. предавањем о Гајрету, које je одржао Ејуб Фазлиновић. Даље су слиједила предавања: Ибрахима Херцега, матуранта С. Т. Ш. »Туберкулоза и алкохол«, Фуада Крзића, матураша С. Т. Ш. »О задругарству«, Алијевића Ћаније, матуранта С. Т. Ш. »Алкохол у нашој књижевности«, Фазлиновића Ејуба »О миру« итд. итд. Дилетантска секција je спремила и увјежбала комад Ахмеда Мурадбеговића »Златан бардак« са којим су ггигомци као и са разним музичким тачкама наступили на веома успјелој својој академији 17 априла 1937 год. у декоративним просторијама новог Гајретовог дома. Како бројиа пасјета виђенијих пријатеља Гајрета, тако и материјални и моралнн успјех ове вечери дали су подстрека питомцима за дал,и успјешан рад. Осим овога питомци интерната истицали су се у раду разних школских друштава и наступали на школским приредбама. Поред побројаног одржане су tokom године још слиједеће приредбе: 6 септембра 1936 год. приређена je свечана академија у славу рођендана К». В. Краља Петра II — Покровитеља Гајрета. Академији су присуствовали ски питомци, a на и.ој je одржано предаван.е о значају тога дача. Навече истог дана питомци су учестовали у поворци и бакљади no граду. 13 октобра 1936 год. просла.чљена je свечано мубарећ ноћ Лејлеи-Мираџ. Том пркликом одржано je предаваље о Лејлеи- Мирауу и Гази Хусрсф бегу. Академији су присуствовали и г. г. члапови Главног одбора Гајрета. 1 децембра 1936 год. к овај пут je најсвечаније npoслављен као даа Уједиње^а и Ослобођења. Уз пригодне рецитације, декламације и музичке тачке одржано je предавање о напорима нашег иарода за Ослобођење и о значају тога дана. 15 децембра 1936 год. наступио je Рамазапски Бајрам, којн су питомци као и Курбан Бајрам 21-III-1937 прославилн и провели већином у интернату. 18 марта 1937 год. провели су питомци у декоративним просторијама интерната и проучили хатме за душе рахм. Сафетбега Башагића, Дервишбега Миралема, сестрама Имширићкама и осталим оснивачима, добротворима и утемељачима Гајрета. Мевлуд je учио Хафиз Мустафа еф. Куле> новић, a касиде увјежбани хор питомаца. Мевлуд je био добро посјећен како од чланова Главног одбора Гајрета тако и од неких виђенијих грађана. Питомци нису правили веће заједничке излете јер су учествовали повремено у школским екокурзијама a и ради напред поменутих ванредних прилика. Ипак су питомци под водством управе направили један поподневни излет преко 117 �Дариве и посјетили Творницу духана као и друге важније установе. Здравље питомаца je осим мањих грипозних обољења, било одлично. Водило се довољно рачуна и о вјерском васпитању питомаца, те je вјерски васпитач долазио редовно три пута нед^љно да држи часове и вјерска поучна предавања. Акшам и јацију, као и све теравије клањале су се заједнички — џематиле. Иако je у овој години било разних потешкоћа, како je напријед наведено, успјех питомаца je крајем шк. гидине био одличан. Г а јр е т о в ж е н с к и к о н в в к т у С а р а / ев у Управница овог интерната била je ове године до априла мјесеца гђа Адила Диздар, a послије тога гђица Везира Пилав, свршени филозоф. Префекте су биле до марта гђице Хатиџа Звиздић и Злата Салчић, a послије тога гђица Абида Бакшић и гђа Мубера Сариуић. Од 15 марта до 15 маја вршила je гђа Ш тефа Хромић, no закључку Главног одбора, дужност надзорнице овог интерната. Мијењали су се често и вјерски васпитачи, a од децембра мјесеца ту дужност врши г. Шабан еф. Хоџић, професор. Интернатски љекар био je и ове године бесплатно г. Др. Мухамед Иблизовић. Кроз интернат je прошло tokom године 71 питомица, a на крају године било их je 58. Интернат се налази у старој босанској згради, која je власништво Вакуфа и за коју се плаћа кирија. У згради noстоје 2 собе за учионице, затим 4 спаваоне, те уз то болница, кухиња, благоваоница, 2 гардеробе, соба за матурантице, соба за прање рубља, соба за префекту и соба за управницу. Све су прск.торије простране, само су некоје влажне, a нарочито једна учиона и једна спаваона. Учионе су прилично мрачне, што омета рад питомицама, нарочито зими. Концем марта основано je међу питомицама друштво »Освит«, a рад друштва надзирале су префекте и управница. Радове за литерарне састанке обрађивале су саме питомице и то: Каравдић Мувехида »Новела«, »Користи од читања књига«, »Литература и друштво« и »И о прехисторијском човјеку«; Фатима Кабил »0 књижевности«; Фатима Нухефендић: »Жена у Његошевој поезији«; Захида Чешо: »О модерном банкарству«; Муневера Алагић: » 0 важности сунца«; Назика Мрган: »О Николи Тесли«; Фадила Бићкало: »Писма из Италије«, »Последњи дани Помпеје«; Хајрија Куртагић: »Паралела између Мажуранића и Његоша«, »Догађај из мог живота«; Сока Семиз: »Реферат из књиге »Златарево злато«; Хашмета Кљако: »Реферат из књиге »Просјак Лука«; Михра Манџука: » 0 важности позоришта«; Азиза Вољевица: »ОДоситеју Обрадовићу«; Фадила Месиховић: »О Хаџу«; Ћамка Шертовић: » 0 Курану«. Рад литерарног друштва био je повољан. Ту су питомице расправљале о разним питањима, a млађе су их с пажњом слушале. Интернат има библиотеку са 1009 књига. Надзор над библиотеком и читањем књига водила je управница. Сваке недел>е приређивани су заједнички излети у околицу Сарајева, a сриједом су питомице ишле бесплатно у позориште, под водством префеката и управница. Здравствено стање питомица било je у главном повољно. У новембру мјесецу питомице су приредиле Мевлуд, за који их je увјежбао проф. г. A. Зечевић. 118 Г а јр е т о -в Г к о н Ћ И К Т у Т у з л и Управник конвикта био je r. Салихспахић Мехмед, a његов замјеник Мухамед Гагић. Дужност вјерског васпитача вршио je Синан еф. Јахић. Интернатски љекар био je r. Др. Мустафа Мујбеговић. Кроз конвикт je tokom године прошло 52 ђака-питомца, a на крају их je било 48. Послуге je било троје: кухар, подвсрник и служавка. Сва послуга становала je ван конвикта. Интернатска зграда власништво je Вакуфа, a за њу се не плаћа кирија. Зграда није погодна за интернат, јер за то није ни грађена ни намијењена. Зграда се састоји из двије учионице које су уједно и благоваонице. Њихова кубатура je no 78 метара. У сваку може стати no 20 ђака. Спаваоница има 4, a у ове не може стати више од 40 кревета. Спаваонце бр. 1 и бр. 2 заузмају no 93 м-1, a спаваонце бр. 3 и 4 имаду no 48 м3 просторне величине. Кухиња се налази изван интернатске зграде, a кубатура joj износи 36 метара. У овом конвикту питомци су прије 5 гсдина основали литерарну дружину »Осман Ђикић«, која има своју литерарну, музичку, шаховску и соколско-спортску секцију. Од чланарина дружине, које су износиле у овој години 543— динара, отплаћиван je радиоапарат који су питомци набавили у васпитне сврхе. Ова литерарна дружина показала je ове године активнији рад од оног у прошлој гсдини. Настојало се да се ученици упуте и оспособе на што самосталнији рад у свом духовном и индивидуалном развоју и усавршавању. Дружина je одржала 17 састанака, на којима су држана предавања, читане оригиналне приче и рецитоване пјесме, и то према реду како слиједи: Гази Хусреф-бег, предавање читао питомац Церибашић Хасан; Историја и важност Гајрета, предавање одржао г. М. Салихспахић; Значај и важност 1 децембра no наш народ, предавање држао питомац Реџић Мехмед; Муслимани у борби за ослобођење и уједињење, предавање одржао питомац Чизмић Ешреф; Важност Гајрета за наш народ и његова улога у прошлости и будућности, предавање читао питомац Ж ујо Мустафа; Избор лектире, предавсње говорио М. Гагић; Важност удруживања, предавање читао питомац Реџић Мехмед; један језив догађај, читао оригиналну причу питомац Хаџибегановић Авдо; О развоју jeзикЗ, предавање одржао М. Гагић; 0 развоју нашег језика, предавање држао М. Гагић; Значај Дубровника за нашу књижевност, предавање читао питомац A. Сарајлић; Вук Караџић, предавање одржао М. Гагић; Сјећања са села, оригиналну причу читао Ахмић Сафер; Значај и историја Народног уједињења и ослобођења, предавање држао питомац Смаиловић Исмет; Карактер југословенске мајке (према народној пјесми) — предавање одржао Имамовић Шефик; Ha сијелу, оригиналну причу читао питомац Смаиловић Исмет; Муслимани књижевници, држао предавање питомац Хаџибегановић Авдо. Приликом готово сваког предавања питомци су декламовали пјесме наших и страних (у преводу) књижевника. За приватно образовање и национално васпитање питомаца конвикт располаже са прилично комплетираном библиотеком домаће и стране литературе, те са неколико годишта старих књижевних часописа. Питомци су прочитали 500 књига из кућне библиотеке, a узимали су књиге и из школске књижнице. У конвикту je на свечан начин у присуству органа и претставника власти и чланова Мјесног одбора Гајрета прослављен Дан Уједињења. Од вјерских свечаности интернат je прославио Леј-леи Мираџ, Мевлуди-шериф и проучеиа je хатме-доЕа умрлим заслужним Гајретовим легаторима и добротворима. �T okom године питомци су направили неколико излета у околину Тузле. Једнодневни излети прављени су на Кисељак, у Живинице, на Сватовац и у Грачаницу. Сваком приликом ђаци су показали примјерно владање и дисциплинованост. У конвикту je било појединачних обољења, али je све прошло без икаквих посљедица. Г а јр е т о в конвикт у Бнхаћу Управу кснвикта водио je као и прошлих 12 година г. Сулејман Реџић, учитељ. Помоћник и вјерски васпитач у овој години био je Ахмед еф. Реџић, муалим. Интернат није имао посебног љекара, na су питомци стајали под надзором г. г. љекара Дома народног здравља Др. Сјелског и Др. Матавуља, који су у свим случајевима изилазили у сусрет друштвеним питомицама. У току године прошао je кроз интернат 41 питомац, од којих je отпало 6, и то: 1 пурифициран на I семестру, 3-јица дисциплински искључена из гимназије и 2-јица својевољно иступили. Према томе до краја године остало je у интернату 35 питомаца. Зграда у којој je интернат одговара свим потребама, власништво je Вакуфа и за исту се не плаћа кирија. Просторије интерната које својом кубатуром одговарају счјештају 40 до 45 питомаца јесу све здраве, зрачне и свијетле, и снабдјевене потребиим намјештајем. Расподијељене су овако: учионица, читаоница, месџид, трпезарија, кухиња и магазин налази се у приземљу, a 3 спаваонице, управникова канцеларија, спаваоница управникова помоћника и служитељска соба налазе се иа спрату. Управно особље било je стално у контакту са повјереним им питомцима, водило над љима надзор и бринуло се за њихов напредак у сваком правцу. Вјерски васпитач држао je питомцима no 3 предавања седмично и с њима клањао у конвиктском месџиду акшам и јацију намаз, a за вријеме рамазана и теравих намаз, којем су намазу, поред питомаца, присуствовали и виђенији друштвени чланови, a нарочито одборници. T okom године ирослављене су у интернату ове вјерске свечаности: Лејлеимираџ, Мевлуд са хатменим довама за душе Гајретових легатора рахм. Дервиш-бега Миралема, Др. Сафвет-бега Башагића и Хашеме и Зулејхе Имширић, те рамазански и курбански бајрам. Свима овим свечаностима присуствовали су виђенији чланови и чланице Гајрета. У циљу што јачег друштвеног и општег образовања питомаца, како то прописују §§ 50—63 Правилника Гајретових интерната основане су међу питомцима већ од 1932/33 разне организације, које су како у прошлим тако и у овој години постигле резултате како слиједи: 1) Питомачки Гајретов одбор имао je 37 чланова и дозначио je централи на име чланарине и других прихода 780.— динара. 2) Просвјетна секција руководила je интернатском књижницом оОсман Ђикић«, која има 694 комада разних кн>ига, a из које су питомци прочитали 355 комада што научног што забавног садржаја. Ова секција имала je своје мјесечне састанке на којима су старији питомци читали разне реферате и властите радове уз слободну критику. Књижничар je сваке суботе издавао питомцима књиге за читање. 3) Секција за глазбу и приредбе организовала je у овој години уз судјеловање Мјесног одбора Гајрета: Прославу Рођендана Њег. Вел. Крал>а Петра II и Дан Уједињења; a уз судјеловање Женског повјереништва: Сијело са позоришним комадом »Он« и предавањем о Привредној страни муслиманке, Женски Мевлуд са предавањем о Мухамед a. с., сијело са позоришним комадом »Бербер Kapa Мујо« и предавањем о Гајрету; сијело за слушање Гајретове забаве у Сарајеву преко радија и прославу Муслиманске нове године са предавањем о Муџизама Мухамед a. с. 4) Одбор за управу питомачким фондом вршио je своју дужност према својим Правилима. Имао je 38 чланова од којих je у току године примио на дужу и краћу штедњу 580.— динара, a за исто вријеме издао им 28 позајмица у износу од 717.— Дин. Данас овај Фонд располаже готовином од 1.909-20 Дин, која je свота уложена у Поштанској штедионици. 5) Соколска секција имала je надзор над пнтомцима који су чланови Сокола те приређивала и предводила заједничке излете друштвених питомаца у ближњој околици. Здравствено стање питомаца било je кроз цијелу годину повољно, a исхрана добра, што се je показало и годишњкм вагањем питомаца, јер почетком године била je npoсјечна тежина питомца 48-17 кг, док je та тежина крајем roдине била 52-51 кг; дакле, сваки je питомац добио на вази за ову годину просјечно 4-34 кг. У току године интернат није имао других посјета изузев г. г. чланова интернатске секције и наставника гимназије. G a jr e i o v k o n v i k t u B a n j o f Ć u c i Upravu internata vodio je Džinić Mustafa, dipl. Ш. do 10 oktobra 1936. kad je bio postavljen suplentom i morao nastupiti dužnost, a upravu internata je preuzeo Begić Midhat profesor; radi bolesti on se povukao 15 januara 1937., otkada vrši dužnost upravnika Hadžiomerspahić Kemal, profesor. — Zamjenik upravnika je Cimirotić Sulejman. — Vjerski vaspitač je Kapidžić Alija, lntematski ljekar je Dr. Paunković Milivoj. Tokom godine kroz internat su prošla 53 pitomca, a na koncu školske godine ostalo ih je u internatu 43. Pored pito­ maca bilo je kraće ili duže vrijeme samo na hrani 6 učenika, od kojih su na koncu godine ostala 4. Od osoblja bili su u internatu zaposleni: kuhar, pomoć­ nica kuhara i služitelj. Zgrada u kojoj je internat, vlasništvo je Vakufa a godi­ šnja kirija je 6.000.— dinara. To je stara zgrada bosanskog tipa koja ima mnogo svjetla. Na spratu ima 5 spavaonica, zračnih i prostranih, ali zimi radi mnogih prozora vrlo hladnih. Dimenzije spavaonica su: 5.30 X 5-10 X 3; 7.60 X 4.60 X 3; 5.60 X 4.70X 3; 9.40 x5.50 X 3; 5 X 4 .7 5 x 3 . U prizemlju su 2 velike učionice, samo su malo vlažne; dimenzije su im: 10.70X 4.30X3.50; 9 .1 0 x 4 .4 0 X 3 i trpezarija 12.50 X X 3.80 X 4.50 m. U prizemlju se još nalazi povelika kuhinja sa magazinom a na spratu manje sobe za kancelariju, upravnikovu sobu, bolnicu i jedna veća soba koja sa ne može zimi iskorišćavati jer je prostor ispod nje otvoren a slabo je popodena. Služi u oskudici podesnijih prostorija za džamiju. U spavaonicama moglo bi se za nuždu smjestiti 45 kreveta a u učionicama moglo bi raditi 50 učenika. U internatu postoji literarno udruženje pitomaca »Osman Đikić«, koje je održalo svega 6 sastanaka, a glavni referati su bili: »O knjizi« — Jusufović Smail, V razr. učiteljske škole; »Velikani naše prošlosti« — Mandžuka Smail, uč. I ra ­ zreda Trg. akademije; »Razvoj školstva u našim krajevima« — Jusufović Smail, V razr. Učiteljske škole; »O zadrugarstvu« — Pitić Esad III razr. Trg. akademije; »Alkohol i njegovo štetno djelovanje« — Tihić Jasim, III razr. Trg. akademije; »Ekonomske i kulturne prilike Muslimana u B. H.« — Imamović Abdurahman, II razr. Trg. akademije. Predavanja su bila sa diskusijom. 119 �Internat ima knjižnicu sa 650 knjiga. Pročitano je oko 500 knjiga, što je malo za broj pitomaca koji je prošao u ovoj godini kroz internat. Vladanje i rad pitomaca nisu zadovoljavali. Radi nedisciplinovanosti bilo je udaljeno iz internata nekoliko pitomaca. Zdravlje pitomaca donekle zadovoljava. Težih slučajeva oboljenja nije bilo, ali 5—6 učenika su slabi na plućima. Pri epidemijama gripe više je pitomaca ležalo ali težih slučajeva nije bilo. Kad se ukazala potreba pozivan je odmah Ijekar. U internatu je proslavljen dan Ujedinjenja kojom je pri­ likom održano i sijelo, čiji su program izveli pitomci. Pored članova odbora sijelo su posjetili i mnogi prijatelji društva. Prihod sa sijela utrošen je za nabavku novih i koričenje starih knjiga internatske knjižnice. Proučen je Mevlud, koji je bio dobro posjećen od prija­ telja društva. Mevlud i salavate učili su pitomci što je na pri­ sutne ostavilo naročito lijep utisak. Proučena je hatma legatorima Gajreta kao i prošlogo­ dišnjem pitomcu rahm. Jakupoviću Rešadu. Proljetni izleti radi kišnog proljeća nisu ni vršeni. Vrije­ me se uljepšalo tek u maju, a tad su slabi pitomci imali i suviše mnogo učenja. Nekih naročitih posjeta internatu nije bilo. Internat su posjećivali članovi odbora i đački roditelji. Г а јр е т о в к о н в и к т у М ост а р у Управу Гајретова конвикта у школској години 193637 водио je Ахмед Ђикић. Васпитач и помоћник управника био je Касим еф. Добрача, професор гимназије. Дужност кућног љекара у 1936-37 обављао je као и прошле године госп. Др. М. Риђановић.. Економију и благајну интерната водила je у овој школској години секција интерната, основана из чланова мјесног одбора. У овој години кроз овај интернат прошло je у свему 43 питомаца. Ha концу године било je у интернату 36 питомаца, јер су неки иступили из интерната, a неки су премјештени у друге интернате. Зграда интерната je власништво госп. Салих еф. Удовичића. Зграда je старог типа и нема свих услова за једап одличан интернат. Због тога умрава Гајрета у Мостару, покренула je акцију за подизање властитог дома, na се надати, да he и овај посао с успјехом докончати. У интернату псстоји литерарна дружина »Осмак Ђикић«, као и властита библиотека. Библиотека броји 1123 књиге. Литерарна дружина приредила je више састанака са предавањима и оригиналним радовима, приповијеткама и пјесмама питомаца. Ha састанцима je такође држао предавања васпитач Касим еф. Добрача из разних областн науке и литературе. Дружина je приредила и једаи Мевлуд на коме ie питомац VIII раз. М устафа Зубчевић одржао предавање о Мухамед a. с. Овом учењу Мевлуда присуствовали су и чланови мјесног одбора. Здравствено стање питомаца je повољно. Питомци су неколико пута ишли у околину Мостара са својим васпитачем. Г а јр е т о в к о н в и к т у П љ е в љ у У школ. год. 1936-37 био je у интернату управник и васпитач г. Абдулаховић Абдуселам, учитељ, кога je додијелило Министарство просвјете на рад Гајрету с тим да ради у овом иптернату, ослободивши ra рада у разреду. Абдулаховић je преузео дужност управника 15 августа 1936 год. од r. Бисградлије Ибрахима, који je премјештен у Сарајево. Управников помоћник био je r. Трхуљ Алија, хонорарни вјерсучитељ, до 1 априла, када je no наређењу Гл. одбора Гајрета бр. 577 од 18-111 о. r. разријешен те дужности. Дуж- 120 ност вјерског васпатача од јануара мјесеца о. г. вршио je r. Мехмед Цоковић, имам матичар, и то прекидно и неуредно a до јануара je вршио ту дужност сам управник. Интернат нема свог нарочитог лијечника. У мјесту постоји Ђачка поликлиника, гдје су питомци добивали бесплатну љекарску помоћ. У тежим случајевима обољења призивани су љекарн r. r. Казимирзв Др. Љубомир и Депрат Др. Анте, којима je плаћан хонорар. Здравствено стање питомаца у овој години било je дсста добро. У години 1936/37 кроз интернат су прошла 33 питомца. T okom године отпао je један питомац ради искључења из школе. Ha крају године била су у интернату 32 питомца. Интернатска зграда рађена je солидно, те врло добро може да послужи за интернат. Власник je зграде там. Вакуф. У просторије се могу смјестити максимум 32 питомца. Интернат има 11 одјел»ен>а, која својом кубатуром прилично одговарају поменутом броју питомаца. Управа je ове године увела електрично свјетло. Интернатске су просторије: 2 учионице, 1 спаваоница (сала), благоваоница, кухиња, смочница, болесничка соба, молитвена соба, канцеларија, стан управника и остала нузодјељења. У спаваоницу могу стати 32 кревета. У свакој учионици има мјеста за 16 питомаца. У благоваоници има мјеста тачно за 32 питомца. Кухиња je пространа и удобна, док je смочница доста тијесна. За дрварницу je преграђен један дио ходника из кухиње. Рад »Литерарне дружине Гајретов подмладак« био je веома плодоносан у овој години. Подмладак jeоснован 1932/33 школ. год. Сви су питомци чланови те према томе броји 32 члана. У овој години укупљено je 569 дин. чланарине. Од тих je новаца набављен лијеп број књига, као и потребне књиге зг* вођење Подмлатка. Подмладак je одржао 10 литерарних састанака, којима je присуствовао управнин интерната, a на којмма су одржавана предавања и то: 1) Заимовић Ибрахим: »Друштво као оруђе за noдизање маса у скономском и културном погледу«. 2) Џиндо Расим: »Да ли бих волио да живим сада или у неком другом времену«. • 3) Ђурђевић Џавид: »Књига као друг«. 4) Ратковић Алкесан.: »Одгој и рад омладине«. 5 Мујић Сул>о: »Залазак сунца на мору«, оригиналан рад. 6) Дорић Шефик: »Облаци«, оригинална пјесма. 7) Зејниловић Хакија: »О народној поезији«. 8) Ђурђевић Џавид: »Како се развијао људски род«. 9) Мешић Хајро: »Човјек у слободи«. 10) Ратковић Алексан. »Пјесме Алексе Шантића«, анализа. 11) Челик Ибрахим: »О народној поезији«. 12) Велетовац Хасан: »Књижевни рад Бранка Радичсвића«. 13) Делалић Салим: »Како сам провео један љетни дан«, сригинална приповијетка. 14) Зејниловић Хакија: Критика на предаваље »Човјек у слободи«. Исцрпно предавање о животу, раду и дјелима Гази Хусревбеговим, одржао je питомцима управник интерната r. Абдулаховић Абдуселам. Подмладак je ове године обогатио књижницу са 35 комада одабраних књига, које су набављене за новац од чланарине, те сада библиотека броји 300 свезака. Питомци се библиотеком служе веома много. Управник интерната прегледао je све књиге, те je том приликом избацио неке књижице, које се не могу препоручити Гајретовој омладини. Питомци су прочитали преко 600 комада књига дијелом из �књижнице Подмлатка. a дијелом из школске библиотеке. Управник интерната стално контролише лектиру коју питсмци читају. Код питомаца je развијена велика љубав и смисао за читање, те с те стране није било потребно ништа подузимати. Управа интерната основала je пјевачки хор питомаца, који je наступио са ванредиим успјехом на забави, коју je прирезила управа ннтерната са својим питомцима 3 априла о. г. 0 хору су се најласкавије изрази.ти људи, који разу.чију MV3HKV. Хором управља управних интерната г. Абдулаховић Абдуселам. Ha рођендан Њ. В. Краља 6-1Х-1936 г. Мјесни одбор Гајрета одржао je свечану академију, чији су програм испунили питомци интерната. 27 вече Рамазана овај интернат приредио ie мевлуд, који je био незапамћен како рекордном посјетом, тако и дивним извођењем. Мевлуд су учили сами питомци, хорно, a уз пратњу најљепших илахија. Мевлуду je присуствовало внше од 300 л>уди из редова најелитније муслиманске публике, na до посљедње сиротиње. Ha мевлуду je управник интерната одржао поедавање n Газч Xvcpee6ery, које je помно саслушано и награђено бурним аплаузом. Управа интерната са својим литомцима приредила je, лрема одобрењу Гл. одбора и Министарства просвјете, забаву, која je no свом дивном програму свакако једна од најуспјелијих овогодишњих приоедаба у Пљевљу. Kao круна цјелокупног заједничког рада управе и питомаца јест екскурзија, коју je овај интернат уприличио 29 и 30 априла те 1, 2 и 3 маја у Сарајсво. Овом екскурзијом питомии су видјели и упознали много за што су само знали да постоји. Највећи дио питомаца није видио жељезницу, трамвај, разна машинска постројења, музеј, разне творнице, затим највећи дио питомаца није имао прилике да гледа тонкино поетставу, позоришну претставу. na чак ни већи град од Плевља. Кооз три дана боравка у Сарајеву то су све упо> зчали и видјели. Овај интернат пос1етише у 1936/37 шк. години слиједећа господа: Февзија Хацихамзић, наиб скопски, Никшић Др. Салих, наибски секретар из Скоп.Ђа, затим угледни плеnaibCKH прваци: Сафетбег Мушовић, "Намилбег Селмановић, Мухамедбег Дрнда, Ферид eib. Хаџиатлагић. Хапи А1ни еф. Бајрактаревић, Рамидбег и Мухамедбег Бајровић, Сејфи еф. Шећеркадић, Хамза Хаџихамзић, Алибег и Ханефибег Акбеговић, Хајрудин еф. Хаџиатлагић, Зејнил еф. Мршић, Рамиз еф. Шабанић, Халил еф. Шабанић, Риза еф. Ризамулић, Бекир еф. Муловић. Мехмед еф. Цоковић, Тевфикбег Тахирбеговић, Фаикбег Селмановић, Мухамед еф. Хаџисмајловић и многи други, као и господа учитељи Павле Павловић, Ристан Павловић и Душан Мандић, те претсједник општине Богдан Ненадић, судија Вукашнн Поповић и пол. пристав Хусеш Маглајлић. За вријеме оба Бајрама управа интерната примала je честитке, те je тим приликама интернат посјетио већи број грађана муслимана и немуслимана. Такођер je управник мнтерната са питомцима из VII и VIII разр. ишао на честитање неким овдашњим грађанима, те им узвратио посјету. Управник интерната уприличио je са питомцима 12 заједничких излета, као и излет на Ђурђев-дан. Приликом одржавања Гајретове забаве v Сарајеву управа интерната у споразуму са Мјесним одбором Гајрета, инсталирала je радио у интернату, те су тако муслиманке саслушале цио лрограм Гајретове забаве. Програм су слушали такођер и питомци. Питомли cv заједно са управником, a за вријеме Рамазана, зијарет учинили свих 9 плеваљских џамија н у њима саклањавши бар no једну теравију. Иначе je теравија редовно клањата у Хусејн-пашиној џамији. Ђ а ч к и д о м П р осв је т е и Гајрет а у Тревињ у Управник дома je г. Живанмћ Ђорђе, учитељ, a васпитач г. Степановић Владимир, суплент. Вјерски васпитач je г. Чоломан Мехмед, вјероучитељ, љекар je био г. Др. Леви Рудолф, општинскн санитетски референт, који je бесплатно и у свако доба прегледао и лијечио питомце. У Дому je било у почетку a и на свршетку школске године 16 Гајретових питомаца. Од послуге било je: кухарица, праља и подворник. Дом je смјештен бесплатно у три зграде, које су власништво Општине требињске. Зграде су простране, сухе, свијетле и имају велико двориште, ограђене и засађене орасима. Свега просторија има 11, и то: 4 спаваонице (двије су велике no 192 м’, a двије no 64 м*) са 46 кревета, учионица величине 192 м1 са 46 сједишта, благоваоница величине 126 м1 те собе за управника (80 м'), васпитача (65 м:|) и шпаиз (32 м’). Затим имају мање просторије у којима je смјештена: бања са умиваоницом и остале нузпросторије. У дворишту je дрварница и праоница за рубље. Питомци су радили с вољом и предано изузев два-три који су се морали тјерати да уче. Дом имаде Народну књижницу са 600 књига и Просвјетину са 264 књиге које су питомци у току године читали, поред часописа »Гајрета« и »Просвјете«. Осим тога питомци су се служили школском књижницом. Сваке суботе питомци су држали (no 5 питомаца) разна предавања и рецитације. Питомци су ишли чешће пута у околна мјеста у шетњу и излете у пратњи управника или васпитача. Здравље питомаца било je врло добро и није било ни једног тежег обољења. Дом су посјетили у току године г. r.; Пр/La, инспсктор банске управе у Цетињу; Слапстичар, начелник пол>опривредног одјељења исте бановине; Пејановић Ђорђе, главнн секретар Просвјете; Вулетић, претсједник и Ресулбеговић, потпретсједнпк општине требињске; затнм сви професори овдашње гимназије; велики број грађака ђачких рсдитеља, те чланови одбора Гајрета и Просвјете у мјесту. Сви су се најљепше изражавали о дому. Вјерске обреде питомии су вршили свакодневно у просторијама дома a петком у уамији. Рамазан су постили и сваку вече ишли су на молитву у џамију. Вјерска трпељивост са пнтомцима друге вјеросповијести била je похвална и без иједног испада. G a fre io v e s tip e n d ije I u ovoj godini podijeljeno je ukupno 137 sti­ pendija đacima srednjih i stručnih škola kao i še­ grtima. Od pomenutog broja stipendista otpada na gimnazijalce 58, na đake građanskih škola 26, na preparandiste 4, na žensku medresu 8, na muške medrese 8, na geodeziju 11, na trg. akademiju 6, na Tehničku školu 3, na ženski zanat 4, i na druge škole 9 stipendista. J e d n o R ra tn e p o tp o re Ove godine Glavni odbor je podijelio 67 pot­ pora, đacima visokih, srednjih i stručnih škola. — Potpore su podjeljivane, kao i ostale pomoći, po preporukama društvenih jedinica, izuzev nekoliko hitnih slučajeva, gdje je Glavni odbor ukazao te pripomoći i bez preporuka. Kojim su đacima podi­ jeljene potpore vidi se iz spiska podijeljenih potpora. 121 �Списак питомица Га/ретова женског интерната у Сарајеву ci. =i о ПРЕЗИМЕ И ИМЕ Диздаревић Емира i 2 Хаџалић Лејла 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 10 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 X. Мехмедагић Хасна Махмудбеговић Бисера Мујичић Улфета Куленовић Фикрета Таловић Нусрега Бичкало Фадила Херић Вахдета Куетурица Салиха Махић Муневера Свитиј Татјана Диздаревић Сехла Хускић Велида Ченгић Адила Семиз Сока Смаилбеговић Мукел. Карабдић Мувехида Кабил Фатима Бутуровић Фадила Кљако Хашмета Садикоаић Ајиша Ађуловић Бисера Башић Бахрија Далагија Кадрија Јашаревић Бахрија Хаџић Садета Сердаревић Кимета Вољевица Азиза Koćo Бадема Куртагић Хајрија Чешо Захида Хусика Нафија Косовић Зиба 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 Манџука Михра Нухефендић Фатима* Поповац Рабија Прохић Девлета Томашевић Зорка Кустурица Насиба Радовић Милојка Томашевић Јованка Шиишловић Јакута Кожбег iMejpa Сујолџић Хасема X. Ахметов1ић Сенија X. Смаиловић Разија Хушидић Шефика Исић Наџија Мердановић Бисера Мулалић Шефика Скршо Фатима Биједић Хасиба Драче Фикрета Муштовић Хатиџа Пашић Фатима 122 gо a n a. § Име старатељ а Он Ујак Др. Муминагић Ујак И. ЂаферI беговић Отац Сулејман Отац Мухарем Отац Ибрахим сб Отац Бекир Отац Сулејман Отац Едхем Стриц Шаћир Отац Хусеин III cfi Отац Халид Отац Павле S Отац Салих Отац Мехмедалија Отац Омер IV U, Мајка Марија Отац Тахир V Мајка Алмаса Брат Салко VI Отац Ахмет V II Отац Осман Отац Абдурахман VTIT Брат Авдија Др. Шарац Асаф Отац Мухамед I Мајка Хајрија № Отац Ћамил Отац Смаил III Отац Мухамед U Отац Заим Отац Дервиш Стричевић Осман Отац Сулејман Стриц Косовић св S Дервиш Отац Абаз I Отац Мурат Отац Салих Отац Салих Отац Вукосав o Отац Хусеин a. Ујак Васиљевић Т. II Отац Вукосав Мајка Хатиџа III Отац Мухамед Отац Ахмед o Отац Ибрахим B Отац Смаил Отац Хасан Отац Мурат a. Отац Селим 'FT Отац Мустафа g III Сесира Сејда 5 Ујак Салковић Ф. Отац Салих Мајка Аиша 5 Брат Салко = rt rt rt rt Мјесто боравка стар. Je ли бесплатно или плаћа и колико Дин Примједба Љубушки 100 Бос. Нови 200 Високо Шамац Добој Б. Петровац Гацко Столац Травник Травник Љубушки Бугојно Љубушки Високо Фоча Љубушки Тешањ Фоча Дервента Мостар Мостар Бугојно Бос. Брод Сарајево Завидовић Сарајево Прњавор Невесиње Јабланица Чапљина Грачаница Фоча Зеиица Бања Лука 200 200 150 беспл. беспл. 150 200 250 беспл. 250 100 беспл. 200 200 150 350 беспл. 300 беспл. 130 беспл. беспл. 100 беспл. 150 200 беспл. беспл. беспл беспл. 300 150 Купрес Витина Мостар Сарајево Пријепоље Травник Сарајево Пријепоље Мостар Јајце Плевље Бугојно Тешањ Козарац Мостар Какањ Јајце Бугмир Ластва Коњиц Мостар Рогагица беспл. 150 150 беспл. 200 Иступила 12-IV-1937 200 100 200 Иступила 15-Х-1936 200 беспл. Иступила 17-111-1937 125 беспл. 150 50 беспл. 150 беспл беспл. беспл. i. 150 беспл. Искључена Ш-ХИ-1936 Искључена 1-1-1937 Иступила 13-111-1937 Иступила 22-1V-l 937 Иступила 31-V-1937 Иступила 23-ХН-1936 Иступила 29-V-1937 �d IO ч Он 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 08 69 70 71 72 ПРЕЗИМЕ И ИМЕ счв и н Шертовић Ћамка *В Месиховић Фадила S Е1 X. Смаиловић Мујесира Алагић Муневера Es Јазвин Сафија X Мрган Назика Е-1 Хоџић Ениса Шеховић Васвија н Тихић Хаша >> Зубчевић Муневера Сердаревић Суада Šo. X. Халиловић Ениса Чустовић Делва Делић Алмаса Мерџо Зехра Курјаковић Ћамка Списак Гајретов ах d IO £š i 5 A s CL. ПРЕЗИМЕ И ИМЕ III IV I III II~ IV 1_ V II еа Ч оX Тановић Ариф 5 o. £ I аз Диздар Рагиб Ћеримагић Ајдин 10 Кадрибеговић Хивзија 11 Тепарић Хусреф 12 Исламовић Ђулага 13 Казазић Алија 14 Омановић Нуман 15 Терзић Салко 16 Кадрагић Мехмед Отац Џемо Отац Зејнил Мајка Сафија II Солдин Наил Шетка Исмет Џеко Јусуф 8 Име старатеља Отац Назиф Пашић Изет 6 Отац Реџо Отац Рашид Отац Смаил Отац Мухамед Мајка Хатиџа Отац Бећир Мајка Васвија Брат Махмут Куртагић Ф. Брат Енвер Отац Смаил Отац Хасан »Мерхамет« Отац Џемал Брат Сејфо Мајка Изета Мајка Нура Отац Ахмет < = u Отац Мушан Отац Хусеин Отац Назиф ei X Мјесто боравка стар. Бос. Крупа Витина Тешањ С. Мост Брчко Столац Јајце Бар Власеница Требиње Невесиње Вишеград Сарајево К-ладањ Чапљина Брчко бесплатно или плаћа и колико Дин 150 беспл. беспл. 150 беспл 100 50 300 250 беспл. 200 200 беспл. 200 беспл. беспл. пнломаца у ђ а ч к о л дс «Г(i/ р е т а " у Тр е б и њ у a 3 Ћеримагић Хајрудин Име старатеља III IV V Отац Ахмед Отац Мујага Отац Рамо Мајка Алијја Отац Пашо Скрбник Осман Коњхоџић Отац Осман Иступила 12-1V-1937 Иступила 28-1V-l937 Иступила У болници од 1-1II-1937 Иступила 3I-V-1937 Иступила 3-Х1-1936 П росвете" и Мјесто боравка стар. бесплатно Гацко Ластва, срез требињски Ластва, срез требињски Автовац, срез гатачки Љубиње Аладигшћи ср. столачки Вучија Бара, ср. гатачки Столац Ластва, срез требињски Столац Љубиње Прозор Невесиње Прозор Љубушки беспл. 250 Љубушки Примједба н холико Дин Примједба 250 беспл. 150 150 200 150 250 150 150 300 бесп. 100 123 �Д) Списак т чом аца Г а / р е т о в а л у и ш о г ношшкта у Сараје.ну у ШКОЛСКО/ I'ОДИНН 1936-37 а © «0) Oi ПРЕЗИМЕ И ИМЕ 1 Шахмнпашић Мухамед 2 3 4 5 Орман Хазим Кукић Исмет Мугапчић Мидхат Аликалфић Фуад cd § Н 5а. s Име старатељ а Примједба Дин 1ц Отац Еминбег н aS Нб Шц Шц IVu Отац Отац Дјед Отац 2 са бесплатно Мјесто боравка стар. и колико Али-еф. Хамид Изетага Асим-еф. Озрен, срез сарајевски Љубушки Сарајево Зеница Грачаница 250 150 150 300 250 Својевољно иступио 7-II-1937 Иступио из школе 23-111 1937 Иступио из школе 15-III-1937 6 Бошњовић Илјаз V6 Отац Џемаил Нови Пазар 400 7 Шабановић Абдурахм. V6 Отац Мустафа 500 8 9 Салетовић Решад Башагић Мухидин Via Vili Отац Мухамедага Мајка Хатиџа Удово, срез струмички Вареш Невесиње 10 11 12 13 14 15 16 17 13 Хаџић Мухамед Первиз Махмут Звиздић Ибрахим Шехић Асим Мил^вић Мухамед Рачић Азем Ченгић Хајда|р Грцић Ахмед Дани Сулејман 19 20 21 Бешлагић Салих Хаџић Рагиб Хаџић Салих II м. г. 1д I II III VI Учит. II школа аЗ 1ц i 2 Иб 3 о lila I 3 IV6 16 Ia OJ св 16 Мајка Сафа М ајка Есма Отац Шаћир Отац Сулејман Отац Хифзага Отац Ћамил 500 беспл. 15-11-1937 добио стипендију од Гл. О. Г. Прњавор 150 Јелеч, ср. Фоча 200 400 Сјеница 200 Столац Иступио 31-V-1937 100 Мостар Вишеград беспл. Калиновик 400 Коњиц беспл. Скадар, Краљ. 500 Албанија Бреза-Високо беспл. Бос. Петровац беспл. Пурифициран Бос. Петровац 250 2-II-1937 Подлугови, ср. 300 Иступио l-V-1937 Високо Гора-Зеница 100 Столац 150 Високо беспл. Гламоч 100 Брчко 250 Рогатица 200 Автовац-Гац100 Отац Халид Отац Махмуд Љубушки Пријепоље 100 200 22 Имамовић Муиир 23 24 25 26 27 28 29 Какњо Хусеин Салчић Авдо Војшжовић Јусуф Хаџиалијагић Талат Хаџиосмановић Џемал Курговић Шукрија 30 31 Махић Мухарем Ровчанин Хамдија 32 33 34 Салихоџић Нијаз Скикић Наои6 Туце Авдија со 35 Алибеговић Ахмед х- 36 37 38 39 40 Дедић Кемал Јарановић Хусеин Јунузовић Мухарем Медић Енес ■Мухић Исмет 41 42 43 44 Мујић Ахмет ЈБубовић Ахмет Селимовић Хајро Спужић Шефкија 124 Ia Е->« 16 16 Пб 1ц 1ц 1ц cd Ч 1ц Ia Отац Ћамил Отац Ејуб Отац Хасан Отац Мухамед Мајка Зејна Отац Рагиб Отац Алија Отац Незир Дјед Бушати Малобег Мајка Шемса Отац Мехмед Отац Мухо Отац Фехим et Иц Бихаћ Отац Назиф Мостар Отац Авдо Ујак Хаџиомеровић Мостар Сулејман Бос. Кобаш — Отац А5аз Прњавор Отац Мухамед Мркоњић Град Завидовићи Мајка Фат.има Отац Смаил Гламоч Мркоњић Град Отац Ахмет Отац Синан Махоје-Жеп- C. Ha Пц Ila Пб Отац Отац Отац Отац X tr m (cd £ U Iu 1ц 1ц Ila Ha Нц 11ц lili Ибрахим Алија Назиф Мехмед Мостар Невесиње Билећа Мостар 150 300 400 100 100 беспл. 100 100 беспл. 300 200 200 50 Пурифициран 2-II-1937 �оd ч р — 45 46 47 4В 49 50 51 52 53 54 •i.« •lb 58 59 bi 69 70 71 72 73 74 75 ПРЕЗИМЕ И ИМЕ Шехић Есад Шиљак Хаган Талотћ Шефик Ђурић Азиз Џиндо Едхем Еминагић Мехмед Хасанбеговић Шефкија Кадић Абдулах Налић Екрем Реџић Есад Селимовић Бајро Агић Асим Алијевић Ђанија Ћатовић Мехмед Ћатовић Наџ1И1Ја Фазлиновић Ејуб Херцег Ибрахим Крзић Фуад Мујчиновић Асим Мулић Мехмед-Махфуз Paj’KOiBiHh Мехмед Реџепагић Малић Шатор Ибрахим Кашић Реџо Цвијетић Музафер Алихоџић Јусуф Ћурчић Мустафа Мехмедбашић Јусуф Хаџовић Назиф Хајдаревић Махмуд Волић Смаил oj Ч a i ев Он ВЈ Н и X ® cS £ ® V Нижа Име старатеља 1ц Отац Осман Нц Отац Едхем Па Отац Мустафа Шб Мајка Пемба Ша Ујак Карић Ћамил Шб Отац Шућјрија Нц Отац Фехим Ша Отац Садш Шц Мајка Алема Ша Отац Осман Ша Отац Назиф IVa Отац Ибрахим IVu Мајка Беиде IVu Мајка Ћамила IVa Отац Расим IV6 Отац Алија IV6 Отац Сулејман IVa Отац Ибрахим IV6 Отац Ammd IVa Стриц Мустафа IVa Мајка 1Цеф|Ика IV6 Отаџ Хусеин IV6 з. тпк. I Н. о. VI шк. “a I I I £ 5 II £ g II II Бос. Петровац Фоча Маглај Мостар Рогатица Мостар Власеница Орашје н/С Зеница Бихаћ Билећа Рогатица Кичево Сјеница Сјеница Мостар Маглај Маглај Сјеница Травнак Мостар Плав, срез Tvсиње Брат Мухарем Локве-Столац Мајка Ајна Пријепоље Мајка Хасиба Требиње Отац Хасан Зеница Др. Кадић Мустафа Сарајево мајкин стриц Столац Отац Хусеин Отац Заим Требиње Столац Отац Дервиш Мајка Џевахира Требиње Б) Списак п и т о м а ц а -ш егр т а оd в £ ПРЕЗИМЕ И ИМЕ н и РЗ Мјесто боравка стар. 200 250 200 150 беспл. 100 50 150 100 50 200 250 беспл. беспл. беспл. 200 250 150 беспл. 50 беспл. Име старатеља č> Мјссто борапка стар Дервишкадић Фехим Хасагић Хасан Отац Ибрахим Мајка Хабиба Хасанефендић Расим Авдић Хамдија Брат Ћазим Отац Осман Басара Реуф Буљубашић Ферид Отац Мустафа Отац Ибрахим Ћурић Бурхан Билић Касим Хаџалић Салих Латић Зихнија Омерсофтић Нијаз Мајка Фатима Отац Мехмед Отац Алија Отац Хилмо Мајка Селимовић Бејзада Мајка Шећа Плевље : Отац Махмуд Бос. Градишка Ујак Шаћирагић Са- Жепче лихага Софтић Ћамил Соко Зијах Терзимехић Мустафа Примједба 200 беспл. беспл. беспл. 200 150 200 200 100 200 у Г а јр ет оп ом м у ш к о м к о н в н к т у s3 и ч есплатно ли плаћа и колико динара Невесиње Острожац, ср. Коњиц Власеница Острожац, ср. Коњиц Доњи Вакуф Братунац, срез Сребреница Мостар Љубушки Љубушки Чапљина Маглај бесплатн и колнк Дин Примједба 150 беспл. 150 беспл. 200 250 беспл. 250 Свршио занат беспл. беспл. 150 Искључен 4-1V-1937 беспл. 50 Свршио занат беспл. Искључен 4-IV-1937 125 �Име старатеља ПРЕЗИМЕ И ИМЕ 15 16 17 18 19 20 .Манавовић Мехмед Ризвановић Омep Хаџимусић Заим 21 Хасанбеговић Хуснија Калаузовић Мухарем Kapo Хамдо Хоџић Алија Кавачевић Осман Сако Хакија Сипница Смаил Кубур Салих Таноаић Шефкија Халилбашић Мухамед Гафић Хаџо Kapo Незир Сиручић Мухамед Хусеиновић Џемал Дрнда Омер Филиповић Алија Хрусто Узеир 22 23 24 25 26 27 38 39 Отац Хусеин Брат Мухамед Отац Омер Касумагић Бнвер Садиковић Сидкија Хасанбеговић Шукрија Хамзић Емин ГлавиииН Хуснија Гоачаница Jbv6vuiKH Автовац, срез Гаико noMot,- Отац Махмут Отац Мухамед Ујак Вилогорац Ахмед (Мајка Дервиша Отац Шехо Отац Ахмед Отац Им1шир Отац Кадрија Отац Осман Мајка Султанија Тетка Шемеа Отац Авдо Брат Сакиб Бабахметовић Ахм. Отац Мехмед Мајка' Фатима* Отац Сафет Мајка Муниба Отац Смаил Отац Латиф Отац Салко Мајка Незира -JU 126 Мјесто боравка стар. Плевље Столаи Je ли бесплатно или плаћа н колико Примједба беспл. беспл. 100 беспл. 200 MocTaD беспл. Нови Пазар Бихаћ Рогатица Горажде Гламоч Бос. Градишка Бања Лука Сарајево Гацко Брчко Зеница Рогатица Сребоеница Коњиц Плевл>е Бугошо Кујавче. срез Високо Бијељина Мостар беспл. беспл. 50 беопл. Свршио занат беопл. беспл. беспл. Искључан беопл. 31-ХН-1936 беспл. 150 100 50 беспл. беспл. 200 100 беспл. беспл. беспл. �Razred PREZIME I IME « | Škola 1 Spisak pitomaca Gajretova konvikta u Bitjaću 5 •a Ime staraielja 1 Delilbašić Izet 2 Čaušević Sefik Otac Ibro Otac Hilmija 3 Hadžiahmetović Hamdija Otac AhmetI 4 Halilčević Cašif 5 6 7 8 Ibrahmpašić Ekrem Kudić Suljo Kulenović Rifat Sulejmanović Mustafa 9 Kulenović Ismet 10 Sedić Hazim Otac Mustafa Otac Abdulah Otac Ibro Majka Zlata .« II 11 Šabić Muhamed Otac Huse 13 Ibrahimpašić Bećir U Terzić Salko пЗ 15 Alibegović Safet 16 Catić Ahmed c 17 18 19 20 s III IV - 23 24 25 26 27 28 Šehalić Ekrem Škrgo Sead Bašagić Mehmed Sinanović Hamdija Teljigović Ibrahim Budalica Kasim tr " 32 Hadžović l’ahir V VI 29 Pašić Šefkija 30 Catić Edhem 31 tilipović Camil a Otac Derviš Otac Mustafa Otac Tahir Otac Ahmed 21 Podić Bekir 22 Šaćirbegović Ragib Otac Ibro Otac Meho Otac Bećir ef. 12 Begić Hasan Gluhić Mustafa Makić Bedrudin Odobašić Adem Pipić Jakub Otac Mehmed Majka Zineta Otac Ejub Otac Ahmed Majka Sadija Otac H. Mehmed ef. Kodak Salihagić Suljaga Otac Ahmed Otac Ahmed Otac Muharem Otac Ahmed Brat Huso Otac Zaim Majka Nura Otac Ahmed Zet Pašić Ahmed Brat Fazlija 33 Karamehmedović Šukrija OJ 34 Kolaković Osman M ajka Nurija M ajka Šerifa 35 36 37 38 39 Midžić Esad Mujadžić Omer Nuhbegović Husein Saračević Ohran Spahović Ahmed Otac Muharem Majka Ajiša Brat Muhamed M ajka Emira Otac Muharem 40 lopić Atif 41 Viđen Radnja 05 Mjesto boravka staratelja Bos. Otoka, srez bos. krupski St. Majdan, srez Lijevče, srez žepački Je li besplatno ili plaća i koliko Din Primjedba 150 300 bespl. 200 Zavidovići, srez žepački Cazin M. Kladuša, srez. cazinski Bužim, srez bos. krupski Ripač, srez bihaćki Zavidovići, srez žepački Odžak, srez gradačački Sarajevo Bos. Otoka, srez bos. krupski Banja Luka 150 bespl. 200 bespl. 300 100 bespl. 200 100 300 250 150 bespl. 12/3 1937 disciplin. is­ ključen iz gimnazije 250 bespl. Zenica Zenica Bijeljina Tajce Bos. Gradiška Dživar, srez trebinjski Nevesinje Bos. Gradiška Glamoč bespl. 100 150 bespl. • 50 bespl. Bihovi, srez trebinjski Trebinje Blagaj, srez mostarski Prijedor Bos. Gradiška 150 Bijeljina Lastva, srez 24/3 1937 svojevoljno istupio. 150 bespl. bespl. bespl. 12/3 1937 disciplin. is- Purificiran na I sem. 13/4 1937 svojevoljno istupio 150 50 bespl. 150 150 bespl. 250 Otac Adem Bos. Gradiška 50 Otac Sulejman Tomiljani, srez trebinjski \ 50 12/3 1937 disciplin. is- 127 �С п и са к пит омаца Г а јр ет о п о г к о и в н к т а У Мост ару о ч £ ПРЕЗИМЕ И ИМЕ 1 2 3 4 Арсланагић Мидхат Бичкало Ђемал Имамовић Хасан Пецо Ђемал 5 6 7 8 Ресуловић Зулфикар Шеховић Исмет Бегић Кемал Кирлић Мунсиф 9 Koćo Идриз I a) 13 Реџић Абдулах 14 Догибеговић Фадил 15 Хоџић Енвер S 19 20 21 Салаховић Јусуф Латић Мустафа Виђен Кадрија 22 23 24 Зубчевић Мустафа Голубић Омер Пецо Есад 25 26 Мирица Мустафа Ченгић Веиз 27 28 Бегановић Ахмед Ћемаловић Алија ts s Отац Отац Отац Отац Ариф Едхем Aro Јусуф Отац Адем со aJ Име старатељ а Отац Омер Отац Омер Отац Исмет Отац Мустафа — 10 Крпо Илијас 11 Новић Зијах 12 Омеровић Шаћир 16 Лугић Наил 17 Шешкић Мухамед 18 Кадрагић Мехмед et V a (2 о u a Отац Мустафа Отац Салих Отац Хакија __ : Отац III IV u rv V ll I I 0) a Хасан Отац Мустафа Огац Дервиш Отац Хамид Отац Ибрахим Отац Осман Отац Јусуф Отац Хасан Отац Суљо Отац Махмуд Отац Ахмед Отац Јусуф Мајка Фатима Отац Омер >> _ Брат Хамдија Отац Омер I 29 30 31 Орман Ферид Субашић Салих Биједић Шериф 32 Ћишија Узеир 33 34 35 36 Фазлагић Јбдулкасим Фазлагић Алија Коњхоџић Хусеин Аговић Ћамил 37 Ђуђо Ћамил 38 39 Хрустановић Шефик Тановић Исмет 40 41 Бушатлић Ахмед Шарић Сафвет 42 Шкрбо Енвер 43 Вајзовић Расим 128 Отац Хамид Отац Осман n Амиџа Ибрахим Отац Хамид Отац Ибрахим даиџа Буразеровић Б. М ајка Ханумица aJ III Отац Хамдија Отац Хасан o. Отац Ходобег Отац Ћамил (-> IV Отац Смајил Отац Касим i: Мјесто боравка стар. Љубушки Столац Какањ Ортијеш, срез Мостар Почитељ Чапљина Коњиц Горњи Вакуф ор. бугојан. ДомановиКи срез Столац Чапљина Љубушки Невесиње бесплатно или плаЦа и колико Дин 200 200 250 беспл. 300 200 200 250 250 250 300 300 200 200 Требиње1 Чапљина Гомиљани ср. Требиње Требиње Чапљина Ортијеш срез Мостар Мостар Потпећи, Плевље Травник Буна, срез Мостар Љубушки Прозор Јасен, ср. Требиње Вриилиште, срез Високо Чапљина Чапљина 400 беспл. 50 Згошћа, срез Високо Гацко Међулићи, срез Гацко Улцињ, Бар Вишићи, срез Столац Тасовчићи, срез Столац Коњиц Иступио 25 I 1937 беспл. Столац Какањ Хумилишани срез Мостар Коњиц Прозор Љубушки Подгорица Примједба 250 300 100 Искључен ради неуспјеха Иступио 1 XII 1936 Искључен ради неусп Премзештвн у интернат у Требиње Премзештен у интернат у Бихаћ 350 200 беспл. беспл. беспл. беспл. беспл. 250 150 беспл. беспл. беспл. 250 300 350 беспл. 100 50 50 400 250 250 Искључен ради неуспјеха �Списак питомаца Гајрет опог конникта у Д л е в љ у ПРЕЗИМЕ И ИМЕ 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 Име старатеља Ферхатбеговић Мухам, Лагумџија Хамдија Отац Незир Отац Хамед Мулабдић Мурис Налбантић Ихсан Ресулбеговић Џеудет Сијерчић Нурија Кемура Сејфудин Султановић Екрем Черић Хаса.н Делалић Салим Имамовић Пашо Огац Мустафа Отац Назиф Отац Џано Отац Исмет Отац Алија Отац Хилмо Дјед Садиковић С. Отац Мустафа Мајка Кана 13 14 15 16 Мушановић Рашид Ђурђевић Џавид Пролић Мехмед Звиздић Алија Фазлић Смајл 17 Мешић Хајро Мајка Фила 18 Мујић Суљо Отац Мухо 19 Журић Душан Отац Спасоје 20 Брбовић Мујо Челик Ибрахим Отац Омер Отац Оејфо Ченгић Енес Дорић Шефик Отац Смајл Мајка Емина 12 21 22 23 VI Амиџа Ибрахим Отац Омер Отац Зулфа Отац Авдо Отац Алмас Имамовић Нуман Мајка Кана Ратковић Александар Садагић Авдо Отац Глигарије Мајка Фатима Џиндо Расим Отац Ћамил Ножић Салко Даиџа Љутовић A. Поповић Мурат 31 32 33 IV VII Мајка Рахима Велетовац Хасан Мајка Мејра Радончић Салих Заимовић Ибрахим Зејниловић Хакија Отац Аљо Отац Амвр Отац Халим Мјесто боравишта Ро'гатица Миоче (Вишеград) Јелеч (Фоча) Фоча Улцињ Гаражде Вареш Чајниче Љубушки Љубушки Миљено (Чајниче) Високо Подгорица Какањ-Згошћа Гацко Миоче (Вишеград) Застун (Пријепол>е) Сусташ (Ст. Бар) Жупа (Пријепоље) Сарајево Требешево (Чајниче) Фоча Сарајево Миљено (Чајниче) Пријепоље Тврдаш (Плев' ље) Шаторовићи (Рогатица) Мостар бесплатно н плаћа колико Примједба беспл. Напустио интернат 3-11 150 јер je искључен из шк. 250 200 беспл. беспл. 150 200 беспл. 300 250 200 беспл. 50 150 беспл. беспл. беспл. беспл. 100 150 50 Од 1-И плаћао јс no 50 динара Од 1-Н повишена опскр бнина за 50 динара беспл. беспл. беспл. 300 Поповићи 50 (Чајниче) Велетово (Ba­ ni еград) Гусиње беспл. Нова Варош беспл. Нови Пазар беспл. Од 1-Н снижена опскрбнина за 50 д:шара 129 �Списак пнтомици Г а / р е т о в а к о н в и н т а У Тузли © cS ПРЕЗИМЕ И ИМЕ 1 cu i 4 će Оч 1 Гојачић Хариз Карахмет Назиф 3 Локмић Емин 4 Сендијаревић Расим I 5 Суман Ферид 6 Агић Џевад 7 Бешлапић Нурија 8 Хрустић Исмет 9 Имамовић Абдулах II 10 Мујбеговић Ибрахим 11 12 13 14 15 Прохић Исмет Салихагић Муло Салихагић Мустафа Терзимехић Џемал Ахмић Сафер 16 17 18 Диздаревић Нусрет Хаџиомеровић Хасан Јунузовић Јусуф •r-S 19 20 21 Коркут Хазим Куртагић Мујо Мутапчић Мвдхат — III м сб 22 Омеркић Адем 23 Вехабовић Решо 24 Бајић Рифат 25 Хаџиселимовић Салих 26 Коркут Асим 27 Карамехмедовић Сејф. UJ Хаџибегановић Авдо Рн Отац Отац Отац Отац Реџић Мехмед # 41 Спужић Музафер 42 Фатушић Латиф . 130 V Мехмед Омер Шефик Мурат Мајка Алмаса Мајка Хасија Отац Хасан еф. Отац Шемсибег Отац Хасиб еф. Отац Сулејман Отац Мехмед еф VI Сарајлић Асиф 38 39 40 50 250 беспл. 200 Отац Аган 33 Џафербеговић Мукдим 35 36 37 Мехмед Кладањ Фојиица Хамдија Мехмедалија Маглај X. Бекир Таревци, срез Градачац Грачаница Отац Сулејман Kopaj, срез Отац Махмуд бијељински Добој Отац Ћамил Калесија, ср. Отац Авдага зворнички Кнежина, ср. Отац Хасан власенички Таревци, Отац Абазбег Градачац Отац Хасан Добој Отац Ешреф Фојница Мајка Субхија Фојница Отац Сулејман Маглај Сребреник, ср. Отац Мехмед Градачац Фојница Отац Шефкија Власеница Отац Абдулах Турија, срез Отац Омер тузлански Зворник Мајка Емина Власеница Отац Сулејман Зеница Дјед Изет Отац Отац Отац Отац s IV Имамовић Шефик бесплатно или плаћа и колико Дин Отац Шакир 28 Налбант Абдурахман 29 Синанапић Мустафа 30 Смајловић Исмет 31 Тихић Смајл 32 Девеџић Мустафа 34 Мјесто боравка стар. Име старатељ а V II Отац Азиз еф. Отац Мехмед Отац Незир Брат Јусуф Хусеииага Отац Мухамед Отац Мухамед '■palj. I Брат Адем Пол>ице, срез тузлански Лукавац, ср. тузлански Кладањ Зеница Зворник Лукавац, срез тузлански Влесеница Брчко Зворник Власеница Г. Морањци ср. тузлаиски Брчко Турија, срез тузлаиски Власеница Крушевци, власенички Бос. Шамац Бос. Шамац Јањари, срез бијељински Модрича, ср. градачачки Пурачић, ср. тузлански Примједба беспл. 200 300 300 100 250 200 Пурифициран 5-II-1937 50 50 беспл. 100 50 100 200 250 250 300 Искључен из конвикта 18-111-1937 беспл. беспл. 250 150 250 50 200 200 150 100 200 150 150 250 100 100 400 450 беспл. 150 беспл. Прешао у Бијељину 22-111-1937 �d © вч оa ПРЕЗИМЕ И ИМЕ £ 0 44 45 46 47 48 Алићехајић Кемал Бакамовић Мухамед Диздаревић Мидхат Мехинагић Ризах Џафић Хасан 49 50 51 52 Бешлагић Рефик Карамехић Сафет Жујо Мустафа Хаџихасановић Суљо (£ a 0 I Л О II 43 Омерчић Исмет ili ев св n i U IV ii 0 в » d О Мјесто боравка стар. Име старатеља ш ih ih IV Брат Мехмед Отац Абдулах Салих Отац Мухамед Отац Рифатага Отац Салих Отац Отац Брат Брат Аган еф. Ибрахим Јусуф Алија Гемић Добошница, ср. тузлан. Тешањ Мостар Нови Пазар Грачаница Орашје, срез брчански Добој Маглај Власеница Зворник Je ли бесплатно или плаћа и колико Дин Примједба 300 200 100 беспл. 350 350 Искључен l-IH-1937 20 0 200 беспл. беспл. Преглед Г а /р е т о в и х питомаца-ица концем 1936-37 П о ш к о л а м а и р а зр е д и м а Ред. број 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 Ш К О Л Е i i Реалне гимназије . . . . Шеријатска гимназија . . Женска гимназија . . . . Учитељске школе . . . . Трговачке академије . . . Грађанске школе . . . . Средња техничка школа . Мусл. женска медреса . . Стручне занатлијске школе Р Ч1 Жељезничарска школа . . Виша нар. осн. школа . . Ш егрти.................................. 3 Укупно . . . 5 3 26 11 8 1 1 u 27 1 2 1 10 7 14 7 — Јa з р е ди IV ш 25 1 4 1 4 8 9 5 3 д — Г 0 v 4 1 2 8 9 -f 1 1 -f -r — 1 4 25 У?4—/ 1 и шт a VI 13 — 1 — — — — — VII 19 — 1 — -i— — vili 6 — 1 — — — — — — — — — — — — — — — — — 10 — 5 — 14 3 3 — 8 — — — 104 83 70 59 u 15 20 ./— 7 УКУПНО 155 3 19 7 42 34 43 14 6 1 37 369 131 �Red. br. ll Spisak pitomaca Gajrctova konvikta u Banfof Ćuci 2 3 4 5 PREZIME I IME л o M •o Ј s С вo pS 2. Ime staratelja ili plaća i k o lik o dinara Prim jedba otac Camil majka Hata otac Ibrahim* Mrkonjićgrad Bos. Dubica Komarica bespl. Od 1 H plaća po 50 din. bespl. 350 Od 1 II plaća po 400 din. Ćatić Ramiz Dervišagić Dževdet otac Hamid otac Avdo Derventa bespl. 250 21 X svojevoljno napu- 6 Hadžibegović Ibrahim otac Rustan Kapetanović Ismet otac Sinan 8 9 Kurspahić Faik M andžuka Smail otac Džafer otac Alija aS otac Ramo otac M ustafa Kopčići Bugojno Stanić Rijeka Doboj Foča Kupres Bugojno Zavidović Žepče Turski Janjari Bijeljina Zagreb Bugojno otac otac otac brat Vlasenica Zvornik Zvornik Beograd 10 M uhić Omer 11 Muminović Idriz 12 13 Ramić Hasan Rustempašić Mustafa 14 15 16 17 šahbegović Muharem Šehić Dedo Zejnilagić Fahrudm Balagija Abdulah 18 Balagija Sulejman X Ki 19 20 21 Bašić Šefkija Fejzić Safet Imamović Abdurahman UJ 22 Mujić Fevzija otac Fehim 23 24 Numankadić Akif Sarajlić Džemaludin otac Hakija brat Semsudin 25 26 27 28 29 Čardžić Izudin Pitić Esad Tihić Jasim Žerić Halid Abdulhamidović Mehm. 30 31 32 Dervišević Muhamed Prljača Džemail Subašić Faik 33 34 35 86 37 Bakalbašić Dževad Bešlagić Ferid Hadžiselimović Asim Hadžiselimović Zijad Kušmić Adem 9tac Sinan •i-. otac Salih a a> ■a II III IV Salih Salih Dedo Abduselam I Mutevelić Zahid Cokić Abdurezak Hadžiselimović Sakib Kulenović Muhamed а o II Od 1 II po 300 din. 200 Od 1 II po 250 din. 300 150 Od 1 II po 350 din. 250 200 bespl. чЈа I semestru isključen 150 radi slabog usp. u nauci bespl. 300 bespl. Isključen iz internata 11 100 XI 1936 ‘ 240 Plaća fond za zdravstvenu zaštitu učenika. Od 1 11 po 290 din. 250 bespl. Od 1 II po 50 din. bespl. D onji Vakuf Jajce otac Vejsil nema nikog brat Omer Prnjavor Banja Luka Puračić Tuzla Stari Majdan 400 Sanski M ost Bugojno 200 Hum 200 Od 1 II po 250 din. 1rebinje Derventa 250 Stolac 50 Od 1 II po 100 din. Bos. Dubica 200 M rkonjić Grad bespl. Gradačac bespl. Isključen iz internata 18 I 1937. Na hrani od 25 III. Hranarinu od 240 din. plaća direkcija trg. akad. M rkonjić Grad bespl. Plevlje bespl. Od 1 II po 50 din. Banja Luka 150 Po preselenju roditelja u Banja Luku, napustio intcrnat Prnjavor 100 Doboj 150 K otor Varoš 150 Od 1 II po 200 din. K otor Varoš 200 Banja Luka 240 Eksterni. Plaća fond za zdravstvenu zaštitu učenika. 9 II prestao se hra­ niti jer je radi neuspcha izgubio pomoć Bugojno 200 Ključ 350 Kotor Varoš 100 Bjelajce 350 Od 1 II po 400 din. M rkonjić Grad otac Nedžib otac Halil očuh Dolić Edhem otac Šerif otac Rifat otac Mustafa brat Osman otac Hilmija __ N 250 otac Rasim otac otac otac otac otac Ćamil Ismet Salih Vejsil M ujo a 132 Je li besp latn o Arnautović Hifzo Bećirević Džemal Beganović Ismet 7 38 39 40 41 Mjesto boravišta otac Hamdija otac Jusuf m ajka Zilha otac Sulejman �43 44 45 46 Korić Vahid Mutevelić Safet Piralić Muhamed Porobić Omer T* 47 Galić Sulejman N 48 Kušmić Mehmed Kovačević Adem 50 Midžić Esad 51 i>3 54 otac otac otac otac Kasim Mehmed Pašo Alija otac Mujo IV a o Ime staratelja VI Tetarić Muhamed Džehverović Rušid Travničanin Ferid 57 Malkić Osman 58 Piragić Dževad I 150 350 240 350 240 majka Šefka Turske Dubrave bespl. Bos. Gradiška Prijedor bespl. IV baba Džehva 1V _ otac Rasim ca III majka Emina 1 I 150 Bihać otac Latif otac Muhamed Primjedba 200 Banja Luka £ - Kotor Varoš Bugojno Bihać Komarica Derventa Jeli besplatno ili plaća i koliko dinara majka Habiba •6 cв ŠJ Mjesto boravišta otac Ahmet VII otac Muharem Gačanica Mustafa VII majka Hatidža Jusufović Smail otac Smajo пл V Hadžiselimović Hidajet I _ otac Mustafa hb 55 (Godište) | III Kušmić Mustafa 49 Razred 1 42 PREZIME 1 IME | Škola •d M III svojevoljno napuiksterni. Plaća fond za zdravstvenu zašt. učenika Na I semestru isključen radi slabog uspj. u nauci Eksterni. Plaća fond za zdravstv. zaštitu učenika. II prestao sc hraniti jer c radi neuspeha izgubio pomoć sključen iz internata 23 XII 1936 ’rešao u bihaćki internat XI 1936 100 Č elinac Banja Luka Čelinac Banja Luka bespl. bespl. 250 bespl. Srebrenica 250 Banja Luka 240 Vrbanja Banja Luka 240 30 IX 1936 napustio svo­ jevoljno internat Eksterni. Plaća direkcija Eksterni. Plaća direkcija zanatske škole 133 �Red. br. Ga/relove jednokratne potpore u 1936-1937 godini 1 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 1(3 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 PREZIME I IME Duraković Hasan Kapetanović Salko Memišević Nusret Plevljak M urat Đurbuzović Sadik Hodžić Asim Kurtović Vahid Rezaković Rešad Zildžić Nura Mujagić Salih Hajdarović Mustafa Glibić Selma Karović Vejsil Ramadanović Derviš Muratović Safet Tančica Nijaz Vukotić Hasan Muftić Mugdim Hromić Avdo Avdić Mustafa Kurtović Dževad Ajkić Muhamed Osmanović Mehmedalija Selmanović Enver Mujčinovic Asim Šator Ibrahim Redžepagić Malić Fazlinović Ejub Herceg Ibrahim Catović Mehmed Bešlić Kaplan Huskić Šukrija Prljača Džemail Ćemalović Zahid Salihagić Omer Šabanadžović Šefket Hodžić Sejđulah Aljković Salko Elezović Sulejman Bajrić Mehmed Šabić Hamida Čolo Esma Džanić M uhiba Huseinagić Nezira Mulalić Vasva Uzunović Esad Čengić Hazim H . Ibrahimović Nazir Eminović Šinaz Grčić Hasan Deronić Fatima Poparić M ehmed a *djece Džambić Mehmedalija M andžuka Mihra Đurbuzović Rabija Mjesto rođenja Sarajevo Sarajevo Goražde Foča Podgorica Bos. Brod Sarajevo Sarajevo Sarajevo Kozarac Sarajevo Sarajevo Trnovo Podgorica Bos. Brod Ljubuški Gacko Sarajevo Ljubinje Bileća Sarajevo M ostar Puračić Sarajevo Sjenica Lokve Plav M ostar Maglaj Sjenica Podgorica Livno Plevlje Skoplje Podgorica Podgorica Sarajevo Plevlje Konjic Poljica Sarajevo Sarajevo Banjaluka Pravnik Doboj Sarajevo Sarajevo Banjaluka Visoko Banjaluka M ostar B. G radiška Avtovac Travnik T ravnik Gacko Vareš Vareš Sarajevo Sarajevo Krčka Sarajevo Travnik Travnik Kupres Brčko Podgorica Mjesto škole Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Zagreb Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Zagreb Zagreb Beograd Beograd Prag M ostar Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Zagreb Zagreb Banjaluka Skoplje Zagreb Zagreb Skoplje Skoplje Konjic Sarajevo Sarajevo Sarajevo Banjaluka Travnik Doboj Sarajevo Sarajevo Banjaluka Visoko Banjaluka M ostar B. Gradiška Sarajevo 1 ravnik I ravnik Gacko Vareš Vareš Sarajevo Sarajevo Tuzla Sarajevo Travnik Travnik Sarajevo Sarajevo Sarajevo Škola Razred Odobreni (Godište) iznos Din stud. prava stud. prava stud. prava stud. prava stud. prava stud. prava stud. prava stud. prava stud. prava stud. prava stud. prava stud. filoz. stud. filoz. stud. med. stud. med. stud. med. stud. med. stud. vet. stud. vet. stud. ing. stud. tehn. stud. agron. abit. učit. abit. tehn. tehnika tehnika tehnika tehnika tehnika tehnika abit. trg. akad. abit. trg. akad. trg. akad. trg. akad. tk o n . kom. vis. Ekon. kom. vis. Vel. medr. Vel. medr. Medresa Gaz. medresa Žen. medresa Zen. medresa Žen. zanatska Žen. zanatska Žen. zanatska abit. šer. gimn. šer. gimn. Gimnazija Gimnaziia Gimnazija Gimnazija Gimnazija Gimnazija Gimnazija Građanska Građanska Građanska Građanska Viša osnov. kroj. naučn. brijač, zanat brijač, zanat V V trg. akad. kroj. zanat žen. medr. I II III 600 IV IV III II IV I I I IV IV 300 III II IV III III I 200 IV IV IV IV IV IV IV IV V VI I II III III II II V IV IV III III I I III III II I VI • 250 250 50 350 75 50 50 50 50 50 50 250 300 100 250 250 250 200 200 150 150 250 100 200 200 100 200 100 100 300 200 100 200 200 300 200 150 200 200 100 200 300 150 150 100 100 100 100 �Redni broj Spisak Gajretovit) stipendista u 1936-1937 godini 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 Isplaćena PREZIME 1 IME Mjesto rođenja Mjesto škole Škola Razred stipendija Godište) Dinara Džanić Osman Kušmić Adem Mešić Kemal Zečević Esad Bajagilović Fikrija Cehajić Šukrija Huskić Mujaga Karavdić Zahid Ljubović Esad Fašagić ibrahim Šaran Nusret Volić Mustafa Cesrija Ismet Cejvan Idžilala Čelić Hasan Debelac Džemal Džemidžić Mesud Hošić Munir Karabegović Muharem Kapetanović Taiba Selimbegović Sulejman Avdić Fahrudin Blažujević Štaka Beglerović Fahrudin Cerimagić Alija H. Ibrahimović Nazir Jasika Salem Kosović Fikreta Kobić Fikret Prcić Muhamed Sudžuka Aiša Stnković Sehka Dupanović Hašo Grabonić Reuf Kapetanović Kemal Kulenović Džemal Kušmić Mehmed Lipničević Atifa Muhurdarević Berija Šarić Husref Frtuna Suljo H. Halilović Ahmed Haverić Džemal Sarač Ibrahim Bakšić, Ahmed Džanić Ferid Hasanbašić Muhamed Konjhodžić Sulejman Saračević Ohran Šećibović Refik Zekić Keui Azapagić Teufik Azapagić Nevresa Kuraja Zvonimir Mešković Mehmed Selesković Harun šarić Ismet Bašagić Muhidin Avdagić Aziz Cico Nadžija Bihać Banjaluka Sarajevo Bijeljina Banjaluka B. Gradiška Bihać Visoko Zagreb Bihać Trebinje Trebinje Sarajevo Banjaluka Sarajevo Visoko Sarajevo Bihać Banjaluka Čapljina Banjaluka Bileća Bos. Brod Sarajevo Lastva Visoko Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Bihać Prijedor Bihać Banjaluka Sarajevo Bijeljina Banjaluka B. Gradiška Bihać Visoko Zagreb Sarajevo Banjaluka Bijeljina Banjaluka Sarajevo Visoko Banjaluka Trebinje Banjaluka Sarajevo Bihać Banjaluka Tuzla Bijeljina Sarajevo Sarajevo Tuzla Tuzla Ilijaš Sarajevo Banjaluka Bijeljina Banjaluka Sarajevo Visoko Banjaluka Podgorica Banjaluka Sarajevo Bihać Banjaluka Tuzla Bijeljina Sarajevo Sarajevo Tuzla Tuzla Visoko Tuzla Tuzla Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Nevesinje Sarajevo Sarajevo I II Trebinje Trebinje Šaraj evo Banjaluka Sarajevo Visoko Sarajevo Bihać Banjaluka Mostar Gimnazija Sarajevo Sarajevo Sarajevo irebinje Visoko Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Bihać Prijedor Šer. gimnazija 475 475 475 200 475 750 475 675 100 200 III IV 900 475 475 475 900 450 120 475 475 450 375 475 1140 250 450 500 475 475 475 150 500 500 475 V Gimnazija VI VII VIII Građanska I I 475 950 250 450 475 950 475 450 950 475 950 500 950 475 475 300 712 712 1000 800 750 1000 950 1000 900 180 500 135 �!g 6i 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 73 74 75 76 77 78 79 81 82 83 84 85 86 87 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 136 PREZIME I IME Talović Ibrahim Denišlija Adil Huseinćehajić Osman Jakirević Hasan Karahasanović Sulejman Karabegović Dudija Mutevelić Asim Nuhić Eadil Porobić Omer Repovac Muhamed Resić Munib Čorbić Hasib Čolić Hasan Glavinić Muharem Imširović Mustafa Maslić Ismet Pekmić Hasan Šečić Osman la so Mugdim Arnautović Kadrija Bekrić Zihmja Fazlinović Aziz Dervišefendić Hanumica Redžić Halid Avdić M uslija Kapetanović Zagorka 1 abaković Semso Gojković lo d o r Sefić Mehmed Praljak Jovan Buć Adem Dragnić Džemal bočić Nijaz Alagić Seid Muminagić Abdulah H. Beganović Muhamed Kurtović Slobodan l_)edić id n z Kurspahić lzet Ljevaković Mustafa Ljuhar Kemal Durmić Mustafa Kovač Fehim Đozić Ahmed Pačariz Osman Arnautović Emina Karahasanović Hikmeta Morić Sefika Balešić Halima Fehimović Almasa Kudinović Aiša Borić Fatima Serbić Mejra H. Osmanović Džemal H ondo Hamdija Kapidžić Mehmed Cerimagić Nijaz Kovačević Abid Muftić Sefika Pašić Subha Sarajlić Enver Mjesto rođenja Banjaluka Sarajevo Derventa M ostar Zenica Banjaluka Bugojno Sarajevo Derventa Sarajevo Sarajevo Mjesto škole Škola I Banjaluka - Banjaluka Bugojno Sarajevo Sarajevo Doboj Trebinje Doboj Trebinje Šaraj evo Zavidovići Bugojno Sarajevo Tuzla Tuzla M ostar Sarajevo Bihać Sarajevo" Čapljina Plevlje Olovo M ostar Bugojno M ostar M ostar Olovo Sarajevo Doboj Bugojno Sarajevo Tuzla Tuzla Mostar Sarajevo Banjaluka Sarajevo M ostar Banjaluka Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Konjic Ljubuški Vlasenica Gacko Vrbanjci Avtovac Vrbanjci Sarajevo Kak. Doboj Zenica Bratunac Kak. Zgošća Bileća Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo V isoko Sarajevo Sarajevo Rogatica Sarajevo Bileća Banjaluka Banjaluka Sarajevo Banjaluka Banjaluka Beograd Beograd Beograd Beograd Tuzla Sarajevo Tuzla Sarajevo Tuzla Zenica Tuzla Tuzla Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Banjaluka Banjaluka Sarajevo Banjaluka Banjaluka Razred Građanska Učiteljska I IV V V Isplaćena stipendija Dinara 450 475 450 500 675 450 475 285 450 500 285 500 500 1425 675 300 950 375 375 450 450 200 75 950 1000 500 I 2000 1500 Geodezija III III IV IV 2000 ,, , III III IV IV I k II' II mpflrpsa en. me resa III III III IV IV I Sred. tehn. šk. I III Trg. akad. II 475 300 300 950 475 475 713 600 285 75 475 475 285 475 375 . �Redni broj 123 124 125 126 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 PREZIME I IME Silahić Atifa Jašaragić Osman Nalić Zahid Karabegović Emira Sarajlić Fatima Šaraj lić Ziba Taso Lemana Mesihović Selveta Irogrančić Zora Livnjak Adil Vladović Omer Zukić Midhat Zunić Najfa Mulabdić Sulejman Karabegović Mubera Mjesto rođenja Banjaluka Tuzla Tuzla Derventa Semizovac Semizovac Sarajevo Sarajevo Fojnica Šaraj evo Sarajevo Sarajevo Tuzla Zepče Banjaluka Mjesto škole Banjaluka Bakar Zagreb Beograd Sarajevo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Šaraj evo Šaraj evo Sarajevo Sarajevo Sarajevo Visoko Banjaluka Škola Trg. akad. Pom. akad. Muz. akad. Žen. str. učit. Žen. stručna Viša osn. trg. naučn. kroj. naučn. Građanska Isplaćena Razred stipendija (Gedište) Dinara II IV V II I I I II II VI II 11 III IV IV 375 2000 5000 3000 1000 750 600 1000 950 500 500 500 800 600 900 Свршени матуранти техничари, питомци мушког Гајретовог конвикта у Сарајеву са својим управником г. A. Хромићем, концем 1936/37 137 �G a jr e to v p riv re d n o so cija ln i ra d Kako su god velike narodne potrebe za školo­ vanjem omladine izazvale osnivanje Gajreta i stalno upravljale njegovim plodnim radom u tom pravcu, tako je i teški ekonomski položaj muslimanskog dijela našega naroda nametnuo Gajretu ozbiljnu brigu za privrednim podizanjem našega svijeta. Počelo se sa pisanjem poučnih članaka i predavanja u kojima se je našem svijetu ukazivao put privrednog podi­ zanja i jačanja. Pisalo se o zadrugarstvu, domaćoj radinosti, trgovini, zanatima i raznim granama poljo­ privrede. Sva predavanja i članci bili su protkani duhom štednje i racionalnosti. Na tome se nije zau­ stavljalo, nego se išlo i dalje i prelazilo i na neposredniji rad. Održao se je G ajretov veliki zadružni tečaj u kojem su se spremali i izgrađivali zadružni pioniri. Održao se lijep broj Gajretovih domačičkih tečajeva u kojima su se naše sestre poučavale u racionalnom domaćinstvu. Gajret je dobro shvatio i ocijenio od kolike je privredne važnosti uspostav­ ljanje modernih zanata na mjesto onih izumrlih i onih koji su izumirali, pa je u Sarajevu otvorio šegrtski dom, koji je dulji niz godina omogućavao našoj djeci iz svih krajeva da izuče moderan zanat i da ga u svoje mjesto prenesu. U posljednje vrijeme, radi velikog interesa za zanate i nemogućnosti da se svešegrtskim domom obuhvati, Gajret je upućivao djecu i preko »Privrednika« na razne zanate. O d kakovog su blagotvornog utjecaja u mjestima Gajr. ćilimarska škola u Novom Pazaru, Gajret. radionica u Trebinju i od kakvog će biti ona radionica u Stocu koja je već osnovana i sve one koje će se osnovati po pojedinim mjestima, to je teško i ocijeniti. Zadruga Kola Srp­ skih sestara i Gajretov ženski odbor u Sarajevu već dulje vremena sarađuju u izrađivanju ženskih ručnih radova od čega mnoga muslimanka u Sarajevu ima lijepu zaradu. Zatim, nema sumnje da i oni mnogo­ brojni Gajretovi pitomci, osim svoje zbrinute egzi­ stencije na razne načine utječu na privredno podi­ zanje i jačanje našega svijeta. U taj privredni rad Gajreta ulazi se sa sve više ozbiljnosti, sa sve više poklanjanja pažnje i sa sve više sistema. Neminovno je da će Gajret u buduć­ nosti, po diktatu naših narodnih potreba, ne zapo­ stavljajući svoj dosadanji rad, morati još mnogo više pažnje da posveti, pa možda i težište svoga rada da posveti privrednom radu u narodu. Gajret je svjestan da taj rad traži jaku organizaciju, smišljen plan i sistem u radu, pa polagano i postepeno i ulazi u taj rad, unoseći te potrebne elemente u njega. G a jr e to v a K r e d itn a i p r iv r e d n a z a d ru g a Kruna dosadašnjeg Gajretovog privrednog rada može se smatrati osnivanje Gajretove zadruge s tim ciljem da na samopomoći i međusobnoj pomoći iz­ gradi jedan privredni centar, koji bi onda snažno i zamašno obuhvatio i organizovao našu domaću ra­ dinost i tako započeo jače i opsežnije privredno po­ dizanje i jačanje našeg zapuštenog svijeta. Gajretova je zadruga već izbrojila 4 godine svoga života i rada, ali mora se priznati da se ni izdaleka nije približila svome postavljenom cilju i da nije postigla ni ono­ 138 liko koliko je trebala da postigne po svima posto­ jećim objektivnim uslovima. lom e је^ bilo raznih smetnja, ali svakako su najveće u tome što naš svijet još ne može da uvidi da može svoj privredni pre­ porod i svoje ekonomsko podizanje zasnivati jedino i najzdravije na samopomoći. Svi mi osjećamo i sa sviju strana čujemo da je vrlo težak naš ekonomski položaj. Svi osjećamo i potrebu što bržeg liječenja toga stanja, ali samom liječenju ne pristupamo, niti akcije .u tom pravcu pomažemo, pa makar to bilo i u najsitnijem mogućem obliku. Takove akcije kod nas budu obično ometane sa slabim zauzimanjem, sa pri­ vremenim oduševljenjem, sa isticanjem nepovjerenja i malodušnosti. A baš ovaj rad traži: zauzimljivosti, ustrpljivosti, oduševljenja i požrtvovnosti. Uz^ te smetnje bilo je i mnogo drugih od kojih je važno napomenuti akciju Gajretovu za gradnju doma, koja je pala upravo u drugoj godini opstojanja zadruge, pa je bilo teško voditi dvije akcije uporedo i na jedne te iste ljude apelovati. U takovim teškim prilikama Gajretova zadruga otpočela je svoj rad i razvijala ga, pa je sasvim ra­ zumljivo da je ostala daleko od toga da bi mogla i izbliza našim velikim i vapijućim potrebama zadovo­ ljavati. Te naše velike potrebe upućuju Gajretovoj zadruzi neprimjerene zahtjeve iz čega su nicala iz­ vjesna nezadovoljstva, primjedbe i kritike. Međutim treba pregledati šta su pojedinci i pojedina mjesta upisali udjela u zadrugu, pa ćemo odmah biti načisto šta je zadruga mogla da uradi. Radi informacije mi donosimo pregled upisa udjela po pojedinim mje­ stima i na ovom mjestu molimo sve naše dobrona­ mjerne prijatelje da po tome ocijene situaciju u svom mjestu i da prema tome nastoje da nas pomognu sa upisom udjela. Okupimo se svi i okupimo sve one, koji mogu da učestvuju u našoj zadruzi bar sa jednim udjelom, pa će naša zadruga brzo i snažno da korakne svome postavljenom cilju. U djeli zadrugara su u svakoj pa i u našoj za­ druzi najzdraviji i najeftiniji kapital, jer ih uplaćuju zadrugari, prema svojim materijalnim mogućnostima i zadružnoj svijesti, da tako na samopomoći sazidaju potrebna sredstva za svoje privredno podizanje. Broj udjela koji je u našoj zadruzi dosada upisan dostigao je 2.303 koji otpada na 932 zadrugara. Najveći broj upisan je u prvoj godini, a u drugim godinama bio je u glavnom sveden na upis putem zajmova. U ovoj prošloj radnoj godini najživlje se u Zadruzi odvijalo kreditno poslovanje. Štednja koja se u zadružnom pokretu naročito cijeni u našoj Zadruzi još je uvijek u malom obimu, jer se kao štediše pojavljuju, u glavnom, zadrugari dužnici, dok bi trebao svaki zadrugar da štedi. Naša zadruga, želeći da privredno djeluje u svima pravcima, pristupila je u mjesecu decembru prošle godine i poslovno grani osiguranja. Kako je za našu mladu Zadrugu sa nedovoljnim početnim sredstvima, bilo teško pristupiti samostalnom bav­ ljenju sa osiguranjima, to se je u zadruzi dugo vre­ mena proučavalo ovo pitanje, nastojeći da mu se pristupi na onaj način koji će i za Zadrugu a i zadru­ gare biti najpovoljniji. Kod naše Zadruge se mogu praviti sve vrste osi­ guranja. Naročito napominjemo da imamo vrlo �2godna i svakome prihvatljiva osiguranja miraza ženskoj djeci i štipendije muškoj djeci. Radi primjera ovdje ćemo istaći tabelu, po kojoj može svaki član pa i onaj osrednje stojeći ostaviti Gajretu legat. Član koji je star 30 godina, ako želi da osigura legat Gajretu u iznosu od 10.000 dinara, tako da se taj legat isplati Gajretu odmah poslije njegove smrti ili najkasnije do navršetka 85-te godine života člana, treba da plaća samo 19 dinara mjesečno ili 228 dinara godišnje za taj legat. Plaćanje traje do 85-te godine života ili do slučaja ranije smrti. U vezi sa poslovnom granom osiguranja u Gajretovoj se zadruzi došlo do ideje osnivanja po­ smrtnog fonda za sve Gajretove članove ma gdje se oni nalazili. Tako bi bilo omogućeno svima Gajretovim članovima da uz neznatno povišenje članarine osiguraju u ovom fondu ukop. Osnivanje ovoga po­ smrtnog fonda pozdravljeno je sa svih strana ali on još nije mogao da stupi na snagu, jer je najprije potrebno da se prikupi jedan lijep broj članova koji će omogućiti fondu život i rad. Da bi se postiglo što prije ostvarenje ove korisne ustanove potrebno je da sve Gajretove jedinice, svi Gajretovi radnici i članovi nastoje da u svojim mjestima upišu što više članova u ovaj fond. ’ ćoražđe Sarajevo Ukupno. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 Upisanih udjela Mjesto Doboj . . . . Mostar . . . . Tuzla . . Kalesija . . . . B. Samac . . . Foča . . . . Bos. Brod . . Bos. Kobaš . . Višegrad . . . . Bos. Petrovac Lukavac . . . . Kladanj . . . Dživar . . . . Trebinje . . . Konjic . . . . Bijeljina . . . . Bihać . . . . C a z i n ................... B i l a ................... Travnik . . . . Bužim . . . . Brčko . . . . Maglaj . . . . Zvornik . . . . Gračanica . . . Zepče ................... Jablanica . ■ . Teslić . . . . Ljubuški . . . Derventa . . . . Visoko . . . . Ulcinj . . . . Plevlje . . . . Prozor . . . . Fojnica . . . . Gradiška . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122 . . 59 . . 50 . . 9 . . 2 . . 12 . . 16 . . 13 . . 47 . . 15 . . . . . . . . 4 12 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 24 29 7 4 99 6 50 49 8 . . . . . . . . . . . . . . . 23 69 70 84 74 . . . . 20 . . . . . . . . 33 15 . . . . . red. otpi. 95 15 21 9 2 3 13 13 47 14 7 — 9 4 19 — 18 •— 1 78 3 1 39 — 3 7 13 9 20 73 16 5 20 4 5 10 , 1 ■) — — -C’ 1 — — r— 1 1 — — 6 — — _ — _ _ 2 _ — — _ - 1 — — — - 1 810 1435 je G a jr e io v a ž e n s R a z a d ru g a z a u n a p re đ e n je d o m a ć e g z a n a ts tv a i r a d in o s ti u T r e b in ju Otplaćeno putem Ukupzajm a no' — 95 26 11 50 9 — — — — — . 2303 (Prednji izvještajo Zadruzi ustupio nam poslovođa Gajretove zadruge.) Spisak upisanih i uplaćenih udjela: Br. ............................ 1 ........................... 1220 9 2 3 13 13 47 ------15“ 7 9 5 19 — 18 — 2 79 3 1 45 — 3 7 13 9 20 73 18 5 20 4 5 10 Cilj Gajretove zadruge je da uz opštu i stručnu spremu osposobi učenice za samostalan rad u njihovom zanatu i time im stvori mogućnost rada i zarade. U zadruzi se odgajaju napredniji, praktičniji i spremniji muslimanski ženski naraštaji, koji će znati i biti sposobni, da svojim vlastitim silama do­ prinesu unapređenju ženske kućne radinosti, te važne grane narodne privrede. Važnost ovakovih zadružnih škola leži u tome što upravo one pri unapređenju kućne industrije i ženskog ručnog rada igraju glavnu ulogu, te su stoga vrlo potrebne, jer u prvom redu preko dobro odgojenog ženskog podmlatka širi se medu široke narodne mase ljubav za kućni obrt, za narodni vez, čipke i drugo. Ova Gajretova ustanova svojim blago­ tvornim radom stvoriće od svojih učenica nove javne radnice, koje će svojim radom unijeti u svako selo, u svaku seljačku 1 građansku kuću, ljubav i interes za lijepi rad ženskih ruku, koji se naročito danas mnogo cijeni. Održavanjem poučnih predavanja učenice se prosvjećuju, upućuju na red, čistoću i poštivanje starijih. Nakon veoma mnogo uloženog truda od strane Gajrctovih radnika uspjelo se tek ove godine, da je riješenjem Kraljevske banske uprave Cetinje VIII. Br. 12706 od 30 XI 1936 radionica zadruge pretvorena u »Žensku Gajretovu za­ natsku školu«, dobivši time rang ženske zanatske škole, koja odgovara rangu svršene nepotpune srednje škole sa nižim te­ čajnim ispitom. Nastava u Gajretovoj ženskoj zanatskoj školi traje 5 godina i razredi se dijele: 2 pripravna, 2 stručna i jednu godinu u radionici-ateljeu. U školi se predaje: srpsko-hrvatski jezik 2 sata, račun, kalkulacija 2 sata, istorija-zemljopis 2 sata, dekorativno crtanje 2 sata, vjeronauka 2 sata, gimnastika 1 sat, stručni i praktični radovi 30 sati sedmično. Pojedine predmete predaju g. g. Sefkija Raljević, pro­ fesor ovdašnje gimnazije i Camil Hujdur učitelj. Ova dva mlada muslimanska javna radnika i intelektualca vrše predavanja potpuno besplatno, imajući pred očima jedino da doprinesu što veću korist svojoj zajednici, a specijalno napretku i pro­ svjeti muslimanske žene. Na njihovom nesebičnom trudu neka im je ovim putem topla hvala. — Riješenjem Kraljevske banske uprave Cetinje VII. Br. 2086 od 23 II t. g. određen je za pre­ davača vjeronauke g. Buturović Hafiz Mustafa ef., koji svakog petka drži po dva časa vjeronauke i ujedno učenicama održava predavanja o vladanju i čuvanju morala. Školu sa puno takta i umješnosti vodi gđica Koluder Šerifa, svršena učiteljica Ženske stručne učiteljske škole. Pla­ ćanje nastavnica vrši redovno evo 5 godina zadruga iz svojih vlastitih sredstava. — Kod Kraljevske banske uprave na Cetinju pokušalo se nekoliko puta, i slate su dvije deputacije na Cetinje, angažovani pojedini muslimanski javni radnici, da bi plaćanje nastavnice preuzela Banska uprava na sebe. Tek nakon velikog truda prije mjesec dana uspjelo se, da se gđica Koluder postavi za honorarnu nastavnicu. Upravu zadruge sačinjavaju: pretsjednik Salihaga Sadović, pođpretsjednici Abdulah ef. Škaljić, H. Husaga Šahović, 139 �sekretar Musiafa O. Sadović, blagajnik Mehmedalija Čustović, odbornici: Jusufaga Salahović, Ademaga Cerimagić, Muhamed Bakšić, Alaga Cvijetić, Hasan Karadža, Bajro Đugumović. Uprava je ove godine pokazala vidnog uspjeha u svom radu, jer je uspjela nakon velikog truda, da riješi pravo javnosti, postavljanje učiteljice na banovinski budžet i da votira sekciji za podizanje Muslimanskog kulturnog doma dinara 10.000.—. Muslimanski vjerski praznici u školi su svečano pro­ slavljeni. Prigodom mubarek večeri Lejlei-berat, Lejlei-regaib, Lejlei-miradž, Lejlei-kadar, učenice nisu tih dana poslije podne radile, već su im održavana predavanja o značenju tih večeri. Škola je tokom godine priredila jedan Mevlud za muslimansko ženskinje. Mevlud su učile same učenice. Za vrijeme Ramazana u školi je bila udešena jedna soba za džamiju, gdje su učenice svakodnevno klanjale podne i ikindiju. Kruna uspjeha rada u ovoj godini jeste dovršenje M u­ slimanskog kulturnog doma u Trebinju. Svečano otvorenje doma bilo je na Hadži-bajram, nakon čega se škola odmah u vlastite prostorije uselila. Dom je lijepa zgrada i može do­ stojno da reprezentuje trebinjske muslimane. U domu ima do­ voljno prostorija za učione, atelje, kancelariju i drugo. Sobe su svijetle i vrlo zračne. Izrada doma koštala je oko 150.000 dinara i njega su trebinjski muslimani podigli iz svojih vlastitih sredstava. Neka je velikim dobrotvorima i pregalcima srdačna hvala i od Boga nagrada, što podigoše ovaj dom u kome će naći zaštite mu­ slimanske djevojke. Da Bog da, da iz ovog rasadnika kulture i napretka ponikne još puno većih ideja na korist musliman­ skoj zajednici. Učenice koje su već ranije završile ovu školu, sada za­ rađuju sebi hljeb i osiguravaju bolji život svojim porodicama. Gajretovi radnici osjećaju veliko zadovoljstvo videći ove mu­ slimanke kako sebi dostojno zarađuju koru hljeba, strogo u granicama morala. c Pribavljanje materijalnih sredstava za školu je bila naj­ veća briga, osobito kada se uzme u obzir, da su vođene dvije paralelne akcije: jedna za sakupljanje redovnih sredstava i podmirivanje redovnih potreba i druga za pribavljanje sred­ stava za izgradnju društvenog doma. Izdaci škole su veliki, oko 2.000.— dinara mjesečno. I ove godine su nas obilno po­ mogli prilogom Ministarstvo trgovine i industrije i Narodna Banka Kraljevine Jugoslavije, na čemu neka im je svaka hvala. U zadruzi su izrađeni ove godine slijedeći predmeti: kaputa velikih 6 komada, malih kaputa 20 komada, ve­ likih haljina 30 komada, kućnih haljina 25 komada, kostima 2 komada, sukanja 12 komada, kecelja za rad 15 komada, bluza 15 komada, dječjih pantalona 10 komada, mariner odijela 4 komada, spavaćih košulja 10 komada, malih haljinica 35 komada. Ovoliki, ako ne i veći broj haljina i odijela, izradile su učenice za svoje potrebe i potrebe svojih porodica. Izgledi za uspjeh u idućoj godini su vrlo dobri, pošto se uspjelo školi osigurati pravo javnosti, prenijeti plaćanje učiteljice na Bansku upravu i smjestiti školu u vlastiti dom, da se kirija ne plaća. Dakle, materijalna strana škole je potpuno osigurana, a kod roditelja i trebinjskih muslimana vlada ljubav za ovu ustanovu. Prihodi tokom društvene godine 1936/37 su bili dinara 20.693.30, rashodi dinara 32.705.35, saldo dinara 8.543.30. U rashodima je uračunata i suma od 10.000 dinara kao prilog za podizanje doma. Bilo bi vrlo poželjno, da se i druga mjesta ugledaju 1 pristupe osnivanju ovakovih škola, a uprava Gajretove škole u Trebinju stoji na raspoloženju vrlo rado svima muslimanskim društvima u pogledu davanja podataka za rad i organizaciju ovakovih ustanova, korisnih našoj zajednici. 140 SPISAK UCEN1CA »GAJRETOVE 2ENSKE ZANATSKE ŠKOLE« U TREBINJU za godinu 1936/37 Uspjeh u n a­ Godište Ked. P R E Z I M E I IM E uci i radu vrlo dobar I 1 Arnautović Bisera dobar I 2 Duraković Kadira dobar I 3 Dizdarević Ziba vrlo dobar I 4 Bešević Bisera odličan I Geljo Hidajeta 5 odličan I Džugumović Vehbija 6 vrlo dobar I Zubčević Nusreta 7 vrlo dobar I Karadža Fatima 8 vrlo dobar I 9 Vilogorac Razija dobar I 10 Popovac Fahira vrlo dobar I Karamehmcdović Murta 11 odličan I 12 Catović Fatima vrlo dobar I Kabil Hasnija 13 vrlo dobar I Ljubović Emina 14 vrlo dobar I 15 Burek Behija vrlo dobar I 16 Habul Bisera vrlo dobar I Dizdarević Munevera 17 dobar II Arslanagić Bahrija 18 vrlo dobar II Bračković Nafija J9 vrlo dobar II Bračković Rabija 20 dobar II Budalica Hamida 21 vrlo dobar II Zubčević Meva 22 dobar II Robović Emina 23 vrlo dobar II Hadžić Fatima 24 vrlo dobar II Hamzić Hajrija 25 vrlo dobar II Salahović Tanija 26 odličan III 27 Bijedić Sanija III vrlo dobar Bračković Meva 28 vrlo dobar III Vidžen Behija 29 "rio dobar III Vidžen Zineta 30 odličan III Džugumović Hiba 31 III vrlo dobar 33 Dižešić Kadira III vrlo dobar 34 Sadović Ulfeta III vrlo dobar 35 Šehović Hidajeta III vrlo dobar Alečković Fatima 36 odličan III Arnautović Rahima 37 III vrlo dobar 38 Pivodić Hajra Г а јр е т о в а Ћ и л и м с к а ш k o j i a у Н о ђ о м П азару Ова Гајретова установа навршила je у овој години 14годишњицу свога рада. Гајретову ћилимарску школу у Новом Пазару завршило ie за ово вријеме 51 ученица, од којих су данас 3 стручне учитељице ткања ћилима у домаћој и перзијској изради, a остале се бавс израдом ћилима код својих кућа и на тај начин уздржавају себе и своје породице. Управу школе сачињавали су у овој години: Претсједница гђа Милица Вранић, управитељ г. Хф. Абдулах Качапор, имам матичар; благајник r. Сукић Исмаил, архив. приправппк; чланови rr. Зејнеловић Халим, члан општинске управе; чланови rr. Зејнеловић Халим, члан општинске управе; Хаџи Фејзагић Ћазим, обућар и Вишевац Селмо, обућар и секретар Чекрлић Ахмет, општински архивар. Учитељице су гђе Ајдинагић Мазлума, дневничар и Шаховић Џавида, хонорарна. У овој школској години израђени су слиједећи вунени предмети: 9 ћилима, 6 парчади, 5 осталских чар.иафа, 11 тепиха, 1 драперија, 7 јастука. Укупна вредност израђених ствари у школи износи Дин. 11.509.—. Сви су предмети израђени no наруџби. �Г а јр е т о п а ж е н с к а с т р у ч н о з а а а т с к а ш к о л а у С т оцу Ha иницијативу и потстрек агилних и свјесних Гајретових чланова и пријатеља у Стоцу, у септембру мјесецу прошле године покренуто je питање оснутка женског занатског течаја, под надзором друштва Гајрет. Ова племенита и сваке хвале вриједна акција Гајретових радника и пријател>а остварена je тако, да je овај течај (школа) отпочео са радом почетком новембра прошле године. За овај потхват формирана je посебна секција при мјесном одбору, који овај течај издржава из својих властитих средстава. Течај (школу) похађају 22 учеиице, од којих су 2, као Гајретове питомице, које течај похађају бесплатно, док осталих 20 ученица плаћају обавезну чланарину од 50 динара мјесечно. Како у школи стручни ручни рад предаје дипломирана учитељица ручног рада, то се рад обавља no утврђеном плану и програму, те из тога разлога течај похађају и ученице са no неколико разреда средње школе. Свршетком школске године школа je приредила и своју велику изложбу ручних радова, за коју се унапријед могло рећи да ће бити вјеран и успио приказ њеног плодног једногодишњег рада. Ученице ове школе показале су много добре воље, смисла и разумијевања за што бољи успјех Гајрета и његова рада, те су исте израдиле много вриједних и скупоцјених предмета за томболу овогодишње Гајретове забаве у Стоцу, који су нарочито били запажени. И ако школа донекле ради мимо мјесног одбора Гајрета у Стоцу, ипак je у уској вези и сарадн.и с њим, ради чега сматрамо, да je сваки успјех ове школе успјех и самог Гајрета у Стоцу. Управу школе сачињавају гг: предсједник Мустафа Премиловац, тдговац, подпредсједник Ахмед Реџић, трговац, благајник Мехмед Турковић, лимар, секретар Марко Југовић, водитељ зем. књига и чланови Махмут Мехмедбашић, трговац, Алија Сарајлић, учитељ и Ђенка Сарајлић, учитељица. Наставница школе je госпођица Василија Хамовић из Стоца, свршена стручна учитељица. Распоред часова био je недељно 22 часа ручних радова и 8 часова теоретског предавања. Ученице су tokom године израдиле слиједеће предмете: 45 женских кошуља (кобне-а), 51 гаће, 6 мушких кошуља, 15 женских спавачица, 1 мушку спавачицу, 3 женске пиџаме, 15 сукања, 23 блузе, 31 кућне хаљине, 11 разних врста дневних хаљина, 49 дјечјих мушких и женских хаљиница, 2 костима, 1 мантл, 2 дјечја мантлића, 7 јорганских чаршафа и 8 јастучница. Ове године школу су похађале слиједеће ученице: Зенка Бузаљко, Нада Вулетић, Захида Диздар, Љиљана Хамовић, Фадила Хромић, Емина Хрле, Сташа Југовиђ, Тијана Југовић, Садета Мехмедбашић, Десанка Орловић, Ђулса Премиловац,, Емина Премиловац, Хизрета Реџић, Рабија Реџић, Хидајета Ризвановић, Сафа Сарајлић, Фахира Шарић, Ума Турковић, Дика Турковић, Ђулса Турковић и Аиша Зекић. З а д р у г а K o j i a С р п с к н х С ест ара и Г а јр е т о п а ж е н с к о г о д б о р а Међу нашим женским свијетом у Сарајеву осјетила се потреба за сарадњу чланица Гајрета са чланицама Кола Српских Сестара, како би удруженим силама порадиле на материјалном подизању нашег свијета. Тако су прије 12 roдина основале у своју задругу. Задруга je отпочела одмах у почетку са израдом ручних радова, na je успјела толико да се њена роба потражује данас не само код нас него и у иностранству. Задруга настоји да упосли што већи број радница. Усљед опће економске кризе даномице се повећава број незапослених, a нарочито женскиња. Задруга им пружа могућност да на поштен начин привређују себи хљеб. Њима се дају на израду поједини предмети код њихових кућа, гдје истовремено обављају своје кућне зослове. Задруга je у прошлој години упослила око 100 радница, већином из Сарајева. Задруга има данас своје сталне муштерије. Задругари добивају израђену робу на отплату 10% јефтиније него се продаје незадругарима. Роба je no квалитети врло добра, боје сталне, a и јефтинија je него у осталим мјестима. Задруга je успјела да путем стручних женских школа протури свој без, који се много тражи. Њена роба се тражи и продаје у Београду, Дубровнику, Загребу, Сплиту и Новом Саду, a у најновије доба и Сушаку. При отворењу Гајретова дома Задруга je приложила суму од 3.000— Дин. за Фонд дома. Приликом прошле Гајретове забаве Задруга је даровала Гајрету прилог од Дин. 1.000— . У прошлој години рад Задруге био je позитиван, и ако криза у свјетској привреди није попустила. Из године у roдину запажа се постепено напредовање ове установе, што je доказ великог труда и уложене енергије од стране »ене управе. У прошлој години получен je вишак од 5.688-20 Дин. S m j e š t a j m u s li m a n s k e d je c e n a z a n a t e i t r g o v in e p u t e m P r iv r e d n ik a Srpsko privredno društvo »Privrednik« u Beo­ gradu već 7 godina čini vrlo lijepe usluge našoj omladini smještajem na zanate i trgovine. Tu omla­ dinu upućuje »Privrednik« na izučavanje zanata i trgovina po raznim krajevima naše države, a najviše po Srbiji i Vojvodini. Za prošlih 8 godina »Pri­ vrednik« je primio i smjestio na zanate 163 musli­ manske djece. Od toga je njih 59 završilo svoje na­ ukovanje, a u toku naukovanja napustili su zanat 53. Danas se nalazi na zanatu 51. • Tokom ove godine Glavni odbor je pribavio putem »Privrednika« adrese »Privrednikovih« pito­ maca muslimana, kako onih koji sada izučavaju zanate, tako i onih koji su te zanate završili i sada su pomoćnici (kalfe). Od 59 pomoćnika pribavili smo adrese za 47, dok su adrese 12-orice nepoznate. Glavni odbor stupio je u pismenu vezu sa »Privrednikovim« pitomcima — šegrtima i pomoćnicima — čije srno adrese dobavili. Svima je njima Glavni odbor dao uputstva i savjete, kako se imaju vladati i raditi, a da pri tome ne zaboravljaju ni svoju vjeru i vjersku zajednicu. Svima smo njima poslali po jedan primjerak Gajretova vjerskog priručnika »Kratka nauka isl. vjere za odrasle i djecu«. Nekoji od tih su nam odmah odgovorili, zahvaljivali na očinskoj pažnji i tražili drugih poučnih knjiga, a nekoji su se upisali za članove Gajreta, pa dobivaju i list »Gajret«. Održavanje veza sa ovom omladinom potrebno je i u buduće činiti i jačati. Naravno, tu su pozvani i drugi faktori, naročito naše vjerske vlasti, da vode računa o toj omladini i da se staraju da je očuvaju u vjerskomoralnom pogledu. Pozvane su također i Gajretove 141 �jedinice, koje upućuju tu djecu »Privredniku«, da i one s njima održavaju pismene veze. Da bi se vidjelo koliko su oduševljeni »Privrednikovi« pitomci muslimani ovom našom akcijom, ovdje Ćemo iznijeti odlomke iz nekolicine njihovih pisama: »Izvještavam Vas da sam dobio one knjige, koje ste Vi meni poslali, na čemu Vam najtoplije zahvaljujem. Mene je mnogo iznenadilo kada sam ja dobio od Vas onu knjigu »Kratka nauka isl. vjere«« i ja sam se našao mnogo srećan kada sam vidio da se društvo Gajret za mene interesuje i o meni brine, i ako nisam Vaš pitomac. Ove knjige koje ste Vi meni poslali, čine meni u slobodnom vremenu najveće zado­ voljstvo, jer iz ovih knjiga ja se mogu naučiti lijepom pona­ šanju i što je najglavnije, mogu da naučim dosta o našoj lijepoj isl. vjeri. Vi možda i sami znate da u ovom kraju, gdje se ja nalazim, nema muslimana, nema mekteba gdje bi ja mogao nešto da naučim o vjeri, pa sam dosta zaboravio što sam o vjeri kod kuće naučio. Mnogo puta sam ja htio da pišem kući da mi pošalju jednu knjigu, iz koje bi mogao nešto da naučim o vjeri, ali kome da pišem kad nemam roditelja, ni oca ni majke, imam jedino strica, a on nije Bog zna kako bogat čovjek, pa ne bi možda mogao da mi to pošalje.« . . . Cahut Edhem, Vel. Kikinda. »Primio sam »Kratku nauku isl. vjere« i Vaše mnogo cij. pismo, koje me je jako obradovalo i obveselilo, jer sam vidio da imam još staratelja. Inače nemam nikoga osim »Pri­ vrednika« a pošto sam siroče i nigdje nikoga nemam od roda, pa nema niko za mene da se brine, tražio sam takve knjige, ali nisam mogao nigdje da ih dobijem u ovome kraju. A to ste Vi sad jedan veliki sevab učinili, što ste mi poslali. Sada Vam se mnogo zahvaljujem ^na ovome daru. A sada bi Vas molio, ako je moguće, da mi pošaljete jednu hamajliju ili neku drugu vjersku knjigu, koja sadrži u sebi- Jasin, da bi mogao da učim uoči svakog petka materi i ocu Jasin.« . . . Sulejman Daver, Vršac. »Primio sam Vaše cij. pismo i knjigu, na koje sam se jako obradovao, što mogu da proučim malo, jer sam već dosta za­ boravio. Za istu Vam hvala. Moja plata nije tako velika, a u koliko budem u mogućnosti, ja ću Vam slati svakoga mjeseca, te Vas molim da i Vi meni šaljete knjige. Ja sam sada mlad pomoćnik, te ne mogu- da uspijem sve što bi želio. Ja ću Vam ovih dana poslati članarinu koliko budem mogao. U nadi da ćete mi slati Gajretov list, unaprijed Vam zahvaljujem .«. . . Mustafa Obralić, foto-pomoćnik, Vršac. 142 Djeca koja se ovim putem šalju na izučavanje zanata i trgovina su često iz zabačenih krajeva, iz pa­ trijarhalnih naših kuća, a uz to skoro i bez ikakvog vjerskog odgoja. Cesto se dešava da se ta djeca, kada odu iz svoje sredine, ne mogu da obiknu, pa napuštaju zanate. Dolazeći u sredine gdje ne žive muslimani, ta djeca nemaju nadzora m u vjerskom pogledu. Stoga nije isključeno da dijete koje ostane na zanatu, pa i docnije kada ga završi, gubi vjersko osjećanje i svoju vjersku pripadnost. U tome smislu obratio se Glavni odbor »Privredniku« s molbom da u buduće smješta muslimansku djecu na zanate u mjestima i u blizini mjesta gdje postoje vojni imami, kako bi ovi mogli obilaziti tu djecu i davati im naj­ potrebniju obuku iz vjere. Društvo »Privrednik« koje i sa svoje strane želi da njegovi pitomci budu u životu dobri građani, a istovremeno i dobri pripad­ nici svoje vjerske zajednice, svesrdno se odazvalo našoj molbi, pa nas je izvijestilo, znajući blagotvorni uticaj religije na odgoj mladeži, da će u buduće imati želje naše u vidu i da će nastojati da namješta mu­ slimansku djecu onamo gdje postoje vojni garnizoni i vojni imami. Dužnost nam je da i na ovoj pažnji bratskom društvu »Privredniku« iskažemo našu toplu blagodarnost. Glavni odbor obratio se pismeno i vojnim ima­ mima, dostavljajući im spiskove »Privrednikovih« pi­ tomaca na njihovoj teritoriji i moleći ih da prilikom obilaska tih njihovih teritorija, nađu i sakupe tu djecu, da im dadu uputstva za rad i da ih u vjeri poduče. Glavni odbor izvijestio je o svemu ovome i Ulema Medžlis u Sarajevu, moleći ga da i on, kao najpozvaniji, povede računa kako o djeci koju na­ mješta »Privrednik« tako i o djeci koju namješta »Hrv. Radiša« na teritoriju Hrvatske i Slavonije. �S p is a k P r iv r e d n i k o v if ) p li o m a c a -m u s li m a n a Redni broj 1) P o m o ć n ic i (K a lf e ) s a p o z n a t im PREZIME I IME Vrsta zanata ili trgovine 1 Imamović Ahmed obućar, pom. 2 Bećirspahić Husnija krojački pom. 3 4 5 Murselović Asim Mehikić Salih Begić Nusret Ibrahimpašić Mahmut Mahmić Ibrišim trgovački pom. karucar i lakirer obućar, pom. trgov. pom. trgov. pom. 6 Mahmić Sefko obućar, pom. 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 Dupanović Mehmed Šehić Ramiz Imamović Ale Mehmedbašić Esad Omerćehajić Alija Burzić Ibrahim Kavara Abdurahman H. Dedić Fehim Kapetanović Sidik obućar, pom. obućar, pom. štamp. pom. zub. te h n . pom. kolarski pom. stolarski pom. kovački pom. berber. pom. limar. pom. tapet. pom. a d re s a m a Odakle je Gdje se nalazi Savo Predić, Pančevo, Karađorđeva ul. 54 Joco Nikolić, Vršac, Zmaj Jovina ul. Koraj Korai Koraj ' Ripač Kod kuće Kod kuće Kod kuće Kod kuće Savo A. Jovanović i Ko., trg., Požarevac, Dubrovačka ul. Velimir Vojnov, Pančevo, Višnjićeva Mostar, Demirovića ul. 11 Đuro Bošnjakov, Melenci, Banat Milivoj Stojkanović, Vel. Gradište, Kot. Varoš Mostar Bos. Otoka Čapljina Modriča 19 Pašalić Ismet 20 Mahmutović Mujo trgov. pom. 21 22 23 Huskić Vejsil Dautbegović llijas Havić Nezir obućar, pom. livničar. pom. obućar, pom. 24 25 26 27 Hozdić Džemil Mizić Hamid Balalić Mustafa Pašić Nurija poslast. pom. lim. i bravar, p. kovački pom. kovački pom. 28 Salić Saban kovački pom. 29 30 31 Prozorac Mujo Beribak Ahmet Beribak Hasan poslast. pom. berber. pom. kelner 32 33 Alajbegović Alija Begić Huso ćurčij. pom. ćurčij. pom. 34 35 Tičić Fehim Tičić Smajo kuvar kuvar 36 37 Moštro Mustafa Dizdarević Osman trgov. pom. kolar. pom. 38 Kulenović Mesud trgov. pom. 39 Sadiković Meho trgov. pom. 40 41 42 Huskić Asim Terzimehić Mahmut Mahmić Idriz limar. pom. trgov. pom. kovački pom. Gor. Vakuf Maglaj Zavidovići 43 Delibegović Izet stolar, pom. Gor. Tuzla Sarajevo Odžak p. Nevesinje Karatmanovo p. Sv. Nik. Bos. Kobaš Bihać Doboj p. Kakanj K. Doboj Kod kuće Kod kuće Kod kuće Branko Ristić, Crepaja, Banat Kod kuće K. br. 58. Kod kuće Đorđe P. Đorđević, Beograd, Kralja Petra ul. 76 U Privrednikovu domu, Beograd — Krunska ul. 5 Zivojin Vukojičić, Beograd, Knez Mihailova ul. 47 Stevan Dožić, Curug, Bačka Brdo Džamija 40 Milojko Zujković, Kruševac, Cara Lažara 50 Borisav Nikolić, Cačak, Кг. Mil. 33/27 Kod oca, Sisak, Sav. banov. Dragoljub V. Pavlović, Obrenovac Kod kuće Kod kuće (Vardar, banov.) Kod kuće k. br. 55 Pavle M. Gajić, Bogatić, Drinska ban. Aranđeo Zlatković, gostion., Smederevo, Kr. Aleksandra 25 Kod kuće Kod kuće Borisav Gajger, bife-delik., Beograd, Knež. Spomenik 3 Rest. »Topola«, Beograd, ugao Dečanske i Кг. Aleksandra Kod kuće Samuel Gašpar, Novi Sad, Toplice Milana 24 Filip Višnjić, Srem. Mitrovica, Alekse Bačvan. 9 Milorad Jovanović, kafedžija, Beo­ grad — Dedinje Kod kuće Kod kuće br. 260 Kod oca Mehmeda, nova pilana, odel. željez. Kod kuće 143 �Redni broj 1 PREZIME I IME Vrsta zanata ili trgovine Gdje se nalazi Odakle je 44 Hasanbegović Šukrija bravar, pom. Radisav 2ikić. Požarevac, Sinđelićeva 45 Obralić Mustafa fotograf, pom. Jovan Piperika, Vršac, Vojvode Put- 46 iravljanin Safet trgov. pom. Nikola Jelisavetov, trg., Bogatić — 47 Smajlagić Ilijas trgov. pom. Ilija Skundrić, Topusko, Savska ban. 2) Pomoćnici (Kalfe) sc nepoznatimacIresama 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 Sehić Hamdija Pašić Rašid Ključanin Omer Mujić Muharem Mustrić Mehmed Hozdić Mehmed Dizdarević Hasib Junuzović Abdulah Dedić Sabrija Odobašić Asim Hasandžiković Hajrudin Hadžović Alija tkački pom. obućar, pom. trgov. pom. trgov. pom. kovački pom. kovački pom. kazandž. pom. krojački pom. trgov. pom. dimnič. pom. trgov. pom. štriker. pom. (Ili 144 Otpušten — adresa nepoznata U vojsci, adresa nepoznata Ne javlja se Ne javlja se Nije položio ispita, sada je kod kuće �S p is a k P r i v r e d n i k o v i l) p lt o m a c a -m u s lim a n a Redni | broj n a x a n a iu k o n c e m 1936-1937 g o d in e 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 PREZIME I IME Terzić Hilmija Sultanović Ragib Soldin Nazif lbrahimpašić Sulejman Kurić Salih Kurić Husejn Ćerimović Muharem Elezović Bego Agić Ardešir Leho Sulejman Daver Sulejman Sarajlija Mustafa Babić Bego Hasanić Nurija Babić Ibrahim Kusturica Zaiko Kusturica Adem Avdić Hasan Avdić Ćamil Avdić Arif Saračević Abdurahman Kusturović Ibrahim Fazlagić Suljo Kulenović Ismet Bajramović Muharem Hindić Meho Vesnić Ćamil Ćerimagić Huso Rešić Hasan Nanić Ibrahim Muratagić Mustafa Čahut Edhem Smailović Mustafa Kosterović Nurko Mustedanagić Mustafa H. Grahić Pašaga Bekić M. Alija Sukalo Safet Muftić Muhamed Mujić Smail Hadžić Ismet Mešanović Salih Dugalić Kemal Kukolj Osman Brčić Zajim Sabić Redžep Osmančević Fadil Delić Asim Hadžiabdić Jusuf Teskeredžić Hilmo Begić Mehmed Koju vrstu zanata uči Kod koga je na zanatu Miroslav Holub, Zagreb, Palmotićeva 82 elektro-tehn. bravarski zan. Garaža drž. pošte, Beograd štamparski zan. Aleksandar Seđakov, Senta, Vojv. Mišića 1 trgovinu Stevo D. Narančić, Kutina, Sav. banovina frizer Nikola Prodanović, Kraljevo, Moravska banovina kolar Milan Stanić, Srp. Elemir, Banat limar Petar Malić, Sabac, Pop Lukina 27 trgovina Vojislav Tasić, Paraćin, Kr. Petra 14 krojač Radivoj Galetić, Irig, Svetosavska 8 moler Milivoj Stefanović, Požarevac, Dunavska 24 kolar Vaso Pavkov, Vršac, Zmaj Jovina 54 trgovina Mirko Marković, Kumane, Banat kolar Ljubomir Popov, Jarkovac, Banat stolar Miloš Pušina, Beodra, Banat trgovina Nada Iv. Radenkovića, Vel. Gradište trgovina Ргоко Milkić, Knjaževac, Kr. Petra trg trgovina • Slavko Sabljić, Aleksandrovo, Banat kolar Petar Ilijin, Petrovgrad, Beogradska 37 papudžija Dušan Bakić, Ban. Karlovac, Banat kolar Ljubomir Cvetković, Vršac, Karađorđeva 1673 krojač Petar Tminić, Beograd, Knez. Mih. 8/1 trgovina 2ivota Anđelković, Smeđ. Palanka, Kr. Aleksandra 77 kovač i potkiv. Slavko Damjanović, Irig krojač Mihajlo Bekeš, Beograd, Deligradska 40 pekar Ilija Sibalić, Subotica, Petrovgradska 12 poslastičar Dušan Kecman, Vel. Kikinda, Kr. Aleksandra 31 pekar Jovan Ristić, Vranje, Nemanjina 12 užar Mihailo Radosavljević, Vel. Gradište, Marv. trg. 8 trgovina trgovina stolar Jozef Virta, Beograd, Bosanska ul. 5 kolar 2ivo Sabovljev, Vel. Kikinda, Dositijeva 126 trgovina Braća Nikolić, Soko Banja obućar Zijah Turkušić, Bijeljina, Čamojcvića 8 trgovina Branko Maksimović, Vel. Gaj, Banat trgovina Aleksa Jakovljević, Kruševac, Pcćska 15 stolar Stolar, preduz. »Sumadija«, Smeđ. Palanka, Dr. Rajsa 5 trgovina Todor Jevremov, Bavanište, Banat obućar Božo Stojanović, Subotica, Zmaj Jovina 8 knjižar Jovan Mitić, Zaječar, Pašićcva 59 stolar Svetozar S. Rajčcvić, Zemun, Prilaz 56 užar Savo T. Radić, šabac, Karađorđeva 29 knjižar Franc. Srp. knjižara, Beograd, Kolarčeva 10 krojač Novak Putnik, Beograd, Cika tjubina 10 pekar Pavle Vulko, Indija, Vojv. Putnika 4 trgovina Selimir B. Sukić, Kruševac krojač M. Karp-Puškarjeva, Kragujcvac, Kr. Petra 71 trgovina Uroš Marković, Vranje, Kr. Aleksandra 145 limar Dragiša Mitrović, Kraljevo trgovina Sadik M. Elanović, Sabac, Avde Karabovića 34 pekar Hašim Valjevac, Bos. Kostajnica 145 �Списак у ч е н н ц а Г а јр е т о в е ћ н л н ч а р с к е ш к о л е у Н о к о .ч Пазару у ш колској 1936-37 години К •!—* в о « a ® VO Рч 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 146 ПРЕЗИМЕ И ИМЕ Лукић Махија Гуђевић Рамиза Тутић Мејруша Љаић Маџија Худовић Нурија Мурић Садија Бишевац Аземина Худовић Најча Јусуфбеговић Санија Шхријељ Зума Хрваћанин Хајруша Смаилбеговић Мејрема Гуеинац Салиха Црнишанин Садија Мекић Садија Рашљанин Садија Жалчевић Садија Пружљанин. Рамка Годовац Ђулсума Махмутовић Наџија Крушевљанин Емка Камешничанин Ешка Муратазић Шема Ђерлек Ремзија Наумовић Љубица Јовановић Радмила Симоновић Десанка Подгоричанин Фадила Ђаковац Нафија Хаџић Мејрема Бирђозлић Хатиџа Тутинац Џеврија ТорбиК Ђука Радетинац Рамиза Колашинац Емира Дуревић Наџија Куртанчаушевић Шевћета Брничанин Нака Доловац Фатима Ћатовић Фатима Делић Дика Пулић Хајрија Бињош Шахза Кријевчанин Нека Трифуновић Јованка Име очево Шабан Зизо Хусо Аћиф Фехо Најчо Омер Фехо Ешреф Хајро Ибрахим Бајрам Мурат Авдо Назиф Рамо Мухедин Адем Даут----Хазир Абдурахма« Џемо Тахи,р Аћиф Тодоо Чедомир Михајло Реџеп Зејнел Хусо Халит Мехмед Јусуф Гаљан Ибрахим Сулејман Мурат Мурат Халит Мурат Хајро Мујо Шериф Јован Година рођења 1925. 1927. 1922. 1925. 1925. 1925. 1925. 1923. 1924. 1921. 1921. 1925. 1925. 1924. 1923. 1924. 1925. 1924. 1.924. 1924. 1924. 1925. 1925. 1923. 1923. 1922. 1923. 1924. 1925. 1920. Који разред похађа Примједба напустила напустила напустила напустила 1922. 1921. 1921. 1921. 1923. 1921. 1921. 1919. 1920. 1920. 1921. 1919. напустила �O sta le G a fretove ak cije G a fre to v a iz d a n fa GAJRETOV KALENDAR Na osnovu zaključaka prošle i pretprošle glavne skupštine u ovoj društvenoj godini štampali smo Gajretov almanah kalendar. To je četvrti kalendar ove vrste, što ga izdaje Gajret. Prvi je izdan za 1905, drugi za 1906 godinu, a treći skoro deset godina docnije, u 1915 godini, za vrijeme Svjetskog rata, kada se je Gajret nalazio pod komesarijatom tadašnje Va­ kufske uprave. — Ovogodišnji Gajretov kalendar štampan je u 2000 primjeraka, te je u glavnom bio vrlo brzo rasprodan, iz čega proizlazi da je bio vrlo dobro primljen. Sarajevska i beogradska štampa vrlo lijepo ga je popratila. Prikaze Gajretova kalendara donosili smo i u listu »Gajret«. Općenito se smatra da sadržina kalendara nadmašuje sadržinu drugih kalendara u ovoj godini. Ohrabreni ovogodišnjim kalendarom i njegovim uspjesima, Glavni odbor je zaključio da se izda ka­ lendar i za 1938 godinu. U tom pravcu blagovremeno smo otpočeli pripreme, pa je već dosada angažovan duplo veći broj saradnika nego smo ih imali u pro­ šlom kalendaru. Težnja je Glavnog odbora da se u idućem kalendaru tretiraju što više naši aktuelni, gorući problemi iz socijalnog, ekonomskog, pro­ svjetnog i društvenog života. Po opštoj želji sarad­ nika kalendara i društvenih prijatelja ovoga puta nast^jače se da pojedini članci ne zauzimaju tako veliki prostor kao što je to bilo u ovogodišnjem ka­ lendaru sa nekoliko članaka, koji su obuhvatili blizu polovice kalendara. D o početka juna o. g. najavljeni su nam slijedeći radovi za idući kalendar: 1) Prof. Besim Korkut: »Povodom 50-godišnjice i likvidiranja Seriatske sudačke škole«, 2) Prof. Hasan Cišić: »Organizacija rada na plan­ skom prosvjećivanju širih slojeva«, 3) Hamdija Mulić: »Prosvjećivanje knjigom«, 4) Prof. Safet Burina: »O upotrebi našeg jezika na turskom dvoru«, 5) Prof. Fehim Efendić: »O važnosti turskih doku­ menata u dubrovačkom arhivu«, 6) D r. J. Kršić: »Muslimani u jugoslovenskoj knji­ ževnosti«, 7) Abduselam Balagija: »Divlji brakovi (konku­ binati) kod muslimana«, 8) Ing. Jovo Popović: »Naš poljoprivrednik«, 9) Mustafa Spaho: »Sreske pripomoćne zaklade u B. i H.«, 10) Ing. Salih Omanović: »Naš goli krš i život na njemu« — »Prirodne ljepote B. i H.«, 11) Dr. Ahmed Polić: »Rudni bazen u okolici Sa­ rajeva«, 12) Dževad Sulejmanpašić: »Naša porodica«, 13) Osman Asaf Sokolović: »Nekadašnje vakufske gotovine kao sretstva kredita u Bosni i Herce­ govini«, 14) Ing. Hajrudin Bujukalić: »Problem nedostatka obradivog zemljišta kod našeg seljaštva, naro­ čito muslimanskog«, 15) Salih Muftić: »Potrošačko zađrugarstvo«, 16) Mustafa Busuladžić: »Islamski socijalizam«, 17) Prof. Hamdija Kapidžić: »Otpor muslimana pri­ likom okupacije B. i H.«, 18) Ahmed Kemura: »Akademska omladina i zadrugarstvo«, 19) Kasim Gujić: »Turski sultani i bos.-herc. fra­ njevci«, 20) Kasim Dobrača: »Porijeklo i prvi oblik vjere u Boga«, 21) Đ. Perin: »Iz poljoprivrede«, 22) Prof. Hajrudin Curić: »Iz istorije sokolstva u B. i H.«, 23) Riza Muderizović: »Proglas ustaša 1877 godine«, 24) Prcf. Vehbija Imamović: »Zađrugarstvo«, 25) Prof. Mustafa Alikalfić: »Džabićev pokret«, 26) Rudolf Zaplata: »Bosanska vlada i muslimani književnici«, 27) Avdić Camil: »Ibn Haldun o državi«, 28) Cazim I. Bibić: »Higijena stoke«. Uz navedene obezbijeđeni su i članci prof. univ. Dra Mehmeda Begovića, Gligorija Božovića, prof. D. Tafre, Husage Cišića, prof. Okića i t. d. — pored beletrističkih radova naših književnika i umjetničkih priloga Hakije Kulenovića i Sabahudina Hodžića te nekolicine drugih naših slikara. Ovoga puta donijeće se i kraće biografije naših zna­ menitih ljudi od okupacije na ovamo. Poduzete su blagovremeno pripreme i za oglasni dio koji će pokriti lijep dio izdataka oko štampanja kalendara. Dužnost će biti svih nas da se postaramo da i budući kalendar rasturimo što prije, čim se oštampa i razašalje društvenim jedinicama. Ovoga puta tre­ bamo nastojati da pored moralnog polučimo i iz­ vjestan materijalni uspjeh društvenog kalendara. Dužnost će biti i Gajretovih jedinica u unutrašnjosti da n LSu prikupljanju oglasa u svojim mjestima pot­ pomognu. Rok za predaju rukopisa je do 20 jula o. g. LIST »GAJRET« U smislu zaključka prošle glavne skupštine u nekoliko smo ove godine reformisali list »Gajret«. Nažalost i pored apela glavne skupštine, izraženog u prošlogodišnjoj skupštinskoj rezoluciji, odziv sa­ radnika ne može nas zadovoljiti. Mnogi koji su u stanju da dadu svoje priloge, i pored naših apela i poziva, ne odazivaju se za saradnju. No obzirom na raspoloživa sretstva ipak nas donekle može zado­ voljiti i ovakav list kakav je danas. Dužnost nam je da apelujemo na sve ljude od pera da nas u ovome pravcu rada potpomognu, kako bi naš list ušao što dublje u šire narodne slojeve, i kako bi im on bio kućna lektira. G a fre to v a p o p u la rn a p re d a v a n ja U 1936/37 godini Gajretove jedinice održale su predavanja u sli­ jedećim mjestima: Bos. Dubica: 6 sept. 1936 g. Mustafa Pezić »O ideji i radu Gajreta«, a u vezi s time o »Gajretovom Visokom Pokroviteljstvu«; 6 juna 1937 na Gajre­ tovom teferiču održao je predavanje g. Pezić, do- 147 �takavši se pri tome Gajretovog opšte korisnog djelovanja od njegova osnutka do danas. Prvo predavanje je održano u hotelu »Prizren«, sa 250 slušalaca, a drugo u opštinskoj bašti pred 400 slušalaca. Bugojno: Naim Kurić održao je predavanje »O na­ rodnom prosvjećivanju i islamskoj nauci« u selu Glavice pred 200 slušalaca, a Mehmed Mutevelić »O porijeklu bos. herc. muslimana i zadrugarstvu« u selu Ljubine pred 200 slušalaca. Bratunac: Povjerenik Gajreta Ibrahim Ferhatbegović, učitelj, održao je uz Ramazan u Gajretovoj či­ taonici predavanja »Uzgoj omladine u moral­ nom, vaspitnom i nacionalnom pogledu« i »Naši domaći zanati«. Čapljina: 4 juna 1937 održao je H usnija šehović, penz. bank. činovnik, predavanje »Mevlud« i rad Gajreta na kulturnom i prosvjetnom podizanju muslimana — u džamiji pred 120 muških i 93 ženska slušaoca. D oboj: 8 decembra 1936 održao je g. Hasan ef. Saračević, nastavnik građanske škole, predavanje »Utjecaj alkohola na duševni i tjelesni razvitak čovjeka«. Broj slušalaca je bio 150. Predavanje je uspjelo i naišlo na veliko odobravanje kod prisutnih. Foča: Dr. Ekrem Idrizbegović, sreski ljekar, M irko Vojvodić, uprav. grad. škole, Mehmed Bahtić, vjeroučitelj, Omer Hajrić, učitelj, Hanefija Avdagić, stud. prava i M. Alija Fazlagić, uprav. voć. rasadnika, održali su predavanja u Gajretovoj čitaonici, i to ^»A lkoholizam u narodu« (124 sluš.), »Kako i najveći neprijatelj može postati prijatelj« (110 si.), »O praznovericama u Islamu« (140 si.), »Predavanje sa sveislam. kongresa u Kairu« (90 si.), »Poljoprivreda i naše selo« (80 si.), »Uređivanje i gojenje voćnjaka« (150 si.). Sva su predavanja bila sa diskusijom, osim g. Hajrića. Fojnica: Dr. Raljević, ljekar, Muhamed Sudžuka, sudija i Ibrahim Borić, imam, održali su u Jugo­ slavenskoj čitaonici predavanja sa temama: »En­ demični sifilis«, »Državni zakoni« i »Istorija islama« — bez diskusije. Slušača je bilo 36—43. Lukavac Tur.: Prilikom održavanja M evluda pročitao je Nazif Suljkanović predavanje »Značaj dru­ štvenog života« u osnovnoj školi pred 100 slu­ šalaca — bez diskusije. N ova Varoš: U društvenom lokalu održali su preda­ vanja gg.: Hadžibrahimbegović H ajrudin, čin. načelstva »Sta nam je u današnjici najpotrebnije«, Bogdan M udrić »Islam i alkohol«, Ristić M ilutin »Privredna delatnost s obzirom na lokalne pri­ like ovog kraja« i Dr. Vladimir Janjić, ljekar »Tuberkuloza kao socijalno zlo«. Prnjavor: H . Sabit ef. Aganović, imam, održao je u prostorijama mektebi-ibtidaije predavanja »Vjerski uzgoj mladeži« i »Kulturno prosvjetni rad G ajreta među muslimanima«. Slušalaca je bilo 50—60. Prvo predavanje je bilo bez disku­ sije, a drugo sa diskusijom. 148 Sarajevo: 6 predavača održalo je 10 predavanja jz svih oblasti života po raznim sarajevskim kvartovima i društvenim prostorijama i to: Ing. Mustafa Slipičević (na 3 mjesta) »Radiofonija u elektrotehnici«, Bekir Omersoftic »Sta je dužnost . svima da radimo«, Abdulah Muhe (na 2 mjesta) »Pitanje našeg šegrtskog podmlatka«, D r. Sinan Mušanović »Narodno zdravlje«, Dr. Mustafa Hajdarović »Higijena usta i zuba«, Hasan Ljubunčić »Zadrugarstvo« i M. Dzudza »O ljekovi­ tosti trava«. Sarajevo (ženski odbor): 6 decembra održala je Fata Košarić, nastavnica grad. škole, predavanje »Mu­ slimanka kao majka i vaspitačica« u društvenim prostorijama bez diskusije, 13 decembra Hf. Kulenović »O islamu« i 10 maja Adila Dizdar, uči­ teljica, »O majci« u društvenim prostorijama. Skoplje: U Skoplju je održan niz predavanja u Katan-Hanu i Mektebu u Bos. mahali, i to po gg.: Fuadu Slipičeviću »Na pretstraži Islama«, »Islam i napredak čovječanstva«, »Istorija Skoplja pod Turcima i građevine u Skoplju« i »Istočno pitanje«; Nijaz Resulović »Književnost Bosne«, te prof. Tajib M. Okić »Razvoj isl. teo­ logije«. Slušalaca je bilo 25—50. Stolac: Mehmed Grebiđela održao je predavanje, 23 februara, pred više stotina slušalaca, »Osnutak i ideje Gajreta od početka do danas«, bez dis­ kusije. Tuzla: »O značaju svečanosti »Lejlei-Miradža« održao je predavanje u tuzlanskom konviktu vjerski vaspitač g. Adil ef. Cokić, a »O Gazi Husrevbegu i njegovim vakufima, kao i o vakufima uopšte« održao je predavanje pitomac Hasan Ceribašić. Trebinje: U Gajretovoj zadruzi, Almas Sarajlić »Zna­ čaj Gajretova dana« (200 slušalaca), pod vedrim nebom, na teferiču, Dr. Mehmed Begović »Pro­ svjetne prilike muslimana« (700 slušalaca) i Camil Hujdur u Hotel Magliću na godišnjoj za­ bavi »Gajretovo djelo« (450 slušalaca). Prvo je predavanje održano u prisustvu vojnih i civilnih vlasti i pretstavnika mjesnih društava, prilikom svečane sjednice odbora. Vlasenica: 13 marta održao je g. Šefkija Kadić, ad ­ vokat u kafani Alije Mujanovića pred 200 slu­ šalaca predavanje »O značaju muslimanske nove godine« — bez diskusije. Vrbanjci: 1 oktobra održao je predavanje u džamiji: Ljevaković »O Gajretu«, 1 januara u zgradi škole Tahir Misirlić »O značaju i ideji Gajreta« i 31 juna 1936 na polju »O zajedničkom poma­ ganju« g. Misirlić. Slušača je bilo 54—230. Bezujno: 25 decembra pitomac Gajretova internata u Plevljima M urat Popović održao je pred mje­ snom džamijom u selu Bezujnu, srez čajnički, predavanje »Gajret, njegov značaj i zasluge«. Slušača je bilo 50—60. Pomenuti pitomac održao je i predavanje pred džamijom u selu Oglečevo, pred 45 slušača. Prema dobivenim izvještajima održano je 55 preda­ vanja, a nije isključeno da ih je održano još toliko, ako ne i više, samo o njima nismo dobili podatke do zaključka našeg izvještaja. �Г а јр е т о Ђ о п је - в а ч к о друштво у С а р а је Ђ у Beh одавно се осјећала код нас потреба за оснивањем пјевачких хорова и друштава. Опште je поанато да код нас има врло лијепог гласовног материјала, можда и више него код других дијелова нашег народа. Било je потребно прикупити тај материјал и организовати га, како би он M o ­ rao доћи до изражаја. Друштво Гајрет, које се сматра данас матицом свих наших културнопроевјетних стремљења, није могло у свом почетку да приступ.и и раду на организовању пјевачких друштава међу муслиманима, јер je требало софтић, секретари Хајрудин Карић и Бранковић, благајник Хасан Брачковић, чланови без нарочите функције: гђе Муниба Шербић, Фата Кошарић, Хасна Хаџић, гђице Џевахира Миџић и Џевахира Кадић, те г. г. Зехнија Омерагић, Ибрахим Вањо, Салко Солаковић, Ибрахим Карахасановић и Хамид Диздар. Надзорни одбор: претсједник Алија Хромић, чланови: Мухамед Бајрактаревић и Осман Вранић. Прва задаћа нове управе била je да попише и прошгори «звршујуће чланове. Управа je брзо успјела да изврши тај посао, na je уписано око 70 извршујућих члапова (пјевача), међу којима су била 24 женска члана. Тако се je могао образовати У п р а в а и ч л а н о в и п је в а ч и Г а јр е т о в а п Ј е в а ч к о г д р у ш т в а у стварати првенствено кадер муслиманске интелигенције, која ће водити доцније све остале акције у народу. Истом када je Гајрет у том правцу рада получио видне резултате и донекле задовољио народне потребе и у другим правцима народног просвјећивања, тек тада се могло помишљати на оргаиизовање пјевачких друштава. Циљ тих друштава не би био само његовање вокалне и инструменталне музике, него и развијање друштвености и друштвеног живота, a у нашем случају још и пропагирање и популарисање идеја Гајрета. С том циљем оетован je први Гајретов хор у Сарајеву 1929 године. Годину дана доцније израђен je правилник за организовање и рад Гајретових пјевачких друштава, на основу кога се одмах формирало Гајретово пјевачко друштво у Сарајеву, a убрзо затим формирана су и пјевачка друштоа у Мостару, Тузли, Бања Луци, Бос. Градишки,, Ливну и Бијел>ини. Ова друштаа су дјеловала .неколтко година и са успјехом иступада на Гајретовим приредбама, али усљед поманжања материјалних оредстава, морала су обуставити своје дјеловање. И Гајретово пјевачко друштво у Сарајеву, из истих разлога, било je обуставило своје дјелова1ње пуне 2 године, док се у октобру мјесецу прошле године, заузимањем Гајретових радника и члапова, није оживило. 21 октобра прошле године одржана je скупштина сарајевског пјевачког друштва, на којој je изабрана слиједећа управа: претсједник Мехмедбег Капетаповић, потпретсједник Бекир Омер- С с р а је в у и мјешовити хор. Укупан број чланова даиас износи око 260. Успјех уписа у чланство дао je подстрека управи за даљњи рад, na се одмах ириступило образовању разнкх секција, a кајзажније секције су биле: тамбурашка и дилгтантска. Првбј je био прочелник Захид Телалагић, a другој Хамид Диздар. Одбор je имао cpehv и у избору хоровође г. Цвјетка Рихтмана, једног сд поизнатнх наших млађих умјетачка. Хор je требао да нст-упи на Гајретовој годишњој забави у Народаом позоришту са неколико пјесама, a ието та;.о и дллетантска сехција имала je за крапсо вријеме да обради за забаву 2 еценске слике из муслимакског живота. Какав су успјех они получили на Гајретовој забави 6 фебруара о. г., најбоље се видјело из оцјене сарајевске цјелокупне штампе. О наступу хора на забави донпо je један сарајевски лист слиједеће: »Велико интересовап.е je владало, нарочтио за наступ обновљеног мјешовитог и мушког збора Гајретова пјевачког друштва. Под одличним дириговањем г. Рихтмана збор од око 70 пјевача-ица одлично je отпјевао Гајдовића »Слушај — слушај«. Занимљиво je констатовати да je хоровођи успјело да хар потпуно дисциплинује ih прилагоди тежим захтјевима динамике. Посјвије програма могли су се чути коменгари великог задовол>ства. У обновљени Гајретов хор полажу се велике наде, јер млади пјевачи показују много смисла и амбиције. Управа друштва са агилним претсједником на челу, радц неуморно и npeдано за унапређење хора,« 149 �Послије забаве управа друштва je помишљала да направи турцеју са хором у неколико мјестд на жељезкичкој прузи, али joj то није успјело ради тога што су у тим адјестима биле заказане р.едовите Гајретове забаве. Међутим комплетан хор са свима дилетантима и са још око 50 чланова и радника из Сарајева отишао je 2 априла у Трвник, гдје су дали цијели програм тамошње Гајретове забаве. *Н>ихов долазак и учествовање на овој забави била je најљепша Гајретова манифестација у прошлој години. Нзих je дочекао и испратио цијели Травник. Својим једнодневним боравком у Травнику ова je омладина допринијела врло много популарисању и самога Гајрета у овом мјесту. Дилетантска секција изводила je и на Гајретовој забав1И у Мостару једну од сценских слика, које су приказиване «а Гајретовој забави у Сарајеву. Од управе друштва тражило се велико пожртвовање како у погледу изналажења материјалних средстава, без којих друштво не може егзисти« рати, тако и у погледу дисциплине и хармоније у друштву, нарочито у хору. У данашњици није једноставно овако гломазал хор дисциплиновати, na je било потребно пружити члановима за њихов труд и жртве које улажу у рад друштва и хоpa, разоиоду путем друштвених приредаба: забава, сијела и чајанки, које су истовремено требале да буду главно врело друштвених прихода. Редовито сваке суботе одрж аванасу за чланове сијела, a недјељом чајавке. Просторије пјевачког друштва на II кату Гајретова дома убрзо су noстале претијесне. Ту je био, нарочито за вријеме прошлог Рамазана, центар друштвеиог живота муслиманске омладине. Умјетнички успјеси хора у главном су поститнути заслугом хоровође г. Цвјетка Рихтмана. Својим 8-мјесеч«им радом друштво je успјело — на задовољство свих нас — да получи стварне и идејне успјехе, na смо увјерени да ће оно и у будуће бити најјача подршка Гајретовом раду и друштвеном животу наше омладине у Сарајеву. Сматрали смо за потоебно да региструјемо рад овог данас јединог Гајретова пјевачког друштва.са жељом да се и у другим мјестима, гдје за то постоје потребни предуслови, организују оваква друтатва. G a f r e to v e z a b a v e U toku ove godine održan ie vrlo lijep broj G ajretovih zabava, a njihov moralni uspjeh — može se ooćenito reći — orevazilazi uspiehe svih posijeratnih kako Gajretovih tako i drugih zabava. T o su bile divne manifestacije Gajretove snage u narodu i one najbolie ilustruju požrtvovanje Gajretovih rad­ nika i oduševljenje naroda za Gajret. Programi tih zabava, pored muzičkog dijela, u većini slučajeva sadržavali su i prikazivanje raznih poučnih i zabavnih pozorišnih komada, koje danas posvuda izvode muslimani i muslimanke, što doskora nije bio slučaj. Za jačanje svijesti Gajretovih radnika, te za produbljivanje Gajretovih ideja u narodu, te priredbe u moralnom pogledu čine vrlo mnogo. Jer, svaki uspjeh daje im novih snaga u preduzetim po­ 150 slovima, te će tako osokoljeni svojim uspjesima kro­ čiti i dalje novim snagama i većim oduševljenjem na svom narodnom poslu. I materijalni uspjeh ovih pri­ redaba bio je za današnjicu vrlo dobar, što se vidi i po ostvarenoj sumi iz blagajničkog izvještaja. Godišnje Gajretove zabave u Sarajevu oduvijek su prednjačile ostalim zabavama, ali ovogodišnja Gajretova zabava, održana početkom februara u N a­ rodnom pozorištu, bila je vrhunac snage, napora i smisla za kulturno i umjetničko djelovanje. Prema opštem mišljenju svih onih koji su ovoj zabavi pri­ sustvovali, ovo je bila najuspjelija Gajretova pri­ redba, koja je do danas održana u Sarajevu. I ovo­ godišnja Gajretova zabava u Sarajevu prenošena je putem Radio-Beograd, pa su imali mogućnosti da slušaju njen program Gajretovi radnici i članovi na cijelom teritoriju Gajretova djelovanja. Nesamo od društvenih radnika, nego i od ljudi i pojedinih grupa s kojima Gajret nije imao nikakvih veza, dobivao je Glavni odbor pohvale i priznanja, što služi društvu Gajret samo na čast. Ove godine Gajretove zabave uspjele su u unu­ trašnjosti i to: u Derventi, Zenici, Tuzli, Mostaru, Stocu, Bos. Gradišci, Prnjavoru, Konjicu, Mrkonjić Gradu, Bos. Krupi, Vrbanjcima, Avtovcu, Kozarcu, Foči, Fojnici, Kotor Varoši, Olovu, Ševarlijama, Vi­ sokom, Zvorniku, Bijeljini, Vlasenici, Semizovcu, Sanskom Mostu, Puračiću, Jajcu, Banjoj Luci, Doboju, Travniku, Prijepolju, Lokvama, Tesliću, Bos. Dubici, Bileći, Bugojnu, Gacku, Ljubuškom, Prije­ doru, Čapljini, Trebinju, Višegradu, Zavidovićima i Žepču. Nabrajajući uspjele Gajretove manifestacije u narodu, ne možemo a da ne istaknemo priredbe G aj­ retova dana, koje priređuje već nekoliko godina Gajretov odbor u Zavidovićima. I ovogodišnja Gajre­ tova priredba Gajretova dana bila je najuspjelija Gajretova manifestacija u narodu među našim te­ žačkim svijetom, kojoj je prisustvovalo nekoliko hiljada duša iz Zavidovića i iz okolnih srezova. G a jr e to v sa p u n Vodeći stalnu brigu o iznalaženju društvenih prihoda, Glavni odbor je krajem ove društvene go­ dine sklopio ugovor sa fabrikom sapuna i kristalne sode Petar Evangelides u Alipašinom Mostu radi produciranja i puštanja u promet sapuna pod markom »G a j r e t«. Pomenuta fabrika se obvezala isplaćivati Gajretu 3% provizije od učinjena prometa Gajretova sapuna. T a provizija isplaćivaće se Gajretu svako 3 mjeseca, a po naplati računa. Provizija se obraču­ nava od bruto iznosa fakture. Fabrika se obvezala nadalje da će puštati u promet samo prvoklasni sapun, koji neće zaostajati u kvaliteti za ostalim po­ znatim prvoklasnim markama, kao što je na pr. Schicht sapun. Nadalje fabrika se obvezala da će davati Glavnom odboru i svima mjesnim odborima kada se zato ponude, sva ona prava i popuste koja uživaju trgovci grosisti, ako preuzmu Gajretov sapun u komisionu prodaju, naravno uz garanciju društva Gajret. Popusti koje uživaju trgovci grosisti, važe i za sve Gajretove internate. Društvo Gajret se obvezalo da će nastojati da nabavlja potrebne koli­ čine Gajret-sapuna od pomenute fabrike za svoje in­ ternate te da će putem Mjesnih odbora pribaviti spisak mušterija (trgovaca), kod kojih bi mogao �G a jretova orga n iza cija Društvo Gajret vođe i rukovode njegovim radom u okviru kompetencija određenih društvenim pravilima: Glavni odbor, mjesni odbori i povjereništva. GLAVNI ODBOR Početkom ove godine popunijenii Glavni odbor konstituisao se je ovako: pretsjednik Dr. Avdo Hasanbegović, potpretsjednici: Dr. Malimut Mehmedbašić, Ing. Salih Cico i Dr. Zaim Šarac, sekretar: Hamiđ Kukić, blagajnik: Mehmedbeg Kapetanović; članovi bez naročite funkcije: Osman Selesković, Fehim Musakadić, Sulejman Saridžić, Dr. Mustafa Hajdarović, prof. Avdibcg Zečević, Dr. Ibrahim Hadžiomerović, Dr. Asaf Šarac, Dr. Osman Halilbašić, Jusufbeg Pašić, Bekir Omersoftić, Mujaga Hardaga, Naših Repovac, Abdulah ef. Užičanin, prof. Mustafa Drljević, prof. Ekrem Mursel, Bećir Soko, Ahmetaga Novalija i Zaim Ka­ petanović ZAMJENICI ČLANOVA GLAVNOG ODBORA fungirali su: Muhamed Bravo. Dr. Muhamed Iblizović, Ing. Mustafa Slipičević, Hamdija Nikšić, Salko Uzejragić, Dr. Sinan Mušanović, Danijal Samokovlić, Ismet Zildžić, Naših Ahić, Ahmetaga Čengić i Mehaga Vreto. GLAVNI NADZORNI ODBOR Pretsjednik Muhamed Hamdi Uvejs, članovi: Dr. Behaija Salihagić, Salko Hasanbegović, Nezir Zildžić i Ismet Čoniara. Zamjenici članova Glavnog nadzornog odbora: Ibrahim Amaut, Hajrudinbeg Kapetanović, Ibrahimaga Huković, Salko Sofić i Seid Memišević. Tokom godine otselili su iz Sarajeva članovi Glavnog odbora: Fehim Musakadić i Sulejman Saridžić. pa.su duž­ nost članova Glavnog odbora vršili zamjenici: Muhamed Bravo i Dr. Muhamed Iblizović. ČLANOVI Gf-AVNOG ODBORA IZVAN SARAJEVA bili su ove godine: Smailaga Čemalović (Mostar). Mehaga Zubčević (Trebinje), Osman Redžie (Bihać). Muradbeg Zaimović (Tuzla), Muhamed Hadžismajlović (Plevlje), Derviš Tafro (Banjaluka), Numan Osmanefendić (Zavidovići). Ahmed Sadiković (Derventa), Nezir Ekinović (Zenica), Hasan čišić (Mostar). Esadbeg Alibegović (Derventa), Ali ef. Orman (Ljubuški), H. Ibrahimaga Slipičević (Mostar), Ibrahim ef. Mujičić (Doboj), Hasan Rebac (Skoplje), Dr. Mehmed Begović (Beograd). Mehmed Lalić (Tešanj) i Dr. Suleimanbeg Hafizadić (Travnik).Zamjenici članova Glavnog odbora izvan Sarajeva bili su: Muradbeg Čengić (Višegrad), Dr. doći U obzir Gajretov sapun. Taj spisak trgovaca, prijatelja Gajretovih, potreban je radi toga da bi fabrika putem svojih zastupnika ili pismenim putem nudila i upoznavala trgovce sa Gajretovim sapunom. Dužnost je svih Gajretovih prijatelja i radnika da se staraju za što veću potrošnju Gajretova sapuna, kako bi Gajret imao što veći prihod. Gajret ima u svome članstvu veliki broj trgovaca, pa naročito na njih apeiujemo, da u buduće nabavljaju i prodaju isključivo Gajretov sapun. Ugovor važi od 1 jula o. g., od kada će se moći narudžbe Gajretova sapuna vršiti. Hamdija Bravo (Gradaeac), Dr. Husein Raljević (Fojnica), Ahmed Pašić (Zemunik), Bakija Selimović (Brčko), Ibrahim ei. Krzić (Maglaj), Hašim Šerić (Bos. Dubica) i Nazim Šaćiragić (Bijeljina). PODJELA RADA U GLAVNOM ODBORU Prema propisima društvenih pravila, rad Glavnog od­ bora i ove godine bio je podijeljen u sekcije, čiji je djelo­ krug propisan posebnim pravilnikom. Na konstituirajućoj sjednici Glavnog odbora izabrane su slijedeće sekcije: 1) Finansijska: Pročelnik Dr. M. Mehmedbašić. se­ kretar Danijal Samokovlić; članovi: Mujaga Hardaga, Mehmedbeg Kapetanović, Osman Selesković, Ing. Salih Cico 2) lntematska: Pročelnik Avdibeg Zečević, sekretar Bekir Omersoftić, članovi: Dr. Mustafa Hajdarović, Salko Hasanbegović, prof. Mustafa Drljević. prof. Ekrem Mursel, Dr. Asaf Šarac, Mujaga Hardaga i Naših Repovac. 3) Propagandistička: Pročelnik Dr. Zaim Šarac, se­ kretar Naših Ahić, članovi: Dr. Osman Halilbašić, Bećir Soko i Dr. Behaija Salihagić. 4) Sekcija za dom: Pročelnik Dr. Ihrahim Hadžiomerović, sekretari Ismet Čomara i Ekrem Mursel, članovi: Dr. Mustafa Hajdarović, Ahmedaga Novalija, Sulejman Sari­ džić. Seid Memišević. Zaim Kanetanović. Naših Renovae, Salko Uzejragić, Dr. Sinan Mušanović, Abdulah Užičanin, Ing. Mustala Slipičević i Ibrahim Amaut. Članovi pretsjedništva sa sekretarom Glavnog odbora su bili virilni članovi svih sekcija. Društvena kancelarija riješila je u ovoj godini 4.278 spisa, a od toga otposlato 36 okružnice odborima i povje­ renicima i okružnica društvenim internatima. GAJRETOVI MJESNI ODBORI U GODINI 1036-1937 Avtovac (srez Gacko), Banjaluka (muški), Banjaluka (ženski). Bihać ВпеШпа. Biielo Polje (srez Mostar). ВЧеса. Blagaj (srez Mostar). Bcs Brod (muški). Bos. Brod (žen­ ski, sr. Derventa), Bos. Dubica (ženski). Bos. Gradiška (muški), Воз Gradiška (ženski), Bos. Kobaš (srez Prnja­ vor), Bos. Krupa. Bos. Petrovac, Brčko (ženski). Bugojno Cazin, čapljina (srez Stolac), Derventa (muški). Derventa (ženski), Doboj. Drežnica (srez Mostar), Dubove (srez Peć). Đakovica, Dživar (srez Trebinje). Foča. Fojnica k. K.. Gacko. Gnjilani. Goraždc (srez čajniče), Gračanica •(žen­ ski), Gradačac, Jablanica (srez Konjic). Jajce, Kakanj Doboj (srez Visoko), Ključ, Kncžina (srez Vlasenica), Konjic, Ko­ tor Varoš, Kreka (srez Tuzla). Kula Fazlagića (srez Gac­ ko), Kupres (srez Bugojno), Lastva (srez Trebinje), Lišnja Muslimanska (srez Prnjavor), Livno (ženski), Lokve (srez Stolac). Lukavac Turski (srez Tuzla), I.iubinje, Liubuški. Maglaj, Mioče-Uvac (srez Višegrad). Mostar. Mrkonjić Grad, Nevesinje, Niš, Novi Pazar. Nova Varoš, Obre (srez Visoko, p. Kakanj), Olovo (srez Kladanj), Peć. Plana (srez Bileća), Plevlje. Podgorica, Prijedor, Prijepolje, Prnjavor, Prozor, Puračić (srez Tuzla), Rudo (srez Višegrad), Sara­ jevo (muški). Saraievo (ženski). Semizovac (srez Sarajevo), Sjenica, Skoplje, Srebrenica, Stolac (muški), Stolac (žen­ ski), TeŠanj, Tomislav Grad, Travnik (muški). Travnik (ženski), Trebinje, Turske Dubrave (srez Bos. Gradiška), Turski Janjari (srez Bijeljina), Tuzla (muški). Tuzla (žen­ ski), Ulcinj, Uroševac, Vareš (srez Visoko), Visoko, Više- 151 �grad (muški), Višegrad (ženski), Vlasenica Vrbanjci (srez Kotor Varoš), Vrelo (srez Istok), Zagreb, Zavidovići (srez Zcpče), Zenica, Zvornik, Župča (srez Visoko). GAJRETOVI POVJERENICI U GODINI 1936-1937 Aladinići (srez Stolac): Zejna Mehić Batovo (srez Ćajniče, p. Ustiprača): Nurko Čelik Begovhan (srez Zepče): Salih Muminagić Bihać: Seida h. Redžić Bjelemić (srez Konjic): Ferhatbeg Kurtović Bokavić-Kiseljak (srez Tuzla): Sulejman Kasumović Bos. Dubica: Mustafa Pezić Bos. Dubočac (srez Derventa): Uzeir Mehičić Bos. Novi: Muharem Abdihodžić Bos. Samac (srez Brčko): Ibrahim Subašić Bratunac (srez Srebrenica): Ibrahim Ferhatbegović Brčko: Ataulah Hadžialijagić Breza (srez Visoko): Hasan Bakšić Bužim (srez Bos. Krupa): Ibrahim Šahinović Cetinje: Osman Jahić Crna rijeka (p. Ivančići): Atif Gljiva čajniče: Hamid H. Smajlović Čelić (srez Brčko): Mehdin Hasanović Domanovići (srez Stolac): Mehmed Golubić Donji Vakuf (srez Jajce): Hf. Mustafa Basara Foča: Dika Pilav Gajevi-Ozren (p. Semizjovac): Meho Dević Garići (srez Kotor Varoš): Mustafa ef. Unkić Glamoč: Sulejman Gasal Glasinac (srez Rogatica): Ćamil ^ Karić Gledevci (srez Ljubinje):-Muhamed Potogija Gor. Koprivna (srez Cazin): Omer Pitić Gor. Rahić (srez Brčko): Mensur Imamović Gor. Vakuf (srez. Bugojno): Mustafa Ljuta Gračanica: Husein Lokmić i Salih Tihić Han-Kompanija Vitez (srez Travnik): Edhetn Arnautović Hercegnovi: Ahmet Muslibegović Hrvaćani (srez Kotor Varoš): Bećo Dugonjić Izačić (srez Bihać): Idrfz Delić (z. p. čučke, Petrovo selo) -p * Janja (srez Bijeljina): 'Asrja Kavazović s ;' Jeleč (srez Foča): 'Mustafa Mulabdić Kakanj-Zgošća (srez Visoko): Zulfo Prolić Kamengrad (srez Sanski Most): Rizo Kapetanović Karaula (srez Travnik): Faik Bahtić Kladanj: Esad Mašić Knin: Ibrahim Ibrahimpašić Koraj (srez Bijeljina); Sakib Agić Kosovska Mitrovica: Mule Nikšić Kostajnica (Crna-Rijeka,. z. p. Doboj),: Sinan Kapeta­ nović . ; Kotezi (srez Ljubinje): Hf. Omer ef. Muftić . Kozarac (srez Prijedor): Mehmed Haračić Kozarac (ženski): Čamila Đonlagić Kulen Vakuf (srez Bos. Petrovac): Ibrahim Kulenović Lukavica (srez Gračanica): Ibrahim Lika Maslovare (srez Kotor Varoš): Hamid Dizdar Modrič (srez Gradačac): Hf. Muhamed ef. Spužić Orahova (sreo Bos. Gradiška): Ibrahim Dizdarević Orahova (srez Kotor Varoš):.Arif Dulie Orahovica (srez Gračanica), z. p. Bas. Pet.rovoselo): Osman Terzimehić • Odžak (srez Bugojno): Mesud Hotić Odžak (srez Derventa): Mustafa ef. Halilović Ostrožac (srez Konjic): Ahmed ef. Jabučar Pećigrad (srez Cazin): Hasan Mujezmovic Podlugovi (srez Visoko): Abdija Bajramović Popov Most (srez Foča): Avdija Kazazie Potoci (srez Bos. Petrovac): Džemal Zecevic Povelić (z. p. Srbac, srez Prnjavor): Osman Topć Pridjel (srez Gračanica, p. Doboj): Mustafa Mujić Prizren: Rešad Nuridinović Rainci (op. Kalesija, srez Zvornik): Hasan Hadzic Ripač (srez Bihać): Sulejman Delić Rogatica: Ahmed Riza Pašić Seonica (srez Konjic): Bajro Hadžović Simmhan (srez Tuzla): Enrn Muratagic Skender Vakuf (srez Kotor Varoš): Rasim Imamović Slatina (srez Foča): Esma Muftić Solakova kula (p. Ostrožac, srez Konjic): Nijaz Alikadić Stari Bar: Jašar Krčiković Stari Majdan (srez Sanski Most): Ahmed Šarić . Tarevci (p. Modriča): Ibrahim Miljković Teslić: Zijad Galijašević Todorovo (srez Cazin): Sulejman M. Mušić Trnovo (srez Sarajevo): Hasanbeg Buturović Turija k. Puračića: Mehmed ef. Imamovć Vihovići (srez Foča): Mehmed Lojo Vrbanja (srez Banjaluka): Jusuf Ajdinović Zemunik (Primorska banovina): Ahmed Pašić Žepče (muški): Selim Babinjac 2epče (ženski): Šemsa Mulalić Главни одбор Гајрета настојао je и ове године да се Гајретова организација ојача и прошири, те да друштвене организације у духу друштвених правила учествују што активније у раду на остварењу Гајретових циљева. Нарочито je Главни одбор водио брмгу да се друштвени приходи повећавају, како би Гајрет дошао до потребних средстава за остварење друштвених циљева. У главном сва преписка Главног одбора са друштвеним јединицама и са појединцима ишла je за тим да се ојача и прошири' друштвена организација, да се уредно сакупљају друштвене чланарине и да се ради што |интензивније на сакупљању материјалних средстава,, без којих се не могу осгваривати никакви планови. Једна од основних дужности Гајретове организације јест у томе, да се задржи и очува стари број чланства, a затим да се придобије што већи број НОВ1ИХ чланова. Гајретова организација проширена je на 6 бановина и то: дринску, врбаску, приморску, мораеску, зетску и вардарску. Гајретова организација броји концем ове друштвене године 102 мјесна одбора’ од којих 13 женских и 85 повјереништава, међу којима женских 7. Активност друштвених јединица je врло различита. Има их које су no своме елану и no својим резултаггима одличне, како у већим и боље стојеКим мјестима, тако и у малим и сиромашнијим. Прнајбоље мјерило за оцјену рада друштвених јединица јесу њихови материјални резултати, na препоручујемо делегатима, који ће присуствовати овогодишњој главној скупштини, да проуче резултате рада свих јединица. Том приликом вн- �дјеће да има већих мјеста, са већим бројем муслиманског становништва и са лијепнм бројем муслиманоке интелигенције, која потпуно подбацују у раду. Има « таквих случајева гдје he се видјети да женски одбори получују у истом мјесту боље резултате од мушких одбора. Но опћенито можемо казати да je према активности друштвених јединица интересовање за Гајрет у овој години појачано. To je и разумљиво, јер Гајрет дјелује пуне 34 године у нашему народу. Он je ухватио већ давно корјена у народу, na je и његова традиција велика, a значај његовог дјеловања све je већи. Са админ/истративтт пословањем многих наших јединица не можемо бити задовољни. Главни одбор као друштвена централа мора да има у свако доба детаљан преглед рада свих дру штвених једииица, a првенствеио мора да има преглед чланства Гајретова у свима мјестима. Међутиим многе друштвене јединице, na и оне које су актавне и врло добре у раду, већ годинама не достављају Главном одбору спискове својих чланова, нити ивјештавају о промјенама у своме чланству. Ha тај начин ми не можемо извијестити ни главну скупштину о тачном броју Гајретова чланства. Некоје друге јединице показују извјесне резултате у раду, a чланарина уопШте не убиру, или у колико их убиру, «е ДознаЧују их Главном одобру. Наша je жеља да се овим питањем позабави и наша главна скупштина, јер за успјешан рад потребна нам je солидна и чврста opra« низација, која ће се придржавати прописа друштвених правила, закључака главних скупштина као и закључака Главног одбора. Административн.и рад код друштвен!их једикица нити je тежак нити компликовам, na стога и овом приликом апелујемо на све јединице, које у овом погледу храмљу, да то стање поправе, како би наша организација no могућноети што уредније и што тачније функционисала. Наша жеља и настојање да Главни одбор подржава и лични контакт са друштвеним једини« цама. ни у овој години није остварена у потребној мјери. Разлот томе лако je наћи. Друштво Гајрет пама могућности да подмирује путне трошкове члановима Главног одбора, који би имали вољу и жељу да обилазе друштвене јединице, & они сами немају материјалних могућности да сваки пут, гдје се укаже потреба, одлазе на терен ради оживљавања и подизања духа у мјестима гдје je рад запео. Но ипак ове године у неколико се je изашло овој потреби у сусрет, обилажењем друштвевих једимица приликом одржавања њихових забава. У некоја мјеста одлазиле су читаве групе чланова Главног одбора са њиховим породицама, na су том приликом из1мјењивали мисли са Гајретовим радницима на терену, давали им обавјештења о свнма стварима које их интересу« ју, a Koje су у вези с Гајретовим радом. Тим обиласком очињено je у некојим мјестима врло мно* ro за дал>њи успјешан рад. У нашем раду ми смо и ове године настојали да привучемо Гајрету, и у његове редове, све оне који су •искрено ријешени да пораде и да се жртвују за нашу заједницу, без обзира како су они оријент.исани, Настојали смо сваком приликом да отупљујемо све оштрице и личне размири- це, у колико су оне Долазиле До изражаја, какб би се у нашем колу нашле све позитивне јединице. У неколико мјеста појединци су направили извјесне вспаде, na смо том приликом одмах интервенисали ,и настојали да уразумимо сваког To­ ra појединца да Гајрет није мјесто личних и партијско-политичких обрачунавања, него да je Гајрет наша ошшта установа, да стој.и изнад свих партија и да у Гајрету има мјеста сваком доброжелитељу нашег елемента. Ко друкчије мисли и ради, томе нема мјеста у Гајрету. Приликом овогодишње Гајретове забаве у Сарајеву, чији je програм преношен путем Радиа, претсједник Главног одбора Гајрета то становиште Главног одбора формулисао je овим ријечима: »Гајрет може да с поно>сом констатује и подвуче да су његови стубови, његови чувари и трудбеници људи без разлике na њихова партијскополитичка гледишта. Гајрет je изван и изнад napтијских, na амо хоћете и политичких формација, што понавно наглашавам. Он je друштво које no својој мисији служш добру свих мусли-мана наше отаџбине, na сљедствено томе и добру чнтаве H a ­ rne југословенске заједнице. Ja тврдо вјерујем да he Гајрет такав и остати, јер једино тако радећи и тим путем мдући, очуваћемо овоје часно име, име културно-просвјетног бајрактара и препородитеља у нашем елементу.« Ми смо одувијек настојали и данас настојима, колико je год до нас, да одржавамо коректак, no могућности и пријатељски однос према свима осталим друштвима и установама, нарочито муслиманиским. Наш претсједник, у свомс говору путем' Радиа говорећи о односу Гајрета пу-ема другим уставовама и о појави друго-г муслимаиског друштва у нашем елементу, изнио je становиште Главног одбора no овом питању. Он je дословце рекао: »Ha појаву овог другог друштва Гајретови радници реагирају онако како би то реагирао сваки културни и уо-пште јавни рад.ник, прожет правом и искреном љубављу за свој народ. Жале како тада тако и данас да своје хонструктивне снаге у елементу, коме служи и једно и друго друштво, бар na овим пол»ииа цијепами и подвајамо, желећи у исто вријеме да утакмица обају друштава у благотворном дјеловању доведе до њихове дефинитивне сарадње и заједвице. Заузимајући такав став лрама новоформираном друштву, Гајрет наставља са својим радом и npoширује ra на читаву територију наше државне заједнице, на којој живи муслимански елеменат,« Наведене мисли, изречене у говору нашег претсједника, ми желимо да буду мисли водиље свима Гајретовим радницима и друштвеним јединицама. D o b r o tv o r i i u te m e lja č i G a fre ia upisani u društvenoj godini 1936/37 A ) Dobrotvori: 1) Bos. d. d. za iskorišćavanje drveta i pogon parnih pilana u Banjaluci, 2) Pok. N i­ kola Jovanović, Niš, i 3) Rahm. Ibrahimaga Mehmedbašić, Stolac. B ) Utemeljači: 1) Sabit ef. Aganović, Prnjavor, 2) Advija Ađulović, Bos. Brod, 3) Zekija i Derviš Mahić, Ljubuški, 4) Mirsad Delalić, Ljubuški, 5) Mumin O. Hondo, Jablanica, 1) Prosvjetno 153 �društvo »Karadžić« Loznica, 7) Dr. Mehmed Begović, docent univerziteta, Beograd, 8) SuЦејтап IfCosovac, Konjic, 9) Jahiel M . Kabiljo, prokurista t. t. »Sretno« d. d., Sarajevo, 10) Dr. Milan Babić, apel. sudija, Sarajevo, 11) Andrija Banca, hotelijer, Prijepolje, 12) Sado Danon, trgovac, Kakanj Zgošća, 13) N. N.. Sarajevo, 14) N urka Pašić, Rogatica, 15) M ahmut Balić, zvan. sres. suda, Tomislav Grad, 16) Robert Laporte, Bihać—Knin, 17) rahm. Muhamed Dizdarević, car. čin., Skoplje i 18) Husein Hajrujahović, Kos. Mitrovica. R e z u l t a t s a b ir n e a lc c ije z a G a fr e to v R o m u g o d in i 1936/37 Pored prikupljenih sretstava za fond Gajretova doma u minulim godinama, ove društvene godine 154 jedinice u ovom pravcu su dale slijedeće rezultate: Banjaluka 5.546.— Din, Bugojno 250.—, Bihać 225.—, Bhs. Krupa 250—, Bjelaj 5 0 —, Beograd 300,—, Bos. Brod 740.—, Doboj 1.950.—, Domanpvić 1Q.—, Foča 190—, Glamoč IlO.—, Gor. Tuzla 500.—, Han Kumpanija Vitez 50.—, Jajce 380.—, Kula Fazlagića60.—, Konjic 150.—, Kotor Varoš 67.—, Lastva 280.—, Lukavac Tur. 250.—, Ljubinje 55.—, Ljubuški 250—, Prilep 54.—, Prnjavor 50.—^ Rogatica 14.—, Sarajevo 44.140.50, Stolac 320.—, Siprage 10Q,—, T r­ novo 25.—, Travnik 2.41Q,—, Uroševac 100.—, Vlasenica 150.—, Zavidovići 670.— i razna mjesta Din 10.000.—. Kako se vidi, nastavak sabirne akcije za dom nije dao on? rezultate koje smp očekivali. Jedino Sarajevo i Banja Luka prilično su se odazvali, dok iflnoga druga mjesta u ovom pravcu potpuno se oglušiše. �Блага/нички изв/епгга/ Подносећи главној скупштини извјештај о матвријалном пословању друштва Гајрет, о његовим приходима и расходима, као и о стању имовине крајем 1936-37 године, не можемо a да не истакнемо многе потешкоће с којима се морају данас да боре сва друштва приватне иницијативе у прикупљању потребних им материјалних средстава. Наш Гајрет има да савлађује у томе и више потешкоћа од других сличних друштава.. Али и поред тих потешкоћа с поносом истичемо да Гајрет са својим опробаним радницима савлађује успјешно све те тешкоће и получује у своме- раду резултате моралне и материјалне, можда и више него друга слична друштва. Гајрет се -je, захваљујући пожртвовности и свијести његових радника, потпуно ооовио на своје ноге и живи »о своме руху и круху«. У његовом спасаносном раду и замаху данас га не може више нико омести, a да je то тако, најбоље нам говоре чињенице. Овогодишњи Гајретови приходи износе Дин 2,843.480.60. Одбијемо ли од ове суме приходе задњих трију 4година, које смо прикупили за Гајретов дом у износу од Дин 1,478.663.09, показују се стварни приходи у овој години од Дин 1,364.817 и 51 п. Hama прошла главна скупштина предвидила je прорачуном за ову 1936-37 годину приходе у суми од Дин 1,155-000.—, из чега произлази да су остварени приходи у овој години већи од предвиђених у прорачуну за Дин 209.817.51. Hehe бити на одмет да напоменемо да су цјелокупни друштвени приходи у лањској 1935-36 години износили Дин 1,124.574.83, na су према томе овогодишњи Гајретови приходи већи од прошлогодишњих за Дин 240.242.68. Ha основу ових резултата сматрамо да пред главну скушитину можемо изаћи с поносом и ведра чела. Међутим морамо се осврнути на некоје ставке наших прихода, које «ас не могу и не смију задовољити. Ту долазе у обзир, у првом реду, чланарине, које износе Дин 165.036.12. Ta сума нам показује да у овој грани пословања не вршимо сви своје дужности како би требало и са пожртвовањем. Изнимку чини извјестан број друштвених јединица, које уредно сакупљају и редовно дозначују Главном одбору чланарине свнх својих чланова. Главни одбор узалудно упозорава јединице, које у овом правцу храмљу. Скоро у свима окружницама Главног одбора као и у посебним писмима, упозоравали смо и позивали те јединице на уредност и њихове дужности у овоме погледу, али нас одзив није могао задовољити. Познато je да се у 'смислу закључка преклањске наше главне скупштине, шаље лист »Гајрет« бесплатно свима члановима који уредно плаћају најмање Дин 5.— мјесечно чланарине. Томе закључку Главни одбор и удовољава. Међутим многе јединице не иззјешћују нас уредно о промјенама у своме чланству, a нарочито нас не извјешћују када некоји њмхови чланови престану плаћатн чланарииу. Ha тај начин пријављени нам чланови са и 5 више динара мјесечне чланарине у многим мјестима добивају лист, a да за цијелу годину нису платили дужне чланарине. Јединице које чние пропусте у овом правцу, т. ј. које редовно не сакупљају чланаркне к не дозначују je Главном одбору и које нас свако два мјесеца не извјешћују о наплати чланарине, како je то Главни одбор још прошле годЈше пропксао, гријеше према Гајрету a какосе му и материјллпу штету. Стога сматрамо да и овогодишља главна скупштина треба да узме у претрес ово питање и да донесе потребне закључке. У овогодишњим приходнма, како то кстакосмо у почетку овог извјештаја, изражена je свота од Дин 1,478:663.09 за Гајретоз дом, која потјече из прикупљених чланарина к разних других прилога за дом. Ову суму унијели смо у овогодшиње приходе ради тога, што се je Гајретова имовина стварно увећала за ту суму, a то се одразује и у Гајретовој имовини (активи). Издаци друштва Гајрет у овој години износе Дин 1,246.127.32, na су према томе већи за Дин 92.340.85 од издатака лањске 1935-36 године. Друштвеким шрорачуном за ову годину издаци су били предвиђеии са Дин 1,155.000.—, na су према томе већи од издатака предвиђених у прорачуну за Дин 91.127.32. Овај вишак издатака настао je усљед пријема већег броја питомаца у интернате и подјеле већег броја стипендија и потпора. У овогодишњим издацима извршили смо 20% отписи инвентара у износу од Дин 57.267.70. У 155 �смислу предлога изражених на прошлогодишњој главној скупштими такођер смо отписали од друштвених вриједносних папира суму од Динара 430.088.—. Од којих je вриједносних папира извршен тај отпис и у којем износу види се из посебног пописа у овом извјештају. Исто тако смо отписали суму од Дин 8.272.—, која се односи на књиге »Кратка наука исламске вјере«, која je сума била ишазана у друштвеној имовини прошле године. Ове отписе извршили смо и ради тога да наша биланса буде потпуно реална. Све ставке друштвених прихода и расх a у овој години виде се из табеле »Приходи и расходи у 1936-37 години«. Из чега се састоји друштвена имовина и гДје je уложен друштвени новац, види се из т аеле »Рачун Гајретове имовине на 30 јуна годи не«. Износ од Дин 258.798.14. који се налази у Гајретовој активи утрошен je из Гајретових гото ви«а за доградњу Гајретова дома. Ta сума е се смањивати како буду пристизали даљњи прилози за Гајретов дом. Popis vrijednosniб papira na dan 30 juna 1937 god. Ig 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 V R S T A Prva Hrvatska štediona 7«, 2/io . . . . 7 %drž. invest. zajam, 567 ......................... Priv. agrarna banka, B eograd .................... Udjeli Kola SS i G a jr e t a ......................... Ratna š t e t a ................................................. Gajretova z a d r u g a ................................... 2 udjela Kred. zadruge drž. službenika Nabavljačka zadruga, T u z l a .................... 4% agrarne o b v e z n ic e .............................. 6% beglučke obveznice.............................. Musi. proin. banka, Bos. Krupa . . . . Kreditna banka, L i v n o .............................. Dionice Banke Gajret 3.525 .................... Musi. trg. i polj. banka, Tešanj . . . . Musi. kred. banka, F o č a .............................. Nominalna vrijednost Din 2 2 5 .56.700.81.000.— 25.500.2.000.2.800.— 750.— 100.— 2 .5 0 0 .61.500.625 — 5 0 0 .352.500,— 2 5 0 .3 5 0 .587.300.— 156 Kurs Otpisi Din Burzovna vrijednost Din 88 195 6.804 49.410 408 1.184 50 72 1.250 17.220 624 499 352.499 249 349 225 49.896 31.590 25.500 816 2.800 750 100 1.250 44.280 1 1 1 1 1 430.088 157.212 �Isdaci Gajretovitj lconvilcaia u društvenoj godini 1936-37 MJESTO H rana P ranje i čišćenje Opšti kan­ celarijski troškovi i školski pribor Uzdržav. zgrade i bašče Ogrijev i rasvjeta K irija Plate nam je­ štenika D inara D inara D inara Dinara D inara Dinara D inara Plate konvikta i dr. D inara Razno Ukupno Dinara Dinara 1) M uški konvikt, Sarajevo 147.884.20 18.722.20 1.977.65 16.025.70 20.986.50 6.000.— 19.011.75 8.350.— 1.949.60 240.907.60 2) Ženski konvikt, Sarajevo 84.782.59 4.379.— 2.585.- 4.395.50 15.713.75 18.000.— 15.682.— 6.450.— 2.214.— 154.201.84 ’ 3) M uški konvikt, Banjaluka 66.201.68 7.254.50 1.557.50 3.404.50 8.095.70 6.000.- 11.655.75 2.900.— 1.790.50 108.860.13 47.680.46 2.942.25 991 — 4.837.80 5.935.60 200.— 7.710.25 4.400.— 1.180.— 75.877.36 13.225.- 10.261.50 1.900.— 938.75 87.748.99 8.031.50 9.320.75 3.700.— 1.835.- 82.894.49 11.467.25 1.900.— 1.918.70 88.504.10 40.300.- 40.300.- 4) M uški konvikt, Bihać 5) Muški konvikt, M ostar 50.088.69 4.521.45 635.70 436.50 5.741.40 6) Muški konvikt, Plevlje 46.276.74 1.855.— 1.198.30 3.861.— 6.816.20 7) M uški konvikt, Tuzla 55.992.25 4.586,- 712.25 5.483.55 6.444.10 - — — T - - - 498.906.61 44.260.40 69.733.25 51.456.50 85.109.25 29.600.- 8) Gajretov i Prosvjetin đački dom, Trebinje U kupno: * 9.657.40 38.444.55 2Г 52.126.55 879.294.51 157 �Prigodi i rashodi u godini 1936 37 Redni broj P R E D M E Pojedince UKUPNO Dinara Dinara T I r i h o d i= 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 Članarine redovite Članarine dobrotvora i utem eljača.............................. Zabave i ostale priredbe . . . ......................... G ajretov dan . . Darovi i dobrovoljni p r ilo z i........................................ Prilozi u naravi O pskrbnine pitomaca .................................................. Kamati i unovčeni k u p o n i............................................. Tombola . . . . G ajretov Kalendar O d raznih prihoda Kirije doma . . . 147.778.12 1 7 .2 5 8 - ..................... 165.036.12 243.617.56 45.274.90 65.919.— 2 .7 6 0 .474.662 — 37.674.38 116.672.75 26.511.25 129.746.90 56.942.65 1,478.663.09 2,843.480.60 U kupni prihodi Б a s h o d i: 1 2 3 4 5 6 7 8 M uški konvikt S a r a j e v o ................................. Ženski konvikt S a ra je v o ............................................. Konvikt Banjaluka Konvikt Bihać . . Konvikt M ostar K onvikt Plevlje Konvikt Tuzla . . Konvikt Trebinje . 240.907.60 154.201.84 108.860.13 75.877.36 87.748.99 82.894.49 88.504.10 40.300.- 9 10 11 12 13 14 Stipendije . . . Jednokratne p o t p o r e ....................................... Izdavanje lista » G a j r e t « ............................................ Administrativni t r o š k o v i ............................................. Plate i osiguranja nam ještenika.................................. Štampanje k a le n d a ra ....................................................... 97.845.— 13.575.- U kupni izdaci 15 16 17 20% otpis od in v e n tara................................................. Otpis od vrednosnih papira . ................................... Otpis »Kratka nauka isl. v je re « .................................. Višak u godini 1936/1937 . . 879.294.51 111.420.— 41.079.75 49.378.46 137.869.85 27.084.75 1,246.127.32 57267.70 430.088.8.272.— 495.627.70 1,101.725.58 2,843.480.60 158 �Račun Gajretove imovine na 30 juna 1937 Redni broj Pojedince UKUPNO P R E D M E T Aktiva.: 1 2 3 4 7 3 9 11 12 13 14 13 10 . 17 Gotovina u blagajni i kod konvikata . . . Gotovipa kod Poštanske šedionice . . Gotovipa kod Banke G a jre t........................ Gotovina u Gradskoj štedionici . . . Gotovina u Zemaljskoj b a n c i ................... Gotovina u Hipotekarnoj b a n c i................... Gotovina u Prvoj Hrvatskoj štedionici . . Gotovina u Gajretovoj z a d ru z i.................... Gotovina u »Vardi« d. d. Sarajevo . . . Gotovina kpd Gajretovog. pjevačkog društva Vrednosni p a p i r i............................................ Otpis od vred. p a p i r a .................................. Najmovi .......................................................... Inventar . . .................................. .... 20% otpis inventara Zaliha hrane kod konvikata Razni dužnici . . Nekretnine u K o n jic u .......................... Gajretov dom od prikupljenih priloga Gajretov dom — dug Gajretu . . . Cilimarska škola, Novi Pazar . . . 35.345.86 13.153.98 4.826.25 431.280.23.099.50 13.419.— 21.320,— 107.742.50 173.249.50 12.411.50 587.300.— 430.088.286.338.53 57.267.70 1,478.663.09 258.798.14 835.848.09 157.212.51.102.32 229.070.83 3.003.45 8.754.— 15.000.— 1,737.461.23 51.429.92 3,088.881.84 P asiva: Početna imovina. . . . Višak u, godini 1936/1937 1,987.156.26 1,101.725.58 3,088.881.84 159 �160 Vri dođi p o mjestima 3 r 0 Ja 'а <Z o C Srez Mjesni odbor Povjereništvo 1 Banjaluka 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 m. Banjaluka ž. Bihać m. 178 23 189 48 13 4 1 - Celinac Vrbanja Bihać Bihać pit. ž. 94 Bihaćki 23 10 120 7 4 7 5 4 2 7 .6 3 8 .1.710.50 46.— 60.-* 3.932,-т 484.— Rijeljinski Bilećki 109 — 23 B. Gradiški 50 Bos. Novi 6 29 4 -1 2 2 1 2 1 1 _ Bos. Petrovac Bugojno Kupres Cazin Goražde Derventa ш. Derventa ž. Bos. Brod ш. j Bos. Brod ž. ! Bjelaj Kulen Vakuf Brčko m. Bos. Petrovački Bos. Samac Celić Orašje Brčanski Gor. Vakuf Bugojanski Gor. Koprivna Pećigrad Todorovo Cetinje Cajniče Batovo 21 98 Cazinski 2 11 86 51 7 20 11 10 3 2 1 1 1 - 20 Cajnički Derventski 19 114 15 16 2 4 2 - 28.219.50 435.— 3.403.— 624.— 100.— 526.— 664.— 986.— 241.— 2.974.— 288’.— 30.— 212 — 3.119.— 1.449.— 300.— 500.— D obivena pom oć od G ajretoGl. odbora vih 1UKUPNO G ajreta izdanja | 1.499.-Г- б!— 200.— 641.’— 112 47 priredbi 1 7 5 .137.— 74.— 137.— 2.121.— 30.— 913.— 1.003— 2 990.— 5.193.— 1.946.2.053.50 206.— 1.090 — 1.458.50 •2 _ dobro­ voljnih priloga 25.’— 7.125.— 1.654.— 100.— 1.500.— 8.226.— 900.25 3.800.— 1.950.— 1.341.75 10.435.75 Ripač Bijeljina Tur. Janjari Bileća Plana Bos. Dubica m B. Gradiška m B. G radiška ž. Bos. Krupa Brčko ž. 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 Banjalučki rt '3 '2 'S cu'c s o> a >N■o '3 rts. >«N=>0rt3 članarine “5 3- •Отз •S’-C o/ o 1.011.— ____ 3 5 0 .- 3 5 5 .200.— 35.— 742.75 - i- __ 579.— 7.— 231.— 3.683.50 405'.— 749 — 90.— 35.— /0.— 3 5 .7.720.50 193.— 554 — 4.105.— 100.— 122.50 55.— 335.— 145.'— 237.— 95 — 240.— 250.— ____ 100.— 25.— 62.— 50.— 150.— 162.50 80.— 12.— 100.— 57.— 195.— 30.— 100.— —•— 5.033.75 5.494.— 6.271.— 195.— 1.234.— 330.’— 43.539.50 2.145.50 | 21.575 — 4 .5 0 0 .54 — 85.— 12.403 — 2.138 — f 15.100 — 780 — 2.500.— 1.645.— 7.750.10.271.50 1.500.— 995.25 4.275 — 3 .8 0 0 .1 .9 5 0 .5.000.— 3.702.75 12.876.25 206.— | 21.385,— 5.400.— 4.693.— 1.500.— 100.— 6.800 — 3.864 — 1 6 2 .5.000.— 1 425.— 1.259.— | 11.475.1 .0 2 1 .750.— 432.50 224.— . 2.000.— 149.— 20.550.— 10.684.25 1.500.— 223.— 5.400.— 1.524.— 2.450.— 5.303.— 130.— 2.000.— 410.50 85.— 312.— 8.250.— 5 7 9 .2.500.— 6 4 8 .7.975.— 4 2 6 .13.0702. 6.943.- J 12.025.7.306.5 0 0 .- } 7 .2 4 0 .- __ �‘r? 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 Doboj Povjereništvo O džak Derventski Kostajnica Doboj ski Foča ž. Jeleč V ihovići. Fočanski Foča m. Fojnica Gacko Avtovac Kula Fazlagića 217 17 96 17 133 22 119 1 1 14 7 2 1 45 9 36 3 3 3 Gatački 30 — Glamoč Gračanica m. Gračanica ž. Gradačac Tarevci Đakovica Hercegnovi Gradački Donji Vakuf Kladanj Jajački Jajce Olovo Ključ Kladanjski P rih o d i u din arim a od djece Mjesni odbor | članova Srez održanih | sjednici I rješenih 1 spisa I održanih | prireda održ. рг< | davanjs odjevene ’a O) СгЗ B г o G ajreto ve jed inice — članarine 190,— 6.201.— 2 2 8 .3.146.— -- Je—'r 1 7 3 .- 1 6 1.270 — 7 5 0 .181.50 60.— 953.50 821.50 600.— ‘ 76.— 130.— 3 1 — 1 1 65 10 62 2 \ __ 1.579.65 242.— 19 27 1 1 1 394.— 362.— Knin Konjic 80 11 90 2 2.057 — 24.— 1.930.— 2 Bjelemić 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 Jablanica Kotor Varoš Vrbanjci Livno ž. Ljubinje Ljubuški Maglaj M ostar Mrkonjić Grad Nevesinje 81 N iš 1 Konjički Ostrožac Umoljani Šiprage ; Kotor Varoški 58 Ševarlije Maglaj ski 27 186 76 9 99 — 6 6 88 5 37 265 18 54 3 840.— 3 3 186.50 4 — 1 3 1 i i — 2 3 i 210.— 4.157.— 2.069.— 7.400.— 508.— 1 .3 4 7 1.000.— dobro­ voljnih priloga priredbi 520.75 —.— 584.— —.— 2 1 4 .- 7.486.25 498.50 8.209.50 90.— 193.— 989!— —.— — —.— 250.— 206.— 207.75 40.— —.— _ _ — ,— . __— , _ 105200.— 1.266.— 123.— 302.— 400.— _,— 219.— 100.— 228.— 331.— 190.— 1.757.50 1.546.25 556.75 4.282.50 270.— 1.127.— 55.— —•— 4.174.— 5.900.— 1.871.25 180.— 9 3 1 .3.629.— 229.— 1.094.— 470.— .—.— —.— 4.676.51 3 4 .1.000.— 1.100.5 5 0 .—.— 5.282.—.— 4.497.— —.— 50.— 2.737.—.— 1.057,—.— 1.501.50 12.087.75 2.259.— 671.50 18.456.50 4.305.75 __ __ _ 4.467.— 1.600.— Gajretovih izdanja . UKUPNO 50 — 816 — —.— 140 — —.— 110 — 240.— 15.024.— 726.50 12.079.50 90 — 690.— 155.’— 100 — 230.— —.— 2 1 0 .197.— —.— 100.— 160.— 100.— 130.— 100.— —.— 50.— 106.— 130.— —.— 200.— —.— 100.— —.— —.— 1 3 0 .—.— 62. —.— 180.— 445.— 250.— —.— 403.— 8 0 .362.— 6.588.— 6.750.— 2.282.75 240 — 2.344.50 4.853.50 1.036.75 1.310.— 760.— 100.— 130.— 6.356.16 2 7 6 .1.050.— 1.600.— 1.147.— 200.— 8.805.— 147.— 6.829.— 400.— 50.— 3.926.— 100.— 1.533.50 331 — 2.081.50 18.447.25 6.124.25 1.228.25 30.542 — 5.163.75 7.358.— 2.600.— — Dobivena pomoć od Gl. odbora Gajreta 2.500. 9.225 12.475 2.500 9.450 14.600 8.125 8.150 11.025 14.325 1.346 2.000 11.625 4.050 5.500 2.000 1.500 23.150 2.250 8.400 6.750 770 4.550 39.250 16.950 62.675 15.300 15,535 �Srez Mjesni odbor Povjereništvo Novi Pazar Nova Varoš Dubovo Plevlje Podgorica Prijedor 41 Peć Kozarac m. Kozarac ž. § ев 18 g. održanih prirede održ. рг< davanje odjevene djece 82 83 84 83 86 87 88 89 90 91 92 93 94 93 96 97 98 B r o G a i r e t o v e j e d in ic e članarine 18 68 20 1.000.— članova održanil 1 sjednici ’g .0 c •o o> 05 300 17 78 7 _ 100 15 50 3 1 2 1 2 10 Prijedorski _• 3 .5 0 3 .—.— 7 4 1 .—.— —— 8 0 0 .—— —.— — 8 5 .- . priredbi Gajretovih izdanja 4.4S0.— 5.067.— Prizren Prnjavor Bos. Kobaš Lišnja M usi. Prozor 82 13 54 Prnjavorski 1 1 1 1 Rogatica Sanski M ost Stari Majdan Sanski M ost —.— 2 .1 6 4 .99.— 175 — 659 — 3.081 — —.— 1.182.— 1.467.25 —.— 900.— 3.215.50 8 9 0 .- 12 — 2 0 0 .154.50 2 8 0 .5 6 7 .508 — 1 6 3 ,32).— 50.— 1.206.— 104.557.25 1.112.— 23.867.50 3 0 0 .905.75 5 0 .2 .5 1 2 ,—.— 47.— 8008.624.50 406.25 200.— 11.402.50 4 0 .857.75 3.955.25 4 —.— —.— 13.368.25 -- .--7 4 6 ., 8i528.— 1.290.75 1 3 .S 7 0 - 5б!— . 7 .9 0 8 .- S.arajevo ž. Sarajevo m. Ilijaš Sarajevski 150 20 1ZG3 22 30 Srebrenica 75 11 30 23 2 42 Semizovac 3 10 _ 1 3 Trnovo Sjenica Skoplje Bratunac Stari Bar Stolac m. Stolac ž. 130 17 100 50 Aladinići Čapljina Stolački 58 Domanovići 15 98 Lokve Teslić Tešanj Tomislav Grad I ravnik m. Travnik ž. 64 3 1 1 1 2 1 1 2 1 1 2 7 — 2 — 1 1 _ 10 — — — 2 Travnički Karaula Trebinje Dživar — 1 2 0 .- Trebinjski 129 19 160 1 6 3 3 2 5.093.50 26.122.-- .---- .--52.— —.— 350.— 58.— 89.— 1.658.— 820.50 —.— 1.700.2 1 4 .—.— —.— —.— 300, 3.430. — 1.665,— —.— 2.981,— 360.— —.— • —.— 2 5 .—-— —.— 57.— 1.55o!7 .;—.— —.— 2 7 1 .—.— —.— 138.50 —.— 27.— —.— —.— 5 0 .1 2 .—.— 322.50 71.— 1 7 0 .200.— 4 7 .—.— 540.— 24.— 360.— —•— 130.— 690.— —.— 3 0 5 !- Dobivena pomoć od Gl. odbora UKUPNO Gajreta 4.480.— 7.600.— 6.067.— 3.500.110.— 13.634.22.600 — 5.475.— 5.150.5.031.7.975.— 385.— 85.— \ 3.200.— 6.828.— 18.525.— 912.— 5.699.50 7.500.1.143.50 _____ 1 7 5 .2.289.— 8.250.— 5.435.25 17.500.538.— 2.000.58.— 5 0 0 .1.206.126.335.25 6.232.50 • 50.853.49.989.50 3 0 0 .7 5 0 .955.75 1.750.1393.800.— . 2.512.9.250.— 672.50 250.— 2 3 3 .1,059— 12.032.50 } 18.475.1.280.75 2.000 — 2 0 0 .23.150.13.642.50 1.000.— 549.— 3.550.— 857.75 5.050.4.315.25 3 .3 0 0 -- •--930.— —•— 18.762.25 ' 10:750.1.803.50 1 7 4 6 .22.400*— 11.814.5.500.— 1.650.75 11 8 8»o IO 9 .2 2 2 .5.365 — 4.090.— 3 0 5 .—.— 110.'1 0 9 .1 1 0 .2 0 0 .8 0 .____ Prijepolje 99 Sarajevo Gl. O 100 101 103 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 dobro­ voljnih priloga �* д "O 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 13S 139 140 141 142 143 144 ------ . . ... B r 0 Srez Mjesni odbor Povjereništvo Trebinjski Lastva Tuzla ш. Tuzla ž. 63 9 45 69 12 — Gor. Tuzla Kreka Lukavac Tur. Puračić Tuzlanski cS | članova održanih sjednici rješenih spisa održanih prireda održ. pri davanјг odjeven« djece — s 167 37 3 1 2 6 — — 7 42 _ 7 34 2 2 £- _ 1 _ 3 Breza Kakanj Doboj Kak. Zgošća Višegrad m. Višegrad ž. 149 150 Zavidovići 151 Razna mjesta 56 _ __ 3 2 _ 3 69 5 — Višegradski 1 1 Rudo Vlasenica Zagreb 145 Zenica 146 Zvornik 147 148 3 Visočki 16 61 765.— 4.354.22 1.829.50 3.148.770.25 1.247.— 6 4 .^ 1.085.— Turi ja V isoko članarine _ 220.— 4 1 4 .1 9 3 .u800.— 3 8 3 .84.— 300.— 5 0 ,1.497.— Zemunik 5 1 Zenički Zepče ž. Žepački 141 u Kraljevini 14 2 dobro­ voljnih priloga 5.165.— —.— 2 0 .—.— 256.50 ■ —.— 154.75 — .— 6 0 .133.— 124.50 2 0 .200.— . 318.— 7 5 0 ._ 861.50 — 7—.— 6 0 .3.292.— 281.— 10.080.— 1.061.- 232702 — 660.— 10.357.50 119-— priredbi Gajretovih izdanja 2.802.50 14.336.— 1.730.50 100.— 605.— —.— 2.600.— 1.799 — 990.— —.— 1 3 0 .5.609.75 ___ —. 5 5 6 .- 52 — 1 1 8 .1 3 0 .—.— 50 — 100 — 50.— 5 0 .- 3 0 1 .2 9 7 .2.449.— 5 8 .100.— 281.— 2.000.— 550.— 3.968.— —■— 95.— 2.702.25 2 .710.50 204.— 12.712.— 800.— —•— 408.— 150.— 89.— 169 — 130.— 200.’— 3.547.25 Dobivena pomoć od Gl. odbora UKUPNO G ajreta 3.667.50 7.950.— 24.460.22 3.560.— \ 19.075,— 2 0 .5.800.— 9 7 5 .2.943.75 6.500.— 2.367.— 7.000.— 154.75 —.— 244 — 3.500.— 6.854.75 9.450.— 3.500.380.— 950.50 7 .6 5 0 10.500.— 4 3 4 .3.500.— 752.— 2.400.— 1.515.3.863.— 84 — !> 7.150.4.500.2.300.— 600.— 6.734.50 22.450.— 3.600.— 150.— 244.— 26.451.25 20.800.— 4.044.25 1 1 .2 5 0 500.— 171.— 1.544.50 > 4.050.436.— 18.450.-j 13.733.- 163 N a p o m e n a : Niže navedenim mjestima smanjuje se od ukupnog prihoda uplaćena taksa za tombolu i to: Kladan] 500 Dm Vlasenica 200, Zavidovići 1500, Tuzla 1500, Kakanj Doboj 250. Zvornik 1500, Kreka 1500, Travnik 400, Sarajevo 5250, Bos. Gradiška 1500, Mrkonjić Grad 500, Bos. Brod 1500, Teslić 1500 Nova Varoš 1500, Podgorica 1500, Gračanica 1000, Cazin 750, Banjaluka 4500, Prijedor 1500, Bihać 1500, Novi Pazar 1500, Prijepo'je 1500 Trebinje 400, Ripač 500, Bos. Petrovac 1500, Doboj 1500, Čapljina 250, Bugojno 400, Stolac 1500, Jablanica 1000, Konjic 750, Ljubaški 250 .Mostar 1500, Plevlje 1500, Poča 500, Stari Bar 750, Sjenica 750, Nevesinje 1500, Gacko 750, Prizren 1250. �'P o z d r a v n e d e p e š e upućene sa posljednjih mjesnih godišnjih skupština, predsjedniku »Gajreta«, g. Dru Avdi Hasanbegoviću TREBINJE: Brojno Gajretovo članstvo okupljeno na svojoj godišnjoj skupštini pozdravlja Vas i moli da ustrajete u radu za napredak muslimanskog elementa i cijelog jugoslovenskog naroda. Pretsjednik skupštine A r i f B e­ g o v i ć. DERVENTA: Sjećajući se Tvoga uspješnog i neumornog petnaestgodišnjeg djelovanja na čelu našeg Gajreta redo­ vita skupština mesnog odbora srdačno Te pozdravlja. Pretsjednik E s a d b e g A l i b e g o v i ć . ZAVIDOVICI: Gajretovi radnici sa svoje godišnje skupštine pozdravljaju Vas kao svoga dičnoga pretsednika i kliču »Živjeli 1« Pretsjednik O s m a n e f e n d i ć . FOČA: Sa skupštine Mjesnog odbora Gajreta u Foči pozdrav­ ljamo Vas i molimo da još dugo ustrajete na radu za dobro Gajreta. Predsednik A v d a g i ć . PLEVLJE: Članovi Gajreta sa redovne godišnje skupštine po­ zdravljaju Vas kao nosioca Gajretove ideje sa željom da mnogo godina poživite i da i od sada srećno poslu­ žite Gajretu i njegovoj spasonosnoj ideologiji. Predsednik S e l m a n o v i ć C a m i l . LJUBUSKI: Članovi Gajreta sa svoje glavne skupštine po­ zdravljaju svog pretsednika kličući mu »Živiol« Pretsednik O r m a n. TUZLA: Ženski odbor i članice Gajreta iz Tuzle sa svoje go­ dišnje skupštine pozdravljaju svoga predsednika i cijeli centralni odbor. Predsednica J o l a I d r i z b e g o v i ć . KOS. MITROVICA: Osnivačka skupština Gajretovog podod­ bora u Kosovskoj Mitrovici šalje najtoplije pozdrave. Pododbor. DOBOJ: Članovi Gajreta u Doboju sa godišnje skupštine po­ zdravljaju svog dragog predsjednika i kliču »Ziviol« Predsednik M j e s n o g o o d b o r a . TREBINJE: Sakupljeno članstvo na skupštini Gajretove za­ druge u Trebinju pozdravlja Vas. Z a d r u g a . � https://kolekcije.nub.ba/files/original/f87f381acbdea9d805a43f4d257cbc59.pdf 5e4ee660b69e2331d3060d678db099df PDF Text Text TAKCA У ГОТОВУ ПЛАЋЕНА г л а с л н к Културно прослјетног друштпа Г а јр е т а о д р ж а л а 11 јула 1937 г о д н н е у Сарајепу Л -в г у с т C a p a fe n o 1 9 3 7 ИЗДАЈЕ ГЛАВНИ ОДБОР ГАЈРЕТА У САРАЈЕВУ • Б р о ј IO ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ХАМИД КУКИћ �ГАЈРЕТ, ЛИСТ ДРУШТВА ГАЈРЕТА ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЧНО, ЦИЈЕНА МУ JE ЗА НАШУ ОТАЏБИНУ 60 ДИНАРА HA ГОДИНУ, A ЗА СВЕ ОСТАЛЕ ЗЕМЉЕ ПРЕКО ГРАНИЦЕ 120 ДИНАРА. ЂАЦИ ГАЈРЕТОВИ ПИТОМЦИ ДОБИВАЈУ ЛИСТ У ПОЛА ЦИЈЕНЕ КОД ГЛАВНОГ ОДБОРА ИЛИ КОД УПРАВЕ ГАЈРЕТОВИХ КОНВИКАТА. Власник друштво »Гајрет« — Одговорни уредник: Хамид Кукић — Штампарнја Босанска Пошта Јосип Бретлер и др. одговара Јосип Гргић. �Го д . XVIII B p o f 10 Сарајево, аигуст 1937 П р е т к о н ф е р е н ц и ја з а Г а јр е т о - в у г л а - в н у с к у п ш т и н у Гајретова главна скупштина састоји се из претконференције, као радног дијела, и саме скупштине као њеног манифестахивног дијела. Претконференцији, која ее одржава уочи главне скупштине, присуствују делегати који до тог дана дођу у Сарајево, a глаивној скупштини присуствује пун б рој делегата, које' одређују Гајретове јединице, у смислу пролиса друш твених правила. Ове године, у суботу 10 јула 1937, присуствовао je претконференцији већц број делегата него je ito био случај досадањ их година. Д елегати су-'"' тиме доказали д а им je много стало д а у овим тешмим временима узму ш то виднијег учеш ћа у радном дијелу скупштине као ,и у дискусији, којом се подвргава оцјени цјелокупно друш твено пословаше. Истина, овог пута je и Главни одбор посебном окружницом зам олио све Гајретове јединице, прије главне скупштине, да проуче послате им извјештаје о раду Гајрета у прош лој години, a нарочито да то учине њ ихови делегати, како би магли узеги што исцрпнијег и успјеш нијег учеш ћа у дискусији no свима друш гвеним питањима. Том приликом je Главни одбор изразио жељу да no могућности у дискусији учествују делегати из свих мјеста, како се та дискусија не би оводила само на делегате из неколико мјеста. Својим бројним учеш ћем на претконференцији делегати су доказали своју гајретовску свијест и љубав према Гајрету. У дискусији no свима питањима, која je била озбиљна, поучпа, исцрпна и лишена свега оног ш то не спада пред овако озбиљан аудиториј, делегати су уносили велику д о зу пож ртвовањ а, љубави и елана, настојећи да својим излагањ има обухвате сва друш твена питања и да за Нуих нађу што кориснија ријеш ења. Исто тако и делегати који нису узимали ријеч, с великим интересовањ ем и озбиљ нош ћу лратили су излагаља појединих говорника .насто-јећи д а чују сваку њихову ријеч. П ретконференција je одрж ана у великој призем ној сали Гајретова дома.. К ада je сала била дупком пуна, претсједник Главног одбора Гајрета г. Др. Авдо Хасанбеговић одрж ао je слиједећи говор: Д рага браћо, пријатељи делегати, Ma д а сам у току јучераш њ ег дан а и данаш њ ег пријеподнева имао прилику да се видим и поздравим с многима Вама, дозволите ми д а и лриликом отворењ а ове наше претколференције, као радног дијела наше главне.скупш тине, поздравим све Вас са братском и искреном добродош лицом. Поздрављајући Вас, желим Вам д а у овоме нашем заједничком раду данас и сутра будемо сви скупа шго сложнији, што објективнији и што исцрпнији. Главни одбор Гајрета, вјерујте браћо, ни једне досадањ е године није ocjehao толику потребу за одржавањем 01ваЈ<ових претконференција, као што je то случај ове roдиие. Данас су времена и сувише теш ка, na људи који раде на једном послу, на једној заједничкој идеји, треба д а се што чешће састају, да што чешће измјењ ују мисли и да изналазе најбоље начине за ријеш ење свих проблема својих установа. Стога je и нама ово располож иво вријеме за данаш њи рад релативно крагко, na смо дужни1д а се постарамо д а га ш то боље и цјелисходније искористим-о. Ми се не мож емо у нашем раду заносити никаквим ап* стракгним идејама. Ми морамо данае бити стварни и пожртвовни; морамо што више стварати, a ман>е теоретисати. Ви сте видјели и чули, a то je л наша јавност забиљ ежила, д а je Гајрет у овој години постигао збиљ а лијепе резултате, — обзиром на све недаће и неприлике с којима се боримо и које прате наш рад. Ми Гајретови радници можемо бити поносни, д а смо нашим самопријегором и нашим великим напорима успјели несамо д а очувамо Гајрет и досадањ е његове позиције, него д а их и ојачамо. Ми смо то успјели само радом и само тактом. Ми никога нисмо изазивали, нити изазивамо, него вршим о наше дужности, увјерени да се тиме одуж ујемо наш ој уж ој и ш ирој заједници. Наши овогодиш њи успјеси дају нам полета, д ају нам снаге и потстрека, да још живље наставимо наш рад на јачањ у Гајрета, a јачајући Гајрег, јачамо и нашу заједницу. Нажалост, стицајем околности ми смо муслимани заостали у многим правцима иза осталих наш их суграђана, na се због тога намеће дужност свима Гајретовим радницима, свој наш ој интелигенцији и сваком просвијећеном човјеку, да допринесе свој удио, како бисмо се ми муслимани у свима правци.ма народне дјелатности изједначили са браћом суграђанима других вјероисповијести и како бисмо на тај начин били конструктиВ'ан фактор у изграђивањ у наше л,епше будућности. 167 �Претсједник Главног одбора, у свбм увбДнбм говору, осврнуо се затим на извјесне појаве у редовима ГајРетових радника и пријатељ а, na je у једном конкретном случају рекао и ово: Ви ћете се сјетити, браћо, да je у Н ародној скулштини прије 3 године искрсло једно питање, које je узвитлало прашину у читавој наш ој јавности. Говорило се о начину рјеш авањ а аграрног питања у Б. и X. Тада je са и звјесне стране у Народној скупштини форм ирана група људи, заклетих противника Гајретових, међу којим а je било, нажалост, и муслимана. Ta група je хтјела д а насрне на Гајрет и њ егово часно име. J a сам тад а и no своме осјећају, a и n o својој дуж ности — јер сам и тада случајно био претсједнич Г ајрета — устао у њ егову обрану. Н адовезујући претсједник на ово и случај Г ајретовог пријатељ а и раденика, Гајретова великог добротво!ра и бивш ег потпретсједнка Главног одбора Г ајрета г. Хусеина Каднћа, настављ а: Процес, к о ји je у оно вријеме теретио и г. Кадића, заврш ен je. Он je заврш ен у свима стадијима и инстанцијама наш ег судства. Г. Кадић и заш ао je из тога процеса ,чист. Ми к а о Гајретови радници могли смо само са радош ћу то да констатујем о и д а заблагодари м о правилној оцјени тога процеса, те д а je на тај начин ,и у том питању наш Г ајретов радениК и п ри јатељ остао .чист. Па иако je ова ствар за читаву наш у јавн ост ликвидирана, ипак се наш ао п ооу^еним један такођер Г ајретов одличан пријатељ и раденик, да у зимуш њ ој дебати у Н ародн ој скупшт.ини ап оспроф ира у своме говору г. Кадића. T aj народни посланик говорећи у Н ародној скупш тини о једном болном питању које влада у наш ој зем љ и — о корупцији — и траж ећи санкције за оне који се као такови могу обиљежити, у зе о je за примјер г. Хусеина Кадића. Ja гослодо, ж алим да се je то десило, јер je тај г. народни посланик м огао, ако му je баш требало примјера, д а их нађе на д р у го ј страни. Ja, госп одо ркалим да се je ово десило и ми морам о од овакових п оступака д а се огради м о са пуно жеље д а Гајретови радницм у будуће у међусобном односу, очувају једни према другим а пуну д о зу искрености, братства и м еђусобног л о ш товањ а, рекао je претсједник. * Г. Др. Х асанбеговић зати м настављ а: Ми смо, господо и браћо, својим коректним ставом и држ ањем према свима и сваком е сматрали д а смо свакога увјерили да рад Г ајрета има д а се постави л да je постављен и зн ад и и зван свих политичких ф орм ац ија и да je Г ајрет олш та установа, ко ја припада сзим а југословенским муслиманима. М еђутим прош ле двије године наш ега рад а свједоче нам нажалост да их јо ш уви јек има, који не ж еле тако да нас трети рају. З б о г то га смо до ста препатили и тек ми знам о коли ко смо у задњ е ври јем е патили. И благодарећи сам о TOiMe, ш то смо у тим мучним данима сачували ж ивце, ш то смо били према свакоме лојални и коректи и као Г ајретови paденици, Олагодарећи том е ш то смо чврсто вјеровали у успјех Г ајрета и њ егов дубоки ко р јен у наро-ду, јер je он највиш е позван д а ло м о гне наш ој заједници, ми смо, поново кажем , њ егове позиције очували и ево пред вас и пред читаву наш у јавност изаш ли са стварним моралним и м атеријал- 168 ним успјесима. Ми ћемо, ja сам у то увјерен, и наставити д а идемо овим путем, ми ћемо свакоме да д окаж ем о д а Гајрет није ничија прћија, него д а je Г ајрет позван д а служи свима југословенскпм муслиманима, a тај je пут најсигурнији и за Гајрет a и за заједницу ко јо ј он служи. У жељи д а ме лскрено и братски схватите, у жел>и д а Ваш а дискусија и закљ учци к о је ћете данас и сутра стварати, уроди што ЛЈепшим резултима л о наш Гајрет, ja Вас поново топло поздрављам. (Бурнл поклици: Ж ивио претсједник!) Претсједник позива секретара Кукића да уиме Главног одбора поднесе р еф ерат о најактуелнијим друштвеним питањима. S e k r e t a r g. H a m i d K u k i ć : G lavni o d b o r G a jre ta želi d a se relativno k ratk o vrijem e za rad o v ogodišnje skupštine kao i njene pretkonferencije isk o risti što racionalnije, i da se na njim a pretresu za o v u g o d in u najvažnija d ru štv en a pitanja. P itan je in tem atsk ih zgrada U ovogodišnjem izvještaju, podnesenom glav­ noj sk u p štin i, je detaljnije izneseno stanje zgrada u kojim a su sm ješteni G ajreto v i internati. Iz toga izvještaja se vidi d a zgrade G ajreto v ih in tern ata u Sarajevu (2 ), p o š ta r u , B anjojluci i T u zli ne zad o ­ voljavaju ni higijenski ni tehnički. N a n jih o v o o d r­ žavanje izd aju se zamašne sum e novaca, d a bi b ar donekle m ogle zadovoljiti p o trebam a internata. U sljed tro šn o sti te zgrade zahtijevaju iz g odine u g o d in u sve veće izdatke. Z b o g to g a se nameće p o ­ tre b a d a se o d m ah p ristu p i rješavanju p itan ja izm je­ ne internatskih zgrada u pom enutim m jestima. M jesn i o d b o r G ajre ta u M o sta ru predlaže g la v ­ noj sk u p štin i d a se nađe načina — p a bilo i hipotekarnim zajm om — d a se što prije p ristu p i izgradnji internata u M o staru , a n ajk asn ije n a proljeće 1938 godine. M jesni o d b o r G ajreta u T u zli predlaže glavnoj sk u p štin i d a prvi G a jreto v o b jek a t k o ji će se p o d i­ zati b u d e G ajreto v dom u Tuzli. Z a slučaj d a se u do g led n o vrijem e ne m ogne podići sam ostalno G a j­ retov d o m u T uzli, d a se o v o g o d išn ji suficit u G ajretovoj bilansi_im a u tro šiti n a pro širen je tu zlanskog k o n v ik ta, obzirom d a G a jre t u T u zli i K reki već 10 g o d in a d a ju G a jretu više nego što prim aju đaci iz ovih m jesta. M jesn i o d b o r G ajreta u B anjaluci predlaže glavnoj skupštini d a se p o red pro d u žen ja sabirne akcije za izgradnju dom ova, n ađ e načina d a se ti d o ­ m ovi što prije p odignu, bilo zajm om , bilo ta k o da se izvjestan p ro cen at redovnih d ru štv en ih p rih o d a (b a r 10% ) u nosi u F o n d za g rad n ju dom ova. G lavni o d b o r, pretresajući ove p redloge, k onstatovao je d a se putem h ip o tek am o g zajm a ne m ogu po d izati internati, je r d a neko m ože d o b iti ov ak av zajam , m ora preth o d n o d a im a vlastiti o b jek at, na k o ji :s e m ože do b iti zajam u visini V-i n jegove v rije d ­ nosti. P o što G ajret nema tih ob jek ata, to o tp a d a i m ogućnost do b iv an ja h ip o te k a m o g zajm a. O v o g o ­ d išn ji suficit u drušvenoj bilansi je m inim alan i kao tak a v ne m ože se upotrijebiti za po d izan je in te rn at­ skih zgrada. Pri ovakovim predlozim a tre b a im ati u v id u i to da G ajret m ora im ati u sv ak o d o b a veću sum u novaca kao rezervu i k ao svoj o b rtn i k apital. �Prema tome, po m išljenju G lavog odbora, jedini način za podizanje G ajretovih internata u pojedinim m jestima bio bi taj, da M jesni odbori gdje postoje gornji internati, iznađu zemljišta od V akufa, opština ili privatnih lica, a potom da provedu sabirnu akciju u svima onim srezovima koji u školskom pogledu gravitiraju prema tim internatima. O vogodišnji uspjesi pitom aca u nauci Pošto je izvještaj G lavnog odbo ra štam pan prije nego su uprave internata mogle dostaviti G lav­ nom odboru izvještaje o uspjehu pitom aca, to izno­ simo ovdje konačni uspjeh G ajretovih pitom aca k ra­ jem 1936-1937 godine, po konvktim a i školam a: 1 1 1 2 з 4 5 6 7 8 Muški Sarajevo Ženski „ Muški Banjaluka „ Bihać „ Mostar „ Plevlje „ Trebinje „ Tuzla Ukupno V rlo d o b ro ŠKOLA o 12 1 1 1 2 3 12 15 3 7 7 10 1 3 3 17 24 | Dobro | a) P o uspjehu u nauci u pojedinim konviktim a: ° o 51 21 15 22 17 9 5 22 74 162 16 Ukupno i- 9 3 1 8 5 12 10 7 1 1 4 — — — 22 4 9 6 7 4 59 — 103 56 43 35 36 32 16 2 48 28 369 b ) P o uspjehu u iauc po škc lam a: |f o 1 2 3 4 5 6 8 9 10 11 12 13 R ealne gim nazije Šeriat. gim nazija Ženska gim nazija Učiteljske Trg. akadem ije G rađanske Musi. žen. m edresa Ban. žen. stručna Stručno-zanatlijske Željezničarska Viša nar. osnovna Zanati Ukupno Q Q £ _ 33 8 40 1 7 3 3 5 65 3 8 2 8 17 — 4 1 1 2 7 2 4 4 9 5 22 1 24 74 162 22 — — — 1 4 — — - -7 Ukupno £ 9 - — 2 1 11 5 1 1 12 3 2 1 — — — — — — — — — — 59 155 3 19 7 42 34 14 3 5 6 37 28 369 K ako se vidi, ovogodišnji uspjesi G ajretovih pitom aca u školam a nisu zadovoljavajući, jer je 2S pitom aca-ica to talno palo, a popravak im ađe 59 od 369 pitomaca-ica, koliko ih je bilo krajem godine. O vaki uspjesi nisu bili ni jedne dosadašnje godine. Iznim ku čine m uški konvikt u Sarajevu, zatim kon­ vikti u Bihaću, M ostaru i Tuzli. Broj propalih đaka je najveći u ženskom internatu (10), u banjalučkom (7) i u plevaljskom (4). O vom neuspjehu pitom aca mnogi su razlozi, a najvažniji su: m ijenjanje upravnika i prefekata to ­ kom godine, a zatim psihoza ko ja je ove godine za­ hvatila sve škole i svu srednjoškolsku omladinu. T o kom godine primjećeno je od strane nekojh upra­ va internata da pitomci postaju sve više neposlušniji i nedisciplinovaniji. K od nekojih je primjećeno da im je svejedno d a li će proći ili ne, d a li će dobiti kakvu kaznu ili će biti pohvaljeni. Savjete starijih ne slušaju i drže se tako, naročito stariji đaci, kao da nisu u konviktu radi toga d a uče i d a se priprem aju za budući život, nego tak o kao d a im ko n v ik t služi za prehranu i konačište i d a to m ora tak o d a bude. Propise internata i savjete upravnika i prefekata bagatelišu. O ovim činjenicama treba d a bratski rasprave delegati na G ajretovoj glavnoj skupštini, odnosno na pretkonferenciji. Poznati su istupi đaka piošle godine u srednjoj tehničkoj školi i u Gazi Husrevbegovoj medresi. Č itavu godinu strujale su m eđu sred­ njoškolskom om ladinom vijesti d a će đaci štrajkovati sad u jednoj sad u drugoj školi. N ije isključeno d a tih strujanja neće biti i u idućoj školskoj godini. Z bog toga treba donijeti zaključke i dati direktive i sugestije G lavnom odboru, kako će postupati pre­ m a G ajretovim pitom cma u koliko bi bili umiješani u nepoželjne istupe đaka raznih škola u mjestima internata. Pitanje povraćanja G ajretovih pomoći Prošlogodišnja pretkonferencija za Gajretovu glavnu skupštinu pozabavila se poduže pitanjem neblagodarnosti m nogih Gajretovih pitomaca prema G ajretu i narodu. D iskusija po ovom pitanju došla je do izražaja u jednoj tačci rezolucije sa prošlogo­ dišnje skupštine u k o jo je rečeno: »Konstatuje se da veliki broj bivših G ajretovih pitom aca ne pokazuje se prem a G ajretu zahvalnim. O suđujući taj nelojalni po stu p ak prema G ajretu, apeluje se i ovim putem na savjest tih ljudi, da u ovim teškim i ozbiljnim vreme­ nima ne griješe prem a G ajretu i narodu«. Efekat ovoga apela prošle glavne skupštine je nikakav, pa zbog toga ovo pitanje treba uzeti i ove godine u pretres i donijeti nove zaključke po njemu. M nogi G ajretovi pitom ci za cijelo vrijeme svoga školova­ nja jeli su G ajretov hljeb i na njih je trošen trudom i znojem G ajretovih radnika sakupljeni narodni no­ vac, a ti pitomci, kada d o đ u do službe i položaja pom oću G ajreta, zaboravljaju svoga dobročinitelja, okreću mu glavu i ne rade ne samo za Gajret, nego ni za kakvu našu ustanovu. G ajret je čitave legije njih dosada iškolovao, a samo mali broj njih se ž rt­ vuje za narod i radi za G ajret. Činjenica d a se mnogi Gajretovi bivši pitomci ne odazivaju Gajretu, ima se u prvom redu pripisati odg o ju i nesavjesti tih ljudi, a u izvjesnoj mjeri — mi to otvoreno kažemo — i vaspitnom sistemu u na­ šim internatima. N aši pitomci kada napuste internat, dešava se da nisu dovoljno ni obaviješteni o G aj­ retu, o njegovom pozivu u narodu i o narodnim po­ trebama. Iz ovoga slijedi d a za vaspitače Gajretovih internata treba d a dolaze ljudi koji će s ljubavlju i požrtvovanjem obavljati povjereni im posao, koji neće žaliti sebe i k o ji neće shvatati vaspitački posao površno i d a je internat radi njih, a ne oni radi in ter­ nata. A ovakvih slučajeva je nažalost bivalo u našim internatima! O vogodišnja glavna skupština treba da pretrese kako pitanje vaspitanja u društvenim internatima, tak o i pitanje povraćanja pomoći G ajretu od strane onih lica, k o ja tu pomoć b u d u dobivala. U buduće treba m aterijalno obvezivati roditelje i staratelje djece koji b u d u dobivali za svoju djecu G ajretovu 169 �pomoć, da tu pomoć imadu povraćati G ajretu k a d a završe školovanje i d o đ u do službi. T o treb a činiti u buduće tako da nijedan pojedinac, koji je uživao ma kakovu beneficiju o d G ajreta to k o m sv o g šk o lo ­ vanja, ne može izbjeći obavezi p o v ratk a u novcu te beneficije G ajretu. M oralno obvezivanje pitom aca dok su oni još m alodobni, sm atram o d a treb a p o t­ puno da otpadne. U ostalom sve ove m jere prim je­ njuju u zadnje doba i druga slična društva. Pitanje urednog naplaćivanja članarine N ajbolnije naše pitanje jest sak u p ljan je člana­ rine. O tome svi mi govorim o i pišem o, donosim o zaključke na sjednicam a i skupštinam a, ali nažalost u tome pravcu se ne ide naprijed. U ovom pogledu mi hram ljem o zato: 1) što nekoje jedinice u opšte ne sakupljaju članarine, 2) što nekoje jedinice troše društvene članarine za potrebe m jesnih čitaonica i si., što je očito protupravilno, 3) što nekoje jedinice sa­ kupljaju članarine neuredno, tj. m jesto svakog m je­ seca kako je propisano društvenim pravilim a — sva­ ka tri mjeseca, polugodišnje, pa čak i godišnje, u k o ­ jim se slučajevim a, naravno, ne m ože naplatiti zaos­ tala članarina, 4) što nekoje jedinice već godinam a ne dostavljaju G lavnom od b o ru spiskove svojih članova i ne izvješćuju G lavni o d b o r o svim a p ro ­ m jenama u njihovom članstvu (k ad k o ji član p re­ stane plaćati, k ad se preseli, um re ili si.) tak o da G lavni o d b o r nema tač n o g 'p reg le d a G ajreto v a član­ stva u svim a m jestima. Pogledam o li štam pani ovo godišnji izvještaj, vidjećem o da su u prošloj godini bile aktivne, m anje ili više. 151 G ajretova jedinica. O d toga b ro ja v id je ­ ćemo da je u svem u 47 jedinica pri zaključku ove go­ dine, a na poziv G lavnog od b o ra, dostavile spiskove svojih članova, a 104 jedinice su se oglušile. A k o se osm otri p rihod od članarina iz pojedinih m jesta, vidjeće se da 40 jedinica, ko je su navedene u ovom iskazu, tokom cijele prošle godine nisu u o p šte sa­ kupljale članarine. U smislu zaključaka ranijih glavnih sk upština, list »G ajret« šalje se b esplatno svim a članovim a koji plaćaju 5 i više dinara m jesečno članarine. T a k o v ih članova prijavljeno je G lavnom o d b o ru 1360. Uzm e li se da ovi članovi plaćaju svi sam o po 5 dinara m jesečno, to bi njihova go d išn ja članarina iznosila 81.600 dinara, d o k cjelokupna ostv aren a članarina u ovoj godini svih članova, bez obzira na visinu mj. članarine, iznosi u svem u D in 147.778.12. O ve činjenice jasno nam pok azu ju d a u ovome pravcu rad a ne vršim o naše dužno sti prem a G ajretu. P itanje organizovanja kućne rad in o sti U m nogim m jestim a naše vrijedne sestre i m ajke izrađuju vrlo lijepe ručne predm ete i na taj način mnoge izdržavaju danas sebe i svoje porodice. Skoio u svim a slučajevim a one izrađuju te predm ete po nevjerovatno niskoj cijeni, pa ih na taj način iskorišćuju razni spekulanti. N jih o v e dnevnice u najviše slučajeva ne prem ašuju više o d 5 Din. Riješenjem agrarnog pitanja mnoge naše bivše posjedničke kuće su došle na prosjački štap . Č la ­ novi m nogih tih osirom ašenih porodica održavaju goli život rukam a ženskih članova, k oje bezdušno 170 iskorišćuju razni pojedinci, zarađujući n a njihovim radovim a lijepe novce. D a bi se uposlilo što vise našeg sirom ašnog ženskog svijeta i d a bi naše ženskinje d o šlo d o p o ­ štene zarade, nameće se p o treb a i d u žn o st našoj in­ teligenciji, naročito G ajretovim radnicim a, d a p o ra de sistem atski n a organizovanju kucne rad in o sti. Z a prim jer m ogu d a posluže G a jreto v a C ilim arska š k o ­ la u N ovom Pazaru, G ajretove radionice u T rc b m ju i Stocu i Radionica Zadruge G ajreta i K ola Srpskin Sestara u Sarajevu. G ajretove radionice u T re b m ju i Stocu izrađuju, buk v aln o rečeno, za svo g rađ a n ­ stvo u njihovim m jestim a rublje, posteljne stv ari p a i odijela. T e ustanove dobile su u svojim m jestim a i okolici vrlo lijep ugled i one nam d o k azu ju d a se takve ustanove m ogu p okretati u svim a m jestim a gdje po sto je G ajretove jedinice. T re b a sam o malo više volje i p o žrtvovanja o d strane pozvanih, p a će u brzo niknuti takve ustanove po svim a našim m je ­ stim a. M i zamišljamo d a će docnije treb ati p ristu ­ pati ovom radu na zadružnoj bazi, u vezi sa G ajretovom kreditnom i privrednom zadrugom u Sara­ jevu. A li do k naša zadruga ne ojača i ne p ristu p i sa­ ma organizaciji ovog rada, potreb n o je d a G ajretovi o d b o ri i povjerenici učine svoju dužnost, ugledajući se pri tom e u pregalaštvo G ajreto v ih rad n ik a u pom enutim mjestima. Tim e će u trti m nogu suzu i izvr­ šiti sv o ju gajretovsku d u žnost prem a narodu. Претсједник г. Др. Хасанбеговић позива делегате да се редом јављ ају за ријеч no овима и свима осталим друштвеним питањима. Г. проф. Хасан Ћ иш ић: Гајрет je овојим културно-просвјетним радом у прош лости и садашњости показао видне резултате. Многе установе v наш ој Краљевини могу Гајрету завидити. Али пошто се муслимански елеменат налази п од изузетно тешким околнсстима, Гајретова je задаћа д а се њ егов рад још више потенцира, да окупи у своје редове сву нашу интелигенцију, која треба да буде прож ета идеологијом Гајрета, која ће у свима приликама бити ослонац Гајрета. Гајрет je досада доста урадио за нашу заједницу, али то не значи да треба д а западнемо у летаргију, него тај рад и његови успјеси треба да буду још јачи подстицај да пођемо још бржим путем него смо досада ишли. Наш рад требамо подеш авати у сагласности с потребама времена. Појединци и групе које не иду у корак с временом, раде наопако. Стога ми морамо још бржим темпом д а порадимо н аостварењ у нашег културно-просвјетног програма. Потребно je д а се пређе с ријечи на дјело. Треба приступати и савременијим методама рада. Затим износи резултат рада Гајретове библиотеке у М сстару. Указује на потребу рада у ширим слојевима. Сви културни претставници треба да д ођу д о оних мјеста ко ја су потребна помоћи, да испитају прилике у тим мјестима, na да послије Tora створе програм рада, чијем изврш ењу треба одмах пристулити. О томе требамо водити статистику, на основу које бнсмо знали гдје шта треба радити. Г ајрет je помагао досада појединце, од којих су многи према њему неблагодарни. У прош лости су се занемаривали наши шири слојеви како у граду тако и на селу. Историјска je традиција Г ајретова да ш колује у главном градску дјецу, док их je са села ш коло- �вано врло мали број. Ja сам градско дијете, na допропало je 28 питомаца, a 59 имаду поправак. Ако скора ни једам пут нисам отиш ао на село. У овој се узме да ће од ових задњ их пасти на поправку години ми смо ишли из М остара у Подвележје, гдје 10, то значи д а ће у овој години пропасти укупно смо нашли на 2000 мјештана само једног писменог. 38 питомаца. Тих 38 питомаца кош тали су Гајрет Ту се живи животом као прије 500 година. Ове гоу прош лој години 133.000 Дин. Овај неуспјех придине смо ми покушали да радимо међу ширим слописује се психози у коју je запала средњошколска јевима и у граду и на селу. Подизање ширих слоомладина. Ta психоза није бос. херц. специјалитет, јева je данас једно од горућих наших питања. јер она влада no свима крајевима. Затим г. Ћишић говори о односу префеката и питомаца. Уппавниии Г. Ћ иш ић наставио je приказивањем тешког и префекти треба да зађу међу питомце бар једамстањ а нашега села. Пита се гдје су многе културне пут недјељно и да им не доцирају — јер то ђаци не установе, гдје су политички претставници који наволе, — него да иду међу н>их као њихови пријароду у селу нису ништа дали. Ти политички преттељи, na да им убризгавају идеологију Гајрета, да ставници нису још подигли ни један добар друм, a им указују на примјере из Гајретова рада; на људе прилазе народу кад он треба д а их помогне д а дођу који су се за Гајрет жртвовали и на резултате које до мандата. Стање нашега села je жалосно. М орамо су они показали. Од Гајретових питомаца треба да сложно, сви као к а о један, да напрегнемо све снаге, се створе пожртвовни и борбени људи, који ће на да појачамо рад и васпитно подигнемо ниво нашег Г ајретовој идеологији много моћи учинити. Питасела, да се не црвенимо пред културним свијетом. ње стварања културних радника, који ће бити акТреба ово питање села и просвјећивања најш ирих тивни у раду и који ће се за Гајрет и народ жртвонародних слојева једном скинути са мртве тачке вати, je за нас питање првсга реда. на ко јо ј je запела. Потребно je организовање, Питање Гајретове чланарпне je такођер горуће. самопријегор, вољ а и љубав према заједници, na Ako бисмо озбиљно схватили Гајрет и за њ се he успјеси бити сигурни и велики. жртвовалн, наша чланарина би морала бити најјача Истина je, каже даље г. проф. Ћ иш ић, ширим ставка у на’иим приходима. Стога ми могпмо томе слојевим а треба приступати веома опрезно. Није питању посвећивати највећу пажњу. Повећањем свак способан да се приближи нашем малом чочланарине лахко би сс ријешило и питање изградње вјеку, ситном сељаку илп маловарош анину. Зато нових интернатских згоада. — Затим говори о изнам требају прави људи из царрда. Треба да они дацима других друш тава за народно поосвјећивиде село н уђу у н»ега, без предрасуда и тенденвање. Л ијепа je ствар васпитати омладину и омоција, искрено и с љубављу. М атеријално стање у гућикати jo j д а дође до егзистенције. Али шта ће селу je теш ко, као ш то je ту, уосталом, на свим нам и омладина, кад она неће моћи из народа нимјестима. Ипак, успркос свих теш коћа, наши интешта црпитм и ко ће ту омлалину излпжавати. — лектуалци треба д а пођу у село, у ш ироке слојеве Осврће се на Гајретов досадаш њи привредно-соцннарода н наставе рад no закључцима лањске наше јални рад и похваљује Гајретове радионице у Тререзолуције са главне ћ<упштине. бињу, Стоцу, Новом Пазару и Сарајеву. Taj правац Ми у М остару, наставно je даље г. Ћ иш ић, прирада треба д а се пренесе првенствено на село. Када ступамо-са великим успјехом просвјећивању муслисам отиш ао на село, ja са.м осјетио сву нашу биманског женскиња. Уредили .смо течајеве за жене, једу. (Аплаус.) који су наишли на опш те симпатије и одличан пријем. Велики број наш их жена и Пјевојак^ похаћали Проф. г. Кемал Хаџиомерспахић: Оеврће се на су наш просвјетни течај о д 1 новембра 1936 до 1 Ma­ Гајретова питања, која нас не CMniv задовол>ити. ja 1937 годне, стално, сваки час. Сво женскиње je Једно од тих питања јесу Гајретовп иитернати. Kao с љубављу, ин континуо, п охађало ове просвјетне вишегодишњи Гајретов радник стално je био у инчасове гдје су научили много. Кад je најљепш е ми тернатској секцији у Бањалуци, a у овој години смо престали, да у и дућој години наставимо други био je неколико мјесеци и управник интерпата. ди о наш ег течаја. Интелигенција у свима мјестима Зграде наших интерната не вал>ају. To питање биће треба да јаком вољом приђе послу, овако као што теш ко ријешити хипотекарним зајмом, како еу несмо ми у М остару пришли, na ће се много постићи. које Га јретсве јединице предлагале. A за изградњу једног интериата треба милион динара. Сматра да Говорећи о питању интернатских зграда, он се ово питање ие може ријешити ни сабирном акцикаже, да довол>но не позна све Гајретове интерјом. To се доказало и приликом сабирне акције за натске зграде и да, према томе, не може о њима ни говорити. М еђугим, колико je разазнао из раз-*>' ‘ Гајретов дом у.С арајеву, за што су доприносиле них разговора, изгледа му да су п росторије интер-.,, ^ све Гајретове јединицс. Из редовних Гајретових ната у врло хрђавом стаљу. Ш то се тиче мостар- * прихода такођер je немогуће то остварити. Пнтање je да ли можемо повећати приходе од чланарина, ског интерната, кога добро зна, каже, д а тај апсо- . забдва итл. Преостаје нам још једини начин за то, лутно не задовољ ава. О овоме треба повести нароa тај je повишење опскрбнина питомаца. Из штамчито рачуна, јер оваква зграда интерната шкоди паног извјеш таја, који je поднесен главној скупздрављ у питомаца и убија у њ има вољ у за рад. штини, види се, да смо имали 400 ђака у нпшим У свима мјестима морамо отпочети с раинтернатмма. Глазни одбор обрачунава опскрбнине дом на просвјећивањ у и придизањ у народних маса. тако, да пуна опскрбнина за једног питомца стоји Велика je штета што нисмо још прије 10 година 350 Дин. Међутим, у интернатима других друш тава данаш њ е наше тежњ е остварили. Али ни данас ниje и установа опскрбнина се рачуна са 400, 500, na и касно, ако смо ријеш ени да озбиљно порадимо. 600 Днн. мјесечно. Има доста родитељ а који за У спјех питомаца у прош лој години био je заовоју дјецу V интернатима ништа не плаћају, a недовол>авајући, док je ове године слаб. Ове године 171 �ш то би могли платити. Има их који неш то плаћају, a могли би и више. З ато je кривица до мјесних одбора, који из разних обзира, препоручују ђаке за пријем у Гајретове интернате бесплатно, или у з минималне опскрбнине. Од 400 ђака у Гајретовим интернатима у прош лој години плаћала су само тројица no 500 Дин., a no свој прилици било их je много више који су могли да п лаћају толико. Не знам заш то je Главни одбор ф иксирао 350 Дин., као кош тајну цијену за једног питомца мјесечно, јер ino imом мишљењу, вели г. X. Омерспахић, та кош тајна цијена износи виш е. У п рош лој години имали смо у Гајретовим интернатима 123 бесплатна питомца, a то je исувпше велик несразмјер према онима који плаћају опскрбнину. По њ еовом мишљењу највећи ди о ових који су бесплатно у интернатима, могли би плаћати бар no 50 Дин. мјесечно, a када би се повисила опскрбнина и свима осталим питомцима, који плаћају опскрбнине, бар no 50 Д инара мјесечно, могли бисмо основати ф онд за изградњ у интерната. Кад би били сви мјесни одбори при препоручивањ у молби обазривији према Гајрету, бнли би и Г ајретови приходи већи, na би се у догледно вријеме м огло приступити изградњ и нових интерната. М ноге јединице при препоручивањ у молби не воде рачуна о усп јеху ђака у ш колама. И згледа да се при томе одбори руководе понекада и личним и сентименталнил! разлозим в. A има дјец е к о ја нису за ш колу ни no своме раду ни no својим способностима. М орало би се у будуће при пријему питомаца, водити виш е рачуна о њ иховим успјесима у ш коли. Има случајгва i a су ђаци из јед н ога м јеста искључени из ш кола, ^а их Г ајретове јединице препоручују за Гајретове интернате у другим мјестима. A ko je ђак направио греш ку у ш коли, нека изгуби годину дана, na ако за ту годину буде вриједан, онда м у се тек слиједеће године м ож е подијелити интернатско м јесто. Г. X. О м ерспахић н адаљ е заго вара да се не примау дјец а у конвикте, к о ја имају ш коле у својим м јесгима. Н ека се таковим подјељ ују стипендије, a не м јеста у интернатима. Ако већ м ора д а се прими такав један ђак, нека се прими у њ еговом м јесту т. ј. гд је му je ш кола. Затим се осврће на уп ући вањ е ђака у поједине ш коле, na констатује, д а се у учитељ се ш коле одређује врло мали број ђака, иако ми сви говорим о да су нам учитељ и потребни д а раде на селу. Гајрет je ове годи н е у својим интернатим а имао свега 9 питомаца у учитељ ским ш колам а, a 4 су би ла стипендиста. ш то значи свега 13 од 400 п итом аца. У Б а њ о ј Л уци у ц и је л о ј учи тељ ској ш коли свега су 4 ђака муслимана, a о д та четири, три су Г ајр ето ва питомца. Г ајрет би тр е б а о д а прима конкурсом ђаке у интернате ради п о х ађањ а учитељ ских ш кола Требало би расписати н атје ч а ј за пријем 10 питомаца који ће п охађати учитељ ске ш коле, a ко ји ће добити мјеста у и н тернатим а бесплатно, б ез обзи ра одакле су та дјец а. У спјех п итом аца у и нтернатим а не зад о во љ ава, a т о no миш љењ у г. X. О м ерсп ахи ћа, д о л ази отуда ш то се гријеш и у начину прим ањ а питомаца. Главни одбор треба да узм е и н ицијативу н а себе и да прима један д и о питом ац а у интернате a да 172 при томе гледа само на успјех, без обзира на препоруке јединица. Затим детал>но излаж е своја опаж ањ а о раду питомаца Гајретова интерната у Б ањ ој Луци. С њиховим радом он није задовољ ан. Питомци су невјероватно ал>кави и неће да раде. Књ игу прихвате тек при крају ш колске године. Питомци су и неуредни и мора им се све сугерисати. П о свој прилмци тај су од гој донијели од својих кућа. У ингернат треба д а дијете дође васпитано. Д анаш њ а омладина мора бити стално п од надзором . Ако се буду изграђивали интернати, у њ има м ора бити бар no 100 мјеста са no 2—3 васпитача. Често се пута ми заузимам о за дјецу ко ја то не заслуж ују. Данас je велика навала на школе, n a се стога могу бирати за питомце интелигентнији ћаци. Ми требамо стварати интелектуалну елиту. При препорукама дјеце за интернате треба водити рачуна и о томе да та дјеца имаду вољу за ш колу. Затим говори о наплати десете односно јунске опскрбнине коју питомци и збјегавају д а плаћају. У интернатима других установа гд је се плаћа опскрбнина no 600 Дин. мјесечно, питомци тих интеоната м ооају да плаћају опскрбу за цијели јуни^ мјесец, na макар остали у интернату само до 3 или 5 јуна. Стога треба донијети закључак, да Гајретови питомци у свима интернатима морају плаћати опскрбнину за свих 10 ш колских мјесеци, поготову када питомци плаћају овако мале опскрбнине, као ш то je случај ко д нас. Г. X. Омерспахић je м иш љ ењ а д а ће о д ове омладине, ко ја пролази кр о з интернате, бити* врло мали број радника у народу. П роф. г. Ф уад Слипичевић: Ha овоме састанку, гд је видим д а се je искупио знатан бпој еминентних Г ајретових радника, стављено ми je у дуж ност д а проговорим о Г ајретовој орган и зац и ј^ на нашем Југу. Н акон О слобођењ а идеја Г ајрета je нагло преш ла границе Б осне и Херцеговине. n a cv 'се убрзо почеле оргаиизовати Гајретове јединице на Jvrv. Носиоци те и д еје у тим крајевим а били су већииом људи из наш их крајева. Југ je био тад а нов терен за Г ајретов рад, који није тако једноставан као v Б. и X., него je у етничком и националном погледу врло компликован. З б о г то га je нагло ш ирењ е Гајрета, након извјесног времена, имало за с т о ј и м орало се да п рође к р о з извјесну кризу. Али и послије ове кризе остали су трагоз.и Г ајретова рада. Н аилазило се на много неразум ијевањ а баш ко д оних. којим а je д ош ао Г ајрет да их помогне и оспособи за ж ивот. T o je м огло у Б. и X. д а и зазо в е и револт. Г. Слипичевић сматра, ако бисмо остали п од утицајем то га револта и ако бисмо били нерасполож енч према Југу, д а бисмо погријеш или. Затим говори о тоаговим а Гајретова рада у Санџаку и другим јуж ним крајевима. Осврће се на Гајретову ћилимарску ш колу у Н овом П азару, ко ја je у економском п огледу много допринијела п одизањ у то га краја, оспособљ авајући наш женски свијет за самостално привређивањ е. Затим говори о подизањ у Г ајр ето ва дом а v Р ож ају. У години 1931 Г ајретов М јесни одбор v Р о ж а ју успио je да д о ђе до зем љ иш та, да сагради Г ајретов дом и да га доведе до п од кров. Т ада je ствар запела, na већ 5 година тако стоји згр ад а �недовршена. Међутим, тамо има и других група, које сада настоје да тај дом присвоје себи. За тај дом je ефективно утрош ено око 40.000 Дин., без радне снаге и материјала, које су мјеш тани бесплатно дали. Потребно би било још 15 д о 20.000 Динара да се тај дом заврш и. Ha тај начин Гајрет би добио један објекат, који би вриједио 60.000 Динара. Стога моли скупштину да вотира за ову сврху 15.000 Дин. Затим г. Слипичевић говори о Гајретовој штампи. У Гајретовим редовима, каже, налази се елита наше интелигенције, na би стога Гајретова штампа морала да буде репрезентативна штампа муслимана. У том настојањ у било je разних сметња прош лих година, али у овој години се осјећа извјесно побољшање, n a жели да се то побољшање насгави бржим темпом. Овогодишњи Гајретов календар je доказао најбол>е да се у овоме правцу не мора пролазити са дефицитом. М орални успјех, који je календар постигао je врло велик. М еђу омладином у М остару je констатовао да се врши извјесна разорна пропаганда. Напорима просвјетних радника теш ко ће се моћи поправити разорно дејство те пропаганде. У Гајретовим интернатима треба посветити пажњу префекти.ма. Не треба се задрж авати на истим личностима, него треба no 'могућностима префекте шго чешће мијењати. При рјеш авању молби не треба гледати само на предлоге М јесних одбора, него г н а мишљеље префеката, ако je ђак стари питомац. У погледу подизањ а Гајретових интерната најбоље би било да се изради један правилник и створи Фонд за подизањ е интернатских зграда, и то прилозима који су специјално намијењени за ту сврху. У мјсстима гдје постоје садањ и интерш ти треба да се поведе сабирна акција у њ иховој околици, која гразитира у школском погледу према тим интернатима. Taj Фонд би требао да се налази код Гајретове задруге, na чим се прикупи у њ довољна сума, нека се одмах приступи изградњ и интерната, « то у ономе мјесту које je са својом околицом приликом сабирне акције дало највише прихода .Ta територија морала би и надаље да ради на сабирној акцији за друте интернате. Г. Ибрахим еф. Крзић: Говори о томе да се на Гајретовим скупштинама ниеу постављале све ствари на своје мјесто. Р ад Главног одбора Гајрета и извјеш тај кога нам подноси сваке године о томе раду, јест одраз нашег рала и нашег успјеха нч терену. Главни одбор може се жртвовати до максимума, али ако ми Гајретови радници « а терену не радимо, онда не може бити успјеха. У име Мјесног одбора Гајрета у М аглају и Гајретова повјереништва у Ш еварлијама г. Крзић израж ава Главном одбору повјерење и хвалу на овогодиш њем раду. — У материјалном пословањ у наш ег друш тва видимо ове године напредак. Али стварно, каже г. Крзић, ннје се напредовало. Фундаменат Гајрета je њ егово чланство и њ егова сигурност лежи у чланству. Из поднесеног нам извјеш таја видимо да су некоја мјеста дала лијепе приходе, али чланарина HiM je мала. И у мјестима гдје се валазе вањски чланови Гл. одбора, деш ава се да се чланарина не куп*и, што значи д а у таковом мјесту Гајретов рад није постављен на солидну базу. Р а д за Гајрет у М аглају je врло тежак, ради тога ш то je народ врло сиромашан, a ове смо године претрпили још и некоје неугодности, јер нам je избачено из строја, из наших редова, неколико Гајретових радника, али смо м« и по-ред тога у М аглају одржали Гајретово чланство и Гајретов бајрак. Извјестан б рој чланова који je отпао, нису ни били прави гајрето рц и . Ja сам знао, каже г. Крзић, д а je њих вјетар донио у Гајрет и у наше редове и да he их вјетар и однијети. У М аглају Гајрет има своје свјесне чланове. Указује на један случај гдје један сиромашни млинар у М аглају већ 10 година сам доиоеи и уплаћује своју чланарину. Пледира за то д а Гајретови радници посвете пажњу да се Гајретово чланство ствара таково које ће бити у души Гајретово, и то не само за годину или двије и за једну ситуацију, него за цијелога свога живота. Затим говорн о потешкоћама које имаду Гајретови радници око друштвених приредаба. Р ад једно^ мјесног одбора треба да се цијени no томе, д а ли je тај рад сталан и да ли je на висини. Гајрет je посљедних година иш коловао велик број техничара, геометара и трг. академичара, a учитеља врло мало. Без учитеља, који раде у народу, нема ни правог успјеха за Гајрет. Гајрет ће бити покрет у правом смислу ријечи тек онда, када формира довољан кадер учитеља, који ће радити у народу. Апелује на Главни одбор да у будуће посвети пажњу стварањ у учитељског кадра. У нашему раду фали нам илмија. Она нажалост, несамо да не ради за Гајрет, него не ради ни за друге култунро просвјетне и«ституције. He слаже се са тврдњом г. Слипичевића у погледу Гајретова календара; сматра да je календар за 1937 год. подбацио, јер није популаран. Гајретова издањ а морају бити популарна, a не репрезента* тивна. Осврће се на бесплатно слање листа чланоBH'MB са 5 Дин. чланарине. Тражи да јединице сакупљају ту чланарину уреднО', јер овако како се сада ради, ми прилично губимо на листу »Гајрет«. Предлаже да Главни одбор искористи зајам коje r je добио прошле године за доврш ењ е Гајретоза дома, a није ra искористио у висини о д Дин. 300.000.—, за подизањ е Гајретова интерната у Сарајеву. Ta сума нека буде темељни Фонд за изградњу сарајевског пнтерната. Зам јерава мостарском одбору ш то није vcnno да узме вакуфгку зграду за ингернат на Башчинама у Мостару. Тузланскп интернат уступљен je Гајрету бесплатно, na би Гајрет имао рачуна да нешто утрош и за његово проширење. При закључку свог говора предлаже да се сваке 2—3 године одржи мали конгрес учитеља и муалима, како би се на томе конгресу што’ боље организовао рад у широким народним слојевима. Г. Ћамил Хујдур: У почетку свога говора каже да се ne слаже са тврдњо.м г. проф. X. Омеропахића да наша омладина неће да иде у учитељске школе, јер омладина иде онамо куда je ми упутимо. He слаже се ии са тврдњом да je ваш а омладина непоелушна, јер какви смо ми, таква je и наша омладина. Ми смо се оглушили о омладину, каже г. Хујдур, пустили смо je да иде саиа. Према 173 �томе одговорност за одгој наше омладине п ада на сваког родитеља, учитеља, п роф есора и уопш те интелигентна човјека. Ми сви морам о д а водимо рачуна о наш ој омладиии. Нарочито мјесни одбори Гајрета, гдје постоје Гајретови интернати, морали би да се више старају о одго ју својих пи* томаца. У колико то не чине, n e врш е своју дужност. ДГго се тиче чланства речено je д а je у опадан>у, али то није тачно. Чланство je уписано и неуписано. Није кривица н а љ удима ш то нису плаћали чланарину, него je кривица н а нам а који уредно не сакупљамо од њ их ту чланарину. Тврди д а Гајрет има бројније чланство него и једно д руго друш тво. Наш а je прва дуж ност да у новој години зађем о међу свијет, да попиш емо чланство и оно које није уписано, да уредно сакупљ амо чланарину, a и Главни одбор да поједине одборе ургира ради неуредног наплаћивањ а чланарине. Г. проф . Ћ ишић je констатовао да треба заћи о д времена д о времена у наш е село. М еђутим, од тога ће бити само момептаног успјеха, ако се иде о д времена до времена у села, јер правог н ародн ог рада нема без оних људи, који ће стално ж ивити у н ароду и с народом, који ће упознати душ у народну ft који ће знати с које стране^треба почети с радом . Учител>ство je једвни ф актор који м ож е ефикасно утицати н а преп ород наш ег елемерта. Кривица je до мјесних одбора ш то не упућују своје ђаке у у ч и -~ тељске школе. При п репоручивањ у молби за Гајретове интернате, Г ајретове једш гице треба д а саме упућују њ их з а учи гељске школе. Г. Муниб Османагић: У ш ло je већ у традицију да се « а Гајретовим окупш тииама дискутује о разним нашим про-блемима 'и д а се « а тим скупштинама одржи мала смотра наш ег д уховн ог и културног стремљења међу муслиманима. Неколико изречених говора на овом нашем скупу јесу још један доказ ви.ше за то. Затим се осврће на овогодиш њ и извјеш тај Главног одбора, n a каж е, да ако се тај извјеш тај гледа из једне виш е перспективе, осјетићем о велико и истинско задовољ ство. О сјетићем о задовољ ство, јер видимо д а je једна година наш ег рада л и јеп о заврш ена, a још зиш е за то ш то видимо да наш Г ајрет напредује и сигурним кораком иде н ап р и јед и ако су теш ке прилике међу наш им свијетом . Снага Гајр ето в а успјеха лежи у континуитету њ егова р а д а о д почетка до данас, у континуитету n o идеји, no љ удима који воде Гајрет и ко ји за њ ега раде. T aj континуитет треба и у будуће задрж ати , п рем да Г ајретов рад м ора да пролази к р о з теш ка искуш ења. К ад то кажем, то ne значи да се наш рад треба д а конзервнра. Taj рад треба да се продубљ ује н арочито у једној грани п ословањ а, a то je одгој наше омладине. Омладини треба да дајем о темел>ит морални и национални одгој. Ми ж ивимо у једном теш ком времену, када je насгала кр и за многих освјеш таних духовних и моралних вриједности у овијету. Цијели свијет д ош ао je дан ас у кобно беспуће, које прати 'Мрак. М ноги страпи утицаји разарају све око себе, a н арочито душ у наш е омладине. Баш зато, моралнпм и националним васпитањ ем омладине сачуваћемо je о д тих кобних утицаја. To je једнни пут и начин да очувам о нашу омладину. По 174 MOM мишљењу, каж е r. Османагић, наш а ш колска омладина треба да се што више упућује у соколске редове. Соко je наша најбол>а национална организација. Соколство ће сачувати нашу омладину и од ње ће створити борце за све ш то je велико и лијепо. Напредовање Гајрета није онолико колико би требало да буде, обзиром на велики кадер оних које je Г ајрет досада иш коловао. Г ајрет je створио цнјелу армију интелектуалаца. Они би могли бржим темпом д а упуте точак муслиманског прогреса. Али ми видимо д а то није случај. Је д ан д о бар дио те омладине не одуж ује се ни према Гајрету ни према својој заједници. У вријеж ило се међу нама мпшљење д а се та омладина м ора да ш колује и из неке социјалне правде. М еђутим, кад наш н арод д аје за Гајрет, он х оће д а 'му се њ егов обол поврати многоструко у разним видовима. О н хоће лучонош е и праве заточнике Г ајретове идеологије. Васпитање омладине требамо окренути новим правцем, да у будуће не излазе из Гајретових интерната људи који неће радити за Гајрет, него д а излазе фанатичари Гајретове идеје. П репоручује д а се у Гајретовим интернатима заведу »Гајретове дебатне вечери«, к а о што je т о к о д Сокола. Осврће се на р ад на селу. J a живим у директном доти ц ају са нашим селом, каж е г. Османагић, и м огу д а кажсм да наше село спава дубљ е него икада. Д анаш ње критично етањ е у нашем селу разруш ило je наш у некадаш њ у патријархалну селекцију и на чело села д олазе они којима je у интересу д а село спава. О општем нашем прогресу не може бити ни говора, д о к се у том правцу неш то не учпни и не створе прави народни трудбеници, који ће село водити путем просвјете и напретка. Ha к р ају жели да нам сутраш њ а наш а главна скупштпна даде новог елана за нова прегнућа на племемитој њиви Г ајретовој. Г. Ћ амил Селмановић: говори о свом 15-годиш њем р ад у за Гајрет у разним мјесгима Санџа1к а. Сада je претсједник Гајрета у Плевљу, гдје им а 350 чланова. Он жели д а се и остали делегати могну похвалити са оволиким бројем чланова. У Санџаку има разум ијевањ а за Гајрет. Говори о начину уписшвања и сакупљања чланарина. Сваки Гајретов функционер треба д а упиш е најм ањ е n o 10 чланова с тим да сваки води рачуна о својој десетини, Ако будемо тако радили, каж е г. Селмановић, чланарина ће бити кудикамо већа. Гајрет у Плевљу има своју читаонпцу, у ко јо ј се сваку вечер нађ,е no 200 Г ајретових чланова. Ми чланариву сакупљамо у читаоници. Предлаж е д а се из Санџака не прими ни један питомац у Гајретов интернат, ако неће да похађа учитељ ску ш колу, a ако зато има потребне предуелове, т. ј. д а je свршио четири разр ед а гимназије. Ha главним скупштинама доносе се закљ учци о помоћи Санџаку, али ми тих закљ учака не осјећам о, нити се они проводе у дјело. Г. Селмановић je за то д а се помоћи Г ајретове д а ју према раду друш твених .јединица. Ту треба прелазити лреко свих обзира. Старије ђаке треба и надаљ е оставити у интернатима, али у будуће не треба примати из неактивних мјеста ни једног новог питомца, �Г. Есадбег Алибеговић: У пбчетку бвбга гбвора осврће се на излагања предговорника о лошим квалитетама наше омладине, na каж е да се с тим |излагањима у цијелости не м ож е сложити, јер није сва кривица до омладине, него je велика кривица и д о школе. З а неуспјех у школама сносе велику кривицу сами цаставници. Код школеких уџбеника je велики хаос. Ни у једној те истој бановини све школе немају исте уџбенике. У једном мјесту важи један уџбеник, док у другом не важи. Усљед тога се родитељи излажу великим трош ковима. Школски уџбеници су поетали предмет трговине и обогаћивања. Ради уџбеника je онемогућено сиромаш ној дјеци да се школују. Није кривица ни н а префектима ни на Главном одбору за слаб успјех питомаца, каже г. Алибеговић, јер стање у том правцу код нас слично je стањ у к од осталих наших установа које школују омладину. Сматра д а ни једно наше мјесто није радило у довољ ној мјери у погледу чланства. Делегат из Плевља рекао je данас овдје, да у Плевљу има 350 чланова, a Плевље je дало свега Дин. 3000 чланарине, ш то значи да нису сви чланови плаћали чланарину, него их je плаћало свега 150. — Сматра да Г ајретовам овогодиш њем календару нема приговора, јер су га похвалили и некоји научењаци. У Дервенти je календар иаиш ао на најбољи пријем. Говори о предлозима из н екојих мјеста за под изањ е нових интернатских зграда, na каж е да мјеста из којих су потекли ти предлози греба д а се најприје жртвују. T o пигање треба рјеш азати у етапама. Једне године треба изгра^иваги ннгернат у једном мјесту и за то мобилисати све Гајретове снаге. Кад смо то учинили, можемо водити акцију за изградњ у и осталих интерната. Сматра д а није ушутно да се туђе зграде црош ирују — поготово у данаш њ ици, када се с великом муком долази д о м атеријалвих сретстава. И нтернаш који he се зидати треба да буду власништво Гајрета. Друш твене јединице се нс одазивају у довољној мјери приликом сакупљаља курбанеких кожица. К ад би сами одборници у појединим мјестима, који «ољ у курбане, по1К лонили своје курбанске кожице Гајрету, у биланси би нам ге показала лијеп а сума с ове стране. У овој години треба све јединице да организују сакупљање курбанских кож ица у својим мјестима и околици. — У ирошлом календару имали смо мали број огласа, na у мјестима гдје п остоје И1н дустрије и трговине, друштвене јединице треба да затраж е огласе за будући календар. Просвјетно стање у народу, мисли г. Алибеговић, д а није онаково каково je изнио проф. Ћишић за мосгарски срез. У дервентском срезу нема н,и једног ;села, гдје нема школе. И аналф абета je у дервентском срезу мали број. — Питањ е рјеш ења молби треба да ријеш и главна скупштина и д а делегати заједно са Главним одбором сносе одговорност за то ријеш ење. Г. Бекир Омерсофтић, испред Главног одбора рефериш е о ријеш ењу старих молби. Ове године рјеш аване су молбе досадањ их питомаца у Гајретовим интернатима прије главне скупшгине. To je учињено из чисто практичних (јазлога, a у вези закЉучака пбсљеДњих гбдиш њих скупштина, да се Гајретове пбмоћи (мјеста у конвиктима, стипендије и потпоре) пбдјељ ују појединим мјестима према материјалним резултатима њиховог рада у ранијој друштвеној гбдини. Иако je главма скупштина донијела закључак д а се пбмоћи дијеле на овакав начин, већина друш твених јединица при дбстављању молби Главном бдббру за подјелу помоћи, не осврћу се на те закључке и достављају Главном одбору м«огб већи број молб.и, него им се у смислу ових скупштинских закључака може и смије удоволјИги. Тиме друштвене јединице стављају Главни одббр, који рјешава молбе за друштвене помрћи, у велику неприлику, на једној страни тражећи више помоћи него их припада, a на другој, залаж ућш се за доношење закључака у гбре изложено>м смислу. Зато je Главни бдбор Гајрета донио закључак д а старе молбе ријеш и прије главне скупштине и да о томе поднесе рефераг скупштини. У смислу расписаног натјечаја достављено je Главном одббру 28G старих молби из 88 мјеста. Од тога б роја ријеш ено je повољно 146 мјеста у 'Интернатима, a од тога 25 мјеста бесплатно, a остало уз мјесечну опскрбнину од 50 до 400 динара мјесечно. У поједине интернате примљен je досада слиједећи број старих питомаца, и то: У мушки сарајевски интернат 45, у женски сарајевски 27, у бањалучки 23, у мостарски 13, у требињски 3, у '^бихаћки 18, у тузлански 16 и у плеваљски 7, док се у све интернате, према лањском стању може примити 414 питомаца. При рјеш авању бвих молби узета je за базу сума од 350 Дин., као цијена кош тањ а за издржаван.е једног пигомца мјесечно. Ha тој бази као и на бази остварених доприноса појединих мјеста, ријешене су молбе. Рјеш авајући старе молбе мисмо се у свима случајевима мбгли придржавати предлога друш твених јединица у погледу бдмјерења опскрбнина питомаца з а идућу годину, него смо скоро у свима сдучајевима предвидили прош логодиш њ е опскрбнине. Приспјеле мблбе за конвикге као и приспјеле, старе и нове молбе за стипендије и потворе нисмо ријешили, већ смо оставили д а их ријеш имо послије закључка главне скупштине. При рјеш авању старих молби, у напријед излбженом смислу, м орало се вбдкти рачуна о приговбрима извјесних агилпијих и активнијих једи1н ица, које упућују Главном одббру, д а се на штету њихбве дјеце пбдјељ ују Гајретове помоћи неактивним јединицама и да се та неактивна мјеста на тај начин награђују, a да се њима, активним јединицама, на тај начин убија воља за р а д и д а се тиме оштећују. Посљедњих гбднна полаже ее велика важнбст на помагање и школовање дјеце и з пасивних крајева, карбчито из Санџака и Црне Горе, n a je и главна скупштина дбнбсила закључке да се тим крајевима, обзирбм на њихбву пасивност « заосталбст у прбсвјетном и културном пб-гледу указује помоћ без ббзира на н>ихбв материјални рад за Гајрет. Овај закључак главне .скупштине биће у будуће пбтпунб неостварив ,ако се друштвене јединице буду придржавале свога минималног захтјева 175 �према Гајрету »Колико ти Дам, тблико ми Даш«. Стога настаје питање и з којих срестава, ко је јединице, из којих прихода и у којем изпосу имаду д а допринесу свој обол з а помагањ е пасивних мјеста. Томе питању главна скупш тина треба д а посвети озбпљну пажњу. Надаље морамо истакнути д а су скоро с в а мјеста задовољ ена у горњ ем смислу са старим молбама и њихови су кредити на т а ј начин исцрпљени. Осим тога 88 мјеста у п рош лој години допринијела су з а Гајрет своту од Дин. 490.519. Ta мјеста, према лањском стању п лаћањ а опскрбнина, нуде у облику опскрбнина своту од Дин. 331.000, ш то значи ако би се молбе ријеш иле лрем а лањским опскрбнинама, д а та мјеста фактично у свему са с в о је стране нуде суму од Дин. 821.519. Рачунајући да један питомац кош та м јесечно 350 Дин., односно з а 10 мјесеци Дин. 3500, a ш егрт за 12 мјесеци 4200 Дин. (јер су ш егрти цијелу годину у интернату), изаш ло би д а би ту требало примити према предлозима друш твених јединица 236 старих питомаца и 28 ш егрта, укупно д акле 264 питомаца. Ако се помножи б р о ј п итом аца са свотом о д 3500 Дин. односно са свотом о д 4200 Динара, колико кош та један ш егрт за 12 мјесеци, рачунски би и заш ло д а he се на њ их 264 мораги утрош ити свота о д Дин. 943.600 за годину дана односно за 10 мјесеци; Од горњ нх 88 мјеста и м ају неколика мјеста неискориш ћену своту у и зн осу о д Дин. 130.000, ко ја би се требала подијелити на њ ихове нове молбе и стипендије, јер су виш е дала него су \у / старим молбама примила. Ако се та неискориш ћеиа свота од Дин. 130.000 приброји цијени кош тањ а 264 питомца т. ј. горе и зрачунатој своти од о д Динара 943.600 — значи да би требало издати своту од Дин. 1,073.600 на старе молбе и само један д и о на нове молбе мјеста, к оја нису исцрпила своје доп ри носе старим молбама. A ko се сада од те своте, ко ју би требало издати одузм е свота од Дин. 821.519, коју су д ала мјеста у доприносим а и к о ју према лањским нуде у опскрбнинама, указао би се деф ицит у суми од 252.081 Дин. Ako се том е деф ициту д о д а још дефицит који ће се указати при рјеш аваљ у нових молби за интернате, те старих и нових молби за стипендије и потпоре, указао би се толики дефицит, преко којег се ни у којем случају не може прећи, ако мјесне јединице нису вол»не да ставе поновне предлоге гледе висине понуђених опскрбнина. Коначно према садањ ој ситуацији н астаје питањ е ш та ће бити: 1) са неријеш еним новим молбама за конвикте, 2) са неријеш еним старим молбама за конвикте и 3) са неријеш еним старим и новим молбама за стипендије и потпоре. Ta питањ а мериторно треба да ријеш и главна скупштина. Главни одбор апелује на све делегате, да ово питање најозбиљ није простудирају и д а настоје да нађу најбољи и злаз и начин за ријеш ењ е овога питања. Свјесни смо потпуно какве све посљ едице могу да наступе за овакав или онакав начин ријешења молби и сматрамо да закњ учци, које ће донијети главна скупштина no овом питању могу 176 битп судбоносни no Гајрет И Даљње њ егово ДЈвлбвање. Главном одбору се зам јера највиш е ради учитеља, јер д а je код нас мали број учитељ а који раде за народ и у народу. М еђутим ге зам јерке нису потпуно тачне, јер све што ми имамо м лађих учитеља, то су Гајретови питомци. Ако бисмо изнаш ли списак свих тпх учитељ а, видЈели оисмо д а њ ихов број није тако мален, како се мисли. Н адаљ е je констатоваио, да се мали број бивших питомаца одуж ује Гајрету. За то je првенствена кривица до одбора, који из године у годину препоручују ђаке из својих мјеста за Гајрегове помоћи. 1 лавни одбор je закљ учио на једној од лрош ли х своји х сједница да даде у овој години 5 бесплатних мјеста ђацима, који ће похађати учитељске ш коле, без обзира одакле су та дјеца. М еђутим, родитељ и наваљ ују са молбама да им се дјец а п ри м ају за геодези ју, и трг. академије, na и збјегавају учитељске школе. Осим тога у учитељски.м ш колама врш и се селекција ђака и примају се само одлични и врло доори ђаци, a и њ нхов орој je за 1 годиш те сваке године ограничен. — Један предговО|рпик je рекао да п оред предлога мјесних одбора за пријем питом аца у интернате, треба д а п остоје предлози и упраеа интерната за старе питомце. To се и практикује, n a сваке године управе интерната м орају да достављ ају Главном одбору карактерне осебине својих пигомаца, као и предлоге гледе пријема за идућу годину. Код других друш тава захти јева се д а родитељ и ђака који реф лектирају на њ ихове помоћи, м орају бити зачлањ ени у та друш тоа најмањ е 3 године раније, него се обрате за помоћ. М еђутим наше једкнице прелазе преко тога, те из неке сентименталности препоручују свакога без обзира какав je његов однос према Гајрету. To не би у будуће смјело бити. При препорукама молби у будуће треба увијек навести д а ли je родител, односно старатељ м олиоца члан Гајретов и о д када. Осврће се на излагањ а плеваљског делегата, na тврди и циф рам а д о казу је д а д елегат нема право ш то je говори о д а се Санџаку не д аје ни онолико, колико он д аје Гајрету. У прош лој години Санџак и Црна Гора добили су о д Гајрета 85.000 Дин., a све јединице са територија Санџака и Црне Горе дале су Гајрету у прош лој години 44.000.— Дин. Према томе Гајрет je њима више д ао преко 40.000 Дин., него еу оне д але Гајрету. Г. М ухамед Суџука: Чули омо лијепе дискусије професора, учитеља, трговаца, практичних радннка, али се нико није дотакао рачунске стране наш ега буџета, премда нам je Главни одбор тако убједљ иво поднио цифре. Ми видимо из »Прегледа прихода no мјестима« да су у прош лој години стотине Гајретових јединица мање допринијеле Гајрету, него je њима Гајрет подијелио. 3,а интернате и стипендије у прош лој години je утрош ено округло 1 милијон 'динара, a опскрбнине питомаца су износиле 475.000 Дин., што значи д а je Г ајрет утрош ио на ђаке више од пола милијона динара. Ми смо имали у прош лој години само неколико мјеста која су Гајрету д ала више него je њима I ајрет дао, a сва остала мјеста добила су о д Гајрета вмше. Значи, када узмемо у обзир приходе �Појединнх мјеста, да се из Гајретове имовине noвукло око 300.000 Динара. Ми констатујемо да идемо напријед, a међутим ми трош имо Гајрегову готовину. Главни одбор има потпуно право што неће да прпми на себе одговорност за оно што вм а да слиједи у мдућој години — ако би расходи били већи од прихода. Ово je питање доста деликатно. Постоји закључак прошле главне скупштине, према коме се Гајретове помоћи подјељују појединим м јесш м а према њиховим доприносима. Ако би се 1'лавни одбор стриктно придржавао тога закључка, велики број досадањ их питомаца из неактивних мјеста не би могао бити примљен у Гајретове интернате у идућој години. Сад настаје питање: шта да се чини и д а ли he се ђак, кога je Гајрет издржавао 7 и 8 година, бацити на улицу м д а ли ће се дозволити да Гајрету, на тај начин, пропадне 20 до 30.000 Дин. колико je досада утрош ио и а школовање једног ђака. Није право да се некојим мјестима даје помоћ три пута већа, него су то она заслужила својим радом, na макар се радило и о старим питомцима. Стога није лахко наћи одређену границу за указивањ е помоћи појеДиним мјестима. Ипак треба настоЈати д а постоји извјестан сразмјер измећу при м аљ аи давања. Ако je неко мјесто дало 6.000 Дин., a тражи 8.000, не би га требало одоити. .У овом погледу ту данас овдје пале лијепе сугестије, али се главна брига оставља Главном одбору. У будућности треба^ на£тојати д а се даје онолико, колико се прима. м и можемо само да aneлујемо на Главни одбор, да*по своме нахођењу прегледа сваки поједини • случај, n a д а ријеши молбе. Апсолутно je немогуће прекинути ломоћ ош ш а који су ту помоћ почели раније добивати. Гајретови одбори и повјереници требају да буду обазривији при стављању захтјева на Главни одбор и препорукама 1>ачких молби. Свој говор г. Суџука закључује тиме, ш то предлаже да се препусти Главном одбору, који има сав материјал пред собом, да он no своме најбољем нахођењу ријеши овогодиш њ е молбе. (Заврш етак говора r. Суџуке, пропраћен je аплаузом.) Претсједник г. др. Хасанбеговић: Ha основу излагањ а г. Суџуке, аплаузом се прими начин ријеш ењ а молби. Само ja као претсједник Главног одбора — у колико бих то и надаље био — не би смио да примим оваково овлаштење и повјерење, без напомене: да кад Главни одбор у границама друштвених могућности донесе коначно ријешење свих молби, да то ријеш ење примите Ви делегати онако како je ријеш ено, a не да ургирате и протествујете ради таквог ријеш ења и да, можда, кажете да одустајете од Гајретова рада. Гајрет није својина Главног одбора него свих нас. He може се због једног случаја казати да се даље не може и неће радитп за Гајрет. Ријешење Главног одбора треба да се прими у свима мјестима, a Ви то треба да објасните Вашим члановима и пријател>има. Одлуку Главног одбора о |ријешењу молби треба сматрати као Вашу одлуку и то требате и Вашим мјестима објаснити. (Г1рима се). Г. Мехмедбег Капетановић, благајник Главног одбора Гајпета: И ако je Главни одбор, на основу ове дискусије, добио ш ироко овлаштење и повје- рење за ријешење молби, ипак je теш ко наћи границу до које he се указати помоћи појединим мјестпма у вези њ ихових прош логодиш њ их доприноса Гајрету. Када би се радило о томе д а се морадну одбити неки стари питомци из пасивних односно мање активних мјеста, Главни одбор не може знати без предлога друш твених јединица којима ће њиховим питомцима указати помоћи, a којима ускратити. Стога, треба захтијевати од друштвених јединица да у првоме реду изврше ревизију својих предлога и да иастоје д а повисе опскрбнине старим питомцима, како би се мање активким мјестима могло удовољити бар за старе питомце. (Прима се). Г. X. ОмерспахиН: Тако1>ер заговара повишење опскрбнина старим питомцима. Г. Проф. Вехбија Имамовић: Питање које третирамо je врло важно, na стога Главни одбор и тражи наше сугестије. Предлаже да Главни одбор сгане на гледиште да бесплатних мјеста у интернатима нема. И најсиромашнији треба да плаћа бар 50 Дин. мјессчно. Молбе из свих мјеста треба повратнти јединицама ради стављања нових предлога за њ ихово ријешење. Ha тај начин повисиће се опскрбнина. Г. Месуд Садиковић: He дијели мишљење г. Имамовића, јер тврди да има ђака који не могу плаћати ни неколико динара за своје школовање. Сиромашној мајци, која шаље дијете у школу, немогуће je створити 50 Дин., када нема ни довољно хљеба д а се наједе. По овоме питању говоре још гг.: Какњо Хилмија, Ахмед Р и за Нашић и проф. Ф. Слипкчевић. Г. Ћамил Бакалбашић, делегат из Прњавора, говори о Гајретовом раду у Прњавору. Гамо je рад био лрилично запео, али доласком вриједног Ћамил еф. Хаџића у Прњавор, Гајретов рад je поново оживио како у мјесгу тако и у околици. Износећи пожртвован р ад г. Хаџића, каже: кад бисмо имали стотину Хаџића у Б. X., било би свагдје успјеха. (Бурни поклици r. Хаџићу.) Проф. Хасан Ћиш ић: Предлаже да се систира закључак прошле главне скупштине, да се друштвене nOiMOhn подјељују no правилу: »Колико допринесеш, голико добијеш «. Осим тога предлалсе да се сви питомци, који су прошли крајем школ. године у науци, a којима нема ни друтих приговора, да се приме у интернате и за слиједећу годину, шго се и усваја. Апелује на јединице да пораде на уредном сакупљању чланарина. Коначно се даје пуно повјерење Главном одбору, уз аплауз свих присутннх делегата, да он no свом најбољем нахођењу, у смислу изнесених предлога и сугестија, ријеши молбе за подјелу мјеста у интернатима, стипеидија и потпора за идућу год. Претсједник r. Др. Хасанбеговић, захваљујући на овом повјерењу, изражава своју бојазан да одлуке Главног одбора no поднесеним молбама не буду имале лоших реперкусија. Коначно Претсједник предлаже да се између присугних делегага изабере један одбор, који he у смислу ове дискусије, предлога и сугестија као 177 �и извјеш таја Главног одбора израдити резолуцију за сутрашњу главну скупштину. У тој резолуцији биће супсумирана сва питања о којима се je данас овако братски дискутовало. У одбор за резолуцију предлаже слиједеће делегате: М ухамеда Суџуку, проф. Кемала Хаџиомерспахића, Бекира Омерсофтића, проф. Хасана Ћ иш ића, Ћ ам ила Хујдура, Муниба Османагића, М есуда Садиковића, Хамида Ку- кића и М ехмедбега Капетановића, што се једноглаоно прима. Претсједник захваљ ује свима говорницима на њ иховом пожртвовању, на њ иховој дискусији и љубави, коју су уносили при претресу свих питања, na затим закљ учује претконференцију, уз буран аплауз делегата. С к у п ш т и н а Г а јр е т о - в е з а д р у г е 10 јула 1937 у 7 сати навечер, послије претконф еренције Гајретове одрж ана je IV редовна главна скупштина Гајретове задруге у Гајретовом дому, ко јо ј je претсједао r. Др. Хасанбег овић. Ha скупштини je било заступано 830 удјела и то дијелом преко власника зад ругара a дијелрм преко опуномоћених задругара. Ha скупштини je §ио присутан и дел егат пријатељ ског завода Београдске задруге- г. Душ ан Радивојевић, генерални ди ректор -ЈЗеоградске задруге у казао на путеве којим треба да иде наша задруФа из Београда, који je у врло исцрпном реф ерату и пријатељ ске односе ндше са Београдском задруго.м, наглаш ујући да Haiila задруга више није- сама и да има свој јак и ОСлонац у Београдској задрузи. Ова je скупш тина^требала бити о д р ж ан а у мјесецу априлу али je одлож ена д о Г ајретове скупштнне са дозволо.м надзорних власти, д а би се указала м огућносг задругари м а са стране који д олазе на Г ајретову скупш тину д а успут посјете и1задругину скупш тнну. И уистину ова je скупш тина била н ајпосјећенија о д свих д осад аш њ и х скупш тина a и no сво.м раду и корисним закљ учц и м а з а напредак задруге н ајп лодп и ја досада. И звеш тај У правног одбора паж љ иво je саслушан и једн огласн о примљен са п редлозим а: 1) Д а се отвори н ово кол о удјел а; 2) Д а се о д чистог виш ка Дадне 10% Г ајрету a сав п реостатак д а се пренесе у Резервни фонд. Послије и зв је ш та ја У правног о д б о р а зад руге скупш тина je примила оваку билансу с а рачунима губитка и доби тка: Б И Л A НСA на дан 31 дец ем бра 1936 године Актива: Г оговина 33.834.23 Д ин., Д уж ници 299.186.07 Дин., И нвентар са 10% о тп и са 4923.— Д., Залиха тисканица 1500.— Дин., Пасива: У дјели за д р у га р а 173.100.— Д ин., Резервни ф о н д 23.504.24 Дин., У лози на ш тедњ у 27.105.— Дип., У лози на књ иж ице 105.949.92 Дин., Виш ак из 1936 год. 9784.14 Дин. 178 РАЧУН ГУБИТКА И ДОБИТКА на дан 31 децембра 1936 године Губитци: Трошкови: хонорари, свијетло, тисканице и друго 14.134.16 Дин., 10% отписа о д инвентара 547.20 Дин., Пословни виш ак у години 1936 9 7 § 4 .^ Дин., Д обитци: Рачун камата 21.000.50 Дин., Уписнина 2070.— Дин., од наплаћених ш тампаница 1395.— Дин. П ош то je скупштина саслуш ала « прим ила извјеш тај Н адзорног одбора дал а je разрјеш ницу Управном и Надзорном одбору за р ад у години 1936. И за тога преш ло се je на избор новог Управног и Н адзорног одбора, јер je Управа била дала колективну оставку. По предлогу кандидационог о д б ора скупштина je једногласно усвојила ову листу нове Управе: Управни одбор: Др. Тановић Јусуф, Хардага 'М ујага, Селесковић Осман, Капетановић М ехмедбег, Бучук Садик, Арсланагић Асимага, Хасанбеговић Салко, Ч ом ара Исмет, Хфз. Панџа М ухамед, Ф еризбеговић Емин, Салихбеговић Д р. Бехаудин, Ф очо Салнхага, Радивојевић Душ ан, С танојловић М илутин, Чолић М ехмед, Табаковић Ахмет, Имам овић Вехбија, Алибеговић Есад-бег, Хасанбеговић Хасан, М ујичић И брахимага. Н адзорни о дбор: Саханић Акиф, С ам оковлија Д анијал, Дрљевић М устафа, Ченгић И сф ендијар, П аш ић Јусуф-бег. Зам јеници: Инж. Цицо Салко, Б раво М ухамед, М емиш евић Сеид. Зам јеници: Јахјаеф ендић И брахим , Д ауповић З а јк о , Пиркић Алија, Крзић И брахим , А рнаутовић Смаил, Т аф ро Хилмија. У правни одбор на првој св о јо ј сједници конституисао се je овако: П ретсједник: г. Др. Јусуф Т ановић; I подпретсједник: г. Осман Селесковић. II подпретсједник: г. М ујага Х ардага. Пословни одбор зад р у ге састоји се о д ове господе: Д р. Јусуф T anoenh, Панџа X. М ухам ед еф., М ехмед-бег Капетановић, Исмет Ч ом ара, Емин �ФеризбеговиИ, Салко Хасанбеговић, Салихага Фочо, Асимага Арсланагић. И за избора нове Управе прешло се на VIII-му тачку дневног реда, промјене у правилима. Beh дуље времена осјећала се je потреба промјене извјесних чланова у правилима, што се je на овој скупштини измијенило. Овог пута дош ло je д о измјене у чл. 48 који говори о праву гласа. Досада je сваки удјел носио један гас a сада je усвојено да право гласа имају: Задругари до 3 удјела 1 глас преко 3 до 6 удјела 2 глас 6 до 10 „ 3 10 до 20 „ 4 20 до 30 5 30 до 40 „ 6 40 до 50 7 50 до 65 „ 8 65 до 70 „ 9 80 до 100 „ 10 За сваку даљњу стотину no 1 глас. Досада je скупштину no правилима требало одржавати најкасније до конца априла a сада je усвојено да се одрж авају у јулу заједно са Гајретовом ■скупштином. „„ „„ и „ н„н н n „ ГЈо старим правилима Предсједник Главног 6Дбора Гајрета био je истодобно и претсједник задруге док je сада усвојено д а се претсједник бира између свих задругара. To су најважније измјене у правилима a било их je још мање важних. У евентуалијама узели су учеш ћа г. г. Имамовић Вехбија, Крзић Ибрахим и Панџа М ухамед еф. и многи други задругари no разним важним питањима задруге. Највише се je говорило о Посмртном фонду за све Гајретове чланове, који се још налази у оснутку, али који ће за кратко вријеме моћи д а отпочне са својим корисним дјеловањем, јер ће овај фонд моћи да пружи врло повољно и јефтино осигурање укопа свима Гајретовим члановима гдје се они налазили на територији Гајретовог дјеловањ а. По свима изгледима, n o саставу нове Управе, no интересу задругара за задругу, no реорганизацији ко јо ј се je приступило у нашој задрузи као и .no свича другим објективним условима иста ће задруга кренути јаче и снажније напријед своме постављеном циљу — економском препороду нашег запуштеног свијета. П о з д р а -в н е д е п е ш е Поводом одржавања Гајретове главне скупштине, упућене су Главном одбору слиједеће депеше: Чапљина: Поздрављамо скупштину желећи добар и плодоносан успјех, дајући повјерење Главном одбору. Гајрет — Чапљина Београд: Београдски Гајрет »Осман Ђикић« поздравља скупштину братског друштва са најтоплијим жељама за срећан рад. Претседник Ђурађ Јосифовић Градачац: Ж алећи моју запреченост кличем скупштини: Живили и само напред! Др. Браво Бихаћ: Овај одбор у нарочито сазваној сједници жали да не присуствује овогодиш њој мани- фестацији Гајретових радни^а у раду на Гaјретовој предконференцији, Гајретовој задруж ној скупштини и скупштини Главног одбора Гајрета, na у име своје и чланова свесрдно поздравл.а учеснике и учеснице честитајући господину дру Авди Хасанбеговићу петнаестгодишње водство Гајрета и кличући свима живјели! — Претсједник Осман Реџић Зеница: Сретан успјех скупштине жели Др. Синан Мушановић Грачаница: Много жалим што сам спречен да, као делегат одбора, присуствујем главној скупштини Гајрета. Вруће желим да рад скупштине буде окруњен успехом и у тој жељи срдачно поздравл.ам Вас и све скупштинаре. Ж ивео Гајрет! М. Тајиб Окић 179 �Записник XXXI редовне глсгвне с к у о ш т и н е друштпа ГајреТ одржане 11 јула 1937 године у Сарајеву Скупштини присуствују, п оред 40 чланова Главног одбора Гајрета из Сарајева и унуграш њости, делегати Гајретових мјесних одбора и повјереништава, и то: Бањ алука: ГЈроф. Кемал Хаџиомерспахић; Бугојно: Абдурахман Садиковић; Батово: Нурко Челик; Чајниче: Муниб Османагић; Чапљина: Назиф Оручевић; Д о бој: Ибрахим М ујичић, Хасан Мемишевић, Еминбег Сулејманпашић, Инж. Ћ амил Чокић и Исмет еф. Беш лагић; Дервента: Есадбег Алибеговић и Ахмед Садиковић; Ф оча: Едхем Исановић; Ф ојница: М ухамед Суџука; Гацко: Салих Слипичевић; Гораж де: Н урија Раш идкадић, Осман Раш идкадић и Салих Беговић; Грачаница: Р и ф а т Мехинагић и Асим А ликалфић; Јабланица: Алија Хиндић и Хилмија Какњ о; Крека: Ахмед Џамбић и Сулејман Бојаџи ћ; Косовска М итровица: Муле Никш ић; Калесија: Хасан Хаџић, А лија Турић, Османбег Газибеговић, Авдага Хрустић и М устафа Халиловић; Коњиц: Атиф Д и здареви ћ, МехмедДлија Хаџић и Д р. Исмет П оповац; Купрес: Х аф из Хасан еф. Оџачкић; К ладањ : Ерад еф . М аш ић; Калиновик: Хамид Тановић; Л укавац Т ур.ц М ухарем П аш ић; Љ убуш ки: Алија Орман, М устафа Д издаревић, Шериф Садиковић и Хасан Ги-је; М аглај: Ибрахим еф. Крзић, Алија Брадарић, Сулеј.чан еф. П аш агић, Беган Карахусић; М иоче: Сухбија Бахтови ћ; М осгар: П роф. М усгаф а Алнкалфић, Ш еф кија М уфтић, проф. Вехбија И м амовић, Сулејман Ф ехимозић, М ухамед-Ћ иш ић, проф; Хасан Ћ иш ић, X. Ибрахим Слипичевић; Невесиње: М есуд С адиковић; Озрен: Еминбег Ш ахинпаш ић; Плевље: М ухамед Хаџисмајловић, Ћ амил Селмановић, Абдуселам Абдулахози ћ, Смајо Љ ухар, М ухам ед Д рнда, Ф ерид Хаџиатлагић, М ехмед Бајрактареви ћ, Ш ућро П ајевић, Бећир Ћ атови ћ; П урачић: Џ емал А забагић и Хасан Ф атуш ић; П рњ авор: Ћ ам и л Бакалбаш и ћ; П розор: Ш ериф Ћ ати ћ; Рогати ц а: А хм ед Р и за П аш ић, Едхем Бран кови ћ; С арајрво: И сф ендијарбег Ченгић, Ћ ам илбег О см анагић, Ем инбег Ф еризбеговић, Мустаф а Ш арац, Ш укри ја Хаџић, Салихага Ф очо, Абдурахман Прцић, Ћ ам и л Ри зван бегови ћ, Хамид Ф азлагић, И брахим Вањ о, Ф адил Касумагић, Абдуселам Б ал аги ја, Џ евад С улејманпаш ић, Л утф о М уфтић, Хајрудин Д ардаган ; С толац: А хм ед Сефо, Авдо М ехмедбаш ић, М ехмед Гребиђела и Ахмед Реџић; Скопље: проф . Ф уад Слипичевић; Ш еварли је: Ш абан О м еровић и Салко А хм етовић; Требиње: Зејнил Б егови ћ, Адем Капетановић, Ћ ам ил Хујдур, Заим Волић и О м ер Брачко ви ћ ; Т узла: Алија Арнаут, М урагбег Заи м ови ћ, М ејран Ж игић, М ехмедалија Џанић, А за Џ анић, З ех р а Берберовић, Ајиш а Чустовић, Сулејман Б ојаџ и ћ , A ra Прцић и М ахмут А рнаутовић; Трав-ник: Смајл Арнаутовић, Ха.мдија Баш агић, Х идајет Арнаутовић; Вареш : М ујага Х асагић; Високо: Хилмо Т а ф р о ; Виш еград: Глибо Ф адил, Ибрахим Т в ртковић, М алић Тоскић, М уратбег Ченгић, Халил К урталић и Али еф . Kaipaмустаф ић; Зеница: Н езир Е киновић, М ехмедалија 180 Тарабар и Зухдија М ујагић; Завидовићи: Нуман Османефендић, М ујо М ујић, Раш ид Шогол>, Ш ериф Старчевић, Омер Парић и Захир Уљић. Тачно у 9 сати прије подне ступа у салу Гајретова дом а, гдје се одрж ава скупштина, И заслачик Њ ег. Величакства Краља бригад. ђанерал г. Јован Павловић, у пратљи претсједника Гајрета, кога скупш тина дочекује стојећи, уз бурне аваци је Њ ег. Величанству Краљу. Када су се овације стишале, Изасланик Њ его ва Величанства Краља, бриг. ђен. r. Јован Павловић je рекао: У име ‘Њ его ва Величанства Краља П етра II имам част д а будем изаслан на свечаност Гајретове годиш њ е скупштине и д а испоручим Вама свима п оздраве Ј-Бегова Величанства Краља Петра II, Чији сам изасланик. (Бурни поклици: Ж ивио Краљ!) Претсједник Главног одбора Г ајрета г. Др. Авдо Хасанбеговић: Господине Изасланиче Њ егова Величанства Краља! Пош товани изасланици, сестре и браћо делегати Гајрета, У овоме моменту, када отварамо наш у XXXI главну годиш њ у скупштину, у моменту када подносимо и звеш таје о нашем прош логодиш њ ем раду и када с тим радом можемо бити потпуно задовољ ни, у овоме моменту нашега весеља и радости, морам о д а се поклонимо пред сјенима О нога, који би се дан ас н ајв в ш е веселио нашем раду и успјеху, да се поклоним о пред сјевим а наш ег неумрлог Блаж енопочивш ег Витешког Краља Александра Првог Уједииитељ а (Поклици све скупш ттне стојећи: »Слава Му!«). Наш бол je велик и теж ак, јер je Гајрет у Ј-Бему изгубио свога наЈвећег лријатељ а. О тварајући ову скупштину у Њ его ву славу, a у зд р ављ е и ничим непомућеви ж ивот наш ег млад о г Краљ а, наш ег узвиш еног П акровитељ а, Њ е го в а Величатства Краља Петра II и цијелог Краљ евског Д ом а (бурни поклици: Ж ивио!) ja ћу у име Вас, у име скупш тине као и у име свих Г ајретови х радника који овамо не дођош е, да упутим слиједећу депеш у Кабинетској канцеларији Њ . В. Краља: Кабинетској Канцеларији ЊЕГОВА ВЕЛИЧАНСТВА КРАЉ А БЕО ГРА Д М ногобројни делегати окупљени на Г ајр ето во ј главној скупшгини упућују своје прве мисли узвишеном Престољу Карађорђевића, Н ајвиш ем Г ајреtobom Заш титнику и 11окровитељу, Њ е го в о м Величанству Краљу Петру II са искреним и непоколебивим осјећајим а вјерности и оданости у з одуш евљ ене поклике: Д а живи Њ е го в о Величанство Краљ П етар II! Д а живи узвиш ени Краљевски дом! Д р. Авдо Х асанбеговић Претседник Гајрета �(Завршетак читања ДеОеше, попракен je од цијеле скупштиме устајањем и са бурним поклицима Њ . В. Краљу). Исто тако упутићемо поздравну делешу Њ еном Величанству Краљици М арији, узвишеној Мајци наш ег дичног, драгог и узвишеног Покровитеља, rb. В. Краља Петра II: Кабинетско ј* Канцелари ји 1ЊЕНОГ ВЕЛИЧАНСТВА КРАЉИЦЕ МАРИЈЕ БЕОГРАД У безграничној вјернасти и оданости Гајретових радника узвишеном дом у Карађорђевића слободни смо упутити са данаш њ е Гајретове главне годишње скупштине узвиш еној М ајци Гајретова Пакровитеља одушевљене поклике: Д а живи Њ ен о Величанство Краљица М ајка Претседник Гајрета Др. Авдо Хасанбеговић (Читање и ове депеш е попраћено je бурним поклицима Њ еном Величанству Краљици Марији са. Ж ивила). Такођер hy, драга браћо и пријатељи, упутити поздравму депеш у Њ еговом Краљевском Височанетву Кнезу Намјеснику Павлу: Канцеларији Њ ЕГОВОГ КРАЉЕВСКОЕ ВИСОЧАНСВА КНЕЗА НАМЈЕСНИКА БЕОГРАД М ногобројни делегати окупљени шГсвих мјеста «а FajpeioB oj главној скупштини одушевљено поздрављ ају Ваше Краљевско Височанство и узвишени Краљевски дом. Д р. Авдо Хасанбеговић Претседник Гајрета (Бурни поклици: Ж ивио). Господине Изасланиче Њ ег. Вел. Краља! Ja Вас молим да будете тумач на Највишем М јесту ових и зр а за непоколебиве љубави, вјерности и оданости према Њ ег. Вел. Краљу и цијелом Краљевском дому. Молимо Вас да будете тумач Ha­ rne ријеш ености да се у нашему раду нећемо покодебати, јер смо свјесни да се нашим радом најљ гпш е одуж ујем о Краљу и Отаџбини. Њ ег. Величанство Краљ и цио Краљевски узвишени дом наћи ће у 'Свима жзментима н ајвјерније поборнике и борце за Краља и Отаџбину. (Поновне бурне овац ије Њ . В. Краљу и Краљевском дому). Našu skupštinu posjetio je izaslanik g. Ministra pro­ svjete, načeiniK prosvjetnog odjeljenja Kr. Banske uprave, g. Bogoljub Bijelić (poklik Živio), kojega pozdravljani i molim da izruči blagodarnost g. Ministru na njegovoj paž­ nji prema Gajretu. Našu skupštinu je počastio izaslanik g. Bana drinske banovine podban g. Rašković, koga također toplo pozdrav­ ljam. (Poklici: Živio). Skupštini prisustvuje izaslanik Komandanta II armiske oblasti, san. pukovnik g. Dr. Andrić (poklici: Živio). Meni je osobito zadovoljstvo što u našoj sredini mogu pozdraviti pretstavnike naše dične vojske (Živila vojska). Našu skupštinu počastili su svojom posjetom i pretstavnici naše posestrime Prosvjete, na čelu sa njenim uva­ ženim pretsjednikom g. Dr. Besarovićem (Živila Prosvjeta, živio Dr. Besarović). Vas, braćo delegati, pozdravljam sa iskrenom dobro­ došlicom, a istovremeno i sa blagodarnošću, što ste se žrtvovali i pohitali i iz najudaljenijih krajeva naše otadžbine, da saradujete na ovom našem zajedničkom poslu. Pretstavljam Vam izaslanika vlasti g. Svetozara Raketića. Za ovjerače zapisnika naše skupštine predlažem Mehmedbega Kapetanovića i Bekira Omersoftića. (Prima se). Našoj skupštini prisustvuju, kao i redovno, pretstavnici naše štampe. Pozdravljajući ih, ja ih i ovoga puta mo­ lim da naš rad prate i prikazuju objektivno. Prelazeći na rad ove naše skupštine, dozvolite mi da kažem još nekoliko riječi. U toku rada naše jučerašnje pretkonferencije, mi smo konstatovali uspjehe Gajreta u ovoj godini, usprkos mnogostrukim teškoćama, koje su nam se istavljale na putu, a uz to smo konstatovali jednodušno našu želju da Gajret još više ojačamo, da ga proširimo i učvrstihjo, kako ne bi bilo ni jednog kraja, ni jednog mjesta gdje žive muslimani u našoj otadžbini, gdje Gajret ne bi bio poznat, gdje Gajret ne bi bio prihvaćen s ljubavlju od cjelokupnog našeg elementa i gdje ne bi bilo Gajretove solidne i pozitivne jedinice. Na jučerašnjoj našoj pretkonferenciji konstatovali smo punu dozu ozbiljnosti u našem zajedničkom radu i riješenost nas svih da se još više žr­ tvujemo i da još više radimo, nego smo dosada radili. Na jučerašnjem našem zajedničkom radu, na lijepim predlozima i sugestijama, na objektivnosti Vaše kritike, ja Vam od srca blagodarim. Pozdravljajući Vas, braćo delegati, ja pozdravljam preko Vas i sve one naše mnogobrojne radnike na terenu,, koji s Vama zajednički, ruku pod ruku, saraduju na narod­ nom poslu, a ne mogoše prisustvovati ovoj skupštini. A sada kada smo se sjetili naših vrijednih živih radnika i prijatelja, naša je dužnost da se sjetimo i naših rahmetlija, naših članova i radnika, koji u prošloj godini preseliše na bolji svijet. Sekretar g. Hainid Kukić: U prošloj godini preminuše slijedeći Gajretovi radnici i članovi: Iz Banjaluke: H. Ibrahim ef. Maglajlić, Hat. Idriz Kadenić i Edhem Bahtijarević, Bihaća: Nikola Popović, Bos. Broda: H. Hakija Hodžić, Cazina: Muhamed ef. Burzić, Doboja: Rifat Memišević, Dervente: Smail-Hakija Udžvarlić, Kreke: Alija Bakić, Kladnja: Adolf Slavik, Kakanj-Doboja: Vejsil Haračić, Lukavca: Ahmo Begić i Musa Ramić, Ljubuškog: Kadrija Gujić i Dževal Dizđarević, Mioća: Bekr ef. Lagumdžija. Olovo: Asini Kadrispahić i Leon Levi, Prijedora: Stjepan Fibetin, Prnjavora: šuhreta Sarajlić, Sarajeva: Prof. Hasan Hodžić, Mehmed Alija Jalovčić, Ibraga Mehmedbašić, Hidajetbeg Kulinović, Nuraga Hasagić, Dr. Hamiđ šahinović-Ekrem, pitomac Safet Sulejmanović, Alijaga Poturović i Alija Rizvanbegović. Skuplja: Muhamed ef. Dizđarević i bivša pitomica Habiba h. Sarajlić-lbričević, Stoca: Mehmed Dervoz, legator i H. Mašim ef. Mahić, utemeljač, Vlasenice: Esadaga Kurtagić, Visokog: Asini H. Mehmedagić, Trebinja: Rade Stijačić, Zavidovića: Sinan Muhić, Žepča: Salih Bilal. (Skupština stojeći odaje počast preminulim Gajretovim članovima i radnicima sa: Alah rahmet-ejle i slava im!) Pretsjednik: Prije nego pređemo na diskusiju po svima društvenim pitanjima, pozivam sekretara, da podnese skupštini ekscerpt izvještaja o radu Gajreta u prošloj godini. 181 �Sekretar g. Hamid Kukić: Opširan i detaljan izvještaj o radu, Gajreta ii prošloj godini štampali smo u prošlom broju lista »Gajret«, kojega smo blagovremeno otposiali društvenim jedinicama, pa su ga sigurno g. g. delegati mogli pročitati i proučiti. Iz toga izvje­ štaja može se uočiti poletan zamah Gajretove organizacije i njen uspjeh, koji prevazilazi uspjehe prošlih godina. Dajući Vam kratak ekscerpt iz cijelog našeg izvještaja, naglašavamo ponovno da je prošla godina za sva društva u zemlji, pa i za nas, bila teška. Teške ekonomske prilike osje­ ćale su se na svakom koraku i u svakoj .akciji. Međutim, istovremeno, dok se osjeća pritisak krize i ekonomskog malaksavanja, opaža ,se na drugoj strani, jedan pozitivan momenat u formiranju našeg društvenog života. Osječa se naime jačanje svijesti kod naših širih slojeva. I baš ta činjenica daje mnogo moralne snage da povjerujemo u bolje dane i sretniju budućnost Gajreta i našeg muslimanskog elementa. Razvijanjem svijesti i osjećanja dužnosti kod našeg svijeta, rađa se i jedan dublji smisao za zajednicu i njen na­ predak. Otuda je i ovogodišnji uspjeh Gajreta ne . malo izne­ nadio sve one koji nisu vjerovali u svijest Gajretovih radnika i pregalaca, u svijest narodnih slojeva. Uspjeh Gajreta je evidentan. On je prešao i očekivanja mnogih nas, jer je bilans prošlogodišnjeg našeg materijalnog rada prebacio predviđenu budžetsku svotu. Cjelokupna bu­ džetska svota određena je na prošloj glavnoj skupštini sa Dm 1,155.000.—. Međutim, zahvaljujući radu i požrtvovnosti Gajretovih trudbenika, taj je iznos ostvaren u cijelosti, a osim toga je prikupljen još i viša)c prihoda u iznosu od Din 210.000. Svoju kulturno-prosvjetnu j privredno-socijalnu misiju Gajret je i ove godine izvršavao na već poznati način. Prven­ stveno je posvećivao brigu školovanju srednjoškolske omla­ dine, kao i omladine na stručnim školama i zanatima i to putem svojih internata i stipendija. Kroz S internata u Sarajevu, Mostaru, Banjaluci, Tuzli, Bihaću, Plevlju i Trebinju prošlo je ove godine) 429 pitomacaica, a od toga ih je bilo na kraju školske godine 369. Izdrža­ vanje srednjoškolskih internata stajalo je prošle godine Din 880.000.—. Osim toga Gajret je izdao 173-orici đaka i šegrta stipendije u iznosu od Din 98.000.— i 67 jednok lih potpora iu od Din đacima kako srednjih tako i visokih škola u u 13.500.—. Kulturno prosvjetni rad u narodu vršio je (Gajret još i drugim korisnim akcijama, a najvažnije su: izdavanje društve­ nog časopisa »Gajret«, koji je ,u nekoliko ove godine preure­ đen, nadalje štampanje Gajretova almanah-kalendara, koji je naišao na odličan prijem i bio kroz kratko vrijeme razgrabljen. Isto tako održavanjem popularnih i korisnih predavanja, koja su održavali Gajretovi radnici u mnogim mjestima tokom go­ dine, naročito za vrijeme Ramazana. Gajretovo prosvjetno djelovanje bilježi lijepe uspjehe na vrlo velikom broju Gajre­ tovih priredaba, koje za širenje prosvijećenosti i društvenog života imaju naročito velik i koristan značaj. Gajretov socijalni i privredni rad zauzima posljednjih godina naročito mjesto. Uloga Gajretovih jedinica u socijal­ nom i privrednom preporodu muslimanskog dijela našeg naroda, nosi pečat jednog velikog i značajnog pregalaštva. Težak ekonomski položaj muslimanskog dijela i našeg naroda, nametnuo je Gajretu ozbiljnu brigu za njegovo poboljšanje i ozdravljenje. Gajret je stoga ušao sa mnogo volje i ozbilj­ nosti da naše ekonomsko stanje popravi. U tome pravcu vrše pravilnu funkciju Gajretova kreditna zadruga u Sarajevu, Gajretova ženska zadruga za unapređenje domaćeg zanat­ stva i radinosti u Trebinju, Gajretova ćilimarska škola u Novom Pazaru, Gajretova ženska stručna škola u Stocu i Za­ druga Gajreta i Kola Srpskih Sestara u Sarajevu, a ovaj je rad nadopunjen brigom i staranjem oko sm ještaja šegrta na razne zanate putem društva »Privrednik« u Beogradu. 182 Na kraju moramo ukazati na nekoliko važnih momenata, 0 kojima naša glavna skupština treba detaljno da prodiskutuje i da donese konkretne zaključke. Prije svega za nas Je vrlo važno pitanje internatskih zgrada u kojima se , školuje Gajretova omladina. Zgrade u kojima su smješteni naši inter­ nati ne odgovaraju potrebama. Osim Sarajeva traže inlernatske zgrade još,i Mostar, Tuzla i Banjaluka. Uspjeh naših pitomaca u školama ne smije nas zado­ voljiti, jer je ove godine dosta Veliki broj pitomaca-ica ssa ne­ uspjehom završio godinu. Povodom ovoga uspjeha i strujanja među srednjoškolskom omladinom, potrebno je da o ovoj stvari razmislimo i donesemo cjelishodne zaključke, kojih ce se,G lavni odbor pridržavati u radu oko izdržavanja internata 1 vaspitanja pitomaca. Prošlogodišnja pretkonferencija za Gajretovu glavnu skupštinu pozabavila se poduže pitanjem neblagodarnosti mnogih Gajretovih pitomaca prema Gajretu i narodu. Diskusija po ovom pitanju došla je do izražaja u jednoj tačci rezolucije sa prošlogodišnje skupštine u kojoj je rečeno: Konstatuje se da veliki broj bivših Gajretovih pitomaca ne pokazuje se prema Gajretu zahvalnim. Osuđujući taj nelojalni postupak prema Gajretu, apeluje se i ovim putem ,na savjest tih ljudi, da u ovim teškim i ozbiljnim vremenima ne griješe prema Gajretu i narodu«. Efekat ovoga apela prošle skupštine je nikakav, pa zbog toga ovo pitanje tre b a ,uzeti i ove godine u pretres i donijeti nove zaključke po njemu. Mnogi Gajretovi pitomci za cijelo vrijeme svoga školovanja jeli su Gajretov hljeb i na njih je trošen trudom i znojem Gajretovih radnika sakupljeni narodni novac, a ti pitomci ,kada dođu do službe i položaja pomoću Gajreta, zaboravljaju svoga dobročinitelja, okreću mu glavu i ne rade ne samo za Gajret, ,nego ni, za kakvu našu ustanovu. Trebalo bi da iznađemo sredstva da Gajretu ipak omogućimo da dođe do onoga što je dao. Podnoseći ovaj ekscerpt našeg izvještaja o radu u pro­ šloj godini, molimo Vas da ocijenite taj rad objektivno i to kako rad Glavnog odbora, tako i rad svih društvenih jedinica, te da donesete zaključke, kako bi se taj rad u interesu naše zajednice još više, proširio i ojačao. (Pretsjednik potom daje kratku pauzu, za koje vrijeme pretstavnici vlasti i društava napuštaju skupštinu uz po­ klike delegata.) Pretsjednik: Čuli ste ekscerpt izvještaja Glavnog od­ bora, a sigurno ste proučili i otposlate Vam štampane izvje­ štaje. Mi smo jučer, nakon pretresa svih naših pitanja, iza­ brali odbor za izradu rezolucije, koji pored rada na rezo­ luciji, treba da izabere iz svoje sredine govornika, koji če nam danas sažeto iznijeti u svome govoru sva pitanja, koja smo jučer pretresali, a koja će biti sadržana i u rezoluciji. Moh izaslanika odbora za rezoluciju da uzme riječ. G. Muhamed Sudžuka: Nakon svestrane, opsežne i iskrene diskusije, zasnovane na temelju iscrpnih referata Glavnog odbora, mi smo jučer na konferenciji naišli na mnoge stvari i činjenice o kojima smo poveli računa objek­ tivno i iskreno, ne zadržavajući se na ličnim pitanjima koja su ponekada kočila uspješan rad. Gajret po svome osvještanom principu ide utrtim putem već 33 godine samo na­ prijed, ne gledajući ni desno ni lijevo. Posmatrajući Gajretove radnike sa jednog višeg pijedestala i posmatrajući masu kojoj pripadamo i za koju radimo, — onako kako smo često govorili o onima koji su nam donijeli slobodu, onako će se jednoga dana, kad se bude govorilo o onima koji su dali sadržaj toj slobodi, moći s punim pravom go­ voriti i pisati o Gajretu i njegovim zaslugama za naš na­ rod. Jer, ni jedno društvo, ni jedna institucija, ni jedan pokret — a Gajret smijemo nazvati pokretom — ne bori se s toliko poteškoća, koliko Gajret i Gajretovi radnici. Od �najneznatnijeg radnika pa sve do našeg pretsjednika g. Dra Hasanbegovića, svi mi sa rijetkim samoprijegorom i požrtvovanjem upiremo sve snage da se dignemo i da se odr­ ž a o - Pitamo se: hoćemo li uspjeti i hoćemo li još više po­ dići naš Gajret. Ja smjelo tvrdim, pored ovakovog kon­ struktivnog rada, da ćemo se dići. Jučer je g. pretsjednik zgodno rekao: da je Gajret nešto što je iznad svega, a to je apsolutno tačno. Pretsjednik je naglasio da mi radimo s najvećom obazrivošću i da pazimo na svaki potez, kako Gajret ne bi usljed naših postupaka trpio i otišao stran­ puticom. Mi gledamo otvorenih očiju i pazimo šta radimo, ne dajući jedan drugome da maknemo bilo kuda s našega puta. Mene je zapala dužnost, a ujedno i zadovoljstvo, da referišem o svemu onome što smo jučer tako svestrano radili. Na temelju onoga što smo jučer čuli i pročitali, mo­ ram lojalno da kažem i izrazim punu zahvalnost Glavnom odboru Gajreta da je učinio maksimum napora i žrtava, a da u isti mah te žrtve nisu bile uzaludne, već da su dale pune rezultate. Ono što je bilo prošle godine predviđeno, mahom je i ostvareno. Ono što smo namjeravali, već je započeto. Za jednu godinu ne možemo sve ostvariti. Mi idemo korak po korak, ali idemo konstantno naprijed. Izražavajući zahvalnost Glavnom odboru, moram iskazati zahvalnost i svakom bratu i sestri iz svih naših krajeva, ma gdje se oni nalazili, koji su pomogli i pomažu rad Gaj­ reta. Svi oni zaslužuju da im se kaže hvala. Ali na tome ne smijemo stati. Ovi postignuti yspjesi treba da budu te­ melji, na kojima ćemo izgrađivati naše daljnje nove uspjehe. Mi ne smijemo biti potpuno zadovoljni s našim rezultatima, jer bi to značilo napustiti daljni rad. To bi značilo prepu­ stiti se talasu vremna, koji gazi sve pred sobom što je nesposobno za život. Prilikom posmatranja našega rada mi smo se najviše zaustavili na pitanjima, gdje smo i otpočeli s Gajretovim radom. Gajret je započeo svoj. rad sa omladinom i njenim školovanjem. Omladinu treba podizati, treba podizati one koji dolaze, osposobiti ih za životnu borbu i izvesti na pravi put. Već su nekolike naše generacije prošle kroz Gaj­ ret. Danas nema više od 10% intelektualaca muslimana u B. i H., koji se nisu direktno ili indirektno koristili Gajretom. Sve ono što smo dali i što danas imamo, imamo da zahvalimo sa 90% našem Gajretu. Našoj omladini juče­ rašnji naš skup je posvetio naročitu pažnju. Izraženo je i nezadovoljstvo sa mnogima koje Gajret pomaže i rečeno je da ne možemo biti potpuno zadovoljni sa stanjem kakvo je u ovom pravcu! Ipak, za utjehu, treba da podvučem sli­ jedeće: Duh naše omladine, duh je vremena. Val koji za­ pljuskuje cijeli svijet, nije ni nas mogao mimoići. Taj val zahvatio je srednjoškolsku omladinu, pa nije mogao mimo­ ići ni Gajretove pitomce. Mi smo svi skupa dužni da sno­ simo punu odgovornost za našu omladinu i njen odgoj. Ekonomske, socijalne i društvene prilike, odgoj, štampa i literatura — sve to skupa ima svoga utjecaja na omladinu. Taj utjeca, ako se ne vodi pravim putem, u mogućnosti je da skrene više na zlo, nego na dobro. O tome uticaju treba voditi računa. Našu omladinu mi ćemo okupirati radom i samo radom. Mi ćemo otkidati od svojih usta da joj pru­ žimo mogućnosti za školovanje, ali ćemo tražiti od uje s punim pravom, da i ona ovako nastavi, i da zna s kakvim se žrtvama uspjelo da se postavi na noge. S pojačanom pažnjom posvetićemo brigu omladini, i to pažljivim izborom prefekata i vaspitača, kao i svih drugih lica koja tu dolaze u obzir. Ti su dužni da s mnogo obazrivosti i takta pristupaju omladini, vodeći računa o njenoj osjetljivosti i reakciji. S mnogo pouzdanja očekujemo da će se rad na vaspitanju omladine u idućoj godini završiti s boljim uspjehom nego dosada. U vezi sa našom omladinom, jučer smo dotakli i pita­ nja internatskih zgrada. Mi smo svi jednodušno izjavili da intematske zgrade, onakve kakve su, ne odgovaraju po­ trebama naše omladine, ne odgovaraju savremenim potre­ bama života. Bilo je mnogo sugestija i iznalazili su se na­ čini, kako da se u buduće radi u ovom pogledu. Ovo pitanje Gajret ne smije da rješava jednostavno i bez obazrivosti, naprečac. Gajret će po običaju, kakav je vladao dosada, prići rješavanju toga pitanja s mnogo opreznosti. Naći će se najpogodnija sretstva za podizanje novih internatskih zgrada i to prvenstveno od Gajretovih jedinica, gdje su do­ sada postojali Gajretovi internati. Te jedinice treba da stave svoje predloge, da organizuju sabirnu akciju za osni­ vanje zajedničkoga fonda i da iznalaze sretstva za taj fond. Kao svoju ličnu misao dodajem ovo: Sjetimo se da su oni koji su prije nas prošli kroz škole, živili pod težim okolno­ stima, nego živi današnja omladina. Sjetimo se da je veliki broj intelektualaca prošao kroz škole obavljajući poslužiteljske poslove. U vezi s našom omladinom pojavljuje se bolno pitanje, a to je da su danas oči svih svršenih osnovaca uprte u Gaj­ ret, a pored njih su ostali Gajretu na brizi već zatečeni đaci, koji još nisu završili svoje školovanje. I dok molbe svake godine pristižu Glavnom odboru u sve većem broju, za isto vrijeme ne pristižu Gajretu tolika materijalna sretstva. Takav je slučaj i ove godine. Glavni odbor Gajreta nije htio da preuzme odgovornost na sebe, pa da u polovici školske godine kaže da ne može svu primljenu omladinu dalje izdržavati, pa je to pitanje ostavio nama da ga rješa­ vamo. Pretresajući to pitanje, konstatovali smo da bi bio grijeh da napuštamo one, koje smo doveli do viših razreda i da ih ostavljamo na ulici radi toga, što njihova mjesta nisu udovoljavala svojoj dužnosti prema Gajretu onako kako treba. Glavnom odboru je stavljeno u dužnost da pri­ likom rješavanja molbi za pomoći u novoj društvenoj go­ dini, uzima u obzir sve okolnosti, te da pozove sve dru­ štvene jedinice da stave naknadne predloge radi povišenja opskrbnina njihovim moliteljima, a u isto vrijeme da primi sve stare pitomce u internate uz izdašniju materijalnu po­ moć i rad društvenih jedinica u idućoj društvenoj godini. U svakome društvu, a to ne bi smjelo da bude u Gaj­ retu, bolno je pitanje članarina, koja je osnovni prihod društva. To je ono na četnu je zasnovano društvo i na čemu ima da počiva njegova budućnost. Svi drugi prihodi vezani su uz razne okolnosti, te se na njih ne može uvijek sa si­ gurnošću računati. Članarina Gajreta je podbacila, ali ne u apsolutnom smislu, nego it relativnom. Mi upisujemo stalno na stotine i hiljade članova, a kad dolazi do naplate članarine, vidi se da je uplatilo svega 10%. Krivica je zato do jedinica, koje svoje dužnosti u tom pravcu ne vrše sa­ vjesno. Lakše je ubirati svaki mjesec po 2 dinara, nego zapuštati ubiranje po nekoliko mjeseci, pa sve to tražiti od jedanput. Kad se povratimo našim kućama sa ovog našeg lijepog sastanka, mi smo svi dužni da se postaramo da iznađemo najpogodnije načine za ubiranje članarine, kako bi se naša članarina u idućoj godini bar podvostručila. Nije pravo da list »Gajret« dobivaju članovi besplatno, a da članarinu uopšte ne plaćaju, jer naš list košta velikih materijalnih žrtava i napora naših saradnika. U vezi sa razgranatim Gajretovim radom, pokrenuto je pitanje i osnivanja Gajretovih zadružnih ustanova. Čim 183 �je Gajret stao na svoje noge i izveo lijep broj školovanih ljudi, morao se okrenuti i na druge strane, da vidi kojim bi putem mogao najbolje da poradi na podizanju svih nas. U tom cilju je osnovana Gajretova kreditna i privredna za­ druga u Sarajevu, a po tom primjeru osnovane su i za­ družne radionice Gajreta u Trebinju, Stocu, Novom Pazaru i Sarajevu. Te ustanove pokazale su već u početku dobar uspjeh, jer su bile na zdravim temeljima. Gajret je izvan i iznad politike, kako je to naglasio i naš pretsjednik. Gajret ima pred sobom, da tako kažem, bezobličnu masu, neobilježenu nikakvim pripadništvom, pa zbog toga u Gajretu ima mjesta svakome članu naše zajed­ nice, svakom dobronamjernom čovjeku, kome leži na srcu dobro muslimana. Gajretu se iz dana u dan nameću nove dužnosti. Stra­ šan je primjer naveo jučer g. Ćišić, da se u jednoj sredini od 2000 duša nalazi svega jedan pismen čovjek. Iako smo mi na Balkanu, mi se smatramo dijelom Evrope. Nacio­ nalni je grijeh svih pozvanih od Oslobođenja do danas, da se tako mala pažnja ukazuje muslimanima B. i H. Mi smo njen sastavili dio i mi treba da budemo nosioci svega kon­ struktivnoga. A kako ćemo to biti, ako ostanemo na stepenu poluprimitivnih ljudi .To kažem kao svoje lično mišljenje.. Napominjem da je Gajret svjestan tih činjenica, pa da se stoga riješio da pristupi radu u najširim slojevima., Ja vas molim da ne shvatite ovu našu odluku u po­ gledu rada u širim slojevima da se mi zanosimo lijepim i kićenim frazama, jer smo -svjesni da rad u narodu nije tako jednostavan. Svaki kulturni radnik, koji je imao posla sa selima, često se puta i razočarao. Svaki čovjek, makar on bio kako inteligentan, ne može se pohvaliti da je u stanju saobraćati s masom. Jer, radeći if selu treba imati mnogo takta, umješnosti i samoprijegora. Mi ne smijemo dolaziti u selo s bahatošću, jer bi se već kod prvog krivog koraka razočarali i stvorili bi jgz, koji bi se teško mogao pre­ mostiti. Nije neumjesna primjedba, tako često čuvena, da kod nas nema pravog kontakta između mase i inteligencije. Ako Gajret hoće da priđe radu u širim slojevima naroda, treba najprije da ispita sve okolnosti u onom kraju, gdje će raditi. Radi toga smo mi, stvarajući rezoluciju, riješili da bi prvi konkretan korak u tome bio taj, da svaka Gaj­ retova jedinica pribavi što prije podatke o našem opštem kulturnom stanju u selu i varošici. Govoreći o opštem kul­ turnom stanju mislimo na sve prilike u prosvjetnom, soci­ jalnom, ekonomskom, higijenskom i moralnom pogledu. Mi treba grafički da prikažemo stanje u pojedinim kraje­ vima i da prikupljene podatke dostavimo Glavnom odboru, koji će ne odmah, nego postepeno, uz saradnju svih nas, preći na planski, sistematski rad, koji je dosada u ovome pravcu nedostajao. Samo sistematski radeći možemo nešto uspjeti. Ako pređemo odmah na djelo, bez izrađenog pro­ grama, teško da će od toga biti koristi. Ovim mojim izlaganjem bio bi u glavnom ponovljen red jučerašnje pretkonferencije. Sve naše želje i sugestije izražene na pretkonferenciji, mi smo unijeli u rezoluciju. Smatram za potrebno da ponovo podvučem, da mi mo­ žemo biti zadovoljni s prošlim uspjehom u Gajretovoj rad­ noj godini; možemo biti zadovoljni zato, što radimo pod izuzetnim okolnostima, često puta neshvaćani i ometani. Ali taj rad makar je zadovoljavajući, ne smije biti za r.as i potpuno zadovoljavajući. Obzirom na ono što se od nas očekuje, mi moramo udvostručenim energijama i sistemat­ ski da pristupamo radu, da mognemo budući naš izvještaj sačekati sa mnogo većim suficitom, nego je to bilo dosada. 184 Kad već govorimo o radu u narodu, ne smijemo gubiti iz vida da mi moramo prethodno pojačati Gajretove pri­ hode. Jer s raspoloživim sretstvima prvenstveno motamo školovati omladinu, a tek sa suvišcima možemo djelovati u širim slojevima. Stoga ne žalimo sebe, zbijmo Gajretove redove, pristupimo bezodvlačno poslu i vršimo sve naše dužnosti, koje Gajret od nas traži, pa ćemo moći vedrijeg čela gledati u budućnost Gajreta i našega naroda. (Burno odobravanje). Г. Хамид КукиН, секретар Главног одбора Гајрета чита садрж ај резолуције: XXXI Главна годиш њ а скупш тина друш тва Гајрет, одрж ан а 11 ју ла 1937 год. у Сарајеву, саслушавш и и звјеш таје појединих функциОнера, те исцрпну дискусију и сугестије делегата свих крајева наше отаџбине, доноси слиједећу Р Е З О Л У Ц И Ј У 1) Главном одбору као и свима осталим Гајре- % товим једпницама скупштина одаје нарочито признање за успјешан рад у минулој радној години, tum прије што су услови за рад у минулој години бпли отежани; 2) Главна годишњ a скупштина нарочито се позабавила питањем васпитног придизања Гајретове омладчне no интернатима. Свјесна великих тешкоha м других фактора, који формирају карактер и способносги наше омладине у данашњици, одлучила je да се cmnia расположивим сретствима настоји од Гајретове омладине створити кадер правих Гајретових идсолога, бораца и искрених прнјатеља; 3) ИспитујуНи свестрано узроке слабом овогодишњем успјеху ђака no школама, скупштина закључује да се овом питању, у коликс се односи на Гајретову омладину, у будуће посвети нарочита пажња, како би се постигли жељени успјесн; 4) Констатујући да зграде пекојих Гајретових интерната не задовољавају савременим потребама, апелује се на Гајретове јединице тих мјеста, да у својој школској области отпочну акцију за изградњу нових интернатских зграда. Главни одбор he са своје стране израдити посебан правилник и створити заједнички Фонд за ту сврху; 5) Како je већ досада Главном одбору стигао сразмјерно велики бpoj молби за помоћи з a идуНу годину од стране Гајретових јединица, a материјалне могућности за подмирење истих су недовољне, то се закључује, да се повјери Главном одбору да on, према своме најбољем нахођењу, изврши расподјелу тих помоћи, водећи no могућности при томе особито рачупа о активности и пожртвовности појединих јединица у раду за Гајрет, као n о томе, да се при подјели нма првенствено водити рачупа о досадањим Гајретовим питомцима; 6) КоистатујуНи да je друштвена чланарина сваке установе na и Гајрета, један од главних прихода, na како иста није донијела очекивани износ у прошлој години, закључује се да се свима Гајретовим јединицама стави у дужност и на срце да у идућој години овоме питању посвете нарочиту бригу; 7) Скупштина je са великим задовољством и симпатпјама попрагпла извјештаје о раду Гајрего- �вих задружних установа у Требињу, Стоцу и Но- вом Пазару, које су са знатним успјехом срганизовале и узнаприједиле кућну радиност ксд нашег женскиња у тим крајевима и тиме ублажиле биједно стање многмх наших породица. Скупштина нарочито препоручује свима Гајретовим јединицама на терену покретање сличних установа и истиче као узор у том погледу поменуте установе; 8) Сматрајући најважнијом граном свога будуher културног дјеловања придизање ш и р и х наподних слојева у вароши и на селу, скупштина доиоси закључак да cee Гајретове јединице у што краћем року прикупе и израде статистичке псдатке о културним, просвјетним, привредним, соци јалним, хигијенским и моралним приликама свога Koaia и да нх поднесу заједно са својим предлозима Главном одбору због израде општег плаиа за просвјећивање и придизање ширих народних слојева; 9) Констатујући да je Гајрет установа у којој има мјеста сваком честитом и добронам јерном гоаћаиину и коме на срцу лежи добро наше уже и шире народне заједнице, скупштина je истакла жељу да -се снаге које раде на истом послу v наролу. оеганизију и KoonnnHHnaiv. како би успјех у том правцу био што бржи и ефикаснији. (Pretsjedničko mjesto privremeno zauzima potpretsjednik g. Dr. Zaim Šarac.) Pretsjedavajući g. Dr. Zaim šarac pita: da li skupština prima predloženu rezoluciju? (Skupština jed'noglasno prima). Dr. Mustafa Hajdarović: Ono što je govor io s. Sudžuka sve je to lijepo i pada nam na srce. Ovih nekoliko tačaka u rezoluciji su lijepe i tačne, samo ja sam očekivao da će se u rezoluciji preciznije riješiti pitanja, fc:oia su u njoj sadržana. Ovo što je u rezoluciji iznešeno, nlije ni polovično riješenje, nego je tu samo doticanje pojedinih po­ treba. S ovom rezolucijom Glavni odbor će zapasti u nepri­ liku. Ja sam očekivao da ćemo na današnjoj skupštini ne donijeti zaključke, nego postaviti zakone za rad u Gajretu. Očekivao sam npr. da će predlagači rezolucije predložiti određenije, da Gajretove jedinice ne mogu preporučivati molbe za stipendije nekome ko nije član Gajreta, i prva tačka rezolucije trebala bi da glasi: Gajret može da pomaže samo svoje članove, odnosno njihovu djecu. Ako izvjesno dijete ima talenta, a nema nikoga svoga od rodbine, treba! i njemu ukazati pomoć. To je potrebno zbog toga što ima slučajeva da smo mi omogućivali nekome da završi svoje studije, a njegovi najbliži rođaci odvraćali su druge od Gajreta i ra­ dili protiv Gajreta. Pretsjedavajući Dr. Šarac: Po ovom pitanju bilo je go­ vora i na jučerašnjoj pretkonferenciji. Ova stvar ne spada u ovu rezoluciju, nego u društvene statute. Smatram da je rezulucija obuhvatila sve što je bilo najpotrebnije da se u ovoj godini predvidi i preduzme. Mi ne možemo na ovako glomaznom skupu definitivno riješiti sve detalje našeg po­ slovanja. Dr. Hajdarović: Priznajem da je rezolucija idealna, ali ona nije postavila precizne zaključke, kako treba da se radi Dr. Šarac: Konstatujući da je primljena rezolucija, isto­ vremeno konstatujem da je time primljen i podneseni izvje­ štaj Glavnog odbora o radu u prošloj godini. (Prima se. Tako je!) Pretsjedavajući Dr. šarac: Prelazimo na izvještaj Glav­ nog nadzornog odbora. Pretsjednik Glavnog Nadzornog odbora Gajreta g. Mu­ hamed Hamdi Uvejs podnosi slijedeći izvještaj: IZVJEŠTAJ GLAVNOG NADZORNOG ODBORA Čast mi je u ime Glavnog nadzornog odbora Gajreta izvijestiti glavnu skupštinu, da smo prema propisima dru­ štvenih pravila pregledali u toku prošle godine više puta društvene knjige i blagajnu, sravnili ih sa pomoćnim knji­ gama, i našli u redu te da smo i predloženu društvenu bilansu koncem juna 1937 godine našli u potpunom redu. Molimo da se ovaj izvještaj uzme do znanja i da se dade razrješnica Glavnom upravnom i nadzornom odboru. (Prima se jednoglasno). Pretsjedavajući Dr. šarac: Prelazimo na pretres pro­ računa za iduću godinu: B U D Ž E T Z A ID U Ć U 1937/38 G O D IN U G . M ehmedbeg Kapetanović, uime Glavnog o d ­ bora »Gajreta« podnosi slijedeći predlog proračuna za 1937/38 godinu, upoređujući pojedine njegove stav­ ke sa stvarenim stavkama u 1936/37 godini. Ostvareno Predlog u 1936/37 proračuna Naziv računa Dinara za 1937/38 A ) Prihodi: 1) Članarina redovita . 2) Članarina utemeljača dobrotvora ............. ostale pri 3) Zabave rprlbp 4) G ajretov dan . . . . 5) D arovi i prilozi . . 6) Prilozi u naravi . . 7) O pskrbnine pitomaca 8) Kamati i tuponi . . 9) Kirija d o m a ............. 10) G ajretov kalendar . 11) Tom bola 12) Razni prihodi . . . . U kupno. 200.000.- 147.778.12 5 0 .0 0 0 .- 17.258.— 22 0 .0 0 0 .4 0 .0 0 0 .7 0 .0 0 0 .1 0 .000.450.000.— 20.000 — 60.000 — 4 0 .0 0 0 .1 0 .000.- 343.617.56 45.274.90 65.919.— 2 .7 6 0 .4 74.662,37.674.38 56.942.65 26.511.25 116.672.75 129.746.90 1,170.000.- 1,364.817.51 800.000.100.000.- 879.294.51 111.420.- B) Rashodi 1) Internati 2) Stipendije i potpore . 5) A dm inistrativni troškovi . . 4) Plate namještenika i o s ig u r a n ja ................... 5) List » G a j r e t « ............. kalendar 6) Gajretov ( š ta m p a n je ) ................ 5 0 .0 0 0 .- 49.378.46 145.000.4 0 .0 0 0 .- 137.869.85 41.079.75 3 5 .000.- 27.084.75 U k u p n o . . 1,170.000.- 1,246.127.32 Obrazlažući pojedine stavke proračuna, g. Kapetanović ukazuje na stavku »Dobrotvora i utemeljača« u sumi cd 185 �50.000 dinara. Kako se vidi, ta stavka je mnogo veća, nego je na njoj ostvareno u prošloj godini. Međutim, Glavni od­ bor ove godine u budžetu je povisio ovu stavku, zaključivši da predloži glavnoj skupštini, da svaki Gajretov mjesni od­ bor i povjerenik ima u idućoj godini upisati najmanje po jednog utemeljača. Na taj način ne samo da će se ostvariti predviđena svota od 50.000 Din., nego će ona biti još i po­ višena. (Prima se.) Prof. F. Slipičević: Predlaže da se predvidi u budžetu 15.000 Din. za dovršenje Gajretova doma u Rožaju, o kome je govorio na jučerašnjoj pretkonferenciji. Tako će Gajret dobiti jedan objekat u vrijednosti od 60.000 Din. i time će učiniti uslugu Rožaju. Time će se dati potstreka ljudima u Rožaju da ožive Gajretov rad i da mnogo doprinesu Gajretu. U zgradi su predviđene prostorije za Gajret i za mekteb. Moli da se donese zaključak da se tih 15.000 Din. v o tira iz Gajretovog obrtnog kapitala, a uvjeren je da će to Rožaj svojim radom uskoro povratiti Gajretu. Predsjednik g. Dr. Hasanbegović: Mislim da smo mi svi dobro shvatili jučerašnju debatu. Kamo sreće da mi možemo udovoljavati svima potrebama na podizanju naj­ potrebnijih nam objekata. Mi možemo da cijenimo nasto­ janja ljudi u Rožaju i vjerujemo da bi taj dom bio rasadnik prosvjete i kulture u tamošnjim krajevima. Ali smo ml svi vidjeli, da Gajret nema mogućnosti da podmiruje ni mnogo veće potrebe, nemamo mogućnosti da našoj omladini pru­ žimo bar higijenskije zgrade. Moja bi želja, bila, kaže pret­ sjednik, da se u južnim krajevima Jonpiraju odbori, koji će pr ikupljati, pored redovitih sretstava, i sretstva za dovr­ šenje doma u Rožaju, iz kojih bi se mogla ta zgrada za­ vršiti. Ja sam učestvovao u sastavljanju našega budžeta, pa znam koliko smo se mučili oko pojedinih stavaka, da budžet uravnotežimo i udovoljimo najnužnijim potrebama. Ja ne bi mogao više ni jedne pare preporučiti za pojačanje rashoda u idućoj godini. G. Bekir Omersoftić: Osvrće se na predlog g. Slipičevića, pa ukazuje na slučaj sa uređenjem bašte uz Gajretov dom. U upravu Pjevačkog društva došla je nas jedna manja grupa i mi smo htjeli da u ovim prostorijama i u ovoj bašti okupimo našeg malog čovjeka i našu omladinu. I mi smo tražili od Glavnog odbora Gajreta novac za ure­ đenje bašte, pa nam je odgovoreno da za tu svrhu nema novaca, jer da se moraju djeca izdržavati na školama. Tada smo mi iz uprave zajednički potpisali mjenicu na 15.000 Dinara i dobili zajam za uređenje bašte. Kad smo mi mogli tako da učinimo, tako se može učiniti i u Rožaju. Prof. Mustafa Alikalfić: kaže da se ne može identifikovati Sarajevo sa Rožajem, pa zagovara da se primi pred­ log g- Slipičevića. Prof. V. Imamović: Predlaže da skupština donese sli­ jedeći zaključak: ako se i u ovoj godini bude dobila do­ zvola za igranje tombole, u tome slučaju da se iz prihoda tombole dade za dovršenje doma u Rožaju Din. 15.000. Po ovom pitanju učestvuju u diskusiji još g g .: Dr. Hajdarović, Ćamil Selmanović, Mulo Nikšić, Muhamed Sudžuka, Mehaga Vreto i Dr. Rešiđ Kurtagić. Konačno pretsjednik kaže: Koliko vidim želja je skup­ štine da se odobri 15.000 Din. za dovršenje Gajretova doma u Rožaju iz, prihoda iduće ramazanske tombole. Želju skupštine moram i ja kao pretsjednik da slijedim sa napomenom: da Gajretove jedinice u Sandžaku i ostalim južnim krajevima nastanu da i one igraju tombolu. (Prima se. Tako je). 186 Pretsjednik: Prima li skupština predloženi budžet za iduću godinu? (Prima se!) G. Ibrahim ef. Mujičić predlaže da se zamoli Autor centrala da snizi Gajretovim jedinicama honorare, na ime autorske takse. Pretsjednik: ispred Glavnog odbora prima ovaj predlog. PREDLOŽI ZA GLAVNU SKUPŠTINU Pretsjednik: Na dnevnom redu su predloži glavnoj skupštini. Sekretar Kukić čita predloge Mjesnih odbora i u ime Gl. odbora daje mišljenje po tim predlozima. Mostar: 1) Iako je današnja članarina Gajreta vrlo niska i podesna i za siromašnije članove, to ipak ima dosta ljudi koji sa prihodima koje imaju, ni iz daleka ne mogu da podmire svoje najnužnije potrebe. To su većinom radnici rudari, Fabrike duhana i ostalih preduzeća, gdje su nadnice minimalne, a radni dani u mjesecu svedeni na nekoliko da­ na. Takvim ljudima i dva dinara velika je suma, pa se pred­ laže, da se pored sadanje članarine, za ovakove ljude zave­ de i članarina od 1.— Din. mjesečno te s tim u vezi i da se stavi na dnevni red i izmjena pravila. (Glavni odbor ne bi mogao preporučiti, da se ovaj predlog primi, jer ne treba gubiti iz vida, da postoji izvjesna režija i oko sakupljanja člana­ rina. Treba štampati blokove za ubiranje članarina, na te blokove plaća se poštarina pri odašiljanju društvenim jedinicama, a osim toga u nekojim mjestima plaća se i inkasantima izvjestan procenat od sakupljene članarine. Stoga smatramo, da se ne može smanjivati članarina ispod 2.— dinara. — Isto tako nije jednostavna stvar svake godine mijenjanje pravila, jer je i to vezano uz izvjesne troškove i administrativne poteškoće). (Ne prima se predlog za sma­ njenje članarine). 2) Mjesni odbor na svojoj skupštini diskutovao je de­ taljno pitanje internata u Mostaru. Tom prilikom je konstatovano, da je stanje zgrade upravo očajno, pa je ona ovakva kakva je, apsolutno nemoguća za smještaj internata. Istovremeno je konstatovano da je ta zgrada srazmjerno vrlo skupa. A drugu podesniju nije moguće naći. Zbog toga se predlaže, da se mimo utvrđeni plan o podizanju Gajretovih objekata, nade načina — pa bilo i hipotekarnim zaj­ mom — da se što prije pristupi izgradnji internata u Mo­ staru, a najkasnije na proljeće 1938 godine. (Gajret ne može podizati internatske zgrade hipotekar­ nim zajmom, jer da neko dobije hipotekarni zajam, mora prethodno da ima vlastiti objekat i da je gruntovni vlasnik toga objekta, a uz to da je taj objekat i bez tereta. Pošto Gajret nema vlastitih objekata u Mostaru, a ni u drugim mjestima, prema tome ne može se ni koristiti takovim zajmom. Naše je mišljenje, da je jedini put i način da se dođe do internatske zgrade onaj na koji smo ukazali svima Mjes­ nim odborima gdje postoje društveni internati još prije 8 mjeseci t. j. da ti Mjesni odbori sami iznađu zemljište, da provedu sabirnu akciju u svima okolnim srezovima, pa oni kojima to pode za rukom, da ih se potpomogne iz central­ nih društvenih prihoda na osnovu zaključaka Glavnih skupština. Glavni odbor je preporučio Mjesnom odboru u Mo­ staru, da finalizira pregovore sa kućevlasnikom sadanje internatske zgrade, kako bi se ta zgrada bar donekle ospo- �sobila za život pitomaca u njemu i kako bi pitomci u idućoj godini mogli doći u adaptiranu zgradu). — (Prima se obrazloženje Glavnog odbora). Bihać: Obzirom da ovdašnji Gajretov internat ima slab namještaj, naročito krevete i posteljinu, Mjesni odbor Gajreta u Bihaću predlaže Glavnoj skupštini Gajreta u Sa­ rajevu, da se općenito za sve internate, a najmanje za bi­ haćki internat usvoji, da svaki piiomac u ime odštete namje­ štaja pri nastupu u inlernat uplati godišnje 50.— Din. iz koga bi se prihoda stvorio fond za sukcesivnu nabavku namještaja za internate dok potreba traje. (Glavni odbor svesrdno prihvaća ovaj predlog i pred-, laže Glavnoj skupštini da ga usvoji i da u buduće važi za sve Gajretove internate) — Prima se. Banja Luka: 1) Da bi se izbjegao slab uspjeh pitomaca u internatima, zbog čega propadaju Gajretu teškom mu­ kom prikupljena materijalna sredstva, predlaže se, da se u buduće, pri primanju novih pitomaca u internate, vodi jedino računa o njihovom uspjehu, pa da se primaju samo odlični i vrlo dobri učenici. (Glavni odbor mogao bi se složiti s ovim predlogom, ako ga prime sve društvene jedinice. Međutim, u praksi je nemoguće tako postupati. Jedno mjesto koje je svojim radom zavrijedilo Gajretovu pomoć, dostaviće nam, može' biti, molbe đaka koji su prošli samo s dobrim, odnosno dovoljnim uspjehom. Glavni odbor te molbe ne bi mogao odbiti u ovome slučaju, osim ako bi Glavna skupština usvo­ jila predlog banjalučkog odbora). ^(Ne prima se predlog banjalučkog odbora). 2) Oskudica udžbenika kod učenika doprinosi mnogo ovom slabom uspjehu, pa se predlaže da se svima Mjesnim odborima stavi u dužnost da se pobrinu, da djeca, prim­ ljena u internat, budu snabdjevena svim potrebnhn udžbe­ nicima. (Glavni odbor se slaže s ovim predlogom i predlaže da se on usvoji. Mi smo i prošle godine u izvještaju Glav­ nog odbora apelovali na sve jedinice da opskrbljuju djecu koja dolaze u internate ne samo udžbeircima i drugim školskim priborom, nego i odjećom i obućom. Međutim i ove godine došao je u društvene internate veliki broj djece sa mizernom i nedovoljnom odjećom i bez udžbenika i ostalog školskog pribora. Uprave internata moraju da muku muče sa ovako siromašnim đacima, koji tokom cijele godine ne dobijaju ni jedne pare ni od koga, pa nemaju po­ trebnih im sredstava za školovanje. O tim stvarima po­ trebno je u buduće da se više vodi računa i da se ne upu­ ćuju djeca u internate gola i bosa, i bez sredstava da sc mogu upisati u škole i nabaviti potrebne im školske stvari). — (Prima se). Prof. H. ćišić predlaže da se djeluje na bogatije đake, da kada prelaze u viši razred, ustupaju svojim mladim ko­ legama besplatno knjige iz završenog razreda. Na taj način stvorile bi se u svakom internatu biblioteke sa udžbenicima. — (Prima se). Po predlogu prof. Slipičcvića skupština usvaja, da pi­ tomci Gajretcvih internata plaćaju po 2 Din. mjesečne čla­ narine za fond internatskih družina, iz kojega će se siro­ mašnim đacima nabavljati školske knjige. 3) Kako zgrade u kojima su smješteni Gajretovi inter­ nati, iz više razloga ne udovoljavaju svojoj svrsi, to se predlaže da se, pored produženja sabirne akcije za izgrad­ nju domova, nade način da se ti domovi što prije podignu — bilo zajmom, bilo tako da se izvjestan procenat redovnih društvenih prihoda (bar 10%) unosi u fond. (Ovo pitanje je riješeno kako je to u rezoluciji pred­ viđeno). Maglaj: 1) Sigurna je stvar da muslimanima nema na­ pretka niti ga može imati dok ne bude imao dovoljan broj učitelja muslimana. Gajret ne može razviti svoju ideju u širokim narodnim slojevima bez učitelja. Opaža se veliko pomanjkanje učitelja muslimana, pa iako je naš delegat na prošlim skupštinama Gajreta, po našem nalogu, tražio od Glavnog odbora da posveti veću pažnju odgajanju uči­ telja muslimana, nije Glavni odbor tome posvetio onoliko pažnje koliko je trebao posvetiti. Stoga Mjesni odbor Gaj­ reta apeluje na glavnu skupštinu da naredi Glavnom od­ boru da u buduće posveti tome najveću pažnju, te da kroz slijedećih 5 godina odgaja u svojim internatima najmanje 50 pitomaca na učiteljskim školama. Zatim se konstatuje da u drž. preparandijskim internatima nema nikako ili po­ sve malo pitomaca muslimana. Glavna skupština treba da digne glas protiv tome, jer i muslimani imadu pravo na mjesto u drž. internatima. (Predlog Mjesnog odbora Gajreta u Maglaju je umjestan, ali je tvrđenje odbora da Glavni odbor ne nastoji da upućuje (lake u učiteljske škole, neumjesno, jer je Glavni odbor posljednjih godina mnogo na tome radio. Ranijih godina svršio je veliki broj Gajretovih pitomaca učiteljske škole, a da danas imamo ovoliki broj učitelja muslirflana,. ima se u glavnom zablagodariti Gajretu Kako je poznato, posljednjih godina, zaveden je u učiteljskim školama tzv. numerus klauzus, pa se vrši i izbor đaka pri upisu prema njihovm uspjehu u školi. Primaju se samo odlični i vrlo dobri daći i to unapred fiksiran broj za prvi razred. Pa i ovi kada se jave za upis, mnogi ne mogu da budu primljeni radi slabog sluha, vida i si. Načelno ovaj predlog treba da se primi s napomenom da Gajretove jedinice u buduće pri dostavljanju molbi Glav­ nom odboru, same predlažu đake iz svojih mjesta za učiteljske škole Jer zadnjih godina skoro ni jedan đak, koji se obraća Gajretu, ne želi da ide u učiteljsku školu). — Pri­ ma se. Povodom ovog predloga govorio je g. Krzić, prigo­ varajući što nadležni ne primaju u internat banjalučke uči­ teljske škole i đake muslimane. G. prof. Hadžiomerspahić je referisao da za to nema krivice do nadležnih koji primaju đake u ovaj internat. Po ovom pitanju govorio je i prof. g. ćišić. 2) Gajret se moli da odredi nekoliko stipendija ili mje­ sta u ženskom internatu za pitomice ženske medrese u Sa­ rajevu. (Na ovaj predlog Glavni odbor može da odgovori da on ovoj školi posvećuje mnogo pažnje i da je u prošloj go­ dini bilo u Gajretovom ženskom internatu 16 pitomica, koje su pohađale ovu školu, a osim toga 8 učenica dobivale su i stipendije od Gajreta. Prema tome, u prošloj godini Gaj­ ret je pomagao 24 učenice ove škole, a ne samo »njih ne­ koliko«, kako to predlaže mjesni odbor iz Maglaja.) — Prima se. 3) Potrebno bi bilo da Glavni odbor Gajreta barem svake tri godine održi jedan sastanak učitelja i mualima mektebi-ibtidaija u Sarajevu, gdje bi se pretresle prilike u pogledu prosvjete medu muslimanima i rada na narodnom prosvjećivanju i gdje bi se učiteljima i mualimima u tom pogledu dale instrukcije a naročito u pogledu širenja pro­ pagande za Gajret u širokim narodnim slojevima. (I ako je ovaj predlog simpatičan i umjestan, on se ne može primiti iz prostog razloga, što društvo Gajret nema 187 �finansijskih sretstava da bi ovim licima plaćao troškove oko 5) Na predlog g. Junuza H. Ahmetovića zaključuje se dolaska na ovakav sastanak. da se Glavni odbor u sporazumu sa Gajretom »Osman Đikić« pobrine da učenice stručnih škola u Beogradu budu Međutim smatramo da bi bilo umjesno da Gajretove smještene u posebne internate. jedinice prilikom održavanja Gajretove glavne skupštine u (Ovaj predlog treba da nam objasne prethodno delegati Sarajevu biraju kao delegate za skupštine učitelje i mualime. iz Dervente.) Tom prilikom mogla bi se pretresati zajednički s njima sva naša prosvjetno-kultuma pitanja.) — Prima se. G. Esadbeg Alibegović obrazlaže ovaj predlog zago­ 4) Skupština Glavnog odbora Gajreta apeluje na stu­varajući da se otvori poseban internat za učenice koje pchadaju u Beogradu stručne škole. dente muslimane i one u Beogradu i one u Zagrebu da za­ jednički u grupama preko ferija podu medu muslimanski Pretsjednik: Ovaj predlog možemo uputiti Beograd­ svijet u selo, da se na licu mjesta osvjedoče, kako naš skom Gajretu kao apel glavne skupštine. čovjek živi na selu, šta mu fali, šta bi bilo potrebno preduTuzla: 1) Delegatima se stavlja u dužnost da ishode od zeti da mu se pomogne, te da tu na licu mjesta održe koje skupštine da ovogodišnja skupština Glavnog odbora u Sa­ predavanje seljacima o onom što bi trebali da rade da do­ rajevu ostvari jedan svoj raniji zaključak, koji je pao kao stignu svoju braću drugih vjera, jer se bar oko nas primje­ izjava pretsjednika g. Dr. Hasanbegovića: »Da će prvi dom ćuje, da musliman seljak sve više propada, kako ekonomski koji će Gajret u provinciji podizati, biti Gajretov dom u tako i u drugom pogledu, a niko do sada nije ništa stvarno . Tuzli«. preduzeo, da mu u tom pogledu pomogne. 2) Da ako se bar u dogledno vrijeme neće moći podići (Ovaj predlog treba svakako primiti.) — Prima se. Gajretov dom u Tuzli, da se ovogodišnji suficit u Gajretovoj Derventa: 1) Konstatuje se da Glavni odbor ne daje bilansi koji se bude ukazao, ima utrošiti na proširenje Gaj­ stipendije, potpore i konviktska mjesta pojedinim mjestima retova'sadanjeg konvikta u Tuzli, obzirom da Mjesni odbprema njihovom radu. Zato se stavlja delegatima iz Derbori Gajreta iz Tuzle i Kreke već punih 10 godina daju više vente u dužnost da o tome govore na glavnoj skupštini. Gajretu, nego što to primaju daći ovog kraja. <Ovo pitanje je skupština već riješila). (Na ovaj predlog odgovorio je pretsjednik g. Dr. Ha2) Na predlog g. E. Alibegovića predlaže se da se po­ sanbegović u smislu diskusije vodene na pretkonferenciji.) zovu sve jedinice da sakupe što više oglasa za kalendar, Konjic: Svima nam je poznato da je nekoliko artikala koji kako bi troškovi za isti bili-smanjeni, odnosno prihodi od su nosili ime Gajretovo i koji su se pod firmom Gajretovom oglasa povećani, pošto u kalendaru za 1937 godinu nije bilo oglasa u dovoljnoj mjeri. Ovo narđčitć? treba da obrade od-^— raspačavali, donosilo lijepe svote novaca društvu, kao cigar papir Gajretov i šibice. Od kako je Uprava Monopola pre­ bori koji u svome mjestu imaju industrije. uzela izradu cigar papira i šibica u svoje ruke, to vrelo pri­ (Ovaj predlog treba pohvaliti. Glavni odbor je i pro­ hoda presahlo je, i danas nema nikakva artikla koji se pro­ šle godine apelovao na neke odbore, gdje postoje industrije, daje i raspačava pod firmom Gajreta, pa prema tome nema da prikupe oglase, ali je odziv bio vrlo slab. Ne radi se samo ni prihoda nikakva naš Gajret. ovdje o industrijama, nego i o trgovinama i zanatskim rad­ Kako Glavni odbor, tako isto i jedinice Gajretove dužne njama, koje također mogu. dati oglas, kako to vidimo iz su da iznalaze nova vrela i da se povećaju prihodi, kako dnevnih listova. Kada bi se na ovome ozbiljno poradilo,.iz­ bi i Gajret mogao što bolje i što uspješnije izvršiti svoj kul­ daci oko kalendara bili bi minimalni, odnosno prihod od turno prosvjetni zadatak; u tom cilju mjesni odbor Gajreta kalendara mogao bi biti vrlo lijep.) — Prima se. predlaže glavnoj skupštini slijedeće: 3) Neka Glavni odbor na zgodan način pozove sve one Da se stavi u dužnost novoj upravi Gajreta, da poradi koji su se obvezali dati za dom, a to ne izvršiše, da makar kod direkcija naše industrije, koja se hvala Bogu u zadnje u ratama ispune obećanje, za koje su prcduzele moralnu doba povećava i umnožava, da bi nekoliko artikala koje naš odgovornost. narod u velikim količinama troši kao: šifon, botana, platna (Glavni odbor Gajreta to čini i činio je i ove godine. razna, safun i t. d. izrađivali i raspačavali pod firmom Gaj­ U ostalom svakako je predviđeno Pravilnikom za gradnju reta, od kojih bi artikala društvo imalo izvjesni postotak; Gajretova doma, da se upisane članarine i doprinosi mogu time bi se povećali prihodi Gajretovi, bez ikakvih naših žrtava. * uplaćivati u mjesečnim obrocima. Taj upis vršile su dru­ štvene jedinice, pa je u glavnom do njih da li će se te upi­ Naši trgovci muslimani imali bi dužnost da Gajretove sane sume naplatiti. Glavni odbor će i u buduće pozivati artikle prvenstveno kupuju i raspačavaju, jer je muslimana pojedince da uplate obećane sume.) — Prima se. trgovaca u provinciji dosta, pa bi mogli na taj način Gaj­ retu mnogo pomoći i olakšati mu, da može uspješnije svoju 4) Da bi mjesni odbor i delegati za glavnu skupštinu misiju u našem narodnu vršiti. mogli na vrijeme donijeti predloge za glavnu skupštinu, da se izvještaji Glavnog odbora pošalju mjesnim odborima naj­ (Predlog Mjesnog odbora Gajreta u Konjicu treba pri­ miti i zahvaliti odboru na inicijativi i staranju oko iznala­ kasnije do 1 juna. ženja prihoda za Gajret. Međutim, od svih tih ugovora, koje (Ovaj predlog smatramo da se ne može prihvatiti iz bismo sklopili sa pojedinim firmama, neće biti koristi, ako praktičnih razloga, jer kad bi se prihvatio, morala bi se ne bude odziva od Gajretovih jedinica u pogledu potrošnje naša poslovna godina završavati u mjesecu maju. Osim toga artikala koji bi u ovom slučaju mogli doći u obzir. Nedavno ne bi se mogli podnositi ni izvještaji o uspjehu u nauci na­ smo sklopili ugovor za izdavanje Gajretova sapuna, pa i ših pitomaca za onu godinu, za koju se podnosi izvještaj. ovom prilikom apelujemo na Gajretove jedinice da porade Zadnjih godina Izvještaj Glavnog Odbora razašiljan je u svojim mjestima na što većoj potrošnji, kako bismo od društvenim jedinicama nedjelju dana ranije, dok je ovo­ ovoga artikla imali što veću korist.) — Prima se predlog. godišnji izvještaj odaslan 10 dana ranije. Smatramo da se Izvještaj za ovo vrijeme može detaljno proučiti.)) — Ne prima se predlog iz Dervente. 188 Ljubuški: 1) Obzirom na prilike a i samo mjesto u kome djeluje ovaj odbor, moli se skupština da stavi u dužnost �Glavnom odboru da po mogućnosti podijeli što veći broj mjesta u internatima. (Ovo pitanje skupština je rezolucijom riješila). 2) Pitanje zgrade za smještaj muškog konvikta u Mo­ staru povlači se već više godina. Roditelji djece stalno se podržavaju u strahu da će njihova djeca oboliti u nehigi­ jenski uređenoj zgradi, što je potpuno opravdano. Da bi . se ovo pitanje već jedanput privelo kraju, predlaže se skup­ štini da još za škol. 1937/38 godinu nade nove prostorije za smještaj konvikta u Mostaru. (I po ovom pitanju već je doneseno riješenje). 3) Svi drugi internati naplaćuju oskrbninu za 'А mje­ seca, ako je dijete došlo u internat na 15 ili kasnije u mje­ secu. Isto tako ne naplaćuju za zadnji mjesec u školskoj go­ dini, već samo za onoliko dana, koliko je dijete bilo u inter­ natu. Isti je slučaj i sa vjerskim praznicima. Međutim kod Gajreta to nije slučaj, pa se predlaže u interesu Gajreta, a to je i pravo, da skupština zaključi da se i u Gajretovim internatima opskrbnina plaća samo za one mjesece i dane, u kojima je pitomac bio u internatu. (Na ovaj predlog odgovaramo da postoje propisi od­ nosno pravilnik za Gajretove internate, u kome je pred- ' viđen način naplaćivanja opskrbnina. O tome smo mi referisali i u našim ranijim izvještajima. Pravilo je ovako: Ako dak stupi u konvikt u prvoj polovini mjeseca, plaća opskrbninu za cijeli mjesec. Ako. dak stupi u drugoj polovici, plaća opskrbninu za pola mjeseca. Isto tako ako dak istupi iz kon­ vikta u prvoj polovici mjeseca, plaća opskrbninu za pola mjeseca, bez obzira koliko je dana boravio u internatu u tom mjesecu, a ako istupi u drugoj polovici, plaća opskrb­ ninu za cijeli mjesec. Smatramo da ovaj propis treba i u buduće da ostane na snazi.) — Ne prima se predlog odbora u Ljubuškom. 4) Molimo da se na idućoj glavnoj skupštini izrazi hvala i priznanje Sadik ef. Sadikoviću, koji je od osnutka Gajreta do danas doprinio Gajretu nekoliko desetaka hilja­ da dinara. Ovo iznosimo ne samo da se dadne priznanje g. Sadikoviću, već da ovo posluži kao primjer i ostalim Gajretovim ljudima, kako se radi za Gajret, tim prije što je isti bolestan i ležeći u postelji sjeća se svakom zgodom Gajreta. Pretsjednik: G. Sadik ef. Sadiković je već odavno po­ znat kao neumorni i iskreni Gajretov saradnik i prijatelj i on je svojim dosadanjim radom doprinio Gajretu više nego mnogi legatori. Želeći upotpuniti predlog Mjesnog odbora u Ljubuškom, kao i njegova pretsjednika g. Ali ef. Ormana, predlažem da ova skupština, pored primanja ovog predloga, zaključi da se izrazi i pismena zahvalnost g. Sadikoviću za sve ono što. je tokom tolikih godina učinio za Gajret i da se g. Sadiković proglasi legatorom Gajreta s time da mu se ispostavi društvena diploma, sa željom da ga Svevišnji poživi još.dugo vremena na dobro našeg Gajreta. (Prima se jednoglasno, uz poklike: Živio.) Bugojno: Mjesnj odbor dostavio nam je svoje predloge neblagovremeno, ali ipak ih podnosimo glavnoj skupštini. Oni glase: 1) Da Gajret osnuje svoju štampariju. — (Ne prima se.) 2) Da se Gajretovim pitomcima zabrani igranje nogo­ meta. — (Ne prima se.) 3) Da se Gajretovim pitomcima-ieama preporuči da budu pripadnici sokola i da sokolsku dužnost vrše u mje­ snim jedinicama pod nadzorom upravnika internata. — (Prima se.) 4) Da se zavede obligatno obavještavanje roditelja o vla­ danju i uspjehu Gajretovih pitomaca kako u internatu tako i u školi. (Ovo se i dosada praktikovalo, pa će i u buduće.) Zenica: Predlaže da se pri Glavnom odboru osnuje i izvrši nabavka starog oružja i svakovrsnih odijela, za po­ trebe društvenih jedinica prilikom održavanja njihovih za­ bava. Te predmete Glavni odbor bi pozajmljivao jedinicama uz minimalnu oštetu. — (Prima se.) Trebinje: Predlaže da Glavni odbor u zajednici sa osta­ lim kulturno prosvjetnim društvima poradi da se sve nji­ hove priredbe oslobode od državnih i drugih taksa. — (Prima se.) Pretsjednik, u ime Glavnog odbora predlaže: da svi delegati, čim se povrate sa ove skupštine u svoja mjesta, zatraže od pretsjednika svojih mjesnih udbora da sazovu sjednice, a po mogućnosti i konferencije svih Gajretovih radnika u svojim mjestima. Na tim konferencijama imaju delegati izložiti sve stvari, o kojima se jučer i danas ras­ pravljalo na glavnoj skupštini, kao i o donošenim zaključ­ cima, kako bi na taj način bili obavješteni svi naši prija­ telji i radnici o našim zaključcima i intencijama. — Isto­ vremeno se stavlja u dužnost mjesnim jedinicama putem delegata da izvijeste Glavni odbor da su postupili po ovom zaključku. (Prima se.) IZBOR GLAVNOG ODBORA Pretsjednik Dr .Hasanbegović: Na dnevnom redu ima­ mo izbor Glavnog odbora, odnosno njegovu popunu. Sadanji odbor je na okupu već 3 godine. Po društvenim pra­ vilima ove godine trebala bi da otpadne jedna trećina čla­ nova, koji nisu ispadali kockom za prošle dvije godine* Međutim Glavni odbor je zajedno sa Glavnim nadzornim odborom zaključio da podnese glavnoj skupštini kolektiv nu ostavku i to zato, što je bio na okupu 3 godine, što su ove godine stupila na snagu nova društvena pravila i što su nekoji članovi Glavnog odbora otpali, a i za to što smo svjesni teškoća, koje pretstoje budućoj upravi. Primanjem naše ostavke, ja želim da ova skupština imadne slobodne ruke i da ona po svome i ahodenju ocijeni kome treba u buduće da dade svoje povjerenje. Stoga vas molim da primite ovu ostavku i da po ;iašim pravilima bi­ rate novi Glavni odbor. (Glasovi neka se izabere kandidacioni odbor). Kad želite da se Glavni odbora bira puiem kandidacionog odbora, ja Vas molim da vodite računa i o tome koga ćete uputiti u kandidacioni odbor. Osim toga molim svakoga onoga, koji želi, da ude u kandidacioni od­ bor, neka se sam javi. Pri tome treba strogo voditi računa o tome kakve dužnosti čekaju buduću centralnu upravu. — Istovremeno Vas molim da oni koji uđete u kandidacioni odbor, ne zanemarite stare Gajretove radnike, pa makar oni svi i ne mogli iz godine u godinu potpuno vršiti dužnosti. Oni su u teku velikog broja godina stekli odlično iskustvo u Gajretovom radu, pa bi bila moja lična napomena da se ni jedan od starih Gajretovih radnika ne izostavi iz nove uprave, ne zato što sam ja lično vezan za te ljude, nego zato što u tim stvarima imam i ja prilično iskustvo. Lične momente i ovom prilikom treba potpuno eliminisati. G. Bekir Omersoftić: predlaže u kandidacioni odbor slijedeću gospodu: Esadbega Alibegovića, Ali ef. Ormana, Nezira Ekinovića, Vehbiju Imamovića, Ibrahimbega Zečeviać, Muratbega Zaimovićn, Isnieta Čomaru, Mehmedbega Kapetanovića, Dra Ismeta Popovca, Čamila Sclmanovića, Dra Osinana Halilbašića i Hamida Kukića. (Prima se). 189 �(Za vrijeme rada kandidacionog odbora, pretsjednik daje pauzu od 10 minuta). Poslije pauze, pretsjednik poziva kandidacioni odbor da predloži listu Glavnog odbora. Sekretar Kukić, ispred kandidacionog odbora, čita li­ stu novog Glavnog Upravnog i Nadzornog odbora: Č L A N O V I G L A V N O G O D B O R A G A JR E T A I Z S A R A JE V A G lavni izvršni od b o r G ajreta: D r. A v d o Hasanbegović, D r. M ah m u t M ehm edbašić, Ing. Salih Cico, D r. Zaim Šarac, H am id K u­ kić, M ehm edbeg Kapetanović, O sm an Selesković, D r. M ustafa H ajdarević, Prof. A b d u la h Zečević, D r. Ibrahim Hadžiom erovjć, D r. A saf Šarac, D r. O sm an H alilbašić, Bekir O m ersoftić, M u ja g a H ard ag a, N a ­ ših Repovac, Prof. M ustafa D rljević, Bećir Soko, Ahm etaga N ovalija, L utvo M uftić, M eh ag a Com ara, Saiihaga Fočo, Besim K o rk u t, M uham ed B ravo, D r. M uham ed Iblizović. Zam jenici članova G lavnog izvršnog o d b o ra Jusufbeg Pašić, Fadil K asum agić, Salko Uzejragić, N ezir Skaljić, Ing. M u stafa Slipičević, D anijal Samokovlić, Ism et ZUdžić, M ehaga V reto, A hm edaga Cengić, H am d ija Zulfikarpašić, N aših A hić, Seid M emišević. G lavni n a d zorni od b o r: M uham ed H am di U v ejs, Ism et C om ara, Salko H asanbegović, D r. B ehaudin Salihagić, Em inbeg Ferizbegović. Z am jenici G lavnog n a d z o rn o g o d b o ra: Ibrahim A rn a u t, H a jru d in b e g K apetanović, M a h m u t Filipović, M u sta fa Šarac, A b d u la h H adžialić. Č L A N O V I G L A V N O G O D B O R A G A JR E T A I Z V A N S A R A JE V A M o s ta r: Sm ajlaga Cem alović, H . Ib rah im Siipičević, H a sa n C išić; T re b in je : M ehaga Zubčević; B i­ hać: O sm an R edžić; T u zla: M u ra d b e g Zajm ović; Plevlje: M uham ed H . Sm ajlović; B an ja lu k a : D erviš T a fro , N aim C e jv a n ; Z avidovići: N u m a n O sm anefendić; D e rv e n ta : E sadbeg A libegović, A h m ed Sa­ d ik ović; Z enica: N ezir E kinović; L ju b u šk i: Šerif Sadiković; D o b o j: Ibrahim M ujičić; B eo g rad : D r. M ehm ed Begović; T ra v n ik : D r. Sulejm an H afizadić; F o jn ic a : M u h a m e d Sudžuka; C etin je: Fehim M usak adić. Z am jenici: V išeg rad : M u ra d b e g Cengić; S koplje: M . T a jib O k ić ; M a g la j: Ibrahim ef. Krzić; B ijeljina: N azim Šaćiragić; Stolac: M ehm ed G rebiđela; K o n jic: M eh ­ med A lija H adžić; V iso k o : Ibrahim beg Zečević; B u ­ g o jn o : Ing. Sadulah N ikšić. Sekretar Kukić dodaje, nakon pročitanja liste, da ovog puta nije biran u Glavni odbor g. Ali ef. Orman, Gajretov odličan radnik i to po njegovoj ličnoj želji. Pretsjednik ga nadopunjuje da g. Orman nije izašao iz Glavnog odbora zato što je on to lično želio, nego zato što je to riješio mjesni odbor u Ljubuškom, sporazumno sa g. Ormanom, tako da mjesto njega ude u Glavni odbor g. Šerif Sadiković. (Prima s'e jednoglasno predložena lista). Pretsjednik: Gospodo delegati, sestre i braćo! Konstatujući da je glavna skupština jednoglasno izabrala novi Glavni odbor, ja u ime izabranih članova izražavam Vam hvalu na datom nam povjerenju. U jučerašnjem našem radu kao i u današnjim rasprav­ ljanjima i zaključcima, date su mnoge sugestije, upućeni su mnogi zahtjevi i stvoreni vrlo lijepi zaključci, koje ima da izvrši nova Centralna uprava uz Vašu saradnju. Ja Vas mogu da uvjerim da će nova uprava učiniti i ove godine sve napore da ostvari sve naše želje i zaključke, naravno uz Vašu pomoć i saradnju. Mi imamo velik broj naših je­ dinica koje čine maksimum napora za ostvarenje zadataka, koji stoje pred nama, ali isto tako imamo veći broj jedinica, koje ne ispunjavaju naše zaključke i ne vrše uredno svoje dužnosti. Mi se trebamo postarati da svaka naša jedinica vrši savjesno svoje dužnosti prema Gajretu i narodu, kako bismo osnažili naš Gajret i kako bismo ga što više proširili u narodu. Ja Vas bratski molim da svi složno upremo sve naše snage, kako bismo oživotvorili sve naše zaključke. Ako budemo tako radili i ako budemo ispunili sve obaveze, koje smo svi skupa danas i jučer na sebe preuzeli, onda ćemo do godine izaći s mnogo ljepšim i povoljnijim rezultatima. I ovoga puta ne mogu da propustim priliku, a da na Vas ne apelujem da pored ostalog Vašeg rada sakupljate uredno članarine. Mi ne smijemo kazati da imamo pasivnih mjesta i da se ne može raditi za Gajret. Mi možemo kazati da imamo pasivnih jedinica, koje se ne žrtvuju u onolikoj mjeri koliko bi mogle. I najsiromašnije mjesto može da po­ kaže vidne rezultate, samo ako imamo ljudi, ako imamo bar jednoga čovjeka u tom mjestu, koji ozbiljno shvata svoju dužnost prema Gajretu. Najbolji nam je primjer za to siro­ mašno mjesto Ljubuški, koje je u prošloj godini dalo 18.000 Dinara Gajretu. Pogledajmo druga nekoja mjesta kudikamo veća i ekonomski jača, koja su podbacila. To je znak da u tim mjestima nemamo ljudi, koji iskreno žele da se žrtvuju za našu zajednicu. Vjerujući da smo mi svi svjesni teškoća, s kojima se u našem radu moramo da borimo, vjerujući da sipo svjesni Gajretovih potreba i potreba elemenata kome služimo, ja vjerujem da ćemo u nastupajućoj godini svi zajedno u punoj mjeri izvršiti naše dužnosti. U toj želji ja Vam, draga braćo, toplo zahvaljujem na Vašem 2-dnevnom radu i molim Vas da poselamite sve naše trudbenike, koji ne mogoše prisu­ stvovati našoj glavnoj skupštini. Hvala Vam braćo i živili! Ovim zaključujem današnju glavnu skupštinu. (Burni poklici: Živio!) Pretsjednik, Sekretar, DR. A. HASANBEGOVIĆ, s. r. HAMID KUKIĆ, s. r. Verifikatori, MEHMED KAPETANOVIĆ, s. r. BEKIR OMERSOFTIĆ, s. r. �Ј е д а н д и о д е л е г а т а н а Г а јр е т о в о ј г л а в н о ј а с у п ш т и н и , 11 ју л а 1937 го д и н е Конкурс за пријем питомаца-ица у Дом друштпа Београдски Гајрет „Осман Ђ и к и ћ " У ш колској години 1937/38 Друштво Београдски Г ајрет »Осман Ђикић« примиће у свој Дом 140 питомаца-ица. Према Правилнику Дома, у Дом могу бити примљени редовни ученици-це Београдског Универзитета. Првенство имају они који су показали одличан успех у наукама, беспрекорног су владања и сиромашног су стања. Од пријављених кандидата примаће се у првом реду Југославени исламске вере. У з молбу, у којој унапред потврђује да ће поштовати Правилник Дома, одлуке Управног одбора, наредбе управника, кандидат који жели да буде примл>ен у Дом треба да поднесе: a) уписницу (индекс), a после првог семестра још и сведоџбу о писменим радовима, вежбама у семинарима колоквијама, a затим и сведоџбу о испитима на време положеним. Кандидати који тек ступају на Универзитет морају поднети сведоџбу о положеном испиту зрелости; б) уверење о имовном стању и плаћању порезе; в) уверење оброју чланова у породици и н»иховом занимању; г) уверење о здрављу. Ученици-це потпуно сиромашног стања имају у Дому бесплатно издржавање (стан, огрев, осветлење, прање, храму и лечење). Остали учепици-це плаћају за своје издржавање према своме имовном стању до 600 динара месечно. Сви ученици-це како они који плаћају за своје издржавање у Дому тако и бесплатни плаћаће месечно 50 динара за инвентарске трошкове. Молбе за конкурс доставити на адресу Управног одбора Друштва Београдски Гајрет >Осман Ђикић«, Далматинска ул. 37, најкасније д о 25 августа 1937 године. 191 • �Н а ш и м е р х ул ж и SMAIL-HAKIJA UDŽVARLIĆ МУХАМЕД ДИЗДАРЕВИЋ Na 17 juna t. g. preminuo je naglom smrću Smail Ma­ kija Udžvarlić, željeznički činovnik u Derventi. Njegovom tra­ gičnom smrću Gajret je izgubio jednog istinskog prijatelja i dugogodišnjeg odbornika u mjesnom odboru u Derventi. — Rahm. Hakija bio je jedna rijetkost kako po čestitosti i karak­ teru, tako i popularnosti koju je uživao među cijelim građan- У четвртак, 3 ов. мјес. у 12 сати у подне, након кратке, али тешке болести лреселио je на онај свијет Мухамед Диздаревић, рачуноиспитач Мјесне контроле при царинарници у Скопљу. Рахметлија je рођен у старој и угледној босанској фамилији Диздара у Дервенти 1895 године. Почетне je школе sivom Dervente, koje je njegova rana i tragična smrt duboko kosnula. Bio je dugogodišnji odbornik mjesnog odbora Gaj­ reta, u kome je obnašao važne funkcije i ispunjavao rijetkom fačnošću dužnost blagajnikk i savjesnog čovjeka, koji je rad Gajreta mjerio po onome što je on učinio za naš elemenat. Sa ovakovim pogledima na rad našeg najvažnijeg kulturnoprosvjetnog društva, merhum Smail-Hakija je ostao do smrti vjeran prijatelj Gajreta, uvijek i svakom prilikom spremno pomažući njegovu svaku akciju. Rahm. Hakija potiče od ugledne aginske porodice Udžvarlića; on je sin našeg poznatog alima i nekadanjeg člana Ulema-medžlisa merhum Hafiz Mahmuta Udžvarlića. Hakija je završio u rodnom mjestu nekoliko razreda gimnazije, pre­ šavši kasnije u službu u evidenc. za katastar, a od prošle godine namješten je kao željeznički činovnik na derventskoj stanici. U svome rodnome mjestu savio je gnijezdo i osnovao porodicu, sa porodičnim idealima čovjeka kakovi se u današ­ njici rijetko vide. Svi oni koji Su ga poznavali po svima ple­ menitim i dobrim osebinama i njegovom životu, ostali su zapanjeni pred nenadanom i tragičnom mu smrću. Niko nije mogao očekivati da će ovaj simpatični, uvijek nasmijani čov­ jek, u najljepšim godinama života, u 28 godini, doživjeti ovako tešku sudbinu! I ako se nije tačno znalo kada će biti sahra­ njen, zadnjoj mu ispratnji prisustvovao je veliki broj građana i najuglednijih ličnosti u gradu, koji dođoše da mu odaju zadnju poštu. Rahmetlija ostavlja suprugu, 4-godišnju kćerkicu i tri sestre, koje u njemu izgubiše jedinog brata. Neka mu Svemogući podijeli afu-magfiret, a mi koji smo s njime sarađivali, sačuvaćemo trajnu uspomenu na Ma­ kiju Udžvarlića, kao korisnog člana naše zajednice. Esadbeg Alibegović. 192 свршио у Дервенти, реалку започео у Бања Луци, a завршио у Сарајеву. За вријеме рата био je уписан на ветерини у Бечу, али je после рата ступио у Царинарницу и служио у Сарајеву и Дубровпику и најпослије у Скопљу, гдје je остао све до своје смрти: Рахметли Мухамед био je у свакоме погледу узор; добар муж и отац, искрен пријатељ и савјетник, од свакога цнјењен и вољен, увијек благ и миран, вазда ведар и насмијан. Био je стари и опробани пријатељ друштва Гајрет, чију je идеју на свакоме кораку помагао. За вријеме његове кратке болести, његови многобројни другови и пријатељи непрекидно су се налазили крај његове постеље и са највећом надом очекивали његово оздрављење, али нажалост, неумитна смрт ra je брзо отела, упркос свих настојања многобројних љекара. Рахметлија je сахрањен уз многобројно учешће најугледнијих скопских грађана, a на гробу се дирљивим говором опростио одборник Мјеснога одбора Гајрета, професор Велике Медресе г. Т. Окић. Његовом смрћу губи његова фамилија свога хранитеља, његови другови свога пријатеља, a друштво Гајрет свог искреног пријатеља и сарадника. Ha годишњој скупштини одбора Гајрета у Скопл>у другови и пријатељи рахметли Мухамеда једногласно закључили су, да га упишу за утемељитеља друтва Гајрет са улогом од 500 дииара. . Рахметли Мухамед оставио je иза себе супругу, два сина и једину сестру г-ђу супругу г. Мустафе Халиловића, шеријатскога судије у пензији из Оџака. Свима њима Гајрет изриче искрено саучешће за непрежаљеним губитком, a рахметлији жели рајско насел.е. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/59cd51e6411981a0840caf499921fd0d.pdf d8db302ba65d8e137b143a32292521f4 PDF Text Text TAKCA У ГОТОВУ ПЛАЋЕНА г л а с н и к К у л т у р н о п р о с п је т н о г друштва ЈГа/рета САДРЖ АЈ: U R E D N IŠT V O : 6 septembar / IN G . M U ST A F A M EHIC N aše selo ii Gajret / Dr. JO V A N M IJUŠK OVIC: Stara medi­ cina kod Arapa / M U ST A F A ŠEIT: Slap, pjesma (prevod s tur­ skog) / PRIČE O N A ŠIM LJU DIM A: Propast svijeta / M o­ litva Mije Bondže / R: Stopedeset-godišnjica Vuka Karadiića / E. A L IBEG O V IC: Santur, priča / Koliko ima zadruga na svi­ jetu / P. C U LA FIĆ: Školovanje omladine na selu / ZIY A G 0 KALP: Vrijednost morala, prevod s turskog jezika / ZN A M E ­ N IT I LJU DI U A N E G D O T A M A : Kralj Oskar, Tawt, grofica Dibary, Đuro II i Napoleon / GAJRETO V G LASNIK: Sve­ čana predaja diplome g. Sadik ef. Sadikoviću / Spisak primljenih pitomaca-ica u internate / Stipendije / Potpore i t. d. С еп т ем б а р С а р а је в о 1937 ИЗДАЈЕ ГЛАВНИ О ДБО Р ГАЈРЕТА V САРАЈЕВУ • В р о ј 11 ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ХАМИД КУКИћ �ГАЈРЕТ, ЛИСТ ДРУШТВА ГАЈРЕТА ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЧНО, ЦИЈЕНА МУ JE ЗА НАШУ ОТАЏБИНУ 60 ДИНАРА HA ГОДИНУ, A ЗА СВЕ ОСТАЛЕ ЗЕМЉЕ ПРЕКО ГРАНИЦЕ 120 ДИНАРА. ЂАЦИ ГАЈРЕТОВИ ПИТОМЦИ ДОБИВАЈУ ЛИСТ У ПОЛА ЦИЈЕНЕ КОД ГЛАВНОГ ОДБОРА ИЛИ КОД УПРАВЕ ГАЈРЕТОВИХ КОНВИКАТА. Власник друштво »Га1рет« — Одговорни уредник: Хамид Кукић — Штампарија Босанска Пошта Јосип Бретлер и др. одговара Јосип Гргић. �B p o f 11 Г о д . TCVlll Сара/ево, с е п т е м б а р 1937 ll>. 1!. К Р Д Љ П Е Т А Р I I ПОКРОВИТЕЉ ГАЈ PETA 195 �6 сеишембар Гајрет je имао и до сада свечаних и свијетлих дана; имао je датума који су за њега и за наш народ имали великог значаја и великих културних потхвата. Међутим највећи празник, иајсвечанији благдан у историји Гајретових културно просвјетних прегнућа je — Шести септембар, рођендан Његова Величанства Краља Петра II. Taj дан, када je угледао свјетлост бож ју Велики Покровитељ Гајрета, има за Гајрет два велика значења. Прво значење овог Дана je у томе што je Гајрет, захваљујући љубави и високој пажњи свог Највећег Пријатеља, Блаженопочившег Краља Александра I Ујединитеља, везао своје име у з Име нашег данашњег љубљеног Краља и славни Дом Карађорђевића. Овај за нас историски догађај напунио нам je радошћу и одушевљењем наша срца. A та невиђена радост и љубав према Узданици нашег народа, донијела je сама од себе и другу значајну одлуку везану уз овај Дан. Муслимани у Гајрету и око њега, у настојању да сваке године што љепше и достојанственије прославе овај Рођендан, везали су за 6 септембар највећу своју светковину — Гајретов дан. Рођендан Њег. Вел. Краља Петра Д ругог има, због тога, за Гајрет и његове раднике, двоструку величину, двоструку важност. У првом реду je тај Дан манифестација патриотског осјећања и националне мисли сваког грађанина и сељака, a (онда, на другом мјесту, манифестација коју, посебно, гаји и носи сваки Гајретов члан и радник према свијетлом Имену Гајретовог узвишеног Покровитеља. Гајретов Дан, и ове године, треба да буде једна величајна манифестација нашег осјећаја; треба да буде афирмација наше снаге и огледало стварања. Треба у низу приредаба, као и досад, да докажемо шта можемо и колико можемо. Гајретов Дан, у оквиру наше националне идеологије, осјећаја и достојанства, треба да донесе највећи успјех, највећи плод. Овај Дан je био и остаће Симбол нашем вјеровања у Гајретову мисију и њен сигуран успех, максимум годишњих напора у јавном животу муслимана цијеле Југославије. Сви Гајретови радници и пријатељи треба да осјете величину ове народне светковине и да тога дана, одушевљено и истински, послуже Гајретовим идејама. Поред моралног уздигнућа, Гајретов дан треба да донесе и материјални допринос за велике циљеве Гајрета. У стотине мјеста, гдје год постоје Гајретови л>уди, a они су ко пшенично зрње расијани no цијелој нашој Отаџбини, 6 септембра ће се продавати Гајретове значке, приредити концерти, академије, забаве, сијела и теферичи на којима ће доћи до изражаја национална и културно-просвјетна мисао Гајрета. Са увјерењем да ће најшири муслимански народни слојеви схватити овај Високи Празник као општу народну радост и светковину, увјерени да ће се сви пријатељи напретка и прогреса сјетити Гајрета и свога дуга према њему, кличемо: Сви на окуп за прославу Гајретова Дана! Живио узвишени Покровитељ Гајрета, Њег. Вел. Краљ Петар Други! 196 �H arn e с е л о и Г а јр е т Наше село, запуштено и биједно, тражи да му се помогне, да би изашло из тепиког стања у које je запало. Оно вапије за помоћи, јер тешке су биједа и невоља које у њему владају. Непросвјећеност и материјалне недаће дотјерале су нашег сељака до руба пропасти. И село, тако лијепо и привлачно, из дана у дан ове више пропада. Сељак не зна да <иде укО(рак са новим временом и у своме конзерватином духу са неповјерењем одбија од себе све оно што je ново и савремено, na макар то било за њега не знам како корисно и спасоносно. Нарочито наш муслимански сељак je најбиједније стао готово у сваком логледу. Он није ни коракнуо напред, већ напротв пада све више у стање које мора да забрињава свакога оног који му добро жели. Мало je оних који .приступају нашем сељаку искрено ni са добром намјером да му помогну, a много je пак оних који ,му njpMCYynajy из личних интереса, не презајући од тага да га преваре и обману, само ако то служи њмховим рачунима и амбицијама, да се тако истакну и да се на тај начин користе у даном моменту. Али, сељак инстнктивно осјети све те егоистичне и непожељне операције с њим. Он je имао прилике да се о том увјери и да искуси на ваститој кожи. A као посљедица тога његовог увјерења и иокуства јесте неповјерење према интелигенцији, коју имамо пред ичима, кад говоримо о овоме болном питању. Гајрет, наше муслиманско репрезентативно културно-просвјетно друштво, до сада je ишколовало прлличан број млађих људи, који су већ ступ.или или ступају у слободан живот. По неминовном закону природе no коме се врши смјена генерација, ови млађи људи — интелектуалци заузеће данас-сутра видне положаје у државној управи и приватној дјелатнасти. И баш од њих треба очекивати да свесрдно по)могну заосталог муслиманског сељака као и сељанку, те да се на тај начин одуже Гајрепу, коме je највише стало до културнопросвјетног напретка нашег мусллмансжог елеменла који у великој већини сачињавају сељаци.___ Млади људи излазећи из школе ступају у живот одиста лод тешким околностима. Удовољивши својим обавезама и давши све од себе no изласку из школе, онм с шравом траже да им се даде могућност да живе и раде. Па кад те могућности не буде — што данас није риједак случај — онда настане разочарање и апатпја према свему na и према Гајрету, шако Гајрет за то није крив. Ta разочарања и револт потенциран и са друге стране, могу да се дубоко урежу у душу « да убију вољу за радам и амбицију и за доцније, кад то вријеме незапослености и очајања прође. Тако може Да се формира пасиван дух, који не само да не учествује у «екој корисној акцмји за добро народно, већ je чак и онемогућава. И многи бивши Гајретови питомци прођу кроз ту тешку фазу живота. Овај моменат je важан и преко њега се не може олако прећи. Зато би Гајрет добро учинио када би нашао начина да своје бивше питомце који су изашли из школе веже за себе, да буде с њима у контакту и да HiM даде бар моралну потпору, како би се одржали и да не би клоиули у тим часовима тешког 'искушења. Taj гест Гајретаби 'појачао преданост и љубав њихову према Гајрету, које су можда биле поколебане и утицајем околности умаљене. У том случају рад на селу дао би згодну прилику тим младим школованим људима, које би Гајрет ломагао,, да у њему започну са конструктивним радом 'И да развију своје способности употребивши их хорисно за добро нашег сеоског свијета. Наш муслимански сељак треба да осјети корист и задовол>ство о д млађег кадра Гајретоваца. Он то с правом очекује, јер помаже Гајрет и даје за њег тешко и с муком стечену пару. Бивши Гајретови питомци нарочито треба да се приближе сељаку, да му приступе искрено са пуно љубави и разумијеваља према њему. Јер, према h>hxobolm личном примјеру, ирема њиховом олхођењу и постулању, сељак доноси свој суд о Гајрету. Широко je поље рада на селу. Рад je истина тежак и тражи добру вољу, истрајност и самопрегорење, Али зато доноси лично задовољство и доприноси напретку нашег сељака који од школованих људи много очекује. Нема ништа позитино у празном причању и надмудривању. Дјела се траже и на основу н>их доноси се добар или лош суд. Говорило се je « писало о К0 'ристи Гајретових читаоцница на селу. Ta корист поред осталог испољавала би се нарочито у томе, што би отргла сељака од алкохола који све више узима маха, поготову у оним селима која се налазе у близ!ики вароши. По сеоским кафанама и биртијама беспог сличи се и пије алкохол. И то није риједак случај. У алкохолним пићима сељак тражи утјехе за свој тежак живот и тако пропада још више матервјално и губи свој морал који се високо диже изнад бног у варошима. Баш у осш 1 вању и одржавању Гајретових читаоница на селу није се постигао пожељан успјех, a то највише због тога, што није било људи који би свесрдно приступили томе раду. Велиш je гријех пустити сељака нашег Да и даље пропада. Треба га помаћи што прије то боље, јер помажући њега помажемо сами себе. Ing. Мустафа Мехић. -------------------------------------------------------------------------------------------- 197 �Стара Јчсдецииа к о д Арапа Развитак медицине у ApaincKOM царству иде паралелно са стварањем моћне државе Калифа, и почива на ренесанси старе грчке медицине. Арапска медициш управо je мјешавипа грчких и источњачких елемената. Она није дјело националних Арапа, и ако су истој дали своје име и свој језик, и ако она no д уху претставља једну цјелину, на њеном стварању претежног удјела имали су људи остадих народности великог Исламског царства. Медицински центри, налазили су се баш у земљама Ислама, гдје су живјели измјешана племена и народи. Даровити али примитини Арапи, кад су се освајањем дограбили најбогатијих културних земал>а, код н>их се жеља за духовним образовањем особито уочавала. Из духовних туђинских творевина, узимали су само оно што им je било потребно за даље практично ратовање, Поред националне поезије, Арапи су једиио изучавали граматику и свету књигу Куран, те ради његовог што вјернијег тумачења новим вјерском припадницима, Кураагту смјели да читају једино у рригиналу, и на тај начин Арапи су лриморали све народе Исламског царства, да науче арапски, што je имало као посљедицу велику и пресудну историјску чињеницу, да je арапски језик постао универзални књижевни језик свих народа арапског царства. У главноме, за вријеме владавине династије Омајида, медицина je била препуштена невјерницима, и за извор служила им je поглавито александријска школа. Већ 707 године, у Дамаску подигнута je прва боливца, у којој су љекари лијечили болеснике бесплатно. Ово рано продирање медицине у земљи Ислама, na ма и о д туђина, невјерника, поред практичног интереса, о коме су Арапи увијек водили рачуна, притшсује се и историјској чињениц«, д а je Мухамед a. с. имао личн о г . љекара, личног пријатеља Хришћан1ина, Харич Бенкаладу. За вријеме династије Омајида Басра и Куфа били су чувени 1медицински центри, гдје су ишли Муслимани, Хришћавл и Јевреји да своје знање обогате. Ипак прави полет арапске медицине почиње доласком на власт динаетије Абасида.. Основу арапске медицине чини у суштини богата преводна литература. Калифе су овај посао помагали издашним материјалним средствима, чак су и дипломатским путем набавл>али позната оригинална медицинска дјела страних књижевности. Превод ових списа повјеравали су комисијама најугледнијих научн.ика и познавалаца страних језика. Историја je за сва времена сачувала имена слав- 198 них Калифа из династије Абасида, који су омогућили арапску медицину. Да споменем калифу Ал Манзура, Харун Ал Рашида и Калифу Ал Мамуна. Од медицинских аутора грчке књижевности важнији су преведени Хипократ, Гален, Диоскурит, Ареибазио Павле из Егиве, Арон из Александрије и т. д. Калиф Ал Мамун за скупе nape добавио je са византинсмих дворова масу научних медицииских дјела, a многе je добијао, путем мировних уговора. Харун Ал Рашид велики je број грчких медицинских стгиса покупио у ратним1 походима, из побјеђених градова. Kao преводиоце срећемо Сирце, Персијанце, Грке и Јевреје, и они су дали огроман број коректн.их превода. Ова систематска преводна књижевност, обрађивана бесприиијерпом енергијом, и у јаch'Om циљу, донијела je Арапима у току деветог стољећа, толико медицинског знања, да у Арапском царству бива ваокрс старе грчке медицине. Арапск,и љекари у Багдаду прилазили су болеоничкој постељи у зваку Хипократа и Галена. Медицина код Арапа одувијек je била цијењена, и играла je врло важну културну улогу. Колико су Арапи високо цијенили медицииску науку, видимо и no литератури, гдје се многа медицинска питања третирају, не само у љекарским списима, већ и у другим иаучним гранама. Па ,и сами арапски пјесници, у својим умјетнички1м пјесмама узимају медицину као предмет инспирације. Kao кољевка арапске медицине, узима се славна медицинска академија Несторијанаца у Џондисабури. Несторијанци бијаху један хришћански свештенички ред у Сирији, који се поред теологије бавио и медицином. Превели су многа грчка медицинска дјела. Несторијанац Сергије из Разене, чувени свештеник и љекар прве половине шестог стољећа, на сиријски превео je све списе Хипократа и Галена. Гоњени вјерским фанатизмом и нетрпељивошћу, Нестаријанци у петом стољећу бјеже у Персију и у Џондисабуру оснивају медицнску академију, Koja стољећима важи као највиша медицинска школа истока. Кад су Арапи загосподарили Персијом, ипак ова медицинска школа остаје и даље у рукама Несторијанаца, и то,ме факту има арапска медицина да захвали за свој брзи развитак. Из те школе изишли су они арапски љекари, који су медицину у Арапском царству подигли до највећег угледа. И томе факту приписујемо и чињеницу, да су арабизирани Персијанци имали у арапској медицини о д увијек домииантан положај. Др. Јован Мијушковић. �Слаи Ca поносне стене, ca огромног внса Крунисаног круном од прозирне магле, Озго, у бездан, ca јеком се баца Големог слапа блистава влага. Kao плава свила урешена пеном Напојена амбром горскога цвећа, Доле пада вода, дугиним бојама сија И одише снагом вечитог пролећа. . . . Слушам јек у слапа, плавог горостаса, И разбирем песму беле чипке-пене. Причају ми приче, шапућу легенде Кроз столећа што су прошле кроз те стене. Оне нижу речи у божанску оду, У којима прошлост снја као звезда: О генију поета, о бесмртној музн, О крвавој слави војничких најезда. P r ič e 0 n a š im lju d im a PROPAST SVIJETA Na Narodnom univerzitetu u Sarajevu dizao je neki profesor univerziteta iz Zagreba predavanje. Na jednom mjestu je izrekao i ovu rečenicu: »Zbog svega gore izlo­ ženoga, ja sam dubokog uvjerenja da naša Zemlja, ovakva kakva je, neće moći izdržati više od 90.000 godina. A onda je propast svijeta...» u tom trenutku došlo je do jednog incidenta. Jedan sara­ jevski trgovac, postariji čovjek, skočio je iz klupe i, priletivši govorniku, zavapio sav očajan: — Koliko, koliko ste rekli? — Devedeset hiljada godina. — Hvala dragom Bogu, otpuhnuo je zadovoljno trgovac. Ja mišljah samo 9.000 godina, pa se bijah baš prepao. Nije lahko tako brzo umrijeti. Кроз столећа дуга, хрлили су љ уди Овамо ка престољу анђела-лепоте. У о во ј ведринн Тесалијског неба Тражили су извор за вечнте животе. Клањају се њему и славни хероји И тај који ствара и онај што руши. Под шум истог слапа своју Илиаду Хомер je геннјални зачео у души. У прасгаро доба, дивна Афродита, Свако јутро, кришом, с пехаром од жада Трчаше овамо да освежи тело, У валовима сјајним плавог водопада. Бацала без стида прелепе одоре, Пружајући сунцу поносно и ведро, Своје наге ноге, своја обла бедра, Седефасто нежна, уздрхтала недра. Али љубоморан као дивљи курјак, Бацао се на њу непрозпрнпм велом Слап. Ко плашт од сафира, с пеном - хермелина. Афродити вода покриваше тело, Грлио je страсно, љ убио ватрено, Шапутао речи тајанствене, сонорне, И пуштао вилу из свог загрљаја Пуну снаге нове, чудне, чудотворне. Легије су Меда, Грка н Монгола, Мнсирских војннка, пролазили овде. И Турске армаде и Римске кохорте Поднжаху шатре код воде што шуми. Натапала га крвљ у војска Митрадита. Своју жеђ je гасио лепи Антоније, И после бнтке, свирепи Атнла, Појио je овде своје дивље коње. Кроз ове клисуре, поред водопада, Пројурила je на бику лепа Еуропа, И на сурој стени, као у је д звера, Још увек се внди Хекторова стопа. Реци, шапни, зашто те твоје лепоте Нису нас доскора привлачиле амо? Алн веруј сада, ја и моја браћа Kao наши преци тебе ценит знамо. MOLITVA MIJE BONDŽE Katolički raspop, suludasti Mijo Bondža, bio je do pred nekoliko godina poznat cijeloj Hercegovini i sred­ njoj Dalmaciji. Skitao se od mjesta do mjesta, nođvao po grobljima i služio djeci i odraslima za uveselenije. Uvijek se molio Bogu, a govorio malo. Kad je što i govorio, bilo je to smišljeno i lukavo. Uz rat, kad je vladao car Karlo, zamoli ga sada rahmetli Mustajbeg Rizvanbegović, da se malo pomoli Bogu za cara. Mijo se prekrsti, pogleda oko sebe a onda, ša­ patom, kao i uvijek, reče: — A molija sam se za Sultana, pa ga je dava diga, molija sam se onda za Vranu (Franju Josipa), pa je i njega dava diga. A kako bi, gospe ti blažene, bilo da se baš 1 za Karla malo pomolim. Рецн ми одакле, дивни водопаде, Откуд ти то дивно, то ватрено благо, Да надахнеш љ уде, те у песмн звонкој Кроз векове славе твоју плаву снагу, . . . Kao преци наши дивимо се тебп, Твоме смелом паду ca високе стене, Твоме миомиру пролећа и цвећа, Дивна бистра водо, ca крнлима пене. (Превод с турскога) МУСТАФА ШЕИТ 199 �Стопедесето-годишњица ВУКА К А Р А Џ И Ћ А Све знатније кулгурне и просвјетне установе у престоници и у земљи — на челу са С. К. Академијом — одлучиле су да ове године на Митров дан, 8 новембра, свечано прославе стопедесетгодишњицу од рођења Вука Караиића. Оне желе там гшославом не само да одаду признање .једном великом сину нашег народа и да псжажу, и том приликом (Његовим примјером — како се служи народу и отаџбини, него и да изнесу свеколики значај Њ егова великог дела. Вук Караџић, поред значајних заслуга за реформу правописа и књижевног језика има још једну крупну заслугу, којом je украсио и цео жји вот свој и крунисао цео плодни рад свој. To je: стављање наше националне културе у основицу целокупног нашег духовног и културног развитка, и у књижевности, и у уметности, и у материјалној култури. Зато je прослава Вукоза имена — прослава његова завета, остављеног народу нашем — подизања наше властите националне културе, у вези са успесима и напретком културе целог света. Схватајући тако омисао ове прославе, националне установе позивају претставнике свих културних слојева нашег друштва: да учествују у овој проелави и допринесу да она лостане и значајан дан у историји H a ­ rnoj. Поред прослављања имена Караџићева, овом he се светковином тежити да се подиге вечити споменик творцу савремене културе наше — оснивањем Вукове задуж бне, из које he се о Вукову дану сваке године награђивати најуопелија дела и з обласги наше националне културе и уметности. Да би се т о посш гло, одбор за Вуко!ву прославу обраћа се свима културннм друштвима нашим и 1претставницима свих наших културних и просветних усганова, са молбом: да организују у својим ф единам а одборе за Вукову прославу, који he заједно и у договру са одбором у Б еограду радити на остварењу тог циља. О свакој таквој организацији или свакој доброј имицијативи која се ма где са овим Ц1иљем у нашој земљи јави, треба одмах известити Главни одбор за Вукову прославу (у Београду, Караџићева ул. 5) од којег he добити сва потребна обавештења Р* 200 Santur Događaj, о kome ću vam pričati, stvarno se odigrao u Derventi, u godini 1924. U toj godini je radiofonija počela zauzimati velike razmjere po cijelome svijetu. M eđutim kod nas, u Jugosla­ viji, bilo je malo sretnika, pogotovu u Bosni, koji su sebi mogli da nabave radio aparat. Bila je to čudna stvar, najveća tehnička tekovina našega vijeka. Sam aparat je stajao mnogo novaca, a osim toga izdržavanje aparata iziskivalo je prilične izdatke (anodna baterija, jer tada ne bijaše radio-aparata na električnu struju, punjenje akumulatora, mijenjanje lampi i t. d.). D a bih se upoznao sa ovim čudom tehnike, otputovao sam u Zagreb gdje su bila svega dva radio aparata, čini mi se vla­ sništvo »Zagrebačkog radio kluba«, ikoji imađaše prostorije u današnjoj Zagrebačkoj radio stanici. Tom prilikom se upoznah sa jednim od osnivača Zagrebačke radio stanice, g. Ivom Šternom. O n mi pokaza jedan radio aparat marke »Radiola« (pa riški fabrikat) i drugi »Audionet«, ako se ne varam belgijski fabrikat. Slušali smo cijelu noć razne evropske stanice. Tada ih je bilo mali broj. U aparatu je kvrčalo, škripalo i pucketalo, ali za početak je i to bilo dobro! Povratih se iz Zagreba i povedoh akciju za osnivanje »ra dio kluba« u Derventi, koji se i osnova na taj način, da svaki član, u ime nabavke aparata, položi po 1500 dinara, a osim toga odredism o posebno mjesečnu članarinu od D in 50, radi izdrža­ vanja radio prijemnika, raznih troškova i kirije za salu u bivšem hotelu »Rajčević«. Prema propisima poštanske direkcije, aparat smo morali prijaviti zbog dozvole, koja je glasila na moje ime, a aparat je bio registrovan pod brojem 35, jer je svega toliko aparata do tada bilo prijavljeno u državi. Postavljanje krovne antene na zgradi izazvalo je senzaciju u gradu, a montiranje antene izvršili su dva konstruktora-inži njera iz SI. Broda. Velika većina svijeta u gradu nije uopšte vjerovala u cijelu stvar. Najinteresantnija epizoda u vezi sa ovim »čudom«, odigrala se u »kahvi« Širbega Bešlagića. Posjedali ihtijari po sećijama. Podavili noge podaše. Kafana puna duhanskog dima. Prisutni se jedva raspoznaju. U kafani tišina, samo kolutovi dima lete, i čuje se srkanje kafe iz finđana. Tišinu najednom prekida stari Abdulahaga. On duboko otpuhnu i reče: — M a čuste li vi za »one«, što razapeše nekakve žice po krovu Rajčevića zgrade? Sada slušaju kobajagi muziku, koja im dolazi brez žice čak iz Beča, Pariza i Londuna . . . U kafani tajac, samo se javlja rahm. Huseinbeg: — Am a, čuli smo, jašta. A šta im moreš, kad ljudi imaju para . . . Žuljaju hin . . . Švabe hin varaju ko malenu djecu, još za njihove pare . . . N a to će Abdulahaga: — A li, ljudi božiji, ipak mi ne ide u glavu, kako mogu ozbiljni insani dozvoliti da se neko sa njima na ovakav način šegači. Pa medu njih upo i Esadbeg! Ma zar ne znaju i ne vide, �budale jedne, da je to njima Švabo kurisao santur u onoj kutiji! A oni, jadnici, u svojoj plitkoći misle, da to, biva, avaz dolazi iz Beča, Pešte i Londuna?ll Đ e im je pamet, po Bogu braćo? Kako se može vjero­ vati, da se, efendum, govor, pjesma i čalgija može slušati bez ž ic a . . . i j i Eto, to se uistinu odigralo u Derventi, na početku širenja Radiofonije u našoj Bosni. Kad danas pogledam sadanje »superheterodin« radio aparate, koji su konstruisani na elektr. struju, bez akumulatora i baterija, kao i bez onih žica po krovu, sa zvuč­ nikom ugrađenim u samome aparatu, i bez svih onih čuda, koje je radio imao na početcima stvaranja, kada slušam vjernu repro­ dukcijo! muzike i pjesme iz Abdulahagina »Londuna«, i još i? veće udaljenosti, n. pr. M oskve i Tokija, tada se uvijek sjetim Širbegove kahve i njegova »santura«. U moderno shvaćenom smislu, ovaj naš prvi radio aparat u Derventi, pohranjen danas kod g. Boška Tasovca, i jest neki santur. M ogao bi ga danas mirne duše ponuditi nekom muzeju. Д neće proći mnogo pa će se i na ovim »santurima«, na bazi televizije, moći vidjeti i ljudi odavden čak u London. E. Alibegović Колико има задруга на свијету Према најновијим подацима на цијеломе свијету има сада велик број задруга, о чему смо ми прикупили занимљиве податке. Потрошачких задруга било je 63.600 са 90 милијона 45.000 чланова. Ha пимјер 1934 године те су задруге продале робе за 941 милијарду динара. Све те задруге располажу имовином од преко 558 милијона динара. Сељачких задруга разних врста има на свијету веома много. Тако има, као подврста кредитних задруга, 151.234 са 15,312.357 задругара, мљекарских задруга 22.034 са 2 лијона 736.447 задругара, na набављачко продајних 26.064 са 3,054.597 чланова и за дружних електрана 7.101 са 478.424 задруга pa. Разних задруга, сељачких, изузев осигура вајућих, бито je на свијету ч8/.»00 са ч-t ми лијоиа 30.300 чланова, осим Pycnje, Koja тамо иије урачунана. Али мора се сиоменути, да je задругарство у Русији јако развијено, и да, нанримјер, од овдје наведенога ороја свих сељачких задруга на свијету, на Русију огпада 24.456 са i6,474.000 задругара. Сељачких задруга за осигураље од елементарних 1тета, за осигурање стоке и за Mjeшовита оеигураља Оило je на свијету, иез Русије, 46.760 са 1,782./6<. задругара. <jcmyрани капитал ових задруга ијвосиј je укуино око 935 милиЈарди динара. Професионалних задруга, r. ј. радничких произвођачких задруга, грађанских кредигних задруга и риоарских задруга има иа свијету око 32.000 са преко 5,/vo.ooO задругара. Задружно организирани потрошачк имали су 48 главних набављачких задруга, чијн je промет износио 1934 године — као приијер наводимо — 585 милијарди динара, од чега отпада на њихову самонроизводњу 13 милијарди динара. Надал>е су погрошачи имали својих 10 задружних банака, које су имале те исте године на располагаже 23 милијарде динара, a к томе je било још 13 сељачких задруга и 10 осталих задружних банака. Централних задруга за осигураже било je прошле године, о чему су сада прикупљени подаци, 71. Ha концу ирипомињемо, да и то нажалост нису најпотпунији подаци и то jeдино с разлога, јер све задружне организацнје свијета нису послале податке централном статистичком задружном уреду. P r e lp la ć u f ie se i š ir it e lis t ROMANIJA Put za Novakovu pećinu »Gcijrct« 201 �Š k o lo v a n je o m la d in e n a s e lu Naša seoska omladina ima rđave uslove za život. Pod rđavim uslovima se obavlja i njeno vaspitanje i pripremanje za budući život. N a š skoro jedini vaspitno-prosvjetni zavod u selu i za selo — narodna škola bila je sve do najskorijeg vremena siroče bijede i oskudice. I ako prenatrpana velikim brojem vaspitanika, vrlo često nije imala ni najpotrebnija sredstva za rad. Neće biti pretjerana konstatacija da veliki broj naših seoskih škola po čitave mjesece nije imao ni trunka krede, a o drugim vaspitno-pom oćnim sred­ stvima, namještaju i učilima i da ne govorim o. A li sad, blagodareći najvećim prosvjetnftn vlastima koje prevedoše izdržavanje narodnih škola na kredit ba­ novinskog budžeta, vjerujemo da će ova prepona biti sasvim otklonjena iz polja vaspitanja. Sem toga naša sela nemaju ni dovoljan broj škol­ skih zgrada, te se škole otvaraju i po privatnim, pe­ dagoški i higijenski neodgovarajućim kućama. Ima dosta mjesta, gdje i danas djeca iz po nekoliko sela, koja broje i do stotinu dom ova ili nigdje ne pohode školu, ili pod vrlo teškim uslovim a petoro do dese­ toro djece posjećuju škole koje su vrlo često .udalje­ ne od njihovih dom ova 10 do 16 km. Pa da li taj mali procenat djece, kojuisvjesni roditelji žele osloboditi mraka, pod takvim uslovima može se pravilno vaspitati i da li se od te djece, koja žrtvujući svoje živote, naročito za vrijeme zimskih mećava i vijavica, može zahtijevati i očekivati apsolutni uspjeh u nastaviV Ne, jer ta djeca, zamorena dugim putem, šibana kišom i snijegom a štipana hladnim zimskim mrazovima, sla­ bo odjevena i obučena, a nahranjena suhim kukuruz­ nim ili sijerčenim hljebom, iznure se i zamore, te su u nemogućnosti skoncntrisati m isli za shvatanje novih pojmova i njihovo razumjevanje. U novije vrijeme naša državna uprava i pro­ svjetne vlasti ulažu m nogo truda da po m ogućstvu u u svakom selu podignu udobne školske zgrade pa je mnogo učinjeno na polju podizanja školskih zgrada. A li ima još m nogo da se učini, pa tek da se prenatrnost djece po našim narodnim školama normalizuje. Bijeda i sirom aštvo, čiji je talas zahvatio naša sela, duboko su žarili svoju kob i u polje uzgojnog podizanja omladine naše. I naša školska djeca u sve­ mu oskudjevaju. V elik i broj od njih nema obuće, te su im crne ispucane noge izgrebene kupinom, šibljem i dračom. N iz golenjače i oko člankova izukrštale se ogrebotine žalite osušenom krvlju. I odijelo mnogima od njih je vrlo mizerno; obučena su ili u stare, dronjave pocijepane rutine ili u tanke, od beza — botane — sve iskaišane dronjke, kroz koje vire goli laktovi, ko­ 202 ljena i ostali dijelovi tijela. Te rutine se ne skidaju ni danju ni noću, sem kada se peru, ali i to vrlo rijetko. U njima se i spava na tvrdom zidu — uz ognjište od kamena ozidanom krevetu — ne vodeći računa da li su mokre ili ne. One su leglo razne gamadi kojom naša školska djeca obiluju. Ovako pocjepana i dronjava djeca puna nečistoće dolaze stidljivo u školu, ona mjesto da prate tok i razvoj nastave paze kako će od učitelja i svojih drugova skriti uš ili buhu koja se vrlo često pojavljuju po njihovu tijelu i odijelu. Ovako slabo obuvena i odjevena djeca često boluju od nazebe, te neuredno posjećuju školu, što u mnogome ometa uspjeh nastave. Kašalj i kijavica, ozeble školske djece naročito kada su vlažna vremena, jesu najčešće slušani učiteljski radio. Hrana je više nego mizerna. Polugodišnja hrana jeste suh kukuruzni ili sijerčeni hljeb a vrlo često i pareno zelje. Po pola godine moguće da imaju po kašiku mlijeka da s njim nakvase svu bajatu kukuruzu da im grlo ne para. Uzrok ovako mizernoj ishrani djece jeste bijeda našega seljaka. A kako stojimo sa školskim knjigama i pisaćim priborom za djecu? T o su još veće poteškoće na koje nailazimo. Bijeda i oskudica, koje vladaju u našim se­ lima, su i tu uvlačile svoju kobnu razornu moć. Bila bi nužna potreba, za uspjeh u vaspitanju po­ zabaviti se pitanjem opskrbljivanja učenika narodnih škola potrebnim knjigama i priborom, jer dok god se to pitanje na neki bolji i podesniji način ne uredi ne­ uspjeha u nastavi imaćemo. Znamo da je to pitanje vrlo teško urediti, ali vjerujemo da oni koji su, nošeni idejom da je prosvjeta sreća jedinke, društva i države, uspjeli da urede izdržavanje narodnih škola, naći će put i način da riješe i problem opskrbljivanja učenika pisaćim priborom i školskim knjigama, jer to od njih zahtjeva budućnost države i naroda. P. Ćulafić �V r ije d n o s t m o r a l a Ziya Gokalp, bijaše osjećajan turski pjesnik i strastven teoretičar nacionalizma, a bijaše takcđe sociolog velike kulture. Dokaz su ove velikodušne stranice, koje su izašle 1912: Kao što znanost naučava čovjeka onome što je »moralno« i kao što genijalnost stvara ono što je »ori­ ginalno«, isto tako moral potiče čovjeka na ideal. Ove tri moralne blagajne podvrgnute su u pogledu nji­ hove vrijednosti vrlo striktnom poretku. U ovom pogledu genijalnost ima izvjesnu prednost prema znanosti. Geniji 'su uvijek bili smatrani preciznijim od učenjaka. Jer ako znanost može biti izvršena sredstvom metode i -što svako može postati učenjak i kad malo što uradi, genijalnost je naprotiv dar prirode što se ne bi moglo postići radom. A ako se genijalnost koristi meto­ dom, inspiracija ipak ostaje glavni faktor stvaranja. Estetske emocije što geniji pribavljaju duši veće su od koristi koje postizavaju učenjaci. Jedan velik pjesnik, jedan velik muzičar mogu inspirisati izliveno veselje jed­ nom čitavom narodu, udahnuti mu novi život. S druge strane, ako je znanost internacionalna, genijalnost je na­ cionalna. Duhovna veza koja ujedinjuje članove jednog naroda sastoji se manje u zajednici naučnih ideja nego u zajednici estetskih emocija. Ko što je genijalnost veća od znanosti, isto tako mo­ ral se stavlja iznad genijalnosti. Vrijednost morala ne bi se mogla usporediti sa drugim socijalnim vrijednostima. Radi toga praznine jedne osobe u moralnom redu ne mogu se zamjeniti vještinama i naročitim zaslugama u oblasti znanosti ili genijalnosti. Moral je dakle iznad svih drugih vrijednosti. Zajed­ nica estetskih emocija, rekli smo, je duhovna veza koja ujedinjuje članove jednog naroda. Međutim, ma kako moćna bila, ova veza nebi mogla biti nerazrješiva. Samo moral može stvoriti vezu i solidnu i otpornu. Tako socijalna disciplina zavisi od moralne snage. Tamo gdje je ona slaba, pravo i zakoni su bez dovoljne eifkasnosti. Jer ako je zakon svet i djeluje, to nije zato što on inspiriše strah, nego zato što je došao iz zajedni­ čke savjeti i što on odgovara narodnom moralu. Zato što je on i izvor naše volje, moral je takode osnova i odgoja. On je uostalom jedini činila:, čovječanske sreće. Rekli smo, da je metoda vodič znanosti, inspiracija genijalnosti. Isto tako moral ima za vodiča savjest. Nor­ malne osobe koje su dostigle zrelost čuvaju u svojoj duši moralna pravila zapisana u vječne formule, i to da ne znaju kako su se ova pravila formirala, jer oni ih nisu mogli graditi pomoću znanosti ili metodom ni sredstvom razmišljanja. Ova su pravila u neku ruku prirođena, spontana. To je ono što čini, da mi ne možemo ostati ravnodušni pred jednim moralnim ili nemoralnim činom, i dajemo im prema slučaju našu pohvalu ili našu osudu. U toku ove reakcije, mi imamo osjećaj poslušnosti jed­ nom formalnom redu, koji je došao iz oblasti koja se može staviti još više od inteligencije. Upravo iz ovoga razloga mi zamišljamo našu moralnu savjest u obliku jednog glasa, čija nam je priroda nepoznata i čiji mi izvor ne znamo. Ovaj »glas savjesti« dostiže kod izvjesnih bića izvan­ rednu moć. Ova bića nazivamo »Moralni Heroji«. Me- J ia d sarhoši kraj JVeretve piju G osp. H . Humi Iscedićemo i mladost ovako ko čašu ovu mučenice pijemo, pijemo i tonemo u zaborav što peče bivamo veliki, sretni, posle padamo niče samo za jedan čas utehe u ovo bolno veče. M i pijanice u srcima nosimo naslage stoleća gromadne ko brda ova ćelava oko grada i drobimo ih čekićima, srca, da nam budu bolcća u ovo veče, veče puno tuge i jada. I pevamo pesme, rakijom krvavimo srca, lomimo živote, stvaramo trenutnu radost dok Balkan ц nama ko stara pesma grca pijemo, pijemo i raskošno traćimo našu mladost. Haj! U ovu noć procvileće u nama vekovi predaka, bezmernih, raskošnih traćara srca. Pijmo7 Za nas su čaše lekovi i maljevi, što lome u prah naša gromadna srca. llijas Dobardžić dutim, to su heroji, koji se slijepo podvrgavaju glasu svoje savjesti bez brige za ma koji interes ili ma koju opasnost. Istina je da se svaki tome podvrgava u izvjesnoj mjeri. Ali mnogobrojni su među nama oni, koji ne slušaju sa revnosti, kad im zapovijeda odricanje ili žrtvu radi jednog ideala. Da je to drukčije, mi ne bi pomagali svim neprav­ dama koje vladaju medu ljudima. I to je tako, kao što ima u umjetnosti genija koji se razlikuju od drugih, moral ima heroje, koji se izdižu iznad srednjih tipova. To su ovi nadčovječanski heroji, koji često spašavaju narode iz najvećih opasnosti. Jedan primjer, u ovom po­ gledu, je gest Alp Aslama u Malazgirtskoj bitci. Kada se glas savjesti izdigne neobično moćan, on potsjeća na inspiraciju u umjetnosti. To je što čini da se mogu nazvati ovi heroji »Geniji Morala«. Ostaje takode da se podvuče, da ovi heroji koji ostvaruju velike revolu­ cije, spašavaju narode i vode ih prema visokim sudbina­ ma, su u pogledu vrijednosti viši od genija umjetnosti. Jer heroji morala osiguravaju narodima slobodnu egzi­ stenciju, nezavisnu i visoku. Dok geniji umjetnosti uljep­ šavaju ovu egzistenciju, ali nakon što je osigurana. (Preveo Ahmed Prohić) Ziya Gokalp 203 �KRALJ I NOVINAR Za vrijeme vladanja kralja Đ u r e II. jedan činovnik en­ gleskoga ureda stenografirao je kraljev prijestolni govor držan pred skupštinom. Poslije dva dana kralj je doznao da je novinar iz presbiroa uhićen, i upita zašto to. — Jer je sasvim drugačije dao novinama govor vašeg ve­ ličanstva. — Donesite mi novine 1 Kralj je pročitao prijestolni govor i pozvao ministra unu­ trašnjih poslova i obratio mu se: — Odmah pustite iz zatvora onog novinara. Ja sam us­ poredio moj i njegov govor i našao sam, da je njegov mno­ go bolji 1 Z nam eniti ljudi u a n eg d o ta m a SAMO NJEMU NE Švedski kralj O s k a r primio je u svoje vrijeme jednu se­ ljačku deputaciju, koja ga je došla nešto zamoliti. Kralj seljacima obeća, da će njihove pravedne želje ispu­ niti i upusti se s njima u razgovor. Tako ih medu ostalim zapita: — Je li istina, da vi svakome kažete ti? — Istina je — odgovoriše oni. — Mi svakome kažemo ti, — samo t e b i ne smijemo 1 GLAVA Prigodom izborne kampanje za izbor predsjednika, bivši predsjednik T a w t imao je na jednom zboru protiv sebe jaku opoziciju. U jednom času, dok je govorio, njegovi protivnici nisu se zadovoljili time što su stalno galamili nego je neko bacio na nj glavicu kupusa, koja mu je pala baš pred noge. On je na to sasvim hladnokrvno primjetio: — Vidim da je jedan od mojih protivnika izgubio glavu! ZA D N JI CIN Mladi jedan pisac želio je da ga protežira grofica D u b a r ry, nadajući se, da će na taj način brzo postati slavan. Tako joj je jednoga dana čitao neku svoju tragediju. Grofica, koja nije imala baš mnogo umjetničkog smisla, nekako je pristala, no još nije bio završen ni prvi čin kad je pjesnika prekinula i naivno izustila: — Dragi gospodine, to što vi čitate posve je zgodno, ali bojim se, da vas odviše napreže. Ne biste li odmah prešli na zadnji čin? I JUNAK Za vrijeme N a p o l e o n o v o g pohoda u Rusiju nje­ gove straže uhvate jednog ruskog vojnika i izvedu ga pred za­ povjednika i počnu ispitivati o predjelima i putevima, kretanju ruske vojske i raznim vojskovođama. Vojnik je međutim na sva ta pitanja davao tek jedan odgovor: -•чг Ne znam! — Ništa ne znaml Tad jedan časnik iz Napoleonovog štaba odluči da se s čovjekom našali i uzevši ga za ruku, dovede ga do stola, gdje umoči držalo u tintarnicu i na dlanu mu napravi slovo »N«. — Dosada si — obrati se vojniku jedan od časnika, koji je znao ruski — bio rob ruskog cara, a sada si postao rob Napoleona. Ne govoreći ni riječi, vojnik dohvati sablju što je ležala u blizini na stolu i stavivši ruku na rub stola, snažnim zama­ hom desnice odsiječe šaku na kojoj je bilo slovo »N« i klikne: — Nikada] Kad je za to Čuo Napoleon, divio mu se i naložio da mu se rana zavije, odlikovao ga zlatnom medaljom za hrabrost r odredio da ga puste kući. Careve Vode pod Romanijom — tzv. Tursko selo 204 ' �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК S v e č a n a p r e d a j a G a j r e io v e d ip lo m e član Glavnog odbora Gajreta profesor g. Hasan čišić iz Mostara, umoljen je od Glavnog odbora da bi lično predao diplomu legatoru Gajreta g. Sadile eff. Sadikoviću, proglašenom na glavnoj skupštini Gajreta na dan 11. VII. o. god. Na 16. VIII. o. g. došao je g. čišić u Ljubuški i stavio se u kontakt sa mjesnim odborom Gajreta. Kako je članovima mjesnog odbora poznato, da je g. Sadik eff. Sadiković bole­ stan, to se je od strane članova mjesnog odbora umolio profe­ sor g. čišić, da bi u društvu sa cjelim odborom posjetio g. Sadikovića u njegovoj kući. Prethodno obaviješten o misiji profesora g. ćišića g. Sadi­ ković je priredio večeru (banket) u svojoj kući gdje su pored člana glavnog odbora Gajreta profesora g. ćišića bili prisutni i svi članovi mjesnog odbora osim sekretara g. Mustafe Dizdarevića, čija je odsutnost radi bolesti sa žaljenjem konstatovana. Pored ovih bio je prisutan i g. Dr. Petar Nuić, advokat iz Ljubuškog i g. Nazif Oručeviš, učitelj iz Klepaca. Iza priređene večere profesor g. ćišić' je pristupio razvi­ janju diplome svečaru g. Sadik eff. Sadikoviću sa popratnim govorom, da je ovaka pažnja prema pridonešenim žrtvama od strane g. Sadik eff. Sadikovića prema Gajretu vidna zahvala J dužna pažnja. G. prof. Čišić je rekao da je osobito radostan da je njega zapala čast da se na ovaj način voduži slavljeniku, kao velikom Gajretovom radeniku, ispred svih Gajretovih radnika. Uručenje diplome g. Sadikoviću, član Glavnog odbora Gajreta je popratio sa željom, da ga moćni Bog još dugo godina poživi na diku, ponos i dobro kulturnog i prosvjetnog društva Gajret i cijelog naroda. Svečar g. Sadiković, po prijemu diplome, replicirao je na riječi profesora g. ćišića sa slijedećim riječima: »Dragi Gospo­ dine izaslaniče i draga gospodo. Nijesam kakav govornik. Ali moju 'radost mogao bih’ Vam iskazati samo mojim srcem. Milo ОКРУЖНИЦА СВИМА МЈЕСНИМ ОДБОРИМА И ПОВЈЕРЕНИЦИМА ГАЈРЕТА РИЈЕШЕЊА ЂАЧКИХ Ове године улућено je главном МОЛБИ одбор/ путем друштвених јединица 880 молби1 за мјеста у интернатима, стипендије и потпоре. Од тога броја повољно je ријешено 595 молби, a одбијено je 285. У друштвене интернате примљено je 412 питомаца-ица, 134-орици молитеља подијељене су стипендије, a 49-орици једнократне потпоре. При рјешавању молби Главни одбор се je придржавао закључкд главне скупштине: да се приме сви стари питомци, у колико задовољавају својим владањем и успјехом у науци, a нови питомци су примани у интернате и подјељиване су им друге помоћи у колико су то њихове јединице завриједиле својим прошлогодишњим радом или у колико су нудили опскрбнине за конвикте. Овим ријешењима молби, ако би друштвени приходи остали онолики колики су били прошле године, и ne би се повећали, имали бисмо дефицит око 280.000 динар,а. Главни одбор при рјешавању молби имао je у виду обећаља многих друштвених јединица да ће у овој години допринијети више прихода него пршле године, na ако би то било, у што се ми и надамо, онда би прошли на крају ове друштвене године' вјероватно и без дефицита. Истина, у овој години биће животне намирнице скупље него прошле године, na he се према томе на интернате утрошити више него прошле године. a . S a d i k u e ff . S a d i k o v i ć u mi je da sam u svojoj starosti doživio ovako veliko priznanje od Glavnog odbora Gajreta. Gajret, koji mi je svakom zgo­ dom na srcu i na duši, tako mi je prirastao i puno ga cijenim i volim. Ali sam dužan ovdje se zahvaliti najprije predsjedniku g. Dru Avdi Hasanbegoviću, svim delegatima Gajretovih jedi­ nica na glavnoj skupštini, Glavnom odboru, predsjedniku mje­ snog odbora g. Ali eff. Ormanu kao i članovima, a naročito hvala Vama, g. profesore, na ovako velikoj pažnji, da ste lično došli meni ovako bolesnom ovaj akt glavne skupštine uručiti i posjetiti me u mojoj nemoći i bolesti. Molim Vas, g. profesore, budite tumač mojih riječi kod Glavnog odbora Gajreta, a ja ću веД u buduće kao i dosada znati žrtvovati za dobro i rad Gajreta kgji korisno djeluje na kulturnom i prosvjetnom polju za naš muslimanski elemenat. Velika Vam hvala, živjeli«. Poslije ovih riječi, predsjednik mjesnog odbora g. Alija Orman, odgovarajući na riječi slavljenika g. Sadikovića kaže, da je pogođen riječima g. Sadikovića ali kao predsjednik mje­ snog odbora Gajreta u Ljubuškom može da bude ponosan slavljenikom kao Ljubušak i da mu je milo da se je ovaka pažnja glavne skupštine Gajreta poklonila prema g. Sadikoviću. G. Dr. Petar Nuić je rekao da se mogu žrtve g. Sadikovića smatrati prema Gajretu i ostalim kulturnim i humanim dru­ štvima kao unikum. A pažnja glavne Gajretove skupštine prema g. Sadikoviću treba da služi za ponos ne samo Gajretovim radnicima nego i cijelom Ljubuškom. Žrtve slavljenika Sadikovića su velike. Njegovo geslo je: gladne najedati, gole i bose odijevati, sirotinju potpomagati. * G. Sadik eff. Sadiković iz Ljubuškog, legator Gajreta, u znak velike pažnje glavne skupštine i glavnog odbora Gajreta prema njemu, darovao je 2.000.- dinara mjesnom odboru Gajreta u Ljubuškom prigodom svečane predaje diplome kojom je imenovan za legatora. Hvala mu i od Boga plaća. Главни одбор рјешавајући молбе у овако великом бро|у, имао je и у виду обећаља Гајретових радника — делегата на прошлој главној скупштими, који су сви из реда обећавали Behe приходе у овој години и тражили истовремено од осталиш јединица да се и оне постарају да у овој годиии појачају све своје приходе, уписујићу нове чланове, уредно сакупљајући чланариие, дајући чешће приредбе, приређујући томболе, улисујући чланове утемељаче и добротБоре. итд. Сада je на друштвеним јединицама да се за овако издашне помоћи одуже Гајрету односно да изврше своје дужности према њему и да нађу пута и начина за повећање својих прихода, како не бисмо ову годину завршили са дефицитом, него како бисмо je завршили и са неким вшјјком. Ha идућој главној скупштини видјећемо како je која јединица искупила своје обећаље и како се одужила својим радом Гајрету и својој заједници. У прилогу достављамо Вам ријешења послатих нам молби из Вашега мјеста и околице с молбом да их одмах уручите молиоцима заједно са документима, како не би закаснили са пријавама за поједине школе, јер се ове годипе ђаци за упис у ј годишта некојих школа морају писмено обраћати с молбом да буду примљени у те школе до 25 о. мј. (трг. лкад., Средње техн. школе, учгтељске школе). Рјешавајући молбе, Главни одбор je закључио: 1) Сви питомци при ступању у интернат имају безусловно донијети са собом: солидно одијело и ципеле, 3 napa веша, 2 пешкира, 4 рубца, 3 napa чарапа, фес, четке за ципеле и одијело и куфер ‘(корпу или сандук) са уредном бравом и кључем. Ђаци који немају ових ствари, нека се не 205 �упућују у интернате,- јер их управа без њих неће примити. A ko у неком мјесту има сиромашних ђака, који су примљеии у интернате, a немају свих потребних им ствари, нека се друштвене јединице постарају да им код добрих људи покупе прилоге и набаве те ствари. 2) Сваки питомац мора донијети са собом потребни новац за упис и школарину; исто тако и за набавку, књига и писаћег прибора, јер ђаци који тога немају, не могу hw у науци успијевати, na се узалудно троши на њих тешком муком сакупљени народни ловац. 3) Сваки питолшц мора предати управи интерната, при ступању у интернат, no 10 Дин. на име чланарине за »Питомачку дружину«, како je то закључила и прошла главна скупштина. 4) Сваки питомац, бесплатни или плдтиви, при ступању у интернат има предати управи 50 Дин. за инвентар, такођер у слшслу закључка прошле главне скупштине. Поједине јединице су дужне да се постарају да ђаци из љихових мјеста без ових 60 Дин. не одлазе у интернат. 5) Сви пнтомци, којима je одређено плаћање опскрбнине, имдду при ступању у интернат платити опскрбнину за 2 мјесеца и то за септембар 1937 и јуни 1938 године. Ова јунска олскрбнина важи као кауција за уредно плаћање опскрбнине у идућим мјесецима. Опскрбнине за остале мјесеце плаћају се унапријед сваког првог у мјесецу и го директнс управи конвикта у оном мјесту, у који je примљен питомац. Опскрбнина се има уредно уплаћивати, јер у противном случају питомци ће имати иежељених потешкоћч. 6) Сваки питомац, био бесплатни или плативи, при наступу у интернат има предати управи интбрната Увјерење свога мјесног одбора (повјереништва) да je његов родигељ (старатељ) члан Гајрета и да уредно" плаћа своју чланарину^ 7) Сваки плативи питомац има са собом донијети^и— предати управи интерната »Реверс«, којим се његови родитељи (старатељи) обвезују да ће !уредно плаћати опскрбнину. Ти реверси морају бити потписани и no двојици свједока. 8) A ko који питомац иступи својевољно из интерната или буде искључен у мјесецу мају, уплаћена олскрбнина за мјесец јуни неће му ceL повраћати. 9) Ako ђак ступи у конвикт послије септембра у првој половици мјесеца, има ллатити опскрбнину за цијели мјесец, a ако ступи у другој половици, ллатиће опскрбнину за пола мјесеца. У сваком случају опскрбнина за мјесец јуни плаћа се при ступању у интернат. Осим тога Главни одбор je закључио да се tv будуће и.маду обвезивати специјалном обвезницом сви Гајретови питомци виших разреда, да ће кад заврше науке и почну самостално привређивати, повраћдти Гајрету на н>их утрошени новац. Te њихове обвезнице, којим се обвезују својом часном ријечју да he повраћати Гајрету утрошени новац, супотписиваће њихови мјесни одбори као свједоци. О сији тога Главни одбор je закључио да и ђаци високих школа, који добију потпоре, имаду се обвезивати бианко мјеницом да ће повраћати добивене помоћи, када дођу до служби, a истовремено ће потписивати и специјалну обвезницу. Формуларе за те обвезнице прописаће Главни одбор. Тјаци који су добили Гајретове стипендије, имаду доставити Главном одбору у року мјесеца септембра увјере1вд, да су шихови родитељи (старатењи) чланови Гајрета и да уредно плаћају Гајретову чланарину. У будуће све друштвене јединице при доставл>ању Главном одбору ма какових молби, имаду означити на њиховим молбама, да ли су им родитељи (старатељи) чланови Гдјрета. ТВаци који су ове године добили потпоре, неће моћи идуће године рефлектирати на исте, ако њихови родител>и «е буду уредно плаћали чланарину. Ha крају нам je напоменути да даљње молбе не можемо примати, јер нити има мјеста у интернатима, нити има могућности за подјел>ивање даљњих потпора и стипендија. ГАЈРЕТ JE ЗА ШКОЛСКУ ГОДИНУ 1937/38 ПРИМИО ОВЕ ПИТОМЦЕ: У Мушки копвикт у Сарајеву Ситница Смаил, Соко Хакија, Алибеговић Ахмет, Хаџић Мухамед, Латић Зихнија, Шкрбо Енвер, Еминагић 206 _____________________________________________________________ Мехмед, Главинић Хусеин, Спужић Шефкија, Чурић Азиз, Хаџимусић Заим, Мујић Ахмед, Дервишкадић Фехим, Љубовић Ахмед, Грцић Ахмед, Тановић Шефкија, Звиздић Алија, Волић Смаил, Хаџовић Назиф, Мехмедбашић Јусуф, Хајдаровић Махмут, Шехић Асим, Салчић Авдо, Мухић Исмет, Јарановић Хусеин, Јунузовпћ Мухарем, Топчић Заим, Филиповић Алија, Какњо Хусеин, Гафић Хаџо, Алохоџић Јуcyh, Медић Енез, Калаузовић Мухарем, Реџић Есад, Салихоџић Нијаз, Сафет Алибеговић, Шехић Есад, Касумагић Енвер, Звиздић Ибрахим, Дрнда Омер, Хасанбеговић Хуснија, Халибашић Мухамед, Курспдхић Фаик, Тиљак Хасан, Ахметовић Зејнил, Бутуровић Хајрудин, Коро Хамдо, Коро Незир, X. Османовић Џемалудин, Горушанин Русмир, Сијерчић Абдулах, Јамаковић Ахмед, Корић Хамдија, Султановић Екрем, Хрусто Узеир, Хасавбеговић Шефкија, Хасаиефендић Расим, Џиндо Едхем, Талић Шефик, Бекрић Зихнија^ Цвијетић Музафер, Авдић Хамдо, Пољаковић Хамид, Хасагић Хасан, Чурић Бехаудин, Селимовић Хајрудин, Селимовић Бајро, Овчина Хилмија, Ибруљ Салко,' Куртовић Шукрија, Мехмедбашић Халил, Мехмедбашић Зоран, Орман Хазим, Садиковић Сидкија, Махић Мухарем, Таемаловић Енвер, Туце Авдија, Скикић Насиб, Милавић Мухамед, Басара Реуф, Дедић Кемал, Ковачевић Осман, Караџа Кемал, Налић Екрем, Мујкановић Идриз, Шехић Мухарем, Кашић Реџеп, Горан Шабан, Туркмановић Шаћир, Крвавац Рамадан, Куртешовић Садик, Загањор Шабан, Нишић Шућро, Бећировић Џамаил, Ахмед Мухарем, Арифовић Ариф, Кулеовић Зијо, Бешлагић Салко, Бул>абашић Ферид, Хаџалић Салих, Софтић Ћамил, Хасанбеговић Шукрија, Ризваповић Омер, Сиручић Мухамед, Хусеиновић Џемал, Сирбубало Азиз, Tiainh Ибрахим, Чајлак Фаик^ Пашић Мустафа, Шахинпашић Касим, Вејсилагић Вахид, Ђикић Абдулах, Салетовић Решад, Хуремовић Шефкија, Тжшић Сафет, Кадрић Мустафа, Рачић Азем, Хасанбеговић Нашид, Пашић Намик, Чолаковић Муслија, Шахиипашић Ахмед, Сеид Ферушић и Данило Стомар. У пљеваљски конвикт: Ножић Салко, Садагић Авдо, Кемура Сејфудпн, Ченгић Енез, Налбантић Ихсан, Мулабдић Мурис, Фазлић Смаил, Џиндо Расим, Беговић Ариф, Сијерчић Нурија, Карахасановић Исмет, Велетовац Хасан,, Поповић Мурат, Имамовић Пашо, Мушановић Рашид, Прохић Мехмед, Челик Ибрахпм, Ферхатбеговић Мухамед, Делалић Салим, Черић Хасан, Ратковић Александар, Мешић Хајро, Журић Душан, Чаркиловић Радован, Мујић Сул>о, Маглајлија Риза, .Чилић Сулејман, Туфек Исмет, Алимановић Алија, Османагић Ариф и Гегић Рамо. У конвикт у Требињу: Тановић Ариф, Пашић Изет, Тепарић Хусреф, Омаповић Нума«, Солдин Наил, Џеко Јусуф, Тановић Ариф, Т1ерил\агић Ајдин, Бекић Шефкија, Шетка Исмет, Кадрибеговић Хивзија, Диздар Рагиб, Кадрагић Мехмед, Садиковић Асим, Ђулић Сдлко, И сла^ви ћ Тулага, Јакић Џемил, Куртовић Сафет, Куртовић Атиф и Ж ујо Нусрет. У тузланск.и конвикт: Прохић Исмет, Бешлагић Нурија, Бешлагић Рефик, Исламбеговић Фаик, Хаџиселимовић Селим, Омерчић Мсмет, Чизмић Ешреф, Церибашић Хасан, Хрустић Исмет, Вахабовић Решад, Суман Ферид, Синанагић Мустафа, Карамехмед Назиф, Диздаревић Нусрет, Салихагић Мустафа, Алићехајић Кемал, Прохић Нусрет, Чокић Тахир, Маглајлић Атиф, Маџаревић Кемал, Шахинпашић Мухамед, Жујо Мустафа, Хаџио.меровић Хасан, Куртагић Мујо, Налбант Абдурахмдн, Хаџибегановић Абдулах, Шахбеговић Фадил, Таљић Хусеин, Мујагић Мухамед, Чизмић Хамид, Клад 1ћак Мухамед, Субашић Aro, Мујбеговић Ибрахим, Сендијаревић Расим, Фатушић Латиф, Т1амџић Пашага, Гојачић Хариз, Омеркић Адем, Сдрајлић Асим, Имамовић Абдулах, Агић Џавад, Спужић Музафер, Карамехмедовић Сејфулах, Имамовић Шефик, Јунузовић Јусуф, Ахмић Сафер, Терзимехић Џемал, Карамехић Сафет, Локмић Емин, Смајић Џевад, Башагић Џавад, Шехић Осман, Дегирменџић Теуфик, Незић Фадил, Шехић Мехмед и Тихић Есад. �У Бањалучки конвикт: Бећировић Џемал, Џехверовић Рушид, Фејзић Сафет, Тихић Јасим, Чарџић Изудин, Бешлагић Ферид, Капетано<вић Исмет, Бакалбашић Џевад, Башић Шефкија, Питић Есад, Мухић Омер, Мутевелић Сафет, Мутевелић Захид, Нуманкадић Ак,аф, Чатић Раммз, Манџука Смаил, Церић Халид, Пиралић Мухамед, Чокић Абдурезак, Шехић Дедо, Муминагић Идриз, Тетарић Мухамед, X. Селимовић Хидајет, X. Селимовић Адил, X. Селимовић Зијах, Ћатић Ахмет, Корић Вахид, Јеленч Хамдија, Ибрахимпашић Мухамед, Караџић Јунуз, Тихић Смаил, Шахбеговић Мухарем, Имамовић Абдурахман, Зејнилагић Фахрудин, Дураковић Ибрахим, Кадрић Мустафа, Балагија Сулејман, Мехмедбашић Вефкија, Оадагић Изет, Шеханић Екрем, Ризв.анбеговцћ Енвер, Хулусић Ахмед, Ковачевић Адем, Хауић Рагиб, Војниковић Јусуф, Ћејван Идрис, Шабансшић Алиризах, Тшшић Алија, Шехић Месуд, Златкл Смаилбеговић, Наџида Дугалић, Маглајлић Атиф, Н. Камарић, Рашидагић Ирфан и Хасан Рамић. У Женски конвикт у Сарајеву: Кабил Фатима, X. Смаиловић Мујесира, X. Селимовић Разија, Хаџалић Лејла* Алагић Муневера, Мујичић Улфета, Хаџић Садета, Мерџо Зехра, Муштовић Хатиџа, Косовић Зиба, Биједић Хасиба, Бичкало Фадила, Мрган Назика, Далагија Кадрија, Свити Татјана, Радовић Милојка,, МулалиН Шефика, Херић Вахдета, Манџука Михра, Шертовић Ћамка, Махмутбеговић Бисера, Делић Алмаса, Сујалџић Хасена, Хауимехмедагић Хасна, Ченгић Адила, Шерић Мевлида, Смаилбегсхвић Мукелефа, Бешлагић Здатка, Мујичић Есма, Хушидић Шефика, Хаџић Мујесира, Чустовић Девла, Пашић Фадида, Башић Бахрија, Зељић Милида, Драчо Емина, Хајровић Сехија, Ченгић Емира, Бачвић Џемила, Тоскић Мејра, Прашо Рабија, Трогранчић Зора, Селшкбеговић Атифа, Реџић Хатиџа, Топић Су,ада, Куленовић Фикрета, Куртагић Фадила, Ганибеговић Наџија, Бутуровић Сабрија, Таловиф Нусрета, Диздаревић Емина, Семиз Сока, Диздаревић Сехла, Махић Муневера, Садиковић Amua, Садиковић Бисера, Месиховић Фадила, Хусика Нафија, Томашевић Зорка, Томашевић Јованка, Каваја Милосава, Тзурић Смиљка, Османагић Cannfa, Османагић Нада, Салчић Бисера, Салчић Нада, Кочовић Ружа, Шеховић Васвија и Кањхоџић Фатимд, Кекић Десанка, Кул. Аликапетановић Муневера, BeroBivih Адила, Тахир Мешић и Н. Глумац. У Бихаћки конвикт: Поздерац Хамдија, Кабиљагић Сулејман, Шабић Мухамед, Оџаковић Хусеин, Ресић Хакија, Пашић Дервиш, Будалица Касим, Куленовић Мухамед, Бећирбашић Сеад, Арнаутовић Асим, Пашић Намик, Маглић Абдул-Меџид, Хауиселимовић Мухамед, Коњхоџић Алија, Кудић Суљо, Миџић Есад, Мујаџић Омер, "Батић Едхем, Колаковић Осман, Пашић Шефкија, Нухбеговић Хусеин, Спаховић Ахмед, Карамехмедовић Шукрија, Хауовић Тахир, Сулејмановић Мустафа, Макић Бедрудин, СинаЈшвић Хамдија, Куленовић Исмет, Ибрахимпашић Бећир, Терзић Салко, Бегић Хасан, Коркут Хазим, Хаџизулфић Мухарем, Нехбеговић Хусеин, Мартиновић Милорад, Хајровић Сеид, Делибашић Изет, Ибрахимпашић Екрем, Куленовић Рифат, Седић Хазим,, Халилчевић Ћашиф, Мехинавић Aro, Сеад Шркго и Мидхат Мутапчић. У Мостарски конвикт: Голубић Омер, Фазлагић Алија, Крпо Илијас, Ресуловић Зулфикар, Мирица Мустафа, Хоџић Енвер, Пецо Авдија, Хрустановић Шефик, Биједић Шериф, Koćo Идриз, Шешкић Мухамед, Бегановић Ахмад, Гачаница Мустафа, Фазлагић Абдулкасим, Рачић Азам, Ђудо Ђамил, Чишија Узеир, Догдибеговић Фадил, Сардаревић Мехмед, Жујо Нусрет, Омановић Шефик, Карамехмедовић Џавид, Крвавац Јашар, Зебић Рамо, Тановић Исмет, Мурадбашић Мурис, Реџић Асим, Арсланагић Мидхат, Кои.хоџић Хусеин, Терзић Салко, Орман Ферид, "Беримовић Шаћир, Пецо Џемал, Гребавић Мехмед, "Боровић Абдурахман, Махић Мухамед, Авдагић Азиз, Крајиновић Бехаудин, Ћеримагић Алија, "Бемаловић Алија, Бичкало Џемал, Ћосић Омер, Новић Зијах, Сухошић Салих, Аговић "Бамил, Мехмедбашић Вефкија, Пудар Радивоје, Турић Осман и Крајинић Џемалудин. STIPENDIJE SU DOBILI SLIJEDEĆI ZA ŠKOLSKU GODINU 1937—1938. Avdić Fahrudin, Alagić Seid, Azabapić Zumruta, Aždahić Ibrahim, Amidžić Muhamed, Blažujević Štaka, Bajagilović Fikrija, Borić Fatima, Balešić Halima, Bravo Zehra, Brkić Fadil, Bećirbašić Ibrahim, Buć Adem, čoiić Hasan, ćejvan Idžilala, čejvan Naila, čorčaušević Kasim. čardžić Rifat, česrija Ismet, čekić ćamka, Cako Mustafa, čelić Hasan, Dervišefendić Hanujnica, Debelac Džemal, Duranović Haso, Dervišefendić Muharem, Dorić šefik, Dragnić Džemal, Džanić Osman, Džanić Ferid, Džindo Hanumica, Džindo Alija, Đulbegović Midhat, Fehimović Almasa, Feto Muhamed, Frtuna Suljo, Fočić Nijaz, Grabonić Reuf. Gušić Zijad. Glavinić Muharpm. Feizić Asim, Huseinćehajić Osman, Hodžić Mevlida, Halilović Ahmed, Hondo Hamdija, H. Hasanović Edhem, Hodžić Nedžmija, Hošić Munir, Horozović Aliosman, Hrastić Fatima, Hadžić Hajro, Haverić Džemal, Hadžiibrahimović Nasir, Handžić Zahida, Huskić Mujaga, Ibrić Hazim, Ibrahimbegović Fikreta, Imamović Rasim, Imširović Mustafa, Islambegović Salih, Juruk Ešref, Jasika Salem, Karabegović Emira, Karabegović Dudija, Karabegović Muharem, Karamehmedović Sejfulah, Kovačević Abid, Kušmić Mustafa, Kušmić Mehmed, Karabegović Bekir, Karahasanović Hikmeta, Kulenović Džemal, Kosović Fikreta, Kapetanović Kemal, Kobić Fikret, Karačić Selvera, Kapetanović Mersija. Kudinović Aiša, Karavdić Zahid, Kasumović Asim, Konjhodžić Sulejman, Kalesić Muharem, Kurspahić Izet, Krajinić Šefik, Kovač Fehim, Kadić Daut, Ljavaković Mustafa, Ljuhar Kemal, Muhurdarević Berija, Muhedinović Zekija, Maglajlić Sejfudin, Muhurdarević Hilmija, Mesihović Selveta. Midžić Razija, Mulabdić Salih, Mehmedbegović Rifat, Mandžić Jusuf, Muminagić Abdulah, Mujezinović Šefik, Mahadžić Arif, Mešić Kemal, Nuhić Fadil, Nuhefendić Ejub, Osmančević Taib, Omeragić Fah­ rudin, Porobić Omer, Pekmić Hasan, Pašić Subha, Pirić Fazlija, Prolić Mehmed, Praljak Jovan, Redžić Halid, Repovac Muhamed, Šarac Ibrahim, Striković šefika, Selimbegović Sulejman, Sudžuku Sedika, Sarajlić Ziba, Sarajlić Fatima, Silahić Adem, Saračević Ohran, Skorup Enisa, Selesković Refik, Suljić Abdulah, Sefić Mehmed, šerbić Mejra, šarić Husref, šećibović Refik, šaran Nusret, šunjo Sulejman, škrgo Sead, Tabaković Šemso, Tanović Osman, Tanović Muhlija, Taso Lemana, Vladović Omer, Zekić Reuf, Zukić Faik, Žunić Naifa, Mutevelić Asim. POTPORE U ŠKOLSKOJ GODINI 1937-1938 DOBILI SU SLIJEDEĆI: Čengić Hazim, šabić Hamida šarić Ismet, Zubčević Munevera, Zildžić Nura, Zildžić Almasa, Prolić Abduselam, Kurtović Midhat, Hasić Hamdo, Hadžiselimović Fuad, čeralo Amira, Brbović Hasan, Ajanović Dževad, Avdić Esma, Feto Benija, Baković Delva, Hodžić Behija, Pinjo Faik Pinio Saliha, Muiezinović Ismet, čengić Avdo, Jerlagić Nafija, Zeinilhodžić Su­ lejman, Jaganjac Derviš, Čehajić Čelebija, Džambić Alija, Se­ lesković Harun, Mešković .Mehmed, Azabagić Teufik, Azabagić Neveresa, Pašić Rifat, Huseinagić Ne<ir, Kemez Mustafa. šehić Hajrulah. Hadžiomerović Abđurahman, Rizvanović Rešad, Bosnić Ešref, Voljevica Ismet, Avdić Mustafa, Kurtović Vahid, Kurtović Džavid, Duraković Hasan, Kapetanović Salko, Hadžić Asim, čalma Bekir, Deronić Fatima, Brežić Safija. Osim ovih naknadno je odobreno još potpora u iznosu od nekoliko hiljada dinara. ГАЈРЕТОВ ТЕФЕРИЧ У ЛУКАВЦУ ТУР. 15 аугуста о. г. мјесни одбор Гајрета у Лукавцу тур. приредио je велики Гајретов теферич са коњским, пјешачким и бициклистичким тркама и нишаном, који je дао задовол>авајући материјални приход. Теферич су посјетили делегати мјесних одбора Гајрета из Пурачића и Тузле, a нарочито je била велика посјета намјештеника и радника Лукавац-фабрике. Добровол>не прилоге дароваше слиједећа rr. тит. Управа Југославенске Солвај Творнице Дин. 300.—, no јДин, 50.— Др. Људевит Јуринац и Јозеф Хирше, no Дин. 30.— Сафет Ћехајић, Назиф Суљкановић и Галиб Имамовић, no Дин. 2 0 .- Бербић Абдулах, Туфекчић Осман, Диебало Јосеф, Месинг Фердинанд, Поцински Клеменс, Маршалек Леополд, Салихспахић Мехмед, С. Фишер, шеф станице Чолић, Хасан Фатушић и Бела Бенде, no Дин. 15.— Осмић ____________________ ______________________________________ 207 �Ахмет, Карић Бего и Салкић Ибрахим; no Дин. 10.— Карамехмедовић Мурат, Рамић Шукрија, Обрадовић Љубо, Авдибеговић Хазим, гђа Ана Тујекчић, Мухарем Хорозић, Браћа Божић, Омерчић Мехмед, Хаџи Имшир Малкић и Дин. 2.75 Шабтн Хоџић професор гимназије у Бихаћу и др. Добровољне прилоге као награде за трке дароваше слиједећа гг. Химзо Хоџић и Мухарем Пашић, овна; Џемал Омердић, 1 м штофа, Ахметага X. Ковачевић, 2 м глота; Мика Божић, сат; Мујо Мујчиновић, кошуљу; Браћа-Д Папо 2 м глота; Ил>аз Мујчиновић, кошуљу; Назиф Реуић, кошуљу; Мехмед Бешић, кошуљу; Иљаз Нухић, кошуљу; Бнковић Ибрахим, кутију Вардара; Мехмед Нухић, 3 пешкира; Биковић Ибро, пешкир; X. Абаџић, пешкир и Аган Вехабовић, пешкир. Свима дароватељима мјесни одбор изриче своју топлу захвалност. Ha теферићу су још наступила са двије тачке мушка и женска дјеца Соколског друштва Лукавац. Успјеху овог теферића допринијеше својим радом гг. Осман Туфекчић, Браћа Осман, Шукрија и Шефик Бербићи, Димитрије Мичић и гђа Тајиба Ћехајнћ и др. И ово.м приликом мјесни одбор се најтоплије захваљује управи Југославенске Солвај творнице, која je поред прилога од Дин. 300.— даровала још лед и сода-воду за гостиону, коју je тога дана одбор водио у властитој режији. ГАЈРЕТОВ ТЕФЕРИЧ У МАГЛАЈУ Свој редовни годишњи теферич приредио je Мјесни одбор Гајрета из Маглаја у недељу 9 аугуста 1937 г. Морални као и материјални успех теферича прешао je границе очекивања. Да je теферич овако успио мора се захвалити и овом приликом дароваоцима лијепих ручних радова за томболу и великој посјети из Завидовића под водством г. Нумана Османефендића, несебичног прегаоца на пољу Гајретову. ГАЈРЕТОВ ТЕФЕРИЧ У БАЊОЈ ЛУЦИ Мјесни одбори Гајрета у Бањјој Луци приредили су на 8 августа о. г. свој уобичајени годишњи теферич, који je морално и материјално успео. Башта г. Шипса, у којој je приређен теферич, била je испуњена Гајретовим пријатељима. Леп летњи дан, програм, a нарочито л>убав према Гајрету привукли су посетиоце. Теферич je посетио готово искључиво муслимански свет. Са задовољством констатујемо, да je на теферичу био присутан готово цео Месни одбор Народне узданице. 208 Програм теферича, у коме су учествоеали г. М. Имамовић, Б. Корорић и гђица Е. Кушмић, познате севдалије, изведен je лепо и на опште задовољство. Исто тако и остали део забавног програм лепо je изведен. Иако су улазне цене биле доста популарне, получен je и знатан материјални приход у износу од око 3000 динара. Бифе за овај теферич даровали су: гђе Смајиш, Сариђић, Хасић и гђа Ћејван no хурмашице, гђа Халидбега Џинића торту, гђе: Омербашић Шида и Ђумрукчић Фатима no колаче, гђе: Диздаревић Сени>ја, Казаз Бахтијаревић и гТ)ица Шехић Хафиза no бурек и гђа Хаџиомерспахић сендвиће. Место бифеа дадоше: 50 дин. гђа дра Али Кјамилбега Џинића, 30 дин. г. др. Асим Џинић, no 20 дин. гђе: Миуић, Салихагић, Бешлагић, Хорозовић Фатима и гђице Маглајлић Халида и Пашалић, no 10 дин. гђе Мухурдаревић, Вехабовић, Бахтијаревић Шефика, Куленовић Нафа, Хусеуиновић и Капиџић. Тако je и овом приликом било велико интересовање за ову Гајретову приредбу, као и за све корисне Гајретове акције у нашем месту. СИЈЕЛО ЖЕНСКОГ ОДБОРА ГАЈРЕТА У ГРАЧАНИЦИ Ha 15 маја ов. год. одржао je Женски месни одбор »Гајрета« у Грачаници, своје сијела у кући гђе Фатке X. Аликалфић, претседнице Женског месног одбора Гајрета у Грачздици. Све угледније хануме и девојке посетиле су ово сијело, на коме се je свако ocehao пријатно, веселећи се уз песму и хармонику. Пожртвовна и агилна претседница Фатка X. Аликалфић почастила je госте са чајем, сносивши сама трошкове, као што je то и раније чинила, да би приходи само били што већи. Одласком Фатке X. у Сарајево, Гајрет he осетити истом у раду. Чист приход сијела износио je 251 динар. Свима дароватељима топла хвала! КУРБАНСКЕ КОЖИЦЕ ИЗ ЉУБУШКОГ Овдашњи мјесни одбор Гајрета сакупио je пригодом Курбан Бајрама курбанске кожице од следеће господе: 1. Садик ефф. Садиковић 2 кожице, 2. Алије ефф. Ормана 2 кожице, 3. Хамди ефф. Бутуровић 1 кожица, 4. Ариф ефф. Арсланагић 1 кожица, 5. Чамил ефф. Коњхоџић 1 кожица, 6. Емина хамуна Орман 1 кожида, 7. Сабит ефф. Муминагић 1 кожица, које су к.о1жице продале путем лицитације за 320 динара. 8. Браћа Черимовићи даровали су једну говеђу кожицу Гајрету и Џамији Жабл>ак, која je продата за 121 динар, од тога je дато џамији Жабљак 60 дин., a Гајрету 61 дин. 9. Ћазим Диздаревић je дао у име курбанске кожице 35 дин. и 50 napa. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/40d5ef37d556afbc49239ff9ad688c6e.pdf f17e4f24aed8cb5d854eef69f535cf80 PDF Text Text tAKCA У ГОТОВУ ПЛАЋЕНЛ К ултурн о п р о с п ј е т и о г друштва Га/ рета гдјргт GAJR£T УРЕДНИШТВО: Пређимб ca рмјечи на дјело / Проф. ХАСАН ЋИШИЋ: Како смо ми радили / СИНАНУДДИН: Хуб-бул ватани минел имани — Љубав према Домовиии / ЕСАДБЕГ АЛИБЕГОВИЋ: Кемалистичка Турска и њ езинвођа Гази Му£таф а Кемал Ататурк / МУСТАФА БУСУЈ1АЏИЋ: Т. Г. Масарик / М. МИХИЋ: Аутопортрет, пјеома / САЛЕМ ХАЏИХАСАНОВИЋ: Повратак Авдице Хуснића, прилавјетка / Т.: Jeдан велики задатак / ХАЛИД ЧАУШЕВИЋ: Салихага о д онога свијета, приповјетка / ДАНИЛО ЧУТУРИЛО: Приликом 23-годишљице амрт.и Јована Скерлића / Инж. X. БУЈУКАЛИЋ: Успјех Др. Хамдије Ћемерлића / X.: Како живе муслиман,и у Чехословачкој / МАЛЕ КУЛТУРНЕ ВИЈЕСТИ: Нземачки научник студира севдалинке / Енгеска књи.га о анексији Босне и Херцвговине / Драма Ахмеда Мурадбеговића на Чешкој 'позорниц.и / Један Пољак написао историју Сарајева / ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК О к то б ар С а р а ј е в о 1937 ИЗДАЈЕ ГЈ1АВНИ ОДБОР ГАЈРЕТА V САРАЈЕВУ • S p o j 12 ГЈ1АВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ХАМИД КУКИЋ �ГАЈРЕТ, ЛИСТ ДРУШТВА ГАЈРЕТА ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЧНО, ЦИЈЕНА МУ JE ЗА НАШУ ОТАЏБИНУ 60 ДИНАРА HA ГОДИНУ, A ЗА СВЕ ОСТАЛЕ ЗЕМЉЕ ПРЕКО ГРАНИЦЕ 120 ДИНАРА. *БАЦИ ГАЈРЕТОВИ ПИТОМЦИ ДОБИВАЈУ > ЛИСТ У ПОЛА ЦИЈЕНЕ КОД ГЛАВНОГ ОДБОРА ИЛИ КОД УПРАВЕ ГАЈРЕТОВИХ КОНВИКАТА. Власник друштво »Га|рет« — Одговорни уредник: Хамид Кукић — Штампарија Босанска Пошта Јосип Бргтлер и др. одговара Јосип Гргић. �Г о д . JCV111 Ј ^ Д ? £ ЈЦ D p o f 12 С а р а је в о , октобар 1 9 3 7 Жређимо са ријечи на дјело Главна годишња скупштина Гајрета претресла je неколико врло лијепих и корисних проблема. Набачено je много одличних мисли и сугестија за унапређење и развитак нашег кулгурног, задружног и, првенствено, привредног живота. Ове мисли и идеје, уопштене, пружају један драгоцјен материјал за даљњи ход и дјеловање Гајрета. Главни циљ ових идеја je — помоћ селу и сељаку, помоћ нашим најширим народним слојевима који су, запостављени од оних који би у првом реду требали да се брину о њима, остали и без најпотребнијих услова за живот и просвјећивање. Ha бази ових идеја Гајрет ће, колико му буду могућности допуштале, порадити да помогне нашем ситном свијету коме je помоћ и најпотребнија. Послије свега овога што je констатовано, послије ових лијепих мисли и идеја, Гајретови радници и пријатељи треба да се макну na да с ријечи пређу и на дјело. Потребно je, данас више него икад раније, да прикупимо све снаге и да, заједнички и сложно, раме уз раме, упремо у кола прогреса. Гајрет je за нас највећа застава. Гајрет je за нас перјаница. Гајрет je носилац прогреса и напредних идеја. Он je с успјехом рушио многе препреке мрака и конзерватизма, култивисао и одгајао многе генерације којима je дао хљеб у руке. Он je, дакле, главни котач на колима прогреса код нас, међу нашим свијетом. Зато треба да му помогнемо и да не допустимо да тај котач запне и стане на половици свог успјешног пуга. Мора се признати да je код нас сваки дан све мање идеализма. Сваки дан je све мање искреног прегаралаштва и постојаности. Помањкање идеализма осјећа се код појединаца и читавих народа. Осјећа се то у свакој акцији, у сваком догађају. Потреба идеализма je већа код нас, који смо културно далеко иза многих европских народа, него код других. Многи могу да живе од традиција и наслага духовне културе које су им остале од срећнијих времена, али код нас, који смо још млада и неистрошена зајединца, код нас ствар стоји друкчије. Потреба идеализма се стога код нас осјећа јаче и интензивпнје него на другим мјестима. Због тога и понавл.амо: пређимо с ријечи на дјела. Гајрет, хвала Богу, и.ма свој кадар одличних радника и прегаралаца који ra и у најтежим његовим часима нису остављали. Али то још није довољно да се јаче закорачи у борбу против зла и мрака, против неписмености и заосталости. To још није довољно да Гајрет може без бриге испунити све наде које се полажу у њега и да може, без жртава и потреса, довршити мисију културног и економског препорода међу југословенским муслиманима. Сада je вријеме кад сваки пријатељ заједнице и прогреса може да се одужи и да допринесе свој обол. Налазимо се пред свијетлим данима Рамазани шерифа. To су, како знамо, дани најживл>е Гајретове акције. У те дане треба да поклонимо највише пажње нашем Гајрету и његовим узвишеним идејама. Није довољно бити интелектуалац. Од јалових интелектуалаца заједница има најмање користи. To треба, првенствено, да запамге наши интелектуалци. Они су, у првом реду, позвани да помогну народу и заједници. Преко Рамазана им се пружа прилика да организују Гајретова поиуларна предавања и да тако духовно освјеже средину у којој живе. Гајретове јединице код којих нема погодних интелектуалаца, нека приреде предавања са читањем корисних чланака из листа »Гајрет« или из нашег лањског, a нарочито овогодишњег календара, који ће бити врло добар, a могу прочитати и предавања која je Гајрет ранијих годинз штампао. Осим тога треба што боље организовати играње томболе, сакупљати што више људе на корисне разговоре и дискусије, приређивати забаве, сијела и мевлуде. Све то буди свијест код нашег свијета, пружа му могућност да нешто научи и, што je најважније, доноси Гајрету сигурне приходе за испуњење његових обавеза и идеја. Crora још једном понављамо: Пређимо са лијепих ријечи на дјела! 211 �K a k o s m o m i ra d ili Prilikom skorašnjeg mog boravka u Saraje­ vu za vrijeme održava­ nja Pretkonferencije i Glavne godišnje skup­ štine »Gajreta« mnogi prijatelji i poznanici iz provincije, a i iz Sara­ jeva, susrećali su me ot­ prilike s ovakvim pita­ njima: »Profesore, slu­ šali smo i. čitali dosta o vašim mostarskim teča­ jevima na prosvjećiva­ nju naših muslimanki. Kažu da ste imali znat­ ne rezultate. Stvar je vrlo korisna i pohvalna, jer pitanje obrazovanja naših sestara prema današnjim scoijalnim potrebama, je jedno od naših naj­ važnijih pitanja. Izgleda da su u našem mjestu prilike drukčije pa bi se teško moglo što slično, preduzeti. Uosta­ lom nas interesuje način kako ^te .to .vi sve organizovali, ne bismo li i mi, koristeći se vašim iskustvom, mogli što slično zasnovati i tako se otisnuti s mrtve tačke u pogledu dosadašnjeg našeg rada na prosvjećivanju''širih naših na­ rodnih slojeva«. Jednoj skupini njih stvar sam objasnio ovako: Za organizaciju ovakvog i sličnog posla potrebna je bar jedna manja grupa ljudi koji su istinski prožeti lju­ bavlju prema potrebama naroda. Drugim riječima potrebni su oni koji će s puno ljubavi i požrtvovanja svojim od­ lučnim stavom uložiti svu snagu i sav autoritet moralni i društveni da se i onim drugim neaktivnim nametne duž­ nost rada za narod. Ta grupa ljudi treba najprije da ispita detaljno teren i pogodbe rada, a zatim da organizuje jednu širu konfe­ renciju svih onih koji bi mogli u započetom poslu nešto da doprinesu. Prvim koracima treba posvetiti što jaču pažnju, unijeti što više ozbiljnosti, jer od elana koji bude vladao na prvom sastanku, zavisi možda i uspjeh cijele stvari. Stoga nije potrebno mnogo žuriti. No ako i pored toga odaziv ne bude najbolji ili onakav kakav se očekivao, to neka nimalo ne pometa pripremni odbor, jer vjera u uspjeh i izdržljivost u poslu vodi pobjedi. Dnevni red pomenutog sastanka treba da se dobro spremi, a jedan iz pripremnog odbora da podnese iscrpan referat. Ovaj bi trebao da bude potpuno prožet realnošću, t. j. zasnovan na stanju i potrebama sadašnjice, odlično potkrepljen argumentima, uporedenjima stanja i prilika kod nas i na strani, sa što više statističkih podataka, tako da što ubjedljivije djeluje na prisutne, da ih uzdigne i odu­ ševi za preduzeti posao. Uspjeh toga posla zavisiće u prvom redu od ličnosti kojoj ova dužnost bude povjerena. Na širi sastanak potrebno je pozvati sve one struč­ njake čiji će se predmeti u početku ili docnije predavati na tečajevima. Tu obično dolaze u obzir nastavnici srednjih i srednjih stručnih škola, sposobniji nastavnici građanskih i osnovnih škola, učiteljice domaćičkih i ženskih stručnih škola, ljekari, higijeničari, inžinjeri i dr. Na sastanku se ima da predloži, nakon referata i diskusije, i pravilnik o radu tečajeva koji će izraditi, kao nacrt, pripremni odbor. Ona stručna lica koja se budu ponudila za rad u tečajevima treba da se pismeno obavežu da će se savjesno i časno u svemu pridržavati pojedinih odredaba u pravilniku koji bude donesen. Bolje da ih bude i manje, ali da budu re­ dovni i savjesni. Oni koji nisu takvi, bili bi samo od štete po samu stvar, pa ih ne treba ni uzimati u obzir. Svaki predavač za predmet koji mu bude određen od­ nosno za koji se prijavi izradiće plan i raspored metodskih jedinica kroz cijeli tečaj. Na drugom sastanku pročitaće se svi programi i podrobno prodiskutovati. Cilj ovakvog planskog rada leži u tome da se izvrši koncentracija na­ stavne grade, da se s jedne strane ne bi isto gradivo pre­ lazilo kod više predavača slične struke, a s druge strane da bi se s objašnjavanjem prethodnih pojmova iz jedne struke moglo da poveže gradivo druge slične discipline. Kad se je sve evo spremilo, treba pristupiti tehničkoj strani posla. Prvo je i najglavnije pronaći prostorije gdje će se održavati tečajevi. Od položaja zavisi mnogo uspjeh posla. Stoga birati za prostorije mjesto koje će slušateljicama biti onako Što se kaže »pod nogu«. Najpodesnije su prostorije, ako se nema vlastitih, kakav iazred srednje ili koje uredenije osnovne škole, koje raspolažu potrebnim nastavnim sretstvima. Za ustupak prostorija, loženje, osvjetljenje i upotrebu nastavnih pomagala obratiti se nadleštvu koje izdržava tu školu (opština, banovina). Da cijela stvar ne bi bila samo račun bez krčmara, potrebno je sada punom energijom i s mnogo ozbiljnosti baciti se na sakupljanje slušateljica kojima je tečaj nami­ jenjen. Mi smo kao bazu uzeli sve one koje znaju čitati i pisati, a ne posjećuju školu, koje su započele, a nisu za­ vršile svoje započeto osnovno obrazovanje, koje imaju os­ novnu školu, a nisu je nastavile, ili su je nastavile na ne­ kim nižim stručnim školama. Polazeći od te baze mi smo napravili iz raznih grana nauke i njenć primjene zgodne programe čija nastavna grada počinje s elementarnijim pojmovima, ali na interesantan i lako shvatljiv način, pre­ dočenim, pa dalje obuhvata na praktičnoj bazi gradivo srednje škole i ono što je u neposrednoj vezi s pozivom i zadatkom žene u porodici i društvu. Razumljivo je po sebi da ovo glomazno gradivo neće biti izloženo u okviru jednog tečaja, nego u više njih, po jednom planu, u eta­ pama. Da pojedini pojmovi koji se budu na tečajevima obrađivali, dodu u posjed slušateljica tečaja, potrebno je sve izlagati na što interesantniji način (ali ne suviše vul­ garno, jer se mnoge nadu uvrijeđene zbog »potejenjivanja«). Pa kada im se objašnjavaju i najelementarnije stvari, treba počinjati sa: »Kako vam je poznato« ili »Vi to znate«, »Vi ste to čuli, vidjeli« ili si.« . . . Kako su mnoge već ranije izgubile kontakt, ili ga uopće nisu ni imale, sa pojmovima i gradivom koji im se izlažu, potrebno je mnor go više predspreme i zornog predočavanja putem eksperi­ menta, modela, projekcija, kina, slika i ostalih pomagala, nego kod redovnih đaka. Nikada ne gubiti iz vida da izla­ gani pojmovi budu interesantni. Za sve ovo treba mnogo vještine, ali s njom i mnogo ljubavi i požrtvovanja. Kod organizovanja upisa slušateljica treba postupiti ovako: na jednom sastanku ispisati imena i adrese svih onih koje mogu da dodu u obzir. U zgodno sastavljenom �pozivu, koji će se svakoj pojedinačno uputiti zbog dolaska na širi sastanak, objasniće se razlog saziva, značaj nauke i pravog obrazovanja za čovjeka, to šta će svaka od njih postići lično za sebe, ako svrši ove besplatne tečajeve i si. Prilikom upisivanja mi smo tražili pismeno odobrenje sta­ ratelja za svaku slušateljicu, za šta smo izradili posebne reverse. Kada smo se sporazumjeli za vrijeme u koje će se časovi održavati, napravili smo raspored tako da smo nedeljno održavali 3 puta po dva časa (školska po 45 mi­ nuta) i to ponedeljkom, srijedom i; petkom od 17 do 19 časova (zimski) i od 18 do 20 (ljteni). Osim prvog dana posjeta tečaja bila je uvijek vanredna. Međutim u početku se već moglo da konstatuje da tečaj ne posjećuju uvijek iste, nego mnoge izostaju, a na njihovo mjesto pridolaze novoprimljene. To su činile stoga jer su mislile da njihovo izostajanje neće biti zapaženo. Stoga smo ubrzo zaključili daljnje upisivanje i uredili knjigu za izostanke. Prije početka drugog časa od sada se prozivalo i svaki izostanak u knjigu upisivao. Rezultat je bio taj da je izostanaka bilo sve manje. Osim ove knjige radi statističkog pregleda i kontrole rada ustanovljena je i knjiga za predavanja. Ona je sa­ državala ove rubrike: redni broj, datum, ime predavača i njegovo zvanje, tema predavanja, broj prisutnih, po­ magala pri predavanju, dežurni članovi. U posljednjoj ru­ brici zapisivala še imena onih dežurnih članova uprave (obično nepredavača), koji su cijelo Vrijeme ostajali u pre­ davaonici, stajali na usluzi predavaču, vršili prozivanje, i na kraju po općem sporazumu i prethodnoj općoj privoli svih predavača, u neku ruku kontrolisali rad na času. Ovaj momenat igrao je važnu ulogu i tečaju dao potrebnu ozbiljnost. Naš tečaj u Mostaru ^očeo je početkom novembra prošle a završen početkom maja ove godine. Trajao je dakle punih 6 mjeseci. Ali to je samo prvi dio tečaja. U jednom od prošlih brojeva »Gajreta« ja sam iznio disci­ pline koje su predavane, kao i one koje če se predavati u drugom dijelu tečaja, koji će se održati u istom razdoblju iduće radne godine. Razlika je samo u tome što ćemo po svoj prilici za ovaj drugi dio nastojati izraditi popularne udžbenike za slušateljice kako bi iste izlagane pojmove mogle preko udžbenika da utvrde i ponove. Sve prednje izložih stoga da bi mnogi naši dobro­ namjerni prijatelji i kulturni radenici uočili prilike kroz koje smo se morali da proguravamo u do sada izvršenom poslu na planskom prosvjećivanju naših širih narodnih slojeva. Nama će biti mnogo drago ako ovo kome bilo posluži kao putokaz i sugestija za rad na ovakvom ili sličnom poslu. prof. Hasan Čišić ЗАХВАЛА ДВОРСКЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ ПРЕТСЕДНИКУ r. Др. АВДИ ХАСАНБЕГОВИЋУ Ha поздравне телеграме упућене са Главне скупштине друштва Гајрет у Сарајеву, Дворска канцеларија Њег. Вел. Краља Петра II послала je ово писмо: Б е о г р а д , 8 септембра 1937 године. Господине Претседниче, По Највишем налогу част ми je изјавити захвалност на топлим жељама и изразима оданојсти, поднесеним Његовом Величанству Краљу у име Главног одбора Гајрета у Сарајеву о Његовом дану рођења. Министар Двора, Милан Антић. » H u b -b u l vatanl m in e l im a n i« (OSJEĆATI ZA DOMOVINU, DIO JE VJERE) Osjećanje za domovinom je mnogostruko. Ja ću ovdje govoriti o osjećaju prema domovini sa islamskog gledišta. Na prvom mjestu uzeću osjećaj našeg Resulul-laha Muhameda a. s. prema svojoj domovini Mekki, koju je on iznad svega volio i ljubio. On je sam sebe odgajao u miroljubivom duhu, i u svome radu najveću brigu posvetio dobru svoga naroda i svoje domo­ vine. Preuzeo je dužnost da je štiti od svih napadaja, dolazili oni ma sa koje bilo strane, kako bi u miru i ljubavi mogla cvasti i napredovati. Muhamed a. s. u svakom pravcu svoga djelovanja rukovodio se samo istinom, pravdom i poštenjem, te je od naroda bio prozvan »El-emin« (vjerni). Ovaj je naziv dobio još prije svoga poslanstva, koji mu je kašnje u objavljenju Istine »Islama« mnogo pomogao. ( Koliko je povjerenje i ugled Muhamed a. s. uživao kod svoga naroda, najbolji je dokaz to, što mu je najbogatija i najugled­ nija žena toga doba u Mekki Hadidža — i ako je On bio veo­ ma siromašan, jer od roditelja nije naslijedio nikakva imetka — povjerila upravu nad cijelom svojom trgovinom, koju je ona vodila. Uvjerivši se o Muhamed a. s. poštenju, Hadidža se kasnije i vjenčala sa Muhamed a. s., pa su tada zajednički radili na razvitku i sigurnosti svoje domovine Mekke, i u tu svrhu utrošili skoro čitav ogromni imetak hazreti Hadidžin. Kada je Muhamed a. s. u svojoj 40 godini života bio udostojen od Svevišnjeg Alaha dž. š. vahjom (objavom) i kada njegov prirodni talenat bi ujedinjen sa Božijom pravom i jedi­ nom vjerom Islam, nije ni časa kolebao, nego je odmah počeo vršiti svoju svetu dužnost. Zbog svojih osobina, koje su ga resile i zbog svojih pravednih postupaka prema svakom, bez obzira, tvrdo je vjerovao u potpun uspjeh svoje misije, te je počeo pozivati u jedinu i pravu vjeru Islam i to najprije svoju rodbinu, poznanike i prijatelje. Poslije trogodišnjeg poslanstva istupa javno i otvoreno, te poziva cijeli svijet u jedinu i pravu Božansku vjeru. Geslo mu je bilo: »Istina pobjeđuje«, pa je odmah počeo da čisti i uklanja sve ono, što je vrijeđalo Božan­ stvo i Njegove atribute. U ovom poslu najvrijedniji njegovi pomagači bili su: Ebu Bekiri-Siddik, žena Mu Hadidža i amidžić h. Alija, koji su prvi primili Islam. Tadanji vlastodržci, kao i nevjernici, bili su ovom poja­ vom zaprepašćeni. U Mekki se tada nalazilo oko 360 kipova, kojima su se nevjernici kao Bogovima klanjali, i po njihovom uvjerenju bili im zaštitnici. Kako je Muhamed a. s. istupio javno i dokazivao Božije jedinstvo, to su se nevjernici (idolopoklo­ nici) vjerujući u njegov uspjeh bojali, da im sa Islamom ne izčezne njihova vlast i pradjedovska vjera, pa su počeli na svemoguće načine smetati Muhamed a. s. Kako ga nisu mogli nazvati lašcem, jer je On bio kao iskren i istinoljubiv svakom dobro poznat, to su ga nazivali ludom, čarobnjakom i slično, naredili bojkot protiv svih onih koji su Islam primili, pa čak i tvorno ih počeli napadati. Ovo je dovelo tako daleko, da je Muhamed a. s. bio potpuno uvjeren, da će muslimani svi od­ reda nastradati, ako se ne nađe neki izlaz. Naredio je da se svi muslimani isele u Medinu, a On sa još nekoliko vjernih drugova ostao je u Mekki sve dotle, dok nije dobio od Boga dž. š. naređenje da 1 On Iseli. Napokon, kada ni Njega mekkanska rulja nehtjede pu­ stiti na miru, a kada dobi od Boga dž. š. odobrenje, da se i On iseli u Jesrib — Medinu to On i učini sa svojim puncem, prvim musimanom i vjernim drugom Ebi-Bekiri Siddikom. Kada je Muhamed a. s. izašao iz svetog mjesta Mekke, okre­ nuo se prema istoj, te sa suznim očima i sa velikim uzdahom - 213 �К ем а л и ст и к а Т у р ск а и њ е з и н вођа Г а з и М уст аф а Кемал-Ат атурк. Дожизивши слом у 'Прошлом свјетском рату, Турока царевина je дошла у тежу ситуацију него ијецна друга чланица савеза централних власти. Ове осгале вемље или постададоше републихе (Њемачка и Аустрија) или доживјеш е само промјену на пријестолу (Бугарска), али самосталност сачуваше, макар и yi смањеним државним границама. Турско царство, са изгубљеним ратом, у који државу угураше без потребе симпатизери flHbieмачке и њене војне снаге — младотурци — њени некадањи ученици, почело je да се распада. Од прије para капитулације, а.након рата улазак трупа Велике антанте у турску престоницу Цариград, били су јасни симптоми, да je живот старог »босфорског болесника« при концу. Последњи и ваљда један од највећих слабића међу турским владарима, султан Вахидудин, доживио je страшну судбину, да види како се некада моћно царетво руши, и умјесто да оде( у малу Азију и окупи народ око себе и поведе га у борбу против оних који су дошли у Цариград да. загосподаре њиме као и цијелом државом турском, бн Лје остао у удобној Долма-багчи, очекујући да се догоди чудо и, надајући се ваљда у милост велесила европских. био je спреман да жртвује и- самосталност Отаџбине, да би евентуално постао вазал једне европске велесиле. Задњи турски султан није хгио да себи узме примјер у лику н^умрлог Велшшг Краља Пегра Ослободиоца, који je пред јачом снагом двије велесиле морао да са својом храбром војском уз■макне, након дшзовских борби a са далеко' јачим непријатељем, али ипак несаломљив иде са својим народом кроз страшну Албанију и проживљује заједно са својим храбрим народом Голготу, али и Васкрс народа и своје Отаџбине. Оно што Султан Вахидудин није знао и што није био у стању д а уч,ини, извршио je један на почетку мали човјек, (у свјетском рату обични пуковник), али каснији препородитељ Турске, Гази Мустафа Кемал, који je осјетио снагу Турске у њеној прастарој колијевци — Азији, одакле развија бајрак револуције и ослобођењ а храброг и витешког турског народа. Турски; народ je свога uzviknuo: »0 Mekko! Da me tvoji stanovnici nisu iz tebe izagnali nikada te nebi napustio«. Ove riječi izgovorio je Muhamed a. s. iz čistih osjećaja i ljubavi prema svojoj domo­ vini. 0 tome se ne da u par redaka sve reći, dovoljno je samo to istaknuti, što je Muhamed a. s. rekao, da je ljubav prema domovini dio vjere. Svakome je muslimanu dobro poznato, da je prva sveta dužnost svakom pravovjernika, da*sve žrtvuje pa i samog sebe za vjeru i njene ciljeve. Prema tome, kako god smo dužni učiniti prama vjeri sve, tako smo isto dužni — jer nas vjera duži — da za Domovinu i njen procvat žrtvujemo sve što možemo, pa ako ustreba da i život stavimo za nju na kocku. Imajmo uvijek na umu riječi zadnjeg Božijeg Poslanika Muhameda a. s.: » H u b - b u l v a t a n i m i n e l i m a n i « , — što znači: osjećati za domovinom dio je vjere. , Sinannuddin 214 истинског вођ,у (и опаситеља будућности слиједио и са њиме побиједио многобројну. и no једној велесили добро оиремљену грчку војску, a затим покавао врата и војскама велесила, које дођош е да загосподаре .прво Цариградом, a затим и цијелом државом. Управо невјероватне резултате Кемалове Boj­ ne и касније велике успјехе вође и препородитеља Турака, треба тражити углавном у овим појавама: прво у чињениши, да je турски народ у својој прошлости показао у много прилика да je велика и здрава нација, и| да у њој постоји једна дивна војничка храброст, покрај које постоји још једна друга врлина која реси Турке: патриотизам и безгранична љубав према родној груди. Код Турака je овај развијени осјећај био разлогом, да се je овај и ако исцрпљен у једном дугогодишњем крвавом рату, онако! дивно борио и побиједио проуив Г,рчке војске, која, вако рекућ, није уопште нити ттомирисала барут у свјетском рату, него je остала скоро нетакнута и свјежа, за окупаторску војну у малој Азији. Грчка војока, зашавши 700 км дубожо у Анадоло, и освојивши међу осталим градовима и Омирну, најјачу туроку луку, имала je да се бори сз једним исцрпл>еним непријатељем, који у з то не имађаше ни оруж ја ни остале ратне спреме, коју je утро-шио у .истом мшнулом свјетском рату. Приje њега je исто! тако претрпио тешки балкански par. Међутим легендарна храброст турског војника и његова вође и препородитеља Газије, дала je Г|рцима силни, и ненадани отпор, 1који се касније претворио у сјајну побједу над грчком војском, чијег главнокомандујућег генерала Трикописа Турц.и заробише заједно са цијелим му штабом! Први п ораз грчке војске je б и о у битци на Инени (ово име претсједник турске владе г. Исмет Инени je у зео као своје презиме иза битке која се одиграла на 31 марта 1921 год. л од његовим заповједништвом). Грчка војска која je била у јакости од 300 хил>ада људи, какон пораза код Инени 1извргла je прогонима турско становништво у запоеједнути 1м крајевима Турске, али е у ови прогони постигли обратне резулпате. Покољи icy још внше ујединили Турке, који су осјетили да се ради о бити или не бити њиховом народу. У битци код Инени, Грчка je војска имала 96.000 пјешака, 1300 коњаника, 5600* машинских пушака и 345 т.опова, дочим су Турци имали на цијелој западној фронти 51.265 војника, 440 машинских пушака, 4227 коњаника те i 62 топа. Један о д турских команданата био je сада рахметли пуковник Кемалудин Сами беј, који je касније именован турским амбасадором у Берлину, и кога сам имао част лично познавати (упознах се с њиме год. 1923 у Адапазару, гдје бијаше заповједник 3 Кол. ордије као паша-генерал, иначе познат као један од најславнијих турских војсковођа у ослободилачком рату против Грка). (Наставиће се). Есадбег Алибеговић. �T. G. M asarylc Tomaš G. Masaryk nije više među živima. Na 14 sep­ tembra o. g. napustio je ništavilo zemaljskog života i pre­ selio u vječnost. Njegovu smrt osim čehoslovačke oplakuje cijelo kulturno čovječanstvo. 1 stvarno T. Masarjrk je velik. Po dubini svojih filozofskih koncepcija i po svom životnom djelu Masaryk spada u one velikane svjetske historije koji su davali žig vremenu u kome su djelovali. Interesantan je životni put Masarvkov. Sin vlastelin­ skog kočijaša rođen (7-III-1850) u Hodoninu na granici Moravske i Slovačke, Tomaš Masaryk je kao dječak učio bravarski zanat i bio obični fizički radnik koji je zahvalju­ jući žuljevitim rukama sebe prehranjivao. Ali sudbina je htjela da on ne ostane za uvijek bravarski radnik. Njemu je bila; dodijeljena jedna teška ali časna uloga; jer on će od običnog kovača da postane kovač slobode jedne čitave nacije koja je vijekovima bila zarobljena. Nakon školovanja i studija Masaryk stupa u borbu. Prevaljujući trnovite staze života ispunjenog aktivnošću, borbenošću i stvara­ laštvom on krči nove puteve pobjedi ideala ljudstva: istine i pravde', slobode i napretka. On trasira cestu budućnosti kojom će čehoslovački narod ići svome cilju; ka slobodi i samostalnosti. I konačni ishod njegove borbe bila je p> bjeda gornjih ideala. Masaryk je oslobodio čehoslovački narod i stvorio Čehoslovačku republiku čijom je sudbinom upravljao dugi niz godina. Masarykov život bio je borba protiv nasilja i nepravde, laži i despotizma, borba protiv socijalne nejednakosti za pobjedu istine, pravde i slobode. Čitava životna djelatnost Masaryka kao mislioca, so­ ciologa, reformatora i političara bazirala je na moralnoj i etičkoj filozofiji. Masarvk nije samo bio suhi teoretičar nego je u praktičnoj primjeni izvodio ideale za koje se je kroz čitav svoj život riječju i perom borio. U tome i leži veličina Masarykova genija. Njegov životni nazor je sin­ teza: razuma i srca, nauke i religije, realizma i idealizma. Masaryk kao političar i državnik bio je demokrata. On nije nikada bio nacionalni šoven. Osnov njegove po­ litičke djelatnosti je bratstvo i čovječnost. Svojim nazorima o životu, čovjeku i religiji, demokraciji i etici Masaryk se je dosta približio Islamu. Govoreći o demokraciji on kaže: »Najdublji je argumenat za demokraciju — vjera u čovjeka u njegovu vrijednost, u njegovu duhovnost i besmrtnu dušu; to je prava metafizička jednakost. Etički je demo­ kracija obrazložena kao političko ostvarivanje ljubavi pre­ ma bližnjemu. Demokraciju osnivam' na ljubavi — na lju­ bavi pravednosti, koja je matematika ljubavi, i na uvje­ renju, da moramo na svijetu pomagati ostvarenje poretka Božjega, suradnju s voljom Božjom«. Siriti međusobnu ljubav, jednakost i bratstvo, dati svakom čovjeku slobodu da razvija svoje duševne i tjelesne sposobnosti zatim sa­ vladati socijalnu bijedu koja ponizuje, da čovjek čovjeku u međusobnom saobraćaju ne smije biti sredstvo, u svemu tomu leži smisao Masarykove demokracije. U pogledu filozofske orijentacije Masaryk ne pada u krajnost. Njegova filozofija je sredina između idealizma i realizma. Мазагук nije materijalist. Kao filozof vjeruje u Boga i besmrtnu dušu čovjekovu. Bez religije i morala nema napretka. Religija daje čovjeku njegovu pravu vrh jednost. »Religija — naročito mislim na monoteističke re­ ligije — daju čovjeku vjeru u Boga i u besmrtnost, u svim prilikama životnu utjehu, u svim neprilikama nadu i jača njegovu ljubav prema čovječanstvu«. Moralnost čovjekova, Лушоиоршреш — 1936 — Убога херцеговачка долина, пуна крша, оивичена сивим стијењем — и једини храст у камену голом. Сред долине два мршава вочића, Ујармљени уз дрвено рало, у бразди, знојави од умора дахте. У страни, повијен у леђима, тешком мотиком копам недоорани кра'}. Озго упекло сунце, оздо врио камен пржи, па чу'дна слутња се јавља и сумња ваздухом кружи. Циједи се крвав зној и суху натапа земљу... Земља вапије: кише! Волови мучу: сијена! A ја шапћем: хљеба! М. Михић njegov čitav rad i: nastojanje dobija u religiji ono naročito posvećenje koje čovjeku utiskuje znak božanstva, kaže Masaryk. Masaryk tvrdi da se epidemija samoubojstva svodi na bezboštvo našeg vremena kao i na moralno i intelektualno polutanstvo modernog čovjeka. Masaryk kao sociolog uspješno kritikuje historijski materijalizam Karla Магха. Po Masaryku socijalno pitanje nije samo ekonomsko, nego isto toliko etičko i religioznomoralno pitanje čovječanstva. Upotrebljujući svoj naučni aparat na ustanovi diagnozu bolesnog društva on stoji na stanovištu da se u prvom redu ima pristupiti etičkomoralnim pa onda tek ekonomskim reformama. Svaki čo­ vjek treba da izgradi svoj život na etičkim i moralnim principima. Masaryk priznaje slobodu čovjekove ličnosti i savjesti te slobodu rada pa za to odlučno i zabacuje ko­ munizam. On kaže: »Komunizam zabacujem. Bez individua­ lizma, bez nadarenih i poduzetnih pojedinaca, bez sposob­ nih voda, bez genija rada ne može se društvo razumno i pravedno organizovati. Masarvk svojim shvatanjem soci­ jalnog problema potpuno se je približio Islamu. Masaryk spada u neimare savremene Evrope. Kroz čitav svoj život stajao je na braniku humanizma i demo­ kracije boreći se protiv destruktivnih i podzemnih sila. Svojim životnim djelom ostavio je trajnu uspomenu u hi­ storiji čovječanstva. Mustafa Busuladžić 215 �M A L E K U L T U R N E VIJESTI ЊЕМАЧКИ НАУЧНИК СТУДИРА СЕВДАЛИНКЕ Ових дана борави у Сарајеву музиколог професор универзитета у Прагу др. Герхардт Гесеман, који овдје студира наше севдалинке. Он најбоље изабране пјесме ове врсте снима на фонограф. У згради Ђачке мензе у Сарајеву, уређен je цијели атеље, у којем je смјештена апаратура за фсхнографско снимање. Овај посао повјерила je проф. Гесеману музичка академија у Минхену. До сада je снимљен већи број севдалинки праћених музиком са старих наших инструмената саза, тамбурице и харманике. ЕНГЛЕСКА КЊИГА О АНЕКСИЈИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ Професор модерне повијести на универзитету у Чикагу др. Бернадоте Шмит написао je дјело под насловом »Te анексион оф Боснна 1908—1909« које обухвата 264 странице и које je издала универзитетска наклада у Кембриџу. Главна тема те расправе je анексија Босне и Херцеговине год. 1908, a к томе je онда додата посебна мања студија »Ослобођење Бугара испод турскОг јарма«, Ове двије студије израђене су особито помно и документовано. Нарочито су ту занимљиви документи које су послије свјетског рата објавиле аустријска,- њемачка и британ~ ска влада, a које je писац вјешто искристио. Писац je осим тога особиту пажњу приклонио разним изворима и сгтисима из руске и срп> ске дипломацие. Ha крају књиге се налази по~ пис свих извора и докумената из којих je аутор црпао грађу з.а своје дјело. ДРАМА АХМЕДА МУРАДБЕГОВИЋА HA ЧЕШКОЈ ПОЗОРНИЦИ Дра.ма Народног позоришта у Б рн у/на Вевержи, приказиваће 7 новембра о. г. успјелу драму босанског аутора Ахмеда Мурадбеговића »Ha Божјем путу«. Драма се претпрошле године с успјехом приказивала у Загребу. И у Брну ће се та драма изводити у изврсној режији дра Бранка Гавеле и инсценацији професора Љубе Бабића, тако да Je уз прве глумачке силе напреднога града Брна драми нашег аутора осигуран потпун успјех. ЈЕДАН ПОЉАК НАПИСАО ИСТОРИЈУ САРАЈЕВА У Варшави, накладом »Пшеглад Всполчесни«, изашла je најновија књига познатог културног радника, бившег Сарајлије г. Владислава Глика »Шехер Сарајево« са многобројним врло лијепим илустрацијама. Аутор у својој књизи je на врло популаран начии описао прошлост и садашњост Сарајева за пољске читаоце, што he бити од несумњиве велике користи не само за Пољаке, који се интересују за наш народ, земљу и град, него и за onhe упознавање. Поједина поглавља писана су правим пјесничким стилом, што кн.изи даје нарочиту драж. 216 _________________ __ — Domovina? Eh, ljudi, baš ti ima čudna svita! Ama, bolan, domovina je meni svugdi u svačijem svitu samo ako mi je sit džep, — govorio tako Avdica Husnić pred Dedinom kahvicom na rampi i branio se od onih što su mu zamjerali što ostavlja svoje ognjište. — Eto, šta imate i od tog što ćete čitavog vika prisiditi u ovoin bakraču i neviditi ništa više. Gledati, od kako ste se pomolili na svit te crne, šumom obrasle planine što su vas pritisnule pa ne možete čestito ni dihati. A svit, daleki bili svit, to vam je ništo! Nema tamo ovakih uskislih kasaba što liče na rakijsku burad. Svud se prostrli veliki šeheri ko, rečemo, naše Sarajevo, i još veći. Eto čuo sam da u Parizu, negdi u Francuskoj, ima kuća visoka trista metara. Eh, ljudi, skontajte to vi samo: trista metara, to vam je ko odavde do vašarišća. I sad zamislite: koliko ima u toj kući katova i pendera. I ostati ovdikarce, umriti i neviditi ništa. Ne može to ljudi. Da je meni samo kakve mušterije za ovo moje kuće, pa bi ja vama svima okrenuo leda. . . Govorio on tako često i svađao se s ljudima. I valjda, kao za inat, niko mu ne htjede kupiti kuće. Već je mnogima nudio čak daleko ispod cijene, ali svijet se izvlačio raznim izgovorima. — Vala, eto, ne triba mi, a, znaš. slabo ti i јт ništo stojim. I tako svi redom. A nije da ne bi oni kupili. Husnića kuća bila je na najljepšem mjestu u čaršiji, a velike oranice na čućinu kamenu, koje nije mogla zahvatiti ni agrarna reforma, bile su najplodnije u onom kraju. Ali kasablije odvraćali jedan drugog. Šteta bi bilo da propadne tako dobra porodica, a Avdica je posljednji izdanak. Kad vidi, da mu niko neće kupiti, govorili komšije, valjda će mu izići te bube iz glave pa će se smiriti i oženiti. I tako dani prolazili, a Avdica se dosađivao u kasabi i svađao sa svakim onim ko bi i pokušao od­ vratiti ga od njegovog »dalekog bilog svita«. — Ma, bolan, otići ću ja da se vi svi izvrnete na glavu. I bijesan na sviju bježao je od njih i zavlačio se u samoću. Pro­ vodio dane u sanjam^ i radi njih, nemoguć da se prihvati bilo kakvog posla, po čitave bi dane prevrtao listove nekakve stare švapske knjižurine sa slikama, što mu je otac za vrijeme rata odnekle donio. Ostajao bi nagnut nad njom. a slike na izblijedjelim listovima kao da su oživ­ ljavale i primale i njega u svoj okvir. »Bože, kako je lip taj svit!« I bio bi kao u bunilu. Spapadao ga je bijes, što se ne može otrgnuti od ove male sitne kasabe i tada bi do kasno u noć sjedio u bašći Dedine kahvice sam i ispijao rakiju. Ali jednog dana, nekako s proljeća, prođe glas kasabom: prodao Avdica kuću. Svijet se uzbunio, primao s nevjericama, raspitivali se, ljutili i onda odmahnuli nemoćno rukama. — Ponilo ga zlo. A on prolazio čaršijom veseo i nasmijan i svakom u lice govorio: — Prodao, bezbeli, ja šta ti misliš. I znajući da ih time draži, nastavljao bi dalje: — Prodao i još kako prodao! Gotove pare. Još samo takrir svidim, pa ej — dovale, ja odoh, a vi se kiselite. Svijet poslije doznao više: kupio je novi sreski sudija. Nekoliko dana se govorilo o tome, komentarisalo, a onda slegli svi ramenima. Jedno je samo ostalo: svi su kao po pravilu mrzili sudiju. A Avdica, nekako oko prvih treša’nja otišao. Oprostio se sa svima pa i s onima s kojima je bio radi tog istoga odlaska u ljutnji. Vratitće se, povućće ga zemlja — govorio1 stariji svijet i onda sc doznalo da je Avdica, ako umre, ostavio oranice na Čućinu kamenu Vakufu čaršijske džamije. Godine prolazile, zaboravilo se na Avdicu. Kasaba se promijenila otvaranjem jedne pilane na domaku Orlovika i skoro izmijenila čitav način života. Postala življa, kao nekako probuđena, zbacila sa sebe svu onu vjekovnu dremljivost i žilavo se prihvatila rada. Ostala samo Dedina kahvica na rampi po starom. Oživjela bi s večeri i dočekala �nekoliko starih čaršilija na akšamluk, pjesmu i razgovor. Dedo sav bijel, nekako bi se u to doba kao pomladio, trčao bi cd stola do stola i posluživao goste onim familijarnim načinom, osobenim samo tim malim kasabliskim kafanarima. I prošlost, skoro zbrisana sa čitave kasabe, tu bi opet oživljavala u pjesmi i razgovoru. Zaboravljali bi ljudi brige, rasprostirali bi sje­ ćanja na staro dobro vrijeme i zanosili bi se njime. A stare sevdalijske pjesme redale bi se pred njima pune bola i derta i svaka bi na svoj način izvlačila uzdahei z tih dobrih kasablijskih duša. Tiho bi plakalo ćemane Sejfe Ciganina ili bi vrisnulo u dertu kakve: Sarhoš Aljo drume zatvaraše. . . \ A tu veće, kada se Avdica Husnić vratio, Sejfo ne dode. Odveo ga Avdica — rekao stari Dedo i slegao ramenima. A oni naučili na njega pa im neobično. — Baš je morao danaske doći, — ljutili se, a opet im drago da se je vratio. — Neće kruška ispod kruške — govorio Ibraga bakal i ispijao svoju »gidu«. Tek nekako kasno, s jacije, izbi Sejfo zajedno s Avdicom. Sjedoše u ćošak, a Sejfo nekako razdragan odmah violinu pod grlo. Avdica sjedi i šuti. ćleda zamišljeno i skoro nesvijesno ispija rakiju. I tek kad Sejfo zašuti, on samo odmahne rukom: — Pivaj, Sejfo, samo pivaj! Gledaju ga kasablije i misle: propio se. Čude se što se je vratio. Valjda da proda i Čućin kamen. A on šuti. Gleda preda se, u Sejfu izvije ponekad pogled negdje daleko kao da bi htio njime da dokuči prošlost, a onda kao da osjeća njihove poglede i misli, zaigra mu neprimjetno vrh usana. Ne razumiju, nisu nikad bez ovoga bili. U isti mah se Avdica sjeti momenta, kada se je pretvorio sav u želju za rodnim krajem. Sjeća se: mala zapuštena krčma negdje na sjeveru Francuske, stjecište sum­ njivih mornara i još sumnjivijih djevojaka. Dim, vriska, isparen alkohol i tri škiljave žarulje na stropu, čitava krčma derala se je u nekom neskladu hrapavih mornarskih grla i kreštavih djevojaka. Na jednom, iznad sve te vriske, čuo je jedan jak čist glas. Učini mu se nešto tako poznato u tom momentu, ne zna ni sam, da li je pjesma ili glas onog koji je pjevao. Krčma se za časak utiša kao ućutkana čvrstinom glasa i on osjeti radost: pjesma rodnog kraja. Pjevao je u ćošku jedan mor­ nar, a drugi ga pratio na harmonici. Nesvijesno se digne, priđe njiho­ vom stolu, isprazni čašu na dušak i u nastupu radosti, koja je u njemu sve jače navirala, čaša odleti prema zidu i nestane.je u hiljadu koma­ dića. Šta je bilo tu veče, on se ne sjeća. Samo kroz potsvijest, tek ne­ jasno kao san, isprekidano se nižu sjećanja na grljenje, razbijanje, .vrisak harmonike i stare nostalgične pjesme rodnih krajeva. A sutra, mjesto na rudnik, gdje je bio uposlen, on se je izgrlio sa zemljacima i pošao k starom ognjištu . . . Trgnuo se je iz misli i napravio kretnju očnim kapcima kao da će ih otvoriti. Oči su mu bile otvorene, ali otsutne — otsutne daleko u onu noć, kada je osjetio, koliko je drag i neophodan taj komadić zemlje, na kome je nikao i koliko je draga ta pjesma, koja ga je vezala za čitav život s tim dragim rodnim krajem. Oči mu se privikoše na mrak i tek tada vidje, da je sam. Pomisli da je pijan i da mu se samo čini to, alt se samo nasmija na tu pret­ postavku. Dedina kahvica bila je prazna. Nema nikog: ni Dede, ni Sejfe Ciganina, ni kasablija. Ostavili su ga, misleći da je pijan. Ponovo se gorko nasmije. On i tako nema kuće u kasabi, ko bi ga i primio. Na momenat osjeti prezrenje nad njima, ali mu to ne umanji ra­ dost povratka. Ljudi se mijenjaju, ali dobra majka zemlja ostaje ista. A on ima tu svoju stopu zemlje. Ustane i lagano okrene, sav sretan tim saznanjem preko rampe, put Luka — k starom napuštenom čardaku na Čućinu kamenu. Salem Hadžihasanović Један велики задатак Алкохол није поштедео ни један народ, ни једну друштену класу. Зато се у борби np'oтив алкохола морају ујединити сви који су свесни страхота његовог деловања. — Он стиже свуда: не позмаје језике, не пита за расу и веру, увукао се једнако интензивно и разара у чатрл>и сиромаха и палачи богатог, код скромног занатлије, код уморног сељака. Он уништава рад, опособност и срећу свакога, кога дотакне. Тамо где нема благостања, материјалне могућности за срећни живот, алкохол he немииовно донети несреће и туге, a где je сиромаштина, алкохол he уништити сваки услов за срећнији живот. Човек he бити нечовек без обзира шта ra учи религија, a свест о својим социјалним дужнстима сасвим изгубити, само ако постане роб алкохола. Ту je наш задатак: спасти човека без обзирд на расу, народност и религију, без обзира на положај и богатство. Јер — не обзирући се на грешке лривредних и моралних принципа садашњице, ми видимо једно: алкохол у ствари свуда убија човека; мишта Ma­ lte него туберкулоза, ништа мање него ратови, ништа мдње него беда, алкохол сакати и уништава физички, a у моралном уништавању човека, надмашио je све несреће света. Борба против алкохола je велика и света. Јер — то je борба за физичко и друштвено здравље људи, за спас снага и способност, за велико морално и социјално уздизање. Видећете породице које имају све услове за срећу, али их je алкохол унесрећио. Насупрот, видећете како се весело дели црни комад хлеба у кући коју je мимоишао алкохол. Залуд ванредне способности једнога занатлије када крчма поједе зараду, a алкохол уништава снагу и вољу за радом. Залуд способности једнога учител>а или професора, када он долази пијан у школу и најнеслособнији ако je трезвен кудикамо he више допринети од најспособтијег ако je пијанац. Лекар алкохоличар одговоран je за животе. Нико неhe бити у стању испунити сшако како треба задатке и дужности које му намеће оквир живота, ако не избегава и избепне пријатељство са алкохолом. Новине сваки дан доносе сведочанства о убитачном дејству алкохола. A ретко који међу нама да није свакодневно сведоком каквог тешког драматичног догађаја, којему je узрок алкохол. И чудновато — ма колико да су те истине очигледне, множина их и признаје, схвата, али их je опет мало оних који их прихватају. Кад су људи свесни да je алкохол несрећа, да je он морално и телесно убитачан, a ипак га узимају, није ли то блиско тежњи за с.амоуништењем? Ha страну заблуде пијења: да алкохол разбија бригу — та <хн доноси још више брига, — или да алкохол развесељава — та он загорчава живот. — Погледаћемо друго. 217 �He може ,hukq, a -да не призна да сиромаштина и тешкоће материјалног живота‘ !доприносе слабљењу воље да се настави животна борба. Нити се може nopehn то да je непродуктиван, јалов живот у изобиљу материјалног богатства услов за један морални пад. Сами услови материјалног живота данас, предуслови су . и моралног пада л>уди. A улога алкохола: да уништи и последње снаге, и последње могућности, да се изиђе из материјално и морално тешког положаја у који се запало. Отклонити алкохол да би се сачувао остатак снаге, поштеђен од разорних сила садашњице. To je наша дужност. Зашто? Ta снага he допринети животу данас, биће он далеко бол>и кроз ту трезвену снагу. A, јер данашњица кипти од грешака и заблуда, та отрежњена снага моћи he припремити једно далеко боље — сутра. Спасти човека — у свим друштвеним слојеви.ма, у свим народима, и религија.ча. Спасти човека да би био способан гтворити једну разумнију и сретнију садашњост, и омогућити велелепну будућност. To нам je дужност света и на њу смо дали своју завет. — Т. Salihaga od onoga svijeta Nekako odmah pri ulazu u naše selo, ne znam hoću li vam pravo reći, treća ili četvrta- kuća je našeg Salihage. Znate, Salihaga je jedan od najodiičnijih seljana. Eto, muhtar Dervo, imam Hadži Hašim. efendija, pa odmah iza njega dolazi Salihaga. Na trećem mjestu. Ova trojica imaju glavnu riječ u našem sćlu. Ovaj triumvirat vlada potpuno na demokratskoj osnovi. Salihaga se doduše nije riječima isticao kao demokrata, ali, nema duše gubiti, jest djelom. On i pored svoje starosti od pedeset , i sedam godina i časti, koju zauzima, uvijek, na svim svadbama, sjeda u dnu sofre. »Ja sam najrahatniji medu svojima« govorio bi on uvijek kada bi mu ponudili mjesto u pročelju. Međutim, zli. jezici su šaputali da je Salihagi plaho drag janječiji »kujruk«, te radi toga da on sjeda u dnu sofre, jer se po našem običaju uvijek donja strana janjeta tamo okreće dok glava ide glavama. Jednoga krasnog ljetnog jutra sjedio je treći član triumvirata Salihaga sa svojom vjernom stopanicom na čardaku i ispijao mrku. Oboje su šutili. Salihaga je izvijao guste dimove, dok je Salihaginica sjedila kod pendžera i gledala negdje u daljinu preko *zelenih livada i pašnjaka. Najedanput do njihovih ušiju doprije tužno ikreštanje vrana iz obližnjega voćnjaka. — Sigurno su negdje opazili lješinu, progovori Salihaginica, jer joj ovo dobro dođe da otpočne razgovor. Salihaga je šutio. Čelo mu se jače nabra, i on samo odmahnu rukom. Salihaginicu nešto žignu i ona se odmače malo dalje od njega, jer ju je bogato iskustvo učilo da nije pohvaljeno sjediti u blizini Salihage kad je neraspoložen. Prede gotove pola sata duge i mučne šutnje. Salihagin:ca je sje­ dila kao na tmcima. Naposlijetku otpoče Salihaga. —I To kreštanje vrana ne sluti dobru . . . Kao da je rekao ne znam kakovu mudru besjedu, on pogleda značajno svoju stopanieu, koja ga gledaše začuđeno i sa otvoren:m Како ж иве муслимани у Ч ехо сл св ачк о ј Ha територију дангЛЈње Чехословачке републике има 1.200 муслимана^од којих их има 250 у самој Братислави, једна стотина у Прагу и т. д. Чехосл. муслиманима припада ннз угледних личности, међу њи.ма и публицист Мухамед Абдулах Брикциус, чешке народности, родом из Босковица. Он je носилац бројних'источних одликовања, међу' којима има и вјерских. Сваке године у мјесецу фебруару, одржавају муслимани у Чехословачкој своју вјерску годишњу' скупштину (Ел Итихад ел Ислами). Посљедњих година врше вјерске обреде Салих Хаџиосмановић и мујезин Садиков. Муслимани у Чехословачкој држе се строго Кур’ана и вјерских прописа, те су вео.ча религиозни и одани демократској републици. Неки су вјерници учили на културном огњишту свих муслимана, на свеучилишту Ел Азхар у Каиру. Ове године шаље муслиманска опћина у ЧехословачкоЈ у Каиро Пшемисла Алију Шилхавог, родом из Тшебића. Чешки и слова ки муслимани издавају у Прагу свој часопис »Глас муслиманске 'вјерске опћине« и имају у Прагу своју читаоницу и кљижницу са неколико хиљада кљига вјерскога и свјетовног садржаја у источним језицима. Kao што je познато Кур’ан je преведен неколико пута на чешки језик. Прошле године превео ie Кур'ан учени полиглот, оријеиталист др. A. Никл, који позна културне и социјалне прилике и наших муслимана. 218 — O kakvim li sada vranama govori, da nije poludio? Takva misao mučila je Salihaginicu, koja je bila zaboravila da je ona sama prije pola sata otpočela taj razgovor. A Salihaga je nastavljao: — Ovo kreštanje meni s t nikako ne dopada, jer ti znaš da vrane tim najavljuju nečiju smrt. Boga mi, nije mi drago. Sinoć sam usnio jedan ,vrlo ružan san . . . — Neka ga Bog na hajr okrene, upade Salihaginica, koja je tek sad došla sebi. — Sinoć kada smo legli, mene nekako odmah san prevari i ja . zaspah. Nisam, čini mi se, ni čestito očiju sklopio, kad preda me bahnu čovjek u zelenim haljinama. Poznadoh ga odmah.. To je hazreti Azrail. Spopade me nekakav strah. U to ini doprije do ušiju glas iz njegovih mubareć usta: »Spremi se, u ovoj godini valja ti seliti na bolji svijet«. To mi reče, pa ga nestade, a ja se probuditi sav u znoju. Više ne zaspah. Razmišljao sam cijelu noć i nekako pred sabah dode mi na pamet, da je najbolje da se ja počnem polako spremati za ahireta. Salihaga zastade u tome svečanom trenutku i pogleda ženu, čije su oči bile pune suza. — E nemoj, odmah da plačeš, ja neću još ići, poče .je tješiti Salihaga. Valja se dobro spremiti, pa tek onda pred Boga. Rekavši to on se diže i pode u dućan, a Salihaginica odmah poslije njegovog odlaska u komšiluk. I Još istoga dan cijelo selo je znalo da se Salihaga sprema za onaj svijet. Za to najviše zasluga naravno pripada marljivoj Salihaginici, koja nije žalila truda ni žrtava, kako bi to rekli naši novinari, da tu vijest proširi što dalje. Pošto je ispričala cio svoj jutarnji razgovor prvoj koni, upotrebivši na kraju ono obligatno: »Neka ovo �ostane medu nama, nemoj Boga ti da se dalje čuje«, i pošto joj je kona malo uvrijeđeno odgovorila: »Uh, neće draga, ne do Bog«, Salihaginiea se mogla mirno povratiti kući. Misija širenja te važne vijesti prešla je sada na prvu konu, koja, svjesna povjerenog joj zadatka, odmah navlači zar i za kratko vrijeme obigra cijelo selo. Sa svih strana hrlili su seljaci, predvođeni imamom, muhtarom i najozbiljnijim pretendentom na Salihagino mjesto Mušanom Cin­ carom u Salihagin dućan, gdje im je on, htjeo ne htjeo, morao pričati svoj čudesni san i još čudesniju nakanu. Mnogi zaplakaše. Nekoliko dana iza toga događaja selom se pronese vijest, da je Salihaga naručio nišane, naslone i tabut, i da je sve to unaprijed platio. To podiže još više njegov ugled, naročito kod žena, koje ga počeše smatrati evlijorm Ali ni seljaci ne ostadoše prema tome ravno­ dušni. Prijedlog Mušana Cincara da Salihagu već sada prozovu »rahmetb Salihaga« ne bi usvojen, nego aklamacijom odlučiše da mu dadnu časni nadimak »od onoga svijeta«. Istoga dana Salihaga u prisustvu uglednijih seljana zakla naj­ boljeg i najdebljeg ovna iz svoga tora, kojeg namijeni kao kurban šejh Zulfi, čiji se grob nalazi u džamijskom haremu, a za koga se zasi­ gurno zna da je bio evlija, koji je svakog jutra uzimao abdest u svojoj' banjici, a klanjao sabah u mekkanskom Haremi šerifu, pa opet prispjevao na dovu u seoskoj džamiji. Ovaj keramet šejh Zulfin ostao je u živoj uspomeni medu seljacima, koji su se uvijek sjećali starog šejha fatihom, moleći ga za šefaat, jer su oni dobro znali, da se pored Resulullaha kod Boga mogu zauzimati za griješnike još i šehidi, ulema i evlije. — Evo u čast tvoju, ja šejh Zulfi-dede, ugledni naš domaćin Salihaga kolje ovaj kurban, — g’o votia' je pobožno i svečano imam Hadži Hašim efendija, dok je Salihaga prinosio nož životinjskom vratu, — nadajući se da ćeš mu ti uz pomoć Allahovu olakšati patnje sudnjega dana, kada će sunce; iz daljine od pet aršina pržiti glave griješnika; da ćeš mu ti pomoći da prede na ovome ovnu tanku Siratćupriju i da ćeš ga ti uvesti u čador najljepše džennetske hurije Ovdje svečani govor Hadži Hašim efendije prekide prisilno kašljanje ljubomorne Salihaginice, koja je cijelo vrijeme virila iza kuć­ nih vrata, dok se Salihaga blaženo smješkao nad zaklanom životinjom, valjda dočaravajući sebi džennetske ljepote. Prolazili su dani, nedelje i mjeseci, a Salihaga ni da pomisli o ahiretu. Seljaci su se u čudu pitali šta je uzrok tome, gledajući kako Salihaga mirno i zadovoljno sjedi za tezgom svoga dućana. Jedanput se nekoliko odvažnijih seljana, izgleda po nagovoru Mušana Cincara, odlučiše da upitaju Salihagu kad misli na onaj svijet, ali on im ne odgovori ni jedne riječi, nego ih samo katilski prostrijeli očima tako, da im' više nikad nije palo na um da govore o ahiretu. Život je tekao dalje. Seljaci su sve manje i manje govorili o Salihaginom ahiretu, naravno potajno, dok napokon taj događaj pade go­ tovo sasvim u zaborav. Čak je i imam Hadži Hašim efendija prestao sanjati o čohi sa Salihaginog tabuta. Ali jednoga jutra puče iznenada selom glas da je Salihaginiea umrla. — Kako, zar onako zdrava žena da tako rano umre? Pa još prije Salihage? Ovako se pitahu začuđeni seljaci, komentarišući njenu smrt. Svak se čudio, ali samo Salihaga ne. Dok su mu vjernu stopanicu opremali, on je razmišljao: »To je sigurno Azrail posefio, pa mjesto mene potrefio nju, ili sam ja krivo protumačio svoj san. Šta ćeš, ovo je zaista hikmet božiji...« Ne znam šta se dalje dogodilo. Ali mogu vam kazati samo to, da se, pet mjeseci nakon smrti svoje žene, Salihaga ponovno oženio mladom udovicom Pembom. Kažu da mu od tada više nikad nije Azrail na san došao. . Halid Čaušević Успјех Д р Хамдије Ћ емерлића Пре неколико месеци промовисан je на Сорбони у.Паризу на част доктора политичких и финансиских наука r. Темерлић Хамдија, родом из Јан>е. Темерлић je 1927 год. завршио Шериатску гимназију и ступио на правни факултет v Београду, којег je завршио 1931 год. По завшпеним студијама, ступио je у службу као чиновник финансиске дирекције у Сарајеву, у којем je својству остао 2 године. Али жељан науке, напустио je службу и уписао се на Сорбону у Паризу, као слушаоц полит. и сћинан. наука. Ha Сорбони je провео 2 '/. roдине, где je ванредном марљивошћу, успео да успешно положи испите’ из обадве поменуте гране правних наука. Половином децембра одлично je -одбранио докторску дизертацију: »Избстни системи у Југославији«. Ову интераснтну тему обрадио je ствестрано, критички и научно, тако да ie задивио своје професоре. 0 његовој дизертацији похвално cv се изразили лрофесори Београдског универзитета и то г. Др. TS. Тасић — који je присуствовао одбрани тезе у Паризу — у Правном архиву, и г. Бор. Петровић у Правосуђу. Сем тога, г. Темерлић je за ово кпатко време написао и два интересантна стручна чланка у »Правосуђу« и то Верификација мандата и Обавеза гласања, a на ред за штампање чека и трећи чланак: Енглески изборни закон. Поред тога што се истакао као научнк радник, "ћемерлић се показао и као веома активан културно-просветни и социјални радник. Својим радом, како у гимназији тако и н.а студијама и у служби стекао ie признање. Сарађивао ie у многим студентским друштвима, био je главни секретар »Побратимства«, оснивач студентске секција Јадранске страже, од које ie изабран за лочасног председника итд. Свој рад наставио je и у Сарајеву, где се својим радо.м истакао као секретар Хуријета, који га ie за услуге изабрао за свог почасног члана Нас, његове другове и пријатеље . радује ов.ај cjajarf успех Темерлића, a то нарочито данас, кад je основана Висока шериатска академија, којој су овакви људи тако потребни. Зато његов избор за доцента споменуте академије на коју он свакако с правом рефлектира, поздравићемо сви ми који добрт познамо "Немерлића и н>егове ванредне способности. Инж. Бујукалић P r e tp la ć u jte se i š i r i i e li s t »G a fr a t« 219 �П р и л и к о Ј * 2 3 -г о д и ш њ и ц е смрти Ј о в а н а Скерлића Скерлић није грешио у тач«ости. Његове се погрешке 04 ih Најбоља дела дао je Скерлић при крају свога живота. У тим се делима очитује цела јачина његовог рада и разматрања. Од њих су најзнатнија: »Светозар Марковић« (ииз расправа о животу, и идејама Светозара Марковића). У roj je књизи Марковић описан као преставник књижевне критике свога доба. Марковић je имао знатни руски утицај, na je и код Срба ширио нову науку донесену уз Русије. Историја нове српске књижевности први пут излази 1912 године као скраћено издање. To je био само извадак из једне веће и опширније кн>иге, која je изашла пред саму Скерлићеву смрт 1914 год. Ова je књига опширнији преглед развитка српске књижевности од свршетка седамнаестог века na све до светског рата. У њој je лепо истакнуто доба српског романтизма (доба маште, осећања) и доба реализма1 ‘(доба стварности и позитивних погледа на живот и књижевни рад). Ова историја захвата раздобље од неких 210 година и истиче претставнике духоиног живота у том периоду. У Реци je изашла Скерлићева књига: »0 српско-хрватском на~ ционализму«, a после ослобођења изашли су у Загребу »Есеји о српско-хрватском питању« с предговором дра Владимира "Ћоровића. Још je дао дела: »Историјски преглед српске штампе«, »Нови нараштај -i- Анте Старчевић« и друга. Његов напис о Старчевићу je врло успело дело. Скерлић се je поглавито посветио критици и на њој радио за сво време свога сарађивања у пњижевности. Он je човек коме je успело, да у верним и тачним потезим.а скицира ток и развој нове књижевности код Срба и да реши замашнија критичка питања. И, што највише пада у очи je његов правилан суд који одаје човека особите вештине и зрелости. Скерлић Je био човек ванредне спреме. Познавао je и разумевао целу основну књижевну грађу у овој њеној висини и опсежности. Ocehao je страст и хумор, песимизам и оптимизам. Био Je човек поуздан у суђењу. Kao што сваки књижевник, a особито критичар, тако и Скерлић има извесних погрешака. Највећа je та, што je из историје српске књижевности изоставио Драгутина Илића, песника, приповедача и драмског писца. To се уједно да протумачити поремећајем личних односа између њега и Скерлића. При хвали и покуди има некад и претераности, a кадкад се показивао и личним. Такових места има више у историји српске књижевности. По Скерлићу je неки писац према своме гласу добио врло мало простора, док je неки други више похваљен него и треба. Дешавало се да Скерлић није поменуо неку добру осооину којег лисца, али ни код слабих писаца није помињао све pijaве особине и преступе. Ако je био нерасположен према неком писцу имао je већ унапред неовесну жел>у да његово дело прикаже неповољно. Случај да Скерлић HHje изнео нску добру особину пишчеву био je са г. Јованом Дучићем. Он je, истина, ушао у историју књижевности, али Скерлић није одао право Дучићевим нежним и чистим осећањима, јер он за такове ствари није много марио. Најкрупнији узрок Скерлићеву грешењу био je чисто политичког порекла. Скерлић je имао готово све особине правог политичара. Имао je силну спрему и политичка знања. Разумевао je основе друштвених наука, a уз то културну и политичку историју свију европских држава. Његов политички суд био je уопште добар. Многи су више пута рекли, да ie Скерлић имао више погрешака, вего што их je у ствари било. To се, готово увек, нарочито после његове смрти решавало на његову штету. Скерлић није ни при погрешкама био несмотрен. Кад би се н>егове погрешке сабрале и упоредиле са жеговим добрим поступцима, видело би се да оне заузимају врло мали простор. тују више у непотлуности. Он није држао за потребно да се о сваком писцу пише каква већа критика. Из овега поменутог види се, да Скерлић има много више добрих особина него рђавих и да његове, већинО'М ситне погрешке исчезавају у великој опсежности његова подручја. Он je у свом кратком животу дао врло лшого, дао je што није ни један књижевник у периоду нове српске књижевности. Знатно je утицао на нову генерацију и придонео, да се код нас развио леп број књижевно образованих младих радника. Скерлић je неуморно предавао међу нашом омладином и његове су речи увек уродиле плодом. Био je највећи поборник на^ ших југословенских питања и у исто време поборник л.атинице у српској књижевности. Он je овој велики утицај на развој југословенског живота вршио преко књижевних радова. Он je фактор о коме je зависило ширење југословенских идеја ван Србије и њених гранида. Његова највећа важност лежи у критичким радовима и у стварању критичких праваца, na je његово место у српској књижевности остало празно, и тешко ће се и касно попумитл, јер je то био човек необичне јачине и високо се издизао ианад обичних књижевних критичара. Радио je на свим пољима духовног живота. Био je један од највећих препородитеља у целом нашем, a и у словенском народу, чија he дела светлити кроз векове. Умро je рано, нестало га пред светски рат, да не види ослобођеше и уједињење, које je од увијек прорицао и за чим je тежио. Данило Чутурило. НОВЕ КЊ И ГЕ ЈЕДАН ОДЛИЧАН УЏБЕНИК ЗА ШИРЕЊЕ ПИСМЕНОСТИ У Сарајеву je штампао свој практичан и одлично уређен уџбеник за ширење писмвности учитељ г. Недељко Лазаревић. Овај вриједни и искусни педагог назвао je свој уџбеник »Извор писмености за одраслије неписмењаке Краљевине Југославије«. Минист,арство просвјете je, под својим П. бр. 1341 од 15 јануара о. г., одобрило овај уџбеник каа подесан метод за све аналфабетске течајеве, самоуке и народно просвјећивање. Уџбеник je пун цртежа и објашњења који објашњавају 1неписменим људима многе ствари и одмах им предочавају ствари о којима уче. У томе je двострука вриједност ове књиге, којој je цијена врло популарна и стоји свега 10 динара. Уубеник г. Лазаревића штампан je у ћирилици и датиници, тако да може послужити у свим нашим крајевима. Цијело градиво je обрађено са много пажње и педагошке спреме што се види из свих поглавл>а која су у књизи. Оригиналан начин приказивања ових ствари даје књизи засебан тон у нашој педагошкој литератури и вриједност изнад многих сличних дјела. Ha ванредно лијеп начин у исто вријеме се рјешавају два проблема: проблем учења писменосги и проблем) научаваља наше народне историје. Књига je прожета дубоким националним и социјалним осјећањима, a садржи и свету поруку Блаженопочившег Краља Ујединител>а »Чувајте Југославију«. Књига ће послужити најбоље онима који се баве народним просвјећивањем и онима који желе да брзо науче писменост. — X. �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК П р о с л и п а Краљева р о Ђ е н д а н а у Г а јр е т о п и м је д и н и ц а м а ПРОСЛАВА У САРАЈЕВУ Мјеони одбор Гајрета у Сарајеву уз судјеловање чланова Гајретовог пјевачког друштва те Гајретових пријатеља, на дан 6 септембра ове године одржао je уобичајени Гајретов дан поводом Рођења Његовог Величанства Краља Пе~ тра II као покровитеља Гајрета, кога дана je вршена сабирна акција откупом Гајретових значака. Истога дана послије подне одржан je и теферич у башчи друштвеног дома. Сабирна акција као и теферич успјели су изван сваког очекивања захваљујући пожртвованом раду чланова мјеоног одбора, пјевачког друштва те појединих Гајре^ тових пријатеља. У МУШКОМ ИНТЕРНАТУ У САРАЈЕВУ Петнаести рођендан Његовог Величанства Краља Петра II и иашег Високог Покровитеља прослављен je у Гајретовом мушком конвикту у присуству свих приспјелих питомаца. Услијед кратког рока за лрипремеЈ и отсуства већег броја питомаца-ђака, лије се могла приредити свечана академија са богатијим програмом. Свечаност je отворио васпитач г. Фалк Хауимехановић пригодним говором. Подвукао je значај 6 септембра и говорио о потреби националног васпитања данашње омладине, о привржености и љубави према славом овјенчаној народно] династији Карађорђевића. Послије je одржао врло успјело предавање о младом Крал>у питомац Едхем Џиндо, ученик IV разр. средње техничке школе. Нагласио je нашу радост што се рад Гајрета одвија под највишом заштитом и окриљем Краља Петра li. Свечаност je завршена клицањем Краљу, Династији и отаџбмни. ПРОСЛАВА 6 СЕПТЕМБРА У БАЊА ЛУЦИ Мјесни одбор Гајрета у Бања Луци je врло свечано прослаеио рођендан Његова Величанства Краља Петра II. Ha 5 септембра о. г. одржана je свечана сједница заједно са Женским и Надзорним одбором, којом je приликом претсједник одржао пригодно слово о значењу рођендана Његова Величанства Краља за наш народ, a нарочито за Гајрет и његове раднике. Сутрадан лослата je депеша Кабинетској канцеларији Његова Величанства Крал>а у којој су изражена најтоплија осјећања љубави, вјерности и оданости. У 11 сати присуствоаао je одбор са питомцима на свечаној дови у Ферхат-пашиној џамији. У 3 сата послије подне приређена je овечана академија у интернату са предавањем, декламацијама и пјевањем држав 1не химне. До лодне су распродаване Гајретове откупне значке. Распродано je у свему значака у вриЈедности од Дин 3.801.—. ПРОСЛАВА 6 СЕПТЕМБРА У СТОЦУ Мјесни одбор Гајрета у Стоцу са Соколским друштвом у заједници приредили су врло успјелу прославу рођендана Узвишеног Покровитеља Гајрета, Њег. Вел. Краља Петра II. Ha 5 септембра je одржана добро посјећена академија, a на 6 септембра су продаване откупне Гајретове значке. Сви чланови су присуствовали приредбама и молитвама тога дана. Од ове приредбе Гајрет je имао чист приход од Дин 1.149.50. ПРОСЛАВА РОЂЕНДАНА ЊЕГ. ВЕЛ. КРАЉА У ИНТЕРНАТУ У ПЛЕВЉУ Част ми je извјестити Главни одбор да су питомци овог интерната свечано прославили рођендан Њег. Вел. Краља Петра II т. ј. Гајретов дан. Сви питомци у пратњи управника интерната присуствовали су хаир дови, која je одржана у главној џамији. Затим су питомци заједно са управником присуствовали соколскоЈ свечаној сједници и академији. Послије ручка, који je био знатно обилнији, одржао je »Гајретов лодмладак« сједницу у част и у здравље узвишеног Гајретова Протектора. Ha сједници je Џиндо Расим, ученик VIII разр. одржао арло лијепо и топло предаван.е о Њег. Вел. Краљу као Гајретовом покровитељу — нади југославенског народа. Сједница je закључена узорно и достојанствено са поклицима Краљу, Гајрету и Југославији. ВЕЛИКЕ ГАЈРЕТОВЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ У ЗАВИДОВИЋУ Kao и ранијих година, мјесни одбор Гајрета у Завидовићу je и ове године приредио врло успјеле манифестације. Ha овим манифестацијама узело je учешћа неколико хиљада људи из околних мјеста са заставама и коњима. И материјални успјех ове Гајретове приредбе, за чији успјех носи највише заслуга г. Нуман Османефендић и вриједни одборници, је.добар и износи преко Дин 4.000.—. ПРОСЛАВА РОЂЕНДАНА ПОКРОВИТЕЉА ГАЈРЕТА ЊЕГ. ВЕЛ. КРАЉА ПЕТРА II У ЛУКАВЦУ Мјесни одбор Гајрета у Лукавцу прославио je на достојан начин Рођендан Њег. Вел. Краља Петра II. У 11 сати прије подне у просторијама Гајретове читаонице одржана je свечана сједница мјесног одбсфа, на којој je потпретсједник г. Абдулах Бербић у кратком и лијепом говору изнио значај прославе 6 септембра. У 12 сати послије клањања подне намаза у овдашњој дупке пуној џамији одржана je дова. Муаллим овдашње ибтидаије го. Салим хафиз Алић одржао je лијеп говор, који je на све присутне оставио дубок утисак. Послије обављеног свечаног дијела прославе, у 2 сата послије подне, приређело je народно весеље, на коме су одржане коњске, лјешачке и бициклистичке трке. Ту су продаване значке Гајретова дана са ликом Њег. Вел. Краља Петра II. Лијеп дан као и значај саме приредбе привукли су огромну масу посјетилаца, тако да je ова прослава у моралном погледу успјела изнад сваког очекивања. Испред Солвај творннце присуствовао Je лично директор г. Милер са цијелом фамилијом. Свима посјетиоцима, који својим присуством увеличаше ову прославу, мјесни одбор најтоплије захваљује. Fa/peTOBe скупштине, м а н и ф е с т а ц и је и забаве ИЗБОР НОВОГ МУШКОГ МЈЕСНОГ ОДБОРА У САРАЈЕВУ Ha скупштини одржаној 17 јуна о. г., изабран je нови мушки мјесни одбор Гајрета у Сарајеву, који се je конституисао овако: лретсједник ннж. Салих Цицо, потпретсједници: Исмет Чомара, Емин Феризбеговић, секретари: Мустафа Шарац и Хајрудин Дардаган, балагајници: Ћамил Ризванбеговић и Даниал Самаковлић, чланови одбора: Исфендијар Ченгић, др. Осман Халилбашић, A. Прцић, Ибрахлм Вањо, др. Муниб Муидовић, Фадил Касумагић, Махмут Филиповић и Хамид Фазлагић; надзорни одбор: Хакибег Гавран-Капетановић, Алија Хромић, Тпамил Авдић и Вејсил Хауалић. ИЗБОР НОВОГ ОДБОРА ГАЈРЕТОВА ПЈЕВ. ДРУШТВА У САРАЈЕВУ Ha заднјој годишњој скупштини изабран je нови одбор Гајретова пјевачког друштва, који се je конституисао овако: претсједник Мехмедбег Капетановић, потпретсједник Бекир Омерсофтић, I. секретар Хајрудин Карић, II. секретар Захид Бранковић, I. благајник Хасан Брачковић, II. благајник Ејуб Калајџисалиховић, архивар Мустафа Кадрибашић, домаћин Ибрахим Вањо, прочелник тамбурашке секције Захид Телалагић, прочелник дилетантске секције Хамид Диздар и Хајрудин Карић; чланови: Фата Кошарић, Муниба Шербић, Џевахира Миџић, Емина Омановић, Мустафа Шарац, Рагиб Халилбашић, Салко Солаковић, Ибрахим Карахасановић, Мухамед Нанић, Касим Јусић, Азиз Ченгић, Мустафа Новалија, __________________________ 221 �Халид Кречо, Халид Новалија, Хамдија Сијерчић, Халид Спахо. Надзорни одбор: Мустафа Дрљевић, Салко Хаеанбеговић и Осман Вранић. ГАЈРЕТОВА СКУПШТИНА У ПРЊАВОРУ 20 јуна т. г. одржлна je у Прњавору редовна мјесна скупштнна друштва Гајрет, коју je отворио и поздравио претсједник г. Ћамил еф. Хаџић. Након поднесених извјештаја изабран je одбор, у којн су ушла гг.: Ћамил еф. Хаџић, Алијага Одобашић, Е.чин еф. Омеркић, Мехмед X. Шабић, Мухамед Софтић, "Ba.Mna Бакалбашић, Мехо Дрљевић, Тахир Мујичић, Адем Бакалбашић, Мехмед еф. Козарчанин, Ахмед еф. Имамовић, Салих Плаћо; надзорни одбор: гг. Сабит еф. Агановић, Мехмед Пиркић и Јанко Школник. ИЗБОР И КОНСТИТУИСАЊЕ МЈЕСНОГ ОДБОРА У КОС. МИТРОВИЦИ Изабрани чланови Гајрета на годишњој скупштини од 13 јуна конституисали су се овако: претсједнк бриг. ђенерал г. Јован Аћимовић, потпретсједник г. Ибрахмм Черкез, бан. вијећник, секретар г. Муле Никшић, дипл. учитељ, благајник г. Шефкија Татариновић, надзорник; одборници: гг. Петар Ранковић, срески начелник, Асим Салихачиџић, учитељ, Мустафа Чучак, шер. судија, Камченко Попадић, директор И. С. Б., Шериф Чолаковић, трговац, Тзорђе Божовић, школски надзорник, Осман Ибрахимовић, трговац, Суљо Чулуп, трговац, Мухамед Осман Кусар, трговац, Сава Клинић, управник осн. школе у п., Хамдија Касумовић, рудар. Надзорни одбор: гг. Бордан Бојовић, претсједник окр. суда, Шериф Бећировић, нар. посланик, Тодор Михаиловић, нар. посланик. ГАЈРЕТОВ ТЕФЕРИЧ У ВЛАСЕНИЦИ Мјесни одбор Гајрета у Власеници приредио je теферич 6 јуна о. г., који je врло добро морално и материјално успио. Програм je био одличан, тако да je публика била необично расположена. ГОДИШЊИ ТЕФЕРИЧ ГАЈРЕТА У БОС. БРОДУ 11 јула о. г .одржаоЈе мјесни одбор у Бос. Броду велики годишњи теферич под хисторијском »Тополом« са бираним распоредом. Овај je теферич успио како морално тако и материјално изнад сваког очекивања. Ha овом тефе’ричу запажени су поред осталих грађана и пријатеља друштва и гг. Милојко Божић, рентијер из Београда, нар. посланик г. Лазар Црљић, старјешина испоставе Душан Гаковић, шеф станице Ристо Ристић, индустријалац Маријан Мадунић, срп.-прав. свештеник Илија Берић и др. И овом приликом Мјесни одбор захваљује ђенералу г. Јовановићу за уступљеие клупе и столове из гарнизона, претсједнику општине г. Новици Мрковићу ради инсталирања свјетла и за све остало што ie од општине затражено, пјевачком друштву »Лири«, гђи.Фаники Редлих за уступљену дрвену грађу, гђи Мунири TiyTHh за распродају томболе и евима осталим, који су друштву придонијели и помогли га да ова приредба што боље успије. , Нарочита хвала припада приређивачком одбору на челу са претсједником r. Курбеговићем, који су уложили сав cboj труд да што боље приредба успије. Чист приход теферича био je Дин 2.500.—. ГАЈРЕТОВ ТЕФЕРИЧ У БОС. ДУБИЦИ Повјереник Гајрета г. Мустафа Пезић одржао je заказани теферич у Бос. Дубици 6 јуна о. г. у општинској башчи крај Амбуланте у Бос. Дубици. Ову приредбу je повјереник Гајрета отворио и поздравио госте, дотакнувши се при томе Гајретовог општег корисног дјеловаа од н.егова оснутка до данас. Нарочито je нагласио видан позитиван биланс рада од ослобођења на овамо. Тачке програма биле су слиједеће: »Гајретлије Крал.у« и Гајретова химна, које су декламовале ученице и сестре Сенија и Сафија Реџеповић на опште задовољство присутних. Трећу тачку програма »Фрагменте из Абдулах паше« извели су чланови Гајрета са највећим успјехом. Насловну улогу je играо г. Халид Хаџић са пуно глумачке вјештине и био акламиран од публике. Расгшложење публике je достигло врхунац, када су чланови Гајрета извели задњу тачку програма »Радио репортажу« са највећим успјехом, јер публика je дилетанте више пута још за вријеме игре поздравила. 2 2 2 ___________________________ ј Од мретставника i patjana ову ириредбу су посјетили ;11ретсједник општине Светозар Закић-Косовић, бански вијећнрк, Авдибег Церић, др. Мустафа Кадић, општински љекар, за*гим гг. Бижић Душан и Косовић Владимир, трговци из Бос. Дубице и још многе угледне личности из мјеста. Ha овој приредби као и на једној другој до сада запажен je нарочито велики број муслиманског женскиња. У припремама око ове приредбе се истакао повјереник са режисером и агилним и вриједним чланом Гајрета Хасаном Бећиревићем, који су и поред своје дужности као грунтовничар односно кафеџија са вољом, предано и не жалећи труда настојали и радили да ова приредба буде на висини и иепуни сва очекивања многобројиих Гајретових. пријатеља ј овдје, у чему су потпуно успјели. Морални успјех ове приредбе je био изнад сваког очеI кивања, a исто je ова приредба и у материјалном погледу I врло добро успјела када се узме у обзир да je ово наше ! мјесто врло сиромашно, a ндрочито да наш муслимански свиј јет једва животари. ; ! ј ј ! | : ' I I САЈЕДНЕ РИЈЕТКЕ СВЕЧАНОСТИ Ha дан 4 септембра ове године, навршио je тридесет-годишњицу свога непрекиднога културног и вјерског рада, наш омил>ени суграђанин и ватрени Гајретов радник г. Абдулах ефф. Курспахић. Ми, бивши његови ђаци, који смо се налазили ових дана у Автовцу, прославили смо свечано овај јубилеј. Овом приликом угледни старима удао je своју кћер Емину за угледног мјештана, такође Гајретова радника г. Сејда Пашића, и ових дана отпремио своје синове у свијет, na школе и службу. Његове заслуге за наше мјесто су велике. Својим неуморним радом постао je јако популаран не само у своме џемату, него и у сусједним. Његовом иницијативом подигле су се двије школе у нашем срезу, отворили су се двогодииш»и мектебски курсеви, a уз то успио je да пробуди свијест широких народних маса, свијест за Гајрет, који под својим окриљем сваке године држи преко пет стотина сиромашне дјеце. Нека je вјечна хвала овоме народном добротвору, и нека га Бог уздржи још дуго у нашој средини. Автовац, 18 септембра 1937. Пашић Фадил, студ. агрон. ГАЈРЕТОВА ГОДИШЊА ВРТНА ЗАБАВА У ДЕРВЕНТИ ИМАЛА JE ВЕЛИК УСПЈЕХ Ha 4 јула т. г. одржао je Гајретов мушки и женски одбор своју годишњу вртну забаву (теферич), која je имала изванредне моралне и материјалне резултате. И досадање приредбе Гајрета у Дервенти биле су познате, али овогодишња je надмашила досадање како аранжманом тако и резултатима који су видни. Напори Гајретових радника и рад ' нашег Гајрета у Дервенти запажени су, и наш свијет ту чи! њеницу сваком приликом уважује, дајући обилну и моралну ■ и материјалну помоћ нашем најважиијем и најјачем културнопросвјетном друштву, које има непролазних заслуга за свој I народ, у сви.ма правцима његова живота. Дјеловање Гајрета баш у Дервенти и њеној околици имало je велихих резултата, то мора да призна сваки објективан човјек. Овогодишњи теферич почео je у 3 сата no подне у красно декорисаној башчи, која je на вечер била богато освјетл.ена електричним жаруљама (за тај дан je уведено свјетло у башчи), a посебне буде: за музику Соколског друштва из Дервенте на којој je стајала цвијећем украшена слика Узвишеног Заштитника Гајретова Њег. Вел. Краља Петра II, буда за томболу, бифе, пиће, славолук са умјетнички рађеним грбом Гајрета и т. д., пружале су лијепу слику и показивали труд и укус многобројних Гајретових радника-ца. Све je у главном урађено личним радом појединих одборника, те и они најугледнији нису бјежали од физичког рада, да би режија била што мања. Руковођени овом тежњом, примили еу се појединци и точења пића у властитој режији. Уз друге разне тачке програма, на вечер je изведен лијеп ватромет, једна атракција која се до данас није видила ми на чијој приредби у Дервенти. У 3 и no сата стигли су на приредбу високи гости у 2 посебна аутомобила: гг. изасланик Њег. Вел. Краља на свечаности развијања соколске заставе у Броду, са изаслаником г. претсједника Краљ. владе бански начелник Надбантић из Бања Луке те виши официри,, који дођоше да увеличају Гајретову манифестацију. Забава je након доласка спомемуте господе отворена Краљевим колом, у које се они ухватише са другом одличном публиком.. У 5 сати отпутоваше уважеми гости за Брод на соколску приредбу, испраћени од цијелог Гајретова одбора. Њихов �дилазак на напу приредбу оставио je дубок утиеак na присутну многобројну публику, која je била одушевл>ена оволиком пажњом према Гајрету. Међу посјетиоцима забаве опажени су сенатор г. Асимбег Алибеговић, народни посланик среза дервентског г. JI. Црљић, бански вијећник г. Ј. Павичевић, срески начелник г. Д. Влаховић, претсједник градске олштине М. Градашчевић, претсједник »Народне Узданице« др. М. Куленовић и многи други i-рађани и претставници' друштава. Са стране су дошли шеријатски судија- у пенз..г. М. Халиловић из Оџака са кћерком, г. Милојко Божић, посједник из Београда, г. Дервишбег Алибеговић, велепосједник са неколико пријатеља из Бос. Кобаша, делегати мјесног одбора Гајрета из Бос. Брода гг. Ф. X. Агић и См. еф. Хаџић, имам матичар, A. Сарајлић са породицом из Маглаја, старјешина Сокола из Слав. Брода г. Јелавић, старјешина среског суда, као и гости из Зенице и неких других мјеста. Ha приредби je играна богата томбола женских ручних радова, поклоњених од чланица и пријатељица Гајрета, које су израдиле лреко 100 предмета љепши од љепшега, чиме су Гајретову забаву много помогли као и сви они који су даровали бифе, те нека je свима њима срдачна хвала и нека нас извину што поименце не износимо њихова имена. АКЦИЈА ГАЈРЕТОВИХ РАДНИКА У ПРОЗОРУ Према закључку одборске сједнице од 21 јула 1937 a у вези излагања Омерсофтића Бекира и обзиром на садржаЈ резолуције која je донесена на овогодишњој главној годишiboj Гајретовој скупштини, овај одбор подузео je потребне кораке да Гајретову акцију рашири и на околна села и да на тај начин учини максимум напора за што бољи успјех у том правцу. Овом je одбору наиме с^рда, да Гајретова идеја што боље продре у широке народне масе и ^а и онај наш човјек са села увиди да je једино Гајрет у стању да га тргне из успаваности, у коју постепено пада, те ла се у Гајретовим редовима окупе све позитивне снаге нашег елемента. Да би смо одмах прешли на извацање своје одлуке, јучер су у име овог одбора отишлдјт. претсједник овог одбора Ибрахим ЦЦеремет, шеф пореске управе, члан Главног одбора Гајрета Бекир ОмерСофтић, судија и члан Гајрета из Прозора Алија Омерсофтић, старјешина суда, у Копчиће. Ту у Копчићима послије*-џуме-намаза Омерсофтић Бекир поздравио je присутне у име Главног одбора Гајрета и одржао je предавање о потребама нашега села и о Гајретовом раду, гдје je било око 50 мјештана, на чему му се je у име мјештана захвалио Салих еф. Хасанбеговић, имам матичар из Копчића. Послије тога делегати овог одбора у невезаном разговору змјенили су мисли са присутнима, те пошто су пред џамијом г. Шеремет и г. Шемсибег Бегановић скупили Дин 100.— у готову, изабрани су као повјереници Гајрета, који he прикупљати прилоге у нарави и то: из Копчића гг. Шемсибег Бегановић, Хаџиалибег Хусеинбеговић, Мустајбег Кадрић и Салихбег Муратбеговић; из села Варваре: Хаџисалих Махмутбеговић, Бећир Поквић; из села Ковачево Пол>е: Горамчић Мустафа и Мујкић Јусо. По.ченута господа увијек су се одазивала на апел Гајрета, те им ie због тога и повЈерена дужност сакупл»ања прилога у натури за Гајрет. Према закључку сједнице отићи he у село Дуге гг. Дугић Халмо еф., шеријатски судија и Чампара Велија, геоме~ тар и секретар мјесног одбора; у село Дољане: гг. Мухамед еф. Шабић, имам у Прозору и Шешкић Ибрахим, управник поште; у село Шћипе: гг. Нуспахић, благајник мјесног одбора и Мехмед Јусуфбеговић, учитељ; у село Лизоперце: гг. Хамид еф. Субашић, имам из Дуга и Шериф Тлатић, потпретсједник мјесног одбора те Алија Омерсофтић, старјешина суда; у село Варвару: гг. Фехим Вејзовић, управитељ школе у Прозору и Халил Кулоглић, члан мјесног одбора. НОВИ УТЕМЕЉАЧ ГАЈРЕТА Претсједник мјесног одбора Гајрета у Прњавору г. Tiaмил Хаџић уписао je за Гајретова утемељача г. Тасу Чичаиовића, трговца из Српца, који je одмах уплатио Дин 500.— те му je већ уручена припадајућа диплома. И овим путем иека му je искрена захвалност. ДОБРОВОЉНИ ПРИЛОЗИ ИЗ ГЛАСИНЦА Вриједни Гајретов радник г. Тзамил еф. Карић из Гласинца сакупио je Дин 100.— добровољпих прилога које приложише гг.Хасан Карић Дин 10.—, Авдија Конаковић 10.—, Атиф Захирагић 5.—, Мехмед Карић 15.— и Ћамил еф. Карић 50.—. Племенитим дароватељима најтоплија хвала. РИЈЕТКО ПРИЗНАЊЕ ГАЈРЕТОВОМ РАДНИКУ Прије мјеСец дана' je, ријешен>ем иадлсжних власти, именован за управника Државне болнице у Сарајеву вриједни Гајретов радник и члан Тлавног' бдбОра г. Др. Асћф Шарац. Ово ријетко признање г. Др". Шарцу,. кохи je јоцј вео.ча млад, има нарочити значај. Г. Др. Асаф Шарац je искрен и постојан Гајретов радник и идеолог од најраније своје младоети. Никад, ни у најтежим ситуацијама, није поклекнуо нити се оглушио о Гајрет и његову идеологију. Његова каријера je уско везана за његов пожртвовни и несебични рад. Прошао je све административне фазе своје љекарске службе, a исто тако je у практичном раду показао одличне резултате. Његове властите способности довеле су га до о*ог високог положаја. Г. Др. Шарац je син првог изабраног реис-ул-.улеме босанско-херцеговачких муслимана, рахметли Хафиз Сулејман ,еф. Шарца. Гајрет je поносан због овог високог признања његовом раднику na му и са своје стране срдачно честита. ЗАХВАЛНОСТ САДИК ЕФ. САДИКОВИЋУ ј Како сваке годне од о.снутка Гајрета, тако je и у години 1936 и 1937 угледни члан и прлјатељ Гајрета, те један од највећих Гајретових раденика на пол>у прикупљања прилога, I ' ! ј ; ; С адикеф. Садиков h, сакупио од euo их пријатеља добровољних прилога у износу од Дин 3.081.—. У име Мјесног одбора Гајрета овим путем изричемо најљепшу хвалу нашем стариии и нека овај случај послужи за примјер свима Гајретовим раденицима, тим прије што се као човјек везан за постељу стално брине о добру и напретку нашег драгог Гајрета. ИСПРАВКА У једном прошлом броју »Гајрета< о сакупљању курбанских кожица у Бугојну, омашком су испуштена и.чена дароватеља, и то: Идризбега Идризбеговића, Хаџи-Ремсибеговице Абдалајбеговића, те Омербеговице Бушатлија. Такођер _су омашком изостављена имена Зилхануме Хасанпашић и Зухринауме Дјумишић из Травника, које су даровале Гајрету своје курбанске кожице. — Нека им je од Гајрета топла 223 I �Н аш и мерхуми ХАСАН ХАЏИХАЛИЛОВИЋ, ШЕР. СУДИЈА У ПЕНЗИЈИ Недавно ie нестало из наше средине рахметли Хасан еф. Хаџихалиловића. To ie човјек који je скоро три пуне деценије високо издизао ‘Гајретов бајрак у Вишеграду. Увијек чврст и усправан, поштен и вриједан, ведра чела и са заносом проповиједаше Гајрет и његове лијепе идеЈе. Одличан иационалиста, добро развијене социјалне свијести, ништа га није могло оместк у раду. Каткад je било и куражно испр- И као човјек у годинама, ом je разумио и младо и старо. За сваког je имао лијепу ријеч. Зато га je свак волио и поштовао. Ненадна смрт преквнула je нит његова племенитог живота 15 септембра 1937 год. Смрћу рахм. Хасана нестало je једне осовине око које се кретао културно-просвјетни, хумани и социјални рад у Вишеграду. I ХУСНИЈА КОСОВИЋ Прије кратког времена испустио je душу Хуснија Косовић, манипулативни чиновник Гајретове канцеларије. Рођен je у Невесињу, у угледној кадпнској породици Косовића. Био je пошао у гимназију, али je прешао у Дрвенију медрееу у Сарајеву, коју je изавршио. У своме родном мјесТу je био у државној служби, a од 1920 стално намјештеник Гајрета. Био je јако побожан и миран човјек. Прије неколико година почео je побољевати тако да je био неспособан за тежи рад, a лањске године je остао удовац. Од тада je сасвим ослабио и на крају подлегао, у 65 години живота. Породици наше саучешће и сабур, a рахметли Хуснији фивдуси ала џеннет. ИМШИР КОЊХОЏИЋ Нагло и ненадано испустио je своју добру душу вјеран Гајретов члан и. пријатељ рахметли Имшир Коњхоџић, власник бифеа у Сарајеву. Његав локал био je одувијек омиљено састајалиште муслиманске интелигенције у Сарајеву, na се тако ту често састајао и један скуп Гајретових радника и пријатеља. Рахметли Имшир je био широке руке и пријатељ народног напретка, na je та племенита својства често показивао и према Гајрету, кога je помагао у овим његовим акцијама. Рахметуллахи алејхи рахметен васиах! сити се и не поклекнути, али je он увијек ишао без страха и лије никад сагео главу. У томе лежи његова вриједност и чврстина карактера. Гајрет у њему губи одличног радника и пријатеља na му кличемо: Рахмет му лијепој и племенитој Рођен je 1882 г. у Вишепраду. Основну школу свршио je у Вишеграду. Наставио школовање у Сар.ајеву, гдје je завршио шер. судачку школу 1908 г. Исте године ступио je у службу као практикант у Вишеграду. Још тада се рах. Хасан Хаџихалиловић истицао као национални радник, те заједно са рахм. Рагибом Боровцем, Али-бегом Тескереуићем и Хасан еф. Османагићем, учител>в!М, дизао глас против аустријског режима, радећи интемзив«о на националном васпитању вишеградске омладине. Поред националног рада истицао се и на просвјетном пољу, те се с потпуним правом може рећи, да се сва вишеградска муслиманска интелигенција школовала његовом иницијативом. Год. 1914 времјештен je као шер. судија у Бос. Петровац, гдје je остао до ослобођења. У Бос. Петроовцу се такођер истакао у националном и просвјетном раду с протом Никодијем Новаковићем.. Због таквог рада остао je у трајној успомени становништву Бос. Петровца. Одмах послије ослобођења дошао je као шер. судија у Вишеград, гдје je остао до краја свога живота. У Вишеграду je развио пуну своју активност. Радио je неуморно на културном, економском и социјалном подизању роднога краја. Био je члан свих хуманих и културних друштава. A нарочито се његов рад осјетио у Гајрету, чији je рад уско везан за његово име. Био je дугогодишњи претсједник Гајрета у Вишегрдду, те у најтежим моментима није попуштао у раду. • Ради тога je био излагаи незгодама, na напослетку и пензиовисан. Цио његов рад ишао je затим да се у народ унесе братска л>убав без обзира на вјеру, те je у Вишеграду, његовом иницијативом, основана заједничка Гајретова и »Просветина« читаоиица. Истакао се и као претсједник Вакуфа; његовом иницијативом направљени су дућани који доносе лијепу корист Вакуфу. Његовом иницијативом отвара се и женска занатска школа у Вишеграду. Био j e неуморни радник као потпретсједник за градњу Дома Блаж. Краљу Петру I Великом Ослободиоцу. Дам je већ под кровом. Истакао се и као члан Соколског друштва у Вишеграду. Он je потпуно разумио дух времена. Он je први муслиман из Вишеграда који je послао своју кћер у Београд да сврши школу. 224 ПРИЛОЗИ ИЗ ЉУБИЊА Приликом једног дернека у Завали сакупљено je Динара 334.50 прилога, које дароваше: Милић Мирко Дин 10.—, Душан Крул> 10.—, Ћук Јово 10.—, Козић Bojo 10.—, Богдан Хамовић 5.'—, Бороје Мато 5.—, Пендо Данило 5.—, Пендо Никола 5.—, Зулфо Синановић 5.—, Васо Обрадовић 5.—, Ћук Лазо 5.—, Ратковић Славко 5.—, Коменовић Милан 5.—, Шљока Шаћир 5.—, Коста Круљ 5.— ; Вулић Данило 5.— , поп Божо Шаренац 5.—, Перушина Никола, учитељ 5.—, Савовић Ђорђо 5.—,Лакић Мијо 5.—, Боро Јово 5.—, Виде Љевак 5.—, Данило Милић 5.—, Салих Хаџисмајловић 5.—, Филиповић Марко 5.—, Шарић Милан 5.—, Лакић Јово 2.—, Вељко Милошевић 2.—, Обрадовић Раде 2.—, Влајко Милетић 2.—, Вулић Сава 2.—, Крсто Ножица 2.—, Јово Ђордан 2.—, Спасо Боро 2.—, Марић Гојко 2.—, Марић Данило 2.—, Дангубић Душан 2. — , Тубић Урош 2.—, Станковић 11. 2.—, Којић Хусо 2.—, Ристо Ковач 2.—, Данило Чиовић 2.—, Рикало Гојко 2.—, Шишић Рајко 2.—, Милић Мирко 2.—, Чалак Милан 2.—, Јакуповић Хасан 2.—, Милорад Обрадовић 2.—, Хамрвић Михо 2.—, Цимирот Михо 2.—, Стојан Боро 2.—, 'Стеван Оро 2.—, Косјерпна Ђуро 2.—, Косто Радош 2.—, Шешељ Милан 2.—, Чокљат Бошко 2.—, Никоћа Дубељ 2.—, Ацовић Тодор 2.—, Вулић Перо 2.—, Арсен Јањић 2.—, Виде Брборић 2 — , Башица Перо 2.—, Сарајлић Шериф 2.—, Ристо Шише 2.—, Јово Рикало 2.—, Шише Радослав 2.—, Никола Андрић 2.—, Главан Спасоје 2,— Бећир Вук 2.—, Крстић Мато 2.—, Косјерина Анђелко 2.—, Митар Шише 2.—, Симо Божић 2.—, Вујевић Мирко 5.—, Ковач Лазо 4.—, Мишевић Љубо 3.—, Ћук Стана 1.—, Милић Јово —.50; Ђока Тилимбат 2.—, "ћапин Лазо 2.— те још Дин 24.— од раз<них лица који се нису потписали. Надаље je сакупио Сердаревић Хамдија, претсједник, неколико добровољних прилога од слиједећих лица: Салата Милан Дин 10.—, Стево Ликић 5.—, Душан Перотив 5.—, Вуле Сулавер 2.—, Сулавер Ристо 2.—, Адем Фестић 2.—, Мирко Гордић 2.—, Остоје Вишњић 2.—, те још од разних лица Дин 17.—. ПРИЛОЗИ ИЗ ГРАЧАНИЦЕ Повјереник Гајрета у Грачаници покупио je Дин 200.— прилога за Гајрет и то од г. Љубомира Химића, трговца из Грачанице Дин 100.—, од г. Сулејмана Сумана Дин 50.— те од Гоје Мамића, трговца из Свитовца Дн-н 50.—, «а чему им иопред Главног одбора топла хвала. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/22c56597fea8946fb2a946e541df697d.pdf bab23c25261cf3e2eb04b96ade577be4 PDF Text Text 5 7 TAKCA У ГОТОВУ ПЛАЋЕНА гласинк Културно ирос.пјстпог друшт-ва Г а ј р е т а С А Д 13Ж А Ј Г : ј Д Г д ј' ^ 2* Ц .{ftjHJjSt. / v ф- УРЕДНИШТВО: Рамазан / САФЕТ БУРИНА: Алекса Шантић, пјесник гтородичне љубави и — Мостара / ХАМИД ДИЗДАР: Једна стара пјесма / МУСТАФА БУСУЛАЏИЋ: Славни француски сликар Динет о Исламу ./ АБДУСЕЛАМ АБДУЛАХОВИЋ: Једна грјешка у тексту народне пјесме »Заилакала - стара мајка Џафербегова« / Др. ВЛАДИМИР МАРГАН: Културна врнједност човјекова / АСИМ ШАБАНОВИЋ: Муслимани у Кини Ј A. СМИЛИНГ: Арапска прича о мужевима v. женама / Др. МАХМУД МЕХМЕДБАШИЋ: Хамами (јавна купатила) у Босни и Херцеговини — Хамдија Крешевљаковић / Сарајевски град Вратник — Сеид Мустафа Траљић / Драма Расима Филиповића у Народном позоришту у Сарајеву / Наша индустрија вјештачких гнојива / Др. БЕЋИР НОВО: Смрт Јусуф Зије Смаилагића / ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК. ->•- ; :* Cuđvik Kuba: Slikar na sarajevskoj čaršiji �4 ГАЈРЕТ, ЛИСТ ДРУШТВА ГАЈРЕТА ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЧНО, ЦИЈЕНА МУ JE ЗА НАШУ ОТАЏБИНУ 60 ДИНАРА HA ГОДИНУ, A ЗА СВЕ ОСТАЛЕ ЗЕМЉЕ ПРЕКО ГРАНИЦЕ 120 ДИНАРА. ЂАЦИ ГАЈРЕТОВИ ПИТОМЦИ ДОБИВАЈУ ЛИСТ У ПОЛА ЦИЈЕНЕ КОД ГЛАВНОГ ОДБОРА ИЛИ КОД УПРАВЕ ГАЈРЕТОВИХ КОНВИКАТА. Власник друштво »Гајрет« — Одговорни уредник: Хамид Кукић — Штампарија Босанска Пошта Јосип Бретлер и др. одговара Јосип Гргић. �Год. XVIII Ш Р Ш Број 13 С а р а / е в о , новембар 1 9 3 7 т ш /ш т Nastali su svijetli lijepi dani Ramazani-šerifa. Ovi dani su, od uvijek, posvećeni Svevišnjem Bogu i molitvi. Dani Ramazana su, poslije toga, određeni za dobra djela i moralne postupke. U ove svete dane dužan je svaki pravi musliman da se preda pobožnim zanosima i postu, pomaganju sirotinje i raznim dobročinstvima. Ramazanske večeri su poznate još iz najstarijih vremena širenja i jačanja uzvišenog Islama, zbog mnogih koristi koje su izvršene baš u to vrijeme. Još Muhamed a. s. je okupljao svoje privrženike i najbliže saradnike u blage ramazanske večeri oko sebe i tumačio im šta je dobro a šta je zlo, šta treba raditi a šta izbjegavati. Božji ashabi su naslijedili ovaj običaj, pa su preko Rama­ zani-šerifa počinjali sve sudbonosne i glavne socijalne i kulturne pothvate i akcije. Ramazanske večeri su, isto tako, poslije dnevnog posta i molitve, poslije ibadeta i misli okre­ nutih Bogu dž. š. i vjerskim osjećajima, pružale sve mogućnosti za razonodu i veslje, za razne igre i korisne čisto vaspitne ciljeve. Gajretovi radnici su ozbiljno shvatili ove običaje koji su ostali još iz islamske istorije, pa su preko Ramazani-šerifa svršavali mnoge Gajretove i narodne poslove. Gajret je naš stvarni rasadnik kulture, prosvjetno žarište oko koga se okreće sav naš kulturno - prosvjetni i nacionalno - ekonomski život. Gajret je već svojim pregalačkim radom unio mnogo blagostanja i svijetla u naše domove i osi­ gurao hiljade egzistencija. Njegov put, jasno obilježen nacionalno kulturnom ideologijom kojom su ga vodile generacije, treba još mnogo truda i rada da izbrazda i uravni našu narodnu njivu. Ali je Gajret čvrsto zaorao i dobro napreduje. Ramazanska akcija Gajretova je svake godine njegova najsigurnija žetva. Preko Ramazanskih dana Gajretovi radnici su uvijek pridonosili, svojim trudom i žrtvama ogromne plodove i koristi. Ne treba, zbog toga, ni ovoga Ramazana klonuti ni očekivati inicijativu sa strane. Sve Gajretove jedinice treba da iz vlastite inicijative pređu na ozbiljan rad: treba da prirede što veći broj korisnih predavanja vjerskog, nacionalnog, moralnog, kulturnog i istori jskog značaja, za najšire slojeve; treba da prirede što više sijela, zabava, teferiča i mevluda na kojima će se manifestovati Gajretova ideja i duh, Gajretova misija koju treba da izvrši u redovima jugoslavenskih muslimana. M i vjerujemo u ozbiljnost i požrtvovanje naših agilnih saradnika i prijatelja, naših jedinica i odbornika, pa znamo da će oni zaći u narod i tamo, djelom i lijepom riječi, koristiti mnogo Gajretu i njegovim ciljevima. Mi ih u tome uvjerenju sve pozdravljamo sa poklikom: Ramazani-šerif mubarekj olsun! 227 �А л е к с а ШачтиТл, п е с н и к п о р о д и ч н е у1*у*ЈС1ии и — Мостара Поезија Алексе Шантића je многострана. Кроз њу провејавају разна осећања ноја нијансирају од интимних љубавних до опшгечовечанских расположења. И сва та поезија , прелева се ванредном нијансираношћу боја једног богатог унутрашњег живота који искрено осећа и проживљује све оно што изражава, све оно о чему пева. Он воли истинском љубави све оно што види око себе, радује се свему што се око њега -креће, пружа своју племениту душу свима који пате. Он има и једно широко осећање детиње и братске љубави. Његова породична љубав je врло снажна, и из н»е се рађају многе врло нежне песме, a из те дубоко проосећане љубави породичне проживљености ничу као срмени цветови најлепши стихови што их je, можда, уопште створио. Можда je то баш с разлога што она изражава сву тугу једне резигниране душе која je тако силно патила, пречишћавајући се у безбројним и неједнако снажним акордиш те човечанске туге и бола, вечних прагилаиа људског живота. Шантић je био несрећан у породичном животу. Био je он нежна и сувише осетљива душа, са префињеним истанчаним осећањима према својој рођеној крви. И кад та и таква душа pano остане готово сама на свету, онда се тек у тихој резигнираној тузи, која у себи носи клицу оријаштва, ако je спонтано искрена, може створиги тако моћна поезија. A песник je рано изгубио мајку, брата и све сестре, na најзад и оца, да би на свету остао сам са једном једином сестром. И т а болна осећања самоће и туге за умрлим, изразио je он у тоновима узвишене искености и братско-синовске љубави. Изразио их je у безброју песама које су настале у једној тешкој душевној депресији. Одјек те потиштености јавл>а се у песми живој сестри која му je још једина нада и утеха животна. Она му je »цигли извор« којим »јаде вида«. Његова душа моли Бога да сестру вечно штити и чува »од суморних дана«, да joj срце никад не осети бола, него да живи срећно и задовољно у миру и трајном задовољству. Ta песникова велика породична љубав евоцира осећања реминисценција на давно прошло доба, на детињство, кад je он био најсрећнији у безбрижности и »рахатлуку«, окружен милим и драгим у кругу породичном. Ta сећања на срећно, минуло и далеко одбегло доба инепирисало ra je за најнежније песме што их je он уопште дао. Овај моменат, болан и немиран, створио je најлепше песме своје врсте у целој нашој поезији, снажне no садржају, ненадмашне no осећању и сјајне no стилу. Оне су бисер песникових надахнућа, лепа слика његових душевних сагледања и дочараваља давно нестале прошлости. И нигде није Шантић тако непосредан, нигде његово осећање не узима толико јаког замаха, као овде, у овим песмама бола и тихе туге који се провлаче кроз ишчезлу срећу минулог детињства. Непосредност његова овде досиже свој врхунац, и уздиже ову поезију до највише, најснажније и најчистије лирике. Песник стално живи у тој ишчезлој прошлости, у вечитим сећањима на та минула времена, и чезне за њима. Носталгија за тим светлим данима јака je и снажна. У тихој меланхолији која понекад прелази у вапај, он сања о њима, и сву давнину свога живљења уздиже до апотеозе. Нема ваљда код нас песника који би са голиком инвенцијом евоцирао толико осећања која га вежу са оним што се неће више никад повратити, као што je овде случај са Шантићем. Он je ту највећи и најснажнији, човеку тако присан и близак. 22 8 У једној песми ранијег датума, »Ha гробљу«, песник осећа хладноћу од усамл>ености. Тешко му je, душа му жели пролећа и светла. Али му ни сунце не може »дана дати«. И нико ra не може утешити, јер je свега нестало, » .......... Све je свело Што сам својо.м срећом звао«; он je закопао у гроб своје врело срце, своју љубав: брата, две сестре, »мајку милу — милост Бога«. Да, све je он закопао, — na чак и »божју милост«. To није више обична туга, обична жалост, то je снажније од крика, јаче од очаја једног који je занавек напуштен од свих милих и драгих. Он се ceha свих њих кад описује кућу свога сца у којој сам бдије док његово срце тумара и блуди, бедно и невољно над судбином која ra je спашла: »Соба ми je топла, ал’ кроз срце моје Хладии боли стижу и очај се крсће. (Под нашим кровом) Тек драге успомене, »што се роје душом«, за моменаг »слатким санком заваравају тугу«, и тад он опет гледа светлост прошлссти, »ведро небо, и трепет сунашца, и шарену дугу«, na »Из сваког ми кута радовање клнче, По стазама мојим само цвјеће ниче, A душа ми пјева ко славуј у лугу.« И сад се ceha он свега што je некад било; док je »под нашијем KpoBOM'c бдела срећа и задовол>ство, док je све цветало и певало, они су јурили »трком« свуда. Свуда je звонила шала и смех. Али песник то све види само за тренутак. Јава се враћа, a срце му »ко разорен олтар погружсио стоји«. »Под нашијем кровом сад je глухо доба Moje мило, драго, све je жртва гроба Цриа смрт се кези, Бога се не боји«. A стари дом оронуо ћути. Његове капије нико не отвара, док »црв бола« нагриза песмиково напаћено срце. »Ево ми собе! О дувару јоште Икона виси, праш.виза и сама. И у ме гледа и шапће из рама О добу cpehe, детињства, милоште.« (Наш стари доме) Песнику je тешко и неспосно кад се ceha свог доброг оца који би увек, кад би пошао на пут, био »под оружјем«. И зором, кад би одлазио, оии, деца његова, стали би »крај мајчина скута« док би отац сваком дао »no маријаш«. »Ми му руку целуј, a он као јела, Висок, изгрли нас, na коњца бсла Закрочи.--------------------(Moj отац) Слика пластична и јасна, осенчена сетом једне неумитне туге и великог бола: што je све морало да оде у неповрат, за вечност. Зашто се све то не би могло повратити, na да песник ужива и све искористи боље него je то некад знао, кад иије схватао великих тешкоћа човекова бивствовања. Али све око њега ћути, не одговара му. Коло времена и даље окоеће вечношћу; дани и даље измичу, и не осврћу се на јадног песиика који се са толико туге — a и притајеног задовољства — враћа у своје најсрећније време. Његов бол и чежња за давном срећом no- �Песник пита »свету вечер« да ли ће je и он славити песмом среће и радости. Али одмах има једну дивну пластичну антитезу среће и радости: »У моме оку ево суза сија, И моје ране постају све веће.« тенцира се у сјајном нежном сонету »Бадње вече«, где нежност његова према умрлим расте до вапаја, a мистика једне свете ноћи до узвишене емоције религиозног осећања. И док ове »свете вечери« »златни поход и убогу годи«, јер je он бар у овим светим часовима миран и срећан, што их у скрушености и молитви може да проживи, над песником броди ледени мрак, и немиром својим убија његову ојађену душу. Песник ie несрећан. Седи сам у празној соби и слуша глас звона који су некад односили собом у небо душе његових милих и драгих. И он ипак дозива ту светлу ноћ да се тихо пришуља и не повреди ред свете тишине, јер сем њега » ............овде нико не чека те више Сви моји мили заспали су давно.« Сви они су заспали, и песник се боји да их не пробуди нечујна ноћ. Њихове душе ту мирују над мртвим старим стварима, над којима су бделе док су биле на овом свету. И он тихо шапће ноћи, као да душа његова моли Бога: »Сви мили моји заспали су давно«. Поента снажна, и отмено изражава један велики бол, цео један роман једног живљења, тихог и бесциљног, у усамљености и одвојености од света. У том истом душевном ставу, у истом скоро тону и расположењу, Шантић je створио и своје ремек-дело, сјајну своју песму »Претпразничко вече«, свакако једну од најдирљивијих и најосећајнијих песама у целој нашој поезији. Ту се једно пречишћено нссниково осећање уздиже до последже тачке висине дрхтаја човекове душе. A могао га je изразити само један стварни, искрени, богодани песник. Ту je дата једна широка слика, један цео роман, један цео живот прошлости. Песних се налази сам у својој соби уочи празника. Кандило, симбол религиске мистике, тиња у једном углу и меко осветљава собу својим руменкастим светлом. Из једног угла избиЈа стари сат, и у својим откуцајима односи брзе часове. У соби пећ »пуцка и грије«, док напољу реже оштра мостарска зима, исто онако како je то и некад бивало уочи празника. И после овог прелудија песник се детаљно сећа свега што би се обичавало радити тих светлих и светих часова. У неколико рељефних слика дочарава он себи те драге часове, и преноси се у давнину, проживљавајући све исто онако као да се то догађа у моменту инспирације. И прича ту о безброј детаља те прошлости: о оцу, који седи »на шиљтету«, пружио чибук »и дим се колута«, о мајци која шије деци за скори Божић кошуље, о суседу Петру који долази, крупан и снажан, и прича им разне приче, и . . . још о многочему. Све je то изражено једним ванредно сликовитим стилом и непосредношћу каква се ретко може наћи у нашој поезији, na 'нежношћу и сетом, што je битна ознака песникове осећајности, и најзад жалом за свим тим што се никад више неће повратити. И он уздише, болан ie, и тешко му je кад je свестан свега гога; дозива те давно нестале часове: » 0 мили часи, како сте далеко! Ви, драга лица, ишчезла сте давно!. . Пуста je соба. . . моје срце тавно, И без вас више ja среће не стеко’.« Враћа се опет стварности с којом као да не може да се помири. A његове песме га теше, јер су оне »његова света породица«, и он није сам, није остављен ипак од свих. Можда je крај ове тако сјајне песме мало ван целог тока, у извесној дисонанси са њим, јер уз све ово болно расположење песник не може плакати од срсће; то може бити пре од несреће, бола и туге. Свакако овде, на овом месту и у овој песми нема места срећи, јер je она сва poђена у немиру, сети и тужном сећању на оно што му je однело неповратно време. A ако би ову реч »од среће« правдали психолошким моментаним ударом, онда би рекли да би она могла ту стајати ради тешења његових песама, али ни у ком случају то не сме бити поента, јер песми одмах пада онај основни тон, ишчезава основни дах инспирације на коме je она сва и саткана. . . . Под старе дане песмикова сета прелази у лак песимизам. Песник осећа измицање времена, осипање главе белином »снежне косе«. И тужно дозива свог »коњица« (живот младости): »Ej коњицу вјерни! Ej ти моје крило! Гдје je доба оно, гдје су дани они, Кад je срце пуно рахатлука било? 0 , како je онда пуно сунца било!. . . A сад ?. . . Свуда мутни облаци и там е...« (Ej коњицу) Песник осећа да нема више »плавих јоргована«, ни ружа да зову »славује на састанак«. Tora свега више никад неће бити, и »Ко рањен галеб тако падам и ja И вал ме валу даје и разбија — Ja тонем, е во . . . Moje тице, збогом! (Moje тице збогом) To je последњи поздрав једнога који je толико жалио за прошлим несталим данима, и који je те давно минуле часове дочаравао снагом јединствене моћи. To je задњи уздах песника који je сав био прирастао уз породицу, очинску кућу, и невероватно снажно привлачне целе породице прошлости. Међутим, има нешто што песника често теши, умирује и замамљује, што му за моменат одвраћа поглед од те далеке прошлости и враћа ra срећној стварности: то je н>егов драги, в е ч и т о о б е х а р а л и М о с т а р . Шантић воли свој родни град и ужу домовину, као мало ко. И нико није као он са толико светла, полета и одушевљења наслцкао овај романтични град кроз који се провлачи змијасто модра Неретва, хучна и брза река Мостара. Шантић воли свој град моћном и силном љубави, воли ra љубављу наивног детета које не зна да презире и мрзи, које не зна ни за што тамно у животу, него само види свугде светло, вечито пролетње сунце и — радост. И он je свој Мостар осветлио бојама јасним и белим, вечито цветним и дозрелим. Па ипак je он у песмама о Мостару сликар-реалист, који воли пејсаж, импресиван и зрео. Јер ко добро позна Мостар, тај ће из Шантићевих песама потпуно да чита живот и стварну романгику овог херцеговачког града који je са својим шареним животом и чудно привлачном природом одиста један занимљив град, једно живо бојадисано врело песничких инспирација. Шантић воли у том месту и људе, и птице, »и танке мунаре сред равна Мостара«, и његове баште са плавим зумбулима и белим ђулима, воли гранате и смокве његове »покрај шедрвана«, na вите севлије — и — цео тај бели град »што се сав бели од росна бехара«. 229 �»Док Неретва плава о крш се разбија«, он стоји у башти над н>ом, и слуша н>ен вечити хук. Стоји наслоњсм на зид прекрштених руку и »Гледам како доли о хридину шупљу Неретва се ломи, a с високих кука Hara дјеца скачу и с виком се купљу.« (Неретва) Дотле уз дечију »галаму«. неколико праља млати своје рубље и перу га, a ријека даље путује, и у својим дубинама крије сенке кућа. Уз популарну брзу Неретву он воли и мирну другу реку Мостара, — Радобољу, и све што je на њој. Воли и једну трошну воденицу, остављену »ко бол један што се у дну душе крије.« Сећа се ту песник једне лепе младе млинарке која му je често у ведру давала хладне воде да пије, и он уздише: »Бог зна гдје je сада? . . . Радобоља мрмља Пуна грмјелица, сребра, адиђара . . . И док златно вече пада поврх грмља Накривљена ћути воденица стара.« (Воденица) A кад »бумбул пјева около Мостара«, он псзива драгу да дође, јер je бехар окитио сву природу. И његов светли Мостар се осипа »драгим камењем«, јер му je у н>ему све светло, драго и свето. Ha град вечито прска седеф бела месечина и купа га својим сребром: Jedna stara pjesma U širini neba proljetnjeg zaboraviti sebe, zamisliti, uzrelim opijen poljem, da je svemu kraj, i ne znati više: ni osmjeh žene, ni miris ruže, ni neba sjaj. . . . Poljupcem dotaknuti rodnu zemlju, sočnost uzrela pšeničnog klasja žvakati zubima cijeli dan, dok dole niz njive rodne, niz tihe luge, odleže motika, kosa ii’ srp. Ležati tako. Sklopiti oči. Misliti: san. Pa onda tihim poći puteljkom, tihim puteljkom kraj žita, vrba i rijeke: poći u susret skrivenoj cesti. Pjevušiti refren vesele arije neke. Jo š jednom poljem pogledati za se i, djetinjski zanesen, rascvjetale vrtove sresti. Hamid Dizdar »Уз Неретву, доле, бехар се разгроздо Пун фењера стари Мостар трепти оздо Спава. Месечине покрило га платно, (Срце) a песниково срце се расипа no граду родноме од радости што ra види тако светла и лепа. И у плави акшам, кад се јави мујезин с мунаре, он воли живот свога града, кад »хрпа знојних измећара испушта красну из жул>аве руке«, a из »ниских дућана« излазе »правовјерни« и одлазе на молитву. И опет »Неретва шуми као бајка стара: Млад мјесец ено сврх Орлачких Пара Ко преломљен златни обруч блиста.« (Акшам) Али Шантић зна да да и ванредну слику зимског пејсажа Мостара, кад студен реже, a људи »цвокоћу од зиме«. Јутро je. Поледица. Отварају се радње. Чује се како »шкрипе браве и ћепенци стари«. И тако даље даје једну ванредно успелу реалистичку живу слику живота, шарена и брза, у ово зимско време. Ту се даље са добродушном духовитошћу излажу детаљи из живота »мостарске чаршије«, што се и данас потпуно исто скоро понавља. Ту се are скупљају у бербернице, пуше и срчу кафу«, »понека цура с »ибрико.ч« лролази на чесму no воду, док joj »нануле клепћу«; пролазе краве на пашу, a хлебар виче: »сомуни, сомуни«, и »Све живљи бива сокак и раскршће, Под теретима друмом шкрипе кола, Бич п у ц а ... Тегле, стењу кљусад гола И хладно јутро над Мостаром дршће.« (Зимско јутро) Одиста, једна духовито изнесена реална слика живота једног зимског јутра у овом шареном романтичном граду. Осећа се ту жив дах једног реалисте који je имао ока да запази, na да то запажено лепо пренесе у стих. И цео ритам 230 — тог немирног живота, ca ритмом изванредне пластичности стапа се у хармонични ток једног истинског сагледања. Шантић воли Мостар у свим приликама и у свако доба: воли га и у пролеће кад се његовим баштама očne мирисии бехар, и у жарко лето кад се хучна Неретва стиша и »нага деца скачу у н>у и с виком се купљу«, и у живу јесен кад се свуда баштама место бехара проспе дозрело воће, и најзад у хладну зиму ca оштрим ветром и безлисном голом гором. Све то Шантић воли, у свим нијансама и ca свим безбрижним или мучним трудбеничким животом. Свој Мостар je он описао у сготинама шарених боја и ca много искрене детиње љубави једног верног сина који за свој родни град има толико топлине и нежности, много осећања никад непатворених. И све нам je то толико пријатно и д раго. . . И кроз све те акорде бола и радости Шантић je расуо своју душу и створио једну изванредну мајсторску еполеју свсг родног места Мостара, града који je некад био седишге херцеговачких nama, економски, политички и културни центар земље Херцега Стјепана. . . Дубровник САФЕТ БУРИНА �S la v n i fr a n c u s k i s lik a r D in et o Isla m u UVOD: NAPAD I N A ISLAM U SREDNJEM VIJEKU. K ATAIZAM NA ZAPADU. — POVRATAK RELIGIJI. »Težnja istini jeste težnja svjetlosti: sve lažno, nevaljalo traži m rak.. . « veli Božidar Knežević. Čo­ vjek koji čezne i teži za spoznanjem istine približava se svjetlosti koja mu pokazuje staze pravog života. Težnja za istinom je težnja za duševnim mirom, du­ ševnim blaženstvom. Samo ljudi koji žive u duševnoj tami lutaju po bezvjerju, predrasudama i lažima. I du­ hovni život srednjovjekovnog čovjeka počivao je na predrasudama, na ispraznim formalnostima, ne­ istinama. Srednji vijek je propovijedao mrak. I za to je Islam kao najveća istina kroz hiljadugodišnju noć srednjeg i dobar dio novog vijeka bio blaćen, na­ padan. Srednjovjekovni protivnici Islama koji su svoja učenja temeljila na predrasudama bojali su se islamskih istina koje su vulkanskom snagom rušile laži i neistine kao i sve ono što je priječilo duhovni i intelektualni razvitak čovjekov. Razvoj moderne fi­ lozofije koja je dala primat- razumu i gigantski na­ predak ljudskog duha učinili su kraj srednjovje­ kovnim predrasudama. Temelji zapadnih religija su poljuljani. Od tada na Zapadu religija gubi svoje po­ zicije. Iščezavanjem religije nastala je praznina u du­ šama zapadnjaka. Kršćansko naziranje na svijet, te njegovo prima­ nje centralnih problema religije otjerali su mnoge mi­ slioce u skepticizam i bezvjerstvo. Ljudski duh je tra­ žio sebi hrane. Nijesu ga mogli zadovoljiti sama nauka i filozofija. Bezvjerstvo i materijalizam, koji su kao dinamit rušili sve pozitivne vrline čovjekove, doveli su svijet, a specijalno Evropu, pred očitu ka­ tastrofu. U svijetu je nastao strah pred sutrašnjicom. Nametnulo se je pitanje: a kuda dalje? Mislioci i pisci da bi izbjegli brodolom vraćaju se opet religiji. Ziviti bez religije je isto što i živiti u duhovnom mraku. Kao što je za tjelesni život potrebna hrana, zrak i svjetlost isto tako je za duhovni život potrebna vjera. Najveći svjetski mislioci i pisci bili su religi­ ozni I vjerovali su u Boga (ali ne onako kako su ga predstavljale zapadne religije). Jer zaista ljudi širokih koncepcija, višega uma i dublje duše spoznaju Boga, njemu se dive, njegovoj mudrosti i savršenosti. Fran­ cuski mislioc Pascal veli: »Dvije vrste ljudi znaju za Boga: ljudi sa smi­ renim srcem, svejedno da li su pametni ili glupi i ljudi doista razumni. Samo1ljudi gordi i osrednje pa­ meti ne znaju za Boga«. Ta poznat je životni put Lava Tolstoja koji je u mladim danima kolebao između teizma i ateizma. On je kroz cijeli svoj život tražio istinu. I na koncu je našao. U vjeru, u spoznanju Boga. Poznat je duševni obrt i savremenog talijanskog filozofa Giovani Pipinija koji je nakon dugog lutanja po bezvjerju pri­ šao u krilo religije. Mnogi evropski mislioci u tra­ ženju puteva istine koji bi čovječanstvo poveli višem i sretnijem životu ukazuju na Islam kao prirodnu i iskonsku vjeru čovjekovu. Ideja Islama nakon vje­ kovnih predrasuda koje su u Evropi uvažavane kao historijske činjenice osvaja um i srce mnogih ozbilj­ nih mislioca i pisaca na Zapadu. U plejadu Zapad­ njaka koji nakon proučavanja prigrliše Islam spada i Etiene Dinet, slavni francuski slikar, koji je 1927 u Alžiru primio Islam. Sa svojim slikarskim rado­ vima poznat je u cijelom svijetu. A osim toga svojim djelima: »Mohamet«, »Eššerku kema jerahu el-garbu« (Islam u očima Zapada) i »Rayons De Lumiere Islamique« (prevedeno na arapski) postao je popularan i u savremenom islamskom svijetu. Etiene Dinet je dugo studirao Islam i nakon svestranog proučavanja prilazi u njegovo krilo i uzima ime Nasiruddin. 0 svom posljednjem djelu, koje je 1929 sa like islamske nauke. Po Dinetu postoji samo jedna prava iskonska religija. To je neosporiva istina. Svi su poslanici od Adema do Muhameda as, propovijedali Islam. Ovo je učenje Kur’ ana To prihvaćaju i mnogi zapadni mislioci. Vrhovni zadatak svih Boćjih po­ slanika bio je moralni preporod čovječanstva s vje­ rom u jednog Boga Svemoćnog i Neograničenog. Svi poslanici utirali su teren za dolazak Muhamedov as. koji je svojom najvećom mudzizom, Kur’anom, pro­ izveo duhovnu revoluciju u svijetu. Centralna jezgra islamskog vjerovanja je čisti monoteizam. Kur’an je donio nova učenja o svijetu i životu. Islamska tolerancija ,u teoriji i praksi zadivila je Nasiruddinina pa o istoj s ushićenjem govori. Kur’an preporučuje snošljivost, dobročinstvo i lijepo postupanje sa svim ljudima uopće. Kada je Husajn od plemena Šalim ibni Auf došao Muhamedu i rekao mu: »Božji poslaniče! Moji su sinovi kršćani i neće da prime Božje vjere, a ja ih na to silim« Mu­ hamed mu je na to odgovorio kur’anskim riječima: »U vjeri nema sile«. Islam propovjeda bezuslovnu toleranciju koja se zrcali u slijedećim kur’anskim riječima: »Vama vaša, a meni moja vjera« i »Raspravljajte sa sljedbenicima prijašnjih Božjih objava kako može biti najbolje«. Historija je sačuvala krasne primjere islamske snošljivosti. Dovoljno je istaknuti činjenicu, da je Muhamed kršćanskim stanovnicima Nedzzrana ustu­ pio pola džamije da unjoj vrše svoje molitve. Osim toga muslimani su i kao osvajači nastupali kao no­ sioci velikih ideja. Muslimani su u osvojenim zem­ ljama bili donosioci istinske demokracije i bratstva. Conte de Castries govoreći o Islamu prenosi sli­ jedeće riječi jednog svećenika koji je u djelu »Vjer­ sko putovanje na Istok« napisao i ove retke: »Ja sam tužan kada vidim, da su kršćani od muslimana pri­ mili duh snošljivosti, koja služi kao osnovica milosti i dobročinstva među narodima i plemenim«. Istaknemo li još i to — veli Dinet —- da musli­ mani poštivaju Isa-a (Isusa) kao poslanika, a nje­ gove pristaše sručuju kišu pogrda na Muhameda as., onda nam tolerancija Islama ijoš više imponira. To čine pristaše onog Isa-a koji je propovijedao ljubav i dobročinstvo. (Nastaviće se) Mustafa Busuladžić ________________________________ 231 �Једна грешка у тексту народне пјесме »Заплакала стара лга/ка Џафсроегопа« Муслиманске народне женске пјесме, иеђу које спадају и босанске севдалинке, јесу најдрагоцјенији бисер у.нашој нас>одној поезији. Босаноке севдалинке опјевале су безброј дивних мотива. Ти су мотиви обично вјерна љубав — кара севдах, сархошевање и бекријање, које je у вези са севдахом, a често лута у севдалинки има љубавног пркоса и ината. Севдалинке су некада, раскошне и сувише, a некад опет, одиигу виссжим моралом и поносом. Није риједак случај да je њихов завршетак и трагичан. Једна мала, можда најкраћа, трагедија у Ha­ rnoj народној лирици, јест популарна народна пјесма, са исто тако популарном мелодијом »Заплакала стара мајка Џафербегова«. Ова лијепа и жалосна пјесма позната je готово у сваком, како муслиманском, тако и немуслиманском, дому Босне.. Ова пјесма, као и сви наши лијепи народни напјеви. није задржала локални босаноки карактер, већ je популаона и чувена кроз све орпске земље и градове. УЊен либрето, као м саму 'мелодију, познају и пјевају у цијелој Србији. Иако je поменута пјесма веома популарна, кд*— ко текстом, тако и мелодијом, то ипак, окоро, свако гријеиги у њеном тексту. Ta грешка je веома значајна, a састоји се из'јед]Је ријечи. П о м е н у т а п ј е с м а п је в а се д ан а с о в а к о \ I '1 »Заплакала стара мајка Џафербегова Џафербеже, лудо дијете, што ми доведе? Твоја љуба, моја снаха, неће да ради. Ражљути се, Џафербеже, оде на чардак Ha чардаку вијерна љуба подне клањаше. Брже, љубо, брже, душо, селам предаји. Послуша га вијерна л>уба селам предаде. Сабља звекну, љуба јекну, чед& заплака. Узе чедо, Џафербеже, на бјеле руке, Па га носи Мелећ-хани, својој матери, Видиш мајко мога гријеха, мога и т в о га !___ « Из овог садржаја видимо' да ј« Џафербег погубио љубу на клевету своје мајке — овекрве. Посјекао ју je зато1шго није хтјела да ради. Дакле, она није хтјела да обавља кућне послове. Није хтјела да ттере рубље, да мијеси хљеб, да риба под, да музе краве, и т. д. По овом нам се намеће питање: na зар су беговице биле робиње? Зар су оне шрале. трале, музле и чистиле? Не никада. Ко познаје босанске бегове и живот у беговим оџацима, тај зна, да беговице нијесу не само прале. музле и чистиле, него чак и кувале су врло ријетко. Њих cv двориле слуге и робиње, a у беговим замцима биле су нарочите жене — ашчикадуне — које су спремале храну. Далеко je и свака помнсао да je Џафербегова м-ајка на такав начин могла денунцирати снаху код сина. 1Јафербег je племић ка.о и остали племићи понос Босне. Он не би могао ни помислити, да смакне лијепу љубу због нерада. Све до године 1928 и ja сам ову пјесму пјевао no напред цитираном тексту, и то чисто механички, без икаква размиш.Ђања. Te сам године учитељевао у Фојници код Кисељака. Једнога дана пошао сам 232 ________________ _______________ у шетњу према т. зв. Мајдану. Успут сам пјевушио поменуту пјесму. Ишао сам полагано. За мном je ишла у стопу једна стара жена— муслиманка. Кад сам престао да пјева.м, старица ме поче да благосиља. Затим ми рече, да ja поменуту пјесму не пјевам право. Помислио сам, гдје би та бака знала боље од мене ту мелодију. Но ипак ja je упитах: Па, како ти, бако, пјеваш ову пјесму? » Ja сам, синко, ту пјесму давно пјевала. До,к сам je пјевала, пјевах истом кајдом као и ти, само je садањи свијет у тој лјесми изврно једну ријеч«. И бака као с неким повјерењем, више срамежљиво, поче да рецитује: »Заплакала стара мајка Џафербегова Џафербеже, лудо дијете, што ми доведе? Твоја љуба, моја нева, «еће да роди Ражљути се, Џафербеже, оде >на чардак Ha чардаку вијерна љуба подне клањаше. Брже, љубо, брже, душо, селам предаји. Послуша, га вијерна љуба селам предаде. Сабља звекну, љуба јекну, чедо заплака. Узе чедо, Џафербеже, на бјеле руке, Па га носи Мелећ-хани^ својој матери, Види мајко мога гријеха, мога и твога .. И заиста ja сам послије старичина рецитовања уочио ову љепоту и значај ове, колнко лијепе, толико тужне, пјесме.- Сам еам дотле мислио, што сам мислио брзо и површно, да je Џафербеговица била нека размажена беговица, која je била непослушна, a опет да je Џафербег био бег, који je захтијевао рад у свом дому. Али кад промнјенимо посљедну ријеч, у трећем сгиху ове :пјесме т. ј. ријеч »ради« у правилно »роди«, дакле онако како Mih бака рече, онда нам je ц:ијела пјесма потпуно јасна. Када би у трећем стиху посљедна ријеч глаоила »ради«, a не »роди«, онда бише била готово неважна цијела четири посљедна стиха ове пјесме. »Твоја љуба, моја снаха, иеће да ради. Сабља звекну, љуба јекну, чедо заплака Узе медо, Џефербеже, на бјеле руке, Па га носи, Мелећ-хани, својој матери: Види мајко мога гријеха, мога и твога ...« Џафербег није могао бити ув,ријеђен приговором мајке своје да му љуба не ради, јер беговице, ниги су радиле, нити су требале да раде. Па ни мајка Џафербегова не би сте стране могла денунцирати снаху код сина. Али када, мајка поносног бега кори сина овако »Џафербеже,, лудо дијете, шта ми доведе Твоја л>уба, моја 1нева, «еће да »роди« Сабл>а звекну, љуба јекну, чедо заплака Узе чедо, Џефербеже, на бјеле руке, Па га носи, Мелећ-хани, својој матери: Види мајко мога гријеха, мога и твога . . .« Старица, no овом тексту, кори сина, да je довео (оженио) љубу, која нема од срца порода, која неће да му роди сина — сивога сокола — нити кћер — бијелу вилу —. Поносни бег увријеђен тим �M uslim an i u K in i Donosimo ovaj članak o muslimanima u Kini da se vidi u kakvim su ih teškim prilikama za­ tekla današnja sudbonosna zbivanja na Dale­ kom Istoku. Posebno stoga što se sve te teške prilike bezmalo mogu primijeniti na čitav savremeni islamski svijet pa i na muslimane Ju­ goslavije. POJAVA I ŠIREN JE ISLAM A U KIN I Još danas kineski muslimani pričaju čitave priče o pojavi islama u Kini. Prema tim pričama islam se tamo pojavio još za Muhamedovih vremena. Među­ tim kineski historičari ne pridaju im nikakve važ­ nosti. Gosp. Chen Jiian profesor univerziteta u Pe­ kingu i pisac Kineske historije kaže da je prva dele­ gacija islamske države Kini postala 651 godine za III. halife Osmana. To je ujedno i prva, posjeta mu­ slimana Kini, misli spomenuti profesor. Budući da u Kini nije bilo islamske propagande to se širenje islama tamo svodi na sljedeće uzroke: приговором, пење ce чардак, сав узрујан и срдит, да расчисти с љубом, коју je волио, јер дошавши на чардак вели: »Брже, љубо, брже, душо, селам предаји.« Џафербеговица на заповјед свога мужа :-авршава молитву (селам предаје). Она би neto тако послу/шала мужа да-јој je заповједио да ради и не би дошло до трагедије. Џафербег, који je био увријеђен у свом поносу убија љубу, коју назива својом зато, што je нероткиња. Али млада и лијепа беговица била je у ствари бременита. Но то ce на њој није примјећмвало. И у моменту када ју je бег посјекао она je породила живо чедо. Џафербег носи.дијеге својој мајци — Мелећхани — и указује joj на свој и њен i ријех. Како и зашто ли: je могло доћи, да ce у трећем стиху ове пјесме ријеч »роди« промијеаи у »ради«? Moje je мишљење да je то дошло од релике сличности ријечи. Ооим тога, познато je да je у нашег свијета у Босни чин рођења некако срамотно спомињати. Па чак и данас у двадесетом вијеку чућеш од проетијег свијета: »Да простиш породила ce« или »Простићеш родила дијете«. Дакле тај најважнији моменат у људском живогу изговара ce с ријечи »да простиш« и уопште ce нерадо о њему говори. Зато ce je нашла згодна и слична ријеч, да ce у правом тексту налрави накарадан исгравак. Па и бака, која ми je рецитовала ову пјесму срамежл>иво je изговарала ријеч »роди«. E to овај сам текст чуо од старнце баке, која je свакако много ближа оном добу, када je ова пјесма никла, него ли ja. Жалим што joj не знам имена да га овдје поменем. Али умјеето тога, ак.о je жива да joj Бог да здравље, a ако' je мртва рахмет joj души. Молим свакога оног, који прочига ofhx неколико ријеч/и нека чува оригиналносг наших народних пјесама. Абдуселам Абдулаховић Prije svega islamska trgovina. Ona je glavni uz­ rok da je islam ušao u Centralnu Kinu za dinastije Tung (618—905). Prema ispitivanjima spomenutog profesora islamske su delegacije i trgovci često puta boravili u Kini. Njihova kolonija u samoj kineskoj prestonici bila je za 4000 osoba brojnija od današnje kolonije Evropejaca u Pekingu. Islamska trgovina bila je glavni povod za procvat islama u Kini za dinastija Sung (960—1276) i Ming (1368—1641). U svom prodiranju u Kinu islam je išao u dva pravca: morem preko Indije, o čem nam jasno govore mnogi islamski spomenici i tradicije u Cantonu Tsuan Chao-u i Hang Chao-u, i kopnom Transoksanije čemu je najbolji dokaz veliki broj muslimana u sjevero-zapadnoj Kini. Za širenje islama u Kineskom Turkestanu naj­ više su doprinijele islamske vojne i ratni pohodi. Treći razlog naglom procvatu islama u Kini jest brzo umnožavanje muslimana. To je njihova specijalna karakteristika. Muslimani su se ženili samo sa muslimankama i time sačuvali čistoću svoje vjere i običaja koji su prelazili sa koljena na koljeno. Mno­ go je tomu doprinijela poligamija, zatim miješanje inovjeraca sa muslimanima koji su bili kulturno jači i stoga imali na njih presudan uticaj jer poznato je da manje kulturna sredina lako podliježe kulturno jačem uticaju. To naročito važi za širenje islama među Tatarima u Kineskom Turkestanu i Rusiji. Mongoli su primili islam poslije svojih strašnih navala na mu­ slimane. Ni Turci nisu prelazili na Islam onda kada su bivali poraženi nego onda kada su osvajali i po­ bjeđivali. Ovo su klasični primjeri kulturno jače sredine i nepobitni dokazi da se islam nije širio mačem nego svojim svemonćim uticaj em na zdrav razum ljudski. Pored ovih glavnih razloga širenju islama u Kini može se dodati i to što muslimani nisu nikada vodili naročite propagande. Stoga se njima nije nikada de­ silo ono što se dešavalo pristašama taoizma i budizma. Islam nije nikada proganjan kao druge kineske reli­ gije. Nemuslimani se nisu nikada borili protiv islama kao što su se borili protiv drugih kineskih religija jer muslimani nisu nikada vodili vjersku propagandu kao što su to radili idolopoklonici i time izazvali konfučiste da se dignu protiv idolopoklonika (go­ dine 841—847) i poruše sve kipove u Kini i spriječe idolopokloničku propagandu. Osim toga muslimani nisu nikada napadali niti kritikovali konfučizam koji se smatrao napola službe­ nom vjerom. Budući da konfučizam zagovara posto­ janje vrhovnog gospodara i naučava ljude visokom moralu, stoga muslimani nisu nikada napadali n a­ č e l a o v e r e l i g i j e . Muslimanski prvak i vođa Hsien Jang Wang podigao je u pokrajini Jonnanu nekoliko spomenika Konfučiju za konfučiste isto onako kao što je dizao džamije za muslimane. Muslimani žive sa Konfučijevim pristašama u najvećoj slozi i ljubavi. Ne može se nikada čuti da koji konfučista vrijeđa ili grdi islam i muslimane kao što se obaraju na budizam i kršćanstvo. VJERE KIN E Da razumijemo i upoznamo položaj islama u Kini moramo prije svega bar u najkraćim crtama osvrnuti �se na ostale kineske religije: konfučizam, taoizam i budizam i njihov odnos prama islamu. K o n f u č i z a m potječe od najvećeg kineskog filozofa Konfučija (Confucius), obnovitelja i reforma­ tora religioznih učenja starih Kineza. Predmet obo­ žavanja ove vjere jesu nebo, duhovi i duše predaka. Čitav poredak na svijetu je po volji neba — »gos­ podara« ili »uzvišenog gospodara«. Konfučiste vje­ ruju da je taj »uzvišeni gospodar« — nebo živ, da sve zna, sve može, da upravlja zemljom, nebesima i svim ostalim. Zato čovjek treba da služi zapovjedima neba, čija volja upravlja ljudskim dušama i svim prirodnim pojavama. Ako nastanu kakve nesreće ili elementarne nepogode znači da vrhovni gospodar — nebo tim upozorava vladare da lijepo postupaju sa podanicima i da im pruže njihova prava. Da izgladi taj poremećaj vladar treba prinositi žrtve nebu. Obo­ žavanje neba i prinošenje žrtava nebu mogao je vršiti samo vladar koji je po volji neba gospodar zemlje, pa se on stoga često naziva sinom neba. Tako je žrtvovanje usko vezano za politiku. Konfučiste vje­ ruju u sudbinu koja se pozna tek onda kada se ispuni. Klanjanje duhovima jest drugi princip konfučizma i najvažnija vjerska obaveza. Tih duhova kod Kineza ima vrlo mnogo. Sve prirodne pojave imaju svoje duhove kojima se ljudi klanjaju i mole. Kla­ njanje duhovima zemlje, brda i rijeka jest specijalno velikim dostojanstvenicima kao što je klanjanje nebu specijalno imperatoru. Klanjanje dušama predaka naročito slavnih mu­ draca i imperatora vrše svi Kinezi. Oni vjeruju u besmrtnost duša i željno iščekuju njihov povratak u porodicu. Oni ne vjeruju u raj niti u pakao nego kažu da ljudi iskuse na ovom svijetu i dobro i zlo i da poslije smrti ne će biti odgovornosti. Ne vjeruju u povratak duša u tijelo nego da duše žive u duhovnoj vezi sa članovima svoje porodice. Oni misle da će žrtvama sastaviti mrtve sa živima. Stoga ih često prinose i nastoje da svirkom i igrom obraduju duše mrtvih. N a to troše ogroman novac. T o je rezime konfučizma. Filozof Konfučije rodio se 551 prije Isusa. Studirao je stare kineske knjige i zanosio se vjerom, moralom i običajima starih Kineza. Postao je visok1državni činovnik, stekao simpatije u narodu i počeo provoditi reforme i izdavati stare' kineske knjige udešavajući ih prema duhu svoga vre­ mena i s v o j i h n a z o r a . Kinezi ga poštuju kao sveca, posvećuju mu hramove, prinose žrtve, obraćaju se molitvom i smatraju ga idealom savršenstva. Moral je visok. »Dobročinstvo i poslušnost prama roditeljima i starijima jest temelj morala« kažu svete knjige Konfučijeve. Savršenstvo je u umjere­ nosti, zato treba biti spokojan i obuzdan, bez srdžbe i strasti. To se postiže razmišljanjem i izučavanjem. Ne smije se narušavati harmonija kod drugih. Treba biti vjeran, iskren, plemenit, čedan, stidan i odvažan. Tako je govorio Konfučije. Osnivač t a o i z m a jest felozof Lao Tsu (Lao Ce) koji se rodio pola stoljeća prije Konfučija. Svoje učenje izložio je u djelu Tao King. »T ao« je osnovni princip svega. Postojao je prije svega i od njega je sve proizašlo. On je nevidljiv ali je svuda prisutan i čuvar je svakog dobra i poretka. Taoizam ima visok 234 ________________ _________________ etički moral, bez religioznog osnova. Moralni principi Lao Cea su u oprečnosti sa moralnim učenjem Kon­ fučija. Prvi uči da se zlo vraća zlim a drugi dobrim. Konfučije kaže: »Snaga i junaštvo jest u savlađivanju samoga sebe i svoje strasti«. » Bogastvo je u štednji«. Učenje Lao Cea jest čista filozofija bez reli­ gioznog osnova. Taoizam kao religiju prestavljaju razne predrasude, vradžbine i opširan panteon. Začetnik b u d i z m a treće velike religije Kineza jest Siddaota Sautama zvani Sakibjanumi koji se rodio 560 godine prije Isusa u Indiji. Bio je carskoga roda, odrekao se prijestolja i otpočeo asketski život vje­ rujući da se samo asketskim životom i mudrošću može riješiti bijede na ovom svijetu. Razmišljajući tako spoznao je da je povod sva-' kom zlu ljudska želja. Tada Sautama postaje Buda t. j. ozareni i poče propivijedati da ljudi trebaju ugušivati svoje želje. Buda ima danas oko 400 miliona sljedbenika. Budizam uči: život je zlo i stradanje, povod tomu jest želja za životom; stradanje se prikraćuje uništavanjem životnih želja a to se vrši samo ako se pođe pravednim životom koji se sastoji u ispunja­ vanju pet zapovijedi: ne ubi nikakvo živo biće, ne kradi, ne čini blud, ne laži i ne pij opojnih pića. Ova­ kav život, pun razmišljanja posvećuje duh. odricanje i uništenje strasti dovodi do nirvane tj. ubijanje volje za životom. Moderni budizam zamišlja nirvanu kao blaženstvo tj. odsutnost bijede i brige, vječni pokoj. Sautama je bio materijalista. Nije vjerovao boga niti sudnjeg dana. Njegove se pristaše dijele na dvoje: Jedni smatraju Sautamu običnim čovjekom a njegovo učenje moralnim. Ovi se ne klanjaju kipo­ vima. Druga, veća grupa budista vjeruje u božanstvo Sautame i klanja se idolima. U Kini su rasprostra­ njeni ovi posljednji. K ad u s p o r e d i m o učenje ovih reli­ g i j a s a i s l a m o m postaje nam jasno, da je is­ lam sinteza svih odlika ovih religija a da je čist od svih njihovih pretjeranosti, nedotjeranosti i manjka­ vosti, upravo onako kao što je on sinteza svih sta­ rijih religija i svetih knjiga. Islam, prije svega uči da postoji jedan jedini Bog. On je u molitvi izjednačio vladara sa robom. U njem nema pretjeranosti i nedo­ stataka spomenutih vjera od kojih neke priznaju lju­ dima božanstvo a druge negiraju postojanje Boga uopće. Jedna dopušta samo vladaru da prinosi žrtve bogu i da mu se klanja, dok klanjanje duhovima i dušama predaka dopušta i drugima. Islam se visoko uzdigao svojim učenjem o pravednom postupanju i dobročinstvu prama roditeljima pa makar i ne bili muslimani, prama bližnjim i nemoćnim. Islam nam nalaže da radimo i druge upućujemo svemu što je korisno i dobro i uklanjamo sve što sprečava našu duševnu i tjelesnu čistoću i koči opći napredak. Islam dopušta umjereno uživanje svih blagodati na ovom svijetu i sprečava nam da ubijamo, samog sebe i dru­ gog bez razloga; zabranjuje prostituciju, laž, kamate, opojna pića bez pretjeranosti konfučista i taoista u uvažavanju ovoga života i bez pretjeranog budistič­ kog odbacivanja ovoga života, bez one borbe protiv ljudskih želja; bez skrajnje apstinencije od prirodnih potreba ljudskih. (Nastaviće se) .. �К у л г у р п а лредп ост ч о л с к о п а Од 17 п,а све до половине 18 столећа владао je у националној економији систем меркантилизма. Оснивач овог оиетема je чувени француски министар Колбер. По учењу ове теорлје највеће je благо новац тј. метал (злато, сребро). Највиши постулат и врхунац државне мудрасти састојали су се у томе, да се набав« и да се нагомила што више новца и да се тесаурирају што веће резерве метала. Тиме je 1М1ислио Колбер да створи повол>ан трговински биланс за своју државу .и да санира болесне финанеије Француске. Али се набрзо псиказало да су- то само варљиве претпосгавке, na су услед тога настувиле неочекиване и штетне последице. Постигло се баш противно ономе што се желело. Овај je снстем оборио и заузео je његово место други систем: физиократизам, који попиче од Кенеј-а, Му-Пон-а, Де-Намур-а, Мирабо-а, a његов најпрегнантнијилретставник био je: Турго. По учењу ове .теорије нису највеће благо метал, нити новац, већ земља. Зато .се он назива и агрикултурни систем. Једино земља производи нове економске вредности, ново привреднскблаго. Земљорадња je, I дакле, једино продуктивно занимање, јер једино она ствара праве вредности, јОстала занимања мање више су непродуктивна. Тако je учио физиократизам. Али се испоставило, да je и овај систем ] погрешан, јер су његове претпоставке биле погрешне и то још погрешније од оних меркантилизма. Највећа и вечита je заслуга Адама Смита који je показао да je једини и прави извор, јединч и прави произвођач сваког блага, сваког богатства једино и искл>учиво: човек и његов рад. Поред човека, свему осталом, монети и земљи, припада само вредност другог и трећег реда. Сви остали извори претстављају само помоћна средства у производњи националног блага. Национална економија, као наука, данас je у целости усвојила ово учење. И заиста нема никаквог продуктивног рада, нит,и га може бити без човека и без његовог рада. Мколико je човек сам no себи савршенији, умнији, јачи, бољн, вештији, у толико су његови производи бољи, савршенији, продуктивнији. Следствено, колико je у једној земљи више умних, више вреднијих, више вешгијих, више племенитијих радника на сваком пољу, у толико je та земља јача, моћнија, силнија, продуктивнија и богатија. Данас je, дакле, врхунац државне мудросги, и>оста.ће то и за сва идућа покољен>а, очувати човека и човечји рад. Мн морамо, дакле, да добро пазимо на то H a­ rne највеће благо и да кскористимо сваки атом њсгове вредности. iMh морамо да организујемо цео чавечији рад и да на целој линији. Ha жалост данас су тако јединствено тешке животне прилике, прилике у земл>и и у свету, да су потребни највећм напори, да би се очувао и усавршио човек и осигурао максимум његове продуктивности. Данас у целоме свету видимо како се најбоље снаге лотискују, избацују из парламента, из друштва, из школе, из цркве, из управе, из самоуправе, из правосуђа, и то најбоље, најјаче, најумније снаге из свакојаких, али увек из скроз ништавних разлога и побуда. Па се уз то ове добре снаге, често и снаге првога реда, избацују и замењују са олошем, са слабијим снагама, са снагама' обично врло сумњиве вредности. При томе скроз штетну, управо разорну улогу играју: политика, партије, котерије, сродства, пријател»ства, кумства, везе итд. Не смемо заборавити да je светски рат и послератно стање у целоме свету, као и светска привредна криза до дна разорила, уништила не само мат^ријална блага, већ и велике културне тековине и велике етичке, културне, привредне, a што je фатално и многе биотичне вредности. У том страховитом вратоломном метежу, у том свеопштем врењу, ми морамо као мали и слаб народ да добро пазимо на сваки атом нашег и тако врло истрошеног и нејаког блага. У овој вратоломној, очајној великој борби, у којој се боре милиони са милионима, легиони са легионима, снажни са снажнијима, победу he однети, без сумње, најбољи, они најодличнији, они са највећом бвотичном вредношћу. Нама се намећу тешке и веллке дужности, јер нам прети велика, огромна ошасност. Д р. Владим и р М арган DRAMA G. RASIMA FILIPOVIGA U SARAJEVSKOM POZORISTU Preksutra, u nedelju, 14 o. mj., prikazaće se prvi put u Narodnom pozorištu socijalna drama » R a s p a d a n j e « od mladog sarajevskog autora g. Rasima Filipovića. Ova potresna drama koja istinski i stvarno obrađuje jedan kod nas još nenačet problem (pozadina rata, zelenaštvo i pečalbarenje), besumnje, ostaviće na publiku neizbrisiv utisak. U odličnoj režiji g. Milana Orlovića, u komadu će nastupiti kao nosioci gladnih uloga dramski prvaci našega pozorišta, i to: g.g. Orlović (Abid Šurkić), Đurić (Medo) i Tanić (Agan Sejfić), te gđe Stefanović (Kana) i Jesić (Deva). U manjim, vrlo ka­ rakterističnim ulogama pokazaće se gg. Lekić, Kopač i Karmelić, kao i gđe Krog i Popović. Drama će se dati kao premijera u nedelju veče, a reprizovaće se kao treća ramazanska pretstava u utorak veče 16 o. mj., u S sati. , Đa s e u v a š i! U članku g. Hajrudina Ćurića, profesora, koji je izašao u Gajretovom kalendaru za 1938 g. pod naslovom »Jedan pri­ log istoriji sokolstva među muslimanima u Bosni i Hercego­ vini« potkrale su se ove važnije štamparske greške : Na strani 182: 12 i 13 red teksta ozgo: mesto samostal­ nosti — treba samosvesti; 13 red teksta ozgo: mesto slovenstvo — treba sokolstvo. Na strani 183: 3 i 4 red ozgo treba da stoji: jedinstvenu muslimansku sokolsku župu. Molimo da se ovo uvaže 1 235 �N O V E KNJIGE HAMDIJA KREŠE VLJ AKO VIC: HAMAMI (JAVN A K U ­ PATILA) U BOSNI I HERCEGOVINI 1462-1916 Ovih je dana izašla iz štampe gornja knjiga u nakladi Cen­ tralnog Higijenskog Zavoda u Beogradu od profesora g. Hamdije Kreševljakovića. U nizu svojih istorijskih studija iz prošlosti Bosne i Her­ cegovine opet je evo profesor Kreševljaković obogatio našu istoriografiju jednim dobrim djelom te vrste. Pisac je knjigu podijelio na četiri poglavlja: I Postanak i razvitak naših hamama II Hamami pojedinih mjesta III Prilozi IV Literatura. U prvom dijelu pisac nas upoznaje, kako su naši stari osnivali i gradili hamame i ostavljali ih na upotrebu čitavom narodu »za ljubav Božju i spas duše svoje«. Medu hajir sabiblijama bilo je dobrotvora — vakifa iz svih društvenih re­ dova: obrtnika, trgovaca, Ienske gospode, državnika i učenih ljudi. Potom se detaljno opisuje način gradnje i raspored ha­ mama, dovođenje vode u hamam, zagrijavanje hamama, unu­ trašnji uređaj u hamamu, inventar, kozmetička sredstva i način kako se prave i sve drugo što je u vezi sa hamamom i upo­ trebom hamama. Jednostruke hamame su upotrebljavali obično prije podne ženski svijet, dok su dvostruki hamami imali pot­ puno odijeljen ulaz za muškarce i za žene. Hamame su mogli upotrebljavati i pripadnici drugih vjera; tako su se n. pr. u Sarajevu redovito kupali u hamamu naši sugrađani druge vjere pred svoje vjenčanje. Određene takse za kupanje nije bilo, svako je davao onoliko koliko je htio. Pored nekoliko dobro izrađenih hamamskih tlocrta, što je za ovu radnju veoma važno i potrebno, u knjizi ima priličan broj vrlo markantnih fotografija pojedinih dijelova hamama, hamamskog pribora i inventara kao i kozmetičkih pomagala. Fotografije su tehnički dobro uspjele. Mora se istaknuti da je pisac s velikom marljivošću sabrao iz literature kao i iz ruko­ pisa svojih i svojih prijatelja i zgodno iznio mnoge naše na­ rodne pjesme i umotvorine, gdje se radi o hamamu i u kojima se spominje hamam. Naši su hamami i u građevnom pogledu bili znameniti objekti istočne arhitekture. Tako Dr. C. Truhelka navodi, da je Gazi Husrevbegov hamam u Sarajevu jedna od najznamenitijih građevina turskog doba u Bosni. Čitajući ovu knjigu čovjek se mora diviti i čuditi onom praktičnom i lijepom rasporedu i gospodskom ukusu u ha­ mamu, onom redu, skladnosti i otmenom konforu, gdje se svaki posjetioc i okupa i liječi i uredi i dotjera i uživa, a sve za vrlo malo novaca u punoj tišini i ugodnom istočnom miru. Vrijedno je spomenuti da je prvi hamam sagradio u Sa­ rajevu osnivač Sarajeva vojvoda Isabeg 1462. U pada u oči, da su mnogi hamami u našim krajevima podignuti odmah po dolasku Turaka u Bosnu i Hercegovinu i da su ih osnivali naši domaći sinovi kao svoje zadužbine. Isto je tako poznato, da su naši stari i mnoge druge znamenite vakufe osnovali baš u prvim počecima turske uprave u našim krajevima. To vam je opet dokaz, da je bogumilska vlastela sa svojim kmetovima u masama i odmah pri prvom dodiru s Turcima prelazila na Islam, a to nam je i objašnjenje, zašto Bosna nema svoga Kosova ni svoje Petrove Gore. Otporna i nesalomljiva bo- P r e tp la ć u jte se I šir ite lis t » » G a fre t« I sanska bogumilska vlastela s uspjehom se bori kroz nekoliko stoljeća sa svemoćnim rimskim papama i sa moćnim ugarskohrvatskim vladarima i čuva samostalnost svoje Bosne i slo­ bodu svoje bogumilske vjere. Bosanski su bogumili u dugoj i krvavoj borbi za ta dva ideala mnogo puta davali svoje imetke i neštedimice žrtvovali svoje živote, a kod prvog su­ sreta s Turcima dragovoljno i bez ikakve sile prelaze na Islam. Zašto? U glavnom zato, jer je islamsko i pravo bogumilsko vjerovanje u mnogim vjerskim zasadama slično. A i Turci su bili u vjerskom pogledu bez primjera u istoriji tolerantni, a u unutarnjoj upravi mudri i liberalni državnici, pa su osta­ vili mnoge političke povlastice bosanskom plemstvu a kmeta su odmah riješili ropske potčinjenosti svojoj feudalnoj gospodi, kmetovi su u ličnom pogledu postali potpuno slobodni ljudi, državni su zakoni zamijenili samovoljno sudovanje feudalnih gospodara svojim podanicima. Ovu malu ekskurziju učinismo, da malo objasnimo zašto su i kako »dobri Bošnjani« odmah u početku prelaza na Islam činili tolika dobra djela pa i ha­ mame gradili. Posljednji je hamam Gazi Husrevbegov zatvoren u Sara­ jevu koncem decembra 1916, pa danas nije više otvoren ni jedan stari hamam. Karakteristično je navesti mišljenje o hamamima jednog kulturnog Nijemca. Dr. von Henrich piše — kako pisac navodi — 1873 godine u jednom bečkom stručnom listu: »U političke krilatice, koje često i rado štampa upo­ trebljava, ubraja se i ova fraza: »Mi smo pozvani, da širimo kulturu na Istok 1« Ali kad je riječ o kulturi zdravlja kupanjem a naročito parnim kupanjem, onda se mora smisao ove uobi­ čajene fraze okrenuti — jer Zapad ima u tom pogledu još mnogo, vrlo mnogo, da uči od Istoka.« U drugom su poglavlju knjige navedeni i opisani hamami u pojedinim mjestima i to u 34 mjesta 48 hamama. Razumije se da je u Sarajevu najviše bilo hamama. Gotovo je sva ta mjesta pisac lično obašao i hamame na terenu proučavao. U trećem je poglavlju jedan originalan odlomak na nje­ mačkom jeziku iz Nikolajeva putopisa o načinu kupanja na Istoku, dok je u četvrtom poglavlju navedena literatura. Zaista je bio zadnji čas, da se stručno obrade naši hamami, još za malo, pa bi i nama u Bosni i Hercegovini ova veoma značajna higijensko-socijalna i kulturna ustanova otišla u za­ borav, jer već danas — kako pisac navodi — osim u Sarajevu, Mostaru, Počitelju, Stocu, Blagaju i Travniku nema ni traga najvećem broju naših hamama. Ali nije bio lak posao obra­ diti i kritički prikazati ovako jedan težak zadatak, dug po vremenu, u kome su se hamami gradili i širok po prostoru, gdje su se gradili. I upravo je dobro, da je ovo pitanje uzeo u svoje ruke g. Hamdija Kreševljaković, jer samo odličan poznavaoc turskoga doba naše prošlosti, marljiv i istrajan istra­ živač, savjestan, objektivan i kritičan naučnik kao što je g. Kreševljaković mogao je napisati ovako iscrpan i ozbiljan rad i tako opet dati našoj istorijskoj nauci jedan prilog neo­ sporno trajne naučne vrijednosti. Mi ne volimo upotrebljavati superlative, ali ovdje moramo reći, da je g. Kreševljaković bio među najpozvanijim, da ovo pitanje rasvijetli i naučno obradi. Pisac se je pored oskudnih i razbacanih bilježaka o hamamima u našoj književnosti poslužio Sejjahatnamom Evlije Če­ lebije i što je glavno i najvažnije iscrpio je obilato arhavsku građu kao sidžile, vakufname, kronike, natpise i drugo, što knjizi daje naročitu vrijednost. G. Kreševljaković je — kako on navodi — prevodio ove istočne izvore uz pomoć nekolicine sarajevskih alima kao odličnih orijentalista i poznavaoca is­ lamske teologije. Ovo je važno, jer su mnogi istočni izvori pi­ sani u islamskom duhu i po šeriatskim propisima, pa orijenta­ lista, ako ne poznaje i Islam, može do komičnosti kod pre­ vođenja zabasati i stranputicom poći, a sve na štetu naučne istine. Ova je knjiga i s te strane dobra i pouzdana. Djelo je pisano čistim narodnim jezikom, lijepim stilom, rijetko ugodnom dikcijom, pa se zaista bez zamora lako i slatko čita. Radnja će dobro doći i naučniku, a svaki će naš čitaoc iz nje mnogo naučiti i upoznati i na ovom području veličinu i kulturni zamah naših djedova. Knjigu toplo preporučujemo i molimo naš C. H. Zavod da i on omogući jeftinom cijenom i praktičnim rasturanjem u narod, da se ova dobra knjiga čita. Dr. Mahmud Mehmedbašić 23 6 �Sipaneка прича о мужевима u женама „Јунузага са башчаршиског Ћефенка" дрворез академског сликара професора г. Бранка Шотре SEID MUSTAFA TRALJIĆ: SARAJEVSKI GRAD VRATNIK SARAJEVO 1937 Seid Mustafa Traljić istakao se do sada sa nekoliko lijepih radova iz folklora i narodne prošlosti. Posljednjih dana obja­ vio je oveću raspravu o svom rodnom kraju sarajevskom gra­ du Vratniku i spasio od zaborava mnoge starine i znamenitosti toga interesantnog i znamenitog dijela šeher Sarajeva. Rasprava se odlikuje solidnošću obrade. Snabdjevena je svim nužnim naučnim aparatom (bilješkama i citatima) jednog znanstvenog rada ali ne formalno. Djelo ima naučne pretenzije i može se smatrati korisnom nadopunom dosadašnjim radovima iz pro­ šlosti Sarajeva. НАША ИНДУСТРИЈА ВЈЕШТАЧКИХ ГНОЈИВА Неопходна потреба примјењивањд вјештачких гнојива у пољопривреди давно je већ посвједочена, и што je једна држава пољипривредно напреднија, тим je и њена поггрошња трговачких гнојива већа. И у нашој држави производи се више врста вјештачких гнојива, о чијем састдву, сразмјерима и поступцнма производнње, и творницама нашим гдје се она производе, налазимо опширан напис у најновијем броју »Пољопрмвредног гласника«, свеоци за 15 септембар, из стручног пера инж. Ј. Тержана. Из чланка видимо да наша индустрија израђује скоро cee врсте гнојива која могу надокнадити скупа инострана гнојива, na ваља спречавати тро~ шење наших девиза за набдвку тих гнојива из туђине. Јусуф бијаше слављени и љубљени пјесниК на двору свемо1ћн.ог и великог владара Харун ал Рашида. Нико није умио тако раавеселити Калифову душу као њежн:и стихови и богата музика Јусуфова. И једног дана рече Харун ал Рашид: — Јусуфе, дијете драго, никада ми још нијеси тако лијепо пјевао као даиас. Реци ми само што твоје срце жели и свака he ти жеља бити испуњена! Дубоко се паклони Јусуф пред својим моћним и добрим господаром. И рече: — Највећи међу велшшма! Сунце багдадско! Најмудрији владару! Moja je жеља скромна, како и треба да буде жеља пјеоникова: не,ка ми сваки твој поданик, који се боји своје жене, дарује no једног магарца! Калиф присгане и Јусуф крене на пут, no магарце устрашених мужева. Послије некол,ико недеља угледа калиф велики облак прашине на цести: то je Јусуф гонио пред собом големо мноштво магараца. Кад je изишао пред Калифа дубоко се поклони и .рече: — Великодушии заштитииче свих смртника! Ти ниси вјеровао, да hy наћи иједног човјека, који се боји GBoje жене >и да ћу се вратити без магарца. A ja сам обишао далеке земље твог царства и нашао само мужеве, који *се боје својих жена. Т.и не вјерујеш? A ипак видиш колико сам магараца довео. Сваки магарац свједочи о страху мужа пред женом. Али Калиф као да није вјеровао. — Много сам тога, прејасни Калифе, на свом путу видио — настави Јусуф. Срео сам једну жену невиђене љепоте, веома мудру и образовану. Млада je као капља, она je цватућа ружа, пупол>ак бајословне љепоте. Одмах са'.\т, премудри кал,ифе, помислио: ово je створење створено за љубав Калифову! . . . —: Тихо, прекине Калиф пјесника Јусуфа и спусги свој прејасни глас: — He говори тако гласно, да те не чује моја љубљена жена Зубеида . . . Гдје живи то красно створење, Јусуфе? — To створење, рече Јусуф Калифу, живи само у твојој машти. Али ja сада знам, величанствени Калифе, да се и ти бојиш своје жене и да ми зато мораш поклонити једног магарца! Калиф се ордачно насмије Јусуфовој досјетљивосии и поклони му магарца. Од тада су оии били јрш већи пријатељи и Јусуф je пјевао Калифу своје дивне пјесме које су га жалостиле и вееелиле, a које су му увијек орцу годиле. A. Смилинг. __ ______________________________ 237 �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК BA JR A M SKI BR O J »G A JR E T A « Naš idući broj lista izaći će pred Bajram. Taj | bajramski broj će biti posljednji broj »Gajreta« u | ovoj godini. Bajramski broj će biti lijepo uređen, bo­ gat radovima i slikama, pa će u njemu biti radovi slijedećih naših saradnika: M. T . Okića, A. Šabanovića, Dr. Luje Thalera, Hamze Hume, Hamida Diz­ dara, Jakše Kušana, Saita Orahovca, Dr. Fehima Bajraktarevića, Mustafa ef. Mujagića, Jose Pavelića, Esadbega Alibegovića, Halida Baščauševića, Mustafe Busuladžića, ing. Saliha Omanovića, Ahmeda Muradbegovića i drugih naših najboljih književnika i javnih radnika. УСПЈЕШАН РАД ГАЈРЕОВА ОДБОРА У ЧАПЉИНИ Мјесни одбор Гајрета у Чапљини, који je изабран на лањској гдавној скупштини, конституисао се овако: претсједник г. Шарац Авдија, трговац, потпретсједни^ г. Шеховић Хуснија, банк. пензиоиер и трговац, секретар г. "Нибер Фазлија, општ. чиновник, благајник r. Л>утовић Мухамед, поштански чиновник; одборници: гг. Малохоџић Незир, Сефо Мурат и Зулић Мехмед. За вријеме Рамазана одбор je приредио' томболу у локалу Вуковића Марице, која je донијела неочекивани приход и покрај велике кризе и неимаштине ,становништва. Томболам су руковали искључиво чланови о д бора,а сваки/пут г. Љутовић Мухамед, благајник, онда претсједник г. Шарац Авдија и одборници гг. Малохоџић Незир и Сефо Мурат. Ha Рамазански бајрам 15 децембра 1937 године такођер je одбор приредио своју велику годишњу забаву, око коЈе су били ангажовани као дилетанти одборници и то гг.: Шеховић Хуснија, Зулић Мехмед и "Бибер Фазлија. Цијелу организацију око томболе као и забаве изводили су искључиво наведени одборниди уз помоћ неколико чланова и пријатеља Гајрета. Гајретова забава у Чапљини увијек je била једна од најотменијих и посјећенијих Забава, јер прегаоци Гајрета нису жалили труда, да што боље задовоље многобројне госте, a то се> најбоље види и no приходу који je износио Динара 5.760.—. Поред тога Гајрет je приредио свој Мевлуд дне 4 јуна 1937 године у петак у овдашњој џамији, који je био како од мушких тако и од женскиња добро посјећен, на којем се je такођер одржало једно предавање о Мевлуду и раду Гајрета на културном и просвјетном подизању муслимана. Предавање je одржао г. Хуснија Шеховић, члан одбора. Скоро сваке године исти л>уди долазе у одбор Гајрета премда су оптерећени својим приватним дужностима и раде у осталим друштвима, али пошто су ти људи познати и испробани културни радници, чланови Гајрета признавајући њихов рад на промицању Гајретове идеје и изналажењу материјалних средстава, не дају им да се ријеше одборничке дужности. ГАЈРЕТОВ ТЕФЕРИЧ У ТУР. ЈАЊАРИМА Ha 19 септембра о. г. одржан je годишњи Гајретов теферич у Тур. Јањарима, са коњским и пјешачким тркама и ниД1аном. Како no материјалном тако и no моралном успјеху, овај je теферич надмашио досадашње, те се може закључити да Гајрет, како која година, захваћа све дубљм корјен у најширим слојевима народним. У своме опширном говору учитељ г. Адемовић Хамид између осталог рекао je, да je Гајретова идеја побиједила, јер je Гајрет увјерио сваког и користи свога несебичног, општег и благотворног рада. Гости из Бијељине, Јање, Трнове као и осталих околних мјеста својим трудом и посјетом, дали су видна доказа своје привржености и л>убави према Гајрету. Уз врло пријатну забаву и игранку овај теферич оставио je најљепши утисак на посјетиоце. — Одбор. ЈУСУФ ЗИЈА СМАИЛАГИЋ Ha 18 јула т. г. умро je Ј. 3. Смаилагић, подлегавши ранама, које je три дана раније задобио на свом имању у Драчеву, код Ск>опл>а, приликом увођења у посед. Рахметли Јусуф je рођен 1886 год. у селу Агићима,, код Бања Луке, у старој угледној босанској1породици Смаилагића. Почетне школе je свршио у Баља Луци, средљу школу у Цариграду a правни факултет у Загребу. По свршеним студијама рахметлија je провео кратко вре.ме у државној служби, a после се одао адвокатури. Kao адвокат рахметлија је' 1924 год. дошао у Скопље, где je убрзо својом спремом и интелигенцијом стекао ведики број клијентеле и пријатеља. Поред своје јаче интелигенције рахметлија се одликовао и чврстоћом карактера и борбенопЈћу. Kao стари и опробани радник и пријатељ »Гајрета« рахметлија je одмах no своме доласку у Скопље 1924 год. основао месни одбор, коме je био ш челу до 1929 год. У овој години je био претседник оне импозантне манифестације »Гајретове« идеје у Скопл>у, која je премашила сва очекивања. Све до своје трагичне смрти рахметлија се жељно интересовао за рад и добро »Гајрета«, a још раније je био уписан за добротвора. Рахметли Јусуф оставља иза себе тешко уцвпљену супругу Г-ђу Ханчу, a од најближих рођака г. фахрију Куленовића, саветника Министарства саобраћаја. Г-ђи Ханчи и г. Куленовићу »Гајрет« изражава искрено саучешће за ненадокнадивим губитком, a рахметли Јусуфу жели рајско насел.е. Др. Бећир Ново �ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У ЛОКВАМА Мјесни одбор Гајрета у Локвама приредио je у суботу, II септембра, своју годишњу забаву' која je и поред невремена одлично успјела. Видјело се много угледнијих грађана из Стоца и Чапљине, којима се одбор најљепше захваљује на посјети. Програм забаве je био обилан. Забаву je отворио поздравним говором госп. Милосав Пудар, учитељ, који je, захваливши гостима на посјети, говорио о раду и значају Гајрета за лапредак нашег народа, a нарочито за напредак муслимана. Послије поздравног говора дошле су двије декламације a затим соло пјевање. Пјесмом: »Да зна зора« г-ђица Сафа Сефина из Стоца je разонодила цијелу публику, која joj je дуготрајно пљескала тако да je отпјевала још неколико njeсама ван програма, такође попраћених аплаузом. Госп. Азиз Кудра из Тасовчића уз пратњу тамбурашког збора je отпјевао пјесму: »Сарајево, дивно ли си«, те je награђен аплаузом. Главна тачка програма био je позоришни комад »Декрет« од Д. Имамовића, који je изведен на опште задовољство. Одбор се захваљује свима дилетднтима, a нарочито режисеру г. Ибрахиму атору на уордном старању да се комад добро изведе. Нарочито се показао. својом глумом г. Асим Шатор у улози "Булаге, те г-фица Шемса Поповац у улози Зехре. И за успјех ове забаве као и лрошлих забава највише су допринели бивши Гајретови питомци гг. Мустафа Шатор и Ибрахим Шатор, који су углавном били и организатори забаве. Нека je велика хвала и мјесном учител>у г. Милосаву Пудару, који je одмах послије доласка у Локве показао.стаpaibe за Гајрет, као и претсједнику мјесног одбора Мехмед еф. Алишићу, који показује рного вол>е и смисла за рад. Нека je велика хвала и свима посјетиоцима као и господи Ko­ ja дадоше добровољни прилог. — М, Ш. НОВИ ГАЈРЕТОВИ ДОБРОТВОРИ И УТЕМЕЉАЧИ Господин Сафег "Бехајић из Маглаја, чиновник код творнице Солвај у Лукавцу, уписао* je себе м своју хануму Таибу 'Нехајић за добротворе Гајрета, те своје синове Махмута и Ирфана Ћехајића као утемел>аче Гајрета. Истодобно je господин Сафет Ћехајић уписдо као утемел.аче Гајрета: 1) свога оца рахметли Махмут еф. Ћехајића из Маглаја; 2) своју мајку рахметли Хаву хан. ”Нехајић из Маглаја; 3) своју сестру рахметли Васвихануму Узеирбеговић из Маглаја; 4) свога пунца рахметли Мујагу Рамића из Језера; 5) своју пуницу рахм. Рахиму хануму Рамић из Језера уплативши за све отпадајућу чланарину. Господин Сафет Ћехајић није нови Гајретов пријатељ и радник. Он од како je ступио у живот активно учествује у раду за Гајрет у Лукавцу, na je и сада тамо међу првим Гајретовим радницима. Кодико имаде муслимана и врло имућних, који не само да не дају Гајрету ништа, већ уопште не судјелују у раду на промицању муслиманских интереса. A колики их je опет број који свјесно или несвјесно подмећу клипове нашем Гајрету у жеговом благотворном дјеловању. Колики je опет број наше интелигенције, коју je Гајрет дигао из праха, који своју врло добру и уносну егсистенцију имају да захвале само Гајрету na ти су или само члапови Гајрета или нису ни чланови. Зар ии неће ударити крв у лице када ово прочитају. Питају ли се они на какав начин мисле да. се одуже своме добротвору Гајрету и муслиманском елементу, који их je дигао? Нека би драги Бог дао да се у нашега Сафета угледају барем они сада добро обскрбжени, које je Гајрет дигао на ноге. Нека je и овај лута топла хвала нашему драгом Сафету. Нека би драгн Аллах дао дуг и срећан живот ташим новим добротворима и утемељачима, a рахмет племенитој души умрлих чланова утемел>ача. М а г л а ј , 15 октобра 1937, И. К. ДАРОВИ ГАЈРЕТУ Г а ц к о : Чланови гг. Адем Шаковић и Хуснија Дпздаревић сакупили су на свадби г. Ибрахима Хрустановића своту од 162.— динара за Гајрет. Г. Хрустановић се вјенчао ta гђицом Вахидом Бабовић из Билеће. Даровали су слиједећа гг.: Адем Шаковић 20.—, Крајимић Мухарем 10.—, Чампара Ахл\ет 10.—, Хафиз Аган еф. Хоџић 10.—, Пашић Халим 10.—, Хамдија Хрустановић 10.—, Бећир Ремић 14.—, Хуснвја Диздаревић 10.—, Хрустановић Ибрахим 10.—, Хасан Тановић 5.—, Пашић Фејзо 6.—, Чампара Омер 5.—, Биее Сабит 4.—, Хрустановић Халид 5.— и Џеко Мехмед 5.— динара, те још неки no 1 и 2 динара, у свему 162.— дин. Сакупљачима и дароватељима нека je хвала. П л е в л> е : Општина плеваљска даровала je Гајретовом интернату у Плевљу 3000 кг угљена. Дароватељици, која се као и лањске године, сјетила Гајрета, нека je велика хвала и благодарност. Pogled na Prozor 239 �. i ■ J}-. •i ■ 1. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/d110ee4df44ef09c1326b914c71edf55.pdf 6e0b7a72affa6cd16b5e37c738215824 PDF Text Text TAKTA У rO T O R V П.П 4Ћ РН Д гл а с н и к . К у л т у р н о п р о с п је т н о г друштва Га/рета САДРЖАЈ: УРЕДНИШТВО: Бајрам мубарекј олсун / ПРОФ. ШЕФКИЈА БУБИЋ: Муслиманска дјеца у сарајевским средњим школам а ./ A. ШАБАНОВИЋ: Муслимани у Кини / Др. САЛИХ ТАТАРЕВИЋ: Гајретова популарна предавања / КАРАБЕГОВИЋ АВДО ХАСАНБЕГОВ: Жртва слободе, пјесма / Др. ЛУЈО ТХАЛЕР: 900 грдина сд смр.ги Авицене, арапског научника и највећег медицинског писца / ХАМИД ЧАУШЕВИЋ: Имру-ул-Кајсова Муаллака, бисер арапске предисламске књижевности / СУЛЕЈМАН ШЕХАГИЋ: Ha ливади уз прве откосе, пјесме / ХАМДИЈА КАПИЏИЋ: Из живота Омер-паше Латаса / Инг. ХАЈРУДИН БУЈУКАЛИЋ: Село, његови људи и потребе / Инг. САЛИХ ОМАНОВИЋ: Зимски пејсажи / МУСТАФА БУСУЛАЏИЋ: Славни француски сликар Дине о Исламу / ВИШЕСАВА ЂУРИЧИЋ: Потреба штедње у домаћинству / ЏАМИЛА АЛ-ГАЈАТИ: Како сам замишљала Египат и каква сам га нашла / Др. ФЕХИМ БАЈРАКТАРЕВИЋ: Утисци с конгреса у Долмабахчи / ИЛИЈАС ДОБАРЏИЋ: Земљи Санџак, пјесма / ЕСАДБЕГ АЛИБЕГОВИЋ: Кемалистичка Турска и њезин вођа Мустафа Кемал-Ататурк / ОМЕР ГЛУХИЋ: Мирисом ме зовеш / ФОЧИЋ ШЕМСУДИН: Да пјевам, пјесма / МАЛЕ КУЛТУРНЕ ВИЈЕСТИ: Сјајан успјех једие муслиманске драме у Чехословачкој / Словеначки часопис о муслиманки и Гајрету / Кур’ан на Радио сганици Београд / Књига ловела из Босне у издању Матице Хрватске / Историја југословенске књижевности од Салка НазечиНа / ЛРИКАЗИ: Јакша Кушан — Јавна захвала / Др. Фехим Бајрактаревић — О нашим Мевлудима у Мевлудима уопште / Саит Ораховац — Лирска саопштења / Стефан Хакман — KQPaK свакодневни / ГAЈРЕТОВ ГЛАСНИК. ► Д ецем бар ШЈ C a p a fen o 1 9 3 7 ИЗДАЈЕ ГЛАВНИ ОДБОР ГАЈРЕТА У САРАЈЕВУ • ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДЦШ ХАМИД КУКИЋ �•'A / ј t u }* . ' r // * г i 1* ' -■# . ></•» • 11 лЛ * (! ч ГАЈРЕТ, ЛН</Г ДР^ШТВА^ГАЈРЕТА ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЧНО, ЦИЈЕНА МУ JE ЗА НАШУ ОТАЏБИНУ 60 ДИНАРА HA ГОДИНУ, A ЗА СВЕО СЈА ЛЕ ЗЕМЉЕ ГЈРЕКО ГРАНИЦЕ 120 ДИНАРА. ТАЦИ ГАЈРЕТОВИ ПИТОМЦИ ДОБИВАЈУ ЛИСТ/У ПОЛА tlHJEHE КОД ГЛАВНОГ ОДБОРА ИЛИ КОД УПРАВЕ ГАЈРЕТОВИХ КОНВИКАТА. ЦИ Власник друштво »ГаЈрет« Одговорни уредник: Хамид Кукић — Штампарија Босанска Пошта Јосип Бретлер и др. одговара Јосип Гргић. �Год. ХШП 1*1 PZ Број 14 C a p a je s o , д е ц е м б а р 1 9 3 7 (зајрам мубарекј олсун Прошли су лијепи. дани Рамазана, ноћи пуне мјесечине н ашикован>а no капиџицима. У одајама и чардацима учили су се јасини и џузови за мртве, вјерни су чинили добра дјела и размишљали о моралним узнесењима. Душе су предаване топлој молитви и намазу, a млађарија je, дјевојке и момци, у слободним часовима, пјевала севдалинке. Хармонике су јецале кроз махале и сокаке. Културна друштва су утростручила своју просвјетну акцију и одржавала вазове no џамијама и популарна народна предавања no разним читаоницама. Мјесец акције на културном и просвјетном пољу, мјесец одужења Богу џ. ш. и мјесец дана весел>а и забаве. To je био наш Рамазан. A сада je дош ао Бајрами-шериф. Осванули су лијепи бајрамски дани, који нам доносе радости и отварају срца. Ово су јутра очишћења и моралног уздигнућа, јутра кад на гробовима мртвих учимо јасине и сјећамо се милих и драгих, оних који су отишли да нас дочекају у перивојима џенета, тамо гдје ћемо сви отићи, неко прије, a неко касније. Бајрам je вријеме кад треба да се одужимо исламскнм еоцијалним и човјечанским дружностима. Сви који могу и имају дужни су да одвоје од свсга иметка и да подијеле сиротињи, биједним и невољним, сакатнм и жељним хљеба и благе пријатељске ријечи. A Бајрам je дан кад сви муслимани морају бити браћа и пријагељи, кад сви морају бити весели и задовољни. Тих дана не смије нико бити гладан и жељан хљеба и меса и топле благе ријечи. To су најузвишенији социјални мотиви које je могла донијети само велика и незамјењива вјера Ислам. Осим зекјата и садекаи-фитра треба да чинимо и друга лијепа и Богу угодна дјела: свјетло светог Бајрамског јутра треба да нам обасја срца и да их прекали, да их оспособи за велика морална и социјална прегнућа. У томе циљу потребно je да се сјетимо и Га јрета, који несебично и интензивно његује човјечанска бајрамска осјећања и помаже цијелу нашу муслиманску заједницу. Ono што сви муслимани учине једног бајрамског јутра код нас, није ни изблиза велико дјелу Гајрета који културно и економски подиже читаве генерације. Због тога je потребно да ломажемо сИротињу и немоћне али да, у исто вријеме, завјетујемо да ћемо удвостручити рад за наше миљенче, наш * Гајрет. ч Желећи да сви наши чланови, претплатници листа и пријатељи ocjere благотворну' снагу и радост бајрамских дана, ми им свима. од срца, кличемо: Бајрам мубарекј олсун! 243 �Muslimanska djeca u sarajevskim srednjim školama NAŠA JE K ULTURNA B U D U ĆN O ST U PITA NJU . Uputstva roditeljima koji šalju djecu u školu. (Ramazansko predavanje g. Šefkije Bubica, prof. drž. trgovačke akademije u Sarajevu, održano u Gajretovom domu 16 novembra 1937). Kada me je, draga braćo, zamolio Mjesni odbor Gajreta da održim koje Ramazansko predavanje, meni je teže bilo da izaberem temu o kojoj ću vam govoriti nego li da se za ovo predavanje spremim i da ga održim. Teže mi je bilo zato, jer znam da na ovim predavanjima gledate da vas predavač opipa ondje gdje vas najviše boli; teže i zato što sam svje­ stan velikih ciljeva našega Gajreta, pa znam da svako ovako predavanje pred vama ima da bude već jedan izrađen program koji će sa svoje strane moći koliko toliko da doprinese ostvarivanju velikih Gajretovih ciljeva. Primajući se sa tim mislima poziva M jesnog odbora Gajreta, ja sam -uvidio da je pitanje školovanja naše djece danas aktuelnije nego što je ikada dosada bilo; da je aktuelnije me.>:ato što naš svijet i danas neće da daje djecu u školu nego, naprotiv zato, što naš svijet daje djecu u masama po školama, što naš svijet otkida od usta za školovanje djece, ali ta djeca vrlo malo svršavaju započeto školovanje i tako pod svoje noge bacaju i materijalne žrtve svojih stara­ telja i ideale svojih roditelja da ih izvedu na pravi put. Tako sam se riješio da se večeras upoznamo sa brojem naše djece po sarajevskim školama i da vidi­ mo koliko u prvi razred srednje škole dolazi naše djece do male mature, a koliko onih iz petoga razreda dođe do velike mature. Evo, ja sam ovdje na zidu izvjesio grafikone, na kojima ćete jasno vidjeti da se u Sarajevu od 6.877 učenika školuje 1.994 muslimana; da se broj muslimanske djece po srednjim školama u Sarajevu stalno povećava, ali da su od 1931/32 godine upisanih muslimana za u žensku gimnaziju svršile 1934/35 godine samo 2 učenice malu maturu; da je od 66 učenika svih vjera u V razredu I muške gimnacije na maturu došao 51 učenik ili 76%, a od 19 muslimana došlo je samo 10 ili oko 52% (malo više od polovine; da su od 9 muslimana u državnoj trgo­ vačkoj akademiji u Sarajevu upisanih u I razred 1933/34 godine došli 1936/37 godine na maturu samo 2, slovom dvojica ili samo 22%. Istina, treba voditi računa i o tome da je i neki od učenika promijenio školu, ali svakako toga nema mnogo. Školovanje muslimana u duhu današnjeg evropskog školstva može se podijeliti u tri perioda: vrijeme kada nismo imali svjetovnih škola i kada nismo išli u školu. Drugo doba, kada su se počele u našoj sre­ dini otvarati osnovne škole, gimnazije i razne stručne škole. Tada se govorilo da je svaki onaj vlah koji ide u švabinu školu. Naš napredniji svijet je uvidio da to nije tako, nego su počeli narodu da govore da djecu daje u školu, jer djeca bez škola siročad gola. Tada se pred svijetom isprsuju narodni velikani, osnivaju Gajret i pozivaju narod da daje djecu u ; I | ! i 244 ________________________ ! j j škole. To nije davno bilo. Današnja inteligencija najvećim dijelom plod je rada i akcije tih ljudi. N e­ ćemo se tim dobima više zadržavati, ali samo treba da se upitamo s čime bismo mi muslimani Bosne i Hercegovine ušli u današnju svoju državu da nismo imali inteligencije koja je znala dostojno da nas pretstavlja i na političkim, i na kulturnim i na privrednim mjestima. Ko bi se onako zauzeo za riješenje agrar­ nog pitanja, da nije bilo inteligencije? Koga bismo dali za svoga ministra da nas dostojno reprezentuje? Ko bi sjedio u upravama zanatskih, industrijskih i trgovačkih komora? Kome bi se mi u školi obratili za savjet? Kako bi to po raznim mjestima sve išlo, da nije doktora Mehmeda, Alija, Muhameda, profe­ sora Fehima, Hasana, itd. Vikalo se ne znam koliko na inteligenciju, ali treba metnuti ruku na srce i vidjeti ima li baš narod od nje koristi ili nema. Dijete kada je u školi ne smije se prepustiti samome sebi. Šta više, ono se ne smije prepustiti ni samoj školi. Ono je u školi vrlo malo vremena, pa prema tome ne može se ni od škole ni od djeteta očekivati da oni sve daju što je potrebno za naše obrazovanje. Nažalost, to se tako nije dosada mislilo a niti se to danas misli, nego se dijete prepušta sa­ mome sebi i školi, pa kada svrši školu nije ni čudo što opet samo za se znade, što okreće leđa svojoj okolici. Dijete treba vaspitavati tako da mu najbolje sposobnosti budu u službi njegove sabraće. Tako veli jedna ženevska deklaracija. I nama fali upravo taj način vaspitanja. I mi hoćemo da imamo tako vaspitanu djecu koja će poslije svršene škole svoje najbolje sposobnosti dati nama samima. K ako? O d ­ govor je: samo tako ako počnemo više pažnje da posvećujemo ne samo tome da nam dijete ide u školu nego i tome da se mi od njega ne odvajamo sve dotle dokgod je ono u školi, dokgod se ono vaspitava. Jer samo ono što izmalena sraste, ni pod starost se ne rastavlja. Treba početi izmalena. D ok dijete dođe u školu, naučilo se i mnogim dobrim i lošim stvarima. Mi griješimo prema školi što nju mnogoputa okrivlju­ jemo za slabo ponašanje školske djece na ulici. Obično im dobacujemo: zar ste to naučili u školi, a ne pomišljamo da je dijete kod kuće i na ulici odraslo do sedme godine, a poslije osme godine jedva ako je u školi godišnje 165 dana ili nekih 45 od sto svoga vremena. Za vrijeme od desetak godina dijete ne ostane više u školi od 1600 dana, što jedva pre­ lazi pet godina, i to samo po 5 sati na dan. U školi se dijete može, dakle, za to vrijeme da nauči samo izvjesnom znanju, ali samo vaspitanje djeteta zavisi najvećim dijelom od sredine u kojoj ono svoj glavni dio vremena provodi. To su: roditeljska kuća, rod­ binska kuća, komšinska kuća, mahalska kuća, ulica, razna društva i kafana. O d svih tih mjesta jedino što vode brigu o vaspitanju djeteta roditeljska kuća i škola. N a ostalim mjestima ono je prepušteno samom sebi i najvećim dijelom slabim uticajima. Kad bi ma- �hala, naše društvo više brige vodilo o vaspitanju svoje mahalske djece, ta se djeca ne bi ni poslije svršene škole rastavljala od mahale, s njome bi se srasla. Dijete još izmalena prvu psovku i druge ružne riječi donosi iz mahale; u mahalskom društvu prvi put je okusilo pića; kod kuće je naučilo da ne sluša, jer ga maze; kod kuće je izmalena naučilo da bude kući na teret, jer ga majka tjera iz kuće na ulicu, a kući samo neka dođe na večeru i na spavanje; kod kuće je naučilo da ne sjedi zajedno sa ocem, da otac s njim ne razgovara, ne šeta, da otac ima svoje jarane koji su van kuće, s kojima pije i lumpuje. Pa kad je to sve tako, onda nije nikakvo čudo što i dijete od toga svijeta bježi čim dođe na svoje noge, što i ono traži novo društvo, svoje društvo s kojim se saživljuje. Počela je škola. I otac i majka jedva su dočekali da dijete upišu u školu. Obukli su ga. Kupili su mu knjige. Ali oni nisu probali da se raspitaju kod učitelja i profesora kako treba dijete da živi van škole. Da kod kuće ima sto na kome će pisati. Da pored školskih knjiga nađe i u kući koju knjigu koju će pročitati. Nije samo dovoljno reći, pa neka samo čita, ja ću mu knjige kupiti. Nego to treba dijete od nas samih da vidi. A ko mi imamo kakvu školu, taj će nam posao biti lak i koristan. Ako nemamo какуеškole, ali znamo čitati, dobro i nama dođe da uporedo sa djetetom,nešto čitamo i učimo. Treba, da se tako izrazim, kod kuće stvoriti jednu radnu sredinu u kojoj će dijete dobiti volju za rad i strast za čita­ njem. Šta više, i prije nego što dijete pođe u osnovnu školu, treba ga sjesti na krilo pa mu što više prepri­ čavati priče iz knjiga, pokazivati mu slike, učiti ga pjesmice i si. Tako kad ono počne da čita, biće već naviknuto na knjigu, pa će uvijek za njom težiti. Kad je dijete u školi, takorekuć, cijela kuća ima da se pretvori u školu, da svi u kući uče onu pjesmicu koju je dijete sa oduševljenjem donijelo iz škole. U tome će dijete vidjeti ozbiljnost stvari, a ne neku kaznu koju ono mora samo dok je u školi da izdržava. Učiti, dakle, učiti, i samo učiti sa djecom. Iza učenja opet treba djeci dati prilike da barem jedamput nedeljno budu što više s nama. Kada je došla nedelja, ne treba dati da svako čeljade ide na svoju stranu. Treba sa svima zajedno izaći ako je lijepo vrijeme, ili svoga bližnjega obići, otići na kakav izlet, ili nešto veselo pričati u zajednici kod kuće. Pa nečega se sa .djecom i poigrati. Treba da se mi otvo­ rimo djeci i djeca nama, a ne da ih od sebe na ulicu gonimo. Počela je srednja škola. Sada stvar treba mnogo ozbiljnije shvatiti. Ovdje treba da držimo dijete sve dotle u svojoj ruci odnosno pod svojim nadzorom dok ne vidimo da ono samo čvrsto drži školu u svo­ jim rukama. N eka je vazda neko blizu djeteta u po­ četku kada je ono pošlo u srednju školu. U tim školama dijete počinje sa velikim i teškim radom. Započinje da se upoznaje sa desetak raznih nauka koje su učenjaci stoljećima i stoljećima stvarali. I tu nije samo dovoljno da dijete ide u školu i kod; kuće sjedi i uči nego da ozbiljnost stvari u početku shvati, da vidi da tu i svaka sitnica ima svoje značenje. Prije svega, treba svojim ženama da skrenemo pažnju da budu prema djetetu u tim godinama malo 1 У бајрамском броју муслиманског листа „Наша Б удућност" написао je наш претсједник г. Др. А вдо Х а с а н еговиЋ na­ jeli чланак у ком е каже слиједеће. „Гајрет je друштво које no својој мисији служи добру свих југословенских муслимана наше отаџбине na сљедствено и добру читаве наше Југооловенске заједниие. J a тврдо вјерујем да he такав и остати, јер једиао тако радећи и тим nyieM идућр, очуваће своје часно име, име културно-просВјвтног бајрактара и препородиљ >у иашем елементу. A на нашем je елементу, на свима онима које желе до« бро Harnoj заједници да ra у томе раду и надаље помажу.“ fc® sa obazrivije. Kada dijete dođe iz škole kući, treba da nađe gotov ručak, a ne da mater po mahali traži ili da mahalu zatekne kod svoje kuće. Treba i s tom hodnjom žene po mahali raskrstiti sve dok su djeca u školi. Tada mati ima pune ruke posla, jer su naši ljudi samo na komadu kod kuće, pa oni stvarno i nemaju mogućnosti da nadziru rad djeteta. Mati, zato, neka se poštara da dijete ima gdje kod kuće da uči, da ga ne smetaju posjete, da mu pored škol­ skog rada da u ruke još kakav posao, uglavnom da mu ne da prilike da se mnogo klatari po ulici. Pa kad vidi da dijete treba da izađe iz kuće, po mogućnosti neka i ona pođe s njime u susret svome domaćinu. Pri svemu tome paziti da se u školi dijete suviše ne pogospodi. A da toga ne bude, ne treba ga štediti od posla kod kuće, da,pere suđe, da čisti obuću, da raznosi mlijeko, da nosi stvari iz čaršije itd. Treba ozbiljno raditi u srednjoj školi. Pored školskih predmeta za školu je potrebno i da dijete čita. Šta će čitati? o tome se sami roditelji postaraju, neka ne čekaju dok dijete samo na to dođe. Ako sami ne znaju šta će mu na čitanje dati i kako će čitati, neka se obrate kome za savjet. Mi imamo po svojim kulturnim društvima i biblioteka sa lijepim knjigama, pa može se knjiga i odatle pozajmiti. A kojiput treba nešto i kupiti. I kada naša mahalska društva vide da im se članovi interesuju za čitanje knjiga, ona će još bolje uređivati svoje biblioteke i čitaonice. 245 �246 _______________________ mi to tražili. Vratnik ima više stanovnika nego što ima jedan M ostar, a M ostar ima još od prije rata nekoliko srednjih škola. Kada vidi svijet gimnaziju pred vratima, više će u nju imati i povjerenja, više će i davati djecu u školu, a i više će inteligencije biti u mahalskoj sredini. N a krivom smo putu kada odva­ jamo po službi inteligenciju od naroda, umjesto da je po službi u narod šaljemo. Ovo je takođe važan problem naše prosvjetne politike. Treba li još inteligencije. Jedan pametan narod ne srne nikada da postavlja sebi ovako, da ga nazo­ vemo glupo pitanje. Kako jednom narodu može biti dosta učitelja, kad još 70% ljudi ne zna pisati; kako mu može biti dosta ljekara, kada najveći dio ljudi ne može još da dođe do ljekarske pomoći itd. Isto tako kao što jednom narodu uvijek treba radnika i zanatlija koji će mu praviti ono što mu treba za život, seljaka koji će mu davati hranu itd., treba mu uvijek i inteligencija koja će ga voditi lakšoj i socijalnijoj budućnosti. Mi muslimani, pogotovu kad smo zakas­ nili sa školovanjem svojih masa, ne smijemo ni da pomišljamo na to pitanje. Mi treba i da šaljemo djecu u školu, i da pazimo kakva će nam djeca izaći iz škole, i da pazimo da nam djeca ne propadaju po školama, a naročito da pazimo da nam djeca kada izađu iz škole daju ono što smo i mi njima dali. O d onoga, dakle, što im damo zavisi i ono što ćemo od njih’ primiti. T o su zadaci današnjega našega doba i njihovom rješavanju treba da posvetimo sve svoje napore. A ove grafi­ kone, slike propadanja naše djece po školama, ostav­ ljam ovdje na zidu u Gajretovu domu da ih svaki dan gledamo i da razmišljamo o hitnim zadacima koji nam se u ovom pogledu nameću. 2 g O) t~ 8 Vrst škole f > f 1 Svega ig katolika Kretanje učenika i učenica srednjih škola u Sarajevu po vjerama (Uz predavanje g. Sefkije Bubića). Muslima- Treba ići na roditeljske sastanke i vidjeti dječije nastavnike. U svakoj se školi drže sastanci nastav­ nika i roditelja. Roditelji treba na te sastanke neizo­ stavno da idu, jer im se tu daju obavještenja i upute za bolji rad njihova djeteta. Inače, neka se nikada ne ustežu od toga da odu kojiput nastavnicima u školu i vide šta oni misle o njihovom djetetu. Samo treba paziti da se ne ide onda kada je već kasno, kada je konac semestra i dijete ima već da propadne. Treba dati prilike našoj djeci da se u poslu a ne na ulici sastaju. Naša djeca još dok su malena treba da se uče na međusobno sastajanje, na solidarnost, na druželjublje. U nas se djeca ili sastaju u igri na ulici ili u mahali u ašikovanju. Njima treba naći mjesto gdje će oni zajedno raditi, čitati, jedan dru­ gom pomagati. Ovdje se našim kulturnim društvima i našim kulturnim radnicima nameće jedan veliki za­ datak, naime da nađu u mahali neku prostranu i sto­ lovima i stolicama snabdjevenu sobu gdje će moći redovno djeca da uče. Priznaćemo da se po našim kućama teško uči, jer na mnogo mjesta nema ni stola gdje bi se pisalo, a i da ne govorimo o siromašnim roditeljima koji svojoj djeci ne mogu da nalože sobu, da daju knjige na čitanje i da im uopšte u radu po­ mognu. Pa i naši imućniji ne znaju da se snađu. Ali kada bi djeca po mahalama zajedno učila, onda bi se našao i zajednički instruktor, a i mi bi nastavnici dobrovoljno pripazili na njihov rad. T u bismo se i mi nastavnici sa dječijim roditeljima viđali i savje­ tovali bi ih. A ovakve sobe nije teško naći. Imamo slobodnih prostorija u raznim društvima, pa i soba po mahalskim školama, čiji bi upravitelji drage volje izašli u susret. Treba češće cijela mahala da se sastaje sa djecom. U tu se svrhu mogu upriličiti zajednički izleti, trez­ vena sijela, predavanja po društvima gdje bi djeca primala koji zadatak na sebe i si. Ona treba u svim starijim u mahali da vide svoje prijatelje, da ih ulju­ dno pozdravljaju, da s njima razgovaraju i si., pa će ta veza i za kasnije ostati. Treba i mi stariji da se stalno obrazujemo. Ko hoće da vaspitava, treba sam da bude vaspitan. Radi toga treba redovito da posjećujemo ovakva preda­ vanja. Mi u Sarajevu imamo i mjesto gdje je stalno otvorena škola i za odrasle. To je N arodni univerzitet koji se nalazi u zgradi Učiteljske škole (kod I gim­ nazije) i na kome se za odrasle uz ulaznicu od par dinara svake nedelje dvaputa drže poučna predavanja iz svih grana života i nauke. T u ne treba nikakva upisa, niti kakve pretspreme. Treba samo tamo da odemo, da uđemo kao u kakvo pozorište. Moramo priznati da naša mahala, da naš svijet mnogo griješi kada misli da treba da sluša samo ona predavanja koja mu mi u mahalu na tanjuru donesemo. Treba i naši ljudi da malo siđu u grad do pozorišta, do jav­ nih predavanja i si. Tu ćemo se češće i viđati, upoz­ navati i savjetovati. Treba i srednja škola da bude bliža mahali. Kad pogledamo veće gradove, vidjećemo da su srednje škole raštrkane isto tako po kvartovima kao i osnovne. Što onda i naš V ratnik ne bi mogao imati gimnaziju, recimo treću gimnaziju, kad su one u gradu već prepune? N aravno da bi mogao, kad bismo srednje opšteg 1080 1866 1564 457 karaktera 280 255 312 74 srednje stručne 354 133 127 15 vjerske Svega 1714 2245 2003 546 36 5003 5 926 629 41 6558 srednje opšteg karaktera 1167 1953 1570 440 320 258 314 76 srednje stručne 424 146 128 11 vjerske Svega 1111 2357 2012 527 36 5166 9 977 709 45 6852 srednje opšteg karaktera 1184 2042 1539 430 43 5238 srednge stručne 565 262 282 55 1173 vjerske 245 152 57 12 466 Svega 1994 2456 1878 497 52 6877 ‘) Nisu uračunati u toj godini (1936/37) đaoi 1) Vrhbos. fil. teol. visoke škole i 2) Islamske ženske medrese jer nismo primili podataka. — U vjerskim školama su uračunati i đaci Seriat. sud. akademije, jcvrejskog teol. zavoda i u god. 1934/35 i 1935/36 i Vrhb. fil. teol. visoke škole. �900 g o d išn jica sm rti n a jv e ć e g lije č n ik a a ra p s k e m e d e c in s k e s fe r e AVICENA, ILI ZAPRAVO - ABU ALI AL HUSEIN IBN ABDULAH IBN SINA Prošle nedelje u Carigradu svečano je proslavljena devetstogodišnjica smrti ovoga najvećega liječnika arapske medicin­ ske sfere a jednoga od najvećih liječnika uopće. Evropa koja se stoljećima koristila i služila radom toga Perzijanca (a možda kako neki Turci danas hoće Turčina) još je uvijek impresioni­ rana divljom borbom liječnika šestnaestoga i sedamnaestoga vijeka protiv arabizma i Galenizma protiv medicine srednjega vijeka i još uvijek drži da je potrebno dobrome liječniku nepo­ znavanje stare medicine. Ogroman napredak nauke uopće a nauka, koje medicini trebaju napose uzrokom je, da liječnik jedva taj napredak prati a za staru medicinu jedva da imade vremena. Međutim se tu zbiva čudesna stvar. Svako je novo otkriće uzrokom da se jedno staro zaboravlja. Sto je broj novih otkrića veći to je i broj starih stvari što se zaboravlja veći. Onda se stare i prastare stvari i opet otkrivaju. I svi se obretnicima dive: dok historija ne dođe i stvar ne svede na pravu mjeru. Ogromno je znanje u tih starih liječnika bilo. Mnogo je štošta od njih zaboravljeno što zaista nije zastarjelo i ne može da zastari.. . . Avicena rođen je negdje 979 godine u Bukari. U 16 svojoj godini prizvali su ga kod neke bolesti jednog domaćega kneza, liječnici na konzilij, gdje se toliko odlikovao da mu je od onda kneževa biblioteka bila uvijek na raspolaganju. On je tu priliku upotrebio jednako, kao što je i kasnije svaku priliku u svojemu životu, da što više pročita, da što više nauči, da što više vidi, upotrebio. U svojemu je životu mnogo toga pro­ živio. Bio je ministar pretsjednik, da modemi izraz upotrebim a bio je i u tamnici čekajući čas da ga izvedu na stratište. Svoj je život radio neumorno upravo pretjerano. Kada bi ga sile počele izdavati upotrebljavao je i vino i druga medicinska sredstva da se održi budan da uzmogne raditi. Umro je 58 godina star navodno što se krivo u bolesti liječio. O njegovom smo dosta burnom životu i iz njegovih djela i iz arapskih živo­ topisa prilično informirani, no za nas važnija su njegova djela. Njegovih je djela poznato preko stotinu, no u Evropi su djelovala u medicini tek dva. Jedno mu je djelo Kanun a druga Cantica canticorum. Da djelovanje tih djela na Evropu uzmognemo razumjeti gotovo je dovoljno da ih danas pročitamo, no uzmemo li k tome u obzir vrijeme, kada ih je Evropa dobila moći ćemo izmjeriti ogromno njihovo značenje i apsolutan upliv koji je trajao sve do duboko u sedamnaesti vijek. Kul­ turna prevlast zapadne Evrope nije osobito stara datuma. Kada je koncem Staroga vijeka propalo Zapadno rimsko carstvo i kada su-se na njegovome teritoriju naselili razni germanski i slavenski narodi malo je šta od kulture toga carstva ostalo živoga. Cak i sjećanje na neku veliku medicinu klasične epohe je izgubljeno. Tek tu i tamo u gdjekojemu samostanu saču­ vala se kakova stara knjiga i kakovo staro znanje medicinske prirode. Ovdje ili ondje koji je fratar zabilježio štogod o moći kojega bilja i o uzroku koje bolesti. U to isto vrijeme još je u Bizantu tradicija grčke medicine živjela a u mladome arap­ skome carstvu počela je stara grčka medicina živjeti novim ži­ votom. Arapi su u veoma kratko vrijeme osvojili ogroman dio bliskoga Istoka i stvorili ondje ogromnu državu koja je veli­ kim dijelom bila sastavljena od zemalja, koje su prije toga bile sastavni dio Bizantske carevine. Tu je još živjela tradicija stare grčke medicine. Na tome su teritoriju našli medicinskih škola, koje su vjerno učile ono, što im je grčki narod namro i našli su biblioteke sa starim grčkim autorima. Veoma rano nalazimo tu cijele škole, koje se ne bave drugim nego prevo­ đenjem grčkih klasika na arapski jezik. Veoma rano, stotinjak godina iza Hidžre prevedena je klasična medicinska literatura Grka na taj semitski jezik. Ne mnogo godina kasnije nalazimo već arapskih liječnika, koji samostalno materiju koju su na taj način dobili obrađuju na svome jeziku. Najveći je od tih li­ ječnika sigurno bio Avicena ili kako se zapravo zvao Abu Ali A1 Husein ibn Abdulah ibn Sina. Sa novom arapskom literaturom evropski je zapad upoznao Konstantin Afrički godina tisuću i pedesetih. Taj je liječnik radio u samostanu Benediktinaca na Montecassinu i na mladome medicinskome fakultetu u Salernu. Njegov je rad bio prevo­ đenje sa arapskoga na latinski. Zaista u to vrijeme, gdje je sve znanje medicine u Evropi jedva bilo toliko koliko je znanje mnoge babe vračare danas to je bilo djelo neprocjenjive vri­ jednosti. Iza njega upravo je neizmjernim elanom nastalo pre­ vođenje od njega neprevedenih arapskih medicinskih djela na latinski i proučavanje tih djela. Da je arabistika preplavila ev­ ropsku medicinu nije nikakovo čudo. Ona je bila toliko supe­ riorna onome, što je Evropa do nje imala, da bi bilo čudnije da se to nije tako dogodilo. Još je pak manje čudo, da je spe­ cijalno Avicena fascinirao one, koji su se medicinom onda bavili. Avicenino je. djelo u historiji cijele medicine jedinstveno. I dan danas ono će svakoga fascinirati,tko se njemu približi sa nešto razumjevanja za vrijeme kada je pisano. Mi Kanunu njegovome ne možemo ništa uz bok staviti iz cijele ostale me­ dicinske literature. Kanun želi da bude zakonik cijele medicine i on je to postao. Cantica canticorum Pjesma nad pjesmama neke je ruke kratki sasvim kratki ekscerpat Kanuna. Kanun je ogromno djelo. Navodno je u njemu milijun riječi. U pet ogromnih knjiga logično je sabrano sve, što je potrebno da netko znade, da bude liječnikom. Mirno možemo reći da je Avicena sabrao i izvanredno jasno i pregledno rasporedio sve, što su do njega grčki i rimski liječnici proučili, sve što su znali arapski liječnici i apotekari i sve što je on sam otkrio. Jasnoća i preglednost kojom je on taj sav materijal sredio i prikazao nedosegnuta je i teško da će ikada biti dosegnuta. U prvoj knjizi prikazuje Avicena kemiju, anatomiju i fiziolo­ giju, te opću patologiju. To je sabran materijal što ga danas studenat treba za svoj prvi rigoroz. U drugoj knjizi prikazuje farmakologiju jednostavnih sredstava. U trećemu svesku prika­ zuje lokalne bolesti od glave do pete bolesnika. U četvrtoj knjizi prikazuje opće bolesti, a u petoj terapiju i liječenje mje­ šavinama lijekova. Knjige dijele se u fenove: otsječke ti opet u poglavlja a ta opet u rasprave. Svako je pitanje obrađeno kao zasebna cjelina a opet vezana savršeno u cijeli sistem. Avicena znao je odlično anatomiju i teško nam je znati odakle je on mogao znati više anatomije od posljednjega ve­ likoga grčkoga autora Galena.Već se za Galena nije više seci­ ralo. Koliko je on anatomije znao najbolje nam prikazuje egzemplar latinskoga prevoda Kanuna, što ga imade zagrebačka sveučilišna biblioteka. Taj je egzemplar uvezan zajedno sa ana­ tomijom Realda Kolomba, znamenitoga anatoma šestnaestoga vijeka. Taj nam sa osobitim ponosom ističe, da je on prvi otkrio peti očni mišić, a u Aviceninoj je anatomiji opisan ne samo taj peti već i šesti, kojega Kolombo pet stotina godina kasnije još uvijek nije otkrio . . . Avicena služio se starom Aristotelovom kemijom koja je poznavala samo četiri elementa: vatru i zrak, zemlju i vodu i možda mu je to najslabija tačka nauke, no zato je on vrlo dobro poznavao dušu ljudsku i dok sam Hipokrat duševne uzroke bolesti ignorira o srđbi i strahu o veselju i žalosti go­ vori veliki Perzijanac poznavanjem, koje zadivljuje i koje fali 247 �premnogima liječnicima i učenjacima i danas,. U generalnim pitanjima možda je jedna jedina tačka u kojoj smo zaista uz­ napredovali od njega nauku o infekciji. On ne poznaje infekcije i urzi, da se kod zaraznih bolesti radi o stanovitim promjena:..a u atmosferi koje onda djeluju na ljude. Ipak su njegovi opisi variole i morbila uzorniji i daleko nadmašuju ono što je ijedan Grk znao. U opisivanju djelovanja otrova, u opisivanju po­ sljedica ugriza raznih životinja Avicena je zaista velik i te partije vrijedi pročitati i danas. Cumston rekao je da vaijda nikada nije bilo čovjeka, koji je toliko bistrine duha imao i toliko marljivosti u isti mah za­ jedno. Nesumnjivo je pak da nikada medicina nije toliko jasno i toliko pogledno bila prikazana. O d sviju djelaš vjetske lite­ rature jedino se Summa Svetoga Tome može usporedi.i nje­ govome Kanunu. Paracelzo 15'i7 počeo je svoja predavanja medicine na univerzitetu u Bazelu paljenjem Aviceninih knjiga. Medicina je morala da pođe napred, no svoj je napredak na području poznavanja pojedinih novih činjenica skupo platila gubitkom stroge logike cijeloga svojega sistema i divne bistrine, koja je odlikovala ta paljena djela. I danas je čitanje Avicene u rđavome latinskome prevodu, koji nam nikada ne može dati ono, što je to djelo bilo u arapskome jeziku, i danas je velim čitanje toga djela užitak dok je čitanje djela Paracelzovih te­ ška muka. Avicena bio je i pjesnik i pjevao je perzijskim jezikom. Laszczynski nam je neke njegove pjesme preveo. U jednoj pjeva: »Premda sam mnogo studirao po knjigama starim i no­ vima nisam ni jedne dlake spoznao, a često sam bio cjepidlaka. U mojim prsima grije tisuću sunaca pa ipak nisam spoznao jednoga praška.« Tko da se ne sjeti divnih stihova Goetheovih na početku Fausta, koji je nekih osam stotina godina kasnije spjevan. . . Najstariji je rukopis jednoga Aviceninoga djela kod nas rukopis u metropolitanskoj biblioteci Cantica canticorum. Taj se rukopis nalazio u toj biblioteci već u četrnaestome vijeku, kako io iz starin kataloga te biblioteke saznajemo. Međutim kod nas je Avicena imao mnogo dublji dojam u onome di­ jelu našega naroda, koji je ostao pod uplivom istočne kulture kod naših muslimana u Bosni. D o nedavna liječnici su se te kulturne sfere odgajali djelima velikih klasika arapske medi­ cine i još je danas moguće u Bosni naći rukopisa Avicene, koji su tek nedavno prepisivani. Meni je uspjelo dobiti jedan veoma lijep rukopis 7. fena 4. knjige, koji govori o kozmetici. Uopće je arapska medicina kao i arapska nauka za nas daleko važnija negoli možda za druge narode Evrope, jer jedan veliki dio naroda još u njoj živi. Mimogred bih spomenuo da mi se čini upravo nevjerojatan nehaj naše šire javnosti i naše inteli­ gencije prema tome dijelu naših kulturnih nastojanja, koji je ostao u sferi Istoka. Proslava je Avicene zaista opravdana i mi imademo puno razloga da joj se pridružimo: jednom jer smo dionici koristi što ih je on donio zapadnoj medicini, a drugi puta, jer nam je velik dio naroda odgojen i odgajan u kulturi u kojoj Avi­ cena i danas živi. Tko poznaje današnja stremljenja Istočnih naroda shvatit će možda studirajući veličinu njihovih starih pisaca, ozbiljnost tih pokreta. On se neće čuditi ako ti narodi u razmjerno bliskoj budućnosti i opet u kulturnome životu čovječanstvo zadobiju jedno od najprvih mjesta. (»Novosti«) Dr. THALLER LUJO M u s lim a n i u K in i (Nastavak) Stoga Islam ima najviše izgleda da nadmaši sve ostale vjere istoka i zapada i da postane religijom cijeloga čovječanstva. T o će on zaista postati ali tek onda kada cijelo čovječanstvo bude s njim upoznato. Kada smo, dakle, vidjeli kako je islam dospio u Kinu i upoznali njegov odnos prama ostalim velikim religijama Kine, pokušat ćemo da u glavnim pote­ zima prikažemo vjerske kulturno-socijalne i privred­ ne prilike tamošnjih muslimana, da iznesemo uzroke njihova nazatka i ukažemo na način pri dizanja. VJERSKE PRILIKE Premda kineski muslimani žive potpuno odije­ ljeni od islamskog svijeta, tako da zbog ogromne udaljenosti izgleda kao da su na sasvim drugoj pla­ neti, ipak su oni uglavnom svoju vjeru sačuvali od raznih predrasuda, narodnog vjerovanja i tuđinskih uticaja kojih ima gotovo kod svih isl. naroda. U dogmatici slijede učenje ehli suneta tj. ogromne ve­ ćine, muslimana. N jih nije zahvatilo sektaštvo: šiija, ismailija, babija, vehabija niti kaderija. Jedino u po­ krajini Kanon živi jedna sekta džehvija koja ima više nastranih nadzora o islamu. Pristaše ove sekte poput nekih zanešenih derviša misle da je posjetiti grob njihova šejha mnogo bolje nego obaviti dužnost hadža (H ajvatovica!); da njihov šejh može izdati kartu za raj. Stoga ih ortodoksna ulema progoni, ne smatra muslimanima. God. 1918 došlo je do otvore­ nog okršaja, njih je počelo postepeno nestajati. N a grobovima muslimana u Kini nema kupula niti kakvih ukrasa. To je dovoljan dokaz da kod njih nema neislamskih uticaja. Sve vjerske obrede vrše po Imami Asamovu mezhebu. Namaz obavljaju zajednički u džamiji tako revno kao da namaz bez džemata nije uopće valjan. N i vremenske ih nepogode u tom ne sprečavaju. Sva­ kog dana u ranu zoru hrle s fenjerima u džamiju na sabah. Ezan i .hutbu obavljaju na arapskom jeziku koga apsolutno ne shvaćaju pa i razumljivo da džemat od toga nema nikakve koristi kao ni kod nas. Imami nešto vaze poslije džume kineskim jezikom od prilike onakim kao i naši imami. D ok bogati musli­ mani troše svoje imetke u zadovoljavanju svojih pro­ htjeva, dotle su siromašni upregnuli svu svoju snagu oko namicanja najnužnijih životnih potreba. Jedino se srednji stalež, koji pretstavlja većinu, revno pridržaje vjere i živi urednim islamskim životom- Tako je danas svuda po islamskom svijetu pa i u Kini. KULTU RNE PRILIKE Islamska prosvjeta u Kini jest na vrlo niskom nivou. Rijetki su ljudi koji bi te zadovoljili sa svo­ jim poznavanjem najnovijih načela Islama a kamoli zadivili. (Nastaviće se) A. Sabanović 248 �G a fr e to v a p o p u la r n a p r e d a v a n fa Nastojanje našeg društva Gajret, da na sve mo­ guće načine poradi na kulturnom podizanju našeg elementa, postiglo je sjajne rezultate. Mnogo je zapa­ ženo i nastojanje Gajreta, da popularnim predava­ njima uputi naš svijet .u svim granama nauke, koje ga mogu interesirati i od kojih može koristi vidjeti. Nekoje od ovih predavanja društvo je i štampalo u posebnim edicijama, i ta su se predavanja čitala po raznim mjestima na ramazanskim sastancima. Da su ta predavanja donijela očekivani plod i da su misli i korisne upute predavača stalno ostale duševna svojina slušaoca, prema kojima bi se mogli ravnati u životu, to se ne može tačno tvrditi, speci­ jalno za medicinska predavanja. Medicina je praktična znanost i predavanje iz njene oblasti pred laičkom publikom, koja nema ni pojma o predmetu, ni onog najelementarnijeg, vrlo je teško za predavača, ako se oslanja samo na to, da toj publici okupira samo sluh. Većinom je taj uspjeh, da što na jedno uho uljegne, na drugo izađe ili u najboljem slučaju ostane u mozgu laika neka zbrka raznih pojmova, što ih ponese.sa tog predavanja. Da bi se postigao željeni uspjeh od predavanja, trebalo bi slušaocima okupirati tokom predavanja ne samo sluh, nego i druga čula: vid, opip itd. Da bi 'laička publika razumjela predavanja i jednog geografa ili historičara, koji priča razne doga­ đaje iz prošlosti ili opisuje razne zemlje i običaje, treba toj publici na raznim geografskim kartama, sli­ kama, reljefima i projekcijama na platnu pokazati granice tih zemalja, ljude, nošnje i običaje, a kamo li tek iz medicine. U ovoj grani znanosti tajanstven je i nepoznat život i anatomska građa i svakog zuba u čeljusti, a da ne govorimo o srcu, mozgu i drugim organima našeg tijela. Ti sastavni organi našeg tijela dio su nas samih, a dalji su svijetu i nepoznatiji od same Kine i Japana. Kad geografi i historičari trebaju razna pomagala, da svojim slušaocima utuve u glavu ono što predavaju, to je medicinarima stoput potrebnije. Gajret bi trebao, ako želi da popularna preda­ vanja iz medicine padnu na plodno tlo, da nabavi potrebna pomoćna sredstva za predavanja, kao: slike, Iproiekcione aparate, mulaže, koje bi mogao davati svojim predavačima na upotrebu, a ako je ikako moguće i koji film iz medicine za borbu protiv tuber­ kuloze, alkoholizma i veneričnih bolesti. Gajret bi se trebao staviti u vezu sa higijenskim zavodom i mini­ starstvom zdravlja te zatražiti potrebna pomoćna sredstva, specijalno za borbu protiv tuberkuloze, alkoholizma i veneričnih bolesti, koje haraju među našim svijetom. Osim tih pozajmljenih pomagala Gajret bi trebao imati čitavu zbirku istih za sve grane znanosti. Slijedećeg Ramazana održavanje tih predavanja trebalo bi prenijeti na sela. Mjesni odbori bi trebali mjesece unaprijed angažovati predavače, odrediti im mjesta predavanja po selima, spremiti potrebna sred­ stva, da predavanja što bolje shvate, a i svijet una­ prijed obavijestiti, da što više auditorinaca koriste tu priliku. Жршва слободе Пријатељу Хашим-еф. Топчићу, у знак особите љубави и братског сјећања Сретан бијах. Али давно, (Аој, моја горка туго!) A сад спомен; само спомен, Та шта имам јоште друго? Ништа више. Већ се трне Жар и пламен моје душе, A већ болно срце моје Јади хоће да угуше. Терет сињи да угуши Вај, несретно срце моје! — Оно срце, које некад Пјева дивне славопоје. — Оно срце, коje нађе Срце једно, само једно; Срце, коje за род пламти, Ратоборно, непобједно! Срце братско. Али куд hy? Када Биће Свемогуће, Ох, још давно, врло давно Разтрга ми жеље вруће. Разтрга ми срце јадно Крута судба мога рода Кад изчезе виш мог дома Јарко сунце и слобода. И тад мп се разплинуше Душе моје идеали, Они, што се са сунашцем Врх небеса сусретали. — Али никад. Вјеруј никад, Ја не клонух слабом снагом; Вјек путују мисли моје Домовином мојом драгом! И тако he вјечно бити: Док ми младо срце бије И док пламен родољубља Moje трошне груди грије. — Док не сине жарко сунце: . Вјечна мисб мога рода Што погледа и што сања; Ох, преслатка рјеч: »Слобода!« И ја тад ћу сретан бити С једним кутом раке ледне, Кад слободе жар огрије Домак моје браће бједне! Модрић, 25. аугуста 1898. КАРАБЕГОВИЋ АВДО ХАСАНБЕГОВ Kada bi se ovako postupalo, mislim da bi svijet sa još višim interesom, a što je najglavnije sa izgle­ dom na željeni uspjeh, slušao ta predavanja. Ovo je jedna dobronamjerna sugestija s moje strane, a ako ih bude još i sa strane drugih zainteresovanih, biće još bolje, jer tako ćemo spremnije dočekati slijedeća ramazanska predavanja. Dr. Salih Tatarević �Im r u -u l-tC a js o v a m u a lla k a BISER ARAPSKE PREDISLAMSKE POEZIJE Prvi početci arapskog umjetnog pjesništva jav­ ljaju se gotovo čitavo stoljeće i po prije pojave isla­ ma. Zapravo u ovoj t. zv. predislamskoj periodi . (zamani-džahilijje) kadisa'), najomiljeniji oblik pje­ sme arapske umjetne poezije, i dobiva svoju klasičnu formu, od koje ni docniji pjesnici islamske periode (Đuaraul-islam) neće otstupati. Ovih kasida u arap­ skoj književnosti ima jedan znatan broj, ali među njima se naročito ističe sedam, koje nose časni nadi­ mak muzzahabat (koje su ispisane zlatnim slovima), ili još češći muallakat (koje su na Kjabi obješene). Nadimak »muallaka« (obješena), po arapskom predanju, davao je naročiti žiri onoj kasidi, koja bi na pjesničkom takmičenju na Suki-lJkazu, mjestu između Mekke i Taifa, bila proglašena za najljepšu. Takvu bi kasidu docnije, kao uzor pjesničke umjet­ nosti, izvješavali na Kjabu u Mekki. Ovih je kasida, kako smo spomenuli, bilo sedam od sedmorice razli­ čitih pjesnika, koje ćemo spomenuti onim redom, u koji ih stavlja poznati njemački orijentalista dr. Ludwig Abel (Die sieben M u’allakat, Berlin 1891.); Imru-ul-Kajs ibn Hadžer, Tafara'ibn-ul-abd, Zuhejr ibn ebi-Sulma, Labid ibni Rabia al-Amiri, A m r ibni Kjulsum Attaglebi, A ntara ibni M uavi ibni Šaddad al-Absi (koji je ujedno i arapski narodni junak) i napokon Haris ibn Hilliza al-Jaškjuri. Najveći pjesnik predislamske periode je ibez sumnje Imru-ul-Kajs ibni H adćr al-Kindi (rođen oko 500. god. po Is.) kako mu ime kaže on potječe iz plemena Kind, pomoću kojeg je djed mu Haris uspjeo da za kratko vrijeme ujedini južna i sjeverna arapska plemena. Međutim, poslije smrti Harisove ovaj savez arapskih plemena se raspade tako, da nje­ govom sinu Hadiru ostade samo čast poglavice ple­ mena Banu Asad. Odmah poslije smrti djedove otac Imru-ul-Kajsa, radi njegovog ružnog ponašanja, pro­ gna u pustaru mladog, avanturama naklonjenog sina. Poslije duljeg lutanja po pustinji »kralj-skitnica« Imru-ul-Kajs dolazi na dvor cara Justinijana (527— 565) u Carigradu s namjerom da dobije pomoć, da bi mogao kazniti buntovnike, koji su mu u to vri­ jeme ubili oca. Međutim na putu za Palestinu, izgleda otrovan, umrije Imru-ul-Kajs 53. god. prije Hidžreta. Najpoznatija mu je pjesma »Muallaka«, koja se ujedno smatra i za najljepši proizvod arapske pred­ islamske poezije. U njoj pjesnik opjeva, poslije tra­ dicionalnog uvoda, čudnovate, često fantastične, lju­ bavne zgode i nezgode sa svojom dragom Unejzom. Donosimo u mršavom prijevodu prvih dvadeset bejtova (distihona) ove kaside, koji zapravo sadrža­ vaju pomenuti uvod (nasib), kojim se naročito odli­ kuje ova vrsta arapske klasične poezije; M uallaka »O, stanite moji druzi, da plačemo, sjećajući se drage moje. »Gdje se nasip odronjava (međ’ Dehulom i Havmelom) evo, jošte trazi stoje. »Iako je vjetar bjesni sa sjevera duvo, s juga.« Stade društvo, govoreć mi: »Nemoj da te bije tuga.« A moj lijek je samo suza iz mog oka prolivena, Zar mi tuga pomoć može? Na’mpade mi ovog trena 250 ______________________ 1 Huvejrise ljubav davna, Ummi kabab druge njene. Kad izjutra u Ma-selu probude se te dvije žene, Svaka od njih na sve strane mirisni bi dah prolila, Kao vjetar koji nosi slatki miris karamfila. Otkide se bistra suza, pa poprska kajas, grudi; [ »O Fatimo"), nemoj tako, milostiva malo budi. j »Ako želiš ubiti me, učini to ljudski, lijepo, I »Što narediš, moje srce izvršiće ropski slijepo. »Iz tvog oka strijeljaju me dvije strijele usijane »I padaju na mog srca dijelove rasparčane.. . . « I * Ah, tanka je ona stasa; bijela lica, glatkih grudi. Kao jaje divljeg noja na kom žuta boja rudi Takova je njena koža, koju hrani voda čista I Sa izvora nemućenog. Iz crnog joj oka blista , Žarka ljubav gazelina, koja mlade svoje gleda1), j Ona skriva lice svoje, nikome ga vidjet ne da. I N a vratu joj gazelinom sjajni nakit skladno stoji, i A leđa joj rese kose, koje crni ugljen boji. I Njeni glatki prstići su, kojim ona kosu dijeli, Kao drvo misvakovo, ii’ ko nježni crvi bijeli. Osvjetljuje tamu obnoć, diže tminu sa vidika Ko svjetiljka u ćeliji pobožnoga svećenika. ; Kod ozbiljnih ljudi već je iščezao mrak ljubavi4), ■ Ali moje srce jošte tebe ljubi, tebe slavi. ! Zbog ljubavi poslao sam protivnike naše sreće, Koji su mi savjet slali, tamo otkud s' vratit neće. Halid Caušević. I i / ) Riječ — kasida — izvoda se iz glagola »Kasada«, koji znači »ići, težiti ka cilju«. Ovaj je naziv uzet radi toga, što pjesnik kaside, držeći se njenog tradicionalnog šablona, ne pre­ lazi odmah na stvar, nego prvo iznosi svoje refleksije i sjećanja, dolazeći na mjesto gdje je nekada sa ljubljenim osobama srećno živio, tu opjeva ljepotu svoje drage (ovo je t. zv. uvod kaside — nasib) zatim opisuje lov, nevrijeme i t. d., dok napokon ne stigne do pravog cilja, gdje pjesnik počinje da iznosi jedan I fragment života, ili da opjeva u pretjerano panegiričkom tonu i nečije vrline, ili napokon da napada i ismfjeva nečije mane i — Po arapskom predanju kasidu je usavršio svojim baladama j Muhalhtil ibni Rabia. 2) Ime pjesnikove drage. 3) Poznato je, da gazela ima najljepši pogled, kad pro­ matra svoju mladunčad. 4) Misli se: ljubavne zablude, od kojih se on ne može još da otrese. 5) U posljednja dva stiha pjesnik kaže da je mnogog ne­ prijatelja njegove ljubavi odbio od sebe, koji ga je savjetovao I i korio (radi te ljubavi). �Зимски иејсажи Мирно почива природа у бијелом руху. Дебеле и ледене наслаге сн,ијега оручиле су се у долине, на врховима планина , no превојима и на изложеним мјестима, гдје завејава снажна и ледена бура. Сва се природа одмара у монотоном зимском сну и, рекао би, да je вјечно заспала. Ha предвечерњем западу румени се небо, из њега избија студен мраз и лед; над тим се црвен-илом опружили црни и мрки облаци као да се хоће излити у снијег, мећаву и лед. Под тим истим небом стрше вохови наше Трескавице, Романије, Бјелашнице и Јахарине, и преко њихових ерхова стадно струји ледена бура и хладна магла. У пустој згради за метеореолошка опажања на Бјелашници сјеДи пазитељ и осматрач промјене временских прилика и ништа га не забрињује: мити неуогодна самоћа, нити брујање и циктање буре, na ни урликање крвожединх вукова' на подножју Бјелашнице у четињастој шуми. Нико од планинара и смјелих скијаша се не помаља, да посјети овог осамљеника на оваком В|ремену, чији живот наличи на аскетско преживљавање калуђера и неких доугих богоугодника. Испод високог онијега rta бијелој Јахорини стрши nOiHOOHO одолијевајући свакој непогоди планинарска кућа. Кроз димњак се лагано диже згуснути дим у правцу према небу, a наоколо лете веселм скијаши, губе се у снијежној магли и опет се воаћају у топле просторије ове осамљене куће. To je још једино, што прехида самоћу и једноликост овог зимског краја. Ha подножју поносне Јахорине пружају се дивљи и пусти шум01вити крајеви хајдучке Романије и1 питоме Равне планине. Ту мирно стрше вите јеле, скромне оморе о стољетне букве, зарасле у маховину, пуие дупљи, из којих су прољетос излетјеле веселе шеве. ерагољасте сјенице и дивље жуне и дјетлићи. Под дебелим плаштем леда и онијега савијају се гране вите оморе и јеле, ломе се и спријечавају сваки прилаз у овај крај, у којем ie замро сваки живот. Ово се дрвеће одмара, да би се на прољеће пробуд|ило са набујаном снагом и пуним животом. Не чује се више глас шумских птица пјевачица, « ити. мучсло и изненадно ударање жуне кљуном у трулу кору, тражећи личинки и jaja шумских штеточина — поткорњака. Не осјећате ни оког шумског воња, који личи на трулеж пањева, клада и изумирање корова и див'љег 'шибља. Ha високим алпинским пашњацима: Моринама, Купресу, Соминама, Вра« планини и поносном Маклену замро je живот, na како je сада угодно сјећање на бујни живот ових коајева у л>етно доба? . . . У раио прољеће шсцвјета ту на стотине разн,их билжи и пољоког цвијећа и ствара шаролики природни car, no којем се разлијеже весела пјесма чобаница уз танану преслицу и уз пратњу будмог овчарског пса. Taj ie живот замро и жељно очекује, да се опет пробуди. Ha овим 'пустим пашњадима под дебелим снијега мирује »Сватавско гребље« и »дјевојачко гробље«, гд,је je у мећави и вихру нашла смрт млада са оватовима или je ту залутала млада и SVa livadi uz prve otkose Pod oštrim sječivom kose U rukama kosaca vrijedna Pao je otkos prvi. I cijelo polje ispuni miris sijena Dobivenog s mukom i znojem 1 snagom tople težačke krvi. — Otac se veseli — priča mi drug — Jer ove godine sijena ima dosta, otplatiće dug Za porez, što mu još od lane osta, Za puru (jer gladna crijeva zimus mučahu po drobu) 1 za, kod trgovca, na kredit uzetu robu---A onda bludeći pogled mi stade Na dugim nizovima plastova sijena. I misao pade: ovi ljudi rade Pa ipak napretka nema. Njihove žuljave ruke svijet hrane, A oni sami gladuju bez hrane. SULEJMAN ŠEHAGIĆ здрава чобаница у касну јесен. Ту су Вам и гробови неискусних пролазника и путниха заборављени од сваког и без ичије његе. Ha том им je мјесту магла, мећава, бура и студен припремила вјечити починак. Низ дуге стијене дугодолине и увале ријеке Праче и Дрине висе дебеле и no 2 метра дуге леденице, створене наглом промјеном температуре и појачаном студени замагљене ријеке Праче и Дрине. Ове су леденице разног облика нанизане на стш'ење као зубци на дјевојачком чешљу. Прача и Дрина нехајно теку, пуше) у леденој магли na једва примјећујеш околицу и голо стијење, no којем стрши no који осамљени бор. При брежуљку на једној стрмини помаљају се мале сељачке куће са бијелим' крововима, окружене торовима пуним овцама и веселим јањцима. Наоколо cv понизани пластови сијена и сламе. По гдјекоји je стог начет, na no њима лепршају плашљиво гладни врапци тражећи покоје зрнце пшенице у отрушеној слами. У равници подну тих кућица здрава женскадија разбија дебели лед у потоку, удара палицом и пере своје дјевојачко рубље или граби воду из стубла (врела) на подножју бријега. Подне je и сунце ниско плсви небом и расипље благе зраке кроз густу маглу у овој долини. Далеко под небом измиче јато ждралова и дивљих гусака летећи према југу у топле крајеве и наговјештзвајући још дугу и TeujiKv зиму и студен. По гдјеко ја од ових. јадних путника пада на снИјежну равницу покрај потока изморена дугим путом и преморена глађу, да овдје потражи хране или нађе своју смрт. Такве и сличне слике ствара нам вјечна природа сваке године пружајући нам угодну забаву и тоттлу разоноду у монотоном зимском добу. Инг. Салих ОмановиК ______________________ 251 �И з лшвота О м е р -п а ш е ЈЈатаса Међу најистаккутије војничке и политичке личности у Турској царевиии, с којима je наш народ имао посла средином XIX вијека, спада чувени и енергични лички Срби-н, Омер-паша Латас. Успомена на овог истакнутог војника, у првом реду, позната je код нас као no злу помињани »Омерпашин вакат«. Његов двогодшињи боравак у Босни, од 1850—52, je судбоносан no наш народ, посебно no његовог политичког претставника босанско-херцеговачку феудалну аристокрацију. За неколико вијекова политички претставник Босне, племство je крваво завршило у његову времену своју улогу.' У завршној фази своје активности, то je племство уништено и, no тврђењу многих историчара Босне, тада се свршава Средњи вијек код нас. У крви и ланцима нестајали су претставници некад моћне и охоле босанске властеле, у дугим no- < воркама, везани у ланце, спровођени су из травничких и сарајевских казамата у далеке касабе Мале Азије a и на острво Родос. У овом чланку не мислим да изнесем Омер-пашину политичку и пацификаторску улогу у Босни, него ћу инзнијети неколико, до сад непознатих момената из његова живбта у Босви, на основу грађе из бечких архива. ПРВИ САСТАНАК ОМЕР-ПАШЕ ЛАТАСА И АУСТРИЈСКОГ ГЕНЕРАЛНОГ КОНЗУЛА Дра АТАНАСКОВИЋА По свршеном послу у Сарајеву, гдје je сакупљеним претставницима босанско-херцеговачке аристокрације очитао лекцију_\и онако театрално наступио приликом читања царског фермана на ca­ pa јевекој Мусали, Омер-паша je допутовао у везирску резиденцгију, Травник. Ту, у Травнику, боравио je аустријски генерални тсонзул Др. Д. Атанасковић, из чијих извјештаја и знамо о овом састанку. Омер-паша Латас je с војском и пратњом стигао у Травник 30 августа 1850 год. Др. Атанасковић je послао у сретањг Омер-паши свог провизорног канцелара Враниданина, да сераскера поздрави, зажели му добродошлицу и затражи пријем за свог шефа. Састанак je заказан за сутри дан, 31 август, у 9 чассва прије подне. Омер-паша je примио генера^ног конзула у дрпеном павиљону, пред којим су логорозале његове трупе у шаторима и изшао му у cvcneT до степрница. У салону mv ie понудио да сједе на канапу a он je сјео у фотељу према њему. Разговор и опхођење Омер-пашино према аустриском конзуларном претставни.ку у Босни било je- пријатељски и сусретљив. Разговор je вођен на њемачком језику, коме Омер-паша бијаше врло Р’°тпт. Tn-’i-’o ie nvna лва сата. Ta i се разг^воо, углавпом кретао око Омер-пашине мисије v Босни, 3P,4nlspH^v ор^поама. нд основу познатог Голхаргкпг уртчтцрпчгћт од 1839 год. no административном vpeheHiv земље. Омер-паша ie изјазчо лч ције лој Босни претстоји потпуно ново административно уређење. У споразуму с везиром Хафиз-пашом и Земал>ским управним савјетом, Омер-паша ie направио Порти предлог да Сарајево умјесто Травника буде средиште провинције. Одлука Порте ни- 2 5 2 ------------------ ----------------- je још стигла али je сераскер изјавио да ће валија у сваком случају провесвч зиму у Босни, гдје ће свакако боравити и генерални конзул na ће тада имати прилике да се боље упознају. Омер-паша je, даље, изјавио да ће Порта морати полако и опрезно поправљати из политичких разлога положај хришћана да не би онерасположила муслимане у чијим се рукама налази главна снага и заштита државе. Пошто се дотакао и своје мисије у Бугарској гдје je угушио устанак, помаган од Руса, Омер-паша ie ором ппиликом изнио неколико момената из своје младости. Омер-паша се родио у Јасениди код Плашког у Огулинској регименти. Школу je учио у Госпићу и са мајором Кнежићем радио на изградњи пута преко Велебита. Послије катастрофе свог оца, који je као управни официр био затворен, Омер-паша je пребјегао у Босну и покушао да нађе орећу у Турској. Др. Атанасковнћ примјећује да j e сераскер (маршал) Омер-паша том приликом говорио у великом повјерењу и тоном човјека који жели да се оправда за оно што je учинио. Ту je генерални конзул алудирао на ранији Омер-пашин живот у аустриској служби, сматрајући га ренегатом. Ha овом састанку Омер-паша je много говорио о југославенској пропаганди и о њеним настојањима да обрађује своје сунарднике у Босни. За доказ свој*1х тврђења. навео je тон писања југославенских новина које излазе у Загребу, које он стално чита кчо и »Аугсбуршке новине«, »Нземачки Лојд« и »Журнал де Фрадкфурт«. Напослетку, Омер-паша je додао да су му Руси нудили да пређе у њихову службу, алн je он одбио, не хотећи да буде незахвалан поема По'рти, чији je сталан досљедан непријатељ Русија. О овом састанку, описаном у главним потезима, Др. Атанасковић ie извијестио министра вањски.х послова, кнеза Шварценберга, 31 августа 1850 год.1) ОМЕР-ПАШИНА ПОРОДИЦА У својој дугој и славној војничкој каријери Омео-паша je 1844 год. лошао v Влашку, као командант турских трупа. У Букурешту \џ чешће боравио и ту се оженио једном Ердељком из породице Симонис. Поиликом састанка са Генералиим конзулом, од 17 октобра 1850 у Сарајеву, Омерпаша га ie обавијестио о својим породичним поиликама. Ha том састанку Омер-паша показа Дру Атанаскорићу портре своје осмогодишње кћерке која ie већ вјерена са сином Фуад-ефендијилич. Она се налази у Битољу под надзаром своје васпитачице, неке Баваркиње и већ говори добро љемачки и. VMHie лијепо да чита и пише. Омер-паша je изоазио жељу да CBoiv кћерку пошаље у Беч ла ге усавоши у вагп!итању. Нагласио ie да ће, ако m v прилике то дозволе, лично пратити кћерку на nvTV ло Беча. Очито ie да ie Омер-паша хтио да CBojoi кћерки да европско васпитање'. Овдје се налази, вели гемерални конзул, и Омеп-пдтпина супруга, позната Симонис из Ердеi) Државни архив у Бечу, General-Consulat in Travnik — Sarajevo, 1850 — № 51. �ља. Она je са својим братом извела концерте у Букурешту и једном приликом, за вријеме концерта упознала се са Омер-пашом. Из тог познанства je дошло до женидбе. Омер-пашин шура Симонис доиутовао je овдје недавно из Беча преко Брода у пратњи госпође Гол, мајке овдашњег војничког шефа-љекара, ренегата Вели-бега и.једне собарице. Симонис je дсннио Омер-паши један пар кочија (Ег brachte ein Рааг Kaleschen fiir Omer-pascha mit). Он je на путу имао много неприлика са полицијом у Пешти, која га je сматрала за компромитованог ренегата. Омеп-пашима супруга се ги^ччно вози у кочијама кроз град са госпођом Шредер, супругтом капелника Шредера, кога je Омер-паша ангажовао за своју музику још у Букурешту. Народност Шредерове супруге генералном конзулу није позната, jep се у конзулату није уопште јављала. Домаћи живот у Омео-пашиној пооодипи ie удешен no европеком узору, што овдашњи муслимани, a нарочито они из непосоедне Омер-пашине околине, врло нерадо глелају.2) Омер-пашин шура се ниие дуго задржао уСарајеву, него je отпутовао v Битољ. У Омер-пашиној армији, која, иначе, није била многобооша, бчлр- je много бјегунаца из Аустрије, напочито Мађара и Пољака, који cv пребјегли у Турску послије сЛом^ мађарске револуцш'е 1848 год. Тачан број ових бјегунаца у Омер-пашиној армиги. нше се.знао. Hainojije ее говорило да je њих било 4.000, a доцније 800 и да су сачињавали т. зв. »Mvrvron табол«. У те nncbpe иије вјеоовао ни сам генерални конзул, к<уи je, иначе, водио строго pa­ nirao п н-.ччл и ста^но обавј^штавао своју в*аду. О њима се повео разговор једном између Омерпаше и. генералног конзула и Омер-паша je тђрдио ла v његовој армији нема више од 90 аустријских бјегунаца. Један од такв-их емигоаната био ie и Омер-пашин сестоић ТеуЛик-бег. По свим знацима, велч генерални конзул као и no пашиној ичјави он ће прећи на ислам. Осим промјене свог имена у Курану га стално подучава један еЛендија. Церемон1И1 ал превођена v Ислам у новије вријеме није тако строг. Теуфик-бег очекује ускоро из Цариграда именовање за мајора. Његов отац бијаше, како je још раније јавио својој влади генерални. конзул, л>екар код Огулинске регименте и то код плашке компан-ије. гдје се још налази његова мајка и сестра. Омер-паша je отпутовао са својом гупругом и еестоићем v Херпеговини, 17 (ћеблуара 1881 год. Ha nvTv je Омер-паашина суплупа јахала на коњу, одјевена као муглиманка. Своју протестантску Bijepv она кије мијрњала.8) Омер-паша je био човјек ко ји ie често обнав. љао C'Roi хзшем. ie еа jrovror nvTa v Коа јчhv , у прољеће 1881 год.. послао v ceni хара'» v Тпдчник 18 -голи 1ттњу дјевожу из Кост« јнипе. Ona je била кНепка неког аугтоискотг оЛипипа. капета«а у шаЈкашком батаљочу. Она ie то°б^ла да буде дпужбенииа госпоће Симонис (Саиде)А По а) Државни архив у Бечу, General-Consulat in Travnik — Sarajevo, № 98, 1850. 3) Државни архив у Бечу, General-Consulat in Travnik — Sarajevo. 1851, № 79. ♦) Државни архив у Бечу, General-Consulat in Travnik — Sarajevo, 1851, № 200. једном доцвијем извјештају се види да се ова нова дама у Омер-пашином харему звала Аугустина Мирић из Костајнице. Изгледа да се у Травнику сконцентрисала цијела Омер-пашина породица. Почетком марта допутовале су из Ердеља преко Брода у Травник мајка и cecTipa Омер-пашине супруге.5) СЛИКАР КАРАС Генерални конзул je извијестио кнеза Шварценберга 7 марта 1851 год., између осталог, и о том да Карловчанин, сликар Карас борави у Травнику, иде у црвеном фесу и у илирском костиму.®) У свом извјештају од 5 јула 1851 Атанасковић о сликару Карасу пише слиједеће: »У Травнику се налази сликар Карае из Карловца да »славенског јунака« Омер-пашу портретира за загребачку Илирску Матицу. To je скоро било и објављено, ако се не варам, и у загребачким листовима. Познати Иван Кукуљевић, хрватски књижевник и утицајан члан Матице ја.ко се интересује за речечог »славенског јунака«, Омер-пашу и жели да добије његов животопис. Мени ie поодавно о том писао и ja сам његову жељу једном приликом саопштио Омер-паши. који му одговори да ће се он тиме бавити, чим буде за то имао времена a мораће да га ^sa то нађе.°) У свом извјештају од 16 маја 1852 год. о Каpacv Др. Атанасковић пише ово: »У прошлој години имао сам част да јавим да je сликар Карас лошао из! Загоеба у Травник no налогу Матице Илирске да портретира »словенског јунака«, Омерпашу и да впши археолошка испитивања. Kapao, у највећој мјери аљкав и лијен, млад човјек. борави већ читаву годину у Травнику, a касније у Сарајеву, у Омер-пашиној кући, гдје, поред беспланог стана и хране, прмма мјесечну плату од 1.500 пиастера. Он подучаје у цртању Омер-пашину кћерку и њене другарице. Једва je могао да у ором дугом времену доврши Омер-пашино поnocie ч прије два дана je отпутовао преко Загреба у Беч, да га да литографисати у више примјерака. Он ће се опет повратити Омер-паши у Цариград.8) Из ОВ.ИХ извјештаја о сликару Карасу сазнајемо да je интересовање за Омер-пашу, кога су звали »словенским јунаком«, било велико и да je он од на'истакнутије научне установе v З^гоебу. Матице Илирске«, био послан да портретира Омерna-niv. И оно nonocie. које «ам претставља нашрг новог Личанина са брадом v фесу, рад je Карасов. Даље, јасно се види да je Омер-паша имао развијен смисао за лијепо и хтио да, поред задовољења личне сујете, научи своју кћерку, a уз њу и њене другарице сликарској умјетности од једног признатог сликара. Хамдија Капиџић 5) Државни архив у Бечу, General-Consulat in Travnik — Sarajevo, 1851, N« 117. •>) Ibiđ. 7) Државни архив у Бечу, General-Consulat in Travnik — Sarajevo, 1851, N» 263-а-б. s) Државни архив у Бечу, Tiirkei VIII, Pracsid. N2 1852. 253 �S e lo , n j e g o v i l j u d i i p o t r e b e Savez zdravstvenih zadruga u Beogradu priredio je u vre­ menu od 10 do 31 oktobra izložbu sela, na kojoj su uzele učešća mnoge zdravstvene zadruge — njegove članice. Izložba je vanredno uspjela i može se s pravom reći, da je to bila jedna od najuspjelijih i najinteresantnijih izložbi, koje su u posljednjih nekoliko godina u Beogradu priređene. Samo, nažalost, moramo konstatovati, da je bila veoma malo posjećena. Beogradsko društvo i ovoga puta je dokazalo, koliko ga malo interesira selo i prilike koje vladaju u njemu. Seljaci su mi tvrdili da su njihovu izložbu posjetili najvećim dijelom seljaci, koji su zaposleni u Beogradu. Došli su da vide šta rade njihovi zemljaci i da im svojim interesovanjem dadu još više volje i potstrijeka da ustraju u takvom teškom ali veoma korisnom radu. Uređaj izložbe me je zadivio. Bez pretjerivanja mogu reći da je to jedna od najinteresantnijih izložbi koje sam do danas vidio. Dokaz tome je i velika spomen knjiga u kojoj su zabi­ lježena mišljenja o izložbi, posjetilaca, koji su je pomno raz­ gledali. Tako jedan od njih piše: »Izložba je vanredno uspjela. Zadivila me je i dala mi još više volje i potstrijeka za rad na selu. Šteta je i čudo, da je nisu posjetili beograđani, a naročito bogatiji. ;* « Drugi opet iznosi mišljenje o radu zdravstvenih zadruga pa zaključuje: »Rad zdravstvenih zadruga je ne samo potre­ ban i koristan nego i neophodan za ekonomski, kulturni i socijalni preporod našeg sela i seljaka. Bez ovog i ovakvog rada zdravstvenih zadruga, ne može se zamisliti napredak sela a time i same države. Agrarna država počiva na selu. Zato osnažimo selo da bi imali snažnu i imućnu državu«. Izložba je bila smještena u više odjeljenih prostorija u Miloša Velikog ulici do Ministarstva socijalne politike i narod­ nog zdravlja. U prvom odjeljenju izloženi su fotografski snimci domova zdravstvenih zadruga u Đakovu. Lazarevcu, Rgovu Lugu, Stublinama, Banjanima i mnogih drugih. Zatim raznih higijen­ skih objekata, koje su podigli i izgradili vrijedni omladinci, članovi zadružnih odjeljaka: česme, uređena đubrišta, higijen­ ski nužnici, staje itd. Tu je smještena i velika bista pok. Dr. Gavrila Kojića, osnivača zdravstvenog zadrugarstva, a na suprotnoj strani, improvizirana je jedna velika otvorena knjiga, u kojoi je zapisan historijat zadružno-zđravstvenog pokrete: prva zdravstvena zadruga osnovana je 25 novembra 1921 godine. Savez zdravstvenih zadruga osnovan je 8 jula 1922 godine, kao i ostali značajni datumi u radu zdravstvenih zadruga. Na velikim tabelama, statistički je prikazano brojno stanje članstva i njegov vremenski priraštaj. Prema toj statistici, jedna zdravstvena zadruga broji prosječno 513 članova, dok jedna zemljoradnička broji svega 58 članova, dakle skoro za deset puta manje. Prirast u brojnom stanju članova od 1923 do 1935 godine iznosio je, zdravstvenih zadruga 880%, a kod zem­ ljoradničkih zadruga 120%. Iz ovog pregleda jasno se vidi da razvitak zdravstvenog zadrugarstva, s obzirom na brojno stanie članstva, prevazilazi napredak, koji su učinili drugi oblici zemljoradničkog zadrugarstva. Jednom interesantnom skalom prikazano je učestvovanje u zdravstvenim zadrugama, s obzirom na profesiju članova. Pre­ ma toj skali, zemljoradnici i radnici zastupljeni su sa 88.54%, dok svi ostali sa 11.46%. Iz ovog se može zaključiti, da su zdravstvene zadruge pretežno zdravstvene ustanove zemljo­ radnika. Skalarno je prikazano učestvovanje u zdravstvenim zadru­ gama i s obzirom na imovno stanje članova. Po toj skali 67% zadrugara imaju posjed od 2 ha; 16.07% od 2 do 5 hektara; 12.18% od 5 do 10 hektara; 7.24% od 10 do 20 hektara, a svega 2.17% članova imaju posjed od preko 20 hektara. Iz ovog se vidi da su zdravstvene zadruge najvećim dije­ lom ustanove malog seljaka i poljoprivrednog radnika, kome je od najveće potrebe zdravstvena i ekonomska pomoć i zaštita zdravstvenog zadrugarstva. N a ovom mjestu prikazan je i brojni prirast zdravstvenih zadruga kao i prirast njihovog članstva i kapitala uplaćenog na ime udjela. U 1923 godini bilo je 15, u 1927 godini 27, a u 254 ----------------------------------- j I I | 1936 godini 116 zadruga. Broj zadrugara iznosio je u 1923 godini 5251 zadrugara, u 1927 godini 11.650 a u 1936 godini 51.337 zadrugara. Uplaćeni udjeli iznosili su u 1923 godini Din 6.075.—, u 1927 godini 479.059.— dinara, a u 1936 godini 1.574.038.— dinara. U drugom odjeljenju je slikovito, pomoću mnogih foto­ grafskih snimaka, .-crteža, grafikona i raznih tabela, prikazana ishrana seljaka, način spravljanja jela i sve što je u vezi s tim. Isto tako prikazan je i život na selu. Svim izloženim sredstvima jasno je istaknuto, da je ishrana seljaka jednolika, jela slaba i slabo spremljena, a u selima pasivnih krajeva i nedovoljna. Jelo se spravlja na otvorenim ognjištima, u nehigijenskim posu­ dama, a jede se iz istog suda. U mnogim selima, u izvjesno doba godine, nema ni toga, pa se gladuje. U vezi s tim i vode su često slabe. U ravnici je voda rđava, bunari su nehigijenski. Cesto puta su kopani blizu nužnika i đubrišta, tako da se voda miješa sa mokraćom i osokom. U selu se živi skroz nehigijenskim životom. Stanovanje je nezdravo. U mnogim kućama nema patosa ni kreveta. Kuće su male, mračne, vlažne i skroz nezdrave. Nužnika ili nema ili su nehigijenski. Dvorišta su tijesna i zapuštena. Porođaji se vrše u nevjerovatno nezdravim prilikama. Odojčad, a naročito mala djeca, slabo se hrane i njeguju. Zato je opšta smrtnost velika. U 1934 godini rađano je u Jugoslaviji dnevno 1237 djece a iz dana u dan umriješe 681. U posebnoj tabeli prikazana je smrtnost odojčadi, procen­ tualno po banovinama u 1934 g. Vrbaska ban. 8.5%, Drinska ban. 9%, Primorska ban. 14%, Zetska ban. 9.5%, Vardarska ban. 9%, Beograd 9%, Dunavska ban. 10%, Moravska ban. 7.5%, Savska ban. 14.5%, i Dravska ban. 8%. U mnogim selima Dunavske i Savske banovine umire svako treće, a u većem di­ jelu države, svako šesto dijete, već u prvoj godini života. Alkoholizam je suviše česta pojava u našim selima. Jednom velikom manom prikazana je rasprostranjenost najtežih bolesti, po banovinama. Prema toj tabeli rasprostra­ njene su: Trahom: u pojasu kroz sela niz Muru, Dravu, Dunav. Crevne bolesti: haraju po selima ravnice. Pjegavac: Dunavska, Vrbaska, Primorska i Zetska banovina; Tuberkuloza: u pojasu Dravska, Savska, Vrbaska, Dunav­ ska, Zetska i Vardarska banovina. Kolikog je maha uzela ova opasna bolest najbolje se vidi po tome, što svaki peti čovjek umire od tuberkuloze. Endemički sifilis: Vrbaska, Drinska, Primorska, Zetska i Moravska banovina. Malarija: Primorska, Zetska i Vardarska banovina. Godišnje 600 do 800.000 boluje od malarije. Ona sputava privredni ži­ vot u selima. Od 6.000 ljekara, koliko ih danas imamo, 5.200 rade u gradovima dok svega 800 rade na selima. Znači, jedan ljekar otpada na 4.000 građana, a na 15.000 seljaka. Prema tome, na liječenju i sujbijanju ovih bolesti na selima, usljed ovako malog broja ljekara, nije se moglo mnogo učiniti. U zasebnom odjeljenju, mnogobrojnim grafikonima, ta­ belama, fotografskim snimcima i raznim modelima prikazan je rad zdravstvenih zadruga na zdravstvenom, kulturno prosvjet­ nom i privrednom podizanju sela, i iznešeni su uspjesi, koji su u tom smislu postignuti. Raznim napisima na zidovima , istaknut je značaj i program zadružno-zdravstvenog pokreta: Zdravstveno zadrugarstvo je najbolja zaštita zdravlja; zdravstvena zaštita na selu je teška ali je moguća; liječenje ne smije biti jedina mjera za bolje zdravlje; podižimo zdravlje sela zz njegov bolji život. Jednim ukusno izrađenim i veoma interesantnim reljefom, prikazana je zdravstvena služba zdravstvenih zadruga. Bolesnik ne treba više ići 36 km do ljekara, jer se ambulanta i ljekar zdravstvene zadruge nalazi u samom selu ili u centru područja zdravstvene zadruge, da svima članovima zadruge budu jed­ nako pristupačni. �I kadar ljekara zdravstvenih zadruga danas je priličan. Zdravstvene zadruge su u 1936 g. imale 75 zadružno-zdravstvenih stanica, 85 zadružnih ljekara i 65 zadružnih apoteka. Mnogobrojnim fotografskim snimcima prikazan je zdrav­ stveni nadzor i liječenje u zdravstvenim zadrugama: ispitivanje krvi, redovan pregled školske djece, pelcovanje, rad na sana­ ciji sela itd. U 1922 g. izvršeno je 8.477, u 1927 god. 19.307 a u 1956 g. 74.869 ljekarskih pregleda. Vrijednost izdatih lijekova iznosila je u 1923 g. Din 119.949 u 1927 god. Din 739.882, a u 1936 g. Din 1,439353. U 1937 g. pregledano je 16.594 školske djece. Rad na suzbijanju akutnih zaraznih bolesti sastojao se iz cijepljenja protiv tih bolesti i obilaženje kuća od strane za­ družnih ljekara. Ove godine cijepljeno je 12.575 lica. Na jednoj velikoj tabeli ispisan je program zadružnozdravstvenog pokreta: Zdravstvene zadruge približuju ljekara selu i seljacima; ошо. gućava liječenje i ekonomski najslabijem; podiže zdravstvenu svijest i osposobljava seljaka za podizanje sela; izvodi celishodnu zdravstvenu .zaštitu: 1) stalnim ljekarskim nadzorom, 2) savjetom porodilja, 3) zaštitom male djece, 4) zaštitom škol­ ske djece, 5) suzbijanjem tuberkuloze, 6) suzbijanjem akutnih zaraza, 7) zdravstvenim prosvjećivanjem, 8) asanacijom kuće i okućnice, 9) poboljšanjem ishrane. U zasebnom odjeljenju izloženi su fotografski snimci, sta­ tistike, mape i razna druga sredstva, kojim je prikazano teško stanje našeg sela u pogledu njegove prosvjećenosti. U istom odjeljenju izloženi su i narodni lijekovi, koji ne liječe, ali ih narod zbog neprosvijećenosti i neznanja kao lijekove upo­ trebljava. Zidovi ovog odjeljenja također su ispisani velikim napisima u kojim se izražava vejika važnost prosvjećivanja sela: Zbog prosvjetne zaostalosti gubimo milijarde narodne imovine; pi­ smenost je uslov za bolju prosvjećenost; neprosvjećenost i neznanje susrećemo na svakom koraku. U ovom odjeljenju izložene su razne »ljekovite« trave i predmeti koje seljak pri svom primitivnom liječenju upotreb­ ljava. Tu su trave: zvečak, dobričevac i hajdučica — za stomak; divlja rotkvica — od crnog prišta; povratić — kad kod krave nestane mlijeka; čuvar kuća — od uha, turske kaloper — od bubrega itd. Zatim predmeti: voda sa ugljevljem — od uroka; potkovica — za dobar san; bijeli luk — da ne dolazi noću vještica djetetu; limun sa tucanom ljuskom — za gonoreju; kreketuša u rakiji — od malarije; plavi kamen — od kožnih bolesti; šfćer — za srce; crna kafa, strugotina od kajiša i paučina — za rane i dr. Za izazivanje pobačaja, upotrebljavaju se: vreteno, kukurjek, jorgovan, guščije pero itd. Pričali su mi seljaci, a to su zabilježili i neki beogradski listovi, da se jedna beogradska dama, pregledajući izložene trave i predmete, kojim se prosti narod liječi, interesovala, gdje se izložene »ljekovite trave« mogu nabaviti. Na to joj je seljanka — zadrugarka odgovorila, da izložene trave ne liječe i da ih narod zbog neznanja i neprosvjećenosti upotrebljava. Prigodnim kartama i grafikonima prikazana je neprosvje­ ćenost našeg seljaka. Mnoge škole su prenatrpane i nezdrave. Nepismenost u našim selima iznosi često 70%. Odnos pismenih i nepismenih procentualno, po banovinama, prikazan je jednom prigodnom tabelom: pismenih nepismenih Vrbaska banovina 27.40% 72.60% « Drinska 62.11% 37.89% « Primorska 42.54% 57.46% « Zetska 66.04% 33.96% « Vardarska 29.14% 70.86% « Moravska 61.95% 38.05% « Dunavska 89.13% 10.87% « Savska 27.67% 72.33% Dravska 94.46% 5.34% « Još jedno zasebno odjeljenje posvećeno je prosvjećivanju sela. Tu je izložen propagandistički materijal: razni letci, bro­ šure, listovi, izdanja Saveza i dr. Na zidovima su napisi slije­ deće sadržine: Prosvjeta traži dug i naporan rad; prosvjećivanje je temelj napretka; bez saradnje naroda, nema prosvjete; bolja prosvjećenost — bolji život — bolji čovjek. Na ovom mjestu prikazan je rad zdravstvenih zadruga na prosvjećivanju sela. Prosvjećivanje seljaka, zadruge izvode raznim sredstvima kao što su: zadružni film, tečajevi (analfabetski, poljoprivredni, higijenski, domačićki, za njegu djece i :D ra g a o m la d in o ! ■ Tebi se obraća pažnja sviju, jer na tebi svijet ostaje. Ti si naša uzdanica i nada. Od tebe očekujemo sve više, ljepše i bolje. Od tebe očekujemo tako i napredak u radu i štednji. Jer samo pomoću rada i štednje svijet na­ preduje. Samo radom i štednjom osiguraćeš sreću i napre­ dak sebi i svojoj domovini. Zato — radi i štedi! Ugledaj se u pčelice koje slogom i radom grade saće kao svoju uštednju za teške dane. Radi i Ti tako! Štedi već u svojem malenom gospodarstvu — u odijelu, obući, škol­ skom priboru i u mnogim drugim stvarima koje Ti daju Tvoji mili. Čuvaj to pažljivo, jer je to storeno trudom i jer se novo može stvoriti samo trudom. Trošeći nepaž­ ljivo trošiš nerazumno trud i" vrijeme svojih milih, i tako ne mogu ni drugi da štede. Zato štedi! Ne omalovažavaj i ne troši nerazumno niti jednu paru! Čuj što veli polj­ ska pjesnikinja Marja Konopnicka: Poštuj, dijete moje drago U malom zrnu buduće blago, Buduće rijeke u kaplji maloj I milione u pari svakoj.. Štedi dakle i ulaži korisno svaki dinar u štedionicu! Ne treba mnogo da ulažeš, ali ulaži postojano, malo pomalo. I to je dosta. »Zrno do zrna — pogača, kamen do kamena — palača«. Štedeći malo pomalo steći ćeš napokon lijep imetak koji će ti u starosti ili nevolji do­ bro doći. Uvijek se može štedjeti kad se hoće. Mnogi i mnogi ljudi, koji su čuveni sa svojega bogatstva, bili su u svojoj mladosti veliki siromasi. Radeći marljivo i šte­ deći oni su sve više napredovali, sve se više bogatili i najzad su postali slavni. Tako je veliki američki milijar­ der Carnegie u svojoj mladosti bio veliki siromah, živeći od svoje male radničke plaće, ali je radeći marljivo i štedeći s vremenom postao tako bogat da su mu pripa­ dali mnogi neiscrpljivi rudnici, velike željeznice, cijele flote brodova itd. Ali Carnegie ne bi bio nikada tako bogat, da nije štedio i pazio na svaku paru. On nije pušio, nije pio, nije se nerazumno zabavljao niti se gurao na prva mjesta koja se skupo plaćaju. On je ostao uvijek skro­ man, a kad je već stekao milijarde, onda ih je dijelio u dobrotvorne svrhe i tako je postao u cijelome svijetu sla­ van. Evo to se sve pomoću štednje i rada može postići! Imaj to pred očima, draga omladino! Živi i radi tako pa ćeš koristiti sebi i svojim, svojoj domovini i cijelome čovječanstvu! dr.) izložbe (domaćićke, poljoprivredne, higijenske), izdavanje knjiga, listova, brošura, časopisa i dr. U jednom prostranom odjeljenju prikazano je stanje po­ ljoprivrede, stočarstva, voćarstva i drugih grana narodne pri­ vrede. Ovdje su iznešeni rezultati rada zdravstvenih zadruga u pogledu unaprjeđenja narodne privrede. Ciframa i grafikonima ocrtan je težak problem našeg sela — problem nedostatka, ziratnog zemljišta na selu, koji je danas, sa svim svojim lošim posljedicama, naročito ističe. I ako smo pretežno agrarna zemlja, u kojoj se 80% cjelo­ kupnog stanovništva bavi zemljoradnjom i treba da od iste živi, ipak više od 50% zemljoradnika nije u stanju da na svom pod­ ručju proizvede ni toliko, koliko mu je za ishranu potrebno, nego mora da kupuje hranu, tj. upućen je na rad pod nadnicu. Posjedi su naši pretežno mali — atomizirani. Od ukupne površine ziratne zemlje, 80% seljaka imaju manje od 4 ha, dok 20% uopšte nemaju zemlje, nego obraduju tuđu. Prema sta­ tističkim podatcima 95% poljoprivrednih porodica posjeduju 49% od cjelokupne površine, dok ostalih 5% posjeduju ostalih 51% zemljišta. Od prve kategorije posjednika, čitavih 78% imaju svega do 2 ha obradivog zemljišta. Na svakom takvom malom gazdinstvu živi prosječno 5 duša, a prosječni prihod po jednoj glavi takvog posjeda u najboljem slučaju, ne iznosi više od 1000 dinara godišnje. Prema svemu tome, posjed našeg poljoprivrednika nije samo mali, nego je u najvećoj mjeri i nedovoljan. Naš zemljoradnik je oskudan sa ziratnim zemljištem. 255 �Cjelokupna površina zemljišta naše države podjeljena je ovako: oranice 30% ,šume 30%, pašnjaci 20% i neplodno tlo 20%. Od 15 miliona stanovnika naše države 12 miliona živi ne­ posredno a 3 miliona živi posredno od zemljoradnje. Naš seoski posjed je poslije Bugarske, Grčke, Italije, najopterećeniji seoskim stanovništvom, jer na 100 ha ziratne zemlje živi 120 duša. Uz to treba spomenuti i 200.000 poljoprivrednih radnika, koji nemaju svoje zemlje već obrađuju tuđu. I prosječan prinos zemlje je nedovoljan. Prinos našeg seo­ skog posjeda kreće se do 1.000 kg po 1 ha, dok se kod drugih evropskih zemalja prinos kreće između 1.700 i 2.400 kg na 1 ha zasijane površine žitaricama. Zbog nedostatka ziratnog zemljišta i tako malog prinosa, više od polovine poljoprivrednog stanovništva mora stalno, svake godine da kupuje hranu. U ovom odjeljenju prikazan je rad zadružnih omladinskih odjeljaka na unaprjeđenju poljoprivrede, stočarstva, voćarstva i ostalih grana narodne privrede. Naročita pažnja posvećuje se racionalnom podizanju voćarstva. Tu su omladinci iznijeli i svoj program rada u tom pravcu: 1) podižemo pravilno voć­ njake i razumno iskorišćujemo zemljište u njima; 2) borimo se protiv biljnih bolesti i štetočina svim sredstvima; 3) zavodimo plodored. U jednom dijelu prostorije, pomoću raznih fotografskih snimaka, prigodnih crteža, tabela i popularnih izreka, prikazan je primitivan način obrađivanja zemlje, a naročito primitivno uzgajanje voćnjaka. Tako je prikazano kako se još i danas »mot­ kom bere voće« pa se zaključuje — »ko sa motkom voće mlati, mora skupo da ga plati«. Zatim je prikazano na kakav način primitivan narod zaštićuje svoje voćnjake pa se pita: zar »flaša na grani«, vinograd da brani. Korov na njivi na tvoj račun živi; ne pripremljeno sjeme za sjetvu, donosi samo štetu; hljeb glavičave pšenice, štetan je po zdravlje; njiva bez plodoreda, gotova je bijeda; usred ljeta voćnjaci bez lista, na svakoj gran­ čici gusjenic trista. N a kraju se zaključuje da su neprosvjećenost i neznanje glavni uzročnici teškog ekonomskog stanja našeg seljaka. I za poljoprivredu je potrebno znanje. Zdravstvene zadruge, putem svojih omladinskih odjelaka, napravile su u smislu unaprjeđivanja privrede svojih članova, zaista jedan velik korak. To se moglo vidjeti i po onim mnogo­ brojnim zemljoradničkim proizvodima, pojedinih zadružnih omladinskih odjeljaka, koji su u ovom odjeljenju bili izloženi. Razgledanjem istih i uporedivanjem sa proizvodima seljaka iz krajeva gdje još ne postoje zdravstvene zadruge, može se odmah, na prvi pogled zaključiti, da je već do sada urađeno mnogo na unaprjeđenju seljačke privrede, a to samo zahvaljujući radom zdravstvenih zadruga. Zdravstvene zadruge učinile su, u po­ gledu unaprjeđenja privrede, samo za nekoliko godina mnogo više nego što je učinila država i druga privatna inicijativa, od oslobođenja do danas. N a izložbi su se mogli vidjeti mnogo­ brojni proizvodi jedne važne i unosne grane privrede — po­ vrtlarstva, od kojih se mnogi još ni danas ne gaje u našim selima. Iz svega ovog mogao sam zaključiti da je zadružna omladina pravilno shvatila svoju dužnost i svojski se prihvatila rada da bi nadoknadila ono, što se do danas propustilo. Zadružna omladina danas pravilno obrađuje svoju zemlju, pravilno gaji voćnjake i uzorno odgaja svoju stoku. Rad na zdravstvenim zadrugama i zadružnim omladinskim odjeljcima vrlo je aktivan. U zdravstvenim zadro sama održana je u vremenu od 1933 do 1937 g. 253 tečaja sa 8.105 predavanja i 1450 predavanja van tečaja. Samo u 1936 g. održana su 32 tečaja za zadružnu omladinu i to: 1 higijensko-poljoprivredni u Beogradu, 28 zimskih, 1 iz vinogradarstva, 1 pletarski i 1 pče­ larski tečaj. Zadružna omladina naročitu pažnju posvećuje unaprjeđenju svoga stočarstva. Ona izrađuje higijenske staje, odabire i gaji priplodnu stoku, ne »para paučinu«, već cijepljenjem štiti stoku od zaraze. U ovakvom radu drži se načela: hoćemo bolji život i zato se spremamo da stvaramo bolji život; u zadrugare'vu smo našli lijeka i najvećem zlu — neprosvjećenosti i neznanju. Rad zdravstvenih zadruga naročito se ogleda u unaprjeđenju higijenskog života na selu, na asanaciji sela. D d 1929 do 1936 g. ukupno je podignuto 3255 higijenskih objekata, betonskih i pletanih džubrišta, komp. jama, betonskih, običnih i školskih higijenskih nužnika, septičkih jama, bunara, česama vodovoda, betonskih pojila, pumpi, staja, živinamika, zadružnih domova, 256 _______________________ kupatila, seoskih kuća i dr. Naročita se pažnja poklanja po­ dizanju zadružnih domova zdravlja i u tom pogledu učinjeno je do danas vrlo mnogo. Od 1929 do 1936 g. podignuta su 23 velika zadružna doma, a preplavljena i dograđena 3 doma zdravlja. Zadružna omladina je u ovom pogledu pokazala osobitu aktivnost. Tako su sami omladinci od 1933 do 1937 g. izradili 583 džubrišta, 546 higijenskih nužnika, 7 česama, 783 kompozne jame, preradili 271 staju, uredili 213 bunara, izradili 9 novih i preradili 240 starih živinarnika. Pored izrade ovakvih objekata, omladinci su obavezni da higijenski vode kuću, dvorište, staje i dr. U ovom pogledu, omladina dobiva potrebna uputstva a kontrolu vrše poljopri­ vredni stručnjaci, Ijekari, nudilje i posebni kontrolni odbori. U ovakvom radu među omladinom se razvilo pravo natjecanje. U 1936 g. pregledano je 835 omladinskih kuća, od kojih je 315 higijenski potpuno zadovoljilo. Do danas je organizovano 40 omladinskih zadružnih od­ jeljaka sa 835 članova. Posljednjih godina, zdravstvene zadruge su počele sa organizovanjem specijalnih veterinarskih odjeljaka, kojima je za­ datak da vode organizovanu borbu protiv stočnih zaraza i bo­ lesti, da stvaraju bolie uslove za pravilno odgajanje i napre­ dovanje stoke. D o danas je osnovano 55 ovakvih zadružnih veterinarskih odjeljaka sa 3.045 članova. U ovim odjeljcima zaposleno je 18 honorarnih i stalnih veterinara, koji uspješno obavljaju povjereni im posao. U zasebnom odjeljku prikazan je rad ovih odjeljaka. Na zidovima su opet ispisane parole: Nema seljaku zdravlja i blagostanja, bez zdravlja njegove stoke; siromašni stočari udru­ ženi u zdravstvene i stočarske zadruge, sačuvaće zdravlje svoje stoke; gubimo svake godine milijardu. dinara, uslijed stočnih zaraza. Veterinarski odjeljak štiti i unaprjeđuje zdravlje stoke: pri­ mjenom veterinarske higijene, zaštitom stoke od zaraze, lije­ čenjem bolesne stoke i zbrinjavanjem lješeva. U god. 1936 imunizirano je od veterinara veterinarskih odjeljaka 16.196 svinja, čija vrijednost predstavlja oko 4,000.000 dinara. Uz to je cijepljeno 2979 komada goveda protiv crnog prišta. Isto tako vršena su cijepljenja stoke i protiv drugih bolesti. Dokazalo se da je obezbjeđenje i liječenje stoke u za­ drugama najmanje za 100% jeftinije nego van zadruge. Veterinarski odjeljci uspješno suzbijaju cijepljenjem i druge opasne stočne bolesti, koje u mnogim krajevima nemilosrdno haraju, kao što su: crni prišt, tuberkuloza, svinjska kuga, ko­ lera peradi i dr. Veterinarska propaganda i pouka vršene su na zimskim omladinskim tečajevima. U posljednje vrijeme Savez je počeo i sa proizvodnjom stočnih cjepiva, te je na taj način u privatnoj trgovini os:etno oborio cijene cjepivima i omogućio i siromašnim neorganizovanim stočarima da liječe svoju stoku. U posljednja dva odjeljenja prikazan je rad odjeljaka žena zadrugarki. N a prosvjećivanju žene zdravstveno zadrugarstvo obraća naročitu pažnju. Zadružno zdravstveni pokret je pravilno shva­ tio da osposobljavanje žene za higijenski život prosvjećivan'em. pretstavlja osnovni uslov za zdravstveni preobražaj sela. Otud zdravstveno zadugarstvo, već u početku svoga rada, počelo sa osnivanjem demačićkih škola. Osnivanjem posebnih odjeljaka žena zadrugarki »Zadrugarka«,zadrugarstvo je uveliko proširilo rad na prosvjećivanju žene i na njenom osposobljavanju za bolje higijensko shvatanje i bolji život u seoskoj kući. Do danas je osnovano 46 odjeljaka »Zadrugarka«, koji broje 1.642 članice. Domaćički tečajevi su važan faktor u prosvjećivanju žene. Zato je do danas održano ravno 40 ovakvih tečajeva. Domaćički tečajevi, koji se održavaju u zdravstvenim zadrugama, sa ve­ likim uspjehom sprovode u kućama učenica higijenski program odjeljaka žena zadrugarki. Prosvjećivanjem žene vrši se i drugim tečajevima. Tako je u poljednje 4 godine održano, pored domaćičkih i 50 higijenskoprivrednih, 17 za njegu odojčadi, 15 za tkanje i 3 za ukazivanje pcmoći porodiljama. O'resitijim zadrugarkama, koje svrše tečaj za ukazivanje pomoći porodiljama i tečaj za njegu odojčadi, dodjeljuje se određeni rejoni u selu, u kojim su dužne voditi nadzor nad svima zadrugarskim domovima, prijavljivati zadružnom Ijekaru svaku trudnu ženu. a svaku porodilju upućivati Ijekaru na pregled i savjetovanje. One su dužne da strogo vode računa, da �S la vn i fra n cu sk i s lik a r U in e i o Is la m u k »• (Nastavak) NAUKA Kur’an i Muhamed visoko su uzdigli nauku. Ona je najdragocjeniji kapital. Po islamskom učenju nauka je obavezna stvar svakog muslimana. Kada je čovječanstvo živilo u mraku neznanja i predrasuda u doba kada je današnja Evropa bila pri­ tisnuta gustom tminom barbarstva Muhamed upaljuje luču nauke da njome razgoni mrak i neznanje. Muhamed je rekao: »Tražiti nauku pa makar u Kini«. »Mudrost je izgubljena stvar muslimana pa neka je uzme gdje god je nađe«. »Vrlina nauke je veća od molitve«. »Na sudnjem danu mjeriće se tinta učenjaka sa krvlju boraca izginulih u borbi za Islam«. M. Casanova, profesor na College De france je rekao: »Mnogi od nas vjeruju da muslimani ne mogu shvatiti naše misli i nazore. Oni tako vjeruju, zabo­ ravljajući Muhamedove riječi: »Nauka je veća od molitve«. Pa koji je vjerski poglavica ili svećenik imao smjelosti da izreče ove značajne riječi? Ove su Muhamedove izreke simbol našeg savremenog umnog ži­ vota. Jest. To je naš današnji princip. Da li će doći u skoroj budućnosti dan, kada će svi naši pametni ljudi ovako rezonovati. Doći će vrijeme kada će se morati priznati, da je još u V II vijeku objavitelj is­ lamske vjere Muhamed svojim slobodoumnim misli­ ma bacio u zasjen Luthera i Kalvina«. Prvi muslimani pokretani Kur’anom i gornjim Pejgamberovim riječima pronesoše buktinju prosvje­ te u svim zemljama koje osvojiše. Oni za nekoliko stoljeća izvedoše duhovnu revoluciju u svijetu i ubr- se savjeti ljekara tačno izvršavaju. U ovim tečajevima su pri­ premljene tako, da mogu Ijekaru i porodilji biti od najveće koristi pri porođaju u seoskoj kući. Zaštita trudnih žeha odnosi se u 1936 god., na 630 slu­ čajeva. Ovakva zaštita obuhvata istovremeno i potrebnu spremu za porođaj kao i njegovanje majke i novorođenčeta poslije porođaja. Zaštita odojčadi obuhvatila je u 1936 g. besplatno savjeto­ vanje i Ijekarsku pomoć za 2.410 odojčadi, ne uzimajući u obzir rad u ovom pogledu, žena zadrugarki, spremljenih za ukazivanje ovakve pomoći. Na zidovima odjeljaka gdje je zastupljen rad žena zadru­ garki, ispisani su postulati i program odjeljaka »Zadrugarka«. Biti zadrugarka znači biti dobra mati i dobra domaćica; mnoge humke ponikle su zbog neznanja matera; samo prosvjećena žena podiže sa uspjehom zdrav naraštaj. Zato su seoske žene tako ponosne što su organizovane zadrugarke. U pomenutnm odjeljenjima izloženi su mnogobrojni um­ jetnički i ukusno izrađeni ručni radovi žena zadrugarki i to svakog odjeljka posebice. Uređaj ovih odjeljaka, kao i izloženi radovi, fotografski snimci i modeli higijensko uređenih kuća žena zadrugarki, na prvi pogled pružaju Vam dokaze, da se u popravljanju uslova života na selu radom zdravstvenih zadruga, osjeća veliki napredak. Naše zapušteno bosansko selo, tako željno očekuje ovakav rad. Da li će se naći neko, da mu u ovom pomogne... B e o g r a d, 10 XI 1937 g. Ing. BUJUKALIC HAJRUDIN zašc točak kulturno-historijskog razvitka čovječan­ stva. Muslimani izgradiše most koji spaja antičku kulturu sa današnjom evropskom. Alkoholni problem — alkoholizam i borba protiv njega stoji u središtu savremenih problema. Ovome problemu posvećivali su posebnu pažnju mnogi ev­ ropski i američki mislioci i pisci. Među poznate antialkoholne borce spada i Masaryk. Za njega je alko­ holizam ne samo socijalno-higijensko nego isto toliko i etičko pitanje. Zapadu je trebalo trinaest vijekova da nakon gigantskih uspona nauke povede borbu protiv opojnih pića. Kur’an i Muhamed u sedmom vijeku ustali su protiv alkoholizma i upozorili ljude na mnogostruku štetnost ovoga zla. Islam je zabranom opojnih pića i širenjem trezvenjačke ideje učinio ogromne usluge kulturi i napretku čovječanstva. Za­ branjujući opojna pića, hazardne igre i prostituciju Islam je kroz svoju dugu historiju izgrađivao tip višeg čovjeka. Ističući da je alkoholizam jedna od najopasnijih socijalnih bolesti koja razara savremeno čovječanstvo Nasiruddin kaže: »Tačno je da je jedini Muhamed ukazao na razarajuću djelatnost alkoholizma kao i na pustoš koju stvafa u ljudskim dušama. Muhamed je objavio rat alkoholu, potpuno ga zabranio i u borbi protiv ovog demona postigao ogromne uspjehe. Mu­ sliman koji se ne drži kur'anskih zapovijedi o neupotrebi opojnih pića krši vjerske propise«. Nasirud­ din je ubij eden da vjerski propisi o apstiniranju više djeluju na alkoholičara nego zemaljski zakoni. Zato su dokaz S. A. D. gdje su se rezultati prohibicije pokazali tek nakon više godina. Mnogi alkoholičari muslimani — kaže Dinet — samo pod snažnim utjecajem vjere koja strogo zabra­ njuje opojna pića napuštaju alkohol i postaju trezve­ njaci. Naučna medicinska otkrića koja neprestano do­ kazuju razarajuću djelatnost alkohola na fiziološku i psihičku strukturu čovjekovu kao i trezvenjački po­ kreti samo utiru teren za prodor islamskih doktrina na Zapadu. (Nastaviće se) - Mustafa Busuladžić 257 �Потреба штедње у домаћинству Прошло je вријеме великих и честих зарада, »лудих napa и још луђих шићара«, и једино још помоћу штедње у породицн, у домаћинствмма, проценат улога у нашим штедионицалт могао би се попети на завидну висину. A баш ту, у нашим домаћинствима не штеди се чак ни онда кад би се без великих тешкоћа, често без и најмањег одрицања могло штедити и на тај начин видно помоћи стварању наших националних капитала. За доказ да je апсолутно тачно, узмимо једаи од најнепобитнијих примера: Листу ратних богаташа. . . Сјетимо се њиховог благостања из 1919 и 1920 године, na га упоредимо са њиховим данашњим стањем . . . Брзо ћемо се увјерити да није узалуд речено: »Како дошло тако прошло!« . . . Мало их се одржало у некадашњем сјају: већина већ одавно грца у дуговима. Једна no једна драгоцјенсст тоне у незајажљиве сефове заложних банака, одакле се тешко враћа na бијели дан . . . Зар je чудо онда што се број сиромашних стално повећава, a сразмјерно с н>им и број самоубистава због биједе и неимаштине? . . . Прво правило из науке о штедњи данас, трбало би да буде: Одреци се луксуза! . . . Ово би као какво »Вјеруј« требало да виси у свакој' кући. И већ самим тим 'mhoVo би било учињено. Јер штедити се мора и може на свему: на одијелу, на пићу, na чак и na јелу. Не можемо сви имати пензију као у Радоја Домановића причи; ии насљеђа као у причама за дјецу . . . A осврнимо се часком баш и на оне који су нешто наслиједили. Шта je било с тим насљеђем? . . . Да ли су га у току живота сачували? . . . Обично — не . . . Прешло на туђе име — ако je кућа; окрњено — ако je готовина! . . . »Лакше je стећи него сачувати«, — поникло je из дубине мудрости народне. Што се нас, Југословена тиче, ми врло добро знамо како играју Индијакци, али још увијек не знамо како штеде Французи! . . . Нити показујемо какво интересовање за то, и ако ту има веома интересантних ствари, у читавом том проблему о штедњи. Код нас, разумије се, јер код њих тај проблем одавно више не постоји. Он je тамо ријешен некако сам од себе, на најсрећнији начин. Бити штедљив, то у Француској значи — бити човјек, a код нас? — штедљив човјек идентификован je са шкртицом. И још нешто, што иа први поглед изгледа немогуће: тамо штеди жена! . . . Ha првом мјесту жена. Тако je било и код нас до рата, na и за вријеме рата. Данас je већ друкчије . . . Живимо у једном хаотичном добу кад гост, љекар или ма какав послован човјек који први пут улази у кућу, ословљава служавку као госпођу, или госпођу, како je случајно каква скромна жена, као служавку. Да и не помиљем дактилографкиње и ниже чиновнице које су на послу луксузније одјевене од многе министарке на каквом обичнијем пријему. За ово су, разумије се, криви шефови који су допустили да се наредба о скромним црним кецељама за рад онако брзо изигра. A шта тек да кажемо за мужеве који својим женама не одобравају сарадњу у хуманим и просвјетним друштвима, a допуштају им, често без икаквог опиран>а, да задово baeajy безумне каприце моде! Да се облаче у најлуксузније тоалете, без обзира на друштвени положај и изглед домаћег бумета!. . . Ми још никако нисмо свесни да и најман>а резерва ствара велико задовол>ство, a би- 258 K a k o s a m z a m iš lja la E g ip a t a k a k v a s a m g a n a š la (Uspomene mlade Egipćanke, koja se rodila i odrasla u Švajcarskoj a onda posetila Egipat). Najposle ćete se nasmejati kad Vam reknem da je osećaj koji me je obuzeo kada je parobrod krenuo iz Đenove prema Egiptu, bio osećaj straha! Ćemu ovaj strah, kada je već došao onaj tako dugo iščekivani čas? I čemu ova brza žalost zbog rastanka s Evropom? Zašto mi je srce bilo tako bezgranično tužno? Pustite da vam reknem da ovo sve nije bilo ništa nerazumljivo niti besmisleno. Da! Osećaj straha koji me je bio obuzeo, bio je potpuno razumljev. Ja ću vam u nekoliko reči reći njegov ra z lo g ... Već ranije sam bila čula da je Egipat jedna od onih zemalja u kojima ni burna vremena još uvek nisu uspela da iskorene izvesne stare tradicije. A ti zastareli običaji zadavali su mi strah. U jesen 1933 godine dolazio je u Egipat poznati arapski pi­ sac i publicista g. Al-Gajati, vlasnik i direktor lista »La Tri­ bine d ’ Orient«, koji izlazi u Zenevi. S njim je bila i njegova mlađa kćerka, gđica Džamila Al-Gajati. Gospođica Džamila rodila se, odrasla i svršila nižu i srednju školu u. Zenevi. Ovo joj je bio prvi put da dolazi u Egipat. Arapski znade samo ne­ koliko reči. Pred odlazak iz Egipta u Zencvu gdje će da studira i oda­ kle će da se — po završetku studija — opet vrati u Egipat, gospođica Džamila bila je za­ moljena od redakcije ilustrovanog nedeljnog lista »Kullu šaj' va’d-dunja« da za čitaoce tog lista napiše jedan članak o tome, kako je zamišljala Egipat i ka­ kva ga je našla? Ona se oda­ zvala tome pozivu i napisala članak na francuskom jeziku koji je u arapskom prevodu do­ nesen u pomenutom listu i oda­ kle ga mi — zbog njegove kurioznosti — prevodimo na naš jezik za naše čitaoce. Ja ne govorim o »arusu’n-Nilu« niti o »haremu«, jer sam već zasigurno znala da je to sve propalo. Pod »tradicijama« ja mislim nešto drugo .. .Mislim na onaj duh koji je smatrao žene kao stvorenja ograničenog uma, sposobna da na sebi nose ko­ madić platna i da useknu detence . . . Mislim pod tim na onu povučenost u kojoj žena žive uvek osamljena, čak da ne može niti da dočeka prijatelje svojega muža ili da se sastane s kojim bilo muškarcem a da joj pri tome neskriva od pogleda crni i gusti pokrivač »od glave do pete«. Ovakvo stanje žene koje pobuđuje sažaljenje uzbuđivalo me je i zadavalo mi bol do krajnih granica. S toga sam bila u nadi da ću doći ui jednu zemlju gde ću naći muške zaostale, silno ljubomorne i egoiste. * Ovakve misli terale su me da se zapitam šta će sa mnom da bude u Egiptu? . . . Sa mnom, koja sam ceo svoj život pro­ vela u Zenevi. Zamislila sam se zatvorenom u kući, ne usuđu­ jući se da kročim ma i jedan korak na ulicu! Pri pomisli na to sve, osećala sam veliku bol. Moj otac na­ stojao je, koliko je mogao, da mi odagna strah, ali mu ja nisam verovala. On mi govoraše: »Sve se je izmenilo i postalo podo­ bno duhu vremena«. Ja sam na to kimala glavom odgovarajući mu: »Da, spoljašnpst, ulice, kuće. Ali ne i unutrašnjost, t. j. priroda, mišljenja, običaji.« Sta mene interesuje da vidim modernu kuću, kada su obi­ čaji ljudi, koji u njoj stanuju zastareli! I možemo li to smatrati progresom? Ne i hiljadu puta ne! �Konačno, nisam htela da uništavam nasladu, koju pruža putovanje, razmišljajući duže o ovim stvarima, pa sam rešila da budem filozof i da sačekam, pa da sama donesem sud. A i ko će da me razume? Okolnosti, dakle, već me teraju da odbacim ove tužne misli. * Već je prošlo mnogo dana odkada sam se ukrcala u Đenovi. Već sam videla' Egipat! i ... Čuda li velikoga! Sve moje crne misli rasplinule se u zemlji Faraona! Nemojte misliti, Egipćani, da sam ja ovo rekla da bi Vam polaskala, ili da bih ublažila utisak onoga što sam malopre rekla! Nipošto ne mislim na to i budite uvereni da su moje reči pune iskrenosti! Bilo je nemogućno da i dalje zadržim svoje pogrešno mi­ šljenje, kada sam videla ona zamašita preobraženja koja su u toku u Egiptu, pa sam se osvedočila da je Egipćanin »sin vre­ mena«, pun lepih ideala i da teži svim silama da uništi izvesne zastarele tradicije, koje ni po čemu ne mogu da se saobraze sa njegovim današnjim životom. Napetost između naprednih i konservativaca velika je. To i tumači ono postojanje pokrivene žene pored one koja se nosi na evropski način. To tumači postojanje stare kuće pored mo­ derne palate i deve pored automobila. Sve ovo očaralo me je "i što sam duže boravila u Egiptu, sve više me je zanosio i zavladao mojim osećajima. Tada sam uvidila da je ovo zemlja koja zaslužuje svaku pažnju i brigu i da je svaki Egipćanin dužan da ustraje na putu preobraženja svoje zemlje koje je počelo uz velike teškoće. Ali sada, kada je prokrčen put, posao je postao mnogo lakši nego ranije, iako je polje rada još uvek prostrano. Nema sumnje da je prosveta najbolje sretstvo za koje se može prihvatiti da bi se još više ubrzalo preobraženje kojemu Egipat i inače grede gigantskim koracima. To sam odlično razumela i moj prvašnji strah rasplinuo se, pa zato evo sada volim Egipat. Neosporno je da se pored već istaknute socijalne strane — a to je po mojemu mišljenju, jedna od najvažnijih strana — nalazi i mnogo drugih stvari koje su me očarale u Egiptu, kao lepota zemlje na pr., plemenitost naroda, njihova prirođena iskrenost i ljubav. . . Na koncu ima još nešto što mi se kod njih silno svidelo, a to je njihova nežna i uvek vesela duša. Zbog toga s velikim žalenjem napuštam svoju domovinu da bih dovršila svoje studije u Švajcarskoj. Ali, srećom, tri godine će brzo proći i ne treba dvojiti da ja sa velikom radošću čekam dan kada ću, po drugi put, da vidim svoju dorpovinu. (Preveo T. M. O.). • Džamila Al-Gajati ти задовољан собом, зар то није бар половина среће у животу? . . . Данашња жена, под околностима које сама ствара, нема услова за срећу . . . Ona није задовољна — у већини случајева — ако њена колекција хал>ина не достиже туце, a ja тврдо вјерујем да су Ha­ rne старамајке у кошуљама од ланеног платна које су саме ткале и годинама носиле, биле далеко срећније и достојанственије од нас . . . Многа данашња жена у кошуљици од »крепдешина«, хаљини од »крепсатена« и капуту од »крепромена« није ништа друго до играчка у економски снажнијим рукама. A баш данас, жена би требала да буде, не само етички чистија, већ и јача. Нарочито жена-мати требала би већ једном да увиди: да je луксуз глупи послијератни багаж, a штедња једини услов и основ сваког напретка у породици и друштву. ВИШЕСЛАВА ЂУРИЧИЋ MALE KULTURNE VIJESTI CJAJAH УСПЈЕХ МУСЛИМАНСКЕ ДРАМЕ У ЧЕХОСЛОВАЧКОЈ Народно позориште у Брну (Чехословачка) приказало je драму »Ha божијем путу« из муслиманског живота. Писац драме je наш књижевник г. Ахмед Мурадбеговић. Драма je имала необично велики успјех. Све новине и часописи донијели су најповољније критике и приказе стављајући г. Мурадбеговића у ред најбољих савремених драмских писаца и мајсторд сцене. СЛОВЕНАЧКИ ЧАСОПИС О МУСЛИМАНИМА И ГАЈРЕТУ Гђица Раста Плесковић, секретар Врховног суда у Сарајеву, написала je у словеначком часопису »Женски свет« врло исцрпан и интересантан чланак о раду сарајевских женских друштава. У томе чланку, кога je овај угледни женски часопис из Љубљане донио у свом новембарском броју, гђида Плесковић се са много лажње м симпатија задржала на животу муслиманске жене и Гајрета. Описала je рад Женског мјеснбг одбора Гајрета, елитне друштвене забаве и часопис »Гајрет« за кога каже да je одлично уређен и да стално доноси прилоге који интересују муслимане и друге. КУРАН HA РАДИО СТАНИЦИ У БЕОГРАДУ Београдска Радио станица je преко цијелог Рамазани-шерифа лреносила учење Курата из београдске Бајракли џамије. Учили су одлични хафизи г. Емин Исмајловић и r. Абдулах Реџеповић. Преко Радио станице Београд се тако пружила прилика свима и свакоме у нашој земљи да чује лијепо учење појединих дова и ђузова из Курана. КЊИГА НОВЕЛА ИЗ БОСНЕ У ИЗДАЊУ МАТИЦЕ ХРВАТСКЕ Матица Хрватска издала je у свом овогодишњем колу књигу новела, прича и цртица из Босне и Херцеговине од г. Алије Наметка професора у Сарајеву. ИСТОРИЈА ЈУГОСЛАВЕНСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ОД САЛКЕ НАЗЕЧИЋА Београдска издавачка књижара Геца Кон издала je Малу историју југославенске књижевности. Ово je један врло згодан потсјетник и приручник за ђаке и професоре средњих школа. Књигу je иаписао г. Салко Назечић, професор гимназије у Дубровнику. Књига| je раздијељена н.а ове одјељке: Књижевност, народна лирска поезија, народне приповијетке, умјетничка кљижевност — романтизам, реализам, лисци за читање. 259 �NOVE KNJIGE JAKŠA KUSAN: Javna zahvala, humoreska, (Sarajevo, 1937, Štamparija Bosanska Pošta. • vlastito izdanje. Cijena 10 dinara). U ovoj knjizi g. Kušana sadržano je 20 krat­ kih i sočnih pripovijedaka. Ovo su humoreske i satire na današnje ljude i događaje, date sa mnogo tačnih zapažanja. Naša dnevna stvarnost bosanska, gledana kroz naočale Nušića, Cehova ili Zoščenka, ali ipak osobena, individualna, našla je u g. Kušanu odlična majstora. Sve priče date su vrlo laganim stilom i jednim nenamještenim manirom, tako da se čitaju na du­ šak. Nekoliko priča obrađu'e i život bosanskih muslimana. D. Dr. FEHIM BAJRAKTERIVIC: O našim mevludima i mevluđu uopšte. (Beograd, Državna štamparija, 1937, poseban otisak iz »Priloga za književnost, jezik, istoriju i folklor«, cijena ?). G. Dr. Fehim Bajraktarević, profesor univer­ ziteta u Beogradu, već nekoliko godina daje stručne i naučne radove iz orijentalistike. Do­ bar poznavalac istočnih jezika i literatura, g. Dr. Bajraktarević se interesuje i za domaće stvari koje su u vezi sa istorijom i orijentalistikom. Ovaj stručni prikaz literature o‘ Mevludima kod nas nov je prilog našoj naučnoj literaturi i pretstavlja dokumentovan napor za poznavartje te­ me o kojoj je riječ. G. Dr. Bajraktarević se posebno osvrće na Mevlude Gaševića, Muhame­ da Ruždia Dizdarevića, Sapšalov, Sulejman Celebijin, Safvetbega Bašagića te na peraiska i turska izdanja Mevluda. Pisac je- sabrao mnoge podatke i djela o naučnom izučavanju Mevluda, stoga je ova knjižica dragocjen prilog našoj lite­ raturi o vjerskim pitanjima. 43. SAIT ORAHOVAC: Lirska saopštenja, pjesme. (Sarajevo, 1937, štam parija Omera Šehića, cijena 10 dinara). »Lirska saopštenja« su šesta zbirka pjesama g. Orahovca. Iz svega dosadašnjeg njegovog pjevanja, ne bi se mogao odrediti jedan pravac, jedan određen put. On je raznolik i mnogo­ stran. Njegova saopštavanja nisu jednake vrije­ dnosti. Među mnogobrojnim stihovima nalazi se dobrih i slabijih. Ipak se iz cjelokupnog nje­ govog stvaranja može nazrijeti jedan osnovn ton koji je najbliži čovjeku i životu. To su nje­ gova socijalna oduševljenja. Iz tih i takvih sti­ hova Izbija jedna snažna pečalna istina, jedno duboko saznanje o stvarnosti čovjeka i društva. To je njegov put d on je na njemu najsigurniji. Usprkos mnogih štamparskih grešaka, usprkos manjih jezičnih i stilskih grešaka, lirska saop­ štenja g. Saita Orahovca će ostati kao doku­ menti jer on kaže: Pjevam našem dobu, kruhu i slobodi. Vrtlogu života, ljudima u n jem u. . . D. STEVAN HAKM AN: Korak svakodnevni, — pjesme, (Beograd, 1937, Štamparija Zenit, crteži akad. slikara Koste Hakmana, vlastito izdanje, cijena 10 dinara). Pisac knjige lirike »U proleće« (1926, Tuzla) javlja se nakon punih deset godina ćutanja ovom zbirkom. Knjiga sadrži svega 14 pjesama. Vremena se mijenjaju. Danas već, u dane grube stvarnosti i nezaposlenosti, u vrijeme teških pro­ blema koji muče čovjeka, teško nas uzbuđuje poezija. Naročito kad ona dočarava blijeda ju­ tra, božična raspoloženja i korake u snijegu. Da je g. Stefan Hakman mogao da nam dade i 260 Ут исци c к о н г р е с а у Дотича Qcix ч и ШЕФ ДРЖАВЕ КЕМАЛ АТАТУРК ПРИСУСТВОВАО JE СВАКОГА ДАНА, И ПРИЈЕ И ПОСЛИЈЕ ПОДНЕ, СЈЕДНИЦАМА КОНГРЕСА Крајвм септембра одржан je у Цариграду други конгрес за турску историју који je сазван од Турског историјског друштва, a под врховним покровитељством самога претсједника Турске републике, Њ. Е. Кемала Ататурка, и у његовој љетној резиденцији, у познатој' Долмабахчи. У овој истој палати, прије шест година, засиједала je прва Балканска конференција, a прошлог л>ета и трећи конгрес за турски језик. Тако je ова некадашња палата султанске самовоље постала сада сједиште напретка, мира, науке и умјетности. Поред чланова Турског историјског друштва и других турских научника и професора, турска влада je позвала и преко тридесет страних професора универзитета и других истакнутих научника, тако je било заступљено с једним или више делегдта, дванаест европских држава и то Њемачка, Француска, Швајцарска, Аустрија, Енглеска, Маџарска, Шведска, Италија, Пољска, Грчка, Румунија и Југославија. Сви страни делегати били су срдачно дочекани и за вријеме цијелог њихова боравка указивана им je 'нарочита част и традиционално турско гостопримство. Усчи отварања конгреса, 19 септембра, приређен je учесницима чај на Ататурковој луксузној лађм »Ертугрул«, која их je мз Долмабахче возила морем све до плаже у Флорији, гдје им je показан ванредно укусни љетниковац претсједкика Републике. Вожња »Ертугрулом« до Флорије и натј>аг била je прва прилика да конгресисти дођу у ближи додир. Сутрадан, 20 селтембра, прије самог почетка конгреса, отворена je, прије подне археолошка изложба слика и статуа у другом крилу палате. Ове изложбе су приређше no налоту Ататурка и отворене су у његову присуству. Велики вођа нове Турске, са својом пратњом, ишао je од једпог до другог мјеста изложбе, слушао je пажљиво објашњења појединих стручњака и показивао je за све велико интересовање. Истодобно и без икаквог церемонијала разгледали су изложбу и други учесници конгреса. За археолошку изложбу влада ошште мишљење, да je зналачки и вјешто организована; она нарочито лијепо приказује садашње стање хетитских и друпих ископина у Малој Азији. Истог дана, у 3 сата no подне, извршено je свечано отвдрање конгреса у једнсј великој пршемној сали Долмабахче. Чим je Ататурк ушао у салу, претсједник Турског истормјског друштва г. Хасан Чамбел одржао je кратак говор у коме je поздравио учеснике и изложио циљ конгреса. Послије тога je министар гсросвјете, г. Сафет Арикан, изабран за претсједника конгреса, женевски профеоор Ежен Питар за почасног претсједника, a за потпретсједника госпођа Афета и г. г. Чамбел и познати турски научник Халил Едхем. Послије тих формалности говорила су два турска професора у име Турског лингвистичког друштва односно у име Историјског факултета, a професор Питар у име страних професора. Иза тога je сл>едовало саопштење гђе Афет о археолошкој дјелатности Турског историјског друштва na онда извјештај главног секретара о раду Друштва у осталим областима. Оба извјештаја су примљена с одобраваљем и садрже доиста важне чињенице и податке и за научнике ван Турске. Осталих пет радниих дана (21—25 септембар) конгрес je , у обе секције радио пуном паром, како прије тахо и послије подне. Преко седа.мдесет разних шредавача — што Турака што странаца у турској служби или бар за сад настањених у Турској, што страиих професора који су позвани као гости на конгрес — одржали су своја предавања, једни на турскО|М, други на њемачком, француском, енглеском или италијанckoim, неки с пројекцијама или географским и другим картама, неки без тога, али сви су саслушани пажл>иво, у колико je то уопште било могуће за већину слушалаца с обзиром на разне језике којима je говорено>. Овдје je, наравно, немогуће улазити у садржину појединих предавања, али толико се може рећи да готово сва предавања обрађују теме које, више или мање, стоје у вези с преисторијом, историјом или садашњим стањем земал^ савремене Турске, нарочито Мале Азије. У вези с тим разумљиво je да je више предавања било посвећено ископинама хетитских споменика у Анатолији, нарочито исколинама у Алаџахојуку и Богазкеју (у средишту Анатолије). Ha поељеднјњем мјесту je пронађен главни и i престони град хетитских краљева, с њихшом палатом, с храмовима, č. градским капијама, с тунелом и т. д. Из истог разлога je разумљиво да je било и предавања о грчким, римским и другим остацима у Малој Азији '(Троја, Беграма и. т. д.). Више предаваи>а односило се на Турке,- њихову расу, језик, историју, њихову културну улогу и њихов утицај iia друге народе и слично. Друга су предавања била о сумерској умјетности, о сеџучкој архтектури, о турској историографији, о важ|ности византијских извора за њу и т. д. Један мађарски делегат je говорио уопште о утиидју турске културе на Европу, a потписани je, у свом лредавању, покушао схицу културних односа између Турске и наших крајева to ko m вјекова. При крају, један њемачки оријен- �Земљи Санџак Земљо, што шкрто дијелиш дарове своје за синове твоје Заринућу ти оштро рало у срце т воје. Пусти крик у ову јесен низ њиве сиве нека се чује! Жељни смо те као жедни воде, жеља наша земљо тебе, вслимо те ко животе своје, жудњо наша, ал нас не наљути. Заринућу оштро рало да се старе ране јаве пјесме су нам ко приче језиве приче страшне и језиве. Земљо снаго наша опаши нас вјером твојом вијековима ће одољети снага ланца што нас земљо за те веза. ИЛИЈАС ДОБАРЏИЋ dokumcntovanije lirske fragmente, prilježnij^, vjerujemo po pjesmama »Dani aprila« i »Ne­ zaposleni pjevaju«. Šteta što se nije u jačoj mjeri koristio ovakvim motivima, jer on to, kako se vidi iz ove dvije pjesme, može i umije. D. UREDNIŠTVO DOBIVA SLIJEDEĆE ČASOPISE: Srpski književni glasnik, Beograd Sokolska Prosvjeta, Novi Sad. Knjiga Sokolske župe, Mostar. Pregled, Sarajevo. Letopis Matice Srpske, Novi Sad. Cehoslovačko-Jugoslavenska Revija, Prag. Novi Behar, Sarajevo. El-Hidaje, Sarajevo. Prosvjeta, Sarajevo. Savremenik, Zagreb. Rodopa, Sofija. Sestrinska Riječ, Zagreb. талиста je дао слику нове Турске, a гђа Афет je завршила низ предавања овојим излагањем карактеристичних тачака турско-османске историје. Према томе, према свом програму и no садржини предавања, ово je био чисто турски конгрес; и no претежном броју својих учесника и no својим организаторима, он задржавд свој турски карактер. Међутим, како су организатори коџгреса хтјели да чују и мишљења разних европских научника у питањима која се тичу преисторије и историје садашњег териториј.а Турске и како су ови европски стручњаци држали своја предавања на главним европским језицима, овај конгрес добива и извесно међународно обиљежје, и то тим више што одговори на поједина питања из прошлости Мале Азије имају каткада велику важност и за општу историју. Утисци које су европски конгресисти понијели са овог седмодневног рада с Турцима у Долмабакчи врло су јаки и дубоки. Пут којим je млада турска наука пошла води право циљу и улијева велико повјерење. Шеф државе који je своју љетну резиденцију ставио на расположење конгресу и свакога дана, и прије и послије подне, нашао времена да присуствује његовим сједницама, остао je у најљепшој успомени свима конгресистима. Велико интересоваље творца модерне Турске з а историју, језик, науку и уопште за напредак најбоља je гарантија да његова земља добије за хратко вријеме достојне науч!нике и стручњаке и да се што више приближи западној Европи. Ово je једно од главних настојања Ататуркових, a овогодишњи конгрес у Долмабакчи je најљепша манифестација тога племенитога настојања. Др. Фехим Бајрактаревић. P r e ip la ć u jie s e i š ir U e liš i » G a fre i« 261 �К ем а л и ст и ч н а Т ур ск а и њ е з и н вођа Г а з и М уст аф а Келгал-Лтатурк (Наставак) У каснијим бигкама код Ескишехера, Кјутахије и Афијона, грчка je војска била одсудно тучена, a бојеви су се водили великом огорченошћу са обје стране. О бојевима јужно од Кјутахије и код Ескишехера који су били можда најкрвавији, имао сам прилике да чујем ријечи мерхум Кемалудина Сами паше, који je у тим борбама половицу војске изгубио. Нарочито су били велики губитци међу официрима, јер су неустрашиво ишли пред војском, јуришајући на утврђене грчке положаје, који су за дан мијењали no три пута гооподара. To су били у главном турски резервни официри, већим дијелом врло млади али неустрашиви људи. Они тада освјетлаше образ својој нацији, као u њихов заповједник, тада 35 годишњи Кемалудин Сами беј. Грци су имали у позадини двије жељезетичке линије преостале од Турака, помоћу којих су доважавали на фронту огрбмну количину ратног материјала свих врста, као и санитетски материјал и захиру што им je Енглеска у великим количинама слала. Док су Грци помоћу ових пруга, у зг о р е наведено, слали и превозили транспорте своје војске, имајући уз то од Енглеза добивене лагане аутомобиле за превоз, дотле су Турци сав горњи материјал доважавали на фронт на девама и магарцима, a главни и претежни дио тога су превезле турске жене на својим нејаким леђима, и пружиле свим народима примјер вриједан дивљења, како се жртвује за Отаџбину. Ове моменте пожртвовности турске жене, овјековјечио je касније велики вођа турског народа давши у својој престолници Анкари подигнути монументални споменик посвећен хгројству турске жене, коју рељеф на споменику приказује, како преноси муницију за турску војску! Грци су имали све што су требали у овој одсудној битки, али им je једно мањкало: војничка женијалност и челична воља једнога Гази Кемала. Грчки генерал^ и команданти нису се могли упоредити са вјерним и храбрим сарадницима Мустафе Кемала: Кјазим, Шукри Наили, Кемалудин Сами, и др. пашама и заповједницима турске во‘јске, који су тога момента држали судбину своје нације у рукама. Енглеска je могла да дадне помоћ у злату и другим материјалним средствима, али није могла Грцима дати ону пожртвовност, издржл>ивост и невјероватни елан, којим су били испуњени не само турски војници у положајима, него старци и старице, жене и дјеца иза фронте окупљени у једној јединој идеји: да изгину сви до једнога, или да ослободе поробљену Отаџбину! Хисторијска и крвава битка на ријеци СаЈ<арији, у којој je судјеловао гро грчке војске, сјајно опремљене no пријатељској Енглеској, једна je од најсјајнијих листова војне хисторије ту|реког народа: Сакарија je понос храброг и несаломљивог турског војника. У овој неједнакој борби, грчка војска на фронту дутом 100 км, бројчано далеко јача, опремљенија, са свим погребним средстима, доживјела je прави дебакл. Након најстраховитијих бојева који трајаху пуна 22 дана и 22 ноћи, Турци су проломили грчки фронт и задали смртни ударац непријатељу, који се тврдо надао да ће након ове битке ући као побједник у срце Турске — Анкару, и на тај начин загосподарити цијелом Турсхом. Под врховном командом Краља Константина, грчка војска (3 армија и храљева коњичка бригада) добила je на 15 августа 1921 Краљеву заповијед: »Ha Анкару«, a сама велика битка je почела 23 августа и трајаше све до 13 септембра 1921 г. Тада je до ногу потучена грчка армија почела узмицати на цијелој фронти, гоњена >и уништавана од турске коњице. Слушајући заповијед овога врховног команданта Гази Мустафе Кемала, и његове историјске ријечи: »Гоните непријатеља у море«, турска армија je уистину гоетила непријатеља до мора, npoгонећ« га према Измиру. У овој луци су Грхе чекали транспортни бродови у које су се, ускачући и бјежући укрцавали, a многи у мору утопили . . . Сјајна побједа на Сакарији донијела je Гази Мустафи Кемалу оправдани назив Оца и Спасител>а Домовине, који >му je његов захвални народ дао. Велики! војсковођа након побједа над вањским непријатељима, отпочео je борбу против унутарњих душмана. Он,и су били малобројнији иако огорчени противници. Широке масе турског народа нису хтјеле да их слиједе, јер су оне имале пуну вЈеРУ У свога народног хероја и препородитеља, коме су дуговали слободу Отаџбине. Након крвавих ратова, окруњених пуном побједом, велики војсковођа постаје и велихим реформатором нове Турске, која се, захваљујући I ‘његовој женијалности, појављује као Феникс чиI ста и препорођена. Кемалистичка Турска како je задивила свијет својим војиичким побједама, тако исто задивљује својом потпуном обновом цијелог народног живота. Колосални напредак Турске у свима правцима даје пуни доказ животне снаге и способности турског народа. Огроман напредак Турске републике за прошлих 15 година у свима правцима и на свима пољима, потпуно je измијенио лице ове некада потпуно заостале државе. Једина од европских држава у којој су владале т. зв. капитулације све до прије непуна два деценија, и пред чију престолницу Цариград долажаху ратне морнарице европских велесила када им се то год прохтјело, да демонстрирају против »Боспорског болесиика« највише због инсценираних и напуханих нереда (редовито подстицаних од тих истих велесила), — стресла je са себе овај срамотни јарам. •ч • : {Наставиће се) Есадбег Алибеговић �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК СМРТ СТАРОГ И УГЛЕДНОГ ГАЈРЕТОВОГ РАДНИКА У МОСТАРУ РАХМ. АХМЕДА ЂИКИЋА 12 новембра увечер изненада je од срчане капи преминуо рахм. Ахмед Ђикић. Taj његов ненадани одлазак створио je празнину, коју je иза себе оставио, тежом и трагичнијом. Рахм. Ахмед je био увек љубазан, сусретљив и према сваком пријатељски расположен. Није било човека, лије у име Гајрета повереник г. Фуад И. Слипичевић, зажеливши његовом телу лаку црну земљу, a да његова племенита душа нађе место уз његовог великог брата Османа у Фирдевси ала. Нека je божји рахмет и слава Ахмеду Ђикићу! | Dr. M AHMUD BEHMEN | Ovih dana je naglo preselio na ahiret rahmetli Dr. Mahmud Behmen, advokat i urednik lista »Pravda«. Rahmetli Dr. Mah­ mud Behmen je rođen u Stocu, u Hercegovini, u uglednoj po­ rodici Behmena. Brat je današnjeg ministra g. Dr. Sevkije Behmena. Oba brata su u političkom životu bosansko-hercegovačkih muslimana igrali vidnu ulogu. Rahmetli Dr. Mahmud Behmen se oduvijek isticao kao karakteran i pošten čovjek i javni radnik. Poslije završenih studija, u godini 1919 i 1920, vršio je dužnost prefekta u Gajretovom konviktu u Mostaru gdje je učestvovao u radu Gajretovih organizacija. Porodici sabur i saučešće, a dobrom Mahmudu neka Allah dade dženetsko naselje. с којим je рахметлија дошао и у кратак сусрет, a да га племенитост и ширина његове душе, честитост и исправност његова карактера није освајала. Његово племени|о срце, које je тако непосредно осећало невољу и муку сваког ближн>ег, гонило га ie да сагорева у борби да се утару сиротињске сузе бола и бед*, да помогне свугде и свакога. Н>егово светло име, широке везе и неуморно настојање, омогућиле су му да учини многа добра дела. Многобројни су они којима je омогуЛио»да«постану људи осигуравајући им студије, места no интернатима, упућујући их у војне академије, смештајући их, преко Привредника, no занатима, налазећи им слуадјЗе и запослења, и жа тај начин стварајући од н>их позитивне и вредне чланове народне заједнице. Његова доброчинства била су широко људска, и прелазила су преко верских и племенских граница. Колико je пута рахметлија у непосредној невољи и беди прискочио у помоћ. Не могу се заборавити његове сабирне акције no граду, да се многој сиротињи, у час^ највећег очајања, обезбедц насушни хл^б. Изванредно je значајан његов јавни рад. Свака акција, било патриотска, социјална или хумана налазила je у њему свог искреног присташу и помагача. Неизбрисиве и незаборавне су његове заслуге за Гајрет. Скоро тридесет година био je носилац и првоборац Гајретове мисли у Мостару. И У најтежим временима аустријске окупације високо и усправно je носио Гајретов бајрак уз свог брата рахметли Османа. Знао je да се наш заостали свет може само школом, просветом и пробуђеном националном свешћу одупрети непријатељу, који га je са свих страна салетао. Имао je мушкости и храбрости да и у најтежим, критичним временима не поклекне, дубоко убеђен да ће доћи онај светли дан, када ће му се дати за право. Али тај дан увек долази касио. Taj дан био je дан кадв^га je Мостар испраћао до његове вечне куће. Ретко се виђа тако величанствена Јџеназа, каква je била рахметли Ахмедова. У «>еговој великој пратњи * били су заступљени сви Лруштвени слојеви и све вере. Џеназу je рахметлији клањао Хаџи Ахмед еф. Карабег, a мујезинио je бившћ херцеговачки муфтија Хфз. Омер еф. Џабић. Ha мезару се дирљивим речима опростио од рахмет- ПОЗДРАВНИ ГОВОРИ ПРЕТСЈЕДНИКУ ГАЈРЕТА Са посљедњих Гајретових скупштина улућени су брзојавни поздрави претсједнику Главног одбора Гајрета г. Дру Авди Хасабеговићу из слиједећих мјест.а: Сјеница: Упућујемо Вам срдачне поздраве са годшшве скупштине са топлим жељама за даљно успјешно вођење Гајрета. — П р е т с ј е д н и к М у р а т Ч е н г и ћ . Добој: Чланови Гајрета у Добоју са свечане академије поздрављају свога дугогодкшњег претсједника и трудбенпка нашег драгог Гајрета. — П р е т с ј е д н и к Х у с о Авд и h. Горажде: Са годишње скулштине поздрављамо заслужног претсједника са жељом да настави спасоносан рад на културно-просвјетном подизању муслимана. — П р е т с ј е д ник Н у р и ј а Р а ш и д к а д и ћ . СВЕЧАНОСТ У ГАЈРЕТОВОМ КОНВИКТУ У БАЊОЈ ЛУЦИ * ОПРОШТАЈ СА Г. АЛИ ЕФ. КАПИЏИЋЕМ Мјесни одбор Гајрета у Бањој Луци приредио je 18 новембра о. г. Мевлуд у мнтернату који je и no изведби и броју посјетилаца, потпуно успио. Послије клањања Теравије госте je поздравио и одржао лијепо предаван>е о Мухамеду и значењу Мевлуда питомац Прљача. ПоЛије дога два су питомца изрецитовали пјесме: Ислам и ^ухам ед од Мусе Ћазима Ћатића. Затим су Башагићев Мевлуд проучила поједин^но. 4 питомца, a Илахије и С^ра учили су такођер питомци. Ашере су учили гг. Хаџи Хамид хафиз Муфтић и Мухамед Захировић, вјероучитељ. Све jcy ове тачке изведене на опште задовољство присутних. Овом приликом проучена je и хдтма-дова пред душу умрлим легаторима и пријатељима Гајрета. Гости су добили шећер. Сала у којој je учен Мевлуд била je лијепо декорисана, a за вријеме уче>ва ширио се мирис удугача и ђулсије и потсјећао присутне на побожност. При завршетку свечаности одржао je лијеп говор питомцима oi лијепом, владању у исламском духу вјероучитељ г. Али еф. 'Капиџић, војни имам и том се приликом опростио са питомцима’ и осталим присутним, Ј е р je премјештен у Загреб. Претсједшк Мјесног одбора Гајрета г. Дервиш Тафро опростио се je у име Гајретд са ј г . Капиџићем топлим ријечима и захвалио му на његоволг очинском старању према питомцима и искреном пријатељству Ji. несебичном раду за - Гајрет—и* изразио велику жељу да с е ' опет врати у Бања Луку, што су и сви присутни једнодушно прихватили. Да je бвако, заиста, одлично изведена и успјела ова вјерска свевност свакако заслуга припада вјерском васпитачу нашемћрагом Али еф. Капиџићу. 263 �ПОСТАВЉАЊА Ријешењем г. Министра Шума и Рудника постављени су ових дана Гајретови бивши питомци, инжињери шумарства г.: Мехић Мустафа код Дирекције Шума у Сарајеву, Салих Хумо код Шумске Управе у Средњем и Фазлија Аликалфић код Дирекције Шума у Мостару. Срдачно честитамо! Г. Капиџић je напустио Бања Луку 20 у вечер и отишао на нову дужност у Загреб. Цио Мјесни одбор Гајрета са питомцима испратио je г. Капиџића као и његови остали многобројни пријатељи, јер je г. Капиџић уживао опште симпатије код свих оних који су га познавали. МЕВЛУД ГАЈРЕТОВА ЖЕНСКОГ ОДБОРА У ТУЗЛИ Вриједни женски одбор Гајрета у Тузли, ла челу са претсједницом госпођом Атифом Кајтаз, одржао je Мевлудишериф 21 новембра који je био одлично nocieheH. Ha томе Мевлуду поред моралног успјеха, пало je 493.50 динара добровољних прилога, које даровашс слиједеће госпође и госпођкце: д ин зо.— : Шемса х. Мехмедбашић и Фатима х. Тефтердаровић; Дкн 20.—: Џевахир х. Виловић, Мунире х. Мухаремагић, Муха.мед еф. Хусић, Јусуфбеговица X. Јашарагић; no Дин 10.— : Аише х. Мутевелић, Хасан еф. Бећировић, Јусуфагинца Хаџиефендић, Незир х. Бербић, Незир х. Софтић, Мула х. Ђонлагић, Есма х. Мехмедагић, Ханумица Арнаут, Мехмедбеговица Заимовић, "Назимагинца Зунић, Јусуфбеговица Џиндо, Н. Арпаџић, Аганагинца Прцић, Лутвибеговица Сијерчић, Мукелеф х. Хаџиефендић; no Дин 8.— : Хафизовић Ес.ча х.; no Дин 7.— : Јакубагкнца Даутовић; no Дин 6.—: Мулке х. М. Османовић и Јагањац; no Дин 5.— : Ешефбеговица Диндо, Емине х. Салихспахић, Фатиме х. Жилић, Џемал еф. Зунић, Асимагинца Жунић, гђица Пепић, Нури х. Чадцжћ; no Дин 4.—: Бећирбашић Сафија, Н. Хаџи.чехчедовић, Ханумца Зилић, Н. Мујезиновић, Н. Балвановић, Мехагинца Латифагић, Н. Арнаутовић, М. Ос.чановић Паша х., Н. Хрустић, Наич еф. Пашић, Салихбеговић; no Дин 3.— : Н. Арнаутовћ, Мујезир х. Хрустић, Фатима х. Тучић, Н. Зилић, Н. Жуцић, Хаџире х. Тепарић, Н. Пирић, Н. Пирић, Ахмет еф. Ахметовић, Харумица Ахметовић; no Дин 2.— : Дамаџић, 'Нили.чковић, Џиндо, Салихспахић, Салихоџић, Чебић, Хрустин, Кавазовић, Мухаремагић, Ганић, Кавазовић, седам незнана лица под Н. Н., ЗаиЈиовић, Н. Н., Демировић. Осим тога свака од госпођа одборница даривала je no пола кг шећера, a гђа Идризбеговић 1 кг бонбона. Нека je свима пле.ченитим дароватељицама испред Гајрета топла хвала. УСПЈЕЛИ ГАЈРЕТОВ ТЕФЕРИЧ У ПУРАЧИЋУ Концем септембра о. г. одржан je Гајретов теферич са коњским, бициклистичким и пјешачким тркама у Пурачиhy. Како je освануо лијеп дан, то се je могло видјети још од pana јутра како свијет јатомице придолази на теферич. Само je мјесто дивно искићено тробојкама, вијенцима и заставама. Чим je дошао тузлански воз no подне у 2.30 сата, одсу т |к е отпочеле. Прва трка била je пјешачка, друга иклист чка a треће двије коњске трке (једна под дјецом, ‘vra б з дјеце, сами коњи). Инте есантиа je била трка под дјецом. Код ове трке се јЉна кдтоличка дјевојчица из села Дубрава војој кобили, којој je име »Ласа«. Дјевојчиа 10 година. b ова je »Ласа« и са дјететом a и без дјетета дошла прва 1 тако добила обје награде (2 овна). Посјета Гајретовом теферичу била je веома добра, a морални успјех У-маЈ-еријални приход задсхвољава. f ОДЛАЗАК Г.. ЂОЗИЂА ИЗ ДЕРВЕНТЕ Ових дана je напуетио Дервенту, пензионисани шериатски судија r. Хафиз Салих Ђозић, стари Гајретов радник. Госп. ТВозић je дуго година био члан Мјесног одбора Гајрета, те приликом његова рдласка ‘(отселио je у Бос. Дубицу), одржана je опросна вечера, приређена у његову част, a истој су прксуствовали многобројни пријатељи и радници Гајрета. У отсуству претсједника Мјесног одбора Гајрета г. Есадбега Алибеговића, поздравко je г. Ђозића срдачним говором потпретсједник Мјесног одбора г. Ахмед Садиковић, опростивши се испред Гајрета са г. "Бозићем. Гајретови раденици п пријатељи Хафиз Салиха ТЗозиha жале његов одлазак из своје средине и желе да он и у новом мјесту свога боравка поради за наш Гајрет. НОВИ УТЕМЕЉАЧИ ГАЈРЕТА У ЗАВИДОВИЋИМА Госп. ТЗуро Молнар, трговац и члан Гајретова Мјесног одбора у Завидовићу уписао се за члана утемељача Гајрета са свотом од Дин 500.— у готовом новцу. Госп. Молнар сваком приликом залаже се и подупире рад Гајретов, a то се види и no томе што ie чдан управе Мјесног одбора. Са овим посљедњим доприносом г. Молнар je доказао колико му лежи на срцу добро Гајрета, na му стога овим путем топло захвал>ујемо. ПРИЛОЗИ ЗА ГАЈРЕТ У БЈЕЛЕМИЋИМА Повјереник Гајрета у Бјелемићима, срез коњички, г. Ферхатбег Куртовић, дозначио je Главном одбору своту од Дин 200.—, коју дароваше Гајрету слиједећа господа: Алија Салихкадић, нар. посланик Дин 40.—, Махмут Џапо и Новак Даковић no Дин 10.—, Ибро Трнка и Вејсил Пинтол Дин 100.—; Меша Пловчић Дин 20.— и Мујо Памук Дин 2.—. Нека je дароватељима топла хвала. ПФЗОРИШНИ Kl МАДИ ЗА ГАЈРЕТОВЕ ЗАБАВ1 НАш млади драмАи писац г. *асим ^илиповић, чи : досада шеколике драме вдлично усi (еле, досЧавио нам jen једећу Аисмену изјаву: I »ИЈјављујем да сва своја дјелА. и то: »Р< дање«, Љксекуција«, »иељаци«, «^.i:пас у невољи«, »П[ <каза«, »Haj сијелу«, »Сирочад« и »Cnaiндал у врзу«, као и с она дјела која у будуће\џапишем, одобравај на приказквање МусЈиманском друштву i a ip e T оез наплате аутор ких тантијег1’ ЗахваЈ>ујемо г. Филиповићу на овој пажњи према Га ту и утозоравамо свеГајретове јединицеда секористе овом његовут наклоношћу према Гајрету, узимајући његове позокомаде приликом одржавања Гајретових забава. A sb ■ 55/1937 4039458.1-14 � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama Description An account of the resource Glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama (1907-1914; 1921-1922; 1924-1941) Vlasnik Glasila je Društvo Gajret. Urednik je bio Osman Gjikić. Urednici se mijenjaju tokom godina. Od br. 4 (1912) Murad Sarić; od br. 5/6 (1912) Avdo Sumbul; od br. 1 (1921) Šukrija Kurtović od br. 1 (1924) A. Hifzi Bjelevac; od br. 15 (1924) Hamid Kukić; od br. 21 (1927) Hamzo Humo; od br. 4 (1931) Hamid Kukić. U početku je izlazio jednom mjesečno (5. dan svakog mjeseca). Nije izlazio 1915-1920. i 1923. godine. Časopis je naizmjenično štampan ćirilicom, latinicom i na turskom jeziku (arebicom). Podnaslov se također mijenja. Od 1911. List za društvene poslove i za narodno prosvećivanje; od 1921. Organ Društva "Gajret". Kulturno-beletristički časopis; od 1922. Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1924. Glasilo Gajret, kasnije List Gajreta, društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1933. Glasnik kulturno prosvetnog društva "Gajreta". Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : [Društvo Gajret], 1907-1941 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1907-1941 Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 32 cm Language A language of the resource bosanski, srpski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Subject The topic of the resource društvo, kultura Creator An entity primarily responsible for making the resource vlasnik Društvo Gajret Drugi autori Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana Source A related resource from which the described resource is derived NUB BiH Type The nature or genre of the resource časopis NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID <a href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/27065862">27065862</a> Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama 1937 Description An account of the resource Br. 1-14 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1937 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 27065862 IIIF Item Metadata UUID 4ce4add5-9493-4474-b297-7ac87739ca1f https://kolekcije.nub.ba/files/original/c2bd4d324a7cec97a8489fb77edf0cda.pdf 94cd5371bc222598a069923e018c9bf7 PDF Text Text ’ f Год. X IX 74JPS3R Bpof 1 С а р а је п о , ја н у а р 1938 Nacionalna i univcrirstska № | i o l w EViH SA'i/CiriVO /исш „Иајреш Л lći улазу у 19-ту годину >> Опет смо на почетку једне нове године. Лист »Гајрет« je оставио за собом пуних 18 година a вим бројем улази у ново годиште, деветнаесто no реду. Лист »Гајрет« je, у току овог големог раjjfcaa, учинио читав низ великих напора и жртава, читав низ невјероватно тешких потхвата, да одрЈжн један континуитет и један ред у извршивању своје културно - просвјетне мисије. Захваљујући 1 големим жртвама, успркос многих недаћа и препрека на које се je наилазило, Гајрет je одржао свој лист ?*а радост својих чланова, пријатеља, сарадника и цјелокупне муслиманске заједнце. \ ије потребно на овоме мјесту истицати важност штампе у нашем јавном животу. Њ езину преЈдител>ску, прогресивну улогу у социјалном и културном животу појединих народа није потребно ™ истицати, јер то зна сваки културан човјек. Међутим дужност нам je, ипак, да констатујемо да je у животу босанско-херцеговачких мусличана штампа све до сада била на врло ниском степену. ШтамнОпе, као снажног организационог и просвјетител>ског покрета,код нас, заправо није ни било. Мали СГ|број листова и часописа, разних праваца и циљева, имао je ,већим дијелом, периодичан карактер. РаПојавл»ивали су се да живе само кратко вријеме и да угину као водени цвјетови. Поносни смо што je сводст »Гајрет« у колу педесетак листова и часописа, који сачињавају цјелокупни штампарски живот лике зсловенских муслимана, одиграо најсјајнију улогу. Он je данас најстарији муслимански лисг. то ниЈбдан од свих данашњих листова и часописа мећу муслиманима нема за собом деветнаестгодиш9. TO ЛУНд. РаЗВИо Г е ‘Рет<<. како видимо> заузима посебио мјесто у муслиманској штампи. Његове традиције rt Н6 Настаје { ^ стално извРшавао на националном и културном подизању југословенских муслимана, VBieTvie волХ*>аНЦИ^е И 33 његов даљњи Рад- Ha читаоцима и претплатницима je да нас помогну у наУЈ r • ^ његове обнове и употпуњавања. Уредништво je у прошлој години доста учинило за унаВидЈели см а ЛИста, na je у томе и успјело. To најбоље свједоче многа признања наших читалаца и развиЈености им-о, свједоче и многа нова имена, млађа и старија, из редова наших књижевснаге. Ha нижим pa, педагога и писаца, која смо унијели у ред сталних и привржених сарадника листа сти развиЈена je jje уосталом констатовала и годишња скупштина друштва Гајрета у Сарајеву, на којој Ш ћемо прије су^легати из појединих мјеста први пут, након више година, изразили признање уредудружену са слаосзадовољство због побољшања градива које може задовољити много већи број чиудружену са неравврје_ јена^волТа^На^а^в све 0ве важне чин>енице, ми на овоме мјесту јавно апелујемо на све муслиманске сти воља познаје ср,е посвете пажњУ листу Гајрет и да га помогну својим писменим прилозима из разњима A високе uw,0Ta и науке’ Га'Рет* међутим, не може често да плати хонораре које неки писци интелигенција 1 ЈЛИМ0 да по могућности своје радове шаљу бесплатно. Има међу муслиманима већи Дакле воља 1 вРи <едНо^ти* па би са мало труда могли да употпуне наш садржај својим вриједним ције психологинеба ла имаЈУ на уму да наш лист ВРШИ улогу културног рефлкетора у нашај средини Ј Да ie вољаЈ | да га’ колико им силе д опуштају, помогну. Сваки муслимански интелектуалац и јавлоказа Ј жан '^е Да допРинесе к°лико може за своју заједницу и њезин процват. Ако то не може У првом р( еРи^алн0’ обвезан je на моралне жртве и прегалаштва чије ће испуњење најбоље наћи развијене, п|)г^И^ет' + туалне надаре» Даљи je д ступњу његс>в * него интелиге • _ у каквој тешсеже без мно _______________________ ■ i .* 1 /' W �f О д н о с и н т еу м ген ц и је и в о љ е ^ Велика интелигенција и снажна воља јесу двије снаге, на којима почпва сва човјечија величина и напредак. Кад се нађу »нтелигентан дух и јака издржљива воља удружени, тада имамо пред собом великог човјека, личност. Међутим, код личности нађемо развијен и емоционални живот, који je свакако важан за човјечији рад и дјеловање. Без извјесне ја“уине и дубине емоционалног живота, без извјесне финоће у осјећању, не може се ни замислити чнрлИко дјело. Оно нас оставља хладним, не утиче. Дли осјећање сачињава више сакривену, унутрашњу) еграну нашег душевног живота. Насупрот инташгенција и воља се испол>авају према вани и miajy велики значај за живот и животне задатке, \за научни и практични рад, док осјећање само у њиховој служби добива значење за живот. ЗамИслимо само људе са богатим осјећањима, али одвојеним од интелигенције и воље! To су оентименталне природе, које у унутрашњости својој преживљавају много, али што je, међутим, потпуно без значења за живот и вањски свијет. Прије него што истакнем практично значење интелигенције и воље, т. ј. њихово значење за личност и живот и одредим односе , у које оне могу у човјеку ступити, морам нешто рећи о суштини и бити интелигенције и воље. Прије свега потребно je нагласити да њихов развој овиси о д тјелесног развоја. Слабачко тијело и закашњели тјелесни развој повлаче увијек за собом у ма коме правцу и духовну слабост и закашњење духовног развоја или у најмању руку недостатак истрајности у духовном раду. Ja­ na воља и над просјеком развијена интелигенција претпостављају јако тијело или бар развијен мозак. Изнимке од овог правила само се чине да су изнимке. Тијело великог филозофа Канта било je слабо, организам je нагињао обољењима. Али његов мозак и цијелн живчани систем били су јако развијени. Тако je могуће разумјети бит и облике интелигенције и воље само ако се осврнемо и на њихову тјелесну подлогу. A сада дг пређем на кратко одређење појма интелигенције. Шта се разумијева под интелигенцијом у обичном говору? Прије свега означава се као интелигеитан човјек онај, који je споообан да мисли и расуђује. Дакле, no опћем мишљењу изгледа да je интелигенција сопособност мишљења и суђења. Ово се углавном подудара са научним одређешем појма интелигенције. Међутим се у обичном говору често гријеши, na се моћ памћења сматра интелигенцијом. A то двоје није исто. Има људи са развијеним памћењем, али неспособних да самостално мисле и добр о расуђују, д а се лако и б р зо сналазе у непредвиђеним приликама и слично. Памћење je способност репродукције наших доживљаја, a подлога му je чињеница да ни један спољашњи утисак, никакав чулни опажај или унутрашњи доживљај не може без трага ишчезавати из наше свијести, него оставља т. зв. диспозицију памћења, на основу које може касније д а опет и то олакшано ступи у свијест. Интелигенција je, Ј међутжм, једна виша форма душевне дјелатности, ! она je способност самосталног мишљења и суђе- ' нла. Ивтелигентан човјек се истиче самосталношћу суђења, орипииалношћу и продуктивношћу мишљења, оштроумношћу. Интелигенција je врста i надарености, али уз то и способност стцарања на : подручју знаности, умјетности и у практичшЈм ј' воту. Памћење je само претпоставка и д о б р о ^ магало интелигенције. Оно je нарочито од ifl једности за репродуктивну интелигенцију, која¥ опособност схваћања апстрактних мисли и зн.ив употребе и примјене туђих открића и искуста« Ова заостаје n o вриједности за продуктином n i телигенцијом, која такођер претпоставља памћенЈ Велнки претставник експерименталне психол<1 гије Меуман разликује још аналитичку и синти! тичку 1интел»генцију. Аналитички мислилац разгла! ба д о у танчине-, епособан je за критику, откривање1 пагрешаха досадашн»их истраживања, за истивање' проблема. Алп крај те предности аналитичке надарености има она и овојих лоших страна. Лако je могуће да аналитички мислилац изгуби с вида опће идеје и да се иагуби у тачном анализирању појединости, a честб да западне и у научну скепсу, те заузме стајалиште апсолутне двојбе поништавајући све. Синтетичка интелигенција насупрот у п р а в -^ увијек поглед на цјелину, на појаве у њихову ^ носу. Но при томе често пута не сеже такав м иЛ лац доста дубоко и не ради доста тачно. Сват je најбоље када се савршено развије и аналитТ и синтетичко мшшљење. Највиша и највриједнија форма интелигД je je у самосталности мишљења. ИнтелигеиЈЈ^ вјек, који самостално мисли, не задовол.а мвм понављањем и упознавањем туђих : го он сам даје властите мисли. ОтуљС ност мшпљења претпоставља извјес!^^ ност, али није исто што и продукЈр сталност мишљења сусрећемо no ntj неовисних личности, које су самЈ ком свом другом раду. Ова je 031^ вота и знаност много в р и јед н и ј^ дуктивност. Човјек који сам ост;! прилагоди сваком животном свакој ситуациј«, док продуктЖ свом подручју ствара највећа^ Највећу продуктввност и ! je продуктивна интелигенциј.И нова дјела. Многи истичу 6(1 душевну поремећеност генија^ лан се човјек потпуно и «нтен:1 дјело, na често и на рачун з д р а Л води и д о једностраног развојТ ности, a често и д о нервозног стј | поремећења. Али, међутим, у кру1 и на свом дјелу он je нормалан n i Ове највише форме интелиге.1 постићи без устрајне вјеж бе и ма|1 ког хтијења, које тјера интелиг1 стално напријед, дакле без воље. Л ди како се интелигенција и воЉа n i жу. A сада да пређем на вољу. �По обичном и популарном мишљењу воља je хотимично, свјесно дјеловање. Да се само хотимичне радње у обичном животу сматрају вољним радњама доказ je то, што човјек није одговоран, ако таковим нехотичним и несвјесним кретњама учини какво зло. Међугим, и несвјесне кретње, чак и оне најниже физиологијске кретње јесу вољне кретње, само што оне претстављају нижи ступањ у развоју воље. Кад мало дијете чисто инстинктивно граби за јаким утисцима, као н. пр. за свјетлошћу, и ту се ради о вољи као и код одраслог човјека, који je у свом раду свјестан циља, могућносги и оредстава за остварење тога циља. Ту смо опег на тачки узајамног помагања интелигенције и воље. Интелигенција je придошла на вишим ступњевима развоја вол>е. Дакле, интелигенцлја и воља су апсолутно упућене једна на другу. И у практичном животу видимо да нема велике интелектуалне надарености без имало воље, као ни јаке воље без интелигенције. To би била само јурњава без размишљања, са јаком вољом удружена бедасгоћа. Но ипак сусрећемо често једностране љу^е од воље, код којих воља преваже интелигенцију и једностране људе од иџтелекта, који образују свој дух. али су непрактични и не постижу ништа, јер им je вољни живот једнострано^и недовољно развијен. ГГитање je сада шта je вриједније: једносгран човјек од воље који je импулзиван и јури за неким нејасним циљем или интелигентан човјек без довољно развијене волЈе. Међутим обе ове једностраности су за живот релатино без вриједности. Такав једностран човјек не може у себи стварати опћи људски ид^ал, идеал личчности, која у својој интелектуалној развијености носи печат велике сређености, изграђености, јединствености. a то није од природе дато, нег.о се тек има постићи, a то дугим и истрајним радом око самог себе. Без развијене интелигенције и јаке воље тај се идеал не постизава. Настаје сада ново питање: да ли интелигенција увјетује вољу или воља интелигенцију. Видјели ,смо да на највишем ступњу човјечије развијености имамо удружене и развијене обе ове снаге. Ha нижим ступњевима човјечије развијености развијена je једна од њих на рачун друге. Али ми ћемо прије сусрести развијену интелигенцију, удружену са слабам вољом, него развијену вољу удружену са нераави јеном интел1игенци јом. Така воља са слабом интелигенцијо-м и није права развијена воља. Ha највкшем ступњу овоје развијености воља познаје своје циљеве и управља се према њима. A високе циљеве може joj постављати само интелигенција. Дакле, воља je без њој претходеће интелигенције психологијска мемогућност. Да je воља овисна од интелигенције има више доказа. У првом реду доказ лежи у томе, што нема развијене, праве вољне на1дарености без интелектуалне надарености. Даљи je доказ у томе, што човјеком на нижем ступњу његова развоја далеко више влала воља, него интелигенција. Он je импулзиван. Hahe ли се у каквој тешкој ситуацији, гдје мора да бира, он сеже без много размишљања за оним, што je ње- гово осјећање одабрало. Исти je случај код дјеце и примитивних народа. Да напоменем само за примјер масу и њене вође. Вођа je свакако на далеко вишем ступњу интелектуалне развијености, него свјетина. Он познаје све моменте који заносе масу, истиче их, доведе масу до одушевљења и води. je куда он хоће. Она слијепо слиједи и јури без размишљања. Из овога већ слиједи да се духовни напредак човјечанства може само у томе састојати да интелигенција стално проширује своју превласт над вољом, a не у томе да слијепа али снажна вол^а влада интелигенцијом. Па и у нашој личности можемо посматоати стално даље оазвијање овога односа интелигенције и воље. Идеал наше личности не лежи v вољи ко i a би владала интелигенци јом, него v томе, да ви.сока, далекосежна интелигенција, која има преглед свих наших циљева и посљедица наших радњи, стално води нашу вољу. Ha овај однос интелигенније и вол>е w a3vjp и ^илозоЛ Фихте када каже: »Реци ми каква ти je филозофија, na ћу ти рећи какав си карактер«. Но иако je томе тако, ипак се данас јавл>ају многе антиинтелектуалистичке тенденције. Говори се. да се интелигениија прецјењује. да човјек за свој успон нема захвалити њеној интервенцији. него више' инстинкту и неким прирођеним силама. Много се апелира на неке мрачне силе у човЈеку. Истиче се да човјек имд служити неки.м м.истичним својством осјећања, интуииијом, инстинктима. Има већ и цијелнх филозофијских система, којч се на томе базира ју. Свакако не с»Ш|јемо превидјети значење и осјећања и инстинката, који су често и мјеродавни. Али не смијемо превидјети ни то да ie баш интелигенција она снага која све то води и даје чов.јеку коначне смјернице, да ни осјећање ни воља не постоје за се и самостално, него тек уз интелект. Разија Шерифовић. �Два прилога историји Босне и ЈСерцегоЂИне Још немамо потпуно рељефно обрађене историје окупације Босне и Херцеговине о д стране Аустро-Угарске. Истина, у посљеднје вријеме су објављене студије Чубриловића, Крешевљаковића и Скарића које се баве тим, заиста епоханим периодом наше прошлости. Међутим, за дефинитивну историју окупације Босне и Херцеговине потребно je, no мом мишљењу, испитати архивску грађу Ko­ je, неоспорно, још много има у Бечу, покупити традицију од још живих учесника ових бурних догађаја и онда истом утврдити тачан и правилан ток историјског збивања и све што му je претходило да би се могло правилно оцијенити и дати одговарајуће мјесто босанско-херцеговачким муслиманима у нашој народној историји. Сматрам да je корисно да објавим два документа из Бечког ратног,. архива који cyf no мом мишљењу, важни за историју окупације. Списак пајважнијих личностн које су учествовале у борбама код Грачанице и Шамца Ha телеграфско наређеше команданта 13 армијског корпуса генерала Филиповића из заузетог Сарајева од 19 аугус'та 1878 год., војна команда из Маглаја (M ilitar-Stations-Com m ando)1) исти je дан телеграфски доставила генералисиму окупаторских трупа слиједећи списак иајкомпромитованијих лица у устанку код Грачанице и Шамца: 1) Муфти-ефендија из Таслиџе (Пљеваља), вођ устанка, 2) Осман-бег из Зворника, бимбаша, 3) Ибрахим-бег Пашић из Грачанице, 4) Кајмакам и кадија из Грачанице, одјевени као башибозлуци, 5) Мухарембеговић, бајрактар из Тузле, 6) Салих Сагиа из Д оњ е Тузле, 7) Хаџија Хусановић из Грачанице, 8) Мујага Ужичанин из Грачанице, 9) Јово Мухић из Градачца, предао je усташама једног заосталог аустријског војника и узео му пушку, 10) Решидбеговић Хусеин и з Грачанице и 11) Хаџи-Хусеин Малергић (?) К од Шамца су управљали устаничким трупама (у оригиналу стоји: haben ihre Banden gegen Samac dirigiert): 1) Мехмед-бег Ћемерлић, кајмакам из Брчког, 2) Мујага Терзић из Брчког, 3) Хаџија-Хафиз из Брчког, 4) Мујага Пазарац из Брчког и 5) Мехага Исламовић из Брчког. *) Ова je команда спадада под оточачки пјешадиски пук »Грофа Јелачића« N° 79. Овај je пук био саставни дио познате Сапаријеве XX дивизије која je страдала у долини Спрече. I Више je него сигурно да je овим људима који су се борили онако успјешно против XX Canapnjeee ! дивизије у Посавини, судио пријеки суд (Mandgericht) и генерал Филиповић je 24 аугуста 1878 год. телеграфски јавио команди XX пјешадиЈСке дивизије у Д обоју слиједеће: »Ha увид, с наређењем да поменута лица, чим буду ухваћена, одмах буду смакнута и да се ово наређење достави такође команданту 4 армиеког корпуса фелдмаршал - лајтнанту фон Бинерту«. (Zur Einsicht mit dem Auftrage, Ingenannte bei lhrer Habhaftwerdung sofort zu justifizieren .. .)z) Пад Вишеграда, 4 октобра 1878 г. О учешћу Вишеграђана у борбама против аус?гро-угарских трупа као и о паду самог Вишеграда, 4 октобра 1878, извијесгио je пуковник Давид из Вишеграда 2 јуна 1879 год. команду I пешадијске дивизије у Сарајеву, на основу наређења № 1201 о д 15 маја 1879 год. (о датима, снази, команI дном воћству « осталом): 1) Битка код Зенице (вјероватно да се под њим ј мисли на бигку код Какња, 15 аугуста). Снага устаника, 1.500 људи са 2 топа, највећим дијелом башибозуци a мањим дијелом редифа. Команданти: Хаџи-Јамаковић и Исмаил-бег Селмановић. 2) Битка код Високог, 17 аугуста 1878. У тој битки je учествовало, између осталих, 300 вишеградских башибозука под командом Абидефендије Османагића, вишеградског посједш ка, са 2 топа. У борби су демонтирали један топ. Послије борбе су ови башибозуци кренули право у Вишеград, a да се нису задржавали у Сарајеву. 3) Сукоб код Шенковића и Бандина Оџака 21 септембра 1878. У овом сукобу узело je уче-шћа око 500 башибозука из Вишеграда под воћством Хаџи - Изета Мунџића. 4) Заузимање Вишеграда, 4 октобра 1878 г. O ko 24 и 25 септембра дође у Вишеград око 600 Арнаута од Муфтијине војске, продужише послије краћег одмора у Нови Пазар, пошто претходно пљачкаху и паљаху. 30 септембра сгиже у Вишеград Муфтија3) са, отприлике, 500 људи. Пошто je прешао преко Дрине, недалеко о д Вишеграда код Штитарева и Хртара и тамо наредио да се униште скеле које су се налазиле на Дрини. Ово одјељ ење заузе утврђења Риковце, Боровац, и Стражиште. Ови су објетсти снабдјевени топовима. Редифа овог среза била je позвана од Муфтије, гдје дође највише 60 људи, о д којих je no 10 људи ставл>ено у утврђења Видову Гору, Будакову Сггијену и. Околиште. 3 октобра оде Муфтији још око 130 Вишеграђана, тако да су у станици бројили 6 д о 700 људи. Муфтијин славни стан налазио се у Бабину Потоку, источно о д Горњег Стражишта. Његов под-заповједник (Uhtercomimanidant) М ехмед-бег Ћемерлић задржаваше се на путу у Добриње, гдје се сада налази царинарница. *) Ратни архив у Бечу, Feld Acta, 1878, 13— 94 Justiz. ») Мехмед-Нурудин ефендија Шемсекадић, пл.еваљски муфтија, познати стратег, војсковођа и говорник. �В у к К араџиЋ и uauic н а р о д п о јединст по Још и ових дана у многнм крајевима наше отаџбине слави се стотину педесетогодишњица велижог књижевног реформатора Вука Караџића. Велико његово значење за културни развитак целога југословенскога народа неоспорно je, и сувишно би било о тому писати и то доказивати. Ко би могао порећи, да je Вук Караџић ударио основе нашем српско-хрватском књижевном језику, a правити разлику између српскога и хрватскога језика значило би бити или неписмен или још нешто горе. Можемо ли да поделимо наше- народно благо, na да кажемо, ово су српске, a ово су хрватске народне песме. Можемо им дати наслов какав хоћемо, можемо их назвати и српскима и хрватскима, али оне су благо целога нашега иарод, a та се душа не да ни делити ни поделити. Вук Караџић je открио то народно благо, он je скренуо пажњу целом тадањему културном свету на бескрајне уметничке, естетеке и моралне дубљине наше народне песме, у којој je најверније дошла до изражаја душа нашега народа. Он те песме «ије делио na српске и хрватске, он je познавао иаш народ као један народ и само једно народно благо. Поводом стотину педесетогодишњице о д рођења Вука Караџића изнесена je множина детаља из његова живота na чини ми се Хаџи-Јусуф, који je учествовао у сукобу код Шенковића, био je протјеран из Вишеграда на захтјев кајмекана и других угледних Вишеграђана. Он се задржао у Дринском пољу сат од Вишеграда. По подне, 3 октобра, кад су се аустроугарске трупе појавиле пред Вишеградом, завлада у мјесту општа пани!ка. Вишеградски башибозуци и редифа ишчезаху полако. Редифски поручник Салихага Табаковић оде навече у утврђења и рашири вијест о продирању аустроугарских трупа у Рудо. Усљед тих вијести настаде пометња међу Арнаутима, те неки одмах одоше. Кад су сазнали за продирање аустроугарских трупа, Муфтија и Мехмед-бег Ћемерлић кренуше с највећим дијелом Арнаута око 2 сахата, послије поноћи, 4 октобра у Нови Пазар. Тобџије, махом Вишеграђани, одоше својим кућама или се разбјежаше no селима. Посада напусти сама караулу на вишеградској ћуприји, кад се аустроугарске трупе појавише на висовима лијеве обале ријеке Дрине. Неки чувари Карауле кренуше кроз град и разбише неколико дућана. Вишеградски грађанин Мемишага отвори капију карауле на ћуприји аустроугарској претходници. Вишеград у том моменту бијаше напуштен од свих оружаних људи и највећег дијела становништва.4) Хамдија Капиџић 4) Рат,ни архив у Бечу, Feld Acta, Feind. 178, 13— 6 4 -6 6 . и један детаљ, који за нас може бити нарочито интересантан, a то je његов боравак у Топуском, где je потражио лека својој болести. To je било у месецу августу год. 1861. У Топуском лечили су се у прошлом веку многи наши знаменити људи, међу њима Трнски и песник Лукијан Мушицки. Готово сви су он>и убележили своја И1мена у лечилишној споменици, те било у прози или стиху изнели у њој своје утиске, које су ,из Топускога понелм . . . , разгледајући Топуско, правећи излете у околицу, сретајући се са народом тога краја. Сви су ти састави проткани родољубивим духом. Интересантно je, да се ту свуда говори о Србима и Хрватима као једном народу, говори се само о »нашем .народу«, те о крајевима у којима он живи, који данас сачињавају отприлике Југославпју. Па и приликом прославе Вукове стопедесетгодишњице, еминентне једне народне светковине, није могло проћи, да се у ту општу народну светковину не умеша и не уплете ефемерна дневна политика, настојећи, да значење Вука Караџића у нашој националној и културној историји сведе на уску и племенску базу. Таково приказивање историјског значења личности Вука Караџића може одговарати моменталној политичкој тактици неке политичке групе, али таково схваћање не одговара историјској истини, a и врло je далеко од тога, да би могло бити усвојено од нашега народа. Како je Вук Караџић гледао још год. 1861 на наше народно јединство видеће се из речи, које je он својом руком напнсао у лечилишну »Споменицу«, a то су ове речи: »да сам управо овде познао, што значи, наше горе лист и крв није вода«. У Топуском, 7 августа 1861. Вук Стеф. Караџић Из овога текста јасно се види, што je Вук нашао у тим нашим крајевима, што je нашао на Кордуну. Нашао je помешане Србе и Хрвате, које он није могао разликовати нити их je разликовао, него je он сретајући. се и са једнима и са друпима морао констатовати, да je управо овде познао, што значи: »наше горе лист« и »крв није вода«. Дошавши из својега Подриња нашао je исту крв и исти народ. Не заборавимо, да je то било год. 1861. Он je осетио и својим срцем и душом, да je то све један народ, исти народ, који je он оставио у својему Подрињу у Шумадији. To je осећање које несумњиво прожима и данас осећања нашега народа, најшире народне масе, то je чврсто осећање, да смо један народ, то je истина, која лежи у крви нашега народа, то je истина, коју не може оборити никакова ни политика ни политичка тактика, јер то je истина, која чини темел>ни камен Југославије. Др. Бранко Бараћ �JVevjesta u pidžam i Šala u jednom činu. L ic a : Hasanaga, otac, ostariji, bosanski odjeven; Omer, njegov sin, omlađi čovjek; Almasa, Omerova žena, mlađa, evropski odjevena; Milka, njihova šest-godišnja kćerka; Katica, njihova sluškinja, kajkavka i Šandor, brico. Događa se u Omerovoj sobi u višem gradu. Vrijeme: sadašnje. Soba: evropski uređena za dnevnu upotrebu. Tu je i stol; tu su stolice, pa kredenc, par fotelja i t. d. Po podu je čilim, a po zidovima slike. Jedna vrata su­ čelice publici, a druga s desna. 1. prizor. Hasanaga sam. Hasanaga: (Kada se zastor digne nema nikog na pozornici. S vana se čuje kašalj; Hasanaga se najav­ ljuje. M isli, dok nije unišao, da se ukloni, ako se ko krije. Zatim se pokaže glavom na srednja vrata. G le­ da preda se): Ima li ko na putu? (K ako se niko ne javlja podigne glavu i uniđe. Bosonog je. Pod pazu­ hom mu zavežanj, a u rukama postule. O gleda pozor­ nicu, namještaj i zidove): šta bi ste rekli jesam li ovarisao. Ama šubha me hvata, jer u avliji sam ovarisao na domuza, a ovdje u sobi na ove surete, lentre po duvarovima. (Ispod ruke promatra slike po zidu. U jednoj prepoznade O merov lik pa kliknu): A , ljudi jes Omer! Biva Omerova je odaja. (Zatim po­ žuri, do vrata i izbaci postule. Vrati se pa se spusti i sjede na čilim oslonivši leđa o fotelj. Zavežanj stavi do sebe, a onda ogleda oko sebe i turi ruku u muhliju od čakšira pa izvuče nešto u krpi). Ja mislim, da ovdje nema (Obazire se opet oko sebe) financi. (Razveže i stane pretresati duhan, eškiju. U to čuje s vana neku pjesmu, a onda korake. Brzo pokupi duhan i zaveže ga u istu krpu pa s njom u muhliju. U 'brzini mu osta jedan rogalj vireći iz m uhlije). Katica: (Pojavi se na srednja vrata u bijeloj pre­ gači s bijelim oko glave. Pjeva — primjerice onu kaj­ kavsku: Kaj nam pak moreju, kad smo složni . . . — N o si u rukama košaru s drvima. Kada opazi Hasanagu prepade se. Ispadne joj košara iz ruku): Jojl Ko su oni?! Kaj izvoliju? Hasanaga: (N evid io do tada Omerove žene, pa od Katice misli, da je ona. Sjedi dalje): Saula, saula kuzum benim! Katica: Šta oni kažeju? G osp on ne razume po hrvački?! Hasanaga: N e razumijem se pohrvati? A šta ti pada na um hrvanje ženska glavo? Cu li ti nje! Ona bi se sa svekrom hrvala! T a ni u boljem vaktu ni jesu se žene hrvale. A što se tiče mene e, e bogm e sam se u mlađim godinama razumio i hrvao te još kako, a i danas ne dao Bog nevolje ne bih se dao pod noge ne bih. (Pridigne se): N ego dijete moje, od tebe nije lijepo što puštaš avaz, da te čuje i vlah i turčin. G dje ti je nićah? Katica: (Kod ove zadnje riječi posta pitomija): N ića?! A , zar ga oni znaju? Samo, znaju gospon, njemu nije ime tak: Nića, nego znaju njemu je praf, za praf ime Mića. Je Г te da je feš dečko moj M ića. Hasanaga: (U koči se. Turi prste u pojas nad bokove. Izobličen, iskolačenih očiju primiče se u raskrok Katici, a ona prestrašena uzmiče): Šta reče nedorekla ga, da B og da! Zar je od Omera postao M ića? Je li? Katica: (U neprilici). Kaj oni misledu? Kaj im ni to praf? Njemu je znaju pravo ime Mićun, a znaju ja ga, jer je tak hercig, zovem Mića, M ićko. Znaju, gospon ja mu smajhlam. Hanasaga: (U srdžbi podigne ruke kao da će na Katicu nasrnuti, ali se suzdržaje. Glas mu drhti): Ori, M ićun?! M ić a ? !. . . M ićko? Ah mićuhnuo ga sine prije zalaza sunca još za bijela dana! A meni piše: Tvoj O-O-mer. — Neimao ga kao što ga eto i neimam. Katica: (U sve većoj neprilici): Joj, gospon, ja njih čisto ne razumem. Hasanaga: (D alje bjesni od srdžbe): B og tebe ne razumio. I nije te stid meni hvaliti M ićuna?! Jazuk ler olsum! I ti si mi iz turske kuće?! Je U?! Pa i jezik u vlahaluku prevrnula. A !? Katica: A li ja nis iz turske kuće. Hasanaga: (Izvan sebe): Zar još i to?! Stidiš se starine?! Stid te bilo Boga! E, e sad razumijem komu hrokće onaj u avliji. Katica: Oni misleju onaj pajcek? Znaju gospon onaj pajcek je od druge partaje. Hasanaga: O d druge p a r t i j е?! O d druge p a r t i j е?! Šta se mene tiču vaše partije? 2, Prizor: Prijašnji i Omer. Omer: (Probudila ga galama. Viče srdit s vana): K o se to svađa u kući? Šta se to zbiva? (N akon toga ulazi s desna u pidžami, razbarušene kose, u kućnim cipelama; opazi oca): Ah, babo, ti?! T i, dragi babo?! D obro nam došao! (Raskrili ruke i pođe prema ocu). Katica: (Snebiva se i u čudu gleda sad Omera a sad Hasanagu; kao da pita publiku): T o gospon tatek od našeg m ilostivog gospona?! Hasanaga: (Uzm akne natrag, a kako mu se Omer primiče, on se u uzmicanju popne na fotelj. Pokreti­ ma, ruke odbija Omera) : Miči od mene! Miči kad ti velim. N ijesam ja tebi došao, nijesam. Zar da ja Mićunu dođem ? — A ? Mićunu, Mićuki, mićuknuo ga sine, nesine, prije akšama! Omer: (N e može da se snađe. Zamucao je): A-a-li babo? Jesi li pri pameti? O kakvom M ićunu govoriš? Hasanaga: O kakvom Mićunu?, o takvom što 1 stoji predamnom. Eto o kakvom. N ego ne primiči mi se. Eno ti o n og u avliji što sam malo prije na njega ovarisao. Još mi ova (pokazuje prezirno na Katicu) veli: nije naše p a r t i j e , nego druge p a r t i j e . N ije?! — N ije?! Hrokćao ga sine, nesine s njom zajedno na oba svijeta do kijamet-dana! Omer: (Očajan): Ama babo šta ti je za Boga? Šta govoriš? Ko hrokće?, koja partija? Katica (Upada u riječ): Stari gospon misliju tam dole na o nog pajceka od druge partaje. (Prema Ha- �sai}agi): Znaju gospon ja sem im kazala, da onaj pajcek ni od nas. Omer: (Daje Katici rukom znak da šuti): Znaš b a b o ___ .. Hasanaga: (Prekide ga): Neznam! (Prema Katici); A tebe ne pitam čije ti je partije domuz. Mogla ^ °£ге^ ’ i e т о Је- Stidi se dina i imana. Omer: (U sve većoj neprilici): Babo dragi, priberi se. Priberi. N ije krme u nekoj drugoj partiji, nego je krme druge partaje, drugog stanara. Ja vidim, da je ovdje neka zabuna, neki nesporazum. (Prema Katici): Šta ste, Katice, s mojim gospodinom tatom razgovarali? Hasanaga: (Zaprepašten upada u riječ pojačano): Šta-a? Zar je sada njoj ime Katica? Zar više nije Almasa? Biva Kata i Mićun, Mićun i Kata. — Je li? I meni sijedoj glavi to kažete nesretna djeco?! Zar sam trebao i to da do-če-ka-a-m. (Zajeca pa zaplaka Hasanaga. Sade brzo s fotelja i spopade zavežanj pa pojuri na vrata.) Omer: (Predusrete ga na izlazu): Babo, dragi, babo! Babo, molim te i ruku ti .ljubim, čuj me! Hasanaga: (Začeplja uši): Neću, neću! Gjunah mi je tebe i slušati, i čuti. (Nasrće na vrata). Omer: (Nastavlja): Ali, samo čuj dvije riječi: OVo je naš hizmećar. O vo nije Almasa tvoja nevjesta. Hasanaga: (Popušta. Prestaje da nasrće navrata. ! Pribire se. Gleda u Katicu kao da je pogledima pita: Je li to istina?). Katica: Jest, ljubim ruke, ja sam »bedinerica«, a m ilostiva spava! Hasanaga: (Prema Omeru): Ko ti to spava? Ka­ kva »milava«? (jer on ima kravu imenom »Milava«). Omer: (Ispričavajući ženu): Ona, babo misli na Almasu, ali ona ne spava. Ona je ustala na — na sabah, na vakat. Hasanaga: A ko joj je Mićun? Katica: Znaju gospon, to je moj dečko. Omer: (Rukom Katici, da šuti): Mićun je Katičin momak, pa ti je sigurno nešto o njemu pričala. Hasanaga: (Pribrao se pa i razdragao. Pođe i zagrli Omera): Kad je tako, šućur Bogu. Onda af mi, af, dijete, moje. (U grlenju mu ispade zavežanj. Za tim K atici): I ti mi ženska glavo oprosti, oprosti. Katica: A li milostivi, stari gospon, znaju moga j Miču. Oni me za -njega pitaju. Hasanaga (Raspoloženo): Hajde, hajde ženska j glavo! Ja te pitam za n i ć a h , a ti ga pomiješala s Mićom. (Prema Omeru): A šta je s nevjestom? Gdje se to ona zabavila? Kod krava može biti? —. A ? Pa onda, gdje mi je unuka? U mejtefu — je li? Omer: (Prekida): N e, babo. Odmah će doći, j (Prema Katici): Katice, odnesite ovaj zavežanj u gostinjsku sobu. (Prema ocu): Ja ću, babo, odmah otići j po Almasu. (Hasanaga pođe da sjedne gdje i prije. Katica ponese drva i zavežanj, a Omer pođe desnim , vratima). 3. Prizor: Hasanaga, Omer i Almasa. Almasa: (Bila je pošla u sobu, da vidi ko to jutros galami. S vana ulazeći): Ali, Omere, molim te, što toliko vičeš? S kim se svađaš? (U niđe u pidžami ne počešljana i sukobi se s Omerom, a za tim ugleda Hasanagu): Juh, ko ti je to Omere?! Hasanaga: (Pridiže se, dok se ne bješe posve ni spustio, i ispod dlana gleda u nevjestu. Prema Ome­ ru) : A kakav ti je to m o mč i ć, Omere — A ? Omer (Vidi, da je opet upao u nesporazum): Znaš, znaš to mi je žena — tvoja nevjesta. Hasanaga: (Izobličio se. Opet uzmakne na fotelj. Izbuljio oči. Probada sad Omera, a sad Alm asu pa podbočivši se ruknu): Šta reče zamukao ga?! Šta sram te Boga i poštenog svijeta?! O n tvoja žena?! O n ? ! . . . О-о-оп?! — On, nevjesta?! Pp-u! jazuk ler olsum. Zar je to tebi škola donijela, da ti o - o n bude žena, da ti o - o n rađa djecu — А -а?! (G las mu podrhtaje): Ah, Bože moj dragi, ne džombosaj ovo, dok ja ne izmaknem. (I ponovno sad, skočivši s fo­ telja, s većom silom nasrnu na vrata i uspje da iz­ makne. Almasa: (U neprilici): Ko je taj stari budala? Omer: (N ešto pojačanim glasom): Pobudalio od tvoje pidžame, a ono je moj rođeni otac. N eg o po­ žuri pa se presvući. (Za tim Omer potrča na srednja vrata za ocem, a Almasa se izgubi na desno). O dm or. 4. Prizor: Omer i Hasanaga. Omer: (Čuje mu se glas sa izvana. M oli oca da se vrati. N ak on. kratkog vremena ulazi uvodeći oca gotovo silom): .. .A k o nebude ovako onda me prokuni; napusti moj dom i odreci me se, da ti nijesam sin. (Hasanaga teško, umorno diše. Omer ga sjeda na fotelj): Šta ćeš babo, kad je taki vakat. M oda, kako ’no se reče. A , sada ćeš vidjeti, da je ono bila moja Almasa, tvoja nevjesta. Ona je žensko, a nije muško. Ona ti je rodila unuku. Ona je ono bila u noćnoj haljini, u pidžami. Hasanaga: P i - p i - d ž a m l i nešto, što li reče. Veliš moda. Jah! Moda! Ja jedno znam, a to je, da ste pobudalili na račun te vaše mode. Žene se šišaju i navlače pantale. Žale što im nemogu brkovi da na­ rastu. Ljudi im briju brkove. Stide se što su muško i' još čekam, kada će pustiti pletenice i navući dimije ili kakav fistan pa sjutra na putu neće čovjek znati ko je muž a ko li žena i ko od njih dvoje rađa. A ko se čovjek na te naopakosti srdi onda mu kažu: ne­ moj to je moda. Ona je tomu kriva. — Moda, ne bilo je, da Bog da! Omer: (Sjeda do oca pa će pomirljivo): Ama, babo, i jest tako i nije tako. I vakat je kriv i moda je kriva pa eto i mi smo krivi. Znaš, moda ti je je­ dan val, dalga. Kada se ona u vaktu pojavi sve što je u vaktu ona sobom ponese. Džaba ti se otimati. Treba ti danas ili sjutra s njom zaplivati ili se u vaktu utopiti. Hasanaga: (Porugljivo): Dalga, dalga. ah, dalga! Bogme vas i utapa i ačkosum joj bilo, kad ste taki. Omer: Ama, babo, ti zaboravljaš, da je vazda bilo mode. Čuo si ti, da se ono Bošnjaci digoše prije blizu sto godina na »đaur-sultana«, a ono je bilo radi mode. Sultan obukao vojsku u pantale i ustakao im fesove, a mi ti pusat na se pa u boj na sultana. Danas nas je stid toga, zar ne? Hasanaga: Rahmet im lijepoj duši svima, koji ustadoše. I trebali su i ačkosum im bilo. A ti meni nemoj sada pametovati. Neću da te slušam. (I začepi uši): Neću pa neću. Mene ne povlaši. �5. Prizor: Isti i Almasa. Almasa: (Pojavi se s desna u haljini i pristupi Hasanagi i uzme ga za ruku pa mu je poljubi): Kako ste, babo? Jeste li zdravo putovali? Jeste li se umorili? Hasanaga: (Pusti ruku i klimajući glavom otpuhnu kroz nos. Pogleda ispod obrva Alm asu od glave do pete pa ponikne glavom ): Eto dobro sam, a daj Bože bolje i daj Bože pameti. Almasa: (Sjeda blizu): Daće Bog i dobro i bolje. Nadati se. Hasanaga: Nenadaj se, dok se ovako radi. Jok! (U to se začu dječiji glas). Glas Milkin: (D oziva): Mamice! Mamice! Hasanaga (Kao da se prenu; podiže glavu): Čiji je ono avaz, da nije unukin? Omer i Alamasa: (Kao da nađoše izlaz iz ove situacije): Jest, babo, jest njezin glas. Hasanaga: Pa, dovedite mi je, dovedite. Omer: (Almasi, koja je već ustajala): Hajde Almasa po nju. Almasa: Baš sam evo pošla. (Izađe na desno). 6. Prizor: Hasanaga i Omer. Hasanaga: A , je li mi unuka kolika narasla? Omer: N e budi uroka za godinu dosta, dosta! Hasanaga: A , koja joj ono bi godina — A ? Omer: Sad će joj se u zdravlju šesta navršiti. Hasanaga: E, e neka je hajirli pa živa i zdrava. (N akon male šutnje): A , kako joj ono bi ime? Omer: (Casovito malo sm eten): Ime joj je, znaš, babo, ime joj je Malka, Malka. Hasanaga: (Razdragan. Poklepća Omera po ra­ menu): Eh, eh baš ti aferim sine. M alka, M alka, to je bilo ime tvojoj rahmetli neni, materinoj materi. Po ćeifu mi je. Taman kao da si joj nadio ime rah­ metli Čelebije, tvoje dobre majke, B og joj dao džennetske ljepote. A , kako ti pade na pamet, da joj baš nenino ime nadiješ? Omer: (O pet u neprilici): Z n a š ,... znaš, babo, čuo sam od rahmetli matere, da je nena bila dobra žena. Hasanaga: (Uzdahnu): Bogm e si imao šta i čuti. Bila je turkinja kakve se više ne rađaju. N ije nikad propustila beš vakat namaz. Pa za to dao B og te i moja unuka bila u svemu nalik na nju. 7. Prizor: Isti i Almasa s M ilkom, a zatim Katica. Almasa: (U niđe vodeći malu M ilku za ruku. Privede je Hasanagi): Evo vam babo unuke (M ilki): D e poljubi dedi ruku. M ilka: Ljubim ruke! Alm asa: (Još bliže privodi M ilku): Treba uzeti dedu za ruku i poljubiti mu je. Hasanaga: (Privuče k sebi M ilku i poče je gla­ diti): Što će ti dijete: ljubim ruke. Poljubi jednu pa si poljubila. (Zatim pruži joj ruku i ona mu je poljubi. Sjedne je do sebe i nastavi je gladiti): Slušaš li babu i majku — A ? M ilka: Slušam. Alm asa: (Sjeda blizu): Sluša, sluša, jer ko ne sluša, toga niko ne voli. Hasanaga: (Neobazire se na Almasine riječi): A , kako tebi bi ime, znaš li? Milka: Milkica. Hasanaga: (Zinuo. Pogleda sad u Omera, a sad u Almasu. O ni su očito smeteni): šta, ovo dijete reče? (Zatim M ilk i): Kako to reče? . . . Omer: (U pada u riječ, pa da pomogne M ilki): Znaš, ona tepa pa krivo izgovara. Sad rekne Malka, sad Malkica, sad M ulkica i nikad pravo. Hasanaga: (Klima glavom i ne vjeruje u isprav­ ke Omerove. Uzdahne duboko i spuštene glave, a ukočenog pogleda, mehanički, dalje gladi M ilku): Jah, jah! Krivo izgovara-a-a-a. (U to se pojavi s desna Katica). Katica: Prosim ih lepo tiš sam afdekovala i kafu servirala. (N estade je). Hasanaga: (Podigne glavu): Koga vraga sad prosi? N it ima ko za ženidbu niti za udaju, a vala da rečeš, da je gladna pa da prosi ne bi ni to rekao. Almasa: Ona nas ono zove u drugu sobu na bijelu kavu. Hasanaga: (Z lovoljno): Hajdete vi, djeco, ihajdete. Ja sam vala sit dovle. (Pokazuje do grla). Omer: A li ne može to biti, babo. Alm asa i Omer: Nem ože. Treba kahvu s mlije­ kom popiti. (Om er ga prihvaća za ruku i gotovo sili, da ustane). Hasanaga: N eka vam bude i to i ako mi nije do toga. (U staje). Trom o koracajući ide vratima i izađoše svi na desno). O dm or. 8. Prizor: H asanaga i Alm asa a onda Milka. Hasanaga: (Sjedi i pred njim džezva kave. U ruci mu filđan, a u drugoj cigara. Almasa nešto plete): K akogod smislim valja ona naša starinska, valja: ko je hitio vrat je slom io. Eno Omeru.se nezna ni za hahvu. Ode. V eli: dužnost me zove. Zamukla ga ona pa ne zvala. Almasa: E, šta ćete, babo, dužnost je dužnost. Hasanaga: D e, nevjesto,tako ti Boga, bud se on s njom uhvatio nemoj još i ti. Pa, dijete, naši su hi­ ljade godina živili nehiteći i evo nas šućur Bogu i danas živih i zdravih . . . M ilka: (N ašla u Hasanaginom zavežnju dimije i anteriju. Katica joj ih obukla, a na glavu joj ustakla kapu od maškare. Utrči): Bravo, dragi dedo, bravo! (Poskakuje oko Hasanage): Baš si mi donio lijep kostim za mačkaru. Hvala, hvala! Hasanaga: (N em ože da dođe k sebi. Poizmiče glavu, da vidi, je li mu to unuka, jesu li haljine što ih je on donio. Nam rgodi se. Očito htio bi skočiti izružiti, prokleti i pobjeći. G leda ukočeno. V adi čevrmu i tare znoj. Glava mu klonu, a on zastenje. Kroz ono stenjanje kao da doziva očajnim glasom ): C elebija-a!. . . Almasa: V idi , da je nešto Hasanagi neugodno, a nezna šta. Ona nezna, da je on donio te haljine. M ilki): A m o dolazi! (I privuče je sebi): Čije si to krpe navukla? (Prema Hasanagi): Znate babo mala ide u »špilšui« pa danas imadu maskiranu zabavu. O vo joj je sigurnot donijela Katica od naše pralje iz mahale. Još će mi se dijete oprljati. �Hasanaga: (Gleda dalje preda se. Teško diše. N e diže glave. Kao da sebi samom govori): K rpe!. . . 0 pri ja ti!. . . E, rahmet ti duši i blago tebi, moja Čelebijo, kad umrije za vakta neoprljana! Tvoje naj­ ljepše bajramske haljine čuvao sam i donio ih nevjesti, da je obeselim. Obeselio sam evo unuku — mačkaru. Blago tebi, kad je negledaš! (Zašutje i dalje teško diše.) 9. Prizor Isti te Katica i Šandor brico. Katica: (U niđe sučelice): M ilostiva, prosiip ih lepo došel je frizer, gospon Šandor, radi njihove ondulacije. Isvoliju ovdje ili tam’ u drugu sobu? Šandor: (Pojavi se iza Katice. Skida šešir): Lju­ bim ruke, gospođo! Molim vas, oprostite mi, to sam danas iznimno zakasnio. (Prema Hasanagi): Dobro jutro, gospodine! Hasanaga: (Almasa smetena još sjedi bez odgo­ vora neznajući šta da učini. On skoči pred nju; raskorači se i okrenut Šandoru, raskriljenih ruke, kao da sakriva Alm asu): N e primiči se ćafire! Idi! Odlazi! Idi! (Katica izmakne, a Šandor se snebiva): Zar ne vidiš, da je ovdje žena pod nićahom?! Idi, velim ti! Almasa: (Pridignu, se iza leđa Hasanaginih, dok on još govori i daje Šandoru znak rukom, da se uklo­ ni. Šandora nestade, a ona d ok još Hasanaga izgovara zadnje riječi, reče): Pardon, babo, ja ću se u brzo vratiti. Idem da vidim šta je to (i izađe na desna vrata, vodeći M ilku za ruku.) Hasanaga: Nije čuo, da je šta Almasa rekla niti, da je izašla nego, kada nestade Šandora, čeka još u istom položaju, da se ne bi Šandor vratio, a s pretpo­ stavkom, da mu Almasa sjedi iza leđa): N e vide li ti dijete šta htjede biti. U malo, da ti ne ode nićah. Ču­ vaj ga, kćerko moja, ako misliš pred Boga. (Obazre se, da nastavi razgovor, ali vidje da mu nema ni ne­ vjeste ni unuke. Prema obojim vratima): N ev jesta !. . . U n u k a!. . . (Ponavlja. Klonuše mu ruke. Poge glavu 1 tako popostaja, a onda sa uzdahom upravi hod sred­ njim vratima i, prije nego će izaći, obazre se prema publici, pa zdvojno izgovara, kao da deklamira): Vak a t . . . Nićah . . . Šandor . . . Kondulacija . . . M oda .. Čelebija . . . Mačkara . . . Unuka . . . Va-a-kat! (Izlazi veoma tromo koracajući pognute glave, a dotle za­ stor polako se spušta.) NOVE KNJIGE АДЕМ БИСЕ: ДА ЛИ МОЖЕ МУСЛИМАН ЖИВЈЕТИ ЕВРОПСКИМ КУЛТУРНИМ ЖИВОТОМ И ОСТАТИ ДОБАР МУСЛИМАН, КУРАН У ТЕОРИЈИ И ПРАКСИ Тузла, 1937, издање и штамла Јована Петровића, цијена ? Студија г. Адема Бисе има похвалну мисију. Она данас употпуњава ,сличну литературу, која тежи за напретком муслиманског дијела нашег народа и реформисањем многих вјерских установа од којих немамо никакве користи. Писац се, изгледа, много трудио да сакупи што више података који ће му послужити за одбрану његове тезе. Књига, оваква каква je, свакако he корисно послужити за правилну оријентацију читаоца. Међутим има једна ствар која нас много буни читајући ову књигу. To je њен необично опор стил и слаб језик. Ова мањкавост смета много код читања, нарочито данас када сваки ч просјечан писац има језик бољи и чишћи од најбољих писаца прије неколико деценија. A језик ове књиге je управо онакав каквим се писало прије 30 и више година. — Д. »ОБЛАЦИ НАД КОЛИБАМА« алманах књижевника који орбрађују живот народа у Босни и Херцеговини, издање Нове Библиотеке »НО-БИ«, Сарајево, 1937, цијена 15 динара. У лијепој умјетничкој опреми, Нова Библиотека у Сарајеву издала je другу своју књигу: Зборник босанско-херцеговачких пјесника и приповиједача који у јасном и тачном биљежењу живота малог човјека у нашим крајевима изграђују заједички пут. У алманаху се налазе слиједећи радови: »Бог од жуте иловаче«, приповјетка од Хасана Кикића; »Клетва родитељке Еве«, пјесма Тина Ујевића; »Суша«, приповијетка Хамида Диздара; »Одјек у празном«, приповијетка Илије Грбића; »Модра свјетлост«, пјес.ма Хусније Ченгића; »To се нама догађа«, пјесма Мирка В. Михића; »Руке ваше и наше«, пјесма Мака Диздара; »Животом шибани«, приповијетка Мирка В. Михића; »Освета на Дрини« приповијетка Марка Марковића; »Љубав његова«, пјесма Хасана Кикића; »Moj отац обилази усјев«, пјесма Петра Бакуле; »Прича о Муји Саџаку« Хусе Салчића; »Ревизија«, хумореска Јакше Кушана; »Јутро сумљивога«, одломак романа Ивана Софте; »Сестра Ана«, приповијетка Новакa Симића. Алманах »Облаци над колибама« претставља један од^ најбољих покушаја заједничког наступања писаца из ових крајева. Радови су разноврсни, али углавном добри и пози-;. тивни. Напор Нове библиотеке стога треба поздравити. — Д. АНДРИ|А ЛУБУРИТ: »ВОЈВОДА ЈОВАН МРШИЋ КЛИМЕНТА КАРАЂОРЂЕВ ЂЕД И ПЛАВСКИ ТУРЦИ« Београд, издање Штампарије Андре Петровића. j Ово je једна муслиманска црногорска пјесма из нештампане збирке народних пјесама г. Андрије Лубурића. Писац je добро познат no својим научним и историјским радЕвама, na je и ова пјесма, са опширним коментаром и историским податцима, драгоцјен прилог нашој народној поезији. Г. Лубурић износи врло интересантне податке о постанку племена Климента који вуку лозу од доласка Срба у ове крајеве a од којих je био и Карађорђев дјед. — Д. ЧЕДО СТЕФАНОВИЋ: НАШЕ ЗДРАВСТВЕНО ЗАДРУГ АРСТВО Издање Задружне Библиотеке Савеза здравствених задруга, Београд 1937, цијена 6 динара Професор Трговачке академије у Сарајеву г. Чедо Стефановић иаписао je ову лијепу радњу са много података, цифара, сугестија и примјера из живота. Обрадио je постанак здравствених задруга код нас и у свијету, рад задруга на куративној медицини, заштита дојенчади и школске дјеце, социјално-медицински рад, асанација насеља, село и здравствено задругарство, ветеринарски одјел.ци, омладински одјељци, л>екарски сталеж и здравствено задругарство и здравствено задругарство према апотекарском сталежу. Овдје je из.несено све што je потребно да знају они који желе да оснивају здравствене задруге у граду и на селу, a исто тако предности и успјеси ове врсте задруга Ko­ je су учиниле у неким земл>ама за народно здравл>е више него и сама држава. Кшига је писана популарно, претставља новитет у задругарском покрету. — Д. �M u s lim a n i u K in i (Nastavak) K ULTURNE PRILIKE Kulturni život kineskih muslimana, njihova znanost i pro­ svjeta daleko zaostaje za kulturnim životom ostalih Kineza. Znanje i prosvjeta je upravo žalosna. N e poznaju se na osnovna načela vjere. T o je nastalo uslijed primitivnog načina obuke i pomanjkanja islamske knjige na kineskom jeziku. Ki­ neski muslimani pridaju mnogo više pažnje i važnosti arapskom jeziku nego svom rođenom a n e poznaju nijednog od ovih jezika. Pored ono malo memoriranja djeca u mektebu uče neke vjeronačne ćitabe na pogrešnom jeziku, koga također ne po­ znaju, isto onako ko što se kod nas doskora učilo na turskom! U medresama se uči prije svega arapska gramatika na arapskom jeziku bez ikakve predspreme iz svoga jezika. Pro­ fesor, istina, tumači gramatička pravila ali onim, speoijalnim medresanskim jezikom, kakav se podržaje svagdje gdje postoje medrese srednjovjekovnih sistema. Kakav je taj tumač lako je pretstaviti kad se ima na umu da ni sam taj profesor nema ni pojma o gramatičkoj terminologiji svoga jezika. U džbenici po kojima se radi su svojim sistemom bliži pretpotopnoj eri nego dvadesetom vijeku. Razumljivo je stoga da đaci apsolutno ne napreduju i da gube volju za studiranjem. M nogi pak nauče sve gramatike, njihove glase i komentare na izust a ipak ne raspolažu nikakvim znanjem iz krasnog jezika slavnog ImrulKajsa. Trajanje školovanja u medresama je neograničeno. V eći­ nom učenici napuštaju medresu b ez jkakve vjerske spreme. U višim medresama studiraju se veliki ćitžoi iz аг. jezika, D og­ matika, šer. prava dtd. V isoki studij traje na decenije, a da studenti ipak ne pređu ni p olovinu tih ćitaba. Kad profesor steče mišljenje da je student nešto naučio izdaje mu diplomu: bijelu, zlatom navezenu ahmediju i epitet »hodža«. O ve »hodže« nemaju nikakve snage za sam ostalno rasuđivanje niti spretnosti u izražavanju narodnim jezikom. Muslimanski prvaci i naprednjaci upoznavši sve nedostatke ovo g sistema osnovali su četiri vjerske škole na sasma moder­ noj osnovi u Junanfu, Pekingu, Sangaju i Sidžvanu. U njima se uče arapski, kineski i engleski jezik, svi vjeronaučni pred­ meti i sve moderne discipline. Đ aci u ovim školama pokazuju odličan uspjeh u kineskom i engleskom jeziku kao i svim svje­ tovnim predmetima dok su u totalnom nazatku u arapskom jeziku i vjerskim predmetima. Jedino zato što nemaju spremnih nastavnika za ove predmete. Stoga osnivači ovih zavoda razbijaju glavu razmišljajući kako da pospješe napredak učenika u arapskom jeziku i vjer­ skim predmetima. Budući je obrazovanje ilmije ograničeno, ona ne uvida u vjerskim principima i zasadama, materijala, kojim bi upu­ ćivali svijet na dobro i odvraćali ga od zla, pa se u vazovim a i propovijedima služi raznim pričama, bajkama ii legendama koje razum ne poima. Zbog toga se m oderno obrazovani svijet sva­ kog dana sve više udaljuje od te iluzije. Bilo je, istina, među kineskom ilmijom i naprednijih du­ hova koji su na kineskom jeziku napisali cijenjenih stvari sa kojima se podigao i procvao islam u Kini u posljednja tri sto­ ljeća i preko kojih su Kinezi doznali da je islam vjera filozo­ fije i morala. A li, nažalost, tada je apsolutizam bio na vrhuncu moći a konfučizam se smatrao poluslužbenom religijom. T o je om elo slobodan razvoj ove božije vjere. Osim toga oskudjevalo se autentičnim djelima na koja se m oglo obratiti. I nije čudo što je ono malo djela bilo izvrgnuto proizvoljnom naivnom tumačenju i predrasudama. Tek prije trideset godina počela se tamo širiti islamska knjiga iz Carigrada, Bombaja a najzad iz Egipta. Kineski muslimani potpuno zanemaruju moderno svjetovno obrazovanje. Ulema im zabranjuje izučavanje narodnog jezika. Tek u najnovije doba počeli su se osvješćivati i osnivati mektebe, po istom sistemu i programu kakav je u državnim školama. Skoro su osnovane u Pekingu i Hunanu dvije musi. gimnazije uz pripomoć ministarstva prosvjete. Muslimanski prosvjetni za­ vod i nisu ni iz daleka ravni prosvjetnim ustanovama kršćan­ skih misionara. U Kini imade na hiljade osnovnih, preko 200 srednjih i na desetke visokih škola kršćanskih misionera. Oni tam o imaju jak uticaj. Društveni život kineskih muslimana p očeo se razvijati tek poslije stvaranja republike u kojoj muslimani prestavljaju je­ dan od onih faktora koji sačinjavaju kineski narod. Tada su i muslimani počeli sa organiziranjem svojih masa kako bii što brže pošli općem napretku potkorak sa sugrađanima drugih' vjera i tako doprinijeli svoj udio općem razvoju mlade ki­ neske republike. Prvo muslimansko društvo osnovano je tek 1911 godine u Pekingu. Danas u Kini ima devet jakih mu­ slimanskih društava koja su provela svoje organizacije po svim mjestima Kine u kojima su muslimani. Iako mlada ta društva imaju na zemlji veliku snagu i ugled koje su im pribavile vodeće Ličnosti. T o su sve bivši generali, ministri profesori i pol. vođe kineskih muslimana. Program svih tih društava jest podizanje muslimana u kulturnom i ekonomskom pogledu, širenje islamske prosvjete i morala; jačanje sloge i bratstva. Sjedišta tih društava su Nanking, Peking Jonuam, Sangaj i t. d. Već danas se uveliko osjeća njihov rad. »Društvo za unapređenje kineskih musli­ mana« u Pekingu izdalo je krasan prevod Kurana i tim učinilo veliku uslugu islamu. O vo društvo izdaje i jedan dobar časo­ pis. Muslimansko društvo u Jonuanu izdržaje nekoliko stu­ denata na teološkim studijama u Kairu. A to je zaista velika usluga vjeri i narodu. O vo društvo vodi interesa o svim isl. stvarima u zemlji; štiti i zagovara njihove interese i brani njihova prava. Ono važi kao jedinstvena veza između musli­ mana i vlade. Preko njega musLimani dižu tužbe na sud i vladu. O no dostavlja i objavljuje muslimanima državne za­ kone i naredbe. Sadašnji njegov predsjednik jest g. Ma Tsung, bivši ministar rata. Blagotvorno je djelovanje »M uslimanskog znanstvenog društva« za obnovu islamske civilizacije i prosvjećivanje širo­ kih muslimanskih masa koga vode poznatiji profesori d knji­ ževnici muslimani. j:! Od 1928 god. postoji u N ankingu »M uslimansko društvo« koje su osnovali generali Ma Fu Siang i Pe Tsung H si i prof. Ma Che W u bivši načelnik ministarstva prosvjete i drugi ugled­ ni muslimani. Svrha mu je učvršćivanje musi. sloge; ima i izvjesnu političku boju. I muslimanska se omladina počela organizirati te je 1933 god. osnovala u Pekingu svoje društvo sa devizom : bratstvo i sloga, kultura i moral; jednakost i sloboda. O v o društvo izdaje svoj list sa izrazitom muslimanskom političkom bojom. D o danas u Kini nema nijednog muslimanskog dnevnika. U posljednje vrijeme pojavilo se nekoliko muslimanskih glasila ali usljed književne i materijalne bijede muslimana brzo padaju. Danas u Kini izlazi pet vjersko-naučnih i tri politička musli­ manska glasila. Interesantno je da sve pol. listove izdaje omla­ dina. N ajozbiljniji, najstariji i najčitaniji muslimanski list jest »Nedavetul-hilal (Sjajni polum jesec)« što ga izdaju profesori Islamske učiteljske škole u Pekingu. On m nogo zaostaje za gla­ sovitim kineskim revijama. POLITIČKE PRILIKE. Historija D alekog Istoka kaže da su za dinastije Sung (960— 1275) postojale u Kini muslimanske kolonije sa džami­ jama, konačdštima i čaršijom. Muslimani su imali svog vjer­ skog poglavicu koji je rukovodio njihovim političkim, trgo­ vačkim i vjerskim životom . U to staro doba muslimani u Kini imali su neke naročite privilegije. Vladari su ih poštivali, poma­ gali i štitili tako da su mogli potpuno zadovoljno i m im o živjeti i manifestovati svoju vjersku pripadnost. Od tada pa do danas muslimani su uživali taj svoj ugled i zauzimali vrlo visoke položaje u politici i upravi. Bivali su guverneri raznih pro­ vincija, ministri, admirali, generali i t. d. Zna se za dvojicu koji su bili u sviti vladara. U Jonuanu imade danas trojica generala muslimana medu kojima je i W ang Ting Chih, pretsjednik »Društva za unapređenje kin. muslimana«. U Kausu iimadu četiri gentrala-muslimana od kojih su neki bili generali provincija a jedan od njih Ma Fu Siang im enovan je pretsjednikom komiteta za M ongoliju i Tibet. U drugoj poli osamnaestog i devetnaestog stoljeća vladale su u Kini smutnje i neredi. Mandžurska vlada, ‘bojeći se da muslimani ne počnu snovati o restauraciji stare dinastije (Miug 1368—1642) kod koje su oni uživali izniman položaj u državi, poče voditi teror nad njima. Ta teroristička i apsolutistička politika mandžurske vlade koju muslmani nisu htjeli trpiti, izazva bune i tako dodc do krvavih revolucija (1758— 1873). Vođa muslimana Sulejman Sing osnuje samostalnu islamsku državu koja se održala dva decenija. U tim bunama prolivena �je mnoga krv i opustošene tri najveće provincije Shcnsu, Causu i Jonuan. O vi neredi urodili su mržnjom na muslimane. Danas ta mržnja trne jer i protivnici muslimana priznaju da je teror bio nesnosan. Muslimani se danas zajednički, rame uz rame, sa svojim sugrađanima bore na braniku svoje domovine i žrtvuju sve svoje, samo da je spase od japanske invazije. Ustavom kineske republike zajamčena je vjerska sloboda i jednakost svim narodima republike. Ta prava u potpunosti uživaju i muslimani i nemaju nikakve smetnje na putu obnove svog vjerskog i općeg života. Međutim nankinška vlada svojom centralističkom politikom ubacila je pocjcpanost u muslimanske redove. Ona je, naime, pretpostavila hausku naciju nad ostale nacije Kine sa obećanjem da neće zapostavljati ni ostale nacije. Tako su muslimani centralne Kine pripali pretpostavljenoj na­ ciji jer se samo po vjeri razlikuju od ostalih Hansa, dok se muslimanima Kineskog Turkcstana priznaje posebna musli­ manska nacija. T o je pocijepalo muslimane, jer jedni simpatizi­ raju ovakovo tumačenje dok ga drugi, koji prestavljaju musli­ mansku većinu, zabacuju i u tom naziru antiislamsku politiku. N a n k i n g š k a v l a d a ne pokazuje nikakva dnteresa za muslimane. Ona bi želila da se islamsko svjetlo u Kini samo od sebe utrne i trudi se oko asimiliranja muslimana u hanitsku naciju. A li to joj neće poći za rukom, jer su religiozni osjećaji kineskih muslimana iznad nacionalnih. Kad se ta dva osjećaja nesukobljavaju oni se svom svojom dušom predaju domovini i naciji ali ako se pokuša protežirati nacionalna ideja na račun vjere, oni se onda čvrsto prihvaćaju svoje religije. Evo, ovo je jedini razlog zbog koga kineska vlada lijepo postupa sa svojim podanicima muslimanima i zbog čega bi želila da nestane is­ lama u Kini. Te želje i nade kineske vlade mi najmanje ne štete tamošnjim muslimanima nego ih samo opominju i bude dz dubokog sna i bodre ih da sej osvješćuju i bore za prospe­ ritet svoje časne vjere u svojoj miloj, domovini. Muslimani Kineskog Turkestana govore turski a hesti> i kineski, a oni u centralnoj Kini samo kineski. Nošnja muslimana apsolutno se ne razlikuje od hošrtjc ostalih građana. Kinezi nerado imitiraju strance. Cak i oni koji se obrazuju u Evropi i Americi, kada se povrate u dom o­ vinu nose radije svoju narodnu nego evropsku nošnju. Pored svega toga muslimani se lako raspoznaju od ostalih Kineza či­ stoćom odijela, snagom i nekim naročitim držanjem. Kinezi imaju jak respekt prema bogomoljama. Džamije p o­ štuju kao i svoja svetišta. U Kini ima vrlo mnogo džamija. One osim namaza služe i za stanovanje đaka i putnika i na­ stavu. Da navedemo broj džamija u gradovima koji se svaki dan spominju. U Nankingu, glavnom gradu modeme Kine ima 36, u Sangaju 11, u Pekingu glavnom gradu stare Kine 36 i 70. Ukupan broj džamija po velikim gradovima jest 154. EKONOMSKE PRILIKE Privredne prilike kineskih muslimana su jadne i kukavne. U gotovo svim isl. naseljima vlada siromaštvo. Muslimani ne­ maju nikakvih korisnih institucija, skloništa, bolnica i t. d. na što ih potiče vjera i u čemu su ih drugi nadmašili. Skoro sva trgovina, zanati, udruženja, zadruge i t. d. su u rukama nemuslimana. U svim zcmjjama Istoka i Zapada, a naročito ma otocima istočnje Indije koju je osvojio veliki kineski musli­ manski admiral Cheng Ho, postoje kineske kolonije ali nema nijednog muslimana. U Egiptu napr. ima preko pedeset ki­ neskih trgovaca ali nijedan nije musliman. Glavni razlog toj ekonomskoj mizeriji kineskih muslimana jest indolencija prama radu. To je nastalo iz nepoznavanja duha islama kao što treba. Oni nisu nikada u praksi primi­ jenili ona kuranska ajeta koja imperativno traže od muslimana sudjelovanje u ekonomskoj utakmici i natjecanje u imetku; neće da tragaju za onim što će im Bog dati na budućem svijetu, a zaboravljaju i na svoj udio na ovom svijetu. Ovom nepozna­ vanju vjere kriva je ilmija koja svojim nazadnim d pasivističkim vazovima propovijeda asketizam i primitivan život. N jihovi najbogatiji ljudi ne posjeduju ništa više nego što im je potrebno za svakodnevne životne potrebe. Ekonomski je najgore stao ilmijanski stalež. Nagrade za vršenje vjerskih službi su mizerne tako da one vjerskim službenicima ne donose ni toliko da mogu pristojno živjeti nego su obično upućeni na milost i nemilost pojedinaca. SOCIJALNE PRILIKE Muslimanska porodica u Kini odlikuje se ćistotom, i ured­ nošću. U njoj nema ničega ncislamskoga. Dok se inovjerci ri­ jetko peru i kupaju dotle se u svakoj islamskoj kući nalazi kupatilo. Mulimani liježu odmah poslije jacije i ustaju rano pa su stoga jako zdravi i čalW 2 en a boravi stalno u kući i bavi se kućnim poslovim a. N a ulicu izlazi samo kad je potrebno. Djevojka nikada ne izlazi iz kuće. ŽENE SE KRIJU. Kod njih se ne ašikuje. Običaji kineskih muslimana o za­ jedničkom sarađivanju dvaju spolova daleko su manje libe­ ralni od islamskih propisa. Odrasla muslimanska djevojka ne jede sa svojom rođenom braćom za istom sofrom. Zenidbeni običaji kineskih muslimana vrlo malo sliče islamskim. Djevojka se prosi. Pregovore vode žene a ljudi pri­ sustvuju vjenčanju kao svjedoci. Treba samo pristanak rodi­ telja. Mladenci se ne pitaju. Imam prouči dovu i brak je sklo­ pljen. Roditelji mladoženje upravljaju mladencima kako oni hoće. Cesto se sklapa brak i medu malodobnima. Mladići se žene u 15-toj godini života. A ko koji prekorači petnaestu a ne oženi se izvinjavaju ga. Stoga je vlada donijela zakon da mla­ dić mora limati najmanje 20 a djevojka 18 godina pa da može »>iti u brak. Zakon traži i ličnu privolu mladenaca.. Muslimani inovjerke samo onda kada su voljne primiti islam. Za idbene svečanosti izdaju ogroman novac. Razumni musli. ani nastoje da uproste taj sa ogromnim izdacima skopčani običaj. Običaj arbni brak sa stričevićkom a dopušta tastu da posini zeta i da ga ovaj naslijedi. Razvodi braka su vrlo rijetki. Brakolomstvo je u očima Kineza vrlo ružna pojava. Bez razloga razvrgnuta žena gleda se sa prezirom. Prostitucija je u Kini, a naročito muslimanskoj vrlo rijetka. U nasljedstvu se ne primjenjuje Seriat nego opći građanski zakon. Kao nasljednici dolaze u obzir muška djeca, roditelja i braća. Kćeri dobivaju samo ono što im otac daruje prilikom udaje. Kćerka može naslijediti samo ako joj otac primi muža. God. 1929 vlada je promulgirala zakon o jednakosti u na­ sljedstvu između sina i kćeri. Koliko ima muslimana u Kini ne možemo sa sigurnošću tvrditi. Općenito se* smatra da njihov broj iznosi pedeset miliona. Glavna naselja muslimanska su Kineski Turkestan, Causu, Jounan, Haunan Sangtung i t. d. I i j j I I I ! j UZROCI ZAOSTALOSTI KINESKIH M USLIM ANA I N A Č IN I PODIZANJA Kada smo rezimirali život kineskih muslimana, njihov vjer­ ski, kulturni, ekonomski i socijalni položaj iz čega se jasno razabire nizak nivo njihova života koji sramoti sami islam, preostaje nam još da istaknemo uzroke njihove dekadense i da ukažemo na načine kako bi se njihov standard života m ogao' poboljšati i unaprijediti. Nazadak kineskih muslimana može se uglavnom svesti na neznanje, pomanjkanje prosvjete, nesloga i siromaštvo. Neznanje je dakako, najveća zapreka napretku i neprijatelj sreće. Kad muslimani ne poznaju svoje vjere, kada nemaju nikakvog vjer­ skog odgoja, o međusobnom pomaganju d socijalnom životu i uzajamnosti, prirodno je da moraju pasti. Iz totalnog nepoznavanja islamskog vjerskog učenja nastala je potpuna indolencija prama radu i privredi bez koje ne može biti napretka. Oni potpuno zanemaruju svoj narodni jezik. Ri­ jedak, je alim koji lijepo govori i piše kineski. Odakle će onda ta ulema moći svojim nazorima i propovijedima polučiti neki efekat i uspjeh kod svojih slušalaca Stavišc muslimanska masa vjeruje da joj je zabranjeno učenje narodnog jezika jer joj se tako prikazuje. Iz toga pogubnog d nazadnog vjerovanja na­ stalo je zaziranje muslimana od škole, miješanja i udruživanja muslimana sa drugim sugrađanima u trgovini, industriji, raznim poduzećima i zanatima. To je ubilo muslimansku privredu i uništilo muslimanski život. Neznanje je dovelo do nesporazuma i razdora među ulemom zbog nekih skroz neznatnih šer. pravnih pitanja u kojima se ta ulema gubi. Došlo je čak do svađe i proljevanja krvi. Nijedno to pitanje nije toliko komplicirano niti važno da bi moglo biti povod svađi i razdoru u islamskoj zajednici. Kao što je neznanje dovelo do razdora isto je tako b ilo povod i trećem uzroku nazatka — siromaštvu. Jedini način za podizanje ovog islamskog svijeta b ilo bi šdrenje prosvjete. Iz toga bi se dobila pravilnija shvatanja is­ lama, prihvatilo bi se za rad na koji islam bodri, zavladalo bi bratstvo koje on uči, sloga i opće blagostanje. A. Š a b a n o v i ć �J ed n a ralc-rana n a š e g n a rod a „ A LK O H O L PO C IM A U Z IM A T I M A H A U M U ­ SL IM A NSK IM SELIM A Jedna pojava koja je zapažena u muslimanskim selima derventskog sreza, dala mi je povoda da na­ pišem ovaj članak. Alkohol koji je najveći dušmanin našeg naroda, doskora upotrebljavan u manjoj mjeri kod muslimapa-seljaka, u posljednje vrijeme uzima opasne dimenzije, i ne nađe li.se lijeka ovome zlu, prijeti pauperizacija našem muslimanskom težaku. Za vrijeme prošlog ramazanskog bajrama u selu Bos. Dubočcu, koje broji oko 70 domova siromašnih u 90%, sa mnogobrojnim porodicama, opaženo je opijanje en mass, te je gotovo rijetko bilo tih inače mubareć dana vidjeti trijezna čovjeka među odra­ slima. A k o se .uvaži da u tome selu ima veliki broj porodica, koje nemaju više od 5— 10 dunuma zemlje, onda se tek može zaključiti kakovo istrijebljen je pri­ s je t i tome nesvjesnom svijetu. Kakova će biti bu­ dućnost toga, kao i drugih naših sela, zaraženih ovim teškim zlom? Šta može biti od djece u tom selu, koja gledaju ovakove pojave i privikavaju se na ovu zarazu? D ok nije bilo pića u ovonie selu narod je mno­ go bolje materijalno stajao, a danas ovaj svijet ide u svoju i svoje porodice propast. I u nekim drugim selima ovoga sreza nije stanje m nogo bolje. A lk o­ holom zaraženi pojedinci zlostavljaju porodice, na­ ročito žene koje bivaju zlostavljanje, a često tjerane iz zajednice, stradaju iuljeca ovakovih. Prema statistici trezvenjačkih organizacija, u Ju­ goslaviji se potroši godišnje 8—10 milijardi dinara na alkoholna pića. A k o je ova cifra tačna, a izgleda nažalost da jest, onda se može tvrditi da naš narod više izda za ovaj otrov-alkohol, nego za prehranu i odjeću. U Jugoslaviji 8 domaćih fabrika šećera proizvedu oko 7—8 milijona kilograma šećera ili 7000 do 8000 vagona, što iznosi po 1 stanovniku nešto preko 6 kg godišnje, a u novcu računajući 1 kg šećera 15 din., svota iznosi kod 7000 vagona šećera 1 milijardu i 50 milijona dinara. Dakle, za šećer koji se u kultur­ nim zemljama smatra neophodnom životnom namir­ nicom potrebnom za čovječiji-organizam izdaje naš narod nešto preko jedne milijarde dinara, a za alko­ hol 8 puta po jednu milijardu godišnje. U čehoslo-. vačkoj republici kilogram šećera stoji naših 4.50 di-' nara, dok kod nas iznosi drž. trošarina na 1 kg še­ ćera kocke 8.75 dinara. D o k je u Cehoslovačkoj ri­ jetkost vidjeti čovjeka poderane odjeće i obuće, dotle naš narod naročito u Bosni i Hercegovini, ve­ likim dijelom ide slabo obučen i obuven, čemu je uzrok najviše u pretjeranom uživanju alkohola, koji mu iscrpljuje i materijalnu i fizičku snagu a i ometa kulturno-prosvjetni i ekonomski progres naĐ eg na­ roda, koji je 70% nepismen (najnovija statistika za Vrbasku banovinu). Nem inovna je potreba, koja ne trpi odlaganja, da se muslimanska inteligencija pozabavi opasnom po­ javom širenja alkoholizma u muslimanskom selu, kojoj bi se možda ipak našlo lijeka smišljenim i or- ganizovanim radom. Treba zaći u sela i održavanjem predavanja protiv toga neprijatelja, otvarati Oči na­ šem neukom čovjeku.Ne bi trebalo propustiti niti jedan praznik:.petak, nedelju i t. d., a da se ne održi po koje predavanje po selima. Naročito bi bilo. od efekta-ova predavanja popra­ titi statističkim pSdacipia, projekcionim slikama (uvjeren sam da bi naše "higijenske institucije po­ zajmile za ova predavanja aparate i slike odnosno film ove). U z svjetovnu inteligenciju ovdje bi mnogo mogla pomoći i naša ilmija, obradivši ovu temu sa vjerskog gledišta. O vo napominjem kako za derventski tako i zadruge srezove i naša mjesta. A k o ništa dru­ go ne poluči, potrebna su ova predavanja zbog žen. svijeta i djece, neka se barem ona čuvaju od- ove strašne zaraze. Pitanjem alkoholizma bi se trebalo da pozabavi i naše narodno predstavništvo (narodni poslanici u skupštini), jer o svemu se je u Narodnoj skup­ štini više i duže govorilo i debatiralo nego o suzbi­ janju našeg najvećeg narodnog neprijatelja-alkohola. N eka se zatraže statistički podaci, pa će se doći do strašnih rezultata u svima pravcima. Dobiće se po­ daci n. pr. iz. sreza derventskog u kome je u 1936 g; bilo oko 80 ubistava, od kojih je devedeset po sto počinjeno u piću, na nekoliko stotina slučajeva ozlje­ da hladnim ili vatrenim oružjem. N e računavši dru­ ge gubatke, u tome srezu je unesrećenih 160 poro­ dica u toj godini (obično kućnih starješina), to zna­ či računavši 5 duša na jednu porodicu, ostalo je 800 duša u bijedi i nevolji,, u srezu koji broji oko70.000 stanovnika. Esadbeg Alibegović »ПРОСВЕТА«, ЛИСТ ЗА CABPEMMEHE ПРОБЛЕМЕ КЊИЖЕВНОСТ У САРАЈЕВУ И Изашао je 10, 11 и 12 број као Вукова свеска с овим садржајем: »Просвета« — Вуку, Б. Јевтић, Др. В. Рундо; Вукова буна, Д р. Мидан Будимир; Вук Караџић као демократ. Ja­ ma Продановић; Вукова књижница »Писма о српском језику«, Павле Поповић; Вук о Хауи Рувима, Др. Владимир Ћ оровић; Вуково гледиште о вредности народне епике наше, Драг. Костић; .Проучавање наше народне песме, Р. Меденица; Вук и балканска народна песма, Д р. A. Шмаус; Краљевић Марко из Вукова циклуса у светлу карактерологије и психоанализе, Др, Владимир Дворниковић; О босанским севдалинкама, Др. Грехард Геземан; Белешка уз једно необјављено писмо Вуково, Милан Г. Ћурчић; Како je Вук долазио до народних песама? Вишеслава Мл. 'БуричиН; Последњи Вуковци у Херцеговини, Јован Радуловић; О културном значају народне поезије, Др. Светистав Стефановић; Вук и наша драма, Б. Јевтић; Вук и Чехословаци, К. П. Стрижак; Вук и арбанаско народно песништво, X. Барић; Вук и Бугари, Др. Павле Јевтић; Вук и Хрвати, Д р. Милош Московљевић; Вук и Словенци, Урош Џонић; Вук и Европа, С. Станић; Вуков култ у Подрињу, Жив. Поповић. — ПрИкази, подаци, белешке о Вуку. — Глосе. — Слике у тексту: Вуков портрет; Сава Текелија; Ђорђе Магарашевић; Димитрије Давидовић; Петар II Петровић-Његош; Бранко Радичевић; Фотографска копија једног необјављеног писма Вукова; Јован Стерија Поповић; Димитрије Деметер; Људевит Гај; Иван Мажуранић; Игњат Врлић у друштву с Јулијем грофом Драшковићем и Јованом Живковићем; ТБуро Даничић; Вуков дом културе у Лозници; Обновљена Вукова кућа у Тршићу; Др. Љубомир Стојановић. — Редовни део свеске: Позоришни преглед: »Печалбари« Ант. Пановића, Ј. Палавестра; За обнову савременог позоришта, Б. Јевтић. — Социјални преглед: Тешкоће наше радне пијаце, Владета Билбија. — Политиччки преглед: Политичка ситуација у Европи, Др. В. Рундо. — Белешке. — Нове књиге. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/ce98f04f64a40cf4f6e9d769a778363b.pdf 1b5de92b635f36cba1fd8532050c67c5 PDF Text Text TAKCA У ГОТОВУ ПЛАЋЕНА Слика JI. Арндта: Улаз у сарајевски хан Г д а п ж л !' Проф. ХАМДИЈА КАПИЏИЋ: Др. М ехмед Беговић, ванредни професор Београдског универзитета / Инж. ХАЈРУДИН БУЈУКАЛИЋ: Плаи за испитивање села / БЕШИР БАБИЋ: Рамазан код куће за живота материна, — пјесма / О одговорности / Проф. МУСТАФА АЛИКАЛФИЋ: In memoriam Хасану Ћишићу / Ћ. A.: Крик Рудине — приповјетка Ш.: Умро je Бранислав Нушић / X.: Ново арапско позориште / Лијеп примјер свијести и разумијевања према школовању наше муслиманке / ШТАМПА О ГАЈРЕТОВУ КАЛЕНДАРУ: »Политика« и »Прагер Пресе« / НОВЕ КНдИГЕ: X. М. Ханџић: Увод у тефсирску науку / Хасан Кикић: Букве, сеоски роман из Босне / Хафиз М. Крпо: Пут на хаџ / УЗГРЕДНИ ЗАПИСИ: Конгрес пол>ских муслимана / Једно предавање о муслиманима / ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Сарајево 1938 _____________________________ ИЗДАЈЕ ГЛАВНИ ОДБОР ГАЈРЕТА У САРАЈЕВУ • ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ХАМИД КУКИЋ �O a fr e io v a K r e d itn a p r iv r e d n a sza đ ru g a s . o , /. u S a r a j e v u Telefon br. 25 44 — i Račun kod Post. šted. 1977 P R IM A U L O G E N A Š T E D N JU sa i bez otkaznog roka PODJELJUJE Z A D R U G A R IM A ZA JM OV E uz povoljan kamatnjak P R IM A ve i rine D in U Č L A N ST V O vlastitog Posmrtnog fonda GajretoZadrugine članove. Za svaki 1 dinar mjesečne člana­ isplaćuje se u slučaju smrti D in 500.— ograničeno do 2.000.— P R IM A P O N U D E za sve vrste osiguranja: životno, stipen­ dije, mirazi, požar i t. d., i to kao Generalno zastupstvo osiguravajućeg društva LA NATIONALE Sjedište društva »La Nationale« je u Parizu, sa direkcijom za Kraljevinu Jugoslaviju u Beogradu. — Akcijski kapital ovog društva D in 50,000.000.— francuskih franaka, sa rezervnim fon­ dovima od preko 1.600,000.000.— francuskih franaka.__ V R SI SV E D R U G E T R A N SA K C IJE koje zasijecaju u kre­ dit i privredu Sva obavještenja interesentima daje uvijek besplatno G A JR E T O V A K R E D IT N A I P R IV R E D N A Z A D R U G A s o. j. Kralja Petra ulica 39 Gajretov dom , I kat ГАЈРЕТ, ЛИСТ ДРУШТВА ГАЈРЕТА ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЧНО, ЦИЈЕНА МУ JE ЗА НАШУ ОТАЏБИНУ 60 ДИНАРА HA ГОДИНУ, A ЗА СВЕ ОСТАЛЕ ЗЕМЉЕ ПРЕКО ГРАНИЦЕ 120 ДИНАРА. ЂАЦИ ГАЈРЕТОВИ ПИТОМЦИ ДОБИВАЈУ ЛИСТ У ПОЛА ЦИЈЕНЕ КОД ГЛАВНОГ ОДБОРА ИЛИ КОД УГ1РАВЕ ГАЈРЕТОВИХ КОНВИКАТА Власник друштво »Га1рет« - Одговорни уредник: Хамид Кукић — Штампарија Босанска Пошта Јосип Бретлер и др. одговара Јосип Гргић. �Г о д . Х /Х Број 3 С а р а је в о , март 1938 §lp уЖехмед Ђетовић ванредни професор Ђеоградског универзишеша Факултетско вијеће Правног факултета, на својој сједници од децембра 1937 r., изабрало je једногласно за ванредног професора г. Др. Мехмеда Беговића, универзитетског доцента. Сенат Београдског универзитета, под претсједништвом ректора г. Др. Драгослава Јовановића, потврдио je тај избор, изабравши, 1 фебруара 1938 r., г. Др. Мехмеда Беговића за ванредног професора Шериатског и Грађанског права. Г. Др. Мехмед Беговић долази релативно врло млад на положај ванредног професора Универзитета, у својој 34-oj години. To je, доиста, риједак случај, јер се обично долази на тај положај у поодмаклијим годинама живота. Рођен у патриархалној породици ластванских Беговића, у једном питомом куту горње Херцеговине, г. Др. Мехмед Беговић je рано у својој родитељској кући добио лијепо исламско васпитање. To се исламско васпигање доцније усавршавало до потпуности тако, да он, доиста, пружа диван примјер честитог и поштеног муслиманског интелектуалца. Ластва, родно мјесто професора г. Беговића, претставл>а једну необично питому оазу у Корјенићима, у близи Требиња. Taj je крај до конца XVII вијека био ријетко н^сељен муслиманским живљем. Муслиманска насел>а су појачана у тој области у времену великих борби Св. Лиге с Турцима. Падом Херцег Новог и Рисна под Млечиће, муслиманско станоништво тих приморских вароши населило се у својој непосредној позадини, Корјенићима, Требињу na и Билећи. И, збиља, вјешто око може и данас да уочи у типу Корјенићког муслимана некадањег становника бокељских обала. Традиција и успомене о животу на блискоммору врло су живе у овом крају. У XVIII и XIX вијеку корјенићки муслимаки су у сталним борбама на том истакнутом крају Турске империје. Kao капетани познатог клобучког града истичу се баш Беговићи. У борби с аустроугарским трупама, приликом окупације Херцеговине, корјенићки муслимани показаше снажан и одлучан отпор ослањајући се у тој борби на сусједну Црну Гору. Није без разлога подвучено да су баш корјенићки муслимани били и најбјешњи и најупорнији у непомирљивој борби с Аустроугарском. Низ стрме и врлетне стијене Клобучког града спустили су се у бјегству посљедњи његови браниоци, септембра 1878 г., и пребјегли у Црну Гору да се доцније поврате на опустјела згаришта. Међу бјегунцима налазио се и отац професора г. Беговића, Џаферага, као дјечак од 8 година. У таквој средини, јунака и честитих динарских брђана, родио се професор г. Беговић 1904 год. По свршеној основној школи у Ластви, похађа гимназију у Сарајеву и Мостару. гдје матурира 1922 год. Правни факултет завршава 1926 год., особито запажен од својих професора. Тада се осјећала потреба да се на Правном факултету отвори катедра за Шериатско право. Kao најбољи ученик — муслиман — Правног факултета би изабран 1927 год. за државног питомца и послан у Алжир на изучавање Шериатског права. Послије истрајног трогодишњег рада, г. Беговић докторира из шериатско - правних наука 1930 г., са запаженом тезом: De I’ evolution đu droit Musulman en Jugoslavie1). За цијело вријеме студија у Алжиру г. Др. Мехмед Беговић je био ученик чувених научника, про- *) *) 0 еволуцији шериатског права у Југославији. �фесора Морана, Бускеа и Пелтјеа. Са солидном спремом враћа се у отаџбину, оправдавши у ције лости наде које су у њ полагане. Цијенећи његову стручну научну спрему, Правни факултет Б е о гр ад ск о г У ^ве|митета Шебра ra за доцента Шериатског права, 31-XII. 1931 год. Његово приступно преда • HaCTagHHK р риатског права, било je одмах с правом запажено. Доцније, као млад универзите fin_4lin Ппаип* Др. Беговић се научно формира и 1936 год. даје значајно научно дјело: Шериатско р р , о коме се и домаћа и страна научна критика повољно изразила. Већ од почетка своје научне каријере професор r. Беговић сарађује у ^Б еолин^1 страним часописима. Да поменем неке од њих: »Архив« у Београду, »Moslemische ‘ У Р У» »Annaiie du droit internationel- у Паризу. Његови су радови запажени na чак и превођени у ру, гдје je извјесно вријеме, 1935 год., провео на специализовању. Избором г. Др. Мехмеда Беговића за ванредног професора Београдског универзитета није само он лично добио у признању свога рада, него смо и ми, Југославенски Муслимани, то подвлачим, добили много. Добили смо једног снажног и поштеног научног радника који je до тог положаја дош ао само својом марљивошћу и преданим радом на науци. Посебно, наше двије културне установе, Београдски Гајрет »Осман Ђикић« и Гајрет, могу овим избором да буду поносне, јер je њихов бивши питомац, a данашњи члан главних управа, дошао на највишу љествицу наше научне установе, универзитет. Нека je r. Др. М ехмеду Беговићу срећан овај заслужени успјех! ХАМДИЈА КАПИЏИЋ ^Ramazan kod kuće za života materina Top s Karaule ili Kutnje svojim rikom slast nam je pružao, ko s punim ibrikom kad se kvasi grlo suho i žedno. Kandilji kao zlatni okovratnici bjelogrlih munara žmirkali su kao na ognjištima cice mace kad plamsaju vatre i dim kulja iz plehanih sulunara Kad se po džamijama teravije klanjat počnu i mi se navratimo da štapove: treće noge ibtijara — uzmemo; podmirimo se svi, preko ruke ih nosimo i kosimo sve što na put nam stane i zarijevamo u svakog, niko pošteđen ne ostane: »tetkama- mušemli fenjere trnemo kao mušice u svjetlo na bubnjare srncmo i u kahve gdje prsten u findžaniraa zveči svrnemo da se zbog srdžbe sijedih meraklija »prstenaša« vrnemo jer oni ne trpe da se »derlad« s njima druži. S rahatlukom ući kući rijetko prilika se pruži jer mati, razvijajuć pitu po brašnjavoj sofri, oklagije se lati i sve šav na šarvalama plati. Provirim ispod jorgana: lampa gori, na ognjištu ili furuni puckara istom naložena vatra. Otac bunovan i snen krmelje rastariva vodom, kotac se od kukurijekanja ori. I kao zvijezde u suton lampe se pale gori po mahalama drugim. Mati vari čorbu, podgrijava pitu, lice joj se zari razgorenom vatrom, zari na pendžerima pune se bjelinom prve zore. Mati me ruži, a i diugi nije da me ne kore što sam se nadigao i za sofru sjeo. — ćabe mi, postiću i ja kao što i otac posti. — Hoćeš, rugaju mi se, ko čuko do kosti. 52 Onda top jaukne (s Karaule ili Kutnje) kao znak skoroga posta, mati zapošćuje: pije vode dosta, huk se Jale čuje od čaršiskog mosta. Otac puši, puši, i od topovski debele cigare osta samo tanka prikraćena kupa cigarpapira u kamišu dugom od drveta prosta. Mati iz sve duše puš? dok ne utrne lampu, skora zora preinačujc tamu u polutamu, ševak svjetla sjaji od prozora, otac već hrče da mu pjena na nos izviruje, kotac pjesmom brče tišinu počinka; pod prozorom trešnja namiguje na me, rano jutro svijetli kroz rcre hamame i grli trešnje zrele što ga kao i mene iname. Otac hrče (znak dubokog sna), nema mame (na bunaru rublje pere), carstvo je moje: jedem ostatke ručka, ali krišom jer »postim«. Cocan se budi sa još toploga banka i moli da jede: liže ini ruke i prede, prede... — Coco, moj slatki — kliže mi ruka po njegovoj crnoj sjajnoj dlaci, jedi, jer ti ćeš i za me odgovarat majci. Onda tražimo (mi djeca) glatke masne ilovače po donjim obalskim rubovima koje plače hirovita jala i pucamo iz nje napravljenim »puškama«. Sjala i presjala zvijezda nebeska. Zapad gori: top za iftar tek da pukne. Kucamo klikom po tarabama: nek svijet misli iftar je nasto. Sja topžiska vatra s Kutnje; gledamo: eno kao zapad usijani šipku meće na »falju«, šutnje i neke nejasne slutnje u kraj nas šalju i vatra od baruta kao munja sine i grom zatrese brda i nizine da nam se čini: zemlja je brašno na majčinom situ. Kandilji pašu zlatom munare. Klepetaju dlani o dlane: to majke zovu želeć da nas nahrane i vide situ. (Odlomak iz poeme »Ramazani«) BEŠ1R BABIĆ �O ОДГОЂ ОРНОСТИ P la n isp itiva n ja s e la ' Што je једно друштво и што je један народ на даљем путу свога цивилизовања, потребно му je да што више развија смисао и свест за одговорност, како личну тако и колективну, како законску — кривичних и грађанских закона, — тако ону коју намећу неписани закони друштвеног морала. И кад би неко наш јавни и друштвени живот и његов степен посматрао, и хтео да му даде оцену са гледишта тога смисла и развигка свести за одговорност, он би неминовно дошао до једног неповољног закључка — да смо ми на првом почетку цивилизације и да смо за друиггвени живот цивилизована народа немало неспособни. Мн знамо да није баш тако, да би тај закључак био погрешан, јер иако смо у великом заостатку иза цивилизованих народа запада, иако je још далек пут који морамо прећи да их сгигнемо, за што опет имамо као оправдање толико пута истицано петвековно робовање под туђином, кад о цивилизацији није могло да буде ни говора, ипак ваља да мало станемо и да се пред том чињеницом — недостаггком и личне и колективне свести о одговорности — озбиљно упитамо за разлоге и да промислимо о начину како да се та свест развије, јер без ње нема друштвеног Ни j’BBHor живота и напретка. Многи су разлози и многи узроци томе. Једни ће рећи да je то гшследица ратова, који увек неповољно делују на јавни и друштвени морал, јер поремете све вредности, они најбољи и друштвено најсвеснији £е највише излажу и најгоре страдају, a они најгори чувају снаге, искоришћују туђу невољу, богате ce итд. и кад се ратови сврше, док они први, истрошени, изнемогли и проређени, одлажу оружје и траже само одмора, ови га други тек припасују, иступају на поприште и, као они мародери из Де Вињева дела, с покликом »победа je наша« прихваћају јавни живот, гледајући га, као и све ствари што гледају, с оне »позитивне« — материјалне стране. Други ће да кажу да je разлог партизанство, које je раздробило и поцепало и народ и његове снаге и у свакој партији избацило на површину оне који су за партију најзаслуженији, a то су обично они који, подлажући партијским интересима опште ингересе и опште добро, постају заслужни за партију, и које онда партија подиже на положаје, a они опет с положаја помажу партију. И с тога гледишта и они на положају виде само »позитивне« стране: уз материјалну страну, која обично долази на прво место, још и власт и част. Што je најгоре ни они први ни они други не виде и другу страну — дужности. Трећи ће могуће рећи да je разлог у демократији. Не можемо рећи да je и та тврдња без икаква основа ако партиски живот, без кога се демократија данас не да ни замислити, пређе у партизанство, a нарочито ако се демократији одузме н>ен најјачи регулатив у јавном животу, оно што je и чини демокрашјом, ако joj се одузме право јавне критике. Ни један од тих разлога није без основа, као и многи други, али je за нас и наше данашње при- (Svršetak) VIII — Kakvo je opšte prosvjetno stanje Vašeg seljaka i da li u tome pogledu stoje bolje seljaci drugih vjeroispovijesti. Koliki je procenat nepismenih u selu, a koliko u cijelom srezu. Ima li u selu škola, sa koliko odjeljenja i sa koliko učitelja. Je li učitelj musliman. Kad je škola sagrađena i od strane ko­ ga. Kako je snabdjevena namještajem i učjlima. Gdje se na­ lazi, u središtu sela ili na kraju. Kako živi učitelj, gdje sta­ nuje, gdje se hrani. Kakav je njegov odnos prema seljacima.. Kakva mu je aktivnost. Kakav ugled uživa medu seljacima. Imaju Ii u njega povjerenja i obraćaju li mu se za pomoć. Ako ne — zašto? Je lj poludnevna ili dnevna obuka. Ako u selu nema škola, koliko je udaljena najbliža. Koliko u cijelom srezu ima škola i u kojima selima poimence, jesu li takva sela naseljena muslimanskim življem. Koliko je škola podignuto u Vašem srezu od rata do danas. Koliko djece godjšnje pohađa školu, a Jcoliko ih uopšte ima za pohađanje. Pohađaju li re­ dovno. Ima li djece koja ne pohađaju ili izbjegavaju školu i zašto.. Pohađaju li ženska muslimanska djeca. Kako je poha­ đanje škole u poređenju sa drugim vjeroispovjestima. Da li djeca nakon završetka škola zaborave j, ono što su naučila ili i poslije nešto čitaju. Odlaze li dalje gdje na škole ili zanate. Kako je svijet raspoložen prema školi, odvraća li djecu od iste i je li u tom pogledu mnogo konzervativan. Je li do danas organizovan koji analfabetski tečaj ili neki drugi, domaćička škoda-i slično, od strane koga i sa kakvim uspjehom. Bi li danas ovakvi i slični tečajevj imali uspjeha, kad bi ih trebalo održava­ ti, gdje i na koji bi se način najbolje organizovali. Postoji li u selu zadruga ili ne, je lj kada postojala i ako jeste zašto je likvidirala. Postoje li uslovi za: rad jedne zadruge i koji bi tip, obzirom na Vaše prilike, bjo najpotrebniji. Sta bi u ovo­ me pravcu trebalo prethodno učiniti da se seljaci zainteresuju za zadrugarstvo. Kakve organizacije postoje u selu i u kolikom broju seljaci u njima učestvuju Je lj uopšte do danas u Va­ šem kraju poduzimana kakva akcija za poboljšanje života na selu, u kome pravcu i od strane koga. Sta bi po Vašem mišlje­ nju trebalo preduzeti da se stanje Vašeg seljaštva, kako u eko­ nomskom, tako i u higijenskom zdravstvenom, uopšte socijal­ nom i kultumo-prosvjetnom pogledu popravi? H. Bujukalić лике, поред узрока и разлога томе стању, врло важно ко ће и како ће да то стање поправи. Појединац ће рећи да je криво друштво, na оно ваља да и то исправља, a друштво опет, које није друго него скуп појединаца, не може ништа, ако се свако буде повлачио, ако свако буде гледао само свога посла, ако се свако буде ослањао на другог, ако се не нађе пожртвовних појединаца којих he ce-, верујемо, наћи. Само средина не сме да те појединце онда пусти саме и осамљене, она мора да их подржи и помогне. Да ce развије смисао и свест за одговорност вал>а развијати и грађанску кураж: да сваки грађанин, вршећи своје дужности, брани и своја права, почевши од оних најситнијкх, јер ce и све крупне ствари рађају и почињу као мале. И кад сваш буде штитио и чувао своја права, на другој Страни ће ce морати појавити тим правима одговарајуће дужности, a из права на једној и дужности на другој страни, мора да ce једном појави и одговорност, која he доћи ако не данас, a оно сутра. 53 �Novo arapsko pozorište U velikom francuskom časopisu »Les nouvelles litteraires« prikazao je u jednom zanimljivom i interesantnom članku pisac J. Sekaly novo arapsko pozorište. Pisac se u glavnom bavi ži­ votom i radom najvećeg savrcmcnog arapskog pjesnika Kalil-bega Mutrana, koji je inače glav­ ni sekretar egipatskog poljoprivrednog sindikata. On je savremeni obnovitelj arapske literature, pjesnik, sociolog, ekonomist, istoričar i filolog a mnogo se bavio i preporodom arapske omla­ dine. O tome je napisao i jedan priručnik. Sav njegov današnji rad usredotočen je na arapski teatar. Egipatska vlada je 1936 godine povjerila Kalil-begu M utranu vodstvo narodnog pozorišta i za tu svrhu odredila subvenciju od 15.000 lira sterlinga. Do toga vremena, zapravo, nije ni postojao pravi arapski teater, ako se u tome smislu ne misli na kafanske pjevačice, ple­ sače i narodne pripovjedače. Mutran je dobio zadatak da stvori arapsko pozorište. Pokušaji što su ih izvršili u posljednjih pede­ setak godina razne glumačke trupe (kao Nakaš, Kordahi, Hadah, Farah, Salama Hagazi, 2ovž Abiad, Jusuf Vahbi, Fatma Rušdi) nisu donijeli nikakvog naročitog uspjeha. Nakon prvih i po­ jedinačnih uspjeha, ove trupe su naglo propa­ dale zbog raznih razloga, a naročito zbog ne­ dovoljnog broja umjetničke publike i pomanj­ kanja državne pomoći. Interesantno je da su ove trupe davale uglavnom evropske klasike u arapskom prevodu. Domaći repertoar je manj­ kao ili je bio vrlo oskudan, tako da, se ,na njega skoro nije moglo ni računati. Tada dolazi Kalil-beg Mutran sa svojom organizatorskom spremom i širokim kulturnim horizontom. On je napravio ^uda: od evropskih pisaca Sekspira, Rasina, Miseta, Komelia i dru­ gih, napravio je takve uspjele stvari da su one imale najvećeg uspjeha gdje god se govori arap­ ski. Stavio je na pozqm icu adaptacije »Luja XI«, »Otela« i »Kralja Egipta« sa vanrednim uspjehom. Domaći repertoar je opet bio slab, jer osim djela Savkija nije bilo drugih. Naro­ čito se cijeni njegov komad »Mognun Leila«. Nije bilo ni državne škole ni državnog pozo­ rišta. Ovo nezgodno stanje jasno jc zapazila i egipatska intelektualna elita, kad je nestalo i posljednjih trupa i kad je zaprijetila opasnost d^ će, nestati pozorišta. Tada je ministar prosvjete Nagib-beg El-Hilali sastavio jedan odbor od književnika i obra­ dovanih ljudi. Pretsjednik toga odbora bio je sadašnji poslanik Egipta u Londonu, Hafiz Afifi paša. O dbor je zatražio da mu vlada omogući potrebnim subvencijama da sastavi jednu iza­ branu narodnu umjetničku trupu. N a čelu ovog narodnog pozorišta stao je kao upravnik i vođa književnih Kalil beg M utran. On je pokazao lijepu aktivnost, pronicljivost i shvatanje današ­ njeg vremena. Naročito mnogo se pažnje po­ klanja domaćim piscima kako bi pisali za pozo­ rište, tako da repertoar pozorišta nc bude sa­ stavljen od prevoda i prerađenih tuđinskih dje­ la. Poklanja se naročita pažnja da djela novih arapskih pozorišnih pisaca iznose narodnu arap­ sku dušu, narodne običaje, folklor, istoriju i društvene probleme. Prema izjavi upravnika ovog prvog državnog pozorišta u Egiptu, Kalil beg Mutrana, osoblje njegova pozorišta sačinja­ vaju najbolji i najiskusniji elementi bivših tru­ pa Aziza Eida, 2 o rja A biada i Fatme Rušdi. Umjetnički ansambl su, međutim, pojačali i na­ dopunili neki novi glumci, među njima i talcntovani g. Emilc Fabrc, koga je sama vlada angažovala da pomogne pozorišna nastojanja svo­ jim iskustvom i znanjem. Upravo sada se radi na izgradnji jedne velike pozorišne zgrade u Kairu, a otvoren je i N a­ rodni konzervatorij. — H. Jirik dRudine . . . N apokon dođoše strašne smježne vijavice S elo.se šćućurilo uz Kukun. Preko Brda zviždi vjetar . na telefonskim žicama izvodi neku bolnu i tugaljivu melodiju Oblak preko neba, gust, crn, kao svrdlovi zgusnutog dima iz.lokom otive, zuri i previja se kao čovjek, koga steže grc gladi. Zemlja umformisana. N iti vidiš brda ni dola pa ni kamena iako mu je ovo carevina — jer je nekakav strašan vjetar uznemirio t u nevrije­ me probudio ove bezbrojne sniježne kristale, koji ti oka ne daju otvoriti. Bridi po licu, voda iz nosa cun i kapa, vjetar ne da naprijed. Izgleda ti, da u mom selu caruje sućut, a inad njega se bore prirodne sile o prevlast. Valovi smjeznih pahuljica koje je vjetar sa divljim urlikom na mahove nanosio iznad kućeraka i koliba, izgledali su kao neka prirodna harmonika. Jer ovdje nema umjetnih harmonika, pošto nikome nije do pjesme. Sve je neposredno, sve ozbiljno i sve zbiljsko. Ogromni nameti snijega zatrli su kamenje, koje iz o v e ja d n e i napaćene zemlje viri kao derači zubi u pasa i sve ti se čini da rastu. Pošli smo u Hasana Priganice na sijelo. Verali smo se i pretucali po Pištetu, dok jedva izađosmo na Pločine. Lpravismo hod Hasanovoj kući i za nekoliko minuta već smo bili pred njom. Kućica slijepljena za zemlju, kamenom zidana, plo­ čom pokrivena, sa dvije rupice na južnoj strani, kroz koje je dopiralo crvenkasto-žuto svjetlo vatre, što na ognjištu pucketa, više je ličila na kakvo strašilo, utvar, nego na ljudski stan. Iznad nje su se bili vjetrovi, zasipali je snijegom i nastavljali svoju krvavu pjesmu. — O H asa . . . ne! . . . Zvao je Saćir. — Ko zove nebore?! — N aši smo, naši, a jesi li u »odžaku« nebore? — Jesam brate, hajde! I uvukosmo se u tu špilju, kao zmija u svoje zimsko prebivalište. Hasan i Sevda dočekaše nas sa nekim nijemim smiješkom na problijedjelim usnama. Meni poturiše nekakav panj, trupinu, baciše po njemu guber i sjedosmo. Nasred sobe ko u vatropkloničkom hramu, na ognjištu, izgarala je sirova kukrica, u kojoj je vodena para uz cilik i jauk izvodila nešto poput posm rtnog marša. U jednom kutu sobe, na izderanom guberom prostrtom tavanu, djeca su se u snu natpuhivala. D a nas vatra ne osvjet­ ljuje i ne kazuje da tu ima neko živ, rekao bih da je to prava grobnica ili katakomba. Svak oborio glavu nizaše pa nešto misli. — Kako se živi Hasane, brate? prekidoh šutnju. M a nemoj me, gospodine, pitati. M učenički, pa eto ti. Evo se spremam baš sjutra u Dubrovnik na radnju, dosta sam bio i kod kuće. D on io sam evo djeci vreću kukuruza. Sevda će mlje­ ti pa nek deveraju. — A kako u Dubrovniku? — Pa eto (saginjući se da stakne vatru vidjeh mu sadno na leđima) dobro je fala Bogu! Težak je, doduše i krvav naš dinar, ali šta ćemo kad nam je tako suđeno. T i znaš, brate moj dragi, da ja u polju nemam ni kolik taban zemlje. Sve što imam to su m oje ruke, ova kućica i ona moja uzdanica, eno vidiš što spava. Samo su mi vala djeca slaba. N ešto kašlju, slabo, brate, rastu, a i kako će kad hrane nemaju. C uo sam o d starih i mu­ drih ljudi da ni trava ni nikakva biljka ne m ože da se razvija, ako nema načina. Pogotovu se bez načina ne m ogu razvijati ljudi. A to vidiš pod ponjavom, to su ljudi. Najveća moja briga jest, kako ću njih izvesti na selamet. Ja sam, brate preživio svoje, *) Rudina jc onaj dio Hercegovine, što se sterc od Trebinja do Gacka. �još koja godina pa Allah rahmetile, ali oni, oni . . . Ah! . . . Uz duboki i dugi uzdah završi Hasan svoju tužnu priču. U tom razgovoru probudi se stariji Hasanov sin Murat, koji polazi četvrti razred osnovne škole. Bacio ponjavu sa se­ be, dođe do ognjišta, da se ogrije, jer je na gotovo golom tavanu studeno i djecu hvata drhat. — Kako učiš, Murate? pitao sam mališana, koji je zario nokte u glavu pa se drpa. — Dobro, gospodine, sve crvene dobivam. — Pa bi li imao volju nastaviti školu? — E, dobri moj gospodine, ja bih to volio nego išta, sa­ mo otac ne može da me školuje. Eto vidite, mi ništa svoga nema­ mo, osim ove baščice pod kućom, ove kućice i zekulje, koja nas hrani. Otac na svojih deset nokata sve nas izdržaje, pa kako će on za me plaćati petsto dinara mjesečno, kad mi svi u kući ne potrošimo ni pola od toga za mjesec. Otac je baš skoro pitao hodžu, da li postoji mogućnost da se primim besplatno u kakav internat, državni, vakufski ili kojeg društva pa mu je hodža od­ govorio da se sad dijeca teško primaju. Za nas je jadno i čemer­ no. Teško je došlo vrijeme, a kamo puste sreće da se ni rodio nijesam. Šta ću na svijetu, kad ću ostat’ kao tegleća marva?! Moram cijelog svog života raditi najteže poslove i svak na me gleda кб na živinče. Pa zar je to život?! T o je, gospodine, ja mislim, više produženje smrti nego život. Ah, ah, . . . šta li sam skrivio Bogu te me ovako kazni! . . . — Kako vam platiše duhan, Hasane? — Nikako, dragi brate. 'Muka je otišla uzalud. Eto, u toj svojoj baščici imao sam osamdeset kilograma vrlo lijepa du­ hana. Pušila bi ga, vjeruj mi, carska majka. M islio sam da će otići bar po tri banke. Dođosm o, brate moj, u Trebinje, a oni nam proračunaše dva dinara po kili. Odbiše poreza i dadoše mi na ruku dvadeset dinara. E, pa kako ćeš ti ovako izaći na kraj i kako ćeš se pomoći, moj gospodine?! Cijelo ljeto, dok sam ja bio u Dubrovniku, Sevda je radila oko duhana i gledala ga ko hamajliju, a eto dobila je za sve to dvadeset dinara. Pa koliko je muke vidjela dok ga je obrala, nanizala, osušila, upatkala, uđemetila i, dok sam ga ja otjerao na vagu u Trebinje, platio sam preko četrdeset dinara. N e može, brate, nigdje kraj kraju, ja ga više nikad neću saditi, ako ovako ostane, jer nema fajde. Razmišljao sam i promatrao startovanje buha po ovim prostrtim ponjavama. M noge su prelijetale na me i valjda iz go­ stoprimstva, naročito me častile sa svojim injekcijama. Iz »izbe« je kroz šipila na tavanu dopirao neugodan vonj kravlje izmetine, jer u prizemlju leži krava. Tele se čuva kao i dijete pa je ono privezano uzicom o u tavanu zakrhani ekser odmah pored djece. Braća su, pa nek zajedno i spavaju. U ovoj katakombi, pokrivenoj pločom, zajedno su na spavanju čovjek i žena, djeca, krava i tele sa svojim nametnicima buhama, ušima i krpeljima. I sve to vatra osvjetljuje, a nad svima se njima ceri i kesi glad, najljući neprijatelj ljudi i životinja. N a izvanu je vjetar vodio borbu sa golim kamenjem i neprestano zviždukao. Čini ti se, da su svi pakleni duhovi pod vodstvom Belzebuba, na ovom nijemom i gladnom otoku pri­ redili svoj noćni koncerat. Hasan je razgovarao sa Šaćirom, ka­ ko je Todor iz Pađena i još mnogo Todora otselilo u Banat i K osovo, jer su, veli dobili dobrovoljačku zemlju. Murat se neko vrijeme vrtio oko vatre pa se opet uvuče pod ponjavu. Razbili su se svi njegovi dječiji ideali hodžinim odgovorom i on je zanijemio. Bilo je blizu ponoći, kukrice na ognjištu dogorile i mi se oprostismo s Hasanom. On ostade muku mučeći do zore, kad će na put u Dubrovnik, da se za mje­ sec dana vrati sa vrećom kukuruza i pogetim hrbatom. Jer djed treba krvavog hljeba . . . C. A. NO VE KNJIGE Н. М. Handžić: UVOD U TEFSIRSKU I HADISKU NAUKU Handžić je veoma plodan pisac. Iako nema više od decenija kako je počeo pisati ipak on je auktor već desctcima knjjga odnosno brošu­ ra. Sve su to mahom stručne teološke rasprave (Isra’ i Mir’ adž, Vaz o alkoholnim pićima, IImulkclam tj. isl. dogmatika) ili književno-naučne (Književni rad b. h. muslimana u orijental­ noj književnosti, Nizamul-ulema od Kafije Prušćaka). Handžićev »Književni rad b. h. mu­ slimana«, koji je odlična nadopuna Bašagićevim »Bošnjacima i Hercegovcima u isl. književnosti«, dao je našoj nauci mnoštvo novih stvari; novi udžbenici te vrste ne smiju, ako žele biti ob­ jektivni, zaobići ovo Handžićcvo djelo odnos­ no neke krupnije književne ličnosti iz njega. Uvodom u tefsirsku i hadisku nauku Hadži Mehmcd ef. je dao dobar početak i solidan te­ melj ovoj struci nauke o kojoj do njeg kod nas nije ništa napisano. To je knjiga sa preko 130 stranica, 8° formata; pisana lijepim tečnim je­ zikom i veoma popularnim stilom. Možda joj ne jde u prilog što joj je gotovo četvrtina pro­ stora zauzeta biografijama velikih učenjaka je­ dne ili druge odnoseće nauke. Tefsir znači tumač Kuran (a. š.), a hadis pred­ stavlja govor odobravanja ili nijemo priznanje Pejgamberovo o vjeri i drugjm stvarima. Mno­ gi misle da se i govor Pejgamberovih drugova koji se odnosi na vjeru ili vjerske propise ima smatrati hadjsom. Ovo najnovije Handžićevo djelo (inače sepa­ rat iz »Novog Behara«) napisano je savjesno i s izvjesnom naučnom rutinom kao što se mo­ že viditi iz poglavlja u sadržaju koji se nalazi na kraju knjjge. Ipak osjeća se da Handžić mjestimično nije mogao savladati duh arapskog jezika te pod tim utjecajem daje nam izvjesne riječi u prevodu koji odudara od duha našega jezika. (N. pr.: on nevjerodostojan ili nepouzdan — hadjs — prevodi sa slabim; jedno poglavlje ima na­ slov: »Pamćenje hadisa napamet« (!) i si). Ogromni materijal tefsira i hadisa koji se je stoljećima smatrao najvažnijom vrsti nauke kod Arapa i drugih islamskih naroda i koji se na­ lazi u sijaset i hiljadustraničnih аг. knjiga pisa­ nih često gotovo hijcroglifskim slovima i stilom, Handžić je uspjo savladati i dati ga u jednoj dobroj i pedagoškoj formi u relativno posve maloj knjizi. Ova najnovija knjiga znači novum u ovoj grani literature. Obzirom na pedagošku i opću vrijednost njenu, nadležni bi zadužjli đake isl. srednjih pa i viših škola kad bi im je propisali za udžbenik. (siž)) 55 �Hasan Kikić: »BUKVE«, roman, izdanje Hrvat­ ske naklode u Zagrebu, cijena 11 dinara Hasan Kikić je relativno mlad pisac. Njegova literarna aktivnost je i pored toga velika, tako da je posljednjim svojim štampanim djelima uskočio među prve jugoslavenske pripovjedače. Do sada je napisao čitav niz uspjelih novela i tri romana »Provincija u pozadini«, »Ho-ruk« i »Bukve«. Posljednje djelo su mu »Bukve«, bosanski seoski roman, sa snažno zahvaćenim životom osiromašenog seljaka i njegovih potre­ ba i nevolja. Daleko od romantike i svake idiličnosti, Kikić reže direktno i iznosi socijalne sukobe sa njihovim teškim posljedicama. »Bu­ kve« su, u stvari, bosanska seljačka »Fontamara« i predočuju nam uvjerljivo i snažno svu golotinju i bijedu sela i seljaka. Nekoliko stra­ nica knjige, naročito cijeli prvi dio oko hapše­ nja Avdana Mchića Kokina i njegovih hapsanskih saznanja, te onaj dio saslušavanja i noćne ekskurzije kroz maglu i šume, ostaju nezabo­ ravne. Knjiga se preporučuje. — D. * C ije p p r i m j e r s v ije s t i i r a z u m i je v a n ja p r e m a š k o l o v a n ju n a š e m u s lim a n k e Kao Sto je poznato, naše starije generacije nerado su davale na ško lovanje svoju omladinu, jer nijesu imale razumijevanja ш svijes i prema školi i prosvjeti. Iako su naši stari sa dosta imanja bjli u povoljnim mate­ rijalnim okolnostima, ipak oni nijesu gotovo ništa doprinijeli u svoje vri-, jeme za školovanje omladine. Oni su čak bili odlučni i uporni u tome svo­ me negativnom stavu prema školi i prosvjetnom napretku, i ^ato nijesu po­ kretali niti pomagali nikakvu akciju, koja bi utirala put omladini da dođe do škole i da školu izuči. A što se tiče ženske omladine, nije se ni pomišljalo na to, da se ona školuje. Zbog svoga konzervativnog duha i uskog shvatanja, starije gene­ racije ispoljavale su bojazan da će muslimanka idući u školu moralno posmuti i da će kao takva biti izgubljena i otrgnuta iz naše sredine. Hafiz Muhamed Krpo: »PUT NA HADŽ«, putopis, izdanje pisca, Sarajevo 1938, cijena 20 dinara, naručuje se kod »Bosanske Pošte«. Među mnogim koji su bilježili i objavljivali svoja putovanja na hadž, Hafiz M. Krpo zau­ zima lijepo mjesto. Njegova bogato ilustrovana knjiga pruža čitaocu niz iscrpnih članaka sa pu­ tovanja. Ovi članci su opskrbljeni podatcima, i ciframa, dokumentima i opisima, takp d^ će do­ bro doći svima onima koji putuju u sveta mu­ slimanska mjesta. Knjiga je, osim toga, pisana tečnim jezikom i lijepim zapažanjima, tako da se čita na dušak, u slast. Pojedina mjesta knjige su pisana toplo i interesantno, -f>a kroz njih provijava dah arapske pustinje, sa bezbroj legendi i anegdota. Te stranice čitaju se kao lijep roman iz nepoznatih egzotičnih krajeva. Knjigu preporučujemo našim čitaocima. — D. G. Ali ef. Midžić sa svoje četiri kćerke i sinom. P r e t p l a ć u j t e se i š ir it e lis t » G a jr e t « 56 Ali vrijeme se mijenja, pa i mi s vremenom. Sticajem okolnosti mu­ slimani su izgubili veliki dio svojih imanja, položaj feudalnih gospodara, te su počeli sve više da siromaše. U koliko je više sirotinja prjjetila i obuzi­ mala muslimanski svijet, utoliko se je više osjećala potreba za školom, da se na taj način omladina osposobi za život i stvori svoju životnu egzisten­ ciju. Gajret je na prvom mjestu ukazao put kojim treba poći, da se osigura bolja budućnost našim generacijama, koji dolaze u život pod teškim okol­ nostima. Gajret je preuzeo na sebe dužnost da stvori kadar muslimanske školovane omladine, i muške i ženske. I baš kad jc Gajret krčio put na ško­ lovanju muslimanke, nailazio je na veliki otpor, prigovore i kritiku naše konzervativne sredine, koja nije mogla nikako da shvati da to neminovno zahtjevaju potrebe današnjice. U tome svome radu Gajret je uspio. Njegova djela su najbolji do­ kaz. Naročito što se tiče naše ženske omladine, Gajret je dao potstreka i moralnu potporu mnogim roditeljima muslimanima. Kao primjer navodimo Gajretovog prijatelja i uglednog starinu g. Ali ef. Midžića, umirov. šefa poreske uprave iz Gradačca, koji je sa rijetkim razumijevanjem prema školi i velikim materijalnim žrtvama školovao svoje četiri kćeri i to: jedna je završila Stručnu učiteljsku školu, druga Drž. Tr­ govačku akademiju, treća Geometarsku školu u Beogradu, a četvrta ove godine završava također geometarsku školu u Beogradu. Sve su one bile odlične učenice za vrijeme svoga školovanja. Pored toga Ali ef. je omogu­ ćio i svome sinu da završi visoku školu i tako izveo svu svoju djecu na pravi put. Ovaj zaista rijedak primjer požrtvovnosti i savremenog shvatanja, primjer emancipovanja muslimanske porodice, jc u toliko simpatičniji i u toliko ga više cijenimo, što je djelo našeg uvaženog starine. �In m e m o ria m Х а са н у Ћ иш иЋ у У м ро /е Б р а н а Н уш и Б У посљедње вријеме »Гајрет« je тешко погођен, јер je у размјерно краћем времену смрт покосила неколико одличних »Гајретових« радника и прегалаца нашег напретка и наше културе. Такав један одличан, вриједан и еминектно »Гајретов« човјек био je и рахметли Хасан Ћишић, професор овдашње гимназије. Хасан je био no природи благ, no срцу добар човјек, no карактеру честит и до сржи поштен, a no знању и спреми одличан стручњак, који je још к тому школу и рад у школи необично волио. Смрћу Хасана Ћишића изгубисмо једног радника на оним пољима, гдје je најмање преданих, још мање пожртвовних и гдје разум мора бити везан са срцем, да би се пребродио несигуран и трповит пут борбе живота. Баш тамо, гдје их je најмање, a гдје ie потреба највећа, остаје једна празнина, недовршен рад, који ипак овакав какав je показује јасна наслућења и контуре рада важног и обилног. Рођен ie у Мостару 1904 године у нашој угледној порсдици. Рахметли Хасан формирао ie себе у једном прелазном времену, гимназијско школовање отпочео je за вријеме рата, a завршио послије рата. Учење на универзитету довршио je у Београду као питомац интерната »Осман Ђикнћ«. И у гимназији и на универзитету био je најдаровитији. Послије довршених студија долази у Мостар као суплент Учитељске школе, a касније прелази на гимназнју гдје остаје све до своје смрти. Рахметли Хасан важио je међу нама свима професорима као професор одличне спреме и широке образованости. У свим дискусијама у професорском зоору, зачуђавао je чврстину одбране свога гледишта и осјетљивошћу своје савјести. По свим питањима имао je самосвојан став и мишљење. Његово знање било je огромно, разумијевање социјалних питања дубоко, оцјењивање друштвених појава тачно и поуздано. Писао je много о разним питањима и проблемнма. Нарочито je много писао у листу »Гајрет*. као и у »Гајретову« овогодишњем календару, гдје његови члаици показују зрелост мишљења, правилно схватање, искрено осјећање, умност и логичност. Kao професор давао je пуну мјеру знања и умијења. Био je велик пријател. наше омладине, ђака, нарочито оних сиромашнијих. Истински убијеђени пријатељ школске омладине старао се о њима и настојао свим силама да им помогне и ублажи њихову биједу и невољу. Рахметли Хасаи одмах no свом доласку у службу ступа активно у мјесни одбор »Гајрета«. Пун вјере и енергије, срца и душе, све најбољих особина без чега нема рада и напретка, он ту са својим друговнма остаје читаву деценију савјесно и устрајно одужујући се »Гајрету« и читавом нашем елементу. Нема функције у мјесном одбору, окју није вршио. Нема акције »Гајретове« у овој посл>едњој деценији у којој он није и те како активно учестовао. И док су многи посустали или се поколебали, те нагињу десно или лијево, рахметли Хасан остао je увијек чврст на мјесту уз бајрак »Гајретов«. Иако болестан још од раније, иако свјестан озбиљности своје болести њега смо видили и на прошлогодишњој скупштиии главног одбора »Гајрета« у Capaјеву, гдје онако болестан и изнемогао, износи идеје и планове за будући рад »Гајрета« у народу. Такав ie био и до задњег даха стално у покрету и раду и за њега можемо слободно рећи, да je у раду и умро. Судбина, ето, xohe често да и међу најмлађим изгубимо најбољега. Нашем »Гајрету«, нашој народној ствари, У среду 19 прошлог месеца умро je у својој 74 години Бранислав Нушић. Родио се 8 октобра 1864 год. у Београду. Детињство je провео у Смедереву. Гимназију и правни факултет свршио je у Београду. Године 1885 учествовао je у Српско-бугарском рату. Од 1889— 1905 био je државни чиновник. За време светског рата пошао je са војском у изгнанство. 1919 г. постаје начелник уметничког оделења Мин. просвете. Од 1923— 1927 г. био je управник Народног позоришта у Сарајеву. Од тога доба све до своје смрти, живео je стално у Београду. Поводом шездесетгодишњице рођења и четрдесетгодишњице књижевног рада Бранислава Нушића, г. Вељко Петравић објавио je тада 6 новембра 1924 године, један занимљив чланак о Нушићу и његовом делу, у коме je, између осталог, рекао и ово: НушићЈе цео свој век провео пишући. Он je писао и кад je био дипломата, и. управни чиновник и управитељ театра писао je селећи се с једног краја српства на други, радећи марљиво на свима од!*оворним положајима, агитујући уз то свуда духовитом 'и пламеном речју, оснивајући свуда патриотска и културна удружења, остављајући на свима местима трајан и светао траг једног изузетног човека, једне бескрајно симпатичне, сугестивне личности, којој je дато да се игра расположењима гомиле и да најзамршеније ситуације и конфликте решава олако, једном досетком, једним шаљивим мигом свога бистрог ока. Он je писао безброј политичких чланака, озбиљних мемоара о националним питањима, путописе из јужних крајева, приповетке, озбиљне и хумористичне, козерије, фарсе, лакрдије, комедије, драме, песничке драмолете, трагедије, романе — na чак, у почетку, и песме. Нјегова сабрана дела 1изнеће преко тридесет књига. И међу тим његовим списима нема ниједног, од најмасније шале до крвавих трагедија — из кога не би вејао благотворни потстицај једног антифилософског философа: да се живот мора подносити и да се може поднети, али само спречавајући сузе акцијом или осмехом. To je филозофија тога антифилозофа, који за своју филозофију јемчи својим властитим животом. Слава великом сјину српског народа Браниславу Нушићу! Хасан Ћишић био je много потребан. On je међу нама много вриједио својом морално.ч чврстином, својом истинском образованошћу, својим фанатизмом и својом младошћу, која највише значи и ствара. Његово свијетло име остаће н наше другарско сјећање. Његовој супрузи и осталој родбини наше тужно сажаљење за тако голем, неочекиван губитак. Мостар МУСТАФА АЛИКАЛФИЋ, професор �Ш т ам па о Г а јр е т о в о м к а л е в д а р у з а 1938 г о д в в у »ПОЛИТИКА« Београдска »Политика« у броју од 3 «овембра 1937 пише: Овај календар-алманах нека je врста летимичног пресека данашањице наших муслимана, њихових савремених тежњи и донекле, још обазирања на прошлост, само уколико да се она повеже и доведе у склад са нашим данима. У овом правцу овај календар-алманах није промашио свој циљ и желети je да његово деловање нађе одјека у свим нашим народним слојевима, a нарочито у муслиманским. Градиво овог календара разнолико je и, прелиставајући га, човек се не .чоже отети утиску да оно, no својој обради, углавном, стоји изнад просечностл. Сем овог, овај нам алманах у довољној мери доказује да сва интелигенција наших муслимана не стоји постранце од општих проблема данашibime и да се труди да стање својих слојева, чији je историски ток по.черио пад феудалних система, доведе у колосек који води прогресу и културном и економском. Пре светског рата, у Босни и Херцеговини, фактор у борби лротив Аустрије и њене политике, данас je главни културни пионир међу муслиманима у Југославији, и овим ал.чанахом Гајрет je показао да je дооедан и истрајан у својим настојањима. Овом приликом треба подвући чланке гг. Хасана "Бишића: »Данашње наше село« и Мустафе Бусулаџића: »Исламски социјализам«. Остало градиво засеца у област привреде, историје и кљижевности. Поред овог, алманах садржи и календарски део, више фотографија национално историског значаја, репродукција и цртежа. »ПРАГЕР ПРЕСЕ« Угледни њемачки дневник »Прагер Пресе«, који излази у Прагу '(Чехословачка), доноси у броју од 25 јануара о. r. слиједећи приказ календара: »Од стране мсулиманског културног друштва Гајрет у Сарајеву издани календар алманах за 1938 годину (календар Гајрет 1938, — ,1356 — 1357 no Хиџри, — уредио и издао Главни одбор друштва Гајрет, Сарајево, осмина, 250 страна, цијена 10 динара), садржи цио низ прилога за упознавање прошлости и садашњости босанских муслимана. Историске радове су дали између осталих: Хамдија Капиџић и Риза Мудеризовић »О отпору муслимана против Окупације 1878 године« са детаљима који потпуно употпуњавају скоро издате опсежне књиге г. Владислава Скарића и r. Ха.чдије Крешевљаковића; М устафа Аликалфић о борби за конфесионалну аутономију од 1900 под водством мостарског муфтије Али Вехби еф. Џабића; Хајрудин Ђурић о историји соколског покрета код босанских муслимана; Рудолф Заплата о односу некадашље босанско-херцеговачке земаљске владе пре.ма муслилшнским српско-хрватским књижевницима; М. X. Ханџић о значајној, турској породици у Босни Бејазићи у 16 и 17 вијеку. Од осталих прилога треба прије свега истаћи оне социолошке: Хасан "Бишић описује документарно и потресно биједу и невољу у муслиманским селима у најближој околини Мостара (Подвележ). Абдуселам Балагија извјештава о конкубинату код босанских муслимана. Салих О.чановић описује укратко херцеговачки крш и животне могућности тамошњих сељака и пастира. Есадбег Алибеговић извјештава о исељеницича муслиманима у Турској, чији број износи отприлике 150.000 (од отприлике 300.000 који су се иселили за вријеме 40 годишње владавине Хабсбурговаца), a који у привредном жквоту и чиновничкој хијерархији данашње Турске заузимају значајна мјеста. Ha крају још !неколико корисних биографија и истакнутих муслиманских политичких вођа и интелектуалаца из Босне и Херцеговине од 1878 године до данас, — (’* )«• УЗГРЕДНИ ЗАПИСИ КОНГРЕС ПОЉСКИХ МУСЛИМАНА Муфтија др. Шимкијевић, отворио je недавно конгрес муслимана настањених у Пол>ској. У своме говору муфтија je изјавио, да овај конгрес и.ча историску важност, јер се њиме завршава период рада на организоваљу мусли.чанске вероисповести у Пољској. Присуство претставпика пољске владе доказ je више о присним односима, који постоје између пол>ског народа и Татара у Пол>ској. Т и добри односи трају већ столећима, na je опште уверење, да ће се они наставити, јер су пол>ски муслимапи одани пољској држази. Војвода области Вилна такођс je одржао говор и у име пољске владе поздравио конгресисте, подвукавши н>ихово витешко држање и верност пољском народу. После тога отпевана je пољска национална химна. Једна делегација поклонила се срцу маршала Пилсудског, које, као што je познато, лежи у Вилну. ЈЕДНО ПРЕДАВАЊЕ О МУСЛИМАНИМА У Београду je, у Српском културном клубу, одржао предавање о мусличанима г. Tdoko Перин из Сарајева. Тим поводом »Самоуправа« пише: »Г. Ђ. Перин je у историји бно сасвим нетачан. Нас се не тиче да ли предавач познаје прошлост Муслимана или не, али на овом месту, у Српском културном Клубу, овоме непознавању ствари, или тенденциозном приказивању догађаја, није било места. Г. Перин каже, да je барон Калај успео да Муслимане удаљи од осталих суграђана, да их издвоји, и привилегише. T a je скроз нетачно: Познато je, да je Калај за Муслимане измислио неку босанску народност и заставу. Земаљска влада давала je себи много труда да подвоји Муслимане и православне Србе. У томе би се могли сложити са г. Ђ. Перином. Али г. Ђ. Перин отишао je и даље. Приказујући карактер и моралне особине Муслимана, г. Перин се много заборавио. Он тврди, да су Муслимани слаби када je у питању материјална корист. Другим речима, они се могу поткупити за чанак сочива, што je г. Перин и покушао да употреби као аргуменат тобожњег успеха Калајеве политике међу муслиманима. Ово вулгарно вређање Муслимана од стране г. Ђ. Перина, ми са индигнацијом одбијамо«. С а Г а јр е т о в а т е ф е р и ч а у В у г о Ј н у И čupanu! В и /е с т и и з М а г л а ја Г. Дервиш еф. Бутуровић, шернатски судија у Маглају распродао je од новембра 1937 до данас 250 Дин. блокова за градњу Гајретова дома, на чему му се Главни одбор срдано захваљује. Ово истичсмо као примјер, како радити за Гајрет треба, a нарочито наша интелигснција и многоброЈНИ свршени Гајретови питомци, којих има знатан број неактивних у раду за свога доброчинитеља. У прошлом броју »Гајрета« у нотици »Како сам провео Рамазан у Требињу«, наведено je да je одбор Муслиманског дома лриредио низ сијела са предавањима зд вријеме Рамазана, што не одговара стварности, јер поменути одбор није приређивао никаквих сијела, него je приредио 4 сијела са предавањима, која су било рекордно посјећена. — Одбор Гајретове женске задруге у Требињу. — Секретар Гајретове женске задруге: Шериф Кравић с. р. �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК НОВИ ДОБРОТВОРИ И УТЕМЕЉАЧИ ГАЈРЕТА ^®5п°ђа Рајка Давидовић, доставила je Главном одnnSro a*PoIa У^И0НИЦУ PaiPeT0Be привредне и кредитне задруге са 20 удЈела у номиналном износу од Дин. 2.500.—, rj" a име св°га пок. супруга Др. Душана Давидовића, бана дринске оановине, с тим да се сд том сумом пок. Душан Упише за члана добротвора Гајрета. Главни одбор Гајрета и овим путем топло захваљује гци давидовип, a пок. Душану, великом пријател>у Гајрета и националном раднику нека je вјечна слава. Г. Алија Мединић, директор Југосл. Шел д. д. у Загребу, да лочасти успомену својих родитеља рахм. Салио Рахм- Мелеће хануме, уписаа их je са свотом од Дин. 2.000.— за добротворе Гајрета. Г. Директору Медннићу, великом пријатељу Гајрета, који потпомаже сваку нашу корисну акцију, најсрдачније захваљујемо, a његовим рахм. родитељима нека je џенетско насеље. Г. Хауи Мулага Омановић, велепосједник из Прозора и један од најугледнијих привредника западне Босне, поводом женидбе свога сина Хамдије (Мухамеда) трговца из Прозора са гђицом Сафијом, кћерком Мустафаге и Фатиме хануме Делић из Бихаћа, уписао je младенце (сина и снаху) за чланове утемел>аче Гајрета, сваког са свотом од 500 Дин. Нека je племенитом Хаџи Мулаги искрена хвала на пажњи према Гајрету, a младенцима желимо сваку срећу и задовољство у животу. Г. Ибрахимбег Рустенбеговић, претсједник општине сребреничке и главни сарадник у пословима опште ствари, a нарочито за Гајрет, уписао je свога јединца сина Мухамедбега, старог двије године, за члана утемељача Гајрета и одмах уплатио 500 Дин. Главни одбор Гајрета и овим путем изриче г. Ибрахимбегу своју.топлу хвалу, који хоће као родитељ, да остави своме сину -(a можда најмлађем члану утемељачу) успомену на Гајрет и његово потпомагање. НАШ НАЈМЛАЂИ ЧЛАН УТЕМЕЉАЧ Г. Бекир Омерсофтић, судија у Вишеграду, уписао je свога сина Фарука Омерсофтића код мјесног одбора у Маглају као члана утемељача. . iШ к Г. Бекир Омерсофтић и његова ханума Зекија Омерсофтић стални су Гајретови радници, na и овај њихов акт свједочи колика je њихова л>убав за Гајрет. Ми желимо да наш најловији члан утемел»ач као и н>егови честити родитељи буду дуго година здрави и живи и да им се у животу испуни све оно што они желе. Одоор. МЕРХУМ ПРОФЕСОР МУХАМЕД АЛИХОЏИЋ ВЈЕРОУЧИТЕЉ 23 јануара о. г. наглом смрћу нестало je заувијек из наше средине рахметли Мухамед еф. Алихоџић. Ова изненадна тужна вијест растужида je многобројне његове пријатеље и поштоваоце, a највише, оне које je он највише волио — ђачку омладину. Рахметли Мухамед еф. био je један од оних који раде повучено у тишини, предано и са пуно добре воље и љубави, без тежње за таштом славом и угледом у друштву, који себе и свој живот посвећују дужности и неуморно раде на пословима за које их je живот позвао, посвећујући им сву снагу свога духа. Рођен je 1883 године у Бањој Луци, у једној честитој и националној породици. У Бањој Луци je свршио основну школу и медресу, a више теолошке науке у Цариграду. Послије свршених наука постављен je за вјероучитеља на гимназији у Дервенти 1914 године, a затим je служио у Тузли, Бихаћу и Бањој Луци гдје ra смрт и затече. Националан и вјерски толерантан рахметлија je уживао симпатије и углед како међу наставницима и ученицима, тако и код грађана. Био je добар, племенит и користан свима с којима je пријатељевао. Доброта срца, мекост и благост зрачили су из његова бића. Он je био од оног малог броја људи који не знају да мрзе. До неиздржљивости стрпљив, тих и благ он je годинама вршио тешку наставничку дужност лако и са осмјехом. Он je позив наставника, имајући љубави за сву дјецу, изједначио са родитељском дужношћу којом je био сав прожет. Вршио je тачно своју дужност, вршио ју je са љубављу и преданошћу. Његов наставнички живот најљепша je слика самопријегора у служби народном добру. Рахметлија je учестовао активно у многим националним и културним акцијама. Био je једно вријеме управник и васпитач у Гајретовом интернату у Бањој Луци, a више година вјерски васпитач Гајретов и врстан Гајретов радник. Осим тога ревносно je помагао све културне и хумане установе. Рахметлија je умро под теретом напорног просвјетног рада као добар син своје отаџбине, давши својој зе.мљи све што je имао. Онако величанствена џеназа, каква се одавно није видјела у Бањој Луци, најбоље посвједочује колики je углед и поштовање уживао рахметлија код цјелокупног грађанства, a сузе многобројних ученика-ца свједоче како су се тешко растајали са ошш који их je много волио и за њих се сваком згодом заузимао и радио. Рахметлију су отпратили до кабура ученици и ученице свих мјесних школа са наставницима, a са рахметлијом се опростио испред наставничкога збора професор г. Богосав Бијелић, a испред ученика Ахмет Хаџи-Халиловић, ученик VII разреда гимназије. Нека je рахмет племенитој души Мухамед ефендијиној, a породпци искрено саучешће. БАЈРАМСКИ ПРИЛОЗИ ГАЈРЕТУ У БАЊОЈ ЛУЦИ Приликом Курбан бајрама дароваше Мјесном одбору Гајрета што у курбанским кожицама што у прилозима слиједећа гг.: no једног цијелог курбана за Гајретов конвикт Дервиш Тафро и Др. Фехим Османефендић; no 1 воловску кожу инг. Суљага Салихагић, насл>едници X. X. Ибрахим еф. Маглајлића и Капиџић A. еф.; no 1 овновску кожу: Дервић Фуад, Суљић Ибрахим, Галијашевић Бећир, Гермовић Алија, X. Авдић Мехага, Захировић Хф. Мехмед и Џумрукчић Фатима. Кожице су уновчене за 893.— Дин. У готовом новцу приложише гг.: no 50 Дин. Нурија Ђумрукчић и Пашић Сабит; no 30 Дин. X. Омерспахић Кемал, Маглајлић Мухамед, Наим Ћејван и Мујага TiejBaH; no 20 Дин. Мујага Казаз, Др. Мухамед Миџић, Узеир Бисер, Бегановић Осман и Вејсил Шашиваревић и no 10 Дин. Хорозовић Фатима. Свега сакупљено од курбанских кожица и прилога Дин. 1.223.—. Свима даровател.има велика хвала. 59 �OSNIVAČKA SKUPŠTINA GAJRETA U TURANIMA 4 januara o. g. održana je osnivajuća skupština Mjesnog odbora Gajreta u Turanima, opština Brdska, srez trebinjski. Ovo jc ujedno četvrti mjesni odbor Gajreta koji se osniva u trebinjskome srezu. Pored velikog broja mještana na skupštini su učestvovali sreski načelnik iz Trebinja g. Pavičević, školski nadzornik g. Pejović i delegat Gajreta iz Trebinja g. Camil Hujdur, učitelj. Nakon otvorenja skupštine g. Hujdur saopštava prisutnima, da je Glavni odbor Gajreta u Sarajevu odobrio osnivanje mjesnog odbora u Brdima, pohvalivši inicijativu za osnivanje ovoga odbora i želeći uspješan rad. G. H ujdur je u svom podužem govoru iznio značaj Gajreta po sve jugoslavenske muslimane, kao i koristi koje jc učinio za 35 godina našoj za­ jednici. Nadalje je govorio, i g. Hafiz Husein ef. Zubčević, mjesni imam, te još nekolicina članova. Po tom se pristupilo izboru odbora u koji su izabrani: Zubčević Hafiz Husejin, Glavinić Murat, Hajdarović Selim, Begović M. Alija, Ramić Bećir, Ramić Salko, Breka Selim, Salman Džafer. Za zamje­ nike su izabrani: Begović Hamid, Hajdarović Ahmo, Ramić Mustafa, Ramić Huso i Nikautović Ramo. U nadzorni odbor birani su: Begović D. Alija, Cerimagić Salko i Hajdarović Alija. Pošto se g. Hafiz Husein ef. Zubčević ispred mještana za­ hvalio svima onima, koji se zauzimaju za napredak ovoga kraja, skupština je bila zaključena. 7 januara o. g. novoizabrani odbor se konstituisao, pa je biran za pretsjednika g. Hafiz Husein ef. Zubčević. Za potpretsjednikaa g. Selim Hajdarević, za sekretara g. Selim Breka i za blagajnika g. Alija M. Begović. Poslije konstituisanja, pretsjednik je zamolio odbor, da ozbiljno uzme srcu Gajret i nje­ govo dobro, te da bratski i složno porade za njegov napredak, pa je nakon toga proučio dovu za hajirli početak rada Gajretova. — Neka jc sa srećom Ii ПРИЛОЗИ КУРБАНСКИХ КОЖИЦА ЗА ГАЈРЕТ У РОГАТИЦИ Приликом прошлог Курбана-бајрама чланови и пријатељи Гајрета у Рогатици дароваше своје курбанске кожице и то слиједећа господа: По 1 говеђу кожу: Ибришимбег Агић, Јусуф Горушанин, Шиде ханума Хафизовић и Хифзага Хаџиосмановић — свака кожица у вриједности од 95 Дин. Затим no пола говеђе Чсоже дароваше гг.: Галиб Чалл>ић, претсједник општине, у вриједности од 55 Дин., те Идризбег Шахинпашић у вриједности од 58 Дин. Затим I бравију кожу даровао je г. Рагибага Чапљић, народни посланик, у вриједности 60 Дин., Омербег Сијерчић 2 кожице у вриједности од 120 Дин., те no 1 кожицу у вриједности од 60 Дин. гг.: Едхем Бранковић, Хамдија Јамаковић, Галиб еф. Хафизовић; no 2 бравије кожице г. Др. Алија Томић у вриједности од 120 Дин., Инг. Шемсудин Хасандедић 60 Дин., Мустафа Акшамија 60 Дин., Ахмедбег Соколовић 60 Дин., Дервага Чоходар 60 Дин., Решид еф. Хафизовић 60 Дин., Авдага Даиџић 36 Дин., Хасанбег Шахинпашић 60 Дин., Мустафа Хафизовић 60 Дин. Поред тога дадоше прилоге no 5 Дин. гг.: Расим еф. Д1уфти1'1 и Ферид Муфтић, a 20 Дин. r. Мухамед Даиџић. Укупна вриједност свих дарованих кожица, no одбитку режијских издатака, износи Дин. 1.514.—. Нека je даровател>има наша најискренија хвала! ПРИЛОЗИ КУРБАНСКИХ КОЖИЦА ГАЈРЕТОВИМ ИНТЕРНАТИМА Прошлог Курбан Бајрама дароваше Гајретовом мушко.м интернату у Сарајеву своје курбане слиједећа господа: Др. Авдо Хасанбеговић 2 курбана, a no 1 курбан Др. Махмуд Мех.чедбашић, Мујага Хардага, Азиз еф. Сарић, Хасам еф. Демировић, госпођа Абида Др. Мустафе Хајдаровићл и Салко Хасанбеговкћ. Гајретовом женском имтернату у Сарајеву дароваше no 1 курбана господа: Др. Махмуд Мехмедбашић, Ахмедага Новалија, (из васијета рахм. Хаџи Хашије Пиљо, рођ. Зилџић) и Хилми еф. Хатибовић, врховни шериатски судија у пензији. Г. Ахмедага Новалија даровао je и своту од 60 Дин. за уновчену курбанску кожицу. Гајретовом интернату у Плевљу даровао je свога курбана г. Абдуселам Абдулаховић, управник Гајретова илевал>ског интерната. Овај курбан ламијењен je оцу г. Абдулаховића рахм. Идриз еф. Такођер je даровао питомцима овога интерната >/. курбана r. Фаикбег Селмановић, трговац из Плевал.а. ПРИЛОЗИ ЗА ГАЈРЕТ ПРЕД ЏАМИЈАМА У Б. БРОДУ Г. Арсланбег Курбеговић, претсједник Гајрета у Б. Броду дозначио je Главном одбору 282.25 Дин. од сергија на које je прикупио пред џамијама, и то: у Б. Броду 97.— Дин. у Тур. Колибама 29.— Дин. у Сијековцу 26.25 Дин. Затим je г. Ферид Лемеш, учитељ, даровао Гајрету своју курбанску кожицу, која je уновчена за 30 Дин. У Б. Броду сакупл>ао je прилоге на сергије претсједник г. Курбеговић, у Тур. Колибама гг. Лемеш и Хавић, a у Сијековцу r r .: Ћајић и Рипић. Сакупљачима и дароватељима нека je топла хвала! ПРИЛОЗИ КУРБАНСКИХ КОЖИЦА Из Тареваца: Повјереник Гајрета из Тареваца r. Хф. Б. Сендијаревић сакупио je приликом Бајрама од курбанских кожица своту од Дин. 180, a дароваше их: Хасан еф. Хаилбашић, муалим (Дин. 40), Вејсилбег Мурадбеговић, посједник (Дин. 20), Суљо Ћарић, зидар (Дин. 20), Н. Н., тежак (Дин 50), Хф. Б. Сендијаревић, трговац (Дин. 50). Сакупљачу и дароватгл>има наша топла хвала. Из Брчког: Повјереник Гајрета из Брчког г. Атаулах Хаџиалијагић послао| je Гајрету своту од Дин. 336.— од проданАх курбанских кожица, које дароваше rr.: Селимага Кантарџић (2), Смаилага X. Мехмедагић (2); no једну: Алиjara Омербашић кафеџија, Мухамерага Т1умуровић посједник, Даутбег Аликадић, посједник, Назифага Шеховић посједник, Сулејман X. Алијагић учитељ и Асије х. Синанагић. Повјеренику и племенитим дароватељима нека je топла хвала! Из Олова: Мјесни одбор Гајрета из Олова дозначио je Гајрету своту од Дин. 70 од проданих курбанских кожица, које су даровали: Тифе ханума Куртагић, Алије ханума Куртагић и Шахсине ханума Фочић. Племенитим дароватељкама нека je наша искрена захвалонст! Из Маглаја: Мјесни одбор Гајрета дозначио je евоту од Дин. 135 за курбанске кожице, које дароваше rr. Дервиш еф. Бутуровић, шер. судија и Азиз Омерсофтић, кројач. Нека им ie топла хвала! Из Вареша: Г. Мујага Хасагић, благајник Mjecnor одбора Гајрета у Варешу сакупио je 5 комада курб. кожица и продао на лицитацији за 200 Дин. Кожице дароваше: Мујага Хасагић, Алија Парић (умр. Мује), Алија Парић (умр. Авдаге) и Мухамедага Салетовић (2 комада). Сакупљачу и племенитим дароватељима топла хвала! Осим горе наведених још смо добилм прилоге од курбанских кожица, и то: из Чајнича Дин. 370, Кошица 88 Дик., Добоја 177 Дин., Витине 140 Дин. и Рогатице 1392 Дин. USPJEH BAJRAMSKE ZABAVE U ZVORNIKU Kako svake tako i ove godine mjesni odbor Gajreta i po­ vjereništvo Narodne Uzdanice u Zvorniku, priredili su zajed­ nički zabavu na dan 12 februara o. g., treći dan Kurban Baj­ rama, u prostorijama Kasino »Doma Crvenog Krsta«, koja je kako u materijalnom tako i moralnom pogledu vrlo dobro uspjela. Program zabave je bio vrlo dobro sastavljen a također i izveden. Naročito su dobro izvedena dva pozorjšna komada od najboljih zvomičkih diletanata, medu kojima je bio poznati humorista i šaldžija g. Hasan Kamišalić, te je i ovoga puta neočekivano uspio sa svojim šalama, što je zadovoljilo publiku, te je bio nagrađen raznim poklonima od strane prijatelja Gaj­ reta i Uzdanice. Posjeta jc bila vrlo dobra, kako od zvorničkih građana, tako i viđenijih seljaka, raznih vjeroispovijesti. I ovoga puta učinjena jc lijepa posjeta i od ženskog muslimanskog svijeta. Za lijep uspjeh zabave ima naročitu zaslugu agilnj pretsjednik Gajreta g. Ilijas Hadžimejlić, šef ovdašnje Porcske uprave. On jc također u svom kratkom govoru iznio program i želje naših muslimanskih prosvjetnih i kulturnih društava, apelujući na sve posjetioce zabave za što veću pomoć i saradnju za daljnji napredak naših muslimanskih društava. I ostali članovi odbora Gajreta i Uzdanice su se mnogo trudili za što bolji uspjeh zabave, a naročito biv. pitomac Gaj­ reta g. Scmsudin Ljubović, opšt. činovnik i g. Avdo Muiezinović priv. činov. i Mehmcd ef. Mulabdić penzion. učitelj. Zabava je protekla u najvećem veselju i zadovoljstvu sve do zore. A. Caklovica. �J e d n a n e o b i č n o u s p je l a p r i r e d b a GAJRETOVA ZABAVA U ZENICI reta« ua7f>nfrineunirban’j *jr-ama Priredio Је mjesni odbor »GajS rom an ичо Л Јп godlsni u, zaba.vu u Sokolani koja je imala vulieti uu provincijskom nmPvfnhrV<2V0 Jmjestu. e b i a Priredba kakvu je bilo teško viajeti ostalih -prfd zabavu mjesni odbor je uz saradnju bran Л 2 ^MJre-ta ,U Zeni-Ci P.očeo sa Pripremama. IzaEkrema te «п Prik?ze dramski spjev »Zmaj od Bosne« od nnfeln • đen,komada. e glavne konture programa. Ubrzo se počelo sa vježbanjem žpnskinfp b, L l °v^m Prilikom Pokazalo šta i naše vrijedno reHhn T d ii" d • df bl se probudio što veći interes za priлН tnii!,đ]Uv,en0 da samo društvo nabavi izvjestan materijal п Se !zradl° ?to veći broj uzornih ručnih radova. ",r"..c iu sa 9db°rom je svesrdno sarađivalo desetak naših м1^Г.?г ??sP9dl9a 1 *9: Begić Hajrija, Kazazović Ifeta, Zadić Mensura, Ramic Đevahira, Uzunović Sidika, Imamović Fahrija, Upanovic Habiba, Imamović Dika, Bakšić Zineta . .. via . Poziv odbora sazvan je širi sastanak članova i prija­ telja uajreta kojem je prisustvovalo preko 120 najuglednijih J»Ja“ana- !.onl prilikom pretsjednik mjesnog odbor g. Tarabar Mehmedahja i još neki članovi odbora govorili su o Gajretu i našim prilikama, što je vrlo simpatično primljeno od strane prisutnih pa je na tom sastanku palo i dosta dobrovoljnih priloga za bife. Izabran je i prošireni prir. odbor koji je kroz cijelo vrijeme ukazao svoju punu saradnju Mjesnom odboru. Desetak dana pred zabavu počeli su stizati ručni radovi naših gospođa i gospođica određeni za tombolu. Oni su pri­ jatno iznenadili svojom ljepotom, preciznošću i skupocjenošću. Jasno je bilo da će ovo biti revija naših ručnih radova. Odbor je stoga odlučio da nagradi 3 najbolja rada a da od cjelokup­ nih radova priredi izložbu u prostorijama društva »Zajednice«. Tako je i učinjeno. U nedelju J5-I1 p. g. radovi su ukusno izloženi. Odbor je angažovao 4 ugledne i stručne dame (gđe: Kokljuškin, Selesković i Muminagić i gđicu Vaclav) koje šu obrazovale žiri za ocjenu najboljih radova Nagrađeni su r.adovi: g-ce Sidike UriunDvić (I nagra­ dom), gđe: Mejre Mujagić (II nagradom) i g-ce Habibe Opanović (III nagradom). Mjesni odbor u Zenici darovao je obje prve nagrade za glavnu 'godišnju zabavu Gajreta u Sarajevu (jedan zlatom vezeni jastuk i jedan stolnjak izvezen na svili), na čemu se Glavni odborczahvaljuje darovateljicama. Zatim je otvorena izložba. Ogromna masa posjetilaca prošla je kroz izložbu i divila se izloženim radovima. Sutradan su radovi prenešeni u izloge dviju radnji, gdje su ostali na ugled sve do dana zabave. Preko cijeloga dana i duboko u noć svijet je prosto grnuo pored tih izloga. Akciju oko izrade tombole i priređivanja izložbe radova vodili su gg. Imamović Fadil i Mujagić Zuhdija. Tombolu po čaršiji sakupljali su gg. škrgo Ahmed i Mujagić Zuhdija. Interesovanje za zabavu bilo je ogromno. Ulazince su bile naprosto razgrabljene, još nekoliko dana prije zabave. Početak zabave je bio zakazan za 20.30 časova. Međutim ogromna dvorana Sokolane bila je na čitav sat ranije gotovo puna. Pred početak dvorana je bila prepuna, čak prenatrpana. Za ovu priredbu bila je angažovana g-ca Đ. Imamović iz Sa­ rajeva i g. E. Hodžić iz Travnika. Veliko interesovanje pobudio je i g. Dervišaga Omeragić, čovjek od preko 50 godina, koji je prvi put istupio da pjeva naše sevdalinke. Program je tekao ovako: 1) Glazba »Zajednice« vrlo je skladno otsvirala »karišik narodnih melodija« pod dirigovanjem kapelnika g. A. Smajlovića. 2) Zatim je g-ca Imamović otpjevala više sevdalinki toplo i sa mnogo smisla za narodne melodije a pratio je na harmonici g. E. Hodžić. 3) Glazba je opet otsvirala »Sultanov ulazak u Harem« od A. Osmanlijevića. 4) Onda je g. D. Omeragić dočekan burnim aplauzom otpjevao sa mnogo uspjeha »Akšam geldi«. 5) G-ca Hadžić je deklamovala »Otadžbini« od N. Resulovića. 6) G. M. Serdarević je u jezgrovitom govoru ocrtao pri­ like u doba Gradaščevićeva pokreta za slobodu Bosne, koji je period uzeo za građu Ekrem u svom spjevu «Zmaj od Bosne«. _ 7) članovi Gajreta su zatim izveli »Zmaja od Bosne«, dramski spjev od Ekrema u 5 činova. Spremanje i izvođenje ovog komada iziskivalo je mnogo truda i napora. Djelo je pisano u stihovima, zamašno je, ima 4 slike, mnogo aktera, traži naročitu odjeću, staro oružje, a uz to scenski neobrađeno. .... . . Ali napori diletanata, odbora i režisera nisu išli uzalud. Jer izvođenje komada i cjelokupna obrada zadovoljila je sve gledaoce u punoj mjeri. Svi diletanti igrali su sa puno volje i imali su uspjeha. Poleta im je davala toplina i ljubav za rodnu grudu, s kojom je prožeto djelo rahmetli Ekrema. .... su bile u rukama gg.: Zmaj od Bosne Grahić Alija; Devlet hanuma — g-ca Karajković Ešrefa; Alipaša Fidahić — Harmandić Sirađ; Huseinbeg Novin — Jalina Abdulah; Zlatarević kapetan — Suljić Abdulah; Halilaga — Sehalić Ahmed; Malkoć — Omerspahić Faik; čengić Smailaga —• Arnaut Sulejman; Rizvanbegović Stočević — Salčinović Izet; Dervišbeg — Arnaut Asim; Ragib ef. — Karić Sulejman; Sirčić — Zejmć Mujo; Namik Paša — Serdarević Mithat; Karamahmut Paša — škrgo Ahmed; Burhan ef. — Panjević Ah­ med; Hasan ef. — Dajić Mehmed; Jašar — Đampo Hazim; Bošibozuk — Kulović Salih; Građanin — Đampo Mulo; I Voj­ nik Turski — Sredojević Milisav; II Vojnik Turski — Brdarević Rasim; III Vojnik Turski — Kaknjo Meho; I Vojnik Građaščevića — Tabaković Mehmedalija; II Vojnik Gradaščevića — Kratina Ahmed. Izvođači su i pojedinačno i kao grupa u cjelosti zado­ voljili. Nosioci glavnih uloga gg. Grahić, Avdić. G. Grahić je dostojanstveno tumačio Zmaja, a g. Avdić odlučnog Ali pašu Fidahića (Zmajeva vjernog druga i pomagača). Serdarević, Škrgo^Arnut i dr. imali su težak zadatak ali su ga vrlo dobro izvršili! Gledaoci su se prenijeli u doba ovog perioda naše plavne prošlosti. Režiser g. Imamović Fadil imao je vrlo težak zadatak, - jer je komad glomazan bez ikakvih opisa za ličnosti i scene. Pa ipak režja je po opštem priznanju, vrlo korektno i impre­ sivno izvedena. G. Mujagić Z. je iz suflernice vrlo umješno vodio diletante kroz njhove teške uloge. Veći dio garderobe posudilo je Narodno pozorište u Sarajevu zahvaljujući susret­ ljivosti upravnika g. Janjuševća. Između činova pjevali su g-ca Đ. Imamović, gg. Derviš­ aga Omeragić i šefko Vojvodić (koji je također veoma pri­ jatno iznenadio svojim lijepim glasom. (Publika ih je nagra- Diletanti Gajretove bajramske zabave u Zenici. đivala burnim aplauzom i klicanjem. Naročito g. Omeragića, on je izazvao pravo oduševljenje. Po završetku programa nastala je igranka uz prijatne zvuke glazbe »Zajednice«. Tombola je začas razgrabljena. Raspoloženje i zabava potrajalo je do pred zoru, kada se pu­ blika razišla sa najljepšim utiscima. Tako je završena ova zaista rijetka priredba. Cjelokupna organizacja ove priredbe bila je na visini. Materijalni uspjeh prevazišao je i najoptimističnija očekivanja. Ovakav prihod nije zabilježen zadnjih 7 do 8 godina. Bruto prihod 25.300 dinara, oko 7.800 dinara rashoda, čist prihod 17.500 dinara. Štampa je najpovoljnije pisala o ovoj značajnoj priredbi. Za ovu našu priredbu pored članova odbora založili su se još i gg.: Mutapčić Enizaga, Kundalić Muhamed ef., Limić Teufik, Halilović Bajraga, Zadić Hilmija, Mecan Rifat, Tafro Đemalag, Dr. Muminagić Hasan, Begiman Rasim, Ibrahimagić Hajrudin, Omeragić Ibrahim, Dajić Mehmed. Priloge za tom­ bolu dale su: Sultanović Emina, Zejnić, Fahrija, Ramić Đeva­ hira, Čehaja Nura, Ljohlja Emina, Imamović Dika, Ekinović Advija, Praskić Derva. Ekinović Rabija, Serdarević Razija, Đananović Razija, Mujkić Nezira, Mujkić Ferida, Salčinović Dišija, Karajković Ešrefa, Isaković Fatima, Imamović Fahrija, �Gajretova bajramska tom­ bola u Zenici. Sarajlić Ešrefa, Sarajlić Hiba, Opanović Zlatka, Hrelja Remzija Opanović Nura, Imamović Zarfa, Imamović Bisera, Sarajlić Esma, Salčinović Aiša, šainpašić Hasnija, Opanović Habiba, Begić Hajrija, Begić Ruvejda, Ekinović Hatidža, Ekinović Advijja, Hećimović Esma, Ramić Đevahira, Lijenović Ajiša, Mujkić Razija, Bakšić Zineta, Mehmedić Zineta, Tatarević Selima, Hadžiosmanović Čazima, Kazazović Ifeta, čehajić Esma, Uzunović Sidika, Baručija Habiba, čantdžić' Vasvija, Omerinović Fata, Kajsarlić Bisera, Kamrić Siha, gospođa Hrustić Nura, Mašić Haška, Dajić Nefisa, Mujagić gospođa Zlatka, Hodžic Dika, Bjeloušić Fatima, Poljskić Dika, Ekinović Derviša, Šestić Ajiša, Grahić Munevera, Begagić Besima, Karić Devleta, Нагmandić Rabija, Imamović Almasa, Kratina Zineta, Panjević Muje gđa, Serdarević Mensura, gospođa Begimanović Fahrija, Šestić Suhbija, gospođa Balagija, Harmandić Munira, Ekinović Nafija, Tarabar Habiba, Ekioović Tenzila, Ekinović Paša. Nađaković Zaha, Begičević Zineta, Ekinović Ajiša, šestić Zehra, gđa Bihorac Ibrahima, Durmić Zarfija, Mujkić Abiba gospođa, šestić gđa Hasiba, Islambegović Fadila, Mecan Hasnija. Zadić .Mensura, Mutapčić čam ka, Dajić Rabija, Bihorac Hajrija, Islambegović Zehra, Pašalić Vasvija, Ramadanović Bahra, Sa­ rajlić _Fatima, Dervoz Ismeta, Đampo Hafiza. Muminagić gđa Hatidža, Đampo Arhija, čolaković Sida, Zilić Pašija, Mujagić gđa Mejra, Škrgo Mubera, Serdarević Mujesira, Kratina Ferida, Turišlić Đemila, Uzunović Muniba, Uzunović Safeta, Tabaković gđa Safeta, Arnaut Ifeta, Uzunović Mulija, Tarabar Ha­ tidža, Uzunović Latifa, Uzunović Zahida, Vojvodić Zineta, Salčnović Bisera, Kuprešak Zarfija, Hercegovac Nura, Serdarević Aziza, Džinić Asrija, Čaršimanović Rabija, Begiman Mehmed, Pašalić Bisera, čolaković Omerbegovica, čolaković Derviša, Islambegović Nafija, Hercegovac Ahmetaginica, Arnaut Haša, Pojskić Hasnija, Pojskić Fitaba, Islambegović Hazima gđa. Za bife su dali: U naravi: Gg.: Imamović Fadil, Džampo Pašaga, čola­ ković Omerbeg, Dajić Mehmed, Kundalić Muhamed ef., Halilović Bajro, Zadić Hilmija, Begić Izet, šamdžić Huso, Islam­ begović Edhem ef., Mujagić Mustafa, Salčinović Abdulah, Bašić Jusuf, Vojvodić Dervišaga, Omeragić Ibrahim, šišić Meh­ med, Serdarević Sulejman, Nadžaković Šefko, Sarajlić Ibrahimaga, Islambegović Alija i dr. U novcu: Gg.: Ponjević Ferid 50 din., Islambegović Hazim 70.—, Serdarević Midhat 20.—, Babahmetović Mehmed 20.—, Kahvedžić Salihbeg 20.—, Tarabar Munir ef. 20.—, Ra­ madanović Edhem i Alija 50.—, H. Selimović Omer 20.—, Hamzić Salih ef 30.—, Mecan Rifet 20.—, Dizdarević Ragib 20—, Palalić Redžo 10.—, Babahmetović Ahmed 10.—, Mu­ tapčić Derviš 10.—, Omerspahić Saliheg 10. —, Tafro Džemal 20.—, Tarabar Mehmedalija 100.—, Ibrahimagić Hajrudin 10.—, Salčnović Izet 20.—, Brajić Rašid 15.—, Tahmiščija Mehaga 20.—, šestić Enizaga 50.—, Sarajlić Ismet 10.—, Begimam Rasim 20.—, Husremović Osman 30.—, Ekinović Eniz 20.—, Be­ gagić 5.—, Salčinović Ragib 10.—, Mutapčić Salih 10.—, Тађаković Abdulah 10.—, Tabaković Asim 10.—, Podojak Safet 20.— , Vojvodić Salih 10.—, Šestić Osmanaga 10.—. Salčinović Muharem 20.—, Dr. Sinan Mušanović 150.—, Mutapčić Eniz 25.—, Zadić Hasanaga 10.—, Begagić Mustafa 20.— i drugi. Gajret svima saradnicima i plemenitim darovaocima zah­ valjuje i ističe njihovu preduzimljivost i dobru volju drugima za ugled. Ca Гајретовог јесенског теферича у Горажду 62 �GAJRETOVA ZABAVA U STOCU 12 februara ov. g. mjesni odbor Gajreta dao je u zgradi Srpskog doma u Stocu svoju godišnju zabavu. " U prvom dijelu programa učestvovali su Sokolska muzika , °?а’ te Nalić, operni pjevač iz Beograda i gđica Đula Imamović iz Sarajeva. U pozdravnoj riječi pretsjednik g. M. Grebidela iznio je sa idejne strane rad Gajreta medu našim elementom, a napose djelovanje Gajreta u posljednje vrijeme na ekonomskom jača­ nju naroda putem1 Gajretovc zadruge. Deklamacija od A. Karabegovića »Žrtva slobode«, de­ klamirana po Sabiri Sehić je dobra. Pjevanje g. Nalića je umjetnički dobro dotjerano. Glavna pažnja g. Nalića bila je skonccntrisana na ostvarenje muzičkih elemenata interpretacije. Školski rezultati njegovih istrajnih stu­ dija isticali su se u pažljivo razvijanje tona, zaobljeno i muzi­ kalno fraziranjc, jasna dikcija i dinamika; on je ponovno uka­ zao na svoje kvalitete koncertnog pjevača ,koji se sav predaje tumačenju djela bez traženja efekata i želja za ličnim isticanjem. A to znači za jednog pjevača vrlo mnogo. Gđica Imamović, sa svojim sevdalijskim sopranom je odu­ ševila publiku. Njen volumen glasa je mali. Pjevanje gđice Imamović^ je jednostavno, prostosrdačno, bez naročitih teh­ ničkih traženja u izrazu, crtajući svoje tekstove na individualan način, koji se melodijski saživljavaju na elemente narodnog pjevanje. U drugom dijelu programa prikazana je scena iz musli­ manskog života »Gajret i žena« od A. J. Mehmedbašića. Ten­ dencija pisca bila je, da žena putem Gajreta i njegovih žensjeih stručnih škola dolazi do potpunog kulturnog i materijalnog sazrijevanja, time, što stečenom kulturom i stručno obogaćena znanjem čini ženu sposobnom ža današnje vrijeme. Izvodili su društveni diletanti. 1 Nadalje prikazana je »Nevjesta u^pidiami« od Sule. Crta­ jući pisac dva svijeta, dva pogleda na svijet, sukob generacija publika je sa interesovanjem pratila tok radnje, te je na svr­ šetku toplo aplaudirala. Izvedeno je sa društvenim diletantima. Važno je napomenuti da je lutrija za ovu zabavu bila odlična. Naročito se je isticalo žensko dekorativno vezivo. Interesovanje za ovu zabavu bilo je veliko, što dokazuje i obilna posjeta. Zabava je održala rang jedne elitne priredbe, gradskog shvatanja. Dakle, zabava je uspjela. A. R. PRVI GAJRETOV TEFERIC U BATOVU U nedelju 19 septembra 1937 priredilo je Povjereništvo Gaireta u Batovu prvi Gajretov tcferič, koji je uspio iznad svakog očekivanja. Kako je zauzimanjem nekolicine Gajretovih pobornika u ovim krajevima počeo Gajret naglo da napreduje, to je i za njegov teferič, koji je bio prvi ove vrste na našem selu, vla­ dao veliki interes ne samo kod obližnjih seljaka već i iz naj­ udaljenijih mjesta. Tako još rano u nedelju počela se prikupljati masa svijeta na Plandištima g. Omera Hastora. Zapaženi su gosti iz Goražda sa g. Rašidkadićem Osmom, iz Cajniča sa g. Velićem Edhemom, zatim iz Rogatice, Ustiprače, Miljena i Miletkovića. Kako je vrijeme bilo naklonjeno teferiču, to su odmah uz pjesmu povedena narodna kola seoskih djevojaka i momaka. Nešto oko dva sata poslije podne otvorio je ovdašnji upravitelj Narodne osnovne škole g. Sefkija Cišić pozdravnim govorom i kratkim predavanjem o istoriji osnivanja društva G a:reta i njegovom djelovanju kroz plodnih trideset i pet god. Govori o jačoj potrebi što tješnjije saradnje društva i sela Poziva prisutne da istraju u radu oko Gajretova napretka. Go­ vor g. Cišića bio je nagrađen dugim aplauzom. Zatim se je zahvalio na pozdravu ispred gostiju g. Rašidkadić i kratkim govorom iznio potrebu školovanja seoske mu­ slimanske djece ovih krajeva. Govornik je bio burno pozdrav­ ljen. Poslije toga su se redale ostale tačke programa. Veselje ie potrajalo dugo u noć, kada su se mase seljaka mirno razišli kućama, ponesavši sa teferiča prijatne utiske. Organizacija tcferiča, koju su vršili radnici pilane »Durmitor« je potpuno us­ pjela i zadivila svakog posjetioca teferiča. Odbor smatra svojom dužnošću, da se zahvali svima po­ sjetiocima teferiča, a naročito gostima iz Goražde, Cajniča i Rogatice, koji svojom posjetom uveličaše ovu manifestaciju Gajretove misli. Naročita pak hvala g. Rašidkadiću Osmi, koji nije žalio truda i materijalnih žrtava, da ovaj naš tcferič što bolje uspije. Hafizović Ata GJRETOVA ZABAVA U KONJICU Prvi dan ramazanskog Bajrama -1-ХН 1937 Mjesni odbor Gajreta u Konjicu priredio je u prostorijama Naprctkova doma svoju godišnju zabavu. Gajretova je zabava svake godine u Kcnjicu rijetka manifestacija Gajretova kulturnog djelovanja, a ovogodišnja je upravo vrhunac napora Gajreiovih trudbe­ nika. Odličan ton zabave i raspoloženje zavladalo je odmah od_ početka programa pa sve do jutra. Program je započeo poz­ dravnim govorom g. Dra Ismeta Popovca, sreskog ljekara i člana Gajretova odbora u Konjicu, koji je ukratko iznio za­ sluge Gajreta za prosvjetno-kulturno pridizanje muslimana na Slovenskom jugu, osvrnuvši se i na njegovo nacionalno i pri­ vredno djelovanje prije i poslije Oslobođenja. Govor je osta­ vio ugodan dojam na publiku. U izvođenju deklamacija osobito je pokazao umjetničkog smisla g. Kasim Alikadić, pravnik. Sevdalinke, što ih je pje­ vala gđica Zumrcta Cakić, naročito su zadovoljile publiku i izazvale dugotrajan aplauz. Na opće zadovoljstvo publike prikazan je komad »Žrtve tradicije« od Imamovića, za čiju je režiju uložio sav trud, g. M. Hrvić tako, da su diletanti potpuno prirodno i sa osjećajem izvodili i najteže momente u pojedinim scenama. Ulogu »Azre« odigrala je gđica Zehra Dizdarcvić sa dubokim sevdaliskim osjećajem nesretne ljubavnice. Istakli su se sa mnogo vještine u izvedbi komada i gg. Hidajet Drače, te Fehim Hadžizukić i Hamdija Repovac. Publika je bez predaha pratila tok pragrama sa velikim interesovanjem. Poslije programa uz bogatu tombulu otpočela ie zabava sa igrankom i veselim raspoloženjem sve do jutra. Na zabavi je sudjelovao tamburaški zbor Jugoslovenskog kluba. Odličan materijalni kao i moralni uspjeh najveće je zado­ voljstvo Gajretova odbora, koji se i ovom prilikom toplo za­ hvaljuje svima saradnicima. Sa istim programom priredio je ovaj odbor zabave u Ostrošcu 1-1. o. g. i u Jablanici 8-1. o. g. I u Ostrošcu i u Jablanici zabave su odlično uspjele i u moralnom i materijalnom VRLO USPJELA BAJRAMSKA ZABAVA GAJRETA U OLOVU 13-II o. g. u svim prostorijama tamošnjeg Sokolskog doma održana je vrlo uspjela bajramska zabava, koju je priredio Mjesni odbor Gajreta u zajednici sa odborom za gradnju dža­ mije u Olovu. Tačno u 8 sati navečer zabavu je otvorio vrlo biranim govorom ovdašnji imam-matičar g. Musiafa Ćesović, koji je mnogobrojnoj publici izložio cilj zabave, te sadržaj komada, koji će se odigrati. Njegov opširan govor je bio pozdravljen dugotrajnim aplauzom. Nakon toga je izveden sa puno razumijevanja pozorišni komad iz muslimanskog života: »Nevjesta u pidžami« od Sule. Naročito se je istakao svojom glumom g. Izet Salihagić, a nisu mnogo izostajali iza njega i g. Refik Degirmendžić i gđica R. Majerović i B. Izrael, Tošo Vignjević, te mala djevojčica Muniba Kurtagić. Dijalog: »Čestitam — Sažaljujem« su također lijepo izveli gg. Izet Salihagjć i Miloš Radulović. �Poslije toga se je razvila igranka i rasprodaja tombole, koja je naročito bila bogata, kao i još nekoliko veselih tačaka. pa je radi toga i sama zabava dobila naročiti svoj štimung i potrjala do samog Svanuća. Ova zabava se smatra najuspjelijom do sada u Olovu kako u moralnom tako i u materijalnom pogledu, a za to se una najviše zahvaliti agilnim priređivačima, koji nisu požalili ni truda m žrtava. N a ^ b a v i je primjećeno mnoštvo seljačkog svijeta kako 12 .najbliže tako i iz najudaljenije okolice Olova, a također je pnmjecen i velik broj muslimanskog žcnskinja, koje je po­ punilo do zadnjeg mjesta prostrani balkon Sokolskog doma i tako davalo naročitu sliku samoj zabavi. Pored muslimanskog svijeta primijećen je ј velik broj braće ostalih vjera, što je dokaz, da se svakim danom uklanja vjerski jaz u ovom kraju, što je zasluga ovdašnjeg Sokola i Gajreta. Burhanudin Fočić. ЗАБАВА ГАЈРЕТОВЕ ЖЕНСКЕ ЗАДРУГЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ДОМАЋЕГ ЗАНАТСТВА И РАДИНОСТИ У ТРЕБИЊУ 11. II. о. г. (други дан Бајрама) одржао je у својим npoсториЈама одбор Гајретове женске задруге своју елитну забаву. Забава je како у материјалном тако и у моралном погледу ванредно успјела. Могло се запазити да je присуствовала сва муслиманска елита и омладина. Жалити je само што je усљед недовол>них просторија број мјеста био ограничен, те и поред олује са снијегом добар дио публике морао се je вратити. Ha овој забави се могло опазити шта вриједи омладина, која je ове године претекла у одбору Задруге. Ред je био тако савршен, организован и технички дотјеран да су то сви посјетиоци признали и похвалили рад омладине. Програм je био згодно »hađ^an уз судјеловање г. 0. X. Сефића из Мостара. Нарочиту пажњу je изазвала симпатична гђица Зичета Сачаховић са својим »Севдалинкама«, која je послије пјевања побрала буран аплауз. Позоришни комад je одигран на свеопће задовољство, те се одбор овом приликом захваљује дилетантима, гђицама: Фериди Омерагић, Зинети Салаховић, Шерифи Колудер, те гг.: Алији Пашићу, Мустафи Садовићу, Салку Шарану, Ћамилу Хујдуру, Хасану Акшамовићу и Авди БрачковиНу, који унесоше максимум труда да комад успије. Томбола je била једна од иајбољих које je Требиње до сад имало. Заслугом вриједних наставница и ученица Т ајретове женске занатске школ.е у Требињу, коју одржава Гајретова женска задруга израђено je мноштво ручних радова, хаљина, блуза, јастућића и т. д. Вссеље и расположење уз игранку трајало je до 3 сата изјутра. Забаву су посјетили многи гостн из Дубровника, Билеће, Ластве.. Санцака и других мјеста. Домаћин забаве био je I. потпретсједннк Задруге r. Др. Салих Омерхоџић. Цијело вријеме свирао je Гајретов тамбурашки збор из Требиња. Похвалити je цио одбор који «е пожали труда и времена да би доказао да и ми муслимани ни^најмање културно нисмо изостали иза осталих суграђана. Приход са забаве износио je 7.100.— Дин. Ш. Кравић БАЈРАМСКО СИЈЕЛО У ВЛАСЕНИЦИ Мјесни одбор Гајрета у Власеници мриредио je други дан Бајрама сијело у корист Гајрета, за које су већ од раније вршене прирпеме. Сијело je било многобројно посјећено од муслиманског свијета, те je обзиром на врло лијеп програм публика била необично расположена и захвална одбору, што je приредио ово сијело и пружио прилику да се мало провесели, a и да лешто придонесе за наш Гајрет, који у овом мјесту ужива велике симпатије. Сијело je успјело изнад сваког очекивања, na je и материјални приход задовољавајући. Поред тога je пред џамијом, пригодом Бајрама, сакупљена свота од 158 Дин., која je дозначена Гајрету са чистим приходом сијела од Дин. 1524.—. ПРВА ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У СЕЛУ ШЕВАРЛИЈАМА Недалеко од Маглаја, одржана je четврти дан КурбанБајрама и то дању, лред као шип пуном школском салом радозналих сељака и великим бројем гостију из Маглаја, Добоја и околине. Цио програм забаве извели су сел>аци из села и ђаци из Основне школе из Шеварлија и то са много успјеха и на опће задовол»ство присутних. Вјешто удешен програм, поред забавног имао je и пропагандистички карактер. Тон који je дат овој забави je такав, какав би се само могао препоручити свим приредбама, које се дају у нашем много заосталом муслиманском селу. У поздравној ријечи, коју je одржао повјереник Гајрета и учитељ у Шеварлија.ма r. Расим Крзић, нарочито je подвучен значај овакових приредби у нашем селу за пропаганду и промицате Гајретове идеологије у најширим слојевима народним. С тим у вези у поздравној ријечи Р. К. истакнуо je мисли хоје у посљедње доба наглашавају многи Гајретови радници: »A ko xohe Гајрет да иде са животОм упоредо, 'не смије да тапка на једном мјесту. Ако xohe да узме иницијативу и да буде водић на тешком путу културно-порсвјетног подизања и економског јачања нашега народа, онда Гајрет са свим својим искреним сљедбеницима мора да се баци свом снагом своје моћи на наше много заостале масе и непросвијећено муслиманско село. To je једини и најкраћи пут, који тражи жртве, али који даје и задовол>ства. To je начин којим he се Гајрет вјерно урезати у срцнма наших маса не као друштво, ни покрет, него Гајрет, као вјера и спашење, управо као мехлем, који лијечи и под којим све ране брзо замлађују«. ПРИЛОЗИ ИЗ РЕСТЕЛИЦЕ Г. Муле Никшић, учитељ у Рестелици, срез горски, бивши питомац Гајрета сакупио je од грађана бајрамски прилог у износу од Дин. 186, кога дароваше слиједећа roспода: Екрем Ћехаја Дин 50, Мухамед Хаџи Даут, Халил Алиш, Ферис Алија, Ахмет Омер no Дин. 10 и остали пријатељи 96 Дин. Сакупл>ачу и дароватељима нека je искрена � https://kolekcije.nub.ba/files/original/465091fa50304a4da533a56bb3eedd18.pdf 946a72aedb06caddf32027618281c075 PDF Text Text АПРИЛ ]) ГЛЛСНИК КУЛТУРН О П РОСПЈЕТНОГ Д РУ Ш ТВА ГЛЈРЕТА / САДРЖАЈ: УРЕДНИШ ТВО: М ерхум Хаџи М. Џемалудин Чауш евић / АХМЕД МАХИНИ Ћ: Лик и дјел о великог мерхума / ХАСАН М. ХАСАНЕФЕНДИЋ: Фи'■ нансијски уређај у ислам ској држ ави / •' \ ДРА ГО ЧОУПЕК: Ш та су Турци Ч . \ ијели сељаш тву Балкана / Д.: Cro^ ш њ и ц а смрти Д им итрија Д авидо / оснивача српске националне .Љмпе / ПРИВРЕДНИК: 0 малоду\ т н и м а / Др. РИСТО ЈЕРЕМ И Ћ : Кона чиш та и сиротињ ске кухињ е у про ш лости Б алкана / МУСТАФА БУСУЛ АЏИ Ћ: Славнк француски сликар Дине о Исламу / ИСМ ЕТ Ж УНИЋ О арапском пјеснику Сабит Б. Џабиру / У ЗГРЕДНИ ЗАПИСИ: Свеукупна ислам и зац и ја муслиманског свијета / »Енциклопедија Ислама« о Дубровиику / ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК С a р ct / е n о 1938 ИЗДА.1Е ГЛАВНИ О Д Б О Р ГАЈРЕТА У САРАЈЕВУ 0 ГЛАВНЛЈ1 ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ХА1Уц1Д КУКЧЋ ’ \ v /ч Л ■ v -> .., [ i - ' ____ i__: < * . ^ Е ч . �G ajretova Kreditna i privredna zadruga s . © . / . u Sarajevu Telefon br. 25-44 Račun kod Post. šted. 1977 P R IM A U L O G E N A Š T E D N J U sa i bez o tk azn o g roka P O D JE L JU JE Z A D R U G A R IM A kam atnjak P R IM A ve i rine Din Z A JM O V E uz povoljan U Č L A N S T V O vlastito g P osm rtnog fo n d a G ajretoZ ad ru g in e članove. Z a svaki 1 d in ar m jesečne člana­ isplaćuje se u slučaju sm rti D in 500.— ograničeno do 2 .0 0 0 .- P R IM A P O N U D E za sve vrste o siguranja: životno, stip en ­ dije, mirazi, po žar i t. d., i to kao Generalno zastupstvo osiguravajućeg društva LA NATIONALE Sjedište d ru štv a »La N ationale« je u Parizu, sa direkcijom za K raljevinu Ju goslaviju u B eogradu. — A k cijsk i k ap ital ovog d ru štv a D in 50,000.000.— francuskih franaka, sa rezervnim fo n ­ dovim a o d p rek o 1.600,000.000.— francuskih franaka. V R S I S V E D R U G E T R A N S A K C IJ E k o je zasijecaju u k re ­ d it i privredu Sva o b av ješten ja interesentim a d aje uvijek besplatno G A J R E T O V A K R E D IT N A I P R IV R E D N A Z A D R U G A s o. j. K ralja P e tra ulica 39 G a jre to v dom , I k at ГАЈРЕТ, ЈИСТ ДРУШ ТВА ГАЈРЕТА ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЧНО, ЦИЈЕНА МУ JE ЗА НАШУ ОТАЏВИНУ 60 ДИНАРА HA ГОДИНУ, A ЗА СВЕ ОСТАЛЕ ЗЕМЉЕ ПРЕКО ГРАНИЦЕ 120 ДИНАРА. ТАЦИ ГАЈРЕТОВИ ПИТОМЦИ ДОБИВАЈУ ЛИСТ У ПОЛА ЦИЈЕНЕ КОД ГЛАВНОГ ОДБОРА ИЛИ КОД УГ1РАВЕ ГАЈРЕТОВИХ КОНВИКАТА. Г. ku'hmi /Г v iiiTRo »Гајрет« — Одговорни уредник: Хамид Кукић — Штампарија Босанска Пошта Јосип Бретлер и др. ^ о д г о в а р а Јосип Гргић. �Год. X IX 7479S3B Вр. 4 и 5 С а р а /е в о , а п р и л 1938 ЈЖерхум ЗСаџи ЈЖ. 'Џемалудин Чаушевић Цијелим нашим градом и кроз све друштвене слојеве пронијела се брзном муње тужна вијест о смрти најбољега међу најбољима. Вијест je била кратка и у толико страшнија: нестало je између живих нашег високо уваженог, много вољеног Реис-ул-улеме Хаџи Мехмед Џемалудин еф. Чаушевића, мулле од Меке и Медине. Из Сарајева je ова тужна вијест пренесена кроз цијелу нашу домовину и изазвала свукуда исту тугу као и у нашем граду. Вијест je потресла читав наш народ, a на првом мјесту њ егов исламски дио, јер се у том тренутку осјетио страшан губитак, јер je у том тренутку свак осјетио и својим духовним okom видио велики човјечански, етички и реформаторски лик истинског, искреног и несебичног вође, који je кроз читав свој живот указивао најправилније путеве, којима сљедбеници исламске вјере треба да иду. Није наше да оцјењујемо величину тога карактера, проницавост и дубину таквог, на први поглед једноставног, али у ствари врло сложеног ума. У стварима вјере и у познавању свога народа, рахметлија није био само интелигенат у оном свакодневном смислу ријечи, него je био стварни интелектуалац своје врсте, који je предано, савјесно и крајњом упорношћу улазио у све проблеме нашег исламског свијета, a све у намјери да се наш исламски свијет у животним питањима руководи правилним тумачењем прописа Ислама. Данас можемо отворено и слободно да кажемо, да je личност рахметли Хаџи Реиса једна од оних коje су зарезале најдубљу бразду у напорима муслимана да се афирмишу као културан и напредан елеменат у свима правцима јавног живота. Рахметлија, као човјек, импоновао je својим високим карактером, својом неустрашивом борбеношћу, која се испољавала најјаче ондје, гд је се радило о напретку и културном подизањ у муслимана. Он je био примјер и несебичности, примјер одличног браниоца својих начела, најстрожије провјерених искуством и познавањем живота, na je сасвим разумљиво, да за њега нису посто- �јале никакве препреке, ко,је би он сматрао непремостивим. Мислећи увијек на економску и културну афирмацију муслимана у Краљевни Југославији, рахметлија je стално рушио све препреке и указивао на потребне реформе, путем којих се могла постићи таква афирмација муслимана. Расан тип нашег Крајишника, он je био и остао, што но се каже, наша коријеника, јер je његова такозвана упорност, у ствари била само плод њ еговог дугог и дубоког размишл>ан>а, na je у разговорима, који су често пута вођени no разним питањима и у разним приликама, импоновао својом одлучнош ћу и савјесношћу, да у ономе што излаже и образлаж е има потпуно право. Колико je рахметлија разум ијевао нашу данаш њ ицу и сва питања која су с њом у вези, нема љепшег и јаснијег д оказа од њ егова геста када су били у питању наши вјеронаучни уџбеници. Успркос јаке традиције, успркос свима препрекама, к о је je она диктовала, рахметлија се je први јавио као одлучан реф орм атор тих уџбеника, истакнувш и потребу ДА СЕ ВЈЕРА УЧИ И ШИРИ HA МАТЕРИЊ ЕМ ЈЕЗИКУ. Taj њ егов потхват je наиш ао, из разумљ ивх разлога, на препреке. Али je он, као наш најбољ и познавалац Ислама, био дубоко увјерен, д а се вриједности Ислама могу накалемити у душ у дјетета једино језиком којим му говори њега мајка. Одличан мислилац, увијек на терену м орала и етике, схваћене у смислу исламских прописа, рахметлија je био познат и признат као одличан ваиз. Познати су и чувени, и не само у Сарајеву, њ егови убједљиви и темпераментни вазови у ко ји м а je он тумачио не само прописе вјере, него и потребу сваке акције у правцу културно просвјетког и економског подизањ а муслимана. Kao такав, рахметлија помаж е сваку корисну акцију, a при томе не разликује људе ни no сталежу, ни no иметку, ни no вјерској ни племенској припадности. Сав човјек, потпуно предан вјери и вјерским прописима, он je — што je сасвим разум љ иво — био не само изван него и изнад партијско-политичке свакидаш њ ице; јер je хтио са свога високог полож аја да остане потпуно досљедан дужностима, који х je био необично свјестан. Такав њ егов лик јавл>а се из сваког њ еговог вазу-насихата, na je побожни наш свијет увијек имао утисак, да рахметлија личи на једног од оних првих асхаба, који су као први насљедници М ухамед a. с., без икаквих страних натруна ш ирили и проповједали Ислам у његовим најљепшим м анифестацијам а. Какав je рахм етлија био као ваи з и п роповједник увијек у својим начелима одлучан и отвореног чела, такав je био и као човјек. Био би велики гријех не иризнати му њ егову велику и сјајну несебичност, јер je и он ту врлину д о казао у приликама у којима би и врло јаки карактери подлегли. М ожда je било случајева кад je та њ егова геста несебичности иш ла дотле да се je у даном тренутку одрицао не сам о п олож аја, него и минималне м огућности ж ивотног опстанка. Сви смо ми живи свједоци тога п озн атог њ егова геста. Н ије нимало чудновато д а je човјек о вакви х умних и моралних вриједности и врлина помагао сваку корисну и напредну акцију, n a je била разум љ ива радост некадаш њ их Г ајретових радника из првих годи н а Г ајретова рада, када су у н>ему нашли сарадника и човјека који je правилно схватио смјернице културно-просвјетног Г ајретова рада. Разум ијевајући Гајретове смјернице, рахметлија je већ у дру го ј години њ егова опстанка уш ао у њ егову централну управу. Колико je наш драги рахм етлија у важ авао и цијенио р ад и настојањ а Гајрета, нема љ епш ег д оказа него ш то су њ егове чувене ријечи, изговорен е на свечаној академији у Народном п озориш ту приликом прославе Г ајретове 25-годишн>ице, када je рекао: »П О ЗДРА ВЉ А М НАШ ГАЈРЕТ, ЈЕ Р ОН И САМ ПОЗНАЈЕ MOJE ТЕЖ Њ Е ДА МУ ПОМ ОГНЕМ , A JA СА СВОЈЕ СТРАНЕ КЛИЧЕМ: ДА ЋУ СВАКОМЕ ПО Љ У БИТИ ЧЕЛО И РУКУ КОЈИ ПОМ ОГНЕ ГАЈРЕТ«. * Однос в ели ког рахм етл и је према Г ајрету био je увијек коректан, пријатељ ски, очински. Године 1904/5 изабран je з а члана Главног одбора. Одмах, дакле, од п очетка р а д а овог наш ег највећег муслиманског друш тва, показивао je према њему љубав и одан ост ко ју н ије запостављ ао све до своје смрти. Д о к je м огао на ногама чинио je сталне посјете Г ајретовим интернатима, нарочи то у з Б ајрам, a био je и сталан гост Г ајретови х годиш њ их скупш тина. У припрем ама за прославу 25-годиш њице Гајрета, 1928 године, и грао je једну од нај- већих улога. Ha првој конф еренцији од б о р а за прославу, на коју су били позвани и сви бивши одборници и чланови главног одбора, сиједи Хаџи Реис д ао je значајне изјаве о муслиманској жени и потреби њ еног уласка у економски и привредни ж ивот. Исто тако je дао низ других зн ачајних напредних и зјава што га умало није стало њ егова високог полож аја. Тада je изабран за прочелника секције за конгрес муслиманских интелектуалаца који je расправљ ао важна и актуелна питањ а муслиманске стварности. Сва три дана конгреса био �Gik i djelo velikog merhuma Tužni dan srijeda 28 m arta 1938 godine, ostaće dugo urezan u bolna srca bosansko-hercegovačkih muslimana, je r je toga dana spušten u kabur, pred G a­ zi H usrevbegovom džamijom , nezaboravni, i nenaknadivi alim i visoki islamski vjerski dostojanstvenik merhum H adži M ehm ed Džem aludin ef. Čaušević, Reis-ul-.ulema u p. Jugoslavenski narod a naročito mi bosansko-hercegovački m uslimani, izgubili smo odličnog alima, borca i heroja za Islam i muslimane u našoj državi, koga niko ni u nedogledno vrijeme ne može nad o ­ knaditi. O n nije spadao m eđu onu ulemu k oja svoje vazove, svoje propovijedi udešava prema shvatanju pu­ blike koja ih sluša; on nije identifikao Islam sa, u našem narodu, ukorijenjenim predrasudam a i bezvjericama, nego ga je tum ačio i izlagao.onako kakav je u istini. Slušati njegove varove, to je bilo pravo je рахметли Џемалуддин претсједник, давао je иницијативу и правац раду, a позната резолуција овог конгреса je, углавном, њ егово дјело. Иако му данас приписују извјесне племенске симпатије и обиљежја, зна свак, ко je долазио са њим у додир, да je он био само поштен и племенит муж, јунак и вођа народа кога je волио нада све остало. Добар муслиман и напредан дух, то je оно што га je окарактерисало за сва времена у историји нашега народа. A све остало, што се с племенске стране приписује њему, испада смијешно и ситно према оној величини и мјесту које je међу нама заузимао. За све заслуге које je учинио Гајрету и нашем народу, Гајрет и његови чланови дугују му вјечну захвалност. Ha дан смрти Гајрет je одрж ао комеморативну сједницу на којој су узели учешћа сви чланови Главног одбора, Мјесног одбора, Гајретове задруге и Гајретова пјевачког друштва, са великим бројем функционера и пријатеља из провинције и Сарајева. Претсједник г. Др. Авдо Хасанбеговић комеморисао je смрт рахметлије истакавши необично велике заслуге рахметлије за сав наш свијет. Послије проучене фатихе, учеснинци ове тужне сједнице су искупили између себе велику своту новаца и одмах уписали Мерхума за добротвора друштва Гајрет. Послије тога су учесници заједнички кренули на џеназу, пред мртвачницу Државне болнице. Ha џенази je узело учеш ћа од 12 до 15.000 људи и она je, како се памти, највећа у Сарајеву. Сво Гајретово чланство задржаће у сталној успомени свијетли лик Великог Мерхума и увијек му одавати пош товање и пажњу коју je заслужио, јер Гајрет губи у њему најбољег и најистакнутијег између својих сарадника и пријатеља. Рахметуллахи алејхи рахметен васиа! uživanje. O n je prvi sa ćursa Gazi Husrevbegove dža­ mije počeo zagovarati osnivanje Islamske štam parije, d o k su svi drugi, kao većinom i danas, čekali do k prosti svijet prihvati jednu novotariju, pa da se oni tek onda stave na kormilo, demantujući sami sebe i diskretirajući se do skrajnih granica. N a reformi vjersko-prosvjetne vjeronaučne na­ stave radio je neumorno. Sve dok on nije došao za člana Ulema-medžlisa naša su se djeca obučavala u vjeronauci iz udžbenika pisanih turskim jezikom. D o toga vremena nije bilo ni jednog vjerskog udžbenika, koji .bi bio štam pan na našem jeziku. O n je u naše škole i m ekjtebe uveo takozvanu »arebicu«, i ta nje­ gova reforma naišla je na žestok otpor tadanje re­ akcionarne uleme i u tolikoj mjeri da mu je ondašnji Eksekutivni odbor, kao politički pretstavnik b. h. muslimana, uputio posebno izaslanstvo, koje je od -p jeg a zahtijevalo da obustavi svoj rad na tom e p o ­ lju i da prekine sa prevađaniem vjerskih udžbenika n a naš jezik. A li to njega ni za jedan m omenat nije omelo u njegovom radu, nego je nastavio jo š punijom parom da radi u tom pravcu. I nije prošlo više od nekoliko godina a naša su se djeca počela da s v o ­ ljom i razumijevanjem podučavaju u vjeronauci. D o k su do tada naša djeca ostajala u m ekjtebima po šest i više godina, počele su se m ekjtebi-iptidaijje skraći­ vati na dvije godine, a m ekjtebska mladež počela se na vrijeme upisivati u narodne osnovne škole, a za tim i u srednje. Te svoje udžbenike izdavao je 25 godina, a tokom toga vremena štam pao ih je na, stotine hiljada, te se može reći d a nema islam skog d o ­ ma u Bosni i Hercegovini u koji nisu doprli njegovi udžbenici. Zahvaljujući tom e upornom i m u k o trp ­ nom radu, skopčanom sa m oralnim i m aterijalnim žrtvama, narod je postepeno došao do uvjerenja da nema nikakve smetnje prevadanju vjeronaučnih k n ji­ ga na naš jezik, i latinicom i ćirilicom, što je jed n a prosvjetna anketa pod njegovim predsjedanjem i o s­ tvarila. M ože se sigurno reći: da nije njega bilo, i sudeći po m etanisanju naše uleme prostoj masi, naša školska i m ekjtebska mladež i danas bi se zlopatila sa udžbenicima pisanim na turskom jeziku, a na hi­ ljade naše mladeži ostalo bi i bez osnovne škole, a da i ne govorim o o srednjoškolskoj naobrazbi tokom m inulih 25 godina. I, kad ne bi imao nikakovih d ru ­ gih zasluga za Islam osim ovih, bilo bi d o v o ljn o da ga ovo ovjekovječi u našem narodu. M erhum Džem aludin ef. bio je obdaren svim v r­ linama kojim a B og dž. š. obdaruje čovjeka. O n je bio uzornog držanja u svakom pogledu. N arav i je �bio vrlo lijepe. Svakom e je pokazivao veselo lice, d a­ vao dobar savjet, utješljivu riječ, m oralnu i m aterijal­ nu pomoć. Kroz 16 godina, koliko sam bio njegov tajnik, nikad ne znam da je kom e nešto na žao uči­ nio, da je kom e razbio srce, da nekome nije izišao u susret. Za vrijem e svjetskog rata ljudi otišli u vojsku, ostale familije i cijele porodice nezaštićene, bez h ra­ nitelja; nema narodnih poslanika, nem a sabora, nema niko da se pobrine za sirotinju, a ona kom e će d ru ­ gom nego svom e Reis-ul-ulemi. U njega su vrata bila uvijek i svakom e otvorena. Po cijele dane, mjesece i godine proveli smo u sm ještavanju m uslim anske si­ rotinje, bilo k o d vojnih bilo kod građanskih vlasti i nikada se to ne bi njem u dosadilo, niti bi se smirio dok ne bi uspio u svom pothvatu. K o d tih interven­ cija dolazilo bi se i do oštrih su k o b a sa tadanjim d r­ žavnim vlastim a, ali bi se sve skršilo pred njegovom čvrstom voljom i njegovom odlučnošću. Bivalo je d o s t a s l u č a j e v a k a d bi še i i n o v j e r k e o b r a ć a l e na n j e g a i m o l i l e za n j e g o v u i n te r ve n c i ju k o d d r ž a v n e vlasti, i on b i i m s a i s t o m J / j u b a v l j u д i s t o m sus r e t l j i v o š ć u izlazio^ifv s u s r e t k a o muslimanima i muslimankama. Nakon sarajevsvt/g a rt-e m ta ta na, Franju Ferdinanda,' poslao je s v o j e č l a n o v e na čet'iri s t r a n e S a r a j e v a da o d g o v a r a j u m u s l i m a n e da še ne m i j e ­ š a ju sa oni ma k o j i d e m o l i r a j u r a d n j e Srba pravoslanih. Kao Reis-ul-ulema i z d a v a o je o k r u ž n i c e u k o j i m a je za v r i j e m e r a t a p o z i v a o m u s l i m a n e da svojim kom šijam a inovjercima pomo­ gnu u poljskim poslovima. Jedanput, a to je bilo 1915 godine, pozvao me k sebi i kaže mi da m u je dolazio jed an viši oficir i m olio ga da pošalje jed n o g v jersk o g službenika u C arnisonsgericht, je r da tre b a zakleti jed n o g m ladog m uslim ana kao sv je d o k a d a je vid io k ak o je jedan seljak pravoslavne vjere p resjekao tetivo v o jn o g telefona na Palim a. — O tiđ i ti — kaže mi — pa vidi o čemu se tu radi. G l e d a j d a s p a s i š ž i ­ v o t t o m e č o v j e k u . V idi to g a m ladića i u sta ­ novi ko lik o m u je g odina, pa gledaj da o d b iješ to svjedočanstvo. I ja sam o tiša o tam o. Izveli su d je ­ čaka. M oglo mu je biti 12— 14 godina i ja sam rekao da po šerijatskim propisim a ne m ože b iti sv jed o k , te d a ja tu zakletvu neću o b aviti. T a k o je o d b ije n o sv je ­ dočanstvo, a č o v j e k j e p u š t e n n a s l o ­ bodu. K ad sam to kazao H a d ž i R eisu bio je sav sre­ tan, pa m eni kaže: vidiš, znao sam ja zašto sam baš tebe poslao. Ž iv io ti meni. Bio je vrlo širo k o g ru d an . N a ro č ito je bio prem a svojim neprijateljim a pažljiv i susretljiv d o sk rajn jih granica. N ik ad a s e r i je moglo u njegovom ponašanju opaziti ma i najmanje neraspoloženje ni prem a kom e. N ik ad a nisam čuo od njega gorke riječi p ro tiv nekoga, p a i ako je znao da mu je u glavu neprijatelj. N ik a d a nije trp io da' m u neko priča o nekom e nešto nepovoljno. V jerske službenike volio je kao svoju djecu. Bra­ nio ih i štitio, gdje je go d m ogao pom agao ih je. U v i j e k bi i m s a v j e t o v a o d a se n e m i ­ j e š a j u u p a r t i j s k e p o s l o v e svojih džematlija i govorio bi im: ti si svakom svom džem atliji vjerski službenik, pa ma ga on ne znam kakvoj p ar­ tiji pripadao. T i ako možeš to učiniti da sačuvaš jed in stv o m eđu muslimanima, to i učini, a a k o ne možeš, kloni se i ne miješaj u njihove razmirice. Jednom prilikom sam mu rekao: kažu, H adži Reis ef., da sada nazivaju imame matičare Cauševićevim analfebetim a ,a on mi je odgo v o rio : C u o sam i da sam dvojicu imenovao bez ikakvih pism enih d o ­ kum enata, i to Hafiz E jjub ef. Fehimpvića iz Livna (sad a već um rlog) i ne znam koga još reče. Ja znam svakog m atičara u glavu. Svi su oni d o b ri m uslim ani i svi oni savjesno vrše svoju dužnost. N e velim d a ne m ogu naći kojeg i sposobnijeg u svjetskoj naobrazbi, ali ih ja pitam : hoće li im taj vršiti sve svoje vjerske du žn o sti kao onaj što sam ga ja postavio. A k o koji nije imao pismenih dokum enata, to nije d okaz d a je on neznalica. Svojom praksom dokazao je d a je za­ služio taj položaj i ja sam ga imenovao. K ad b i m u pričali o kom e d a se plaho ud aljio o d vjere, on bi rekao: jedan istočni m udrac p risp o ­ d o b io je čovjeka, u odn o su prem a vjeri, ždrijebcu p ri­ vezanom za kolac n a livadi. Pase i odm iče se od k o l­ ca sve d o k ne zategne konopac, a kad zategne, on se o n d a povraća u protivnom pravcu i om otaj e ok o kolca d o k najposlije ne zabode nos u vrh kolca. P u ­ stite ga, on će se nasititi toga, dodijaće m u i on nije izgubljen za islam sku zajednicu. Jedan derviš je puto v ao sa svojim jednim d ru ­ gom i negdje na p u tu u nekom selu onaj se njegov d ru g zaljubi u jednu čobanicu in o v jerk u i ostan e u tom selu. D erviš nije h tio d a se u d a lju je o d toga sela i čekao je više mjeseci. K ad a su ga up itali šta čeka to lik o , on o d g o v o ri: čekam d ru g a, on će se najposlije povratiti. — T a k o je i bilo. Sa Z em aljskom vladom često je dolazio u su kob. Z a vrijem e sv jetsk o g rata bijahu zaredale d ove po džam ijam a i m olitve po crkvam a za po b jed u . N e k a ­ ko iza poraza P o tio rek o v a u Srbiji, o pet bijaše z ak a­ zana d o v a u džam iji, na k o ju je do šao i Sarkotić sa cijelim generalštabom . Reis se diže na ćurs u Gazi H usrev b eg o v o j džam iji, okrenu se prem a oficiram a, p a ih o n d a upita: �— »G ospodo oficiri! Koji je to Bog što ćemo mu se moliti za p objedu? Je li to onaj isti što ga vi, go­ spodo oficiri, psujete bosanskim vojnicim a? Iza toga do nekoliko dana pozvao me rahmetli Ibrahim beg Defterdarević, okružnik, pa mi kaže: »Bi li ti mogao uplivisati na onoga našega Reis-ul-ulemu da on ne bude onako bahat i da onako ne istupa pri­ M erhum H . M ehmed Džemaludin ef. Caušević, Reis ulema, radio je mnogo i na književnom polju. Izdao je m nogo djela, mahom vjersko-poučne sadržine, a svoj književni rad krunisao'-jj« sa izdanjem K ur’ana Časnog, čime je ispunio vjekovnu prazninu u našoj islamskoj literaturi. N a tom .velikom djelu radio je od penzionisanja 1930 do 1937 godine. g odom dove. T o nam a m nogo šteti, jedno tajno riješenje Zem aljske vlade d a ne pokla­ njam o povjerenje prem a njem u i prema njegovim pis­ m enim podnescim a«. U m rlog V ojv o d u Stepu jak o je poštivao. Izm je­ njivali su i posjete. Jednom ga je molio d a nekakva profesora, koji je bio došao sa četnicima u Sarajevo i koji je izazivao, protjera, pa mu je pok. V ojvoda rekao: da zasada nema dovoljno vojnika, ali kroz ne­ koliko dana, da će ga protjerati. Pošto je prošlo sedam-osam dana, Reis mene pošalje pokojnom V o j­ vodi da ga upitam šta je s time. Pok. V o jv o d a primio me vrlo lijepo, a kada sam mu rekao zašto me je po­ slao Reis-ul-ulema, on mi odgovori: pozdravite gos­ p odina Reis-ul-ulemu i kažite mu da će g. profesor sa svojom četom biti protjeran iz Sarajeva. T ak o je i bilo. M noge njegove osnove i namjere om eo je svjet­ ski rat a i poratne prilike, pa ih nije m ogao d a os­ tvari. Ipak je i za vrijeme rata njegovim nastojanjem otvorena Šerijatska gimnazija, koja nam i danas služi na ponos i diku, a i Šeriatska akadem ija otvorena je njegovom inicijativom. je bio svakako rijetka pojava. Fizički razvi­ jen, impozantan, junačkog pogleda, rječit, odvažan, bistra oka, visoka čela, pravi pravcati bosanski K ra ­ jišnik. Bio je jako talentiran, načitan, naučen tem e­ ljito i u tančine upućen u Islam i islamske propise, do skrajnosti odan svojoj uzvišenoj vjeri Islam u, iskre­ no i od srca pobožan. Jednom riječju, njemu nije ostalo prem ca ni daleko izvan granica naše države. N jegov gubitak za nas znači veoma m nogo i tim teže mi ćemo to osjećati što nemamo nikoga ko bi ga m akar i približno naslijedio. A ko je iko zaslužio onoliku počast k o ju su mu muslimani pokazali svojom pratnjom prilikom dženaze i koju nikad nije Sarajevo doživjelo, to je jed i­ ni on. A k o je iko zaslužio d a mu narod podigne s p o ­ menik, to je o pet merhum H adži M ehmed D žem alu­ din ef. Caušević, naš Reis-ul-ulema. Rahm etullahi aleihi rahmeten vasia! U S a r a j e v u , 8 aprila 1938. A hm ed M ahinić. 71 �Ф и н а н с и јс к и д р ж а њ у р е ђ а / у ислам скоЈ и У вријеме када се Исламу, ради нечијих неразумних и непромишљених поступака, покушавају предбацити многе ствари коje не само да нису исламске, него се што више противе његовим ооновним принципима, мислим, да неће бити сувишно ако у ових пар ријечи прикажемо право стање неких између тих ствари. О тому, да у Исламу нема нечовјечних и несоцијалних одредаба, може се увјерити свако ко се имало упути и упозна прописе Ислама какови су у ствари, a не каковим их се често пута жели приказати. Тако, примјерице, можемо чути да се Исламу и муслиманима предбацује нетрпељивост и интолеранција према припадницима других кснфесија, док Ислам, напротив, не ирави разлике међу поданицима и у њему je најјаче дошло до изражаја гесло слободе и једнакости. М оже ли се тражити нешто више о д још у освиту Ислама поставлЈеног принципа: »Лехум ма лена ве алејхим ма алејна« што значи: »Они (поданици не.мусли.маки) имају иста права и дужности као и муслимани< . Ш то тај основни принцип није увијек остваривац у свом пуном значењу, не пада одговорност на сами Ислам, јер извођење тога зависило »je често од. одговорних фактора каснијих држава. Тако ј е уи ово, Kao и многа друга начела, доживљавало многе перипетије. *■ , ' Циљ овога рада je, да бар у најкраћим цртама прикажем, да намети и даће које je ис^амека држава убирала од својих поданика нису ни издаЈЈека" онакви, какви су се tokom времена извитоперили и каквим их се хоће често тенденциозно приказати. Финансије исл. државе, односно љени приходи и расходи нормираци су шериатским прописима. Према тим прописи.ма приходи које држава убире од својих поданика су: једна петина ратног плијена (елганиме), земљарина (ел ушр, ел-хараџ), главарина (елџизја) зекат (есадекат) царина (10% ) те једна петина од рудокопа, драгуља и свега што се вади из мора. Установа зеката je нормирана Кураном и спада међу 'основне дуж ности муслимана (четврта темељна исл. дуж ност или 4 исл. ш арт), састоји се у давању извјесног дијела новца или робе у натури кад се нађу за то предвиђени услови, a циљ му je уклањање биједе и јачање братских веза у заједницп. У шериатско правним дјелима ово je питање разрађено у танчине na би нас набрајање одвело предалеко. Ипак ћемо напоменути оно што je најнужније. Према нарави самих ствари — a принцип ie да се зекат даје само на ствари које се умножавају и напредују — могл и .би и зекат подијелити на: зекат од трг. робе, новца и других ковина, зекат од марве — која je већи дио године на иаши — и зекат од плодова и усјева. З а лрву врст поред услова да je дотични муслиман, пунољетан и да нормално расуђује (акил балиг) тражи с е д а посједује 2 0 чискала злата '(91,1 грама) или 200 драма сребра (641,5 гр.) или вриједност тога износа те да овај износ прегонини, a поврх свега да дотични није презадужен na да би био дужан давати зекат у износу од 2 Чј%. З а другу врсту се поред првонаведених увјета тражи да достигне одређени број стоке (к о д оваца 40, говеда 30 и т. д .), a зекат треће врсте je у главном зависио о начину натапања земљишта. Тако je код природног натапања узимано 10% ( ’/„,), a код умјетног 5% (* / ) прихода. У освиту ислама зекат je убиран no државним органима те je у сваком мјесту био одређен човјек (вслију садекати, амилу садекати) који се бринуо за убирање овог доприноса. Касније je давање зеката препуштено приватној иницијативи. Овај чиновник за убирање зеката je у располагању са укупљеним новцем био слободан, уколико није имао какво случајно наређење владара и износ je трошио у Кур’аном одређене сврхе. Куран, наиме, у 10 џизу у поглављу Тевбе (9) у 61 ајету тачно одређује куда се тај износ има утрошити na каже: Инемесадекату лилфукараи вел ■чесакине вел амилине алејха вел муелуфети кулубухум ве фир-рикаби, вел гаримине, веефи себилилахи вебнис себили феридатсн минеллах. . . (Мклостиња (зекат) припада сиромашним и биједним, онима који се брину око убирања зеката, онима чија срца треба придобити за Ислам, робовима (омогућити им да се ослободе) дужницима, борцима на Божјем путу и неопскрбљеним путницима. Од овог Кураном одређеног утрошка није се ни најмање, отступало, осим што су no мишљењу правника ханефиске школе, како то износи Ђ есас у дјелу Ахкамул Кур’ан, јачањем Ислама от;пали наведени муелефетул кулуб т. ј. они које je требало за Ислам придобити. Исламски правници су стали на становиште да се зекат не може подијелити ни у коју другу сврху, na ма то било и за градњу џамије, јер би самим тим промашио свој циљ. Под ову врст прихода како смо споменули спада и једна десетина (ел ушр) коју муслимани плаћају држави, a ту би, изгледа, спадала и царина убрана од муслимана. ( Ратни плијен je кроз вјекове na и данас сматран као власништво побједиоца (освојитеља). Дакле та врста прихода je заједничка прастарим као и данашњим државама. Муслимани су пргма прописима Кур’ана једну петпну укупног ратног плијена давали држави односно у почетку Мухамед a. с. и даље наведеним у 41 ајету 8 поглавл>а (Ел енфал) гдје се каже: »Ве’алему енне ма ганимтум мин шејин фе инне лиллахи ни хумусеху ве лир-ресули ве лизил курба вел јатама вел месакине зебни осебили...« (Знајте, #да петина од оног што у рату заплијените припада Богу, Његову посланику и породици посланика, сирочадима, сиромашним и неопскрбљеним путницима). Преостале четири петине овог плијена су дијељене међу ратнике на бази: коњанику два, a пјешаку један дио. По смрти Мухамедовој (a. с.) отпао je на њ’ отпадајући дио оне једне петине те ie остало трошено на друге у ајету набројене. Феј je такођер једна врста плијена али не ратног него таковог д о кога би дошла држава без боја. Т у су још обично спадали земљарина (хараџ), главарина (џизја) те царина (уш ур). Руковаље тим je спадало у искључиво право државе, и из те ставке су подмириване државне потребе. (К ур’ан, Хашр (59) 7). Хараџ (харач), je установа о којој се тако много говори и која je обијешћу закупника у доба расула Отоманске империје, у нашим крајевима посгала као неко страшило, je у ствари једна сасвим недужпа установа. T o je установа која се у разним облицима провлачила кроз вјекове, те ју у префињеном облику и називу и данас срећемо. Kao такву ју срећемо и у исл. држави у виду земљарине (пореза на земљ у). Сви поданици су плаћали држави извјесни дио новца или плодова са земље, само je дио убран од муслимана назван ушр (десетина), a од немуслимана хараџ. Према томе се цијели териториј државе дијелио на: зе.чљу уш ри јуи зем л.у хараџију. Прва je подручје Арабије и земље no муслиманима обрађене или земље чији су становпици одмах при- �мили Ислам, a за које су плаћали десетџну. Друга врст ]е земља обрађивана no немуслиманима на коју су ови опет плаћали хараџ. Видјећемо касније да се већ једном утврђенеа правана нарав земљишта не мијења na била обрађивана no муслиманима или немуслиманима. Како je и земља сматрана као ратни плијен халифа ју je могао подијелити међу ратнике или оставити старосједиоцима, што je обично и чинио. Такова земља задржавана од пријашњих власника немуслимана, плаћала je држави земљарину (хараџ). При одмјеривању овог пореза који je најчешће одређиван уговором халифе, односно самог војско-' вође и становништва, — морало се строго водити рачуна да се не повриједе осјећаји и да народ не буде оптерећен више него ли може издржати. Мухамед (a. с.) каже: »Ко учини насиље сауговарачу, ja сам му иа судњем дану парничар«, чиме најављује тежину гријеха почињеног тим насиљем. Хараџ je — како *је споменуто — најчешће уговоран при предаји покрајине или града и био je двојак. Некада je наплаћивана извјесна свота новаца no сваком џерибу (уериб je отприлике 1200мг) и износ се разликовао према тому да ли je земљиште ливада, житарица, виноград м сл. Ову врст хараџа названу хараџу вазифетин, хараџу месахатин или хараџу мукатаатин, срећемо за халифе Омера Великог. Друга врст хараџа -je хараџ узиман у нарави, од плодова земље и назван хараџу мукасеметин. Хараџ ове врсти, у случају да година изда, Ачи временске непогоде униште усјеве, није никако или дјеломично убиран, док je насупрот у плодним предјелима, гдје би земља бацала два или више пута годишње приход и ова врст харауа убирана толико пута (долина Нила, Шател Араба и сл.). Овдје ћу навести мишљења неколицине правника која he нам јасно означити са колико je обазривости хараџ убиран и колико се пазило да се не повриједе осјећаји поданика. Тако у дјелу Ел мухит среКемо одредбу no којој се на земљу хараџију плаћа харау без обзира ко ју обрађује. Ha тај начин се избјегло фаворизирање ма кога na макар то био и муслиман. Писац дјела Елфетавел Хиндије мисли да владар може обвезнику поклонити износ хараџа док тога правва за десетину (ушр) нема, na ако би ово ипак учинио (десетину поклонио) морао je no исл. прописима то накнадити из властитих средстава. Да се у неким случајевима промјеном вјере не мијења и однос према држави у погледу даћа, наводи се у дјелу Ел хидаје, гдје се истиче да земл.а хараџија плаћа и онда хараџ када њен власник пређе на ислам или ју прода муслиману. Имтересантно je мишљење које заступају Ебу Јусуф и писац дјела Ез-зехире no којем се у случају немоћи обвезника хараџа да обрађује земљу иста не може no државним органима одузети и другом дати у власништво, него може владар да ју изда под закуп и од тога новца наплати хараџ a вишак врати право.м власнику. A ko овај не би имао финансијских срестава за обраду Ебу Јусуф сматра да му то држава треба омогућитн, давши му зајам (свакако бескаматни јер исл. забрањује узимање камата) које he овај вратити пошто сабере плодове a уједно и хараџ платити. Ако би обвезннк платио износ хараџа умапријед, na му временске непогоде униште усјев, уплаћени he му се износ поератити '(Ел мунтека). Главарина (ел уизја) je установа no којој поданици немуслимани плаћају државни уговорени или одређени износ, насупррт заштите коју им држава пружа и као накнаду за ослобођење од војне обавезе (ово потоње слично данашњој војници). Сличну установу налазимо код становника малоазијских обала у петом стољећу прије Исаова рођења, a и Римл>ани су нешто слично имали за становнике ондашње Галије (Француска). Плаћајући главарину немуслимани су се ослобађали војне обавезе и док муслимани гину на ратишту ови су се могли слободно и несметано развијати и напредовати. Главарину плаћају само одрасли за рад способни мушкарци, na су према томе овог пореза ослобођени жене, дјеца, старци, робови, калуђери, за рад и лривређивање неспособни (слијепци, кљасти и т. д.) те коначно сиромашни грађани. Од овога се начела отступало само онда ако би се другачије уговорило при предаји (случај у Египту гдје je освајач Амр б. Ас уговорио са становницима да сваки сем жена, дјеце и изнемоглих стараца, плаћа два динара годишње). Иначе су редовно горе наведеми из ове обавезе искл>учивани. Сами Мухамед (a. с.) a и халифе иза њег су наплаћивали џизју најчешће према уговору, и једиом уговорена џизја није се могла мијењати. У колико тај износ није предвиђен уговором, одређиван je према приликама. Тако je О.мер био за Ирак одредио 40 дир. у сребру (4 дии у злату). Ово je касније преудешено те je одређено да сиромашни плаћају 12, средњи 24 a богаташи 48 дирхема У 12 једнаких рата (no 1, 2 односно 4 мјесечно). Стопа no ^којој je ово одмјеравано je посјед у вриједности до 200 дирхема за сиромашни, 200— 10.000 за средњи и преко 10,000 за богати сталеж (Керхија). Неки правници мисле да за ту класификацију треба узети мишљење становништа о имовном стању поједииаца, али je, изгледа, горње мишл>ење више заступано. Примањем Ислама пада и овај терет, али памеће много тежи — ратовање. Поред муслимана овај намет нису плаћали у наведеној форми кршћани племена Таглпб, од којих je мјесто овог убиран двоструки износ зеката (ушр) и кршћани у Неџрану који су плаћали и за харау и за џизју двије хшваде хули (једна хула je према мошљешу Ебу Јусуфа разна укији, a неки ову опет рачунају са 40 арапских дирхема). Како на подручју Арабије није било мјеста за идолопоклонике ови нису ни могли плаћати џизју, пошто на овом предјелу нису никако могли обитавати. У другим крајевима (као Перзији и др.) Je и са поганима у сваком погледу поступано као и са другим становницима. Да се при убирању поступало врло обазриво свједочи нам пар наведених између многих примјера. Тако об.везник у случају болести од непуне године или више није дужан платити џизју за протекло вријеме, na ма и богат био. Када би обвезник настрадао н био онеспособљен за рад u привређивање, пада и џизја као и н>ен евентуални заостатак (Ел идах, Фетава Кадихан). Када je Ебу Бекров војсковођа Ебу Убејде освојио један предјел Сирије, покупио je од становништва једногодиш(ћи данак, обећавши му заштиту. Убрзо послије тога рачунајући да их неће моћи довољно заштитити пред наступајућим Византинцима, и тако одржати обећану ријеч, враћа им убрани износ са горњом мотивацијом. Исламска држава je поред наведеног узимала и таксу од 1Q% на бродове који су пловили обалама нсл. државе. Надаље једну петину (20% ) од рудокопа, драгул>а и свега што je вађено из мора, једну петину од ковнице новца, те царину (мукс) која je заведена за владе Омера Великог и узимана je при превозу или увозу робе, a износила je за муслимане једну четрдесетину или 2 и no %, немуслимане једну двадесетину (5 % ) a за стране поданике једну десетину (10%) од укупног износа робе. Земл>е чији власник падне у боју, напусти посјед емнгрира и слично (елкатаиу) прелазе у посјед државе и владар их je могао дати у власништво кому je хтио, да према споразуму и положају земље (односно њеној правној ---------------------------------------73 �нарави) плаћа десетину или хараџ. И ово као и многе друге ствари су касније изгубиле свој пр.ави значај те има случајева када су владари из доба монархиског система управе у исл. држави ове земљ е давали својим миљеницима, ослободивши их свих даћа, чинећи тим један протуисламски гест. У колико je у тр отак наведених прихода одређен Кураном (зекат гамине, феј) тога се и држало a то нарочито за републиканске периоде прве четворице халифа (Хулефаи рашидин). Како су међутим сваким даном расли приходи ратног плијена, зе,чљ,арине, главарине и т. д., Омер je не дирајући у прописе Курана о зекату, no перзиском узору установио нарочити уред (Диванул хараџ) извршив претходно попис становништва и премјерив земљу. Убирање ових прихода je д о установе овога уреда вршено под непосредним надзором владара. Установом дивана халифа врши надзор над тим тек преко сахибул-хараџа кому je подврпнут овај највећи уред (нешто слично министарству финансија). Мјесто дотадањ е подјеле ратног плијена на бојишту Омер одређује свима ратницима и другим годишње плате, a ратни плијен као и други приходи сем зеката су од сада долазили изравно у државну благајну. Kao подлогу при одмјеривању плата О.мер je узимао заслуге з.а Ислам, те je фаворизујући породицу Б ож. посланика почео од ратника « а Бедру (прва војна, др у ге године no Хиури) давши овима највеће плате, a онда редом тако д а je свак добио ма и малу годишњу плату. Ови су дивани вођени за сваку п‘окрајину засебно и језиком дотичне покрајине. У врије^е Абдул Мелика (6Б5»— . 705 no И .) ови су дивани превађани и даље вођени на арапском језику. Први вдадар из порддице Абасовића Ес сефах je, изгледа no наговору Халид- б. Бермека, устројио централни диван, у који с у мјесто дотадањих покрајинских дивана, долазили сви приходи. У тежњи да уништш корупцију Омер одмах у почетку владања уводи у. праксу кожрискацију (мусадера) иметка сваког безправно обогаћеног покрајинског намјесника. Бојећи се, опет, да намети не буду тешки свима je препоручивао да на то строго пазе. T o види.мо и из Њ егова писма упућеног освојитељу и намјеснику Египта Амр б. Асу, гдје га упозорује на лош у праксу и зле посљедице пријашњих господара долине Нила. Из д о сада изложеног видимо да даће које убире исл. ‘ држава no прописима шериата, нису ни издалека тако страшне, како се то често из непознавања истих мисли. Установа хараџа као и других намета су сасвим недуж не за живот државног организма неопходне мјере, без којих би био сваки држдвни живот немогућ. Видјели смо, такођер, да ти прописи и ду само за заштитом поданика не фаворизујући никог, јер док поданици немуслимани плаћају главарину и харау, од муслимана се такођер захтјева и врши присилна уплата (у прво вријеме) зеката и земљарине (у ш р), поред најтеже дуж ности која се од ових тражи — дуж ности ратовања и обране домовине. Зато, што каснији владари ндрочито из д оба монархије у исл. држави у својим апсолутистичким тежњ ама, не воде много рачуна о исл. прописима, не штедећи некада ни највеће светиње Ислама, сматрају државну благајну својом личном имовином којом могу руковати no својој вољи и на народ ударати нове намете, не мож е се Ислам за то сматрати кривим и одговорним. Зар се Исламу мож е предбацити установа хараџа какву je видимо у д оба расула турске државе, када су поједнини господари и против иел. прописа — радили шта су хтјели и народ без разлике вјере угњ етавали. Упоредимо ли право стање ствари са овим морамо то категорички одбити. 74 УЗГРЕДНИ ЗАПИСИ SVEUKUPNA ISLAMIZACIJA M U SLIM A N SK O G SVIJETA Novi večernji organ »Wafd el Misri« u Kairu žestoko je napao Engleze i nazvao njihovu politiku u Egiptu lice­ mjernom, zlobnom, makjavelističkom težnjom da posije neslogu i da izazove nerede u svrhu nove intervencije. Egipatska se štampa uopće na široko bavi pokretom islamske intrasigencije, koja se širi gorostasnim korakom. Pokret stoji na stanovištu da su vjera i politika u državnoj koncepciji islamskoj jedno te isto, protivno nego je to u kršćanskim zemljama. Stoga nezavisni Eeipat mora da se stavi na čelo muslimanskim državama da vrše sve jednu politiku skroz islamsku tako da se islamiziraju socijalni život, moral običaji i zakoni uz sudbenu reformu, po kojoj bi se. između ostaloga, kradljivcu otsjekla ruka. a preljubnik kamenovao. Upitan o stvari rektor Azhara rekao je da je potrebna integralna islamizacija. »ENCIK LO PEDIJA ISLAMA« O D U B R O V N IK U Geografski, etnografski i biografski rječnik islamskih naroda, jedno od najznačajnijih djela današnje islamistike »Enciklopedija Islama« (Enzvklopadie des Islam), koju izdaju ugledni orijentalisti M. Th. Houtsma, A. J. Wensinck, W. Heffening, H. A. R. Gibb i E. Levi-Proveneal, (Leiden-Leipzig) donosi i u najnovijem svesku obilje po­ dataka o prošlosti naših krajeva ui vezi s Islamom. U tom svesku (Bd. 3. Lieferung 50—55 završena su četiri glavna sveska ovog djela) nalazimo članke dra Fehima Bajraktarevića o geslu »Nasr al-Din« (Bajraktarević je autor velike komparativne monografije o Nesredin-hodži), isti autor piše o Pomacima (Pomaken), češki orijentalist, A. Hajek piše p Srbiji, o porodici Koprulii piše Babinger itd. Za nas je od osobite važnosti informativni članak o Dubrov­ niku (»Ragusa«), koji je napisao orijentalist bivši profesor berlinskog sveučilišta dr. Franz Babinger, koji saraduje i u francuskoj islamskoj enciklopediji. Данашњем схв.атању хараџа и осталих намета допринијела пракса, уведена за каснијих владара, a коју у прво вријеме нигдје не видимо у исл. држави, no којој je убирање даћа од поданика давано у закуп појединим намјесницима и богаташима. Ово je касније прешло и у тадању Отоманску државу, a преко ње доспјела и до наших крајева. Обијест појединих закупника и заслијепљеност у задовољавању личних прохтјева и интереса, дала je као посљедицу, да се данас на те прописе гледа са неким страхом и језом. Дакле, тај њихов протуисламски поступак je довео дотле да се на ове исламске уједно и на цијелом свијету у разним облицима сретане установе гледа попријеко и са неповјерењем. Хасан М. Хасанефендић �Sta su Turci d o n ije li s elja š tv u B a lk a n a G. Dr Drago Chloupek napisao je u »No­ voj Riječi«, koja izlazi kao glasilo bivše Sa­ mostalne stranke, odličan putopis po Kosovu. Članak nosi naslov: »Na Gazimestanu«. U njemu pisac iznosi zašto su Turci pobijedili na Kosovu. On kaže, između ostalog, i ovo: prava). I Dušanov zakonik tvrdi » ... otroke, čto imaju vla­ stele, da im su baščinu i nih deca u baščinu večnu da su«, (gl. 43). Takav stvor mogao se prodati, založiti, ustupiti ili osloboditi. Imao je jedno jedino pravo: da hrani svojim žu­ ljevima i crkvu i vlastelu i kralja. U tom sukobu nisu mogli pobijediti Srbi. Pa sve da je i intervenirala teška srpska konjica — ni ta pobjeda nebi bila dugotrajna. Poraz je visio Srbima nad glavom prije ili kasnije. Takav je bio seljački položaj više manje na čitavom Balkanu. U Bizantu »misthotoi« odgovaraju rimskim kolonima, a »enapografoj« znače što i »glebae adcriptus«. »Paroikoi« je kasniji naziv za seljačku bespravnu masu, koja je bila — kako kaže Roth — »gebunden an Scholle und Abgaben«. Baš u tom 14. vijeku jedva da bi se našao u Bizantu koji slobodan seljak. Zemlja se gomilala u rukama nekoliko familija — kao Brienios u Jedrenu, Danielis na Peloponezu, Fokasi.ui Maloj Aziji, pa zatim Skleros, Maniakes, Maleinos, Burces, Botaneitos, Komenos, Paleologos i kako su se već zvali svi ti zemljišni kapitalisti u Bizantu. Paroikoi bili su bespravni radnici na njihovim imanjima, koji bi piaćali osim desetine još svu silu drugih poreza i dažbina; tu je bila zemljarina (zeugarion). kućarina (kapnikcn), lični porez ili glavarina (kefalion). Posebne vrste poreza udarene su na Židove, prostitutke, lovce, ribare, pa čak i na mrtvace, koji porez moraju plaćati čak i žene paiin vojnika. No to nije sve: uz porez ide još i radna obaveza (agaria): tu se upo­ trebljava za sve poljoprivredne radove, za gradnju mostova, cesta, za gošćenje činovnika, poštara, glasonoša itd. Treba imati na umu: u tom 14 vijeku sukobljuju se na Balkanu dva razna državno-društvena sistema: turski i evropski. Srpska država je u ono vrijeme feudalna država — uglavnom po evropskom kalupu. Prve srpske društvene .formacije baziraju na krvnom srodstvu. To su bratstva a kojima vlada uglavnom jedna­ kost u imetku i u vlasti. Ratni sukbbift migracije stvaraju nove socijalne formacije i to po zauzetoj teritoriji, dakle teritorijalne zajednice. Ranije homogeno društvo sada se di­ ferencira u vođe i u potčinjeneS Vojskovođe formiraju plem­ stvo, a ovo grabi najvećf dio vlasti i imanja. Srbija uvodi time feudalni zapadnjački sjstem: bizantinski uticaj je bio u manjini izuzimajući grčku nomenklaturu. Tako je srpski k^alj samo »prvi plemić«, a ne apsolutni vladalac kao bizan­ tinski bazileus. U Bizantu mora savjet plemića šuteći slu­ šati careve poruke; jedino imadu pravo da u izvjesnim mo­ mentima smiju pet, deset ili dvadeset puta aklamacijom dati svoje priznanje. Kod srpskog plemstva nešto takvo ne može se ni zamisliti. Čim popušta kraljevska moć, već iskaču razni Balšići, Dejanovići i drugi kao samostalni vladari. Sveštenstvo je u Srbiji — kao i drugdje — povlašten stalež: no crkva pretvorila se od socijalno-etičke zajednice u političkoprivrednu organizaciju sa ogromnim posjedima i prihodima. A ostali narod — »mali ljudje« — kako ih zove u: jednoj kraljevskoj povelji Stevan Prvovenčani, — oni su snašali sav teret rada i poreza, bil ou novcu u prirodi ili u krvi. Ti »mali ljudje« imali su u takvoj državi istu situaciju kao male ribe prema velikima. Zakonodavnu, administra­ tivnu, sudsku, vojničku i konačno crkvenu vlast, sve su to držali u ruci kralj, plemstvo i sveštenstvo. Srpski seljak bio je zavisan čovjek ili u kratko rob u raznim gradacijama. Bio je vezan uz zemlju; ako bi je ostavio ». . . im da se osmudi i nos mu raspori...« Morao je davati rabotu pa zvao se meropah sokolnik, sobar ili otrok. U odnosu prema vlasteli . . . »Kapu skida, do zemlje se svija«. »U ostalom može se pouzdano i sa žalošću reći da je srpski kmet (težak) u ogromnoj većini bio pripisan zemlji (glebae adscriptus)« (Petrović). A otrok je po rimsko-bizantskom nazoru » ... res, qui personam non habet« (stvar, koja nema ličnih Položaj seljaka u ostaloj Evropi bio je još gori, još nepodnošljiviji. I zato se na zapadu u 1o vrijeme javljaju prvi požari plemićkih kula, pale se sudske i uredske arhive, bune se seljačke gomile, a voda francuske žakerije Guillaume Calle biva okrunjen usijanim tronoškom za seljačkog kralja. Bune se seljaci u Flandriji, Francuskoj i Engleskoj. Konačni rezultat tih pobuna sažet je u riječima kralja Rikarda II.: »Kmetovi ste bili i kmetovima ćete i dalje ostati, ali ne kao dosada, nego u mnogo jačoj mjeri!« U ovakvom razdoblju ulaze u Evropu Turci. Sišli su kao pastiri, konjari i kamilari sa turkmenskih visoravni u predjele Perzije i Male Azije. Organiziraju se kao vjersko-ratnička organizacija. Šeri — sveti islamski za­ kon — daje program turskog socijalnog rasporeda prema onoj: »Jedan stvoritelj, a proroci jednaki«. Vrhovna glava im je Sultan — »Hunher Otmalardan«, vladar Otomana. — Pred sultanom svi ostali su jednaki. Dakle kod Turaka nema suprotnih staleških klasa i antagonizma kao kod kršćana. Zajednica je izjednačena a časti postizavaju svi podjednako, bez obzira na porijetlo. Važno je ovo: u osvojenim zemljama' plemićka- imanja postaju državna. Njima upravljaju spahije — dakle državni činovnici — a njihova čast nije nasljedna. Na taj način su Turci homogena zajednica bez privilegiranih i porobljenih. Poštenje je toliko u ono vrijeme, da vojnici 75 �ne smiju otkinuti na putu ni jednu jabuku. To zvuči nevjerovatno, ali takve stvari potvrđuju i Turcima neskloni kršćanski pisci. Tako Bartolomej Oeorgijević, — »putnik jerusalimski« — spominje slučaj kako je kažnjen smrću ko­ njanik, konj i sluga, jer je konj zašao u neki tuđi pašnjak. Itd. itd. Dakako svemu ovome jedna rezerva: takvi su bili Turci u svojim prvim vijekovima. Sve se je to izmijenilo za 180 stepeni, kada je nastupila dekadensa turske imperije. Po­ sljednjih 250 godina vlada medu Turcima krvološtvo, ko­ rupcija, netolerancija i nasilje, što je i formiralo ono vul­ garno loše mišljenje o Turcima u našem narodu. No kolika je razlika u 14 ili 15 vijeku između Turaka i ostale Evrope. Pod Turcima plaća seljak \0% dažbina; pod kršćan­ skim vladarima 30, 40 pa sve do 60 ili 70'?;. Pod Turcima ne služi vojsku. Tolerantnim Turcima nije ni na kraj nameti da mu diraju vjeru, dok u isto vrijeme kršćanski kraljevi od Aragona i Kastilje istrebliuiu mačem i lomačom posljed­ njeg muslimana u Šnaniji. U tursko vrijeme na nr. instali­ rana je u srpskim zemljama prva Guterbergova štamoariia u Gračanici (g. 1539). Turci objiavliaiu nećku natriiaršiju (1557). Turci uzimaju srpski jezik kao diplomatski jezik sve do 17 vijeka. A što rade u isto vrijeme katolički kralievi s arapskom kulturom u Španiji. o tome bolje da se ne govori. Jedna je tajna: sejjački narod osjetio ie turski režim kao olakšanje prema onomu kako su ga tretirali njegova braća po Hristu — kršćanska vlastela i kršćanski vladari. Pa je li čudo. što na pr. bizantinski seliak u presudnoj bitci kod Mancikarta ostavlja pasivno »svoje« plemiće i »svoju« državu na cjedilu. To je više nego razumljivo kada Sultan Sulejman daie bizantiiskim seljacima zemlju u vlasništvo i ubire samo desetinu, dok bizantijski car iz »svojih« seljaka preša i novac i znoj i krv do granice nepodnošljivoga. Isto je. u drugim zemljama. Da kažemo ovako: isto se dešava u svim zemljama s kojima se sukobljuju Turci. Treba znati da u ono vrijeme bježe seljaci u čitavim gomilama iz Mađarske, iz Hrvatske i iz Austrije u Tursku. U Turskoj im je bolje Imamo zabilježene čak i komične žalbe mađar­ skih plemića, koji traže od pograničnih turskih paša, da im odbjegli mađarski kmetovi i dalje plaćaju sve dažbine. Je li čudo kraj takvog mentaliteta, ako u tim vjekovima redom stižu kršćanske vojske poraz za porazom. Zar je mogao da znači nešto znak krsta, kada je taj znak bio zaštitni znak jednog sistema, gdje je seljak roblje bez zemlje, bez prava, bez časti i vlasti. Nije nikakva novost kada M. Košić piše: » ...R a ja je lakše podnosila spahijski sistem nego srpski...« 1 dalje: » . . . Obaveze iz njega bile su mnogo manje teške, nego što je za Srbe značilo vlastelinski poredak u staroj srpskoj dr­ žavi«. I zato je više nego jasno, da se nikako ni u kom slu­ čaju nije mogla održati srpska feudalna država u sukobu s Turcima. Nije se mogla sačuvati država s tolikim klasnim razlikama i antagonizmima prema homogenom turskom za­ vojevaču, koji je bio onda nosilac jednog pravednijeg i po- 7 6 ___________________________ Stogodišnjica smrti D. Davidovića osnivača srpske nacionalne štampe U Smederevu je sastavljen posebni odbor za proslavu 100 godišnjice smrti Dimitrija Davidovića osnivača srpske nacionalne štampe. Taj odbor zaključio je na svojoj sjednici od 3 o. mj. da se na dan smrti Dimitrija Davidovića, t. j. na dan 7 aprila održi najprije kratak pomen na grobu, a poslije pomena da se u općinskoj sali održi svečana sjednica. Na toj sjednici govorio^ je upravnik državne štamparije g. Momčilo Milošević. Tom pri­ likom osnovan je fond Dimitrija Davidovića, za podi­ zanje javne biblioteke u Smederevu. Ova kratka i skromna svečanost koja je obavljena 7 ov. mj. prije podne u Smederevu zapravo je samo uvod u svečanosti, koje će se obaviti prigodom otkrivanja spomenika Davidoviću, što će se obaviti 12 i 13 jula o. g. pod pokroviteljstvom g. g. ministara: vanjskih poslova, unutarnjih poslova i prosvjete. Izradba spomenika povjerena je kiparu g. Dolinaru i arh. g. Milanu Zlokoviću docentima beogradskog uni­ verziteta. D :mitrije Davidović. osmvač srpske nacionalne štampe, rodio se u Zemunu 12 oktobra 1789 godine. Svršivši osnovnu ško’u u rodnom miestu. srednju školu nolazio ie u Sr. Karlovcima Filozofiju ie studirao u Pešti, a zatim 'p unisao na med'einu Poslup četiri pogine studija otišao ie ti Beč pdie se upoznao sa Dimitrijem Frušićem iz Sretna. koj; je također studirao medicinu. Niih dvojica započeli su 1 augusta 1813 izdavati u Beču »Novine srpske« koje su ujedno bile prvi srnski list u XIX vijeku ili prvi srpski i jugoslavenski dnevni list. U novembru godine 1821 Daviđović n mnustio Beč i prešao u Srbiju. Njegove novine, iz čije je redakcije već prije izašao drug mu Frušić, izlazile su još četiri mjeseca nakon odlaska Davidovića. i tada su prestale izlaziti Od 5 januara 1834 do 16 marta 1835 bio je Davidović urednik kragujevačkih »Novina srpskih«. U međuvremenu t. i. kad se vratio iz Beča pa dok ie postao urednikom kragujevačkih novina, bio ie Davidović sekretar za inostrane poslove kneza Miloša. Kao aktivni novinar godine 1834 i početkom 1835 bio je Davidović ministar unutarnjih poslova, inostranih poslova i prosvjete. Dimitrije Davidović bio je čovjek okretan koji je dugo vremena boravio u inostranstvu i pratio svjetsku politiku. Uslijed toga on je bio kao ministar vrlo okretan diplomata, koji je izveo mnoge važne političke akcije, i on je s toga bio smatran najumnijim diplomatom kneza Miloša. Davidovićeve »Novine srpske«, koje su izlazile u Beču kroz više od deset godina načinile su ogromne zasluge naciji. Nije s topa nikakvo čudo da se taj novinski rad Dir mitrija Davidovića i njegov kasniji rad kao diplomate često spominjao već tokom prošloga vijeka, a sada prigodom 100 godišnjice smrti nastoji se ovim svečanostima odati dolično priznanje osnivaču srpske nacionalne štampe. štenijeg društvenog uređenja. Turci nisu bili nadmoćni voj­ nički ili samo vojnički: ta naoružanje je bilo uglavnom pod­ jednako. No Turci su bili bezuvjetno superiorniji u moral­ nom pogledu. Da citiram Veljka Petrovića: ». . . Ni j e bila u prvim vijekovima samo vojnička nadmoć, već i moralna, organizatorska...« I baš zato jer su Turct donosili jedan bolji socijalni poredak, zato su pobjeđivali. Zato su i uspjeli da stvore onu impozantnu imperiju na tri dijela svijeta — od Indusa i Nila pa sve do Drave i Dunava. �0 m a lo d u s n im a Polazeći u boj vojnik sem oružja sobom u srcu nosi još ili sam opouzdanje, ili m alodušnost. Oružje se obično sm atra najvažnijim elementom u borbi. U bojna tehnika danas je naročito na cijeni. I to nije bez osnova. Ali će pored oružja uvijek biti potrebna još i m udrost i samopouzdanje. Idi m udro, ne pogini ludo, i teško pušci u straš­ ljivoj ruci, — ove dvije izreke nikad neće izgubiti svoju važnost. U svima prilikam a čovjek će ostati najodsudniji činilac svakog pothvata. N e kaže bada­ va naš narodni pjesnik: Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka. V ojnik, koji polazi u boj pun samopouzdanja, ima više izgleda da će pobijediti, nego m alodušnik, koji se plaši i svoje rođene sjenke. V alja biti opre­ zan i m udar, ali se pri tome ne smije pretjerati i pasti u m alodušnost. M alodušnik je sam og sebe već una­ prijed osudio da izgubi bitku. Isto pravilo važi i ,u m irnodobskom poslovnom radu. M udro sam opouzdanje uvjjek je pretežnije od m alodušne neodlučnosti. Č ovjek pun m udrog sam opouzdanja umjeće se dobro snaći i u težim prilikam a. A m alodušnik ti je kao zec. T rza se od svakog šušnja. Preza i od sun­ čevog zraka i od sjenke. Č esto strada i na suvom putu. M alodušnik ti je gori čak i o d bezumnog i ne­ opreznog nebojše. Jer nebojšu još može i da posluži sreća, te da ima ispjeha u svome preduzeću. A li ma­ lodušnik vrlo rijetko i vrlo teško će uspjevati, jer on nosi u samom sebi svoj poraz baš uslijed te svoje m alodušnosti. U ekonom skoj krizi, koja je do skora u svijetu vladala, oni m alodušni uvijek su gore prolazili. Izgu­ bivši hrabrost, oni su izgubili i dovitljivost, ne umješe da se prilagode novonastupalim prilikama, u njim a je zamrzla lična inicijativa, pa se ne umjedoše snalaziti, te se zbog toga sasušiše i poispropadaše. 1 u najtežoj situaciji pronicljivo i m udro samo­ pouzdanje neće izgubiti glavu. O no će u svakoj pri­ lici tražiti i naći izlaza i raspleta kojim će svoj polo­ žaj olakšati. M udar čovjek u svom e sam oupouzdanju umije da sačuva svoje nerve. N e gubi glavu, p a h ladno­ krvno rasuđuje i tako um anji opasnost, izbjegne šte­ tu, nadjača i samu nevolju, koja u prvi mah izgleda kao da će ga pregaziti. M alodušniku se i tam o privida opasnost, gdje je drugi ljudi ni ne slute. O n time sputava svoju preduzim ljivost. U njemu se zbog toga slojani inicija­ tiva, hrabrost mu se sputa, on se zbuni i zbog toga gubi i tam o, gdje bi drugi uspjevao. M alodušni zagorčavaju život sami sebi, a sv o ­ jim prim jerom mogu d a šire strah i paniku u svojoj okolini. Oni su kao neka klica od zaraze, k o ja može d a se proširi i na širi krug. Šireći m alodušnost na taj način i u širem obimu, m alodušnik može d a postane i antisocijalam tip. V az­ da kukajući i videći svugdje neke opasnosti, oni u b i­ jaju duh i unose pom etnju u svoju okolinu. U pozorištu ili pri drugom nekom većem skupu ljudi, neka samo jedan vikne: vatra, lako može da uzbuni cijelu tu skupštinu, pa da pojure i d a gazeći jedni druge potraže spasa od neke uobražene opasnosti koja upravo ni ne postoji. I u privrednom životu malodušnici svojom k u k ­ njavom m ogu d a unesu zabunu u svoju okolinu. V i­ deći crno i tamo, gdje mu nema m jesta, oni m ogu d a ubiju sam opouzdanje i kod drugih. M alodušnost u takvom slučaju prem aĐuje granice lične štete, ona može da bude štetna i opasna i po šire privredne interese. Z a r nije prije nekoliko godina m alodušnost p ro ­ uzrokovala pravi slom u mnogim našim novčanim zavodima, kada je bez ikakvog opravdanog razloga velika masa ulagača u isti mah navalila n a šaltere, ištući da im se isplate njihovi ulozi. Tada je m alodušnost uzela široke razmjere i kao psihologija gomila d o ­ bila nezavidni značaj prave panike. M udri i hrabri samopouzdanici su nosioci u s­ pjeha, a plašljivdžije malodušne kukum avke su ele­ m ent pom etnje i neuspjeha. T ako je to i u bojnim okršajima. T ak o je i pri drugim socijalnim m anifes­ tacijama. Pa je tako i u privredi. Privrednik NA JTA Č N IJA MJERA Rekao neko Goji: — Pročitao si sve knjige i niko ti nije ravan znanjem i mudrošću. Možda ćeš mi umjeti kazati kolika je mjera velike, velike zemlje? U tom prođe onim putem pogreb. Goja uperi prst na mrtvački sanduk i odvrati: — Prijatelju, eno tamo, pružio se jedini čovjek koji bi ti mogao reći po štošta o toj stvari, jer joj je baš sad uzeo mjeru. 77 �К оначиш т а и си роти њ ск е к ухи њ е У прош лост и Б а л к а н а Када се и у нас објавила Берза рада, чуло се мишљење да jo j je порекло новијег датума”, a то није тачно, је р je на Балкану већ у Средњем веку било сличних установа. 1. Ha Византинце који у своме царству имађаху мноштво ксенодохија и пандохија, у којима се сиромасима дељаше храна, a путницима no неколико дана бесплатно даваш е стан и храна, угледаху се и Срби и Турци. Сава Немањић je у .Хилендарски и Студенички типик унео одредбу о »гостиници«, о оделењ у на вратима страним и немоћним, о одевањ у и обувању нагих и босих и о храњ ењ у гладних хлебом, вином и поврћем. Краљ М илутин je у Ц ариграду поред болнице подигао и »гостиницу« заповедивш и да се сваки дан на врата износи изобиљ а вина и хлеба и осталог јестива, na да се р а зд а је сиротињи, странцима и сваком потребитом. Чл. 28 Закон и ка Д уш ановог гласи: »И no свима црквама да се хран е убози како су оснивачи наредили, a ко их не усхрани о д митрополита, епископа или игумана д а се.ли ш и чина«. У Цетињ ском родослову пише д а je Стеван Високи у Б еограду с азд ао »страно-пријемницу« a Константин ф и л о зо ф каж е как о je он подигао и склониште за болне и п рилож ио села и многа достојањ а где храњ аш е болне и стране и даваш е им одмора. 2. Турцш су били носиоци византиске материјалне културе, na и у п огледу коначиш та и сиротињских ку хи њ а беху марљ иви наследници Византинаца, те п оди гош е м ногобројне кјарбансараје и имарете n o Б алкан у и Панонском базену, a т-е установе не б ејаху ниш та д руго него византијске пандохије и ксен одохи је. И у караван сараји м а су путници no неколико дана бесплатно добивали стан и храну. Европскл путници од 1535— 1675 помињ у на друму од Б е оград а д о Ц ари града велике, удобне и лепе караван сараје, богате задуж бине султанија, цара Б а јази та и в ези ра М ехм еда Соколовића, грађене од камена, a неке украш ене чесмама, купкама и вртовима. М лечић К атари н о Зен, 1550, хвали им арет у Соф ији, a особи то И лдирим ов у Једрену, у коме je била и ап отека, у ко ју je свако ју тр о д о л а зи о један велики турек.и љ екар и бесплатно делио лекове свакоме без разли ке вере. Дернш вам je у Гроцкој, 1553, н аш ао кјарбан сарај са 24 огњ иш та, у који je м огло стати двеста коњ а, a у Н иш у je тада грађено једно коначиш те о д камена довлаченог одасвуда са старих грађевина. Јако в Бецек у своме дневнику, 1564—73, бележ и караван сарај у Баточини, Јагоди ни , П араћину, Ниш у, a за ва- рош ицу М устафабристи каже да има купку, два каравансараја и болаицу. Приповеда се, вели он, д а je све то основала султана Сулејмана, најотмен ија и најмилија му жена која беше р одом Српкиња. Путописац Уигнадов, 1572, помињ е д ва лепа каравансараја у Београду, a у М устафабаш и вели д а je посланство, према завеш тањ у, добило меса, пиринча и хлеба. Герлах, 1573, каж е д а у Београду има неколико каравансараја од ко ји х су четири зидана од опека и камена, оловом покривена, a у оредини су имала поплочано двориш те. Зград е су, вели, биле на два спрата са оџаклијам а, једна уз другу. У Јагодинл je видео четири угледна' коначиш та, али je у Турској, каже, н алазио и празних сараја, без хране и постеља. М еђутим, Соранцов дневник, 1575 истиче како у скопоким коначиш тима путници добивају no три д ан а хран« и -друге потребе, a за кјарбансарај у Лилебургасу вели, да je гостиница онабдевена многим удобним одајам а у ко јо ј свахи путник добива бесплагно храну в свећу. Путогшсац млетачког посланика Павла Контарина, 1581, говори о каравансарајима на трговачKOM путу Дубровних—Ниш : у Требињу, Билећи, Трновици, Тјентиш тима, Трновој Луци, na у једhoim непознатом селу .између Ч ајвича « Пљеваља, затим у Пљевљима, Пријепољу, М илешеву на Раш к о ј и Новом Пазару. За билећки каравансарај каж е д а није онако леп к а о требињски, у Трновици су, вели, била два незнатна, саграђена на трош ак султанов, за коначиш те у Тјентиш тима пише д а je велико и угледно, a з а пријепољ ско д а je велико. Исусовац Бартолом еј Кашић на свом путу, 1612— 1618, к р о з Босиу и Хврцеговину, Србију и Срем помиње каравансараје у Гацку, Тјентиш гима, Поџепљу, на Јадру, у GpeM. М итровици и близу Вуковара. Џон Бурбури, 1664—5, олисује кјар б ансар ај у М устаф апаш иној Ћ уприји овим речима: »Пространо овално двориш те са bmcok.hm и прекрасним редом стубова наспрам врата о д улаза, згр ад а пространа и оловам покривена, у ходнику 24 велика мраморна стуба, a око ходника д ве велике двориице. Засебних одељ ака нема, све јавн о и очигледно, na jeo или леж ао путвик. Исто je место и з а камиле и за коњ е. Т у je хука вели-ка и смрад«, n a даљ е каж е как о су, јавне згр ад е турске, као каравансараји, ханови, купатила, мостови, насипи и чесме у врло добро!М реду, јер их сама њ ихова вера на то упућује, a б огаташ и и великаш п знајући да се неће знати ку д ћ е се после њ пхове смрти денути њ ихова богатства, радо остављ ају н а те ствари«. Џорџ Хвелер, 1675, описује коначиш та у Турокој, na вели д а ,их има две врсте: старија су била просте зграде б ез одељ ака « соба, п о зн и ја су била дом ови зидани обично о д тесаног кам ена у обли- �24 одређено д а се ово турско окровиште »из многих осетљивих обзира« макне оданде на које згодније место, те je саграђен Турски хан на Плочама, наспрам Л азарета. Године 1512 јануара 10 у једноме писму се вели како je из Сарајева у Дубровних приспео Дели Хамза Абдулаховић, трговац и настанивши се »у путничкој куће у Ковачкој улице у стани на услуте дубровачкога у Кристопана шавца дан га дође, о д cera свиета премину, a њ егово гиело на Нови понесоше (и) укопаше«. Из овога се писма види д а je у оно доба у Дубровнику било једно коначиште које се називље »путничком кућом«. Раци пак каже да у Дубровнику у њ егово доба, пред крај 16-ог века, не беше гостионица, a Дубровчани немађаху обичај примати у стан странца, na ни пријатеља. Зато су путници који би морем допутовали у Дубровник спавали на броду, духовници у самостанима, Турци нижега реда изван Града под ведрим небом, a кад je рђаво време у простим кућицама што их je Сенат био подигао. Виђени Турци су имали леп стан у Граду поред Кнежева двора, хришћански посланици су коначили у самостану Бијелих фратара у приземним просторија.ма, одељеним од редовника, где ~су и храну добивали. Гостионица, каже Реш етар, није било у Дубровнику ни 1745, када беше одређено да се прдватни путници који не нађу конака код којега пријатеља сместе у Лазарету. У Б ару je 1246 године постојала једна гостионица у коју су дубровачки изасламици тада били одсели. Међутим, у другим насел>има наших средњевековних држ ава било je свратишта у приватним кућама који су се звали »стан«, a власник се звао »стањанин« који je no Душановом законику био одговоран за поверени пртљаг и коње. По члану 125 Закош ж а путник je морао ићи стањанину и предати му коње и све што има, што je стањанин морао чувати и госту кад крене натраг предати све што je примио, ако би што недостало стањанин je морао да плати. ку четвероугла на два опрата са кубетима од олова и одељењима о д 10 кв. стопа и ходницшма унаоколо. Евлија Челебија .набраја каравансараје, ханове и имарете у Панчеву, Темишвару, Араду, Срем. Митровиди код Товарника, у подграђу Вуковара, Осеку, Дарди, Сарајеву, Горажду, ХерцегНовом, Београду, Баточш ш , Коларима, Крагујевцу и Ужицу, Мусапашиној тврђави 'између Ниша и Пирота, Новом Пазару, Звечану, Приштиии, Скопљу, Куршумлији, Крушевцу, Смедереву, Араду, Београду и Сарајеву. По Евлији, изнад капчје каравансараја Мехмедпаше Соколовића у Београду стајао je натпис: »У овај каравансарај може доћи на конак сваки путник«. У Сарајеву je Исабег Исхаковић подигао 1461 и 1462 кјарбансарај (Колубару), Скевдерпаша почетком 16-то.г столећа кјарбансарај с имаретом, a Гази Хусревбег М орића хан, Ђулагин и Ташлихан. Установа кјарбансараја са беоплатним коначењем и храном, и тмарети, постајали су и цвегали док je Турско царство било у напону снаге, од половине 15-ог, na од прилике до средиме 17-or века, у оно сјајно доба Османсивске држ аве кад право приватие својине земље не посгојаше, a баштине и наследности не бејаше, кад je земља да.вана ратницима на издржавање, a не у својину, и док je еељак давао само царско и спахинско нико га без нарочите кривице није могао кренути са земље. Чим су се пдк ти ратници натурили за баштинике, читлуксахибије, na завели предосмановоки, себични феудални ред, наступило je падањ е у свима гранама државног живота, те je, следствено, и установа коначишта доспела у декаденцију, na се сјајии каравансараји претворили у мрачне и прљаве ханове, a друмови опустели. 3. У Дубровнику д о половине 14-ог века не беше гостионица ^па ни хотела, те je Велико веће 1348 октобра 31 реш ило да се Кнез и Мало веће овласте нека изаберу двоји ц у која ће се побринути о месту за гостиониду, a 15 априла 1349 су у Малом већу ш абран а тројица да се старају о изградњи гостиониде. Касније, 1356 септембра 28 и октобра 17, у Великаме већу говорило се о изградњи једне гостионице, na су 1358 априла 26 у Маломе већу била изабарана тројида за надгледањ е градње до Михоља. Реш етар износи да се 1423 помиње како je у Дубравнику некоме дат лакал за крчму под уветом да држи две постеље за странде. Нешто касиије, 1466, уређена je гостионица са четири намештене собе, a држ ао ју je један «ижи санитетски чи* новник, коме je дужност била и да негује кужне болеовике, a no Јиречеку су Флорентинци око 1500 имали овоју гостиомицу у Дубровнику. Године 1501 јуна 5 Веће умољених je решило да се једна државна кућа преудеси у удобан стан Турцима, што je и учињено, али je 1502 новембра »Социјални архив« Др. Ристо Јеремић [ i 79 �V■1 + A i ’ i*- » v -л Jedan dio velike dvorane Narodnog.pozorišta sa desetak loža н vrijeme pjevanja Državne himne na Gajretovoj zabavi 5 III 1938 В е л и к а Га/ретова з а б а в о у С ара/еву У посљедњих неколико година свечане годишње Гајретове забаве, no својој огромној nbcјети и no програмима, нису више само забаве и разоноде у оном обичном, познатом смислу ријечи. Преклањска, лањска и овогодишња Гaјретова забава — све три у свима просторијама Народног позоришта Краља Петра II у Сарајеву — биле су више огромни скупови муслимана, Гајретових идеолога, присталица и пријатеља; то су више манифестацијони скупови као израз компактности заједнице у једном покрету. Нестрпљење са којим се те забаве очекују, пожртвовање са којим се све издашно и свесрдно јавља за организовање и аранжман забаве; затим оно одушевљење са којим муслимани Сарајева n унутрашњости Босне и Херцеговине посјећују Гајретове забаве, на првом мјесту ове у Сарајеву, — све су то знаци побједе Гајретове националнокултурне идеологије, све су то обиљежја и докази сјајних резултата, постмгнутих упорном енергијом и смишљеним планом и на стабилним темељима заснованом организацијом. Како у идеолошком смислу одушевљена посјета тумачи расположење муслиманских маса према Гајрету, тако су и програми ових забава, из године у годину са све јаче наглашеним умјетничким настојањима и облицима, — тако су ти програми манифестација јачих, обновљених културних и умјетничких стремљења за чије постизавање нарочито много доприноси омладински — чиновнички, трговачки и занатлијски — кадар међу Гајретовим члановима. Značaj ove velike Gajretove manifestacije, za koju su uistinu bile pretijesne prostorije velikog Narodnog pozorišta, velik je i neprocjenjiv za Gajret, kao najstarije i najveće musli­ mansko društvo, i za sav muslimanski dio našeg naroda. Cijeli program zabave prenosila je iz blagonaklonosti Beogradska Radio stanica. Tako je hiljade Gajretovih radnika i prijatelja moglo u isto vrijeme daleko od Sarajeva, pa daleko čak i od naše države, da uživa u ovoj velikoj kulturnoj manifestaciji slušajući našu lijepu narodnu pjesmu i muziku. Gajret je tim povodom dobio čitav niz pisama i zahvalnica iz zemlje i Inostranstva, među kojima se naročito ističu studenti koji su u Beču slušali radio prenos, pitomci Doma slijepih iz Zemuna i naši iseljenici u Carigradu. Oni su, sakupljeni u kući ugled­ nog Sarajlije g. Bičakčića, koji je već dugo nastanjen u Tur­ skoj, sa radošću i ponosom slušali majčinsku riječ i domaću pjesmu koju im je primala radio-antena iz vazduha. Možemo zamisliti njihovo ushićenje i radost tek onda k2 d čitamo pismo u kome se zahvaljuju Gajretu sa mnogo toplih riječi zahval­ nosti. PRIPREME ZA ZABAVU Pripreme za zabavu počele su prije na tri mjeseca od dana kada je zakazana zabava, tojest od 6 marta. Gajret je mobilisao čitave čete svojih vrijednih radnika i članova, među * Овогодишња Гајретова забава једостигла пуни домет умјетничке манифестације.. 80 Pretsjednik Glavnog odbora g. dr. Hasanbegović u foajeu poslije programa u društvu uglednih posjetilaca kojima su bili i mnogi odbornici Glavnog, mjesnog muškog i ženskog, odbora, i Gajretova pjevačkog društva. Radilo se predano,.dan i noć, kad god je zatrebalo. Skoro svakodnevno su održavane konferencije sekcije za izradu programa, za sa­ kupljanje tombole, za bife itd. Sve je bilo u pokretu i glavni cilj je stalno lebdio pred očima: uspjeh! I on je došao, velik i pun, kao nikad dosad. IZGLED DVORANE I PUBLIKE Na sam dan zabave posla je bilo najviše: u zgradi Po70rišta trebalo je sve smjestiti i srediti, napraviti odjeljenja za bife, za tombolu, za prodaju cvijeća, za muziku. A poseban odbor za dekorisanje i uljepšavanje dvorane ćilimima i rasvje­ tom radio je od jutra do mraka. A uveče je sve bljesnulo sjajnqm svjetlošću i izgledom kao iz priče. Posjeta publike bila je ogromna. Na petnaest dana prije zabave, bile su sve ulaznice, do posljednjeg mjesta, raspro­ dane. 1 pored toga što je to nekoliko puta objavljeno preko dnevnih listova, publika je stalno opsijedala Gajretove pro­ storije, navaljivala i moljakala da joj se dade kakvo bilo mje­ sto i pod koju god cijenu. Uveče je svaki kutak pozorišnih prostorija bio zauzet i pun. Koliko je teško bilo priređivačkom odboru ispričavati se pred onima koji nisu mogli ući, još Je teže bilo sa onima koji su napunili sve kuteve i prostorije, pa nisu, u metežu, znaili đa se snađu. Svakome je trebalo dati njegovo mjesto, svakoga zadovoljiti. Gajretovi prijatelji i rad­ nici iz unutrašnjosti i ovoga puta su navalili u velikom broju tako da je i njima trebalo naći lijepa i reprezentativna mje­ sta. Sve je, međutim, funkcionisalo besprekorno, pa je sav posao svršen sa pažnjom i zadovoljstvom. Dvorana i pobočne prostorije pružale su veličanstven izgled. Dekoracije od lijepih perzijskih čilima bile su savršene. Rasvjeta je pretvarala noć u najsunčaniji dan. Publika je pru­ žala zanimljiv spektar boja i pokreta: pored najelegantnijih balskih toaleta, miješale su se i prelijevale u bogatim i soč­ nim bojama narodne muslimanske nošnje. Muškarci i djevojke ovoga puta su naročito forsirali narodnu nošnju, pa je i to djelovalo vrlo intimno. BURNO JE POZDRAVLJEN DOLAZAK IZASLANIKA NJEGOVOG VELIČANSTVA KRALJA Već u 8 sati dvorana i sve nuzgredne prostorije Narod­ nog pozorišta bile su prepune. U 8 i četvrt pušteni su u salu posljednji posjetioci, a tada su vanjski ulazi u Pozorište za­ ključani. Niko se više nije pustio, jer je u 8 i po sati trebao da otpočne program i njegovo prenašanje putem Beogradske uspio. (Slušaoci su zadovoljni isto tako š publika koja je bila uspio. Slušaoci su zadovoljni isto tako i publika koja je bila sretna što je prisustvovala zabavi.) Dvorana je bila prepuna najodabranije publike. U loža­ ma su sjedili pretstavnici vlasti, ustanova i najelitnija publika. Tačno u 8 sati i 25 minuta stigao je u Narodno Pozorište Iza­ slanik Njegova Veličanstva Kralja Petra II, Njeg. Kralj. Visočanstva Kneza Namjesnika Pavla i Kraljevskog Doma — gen e­ ral g. Pandurović Dragiša, koga su sačekali i pozdravili na ulazu članovi Glavnog odbora Gajreta, na čelu sa pretsjednikom g. Dr. Avdom Hasanbegovićem i koga su dopratili do glavne Banske lože u mezaninu, čim se je Izaslanik Njeg. Veličanstva Kralja pojavio u loži, dvoranom je odjeknulo burno i spontano klicanje Njeg. Veličanstvu Kralju i Kraljevskom Domu, da se ono još jače ponovi nakon otsvirane Državne himne. POSJETIOCI ZABAVE Gajretovu zabavu počastiše svojom visokom posjetom slijedeća gospoda: Komandant II armijske oblasti armijski g e ­ neral g. Bogoljub Iiić sa gospođom, komandant Bos. divizijske oblasti divizijski general g. Velizar Antić sa gospođom , na­ čelnik štaba II Armijske oblasti brigadni general g . Ljubomir Stefanović, pretsjednik gradske opštine g. Edhemaga Bićakčic sa porodicom, Prvi Naib Islamske vjerske zajednice g. Salih Saivet Bašić, zastupnik Pomoćnika Bana g . Radomir ćađević, načelnik Upravnog odjeljenja Banske uprave, Mitropolit dabro- Jedna grupa djevojaka n.a zabavi 81 �bosanski g . Petar Zimonjić, upravnik Policije g. Rihard Vikert, ispred Glavnog odbora Prosvjete glavni sekretar g. Đorđe Ptjanović, Narodne uzdanice g. Dr. Hivzija Gavrankapelanović, Benevolencije g . Dr. Rafael Papo, Trgovačke i industrijske komore g. Asim aga Hadžišabanovič, ispred »Sloge« g. Jovo Dunđerovič, »Lire« g . Dr. Salamon Kunorti, Sokolske župe prof. g. Hajrudin ćurić, Jugoslavenskog kluba prof. g. Halil Loga, Zanatlijske komore g . Abaz Mahić, Udruženja rezerv­ nih oficira i ratnika nadsavjetnik g . Macenauer, El-Kamera g. Dr. Vejsil Bičakčić, Zadruge Kola srpskih sestara i Gajretova ženskog odbora gđa Hajrija Arifhodžić, »Knjeglnje Zorke« gđa Sabira Krehić, društva »Trezvenost« g . Dr. Asim Musakadić, IZVOĐENJE PROGRAMA Program je bio sastavljen od pjesme i muzike, u prvom dijelu, i od lijepog pozonS.log komada »Zlatija« od rahmetli Osmana Đikiea a drugom dijelu. Oba dijela, koncertni i dramski, bili su ispunjeni vrlo uspjelim scenama koje su zadivile cjelokupnu publiku. Orkestar vojne muzike pod dirigovanjem kapelnika g. Majera olsvirao je »Iz m og zaviCaja« od Bmičkog sa mnogo uspjeha. Gajretov pje vački hor, hod dirigovanjem g. Cvelka Rihtmana, otpjevao je Četiri stvari: »Svatovska« i »šaljivkaft od Slavenskog, »Lspavanka« od Hacea i »XII Rukovet« od Mokraitjca. Jako disciplinovan, prilično ujednačen, hor je ove teške stvari iz.veo na Gajretov m ješoviti pjevački hor sa horovođom g. Jugoslavenskog m uslim anskog ženskog udruženja gđa Đul hanuma Lutvo; zatim su bili zastupani pretstavnici još slije­ dećih ustanova: Hurijeta, Merhameta, M aterinskog udruženja, »Cvijeta Zuzorić«, Udruženja sudija, Udruženja zanatlija, ž e n ­ skog odbora Hurijeta, M uslim anskog kluba i »Preporoda«. Za­ bavi su prisustvovala i gospoda: Husein Brkić, direktor II gim ­ nazije, Dr. Nikola šep arović primarius Državne bolnice, artilerijski pukovnik g . N ovaković, sudski potpukovnik g. Grubor, te izaslanici redakcija sarajevskih listova »Jugoslavenske Pošte», »Jugoslavenskog lista« i »N aše Budućnosti«. Od ostalih uglednih građana zabavu posjetiše Muhidinbeg i Salahudinbeg Fadilpašić sa familijom, za­ tim familije senatora i ministra u p. g. Dr. Hrasnicc, bivšeg V elikog župana g . H akibega Gavrankapetanovića, bivšeg Velikog župana rahm. M ahm udbega Hrasnice, Dr. čemerlića, M ehm edbega K apetanovića, čen gića, Asimbega Mutevelića i Aziza Sarića, M ehage i Ism. čom are, Zildžića, Muftića, Semiza, Salke H asanbegovića, Dr. M. Hajclarovića, Vatrenjaka, ćam ilbega O sm anagića, Ismeta Nikšića, Abdulaha i Eadila Kasumagića, Dr. Zaim a i M ustafe šarca, Zlatara, Ing. Saliha Cice, Bećira Sokola, Defterdarovića, Dra Iblizovića, Dra Zil­ džića, Pašića, Serdarevića itd. Zabavu posjetiše i ugledni g o sti sa strane, i to: g. Dr. Ibro <i’ rkić sa g osp ođ om iz Jajca, g ; Dr. lsm et P opovac ;iz Konjica, Muratbeg č e n g ić pretsjednik opštine iz Višegrada sa gospođom , M uratbeg P ašić iz R ogatice sa gospođom , Ibrahim ef. Mujičić iz D oboja sa gospođom , Ibrahimbeg Zečević sa gospodom , te A sim aga ćabarabdić, Abid Ertuna, Dževdet Hodžić, Muhamed Oruč, Hamza Begović iz V isokog, Nurija Rašidkadić iz Goražda sa familijom, gda šaćira Alibegović, pretsiednica Ženskog odbora Gajreta iz Dervente, Dr. Šefkij.i Kadic advokat iz Vlasenice, šefk e t h. Pašić iz Bijeljine, Ahmeđ Trhulj i šaćir Hadžihalilović iz F oče, Izet Zvizdić iz Kaknja, Mujaga Hasagić sa kćerkom iz Vareša, Burhanudin Fočić sa gospodom iz. Olova, Zuhdija M ujagić iz Zenice, Sm ailbeg Ar^ nautović, Malimud Robavić sa gospođom i Mehmed Kahvedžić iz Travnika, Sabitaga Zuko iz čajn iča i Midžić iz Beograda. 82 opšte zadovoljstvo publike. Naročito su uspjele dvije posljed­ nje stvari, gdje je došao do izraza umjetnički nivo hora i nje­ gova dinamičnost. Od prošle godine do danas, hor je, uz ve­ like žrtve i pregalaštva, mnogo uznapredovao što se vidilo i po zadovoljstvu publike koja je ove dvije posljednje stvari primila sa velikim zadovoljstvom. U koncertnom dijelu na­ stupio je još operni pjevač g. Zahid Nalić sa tri stvari: Arija Lenskog i opere »Evgenije Onjegin« od čajkovskog, arija iz opere »Bosanska ljubav« od Pordesa i »Naišo Erbez« od Go­ tovca. Sve su dane sa mnogo tehničkih finesa i znanja, tako da su umjetničkom dijelu programa dale poseban ton. Odlični interpretatori sevdalinke gđa Amalija Zlatar, gđica Đula Imamović, Vejsil Hadžibegić i brat i sestra, Emina i Muliarem Zaimović iz Tuzle, pružili su publici mnogo neprikrivenog z a ­ dovoljstva. Čitav niz najprobranijih pjesama, uz pratnju g i­ tare, harmonike i sazlija, izveli su oni uz opšte odobravanje i oduševljenje publike. Oni su publiku upravo zanijeii i osvojili tako da je ona cijelu noć bila u jednom vedrom sevdaliskom raspoloženju. Publika je živo aplaudirala izazivajući pojedine pjevače više puta na scenu. Naročito je u ovom pogledu «upalila«, kako se to kaže, »Scena sevdaha« sa tipično narodnim nošnjama i inscenacijom stare muslimanske avlije i kuće sa mušepcima i pendžerima. Vješte sazlije su pobudile i ov e g o ­ dine naročit interes prebirući »tanko glasovito« po žicama ovog našeg starinskog instrumenta, pa su bili naročita atrak­ cija za one koji su slušali program preko Radia. Đikićev komad »Zlatija«, obojen orijentalnim koloritom pjesme i narodnih običaja, a pojačan dekorativnim efektima scene koja je prikazivala stare pašinske čardake u Mostaru, kraj starog mosta i Neretve, bio je također primljen sa v eli­ kom pažnjom. Režija g. Vejsila Hadžibegića odlična. Scena sa skupinama djevojaka i horova u narodnim živopisnim n o š­ njama djelovala je izvanredno, naročito ondje gdje sc pjevaju svadbene pjesme i m jesec zalazi iza brda, nad Starim mostom. Diletanti su dali od sebe sve: snašli su se na sceni vanredno lijepo i dali nekoliko izrađenih tipova glumačkom vještinom. �S la vn i fra n c u s k i s lik a r Dine/ o Is la m u (Svršetak) S L A V N I F R A N C U S K I SL IK A R D IN E T O ISL A M U Islam je neposredan. — T o je njegova odlika nad svim drugim religijama. N em a posrednika između ■°fa čovjeka. Islam zabacuje kaluđerstvo i sveće­ ničku hierarhiju u zapadnjačkom smislu. N asiruddin ima pravo kada kaže; da su posrednici između Boga i čovjeka tragika za druge religije. U Islam u ne p o ­ sto ji m dulgencija. Samo Bog oprašta grijehe. Zato u m uslim anskim zemljama nikada nije bila razvijena trgovina sa oprostim a kao u Evropi. Crkveni p o ­ srednici kaže N asiruddin — opraštaju grijehe »u ime Božije« palili su lomaču gdje su našli sm rt mnogi mislioci u čijim je srcima upaljena iskra slobodo­ um lja. U Islam u nema svetaca. M uham ed je samo čovjek i Božji poslanik. M usliman se klanja samo jedinom Bogu, a ne Božijem poslaniku. O n se moli B ogu za Pejgam bera. Tekije su novotarija u Islamu. M uslim an se ne smije klanjati ničijem grobu. Kla­ njanje grobovim a predstavlja pravo idolopoklonstvo koje caruje u m odernom Zapadu. Bog — Kršćansko poimanje Boga, sv. trojstvo, istočni grijeh, kao i druge ustanove rodile su atei­ zam u Evropi. Rekli smo u početku da je kršćansko poim anje centralnih problem a religije otjeralo mnoge mislioce u skepticizam i bezvjerstvo. Sjetimo se p o ­ sljednjeg čina životne dram e velikog francuskog filo­ zofa Voltairea. T a ruski sveti sinod isključio je Tolsto ja iz crkve. Ovaj veliki mislilac nikada se nije m ogao pom iriti s crkvenim učenjem o sv. Trojstvu. N asiruddin kritikuje crkveno učenje o Bogu. O n kaže: »Crkva po d riječju »Bog« uči d a je to ljudski lik koji prikazuje oronula i iznemogla starca, smežurena lica i bijele brade koji preživljava zadnje časove života«. T akođer zabacuje relikvije, svetu vodicu, slike, ikone, himne sreće i dr. smatrajući sve to nekim oblikom fetišizma. Zabacujući crkveno učenje o centralnom proble­ mu religije zapadni mislioc kao i N asiruddin traže najveći oblik religije, traže istinu o Bogu. Jer ljudski razum i duša traže Boga. Bez vjere u Boga nema m orala, nema karaktera, nema čovjeka. T ačno je rekao jedan naš mislilac: »Pojam Boga prokrčio je p u t svemu progresu uma ljudskog, on je posljednji osnov sve filozofije i nauke.« I zato naš N asiruddin kao i svi zapadni mislioci buni se protiv neprirodnog ritusa, isprosnih form al­ nosti, ceremonija i lažnih kultova. Potrebe i iskonska čeznuća njegove duše ne mogu zadovoljiti svetinje daske sa kakvim likom. O n kao i svi veliki filozofi i razumni ljudi traži da mu srce i dušu ispuni ideja jednoga Boga, koji živi, sve znade i sve može, Boga koji nije vremenski i prostorno ograničen. I na koncu N asiruddinova duša, srce i razum nalaze najsavršeniju definiciju Boga u 112 poglavlju K u ra n a koje glasi: Reci M uhamede! Bog je samo jedan. O n je neo­ graničen i sve m u se utiče. N e rađa niti je rođen. N jem u nije niko ravan. Zabava i veselje, puno prijateljske pažnje prema Gajretu i njegovim ciljevima, razgovori i prijateljski sastanci čla­ nova Glavnog odbora i Gajretovih radnika iz provincije, tra­ jali su dugo. Uz zvuke vojne muzike i ciganske kapele »kralja sevdalinke« g . Nikole Stojkovića ostalo se do jutra. Mla­ dež je igrala i plesala u velikoj dvorani, a stariji, u ostalim prostorijama, nalazili su razonode u drugim zijafetima i za­ bavi. B ogata tombola i bite bili su neisepni: cijelu noć su pružali gostim a ugodno zadovoljstvo. Svi su ponijeli najljepše uspomene i utiske, jer je za svakog posjetioca, malog i veli­ kog, mladog i starog, bilo u izobilju svega što su mogli poželiti. mić pečenicu, Dr. Mara Kurtović tortu, Osman ef. Omerhodžić pečenicu, šaćir Gogalija 30 naranči, Jusuf Muliić burek, Nafija h. Sarajlić hurmašice, Mustafa Novalija burek, Zumruta Kapetanović 2 torte, Nuraga Muzur burek, Dervišaga Dervišević flašu kiselih krastavica i flašu kiselih patlidžana, šem se h. čengić burek, Ing. Mustafa Slipičević tortu, Avdibeg Zečević tukca, Edhem ef. Abadžić burek, Salko Uzeiragić 2 pečene kokoši, Hamdija Tahmiščija 50 dinara u gotovu, Mujaga Hardaga burek, Mehaga Kučukalić burek, Muhamedbeg Pašić tukca, Aziz Sarić burek, Muhamed šaćirbegović burek, gđa Nožić burek, šefika Hadžismajlović tortu, Dr. Avdo Hasanbegović pečeno janje, Dr. Zaim šarac pečeno janje, Husein Kadić pečeno janje, Sadik Bučuk tortu, Hakibeg Gavrankapetanović hurmašice, Zumruta Defterdarević burek, Hasan Demi­ rović tortu, Ahmedaga čengić tortu, Dr. Asaf šarac tukca, Mehined čolić sudžuku. Hajrija h. Karahasanović burek, Zekija h. Kobić tortu, Danijal Samokovlić sendviče, Josip Sabo tortu, Vejsilaga Henda kruške, Ismet Zildžić burek, Dr. Mu­ stafa Hajdarović burek, Vejsil Karacić burek, Mane šušnjar 20 sendviča, Bećir Soko tortu, Ibrahim Vanjo tortu, Abdurahman Prcić tortu, Ferid Mutapčić tortu, Edhem Musakadić pečenicu, Fatima h. Hafizbegović burek, Hajrudin Hadži Karić tortu, Asimaga Arslanagić pola sanduka naranči, Fata Košarić tortu, ćamil Rizvanbegović tortu, Dženka Sarajlić tortu, Emina Muftić burek, Dževahira Midžić burek, Dr. B. Salihagić sendviče, Ahmed Tabaković tortu, Braća Arifović tortu, Vejsil Hadžalić tortu, Hajrudin Dardagan tortu, Dr. Salih Tatarević tortu, Fadil Kasumagić burek, Muhamed Bravo pe­ čenicu, Seid Memišević pečenicu, Mehmed Huskić pečenicu, Ahmed Hadžiomerović tortu, Dr. Ibrahim Hadžiomerović u g o ­ tovom din. 100.— , gđa Ifeta Tahmas tortu. Neka je i ovim putem srdačna hvala kako darovaocima priloga za zabavu: u novcu, bifeu, predmetima za tombolu, tako'i svima onima koji svojim trudom, požrtvovanjem i posje­ tom uveličaše ovu Gajetovu godišnju manifestaciju i doprinesoše njenim ogromnim uspjesima, moralnim i materijalnim. BIFE ZA ZABAVU kojeg darovaše radnici i prijatelji Gajreta iz Sarajeva, bio je ove godine veoma obilan i ukusan. Darovaoci bifea su sli­ jedeće gospođe i gospođa: Salko Hasanbegović, baklavu; Ibrahimaga Pašalić hurmašice, Hajrije h. Biserović, žandar-baklavu, Nezir Skaljić zeljanicu, Ahmed ef. Borić baklavu, Ahmeđaga Novalija kadaif, Mehmedbeg Kapetanović pečeno janje, Dr. Mahmud Mehmedbašić janje, Dr. Osman Halilbašić zelja­ nicu, Zulejha h. Svrzo hurmašice, Vejsilaga Fočo žandar-baklavu, Ing. Hilmija Dubravić jalandži-dolmu, Salihaga Serdarević burek, šehzada h. Bašagić jalandži-dolmu, Jusufbeg Pašić hurmašice, Mahmut Filipović burek, Smailaga Kurt pečenu gusku, ribu i kiselo mlijeko, Ing. Salih Cico zeljanicu, Rasim Kršlak ružice, Zaim Hadžidedić zeljanicu, Mustafa šarac burek, Jusuf ef. Imamović hurmašice, Kjanija h. Fadilpašić tukca, Sa­ lih ef. Fočo baklavu, Azemina h. čengić jalandži-dolmu, Halida h. Kadić tufahije, Mahmut Fazlagić burek, Ismet Čoniara baklavu, Fahrudinbeg Demirović baklavu, Muniba h. šerbić salatu, Ing. Omanović hurmašice, Hajrudinbeg Kapetanović pečeno janje, Nasihbeg Repovac baklavu, Džemilbeg Kapeta­ nović tufahije, ćam il Avdić ribu, Maida h. Kapetanović burek, Muhamed Nuhbegović burek, šerif Vranić baklavu, Alija Hro- �K ur’anska koncepcija o V rhovnom Biću je prava istina o Bogu. O na će osvojati srce i razum svih mimisaonih ljudi. O v u koncepciju o Bogu uvijek je priznavala i uvijek će priznavati i svaka pozitivna filozofija. O ovoreći o islam skoj dem okraciji kaže, d a je Islam kao svem irska religija proglasio princip dem o­ kracije jedanaest vijek o v a prije trancuske revolucije. Islam jednako gleda na sve ljude i zato njegova d e­ mokracija isključuje sve kalsne, plem enske i rasne ra ­ zlike. Li Islam u se p red n o st stiče sam o na osnovu vrlina srca i karaktera; m oralno-etičkih kvaliteta i spo­ sobnosti. U toj utakm ici m ogu se ljudi natjecati da postignu savršenstvo. Islam d u b o k o cijeni čovjekovu ličnost i d o stojanstvo. Z ato islam sko učenje ne može se pom iriti sa evanđeoskim riječim a: »Ko te udari po desnom obrazu, pruži mu i lijevi obraz.« N a siru d d in drži, da gornje riječi sam o narušavaju dostojanstvo čovjeka, u b ija ju klicu lju d sk o g ponosa. Z a m uslim ana ne m ože b iti ideal nirvana i životna pasivnost k o ju p ro p o v ije d aju B udisti. Budizam je kod svojih sljedbenika ubio a k tiv n o st i borbenost. T o je glavni razlog d a se B udisti nalaze u rop stv u britanske političke i ekonom ske d ik tatu re. Začudo je kaže N a siru d d in , d a su Englezi u svom praktičnom životu d alek o o d Isu so v ih zapovijedi d atih na G ori koje osu đ u ju m ržnju i neprijateljstv o . M n o g i zapadni pisci, koji se nijesu m ogli o slo b o d iti u skog k ruga p red rasu d a napali s u M u h am ed a (a. s.) i njegov p o ­ rodični život, naročito njegov o d n o s prem a ženama. N a siru d d in o d lu čn o u staje u o b ran u M u ham edovu, k oji je bio izn ad svega viso k o m oralan i jed a n od najvećih boraca za ženina prava. P o što v an je žene plod je Islama. K a d a se je Islam p o jav io u porodičnom životu vladala je a n arhija. Ž e n a je sm atran a k ao bes­ pravni rob. U d o b a k a d a se je n a crkvenim koncilim a ras­ pravljalo d a li žena im a d u š u ili ne jav lja se Islam koji p o rodični ž iv o t p o s ta v lja n a nove, stabilne te­ melje. Ž ena p resta je biti rob. Islam jo j daje prava koja joj p rip a d a ju . O n je p rije više sto tin a g o ­ dina regulisao o d n o s m uža i žene i ta k o om ogućio harm oniju u bračn o m ž ivotu. K ao d o k a z N a siru d d in citira riječi k ršćanina V asif p a ša B u tro s G o li-a koji u svom djelu »L a tra d itio n C hev alarsq u e des A rabes« piše: »M uham ed je cijenio žene i s njim a se slagao. O n je uložio m aksim um n a s to ja n ja d a ih o slo b o d i i p o ­ digne. O n je djelom p okazao d a cijeni žene p o s tu p a ­ jući po onim p rincipim a ko je je sam po stav io . M u ­ ham ed se m ože u b ro jiti m edu najveće p o b o rn ik e za ženina prava, a k o nije b io prvi m eđu njim a. Sa že­ nama je p o stu p a o m ilostivo i blago. Bio je prem a njim a otm en i lju b a z a n d u b o k o ih cijeneći. A li ne sam o da je ta k o p o s tu p a o sa svo jim ženam a neg i sa svim a ženam a uopće.« N a siru d d in je p r o d ro u srž filozofije Islam a k ad a ističe da Islam ide u p o red o sa dinam ikom živ o ta i da su njegovi zakoni i usta n o v e u p o tp u n o j h a rm o ­ niji sa prirodnim zakonim a. »N e sam o, kaže N a s iru d d in , d a Islam nije u s u ­ k o b u sa prirodom nego on ulazi u k ru g tih p riro d n ih zakona (tj. priro d n i zakoni — to su u jed n o islam ski) k oji uslovljavaju svaki p rogres, evoluciju i n ap red ak , tak o da je K u r a n nazvan E1 H u d a (p ra v i p u t). U istinu je K u ra n najbolji putokaz koji upućuje na najispravnije i najstabilnije životne puteve i vodi najuzvišenijim stremljenjim a«. Islam kao prirodan zabacuje kaludćerstvo, celi­ b at i pustin jaštv o kao neprirodne ustanove. Stvarno svaki su k o b s prirodom dovodi do poraza. N a siru d d in uzima u obranu ustanovu poligam ije u Islam u. O n kaže, d a je poligam ija jedan prirodan zakon k o ji će se zadržati do k je svijeta. Jo š prije N asiru d d in a mnogi pisci, sociolozi i fi­ lozofi, držali su poligam iju za jedan priro d an zakon. O n a je po treb n a u izvjesnim vrem enskim periodam a i sredinam a. N a siru d d in kaže: » Iako je poligam ija osuđena kao nem oralna od m nogih zapadnih pisaca, ona ip ak u E vropi caruje u nezakonitoj formi. Razlika je sam o u to m što su djeca rođena u b rak u zakonite poligam ije, zakonita za razliku od djece k o ja se ro d e u nezakonitoj poligam iji, što nije rije tk o st u evropskim zemljama. U ostalom Islam p o ­ ligam iju ne preporučuje. O n je sam o to lerira i ništa više. P okojni D rag u tin Ilić, u svojoj stu d iji: » P osljed­ nji p ro ro k « u sta o je u obranu poligam ije u Islam u. N jem ački filozof Šopenhauer govoreći o b rak u piše: »I u svojim bračnim ustanovam a A zija pok azu je veće p o štenje no m i; o n a kao norm alan i zakonit običaj priznaje poligam iju, k o ju mi, ma d a se o n a i ko d nas u velikoj m jeri p rak tik u je, pokrivam o sm okovim listo m jed n e fraze.« D o k je po kršćanskom učenju b rak nerazvediv i isključivo, spada u dom en crkve. Islam pazeći n a p riro d u lju d i dozvoljava razvedivost braka. O n a je p o tre b n a pa šta više i m oralna u slučajevim a kad a d o đ e d o disharm onije i razočaranja u bračnim o d ­ nosim a. Islam ski je b rak slo b o d an ugovor k o ji se može rask in u ti u izvjesnim slučajevim a. I a k o Islam d o ­ zvoljava bračnu razvedivost, M uham ed (as) kaže: »R astava b rak a je B ogu najm rži halal.« N erazv ed iv o st kršćan sk o g b rak a i isključivo u s­ vajanje m onogam ije povlači za, sobom ko b n e poslje­ dice. N a siru d d in navodi tri: 1) širenje nem orala i prostitucije, 2) p o rast usidjelica i 3) rađanje n ezako­ nite djece. O v e opasne socijalne bolesti k o je se kao epidem ija šire n a Z ap ad u zab rin ju ju um ove m isao­ nih ljudi u Evropi. Im a p rav o N a siru d d in k a d a k o n statu je, d a ovim opasnim socijalnim bolestim a nem a m jesta u zem lja­ m a g d je se strik tn o prim jen ju ju islam ski propisi. U idealnom islam skom d ru štv u pro stitu cija i nem oral su, isključeni. D alje iznosi, d a se je p ro stitu cija u is­ lam skim zem ljam a počela širiti tek o n d a k a d a su m u ­ slim ani došli u bliži d o d ir sa E vropljanim a. K ao d o ­ kaz za to navodi M izob m jesto u A lžiru gdje stanuje istoim eno plem e. K ad a je o vo plem e p rip alo Francu­ zima 1883 upo zn alo se prvi p u t sa prostitucijom . Veći dio alžirskih g rad o v a h ara prostitucija. D alje citira Schm itz du M u lin a k o ji u djelu L ’ Islam piše: » K ada je D r. K aradatu nap u stio C a ri­ g rad g. 1827 i otišao u Berlin radi m edicinskih stu ­ d ija, d a u tu rsk o j prijestolnici nije p o stajala ni jed n a jav n a kuća k a o što nije ni sifilis bio poznat. K ad a se je 1831 p o v ratio u C arigrad, stanje se je b ilo izm i­ jenilo. T a d a je veliki vezir R ešid paša tužan rekao: �... šaljemo našu om ladinu u Evropu, da se ci­ vilizira, a ona se vraća sifilizirana.« Za viteštvo kaže, da nije bilo poznato Grcima i Rimljanima. Kod A rapa je bilo razvijeno još u d o ­ b a barbarstva. Islam je dao viteštvu žig dostojanstva i plem enitosti. O d muslimana je prešlo u Evropu. Je­ dan HrŠĆanski P*sac ve^ ’ da se A rapim a jedino ima zahvaliti da se je Evropa upoznala sa viteštvom , koje ze imalo žig časti, hum anosti i dostojanstva. H isto­ rija je sačuvala divne primjere, islamskog viteštva, k oje se je na Zapadu počelo širiti nakon križarskih vojni. II N A M A Z , E Z A N , C IS T O C A I P R IR O D A ISLA M A . Nam az je najsigurniji put koji vodi duhovnom usavršavanju ličnosti. N asiruddin ističe duboki smisao namaza koji nosi odlike uzvišenosti, d o sto ­ janstva i m udrosti. Nam az se ne smije shvatiti kao m olitva drugih religija. Nikako! Namaz je daleko od ispraznih form alnosti i cere­ m onija koje su bitne oznake molitava ko d drugih religija. Stupajući u namaz čovjek se diže iznad ze­ m aljskog i misli sam o na Uzvišenog Tvorca. Pokreti k o d namaza čeliče i osvježavaju tijelo. Prave ga gip­ kim. Svakom namazu m ora prethoditi propisano oranje (abdest). Islam preporučuje čistoću. M u ­ ham ed (as) kaže: »Čistoća spada u vjerovanje«. P o ­ četak m olitve oglašuje 'se ezanom a ne zvonom. Ezan je prirodan glas koji dolazi sa srca k srcu. Za K ur’an kaže, da je najveća mudžiza (Muham edova as) s kojom se ne m ogu m jeriti ni najveličanstvenija znanstvena djela i enciklopedije. Tedino K u ra n u pripada zasluga da se je arapski klasični jezik do danas sačuvao i zadržao svoju visinu. Govoreći o prirodi i duhu Islama kaže, da je njegova pojava značila oslobođenje ljudskog razuma iz okova u kojim a je na stoljeća stojao. U svojoj suštini Islam je liberalna i napredna religija koji ni­ kada ne stoji kao zapreka napretku uma ljudskoga. K ao takav on će svim narodim a u svim vremenima zadovoljavati ootrebe. K ada se Islam ukleše u lju d ­ sku dušu neizbrisiv je. Kao dokaz za tu svoju tv rd ­ nju N asiruddin citira riječi vatrenog kršćanina C onte de Castries-a koji u svom djelu »L’ Islam« piše: »Islam je jedina vjera u kojoj nema otpadnika«. Tragedija španjolskih m uslimana koji su svire­ pim sredstvim a bili prisiljeni da napuste svoju vjeru ne može oboriti tvrdnju C onte de Castries-a. K onsta­ taciju ne m ogu um anjiti oni pojedini snobovi koji zaslijepljeni sjajem zlatnog teleta form alno napuste Islam. Isto tako nije čast kršćanima da se ponose sa djecom kupljenih robova ili pak s onom sirom ašnom (muslim anskom ) djecom, koju u sjem eništim a o dga­ jaju u kršćanskom duhu. U vremenu kada su brutalni napadi na reli­ giju učestali N asiruddin govori o prelazu elitnih duhova i mislioca u Islam. N jihovo priznanje Is­ lamu nije rukovođeno nekim m aterijalnim m otivi­ ma. N aprotiv! Prelazak u Islam misaonih ljudi u Evropi i Americi plod je dubokog saznanja i raz­ mišljanja. Po N asiruddinu sve zapadne religije nalaze se u krizi, agoniji. Z apravo, one su samo karikature, negacije iskonske religije koju su propovijedali svi poslanici od A dem a d o M uhameda. Religiozni o sje­ ćaji i duh iščezli su u Evropi pred navalom m ateri­ jalizma i skepticizm a koji je čedo zapadne religije. T vrdnja, da su skepticizam i bezvjerstvo čeda za p ad ­ ne religije, zvuči paradoksalno. Ali je ipak istina i neoboriva. U Evropi postoji samo jaka crkvena o r­ ganizacija podržavana od klera. Em pirijska crkva d a ­ leko je od izvornog učenja Isa-a-ova (Isusa H rista) koje je uvijeno plaštem misterioznosti i nejasnosti. Još prije N asiruddina mnogi zapadni mislioci i pisci bunili su se protiv empirijske crkve i kršćanskog uče­ nja, po kom e je Isus Bog, božji sin itd. već T olstoj i D ostojevski, tragali su za višim saznanjem i istinam a, tražili su p u t spasenja ne samo za se nego i za čovje­ čanstvo. Oni su zabacivali kršćansko učenje o Bogu. T o l­ stoj je bio izopačen iz crkve jer nije vjerovao u ne­ razumnu trojicu. N jihova korektura pogađala je ne samo evropsko hrišćanstvo nego i samu ličnost i nau­ ku H ristovu. N asiruddin kao i zemljak mu Ernest R enan, podvrgava oštroj kritici nauku hrišćanstva a naročito crkvenu koncepciju o Bogu, »božijem sinu« »božioj maici« i dr. Ističući izričite kontradikcije u pojedinim Evanđeljima i zabacujući hrišćansku d o g ­ mu o tajnam a i Isusu kao Bogu i božjem sinu N a ­ siruddin do skrajniih konsekvencija usvaja k u r’ansku koncepciju o Bogu kao najsavršeniiu i n a jp o t­ puniju i k u r’ansko učenje o misiji božjih poslanika. N asiruddin avrdi, da, su zapadne religije bez sadržine, mine apsurdnosti i neloigčnosti, nesposobne za život. N iihovo težište prenešeno je u form alnosti, cerem o­ nije. spoliašnosti. uniform isanost. kultove i form u. Z a katolicizam kaže. da ne može izdržati kritik u n a­ uke i razuma. O suđujući fanatizam klera, naročito katoličkog, obara se na neprijatelje Islam a: G lad■=tona. Pelgrafa. M argeliotea, Регуапа, kentaberroskog biskuoa i druge. Borba protiv Islama u Evropi se vodi iza kulisa i na razne načine. N asiruddin kaže, da na čelu te borbe stoii V atikan, svećenstvo i m noge evropske države koie vode moderni izakulisni krstaški rat p ro ­ tiv Islama. O vu N asurudinovu tvrd n ju ap solutno uvažavam o. Istu ne može niko razuman dem antovati kada se znade , da m no^e evropske države, k o je se sm atraju tvrđavom demokracije. izdašno potpom ažu kršćanske m isionare u Aziii i Africi Z ar nisu k ato lič­ ki i protestantski misionari preplavili islamske zem lje? Z ar m isionari ne razvijaju svoju aktivnost u srcu is­ lam skog svijeta: Egiptu, Siriji. Iraku i Palestini? K rš­ ćanska m isionarska propaganda razgranata je ne sa­ mo u pom enutim zemljama nego i u Indiji. In d o n e ­ ziji, Perziji. T u rsk o j. Abesiniji, Sudanu, T ripolisu, Tunisu, A lžiru, M aroku i Albaniji. Kada je prije godinu i više dana u M ilanu došlo do sastanka izm eđu m inistara vanjskih poslova T u r ­ ske i Italije, d ra Ruždi Arasa i grofa Ćana, vodili su se razgovori i o eventualnom talijanskom p riznanju konvencije o moreuzim a potpisane u M ontreu izm e­ đu T u rsk e i sila. Kako je štampa javila, grof C an o ie tražio o d Ruždi A rasa kao uvjet za priznanje k o n ­ vencije, da T u rsk a dozvoli katoličke misije u zemlji. Ovom e nije potreban kom entar. T u, nedavno, m usli­ mani M agriba (Tunis, Alžar i M aro k o ) uputili su proglas na islamski svijet u kome se iznosi trag ed ija --------------------------------------- 85 i �tamošnjih m uslim ana p o d pritiskom evropskih »pa­ cifista« i »civilizatora«. U proglasu se izm eđu o sta­ log veli, »da navala evropskih sila nije sam o borba naoružanih n aroda p rotiv g olorukih koje lišavaju pri­ rodnih čovječanskih prava, nego je to prije svega sukob^ religija, to je ju riš kršćanstva protiv Islam a i K urana, b orba p ro tiv ćudoređa i časti«. K ršćanski i pro testan tsk i m isionari rade ne samo u vjerskom nego i u političkom pravcu. M isionarska propaganda u azijskim i afričkim zemljama utire te­ ren za p o h o d e v ropskog im perijalizm a. M isionarstvo je jedan o d stu b o v a na kojim a počiva moć zapadnih sila u kolonijam a. U posebnom poglavlju svoje stu d ije N asiruddin se osvrće na reform e M ustafe Kem ala i p reporod T urske. K ao m nogi pisci i N a siru d in postavlja pita­ nje »da li je u p ravu M u sta fa K em al što je u velikom obim u izveo reform e i p rep o ro d T u rsk e i d a li će turski naro d i Islam k ao religija s tim reform am a i revolucijom biti ojačana ili oslabljena«. Priznavajući da će na ta p itan ja b u d u ć n o st dati najbolji odgovor, N a siruddin se ne susteže d a da svoj su d . O n je sv je­ stan h istorijske m isije M u stafe K em ala k o ji je sk rh a­ ni i u ratu p o b ijeđeni tu rsk i n a ro d poveo novim putevima, putevim a političke, socijalne i k ulturne sa­ m ostalnosti. Po N a siru d d in o v u m išljenju reform e k o ­ je je izveo M u sta fa K em al na kulturn o -p ro sv jetn o m , političko-socijalnom i v jerskom p o lju , bile su nužne posljedice h isto rijsk o g razvoja tu rsk e nacije. N a sir­ uddin misli, da reform e M u stafe K em ala ne sam o < neće oslabiti tu rsk i n a ro d i Islam , nego će im đ nove inspiracije i snage. T u rs k a je o d ređ e n a da osta­ le islam ske zemlje p o vede putem k o ji v o d i politič­ koj sam ostalnosti i p rep o ro d u . T u rsk a tre b a d a po sta n e privlačni po l o k o koga će gravitirati sve pozitivne i stvaralačke snage islam ­ skog O rijenta. Sa ostalim islam skim n arodim a T u r ­ sk a će sačinjavati jed in stv e n fro n t k o ji će stajati na braniku ko lek tiv n ih interesa Islam a i ododlijevati udarcim a k oji b u d u dolazili i s lije v a i s desna. K ritikujući k ršć a n stv o i kler N a siru d d in isk lju ­ čuje svaku z lo nam jernost i tendencio zn o st. »M i o tv o ­ reno izjavljujem o, kaže N a siru d d in , d a u sv o jo j k ri­ tici kršćanstva ni jesm o išli putem strasti i zlonam jernosti. N a p ro tiv 1 M i sm o sam o slijedili p u t up u te i istine, p u t nep ristra n e k ritik e i saznanja, daleko od tendencioznosti i fanatizm a. M i prem a Isatu (Is u ­ su) k ao i ostalim poslanicim a (Ib rah im u , M u satu (M ojsiji — M u h a m e d u ) gajim o najveće sim patije, poštovanje i osjećaje.« O braćam o se i kršćan im a i m uslim anim a traže­ ći od njih izvinjenje a ko sm o u sv o jo j kritici bili oštri. Isto ta k o naglašavam o da nam nije bila nam je­ ra stvarati ra z d o r i m ržnju. N a š je konačni cilj, d a m ržnja ustupi m jesto lju b a v i i p rijateljstv u , zavlada bratstvo i m ir. N a š o j k ršć a n sk o j braći p rep o ru č u je ­ mo i otvoreno izja v lju je m o , d a prestan u v o d iti k a m ­ panju p rotiv m uslim ana je r na taj način neće p o lu ­ čiti nikakav pozitivan uspjeh.« O suđujući sv ak u m rž n ju i zakulisn u b o rb u i o sje ­ ćajući idejnu deso rije n ta ciju Evrope, N a siru d d in d r ­ ži da je m oralno religiozni p u t, jedini p u t spasenja ne sam o individue nego i čovječanstva. Z a to sv o ju s tu ­ diju završava ovim riječim a: V e lik a G a fr e lo v a z a b a v a u m ie ć u N a prvi dan Kurban-bajrama, 10 II 1938 g., održana jc velika Gajretova zabava u Bileći, u svim prostorijama Sokolskog doma. Gajretove zabave u Bileći posljednjih godina postale su u pravom smislu narodne. One se odlikuju i posjetom i izvo­ đenjem, tako da je građanstvo upravo oduševljeno i sa nestr­ pljenjem očekuje Gajretovu godišnju zabavu. O vogodišnja Gajretova zabava u Bileći pretekla je ranije zabave u svakom pogledu. Zabavu je posjetilo, s pravom se može reći, cjelokupno građanstvo. Sa zadovoljstvom se može istaći da su građani pravoslavne vjere naročito i brojno posjetili ovu zabavu. Da je zabava ispala uspješno u svakom pogledu, naročita zasluga pripada g. Salki Drljeviću, referentu za osnovne škole. On je kao pretsjednik priređevičkog odbora i kao režiser učinio sve, da zabava ispane što bolja. Svojim agilnim radom i umješnošću učinio je da je sala Sokolskog doma, doista, pretstavljala jedinstvenu sliku ukusa. U z g. Drljevića osobito se angažovao u radu na izvođenju zabave, pripreme za nju kao i dekorisanju g. H ilm o Soko, geometar. Mora se naglasiti da je uspjeh zabave mnogo doprinio, kao i širenju Gajreta u Bileći uopšte, ugledni građanin i trgovac g. Saćiraga Isović. Uspjehu zabave mnogo su doprinijeli gg. Bećir M uštović, geometar, Zićrija Ovoćina, geometar i m nogi omladinci. Sa zadovoljstvom ističemo agilnost u radu oko zabave g. A ntona Punka. Zabavu je otvorio prigod­ nim govorom ugledni imam, g. Camil ef. Arnautović, pretsjed­ nik M jesnog odbora Gajreta. Komad »Prikaza« izveden je na veliko zadovoljstvo publike. Kao i ranijih godina, tako i ove godine naročito prikup­ ljena je obilna tom bola za koje je građanstvo davalo birane i ukusne predmete. Za što uspjeliju tom bolu zaslužne su gos­ pođe: Hibe-hanuma Selimović, Semse-hanuma Isović, Razijahanuma Kapidžić. Sefika H adžić, Rabija Čamo, Hadžić M., Mujačić Čerima, Bajramovič Meka i Džem ila Arnautović. Ovom prilikom treba naročito naglasiti da su gg. šefovi sekcija za gradnju željeznice pokazali osobiti interes za Gaj­ retovu zabavu i posjetili je: g. ing. Jovanović, i g. ing. N ikolić. Zabavu je posjetio naš ugledni zemljak g. Ratomir Đorđev Popara iz Beograda, g. Jefto Popara sa svojim zetom kapetanom dvorske žandarmerije g. Boljevićcm iz Beograda. Zabavu su posjetili Gajretovi radnici i prijatelji iz Plane, Trebinja i Korjenića. Jednom riječi zabava je bila rekordno posjećena, kako o d muslimana tako i od pravoslavnih. O sobito je na zabavi zapaženo prisustvo banskog vijećnika g. Pavla G logovca. Č ist prihod je b io 4.012 D in. H. K. »M i pozivam o m isaone lju d e o b iju religija da p o štu ju jedan d rugoga, m eđ u so b n o se p o tpom ažu na p u tu m orala, d a se u jedinjenim snagam a b o re protiv m aterijalizm a i bezvjestva, i na taj način služe izn u ­ renom čovječanstvu koje je danas n a jp o treb n ije m o­ ralu i svim vrednotam a. L ju d sk i ro d bio bi dalek o o d nep rijateljstv a i m ržnje d a evropske zajednice p o stu p a ju po riječim a časnog K u r a n a »V am a vaša, a meni m o ja vjera«. O v o je rezime N asiru d d in o v ih izlaganja. N a siru d d in o v životni p u t obilježen je nasto jan ji­ m a jed n o g d u b o k o g m islioca i čovjeka, k o ji traži is­ p rav n u živ o tn u orijentaciju, regulativ, najveće sazna­ nje koje će m u zad o v o ljiti srce i razum . Sve je to na k o n cu i našao. U isk o n sk o j vjeri, u Islam u! M u stafa Busuladžić. �O a ra p s k o m p je s n ik u S a b ii Ili je poznatiji Aleksej Pješkov, ili M aksim G o rr ki! G orki svakako iako Pješkov pretstavlja istu o so­ bu, iako je to pravo ime slavnog ruskog pisca. Slična je stvar i sa Sabitom. O n je kudikam o poznatiji pod imenom Te-ebbeta Šeren.1) Te-ebbeta Šerren je kao i drug mu Šanfara (aukto r slavne pjesme »Lamij-jetul-areb2) ili suplem enik mu A ntare (arapski Đerzelez ili Kraljević M arko), tak ođer polutan: od majke crnkinje i oca A rapa. On je predislam ski pjesnik iz m aloga arap. plemena Fahm koje se nastavalo sjeverno o d M edine. U to doba bajka i m it cerekali su se iza svake pješčane uvale: lahkovjerni narod bio je ubijeđen da pustinju nastavaju demoni i gulovi (prikaze)* Krvna osveta, m eđusobna plemenska čarkanja, pustolovni ži­ vot, drugovanje s hijenama i vucima, boj s guloviipa, ljubavne avanture itd., itd. ispunjavala su nutrine Sabitovih savremenika kao i‘"njega samoga. N jegov ujak bijaše vrstan junak. U jednoj bitci njegova plemena sa susjedima Huzejlovićima, ujak Sabitov pade kao žrtva na bojnom polju. Sabit kao osjetljiva pjesnička duša, bio je tom smrti veoma potresen. I on u jednoj tužaljci, lirski jakoj i nenategnutoj pjesmi, govori o tom e slučaju: Pjesnik Doista tamo do Sel-a3) u klancu jedan zboden neosvećene krvi leži; dužan sam ga ja okajati, ja usamljen’ junak аГ svugdje prvi. Kao da govori zbodeni: Moj vrli sestrić osvetit će mene. Mehlem ne trebuje kud’ on udari. Poget je, i otrov sipa k ’o guja ljuta. Teško onom s kim se sudari 1 Pjesnik: V ’jest ta što nas je grubo ošinula vel'ka je da bi i najjači pao od nje. Ote nam Sudba nepravedna njeg, čiji susjed nikad nije zaplakao. Pjesnik opisuje svoga poginulog ujaka On je k’o sunce u studeni, pa tek ko Sirius4) plane, sfere potavne. Kukovi su mu suhi, al’ iz b ’jede ne. N ije škrt. N jegovoj duši ravne nema. Odlučnost mu se crta s lica, neustrašivošću sja mišić svaki. On je oblak pun kiše što natapa. Kada se bori ni lav nije taki! Štiti pleme pod svojim moćnim skutom. Čušći je i od vuka kad boj bije; zna bit' blag k"o med, a otrov k’o jed; oba ta svojstva nikom skrio nije. N a strahotama sam bez ikog jaše, tek krnju sablju oko sebe paše. B. Thšabiru Pjesnik s družinom okajava ujaka Mi, četa mala, dan-noć smo jezdili; i tek u zoru sta’še noge naše . . . Svaki borac oko pasa mač nosi koji kad se trgne k’o munja s’jevne. Mi smo izvojštili krvnu osvetu, tek se manjina ispred čete gnjevne skrila. Hej, vino sad’ smijemo piti,5) a jedva smo to mogli postignuti. . T oči vino, Sevadu Amrov sine, skrhan sam: ne mogu se podignuti. * Hijena se kesi nad lješinama H uzeilovićS. Gledaj, vuk se smije! Orli lešinari goste se sjajno; gaze ih i dići im se ne htije . . . O v a Sabitova pjesma je vjerni urnek ondašnjice i snažna lirska slika prim itivne arapske sredine još prije hiljadu i dvije godina. O na je prevedena i na neke k u lturne evropske jezike. O vo je samo avionski osvrt na ovog istinskoga lirika iz d oba poganstva; ja ću uskoro o njemu napi­ sati nešto p odrobnije i pokušati ga dati što vjernije i što iskrenije. Ism et 2unić. ') Zašto je Sabit h Džabir dobio nadimak Tecbctta Scrrcn postoje razne verzije. Navcšću neke: Jedanput je Sabit uhvatio u pustinji jednoga zalutalog ovna. U zeo ga pod pazuho i ponio. Međutim ovan mu se či­ nio sve težim i težim, lako je Sabit bio zavidno jak. ipak niie т о г а о više trpiti i bacio je ovna. Kad on se pretvorio u gula (prikazu). Kao neustrašiv čovjek Sabit je metamorforizanog ovna (gula) ponovo stavio pod pazuho i donio medu pleme. Prestravljene žene su mu rekle: — Te-ebbeta šerren — što znači: stavio si zlo pod pazuho. Po drugoj verziji Sabita je korila majka: — Baš si landohan i lijenčina; sva tvoja braća rade i do­ nose mi, a ti samo zijevaš, izležavaš se i neke gluposti pro­ vodiš. Sabit uvrijeđen u svom Donosu obećao je materi da će joj i on donijeti lijepe stvari. Otišao ic u lov na kobre — naj­ opasnije pustinjske guie otrovnice. Kad ih je mnogo nalovio stavio ih je u korice sablje koje je smjestio pod pazuho i p o­ šao kući. 2cne, zaprepaštene pred tim jezivim nrizorom stra­ hom su progovrile: — te-ebbeta šerren — itd. itd. nižu se slič­ ne verzije o historiji postanka nadimka ovoga velikog pjesnika. 2) Lamijjetul-arcb je jedna od nailirskijih pjesama pogan­ ske arapske književnosti. Zadnji dio »lamijjctul-arcba« preveo sam u stihovima uz neke podatke o auktoru u jednom broju »Grireta« čini mi se iz 1934. g. Interesantno je. da je Miroslav Krleža u svoioj pjesmi »N oć u provinciji« s mottom »Psi laju. a karavana prolazi« — aranska poslovica .pod vidiivim utjecajem Sanfarinim! N ije čudno: Krleža zna njemački, a Sanfara je pre­ vođen na taj jezik. s) Brdo blizu H uzejl plemena. 4) Sirius, kako znamo, je zvijezda. Hoće da kaže da niegov ujak i u nestašici grijc svojom darežljivošću svoje suple­ menike. s) Kod Arapa je omiljen zavjet: odreći se onog što naj­ više voli sve dok ne ispuni izvjestan zadatak. Budući da su poganski Arapi najvolili vino, oni su se pri tom vina gotovo redovno odricali. I Imru-ulkajs se zavjetova da neće piti vino niti ljubiti žene, dok se ne osveti ubojicama svoga oca. Svi tadašnji pjesnici imali su slične zavjete, ledino Sanfara tu je učinio iznimku: (on se je zavjetovao ubiti stotinu svojih ne­ prijatelja .— Sclamanovića, koji mu ocrniše obraz iz gospodske napuhanosti i gordosti). �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК N O V I UTEM ELJAC GAJRETA U STOCU O vih dana upisao se je za člana utemeljača uvaženi stolački trgovac i privrednik g. Mustafa Premilovac, uplativši Mjesnom odboru u Stocu svotu od 500.— Din. G osp. Premilovac je poznat kao oprobani i iskreni pri­ jatelj i saradnik Gajreta, kojega je i dosele svakom zgodom o b iln o potpom agao kako moralno tako i materijalno. G . Ргеm ilovcu se ima zahvaliti za njegov ulooeni trud oko osniva­ nja i uspostave G ajretove ženske zanatske stručne škole u Stocu, u čijoj upravnoj sekciji g. Premilovac djeluje kao pretsjednik. N ek a je za sve to velika hvala g.Premilovcu. ДАЉНИ УПИС ДОБРОТВОРА И УТЕМЕЉАЧА ГАЈРЕТА Загреб: Бивши питомац и стипендиста Гајрета г. Хакија К а д р и ћ , сада царински чиновник у Загребу, дозначио je ових дана Главном одбору Гајрета из властите побуде своту од Дин 1000.—, као свој члански допринос. Овом свотом уписао га je Главни одбор за члана добротвора и отпослао му диплому. Нека му je и овим путем топла хвала. Сарајево: Г. Хасан Омановић, мјењач у Сарајеву, положио je Гајретовој благајни своту од Дин 500.—. којом ra je свотом Главни одбор Гајрета уписао за члана утемељача и уручио му припадајућу диплпму. Племенитом дароватељ у нека je и овим путем топла хвала. G A JR ETO V A R A M A Z A N S K A PREDA V A N JA Mjesni odbor Gajreta u B os. D ubici organizovao je i priredio u mjesnoj M ekteb-ibtidaiji Gajretova ramazanska po­ pularna predavanja, na kojima je b ilo prisutno 400 do 500 slušalaca, a koja su predavanja odroali slijedeća gospoda i članovi i to: 23-Х1 1937 Serić H ašim , veter. savjetnik »Borba između Austrije i Turske o k o D ubice godine 178S do 1791.« 7-ХН A bdulah ef Suljić, mualim mjesne mektebi-ibtidaije: »U zgoj djece«. ОСНИВАЈУЋА ГАЈРЕТОВА СКУПШТИНА У ОРАШЈУ Н/С. Ранији Мјесни одбор Гајрета у Орашју (срез Брчко), престао je да функционише већ неколико година. Сада су некоји стари сарадници Гајрета из Орашја приступили упису чланова и сазвали оснивајућу скупштину Мјесног одбора дана 27 марта 1938 године у просторијама хотела »Ребра« у Орашју. Скупштину je отворио сазивач г. Салко Капић, учитељ. По отворењ у скупштине г. Капић je говорио о Гајрету и о потреби оснутка новог одбора, те о потреби озбиљнијег рада за Гајрет. По томе je, на предлог г. Изета "Бехајића, изабран претсјединк скупштине r. Сулејман Твица, за секретара г. Салко Капић, a за овјероваче гг.: Симо Максимоваћ и Хакија Шехић. Пошто се пријавио довољан број чланова, no чл. 59 друштвених правила, и приступио скупштини, то се прешло на бирање Мјесног одбора. Бирало се акламацијом, л то: претсједник Изет Чехајић, потпретсједник Зијах Махмутспахић, секретар Салко Капић, благајник Пашага Реџеповић, одборници без функције: Садик Лишић, Сулејман Твица и Ахмед Пачуковић. Надзорни одбор: Хасан Кадић, Мехмед Исић и Хасиб Кадић. Замјеници: Хусејн Арнауталић, Химзо Дољанчић, Салих Џуловић, Садик Садиковић и Мустафа Џафић. Пошто je дневни ред био исцрпљен, то je претсједник скупштине г. Твица закључио скупштину и захвалио се присутнима na одзиву и зажелио успјешан рад новом одбору. И Главни одбор придружује се жељама r. Твице ж елећи плодоносан рад новом одбору. NOVO POVJERENIŠTVO GAJRETA U NOVOM SADU Prošlog mjeseca postavljen je za povjerenika u Novom Sadu g . Osman Jašaragić, činovnik agencije Riječne Plovidbe, kom e je već uspjelo da popiše veći broj Gajretovih članova, pa se je nadati vrlo lijepom uspjehu. ХАМДИЈА ХАМБИРАЛОВИЋ 23 марта о. r., након дуж е болести, преминуо je један од најбол>их културно-просвјетних радника у Зворнику, у најбољим годинама живота, Хамдија Хамбираловић, бив. општин. чиновник. Рахметлија je био примјеран младић, у 24 години живота, сарађивао je у свим хуманим друштвима са успјехом и најбољом вољом. Д о одласка на отслужење свога војног рока био je секретар Мјесног одбора Гајрета у Зворнику. По повратку из војске, као привремено неспособан, разболио се, те je успркос свих помоћи и његе љекара јучер испустио своју племениту младеначку душу. Његова сахрана je била величанствена, те je уз судјеловање свих грађана и хуманих друштава, нарочито велики број униформисаних Сокола, био испраћен до вјечите куће. Након клањања џеназе одржао je опроштајни говор i Шемсудин Љубовић, општ. чиновник. Такођер код саме вјечне куће одржано je неколико опроштајних говора, и то r. Илијас Хауимејлић, претсједник Мјесног одбора Гајрета, те г. Бошко Ковачевић, старјешина Соколског друштва у Зворнику и. најзад, r. Салих ПашиН, трговац, који je са својим дирљивим опроштајним говором расплакао све пратиоце рахметлије. Рахметлији желимо Фирдевси-ала-џенет, a уцвиљеној фамилији сабри-џемил. A. Ч. ОСНИВАЈУЋА ГА|РЕТОВА СКУПШТИНА У ТАРЕВЦИМА Пошто je повјереник Гајрета у Таревцима г. Хф. Б. Сендијаревић уписао довољан број чланова да се може no правилима Гајрета основати Мјесни одбор Гајрета, a no жељи већине чланова као и самога повјереника да се оснује одбор у нади да he рад з.а Гајрет бити много бољи и живљи, то je 13 марта 1938 сазвао све чланове Гајрета у Соколску читаоницу на оснивајућу скупштину. Том приликом им je изложио свој досадањи рад као повјереника Гајрета и своју жел.у да се у Таревцима оснује Мјесни одбор. Овај предлог повјереника био je од свих присутних члано-ва једногласно примљен. Потом je гђица Сенија Дубиновић, учитељица и бивша питомица Гајретова, одржала предаваље у којем je изнијела историјат Гајрета од његова оснутка до данас; даље je приказала велике заслуге које je Гајрет учинио свима муслиманима. Све чињенице биле су документовано изнесене, na су присутни чланови са великом пажњом саслушали ово предавање. Послије предавања прешло се на бирање Гајретовог Мјесног одбора, na je једногласно изабран овај одбор: претсједник Хф. Б. Сендијаревић, потпретсјединк Хасан Мурадбеговић, секретар Мато Срок, учитељ, замјеник секретара Ибрахим еф. Исић, благајник гђица Сенија Дубиновић, замј. благајника Алија Ширбеговић. Надзории одбор: Асим Ширбеговић, Омерага Хаџић и Хасан еф. Халилбашић. Након избора Мјесног одбора предложио je r. Есад Ширбеговић, да сваки no могућности даде нешто као добровољни прилог у корист Гајрета. Некоји чданови одазвали су се.ов ом апелу и сабрано je Дин 33.— . Новом одбору желимо много успјеха у раду за Гајрет! OSNIVANJE GAJRETA U STAROM BARU Inicijativom g. Junuza Divanovića, učitelja, a uz pomoć nekolicine odličnih Gajretovih prijatelja upisano je u Starom Baru preko 60 članova i zakazana skupština za 27 marta o. g. u cilju osnivanja M jesnog odbora Gajreta. Skupštini je prisu­ stvovalo preko 50 članova, a kao zvanično lice prisustvovao je sreski načelnik a ujedno i član Gajreta g. Zarija Prelević. Skupštinu je otvorio g. Junuz Divanović, pozdravivši pretstavnika vlasti i prisutne, a potom je održao predavanje o značaju Gajreta, istaknuvši njegov bilans rada u toku 35 godina. Govor je popraćen burnim odobravanjem i klicanjem Nj. V. Kralju, Kralj. Domu i Jugoslaviji. �Kandidacioni odbor predložio je listu novog odbora, koja je jednoglasno primljena. U odbor su unišli gg.: pretsjednik Junuz Divanović, učitelj, ppretsjednik Zaim Prelević šerijatski sudija, sekretar Riza Karađuzović, služb. sreskog načelstva, blagajnik Omer Peročević, poslovođa Sreskog v. m. povje­ renstva, knjižničar Jašar Krčiković i ekonom Mustafa šehović, članovi bez funkcije: Omer Mustafić, Nedžib Ibrišimović, Ilijas Prconjic, ćazim Haverić i Osman Nikočević. Nadzorni odbor: Zarija Prelević, Vlado Ratković i Halil Ćerimovič. Časni sud: Manmud Omerbašić, Hasan šlakovič i Demo Đolič. Poslije toga je g. Zaim Prelević, šer. sudija, opširno go­ vorio o svestranom Gajretovom radu i uspjehu, a g. Zarija Prelević o značaju Gajreta od osnivanja do danas, istaknuvši njegove^ zasluge na kulturnom, prosvjetnom i nacionalnom polju. Sa skupštine su otposlate pozdravne depeše Pokrovi­ telju Gajreta Nj. Vel. Kralju Petru II i Glavnom odboru Gaj­ reta u- Sarajevo. љен. Иза програма расмоложење je трајало дуго. Забаву je посјетило неколико одборника Главног одбора, јер их je већина била ван Сарајева на Гајретовим забавама у Високом и Горажди. Ипак, одборници, који нису присуствовали забави правилно су оцијенили рад питомаца и послали им добровољни прилог v износу око Дин 300.—, на чему су им питомци благодарни. GAJRETOVA GODIŠNJA ZABAVA U VISOKOM 12 marta ove godine održana je godišnja Gajretova za­ bava u Visokom, koja je u svakom pogledu iznad svakog oče­ kivanja uspjela. Zabava je održana u svim prostorijama So­ kolskog doma. Pozorišni komad »Zlatijav od Osmana Đikića izveli su članovi-ice Gajretova pjevačkog društva iz Sara­ jeva, čija je igra bila u svakom pogledu na zamjernoi visini, te su od publike nagrađeni frenetičnim aplauzom. Ovakom uspjehu odigranog komada najviše je doprinio vrijedni i agilni režiser g. Vejsil Hadžibegić, koji je uložio maksimum truda da komad što ljepše ispadne. Deklamaciju »Gajretlije Kraiju« GAJRETOV MEVLUD ŠERIF U VARESU 26 februara proučen je ženski Gajretov mevlud u kući g Mustafe Ma.sagića. blagajnika i ;cdnog od glavnih funkcionera mjesnog odbora Gajreta u Varešu. Mevlud je bio dobro posjećen i na njem je sakupljeno 250.— Din dobrovoljnih priloga. Neka je Hasagiću i njegovoj plemenitoj suprugi i ovim putem iskrena hvala na uloženom trudu oko priredbe mevludr i na polučenom uspjehu. ОДЛАЗАК Г. Др. ЧЕМЕРЛИЋА ИЗ СРЕБРЕНИЦЕ 1932 године постављен je за среског љекара у Сребреници Гајретов велики пријатељ Др. Чемерлић Асим. За вријеме свога службовања у овом мјесту стекао je велике симпатије цјелокупног грађанства овос na, чак и сусједих срезова: љубовијског, власеничког и 3BdpuH4Kor, којем су из свих тих срезов a долазили као л>екару на савјетовање и лијечење. Од свога доласка активно ie сарађквао у сзима мјесним културно - просвјетним установама, a нарочито у Соколу, Гајрету, Просвјети и Црвеном Крсту. 22. ов. мј. отпутовао ie no премјештају на нову дужност за среског љекара у Високо и био je испраћен од свих грађана овог мјеста и са свима се брат^ки опростио. Одласком г. Др. Чемерлића ово мјесто и околина губи одличног и ненадокнадивог љекара, a Гајрет и остала друштва вриједног члана и сарадника. Чланови и остали пријатељи Гајрета се r. Др. Чемерлићу овим путем најтоплије захваљују на његовом пожртвовном п неуморном раду за опште сп вари и желе mv свако добро, срећу и задовољство у ново.м мјесту службова 1ва. С р е б р е н и ц а , 26 марта 1938. Хакија Сиручић, повјереник Гајрета Г а /р е т о в е Dilentanti-ce i ostali izvađaći programa Gajretove zabave u Visokom (u sredini pretsjednik g. Ibrahimbeg Zečević) deklamovala je Saliha Oruč, učenica II razreda osnovne škole, kćerka opštinskog načelnika g. Esada Oruča, čija je ijubav prema Gajretu od ranije poznata. U programu je bila zastup­ ljena i narodna pjesma. 6-godišnja Pata, kćerka g. Ismeta Konjičanina, pokazala je svojom |>jesmom veliki smisao i dar п р и р е д б е УСПЈЕЛА ЗАБАВА ГАЈРЕТОВИХ ПИТОМАЦА У САРАЈЕВУ Питомци сарајевског Гајретовог мушког конвикта приредили су 12 марта о. r. у просторијама Гајретова дома одлично посјећену забаву, na им према томе рад око 2 мјесеца није био б~ез резултата. Њихов рад je запажен од многобројне публике и топло поздрављен. Забаву je пред nvuoM салом публике отворио претсједник питомачког удружења Џиндо Едхем, те je између осталог рекао: »Осјећам пријатну дужност да се у име пнто.чаца захвалим на обилној посјети, која je знак да са интересован.ем и симпатијама пратите рад нашег Гајрета и његове омладине. Ваша посјета he нас потакнути да са још већом вољом радимо, како сада тако и доцније у животу«. Затим je укратко изнио успјех Гајретовог 35-годишљег рада. Питомац Вешлагић С. рецитовао je врло лијепо »Гајрету« од М. Ti. 'Натића. Хавајски трио отсвирао je један комад уз огромни аплауз публике тако да га je морао поновити. Иза тога je Бошковић М. отпјевао »Ко потрга . . што je публика бурно поздравила тако да je услиједила и »Ево ср ц у. . . « Након кратке паузе питомци и питомице извели су одличио »Невјеста у пиуами« од Суле, те их je публика наградила дуготрајним аплаузом. Дилетаити Трогранчић 3., Мрган Н„ Алибеговић A., Реџић Е., Дедић К. те Смајлбеговић 3. уложили су много труда за што бол.у изведбу програма, те им je то и успјело на диљеље публике. Kao задњу тачку програма отпјевао je Б. Мацкијевић неколико севдалинки. Све тачке су пзведене одлично, тако да je највећи дио био понов- ! i ! Gđica Emina Omanović i g. Hajrudin H. Karić u komadu »Zlatija« za to. Gđica Đula Imamović i g. Salko Oruč također su sv o l­ jom toplom pjesmom publiku raspoložili i oduševili. / Na zabavi je svirao vojni orkestar 10 pješ. puka iz Sara­ jeva na potpuno zadovoljstvo publike. / Zabavu su jK»ejetili između ostalih gostiju sa strane i pretstavnici Glavnog odbora iz Sarajeva i to: gg. Mehmedbeg Kapetanović ppretsjednik i Salko Hasanbegović sa g o ­ spođama, te Hamid Kukić sekretar Gajreta i Hamid Dizdar • novinar. Iz samog mjesta posjeta je bila najodličnija, te še može reći da od boljeg svijeta niko nije izostao. Tombola kao i bife bili su odlični. �G A JR ETO V A Z A B A V A U G O R A 2D U Mjesni odbor Gajreta u Goraždu u zajednici sa mjesnim odborom Gajreta iz Cajniča priredili su 12 marta u Goraždu vr ° uspjelu G ajretovu zabavu. N a zabavi je sudjelovao orkestar i nor đaka 3. bataljona Škole za rez. pješ. oficire sa svo­ jim biranim vokalnim i instrumentalnim programom. N a za­ bavi je prikazan pozorišni kom ad od Alekse Šantića »Šefka Hasanagina«, koji su izveli sa m nogo vještine diletanti mjes­ nog odbora iz Cajniča. N aslovn u ulogu kreirala je mlada i simpatična gđica Hajrija Prašo, kćerka poznatog i starog Gajretovog radnika, g. N edžibbega Praše, koja je već pri pojavi na pozornicu osvojila simpatije publike. Uloga Hasanage bila je u rukama učitelja g. Hamida M azalovića, koji je ovaj ko­ mad i režirao i u tome dokazao da je vješt scenografiji, a svoju ulogu odigrao je ne propuštajući iz vida nijedan momenat da igra bude zanim ljiva, sa potrebnim dramaiičnim patosom, pa se istakao ravan profesionalnom glumcu. Staviše, u nijansama cisto muslim anskog milijea bio je i savremeniji i izrazitiji, što je dokaz intim nog poznavanja materije koju je obrađivao. U logu majke Hasanagine izvela je gđica Hasena Prašo sa m nogo nježnosti i utjehe prema svom e ranjenom i od ljubomore paćenom sinu. Bega Pintorovića dao je mladi Edhem Sm ailović pokazujući pri tome dosta odlučnosti, tražeći da sila nadvlada ljubav. Ostale uloge izvedene su skladno, povezano, bez zastoja i prim ijetilo se da diletanti potpuno sigurno vladaju svojim ulogama na sceni. U tisak ovakve igre na publiku b io je primjetan, jer je ostavila na g led aoce v idljivu uzbuđenost. Komad je protkan m otivim a iz narodnih pjesama koje je đački zbor, p otpom ognut nježnim ženskim glasovima, izveo iza kulisa savršeno precizno uz pratnju orkestra. Efekat pjevanja b io je vrlo jak, a kako i ne bi b iodcada' su pjevači sve m uzikalno školovani mladići, budući naši rez. oficiri. Đ ački zb or d ao je još nekoliko umjetničkih pjesama na­ šeg repertoara, pa je nagrađen burnim odobravanjem. Kostim i, naročito ženski, pristajali su mladim diletanticama, kretnja u njim a ležerna, pa se vidjelo da imaju mnogo ukusa, skladnosti i ljepote. D ekor je b io bosanski sa svim nijansama bogatog doma i patrijarhalne bosanske prošlosti. Igranka, bogat b ife, tom b ola i ostale atrakcije zadržale su publiku u intim nom raspoloženju d o kasno u noć. Zabava je uspjela preko očekivanja, a ni materijalni uspjeh nije izostao. Finale o v e zabave b io je i inače sretan, jer se sutradan vjenčala diletantica gosp ođ ica H ankija Smailović. VELIKI U SPJE H G A JR ETO V E Z A B A V E U PROZORU Mjesni od b o r Gajreta u Prozoru održao je petog marta ove godine sv o ju zabavu, koja je d o danas najuspjelija u ovom mjestu. Pošto je pretsjednik m jesnog odbora gospodin Ibrahim Šeremet b io spriječen da prisustvuje zabavi uslijed smrti svoga oca, to je voditelj zabave bio gospodin A lija Omersoftić, koji je u pozdravnoj riječi prikazao prisutnima rad Gajreta od os­ nutka do danas, k ao i uspjeh toga rada, što je na prisutne ostavilo dubok utisak. Za uspjeh o v e zabave ima se zahvaliti agilnosti i organiciji priređivačkog odbora, k oji su sačinjavali Gajretovi rad­ nici: gg. Ibrahim Šeremet, A lija Om ersoftić, Campara Velija, Alija H asanefendić, Šerif Catić, H asan Nuspahić, Hilmija Numić, Fehim V ejzović, Ibrahim Šcškić, Mehmed Jusufbegović, Hašim Grcić i A hm et H adžić. Zabava je o d ličn o uspjela u materijalnom i moralnom pogledu. N aročito je zapaženo prisustvo mnogih seljaka iz bliže i dalje okolice. O vom prilikom predate su diplom e Gajretovim utemeljačima g osp od i Safiji i g. Hamdiji O m anović Primivši diplom e gosp. H am dija O m anović je izjavio, da će on sa članovim a svoje p orodice uvijek raditi za dobro i na­ predak Gajreta, a o v e d iplom e će mu služiti kao najbolji ukras u kućnim prostorijama, te je i ovom prilikom dao Gajretu prilog od 100.— dinara. Deklamacija i gim nastičke vježbe školske djece su vrlo uspjele. Komad je izveden na sveop će zadovoljstvo, a za o vo se ima zahvaliti diletantima: gđama Ljubici Trkovnik, Atifi Hasanefendić, gosp ođ ici Fatim i N uhefcndić, gg.: A vd i Na- metku, Halilu Kulogliću, Nazifu Nuspahiću i Đulagi Islamoviću, kao i reditelju komada g. Rudolfu .Krausu, koji je skupa sa diletantima požrtovno radio, sa puno razumijevanja da se igra izvede što uspješnije. Tombola je bila od najboljih, koje je Prozor do sada imao, a za o vo se ima zahvaliti darovateljima tombole, i to: gđama Num ić Habiba, Šeremet Ajiša, Omersoftić Sehija, Ha­ sanefendić Atifa, Cišić Zana, Campara Zora, Jusufbegović Enisa, Vejzović Dika, Kraus Aneta, Gašljcvić Draginja, Oma­ nović Emina, Catić Hasna, Nuspahić Fatima, D oležal Marija, Mijatović Danica, Palinić Janja, Šabić-Drljević Dišija, Meštrović Kosa, Kossov Ljubička, Omanović Hašija, Osmanbegović Ajiša, M uninović Šaha, Drašković Marija, Sabitović Iza, i Grubeša Mara, te gđicama: Đcldum Safa, Gabrić Milena, Šabić Munira, šabić Fata, Fulanović Milka, Omanović Munira, Martinović Dragojka, Petrović Zora, Karahodžić Naza, Muminović Hafa, Faletar Nevenka, Nuspahić Sejda, D želilović Kada, Hadžić Fata, Hadžić Zineta, Alajbegović Džemila, Pe­ trović Pera, Nuhefendić Halima, Fejzić Nezira, Omanović Mulka, Omanović Kademlija, Grcić Sevda, Grcić Almasa, Pavić Milka, Lakišić Remza, Samardžić Nada, Bukvić Hida, Hamidović Pakiza, Subašić Behija, Sabitović Naima, Sabitović Vahida, Mustajbegović Đ ulsa, Sabitović Fatima, Dautbegović Zlata, Dervišbegović Nusreta, Dervišbcgović Emina, Dervišbegović Paša, Dautbegović Sutla, Dautbegović Cemka, Dautbe­ gović Dišija, Subašić Hajrija, Tomić Ana, D židić Ivka, Grubešić Ana, Tomić Mara, Mahmutbegović Halima, Kadrić Mulija, Huseinbegović Čelebija, Klico Hanka, Kadrić Šemsa, Zukić Ziba, Muratbegović Fadila, Kadrić Latifa, Muratbegović Emina, Kadrić Ismeta, Beganović Ajiša, Beganović Zlatka i A gić Subhijai Zatim gospodi: Pirolić Abdulahu, Pirolić A liji, Grcić Hašimu, Omanović Hamdiji, Omanović Mustafi, D želilović Esadu, Petrović Vinku, Hadžić Avdi, Krausu Moricu, Repovac Sulejmanu, Hadžić Ahmetu, Zani Šimunu, Mahmutbegović Hilmiji, Huseinbegović Mustajbegu, Mustajbegović Jusufu, Sa­ bitović Osmanu, Jusić Ibrahimu, Bešić Mehmedu, M ustajbego­ vić Muharemu, Hadžiabulić Salihu, Kadrić Mehmedu, Murat­ begović Jusufu, Mahmutbegović Fahri i Kadrić Mustajbegu. N ajviše interesovanje na ovoj zabavi bilo je za dar gdc Sehije Omersoftić. Tom bola je bila izložena pet dana prije zabave u radnji »Bata«, a za ovo se odbor zahvaljuje Vinku Petroviću, voditelju radnje. N a ovoj zabavi je bio obilan bife koga darovaše: gde Trkovnik Ljubica, Campara Zora, Grcić Nafa, Skvarica Foka, šakota Anđa, Šeremet Ajiša, Kraus Aneta, Omersoftić Sehija, Jusufbegović Enisa, Num ić Flabiba, H amidović Zahida, Burza Arzija, Drljević šabić Dišija, Gašljević Draginja, Meštrović Kosa, Vejzović Dika, i gg. Omanović Mustafa, Catić Šerif, Grcić Osman, H am idović Hasan. D obrovoljne priloge u novcu dadoše gg: po Din 100.— Hamdija Omanović, po Din 50.— Dr. Fra Kazimir Ivić, Dr. Boris K ossov i Pirolić A vdo, iz sela Duga sakupio Hamid ef. Subašić 70.— dinara, po 20.— dinara: Cišić Mehmed, Kraus Moric, Ehlizevak N ., Košćak Franjo, D on Petar Perić, Hero Lutvo, G rubeša. Frano, Ignjat Doležal, Pirolić Alija, Huidur Mumin, Hasanbegović Salih eff., Mahmutbegović Osmanbeg, Gašparević Bartul, H useinbegović Mustajbeg, po 15.— dinara: H adrović Alija, i Kadrić Uzeir, po din . 12.— : H ero Mustafa i H ero Čamo, po din. 10.— : Mahmutbegović Hilmija, Hodžić H uso, Gorančić Mustafa, Beganović Šemsibcg, Vicković N i­ kola, Ivetić Zivko, Selak Jure, Ištuk Anto, Omanović Pašo, Maroja Ivan, Muminović H aso, Banovec Matija, Lakišić Salko, Trkovnik Ivan, Terzić N., Papac Martin i Fulanović Milka; po D in 5.— : N uspahić Salih, Hadžić Muharem, Lambić Trifko, Nuspahić Mustafa, Palinić Ilija, po Din 4.— : Vugdalić Juso, po Din 2.— : Colić Ramo, Manjušak Selim, Manjušak Dervo, Bašinac Omer, Bašinac H uso, Vcrem Vcjsil, Isak A vd o, Mujanović Mujo, Bektaš M uho, po Din 1.— : Manjušak A vd o i Manjušak Sulejman. Po završetku prvoga dijela programa, nastala je igranka, a svirao je tamburaški zbor mjesnog bratskog društva »U huvet«. Cisti prihod ove Gajretove zabave do danas nije bio veći i ako su ranije bile mnogo povoljnije prilike za uspjehe Gajretovih zabava. Ovaj prihod dokazuje koliki je uspjeh ove zabave, jer treba imati u vjdu, da je Prozor jedno od siromašnih mjesta, bez ikakvih bilo privatnih bilo javnih radova, u ovim teškim da­ nima privredne krize. �ВЕЛИКА ГОДИШЊА ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У ТУЗЛИ Гајретове забаве у Тузли претстављају за Тузлу један догађај. Тако je и овогодишња Гајретова забава била за Тузлу један еминентан догађај о којем се доста дуго и лијепо коментарисало. 12 марта у свим просторијама Соколског дома Краља Александра I., одржана je велика годишња елитна забава Гајретова одбора у Тузли. Д о почетка програма најугледнији гости и претставници тузланских друштава, са одборницима, испунили су сва мјеста у великој дворани и осталим просторијама Соколског дома. Запажени су на забави гг.: сенатори Осман еф. Виловић и Душан Тзерић са госпођама, затим претсједник градске општине г. Хаџи Хасанага X. Пашић, шефови свих државних и самоуправних установа и предузећа из Тузле и Креке, те врло велик број муслиманске публике. Програм je отворен рецитацијом Гајретова питомца Чизмића Халида »Гајрета«. Мушки хор Jvr. музичког друштва »Младост« отпјевао je Готовчеву » 0 море дубоко« и Ф. Лоткину »Шта нам ради онај дидо стари«, док je мјешовити хор истог пјевачког друштва отпјевао двије пјесме: »Сву ноћ ми сок о. .. « и »Сарајевку«. Ове пјесме изведене су на опште задовољство раздрагане публике. Млада и врло талентована госпођица Емина Заимовић са својим меким сопраном отпјевала je двије пјесме: »Кад ja пођох ла Бендбашу« и »Ево срцу мом радости«. Са пуно лакоће и младеначког елана наступио je њезин брат Мухарем Заимовић — обоје из Тузле, који je отпјевао »Ајша« и »Свлког дана Бога молим за те«, на свеопште задовол»ство своје благодарне публике, која ra толико воли, и за то je награђен дугим и френетичним аплаузом. Након оваквог успјеха г. и гђица^Заимовић отпјевали су, изазвани дугим аплаузом, један класични дует уз пратњу-гитаре, што je публика такођер нагрддила аплаузом. Чланови и чланице Гајрета, са неколико питомаца, извели су Хамовићеву комедију. »Вукодлаци« са доста глумачког талента, у којем се нар^чито својим хумором и одличном игром допао публици г. Хасан X. Хасановић, истакнути члан соколског позоришног отсјека. Послије одиграног ксдоада г. Заимовић, љубимац тузланске публике отпјевао je двије пјесме, шлагер »Марију« и севдалинку »Мошћаницу« уз пратњу студентског оркестра »Рио« који je цијелу вече свирао на овој забави. Забава je одлично успједа како у моралном тако и у материјалном погледу, и трајала je до зоре. Бруто приход изнио je Дин 20.398.— , a чист приход Дин 14.722.50. Kao главни згодитак томболе ове године, одбор je купио комплетну кухињу који je добила, на томболи, једна сиромашна дјевојка, што je задовољило публику, a нарочито одбор. Женски одбор Гајрета и овом приликом успио je да сакупи и организује нарочито богату и укусну томболу са преко 400 згодитака. Падали су у очи велики број јастука, мил>еа, столњака, сервиза и осталих ручних радова, које су наше вриједне муслиманке нарочито везле за ову прилику, да покажу колико им лежи на срцу Гајрет. Бифе je такођер био врло богат и разноврстан, са нарочитим слатким и сланим специјалитетима, које je покупио наш вриједни женски одбор. Успјех забаве био je- мимо свако очекивање. Прошлогодишња забава забиљежена je као најуспјелија Гајретова забава послије Ослобођења, али се исто тако може рећи и за овјуодишњу. Народ даје и помаже свјесно свој Гајрет и комегод се дошло и замолило, свак je нешто дао, свјесно, и са задовољстром — што може да учини услугу Гајрету, a кроз то и своме народу. Рад за Гајрет, постало je то наша дужност, и ко не врши ту своју дужност, то je његова срамота. Више се не говори у народу треба дати за Гајрет, него се каже дужност je, ломоћи Гајрет. И, хвала Богу, захваљујући уз то још свијести народа који правилно схвата, да му je дужност и потрсба одуживати се Гајрету, ми сваким даном лагано, али сигурно напредујемо. Стога, нека je свима дароватељима и дароватељицама који се и ове године одазваше великодушно Гајрету, те за нашу забаву дадоше обилате дарове било у нарави, новцу, бифеу и другоме, нека je свима у име одбора и овим путем наше искрено хвала, јер се збиља одазвао свако на Ko­ ra се обратило. И овом приликом наш женски одбор посвједочио je своју велику агилност и способност наше жене, да и она може и треба да учествује јавно на културном, просвјетном и економском подизању свога народа. Највећи дио успјеха забаве као и наша захвалност припада женском одбору, na нека нам њихова чедност и скромност опрости што то јавно и на овом мјесту истичемо, на углед и потстицај другима. Списак добровољних прилога као и имена даровател>а за томболу и бифе изнијећемо у наредном броју листа. ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У КОЗАРЦУ Први дан рамазанског Бајрама сеоска Соколска чета са пријатељима и повјереницима Гајрета у Козарцу, имајући пред собом један циљ и једну мисао водиљу, духовно су се ујединили и овако уједињени и загрљени приредили су и ове као и прошле године своју заједничку бајрамску забаву,* Ko­ ja je и поред лошег мјесног економског стања ванредно успјела, како у моралном, којој je и био главни циљ, тако и у материјалном погеду. . Ha забави je успјешно одигран шаљиви комад »Оба глуха« у којем су чланови дилетантске секције Сокол. чете своје улоге савршено и на опште задовољство управо неочекивано и умјетнички извели. Ндрочиту су спрему псказали: Алија Дедић, у улози слуге Сикана, Џемал Хоџић у улози X. Шаћира, те Ха.мдија Кључанин у улози Нурије, који су своје улоге савршено одиграли и нарочиту пажњу на се свратили. Гђица Марица Штефанац у улози Есме, Осман Дед^ћ у улози Изета, Васиф Балић у улози Студента, Азиз Илијашевић као паша и Шукрија Сеферовић у улози босанског бега, a осим главних улога и други дилетанти су лотпуно задовољили. Не може се прећи a да се не захвали свима посјетиоцима, како онима који су присуствовали забави, тако и онима које није могла примити школска учиона, јер су и они показали вол>у и примјер како треба помагати себе и свога. Нарочито je много допринио успјеху забаве старјешина Сокол. чете и стари пријатељ и утемељач Гајрета г. Адем Балић, na му и овом приликом Гајрет као и свима другима истиче нарочито признање и хвалу. Пожелити je од наше козарачке свјесне омладине, да и даље устраје у своме напредном и корисном раду, a ми гарантирамо за успјех и постигпуће жељених циљева. Напред наша свијесна омладино, и крчи пред собом све што смета твоме напредно.'’ и правилно.м развоју, јер си ти темељ на којем свијет остаје и на коме се заснива наша нова будућност! РЕКОРДАН УСПЈЕХ ГАЈРЕТОВЕ ЗАБАВЕ У ФОЧИ Мјесни одбор Гајрета у Фочи одржао je своју годишн»у забаву на дан 12 фебруара 1938 године (трећи дан Курбан-бајрама). Морални као л>атеријални успјех je био преко сваког очекивања, за што се има захвалити одборницима, који нису жалили труда, да ова најелитнија забава у Mjeсту успије у сваком погледу. Програм забаве je изведен врло добро, те je публика са одушевљенм.м аплаузима наградила учеснике у програму. Одзив публике био je толики, да просторије хотела »Герстла« нису могле примити добар дио посјетилаца, na je на пријател.има Гајрета, да се њиховим заузИ|Мањем изграде просторије, које he моћи примати сталан прираст Гајретових пријатеља. . Програм je био слиједећи: 1) Говор о Гајрету; 2) »Риголето«, мала фантазија, свирао je Гајретов гудачки оркестар; 3) »Плави демон«, дра.ма у једном чину; 4 ) Пјевање севдалинки уз пратњу гудачког Гајретовог оркестра; 5 ) »Невјеста у пиџами«, драма у једно,ч чину. Послије програма се угодно забављало до зоре уз еудјеловање Гајретове блех музике и гудачког оркестра, који су и овај пут дали прилику публици да се угодно забави. За забаву ie спремљена и врло богата томбола, којој приложише вриједне ствари пријатељи са стране и из мјеста, a томбола из мјеста, нарочито ручни радови наших гђа и гђица били су прекрасни, тако да je томобола чисто разграбљена. Овим путем се најтоплије захваљујемо свима прилагачима и сакупљачима, који допринесоше својим поклоном и трудом Гајрету велику материјалну корист. Посјета je била бирана, a чарочито наших муслиманки, које су биле у сваком погледу врло елегантне, нарочито н>ихове тоалете биле су најмодерније, тако да je ова забава била и ревија љепоте. Приход са забаве je ј3.000.— динара, што je највише постигнути успјех од назад 10 година, a то je најбољи доказ да се идеје Гајрета стално јачају и шире у овом мјесту. �ОСТАЛЕ ГАЈРЕТОВЕ АКЦИјЕ У ФОЧИ ВЕЛИКА ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У БИХАЋУ Чисти приход сакупљених курбанских кожица био je 700.— динара, na се прилагачима као и сакупљачу истих захваљујемо. Овај Мјеони одбор Гајрета раздијелио je уочи Бајрама међу овдашњом сиротињом више помоћи у дрвима, брашну и у готову, као и сваке годкне, чиме се утрла бар на Бајрам миога невоља сиротиње. Нарочиту радост причинило je сиромашној дјеци у мектебу раздијељено платно, које им je добро дошло да се заштите од зиме. Поново се најтоплије захваљујемо свима, који морално и материјално допринесоше за овако лијеп успјех Гајрета у фочи. Друштва са високим идеалима, која имају прекаљено и кесебично чланство, могу да изведу онакву приредбу као што je извео Гајрет своју Велику Бајрамску забаву у Бихаћу, дана 12 фебруара 1938. Онако бројну елиту поштованог Гајретова чланства и грађанства могао je да окупи само програм Гајретове забаве, који je био пун патриотизма, љубави, поуке и разоноде, који je био садржином најодпичнији овдје уназад неколико година и који je само као такав скренуо на се пажњу цјелокупног грађанства. У програму ове Гајретове приредбе учествовали су чланови-це и пријатељи-це Гајрета, те гимназијски мјешовити хор и оркестар са хоровођом — диригентом — г. Оскаром Шенком, дипломираним филозофом и г. Иваном Бандићем, професором гимназије тако, да je у програму учествовало до 100 лица. Колики je био интерес грађанства за ову забаву н.ајбоље свједочи чињеница, да су на дан забаве биле све улазне карте распродане, a на вечер се je морало преко 100 лица повратити, јер у сали није више било мјеста. Ha дан забаве тачно у 9 сати, када je отворена позорница, показала се je у босанској соби слика Њег. Вел. Краља Петра II. са Круном, окићена државном заставом и многобројним жаруљама бисерне боје, пред којом je стајала ученица III разр. основне школе Суада Вехабовић, одјевена у раскошно босанско одијело, a у полукругу око слике стајао ј^ гимн. пјев. хор. Завршујући мала и симпатична Суада своју р.ецитацију стиховима: Завјетујмо се: »Вазда љубити Њ ега вјерно, Њега, што цио живот за нас жртвоват знаде, Витешког Александра Сина, и Господара, Унука Великог Петра, — будућег Петра Цара!« ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У БОС. КРУПИ Мјесни одбор Гајрета у Бос. Крупи одржао je своју годишњу забаву 5 марта о. г. у просторијама Дома Витешког Краља Александра I. Ујединитеља. Иако je раније 7 дана приређена у нашем мјесту забава од стране ученика Реалне гимназије из Бихаћа, иако су поједини грађани, нажалост, формални пршатељи Гајретови радили, закулисно, против забаве, ипак je забава одлично успјела како у моралном тако и у материјалном погледу. Велика посјета од стране цјелокупног грађанства, како муслимана, тако и од браће православних, који у мјесту увијек издашно помажу рад' Гајрета, показала je да Гајрет сваке године иде напретку и да у својој културно-просвјетној и националној дјелатности међу муслиманима стоји на завидној висини. Забаву je нарочито посјетило село Б ужим , далеко 30 км. од Б. Крупе. Програ.м забаве дијелро се на 3 дијела1. У првом дијелу претсједник одбора г. Хамдија Азабагић, iuep. судија, одржао je предавање о Гајрету, у кбмеЛе изнио оснивање Гај;_ рета, његов национални рад прије Ослобођења и љегово напредовање и успјешан рад у слоСјодној до.мовини. Истакао ie да Гајрет стоји под Највишим_ Покро§иТел»ством Њ. В. Краља Петра Н. Ha те ријечиЛрисутни су рпонтано и громко кликнули са .трократним »Ж ивио!«. Наступ г. Азабагића je спонтано поздрављен са' аплаузом. Послије одржаног предавања у лшепој народној ношњи декламовала je пјесму »Њ. В. Краљу Петру II.« Ш ефика Чаушевић, ученица IV разреда основне школе. Други дио програма, концертни, испунили су наши млади талентозани, опробани Гајретови раденици гг. Решад Бешлагић студент права v Београду и Абаз Бешлагић учитељ из Сухаче код Бое. Новог. Решад Бешлагић je отпјевао неколико севдалинки уз пратњу гитаре, док je г. Абаз Бешлагић отпјевао неколиио умјетничких пјесми, такрђе уз пратњу гитаре. И један и други са својим лијепим талентованим гласом и избором пјесама одлично су задовољили посјетиоце, тако да уплаузу није било краја, na су t e . чешће појављивали заједнички, на позорници и увијек лјевали нове и љепше пјесме. Њихово судјеловаље на забави оставило je најљепши утисак у грађанству и створило вјеровање, да je Гајретова забава у Бос. Крупи, у овој години no обилатости. љепоти програма и посјети најуспјелија. Мјесни одбор обојици господе на њиховом судјеловању много благодари. Трећи дио програм био je позоришни комад »Омербег Љубовић« од Вл. Т.муше. Драма из босанско-херцеговачког устанка, no својој садржини н изведби задовољила je посјетиоце. Послије тога одиграна je томбола, која je no броју згодитака и њиховом квалитету била одлична. Иза томболе настала je игранка и свеопште весеље. У игри и плесу учествовали су сви посјетиоци, весели и насмијани. Многи су осванули у дворани. За успјех забаве одбор благодари гг. Бешлагићима и свима посјетиоцима, који не само посјетише забаву, него и својим великим добровоЛним прилозима омогућише одличан материјални успјех. И овог пута као и увијек грађанство Крупе, показало je своју велику љубав и свијест према Гајрету и његовој идеологији. Хвала Богу, Гајрет се шири, учвршћује, јача. Његова je будућност. P o m a š lte i š ir iie s v o j »G AJU ET« 92 гимназијски je хор отпјевао. Државну химну, коју je тачку публика попратила Љренетичним аплаузом. Одмах иза ове тачке појавио се на позорници гимназијалац I разр. Бесим Ибрахимпашић, који je изван програма рецитовао пјесму »Гајрету« од рхм. Мусе Т1 азима Ђатића, a која je пјесма објављена у друштвеном гласнику један дан прије забаве. Мали рецитатор у знак признања био je такођер обасут великим аплаузом. I3eh no изведеним тачкама појачао се интерес публике за даље програмне тачке. Тако иза краће паузе кад je отворен застор, на позорници je стајао Гајретов питомац I разр. гимн. Бакир Мешић у ставу једног занешеног севдалије, који ie уз пратњу малог хармоникаша Мусића отпјевао »Мујо ђогу . . . « и »Крени, крени . . . « Ове пјесме малог севдалије публику су тако расположиле да га je иста наградила дуготрајним аплаузом и нестрпљиво очекивала изведбу даљег програма. Драма »Мираска« од Е. М. Селима коју су извели дилетанти: гг. Делић Сулејман, учителЈ, Омановић Рашид, бановински службеник. Татлић Сафет, приватни намјештеник те Хаџихајдаровић Халид и Делић Ахмед, званичници среског суда, држала je публику у напетости и знатижељном очекиван.у, кога ће запасти богата мираска: шкртицу Омерагу, или расипника Мурадбега, али на изненађење свију, a највише старог слуге Хасана, не западе она ни шкртици ни расипнику, већ странца Ферхад-бега, који je »хем млад, хем богат, хем што je најглавније, свршио школе«, a слуга Хасан у особи учитеља Делића, на коме je no његову мишљењу лежала цијела кућа »Мираске«, остао je и даље »без крова над главом«, иако je тај кров био једини циљ његова живста. . Иза мале паузе, пред задњу програмну тачку кад je гимназијски оркестар од 25 лица свирао увод у Мурадбеговићеве »Противнике«, разлијегали су се no сали милозвучни тонови најосјећајнијих и најњежнијих севдалинки, отворила се ie позорница, и док су се чули још задњи звуци виолине »Сав je ђердан . . . « гђица Горић Кадира у улози Атифе, одјевена у раскошно босанско одијело, сједила je na шиљтету, повијена no ђерђефу и везла јаглук за Гајретову забаву, пјевајући уз пратњу оркестра пјесме туге и ' жалости, јер joj отац не да поћи за младог доктора који ie »школник, ћафир«. Њезина старија сестра Султанија у особи гђице Реџић Зејпе, такођер раскошно одјевена, чији je драги умро, дошла je Атифи и разговарала je такођер пјесмом. �Пјевајући њих двије (иза мушебака) пјесме туге, жалости и утјехе, долазе им у посјету Гајретове питомице у особама: гђице Бешлагић Алмаза, Беоковић Нада, Миџић Рамзија, Вера и Ђурђица Витић, Хатиуа и Суада Реџџић и Мубера Салихоџић, све веселе и насмијане, na су их уз пратњу оркестра својим веселим пјесмама разговарале, a између пјесме питале, шта ће им даровати за Гајретову забаву. У том међувремену чула се je пјесма и Атифина љубавника, младог доктора Фуада, коју je улогу имао г. Тлехајић Садик, судија, и опазивши код Атифе у кући Гајретове питомице, униђе одмах у кућу и равно међу њих у собу, те пређе с њима у разговор и објашњење као напредан и културан човјек. Атифа и Султанија у страху да им то отац не опази, молиле су Фуада, да иде из куће, јер то није адет код муслимана, али овај то није хтио учинити, већ им je дозвао оца, старог Алнјагу, у особи г. Делића Сулејмана, учитеља. Кад je Алиага опазио Фуада у соби међу својом дјецом, био je као бијесан, затјерао je женску чељад из собе и с Фуадом ступио у обрачунавање, називајући га најпогрднијим именима потезао je револвер, да га убије као »безбожника«. Колико je год Алијага грдио и нападао Фу.ада за тај његов поступа«, толико се je Фуад као просвијећен и културан човјек бранио • и доказивао Алијаги, да се таким животом не да више живвити, јер да je то наша пропаст што остајемо за временом. И коначно кад je Фуад убиједио и побиједио Алијагу са ријечима: да стари оваким и сличним поступцима диж у руке против своје властите младости, Алијаги je испао из руке револвер и загрливши Фуада, дао му je своју кћер Атифу, a Гајрету који оваке школује у задужбину пола свог иметка. Најзад, кад су у собу допирали задњи стихови пјесме »Дјевојка јунаку. .. « Фуад je ускликнуо: »Неће Атифа, док je Фуад жив«, a Алијдга сав срећан што je добио оваког зета, дозива своју дјецу и њихове другарице. у собу и саопштава им, да je Атифу дао Фуаду, a затим од н>их тражи да запјевају и заиграју, ако знају. Све дјевојке изненађене тим ријешешем хватају се у Гајретово колО и пјевају: »Запјевајмо миле сестре . . . « Овај позоришни комад био je од публике награђен дуготрајним аплаузом, чиме je умјетнички дио програма био здвршен. Глумачка способност ^свих дилетаната у оба комада била je изнад сваког очекивања, a гардероба и маска најсавршенија. . Други дио забаве отпочео je Краљевим колом, a за / тим другим играма и плесовима no утврђеном реду. У вријеме пауза између игранке распродавана je томбола, картице за избор Гајретове љепотице, коријандоли, конфети итд. тако да je овај дио забдве трајао до 5 сати ујутро када се je један дио публике расуо, док су још многи остали и до 9 сати у најбољем расположењу. Благодарећи свима који допринијеше да je ова Гајретова приредба у моралном правцу однијела рекорд над свима приредбама у Бихаћу, нарочиту благодарност чини Гајрет свом уваженом пријател>у г. Јовану Васићу, директору гимназије, који je дозволио учешће гимн. пјев. хора и оркестра у овој приредби. Такођер je Гајрет благодаран поштованом грађанству које својом посјетом и разним прилозима увеличаше материјални успјех ове наше забаве тако, да joj ниједна овдашња овогодишња приредба није била равна. Добровољне прилоге овој Гајретовој забави даровали су слиједећа гг. no Дин 500: Инж. Дукић и Друштво Батињол; no Дин 100: Ибрахимпашић Абдулах-бег, Инж. Иван Дандре и гђа Јулијана Николић; no Дин 60: Инж. Шабање; no Дин 50: Др. Симо Илишевић, Инж. Алија Идризбеговић, Галић Мухарем, Фра Виктор Чулић Живко, Кршњави Јанко, Куленовић Ибро из Кулен Вакуфа и Смил>анић Стојан из Кулен Вакуфа; no Дин 30: Инж. Светозар Богичевић, Др. Рднер, Јово Вукобратовић и Мића Зорић из Кулен Вакуфа; no Дин 20: Инж. Андре Станић, Вељко Мандић, Рибић Садик еф., Опачић Јово и Марчетић Јово; no Дин 15: Др. Станко Сјелски, Качавенда Жарко и Стојан Босанчић; no Дин 10: Бандић Иван, Куленовић Зумрет х. и Инж. Граховдц Хинко. Поред ових прилога било je још близу Дин 500 мањих прилога од више особа, чија имена због велике навале на каси нијесу могла бити убиљежена, Прилози за томболу којих je било преко 200 ком. били су највриједнији: Гајретов као главни згодитак, гђа Ифет х. Ибрахимпашић, Кимет х. Вехабовић, Мине х. Лукачевић, Мунира х. Селимбеговић, Изе х. Ибрахимпашић, Девлет х. Капетановић, Расема х. Зјакић, гђица: Реџић Зејне, Реџић Шахе, Салихоџић Злате, Ибрахимпашић Дервише и Мулић Му- нире, гг. Лелија Јозефа, Чиновничке задруге, Сарачевића Шерифа, Bpahe Кавесона и Кршњавија Јанка итд. Бифе су даровали: г. Кадић "Намил, печено теле, г. Реџић Осман, печена пурана, no торту: г. Мехмедбашић Осман, гђица Салихоџић Нафијд, гђа Иза х. Ибрахимпашић, гђа Кимет х. Вехабовић, гђа Расема х. Зјакић и Браћа Јонузовић; no баклаву: гђа Мунира х. Селимбеговић; no хурмашице: гђа Ферида х. Реџић, гђа Зухра х. Реџић и г. Мехмед-Алија Куленовић; no бурек: г. Касумовић Емин, г. Бешлагић Назиф еф., Ковачевић Мујо и гђица Ђехајић Мухиба; no колаче: г. Балагић Бећир, гђа Татлић Срмица х., гђа Мина х. Лукачевић, гђица "Бехајић Дервиша и гђица Бишћевић Алмаза; no патишпању: r. Пиралић Пашо; no ликер: г. Сарачевић Шериф, г. Качавенда Жарко и гђа Ана Голубовић и најзад 40 комада круха даровао je г. Рабата Владо. Нека je од стране Гајрета хвала свима који допринијеше обол за успјех ове Гајретове приредбе! CjAJAH УСГТЕХ ГАЈРЕТОВЕ ЗАБАВЕ У ЉУБУШКОМ | Kao сваке године тако и ове одржана je велика годишња Гајретова забава у Љубушком. После летн.е прошло годишње забаве, која je no свом обилном програму који су извели Гајретови питомци и остали л>убушки омладинци, са великом сигурношћу и љубављу према повереним им улогама, велика Гајретова годишња забава, je значила обнову свих оних лепих успомена које овдашња публика ретко доживљује, али ако су угодне и пријатне, мучно се са њима растају. Ове грозничаве жеље да што пре дође час ретке али врло угодне забаве су биле условљене великнм и далекосежним припремама. Доћи у Љубушки и, посматрати како се припрема забава, како се из ништа стварају чуда, значи проћи кроз једну велику школу. Значи доћи до неопходног сазнан.а да све дотле док Гајрет буде имао овакве своје трудбенике, да ће непоколебиво моћи гледати у лепу будућност. Љубушки Гајретови радници Атиф Муминагић, Дервиш Махић, Ариф Арсланагић и остали на челу са г. Али еф. Орманом, су и овом као и сваком другом приликом још једном доказали да се морални и материјални биланс не ствара на рачун прихода, који непосредно падну на забави, a који се доцније називају расходи, него великим и неумориим радом који захтева велике личне жртве и прегарања, a која могу бити утеловљена само у срцима великих и искрених за Гајретову идеју раденика. Ha забави je узела учешћа позната интерпретаторка босанских севдалинки гђица Ђула Имамовић. Свака њена песма била je иаграђека бурним аплаузом, што je знак да je публику погпуно задевол>ила. Морални успех био je изванредан као и материјални. Бруто приход je 11.000.— динара, a чист 9.000.— динара. Ко познаје бројно стање муслиманског становнишгва у Љубушком као и његово економско стање, тај може знати какав je успех получила Гајретова забава у Љубушком. _ Један студент Гајретовац ОСНИВАЈУЋА СКУПШИТНА ГАЈРЕТА У БИЈЕЛОМ ПОЉУ (САНЏАК) Иницијативом и пожртвовним радом досадашњег повјереника Гајрета у Бијелом Пољу г. Едхема Хаџимусића, полмц. лисара, извршсн je упис чланова за друштво Гајрет у Б. Пол.у. Његов рад наишао je на правилно разумијевање како код чиновника, трговаца и занатлија, тако исто и код муслилшна и православних, те број уписаних чланова износи до сада 93. Послије извршеног уписа г. Хаџимусић je сазвао скупштину чланова 13 мартд 1938. Скупштину je отворио г. Хаџимусић и предложио да та скупштина изабере Мјесни одбор. Акламацијом je изабран слиједећи одбор: Претсједник Мифто Диздаревић, чин. Ср. суда, ппретсједник Владимир Ћетковић, учител> осн. школе, секретар Реџо Бучан, суд. приправник, бл.агајник Асим Музуровић, трговац. ланови без функције: Радомир Бабић, срески начелник, Едхем Хаџимусић, пол. писар, Вукић Кувелић, суд. припр., Живко Анђелић, адвокат, Ђока Кезуновић, лимар, Илјас Добарџић, трговац, Ибрахим Мушовић, вјероучитељ, Јусуф Ламежвеић, бербер, Љубомир Минић, судијд, Изет Кајабеговић, ппретсједннк општине, Јово Лазаревић, претсједник општине. Замјеници: Салих Нумановић, Реџо Гушмировић, Адем Бејтић, Сабрија Дрековић и Џемо Чикић. Надзорни одбор: Бахо мекић, члан општ. управе, Радмила 93 / �Тјилас, учнтсљица бсновне школе и Спасоје Рашовић, школски надзорник. За привођење овог рада у дјело има се захвалити нарочито г. "Иетковићу Владимиру, учитељу — управитељу основне школе у Б. Пол>у, јер je за све досадашње састанке око оснивања Мјесног одбора ставио на расположење просторије народне основне школе. Новооснованом одбору желимо много успјеха у раду за Гајрет.1 НОВООСНОВАНО ПОВЈЕРЕНИШТВО ГАЈРЕТА У ХАН ПИЈЕСКУ По жељи г. Џемала Сушића, чиновника шумске управе у Лан Пијеску и бившег Гајретовог питомца, Главни одбор Гајрета именовао га je ових дана за повјереника Гајрета за то мјесто и околицу с увјерењем да ће г. Сушић моћи врло добро порадити за ово друш тво и Гајретову идеју пропагирати и у овом мјесту. Г. Сушићу желимо успјешан рад на д обро народа и отаџбине. ГАЈРЕТОВ АНАЛФАБЕТСКИ ТЕЧАЈ У СЕЛУ ПОЉИЦУ, СРЕЗ ТУЗЛА Ha 18 децембра 1937 год. отворен je Гајретов аналфабетски течај за неписмене тежаке у селу Пољицу, срез Т узла. који je организовао и водио тежак Суљо КасумовИћ, повјереник Гајрета. Поред г. Суље Касумовића у течају су предавали још М устафа еф. Окановић и.мам, Ибрахим еф. Агановић муалим, Едхем еф. Ж абић.им ам. Течај je врло успио, a похађало га je 4б младића, 44 су свршили, a два су пали на испиту. Дне 20 марта 1938 г. завршио jfe течај свој рад у виду завршног испита којем je испред Мјесног одбора Гајрета из Тузле присуствовао М ехмед Салихспахић, учитељ и секретар Мјесног одбора Гајрета у Тузли. Поред писмености и рачуна у течају се предавало, нешто и из вјеронауке, na je ова комбинација врло д обр о успјела. Поред течајаца долазио je и остали народ — тежаци необлигатно и слушали предаваче. За три мјесеца савладано je много градива, a течајци су нарочито д обро успјели у рачуну и писмености као и читању. Послије испита дата су течајцима увјерења о завршеном течају, a од Гајрета добили су на поклон no једну свеску »Гајретових предавања*, за народ. Секретар Гајрета том приликом говорио им je о историји и важности Гајрета, У вези са његовим културним и просвјетним дјеловањем. Течај je дјело једног отреситог и напредног тежака, који je свршио Гајретов велики пол>опривредни течај 1932 год. у Сарајеву, чиме je Суљо Касумовић дјелом показао да није заборавио на Гајрет и да je истински пријатељ свога народа. Из околних села долазили су сељаци, слушали и мотрили шта се у течају ради и како се наука учи, na су зажељели да и њима- д ође Суљо и пркрене сличан течај. Д ао Бог да овај примјер нашег вриједнбг течајца г. Суље Касумовића и rope Иаведене гг. имама и муалима послужи добрим примјером, na да се за њим поведу и други, да наш народ једном прогледа својим очимаЈ јер слијеп je код очију ко читати не зна. ■ Испред Гдјрета нека je наведеној гг. имамима и муалимима као и Сул>и Касумовићу искрена хвала и признање и овим путем. Течајцима желимо, да стечено знање развију и у добро искористе. Одбор Гајрета у Тузли Klanje kurbana i cio vjerski čin obavio se je u prisus­ tvu pitomaca, što čini lijep religiozan uzgojni primjer na našu omladinu, da i oni danas-sutra kad uzmognu, pomažu siro­ tinju i doprinose materijalne i moralne žrtve za svoje bližnje i nevoljne i da poštuju svoje mrtve. Svima darovateljima neka je iskrena hvala, a plemenitim rahmetlijama želimo dženetsko naselje. ПРИЛОЗИ КУРБАНСКИХ КОЖИЦА ЗА ГАЈРЕТ Из Бихаћа Kao сваке тако и ове године о Курбан-бајраму обратио се je овај Одбор својим члановима и пријатељима за поклон курбанских кожица нашем Гајрету, на коју су се молбу одазвали: са једном говеђом кожом г. Мустафа еф. Реџић и браћа, са no једном овновском кожицом гг.: Салихоџић Назиф еф., Хаџиабдић Ибрахимагд, Хауиабдић Мустафа, Шарић Расим, Пиралић Пашо, Диздарић Велага, "ћехић Осман, Касумовић Еминага, Реџић Осман еф. и Шл>ивић Мехмед еф., те гђе: Нура х. Пајазетовић, "Була х. Чавкић, Срмица х. Татлић и Хасиба х. Алагић. У име кожица даровали су у новцу no Дин 30.— : гг. Браћа Бурзић ч Сулејман Зјакић, a no Дин 20.— г . Реџић • Мухарем. Све кожице продане су за Дин 570.— т.ако, да je ова сабирна акција са прилозима у име кожица дала Гајрету Дин 650.— . • . Наведеној господи и госпођама нека je од стране Гајрета иајљепша хвала. Из Травника Приликом прошлог Курбан-бајрамд сакупио je Мјесни одбор Гајрета из Травника извјестан број •курбанских кожица, које дароваше слиједећа гг.: једну говеђу Браћа Ибрахимпашић; no 2 бравије: Зухри ханума 'Бумишић, X. Салих Беговић и др. Мехмед Руждић; no једну бравију: Зил ханума Хасанпашић, Емине ханума Кулиновић, Мустафа Маунић, Др. Сулејман Алечковић, Рагиб еф. Хаџавдић, Мустафа еф. Вехабовић, X. Мехмед еф. Јакић, Салимбег Башагић и Салих Верениковић мјесто кожице у готову Дин 25.— . Сакупљачима и пдеменитим дароватељима нека je Ha­ ma благодарност! ‘ Из Оџака Приликом Курбан-бајрама сакупио je повјереник Гајрета у Оџаку г. Мустафа еф. Халиловић 10 курбанских кожица, које дароваше: Хамдија Шаћировић, трговац (2 ), Сејфудин Маглајлић (2); no једну: Мустафа Халиловић, шер. судија у пензији, Реџо Салкановић, тежак^ Хасан Ахметовић, трговац, Ахмет Кумбарић, трговац, Асиф Ћатић, трговац и Хасан X. Хасановић, учитељ. Кожице су уновчене за Дин 300.— , која je свота дозначена Главном одбору заједно са прилозима у\новцу, које дароваше r. Ибрахим Сејдић Дин 10.— гђа Хаџи Меде Хоџића Дин 15.— Сакупљачу и даровател>има нека je искрена хвала! KLANJE K U R B A N A U T U Z L A N SK O M K O N V IK T U Из Витине :: Приликом Курбан-бајрама повјереник Гајрета из Витине г. Хасан Ђикић, школски управитељ, сакупио je четири курбанске кожице, које су даровали гг: Мехмедбег Капетановић,;ф 2), Зијабег Капетановић и М ехмедбег Бушатлија. КожиД^ су продане за Дин 140.—. ;г Свима дароватељима топла хвала! ' Надаље je положио код повјереника своту од Дин 50.— као добровољни прилог поводом своје женидбе г. Мехмед Месиховић, трговац из Витине. Племенитом даровател>у искрена хвала и нека му je срећан и дуг живот у браку! Svake godine na svečan način se obavlja u tuzlanskom konviktu klanje kurbana uoči Kurban-bajrama. G ospodin Abdurahmanaga H . Pircić svake godine daruje pitomcima živog ovna, da se u konviktu zakoljc kao kurban, za duše njegove rano preminule kćeri Džanc. Isto tako g. A bdulah K unosić, direktor M uslimanske za­ druge daruje pitomcim a ovna kao kurban za dušu njegove rahmetli majke. Gosp. Dr. A . M chmcdbašić i o ve godine poklonio je kon ­ viktu pola ovna kao kurban. Gosp. Džcmalaga T clalbašić i g Ing. Scjfudin ef. Muftić poklonili su Gajrctu po jednu kurbansku kožicu. Из Зворника Сваке године пријатељи Гајрета и Узданице дару]у овим друштвима курбанске кожице и добровољне прилоге. У овом помагању сваке године много чини овдашњи срески љекар, који je и овог пута даровао добровољни прилог од Дин 100.— , те je и са својом госпођом посјетио забаву. Исто тако овдашм,и апотекар r. Звонимир Килер даровао je добровол>ни прилог од Дин 50. Остали дароватељи су слиједећи: Мехо Мехинагић, обућар, 1 курбанску кожицу, Мехмед Мулабдић, учитељ у пенз. 1, Мустафа Узеировић, обућар 1, Ахметага X. Мустафић, трговац 3, Јусуфага Авдиспахић, трговац I, Сабит еф. Конџић, грунтовничар 2t Авдо Мујезино- �вић, чиновмик 2, Салихага Пашић, трговац I, Хасан еф. Смај* ловић, мудерис 1, Инж. Фехимбег "Булбеговић, шеф шумске управе 2, Селим Хулусић, трговац 1, Салих М. Шехић, тргов,ац 1, Илијас еф. Хаџимејлић, шеф Пореске управе 1, Хасна ханума X. Сурбеговић, посједница 1, Мустафа X. Омеровић, трговац, добровољни прилог од Дин 20.—, Хусеин Камишалић, трговац, добровољни прилог/од Дин 50.—, и Хасан Камишалић, трговац, Дин 50.— . Ови стални пријат.ељи наших друштава, не само да су добровољно даровали прилоге, него су и са својим фамилијама посјетили бајрамску забаву, на чему им се много захваљујемо. — A. Чакловица. Из Дервенте Приликом прошлог Курбан-бајрама сакупљали су за Гајрет курбанске кожице гг. Ахмед Садковић и Есадбег Алибеговић, у име Мјесног одбора у Дервенти. Кожице дароваше слиједеha гг.: Алибеговић Асимбег и Есадбег 1 говеђу и 5 овновских, TiaTOBHh Сулејман еф. 1 овновску, гђа Емина Уџварлић рахм. Смаил Хакије 1, Бећировић Хусеин еф. 1, Садиковић Ахмед 3, Карабеговић Асим 1, X. Омерагић X. Хамидагиница 1, 7шмић Мухарем еф. 1, Хаџић Алијага 1, Капетановић Мустајбег 1 и у готову Дин 16.—, Јусуфбеговић Мехмедалибег 1, Мулабеговић Махмудбег 1, Османагић X. Мехагиница 1, Филиповић Алибег 2, Беговић Сејфулахбег1, X. Ахметовић Јунуз 1, Лалић Незир 1, Хусеџиновић Алија 1, X. Абдић Арифаг,а 1, гђа Мина Уџварлић I, Мулабеговић Ирфанбег 1,Х .Д ер гкшагић Абдага 1, Ахмић Хусо 1, Капић Абдулахага умјестс двије коже у готову Дин 70.—, сви из Дервенте. Надаље дароваше кожице: г. Мерџан Хилмо из Бос. Дубочца 1 овновску, Алијагић Дервишага из Велике Дин 20.— ; Диздаревић Фахирага из Божинаца Дин 20.— , Поробић Фехимага и браћа из Велике Дин 60.—, Поробић Алијага из Велике Дин 80.— , Шахбеговић Халидага и м.ајка из В елА е 2 коже, Агановић Заимага из Велике Дин 25.— , Диздаревић Атифага из Велике Дин 20.— . Неколицина дароватеља умјесто обећаних кожица, накнадно he дати прилог у новцу. У свему je сакупљено у кожама и новцу 55 кожа^а-циј&ли утржак (када се кожице продају) дозначиће се Главном одбору Гајрета. Свима дароватељимд Гајрет изразује топлу захвалност на пажњи, коју су и овога пута указали, као што су то чинили и приликом прошлих Курбан-бајрама. Живјели! HE МОЖЕ СЕ ДАЉЕ Г. Арсланбег Курбеговић из Бос. Брода послао нам je овај интересантан допис: Једног зимског дана сам био у лову и дођох на конак у село Дубочац, у срезу дервентском. Ово село лежи на обали Саве и има око 50 муслиманских кућа, општину, уамију и основну школу. Мјесто je прометно због продаје дрвета и воћа. У Дубочцу имају двије трговине и двије кафане. У једној од ових кафана сам и преноћио. Запрепастило ме je шта сам тамо видио. Опазио сам да муслиманска младеж од 15 и 16 година стално коцка, карте пљуште као киша. При удаску и одласку нико никога не поздравља, не назива селама ни мерхаба што je уобичајено код свих људи прожетих исламским духом и васпитањем. Једна једина учитељица je потпуно немоћна да шта учини, a најмање да младеж окрене на прави пут. Кад би био један добар учитељ, муслиман, спреман педагог, na да одрж,ава честа предавања и окупља омладину око себе, можда би се ствари измијениле. Taj учитељ би требао да оснује какву читаоницу или спортски клуб, да младеж извуче из кафане. Књиге и вјерске приредбе (к.ао мевлуди) били би небобично потребни. Само би се тако заборавио алкохол и коцкање. Можда би оснивање Гајретова пододбора могло спасити ово село о д лропасти, наравно ако би се нашло неколико трезвених и агилних људи да приону аа рад. Трговци који овдје раде и који су зарадили са овим свијетом, требали би да нешто учине и поведу пеку акцију за спасавање ове јадне младежи, која he сигурно пропасти no болницама и казненим заводима, ако joj се на вриЈеме не притекне у помоћ. BAJRAMSKI PRILOZI I ZPROZORA Prilikom Kurban bajrama, darovale Gajretu kurbanske kožice, i to gg.: Catić Šerif, Hamidović Sulejman, Grcić Hašim, Omanović Đulaga, Gorančić Mustafa, Zečić Idriz, Zečić Mustafa, eZčić Huso i Zečić Junuz. Naročitim požžrtvovanjem našeg povjerenika na selu g. Mustafe Gorančića prilikom Bajrama sakupljeno je u selu Ko­ vačevo Polje dobrovoljnih priloga, i to: po 10.— dinara Stipić Jure, po 5 — dinara Gorančić Mustafa, Zečić Mustafa, Duvnjak Mustafa, po 4,— dinara Tabak Omer, i Gorančić Haso, po 3.— dinara Gorančić Muho, Tabak Ramo, i Tabak Ibro po 2.— dinara Sušak Ibro, Tabak Redžo, Vugdalić Mustafa, Gorančić Bećir, Gorančić Omer, Duvnjak Meho, Duvnjak Ibro, Zukanović Omer, Zukanović Meho, Zukanović Mujo, Zečić Omer, Zečić A vd o i Zečić Idriz. PRILOZI IZ ZVORNIKA Mjesni odbor Gajreta doznačio je ovih dana Glavnom odboru svotu od Din 78.50 koju svotu darovale, i to: kao prilog zabavi Bogdan Popović, trgovac iz Drinjače 5 0 — Din, kao prilog zabavi Jovo Popović iz Kalesije 20,— Din i nak­ nadni prilog od Sergije sa Skočića 8.50 Din. Prilagačima neka je topla hvala! RAZNI DOBROVOLJNI PRILOZI Tokom posljednjih nekoliko mjeseci doznačeni su Glav­ nom odboru putem njegovih jedinica slijedeći dobrovoljni prilozi: Od Mjesnih odbora Gajreta iz: Avtovca Din 130.—, Bijeljine Din 672.— , Banjaluke Din.2251.50, Bihaća Din 650.— , Cazina Din 50.— , Dervente Din 155 i od sergija Din 149.—, Bos. Dubice Din 404.—, Fojnice Din 695.75, Foče Din 693.—, Goražda Din 880.— i Din 140.— , Kakanj Doboja Din 179.— , Konjica Din 250.— prilog gradske opštine, Ljubinja Din 920.— , Ljubuškog Din 519.— , Maglaja Din 477.—, Novog Pazara Din 1103.83, Prozora Din 326.—, Plevalja Din 674.— , Stoca Din 1030.— , Tomislav grada Din 300.—, Tešnja Din 675.—, Travnika Din 857.— , Tarevaca Din 180.— , Vlasenice Din 550.75, Visokog Din 889.—, Višegrada Din 714.25, Zenice Din 500.— , Zvornika 43.50. Od Povjereništva Gajreta iz: Gor. Vakufa Din 283.— , Vitine Din 105.— i Din 50.— od M. Mesihovića, Poljica Din 150.— , Šija Din 56.—, Obara Din 32.—, ševarlija Din 60.— , Bratunca Din 239.25, Bos. Samca Din 136.—, Sre­ brenice Din 50.— , Jeleča Din 50.— Mostara Din 1990.— (od opštine), Odžaka Din 305.— . Gajretov konvikt iz Plevalja Din 600.— (od opštine), Gajretov konvikt iz Banjaluke Din 380.75 od Nabavljačke za­ druge i Din 100.— od g. Pišteljića, Gajretov konvikt iz Tuzle Din 76.— od kurbanskih kožica, Gajretov konvikt iz Sarajeva (ženski) Din 70,— od kožica, Činovnici Rudarske direkcije u Sarajevu Din 50.— mjesto vijenca p. gđe Schmidt i činovnici Rudarske direkcije u Sarajevu Din 50.— umjesto vijenca pok. Rašiću, g. Džemal Sušić .iz Beograda 27.50 dinara, g. Avdo Karahmet iz Ustiprače 500.— dinara, Hasan Demirović, industrijalac iz Sarajeva Din 250.— , g. Ćazim Haverić iz Starog Bara Din 80.— , g. Ahmedaga Novalija Din 60,— za prodanu kurbansku kožicu, g. Ešref Rašidagić, trgovac iz Sarajeva Din 500.— Fondu za izgradnju Gajretova internata u Sarajevu, koji će iznos plaćati u mjeesčnim obrocima po Din 50.—. Svima sakupljačima i darovateljima neka je topla hvala! �ИНДУСТРИЈА ГВОЖЂА Д. Д. ЗЕНИЦА ПРОИЗВОДИ: СВЕ ВРСТЕ ВАЉАНОГ ГВОЖЂА, (KAO ОКРУГЛО. ПЛОСНАТО, ОБРУЧНО, УГАОНО, НОСАЧЕ И, У и Т. КОНСТРУКТИВНЕ ЧЕЛИКЕ УГЉ ЕНИЧНЕ И НИСКО ЛЕГИРАНЕ У ИСТИМ ПРОФИЛИМА KAO ВАЉАНО ГВОЖЂЕ. Ж ЕЉ ЕЗНИ ЧКЕ, ТРАМВАЈСКЕ И РУДОКОПНЕ ТРАЧНИЦЕ ОД 5—49.50 КГ/М И САВ ПРИБОР. ЦРНИ ЛИМ: ГРУБИ, СРЕДЊ И И ФИНИ ОД 0.7 М/М ДАЉ Е. ВАЉАНУ ЖИЦУ. СВЕ ВРСТЕ ВУЧЕНЕ ЖИЦЕ. СВЕ ВРСТЕ Ж ЕЉ ЕЗНИ Х ЕКСЕРА. ПРЕУЗИМА У МЕХАНИЧКОЈ РАДИОНИЦИ СВЕ ВРСТЕ РАДОВА. П р о д а ј у гвож ђа n p iiu r : KOME РЦИ ЈАЈ1НИ БИРО ЈУГОСЛАВЕНСКИХ ФАБРИКА ГВОЖЂА Б е о г р а д . К р а л , а n e i p a у .л и ц а 1 S -I З а г р е б , M a p i нчск« у у ш ц а 14 ЗАСТУПСТВО ЗА П РО ДАЈУ Ж ИЦЕ И ЕКСЕРА - БЕО ГРАД K p a j b a II(vi p a у л и ц а 18-1 � https://kolekcije.nub.ba/files/original/d291a98075535550f6d591985992d02e.pdf 48bb2c76ae6506ffb036601d9aea767a PDF Text Text TAKCA У ГОТОВУ ПЛАЋЕНА САД РЖ АЈ: V Хафиз М ухамед Панџа: БА ЈРА М С К Е МИСЛИ — Х ам дија Мулић: ПО ХА Ђ А Њ Е СЕЉ АЧКЕ Ж ЕНСКЕ Д ЈЕ Ц Е У Ш КО ЛЕ — М ехмед Салихспахић: ПРОБ Л Е јМ Н ЕЗБРИ Н У ТЕ Д ЈЕ Ц Е И М ЛАДЕЖ И — М. Т аји б Окић: НАЗИФ РЕС У ЛО ВИ Ћ -ТРА ВУЊ А НИН — ИЗ Н Е О Б ЈА В Љ Е Н Е ПЕСНИЧКЕ ОСТАВШ ТИНЕ РА ХМ ЕТЛИ РЕС У Л О ВИ Ћ А : »КИТА ЦВИЈЕ Ћ А « — »ДО ПАДАЊ Е« (п јесм е) — Ју н у з Међедовић: РАМАЗАНСКА НОЋ (п јесм а) — Хамид Диздар: И ЗВО Р С ЕВДАЛИН КЕ — Рудолф Заплата: ЗО-ГОДИШЊИЦА ОДЛАСКА А УС ТРИ ЈСКИХ ЧЕТА ИЗ САНЏАКА — ШТАМПА О Г А ЈРЕТ О ВО М К АЛЕНДАРУ ЗА 1939 Г. — Салих Муфтић: С Е Л Е Њ Е ДУША — Ing. С. Омановић: ПРИ РО ДН Е Љ Е П О Т Е НАШИХ К РА ЈЕВА — Dr. М. Д .: H E ТУ Ц И Т Е И H E ГР Д И Т Е Д ЈЕ Ц У НАШИ М ЕРХУМ И : АСИМ БЕГ А ЛИ БЕГО ВИ Ћ — Н ЕЗИ Р НАЛИЋ ГАЛРЕТОВ Сарајево ГЛАСНИК 1938 ИЗДАЈЕ ГЛАВНИ ОДБОР ГАЈРЕТА У САРАЈЕВУ • ГДАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ХАМИД КУКИЂ �G a f r e i o v a k re d itn a i p r iv r e d n a szadruga s. o , /. u S a r a je v u Telefon br. 25-44 — Račun kod Pošt. šted. 1977 P R I M A U L O G E N A Š T E D N J U sa i bez o tkaznog rok a P O D JE L JU JE Z A D R U G A R IM A k am atnjak Z A JM O V E uz p ovoljan P R I M A U Č L A N S T V O vlastito g Posm rtnog fo nd a G ajre to ve i Z adru gine članove. Z a svaki 1 dinar m jesečne člana­ rine isp laću je se u slu čaju sm rti D in 500.— ograničeno do D in 2 . 0 0 0 . - . P R I M A P O N U D E za sve vrste osig u ran ja: životno, stipenN. d ije, m irazi, požar i t. d., i to kao Generalno zastupstvo osiguravajućeg društva LA NATIONALE Sje d ište društva » L a N ation ale« je u Parizu, sa direkcijom za K raljevin u Ju g o slav iju u Beogradu. — A k c ijs k i kapital ovog društva D in 50,000.000.— francuskih franaka, sa rezervnim fo n ­ dovim a o d preko 1.600,000.000.— francuskih franaka. V R S I S V E D R U G E T R A N S A K C I J E k o je zasijecaju u k re­ dit i privredu Sv a o b av je šte n ja interesentim a d aje u v ijek besplatno G A JR E T O V A K R E D IT N A I P R IV R E D N A Z A D R U G A s o. j. K ra lja P etra ulica 39 G a jre to v dom , I kat Г А ЈР Е Т , ЛИ СТ Д Р У Ш Т В А Г А ЈР Е Т А ИЗЛАЗИ М ЈЕС ЕЧ Н О , ЦИЈЕНА МУ JE ЗА НАШУ ОТАЏ БИН У 6 0 ДИН АРА HA ГОДИНУ, A ЗА С В Е О С Т А Л Е З Е М Љ Е П Р ЕК О ГР А Н И Ц Е 120 ДИН АРА. ЂАЦ И ГА ЈР Е Т О В И ПИТОМЦИ ДО БИ ВА ЈУ ЛИ СТ У ПОЛА Ц И ЈЕН Е КО Д ГЛ А В Н О Г О Д Б О Р А ИЛИ КО Д У П Р А ВЕ Г А ЈР Е Т О В И Х КОНВИКАТА. Власник друш тво »Га|рет« — Одговорни уредник: Хам и д Кукић — Ш тампарија Б осан ска П ош та Јосип Бретлер и др. од говар а Јосип Гргић. / �Год. X I X s * R 3 ? £ л С а р а / е в о , д е ц е м б а р (дајрамске мисли i Б р о ј 14 1938 ЕСТЕИЗУБИЛЛАХИ! У д’у ила себили раббике билхикмети вел-мевизатилхасенети в е џадилхум бил-лети хије ахсену, пние р аббеке х у ве а'лему бимен дал л е ан себилихи, ве хуве а’лему билмухтедин. ' , * П озивај љ у д е Господару Твоме, мудром и истинском ријечи, и лијепом поуком. Р асправљ ај с њима на најљепш и начин. Заиста Г осп одар Т вој н а јб о љ е зна онога ко j e скренуо с Њ еговог пута. Он н а јб о љ е зна оне који правим путем иду*. ( »Кур’ан« погл ављ е »Нахл«.) Доминација разума je главна карактеристика Ислама и сва вјерска дјела, одредбе и заповиједи су манифестација умног дјело вањ а ч о вјек о ва. Р азви јањ е умних способности je императив вјер е ко ји неотступно зах ти јева1 њ еговањ е тих способности темељитим васпитавањем и образовањем човуека. Ако бацимо поглед на рад и д је л о вањ е Божуег Посланика Мухамеда с. a., видимо да тај читав њ егов рад иде за тим да у човјеку разви.је њ егове интелектуалне способности. У н>еговим надчовјечанским напорима осјећ ам о теж њ у еволутивног развитка умних способности чов!'екових. Ta еволуц ија je нарочито и зраж ајна кад проматрамо историјски слијед куранских о бјава, к о је су стизале у Меки. Куранска поглављ а, к о ја су објављ ена у Меки, упућују човјека на размишљање и траж е природну еволуцију њ егових умних способности. Са првим ријечима Куранске обуаве постављ ен je темељ умног развитка и ч о в је к je упућен да науку њ егује као сретство за развијањ е умних снага и способности. Сва Курачска поглављ а меканског периода зорно поучавају ч овјека да из сво г властитог ж ивота и св о је најближ е околине и читаве природе прпи поуку, коja ће служити унапређивању њ егово г интелекта. Умртвљени интелект средине у којо.ј je Бож|и Посланик проповиједао истине вје р е и упућивао љ уде да снагом свога разума те истиие сп ознају, бунио се протнв свјетл а и просвијећености, теж ио je д а и даљ е чами у тами и незнању. Али, снага вјер е коуа св о је учењ е заснива на природним принципима живота човјекова и свега онога што живн у природи, учинила je св о је . Там а незнања je пробијена. Свијетле зраке науке н умног прогреса су продрле и у иајтамнији кутак замрле душ е ч о вје к о ве и њ егових учиалих интелектуалних способности. Постепено се je залутали ч овјек три језн и о и придизао да спозна вјечне истине вјечне и савремне вјер е зрелог д оба ч о вје к о во г. Мекански период Б о ж је г Посланика био je теж ак и трновит пут. Требало je замрле душ е подизати и у н>их уносити д у х ж ивотне бујн ости и снаге, д ух умног развитка и природне сп озн аје сврхе љ уд ског ж ивота. Борила се je црна маф ија са замрлим животом и улжим способностима против прогреса, али П ровидност Б о ж !а не остављ а ч овјека осамљена на пу стој пучини д уховног мгака. Б о ж ји Посланик након 13-годиш њ е борбе у Меки прелази у погоднију средину, у град Јесриб, г д је je посијано сјем е на њиви умног прогреса човјечанства почело да клија и да се р азви ја у чврсту и јак у стабљику. У Јесрибу, или к асн и јо ј Медини, Б о ж ји Посланик поучава c b o Iv околину о потреби науке и умног напоетка, је р наука и умне способности су услов за разви>ање свих других снага к о је се крију у човјеку , a к о је ч овјека оспособљ авају да нзврши сво ју велику мисију на земљ и. М оачњаци утонули у гријеху и пороцима, ко ји су били потпуно изгубили сваки животни смисао, почели cv да нападају Б о ж је г посланика и д а се боре против њ егова учењ а и у Медини. Друге године no Хиџрету, о бездуховљ ена паганска маса диже се, да сатаре средиш те умних струјањ а, к о је се подигло на дивљ ем аоапском полуотоку. Д олази до борбе. Снажан и ја к непоијатељ с а д есетепоструко јач о м силом удаоа против малобројне муслиманске заједнице окупљене о ко хазрети М ухамеда. Крута матери!ална сила, обездуховљ ена, бива поражена од свјесн е, умом обновљ ене и духом окоијепљ ене м алобројне заједнице. Седамнаести дан Рамазана, .друге r o дине no Хиџрету, је с т велики историски дан у коме су отворени путеви пуном умном прогресу 2 39 �човјекову. Из то г сукоба пагансгва са првом муслиманском заједницом треба да црпимо поуку, к о ја je учинила историсчи преокрет у културном стремљењ у човјечанства. Тих дана се манифестовала она саврш ена и д еја просвјетног рада и д јело вањ а, и прве ријечи Куранске о б јаве су тада добиле и с в о ј прави материјзлни облик. Ha Бедру je у руке муслимача пало неких 70 заробљ еника. Заробљеници нису откупљивани новцем. Пош то су се међу заробљеницима налазили најугледнији прваци меканских пагана, к о ји су у јед н о били и једики писмени људи Меке, откуп je њ и хов о д за робљеништва у вјетован на т а ј начин д а сваки писмени заробљ еник научи 10-теро муслиманске д јеце писмености. Са овим je испољена прва К уранска зап о ви је д и муслимани су у слободи почели да просвјету р а зв и ја ју , је р са просвјетом су могли сам о да осигурају слободу и напредзк. Након о вг п о бјед е на Бедру, кад je м ал обр ојн а муслимансна зајед ч и ц а могла да слободно развија све е в о је способности и д а просвјетом удари чврсте темељ е к асн и јо ј вели кој и непоруш ивој згради Ислама, муслимани су те исте год и ке почели славити св о ј први Б ајр ам . Дакле, Бајрам j e муслиманско слављ е у коме муслимани манчф естирају св о ју дубоку сви јест поосвјетних и кулгурних прегнућа, с в о ј дубоки о с је ћ а ј умног прогреса и р азви тка и св о ј смисао за ж ивотне потребе. Први Б ајр ам су муслимани славили у знаку слободе просвјетних и умних прегнућа. П росвјета je услов умног р азви тка, слободе и сви х ж ивотних маниф естација ч овјечанства. Зато М ухамед a. с. просвјети д а је о вако велики значај, зато и н асто ји д а ко д св о ји х сљедбенича разви/е смисао за развијањ е умних и д уховних вреднота. Сила не м ож е бити основ вјер е, сила није у стањ у развити дух^ и интелект ч о в је к о в , сила не м ож е покренути ни тјелесни организам ч овјек о в да би постигао сво ју сврху и зад о во љ и о сво м е зад атку . З ато ми видимо да Б о ж ји Посланик читав с в о ј рад заснива на узвишеним Куранским ријечима, к о је см о сгавили на псчетку о вога члакка. Мудра и истинска ријеч и лијепа поука д о во д е ч о в је к а до сп озн аје њ егових ж ивотних потреба. Расправљ ајући са л>удима на најљ епш и начин, они прихвате све о ч о што je ли јеп о и корисно и ш то ч овјека води срећи и напретку. Како видимо, учен»е Ислама се заснива на просвјети. Све дотле док први муслимани ншесу поставили чврст тем ељ и м огућност за св о је п р о свјетн о подизањ е, нијесу приређивзлч св о ји х друштвених благдана — Б ајр ам а — , у ко ји м а би се братски и другарски повеселили свом е у сш еху и с в о јо ј срећи. Али кад су поставили темељ н а' ко м е су могли заснивати соетнију будућност, кад су омогућили проевјетно п одизањ е и унапређивање с в о је , онда су прославили и ce o i Б а ;рам, свјесни да ће пр о свјетом осигурати будућност н асо д а, да ће п р освјетом осигурати будућност вјер е, слободе и читавог св о г д суш твен ог дјело вањ а. И з о в о га ми муслимани, сљедбеници e fe p e Чистог Ума треба да црпимо поуку, треба из ових д јел а Б о ж је г Посланика и њ егсви х другова да се поучимо да ћемо сам о поосчјетом осигупати и обезбиједити вјер у , сл ободу и материјално благо стањ е. Зато наши н*ппри треба да буду vm h o гостручени, да сви заједнички прионемо великом Д1'елу наоодног поосвј°ћирањ а. Прпсв|‘ета je заједничко добро народно и читавог чочјечанства. У просвјетном раду треба1д а се прикупе све снаге и да сви иросвјетни труд^еници capahv/'y на овом е великом народчом послу, да на та* начин устПех буде већи и сигурнији. М еђу нама муслиманима д је л у ју разна културна и друга доуш тва к о !а требају д а се међусобно испом аж у, да ce у потп уњ ују и да тачо свом е нзрпду што B«nie помогчу и користе. Ралећи у то м е правцу треба д а спаки по-единац и срако друш тво буду свјесни д а ie просвјета добро сви ју нас и д а свима нама треба да користи. О взкова сарзднч,а на*ччх друштава је с т ја м ств о з а сигураији y cn ie x , a њ и х о в рад je по тгеба н^ролна, je n н^ма на поосвјетном пољ у треба много рада, треба м ао го ж р тава и напора, да бисмо надокнадили оно ш то смо изгубили, a ш то нијесм о као муслимани см јели изгубити. О вај добронам јерни апел свакако ће сви добронамјррни, културни и просвјетнч оадници прихватити, iep их поож им а све једчнствена ж е љ а д а помогнч сиоме народу, a та љ убав ппема кародном добоу и нзпретку je у стањ у д а потенцира наш културки рдд. Култупчо и noocRiaT40 развијени одрхрваћем о ce свим теш коћама. Н атаЈн ач и н ћемо обезбиједитч спетнију и љ ^пшу 6vдућност, осјетићем о благодати сл обо д е за к о ју cwo спремни да ce нечсточшичо бооим о. oMnrvћићемо бољи економски поосперитет. З а д о во љ азају ћ и овим насушнчм жчвот^им потоебама моНи ћемо, као неотступнч сљедбеницч Куоана, сх ваћ ају ћ и и извш иава1*уНи њ егове в 5еччо савпемече одредбе, да задовољ ни славимо Ба/рамске дане и д а у тим данима, пуним зало вољ стка. далчемо заједнички за в је т, да ћемо у поосвЈетном раду бити неуморни и да ћ^мо с а свчм с иагама бопитч да као синови о ве груде очувамо ce o iy eiepv , ч ч вам о и оччвамо сл °б о д у крвљу натопљене д ом овине и обезбиједим о будућим покољ ењ има сигурну и сретну будућност. Тридесет и пет голина Г а јо е то ва pana je с ја !на страницч нашег куптупног дјело»а«>а. О вај рад сви пријатељи и трудбеници TaipeTa тр ебају д а и даљ е јачим елач о ч н’ ставе и да саоап«,ом са другим братским нултурним друштвима дадну ја ч и зам ах културним п-^егн^ћима наш^ за|рдчиче. Ha т а ј начин ћемо послужити вјери, народу и отаџбини, а то ће нам бити свакако на!љепш а награда. У то име, с в о ј боаћи муслиианима ж ели м о сретне Б ајр ам ске дане, да их проведу у пуном зад ово љ ству , размишљајуНи о повом Б ајр ам у к о га муслиманч прославише прије 1356 година у знаку просвЈетних прегнућа и као плод с в о је и зво јеван е слободе. Б ајр аи 240 мубарек олсун! ХАФИЗ М УХА М ЕД ПАНЏА, члан Улема Меџлиса �P o g a đ a n je s e lja č k e š e n s k e d je c e u š k o lu naučio da jedem iz čista, kalajsana suda ako je od bakra, Nemamo pred sobom službeni izvještaj osnovnih škola na kraju, na primjer, školske godine 1937/38 pa da vidimo koliki je tačan broj upisane muslimanske ženske djece i ko­ liko te djece pohađa školu. Ali mi imamo pred sobom živ, očigledan izvještaj, ako pojedinačno uđemo u koju bilo školu, gdje ima nas muslimana. Šta vidimo? Dok u grado­ vima vidimo ipak utješljivu po:avu, gdje i naša ženska djeca pohađaju ško'u. dotle u seo;kim školama vidimo pred sobom žalosnu i bolnu istinu. Veliki broj upisane seljačke musli­ manske ženske djece stoji u školi samo na papiru. Tako iz godine u godinu. Naši seljani neće da šalju ženska djecu u školu. To je ogromna naša šteta to je p r v i u z r o k , što naš seljak u rođenoj kući propada. Šta je uzrok, pa seljani ne shvataju ovu nasušnu po­ trebu? Ovo je za nas još uvijek aktuelno, ozbiljno pitanje. A koliko puta moglo bi se rješavati i usput. Evo jedan * istiniti slučaj. Moi prijatelj Šaban S.. težak iz sela P., jedamput mi se potuži: — Evo — velrmi on — ovaj mi se naš učitelj popeo za vrat. Stavlja me u neoriliku. Imam četvero djece, dva sina i dviie kćeri. Najstariji *mi>3e sin kod kuće, radi. Mladi ide u školu. Nema fajde. učitelj ga lijeno pazi. U njega plaho napreduju. Ama evo sad belaja. Upiso mi u školu i onu stariju kćer. Ja R^dam. a on tuži. Pozivao me sreski. — Sramota je to Šabane, ti tako bistar brđanin, a ne da’eš svoje di:e*e u školu da nauči, što je i njoj vrlo nužno znati u današnjeg vremenu — govorio mi sreski. Pa ne znam, cfendum, šta ću raditi, što će žensku škola. Eto sad ne'< idu za ovcama, a pos'iie zna im se onet poso. Ni mati im nije išla u ško’u. pa onet ž:vi... Zamolio se malo šaban pa o^et otpore: »Ama šta ti veliš, efendija, što se baš hoće da i ženska djeca uče u školi?« — U k o r a k s v r e m e n o m , šabane. odgovorim mu. Ti to. mislim razumne! šta kažem. Vid s. moi brate, u kakvu ste halu. baš vi seljani. Eto skoro ono, kad sam tebi dolazio tu selo, tužio si mi se kako te stid spopada u svojoi kući. kad ti ovako dode kakav musafir. Ti si obrazli i fro«to4"biv čo'đek kao obično naši seljani, pa ti drago, da dočekaš musafira kako treba. Ta ću sad otvoreno go­ voriti. Bio sam rahat na tvome čajiru više kuće: zrak čist, kajmak sladak, voda studena, baš na pravom tefer’Ču. Ali tai rahatluk bio ie samo mome tpe’u. ali d u š a mi n i i e b i l a r a h a t . Čim sam se pf'mo’io u selo. opazio sam vaše male kuće. niska boia. iral;h prozora, sagrađene odmah do pojata. A koliko ima tih kuća pa dolie nod njima po­ drum u komu živi stoka, a gore u »čardaku« žive budi. Pred kimam vam dubrište. Pristup kućama neuređen. Eno, onakva lijena česma sa on:m izvanrednim mmetom. liiepom vodom i ona ie oštećena vašim nemarom. Odmah oko nje nekakve krnetine. smctlie nečist. A vi tu pijete vodu. Nisam tada ulaz’O u tvoiu kuću, a ja napamet znam da je i tvoja kuća unutra onako rđavo uređena, kao što ie i s dvora. Oprosti, što ti ovako iskreno govorim. Govorim ti ovako, jer si mi drag. na ti želim đobro. Da sam ti nešto došao kući. ti b; tek onda b:o u neprilici. Neka znaš. da bih i ja također bio u neprilici. Ja sam naučio, da mi ie soba čista, dobro prozračna, da nema buba i druge gamadi i Oa se u n;oi ništa ne isparava Tai red i čistoća u kući traži moje zdravlje, m o j ž i v o t . U selu se na to slabo pazi. Ja sam ili iz činije, a svakdašnje je’.o da mi se mijenja, da je dobro skuhano i laka hrana. Vi seljani na primjer nemate dosta povrća. U našim selima sva se zimnica sastoji iz krompira i kupusa, a u nas u gradu, još'mi nemamo toliko zemlje, ima svakcjakog povrća. Reći ćeš, znam, lako je vama, jer ste imućni. Ne znam baš tačno ko je od nas imućniji, ali ovo sve ne stoji do bogatstva, nego do u m i j e ć a , p r o s v i j e ć e n o s t i i bolje e k o n o m i j e , za koje ti vrlo malo znadeš. A ko radi i u mene i u tebe u kući? Ženskinje, je li? E, eto vidiš, da i ženskinje treba da uči. 1 žensko treba da zna raditi svoj posao, kako treba. A kako će ženska čeljad doći do tog umijeća? Školom, i jedino školom. U školi se stiče znanje. Tu se dobiva osnova nauke a onda, kad mu se razvije i rasvijetli um, svako čeljade samo po sebi napreduje. O n d a i d e u k o r a k s v r e m e n o m . Moj Šabane. vrijeme prolazi a mi zaostajemo. Grjehota je to od Boga. Šaban me je ipak razumio. Još ovako dva-tri razgo­ vora sa seljanima, pa biva uspjeh. Led je probijen u selu P. • Naš seljak nije glup. On je neobaviješten. Konservativan je, ali se dade uvjeriti, da shvaća i prima, što mu je korisno. Što vrlo veliki broj naše ženske diece ne pohađa školu, krivi smo mi svi, što seljanima i s k r e n o ne tuma­ čimo potrebu ško’e. U nas su najpozvan'ji muderisi, vaizi, imami, mualimi itd., ukratko i 1m i j j a, da otvoreno i iskreno tumače na­ stavu narodu u selu i gradu, da je neophodno potrebna narodne prosvijećenosti, da narod šalje svu svoju diecu u školu, jer bez svršene osnovne nastave u školi, narod ne nrče naprred. To ie dužnost u prvom redu p o z v a n e n a š e i 1 m i i j e, koja, ako to ne čini, g r i j e š i B o g u i n o s i o d g o v o r n o s t za svu z a p u š t e n o s t našega naročito seliačkoga svijeta. »Djeca bez ško’a. siro­ čad gola«, — odnosi se i na žensku kao i na mušku djecu, kao što i hadis tvrdi: »Tražiti znanje (učiti) dužnost je svakome muslimanu i m u s l i m a n k i « . U nas u Tugos’aviji kao u jednoj kulturnoj državi, postoji Z a k o n o obligatnom pohađanju š k o l a . I to u nas po selima stoii na papiru. Tedan ogro­ man broj naše ženske diece po selima, iz godine u godinu, samo se upisuje a škole i ne vidi. Danas se u našoi domovini na sav mah otvaraju domaćičke škole i no seVma među muslimanima. ko’e na veliku našu š*etu. slabo pohađaiu i muslimanske seliankc. Pa ako i pohađaiu zar mo«nt napredovati bez naobrazbe osnovne ško’e? Dosta je dakle da našim svim pozvanim navedemo samo tai primjer pa da svi osjetimo svoj veliki grijeh pre­ ma seoskoi i malovaroškoj našoj porodici. Nadalje su danas na redu i z d r a v s t v e n e z a d r u ­ g e pa i mnoge druge snremaiu se u Ministarstvu socijalne politike, a koia faida specijalno za nas. kad mi ni do danas, više manie pozvani ni smo još na čisto sa isEnom da ni ženske, kao ni muški n e m o g u s e p r o s v j e ć i v a t i i sudjelovati u prosvjetnim akcijama, bez o s no vn e škole. Ne bi li se jedamput ovim važnim pitanjem pozabavili i muslimanski n a r o d n i p o s l a n i c i ? Vruće, iskreno, otvoreno. Javašluka je zaista već dosta. Hamdija Mulić — — 241 �П роблеЈ* н езбри н уте д је ц е и Јхла деж и Бригу над у зго је м д је ц е , упрвом реду, во де њихови родитељи, као природни заштитници, a у томе родитељ е помаже увелико и ш кола. Родитељ и и ш кола треба д а од сво ји х штићеника ствар ају тјел есн о и душ евно здраве чланове жудскога друш тва. Али ако су д је ц а већ зарана остала без родитеља или су у немогућности д а их у з г о је , у тим случајевима родитељ ска брига прелази на зајед н и ц у , како би се скрочад и незбринута д је ц а извела на прави пут и постала корисни чланови друш тва. Посто.јећи закони, судске и полицијске мјере, ш тите сироту д је ц у само о д израбљ ивања д је ч је радне снаге, али б ез сарадњ е приватних установа и појединаца полицијске м јер е нијесу у стањ у д а о ву младеж заш тите од моралне и зд равствен е пропасти, те о д израбљивања њ ихове радне снаге. Соиијална б и јед а је д н о г д оста великог д и јела муслимана довела je у питање здравствени и морални у з г о ј бројне муслиманске д је ц е , к о ја ! су морално и зд равствен о угрож ена, поред свих приватних, самоуправних и д рж авних институц и ја к о је во де бригу и надзор над у зго је м и збрињ авањ ем нових нараш таја. И зузетне прилике, у овом питању, највиш е треба да тангирају и^забрину муслиманску д уховн у и св је товну интелигенцију, као и иЈијелу муслиманску ја вн о ст. к о ја тр еб а да се прене на посао макар и у дванаести час. Стога постављени проблем износим ттред нашу ја в н о ст да би се о н,ему повела озбиљ на брм^а. Ми имамо културна и хумана друш тва к о ја во де боигу над у зго је м и помагањем сиромашне средњ ош колске д јец е, na и академске омладине. З а с в о ј д јел о кр у г у зела су ова друштва да помаж у и васп и тавају је д а н дио и занатлш ске омладине. Али ми. имамо no градовим а је д а н врло велик број муслиманске д је ц е к о ја су ван ш коле и ван заната и x o i a чак нијесу била ни у о сн о вн ој ш коли, na ни у мектебу. Такву мдадеж мк смо потпуно заборавили и занемарили.. О н»ој нико не води рачуна, na ни њ ихови родитељи. О ва младеж кзвргнута je свима негативним у зго јн и м факторима улице и друштвеиог олош а. Њ у у з г а ја улица, кино и кафана, д а даиас или сутра угр ози ж и вот и иметак мирних и честитих грађана и пролазника. Са ових неколико ред ова хти о бих да укаж ем на ову болну етрану наш ег данаш њ ег друш тва и д а индиферентност наше средине осудимо. Сви видимо како се сваким дачом, na и no ноћи, нашим градским улицама повлаче и ск и тају гомилице распуш тене и занемарене муш ке и женске д је и е , K o i a нити n o xah aiv ш колу нити и зучавају занат, нити ко уопш те и н>има в о д » бригу. Ha очиглед наше интелигенције, no читаве хорде распуштене д је ц е ск и тају се улпцама, б ез надзора, просе, краду, проваљ ују, итд. и зб о г тих зала д ол азе у полицијски затвор. Ту се- опет о д одраслих пропалица науче јо ш горим пороцима и страшном занату, к о ји их мож е одвести на р обију или на вјеш ала. У новннама често читамо опширне и зв је ш т а је и описе криминалних сл уч ајева, у који м а малодобници и гр ају главне улоге. Колико пак има криминалмих. сл уч ајева к о је дневна штампа није забиљ еж ила и к о ји су јавн о сти остали потпуно непознати! Сви могући пороци овладали су таквом омладином како мушком тако и ж енском, a у н ајве ћ о ј мјери крађа, картањ е, блуд, a донекле и алкохолизам . Сироти д јеч ац и и д је војчиц е немајући никакве заш тите, гладни, голи и боси пад а ]у у канџе ко јекакви х бездуш них типова с в о је паланке, к о ји их уче и присиљ авају на све оно ш то je н ајго - 242 ' Жазиф ГРесуловићРЖравуњанин (1886— 1938) (Месеца октобра о. г., после операције, преминуо je у Д рж авној бол«ици у Скопл>у познати Г ајр е то в трудбеник Назиф Ресуловић, учитељ. Сахрањен je на скопском муслиманском гробљ у »Кази - Б аба«-, после импозантне џеназе пред Гази И са-беговом џам ијом, у к о јо ј je у зе л о учеш ћа м ногобројно скопско грађакство о б ад веју вера. П осле подневног и џеназа-нам аза, над табутом мерхумовим први je у зео реч писац ових редова и у име месног одбора Г ајр ета као и у име колоније босанско-херц еговачких муслимана у Скопљу опростио се с мерхумом овим речима: Физичка егзистенција и о вог доброг и заслуж ног члана наш е за је д нице, е в о данас већ припада прошлости. Нас св е теш ко погађа о в а ј велики губитак, губитак јед н о г зн ач ајног националног трудбеника и патриоте, п ознатог и з дана наш ег теш ко г ропства под туђином, губитак јед н о г неуморног, несебичног хултурног и просветног радника, карактерног, честитог и корисног члана исламске и наше опш те националне за је д • нице, к о ји иза себе остављ а светао траг, богату и вредну песничку и уопш те књижевну оставш тину. Српско муслиманско културно-просветно друш тво »Г ајрет«, у ком е je он већ о д младих дана сарађивао и до смрти о стао веран поборник њ егове културне и иационалне и деологије, д у гу је нарочито признањ е свом одличнс-м сараднику, мерхум Назифу Ресуловићу. У име месног одбора Г ајр е та и босанско-херцеговачких муслимаиа, настањ ених у Скопљу, ja се с б о ло м у души и с дубоким пиететом клањам сенима д оброг мерхума и занавек опраш там с њим у часу када овоземни д ео њ егове светле личности отпраћамо до њ е гово г вечног почивалиш та. Нека je рахмет и слава добром Назифу Ресуловићу! О дм ах затим, с мерхумом се опростио дирљивим и опширним говором претставник Учитељ ског удруж ењ а у Скопљу. У сво м е гово р у он je лепо оцртао човечански и књ иж евни лик мерхума Ресуловића. Последњи je гово ри о , на турском јези ку , у име муслимана арнаутске и турске народности г. Ферид Бајр ам , �референт за муслиманско ш колство при Б анској управи у Скопљу. Ч-Бегов лепи и темпераментни говор у коме je величао мерхума као одличног просвјетног трудбеника на Ју г у , био je врло срдачно примљен. После њ еговог говора џеназа je кренула на гробље, ношена од многобројних учесника који су тиме давали последњи дсж аз пош товањ а живих према умрломе. Значајно je било културно-просветно делање рахм. Ресуловића на нашем Југу, где су учител>и муслимани права реткост. Он je успео д а освоји симпатије несамо тамош њих муслимана, него и немуслимана, међу којим а je сејао љубав и трпел>ивост и у чијим je културним акцијама узимао увек видног учешћа. Због тога, вест о њ е гово ј смрти болно je одјекнула у свим круговима скопскога грађанства, ко јо м je било управо запрепаштено. To тим пре ш то je мерхум био јо ш у снази, способан з а рад кр о з јо ш дуги низ година. Управо о вога лет;а он je скромно прославио тридесетгодиш њицу свога књижевног рада ш то je са симпатијама забележ ено у сарајевском »Г a ј р е т у« и скопском »Н a ш е м Д о м у«. Рахм. Назиф Ресуловић родио се 12 априла 1886 године у Засаду крај Требиња, где je свршио' ош овну школу и три разреда Трговачке школе. У М остару je свршио столарски отсек Занатске школе, у С арајеву Учител>ску ш колу (a у Скопљу, на Филозофском факултету студирао je к р о з ш ест семестара педагош ке науке и положио неке испите). Године 1966 постављ ен je за учитељ а основне ш коле у Оџаку. Служио je као учитељ no разним местима Босне и Херцеговине a у Скопљу са малим прекидом од 1928 године д о св о је смрти, где je јед н о време био референт Просветног одељ . Банске управе, управитељ основне ш коле и коначно учитељ основне ш коле »Осман Ђикић«. У Зворнику (1925— 1928 г.) био je школски надзорник за четири среза. Био je прегседник Југословенског учитељског удруж ењ а .у Зворнику и Скопљу a два пута и члан главног одбора ЈУ У у Београду. О бновио je и оживео рад Г ајр ета у Оџаку, Зворнику, Скопљу и другим местима. Активно je радио у Соколу, као просветар. Држ ао je популарна предавања, курсеве за аналфабете, оснивао читаонице, књижнице и сељачке задруге те приређивао забаве и концерте. — Члан je (утемељач) друштва Г ајр е т у Сарајеву. У лепој je успомени задр- ре . . . To су већином напуштена дјец а без родтељ а, или су то д јец а беспосличара, рабаџија, просјака, сезонских радника и т. д. који је д ва хране сами себе, a о с в о јо ј д јец и нити се брину нити могу д а се брину. Ta д јец а, како сам rope поменуо, нису учила ни основну колу, нити занат. За учење заната сви знамо да je главни у с л о в , д а je шегрт изучио основну школу и да ннје млађи од 14 година. Међутим велика већина ове д јеце нема ни основне ш коле; ока je или нијесу завршила или je уопште нијесу ни похађала. М ало je парадоксално да поред закона о обавезн ој и бесплатној основној настави може no градовима и варошицама изостати толико д јец е без свршене основне школе, али факта говоре. Б е з имало претјеривања износим да je ове школске године (у једном бившем окружном мјесту Дринске бановине) било позвано за упис у I разред основне школе 650 д јец е и то мушке и женске, a уписано je само 270 д јец е. Зкачи д а je изостало 380-теро д јец е само ове године од уписа у I разред, и тако ће посве остати без писмености, a донекле и без у з г о јн о г правца за савремени живот. У горњ ој цифри садржан je додуш е број д јец е свију конфесија и оба пола. Како смо ми муслимани просвјетно најзаосталији, a no градовима и касабама у већини настањени, то баш у највећем броју муслиманска д је ц а остају без основне школе. Узрок слабог одзива у школе у првом реду je помањкање свијести, сиромаштво и биједа, a најпослије и помањкање школских просторија и наставних сила. Градске општине морале би имати више ш колских зграда и више школских одјељ ењ а као Ж д о во љ ан б р о ј наставних сила, na да се онда могне потпуно примијенити закон о обавезној основној настави. Оваквнм стањем погсђена су у првом реду муслиманска градска дјеца, за к о ју смо одговорни пред Богом, пред народом и пред историјом. Замислимо само да je у сваком окружном мјесту бивше Босне и Херцеговине ове године изостало од школе сгм о 200 муслиманске д јец е, значи да je у цијелој Босни и Херцеговини изостало 1.200 na за 10 година имиали бн 12.000 Када би се урачунала јо ш и она д јец а no већим среским м јестима, добили би једну поразну дифру о градској дјеци к о ја не п о хађају основну школу и к о ја ни од кога не примају никакво васпитање. Стање и будућност ове д јец е ,мора забринути сваког искреног патриоту ове земље. Сеоске д јец е о стаје до душе много више без основне школе, али то није тако зло као за градску д јецу к о ја су изложена свим могућим опасностима и иегативним узгојннм факторима. Бригу над у зго јем сеоске д јеце у првом реду воде нихови родитељи као природни заштитници, те према томе узго Ј и морал те д јец е, иако без школе, много je бољи него код варошке д јец е. Родитељи варошке д јец е из много разлога ниЈесу у стању да испуне сво је узгојн е обвезе према дјеци, нарочито o n aj к о ја не похађају школу. To су већином ДЈеца сиромашних родитеља, који no цио дан раде тешке физичке послове a ноћи проводе no механама. О исхрани и у зго ју сво је д јец е као и о њиховом школовању не воде никакву бригу. Они станују no периферији града, na њихова изгладњела д јец а силазе у чаршију или д а просе или да краду. Ha н>ихово школовање нико и не помишља. Није мален број овакве дјеце. Она претстављају социјални баласт и срамоту нашег данашњег друштва, a нарочито исламске вјерске заједнице, na чак и цијеле нације. Ова дјечурлија no нашим касабама, чине на само напаст на нашег ч овјека, него и на странца, поготово на туристе a и остали пословни сви јет који свраћа у провинцију. Она претстављ ају велику срамоту за исламску заједницу, је р се no њима цијене сви муслимани. По њима се може да суди недостатак наше социјалне свијести и отсутност сваке колективне активности за јачањ е и подизање. 243 �Када странац, к о ји не п о зн аје д овољ но ж ивот нас муслимана у прошлости, данас види многу биједну муслиманску дјец у no улицама, и нехотице с правом помисли да смо ми уопшпте неспособни за ж ивот и напредан културни рад. Међутим то к и је тачно, је р смо ми вазд а тежили за напретком и манифестовали св о ју вољ у за вишим културним животом, како то и наша вје р а прописује. Истина je д а смо усљед нашег наглог осиромаш ења занемарили наш ситннји свијет и њ ихову д је ц у . Бивши велепосједниди, као и мали посједници, забавили су се сваки борбом за егзистенцију и одржање, na j e заборављ ен и занемарен велики б р о ј нашег живља ко ји je у з њих живио. Д јец а овога нашег малог човјека о стају б ез егзистенц ије, без ш коле и без заната. Она немају никаквог занимањ а. Има д оста сл уч ајева да им нека д јец а и пођу у основну школу, али под теретом теш ких прилика и велике фукараштине напусте школу, чиме губе касније право за изучавањ е заната. Д а се макне неко д и јете у сви јет на школе или на изучавањ е каквог заната, треба извјесна сумица новаца, треба савје та, упута и приватне иницијативе: Али нашем малом о вје к у све je то ускраћено. Тако вели^а већина наше д је ц е о ст а је и б ез школе и б ез заната, na тако и многи таленат мож да пропадне. Јо ш гори je случај са д јец ом к о ја су посве б ез родитељ а. Са д је ц о у наших суграђана других вје р а иде много лакше. Прво, наши суграђани других вје р а свјеен и ји . су о д нас, a осим то га материјално су боље стали, a њ ихова удруж ењ а и појединци ванредно су аггилни у збрињ авањ у подл«1а;Гка и заш тити њ ихове д јец е. Ми муслимани нити см о довол.но свјесн и , нииС^смоаг^дни, na и наша малобројна друш тва к о ја _ с у позвана да се брину за исламску м л ад е ж ,> б е з наше моралне и материјал не помоћи, м орају ликвидирати. Пред огромним бројем незбрннуте, напуштене и сироте д јец е муслиманске, к о ја не похађају ш коле цити занате, д рж авне установе, и поред најболЈе во љ е м јеродавних, немоћне су да пруже пуну помоћ и заш титу. C fb ra у з држ авну помоћ треба у првом реду д а д ођ е сарадњ а приватне иницијативе, na окда самоуправне, бановинске, вје р ск е и општинске установе. Неки дан читали см о у престоничкој штампи опширне и звјеш таје о међународном конгресу Уније за заш титу д јец е и о изложби графикона, статистика и предмета, к о ји су приказивали резултате рада и успјеш не борбе з а моралну и здравствену заш титу д је ц е и младежи. Том приликом могло нгм je пасти у очи д а су поједине општине на овом пољу получиле ванредно ли јеп е резултате, a иза општина стоји. иницијатива држ аве и приватних друш тава. У самом Београду има око 70 друш тава, к о ја се брину за младеж ; затим no броју друш тава ових д олази Љ убљ ан а, na онда Загреб. Београдска општина има половилу цјелокупне београдске д јец е под своји м старањ ем и no своји м здравственим и социјалним установама. О ко 6 3 0 напуштене д је ц е , и оне потпуно без родитељ а, Б ео гр ад ска општина см јестила je код туђих породица за ч и је издрж авањ е плаћа мјесечно дотичним породицама. Д ва в о за са о ко 1850-еро д је ц е послала je београдска општина прош лог љ ета на опоравак. У Београду, Загребу и Љ убљ апи општине имају св о је специјалне буџетске кредите за соц ијално старањ е и заш титу сироте д јец е. По Д равској бановини чак и сеоске општине имају социјалне и здравствене установе као и буџетске кредите за заш титу д јец е и младежи. О приликама здравствене и моралне заштите д јец е у крајевима бивше Босне или Херцеговине нема ни помена на изложби.. К ад Б ео гр ад има 70 друш тава к о ја се брину за д јец у , онда би требали и остали наши градови да имају сразмјерно о дговарајући б р о ј друш тава и установа, к о ја се брину за моралну и здравствену заш титу д јец е. Међутим код нас нема иити близу оно ш то би требало, специјал н о међу муслиманима. Међу нама има приличан б р о ј му- ж ано њ егово држ ањ е 1914 год. када je сведочио у корист српских сељ ака у С арајеву, к о је су ау стри јске власти д овгле на опгуженичку клупу. Рахм . Ресуловић се успеш но бавио књизевнош ћу и музиком. ЈНБегови први песнички покуш аји д ати р ају из 1905 год ., али ти њ егови изливи младалачких o ce h a ja остали су н еоб јавл>ени. Први њ егов штампани рад je чланак »М рак и неуређеност улица у Требињу«, који je објављ ен у листу »Бош њак« у С арајеву 1905 (и.ли 1906) год. T a j чланак у коме je дигао с в о ј глас против нерада требињске општинске упраЕе, прво je послао мостарском »М усавату«, који je — зб о г пријатељ ских веза са претседником требињске градске општине — одбио д а г а штампа. О д 1908 год ., као ученик Учитељске ш коле, почиње д а о б ја в љ у је св о је радове у »Ђ ачком листу«, a од 1911 г. мостарски »Бисер« и сарајевски » Г а јрет« ш там пају њ егове приповетке, песме, позориш не ствари и разноразне чланке. Т ад а заправо почиње њ егово право књ иж евно делањ е к о је ће продужити д о омрти. K ao учитељ у Оџаку г. 1913, он с народом прославља 10-годиш њ ицу посто јањ а Г ајр ета. Ha т о ј прослави приказаиа je њ егова позориш на игра у једном чину из ђачког ж ивота у Оџаку, »Сироче«. Т у игру, он je нарочито за о ву прилику написао и на т а ј начин п р в и изнео Гајр ето ву мисао на позорницу. Тадањи главни секретар Г а јрета, познати национални борац и арадски мученик, рахм. А вдо Сумбул, у листу »Г ајрет« од 20 марта 1913 г. писао je рахм. Ресуловићу између о сталога: »Управо када сам Вам хти о д а пишем д а кам пош аљ ете Ваш комад, д а1*ат пригодом десетогодиш њ ице Г а јрета, за лист, р ад je већ био ко д мене на столу. И деја не м ож е бити краснија. Ви сте први, ко јем je сретна мисао пала на ум, да, изнесете Гајр ето ву и деју на наше позорнице Б о љ е агитације за Г ајр ет и њ егову и деју збил>а не могу д а замислим и ja Вам на томе од срца честитам« . . . » Јо ш Вам напомињем да ћемо од о вог ком ада слог задрж ати и штампати га у посебне књижице, како би адогли слати свима оним, к о ји he у будуће давати Гајр ето ве забаве. Држ имо, д а ћетс нам о в а ј поступак одобритн и то дозволити.« У истоме листу о в а ј заслужни национални и културни трудбемик д а је јо ш тада о вакво миш љење о Ресуловићевим радопима: »He ласкајући Вам ни мало, велим Вам , да ми се Ваш и pa- �дови необично д оп адају: тема Вам je увијек добра, стил лијеп, a што je најглавније јези к правилан, чист, без икаквих примјеса.« Поред ових р еч и .ко је je Авдо Сумбул упу^ио директно Назифу Ресуловићу, и са,м часопис »Гајрет« у свом 4 —5 броју о д 1 априла 1913 год ., у рубрици »Г ајр ето за десетгодишњица« под насловом »Оџак«, доноси, између сстало га и ове редове: »Осим овога јо ш je неш го што нас je код давањ а ове забаве највиш е обвеселило. Г. Назиф еф. Ресуловић написао je за ову забаву нов позоришни комад, у коме се први пут износк Г а јретова идеја на нашу позорницу. Г. Ресуловићу од срца честитамо на о в о ј сретној замисли, к о ја he без сумње донијети нашем »Гајрету« лијепе користи. О вај нови комад г. Релуловића донијећемо, ако не у овом броју ради пренатрпаио-сти материјала, a то засигурно у идућем. Комад je приређен тако д а се може давати на свак о ј Г ајр ето вој забави, rnto ће исд а буде ако Бог да . . . « О вај рад je одиста штампан у »Г ајрету« (1913 r. бр. 6— 7) и успешно приказиван више пута по' разним местима Босне и Херцегавине. После О слобођењ а, у з нешто прозних радова он imfne нарочито патриотске песме, д еч је песме, песме радницима и сељацима. С арађује у многим часописима у С арајеву, Београду, Скопљу, Загребу и другде, no календарима и алмамасима. Њ егове радове преносе разне антологије, декламатори и читанке. У следећем броју »Гајрета« биће изнета, углавном, цела библиографија њ егових објављ ених радова. He упуштајући се у критичко оцењивање нити анализу књижевног рада рахм. Н. Ресуловића, о коме се више пута ласкаво говорило и писало, намера ми je била о в а ј пут. да укажем ка њ егове заслуге з а Г ајр ет п Гајретову националну,културну и просветну мисао. Уосталом, оно што je о мерхуму писао рахм. Авдо Сумбул, што je забележ ио лист »Гајрет« и приликом прославе 10-годишњице друштва и, о во га лета, приликом њ егове 30-годишЊице књижевног рада, као напокон и оно што je у име Гајрета на њег о в о ј џенази рекао писац ози х редова — свакојако je довољ ан д ок аз колико je Г ајр е т умео и уме д а цени његове заслуге. У томе свему и живи и мртви Назиф Ресуловић добија пуну сатисфакцију за сво ј рад. Нека му je рахмет и слава! М. Тајиб ОкиН. шких и женских друштава, како у Сарајеву тако и у провинцији, у чију би компетенцију спадала брига и надзор о ДЈеци и сиромашном нараштају, али та друштва нити су дала нити су могла дати оно што се од њих с правом очекује. Да се на овом пољу међу нама врло мало радило крква je наша интелигенција, старија и млађа, к о јо ј je добро, a ^ оја je изгубила сваки социјални смисао и чији су о сје ћ аји хуманости потпуно отупили. И зузетак чине часне изнимке, којих j e међу нама врло мален Орој. И да није виших етичких и хуманих циљева, национално-економски разлози диктују, да муслиманско друш тво посвети1 сво ју пуну пажњу угроженој младежи. С правом очекује ова младеж од муслиманске духовне и свјетовн е иителигенције да jo j се помогне, јер су ирипадници наше вјерске заједнице на ч и ји he број интелигенције рачунати у извјесним моментима кад ови узрасту. Напредак и опстанак јед н е заједнице овисан je у првом реду о прирасту и надопуни конструктивне и продуктивне радне снаге. Што jeзд рави ја, бр о ј^ и ја и спремнија нова генерација, то ће заједница као фактор бити јач а. Код нас, међу муслиманима, показало се до сада да државне здравствене и социјалне као и само два Вакуфска сиротишта, na и друге сличне остале установе међу нама, нијесу биле у стању да преузму на себе бригу и старање за у зго ј многобројне снромашне муслиманске д јец е. Јер , такве младежи било je и бива сваким даном све више и више. Намеће се стога неопходна потреба ^ д а-се овоме проблему даде пуна пажња свих мјеродавних муслиманских форума и фактора. Стога сам мишљења да би требало Старјешинство нсламске вјерске заједнице са вакуфским саборским одбором, члановима Улема Меџлиса, имамима и среским вакуфским повјереништвима, д а покупи о муслиманској дјеци слиједеће статистичке податке: 1) Б р о ј муслиманске мушке и женске д јеце к о ја се скит а ју т. ј . не похађају школу ни мектеб, a у м јесту постоји и мектеб и основна школа. 2) Б р о ј муслиманске мушке и- женске д јец е без родитеља о к о јо ј се нико не брине. 3) Б р о ј муслиманске младежи од 10— 20 година к о ја су без заиимања, свршила ochobjiv школу, na не похађају ни занат ни средњу школу. A ko би се савјесно прикупили горњи подаци, добили би једну врло фрапантну цифру, о чему би позвани и мјеродавни онда, хтјели или не хтјели, морали повести најозбиљ нију бригу и предузети врло ефикасне мјере за лијечење овога нашег социјалног зла и културне срамоте. Старјешинство Исламске вјерске заједнице након покупљеиих података требало би одмах да позове анкету наших најпознатијих јавних радника свих звања и струка, ко ји би дснијели потребпе одлуке и израдили детаљан план о збриаавањ у , школовању и запослењу бројне сироте муслиманске младежи. Ова анкета имала би д а проучи и донесе конкретне закључке, који долазе у обзир за ријешење постављеног проблема: 1) Ha који начин исламска заједница треба да помогне пуну-примјену закона о обавезној основној настави у оним мјестима гд је барем постоји основна школа. 2) Ha који би начин могао Вакуф помоћи школске општине, да ове повећају број одјељењ а, к о ја би похађала д јец а досад изостала од основне школе. 3) Д а ли постоји могућност отварања окружних вакуфских сиротишта у мјестима са претежним бројем муслимана. 4) Да ли би се могле отварати специјалне Вакуфске радионице, или мање фабрике са интернатским уређењем за ■ ____________________________ 245 �Из iic.otijciJiJbcnc п е с н и ч к е остсгвштине р а х л е т л н Р е с у л о в и Ћ а КИТА ЦВИЈЕЋА Сjeb a m ли се када си ми Ону киту цв’јећ а дала? Од миља j e и зан оса M oja душ а уздрхтала. Три цвијета ту су била: Плав, бијели и црвени. Ах, прекрасне то су б о је, Што к о мелем г о д е мени! сиромашну муслиманску младеж у којим би у је д н о изучавала разне занате. 5) Д а ли je могуће д а Вакуф м ож е за бесплатну послугу уступити градским општинама земљ иш те и зград у за отварањ е опш тинског сиротиш та, у к о је м би била см јеш тена муслиманска и немуслиманска дјеца/ у колико то општина сама није у стањ у д а изградиЧ}. градилиште купи, д -гр ад je у већини настањен муслиманима. 6) Д а ли j e могуће основати једвд> централно друштво з а см јеш тањ е муслиманске^мушке и ж енске д је ц е на изучавањ е модерних заната, под покровитељ ством Исламског вјер ско г старјеш инства ч ији би повјерениди n o провинцији бкли имами и ш ер и јаЈске су д и је. Нешто попут »Привредника« или »Радиш е«. 7) Д а ли je могуће см јеш тањ е сироте и напуштене д је ц е no приватним кућама, ч и је би издрж авањ е плаћала централа Исламске в је р с к е зајед н и ц е из сп ецијалног фонда и приреза, који би се у то име о сновао и завео. М ишљења сам д а би се остварењ ем ових неколико питан>а, кзнесених у горњ им редовим а, макар дјеломично могло помоћи б р о јн о ј исламској незбринутој д јец и . Тиме би манкфестовали св о ју св и је ст и докум ентовали снажну нашу вољу у данаш њ ој ж и вотн о ј борби з а д аљ њ у св о ју ексистенцију на о в о ј груди земљ е. Пресретан сам, momo д р ага, Миришући твоје цв'јеће И не тражим на свијету Од тог цв’јећ а љ еп ш е цв'јеће. (1911 го д .) ДОПАДАЊЕ Волим п ољ а класјем позлаћена, В есак с фруле к р а ј стада пастира. Волим орла к а д прхне са стијена У з кликтање ср ед планинског мира. Волим б о р је и танане јел е, Гримиз зо р у што п о зд р ав љ а дан е. Волим села, њ ин е куће бијеле, И ратарске, што х љ е б д а ју , длане. Волим мили пијев славуј-птице И сунашце кад са г о р е гран е; Волим када проспе златне жице Ha л и ваде цвијећем иш аране. Волим пЈесму у шумору ријека, Дрхтај ситни седеф-тамбурице; Часе слатке кад ме д р ага чека, Да j o j чарно ja откријем лице. Волим ћурлик вјетрова у лишћу Са мирисом п р ољ ећ н ога даха. Волим тренут к а д у младом бићу Разбукти се пламичак севдаха. * Али никад не волим нит’ желим: Мутне д ан е и н ев о љ е штуре, Крик младости за жићем увелим, Ни животне оркане и б у р е . . . М ехмед Салихспахић ЈТамазанска ноћ Закорачили су јес е њ и тмурни дани У наш град, Зајаукали су вјет рови узбуркани Ко ч овјек к а д га савл ада глад. A глад j e ту. И зима b e с к о р о до№ И снијег b e намести улице д у г е . . . ripon3aKahe д је ц а у л е д е н о ј Hobn, Mp3Hybe се градом отпуштене слуге. Л nohac, Hobacl д о к м ујезин гласно з о в е с минарета, Д ок спавају мирно сити и напити, O ko наш ег града смрт облијета И Hob рамазанска би једом с е кити. Ју н у с M e^O BH b 246 ШТО ЛИСТ »ГА ЈР Е Т « Б У Д Е ИМДО ВИШ Е ПРЕТПЛАТНИКА Б И Ћ Е С ВЕ БО Љ И И У Р ЕЂ ЕН И ЈИ . ПРЕТПЛАТИ ТЕ СЕ И О М О ГУ Ћ И ТЕ ЛИСТУ НА ПРЕДО ВА Њ Е! �I s v o r s e v d a lin k e Naredna pjesma je izraz kolektiva, izraz narodne duše koga nazivamo umjetnost. Ta umjetnost je, međutim, osobena i sirova, nije nakalemljena. Ona pretstavlja osjećanja mase,i, istodobno, osjećanja svakog čovjeka, malog i ne­ znatnog, koji je svoje bolove i radosti, svoje želje i tajne, stopio u zajedn čki poklik iz koga se rodila melodija. Danas kod nas postoji nekoliko lokalnih narodnih iz­ raza koji se bitno razlikuju između sebe, iako u sebi sa­ državaju istovjetan seljački, narodni estetski izraz. Oni se dijele po pokrajinama. Poniknula u narodui, narodna pje­ sma je živila u njegovu predanju i tradiciji, srasla sa nje­ govim instinktom i vršila snažan uticaj na našu današnju kulturu. Sevdalinka je lirski izraz narodne duše koji je ovdje, u Bosni, naročito došao do punog izživljavanja usljed izvjesnih vanjskih uticaja. Ovi vanjski uticaji, sadr­ žani u društvenom folklornom i vjerskom životu, djelovali su i na njene čisto muzičke elemente. Jo š su stari Južni Slaveni pokazivali velike muzičke sposobnosti. To je prvi uočio vizantinski car Mavrikije. On je na svom ratnom pohodu u Trakiju zarobio tri Sla­ vena koji su, mjesto ratnog oružja i ratne vještine, lijepo svirali i pjevali na svdjim gitarama. U IX vijeku bili su širom cijele Njemačke poznati i cijenjeni slovenački igrači koji su izvodili najljepše plehove' i igre. Stara slovenska igra k o l o bila je poznata i kroz cijeli Srednji Vijek, a Nikifor Gregoras je 1328 godine gledao i slušao ove igre u Srbiji. Poljski kralj-Vladislav Jagel držao je 1415 godine srpske guslare na svom dvoru, a papa Aleksan­ dar III bio je neobično oduševljen našom muzikom kad sc navratio u Zadar na svom putu u Mletke. U Zadru su Hrvati priredili u njegovu čast vesele narodne zabave, na kojima je Papa bio razdragan kao dječak. U Dalmaciji, specijalno u Dubrovniku, ove vesele igre, koje strani pisci nazivaju »đavolske pjesme«, protiv koj.h su protestovali crkveni sabori, održavale su se na pijacama i po crkvenim portama. Po svoj prilici su se ove narodne igre i pjesme održale u našim krajevima još od paganskih obreda. Kroz našu istoriju imale su vidnu ulogu u razvitku našeg kulturnog, nacionalnog i političkog života. Stvarali su ih i prenosili trubaduri, guslari, skitnice, kosci i zaljubljenici. U najraz­ novrsnijim formama, sa instrumentalnom pratnjom ili sa­ mostalno, održale su se one sve do danas. Narodna pje­ sma je izbijala direktno iz naroda, iz života: rađala se u izobilju i sreći, u zadovoljstvu i veselju, u ratu, krvi i ne­ volji, haranju kuge i drugim manifestacijama dnevnosti. Гако je dobivala i svoj sadržaj i ritam, nekad bolan i prebolan, nekad raspojasan i razuzdan, šaljiv i živ, pun manguparija i doskočica ili pritajene tuge za nečim nedokučnim i dalekim. Nije onda čudo što je narodna pjesma postala ogledalo narodne psihe, sinteza snage i stremljenja, odjek događaja i kulturnih nastojanja naroda. * Baš u najnovije vrijeme, narodna muzika je, sa svojim eminentnim folklornim i umjetničkim elementima, došla do punog izraza i snage. Kod raznih naroda pojavio se velik broj onih koji su stekli puno priznanje i popularnost upravo zbog toga što su u svoje muzičko stvaranje unosili elemente nacionalne muzike. Tako su došli na glas kompo­ zitori poznati u cijelom svijetu kao što su Haydn, Smetana, Janaček, Musogorski, Betoven, Bah, Dvorak. Pod uticajem njemačkih klasika, čeških romantičara i modernih ruskih kompozitora, poečli su kod nas u narodnoj pjesmi tražiti izvore Jenko, Krstić, Marinković, Ipavec, Mokranjac, Maćejovski i Hajnrih, a u najnovije vrijeme Gotovac, Mec i Demetar. Simpatična je u tom pogledu akcija »Akademskog pevskog zbora« u Ljubljani i nekolicine mladih muzičara oko ovog društva, naročito Marolta, Tomca i dr. Položaj sevdalinke u našoj narednoj poeziji ima za­ sebno mjesto. Sevdal.nka je, pretežno, ženska pjesma. Stva­ rale su je naše žene i djevojke, zatvorene medu četiri zida, u čežnji, boli i radosti. One su, većinom, po muslimanskim patrijarhalnim domovima, zatvorene vjerskim propisana i običajima, iza rešetaka, u halvatima i čardacima i mirisnim avlijama, proživljavale časove samoće. Pjevale su pjesme okivajući ih riječima adekvatnim motivima radosti, smrti i erotike. Vezle su na svojim derdefima najfantastičmje šare i cvjetove prenoseći na njih svoju dušu i goruće čežnje ranjena srca. Lirska nota vibrira često u istančanoj nijansi da se, ponekad, izlije u ekspresivan izraz koji zahvata i krv i srž osjećaja. Izmiješana je u njoj slovenska bolećivost i melanholija sa dahom bogumilske Bosne i mračnim neshvatljivim tajnama Azije. * Sevdalinka skriva u sebi unutarnje porive koji tinjaju u nama da načas, kao plamen, razbukte fatalno i snažno zapretane strasti u krvi, u ploti. Ova sevdalinka, čija je snaga u tekstu koji, mjestimično, liči na suptilnu japansku poeziju, i u melodiji koja uzbuđuje i zanosi, »upropastila je hiljade egzistencija i života« sagorijevajući u njima, uz saz i rakiju, sve ovozemaljsko i unutrašnje. Ta melodija, opojna kao rakija, prenosi ih u čaroban svijet derta i sev­ daha, boli i omanie i stvara u njima čudna raspoloženja. Sevdalinka, osim toga, svoj korjen traži u životu tra­ žeći njegove najpotresnije i najdramskije momente. Lju­ bavni osjećaji su najbolniji, kipte u čulnoj prenadraženosti. Sevdalinka je, kako kaže jedan naš pjesnik, stvorena iz srca, pa i danas govori kroz srce onih koji je slušaju. Po­ nikla je, dakle, na našoj narodnoj melodiji koju je obogatila istočnjačkim kulturnim varijantama i učinila je složenijom. Ovakva kakva je, mogla je da se rodi samo pod povoljnim ekonomskim uslovima, na begovskim odžacima i čardaklijama, koji su njenim stvaraocima omogućili bogato izživljavanje. Ona pjeva o starom zemanu i sreći, o ljubavnim zanosima i bolima, o čežnjama i nedoslutnim uživanjima. Zato zaluduje i čsvaja, zato se rado sluša, a kad se sluša onda se uzdiše, razbija, uživa, potcikuje i plače. Ljepota sevdalinke doživljuje se na razne načine, prema tempera­ mentu i raspoloženju. Posljednjih godina bosanska sevdalinka postala je opšta svojina, jer postepeno osvaja sve krajeve naše zem­ lje. Trebalo bi, jedino, da se neko stručno lice pozabavi njenim čisto muzičkim studijem i da obradi još neobdjelano gradivo koje leži na dohvatu i čeka. Samo tako bi mogla da posluži viš.m ciljevima i da svojim dubokim lirskim štimungom, svojom muzičkom vrijednošću, doprinese stva­ ranju viših vrijednosti naše opšte jugoslovenske kulture. U protivnom slučaju služiće sevdalinka, kao i dosad, prven­ stveno, buđenju niskih čovjekovih strasti, najviše alkoho­ lizma, najvećeg neprijatelja našega naroda. A uživanjem alkohola, čovjek i nehotice pada pod uticaj mnogih drugih socijalnih zala i opačina, a to nije cilj naše lirske pjesme. Sevdalinka treba da oplemenjuje i ojačava, a ne da ruši i ubija. Kad to spoznaju široke narodne mase, onda će njena snaga biti još veća, njen muzički i kulturni uticaj još jači. Hamid Dizdar --------------------------- - 247 �ЗО-g o d iš n jic a o d la s k a a u strijsk itj četa isz S a n d ž a k a Prema zaključku Berlinskog kongresa godine 1878 Austro-Ugarska monarhija je dobila mandat da okupira Bosnu i neicegovinu, sto je ona iste godine i izvršila. Ali se austrijske trupe nisu zaustavile na istočnoj, bosanskoj granici, nego su prodrle preko nje i u Novopazarski San­ džak sve ao Pievarja, postavljajući u pojedinim mjestima Sandžaka svoje vojničke posade, sve pod izgovorom, da sc osigura zaieđe — okupirana Bosna i Hercegovina. Austrijske čete došavši u Bosnu i Hercegovinu odmah su preuzele i civilnu upravu, djelomično uvodeći čisto au­ strijske zakonske propise, a djelomično republicirajuči otomanske zakone bilo u njihovom izvornom obliku bilo sa nekim dopunama i izmjenama. Međutim u Sandžaku je bila potpuno druga situacija, jer Austrija nije imala mandat da okupira i Sandžak, nego je u njega prodna bez nekog specijalnog zaključka. Na osnovu toga nije smjela austrijska vojska da preuzme i civilnu upravu u Sandžaku iako se je neovlašteno dosta upiitala u interne posiove domaće, otomanske civilne uprave. Austrijske vojne posade provele su u Sandžaku 30 godina, a kada je 1908 godine anektirana Bosna i Hercegovina, morate su austrijske čete napustiti Sandžak. Inteiesantno je napomenfcti,pda» su podaci o bo­ ravku i djelovanju austrijskih četa u Sandžaku više nego oskudni, da ne kažemo nikavi, razumljivo oni do kojih mi lako možemo doci. U Balkanskom institutu sarajevskog muzeja nalazi se jedan mali dosije pod imenom »Limgebiet«, u kome je tadanji Šef instituta, a sada penzionisani profesor univeiziteta u Beču Dr. Karlo Patsch, sakupio nešto ma.o građe o tome. Za vrijeme boravka austrijslćm četa u Sandžaku (1878 — 1908) postojale su u Pljevlju, Pr.jepolju i Priboju voj­ ničke poste (Feidpost), koje su također preko vojničkih pošta u Metaljci, Cajniču, Goraždu itd- imale vezu sa Sa­ rajevom. Te austrijske sandžačke vojne pošte bile su podreuene C. i kr. poštanskoj direkciji u Sarajevu (jer sve do konca svjetskog rata nije u Bosni i Hercegovini bilo ci­ vilne pošte), a kac upravnici pošta bili su zaposleni podo­ ficiri raznih rodova oružja. Sve vrste poštanskih pošiljaka, koje su dolazile za vojna lica u Sandžak ili koje su od ovih slate u unutrašnjost zem.je, bile. su oslobođene od plaćanja poštanskih taksa. Građanska lica koja su se služila austrij­ skom vojnom poštom u Sandžaku upotrebljavala su bosansko-hercegovačke poštanske marke. Glavna komanda austrijskih četa u Sandžaku bila je u Plevlju, dok su u pojedinim mjestima bile detaširane manje vojne jedinice raznih rodova oružja. Austrijska vojska u Sandžaku obrazovala je u Plevlju i jednu privatnu osnovnu školu, koja je bila podređena vrhovnom vojnom zapovjedniku austrijske vojske u San­ džaku. Ta je škola sa njemačkim nastavnim jezikom u prvom redu bila namijenjena djeci austro-ugarskih i g ra ­ đanskih lica u Sandžaku, ali po odobrenju vojnog zapo­ vjednika školu su mogla pohađati i djeca domaćeg stanov­ ništva. škola je bila čeherorazredna, a radila je po na­ stavnom planu propisanom za osnovne škole u Donjoj Austriji, škola je imala dvije nastavničke sile i to jednog potpuno kvalifikovanog učitelja i jednog za nastavu po­ desnog podoficira. Vjeronauku je predavao vojni svećenik, a vojni liječnik je imao dužnost da vodi brigu o zdravlju učenika. Na čelu škole stajao je školski savjet, sastavljen cd vojnih i nastavnih lica. Na 26 oktobra 1903 godine bila je izdata i uredba te škole, koja je bila nikom pisana i umnožena šapirografom, a potpisana po vojnom koman­ dantu. Zvaničan naslov te škole bio je : »Austrougarska privatna osnovna škola u Plevlju«. Jo š za vrijeme boravka austrijskih četa u Sandžaku, postojao je jedan projekat za gradnju sandžačke željeznice, keja bi bila nastavak željezničke pruge Sarajevo— Uvac i time što iakše omogućavala prodiranje Austro-Ugarske na istok. Po jednom planu barona Hirscha trebala je prvotno ta željeznica da ide od Uvca, dolinom Lima do Berana, pa preko Smiljevice plan ne dolinom Ibra do Mitrovice. Me­ đutim jedna. mješovita komisija, koja je bila poslata iz Carigrada, pregledala je u martu i aprilu 1908 godine cijelu situac.ju ( konačno odredila toj novoj budućoj željezničkoj pruzi ovaj smjer: Mitrovica — Novipazar — Sjenica — Prijepclje — Priboj — Uvac. Međutim uslijed naglih poli­ tičkih picmjena u Turskoj, a ubrzo iza toga i na tom cijelom dijelu Balkanskog poluotoka, ta je željeznička pruga ostala neostvarena. Ubrzo iza toga bi proglašen ustav Turske, koja je dotada bila apsolutistička neustavna monarhija. Ta je vijest stigla preko Soluna 24 sata ranije među plevaljsko stanov­ ništvo, nego li zvanična obavijest austrijskom vojnom za­ povjedniku. U početku, prvih dana, narod je bio potpuno miran i ravnodušan, jer nije shvatio važnost jednog ustava. Narod nije imao pojma kako će to novo stanje izgledati. Ali ubrzo dođoše agitatori koji narodu pvotumačiše zna­ čenje proglašenja ustava. Kao u svim ovakvim važnim političkim događajima, tako su se i tui pojavili i nesavjesni agitatori, koji su narodu krivo tumačili ustavnu slobodu, govoreći mu da više neće morati plaćati poreza, da više nema nikakve razlike između onog najsiromašnijeg i samog sandžak-paše, itd. To je sve prouzrokovalo buru odušev­ ljenja kod naroda koji je u gustim povorkama kretao po plevaljskim ulicama, pucajući iz pušaka od veselja. Međutim se te manifestacije pod uplivom izvjesnih agitatora pretvoriše u demonstracije protiv sandžačkog guvernera u Pleviju Sulejman Haki Ferik Birindži-paše, koji je tada već 30 gcd:na upravljao Sandžakom. Iako lično obrazovan i ljubezan, on je uz pomoć šefa policije Ibrahim-efendije zaveo jedan bezobzirno strogi režim, ne birajući srestva za pro­ vođenje izvjesn.h stvari. Zato je pojedinim agitatorima lako uspjelo, da narod okrenu protiv Sulejman-paše. Demonstra­ cije su dolazile iz dana u dan pred njegov konak i vičući tražile, da se on zahvali. Interesantno je napomenuti da je u tim demonstracijama učestvovalo i nekoliko mladih aktiv­ nih turskih oficira. Sulejman-paši su prigovarali i da je pri­ jatelj Austrije. Narod je sačinio i sultanu podnio prestavku sa nekoliko stotina potpisa, kojom se traži smjena Sulej­ man-paše. Ubrzo iza toga stigli su u Plevlje izaslanici m'adcturskcg odbora iz Soluna i prisil li Suiejman-pašu da podnese ostavku, koja mu je odmah i uvažena. Na 13 sep­ tembra 1908 godine, nakon što je bio razriješen dužnosti, obratio se je Sulejman-paša svome dobrom prijatelju au­ strijskom generalu baronu Rhememi, zapovjedniku austrij­ skih posada u Sandžaku molbom, da ga vojnom poštom cdveze do Ustiprače, odakle bi on nastavio put preko Sa­ rajeva do Soluna. General Rhemen stavio mu je na raspo­ laganje svoja kola, kojima ga je lično ispratio do Metaljke, odakle je Sulejman-paša krenuo sam dalje. �Ш талги а © Г&јретоком к а л е н д а р у за 1 9 3 8 го д и н у Досадањ и прикази Г а јр ето ва алманах-календара з а 1939 годину, који je изаш ао из штампе 15 октобра о . г., могу да чине част Г ајр ету као и овој његовој едицији. З а Гајрет значи врло м ного када човјек од пера као ш то je г. Гр. Божовић каж е з а ову нашу едицију »да ће бити наш најбољи календар ове године«, Ни оцјене остали х појединаца-интелектуалаца као и листова не изостају за оном r . Божовића, na ћемо овдје цитпрати сам о неколике. »Ју го сл а в е н ск и Л и с т « у броју од 19 октобра пише: »И здао главни одбор Г ајр ета, уредио Хамид Кукић. — Пред нам а je овај календар з а настајућу годину са преко 3 5 0 страница сваковрсног штива. У натјецању сарајевских културних друш тава д а својим члановима пруже јефтину књигу, a уз т о добру и поучну и забавну, Гајр ет je у првим редовима не жалећи трсш ка ни тр уда. Окупио je бројне сараднике, већином муслимане, људе познате на књижевном и културном пољу. 'Гако je нови Гајр етов календар препун разних чланака и с а став ак а из свих грана лијепе књижевности. У њ ему ће сваки читалац наћи ш то г а највише занима. И полигичар и правник, хисторичар, привредник, пјесник и приповједач, наћи ће, ш то ће му бити од користи и поуке. Ш тнво je у главном намијењено муслиманском свијету, na je ст о г а разумљиво д а многи чланци обрађују хи стори ју, обичаје и ж ивот муслнмански. 11рема том е садрж ај календара може се раздијелити у више група. Од политичких чланака напиеао je др. Авдо ХасанС егови ћ: О 2 0 годишњици ослобођењ а и уједињ ења; др. Хамдија 'Бемерлић: Р а з в с ј устаан ости у Србији; др. Миливој Навловић: Б р ат je мио, које- вјере био. — Из живота наших муслимана написао je лијепу расправу др. М ехм ед Беговић: Насљеђивање брачних д р угова у ш еријатском и грађанском и раву; Мехмед Али Иеримови h : Евладијет-вакуф ; проф. Мухам ед Пашнћ: Кур’ан к ао највећа муџира; проф. Касим Доб р ача: Социјалнн д у х ш еријата; Х а са н Хасанеф ендић: Судски уређај у ислам у; др. Хам ди ја Ћем ерлић: Алибег Ф ирдус — борба муслимана з а вјерско-просвјетну аутоном ију; Абдулах Хаџ и ћ: Муслимани у Б еогр аду. Бројно с у заступани чланци из хисторије муслимана у Босни и Херцеговини. Такови су проф есора Хам дије КапиџиНа: Омер-паша Л ат ас у Б осн и; проф. X . М ехм еда Ханџића: Д ва важна извора з а хисторију Босн е и Херцеговине; Хаш има Ш ерина: Ubrzo iza ođiaska Sulejman-paše napustila je Sandžak i austrijska vojska, jer je te, 1908 god.ne, proglašena anek­ sija Bosne i Hercegovine, a time se je mora.a iz Sandžaka povući i austrijska vojna posada'. Dan odlaska austrijskih četa iz Plevalja bio je određen sa 28 oktobra 1908 godine, ali je već prije bilo naređeno, da se do konca septembra 1908 godine porodice oženjenih oficira i podoficira moraju preseliti na austrijsko tlo. Ta naredba je mnoge porodice materijalno uništila, jer su na brzu ruku morale sve raspi odati, a putne i selidbene tro­ škove austrijska vlada im nije priznala. Radi toga se medu oženjenim austrijskim oficirima i podoficirima osjećalo jako nezadovoljstvo. U jutro na sam dan odlaska postrojile su se austrijske čete, a nasuprot njima počasni turski bataljon na če'.u sa svojim zapovjednikom Đamić-pašom. Na to je austrijski brigadir baron Rhemen održao oproštajni govor, na koji mu je Đamić-paša odgovorio. Nakon što je austrijska vojna glazba otsvirala austrijsku i tursku himnu, skinuta je s austrijske fortice na Malom Bogiševeu crno-žuta zastava i nošena do bosanske granice pred austrijskom vojskom, koju je pratio turski počasni bataljon pod zapovjedništvom Damić-paše. Rudolf Zaplata Дубички р а т, борба између Аустрије и Т урске ок о Дубице ,<8£i— ;* /9 и ; М . '1ајиба Окипа: Један заборављени хисторичар 18 вијс.са; X . Мехмеда Ханџипа: Неколико ф етвн н а т и х муфтнја из турске доое; прсц>. Фехи.ча Пфендипа: Плаћање дуирооачког данка Турцима; Дим. Мита Клицина: Отпор муслимана против окуиације Б. и X .; прсф. хајр уди на n y рипа: Један национални револуционар из Босне и ХерцеrGbHHc; гудол ф а Заплате: О царинском систему у Босни за турске владе; М устаф е Бусулауипа: Осман-паша Р есул беrobiih. Од привредних, друштвеннх, здравствених чланака истичу се сни из пера осад б ега Алибсговића, А хм еда Кемуре, инж. Ф. Межана, др. ХаЈрудииа џанановипа, инж. Ш а1>ира Халилоеипа, инж. лилмиЈе Дубравића, др. Асима Ћ е мерлића, Алије М ехнћа и др. Заоавна страна календара испуњена je пјесмом и прозом Хамнда Диздара, Ахмеда Мурадбеговипа, Иљаса Дсбарџића, Јунуза м еђедовића, ћазиф а Ресуловића, Мака Диздара, л а м зе Х у м е, Саита Орахоода, ГлигориЈа Божовића, јакш е Кушана, л усејн а Дубравиаа и Х асана Кикића. Јован Кршић приказао je удио муслимана у нашој књижевности. Овај летимични преглед садрж аја Гајретова календара дсвољан je д а даде слику његове висине и вриједности. Настојањ е друштвене управе д а даде својим читатељима добру књигу усп,ело je у сваком правцу. Једнако je на својој висини и HacTojarbe ипампарије »Б ссан ске Поште«, д а календар опреми у што љепшем техничком погледу, јер je т о узор ш тампарског умијеиа. Тисак je посве јасан. У календари;уму je сваки мјесец сзначен пссебним иртежом, a исто так о и наслови свих чланака цртежи су цртача »Босанске Поште« r . Мартинчака. И апартна насловна страна корица je његив рад. Све то служи на част штампарији r. Ј. Бретлера. М. П.« ▼ Угледни београдски дневник »П о л и т и к a « у броју од 2 2 сктоб р а пише: »Ових дана објављел je у Сарајеву календар Гајрета з а идућу годину, лепо опремљен, на Зоб страница у великој осмики, no цени свега 12 динара примерак. С всјом појавом овај босански алманах чини пријатно изненађсље не сам о no констатацији великога успеха једнога здравога националнога муслиманскога удружеша, толико засл уж н сга за правилан развеј нашега народнога ж ивота и културе, нсго и no својој великој и пробраној садржини, прикладној н књижевној. K ao ш то je многима познато, Гајр ет je основан још 1903 године, те je најстарије и најјаче културно-просветно друш тво међу југословенским муслиманима. Али отк ада je године 1909 тадањ а муслиманска народиа организација Херцег-Босне за секретара довела Османа Ђикића, Гајр ет je постао и друштво за буђење националне свести, те тим смером иде и данас. Часио и благотворно, д а се и успеси и виде и с сећ ају. Гајр ет je данас најјача оргамизација приваткога п сдухвата на територији Босне и Херцеговине. И ш око 2 0 0 својих подружница са 25.000 чланова, међу којима већина духовне елите муслиманске, јер je 6 0 —70% данашње муслиманске интелигенције школсвано помоћу и под надзором Гајр ета. С амо з а последњих двадесет година укупни приходи Г а јр е та износе преко тридесет мнлиона дииара. З а т о друштво школује сваке године no 600 ђака, међу којима je око 1 0 0 девојака. Пре сслобођењ а босанске муслиманке нису ишле у средње школе и још мање na више, т с je вечна заслуга Г ајр ета ш то je овај лед разбивен, те муслиманке у лепом броју данас походе све врсте средњих и стручних школа, na и Универзитет, откако je 1924 основан Београдски » Гајр ет Османа Ђикића« као прихватница.за омладину босанск ога Гајр ета. Д о сада je Гајр ет школовао око 6.0 0 0 , од којих многи већ заузимају видне положаје у друш тву и јавним служ бама. С амо за стручно спремљену учитељицу муслиманку колико ваља захвалити баш Гајр ету ! Ио иако je школовање омладине jom једнако најважнија грана Гајр етова рада, последњих година с е јавила и теж њ а д а се силази у шире народне слојеве, т е je и та ј правац показао лепе успехе. Одржавају се аналфабетски течајеви, популарна предавања, приређивају поучни теферичи, оснивају домаћичке школе и разне задруге, радионице и учионице за ручне радове, као што je и ћилимарска школа у Новом П азару. Дакле друш тво делује з а привредни и социјални живот 249 �народни, a парочито у сарадњ и с а »Привредником«, који и муслиманску децу намеш та на зан ате и трговине. Међутим Гајретов ал м анах у виду годишњега календара je такође несумњива и лепа потврда Гајр ето ви х тежњи и н>егова значаја у нашој данашњици. T a j зоорник не с а м о д а je из године у годину све бол>и, него — ш то je још важније — он из године у годину све јаче окупља ок о се б е интелектуалну елиту муслиманску, како световну та к о и верску. Т у су вам учени професори и улем е, лрозни књижевници и песници, све оно најбоље и најуобличеније из гласите покрајннс. Међу писцима с у : Авдо Х асанбегови ћ, М ехм ед Беговић, Хамид Д и здар, Х а м з а Х у м о , Ахм ед МурадбеговиН, Саит Ораовац, др . Хам дија Ћемерлић, Хам ди ја Капиџић, Мехмед-Али иеримовић, М ехм ед Ханџић, Е са д б е г АлибеroBiili, Илијас Добарџић, Хаш им Ш ерић, Ју н у з Међедовић, Мухамед Пашић, Назиф Ресуловић, Касим Д обр ач а, Дервиш Коркут, Хајрудин 'ћ урић, Хусеји н Дубравић, Х а с а н Кикић н други. У зоорнику je ч етр д есет и осам написа разноврсне и одабране садрж ине, д а ти х у ћирилици и латиници, врло мар.виво и књижевно писаних. Из.међу чланака нарочиту пажњу скреће на се б е »Ha слеђивање брачних д р угов а у ш еријатском и грађанском праву« од др. М ехм еда Б еговића, »О м ер-паш а Л а т а с у Босн « од Капиџића, »Д в а важ н а извода з а и сторију Б о сн е и Х ер цеговине« од проф есора Ханџића, » У д ео м услимана у нашоЈ кљижевности« од Кршића и »П лаћањ е дубровачкога данка Турци.ма« од Ефендића. Т а к о ђ г с у озбиљни прикладни написи к ао: »Муслимани у привреди Босн е и Херцеговине« од Алибеговића, »Какве нам зад р уге т р е б а ју « од Кем уре, »В оћарство и муслимани« од М еж ана и »Р уд н о бл аго Б о сн е и Херцеговине« од Халиловнћа. — С едам песам а д ају присну ноту овом алм анаху, јер с у и no облику и no мотивима на своме м ест у. Њ ихов акцент je и човечан и уметнички и везан за зем.ву. Д в а м оја земљака, Добарџнћ и А1еђедовић, снаж но су запевали нашем Санџаку, д в а Д и здара дали беспрекорне строф е, a С аит О р аховац у сонети ма »П оријекло« на ракићевски начин »брани роду хлебац и сл о б од у «, јер je »крв чеднога себр а, којем на челу зјапи д у бо к а б р а зд а као он а у селу на широкој њиви«. — Приповетке с у дали Х а м за Х у м о , Хамид Диздар, М урадбеговић, Куш ан н Добровић. Све су оне без замерке. Алманах je, дакле, не с а м о добар, н его ће n o свој прилици бити и најбољи м еђу овогодишњим календарима. З аслужује пуну препоруку, a нарочито и n o осталим покрајинама наше земље, које вал>а д а виде како образовани мусли.мани раде и осећ ају сво ју д у ж н ост. — Гр . Божовић.« » Ј у г о с л о в е н с к а П о ш т а « у броју од 7 октобра пише: »Друш тво Г ајр ет издало je , као и ранијих година, свој обимнн алманах календар з а годину 1 9 3 9 . Гајр ето в календар je критика убројила м еђу иајбоља издањ а ов е в р сте уопш те, узимајући у обзир њ егову б о г а ту садрж ину и разноврсност градива, али je овогодиш ње издање ал м ан аха превазишло све досадаш њ е. Го важи колико з а њ егсву б о г а т у садржину, толико исто и з а лијепу техничку опрем у и вриједност великог бр сја сарадника. Календар, наиме, броји ок о 5 0 најбољих иаших сарадника, м еђу којима има велики број књижевника, педагога, јавних радника и научника од имена и репутације.« Затим доноси имена сарад н и ха и њ ихове р адове, na настав&а: »Ово б огатст во имена пруж а и велико б о г а т ст в о материјала, так о да ће календар бити б о г а т прилог свакој књижници и свакој породици. М атеријал je n o сад рж ају р азноврстан и може с е раздијелити на неколико г р а н а : на чисту књижевност, истсри ју, економско здр авствене саврем ене проблеме и опште социјалне тем е. И с то та к о je лијеп број чланака посвећен исламу и вјерским проблемима. Значајни с у no својим мислима и начину на који с у дати чланци r r . Д р. Хасан б его в и ћа о 20-годишњици О слобођењ а и Уједињења, др. Ћ см ерли ћа » Р а з в о ј у став н о сти у Србији«, М. Ханџића »Д в а важна извора з а и сторију Б о сн е и Херцеговине«, др. Павловића »Б р а т je мио, које вјере био«, Е . Алибеговића »Муслимани у вривреди Босн е и Херц егови н е«, A. Кемуре »Какве нам за д р у ге т р е б а ју « , К. Д о бр ач а »Социјални д у х Ш еријата«, М . Т . Окића »Један заборављени и сторичар осам наестог вијека« и др. Јо ван а Кршића »У дио м услимапа у књижевности« итд. Књижевни дио календара je так ођер врло б о г а т. З а ступл>ени с у најбољи савремени муслимани књижевници. Овогодишњи њихов прилог je ствар н о врло добар и пун. 250 ------------------------------------------------------------------------- Se/en /e d u š e P R E M A V JE R O V A N JU S T A R IH (p o turskom ) E G IP Ć A N A M noge čud n ovate p ojave najprije su se p ojavile n a Istoku. T u se je najprije rodila m isao za p rou čavan je p riro d e; tu je n aj­ p rv o stjecište dubokih m islilaca i filozofa. S tari m udri K inezi, Indijanci, Bab ilon ci i G rci p ro u čav a­ jući p rirod u naišli su n a m noge čud o tv orn e p ojave u prirodi i uvidjeli da je zem lja jed na p ozo rn ica p reob ražen ja. P rim je­ ric e : o d jed nog zrn a (špice o d jabuke, kruške i sličn o ) nikne i izraste iz zemlje jed n o velik o d rv o ; iz jajeta izleže se šarena p erja m ilop ojn a p tica; m orska se v o d a isp arav a, o d te pare stv araju se ob laci, koji izlijevaju k išu ; d rv o k ad se zap ali p re­ tvara se u žar, a zatim u lug. N a ov om svijeiu neizm jerno i n eb rojen o se d og ađ aju p ro ­ m jene p reob ražen ja i p retvaran ja. K o ima dublji p og led taj osjeća i zam jećuje i dru,ge nevidljive prom jene o d p reob ražen ja i p retvaran ja n evidljive tačke (ja ja ) postane larva, a o d larve p ostane krilati lep tir. U m o vi ostaju zapanjeni i razo čaran i p red tim i takvim p ojavam a u p rirod i, čak um om stv oren a p ravila ne m o gu u cijelosti d a ob u h vate te d og ađ aje, p a stoga o n jim a i raznolike zaključke stvaraju . S tari filozofi vjero vali su d a se zb ivaju p rom jen e, p re­ ob ražen ja i p retvaran ja i k od čovjek a, kako se zb ivaju i na stvarim a n a ov om svijetu. O v a k o v o vjero van je ro d ilo je m i­ šljenje o selenju duša. M n oge filozofe nije m o glo n išta spri­ ječiti da ne razm išljaju o tom d a bi m ogla i duša d a ima razne faze i d a se on a p ojavlju je na ov om svi,ctu u razn im ob licim a, k ak o se to zbiva i u drugim stvarim a na o v o m svijetu , za što ima n eb rojen o prim jera u p rirod i. Ia k o je vje ra u selenje duša najneo sn o van ija v jera, ipak su je p rid ržavali milijunski p ojedinci p rošlih n a ro d a, (ak o da su o tv oren o isp o vjed ali: da tijelo n ak on sm rti istruhne a da duša pređe u drugi kalup i d a tam o nastav i življenje. O va k o v o vjero van je i danas je jak o razv ijen o u K in i i Indiji. O ov om v je ro v a n ja ima traga i u O vidijevim pjesm am a. O n i koje vjeru ju u selenje duša d rže da je lju d sko tijelo sam o jed an k alup , u k oji u stan o vito j fazi d ođ e d u ša, zad rži se u izvjesnoj fazi i otseli u izvjesnoj fazi i tak o prolazi kroz razn a tijela i daje im i o d ržaje ž ivot. O vi kalupi k ro z k oje p rolazi ta d u ša, razlikuju se jedan od d ru go g sam o p o v an j­ skoj fo rm i, a k od sviju tih k alup a živo tn i p ok retač je bila jed na te ista duša. P rem a tom e, p o log ici starih filo zofa, duša je b ez iznimke od v a z d a , i tak o su i vjero vali stari n arod i. P rem a pisanju o ca p ovjesn ičara H e ro d o ta m isao vječnosti duše najprije se je ro d ila k od E gip ćan a. M etem p sych ose (selenje d u ša) tak ođ er ima svoj p očetak u E gip tu. E gip ćan i su vjero vali d a seli č ovjek ov a d u ša nakon smrti u jed n o živo tin jsk e tijelo, a n ak on sm rti o v e živo tin je p relazi u tijelo druge životin je p o rodu i ta k o d olazi čak i u vo d ozem ce i u p tice. N ak on faze o d tri h iljade god in a jed na te ista d u ša k oja je p rošla m n og e i m n oge razn ov rsne životinjske ob lik e, p o v raća se opet u je d n o lju d sko tijelo. K ad ov aj čovjek u m re, n astavi duša op et sa svojim selenjem iz živo tin je u živo tin ju i p ojavlju je se u izvjesnoj svojo j fazi u ljudskom tijelu p on o v n o . O ve faze d u še slične su fazam a nebeskih tjelesa, k ak o su to stari E g ip ­ ćan i v je ro v a li. P rem a tvrđ en ju P lu tarq u e-a stari E gip ćan i vjero vali su d a vlad a u am entnesu (m rtvim k u ćam a) Serapis i određuje selenje duša. P rem a P o rb ty re -u postoji jed na m olitva starih E gip ćan a iz k oje se m ože razab rati, da su on i vjero vali u vječn ost duše i u n jezin o selenje. (N a sta v iće se ) S A L IH M U F T IC Неколико чланака освјетљ ује сасви м убједљиво неколико важних мом ената наш е историје, a и сто так о je д а т о врло сугести вно неколико биографија стар и х угледних муслиманских људи и првака наше културне и националне прошлости к ао М ухам ед М ехмедбаш ић, И брахим бег Реповац, Алибег Ф ирдус и други. Ове биографије с у непроцјењив материјал з а ствар ањ е укупне слике наше прошлости и наших напора дати х з а ствар ањ е ов е земље. Ниска цијена календара од 12 динара, о м о гу ћ ује сваком човјеку, б о г а т у и сиром аху, д а r a купи и прочита. Календар об аси ж е близу 4 0 0 страница с а низом лијепих слика и фотогр аф и ја.« �П р и р о д н е љ е и о т е н а ш и х к р а јс в а У ОКОЛИЦИ ХЛ А Д Н О Г И БИ ЈЕС Н О Г ВРБА СА Мјесеца јула и једног лијепог и благог дана одлучио сам да отпутујем у ромаитичне крајеве бугојанског и прозорског среза. П утујем долином хладног В р б аса и долазим до славног м јеста, колијевке иаших поносних бега Бушатлија и Сулејманпашића. Плодна земл>ишта уз ријеку Врбас пуна су шароликих ливада са разним пољским цвијећем у чијем се меком крилу скрива милопојка шева. Врбас мирно тече без буке, слапова и пјенушања као да жели прикупити нове снаге за далеки пут кроз гудуре и врлети и крај романтичне цесте Јајце— Бањ а Лука, или д а се одмори под врлетима црног М аторца (1 9 3 9 м надм. вис.)Д ош ао сам до убавог мјестанца Ричица на горском поток у Бистрици, гдје се налази укусно саграђена вила фирме »У гар «. Одавле се пруж а цеста уз ријеку В р бас до мјестанца Горњ ег Вакуф а, некад знаменитог ради домаће вунене индустрије (и зградњ а: м утапа, зобница, колана и других вунених тканина. У потоку Бистрици сунчају се дебеле пастрве и човјек пожели да коју упеца и испржи на жеравици. Уз ову ријеку je бивша аустр о -у гар ск а управа изградила неких 1 0 км врло добре ц есте, која je спојена са omom која веже срез Бугојно са Травником. Т у у малој сеоској кафани окријепио сам се свјеж ом пастрвом и добром црном кафом, јер сам знао, да je одавле пут уз стрми С уходо врло напоран и те жак. Полазим лаганим кораком кроз гу ст е склопове стабала, али врло опрезно, д а ме не би пецнуо који поскок или шарган, које се змије одмарају у густом покривалу шумске траве (вл асуљ е). Ha вр ху Суходол^ наилазим на тр агове срна, међеда и вукова, те сам закључио, да су ови красни крајеви богати шумском ф ауном, пружајући ловцу угодну забав у и разоноду. Предамном се пружа високи алпински пашњак Руњевица (1 7 2 8 м ) начичкана СЈадом оваца, коза и угојеном рогатом стоком. У маленим и припростим колибама спремају скромни плднинштари своје мљечне продукте (си р , кајмак и м асл о) и готове једноставни ручак. З а стадом се вуче овчарски п ас, плашљив, али код тор а и колибе будан и опасан. Планинштари с у еретни људи, не осјећ ају никакве бриre , са малим су задовољни, a здрави су ко челик, јер се стално крећу на свјеж ем зраку, опаљени љетним сунцем, пуним ултра виолетних зрака. Ha Руњевици се запажају остаци грађевмна из доба Римљана и Илира; т у су и јаме, гдје се je наводно некада вадило злато или која друга руда, a злато се je испирало на врелу Златцу у непосредној близини. Одатле се журим v прашуму Себешић и прелазим преко обронака поносног Крстаца (2070 м) и Лочике ( 2 1 0 7 м ), да се пребацим преко хладног Врбаса на Привор (М аклен). T o су врата на цести Бугојно— Прозор. Крстац je пун клековине и врискиња, гдје се често задржавају међеди, тр ажећи храну у бобицама сазрелих врискиља. Провлачим се кроз гу ст о грање клеке, страхујући, да ме не пецне који поскок или не паднем низ врлетне стијене. Силазим на обалу хладног Вр баса и прелазим га код села Црвица, да се напокон одморим у кафани уз цесту села Вољевца. Пењем се до Макленског седла и осјећам наглу промјену тем пературе и свјежину љетног повјетарца са црног Врана, голе Љубишне, Великог и М алог Малована и чуњастог Виторога. Лијеп поглед са Маклена. У долини мирно почивају села П розора, над којима су с е надвиле гу сте шикаре, некад вриједне хр астове шуме, пружајући прави контраст свега оног, што сам досада видио. Ц естом на серпетине спуштам с е у П розор, мало мјестанце, те ндстављам пут кроз романтични крај поред ријеке Р ам е. Не би смјело бити ниједног пријатеља природе, који не би посјетио ово мјесто. С обје стране ријеке Р ам е на стрмим обронцима ннжу се густи склопови четињара и лиснатих ш ума, a Рам а своји.ч слапићима и плавилом уљепшава ову панораму. Ријека je Рама богата укусном и масном пастрвом. Пред вама се пружају голи врхови Прења, на којем се одмарају плашљиве дивокозе, уплашене несавјесним криволовцима. СНИЈЕЖНИ БОСАНСКИ ПЕЈСАЖИ Зимско je доба мјесеца јануара и владала je жестока студен и мраз. Тем пература показује 25 степени Целсиуса испод нуле. Студен je повећавала влажна н хладна магла ријеке Босне, тако да се je човјеку ледила крв у жилама. С трујањ е сјеверњака са ледених и снијежних брда освјеживало je лице. T a j je вјетар најјачи са поносног Влашића (1 9 1 9 м) и М отајице тешањског и прн.аворског среза, доносећи мраз и хладноћу са низина равне Посавине, мађарских и руских степа. Сви с у знаци ту , да ова студен неће брзо попустити, јер треба доста времена и јаког јужњака, да се 251 ) �отопс дебеле наслаге леда и снијегд с а смрзнуте земље и црних врхова босанских планина. Ишао сам долином потока Бистричака пруго.м шумске фирме »Нашичке«. Никаква знака ж ивота. Н адамном су високи храстови у бијелом зимском р уху , тужни, невесели, црни и на.мргођени. Једини и весели становник ове мирноће je вјеверица, која в р агољ асто прескаче са гране на грану, да се изгуби у дупљи стољ етног х р а ст а . Снијег je под ногом шкрипио, a врбе и јо х е крај потока завиле су се у бијело зи.мско рухо-ињ е и китину с а интересантним облицима природног стварањ а. Запаж ам са.чо т р а г од зеца, који je водио до оближњег гр м а, али га ja нијесам узнемкривао, јер сам знао да je уморан, гладан и прозебао. Неки су од ти х безазлених животиња тражили с в о ју кукавну хр ану у купусиштима. Ha брду се види тр а г лукаве лије, која je касно у ноћи ишла no кокоши, јер ју je глад и пустиња на то натјерала, да прибави хране з а се б е и своје у скривеној јами међу пећинама. Уз обалу се виде трагови видре, одакле се je плашљиво и стрелимице бацила у поток, преплашена од пролазника, да улови к оју угојену пастрву. У низини мирно почивају села, затрпана снијегом, a ту je панора.чу прпроде уљ епш авао дим из оџака припростих сељачких кућа, у којима с у се одмарали сељаци и препричавали свакидање приче и догађаје. Кроз увалу потока Бистричака осм атра.ч висока бијела брда која се с астав љ ају са небеским сводом и гу б е се према внсоравни бијелог Влаш ића. У потоку О грајни запаж ам свјеже тр агове дивљих свињ а, угојене хр астови м ж ирсм, који je прошле године обилно родио. Предамном су трагови плашл>ивих срна, које су баш т о га часа испред мене побјегле, a можда узне.мпрене прождрљивим вуковима, чији с у трагови водили кроз гу ст о нње и заодјевено грањ е ж естике и дријена. Ha противној страни ослуш кивав <;а.ч ударце сјекира и угодни 3Bvk тестер е , a ти с у се ударци и звук губили у ^ р.рхови.ма брда и у долини ријеке Б осн е. П адају прес^ечене и препилане букве стрелимкце и стр м о према подножју брда, ломећи све на ш то при паду наиђу, П ад je мукао и м ек ан о као ш то je и снијег у ово доба меКао и с у х . Долином потока вуку изморени коњи теш ке балване д о складпш та, гдје се товаре са папинима у вагоне псд командом једног од искуснијих шумских радника. Т^ж ак je и крвав овај посао и скопчан са погибељности за живот. Био са.ч очевидац једне несреће. када je теш ка буква припвечнла једног сиромашног радника. Ha .чеђи сам травничког, зеничксг и теш ањ ског среза. Врхови јела, букава и ом ора скривају плаво небо, a кроз .чале отворе гр аљ а и четии-а виде се оближњи брежуљци са селима у благом сунчевом свјетлу. Т у влада м ртва и нијема тишина. Из овог с у к раја поб;егле све животиње. В у кови налијећу на то р ов е и с т а је , лије у кокошињаке, ја стр е бови v скуп кокошију пред разгрнутом сламом и стоговим а. Цио je овај крај лијеп, складан и јединствен у дивљој природи. T v се човјек м ора препородити и заборавкти на све дневне бриге и мисли. Т у сам у том е дпвљем крају v тој тишгни и глухоћи наложио в атр у са својнм д р угоч , да се огријем и одморим од напорног пу та. К очад домаћег хљ еба са парчетом м асног травничког сира и гутљаје.ч топлог чаја из »термсф лаш е« била je м оја угодна окрјепа. Одатле ме je пут водио д о оближње сељачке куће и пошто се Reh прближавао мрак, нијесам имао времена да се повартим у Немилу или Бистричак, већ сам преноћио v једној простој сељачкој кући и окријепио се угодним и слатким сном, да сју тр а наставим п ут кроз ове дивље крајеве. КРШ Н Е Г У Д У Р Е Х Е Р Ц Е Г О В И Н Е Ш ароликост природних п о јава крша и зеленила најбоље се испол>ава у срезу невесињском, na je овај крај ради здраве климе и добрих извора проглашен климатским мјестом . Одавно ово м јесто посјећују грађани М остар а, Д у бр о вника и других срезова јуж не Херцеговппе. Неки траж е одм ора, a неки лијека својој болести у чистом и свјеж ем гор ском зраку невесиљског ср е за . З а сбилиу п осјету странаца Невесии.е има веИ све гаранције. Невесип.е има лијеп хотел са потребним конфором и прено1»иштем. Има модерно уређену баљ у, a околица Невесиња пруж а једкнствену слику природе за свл могућа излетишта. Д у го невесиљско поље од неких 4 0 км отвар а се према присојним странам а у плодне њиве и ораиице, око којих су наннзаиа села, заштићена од буре висинама алпинских пашн-ака Црвп>а и Морина. Сјеверљак вјетар д у ва преко цијеле године јаче и слабије, a љети разблаж ује несносну врућипу. 252 ----------------------------------------------------- — ------------/ Црваљ и Морине чувени су алпкнски пашњаци са својим сточарством , јер на ших преко л>ета и стјерају стан овници јужне Херцеговине na стотине грла сваковрсне сток е: оваца, коза и говеда. Пашњаци с у раздијељени у махале са своји.ч припрости.ч колпбама, саграђеним из камена и једноставн о покривеним, у којима проводе свој номадски живот припрости пасткри и до.чаћице — м аје — припрелчајући сир, кајмак и масло на једноставан начин д а те млијечне продукте на јесен уновче и узм у за себе хр а те. Н адалеко je позиат иевесшвски сир и кајмак. Јединствеиа природа ових пашњака у прољеће с а многобројни.ч чајирима пуним најразноврснијег цвијећа опаја сваког пролазннка. Ти су пашљаци од памтивијека служили као испашишта за крајеве јуж не Херцеговуне као и други многобројни пашњаци средн.е и сјеверне Босн е, камо се сток а изгони преко љета, јер није у стањ у издржати тропску врућину јуж не Херцеговнпе. Крај цесте Невееиње— Улог, Калиновик— С арајево виде с е с једне и друге стр ане многобројне богу.чилске гробнице и гробља наших прадједова Богумила. Ha једном м јесту више цесте и.ма више гробова р азних мртваца и сваке доби (м уш караца, ж ена, д1евојака и дјец е). Т у je т . зв. дјевича'Неко гробље, једио од најстаријих гробаљ а слутећи no споменпцима (ниш анима), који cv без икаква ук р аса и писма и врло једноставно подигнути. Т у je и свато в ск о гробље из млађе доби, када се je нека Загор ка (Ченгићка) i-дала за неког б ега Љ убови ћа, a којом cv прилико.ч сви сватови осим младе нашли см рт у снијежној м ећави Морина, непознавајући климатске и атм осф ер ск е прилице Морина. Т ак о вели народна традиција и пјесма књаза Николе, која се и даи ас ппепјевава v народу. T a пјесма опјевава свађу породица Љ убовића и Лакишића з б о г лијепе З а горке (Ченгићке). Ha много се м јеста м огу запазити гомиле ка.чеља, које с у планинштари у богумилско доба нанијели, да им служи к ао боиљежје богом ољ е, na се ради т о га и зову »богумилске громиле«. С тар е зидине припростих колиба и кућица знају м ного т о г а причати о припростом но.чадском ж ивоту ових планинштара. Ha М оринама знају у свако доба дувати хладни вјетрови, a зи.чи за м е ту сваки т р а г. Н евјеш ту путнику прпјети тада оп а сн сст, д а не з а л ута и да се не смрзне у мећаг.ц и магли. Морине у зимско до б а преставл>ају пустин>у без икаквог ж ивота покр1:веие снијегом два до тпи метра висине, који с е тек касно у прот<еће почне топити. K ao конт р а с т том е v љети све оживи. М еђу стадом овапа и л теп и х планинки мијеш ају c'e зелене љиве и миомирисни пашњаци пуни бујног планкнског цвијећа, a гологлави љешинлри у ја ту no више комада чекају кад he icoie живинче угишути, да га р а ст р га ју и пож деру. Кад се на М оринама зачплчи, кад вагоми и заси јевају страшне муње сл високог Црвња ( 1 8 1 8 м ) и када се пролију црни обллци, онла с е не.ча нигдје свратити осим у припросте колибе доброћудних планииштараца. У т у je прилику још мећу народом сачуван а онл пјес м а : »К ад нлмигне Црвллв нл Моркне, a Моркче na Биглин д о л и н е ...« Кад се опет развсдри и очисти небо од магле, онда се у околици разабиру висока брда ( 1 2 0 0 — 1500 м ), a далеко у даљини стрши поносно мрки Маглић и поносни Дурмитор. Околна .чјеста као 1езеро са Језерским потоком и Гв о здницом пружбју неку свјежипу и окријепу, да би ту уморни путник v густо.ч хладу букава покрај би стр ог врела Гвозднице окријепио и одморио своје тијело. Т у ie м јестанце Језер о, прозвано no језеру, које се je т у као карактернл особина кпша v давним давпина.ча створило. Језер о ie дубок о, али без рибе, те се сам о v jecen и зиму купе т у већа јата див^их патака, мислећи да he т у наћи каке добре храпе, али убрзо одлете да потраж е друго м јесто. Нлд језеро.ч cv се надвиле гу ст е букве правећи дебели хлад и ocjen у бистрој води језера. Одавле се полако диже висока букова ш ума Црвањ, која са голи.ч пашн.аком и стог имена досиж е висину од 1 8 0 0 м. Т у вам je махпла плапинског пашп.ака прозвана Л еденицом no једној пећипи вјечитог л еда и сш .јега, одакле плапинштари преко љ ета у оскудици воде, ваде лед и снијег и топе га на сунцу, да би скупили воде за куваљ е јела и за пиће. И збиља теж ак и мукотрпан ж ивот ових горш така — номада! СпуоЈтам се пиз велике врдети Ж ивањ ског потока излажући и сам живот највећој оп асп ости , те стижем у плодну и хумпу пизипу м јестапца Живн.а, којс м јесто лежи уз сам у ријеку Неретву. С а ов о га м јеста просијеца бијесна Н еретва велике клисуре све там о до Гл аватичева, б огатог nohnor м јестапца. Клисуре се нагло и стр.чо дижу, да у врло краткој дистанци докуче в р хов е: Бјелпшнице, Трсскави це и Височице, високих алпнпских пашњака. �Крећем из Ж ивањског дола на врхове обронака Црвња и спуштам се у плодно Невесињско поље, остављајући са лијеве стране прашуму Црну Гору са највишим врхом Лисцем (1 4 8 7 м) и поносни Вележ с а голим врховима и гребеном, који се нагло спуш та с а висине од 1800 м према невесињској и м остарској страни. У овоме се кршу задржавају преко цијелог л>ета плашљиве дивокозе, пружајући угодну прилику ловцима, д а се са највећим задовољством забаве овим напорним и тешким ндчином високог лова. Обје поменуте шуме пуне су племените дивљачи и звијери. Мр.чи ме1једи, који се преко зиме задрж авају у врлетним обронцима правећи там о зимске брлоге, показују се љети, a нарочито у прол>еће чак и у низинама Невесињског поља, тражећи хране у мравињацима или копајући козалац (слатку траву са корјењ ем). Ова врста међеда није ни најмање опасна no стоку и љ удство, као crna врста месождера, која се брложи no оброицима Бјелашнице и око Главатичева. И Невесињско je поље пуно гробова и споменика из до ба Богумила, na се путник у чуду мора питати, на који су начкн и којим средствима ти наши прадједови прибављали оне огромне комаде камења и постављали их на гробове својих милих и драгих као споменике за вјечна времена. HA ВЕЛИЧАНСТВЕНОМ П РЕЊ У Ha обронцима Прен> планине, о чијој hy љепоти овдје говорити лежи интересантна Борачка д р ага, која je постала од глечерске воде. Долина je пуста. У a h v Д раге лежи Борачко Језср о , чији je горњи дио за су т бијелкм шљунком. Поток доноси воду из Борака и пуни Борачко језеро, чија вода узаним коритом отјече у ријеку Неретву. Ово je једино језеро Прењ планине и најљепше, лежи 4 0 2 м над морем, романтично je и окружено шумом и брдима, пуно посјетиоца и пријател>а природе и р ек о љета. Овдје су саграђена два љетниковца (хо т е л а ), али би се».тре(5ало више интересовати за ову природну љепоту. Пут језеру води из С арајева преко Коњица и Борака или преко Јахорине, односно преко Бјелашнице. Праматерија je Прења. кречњак сталож ен у мору, које je некада ту постојало (дилувијално м ор е). T o свједоче окаменине од морских животиња. Огранци планина саставл.еии су од тријаса. Подножје планине састављ ено je из тамних слојева верфенског шркиљевца, кош се брзо распада и rp o ши, те ствар а плодно з^мљиште (Главатичево, Ж упа и др .). Важ но je проговорити о ерозији (дјеловањ у в оде) на Прењу, која заобљава оштрице, р азједа и жлијеби стијење, раскида и цијепа плоче, ствар а шкрапе и дубоке вртаче, тако да и нестручњак може лако схвати ти, како вода н лед временом растрош е и најтврђе стијене. T o je дакле уопће карактеристика нашег херцеговачког крша. Вртач а, рупа, дола и долина има на Прењу врло много. Најљепша je вртача на Глогу и на врх Прења као код Б орачког језера. Ha Прењу има тр агова од морена и усова. Једном je (год . 1 9 0 8 ) точилом полетила лавина '(у с о в ) низ брдо и поваљала букову ш уму и дебела стабла из коријена исчупала, те je земљиште оголило. Изгледа да ie цијели м асив Прења био некад под вјечитим ледом у глечерско доба. Један je такав глечер био у Тисовици, други у Лучанима, a трећи v Полицама. Флора није на Прењу богата као на Алпама. У долини су смокве и драча, мало више х р а ст и јасен, горе буква, a на вр ху кржљави бор. Т и се има врло мало и то кржљаве. Мисли се да су je л>уди у прастара времена искоришћавали за посуђе ради њезиног тврдог и црвеног дрвета. Т ак о су с е сачувала сам о имена, гдје je некад расла Тисовина (Т и совац, Т и сови на). Клековина р а ст е преко 1 5 0 0 м надморске висине, бујна je и сва околина од ље мирише. Мирисног цвијећа и биља има свукуд довољно. Т у ће те наћи ж уту љубицу, ситну плаву Генцијану, јаглику са великим жутим цвијетом и красних врсти циклама све до под јесен. Кадул>е кма доста. Овдје народ као пастири и као на другим пашњацима Херцеговине живи сам о преко љ ета, проводећи номадски живот у припростим колибама. У долинама и заклонитим мјестима од буре има кућа, Koie су настаљене и преко зиме, већином муслиманима. Село Глогово je зими пусто, прави зимски пејсаж и прекирвено дебелим наслагам а снијега. Антрополошки су ови номади постали мјешавина Илира и Келта са Словенима и Романима. Високи су смеђи и мускулозни. Чобани и чобанице, које иду за стоком преко цијелог љ ета, најздравији су и најчвршћи. Иначе болести има доста збо г слабе прехране и лоше хигијене тијела и стана. Д јетинство преживе само јача и боље од природе развијена дјеца, иначе подлијежу разним упалама због теш ке хране и прехладе. Beh мала дјеца једу пуру, кајмак и уштипке. С точарсто je на Прењу као и на осталим алпинским пашњацима главна прирведа, иначе становници живе од стоке, коју ra je као и они прије хиљаде година. Почетком јуна — двије недјеље прије Видовдана — догоне сток у из јужних крајева Херцеговине. Млади — женско и мушко — rone стоку, a старији иду остраг са натовареним кољима (носе котлове, шкипове, корита, музлице, гуњеве и вреће са брашном те малу дјецу). Млади чувају стоку, a старији с а биру c m o k (кајмак, масло и сир). Ha планину излазе и изнемогли старци, na за то je и разумљиво, да доживл>ују високу стар ост. У јесен се сви враћају у жупније крајеве и пламина остаје пуста, na за кратко вријеме купе се орлови и вране, да покупе још остатке хране, na да онда овај идилични крај и живот планинара замре у дебелом снијегу и леду. Чобански je живот пун поезије и ако je д о ста теж ак. Рано се у јутру устаје и музу се овце, које млађарија изгони на пашу. З а брашненицу узме комад црног хљеба и сира, то je све. Чобанице предући вичу и пјевају, a у подне пландују са стоком покрај локве, врела или у долини под каквим закржљалим дрветом, заштићавајући се од јаких сунчаних зрака. Чобанице су здраве, једре и румене. К РО З НЕИСКОРИ Ш Ћ ЕН Е ПРАШУМЕ ИСТОЧНЕ БОСНЕ Јесењ е доба. Воз je кренуо рано у јутро. Излазим на станици Семизовцу и прелазим у воз који креће према Средљем и ИванчиНима. Сунце je благо обасјавало врхове околних брда, a љегове благе зраке топло су продирале кроз прозоре на вагонима. Воз je лагано одмицао уз поток и покрај мене су брзо пролазила стабла врба и јоха с а обје стране потока из којег се je дизала хладна магла зрцалећи се у сунчевим трацима. Погдјекоја рибица искакала би над површином хватајући мушице, које су се купиле над потоком. Послије вожње од два са та улазим у убаво мјестаице Средње и разгледам постројења пилане и добивам на р асполдгање м отор, да ме пругом пребаци уз брдо до на врх LLIiiha (1 2 0 0 м ). Сунце je већ добро било искочило и обасјавало врхове витих јела, лиснатих букава и црних борова. Групе разног дрвећа губе се у врховима хајдучке Романије. Погдјекоја шумска птица пролијеће цвркучући кроз грање четињара, a вксоко надампом кружи opao крсташ и губи се у небеском плавилу. Одмарам се на једној чајири и rioлазим даље кроз гу сте редовс четињара, удишући свјежи јутарњи ваздух и губим се у тишини овог пустог и огромног шумског простора. Пут je био теж ак и напоран. Прелазим пркео клада, нога ми се оклнзне, посрнем, али се вјешто придигнем и jvpiiM даље са неким неразумллшим стр ахом , који човјека обузима у овоме пустом крају. Пут ме изведе у једно село. Погледам низбрдо, a л реда мном се отвара видик на Оловско поље, некад гласовито м јесто ради копања и искоришћавања руда (олова и среб р а). Бистрица поток преснјеца ово мјестанце, a мале се куће нижу крај потока и стварају идиличну слику. Ово je м јесто ускоро било врло живо и богато, док je радила фирма »Крив аја«, која већ годинама мирује, a тај рад сада сукцесивно преузима у своју режију са,ма држава. Сиромашни становници овог краја, научетш на шумски nocao', чекају на рад као озебао на сунце и гладан на корицу хљеба. У Олову сједам у жељезницу фирме »Криваје« и пу ту јем кроз романтичне крај,еве: кроз провалије, серпентине и гудуре са прилично великим успоном. О стављам м јесто П акленик, гдје je поменута фирма изградила модерну жицару дугу око 10 км, да би на тај начин извозила дрво из кладањског среза, свога још неискоришћеног базена. У м јесту Ч уништу указује се предамном провалија од 100 м дубине. Т у су се надвиле голе стијене са покојим црним бором. Из рупа no стијенама излијећу и пролијећу дивљи голубови, бјежећи пред опасним јастребом. Малн шумски поток у таквој провалији једва се разазнаје, жуборећи преко огромних гомила камења и стијена, одроњених низ ту врлет. Пошто je одавле успон блажи воз јури већом брзином и крај мене пројурише села Петровићн и Невачка. Долазим у Пјеновац, м јесто које има сва обиљежја алпске климе и флоре. Услијед велике надморске висине ( 1 2 0 0 м ) врло je подесно з а одмарање за вријесе несносне љетне врућине. Зеленило четињаоа даје довољно хлада, a мирис ш умског цвијећа и смоле разблаж ује тијело и освјеж ава, кријепећи ra и оснажујући за сваки посао и напор. Т у има удобних станова за љетовање с а потребним конфором и увијек свјеже рибе пастрве, добра млијека, кајмака и сира из околних села. 253 * �N e tu cite i n e g rd ite d je c u Često nailazimo u dnevnoj štampi na saopštenja o teškom životu malih šegrta koji, pored ostalih nevolja, dobijaju batine od starijih momaka ili poslodavaca. Nažalost, batine u grubljem’ ili blažijem obliku česta su pojava ui na­ šem društvu, pa i u porodicama skoro svih naših društve­ nih slojeva. I oni, koji se zgražaju zbog batinjanja i šamaranja šegrta, često čine — ako ne iste, a ono bar slične greške pri podizanju i vaspitavanju svoje rođene djece. Sramota je za vrijeme i vijek u kome živimo da mnogi roditelji ne samo grde, već i tuku svoju djecu. Tuča djece mnogo je više rasprostranjena kod nas nego što se to sluiti. Tuča djeteta, ma i u najblažem obliku, kao najlošiji sistem vaspitanja pretstavlja sramotu za roditelja a naj­ teži grijeh, koji se može učiniti prema djetetu. Jedan otac doveo nam je jednog dana svoju sedmo­ godišnju djevojčicu, koja je bolovala od teške dječje oduzetosti. Tom prilikom pričao nam je. kako je otpočela bo­ lest kod djeteta. Mala djevojčica, ranije vesela i živa, počela je da čini neke greške u hodu: da se pri igri zapleće i pada. Roditelji su smatrali da je po srijedi neka dječja nesmotre­ nost i nepažnja, pa su je kadgod i udarili, prebacujući joj što ne pazi kad ide. Docnije su ove pojave bi'e sve češće i najzad su roditelji uvidjeli da je dijete sve slabije u no­ gama, da postepeno sve manje može da ide dok nije usta­ novljeno teško oboljenje dječje oduzetosti. Ovaj primjer ukazuje na to, kako treba biti oprezan u prebacivanju i grdnji djeteta. Strogo uzevši, svaki neštašluk. nemir pa i mnogi »kapric« malog djeteta rezultat su fiziologije i biološkog stanja dječjeg organizma, koji se na­ lazi u razvoju. Zbog toga malom djetetu treba pružiti svu j potrebnu pomoć, zadržavajući prema njemu odnos ljupkosti i i vedrine. Samo na taj način dijete se može odvesti pozitiv/ nim putevima života. Često, i u ekonomski boljim društvenim slojevima, na­ ilazimo na osnovno nepoznavanje o potrebi ljupkog i pri­ jateljskog ophođenja prema malom dietetu. Pri ovome odrasli zaboravljaju, da za dijete postoje sasvim drugi za­ koni i drugi ritmi života nego za odrasle. Ono što interesuje odrasle ne interesuie dijete. D'iete ima svoje zabave, svoju razonodu, svoj ritam kretanja i raspoloženja, svoje zakone rada i umora, koji su. sasvim različiti od ritma kretanja, raspoloženja rada i umora kod odraslih. Ako odrasli u izviesnim momentima imaju potrebu za ozbiljnošću i tišinom d'jete to nema. Niemu ie potrebno kretanje, vikanje, preturanje razbacivanje igračaka i drugih stvari. Sve je to kod djeteta diktirano naročitim tempom njegovog tielesnog i duševnog razvijanja, razmnožavanja tjelesnih ćelijica, rada krvotoka itd. О стављам ово у б ав о мјестан це и упутим се пјешице кроз ш уму до М еђедовца. Надамном су се надвиле стољетне букве, које су го то во д о тр ајал е, a под њима бујии подмладак јеле, који чека д а вријеме уништи и посљедњи ост а т а к с т а рих букава, na да се зазелени у чистој јеловој састојини. Т ак о ето, ствар а природа и мијења псжољења, као ш то се мијењају људска покољења у размаку извјесног времена. Губим се у гу стом ш ум ског склопу, оставл>ам мале дрвене колибе, гдје пастири преко љ ета стан у ју , припремају припросту храну и уж ивају овај чисти горски в азду х. Пролазим кроз богата муслиманска села, д а се појавим у ш умор.итом крају Крама, гдје je фирма »У гар « имала своје велика дрварска постројењ а — пилане, складишта дрветом и др., која с у прије неколико година постала ж ртвом пож ара, проузрочивши огромну ш тету, a сиромашно становниш тво изгубило je овим своју једину зараду. Ing. С. Омановић 254 Zbog ovog različitog ritma života kod djeteta i od­ raslih, dolazi češće do prebacivanja, grdnje pa i tuče malog djeteta. Često se na ulici viđaju scene, pri kojima se dijete bacaka jer neće da ide vodeno za ruku od majke ili oca. Ili dijete traži da ide samo, da trči, dok mu roditelji to ne dozvoljavaju; dijete traži da se nosi pa za to plače, ili obrnuto plače što se nosi i t. si. Iz svih tih situacija raz­ vijaju se češće sukobi između roditelja i malog djeteta i pošto je dijete slabije ono i podlegne u tome sukobu. Jasno je da se dijete mora vaspitavati i da se ne smije maziti, popuštajući svakoji njegovoj želji. Ali pri ovome treba biti i mudar i pravedan. Uvijek treba pronaći razlog zašto dijete plače i zašto je neposlušno. U najvećem broju slučajeva pronaći ćemo da je dijete ili umorno ili gladno, ili sanjivo, ili mui je hladno, ili mu je toplo, ili mu je do­ sadno r - jednom riječi da dijete ima opravdanih svojih organskih i psiholoških potreba, koje treba zadovoljiti. Pri ovome treba imati na umu. još nešto. Pri postup­ cima sa djetetom treba uvijek održati odnos ljubavi i povje­ renja između njega i starijih, u prvome redu roditelja. Di­ jete ne smije da osjeti da mu se čini nepravda i da zbog toga otpočne da mrzi svoje roditelje. Ljubav mora biti naj­ veći pokretač pri vaspitanju djeteta. Sa usađivanjem ljubavi u dušu djeteta čini se najveća usluiga i djetetu i cjelokupnoj ljudskoj zajednici. A grdnja i batine djeluju sasvim su­ protno na dušu djeteta. Dr. M. D. Сст лајјУЈ себе/ Савлађивање je од велике важности у човјечјем ж ивоту. Ж ивот ч есто доводи д о низбрдице. Д р вета не р а ст у до неба. Ни наши послови не тек у свагда према нашим очекивањима и нашим ж ељама. Баш no оној народној ријечи: »Ч ас би ведро n a се наоблачи« и у човјечјем ж ивоту бива и напретка и назатка. П а и у нашим односима према другим људима бива да с е послови развијају онако како je нама воља, a д с га ђ а се д а превлађују други обзири, да надвлађују други интереси, a на нашу ш тету. Када бисмо сви пустили срцу на вољу, онда би сукоби међу љ у ди ш били на дневном реду у свима приликама. С усјед с а сусједом покавжио би се и потукао би се ок о сваке незнатне ситнице. Послодавац и послопримац били би један другом е крвни душмани. Н астал о би стање, з а које с е старинским изразом к аж е: р ат свију против свакога. Човјек би човјеку био као вук. A так о стањ е водило би друш твеној анархији. Свлађивање, a не плахост! Р азум , a не избезумљени осјећаји! Уздржавање je м удрост. П л ахост je л удост! �i N a ši m erlfuini ASIMBEG ALIBEGOVIC U četvrtak, 20 oktobra t. g., nakon kratkotrajne ali teške bolesti, umro je u Derventi Asimbeg Alibegović, senator. Umro je u 53 godini života, dakle u naponu stvaralačke snage. Umro je kad je najviše trebao, kako svojoj porodici tako i okolini — svome rodnom mjestu i svojoj zajednici uopšte. Smrću Asimbega Alibegovića nestalo je, može se reći, jedne cd najmarkantnijih ličnosti bosansko-hercegov.ačkih mu­ slimana. Rahmetli Asimbeg i ako bez naročitih školskih kva­ lifikacija bio je zapažen po svome radu i svojim sposobno­ stima u svima krugovima našeg javnog života. Tako je u kulturnom i privrednom životu igrao vidnu ulogu, a vodio je . R^hmetli Asimbeg je naročitu pažnju posvećivao Gajreiu, “ i* ie, fcio i utemeljitelj i dobrotvor, a kad je pala odluka da se radi na podizanju Gajretova doma, bio je jedan od prvih koji svojim obilnim prilogom omogući, da se davnašnja želja bos. herc. muslimana ispuni, da se Gajretov dom izgradi. U Gajretovim redovima saraduje aktivno od njegova prelaza u »narodne ruke«, kada postaje povjerenik Gajretov za Derventu. Od toga vremena ^započinje i glavni Gajretov rad u ovom kraju, koji još u početku postiže zavidne rezultate, kako u moralnom tako i u materijalnom pogledu. Smrću rahm. Asimbega Alibegovića, Gajret je izgubio svog velikog prijatelja i saradnika, pa se u tuzi za njim, pri­ družuje njegovoj ucviljenoj porodici. Koliko je rahm. Asimbeg bio obljubljen u Derventi i na strani, odraz je mnogobrojna dženaza, na kojoj je sudje. lovalo cjelokupno građanstvo bez razlike na vjeru, kao i mnogi njegovi poštovaoci sa strane. Velik broj brzojavnih, telefon­ skih i pismenih sažalnica primila je merhumova obitelj od mnogobrojnih ustanova, korporacija pojedinaca, a nad kaburom se je oprostio sa rahmetlijom ispred građanstva pretstavnik opštine g. Milan Culibrk, a u ime Glavnog odbora Gajreta sreski veterinar g. A. Sadiković, istaknuvši njegove vrline, između kojih i njegovu nesebičnost, jer je to jedna od rijetkih vrlina u današnje, doba materijalizma. Zahvaljujući tnu se na svemu, što je učinio za Gajret, a time i za islamsku zajednicu, zaželio je od Svemogućeg Allaha da i njegova plemenita duša bude nagrađena dženetskim ljepotama. Neka Svevišnji Allah nagradi rahm. Asimbega za njegova djela sa dženetskim ljepotama. — Rahmetullahi alejhil Н ЕЗИ Р НАЛИЋ 2 8 октобра o . r . преселио je на ахирет, у Државној болници у Сарајеву, Незир Н a л и ћ, претсједник жепачке општине, један од оних муслимана-националнста који су свој обол за Отаџбину дали у крви. Р ахм . Налић побољеЕао'' je дуж е вријеме, у постел>и Државне болнице лежао je неколнко дана, да послије кратког али тешког боловања подлегне компликацијама запаљења плућа, у 47 години живота. Рахм етулахи алејхи рахметен васиах! sa svojim mladim bratom Esadbegom svoju razgranjenu trgo­ vačku radnju, koja je jedna od najstarijih i najsolidnijih u granicama Bosne i Hercegovine, Spreman u tom pogledu, bio je dugogodišnji pretsjednik Trgovačkog udruženja, a kao pri­ vrednik bio je član izvršnog i upravnog odbora Zemaljske banke. U političkom pogledu je igrao također vidnu ulogu. Kao izraziti nacionalista, koji je u tom pogledu imao izgrađen pra­ vac, podešavao je i svoje političko djelovanje. Bio je jedno vrijeme banski vijećnik, a od osnutka Senata bio je njegov član, u kome je bio, u prvom zasijedanju, i sekretar. Kao senator i političar uopšte, živo je radio na unapre­ đenju svoga rodnoga mjesta Dervente, u čemu je i uspijevao, jer njegovim zauzimanjem u Derventi je otvorena gimnazija, a ove godine i okružni sud. Ispovijedajući svoja politička načela, rahm. Asimbeg kao realan političar, nije se nikad slijepo podvrgavao disciplini, nego je stvar prosuđivao prema svome sopstvenom shvatanju, onako, kako je mislio, da će najbolje koristiti svojoj zajednici. Kao član Senata smatrao je za dužnost, da se brine ne samo o svome kraju nego je nastojao da u svakom pogledu bude pravi pretstavnik naroda, bez obzira na granice pokra­ jina i bez obzira na vjeru i pleme pojedinaca, za koje je radio i za koje se zauzimao. Kao musliman senator, sarađivao je sa svojim političkim prijateljima, kad se je pomišljalo na ukidanje Šeriatske gimna­ zije, od čega se je, zahvaljujući njihovoj intervenciji i odu­ stalo. Isto tako uspjelo im je da osujete redukciju pomoći Islamskoj vjerskoj zajednici, koja je prije nekoliko godina bila predviđena. Naročitu pažnju posvećivao je rahmdli Asimbeg kulturnoprosvjetnom radu bos. herc. muslimana, te je svaku akciju u tom pogledu pomagao i moralno i materijalno zbog čega je bio mnogo poštovan i cijenjen od kulturno prosvjetnih radnika. Р ахм . Незир Налић, премда у годинама послије Ослобођењ а скроман и повучен, заокупљен својом породицом, пословима на положају жепачке општине и својн.м приватним, као национални радник одлично je познат оним ратиицима и четницнма који су послије крвавих окршаја у Свјетском р ату, још остали на животу. Свјетски р ат затек ао je р ахм . Незира као учитеља у Малом Зворнику, ожењена из Српског Зворника. Чим je планула пушка рахм . Незир се je јавио у четнички одред чувеног Боже Милановића, моји je био чувен с а својих херојскнх подвига у борбама на Дрини, 1914-те. Необично храбар, мучаљив али савршено поуздан, рахм . Незир je убрзо постао миљеник св о га четпичког одреда, с којим je до слома 1915-те дијелио све ратничке уж асе и недаће. У Босни je оставио жену коју су Аустријанци отјерали и интернирали у Нежкдеру, гдје су се налазнли србијански и босански интернирци. Грозна судбина није мимоишла ни његову м ајку: док je живила у Жепчу, сам а и болесна, аустријска солдатеска joj je запалнла кућу у којој je јадна старица изгорнла. A дотле je њен син р ахм . Незнр херојски с а српском војском сносио стр ахо т е Албанске Голготе. Kao неустрашивом и храбром, тада, у најтежим часовима повлачења, повјераване су му деликатнс војне дужности: чување и пренос докумената и благајни. Ha Крфу je спадао у ред оних који су храбро подносили бол з а прегаженом Србијом; као ријетко ко, у то вријеме разумљивих појава малодушности, рахм . Незир je био један од оних с а непоколебљивом вјером у коначну побједу. У то ј вјери je дочекао и Ослобођење, да се, као стари и изнурени ратник, врати на своје огњиште, у своје родно Жепче, и д а у миру настави живот оц а породице и прекаљеног родољуба. Узимао je живог учешће у политичком ж ивоту; уваж ен, цијењен и поштован, рахм . Незир je уживао неподијељене симпатије православних и муслимана у своме Жепчу, у срезу и цијелом подринском к рају. Ha општинским избори.ма год. 1936 изабран je за претсједника жепачке општине, на коме положају г а je и смрт затекла. 255 �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Г А ЈР Е Г О В Ж ЕН СКИ М ЕВЛ У Д У СТОЦУ Мјесни женски одбор Г ајр ета у Стоцу приредио je ' 10 X I 1938 мевлуд у свим просторијама Гајр ето ва теч аја за кројење и шивење. Програм свечаности изведен je у једним просторијама, a преко м егаф она преношен je и у друге просторије. Свечаност je отворио члан мушког идбора г. Едхем Бићкало, који се je у кратком говору захвалио учесницима у извађању програМа г. г. Адем еф. Ханмићу, с ту денту више педагош ке школе у С арајеву и Хаф из Сулејман еф. Репку. З атн м je објави о програм свечаности који се je имао извести, и позвао присутне д а исти помно саслуш ају. 1 ) П оздравна ријеч. Г о ст е je у подужем говору поздравила секретарица м јесног ж енског одбора гђица Фатима Бехм ен, износећи з асл у ге Г а јр е т а од оснутка до данас и препород међу муслиманима које je Г а јр е т учинио у просвјетно-културном и националном погледу. И ста je присутне замолила да својим радом и доприносом помогну акцију Г ајр ета, јер тиме ће учинити добро дјело л одужити се првим кураиским ријечима, које je Свевишњи свим муслиманима у дуж н ост ставио. Надаље je присутне лозвала да се уписују у чланство Г ајр ета, нагласивши д а je Г а јр е т свију н ас, свих свјесних муслимана и д а с у у Г а јр е ту отворена врата свакоме ко xoh e, зна и умије д а ради. 2 ) П редавањ е: П редавањ е je студеи т вмше педагош ке школе, нило дубок ути сак , је р je исти у изнио значење мевлуда, рођење и од рж ао Адем еф. Ханџић, које j e на присутне учисвом подуж ем предавању ж ивот М ухам ед a . в. 3 ) М евл уд: Учење мевлуда С аф етб его ва обавио je Хаф из Сулејман еф Репак. С ал авате и аш ере училе су чланице одбора гђице: Фатима Бехм ен, Фатима Ћ атов и ћ, Ф атима П еља, Н аза Салчић, Ки м ета Реџић и Ф ахира Гребиђела. Г о ст е су дочекивале и на благајни, биле, претсједница Зулка Бићкало и чланице од бора Ф ахира Косовић, Х ати џ а Ш ехић и С адија Ш арић. Ha м евлуду je било присутно преко 3 5 0 особ а, так о да су св е просторије биле пренатрпане. Дијел>ен je шећер у пакетићима кога су дар ов ал е: no 1 кг Зулка Бићкало, Ш ехић М ухам ед, Гр ебиђела М ехм ед, Косовић Ф ахира, Љ убовић Ф атима, Гребиђела Ф ахи ра, no пола кг Н аза Салчић, Фатима Пеља, Фатима Бехм ен, Ф атим а Ћ атов и ћ , Ким ета Реџић, Хатиџ а Ш ехић, С ади ја Ш арић. Добровољ не прилоге преко 5 динара даровали с у и т о : no 2 0 ди н.: Бићкало Зулка, Ше.мић Дика, Аждеровић Е м а , Премиловац Х а јр а , Премиловац Е ни са, Ајановић Р аб и ја и Премиловац О. Х а б и б а ; no 10 дин.: Ф естић Аземина, Иванковић Р а се м а , Риђушић Зенка, Ћ атови ћ С аф а, Робови ћ Ф атима, Дрљевић Р азија, М ехмедбаш ић С ам ија, С еф о Сидика, Ћемаловић С а д е та , Љ у бовић Ф атим а, Гребиђела Ф ахи ра, Гребиђела З ул к а; no 7 дин.: Бехм ен М ур та, Алихоџић М узаф ер а; no 5 ди н.: И ванковић Алија, Алихоџић А хм ет, М ехмедбаш ић М устаф а, П о- повац М ухам ед, Сарајлић Ф атима, Алихоџић А тека, Хаџић Адила, Реџић Р аби ја, Салчић С аф а, и 6 дин. К арабег Хабиба тако да je сакупљено чистог прихода дин. 51 8 .2 5 , који je . изпос Главном одбору дозначен. И овим путем Одбор се -^ајтоплије захваљ ује свима учеоницима и дароватељима око приређивања мевлуда. О ДБОР О СН И ВАЊ Е М УШ КОГ И Ж ЕН С К О Г О Д БО РА У БИХАЋУ ГА ЈР Е Т А Од љ етос агенде Г ајр его в е у Би хаћ у водила су три члана досадањ ег одбора Г а јр ето ва, док je међу чланицама Гајретовим водила повјереништво већ 3 године гђ а Сеида Реџић. Члан Главног одбора Г а јр е та г. Осмдн Реуић, см атрајући да постоје сви предуслови з а живљи р ад Гајретов и за фор.мирање мјесног и муш ког и ж енског одбора Гајр е(о в а у Б и хаћ у, са зв а о je 2 3 X о. r . у саглдсности с а Главним одбором , скупштину чланова на којој je изабрана слиједећа уп р ава: претсједник О см ан Реџић, школ. надз. у пензији, потпретсЈедник 1 Лукачевић Ислам, суди ја ср. с у д а, потиретсједник II Вехабови ћ Абдулах, шер. суди ја, секретар 1 Делић Сулејман, учитељ, секретар II Прачић Д р . Е са д , град. љекар, благајник 1 Реџић Сулејман, упр. Г ајр ето ва ш т е р н ата, благајник 11 Омановић Раш ид, калемар банов. р асадника, одборници: Идризбеговић Алија, инж. држ . секције ла град. ж ељ. пруге Би хаћ— Книн, Садиковић Абдурахман, улравник среск е припо.чоћне закладе, Балагић Бећир, школ. управител> и Бурзић И брага, трговдц. Замјеници: Реџић Џ афер, индустријалац, Четић Бећо, трговац, инж. Станић Андрија, Лазић Л азар , учитељ и Миџић Н урија, командир град. полиције. Надзорни одбор: претсједник Ћ ехаји ћ Садик, суди ја, Бешлагић Назиф, суд. чинов., и Миџић Ш ериф, суд. званичник. 3 новембра о. г. одрж ана je скупштина чланица Гајр ета на којој je изабран слиједећи од бо р : претсједница гђ а М улира Селимбеговић, потпретсједница I гђ а Вехабови ћ Киметд, потпретсједница II Садиковић Хаб и б а,. секретарица 1 гђица Миџић Ђ улица, секретарица 11 гџица Хаџић Асима, благајница 1 гђица Салихоџић Нафија, благајница II гцнца Реџић Зејнд. Одборнице гђе Лукачевић Емина и Бегатовић Назифа. Замјенице гђе Алагић Х а си б а, Реџић Ајиша и гђица Бишчевић Алм аса. Надзорни од бор : гђ а Реџић З ухр а и гђице Салихоџић З л ата и Бишчевић Р ајф а. ПОКЛОН ИЗ Р О ГА Т И Ц Е М јесни одбор Г а јр е та у Рогатици посл ао je на поклон Гајр етовом мушком интернату у С ар ајев у 2 5 .5 0 кг шљивовог пекмеза на чему с е управа и нтерната најљепше з ахваљ ује. NACIONALNA 1 UNIVERZITETSKA BIBLIOTEKA BIH A sb 55/1938 � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama Description An account of the resource Glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama (1907-1914; 1921-1922; 1924-1941) Vlasnik Glasila je Društvo Gajret. Urednik je bio Osman Gjikić. Urednici se mijenjaju tokom godina. Od br. 4 (1912) Murad Sarić; od br. 5/6 (1912) Avdo Sumbul; od br. 1 (1921) Šukrija Kurtović od br. 1 (1924) A. Hifzi Bjelevac; od br. 15 (1924) Hamid Kukić; od br. 21 (1927) Hamzo Humo; od br. 4 (1931) Hamid Kukić. U početku je izlazio jednom mjesečno (5. dan svakog mjeseca). Nije izlazio 1915-1920. i 1923. godine. Časopis je naizmjenično štampan ćirilicom, latinicom i na turskom jeziku (arebicom). Podnaslov se također mijenja. Od 1911. List za društvene poslove i za narodno prosvećivanje; od 1921. Organ Društva "Gajret". Kulturno-beletristički časopis; od 1922. Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1924. Glasilo Gajret, kasnije List Gajreta, društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1933. Glasnik kulturno prosvetnog društva "Gajreta". Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : [Društvo Gajret], 1907-1941 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1907-1941 Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 32 cm Language A language of the resource bosanski, srpski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Subject The topic of the resource društvo, kultura Creator An entity primarily responsible for making the resource vlasnik Društvo Gajret Drugi autori Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana Source A related resource from which the described resource is derived NUB BiH Type The nature or genre of the resource časopis NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID <a href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/27065862">27065862</a> Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama 1938 Description An account of the resource Br. 1; 3-4-5; 14 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1938 Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 27065862 IIIF Item Metadata UUID d1fe215e-f1ba-41f7-b164-afc70264b385 https://kolekcije.nub.ba/files/original/4f13a0dee2f5de3f5c8b4dbfb99c9644.pdf 25d4d7e1e31eb99900cf217f99e9df37 PDF Text Text TAKCA У ГОТОВУ ПЛАЋЕНА БРОЈ 1 ^ |ј ГО Д И Н А XX ЈАНУАР ГЛЛСНИК КУЛТУРН О П РО С В ЈЕ ТН О Г Д РУ Ш ТВ Л ГЛЈРЕТЛ Nacionalna I univerzitetska bibliolsks BH Š A K A J LIVO САДРЖАЈ: Инж. ШЕРИФ БУБИЋ: Погрешке које чини наш сељак — РИСТО ШУШЉИЋ, учитељ: »Поп Саво« и муслимани — проф. ХАМДИЈА КАПИЏИЋ: Меморандум босанских Срба и Хрвата грофу Тиси — ЈУНУЗ МЕЂЕДОВИЋ: Буђење, пјесма — САЈ1ИХ МУФТИЋ: Селење душа — Библиографски податци о раду рахм. Назифа Ресуловића — МУграфски"иадатци и-р-аду-рахм.-Навифа Ресулов‘и ћа — МУСТАФА БУСУЛАЏИЋ: Мерхум Јусуфага Мурсел — НОВЕ К1ЊИГЕ ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК fr Сарајешо 1 9 3 9 ИЗДАЈЕ ГЛАВНИ ОДБОР ГАЈРЕТА У САРАЈЕВУ • ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ХАМИД КУКИЂ �Gafretava 1 kreditna i p r iv r e d n a s . o . /. и sa d ru @ a S a r a je v u Telefon br. 25-44 — Račun kod Post. šted. 1977 PR IM A U LO G E N A ŠTED N JU sa i bez otkaznog roka POD JELJU JE ZA D R U G A R IM A ZAJM OVE uz povoljan kamatnjak PR IM A ve i rine Din U ČLA N STVO vlastitog Posmrtnog fonda GajretoZadrugine članove. Za svaki 1 dinar mjesečne člana­ isplaćuje se u slučaju smrti Din 500.— ograničeno do 2.000.— P R IM A P O N U D E za sve vrste osiguranja: životno, stipen­ dije, mirazi, požar i t. d., i to kao Generalno zastupstvo osiguravajućeg društva LA NATIONALE Sjedište društva »La Nationale« je u Parizu, sa direkcijom za Kraljevinu Jugoslaviju u Beogradu. — Akcijski kapital ovog društva Din 50,000.000.— francuskih franaka, sa rezervnim fon­ dovima od preko 1.600,000.000.— francuskih franaka. V RŠI SVE D R U G E TRA N SA K CIJE koje zasijecaju u kre­ dit i privredu Sva obavještenja interesentima daje uvijek besplatno G A JR ET O V A K R E D IT N A I PR IV RED N A ZA D RUG A s o. j. Kralja Petra ulica 39 Gajretov dom, I kat ГАЈРЕТ, ЛИСТ ДРУШТВА ГАЈРЕТА ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЧНО, ЦИЈЕНА МУ JE ЗА НАШУ ОТАЏБИНУ 60 ДИНАРА HA ГОДИНУ, A ЗА СВЕ ОСТАЛЕ ЗЕМЉЕ ПРЕКО ГРАНИЦЕ 120 ДИНАРА. 'БАЦИ ГАЈРЕТОВИ ПИТОМЦИ ДОБИВАЈУ ЛИСТ У ПОЛА ЦИЈЕНЕ КОД ГЛАВНОГ ОДБОРА ИЛИ КОД УГ1РАВЕ ГАЈРЕТОВИХ КОНВИКАТА. Власник друштво »Гајрет« - Одговорни уредник: Хамид Кукић — Штампарија Босанска Пошта Јосип Бретлер и др. одговара Јосип Гргиђ, �Год. X X Spoj 1 С а р а је -в о , ја п у а р 1939 P o g r e š k e k o j e čini n a š s e lja k Ja nijesam jedan od onih koji smatraju da naš težak uopšte griješi u svome radu. Jednom prilikom napisao sam u »Poljopriorednom Glasniku«*) članak u kojem sam iznio mnoge dobre strane poslovanja našega seljaka. Svaki od nas, i oni najsposobniji, morao bi da radi mnogi posao kako ga radi i seljak, kada bi došao' u njegov položaj. Jedan dobar prečanski ekonom kupio je zemlju kod nas u Bosni i počeo da gospodari na toj zemlji onako kako je go­ spodario u Srijemu: orao je u jesen zemlju duboko velikim gvozdenim plugovima, pfeorao je ledine i svu je zemlju svake godine obrađivao, nabavio je umjetna gnojiva, i t. d. Nakon nekoliko godina sve je to napustio i počeo da gleda kako rade njegove komšije — naši seljaci. U jednom razgovoru reče mi: »Donio sam 60.000 dinara gotovog novca, koji mi je pretekao pošto sam sv^ zemlju isplatio. Za četiri godine sav sam taj novac potrošio i počeo sam da propadam. Na sreću moju, okrenuo sam se od toga i počeo da radim kao i moje komšije. Sada sam za­ dovoljan«. On je naime počeo da ore zemlju mnogo pliće, što je potpuno opravdano, pošto naša siroma­ šna brdska zemljišta ne smiju se najedanput početi orati duboko,već se to mora činiti postepeno što dulji niz godina, ali opet samo tada ako im se uz to dodaje i dosta stajskog đubreta. Ona dakle traže da se dosta drži stoke; ako se nema dosta stoke i dosta dobrog đubreta, tada se moraju ostavljati u ledini bar svake pete godine. Hiljadugodišnje iskustvo naučilo je našeg seljaka da se naše zemlje najbolje popravljaju ako se ostavljaju što dulji niz godina pod p r i j e l o g o m , pa je narod to svoje iskustvo lijepo kazao u jednoj svojoj pjesmi: »Svako zrno po šinika dalo, koja bi se njiva preležala — preložnica sto šinika ravno«. Razumije se, da mi danas, pogotovo što smo siromašni sa zemljištem, moramo prijelog napuštati, a to mošemo samo ako imamo dosta staj­ skog đubreta i ako uz to mjesto prijeloga sijemo djeteline ili trave. Ali ako je naš seljak siromašan, kakav je većinom, i nema mogućnosti da nabavi dosta stoke, nema mogućnosti da sagradi betonsko đubrište, nema novaca da kupi sjeme djeteline koje je nažalost kod nas strašno skupo, kako mi od njega možemo tražiti preko noći da napusti svoj stari način gospodarenja. Zato i u ovom članku neću govoriti o onim pogreškama koje seljak i pored najbolje volje ne može da popravi. Ima još i koliko drugih pogre­ šaka koje on može i mora da popravlja. •) Naš seljak kao poljoprivredni stručnjak, Poljoprivredni Glasnik god. 1930, broj 14 i 15. Prije svega, on mora naći način da pravi dobro stajsko đubre. Prođete li kroz naše selo, prvo što će vam upasti u oči jest po avlijama ili izvan avlija razbacano, neuredno složeno stajsko đubre, a osoka teče i po samim seoskim sokacima. Na taj način, mi­ lijom dinara propadaju i seljak ne zna ili neće da taj novac zadrži i sačuva za svoje imanje. Jedan strani veliki poljoprivredni stručnjak rekao je da ne zna da je i jedan narod od najstarijih grčkih vremena hrđavije od našeg jugoslavenskog seljaka postupao _sa stajskim đubretom. Može se reći da se kod nas 2'V'vrijednosti stajskog đubreta izgubi dok ono dođe iz staje u zemljište. Osoka, koja je vrlo dragocjeno gnojivo, potpuno se izgubi. Zato su prinosi sa naših njiva više nego prepolovljeni; zato nam šljivici i drugi voćnjaci slabo rađaju i brzo propadaju. Ja znam da velika većina naših seljaka nema uopšte mogućnosti da pravi betonska đubrišta. Zato sam još prije više godina u jednoj svojoj knjižici*) pred­ ložio da se nedaleko staje iskopa plitka jama sa kosim stranama i da se i dno i strane dobro nabiju sa 30 cm debelim slojem čiste nepropustne ilovače i po mogućnosti kaldrmiše. Ilovača kada se jedanput nadoji vode, više je ne propušta. (Nacrt takvog đu­ brišta mogu težaci naći u spomenutoj mojoj knjižici). Preporučujem još da se takvo đubrište ogradi sa plotom ili daskama, da se ne bi đubre izvan đubrišta rasipalo. Na takvom đubrištu đubre treba lijepo slagati i dobro nabijati. U nekim zemljama praktikuju težaci jedan vrlo dobar način čuvanja stajskog đubreta, koji bi se mogao i kod nas primijeniti, jer opet ne traži nikakvih novčanih izdataka. Staje su ostale malo dublje, đubre se iz njih ne iznosi, već se razbaca po staji i dobro prostre pod stoku svaki dan slama. Stoka gazi đubre, pa se može reći da se đubre ni ,u najboljim betonskim đubrištima ne čuva bolje, jer nije izloženo kiši, vjetru i suncu. Takvo đubre kada se prilično nakupi treba iznijeti na njivu, dobro složiti i četvrtastu kamaru pokriti zemljom. Ja sam ovakav način oprobao, pa mogu reći da je opet pod stokom uvijek suho, a đubre i osoka koja se upije u slamu potpuno se sačuva. Razumije se da takva staja mora imati pod ili od cigle ili dobro nabijen ilovačom. Mi se možemo zadovoljiti i sa podom od ilovače. Ovaj način čuvanja đubreta naročito bi preporučio za Posavinu, gdje ima dosta slame i gdje narod ima hrđav običaj da đubre pravi od slame i kukuruzine držeći i ljeti i zimi stoku napolju, u jednom toru kod *) Ini. Šerif Bubić: »Kako ćemo izbjeći oskudicu u stočnoj hrani«. Izdanje Sokolske župe Sarajevo. �I staje. Tu se stoka preko zime ne samo smrzava i gubi na svojoj snazi, već se i đubre rasiplje, a kiša ga ispire. U krajevima gdje nema dosta slame, a gdje ima u blizini šume bjelogorice, treba težaci čim list opane da ga skupe, prevezu kući i spreme pod kakav krov, pa zima podastiru u staji pod stoku. Još hoću da napomenem da se đubre nipošto ne smije ostaviti po njivama na gomilicama, već se mora ili složiti u jednu veliku kamaru, kako sam naprijed napomenuo, ili odmah razastrijeti i zaorati, što je mnogo bolje. Na pitanje koja je po redu d r u g a n a j v e ć a p o g r e š k a koju naš seljak čini, a ne mora da je čini, ja bih rekao da je to upotreba hrđavog sjemena. Jedan veliki njemački poljoprivredni stručnjak s pravom je rekao: »40% uspjeha u poljoprivredi za­ visi od đubreta i đubrenja, 40% od obrade zemljišta i sjemena, a 20% od svega ostalog«. Obrada zemljišta i sjeme moraju ići uporedo jedno s drugim. Ipak, ja bih rekao da naš seljak ima veću praksu u obradi zemljišta, nego u izboru i pripremi dobrog sjemena. Poljoprivredni stručnjaci nemaju šta prigovoriti našem domaćem ralu u pogledu kakvoće njegova oranja. Ono je samo muka za orače i stoku. I u krajevima gdje je plug uveden, naše seljak dpbro zna izabrati plug koji odgovara njegovim prilikama i udesi ga bolje nego ikakav poljoprivredni stručnjak. O n se šta više i ponosi time. A li izbor i pripremanje sjemena nekako mu ne ide od ruke. Mislim da tu nije po srijedi kakova nemarnost, već upravo neznanje šta je u stvari sazrijevanje. Sjećam se. jednoga ljeta u doba sazrijevanja žita išao sam kroz selo Sokoloviće pre­ ma Glasincu (Srez rogatički). U tim visinskim pre­ djelima sije se dosta jare zobi. Ljeto je bilo kišovito, pa je zob odlično izrasla. Žito se je podiglo i njihalo kao da je u Bačkoj. A li kada sam zašao među žitni usjev, zaprepastio sam se: više od polovine bila je sama divlja zob (divlji ovsik). »Sta je ovo ljudi?« — pitam moje saputnike muslimane težake. »To je, efendija, došlo u kiši«, odgovore svi u jedan glas. Ja sam im tada, razumije se, objasnio da taj korov ne može doći u kiši, već da je sjeme toga korova do­ šlo u zemlju ili zajedno sa sjemenom zobi ili je ostalo na njivi od lanjskog ljeta, pošto divlja zob sazrije prije prave zobi i opane. Zato strništa treba plitko preorati čim se žito digne, da korov iznikne, pa da se kasnije uništi kada se bude oralo za sjetvu. G dje u selu ima trijer, treba ga urediti na tu spravu. A ko selo nema trijera, treba preko poljoprivrednog referenta zamoliti Bansku upravu da se trijer besplatno nabavi za selo i smjesti kod jednog dobrog težaka. Vjerujem da će Banska uprava to učiniti. Kako kod sijanja strnih žita, tako i kod sijanja kukuruza i krumpira, od kojih naš narod uglavnom živi, ne pazi se na sjeme. Kod kukuruza pazi še ko­ liko toliko, ali kod krumpira vrlo malo. Za sjeme se ostavlja onaj najslabiji, najsitniji krumpir; ako se i uzme krupan krumpir, prilikom sjetve razreže se na veliki broj sitnih komadića, od kojih mnogi nema kako treba razvijena okca. Razumljiva je težnja na­ šega težaka da što više štedi, ali tu se ne štedi, već gubi. Prinos takvog krumpira je vrlo slab. Treba uvijek imati na pameti onu poslovicu: »kakva sjetva takva žetva«. Kod krumpira, osim toga, treba sjeme mijenjati, jer se krumpir brzo izrodi. Zatim treba težiti da se uvedu bolje sorte ili, kako se negdje kaže, fele sjemena. Ne treba za to trošiti pare; dovoljno je da se negdje nabavi po 2—3 šačice dobre pšenice, dobre zobi, dobrog ječma ili kukuruza i da se, negdje pored kuće zasije, oproba i umnoži. Za nekoliko godina presijavanjem takvog dobrog sjemena nakupiće ga se toliko, da će se moći zasijati i cijela njiva. T r e ć a k r u p n a g r e š k a koju naš seljak čini je u tome što ne vodi dovoljno računa o dobrom redu kojim usjevi jedan za drugim treba da se siju na njivama, o takozvanoj ophodnji. U stara vremena sijana su žita po nekoliko godina jedno za drugim, a kada zemljište oslabi u svojoj rodnosti, ostavljamo je po više godina da se odmori i iskorišćavano kao ispaša. Tada su se mogla strna žita sijati jedno za drugim, i prinosi su mogli biti dosta dobri. Ali narod se množi i zemlje je sve manje na jednu glavu, pa se mora svaki kutak zemlje preorati i zasijati. Rijetki su oni koji mogu ostavljati nezasijana zemljišta da se odmaraju, a još rjeđi oni koji ih mogu i dobro tori ti. U zamjenu za stari odmor i prirodno bogaćenje nije zemljištu dato ništa — ni bolje đubre, ni bolji red usjeva. I sam narod pravo kaže: »Nema više stare dobre sile«. Još je veće zlo nastalo tamo gdje su se i kosanice počele pretvarati u oranice. T u stočne hrane nema više na izbor. Radi toga ne samo što se nije ni stajinsko đubre povećalo u onoj mjeri u kojoj su se povećale površine pod žitima, već ga biva sve manje. Nestade kosanice — »majke oranice« i ova ogladni. Zato, da bi se digli prinosi žitarica na našim oranicama- moramo im bar svake pete godine dati jedan odmor i kroz to vrijeme bar jedanput đubriti dobrim stajskim đubretom, koji ćemo pripraviti na način koji sam naprijed opisao. T o ćemo postići tada, ako svake pete do šeste godine na svaku njivu zasijemo djetelinu. U Bosni, gdje su ljeta kišovita, sijaćemo crvenu djetelinu a u Hercegovini, gdje su ljeta suha, sijaćemo konjsku djetelinu ili lucerku, pošto ova djetelina bolje podnosi sušu. Djeteline treba si­ jati u jaro žito, koje se može pokositi u zrno. Druge godine djetelina će dati puni svoj prinos, ali ćemo je ostaviti i treću godinu. U trećoj godini poslije prvog otkosa djetelište treba ugariti — plitko preorati i podrljati, a kada bude vrijeme sjetvi pšenice, dublje preorati i zasijati ovim usjevom. Iza djeteline pšenica će nam biti kao u Bačkoj. Tako ćemo imati pšenice sada na jednom dunumu više nego što smo dosad imali na 2 i 3 dunuma. Iza pšenice najbolje je da se sije zob. Poslije zobi dobro ćemo pođubriti i zasijati kukuruz, razumije se u krajevima gdje kukuruz uspi­ jeva. Iza kukuruza će opet doći jaro žito sa djeteli­ nom. U Posavini može se uzeti nešto drukčiji red usjeva. I tamo treba djetelinu ostaviti 3 godine, i u trećoj godini poslije prvoga otkosa ugariti, a kada bude vrijeme sjetve, ponovo preorati i posijati uljanu (olajnu) repicu. Iza repice posijati ozimu pšenicu, a iza pšenice zob, za zatim dobro đubriti i sijati k u ­ kuruz. Iza djeteline može se sijati i kukuruz, a tada nije potrebno da je ostavljamo 3 godine već samo dvije. To su. mislim, najnužnije mjere koje bi svaki naš težak trebao da zavede na svome posjedu. N a kraju, spomenuću još jednu pogrešku našega težaka, a to je cesto puta vrlo nerazumno iskorišćavanje radne & f �snage svoje i svoje čeljadi. Prođete li, na primjer, u proljeće kroz naša sela, svuda ćete vidjeti ljude kako popravljaju ograde na njivama. Lijep sunčan dan, zemlja se puši i traži poslenika, u voćkama kreću sokovi i voćke kao da zovu čovjeka da ih očisti, da odreže suhe i bolesne grane, da ih okopa. Uzalud ćete gledati, nećete nikoga naći u voćnjaku. Domaćin i snažna čeljad su otišli sa sjekirama da popravljaju ograde ili da dovode u red druge zabrane. Kada im se približite i upitate, zašto to ne rade zimi kada ne­ maju drugoga posla, samo će vam omahnuti glavom. Ni sami nemaju nikakvog opravdanja. Naš seljak uopšte ne zna kako treba rasporediti i iskoristiti svoje vrijeme. Uzalud im pričam o sjevernim evropskim narodima koji svoje kuće prave od drveta. ne zato što nemaju drugog materijala ili što im je drugi ma­ terijal skuplji, već zato što poslove sa drvenom gra­ đom mogu da obave u zimi kada nemaju drugih važnih poljskih poslova. U tim zemljama svaka kuća pošalje po jedno dijete na tesarski zanat, da se u kući uvijek nađe neko koji znade raditi na drvenim građevinama. Kod nas, nažalost, cijela zima prođe u neradu. Sve što se uradi, to je da se ode u šumu i nasiječe drva. Ima, međutim, mnogo poslova koji se mogu zimi svršiti: očistiti, okresati i okopati voćke, preorati zemlju kada nije smrzla za proljetnu sjetvuspremiti sjeme, iskopati kanale na podvodnim zem­ ljištima, ograde dovesti u red, otesati i spremiti po­ trebnu drvenu građu i t. d. Negdje je neko rekao, da poljoprivreda nije ni­ šta drugo nego vještina da se uvijek radi samo ono što je najpotrebnije. Težak treba svaki dan da dobro iskoristi i da dobro razmisli, što je najpotrebnije da taj dan radi, i u što je najbolje da svoju snagu i svoj novac upotrebi. Svaki domaćin treba da napravi sebi u glavi jedan plan svoga rada, da sve dobro odmjeri. Ima mnogo malih stvari, malih poslova koji se moraju na vrijeme posvršavati, jer ako se ti mali poslovi n a v r i j e m e kako treba ne svrše, slaba će fajda biti i cd onih velikih. Dovesti svaki dan đubre i đubrište u red na oko je mala stvar, ali od đubreta zavisi pri­ nos i njive i kosanice i voćnjaka. Da se očisti i uredi sjeme, treba zimi samo jedan dan; ali od toga zim­ skog dana zavisiće korist od svih drugih naših po­ slova. Ima još dosta pogrešaka koje naš tešak može da popravi bez ikakvih novčanih izdataka. Počnimo jedanput popravljati bar te pogreške. Inž. agr. Šerif Bubić »П о п C tm o « и м услим а ни Поводом стогодишњице рођсња митрополита Хаџи Саве Косановића, популарног, и међу муслиманима познатог »попа Саве«, доносимо неке успомене о његовим везама с муслиманима ових крајева. Сава Косановић рођен je 14/26 јануара 1839 г. у селу Мил>анићима, у херцеговачком племену Бањанима. Дјетињство и основно школовање провео je до 1856 r. у Житомислићу и Мостару. По свршетку богословије у Биограду вратио се 1860 r. у Мостар, гдје je служио као учитељ на српској школи, с прекидом једне године, до 1866 r., када je дошао у Сарајево за учитеља српских школа. Учитељску дужност вршио je све до 1880 r. када je у децембру постао сарајевски владика. Сарајево и Босну оставио je, за увијек, 1885 године. За вријеме свог службовања у Мостару и у Сарајеву Косановић je стекао широка познанства и пријатељства и међу муслиманима. Он их с нарочитом њежношћу и љубављу истиче у својим литерарним радовима. За познавање ондашњих прилика и међувјерских одношаја важно je напоменути, да нам се они често претстављају у друкчијој свјетлости, него што су у ствари били. Претежно се узимају у обзир политички моменти и сукобк, a прелази се преко свакодневних веза и доживљаја, прожетих дубоком осјећајношћу и хуманошћу које прелазе преко оквира вјерске подвојености. Такви моменти су од драгоцјене важности за познавање менталитета нашег човјека у Босни и Херцеговини. Сава Косановић, иако свештеничко лице, није био ни вјерски фанатик ни племенски шовиниста. Дубоко je био одан својој вјери и истицао се као њен бранитељ, ради чега je морао да напусти Сарајево и Босну. У националном погледу био je ширих погледа с обзиром на нашу заједничку будућност. Ради свога отвореног карактера, тактичног држања, неусиљене предусретљивости, био je уважаван и од стране најугледнијих муслимана, како за турске тако и за аустријске владе. У својим књижевним радовима, претежно историјским, Косаиовић свуда истиче лијепе особине наших муслимана, као заштитника домаће раје. Признаје и вјерску толеранцију османлијских власти, rje год му се за то укаже прилика. Упоређујући стање под Турском са оним под Аустријом, он ће констатовати да турске власти нијесу се мијешале у унутрашњу управу цркве и школе, као што то чини Аустрија. Додуше на 2—3 мјеста пожалиће самово.Ђне чине неких претставника османлијских власти, као и једног домаћег сина за вријеме његове неограничене власти. Укупно узевши претежно истиче лијепе примјере. У једној расправи о једној средњевјековној »цркви босанској« и о дабарским владикама истиче како су се у XVI вијеку при пећском патријарху Макарију, кад у ЦариграЛу бијаше велики везир његов брат Мехмед-паша Соколовић, a у Босни везир његов синовац Мустафа, обновиле многе цркве и манастири no српским предјелима у турској царевини. Домаће муслимане, на неколико мјеста, истиче као заштитнике православних богомоља. У вријеме Градашчевића буне (1831) настали су нереди у његовој војсци, при повратку с Косова. Неки калуђери из Пећи, бојећи се испада, донесу тијело св. Арсенија из Пећи у манастир Довољу (на Тари у Колашину). Калуђери из Довоље пријаве то Пљеваљском муселиму Селмановићу, јер су се бојали истраге у овој ствари. Селмановић их умири и каже им да светац слободно почива у Довољи и нека му се народ моли, »али му пређените друго име, јер ако дочују Арнаути, могу доћи и на силу ra опет однијети, пак би штета била за Довољу. Калуђери су послушали тај савјет и свецу су дали име Сава. Косановић je 1866 путовао до у Врањеш (Колашинска нахијај ради промјене ваздуха и због испитивања старина no манастирима. Ha путовању упознао се у Горажду с бегом Сијерчићем, који га je на својој скели превезао преко Дрине. У близини je град Самобор. Кад су ra Турци опсједали, 5 �причали су Косановићу, најмлађа кћи Херцега Стјепана није им се хтјела предати. Скочила je с града низ високе стијене. »Једно златно дугме с љене косе виђало се еве до назад 13 година. Тада један бег укине га из шишане и поклони својој кадуни«. С особитом симпатијом спомиње Синан-пашу Сијерчића, племића из Горажда, који je у XVIII стол>ећу дозидао предњи дио цркве Херцега Стјепана. Паша je због ове грађевине имао и неприлика. Туреке власти су га тужиле, да je за цркву употријебио грађу, одређену за градњу моста преко Дрине. Доказало се да je мост од храстове a црква од лучеве грађе. Комисија je сјекирама засијецала, што се и сад познаје, да се увјери какво je дрво. — Бегови Сијерчићи су, вели, лотомци властеле Шиернича. Синанпаша je приградио цркву, јер му ту лежи његов предак Радослав Шиернич. Косановић с похвалом наводи да je породица Сијерчића, у најљућем добу, била врући бранилац хрншћана и речене цркве. Њиховој заштити има се захвалити што се црква одржала, a при њој и штампарија неко вријеме постојала. Из Горажда je стигао у Пљевље. У близини je манастир, стара Врхобрезница. Овај манастир je горио 1857 г. T om приликом, пише Косановић, турска редовна војска се човјечно показала, јер je из вароши најбрже дотрчала и цркву одбранила. Прота je с војнидима кроз пламен износио књиге и утвари црквене. Султан je помогао оправку манастира са 50.000 гроша. Омер-пашин вакат спомиње Косановић с тужном успоменом из свог дјетињства. Дервиш-иаша и Исмаил-паша ударили су крајем 1852 год. на источне дијелове Херцеговине. T om приликом довели су из Бањана, његовог племена, око 70 људи у мостарску тамницу. Међу овима био je и његов стриц. Косановић je у тамници посјећивао свога стрица и своје саплеменике. Спомиње како je стрицу носио плаветну хартију, намазану растопљеном смолом и тамјаном, да прилијепи на шупље очи, јер су га очи бољеле од убоја. Неки су и помрли у тамници. О Фазли-лаши доноси анегдоту, како je слао дарове и писмо Кнезу Милошу, a овај их вратио с поруком, да од њега неће да прима дарова, кад рђаво поступа с његовом браћом, о чему ће и султану јавити. Под насловом »Добри бег Омарија« описује овог »од природе паметног и разборитог, a са своје доброте чувеног човјека«. Омарија je пазио и чувао своје кметове од насилника и глобаџнја. Његово je село било Осијек код Сарајева. Омарија je био кадија негдје у сјеверној Босни. Кад je чуо да му je неко напастовао кметове, похитао je да их узме у заштиту. Ha томе путу и смрт ra je стигла. Кћи му je била удата за Мустај-пашу Бабића. Тако je објавио и друге ствари из локалне хронике Сарајева. Једном анегдотом објаснио je пословицу »Вратио му шамар као Турчин Бељи« и испричао жалосну историју иеког Асима Морњаковића »кркјалана« у вријеме Вехџи-паше. Косановић je први објавио натпис на нишану Махмутбега Бранковића; римски натпис пред кулом Мустај-пашинице (пуницом Мехмед-бега Капетановића) у Осијеку; неко му je превео, a он објавио, нека акта с турског о манастиру Рмњу; у Каиру je дознао да je Мехмед-Алину цамију у граду правио неки неимар Ђорђе из Босне. У расправи »О српским спахијама под турском владом« стоји на исправном гледишту »да спахилуци нијесу дијељени православнима из признања њиховог старог племства, него за нарочите војничке заслуге, учињене султанима и њиховим војскама за вријеме ратова«. У чланку »О турчењу у Босни, о обичајима српским код Турака« има добрих запажања. Преласком иа ислам народ je сачувао свој матерњи језик и обичаје. Бегови се међусобно дописују радије старом ћирилицом и српским језиком него турским. Такво једно оригиналио лисмо Мехмед-бега Капетановића послао je Српском ученом друштву у Биоград. Његов »стари гост оџа Каравдић« објаснио му je иеке обичаје код муслимана. »Беговски оџаци« били су куће гостољубља »у којима су гошћени путннци бесплатно без разЛике вјере«. — »Старински je обичај и пријатељство, да Србин пошље свом комшији Турчину на Божић плеНку печене заоблице или шарених jaja о Васкрсу. Moj комшија Бакаревић вратио ми je двапут зајам о Бајраму пославши ми фрешка меса од курбана, a Kaпетановић-бег у истом суду лијепа херцеговачка дувана као уздарје. Кметови то исто чине својим агама«. — Бег Љубовић из Невесиња дао je 1865 год. прилог манастиру Житомишљићу, na и њему »12 плета за сиротињу«. — Сунулахефендија СоколовиН причао му je о мржњи босанских муслимана на Османлије. — Алија Локво, џематбаша из Храснице, причао му je да су његови стари били »неропси« властеле Остојића. Ријеч »неропси« (меропси) Косановић je први пут чуо у Босни. Kao што се види, Косановић je сва ова сазнања стекао личним дружењем, a многе се ствари не причају непознатом човјеку, него ономе у кога се има повјерења. Косаковић се јавио, као узгредни сарадник, и у два листа сарајевска који су излазили турске владе. У 48 броју листа »Сарајевски Цвјетник« за год. 1869 реплицирао je на тумачење Мехмед-Вехби Хаџи Трампића, зашто хришћани у Босни носе у жалости бијелу боју, мјесто црне мимо остале Европљане. Уредништво je од своје стране призна.10 да je објашњење Косановића тачно, јер и »у турској књизи Теварих ембија то исто стоји«. — У завничном листу »Босна« штампана му je пјесма којом je поздравио, у име српске школе и школског одбора, Сафет-пашу на дан ступања на пријесто Султана Абдул-Азиз Хана. Колики je углед и поштовање уживао међу муслиманима »поп Саво« најбоље се види у бурним догађајима сарајевске револуције јула 1878 год. Његово активно судјеловање и тактнчно држање довело je, уз судјеловање и осталих истакнутих личности, до заједничке акције муслимана и православних да се брани рођена груда од Швабе. О томе су писали посматрачи савремених догађаја и доцнији писци. Познат je његов говор пред Беговом џамијом, a ои je, као рођени говорник, знао масе да одушеви. Ha рукама су ra пренијели до истакнутог мјеста да сви боље виде »поп Саву«. Ha дан збацивања османлијске власти манифестовала je no улицама српска омладина и братимила се с мусличанима пјевајући патриотске пјесме. Омладину су предводили Сава Косановић н поп Ристо Новаковић-Канта. Обојица су били обучени као харамбаше с пушкама и ханџаром за noјасом, вели др. Кечет. Косановић je био у херцеговачком пародном одијелу. — Познато je крваво заузеће Сарајева, када су ra муслимани бранили очајнички од Швабе и својом крвљу спасли националну част Босне. По уласку аустро-угарске војске у Сарајево генерал Филиповић захтијевао je да му дође на подворење депутација грађана од свију вјера. Муслимани, православни и Јевреји били су заједно примљени код генерала Филиповића. Архимандрит Косановић, no овлаштењу свију депутата, поздравио je Филиповића у име све три присутне вјере. Овај догађај Косановић je касније сам описао и објавио. По томе опису доносимо тај догађај укратко. Косановић je, између осталог, у свом говору рекао и ово: »И ми покоравајући се вољи Европе и пристанку нашег честитог Султана, дођосмо да Вам се поклонимо, преузевишени г. ђенерале, и ja Вас поздрављам добродошлицом у име народа од три вјере: правооавне, муслиманске и јеврејске«. — Филиповић je одговорио Косановићу, мислећи од њега да je владика, затим je пришао Јеврејима и ласкаво их поздравио, a окренув се муслиманима напао их je брутално »громовитим гласом« и пријетио им вјешалима. Косановић ra je прекинуо у ријечи �k и узео у заштиту нападнуте муслимане. Рекао je Филиповиhy да су то све честити и поштени људи, сједили су за вријеме анархије код својих кућа, али су од масе били присил»ени да новцем помажу отпор. Ha ово се Филиповић мало стишао и отпустио депутацију. Кад су изашли у ходник, захвалио се КосановиИу стари Фазли-паша: »Хвала ти, попе Саво, на чојештву и Бог ти господство поживио. Да не би тебе данас, наши образи одоше ђе не ваља«. — Сунулахсфендија Соколовић му се захвали лакође: » ... Никада ти не можемо заборавити данашњу љубав и дослук, него Иемо ти сви хаир дову чинити и Бог ти дао здравље, a тако исто и твојој браћи који твоје ријечи таздик учинише«. — Косановић им je одговорио, да je овим чинио своју обичну дужност. — »Ласно je бити пјеви-друг, али треба бити и плачидруг, na помоћи један другоме кад je у незгоди. Ми смо сви »једне rope лист«, браћа no крви и језику, a вјере нам не сметају да будемо добри л>уди и да као једнокрвна браћа живимо у љубави«. Он je ту љубав указивао и касније. Кад je Косановић постао владика, поздравио га je на свечаном банкету (10 априла 1881 r.) Мехмед-бег Капетановић, као муслиман и као земљак, у име својих саплеменика. »Именоваље новог митрополита, вели, није само од црквеног замашаја, већ je чин од великог значаја no сву Босну и Херцеговину, уколико je ово прва прилика да се на такво високо мјесто подиже с и н н а ш е з е м љ е , a т о j e д и к а и п о н о с с в и ј у н а с б е з р а з л и к е . Kao земљак и као муслиман поздравл>а новог митрополита и у име свих осталих муслимана који се томе, са свима осталима, подједнако радују«. Цио скуп био je одушевљен овом здравнцом, a митрополит Сава, ганут оваком срдачношћу, топло наздрави свој браћи муслиманима уз громовите поклике присутних. Ha службеним путоваљима no епархији Косаиовић je дочекиван и од муслимана. При првој посјети Травнику, септембра 1881 r., поздравио га je Мухамед-бег Тескереџић, градоначелник н посјетио га у етану, a Косаповић му je истог дана вратио посјету. У Бањој Луци (1882 г.ј бег Ђумишић био je обећао да ће дати бесплатно земљиште за цркву у Крупи на Врбасу, »јер му je мило да се ђе имају његсви кмети Богу молити no свом закону«. Косановићево дјеловање у народу није могао гледати министар Калај ни босанска влада. Оно се косило са политичким цнљевима аустријске политике на Балкану. Правили су му разие сметње, усљед којих je био приморан да поднесе оставку јуна 1885 г. Његова оставка болно je одјекнула у нашем народу, na су и муслимани жалили његов одлазак из Босне. Босанска влада приморала га je да иде с депутацијом у Пожегу, премда je већ био у оставци и к томе још болестан, да поздрави цара који се ту налазио на великим војним маневрима. Онога времена говорило се, како je влада удесила, да један говорник у име народа замоли цара да анектира Босну и Херцеговину. Муслимански и православии депутати здоговоре се, ако неко иступи с изјавом о анексији, да један њихов говорник каже цару у име свију праву истину и народну жељу т. ј. да неће анексије. Вјероватно je, да Косановић није био далеко од овог узајамног споразумијевања. Влада je за ово дознала и изјава о анексији je изостала. — Депутацију je цар примио 12 септембра 1885 г. и поздравиле су ra вјерске старјешине у име својих припадника. Косановић je био једини говорник који није затајио националиост својих припадника. Цару je изјавио лојалност »с тим тврдим увјерењем, да he наша црква и наша школа, наша српска народност и домаће благостање под окриљем Ваше моћне владавипе увијек уживати своју праведну слободу и одбрану«. По одласку из Босне био je у духовној вези с виђенијим муслиманима. Када je Мехмед-бег Капетановић објавио сво- ју књигу »Народно благо«, поздравио ra je КосаиовиИ стиховима чији увод гласи: »Moj земљаче, врли трудбениче, »Мехмед-беже, љубушки витеже! »Шаљем селам и здраво ми буди, »Па хаирли нека су ти труди!« У пјесми се радује појави књиге и као земљак му се захваљује на труду, na наставља: »С тим си веље добро учинио »Н a ш о ј кући и племену своме, »Сплео вјенац и спомену твоме, »Te никада увенути неће »Ни твој намуз, ни сабрано цвјеће«. Ha крају пјесме моли Мехмед-бега да му пошље стручак тог »општака«. Гоњен Калајевом мржњом и праћен сталном његовом шпијунажом КосановиИ није могао издржати у Бечу, у интернацији. Кад му je дефинитивно био забрањен повратак у Босну, Косановић се децембра 1888 г., заобилазним путем, склонио у Црну Гору. Настанио се у Улцињу, гдје je и умро 11/23 фебруара 1903 г. За живота je чинио многа доброчинства, na и у Улцињу без разлике на вјеру. Ha његовој сахрани узели су учешћа и »многобројни муслимани«, што je марсчито истакнуто и на томе им се захвалило. Освјежавајући успомене на омиљеног »поп Саву« износимо у њему лијеп примјер вјерске толеранције и братске љубави. Нека je слава Хаџи Сави Косановићу! С а р а ј е в о , јануара 1939 r. РИСТО ШУШЉИЋ учитељ ЛИТЕРАТУРА: 1) »Источник« — Сарајево 1898 г. бр. 1—6. 2) »Шематизам митрополије дабро - босаиске« за год. 1884-1886. 3) »Српске старине у Босни« — Саво Косановић — Гласник С. У. Д. књ. 29. 4) Ибид. 5) »Јавор« — Нови Сад — 1885 r. бр. 12. 6) »Јавор« — Нови Сад — 1885 r. бр. 11. 7) »јавор« — Нови Сад — 1888 r. бр. 45. 8ј »Српска Зора« — Беч —1880 г. бр. 9. 9) »Јавор« — 1885 r. бр. 11. 10) »Бос. херцег. новине« — Сарајево — 1881 г. бр. 95. 11) »Јавор« — 1885 r. бр. 29. 12) »Источник« — Сарајево — 1888 r. бр. 11—12. 13) »Гласник српског ученог друштва« — Београд — књ. 69. 14) »Гласник српског ученог друштва« — Београд — књ. 69. 15) Год. 1870, бр. 210. 16) Dr. I. Koetschet: Aus Bosniens letzter Tiirkenzeit — Sarajevo 1905 — Thomas Herkalović: Vorgeschichte der Ocupation B. u. H. — Zagreb 1911 — »Братство« — Београд Klb. iv — 1890 г. Мита Живковић: Сарајево — »Историја Сарајева« од Вл. Скарића; — Устанак у Босни 1875—1878 од Др. В. Чубриловића. 17) »Рад« — Календар за 1901 г. — Рума; После заузећа Сарајева« — Из записника протокол Недељка. 18) »Сарајево у доба окупацпје Босне 1878« — од Хамдије Крешевљаковића — Сарајево 1933. Ha стр. 67 писац негира вјеродостојност ове сцене у Мемоарима протокол Недељка, a не наводи противне доказе како je ona била. 19) »Бос. херц. новине« — Год. 1881, бр. 30. 20) »Бос. херц. новине« — Год. 1881, бр. 86. 21) »Двије ријечи на књигу Руварчеву: Устав и тд . ..« Нови Сад — 1899 г. 22) »М-ит X. С. Косановић« од Стеве Калуђерчића — Сарајево 1830 r. 23) »Уставност« — Београд 1885 r. бр. 110 и 111. (Чланак прештампан из загребачког »Србобрана«). 24) »Сарајевски Лист« — 1885 год. бр. 104. 25) »Босанска вила« — Сарајево, год. 1887, бр. 14. 26) »Глас Црногорца« — Цетиње год. 1903, бр. 8 и 9. �М ем орандуЈ* С рб а и Х р в а т а гр о ф у Тиси Н Политичке прилике у Босни за вријеме Свјетског рата биле су више него тешке. Послије атентата на Франца Фердинанда, престаје функција Босанског сабора: прогони, хапшење, вјешање и уништавање имовине Срба и свих национално свјесних елемената доводе до једног изузетно тешког стања у земљи. Међутим, прилике у осталим југословенским покрајинама биле су нешто боље него у Босни. Од године 1917 почиње нарочита политичка активност у Бечу међу посланицима Југословенима и политичарима у Загребу. Резултат политичког рада у Бечу била je чувена Мајска декларација. У Бечком парламенту и Хрватском сабору у Загребу чују се повици отпора против насилне владавине. Припрема се терен за духовно приближавање и траже се форме будућем заједничком животу свих Југословена. Рад Југословенског одбора у Лондону био je познат, a његов рад са владом Краљев'ине Србије резултирао je чувеном Крфском декларацијом (1917 г.). У свим југословенским земљама се јасно осјећао талас побједе идеје опредељења народа на етничкој поддози. Јасно je било свим далековиднијим људима да ће централне (?иЛе изгубити. рат, послије уласка Америке у свјетску катастрофу. Рад југословенских политичара и омладинаца који су се почели да прибирају у већим нашим мјестима био je зазоран аустроугарским политичарима, a особито оним у Пешти. Пред сам слом Аустроугарске дошао je угарски претсједник владе гроф Тиса у Сарајево, 20 септембра 1918. Тиса je покушавао да политичке претставнике Босне придобије за свој план о припајању Босне Угарској. Ha разговор су били позвани виђенији политички људи, Срби и Хрвати, и енергично су одбили све Тисине понуде. Умјесто пристанка на Тисине предлоге, босански Срби <u Хрвати му предадоше један меморандум, који je врло карактеристичан за прилике у којима се живјело, a особито je интересантан кад се гледа кроз призму двадесетгодишњепрошлости. Гроф Тиса у униформи пуковника, згранут поступком босанских политичара, рекао je: »Не говорите ми о самоопредјељењу, то je лажни новац који сију непријатељи Монархије. To je исти тон као из Прага, Љубљане и од Антанте. Али знајте иако паднемо, имаћемо још довољно снаге да прије тога вас уништимо«. Послије ових ријечи напустили су га Босанци. У првом дијелу меморандума изнијели су босански Срби и Хрвати ратна насиља у земљи, a у другоме су тражили слободно опредјељење. Слиједећи пасус меморандума je врло важан: »Осим судских прогона и јустификација мноштво je наших Срба убијено, запаљено и објешено без истраге суда, и то не само мушкараца, него и жена и дјеце. To су већином чиниле уз редовиту војску оне чете, што >ш je уз плаћу из свакаквих елемената основао генерал Потиорек . . . Иако се разликујемо no вјери, ми смо синови истога народа ми смо крв исте крви. Идеја народнога јединства Срба, Хрвата и Словенаца продрла je у све народне слојеве. Она je постала политичком вјером и дог- мом нашег народног бића. Зато су муке и патње, што их je морао српски дио јединственога народа нашег претрпјети, одјекнуле дубоко у срцу и души свих Хрвата и Словенаца«. Д аљ е.је важан пасус: »Наше народно претставништво распуштено je, аутономија градова, котарева и окружја обустављена je била. Законом загарантована вјерско-просвјетна аутономија и управа српско-православних епархија укинута je наредбеним путем. Слобода састајања потпуно je укинута. О слободи штампе не може се говорити. Не допушта се, што више, ни долазак новина у Босну и Херцеговину, које стоје под цензуром државног одвјетника у Монархији. Слобода кретања, a да у близини нема ратних операција, ограничена je тако, да и најкраћи пут овиси о милости полиције и дозволи војничке власти«. »Политички осуђеници, за које закон прописује посебно поступање, чаме још и данас као обични осуђеници у централној казниони у Зеници, у гвозденим кавезима као животиње уз слабу храну и необично строги поступак, који се против н>их до у танчине проводи...« По том се апелује на грофа Тису, као мађарског националисту, и указује му се на положај Мађара под германским апсолутизмом. Потребно je да се промени политичко стање у земљи, да би се »народ тргао из ове апатије, ове потиштености и отуђености, да зна да није само објекат управне оиле, него да je грађанин с правима и дужностима«. Да би се створило друго расположење у народу, потребно je да се да пуна амнестија политичких осуђеника, да се накнади штета невино настрадалим; да се осигура прехрана; да се сазове Босански сабор и да се управа земље преда људима саборског повјерења. Најзад, од особите су важности последњи ретци овог Меморандума: »Ми се осјећамо једно са свом нашом истокрвном браћом Хрватима, Србима1 и Словенцима ма гдје они били«. Да би се с Мађарима могло преговарати и да би се направио потпун споразум, потребно je да се прво створе сви услови да Југословени буду равноправан фактор с њима. Једино слободан народ може да одлучује о својој судбини. Меморандум, састављен паметно али мушки и одважно, завршава овако: »Свако друго ријешење, међу које убрајамо и директно и без приволе народа намјеравано присаједињење Угарској, било би насиље, које би уродило најгорим посљедицама за унутарњу сигурност и спољашни мир. Напаћена душа нашега јединственога народа Срба, Хрвата и Словенаца, ако насиљем и неправдом раскомадани будемо, проћи ће- мученички пут борбе, да у њему сагори и пропадне, или постигне јединство и слободу своју«. (»Југословенске новине«, Затреб 1938, бр. 107). Кад човјек данас послије два деценија, noсматра дух који je провијао духовима у значајној 1918 години, мора признати да je код потписника овог историјског меморандума било и снаге и прегалаштва, као и оног чудесног националног ентузиазма који je опијао ондашње људе. Меморандум je потписало, no П. Слијепчевићу, 23 потписника. Карактеристично je да међу потписницима нема му- �Ђуђење Пропјевала су села, Пропјевала живо и гласно. Пјесма се оздо диже врела Ко зној m ro кипи с нашег тијела — Пјесма што букти страсно. Друже, диже се живот нови: Из мрака што je гушио све, Из гроба што je скривао све — Из тамница гдје нестају снови Диже се живот нови. Ja видим: над ралом човјек мисли, Човјек гледа на рађање сунца; Човјек што су га окови стисли Ко лампион с небеског врхунца Поздравља пјесмом рађање сунца. Дуго су га круте стезале карике, Дуго je чамио у глади и јаду, Дуго je биједу сносио без^вике Хранећи вјечито у себи наду: Да ће будућност постићи у Он пјева и мисли уз рало што риЈе, Пјева животу што се са дна диже, Своје тешке патЊе у ђердан ниже Зори што га росом окрепљења мије И пјева сунцу што га штедро грије. ЈУНУС МЕЂЕДОВИЋ слимана. Г. Слијепчевић у биљешци каже да потписници Меморандума нису смјели да га повјере муслиманима, na су га предали без њих. (Напор Босне и Херцеговине, стр. 271). Међутим, стање je било друкчије. Потписници Меморандума нису занста упознали политичке претставнике бос.-херц. муслимана са садржином, не знамо из којих разлога, сем ако примимо разлог, да се у њих није могло имати повјерења. Међутим, факат je да je гроф Тиса позивао у посебне аудијенције г. Др. Халидбега Храсницу и г. Др. Мехмеда Спаху. Независно један од другог, a неупознати са садржином Меморандума, одбили су у име муслимана сваку везу са Мађарском м изјаснили се за народну државу Срба, Хрвата и Словенаца. Претставници муслиманских академичара из Загреба поздравили су овакво мушко држање муслиманских политичара према претсједнику мађарске владе, грофу Тиси. X. КАПИЏИЋ Štam pa о G a jre to v o m k a le n d a ru Narodno Jedinstvo«, službeni list Banske uprave u Sa­ rajevu od 23 novembra o. g. piše o našem kalendaru slijedeće: »Pre izvesnog vremena izašao je iz štampe kalendar mu­ slimanskog kulturnog društva »Gajret«. Kako svojim opsegom (354 stranice, format osmine), tako sadržinom i tehničkom spremom, ovogodišnji kalendar Gajreta može da se svrsta u red najzanimljivijih almanaških edicija koje su se, u obliku kalendara ili almanaha, pojavile, u toku ovoga meseca, na knjižarskim pijacama, ne samo sarajevskim nego u celoj zem­ lji. Štampan u sarajevskoj poznatoj štampariji »Bosanska Po­ šta«, kalendar je svojom tehničkom spremom, ilustracijama i ukusnim vinjetama u naslovima stručnih i beletrističkih priloga dostigao onaj renome koji pripada najukusnijim edicijama koje gledamo po našim knjižarskim izlozima. Svojom sadržinom, raznovrsnim štivom kalendar se može takmičiti sa najboljim u državi. Upućen na raznovrsnu čitalačku publiku, prvenstveno muslimansku, urednik kalendara (g. Hamid Kukić, sekretar društva »Gajreta) vodio je savesno i opre zno računa o svrstavanju štiva, pa je, vrlo uspelo, stručne član­ ke (istorija, pravo, higijena, agrar, privreda i si.) prošarao beletrističkim štivom i (pesma, pripovetka) savremenih književ­ nika — muslimana, među kojima se ističu imena: Muratbegovića, Hume, Kikića, Dobardžića, Dizdara i Orahovca. Njihovi prilozi, u prozi i stihu, naslonjeni na fabule i motive sa soci­ jalnim akcentima i kazivanjima, pretstavljaju, u ovom kalen daru, jednu minijaturnu antologiju današnjeg književnog stva ranja Bosne i Hercegovine, sa njihovih muslimanskih strana Clankovni deo kalendara, impozantan sadržinom, obuhva tio je pnošlost i današnjicu Bosne, ovih naših »strana zama gljenih«, u više stručnih obličja. Ovim prilozima, pisanim lački1i stručno, kalendar Gajreta dostiže, bez malo, nivo jedne naučne edicije, upućene na čitaoce snagom svoga stručnog kazivanja i tumačenja. Jedan cio niz priznatih imena obuhva­ tio je probleme sadašnjosti i ušao u tajne prošlosti Bosne s novim obasjavanjima do danas neznatnih stvari i zbivanja. Ovoj urednoj seriji članaka prethodi- uvodnik g. dr. Avde Hasanbegovića, pretsednika društva, koji, kroz ideološki stav Gajretova nacionalno-kultumog delovanja, obeležava, toplo i emotivno, značaj 20-godišnjitc našeg Oslobođenja i Ujedinje­ nja. — Dr. Mehmed Begović rasvetljuje, solidnom analizom, bračne probleme u šerijatskom i građanskom pravu. U pro­ šlosti Bosne otkrivaju nove momente dokumentovani članci Hamdije Kapidžića, Mehmeda Handžića, Hašima Serića, Fehima Efendića, Dr. Hamdije Ćemcrlića i Busuladžića. Privredu Bosne, u njenim raznim vidovima, ubedljivo tumače članci Esadbega Alibegovića, Hilmije Dubravića i Saćira Halilovića. Dva zanimljiva priloga daju Kasim Dobrača (»Socijalni duh šerijata«) i Derviš Korkut (»Jedan zvanični umir krvi među Arnautima«). Socijalnu higijenu obrađuju članci Dr. Džananovića i Dr. Cemerlića. Među pomenutim imenima (čiji je broj u Gajretovim kalendarima iz godine u godinu sve veći i ug­ ledniji) ističe se Tajib Okić koji nam pronalazi i ilustruje jed­ nog zaboravljenog istoričara 18. veka, Ahmeda Hadžinesilmovića iz Prusca. O voćarstvu i zadrugarstvu daju niz praktič­ nih saveta članci Ahmeda Kemure i Alije Mehića. Isticanjem gornjih članaka još nije iscrpljeno štivo ovoga kalendara koji, svojim raznovrsnim člancima potpuno odgovara obrazu i ugledu »Gajreta«. — P.« P r c lp la ć u f t e s e I š ir it e lis t I »G a jr e t «* 9 �S e le n je d u ša p r e m a v je r o v a n ju I r a n u ( p o tu rs k o m ) u In d iji i s ta r o m Iz ranijeg izlaganja smo vidjeli kako se je rodila vjera — u selenje duša u Africi, uz obalu Nila. To vjerovanje stavili su stari Indijanci! na još širu metafizičku podlogu od one što je kod Egipćana. Nasta­ njeni narod oko rijeka Gangesa i Sinda, gdje je tropska klima i gdje je cvijećem okićena zemlja — oduvijek' je bio zaokupljen mišlju na beskrajnost, tako da su provodili ži­ vot sa tvrdim uvjerenjem da je duša u dubokom 'blago­ stanju kad je zauzeta i zaokupljena >Tzvorom«, a da osob­ nosti (ličnosti) iščezavaju i prolaze između onog što je cdvazda i zavazda (duša). Čvrsto su vjerovali stari Indi­ janci da ima duša svoj izlazak i ušće i da joj je zadnje ušće u Brahmi. Stoga su stari Indijci naučavali da je život (sje­ dinjenje duše sa tijelom) poniženje i kazna za dušu, jer Brahmini vjernici — po njihovom shvatanju — malo imaju cd fizičkog života, koji ide za niskim požudama, pohotama i pokorama. Smrt je dolazak duše u »Izvor« koji ne išče­ zava i ne može nestati nego ulazi u uzvišenje i opće blago­ stanje (Brahmu). Da tako vjeruju Indijanci dokaz su nji­ hove molitve i ritusi. Brahmanci spominju urednoj molitvi ovako: »Oboža­ vani, vidim u Tvom biću'sva živg bića i sve obožavane; Ti si božansko biće, koje nije postalč i koje ne će nestati; Ti si jedna blagodarna riznica, a Tvoja je moć neograni­ čena . . .« •Može da se nade u Vedama mnogo sličnih dokaza, kojima se potvrđuje vjerovanje u selenje duša i kojima se potvrđuje da su nazirali nesreću u spajanju duše sa tijelom, a sreću i blagodamu riznicu duše u smrti. Duši koja se rastavi od tijela, ako hoće da dode na neprolazno mjesto (da ude u Brahmu) uvjetovano je da je sačuvala svoju čistoću dok je bila u tijelu. Ako je ta duša, dek je bila u tijelu, opterećena sa grijesima, ide na niže i seli se u jedno niže životinjsko biće (po izgledu) opet za kaznu. Kad se ta duša ponovno vrati u jednog čovjeka, pa ako ponovno stane griješiti, nakon smrti toga čovjeka opet će seliti u nižu životinju ili u koju biljku. To takovo selenje duša opisuje »Veiseshika«, stara naučna vjersko filo­ zofska knjiga. Prema sadašnjem vjerskom i naučnom sistemu »Vedanta««1) duša ne polučuje blaženstvo samo uspinjanjem do Bratime, nego tek onda kad ode u vječnost. Brahmanska vjera u Indiji ima tri pravca: vedizam, brahmanizam i hindovizam. Sada u Indiji prevladuje sistem vjersko-filozofski: panteizam sa hindovizmom. Prema Vedanti umrijeti i roditi se znače dva stanja nadošla duši. Kad duša zauzme tjelesni kalup, tada ima raznovrsne potrebe, muke, bolesti i razna druga stanja, a uz to je guši mrak neznanja i navikava se na griješenje. Selenje duše — prema Vedanti pravi jedan dug krug koji počinje od bilja i ide do čovjeka. Duša se može oslo­ boditi, da ne hoda kroz niska živa bića, kad se povrati u •prsa opće duše«, a to može biti jedino sa »Znanjem uzvi­ šenim«, jer je ono bez želja i potreba, bez tjelesnih osjećaja i bez svog »ja« i utiče u bezkonačno božanstvo kao rijeka u more. ') Vedanta je knjiga o mistici i vjeronauci sa komentarom. Indijanci imaju ovakove četiri sv. knjge. 10 ----------------- Ako usporedimo vjerovanje u selenje duša kod Egip­ ćana sa ovom Indijanaca, vidjećemo da su to dvije vrste vjerovanja. To vjerovanje kod Indijanaca zaodjenuto je u metafiziku, i predviđa da duša prolazi kroz bilje, životinje i ljude. Kod Egipćana duša ne izlazi u svom kolanju izvan životinjskog carstva. Izgleda da sui Iranci poprimili vjero­ vanje u selenje duša od Egipćana s tim da su se trudili da svedu njezin krug selenja samo na ljudska bića; a ovakcvo vjerovanje stvorilo je još i drugo vjerovanje: da će se ljudi poslije smrti oživljavati. Osnivač ove vjere u Iranu Zoroastar navodi u svojoj knjizi, da će se na kijametskom danu oživljavati mrtvi i da će se pretresati njihova dobra i zla djela na sudnjem danu. Zoroastar veli: Svaka duša naći će svoje dunjalučko ti­ jelo na sudnjem danu. Prema tome kako je čovjek, dok je bio živ, radio, dobro ili zlo, ići će mu tijelo zajedno sa dušom u raj ili u pakao. Tako će dobiti nagradu za dobra ili kaznu za rdava djela. Griješnici će ostati u paklu dok se potpuno ne očiste, a poslije očišćenja, otići će u carstvo vječnosti "(džennet, raj). Konačno će tamo doći svi ljudi i tu će ostati da uživaju u vječnosti. Iranci čitaju neke molitve Zoroastra-da rastjeraju zle duhove, koji kruže oko duše mrtvaca. Zoroastar je unio neke ispravke u staru vjeru ц selenje duša kakva je bila kod Egipćana pa je time dobila Iranska dosta jakosti u moralnom pogledu. Priča se, da je vjerovanje u selenje duša došlo Grcima iz Egipta, ali ako povjerimo Herodotovim navodima ne ćemo to uvažiti. Herodot je tvrdio, da je ta vjera bila raširena medu Grcima prije nego što je mogao da je pre­ nese iz Egipta Pitagora. Vjerovanje u selenje duša kod Grka bilo je bliže shva­ tanju narodnom od indijskog misticizma, od egipatskog natuializma i iranskog antropomorfizma. Ovom vjerovanju u Grčkoj dao je jedan odreden oblik Pitagora. On nije kao Brahma smatrao da duša kola kroza sve što živi, počevši od bilja, nego je lokalizovao kolanje duše samo na životinjstvo. Pitagora je iznašao sistem spiritualizma prema kome je duša u vezi sa znanjem, koje opet drži u vezi ljudska uda uz tijelo. On je naučavao da rastavljena duša od tijela do­ lazi u posebnu fazu, koja je svojstvena samoj duši od prije nego što je došla na svijet. Nije isključio principe, da će se kažnjavati za rdava djela i da će se nagrađivati za do­ bra djela,'nego je još predvidio da će doći duša u jedan sretan i uzvišen život za dobra djela, a da će biti u patnji za rdava djela. Ovu nauku Pitagorinu obradio je Platon u naučnom filozofskom sistemu, kome su osnovni principi priroda i ljudsko shvatanje. On je napisao u »Phodonu«: »Kad pro­ matramo prirodu, saznaćemo da u njoj vlada pravilo, da se izmjenjuju suprotnosti. Mi vidimo na ovom svijetu, na ovoj pozornici prirode, da se smenjuju smrt i život, pa — veli — zašto ne bismo vjerovali, da nasuprot tome smjenjuje život smrt i zašto ne bismo mogli vjerovati da se ovakova smjena dešava i kod ljudi. Isto se tako može pojmiti, da je naša duša živjela i prije nego što je došla u naše tijelo; pa da će naše duše, kad se rastave od naših tjelesa, drugim tijelima dati život. Kada duša izađe iz tijela, ako ne nade za se skladno tijelo, tada nastaje razmak između dva života. Pitagora i Platon vjerovali su prema naprijed navede­ nom — da postoji još neki drugi svijet osim ovoga svijeta. �B ib lio g r a fs k i p o d a ci o radu rafim. N asifa R e s u lo v ić a U prošlom broju donijeli smo članak o smrti vrijednog Gajretovog radnika i saradnika, književnika i učitelja rabin. Nazita Kesulovića. Danas donosimo bibliograske podatke o njegovim radovima: ime lista u kome su štampani, naslov, go­ dina i broj lista. I PESME 1) »Narodna Prosveta«, Beograd: Bledsko Jezero (1924, II), Cveta (1925), Moja želja (1932, LXXXV-I.XXXVIII). Sova zapeva. 2) »Srpska Riječ«, Sarajevo: Aleksa Santić (1924, XXVII). 3) »Gajret«, Sarajevo: Moje selo (1924, I—II), Kovač (1924, III), 2eni (1924), Ja bih (1924, V), Prahu Osmana Đikića (1924, VI), Ja sam Srbin (1924), Orač (1924, XI), Zapis (1942, XV), Naš spas (1924, XVI), Handžar (1924), Mo.nc si­ nu (1924, XIX), Na oslobođenom ognjištu (1924, XIX), Otvori mi demir-pendžer (1925, IV), Čežnja (1926, XIII), Zapisi (1927, 4) »Venac«, Beograd: Susret (1921, VII); 5) »Vidov Dan«, Beigrad: Pozdrav Kralju (1925); Bosna nije siromašna (1926). 6) »Srpsko Kosovo«, Skoplje: Kosovo (1929, XIX), Za­ boravljeni junak (1929, XXI), Nikoli Došeciću (1929, XXIII), Srpskom Kosovu (1930, X—XIV), Kosovo propeva Ц930, XXII). 7) »Zvono«, Beograd: Naš spas (1924, СХ1Н). 8) Pregled«, Sarajevo: Robijaši (1936, CLVI). XXIX), Proljctnji akord (1932, XXXVIII), Na kaburu moga oca (1932, XXXVIII). 9) »Štampa«, Sarajevo: Cigo (1929 g.). 10) »Slobodna Riječ«, Sarajevo: Bajramski sonet (1932, 11) »Pravda«, Sarajevo: Večito živa snaga (1937, XLVIII). 12) »Novi Behar«, Sarajeyp: Preni se rode (1929, XVII— XVIII), Gde je draga? (1929, II), Azemina (1929, II), Suze (1929, X), Nactumo (1929, X IV -X V ), Mili pokojnici - Majci (1930, IV), Kosidba (1930, VIII), Bečemja slika kraj геке (1930, X), Umiranje dana (1930, XXIV), Pesma za patnike (1931—1), Arnjauče (1931, V), Vrtikučka (1931, V), Pesme rukama (1931, X), Eđhemu Mulabdiću (1931, XVI~XYTI). Vizija (1931 XVI —XVII), Kurban-bajram (1933, XIX—XX)', Pesnik, Mirzi Saf\etu Bašagiću na večnu uspomenu (1934, XXIII), Pod Breme­ nom života (1934, 1Х -Х ), Slika iz grada (1934, X I-X II), Baj­ ram milosrđa (1934, XIV), Jutarnji akord (1934, XV), Nogo­ met kroz vekove (1935, X V II-X V III), Moji seljaci (1936, V I IX). Nništeni život (1936, VI—IX), N a ulici (1956, XIV -X V I), Piometni štimung (1936, XX), Hmjica Omer na stratištu (1936, ХХП-ХХШ ), Junak rada (1936, Х ХП -ХХШ ), Hadžije (1937, XV—XVI), Neumrlom Reis-ul-ulemi Cauševiću (1938, XX), Muhamed a. s. (1938, XXI—XXIII), Reis-ul-ulemi, Fchim cf. Spahi (1938, XXIV), Polazak Halilov na Mcjdan (1934, 1—II), Seljaci (1934, III—IV). Kod Platona može utvrditi ovako vjerovanje iz njegove knjige »Republika« u kojoj stoji i ovo: »Čovjek nakon smrti proživljeće se. U razdoblju između ova dva života patiće griješnikova duša. Niske duše idu u pakao; a uzvi­ šene duše vječito žive posebnim životom. Znanjem okićene i mudrošću ukrašene duše ne mogu doći u stanje da se i dalje sele i da kolaju. Ovakovo shvatanje Platonovo može se razabrati iz ovih redaka »Republike«: »Očišćena duša od tjelesnih prljavština, kad se rastavi od svoga tijela, zaboravi posve na život s tijelom i razmišlja a svom is­ hodištu resp. o svom utočištu i uzvisuje se u duševni ne­ prolazni uzvišeni božanski svijet. Tu se oslobađa od ne­ znanja, manjkavosti, pogrešaka, straha, ovosvjetske ljubavi i voljenja i ide u jedan uzvišeni, neprolazni sretni život zajedno sa božanstvima«. (Svršetak) SALIH M UFTIĆ Narodne umotvorine: Mujo gleda u mahali Ajku (1933, VIII, IX, X), Majka i gevet sinova (1934, I—II), Durmitore, visok teferiču (1934, X1-XIV). 13) »Pravi put«, Skoplje: Bajram (1937, V), U parku (1937. X). 14) »Putokaz«, Zagreb: U parku (1937, II). DECJE PESME »Dečje Novine«, Novi Sad: Njegovu Visočanstvu Presto­ lonasljedniku Aleksandru (1920/1921), III), Guske (1920/1921, III), Mali majstor (1920/1921. III), Oslobođenje (1920/1921, IV), Kćerkin lepi san (1920 1921. IV), Koruškom bratu (1920/1921, V, Iznenađenje (1920/1921, V), Bratske reči (1920 1921 VI). Napred! (1920/1921, VI). Lakomac (1920,1921. VI), Otadžbini (1920/1921, VII), Mala Nada (1920/1921, VIII), Račundžija (1920/1921, VIII), Volim otadžbinu (1920/1921, IX), Prahu Zma­ ja Jovana Jovanovića (1920/1921), Petru Mrkonjiću (1921, III). Dobro dete (1921, III), Tri brata (1921, IV), Huscjn kapetan, 1832 (1922, VI), Tužan dan, 21-111-1921 (1922, VII), Mala Nejjira (1922, VIII), Osrednji i lenji (1922, VIII), Zadrcmala senja (1922, IX), Seja i pile (1922, IX), Njegovu Veličanstvu Kralju Alek­ sandru I (1922, X), Braca i mačak (1922, X), Josipu Milakoviću (1922, I), Vredni drugari (1923, V), Sirotica (1925, VI), Batino veselje (1923, VIII), Dolazak lastavica (1923, IX), Radost, 6-1Х 1925 (1923, I), Zdravo! (1923, I). Naš spas (1923, III—IV), Mali četnici (1923, III—IV), Aleksa Santić (1924, VII), Spasićc nas samo sloga — Divni zvuci — (1935, VII), Ševala (1935, VIII), Prahu Osmana Đikića — iz »Rodoljubivih pesama« - - (1937, I), Ja sam Srbin — iz »Rodoljubivih pesama« — (1927, 1), Radost bracina (1929, IX), Naša deca (1929, IX), Neposlušni mišić (1929, X), Pilot Zđravko (1930, VIII—IX), Pretnje »Dečje radosti« — (1930, X). 2) »Naša Deca«, Beograd: Sneg (1921, VI). 3) »Zorica« Beograd: Zora (1923, I), Radost (1923, II), Kolo (1923, IV), Moja koljevka — iz Almanaha fr. Pihe — (1924, III), Tako treba! (1925, IX), Sevala (1935, X), Pozdrav dcci (1927, VI), Mali sokoli (1927, X), Mali zidari (1929, X), Čestita devojčica (1929, I), Kćerki Zakiji — umrloj 19-Х1-1929 - (1930, V), Proleće (1930, VTII-IX). Kišica (1931, I). Dragulj skup (1931, IV), Juni (1933, X), Munira i pčele (1933, IV), Zmaj (1934, VII), U proleće (1954, IX), Čuvajte mi Jugosla­ viju! (1934, IV), Pnolećnje radosti (1935), Zijine muke (1935). 4) »Zraci«, Beograd: Suze (1923, IX), Majka (1923, III), Leptir (1923, I). Mojoj kćerki (1923, II), Moja mati (1924, VII), Dižite škole (1924, II), Avaj, strepim — »Skromno, braćo!« — (1925, X), Gavrilo Princip (1926), Setite sel (1927), Nas­ talo proleće (1927), Razgovor (1927). 5) »Jugoslovenče«, Beograd: Đače Povardarče (1931, III), Majka Prizrenka (1931, IV). Mali kočijaš (1932, IV), Jugoslo­ venče iz Maneša (1933, V), Lav sazvao veće (1933, I), Fahrina lutka (1934, V), Ponosna Bosanka (1934, VII), Vitez s Juga (1935, VII). Omcrov belac (1935, IV), Vezilja (1927, IX). 6) »Pravi put«, Skoplje: Fatima (1937, V), Đače Sulejmanče (1937, V). 7) »Zavičaj«, Skoplje: Jesenje jutro (1923, III). 8) »Male Novine«, Sarajevo: Dečje radovanje (1936, II), Ptičji prijatelj (1936, II). 9) »Zadrtiga«, Sarajevo: Ostvareni snovi (1936, IV), Maj (1936, V), Za glasovirom (1936, VI), Štediša (1936, X), Dobre drugarice (1936, X), Ujedinjenje — iz »Dečje radosti« — (1936, XI), Novembar (1936, XI). 10) »Dječji Novi Behar«, Sarajevo: Dečjcm Novom Be­ haru (1932, V H -V III), Hvala Bogu (1923, XIX—XX), Džamija (1923, X IV -X V ), Dečica u proleće (1933, XXI), Junak (1933, XXIV), Vredna devojčica (1933. V ili—X), Kupanje (1934, XXIII), Tajiba (1934, XXIV), Nihad i golub (1934, III—IV), Čedo u koljevci (1935, XIII). Umilanja (1935, XX—XXI), Mclinina šetnja (1936, IX—XIII). Omerov belac (1936, XVII), Majsko jutro (1936, XXI), Mali baštovan (1927, XII—XIV), Ima deci voća (1937, XVI), Reis-ul-ulemi Fchim ef. Spahu — 18-V-1938 u Skoplju — (193S, XXI—XXIII), Krasan je maj (1938, XXI—XXIII), Nerćscov ribolov (1938, XXI—XXIII). (Svršiće se) ____ ■------------ ---------------- 11 �H am u м ерхум и Р ахм ет ли Љ ш е ф . МиџиН Ненадана и неумољива смрт отргла je из наше средине много цијењеног, поштованог у угледног старину Али еф. Миџића, шефа Пореске управе у пензији из Градачца, који пресели на ахирет 2 децембра о. r., у 64 години живота. ван чиновник, те je ради свих тих, својих лијепих особина и врлина стекао и уживао неподјељене симпатије свих оних који су га познавали и с н>им у додир долазли. Ha срцу му je стално лежао напредак и побољшањс живота муслимана, ,те je као човјек напредних идеја и сакремеиих логледа на живот, помагао сваку акцију која би била од користи нашем свијету a нарочито Гајрет, истичући сваком приликом велике заслуге Гајрета за културни Рахм. Али еф. Миџић са својим кћеркама и сино.ч Величанствена уеназа у којбј су узели учешћа многобројни пријатељи и поштиваоци рахм. Али еф., без обзира на вјеру, — најбољи je доказ колико je он био обл>убл>ен и цијењен као користан члан наше заједнице. Рахметлија je био чест^Ит човјек, високо моралан, идеални добричина, примјеран муж и отац, савјестан и испра- М егђит J u su fa g a M u rsel N a 18 marta 1938 preselio je u vječnost u Trebinju Jusufaga Mursel, brat rahmetli Sulejmana Mursela, našeg poznatog kulturnog radnika i pisca »Veli­ kog i Malog Ilmihala«. Rahmetli Jusufaga rođen je 7 aprila 1883 godine u Hrupjelima kraj Trebinja u poznatoj porodici M ursel.Ova se porodica kao i os­ tale muslimanske porodice doselila u T ursku iz H er­ и просвјетни напредак муслимана. Зато je рахм. Али еф. оставио трајне и нсизбрисиве успомене у срцима његове родбине и пријатеља, који га дубоко ожалошћени са суза,ча у ,очима испратише до вјечне куће. Рахметулахи алејхи рахметен васиах! ceg Novog nakon njegovog pada u mletačke ruke 1687 g. Murseli su se nastanili u Hrupijelima gdje se već 1745 g. spominju. Po svršenoj školi Jusufaga se odao trgovini u kojoj je imao vidna uspjeha. Kao takav bio je uzor solidnosti, poštenja i tačnosti. Još u mladim godinama igrao je vidnu ulogu u svim kulturno-prosvjetnim društvima našega grada. Naročito je bio aktivan u mjesnom odboru Gajreta, ko­ mu je bio više godina i pretsjednik. Svaku akciju kojoj je bila svrha podizanje zajednice rahmetli Jusu­ faga je pomagao moralno i materijalno. Svojim djeli­ ma on je dokazao kako treba voditi zajednicu. Kao čovjek bio je miran i povučen daleko od partizanstva, i špekulacija. Krasile su ga vrline srca i karaktera. Radi toga je bio obljubljen među svim sugrađanima. Njegova smrt bolno je odjeknula među svima onima koji su poznavali njegovu čestitost i rod. Jer zaista nestalo je iz naše sredine čovjeka koji za svoj rad nije tražio nikakvu zemaljskuu slavu ni ugled. Dženaza uz sudjelovanje i nemuslimana — bila je ogromna. N eka Svemogući rahmetli Jusufagi da rajska na­ selja a porodici naše iskreno saučešće. Rahmetullahi alejhil T r e b i n j e. M ustafa Busuladžić �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК БАЈРАМСКИ БРОЈ »ГАЈРЕТА« Идући број нашега листа изаћи ће пред Курбан Бајрам, у повећаном опсегу, са више пробраних и лијепих радова. Молимо наше сараднике да нам за тај број пошаљу одмах своје радове. ГАЈРЕТОВА ПОПУЛАРНА ПРЕДАВАЊА ЗА ВРИЈЕМЕ РАМАЗАНА Рогатица: T okom прошлог Рамазана приредио je Мјесни одбор у Рогатици у сали Хотел »Рогатице« 5 предавања, која су од грађана и сељака била врло добро посјећена и помно саслушана. Предавања су одржали гг.: 1) Хамшић Хусејн, учитељ, тема: »Кемализам — пут Турске«. 2) Бранковић Едхем, општ. биљежник: »Хусеин Капетан — Змај од Босне« и »Алипаша Ризванбеговић-<. 3) Др. Томић Алија, банновински л>екар, тема: »Заразне болести и њихови узрочници«. 4) Наил Бегић, дир. грађ. школе, тема: »Муслимани данашњице«. 5) Др. Томић Алија, бановински љекар, тема: »Венеричне болести. Бос. Брод: Г. Касим Хрнчић ,учитељ и секретар Мјесног одбора Гајрета у Бос. Броду одржао je 16 новембра pAfT У Гор. Колибама предавање у џамији иза теравије намаза »0 раду и штедњи« пред 80 слушалаца. гИету вечер и у истом мјесту одржао je предавање у кафани »0 псовки« пред 65 слушалаца. 19 новембра о. г. у Сијековцу у џамији, иза теравије намаза, одржао je г. Хрнчић предавање »0 животу и раду Мухамеда a. c.« пред 30 мушких и 25 женских слушалаца. Сва су предавања била без дискусије. Са г. Хрнчићем били су у друштву и г. Асиф Хаџисејдић, трговац из Бос. Брода и г. Касим ГТипић из Сијековца. Вишеград: Мјеони одбор Гајрета у Вишеграду tokom мјесеца Рамазана организовао je десет популарних предавања. Прво предавање одржао je у Царевој џамији 28-Х-1938 претсједник Мјесног одбора Гајрета г. Кадић Вејсил еф., ше р.судија, са темом: »0 штетним последицама употреое алкохолних пића«. Друго1 предавање одржао je дана 28-Х-1938 г. Омерсофтић Бекир, судија среског суда у Вишеграду, у Градској уџамији. Тема предавања била je: »0 потреби подизања мектеба и основних школа у нашем селу«. Треће предавање' одржао je г. Кадић Вејсил еф. у Царевој уамији 1-Х1-1938 са темом: »0 међусобној слози и потпомагању«. Ова три предавања искључиво су била намијењена тежачком свијету и зато су држана иза намаза у џамијама. Да би се оживио рад Женског одбора Гајрета, a уједно да би се омладигни дала прилика разоноде и трезвене забаве, и да би joj се омогућило да чује разна предавања, из чијих би садржина црпила поуке, организоване су четири приредбе, које су веома добро успјеле. Прва мјешовита приредба приређена ie 7-Х1 у мектебу. Ha тој приредби одржао je предавање г. Омерсофтић Бекир, судија »О друштвености«. Друга приредба, која je такођер веом.а добро успјела. организована je 14-Х1 у Југославенској -читаоници. Ha тој приредби одржао ie предавање г. Кадић Вејсил еф. »0 положају жене прије Ислама и у Исламу«. Трећа приредба, која je такођер успјела, одржана je 21-XI у Народној основној школа, захваљујући пажњи гђице Десанке Богданов, управитељице школе, која сваком приликом излази у сусрет Гајрету. Ha тој приредби одржао je предавање г. Амир Д. Плоскић. пол. чиновмик »0 васпитању женске омлддине«. , ... Ha сва три ова сијела свирао je тамбурашки збор Mjecног одбора Гајрета, на челу са г. Јусуфом Мулахасићем, који у сарадњи са г. Плоскићем С. Амиром много заслужује у погледу развитка друштвености међу омладином. Поред ових лриредаба одбор je приредио и приредбу вјерског карактера 22-Х1 у мектебу т. ј. учење мевлуда. Иза мевлуда одржао je веома успјело предавање г. Плоскцћ С. Абдулах, општ. чиновник, са темом: »0 животу и раду Мухамед Пејгамбера«. Поред овога рада у самом мјесту Вишеграду, одбор je орагнизовао три предавања у околици, која су одржали, и то: 18Х1 у селу Жлијебу у џамији г. Кадић Вејсил, са темом: »Преко наших друштава требамо се културно и просвјетно подизати! 19Х1 у Рудом r. Омерсофтић Бекир, са темом: »Свјетовна и духовна интелигенција требају заједнички ићи са народом' и у народ«; 21-XI у селу Дринско г. Омерсофтић Бекир са темом: »Муслимани — тежаци и задругарство«. Ha овим предавањима било je попречно од 150—250 слушалаца, који су свако предавање са највећом пажњом саслушали. T okom Рамазана у Вишеграду се je задесио г. Омер еф. Мушић, професор Шериатске гимназије у Сарајеву, који се je на позив Мјесног одбора Гајрета радо одазвао, те je 11-Х1 у просторијама »Народне читаонице« у Вишеграду одржао предавање i»0 палестинском питању«. ГАЈРЕТОВ КОРЕПЕТИТОРИЈ У ДЕРВЕНТИ Мјесни одбор Гајрета у Дервенти замолио je мјеоне наставнике грађанске школе гг. В. Матића и A. Омерхоџића као и 'сву млађу интелигенцију да добровољно судјелују у Гајретову корепетиторију за ђаке тамошње гимназије, чијем су се позиву радо одазвали , na je корепетиториј већ отпочео с радом. ДОБРОВОЉНИ ПРИЛОЗИ ЗА ГАЈРЕТ Маглај: Мјесни одбор у Маглају дозначио нам je 147.— динара, коју суму je положио Гајрету шер. судија г. Дервиш еф. Бутуровић за распродане блокове Гајретове цигле. Истодобно нам je Мјесни одбор дозначио 272.— динара, коју суму су сакупили пригодом Рамазам-Бајрама пред џамијама у Маглају, и то: Гг. Ибрахим Крзић и Азиз Омерсофтић 134 Ди,н Г. г. Ашир Вехабовић и Фадил Мурадбашић 109 Дин Г. Мехмедалија Локмић 29 Дин Главни одбор Гајрета захваљује каок сакупљачима тако и дароватељима. Сарајево: Г. Исмет Никшић, трговац грађевног и столарског материјала, послао je Гајретовом мушком интернату на поклон 2 мз резаних дрва, на чему му и овим путем захваљујемо. РАД ПОВЈЕРЕНИШТВА У ХЕРЦЕГНОВОМ Још у јулу мјесецу отпочео je новоименовани ловјереник г. Алија М. "Rumnli са уписом чланова и са припремама око прославе Гајретова дана. Остављен од свих, који би могли и хтјели радити за Гајрет, повјереник je уочи прославе морао сам купити »Луку cpehe«. При руци му се je показао једино г. Сретен Васиљевић, капетан у- м., те je у Зеленики искупио за теферич 240 динара и агитовао за посјету. Исто тако и браћа Кустурица били су му на руци, na се Гајрет као и његов повјереник у Херцегновом и овим путем најтоплије захваљује дароватељима милодара као и већини мјештана, који дадоше свој прилог у нарави за томболу, као и г. Милошу Јанковићу, власнику »Хотел Игало« за његову сусретљивост и уступање свију просторија за овај теферич. Теферич je материјално прилично успио, јер je Игало удаљено од Херцег Новог, a вријеме je било врло облачно. _____ 13 �Ha тефе^иву je свирала џез-капела Народне Читаонице — Кумбор FJa распореду су још биле слиједеће тачке: Мостарскн палангар.— пецање на удицу, трка у врећама, скакање на мјемжну, пјешачка трка са 3 награде, на стази Хотел Бока - - Хбтел Игало. Осим тога je бнла '>Лука среће«, те до.маћа и оријентална хладна сваковрсна јела. Још једанпут се истиче братско помагаље и учлаљење православнпх грађана, који могу послужити осталим мусли.мани.ма као примјер. Ово.м пригодом дозиачио нам je повјереник 240 динара прилога, 312 динара од распроданих Гајретових откупних значака u 206 динара од теферича. Овом прнликом извјешћује.мо да je повјереник уписао 24 члана и да редовно сакупља чланарину и дозначује je Главно.м одбору. Досада je дозначио 639.50 динара од члакарине. Ј Г а /р е т о в е п р и р е д б е ГАЈРЕТОВ МЕВЛУД У БАЊОЈ ЛУЦИ Бањалука: Мјесни одбор Гајрета у Бањој Луци приредио je дне 10 новембра ов. год. уобичајени Мевлуд у просторијама’ свога интерната, које cv з аову приредбу биле лијепо декорисане и освијетљене. Мевлуд je потпуно успио ii no својој изведби и no броју посјетилаца. Сала Ie Оила дупке пуна угледних грађана, чланова и пријатеља Гајрета. Од.мах иза клањања теравије-намаза одржао je врло лијепо предавап.е о Мухамед a. с. и значају Мевлуда бивши пито.мац Гајрета Гачаница Мустафа. Иза тога су питомци конвикта, Н'Их 4' наизмјенце,«. проучили Мевлуд од рахм Др. Сафетбега Башагића. Уз Мевлуд су' питомци у хору учили илахије и салавате. Послије т о г \ пзиктоване су пјесме: ' Прва објава« од Хамдије Мулића, »Мухамед a. c.« од Муса— Ћази.ма Tianiha и »Богу« од Мирзе Сафета. Ашере и сурад су учили такођер питомци. Гостима je подијељен шећер. Нарочито лијеп утисак на, при^утне оставило je извођење цијелог Мевлуда од страие самих питомаца, зашто заслуга ппипада вјерско^ васпитачу конвикта г. Хафизу Мехмеду Захировићу. Тузла: У мјесецу нове.мбру 1938 одржао ie женски мјесни одбор у Тузли сијело са предавање.м, Koje je одржао г. Др. Идризбеговић о одгоју дјеце. Сијело je било врло дсбро посјећено и успјело како у материјалном тако и у моралном погледу. У .мјесецу децембру одржао je исти одбор Мевлуд, Koin je исто тако добро успио. Чист приход сијела износио je 730.-- динара. Вареш: 17 децембра. о. г. приредио ie Мјесни одбор у Варешу у просторијама’Братства св. Саве своју годишњу забаву са бирани.м програмо.ч. Након поздравног говора декла.човао je Асим Тзуртић »Гајретову хи.чну«, a Сехаудин Алешевић »Мзли Гајретовац«. Потом je изведена актовка »Севдах« из муслиманског изаокурационог живота. Ha забави je свирао тамбурашки оркестар Гајретова мјесног одбора из Сарајева. Уз добро пиће и одличан бифе, била je организована и томбола и плес. Комад je одигран на свеопће задовољство присутних, a чист приход забаве износио je око 1200 динара. За сдличдн успјех забаве треба у првом реду захвалити вриједном повјеренику г. Мујаги Хасагићу, који није жалио труда ни личних жртава да ова приредба успије што бол>е. Зато му Гајрет и овим путем најтоплије захваљује. VELIČANSTVENA »GAJRETOVA« ZABAVA u MOSTARU Mjesni odbor Gajreta u Mostaru održao je svoju veliku go­ dišnju zabavu na 24 novembra 1938., drugi dan ramazanskog Bajrama, u prostorijama društva »Hrvoje« u Mostaru. Odavno nije u Mostaru dostigla ovakav uspjeh jedna muslimanska pri­ redba kako u materijalnom tako i u moralnom pogledu. U p­ ravni i nadzorni odbor sa još nekoliko članova Gajreta pro­ širen u zabavni odbor uložio je mnogo truda oko pripreme ove zabave i njenog uspjeha, a satisfakcija ovome radu jeste konačni uspjeh, koji je prešao sva očekivanja. Program zabave koji je pretstavljao po svome sastavu zaista reprezentativnu priredbu, izveden je na svoopšte zadovoljstvo. N e može sc ustvrditi, da li je veći uspjeh postigao g. Vejsil Hadžibcgić njemu svojstvenom interpretacijom naših sevdalinki: »Ne ču­ dim se mraku ni oblaku,. . . M ošćanicc,. . . Od kako sam sev­ dah svezo« . . . , i drugima, ili su to postigle članice »Musliman­ ske narodne biblioteke« izvođenjem Santićeve »Eminc« uz pratnju pjesme i harmonike, ili su konačno veći uspjeh рбbrali članovi i članice Gajreta, koji su izvodili Gogoljevu »Že­ nidbu«. G. Vejsil HadžiSegić, sudski kapelan iz Sarajeva od ranije popularan u Mostaru, nastupom na Bajramskoj Gajretovoj zabavi u Mostaru burno je pozdravljen. Njegova sevdalinska pjesma oduševila je slušaoce, pa je neke pjesme morao na zahtjev publike i ponoviti. Isto tako naročiti uspjeh večeri bila je tačka, koju su izvele muslimanske djevojke pod vodstvom gde Griner, ilustrirajući laganim orijentalnim baletom pjesmu Alekse Santića »Emina«. Ova je tačka ostavila naročiti utisak na sve prisutne kako samim izvođenjem tako i vrlo ukusnim narodnim nošnjama i savatli ibricima, koja je slika pod reflek­ torima raznih boja dobila opet naročitu draž. Gđa Lidija Griner-Houska za kratko vrijeme pripremila je ovu tačku sa mu­ slimanskim djevojkama i time dokazala svoje sposobnosti za ovu vrstu umjetnosti. Njezino djelo bilo je naročito nagrađe­ no od publike spontanim aplauzom, a time je1dovoljno potvrno, da i muslimanska publika umije da oda priznanje svakoj vrijednosti kao i to da je svaka umjetnost pristupačna i za muslimanski svijet, razvijanjem smisla za istu. Gogioljeva »Ženidba« pod režijom g. Đ. Bovana izvedena je na zavidnoj umjetničkoj visini, imajući u vidu naročito činjenicu, da su ovu komediju igrali diletanti od kojih neki po svojim sposobnosti nimalo ne zaostaju za profesionalnim glumcima. Publika je pažljivo pratila ovu komediju i sponta­ nim smijehom davala oduška na efekte, koje je Gogolj polučio slikajući degeneraciju ruskog višeg društva krajem prošlog i početkom ovog vijeka. I dječji hod pod ravnanjem g. Sulejmana Fehimovića, učitelja, nagrađen jc od publike aplauzom, na­ ročito za uspješno izvedenu ilustraciju vodeničnog kolaj sa pjesmom. Po završenom programu nastala je animirana zabava uz koncentriranje orkestra vojne muzike 32. pješ. puka, a u dvo­ rani Hrvatske glazbe, koja je bila ukrašena ćilimima i serdžadama, vladalo je narodno raspoloženje uz narodnu muziku i sevdalinsku pjesmu. Pored ovakog moralnog uspjeha i materijalni prihodi ove zabave pretstavljaju dostojan uspjeh. Čist prihod od Dinara 16.471.25 jeste zaista uspjeh, ako se ima u vidu okolnost, da /е zabava priređena koncem mjeseca. Zabavu su posjetili pored ostalih, Husaga Cišić, pretsjednik opštine i senator, Komandant Armije armijski general g. Stanisavljević, pomoćnik komandanta Armije g. Ljubičić, na­ čelnik štaba Armije g. Trpić, pukovnik, pretsjednik Vakufskog povjerenstva g. ibrahim ef. Ribica, sreski načelnik g. Carević, Smailaiga CemaLović, član glavnog odbora Gajreta, u ime vla­ dike Zahumsko-hercegovačkog arh. namjesnik Jefto Vujović, ispred Narodne uzdanice pretsjednik g. Salihaga Efica, ispred Prosvjete pretsjednik g. Dr. Jovo Vuković profesor, ispred Gu­ sala, njihov pretsjednik g. Dr. Milan Đokić, ispred Musliman­ ske narodne biblioteke, pretsjednik g. Ing. Fazlija Alikalfić, ispred »Ihvana« Hafiz Salih ef. Pužić, direktor rudnika g. Ing. Frančić, Hadži Ibrahimaga Slipičević član glavnog odbora Gaj­ reta, i mnogi drugi ugledni gosti. Zabava je u ugodnom raspoloženju potrajala do svanuća. GAJRETOVA ZABAVA U DERVENTI 26. novembra 1938. god. održana je u Derventi godišnja bajramska zabava koja je, kao i obično, bila jedna od najus­ pjelijih zabava u Derventi kako u moralnom tako i u mate­ rijalnom pogledu. U dupke punoj sali doma Kola srpskih sestara primjećeni su između ostalih: sreski načelnik g. Dušan Vlahović, državni tužilac g. Ahmet Zahirović s gospođom, starješina so­ kolskog društva g. Matko Marić, Savo Malivuk sa gospođom, pretsjednik »Narodne Uzdanice« g. Dr. Muhamed-beg Kulenović, pretsjednik »Merhameta« g. Ibrahim-aga Hadžiavdić, g. Dr. Branko Juzbašić sa gospođom, gđa Lena Tasovac, narodni poslanik g. Lazar Crljić, g. Milojko Božić rentijer iz Beograda, apotekar g. A. Susman, obitelj g. Mahmut-bega Gradašcvića, nastavnici građanske škole g. N. Matić i A. Omerhodžić, upra­ vitelj osnovne škole g. Strahinja Zurovac, g. Ormoš sa gospo­ dom, upravnik banovinske bolnice g. Dr. Andrija Miler sa gospodom, poslovođa »Bate« g. Gavrić, g. Moric Kabiljo, g. Hajon Jozef sa gospodom i mnogi drugi viđeni građani, a sa strane g. M. Halilović šer. sudija u miru, iz Odžaka sa ositelji; g. Hadžihasanović učitelj iz Odžaka, g. Dukatar želj. činovnik iz Bos Broda, g. Nuković čin. vagon, fabrike iz Slav. Bnoda. �Iz Maglaja gg. Asif Sarajlić iclj. čin., Arifagić H. geodet, Krzić R.. Pirkić E., Arapić E., Smajilagić geodet, gđica Emira Dedić učiteljica stručne škole iz Tešnja, gg. E. Muftić goem., S. Ibrahimcfendić geom., A. Arapčić, M. Krzić i N. H. Selimović studenti iz Maglaja. Na zabavi je nastupio dobrovoljno M. P. D. Jedinstvo sa dvije tačke. Odigran je komad »Zulumćar« od g. Corovića pod režijom starog i oprobanog Gajretovog radnika g. Alije Huscdžinovića na opšte zadovoljstvo publike, u kome su se naročito istakli gg. Mustafa Porobić student, Adembcg Kapetanović, Sefik Sefić, Hajrudin Kučukalić, S. Porobić, N. Porobić i drugi, a od gospođica Enisa Kapctanović, Emina Porobić, Mujcsira Porobić, Emira Ruždija i Advija Cimić. Brigu oko bogate tombole koju su izradile za ovu za­ bavu naše agilne djevojke, učenice stručne škole i mnoge dru­ ge i koju darovaše naši prijatelji trgovci i mnogi odličnici iz grada, vodio je Mjesni ženski odbor na čelu sa svojom potpretsednicom gđom Kulenović i članicama g-dama: Serić, Hadžiahmetović, Cakić, Fazlibegović, Cimić i g-dicom Sidika Ruždijom. Isto tako Mjesni ženski odbor se pobrinuo za obilan i bogat bife koji darovaše slijedeća gospoda i gospode: A. Halepović, M. Kapetanović, R. Udžvarlić, A. Fazlibe­ gović, L. Lalić, A. Huseinović, A. Muftić, Z. lusufbegović, S. Udžvarlić, Ilić, A. Bombić, I. Samo, H. Alić, H. Tirić, S. Catović, Lj. Kostić, Porobić R., A. Filipović, A. Zahirović, Dr. M. Kulenović, J. Hadžiahmetović, M. Cišić. A. Sadiković. R. Đonlagić, R. Vemer, I. Hadžiavdić, M. Ibrahimpašić, A. Udž­ varlić, M. Cimić, H. Serić, O. Cakić, R. Cimić, g. Kabil. Dobrovoljne priloge darove sledeća gospoda: Milcjko Božić 200 Din., Lazar Crljić 100 Din., Dr. Muhamed Kulenović 100 Din.. Dušan Vlahović 100 Din., Ahmet Sadi­ ković 50 Din., Žarko Kostić 50 Din., Jovo Pavičić 50 Din., Radivoje Bošković 50 Din., N. N. N. 50 Din., A. Susman 40 Din., J. Pesah 40 Din., I. Pesah 30 Din.. H. Serić 30 Din., M. Đusti 30 Din., M. Halilović 25 Din., M. Kabiljo 25 Din., N. N. 20 Din., M. Hadžiefendić 20 Din., S. Alagić 20 Din., S. Mujakiović 20 Din., A. Hadžiagić 20 Din., St. Svačko 20 Din., B. Vojnović 20 Din., D. Mičetanović 10 Din., A. Muftić 10 Din., E. Porobić 10 Din., St. Baučević 30 Din., i g. Loj 30 Din. Zahvaljujući se svima ^posjetiocima i darovateljima kako tombole i bifea tako i dobrovoljnih priloga, Mjesni odbor Gajreta u Dervcnti naročito se zahvaljuje upravi Stručne ško­ le Kola srpskih sestara, koja je mnogo doprinijela savjetima oko izrade ručnih radiova za tombolu kao i gospođi i gospodinu S. Karabegu, koji i ovaj puta ne žališe truda, da Gajretova zabava bude onoj visini, kakva se u Dervcnti i očekivala. Mjesni odbor se zahvaljuje upravi škole Časnih sestara na posuđenim kulisama, kao i gradskoj srpskoj i hrvatskoj čitaonici na ustupljenim stolicama. Kao i uvijek kad je to Gajretu potrebno tako je i ove godine stari Gajretov prijatelj g. Marko Đepina, trgovac, ustupio besplatno dasku za izradu bine, na čemu se odbor najljepše zahvaljuje. Nadalje se odbor zahvaljuje gg. Kučeri, Porobiću A. i Husedžinoviću S., prvom što je dpbrovoljno uveo svijetlo po prostorijama gdje se za­ bava održavala, drugom što je umjetnički izradio kuliseza komad, a trećem što je dobrovoljno maskirao diletante. BEOMA УСПЈЕЛА ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У ЈАЈЦУ Овогодишња Гајретова забава у Јајцу, која je одржана први дан Бајрама, 23. XI. 1938, била je прави триумф нашег Гајрета. Својом посјетом, извођењем програма, као и материјалним приходом, премашида je све досадашње приредбе. Велика и прострала дворана Соколског Дома била je препуна публике (око 600 особај, која je на забаву почела долазити читав сат прије почетка забаве. За забаву je владао велики интерес, na није чудо што су се многи са забаве морали вратити, јер нису могли добити слободних мјеста. Програм забаве, у чијем je извођењу учествовало шездесет муслиманских омладинаца и дјевојака, изведен je управо мајсторски, a извођачи су били од публике награђени одушевљеним аплаузом, који се je понављао више пута за вријеме извођења самог ирограма. Живу слику »Краљу Петру« je симболички приказао млади нараштај и подмладак Гајретов, који се окупио око свога Покровитеља и Краља, поздрављајући ra и дајући му доказе својс љубави, привржености и захвалности онако како je ту изражена у ријечима рецитатора, чији je глас допирао иза дмвне композиције живе слике, која je бљештила у свјетлу народних ношњи и државних тробојки. Позоришни комад »Зулумћар«, препун и богг a живописним, сликовитим сценама, украшеним пјесмом . севдахом, испунио je публику пријатннм расположење.м. Taj севдалински штимунг се одржао кроз цио комад, a дилетаити и пјевачи, како солисти тако и хорови су одушевили публику. Нећемо никога посебно хвалити, јер су сви одреда били на висини и нека им je овим путем у име Гајрета — хвала! И ове године томбола нарочито израђених ручних радова била je права атракција забаве и продала се још за вријеме програма на јагму. Овогодишња забава je била у Јајцу права културна манифестација Гајрета, који из дана у дан стиче све више пријатеља и сарадника. Сви приређивачи забаве, како одборници, тако и извођачи су предано и са пуно вол>е уложили сав напор да забава буде права манифестација рада за Гајрет и љегов успјех. Сви су били свјесни да раде за опште добро и добро наше школске омладине. Чист приход забаве износи Дин. 6.145.—, што je за прилике у Јајцу замашна сума. Нека je хвала свима онима, који су својом посјетом забаву увеличали, као и онима који су својим прилозима приходе забаве повећали. ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У ВИШЕГРАДУ Други дан Бајрама Мјесни одбор Гајрета у заједници са покопним друштвом »Мерхум« одржао je бајра.чску забаву у просторијама код »Дал.чатинца«. Забава je успјела како у .чатеријалном тако и у моралном погледу. Поред осталог програма на забави су изведена два комада »Муха« и »Дугме« од Бранислава Нушића, те су се као дилетантице нарочито истакле вриједне чланпце Гајрета гђицеЕниса Хаџихалиловић, Ханумица Устамујић и Шевала Томболу су за ову забаву даровале гђе и гђице: Рмфа Твртковић. Османагић, Алија Османагић, Бранковић Ханумица Фата и Џехва, Зекија Устамујић, Беба и Шаћира X. Халиловић, Нура и Алмаса Ченгић, Фатка Курталић, Нафија Мезилџић, Разија X. Хасановић, Мејра Драпић, Мујесира и Нуна Твртковић, Сабиха Пашић, Разија Боропаи, Паша Османагић, Басвија Беширевић, Бехка С. Османагић, Ајиша Кадмћ, Диба X. Абдић, Карчић Фатка, Ајиша Капетановић, Зехра Османагић, Ес.ча Абдулаховић, Муниба Глибо, Неџиба Сарач, Разија Алагић, Мујезиновић Ајиша, Наџија Садовић, Шевала Твртковић, Ајиша и Хатиџа Шушко, Шефика Јамак, Рамза Караман, Рабија Салих, Шефика Пецо, Фатима Лукачевић, Ајиша Рудић, Самија Хаџић, Бехија Бједић, X. Халиловић Шефка, Ајиша, Хаша и Нура, Брко Дервнш, Бехара Тоскић, Џемила Мирвић, Хану.чица Мирвпћ, Дуда Мехичевић, Фатима Устамујић, Алмаса Тоскић, Џехва Корач, Севда Мирвић, Ифета Тоскић, Бегановпк Зејна, др. Драга Илић и Вера Поповић, који.ча с еодбор овим путем најљепше захваљује. Свн чланови одбора Гајрета и Мерхума свесрдно су се заложили, a нарочито г.Ч енгић Муратбег, претсједник општине и Мустафа Пецо, претсједнпк »Mepxy.ua«, na je забава у сваком погледу успјела. — Одбор. ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У БАЊОЈ ЛУЦИ Бања Лука: Мјесни одбор у Бањој Луци у заједници са свима мјесним културно-просвјетним и хумапим муслиианским друштвима организовао je рамазанска предавтка, која су одржана слиједећим редом: 26 октобра у просторијама »Ел-Хидаје« r. Јахић Хусеин: »Исламско братство«. 27 октобра у просторијама »Братства« г. Др. Куленовић Мехмед: Алкохолизам ir лроституција«. 28 октобра у просторијама »Фадилета« r. Смајиш Абдулах: »Постанак, развитак и успјеси социјалне свијести«. 30 октобра у просторијама »Будућности« г. Бекић Едхем: »Али-паш.а Ризвапбеговнћ-Сточевић«. 2 новел\бра у просторијама »Фадилетаа> г. Мурадбеговнћ Хасиб: »Социјално стараи,е у нашем кривичном закону«. 3 новембра у просторијама »Братства« r. Бадић Сулеј.ман: « 0 задругарству«. 15 �i и \ рбрл у просторијама »Ел-Хидаје« г. Дедић Шаћир: »ОгфЈЈ/освјећивању«. 5 новембра у лросторијама »Фадилета« г. Инг. Хаџиомерспахић Риза: »Пољопривреда као занат градског становништва«. 6 новембра у просторијама »Будућности« г. Сеид Др. Буљина: »Женско питаље код ндс«. 9 новембра у просторијама »Фадилета« г. Јахић Хусеин: »Друштвено опхођеље«. 10 новембра у просторијама »Братства« г. Ковачевић Адем: »Лјечење бил.ем и хем. препаратима«. 11 новембра v просторијама и>Ел-Хидаје« г. Др. Куленовић Мухамед: »Хиглјенски пролиси no исламу«. Исто предавање одржано je и за жене. 13 новембра у просторијама »Фадилета« г. Имамовић Хасиб: »Борба Apana и Јевреја у Палестини«. 16 новембра у просторијама »Фадилета« г. Бекић Едхем: »Али-паша Ризванбеговић-Сточевић«. 18 новембра у просторијама »Ел-Хидаје« г. Др. Сеид Бул>ина: »Шта могу бос. херцеговачки муслимани научити и зсвоје историје«. 18 новембра у просторијама »Фадилета« г. Дервиш Тафро: »0 Јапа«у«. 19 новембра у просторијама »Ел-Хидаје« г. Захировић Хафиз Мехмед: »Мубарек ноћ у Исламу«. 19 новембра у просторијама »Будућности« г. Глу^беговић Џевад: »Банкарство и финансије«. 18 новембра свечана прослава Лејлеи-мираџа у Ферхадпашиној џамији уз пригодно вјерско предавање. У свему je одржано 19 предавања, која je слушало око 2000 слушача. Сарајево: Вјерски васпитач у сарајевском мушком интерпату г. Хафиз Мустафа еф. Куленовић одржао je пригодно предавање o »Лејлеи Кадру«, 18 новембра 1938 послије теравије намаза, пред питомцима поменутог nHTep- У овом ннтернату обављена je и прослава Дана Уједињења на 1 децембра, na je том приликом питомац интерната Зија Шев,а, ђак VII разреда II гимназије одржао предавање о значају тога дана. 16 Р а д r a f p e r o B o r К о р еп е т и т о р и ја у C a p a f e -ву Гајретов Корепетиториј у Сарајеву почео je, као и мрошле године, са радом. Корепетиториј je смјештен у просторијама Мјесног одбора (Гајретов дом). Уписан- je велики број ученика из свих школа који редовно похађају предавања професора који су се, и ове године, одазвали I'ajpeтовој молби једнодушно. Гајрет свим предавачима најтоплије захваљује и овом приликом. Одржано je и неколико састанака са родитељи.ча који су необично задовол>ни и захвални Гајрету на овој корисној акцији. Мјесни одбор- улаже много труда да Корепетиториј допесе пун резултат. НОВО КОЛО СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ Најиовије четрдесет прво коло Срп. књижевне задруге, садржи осам лепо опремљених и занимљивих књига које треба да има свака српска и уопште југословенска кућа и књижница. Књиге су ове: 1. Родољубиве песме (Косовски божури, Србљак, Ослобођење) од Д. Ј. Филиповића, :— с предговором Драгише Васића; 2. Изабране приповетке Ника Бартуловића; 3. Поднебља, роман Андре Мороа, у преводу и с предговаром Јелисавете Ибровац; 4. Дневник једног добровољца од Пере Тодоровића; 5. Књижевни радови Андре Николића, у редакцији Јаше Продановића и с предговором Павла Поповића; 6. Живот Св. Саве и Св. Симеона, од Доментијана у преводу Др. Лазара Мирковића и с предговорм Др. Владимира TiopoBHha; 7. Како вам драго, комедија В. Шекспира, у преводу Бор. Недића и В. Живојиновића; 8. Кавур, творац италијанског уједињења од М. Палеолога, у преводу Бране И. Марковића и с предговором М. Цара. Све су књиге одлично повезане и садрже 1.720 страна и неколико слика. Могу се добити у Српској Књижевној Задрузи, Kp. Милана 19 тел. 21526 и преко њених повереника у Београду у унутрашњости. Каталог свих издања шаље се на захтев бесплатно. — Ранија издања дају се и на отплату. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/5e85541f6d88d39c3412cebe57494c4c.pdf 4e0299aeecbd394e676bb45dd0118fa7 PDF Text Text tAKCA У ГОТОВУ ПЛАЋЕНА С А Д РЖ А Ј: УРЕДНИШТВО: Нова Г ајретова акција — Проф. Ф. ЕФЕНДИЋ: Д убровачки архив и муслимани — ХАМДИЈА МУЛИЋ: Реформ а мектеба — ХАСАН ХАСАНЕФЕНДИЋ: Ислам и класна борба — ХУСЕИН ДУБРАВИЋ: »Бабо, ja сам учииио своје«, приповијетка — ЈУНУЗ М ЕЂЕДОВИЋ: Ja бих .. пјесма— Др. ИБРО БРКИЋ: Ha уранку, шала у 1 чину — ВЈ1АДИМИР ПОКОРНИ: Топлина и романтика арнаутске народне пјесме — Једна пјесма рахм. Незира Налића — Р.: Први муслимански помодни салон — НАУКА И ЖИВОТ: Како je Франклин спутао муњу — КУЛТУРНЕ ВИЈЕСТИ: Чланак о муслиманима у пољском часопису — Оперна пјевачица Б ах р и ја Нури Хаџић ангаж ована за М етрополитен оперу у Њ у јо р к у — Библиографски подаци о раду рахм. Н азифа Ресуловића — НОВЕ КЊ ИГЕ: Нови роман Хамзе Хуме — Студија Касима Д обраче — Француско дјел о о босанским севдалинкама — Ш тампа о нашем календару ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК ? Сараје-во 1939 ИЗДАЈЕ ГЛАВНИ ОДБОР ГАЈРЕТА У САРАЈЕВУ ( t ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ХАМИД КУКИЋ �G a f r e io v a K red itn a p r iv re d n a szadruga s . a. /. u S a r a je v u Telefon br. 25-44 — i* Račun kod Pošt. šted. 1977 PR IM A U L O G E N A ŠT E D N JU sa i bez otkaznog roka PODJELJUJE Z A D R U G A R IM A kamatnjak P R IM A ve i rine D in ZA JM OV E uz povoljan U Č L A N ST V O vlastitog Posmrtnog fonda GajretoZadrugine članove. Za svaki 1 dinar mjesečne člana­ isplaćuje se u slučaju smrti D in 500.— ograničeno do 2.000.— P R IM A P O N U D E za sve vrste osiguranja: životno, stipen­ dije, mirazi, požar i t. d., i to kao Generalno zastupstvo osiguravajućeg društva LA NATIONALE Sjedište društva »La Nationale« je u Parizu, sa direkcijom za Kraljevinu Jugoslaviju u Beogradu. — Akcijski kapital ovog društva D in 50,000.000.— francuskih franaka, sa rezervnim fon­ dovima od preko 1.600,000.000.— francuskih franaka. V R SI SV E D R U G E T R A N SA K C IJE koje zasijecaju u kre­ dit i privredu Sva obavještenja interesentima daje uvijek besplatno G A JR E T O V A K R E D IT N A I P R IV R E D N A Z A D R U G A s o. j. Kralja Petra ulica 39 Gajretov dom , I kat ГАЈРЕТ, ЛИСТ ДРУШТВА ГАЈРЕТА ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЧНО, ЦИЈЕНА МУ JE ЗА НАШУ ОТАЏБИНУ 60 ДИНАРА HA ГОДИНУ, A ЗА СВЕ ОСТАЛЕ ЗЕМЉЕ ПРЕКО ГРАНИЦЕ 120 ДИНАРА. ЂАЦИ ГАЈРЕТОВИ ПИТОМЦИ ДОБИВАЈУ ЛИСТ У ПОЛА ЦИЈЕНЕ КОД ГЛАВНОГ ОДСОРА ИЛИ КОД УГ1РАВЕ ГАЈРЕТОВИХ КОНВИКАТА. Власник друштпо »ГаЈрет« — Одговорни уредник: Хамид Кукић — Штампарија Босанска Пошта Јосип Бретлер и др. одговара Јосип Гргић. �Го& . X X Bpof 2 С а р а јс п о , ф е о р у а р 1 9 3 9 N o va G a jre to va a k cija Apel Proširenog odbora za izgradnju Gajretova internata u Sarajevu Braćo, Gajret je ponikao u narodu i zbog naroda. Osnovali su ga prije 35 godina najbolji sinovi našeg naroda, u jednom teškom periodu naše narodne istorije; u vremenu kada je zbog kulturne zaostalosti prijetila opasnost našem opstanku i našoj budućnosti. Izabrani prvaci i pregaoci pronijeli su ideju Gajreta kroz narod, dali joj snage i života i osposobili društvo da postane kula svjetilja, da postane luča prosvjete, koja će docnije kroz decenije širiti kul­ turu i prosvjetu među jugoslovenskim muslimanima. U toku prohujalih 35 godina svoga djelovanja Gajret je pomagao i školovao preko 6.000 naših 'sinova, dao im egzistencije i omogućio da budu korisni članovi naše narodne zajednice. Prema prikupljenoj statistici njihov broj iznosi preko 60"/o od cjelokupnog broja muslimanske školovane inteligencije. Većina muslimana profesora, učitelja, inženjera, sudija, advokata, ljekara l drugih školovanih ljudi osjetili su Gajretove blagodati u doba kada im je pomoć bila najpotrebnija. I da Gajret nije učinio ništa drugo nego što je dao ovako impo­ zantan kader inteligencije, zadužio je za vječn a vrem en a ne samo njih nego i cijelu našu zajednicu. Međutim Gajret je pored rada na školovanju učinio mnogo i na ekonomsko-socijalnom polju. On je izveo na put i osposobio veliki broj solidnih i savremenih zanatlija i trgovaca, širio je pismenost u narodu, održavao na hiljade popularnih predavanja po selima i gradovima, organizovao vlastite zadrugarske tečaj ave, pomagao i osnivao zadruge raznih tipova, osnivao radionice i škole za izučavanje i izradu ručnih radova. Posebnu granu Gajretova poslovanja zauzimaju razne Gajretove edicije, koje su, besumnje, dosta doprinijele opštoj kulturi ovih krajeva. Da je Gajret mogao da učini toliko za našu zajednicu i njeno dobro, ima se zahvaliti požrtvovanju njegovih saradnika i funkcionera od osnutka do danas, a zatim svijesti i darežljivosti našeg naroda, koji je u predratnom periodu dao za Gajret 560.000 zlatnih kruna, a od Svjetskog rata do danas preko 31 milijon Dinara, što znači u današnjem novcu oko 40 milijona Dinara. Gajret ima da izvrši u budućnosti još mnoge zadatke i da odigra još veću ulogu među jugoslovenskim muslimanima. Poznata je činjenica da su muslimani dosta kasno uvidjeli važnost i potrebu školovanja i savremenog obrazovanja i da su radi toga zaostali, unekoliko, za svojom braćom sunarodnicima drugih vjeroispovijesti. Zato će školovanje omladine biti još izvješten niz godina najvažnija grana Gajretova rada, tim više što se u današnjici, bez dovoljnog i spremnog kadra školovanih ljudi, ne može ni govoriti o ljepšoj budućnosti jedne zajednice. I baš zato što Gajret mora da nastavi rad na školovanju omladine, i to možda, usljed navale na škole, i u povećanoj mjeri, ukazuje se hitna potreba da se pristupi podizanju novih internalskih zgrada koje će zadovoljavali svima higijenskim i pedagoškim potrebama. _______ __________ ________ __ _________ ___ -..........- - - 19 �Stanje zgrada u kojima su danas smješteni Gajretovi internati i u kojima živi i školuje s a naša omladina, ne smije nas zadovoljavati, jer, šta će moći da učini ta omladina svome narodu kada stupi u život, ako već u mladosti naruši svoje zdravlje, boraveći u vlažnim prostorijama, bez dovoljncKzraka i svjetla i onih minimalnih udobnosti koje su potrebne za normalan rad i ozbiljno spremanje za budući život. Zato je nasušna potreba te omladine, kako one koja se sada školuje tako i one koja će docnije doći, da se odmah pristupi podizanju novih zgrada za Gajretove internate. Uvaživši potrebe naše omladine i ocijenivši prilike i darežljivost naše zajednice, Glavni odbor Gajreta, u zajednici i sporazumu sa prijateljima Gajreta i omladine u šeher Sarajevu, donio je zaključak da pristupi izgradnji Gajretova muškog i ženskog internata. Pošto je Sarajevo najveći školski centar naše uže domovine i u njemu se nalazi najveći broj škola, naročito stručnih, odlučeno je da se taj internat izgradi najprije u Sarajevu, u koji će se smjestiti oko 200 učenika i učenica iz svih krajeva u kojima Gajret djeluje. Braćo, O braćam o se na Vas kao prijatelje narodnog napretka i blagostanja, da svojim udjelom pomognete ovu najnoviju Gajretovu akciju. Ostvarenjem ove akcije, izgradnjonVmuškog i ženskog internata u Sarajevu, izvršiće se jedna od najljepših Gajretovih ideja|i ispisaće se jedna od najsvjetlijih stranica Gajretove istorije i njegova djelovanja za opšte dobro i zajed­ nice. Svaki prilog, pa, bio on i najmanji, biće udio dostojan pažnje i poštovanja/K roz mudru izreku rekao je narod, da je zrno do zrna pogača, a kamen do к а теп а p a la ča .'kGajretov internat treba da bude ogroman skup narodnog zrnevlja, malih i velikih priloga, datih od srca i dobre volje, prema snazi i ekonomskoj moći svakog nas pojedinca.^O d'svih tih priloga treba da se stvori veličanstven skup, od koga će usred šeher Sarajeva zasjati nova zgrada naše svijesti i naših pregnuća. Gajretov internat treba da bude sklonište za dobru i siromašnu djecu, koja će kroz školu i knjigu najbolje poslužiti zajednici i domovini. Radi našeg zajedničkog dobra i obraza, apelujemo na sve ljude i prijatelje^dobra srca i zdrave svijesti,^ da* stupe u kolo onih koji će pomoći izgradnju Gajretova đačkog internata u Sarajevu. Njihova imena biće vječito sačuvana u analima Gajreta i upisana u zlatnoj knjizi Gajretova muškog i ženskog internata. Pretsjednik Proširenog odbora za izgradnju Gajretova internata, H U S E IN K A D IO Pretsjedni/c Glavnog odbora Gajreta, Dr. A V D O H A SA N B E G O V IC , ministar u. p, Potpretsjednici: H A F IZ M U H A M E D P A N D Ž A , član Ulem a Ing. SA L IH C IC O , direktor fabrike duhana, medžlisa, S A L IH A G A FO C O , veletrgovac Dr. Z A IM ŠA R A C , advokat, M E H M ED B EG K A P E T A N O V IC , posjednik Č L A N O V I P R O ŠIR E N O G O D B O R A : M ehmed A li ef. Cerimović pretsjednik Ulem a medžlisa, Muhamed Zlatar v. d. pretsjednika Gradske opštine, Edhemaga Bičakčić gener. direktor Gradske štedionice, Ibrahim Sahinagić pretsjednik Trgovačkog udruženja itd,. Sukrija Kurtović biv, nar. poslanik, Abdulah Kasumagić zlatar, V ejsil Krainović veletrgovac, Ismet Ni/cšić trgovac, M ustafa Softić v iši činovnik Gradske štedionice, Asimaga Arslanagić veletrgovac, Šerif Vranić veletrgovac, Mehaga Kučukalić trgovac, Nasihbeg Repovac sudija, Dr. Jusuf Tanović advokat, Ramadan Fetahagić šef želj. stanice, Dr. Hamdija Cemerlić docent Seriatske akademije, Ahm ed M ešinović veletrgovac, Nedžadbeg Sulejmanpašić v iši činovnik »Jugočelika«, Alija Kurtović penzioner, Mehaga Karić trgovac, V ejsil Hadžalić industrijalac, Mehaga Comara posjednik, Ahmetaga N ovalija trgovac i posjednik, Edhemaga Musakadić trgovac i posjednik, Edhem Cejvanija obrtnik, Salihaga Serdarević posjednik, Lutvo M uftić apotekar, Abdulah Mulić učitelj, Camilbeg Osmanagić trgovac, Nudžejm M uhibić viši činovnik Gradske štedionice, Abdulah Gruhonjić činovnik Uprave Policije, A zis Sarić posjednik, Ing. M uhamed Hrelja v. d. direktora Elektrane, Dr. Muhamed Iblizović ljekar, Alija Hromić školski nadzornik, Ismet Comara viši činovnik Drž. Hipotekarne banke, Hamid Dizdar novinar, Salko H asanbegović činovnik Rudarske direkcije i Hamid Kukić glavni sekretar Gajreta. �Д у б р о -в а ч к и а р х и п и м усл и м а и и Научном свијету je врло добро познат архив негдашње дубровачке републике, који.се сматра за најбогатији и највреднији архив у нашој држави и који je и код страних научника још одавно привукао пажњу на своје богатство које им je пружало обиље података за њ ихова изучавања средоземног базена. Данас je то државна установа која промиче интересе науке и омогућује научннцима конзултовање архивске грађе која се налази у око 6500 увезаних дебелих рукописних књига и у преко сто хиљада неувезаних писама, a no времену ови документи садрже грађу од X вијека na до најновијих времена. Ту су подаци о државном н друштвеном животу старих Дубровчана као и о њиховим односима према свим људима с којим су имали пословне везе трговачке и др. Како je у територију дубровачке трговине спадао и Балкан, наћи ћемо поред осталих и много података у везн с нашим крајевима, на првом мјесту Херцеговином, Босном и Србијом, те без ових проучаван>е прошлости нашега народа у овим крајевима било би непотпуно и мањкаво. To се je код нас осјетило, те с пуним правом велику пажњу дубровачком архиву обраћа Југословенска академијд. знаности m умјетности у Загребу издајући цијеле серије. докумената из тог архива. У најновије вријеме Cpncka краљевска академија у Београду бави се интензивним издавањем дубровачке грађе и тако се појзвљујуГњене многе едиције докумената корисне^за науку. Број наших научника који се баве-дубровачком грађом све je већи, и може се без претјеривања рећи да се данас сваки наш познатији и&торичар за своје студије користи материјалом из дубровачког архива. Међутим ако погледамо ко се све бави проучавањем тог материјала, видјећемо да qy муслимани у том врло слабо или боље рећи никако заступљени било из незнања и непознавања што се тамо налази. или из неразумијевања и несхватања вриједности историјских споменика уопће na и самих архива. Истина je да код нас муслимана нема довољно развијене свијести за познавање прошлости. na се ради тога оваке студије и остављају no страни. Ако се мало даље погледа, створиће се један жалостан закључак да смо ми сразмјерно врло мало ангажовани опћенито на научном пољу na и на овом. Хоћемо ли да накнадимо губитак, ми муслимани морамо дати свој обол за науку, морамо да идемо упоредо с осталим како би своје способности ставили у службу заједнице. Констатовали смо свој немар према дубровачком архиву. Врло ријетки су муслимани који долазе у његове просторије да раде, a како мислимо да je no сриједи највише и непознавање самог материјала који би могао интересовати јед н ог муслимана, ми ћемо у кратким потезима истакнути шта све ту има у вези с муслиманима. Познато je да je Дубровник био у најтјеш њ ој вези и контакту с муслиманима којих преко 400 година. na су ти односи оставили дубока трага у свим списима и преписци дубровачке републике било с Турцима или са западним хришћанима. Дубровник je био мост између Истока и Запада илн боље рећи између муслимана и западних хрршћана, те као такав морао je добро познавати муслимане д а би се могли обављати многобројни послови с њима. У доба турског господства Дубровннк се сматрао да je на подручју херцеговачког санџака, територија му je ишла у састав херцегновског и љубињског кадилука, a с тим опет je стављан у босански пашалук. Дубровчани су харачари султанови, и поред харача у XVII вијеку (према једном ћир! документу) скоро толику своту су плаћали турским властодршцима за дарове без којих се није ништа могло свршнти. Дубровник je, дакле, био предмет турске администрације, a јаке везе Дубровчана с муслиманима су оставиле трага у великом броју турских докумената који се данас у архиву чувају и који пруж ају разноврстан материјал за познавање прошлости нарочито наших људи из Босне и Херцеговине. Може се бтворити јасна слика цјелокупног живота нашег свијета, ћуди муслимана, све врлине као и Л1ане наше у прошлости. Осим.докумената на турском језику, налазимо у дубровачком архиву велик број докумената писаних старом ћирилицом која се и данас чува у употреби no старим беговским породицама. Ta пи_£ма писали су муслимани из наших крајева дубровачкој републици, a служе поред њихове културноисторијске вриједноети и као један доказ више- о националној свијести наших предака. Међутим узети само ове документе о проучавању муслимана било би мањкаво. Података о муслиманима наћи ћемо у записницима Вијећа Умољених (писани на лат. језику), из којих се ИЗ' дана у дан може пратити шта се je догодило у Дубровнику. Ту je много муслиманских иЛена заведених поводом вијећањ а о даровима, преписци, каквој продаји или купњи, каквом преступу и спору или тајн ој акцији против неког муслммана који штети интересима Републике. Али од свих архивских сери ја најзнам еннтија je Lettere е commissioni di Levante (писана на талиј. језику) која садржи писма и упутства за поклисаре у наше крајеве и у Цариград. Ту се потанко описује шта које посланство има д а учини док му мисија траје, a уз тај опис д ају се подаци о ћудима људи с којим поклисари имају доћи у везу. Значајна je у овом смислу и серија C opia lettere (писана на нашем језику). Она садржи неколико свезака и ту су концепти писама ко ја je Република упућивала у Босну и Херцеговину. 0 муслиманима се налази спомена у већини докумената из турског периода наше историје, na се тако види колико и с кии су наши дједови имали везе. У овом архиву има података о муслиманима у свим правцима, a то се или не зна или не мари за то, na je једино тако могуће разумјети зашто баш иуслимани најмање воде рачуна о ' дубровачком архиву. Треба јасно увидјети да je немогуће писати нешто из прошлости Босне и Херцеговине без конзултовања дубровачког архива. Не смије се десити као што се je скоро један млади човјек усудио да пише ионографију о Осман паши Ресулбеговићу (Гајретов календар за 1939), те иако спомиње његове односе с Дубровником, није ни поми- �слио да ш тогод о њем потраж и у дубровачком архиву. Д а je то учинио, тамо би наш ао много материјала о њему, na не би свој р ад бази рао највише на оном ш то се говори и прича у народу. Свагд је се мора бити начисту да се ниједна радњ а из историје не може свршити без историјских докумената; то д а је вриједност радњ и и писцу. Кад je човјеку то јасно, тек онда уви ђа значај историјских споменика, тада користи сваку прилику и конзултује их да би њ егове студије базирале на најчвршћем темељу — истини. Н епознавањ е зн ачаја историјских споменика смањ ује се, a и код нас су у том погледу изгледи. доста добри. П римјећено je д а наш а омладина из наших вјерских ш кола (Хусревбегова медреса и Ш ериатска гим назија) има интереса за историјске споменике, a то свједоче њ ихове посјете дубровачком архиву сваком приликом кад го д дођу у Дубровник на излет. Ту су заслуге н ајп р и је њ ихових гг. професора. Ти ђаци се интересују за све оно ш то даје податке о' животу муслимана, хоће д а виде у колико су тачне тврдњ е о муслиманима ко је су досад историчари ставили пред очи научном свијету. To корисно интересовањ е не треба оставити д а оно има само информ ативни карактер, него и у школи наставник за турсци јези к тррба сваку прилику да користи и да испЈче значај^ турских докумената, у најстаријииМ разредим а д а лс'е, узи м ају у читање, анализу и п ревођењ е све врсте д о к у м е н а т а и ^ Г т у р ^ ском јези к у как о би се ђаци оспособили за рад на њима и како би с е л а ^ о м ^ идефш зм ом свом силом приступили раду на турској грађи ко д наС ко је има јо ш свуда. Т ако би се с временом попунила празнина у н аш ој и сторији за доб а Турака. Д а би овај рад у најстари ји м разредим а био ш то кориснији, требало би удесити. згодне читанке у којим би се обрадиле све врсте турских докумената тако да ђаци у ш колу стеку појам о турској дипломатици, д а би се лакш е могли бацити на посао чим им се пруж и могућност. Ове читанке би спремила стручна и у турску дипломатику упућена лица, тим би се та грана науке код нас знатно унаприједила. За ово треба заи нтересовати наш е највиш е вјерске ф акторе, a они су досад показали доста1 смисла за ове ствари. Кад се овако код наш е ш колске омладине развије смисао за исламске документе, моћи ћемо са задовољ ством рачунати на будуће научне раднике за изучавањ е наш е прош лости. У з ово ћемо истакнути да je главна тен денц и ја увођењ а турског језика у наше држ авне вјерск е ш коле била највиш е због турских докум ената, д а би се повећао број радника на њима, је р их je данас врло мало. Истина и поред тога овим не п остоји никаква веза, сваки ради за се. И они м ор ају ступити у везу д а би резултати њ ихова рада били ш то бољи. Кад се код муслимана створи научни кадар за проучавање прош лости, моћи ће се покренути једна ш ира акц и ја о д стране Г ајрета или Вакуфске дирекције у С арајеву за писање једн е исцрпне историје Босне и Херцеговине, у ко јо ј ће се дати право м јесто муслиманима у прош лости и оцијенити њ ихове способности, ћуди, стремл>ен>а и. однос према другим вјероисповијестим а. Кад се сви ти услови стеку, ето дубровачког архива који ће бити јед а н неисцрпан извор за и стори ју муслимана, a дубровачки архив може пружити тог материЈала ако не више оно бар толико колико сви ар^иви 'у Југославији. Нема историје Босне и ХерцеГовине без дубровачког архива, нити се може дати јасна слика о муслиманима без исламских сцоменика. Стога изучавајмо своју прошлост, докаж им о своју дубоку националну свијест и онда када je тога било врло мало. Д у б р о в н и к , јануара 1939. Ф. ЕФЕНДИЋ, проф. R e fo r m a m e k t e b a Lako je uočljiva razlika izm eđu staro g i novog m ekteba1)- Sama z g r a d a staroga m ekteba pravlje­ na je ili iznajmljena »samo da se imaju gdje djeca da smjeste«, p a m akar ta m ektebska soba bila tijesna, tek m alo providna i prozračna. O unaprijed predviđenom planu m ektebske zgrade, naravno, nije bilo ni spom e­ na. H igijenske prilike uopće, kao i pedagoške, bile su očajne. M ualim u starom m ektebu najčešće je bio ob i­ čan hcd ža, to jest sa malom naobrazbom , tek d a zna to lik o koliko treba da djecu nauči. Pored brige k ako će djecu naučiti, m orao se više da brine sam o sebi, o svojoj egzistenciji. Plaća u naravi, nesigurna i če­ s to mizerna, pa ga unaprijed nije m ogla u rad u ni oduševiti kakva m aterijalna nagrada. Sam n a č i n n a s t a v e u starom m ektebu bio je skroz mehanički. Učilo se sve napam et. N aravno, 0 kakvom e m etodskom radu i uopće o pedagoškom p o stu p k u u odgoju, nije se tada imalo ni pojm a. U staroj nastavi h odža se bavio o pojedinom d jetetu n a­ pose. Pojedinac se odvajao o d cjeline. Ispitivalo se p o jed in o dijete po redu i, kako koje »prouči«, — »sabah promijeni«. O d g o jn a strana nije bila svjestan i izričit zada­ tak nastave. A li je ipak hodža pazio n a islam ski a d a b (lijepo vladanje), d a djeca žive u vjerskom e a h l a k u (moralnom vladanju). N ijesu stare hodže bile svjesne da je i sam predm et vjerske nauke odgojan, d a se naim e naročito tim odgojnim sredstvom , vjerskom naukom , djeci ulijeva u d u šu duševna h ra ­ na, k o ja svojim ahlakom najbolje daje harm oniju u ljudskom e životu, usađujući plemenite ideje u m ladu lju d sk u dušu. N astava se davala m ehanički i djeca su »bubala«. N alagalo se djeci d a ne valja lagati, k ra ­ sti, .psovati i t. d. jer je to grijeh. N alagalo se djeci, d a treba klanjati je r je to »farz«. Sve je to istina. Ali lju d sk i razum hoće i da zna m o r a l n u s v r h u tih Božjih zapovijedi, pa da im se uz odgojno upravljanje to upečati u dušu i postane njihovom svojinom u životu. O n ak o , najviše su te dužnosti m e h a n i čk i prelazile u n a v i k u bez sadržine. U starim mektebim a nije bilo s i s t e m a . Svaki je h odža radio k a­ k o je htio i um io. K itaba (udžbenika) svagdje nije ni bilo. U koliko ih je i bilo ti su bili na tu rsk o m jezi­ ku, p a uz nedovoljno poznavanje m aterinjeg jezika 1 sam og hodže, učenje je bilo p r a z n a r i j e č b e z r a z u m i j e v a n j a (najkrući verbalizam ). T ek nc, • 1} Р у ај je .n a p is rezime moga članka »Stari i novi mektebi«. V idi »N ovi Behar« od 15. I. 1939. �koliko poslije okupacije, kako smo već spomenuli, kad se počelo sa prvom reformom m ekteba, t. zv. m e k t e b i i b t i d a i j a m a , dao se m ektebu neki si­ stem. M ektebske zgrade počele su se podizati po pla­ nu. Djeca sjedoše u klupe. M ualim sjede za katedru. Polagano se poče uvoditi s k u p n a n a s t a v a . M ekteb naime, postade jedan organizam u kojem svi dijelovi (učenici) jednako sudjeluju u nastavnom ra­ du i između sebe se pomažu. Počeše se postavljati mualimi, pitomci dar-ul-mualimina. koji su se tu posebno odgajali da budu na­ stavnici, dostojni svoga zvanja i vremena. Plaće se urediše, zapravo povisiše, ali još uvijek nejednako i bez naročite uredbe (pragm atike) koja će i mualimima zagarantovati napredovanje u plaći kao i penziji. T ek ovih dana govori se o mualimskoj pragmatici. Zaista je to jedan važan posao i ako se to uredi, donijeće koristi nesamo mualimima, nego i nastavi i na­ šemu podm latku, jer će se tek on d a i po selima moći postavljati nastavnici, vrijedni i sposobni za potrebno m ualimsko zvanje. D anas u nas postoje mektebi različitog tipa. Po selima su većinom još uvijek »sibjan-m ektebi« a po nekim selima i gradovim a jednogodišnji i dvogodišnji mektebi. O ve sve mektebe treba unificirati, izjed­ načiti ih i po godinam a naučavanja i po nastavnom planu, a također i po miialimskoj sposobnosti. Prema duhu vrem ena i našim prilikam a nama su ppotrebni d v o g o d i š n j i m e k t e b i . — N jih bi po­ hađala djeca već od navršene pete godine pa do na­ vršenih sedam godina. U prvom razredu neka se m a­ la djeca uče u prvom redu g o v o r u , slobodno raz­ govarajući o najelementarnijim stvarim a, zatim o l i ­ j e p o m v l a d a n j u , o elem entarnim pojm ovim a iz a k a i d a i i b a d a t a , pa kratke d o v e i s u r e napamet. N eka se djeca bave r u č n i m r a d o m u vezi sa pojm ovim a iz stvarne nastave, p a on d a i g r i , drugarstvu i ophođenju sa ljudima. N ek a mala djeca u društvu šetaju, igraju se na čistom vazduhu »uče« ilahije i slično. (V idi nastavni program zabavišta). Po ovakvom program u daje se djeci najlakša i najdraža duševna okrijepa, rad, koji se udešava pre­ ma dječjoj prirodi i razgaljuje njihovu dušu. O vakav rad djeci oštri um i razum, pobuđuje i jača volju i budi lijepe osjećaje. Kao i sva djeca u kulturnom e svi­ jetu. tako i naša, imaju sva opravdanja da im se dade njihovo d j e č j e p r a v o . N e treba da se roditelji plaše ove reforme. Z ašto da se žuri sa poznavanjem harfova? N ije dječji islam ijjet u poznavanju elif-ba arebije toliko, koliko u samome odgoju, lijepom vla­ dan ju u islam skom ahlaku. (D obro bi bilo d a se .sa ovakvom reformom pokuša u Sarajevu a da se za to nekoliko m lađih mualima, naročito svršenica Ženske medrese, upute u posebnom tečaju kao što se u istu svrhu čini sa učiteljim a(cam a) osnov. škola), d a se upute u ručni rad. D ijete s navršenom šestom godinom prelazi u drugi razred m ekteba. O no je već progovorilo. U m ije misliti i svoje misli iskazati. Disciplinovano je. D ijete je steklo dosta elementarnih pojm ova u stvarnoj na­ stavi. Sad bi se mogao udesiti onaj način koji se u nas podržava d o sada. M ože se naime početi sa učenjem elif-ba-arebije i sa raširivanjem pojm ova iz ulumi-dinijje, naravno, ovaj predm et racionanlno, bez u džbe­ nika — napamet. Ja бих... Ја бих да ми дани буду пуни среће, Да ми зоре свићу сунцем обасјане, Да вјечито цвјета крај мене прољеће, Да топлином грије моје младе дане. Ја бих да живот прелијем обиљем, Да надахнем снагом оне што страдају, Да их вјечне Правде заклоним окриљем, Оне што животу све од себе даЈу. Ја бих да све људе надахнем животом, Да буду снажни ко плаха ријека, Ја бих да тиранском крви пролитом Сперем ране рода што га слава чека. Ја бих да ми пјесма завичај прелије, Да снага забукти кроз сва наша поља, Да.се разигра успавана воља — Ја бих да сунце мој Санџак огрије. ЈУНУС МЕЂЕДОВИЋ M eđutim , obrađivanje pismenosti u ranom dje­ tinjstvu, pa ni u materinjem jeziku, ne preporučuje se. ЈГ о je za m alu djecu težak psihološki rad, u početku p un apstrakcije, koji rad malu djecu umara. N jih uma­ ra i sama tehnika pisma. Zamislimo samo, kako je djeci »prikovati se« uz klupu, pa tu u stezi sjediti dnevno po 2—3 sata. T o najbolje znaju nastavnici koji i pored naj­ m odernijih m etoda i sami m uku muče, a kamoli mala djeca. O sim toga, arapski je hurufat, na primjer, vrlo cežak, kom pliciran, sastavljene riječi nepoznate pa je teško djecu vježbati. Zato bi najzgodnije bilo d a se učenje elif-ba-arebije prenese u osnovnu školu, i to k a d se d j e c a n a u č e p i s m e n o s t i u m a ­ t e r i n j e m j e z i k u . T ad a bi se moglo iskoristiti m nogo. Predvježbe otpadaju, jer djeca znaju elemente govora, p a bi se jednostavno mogli upoređivati arap­ ski glasovi sa našim, odnosno harfovi sa slovima u m aterinjem jeziku. T o bi bio mnogo olakšan posao. Inače, dokle se god podrži dosadašnji red, vrlo je važno, d a se pohađanje m ekteba izjednači i o b a ­ v e z n o za svu djecu prevede, kako bi kad djeca na­ vrše sedam godina, m ogla sva jednako odm ah nasta­ viti već u prvom e razredu osnovne škole ovu vjero­ nauku, do k le su došli u nastavi u mektebu. T ako bi barem bio neki stalan red, d a ni vjeroučitelji osnovnih šk o la u buduće ne udaraju na m uku sa nejednako sprem nom djecom u vjeronauci. O vo opet također vrijedi i za srednje škole, gdje vjeroučitelji također zbog dosadašnjega nereda, mnogo kubure sa nejedna­ ko sprem nom djecom. M išljenja sam da bi se na ovaj izloženi način m nogo olakšala i poboljšala naša vjerska nastava. A koliko bi se tek pom oglo našoj djeci. O udžbenicima se već radi na kom petentnom m jestu, pa ovdje nije ni od potrebe da se spomene. Isto tako i spremi muallima na kom petentnom m jestu baš sada se poklanja naročita pažnja, a naravno da će trebati više vremena do k se i u ovom pogledu svi na­ stavnici izjednače. Hamdija Mulić �Is la m i k la s n a b o r b a Pored raznih teorija o p o stan k u živih bića i raz­ voja organskog života (D arvin, B ergson), p o sto je i različita stanovišta o razvoju lju d sk o g d ruštva. T a ­ ko D r. Ceisler u svojoj Sociologiji ističe d a je razvoj d ruštva prošao kroz tri stadija: teologijski, m etafi­ zički i pozitivni. O vom o dgovaraju tri razd o b lja u kojim a prevladavaju svećenici i ratnici, zatim filozofi i pravnici i n apokon učenjaci i industrijalci. T o k o m vijekova dru štv o se diferenciralo u klase. K oje su okolnosti na to uticale, teško je od red iti. O tom e se stvaraju razni pravci i teorije. T a k o idealizam zastu p a m išljenje da je d u h sa svojim silam a o sn o v svega fi­ zičkog zbivanja. Spenser uči da n a socijalni život kao spoljni život kao faktori utiču geološke i m etereološke prom jene, flora i fauna. М агх sm atra d a je sve uvje­ tovano m aterijalnim , gospodarsk im prilikam a. P riro ­ dni procesi povode za sobom željeznom zakonošću svo zbivanje duha. N ačin proizvodnje uvjetuje s o c i­ jalni, politički i duhovni životni proces uopšte. N je ­ gov istom išljenik Engels nalazi d a se »zadnji uzroci« svih socijalnih prom jena im aju tražiti u prom jenam a načina proizvodnje. U ekonom skoj teoriji istorije (istor. m aterijalizam ) oni uče da su ekonom ski uslovi odno sn o tehnička s re d stv a'p ro iz v o d n je , o snov na kom u se podiže lju d sk a k u ltu ra (su p ra stru k tu ra ikako se oni izražavaju). D ru štv o nije hom ogeno, nego se ljudi prem a ekonom skjm -uslovim a, dijele na klase. Politika se ne vodi u opštem interesu, o n a je borba klasa, o d ko jih Svaka teži da nam etne svoje interese. Engels je, istina, kasnije ublažio, donekle, ovo učenje, te dozvoljava da eikonom sko stan je nije jedini ak tiv ­ ni činilac, ali da je on, ip ak , najjači i najznačajniji. Socijalizam, čija su čeda m arksizam , kom unizam i drugi si. pravci, teži za izjednačenjem lju d i i d o k i­ danjem klasa, te kolektivizacijom svojine. K oliko god nam izgledao prim am ljiv na prvi pogled, on ip ak ima u sebi m nogo n ed o statak a i izgleda d a je, u cijelosti u onim zasađam a ko je m u služe kao o snov i na k o ­ jim a se zasniva, neizvediv. T a k o vidim o d a se on, m jesto a p solutne jed n a k o sti svih, pretvara u d ik ta­ turu proleterijata. M eđu brojnim protivnicim a socijalizm a ističe se engl. filozof Spenser. O n sam dijeli d ru štv o na in d u ­ strijski i m ilitaristički tip. Z a ovaj p o to n ji kaže, d a je podesan za razvijanje svih loših strana. Pa i u soci­ jalizm u, ko g a drži apsurdnim , on v id i jedan k o rak unazad, jedan m ilitaristički tip, prim jenjen na in d u ­ striji, ko ja po svojoj bitn o sti tak av tip isključuje. So­ cijalistička je teo rija — ističe on dalje — psihološki apsurdna, o na p retp o stav lja da je k arak ter svih tako plem enit, da se svaki neprestano žrtvuje za druge i u isto doba ta k o neplem enit da dozvoli d a se za n j’ žr­ tv u ju drugi. » T akva d uhovna ko n stitu cija je nem o­ guća i protivrječna. Socijalist vjeruje u socijalnu alkem iju koja bi bila u stanju da o d neplem enitih napravi plem enite«. N e m anji p ro tiv n ik m u je i Niče u d ru ­ gom periodu svoga naučnog stvaran ja (D r. Brana Petronijević: Sopenhauer, Niče i Spenser). O n u svom periodu nema do v o ljn o riječi d a ga se nakudi. Islam, prožet dubokim dem okratskim idejama, proklam uje jed n a k o st svih. K lasne razlike, a jo š m a­ nje klasnu borbu, ne pozna. Istin a, iz samih njegovih propisa da sc zaključiti, d a ipak tu postoji neka kla­ sna razlika - u m arksističkom smislu Privatnu svojin u suprotno marksism u — priznaje, i tu bi, po m ark­ sističkom učenju, mogao biti osnov klasne razlike. A k o ovo stanovište uzmemo kao do b ro i ispravno i priznam o d a je, tim priznanjem privatne svojine, is­ lam stvorio klasnu razliku, moram o priznati da nje­ govi socijalni propisi isključuju ma k akovu klasnu bo rb u . T i propisi idu tako daleko da uklanjaju i naj­ m anji p o vod tomu. O n ne dozvoljava bezdusnu eks­ ploataciju ekonom ski slabijih, zabranjuje kam ate, jer se njim a uništava imovina drugih, a tako i sve drugo c d čega bi drugi mogli trpiti štetu. Z ekat, ta divna ustan o v a islama ide isključivo za ublaženjem socijal­ ne bijede i jačanja društva i njegovih članova. R opstvo, radi koga se islamu m nogo prigovara, je sam o jedno nužno zlo koje je on zatekao i silom prilika ga priznao. O n tu ustanovu samo tolenše. Prenesim o se trinaest vijekova nazad, kad a se islam p o ja­ vio p a ćemo doći do zaključka d a je on tu ustanovu, u tadanjem dru štv u jak o ukorijenjenu, m orao u sv o ­ jiti. R opstvo je tada bilo, možda, glavna privredna grana i cvalo je u punom zamahu (u E vropi do skorih vrem ena). D okinuti to najednom značilo bi izazvati ogorčenje protiv sebe. T o bi dakle, izazvalo jo š veću reakciju, tim prije, što su se prvaci dizali protiv isla­ ma i M uham eda (a. s.) najviše radi proklam ovane je­ dnakosti i prisilnog davanja novaca i imovine u opšte bijednim i nemoćnim. D a islam to samo trp i vidim o po tom što mnogi njegovi propisi idu za uklanjanjem te društvene razlike (Kefaret, propisi o podjeli zekata: K uran; T evbe 61 aje i drugi). Proučavanjem islam, propisa dolazim o do zak lju ­ čka d a on redovno teži uklanjanju društvenih i k las­ nih razlika. O n traži ublažavanje socijalne bijede, za­ branjuje bezdušnim eksploataciju i preporučuje sve što bi m oglo doprinijeti jačanju društva i jedinki u njem u. Islam proklam uje jed n ak o st svih. T o nam d o ­ kazuju razni propisi kao m olitva (nam az), post, a d o ­ b ar nam prim jer pruža i sama isl. država d o k je bila jo š kao teokratska republika, gdje je na čelo države m ogao doći svaki građanin koji je ispunjao potrebne uslove. M uham ed a. s. ne pravi razlike među A rapom i nearapom i daje prednost samo onima 'koji svoj ži­ v o t udešavaju prem a vjerskim propisim a. K uran na m nogo m jesta izravno traži pom aganje slabih i n e­ moćnih. N a drugim a opet m jestima hvali osobe koje takove društvene članove pomažu a grozi se onim k o ji u tom pogledu škrtare. U suri Z arijat (29 đ u z) 19 aje, kože: N e fi emvalihima hakun lissaili velm akrum . (U im ovini pravovjernih ima udio (pravo) nevoljnih (k o ji mole i traže) i nezaštićenih). U suri D u h a na­ ređuje M uham edu: Ve emmesaile fe la tenher. (O n o g koji moli m ilostinju, ne odbi). Takovih i sličnih p ro ­ pisa nalazimo do sta velik broj u K ur anu i hadisu iz čega možemo zaključiti da islam ne dozvoljava da se na jednoj strani gomila blago i razmeće u sjaju i raskošu, do k drugi nemaju ni hljeba dovoljno. O n traži saosjećaj, sam ilost i pomoć prema tim bijednim i pri­ jeti kaznam a za napuštanje te dužnosti. M oglo bi se, istina, reći da to jo š nije d o voljno i d a tim nije riješen problem, te da 'nije d o b ro ni pravo �(°>або, ja сам унинио своје! Што се више приближавао почетак нове школске године, муалим Сабит еф Силић бивао све немирнији. Како неће. Има два сииа у средњој школи a приспио и трећи. Он би желио сваког усрећити, свакоме дати. потребну наоОразбу али — не може. Плаћа мала a издаци големи, готово страшни. Свак.и мјесец троши за два старија сина 500 динара за конвикт, a за кућну потребу остаје му свега 800 динара. Ту je трошак за њ, за жену, за двије поодрасле кћери и за Мустафу, који je прошле школске године свршио основну школу. Сва je нјегова срећа да има своју кућу и нешто мало земље — иначе Сабит еф., који живи у једном селу, мор,ао би своју мушку дјецу лросто раздавати у чооане другима. Beh неколико ноћи «е може да спава. Кад легне у 8, стално се пробуди у 12 сати. и више нема сна кроз 3—4 сата, тек у сами сабах да мало усне, али ето намаза и џамије. Свакојаке мисли долазе, навиру са свих страна, na брује -у мозгу; очи се отварају л некуд блуде у мрак, у даљину, у будућност. — Шта ћу с Мустафом? Шта ne с њим бити? Мустафа je био у основној школи добар ђак. Близу одлике. Има дивам глас, a ty Курану учи глатко ко воду, и правилно. Morao би га у служби замијениГи, кад одрасте. Она лрва двојица одала се свјетоврој фауци, уче дан и non љемачки, француски, латински, земљбгшс .итд. И нека у^е. Нека своју срећу граде, нек им буде боље но оцу и ма]ци. Амин, драги Аллаху! A Мустафа _би биоГВрло згодан за мектеба, за муалима, мудериза:'Е*; кад би се само имало и могло na да иде у модерну медресу. Сабит еф. je познато, да медреса у Тузли има добар глас к,ао школа. A познато му из новина, да се баш ове године у тој медреси отвара први разред no реформираној основи какова постоји и у нижим разредима Гази Хусревбегове медресе. Уједно je било познато Сабит еф., да he ове године ђаци новајлије морати полагати пријемни испит из Курака, српско-хрватског језика и математике као и у гимназијама. Испитаваће их професори, na ко положи, може da slabiji očekuju pomoć i da bi najbolje bilo da svaki dobije jednako. Nijem ac H. Cigler ustaje p ro ­ tiv jednakosti ljudi i veli da je kao od g ovor na Rusovljevo načelo o slobodi, jednakosti i bratstvu d o ­ šla N apoleonova diktatura. Č ovjek m eđutim, po svo­ joj prirodi nerado napušta ono što već ima i uk id a­ nje privatne svojine je, gotovo, isključeno. T ak o se, b ar prem a novinskim vijestima, u Rusiji, gdje se so­ cijalizam izrodio u boljševizam , osjeća jak p o k ret za ponovnim stvaranjem privatne svojine. Pristalice tre­ će internacionale, kolektivizacijom svojine, nisu, ipak, uspjeli da stvarno dokinu razlike koje i danas ondje izbijaju. Svojim postupkom , m jesto apsolutne jed n a­ kosti, oni su stvorili diktaturu proleterijata. (K ao da ovdje ima za pravo Spenser). V idim o, dakle, d a su socijalni propisi islama ipak najpodesnije sredstvo da se klasna razlika svede na minimum i isključi sva­ k a klasna borba. Pri striktnom pridržavanju islam skih zasada i propisa, koji traže rad (Pošten i savjestan rad M uham eda a. s. upoređuje sa m olitvom (ib a d e t)) i socijalno staranje, izvjesno je da neko socijalno pita­ nje, a još manje klasna borba imaju m jesta u islamu. Hasan Hasanefendić. бити примљен и у интернат медресе. Овај интернат ]е врло јефтин: за 120 динара мјесечно има храну, спавање, огријев, надзор, узгој, науку. Дакле: требало би му, поред оних 500 динара плаћати још 120—150. A како да остали живе, ако још толико одузме? Окрени, обрни, рачунај. . . ,не иде, не може се и — квит! A прикучио се дан лријемног испита. Сад треба одлучити. Јер, ако сутра не пође с Мустафом на пут у Тузлу, онда je више касно. Остаће му син за читаву годину и изгубити толико драгоцјено вријеме. He оде ли Мустафа даље у школу, шта he с њим код куће? Требао би га опет дати коме на занат и ето опет трошка. A, осим тога, ако преси]ече школовдње, он за годину може заборавити рачун, граматику, читаље и друго na више не би био спреман за полагање пријеш ог испита, Узмучио се јадни отац, na подјарио и своју жену. не зна ни она, шта да рекне. Непрестано с мужем разговара, али ни једно не ствара одлуке. He може се, na ето. Веи сутра треба поранити и кренути. Па и то je трошак. Ваља кола ллдјити , ваља скухати брашљеницу, ваља у Тузли остати дан-два, 'можда и више, док се сврши с испитом a онда опет натраг. . . Цијелу ноћ разговарали се отац и мајка. Освануло јесенско јутро. Угодно, благо. Сунце умиљато сјаји no зеленом пољу, no дрвећу и плотовима. Код куће муалимове све поустајало и пошло на редовни кувни nocao. Мустафа je требао да потјера краву у њиву. — Остани! вели Сабит еф. — Причекај мало! — Бква си одлучио. . . поче Фата, постарија жена, подвезана бијелом шамијом, да пита. Њезин je глас био јасан. Лице више ведро јер joj било мило, ако би дијете ишло у школу. — Знаш, шта, жено? Што Бог дадне — вели Сабит еф. — a ja одох с Мустафом у Тузлу. Имам триста динара, и то je сва наша новчана имовина. Идем с њим, да положи тај испит, a онда . . . — A онда? — Видјећу. . . одлучићу. Ако га не положи, ето ме натраг с њим; ако га лоложи, могуће да ћу ипак с њим доћи кући, јер могу га и не примити у медресу. . . И тако за час скочи све на ноге. Брзо се нађоше кола и коњи. За брашљеницу му није баш схало. У путу се може купити хљеба и сира, na — како Бог дадне! У медреси у Тузли као на вашару. Навалио свијет. Родитељи с ђацима задрждвају се у ходкику пред разредом, у коме испитује. комисија. Крај врата тјескоба и гужва. Чим се отворе, врата од разреда, свак се окреће да чује , кога зову или да види ко излази. Сваки пут, кад избије професор на .врата, ан позивл>е no петорицу да иду унутра на испит, a како који ђак, послије испитивања, излази ван, тако га окупе присутни с пит.ањима »Јеси л’ положио?« »1*итају ли тешко?«, »Јесу ли строги професори?«, Има ли их још колико пред комисијом?« итд. Опет се врата отворише. Прозивање. Упустише и Мустафу са још четпри друга. Сабит еф. се прибио уз врата као да би желио чути: која се питања дају у разреду. Након десет минута изађе један ђак, сав уплашен. — Јеси ли положио? — питаше га један сел>ак, ваљда његов брат. — Нисам! �— Ниси? Хвата га брат за руке и повлачи се с њим у крај ходника, да га даље лита. Опет се отворише врата и опет изби други ђак. Ha љегову лицу одразује се нервоза. Излазећи пита: — Бабо? Озива се један тежак у босанским сеоским хаљинама са дугом брадом и орловим носом. — Хајде амо? — Јеси ли положио? пита га Сабит еф. али ђак само омахне руком и оде к оцу и нешто рече. Сабит еф. пита једног тежака, што се крај њега устобочио и показујући главом на аног ђака: — Што оно рече? Je ли положио? Ha то he тежак: — Чини ми се, рече да није! — Ух! опет he Сабит еф., ~ Ево двојица изасеоице падоше. . . — Мора да je строга комисија. . . — И мени се чи«и. Пало их je д о ст а. . . Сабит еф. проучи нешто у себи. Хвата се за рубац да отаре лнце и очи, na се још ближе прикучи вратима. Учини му се, судећи no гласу, да баш љегов Мустафа сада полаже. Срце му јаче куца, no лицу се указују неке нове бразде јер раде моторни живци. A моаак забављен мислима хоће ли положити или неће. Ако положи, ех то he бити лијепо н добро. He положи ли, ето туге и срамоте, која he се рашчути no граду и no његову селу. Одмахне руком и сам себе тјеоји . —1 Ах, положиће! Xohe. Xohe ако Бог да! — И тек што то нзговорн, ето неког другог гласа који улази у ухо: — Пануће! В идјећеш ... Сабит извади сат. Предугр муЈ се чини. Дуго и предуго питају. Можда Мустафа запиње . . . Можда пише на таОли... A баш се чује, како креда лупа no школској табли. Ј-ћему се учинило, да сад падају још тежа ^питања и да за то не избија нико из разреда. Врата се нагло отворише. Излази Мустафа, сав румеи али и весео. — Сине! — Бабо! Положио самХ ч — Баш? — Баш! Рекли су ми . . . — Е, хвала ти, сине!Хвала! Шућур Богу! Одмах узе Мустафу за руку, na га изведе из гомиле те с њим кроз ходник на гл,авна врата медресе. Силазе киз басамаке. Отац од драгости ухватио сина прстима за врат озгор с леђа, na га помало опипава и говори мехко, топло: — Афери.м, Мустафа! И ти си се сад показао да си мој син . . . Биће драго и мајци и браћи твојој и сестрама . . . Пред медресом застадоше. Окрећу се главним вратима, кроз која се види гомила свијета, како једнако чека — резултате тога пријемиог испита. Свак довео no ког свог, да га упише. — A јесу ли те пуно питали? — Јесу . . . Али, ja сам све знао. И лохвалили су ме ...! — Види, види! Ш та кажу, сине? — Кажу: »Ти ћеш бити добар ђак«. — И шта још? — И питају ме: »Ко ти je био учитељ у школи? To je добар учител>«. — И јест добар, сине — хвали учитеља и Сабит еф. — И јест добар. . . Ето видиш. Зар би ти положио, да те инје добро учио? Мало проврзоше. Погледаше уз цесту и .низ цесту. Аута, кола, бицикли, људи, дјеца тркају дол>е-горе. Сирене, повици, шкрипа кола. Свак јури, свак својим послом уперио к цил>у. Свјеж зрак мало примирио и прибрао оца и сина. Отац изусти: — Ето, и та брига сретно оде. — Да, оче! Ja сам учинио своје! ' — Јеси, сине! Јеси! Учинио си, и то ми je јако драго. Волим што си испит положио него да си ми јарам волова поклонио. . . Eto, толико mu je драго, a Apaiр he бити и твом амиџи и дајџи и свима нашим пријатељнма. Угодан вјетрић долазио с истока, откуд су и они дошли. Лијепа ječe«, пуна рода, звала људе на рад. — Шта ћемо сад? — пита Мустафа оца. Ово питање мало збуни Сабит еф. Јер, збиља: шта да сад ради? Кад je испит положен, онда треба сва друга питаља привести крају. Треба бити у првом реду начисту: хоће ли Мустафа моћи похађати медресу, однооно хоће ли га примити и под коју цијену, и xohe ли он — Сабит еф. — моћи све плаћати и како he то плаћати; затим треба чути ријеч г. управитеља медресе; код њега су документи... Најзад, сад треба одлучити или he ићи натраг кући у село или he сина оставити у Тузли и тако се с њиме растати. Сабит еф. најприје оде у канцеларију г. управитеља, али га не нађе ;он je на пријемном испмту претсједник испитне комисије. Распита се, када he г. управитељ моћи примати странке, те дозна: да о том нема говора за oeaj дал. Једиио они родител>и, чији су синови пали на испиту, могу доћи у канцеларију и лримити свједоџбе, како би могли крен у т^ јо ш данас кући, да џабе не троше у граду. Даклен, Сабит еф. je морао са сииом преноћити, na сутра остати од реда у питању медресе. _Стога je Сабит еф. повео сина у чаршију. Ваља се побринути. за конак, за ручак и вечеру, за коње. . . Скоро he и подне. У путу му паме на ум Мустафина реченица »Ja сам, бабо, учинио своје!« Иде он са сином, a све разглаба у себи ријеч no ријеч. Да, да, добро je рекао. Паметно. ГТаметно и дубоко као какав одрастао човјек, као учеван човјек, као филозоф. Али, у тој реченици: »Ja сам, бабо, учинио своје!« након резонован>а опажа се и друга, неизговорена реченица: шта ћеш ти сада, бабо, учинити?« Наравно: кад je син учинио своје, треба и отац, према томе, да учини своје. Т р е б а ... мора!. . . Отишли су у ашчиницу и ту ручали добро. Отац je наручио Мустафи, осим славих јела, и халву и сутлију, те с уживањем гледао у сина: како слатко једе. — Хоћемо ли сад кући? — Кући? He! — вели отац. — Па шта ћемо сад? — Стани! Видјећеш. Док се смислим. . . A онда се као лецне мало: — Још имамо времена до поласка. Иза тога су отишли у џамију и клањали подне, a онда сједоше у једну кафану. Ту Сабит еф. затече једног свог ахбаба — муалима те с њим отвори разговор, a Мустафи дадоше четири динара да иде на пазар, нека кутш себи грожђа или другог воћа и нека мало разгледа град, a око икиндије да се иађу у хану. Кад je Мустафа отишао, отвори љегов отац разговор о сину, те ислрича своме ахбабу и колеги своје неприлике и мезгоде. Времена тешка, скупоћа, не може се na крај изаћи a овамо трошкови на све стране a најгоре je школовање. — Сад, брате, Алија, шта да радим? — У медресу с њим! — Али трошак, трошак! — Задужи с е . . . али школуј! Продај коља ,в о л а ... a чувај сина од незнаља. Ако ra — вели му Али еф. — сад не даш послије je више касно. Прут док je м ад. . . He Оудеш ли га школовао и оспособио за своје . . . за његово вриЈеме, он he те корити док си жив, a кад умреш, Бог зна, ои ли ти и рахмет предао. Знај, из дана у дан све je живот тежи, гш кад je нама данас овако, ja како> he њима, нашпм сииовима и кћерима бити до 10—15—20 година! Растали се кад je учила икиндија. Из џамије оде Сабит еф. у хап и ту затече Мустафу, како пригледа кола и кон.е. �Н а ук а и ж ипот KAKO JE ФРАНКЛИН СПУТАО МУЊУ Ha основу открића енглеских, француских и њемачких учењака на подручју тајанствене електричае природне силе, постало je средином прошлога стољећа модом, да се л>уди забављају стројем за електризираље. Ha дворовима, no салонима и no свим школама била je то нека особита забава, да помоћу апарата за електризирање убијају птице или да се изводе свакојаке друге ствари. Стога није било никакво чудо, што je мистер Колинсан, члан »Краљевог друштва« у Lc-ндону, дошао на идеЈу да такдв строј заједно е напутком за употребу пошаље' »Америчком филозофском друштву« у Филаделфији, јер су се чланови тих друштава марљкво обавјештавали у свим HOBHiM открићима и изумима. Бењамин Франклин, бивши штаппар из Бостона, који je већ прије тога имао прилике видјети апарат за електризирање, у велике се као оснивач »Филозофског друштва« обрадовао дару из Лондона. Он je одмах кскористио прилнку, да понови покусе, што их je већ прије тога шгдио у Бостону. Он je практичним вјежбама ускоро стекао велику вјештину у извршавању свих могућих покуед, rq више, што му je кућа увијек врвјела од\људи, који су хтјели упознати елект.рично чудо. Не само да je он направио прзу стек^ричну батерију, која je омогућила да ,се експерименти врше с већим учинkoim, него je открио и позитивно и негативно дјеловање електркцитета, n a je .најз.ад дошар дО увјерења, да je електрицитет и муња једна те иста појава и да муња није ништа друго него огромна електрична искра. — Овдје ћемо у хану преноћити, — вели му отац, a сутра ћемо вмдјети шта ћемо и како ћемо. Освануо петак, сретан дан... Одмах изјутра био ведар, сунчан, лахак. Сабит еф. дошао у медресу с Мустасром. Отишао у канцеларију г. управитељу и ту дознаде: да je наставнички савјет, на темељу положеног пријемног испита, уважио његову молбу и примио му сина у иптертат уз малу плаћу. Сабит еф. се захвалио н.а сусретл>ивости и, некако бојажљиво и срамежљиво рекао: — To je све лијепОј а л и ... — Шта »али«? — Треба плаћати. . . — Да, да, треба плаћати за школовање. Прошло je оно старо, добро вријеме кад се плаћало ђацима, ако ne полазити школу. Сад се плаћа школи, јер она од тог и живи. Уосталом. . . вели један професор, ако ти не- даднеш Мустафу у интернат, ето других пет-шест који ће молити да буду примљени мјесто њега. — Душе ми je тако . . . заврши Сабит еф.( те се маши џепа и плати прве трошкове, a кад изађе из канцелариЈе и видје свога Мустафу, рече му: — Сине, ти остај овдЈе. Ту je твоја нова дружина, ту je твој нови дом, a Ja одох кући сам! Пази добро на ред, учи и владај се добро, поштуј гг. професоре више но мене. Ето, cmie! Ти си учинио ceoje — јучер, a ja данас учимих опет своје. Једно за д руго. . . Рекавши то, тури сину у шаке нешто napa за књиге и друге потребе, те се с њим опрости. A Мустафа, сав сретан и радостан, испрати оца до главних врата медресе и рече: — Бабо, селам ћеш мајци, браћи и сестрама. Сретан ти пут! Хусеин Дубравић »Електричши флуид«, тако je 7 иовембра запиеао у свој дневник, »слаже се с муњом у овим својствима: 1. у свјетлу, што ra оба дају; 2. у боји свјетла; 3. у цикцаку њихова пута; 4. у брзини њихова гибаља; 5. у томе, да их воде ковине; 6. у детонацији код њихове експлозијеЈ 7. у томе, што постоје у води и леду; 8. у кидању тјелеса, кроз која пролазе; 9. у убијању ж-ивотиња; 10. у таљењу' ковина; 11. у паљењу горивих твари; 12. у сумпорастом уирису, који je обима заједнички. Електрични флуид привлаче шиљци. Не знамо, да ли je тако и код муње. Но како te иначе слажу у свим појединостима, у којима их можемо поредити, зато je вјеројатно, да he n у овоме случају бити тако. Хоћемо ли нашравити покус?« ... Бењамин Франхлин нкје био човјекЈ који би пустио идеју, a да je не би извео, na макар te радило и о самој иебеској муњи. Код покуса, да с помоћу јако набијених ооца убије пијетла, десила му се та незгода, да су се боце испразниле над његовом властитом главом и обориле га на земљу, тако да je остао лежати без свијести. Унаточ томе није ice"*6oiao много јачега испражњења муње. Како се експеримент за констатацију, да ли шкљци исто тако привлаче мушу као и електрични флуид, могао 'кзвршити ca.vio с високих тачака, a у Филаделфији није било торњева, зато je Франклин дошао на идеју, да покус изврши помоћу змаја. Он je na змај причврстио кључ, за који зе опет привездо свилепу нит, јер сзила me води слектрицитет, na ју je зато .чогао држати у руци за вријеме експеримента. Кад се једнога јесенскога поподтева године 1752. појаЕила олуја, отишао je са својим сином, који je једино оио упућен у његов план, нека.чо напоље и испустио зма]а у бис. Испрва се чи-нило, да покус mnje успио. Но пошто je киша добро промочила узицу, приближио je Франклин чланак прста кључу, na je осјетио^ како га je струја онажно потресла. И сваки пута, кад се с прстом приближио кључу, скочиле би искре. Ha концу свога експеримента набио je још боцу електрицидетом из облака, који су се налаизи над Филаделфијом. Било je извршено изванредно дјело. Нико жив nmje прије Франклина изазивао разорну муњу, ни један joj смртник није гледао тако у очи попут њега. »Прометеј je украо искру небескога огња«. Извјештај, што га je Бењамин Франклин послао »краљевско.м друштву« у Лондоту, није испрва наишао на особиту пажњу. Taj су извјештај додуше прочитали у дру.и гзу, алн га стручЈБаци нијесу узели озбиљно. Но кад су raj извјештај и друга Франклинова лисма показали дру Фортергилу, дали су их на његов потицај у штампу. Ови су списи побудили велико чуђење, na су их превели на многе језике. Опат Нолет, учитељ физике француске краљевске породнце, објелоданио je свезак противуписама, у којима je побијао истинитост оеих екслеримената у ФиладелфмЈи. Међутим je ипак доживио, да су сви физичари одбацили н.егову науку и наставили истраживања Франклинова. Сад je Франклин прешао на практично искориш*\авање свога експеримента. Опажан.е, да ковински шиљак привлачи муњу, довео je до закључка, да такви 1::ил>ци, ако te причврсте на крововима зграда з жицом споје за земљом, морају муњу одвести у земљу и тако очувати зграду од штете. Тако je изумљен муњовод или громобран. 27 �,,JVa uranku” Šala sa sela u jednom činu sa pjevanjem. L IC A : Salko, stari pastir Mejra Fata Zejna 1 djevojke Đulsa Habiba Ahmet, momak. Momci i djevojke. Pravo prikazivanja, bez odobrenja pisca, imaju samo »Gajretove« jedinice. J »NA URANKU« Đurđevdansko jutro. Odnekud dopire šum gorskog potoka, pomiješan sa cvrkutom ptica. Proljetno sunce tek se probilo kroz granje ozelenile šume i baca sjeoike na starog i bradatog pastira, Salku, koji je sjeo na panj i zanešen svira na svojoj svirali. I. (Salko, zatim djevojke: Mejra^ Fata, Zejna, Habiba i Đula) SALKO: (Svira) Mošćanice vodo plemenita: Ej, Mošćanice, vodo plemenita Usput ti je, selath ćeš mi dragoj. (Dok on tako zanešeno svira iza njegovih leđa dolaze: Mejra, Fata, Zejna Habiba i Đula sa još nekoliko drugarica. Salko ili zanešen svojom pjesmom nije ni opazio, a kad ih ipak spazi, zastane). * ^Л г, SALKO: A h! MEJRA: Znaš li starce gdje je gorski izvor? SVE DJEVOJKE: (U g las): Gdje je izvor? SALKO: Izor gorski, na kome se kupaju vile zagorkinje? SVE DJEVOJKE: Da se i mi jutros okupamo! FATA: Da nam život bude srećan! ZEJNA: Da ne ostanemo usidjelicel HABIBA: D a se poudamo! ĐULSA: Hoćemo, da se udarno! SALKO: Na izvor ste tako poranile? MEJRA: Đurđevdan je danas! FATA: N a uranak smo došle! ZEJNA: Da gorsko vrelo potražimo! HABIBA: Da se u njem okupamo! ĐULSA: Da nam život bude srećan! SALKO: Aha! N a izvoru sreću vi tražite? MEJRA: Kaži nam gdje jel SVE DJEVOJKE: Daćemo ti cvijeća. MEJRA: Evo ti đurđevka i bosioka i ružmarina! OSTALE DJEVOJKE: Evo i od nas (daju mu). SALKO: Alaj divno miriše? Kao da je iz raja došlo? Otkuda Vam? MEJRA: Ružmarin i bosiok sam sinoć metnula pod jastuk i rekla: Sutra, kad odem na uranak predaću ga prvom mu­ škarcu kojeg sretnem. SALKO: I ja sam bio prvi! He he he. MEJRA: Tebe sam prvog srela. SALKO: Zato ovako lijepo i miriše, što je bio pod tvojim jastukom, pod tvojom kosom ... . MEJRA: Ona djevojka, koja to cvijeće metne uoči Đurdevdana pod jastuk i na Durdevdan se okupa na gorskom vilin­ skom vrelu, udaćc sci SALKO: Udaće se? He he hc. SVE DJEVOJKE: Udaće se! SALKO: I, baš sve hoćete da se udate? Sve? SVE DJEVOJKE: Hoćemo! Hoćemo! SALKO: Zašto ste tako požurile? Kao da ste ostarile? Zar ne možete čekati? MEJRA: Čekam dragog odavno, a on mi ne dolazi, nema ga mi odkuda, da mi se javi. Dani prolaze brzo---FATA: Ja sam sve ruho već odavno spremila. Cevrine i jagluke sam navezla i čekam uzalud. Svako jutro kad se pro­ budim ubacim po jedan kamen u ćup i tako dane brojim. Čitav ćup se napunio, a dragi ne d o laz i.... pa ne dolazi! HABIBA: Ah, da mi je vitka momka, crna oka, tankog brka, pa da me odvede ovako mladu daleko, daleko.. . . ? ZEJNA: A moj dragi, da mi se hoće povra'iti? Otišao je, os­ tavio me, pa se i ne vraća. Nesretna sam zbog togal ĐULSA: Da mi je samo znati hoću li se ikad udati, čini mi se lakše bi mi bilo? SALKO: Ih, pa to je lahko. ĐULSA: Kako lahko? SALKO: Ja ću ti kazati. Ja ću ti pogoditi hoćeš li se udati ili SVE DJEVOJKE: Kako? Kako? MEJRA: Ko će pogoditi? Ti zari SALKO: Ja. MEJRA: Ko si ti pa da znadeš to pogoditi? SALKO: Ja sam zaštitnik djevojački. Ja pogađam sudbinu dje­ vojačku, pa se uvijek oko mene okupljaju djevojke. SVE DJEVOJKE: Sudbinu? SALKO: Ja pogodim, koja će se djevojka udati, a koja neće. SVE DJEVOJKE: Kako to? MEJRA: Kako pogodiš, kako? SALKO: Ja gledam djevojkama u dlan i sve pogodim. SVE DJEVOJKE: U dlan? MEJRA: U dlan gledaš? SALKO: U dlan gledam i pogodim. FATA: Kad bi mi to vjerovale? ZEJNA: Kao da nešto možeš vidjeti u dlanu? HABIBA: Ne vjerujem. SALKO: Vjerovale vi ili ne, ja ću Vam pogoditi, koja će se od vas udati, a koja neće. MEJRA: Ti ćeš pogoditi? Ti? SALKO: Daj ovamo dlanl FATA: Deder, meni kaži, da vidim hoćeš li mi pogoditi! (pruža dlan). ZEJNA: Meni, meni recil Mene je dragi ostavio. Reci mi ho­ će li mi se vratiti! (pruža dlan). SALKO: Ja sam zaštitnik djevojački. Djevojke su slatko voće. Svako pruža ruku za tim slatkim plodom. A kad ga otki­ ne i okusi, onda ga često i ostavi. A, voće nije za bacanje niti su djevojke za ostavljanje. He he he___ MEJRA: Evo dlana 1 Reci mi hoću li se udati ili neću! ZEJNA: Odmakni! Jok! Meni će prvoj kazati, menil MEJRA: Uh, tebi? Šta tebi ima da kaže, kad su te do sada trojica ostavila? ZEJNA: Lažeš! Nisu oni mene ostavili, nego sam ostavila ja njih. Šta je tebi briga za thn? MEJRA: Briga mi je, jer sam ja prva i meni će prvoj reći! Prvoj će mi u dlan pogledati. ZEJNA: Jok tebi, nego meni! DULSA: Šta se svađate! Meni će kazati najprije, pa onda va­ ma (pruža dlan). �FATA: (Odgurne je). E, neće vala tebi nego baš menil (pru­ ža dlan). ĐULSA: Šta se guraš? Kud si navalila? Kakva je ovo ne­ pravda? Kao da mi ostale ni žive nismo? OSTALE DJEVOJKE: A mi? Zar nama neće ni kazati? ZEJMA: (Gura ih). Stanite, čekajte! Meni će najprije reći, ja sam najstarija! MEJRA: Jok! Meni je najprije obećao, meni! SALKO: Ne gurajte me! Oborićete me! Šta ste navalile kao pčele? MEJRA: Kad se guraju, a meni ne daju ni da pristupim ni da se približim. SALKO: Svi ćete ma red doći. Svima ću vam kazati. Strpi­ te sel MEJRA: Meni prvoj! (pruža dlan). FATA: Meni prvoj! (pruža dlan). ZEJNA: Meni, meni! (pruža dlan). Đulsa: Jok, meni će prvoj, menil (pruža dlan).. OSTALE DJEVOJKE: (Guraju jedna drugu i probijaju se naprijed). Meni, meni, menil SALKO: Sve ovamo oko mene! Sve! Sjedite pa ću Vam ka­ zati! DJEVOJKE: (Sve sjedaju osim Mejre). SALKO: A ti? MEJRA: Kad su ove zauzele sva najbolja mjesta, a ja nemam gdje ni sjesti. SALKO: Hodi ti ovde kraj mene jabuko moja! MEJRA: Ali, meni ćeš prvoj kazati I SALKO: Hodi ti ovde, hodi, pa ću ti kazati. Sve ću ti kazati, jabuko mojal MEJRA: (Sjeda). Eh, baš ću ovdje 1 — He he h e.. . . № SALKO: Tako, tako jabuko moja! Ja sve djevojke nazivam jabukama, jer su sve jedre, rumene i slatke kao jabuke. MEJRA: (Pruži dlan). Kaži mi hoću li se udati ili neću! SALKO: Čekaj, čekaj, jabuko mojal Ne može to tako. MEJRA: Rekao si da ćeš mi prvoj kazati. SALKO: Rekao sam i kazaću ti, ali naprije valja platiti, pa onda. SVE DJEVOJKE: Platićemo, platićemo! MEJRA: Platićemo ti! Ne boj se! SALKO: Ja neću novaca! Ja ne volim novca. Radi novaca se ljudi medu sobom zavađaju, radi novca se tuku, propadaju i podižu se. Novac je često uzrok ljudske nesreće. SVE DJEVOJKE: Šta ti hoćeš? MEJRA: Šta bi ti htio od nas? FATA: Kako ti možemo drukčije platiti? SALKO: Možete ako samo hoćete. SVE DJEVOJKE: Hoćemo, hoćemo! SALKO: Onda mi zapjevajte 1 Hoću vašu pjesmu da čujeml MEJRA: Šta će ti naša pjesma? Šta imaš ti od nje? SALKO: Hoću pjesmu djevojačku! Ja volim djevojke i nji­ hovu pjesmu. MEJRA: Najprije nam kaži, pa ćemo onda zapjevati. SALKO: Ne mogu. Meni se od pjesme djevojačke stvori vidik u prošlost i u budućnost i, onda vam sve mogu reći. Onda vam mogu pogoditi, koja će se udati, a koja neće. MEJRA: Ja ću ti zapjevati, ali meni ćeš prvoj kazati. OSTALE DJEVOJKE: I mi ćemo. SALKO: Dobro, dobro, Da čujeml MEJRA: (Pjeva, a ostale za njom): Kraj potoka bistre vode, šuma zelena, a u šumi zamišljena sjedi djevojka. Potok teče i protječe, šuma zeleni i gora se s listom sasta, a ja nemam s kim . . .*) SALKO: Eh, sad sve vidim. Sad vam sve mogu reći. MEJRA: (pruži dlan). Deder, kazivajl SALKO: (Uzme joj ruku). Kako ti je ruka mala i topla, a oči ti plamte? Iz očiju ti izbija želja za dragim, želja za ašikovanjem, želja za milovanjem. SVE DJEVOJKE: Jest, jest. FATA: Pogodio si. MEJRA: (povuče ruku) Nije istina! SALKO: To piše na tvojoj ruci. Daj ovamo rukul MEJRA: (pruža dlan) Gdje piše, gdje? SALKO: (uzme joj ruku) Evo, ovde, ovde, jabuko mojal MEJRA: Kaži mi bolan, hoću li se udati ili neću? SALKO: I to ti piše ovde. I to ću ti odma reći. MEJRA: Kazuj što piše? šta? OSTALE DJEVOJKE: Hoće li se udati ili neće? SALKO: Čekaj, čekaj, da vidim! (gleda joj u dlan). Ova crta kaže da ćeš se udati . . . SVE DJEVOJKE: Za koga? MEJRA: Šta piše, zbori! SALKO: Druga crta kaže da će to biti uskoro. MEJRA: Uskoro. . .? Kada? SVE DJEVOJKE: Kada? Kada? SALKO: Odmah ako hoćeš. Odmah! SVE DJEVOJKE? Odmah!? MEJRA: Za koga ću se udati, znaš li? SALKO: Treća crta veli, da nije mladoženja daleko . . . Tu je. Evo mu stope! MEJRA: Ko bi tć mogao biti? SVE: Koii li je to? SALKO: Zar je to teško pogoditi? SVE DJEVOJKE: Ko je? MEJRA: Kaži ako znaš! SALKO: Ja! Ja sam taj, koji ti je najbliži! Evo, kraj mene sje­ diš. Kraj mene! MEJRA: (trgne ljutito ruku). Ti? (ustane). Ti zbijaš šalu! OSTALE DJEVOJKE: (ustanu). Šta ti hoćeš? SALKO: Hoću da se oženim! SVE DJEVOJKE: Da se oženiš? Ha ha h a .. .1 SALKO: Šta se čudite? MEJRA: Tako star i hoćeš da se ženiš? SALKO: Nisam ja star. Star je onaj, koji i ne pomišlja na to, koji to ne želi. a ja hoću da se oženim. Ako se danas ne oženim, nikada se više ni oženiti neću. Hodite ovamo! Ovamo! (Raširi ruke i pođe djevojkama). SVE DJEVOJKE: (Smijući se razbježe se kud koja). SALKO: Kuda bježite? SVE DJEVOJKE: Na izvor. MEJRA: Na izvor kud smo i naumile. SVE DJEVOJKE: Na izvor idemo, a tebe ostavljamo. SALKO: Šta ćete raditi tamo? FATA: Da se na izvoru okupamo! ZEJNA: Da nam život bude srećan! HABIBA: Da ne ostanemo usidjelice 1 ĐULSA: Da se poudamo! SALKO: Što ćete na izvoru, kad vam ništa pomoći neće. Udaćete se za onog za koga vam je suđeno! MEJRA: Ko to kaže? SALKO: Kažem jal *) Komponovao Kačerovski. .29 �MEJRA: Da se nisi i ti okupao u njemu? 5ALKO: Svako jutro sam na izvoru ja prvi. 3VE DJEVOJKE: P a.. . . ? ZEJNA: Sta je bilo? SALKO: Ništa. Sreću je uzalud tražiti. Sreća se ne traži. Ona dolazi sama, ovako, kao što Ste i vi danas meni došle. MEJRA: Mi hoćemo da se udarno 1 SALKO: A ja hoću da se oženim 1 ZEJNA: Pa oženi se! Ko ti brani?! SALKO: I hoću! Samo ne znam koju bih? Kad ste mi sve drage, kad ste sve lijepe i mlade, jedre i slatke, kao ja­ buke. Najvolio bih, kad bih vas mogao ovako pohvatati sve, sve! (raširi ruke i pođe da ih hvata, a ove bježe smijući se). . ZEJNA: Zar ne možeš jednu izabrati? SALKO: Pokušaću. Najbolje je, da zatvorim oči, evo ovako (zažmiri i raširi ruke) pa da uhvatim jednu koju stignem! Pristajete li? ZEJNA: Stari kurjak, hoće mladu ovcu! MEJRA: Hajde da se našalimo s njime! FATA: Samo, da se šala ne pretvori u zbilju? MEJRA: A, koja bi ga? Nemoj biti luda! SALKO: Jeste li se smislile? ZEJNA: Jesmo! Pristajemo! MEJRA: Čekaj! Ti žmiriš i sve vidiš. ZEJNA: Da mu zavežemo oči! MEJRA: Evo marame! ZEJNA: Ja ću m u ih zavezati, pa onda, neka traži i hvata, koliko hoće. SVE DJEVOJKE: Zaveži dobro! Zaveži. ZEJNA: (Veže). Ne brinite. SALKO: Veži koliko ti drago, pristajem. ZEJNA: A sad hvataj! SVE DJEVOJKE: H vatajl'T Ivataj! SALKO: (Stane raširenih ruku ganjati djevojke, ko se, izmiču ispred njega). Stanite! Ne bježite! SVE DJEVOJKE: Nećeš nas uhvatiti! II. (Prijašnji i momci) MOMCI: (Van scene) Iiii........ juhi Iiii.. . . juh! MEJRA: Sta je to? SVE DJEVOJKE: Ko je to? SALKO: (Skida maramu) Čekajte, da vidim ko je. MOMCI:: (Van scene): I i i i . . . juh! I i i i . . . juhi ZEJNA: Neka vriska se čuje! SALKO: (Izviruje u šumu). Momčadi jal MEJRA: Momcil Eto momaka! FATA: Dolaze ovamo! ZEJNA: Koliko ih samo imal HABIBA: Divni li su? ĐULSA: Mladi li su? MEJRA: Veseli sul FATA: Traže nas, dozivaju nas! ZEJNA: Hajdemo k njima! SVE DJEVOJKE: Hajdemo! SALKO: Ej! Kuda ćete? SVE DJEVOJKE: Idemo momcima. SALKO: Zar na izvor nećete? MEJRA: Daleko je. SALKO: Nije. Eno tamo navrhu ove šume, ispod stijene. Tu je. FATA: Visoko je. SALKO: Nije, nije. Evo ga! Vidi se. ZEJNA: Umorne smol SALKO: Tako mlade pa umorne? HABIBA: Hladna je v o ja . Ozepćemol SALKO: U vas je krv vrela. Vi ne možete ozepsti. ĐULSA: A šta će nam izvor? SALKO: Zar se nećete okupati? SVE DJEVOJKE: Nećemo! Nećemo! SALKO: Ostaćete usjedilice. SVE DJEVOJKE: Nećemo! Nećcmol MOMCI: (Van scene pjecaju): (Djevojke zastanu) Zaspala djevojka brijegu na kamenu. Brijegu na kamenu, dragcm na koljenu. . . . MEJRA: Slušajte! Čujte! Nama pjevaju! SVE DJEVOJKE: Nama pjevaju! Nama pjevajul MOMCI (Van scene pjevaju): Oj, djevojko, džido moja! Džiđala te maika tvoja! Džiđala te majka tvoja, nadžiđanu meni dala! MEJRA: Evo ih blizu! Tu su! FATA: Dolaze, dolaze! ZEJNA: Zovu nas, zovu! Dozivajul HABIBA: Mašu nas, mašu! ĐULSA: (Vikne). Eto nas, eto nas! SVE DJEVOJKE: Eto nas, eto nas! (odjure sve osim Mejre.) III. (Mejra i Salko). MEJRA: (Pritrča Salki). Dajmi maramu! Brzo! Odošel SALKO: (Uhvati je za ruku). Ti ćeš ostati! MEJRA: Zašto me hvataš? Daj mi moju maramu pa da idem. One odcše, a ja ostadoh: Pusti 1 SALKO: Nismo li se tako pogodili? MEJRA: Što smo se pogodili? SALKO: Koju uhvatim, da bude moja. Tebe sam uhvatio i ti si mojal MEJRA: Pusti me! SALKO: Ne puštam te, kad sam te jednom uhvatio. MEJRA: š ta hoćeš od mene? Ko si ti, da me zaustavljaš? SALKO: Ja sam tvoj zaštitnik. MEJRA: Od koga me imaš zaštiti? SALKO: Od momaka. Od one mlađarije. MEJRA: Ja i hoću momcima, pustil SALKO: š to će ti ona mlađarija? Ništa ne znaju. Propjevaju i odu, a ti ostaneš. Ja te neću nikad ostaviti. Uvijek ću biti uza te. MEJRA: Pusti, pustil SALKO: Ne puštam te nikako. MEJRA: Ama pusti bolan, odoše momcil SALKO: Zalud se otimaš. Oteti se nećeš. MEJRA: Zašto si me uhvatio? Šta hoćeš? SALKO: Hoću tebe. MEJRA: Šta ću ti ja? SALKO: Da te vodim sebi. MEJRA: Jesi li pametan? šta ću ti ja? SALKO: Kako da nisam pametan? Ovako lijepu djevojku zaželiti, a ne biti pametan. MEJRA: Šta ćeš mi ti, tako star? Ja te nećul SALKO: Nisam ja star. Otkud bih bio star? Srce mi je puno ljubavi za tebe. Hajde, pođi za mel U mojoj te kući čeka sreća. Imaćeš svega što zaželiš. Svega! MEJRA: Neću, neću bolan, kakav si gadan? SALKO: Cuvaću te kao kap rose na dlanu. Hajde! �V r v i m u s lim a n s k i m o d n i s a lo n Muslimani Bosne i Hercegovine su posljednjih godina pošli krupnim koracima naprijed. To se opaža na mnogim nji­ hovim kulturnim pothvatima. To se, is'.o tako, vidi i na pri­ vrednom djelovanju gdje se pokazuje sve više solidnosti i stvaralaštva. Muslimani cu došli do saznanja da im je spas i najveća zaloga budućnosti rad i samo rad. Svojim sopstvenim snagama treba da se pomognu i unaprijede pa su tim putem i krenuli. Svkodnevno se srciamo sa ponekom novom akcijom koju dosad nismo vidili. Sitan rad je preduslov velikih uspjeha. Sa­ mostalni poslovi, nezavisni od države i drugih institucija, do­ nose najviše koristi. To se vidi i po uspjehu drugih. Stoga se muslimani i posvećuju sve više samostalnom radu, pa on bio i sitan, najmanji. Tako niču nove poslovne rajnje, trgovačke i zanatske, više se kalkuliše i štedi. U tome i leži glavna eko­ nomska podrška i snaga pojedinaca i zajednice. Kod o\akih prilika nije, dakle, čudo što su posljednjih godina nikle neke nove radnje među muslimanima koje .oni ranije nijesu nikad vodili. Cak i muslimanke stupaju vedra čela na ovakav rad i u tome imaju punog uspjeha. Sada više nije rijetkost da vidimo muslimanku u trgovini. Staviše, jedna mu­ slimanka je prošle godine otvorila u Sarajevu vlastiti fotograf­ ski aitelje, postala je, dakle samostalan privrednik. Ona je već pokazala dovoljno umješnosti i snage u borbi sa savremenem konkurencijom i privrednom utakmicom. Sada imamo još jednu novost. U Sarajevu otvoren je prvi muslimanski krojački modni salon, ^alon se zove »Fethija« i nalazi se na ćošku Cukovića i Prestolonasljednika Petra ulice. Vlasnici salona su odlični Gajretovi radnici gđica Fethija Muhić, kćerka g. Jusuf ef. Muhića, školskog upravitelja, i g. Mustafa Novajlija. Oni su izučili svoj ^anat kod najboljih maj­ stora i sada svo znanje žele da pruže svojim mušterijama. Od­ ličnim Gajretovim radnicima i prijateljima želimo pun uspjeh u njihovom novom radu. MEJRA: Zar ima sreće bez ljubavi, a ljubavi bez mladosti? Pusti me da idem, da ašikujem! SALKO: Ako pođeš za me, cbasuće te sreća sa svih strana. Hajde! Imam kuću, stado i nešto zemlje. To će sve tvoje biti. Ti ćeš upravljati, ti. MEJRA: Šla će mi sveto, kada sreće nema? Kad ljubavi nema? SALKO: Još koliko ovde ljubavi ima! Paziću te, čuvaću te kao cvijet. Svaka želja tvoja biće za me zapovijest, — — hodi! MEJRA: Kad te ne v.olim, kad si mi stran i star. SALKO: Opet mi veliš, da sam star. Zar niko ne vjeruje, zar niko ne čuje i ne vidi, da još nisam star? Ja sam još mlad, još željan života, topline i ljubavi. Željan ženske nježno­ sti, ženske ruke. Zar ja nemam pravo na mali dio sreće? Zar nemam? MEJRA: Sam si kazao da se sreća ne traži, da ona dolazi sa­ ma. Kad si je dosada čekao, čekaj je i dalje, a mene pusti! (Otima se). SALKO: Čekao sam, čekao, ali više ne mogu i neću. Hajde 1 Ti moraš biti moja! Hajdemo! (Povede je). MEJRA: Kuda me vodiš? SALKO: Sebi, mojoj kući. MEJRA: Neću, neću. Šta ću ja u tvojoj kući? SALKO: Da mi budeš žena. MEJRA: (Udara ga). Pusti me bolan, pusti 1 SALKO: Ja na tebe čekam trideset i pet godina, pa sad kad sam te jedva uhvatio, da te pustim? Ne mogu. Hajde 1 (Snažno je povuče za ruku). (Svršiće se!) Ј е д н а n j e o t a р а хм . Н е з и р а УСаџи H a jiu h u Године 1913, на 31 јуна, био je рахметли Незир X. Налић у Београду. Он je, како смо у прошлом броју написали, прије кратког времена преселио на ахирет. Сада доносимо његову ф отограф ију из ратног времена, a уједно и једну пјесму, коју je рахметли Незир написао те године (под псеудонимом) и посветио свијетлој уСпомени рахм. Османа Ђикића, који je тад а склопио своје очи за навијек. Још 1913 године je, како се види, врли националиста рахметли Незир X. Налић наслутио наше народно ослобођење и уједињење. Препис ове пјесме добио je r. Селим Бабињац из Ж епча 1936 г. од г. Ристе Важића, апелационог судије, који je пјесму нашао у архиви О кружног суда у Сарајеву из времена омладинских националистичких процеса пробуђене револуционарне Босне. Данас доносимо ову пјесму, да je сачува.мо за потомство као лијеп докуменат наших националих осјећањ а из крваве предратне ере у заробл: гој Босни. Осману ЂикиЋу! Са смрћу твојом, Србине брате, Много je Српски изгубио род! To нико други оцјенити не може Сам једини и Свевишњи Бог! Сила си био, силно се борио, Не жали труда за народ свој! Под проклетим игом »Српског душманииа« Не малакса духом, био си бoj! Умро си1 тебе не видимо више, Ал идеја твоја осварит се мора! Аманет што си оставио нама, Крви се напит, »црнога орла!« Умро си! тебе не видимо више. Ал мисо твоја умрети неће, Крв пролити српског душманина. »Српски народ слободан биАе« Рахмет ти души лахка ти земља Почивај мирно, и немај бpure, »Наша мајка слободна биће«, Србнн се диже, крв пролиће! Б е о г р а д, 31 јуна 1913. Н. ЗИЈА ХАЏИНАЛИЋ 'Ђ 31 �T onл m i a и ром апт ика арнаут ске н а р о д н е деоге 1. Заш то сте помислили за Арнауте да су сасвим дивљи, без осећања? Јер, код њих има збиља изванредних ствари и човек им се ннкада не може довољ но начудити и надивити. Ви сте, на пример, чули за бесу: Арнаутин зна да буде најбољ и пријатељ , без обзира на веру и обичаје, али — он зн а д а буде и најгори крволок који ж уди да види туђу (душманску) крв и да изврши освету. Кажем вам, верујте, има тако много чудноватих и интересантних ствари ко д њих. И зато ми није чудно што има људи са погрешним схватањима и убеђењима, к о ји никад неће хтети ни помислити да јед а н »скоро дивљи« народ с обзиром на своју непросвећеност, м ож е имати и песму, наравно песму о д какве вредности. . . . И, кад погледате она сура и помрачена њихова лица, повијен стас од снисходљивости, неповерења, бојазн и и бриге за свакидаш њ и крух; онај ход људи који живе у вечном иш чекивању непријатности, не м ожете стећи боље -мишљење о д онога ш то сте га до сада имали. Није ни могућно најз а д . . . A они, међутим, и м а ју .та к о дивну песму, и звуци њ ихових ш арги ја су тако болећиви, и гласови су тако пријатни и меки ка д се кроз кланце и брда одази вају речене речи- чежњ е и бола . . . Да, али то треба и разумети, односно схватити. 2. Каквих специалних песника и верзификатора они немају. Али то не причињ ава теш коће да сваки важнији д огађај у селу буде испеван у нарочиго упечат.Ђивим стиховима ко ји се одли кују невероватно различитим и, тако рећи, уметничким мелодијама. Сад ми баш паде на ум стих јед н е лепе песме, ко ју певају њ ихове жене, обично јутром и вечером. Не, није потребно чути песму до кр а ја ; није потребно разабрати све речи; није потребно чути ни једну строфу — само почетак, a одм ах ћете схватити да она неш то вреди, је р њ ихове су песме дивне у свему, a н арочито оне болећиве љ убавне песме њ ихових жена, они страсни призиви и рефрени, који обично почињ у речима: »Oj чобане, ш то свираш у к а в а л у !. . . О, верујте, в ерујте да je вредно прож ивети са њима макар јед а н месец, ако не годину или век. Јер, оно ш то они им ају одиш е некаквом егзотичношћу, некаквим орн јен тали зм ом коме je и сад у двадесетом веку сасвим страно оно ш то ми тако радо примамо са зап ада у виду ром анса, танго-а и бонтона. Н аравно, ми то примамо зато ш то нам je то све и »потребно«, a они га такође познају, али ra гордо и д остојан ствен о о д б и јају , је р осећају да не би виш е имали овога свога мира, тобожњ е среће и задовољ ства. Загим, код њ нх нема ни- онога: q u isq u e šibi proxim us; него јед н о г за све и сви за јед н о га. У свему се помоћи, наравно, уколи ко то д опуш тају опш те прилике њ ихових села. Али, на ствар! 3. Песма приказује породичну трагедију, ко јо ј je у зр о к потајна љубав младога и лепога сеоског младића и дивне Асиме, коју су родитељи продали за другога. М ладић je разочаран и он хоће освету, ш то код њ их није необично. Али, кад год се сети д евојке коју je »некад« тако волео, он немоћно плаче: »Звао сам те девојко, испод прозора: »Душо, дођи у башту сред цвећа . . . »И гледао сам ти дуго очи, »Te твоје лепе, црне очи . . . »a тв о ја свилена коса . . . « %Он застаје, је р га гуши бол. Али, одједампут, у њему плане жељ а за осветом. Он шкргуће зуби> ма од беса, вади »јатаган« и пева: »Овим ћу те ножем пробости, »ej, ти, што ми узе девојче! »И тебе, млада Асимо, ja ћу да закољем!« Тада га опет тргне сећање на њене лепе очи, и њ ену лепу косу, и он мора д а плаче. Али, он je уверен д а мора изврш ити освету. Понова се заклиње д а ће убити и њ ега и н>у. Затим у кућу и каже својој мајци: »О, м оја добра, стара мајко, »Спреми ми коњ а д а идем! »Ja морам њ ега да убијем, »Част своју д а осветим!« И м ајка спрема коњ а не од враћајући сина, премда je свесна последица. Зато и плаче. Он, међутим, ош три ножеве и пева са нарочитим садизмом, ко ји се очитује у мелодији: »Д рж ' се добро, младожењо!« . . . и опет се ceha њ ене свилене косе и њених финих очију. Он страшно много пати: »Ах, Асимо, душ о моја, »Пред очима коса твоја« . . . М ајка ra зове и каж е му д а je коњ готов. Заплаче се и упита ra: »Хоћеш ли ми, сине, доћи скоро?« A он гледа у модро звездан о небо и каже: »Море, мајко, ja слутим да мени добро бнти неће«. М ајка и даљ е неутешно плаче. Он, међутим, у зја х а коњ а и натера ra д а скочи предњим ногама у вис. Кад je стигао пред кућу свога непријатељ а, види Асиму како бере карамфил и пева туж ну песмицу о њ иховој несрећи. Он скаче са коњ а и јурне на Асиму. Она писне, али jo j он брж е бољ е ножем одруби главу, отсече неколико праменова косе, стави их у џеп и потрча према кући д а убије и њ ега . . . * Молим Вас, он je отиш ао д а изврш и двогубо убиство и ничега се не боји, је р верује д а го тако м ора бити и да више силе воле д а ом опере своју част и тиме докаж е да нешто вреди, б ез обзира ако после сврши и на вешалима. �b ib lio g r a fs k i p o d a c i o ra d u raf)m . N a sifa H e s u lo v ić a III) PRIPOVETKE, CRTICE I FELJTONI 1) »Gajret«, Sarajevo: Borba za egzistenciju (1913, I— II III), Klcpetuša (1914, II—III), Branko Radičcvić (1924, VI), Zapis (1930, XII), Neznanje je grobar naš (1930, XVIII), Prolom oblaka (1930, XXI), Mržnja (1930, XXIV). 2) »Zadruga«, Sarajevo: Zadružne poslovice (1936, IV), Bajram Osmana Tikovića (1936, XI). 3) »Novi Behar«, Sarajevo: Reč materina (1933,- I—II), Lejle-u-regat (1934, V -V II), Mušan Agović (1934, X I-X V I). 4) »Biser«, Mostar: Mačka mladoga mornara — sa ncmačkog - (1912, IV), Jaran (1912, VII), Na ćepenku (1918, IV) DECJE PRIČE 1) »Jugoslovenče«, Beograd: Bakina priča dobroj deci (1932, VI), Vuk i medved (1933, V), Nepoznati spasilac (1934 VI). 2) »Zorica«, Beograd: Neposlušna Munira (1924, I). 3) »Zraci«, Beograd: Luk i repa (1925, VIII). 4) »Pravi Put«, Skoplje: Malo dečje šale (1937, V).* 5) »Zadruga«, Sarajevo: Šetnja (1936, V). 6) »Dečji Novi Behar«, Sarajevo: Voli tuđe jabuke (1933, XIX—XX). 7) »Smilje«, Zagreb: Voli tuđe jajoukfe (I, g ...) . 2) »Biser«, Mostar: SLoga, drama u 3 čina (1918, XIII— XIV; X V -X V I). 1) violinu. 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) 9^ 10) i dr. VI) MUZIČKE KOMPOICIJE Karišik bosansko-hcrccgovačkih narodnih napeva, za Na Hridu, za violinu. Kolo učiteljskih pripravnika u Sarajevu, za violinu. Koračnica naprednih Muslimana, za tamburaški zbor. Prolećni san, za violinski kvartet. Mešićevo kolo, za violinu. Biserovićevo kolo, za violinski orkestar. Izgubljena ljubav, valčik za violinu. Zbirka narodnih napeva. Posrne za šalu »Oba gluha« od Dr. Saliha Kazazovića VII) CLANCI 1) ^ a r o d n a Prosveta«, Beograd: Scjmo i radimo (1926, XCVI). 2) »Politika«, Beograd: Odgovor (1927, br. 6915). 5) »Južni Pregled«, Skoplje: Gajretova proslava (1928, I). 4) »Srpsko Kosovo«, Skoplje: Omladina u službi otadž­ bine (1931, III—IV ); Štednja (1931). 5) »Naš Dom«, Skoplje: Problem prosvećivanja Musli­ V) POZORISNI KOMADI mana (1938, I); Omladina na poslu (1938, II), Hadži Mchmcd 1) »Gajret«, Sarajevo: Siroče, pozorišna igra u 1 činu izDžemaludin Caušević (193S, III), Pitanje iseljavtnja u Tursku đačkog života (1913, VI—VII). (1938, IV). 6) »Srpska Riječ«, Sarajeio: Pesme »Kolo« (1924, XIII). 7) »Gajrel«, Sarajevo: Umišljenost i hvalisanje (1913, IV —V), Učinci proslave. Promicanje Gajretovih ideja u narodu (192S, XIII), Štednja (1929, XXIV), Ulema i školovanja inte­ »Ноћ je била страшна. Ветар je ф и јукао и наligencije (1932), Jedan stari bukvar (1936, IV). носио снег у косо. М ајка je клечала и молила се Oslobođenja (1919, VI). Богу. Све jo j се чинило да Аеима зове у чомоћ и 9) »Zeman«, aSrajevo: Nešto o muzici (1912, LXXXII), д а се њен звонки глас слива са помахниталим фиLep primer (1912, LXXXV). јуком новембарског в е т р а . . . Одједном, ирата се 10) »Slobodna Riječ«, Sarajevo: Stanje Vakufa u Skoplju отворише и она се скамени. Пред њом се указа (1932, XLVII). ,њен син са Асимином косом и крвавим ножем 11) »Jugoslovenska Pošta«, Sarajevo: Malo razgovora sa у руци. Пред вратима се чује ларма. Ж андарми živom Koštanom Bore Stankovića (1933, br. 1300). зову сина на предају, a он дрхти прозебао, исцепан 12) »Novi Behar«, Sarajevo: Jedna lepa izložba (1934, I—II), Moje sećanje na Musu Cazima Catića (1934, XXIV). Dr. и несрећан: Seid Muhamed Abdulah u Sarajevu (1936, XX), Zivojin D. »Мајко, ja сам дошао. Karić, Antologija jugoslovcnske savremenc dečje književnosti »Спаси ме, мајко!« (1936). Али, мајка je непомична и мирна. 1-ђу je уд-а13) »Bošnjak«, Sarajevo: Mrak i neuredenost ulica u Trebinju (1906). рила капља и она не може да спасе -вога јединца. 14) »Hrvatski Dnevnik«, Sarajevo: Jadi i nevolje odžačОн jo j прилази, na кад види да му je м ајка мртва, kih seljaka (1914). окрене крвави нож себи у прса и сјури ; a . . . 15) »Biser«, Mostar: 2ena — sa nemačkog — (1912, VI). * Lcpota glazbe (1913, IX). 16) »Reč Omladine«, Brčko Težače, budi na oprezu! Али, као што рекох, лепота тих песама иије у (1920, XIII), Skupvća (1920, XVII), Učinci prosvele (1920, романтици, која тако чудно провејлва хроз њих, XVIII). него у мелодијама, у мајсториски складним мелодијама. Пратећн мелодију поменуте песме, »и ћете осетити сав ја д и бол несрећног заљубљ еног младића који хоће освету, a ипак се осети за часак немоћан и обесхрабрен кад крикне: »Ох Асимо душ о моја, Пред очима коса твоја . . . Пред очима очи твоје, Лепе, дивне, чаробне« . . . К a ч a н и к. ВЛАДИМИР ПОКОРИИ VIII) ZBIRKE PESAMA 1) Rodoljubive pesme, Tuzla 1927 (Štamparija J. Pctrović). 2) Dcčja radost, ilustrovanc dečje pesme, Skoplje 1930 (Štamparija »Bratstvo«). IX) DRUGA ZASEBNO ŠTAMPANA DELA 1) Siroče, pozorišna igra u 1 činu, I izd., Sarajevo 1913 (otštampano iz časopisa »Gajret«). 2) Sloga (drama u 3 čina) i Siroče (pozorišna igra u 1 činu, II izdanje), Brčko 1920 (izdanje Alije Kučukalića). ____________ зч �3) Kučukalića). Kmetovi, dramska slika, Brčko 1920 (štamp. Alije X) K u ltu r n e i k n ji ž e v n e v ije s t i KALENDARI, ALMANASI, ANTOLOGIJE, DEKLA­ MACIJE, ČITANKE 1) Kalendar »Gajret«, Sarajevo: Peku se bestilji (1937), Selo pod oblakom (1958 g.), Pogorelac (1938 g.), Trenutak ЧЛАНАК O МУСЛИМАНИМА У ПОЉСКОМ ЧАСОПИСУ radosti (1939 g.). Часопис »Прзеглад Полско Југословиански«, који већ 2) Kalendar »Narodna Uzdanica«, Sarajevo: Rezignacija пету годину излази у Познању, у Пољској, посветио je свој (1935), Ramazanski sonet (1937), Grč (1937), Seljaci bez zem­ посљедњи број 20 годишњици Краљевине Југославије. У lje (1938). овом броју налазе се чланци др. Јозефа Вошњака »Млади 3) Školski Almanah, Đurđenovac: Moje selo (1924), Moja kolevka (1924), Učiteljica (1925). краљ«, Тадеус Повицки »Петнаестгодишњица Пољско-југо4) An'.ologija jugoslovenske savremene dečje književnosti словенске лиге у Познању«, чланак о опуномоћеном ми(2ivojin D. Karić), Beograd 1936: Arnauče, Moja kolevka. нистру Југославије у Пољској др. Александру Вукчевићу, 5) Jugoslovenski deklamator (Br. Lazić — S. Pavićcvić), Ђорђе Живановић »Интелектуалне везе Југославије и Beograd 1935: Moja kolevka. Mali sokoli. Пољске кроз вијекове«, Мгр. Божена Чижиковска »Просјек 6) Mali deklamator (Br. Lazić), Beograd 1925: Kolo. кроз југословенску музику«, др. Љубомир Мараковић »По7) Veći deklamator (Br. Lazić), Beograd 1925: Moja ko­ слијератна хрватска литература«, Др. Брача Војновић »Теlevka. атар посредник културног зближења«, проф. Љуба Бабић о S) Čitanka za IV razred (Dr. S. Cajkovac): Otadžbini. хрватском сликарству, Владислав Глик »Херцеговина««, Др. 9) Čitanka za II razred (Jov. P. Jovanović): Mali četnici. Фран Илешић »Словенска оријентација« и Алија Наметак 10) Čitanka za III razred (Jov. P. Jovanović): Moje' selo. »Муслимани у Југсславији«. Г. Наметак je у овом чланку, унратко, приказас исторнски, културни, економски и полиXI) NEOBJAVLJENI RADOVI тички жнвот југославенских муслимана, Срба и Хрвата. 1) Seljaci, pozorišni komad u 1 činu. Осврнус се такођер и на вјерске прилике код нас. У чланку 2) Bukvar za nepismene. je приказан рад наших културних друштава »Гајрета« и »Народне Узданице«. V e r s ifs k e a n eg d o te Neki mudrac proveo je mnogo godina na putovanju i upoznao ljude u mnogim mjestima, jedamput su ga upitali: — Koliko vremena treba da spoznamo čovjeka u njegovoj bitnosti? c Mudrac odgovori: — Jedan sam dan dostaje, da razaberete koji Je stepen znanja dosegao, no godine i godine trebate za to da spoznate, da li moguće n ij e ... nitkov! — S kakvim ljudima da općim? — zapita neki čovjek mudraca. — Nikad ne opći s onima, koji visoko dižu nos — pouči ga mudrac. — Bio ma kako pametan, u njihovom ćeš društvu oglupaviti. Još lošije pak je ako si budalast. U njihovom društvu postat ćeš još budalastiji. . . БАХРИЈА ХАЏИЋ АНГАЖОВАНА У ЊУЈОРКУ Примадона Бесградске опере, одлична наша умјетница гђица Бахрија Нури Хаџић, кћерка рахм. Осман Нури Хаџића, псстигла je у домовини и у иностранству огромне успјехе. Њен недавни наступ на позорницама Њемачке, Аустрије и Чехословачке донио joj je заслужену славу. Прошлих година она je, такођер, гостовала на страни, a међу другим земљама и у Турској. Сада je, како се јав&а, гђица Нури Хаџић, која je наступала и на неколико Гајретових забава, ангажована у Америку. Пјеваће у највећој опери свијета Метрополитеи, која значи врхунац успјеха и сан сваког умјетника на свијету. Овај успјех гђице Нури Хаџић нас иеобично весели јер he она тако нашу пјесму и славу прснијети и кроз крајеве далеке западне земље преко Океана. 'B a jra m m u b a r e k j o ls u n ! Bogu dž. š. najdraža su od svih djela, ona koja u sebi sadržavaju klice milosrđa i ljubavi prema bližnjemu. N aš pejgamber, M uhamed a. s. dao je najveće primjere dobrote i ljubavi prema Čovjeku. N jegova djela su biserna zrna koja će vječno sijati i pokazivati Mudima istinski sjaj i sreću A istine vječ­ nog Kur’ana je najdragocjenija zbirka dobrih djela, pouka i uputa pomoću kojih će čovjek naći luku Utjehe i Spasenja. Najljepše stranice islamske istorije i nauke uzvišenog Xur’ana a. š. vezane su uz svijetle bajramske dane. U z ove lijepe dane Kurban-bajrama treba da se, u ibadotu. i humanim djelima, odužimo najvećoj svojoj dužnosti: pomaganju onih koji trebaju našu pom oć. Gajretovi radnici i prijatelji najbolje će se odužiti svojim socijalnim dužnostima, koje mu nalažu vjerski i čovječanski osjećaji, ako se i ovoga puta sjete Gajreta i njegove važne uloge u našoj zajednici. Gajret ima danas, više nego ikad ranije, ogroman broj siromašnih pitomaca na svojim leđima. Njima treba dati sve: od soli do bibera, od vode do svjetla i tople čiste sobe. Za to su potrebni ogromni izdaci, žrtve. A te žrtve treba da snosim o svi. O voga puta, kao i dosad, Gajretovi radnici treba da se sjete Gajreta dobrovoljnim prilozima, kurbanima, kurbanskim ko­ žicama i drugim korisnim akcijama. T o će im biti najveće dobročinstvo, Bogu najdraži sevap. Gajret se nada da ga neće ni ovoga puta iznevjeriti njegovi najvjerniji saradnici i prijatelji. U to ime, želimo Vam svima Sretne bajramske praznike! Bajram mubarekj olsu-tn! 34 �Штампа о н а ш е м к алендару vt Л71 ’>фрањевачки вијесник«, Београд, бр. 2, 1939, год. XiLVI, доноси овај приказ: >>Сг т ^ ЈЕ99с К пп « ^ , сАЛМАНАХА ЗА 1939 НАПРЕДАК, СТР. 226, ПРОСВЈЕТА СТР. 127, ГАЈРЕТ СТР. 354. Сарајево no* свом шароликом вјерском и народном животу предњачи пред нашим мјестима у погледу годишњих алманаха. Већ na утврђеној традидији и кроз дуги низ година у LapajeBy, метрополи Херцег-Боене три културна друштва Напредак, Просвјета и Гајрет имаду своје централе, друштвена гласила и годишњаке. У задњим годинама запажа се код уредника друштвених алманаха ових друштава оправдано такмичење и у садржају и*1техничкој опоеми годишњих календара. »Напретков календар уређује већ више година уредник друштвених едиција Напретков проф. A. Мартинс>1?ић. Алманах je подигнут на завидну висину. Критика je већ прије неколико година нагласида, да то већ није обични годишљаккалендар него ређе научни зборник. Kao у ранијим календарима, и ове године дали су своје прилоге људи од пера из разних хрватских крајева. Заступана je белетристика, научно подручје, те народни живот, обичаји и оргаииздција друштва. Књижевност репрезентују: У Будак, С. Кошутић, Т. Ујевић, Ф. Алфиревић, A. Неимаревић, A. Кокић, A. Јакшић, В. Влаисављевић, Ж. Ј. Сеуник, X. Дубровић. Интересантније чланке написали Су др. Гаваз из старе словенске митологије, др. М. Шеноа, сјећање на свога оца, проф. Г.ргец о Хрватима у Совеначкој у сцоје. доба. Др. đipa Л. Петровић иаставл>а своје монографије о мостарским бискупима. Овајпут дао je многорафију о фра Анђелу Краљевићу. Др. Есих написао je занимл>ив41 чланак-о томе шта су Хрвати дали страним културамд и -човјечанству. Maibe историјске прилоге написали су 'f . г. X. Крешев.ваковић и Ј. Копривчевић. С етногр.афског подручја дали су прилоге др. ф. Б. Марић олисавши херцеговачку свиралу. A. Кристић с два лрилога «з босанског живота, и то из Крешевп. М. Џаја освре се на Крањчевићеву кореспонденцпју и на ochobv . тога материјала кдрактерише самог пјесника. Проф. Жић олисује Хрвате око Јањева у Јужној Србији. Др. Флегер наставља свој досадашњи рад у календару и даје опис љепота наших таанина и зимском крајолику. Уреднику проф. A. Мартиновићу успијека да Напретков годишњи алманах уистину репрбзентдоа сваке године јаче претставнике наше лијепе књиге и научне раднике с разних подручја лаучног и чисто народног живота. Алманах би имао још изразитији народни значај уз умјетничке прилоге из народног живота. To вјероватно попуњају популарније едиције Божићника и Ускршња књнга Напреткових издања.« »Други сарајевски алманах друштва Просвјете са истим именом за год. 1939 уредио je М. МаксимовиИ. У успоредби с друга два друштвена алманаха он je најмањи no опсегу. Узрок he тому бити ваљда тај, што je повећан научни прилог друштвеног гласила Просвјета. Од научних прилога који су вриједни пажње треба споменути сли;едеће чланке: Др. Baca Глушац куша даље изградити своју теорију о богумилима у Босни као православној цркви, и то према називима за свећенике и црквена виша лица код богумила у Босни, a према пронађеним споменицима. Др. Д. Страњаковић приказује Поп-Јовичину буну у Босни 1834. Погодин у дужем чланку оцргао je књижевне односе из.међу Русије и Срба тијеком стољећа. Интересантни су: педагошко-просвјетии чланци П. Митропана: Улица и васпитање, те Б. јевтића: Покушаји преображења савременог позоришта. Умјетничку вриједност алманаха повећавају умјетнички прилози Иве Деспић, Р. Мерђепе, Р. Петровића, П. Тијешића, В. Димитријевића и Б. Шотре. Од три сарајевска друштвена алманаха најопсежин|и je за 1939 годину Гајретов. Он je под уредништвом г. X. Кукића лостао уистину годишњи зборник муслиманске интелигеиције, a и других наших људи од пера. Усто овај календар уз мјесечно гласило врши своју организаторску мисију, ради| обиља научног градива, посебно историјског којега’ доноси у задњим својим годиштима, интерес за овај кадендар je порастао. To потврђује и едиција календара за 1939 годину. Ограничавдмо се само на повијест Босне. Проф. X. Капичић на основу архивалте грађе из Државног архива у Бечу даје потањи приказ владања Омер-паше Латаса у Босни и провођен.е пацификације 1850-52. М. Ханџић приказује два извора за познавање хисторије Босне, то je хроника Салиха Хаџихусејиновића и збирка М. еф. Кадића. Вегеринар X. Шерић дао je oirimapaii приказ дубичког рата (стр. 109—125), и то уз осврт на сву ближу приступачну литературу. Проф. Т. Окић оживљава успомену на повјесни .рад A. Хаџинескимовића из Прусца '(стр. 159— 191). Монографија припада вреднијим историјским прилозима у новијој научној историјској литератури код наших муслимана. За односе између Дубровника и Цариграда интересантне податке налазимо у чланку Ф. Ефендића: Плаћање дубровачког данка Турцима. Д. Клицин према новосадској »Застави« и својој моиографији о С. Петраковићу даје приказ »Отпора муслимана против окупације Босне и Херцеговине 1878 год.« (стр. 227—246). X. Турић приказује удиоништво у револуционарству 1914 г. М. Мехмедбашића (стр .253—262). Г. Р. Заплата лрема архиву Земаљског музеја у Сарајеву приказује царински систем у Босни за турске управе. Вриједне су монографије о истакнутијим муслиманима из прошлости, и то М. Бусулаџића о Осман-паши Ресулбеговићу и др. X. Ћемерлића о Алибегу ФирдуСу. Из културне повијести Босне зани.мл.ив je чланак r. др. Ј. Кршића: Удео муслимана у нашој књижевности (стр. 192— 199). Уз прилоге историјске и културно-просвјетне, Гајрет ' имаде више чланака с економског и хигијенског подручЈа који имаду сврху просвјећивања ширих народних маса и у том смјеру. Гајретов Календар за 1939 посвједочава јачи културни размах наше муслимаиске интелигенције у Херцег-Босни. Ради обиља историјских прилога из уже нам домовине Херцег-Босне, те третирања социјалних, господарских, хи■^ријенских проблема који засијецају у живот ближих нам, Гајретов алманах достојан je свеошће пажње као и други алманаси наше метрополе. — Р. Д.« N o v e lcnfige i lis to vi STUDIJA KASIMA DOBRACE G. Kafhn Dobrača napisao je opširnu li.epu studiju o je dnom islamskom pokretu koji u vidu vjerskog i kulturnog is đamskeg rada ima sasvim druge, štetne namjere. On čak po •iraže i englesku kolonijalnu politiku. Pokret je nastao iz uče­ nja Gulam Ahmadovog a razvio se u dva ogranka »kadijamije« i »ahmadije«. Studija g. Dobrače i nosi naslov »Kadijanije : ahmadije«. Rasprava je preštampana iz lista »E1 hidaje« i do bro će poslužiti svima koji se inleresuiu novijim pokretinu islamskim zemljama a isto tako i kao odbrana od brošure »Ah ■niadija pokret« od Duranije, koju je preveo neki Dž. Ni FRANCUSKO DJELO O BOSANSKIM SEVDALINKAMA Francuski počasni konzul v Sarajevu g. Rene Peiletier za­ vršio je svoje novo djela »La Chanson d’Amour a Sarajevo« (bosanske sevdalinke), koje će izaći iz štampe u toku ovog mjeseca. Ovo djelo sadrži 60 starih narodnih pjesama, sakupljenih u Bosni, koje su sad prvi put prevedene sa našeg na francuski jezik. Pored toga ova knjiga g. Pclletiera ilustrovana je sa 30 crteža i reprodukcija tipičnih u akvarelu. Predgovor je napisao naš poslanik u Parizu g. Božidar Purić. Citiramo iz tog predgovora slijedeći interesantni pasus, koji u prevodu glasi: __ » . . . g. Rene Peiletier, koji je ne samo osjetio sav čar bo­ sanske sevdalinke u njenoj suptilnosti, već koga je takorekuć i zanijela, htio je da ovom knjigom pokaže javnosti melodičnost ovih pjesama__ On je potpuno uspio zahvaljujući svem dugogodišnjem bavljenju u Sarajevu gdje, savjesno i na opće zadovoljstvo, pored svojih visokih zvaničnih funkcija, vrši ta­ kođer i veliku misiju širenja francuske kulture. Ja sam mu za­ hvalan za ovaj uspješan, razuman i ozbiljan napor, koji pretstavlja jedan doprinos više zbliženju i prijateljstvu između na­ roda francuskog i naroda jugoslavenskog . . . « .35 �ГАЈРЕТОВГЛАСНИК P r e d u s e t a j e a k c ija s a p o d i s a n j e s g r a d e G a f r e i o v a m u š k o g i š e n s k o g in t e r n a t a u S a r a je v u SIRA KONFERENCIJA SARAJEVSKIH GRAĐANA Povodom akcije za izgradnju Gajretova internata u Sarajevu održana je vrlo uspjela šira konferencija građana u sjedniokcj sali Gradske opštine u četvrtak 12 januara 1939 u svrhu organizacije sabirne akcije. Konferenciji su prisustvovala gospoda: Muhamed ef. Zlatar, Dr. M. Mehmedbašić, Aziz Sarić, Dr. Avdo Hasanbegović, prof. Hamdija Kapidžić, Ešref ef. Rašidagić, Hifzo Košarić, Ekrem Mursel, Muhamed Hadžihalilović, Alija Imamović, Dr. H. Karamehmedović, Muhamed Čomara, Mustafa Šarac, Nezir Zildžić, Muhamed Nuhbegović, Hajro Hadžikarić, Islendijarbeg Ćengić, Alija Hromić, prof. Avdibeg Zečević, Dr. Muhamed Iblizović, Dr. Asaf Šarac, Muhamed Tanović, Abdulah Gruhcnjić, Mujaga Sarajlić, Mustafa Novalija, Mehmed Huskić, Omer ef. Jerlagić, Ibrahim Biogradlija, Nasihbeg Repovac, Hamdo Hajrić, Hamid Kukić, Mehmedbeg Kapetanović, OAterBeg Drnda, MustafaSoftić, potpukovnik Alija Džemidžić, pukovn k Sur lejman Filipcvić, Salko Hasanbegović, Nudžejm Muhibić, Sulejman Šerbić, Dr. Sjnarf Mušanović, Dr. Hamdija Čemerlić, Ing. Mustafa Slipičević, prof. Mustafa Ajanović, Osman Kasumagić, veterinar Zaim Hadžidedić, Dr. Zaim Šarac, Hasanbeg Zulfikajpaš ć, Bešo Hasanbegović, Ibrahim Karahasanović. Ahmed ef. Borić, Edhemaga Bičakčić, Mehmed Ali ef. Ćerimović, Hafiz Ibrahim Ridžanović, Hafiz Muhamed ef. Pandža, Nezir Škaljić, Ahmedbeg Pašič, prof. M. Drljević, Dr. Behaudin Salihagić, Ahmed Tabaković, Seid Memišević, Dr. Osman Halilbašić, Ćamilbeg Rlzvanbegcvić, Ing. Hilmija Dubravić, Edhem Abadžić, Šerif ef. Vranić, Ismet Čcmara Ahmed ef. Mešinović, Asimaga Arslanagić, Muhamed Bravo. Halid Novalija, Jakub Mašić, Ćamilbeg Osmnnagić, N. Mutapč'ć, Halid Novalija, Omer Hajrić, Salihaga Fočo, Avdo Kasumagić, Hamdija Poturović, Dr. Mustafa Hajdarović, Ibrahimaga Pašalić i arugi. Konferenciju je otvorio pretsjednik Glavnog odbora Gajreta g. Dr. Avdo Hasanbegović. Otvorivši konferenciju zahvalio je pretsjedništvu Gradske opštine na gostoprim­ stvu jer je dozvolilo da se ova konferencija održi u njenim prostorijama. Pozdravlja prisutne građane i zahvaljuje im na pažnji koju su svojom brojnom posjetom ukazali Gajretui. Osvrnuo se u kraćim potezima na rad Gajreta tokom mi­ nulih 35 godina i iznio njegove rezultate, pa kaže aa je društvo Gajret oduvijek pripadalo svima jugoslavenskim muslimanima i. da Gajret sa svojim radnicima ima ambiciju da u svojim redovima okupi sve iskrene i konstruktivne snage u našoj zajednici, kako bi mogao davati još jače rezultate. Kao kulturno prosvjetno društv* Gajret je, kaže g. Dr. Hasanbegović, ustanova koja stoji iznad i izvan svih partijsko-političkih kombinacija i da će takav i u bu­ dućnosti ostati. Najvažnija grana Gajretova rada jest ško­ lovanje omladine, te će j u budućnosti Gajret još izvjestan niz godina morati da poklanja najveću pažnju školovanju i stvaranju za narod potrebne inteligencije, kako bismo se mi muslimani mogli u tom pogledu izjednačiti sa našom braćom ostalih vjeroispovijesti. Međutim Gajretova omla­ dina, specijalne ona koja je smještena u internate, živi ui nehigijenskim prostorijama, pa se mi moramo svi posrarati da toj omladini pružimo mogućnosti da živi u zdravim prostorijama, kako bi očuvala svoje mladenačko zdravlje, koje će biti dccnije potrebno našoj zajednici. Ta činjenica ponukala je Glavni odbor Gajreta da se odluči da odmah pristupi izgradnji internatskih zgrada i to u prvom redu izgradnji internatske zgrade za muške i ženske, za njih dvije stotine. Poznato je da je omladina koja se školuje na raznim stručnim školama, upućena na Sarajevo i to iz čitave Bosne i Hercegovine, Sandžaka i Crne Gore. Zbog toga je najveća potreba da se sada pristupi podizanju in­ ternatske zgrade u Sarajevu. Apeluje na prisutne građane da pomognu ovu akciju moralno i materijalno. Do ovoga momenta, t. j. do saziva ove konferencije Glavni odbor je imao privremeni odbor za saziv ove Kon­ ferencije, pa prema tome sa ovim momentom funkcija toga odbora prestaje. Njegova se funkcija prenosi na ovaj skup. Ponovo se zahvaljuje na brojnom odzivu, uz buran aplauz prisutnih. Potom je uzeo riječ g. Hafiz M u h a m e d P a n d ž a , član Ulema medžlisa, koji je u svom govoru pored ostalog rekao: Činjenica da smo se u ovome momentu ovako brojno sakupili jest garancija da smo mi muslimani u današnjici ispravno shvatili svoj položaj i svoje dužnosti. To je ga­ rancija da ćemo mi muslimani kao sinovi velike jugoslovenske zajednice udariti temelje za još življi i plodonosniji rad za dobro naše zajednice. Tokom minulih stoljeća naši djedovi ostavili su vidne spomenike kulturnog i socijalnog djelovanja koje mi vidimo i danas na svaikom koraku. Na­ žalost poslije okupacije Bosne i Hercegovine, mi muslimani bili smo poklekli u tome pravcu, ali posljednjih godina vidi se veliki zamah u svima pravcima, pa se je nadati da ce i današnje generacije biti dostojni sljedbenici svojih predaka. Probuđena svijest našeg elementa dokaz je da smo krenuli novim konstruktivnim putevima na izgrađivanju naše bolje budućnosti, što nas sviju ispunjava zadovoljstvom. Poslije udaranja temelja Gajretovom domu u Sarajevu prije ne­ koliko godina mi vidimo da za Gajretom kreću i druga društva i da podižu svoje domove kako u Sarajevu tako i u provinciji. To je dokaz naše svijesti, našeg požrtvovanja i naše riješenesti da konstruktivno djelujemo za dobro bu­ dućih pokoljenja. Činjenica da nakon tri godine ponovo Gajret saziva građane grada Sarajeva radi podizanja novih Gajretovih objekata mora da obraduje svakog člana naše zajednice, pa ta akcija Gajretova zaslužuje našu punu pažnju i priznanje. Zato apelujem na prisutne da pomognu nasto­ janje Gajreta i da na ovaj način odamo priznanje njegovom 35-godišnjem djelovanju. G. A h m e d M e š i n o v i ć potsjeća da je još prije rata Gajret tražio od Vakufa zemljište za izgradnju Gaj­ retova doma, ali do toga nije došlo sve do 1935 godine �kada je podignut Gajretov dom, pod današnjom upravom, l o je bilo probijanje leda u podizanju muslimanskih do­ mova, a da smo se danas nakon tri godine sastali da po­ krećemo novu akciju za izgradnju Gajretovih internata, dokaz je da smo u tome probijanju leda postigli značajne uspjeha, a to se vidi ј po tome što su poslije Gajretova doma nikli i drugi muslimanski domovi. Svi smo mi svjesni ve­ likih zasluga Gajretovih za naš narod, a naročito kada uzmemo u obzir kako je bilo teško raditi za Gajret još do prije kratkog vremena. Raduje ga pothvat da se omogući boravak i školovanje Omladine u novim higijen. zgradama pa apeluie da se u taj novi dom-internat prima što više mla­ dića koji će se spremati za slobodne profesije a naročito za privrednike. Gajret više nego iko među nama učinio je u pravcu formiranja kadra intelektualaca i školovanih ljudi uopšte. pa sada treba da pokloni što veću pažnju stvaranju privrednog podmlatka. U znak ljubavi i orivrženpsti prema Gajretu. u znak pažnje prema ovoj nainovijoi Gajretovoj akciji, g. Meišnović je iziavio da firma Fočo i drugovi daje svoj prilog u iznosu od Din 10.000.—. Pretsjednik g. Dr. Hasanbegović iznosi dosadanje finansijsko stanje akcije za izgradnju internata u Sarajevu pa kaže da je Glavni odbor Gajreta zaključio da u fond za ovu svrhu odobri sumu od Din 700.000.—. Zatim' iz­ vješćuje da je nretsjedništvo Gajreta obavješteno da se izvinuo g. Dr. Mehmed Soaho, ministar saobraćaja, što ne može prisustvovati ovoi konferenciji' i d a je za ovu svrhu priložio sumu od Din 5.000.—. Također se izvinuo što n§^ može prisustvovati konferenciji g. Husein Kadić. koji ie priložio sumu od Din 15,000.—. Zatim вш prijavili svoje doprinose gg. Ešref ef. Rašidagićr Dm 500.—. Salko Uzeiragić Din 1.000.—. Suleiman Denišlić Din 500.—. Mjesni odbor Gajreta u Doboiu Din 1.000.—, i jedno prigodno društvo Din 1.000.—. S tim novcem društvo Gajret danas raspolaže za izgradnju internata. Apel uje na prisutne gra­ đane da i oni pomognu ovu akciju sa svojim doprinosima. Po tome su razdijeljene pristupnice da bi prisutni mogli upisati svoie donrinose. Sekretar Kukić je objasnio članstva za izgradnju Gajretovih objekata. Ро tom je izabran kandidacioni odbor za sastav liste Proširenog odbora za izgradnju Gajretova internata, u koji su ušli Muhamed Zlatar, Hafiz Pandža, Avdo Kasumagić, Mehmedbeg Kapetanović i H. Kukić. Poslije kraće pauze Kukić je pročitao ispred kandidacionog odbora slijedeću listu Proširenog odbora: Mehmed Ali ef. ćerimović, Dr. H. Karamehmedović, Edhemaga Bičakčić. Asimaga Arslanagić. Hafiz M. Pandža, šerif ef. Vranić, Abdulah Gruhonjić Vejsil Hadžalić, Husein Kadić. Muhamed Zlatar, Šukrija Kurtović, Mehaga Karić, Vejsil Krajinović, Mehaga Kučukalić, Ibrahim ef. Šahinagić, Edhe­ maga Musakadić, Ahmed Mešinović. Ismet Nikšić. Dr. Jusuf Tanović, Ćamilbeg Osmanagić. Abdulah Mulić. Salihaga Serdarević. Nedžatbeg Sulejmanpašić, Edhemaga Ćejvanija, Dr. Hamdija Čemerlić Ramadan Fetahagić Mustafa Softić, Alija"Kurtović, Ing. Muhamed Hrelia, Dr. Zaim Šarac. Meh­ medbeg Kapetanović. Nasihbeg Reoovac. Aziz Sarić. Nudžejm Muhibić. Salko Hasanbegović. Ismet Čomara. Sali­ haga Fočo, Lutvo Muftić, Mehaga Čomara, Ahmedaga Novalija. Dr. M. Iblizović, Abdulah Kasumagić, A. Hromić i H. Dizdar. Nakon pročitanja liste, pretsjednik je zapitao da li bi trebalo još pojačati Prošireni odbor, moleći svakoga onoga •Jooji ima volje da uđe u odbor a nije pročitan, da se sam javi. Izabrani prošireni odbor treba da sazove što prije sjednicu i da iz svoje sredine bira pretsjedništvo i uži odnosno radni odbor. Predložena lista jednoglasno je primljena s tim đa se ovlašćuje Prošireni odbor da po potrebi može kooptirati i druga lica i odmah preći na rad. Na ovoj konferenciji pri­ sutni su odmah upisali za izgradnju Gajretova internata 79.000.— dinara. Potom je pretsjednik, objasnivši ponovo hitnu potrebu izgradnje internata, zablagodario na odzivu i pomoći, pa je zaključio konferenciju, zaželivši uspješan rad i skoro ostva­ renje preuzete akcije. ГАЈРЕТОВА СКУПШТИНА У ПРИЈЕПОЉУ 15 новембра одржана je годишња скупштина Мјесног одбора Гајрета и Гајретове читаонице у Пријепољу, којој je присуствовало око 60 чланова заједно са изаслаником Гл.авиог одбора Гајрета r. Теуфикбегом Тахирбеговићем из Плеваља. У име ппетсједника Мјесног одбора скушптину je отвориио члан Управног одбора г. Хилмија Пашановић, a затим je дао ријеч г. Тахирбеговићу који je говорио о раду и циљевима друштва Гајрет као и о користима тога рада. Специјално се осврнуо на рад Гајрета у мјесту и дао лрисутнима врло лијепе сугестије за дал>и успјешан рад. Потом су за овјераче записника изабрани гг. Синан Хашимбеговић и Хамид Кратовић. Према извјештају благајника приходи у прошлој години износили су суму од Дни 18.901.75. Затим ie секретар г. Саид Хашимбеговић поднио секретарски извјештај. Након прммљених извјешта;а бирана je нова управа nvTe.v кандидационог одбора, v коју су ушли: претсједник Пашановић Хилмо, потпретсједник Крештелица Кадрија, благајник Авдагић Авдо, секретар Кратовић Хамид; чланови: Синан Хашимбеговић, Ибро Кратовић, Ахмет Шеховић, Адем Хаџагић, Јумлија Хашимбеговић, Хасан Иглица, Асиф Мујаковић, Мусабеговић Emep, Хашимбеговић Хамза; замјеници: Дрба Шућро, Скадрак Ариф, Хаџи Фејзовић Адем, Ичелић Ханефија и МусиЛ Раиф; надзорни одбор: Хаџагић Мурат, Синан Хашимбе- говић, Хилмија Какњо, књижничар Пашановић Абдурахман, домаћин Хаџи Фејзовић Омер. За овим je изасланик Гл. одбора Гајрета r. Тахирбеговић лоново узео ријеч и апеловао за што интензивниЈИ рад у~друштву, a нарочито да се поклони брига уредном прибирању чланарине и осталих малеријалних прихода. који се такођер имају уредно слати Гл. одбору. Говорио je и о идеологији Гајрета, коју су присутни потпуно схватили. Затим je скупштина завршена у најбољем расположењу. ОСНИВАЊЕ ГАЈРЕТОВЕ ЧИТАОНИЦЕ У БИЈЕЛОМ ПОЉУ Мјесни одбор Гајрета у Бијелом Пољу основао je Гајретову читаоницу 13 јануара о. г. За читаоницу су даровали: r. Др. Милан Стојадиновић, претсједник Министарског савјета и Министар иностраних дјела 1000 динара, a Њ. Преузвишеност Реис-улУлема Фехим еф. Спахо 100 динара. У кн>ига*ма су даровали: Министарство просвјете 30 комада, Народна Скупштина 11 комада, г. Милутин Смиљанић, професор 20 комада и г. Поповић Ратимир 50 комада. Читаоница je отворена сваког дана, a кроз који дан у њој he чланови моћи читати и неколико наших дневних и недељних листова. Управа 47 �VELIKI USPJEH GAJRETOVE ZABAVE U BANJOJ LUCI Mjesni odbori Gajreta u Banjoj Luci priredili su svoju veliku godišnju zabavu na dan 14 januara 1939 godine. I ako su sve prethodne zabave mjesnih društava u ovoj sezoni, na­ ročito u materijalnom pogledu, osjetno podbacile, Gajretova zabava uspjela je kako u moralnom tako i materijalnom po­ gledu iznad svakog očekivanja i najvećeg optimiste. Izgleda, kao da su se uporedo sa velikim pripremama oko zabave, koje su trajale preko 3 mjeseca, pripremali i građani Banja Luke, da svojom posjetom na ovoj zabavi omogući njen onako sja­ jan uspjeh. Već dugo se ne pamti ovakav uspjeh ni jedne za­ bave u Banjoj Luci. Zabava je održana u prostorijama hotela Palasa, koje, i ako spadaju u najveće prostorije Banje Luke, nisu mogle da prime sve posjetioce ove zabave. Skoro sve ulaz­ nice velike sale hotela Palasa bile su rasprodate prije zabave. I ovoga puta se pokazalo, da bi za Gajretove zabave u Banjoj Luci trebale mnogo veće prostorije od onih, koje ona sada ima. Interesovanje za zabavu zadnjih dana bilo je veliko, a svoju kulminaciju je dostiglo onim danom, kada je bogata tombola ove zabave bila izložena u velikim izlozima trgovine pokuć­ stva g. Kruljca. Po cijele dane grupe građana, naročito ženskog svijeta, posmatrale su razne i obilne radove naših vrijednih članica i prijateljica. Dan zabave očekivao se kao neki veliki praznik, na kojem se imala izvršiti smotra Gajretovog rada i djelovanja. I ovoga puta, ta je smotra uspjela u svakom po­ gledu. Savršenoj organizaciji, obilnoj posjeti, bogatoj i ukus­ noj tomboli odgovarao je program, kojeg su izveli članovi i prijatelji Gajreta uz dobrovoljno učestvovanje ovd. Musliman­ skog pjevačkog društva »Sloga«, te gđice Sedije Kapctanović, geometra iz Bos. Novog. U prvoj tačci programa nastupio je prvi put hor pitomaca ovdašnjeg Gajretovog konvikta, koji je pod sigurnom rukom g. Milana Stambolije, učitelja skladno otpjevao pjesmu »Sva­ tovska« od Grgoševića. Gr Stambolija, stari Gajretov prijatelj, nije žalio truda, da od nezgradenih i nesigurnih mladićskih glasova dade maksimum skladnosti sa savršenom vokalizacijom tona. Gđica Sedija Kapetanović, bivša pitomica Gajreta, otpje­ vala je uz pratnju gitariste g. Rcufa Kazazovića dvije sevda­ linke, nagrađene frenetičnim aplauzom. Zatim je mješoviti hor »Sloge« otpjevao pjesme: »Ej sve mi selo« od Krstića i »Ruski kvadril« od E. Napravnika pod dirigovanjem horovođe g. Mar­ ka Cankovića. Kao i uvijek »Sloga« je i ovoga puta dokazala da, sa današnjim glasovnim materijalom, ne samo da ne izo­ staje, nego da se može kao sa sebi ravnim takmičiti sa mnogim drugim starijim pjevačkim društvima u mjestu. Poznati sevdalija g. Irfan Karabcgović otpjevao je »Sve sam dertli i kaharli« i u »Stambolu na Bosporu« na sveopće zadovoljstvo prisutnih posjetilaca. Kao završetak programa izvedena je »Zlatija« poziorišni komad sa pjevanjem u 2 slike od rahmetli Osmana Đikića u odličnoj režiji g. Edhema Bekića, koji se svesrdno starao da komad bude izveden glumačkom vještinom, kakvu mogu da imaju samo profesionalni glumci. — Naročito lijep utisak osta­ vila je na prisutne bogata narodna nošnja dilctanata-ica. Sam komad, sa našom starinskom pjesmom punom sevdaha, bio je prava atrakcija ove zabave. Za diletante i diletanticc ne može se reći, ko je bio najbolji, jer su svi oni jednako bili dobri i svoje uloge izveli sa puno osjećaja i živosti. Svi su oni znali da se u potpunosti užive u svoje uloge. Zabavu su posjetili pored mnogobrojnih građana Banje Luke i mnogi prijatelji Gajreta iz okolnih srezova. Medu pri­ sutnim zapaženi su: zamjenik bana pomoćnik g. Petar Cvctković sa gospodom, izaslanik Komandanta divizije pukovnik g. Radoje Milić, pretsjednik gradske opštinc g. Dr. Asim Džinić, konzul Poljske republike g. A rtur Burda, načelnici banske up­ 38 rave gg. Milan Milanović, ing. Josip Zindašck, ing. Josip Matulović, šef otsjeka za trgovinu g. Branko Đurđevič, sreski na­ čelnik g. Dragutin Bogdanović, direktor muške gimnazije g. Stevo Miladinović, direktor ženske gimnazije g. Milenko Кдprivica, direktor muške građanske škole g. Dimitrije Zagorac, direktor učiteljske škole g. Đoko Popović, imam g. Hamid Hafiz Softić, u ime Eparhijskog savjeta g. Adamović, đakon, is­ pred jevrejske opštine g. Isidor Sarafić, preduzimač ing. g. Suljaga Salihagić sa gospođom, pretsjednik Nar. Uzdanice ing. g. Hilmija Bcšlagić sa gospođom, pretsjednik senata okr. suda g. Đumrukčić Husnija sa gospođom, sudija okr. suda g. Mahmut Dizdarcvić sa gospođom, direktor rudnika ing. g. Risto Mista, ispred kult. prosvj. društva »Bratstva« g. Hasan Jahić, ispred Muslimanske čitaonice g. Maglajlić Ibrahim, ispred Kola Srp. sestara gđa Mihajlović, prof. učit. šk., direktor Higijenskog za­ voda g. dr. Gavro Vujičić, upravnik banov, muzeja g. Spiro Bocarić, pretsjednik ljekarskc komore g. Dr. Đoko Bukinac, g. Dr. Ali-Kjamilbeg Džinić sa gospođom, g. Halidbeg Džinić sa gospođom, g. Hamzaga Husedžinović, g- Dr. Seid Buljina sa gospođom i mnoge druge ugledne ličnosti. Goste su doče­ kivali članovi mjesnog odbora na čelu sa svojim pretsjednikom g. Dervišom Tafrom, načelnikom prosvjetnog odjeljenja ban­ ske uprave. Čist prihod ove zabave iznosio je 18.2S6.50 Din. Veće priloge priložiše slijedeća gg.: po 300.— Din pomoćnik bana g. Cvctković Petar; po 250.— Din pretsjednik opštine Dr. Asim Džinić; po 200.0 Din Bos. Dionič. Društvo i ing. Suijaga Sa­ lihagić, po 100.— Din Komandant divizije g. Alimpić Milivojc, izaslanik Eparhijskog savjeta g. Adamović, gđa Salihagić, Mi­ lenko Koprivica, kulturno-prosvjetno društvo »Bratstvo«, ing. Hilmija Bešlagić, Đumrukčić Husnija, ing. Zindašek Josip, Bocairić Spiro, Dr. Gavro Vujičić, Fišer Pavle', Kolo Srpskih Se­ stara, Artur B u rja, Dr. Đoko Bukinac, Košta Dimitrijević, i Bcšlagić Hakija; po 75.0 Din ing. Misita Risto; po 50.— Din društvo El-Hidaje, Muslimanska čitaonica, Vajda Ernest, Stevo Miladinović, Đoko Popović, ing. Zivojin Arambašić, Tomić, Pravica Vojislav, Franjo Pavlović, ing. Maštrović Jovan, Dr. Halidbeg Džinić i Rifatbeg Džinić; po 40.— Din ing. Fugina Vojteh, Dragutin Bogdanović; po 30.— Din Đurđević Branko, Hamid Hafiz Softić, Kazaz Mustafa i Dr. Branko Cubrilović; po 20.— Din Ibrahim Maglajlić, Milan Stambolija, Staničić Mi­ loš, Dr. Slavko Pišteljić, Nikola Dobrić, Košta Božić, Dr. Božidar Jovetić, Vojislav Đorđević, Franjo K °bal i t. d. Bife, koji je bio obilan, dajrovaše slijedeći: po hurmicc: gdc Ismeta Bahtijarević, Horozović Fatima, Badić patima g. Asimbeg Džinić i gđica Rasema Katana; po tortu: gđe Ibrahim pašića Mustafe, Hadžijusufovića Osmana, Zakića, Omcrbašić Sida, Halidbega Džinića i gg. Šašivarević Rejsil, Bilalović Se­ lim i slastičama »Ninon«; po lokumc gdc: Fejzagić Faketa, Kulenović H ajžija, Hadžiabdić Fahrija, Latifić Vasvija, i Filipović Camka; po kolače gde: Rizvanbcgović Nura i Smailagića Izcta; po baklavu gdc: Bahtijarevića Ibrahimage, Hiba Tafro i Bekić Dudija; po burek gdc: Bahtijarević Zckija, Saridžića Sulejmana, Huseinbegovića Nevzeta, Husedžinovića Hamzagc, Mcmić Fadila, Ekića Smaila i Čolovića Sulejmana; po tukca gdc: Rifatbcga Džinića, Bajagilović Zchra i Đumrukčić Fatima; suho meso gg.: Bojić Fadil i Bešir Jelača; razne slatkiše g. Sotir Alekscj; puter g. Novalija Avdaga, buhtlc g. Subašić Hil­ mija, đcvrcke gđa Ibrahimbcgović Muharcma. Mjesto bifea dadošc u gotovu po 30.— Din gde: Paša Ordagić, Seida Džinić, i Malinović; po 20.— Din gdc: Gcnina Kulcnović, Dr-a Konfortija, Dra Draga Panković, I’ctrović, Tchvida Mctiljcvić, Hadžicfcndić, Aziza Zahirović, Hajra H u­ sedžinović i t. d. Za obilan bife i bogatu tombolu zasluga ide našim vri­ jednim članicama ženskog odbora, koje su se svojski i sa po- �žrtvovanjem starale da, naročito tombola i brojem zgoditaka kao i bogatom izradom ručnih radova nadmaši sve dosadanjc. I ovom prilikom izričemo veliku zahvalnost svima prilagačima u tomboli, bifeu i gotovu kao i svima saradnicima oko priredbe ove zabave. ГАЈРЕТОВЕ ПРИРЕДБЕ Бос. Дубица: Мјесни одбор Гајрета у Бос. Дубици одржао je своју годишњу забаву други дан Разаманског бајрама, 24 XI 1938, која je успјела како материјално тако и морално. Забава je одржана у просторијама »Хотел Нрпзрена«, које су биле препуне Рублике и која je са највећим расположењем и задовољством пратила играње позориш1НОГ комада »Невјеста у пиџами«. Позоришни комад изводили су дубички дилетанти и чланови Гајрета, који су том приликом показали и даровитост и способност за глуму. Режисер комада био je r. Мустафа Пезић, претсједник Мјесног одбора Гајрета у Бос. Дубици, који je уложио MiHoro труда као стари пријатељ и доброжелитељ Гајрета у овом мјесту, na му и овим путем топла хвала. Како пролших тако и ове године наше вриједне сестре муслиманке својим ручним радовима за томболу увеличаше ову Гајретову забаву, na нека им je и овим путем наша хвала. ГАЈРЕТОВА ПОПУЛАРНА ПРЕДАВАЊА Прибој: Приликом ррошлог Рамазана организовао je повјереник Гајрета у Прифју г. Расим Хасанагић у мјесном мектебу серију предавања, која су одржала слиједећа г. г.: 2 XI г. Др. Илија СтоЈандвић,'' срески љекар »0 општим болестима и њихово лијечење«, 5 XI г. Исмет Толаловић, студ. исл. акад. »Ислам и наука«, 14 XI Петар Перовић, ср. пољопр. референт »0 воћарству« и 22-Х1 г. Ђуровић, апсол. више педагошЈсе'шг?оле »О васпитању дјеце«. Ha овим предавањима било je око 40—60 слушалаца. Бос. Брод: T okom Рамазана одржао je г. Касим Хрнчић неколико предавања, о којима je било ријечи у прошлом броју »Гајрета«, a г. Хакија Ћишић одржао je ова предавања: 1) зана« и 2) морала«, 3) 4) У селу Сијековцу пред 25 особа »О значају рамау селу Сијековцу пред 27 особа »0 сузбијању незатим г. Смајл еф. Бојић, имам, У селу Сијековцу »О алкохолу« и у селу Сијековцу »0 чистоћи« пред 30 слушалаца. ЗАХВАЛА БИВШЕГ ПИТОМЦА ГАЈРЕТУ Свршени кројачки помоћник Хакија Соко, бивши Гајретов поитомац, који je недавно завршио свој занат, послао je Гајрету слиједеће писмо: »П. н. Главном одбору Гајрета у Сарајево. Сада, када сам завршио занат, осјећам се дужним да се овим путем захвалим нашем драгом ГаЈрету, који ме je за вријеме мог учења примио под своје окриље и тиме ми омогућио аапредак и дао ми директиве за прави живот. У том жпвоту обећајем да ћу, како материјално тако и морално, помагати Гајрет. Сарајево, 10 I 1939. Учтив, Соко Хакија кројачки помоћник ДОБРОВОЉНИ ПРИЛОЗИ Сеоница: За вријелге рамазанског бајрама, повјереник Гајрета у Сеоници г. Бајро Хаџовић, учитељ, сакупио je 91 Дин прилога за Гајрет, које дароваше: no 5 Дин: Бајро Хаџовић, Хакија Шећибовић, Абдулах Бегета; no 4 Дин: Аликадић Ибрахимага, Назиф, Омер еф., Шећибовић Сулејман, Бутуровић Мустафа, Алибеговић Бего; no 3 Дин: Хасан еф. Мацановић; no 2 Дин: 'Намил Шећибовић, Омер Шећибовић, Ариф Шећибовић, Незир Кадић, Мустајбег Хасагић, Мацановић Ибрахимага, Јунуз, Дервиш, Ахмо, Хамид, Мехо, Бећир, Бутуровић Ахмед, Ибрдхим, Шукрија, Узуновић Јусуф, Мацановић Адем, Алеибеговић Аган, Теофик, Салихбег, Бутуровић Садик, Бегановић Муниб, LUaiunli Салко и Касим Аликадић; 1 Дин: Јусуфбег Бутуровић. Сакупљачу и дароватељима топла хвала. 39 �V i -■v f;. Л . � https://kolekcije.nub.ba/files/original/980282861d2252253ce2b02df461f36e.pdf c88456c6c8b506289193f308e5d811a4 PDF Text Text TAKCA У ГОТОВУ ПЛАЋЕНА li М A. Ј ГЛАСН И К К У Л Т У Р Н О П РО С В ЈЕ Т Н О Г Д РУШ ТЋ Л ГАЈРЕТА САДРЖ АЈ: * « * : ДЕСЕТ ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЈВОДЕ СТЕПЕ СТЕПАНОВИЋА — X .: ДОКУМЕНТИ 0 ЗГАЈЕДНИЧКОЈ БОРБИ МУСЛИМАНА И ПРАВОСЛАВНИХ У ХЕРДЕГОВАЧКОМ УСТАНКУ — Салих Муфтић: 0 ЗАШТИТИ ДЈЕЦЕ И МЛАДЕЖИ — Хусеин Ђого Дубравић: МУКЕ И НЕВОЉЕ СТАРОГ УЧИТЕЉА - Шабан Хоџић, проф .: НЕКОЈЕ СЕКТЕ У ИСЛАМУ — Сгановништво у Босни и Херцеговини (no срезовима и бановинама). ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК: Даљњи доприноси за изградњу Гајретова интерната из Чајнича, Сарајева, Прозора, Фојнице, Љубиња и Вареш а — Нове Гајретове организације: Нови Гајретов одбор у Л>убињу, Оснивање Гајретова одбора у Нишу — Нови утемељачи Гајрета — Одлично успјела Гајретова забава у Чапљини — Излет Гајретових чланова из Пријепоља — Прилози за Гајрет из Старог Бара — Приходи из Љубиљ а — Дуговање за Гајретов календар — Промовисање — Јавн а захвала. Сарајево 1939 ИЗДАЈЕ ГДАВНИ ОДБОР ГАЈРЕТА У САРАЈЕВУ. ф ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ХАМИД КУКИЋ �G a jr e i o v a k re d itn a i p riv re d n a z a d r u g a s. o. f. u S a r a je v u Telefon br. 25-44 Račun kod Pošt. šted. 1977 PRIM A U LO G E N A ŠT E D N JU sa i bez otkaznog roka PO D JELJU JE ZA D R U G A R IM A ZAJM O VE uz povoljan kamatnjak PRIM A ve i rine Din U Č LA N STV O vlastitog Posmrtnog fonda GajretoZadrugine članove. Za svaki 1 dinar mjesečne člana­ isplaćuje se u slučaju smrti Din 500.— ograničeno do 2.000.- PRIM A PO N U D E za sve vrste osiguranja: životno, stipen­ dije, mirazi, požar i t. d., i to kao Generalno zastupstvo osiguravajućeg društva LA NATIONALE Sjedište društva »La Natiohale« je u Parizu, sa direkcijom za Kraljevinu Jugoslaviju u Beogradu. — Akcijski kapital ovog društva Din 50,000.000.— francuskih franaka, sa rezervnim fon­ dovima od preko 1.600,000.000.— francuskih franaka. V R SI SVE D R U G E TR A N SA K C IJE koje zasijecaju u kre­ dit i privredu Sva obavještenja interesentima daje uvijek besplatno G A JR ET O V A K R E D IT N A I PRIV RED N A Z A D RU G A s O .'j. Kralja Petra ulica 39 Gajretov dom, I kat ГА ЈРЕТ, ЛИСТ ДРУШ ТВА Г А ЈР Е Т А ИЗЛАЗИ М ЈЕСЕЧНО, ЦИЈЕНА МУ JE ЗА НАШУ ОТАЏБИНУ 60 ДИНАРА HA ГОДИНУ, A ЗА СВЕ О СТАЛ Е ЗЕМ Љ Е ПРЕКО ГРАНИЦЕ 120 ДИНАРА. -БАЦИ ГА ЈРЕТО ВИ ПИТОМЦИ ДОБИВА1У ЛИСТ У ПОЛА ЦИЈЕНЕ КОД ГЛАВНОГ ОДБОРА ИЛИ КОД УПРАВЕ ГА ЈРЕТО ВИ Х КОНВИКАТА Власник друштво »Г а јр ет « - Одговорни уредник: Хамид Кукић — Ш тампарија Босанска Пошта Јосип Бретлер и др. одговара Јосип Гргић. �Год. X X Ш2Ш Бро/ 5 С а р а јев о , м а ј 1 9 3 9 Д есет г о д и н а о д смрти В о / в о д е Степе Ст епан олн К а »Нека вас име једне од другнх никада не отуђи, јер сте крв једне крви и кост једне кости; нека вас вјера не разједини, јер je само један Бог«. Ове велике и мудре ријечи, пуне братског осјећаја и љубави, изговорио je у једној прилици најпопуларнији и најскромнији наш војсковођа и великан покојни Војвода Степа Огепановић. Нису то биле ријечи случајно изречене, узгред набачене^ биле су то ријечи човјека, који je каа_ЈХ>дољуб и пријатељ велике и уједин^не- Отаџбине дубоко осјетио гдје лежи снага земље и сок крви народне. Снага и крв Југославије су у нашој слози и братству, у међусобној љубави и поштовању. Не смије бити мржње између једнокрвне браће, не смије бити изабраних и потчињених. Сви смо једно, a кад смо сви једно, онда нам je и држава једна, велика и моћна, онаква какву je непријатељи не желе, али се je боје. У томе и јесте величина и порука доброг Старог Војводе који je, визионерски, као на длану, гледао нашу срећу и будућност савјетујући нас да се чувамо примјера несложвик Мрњавчевића и толиких других поучних и тужних примјера којима не оскудијева наша национална историја. Прије неколико дана1, на 27 априла, навршило се равно десет година од његове смрти. Десет година бити без њега, десет оваквих година, тешких и кобних, у којима смо доживили неколико великих трагедија народних, много je и дуго. Кроз тај период времена забораве се многе ствари. Али лик Војводе Степе, свјеж и лијеп, постао je, зачудо, још већи у нашим очима, још значајнији. Бесмртна ратничка дјела и подвизи, непроцјењиве врлине и одлучност у потребним тренутцима, све je то, у овој десетгодишњој раздаљини, добило конкретније облике и достигло висину људске бесмртности. И што се будемо више удаљавали од његова рада и дјеловања на овом свијету, све ће нам изгледати већи, свјетлији у својим гигантским корацима којима je корачао у најсвјетлије странице наше историје. Ратне побједе Војводе Степе Степановића на Црном Врху, Једрену, Церу и Добром Пољу, створиле су га легендарним јунаком. Сви су вјеровали у њега, у његову јуначку мишицу и здраво расуђивање сваке ситуације. Стога су рекли: гдје je он, ту je и побједа. Kao војник и као човјек био je јасан и карактеран. Поштен и до побожности одан Блаженопочившем Краљу Александру и Његову Узвишеном Дому, појачавао je вјеру код свих, млађих и старијих. Увијек je добро и брзо мислио, a још брже доносио прецизне и јасне одлуке. Његово искуство и самопоуздање нису га никад напустили ни преварили. Прешао je све војне школе и због тога je био веома вјешт и строг у служби. To није значило да не воли ведар и здрав хумор, напротив. Написали су за њега да je био најверзиранији војник у питањима наше- и стране књижевности. To му je проширивало хоризонте гледања и запажања, тако да je од тога имао доста користи у својим чисто стручним, војним стварима. Кратко речено: и као официр, и као професор Војне Академије, као министар војске и као војсковођа-побједник, a послије рата као претсједник Народне одбране, Војвода Степа, Велики Старац, како су га називали из милоште, био je на свом мјесту, велик и недостижан. За његово име, за име храбре Друге армије, била je везана и задња наша побједа у Свјетском «7 �рату. Био je то славни пробој Солунског фронта. Ha бајонетима својих јуначких пушака донијели су нам храбри српски војници — слободу. Војвода Степа je са својим бијелим орловима гонио непријатеља док није стигао и у Сарајево, да нас све озари свјетлошћу Ослобођења и Уједињења. Он je тада, пресрећан на успјех борбе и код остварења многих акција и снова којима се вијековима заносила наша револуциорна омладина, рекао: — Заједничка борба и заједничка крв, нека створе и заједничку државу. Ове велике ријечи човјека који je испред наших домова отјерао туђина, крвног непријатеља и његову бездушну солдатеску, учиниле су на све људе дубок утисак. Велики дух познаје се no ријечима. A кад смо га увели у богате апартмане везирског Конака, гдје су дотле столовали аустријски намјесници и поглавари, скроман и једноставан, он нас je прекорио и благо рекао: — Дјецо, дјецо, није ово за мене! И у споредним просторијама нашао се обичан и пристојан грађански стан. To je била скромност великог човјека.Баш у то вријеме, на згаришту срушеног аустриског царства, у вртлогу догађаја, који су се одвијали на свршетку pgra^ људи су још држали оружје у руци. Многи су, у нашим крајевима, започели режим личних каприса и пресуђивања старих задјевица и свађа. ГТоложајиојединаца и ци- јелих породица није био лаган ни сигуран. A онда се појавио он, Војвода Степа, и својим личним ауторитетом, својим схватањима и правичношћу прекинуо овај краткотрајан интерегнум који би се, иначе, обиљежио крвавим трагом неправде. Сваки човјек био му je брат, a Југославија мајка свих, без разлике на вјеру и племе, мајка заједничка! Сјећајући се 10-годишњице смрти великог војсковође, написао je прије неколико дана један његов пријатељ и друг: »Корисно ће бити да поводом овог тужног јубилеја добро испитамо своје савјести.. . « и, мало даље: »Сваки нови дан може нам донијети нова изненађења, na нам се намеће неодољива дужност, да се што прије очеличимо за нова прегнућа. Војвода je и на смртном часу, умирући, рекао: »Полазите напред!«, a ми смо често пута застајкивали, na још и данас застајкујемо пред препонама, које би он, да je жив, шале ради савлађивао«. Сво дјело Великог Покојника намеће нам се баш данас, у овим тешким временима, да размислимо о њему и да још јаче заволимо велику нам домовину. Чувајући успомену на н>ега, треба да чувамо заједничке границе наше драге земље за коју се борио до своје смрти. Зато je његов лик остао међу нама, да живи, уздиже и храбри, no оној: Благо оном ко до в'јека живи, имао се рашта и родити. Д о к у л е н т и о з а је д н и ч к о ј б о р б и м усл и м а н а и и р а п о с у ц п т и х у Х е р ц е г о в а ч к о л у ст а н к у (П оводом најиовијег бро ја Гласника Зем аљ ског м у зеја) Прегледајући Гласник Зем аљ ског м у зе ја Краљевине Југославије з а год. 1938, који излази у С арајеву пола вијека, човјек и нехотично пане у р азм иш љ ањ а о б о гатству научног м атеријала на терену Босне и Херцеговине. Иако систематски испитиван пола вијека, ипак r a j терен пруж а велике могућности научног истраж и вањ а и о бећ аје много новина. Гласник Зем. м у зе ја за 1938 г. пруж а слику научне активности ове у станове, која, ни изблиза, не д аје оне резултате, које би м огла д а даде наш ој националној науци. Од интереса су радови r r .: К арановића, М удеризовића, Др. ТунгузПеровића и Д р. Чремошника. Марљив испитивач насеља, становниш тва, народних обичаја и ношње, г. Карановић je с а д оста успјеха обрадио жупе Рам у и Скопље. Г. Мудеризовић доноси 4 значајна превода турских докум ената Д убровачког архива. Од научног je интереса царски ферман султана М урата IH, издан у Цариграду 22-ХН-1585. Из ф ерм ан а се види д а су изумрли посљедњи изданци А хм ет-паш е Х ерцеговића, сина Х ерц ега Стјепана Вукчића Косаче. П о Х ерц егову тестам ен ту, изданом 21 м аја 1466 у Х ерц ег Новом, један дио њ егова иметка припао je сину му С тјепану, доцнијем Ахмет-паши Херцеговићу. По овом ферм ану, »Х ер ц егова к ућ а« у дубровачкој тврђавн, некретнине у Г руж у и Конавлима имале су , no 88 изумрћу Херцеговића, припасти турској држ авној благајни, о чему се имао да постара босански теф тердар. З а нас су од нарочите важности документи из архива књажевско - црногорског м инистарства унутрашњих и иностраних дјела у Цетињском М узеју. Г. Др. Радован ТунгузПеровић je из то г архива објавио неколико докум ената, који се односе на херцеговачки устанак из 1881— 82 год. Тачно je утврдио r. Др. Тунгуз-Перовић д а о вај период чека на свог историчара. Али оно, ш то je најв&жније у овом случају, т о je издавањ е докумената. Документа ће најбоље и најтачније проговорити. Из њих ће објективан историчар моћи д а утврди држ ањ е људи и њихове функције у овом бурном периоду наше новије историје. Ови a и други документи, који чекају на своје објављ ивање, јасно he утврдити одлучан и мушки став херцеговачких муслимана према АустроУгарској. Из саслуш ањ а Кика СтевановиИа на Б оботову Гробљу од 25-III-1882, виде се узроци херцеговачког устанка. Ч аст, о браз и ro живот није био заш тићен становниш тву горњ е Херцеговине. »Допадне ли им се жена или ђевојка отм у je силом и држе je 5— 6 дана na je онда пусте, особито сваки наоди се отимачина у фамилије т урск е«. Траж ећи оруж је, аустриски жандарми су свлачили жене, не чувајући женски образ »и т о просто но су свукавали и �1 женску чељад голу за да виде д а им није ђе као н. пр. жену Уса Хацића пасторку Хаџибега Баш агића и многе остале ко ће ти све набројати. (I, стр. 112). Босанско-херцеговачки усташки главари су послали своја два делегата Омерагу Риђановића и бајрактара Чолића, оба из М остара, првог Дервиш-паши у Скопл>е, a другог преко Цетиња у Цариград. По повратку, дошли су у Црну Гору и капетан Живко Ш абајлија их je послао у Никшић Окружном суду, гдје су дали своје исказе, 15 м аја 1882 год. Њихови су искази нелосредни и занимљиви. Кад je Дервиш-паша питао Омерагу Риђановића какву помоћ тражи, он je одговорио: » Ja му рекох помоћ с којом могу бранит своју слободу свои р з и образ и свои народ своју вјеру и свои закон који ш то смо г а вазде бранили у царско здравл>е и сад се надамо«. Ma да су јадањ а обојице М остараца била и претешка, ипак турски одговорни фактори мало учинише у стварној помоћи херц. устаницима. Из рапорта Мијушка Мијушковића, из Равна, од 12-IV1882 r., виде се голе чињенице које рјечито говоре о аустриским губицима, појединим биткама и вођама устанка: »Битка на Врањски до и у Срђевиће. Пргдводител. усташ а Стојан Ковачевић битка се тревила на 26 10. 81 год. у том боју погинула су 4 Аустрианца солдата и ранило се 5. једнога je посјека Л азар Ребић, a једнога Благоје Мандић. 2. посјека Ремо дабовић, и ту je погинуо, и ранио се Петар Манојловић, и Зулво Кутајлија турчин са З агорја и унијелига Солдати у Аптовцу, и умроје 10/3 82. године. Усташи су тадар узели сам о 4 страгуш е солдацке. »Битка тревила се 6/2. 82 год. више Фоче на Крушчицу. Предводител>и усташки били су Стојан Ковачевић Усо Врева Мујо Совтић; Ови су били више Крушчице са десне стране a са лијеве Митар Тошић из П јеваља билоје усташ а 700. A Војске Аустринске до 2000. хиљаде. Они су се налазили међу усташима у село Крушчицу, Боје био густи од ју тра до на један сат пред ноћ, у том е боју погинуло je и ранило се усташ а 25 између коије je погинуо поглавар Турчин Мујо Совтић из "Бурева a од војске Аустринске no доказу Аџивуковића из фоче било — je мртвије и рањеније Солдата 155 кои je v писмо посла Стојану ковачевићу којеје прочи тано међу цијелом војском усташ ком усташи т огај дана нијесу могли посјећи ниједну главу Аустринску нитим je било на мах да посијеку. Битка тревила се 6/2 на Морине. Прсдводитељи усташки били су Перо Тунгуз Сали-ага Ф орта Војвода Поп Перо Радовић Мујо Куртовић Омер Шарчић и Јовица Зиројевић, и сањима 400 стотине усташ а Заповједници војске Аустринске Цамбер са 2. Баталеона и 4. топа, други заповједник Пуковник Хаце са једним Баталеоном и су .2. топа у томе боју погинуло je и ранило се 50 солдата од коијесу посјекли .11. Ови су усташи сјекли Боигко "Беклнћ 2 сииму једнога Милинко Лисов једну из невесиња. села Батковића Амет Дедовић 2. турчин из Бијелине Јово Самарџић једну из села Језера ове 4 остале посјекли су турци Борачки коијема незнам нмена Страгуш а су узели 7. Од усташ а погинуоје турчин Мујо Ђипа и .2. турчина рањено коијема незнам имена. »Битка на Трново тревила се 3/2 82 го Предводител>и усташки Ибраимбег К утајлија Всо Буха са 220. усташ а. Аустринске војске билоје .4. четири Баталеона у Том е боју било je мртвије и рањеније .70. Солдата од коије су посјекли усташи 28 Солдата, a толико страгуш а узели. нијесам мога дознати које коју посјека само ове 3. Бошко Тбеклић Јово Самарџић Cnacoje Пикула. Усташа je погинуло 5 и 3 рањена, и сви су турци између коије je погунуо познати поглавар Дервиш Бег Кутајлија поглавар усташ ке војске. »Битка тродневна тревила се на 10:2 и 11/2 и 12/2. Тревила се на ова м јеста .1. Главатичево .2. на Бјелимиће. 3. на жупу коњичку пердводитељи усташки били су Јово Самарџић Бош ко Ћеклић и Салко Побрић са .150. усташ а. Аустрински војсковођа Пуковник Х аса су три Баталеона и једном батериом топова. Усташа погинуло je и ранило се 17 у TOM боју погинулоје војске Аустринске на мртво 63. a ранило се 50. између коије je погинуо поглавар Капетан Роер. и Поручник Керекеш. »Битке двије на Морине и Мједену Г. Ha .12/3 82. го. Крене се Ђенерал Секулић из Гацка са .4. Баталеона, и једном батериом топова. Истога дана крене се Ђенерал Цвијић из Невесиња са .2 Баталеона и једном батериом топова истога дана одвои се један баталеон од војске Генерала Секулића на Мједену-Гллаву a на Мједеној глави Стоја je Авдија Лончарић и Алекса Братић и побију се. и у тој битки погине намртво 9 и ранило се 11 Солдата у истој битки погинуо je Аустрински Подо-вицер. Истога дана био je бој на Морине Генерал Цвијић и .3. Баталеона од војске Генерала Секулића. Предводитељи усташки били су Са-тиага ф о рта Вовојда Поп Перо Радовић Мујо Куртовић Бош ко Ћеклић са усташ ама 400 стотине у том е погинуло je Солдата на м ртво 17 a ранило се .32. »Б и тк а у Тјентиш та 17/3. 82. г. Предводитељи усташки били су Перо Тунгуз Сали-ага Ворта и Војвода Поп Перо Радовић са 600. усташ а т о г а ранила су се 2 усташ а Симо Голубовић и још .1. Дрињак. Од Аустринске банде погинуло je и ранило се .12. Солдата. »Зау зећ е фолтице на Улог Примјеноје 3/1 82 го Примиоје Перо Тунгуз и Мујо Куртовић онаје примјена без боја јер су je Солдати оставили кад су виђели ећеим Перо ударити. Код исте фолтице дочекали су тајин Солдацки и отели товара 220 и билоје наголо све брашно. »Б и тка у Мрежици тревила се: Ha 24/1 82 године. Предводитељ у сташ а Кадија Мрежица. у том е боју незнам коликоје погинуло усташ а коликоли Солдата само знам да je отела војска усташ ка товара војничког таина и робе трговачке 160 товара у тијема товарима узели су усташи 6 товар а носила војничкије. »У Бишини узеш е усташ е таин 3/3. T o јест одвои се једно 60 усташ а у Бишину, a послати од главара Пера Тунгу за Салиаге Во рте Војводе Радовића. Поглавари т е чете били су Салко Побрић Том о Рашовић и Милинко Лисов они дочекају и ударе на таин 3 3 82 године и отму товара 99 утијема товарима највише je било Сланице. У Бишину заузеће таина на 1/4 82 године узеше усташи у Бишину 11 товара брашна и 6 волова. пред четом усташком били су Салко Побрић и Ристо Граовац. »Зау зећ е Волтица усташи Волтицу на Калиновику примијо je Перо Тунгуз и Салко ф орта примјенаје са бојем. примјена je 10/1. 82 године и погинуло je код ње 5 солдата, и узели усташи .2. страгише. и .2. усташ а ранила Фолтица на Грабу примијо je Стојан Ковачевић без боја фолтица на Чемерно прими Стојан без боја фолтица на Брњац прими Стојан Ковачевић без боја на 21/3. 82 прими Стојан Ковачевић 3. фолтице .1. у Дабу 2 у Дивин .3. у Трусину у Дабру и Дивни ове су у котару Билећком a на Трусину у котару Невесињском. »Улог и Борач. Како сам каза на Жупу коњиччку даје попаљена тако исто Улог и Борач млого je кућа попаљено од коије неке знам казати и no имену, прво запалили су Мамију удно Улога, и Кућу Пера Тунгуза кућу О мера Ш а- 89 „ A �O заштити д ј е ц е и м л а д е ж и Да заштити дјецу и младеж, која су сиротна и сиромашна, од непогода за тјелесни и умни развитак и узгој и да их оопособи за живот, те да постану корисни чланови људске заједнице, издала je турска управа за балканске земље први закон године 1279 no Хнџрету и отворила заводе зване »Ислахане« у Добруџи, Ћустенди, Рушчуку, Нишу и Сарајеву. У чл. 73 до 76 Тарифнаме о вилајетској управи предвиђено je како ће се створити почетни капитал да се оснују интернати, учионе и радионе »Ислахане«, na je за први почетак подузето, да се одржавају на тај начин, да се пригодом уручења позива за парнице (види о том поглавље о управи Ислахане § 73—76 чл. Уредбе о покрајинским управама и Уредбу о Ислаханама пред властима) узима од туженог 40 napa у корист фонда за Ислахану, и ово 40 napa пропада му ако изгуби парницу. Ово je трајало двије године, док уведени занатлије.ни.јесу отпочели доносити зараду, односно док нијесу почели привређивати. Када су занатлије почели правити одјећу и обућу, набављала се службена униформа и обућа чића кућу Ибраима Тановића и на о ва м јеста поменута отим ају Солдати стоку говеда жито. Чине зулум какав се замислити може. Чуо сам д а су Солдати 5 женскије удавили чинећи са њима насилије, a .2. каж у женске д а су скочиле у воду од насилија Солдата у Језе р о које се налази код куће Јо ва Самарџића. Дрина У Дрини и у н>ој чине Солдати свако безаконије говоре д а поњој одузимају имање Срба и т урак а гоне робје no планинама м уш кетају мирне становнике на 2/3. мушкетали су 7 Д рињака од коије неке знам казати и no имену мушкетани су три турчина О ж еговћа имена њихова Алил Ожеговић Абдија Ожеговић Асан Ожгеовић. Овијема .4. незнам имена к азати Чуо сам и каж у ми д аје Генерал Мирковић у Дрини кад je дош о, Дош лаје једна жена код њега да му се неш то жали, и донијела je била дијете у колијевци Генерал удари ногом у колијевку a дијете из ње испане, a он прискочи и стане му ногом на трбух, и т о г а истога маха ногом r a удавијо. Г оворе д а je и о во истина. 0 би ткам а ш то сам преставио Уопш те о биткама и о зулуму народа херцеговачког премложио нијесам, ако нијеса.ч сукратио јербо свегаје више било о војсци Аустринској кад се куд кретала и кои су њигни поглавари и коликоихје Ђ е погинуло добива сам из М етохије од Господина Канцелиста Луке Грђића a т ак о исто и о И звјеш тају из М остара. Т ак о исто докази од би така одчевидаца кои су у буткам а били О стале су ми још млого битака у овијема м јестима које нијесам м ога изпитати коликоје које војске погинуло т ак о исто усташ и су отимали још пођеш то таина. Особито Ш то je котар а Билећког у овом рапорту неулази нити je пописано ништа ш то је чинио М рдак Лубурић и његова иојска. A так о исто ш то је преко Дрине велике битке од Митра Тош ића и К утајлије особито отијем а биткама и народ како стои уопш те незнамо ниш та доказати ш тосе догодило. Вишебиг и опширније све дописа и П реставио да није Војска Аустринска препела според наше линије Г. Др. Гр. Чремошник д аје слику рада дубровачких канцеларија и нотара једне од њих — Паскала. X. за заптије, калџије, пандуре само од Ислахане. Тако je Ислахана имала сталног рада за сталног муштерију, a поред тога израђивала се одјећа и обућа ih за приватнике no наруџби. Кад се зарадом накупило доста новаца (суфицита) куповани су за тај новац: ханови, млинице, ваљаонице и ступе за сукно и кожаре, na су се та'ко створили нови радови и запослења за сиротну и сиромашну младеж. За Ислахану сачмњавали су приход: 1) такса од достава, 2) дарови, поклони и добровољни прилози, 3) зарада од заната: терзилука, кундурџилука, штампарства (типографије), кожарства, ткања безова, шајака и сукна и 4) приходи од ханова, млиница, ваљаоница и ступа за сукно те кожаре. Издаци су чињени: 1) за издржавање питомаца (храна, одјећа, обућа), прање и чишћење, 2) за издржавање учиона и радиона (кирија, огријев, освјетљење, учила и алат, 3) плате наставника (свештеника свих вјера, учитеља и мајстора), те управног особља и послуге. Низамнама (уредба) о Ислахаии! има три поглавља. Прво поглавље има 11 чланова . У њему се говори да се не може примити у Ислахану дијете које je прешло 13 година. Може се примити у Ислахану свако дијете без разлике вјере н народности, које нема родитеља, a уз то je и сиромашно. У другом реду може се примито дијете које нема једног родитеља, a овај једини родитељ није могућан са својом зарадом да ro дијете издржава. У трећем реду, може се примити и оно дијете за којег родитељ, тутор, скрбник преда молбу за пријем и обавеже се да he плаћати цијелу опскрбу и науковнину и за то да јамче према чл. 2). У 3) члану стоји да ће се примати у Ислахану и дјеца која су од суда упућена на поправак ради кажњивих дјела. Ова дјеца ће се до истека рока пресуде према чл. 44 сматрати као хапшеници: неће се мијешати са другом дјецом, имаће посебно становање, наставу и обуку у занату, a 1изван интерната не смију се кретати без надзора. У чл. 4) прописује се каква мора бити храна, у чл. 5) каква мора бити спаваона, a у чл. 6) каква мора бити спремница, у чл. 7) каква треба да буде купаоница, у чл. 8) roвори се о настави. Сваки дан први држе наставу свештеници из вјеоонауке и морала, затим заједно уче језик турски, бугарски или српски, математику и геометрију, цртање и књиговодство. У чл. 9) стоји да дневно траје настава no два cara. У чл. 10) стоји да дјеца послије наставе иду у радионе занатских одјелења. У чл. 11) стоји који ученици могу постати редари и како he вршити ту дужност. Друго поглавље говори о уређају интерната, учиона и радиона и о њиховом одржавању. У трећем поглављу говори се о кућном реду и наставном и занатском распореду те увођењу paчуноводства за прнходе и расходе. Уредба од 52 члана о Ислахани дала je добре рсзул гате у нашем шехер Сарајеву. Још се и дапас на1)С no који занатлија на животу који je ту занат изучио и до хљеба дошао. Ову Ислахану 1878 год. укиде аустро-угарска управа и не створи ништа ново што би замијенило �ту устаиову којом су се користили сироти и сироОбласне заштите су: 1) за Србију: у Београду, машни свих вјера. Скопљу, Битољу, 2) за Војводину: у Суботици, 3) за Хрватску, Славонију, Међумурје и Истру: у До оснутка »Просвјете« и »Гајрета« дјеца праЗагребу, 4) за Словенију: у Љубљани, 5) за Босну вославна и муслиманска нијесу имала помоћи, заи Херцеговину: у Сарајеву, 6) за Далмацију: у штите и упуте у науку, занатство и рад. Сплиту, 7) за Црну Гору: на Цетињу. За вријеме свјетског рата тјерала je АустроЧлан 19 Закона о заштити дјеце и младежи угарска »Бошњаке« напријед на свим ратиштима и предвиђа да no могућносш свако мјесто добије наравно да се je тим поводом повећао број сиротне ДЈечЈУ станицу, која ће имати ове установе: и сиромашне дјеце, na je Ц. Kp. заједничко мини1) склониште, 2) савјетишта за матере, 3) дјечије старство финансија издало Наредбу од 26 I 1917 купатило и апарат за дезинфекцију, 4) обданиште, бр. 1001/Б. X. којом се оснивају старатељска вијећа 5) игралиште и 6) мензу. и одређује њихова организација и опсег њихова Према члану 22 Закона о заштити дјеце и мларада. Затим je издала наредбу Зем. влада за Б. X. дежи дјеца се остављају у родитељској кући ако 25 V 1917 год. бр. 86782/Ш како ће се вршити и je то икако могуће. спроводити у живот наредба Ц. и Kp. заједничког Према члану 33 Закона о заштити дјеце, дјеца министарства финансија од 28 јуна 1917 год. Тим под заштитом треба да уче основну школу, занат, наредбама предвиђена су старатељска вијећа, која трговину и пољопривреду. A особито способним се састоје од no једног свештеника, учитеља, љедозволиће се даљње школовање. кара, судије и од именованих других чланова. У емислу чл. 4 т. 4 Закона о заштити дјеце и Задаци су старатељског вијећа: 1) да јаве суду младежи -етворило се je у Сарајеву »Друштво за кад треба поставити старатеља, сустаратеља или збрињавање незаштићене дјеце и младежи«. Заскрбника; 2) да јаве суду за немар прехране или датак je овог друштва да ради у правцима закона одгоја неког дјетета; 3) да јаве лице које би се о заштити дјеце и младежи. примило старатељства или скрбништва или да узму Материјална средства су му: 1) редовна чланеко дијете на прехрањивање или неко с.ироче под нарина, 2) прилози утемељача, добротвора и лесвоје; 4) да подупиру ^аконског заступника кад гатора, 3) приходи од легата и других завјештања, треба да одабере занимање штићенику, који учи 4) поклони и прилози, 5) приходи од предавања и школу, 5) да се старају како^ће^се добровољним 6) опскрбнине. давањем и купљењем, добротворним приређивањем Органи су друштва: управни одбор, надзорни и сличним настојањем набавмгги материјална средодбор, редовна и ванредна скупштина. Не могу ства за издржавање и одпај-анЛ оскудне сирочади прећи a да не споменем Женску секцију овога друи да та сретства предаје старатељском суду, саопшгва која je врло агилна у свом раду. ћујући му на што су намијењена. E to , to je Законодавство о заштити дјеце и За извршење својлх задатака може старамладежи под три разне управе, што га je- доживила тељско вијеће да ступи у везу, с јавним корпорацијуначка Босна и Херцеговина, која je многе своје јама, заводима и друштвима. великане одњеговала тугом и невољом. Иза Ослобођења од 1918 почело се званинно САЛИХ МУФТИЋ радити од стране Управе на регулисању питања заштите дјеце законским путем, na je 1921 год. донешен Закон о заштити дјеце и младежи. Према чл. 1) и 2) тога закона уживају државну заштиту и предмет су старања Министарства социјалне политике ратна аирочад, a затим сва дјеца и младеж НОВИ »САВРЕМЕНИК« СРПСКЕ ЗАДРУГЕ без икакве или старатељске заштите. Ta заштита У IX колу »Савре.меника« који je изишао ових дана обухваћа дјецу од зачећа њихова и младеж до 18 чбјављене су ове четири књиге: Од равних до касних пигодина. Старање Мин. соц. политике не обухваћа јетлсва, песме Николе Ш опа: — Приповетке Јеле Спиридоновић-Савић; — Сељаци, Николе Лопичића; — Из предону напуштену младеж о којој ће се no посебним ратне Србије, утисци и сећања о времену и људима, од законима и уредбама старати Мннистарство правде. Милана Грола. Органи М|инистарства соц. политике за заОве четири врло интересантне књиге које значе добит штиту дјеце и младежи јесу: 1) Обласне зашгите з а нашу књижевност, опремљене су врло солидно и лепо. Цело коло стаје само 60.— динара. Ко пошље новац на чедјеце и младежи, 2) Мјесне заштите дјеце и млаковни рачун 53.127 добије књиге о трошку књижевне цежи. задруге. Задаћа Мин. соц. политике — одјелења за заштиту дјеце и младежи ј-есу: 1) законодавни послови, 2) врховни надзор над радом, 3) даје тон и правац раду, 4) стаара приватну иницијативу на пољу заштите дјеце и младежи., 5) оснива дјечје установе, 6) прикупља и P r e t p la ć u f te s e сређује статистичке податке о заштити дјеце, 7) усi š ir it e lis t поставља и држи везу између установа и власта, које се баве заштитом дјеце, 8) стара се за сарадњу » свих других министарстава, 9) сарађује у регулисању међународних односа у сарадњи за заштиту дјеце, 10) сарађује у борби против покора и зала који доводе до дегенерисања. NOVE KNJIGE I G a frei « • 91 �M u k e i n e v o l je s ta r o g u č ite lja Kad je navršio četrdeset godina službe, pao je u penziju stari Meho sa svojih šezdeset i nekoliko go­ dina života. Kroz četiri decenije njegova službova­ nja, njegova uzgojnog, narodnog i javnog rada vaz­ da je govorio protiv pića, vazda zagovarao higijensk inačim života i vazda gudio istinu a gonio laž. Lažljivaca nije trpio. Ni oni njega, pa sečesto kosili i nosili, gdjegod se sastali, tu se i sukobili. Ko toliko vremena, kao on, hvali i sije istinu, ko stinu traži od svakoga — od djeteta do roditelja — i ko je uvjeren, da je tolike generacije podigao na put istine i pravde, taj više neće i ne može s toga pravca saći. A ne može zbog istine i pravde ni stra­ dati. U tome je stari Mehmed Zeljković bio nacistu. I niko ga nije s toga korio ni osuđivao — osim birtaša, kojima je on davno najavio borbu, jer prodaju narodu »otrov«. Kad je pao u penziju, stari Meho je osjećao osamljenost, jer nije više radio u školi, u kojoj đa­ ci brunde ko pčele u košnici. Nema vikanja, skaka­ nja i tuče. On nije više govorio djeci, kako treba va­ zda istinu govoriti i laž pobijati, nije obrazlagao mla­ deži: koliko štete natiosi alkohol ljudstvu u potom­ stvu. On je pao u penziju, u mir koji je zaslužio, i država ga oslobođava posla po dužnosti i prepu­ šta mu na volju, da ide ku dhoće, da živi kako ho­ će — sve uz punu plaću. Pa ipak! . . . Biti bez posla nije ugodno. Geslo: ugodno je ništa ne raditi, vrijedi samo za ljude, koji nisu volili rad, a u tu grupu ljudi nije spadao Meh­ med Zeljković. Njemu je teško svoje ideje, za koje je žrtvovao toliko snage i krvi, pohraniti u ormar, nek atu spavaju. To se ne može. Oči njegove koje su svaki dan kroz 40 godina promatrale, kritizirale i po­ pravljale mališane u školi a velike u društvu; uši nje­ gove koje su vazda budno slušale govor i šapat uče­ nika i učenica — svi ti osjetilni organi ostali su na njegovoj glavi i poslije penzionisanja. T a osjetila kro ztoliko godina stoje u vezi s njegovim mozgom i duom, a to znači: da je stari Meho u penziji isti onaj, kakav je bio kao mladi aktivni učitelj, samo su mu, naravno, živci prilično popustili poslije tolikog rada. On, koji je svaki dan pred sobom gledao toli­ ko djece, ne može ni sad,, kad je stavljen u mir, da bude osamljen. Za to stari Meho u početku penzije odlazi u kavane i birtije gdje se ljudi kupe. Tu sjedi za stolom, gleda i sluša — ali ne troši kao drugi, ne pije vino, pivo ni rakije no šabeso, ne voli crne kafe jer podražuje žavce . . . S toga, obično, naručuje samo rahatlokum i to jedan na dan! Ovakav gost, makar bio miran kao buba, nije poželjan vlasnicima lokala, jer zaprema prostor uz najmanju korist i jer svojom apstinecijom utječe na goste, koji vole teku­ ćinu. Sjedeći za stolom u lokalu, on s naočalima čita novine, traži ilustracije i revije, a konobar donosi i donosi; ali — kao usput — stari Meho, čitajući slu­ ša i šta gost govore. Pa kad čuje štogod pokrupno, krivo, lažno ili nemoguće, eto ti starog Mehe, da kri­ tizira i popravlja i — ruži. Tako jednoć u kafani »K janjetu« blizu stola njegova sjedilo pet-šest gostiju. Pili i kartali se, dok Q 9 ------ Humoreska jedan — neki mesar Nikola — ne tresnu kartama o sto i zagalami: »Eh, baš sam baksuz, ima nekoliko dana!« Zaokruži očima po društvu i mimikom dade znak na starog učitelja, te odmah nastavi: »Prije tri dana kupih jednog vola za 150 banki, i kad sam ga zaklao i prodao meso, izgubih 180 banki! . . . « Ustaje od stola stari učitelj, prilazi tome društvu polako kao da po pamuku ide, pa će dosta jakim, u pola izazovnim glasom onom mesaru: »Pa, molim vas, kako možete govoriti tako očitu neistinu?« — Kakvu? — Kako . . . kako može biti istina to što kaže­ te: kupiti vola za 150 banki, prodati njegovo meso i opet izgubiti 180 banki? Stari Meho pita energično da mu se na nosu tresu naočali. Usne mu podrhta­ vaju i jezikom ih kvasi, jer ga od ljutnje spopala neka vrućina. I dok je mesar Nikola pokušao da dokađe istinu — ta može biti vo i zaražen! pa dok se plati ljekarski pregled i meso pokopa . . . stari uči­ telj skida naočale s nosa pa još jačim glasom: »On­ da, ako je tako . . . ako je meso zaraženo . . . onda je neistina: da ste meso prodavali!« — Pa zašto ja ne mogu prodavati i zaraženo me­ so ? Ko to zna, da je zaraženo . . . odgovara Nikola hladnokrvno, a sve škilji jednim okom na prisutne. — T o je laž! Prosta laž — i eto! Patetično mahne desnom rukom pa sa prijekor­ ni mpogledom ošine i Nikolu i sve druge, za koje je držao da su uz Nikolu, te odlazi žurno k šanku vi­ čući: »Gazda, molim platiti! . . . Ovdje se ne može više sjediti ...« I zaista odlazi stari Meho sa štapom u ruci. O d­ lazi kući da odmori malo svoje živce od napora, što mu ih zadala ta očita laž, dočim ono društvo iz kafane gleda za starim učiteljem i puca od smijeha za­ jedno s gazdom. Više nije stari Meho dolazio u gostionu »K ja­ njetu«. Promijenio je lokal. Eno ga sada u kafani »Central«. Tu je prenio svoje mjesto, tu već nekoli­ ko dana sjedi u dnu sale, pa čita i čita . . . a pone­ kad okrene uho kad ko na glas pri priča. Jednog da­ na pripovijeda kafedžija Ljubo cipelaru Muji, kako mu je jutros pobjegao iz kafeza kroz žice kanarinac . . . jedan dobar starac i pjevač, ali ga je lahko uhvatio. Ko pitom kanarinac. Ali — glasnije će Ljubo — jed­ va jedvice ga ugurao kim vrata od kafeza! Čim je to čuo stari učitelj, naglo ustaje i ostentativno viče, galami: »Molim, platiti!« Pa dok je kelner došao k njegovu stolu, stari je Meho već dvaput lupnuo štapom u sto vičući sve glasnije: »Molim, platiti!« Prilazi kelner, malo sa smiješkom, ali sasvim pristojno, uzima dinar za rahatlokum i ko usput pi­ ta: »Sto tako, gospodine žurite?!« a stari učitelj u penziji, sav ljutit, odgovara:- »Ne mogu da slušam takav govor! Molim vas, jesti li ikad čuli: kanari­ nac, debeo, ugojen, može da pobjegne kroz žice od kafeza, a ovamo ga . . . jedva jedvice ugurao u kafez kroz vrata! Molim vas, molim vas! Tu prestaje pamet da radi! . . . I stari Meho sa štapom u ruci i s naočalima na nasu — ta nije ni znao da su na nosu — izlazi iz kafane »Central« i brzim korakom ode svojoj kući da se odmori. �Poslije dvije-tri sedmice stari učitelj u penziji prelazi u treći lokal s firmom »Svak svoje zna«. I on zna, zašto je odabrao taj lokal. U njemu, sasvim u dnu gdje nema promahe, sjedi stari Meho i čita novine. Prošlo je gotovo mjesec dana, da mu nije ništa zapelo ni za oko ni za uho. I već mu se činilo, da je ovaj lokal najozbiljniji kad . . . jednog dana, onako pred ručak, ulazi u lokal jedan ciganin, što s konjima devera. Ide brzo k šanku, koji je blizu Mehina stola, pa sasvim ozbiljno i glasno, niti ne pozdravljajući, veli: — Znaš, Mile, šta se malo prije dogodilo »tet­ ki« Mari? — Šta, bolan? pita Milan u basu. — Nešto nečuveno . . . — Šta? — Kad je maloprije iz peći izvadila janje i ra­ sjekla ga na panju . . . priča ciganin a sve pogleda na starog učitelja, doletje s krva vrabac i hop na me­ so! Pa prije nego je Mara mogla i mahnuti rukom, vrabav zgrabi but vruće janjetine i odnese ga na vrh kuće! Kao šilo da ga ubolo, stari učitelj skače s mjesta i prilazi ciganinu pokazujući mu prstom vrata: — Marš, napolje! — Ali zašto? protivi se ciganin. — Zašto, šta sam vam ja, gospodine, kriv? — Ti lažeš, lažeš ciganine! Na tovare lažeš, i to se ne može slušati! — dreči stari Meho i sprema se da šakom brani povrijeđenu istinu On objema ru­ kama i punim ustima dokazuje da je nemoguće, da jadni mali vrabac može odnijeti čitav but cruće ja­ njetine. Izibija afera. Svi gosti u kafani okrenuli se akte­ rima i prate svaki kret starog učitelja koji ne može da sluša laž. Birtaš intervenira. Veli starom Mehi: — Gospodine učitelju, svakome je danas slo­ bodno govoriti šta hoće ... — Ali lagati! Lagati tako očito! vikao u eksta­ zi stari učitelj. — Može se i lagati, samo se ne smije vrijeđati, odgovara birtaš i poziva se na prava građana po za­ konu, po ustavu. — A tako! Daklen, smije se lagati? E, onda hvala lijepa! Stari se učitelj u penziji hvata za buđelar, vadi novac i kaže: — Naplatite jedan rahatlokum i upamtite, gospodine Milane, đa moja noga više-neće u vaš lokal! Opet je xMeho došao kući na odmor. Razmi­ šljao, kako je danas čudan svijet, kako je laž dubo­ ko zašla u narod i zaključuje: da je najbolje ići u šetnju, u prirodu koja se jedina još nije pokvarila. Ali, nehotice, pada mu na um: kad dođe bljuzgavica i snijeg, kako će onda šetati? E, to su opet nove brige i nove muke starog učitelja u penziji. Husejn Dubravić-Đoga. N e k o je s e k te u Is la m u (Svršetak) Haridžije Kad je hazreti Alija izabran za halifu muslimana, svi ga priznadoše halifom osim Muavije, namjesnika Sirije. Zbog toga dođe između njih i do oružanog sukoba na Sifinu. H. Alija bijaše skoro izvojevao pobjedu, ali mu to Muavija prema savjetu Amr-ibniAsa, ipak varkom osujeti. Muavija naredi svojim vojnicima, te oni privezaše mushafe na vrhove kop­ lja i u jedan glas povikaše da oni riješe spor među njima. Tom prilikom ispolji se politička snaga Sirijanaca, a politička slabost Iraklija. Sva savjetovanja h. Alina i njegovih ljudi, kao i objašnjavanja da je to varka, iza koje se krije samo zlo, ništa ne pomogoše. Muavin pokušaj je imao kod h. Alinih boraca velikog uspjeha. H. Alija je konačno morao popu­ stiti i pristati da izbranički sud riješi spor. Za izbraničke sudije odrediše Ebu Musa Eš'ariju, koji se sa­ mo pod pritiskom okoline primi te teške dužnosti, i Amr-ibni-Asa. Tada se pojavljuje jedna skupina ljudi koja danas ne priznaje ono šio je jučer tražila. Oni počeše napadati i koriti h. Aliju zbog toga što je primio izbranički sud i počeše od njega tražiti da ga ne prizna, iako su to ranije i sami tražili. Kad to h. Alija ne htjede učiniti, odvojiše se od njega, istupiše samostalno i počeše se dizati čak i protiv h. Alije i voditi borbe ne samo protiv njega nego i protiv svih kasnijih islamskih vladara oblačeći te svoje pre­ stupke u razne vjerske odjeće. Oni se prozvaše Ha­ ridžije. Zašto su se Haridžije uistinu digli? Između Mudarija i Jemanija su postojala vječna trvenja, a između Sirijanaca i Iraklija je također bilo neslaganja. Osim toga neki od njih prikrivahu mrž­ nju i protiv samih Kurejševića. Za vrijeme h. Osmana — kao što je spomenuto — ta se mržnja još i poveća, a za halifu bi izabran h. Alija i kad protiv njega usta­ doše h. Talha, h. Zubejr i h. Ajiša i Muavija, onda ta mržnja dođe konačno i do punog izražaja. Ako razmotrimo još i tadanje Iraklije, te glavne pomoć­ nike h. Aline, pri kojima ima također svojstava koja nas upućuju na to da se ni u njih previše ne pouzda­ vamo, vidjećemo da je istup Haridžija bio nemino­ van. Vidimo u Basri ljude koji se u h. Ajišinim redovima bore protiv h. Alije, dok su oni u Kufi još uvijek puni mržnje protiv h. Osmanu, Omejevićima i njihovim namjesnicima. Vidimo ono nepovjeljivo držanje između Basre i Kufe; vidimo one beduine okorjelih ćudi, kojima bijaše nastanjen veći dio arap­ skog poluostrva. Uz to je Irak bio još i na pragu Perzije i izvjesno vrijeme bio podvržen njenoj upravi, pa prema tome i prvi na udarcu strarodrevnoj perzij­ skoj kulturi, naročito njenim lošim stranama. Sve to bijaše od vrlo velikog uticaja na Iraklije i sve se to odražavaše u njihovom duhovnom i političkom ži­ votu, a sve skupa nam jasno pokazuje da je istup Haridžija i njima sličnih frakcija morao da dođe do izražaja. �Haridžije se dižu i bune, ali protiv koga? Ako je protiv h. Alije oni su ga napustili, pa šta više i ubili. Ili možda protiv prvotnog im neprijatelja, kome su također okrenuli leđa. Ne, oni su protiv i jednih i drugih, oni su protiv Kurejševića, a zbog toga onda i protiv hilafeta, jer prema njihovom mišljenju Kurejševići ne upravljahu i ne raspolagahu dobro s onim što im je povjereno. Oni izazivu međusobne trzavice samo da bi se domogli vlasti. Njihovi ustanci su, dakle, zbog Kurejševića. Samo zato što su mrzili Kurejševiće vikali su i protiv hilafeta i dokazivali da je hilafet opća stvar, te da ga treba povjeriti samo čovjeku sposobnu za to, pa makar on bio i abesinski rob. Posljedice njihove mržnje bijahu te, da oni naj­ energičnije istupiše i protiv hilafeta i u njegovu op­ stanku su vidjeli samo zlo i štetu. Promatrajući ta njihova zastupanja dolazimo u prvi mah do zaključka da su oni bili u pravom smi­ slu demokrate i da je njihovo stanovište potpuno umjesno i opravdano; da su oni zbilja tražili da se zapovjedništvo i uprava povjeravaju samo dogovorno i izborom. Oslanajući se opet na njihove riječi »Pra­ vo suda pripada samo Bogu«, zaključujemo da je to bila jedna partija, zasnovana na strogo religioznom principu. Uputimo li se ipak u detaljnije proučavanje i zavirimo li malo dublje u njihovu prošlost, doći ćemo opet do slijedećih zaključaka: 1) Islam je i sam vjera dogovora i ako je uopće na svijetu postojala ikakva demokratska partija, onda je to bila svakako ona, na čelu koje stajaše Božji poslanik Muhamed a. s. kao pretsjednik, a njegovi drugovi r. a. kao članovi; da je ta birana uprava te narodne države, sigurno-bi Muhamed a. s. bio doži­ votno izabran za pretsjednika, a njegovi drugovi za članove, i to — ako ne jednoglasno — a ono apsolut­ nom većinom glasova. 2) Kad bi pretpostavili da su Haridžije zbilja tražili dogovor i sporazum, onda bi iz toga slijedilo da je h. Alija bio apsolutista, jer se oni digoše protiv njega, a mi dobro znamo da je on bio daleko od toga da nekom učini nasilje ili da ma kakvo važnije djelo učini bez mišljenja i savjetovanja s drugima. Kad je Ibni Abas to i njima počeo dokazivati, oni samo još više okrenuše glave i pribjegoše onom, zašto nemađahu nikakvih dokaza. 3- Oni i protiv h. Alije ustadoše upravo zbog toga što je on pristao na izbranički sud, tvrdeći da je to miješanje u Božje stvari i povjeravanje nekom da sudi o onom što samo Bogu pripada. Pošto i h. Alin hilafet — čiju valjanost oni priznavahu — spada (kako oni vele) u stvari o kojima ljudi ne mogu su­ diti, to oni neće i ne mogu priznati nikakav ljudski sud u pogledu njihove valjanosti — ili i same sumnje u njegovu valjanost. Iz ovoga slijedi da oni upornije štite njegov hilafet od samog njega, jer oni odbijaju taj izbranički sud koji on prima; on je kod njih valjan, a kod njega nevaljan i sumnjiv. Pa iz toga analogno slijedi onda i to, da su ga oni trebali pomagati sve do pobjede istine o kojoj govore. Da li su oni to međutim učinili? Oni ne samo što ga napustiše, nego još i istu­ piše protiv njega. 94 - Kako da se onda to objasni i razumije? Sve nam ovo jasno kazuje da su oni ljudi koji ne htjedoše da shvate stvari kako treba i čiji umovi bijahu daleko od logike. To nam jasno kazuje da su ih na sve to poticale jedino njihove anarhističke tež­ nje. Njihove zvjerski postupci, njihova^ ratovanja i ustanci, njihovo ubijanje nevine djece i žena i otima­ nje imetaka, i to sve pod izgovorom da to čine da bi svrgli apsolutistu i silnika vladara, jasno nam kazuje da o nekom demokratizmu kod njih ne može biti govora. Zar se demokratizam širi mačem i zar je u to doba bilo u islamskoj državi vladara apsolutista? Mi dobro znamo da h. Alija nije bio apsolutista, a znamo dobro također i to da su njihovi ustanci bili skroz protuvjerski i bezglavi; kad u njima uzavri i uskipi; kad se u njima rasplamsaju njihove strasti, onda za njih više ništa nije sveto i ninašto se drugo osim na same sebe ne obaziru. Istina ne možemo reći ni to da su njihovi ustanci bili bez ikakva osnova i da oni nijesu imali nikakvih ciljeva za kojima su težili, jer zašto bi onda dizali ratove; zašto bi onda prelazili dozvoljene granice; zašto bi dozvoljavali ono što je zabranjeno? Iz istorije vidimo da se mnogi njihovi zapovjed­ nici prozvaše emirima i što milom što silom, iznudiše od naroda potrebno priznanje (bej’at), a mnogi od njih odoše i u druge zemlje i tamo zasnovaše svoje državice. Dodamo li tome još i onu njihovu mržnju prema Kurejševićima, onda nam cijela stvar postaje potpuno jasnom i onda dolazimo do sasvim pouzdana zaključka da im je za sve to bio pokretač pohlepa, a konačna meta hilafet i podvrgavanje Kurejševića a uz njih i ostalih islamskih naroda pod svoju vlast. Budući da ničim ne mogoše dokazati opravdanost tih svojih želja, i budući da bijahu i preslabi a da bi u opravdanost toga još koga mogli uvjeriti, to im za njihovo ostvarenje ne preostade ništa drugo, nego da se late oružja i da oružjem dokažu ono, što riječima i propagandom ne mogoše dokazati uvijek tvrdeći da oni to čine samo u ime vjere i da je svaki onaj koji im se suprostavi jeretik. Pa ni oružjem u ruci ne biše ipak u stanju da do­ kažu opravdanost svojih želja, ali zato ispuniše stra­ nice istorije svojim krvničkim podvizima i ratovima izazvanim njihovom nezasitnom pohlepom; oni među muslimanima posijaše klicu razdora, iz koje za cijelu islamsku zajednicu nastadoše velike nesreće. H a r i d ž i j e . Ovi mimenom su se u prvim po­ čecima nazivali vjerski otpadnici, a kasnije su tim imenom nazivali svi oni koji su duže vrijeme istupali protiv postojećih vladara. Tim imenom biše prozvani naj’prije — za vrijeme Omejevića — oni koji napa­ dahu h. Aliju zbog njegova pristanka na izbranički sud. Oni su nosili još i naziv »Muhakkime«. Kasnije je naziv Haridžija obuhvatao pored Muhakkima još i ostale, i prestao je biti oznakom za same vjerske otpadnike, jer ih je među kasnijim Haridžijama, iako vrlo malo, bilo i takvih koji se skoro ni u čemu nisu razlikovali od ehli sunneta osim što ne priznavaše izbranički sud, dok ostali zbog svoje nastranosti to ime potpuno zaslužiše i u vjerskom pogledu. Danas se taj naziv zadrža još jedino za oznaku onih koji istupiše protiv h. Alije. Haridžije se raspadoše na mnogo frakcija, od kojih su najpoznatije: �..H a г u r i j j e_ Tim imenom biše prozvane one dvije hiljade ljudi koji se nakon prepirke i disku­ sije s h. Alijom povratiše s Harura-a. To je ime bilo jako prezirno i nisko. Svijet je — kad bi vidio nekog od njih — bježao vičući: Harurijje, Harurijje! Nazi­ vali su se još i Šuratom. Oni sami sebi uzeše taj naziv naglašavajući tim da su oni svojim životima sebi kupili onaj svijet shodno Božijim riječima. (Među njima ima i takvih koji žrtvuju sebe tražeći Božije zadovoljstvo). Ovo se ime najduže zadrža kod nji­ hove frakcije »Mutetarrifa«. 2) E z r e k i j j e . Oni s najpogrdnijim i najnepristojnijim izrazima spominjahu h. Alino, h. Osmanovo, h. Talhino, h. Zubejrovo, h. Ajišino i h. Ibni Abasovo ime, dok h. Alina ubicu Ibni Muldžema spominjahu s najvećim poštovanjem. Oni dozvolja­ vahu ubijanje svakog onog ko ne vjeruje ono što oni vjeruju; dozvoljahu ubijanje čak i nemoćnih, i žena > djece. Bludnike riješavaju smrtne kazne, a ve­ like griješnike — u njihovu smislu — smatraju bezvjernicima. 3) B e j h e s i j j e. Oni bijahu više formalisti. Kod njih je dovoljno da čovjek samo očituje da vje­ ruje, pa da bude pravim vjernikom. Djecu smatraju onim istim, čim i roditelje. Veliki griješnik — u nji­ hovu smislu — prestaje biti vjernikom. 4) S u f r i j j e . Oni smatraju nevjernikom sva­ kog onog ko propušta namaz i post. 5) I b a z i j j e kojih još i dan-danas ima. Oni se raspadoše na mnogo manjih frakcija. Osim spomenutih poznata su još imena Hafsija, Jezidija, Harisija i Rabie, koji smatrahu bezvjernicima sve one koji ne pripadahu njima i njihovu prav­ cu i njihove imetke smatrahu dozvoljenim. O h. Aliji i mnogim drugim ashabima izražavaše se vrlo pogr­ dno. Jezidijski pravac, naročito, bijaše bez ikakve logike i upravo smiješan. Ovi tvrde još i to da će Bog između Iranaca po­ slati još jednog svog Doslanika i njegov kitab će — nakon što na nebesima bude prethodno napisan — Bog. dž. š. odjedanput poslati na zemlju i tada će se šeriat Božijeg poslanika Muhameda napustiti. Ne­ ki od Jezidija poštivahu i šejtana, koga nazivahu »Meliki Tavus« veleći da će on jednoga dana po­ novno otići na nebesa i postati starješinom svih Meleka. Ovi više naginju kršćanstvu nego Islamu. Osim navedenih poznata su imena još i Mejmunijja, Hamzevija, Halefija, Atrafija, Malumija, Medžuhulija, Šejbanija itd. Ovi su u pitanju kadera i ljudskih djela imali svoje naročito mišljenje. Oni se razlikovaše i u nekim šeriatsko-pravnim pitanjima niječući tim jasna slova Kur’ana. Uzimali su i rodbinu koju Kur’an izričito zabranjuje. Nijekali su i SureiJusuf«. Njihove države i ratovi su nam najbolji svje­ doci da su oni težili jedino za vlašću i da im je samo to lebdilo pred očima, samo što se svima ne ukaza sreća da osnuju i svoje države. Jedini Ibazijje imađahu dugovječniju svoju samostalnu državu, dok osta­ li bijahu promjenljive sreće, i vlast im bijaše vrlo kolebljiva. U nekim dijelovima Perzije i Iraku bijahu osnovali svoje samostalne državice, ali ih Hadžadž i njegov vojskovođa Muhelleb nakon višegodišnjih i ogorčenih borbi — u kojima pokazaše nadčovječnu izdržljivost — iz tih krajeva konačno razjuriše. Po­ slije 40-godišnjih borbi njihova vlast bi konačno pot­ puno dokinuta, a razbijeni ostaci se razbjegoše na razne strane svijeta. Jedni odoše u Kavkaz, drugi u Ununan, treći na Zanzibar, a neki i u svjero-zapadnu Afriku, ali s tim ipak iz ovih krajeva ne bijahu pot­ puno istrijebljeni. Još uvijek su se ovdje-ondje poka­ zivali i bez prestanka kvarili red i dizali ustanke. U Zanzibar pobjegoše Ibazijje i tamo osnovaše dvije države, koje još i dan-danas postoje, ali s pro­ mjenljivom srećom: sad kao samostalne sad opet podvrgnute nekoj stranoj sili. Oni u zapadnoj Africi osnovaše svoju državu koja postojaše oko dva stoljeća. I oni u Jemenu i Hadremevtu su imali također svoje državice. Ma da ove državice imađahu u borbama ponekad i uspjeha, i ma da u krajevima koje naseliše pomagahu širenje Islama (pa ma to bilo i na pravcu na kome i oni bijahu i koji još i sada postoji u nekim krajevima); ma da bej’at činiše svojim vladarima — imamima, — koji većinom bivahu iz učenjačkog sta­ leža i zbog toga izgledaše da oni zbilja privode u djelo ono što riječima traže: izbornu i sporazumnu upravu i narodnu vladavinu, ipak to nije i ne može biti doka­ zom njihovih dobrih namjera iz ovih razloga: 1) Što neki od njih — kao Ibazijje — ne odbi­ jahu i ne prezirahu hilafet, nego su i sami tražili nje­ govo uspostavljanje, a ipak su se dizali protiv po­ stojećih vladara — imama — i to uvijek pod izlikom da je dotični imam prešao granice pravde, a pošto te granice ničim nisu bili odredili, to ni njihovim ustanvima ne bijaše kraja ni konca. 2) Što i ovi njihovi imameti u stvari bijahu nas­ ljedna vladavina, koja se kao nasljedna prenosila s osobe na osobu i u određenom krugu rodbine. Dola­ zak na vlast tih njihovih imama kao i način njihove uprave imađaše sve osobine uprave kasnijih halifa, sa­ mo što se ovi ustručavaše da ih prozovu halifima ili emi rul-mu’mininima. Osim toga oni ustajahu protiv ha­ lifa tvrdeći da nijesu dostojni položaja koje zauzi­ maju, a i sami bej’at čine osobama koje ne bijahu dostojne toga položaja odbijajući čak i one koji svo­ jom sposobnošću i svojim moralnim vladanjem kud­ ikamo bolje odgovarahu tome položaju. Oni stvarno ne bijahu ništa drugo, nego anarhiste, buntovnici koji su uživali samo u ustancima. Rijetko će im se naći koji imam — koga oni samo danas postaviše, — a da se sutra protiv njega ne digoše; rijetko je bio koji imam, koga oni ne skinuše i ne poniziše; rijetko kada su poštivali mišljenje većine. S tom svojom na­ zovi narodnom i dogovornom upravom oni se još i dan-danas, u koliko ih ima, nalaze u najmizernijoj prostoti i primitivnosti. Među Haridžijama bijaše, kao što je spomenuto, i umjerenijih elemenata, koji bježaše od naziva Haridžija, znajući koliko je to ime omraženo u islamskom svijetu, dok ostale frakcije to sa zadovoljstvom pri­ maše. Umjerenije frakcije priznavaše jedan veliki broj ehli sunnetskih učenjaka i za svoje. I među njima opet bijaše učenjaka koji su priznavani islamskim učenjacima i koji nam ostaviše brojna pisana djela o raznim granama znanosti. Među njima bijaše i po­ božnih osoba, ali i velikih zlikovaca i nevaljalaca. U ratovima su pokazivali neopisiva junaštva i vanrednu strpljivost. Ni pred smrću nijesu prezali. ŠABAN H O D 2IC, prof. - 95 �Становништво Босне и Херцеговине no бановинама и срезовима П опис од 1931 године Редш број 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 Банови на св 0 S с. СТ А Н О ВН И Ш ТВО 110 ВЕРАМ А С Р Е 3 О В И a 20 21 22 23 24 о. о о. — католици 57.038 34.956 8.881 566 4.740 20.865 55.477 17.766 5.557 23.195 12.075 14.017 25.278 6.508 22.025 7.604 16.744 20.443 21.046 8.587 8.616 22.219 50.270 17.332 18.512 58.776 26.253 13.801 11.881 20.207 24.688 13.815 2.344 42.208 184 15.972 1.202 1.036 29.395 103 20.903 17.075 16.342 498 286 8.698 253 9.436 1.476 355 12 21 62 83 8.768 9 414 1.295 246 109 87 420 360 544 316.548 353.190 165.935 15.261 12.567 1.222 4.739 6.296 179 12.730 ___ _ 61 10.310 11.769 1.819 16.693 3.303 53 0 42.947 26.150 8 3 191 7 7 33.260 17.400 5.067 10.632 18.558 23.109 10.735 23.653 46.198 52.869 9.578 20.207 48.104 69.062 204.907 291 17.090 16.176 9.426 8.689 18.018 17.011 3.702 22.672 5.724 2.015 5.917 5.539 436 262 83 4.268 1.348 996 45 8 2 8 2 17 С в е г а у б а н ови и и 86.910 45.569 7.393 82 Бањ олучки Б и х а ћ ск и Д у би чк и 1 ради ш ки К р упск и Н ов ск и И етр о вач ки Г о ах о вск и Ц ази н ск и Д е р вен тск и Д о б о јск и Г л ам оч к и Г р ачан и ч к и Градачачки Ја ја ч к и К љ учки К оторварош ки М а гл а јск и П ри једо р ски П р њ а во р ск и С а н ски м остск и Т е сл и ћ к и и Т е ш а љ . М р к оњ ић грал ски 58.730 17.178 28.121 39.621 31.502 30.694 24.647 24.644 11.072 23.931 3.827 19.924 21.276 16.457 24.176 24.814 17.146 8.853 32.750 38.964 28.285 28.474 21.991 11.030 13.926 3.039 7.335 15.087 6.110 6.298 48 35.313 8.250 13.171 3.607 32.265 14.521 14.205 10.901 4.872 8.783 16.113 4.699 11.652 6.412 2.585 26.696 7.999 1.641 8.682 347 1.861 1.579 1.419 895 , 34.104 6.626 1.342 2.186 19.685 10.080 1.543 5.193 2.497 6.006 13.311 6.727 6.861 2.434 С в е г а у бан ови н и 577.077 250.258 169.714 13.754 1,010.803 С вега у Б. и X. 1,028.139 718.079 547.949 29.388 2,323.555 Бијељ ин ски Брчки Ч ајвн ч ки Ф о јн вч к и К л ад ањ ски Рогатпчки С а р а је в с к и Сребрен ички Тр авн и ч к и Т у зл а н ск и Ви сочки В и ш егр адск и В ласен ич ки Зенички З вор ни ч ки Ж еп ачк и Б у г о ја н ск и Т о м и с л ав гр а д ск а К оњ и чки . Ји ва њ ск и Љ убуш ки М остарски И р о зо р ск и С толач ки С в е г а ,у бан ови н и 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 се о a ~ о СС е. ffl С в ега у бановини м услим ани С в е г а у бан овин и 17 С вега У ср езу п р аво сл авн и Би лећсквФ о ч а п ск и Г а та ч к и Љ у б и њ ск и Н еве си њ с к и Т р е б и њ ск и • је в р е ји и др. 1.546 170 328 1.597 10 72 33 7 3 1.020 295 4 32 329 49 35 125 14 50 6.679 113 344 4 78.602 30.123 14.620 44.203 143.910 45.386 54.916 28.425 31.399 850.934 850.934 83.190 41.156 322.364 322.364 39.118 15.235 25.285 23.563 139.454 139.454 98.002 39.309 33.129 57.235 46.946 38.737 32.557 • 26.118 47.283 67.305 23.919 24.877 55.759 50.992 48.510 37.288 27.236 20.147 55.919 63.653 46.777 42.091 27.014 1,010.803 (П р е ш та м п а н о и з „ П р о с в е те " 96 �Апсолутна и релативна ве^ина појединих вероисповести no срезовима и бановинама у ранијим границама Босне и Херцеговине о о. о С Р Е З О В И š Бановин а Оч Број стгнов- псолутна или релативна већина становника у процентима 'i-f славни »ани лиои 1 2 Бањ олучки Б и хаћ ки Д убички Градш ш си 5 К р уи ск и 6 Н овски 7 И етровачки Граховски 9 Ц азин ски 10 Д е р в е н т с к и Д о б о јс к и 12 Г р а ч а н и ч к и 13 Г р а д а ч а ч к и 14 - Ј а ја ч к и 15 К љ у ч к и 16 К о т о р в а р о ш к и М а г л а јс к и 18 М р к о њ и ћ г р а д с к и П р и је д о р с к и П рњ аворски 21 С а н с к о м о с т с к и 22 Т е с л и ћ к и - Т е ш а њ 23 Г л а м о ч к и Свега у бановини 24 25 26 27 28 29 Б и лећ ски Ф очански Г атач ки Љ убињ ски Н евеси њ ски Т реби њ ски Свега у бановини аЗ 33.129 84.89 ДАЉЊИ ДОПРИНОСИ ЗА ИЗГРАДЊУ ГАЈРЕТОВА ИНТЕРНАТА У САРАЈЕВУ 67.12 “ о 32.557 26.118 75.70 94.36 74.70 67.305 23.919 55.759 50.992 48.510 37.288 27.236 20.147 27.014 55.919 63.653 46.777 424)91 24.877 50.67 55.00 57.90 38.60 49.84 66.55 62.95 43.94 81.41 58.57 61.22 60.47 67.65 80.09 21.273 39.118 15.235 14.980 25.285 23.563 80.00 78.602 97.692 30.123 25.146 14.620 44.203 143.910 70.57 ЧАЈНИЧЕ: Поред већ објављених доприноса з а изградњу Гајретовог интерната у Сарајеву, своје доприносе најавише из Чајнича слиједећа гг.: Хусеин Толић Дин 500.—, Муниб Османагић Дин 500.— , Неџибег Прашо Дин 500.—, Др. Алија Бегић Дин 500.—, Хамид Хаџисмајловић Дин 1OO.-r-, Адил Поповћ Дин 100.— , Дедо Рашчић Дин 100.— , Едхем Хаџисмајловић Дин 100.—, Пашо Османагић Дин 100.— . СА РА ЈЕВО : Г. Инж. Салих Цицо Дин 2500.—, г. Mgr. фарм. Лутмо Муфтић Дин 1000.—, г. Др. Јусуф Тановић Дии 1000.—. П РОЗОР: Г. Шериф Ћатић Дин 1000.—, г. Војислав Лаушевић Дин 100.— , г. М устафа Горанчић Дин 100.—, r. Авдо Пиролић Дин 100.—, г. Ибрахим Шеремет Дин 100.— , г. Велија Чампара Дин 100.— , г. Хамид Субашић Дин 100.— , r. Алија ДаутбеговиН Дин 100.—, и r. Рудолф Краус Дин 100. ФОЈНИЦА: Г. М ухамед Суџука старјешина среског суда у ч>ојници Дин 5U0.— , г. Хазим Ћохаџић Дин 200.—, r. Хф. Мухамед Гаћо, Хусеин Локмић, Хамид Имамовић, Ахмед Трначевић, Винко ТомиИ, Едхем Сикирић, Ешреф Салихагић, Марица ТрогранчиИ, Енес Варешлија, Дервиш Салихагић, Ахмед Хусбашић, Субхија Салихагић и Шесркија Диздаревић — сваки no Дин 100.—. 1,010.803 g о V n ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК 58.01 61.86 58.40 71.30 72.20 Љ УБИЊ Е: Хамдија Сердаревић, Шериф М. Кравнћ, Омер Диздаревић, Шаћир Бакшић, Велија Пашић, Ахмет Мешић, Мухарем Сердаревић, Адем Берберовић и Тахирага Берберовић — сви no Дин 100.— . 139.454 ВА РЕ Ш : Г. Ристо Михаћ Дин 100.—. 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 Б и је љ и н с к и Брчки Ч а јн и ч к и Ф о јн н ч к и К лад ањ ски Р огати ч ки С а р а је в с к и С ребрени чки Т равп и ч ки Т у зл ан ск и SS о Б у г о ја н с к и Т ом и славгр ад . К оњ ички Л и вањ ски Љ убуш ки М о старск и П розорски С толачки 69.00 54.916 28.425 37.532 35.833 47.326 Н о в е Г а јр е т о в е о р г а н и з а ц и ј е 63.50 НОВИ ГА ЈРЕ ТО В ОДБОР У ЉУБИЊУ 59.00 50.26 38.55 53.30 46.00 о. В и ш еградски В ласен и чки Зен и чки Зворн и чки Ж еп ачки Свега у бановини 46 47 48 49 50 51 52 53 сб 43.00 47.80 49.40 67.34 55.80 52.00 19 м арта о. г. одржана je Гаретова скупштина у Љубињу на којој je изабран слиједећи Мјесни одбор Гајрета: Претсједник г. Хамдија Сердаревић, потпретсједник г. Илија llepnh, благајник гђица Назифа Солдин, замјеник благајника Атиф Хунтић, секретар г. Шериф Кравић, замјеник секретара г. Шаћир Бакшић, одборшици: Аде.м Берберовић, Велија Пашић и Омер Диздарић, те Надзорни одбор: Ахмед еф. Мешић и Миле Ратковић. ОСНИВАЊЕ ГАЈРЕТОВА ОДБОРА У НИШУ 850.934 о š а, Свега у бановини 322.364 С в е г а у Б. и X. 2 ,3 2 3 .5 5 5 42.947 26.15C 32.18S 33.26С 48.75Е 83.19C 14.715 41.156 43.00 88.00 51.8C 73.00 95.69 63.22 65.90 48.70 2. аарила о. г. у просторијама Народне основне школе Краља Александра 1. у Нишу одржана je Гајретова скупштина ради оснивања односно ш бо р а Мјесног одбора Гајрета. Скупштину je отворио поздравним говором r. Мех.мед Идризовић, бивши Гајретов питомац, na пошто су изабралп з а Јаписничаре гг. Енвер Шећерагић и Сулејман Машовић, г. Идризовић je одржао опширнији говор у коме je изнно досадање резултате Гајретове и његове тежње да муслимански дпо наш ега народа подигне културно и лросвјетно. Затим je упућена поздравна депеша По«ровител>у Гајрета Њег. Вел. Краљу Петру II, коју су скупштинаои стојећи саслушали и заврш етак читања депеше пропратили бурним поклицима Њ. В. Краљу и Краљевском дому. Након тога je г. Идризовић упознао лрисутне са важнијим одредбама друштвених правила, a затим je г. Салих ----------------------------------------- 97 �Бенца, као други повјереник Г ајр ета у Нишу, поднио извјеш тај о досадањем своме и господина Идризовића раду као друштвених повјереника. Потом je узео ријеч r. Смаилбег ИЈарнћ, стари Гајретов радник још из предратних времена. Он je говорио о раду ранијег Г ајретова одбора у Нишу, који je прије неколико година ликвмдирао. У свом говору он je образложио идеолошки дио Гајретовог програма, na се затим прешло на избор новог одбора. Изабран je кандидациони одбор з а cuстав листе будућег одбора у који су ушли гг.:п. пук. Мухарембег Агановић, затим Мурадиф Лојо, т е испред повјеренштва Гајрета г. Енвер Ш ећерагић. Послије краће паузе r. Шећерагић je прочитар слиједећу листу Гајретова Мјесног одбора: претсједнк r. Јунуз Ајановић, пеш. п. пук., потмретсједник г. Мехмед Идризовић, техн. чмновник, секретар r. Салих Бенца техн. чиновник, благајник г. Сулејман Машовић, и.мам-матичар; чланови одбора без нарочите фумкције: Александар Илић жељ ез. чиновник, Асим Хасанбеговић пословоца Вакуф повјеренства, М ахмуд Куртић, градски вијећнлк, Осман Балић трговац, П етар Буковац техн. чинов., Хусеин Хамзић посједник, М ухарем Ћ ехајић стругар; Надзоран одбор: М ухарембег Агановић жанд. п. пукозник, Данило Вукадиновћ ж ељ ез. чиновник и Енвер Ш ећерагић чиновник среског суда. Л иста предложеног одбора примљена je акламацијјом. По том е се развила дискусија о раду бившег Мјесног одбора Г а јр е т а у Нишу којега je ликвидирао г. Мехмед Тшшић, сад а срески начелник, na je закључено да се изрази захвалност свима онима који су радили у бившем Мјесно.м одбору, јер су својим радом долринијели Гајрету Дин 13.000.— . Закључено je д а се з а д руш твене, потребе изнајме просторије. Коначмо je узео ријеч новоизабрани претсједник п. пуковник г. Ајановић, захвалио се присутнима на д атом му повјерењу те апеловао на све присутне да својим радом и иастојањ ем потпомогну Гајрет, како би Г ајр етов а јединица у Нишу '-би,-?н једна од најактивн.ијих међу Г ајретовим јединицама. Новом одбору желимо успјеш ан рад. nice G ajreta. Ovom prigodom nc možemo i ne smijemo propu­ stiti priliku da ne pohvalim o požrtvovan rad simpatične gđicc T e k l i ć e M a 11 a., koja je i ove godine, ne žaleći ni truda ni napornog rada, u spjela da odigrani balet sjajno uspije. Gđica Teklića pjevala je so lo » K o pokid a« sa svojim divnim i milo­ zvučnim glasom iza kulisa, dok su djevojčice izvadale balet, k ojeg su odlično odigrale. Četvrta tačka program a bile su dvije pjesm e, i to : » J a nekog volem « i »N e plačite oči čam e«, koje je sa svojim lijepim bariton glasom otpjevao g. Zijah Mehm cdbašić, zvaničnik ov­ dašn jeg poštanskog ureda i k oje su ostavile na publiku lijep dojam . K ao zad n ja tačka program a izveden je » B o j pod Ozijom «, dram a sa pjevanjem u pet slika, o d merhum D r Safetbega Bašagića, k ojeg su diletanti i diletantice (članovi G ajreta) pod izvrsnom režijom dugogod išn jeg G ajreto v og radnika gosp. Saliha Kazazića gruntovničara, odličn o izveli. N aročito su se istakli u ulozi velikog serdara g. H usn ija Šehović, Karapandže g. Ism et K udra, Ahm ed-bega šestokrilovića g. Sm ail Kudra, Meleć-hanume gđica Su bh ija Custović, sluge H useina g. A lija H adžiom erović, H asan-paše T ire g. Ibrahim Fazlagić, kneza Krilaša g. L ebib Cerić, kneginje R oksande gđica A lije Ibrulj, Kujundži-paše g. Mahm utaga Ibrulj, te starog Lale g. M urad Sefo . T ak o đer su i ostali diletatnti sv o je uloge d obro shvatili i odigrali. N ak o n program a prešlo se na zabavu i igranku. Bogati slan i i slatki bife, k ojeg su sakupile vrijedne g o spo đe: Šarac, K azazić i Oručević, bio je brzo rasprodat. T ak ođer je bila bogata tom bola, k oju su d arovali k ao i svake godine plemeniti prijatelji i prijateljice G ajreta, te je za b av a imala i od 0 ve grane lijep prihod, što se n aročito m ože zahvaliti gg. N azifu Oručcviću i Sm ailu Kudri. НОВИ УТЕМЕЉАЧИ ГА ЈР Е Т А Госпођа Ж ивана М. Јовановић, рођена Симовић, бивша 1'ајретова питомица a сада учител>ица у Чемерску код Кавадара, a знак паж њ е и захвалности према Г ајрету, уписала се з а члана утем ељ ача Г а јр е т а са сумом од Дин 500.— . Нека се у госпођу Јовановић угледају и остале бивше Г ајретове питомице, a њој нека je топла хвала. Још прошле године уписао се з а члана утем ељача Гајрета са свотом од Дин 500.— у потовом господин Ш ериф 'Батић, трго вац из П розора. Нека je господину Ћатићу испред Г ајр ет а топла хвала. ИЗЛ ЕТ Г А ЈРЕ ТО ВИ Х ЧЛАНОВА ИЗ ПРИЈЕПОЉ А HA »П ОПОВИ ЦЕ« O D L IČ N O U S P JE L A G O D I Š N JA G A JR E T O V A Z A B A V A U Č A P L JIN I 4 marta o. g. o držan a je velik a g o d išn ja G ajreto v a zab av a u Č apljin i, k o ja je sv o jim odličnim m oralnim i materijalnim uspjehom — naravn o uzim ajući u o b zir o p ću privrednu krizu i teško m aterijalno stan je m uslim ana — n adm ašila sve G ajretove zabave od O slo b o đ e n ja d o dan as. V elika i lijep o dekorisana sala C rve n og K rsta bila je i suviše m alena za ovako rekordan broj posjetilaca, a naročito m uslim ana i muslim anki. O sobito je p adao u oči velik i broj se ljak a iz bliže i d alje o ko­ lice, koji n ijesu žalili tru da ni m aterijalnih žrtav a da svojim prisustvom m anifestuju sv o ju veliku privrženost G ajretu i da njegovu zab av u b o lje uveličaju. D a je o vo g o dišn ja zab av a, k o ja je b ila zakazan a na Hadžinski bajram , a iz tehničkih razloga m o rala biti odložena za 4 marta, o vak o izn ad sv a k o g oček iv an ja u sp jela , im a se u prvom redu zahvaliti M jesnom o dbo ru , sa go sp . A v d ijo m Š a r­ cem na čelu, k oji je d a o sve o d sebe d a za b av a što d ostojn ije i ljepše uspije. S to se tiče sam o g p rogram a zab av e m ora se konstatovati d a je veom a za d o v o ljio sv e posjetioce. Z abav u je otvorio prigodnim go vo ro m b iv ši pitom ac G ajreta g. N afik Kazazić, koji se je zah valio n a o grom n oj p osjeti, te je u svom e govoru iznio sve poteškoće G a jre ta s k ojim a se je b o rio knoz minulih 35 godina, k a o i n jegove vrline p odižu ći n aš islam ski clemenat na kulturno-prosvjetnom p o lju . Pri završetku n jeg o ­ v o g govora otsvirana je D ržavn a him na, k o ja je o d strane p ri­ sutnih stojeći saslušan a, u z burne poklike N j. V el. K ralju . Iza pozdravnog go vo ra d eklam ovala je » P o k 1 i č « m ala Z ibka Šarac, koja je p o žn jela buran aplau z, iza čega je v o jn a g lazba otsvirala »G ajreto v u himnu«-. K ao treća tačka program a p ri­ kazan je balet » K o p o k i d a « , k o je g su izv o dile m lade čla­ N a kraju, M jesni o d b o r G ajreta ovom prilikom toplo zah valjuje svim a onim plemenitim G ajretovim saradn icim a koji bilo posjetom , dobro vo ljn im prilogom , bifeom ili ma čime dopriniješe da o vak o lijepo zab av a uspije. Од оснивања Гајретове читаонице у Пријепољу осјетио се врло жив рад на окупљању пријепољсже омладине. Поред одржалих разних културних лриредаба Гајретова читаоница активно ради м на здравственом шодизању својих чланова. У т у сврху (припремљен je) 14 априла о. г. и излет у непосредну близину Пријепоља на брдо »П опавице«. Излет je био врло посјећен и лричинио je огромно задовољ ство гтосјетиоцима. Ha челу с а Г ајретовим тамбураш ким оркестром поворка je кренула испред Г ајретовог локала и у з пјесму и свирку и велико одуш евљ ењ е стигла je на м јесто гдје je већ било припремљено јел 1а и о стал е потребе з а излет. Послије закуске, и оја je протекла у врло срдач!Ном тону, настало je опш те весеље. Омладинци у з пратњ у там бураш ког оркестра отпјевали су неколико изрази то санџачких пјесама. Поред т ога npoграм je био) испуњен врло духовитим ш алам а и играма. Весељ е je «аставл>еио до 21 час увече, када се псшово формирала поворка и са м јеста и злета прошла кроз град увесељавајући ,пролазн1Ике који су поздрављали ову омладинску манифестацију. Затим je весеље настављено у локалу Г а јр ет а до дубоко у ноћи. О вакав рад Г ајретове омладине у Пријепољу треба истим темпом настави ти , ш то he користити пријепољској омладини на културном и просвјетном пољу. ПРИЛОЗИ ЗА Г А ЈР Е Т ИЗ С Т А РО Г БАРА Мјесни одбор Г ајр ет а у Старом Б ару дозначио je Главном одбору Г а јр ет а Дин 519.50 од црикупљених добровољ них прилога прилихом прошлог Курбан бајрам а као и од ггрикупље1них курбансклх кожица. Курбанске кожице дали су Гајрету слиједећа г г.: Заим Прељевић Дин 1 8 — , Јунуз Дивановић Дин 16.— , Гарајф и ла Ш еховић Дин 16.— , М ухтар Хаверић Ди>н 16.—, Абдулах Салковић Дин 16.— , Неуиб Ибришимовић Дин 16.— , М ахмуд З а г ав о р Дин 16.— , Ислам Ишма Дин 16.— , Омер Перочевић Дин 15.— , Осман Нихочевић Дии 15.— , Смако Мустаф и!| Дин 14.— Удова Бега Перић Дин 15.— . О д ових лица покупљене су курбанске кожице и продате no и аведеним цијенама. �Добровољне прилоге даровала су слиједећа гг.: no Дии 10.— : Исо Никочевмћ, Махмуд Перић, Смако Бајмаковић, Исо Мустафић, Мурто Метовић, Хасан Никличевић, Гарајфила Слаковић, Халил Хаверић и Тахир Прцољић. Надаље je сакупљено пред џамијом у Пограду Дин 42.— добровољних прилога за Гајрет, a пред џамијом у Варошу (Омербашићи) Дин 117.50, пред џамијом у Доброј Води Дин 67.— . Поред ових прилога Дурко Трупица даровао je Дин 4.— a Омер Матезић и Суљо Перерић no Дин 5.— . Нека je сакупљачима и дароваоцима наша хвала. ПРИХОДИ ИЗ ЉУБИЊА Новоизабрани Мјесни одбор Гајрета у Љубињу дозначио je Главном одбору Гајрета Дин 800.— у којој je суми садржано Дин 720.— као прчход одржаване Гајретове бајрамске приредбе, a Ди.н 80.— потјече од дарованих курбанских кожица које дароваш е: Х абиба хан. уд. Сердаревић, Ж ујо Омерага, Хамдија Сердаревић, Ашида хан. удова Сердаревић — no 1 комад. DUGOVANJE ZA GAJRETOV KALENDAR Umoljavaju se Gajretove jedinice iz slijedećih m jesta da doznače Glavnom odboru G ajreta dug za otposlate im ovo­ godišnje kalendare: » Mjesni odbori: Bijelo Polje 96.— 12.— » Avtovac Din i i — Lukavac96.— » Konjic 12Д.— Kakanj Doboj 24,— » * Nova Varoš 180.— Lastva 24CL-—— » Bugojno - 156.— Vel. Kladuša 120.— j, * Bos. Dubica 600.— Sjenica 24.— » Jajce 144.— šarevci 180.— * T ešanj » Niš 240.— 60.— Zenica 180.— Kupres V Visoko * <12.— Povjerenic i: Travnik 720,— 1)iii 180.— Vlasenica 190.— Kulen Vakuf > » 84,— Rogatica 480,— Mrkonjić-grad » 600.— •Prozor 60,— Srebrenica j, 6 0 .Goražde 3 6 . ^ Živinice (sr. Tuzla) 80.— Kreka » 12,— Kragujevac » 120 — Foča 300.— Klokt j, » 216.— Gacko 120.— Glamoč * 120.— Stolac 60,— Srnice » » 144.— Čapljina 480.— Herceg Novi » » 60,— Gračanica 1 2 .- . K alesija » 36,— Olovo •» 120.— Vrbanjci Bos. Brod 80.— Srnetica 36.— ' » » ПРОМИВИСАЊЕ Госп. Шефик Садиковић из Љубушког, син Садик еф. Садиковића, великог Гајретовог помагача и добротвора, промсвисан je 2 / априла о. r. за доктора свеукупне медицине na Универзитету у Бечу. Честитајући младом доктору постигнуту част, истовремено честитамо и његовом племенитом оцу Садик ефенднји, који не пропушта ни једне прилике a да се издашно не сјети прилогом нашег Гајрета. Такођер честитамо и његовом брату г. Шерифу, вањском члану Главног одбора Гајр ета и једном од врло истакнутих Гајретових поборника у Херцегсвини, — као и цијелој фамилији Садиковића. Друштво Г ајрет има и нарочитог разлога да се радује овом успјеху Дра Шефика, јер je он за вријеме школовања у гимназији био la jp e io u пизомац, na прелш |Оме н>егов успјех зе успјех и Гајретов. je успјех и Гајретов. ЈАВНА ЗАХВАЛА Дана 3 априла ове године, након дуље и тешке болести, умро je у 28 години живота дугогодишњи и ревносни члан Управног одбора Г ајрета у Гацку, Хуснија Диздаревић, чиновник овдашњег среског суда . Својим искреним ,пожртвовним и несебичним радом, како у приватном тако и јавном животу, стекао je рахметлија за ово кратко вријеме свога живота видне заслуге, на чему му je цјелокупно грађанство вароши Гацко, na и ближе околице, одало видно признање својом величанственом и непрегледном поворколг приликом испраћаја до његова мезара. С а рахметлијом су се поред осталих познаника и пријатељ а опростили лијепим говорима г. г. Катић Борислав и Витковкћ Јеф то, чиновници овдашњег Среског суда и вишегодишњи другови Хуснијини. Затим испред овдашњег Со- јсолског друш тва, старешина друш тва г. Јефтановић Лазо, те пспред Г ајрета Куртовић Хамид имам у пензији. Г. Јефтановић положио je испред Соколског друштва, у коме je рахметлија био такођер дугогодишњи члан одбора, један лијел вијенац. Ово друш тво израж ава овим своју највећу захвалност CBOi\ie ревносном члану рахметли Хуснији, a уједно се захваљ ује свима присутнима у погребној поворци, приликом сахране рахметлије! Нарочиту захвалност изразујемо г. г. говорницима, који су се дирљиво опростили са рахметлијом. , Исто такову захвалност изражавамо Соколском друш тву, a посебно захвалу дугујемо г. Др. Драгутину Бабићу, ,'среском л>екару, који je уложио све напоре д а спаси Хуснију. Нека би Алах подијелио рахметлији све благодати џенета, a његовој ожалошћеној мајци, браћи, сестрама и осталој родбини благе утјехе! Г а ц к о , дне 4 априла 1939. — Г ајрет — Гацко. �0 I I Централна дирекција државних рударских предузе^а у Сарајеву 0 врши продају угљена из свих државних рудника у Краљевини и то: МРКИ УГАЉ: Какањ, Мосгар, Бањ а Лука, Масловаре, Врдник, Сењски Рудник, Равна Река, Забуковац ЈШГНИТ: Крека, Угљевик, Велење КРУПНЕ ВРСТЕ УГЉА Т. Ј. КОМАДАСТИ И КОЦКАСТИ ОДЛИЧНЕ СУ ЗА ЛОЖЕЊЕ ШТЕДЊАКА, ПЕЋИ, KAO И ЛОКОМОБИЛА И СВИХ ПОЉОПРИВРЕДНИХ МАШИНА, ДОК JE КАКАЊСКИ И ЗАБУКОВАЧКИ УГАЉ ОСИМ ТОГА, A РАДИ ВЕЛИКЕ КАЛОРИЈСКЕ МОЋИ, НАРОЧИТО ПОДЕСАН ЗА ЦЕНТРАЛНО ГРИЈАЊЕ. п 0 СИТНЕ ВРСТЕ Т. Ј. ОРАШАСТИ, СИТНИ И ПРАХ УПОТРЕБЉАВАЈУ СЕ KAO ГОРИВО У СВИМ ИНДУСТРИЈАМА. ПРОДАЈА МАНГАНОВЕ РУДЕ ИЗ РУДНИКА »БОСНИЕ« СЕМИЗОВАЦ И КРОМОВЕ РУДЕ ИЗ РУДНИКА У ДУБОШТИЦИ КОД ЗАВИДОВИЋА. СВЕ ИНФОРМАЦИЈЕ ДАЈЕ: 0 D D D ЦЕНТРАЛНА Д И РЕКЦ И ЈА Д Р Ж А В Н И Х РУДАРСКИХ П Р Е Д У З Е Ћ А У САРАЈЕВУ I D D 0 I 0 Т Е Л Е Ф О Н И : 22-01, 22-02, 22-03 и 22-04. 0 A � https://kolekcije.nub.ba/files/original/baa924cbf21e048773eea6afe9b03364.pdf cdc9e8f35e0dd0c464dec77423bc1409 PDF Text Text TA K C A У Г О Т О В У П Л А Ћ Е Н А Г Л A 15II A Г О Д II III 11»A С К У П Ш Т И Н А Г А Ј Р Е Т А о д р ж а м а 9 /ула 1939 г о д и н е у С а р а / е в у Сараје ЂО 1939 ИЗДАЈЕ ГЛАВНИ ОДБОР ГАЈРЕТА У САРАЈЕВУ ф ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ХАМИД КУКИЋ �7 !> У ГАЈРЕТ, ЛИСТ ДРУШТВА ГАЈРЕТА ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЧНО, ЦИЈЕНА МУ JE ЗА НАШУ ОТАЏБИНУ 60 ДИНАРА HA ГОДИНУ, A ЗА СВЕ ОСТАЛЕ ЗЕМЉЕ ПРЕКО ГРАНИЦЕ 120 ДИНАРА. ЂАЦИ ГАЈРЕТОВИ ПИТОМЦИ ДОБИВАЈУ ЛИСТ У ПОЛА ЦИЈЕНЕ КОД ГЛАВНОГ ОДБОРА ИЛИ КОД УГ1РАВЕ ГАЈРЕТОВИХ КОНВИКАТА. Власник друштво »Га|рет« — Одговорни уредник: Хамнд Кукић — Штампарија Босанска Пошта Јосип Бретлер и др. одговара Јосип Гргић. �Год. X X Б р о ј IO Сара/ево, а -в г у с т 1939 Г Л ЈР Е Т О В Л ГЛ Л П Н Л С К У П Ш ТИ Н Л 8 и 9 fy jia 1 9 3 9 г о д и н е П р е т к о н ф е р е н ц и ја за глањну скупштину Овогодишња Гајретова редовна главна годишња скупштина протекла je- у знаку стремљења за појачањем Гајретова дјела, нарочито на селу и у запуштеним нашим крајевима. Послије школовања омладине, које и надаље остаје главна грана Гајретова рада, наше запарложено село има да буде прва u најважнија брига Гајрета и свих његових организација. Наше село које сачињава срчику народну и коме, осим Гајрета, нико није ни покушавао да приђе, све то више пада. Сељаку се приступало — како то лијепо рече један делегат на прошлој нашој скупштини — само онда када га се требало, када се тражило нешто од њега. Било je, дакле, извјесног контакта између града и села, али тај контакт скоро искључиво je имао спекулативно политички карактер. To je бивало онда када je помоћу сељака и његовог гласа требало доћи д о положаја и сииекура. Но одмах no датом гласу сељак je препуштан самоме себи, да тавори и да полако али сигурно пропада. Одувијек je наш грађанин имао о сељаку погрешно схватање, сматрајући га инфериорним бићем, коме je усуд додијелио да се злопати и да никада не прогледа властитим очима. Није таково гледање на сељака код других народа, na mt код других дијелова нашега народа. Погледајмо интелигенцију наше браће других вјероисповијести, na ћемо видјети да из села имају можда и више школованих него из града. Виталност и конструктивност те интелигенције са села уочљива je свакоме. Опћенито можемо констатовати да се je гријешило према селу. Многи фактори којп су и те како били дужни да раде no сисгематском плану на културном и социјалном подизању села, оглушивали су се о село. Једини je Гајрет, помоћу својих радника и својих бивших питомаца, бар нешто предузимао да помогне селу и сељаху. Гајрет je, како je познато, одржавао задругарске течајеве, живом и писаном ријечи настојао да популарише идеју задругарства, opranизовао и одржавао аналфабетске течајеве и популарна предавања, заговарао и помагао оснивање домаћичкпх течајева у селима итд. Но све je то и сувшпе малено да би се могло говорити о неком већем заиаху n успјеху који je Гајрет постигао у том пранцу. Навала за школовањем апсорбовала je скоро сва Гајретова новчана средства, na се на тај начин mije могло ни приступати неком озбиљнијем раду ua подизању села. Констатовано je међутим да je Гајрет учинио највећу услугу муслпманима ових нрајева тиме што je школовао и помагао при школовању око 6000 лица, што би сачињавало близу 70% од цјелокупног броја школованих међу муслиманима. И да Гајрет није ништа учинио него то, он je задужио тиме занавијек наш елеменат и цијелу нам народну заједницу. Створивши овако импозантан кадар школованих људи, Гајрет je у могуНности несамо да помишља него и да пређе на систематски организовани рад у ширим народним слојевима. Ово je уједно била и главна тема дискусије на прошлој ------- • ----------- 175 �Гајретовој главној скупштини. Сви говорници, узимајући ријеч, нису пропустили прилику да се поред осврта на рад друштвених организација и установа не осврну на заосталост и пропадање народних маса, указујући уједно на хитну потребу приступања озбнљном раду на селу Гајретових трудбеника и његових организација. Наш Санџак био je друга најважниЈа тема дискусије на нашој скупшгини. Просвјетно стање Санџака налази се у оном стадију у коме су с е налазили босанско - херцеговачки муслимани прије 30—40 година. Тамо je тотално помањкање и учитеља и професора и других школованих муслимана. Народ даномице све то више пропада, ' na ако му се убрзо не прискочи у помоН, пријети му катастрофа i i потпуно ишчезавање. О Санџаку досада није нико водио рачуна осим Гајрета, како су то утврдили сви делегати из санџачких мјеста. Указаио je на потребу да н надлежне вјерске власти хитно интеревенишу и да својим старањем допринесу бар толико да се заустави пропадање тамошњег муслиманског живља који je крв наше крви. Апсолвенти наших вјерских ш ол а требали би првенствено да се постављају у Санџаку. Апеловано je на млађу интелигенцију из Босне и Херцеговине • 176 <• 'W“ i \ fes?*, ipilHu' na не избјегава Санџак пра тражењу „амЈештења у државнам слушбама. Санџак их очекује na прини у братски загрљај и ra m ће с е она o c / e t a ™ Као своји «ahy својима. Тано je најшвре поље pana сваком народном доброжелитељу и ттелектуалцу. У з Гајретов рад, pan на селу « nouoh Санџану „мају да буду смјернице Гајретова будућег рада. И заиста je био посљедњи моменат да Гајрет и наша интелигенција и наше вјерске установе и сви остали фактори схвате озбиљно и приме срцу рад у заборављеним иародним масама и у запарложе- ном Санџаку. Послије ослобођења овогодишња скупштина je Јбила квалитативно и квантитативно на висини. Још ии једну Гајретову главну скупштину није посјетно оволнки бpoj делегата као овогодишњу. Поред трговаца, занатлија, тежака, илмије скупштпнц je присуствовао импозантан бpoj школованих људи ii интелектуалаца, међу којима je било њих око 50 са академском наобразбом. To je уједно и најбољн доказ великог интересовања и љубави за Гајрет, a то je и доказ колпко се цијени Гајретова мисија у нашему народу. �Z a p isn ik skupštinske pretkonferencije održane 8 jula 1939 godine Konferenciju je u prisustvu brojnih društvenih delegata iz svih jedinica otvorio u 3 sata poslije podne pretsjednik g. Dr. A vd o Hasanbegović. GOVOR G. Dra HASANBEGOVIĆA Draga braćo delegati, sestre i drugovi, Otvaram ovaj radni dio naše ovogodišnje skupštine, otvaram našu ovogodišnju konferenciju sa pozdravima i dobrodošlicom svima vama, uz iskrene pozdrave svima oni­ ma koji vas uputiše na ovaj Gajretov rad, sa pozdravima svima onima koji om ogućiše da se danas sastanemo i za­ ložim o za ovogodišnji Gajretov uspjeh. Braćo, danas i sutra pretresafemp pitanja koja interesuju Gajret i Gajretov rad, pretresaćemo pitanja koja interesuju sve Gajretove radnike, pretresaćemo pitanja koja će ući u suštinu ovogodišn jeg rada kako smo to radili i do sada, pretresaćemo pitanja o kojima ćemo dati upute i di­ rektive za idući rad. Završili smo jednu godinu Gajretova rada, ali ipak, nažalost, moram da naglasim, jednu kritičnu i tešku g o ­ dinu. Završili sm o jednu godinu u kojoj se p o sudbini Gajretovih tradicija nametala Gajretu često puta borba, i to borba sa mnogih strana. Gajret je, braćo, te borbe uvijek primao, ali ne onako kako su bile namijenjene i upućene sa željenim reperkusijama, n ego ih upućivala na gajretovski put. Vi Gajretovi radnici na terenu, vi ste shvatili sve te borbe onako kako je to trebalo. Shvatili ste ih tako, da ste bili dužni da se jo š jače okupite o k o Gajreta i da učinite sve, pa da od protivnika napravite prijatelja. Eto to su principi koji su Gajretove radnike uvijek rukovodili, a za d ob ro elementa kojem Gajret služi. Oni su se tim princi­ pima uvijek rukovodili, i ti principi su pom ogli da je Gaj­ ret u ovim kritičnim vremenima nesamo m ogao, nego i m orao da zabilježi dobre rezultate. Ja sam rekao da je Gajret m orao i ovu godinu svoga rada da provede p od izvjesnom borbom , jer, bilo je nepo­ zvanih, braćo, koji su pokušavali često puta na jedan veoma neukusan način da se očešu o Gajret, da se na jedan neu­ kusan način očešu o Gajretove radnike. Pri svemu tome, bJagodareći hladnokrvnosti koju ste sačuvali i vašoj ljubavi prema Gajretu i elementu s kakvim Gajret radi, Gajret je iz te borbe izišao kao pobjednik. Ja vjerujem, braćo, da nas u budućnosti čekaju još teže borbe, još mučnije borbe, borbe još šireg obujma. Ali zato će Gajretovi radnici, koji su znali s koljena na koljeno kroz 35 godina da prinose žrtve samo da bi očuvali Gajret, i u buduće preći preko toga i održati Gajret na n jegovoj visini. Ja u to vjerujem, jer mi sm o u tome radu stekli m noga iskustva, ali sm o ujedno i spremni na teške žrtve. U ovom našem prijateljskom krugu smijem otvoreno reći, da je za rad u Gajretu potrebno m n ogo žrtava, jer se bez njih ne može ništa postići. Mi sm o svjesni da ćem o i u buduće, nažalost, naići na teške borbe. Mi moramo da budemo toga svjesni ako hoćemo i želimo, a mi hoćemo i želimo, da očuvamo Gajret. Ja ću imati prilike još koji put u toku ove današnje naše konefrencije da uzmem riječ, i da specijalno govorim o pitanjima naše dužnosti prema Gajretu i o funkcijama koje zauzimamo. Ja bih ujedno želio da o v o vrijeme koje nam danas stoji na raspoloženju iskoristimo najracionalnije. M noga pitanja treba da se pretresu na konferenciji i mnogi za­ ključci da se donesu. Zato, ako to želimo, a mi želimo, naše diskusije na konferenciji treba da najracionalnije isko­ ristimo. Drugim riječima, treba da se držimo stvarnosti, stvarnih predmeta i da u što kraćem roku uspijemo s tim pitanjima i s tim diskusijama postići rezultate i donijeti zaključke. Zato, ko od gospode želi da govori, treba da se prijavi za riječ, da izađe na govornicu i da govori pred svima delegatima. T o ie radi toga da znamo ko govori, šta govori i iz koje jedinice govori. Radi što racionalnijeg iskorišćavanja vremena molim, da se iz jedne te iste jedinice ne prijav­ ljuje previše govornika. Sa ovim sugestijama ja vas ponovno pozdravljam i želim da ovaj naš današnji rad, koji ie važan p o sutrašnju skupštinu, p o naš Gajret i elemenat kojem on služi, bude sretan. Živjeli i d obro došli. Živio, odgovara skupština. Riječ nakon toga uzima sekretar g. Kukić koji referiše o predlozima za skupštinu. PREDLOŽI GLAVNOG ODBORA Promjena društvenih pravila. Promjena društvenih pra­ vila sastoji se u glavnom u sastavu Glavnog odbora. Tu promjenu diktovala je stvarna potreba. Sa dosadašnjim brojem svojih članova Glavni od bor je dosta glom azno tijelo, a to u dobroj mjeri ometa nor­ m alno odvijanje društvenih poslova, a ometa i njihovu ekspeditivnost. Prema dosadašnjim propisima društvenih, pravila, sadanji Glavni od bor sastoji se od 24 člana, 12 zamjenika, te 5 članova nadzornog odbora i njihovih 5 zamjenika, ukupno dakle 46 lica iz Sarajeva, koja sačinjavaju Glavni izvršni odbor. Osim toga, u Glavni od bor ulazilo je d o sada 18 čla­ nova i 8 zamjenika izvan Sarajeva. Promjenom društvenih pravila,- koju predlaže Glavni odbor, predviđa se: 18 d o 30 članova Glavnog odbora iz Sarajeva i 18 d o 30 članova izvan Sarajeva. Glavni odbor se konstituiše i bira iz svoje sredine Glavni izvršni od bor od 12 članova iz Sarajeva. U Glavni izvršni od b or ulaze svi funkcioneri G lavnog od bora i još _______________________ 177 �5 članova bez funkcije. Funkcije članova G lavnog odbora ostaju nepromijenjene u Glavnom izvršnom odboru. Težište cjeloku pn og unutarnjeg društvenog rada je, prema propisima novih Pravila, na G lavnom izvršnom od ­ boru. Glavni izvršni o d b o r održava redovne sjednice svakih 14 dana, a Glavni o d b o r 4 puta godišnje, i to pred glavnu skupštinu, poslije Glavne skupštine, početkom školske g o ­ dine i o prvom društvenom semestru. P o potrebi može održavati i vanredne sjednice kako Glavni od b or tako i Glavni izvršni odbor. (Iz um noženog predloga promjene Pravila m ogu se vidjeti dužnosti jed n og i d r u g o g odbora.) Predviđa se novim pravilima uvođenje nove vrste čla­ nova velikih dorotvora koji plaćaju 5.000 dinara, dok se dosadanji članovi »legatori« ili »veliki d o b rotvori« nazivaju samo legatori. Članovi legatori dobivaju besplatno sva društvena izdanja. D o b ro tvo ri i utemeljači moraju plaćati i redovnu čla­ narinu ako žele da imaju aktivno i pasivno pravo izbora. P R E D LO ŽI MJESNIH O D B O R A Banja Luka: 1) Da se osnuje pri G lavnom odboru Gajretova centralna biblioteka sa filijalama u većim mjestima i putujućim knjižnicama. 2) D a se pri prijemu pitom aca u internate vrši odabi­ ranje pitomaca naročito pri prigianju novih pitomaca koji bi m orali završiti razred najmanje vrlo dobrim uspjehom. Također da se primjenjuju strožije mjere za pitomce koji na prvom semestru padaju. 3) Da Glavni o d b o r iz svoje sredine izabere uži od bor koji će narodu davati privredna uputstva i savjete te izna­ laziti načina da se sposobn i i vrijedni svršenici stručnih i privrednih škola uposle.M ostar: 1) D a se pristupi odm ah akciji za podizanje nove zgrade G a jretovog internata u M ostaru. 2) Da se muslimanski seljaci upućuju na Seljačko sve­ učilište u Z agrebu o trošku Gajreta, te da se uopšte obra­ zovanje muslimanskih seljaka postavi na praktičnu i ko­ risnu osnovu. M aglaj: 1) D a se ove god in e n aročito izlazi u susret molbama pitomaca koji žele pohađati učiteljske škole. 2) Da se ne podjeljuju mjesta u internatima đacima iz mjesta gd je imaju srednje škole. 3) Da Glavni o d b o r uloži n aročito što veći trud o k o proširenja rada G ajretove zadruge. 4) Da Glavni o d b o r povede akciju da se kod raznih privrednika ili zanatlija u B. H. smjesti što više muslimanske djece na zanate i m im o G a jretovog šegrtskog doma. N ova V a roš: 1) Da se u N o v o j Varoši postavi što više muslimana činovnika, naročito prosvjetnih radnika i prav­ nika koji bi pored Gajreta koristili i islamskoj vjerskoj zajednici. 2) Da se u N o v o j Varoši osnuje G ajretova ćilimarska škola, p ošto sk o ro sav muslimanski ženski svijet izrađuje ćilirne i od toga živi. 3) Da Glavni o d b o r posveti specijalnu pažnju San­ džaku. PREDLOŽI DRUŠTVENIH Č L A N O V A N iš: G. Mehrned Idrizović dosta vio je opširan predlog za proširenje G ajretova rada na selu. G . Idrizović će usmeno obrazložiti svoj predlog. 178 - Sarajevo - g. Eminbeg Ferizbegovic: Da bi se Gaj­ retova Zadruga podigla bar približno na vrstnu dostojnu Gajreta i njegovog imena, predlaže da svak, član Gajreta upiše bar p o jedan udjel Gajretove Zadruge u vršim od Din. 2 0 . - , na koju su visinu sniženi udjeli Zadruge po novim pravilima. USPJEH PITOM ACA U NAUCI U SK. GODINI 1938/39. a) po uspjehu u nauci po školama: Š K O L E Realne gimnazije Šerijatska gimnazija Ženska realna gimn. Učiteljske Trgovačke akademije Građanske Srednja tehnička Ženska isl. vjerska Banov. žen. stručna Državna stručna Muške stručne zanat. Željeznička zanatska Niže medrese Šumarska Zanatlije Ukupno 19 100 125 5 62 16 b) po uspjehu u nauci u pojedinim konviktima: MJESTO KONVIKTA Muški Sarajevo Ženski Muški Banjaluka Bihać Mostar Plevlje Trebiuje Tuzla Ukupno G. Bekir Omersoftić: Braćo i sestre, iako ima starije g osp ode kojima bi trebalo ustupiti mjesto u diskusiji prije mene, dozvolite mi da poslije pretsjednika i sekretara pro­ govorim nekoliko riječi. Uzimam riječ, prvo, z b o g toga što sam, udovoljavajući zaključku prošle gl. skupštine i želji G lavnog odbora, u toku ove godine izvršio dužnost člana G lavnog odbora i proputovao ispred Gajreta krajeve koje je malo ko s ovih strana prolazio. Ja sam ov o g a proljeća proputovao u Gajretovom poslu Priboj, Plevlje, Novi Pazar, Sjenicu i Novu Varoš. Smatram da članovi Gajreta iz Bijelog Polja neće mi zamjeriti što još nisam dolazio medu njih, ali to nisam m ogao učiniti u pomanjkanju puta. Putujući kroz Sandžak konstatovao sam da je od svih pozvanih faktora jedini Gajret učinio nešto pozitivno za Sandžak. Da nije bilo Gajreta izgleda da bi Sandžaklije d u g o čekale da im neko ukaže na potrebu da idu u škole, kao što sm o i mi u B. i H. d u g o čekali. Pored toga, zahva­ ljujući Gajretu u Novom Pazaru osnovana je Gajretova ćilimarska škola, koju je dosada svršilo 58 djevojaka, a koje baveći se ćilimarstvom kod svojih kuća izdržavaju sebe i �svoje familije. Nadalje, uzduž cijelog Sandžaka postoje Gajretove čitaonice, koje su žarišta svakog kulturnog i pro­ svjetnog rada u Sandžaku. — U svemu je najvažnije to da je Sandžak vezan sa Bosnom jedino putem Gajreta. — Prilikom svoga proputovanja konstatovao sam da svako dijete u Sandžaku znade za Gajret, a to znači vrlo m nogo i za Sandžak i za Gajret i za muslimane uopšte. U svima mjestima pitao sam ih da li smatraju Gajret suvišnim, pa su svi od govorili da oni ne m ogu nikada zaboraviti što je Gajret učinio za njih, samo mole da se u buduće još više pogleda na njih. Stanje je Sandžaka teško i očajno. Pred izbore tri puta je obećavano da će kroz Sandžak biti trasirana željeznička pruga, ali od to g obećanja nije bilo ništa. Prolazeći kroz Sandžak sm io sam da kažem da je Gajret prvi p očeo da vodi brigu o težaku. Zna se da je Gajret održavao zadrugarske tečajeve o vlastitom trošku, da je održavao među težacima analfabetske tečajeve, da je održavao predavanja itd. Naš trgovac i zanatlija su neorganizovani. Ženski svijet je bez uposlenja, a samo muškarci privređuju, pa i u porodicama gdje je p o 10— 15 čeljadi. I, dok smo mi u B. i H. ipak uspjeli da se u tom pravcu naše stanje popravi, u Sandžaku se živi kao kod nas prije 30 godina. Prolazeći pojedina mjesta konstatovao sam jednu pohvalnu činjenicu: Sandžaklije vole svoga Kralja i svoju domovinu, rado idu u vojsku i vrše sve građanske dužnosti. Pored toga vidio sam npr. u Sjenici da su članovi Gajreta i pravoslavni i muslimani.^ T o je utješna pojava j to je znak bratske ljubavi. Međutim i Sandžaklije kao i mi imaju izvjesne mane: sve se čeka od odbora kao što i mi čekamo od Glavnog o d ­ bora. Izabere se o d b or i sva se briga prebaci na taj odbor. Članarina se veoma slabo kupi. U cijelom Sandžaku nema nijednog člana Gajreta koji plaća 5.— dinara mjesečne članarine. U tom pravcu mi iz B. i H. prednjačimo. Greška je Sandžaklija što G ajretov novac troše onamo gdje to ne bi smjeli činiti. Društveni novac troše npr. za nabavku radio-aparata, za inventar itd. Međutim kada dođete u Sandžak nemate drugih lokala gdje biste mogli svratiti osim Gajretovih čitaonica. Te čitaonice su okupile o k o sebe sve što je d ob ro i čestito. N o Sandžaklije bi morali izna­ laziti specijalne prihode za čitaonice i iz tih prihoda izdr­ žavati ih, kako to propisuje i Pravilnik za Gajretove čita­ onice, a Gajretov novac morali bi neokrnjen slati Glavnom odboru. Na taj način više bi sandžačke djece dobivalo Gajretovu pomoć. P o svom ponosu, p o svojoj čestitosti, pjesmi i osje­ ćajima Sandžak je druga Bosna i Hercegovina. P o svojoj prošlosti i p o svome položaju Sandžak gravitira Bosni i Hercegovini. Zatim prigovara muslimanima činovnicima iz Bosne što izbjegavaju Sandžak. Ništa nije teže služiti u Sandžaku, nego npr. u Maglaju i Gacku. Zatim govori o Vakufu koji pored, Gajreta vodi brigu 0 sandžačkim muslimanima. Vakuf u Skoplju daje stipen­ dije svršenim đacima Velike medrese. Nekoji od tih đaka su pravilno shvatili svoje dužnosti, a neki bi opet htjeli da unose novotarije u naš društveni život i u našu familiju, čime izazivaju samo zabune i pometnje i ometaju stvarno, otrežnjavanje tamošnjeg svijeta. Time ti đaci m ogu da više naškode n ego da koriste. Svi muslimani moraju uvijek biti blagodarni Blaženopoč. Viteškom Kralju Aleksandru za osnivanje »Velike medrese« p od Njegovim imenom. Zahvaljujući toj medresi 1 Gajretu p ošlo se i u Sandžaku napred. U daljnjem govoru preporučuje g. Omersoftić da se ove godine Sandžaku pomogne što više. U augustu iduće godine u Sandžaku se proslavlja 20-godišnjica Gajretova rada. Tom prilikom trebalo bi da posjeti Sandžak što veći bro| intelektualaca — Gajretovih radnika. Tam o je preče održavati sastanke nego u Beogradu i Zagrebu. Raduje ga što je Gl. odbor voljan da dade Sandžaku sve on o što Sandžak dade Gajretu u materijalnom pogledu. Sandžaklije krivo imajti ako misle da Gajretu dolaze prihodi s nekih strana, a ne iz naroda. Oni treba da znaju da i u Bosni ima vrlo m nogo kuća gdje se ruča a ne večera. Zaželivši napredak Sandžaku, g. Omersoftić je završio svoj govor, uz aplauz prisutnih delegata. G. Prašo Latif: prikazuje prilike Sandžaka gdje on služi a naročito u Sjenici koja ima oko 3000 stanovnika a od toga oko % muslimanskog življa kako u gradu tako i u okolici. Pored 75% muslimanskog stanovništva u srezu je samp 5'% muslimana činovnika, a od toga jedan jedini učitelj mještanin. Sjenički srez ima 14 osnovnih škola u kojima je i pored nadmoćnosti muslimanskog življa jedva 15'% musli­ manske djece i 2 % ženske od kojih je većina prisilno upi­ sana u školu. Ni mektebi ne prolaze mnogo bolje, čiji su vjeroučitelji većinom nekvaliifkovani. Građanska škola u Sjenici imala je u prošloj godini svega 7 muslinaske djece iz mjesta od kojih je samo jedno sa uspjehom svršilo razred. -N j u ostalim srednjim školama na strani sjenička musli­ manska djeca nisu bolje zastupljena. I pohađanje Velike medrese u Skoplju je u opadanju iz iazloga što njeni nekoji daći izlaze naopako nastrojeni, što muslimanskom življu ne konvenira. Ukratko, tamo vlada opšta nepismenost i mrak. Zatim g ov ori o lošim ekonomskim prilikama tamošnjeg svijeta. Nema kvalifikovanih zanatlija, seljaci su sa malo zemlje koja je neplodna. Nezaposlenost je vrlo velika a nema nikakvih javnih radova. Siromašni seljak ide sa to­ varom drva p o 30 km d o Sjenice, da taj tovar proda za 6— 8 dinara. I pored besplatnih uvoznica dok se žito doveze sa najbliže želj. stanice, koja je udaljena 75 km, jedan kg mora da košta 2 dinara. ledini spas za ovaj kraj je kućna industrija. Vrijedne muslimanske žene iako rade uz minimalnu nagradu izrađujući ćilime, izdržavaju svoju djecu i podmiruju svoje kućne potrebe. Ni higijenske prilike nisu zadovoljavajuće. Golotinja rada pjegavcem, a glad tuberkulozom od kojih bolesti umire 90'% od ukupnih smrtnih slučajeva. G. Prašo apeluje na Gajretove radnike da ukažu hitnu pomoć Sandžaku. Potrebno je da naši činovnici idu dragovoljno i služe u San­ džaku. Prostrane sandžačke ledine treba preorati, ubaciti korisno sjeme i na njihove podloge kalc-miti plemenite voćke, da bi im pružile bogat rod. Gajretova pom oć potrebnija je danas Sandžaku nego Bosni. Ukazuje на žalosnu pojavu da nekoji bivši Gajretovi pitomci ne samo ne rade za Gajret nego da ga i ometaju. Totnc treba tražiti uzročnike i lijeka. Toj pojavi je uzrok loše vaspitanje i nerazvijena svijest a u izvjesnoj mjeri je krivica i d o vaspitača, koji bi trebali da razviju medu svojim pitomcima jaču propagandu, da im sami lično održavaju predavanja, da u pitomcima razvijaju socijalnu smisao koja će u njima buktiti, da kada budu zreli da se oduže svojem dobročinitelju. Smatram da za vaspitače treba da dolaze bar učitelji sa višom stručnom spremom koji imaju i volje i smisla za taj rad. Vaspitači su jedini kapetani — kaže g. Prašo — koji spremaju borce na kulturno-prosvjetnom bojnom polju — velike Gajretove pro­ svjetne i nacionalne misije, priznate i zaštićene sa najvišeg mjesta (aplauz). 179 �Dr. A vd o H asanbegović: Ja bi m olio gospodu da o v o vrijeme što racionalnije iskoristimo i da rješavamo na ovoj pretkonferenciji pitanja Gajreta i G ajretova rada, jer imamo jako m n ogo materijala. Za riječ se javlja g. Selmanović ćam il iz Plevlja koji kaže: Poštovana go s p o d o , imali ste strpljenja da čujete g o ­ spodu predgovornike koji su gov orili o prilikama u San­ džaku. Ja vas molim da saslušate i mene jer i ja govorim u ime Sandžaka, p ošto sam Sandžaklija, dok su ostala g g predgovornici bili odavde. G. O m ersoftić ocrtao je dobro prilike u Sandžaku. Predgovornik iz Sjenice također je pri­ kazao prilike u Sandžaku slikovito. Međutim kad se govori 0 Sandžaku i o radu Gajreta u Sandžaku, potrebno je bar u najkraćim crtama ocrtati Sandžak. Sandžak je zatečen na dan našeg N arod n og Ujedi­ njenja u jednom takvom položaju u kakvom nije bila ni­ jedna naša druga pokrajina: zaostala na prosvjetnom, kul­ turnom i ekonom skom polju. Č esto puta se konstatovalo na mjerodavnom mjestu da je Sandžak rasan kraj. Ali na tome se je i ostalo. Specijalno p oložaj muslimana je u Sandžaku vrlo težak. Ujedinjenje je sandžačke muslimane zateklo u vrlo rđavom položaju kako u prosvjetnom tako i u eko­ nomskom pogledu. D ošla je agrarna reforma koja ih je teško p ogod ila a koia ie^zaiedno s ostalim nesređenim pri­ likama uticala tako da ie d o šlo d o selenia. Iš'o se nažalost tako daleko da je pola svijeta iselilo. Taj svijet je djelo­ mično otiša o u Bosnu a većina u Tursku. Žalosno ali isti­ nito. Muslimani koji su ostali u Sandžaku potpuno su iz­ gubili vjeru u sebe. Međutim tada se pojavila misao o osnivanju Gajreta sa željom da se počne raditi kao i u Bosni. Ideja o osnivanju Gajreta nije se javila kod inteli­ gencije, ier mi tada nisttro imali niti žandara niti pandura muslimana, n e go se ona javila kod djece. Imali sm o svega 4. 5 đaka na pimnaziji, i ti mladići zajedno sa šegrtima osnivaju prvi Gairet i udare mu temelje u Sandžaku. Eto to ie prvi početak rada za Gajret. On ie b ic pom ognut od G lavn og od b ora iz Sarajeva, na premda ta pom oć nije bila bogzn a kako velika, bila je bar onolika kolika je trebala. Međutim t o niie bila krivica G la vn og od bora ier on nam niie m oga o dati o n o š to nemamo n ego o n o koliko može i onoliko koliko su ga ovlastite bosan sk o hercegovačke je­ dinice. Istina ie. da kod naše braće b. h. muslimana nije bilo d ovoljn o razumijevanja za naš položai i za nrilik“ u San­ džaku. O ni nisu m ogli da se siete da je Sandžak isto što i 1 Bosna i Hercegovina i da je on kroz istoriju proživio m n ogo dobra i zla. Kada je npr. p o Berlinskom kongr°S'i Austrougarskoj bila ustupljena Bosna i Hercegovina iako nije b io ustupljen Sandžak. Sandžakliie su pošle na za­ padnu granicu da brane Bosnu, smatrajući je svojom d o­ movinom. Braćo, ja zato mislim da vi svi muslimani u B. i H., a specijalno sve jedinice Gajreta. trebate dati m o­ gućnost Glavnom od b oru da on Sandžak još više podigne. Meni je o s o b ito d ra go da je ove godine pogledao Sandžak g. O m ersoft'ć. vrijedni G ajretov radnik, koji je vidio da tam o ne živi niko drugi n ego ove iste vaše b o ­ sanske Muje i Halili. Zatim govornik g o v ori o teškim p ro­ svjetnim prilikama Sandžaka pa kaže: Ja vas molim, draga braćo, da propagirate kod Gajretove omladine a naročito kod onih koji svršavaju uči­ teljske škole, da dodu u Sandžak, jer nema boljega načina da se oduže Gajretu i državnoj kao i muslimanskoj zajed­ nici. Ja ću zato da budem kratak i da dam jedan konkretan p redlog: 180 ---------- -- Ako ima Bosna i Hercegovina volje da nas pom ogne, tu pom oć nam može najbolje dati preko Gajreta. Nama su potrebni učitelji, jer ako imamo njih, nnacemo i škole, a to je osnovica i najsigurniji način za nas o p a napr.dak. Ja zato hoću da zamolim da se donese zaključak: da se pri Glavnom odboru osnuje jedna sekcija koja ce specijalno voditi računa o Sandžaku i o prilikama u njemu. Ta sekcija trebala bi svake godine da delegira dva elana koja će d o­ brovoljno poći u Sandžak i viditi šta bi bilo potrebno da se učini. Zatim predlažem da se preko te sekcije zamole svi muslimani i prijatelji Sandžaka, pa da se u Bosni i Herce­ govini pripremi po jedan dan posvećen podizanju San­ džaka. Prihod od te priredbe dao bi se toj sekciji na raspo­ loženje i ona bi ga upetrebila za Sandžak. Na taj način m oglo bi se uzeti nekoliko pitomaca iz Sandžaka za uči­ teljske škole. Za 4— 5 godina m ogli bi stvoriti u Sandžaku učiteljski kadar. Dakle," gosp odo, ja vas molim da o tome pitanju prodiskutujete. (Aplauz). ■Slijedeći govornik koji se javlja za riječ b io je g. Terzimehić Ismet, koji govori o predlogu m ostarskog o d ­ bora, a koji se odnosi na obrazovanje muslimanskog sela. T om ’ prilikom g. Terzimehić se osvrće na raniju akciju G lavnog odbora da se povede anketa o životnim prilikama na selu, a za koju kaže da nije uspjela. Zašto nije uspjela?, pita g. Terzimehić. Za to ima više razloga. Prvo, nije lako raditi na sakupljanju podataka jer za to treba znanje i sp o­ sobnost. Postoje čitavi kursevi, a i kod nas ima jedan kurs 0 tome, kako treba raditi i skupljati podatke koji se odnose na tzv. vitalnu statistiku. D rugi razlog zašto nije uspjela ova akciia jest taj, što ljudi koji su to trebali raditi nisu svoju dužnost ozbiljno shvatili, i treće, koji su to radili vjerovatno nisu uživali povjerenje gdje su došli. T o je zato što su taj posao većinom obavljali građani koji nemaju na­ ročitog povjerenja u selu. Međutim sve o v o ne znači da treba napustiti posao sa sakupljanjem vitalne statistike. Ja mislim da stvar treba nastaviti, ier lako je shvatiti šta bi danas značila jedna nova statistika. Ona bi nam pružila poda*ke o realnom stanju stvari. Staniu koje mi tek možemo da površno pret­ postavimo. Ona bi nam bila putokaz u našem radu. Jer, kada bi mogli nreći ka radu na selu. taj rad bi trebao početi isoočetka. Radi toga ie na ovogodišnjoj skupštini u Mostaru Miesni od bor zaključio da se pozabavim o ovim pitanjem 1 da pristupimo obrazovanju muslimanskog seljaka i sela koie treba da se probudi, jer se dosta spavalo. Tim p o­ vodom Mjesni od bor uputio ie jedan konkretan predlog (g. Terzimehić čita taj predlog). Svoj g o v o r g. Terzimehić završava: Ja vjerujem da će se ovaj predlog usvojiti jer će se preko njega m oći m n ogo učiniti za unapređenje inače teške stvarnosti na našem selu. ^ Riječ zatim uzima g. Kasim Hadžić koji se također opširno i dokumentovano osvrće na teške prosvjetne, eko­ nomske i interkonfesionalne prilike u Sandžaku, ističući da se Sandžak osjeća*' Bosnom, što je najposlije dokazao i kroz svoju istoriju a naročito prilikom okupacije Herceg Bosne, kad je plevljanski muftija Šećerkadić, sa svojim lju­ dima pohrlio Bosni u pomoć. Za ilustraciju teških sandžačkih prilika on se poziva i na statistiku iseljavanja iz Sandžaka, pa kaže: godine 1911 u Sandžaku je bilo 126.968 muslimana, a 90.401 pravoslavnih. Znači da je od n os bio 6:4. U isto vrijeme u varošima je bilo 28.937 muslimana a 5.636 pravoslavnih. O dnos je znači b io 5 :1 . Međutim 1931 godine muslimana ima u Sandžaku svega 99.208 a pravo­ slavaca 124.839 ili 4:5. Eto tako izgleda ta žalosna stati* �stika koja bi trebala u Sandžaku da broji 170.000 musli­ mana. Završujući svoj g o v o r g. Hadžić predlaže da se u plevaljski konvikt prvenstveno primaju đaci iz Sandžaka. revidiramo zaključak glavne skupštine o davanju besplatno lista, pa da se besplatno list daje onima koji plaćaju 10 dinara. Na taj način moći ćemo izdržavati list, koji je bez sumnje koristan. Idući govornik b io je g. Sudžuka Muhamed koji kaže da nije imao namjeru da govori, ali ipak ima želju da se osvrne na govore gg . predgovornika, jer, veli da dobiva utisak da se nalazi na jednoj skupštini i to ne na skupštini jednog kulturnog društva nego jedne političke stranke koja je na vladi i koja bi imala da učini što njene pristaše traže od njih. G. Sudžuka se izvinjava da je to n jegovo mišljenje možda pogrešno, jer je to n jegovo subjektivno mišljenje, ali napominje da se i pored toga ne smiju precjenjivati Gajretove snage i mogućnosti i tražiti sve od njega. 1 školovanje omladine i podizanje sela ili unapređenje San­ džaka i poboljšanje stanja za nas ostale. T o Gajret niti može obuhvatiti a niti izvršiti, kaže govornik. Gajretov kalendar zadovoljava i sa sadržajem i sa štivom i on je vrlo dobro primljen. Ja zahvaljujem Glavnom odboru na toj inicijativi, kao i svima onima koji su radili na Gajretovom kalendaru, jer su nam ovom edicijom zaista osvjetlali obraz. G. Sudžuka nadalje nabacuje misao o kolaboraciji od ­ nosno o savezu muslimanskih ustanova koje se bave svim tim pitanjima i koje bi mogle u sastavu da m n ogo više učine. Nakon g. Sudžuke riječ uzima g. Krzić Ibrahim, koji se opširno osvrće na izvještaj o radu Gajreta u minuloj godini. Tim povodom g. Krzić kaže: Već 2 sata, g o sp o d o moja, traje diskusija. Prije se uvijek prvo raspravljalo o izvještaju Gajreta a zatim o kritikovanju Gajretova rada, međutim o tome ovaj put nije još bilo govora. Ja bi zato želio .da se ifa~to. osvrnem, u koliko se to može na brzu ruku i u koliko nam vrijeme dozvoljava. G ospodo, nema sumnje da Gajret pokazuje sve više m oralnog uspjeha koji se svuda zapaža. Moralni uspjeh našega rada ove godine je velik, ali međutim naš materi­ jalni uspjeh nije onakav kakav bi trebao da bude. Snaga jednog drušva materijalna pa i moralna ovisi o njegovom članstvu. Međutim, gosp odo, mi u tome nismo postigli dobre rezultate. G ovornik u želji da potkrijepi svoju kon­ stataciju, poziva se na stavku članarina, pa nastavlja: Iz izvještaja se vidi, gosp odo, koliko iznose naši pri­ hodi. Tu su uračunate i opskrbnine za đake. One međutim nisu izvor rada društvenih jedinica, nego nešto što dobi­ vamo od naših pitomaca. Prema tome iz ukupnog prihoda trebalo bi izlučiti te opskrbnine, a kada bi to učinili, onda bi tek vidjeli da su naši prihodi maleni. Tim povodom htio bi nešto da napomenem: Evo danas slušamo mnoge suge­ stije koje se predlažu Glavnom odboru i koje su, nema sumnje, dobre, ali koje iziskuju materijalne žrtve. Da se te sugestije mognu primiti, trebala bi gg . koja ih predlažu da nadu ujedno i načina kako da se dode d o materijalnih sretstava kojima će se one pokriti. Ja, gosp odo, ne vidim mo­ gućnosti za to. Mi koji radimo na terenu najbolje možemo da ocijenimo kako Gajret stoji. Tom prilikom ja bih, prvo, htio da prigovorim sebi, jer Glavni odbor nije kriv nego smo krivi mi radnici na terenu. Zatim prelazi na detaljnu analizu izvještaja, pa g o ­ vornik kaže: U bilansi naših rashoda, pored ostalog, ima stavka izdataka za list »Gajret«. Prema zaključku Glavne skupštine da svi članovi koji plaćaju 5 dinara članarine dobivaju i list besplatno, što bi, kada bi se ta članarina uredno pla­ ćala, naši prihodi bili daleko veći. Meni izgleda da jedinice ne izvještavaju Glavni odbor o tome ko plaća 5 dinara članarine i da se mnogima šalje list bez obzira na li oni udovoljavaju svojoj dužnosti. Ja bi zato predložio da mi Primjećujem nadalje da veliki dio izdataka zauzimaju upravni troškovi. Ja bi zato apelovao da budući Glavni odbor, ako ima mogućnosti, izvrši izvjesne uštede. U izvještaju je predviđeno da društveni dom duguje Gajretu 296.000 — dinara, pa bi oilo od interesa da se zna da li se prihodi doma upotrebljavaju na otplatu toga duga. M i sm o takođe na pragu podizanja novog domainternata. Daj Bože, da ta akcija što prije uspije i da se naši pjtomci smjeste u dobre i zdrave prostorije. Ali tom prilikom nešto mi je upalo u oči. U obrazloženju se kaže da bi dom zadovoljavao i muške i ženske potrebe. Međutim naš bi dom m ogao da primi samo oko 140 pitomaca, ma da ih u Sarajevu imamo oko 200, pri čemu bi izgledalo da će se morati zadržati još jedan konvikt radi preostalog broja pitomaca. Ja bi radi- toga stavio predlog da taj dom bude tako velik da može primiti sve pitomce, pošto bi na taj način bila i lakša i jeftinija kako uprava tako i režija. Nadalje, Gajret još uvijek, kako to i treba, glavnu pažnju posvećuje školovanju. Međutim iz izvještaja sekre­ tara mi smo vidili rezultate toga uspjeha koji nas ne mogu zadovoljiti. Naime, prema ovome izvještaju palo je što to­ talno što djelomično oko 80 pitomaca. Radi toga treba na­ stojati da se u buduće o tome povede više računa, kako bi uspjeh bio bolji. Nadalje se vidi, što rni je naročito upalo u oči, da su 32 pitomca isključena, a to je bez sumnje veiiki broj koji zabrinjava. K od internata u Trebinju navedena je jedna stavka od 79.000 dinara rashoda, a da nije navedeno u šta je potro­ šeno. U tome internatu mi imamo 26 pitomaca i kad se uzme ta suma, obzirom na broj pitomaca, onda vidimo do je to za taj internat i previše. Ja ne m ogu a da se u : za­ pitam: je li bezuslovno nužno da mi taj internat uopće iz­ državamo, kad bi se ti pitornci mogli smjestiti na druga mjesta. Također mi je upalo u oči da se u pievaijskcm konviktu nalaze svega 4 pitomca iz Sandžaka. Ja ne znani da li je tome razlog što tamo možda nema pitomaca, ali kako mi izgleda, pitornci iz Srebrenice i Zenice šalju se u plevljanski internat. — Pa tamo je gimnazija, upada pretsjcdnik g. Dr. Hasanbegović. O d govor: — Znam, ali ima i drugih gimnazija. — Da, ali su pune. Nadalje je ovdje pala jučer primjedba u pogledu ne­ zahvalnosti Gajretovih pitomaca koji su se iškolovali na račun Gajreta. G ospodo, ko je to rekao, imao je potpuno pravo. Čast mnogim bivšim pitomcima, ali ih ima veliki broj koji su zaboravili Gajret. Ja sam npr. u svome mjestu jednog bivšeg Gajretova pitomca molio da bude samo član Gajreta, ali on mi je odgovorio da neće. A Gajret ga je potpuno iškolovao. Zamislite to! Ja bi radi toga m olio da se mi opširnije pozabavimo tim pitanjem i da se pri­ bave neke garancije da nam ti ljudi barem vrate ono što smo im dali. Mislim, nadalje, da nema svrhe da i u buduće šaljemo djecu na geometarsku školu u Beograd. Oni пг dolaze medu nas i ne rade za našu zajednicu, pa bi m olio da se _______________ _____ _ 181 �on o što se dosada žrtvovalo za njih, žrtvuje za đake uči­ teljskih škola. M olim vas još jedn o: htio bi, naime, da se kod tolikog osvrtaja na Sandžak osvrnem na stanje kod nas, koje nije naročito d ob ro. Eto npr. u nas je u akciji izgradnja dviju osnovnih škola u čisto muslimanskim se­ lima. M i pripadam o V rbaskoj banovini. Ja sam ispred M jesnog od b ora u M aglaju uputio M jesnom od boru u Banjaluci m olbu da se on kod Banske uprave zauzme za gradnju tih škola. Načelnik g. T a fro je obećao pom oć i sve bi b ilo d ob ro, da dvije delegacije iz tih sela nisu pošle u Banjuluku da se protive izgradnjam a tih škola. S ovom napomenom htio sam da kažem s kolikim se poteškoćama i mi jo š danas borim o. (O dobravanje). K ao o d g o v o r g. Krziću, riječ uzima pretsjednik g. dr. Hasanbegović, koji kaže: — Tačna je konstatacija g. Krzića da mi još uvijek hramljemo na prikupljanju sredstava o d članarina. T o je b oln o pitanje o kojem go v o rim o na svim skupštinama. Ove godin e su rezultati istina nešto b olji, ali ne onakvi kakvi bi trebali da budu. Ja bi o vom prilkom htio o tvoren o da kažem da stvar članarina ne zavisi konačno od onih koji daju, koliko o d onih koji traže. D a je m alo bolje organizavati p osa o o k o sakupljanja članarina, ja vjerujem da bi td stavka bila m n o g o i m n o g o jača. Ja zato u ime G lavnog odbora apeliram na vas, jer vas ovdje ima iz velikog broja jedi­ nica, da se pitanju prikupljanja članarina posveti što veća i bolja pažnja. Što se tiče prim jedbe g. Krzića o listu, da članarina onih kojim se list besplatno daje, bude đm74.Q, ja bi u ime G lavn og o d b o ra m o g a o da primim tu sugestiju — ukoliko je skupština usvoji. Na taj način mi bism o m ogli pokriti jedan d io izdataka za naš list, za naše glasilo koje nam je apsolutno potrebno. U koliko je skupština raspoložena da to predvidim o, on da bi p o tome pitanju m ogli sutra da donesem o i form alni zaključak. (G lasovi: neka ostane po starom). G. K rzić je nadalje stavio primjedbu o izgradnji inter­ nata. M i sm o, istina, ranije predviđali da će to biti jedna zgrada i za muški i za ženski internat, ali kako sm o za ovu svrhu dobili n ep ovoljn o zemljište, to sm o morali da se poslužim o zemljištem koje nam je na raspoloženju, a to je o n o na O bali, uz naš sadanji dom . M i sm o se nosili mišlju, vjerujući da ćem o dobiti p o g o d n o zemljište, da izgradim o zgradu potrebne veličine, ali p o što nam je sadanje zemljište ograničeno, m oram o se za d ovoljiti zgradom u koju m ožem o smjestiti od 140— 150 djece. T o je r a zlog koji nas je ru­ k ov odio da p odižem o zgradu sam o za đake srednjih i stručnih škola kao i šegrte. Tu je ujedno sadržana i suge­ stija da je n e zg od n o da p od jedan krov smještamo i mušku i žensku djecu. Slijedeća prim jedba g. Krzića je u tome da mu izgleda velik b roj đačkih isključenja. T o se desilo radi toga što su škole i ove godin e, kao i uvijek o prvom semestru, isklju­ čile velik b r o j djece radi neuspjeha, pa su u taj b roj uklju­ čeni i naši isključeni pitom ci. Istina, ima slučajeva da sm o ih i mi isključivali. T a čn o je da se Gajret teška srca odlu­ čuje na ta isključenja. M ora da se desi nešto veliko: da se desi težak grijeh u napretku ili vladanju, pa da se Glavni od b o r odluči da istjera koje dijete iz s v o g internata. Zatim b i želio da se osvrnem na primjedbu g. Krzića o trebinjskom internatu. Napom enuto je da je taj internat za nas i odviše skup, prema cifri koju pokazuje i prema broju pitomaca koji su u njemu. Međutim ova cifra je spe­ cijalno nešto veća i zra zloga što je to zajednički internat sa »P rosvjetom « i što sm o početkom minule godine pristali 182 --------------------ц da platimo polovicu inventara, tako da internat sada bude vlasništvo naše i njihovo. Ta cifra je iznosila nešto oko 8.000 dinara, a uz to me je izvijestio Mjesni od b or u Trebinju da uprava internata raspolaže sa sumom od oko 7.000 dinara, tako da je cifra m n ogo manja n ego što u stvari izgleda, tako da nas daći ne stoje m n o g o skuplje n ego u drugim konviktima, obzirom na režiju i zajednicu. Što se inače tiče same potrebe toga internata, mi sm o ga osnovali još prije deset godina, jer nam se bila pružila pri­ lika da osnujemo taj zajednički internat. A zatim naša je­ dinica u Trebinju je bila uvijek aktivna i davala je odlične rezultate kao baza našeg rada za one krajeve, odakle djecu nismo htjeli prebacivati u Mostar i Tuzlu. Kam o sreće da imamo financijske mogućnosti, pa da imamo 10— 15 inter­ nata. Ja zato mislim da je suvišno gov oriti o tome da li je u Trebinju potrebno ostaviti internat. Što se tiče pom oći geometrima, o tome m ože da se raspravlja. G. Krzić je rekao da nam je potreban što veći kadar učitelja. T o je pitanje kojim se Gajret bavi svake godine i svi sm o za to da se učitelji š to više pomažu. Vi ste u tu svrhu lanjske godine osnovali i jedan fond. Gajret je, znači, potpuno svijestan važnosti potrebe učitelja. Me­ đutim mi u tom pogledu ne uspijevamo, jer m alo je onih koji hoće da se posvete tome zvanju. U tom pogled u tre­ bale bi da diktuju same jedinice, kad traže m jesto za o v o g ili o n o g pitomca. Uz svoje predloge jedinice bi trebale da vežu predlog u koju će se školu primiti dotični pitomac. M i nemamo mogućnosti da prisilimo djecu da idu u tu školu, pošto moibe jedinica rješavamo prema njihovim predlozima. Osim toga dešava se i o v o : Škola odredi da se primi kao kandidat u učiteljsku školu, gd je treba ispuniti izvjesne uslove da bude primljen. Ali, kako me je uvjeravao jedan direktor, pojedini pitomci Su hotimično izbjegavali da pokažu svoj smisao u pjevanju ili muzici, samo da ne budu primljeni. Zato, g os p od o, pozivajući se na sugestije g. Krzića, ja apeliram na vas delegate, da kad budete predlagali molbe, da nam ujedno i pom ognete u tom pogledu. Eto, to je moj od g ov o r na primjedbe g. Krzića. Slijedeći govornik bio je g. Đikić Hasan, koji se kao i neki raniji predgovornici osvrće na potrebe rada na selu, za koji se postavljaju dva uslova: ljudi i novac. P o mišljenju g. Đikića, Gajret više oskudijeva potrebnim ljudima za taj rad, nego li novcem. Svoju tvrdnju potkrepljuje činjenicom da su samo trojica o d 30 izabranih vanjskih članova G lavnog odbora ispunili svoju dužnost i obišli opredijeljene im rejone. Nakon g. Đikića za riječ se javlja g. Hadžić iz Nove Varoši, koji g ov ori o teškim prilikama muslimanskog življa u Sandžaku, kojemu je, kako g. Hadžić kaže, društvo Gajret njegova velika nada. Na kraju s v og gov ora, ističući napore Gajreta da pom ogne Sandžaku, on se Gajretu top lo zahvaljuje, jer je sandžačkim muslimanima pružio pom oć i bratsku ruku. Slijedeći govornik g. prof. Mustafa Ajanović, opširno i znalački se osvrće na problem sela i potrebu čuvanja nje­ govih dobrih tradicija, uz uvođenje svih korisnih novina. O problemu internata, naročito opširno i s odličnim poznavanjem problema gov orio je g. Kemal Hadži-Omerspaliić. G. Hadži-Omerspahić se naročito, zadržao na in­ ternom internatskom životu pitomaca i o načinu rada u internatima, ocrtavajući sve finese internatskog života i �rada, koji često puta pati radi slabog materijala, t. j. radi pojedinih pitomaca, koji na temelju raznih preporuka, a ne sposobnosti, dolaze u internat, gdje često puta za sve pitomce predstavljaju pravu opasnost. Potkrepljujući svoja izlaganja sa nizom konkretnih primjera iz banjalučkog in­ ternata, g. Hadži-Omerspahić se zalaže za izvjesnu selek­ ciju onih koji su uistinu za školu i internat, nakon čega se neće događati ono, o čemu je go v o r io g. Krzić, t. j. o od ­ stranjivanju pitomaca iz škola i internata. Slijedeća trojica govornika gg . Ferid Ponjavić, Ing. Đikić i Vejsil Hadžibegić, bili su kratki. G. Ponjavić ispred zeničkog M jesnog odbora moli in­ tervenciju budućeg G lavnog odbora kod Jugo-Čelika da bi mu se i dalje dozvolilo provođenje sabirne akcije u Zenici, uz intervenciju kod generalne direkcije spom enutog preduzeća, da Željezara u Zenici prima sugestije M jesnog od ­ bora prilikom prijema pitomaca. G. ing. Đikić ponavlja mostarski predlog o gradnji doma, moleći principijelno odobrenje Gl. odbora da m ogu povesti akciju za gradnju doma-internata, na što mu pretsjednik g. Dr. Hasanbegović odgovara da su jedinice koje se bave pitanjem izgradnje društvenih dom ova, već ranije obavještene da m ogu formirati akcione odbore na svojem teritoriju i otpočeti sa pripremama. G. Hadžibegić, kao pročelnik umjetničke sekcije sara­ jevskog Mjesnog odbora, predložio je da se od strane glavne skupštine donese zaključak da se ove godine, a i ubuduće, upisuje bar p o jedan student na studij muzike na našim univerzitetima, kako radi vođenja horova, tako i radi čuvanja našeg folklora. Posljednji govornik na predkonferenciji bio je pretsjednik g. dr. Hasanbegović, koji napominje da se približuje vrijeme zakazane skupštine Gajretove kreditne za­ druge. U podužem govoru g. dr. Hasanbegović se osvrće na potrebu i dužnost pomaganja Gajretove zadruge. Pozivajući sve prisutne da uzmu učešća na skupštini Z a ­ druge, g. dr. Hasanbegović je završio svoj g ov or ovim riječima: — Apeliram na vas kao delegate brojnih jedinica da o našoj Zadruzi povedete što više računa i da u svojim mje­ stima skrenete punu pažnju na nju, jer pomažući Gajretovu zadrugu, vi pomažete sam Gajret. Zato nastojte da joj danas, kad je stala na svoje noge, što obilnije pomognete. Sa izborom sekcije za izradu skupštinske rezolucije u koju su ušli: Munib Osmanagić, Muhamed Sudžuka, Bekir Omersoftić, Ćamil Selmanović, Dr. (smet Popovac, Ahmed Sadiković, Osman Redžić, Mustafa Pašić, Ismet Čomara, Mehmed Salihspahić, Hasan Đikić, Kemal Hadžiomerspahić i Hamid Kukić, predkonferencija je u 7 sati završila svoj rad- Ђ 183 �Записник ХХХШ редоЈ!ne глатвне г о д и ш њ е скунштнне друпгтва Г а јр е т , о д р ж а н е 9 /ула 1939 г о д и н е у Сарајеву С к уп ш ти н а с е о д р ж а в а у сали Г а јр е т о в а д о м а . вел и кој Р О Г А Т И Ц А : Јусу ф Г ору ш ан и н , М у х а м е д е ф . К онаковић, п р оф . М уст а ф а А ја н о в и ћ , Н е зи р Ф ер. ха т бегов и ћ , Х а м д и ја Л и к и ћ; п р и зем н ој С к уп ш ти н и п р и с у с т в у ју д е л е га т и Г а јр е т о в и х м је с н и х о д б о р а и п о в је р е н м ш т а в а и з сл и јед ећ и х м је с т а : С ЈЕТЛ И Н А: И нж . Ш ем суд и н Х а са н д е д и ћ са г о с п о ^ ом ; Д О Б О Ј : И бр ахи м еф . М уји ч и ћ , М е х м е д Х аџ им улаб гг ов и ћ , С ул ејм ан С али хбаш и ћ, Х и в з о М е х м е дагић, Х у сага А вд и ћ, М у ј о Д у б р о в а ц , Хасан С али хбаш и ћ, Селим К а сум ов и ћ , Х а с и б А в д и ћ ; Т Е С Л И Ћ : З и ја д Г а л и ја ш е вн ћ ; М А Г Л А Ј : И б р а х и м К р зи ћ , А з и з О м е р со ф т и ^ , И бр а х и м Ћ е јв а н , Е д х е м О м е р с о ф т и ћ ; С ТАН И Ћ РИ ЈЕ К А : С и н ан бег К а п ет а н ови ћ , И бр ахим Д ау тови ћ , Д ер ви ш К а п етан ови ћ , М а х м у т Х и взн еф ен д и ћ, М уст а ф а Б ећ и р ови ћ , Г ал и б Бећ и рови ћ, О см ан М у р а т ов и ћ ; К Л А Д А Њ : Е са д а га М а ш и ћ ; П Р И Л Е П О Љ Е : П а ш а н о в и ћ сМ ^ с т а ф а ; П Р И Б О Ј н/Л : К а си м Х а џ и ћ , А д е м К о ч ов и ћ , Х асан С к о р у п а н , С а л к о Х а јд а р е в и ћ , Г а зи ја Х асан аги ћ ; В И Т И Н А : Х асан Ђ и ки ћ са г о с п о ђ о м , А л и б е г К апетановић, Н у р у д и н бег К а п етан ови ћ ; Л А Б Л А Н И Ц А : Ћ ам ил К р ва в а ц ; К Р Е К А : А х м е д Џамби<ћ, М е х м е д а л и ја Џ а м би ћ ; Љ У Б У Ш К И : А л и еф . О р м а н , Ш е р и ф И б р а х и м Лакић; Н О В А В А Р О Ш : О см ан Хаџић, М у јо Х а џ ш б р а х и м ови ћ; С ад и к ови ћ , М О С Т А Р : С алихага П оп ов а ц , С ул ејм а н Ф ехи м ов и ћ , И см ет Т ер зи м ех и ћ , И см ет М и л ав и ћ , Салих А гић, И нж . Салих Ђ и к и ћ, М у ст а ф а П аш и ћ; Ж Е П Ч Е : С елим Б а би н а ц са с у п р у г о м , М у ст а ф а М а гд и ћ , А в д о Џ и ни ћ , М у х а м е д М ор а л и ћ , И б р а хим М ух арем баш ић ; Н О В И П А З А Р : Б екир О м е р со ф т и ћ ; М И О Ч Е : А р и ф Б а х т о в и ћ , М у р а т Х а сеч и ћ , А л и ја Х асечи ћ , М и лан С ави ћ, И слам Б е з д р о б ; К А К А Њ -Д О Б О Ј : М устаф а Јаш ар сп ах и ћ ; П Л Е В Љ Е : С ел м а н о ви ћ Ћ ам ил, Д р н д а М у х а м е д , Ћ а т о в и ћ О с м а н , П а је в и ћ Ш у ћ р о , Р и зам ул и ћ В е х б и ја , Б а јр а к т а р е в и ћ М е х м е д , С ки кић М у с т а ф а , Ч а у ш е в и ћ С а д и к , К а м б е р И б р а х и м , Б ос о в и ћ О с м о , Д о л а ги ћ И б р а х и м , С ел м ан ови ћ Ш е ф к о , М у т е в е л и ћ М у х а р е м , Х ац и см а и л ови ћ М ухам ед; Д огди бегови ћ , Х и м зо Л И В Н О : М уст а ф а Е р к очеви ћ , Х асан Ћ е ф о ; Б А Њ А Л У К А : п р о ф . Наим Х аџ и ом ер сп а х и ћ ; Ћ ејв а н , проф . Кемал Д Е Р В Е Н Т А : Е са д б ег А л и бегови ћ , в ет ер . А х м е т Сад и к ов и ћ , С еф ић Ш еф и к , А б д у л а х еф . П о р о б и ћ , Џ ем алуди н еф . Р у ж д и ја са г о с п с ђ о м ; З А В И Д О В И Ћ И : Н ум а н О с м а н е ф е н д и ћ , С ал к о П ек м ић, О м е р К а л а би ћ , З а х и р У љ и ћ , Ш е р и ф С тарчевић , Ш е ф и к А в д и ћ , О м е р П ар и ћ, М у ст а ф а П ол и ћ , Н а зи ф Х у с к а н о в и ћ , Х у с о Ч а х т а р ов и ћ , О см а н О с м а н е ф е н д и ћ , А д е м Џ инић, Е н в ер Џ инић, И с м е т М у х и ћ , З у л ф о К е си ћ ; Л У К А В А Ц : Т а ји б а Ћ ех а ји ћ ; Т У З Л А : М у р а д б е г З аи м овић, п р о ф . М е х м е д С елим ови ћ , М е х м е д С ал и хспахи ћ, М у х а м е д б е г Заим ови ћ , Ш у к р и ја Ч у стов и ћ , М е х м е д Л аги ф а ги ћ , Х у сеи н Л ати ф аги ћ, М е х м е д б е г М ук и ћ , Ф адил Б а ји ћ , М а х м у т Ћ атови ћ ; Т Р Е Б И Њ Е : п. п. А с и м Т а н о в и ћ , М у ст а ф а С а д о в и ћ ; П У Р А Ч И Ћ : Џ емал А за ба ги ћ ; Б И Л Е Ћ А : Ћ ам и л еф . А р н а у т о в и ћ , Х а са н Ш а к о в и ћ ; ЧАЛНИЧЕ: М у н и б О см ан аги ћ ; Ч А П Љ И Н А : Ф а зл и ја Ћ и б е р , Н а зи ф О р у ч е в и ћ , Саф е т Ф а зл а ги ћ , Х у с н и ја Ш е х о в и ћ , С ал и х Ф азл а ги ћ ; ВЛАСЕНИЦА: К ур та ги ћ ; Р аги бага К адић, С ал и х ага Ђ ул и ћ - Б И Х А Ћ : О см ан Реџић; С Т О Л А Ц : О м е р П р е м и л о в а ц , Ј у с у ф Ш ем и ћ , А л и ја Р и зван беговић ; К У П Р Е С : Џ е в д е тб е г И д р и зб е го в и ћ ; Г Р А Ч А Н И Ц А : Р и ф а т а га М е х и н а ги ћ , М у р а д и ф Џ инић, А х м е т З у к о б а ш и ћ ; П Р Њ А В О Р : Ћ амил Б акалбаш ић; БУГО ЈН О : М ехм ед М утевелић; К О Њ И Ц : Д р . И см ет П оп ов а ц , М е х м е д а л и ја Х аџ ић; Д У Б Р О В Н И К : п р о ф . С аф ет Б ур и н а; М Р К О Њ И Ћ Г Р А Д : Т а х и р Б а јр а к т а р е в и ћ ; Ф О Ч А : М у х а м е д б е г А вд а ги ћ , Х у се и н Т ол и ћ ; Н И Ш : М е х м е д И д р и з о в и ћ , С а л и х Б ен ц а; З Е Н И Ц А : И нж . Ф ер и д П оњ ав и ћ , Заи м А в д и ћ ; 184 - �Г О Р А Ж Д Е : О см ан Р аш идкадм ћ, Ш а х за Хаџ ић, М уста ф а М аш ала, А х м е д Х а џ и а хм етов и ћ ; Г осп од ч н е И засланиче Њ ег. Вел. Краља, С Ј Е Н И Ц А : Л ати ф П р а ш о; др аги п ри јатељ и , сест р е и бр аћ о, Ж Љ Е Б О В И : М и ја т М и ја т о в и ћ ; П Р О З О Р : И бр а хи м Ш ер ем ет, Ш ер и ф Ћ атић, А л и ја О м е р со ф т и ћ , М е х м е д Ћ иш ић; П Р И Ј Е Д О Р : П р о ф . А в д о Каравдић, О см ан М ур сел ов и ћ , С ул ејм а н Ц рналић; В И Ш Е Г Р А Д : В ејси л еф . Кадић, Б екир О м ер соф т и ћ , В ел и ја Х а са н бе го в и ћ ; У С Т И П Р А Ч А : А б д у л а х К ар ахм ет, Ф адил Д о б р а ч а , М е х м е д П екуш ић; В А Р Е Ш : М у ја га Х асагић ; Т Р А В Н И К : Х и д а је т б е г А р н а уто в и ћ , Салих Варени к ови ћ , М у ја га Ш им ић; О Б Р Е : И б р о Д е л и баш и ћ ; С К О П Љ Е : Д р . Б ећир Н о в о ; П О Ч И Т Е Љ : А х м е д К а петан ови ћ ; К У Т И Н А : Д р . Рештад К уртаги ћ ; С А Р А Ј Е В О : Ч ланови Г л а в н ог о д б о р а к а о д ел егати : Д р . А в д о Х а са н бе го в и ћ , Д р . Заим Ш арац , М ех м е д б е г К апетан ови ћ , И нж . С али х Ц и ц о, Х ам и д К укић, А зи з С арић, п р о ф . А в д и б е г З ечеви ћ, Д р . А са ф Ш арац, Н а си х б е г Р еп ов ац , п р о ф . Хам д и ја Капиџић, Д р . О см ан' Х ал и лбаш ић, п р о ф . М у с т а ф а Д р љ еви ћ , Салшхага Ф о ч о , М ехага Ч ом ара, Д р . Б еха уд и н С алихагић, Д р . Х а м д и ја Ћ ем ерлић, Х а ф и з Х а са н Ш а би ћ , инж . С ади ја Н икш ић, И см ет Ч ом ара, М у х а м е д Б р а в о, инж . М уст а ф а Слипичевић, М у х а м е д Т ан ови ћ , Јус у ф б е г П ашић, С алко У з е јр а ги ћ , Н ези р Скаљ ић, Х а м д и б е г З ул ф икарпаш ић , И бр а х и м Б и огр а д л и ја , М ехага В р е т о , М у х а м е д X. У в е јс , Даниал С ам оковли ћ , С алк о Х а са н бегов и ћ , Емин Ф е р и збе го в и ћ , М у ст а ф а Ш арац , Д р . Синан М уш а н ови ћ . С А Р А Ј Е В О : Д ел егати м у ш к о г М је с н о г о д б о р а : М уст а ф а Ш арац, В е јс и л Х а џ и беги ћ , И сф ен д и ја р Ч енгић, Х а јр у д и н Х аџ ик ар и ћ, М у х а м е д Н у х б е го в и ћ , Ћ амил Р и З ва н бегови ћ , И см е г М еш а н ови ћ , С алк о М е р хе м и ћ , И бр а х и м К ар ахаса н ов и ћ , А зи з Ч ен ги ћ , М у р а д и ф М анџ ић, М у ст а ф а Н ова л и ја , М у с т а ф а К а д ри баш и ћ , инж. М у х а м е д Х р ељ а , Х ал и д К р е ч о, Д р . М у н и б М у и д о в и ћ ,-и н ж . А л и ја Р еп и чи ћ , Ш аћ и р Г ога л и ја; С А Р А Ј Е В О : Д ел ега ти ж е н с к о г М је с н о г о д б о р а : гђ е И ф ета Т а хм а с, Џ енка С арајл и ћ, М ун и ба Ш е р би ћ , Ф ери да К укић. Тачно у ш ти н ск у 9 с а ги салу Краља, Њ ег. п р и је И засла ни к Краљ . подне ст уп а Њ егова В и со ч а н ст в а у ск уп - К н еза Павла П р и су тн и дел ега ти д о ч е к у ју И засланика Њ е г о в о г В ели ча нства К раљ а с т о је ћ и и п р и р еђ у ју б у р н е о в а ц и је Њ е г о в о м В ел и ча н ству К раљ у. сти ш а н и х о в а ц и ја 1 Њ ег. Вел. К раљ у, р н је ч узи м а п р е т с је д н и к Г л а в н ог о д б о р а Г а јр ет а г. Др. Авдо Хасанбеговић и каж е: У зд р а в љ е наш ег У зви ш ен ог П ок р ови тељ а, a за сл а в у К раљ а М ученика, отварам наш у д ак аш њ у ск уп ш ти н у. Ja знам, бр а ћ о, да ћу п огоди ти и зр азе ва ш и х н а ји н ти м н и ји х жељ а кад с о в о г м је ст а уп у т и м д еп еш е на Н ајвиш а М је ста ; ja зн ам д а ћу п р о г о в о р и т и и з наји нтн м н и ји х ваш их осје ћ а ја , и не с а м о .в а ш и х , н его и св и х Г а јр ет ов и х радника, к а д у п у т и м о наш е прве мисли У зви ш еном Н о к р о в и т е љ у ih1 К р аљ евск ом Д ом у. Г о сп о д и н Д р . Х а сан бегов и ћ чита деп еш е: Кабинетској Канцеларији ЊЕГОВОГ ВЕЛИЧАНСТВА КРАЉА ЕЕОГРАД Делегати Гајретових opranпзацнja из целе Краљевине охупљенн na Гајретовој главној годишњој скупштпни у Сарајеву упућују прве своје мислп Највишем Гајретовом Заштитпнку н Попровитељу Његовом Величанству Краљу Петру Другом и Узвишеном Дому Карађорђевипа. Повезани једном мишљу Гајретови радници стоје верно и непоколебиво на бранику Краља и Отаџбине n кличу одушевљвио Да живи Његово Величанство Краљ Петар Други, Да живи узвишеип Краљевски Дом Претседник скупштине Д р . А в д о Х а са н б е го в и ћ и ван ови ћ , у пратњ и п р е т с је д н и ш т в а Г л ав н ог о д б о р а Н акон У о в о м м ом ен ту к ад отварам XX X III Г а јр е т о в у гл авну год и ш њ у скупш тину, у м ом ен ту к а д см о се сјати л и и з св и х к р ајев а наше О таџби н е д а о в д је п р е т р е се м о питањ е Г ајр ета и њ егов а рада и д а се п о н о в н о јед н и др угим а за в је т у је м о да ћ ем о га чу вати , ж ел и м о д а наш е прве мисли уп у т и м о на Н а јви ш е М је с т о , наш ем У звиш еном П о к р о в и т е љ у Њ ег . Вел. К раљ у П етру II (Ж и ви о!), Њ ен ом В ели ч а н ств у У з в и ш е н о ј Краљици М ајц и (Ж и ви л а!) и Њ ег. Краљ. Вис. К незу Н ам јеснику Павлу (Ж и в и о !). Д о к с ови м најинпи:мнијим жељама отвар ам о в у н аш у ск уп ш ти н у, св јесн и да см о и у п р о ш л о ј г о ди н и и звр ш и ли усп је ш н о јед а н народни п о с а о , за ср ећ у наш ег У зви ш ен ог П окрови тељ а и д о б р о нар о д а , не м о ж е м о a да1 не о ч к т у је м о б о л ш т о j e К раљ еви на Југосл а ви ја , н а р од ју госл а в ен ск и и д р у ш т в о Г а јр е т и згу б и л о н ајвећег и н ајја ч ег св о г а п р и ја тељ а Б л аж ен оп оч и в ш ег Краља А л ексан дра У јед и н и т ељ а (С лава М у!). В ели чанства К р а љ е в ск о г Д о м а , ђенерал го с п о д и н М и р осл а в ЈоГ а јр е т а . м н ого п ош тована г о с п о д о изасланици, Канцеларији ЊЕНОГ ВЕЛИЧАНСТВА КРАЉИЦЕ МАРИЈЕ БЕОГРАД Верни као и увек Узвншеном Дому Карађорђевића Гајретови радници из целе Краљевине сакупљени на годишњој скупштини у Сарајеву упућују најискреније поздраве и изразе љубави и оданости Узви- _____ 185 �шеној Мајци Гајретова Покровитеља уз одушевљене поклике да живи Њено Величанство Краљица Мајка Претседник скупштине Д р . А в д о Х а са н б е го в и ћ ЊЕГОВОМ КРАЉЕВСКОМ ВИСОЧАНСТВУ КНЕЗУ НАМЈЕСНИКУ БЕОГРАД Многобројни делегати Гајрета из целе Краљевпне сакупљени на Гајретовој главној годишњој скупштини у Сарајеву одушевљено и срдачно поздрављају Ваше Краљевско Височанство и Узвишени Краљевски Дом Претседник скупштине Д р . А в д о Х а са н б е го в и ћ Н а к о н ст и ш а н и х о в а ц и ја n o пр оч и тан и м д еп еш ам а г. Д р . Х а с а н б е го в и ћ н а ста в љ а : М и з н а м о, госп о д и н е И за сл а н и че, д а ћ е те В и б и т и прави тум ач ж е љ а и о с је ћ а ја св и х Г а јр е т о в и х р ад н и к а са чит а в о г т е р и т о р и ја , к о ји <е ж ел е и о в о м п р и л и к ом з а в је т о в а т и , к а о ш т о су' т о ув |и је к чинили, д а нас ни каква сила, ма с к о ј е с т р а н е >д о л а зи л а , н е би м огл а ск р е н у т и с п у та к о ји м Г а јр е т и д е за ср ећ у н а ш е г У з в и ш е н о г П о к р о в и т е љ а и К р аљ еви н е Југо с л а в и је . М и в а с м о л и м о д а у в је р и т е н а ш ег У зви ш е н о г П о к р о в и т е љ а д а Г а јр е т о в и р а дн и ц и н е п о к о л е б и в о и у сви м пр и л и к а м а с т о ј е у з Њ е г а и у з Њ е г о в у зв и ш е н и Д о м . О в у н а ш у д а н а ш њ у ск у п ш т и н у , г о с п о д о и б р а ћ о , п о ч а сти л и с у с в о ји м п о с је т а м а : и заслан и к к о.м анданта Д р у г е а р м и јс к е о б л а с т и , начелник ш т а б а , ђ е н е р а л ш т а бн и п у к о в н и к г. Б о г д а н М агл ић (Ж и в и о !) ; п о ч а с т и о н а с j e с в о ј о м п о с ј е т о м наш о д л и ч н и п р и ја т е љ к о м а н д а н т Б о с а н с к е д и в и з и ск е о б л а с т и ге н е р а л г. С т о ш и ћ (Ж и в и о !), a к о м а н д а н т ц је л о к у п н е ж а н д а р м е р и је на ш в е л и к и п р и ја т е љ ђ ен е р а л г. С т е ф а н о в и ћ и зв о л и о j e п о сл а т и на о в у с к у п ш т и н у н а ш е г д р у г а и п р и ја т е љ а п о т п у к о в н и к а г. Ђ е м и џ и ћ а ( Ж и в и о !) . Н а с и с п у њ а в а с р е ћ о м ф а к а т , д а н аш а ди чн а в о јс к а , н а ш а у зд а н и ц а , ч у в а р н аш е д о м о в и н е , о в а к о и ск р е н о п р а т и Г а јр е т о в р а д (Ж и в и л а в о ј с к а ! ) . T o j e б р а ћ о , је д а н д о б а р зн а к з а с в е в а с, a п р е к о в а с и з а с в е Г а јр е т о в е р а д н и к е у ч и т а в о ј К р аљ еви н и , зн а к д а Г а јр е т с в о ји м р а д о м з а с л у ж у је т у в ел и к у п аж њ у, ј е р и д е п р а ви м п у те м . Н е к а j e х в а л а и н ек а ж и в и н а ш а д и ч н а в о ј с к а (Ж и в и л а в о јс к а , кличе ск у п ш т и н а ). Бан д р и н с к е б а н о в и н е г. Ј е в т и ћ и з в о л и о j e п о сл ати на н а ш у с к у п ш т и н у к а о и за сл а н и к а с в о г п о м оћ н и к а г. А д е м о в и ћ а ( Ж и в и о !) . Н а ш а п о с е с т р и м а П р о с в је т а и о в а ј п у т нам п р у ж а п у н д о к а з к о л и к о с у нам за је д н и ч к и ц и љ еви за д о б р о н а р о д а и д о м ови н е. П р е т с т а в н и к е н а ш е п о с е с т р и м е П р о с в је т е ja о д ср ц а п о з д р а в љ а м (Ж и в и л и !). K a o и за сл а н и к в л а ст и на о в о ј ск у п ш т и н и пр и с у с г в у је г. Д у ш а н С и м и ћ . Ч а ст ми га j e п о з д р а в и т и (Ж и в и о !). В а с, с е с т р е и б р а ћ о , п о з д р а в љ а м са т о п л о м д о б р о д о ш л и ц о м и са нар оч и ти м з а д о в о љ с т в о м да 186 __ ____ _____________ ст е се и о в е г о д т н е у о в а к о вел и к ом и и м п оза н т н ом б р о ј у и скупи л и, не жалећи т р у д а д а д о ђ е т е са св и х стран а д а се п о р а з г о в о р и т е о о н о м е ш т о вам j e н а јм и л и је, о Г а јр е т у , Kojim е в о већ 36 го д и н а служ и и ск р е н о и п р ед а н о с в о м е н а р о д у . М и с м о на ју ч е р а ш њ о ј Г а јр е т о в о ј к он ф ер ен ц и ји пр етр есл и м н ога Г а јр е т о в а питањ а. Ja сам са н а р очи ти м з а д о в о љ с т в о м п р а ти о р а д наш е ју ч е р а ш њ е к о н ф е р е н ц и је , na м о г у д а к о н ст а т у је м , д а j e n o снази и ела ну и n o р а д у Г а јр е т зби љ а п о к р е т a не о б и ч н о д р у ш т в о . Jep, ви ст е ју ч е р дали д о к а з а к о л и к о в о д и т е рачуна о сви м ж и в отн и м обл а сти м а тр а ж ећ и да Г а јр е т , к ад н и к о д р у ш не м о ж е или м о ж д а неће, с в о ј у п а ж њ у п ок л он и сви м о б л а сти м а н а р о д н о г ж и в о та . В и ст е ју ч е р дали д о к а за к о л и к о ст е вољ н и д а п од н е се т е ж р т в е и д а о к у п и т е сав наш зд р а в и елем ен ат у Г а јр е т ; док а за л и ст е к о л и к о с т е вол>ни, б е з о б з и р а на о н о ш т о се д еш ава и ш т о с е д е си л о , д а п р у ж и те свим а р у к у к о г о д j e в ољ а н и сп р ем ан д а п о м о гн е н а ш о ј н а ц и он ал н ој за јед н и ц и . Ja в је р у је м д а ће вас те ж ељ е, та начела и ти пр и нципи р у к о в о д и т и и у б у д у ћ е м р а д у , j e p ви рад и т е н есеб и ч н о и д о б р о в о љ н о за д о б р о чи таве наш е за јед н и ц е. П р ош л а j e је д н а т еш к а р адн а го д и н а Г а јр е т о в а , п р ош л а j e је д н а го д и н а у к о ј о ј с т е п ок азал м м н о г о н а п ор а за ср ећ у и у с п је х Г а јр е т о в а р ада, наи л азећи п о н о в и о на м н о ге п р еп р ек е н а к о ј е се н и ст е о б а зи р а л и , р и јеш ен и д а на с в е т о о д г о в о р и т е с а м о р а д о м и п о ж р т в о в а њ е м за Г а јр е т . М и ћ е м о , г о с п о д о , у т о к у д а н а ш њ ег дан а о к о н чати наш о в о г о д и ш њ и ск уп ш т и н ск и р ад. Д у ж н о с т нам j e з а т о д а се на о в о м св еч а н ом с к у п у с је т и м о с в и х о н и х у (име к о ји х д о ђ о с г е на о в у св е ч а н о с т , с в и х о н и х у ч и је см о им е ју ч е р г о в о р и л и . Ja в а с к а о п р е т с је д н и к Г а јр е т а м оли м , д а и х у и м е Г а јр е т а , у нм е Г а јр е т о в а р ада и у им е св и х о н и х к о је Г а јр е т п ом а ж е, п о з д р а в и т е и за м о л и т е д а у с т р а ју hi д а љ е , j e p т о з а х т и је в а ју пр и ли к е у к о ји м а ж и ви м о. К а д с м о се с о в о г м је ст а с је т и л и н а ш и х ж и в и х , в ел и к и х и м али х, д у ж н о с т нам н ал аж е д а се с је т и м о и н а ш и х у м р л и х ч л ан ова и д о б р о ч и н и т е љ а . С е к р е т а р he д а п р о ч и т а им ена н а ш и х у м р л и х члан о в а , a м ен и д о з в о л и т е д а с е с н е к о л и к о р и је ч и о с в р н е м н а н ек е о д њ и х. Н а ш а д р ж а в а j e у за д њ е в р и је м е и згу б и л а ј е д н о г о д л и ч н о г п ол и ти ч а р а и ј е д н о г о д л и ч н о г д р ж а в н и к а . У м р о j e п ол и ти ч а р w д р ж а в н и к Д р . М е х м е д С п а х о (А л а х р а х м е т е јл е ). Г о с п о д о , Г а јр е т има р а з л о г а д а о ж а л и г у б и т а к м е р х у м Д р а С п а х е, j e p j e Д р . С п а х о б и о д о б р о т в о р Г а јр е т а , a б и о j e п р и је О с л о б о ђ е њ а и у њ е г о в о ј г л а в н о ј у п р а в и , na и м а р а з л о г а да' га ож а л и ; j e p j e Д р . С п а х о б и о в о ђ а , п о л и ти ч а р и д р ж а в н и к . М о ж д а су д б и н а н и је м о гл а д а б у д е г р у б љ а н е г о у м о м е н т у к а д j e о д у зел а Д р а С п а х у , н и је м огл а д а б у д е г р у б љ а и прем а н а р о д у и п р ем а д р ж а в и . J ep , р и је т к о j e к а д а Д р . С п ахо б и о потребан н ар од у и држ ави к ао баш у м о м е н т у к ада га j e с у д б и н а у зел а . И ми ж а л и м о н а д т и м г у б и т к о м , в је р у ју ћ и д а ћ е о н и у и м е к о ји х j e о н р а д и о , с в је с н и т о г а гу б и т к а , в о д и т и р ачун ао д о б р у К р аљ а, о д о б р у д р ж а в е ih о д о б р у н а ц и је , к а о н а јљ е п ш е м ам а н ет у р а х м . Д р а С п а х е. Н ек а j e Д р у С п а х и сл ав а и о в и м п у тем о д ст р а н е Г а јр е т а (С л а в а м у !). �А ли, г о с п о д о , Г а јр е т je у п р о ш л о ј год и н и пор е д м н о ги х гу би та к а п о г о д и о и је д а н теж ак губи та к . Г а јр е т je и згу б и о је д н о г о д н а јја ч и х с в о ји х ф ан а ти к а , је д н о г о д н а јја ч и х п р и ја тељ а и д о б р о чи н и тељ а с в о ји х , и згу б и о je у п р о ш л о ј годин и п р и ја те љ а и д о б р о ч и н и т е љ а А си м бега А ли бегови ћа (С лава м у !). T o je, бр а ћ о , за Г а јр е т нен адокн ади в гу б и та к . Јер , р ахм етли А л и бегови ћ у он а теш ка вр ем е н а к а д с у с е р и је т к о поја вљ и в а л е ли чн ости д а р а д е за Г а јр е т , први je р а звн о Г а јр е т о в ба јр а к и п р и м и о с е р а да на ср ећ у о в о г наш ег елемента. О т а д а о н никада н и је п р е ст а о д а ради за Г а јр ет . Oko с е б е je н а јп р и је о к у п и о с в о г а бр а т а и с в о ју п о р о д и ц у na о н д а , за бо р а в љ а ју ћ и на с в о је п осл ове п р и в у к а о je Г а јр е т у к и ту П осави н е радећи за Г а јр е т п у н и х 30 год ин а. Њ е г о в а je см р т за Г а јр ет т еж а к гу б и та к и м и не м о ж е м о a д а м у с о в о г а м је с т а не к а ж е м о : хвала, желећи р а хм ет њ е г о в о ј п л ем ен и тој д у ш т (А л а х р а хм етејл е). С ада м оли м г. сек р ета р а д а и звол и п р очи тати сп и са к наш и х д о б р и х р а хм етл и ја (г. К укић чита им ена у м р л и х Г а јр е т о в и х чл анова ). Б А Њ А Л У К А : Салих М а сл о, М у ст а ф а Спахић, С м а јо Х ам дић , М у ст а ф а М еди £ , П а ш о Јелача, И бр ахи м а га Т а ба к , Салих К уш мић; Б О С . К Р У П А : О см ан Кабиљ агић; Б И Х А Ћ : М е х о Х у ск и ћ ,. Е минага К асум овић, М ух а р е м Р еџић, З ухр а Р еџић; Д Е Р В Е Н Т А : А си м б е г А л и бегови ћ , Ј о з е ф Х а јо н ; Д О Б О Ј : А х м е т БегиЕ, Ј оси п Б ауер; Џ И В А Р : С али хага Б ерха м ови ћ ; Г А Ц К О : Х у с н и ја Д и зд а рев и ћ ; Г О Р . Р А Х И Ћ : С о к о Х ер ц е го в а ц ; Г Р А Д А Ч А Ц : А ли еф . М тџи ћ ; К О Њ И Ц : Х а л и д Т ан ови ћ , С ул ејм ан С ок ол ов и ћ ; Љ У Б У Ш К И : И бр а га Чеш ко, Д р . С и м еон М о р о с о в , А си м П екуш ић; М О С Т А Р : М у х а м е д Д и зд а р, Х асан ага А ликалфић, Ш е ф к и ја Ћ иш ић; НОВА ВАРОШ : З д р а вк о Б ори са вљ ев и ћ , С ретен К узељ еви ћ ; П Р Њ А В О Р : А ли ја га О д о б а ш и ћ , Д а н и л о Р ади ћ ; РОГАТИ Ц А: Х а са н бег Ш ахинпаш ић, Е д х ем А к- ш а м и ја ; С А Р А Ј Е В О : Д р . М е х м е д С п а х о ,.К а си м Х аџ и беги ћ , Х аџи О м ера га У ж ичанин, Е са д К ек етови ћ, А х м е д Ш ер и ф ови ћ , Емил П антер; С ЈЕ Н И Ц А : И бр а хи м А бд аги ћ , Ш еф ко С к ол он п ћ ; С Т О Л А Ц : Н азика М е хо в и ћ , Ш еф и к а М ур а д б а ш и ћ ; С К О П Љ Е : Н а зи ф Р е сул ови ћ ; ТР Е Б И Њ Е : Ј у су ф М ур сел , С и м о К рунић; Т Р А В Н И К : А сим еф . К о р к ут, Х а м д о Ћ атић; Т У З Л А : А д е м еф . И м ам ови ћ; В А Р Е Ш : Т уф а га С алетовић; В И Т И Н А : М е х м е д б е г Б уш атли ја; З А В И Д О В И Ћ И : Н ези р Налић, М уст а ф а Бабињ ац. Нека' им j e р а х м е т и слава (П окли ц и ц и јел е ск уп ш ти н е : А ла х р а х м е т е јл е и слава!). П р етсједн и к r. Д р. Х асан бегов и ћ н астављ а: након т о га Г о с п о д о , за о в јер ов а ч е записника предлаж ем г. А зи за С арића и г. М уста ф у Ш арца (при м а се). A сада ћ е м о прећи на рад данаш њ е скуп ш тин е. П р и је т о г а п ози вам г. секретара да вам п од н есе кр ата к и зв је ш т а ј о наш ем п р ош л огод и ш њ ем р аду, је р зн ам д а ст е ви прочитали наш штампани и звјеш т а ј, к а к о би ти м е ипак обн ови ли ваш а сјећ ањ а на о н о ш т о j e у главном и звјеш тају о п ш и р н о и зн есен о (г. К укић чита и звјеш тај). П о ш т о je г. Кукић за вр ш и о читањ е и звјеш таја п р ет сјед н и к г. Д р. Х асан бегов и ћ настављ а: П р и је н е г о п р еђ ем о на дневни ред д о зв о л и т е ми д а прекинем ск уп ш ти н у на и зв јесн о вр и јем е, к а к о б и к а сн и је наставили с радом . Н ак он т о г а , у з б у р н е о в а ц к је Њ ег. Вел. Краљ у, П о к р о в и т е љ у Г ајр ета, пр етсјед ни к г. Д р. Х асан бего в и ћ и о ст а л и гг. чл ан ози Главног о д б о р а испраћ а ју И заслани ка Њ ег. Вел. Краља и осгал у гг. изаслан ике. С к у п ш ш н а п о сл и је нек ол и к о м инута наставл>а са с в о ји м р ад ом . П р етсјед н и к г. Д р . Х аса п бегови ћ : П о наш ем ју ч ер а ш њ ем з д о г о в о р у о д б с р за и зр аду р езол у ц и је т р е б а д а нам п од н есе и звјеш тај. K a o у в о д у т а ј и зв је ш т а ј ја в и о се за р и јеч г. М ун и б О см анагић. М ун и б О см ан аги ћ : Има и звестан низ годин а, к а к о свак а Г а јр е т о в а скупш тин а значи у н а ш ој ср ед и н и прави кул турни д ога ђ а ј. Ha тим екупш ти нам а ми ст и ч е м о п отвр д е, д а Г а јр е т о в р а д n oс т а је н е са м о ц и ф ар ск и све б ољ и , н его и CBt об и м н и ји n o б р о ју д у ж н о ст и и задатакл у к о је улази. Њ е г о в а а к т и в н о ст не огр ан и чава се ваш е с а и о на је д а н од р еђ ен п о с а о , к о ји j e у п р в о вр гм е б и о у п о д и з а њ у и ствар ањ у кадера наш е ш к ол ован с и нтел иген ц и је. О на већ и де и н о г о даљ е, у п о р е д о са за х т е в и м а са в р ем ен ог ж и в ота , a Г а јр е т n o ткм с в о ји м и ни ц и јати вам а п о с т а о je и зр аз м н оги х ж и в о т н и х ст рем љ ењ а н аш ег м усл и м ан ск ог е л ш е н т а и најљ епш и п р етставни к њ с г о в о г к ул т ур н ог n p o rp e ca ; п о с т а о je , за п р а в о, њ с г о в о к ул тур н о лице и је д а н о д п р в и х и о д л у ч у ју ћ и х ф а к гор а на пр и п р ем ањ у њ е г о в е б о љ е бу д у ћ н ости . Д о к се j e Г а јр е т д о т о г степен а р а зви о н о с п о с о б и о за о в у в и со к у с в о ј у м и си ју, њ егов р ад м о р а о j e д а п р о ђ е м н оги м трн ови ти м стазам а. У т о м р а д у ја с н о се оц р та в а ју три о п ш те ф азе. Прва о б у хв а т а о н о д о б а , када се п о р е д св и х т е г о б а патр и ја р х а л н о г ж и в ота м ор а л о изналазитн, г о т о в о о т и м ати о д н а р о д а зд р а в и је њ егов е јед и н к е, ш к ол овати и х и спрем ати за велш ш р еф ор м а т ор ск и п ос а о . A т о н и је би л о ним ало л ако, је р je ваљ ало и здр ж ати љ у т у б о р б у са свим сги хи јам а п р ош л ости , к о је с у н а ст оја л е д а та ј р ад ом ет у . И када д а н а с с т о ји м о п р ед препуним Г а јр ет ови м и нтер натим а, када см је ш та ј толи к е ш кол ске ом ладин е чини за нас озби љ а н п р обл ем , треба с е сјети т и и о н и х пр ви х Г а јр е т о в и х трудбен и ка, ок }'п љ ен и х о к о р ахм . О см ана Ђ и ки ћа, за к о је j e б и о пр обл ем к ак о са н аш ом ом лад ин ом д а испун е празне ш к ол ске клупе. Њ и х о в а je засл уга тим већа, ш т о с у у т о м н а ст о ја њ у не са м о усп јел и , н его и свем у д о ц н и јем р а д у Г а јр е т о в о м ш т о су удари л и о н у п о у з дан у тр а су , напредну и националну, к о је се Г а јр ет __________________ ____ _ 187 �к а о н а јс в е т и је г а м а н ета , ј о ш и д а н а с н е п р и к о с н о вен о држ и. Д р у г а ф а з а Г а јр е т о в о г р а д а п оч ел а j e већ п о д ла кш и м и с в и је т л и ји м приликазиа. У о с л о б о ђ е н о ј о т а џ б и н и о т в о р и л и с у с е и за Г а јр е т н ов и ви д иц и , R oju с у т р а ж н л и н о в а п р е га л а ш т в а и п ост а в љ а л и н о в е м ете. У л а ж у ћ и ј о ш у в и је к м а к си м у м н а п о р а на ш к о л о в а њ е о м л а д и н е п о ч е л о с е п р ел а зи т и и « а д р у г а п о д р у ч ја р а д а : н а п р о с в је ћ и в а њ е ш и р о к и х м аса , п у те м п р е д а в а њ а и а н а л ф а б е т ск и х т еч а јева , на у н а п р е ђ е њ е н а р о д н е р а д и н о с т и и п р и в р е д е п р е к о з а н а т с к и х ш к о л а и з а д р у г а , д а се на к о н ц у д о т а к н е и о н а ј н а јб о л н и ји наш п р о б л е м : п и тањ е з а о с т а л о с т и н а ш е ж е н е . К о н с о л и д у ју ћ и на је д н о ј стр а н и ве ћ п о с т и г н у т е р е з у л т а т е , a на д р у г о ј улазећ и п о с т е п е н о у с в е н о в е п о с л о в е , Г а јр е т с е ти м п у те м п р и п р е м а о з а о н а ј с в о ј гл а вн и за д а та к , к ада ће с е о д н>ега т р а ж и т и , д а п р о б л е м н а ш ег м у сл и м а н с к о г п р о г р е с а о б у х в а т и у ц и је л о с т и , т о т а л и т а р н о и с а с в и х с т р а н а . И д а на т о м в ел и к ом п о с л у и о к а ж е с в у с н а г у с в о г а с т в а р а л а ш тв а и вел и чи н у c iio ie п о ж р т в о в н о с т и . T a j ч а с, к о ј и о т в а р а т р е ћ у ф а з у Г а јр е т о в о г рада, н а ст у п и о je да н а с са св о м нем и нов нош ћ у . П о св и м з н а ц и м а с у д е ђ и м и с м о и заш л и и з в р е м ена, к а д а с е ј о ш м о г л о м и р н о у з д и с а т и и с п о к о ј н о о ж и в љ а в а т и . H a ж и в о т е с в и х н а р о д а и ције л о г с в и је т а сп у с т и л а с е j e т в р д а и о п о р а зб и љ а , к о ја н и је м о г л а м и м о и ћ и ни на ш м у сл и м а н ск и елем ен а т. И п р е д њ и м с е п р е т с к а з у ју д о г а ђ а ји , к о је о н н е с м и је с а ч е к а т и у с т а њ у д о с а д а ш њ е л ет а р г и је . С ве -за к о п ч а н е ен а ге њ е г о в е т р е б а д а с е ш и р о м о т в о р е , a све уза л уд н е о б м а н е и о н о б е сп о м о ћ н о п р е д а в а њ е с у д б и н и т р е б а д а п р е ст а н е . И п р е д т и м н а ш и м е л е м е н т о м , м у сл и м а н ск и м , н а г о м и лал и с у с е т о л и к о т е ш к и п р о б л е м и , к о ји в и ш е н и су с а м о њ е г о в и н е г о и о п ш т и н а ц и он ал н и , д а т р а ж е б е з у с л о в н о н о в п о л е т , a н е у з м и ц а њ е и вр аћањ е на с т а р о ; д а т р а ж е о д с в а к о г а п у н у м је р у сн а г е , с а м о п р е г о р и х р а б р е и н ц и ја ти в е , a не б е з в о љ н у п у с т о ш ј е д н о г ж и в о т а , к о ји j e п о г у б и о с в о ј е ц и љ е в е . Т р е б а т а ј ж и в о т в е ћ је д н о м п р е п о р о д и т и и у н и је т и у њ е га н о в е е л а н е ; т р е б а м у п р о ш и р и ти в и д о к р у г е и р а з м а х а т и е н е р г и је , о б о г а т и в ш и и х сви м д о б р и м а з е м љ е и н а р о д а , ч и ји с м о са ст а в н и д и о и с а к о ји м с м о с у д б и н с к и п ов еза н и у д о б р у и зл у. П о д ти м п е р с п е к т и в а м а , е т о , о б а в љ а се и о в а наш а д а н а ш њ а ск у п ш т и н а . И н е т р е б а д а ч у д и , u n o с у на ј у ч е р а ш њ о ј п р е т к о н ф е р е н ц и ји п р о б л е ми о п ш т и д о м и н и р а л и н а д о н и м у ж и м , ч и с т о г а јр е т о в с к и м . T o с а м о д о к а з у је , к о л и к о с у т и п р о бл е м и а к т у е л н и , к о л и к о н а с п р и т и с к у ју и п еч у. С ек ц и ја , к о ј о ј j e п о в је р е н с а с т а в р е з о л у ц и је , и м ала j e с в е т е ч и њ е н и ц е у в и д у , n a с е j e т р у д и л а д а пр ем а т о м е ф о р м у л и р а и о д г о в а р а ју ћ е за к љ у ч к е. Њ и м а н и је п о т р е б а н нек и н а р о ч и т к о м е н т а р , na ћ у с е с т о г а о г р а н и ч и т и д а р е зи м и р а м т о к ју ч е р а њ е д и с к у с и је и п р е м а њ о ј и з л о ж и т и гл авне с м је р н и ц е, к о је т р е б а д а р у к о в о д е б у д у ћ и м Г а јр е т о в о и м радом . З а с в е а к ц и је в е л и к о г с ги л а , n a и з а о в у , к о ја с е д а н а с о д Г а јр е т а т р а ж и , н е о п х о д н и с у сл ед ећ и у с л о в и : ш т о ја ч е гр у п и с а њ е сн а г а на п о с л у , д о б а р си с т е м р а д а , ја с н о о д р е ђ е н ц и љ и т и је с н а п о в е з а н о с г с а т е р е н о м , н а к о м е с е д је л у је . П о с е б и с е 188 ________ ___ _____— -— - р а зу м и је , д а т о гр у п и са њ е снага т р е б а н а јп р и је п р о в е ст и ун у т а р са м о г Г а јр е т а , али je п о р е д т о г а н у ж н о д а с е у с п о с т а в п и зв је сн а к о о р д и н а ц и ја у р а д у и са он и м снагам а изван Г а јр ет а , к о је на и ст о м или сл и ч н ом п о с л у р а д е. 1Њу ни д о с а д а Г а јр е т н и је и з б је г а в а о , н е г о j e у в и ш е п ри ли ка п о к а з а о д о в о љ н о г о т о в о с т и 'з а њ у . С ве те а к ц и је т р е б а л о б и м е ђ у с о б н о д а с е н а д о п у њ у ју , д а се м е ђ у с о б н о к о м п л е т и р а ју , к а к о би с е п р е к о н>их р а з в и о је д а н снаж ан к ул тур н и и н ар од н и п о к р е т , к о м е б и Г а јр е т с т а ја о у ц ен т р у и д а о н ајва ж н и је п р и н о се . О ва к о о р д и н а ц и ја не б и т р еб а л а д а се огр ан и чав а са м о на н аш у у ж у м у сл и м а н ск у ср ед и н у , н е г о д а се п р о т егн е и на св е сли чн е а к ц и је на с р п с к о ј и х р в а т с к о ј стр ан и , са к о ји м а Г а јр е т т р е б а д а о с т а н е .н а и с т о ј ли н и ји . A т о у п р в о м р е д у с т о г а , ш т о сва ш ш а к у л !у р н а ст р ем љ ењ а чи не са м о д и о н аш е н а ц и оналне к у л т у р е и н ем а т о г а м у сл и м а н ск ог пи тањ а, к о је , м а у к о је м в и д у , не б и у л а зи л о у са ст а в наш е г о п ш т е г н а ц и он а л н ог ж и в о т а и п о р е т к а . Нако^н т е ш к о ћ а са п р и к уљ ањ ем п о д а т а к а о стањ у н а ш ег м у сл и м а н ск о г ел ем ен та п о к а з а л о се, д а и п р едв и ђ ен и си ст ем р ада н и је б и о « а ј б о љ и . М и с м о т а ј р а д зам и ш љ ал и су в и ш е и д еа л и ст и ч к и : к а о је д н у ш и р о к у и п л анск у а к ц и ју , је д н о о б р а з н о г ти п а , к о ја б и п от и ц а л а са в р х а , о д сам е у п р а в е Г а јр е т а . М еђ ут и м за а к ц и ју т о г а ф о р м а т а и р азм је р а Г а јр е т нем а ни п о т р е б к и х ср е д ст а в а ни п о т р е б н и х љ у д и . О си м т о г а с в а к о н аш е м је с т о « м а с в о ј е п о с е б н е пр и ли к е, с в о ј п о се б а н к о л о р и т , д а j e в р л о т е ш к о , г о т о в о н е м о гу ћ е , св у д а р а д и т и n o је д н о м и с т о м и ш а бл он и зи р а н ом плану. И з св и х т и х р а з л о г а м н о г о je п о д е с н и је , д а се т а ак ц и ја п о в е д е и д а п о т и ч е о д о з д о , са тер ен а . Д р у г и м р и је ч и м а , д а у м је с т о н ек и х о п ш т и х п л ан ов а св а к о м је с т о и зр а д и с в о ј л ок ал ни план р а д а , пр ем а с в о ји м пр и л и к ам а и м о г у ћ н о ст и м а . Г а јр е т о в а у п рав а т р е б а л а б и к о д т о г а д а за д р ж и с а м о и н и ц и јати ву , д а д а је о п ш т е д и р е к т и в е , д а п о т с т и ч е и п о г п о м а ж е. М ени с е ч и « и , д а je у т о м д о б р о д о ш л а п о д је л а Г а јр е т о в е т е р и т о р и је на ч л ан ове Г л а в н ог о д б о р а . П р и л и к ом о б и л а ск а с в о ји х п о д р у ч ја они б и м о г л и д а у з м у и н и ц и ја т и в у и д а ју п о т р е б н е су г е с т и је за и з р а д у т и х л ок а л н и х пл ан ова, у з са р а д њ у и о с т а л и х м је сн и х д р у ш т а в а , na д а т а ј р ад п о сл и је н а д з и р у и р у к о в о д е . С в а к о ј Г а јр е т о в о ј је д и ни ц и о с т а в и л о би се, д а о д а б е р е и зв је ст а н б р о ј з а д а та к а , к о је ће у о д р е ђ е н о м в р ем ен у св р ш и т и , na б и с е т и м п у тем р а з в и о ч и та в н и з ак ц и ја на т е р е н у , к о је би св е ск уп а чи ни л е х а р м о н и ч н у и и м п о з а т н у ц јел и н у , на ч а ст и п о н о с Г ајр ета. A за у с п је х с в и х т и х Г а јр е т о в и х и н и ц и јати ва, к а о т р ећ и у с л о в , и ст а к а о сам п о т р е б у д а с е он е у п р а в љ а ју п р ем а в а зд а ја с н о о п р е д је љ е н о м ц и љ у. T a j ц и љ , к о м е т р е б а т еж и т и , м огл и б и назвати је д н и м о п ш т и м и м ен ом , a т о j e п о д и з а њ е н ар од н е к у л т у р е . П о д ти м и м ен ом о б у х в а ћ е н а с у ш и р ок а и в р л о д ел и к а тн а зн ачењ а. Н е т р е б а м и сл и т и , да j e н а м а п о т р е б н а нека н о в а к у л т у р а , к о ј а б и била к о п и ја и л « с у р о г а т о н е о д д р у г и х н а р од а . Н аш нар о д и м а с в о ј у со п с т в е н у , са м он и к л у н а р о д н у кул т у р у , на к о ј о ј у м н оги м ства р и м а м о гл и б и нам д р у г и п о з а в и д је т и . Ta j e к ул тур а, п р в ен ст в ен о, д у х о в н а и м орал н а. Н аш н а р о д , и сги н а , не зн а к а к о с е прави а в и он и д р у г а чу д а м о д е р н е т ех н и к е, али зн а н е ш т о м н о г о в а ж н и је « п р е с у д н и је : зна �о д н о с ч о в је к а прем а ч о в је к у , прем а д р у ш тв у и зајед н и ц и , прем а Б о гу . О н се у то м е равна прем а виш им м орал ни м за к он и м а , к о је д у б о к о п о ш т у је , a к о ји с у од л и к а њ е го в е снаж не к р о з в је к о в е њ е го ван е н а р о д н е к ул тур е. Њ ега у т о м п ог л е д у ни је за х в а т и л а д е к а д ен са к р о з к о ју с у пр ош л и или п р о л азе д р у г и . И ба ш з а т о сав бу д ућ и Г а јр е т о в рад т р е б а са т е н а р о д н е о с н о в е и да се р а зв и ја : да не п о т и р е о н о , ш т о je д о б р о г у наш ем д оса д а ш њ ем ж и в о т у и т р а д и ц и ји , н е го д а т а ј ж и в о т а к ом од и р а са вр е м е н и м приликам а и оп л е м е њ ује га савр ем еним к ул тур н и м тек ови н а м а . Н ама he сва к а к о лакш е б и т и д а у к л о н и м о с в о је м ањ е - в и ш е сп о љ н е н е д о с т а т к е , н е го м н оги м д р у ги м н а р од и м а д а ук л он е с в о је м орал не д е ф е к т е ; нама je лакш е набар.ити к р евета , с т о л о в е и м од е р а н к о н ф о р у с в о је к ућ е , н е г о he н>има би ти д а п о д и гн у , р ец и м о, оп а ли н а та л и те т с в о г а на р а ш та ја , ук л о н е б и је л у к угу и т о л и к е д р у г е п о р о к е м о д е р н е ц и ви ли зац и је. T o нас с в е у п у ћ у је д а сав Га јр е т о в рад и у св а к о ј прилици т р е б а д а се н а д а х њ у је на ти м вје ч н о живим о гњ и ш т и м а н а р о д н о г д у х а и предањ а, д а л ек о о д с в и х и д е о л о ш к и х к р а јн о с ти у с в и је т у , је р ће са м о т а к о њ е г о в р а д би ти за и ста и н а р од ан у п р а вом см и с л у т е р и јеч и . Н а п о с љ е т к у , у о с н о в и свега т о г а р ада т р е б а да б у д е ш т о већ а п о в е з а н о с т cg т е р е н о м на к ом е се д је л у је . A ти м сам и м већ ун а п р е д je од р е ђ е н и правац т о г а рада. К а к о на сел у ж иви п р етеж н и ји д н о н а ш ег св и је т а , т о и см јер' и правац рада т р е б а п р в е н ст в е н о д а б у д е о к р е н у т прем а сел.у. Ha ју ч е р а ш њ о ј п р е т к о н ф е р е н ц и ји с п ш и р н о je п р о д и ск у т о в а н о п и т а њ е р а да на сел у , о с в и је т љ е н о са св и х ст р а н а , na ja нем ам ц р тр е бе да све т о п он ављ ам . K a o п р ви к о р а к у то м . р а д у п р е д л о ж ен о je у р е з о л у ц и ји осн и в а њ е с е к ц и је за р а д на селу при Главн о м о д б о р у . О д к ол и к е je ва ж н о сти та ј р ад н ајб о љ е се м о ж е о ц и је н и ти n o чињ еници, д а с е највећ и наш и м орал ни и национални к апитали налазе за т в о р е н и у селу. Б е з њ и х с е не д а ни зам и сли ти п р е п о р о д н аш ег н а р о д н о г ж и в о та ни њ е го в а п о т пуна р ен еса н са . A наш н а р од н и ж и в о т , д ан ас. т о ie к а о нека т е ш к о о б о љ е л а »краљ евн а и з п р и ч е«. T b e r a нећ е м о ћ и д а и зли јече ни силни, ни м оћни , н е г о с а м о праведни и м удр и . И тр е б а , ба ш к а о у п р и чи , п р е га зи т и б е з б р о ј б р д а , р и јек а и дол и н а, д а се ти м уд р и нађу. Јер о н и р и је т к о к ада се нал а зе на п о в р ш и н и и при в р х о в и м а ж и в о т а : т у , д о в р х а , р е д о в н о с у м оћни и силни, али он и м уд р и с у на д р у г о м м је с т у , у д у х о в н и м д у би н ам а н а р о д ним. П ри за в р ш е т к у д а учиним ј о ш је д н у н а п ом ен у. С и гу р н о je , д а у Г а јр е т о в о м р а д у не см и је б и т и ни с у с т а л о с т и ни з а с т о ја , али и с т о т а к о не см и је б и т и ни с к о к о в а . T a j р а д тр е б а д а теч е у м и рним и п р о м и ш љ е н и м етапам а, је р с а м о т а к о м оћ и ћ е м о к а к о т р е б а о д у ж и т и се наш ем Г а јр е т у , a п р е к о њ ега н а јб о љ е п о сл у ж и т и и наш ем м усл и м ан ск ом елем ен ту, к о г а Г а јр е т жели да п о в е д е б о љ о ј су д би н и и је д н о ј с в и је т л и јо ј б у д у ћ н о сти . З а вр ш е т а к г о в о р а г. О см анаги ћа ск уп ш ти н а т о п л о п о зд р а в љ а , a р и јеч узи м а д р у г и г о в о р н и к г. С ел м а н ови ћ Ћ ам ил и з Плевља. Ћ ам ил С ел м а н ови ћ : П о ш т о в а н а г о с п о д о ! Ha ју ч е р а ш њ о ј п р е т к о н ф е р е н ц и ји п о св ећ ен а je н а р о - ч и та паж њ а Санџаку и т р ет и р а л о се п и тањ е р ада Г ајрел а у С анџаку и р ада Гаурета за Санџак. T o je за н ас сани ачке д ел егате у тјеш н а п ојава. М и см о знали и п р и је д а je Г а јр ет уч и н и о н а јб о љ е за С анџак. У наш им теш ки м приликам а п р у ж а о нам je б р а т ск у р у к у и п о м а г а о наш у н ев ољ у. T a Г а јр е т о в а б р и га за Санџак м огла се пр и м ијети ти на ју - • ч е р а ш њ о ј п р етк он ф ер ен ц и ји . С к о р о цијела к о н ф е р ен ц и ја би ла je п осв ећ ен а Санџаку. Д а je Г а јр ет в о д и о р ачун а о С анџаку д о к а з je и т о , ш т о je прем а зак љ у ч к у п р ош л е го д и ш њ е скуп ш тин е Главни о д б о р д е л е ги р а о у Санџак г. О м ер соф т и ћ а Б екира, члана Гл. о д б о р а и в р и је д н о г Г а јр е т о в о г радника. Г. О м е р с о ф т и ћ к о ји je п р о п у т о в а о Санџак, у п о зн а о њ е го в е пр и ли к е на лицу м јеста , и не ш тедећ и ни д о б р е ни л о ш е стран е Санџака, о в д је нам je све с к р е с а о у о ч и . И з т о г а ми дел егати Санџака ж ел и м о д а п о в у ч е н о п о у к у . М и сада ж ел и м о д а п о ђ е м о .у С анџак и д а са јо ш ви ш е прегалаш тва наст а в и м о с р а д о м . М и н ул и х 20 год и н а рада Г а јр ет о в а у С анџ ак у н и су безн ачајпи . Д ан ас у С анџаку Г а јр е т има 8 м је сн и х о д б о р а и 1 интернаг у Плевљ у, у к о је м се ш к о л у је 20 д о 30 си р ом а ш н п х п и т о м аца. И сти н а , м н оги с у и з Б о сн е и Х ер ц егов и н е, a м ањ и б р о ј и з С анџака. Али т о je д о б р о . Д о б р о з а т о , је р се наш и п и т ом ц и ш к о л у ју у Б осн и . И ради т о г а Б оса н ц и к о ји се т а м о ш к о л у ју т ј. у Санџаку, у п о з н а ћ е Санџак и ст ећ и љ уб а в прем а њ ем у. Они ће п о с л и је св р ш е н и х ш к ол а д о ћ и у Санџак к п о ч ет и р а д и т и м еђ у наш им с в и је т о м . И сти !.е сл у чај би ти и са п и т ом ц и м а и з С анџака којтт се о в д је ш к о л у ју . Н е п о г р е б н о ie пи тањ е да ли ie Санџак с а ст з з ни д и о Б о с н е и Х ер ц егов и н е. Н ас в и ш е н н т ер есу је д а ли Г а јр е т т а м о ради. A Г а јр е т ради. O n je с т в о р и о с в о ј у ћ и л и м ар ск у школу v Н о в о м П азар у, п о м о ћ у K oje м н оге м усли м анке д ан ас и зд р ж а в а ју с в о је п о р о д и ц е . Б и л о б и п о ж е љ н о д з је д и н и ц е из Б. и X . п о ш а љ у н е к о л и к о с в о ји х питог.пша •• ту ш к о л у , н а р о ч и т о и з с т о ч а о с к и х к р ајева Б и X .. na к ад се в р а т е с в о ји м кућам а, нека насгаве ти м радом . Б р а ћ о . ja вас у в јер а в а м да и ми v С анџ аку р а д и м о , и у в јер а в а м в з с у п о б је д у . Ja в је р у је м д з ће б р з о д о ћ п ч ас, к ад се о С анџаку нећ с г ов о-р ш п к а о з а о с т а л о м к р а ју , н е г о к а о к п а ју к о ји ће се м оћ п т ак м и ч и ти са о ст а л и м наш им к р ајевим а. H a к р а ју м ол и м дел ега т е и з Санџаха дн не сх в а т е п а ж њ у Г а јр ет а прем а С анџаку к а о с в о је д је л о к о је с у и зв ојев а л и о д Г а јр ет а , д а он гтоведе р зч у н а о С анџ аку, н е г о и х м оли м да јо ш в и ш е п о м о г н у Г а јр е т и д о к а ж у с в о ју с п о с о б н о с т за д је л о . Н а к он завр ш етк а г о в о р а г. С елм ановића ди ж е се г. С а д и к о в и ћ А х м е т , к о ји у им е р е з о л у ц и о н о г о д б о р а чи та ск уп ш ти н и сл и јед ећ у р е зо л у ц и ју : X X X III главна год и ш њ а Г а јр е т , од р ж а н а 8— 9 ју л а саслуш авш и скуп ш тин а др у ш тв а 1939 г о д . у С а р а јев у, и з в је ш т а је ф у н к ц и он ер а Гл. о д б о р а Г а јр е т а , те г о в о р е и с у г е ст и је дел егата Г а јр е т о в и х јед и н и ц а , д о н о с и сл и јед ећ у ------------------- 189 �РЕЗОЛУЦИЈУ 1) Главна годишња скупштина констатује и овом приликом да je рад Главног одбора и његових јединица на терену био успјешан и врло задоваљавајући у минулој друштвеној години, — иако се развијао под тешким околностима. 2) Иако се и надаље рад на школовању омладине и стварању интелигенције сматра једним од главних задатака Гајретова рада, Главна скупштина — свјесна улоге села у животу народа и потребе његовог културног и економског подизања — одлучује да Главни одбор и све Гајретове јединице у своме будућем раду појачају своју дјелатност у том правцу. У ту сврху образује се при Главном одбору секција за рад на селу. 3) Главна скупштина констатујући са задовољством да je Главни одбор у извршењу прошлогодишњег закључка, приступио претходним радовима за изградњу првог Гајретова интерната у Сарајеву, сматра потребним да се no довршењу те мнтернатске зграде постепено пређе на подизање даљњих интернатских зграда према указаним потребама. 4) Саслушавши излагања бројно заступљених делегата из Санџдка о тешким про~ свјетним и економским прмликама тамошњег нашега живља, скупштина закључује да ти крајеви буду n надаље нарочити предмет пажње Гајретова рада. 5) Главна скупштина сматрајући задругарство једним^ од основних чинилаца за остварење Гајретова програма у нашем народу, позива све Гајретове јединице да приступе задружном организовању народа, a првенствено да помогну даљње јачање већ постојеће Гајретове задруге. Д а ли с к у п ш т и н а п р и м а п р о ч и т а н у р е з о л у ц и ју , a у в е зи с т и м и и з в је ш т а је Г л а в н о г о д б о р а , у с т а је и пи та п о т п р е т с је д н и к г. Д р . З а и м Ш а р а ц , к о ји з а м је њ у је за м о м е н а т о т с у т н о г п р е т с је д н и к а г. Д ра Х а с а н б е г о в и ћ а .. П р им а с е , к а ж е с к у п ш т и н а . И ЗВЈЕШ ТАЈ Н А Д З О Р Н О Г О Д Б О Р А Н а к о н т о г а у и м е н а д з о р н о г о д б о р а и з в је ш т а ј п о д н о с и г. М у х а м е д X . У в е јс : Славна гл а вн а с к у п ш т и н о , Ч а ст ми j e у и м е Г л а в н о г н а д з о р н о г о д б о р а и з в и је с т и т и гл а в н у с к у п ш т и н у , д а с м о п р ем а д р у ш твен и м п р а ви л и м а п р е гл е д а л и гл авн е и п о м о ћ н е к њ и ге, сра вн и л и и х с а п р и л о з и м а и д о к у м е н т и м а , д а с м о п р егл еда л и и о с т а л о п о с л о в а њ е д р у ш т в а , те н аш ли , д а je ц и је л о п о с л о в а њ е , к а о и в о ђ е њ е к њ и га б и л о у п о т п у н о м р е д у . П р е д л о ж е н у би л а н су пронаш ли с м о та к ођ ер и сп р авн у и у п о тп у н о м реду. М о л и м гл а вн у с к у п ш т и н у , д а о в о п р и м и на зн ањ е и да дад е разреш н и ц у Главном уп рав н ом и н ад зор н ом од б ор у . С к уп ш т и н а је д н о г л а с н о п р и м а и и з в је ш т а ј Гл. н а д з о р н о г о д б о р а , a за т и м с е п р ел а зи н а п р е д л о г н о в о г б у џ е т а за п о с л о в н у д р у ш т в е н у г о д . 1939/40. 190 — - - ■ --------- - П Р Е Д Л О Г Б У Џ Е Т А З А 1939/40 Г О Д И Н У Р и је ч у зи м а сек р ета р г. Х а м и д К ук и ћ, к о ји чи та п р е д л о г б у џ ет а з а и д у ћ у д р у ш т в е н у г о д и н у . Г. К ук и ћ п р и је т о г а к аж е: Н а ст оја л и с м о д а н о в и б у џ е т б у д е о д р а з Г а јр е т о в и х снага у н а р о д у . Д о з в о л и т е д а вам га п р оч и т а м . О н j e мањ и з а о к о 2С0 х и љ а д а ди н ара н е г о с у ост в а р ен и п р и х о д и из п р о ш л е г о д и н е . М еђ ут и м т о с м о учин и ли је д и н о о п р е з а ради. З атим г. К ук и ћ ч и та п о је д и н е ставк е п р и х о д а и р а с х о д а , к о је се п р е д в и ђ а ју у и д у ћ о ј г о д и н и , те и х у п о р е ђ у је са о д о б р е н и м к а о и ост в а р ен и м б у џ е т о м у п р о ш л о ј год и н и . Буџет за 1939/40 ПРИХОДИ . 200.000.— 30.000.— 30.000.— 13.962,— 300.000.— 55.000,— 250.000.— 50.000.— 314.114,— 54.097.— 60.000.— . 600.000.— 80.000.— 550.000.— 64.989.40 544.087.50 43.000.— 18.000,— 42.000,— — 12.000- 35.000.— 60.000,— 20.000.— 35.000,— — 50 000 40.965.28 51261.20 16.120.— 46.981.25 269.788.17 10.637.16 . 1,385.000.— 1,360.000.— 1,594.523.75 1939/40 Конвикти ................... Стипендије .................... Једнократне потпоре . Издаваље листа »Гај- ј р е т « ......................... Плате и осигурања на- ј мјештеника . . . . Административни тро- ‘ ш к о в и ........................ Штампање Гајретова календара за 1940 г. Корепетиторкји . . . Аналфабетски течајеви Издаци за научне ра-дове ......................... Гардероба . . . . . За здравствено задругарство ................... За фонд Др. Хасанбеговића ................... Државне таксе и штампање блокова за томб о л у ......................... Разни издаци . . . . Укупно . . Остварено у прошлој 1938/39 г. 200.000.— Чланарине редовите Члаиа’рине добротвора и утемељача . . . Забаве и остале приредбе ......................... Гајретов дан . . . . Дарови и добровољни прилози . . . . . Опскрбнине питомаца. Камати и Јиовпеии ку^\пони ........................ Кирије дома . . . . Инвентарски фонд . . Гајретов календар . . Томбола ......................... Разни приходи . . . Укупно . Буџет за прошлу Буџет за прогалу 1938 39 167.520.79 Остварено у прошлој 1938/39 г. 950.000,— 100.000,— 20.000,— 1|'' : ; 45.000,— 950.000.— 100.000.— 20.000.— 974.061.74 103.552,— 19.900.— 45.000,— 47.197.75 140.000,— 130.000,— 142.326.71 40.000,— 50.000.-r- 40.752.84 40.000,— зо.ооо.— 15.000,— 10.000,— 47.043.85 2.850.— 263.50 50.000.— — — . 1,385.000.— — 10.000.— 1,360.000.— 68.083.90 — 1,446.032.29 �Г . Д р . Х а са н бе го в и ћ н ак он п р о ч и т а н ог бу џ ета о б р а ћ а с е ск уп ш ти н и и п и та: Ж ели ли к о р и јеч п ов о д о м п о д н е с е н о г п р е д л о га б у џ е т а ? П рим а с е б у џ е т , каж е ск уп ш тин а јед н ог л а сн о. О н д а п р е л а зи м о на сл и је д е ћ у та ч к у: п р едл ози . М и с м о ју ч е р на к о н ф ер ен ц и ји и зки јел и п р едл оге п о је д и н м х је д и н и ц а и о њ има расправљ али. Главни о д б о р je з а м о л и о п о т п р е т сје д н и к а г. Д ра Заима Ш а р ц а д а он у з м е ријеч п о в о д о м ста ва и м иш љ ењ а Г л а в н о г о д б о р а n o о ви м п р едл ози м а , na га м олим д а и зн е се т о м и ш љ ењ е и сп р е д Главног о д б о р а . Г. Д р . З а и и Ш а р а ц : Г о с п о ђ е и г о с п о д о ! Снага и зн а ч а ј д р у ш т в а Г а јр е т ни је у њ е г о в о ј ф а к т и ч н ој величини да н а ш њ е и м ови н е н е го у снази њ е го в е д р у ш т в е н е ор га н и за ц и је и у величини и зн ачају д о с а д а ш њ е г р а да и п о с т и гн у т и х ц иљ ева. Г а јр е т je за о в и х 3 6 го д и н а у т р о ш и о , а к о се в ал ор и зи р а а у с т р и јс к а круна прем а дан аш њ ем ди н ару , о к о 40 м и л и он а ди н а ра за о с т в а р е њ е д р у ш тв ен и х циљ ева. Т р е б а л о б и с т о г а сваки п р е д л о г к о ји и де за тим д а Г а јр е т у н ам етне н о в е ф ун к ц и је, na т и м е и н о в е м а тери ја л н е о б в е з е , п р е т х о д н о р а зм отр и т и у какви м j e м о гу ћ н о с т и м а Г а јр е т, д а те н ов е о б в е з е пр и м и и о д а к л е д а и х 'п о к р и је . Г а јр е т je д о сада в о д и о т а к в о га зд и н ст в о , д а je v гл а вн ом п р и х о д е је д н е го д и н е м о р а о и х о д м а х у д о т и ч н о ј год и н и и у т р о ш и т и , a на т о с у га силиле прилике у к оји м а се j e м усл и м а н ск и ж иваљ нал ази о у п р ош л и м г о ди н ам а. П о сл м је О с л о б о ђ е њ а т ф и с т у п и л о ^ е je р јеш а в а њ у а гр а р н о г питањ а, na je т о м при ли ком о г р о м н и д и о г р а д с к о г м у сл и м а н ск ог св и јет а б и о н а је д а м п у т ли ш ен д о Ј а д а њ и х п р и х од а . П о м ом м и ш љ е њ у ни је теж и на посљ едица. за та ј м услим анск и гр а д ск и с в и је т то л п к а у то м ш т о je њ и х о в а зем љ а си л о м за к о н ск и х п р о п и са п ри ведена агр ар н о ј р е ф о р м и , н е г о с у они ви ш е о сје ти л и т еж и н у т и м е ш т о с у вл асници били р и јеш ен и св о ји н е , a о ш т е т у с у прим али н а к о н 10 na и 15 год и н а , т а к о д а je та о ш т е т а д о ш л а к а сн о, у с л и је д ч ега j e б р о ј д је ц е т и х вл асни ка б и о уп ућ ен на т у ђ у п о м о ћ . Д а с у вл асни ц и з а к о н о м предвиђене о ш т е т е б л а г о в р е м е н о п ри м али , na м акар и м ањ е, неби б и л о у т о ј м је р и и и м о ви н ск и х и ф а м и л и ја рн и х страд ањ а. T e н еп ри л и ке си ли ле с у д р у ш т в о Г а јр е т д а о н о ш т о je ск у п и л о у д о т и ч н о ј год и н и , у т о ј год и н и и у т р о ш и . Т а к в о га зд и н с т в о je би л о и п а м ет н о и со ц и ја л н о , је р je б о љ е н ов а ц у т р о ш и т и на и з в о ђењ е ж и в е д је ц е на пу т, н е го д а je д р у ш т в о Г а јр е т ск у п љ а л о м р т а в капи тал (о д о б р а в а њ е ). Д а с у би ле д р у г е пр и ли к е, na д а je д р у ш т в о Г а јр е т б и л о у с т а њ у ба р е м 10% с в о ји х го д и ш њ и х п р и х о д а о с та вљ а ти на ст р а н у , ми да н а с не би р а зби ја л и главу, с м и је ли д р у ш т в о Г а јр е т п р еузети н ов е ф у н к ц и је или н е, је р б и и м а ло с и гу р н о п о к р и ћ е за н о в е мате р к ја л н е и зда тк е. Ja сам о в о п р е т х о д н о н а в ео ра ди т о г а , д а би се м о гл о схв а ти ти ст а н о в и ш те Г л а в н о г о д б о р а прем а сви м а п о д н есен и м п р е д л о зи м з д р у ш т в е н и х је д и н и ц а , к о ји и з н о се н ов е n o т р е б е , a у п о р е д о с ти м е, не ставл>ају п р ед л ога о д а к л е б и се т и н о в и и здатц и имали д а п о к р и ју . Сви о в о г о д и ш њ и п р е д л о зи , п о д н еш ен и главn o j г о д и ш њ о ј ск уп ш т и н и , к о ји с у ју ч е р на пр етк о н ф е р е н ц и ји и д а н а с на ск уп ш ти н и о з б и љ н о претре са п и , к р е ћ у с е у гл а вн ом о к о пи тањ а р ада на селу, р ада на најзап уш тен и јем т е р и т о р и ју г д је ж и ве м усли м ани , a т о je Санџак, и р је ш е њ е п р ед л о г а м о с т а р с к о г о д б о р а о и згр адњ и интерната у М о с г а р у . Ш т о с е ти че р ада на селу, т о je п и тањ е д а н а с у ч и т а в о ј н а ш о ј др ж ави и ста к н уто м еђу п р ве п р о б л е м е н аш ег ■народа, и т о питањ е ни је је д н о ст а в н о , к а к о се ie т о и о в д је набац ивало, н е г о je т о пи тањ е к ом п л и к ов а н о, a н а р оч и т о к о д за п у ш т е н о г н аш ег м усл и м а н ск ог с е о с к о г сви јета . Н ајб о љ и п озн авал ац н аш ег села, сјећам се г. А дам П р и б и ч еви ћ у с в о ј о ј к њ и зи , твр ди , д а н и гд је ни је јача п о т р е б а р ада за се л о и на сел у к а о к о д нас, је р je с е л о за чи тав један ви јек з а о ст а л о иза д р у ги х ц и в и л и зов а н и х н а р о д а Е вр оп е. T a j рад, г о с п о д о , n o м о м м и ш љ ењ у, теж ак je и о н п р ем а ш у је д а н аш њ е м о г у ћ н о ст и д р у ш т в а Гајр ет. T a j р ад и зи ск у је с п о с о б н е љ у д е , т. ј. љ у д е к о ји п о зн а ју прилике на се л у и вољ н и с у и с п о с о б н и да у том пр авц у д је л у ју ; п о т р е б н а je зати м ор ган и зац н ја, a п о р е д т о г а и м о г у ћ н о с т п ок р и ћ а м атери јал н и х и здатак а у чом р а д у , a н а р о ч и т о ст в о р и т и к р еди тн у м о г у ћ н о ст за а са н а ц и ју села. Н и је д о в о љ н о тр у бн т и сељ ак у да у р е д и ђ у б р и ш т е , д а засад и к оћ њ ак и сл и ч н о, н его je пр ем а д ан аш њ и м да т и м при ли кзм а важ ки je с т в о р и ти к р е д и т н у м о г у ћ н о с т сељ ак у да с в о је газд и н с т в о п о п р а в и , з а ш т о он км а и зн ањ а и см исл а, али т е м о г у ћ н о с т и нема. Ja н е д и јел и м миш л»ење да к аш а м усли м анска н тел и ген ц и ја нем а см и сл а за се л о , a ј о ш ман>е ди јел и м м и ш љ ењ е д а и зм еђ у г р а д с к о г св и јет а , о д н о с н о н а ш е к а са б е п о с т о ји и ззјеста н ан тагони зам пр ем а селу. М ен и се чини, д а т о г а н тагон и зм а нема, али j e чи њ ен иц а д а се за м усл и м ан ск о се л о ни је г о т о в о н и ш та ч и ни л о. В од е ћ и к р у го в и м услим анс к о г ја в н о г ж и в о т а п р и је p a ra п осзет и л и су у глзин о м б р и г у о к о о ст в а р е њ а в је р с к о п р о в сје г н е а у т о н о м и је и в о д и л и б о р б у о д б и ја ју ћ и п о к у ш з је c n p o в о ђ е њ а агр агн е р е ф о р м е . П о сл и је О сл о б о ћ е њ а иск р сл а с у т р и важ н а пи тањ а к о ји м а ее je г р о м усл и м а н ск о г св и је т а к о д нас у гл авн ом б а в и о , a т о j e п и т а њ е р и јеш ењ а агр ар не р е ф о р м е . п и гањ е у р еђењ а д р ж а в е к а о т а к в е и пи гап .е в је р е к о п р о с в је г не а у т о н о м и је . Н икаква зн ачајн а ор га п и за ц и ја нити ја ч и п о д у х в а т за р а д м еђ у запуш тен н м м услн м анск и м с е о ск и м с в и је т о м ни је n o c r o ja o ни п р и је pa ra ни п о с л и је рата. Р ади д и с у п о јед и н п и п о н е ш т о , a и д р у ш т в о Г а јр е т к а о т а к в о , али с у при ли ке си лиле д р у ш т в о Г а јр е т , да се у гл авном и о св е т и ш к о л о в а њ у в а р о ш к о г м усл и м а н ск ог сви јет а и т о д је ц и о н и х р о д и т е љ а , ч и ја с у им ањ а о д у з е т а и пр н вед ен а а г р а р н о ј р>еформи, a о ш т е г а и м ни је ликвмдирана. С е о с к о ј д је ц и у п р ош л и м год и н а м а н и је п р и јети л а т ол и к а о п а с н о с т д а пропЈД ну и п о ст а н у зл о ч и нц и , к о л и к о je т о сл у ч а ј б и о к о д on e м усли м анск е в а р о ш к е д је ц е , к о ји м а р од и т ељ и н и је су били у м о г у ћ н о с т и д а и х и з в о д е на п у т о с п о с о б и в ш и и х за частан р а д у ж и в о ту . У оч и в ш и све т о , нам ећ е нам се са д а п и т а њ е: ш та je д р у ш т в о Г а јр ет , a и ми св и ск уп а у м о г у ћ н о ст и д а уч и н и м о за наш е с е л о о б з и р о м на дан аш њ е т е ш к о ст а њ е њ е г о в о . Д р у ш т в о Г а јр е т ок у п и л о je велики д и о м усл и м анске и н тел и ген ц и је и у стањ у je да о р г а н и з у је о д н о с н о п о м о г н е ор га н и зо в а ти р а д на сел у са ст р а н е и н тел и ген ц и је. Ваљ а при т о м н а р о ч и т о нагл а си ти да н и је свак и интел ектуалац с п о с о б а н , na и а к о к о д њ ега п о с т о ји вољ а, д а у с п је ш н о вр ш и р ад на селу. Г а јр е т je у м о г у ћ н о ст и да о р г а н и з у је ___ ----- - _____________ 191 �и при купи о н у и н т е л и г е н ц и ју , к о ја j e в ољ н а a и с п о с о б н а д а ć e п о с в е т и о в о м п о с л у , na и д а млађе силе о с п о с о б љ а в а за т а ј р а д у к о ју je с в р х у п о т р е б н о с т г о р и т и п р е т х о д н о и п р о гр а м . М еђ ути м д р у ш т в о Г а јр е т п р е м а с в о ји м и м о ви н ск и м приликама н и је у м о г у ћ н о с т и д а ш т о г о д уч и н и у п и т а њ у п руж ањ а к р е д и т а и п о к р и ћ а м а т е р и ја л н и х и зд а така за о с п о с о б љ а в а њ е м у с л и м а н с и х с е о с к и х . газди н става. К а д j e већ ју ч е р и д а н а с на о в о м п о ш т о ван ом с к у и у , р а с п р а в љ а н о о м н о ги м п о т р е б а м а м усли м ана у о в и м к р а је в и м а , к а о д а j e о в о ск уп ш тина не д р у ш т в а Г а јр е т н е г о к о н г р е с, к о ји би и м а о р а сп р а в љ а т и о св и м п о т р е б а м а м у сл и м а н ск о г ж и вљ а, с т о г а h y и ja н а б а ц и т и и и зн и јет и вам је д ну м и са о д а о њ о ј б а р е м р а зм и ш љ а т е и са с в о ји м пр и ја тељ и м а . д и с к у т у је т е . М н о г и д а л е к о п р е ц је њ у ју и м о в и н у н а ш ег Вак уф а , ш т о у ст в а р и н и је , али п р е м а н аш и м пр и лн кам а и с т в о р е н и м п о т р е б а м а т а и м о в и н а j e ипак о г р о м н а и т о j e гл авна м о г у ћ н о с т , д а се са т е ст р а не б р з о и в е л и к о уч и н и . У н а ш ем С а р а је в у и дући са м о главним у л и ц а м а , л е ж е м р т в а и н еи ск о р и ш т е на р а к у ф ск а з е м љ и ш т а , к о ја п о р е д св е гр ађ евн е к р и зе у С а р а је в у п р е т с т а в љ а в р и је д н о с т о д п р е к о 30 м и л и он а д и н а ра . Н е м о ж е м е ђ у н ам а б и т и д и ф е р е н ц и је к о м е и ч е м у та и м о в и н а и.ма д а сл у ж и , јер j e т о већ у н а п р и је д о д р е ђ е н о , али с е нам еће и и та њ е д а ли и м а м о в р е м е н а че к а ти д а на је д н о ј стра н и л е ж е т а к о ог.р ом н и м ртв и к а п и тал и , д о к на д р у г о ј стр а н и ж и в и љ у д и п р о п а д а ју . Г О д о б р а в а њ е ) В а к у ф и м а м о г у ћ н о с т и , a б е з с в о г а р и з и к а , са м ало в о љ е и о р г а н и з а ц и је , д а o ftb ш т о Г а јр е т н е м о ж е , д а он с т в о р и и о р г а н и з у је м о г у ћ н о с т п о в о љ н а к р ед и т а м у сл и м а н ск о м с е о с к о м с в и је т у , д а о в а ј р е о р г а н и з у је с в о ј у п о љ о п р и в р £ д у , ч и м е б и б и о ол а к ш ан и д у х о в н и п р е и о р о д сел а . М и н и је с м о , и сти н а, м је р о д а в н и д а р а с п р а в љ а м о в а к у ф с к а п и тањ а, је р Вак у ф има с в о ј е о р г а н е , али ja т о л и ч н о н а б а ц и х питањ е у ф о р м и с у г е с т и је с а ж е љ о м д а ви б у д е т е он и , к о ји ће с а с в о ји м п р и ја те љ и м а д и с к у т о в а т и о т о м е и е в е н т у а л н о и з н о с и т и та п и тањ а у в а к у ф ск и м је д и н и ц а м а на т е р е н у и т и м е н а п о к о н п о к р е нути т о д а и н а д л еж н и ф о р у м В а к у ф а та пи тањ а у з м е у п р е т р е с и д о н е с е с р е т н о р и је ш е њ е . (О д о б р а вањ е). М остарск и п о д о д б о р стави о je конкретан пред л о г ш та би д р у ш т в о Г а јр е т у о в о ј го д и н и м о г л о п о р е д о с т а л о г за с е л о д а уч и н и . М е ђ у т и м у т о м п р а вц у Г a јр е т j e ј о ш п о ч е т к о м о . г. п о д у з е о сли чи е к ор а к е . С а ве з з д р а в с т в е н и х з а д р у г а v Б е о г р а д у д о н и о j e на м о л б у д р у ш т в а Г а јр е т р и је ш е њ е , д а ће у је се н ск и к у р с за с т р у ч н у п о љ о п р и в р е д н у и з о б р а з б у п р и м и т и и је д а н л и је п б р о ј м усл и м ан а т еж ака к а о п и т о м ц е , к о ј е д р у ш т в о Г а јр е т п р е п о р у ч и . Н ар авск и д а je т а ј р а д ј о ш си т а н , али м о ја ie ж ељ а д а м у се п о к л о н и п уна п а ж њ а и д а с е п р и Г л а в н ом о д б о р у о с н у је се к ц и ја з а р а д н а с е л у и да р а д те сек ц и је б у д е а к т и в н и ји , na д а на и д у ћ о ј д р у ш т в е н о ј ск уп ш ти н и б у д е м о у с т а њ у р а сп р а в љ а т и не са м о о п о т р е б а м а н е г о и о п о зи т и в н и м р езу л та ти м а. Ш т о се т и ч е пи та њ а р а д а у С а н џ ак у, ч и ји с у д ел е га т и ју ч е р и д а н а с и зн о с и л и т е ш к е п р и л и к е и ц р н о с т а њ е м у с л и м а н с к о г ж и в љ а у ти м к р а јев и м а и т о на сви м пол>има њ е г о в а ж и в о т а , о т о м е je Г лавни о д б о р б и о и п р и је о б а в и је ш т е н к а о и члан о в и њ е г о в и . Ми с м о с в је с н и д а ie и д е м о к р а т с к и 192 и љ у д ск и , na а к о х о ћ е т е и м усл и м ан ск и , д а се ради о н д је г д је с у п о т р е б е н а јви ш е, a н е п р о п о р н о je м еђ у нам а, д а с у п о т р е б е С анџака н а јја ч е. Главни о д б о р м еђ ути м нем а н а р о ч и т и х ф о н д о в а ни ти с л о б о д н е и м ов и н е na д а м о ж е n o с в о м н а х о ђ е њ у нар о ч и т и м м јер а м а сан џ ач к е п о т р е б е уб л а ж а в а т и . K ao ш т о зн а те, с в а к о м је с т о о д н о с н о Г а јр е т о в а је д и н и ц а тр а ж и д а и њ е г о в о м је с т о о с је т и пр вен ст в е н о б л а го д а т и с в о г а п о з и т и в н о г д је л о в а њ а у д о т и ч н о м м је с т у и р а з у м љ и в о j e д а Главни о д о б р не м о ж е пр ећи п р е к о т и х о п р а в д а н и х за х т је в а . М и с м о у т о к у ју ч е р а ш њ е к о н ф е р е н ц и је д у г о р а сп р а в љ ал и о п и т а њ у С анџ ака и ja ти м п о в о д о м см атр ам , д а j e м и ш љ ењ е п р е т сје д н и к а г. Д р. А в д е Х а са н б его в и ћ а у т о м п о г л е д у о п р а в д а н о и у м о г у ћ н о с т и j e д а се с п р о в о д и . П р ем а т о м е ст а н о в и ш т у за са д а Г лавни о д б о р je м и ш љ ењ а, д а С анџак све у т р о ш и у с в о ј е п о т р е б е у С анџ ак у, ш т о м е ђ у с о б н о ск у п е, a д а м у се за а д м и н и ст р а т и в н е и зд а т к е н и ш та не о д б и ја . О в а ј п р е д л о г ja м и сл и м , д а j e и оп р а в д а н и т о je о н о ш т о j e Г а јр е т за са д а у м о г у ћ н о с т и д а уч и н и (О д о б р а в а њ е ). Т и м е би б и л о о д г о в о р е н о п р и н ц и п и јел н о a и к о н к р е т н о на св а п ост а в љ ен а п и тањ а к о ја с у р асп р а вљ а н а п о р е д о с т а л о г п о в о д о м у п у ћ е н и х п р е д л о г а за д а н а ш њ у гл авн у с к у п ш ти ну. П р е т сје д к и к г. Д р . Х а с а н б е г о в и ћ : Ч у л и ст е р е ф е р а т и и зл а га њ е п о т п р е т с је д н и к а Г л а в н о г о д б о р а Г а јр е т а г. Д р а З аи м а Ш ар ц а . Д а ли ј о ш к о ж ел и д а у з м е р и је ч ? Р и је ч у зи м а г. К а к њ о Х и л м и ја и з П р и је п о љ а , к о ј в к а ж е: П о в о д о м и зл агањ а г. Д р а Ш а р ц а о се л у и Санџ ак у , ja б и и м а о н е ш т о д а к аж ем . Г. Ш а р а ц с е на пр . п о з и в а на П р и б и ч ев и ћ а и к а ж е д а je р а д на с е л у н е м о гу ћ . Ja се с ти м не сл аж ем п о ш т о п озн а м с е л о , п о ш т о ж и в и м у њ е м у и п о ш т о н а с т о ји м да ш т о в и ш е в р ем ен а п р о в е д е м у се л у . И б а ш на т ем е љ у т о г а м о г у д а к аж ем д а на се л у ж и в и о н а ј н а јп о ш т е н и ји с в и је т к о јп б и с т у п и о у св е п о з и т и в н е о р га н и з а ц и је , али, н а ж а л о ст , о н у т о м п о г л е д у н и је о р га н и з о в а н . К р и вњ а за т о леж и на и нтел иге н ц и ји к о ја с е ст и д и р а д а на сел у , a у к о је м би с е м о г л о св е у ч и н и ти . М е ђ у т п м о н и к о ји ж и в е н а с е л у и к о ји га п о з н а ју , њ и х j e о в д је м а л о. Ja н а пр. о в д је в е ћ н е к о л и к о г о д и н а ви д и м је д а н је д и н и сар ук . И ja сам л и ч н о н о с и о т а ј са р у к и у в је р и о се д а о в о на се л у м о ж е ч у д а ст в о р и т и . Али з а т о нам , и з у з е в ш и ч а сн и х и зн и м ак а, ф ал е љ у д и . Г о в о р н и к с е за т и м о с в р ћ е на С анџак na к а ж е : Ш т о с е т и ч е С анџ ака ja б и м о г а о д а к аж ем о в о : Д в и је г о д и и е ж и в ећ и у С а н џ а к у ja сам га о б и ш а о , a и п р и л и к ом д о л а с к а г. О м е р с о ф т и ћ а и м а о сам п р и л и к е д а заје д н о с њ п м п р о ђ е м к р о з 3— 4 ср е за . Т о м п р и л и к о м с л у ш а о сам ж а л о сн е ства р и . Љ у д и с у ми г о в о р и л и д а je т о п р ви ч о в је к к о ји je д о ш а о у С анџак и к о ји и е тр а ж и н и ш та, н е г о к о ји х о ћ е д а и х п о м о г н е . Н о си л и с у га , вел и м вам , у с р ц у . Ha к р а ју б и з а м о л и о Г лавни о д б о р д а п о с в е т и н а р о ч и т у п а ж њ у С анџ ак у, и з к о је г j e на о в у ск у п ш ти н у д о ш л о д е л ега т а к а о н и к а д д о са д а . П р едл а ж ем н ад аљ е д а се у б у џ е т у н е с е сп ец и ја л н а ст а в к а за сл ањ е и засл ан и к а у о н а м је ст а г д је с е м а л о р а д и . Т о л и к о сам х т и о р е ћ и , ш т о с е т п ч е сел а и С анџ ака. �З а о д г о в о р г. К акњ и, ја вљ а се за р и јеч г. Д р. Ш а р а ц к о ји к а ж е : Ж а о ми je д а м е г. п р е д г о в о р н и к ни је сх в а ти о . Ja наи м е н и је са н г о в о р и о д а се не м о ж е радити> на сел у , н е г о сам г о в о р и о о т о м е ш та j e п о т р е б н о na na т а ј р а д у с п и је . Г о в о р и о сам о т о м е д а ни је с п о с о б а н свак о д т. зв. и н тел игенц и је з а р а д н а селу и о т о м к а к о б и т а ј р а д т р е б а л о о р га н и зо в а ти и н и к о м е н и је м о г а о р а зу м је ти на та ј начин, д а je на с е л у р а д н е м о гу ћ . Ш т о се тиче п р е д г о в о р н и к о в а п он а вљ а њ а о С анџ аку ja м ислим д а с м о ми и ју ч ер и д а н а с о т о м п и та њ у д о в о љ н о го в о р и л и , na о т о м се п и т а њ у и сл ож и л и , a т о п и тањ е je и при хваћена р е з о л у ц и ја о б у х в а ги л а . Ради т о г а м ислим д а нем а см и сл а д а с е пон а вљ а о н о ш т о j e д о в о љ н о р аспр ављ е н о и м ол и м д а с е сви п р е д л о зи Г л ав н ог о д б о р а п р и х в а т е a н а р о ч и т о п р е д л о г о п р о м је н и д р у ш тв ен и х п рави л а, к о је je п р е д л о ж и о Главни о д б о р , о ч е м у j e се к р е та р г. Кукић и сц р п н о р е ф ер и еа о. С к уп ш ти н а је д н о г л а с н о прим а све п р ед л оге д р у ш т в е н и х је д и н и ц а у см и сл у излагањ а п о т п р ет с је д н и к а Г л а в н о г о д б о р а г. Д р . Заима Ш арц а као и с в е и зн еш ен е п р о м је н е д р у ш тв е н и х пр ави л а к о ја с у с а сви м а п р о м је н а м а у м н ож ен а и р азди јељ ен а н а у в и д дел егати м а . И ЗБО Р ГЛАВНОГ И Н АДЗОРН ОГ ОД Б О РА A с а д а п р ел а зи м о на п осљ ед њ уг т:ачку д н е в н о г р е д а т ј. на и з б о г Г лавнок уп р а в н о г и Н а д з о р н о г о д б о р а , наста вљ а г. Д р . Х а са н бе го в и ћ . К а к о зн а те, са да њ и У правни главни и Н адзор н и о д б о р и ф о р м и р а н и с у на л а њ с к о ј гл авн ој го д и ш њ о ј ск уп ш ти н и . П о п р оп и си м а наш и х правила дан аш њ и о д б о р б и м о г а о д а о ст а н е ј о ш 2 го д и н е , и зу зи м а ју ћ и о н а ј п р о п и с д а би м огл а о т п а ст и к оц к о м Vs чл анова . М еђ ути м ja сам о вл аш тен о д Гл. о д б о р а д а вам и п о р е д т о г а п о д н е сем к ом п л етн у о с т а в к у Г л а в н ог уп р а в н о г и Н а д з о р н о г о д б о р а , и т о и з р а зл о г а ш т о с м о п р ед в и д јел и и зм јен у д р у ш т в е к и х правила, прем а к о ји м а ће се на д р у г и начин и зв р ш и т и ф о р м и р а њ е Гл. о д б о р а . Д р у г и р а з л о г наш е о с т а в к е ј е с т у т о м е , д а преп у с т и м о ск уп ш ти н и д а он а са с в о је стран е д а суг е с т и је д а ли б и т р е б а л о вр ш и ти какве и к ол и к е и зм је н е у ф о м и р а њ у Гл. о д б о р а . Ja сам , чини ми се , ју ч е р н а гл а си о, a и дан ас на гл а ш у јем , д а ни је је д н о с т а в н а с т в а р би ти чл аном Г л ав н ог о д б о р а . Јер, прави и сти н ск и Г а јр е т о в р адн ик , a ми п р ет п ост а в љ а м о д а j e наш а ж ељ а да и з б о р пад н е на н ајб о љ е г о д н а јб о љ и х , т р е б а д а и о д с в о је при ватне и сл у ж бе н е д у ж н о ст и о т к и д а и ж р т в у је ш т о ви ш е вр ем ен а у р а д у за Г а јр е т. T o п о н о в н о наглаш авам ра ди о н и х , к о ји б и м о гл и д о ћ и у о б з и р д а б у д у и за бр а н и у Главни о д б о р , д а ви д е и м а ју ли м о гу ћ н о с т и и је с у ли спрем ни д а се пр и м е т е о д г о в о р н е али ч а сн е д у ж н о ст и . М о л е ћ и ва с, г о с п о д о , д а п р и м и те о ст а в к у Глав н о г у п р а в н о г и Н а д зо р н о г о д б о р а , ja вас и ст о в р е м е н о м ол и м д а о д р е д и т е начин на к о ји ће се изабр а т и б у д у ћ и Главни о д б о р . Д в и је с у м о гу ћ н о сти за т о : или акла м а ц и јом или та јн и м гласањ ем . Д акле, п р в о , п ри м а ли се о ста вк а Г л а в н ог у п р а в н ог и Г л а в н ог н а д з о р н о г о д б о р а . П рим а, каж е ск уп ш тин а. — Каквим путем да се изврш и и з б о р ? — А к л ам ац и јом , о д г о в а р а ју скупш тинари. Т и м п о в о д о м за ријеч се јавља г. Бекир О м ерс о ф т и ћ , к о ји м еђу остали м каж е: — Ja, г о с п о д о , имам један предл ог. М еђ у нама се налази наш Д р . А в д о Х асан беговић, ч ов јек к оји в о д и о в о Д р уш тв о, ч о в је к v к о је г см о сви ми упрли оч и и к о ји н а јб о љ е п озн а је наше и стари је и млађе р адн ик е, a к о ји je и спреман, да, ак о je п о т р е б н о и н атјер а на р ад, те за т о предлажем да он себи и за б е р е уп р ав у. Т а к о je , к аж е скупш тина. Д р . Х а са н б е го в и ћ : Ja сам н еоб и ч н о бл агодаран сар а д н и к у и п р и ја тељ у О м ер соф ти ћ у, на о в о м п р е д л о г у и ваш ем п ов јер ењ у . И стина je, бр а ћ о, да ja м н о г о траж и м о д Г а јр ет ов и х радника, да м н ого тр а ж и м о д чл анова Гл. о д б о р а , јер т о траж и Г ајр ет, и ради т о г а би б и л о т еш к о да сам предлажем и з б о р н ов е у п рав е. Т ач н о je, г о с п о д о , a м ож д а и н е ск р о м н о ак о каж ем д а ja д о б р о п озн ајем Г ајр ет о в е р адн ик е, је р сам на р аду п р ек о 20 година. Ja се , г о с п о д о , дон ек л е примам о в е ваш е је д н од у ш н е ж ељ е да вам ja п редл ож и м лн сту бу д ућ ег Г л а в н ог у п р а в н о г и Н а д зор н ог о д б о р а , али вас м олим з а је д н у к о н ц е си ју , т. ј. да би м о га о узети нек о л и к о п р и ја тељ а и з о в е скупш тине, к о јн ће ми евен туал н о п о м о ћ и д а б и х м о га о д а вам п редл ож им н а јб о љ у ли сту. П рим а се, каж е скупш тина. — Ako сте спразум н и, ja сам и м ао јед н у л и сту за канди дац и он м о д б о р , na м олим вас д а т у ли сту примите. Г о с п о д а са те л и сте с у сли једећа: Е сад б ег Алиб е г о в и ћ , Б ек и р О м ерсоф ти Н , М устаф а Пашић, Сал и х ага П оп ов а ц , п р о ф е с о р Ћ ејвзн , М ур атбег Заим ови ћ , Д р . П оп ов а ц , М. С уџука, И ем ет Ч ом ар а и Х а м и д Кукић. П рим а се, каж е скупш тнна. К ад ст е , г о с п о д о , сагл аш и с a свим тим, ja на к р аће в р и јем е прекидам скуп ш тин у, д а вам предл ож и м н о в у ли сту. Н ак он одм о!ра скупш тин а се наставља: Д р . Х а са н бегов и ћ : Ja желнм о д м а х да се извинем ш т о с т е м ало д у ж е чекали. О вај п ут сам наим е у в и д и о , је р n o први пут у ч еств ујем у ф ор м и р ањ у л и сте, к а к о тр еб а д у ж е врем ена да би се узел и у о б з и р сви м ом ен ти при саставу листе. И ja сам д о са д сп а д а о м еђу вас, љ утећи се ш то на л и сту так о д у г о чекам. М и см о , г о с п о д о , сада саставили л и сту и ви тр еб а д а je ч у јете. Сви они к оји с у дош л и о в д је , сви с у и скрени и п роучени Г ајр етови радници. Учинили см о м ањ е и зм јен е у жељи д а п оја ч а м о б р о ј Г а јр е т о в и х радн ика у Главном о д б о р у , и да о к у п и м о еки пу л>уди, к оји he, надам о се, хт је т и д а пр и м е на с е б е теш к у, a и часн у ду ж н ост . Ja м олим сек р етар а г. Кукића д а пр очи та л и сту, к о ју вам п редл аж е к андидациони о д б о р . 193 �Г. К ук и ћ ч и та с л и је д е ћ у л и с т у : Ч Л А Н О В И Г Л А В Н О Г О Д Б О Р А ИЗ С А Р А ЈЕ В А 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) 9) 10) 11) 12) 13) 14) 15) 16) 17) 18) 19) 20) 21) 22) 23) 24) 25) 26) 27) 28) 29) Д р . А в д о Х а с а н б е г о в и ћ , м и н и стар у п. Д р . Заим Ш арац, адвок ат М е х м е д б е г К а п е т а н а ви ћ , п о сје д н и к Х у с е и н К а д и ћ , п о с је д н и к И нж . С а л и х Ц и ц о , д и р . Ф а бр и к е д у ха н а Х а м и д К у к и ћ , д и р е к т о р Г а јр е т а А з и з С а р и ћ , п о с је д н и к А вд и б ег Зечевић, п р о ф е с о р Д р . А с а ф Ш а р а ц , уп р а в н и к Д р ж . б ол н и ц е Н а с и х б е г Р е п о в а ц , с у д и ја Х а м д и ја К а п и џ и ћ , п р о ф е с о р Д р . О с м а н Х а л и л ба ш и ћ , чин. Б ан. у п р ав е М уста ф а Д рљ евић, п р о ф е со р С а л и х а га Ф о ч о , т р г о в а ц А х м е д а г а Н о в а л и ја , т р г о в а ц М е х а г а Ч о м а р а , п о с је д н и к Л у тв о М уф ти ћ , апотекар Д р . М у х а м е д И б л и з о в и ћ , љ ек ар М у с т а ф а Х а јд а р о в и ћ , з у б н и љ ек ар Д р . Б е х а у д и н С а л и х а ги ћ , с у д и ја Н уџе.јм М у х и б и ћ , чин. Г р а д . ш т е д и о н и ц е А л и ја Х р о м и ћ , ш к о л . н а д зо р н и к Д р . Х а м д и ја Т Јем ерлић, д о ц е н т М у с т а ф а А ја н о в и ћ , п р о ф е с о р Х ф з . Х а с а н Ш а б и ћ , во.јни им ам И нж . С а д и ја Н и к ш и ћ , с а в ј. Б ан ск е у п р а в е Х у с е и н Б р к и ћ , д и р е к т о р г и м н а зи је И с м е т Ч о м а р а , в и ш и чин. Х и п о т . бан к е М у х а м е д Б р а в о , п о с је д н и к . З а м је н и ц и 1) И нж . М у с т а ф а С л и п и ч е ви ћ , д и р е к т о р Гра д. ел ек тр а н е 2 ) М у х а м е д Т а н о в и ћ , чин. С р е с к о г t 3 ) Ј у с у ф б е г П а ш и ћ , по<сједник 4 ) С а л к о У з е јр а г и ћ , ви ш и чин. Г р а д . ш т ед . 5 ) Н е зи р С к а љ и ћ , чи н . Г р а д . о п ш т и н е 6 ) И с м е т З и л џ и ћ , п р и в. чин. 7) Х ам д и б ег З ул ф икарпаш ић, трговац 8 ) С алем У ж и ч а н и н , т р г о в а ц 9 ) И б р а х и м Б и о г р а д л и ја , у ч и т е љ 10) М е х а г а В р е т о , о б р т н и к ‘ Б а њ а л у к а : Д е р в и ш Т а ф р о , н ачелн ик Банск е у п р а в е и Н аим Ћ ејва н , п р о ф е с о р Т р е б и њ е : М ехм едага З убчевић, трговац Б и х а ћ : О см ан Р еџ и ћ , ш к ол . у п р а в и те љ у п. и Ћ ам и л Х аџ ић, ш е ф П о р . у п р а в е Т у з л a: М у р а д б е г З а и м о в и ћ , п о сје д н и к Плевље: З е н и ц а : М ехм едал и да Т а р а б а р , п р е т сје д н и к оп ш ти н е Љ у б у ш к и : Ш е р и ф С а д и к о в и ћ , п о сје д н и к К о њ и ц : Д р . И см е т П о п о в а ц , љ ек ар Д о б о ј: И б р а х и м еф . М у ји ч и ћ , т р г о в а ц Б е о г р a д: У н и в ер зи тет а 1) 2) 3) 4) 5) М у х а м е д Х а м д и У в е јс , п о м о ћ н и к ф и н . д и р . Д а н и а л С а м о к о в л и ћ , ви ш и чин. H'ap. ба н к е С а л к о Х а с а н б е г о в и ћ , чин. Р у д а р . ди р . Е м и н б е г Ф е р и з б е г а в и ћ , в и ш и чин. А г р . б . М у с т а ф а Ш а р а ц , в и ш и чи н . Д и р . п о ш т а З а м је н и ц и Г л а в н о г н а д з о р н о г о д б о р а 1) 2) 3) 4) 5) Д р . С и нан М у ш а н о в и ћ , љ е к а р О У З Р Х а јр у д и н б е г К а п е 1 а н о в и ћ , п о с је д н и к Б е ћ и р С о к о , д и р е к т о р Б е о г р а д с к е за д р у г е И б р а х и м А р н а у т , д и р е к т о р » Ј у г о с л а в и је « Ма^хмут Ф и л и п о в и ћ , с у д и ја ЧЛАНОВИ ГЛАВН ОГ О ДБОРА ИЗВАН С А РАЈЕВА М остар: С м а и л а га Ћ е м а л о в и ћ , п о с је д н и к , М уста ф а П аш ић, ш еф с р е с к о г су д а и Хаџ и И бр ахи м С л и п и ч е ви ћ , т р г о в а ц Д р. Травник: М ехм ед Б егови ћ , проф есор Д р . С у л е јм а н б е г Х а ф и за д и ћ , љ е- кар Ф о ј н и ц a: М у х а м е д С уџ у к а , с у д и ја Ц е т и њ е : Ф ех и м М у са к а д и ћ , ви ш и са в јет н и к Б анск е у п о а в е В и ш е г р а д : Б ек и р О м е р с о ф т и ћ , с у д и ја Б и ј е љ и н а : Н ази м Ш а ћ и р а ги ћ , п о р е с к и иис. З ави до в ић и : Н ум ан О см а н еф ен д и ћ , п о с ј. Ф о ч а : М у х а м е д А в д а ги ћ , т р г о в а ц С к о п љ е : Т а.ји б О к и ћ, п р а ф е с о р К у т и н a: Д р . Р е ш и д К у р т а ги ћ , а д в о к а т и ја в ни би љ еж н и к Ч a ј н и ч е : М у н и б О см а н а ги ћ , и н д у ст р и ја л а ц Ј a ј ц е : Д р . И б р о Б рк и ћ , љ екар П р и ј е д о р : А в д о К ар а вд и ћ , п р о ф е с о р М a г л a ј: И б р а х и м К р зи ћ , с у д с к и чи н ов н и к . З ам )ени и и К о њ и ц : М е х м е д а л и ја Х а џ и ћ , ip r o B a u П р о зо р : А л и ја О м е р с о ф т и ћ , с у д и ја В и ш е г р а д : М у р а д б е г Ч ен ги ћ , п р е т с ј. о п ш т . Бијељина: М у д а б е г П аш и ћ , п р е т с ј. о п ш т . С т о л а ц : М е х м е д Г р еб и ђ ел а , т р г о в а ц и Ј у с у ф Ш е м и ћ , о п ш т . д је л о в о ђ а В и сок о: Главни н а д зор н и о д б о р Ш е ф к и б е г С ел м ан ови ћ , нар. п осл . Д е р в е н т а : Е садбег А ли бегови ћ , вел етрговац и А х м е д С а д и к ов и ћ , ср еск и ветер и н ар И б р а х и м б е г З еч ев и ћ , п о с је д н и к Г ораж де: Н у р и ја Р а ш и д к а д и 1ћ, п о с је д н и к Р о г а т и ц а : Ј у с у ф Г о р у ш а н и н , п е н зи о н е р Ч а п љ и н а : А в д о Ш ар ац . т р г о в а ц * Ж и ви л и , к а ж е ск у п ш т и н а , н а к он ш т о j e л и ст а п р оч и т а н а . Д р . Х а с а н б е г о в и ћ : И м а ли к о о д ск у п ш т и н а р а д а ст а в и к а к ву п р и м је д б у ? Ja б и х и м а о , у п а д а је д а н о д ск у п ш т и н а р а . М о л и о б и х д а у с е к ц и ју за р а д на се л у у ђ е је д а н сељ ак и з с а р а је в с к о г ср еза . T a j с е м о ж е к а сн и је к о о п т и р а т и , вели г. Д р . Х а сан беговић . Т а к о je , н а д о д а је ск у п ш т и н а . Д а ли с е п р е д л о ж е н а л и ст а п р и м а ? п и т а г. Д р. Х а са н б е г о в и ћ . П р им а. �И м а ли к о о д г о с п о д е на листи ш т о д а прим ијети за с в о ју ли чн ост. Н и к о се не јављ а. Д акл е, значи, настављ а г. Д р . Х а са н бегов и ћ , п р ед л о ж е н а се ли ста прима. Г о с п о д о , ja о п е т п о нављ ам , т р е б а д а б у д е м о св јесн и д а см о на себе прим или је д н у те ш к у али часн у д у ж н о ст . У жељи д а и д у ћ е го д и н е и за ђ е м о п р е д вас са ј о ш б ољ и м р езул та ти м а , ja о в д је п р е д вам а, к о ји сте најјачи и н ајвећ и д р уш тв е н и ф о р у м , апелирам на он е к о ји с у се при м ил и др уш тв е н е уп раве, д а ове с в о је сл о б о д н о в р и је м е п о с в е т е Г а јр е т у. С куп ш тин а нам je ста ви л а у д у ж н о с т и звје сн е а к ц и је о к оји м а треба д а j o j д о го д и н е п о д н е с е м о и звје ш т а ј. С ав та ј оби л н и р а д т р е б а радника, и т о в је р н и х, п о ж р т в о ван и х, б е с к о м п р о м и с н и х радника. Ви зн а те, г о с п о д о , д а je Г а јр е т и знад и изван св а к е пол и ти к е. И ба ш з а т о je св а к ом и ск рен ом р адн и к у за д о б р о н а р о д а м је с т о у Г а јр е т у , је р he на т а ј начин м оћ и д а м у н а јб о љ е п о м о гн е . Р у к о в о д е ћ и се при н ц и п ом за д о б р о Краљ а, отаџ би н е и н а р о д а , нас у н а ш о ј д у ж н о ст и н и ш та не м о ж е и не с м и је за п р и јечи ти . М еђ ути м ми изабрани , с в је сн и с в о је т еш к е д у ж н о ст и , ми и с т о в р е м е н о и о д ва с ф у н к ц и он ер а на т е р е н у т а к о ђ е р тр а ж и м о рад. Јер са м о радећи св е с р д н о и п о ж р т в о в н о , д о ћ и ћ е м о д о п у н о г у сп је х а . Н а к о н т о г а се г. Д р . Х а са н бе го в и ћ о с в р ћ е на и зв је с н е п р о п у с т е п о је д и н и х једи н и ц а, na к аж е: Г о с п о д о , ja сам р и је ш и о д а о д с а д н е д о з в о лим ни је д н о ј једи ни ц и да не п р о ч и т а о н о ш т о д о б и је о д с в о је центраЛе. Ja са о в о г м је ст а м ол и м , тра ж и м и за х т је в а м д а се св ч м акц и јам а, ок р уж н и ц ам а и сви м а актима о д стра н е централе п о св е т и п уна паж њ а. Г о с п о д о , ви се д а н а с-су т р а в р а ћ а те у в а ш у ср еди н у. З а т о вас м оли м , д а у т о ј ср еди н и к аж ете ш та с м о ура ди л и и к о л и к о с м о уради л и . Ja сам на п р о ш л о ј ск уп ш ти н и а п е л о в а о на ва с, п р етставн и к е је ди н иц а, a т о чиним и дан ас, д а нађете м о гу ћ н о ст и , начина и врем ена, na д а n o с в о м п о в р а т к у са з о в е т е к о н ф е р е н ц и је Г а јр е т о в и х р а дн и к а и д а им т о м п р и л и к ом и зн есете с в о је ск уп ш ти н ск е у т и ск е, д а ф о р с и р а т е р а д на тер ен у, и да н ађете начина д а се он п оја ч а . М о л и м ва с н е м о јт е д а т о о с т а н е гл ас в а п и ју ћ ег, н е г о уч и н и те све ш т о je м о гу ћ е . Г о с п о д о , ми с м о ју ч е р т а к о ђ е г о в о р и л и о је д н о ј н а ш о ј р ак -ран и , о п о д б а ц и в а њ у п р и х о д а у ста вц и чланарина. Ja се у н а јв и ш е сл у ч а јев а не м о г у д а п о м и р и м с и з г о в о р о м , д а та ставк а не м о ж е би ти већа. H e о в и с и т о о д о н и х к о ји д а ју , н е г о о д о н и х к о ји т ра ж е. Јер на пр. к а д једи н и ц а v Д о б о ју м о ж е д а п о к а ж е о д чланарине о н а к о лије п у и вел и к у с в о т у , т о м о г у и све д р у г е н аш е je ди н иц е. Г о с п о д о , ми ћ е м о з а т о на о зб и љ н и ји начин тр а ж и ти и звр ш е њ е ж ељ е о в е н а ш е ск уп ш ти н е, и тр а ж и ти д а се у сва к о м м је с т у п р и х о д о д чланарина п о ја ч а и т о зн а тн о п о ја ч а . Н ећ е м о м оћ и у т о м п о г л е д у д а п р и м и м о никакав и з г о в о р . С тавка чланарина je ф ундаментални п р и х о д наш ег д р у ш тва, a оси м т о га најбољ и знак рада п оје д и н и х једи н и ц а на терену. М и с м о , бр а ћ о , лањске год и н е у н а ш ој д и ск у си ји набацили и звјесн а питањ а, na би х т и о на к р а ју д а је д н о о д њ их мало о бн ови м , у жељи да т о о ст а н е к ао аманет гајр етов ск и вама на терен у, и д а о њ ем у оба в и је ст и те све при јатељ е к о ји х се ти че. Ви зн ате, a т о с м о подвукл и лани, да м ноги наш и к р а јев и и теж ац и , у сљ ед разни х р еф орам а о ск у д и је в а ју зем љ ом . М еђутим има м огу ћ н ости д а се ти м сељ ац и м а п ом огн е. T e љ уд е т р еб а н ауч и ти д а т р а ж е зем љ у о д држ аве, и дати им за т о п о т р е б н у п у т е. Д р ж ава има .м огућн ости да учини с в о ји м грађаним а све ш т о м ож е, али они за т о тр еб а ју д а з н а ју к о ји м ће путем упућивати м ол бе. Ja вас з а т о м олим и стављ ам вам на ср ц е к а о и лани д а п о в е д е т е рачун а у п огл ед у т и х и так ви х с п о р о в а к о ји се на о с н о в у зак ои а сп р ов од е. Н ем о јт е д а наш и зак љ уч ц и о ст а н у сам о закл>учци за јед н у го д и н у . Н астави те д а р ади те у то м е правцу јер ћ ет е на т а ј начин п о м о ћ и наш ег сељака, a у к ол и к о вам je п от р еб н а п о м о ћ Г ајр ета, ja вам о бећ а јем д а ћ е м о вас у т о м е р а д у ср дачн о пом оћи . Eto, б р а ћ о и п р и ја тељ и , ови м сам х т и о да вам заж ели м ср ета н п у т и пов ратак у ваш у и наш у сред и н у с п о зд р а в и м а сви м а наш им ралннцима, са ж е љ о м д а и х т р г н ет е и да и х у п у ги т е на ш т о јачи и еф и к а сн и ји р ад у о в о ј год и н и , к ако б и см о на и д у ћ о ј ск уп ш ти н и м огл и и зни јети јо ш б о љ е р езул та те. Ви зн а те, хвала Б о гу , и док аза ли сте в к u ваш и сар адн и ц и к а к о с е у Г а јр ет у ради. А к си ом наш е г р ада је с т о д п р оти вни к а створ и ти при јатељ а, a и о д ду ш м ан и н а ак о т р е б а ст в ор и ти пријатељ а. Г а јр е т о в радн ик т р е б а д а б у д е радкик за Краља и О т а џ би н у , за чи тав н ар од . Г а јр е т о в радник треба св а к ом п р и л и к ом д а б у д е к ор ек таи прем а свак ом е. О н т р е б а с в о ји м р а д ом и понаш ањ ем као и р а д ом у ја в н ом п о сл у да от ск а ч е, к ак о би д о к а з а о к о л и к о je Г а јр е т п от р еб а н у т о ј заједн и ц и и какви с у њ е го в и радн иц и . И с т о вас м олим , бр а ћ о , и з б је г а в а јт е све с у к о б е , н а р о ч и т о у свом при ватном п а р т и јск о -п о л и т и ч к о м ж и в оту , је р ћете на т а ј начин н а јб о љ е п осл у ж и т и и деји Г ајр ета. Сваки грађанин о в е з ем љ е има п р а в о д а припада п ол и ти ч к ој о р га н и за ц и ји за к о ју налази д а м у je н а јзгод н и ја , али и у тим м ом ен ти м а т р еб а т е в о д и ти рачуна да с т е Г а јр е т о в и р адници и п и он ири . И онда када нам j e б и л о н а јтеж е, знали с м о сачувати с в о је ж ивце, a са д а нам je д а л ек о лакш е је р см о ув јер и л и свак о г а д а Г а јр е т п оч и в а на вама и ва ш о ј снази. Ж ељ а je з а т о сви ју нас да та снага б у д е ш т о јача, ш т о п о с т о ја н и ја , ш т о сол и д н и ја и п п о тра јн ија. С таквим ж ељ ам а ja вас и спраћам ваш им д ом ов и м а , ж ел ећи вам м н о го ср еће, и вама и ваш им сарадницим а у б у д у ћ е . Ж ивили! Ж и в и о, о д г о в а р а ју скупш тин ари б у р н о и тим се ск уп ш тин а заврш ава. П р етсјед н и к : С ек р етар : Д р . A . Х а са н бегов и ћ , с. р. X. Кукић, с. р. В е р и ф и к а т о р и : А зи з С арић, с. р., М устаф а Ш арац, с. р. 195 �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ac2fa5e882c952d5670df1ac830a939d.pdf b8fc3a9b0e57f1e981b56ce8c74e7115 PDF Text Text u САДРЖАЈ: Уредништво: Први децембар / Др. Миливој Павловић, професор универзитета: У чему je проблем Босне / Ф. Ефендић: Нешто о дубровачким турским документима / Ахмед Кемура: Организација задругарства у Југославији / Бутуровић Дервиш: Један интересантан случај из прошлости судовања шериатских судова у нашим крајевима / Џ. С : Булбуловићево дело о Кемалу и Турској / Др. Ибро Бркић: »Од камена. . . до камена« (драма) / Ахмед Муратбеговић: »Ha Божјем путу« (драма — наставак / Гајретов гласник С арајегво 1 9 3 9 __________________________ ;i.i/I ,\.1Е ГЛАВНИ ОДБОР ГАЈРЕТА У САРАЈЕВУ • ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ХАМИД КУКИЂ �Г А ЈР Е Т , Л И С Т Д Р У Ш Т В А Г А ЈР Е Т А И ЗЛ А ЗИ М ЈЕ С Е Ч Н О , Ц И ЈЕН А М У J E З А Н А Ш У О ТА Џ БИ Н У 6 0 ДИ Н А РА HA ГО ДИ Н У, A ЗА С В Е О С Т А Л Е З Е М Љ Е П Р Е К О ГР А Н И Ц Е 120 Д И Н А РА . Ђ АЦИ Г А ЈР Е Т О В И ПИ ТО М ЦИ Д О Б И В А ЈУ Л И С Т У П О ЛА Ц И ЈЕ Н Е КО Д ГЛ А В Н О Г О Д Б О Р А Власник друштво » Г а јр ет« — Одговорни уредник: Хам ид ИЛИ КО Д У Г1Р А В Е Г А ЈР Е Т О В И Х КО НВИ КАТА. Кукић — Ш тампарија Босанска Пошта Јосип Бретлер и др. о дговар а Јосип Гргиђ, �Год. X X B p o f 14 C a p a f e -во. д е ц е м б а р 1939 Ж рви §1ецембар БЛДЖЕНОПОЧИВШИ ВИТЕШКИ KPAJb АЈ1ЕКСАНДДР I УЈЕДИНИТЕЉ Y историском х о д у наше нације Први децембар претстабља најкрупнији успјех cbwx наших стрем љењ а и чежњи кроз bHjekobe. Тим датумом избршено je политичћо уједи њ ењ е Срба, Хрбата и Слобенаца у једн у јединстбену држабу. Обом најбажнијем датуму наше историје претходила je bjekobna борба, мучна и kpbaba. Y тој борби наш je народ поЈгазао и з д р ж љ ^ о с т и xepojcTbo kakbnx je мало у cbjeTckoj историји. Y разЕ>ојној линији наше борбе за ослобођење и уједињење boAehy и одлучујућу улогу играла je Kpan^ebHHa Србија. О д Карађорђа до Краља Мученика Србија je била на челу cbiix борби. Te с у борбе резултирале триумфом и успјехом, Ослобођењ ем и Уједињ ењ ем, o6jabtt>eHHM 1 децембра 1918 године. KpansebHHa Србија, bobeHa народним и демократсЈгим bnaAapoM Краљем Петром I Великим Ослободиоцем, постала je почетком XX bnjeka п р ^л ач н и центар cbwx jyrocnobena. Народна ВладаВина Србије била je приВлачна a њ ена ослободилачка улога била je постала 3abjeTHa мисао сВих ЈугослсФена. Y том npabny Србија ------------ --------------------- 251 �ce спремала и издржала напоре, kakbe je мало koja држава и народ дала за слободу сбоје подјармљене браће. Понесена том бјером, Србија je загазила у дба рата, Балкансћи и CbjeTckH, и издржала јуначки. Ha челу сбих тих борби била je јуначка и народна династија Карађорђебића. Отац и Син, Краљ Петар 1 Велики Ослободилац и Brneiukn Краљ Александар I Ујединитељ бодили су Србију из побједе у побједу, Aok, најзад, није њихобо дјело било крунисано стђарањем народне држабе. Јужни Слобени с у ушли у CbjeTckn рат неуједињени али ce koA најбољих npeTCTabHHka њихоБих bpeMeHOM crbapana bjepa у заједничку будућност и на том ce радило сБим снагама. Aok je Србија показала цијелом cbnjeTy да je снажна и AoborbHo jaka да туче армије моћне AycTpoyrapcke, дотле су Jyro^obeHH у саБезничћим земљама радили на остФарењу заједничке мисли. Y Лондону je формиран JyrocnobeHckH одбор koju je 1917 г. са Бладом К р а л ^ и н е Србије донио Крфску декларацију koja je имала да послужи kao ocHobmja за будуће дpжabнo уређење Hobe jyrooiobeHcke дpжabe. Tparaka нашег народа у Cbje'rckoM рату била je и bennka и Temka. Али ce Mnak bjepobano у npabAy и 1?оначну побједу. Србија, kao jyrocnobeHckn Пијемонт, издржала je HebjepobaTHe напоре и Hebon>e али je nnak побиједила. ПослИЈе албанске Голготе и борби на Солунском фронту, cpncka bojcka, помогнута jyrocnobeHckHM диБизијама, пробила je солунски фронт и kao bnxop јурила да ослободи подјармљену браћу. ЈугослоБени под AycTpoyrapckoM радили су Takobe на CTbapait>y заједничке дpжabe и у том праБцу много и учинили. Поразом Аустроугарсће прећинуте су cbe be3e с њом и формирано je НГародно Вијеће Спобенаца, Xpba?a и Срба, koje je 2 4 HobeM6 pa 1918 г. донијело одлуку да земље Јужних Diobena испод Аустроyrapcke ступе са КраљеБином Србијом и Црном Гором у једи н с^ен у дpжaby Срба, ХрБата и Слобенаца. Тада je било одређено да посебна делегација оде у Београд и ту OAnyky подуесе Регенту Александру. Ha историски npbn децембар 1918 г. поднесена je одлућа Народног Вијећа Регенту Александру. Тада je, окружен од 28 делегата Народног Вијећа, и bлaдe КраљеБине Србије, Регент АлеЈГсандар прогласио Уједињење Јужних Спобена у јединстБену дpжaby. Том приликом, између осталога, Он je pekao obo: »Примајући то саопштење, ybepen сам, да obHM чином испуњаБам cbojy Бладарску дужност, јер њим само npHboAMM koHa4 Ho у дело оно, што су најбољи синоБи наше kpb«, cbe три bepe, cba три имена, с обје стране ДунаБа, Cabe и Дрине, почели припремати још за bлaдe блажене успомене Mora деда kHe3a Александра и кнеза Михајла оно, што OArobapa жељама и погледима Mora народа, те у име ЊегоБа Величанст^а Краља Петра I npornamabaM уједињење Србије са земљама незаБисне Apжabe OiobeHaua, XpbaTa и Срба у јединстФено КраљебстБо Срба, Хрбата и OiobeHaqa«. Сјећајући c e данас, послије A b a деценија, тих сђијетлих 4 a c o b a наше историје, ми и з p a ж a b a м o b j e p y у бољу будућност и судбинсћу n o b e 3 a H o c T ЈугослоБена. Ми b j e p y j e M o да ћемо у нашој јединстБеној д p ж a b и наћи најбољу гарантију за c b o j p a 3 b o j, a с друге стране спремни смо без n o r o b o p a дати од себе H a j b e h e ж p т b e k o j e могу да дају људи за c b o j y народну A p ж a b y . Heka je слаба наше нације! cbH M знаним и незнаним жртбама koje падоше за слободу Heka je бесмртна cлaba нашим народним Бладарима БлаженопочиБшем Краљу Пегру 1 Beлиkoм Ослободиоцу и BuTemkoM Краљу Александру 1 Ујединитељу! Heka жиБи наш млади Бладар, riokpobHTenj Гајрета, fte ro b o Краљ Петар II! Heka Ж1фи јуначка и народна Династија КарађорђеБића! Heka жиbи КраљеБина ЈугослаБија! 252 ВеличанстБо �У ч ем у /е п р о б л е л ! Б о с н е Сваки проблем je упола већ решен ако се правилно постави. Али, на жалост, наш основни нациО'Нално-државни проблем није се реалистички поставио у своје време у целости и с обзиром на све компоненте, — већ се овај комплексни проблем решавао као какав једноставни проблем. Како су се тешкоће неминовно јављале, онда се покушавало да се решавају парцијално; отуда чак и кад се мислило да се ради принципски и доследно, грешке су се јављале и давале маха неспоразумима и искључивостима. Исто тако и сада се греши начином како се поставља проблем Босне, то јест територије Босне и Херцеговине. Што je најгоре, нема правилног разумевања код оних који би најпре били позвани да то не само показују већ и осећају, нарочито у овоме случају где je проблем, иако компликован, ипак јасан свакоме ко хоће и уме правилно гледати. Несумњиво да je добро што се, најзад, дошло до закључка да југословенство не треба да ,буде ни празна реч ни насилно наметана идеологија, нити појам који искључује реалне појмове испуњене стварним националним схватањем словенашгва, хрватстаа и српства' При овоме хтело се полазити од државно-правне теорије некадање и вишевековне хрватске државе, a било je право очекивати да се ово призна, као што се у дискусији и признаје, и дуговековној српској и нововекој српској држави. Уз овај принцип здружен je и принцип »етнички«, a бојати се да се некако, пре но што се уживимо у нову ситуацију, не постави с неке страие и онај у последње доба у светској политици тако модерни принцип »животног простора«, јер би то био повод да се такав принцип истиче и са других страна. . . Међутим постављање здраве основе: да je југословенско држављанство збирност три појма племенска, или — ако се хоће — три појма народносна —, ради заједничког изграђивања, на основу посебних елемената, синтетичне јужнословенске културе, — било би онемогућено чим би се пошло злим путем ка захтевима (a имамо се разлога бојати!) да се скупе с в и Хрвати или с в и Срби или с в и Словенци под посебне »капе«! — Отуда je искривуданост међашких лпнија, — која je инспирисала у недавном броју »Ошишаног јежа« (који се ипак може похвалити да су му пуштене нарасти мало дуже бодље!), — могла инспирисати паралелу унутрашњих граница у Североамеричкој унији: таквих какве су повукли Американци (правим линијама) и онаквих какве би биле да су их Југословени повлачили! После свих великих покрета и сеоба, вршених пре више векова и кроз дуге векове, немогуће je данас поставл>ати праву, реалну границу између Срба и Хрвата. У томе правцу позната су факта не само из резултата београдске науке но и загребачке. Зоне: фпска, хрватска и словеначка потребне су да би се тиме огарантовало реално зидање, засновано на стварном осећаљу, формираном вековима; да се не би изгубиле вредности ни словеначке, ни хрватске, ни српске, — a не да би нас одрођавале, да би нас удаљавале од стварне обујамне шире етничке заједнице и заједнице стварних животних интереса и упућености једних на друте. Kao што je природно, мораће у зони хрватској остати Срба, као што he остати Хрвата у српској зони, и као што ће једних и других бити у словеначкој зони, и обратно. Али у насталим прегањањима најнесрећније се мисли о Босни и Херцеговини, и при томе најгоре je што су у својој »експертизи« србовања најревноснији они чији ранији смушени политички рад даје им најмање права да се »старају« о добро схваћеним српским интересима. У свему томе, пак, има две сгвари које се не разликују, и отуда крупни неспоразуми, који могу бити кобни no идеју фпства, no праве интересе хрватства, no стабилност целе државе. Наиме, с једне стране се проблем односа Срба и Хрвата идентификовао као рефлекс верских односа, a када je то схватање сугерирано и почело хватати корена, сада се жели да се муслимани наше крви и језика прикажу као >неутрални«, и који се могу »споља« административном поделом, оријентисати у неком правцу! С друге стране, пак, људи локалних настројења, без ширих погледа, или они који живе од разних облика патриотизма пристају да идентификују србизам и православље, не водећи рачуна о високом степену српске свести код најдинамичнијег дела наших муслимана! Где je о«о срећно доба када су босанског фрањевца простодушни православни сељаци као и католици називали »ујаком«! Где je оно време када су се најбољи синови муслиманске вере служили ћирилицом и војевали за слободу Босне! Ako je ћирилица нека ознака српства (пошто селатиница истиче често као спол>на ознака хрватске оријентације), онда се не може рећи да Босна није имала српске традиције, нити се може негирати да су се Срби муслимани најсилније опирали оружјем при окупирању Босне од стране Аусгрије, чији je владар носио титулу апостолског католичког величанства! A не сме се заборавити да je Мостар са својим часописом »Зора«, са Кисићевом библиотеком, и са кругом најбољих новнјих српских писаца крајем деветнаестог века био оно што je Нови Сад био у току тога века за српску културу. Али кратковидост многих Срба православних уноси пометњу. Грех je што себи допуштају да о овим компликованим стварима пишу људи који су или необавештени, или не умеју мислити у ниансама, или им уски лични, политички пли други интереси диктују да приказују проблем у наивно упрошћеној слици! Ови су допустили себи да стану на непринципску и кобну платформу идентификовања православља са српством, — заборављајући да су све религије нашем народу (макако урасле у његов живот) долазиле споља, a да je његова етничка битност увек била у срцима и у крви! Заборављају да je народ тако лепо и тако тачно осетио ову непорециву истину, и да ју je врло складно, класично речпма исклесао у пословици »Брат je мио, које вере био!« — Отуда њихова бојазан за Босну, бојазан која може довести до потпуно супротног резултата. Јер Босна — није 253 �г з е м љ а ; Босна су љ у д и , на,ша браћа, како православна, тако и муслиманска, — a већ, no верској оријентацији од окупације до данас,’ католичко сељаштво се окренуло ка хрватству. Не треба се бојати тога да Босна с Херцеговином постане издвојена административна јединица, — као што je и у прошлости живела посебно, a није спутала српску мисао, која je у њ ој заискрила сјајно у прошломе веку. И тада Дрина би нас с п а ј а л а са Босном, и она нас никад неће раздвајати, чак и ако би постала »међа племенита«. Небојте се да би то био преседан: друге српске области уједињене су са некадањом Краљевином Србијом историеко-правним односима. Јужну Србију ослободила je војска Србије 1912 г., задржала je, a заједно са Северном Србијом та je област ушла у састав наше нове државе као Србија. Нико не сме спорити да je у њ ој средиште наше старе државе, и да je оданде у великом проценту становништво Шумадије. Црна Гора je, управо на данашњи дан, прогласила уједињење са предратном Србијом. Ta област, која je за два века била извориште при насељавању Шумадије, у поезији има ореол најизразитијег српског краја. Војводина je обновилд кроз нашу науку и књижевност, кроз наше прве школе, мисао српску новога доба, и она je уједињена са Србијом у оно-ме што je Ј. Скерлић назвао ц е л о м С р б и ј о м . A Босна има своје проблеме, и Босни треба оставити да те проблеме проживи сама и сама преболи, уз добру вољу свих нас других! Наравно, стварање самоуправне Босанско-Херцеговачке области не би значило стварање »четврте«, »директно југословенске« »Кародности«. Јасно je да се у један виши појам може прећи тек преко претходнога: збирност Срба, Хрвата и Словенаца и Бугара чини целину јужнословенску, a скупност јужних, западних и источних Словена одговара општем појму словенске заједнице. — Све н ер е a л н е творевине су се рушиле као куле од K a ­ para, и увек he се такве творевине саме од себе рушити! Отуда не_ма ни овде разлога правој бојазни. Да je cpehe, није ни требало у нашем релативно малом народу да буде три »народносне« ориентације. Али то je већ било условљено његовим географским положајем; резултати вековног раздвајања ту су: постоји реална подлога српске, хрватске и словеначке свести. Па кад je тако, онда треба оставити да се и међу нашим муслиманима, и з н у т р a a не с п о љ a и в е ш т а - ч к и, све искристализује. Они су, несумњиво, исти, без обзира да ли се осећају Србима, или су школом добили хрватску ориентацију. Ови су једно no многим компонентама духовног живота. Кроз далеку старину служили су се ћирилицом од Кулина-бана; штокавским нарјечјима говорили су и писали; у деветнаестом веку се бо|рили као Срби, и буђење националне свести их je водило према Србији и српској културној оријентацији. Авдо Карабеговић и Осман Ђикић су изрази оног великог вала који je и у доба решавања општег нашег народног и државног јединства у омлади>ни ујединио најчеститије омладинце муслимане са православима a и неким католицима! He заборавимо, да су се многи и многи муслимани борили у српској војсци за исте идеале, као Срби и као муслимани, у светском рату. He треба заборављати да су се многи од »аших муслимана борили, као четници, за ослобођење Јужне Србије, na и у ра,ту са муслиманском Турском 1912 г. Они су, дакле, национални ocehaj одвајали од верског, кад се тицало другог, туђег народа. Али кад се тиче њихове и верске и крвне браће, треба. их разумети, треба им не отежавати племенити рад и дубоко заорану и засејану бразду њихову не раскопавати пре но што буде изникло посејано семе. Оставимо нека Босна скристалише своје проблеме сама, и у томе нек се бар са стране православних наши муслимани поштеде онаквих увреда и напада какве су с неких страна добијали. Знајмо да босански муслимани нити су национално безбојни, нити he постати »четврта народност«, — већ да они сами себе најбоље позиају и разумеју; да међу собом треба да проживе ocehaj јединства и да заједно нађу пут дефпнитивне оријентације. Вера и унутрашње поверење he им у томе помоћи. Тако he истина, која je једна — нема никад о једној ствари две истине — осветлити све муслимане. He ометајмо лучоноше те светле и свете Истине, ако им већ не дајемо праве подршке, и не чинимо неоправданим нападима да се може приказати муслиманима како се други Срби дезинтересују њиховим интересима и њиховом судбином. — Напротив, разумевање њихових тренутних потреба најбољи je пут за решење основног српског, a тиме и државног питања, пошто je хрватско питање у начелу веће решено. 26 новембра 1939 г. у Скопљу Др. Миливој Павловић, професор Универзитета В Е Д И К А .Г О Д И Ш Њ А .Г А ЈР Е Т О В А ЗА БАВ А У САРАЈЕВУ о д р ж а ћ е с е у с у б о т у 2 м ат ра 1940 г о д и н е у Н Д Р О Д Н О М П О З О Р И Ш Т У . з а K o fy с у в е ћ от почеле п р и п р е м е . 254 �N ešto o d u b r o v a č k im tu rsk im d o k u m e n tim a Zahvaljujući razumijevanju i nastojanju starih kulturnih Dubrovčana svi spisi, koji su iznikli iz raz­ vijene dubrovačke administracije i odnosa sa stran­ cima, skupljali su se na jedno mjesto i čuvali se. Гако je nastala velika zbirka raznovrsnih rukopisnih stvari na talijanskom, latinskom, turskom, francu­ skom, srpskohrvatskom, arapskom i drugim jezicima, koja sačinjava današnji Državni arhiv u Dubrov­ niku. Svojim bogatstvom arhivalija ovaj arhiv je pri­ vukao na se pažnju našeg i stranog naučnog svijeta koji je u njemu nalazio neiscrpan izvor podataka za svoje studije iz prošlosti Južne Evrope. Kako su Dubrovčani imali stalnog kontakta s Turcima kojih 500 godina i jedno vrijeme (dosta dugo) priznavali njihovu vrhovnu vlast te vodili živu trgovinu po turskim i našim zemljama, gomilali su se mnogi turski spisi na turskom, srpskohrvatskom i arapskom jeziku. Njih su Dubrovčani, organizovavši tursku kancelariju, gdje se je brižljivo spremalo svako pismo, akt ili ma koji drugi turski spis. Time je na­ stala vrlo brojna zbirka turskih dokumenata u spo­ menutom arhivu stare dubrovačke republike. Poslije propasti Dubrovačke republike mnogi spisi tog ar­ hiva — najviše turski — izneseni su iz Dubrovnika, pa su mnogi i nastradali. I danas ima turskih pisama koja su van dubrovačkog arhiva, pa i pored toga, ova zbirka još uvijek QStala je vrlo brojna, jer se njen broj rukopisa penje na deset hiljada komada. O njoj se čuju često puta glasovi po našim i stranim časopisima i djelima kao i u našoj dnevnoj štampi, gdje se ističe da treba to gradivo sistematski publikovati. Kogod se iole bavi turskim dokumentima, znade za tu zbirku turskih spisa, a za nju znade i svako onaj ko je ma i malo radio u dubrovačkom arhivu ili se za nj interesovao. Pogotovu o njoj se vodi računa otkad se ona (od 1933 godine) počinje neprestano sistematski da sređuje. Međutim, i pored toga bogatstva turskih doku­ menata, desi se da im poneko ne pridaje važnost koja im pripada. Da napišem ove retke, ponukao me je članak g. Aleksija Olesnickog, lektora za turski jezik na Zagrebačkom sveučilištu i čuvara Orijentalne zbirke Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu u Kalendaru Gajretovu za 1940 godinu »Zadaci orijentalistike u Jugoslaviji«, gdje on, isti­ čući važnost turskih dokumenata za našu istoriju, nabraja najbrojnije i najvažnije zbirke turskih doku­ menata kod nas. Među njima nigdje nema spomena 0 dubrovačkoj zbirci turskih dokumenata iako je ona bogatija i poznatija nego velika većina onih koje on tamo navodi. Po čemu je značajnija kutubhana Karadjozbegove džamije u Mostaru, orijentalne zbirke Balkanskog instituta i Zemaljskog muzeja u Sarajevu, orijentalna zbirka Jugoslavenske akademije znanosti 1 umjetnosti u Zagrebu ili zbirka turskih rukopisa u posjedu Srpske kraljevske akademije u Beogradu? Ovdje ne mislim da potcjenjujem rečene zbirke, jer svaki dokumenat ima svoju vrijednost. Iz dubrovačkih turskih dokumenata mnogi su dosada spisi objelodanjeni i stavljeni naučnom svijetu pred oči. Na prvom mjestu istaknućemo poznato is­ crpno djelo o turskoj diplomatici od Dra Friedricha Kraelitza (Osmanische Urkunden in tiirkischer Spra'che aus der zvveiten Halfte des 15. Jahrhunderts, Akademie der Wissenschaften in \Vien, phil.-hist. Klasse, Sitzungsberichte 197 Band, 3 Abhandlung, Wien 1922), gdje su strogo naučno obrađena 24 turska dokumenta, od kojih su 22 iz dubrovačkog arhiva, s dobrim uvo­ dom u tursku diplomatiku kao i upozorenjem na bogatstvo dubrovačke zbirke turskih rukopisa. G. Dr. Ciro Truhelka crpi materijal za svoje lijepo i korisno djelo »Tursko slovjenski spomenici Dubrovačke ar­ hive« (Sarajevo, 1911 g.) iz dubrovačkih turskih dokumenata isto kao i g. Gliša Elezović za »Турскосрпске споменике Дубровачког архива« (Јужнословенски филолог, књ. XI, Београд 1931). G. Vladisiav Skarić za svoje istonske studije stalno upo­ trebljava turske dubrovačke dokumente isto kao i Dr. C. Truhelka. Ima još priličan broj naših ljudi koji su se više manje koristili i danas se koriste tom građom. Foređ toga poznat je rad i nastojanje Srpske kraljevske akademije u Beogradu na spremanju oko izdavanja jedne velike kolekcije turskih spisa naših sve do sultana Sulejmana Velikog, koje se djelo očekuje da izađe iz štampe. U njemu su dubrovački turski spisi zauzeli vidno mjesto. Kogod hoće da piše ma kakav pregled turskih rukopisa kod nas ili ako neko hoće da dadne pre­ gled rada na turskim dokumentima kod nas, potpu­ nost njegova rada ne da se zamisliti bez turskih dokumenata dubrovačkih. G. Dr. Fehim Bajraktarević, profesor univerziteta u Beogradu, u svom članku »L ’etat actuel des etudes islamiques en Yougoslavie« (u Revue internationale des etudes balkaniques, Tome I (3), Beograd 1936) govoreći na str. 244 o sakupljanju i publikovanju turske građe kod nas posvećuje, ne bez razloga, punu pažnju dubrovačkoj zbirci turskih dokumenata koja se čuva u Državnom arhivu u Du­ brovniku. O toj zbirci pisao je Friedrich Giese (Die osmanisch - tiirkischen Urkunden im Archive des Rektorenpalastes in Dubrovnik (Ragusa), separatni otisak iz Festschrift fiir Georg Jacob zum siebzigsten Geburtstag, Leipzig 1932), a spomenućemo i kraće stvari gg. D. Korkuta i R. Muderizovića u Glasniku Zemaljskog muzeja. O cijeloj turskoj zbirci pisao sam i ja u članku »Турски документи дубров. архива (Политика) broj 10816 od 10 jula 1937), a usput se svaki čas čuje spomena o njoj. J. Gelčić u svom poznatom katalogu arhivalija dubrovačkog arhiva (Дубровачки архив), Glasnik Zemaljskog muzeja, X X II, 1910) spominje njegove turske dokumente i ističe potrebu da se oni obrade. Ovdje je naša želja da dadnemo makar letimičan pregled radova iz područja dubrovačkih turskih doku­ menata kao dokaz velikog naučnog interesovanja za njih. Mislimo da je to korisno i za mlađe naše ljude koji se misle baviti izučavanjem turskih dokumenata kod nas. O njima ne mislimo govoriti opširno radi zamašnosti predmeta i zbog ograničenja prostora. Htjeli smo samo istaknuti veliko interesovanje kod ___________ _____________ 255 �О р г а н и з а ц и ја задругарст & а у Ј у г о с л а и и јм Социјално-економска структура становништва Краљевине Југославије; њен претежно аграрни и малопоседнички карактер упућују je на задругарство. Према подацима из пописа становништва 1931 године процентуална подела кућних старешина била je следећа: пољопривреда 75.9%, индустрија и занати 9.8% , трговина и кредит 3.2%, саобраћај 2% , надничари 1.4’%, војска 0.5% , јавна служба и слободне професије 3.5% , рентијери и пензионери 2.3%', разно 1.4%. Овај однос није много измењен ни данас, na ћемо стога у даљем прегледу остати при подацима >из 1931 године, јер са новијим подацима не располажемо. Тачно бројно стање становништва наше државе не постоји. Пописом из 1921 године утврђено je (у заокруженим цифрама) да je било 12 милиона, a пописом 1931 године 14 милиона становника. Годишњи прираст становништва износи око 200.000 душа. Ha основу те хипотезе крајем 1939 године Југославија треба да има 15,600.000 становника. Ha једну породицу отпада, према ранијим пописима, нешто јаче од 5' чЈ^анова. Из тога прпизлази да имамо око 3,120.000 породица. Ha основу тога и према процентуалној расподели дамаћинстава no професији излази- да од укупног броја становника живи од породица становника пољопривреде с 75.9% 11,840.400 индустрије и заната 9.8% 1,528.800 јавне службе и слоб. проф. 3.5% 546.000 трговине и кредита 3.2% 499.200 рентијери и пензионери 2.3% 358.800 саобраћаја 2 (% 312.000 надничарења 1.4% . 218.400 војних службеника 0.5% 78.000 разно __________ 1.4%_________ 218.400 Свега 100% 15,600.000 Према подацима Народне банке за 1937 годину укупан национални доходак износио je те године 44 милијарде и 22Q милиона динара, односно 2.871 динар на сваког становника просечно. Од укупног националног прихода на пољопривреду отпада 22 милијарде и 52 милиона динара, односно 49.9% , a пошто од пољопривреде живи 11,840.000 душа, значи да просечан приход на једног становника који живи од пољопривреде износи 1.860 динара, односно за 1011 динара мање него што износи општи просечни приход на једног становника у држави. Просечан приход осталих 24.1!% станов- naučnika za dubrovačke turske dokumente da se u buduće ne bi ova važna zbirka zanemarivala i da bi jo j se davalo ono mjesto koje jo j po njenoj vrijed­ nosti pripada. Uz to želja nam je bila da rečeni rad g. Olesnickog uputpunimo D u b r o v n i k , novembra 1939. F . Efendić 256 ника, који припадају другим професијама, из«ос.и просечно 6.710 динара, што значи за читавих 4.850 динара више него што отпада на једно лице које живи од пољопривреде. Да се не би предњи наводи погрешно протумачили треба одмах истакнути да национални доходак обухвата и новчани и натурални приход. Ha једног становника који не живи од пол>опривреде отпада месечни просечни приход од 559 динара, a на онога који живи од пољопривреде 155 динара. Да би ова жалосна слика била још потпунија треба додати да, према веродостојним подацима, у Југославији има преко 400.000 земљорадника који су потпуно пауперизовани и немају земље. Према подацима г. проф. Мирковића 51 % целокупне површине обрадиве земље држи у поседу, и данас после проведених аграрних реформи, свега 5% власника, a на 95% власника отпада свега 49% корисне површине. Према подацима Сузора код нас има око 800.000 радника, (око 600.000 мушких и 200.000 женских), пријављених у осигурање. Поред тога има око 50.000 рударских и око 400.000 пољопривредних радника. Просечни месечни доходак мушких радника износи око 640.— , a женских око 470.— динара. Занатлија има у делој земљи око 200.000. Према анкети коју je извршио Главни земал>ски савез занатлијских удружења просечан .месечни доходак једног занатлије износи око 800 динара. У овој социјалној групи има веома великих разлика у појединим категоријама занатлија. Има их, мањи број, чији je месечни доходак знатно већи, a има их, много више, чији je доходак испод просечног дохотка радника. Јавних службеника и пензионера има око 350.000 душа. Просечан месечни приход, према подацима из државног буџета, износи око 1200 Дин. на једног службеника. Сличан je положај и бановинских службеника и пензионера, којих укупио има око 25.000. Из предњег кратког прегледа социјално- економског положаја припадника сталежа, који сачињавају огромну већину становништва наше државе види се јасно да њихови приходи не достижу ни минимум потребан за одржање голе ексистенције. Из тога факта, онда, логично произлази и потреба . задружног организовања тих сталежа, пошто je задругарство један испробан и ефикасан систем, путем кога се могу у знатној и осетној мери побољшати животни услови припадника радног наи рода, на коме почива снага, будућност и одбрана наше земље. Уколико се пак овим савременим инструментом који крајеви, односно групације народа, више и правије послуже, утолико ће више бити обезбеђен њихов економски, na и животни опаанак. Задругарство je установа двмократска; приступ у његове редове није затворен никоме, осим онима код којих није пробуђена свест и сазнање о његовој потреби и моћи. �Задругарство се ствара и успешно развија само тамо где постоје објективни економски предуслови за то. Задруге створене без таквих предуслова брзо ишчезавају. Претходница садањем савремено организованом задругарству били су многи облици т. зв. обичајног задругарства, које се манифествовало у разним видовима: мобе, запреге итд. Пионири савре*меног задругарства међу Југославекима били су браћа Бошњак, Др. Крек, Светозар Марковић, Мих. Аврамовић и други. Задружни покрет до Уједињења развијао се под неједнаким условима у поејдиним покрајинама које сачињавају Југославију. Ради успостављања колаборације У раду и ради стварања повољнијих услова, путем заједничке акције, оснива се, на иницијативу М. Аврамовића, већ 1919 године Главни задружни савез Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, као врховна ревизисша оргакизација задругарства у нашој земљи. Међутим наше задругарство у разним крајевима државе делује и дал>е под неједнаким условима, јер, све до доношења Закона о привредним задругама, на територију наше државе рад задругарства био je регулисан путем, не мање, него 16 разних закона и других законских аката. Закон о привредним задругама ступио je на снагу 24 IX 1937. Дакле, после пуних 18 година дошло je коначно и после1- д$ге борбе до јединственог закона о привредним задругама. Главне одредбе закона сачувале су неприкосновена начела задругарства, која чине; темељ овоме социјалнопривредном и етичком покрету широких народних слојева. Принцип демокрације изражен je равноправношћу задрутара на скупштинама, где сваки задругар има само један глас без обзира на број уписаних удела. Тиме je подвучена већа вредност човека над капиталом. За оснивање задруге потребно je најмање 10 лица који могу основати задругу без ичијег претходног одобрења. Надзор над задругарством je многоструко обезбеђен: интерни путем надзорног одбора, скупштине, ревизионог савеза и Главног задружног савеза, a спољњи путем надзорног органа Мин. пољопривреде (за земл>орадничке задруге), Мин, финансија (за чиновничке задруге), Мин. трг. и индустрије (за занатске) и Мин. социјалне политике (за здравствене и радничке задруге). Свака задруга мора приступити у чланство једног ревизионог савеза, a сваки савез мора да ступи у чланство Главног задружног савеза, тако да je онемогућен даљи опстанак т. зв. »дивљих« садруга и савеза, чиме je уједно у великој мери онемогућена злоупотреба задружног имена. Рок за саображење закону, после продужења, одређен je најкасније до 24 септембра 1940 године. Наше задругарство je, преко Главног задружног савеза, у тесној организационо ј сарадњи са међународним задружним институцијама. Између нашег и бугарског задругарства постоји интимна идеолошка и пословна веза путем Југословенско-бугарског задружног института. Претставници нашег Главног задружног савеза узимају учешћа на Међународним пољопривредним конгресима који се одржавају сваке треће године. Исто тако ми смо заступљени на састанцима и скуповима међународне задружне омладине, задружне лиге жена и другим сличним установа!ма. Наш Главни задружни савез je у чланству Међународног задружног савеза у Лондону, у коме су окупљени национални задружни савези свих културних земаља. Према најновијим подацима Главног задружног савеза, бројно стање нашег задругарства, KpajeiM 1938 године, било je следеће: ревизионих савеза 37, локалних задруга 10.906, задругара у свим задругама 1,414.876. Ак,о се узме да на једно домаћинство отпада око 5 чланова породице, онда je крајем прошле године било у нашој земљи око 7 милиона задружно организованих људи, што претставља скоро половину целокупног становништва државе. По врстама постојеће задруге распоређене су овако: кредитне сеоске 4393, кредитне градске 519, набављачке (потрошачке) 2.530, радничке и занатске 159, млекарске и сирарске 240, житарске 169, виноградарске 162, воћарске 93, пчеларске 128, разне произвођачке 278, сточарске 568, живинарске 19, рибарске 111, машинске електричарске и штампарске 163, стамбене 124, осигуравајуће (већином за осигурање стоке) 182, здравствене 127, аграрне 498, вОдне 37, разне друге 326. Стање нашег задругарства одмах после светског рата, у појединим покрајинама, било je овако: У Србији je непријатељска инвазија опустошила целу земљу, na je и задружне установе готово потпуно збрисала. За време окупације ниједна задруга није радила, имовина, књиге, инвентар, a великим делом и некретнине задружне, су уништене. Уништено je све, осим високо развијене задружне свести, коју je српски сел>ачки народ собом понео у изагнанство, и која je била најсолиднија база за брзу обнову задругарства после рата. У крајевима Јужне Србије, која je до 1912 годиие била под турском влашћу, задругарство je било готово потпуно непознато. У Црној Гори до пред Балкански и Светски рат почело се тек нешто радити на раззоју задругарства. Одмах после рата приступа се обнови задружонг покрета у овим крајевима, као и на канцентрацији целокупног српског земљорадничког задругарства: у Србији, Јулшој Србији, Црној Гори, Војводини, Босни и Херцеговини, Далмацији и Хрватској. Главни савез српских зеиљорадничких задруга, на чијем челу стоји највећи пионир нашег задругарства, Михаило Аврамовић, уједињује се са Савезом српских земљорадничких задруга у Дубровнику и истоимешш савезом у Загребу. Касније долази до отцепљења онога дела задруга бившег Савеза q)n. земљ. задруга, који ради на подручју Војводине у посебан Савез српских земљ. задруга у Новом Саду. У самом Главном савезу српских земљ. задруга, води се дуга и жучна борба између »старих« и »младих« (Јагодинци), који 1928 године преузимају целу организацију у своје руке и воде je све до данас. Главни савез српских земљорадничких задруга у Београду, данас je бројно најјача организација земљорадничког задругарства. Поред Главног савеза с. з. з., који je матична, ревизиона и кредитна централа овог задругарства, делује у његовом склопу неколико специјалних главних задруга: набављачка, кредитна, произвођачка и сточарска задруга, затим два филијала (У Загребу - 257 �и Скопљу), Задружна клаоница у Запрешићу и две шта.мпарије (у Београду и Загребу). Савез издаје свој недељнм лист »Земљорадничка задруга« у 40.000 примерака и полумесечник »Млади задругар« у 5000 примерака. Задруге-чланице Главног савеза с. з. з. распрострањене су no целој земљи, изузев Дравске бановине, и то: Моравска бановина 1.272 задруге, Дунавска 915, Дринска 504, Вардарска 341, Хрватска 298, Зетска 105, Врбаска 51; свега 3.486 задруга. По облицима ове задруге расподељене су овако: набављачке 1.732, кредитне 1.099, сточарске 281, житарске 91, пчеларске 69, виноградске 55, воћарске 30, рибарске 16 и разне 113; свега 3.486 задруга. Укупан број домаћинстава у овим задругама био je прошле године 243.670, уплаћени удели свих задруга код Савеза износе 6,547.000 дин., издати зајмови (1938 г.) 116,343.000 дин, укупни промет близу 3 милијарде динара. Најстарије земљорадничко задругарство код нас je словеначко. Прва задруга основана je још 1856 у Љубљани. Словеначко задругарство покренуто je и вођено поглавито ради одбране национално-привредних интереса Словенаца против германског надирања. Данас je у Словеначкој најјачи задружви савез Задружна звеза у Љубљани, к о ја . je основана 1894 године, има у чланству 726 задруга са 144.000 чланова, уплаћени удели износе Дин. 1,712.000.— , потражује од задруга Дин. 8,484.000.— , на улозима HM-i преко 250 милиона динара; укупни лромет у 193 3 год. износи 1,727 милиона динара. У чланству овога савеза има 314 ч:еоских кредитних задруга, 24 градске кредитне задруге, 96 набављачких, 21 занатска и радничка, 42 млекарске, 10 виноградарсиих, 59 сточарских, 74 машинске, електричарске и штампарске, 39 станбених, 20 водних и 27 разних задруга. У чланетву овога савеза налази се Господарска звеза преко које се обављају робни послови за савез и задруге, затим Звеза млекарских задруга у Крању, једна од најнапреднијих установа своје врсте. Ова задружна организација je под јаким, готово искључивим утицајем словеначке клерикалне странхе (Др. Корошца), као што je под утицајем либерала други задружни савез у Љубљани — Звеза словенских задруг. У уској финансијској и органској вези са о.вим савезом стоји задружно-господарска бонва у Љубљани, која има своје афилијације у неким већим центри.ма ван Словеначке. Звеза словенских задруг у Љубљани, je старији задружни савез, основан 1883 под именом »Звеза словенских позамлниц« у Цељу (браћа Бошњак). Данашње своје име добио je овај савез 1907 годи>не. У чланству има 385 задруга, и то: 134 сеоске кредитне задруге, 26 градских кредитних кредитних задруга, 31 набављачку, 19 занатлијских и радничких, 29 млекарских, 14 произвађачких, 20 сточарских, 52 машинске, 21 станбену, 17 водних и 23 разне задруге. Укупни број задругара 92.000, уплаћено удела Дин. 352.000.— , дуг задруга Дин. 1,872.000.— , улози Дин. 11,138.000.— , укупви промет 432 милиона динара. (Свршиће се) Ахмед Кемура, Београд J e d a n in te r e s a n ta n s l u č a j isz p r o š lo s ti s u d o v a n ja š e rija ts K itj s u d o v a u n a š im K r a je v im a U mojoj kolekciji turskih rukopisa nalazi se ferman*) sultana Ahmeda III., izdat u Carigradu počet­ kom zilhidžeta 1119 godine po Hidžretu, koji u prevodu glasi doslovce: T ugra Pretstavniku kadija i sudaca, rudniku vrsnoće i plemenitosti Našem M uli, sarajevskom kadiji — visila mu se vrsnoća! — čim prispije uzvišeno carsko riješenje, neka je poznato: Posjednici carske zapovijesti — stanovnici Neret­ vanske župe žalili su se m ojoj sretnoj kapiji, i ako je zabranjeno da mještanin bude kadijom (u svom rod­ nom mjestu) lice, koje se naziva Ibrahim, i ako je mještanin, svakog kadiju, koji dođe, prisili na otstup i on primi zvanje šeriatskog sudije dotične župe, te smiješavši se s plemićkom klasom prouzrokuje da se od sirotinje protupravno primaju pare, a on sam za hudžete i druga riješenja prima takse, više nego su propisane zakonom; dalje, kad se dva protivnika *) O vaj sam ferm an n ašao k o d p oro d ic e H a sa g ića u S eon ici. 258 obrate tužbom, uzima mito od onoga koji nema pravo, i štiteći tu stranu, vrši nepravdu, pa i ako je jedanput izdavana časna zapovijest, da se ne smije miješati u sudske poslove, protivio se mojoj zapovijesti, po­ novo je kadijom i dalje vrši nasilja i nepravde. Iz­ vješćujući navedeno, žalioci su molili da se izda moja carska presuda, kojom se svrgava dotični s kadijskog zvanja i kojom se zabranjuje njegovo daljnje uposlivanje u sudskoj službi, uslijed čega zapovijedih: čim prispije moja časna presuda, pomno izvidite navedeni predmet, i vidite, ako je onako kako se izvješćuje, u danima sreće nije moje časno zadovoljstvo, da se čini nasilje ma kome, zabranjeno je mještaninu biti kadijom (u svom rodnom mjestu), svrgnite spome­ nutog s kadijskog zvanja i ne uposlujte ga u sudskoj službi! — Od danas ne dozvolite nikome, da vrši posao protuzakonito i protiv carske zapovijesti, te nedajte povoda da se radi navedenog predmeta po­ novo odašilje moja zapovijest!. Ovako znajte i oslo­ nite se na časne znakove! �Služeći u Konjicu kao šeriatski sudija, putovao sam jednom prilikom u selo Ugošću, koje se nalazi na desnoj strani rijeke Neretve, sjeverozapadno od Konjica, od kojeg je udaljeno kojih 7—8 kilometara. Put u ovo selo vodi preko željezničke stanice, uspinjući se sve više i više do sela Homolja, a odatle skreće na sjeverozapad do navedenog sela i dalje prema selima bivšeg tuhobićkog džemata, od kojih neka dopiru do Bitovnje planine, s njene istočne strane. Nekako na sredini puta između navedena dva sela, koja su udaljena jedno od drugog po prilici 3—4 km. proteže se iz sjevernog pravca prema dolini Neretve osrednja uvala, obrasla dijelom niskom šu­ mom (šikarom), a dijelom hrastovinom i visokim drvećem. Prešavši ovu uvalu i izašavši na onisku kosu, koja je obrubljuje s njene desne strane, opazih poniže puta na nešto uzvišenijem mjestu, kabur sa dosta lijepim nišanima, obilježen otesanim kamenjem. T o me iznenadi, pa upitah pratioca, je li mu poznato, čiji je to kabur i zašto je baš tu na tako pustom mje­ stu, udaljen od naselja na svaku stranu 1—2 km, na što mi on ispriča, da je to kabur nekog kadije, kojeg su dočekali hajduci tu u uvali, umorili ga i opljačkali. Nije mi znao kazati, kako se je zvao taj kadija, niti kada se je dogodila njegova pogibija. Po povratku u Konjic raspitivao sam se o nave^ denoj pogibiji, na što mi je ispričao čestitih i mnogo poštovani Arif ef. Džumhur od prilike ovo: Spomenuti kadija bio je kadijom Neretvanske župe (onaj dio konjičkog sreza, koji se nalazi na des­ noj strani rijeke Neretve). Bio je porijeklom iz sela Bulatovića, bivšeg tuhobićkog džemata iste župe. Naveo je njegovo prezime, ali nije znao kako mu je bilo ime). Često je odlazio rodbini u Bulatoviće i redovito je vodio sa sobom psa. Prilikom jednog takvog putovanja dočekaše ga hajduci u navedenoj uvali, umoriše ga i opljačkaše. Pas je odnio jednu njegovu firalu u Bulatoviće, i kad su to vidjeli nje­ govi rođaci, dosjetili su se da se dogodilo neko zlo, pa su ga odmah pošli tražiti. Našavši ga u navedenoj uvali — umorena i opljačkana, stvar su prijavili vla­ stima i nakon izvršenog sudskog očevida, pokopali su ga na navedenom mjestu. Kad se to dogodilo, nije znao kazati, dodavši da se to dogodilo po pričanju starih ljudi — davno. Drugi su mi opet pričali, da su u Konjicu sjedila dvojica kadija, jedan za Neretvansku župu sa sjedi­ štem u Neretvi (dio Konjica, koji se nalazi na desnoj strani rijeke Neretve), a drugi za Neretvansku župu mostarskog sreza sa sjedištem u Belgraddžiku (K o­ njic s lijeve strane rijeke Neretve). Jednoga dana prvi je otputovao u selo Bulatoviće zvaničnim poslom. Isti taj dan stigli su iz Travnika mubaširi (sprovodnici) s dželatom, donesavši sa so­ bom katul-ferman (zapovijest o smaknuću), na temelju kojeg su imali smaknuti ovog drugog (konjičkog) kadiju zbog neke teške krivice. Doznavši ovaj za sadržaj fermana, snađe se i sa svojim prijateljima uvjeri mubašire, da se isti ferman odnosi na onog (neretvanskog kadiju), uputivši ih putem, kojim je on otputovao. Oni su pošli za njim i gdje su ga stigli ili sreli tu su ga smaknuti. Nije li, možda, ovo onaj kadija o kojem je riječ u citiranom fermanu? Buturović Derviš Bulbulovićevo delo 0 Kemalu i Turskoj Tu skoro izašla je iz štampe knjiga Edhema Bulbulovića »Turci i razvitak turske države«. T o je jedno zamašno historijsko i sociološko delo, koje svoj predmet obuhvaća i prikazuje sa svih važnijih strana. Sta je pobudilo pisca da se da na taj veliki posao? Pre svega velika ljubav prema turskom na­ rodu, kojom odiše svaka stranica knjige. A kako g. Bulbulovića vežu i za svoju vlastitu grudu ne samo topli patriotski osećaji nego i jedan viši socijalni ideal, to je bilo naravno da on objekte te svoje ljubavi pretstavi što bliže i intimnije jedan drugom. Radeći u takvom duševnom stavu, ovog puta je turski narod pretstavio nama. T o je delo bilo tim potrebnije što je trebalo ispraviti i mnogo krivo učenje o Turcima, koje se jo š uvijek nalazi po mnogim udžbenicima historije. »Preko hiljadu godina trajala je borba za prevlast između islamskog i hrišćanskog svijeta pomračujući razum i zaslepljujući oči na obje strane. Historičari hrišćanstva, zadojeni fanatizmom i mrž­ njom koju potpiruje crkva protiv Islama, prikazivali su Turke, predvodnike muslimana, kao divljake koji uživaju u klanju i razaranju. Historičari Islama pak, očajni i ogorčeni protiv hrišćana nastojatli su da za­ metu trago.ve prošlosti svih muslimanskih naroda u vremenima prije Islama, pa ni Turcima nisu ostavili ništa drugo osim ratne slave, junačkih podviga i svijetlog oružja u borbi protiv hrišćana«, tako da nam pisac generalno objašnjava ta kriva učenja rečima turskog državnog »Društva za proučavanje turske historije«, iz predgovora njegovoj velikoj turskoj historiji. Na taj način knjiga će poslužiti historijskoj istini i doprineti razvijanju dobrih i srdačnih odnosa između Jugoslavena i Turaka. Međutim, za našu užu jugosu.vensko-muslimansku sredinu delo g. Bulbulovića in a jednu naročitu vrednost: piščev poznat stav smelog, slobodnog ali objektivnog kritičara i prema onim našim mnogim shvatanjima konfesionalne ili socijalne prirode koja su uvek dosada smatrana takoreći neprikosnovenim 1 nedostupnim za kritiku uopšte. Drugi rečima, knjiga je pisana u duhu kunalizma. Uostalom opravdanost takvog stava leži u samoj stvarnosti, u postignutim rezultatima današnje Turske i u njihovi poređenju sa stanjima ostalih muslimanskih država. Knjiga je podeljena u pet delova sa 60 poglavlja. Na kraju je dodat bogat prilog ilustracija. O v o su naslovi pojedinih p og lav lja: I d io : Porijeklo T u rak a — U lo g a T u ran aca u opštoj historiji i kulturi svijeta — Tu rsk e d ržave Srednjeg vijeka. II d io : Islam i T v r d : A ra ­ b ija i A rab ljani — M uhamed — K uran — Principi i suština Islam a — Teokratska arapska republika — O majidi — A n d alusko islamsko carstvo — A b asidi. — Prevlast T uraka — Slava Islam a — T ragika Itln n u — T ursko seldžučko carstvo i borba između istoka i zap ad a — Slanje Turaka krajem Srednjeg vijek a — D žengiz — Tursko babursko carstvo u Indiji. III d io : Osmanlijsko tursko c a rctv c : Postanak osmanlijskog car­ stva — Eviropa krajem Srednjeg viieka — Razvitak osmalijskog carstva — P reok ret u Ev ro p i — P eriod zastoja osmalijskog carstva — E v ro pa na prekretnici i/.među N o v o g i N ajn ovijeg vijeka — Raspadanje osmanlijskog carstva — E v ro pa X I X stoljeća — Tu rsk a u znaku buđenja — Era tanzimata — P re­ vrat M ladoturaika — T eokratska turska m onarhija — Turska književnost X I X stoljeća i njena u loga u nacionalnom buđenju - 259 �Turaka — Svjetski rat — M ustafa K em al — B o rb a z a n eza­ visnost — Revolucija — U k idanje m onarhije. IV d io : Kemalistioka Turska republika: Proglašenje republike — Ukidanje halifata — M irovni ugo vo r u Lozani — P red novim zadaćam a — Velika n arod n a skupština i zak on od avstvo — U p ra v a i sudstvo — K ultura i p rosvjeta — N arod n i d om o vi — U m jet­ nost — Štampa — P reob ražen je psihe i naravi Tu rsk e — Finansije — K apital i b an k arstvo — P oljop rivred a — H id ro­ grafija — K lim atografija — Šu m arstvo — A g rarn a politika — Rudarstvo — S aob raćaj — Ž eljezn ice — Pom orska p lovidba — Trgovina — Industrija — P eto go d išn ji plan — N a ro d n o zdravlje — K om unalna politika i sam ou p ravn i p oslovi — Struktura i fizionomija Turske — G e og ra fija — A d m in istrativn a podjela — D em ografija — C a rig ra d — A n k a ra — T u rizam . V d io : Poliiička T u rsk a: O blik vlad avin e i d ržavn o uređenje — N a ­ rodna republikanska stranka — T u rsk a u svjetlu savremenih socijalnih p rob lem a — D ru štv o i d rž a v a . D u ša i duh. G om ile, Politika i filo zofija, D em ok ratija i au tok ralija — Kemalistička revolucija. N jen k arak ter. N je n fak tor, N je n a strategija — Kem alizam . P rop ag an d a k ritik a i o d b ra n a kem alizm a — Stav Turske prem a p olitičk oj situ aciji E v ro p e — Ju go slav ija i Turska — N ek ro lo g — Ism et In on ii — Slike i 4 karte. Iz tih se naslova vidi da je knjiga g. Bulbulovića zahvatila ogroman historijski materijal. Ona ga, stoga, nije mogla ni prikazati u potpunom kontinuitetu do­ gađaja sa političkog, socijalnog i uopše kulturnog gledišta. Međutim, to nije bila ni namjera piščeva. Njegov duhovni stav prema historiji obeležen je, razume se, njegovim opštim gledanjem na svet. T o gladanje je, čini mi se, idealizovani materijalizam, ,u filozofskom smislu. Prema tome je pisac i u sociološ­ kom gledanju na sve marksista, ali marksista k o jL ljudski um ceni nadasve, kao najveću čovječju vrednost. Stoga je za njega glavni problem države u tome da pravilno reši spajanje slobode naroda sa snagom države i autoritetom vlasti. U njegovim opštim raz­ laganjima o tom problemu kao i srodnim političkim i socijalnim pitanjima, ima originalnih i dragocjenih zapažanja. G. Bulbulović konstatuje da u današnjoj kemalističkoj Turskoj ima najviše izgleda za pravilno rešenje rečenog problema i to nam objašnjava nje­ govu ljubav za današnju Tursku. A takva ljubav može dati samo pozitivno delo, jer voleti neki narod kao narod, i to rasno tuđi narod, to može bi osnovano samo u idealnim pobudama, a idealne pobude hoće iskreno da koriste opštoj stvari. U slučaju g. Bulbu­ lovića te su pobude bile i tako jake da su nam dale jedno zaista vredno delo u kojem će se svačiji duh moći obogatiti mnogim saznanjima. Pored toga knjiga je pisana i lakim ubedljivim stilom, i onda kada zalazi u najdublje probleme. T o je jedna od značajnih prednosti u ovo doba koje čoveka zamara i kinji tolikim mizerijama današnjice i teškim brigama za sutrašnjicu. *** G. Edhem Bulbulović je i pre ove knjige bio poznat našoj javnosti po svojoj publicističkoj delatnosti. 1926, njegova brošira »Sveislamski kongres i pitanje hilafeta« bila je dobro zapažena ne samo u laičkoj publici nego i kod takozvanih stručnjaka tih problema. U onih desetak brojeva »Reforme«, koju su 1928 izdavali naši reformisti, Bulbulićeva saradnja je bila stalna i cenjena. 1933 izdaje broširu »Nacio­ nalizam i muslimani«, u k o jo j uspešno izvodi sintezu nacionalizma i islamskog verskog osvedočenja. Posle toga bio je kroz par godina redoviti saradnik lista »Islamski Glas«, i to je nasmelije istupao u tretiranju naših i verskih socijalnih problema. T o je tim zna­ čajnije što je taj list bio na konfesionalnoj osnovi i pun obzira prema tradicionalnim verskim našim osećanjima. Kao idealista i reformista pokazao se g. Bulbu­ lović i u toj knjizi »Turci i razvitak turske države«, koja se može najtoplije preporučiti svakome ko se interesira tim problemima. Knjiga se može dobiti i kod samog pisca, koji je u građanskom pozivu činovnik O U Z O R -a u Sa­ rajevu. Dž. S. D r. IB R O B R K IC : Qd kamena... do kamena” УУ D R A M A U 5 S L IK A S L IK A II . - (FR A G M E N T ) B o g a to p ro strta i u ređ en a so b a A d em b eg ove kuće. N a zidu zem ljopisna k arta. V rijem e: 1908 godina. PO JA V A V. ( N A I L A I H A M Z A ), Z A T IM AD EM BEG) A D E M B E G : (p o ja v i se n a vratim a, go rd i n am ršten ) Š ta je t o ? S ta se o v o d o g a đ a u m o jo j k u ć i? Š ta rad ite v as d vo je sami o v d je ? H A M Z A : (sm eten o) N išta A d em b eže. A D E M B E G : K a k o n išta 1 A što si to razap eo n a z id u ? š t o je t o ? H A M Z A : O v o je geografsk a k arta. A D E M B E G : A šta će t u ? H A M Z A : P ok azu jem N aili. A D E M B E G : A k o ti j e rek ao, k o ii d o z v o lio ? H A M Z A : N isam ni p om išljao d a b i se ti m o g a o n alju titi ako pokažem i N aili m alo o d o v o g a što sam j a u školi n au čio. A D E M : (p o k a ž e ru k om n a v r a ta ) N a p oljel H A M Z A : Z a što A d e m b e ž e ? A D E M B E G : Jo š p ita š ? Ti,1 u m o jo j kući, m o ju k ćer d a učiš švapskim b esp oslicam a 1 N A I L A : N ije on k riv, b a b o , n eg o sam ja k rivac i m ene grdi a ne njega. A D E M B E G : T i umukni i vu ci se tam o u k u ć u ! O d m ah ! N A I L A : (ok lijevaju ći1 od la z i). H A M Z A : N ije o n a ništa k riva. A k o tu im a neke k rivice, on d a sam ja k rivac, a n e o n a ! A D E M B E G : K a k o nem a k rivice, b o la n ? O d m o je k u će si n a­ p ravio p ravu švap sk u školu. H A M Z A : T o je sam o o n a k o . . . A D E M B E G : š u ti i n e p ravd aj s e ! N eću j a d a se o m ojoj kući p o čaršiji g o v o ri k a o d a je op činjen a sihijrima, k a o d a je šejtan u šao u n ju. T i si k riv z a t o i zaslu žio si d a te o v ak o zgrabim za p rsa (u h v a ti g a ob jem a ru k am a za p rslu k ) i bacim d olje n iz stepenice da s e razb iješ o k aldrm u k ao b ard ak . (tre se g a ) R azu m iješ li? H A M Z A : A k o je m o ja k riv ica tolik a i ak o m o jim postupkom zaslužujem tolik u k azn u , o n d a m e b aci, a l i . . . A D E M B E G : (lju tito ) K ako ne zaslu žu ješ? O tk u d a ti tolika slo b o d a d a sam u sob i ostan eš s a d jevojk om , m ak ar ti bila �sto puta kom šinica? muškarac. O na je žensko, a ti si od ras'ao H A M Z A : N isam ni pomislio d i tu i n a nešto, što bi moglo naškoditi njezinom i tvom e ugledu, nešto, što bi je m oglo osram otiti k ao žensko biće, tim više, š 'o sm o još k a o mala d jeca uvijek bili zajedno. D U D IJA : Otkud ti takva riječ: Kakva sram ota? Cime će osram otiti? S ta je učinila? (e A D E M B E G : (Iju tito) Z a r ne vidiš ili nećeš da vidiš? D U D I J A : P olah k o, ne viči toliko, zar mora čitav komšiluk čuti tvoju viku. A D E M B E G : N eka čuje čitav svijet. S to je meni stalo. A D E M B E G : S to si ostao s njom e u sobi sam ? D U D I J A : A k o se sastanu, sastanu se kao djeca, zabavljaju H A M Z A : P ou čavao sam je geografiju. se... A D E M B E G : Z a r i ti? A D E M B E G : A , što će joj to b olan, š to ? H A M Z A : Da u školu. nauči, da sazna i o v o štogod, kad ne ide u H A M Z A : N e m ora postati ni sudac ni učitelj, to će joj biti od k orist} u životu. A D E M B E G : (iro n ičn o) O d k oristi? I, ti si se n ašao d a je učiš onom e od čega će on a imati koristi. T i se više brineš za nju n ego li ja , njezin otac. Ti si joj viši prijatelj od mene. S to baš ti, da se toliko brineš za n ju ? S to ti je o n a ? J e li sestra? A D E M : (k ao izvan sebe) S to kažeš, što b o la n ? O drasli smo tu zajedno. K uća uz k u ću , vrata uz vrata. Zagledali sm o se i zavoljeli. A D E M B E G : (p oju ri prema njemu) Izlazi mi iz kuće dušmaninc, dok te nisam svega sasjekao k a o . . . kao . . . A D E M B E G : H am za mi je sam sve rek ao. Meni u oči rekao. D U D I J A : N išU ne z n a m ... ništa. A D E M B E G : Znam ja. Zovni mi je ovam o da je ja pitam! D U D I J A : N e rezili je više, tako ti B o g a! A D E M B E G : H o ću da razgovaram s njome. D igao si se na svoje rođen o dijete k ao na dušmanina, kao d a je i kuću, ne daj b ože, zapalila. A D E M B E G : Zapalila m i je obraz. D U D IJA : Posavjetuj je, uputi je. A D E M : D e , prestani tu , dosta mi je m oga jada i brige. Zovi H A M Z A : Stani A dem beže! Saslušaj me n ajprije! A D E M : N eću da te slušam. Z a r te nije stid meni o tome go v o ­ riti, bezobrazniče jed an? H A M Z A : Ti si me pitao, beže, a ja sam ti go vo rio istinu. A D E M : Ja , bezobrazna li stvora, b ože m o j! tvo jo j sob i, na tvoje oči, a ti ne vidiš kao da si slijepa i gluha. D U D I J A : N išU vidjela nijesam tako mi A llaha! D U D I J A : Z v aću je, ali te molim da je ne grdiš i ne karaš vi£e, nego lijepo postupaj s njome, kao sa svojim djetetom. H A M Z A : J a je volim , Adembeže. HAM ZA: D U D I J A : S U ću ja. A D E M B E G : Puštaš je da ti ašikuje s njime u tvojoj kući, u A D E M B E G : Radi čega će joj to zn an je? D a neće počem p o­ stati učitelj ili sud ac? je ili ću je sad ja zvati. D U D I J A : E v o , evo, ja ću je zvati, ne srdi se. (o d e). Odlazi! odmah, P O J A V A VII. jer ak o ne odeš zlo će b iti! (v iče ) Dudija, o D u đ ija! — (priđe vratim a) A m a, gdje ste se zavukli pa ne čujete ovu bruku i sramotu. (A D E M B E G I N A IL A ) N A IL A : (u lazeći plašljivo) Z v ao si me babo. H A M Z A : (od e). A D E M B E G : O vam o h od i kćeri nijedna! N A IL A : (p riđ e) B a b o, ak o ćeš me ružiti, onda te molbu da me radije ubiješ, jer me tvoje riječi biju gore od ikakve P O JA V A V I. (A D E M B E G I D U D IJA , Z A T IM N A H A ) puške. D U D IJA : (u zbu đ en o) S ta je ako B og a zaadeš, šta si digao A D E M : Priđi ovam o bliže, kad ti velim! galam u? Č itav si komšiluk uzbunio. A D E M B E G : Sta ml je. A gdje si ti? N A IL A (p riđ e) E v o . D U D IJA : S to ću ti ja. Imam posla pune ruke. V alja A D E M B E G : (pokazuje na kartu) S U je ov o ov d e? ručak spremiti. A D E M B E G : Zavukla si se tamo u kuću, pa i ne znaš šta se ovamo događa. D U D IJA : Sta se d og a đ a ? S ta ti j e ? A D E M B E G : K uća ti ee pošvabila, a ti, k o bajagi i ne znaš. D U D IJA : Sta ću znati i otkud ću saznati. A D E M : (p rek om o ) S ta će H am za u m ojoj k u ći? N A I L A : Zem ljopisna k arU . A D E M B E G : S to pokazuje on a ? N A IL A : Prikazuje zemlje i države. A D E M : D o b ro. S U je o v o o v d e? N A IL A : O vo je Velika Britanija. A D EM : A ovo? N A IL A : O vo je ovdje Francuska, A D E M : A , Turska gdje je ? pazim, da ga pogostim k ao svoga . . . A D E M B E G : Sta će on nasam o sa N ailom u so b i? A D E M : G dje je C arigrad ? D U D IJA : Z ar nisu iz m alena uvijek bili zajedno. Z a r tu Ima n ešto hrđavo. H ajd e b oga ti, ne griješi se! A D E M : B aš ovdje na kraju? A D E M B E G : (Pokazuje na geografsku k artu ) A , što je o n o ? D U D IJA : (n e snalazi se) O tkud ja znam. N e znam, bogm e, k ao ni ti. A D E M : N e zn aš? A što ei joj m ati? S to je ne paziš, jadnice, da ti ob raz ne izgubi? D U D IJA : S to zboriš., što li ti je d an as? A D E M B E G : Meni se sm rklo zbog Švabe i ne znam kuda hodam, a u mojoj kući, m oja kći, u ovim teškim danima, hoće da me osramoti. i Njemačka, o v o ovdje Bosna. D U D IJA : N e znam ni da je u šao. P a ak o je I ušao nije mu pirvi put. Komšija je. J e si li mi sto puta rekao da ga pri­ N A IL A : E v o je ovdje. N A IL A : E v o ga. N A IL A : Tu je. A D E M : A , kuda ide put do njega? N A IL A : Zašto pitaš b a b o? A D E M : Mi ćemo tam o seliti. N A IL A : Sasvim ? A D E M : Sasvim. N A IL A : Zašto b a b o ? (N a polju cdjekne top ). A D E M B E G : Z ar te nije Hamza n au čio? Z ar ne čuješ topove što objavljuju da je Bosna zauvijek postala švap d ca. . . 261 �AHMED M URA DBEG O VIĆ: JVa SBožjem putu DRAM A U 3 ČINA (N a s ta v a k ) D R U G I C IN Scena k ao u p rvo m e čin u . V rijem e je p red akšam om . Slabi sunčevi traci p ad aju k o so u p ro s to r. N a sredini sobe otvoren m ali sand u čić s b egovim pismima s puta. Lejla, N ajla i Esm a d olaze šuljaju ći se n a scenu i go v o re tihim, prigušenim glasovim a. N a sred in i scen e, razm ak n u to d esno i lijevo, p o jedan peškun z a sjedenje. 1 . P R IZ O R L E J L A : (O svrću ći se op rezn o u n a ok o lo ) Jesm o li s am e ? E S M A : (P rig u šen o) S vu d a sm o gledale . . . N A JL A : N ik o ga nem a. L E J L A : A m a jk a ? G d je je o n a ? E S M A : T am o u s o b i . . . L E J L A : (P ritrč i p ročeljn im vratim a k ro z h od n ik i osluškuje d ok se izn utra ču je glas A rifin : Ellah u ek b erl E lla h u E k b e rl U č i K u r-an . N A J L A : O d nje sm o sigurne. L E J L A : (V raćaju ći se n a tra g ) A li sn a h e ? D a on e otk le n e iz b iju ? E S M A : Snahe usp avlju ju d jecu na krevetku. N A J L A : D u g o se n e će od njih rastav iti. L E J L A : M o g . . . a š i k a . . . P s t! T ih o ! O vam o d o đ ite! (P o v u če ih n ap rijed o d d rven e og rad e). O vd je ćem o m oći lakše go vo riti, je r svak u mi riječ prate. G ov orite sa d a ! A li po istini i p o duši, je r nikom u više ne vjerujem i u svačije riječi s u m n j a m ... S ta ste go vorile sa C a m d lo m ? ... E S M A : D o b ro n as slušaj I N A J L A : I svaku nam riječ p ra ti. . . E S M A : I ne prekidaj nas dok ti m i sve ne kažem o. L E J L A : D o b ro , šutiću. I n e ću vas prekidad. N A J L A : C am ilbeg ti poru ču je po n a m a ... L E J L A : (Z a b o ra v i n a čas svoje obećanjle i sv a u zru jana) Š t o ? Š to vam p oru ču je? E S M A : E to v i d i š ... N A J L A : O dm ah n as p r e k i d a š ... L E J L A : D o b ro , neću v iš e ! K a o rfba ću šutiti. E S M A : Cam ilbeg ti p o r u č u j e ... N A J L A : K ad večeras d o đ e . . . L E J L A : (K a o van sebe) Z a r će on ov am o d o ć i! O n u n ašu k u ću ! S veti B o ž e . . . E S M A (N estrp ljiv o) B u d eš li nas prekidala . . . N A J L A : N ećem o d o riječi d o ć i . . . L E J L A : Šutiću, šudću, sam o g o v o rite! E S M A : K ad d o đ e ... N A J L A : R ek ao je L E J L A : Š to ? E S M A : D a budeš p r i p r a v n a ... L E J L A : N a š to ? N A J L A : N a sve. L E J L A : (Ja v lja se p o n o v o sum nja u n joj) K a k o na s v e ? V i n ešto s k riv ate? N e usuđujete se da k a­ žete predam nom . . . Č e k a jte ! Č ekajte 1 (Id e k o rak d va ispitljivo prem a n jim a). N e uhađate li vi m en e? D a vas nije ko p oslao ovam o da njuškate n ešto o k o m e n e . . . ? K o vas je sprem io re c ite ! Sm jesta da mi o d g o v o rite! L E J L A : (Ž iv lje) E S M A : S p rem io n as je, d abom e da mas je s p r e m i o ... A S afet i Is m e t? M o ja b r a ć a ? Š ta je s n jim a ? E S M A : O tišli su u grad. L E JL A : K o? N A J L A : Jo š se nisu p ov ratili. L E J L A : Ili k og od d ru g i? L E J L A : A h d a, E S M A : A k o dru gi, han u m a? sjećam se t O tišli su d a se rasp itaju o ocu . Z ašto n am više n e d olaze pism a od njega. E S M A : I kakvi se to glasov i o n je gov oj sm rti šire. L E J L A : (Z g ra b i g rče v ito Esm u z a ram en a) N A J L A : R ekle sm o ti: tvoj ašik. L E J L A : M oje s n a h e ! M oja b raća 1 Ili snaha M in a k oja sve to m ud i zakuhava u kući. N A J L A : Z a b o ga han u m a! O njegov oj sm rd i Z a š to si t o re k la ? Z n a š d a o tom e n eću da slušam. M oj o ta c n ije m rta v. O n će se u sk o ro p ov ra d d L E J L A : (O štrije ) Z a r vi m islite k u ći! I spasiće m e o d v a s , od m o je b ra će , od m o jih sn a ­ h a . . . od m en e sa m e ! Išču p a će ov aj og an j š to se u meni g o v o ri i douškuje. E S M A : (Iz a z va n a ) gom ila od n je g o v a od laska i h oće da m e u p e p e o stvori. d a ja ne znam što se u o v o j radi, K o šta d ou šk uje? O h , kad b i v i z n a l e . . . A li v i ništa n e z n a te ! V i njuškate sam o ! Id ite o d m e n e ! O d la z ite ! (Z a s ta n e ) N e , č e k a jte ! N A J L A : Z a r m i? G o v o rite ! O čem u se d akle r a d i ? N A J L A : I k rijem o te o d drugih k ao zm ija noge. N A J L A : O tv o jo j sreći kući . E S M A : P a mi teb i jedinoj d onosim o poru k e o d C am ilb ega . . . L E J L A : (Ž iv lje ) E S M A : D a ispružiš ru k u sam o i iimaćeš sre ću ! U o v o j se k u ći ništa d ru go ne rad i nego v reb a n a m e ko N A J L A : P red tob om je on a. E S M A : T reb a sam o rije č d a rek n eš . . . na divlju zvjerk u . Š uljaju se zam nom , u h od e m e gdjegod m ogu, prisluškuju što govorim , ispituju ku d a idem . P a sad N A J L A : I sve će b id što ti h oćeš. L E J L A : R iječ v elite ! K ak v u rije č i I o k a k v o j t o sreći g o v o ­ i to što ja mislim l D a li se u svojoj od an o sti prem a ocu k ole b a m ! N e sm išljam li da ga izd am ! N e kanim li da rite ? S to h oćete od m e n e ? G o v o rite ! K a z u jte ! N e m učite pobjegnem k u d a ! I meni jie to već do grla d o š lo ! N e m ogu više da izd ržim ! P a im to nije d osta, v eć i vas, e v o , k me v i š e . . . E S M A : Mi sm o ga vid jele . . . N A JL A : I go vorile s n j i m e . . . L E J L A : Skim e ste g o v o rile ? K o g a ste v id je le ? Z a što me o d g o­ v arate? E S M A : C am ilbega K usturicu . N A JL A : T v o g a š ik a . . . 262 m eni šalju d a n ešto ispipate o d m en e! A li ja vam velim, ak o vam je t o n a pam eti, on d a ste rđ av u službu sebi iza­ b rale i ja ću se sm jesta potužiti m ajci d a me on a zaštiti od svega 1 I d a m i m ir p ov rati u srce, je r o v o što ja p odnosim ov d je, t o ni n ajgori ro b ijaši ne trp e ! (S vršiće se). �ГАЈРЕТОВГЛАСНИК ПРИЛО Г ЗА И ЗГРА Д Њ У И Н ТЕРН А ТА Г. Мехмедага Зубчевић, трговац из Требиња, предао je благајии Гајрета суму од Дин. 100.— као прилог за градњу интерната' у Сарајеву Хафије удове умрлог Салка Шарана, шумара из Брда, среза требињског за душ у њеног рахм. мужа. Нека je племенитој дароватељки велика хвала, тим више, што je сиромашног стања. Женски Мјесни одбор Гајрета у Дервенти приредио je прошлог Рамазана своје уобичајено рамазанско сијело у просторијама Градске читаонице, које je као и обично све Гајретове приредбе у Дервенти успјело како у моралном тако и у материјалном погледу. Наш агилни женски одбор почео je са израдом ручних радова за томболу претстојеће Гајретове забаве, која he се одржати идућег Курбан бајрама, 2 0 јануара 1940 године. ЧЛАН ГЛ А ВН О Г ОДБОРА ГА ЈР Е Т А Г. АЛИЈА О М ЕРСОФТИЋ ПОНОВНО О БИЛАЗИ Р А Д Г А ЈР Е Т О В И Х ЈЕДИНИЦА ПО ЈАЧАЊ Е РА Д А Г А ЈР ЕТ О В И Х ЈЕДИНИЦА Нови Гајретов одбор у Тешњу 21 октобра о. г . одржана je Гајретова скупштина у просторијама Грађанске читаонице. Скупштину je водио г. Салих Хрњичевић. Послије избора верификатопа гг. Ибрахима Сефића и Исмета Ибрахимкадића, г. Хрњичевић je поднио извјештај о организацији и раду Гајрета у периоду од посљедње скупштине. Повлачи паралелу између рада претпрошле и прошле године, констатујући да je прошлогодишжи рад узнапредовао у свима правцима Гајретова дјеловања, нарочито у правцу оргаиизовања нашег села и продубљивања Гајретове идеологије у сељачким домовима. Једини недостатак je благајничко пословање који je услиједио ради давања оставке друштвеног благајника и сеобе његовога замјеника. Исто тако извјештава, да je читав одбор скоро читаву посљедњу годину био крњ, јер je претсједник npeмјештен, a његов замјеник преоптерећен својим пословима онемогућен да посвети пажњу Гајретовом раду и његовој идеологији. Г. Хрњичевић je затим поднио извјештај о благајничком стању из којега се види да je ппиход одбора у прошлој години износио око 3 .0 0 0 димара. П0ТО1М je прегледано материјално пословаље, na je констатовано да je исто вођено у реду. Затим се прешло на избор одбора. Кандидационн одбор у коме су били г . Исмет Ибрахимкадић и г. Гидел>а Албахари предложили су листу одбора у који су изабрана слиједећа господа: претсједник Хрњичевић Салих, потпретсједник Феризбеговић Едхембег, секретар Кабил Салих, благајник Сефић Ибрахим, чланови: Фадил Хаџић, Исмет Ибрахимкадић, Ајановић Илијасбег, Сркаловић Хакија и Ибрахи.мпашић М ухамед. Надзорни одбор: Албахари Гидеља, Мулабдић Ибрахим, Галијашевић Хам за. У недел>у 29 октобра 1939 год. основали су мјесни одбор Гајрета у Горњем Вакуфу члан Главног одбора Гајрета г. Алија Омерсофтић и претсједник Мјесног одбора Гајрета у Бугојну г. Мехмед Мутевелић. Мјесни одбор Гајрета у Горњем Вакуф у сачињавају ова господа: претсједник: Салим Бајрактаревић, муалим, потпретсједник: Хусеин Хаџиабдић, трговац, секретар: М устафа Хрњић, званичник, благајник: Смајил Реџибашић, биљежник; одборници: Халилбег Тескереџић трговац, Сулејман Имамовић трговац, Муло Гаврановић велепосједник, Мустафа Љ ута трговац, Омер Бурек фотограф. Замјеници: Абид Кирлић ципелар, Абдулах Хаџиабдић трговац, Шемсо Хускић ковач, Захид Дедић мутапчија, М устафа Кирлић трговац. Надзорни одбор: Претсједник: Сулејман Гаврановић трговац, чланови: Абдулах Бајрактаревић велепосједник, и Мухарем Ехлизевак бравар. Чланарину за мјесец октобар одмах су платила ова господа: Хусеин Хаџиабдић Дин. 5 , Салим Бајрактаревић Дин. 5, Мустафа Љ ута Дин. 2 , Халилбег Тескереџић Дин. 2, Мустафа Кирлић Дин. 2, Мухарем Ехлизевак Дин. 3 , М ехмедалија Чалкић Дин. 2, М устафа Хрњица Дин. 3 , Сулејман Имамовић Дин. 2 , Хасан Дрино Дин. 5 , Авдо Ш екета Дин. 2, Сул>о Кирлић Дин. 2 , Ш емсо Хускић Дин. 2, Салим М ахмутовић Дин. 2, Сулејман Гаврановић Дин. 2 , Абдулах Бајрактаревић Дин. 5, Захид Делић Дин. 2 , Јусуф бег Филиповић Дин. 2, Дервиш Дедић Дин. 2 , Абид Кирлић Дин. 2 , Смајил Реџибашић Дин. 5, Омер Бурек Дин 5 , M yio Рогоњић Дин. 2, Алага Узун Дин. 2, Омер Хаџијусуфовић Дин. 5 . Абдулах Х а џиабдић Дин. 5, Едхем Кирлић Дин. 2 , Ахмет Хаџијусуфовић Дин. 5, Муло Гаврановић Дин. 5 , Салих Кирлић Дин. 2 , Т а хирбег Мановић Дин. 2 , М ехмед X . Хаџиабдић Дин. 2 , М у харем Гекић Дин. 2 , Салих Муминовић Дин. 3 , Мухарем Хаџиабдић Дин. 2, Ариф Гекић Дин. 2 , Салихага Хоџабулић Дин. 2, Синан Фаик Дин. 3. С вега je уплаћено Дин. 110 чланарине, na je ова свота дозначена Главном одбору Гајрета. Овом приликом члан Главног одбора г . Алија Омерсофтић послије теравије намаза одржао je веома успјело предавање са темом »Муслимани у прошлости и садаш њости«. Након овога г . Омерсофтић прегледао je рад М јесног одбора Гајрета v Бугојну. Главни одбор Гајрета топло захваљује браћи г г . Х у снији и Ахмету Алајбеговићу, предузимачу поште, који су и овога пута показали пажњу према Гајрету. УС П ЈЕШ А Н Р А Д Г А ЈР Е Т А У Д Е Р В Е Н Т И Мјесни одбор Гајрета у Дервенти на иницијативу г. Смаилефендије Брадарића, вјероучител»а, приредио je прошлог Рамазана мевлуд у једној мјесној џамији. Учење мевлуда, одломака из Курана (аш ере) и илахија извађали су Гајретови питомци и питомице на опште задовол>ство присутних. T om приликом наш млади вјероучитељ г. Брадарић одржао je врло лијепо и сажето предавање о Гајрету и тиме упознао присутне о раду и резултатима Гајрета, шта je Гајрет учинио и шта све чини за исламску заједницу. Ha крају je апеловао на присутне да настојања Гајретових радника у свакој прилици помогну. Овај гест г. Брадарића као члана наше илмије, Мјесни одбор Гајрета иарочито поздравл»а, na му се најтоплије за хваљује, молећи га да и надаље остане пријатељ Гајрета и да га у н.еговим тешким напорима, у раду на корист исламске заједнице, што више помогие. Оснивање Гајретова одбора у Ораховицама (Билећа) 16 октобра о. г . одржана je ваипедна скупштина 4 0 Гајретових чланова у сврху осннвања M iecnor одбора. Kao најстарији међу присутни.ма скупштину je водио г. Бајрамовић Ибро, a записничар je био г . Бајрамовић Хајдар, док су за овјераче записника изабрани Бајрамовић Ариф и Б а јрамовић Зејнил. Предсједатељ скупштине говорп опширније о приликама у мјесту, о потреби Гајретова рада као и о томе да je дужност свих муслимана да се на',у у колу ове корисне народне установе која пунпх 3 6 п дина издашно помаже муслимански дио нашега народа и ствара му боље услове за живот. Предлаже д а се поради на том д а у идући одбор буду бирани људи из свих села ове општине. која су насел>ена муслиманским становништвом, што je и усвојено. Затим се прешло на избор одбора na je једногласн ? примљена слиједећа листа: претседник Бајрамовић Х;.Јдар. из Ораховице Доње, потпретсједник Бајралшвић АриФ из Ораховице Горње. секпетар Бајрамовић Сајто из Ораховице Горње, благајник Бајрамовић Зејнил из Ораховипе Доње. Изабрани су и остали функционери једногласно. Потом je претсједник, зажеливши успјешан рад свима, закључио скупштину, молећи присутне да радећи за Гајрет раде и за добро нашег узвишеног Краља и миле нам домовине Југославије, што су присутни пропратили са бурним поклицима Краљу и Отаџбини. Нови одбор Гајрета у Бродаоеву Ha дан 15 новембра о. г . одржана je Гајретова скупштина у Бродареву којој су присуствовала 3 3 мјештанина. Поред присутнлх грађана из Бродарева прнсуствовали су и гг. Бећир X . Хасановић, Саит Хашимбеговнћ и Кадрија Кре- �шталица из Пријепоља, који су дошли у Бродарево ради оснивања овог одбора. Д а би се приступило раду скупштине, за претсједника je изабран г . Саит Хашимбеговић, за записничара Бећир Балићевац, a за овјераче записника Мухарем Мулахмић и Решид Даутовић. Након отворења скупштине приступило се одмах избору одбора у који су уиили: претсједник Абид Балићевац посједник; потпретсједник Мухарем Мулахмић тр говац ; секретар Бећир Балићевац бербер; благајник A ro Кријешторац трговац; чланови одбора Мурсел Бећировић трговац, и Абаз Кријешторац посједник. У надзорни одбор бирани су Решид Даутовић имам, Хрустем Кријешторац земљорадник и Ш ућрија Муслић земљорадник. По избору одбора говорио je подуже о Гајрету и н>еговим смјерницама Кадрија Крешталица. У свом говору изнио je заслуге Гајрета за овај крај, изјавивши да je данас за нас једина установа Гајрет преко кога се мулсимани овог краја могу подићи у просвјетном и културном погледу на онај степен на коме се налазе и браћа других вјера. Коначно апелује на изабране чланове да не жале ж ртава и труда у раду за добро ове наше племените установе. Нови Гајретов одбор у Власеници 1 новембр^ о. г . одржана je годишња скупштина Г а јретових чланова v Власеници. Скупштину je водио претсједник Р аги бага Кадић. По прочитан>у*секретарских и благајничких извјеш таја и no њиховом усвајањ у дата je разрјешница старом одбору, na je затим изабран нови одбор на челу са досадашњим претсједником г . Рагибагом Кадићем. У одбор су ушла још слиједећа лица: Реџо Таљић потпретсједник, Реуф Тихић секретар, Х асо Куртагић благајник, Ибрахим Ш ирбеговић књижничар, те Дервиш Далипагић, Тзазим Хасанефендић, Реуф Беговић и Хасанбеговић Хасо . Овај одбор обећава интетаивпији р ад за Гајрет. Г А ЈР Е Т О В А К О НФ ЕРЕН Ц ИЈА У Г О Р . ТУ РА Н И М А Повјереништво Гајрета у T o p . Туранима оржало je 6 октобра о. г. конфепенцију v мектебским просторијама. Повјереник r . Хаф из Хусеин Зубчевић отворио je конференцију, упознао поисутне са досадањим радом, који je ради сиромаштва лпештана v материјалном погледу отежан. Затим je говорио г. Селим Хајдаровић о раду за Гајрет a исто тако r . Алија М. Беговић. Потом je поново узео ријеч повјереник који je замолио присутне да га издашно помогну у раду за Гајрет. И за тога je изабоано 7 помоћника повјеренику из 7 околнлх мјеста. З а ппмоћнике cv изабоани: Сепим Бпека из Гор. TvD ana. Салко Рамић из Доњ. Тур ан а, Шаћир Гл аиинић из Главиница, М. Али>а Беговић m Трновца. Селим Хајдаровић из Ш арана, Бећир Рамић из Ламоча и Салеман ЏаФер из Грбеше. По томе je у најљетием расположењу повјереник закључио скупштину. П Р И М ЈЕР ЗА У Г Л Е Д Мјесни одбор Гајрета у Дервенти примио je од једног честитог тежака писмо слиједећег садрж аја: »Есадбег Алибеговић, претсједник Га рета, Дервента. Шал>ем В ам мали прилог од Дин. 100.— друштву Гајрет. — С поштовањем Tdoko Т . Новић, леж ак из Осиње.« Овај племенити гест г. Новића, који се на овакав начин сјећа Гајрета и помаже љ егову културну мисију, треба да служи као свијетао примјер, тим прије што je то тежак и човјек којега Гајрет није ничим директно обвезао ни задужио. Износећи горње најтоплије се захвал>ујемо прила-1 гачу са жељом да га Б ог поживи много година. ГА ЈР Е Т О В А Ж ЕНСКА С И ЈЕЛА У БИ Х А Ћ У Агилни Женски одбор Гајрета у Бихаћу на челу са претсједницом Мунира х. Селимбеговић приредио je v друштвеном конвикту рамазанско сијело 4 новомбра 1939 са програмом. H a овоме сијелу одржао je кратко предавање о Г а јрету секретар Гајретова одбора г. Хазим Ш атрић, чин. град. поглаварства. И за тога су слиједиле друге тачке програма. По свршетку истих развило се угодно сијело до иза пола ноћи. H a жељу чланица Гајрета, Женски je одбор приредио и Гајретово бајрамско сијело 18 новембра 1939. У великој сали друштв. конвикта, коју je декорисао помоћник управника конвикта г. Хазим Ш атрић са питомцима изведен je програм у коме су учествовали друштвенн пито.мци и наш подмладак из гимназије и женске занатске школе. Програмне тачке увЈежбали c v са дјецом гђа Е.мина Лукачевић учитељица и r . X . Шатрић. v» Послије изведеног програма слиједила je игранка омладине у з 'присуство родител>а и старијих, који су та кођер нашли угодне заб аве у разговору. Овогодишњи Женски одбор Гајрета појачан са радом гђа Хаџић и Сидиковић д аје наде, да ће проширити Гајретов рад и у другим правцима. — их П РИ ЛО ЗИ Г А ЈР Е Т У И З БИХАЋ А Гђ а Назифа х. Реџић из Бихаћа даровала je за месџид Гајретова конвикта' у Бихаћу једну вунену серџаду у вриједности од Дин. 1 0 0 .- - . Г. ТЗуро Пањковић, равнајући учител. у пенз. из Крбавице, члан Гајр ета, сада у Бихаћу. даровао je за ђачку књижмицу Гајретова конвикта у Бихаћу два тврдо повезана комплетна годишта листа »Га јр ет« 1937 и 1938 г. Дароватељима нека je и овим путем у име Гајрета најл.епша хвала. М ЕВ Л У Д М УШ К О Г О Д Б О РА Г А ЈР Е Т А У БА Њ О Ј ЛУЦИ Главни одбор Гајр ета у циљу д а прошири Гајретов рад у најјужнијим кпајевима наш едрж аве, поставио je повјереником Гајр ета v Ростуш и, срез галички, г . Хаф из Шериф еф. Хаџисалијевића, имама матичара. 2 6 октобра ов. год. приредио ie овај одбор свој уобичајени годишњи М евлуд у просторијама интерната, које су за obv приоедбу биле нарочито удешене, декорисане и освијетљене. М евлуд je успио у сваком погледу. О бадвије сале учионица биле су дупке пуне угледних грађана. чланова и пријатеља Гајрета. О дмах m a клач>аља теравије намаза одржао je врло ли!епо поелавање о Мухамед a. с. и значењу М евлуда питомац Кадрић М устафа, уч. III разрела учитељске школе. Послије то га c v питомци конвнкта. н>их 4 наизмјенце, проучили М евлуд од С афетбега Башагића. У з М евлуд су питомци у хору учили илахије и салавате. Након тога cv рецитоване неколике побожне репитације, те проучено ашере и суре. Гостима je подијељен шећер. По свршеном М евлуду захвалио се v име присутних члановима одбора, питомцима и вјерском васпитачу г . Хаф . М ехмеду Захировићу на лијепој изведби М евлуда г . Тзумишић М ухамед. Н ОВИ У Т Е М Е Љ А Ч Г А ЈР Е Т А М Е В Л У Д Ж Е Н С К О Г О Д Б О РА Г А јР Е Т А У Б А Њ 0 1 ЛУЦИ Г . Тахи р С . Поздер, жандармеријски поднаредник у Губавчи, ср ез Бијело Поље. уписао je за члана утемељача Гајр ета са сумом -од Дин. 5 0 0 .— коју ће уплаћивати у мјесечним оброцима. Нека му je хвала! Мјесни одбор одржао je на дан 2 2 октобпа 1 9 3 9 године уобича!ени М евлуд v ппосторијама Г а ;ретовог интерната. М евлуд c v училе бивше питомипе М едпесе: Капиџић Рабија и Салиха, Ш угић Р а зи ја , Нурудиновић Бисера и r. Захировић. М евлуд le био пропраћен Илахи!ама. М евлуд je како материјално тако и морално успио као ни једне годиле до сада. захвал»'мући агилном раду одбора na челу са претсједнииом гђом Тзулфукчић Фатимом. Исте вечери одржано je предавање »Демократија v И слам у«. Чист приход износи Дин. 7 1 9 .5 0 . Н ОВО П О В ЈЕ Р Е Н И Ш Т В О Г А ЈР Е Т А У ГРА Д А Ч Ц У H a мјесто досадаш њег одбора voin je дуж е времена био v раду неактиван, Главни одбора Гајр ета поставио je за повјереника r . М ухарема Алајбеговића, учитеља, бившег Г а јретовог питомца, који се сам јавио за повјереника. Повјеренику je стављено у дуж иост д а у што краћем времену обнови упис v Га!ретово чланство, те да након то га приступи избору сталног одбора. И М Е Н О В А Њ Е П О В ЈЕ РЕ Н И К А У Р О С Т У Ш И П Р И Л О ЗИ З А Г А Ј Р Е Т У ЗВ О Р Н И К У б септембра о. г . г . М ехмед ТЈатовић, геометар у Зворнику. поред распродавања откупних Гајретових значака, сакупио je то га дана са неким Гајретовим пријатељима Дин. 6 3 .— добровол.них прилога. Г. ТЈатовићу и прилапачима нека je хвала. �A sb 55/1939 006 шталица из Пријепоља, који су дошли у Бродарево ради оснивања овог одбора. Д а би се приступило раду скупштине, за претсједника je изабран г. Саит Хашимбеговић, за записничара Бећир Балићевац, a за овјераче записника Мухарем Мулахмић и Решид Даутовић. Након отворења скупштине приступило се одмах избору одбора у који су ушли: претсједник Абид Балићевац посједник; потпретсједник Мухарем Мулахмић трговац; секретар Бећир Балићевац бербер; благајник A ro Кријешторац трговац; чланови одбора Мурсел Бећировић трговац, и Абаз Кријешторац посједник. У надзорни одбор бирани су Решид Даутовић имам, Хрустем Кријешторац земљорадпик и Ш ућрија Муслић земљорадник. По избору одбора говорио je подуже о Гајрету и његовим смјерницама Кадрија Крешталица. У свом говору изнио je заслуге Гајрета за овај крај, изјавивши да je данас за нас једина установа Гајрет преко кога се мулсимани овог краја могу подићи у просвјетном и културном погледу на онај степен на коме се налазе и браћа других вјера. Коначно апелује на изабране члаиове да не жале ж ртава и труда у раду за добро ове наше племените установе. Нови Гајретов одбор у Власеници 1 новембр^ о. г. одржана ie годишња скупштина Г а јретових чланова v Власеници. Скупштину je водио претсједник Р аги бага Кадић. По прочитању*секретарских и благајничких извјештаја и no њиховом усвајањ у дата je разрјешница старом бдбору, na je затим изабран нови одбор на челу са досадашњим претсједником r . Рагибагом Кадићем. У одбор су ушла још слиједећа лица: Реџо Таљић потпретаедник, Реуф Тихић секретар, Х асо Куртагић благајник, Ибрахим Ширбеговић књижничар, те Дервиш Далипагић, "Назим Хасанефендић, Реуф Беговић и Хасанбеговић Хасо. Овај одбор обећава интепзивнији рад за Гајрет. ГА ЈР Е Т О В А КО НФ ЕРЕН ЦИЈА У Г О Р . ТУРА Н И М А Повјереништво Гајрета у Гор. Туранима оржало je 6 октобра о. г . конфепенцију v мектебским просторијама. Повјереник г . Хаф из Хусеии Зубчевић отворио je конференцију, упознао поисутне са досадањим радом, који je ради сиромаштва лбештана v материјално.м погледу отежан. Затим je говорио г. Селим Хајдаровић о раду за Гајрет a исто тако г . Алија М. Беговић. Потом je поново узео ријеч повјереник који je замолио присутне да га издашно помогну у раду за ГаЈрет. Иза тога je изабпано 7 помоћника повјеренику из 7 околних мјеста. З а помоћнике c v изабоани: Сепим Бпека из Гор. T v n an a . Салко Рамић из Дон>. Тур ан а, Шаћир Г л а иинић из Главиница, М. Али>а Беговић из Трновца. Селим Хајдаровић из Ш арана, Бећир Рамић из Ламоча и Салеман ЏаФер из Грбеше. По томе je у најљепшем расположењу повјереник закључио скупштину. Mjei честитог i »E« ■1I l i III 4039462.1-2.5>.10.14 IIlllllllllllllllllllll coBiss е едног »ента. нет. '3 — Шаљем Вг Гсиње.« м Ђоко ‘jn io e f lU , л е > к З ^ ? з (Тсињ C поштовањем Новића, који који се се на овакав племеиити гест г. Новића, Овај племешити и помаже мисију , треоа начинч cjeha cjeha Гајрета Гајрета и пом аж . њ егову културну . . . ‘ као ... свијетао ____ ______ nr.uipтим im*оnpnje ip тошто тежак да служи примјер, ]е то тежак и човјек којега Гајрет није ничим директно обвезао ни задужио. Износећи горње најтоплије се захваљуЈемо прила-* гачу са жељом да га Б ог поживи много година. Г А ЈР Е Т О В А Ж ЕНСКА С И ЈЕЛА У Б И Х А Ћ У Агилни Женски одбор Гајрета у Бихаћу на челу са претсједницом Мунира х. Селимбеговић приредио штвеном канвикту рамазанско сијело 4 новомбра 1939 са програмом. r . H a овоме сијелу одржао je кратко предавање о i a jрету секретар Гајретова одбора г . Хазим Ш атрић, чин. град. поглаварства. Иза тога су слиједиле друге тачке програма. По свршетку истих развило се угодно сијело до иза пола ноћи. H a жељу чланица Гајрета, Женски je одбор приредио и Гајретово бајрамско сијело 18 новембра 1939. У великој сали друштв. конвикта, коју je декорисао помоћник управника конвикта г . Хазим Ш атрић са питомци.ма изведен je програм у коме су учествовали друштвени питомци и наш подмладак из гимназије и женске занатске школе. Програмне тачке увЈежбали cv са дјецом гђа Емина Лукачевић учитељица и r . X . Ш атрић. Послије изведеног програма слиједила је_ игранка омладине уз присуство родитеља и старијих, који су т а кођер нашли угодне забаве у разго-вору. Овогодишн>и Женски одбор Гајр ета појачан са радом гђа Хаџић и Сидиковић даје наде, да he проширити Гајретов рад и у другим правцима. — их П РИ ЛО ЗИ Г А ЈР Е Т У И З БИ Х А Ћ А Гђ а Назифа х. Peim h из Бихаћа д аровала je з а месџид Гајретова конвикта' v Бихаћу једну вунену сер уаду у вриједности од Дин. 1 0 0 .— . Г . "Буро Пањковић, равнајући учитељ у пенз. из Крбавице, члан Гајрета, сада у Бихаћу. даровао je за ђачку књижиицу Гајретова конвикта у Бихаћу д ва тирдо повезана комплетна годишта листа »Га јр ет« 1 9 3 7 и 1 9 3 8 г. Дароватељима нека je и овим путем у име Гајр ета најљепша хвала. М Е В Л У Д М УШ К О Г О Д Б О РА Г А ЈР Е Т А У Б А Њ О Ј ЛУЦИ Главни одбор Гајрета у цил>у да прошири Гајретов рад у намужнијим кпајевима наш едрж аве, поставио je повјереником Гајрета v Ростуши, срез галички, г . Хаф из Шериф еф. Хаџисалијевића, имама матичара. 2 6 октобра ов. год. приредио ie овај одбор свој уобичајени годишн.и М евлуд у просторијама интерната, које су за obv припедбу биле нарочито удешене, декоригане и освијетљене. М евлуд ie успио у сваком погледу. О бадвије сале учионица биле су дупке пуне угледних грађана, чланова и пријатеља Гајр ета. О дмах m a кллч.пња теравије нпмаза одржао je врло ли!епо прелавање о М ухамед a. с. и значењу М евлуда питомац Кадрић М устаф а, уч. III разрела учитељске школе. Послије т о га с у питомци коивикта. н.их 4 наизмјенце, проучили М евлуд од С аф етбега Баш агића. У з М евлуд су питомци у хору учили илахије и са лавате. Након тога c v рецитоване неколике побожне реиитације, те проучено ашере и суре. Гостима je подијељен шећер. По свршеном М евлуду захвалио се v име присутних члановима одбора, питомцима и вјерском васпптачу г . Хаф . М ехмеду Захировићу на лијепој изведби М евлуда г . 'Б у мишић М ухамед. НОВИ У Т ЕМ Е Љ А Ч Г А ЈР Е Т А М ЕВ Л У Д Ж Е Н С К О Г О Д Б О РА Г А ЈР Е Т А У Б А Њ 0 1 ЛУЦИ Г. Тахир С. Поздер, жандармеријски поднаредник у Губавчи, срез Бијело Поље. уписао je за чла/на утемељача Гајрета са сумом *од Дин. 5 0 0 .— коју he уплаћивати у мјесечним оброцима. Нека му je хвала! Мјеснн одбор бдржао je n a дан 2 2 октобпа 1 9 3 9 године уобича!>ни М евлуд v ппосторијама Г а :ретовог интерната. М евлуд cv училе биише пито.миие М едресе: Капиуић Рабија и Салиха, Ш угић Р а зи ја , Нуруднновић Бисера и г. Захировић. М евлуд ie био пропраћен И лахи!ам а. М евлуд je како матершално тако и морално успио као ни једне годипе до са д а . захваж^пући агилном раду одбора на челу са претсједшшом гћом Ђумрукчић Фатимом. Исте вечери одржано je предавањ е »Демг.кратија v И сламу«. Чист приход износп Дин. 7 1 9 .5 0 . НОВО П О В ЈЕ РЕ Н И Ш Т В О Г А ЈР Е Т А У ГРА Д А Ч Ц У H a мјесто досадаш њег одбора који je дуж е времена био v раду неактиван, Главни одбора Гајр ета поставио je за повјереника г. М ухарема Алајбеговића, учитеља, бившег Г а јретовог питомца, који се сам јавио за повјереника. Повјеренику je ставл-ено v дужност да у што краћем времену обнови упис v TaipeTOBo чланство, те да након то га приступи избору сталног одбора. И М ЕН О В А Њ Е П О В ЈЕ РЕ Н И К А У Р О С Т У Ш И П РИ ЛО ЗИ ЗА Г А ЈР Е Т У ЗВ О Р Н И К У б септембра о. r . r . М ехмед Тјатовић, геометар у Зворнику. поред распродаваља откупних Гајретових значака, сакупио je тога дана са неким Гајретовим пријатељима Дин. 6 3 .— добровољних прилога. Г. ТЈатовићу и прилагачима нека je хвала. � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama Description An account of the resource Glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama (1907-1914; 1921-1922; 1924-1941) Vlasnik Glasila je Društvo Gajret. Urednik je bio Osman Gjikić. Urednici se mijenjaju tokom godina. Od br. 4 (1912) Murad Sarić; od br. 5/6 (1912) Avdo Sumbul; od br. 1 (1921) Šukrija Kurtović od br. 1 (1924) A. Hifzi Bjelevac; od br. 15 (1924) Hamid Kukić; od br. 21 (1927) Hamzo Humo; od br. 4 (1931) Hamid Kukić. U početku je izlazio jednom mjesečno (5. dan svakog mjeseca). Nije izlazio 1915-1920. i 1923. godine. Časopis je naizmjenično štampan ćirilicom, latinicom i na turskom jeziku (arebicom). Podnaslov se također mijenja. Od 1911. List za društvene poslove i za narodno prosvećivanje; od 1921. Organ Društva "Gajret". Kulturno-beletristički časopis; od 1922. Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1924. Glasilo Gajret, kasnije List Gajreta, društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1933. Glasnik kulturno prosvetnog društva "Gajreta". Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : [Društvo Gajret], 1907-1941 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1907-1941 Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 32 cm Language A language of the resource bosanski, srpski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Subject The topic of the resource društvo, kultura Creator An entity primarily responsible for making the resource vlasnik Društvo Gajret Drugi autori Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana Source A related resource from which the described resource is derived NUB BiH Type The nature or genre of the resource časopis NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID <a href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/27065862">27065862</a> Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama 1939 Description An account of the resource Br. 1-2; 5; 10; 14 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1939 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 27065862 IIIF Item Metadata UUID 70bd8e66-e233-48c1-8ec1-1ad434408533 https://kolekcije.nub.ba/files/original/ae83453a75d569de062a46faed1a7be9.pdf d9538c0abd0d7e8789a46cccbbe53bb6 PDF Text Text Г СЛД РЖ АЈ: ' * * •' *r -» A , Универзитет и народна интелигенција .(»Напред«) / Хамдија Капиџић: Једна бујрунтија босан ског везира Сеф ер-паш е1" / . _;Ахмед> Мулахалиловић: Д јечја књижевност / Хилмија XХасанагић и Xacari Хаки: Привредно стањ£ сељака у Баши- * говачком џемату* ј Јашар Наби: Hoeair / »Искрена ријеч о Хутби« (» Е л . Х идаје«) / Ахм ет М уратб^говић: »Ha Б ож јем ^ путу« .(драма*— нас.тавак) / Алија М %.Омерсофтић: Пропуштање кућног надзора над дјецом пфвлачи кривичну од гов орн ост / . * # * : Гајретови успјеси jt о в о ј и минулим годинама НАШИ МЕРХУМИ: Садик еф. С зр ж ови ћ — Ин мемориам инж. М устафи К р а ји ш н и к у .И н ж . Мустафа Крајишник — Мехага Врето ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИ1£:'Прид?>г г. Д р .Х а м ди је Карамехмедовиha г? изградњу Т ајретоза 'интдрната/ Рад гтовјереништваТај- • рета н%,периферији Сарајева / Једна успјела кудт-урца и национаЛна манифестација / 0живл»ење Еајретбвач рада у Брчком / Оснивање Гајретова одбор а у Клокотници-Бркјесници / Осни.•вање Гајретових повјереништава у Дубр^внику 41,-Сјетлини-, Средњем / Женски аналфабетски течај у БијељиКи / Прослава Мевлуда у Пурачићу / Гајретов аналфабетски течај у Чапљини / Одлазак Салиха Џини.ћа, ср. вет., из Б ос. Дубице — Забава мјесног одбор а Гајрета у П рибоју н/Л. — Прилози Гајрету: из Прозора, Сплита, Клокотнице — Да се исправи Capa fen o 1940 ИЗДАЈЕ ГЛАВНИ ОДБОР ГАЈРЕТА У САРАЈЕВУ • ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ХАМИД КУКИЋ s. �ГАЈРЕТ, ЛИСТ ДРУШТВА ГАЈРЕТА ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЧНО, ЦИЈЕНА МУ JE ЗА НАШУ ОТАЏБИНУ 60 ДИНАРА HA ГОДИНУ, A ЗА СВЕ ОСТАЛЕ ЗЕМЉЕ ПРЕКО ГРАНИЦЕ 120 ДИНАРА. ЂАЦИ ГАЈРЕТОВИ ПИТОМЦИ ДОБИВАЈУ ЛИСТ У ПОЛА ЦИЈЕНЕ КОД ГЛАВНОГ ОДБОРА ИЛИ КОД УГ1РАВЕ ГАЈРЕТОВИХ КОНВИКАТА. Власник друштво »Га|рет« — Одговорни уредник: Хамид Кунић — Штампарија Босанска Пошта Јосип Бретлер и др. одговара Јосип Гргић. �Г о д . XX/ J ЈЦ Bpof 5 С арајењ о, м ај 1940 Универзитет и народна инт елигенција У свима земљама универзитети су прије свега високе школе у којима се стиче највиша стручна спрема и највише образовањ е; у њима се изграђује материјал за сложени апарат који у виду војске стручњака и културних радника треба да обезбиједи нормалан развој цјелокупног живота земл>е, привредног, социјалног и културног. Они су у исти мах радионице у којим а се систематизују искуства у виду науке, изграђују методе за рјешавање стручннх проблема к оје живот земл>е ставља на дневни ред, и отварају нови видици на свима пољима духовн ог и културног стварања. Отуда су универзитеги најосјетљ ивије установе у свакој земљи; баш зато ш то су интимно везани за привредну и социјално-културну структуру землЈе, они су вјерно огледало културног ступња на коме се земља налази. Све ов о важи у пуној мјери за наше универзитете, можда још више но у другим земљама у којима су сложене задаће универзитета дјелимично растерећене постојањ ем специјалннх виших стручних школа. П оред Б еоградског универзитета, који собом обухвата још и филозофски факултет у Скопљу и правни факултет у Суботици, у Југославији пост оје још и универзитети у Загребу (са 7 факултета) и у Љ убљани (са 5 факултета). Према стагистичким подацима за 1934-35 год., укупан бр ој слушалаца свих универзитета износио je округло 16.000. У овај бр о ј треба урачунати и слушаоце Виших педагошких школа у Београду и Загребу, као и Економско-комерцијалне школе, Музичке и Умјетничке академије у Загребу. О д укупне цифре, највећи бр о ј долази на Београдски универзитет (8.431); у Загребу je било исте године 5.686 ученика a у Љ убљани 1.796. Овај на први поглед импозантан б р о ј од 16.000 студената треба у ствари свести на 13.600, јер су 2.400 слушалаца странци. Овако сведен, та ј бp o j износи мање од 1 на хи љ а ду становника Југославије, тачније речено 1 студент на 1100 становника. Важно je знати овај бројни однос ако се хоће да процењ ује висина бр оја наших студената. Taj j e од н ос у другим земљама знатно већи: у Румунији, још у 1926 год., 1 студент долазио je на свега 506 становника, a у 1932 у Грчкој на 774 становника, у М ађарској на 546 становника, у Холандијм на 636; у Ш ведској на 542, у Немачкој на 505, у Литви на 224 и у Сједињеним Америчким Државама на свега 127 становника. У ов ој години, бр ој студенага на Београдском универзитету повећао се на 10.250; повећао се такође и на друга два универзитета, у Загребу и Љубљани, тако да се може узети у иросечној цифри да у наш ој земљи на 1.000 становника долази 1 студент. A то je још увек осам пута мањи бр ој студената но у Сједињеним државама Америке. Пораст бр оја студената на нашим универзитетима, условљен многобројним узроцима, јесте појава која карактерише развитак наших универзитета о д стварања Југославије до данас. Она се огледа не само у несразмерно великом повећању бр оја слушалаца на Београдском универзитету, од 770 у 1905 год. на преко 10.000 у 1940 год., тј. из времена када je тај универзитет био висока школа мале Србије, д о времена када je он престонички универзитет Југославије, и окупља студенте са далеко веће територије но прије свјетског para. Број новоуписаних студената на универзитетима земље износио je у 1925 год. преко 3.100, у 1935 преко 4.100. Taj се број несумњиво само могао повећати посљедњих година. За формирање и обнову кадра интелектуалних радника са високом школском спремом, кретање б р о ја универзитетских слушалаца je од великог значаја. Једно младо друштво као што je наше, мора тежити ка стварању снажног кадра умких радника, стручно солидно образованих и оспособљених за сложене послове духовног и културног живота земље. У к ојој мјери наши универзитети доприносе формирању таквог кадра? Није могуће за моменат знати колики je стваран бр ој умних радника са универзитетском спремом у нашој земљи. Статистика државних службеника н. пр. не обухвата такву рубрику. По подацима за 1931 год., било je код нас око 30.000 универзитетлија, од којих преко 10.000 иравника, о к о 6.500 инжињера, и ок о 4.500 љекара. Taj je бр о ј данас свакако знатно већи, уелијед прилива нових свршених студената. У односу на укупан бр ој становника, једно универзитетски образовано лице долази код нас на 430 становника. Taj je бр ој знатно мањи но у другим европским земљама, тачно два пута мањи но у Немачкој на пр. За само одржавање оволиког кадра универзитетски образованих умних радника, потребан je годишњи прилив са универзитета од 1.200 свршених студената, претпостављајући да просјечни активитет једн ог умног радника траје 30—35 год. Me- _________ ___________ 91 �|,утим, eeh у 1935 год. са 'наших универзитета je изишло 1.900 дипломираних студената, тј. знагно више но ш то je потр ебн о да би се без повећавања одржала укупна цифра универзи.тетски образованнх л>уди из 1931 год. Треба ли из тога извући парадоксалан закључак да je к од нас наступила ona* сност хиперпродукције умне снаге? једва достиж е 250.000. Прилив са села, који се ннје м ного измијенио за посљедњих десет година, једва достиж е 20% , тј. једну петану укупног бр оја студената. Упа дљ чво отскаче састав студентске омла- Овакав закључак б и о би скроз погрешан. Да je кадар универзитетски образованих умннх радника у наш ој земљн далеко о д тбга да буде д овољан, може се лако доказати. К од нас, 1 лекар долази на 2.800 становника. У другим земљама, бр ој љекара je несравњ ено већи: у Француској 1 љекар на 1.400 становника, у Аустрији на 837 становника, у Америци на 770. П о мишљењу америчких стручњака и т о je недовољ н о; за успјеш ну организацију лекарске помоћи св:и\ма народним слојевима било би потребн о имати најмање 1 љекара на 700 становника. T o значи да би нама требало најмање 20.000 љекара, a т о j e бр о ј к о ји наши универзитети ни кроз деценије не м огу формирати. Примјер са лекарима најљепш е пок а зује колико je к од нас недовољ на потрош њ а умне радне снаге. Али он у исти мах показује и релативно низак културни стандард ш ироких сл ојева, је р j e б р о ј љекара на селу несразм јерно мали. С друге стране, чињеница да je к од нас у 1931 год. би л о преко 2.000 инжмњгра странаца загк)_-_ слених у разним предузећима, показује како стоји м о у погледу стручн ог техничког кадра. Уз то још , м огућности техн ичког развитка к од нас још ни изблиза нису у пуној мјери искоришћене, a тај развитак, з а јед н о са привредним, захтијева далеко већу в о јск у инжињера но ш то je ми имамо. Најзад, сама реф орм а средњ ош колске наставе захтијевала би повећање наставничког кадра за више хиљ ада; за такво повећање потребне су деценије. Све ов о пок азује, колико je јо ш напора потребн о да се у наш ој земљ н створи довољ ан кадар умних радника и обезби јед и њ егова нормална обнова, и колико су неосноване бојазн и да пораст б р о ја студената на нашим универзитетима повлачи за соб ом опа сн ост хиперпродукције умних радника у земљи. П остоји један др уги моменат у развитку наших универзитета, к оји захтијева пуну пажњу и старање. Са овим треба довести у везу и распоред студенага no струкама којима се баве на универзитетима. Највећи бр о ј њих правници су, 3 8 % ; за њима долазе студенти филозоф ских факултета са 20% , затим техничари са 14%, д ок медицинара има свега 10% a агронома 8 % ; на остале факултете и високе школе отпада 10%. Овакав распоред no струкама показује да су студије претежно упућене ка стицању диплома за чиновничку каријеру. Заиста, највећи б р о з студената налази се на правним и ф илозофским факултетима, јер им диплома са тих факултета најприје ом огућује улазак у државну службу. Ha осталим факултет-има који да ју спрему за сл ободне професије, као ш то су технички, медицински и пољопривредно-ш умарски, б р о ј слушалаца je знатно мањи. Мали бp o j студената по љ о- Ријеч je о томе из к о ји х друш тв. слојева притиче стална ријека нових студената ко ја сваке године долази на универзитете. П о подацима за школску начин стварају се услови за формирање правог бирократског сталежа који ж ели кроз генерације да обезбиједи своје позиције, сталежа који постепено губи везе са народом и не обнавља се елементима к о ји би притнцали из широких народних слојева. За наш, изразито сељачки народ, формирање праве народне интелигенције, која he потицати из аш роких слојева и остати везана за њ их, о д основног je значаја. He смије cč до пусти ти да се јаз између интелектуалних кругова и сељачких маса јо ш више продуби неприродним процесом формирања војске умних радника, особито чичовничког сталежа к оји би своју стручност схватао као посебну привилегију и љубом орно je чувао само за ссбе. Ш то je прилив омладине са села на универзитете несразмјерно мали, узрок не ле ж и само у материјалним тешкоћама школовања. Њега треба траж и ти исто тако и у ниском ступњ у просвијеИености сељачких маса, у чињепици да je код нас половина 1934/35 год., састав укупне универзитетске омладкне, према занимању родитељ а, б и о je следећи: о к о 40% д јед а држ авних службеника, официра и свештеника; 10% дјеца родитељ а сл ободн их проф есија (љекара, апотекара, адвоката, инжињера и приватних чиновника); 18% дјеца трговаца, занатлија, индустријалаца, рентијера и сличних проф есија; непуних 19% дјеца земљорадника и 3,1% дјеца радпика. Из ових цифара излази ја с н о да су наши универзитети, за моменат јо ш далеко од тога да б у д у праве народне школе. У њима се ш к олују претежно дјеца интелектуалаца н грађана, к о ји х има преко 70% на свима универзитетима. Универзитети су школа дјеце интелектуалаца, пр ије свега чиновника, јед н ог танког друш твеног сл оја к оји укупно дине према оп ш тој социјалној стр уктур и наше земље у к о јо ј селачки елеменат има огромну већину. привреде, непуних 8 % , изненађујући je за је д н у аграрну земљу као ш то je наша. Он јасн о показује колико je ступањ пољ опривреде к од нас релативно низак и колико наша пољопривреда није- у стању да апсорбује и упосли већи бр ој стручних радника. Колико je т о тачно, доказ j e чињеница да највећи бр ој свршених агронома одлази у државну службу. Наши универзитети су дакле прије свега школе грађанских и чиновничких слојева, и они п р о д ук у ју у првом реду стручњаие за чиновничку каријеру. С вој први основни задатак, давања вмсоког образовања припадницима широких народних слојева’ они јо ш не испуњ ују у о н о ј мјери која би о д го варала правим високим народним школама. Ова чмњеница je о д неизмјерне важности за наш општи културни развитак, и за стварање праве народне интелигенције. Тежња за побољш ањем социјалног полож аја св оје дјеце, нагони многе ситне занатлије да их упућују на универзитетске студије. С друге стране, не може се порицати чињеница да у чиновничким слојевима п остоји свјесна или несвјесна тежња да с в о јо ј дјеци обезби једе сличну каријеру у животу к оју су и они имали, да им обезбп јед е наслијеђе у чиновничкој служби. Ha т а ј �Ј едн а оујруптмја боса н ск ог пезира С еф ер -п а ш е Честе су биле промјене на босанском везирству. Било je босЗнских везира о којима се до данас мало зна. Тек понека вијест о њима свједочи да су Босном управљалн. У години 1709 би о je босански везир, Сефер-паша. О њему се зна врло мало. Умро je исте године, 1709, кад je и дош ао на босанско везирство. Зна се, међутим, поуздано да je био наш човјек, Босанац, из Маглаја. По Башагићу1), Сефер-паша je родом ‘и з Маглаја, a на босанском везирству je замијенио, 1709 г., Мустафа-пашу Соколовића-Ферхатпашића. — Сеферпаша je умро 1709 год. Г. Вл. Скарић пише, no Мувекиту, о Сефер-паши слиједеће: »П од крај ове године (1709) je требао стићи у Сарајево нови босански везир Сефер-паша, родом из Маглаја у. Б оси а Али се разбоље на путу и умрије прије него ш то стиже у Сарајево у Црној Ријеци, гдје, буде и закопан. ПослгГје му je над гробом подигнуто и турбе, к оје и данас поСтоји..«23 *) Из документа, који објавл>ујем, види се да je Сефер-паша држао босански диван, свакако, у Травнику и на њему рјешавао многе спорове. У Дубровачком архиву сачувана je, у преводу, једна Сефер-пашина бујрунтија, издана љубињском кадији 4 шабана 1121 (9 октобра 1709 г.)8). Бујрунтија je преведена са гурског на наш језик, a вјероватно да je и оригинал на турском језику у Дубровачком архиву. Дубровчани су, наиме, имали обичај да нека турска акта од веће важности преводе са турског на наш језик, na су се тако и очували) многи преводи турских докумената. Дубровник je снабдијевао цијелу Херцеговину и, један дио Босне сољу и спорови ради соли, њене мјере и продаје су чести и има их подоста и у серији докумената »C opia lettere«. Дубровачке луке, скеле, Дубровник и Стон су главна мјеста за извоз соли у сусједне турске крајеве. народа неписмена. Нема међутим, и не може бити праве народне интелигенције ако прилив са села на високе школе не буде активиран; ако студентска омладина не буде моћно прожета елементима најширих народних слојева. A то значи да се за времена мора припремати радикална преорпјентација наше просвјетне политике на универзитетима. Универзитети морају постати не само законски него и стварно доступни омладини најширег социјалног слоја, омладини са села. Само са таквом омладином биНе могуће стварање праве народне интелигенције, способне да изврши своју култур н у мпсију, јер he имати корјена у народу, јер he имати осјећања за народ, и разумијевања за његове културне потребе. (Прештампано из листа »Напред«, чији je власник г. Др. Михаило Илић, професор Универзитета у Београду.) Тужбе на мјеру соли у тим дубровачким ске* лама су честе. Таква једна тужба, како се из поменуте бујрунтије види, поднесена je босанском везиру, Сефер-паши, под јесен 1709 г. и т о je дало повода везиру да изда бујрунтију љубињском ка* дији, у чију јурисдикцију спадаху обје поменуте скеле, да извиди случај и поднесе извјештај (арс). У вод у бујрунтију гласи: Buirunti da Sefer-Passa di Bossna, diretta al Cadi di Gliubigne. Сефер-паша упознаје љубињског кадију са тужбом »солара трговаца« који су дошли на босански диван и приказали да у љубињском кадилуку, у скелама од Дубровника и Стона, Дубровчани криво мјере и продају’ со. По старом обичају и закону, со се мјерила спудима (кабловима) и сваки спуд (кабо) износио je 40 ока. У товару соли било je 3 спуда, 120 ока. Међутим, дубровачки трговци, у споразуму са турским еминима, измијенише мјеру соли и од сваког товара о д 3 спуда мањка no 15 и no 20 ока соли. Ha тај начин чинила се велика неправда сиротињи и »велики зулум n штета«. Зато су »солари трговци« молили везира да се »no суду« (no кадији) измјери со на лицу мјеста и да се мјера соли враги на etapo стање. Најзад су молили да им везир изда и бу јрунтију која ће то питање регулиеати. У једно су трговци молили да везир пошаље и једног свог човјека, мубашира, који he с кадијом заједно испитати цијелу ствар. Везир на то издаје бујрунтију љубињском кадији и шаље му мубашира. Љубињеки кадија je имао одмах отићи с везировим човјеком у Стон и Дубровник и сам мјерити со, утвр1)ујући тежину соли no једном спуду. Ако кадија утврди да je заиста со криво мјерена, имао je направити везиру арс (извјеш тај) a Дубровчанима наредиги да се со продаје no старом адету и закону, да се »сиромасима« штета не чини. Бујрунгија завршава овако: . да има се веома запријечити и забранити и чувати се за на други начин не учинити и no овој бујрунтији да има се дјеловати«. Из овог документа јасн о излази да су се турске власти бринуле да се не чини штета и неправда трговцима соли, »соларима« a преко њих ни потрошачима. Из других докумената види се опет, како се, у сличним случајевима, бране Дубровчани. Обично се изговарају да мањи износ соли no кабловима долази отуда ш то свака со нема једнаку тежину. Хамдиja Капиџић ‘ ) Dr. S. Bašagić. Kratka uputa u prošlost Bosne i Her­ cegovine, Sarajevo 1900, стр. 90. s) VI. Skarić, Sarajevo i njegova okolina od najstarijeg vremena do austrijske okupacije, Sarajevo 1937, стр. 115. 3) Држ. архив у Дубровннку, Turco-slavica, N® 8— 8’, Da 1631-32. 93 �Д јеч ја књиж е-вност Између многих чинилаца к оји -утичу на правилан одгој дјетета, лектира за дјец у спада међу најважније. Почев о д времена када дијете научи да чита, a то je отприлике од седме или осме гвдине, настаје питање: шта се може, a шта не смије дати дјетету да чита, је р књиге ш то их дијете чита у школи не м огу да потпун о задовољ е његов интерес. Проблем д јеч је лектире није нов. Још од Платона, који je израдио посебне прописе какве књиге треба дијете да чита, na д о данас, овим питањем су се бавили, мање или више, сви они којим а je био повјерен о д г о ј омладине. Данас je т о питање веома важно и не интересује само педагоге no струци, наставнике no школама или васпитаче no разним заводима, него и д је ч је родитељ е, a преко њих и читаво друш тво. Д јечја књ иж евност почела се у Европи нагло развијати о д XVIII вијека, под утицајем филантропизма. О д тога времена б р о ј д јеч ји х писаца и књига за дјец у растао je из дана у дан тако да данас дјечија књ иж евност б р оји читаве легије писаца и на стотине хиљада књига. За дјец у се оснивају и посебни часописи Kqjn су, без обзира на њ ихову опш ту в риједн ост, имали ту д о б р у страну, ш то су у многим од њих сарађивала и дјеца, a тиме je код дјеце развијан смисао за саморадњу. Међутим, већ у почетку се у ' много чему гријешило. Поједини људи, најчешће у д о б р о ј намјери, лаћали су се пера и писали за дјецу, премда нису имали књиж евног талента, a каткада ни потребне спреме. Ha тај начин je нагло растао бр о ј књига за дјецу к о је су биле, врло често, сумњиве књнжевне вриједности. О воме наглом порасту књига за дјец у допринијеле су и књижарске спекулације, је р се показало да je издавати књиге за дјецу уносан посао. Издавањем дјела без праве књижевне вриједн ости повећао се обим дјеч је књижевности у толикој м јер и да се она постепено одвојила о д опш те књижевности, али je у истој сразм јери са повећањем њ еног обима њезин ниво опадао. К од нас се д јеч ја књижевност јавља отприлике половином XIX вијека. О но ш то je речено о д је ч јо ј књиж евности уопш те, може се примијенити на д је ч ју књ иж евност и к од нас. И к од нас je бр ој књига за дјец у рапидно растао, и. к од су писали, a и данас пишу, за д јец у људи без књижевног талента и сп особн ости за то. Па и намјере нису биле увијек добр е. Ч овјек се мора да зачуди ко je све писао за дјецу, шта се je све преводило, прерађивало и издавало. Зар je т о збиљ а било потребно и зар се тако радило да се дјеци помогне, да им се омогући ш то бољ и и правилнији о д г о ј? Када су се књиге за дјец у толико намножиле да над њима није било могуће водити контролу и када су међу њима превладала дјела сумњиве књижевне и опш те вриједности, устали су у олбрану дјеце о д такве књижевности пријател>ч омладине, људи образовани и о д укуса. Јер, рекло се, дјечја књижевност или je књижевност или није књижевност. А ко хоће да буде књижевност, онда je она саставни дио опш те књижевности. Специјалне д јеч је књижевности, са посебним мјерилима, 9 4 ---------- ---------- не може бити, a ако je има, она je штетиа за дјецу. Ево шта о томе каже један наш доба р познавалац тога питања г. Јаша Продановић: »Специјална дјеч ја књижевност je често најгора сајамска роба, писана на брзу руку, о д људи к оји немају никаква књижевна у к у с а . . . Не само да састављачи д јеч ји х књига често с т о је изван књижевности него су м ного пута и сасвим испод правог морала. Ж ртвујући књижевну лепоту моралној тежњи, они да ју деци у лошем, некњижевном облику неки примитиван, антисоцијалан и нехуман морал«1). Д јетињ ство има св оје посебне склоности, своје посебне карактеристике, о којима ваља водити рачуна при одабирањ у лекгире за дјецу. Дјечјим душевним ж ивотом у почетку превладава фантазија и осјећајн ост, a тек доцније јавља се смисао за реалност и објективност. Стога je потребно подесити лектиру према ступњу д јеч јег душ евног развитка. У почегку би дошле, на примјер, бајке, затим народна књижевност, a нај^ад класици. Никако се не смије допустити да дјеца читају много, да се затрпавају лектиром, него им ваља давати мало, чак врло мало, али у добр ом избору. T o вриједи, уосталом, за читање уопште. Приликом одабирања лектире за дјецу ваља бити врло обазрив, јер о д великог бр оја књига к оје нам се нуде мало je добрих, из више разлога. Како je раније поменуто, на д је ч јо ј књижевности су радили многи псеудо-писци, a поред тога добар дио књига за дјецу има одређену и нарочито наглашену тенденцију. Тенденција, која се на први поглед запажа, штетна je no књ1Ижевно дјело, и ријетко када да такво д јел о потиче од правог књижевника. Теш ко je наћи књигу да je намијењена дјеци, a да нема облигатног моралисања и наравоученија, с очитом тежњом да се дијете поучи или васпита у одређеном правцу. К од Змаја, на примјер, иакао je он д о данас наш најбољ и дјечји пјесник, многу пјесму покварила je поука к о ју je он волио да понегдје видно испољи. Књижевно дјело к оје одрастао човјек ne чита с уживањем, дјело к оје не може да побуди интересовање зрела човјека, не смије се давати дјеци. Отступање о д овога, ш то иде само на штету дјеце, имамо к од тзв. »прерада«. Ево у чему je ствар. Д ош ло се на једну сасвим погрешну мисао да дјеци греба пружипи најодбранија књижевна дјела, a како no с в о јо ј интелектуалној снази дијете није дорасло за такву лектиру, дошли cv »д јеч ји « писци у помоћ. Стали су »прекрајати« најбоља књижевна дјела и издавати их »нарочито прераНене за дјец у«. T ko су од најбољ их књижевн'их дјела правл.ене накараде. Зар се може, најблаже речено, замислити ишга наивније о д овога? Ко нам даје права да упропаштавамо туђе умне творевине? — Свако такво д јел о треба без жаљења бацити у запећак. Дјеци се морају давати само права књижевна дјела, о д писаца књижевника и искл.учиво у изворном облику. A ko дијете no с в о јо ј умној снази није сп особн о да разумије једн о дјело, не треба му га давати док се за т о не осп особи. *) *) Кн.ижевли север, бр. 11. Суботица 1927. �Из ов о неколико набачеинх мисли о д јеч јој књижевности може се закључити у како деликатном полож ају се налазе они који воде бригу о томе шга омладина чита. Јер, ко да се снађе у том мноштву имена, у хрпама часописа и читавим брдима књига? Вријеме и прилике нимало не иду на руку. Разне приче и авантуристички романц у стрипу, који су у новије доба преплавили кн>ижарско тржиште, унијели су још већу пометњу у ов о питање. Овдје желим да посебно истакнем тешкоћу ок о избора књига за муслимаску дјецу. Има од-, личних књига, правих ремек-дјела, али из буд којег разлога се не могу дати нашем дјетету у руке. Обзири вјерске природе долазе на прво мјесто, јер су баш у д јеч јој књижевности вјерски мотиви највише обрађивани. Често има одличних збирки дјечјих приповиједака, збирки пјесама за дјецу или посебних дјела, али двије или три приповијетке или пјесме, или неколико поглавља у дјелу, или можда илустрације у њему не одгова- рају ономе што би ми хтјели да пружимо нашем дјетету. Тешкоће ове врсте сам нарочито запазио када сам недавно набављао књиге за ђачку књижницу једне школе к оју похађају само ђаци исламске вјере. Исте ове тешкоће срећемо № код часописа за дјецу. •И наша дјеца данас читају. Али о томе шта читају, чини ми се, -не води се довољ но рачуна. Међу муслимани-ма мало je ко писао о дјеци и за дјецу са добрим познавањем ствари. Питање je, међутим, врло важно и врло актуелно. Посљедњи je час да се no овом питању почне озбиљно и плански радити. Гајрет улаже огромне напоре око одгајања наше омладине. Жртве су велике, али и користи осјетне. У листу »Гајрет« je некад постојала посебна страна за дјецу. Међу еарадницима je било, што je врло симпатична појава, и дјеце. Зар не би било и корисно и д обр о да с е .с тим поново покуша? Сјеме не би било бачено, увјерени смо, на неплодно тло. Ахмед Мулахалиловић П р и вр едн о стање сељ а к а у В аш игопачком џемату Писати о содијално-економском стању муслимана у башиговачком џемату je прилично тешка ствар због краткоће времена које смо провели тамо. Ми, за двадесет дана рада, у тузланским селима нисмо могли до у танчине да испитамо економско стање сељака, али и no ономе што смо запазили може се видјети прилично права слика њиховог стања. Ja ћу сада покушати да изнесем слику тога краја и да у најгрубљим потезима опишем оно што карактерише башиговачки џемат. A ko посматрамо села башиговачког џемата, то јест спречанску долину у којој се она налазе, видјећемо да je то крај no својим природним богатствима и неисцрпном благу један од најживописнијих крајева у држави. Не зна се шта je богатије: да ли унутрашњост земљина са разним рудама, угљем и соли, или њена површина са плодном иловачом и хумусом, прекривена шумама и воћњацима, њивама и ливадама. Гледајући на н.ено богатство, човјек би рекао да je то прави рај на земљи и да су то најсрећнији становннци који живе у њој. Међутим чим човјек ступи у неко село овога џемата добија одмах сасвим супротну слику и мора да констатује да и поред свега оволиког богатства природе већа половина становништва живи врло биједно. Скоро се не може наћи човјек у селу, макар он био и најбогатији, да му Je стандард живота на нивоу једног средње стојећег грађанина. Овако низак животни стандард сељака и оволика противречност између природних богатстава и стварног стања села да се објаснити једино тиме што je сел>ак исувише заостао у културном и просвјетном погледу, те своју земл>у обрађује на најнримитивнији начин, и друго што су данас пољопривредни производи у Тузли на врло ниској дијени, тако да сељак нема рачуна да дотјера на пијацу и да прода свој с крвн зарађени производ. Колико je низак стандард живота ових сел>ака, најбоље ће нам показати подаци који говоре о његовом животу и раду на селу. Башиговачки џемат састоји се из пет села и то: Ковачи, Башиговци, Дон>а Лукавица, Зукићи и Кршићи. Сва села овог џемата распоређена су скоро равномјерно у спречанској долини и обично су удал,ена једно од другог no 20 мин. до пола сата хода. Тип села je збијен и раздијељен у понеколико махала и обично броји no 50— 100 домова. Села су постављена испод брда, обрасла у богатим воћњацима, a испод њих се простиру плодне њиве и пашњаци, што им даје и љети и зими нарочито лијеп изглед. Сеоске куће су грађене од дрвета и покривене су даском. Овдје се још задржао један специјални тип босанске куће т. зв. чардаклије. Карактеристика ових кућа je што су све саграђене од брвана и облијепљене малтером. Испод читаве куће je магаза. Изнад магазе налазе се двије собе које су попођене даскама и застрте код богатијих ћилимима и поњавама, a код сиромашнијих хасурама. Соба je добро свијетла, зидови су окречени кречом или једном врстом бијеле глине која се врло брзо скида с н,их. Има довол>ан број прозора. Таван je на шише и не много висок, обично 1,80 до 2 метра. Собе служе за спавање, за дочек гостију и за становање зими. У једној оч н.их налази се и земљана пећ која служи зими за гријање и за печење кахве. Доуги одељак изнад магазе je »кућа«, који je непопођен, набијен земљом, са огњиштем, без оџака и без тавана. Овај одјел>ак служи као кухиња гдје се на огњишту готове јела. Ту се ручава и пије кахва послије јела. Изнад ових двију соба налази се трећа мала соба саграђена у самом крову, која се зове »чардаклија« и no којој je и цијела кућа тако назвата. Обично поред ове мале собе налази се купатило (ха.чам) у коме се укућани купају. Ово je најчешћи примјер куће који се cpehe у овим крајеви.ма, али има и неких мањих отступања no угледу на варошке куће. Хигијена у кући je на завидној висини и њој се ие може ништа замјерити јер у већини случајева одговара свима потреба.ма здравга. Овако примјерна чистоћа no сељачким кућама дошла je највнше утидајем вјере, јер су људи тачо врло побожнци, a ислач тражи апсолутну чистоћу тијела, одијела и мјеста на ком се клања. 95 �Чим човјек изађр из сељачке куће добива сасвим другу слику. Док je у собама примјерна чистоћа и уређеност, дотле je у авлији крајња нечистоћа и неуредност. Авлије су скоро увијек неограђене, пуне ђубрета и нечистоће, са неограђеним и нехигијенским бунаревима. Поред бунарева у непосредној близини налази се разбацано сточно ђубре, живинарлич или штала. У дворишту се још налазе хамбарови за жито, стаје за стоку и нужник. Хигијена дворишта и околних зграда je врло слаба. Ш то се тиче имовнОг стања муслимана у овом џемату, послије извршених испитивања дошли смо до ових података. Великих посједника који имају преко 20 хектара земље има У овим селима просјечно око 3% . Средњих посједника који имају од 10— 20 хектара земље има око 30% a малих посједника испод 10 хектара има око 46%. Без посједа има их око 10%. Из rope наведених података не може се добити ни мало јасна слика економског стања, јер и поред плодности земље и поред довољне количине њива сел>ак живи далеко слабијим животом него што би могао. Један од више узрока оваквог стања јесте свакако и нерацконална обрада земље и примитивно вођење домаћинства. Још и ланас no свим селима овога џемата дрвена ралица je најважчија a понегдје и једина справа за орање. Ђубрење се врши стајсчим ђубретом, ако га домаћинство има, a ако нема и не ђубре њиве. О вјештачком ђубрењу у овим крајевима немају ни појма. Сву пољопривреду обављају помоћу дрвеног рала, мотике и српа. Воћарство je у башиговачком џемату поиличчо рззви јено и свако домаћниство има свој воћњак. Највише се raje шљиве, јабуке, крушке, ораси и трешње. Али и поред добро развијеног воћарства сељаци имају врло мало користи од њега. T o долази отуда што у оно доба када воће дозријева, тузланска пијаца, њихов једини купац, je препуна разног воћа. Понуда je тада огромна — потражња минимална, стога je сел>ак принуђен да продаје своје производе буд-зашто. Тако се дешава да они просто немају рачуна да оберу воће и да снесу на пијаду, јер за н>ега не могу добити ни онолико колико њих стаје брање и превоз до пијаце. Оних дана, када смо ми радили на селу, џанарике су биле добро родиле, нико их није брао него су онако лежале no земљи. Може се замислити како je нама било при души када смо само на три дана прије тога путујући кроз Њемачку видјели те исте џачарике гдје се у Минхену продају no 14 динара no килограму. Када смо ово причали сељацима, они просто нису могли да нам повјерују. Сел»аци би ове џанарике радо продавали и no 25 napa no кг. али ни за толико нема купца, те стога немају рачуна уопште да их беру него су их оставили стоци да их она једе. Овако стоји ствар са џачаричама, међутим ни с осталим воћем нису у бољем положају. Зато сељаци своје воће врло мало продају и обично га прерађују за домаћу употребу. Ta се прерада врши на врло примитиван начин и толико времена одузима сел>ацима да они највећи дио л>ета проводе у печењу пекмеза и сушењу шл>ива. Често се дешава да поједино домаћинство не може да обави сав посао на време него му велики дио воћа пропадне. Тако у Доњој Лукавици Хаџи Халил Маснић има много воћа и кад му добро роди може истући у пекмез no 50 товара самих јабука. Толико воћа има да не може сам са својом породицом на вријеме да ra соади него му велики дио пропада. Он каже да би радо дао другом сиромаху да му на пола истуче јабуке и испече пекмез али »свијет непоштен и неће да ми донесе ни десето хисе« — каже стари хаџија. Људи много пате услијед недостатка добрих машина за прераду воћа. Они се много интересују не само за пољопривредне машине него и за земл>орадничке произвођачке задруге, али нема писмених људи који би могли покренути и основати такву задругу. Јеана ствар Kola нас je нарочито пријатно изненадила у oeom џемату бкла' !е та liiTO cmo при.мијетили да je много развијеио модерно пчеларство. Даиас у свима селима башиговачког џемата скоро свака породица ииа no неколико модерних сандука пчела. Bnuie пигдје се ne могу видјети застарјеле и нерентабидне трнке и пошнице. Њил су потиспули модерни американски сандуци са рамовима и вјештачки.и саћем за пчеле. Осим тога има no неколико машина за врцање у сваком селу које прави имам матичар дотичног џемата no угледу на Љабоичке центрифуге и продаје их сељацима. Да je овако добро развијено савремено пчеларство У овом крају, треба највише захвалити неколицини вриједних људи на селу као што су имами браћа Чокићи из села Ковача и учитељ Абдулах Баралић из Ђурђевика. Ова тројица вриједних и несебичних л>уди први су почели гајити пчеле на савремени начин, a сељаци када су увидјели да je т о далеко рентабилније од стаоог начина, почели су изреда сви заводити нове методе у гајењу пчела, те тако дачас v читавом овом џемату имају добро развијено мод^рно пчмчоство. Повртларство je у овом џемату приличчо разчијено, само ?е 6poi поврћа које они raje врло ограничен. Највише се си>е л\’к. Kvnvc, пасул-. коомпио и краставчца. Ово c v једине врсте поврћа које се тамо raje, али свако домаћинство не сије ни ове све врсте. У већини случајева поврће je заступљено само са кромпиоом, цоним луком и краставицама. Исхрана je впло слаба и нерационална. Иако сељацима природа v изобиљу даје мчого својих продуката, они ипак не умију те продукте корисно да употребе него су исхрану свели на иинимум воста јела. Главни недостатак сеоске кухиње je тај што je употреба масла врло мала. Сељак преко читаве године скчпл>а мзсло, али га не ?еде него га счоси у Тузлу и продаје, пошто ie то артикал који се највише тражи и најбоље плаћа. Хљеб, и то кукуруза, je главна храна сељакова. Ручак и вечера cv обично састављени од два Јела. Пово јело je пасуљ, искоижан кромпир, Kynvc илч »пча чооба, a друго 1ело je у већини случајева кисело млијеко са кога ie покупљен кајмак и оно разблажено са водом или суруткоч. За доручак се једе хл>еб са сиром, медом или пекмезом a љети ča кпаставицама. С воемена на воијеме \'ми!еси се пита. Пите праве двојаке: слане (сирнице) које залију киселим млијеком и слатке пекмезњаче које се обично залијевају житким пекмезом или медом. Поред rope наведених јела љети се много употребљавају краставице, којих искрижају no пуну тепсију, посоле их и поспу свјежим сиром. Ово je као салата за ручак и за вечеру, a једино јело са кукурузом за доручак. Због овако слабе и једнолике исхране могу се често срести мала закржллла дјеца са врло великим стомацима. Кад се зна да je кукурузан хљеб најслабији и да ra организам врло мало може искористити, a да у краставици има око 94% саме воде, онда нам je потпуно јасно зашто су та дјеца тако слабуњава. Оваква ie исхрана сељака у обичним данима и кад нема гостију код куће. Када ie какво весеље, свадба или сунет, или када je дова у близини, онда сељаци имају сасвим други јеловиик који je јако обилан и разнолик. У изванредним приликама сељаци спреме no 18, 20 na no некад и више разних јела. Ту су тада заступљена сва могућа јела. И тако, док су се.Ђаци обичним данима врло шкрти у исхрани, дотле у свечаним приликама иду у другу крајност те припреме толико јела да не могу да их поједу ни за неколико дана. Па ипак ова се јела у свечаним данима не разликују много од обичних јела и главна им je одлика слаб укус и недовољна масноћа. Послије јела обично се пи»е кахва. Овдје се и кахва пије друкчије него no осталим мјестима. У један повећи суд, чун преле воде, стави се неколико кач'чка кахве и то проври. Поред овог, наспе се у још један исти толики суд чисте вреле воде. Из првог суда точи се кахва a из другог се до- �љева први. To иде све дотле док год има вруће воде у другом суду. Тако je прва кахва у финџану врло густа a постедња скоро чиста вода. Овакву кахву сељаци врло много пију, no 20— 40 фииџана за дан. Многи су ми старији сел>аци причали да они уопште не пију воде него само пију овакву кахву — дољевачу. Примијетили смо у овом крају један обичај којега нема у оваквом облику код других муслимана. T o су кишне дове. За вријеме љетних врућина у јулу и аугусту сваког понедељка или уторка сакупљају се сељаци на једно одређено мјесто и ту клањају заједнички подне. Послије намаза један хоца проучи дову за кишу a затим се попне на предаваоницу и одржи пригодно предавање. Послије предавања (ваза) младеж се почиње веселити, свирати, играти и надметати се у разним вјештинама. Старији се одвоје мало у страну и пијући кахву разговарају о свему и свачему a највише о политиди. B ata напомсиути да на овим довама обично вазе хоџе тзв. сергијаши који немају скоро никакве спреме нити наобразбе. Једно од најболнијих питања овога краја јесте свакако недостатак здраве пијаће воде. У свима овим. селима осјећа се велика оскудица у добрим хигијенским изворима и бунаревима. Тако села Ковачи, Башиговци и Доња Лукавица имају свега no један или два бунара, који за вријеме љетних суша усахну и сељаци су принуђени да доносе воду из оближњих ријека Спрече и Гостеље које су од ових села удаљене скоро читав сат хода. Исто тако преко љета принуђени су да и своју стоку тјерају на појење до оближњих ријека. Сем недостатка воде у овим крајевима су и путеви врло рђави. Кад je лијепо вријеме овим путевима се и може некако ићи, али кад падне киша онда личе на непрегледнз мочваре у које упада нога до кољена a колима je скоро немогуће проћи. Недостатак добрих путева људи осјећају нарочито у јесен кад сељак мора да превлачи љетину кући и кад почињу кише падати сваки дан. Сел>аци говоре да ови путеви нису уопште више поправљани од како их je прије 40 година просјекао Атиф еф. Бахтијаревић, срески начелник у Тузли. Још и данас су врло живе успомене и сјећања на њега, a сељаци радо причају догађаје који су у вези са rpaђењем ових путева. Када je дошао за начелника у Тузли, Атиф еф. je примијетио да муслиманска села немају скоро никаквих путева. Сви бољи друмови тога краја водили су скоро увијек црквама и манастирима који су били главии комуникациони центри тога краја, a муслиманска села су остајала у беспутним крајевима без икаквих комуникационих веза са Тузлом. И он, да би поправио ту неправду нанешену муслиманима, нареди да се помоћу кулука направе добри путеви у свима селима који ће их спајати са Тузлом. Сел>аци у нрво вријеме нису схватали важност ових путева, него су због великих кулука били јако огорчени, омрзли су и Атиф еф. и често му силазили молећи ra да престане са грађењем путева пошто им они нису потребни. Атиф еф. je међутим остао упоран, није се обраћао на овакве сел>ачке жалбе него им je на све то одговарао: »Ви што сад о мени мислнте и желите ми, нека Бог дадне вама, a оно што будете мени желили и мислили послије годнну, нека дође мени«. Он je знао да су сељаци јако огорчени на њега не знајући значај путева, али je исто тако знао да ће они одмах измијенити то мишљење чим осјете практичне користи од путева. И заиста одмах послије годину дана када су сељаци почели искоришћавати путеве и с њима на колима возити своје производе у Тузлу, када су осјетили да им се трговина са градом повећала, уз то и прилив новца био већи у село, сељаци су из основа промијенили мишљење о своме начелнику и сва некадашња мржња иа њега претворила се у ве- лику н дуготрајну љубав, na чак и данас, послије 40 година радо ra се сјећају и са усхићењем причају о грађењу путева. Изгледа да су у тијесној вези путеви са културном везом града и села, јер што су год путеви бољи и уређенији и везе између Тузле и села су бол>е, a што су села забаченија и беспутнија, и везе су слабије. Културни утицај вароши на село може се рећи да je углавном слао. Сел>ак no својој природи конзервативан и неповјерљив, нерадо прима и уводи новине у свој живог. Ово неповјерење и његов конзерватизам дошао je отуда што се разочарао у граду и чаршији и што сматра да све долази из града њему не може ништа користити него му само штети. Овај сељаков став je потпуно схватљив кад се зна да су њему за последњих 20 годш1а из града долазили само жандари или финанси да кога претресу или затворе, порески чимовници да му наплате порез или што заллијене и политичарн да врбују гласове. Тако се десило да je сељак због политичара, финанаса, noрезника и жандара омрзнуо на све што му долази из града и стекао je увјерење да су му сва зла која ra тиште дошла из града. Правог културног рада од стране иителектуалаца у овим селима je било врло мало. Нашао се понеки несебични учитељ или имам матичар који je несебично радио за село и нешто му користио. Ha ширењу писмености међу сел>ацима врло je мало учињено. Иначе још и данас међу муслиманима тога краја постоји врло велико неповјерење према школи јер сматрају да ће им се дјеца превјерити и одроднти од куће at>o сврше школе. Зато се код н>их зидају врло мало школе. Када je имам башиговачког џемага Мехмед Чокић водио акцију за зидање школе у Ђурђевику, морао je два мјесеца нссити уза се револвер да ra не би његови се.ваци испребијали. Овако су сел>аци поступали од оснивања ове школе 1910 године, na све до прије неколико годнна, док није међу н>их дошао један учитељ муслиман који je неуморним и поштеним радом успио да разбије неповјерење муслимана према школи и да приволи родитеље да школују своју дјецу. Захвал>ујући његовој акдији данас око 80% муслиманске дјеце похађа основну школу међу којима се налази и лијеп број дјевојчица. Због утицаја града и оближњих индустријских предузећа људи у овом џемату су постали у неколико и нерадници. У жељи за лакшим и удобнијим животом сељаци често напуштају свој традицонални занат, земљорадњу, продају земљу и капитал обично улажу у трговину или отварају кафане око индустријских предузећа. Али оваки покушаји су у већини случајева унапријед осуђени на пропаст јер ови л>уди немају ни знања нити потребне писмености да би моглн успјешно да просперирају у трговини. Поред тога сељаци се одају и криумчарењу, крађи и сијечењу државних шума. Овај je крај врло богат у одличним храстовим и буковим шумама које су прије пола вијека биле непроходне. У посљедње вријеме сел>аци шуме немилосрдно искоришћавају и уништавају да би балване продали једном индустријском предузећу у близини за рудничка окна. Недавно je једно предузеће отворило нов рудник угља у живиничкој општини и управа рудника купује младе храстиће за јамска окна. Она ова дрва, у пречнику од 10 цм, плаћа no три и no динара no метру. Сељацима се много више исплати красти дрва из државних шума и продавати их дотичном предузећу, него цио дан орати. Стога се сад сваке недеље, кад нема шумара, може на сваком мјесту чути како одлијежу удари сјекире дрвокрадица и како се стропоштавају млада храстова стабла висока no 10 метара. Већ сада се могу примијетити потпуно гола брда »no којима би се могло орати« како кажу сељаци, иако су та брда прије само двије године била непроходна од шуме и у њима су орлови савијали гнијезда. A ko се овој рђавој појави на вријеме не стане у крај, при- �јети опасност да ће за врло кратко вријеме читав овај џемат остати поптуно без својих чувених и некад непроходних шума. Само са ово неколнко примјера и запажања покушао сад да изнесем социјално-економско стање муслимана сељака у оашиговачком џемату. Међутим ово моје излагање нити je потпуна нити je пак дефинитивна слика социјалноекономског стања тога краја, јер ако би неко само послије двије године отишао у те крајеве сигурно би констатовао да je стање сел>ака много измијењено. Писати о социјалноекономском стању муслимана у овом крају значи писати о нечему што се стално мијења и што стално пропада и назадује. Позната je ствар да су муслимани од почетка двадесетог вијека почели нагло осиромашавати и пропадати и да томе пропадању ни до данас није дошао крај, него* и данас дјелује у свој својо снази и пријети да уништи и оне последње остатке добра које није до сада успио да уништи. Један од најважнијих разлога муслиманског пропадања je тај што су они због своје заосталости у културном и просвјетном псгледу били неспособни да слиједе узастопце развој живота и да примјењују најновије тековине науке и технике него их je вријеме прегазило и тако je дошло да су остали да живе истим животом као што су и њихови дједови жијели. Када би неко посматрао живот муслимана — специјално сељака — дошао би до закључка да код нас нема сксро ни једног културног и школоваиог човјека. Међутим код нас има прилично велик број интелектуалаца, и ако бисмо судили само no њиховом броју, могли би закључити да су муслимани на прилично високом културном нивоу. Овај несклад између муслиманских школованих људи и нисковг нивоа муслимана сељака да се објаснити једино нехатом и недовољним радом наших интелектуалаца у својој средини. Додуше ни интелектуалци не би били у стању да зауставе неминован процес пролетаризације села, али да су сни више радили могли би бар учинити толико да наши муслимани не заостају и више не пропадају од сељака других вјера. Да je труд наше старије интелигенције био већи ми би сигурно данас имали иного више школа у муслиманским селима, a наш би сељак пуно боље и рационалније обрађивао своју земљу, a самим тим подигао би стандард свога живота на већи ступањ него што je данас. Међутим многи наши јавни радници не само да нису радили на културном подизању сељака него су чак и другима кочили тај рад, само ако њима није био у интересу. Тако причају у тузланским селима да je држава била одредила кредит да се изгради школа у једном муслиманском селу. Муслимани, бојећи се да им се дјеца у школи не »превјере«, пођу код свог посланика и замоле ra да не дозволи градити школу. A овај, нехтјевши се замјерити сељацима рекне им: »Идите ви мирно кући и не брините се ни за шта, a ja док год будем ваш посланик неће вам се школа у селу сазидати«. Овај примјер најбоље доказује како су поступали муслимански прваци у прошлости. Ова констатација да наши старији интелектуалци нису дсвољно радили у својој средини не треба да нас декуражира na да и ми млађи не учинимо ништа за наше село. Ha нама je млађима да покушамо исправити оно што су наши старији пропустили, a колико ћемо успјети у овоме будућност ће показати. Б е о г р а д , 1 јануара 1940. ХИЛМИЈА О. ХАСАНАГИЋ, ст. медицине ХАСАН ХАКИ, ст. филозофије Јашар Наби Н опац »Ja нисам луд, господине претсједниче! Оно ш то je мој бранилац о мени рекао само je обједа. Ja то одбијам, ja нисам луд! Погледајте, да ли ja уопште тако изгледам? Присебан сам, моћ расуђивања ми савршено функдионише. П ослуш ајте што ћу вам рећи, послушајте, na ћете видјети да нисам луд. Још о д дјетињ ства имам неку душ евну болест која ме изнутра изгриза као нека потајна грозница: патим због болова и несрећа .других људи. T o je једна таква болест, да откако знам за се, господине претсједниче, она je у мени и она ми не даде да проживим ни један тренутак среће. у прво вријеме, све док нисам .униш ао у двадрсету годину, није ми ни падало на памет да испитам шта je све узрок м оје патње. Њ у сам сматрао као једну природну коб, попут потреса, олује и грома, која се не може спријечити. Али послије сам се постепено одвикао да примим све ш то вмдим, као такво. Најзад сам почео да д о танчина испитујем сваки догађај и да истраж ујем микробе који изгризају људе. О, да знате, колико сам бесаних ноћи због тога провео! K oje ли сам безбр ојн е ноћи, као да сам се налазио у ■грозшици, пробдио, зароњ ен у болове, патње и сузе! У колико сам више духовн о сазријевао, у толико сам боље видио и разумијевао збивање око себе. У средсредио сам сва своја искуства, све св оје знање, и најзад сам створио јед н о непоколебиво и неизмјењиво увјерењ е: извор свих несрећа к оје газе људе јесте новац. Да, господине претсједниче, чим бих ja , збацивши вјечно варљиву љуску догађаја, н астоја о да униђем у њ ихову суштпну, увијек он, новац, жут, са својим као смрт жутим лицем излазио би преда ме. Иза сваке несреће, иза сваког страдања видио сам њ егово лице к оје се кезило као змија. И на крају сам постао његов непријатељ. »Љ уди су тако створени«, гов ор и о бих сам себи. »Они обож авају новац, тај највећи узрок св оје несреће, као ш то се клањају сили која их страши паклом. Они се уз повике бацају на свијетле комаде метала попут војника који, смијући се и пуни усхита, лете у смрт. Они не знају да овај жути микроб, који привндно о к о њих расипа срећу, конфор, љубав « весеље, убризгава у њ ихову крв отрове најстрашнијих болести и да их чини међусобним непријатељима; да он завађа сина са оцем, радника са газдом, човјека са човјеком ; да je он први и апсолутни господар друш тва, једини узрок злочина, побуна и преврата«. »Да није новца«, мислио сам, »зар би као палац мале дјевојчице, к оје су се тек одвоји л е о д мајчина загрљаја, пале д о те безстидности да продају св оје тијело? Зар би се многи л>уди толико морално срозали да варају? Зар не би многи људн били поштеђени о д тога да буду убице и да буду објеш ен и ?« 98 �Тад би се питао откуда т о да мислиоци, који пишу свеске и свеске о најбесмисленијим и најситнијим проблемима, не виде .ову стварност која се пред њима 'издиже као каква тврђава и зашто се њоме не позабаве? Али одговор нисам налазио. Пош то сам открио узрок људскога бола, патио сам више него прије. Био сам у полож ају једног лијечника који je поставио диагнозу болести, али који не може да j o j нађе лијека. тијелу разлијевало се неко слатко осјећање ужитка. Ужигак који до тада нисам познавао: ужитак да сам уч1инно једно велико дјело. И помислих: »Кад би се сав новац на овом свијету скупио на једно м јесто и кад би се ова Рпа која би била велика као један бријег, запалила, каква би то била илуминација, какво би то било славље, које би најавило сретну вијест о спашењу човјечанства!« Како je чудно да чак и они људи који би хтјели да живе најједноставније и најскромније, приморани су, да бн живјели, да се обрате овом страшном сретству! Па зар се и ja, који презирем новац више о д свега на овом свијету, нисам служио њиме, да бих живио? Имао сам једнога друга. Он je, због тога ш то je био посвађен са својим врло богатим оцем, проводио скроман, али срећан живот. Ж ивио je врло уредно. Главу није дизао са св оји х књига, a проводима и забави није придавао ни најмање важн осш . Али се изненада нешто догоди, ш то његов уредни и честити живот из темеља упропасти. Прије двије године умрије му отац и њему остави сав свој иметак. Како ли се људи б р з о измијене кад им у новчаник увиђе бол есг к оја се зове новац! Не прође ни двије седмице, a овај дјечко добра срца, који je бн о обљубљен к од свакога због св оје радиности, чистога морала и уредног .живота, дође у такво јед н о стање да се није^могао распознати. Говорило се да пијанчи д о зоре, да коцка д у бок о у ноћ док му очи не покрваве и не избуље- се као филџави., да je д оби о неку ружну болест о д жена које сваки дан мијења и још , ш то je најстрашније, да je почео да ужива кокаин. Колико се и тјелесно би о измијенио! Очи му изгубиле блиставост, око њих се навукли плавичаста. кругови, a лице, изгубивши ону стару љепоту, узело неки. демонски изглед. Знао сам да ће овакав живот бити за њега гроб. И једнога дана одлучих да га спасим. Ma шта било, требало je да спасим свога друга. A за ов о je п остоја о само један пут: спасити га о д болести према новцу. Знао сам да мој друг, као и отац му, похрањ ује новац у кућм, у једној каси. Неколико пута, под изговором да га посјећујем , прилично сам испитао распоред у њ еговој кући. Створих план и једн о вече, кад он није био к од куће, униђох тамо као обичан лопов са алатом к оји сам би о прибавио. О бих му касу. Сав новац који нађох, стрпах у једну торбу и одн есох св ојој кући,. У себи сам ocjehao велико олакшање. Најзад сам га спасио. Одмах наложих ватру у кухињском штедњаку. Приђох ватри која je хуктећи горела, и да би ми уживање ш то дуже потрајало, почех да бацам у штедњак један no један свежањ банкнота. Пламенови који су суктали из штедњака, кад год би у њих пала нова хрпа папира, давали су поду о д цигле и каменим зидовима изглед једне чаробњачке собе. A и ja сам стојећи уз штедњак, у коме сам сталио болест свога друга, потсјећао na неког чаробњака из средњег вијека. Д ок су се обојен и папири претварали најприје у пламен, na онда прегршт пепела, no читавом мом Али ов о бијаше далек и немогућ с а н . . . Шта су ова парчад папира ако не no једна сјенка жутих металних комада, скривених међу каменим и челичним зидовима који потсјећају на зидове утврда. Заправо би. ту златну ковпну требало спутит^ на једно м јесто и истопити, na од ње направити један величанствен споменик. Њ егово би име требало да буде »Споменик Спасења«. M oja се претпоставка показала тачном. Друг ми ее неко вријеме тукао у главу, na се послије вратио старом начину живота. Сада je он један човјек којн, радећи., обезбјеђује свој живот. У правом смислу човјек. Овај опит учврстио je моје увјерење. Најзад, не бих пропуштао прилику. Улазио бих у куће, за к оје сам сазнао да у њима има много новаца, и спаљујући у штедњаку новце којих би се домогао, приређивао себи> пнр. Морам признати да ми je cpeha била много наклоњена. Све до поеледњег случаја ^ Остало знате. Био сам ухваћен и ево налазим се пред вама. M oj je гријех у томе што сам се залагао за д о б р о човјечанства и што сам у т о име и свој живот ставио на коцку. Али друштвени закони су протав овог мога пожртвованог гесла поставили казне. Шта да се ради? Људи воле страдања толико'да су спремни да их подносе. Сада можете да донесете пресуду коју хоћете. Само не примам одбрану свога адвоката. Ja нисам луд, господине претсједниче!«. Превео с турског Н. Ф. ДА СЕ ИСПРАВИ У извјештају о Гајретовој забави у Бихаћу од 20 I 1940 штампаном у листу »Гајрет« за април 1940, међу добровољним прилозима, омашком je изостао добровољни прилог овој забави од г. Хусеина Кључанина, трг. из Козарца, у суми од Дин. 100.— , na молимо да се овом исприком то уважи. Одбор P r e lp la ć u f i e se i š ir it e lis t I | » G a fr ei « • 99 �» I s k r e n a r ije č o H u tb i« U zadnjem broju »El-Hidaje«, to jest u broju 10—11, god. Ili str. 26— 130, izišao je pod gornjim naslovom članak g. Mustafe Ajanovića. Kako je članak zapažen i lijepo primljen od čitalaca »ElHidaje«, a naročito kako obraduje stvar koja bi u našem napretku, progresu mogla i trebala da odigra vrlo važnu ulogu, da učini mnogo, mi ćemo iz toga članka prenijeti neka mjesta i za naše čitaoce. » . . . Kao i mnoge druge vjerske propise tako sam i hutbu u početku dugo shvaćao i primao prosto kao vjersku odredbu koju treba izvršavati i poštivati, pa da sve bude na svom mjestu. Slušao sam pažljivo i skrušeno i vraćao se s džunve zadovoljan što sam se odužio jednoj B ožjoj zapovjedi. Međutim, kad sam upoznao i počeo slijediti onaj islamski zahtjev koji traži da čovjek treba sve dobro da upozna i o svemu da razmišlja, redovno sam izlazio iz džamije s osjećajem da nešto, nije dobro, da nešto fali, a naročito da se propušta jedna idealna prilika da se mnogo učini za napredak naše zaostale sredine. U meni s.e redovno nešto bunilo protiv uobičajenog načina održavanja hutbe, protiv načina koji se tako uporno podržava, iako mu nikako nije mjesta ni p o jasnim islamskim propisima, ni po zdravom razumu, a naročito ne p o prilikama u kojima se nalazimo. Naime, kad se čovjek upozna s onim šta stvarno hutba znači i šta se njome želi postići, čudi se i ne može načuditi da se tako upropaštava i neiskorišćava hutba, (osim u jednom smislu: u zikru), ta tako korisna i dragocjena odredba i za vjerski i za svakidašnji život. Naši priznati alimi jasno utvr­ đuju da »hutba u arapskom jeziku znači govor koji se u naročitim slučajevima radi naročitih ciljeva održava« (Handžić). Ističu kako je održavanje hutbe bilo poznato Arapima još i prije islama. »O n i su svakom zgodom i pri svakom sastanku držali govore«, i to »prema cilju koji bi se želio postići« (Caušević). A »hutba k a o i s l a m s k i p r o p i s ima tu zadaću da se njom prisutni muslimani poučavaju u vjeri. Stoga je hutba i propisana kod većih skupova. Alajhiselam je svojim hutbama napućivao muslimane na pravi put i objašnjavao im vjerske ustanove« (H .). »N jegove su hutbe pružale najdrago­ cjenije pouke slušaocima« (C .). Da je Alejhiselam za to, to jest da uputi svoj umet, iskorišćavao svaku priliku, vidi se po tome što je hutbe govorio* kako kad, nekad na ravni, nekad na minberi, nekad na devi, nekad na konju« (C .). »Bez sumnje je od hutbi najvažnija hutba u petak, jer se obavlja svake hefte pred većim skupom svijeta. Ovom sastanku mora prisu­ stvovati svaki odrastao, pametan i zdrav musliman u onom mjestu gdje se džuma klanja. Dakle, to je obligatno predavanje kojemu svak sposoban mora prisustvovati i pomno ga slušati (čak se »za vrijeme hutbe ne treba baviti ni namazom«), da bi na taj način k r o z c i o s v o j ž i v o t svoje znanje usavr­ šavao i i upotpunjavao« (H .). Kako, dakle, ovako stoji s hutbom, rahm. Čaučević za­ ključuje »da h u t b u t r e b a u p r a v l j a t i s l u š a o c i m a u o n o m j e z i k u k o j i m g o v o r e . Hutbom treba uputiti prisutne u ono što je najpotrebnije u vjeri, moralu i dobrom radu. Perzijanci, Tatari, Džave (Japanci), Turci već odavno izgovaraju hutbe na svojim jezicima. Kako u svemu tako i u ovom m i s m o z a k a s n i l i . M i i danas učimo hutbe na arapskom jeziku koji naš svijet većinom ne razumije, pa prema tome ne može imati od toga kakve pouk.e Ja sam uvjeren da bi dobro sastavljene hutbe n a n a š e m j e z i k u mogle nadoknađivati ono što nam fali u vjeronauci. . . Mi živimo u ovom kutu Evrope i m o r a m o svakom prilikom obavješćavati naše muslimane o onom što im je najpotrebnije. Skupno kla­ njanje, ti sastanci prigodom petka i Bajrama, vrlo su podesni«. G Handžić veli: »Savjet i pouka mogu i t r e b a j u b i t i na j e z i k u d ž e ma t a , a k o ž e l i m o da o d t o g a d o b i e m o k o r i s t k o j a s e o d h u t b e t r a ž i . To se slaže sa vjerskim argumen'ima i mišljenjem većine fakiha i islamskih učenjaka. Nakon ovakvog obrazloženja ne treba se obazirati na p r a z n e prigovore pojedinaca«. A mi, iako stalno ističemo da je zadnji čas da se prenemo i da se u svakom pravcu i svom snagom bacimo na posao, ostajemo gluhi na ove riječi. Ostajemo gluhi i ne iskorištavamo tako zgodnu i čisto nametljivu stvar za pridizan;« našeg svijeta. I danas imamo samo osamljene slučajeve po manjim mahalskim džamijama i nekim selima da se bar mali dio hutbe prevede i obradi na našem jeziku. Mnogi hatibi još tjeraju p o starom načinu za koji su utvrdili i rekli naši alimi da nikako ne odgo­ vara svrsi •••. Moramo priznati da bi bilo skoro nemoguće odjednom potpuno provesti održavanje hutbe na našem jeziku. »Za održavanje ovakvih govora (hutbi) potrebna je naročita spo­ sobnost, a to je govorništvo ili hatabe«. (H .). kojeg mnogi od naših imama nema ni za (Haku. Ipak, ima načina da se s tim nekako počne. Odavno se ističe da bi se imamima-hatibima u tome moglo pomoći na taj način što bi im se davale gotove i obrađene hutbe, te bi ih oni trebali samo pročitati. I svi smo se radovali tome što je u novom Ulema-medžlisu stvorena i dužnost baš-vaiza, jer je — između ostalog — njemu povjereno i sastavljanje ovih hutbi. Međutim, dugo je vremena već prošlo kako smo dobili ovoga važnog funkcionera, a na izradi i pro­ micanju hutbi na našem jeziku s te strane još nije ništa urađeno. A ne traže se i ne iskorišćavaju ni drugi načini kojima bi se u ovome moglo pomoći. Naime, znajući da je hutbu obavljao sam Muhamed a. s., a iza njega — u prvo vrijeme — halife, i gledajući u njoj vrlo časnu i veliku dužnost, — zar to u Sarajevu ne bi mogli i trebali obavljati naši brojni čla­ novi ilmije kao što su reis-ul-ulema, članovi ULema-medžlisa, šerijatske sudije, nastavnici naših vjerskih škola i dr. Po pro­ vincijskim mjestima šer. sudije, muderisi medresa itd. Sve je ovo ovako zbog toga što se hutba potejenjuje, te što mjero­ davni ne uviđaju njenu punu vrijednost d ne daju jo j prema tome važnosti i pažnje. A ona to zaslužuje, i to još kakol . . . Hutba je živa riječ koja neposredno osvaja i daje nepro­ cjenjive rezultate. I to nije riječ koja se u rije'kim prilikama upo­ trijebi i rekne, nego svake sedmice. Svake sedmice hatib ima pred sobom okupljen džemat, svake sedmice ima priliku da utvrdi i podjari ono o čemu je ranije govorio, da upozori na neko zlo koje se je počelo pojavljivati, a i skrene pažnju na neku dobru stvar koja se zanemaruje. Mnogo i mnogo je toga što se s hutbom kao živom riječi postiže. Rahm. Caušević veli: »Lijepo složene riječi, vješto izgovoren govor puno djeluje na slušaoce«. U ovome se neće postići vidnijeg uspjeha sve dotle dok se tome ne postave jasni, solidni i odlučni temelji. E tu ja baš t e ž i š t e u cijeloj stvari. T o je još rak-rana koja se ne liječi i koja još nikako ne ide ka ozdravljenju. Imaju neki znaci koji pokazuju da se stvar čak i pogoršava. (Pisac članka to dokazuje nekim mjestima, citatima iz nove Uredbe GaziHusrevbegove medrese i na nastavnom programu za imamet, hatabet i vaz). Istakao sam kako je u zadnje vrijeme i neophodna p o ­ treba da se jednom prestane sa održavanjem i učenjem starih hutbi, za koje g. Handžić veli da im »manjka ono što je hutbi n a j v a ž n i j e , a to je koristan i prigodan s a v j e t « (str. 70). G. Handžić vrlo je lijepo iznio i kakve bi one trebale biti i šta bi trebalo u njima iznositi, pa ću prenijeti i ovaj pasus �iz njegova članka: »N ajbolje su' one hutbe koje odgovaraju mjestu, vremenu i prilikama. Na ,pr. uz ramazan hatib treba istaknuti prisutnima korist posta i svrhu koju želimo postići; uz ramazanski bajram istaknuće im kako se treba uz bajram postupati i objasniće im sadakai-fitr; ondje gdje je svijet poci­ jepan, hatib-će istaknuti važnost sloge i bratstva; gdje je'Svijet zaostao i u neznanju, hatib će naglasiti važnost i potrebu nauke; gdje se ljudi ne brinu odgajanjem djece, hatib će ih upozoriti na potrebu i važnost odgoja i t. d. Hatib će paziti da njegov džema’at kroz heftu radi, pa će ih na hutbi upozoriti na even­ tualne pogrješke. Takve su hutbe i bile dok su ih obavljali za to dorasli ljudi i nijesu pale na nizak stepen, dok ih nijesu preuzeli ljudi koji ne -razumiju potrebe ni ovog niti budućeg svijeta« (70/71). Iznio sam gdje je težište nastojanja i rada u tome da bismo jednom dobili hatibe ikoji bi bili sposobni da hutbu obavljaju onako kako treba, da daju — tako reći — svoje hutbe. O no je u osposobljavanju našeg podmlatka koji se sprema za zvanje u čije dužnosti spada održavanje hutbe, a to su đaci naših medresa, a naročito Gazi-Husrevbegove me­ drese. Ali, na veliku žalost, morali smo utvrditi i pokazati na novoj Uredbi i drugome, da se tome još ne postavljaju ozbiljni temelji, jer kao da se ni malo ne uviđa velika važnost hutbe. Da se — naročito u pogledu hutbe — ponekad očekuje da inicijativa dođe od naših vjerskih vrhova, dokazuje ovaj slučaj: Prije nekih pet godina bio sam nastavnik i vaspitač Gazi-Husrevbegove medrese i tom prilikom pokrenuo sam pitanje praktičnog rada s đacima, u ovom smislu. Govorio sam rahm Muhamed ef. Dizdaru da bar predavanja koja đaci drže 0 trezvenosti ili nečem drugom drže na način hutbe. Odgovorio mi je da vodeće ličnosti (iz Ulema-medžlisa i tadanjeg Vrhov­ nog vjerskog starješinstva) nisu još ništa rekle o tome: da li treba hutbu držati na našem jeziku ili je bar prevoditi, ili me, te da se mimo njih ne može ništa raditi. A kad se tu tako čekalo, pogoto će se čekati na drugim stranama 1 Drugi, opet, kao da se boje javnog mišljenja, mišljenja džemata, boje se reakcije, pa neće da se nakane i odluče da hutbu obrađuju na našem jeziku. Tako, jednome koji bi sigurno mogao dobro održati hutbu na našem jeziku, govorio sam da već počne s tim. Odgovorio mi je u tom smislu da mu je to nezgodno, jer ne zna kako će to džemat primiti. Međutim, džemat traži, i za to ima jasnih znakova i dokaza. G. Handžić u svom pomenutom članku utvrdio je da »ima mnogo svijeta koji bi vruće želio da se hutba unaprijedi i korist od nje uveća«. Dalje veli: »U ovom pogledu su mi stizale i pismene 1 usmene zamolbe da bih ja tom nešto doprinio i izradio po­ treban broj hutbi kojima bi se bar neki naši hatibi služili«. Ja sam, opet, bio jednom prisutan kada je jedan hatib koji obrađuje hutbu na našem jeziku, pitao džematlije jesu li za to da on s tim nastavi, i oni su mi to potvrdili. Od pune džamije nije se našao ni jedan koji je bio protiv toga. Dakle vidimo kako sve »ide u prilog« hutbi. Vjerski propisi ne smetaju, nego p o svome duhu jasno traže da hutba »treba da bude na onom jeziku koji prisutni razumiju« (H. —67). Pa, sve kad ne bi hutba nikako bila propisana, teške prilike u kojima se nalazimo i potreba pridizanja naše zaostale sredine uputili bi mas i natjerali da do nečeg sličnog dođemo, da nešto slično stvorimo. Vrijednost hutbe i narod osjeća i u zadnje vrijeme daje sigurne dokaze za to. Zato, ostanu li pozvani i dalje gluhi i indiferentni prema hutbi, primiće na se veliki grijeh i sigurno će učiniti jedan veliki nenadoknadivi propust u pridizanju našeg svijeta. Pišući, u svemu sam bio potpuno iskren i otvoren, pa neka se tako i primi. Biću sretan i presretan, ako ikoliko doprinesem ostvarenju hutbe na našem jeziku 1« AHMED MURADBEGOVIĆ: * JVa JBožjem putu DRAMA U 3 ČINA (Nastavak) 6. PRIZOR (ARIFA I LEJLA) LEJLA: (Dršćući plačno M ajko. . . ARIFA: (Obujmi joj još jače lijepu glavu i zajieca) Jedina moja kćeri I . . . LEJLA: (Upre u nju suzan i bolan pogled) Fala ti majko. . . ti svo moje dobro i svo moje uzdanje. . . ARIFA: Umiri se kćeril Sve je prošlo i neće se više po vratiJI Sad možeš opet mirno odahnuti! (Rastavlja se od Lejle i sjeda iznemoglo na sećiju) Ko bi još to pomislio. . . LEJLA: (Ostajući skršena na podu) Kad bi ovo otac samo vidio 1. . . ARIFA: Bolje mu je što je mrtav! LEJLA: Zar i ti misliš da ne ž i v i? ... ARIFA: Ne znam kćeri, ali ružno slutim. . . Sve se ovo neće dobro svršiti. . . LEJLA: (Još uvijek zgrčena na ćilimu, pita čudnim, izgubljenim glasom, punim tišine i duševnog lutanja) A što onda, majko? ARIFA: (Kao da sc brecne) Što, dijete moje? LEJLA: Što da učinim onda? (Podiže se raširenih ruku, kao mrtvih prelomljenih krila) Majka si mi, savjetuj me! ARIFA: (Čudno, ali materinski blago) Da te savjetujem? A što kćeri, da te savjetujem? LEJLA: (Nakon kratke stanke ozbiljnim, ali čvrstim glasom no sve tiho i iz dubine prigušeno) Da ostanem u rođenoj kući, vječno zarobljena, ili da id e m ... (Pauza. U zraku se osjeća nešto važno, bitno, životno, i opet nešto teško, zamašno, sudbonosno) ARIFA: (Još tiše polazeći prema Lejli) Da ideš? A kamo da ideš? (Pauza) LEJLA: (Podigne polagano glavu prema majci) Ćula s i. . . ARIFA: Što? LEJLA: Da se Camil pojavljuje . . . ARIFA: (Kao mukli daleki eho) Camil. . . (Pauza) LEJLA: (K. g.) Da pođem večeras za njega, il i. . . (Pauza, teška, duga) ARIFA: (Jedva smagajući snage da to mimo izgovori) Ako te srce zove i ako misliš da je tako suđeno . . . LEJLA: (Prihvati se za srce) Oh, moje sroe, majko . . . ARIFA: (Vraćajući se prema sećiji) Drugo ne znam ništa reći. . . (Sjeda i okreće se -prema Lejli) Što gledaš to, kćeri? LEJLA: (Kao da odgovara na njezino riješenje) Očeva pisma, majko. . . (Bolno, kao da traži izbavljenje iz toga) U jednom, evo piše. . . (Uzima papir u ruke i klekmivši kraj sandučića s pismima, recitira bolno, prigušeno) »Divan je svijet, kćeri, kad čovjek u njegovoj daljini ima da misli na koga . . . « (Ispusti papir iz tuke) A ja mislim . . . ARIFA: (Upadajući kao da je opominje) Na svog oca, kćeri? LEJLA: (Muklo, ali odlučno) Na svoj vlastiti dom, majko . . . �ARIFA: (Kao da zastrepi) I ti Lejla? CAMIL: (Zastane) Klanjaš? LEJLA: (Podižući se polagano kao slika onoga što govori) Stojim ovdje kao raskoljeno drvo na međi i jednim se dijelom ludo hvatam za život, a drugim se bezglavo rušim u bezdan. . . (Zajeca i zagnjuri glavu u dlanove) Poludiću, majko, p olu d iti. . . (Pauza) LEJLA: Kako si dospio ovamo? ARIFA: (Prilazi joj ponovo blago, materinski) Umiri se kćeri. . . Znaj da se ništa ne dogada na svijetu bez Božjle v o lje . . . I sve što god ti se desi, unaprijed je zapisano u knjizi sudbine, i niko to ne može otkloniti. . . (Drugim, običnijim tonom prilazeći prozorima) Mrak se već spušta. . . LEJLA: Sta si učinio? CAMIL: Obećao sam doći po te i održao sam riječ. LEJLA: (Ponešto utješeno dižući se sa svog mjesta) Uškoro će a kšam ... A R IFA : (Okrećući se prema kćeri) Treba klanjati, kćeri . . . LEJLA: (Brišući još posljednje suze) Ja već imam avdest. . . A R IFA : Onda klanjaj ovdje, a ja moram na česm u ... (Pođe i zastane kod Lejle) LEJLA: (Baci joj se još jedanput u naručaj) Majko moja, majčice . . . A R IF A : (Smireno milujući je po kosoma) Molitva će nas primiriti, kćeri. . . Treba da se Bogu pre­ damo . . . (Odlazi polagano hodnikom 'u svoju sobu. Na sceni ostaje Lejla sama) 7. PRIZOR (LEJLA S A M A ) LEJLA: (D ok Arifa odlazi ona stoji neko vrijeme neod­ lučno, a onda pon ovo prilazi očevim pismima, klekne do sanduka, vadi iz njega papir i glasom o d kojeg se razablru samo pojedine izreke, čita muklo što jo j otac piše) U gradovima . . . kroz koje sam prolazio sretao sam u jednome danu toliko lju d i. . . (Glas joj se za tren izgubi u nečujni šapat, a onda se opet javlja) U sultan-Sulejmanovoj džamiji, najvećoj muslimanskoj b ogom olji. . . dvaput sam k lan jao. . . (S polja dopire na mahove tih jedva čujan glas mujezinov: »Allahu ekber! Allahu ekber!« — i opet se gubi, dok mjesto njega pon ovo iskrsava zvuk Lejlina čitanja) Poslije svakog klanjanja dugo sam od Boga iskao da mi tebe pozivi, i ti da mi kćeri, uvijek vjerna . . . (Zastane osluškujući ponovni mujezinov zov: »Hajja-a lessala, hajja lessala! Hajja-lelfela, hajja lelfela!« i prošapće) A k š a m ... (G ovoreći sama sebi, kao da se iime snaži) »Ustajte na molitvu 1 Ustajte na spasi (Ustane i izusti prenoseći se sasvim u duh svoje vjere) Jedan je Bog i osim njega drugog Boga nema. . . (Prilazi sehari, skida s nje vezenu serdžadu, rastire je čelom prema istoku, zatim meće na se dugi bijeli šal pokrivajući njime kose, grudi, vrat, ruke i sva otvorena mjesta gornjeg tijela, osim lica i očiju u kojima gori zanos vjerskog žara. A onda diže ruke u visini ramena, izgova­ rajući propisanu izreku, kao uvod u molitvu) Predajem se u Tvoje ruke, Bože, i vršeći T voju svetu naredbu, odlu­ čujem d a . . . (N a stepenicima u tom trenutku iskrsne Camil) 8. PRIZOR (LEJLA I C A M IL) CAM IL: (Skidajući šešir s glave) Lejlal LEJLA: (Brecne se i zgrozi) Čamili 102 CAMIL: Djevojke su me uvele. LEJLA: Usudili su sel CAMIL: Ja sam ih nagovorio. LEJLA: U ovaj čas? U ovakvo vrijeme 1 Kroz ovolike opas­ nosti! Pa jesi li ti prisebil U kakvu nas propast b a ca š ... CAMIL: Propast je naša, ik o ne budemo svoji! Sad je došao čas da je otklonimo! Pođimo, Lejla, moji te kod kuće čekaju! Ne treba nikakve spreme! Prebaci samo sve preko glave, da te u prvi mah ne bi prepoznali, a ostalo je moja briga! Pođimo Lejla . . . LEJLA: Č am ile... CAMIL: Neodlučna si! Još premišljaš? • LEJLA: Moja su braća u kući. Ovaj čas su bili sam nom ... prijetili su m i . . . u zatvor me htjeli. . . u sobu sa željeznim rešetkama. . . CAM IL: To im je bilo, posljednje! Tvoj spas je u mojim rukama. LEJLA: Zar si slijep za moje muike i stradanja! Ne vidiš koliko trpim za te, već hoćeš da mi život još više ogorčuju zbog tebe. CAM IL: Ne to! Hoću da budem, kao i ti, dostojan tvoje patnjel Da te učinim vječno svojom i pokažem da si moja vjera i sudbina i da me niko neće rastaviti od tebel N e! Da su te odijelili od miene zidom do neba visokim, ja bih ga preskočio i došao do tebe! Ti ne spadaš ovamo, već k meni, u moj svijet i u moj život! I zato ne odugovlači! Uzmi šal i pođi samnom! Ne smijemo dangubiti! Pođimo! LEJLA: N e . . . ne približuj mi sel Zaklinjem te Bogom ostani gdje s i . . . CAMIL: Još se bojiš? LEJLA: Ako (i je moja ljubav sveta ne miči sle s toga mjesta, jer ću umrijeti, ako me ovdje s tobom zateknu . . . CAMIL: Ti uzmičeš od mane, Lejlal Ne vjeruješ mi ili me ne prepoznaješ više . . . LEJLA: Prepoznajem t i . . . ti s i . . . m oj C am il. . . CAMIL: Voliš me? LEJLA: I strepim tred tobom kao pred jezivom slikom s v o je . . . CAM IL: Sreće? LEJLA: Ili smrti. CAMIL: Uplašili su te! Okovati ti dušu željeznim obručima da se više nikad iz tog ropstva me izbaviš 1 A li ja ću te istrgnuti iz njega! Pruži ruku! Vratimo se svijetu, k o na­ đena djeca! Život nas zove! Sunce, zrak, slobodal Duž­ nosti, brige i nova božanstval Pođimo Lejlal Treba se iznova roditi! A crni što bjesne na svoj novi porod na koljena će pasti pred njegovom slavom 1 Pođimo Lejla! LEJLA: (Kao uznesena) Da pođemo Č am ile... (Zastane i uzmakne) A moj otac? CAMIL: On je mrtav. LEJLA: On je živi Takva narav nikad me umirel o v d je . . . On je CAMIL: G dje? LEJLA: U meni, u mojoj krvi, u mom cijelom bićul Čujem kako mu srce kuca i duša diše 1 Kako mu riječi govore, prijete, o p om in ju ... Oh, Camilel Ti još ne znaš Ikolilco je on moćan u menil �CAMIL: Mrtav otac da bude moćniji od života, od m en e!... LEJLA: (Kidajući se) Ja ne mogu iz njegove vlasti. . . CAMIL: I još veliš da me ljubiš? LEJLA: (Uspravi se, sva osopnuta) Zar ti sumnjaš u to, Čamile? CAMIL: (Odbaci je od sebe) Očeva si, nisi moja. LEJLA: (Skrši se na zemlji) Smiluj mi se, ostavlja me razumi CAMIL: (Nad njom) Z bog čega kolebaš? Z b o g svoje kukavštine, a ne zbog mrtva oca! Nemoćna si, slaba, nedostojna svog životal. . . LEJLA: K u kavn a?... N ed ostojn a ?... Sta mi to v e liš ... CAMIL: Istinu 1 Opovrgni se ako možeš 1 LEJLA: (Kao da ponire duboko u se, a onda se ponovo diže) A da li je uistinu mrtav? CAMIL (Ispitljivo) Tvoj otac? (Pauza. Gleda joj u oči) Zar ne znaš. . . LEJLA: Bog neka nam pomogne! (Odjure niza stepenice. Pauza. Šutnja. Nepomičnost. Iz daljine se očuje mukli očajnički Hasanov zov) HASAN: (Sv.i bliže i bliže) Hanumel Hanume! Bezi! (Dojuri uza stepenice kao lud na scenu) Bezi! Bezi! Hanumel (Sa sviju strana izlaze zabezeknuti ukućani) ARIFA: Ko to viče? Sta je? Sta je? SAFET: Sto se zbilo? HASAN : (Gotovo bez glasa) Hanum e... B e z i!... ISMET: Govori! ZU H RA: Kazuj! M IN A: Sto je? H A S A N : Lejla . . . naša hanumica ... ARIFA: (Brecne se) Sto je s njome? Sto je s mojim djetetom ?... H ASAN : (Padajući tlima) Pobjegla . . . Za Čamila . . . Za Čamila . . . (Svjetla se p o ­ gase na sceni i naglo se spuš(a) Z A S T O R LEJLA: (Mirno, hladno, ukočeno) Što?l CAMIL: Da vjeruješ sama u t o . . . LEJLA: (Samo se malo lecne) Odakle to pogađaš? П р оп уш т а њ е к у Ћ н о г н а д з о p a ш ад дјецоЈч п ои л а ч и CAMIL: Čitam ti to iz čitava bića. LEJLA: (Prema njemu) A ako to radi sebe vjerujem . . . К-РИЂИЧНУ ОДГОЂОрНОСТ CAMIL: (N e dokučujući pravo što misli) Radi sebe? Kako? Од користи je за наш неупућени народ знати, да noстоји у Казненом закону за Босну и Херцеговину један законски пропис, no коме се кажљава пролуштај кућног надзора над дјецом и таквим особама, које нијесу кадре саме себе од опасности чувати. T o je пропис из §-а 395, који je још увијек на снази no Закону о привременом продужењу важности законских прописа о кажњавању иступа од 31 децембра 1929 год. број 107.278. По овом пропису пресудом од 12 II 1939 год. проглешна je кривом особа, која je, као мајка, занемарила дужну пажњу над својим двогодишњим сином, који се није могао сам од опасности чувати и бранити, na je т о имало за посљедицу, да je дијете, играјући се, пало у локву воде и утопило се. Мајка je осуђена на казну затвора у трајању од 3 дана. Против ове пресуде осуђена мајка изјавила je и оправдала призив, наводећи да није доказано да je она занемарила дужну пажњу над својим двогодишњим синчићем. Напротив тврди, да je она увијек своју дједу добро пазила и чувала, ну како je упитног дана имала хитни кућни посао и знајући да су дјеца пошла пред кућу, као и раније, да се играју, није могла ни слутити, да ће се несретни случај десити, који je случај њу, као мајку, иајвнше погодио, јер je изгубила сина. Поводом овог призива Окружни, као призивни суд, ријешио je, да се призив као очигледно неоснован одбаци, нашавши, да о чињеницама, које je утврдио први суд и на основу којих je изрекао побијану пресуду, нема никакве двојбе. Чињенице које наводи и истиче осуђена мајка у свом призиву, могу joj служити само као олакшавајуће околности, али ове чињенице нијесу подобне да лише осуђену мајку њезине кривичне одговорности за дјело из §-а 395 к. з. за Б. и X., пошто je утврђено и доказано, да она, као мајка, није посветила довољну дужну пажњу и надзор над двогодишњим сином, који je пао у локву и у овој локви нашао смрт. АЛИЈА М. ОМЕРСОФТИЋ судија LEJLA: (M im o, odlučno) Da postanem zauvijek tvojom? CAMIL: (Postojano) I onda bi pravo vjerovala. (Pauza) LEJLA: Dobro, a sada mi još jedno reci! CAM IL: Sto? LEJLA: Da li me ljubiš toliko, da bi mi oprostio i onda kad bi znao da sam radi tebe prekršila prema ocu najsvetiju zakletvu. . . CAMIL: Od ljubavi nema veće svetinje. LEJLA: I ne bi mi predbacivao da sam vjerolomna? CAMIL: Zar imaš jačeg dokaza za moju vjeru od to g a ... LEJLA: A grijeh? CAMIL: Nije tvoj, već onoga ko ti ga je namelnuo. LEJLA: Tvoja sam onda. CAMIL: (Krikne) Lejla m oja! (Zagrljaj) LEJLA: Pođimo sada! Pođimo Čamile! Krajnje je vrijeme! Svaki čas može ko da izbije i da nas ometel Pođimo, dragi! CAMIL: Dolje je sve spremno. LEJLA: (Glas joj zadršće) Svatovi naši? CAM IL: Fijakeri, automobili, pratnja, sve što nas voli čeka na nas. . . LEJLA (Van sebe) Oh Bože! Kolike li srećel Napokon svojil (Uzme šal i baca ga preko glave) Pođimo Čamile 1 (Zastane) A Hasan? CAM IL: On je s djevojkama, paziće na njega! Niko nas ne može vidjeti! Hajdemo Lejla! LEJLA: (Zastane i baci mu se ponovo u naručaj) Ti sve moje! Moja pobjeda i moj život! CAMIL: Pođimo Lejla! 103 �f a / р етов и усп/еси у ово/ и лгинулил/ годи н а м а — ПО ВО ДО М ЈЕ Д Н О Г Н А П И СА 0 Н А Ц И О Н А ЛИ З М У М УС Л И М А Н А — Неки Мартин Томичић, пишући у 75 б р о ју »Муслиманске Свијести« о национализму ских муслимана, сматрао je за потребн о да у прилог св оје тезе наведе и ове ретке: босан- »За доказ да će Хрвати налазе код муслимана у веома повољ ном полож ају, м оже нам послужити друш тво »Гајрет«, које, добивш и овај св ој назив, једва животари, дочим се м ного у сп јешније развија »Народна Узданица«. П оводом предње тврдње незнаног Мартина погледали смо у Гајретове рачунске књиге, na см о констатовали да приходи Гајрета у току прошлих 9 мјесеци ове 1939/40 друш твене године, т. ј. о д 1 јула 1939 д о 31 марта 1940 год., износе Дин 1,340.607.76, a расходи за исто вријеме износе Дин 1,067.865.05, na je према томе друш тво »Г ајр ет« получило суфицит (вишак) од Дин 272.742.71. И стовремено см о упоредили Гајретове приходе'и расходе за исте м јесеце (о д 1 VII д о 31 III) у ранијих 5 година, na см о констатовали да су текли овако: године 1934/35 приходи Дин 884.791.16, расходи Дин 909.467.12, дефицит Дин 25.447.91 године 1935/36 приходи Дин 922.641.96, расходи Дин 963.032.71, дефицит Дин 42.563.75 године 1936/37 приходи Дин 1,021.913.46, расходи Дин 982.073.73, суфицит Дин 38.939.73 године 1937/38 приходи Днн 1,222.281.79, расходи Дин 1,075.472.56, суфицит Дин 146.809.23 године 1938/39 приходи Дин 1,298.396.83, расходи Дин 1,083.893.81, суфицит Дин 214.503.02 a у о в о ј години, како см о напријед видили, суфицит и з н о с и ......................Д т г 272.742.71 О вако изгледа рачунски д и о Гајретова рада посљедњ их година, a муслиманима je врло д о б р о позн ато да Г ајр ет п оред овога, да је из године у годину све бољ е и све јаче резултате у своме раду и својим настојањима. Износећи предње цифре ми не у брајам о о в д је усп јехе Гајрета, к оје je получио прије 4 године подизањем Гајретова репрезентативног дома' у Сарајеву, чија je изградња ст а ја л а ч ж о 2 милијона динара, као и садањим подизањем зграде Гајретова интерната1 у Сарајеву за 150 ђака и ш егрта, чија he изградња стајати о к о 2 и no милијона динара. При изношењу горњ их цифарских података о Гајретовим приходима и расходима, сабирне акције у народу за подизањ е овнх д в и ју зграда нису ни узете у обзир. Наведене чињенице — сухе цифре — најбољ е д ок азу ју у каквој се заблуди налази чланкописац Мартин, када тврди да Гајрет »рапидн о« назадује. Sanski Most 104 �N a ši m e ri}u m i SADIK EF. SADIKOVIC Centralna ličnost u predratnom, a naročito u poratnom našem društvu u Ljubuškom bio je neosporno rahmetli Sadik ef. Sadiković. Mnogi Jugosloveni koji nisu ni znali za hercego­ vačko mjesto Ljubuški, saznali su za nj preko ličnosti čuvenog narodnog Ijekara i dobrotvora Sadik ef. Sadikovića. Rođen u Ljubuškom, godine 1867, merhum Sadik ef. se školovao u Travničkoj medresi preko 10 godina, a nauke je nastavio u Carigradu, gdje se školovao 2 godine. Njegovo znanje teoloških studija bilo je poznato, a poznavanje turskog jezika omogućilo inu je da zaroni u tajne Istoka, osobito da medicinske nauke. Ma da službena i naučna medicina ne pri­ znaje ovakav ljekarski rad, ipak se nije jedanput desilo da su mu priznanja dolazila i sa tih strana. Metod liječenja Sadik ef. Sadikovića bio je naročite vrste. On je liječio ljude biljnim lijekovima, koje je poznavao kao malo ko kod nas. Iz majke prirode tražio je lijeka i spasa nevoljama i bolestima ljudskim. Protivan hemijskim lijekovima, Sadik ef. je preporučivao svojim mnogobrojnim pacijentima biljne lijekove. I za čudo, u tome je imao mnogo uspjeha. Njegov način liječenja uspijevao je, pa se ubrzo iza rata osje­ tila potreba da se njegovi biljni lijekovi i opisi biljaka skupe i napišu. Tako je došlo do njegov« knjige »Narodno zdravlje«. Ta se knjiga čuva u mnogim našim kućama kao amanet koji u nevolji pomaže. Kao što je Pelagićev »Narodni ljekar«, u svoje vrijeme, bio glavna uputa u liječenju našeg naroda, tako je i Sadikovićeva knjiga imala približno istu funkciju iza rata. Naš svijet, gonjen nevoljama, tražio je lijeka bolesti, pored Ijekara, i od merhum Sadikovića. Njegovi pacijenti su bili mnogobrojni i raznih zanimanja. Bilo je, pored ljudi iz širih narodnih masa, i obrazovanih koji su se obraćali čuvenom Ljubušaku za pomoć. I sve ih je on primao svesrdno sa svom širinom svoje plemenite duše. Za svakog je imao lijepu riječ, a nada sve njegov lični autoritet nosio je silnu sugestivnu moć koja je uticala na bolesnike. I ta njegova sugestivna moć, uz biljne lijekove, i davala mu je najviše sigurnih rezultata. Kao čovjek, merhum Sadiković je bio plemenite prirode, sirotinjska majka. Pomagao je i znan« i neznane, držeći se one narodne: »da ne zna ljevica, gdje daje desnica«. Ljubuška sirotinja će zapamtiti u najboljoj uspomeni ovog plemenitog i istinski narodnog čovjeka. Nije bilo akcije u narodu bliže i dalje okoline, koju nije pomagao Sadiković. Pomagao je izgradnju džamija, crkava, mekteba, domova, kao što je po­ magao obilno i sve akcije naših kulturnih i humanih društava. Naročitu pažnju posvećivao je merhum Sadiković našem Gajretu. Nije bilo Gajretove akcije, bilo one lokalne u Ljubuš­ kom, bilo u metropoli Gajretove akcije, u Sarajevu, koju nije pomagao rahmetli Sadik ef. Sadiković. Kao Gajretov veliki dobrotvor on se duboko zabilježio u analima ovog našeg naj­ jačeg i najstarijeg kulturnog društva. Njegova uspomena u Gajretu biće vječna, a njegov primjer služiće pokoljenima kako se predano i istinski služi narodu. Pregledavajući Gajretove računske knjige mi nalazimo da je rahmetlija od 1927 godine do svoje smrti poslao blagajni Glavnog odbora Gajreia sumu od Din. 49.915.50. se uputi u razna orijentalna medicinska znanja. Otuda i počinje njegova široka djelatnost narodnog Ijekara, u pravom smislu te riječi. Liječenjem naroda biljnim lijekovima bavio se puna četiri decenija. U širim narodnim masama bilo je uvijek ljudi koji su znali liječiti razne bolesti. Jednu posebnu vrstu narod­ nog Ijekara pretstavljao je merhum Sadik ef. Sadiković. Dobar psiholog, znalac ljudi i njihovih nevolja, čovjek koji je na ljudskim napaćenim licima čitao nevolje i patnje, Sadik ef. je znao vješto i majstorski da postavlja diagnoze raznim bolestima. Te su diagnoze zadivi javale i stručne ljude Ljubuški je teško osjetio gubitak ovog velikog čovjeka. Za dugo on neće biti ono privlačno mjesto za mnoge naše paćenike iz Jugoslavije, pa i cijelog Balkana, dokle je sve dopiglas o njegovom imenu. Neće se više raspitivati gdje boravi onaj čudni i mistični čovjek koji jasno čita nevolje ljudi sa dlana ruke i crta sa lici i pomaže im u najtežim njihovim časovima. Svoje plemenite oči zaklopio je zauvijek Sadik ef. Sadi­ ković 2 aprila 1940 g. ožaljen od mještana i mnogih poznanika. Na njegovu dženazu se slegao sav Ljubuški i mnogi seljani iz okoline, kao i mnogi prijatelji i poznanici iz bliže i daljeokoline. Sa merhum Sadik ef. Sadikovićem oprostio se je ina dženazi pretsjednik Mjesnog odbora Gajreta u Ljubuškom, g. Ali ef. Orman. Merhum Sadik ef. Sadiković ostavio je iza sebe čestite nasljednike, sinove Šerifa, posjednika i Šefika, svršenog medi­ cinara u Beču, te kćeri Pašu, Hatidžu, Sumu i Šerifu. Izražavajući naše najdublje saučešće rodbini merhum Sadik ef. Sadikovića, želimo da mu dragi Allah da rajsko naselje. Rahmetullahi alejhi rahmeten vasia. 105 �Im m e m o r ia m D R A G O M PRIJATELJU RAHMETLI ING. MUSTAFI KRAJIŠNIKU Naše skoro tridcset-gbdišnje poznanstvo, naše igranje, naše dugogodišnje sjedenje u istoj klupi, naši mnogi slobodni časovi zajednički provedeni na studiju, pri tvojim povremenim boravcima u Banjoj Luci i pri mojim posjetama tebi, učinili su da je naše prijateljstvo prešlo u bratsku ljubav i da smo se poznavali kao braća. Bio si uzor dobrote i poštenja, skroman i miran, čestit i pošten, pun milosrđa, spreman uvijek na žrtvu i samoprijegor, idealista pun optimizma, pun vjere u uviđavnost, vjere u ravnopravnost, jednakost i pravdu; širokogrud, uvijek raspoložen i svakom pristupačan. Bio si idealan i uzor čovjeka. Pa zar je moguće da si ti takav mogao nekom smetati, da su i tebi zlikovci morali skratiti život, i to u 36 godini, u najbo­ ljim godinama života . . . Rodio si se u jednoj čestitoj staroj familiji, počeo si ško­ lovanje u posljednjim godinama rata, u prilikama koje su u obitelji bile vrlo teške, gdje je mnogobrojna familija živjela od skromne plate brata pisara sreskog načelstva. Učio si često puta gladujući, ali si stojički podnosio sve patnje tad kao i docnije, jer ti tvoj ponos i čast nisu dozvoljavali da kukaš. I pored svih patnja u svojim mladim danima i doonijih nepri­ lika ostao si uvijek dosljedan sebi iz mladih dana, čvrsta karaktera ispravan kao bor. Nikad nismo mogli ni pomisliti sanjareći zajednički o b o ljo j budućnosti, da će te karakterne crte koje su resile jednog idealnog čovjeka, stajati glave. A ubili su te zlikovci iz sebičnjačkih motiva, ubili su čovjeka koga su resile osobine kakve se nalaze samo kod lica u bajci. Nisi ni laktaš ni profiter. V olio si tih i miran život. G odi­ nama si bio u jednom malom lijepom, ali zabačenom mjestu gdje se pošta zimi ne prima nedeljama. Bio si zadovoljan daleko od intriga i galame, savjesno vršeći svoju dužnost, a nama tvojim prijateljima je to ličilo na izgnanstvo. Tjerali smo te da već jednom tražiš premještaj, a n i sanjali nismo da te tjeramo u smrt. A kad si odlučio da tražiš premješ.taj, nisi ni tražio Han Pijesak, tražio si jedno mjesto bliže tvojoj šeher Banjoj Luci. Dali su ti Han Pijesak kao nagradu za tvoj dugogodišnji boravak u Glamoču, htjeli su u dobroj namjeri da te nagrade, a otišao si u smrt. Kad su te dugo zavlačili sa primopredajom dužnosti, kad je neizvjesnost i besposličemje iscrpilo i tvoje strpljenje, tražio si od mjerodavnih da ti dadu neku drugu stanicu gdje neće biti toliko intriga i spletaka. Uz uvjeravanje vlasti da će se sve obaviti u redu, uz tvoj optimizam i vjeru u uviđavnost drugih, ostao si u Han Pijesku da bi poslije dva dana rada na preuzimanju dužnosti izgubio glavu, mučki ubijen iz zasjede. Nisu te ni mrtva poštedili, opljačkali su te da bi sakrili prave motive ubistva. Pošten i čestit kao zlato, uživao si simpatije svih koji su te poznavali, kako prijatelja i poznanika tako i ljudi s kojima si p o dužnosti dolazio u vezu. I oni su znali da u svojoj uvidavnosti ideš d o krajnjih granica, ali i da se preko tog, tamo gdje nastaju intrige i zloupotrebe, ne može dobiti tvoj blagoslov. I danas, u vremenu kad se mnoge moralne vrijed­ nosti klate i padaju te karakterne crte, nekad osobine postaju nedostatci radi kojih se gubi glava kao što si i ti svoju izgubio. Školujući se u vrlo teškim prilikama, znao si šta je to patnja, šta je i glad, pa na to nisi zaboravio i kad si postao svoj čovjek. Milosrđe b ilo je kod tebe beskrajno razvijeno. Zavišavajući svoje školovanje pom oću Beogradskog Gajreta, vidiš koristi od naših prosvjetnih društava, upisuješ se već prve godine svog službovanja u Banjoj Luci za utemeljača Gajreta, ulaziš u o d b or da i aktivno sarađuješ i da takav rad produžuješ i u ostalim mjestima svog službovanja, sarađujući sa svim usta­ novama i učestvujući u svim akcijama koje su vođene u korist sredine u kojoj si živio. Pomažeš i neposredno od sveg srca i rado, i mnogo će sirotinjsko oko zasuziti za tobom. Sjećajući se svog mučnog školovanja želiš da svojim mladim sestrama i sestrićima sirotanima taj put olakšaš. Žrtvuješ se prosto tim obavezama, primljenim rođenjem, ali ti zlikovac nije dao da vidiš te tvoje želje ostvarene. Tvoji sestrići, tvoja dva mezimca za koje si gotovo živio, koje si ti uzdržavao*! školovao, kojima si ti bio sva nada, ostali su na pola puta. Nadajmo se da će, ugledajući se u svijetao primjer svog ujaka, ustrajati u teškoj borbi koja im pretstoji. Metci kojima su te dotukli, upropastili su jednu familiju koju si ti izdržavao a koja je sad ostala neosigurana. I pored svih patnji koji si preživio za vrijeme svog ško­ lovanja i neprilika, ostao si dobričina i poštenjačina kakvog je bilo rijetko naći, veseljak po prirodi i uvijek optimista. Allah rahmet ejle! Hađžiomerspahić K e m a l *I I ING. MUSTAFA KRAJIŠNIK I SEF S UMSKE UPRAVE U H AN PIJESKU Ne držim se poslovice da o mrtvom treba bezuslo'vno dobro govoriti ili pisati, ali to moram učiniti, prikazujući život uzorna čovjeka, poznajući ga, dugim zajedničkim životom, do majskrovitijih dijelova duše i u vrlo različitim životnim prili, kama. Rahm. Mustafa je rođen u Banjpj Luci, prije 35 godina, u patriarhalnoj porodici poznatog alima. U rodnom mjestu svrši osnovnu i srednju školu kao siroče, jer otac mnogobrojne porodice prerano umrije, a doskora i majka. Šumarstvo je počeo studirati u Zagrebu, a završio ga u Beogradu, pod najtežim okolnostima poratnog vremena, koje su naročito poštenog i siromašnog Mustafu još teže pogađale, dajući mu prilike da iskusi često i dugo manjak i najpotreb­ nijeg za održanje golog života. Po vlastitim riječima, to ga je bilo dovelo na rub fizičke propasti, ali ga je zauvijek duševno izdiglo i očeličilo. Problem je za njega b io skupiti i taksu za polučenu diplomu. Kako mi je samo to pripovijedao, žaleći se na tolike .životne poteškoće i ne kriveći nikoga za to! Jedina utjeha mu je bila topla ljubav njegovih sestara i brata, koji su se, kao i Mustafa, velikim prijegorom i samoodricanjem, spremali za život i u njemu učestvuju danas samostalno dvije sestre kao učiteljice, a brat kao činovnik. Stradanje ga je naučilo moralno nepokolebljivim i iskrenim prijateljem svakog ko strada. Služ­ bujući u Tesliću i Glamoču, gdje smo se sastali, kao stari pri­ jatelji, živeći bratski svakodnevno skupa, divio sam se njegovoj energiji: što nije mogao svršiti danju, radio je p o noći, dok ne svrši prispjeli posao. Kao da je živio samo za svoj poziv, vršeći ga tako ozbiljno i savjesno. A po svršenim poslovima je samo član društva, upravo nenadoknadiv: veseo, pun duho­ vite šale, nenamješten i beskrajno prijazan i prijateljski prema svakome. U časovima osobitog raspoloženja, njegov milozvučni glas i prave naše arije, oduševljavale su naše prijateljsko društvo. On naprosto nije bio sposoban za zlo. Činio je dobro i vjerovao u d obro i rad, stvarajući oko sebe blagu prijateljsku atmosferu svojom dobrom dušom i plemenitim radom. O d sva­ kog zla je odlučno okretao glavu. I posljednju paru je nekad davao potrebnim i nužnim, pun veselja da je mogao nekome učiniti dobro. Svesrdno je pomagao sva kulturna i humana društva, uopšte, a naročito naše podružnice Gajreta: bio je stalno član mjesnih organizacija Gajreta u mjestima gdje je služio u Bosni, a bio je i utemeljač Gajreta »Osman Đikić« u Beogradu. �Kad bi mu šta zagorčilo život, ne bi klonuo, a ni zlu se poklonio; čekao je strpljivo da zlo prođe, smatrajući da je svako zlo prolazno i da ga valja odbijati časnim radom i nepokole­ bivom privrženošću dobru. T o mu je bio princip od koga nije nikada otstupao. Njegovo prezime stvarno sadrži sve vrline, koje pozvani stručnjaci dokumentovano pripisuju ponosnim krajišnicima, nalazeći nas najčistijom slavenskom lozom. Čovjek ovakvih vrlina i nije mogao biti neiskren, jer radeći savjesno i živeći časno, dajući i struci i narodu najbolje, nije trebao ni jeftine blagonaklonosti, ni prijatelja za interes. Koga je na poštenom putu upoznao i iskreno mu se približio, ostajao mu je, kao pošteni prijatelj i dragi znanac, uvijek u najboljem sjećanju. Duša se čovjeku uzbuni kad pomisli da je takav dobri Mustafa mogao u nekom naći neprijatelja, i to smrtnog. 19 aprila o. g. prekinu životnu nit dragog rahmetlije zločinačka ruka. Pošteni Mustafa nije mogao ni pomisliti da neko promatra njegov dnevni način života iz neposredne blizine i nedužnog položaja, tražeći u njemu najpogodniju priliku za izvođenje svog nečasnog plana. Crna duša u mraku, slika s prilikom, u zasjedi, na najskrovitijem mjestu, kojim je svakodnevno rahmetlija odlazio u svoj stan, zločinac je ostvario svoj dobro i svjesno pripremljen zločin. Od zla nije bio, a za kratko vrijeme boravka u Han Pijesku, gdje je premješten prije mjesec i po dana, nije se mogao čestito ni smjestiti ni upoznati s ljudima, a pogotovo nikom zamjeriti. 21 o. mj. prenešene mu zemne ostatke otpratišc rođaci, prijatelji i kolege, nakon održanih nekoliko ganutljivih govora, i, sa suzama u očima, položiš« ih, u krvavim ćefinima,' u mezar. Legao je pošteni svjedok nečasnog djela u naš harem, našu livadu, da mu mezar prekrije mirisno cvijeće naših polja, a humku miluje vječni glas mujezina i pjesma naših sokaka. Tvoja nevinost neka je utjeha Tvojim dragim, Tvoj Časni i pošteni život siguran vođa u Vječnost, a Tvoja nagrada, za stradanje na putu Pravde i Časnosti, sigurna na dan konač­ nog suđenja pred Bogom 1 Rahmetullahi alejhi rahmeten vasiahl S a l i h D ž i n i ć , sreski veterinar MEHAGA VRETO 21 aprila o. g. preminuo je Mehaga Vreto, obrtnik iz Sarajeva i višegodišnji zamjenik člana Glavnog odbora Gajreta. Rahm. Mehaga je oduvijek bio iskren prijatelj Gajreta i njego­ vih ideja. Prema svojim mogućnostima on je Gajret i mate­ rijalno pomagao, a otkako, je postao zamjenik u Glav. Odboru redovno je dolazio na sve sjednice i aktivno učestvovao u radu tih sjednica. Skoro ni na jednoj sjednici ne bi propuštao pri­ liku da ne uzme riječ po pitanjima koja su stavljana na dnevni red. Svaki put unosio se potpuno u pitanja o kojima se ras­ pravljalo, pa se moglo vidjeti kolika je njegova privrženost prema Gajretu i njegovom djelu. Neka ga Svevišnji nagradi dženetskim ljepotama 1 JAJCE 107 �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК ПРИЛОГ Г. Др. ХАМДИЈЕ КАРАМЕХМЕДОВИЋА ЗА ИЗГРАДЊУ ГАЈРЕТОВА ИНТЕРНАТА Стари Гајретов пријатељ и помагач г. Др. Хамдија Карамехмедовић, министар у пензији и се«атор, ових je дача положио на Гајретовој благајни суму од Дин. 5.000.— ‘(пет хиљада) за изградњу Гајретова интерната за ђаке и шегрте. »Трговина ручним радовима у Б. и X.«. Ово je предавање нарочито успјело јер je било присутно 82 слушаоца. Гђица Хаша je као шша »нтелектуалка прва ступила као Гајретова радница на нашу периферију и претставила се нашим сестрама са овим предавањем, у коме je апеловала на наше везиље, да његују наше харемске везове, a уколико их требају да уновче, да то настоје чи!нити задружним путем јер ће их на тај начин боље уновчити. Четврто предавање ће одржати гђица Др. Хибт Шербић љекар Држ. болнтде m дан 25 агтрила са темом: »Хигијена у нашем народу« за које предавање je велико! интересовање, јер га држи опет једна наша вриједна интелектуалка. Предаважа се одржавају редовно сваког четвртка у S сати на вечер у просторијама Повјереништва Гајрета Вука 1£араџића ул. бр. 66. ЈЕДНА УСПЈЕЛА КУЛТУРНА И НАЦИОНАЛНА МАНИФЕСТАЦИЈА који се подиже у Сарајеву и који ће до конца јула о. г. бити потпуно завршен. Није ово no први пут да се г. Др. Хамдија Карамехмедовић cjeha Гајрета обилним прилозима. T okom посљедњих неколико година г. Др. Карамехмедовић je положио на Гајретовој благајни, заједно са овим посљеджим прилогом, суму од Дин. 50.000.— . Сматрамо за пријатну дужност да г. Др. Карамехмедовићу изразимо и овим путем топлу благодарност, желећи му да га Свевишњи дуго годииа поживи за добро наше заједнице. РАД ПОВЈЕРЕНИШТВА ГАЈРЕТА HA ПЕРИФЕРИЈИ САРАЈЕВА Недавно je основано повјереништво Гајрета на Бјелавама, које je одмах отпочело са организовањем омладине у чланство Гајрета. Kao први почетак свог културног рада уведена су предавања за народ. Прво предавање одржао je г. Омерсофтић Бекир замјеник држ. тужиоца, са темом: »Потреба организованог рада код муслимана«. Предавач je у овом предавању нарочито истакао да се задружним путем организују ови потхвати који иду за тим да се наш елеменат економски поправи. Предавању није било присутно довол>но слушалаца колико би требало да буде, али je пробијен лед. Друго предавање одржао je «а дан 11 с. мј. г. Рамић Омер, студепт Високе ислам. теол. школе са темом: »Неколико мисли о одгоју дјеце«. Ово je ттредавање нарочито спремљено за наше мајке и окренута им пажња на начин одгоја дјеце у душевном погледу. Предавању je било присутно 30 слушалаца. Tpehe предавање одржала je гђица Хаша Хусеинћехајић, апсолвентица Држ. трговачке академије са темом: 108 6 априла о. г. Гајретово пјевачко друштво из Сарајева са његсво.м дилетантском секцијом гостовало je у Вишегоаду. Када cv гости приспјели на жељезничку станицу у BH'iieroaav, псздравио их je у име свих друштава и грађана града Вишеграда г. Л1уратбег Ченгић, пргтсједник општине и дугогодишњи Гајретов радник и пријатељ. У својој поздравној ријечи г. Ченгић ie зажелио гостима добродоч 1Лицу и захвалио им на пажњи коју су својим доласком указали Вишеграду, нагласивши потребу да наши интелектуалци воде више рачуна о нашем малом чов1еку. У име Гајретозих јединица из Сарајева захвалио се r. Ченгићу и грађанима г. Бекир Омерсофтић, замјеник државног тужиоца и члан Главног одбора ГаЈрета, нагласивши потребу поклач>ач.а поуздања у омладину, истакнувши том поиликом потребу што тјешње сарадње и додира провинције са Сара-евом. Пстом су гости кренули у пс:срии у »Народни дом« на челу са Сс*олском музиком из Вишеграда и претставницима свих културно-просвјетних и националних друштава. Ту су били претставници Просвјете, Сокола, Напретка, Кола српских сестара, Заставе, Јеврејске општине, Удружења доброво.ваца и ратних инвалида, Шпортских клубова »Рашка« и »Босзнца«, Гајрета, Мерхума, Народне читаочице, Читаонице Мезалин, Трезвене младежи, Српског дома, Мелахе, Општичсксг вијећа, Варде и Вистада. Пролазећи улицама у повории клицало се Њ. В. Коаљу и слози једнокрвче браће. T o je била ријетка народна манифесатција гдје се још једампут видјело да ie оправдана она наша народка »брат je мио, воје вјере био«. Истог дана на вечер приређена ie забава са програмом који ie приказан на прошлој Га!ретсвој годишњој забзви v Саоајеву. ITobv тачку прагоама hcftvhho je претсједник MiecHOr одбора Гајрета г. Вејсил еф. Кадић са поздравном ријечи у којој je рекао: »Радостан сам што ми je папа у дио пригапчп дужност да вас на овој вечерашњоЈ забави, на овој нашој нациопалној и културној манигђестацији, могу поздравити у име приређивачког одбора. Извршујући ту дужност. прије свега желим вама, нашим драгим гостима из Сарај-ва, срдач iv добродошлицу. a нашим Вшиеграђанима у вашем друштву пријатну забаву. Доласком вашим из Сарајева да испуните програм вечерашње припедбе, ви сте уложили велике жртве. на чему вам се у име Мјесног одбора Га<рета, друштва »Мерхума«, »Народне читаонице« и читаонице »Мезалин« најтоплије захваљујем. Ова приредба поред свих осталих страча значајиа ie и стога, што се je доласком вашим из Сарајева манифестовала слога грађача из Вишеграда, без обзира на ВЈерску припадност. Из тога ваља закључити да Вишеграђани хоће и знају учествовати у дочецима л.уди, који врше �културио-просвјетну мисију, Као што je мисија Пјевачког друштва Гајрет из Capajeea, којем на челу видимо младог, агилног и вриједног претсЈедника г. Османа Вранића. испуњаван.у вечераши.ег програма судјелују све ГаЈретове Јединице из Сарајева, a у пратљи њиховој налази се лијеп број старијих и искуонијих Гајретових рад- које би требало предузети, да би ce постигао нови и бол>и живот. Један дио школованих омладинаца поче јавно критиковати стање у којем смо ce налазили, na тако ce изродише многа питап>а, међу којима и еманципадија же«е. Ово питање заинтересова све наше школоване људе, na и нашу илмију и због тога ce разви дебата и нападање и с једне и с друге стране, чи(и трагови ни до данас нису ишчезли, те и данас можемо понешто у листовима наћи: о нашој жени, реформи и о условима за бољу будућиост. Док ce ma једној страии говорило и писало, једшш je Гајрет на друлој страни, који нас бодри на рад, упућује нас, организује аналфабетске течајеве, казује мам пут савремености у културно-просвјетком, социјалном и породичном животу. Гајрет већ од 1921 r. отвара и женске интернате и Д^јс прилике нашој жени да и ана упоредо са осгалим женама Југославенкама постигне наобразбу средње и више школе. Detalj sa dcčeka u Višegradu ника, којима ce такођер захваљујемо, што су са својим учешћем увеличали ову свечаност, дозволите ми, да у најкраћим цртама нешто рекнем о Гајрету. Гајретов покрет настао je у мучним данима Аустроугарског режима, када туђинска власт настојаше, уколико и школоваше наше синове, да их васћита' како би joj послужшш за што јаче подјармљивање нашег народа. Циљ Гајретова покрета je био, дакле, шмеђу осталог и тај да приватном народном инициЈативом одгоји што веКи ppoj национално свјесне интелигенције, те да створи спреман кадер школованих људи, који he моћи са успјехом заступати народ и часно ce борити за његове интересе. Сасвим je природно, да je овакав покрет био туђину неугодан, na je настојао, да га што виаие отежа и онемогући. Зато je Гајрет у свом национално политичком периоду рада прошао кроз све тегобе и неприлике кроз које су прошли и остали наши национални народни покрети. Успркос ометању туђинске властн Гаурет из дана у дан напредује, док на концу у свом другом периоду национално-револуционарном не буде затворен, a његова имоеина конфискована. Његове вође, уколико пак не успјеше, да ce пребаце у савезничку војску и да ce раме уз раме боре заједнички противу непријатеља, те да коначно побиједе и допринесу остварењу жеље наших пређа, да ce сви као браћа нађемо у својој слободној и самосталној држави, бнше похапшени и бачени у арадске и друге казамате, гдје неки и животе оставише. Под туђином, био je крајњи цкљ и идеал слобода, a када ce je то постигло, отворили су ce нови видици и идеали. Дошло je перо да замијени мач. Свјесни нових задатака у постигнутој слободи, преостали носноци Гајретове идеје, окупише ce и нађоше ce на послу, који je био нарочито тежак. Муслимански свијет, био je пет вјекова упућен у живот оријенталног стила и био je неспособан за ново доба европског живота, na да би ce упутио овом задњом стазом, требало je: много такта, рада и умјешности, јер послијератне прилике су императивно иаређивале корјените реформе, јер ce je морало наћи начина, како he ce муслимански дио нашег народа моћи да привикне новом добу живота. У то вријеме долази и ријешење агрармог питања, и због тога што смо били неспосоони за нови начин живота, a многи онемогућени да подузму ма какав рад, нађоше ce на улиди и постадоше овисни од заједнице, a као резултат тога узеше маха многи пороци, тако да je наш свИјет услијед неписмецости, заосталости и несавремености пао у безизлазно стање. У нашој породици шстаде лом, између млађих и старијих дође до поцијепапости. Стари остадоше вјерни прошлости и традицпји, a млађи пођоше једним Јзеформаторским животом, али доста неодређеним. Стари уколико видјеше да не могу задржати стари ред и поредак, не би им драго, да ce критикују и да ce износи старо досадашње стање, као нити да ce говори о мјерама Измјене које су за посљедња три деценИја настале у културном животу нас муслимана и подигле нас na виши ниво, све су оне потекле од Гајрета и његовз идеологије, коју су носили Гајретови многобројни радници и шљедбеници, упознавајући народ с њом. 1'ајрет je са својим благотворним радом просуо зрак свјетла у наше домове, под чијом ce топлином почео да преображава њихов живот. Хиљаде ђака које je Гајрет школовао и на које je утрошио само од 1919— 1933 г. 30,000.000 дин., данас као cBpaiemi људи дјелују у народу и они су наЈВише јемство за будућност Гајрета, na и нас муслимана. Досада учињени кораци у нашем напретку најбољи су доказ за наш будући развој. Данас у сваком правцу, било културном или економском, Гајрет je у сташу да иступа са својим силама, јер je он клицу љубави пр>ем'а школи убацио у срца муслимана, тако да ce je менталитет муслимана из темеља промнјенио. Доказ за ове тврдње je данашња статистика муслиманске мушке и женске дјеце у школама, a тај колосални шапредак je постигао само Гајрет, чија je идеја ухватила дубоког корјена у муслиманским Macasia, како у вароши тако и на селу, како међу мушким тако и међу жепским, како међу млађим тако и међу старијим. Да би ce Гајрет одужио и нашем најбројчанијем сталежу — сел>аку — и привреднику у опште, Гајрет je прије неколико годнна основао и кредитну задругу, којој je цил. да путем самопомоћи сав наш кућнп и до.чаћи обрт постави на здраву задружну базу и да « а тај начин изврши наш привредни препород. Гајрет je, дакле, постигао видне резултате, јер све што ie позитивно у нашем друштву, већим дпјело.м плод je Гајрета. Ми, Гајретови радници са терена, хоћемо да ce свак постави на своје мјесто. Гајрет мора остати пзнад политичко партијских формација, јер само преко Гајрета, кроз Гајрет, a у друштву са Просвјетом и другим друштвима, ми становници Босне и Херцеговине моћи ћемо остварити наше културне, просвјетне, економске и ■националне тежње. Донекле сам с овим рекао шта Гајрет xohe и шта je учинио, a да су у истнни његова настојања велика и општенародна, доказ нам je и ова чнњеница, да je преко свога пје- Sa dočeka u Višegradu �вачког друштва из Сарајева одлучио, да и нас Вишеграђане помогне, да међусобном помоћи и савјетован>има узмогнемо остварити наш циљ, na да у Вишеграду имаднемо поред овога дома и »Српског дома« још и трећи дом »Мехмед Паше Соколовића«, јер би ce тиме истодобно одужили и нашем пеликом земљаку, сину са села овога среза, чијим би му, a лотом je уживала у пјесми г. Хаџибегића који je и овај пут, изводећи севдалннке, одушевио присутне. Забава je потрајала у најоол>ем расположењу до зоре, a сутрадан je гостима приређен срдачан испраћај, као што je био и дочек од стране грађана без обзира на вјерску припадност. 6 априла 1940 r., као манифестација народне слоге и расположења, остаће у душама Вишеграђана неизбрисива успомена. Дај Боже да и у будуће видимо Гајретове раднике у својој средини, a пожељно би било да ce овакове посјете чине и осталим нашим мјестима. Приређивачки одбор OŽIVLjENJE GAJRETOVA R A D A U BRČKOM Detalj sa dočeka u Višegradu ce именом тај дом красио поред његове монументалне ћуприје, чија култура и патриотизам прцосе навалама свих бујида и непогода. У таковом расположењу, ми смо одлучили направити тај хајрату-хасенат, чији je иницијатор наш вриједни јавни радник и родољуб Бекир Омерсофтић, којег и отсутност из Вишеграда не омета у томе правцу, те његовом заслугом поред културно-просвЈетае манпфестадије вечерашња приредба доноси нам и материјалну корист. О ову нашу акцију вјерујемо да ce неће оглушити ни наша браћа других вјера, јер je наш Со-коловић једнако волио све нас и свима нам оставио подједнако своје плодове, са којима ce дичимо и поносимо. У овој кући he ce налазити наш културно-просвјетни развитак иашег среза, a за сретнију и бољу будућност наших лотомака. Ту нашу заједничку кућу ми ћемо ето назвати »Дом Мехмед Паше Соколовића«, јер желимо да то велико име буде носилац свих напредних идеја у овоме срезу. Захваљујући вам ce још једном на одазиву ове приредбе, ja вас молим да ми олростите што сам вас заморио својим излагањем. Ово сам морао учинити, јер je потребно да ce наша питања вентилирају. Још осјећам за дужност да ce захвалим свој господи, госпођама и госпођицама, који нас помогоше у овоме послу, који нам дадоше лрилоге за томболу, a нарочито ce захваљујем нашим сестрама муслиманкама, које нас и овога пута својим прилозима помогоше. Потребно je још да ce на овој приредби чује жел>а, да у љубави и слози живнмо са свим нашим комшијама и суграђанима, јер je Бог одредио да заједно дијелимо и добро и зло. He заборавимо ce! Имајмо на уму да смо браћа, a наш народ каже: »Брат je мио, које вјере био«. Ми Гајретови радници нарочито т о истичемо, јер je Покровитељ Гајрета наш млади Краљ, a његова je жеља да нас све, без разлике на вјеру, види у једном великом Југославенском колу. У то име, ja молим поштоване госте, да срдачно кликнемо: нека Бог поживи Највећег заштитника школе и npoсвјете у нашој држави, највећег чувара свих моралних и материјалних добара и културних тековина, најмоћнијег старатеља и скрбника за срећу и напредак цијелог нашег народа, нека Бог ложиви нашег узвишеног младог владара Њ. В. Краља Петра II у луној срећи и задовол>ству са цијелим пресвијетлим Домом Карађорђевића. Након тога изведене су остале тачке програма. Био je веома лијеп моменат када je r. Бекир Омерсофтић са г. Османом Вранићем предао на позорниди г. Вејсилу Хаџибегићу, судском калетану, букет свјежих ружа, честитајући му том приликом женидбу, јер ce дан раније оженио, зажеливши му уједно сваку срећу у будућем брачном животу. Публика je френетичним аплаузом поздравнла г. Хаџибегића и госпођу Posljednjih godina nije bilo skoro nikakvog rada za Gajret u Brčkom. Na inicijativu nekolicine starih Gajretovih prijatelja i radnika održana je skupština nanovo upisanih Gajretovih članova u Brčkom, na kojoj je izabran mjesni od­ bor. U taj odbdr izabrane su najviđenije ličnosti u mjestu. O dbor se konstituisao na svojoj sjednici 13 marta o. g. kako slijedi: pretsjednik Hadži Mehmedaga Kantrrdžić, veletrgovac; potpretsjednik Nijazija Kučukalić, tehnički činovnik; I sekretar lizet (Bego) Mujanović, privatni činovnik; II sekretar Izet I Iadžimehmedović, učitelj; blagajnik Refik Azapagić, trgovac; Odbornici bez funkcije: ibrahim ef. Edhemović, Hdhem Dajdžić. Ibrahim Sabić, Sulcjman Novalić, Rizah Kučukalić, Ferid Edhemović, Sadik Spahalić, Hfz. Sulcjman Tab'ković, lug. Hilmija Dubravić i Refik Azapagić. Zamjenici odbora: Ibrahim Redžepović, Alija Mulahalilović i Hamdija Buiić. Nadzorni odbor: Dr. Abdulah Bukvica kao pretsjednik, te članovi Husein ef. Smajilović i Sulejman Hadžialijagić. OSNIVANJE G AJRETOVA O D B O R A U K LOKOTNICI-BRIJESN1CI Fotreba pokretanja jednog kultumo-prosvjetnog društva u ovom kraju, koji je naseljen isključivo muslimanskim elemen­ tom, osjećala se je već odavno. Čitav sektor od D oboja do Gračanice (na desnoj obali Spreče) od Oslobođenja na ovamo nije pokazivao gotovo nikakve aktivnosti, iako je o v o jedan od najplodnijih krajeva Bosne, ali je nažalost i najzaostaliji. Toj zaostalosti ima više razloga, a najglavniji je nepokreinost sredine koja pokazuje slab interes za zajednicu. U musliman­ skim selima bilo je vrlo malo škola, ali ih je u zadnje vrijeme sagrađeno nekoliko, naročito u dobojskom srezu. Tako su danas u izgradnji četiri škole u muslimanskim selima dobojskog sreza, većinom dvorazredne. Vrijedni učitelj u Klokotnici g. Hakija Raljević, u spora­ zumu sa tamošnjim vjeroučiteljem Mehmed ef. Osmićem, sazvao je na sastanak seljake 27 marta o. g. Njihovom pozivu odazvao se lijep broj ljudi. Pošto ih je upoznao sa značajem i svrhom društva, prešlo se na upis u članstvo Gajreta, te je odmah upisan 81 član i sakupljeno je 452 dinara članarine. U od bor su ušli viđeniji i napredniji ljudi koji pokazuju dosta volje za radom. U odbor su izabrani: pretsjednik Ibro Konjić, težak iz Brijesnice; potpretsjednik Jusuf Mustafić, težak iz Klokotnice; sekretar Hakija Raljević, učitelj; blagajnik Ibro Dautović, težak iz Brijesnice; članovi odbora Omer H odžić iz Klokojnice, Mehmed ef. Osmić, mualim iz Klokotnice, Mehaga Salkić, težak iz Brijesnice i Hasan Konjić, težak iz Brijesnice. Zamjenici: Mustafa Mujkić, težak iz Klokotnice, Sabit Alihodžić, mualim Lz Brijesnice, Omer Halilović, težak iz Klokotnice i Meho Barčinović, trgovac iz Bos. Suhog-polja. Nadzorni od bor: Omer Avdaković, težak iz Klokotnice, Kasim Sclimović, težak iz Brijesnice i Halil Bačimnić, penzioner iz Bos. Suhog-polja. ОСНИВАЊЕ ГАЈРЕТОВА ПОВЈЕРЕНИШТВА У ДУБРОВНИКУ II T okom априла мјесеца о. r. Главни одбор Гајрета по- ставио je повјереником Гајрета у Дубровнику II r. Авду Хајдархоџића. ОСНИВАЊЕ ГАЈРЕТОВА ПОВЈЕРЕНИШТВА У СЈЕТЛИНИ Главни одбор Гајрета именовао je повјереником Гајрета у Сјетлини, срез рогатички, г. инж. Шемсудина Хасандедића, управитеља тамошње шумске управе, иначе старог Гајретовог радника и лријател.а. �ОСНИВАЊЕ ГАЈРЕТОВА ПОВЈЕРЕНИШТВА У СРЕДЊЕМ Главни одбор Гајрета именовао je повјереником Гајрета у Средњем, срез сарајевски, г. инж. Салиха Хуму. ЖЕНСКИ АНАЛФАБЕТСКИ ТЕЧАЈ У БИЈЕЉИНИ Иницијативом Улема меџлиса и Вакуфске дирекције у Сарајеву основан je у Бијељини аналфабетски течај за жене и дјевојке муслиманке. Овај je течај похађало 65 полазница, a његовим радом ј » руководио г. Ибрахим Даутовић учи- Хасанагић, Аиша Курталић, Шевала Влаховљак, Зумрета "Reхајић и Девла Хаџиавдић, те гђе: Зарфа х. Фазлагић, Хедија Хасанагић, Мишула Стојановић, Задах. Софтић, Хава х. Каровић, Фатма х. Чивгин и Зехра X. Хамзић. Бифе гђе: Аиша х. Кочевић, Ханкија х. Златанић и Ката Сукић. Добровољне .|рилоге у готовом дадоше гг.: no 100.— дин Методи:е Шеат, стар. Манастира Бање и Светислав Поповић, индустр. из Штрбаца, no дин. 50.— Доброслав Стевовић трг. и Авдо Авдагић трг. 16 марта 1940 г. приређена je забава у Вишеграду у просторијама гостионице »Далматинца« са истим прогпамом, на којој je одржао једно успјело предавање о паду Гајрета у Санџаку и зближењу Санџака са Босном и Херцеговитм r. Касим Хаџић, студент, В. И. Т. Школе из Прибпја. Овом приликем најљепше се захваљујемо г. Бекиру Омерсофтићу, замј. држ. тужиоца из Сарајева, који као добап пријател> Гајрета и Санџаклија није жалио труда ни времена да посјети ову нашу скромну забаву, која je успјела морално, како се најљепше могло очекивати. Забава je протекла у најбољем реду, a на шој су се гости забављали ове до зоре. GAJRETOV ANALFABETSKI TECA] U ČAPLJINI Analfabetsiki tečaj u Bijeljini тел>, познати јавни радник и организатор многих Гајретових аналфабетских течајева. Течај су завршиле с успјехом 62 полазнице. Овдје доносимо фотографију полазница течаја, међу којима се налази г. Ибрахим Даутовић, г. Муратбег Пашић и Али еф. Алиефендић. ПРОСЛАВА МЕВЛУДА У ПУРАЧИЂУ Овогодишњи Мевлуди-шериф прославље« je у Пурачићу на свечан начин. Уочи Мевлуда почела je свечаност пуцањем прангија, a на минарету мјесне џамије истакнута je вјерска застава, док je џамија била потпуно застрта ћилимима. Ha дан Мевлуда почео се свијет искупљати у џамију прије подне, na je убрзо била пуна тако да они који су касније долазили нису могли наћи мјеста. По клањању подне намаза имамматичар Ибрахим еф. Топчагић одржао je врло лијеп пригодни говор о значењу овога дана и на крају свога говора срдачно je честитао џематлијама овај велики дан. Потом je проучен Мевлуд за које су вријеме мектебска дјеца рецитовала пригодне пјесме Сафетбега Башагића, што je новина у овом мјесту. Рецитовање ових пјесама изазвало je велико задовол>ство, na су многи били толико ганути да су им се примијетиле сузе у очима. По свршетку je подијељено уобичајено шврбе и шећер. За ову успјелу вјерску манифестацију поред г. Топчагића припада хвала и вриједном вјероучитељу Омер еф. Имамовићу који се много залагао да ова свечаност успије што боље. ЗАБАВА МЈЕСНОГ ОДБОРА ГАЈРЕТА У ПРИБОЈУ н/Л. Мјесни одбор Гајрета у Прибоју н/Л., приредио je 3 марта 1940 године у сали »Соколског дома« своју уобичајену годишњу забаву, која je успјела како се најљепше могло очекивати. Организација je била савршена, a исто тако програм je био биран, na су га гости са задовољством пратили тако да су се гости у савршеном задовољству могли забавити до зоре. Дилетанти-це су са успјехом извели драму »Хасанагиница« v 4 чина од Вл. Тмуше. Ha забави je била нарочито запажена лутрија са народним везовима, које су приложиле гђице: Седика Хашимбеговић, Ифета, Исмета, Арифа, Емина, Аиша и Муниба Da bi ideju narodnog prosvjećivanja što jače proširio Mjesni odbor Gajreta u Čapljini poveo je veliku prosvjetnu akciju. Za taj posao trebalo mu ie u prvome redu ljudi koji će od sebe dati sve što mogu da bi Gajretova misija u ovome oravcu što bolie uspjela. Ovoj kulturno-prosvje‘noj akciji pri­ ključili su se bivši Gairetovi pitomci a sada njegovi radnici na. terenu gg. Nazir Oručević i Safet Fazlagić učitelji iz Čapljine. U zajednici sa Mjesnim odborom oni su organizo' rali analfabetske tečajeve u selima Višići, Čeljevo i gradu Čapljini. Iako je selo Višići udaljeno 7 kilometara od Čapljine ioak su ovi vrijedni radnici išli naizmjenično prelazili svaki dan toliki put, neustežući se od vremenskih nepogoda koi- su bile vrlo čestć. noseći luču prosvjete kroz naša sela. Ovaj njihov rad najtoplije su pozdravili rodi+elji brojnih tečajki, a tečaike su ih primile sestrinskom ljubavlju koja je dala na­ stavnicima ootstreka da za kratko vrijeme postignu zavidne rezultate Naši odbornici obilazili su ih nedeljom. diveći se radu ovih mladih nastavnika, oprobanih Gajretovih prijatelja. Tom prilikom naši su odbornici vidjeli da su njihovi nastavnici neobično omiljeni kod tečajki koje su ih bez prekomo slušale. One. njih oko 60 na broju, u selu Višići baš su u pravi čas čas shvatile potrebu ovog rada. Divno su pazile i radile. Iako ie selo Višići jedno od najljepših u okolini Čapljine, ipak ie do danas ostalo bez škole i bez ijednog intelektualca, pa ie tamošnji svijet najtoplije primio i pozdravio dolazak Gajretlija u njihovu sredinu. U tečaju se nije učila samo pismenost nego i drugi predmeti. Nastavnicima su svesrdno pomagali gg. Ramad?n ef. Đuzdanović, imam i Mustafa SoSe, pisar. Prvi je držao predavanje iz vjeronauke a drugi ie vodio tečaj u Čeljcvu pod nadzorom gornjih nastavnika. Tečaj u Čapljini je urodio takođe uspjehom. I u ovom tečaju našli su se zajednički na poslu Oručević i Fazlagić. Do podne su obavljali svoj redovni posao u školi a po podne su išli na tečajeve po selima dok ih je na večer čekao posao u Čapljini. Da bi učenice tečaia u Čapljini izrazile zahvalnost svojim nastavnicima htjele su da dadu tome vidnog izraza, ali su to nastavnici otklonili zahtijevajući od svake da nauči pismenosti �.. •I : ' po jednu muslimanku, kako bj se broj nepismenih muslimanki u mjestu smanjio. Svaka učenica rado se primila te dužniosti. Takode je crg'nizovan analfabetski tečaj i u PočLelju.* Mjesni odbor Gajreta zahvaljujući toplo mladim nastav­ nicima i njihovim pomagačima na uloženom trudu koji je uro­ dio ovfk o “ jcpim uspjesima želeći da se nađe još ovakvih vrijednih ljudi koji će svoju dužnost prema Gajretu 'i narodu vršiti kao što vrše i ovi naši vrijedni radnici. 1 -Ч Za Mjesni odbor Gajreta u Čapljini: pretsjednik Husnija Sehović, sekretar Fazlija Ciber. O D LAZAK SALIHA D ?IN IC A , SRESKOG VETERINARA, IZ BOS.. DUBICE \ aprila o. g. otputovao je usljed premještaja po potrebi službe u Bos. Novi Salih Džinić, sroski veterinar. Balo je bilo veterinara u Bos. Dubici koji su medu varoškim i seoskim svijetom, bez razlike na vjeru, uživali tako poštovanje kao g. Salih Džinić. Z bog toga veliki broj građana žali njegov odlazak. G. Džinić je poznat u Bos. Dubici kao istaknuti nacionalni i kulturni radnik, naročito je zapažen njegov rad u Gajretu, kao i u ostalim kulturnim društvima . Odlaskom g. Džinića naš srez gubi savjesnog i spremnog sreskog veterinara. Stoga zavidimo braći Novljanima što će od sada imati u svojoj sredini veterinara kao što je g. Džinić. ПРИЛОЗИ ГАЈРЕТУ ИЗ СПЛИТА Стари Гајретов радник и пријатељ г. Мухамед Хаџалић сакупио je од разних лица у Сплиту на блок за сакулљање прилога суму од Дин. 108.— . Нека je r. Хауалићу и прилагачима наша хвала. BAJRAMSKI PRILOZI IZ PROZORA Prilikom Kurban-bajrama Mjesnom odboru Gajreta u Prozoru dadoše priloge u novcu gg., i to: po Din 100.— Velija Campara; po Din 50.— Moric Kraus; po Din 30.— Seremet Ibrahim i Omersoftić Alija; po Din 20.— Kuloglić Alija, Kadrić Mustafa, Omanović Kemal, Doležal Ignjat, Calić Mile, Trkovnik Ivan i Hasanbegović Mustafa; po Din 10,— Numić Alija, Petrović Ivan, Perković Anto, Milušić Sfaniša, Ing. Grigorjev Georgij, Gagro Marko, Samardžić Alija, Hamidović Sulejman, Martinović Drago-jka, Prskalo Marko, Dervišbegović Ibrahim, Hadžić Ahmet, Pirolić Abdulah, Nuspahić Mvstafa. Omanović Mustafa, Osmanović Dulaga, Pirolić Mu­ hamed, Husejinbegović Mustafa, Nuspajuć Hasan, Subašić Hamid, Daulbcgović Alija; p o № 5 , - Hasa»bcgo»,6 Murtafa. .Kaltak Mchmed, Mahmutbegović Hilmija, Nuspahić Kadro, Kairahodžić Muhamed, Feizić Mustafa Muminović Alija, Muhahasanović H.'san i Dcivišbegović Muharem; po Din 4 , - Bešić Mchmed; po Din 3 . - D iinović Turso. Sabitović Uzeir i Nu­ spahić Suljo; po Din 2 , - Mustajhegović Vejsil. Sabitović Numo, Muminović Haso. Kaltak Alija, Subašić NaziL Sabito­ vić Omer, Subašić Ibro i Omanović Dcrvo; p o Din 1.— Dautbcgović Junuz. Kurbanske kožice darovaše: 'đg. Numankadić Hakija, Catić Šerif, Grcić Hašim i Pirolić Alija. I ovom prilikom Gajret se najljepše zahvaljuje svima prilagačima. PRILOZI GAJRETU IZ KLOKOTNICE ‘ Prilikom svadbe kod Ibre Dautovića. sUrješine sela krijesnice, srez D oboj, Mjesnom odboru Gajreta u Klokotnici d^jovaše svoje priloge: ' Po Din 50.— priložili su: Agan Mešić, težak iz Briješnice; po* Din 20.—’ H. Osman Klokić, težak iz Briješnice, Osman Mujkić, težak iz Stjepan-polja; p o Din 10.— Sulejman Babić, mualim U Klokotnice, Husein Spahić, težak iz Piskavice, Hasan Klokić, težak iz Briješnice, Hasan Kurtić, težak iz Briješnice, Nurkanović Omer, težak iz Klokotnice, Dizdarević Osman, te­ žak iz Klokotnice, Ibrahim S. Konjić, težak iz Briješnice; Hasić Ibrahim, težak iz Stjepan-polja, Sejdo Softić, težak iz StjepanpOlja, Mujo Ibrahimović, težak iz Stjepan-polja, Osman Mujkić, težak'iz^jklokotnice; p o Din 7,— Omer Osmić, trgovac iz Dervente; po Din 5.— Mehmed Delić iz Detvente, Osman Vehabović trg. iz Briješnice, Ahmet Sarajlić, zan. iz Doboja, Hasan Delihodžić Ц Lukavice, Ramo Aljić iz Lukavice i Hasan Bećirović iz Briješnice; po Din 3.— Ibrahim A ljić iz Lukavice; po Din 2.— Ibrahim Subašić iz Briješnice, Ramo' Hadžić iz Bri­ ješnice, Mustafa Huskić iz _Briješnice i M ujo Buljubašić iz Grapske. ПРИЛОГ ИЗ ПРОЗОРА Г. Алија М. Омерсофтиђ, члан Главног одбора Гајрета из Прозора, распродао je и других 100 комада блокова цигле »Гајретовог« дома и благајна Главног одбора примила je 100.— дигара и за овај други блок. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/28f2b8229dac5bee336705041e100078.pdf eaa87bb3b55c26f37237706ba2f86309 PDF Text Text TAKCA У ГОХОВУ ПЛЛЋЕНА - " V - - , .- J + S БРОЈ 11 ./■ ГОДИНА XXI СЕПТЕМБАР ГЛЛСНИК КУЛТУРНО П РО СВЈЕТН О Г ДРУШ ТВЛ ГЛЈРЕТЛ САДРЖАЈ: ; Рођендан Њ. В. Краља — Гајретов дан Омер КајмаКовић: Истина о муслиманима . Шукрија Куртовић: Поводом једне штетне полемике 'Хамза Хумо: Сновиђења на Неретви Ахмет Муратбеговић: »Ha Божјем путу«, драма (наставак) ИЛијас Добарџић: Двадесет годнна првих Гајретових ђака из Санџака •Ћамил Сијарић: Чекање, (песма) Изет. Садагић: Наше здравствено задругарство Мустафа Мехић: Улога муслиманског свештенства на селу Хусеин Хамшић: Потреба ширења писмености и просвјећивања муслиманке Писмо листу »Гајрет«: За осамдесет дана научили смо читати и писати ГАЈРЕТОВ ГЈ1АСНИК Одговор Дворске канцеларије на поздрав са Гајретове скупштине — Конституисање Главнор одбора Гајрета — Хатмадова умрлим Гајретовим поборницима на Јелаху — Гајретове приредбе — Признање омладине Гајрету — Дал>н.и Гајретови добротвори и утемељачи — Прилози за набавку намјештаја за PajptTOB интернат у .Сарајеву — Гајретова популарна предавања у Прозору — Осниван.е Гајретова женског одбора у Санском Мосту —; Гајрет- у Фочи — Годишња скупштина Гајрета у Рогатици — Исправак — Захвале Гајрету » ' : .'I ' • С а р а је -в о 1940 :. .-v: i i л :::: * . : : : •»*t • + t ИЗДАЈЕ ГЛАВНИ ОДВОР ГАЈРЕТА У САРАЈЕВУ « ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ХАМИД КУКИЋ �ГАјРЕТ, ЛИСТ ДРУШТВА ГАЈРЕТА, ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЧНО, ЦИЈЕНА МУ JE ЗА НАШУ ОТАЏБИНУ 60 ДИНАРА HA ГОДИНУ, A ЗА СВЕ ОСТАЛЕ ЗЕМЉЕ ПРЕКО ГРАНИЦЕ 120 ДИНАРА. ЂАЦИ ГАЈРЕТОВИ ПИТОМЦИ ДОБИВАЈУ ЛИСТ У ПОЛА ЦИЈЕНЕ КОД ГЛАВНОГ ОДБОРА ИЛИ КОД УПРАВА ГАЈРЕТОВИХ КОНВИКАТА. Власник друштво >Га|рет« — Одговорвн уредник: Хамид Кукић — Штампарија Босаиска Пошта јосип Бретлер и др. одговара Јоснп Гргић. �Год. XX f j i f i 3 9 £ ЈЦ C a p a jc.no, с е п т е м б а р 1940 Њ. Н. КРАЉ II l'.TAI* II ПОКРОВИТЕЉ ГАЈРЕТА B p o f 11 �Лођендан поеговог ЛеличансшваЛр Ш ЕСТИ СЕН ТЕМ ВЛР - ГЛ ЈРЕ ТО В Д Л Н Y развоју Гајрета a његобе мисли Шести септембар je један од најсбјетлијих његобих датума. To je дан рођења a>eroba Покробитеља, Њ. В. Краља Петра II. Није могла да се нађе срећнија могућност за Гајрет a његоЕ> разЕ>ита!г, него баш та да под о^риљем Бијелог орла разбија cbojy масају a јача cbojy дјелатност. Y kpbaboj a тешкој нашој прошлости једну од најсудбоноснајах a најзначајнијих улога играла je наша народна династија Kapahopbebaha. Под Вождом Карађорђем почела je cpncka сељач^а peboлyцaja, у чијем je дугом и судбоносном 36abatby CTbapaHa и стВорена Kpan^ebaHa Србаја, a затим cbajeiuhy, националним прегарањем a дугим a kpbabaM борбама JyroaiobeHa наша Kpan^ebaHa Jyrocnabaja. Пут до ^оначног националног цаља био je a kpbab a тежак, али anak остВарљи^ За тај цаљ a национални идеал дали смо оно што je у нашој нацаја било најснажнаје, најјаче a најплеменитије. Y том стВарању, у несраВњеној народној енергији a издржљиВости npbo мјесто заузимају наши слаВни Владаоци: Краљ Петар I Benaka Ослободалац a B>iTemka Краљ Алећсандар I Уједанатељ. Y слободној a моћној КраљеВана Jyroaiabaja BaTeiuka Краљ Алевсандар I Уједанатељ nocbe'rao je cby Cbojy пажњу ћултурном a духоВном a3rpakabatt>y наше Нације и обезбјеђењу мира на Балкану и у Ebpona. За те идеале je пао kao Hajbeha жртВа наше Нације. BaTeiuka Краљ Уједанатељ nocbehabao je cbojy o4HHcky бригу културном pa3bHTky jyrocnobeiickax муслимана. ЊегоВом oky није измакао ниједан beha nokpeT међу нама. Tako je a Гајрет, најстарије a најјаче муслиманско kynTypHo друипФо, постао OAabHo предмет tberobe benake пажње. Benaka културна замах и Вадна резултати опраВдала су наде koje je Benaka Краљ п о ^ а њ а о Гајрету. И Tako, цијенећи TajpeTob рад, Краљ Витез je одобрио 1924 г. да Iberob син ПрВајенац, Њ. В. Краљ Петар II, дође за ПокроВатеља Гајрета. Нама се не могу HakaA азбрасата из сјећања ријечи Краља Витеза a Мученака, ybajek oaaHcke и с^еж е: »Желам да Гајрет cboj родољубаВа и предани рад успјешно продужи на срећу и моралну белачану народа«. И T a k o je Гајрет једини одабран да под BacokaM IIokpobaTen>cTboM bpiua cbojy културну мисију међу муслиманима. И послије смрта БлаженопочаВшег Краља Александра I Гајрет je остао на срцу нашем јуначком KpaibebckoM Дому. БлагоВољењем Њ. Kp. ВасочанстВа Кнеза Намјесника ПаВла a Њ. В. Краљаце Мараје настаВљен je рад Гајрета под узВашенам riokpobHTenDCTboM Њ. В. Краља Петра II. Тиме je још једном на најВаднаја начин доказана n>y6ab наше народне Династије према муслиманима a Гајрету. CbjeeraH значаја IlokpobaTenaCTba, Гајрет je узео kao Hajbeha cboj npa3Hak, дан cbor триумфа и cnabe, шести септембар — рођендан cbora bacokor Ilokpobaтеља, Њ. В. Краља Петра II. Tora дана Гајрет на цајелој cbojoj тератораја, праређује академаје, koHuepTe, npeAabatt>a, манафестацаје a разне kopacHe akaaje, да ба што baAHaje м aнaф ecтobao cbojy оданост a *>y6ab према lb. В. Краљу Петру II a Kpan^ebckoM Дому. Y Њ. В. Краљу, cboM bacokoM riokpobaTen5y, Гајрет a ifoerobo многобројно anaacTbo a cba мусламана гледају сагурну залогу за cbojy бољу a сагурнају будућност. 216 ___ - __ _____________________________ _________ _ �Ha данашњи 6 сегггембар, уочи годишњице узимања b u c o k e бладалачке дужности свог По1?ро6итеља, Српско муслиманско културно просбјетно друштђо Гајрет излази сбијетла и бедра чела са изразом својих најискренијих симпатија и c M H o b c k e оданости према H a jb e h o j нади наше Нације, c b o M милом nokpobiiTen^ Њ. В. Краљу Петру II. Y то име кличемо у име бројног TajpeToba чланс^а: Heka жиМ nokpobHTena Гајрета, Њ. B. Краљ Петар II! Heka жиби Узбишени Дом Kapabopbebnha! Heka жиbи моћна Iyro^abMja! Истина o муслиманима Ми нисмо само једна млада држава, ми смо и једна млада нација. Наш je живот пун динамике, као бујица брише просторе, pjfimi бране и проширује корита. У сумаглици векова, чији су окови стезали Балкан, одузета je нашем кретању постепеност. У томе лежи објашњење, д а уложени напори, у изграђивању наше судбине, нису могли биит лишени свих атавизама. Они нас прате као севка. A атавизми све ду блеђи уколико je дубљи корен једне активне цивилизације. Далеко смо о д тога да умањујемо културну улогу нашега народа у овом крају Европе. Нема сумње, брзо смо прелазили и прелазимо временока растојања и епохе, али мало улажемо труда да победимо предрасуде и да утремо путеве вишим облицима једнакости и' толеранције. Ове напомене не треба губити из вида и кад je реч о муслИ)Манима. Наша ужа отаџбина, Босна и Херцеговина, отскаче као пример још увек живих антагонизама. У овим покрајинама два царства нису била у стању да сломе вољу народа у борби за слободу и независност. У тим стремљењима сретало се становништво Босне на истим путевима. Па ипак инстинкт словенске солидарности није на свим странама продро у свест и постао покретачка снага наших дана. Муслимани осећају у пуној тежини ове фаталне нарави. Нзихов положај није нимало завидан. Ha раскрсници двеју кул!ура, да се изразимо »политичкнм језиком«, муслимански елеменат нашао се између чекића и наковња. И не само због тога. Неприхваћен братски, тај свет лута и сналази се од даиас д о сутра. Линија на графикону политичког живота, за последњих 20 година, пела се и спуштала, и у неравном ходу доказала да муслимани траже оријентацију. Разапињани између две најудаљеније тачке на скали наших унутрашњих сукоба, муслимани су улетали у разне окмбинације, не да учестаују за трпезом, већ да испод софре покупе мрвице. Можда ће неко, помислити: није их нико гонио на министарске фотеље. Политичка позор- ница, међутим, остала je једино упориште да се муслиманском свету, посредством власти, практично помогне. Илузије су и овде скупо плаћене. Укоренило се, наиме, мишљење, да муслиманско учешће у влади треба да буде што јевтиније — no оној народној: oj, Турчине, за невољу куме. Један пример биће поучан. Рахм. Др. М. Спахо сматрао je за своју дужност да упосли неколико стотина физичких радника на пругама државних железница, — махом највеће сиротиње која je пре тога стајала у дроњцима на варошкој калдрми и пружала руку за милостињу. Сама та чињеница била je довољна да изазове незадовољство на страни неких професионалних патриота, који су показивали прстом на тај »Спахин пашалук no Босни« увек кад се, у интересу државне и народне полнтике, постављало питање уже и присније сарадње са муслиманима. Отишли бисмо сувише далеко кад бисмо зашли на други терен ,као што су, на примре, умањена права чиновника муслиманске вере на више положаје у државној администрацији, од чега нису изузети ни они који су, кад je требало, задужилц националну ствар, не тражећи никакво видно признање за свој рад. Али, оставимо те ствари. Није наша намера да пишемо филипику и оптужујемо, већ да исправљамо и опомињемо. Стога смо само додирнули извесне појаве у контурама, тек толико да се боље разумемо. У културном, националном и еконол!СКом погледу о њима нико, узевши од врха na наниже, »nje водио рачуна. Болно je истицати чињеницу, да у компактним муслиманским насељима нема довољно школа. Уколико се нађе no неки усамљени храм просвете, добићете утисак да je случај, у поређењу са другим крајевима који су били боље среhe, чак у истом срезу. Како у културном погледу, тако и у националном, муслимани су заобилажени и остављени сами себи. Модерни народи чине све напоре да паметно примењеном асимилацијом потчине свом националном утицају туђе етничке групе у држави. Ми не забележисмо ниједан шири замах, да 1МИЛИ0 Н, можда и више, расно чисте браће, ду- 217 �ховно вратимо заједници. Још се није проговорило на катедри. Ћути савремена књига. Напротив,.не ћуте савремени писци. Јавност je, ту скоро, обогаћена интересантном документацијом нашег књижевног стварања. У њима je нашао места и проблем муслимана. И то на какав начин. Љ уди су у фељтонској обради поставили питање врло просто: да се муслимани врате у хришћанство. Одјек je био изван сваког очекивања. По кафанама и ћепенцима босанских касаба одмахивало се главом, стезале вилице и набирале обрве изнад очију... Не треба посебно истицати, да се одавде, иронији за љубав, оваквим накарадним схватањима отежава чак и муслиманској интелигенцији сваки национални рад међу муслиманима. Упоређујући резултате Скерлићевог времена у том правцу, наша стварност бележи појаве једне жалосне декаденције. О том треба бити начисто, и кад je реч о муслиманима онда je дужност широким месијанизмом, племенито и визионарски, улазити у проблем, не напуштајући заветну мисао, да вере не чнне препреку између браће једне крви, једног језика и једне судбине. Ha економском пољу к од Муслиманд влада пустош. Градско je становништво пролетаризовано. Аграрна реформа збрисала je са земљине површине ситне грађане, a изолација паланке у привредном и политичком збивању ове земље уништила je д о темеља мале трговце и занатлије. Уса.мљена и нетакнута босанска касаба утонула je у летаргију и фатално веровање у кисмет. Све д о дана данашњег. Аграрну су реф орм у диктовали јачи разлози социјалне и економске правде. To знамо из школских уџбеника. Али нисмо знали, да сем великих поседника, реформа погађа и шире слојеве. Да смо то знали, ми, вероватно, не бисмо допустили да мали човек д уго чека на државне обвезнице, дајући м у тако могућност, да се, док je још време, прихвати неког посла. За већу славу наших реформаторских подвига, ми смо чекали да босанска чаршија падне на просјачки штап, na тек онда да joj исплатимо отштету. Гладан, жедан и бос мали човек бацио je папире на пијацу, оборио курс и једва решио питање насушног хлеба за неколико дана. Данас се његова имовина налази у рукама берзанских спекуланата. Разлика je у курсу оваква: сад 90, некад 18 до 25 динара. A босанском муслиману ипак не смета његов фатализам да понекад и добро размишља. Он се пита: да ли за своје банкротство треба захвалити друштву, систем у . . . . Из свих ових разлога, не треба се чудити што муслимани траже могућност, да сами кроје своју судбину. Не прекидајући историске везе, засноване на етничким чињеницама, они захтевају признање своје пуне грађанске равноправности. Ове речи истине нећемо завршити са горчином. Код муслимана није сасвим пољуљана вера, да се на њих не заборавља свесно и утврђеним планом. У тежњи ка правом културном и духовном успону треба се ослобађати прошлости. Иначе мнсгима изгледа да je наше покољење, у утакмици са епохом .заборавило да на старту изује старе опанке. Ако нам пође за руком, да овај темпо прилагодима својим приликама, боље ћемо сагледати проблеме. У њихов оквир спада и муслимански проблем. Погрешно je гледати на њега одвојено; све што пбстоји упућује нас на заједницу, ништа на подвајање. To je знала предратна Србија и ову догму дубоко урезала у свест тадашњих генерација. Зар нб друкчије могао бити инспирисан Бранислав Нушић, да онако драматично повеже судбину Хаџи Лоје и Ристе Бујака у Окупацији — када je проговорила крв мроз инстинкт самоодржања. Ко хоће да размишља јасно му je да муслимани морају понова постати предмет нашег озбиљнијег старања, без задњих мисли, искрено и у сазнању да су и они пређа из које треба исткати бољу будућност. Задатак не спада у теорију, већ у живот под чијим се жрвњем ствара сутрашњица. Враћајући се, тако, себи, наћи ћемо се пред видицима, чије помрачење захтева да се упале велике буктиње. ОМЕР КАЈМАКОВИЋ П о ђ о д о м једн е штетне полемике Још од пре светског рата навикли смо ми националисти муслимани да гледамо Народну Одбрану као на најизразитију националну инститиудију. Сарађивали смо с њом најинтимније. Нисмо никад ни осетили да Народна Одбрана гледа на наше муслимане друкчије него као на саставни део Српског народа. Једнаку je љубав поклањала и њима као и православном делу народном и ничим их није подвајала. Ш тавише, може се слободно рећи, да се о муслиманима писало и говорило са више сентимента и разумевања. И делом се доказивало да таква расположења нису била неискрена и намештена. Никад се не може заборавити година 1908 кад je Народна Одбрана стала на чело акције да задржи сеобу муслимана из Босне и Херцеговине у Турску; нити се може заборавити она нежност и излажење у сусрет несрећним; нашим мухаџирима у Београду и кроз Србију, да не спомиљемо другс многе случајеве. Њени функционери, елита интелектуална и политичка пргдратне Србије, и њени чланови писали су безбројне чланке и студије о Србима Мухамедове вере (како су у оно доба говорилс); књижевници су писали најлепше приче a песници најлепше песме, поносни што се у српској народној култури, у њеној историји и у њеној етничкој цглини налази онако дивно испреплетена и муслиманска нијанса. Зар би, напокон, без те ниансе могло Српско племе да се са оволико права поноси најлепшим оним што има — народном песмом својом, кад би из ње избацили дивне творевине које су сачинили Срби »турског закона«, како je наше муслимане, још у оно дсба, називао велики Вук? �Tora ce сећати, и то упоредити са писањем органа Народне Одбране у последње време о муслиманима, ми морамо са жалошћу да констатујемо огромну разлику између раније Народне Одбране и данашње. Kao да je она данас изгубила компас националне акције. Барем што се тиче Босне и у њој муслимана. Стога данас са болом морамо да се латимо nepa и да се бранимо од оних коју ту светлу традицију у овом питању руше. Било би нам много милије да су то учинили они честити и разни патриоти који и данас сачињавају главнину Народне Одбране, na да на тај начин ефикасније сузбију непромишљени рад оних који, забарикадирани ауторитетом Народне Одбране, хоће да истакну свој патриотизам писањем против муслимана. Да докаже свој патриотизам и да искали сву своју мржњу на муслимане писац чланка у Народној Одбрани марљиво je пратио (боље и од једног муслимана или још боље: од свих муслимана заједно) писање повременог сарајевског листића »Муслиманска свијест«. Taj листић не претставља, како и сам писац јасно истиче, ни једну муслиманску партију и одричу ra се јавно сви муслимански политичари због његове отворене франковачке тенденције и мржње на све што je српско. Иако то све писац чланка у Народној Одбрани зна и то истиче, он се ипак ни мало не устручава, да са том ,и таквом »Муслиманском свијести« идентификује све муслимане. Шта више, изричито изједначује с њом и Гајрет и свз муслимане националисте. И управо то идентификовање муслимана са »Мусл. свијести« и изношење њеног писања о Србима православним као мишљење свих муслимана пред читаоде и чланове Народнз Одбране je најдеструктивнија работа. С друге стране, онакво погрдно писање о муслиманима и онаква, управо сулуда да не кажемо злочиначка претња муслиманима где им се навешћује »дан обрачуна« na »ком обојци ком опанци«, најбоља je помоћ нашим франковцима у њиховом разорном раду међу муслиманима. Такво писање и таква агитација узрок су највећем делу стварних и пслитичких неприлика које смо доживели у Босни кроз ових 20 година и доживљујемо још данас. Раније преко партија, данас ето преко Народне Одбране, такви појединци, непрестано су помагали франковдима да трују душу народну и копају јаз међу једнокрвном браћом. Ту je узрок слабом успеху националне Mn­ om у Босни; ту je главна сметња и Гајрету и свим националистима у њиховом раду; ту je узрок неправилном и неразумном решавању мкогих питања код нас на штету муслимана и на штету ових крајева; ту je узрок да надионална мисао није наставила онај свој елански предратни ход у Босни; ту je узрок стварању верских партија и верских фронтова; ту je узрок што и најситнија питања, једнако као и најкрупнија, увек добивају верски карактер, и што се она, ради тога, у јавности са највећом оштрином третирају; ту je узрок готово свим недаћама политичким и надионалним у Босни, a можемо слободно рећи, да je и цела наша нација и држава трпела кроз ових 20 година од таквог менталитета оваквих патриота. Деструктивни елементи и непријатељи наше велике данашњиде налазили су код њих у изобиљу аргумената за свој разорни рад у свим деловима државе, na и међу муслиманима. Да није било таквог рада давно би ми националисти муслимани сузбили франковачку акцију међу муслимапима и онемогућили их у њиховом раду. Има много примера на којима бисмо могли доказати горње наше тврдње. Али ограничавамо се само на овом напред истакнутом који, нажалост, изађе у органу таквог ауторитета као што je Народна Одбрана у нашем народу. »Муслиманска свијест« (чијем je уреднику и финансијерима једино правдање за излажење, и чија je једина сврха у том да што више одвоје и позаваде муслимане са православним) изнела je у јздном чланку управо немогућу историјску опсервацију: да су Срби православни у прошлости били редовно верни поданици турских султана. Ту своју опсервацју je тај лист повезао хотимично и тенденциозно, са језуитском рачунидом, са другом констатацијом: да су се за слободу дсмовине борили против султана само наши муслимани. Не треба бити ни школован, нити треба познавати из књига нашу историју na да свак оцени као највећу глупост прву тврдњу »Муслиманске свијести«. И најобичнији муслиман у Босни грохотом се смејао ако je прочитао и чуо да неко тврди, да су Срби православни били »редовно верни поданици Турске«. Али писад чланака у Народној Одбрани као да je једва дочекао да баш то узме за повод, да нападне све муслимане без разлике и да их прикаже својим читаоцима као заклете непријатеље свега што je српско, и данас и у прошлости. Идентифнковао се, дакле, потпуно са основном мисли и намером »Муслиманске свијести«. A ko je писац чланака у Народној Одбрани нашао з а потребно да поведе полемику са »Муслиманском свијести« у томе питању, ако мисли да je недовољно утврђена чињеница да je, у највећој мери, дошло ослобођење Србије, a затим ослсбођење свих осталих крајева нашег народа, баш преко правсславних Срба, онда je требао да полемише само с њом, a не уплитати све муслимане, a могао je изабрати мно-. ro ефикаснији начин једноставним изношењем историски утврђених чињенида о том. Место тога он je пошао оним путем који највише конвенира »Муслиманској свијести« и њеним господарима. Нигде није тачније доказана изрека, да се крајности додирују, као овде. Управо као да je хтео погодити праву жељу »Мусл. свијести«, тај увређени патриота идентификова, no некој немогућој логици његовог загрижљивог и карактеристичног псклика: Дур, бре! na до посљедње реченице, његови чланди врвз од мржње према муслиманима и од профаних израза: »о потурчењадима«, о »потуридама« и сл., да их и у садашњости и у прошлссти означи као »алшрфну однарођену масу« и да им натакне на нос Салихагу »Рудничког бика« као карактеристику њихову у прошлости (Колико има супротних примера!). Да побије другу тврдњу »Муслиманске свијести«: да су се и наши муслимани борили за слободу против турских султана, он саркастички ниподаштава њихове борбе у прошлости, одричући им сваку националну вредност, шта више истичући савршену негативност сваке њихове акције за националну нашу данашњу мисао. Ђаволска мржња извире из њега кад се одлучно противи тобоже актуелности преноса ксстију Хусеин Капетана Градашчевића из Азије у Босну. Да потпуно изврши своју деструктивну мисију и да до краја упре у кола »Мусл. свијести« нашао je за потребно да прикаже аутономистички програм највећзг дела муслимана у Босни као најгори начин административног и политичког уређења државног којим се напросто »руши« и држава и Српство. Ради свега тога завршава писац у Народној Одбрани своје чланке управо лудачки са нарочитим акцентом: да су табори подел>ени и да ће доћи дан »КАДА1 TiE СЕ И TO ПИТАЊЕ ПОСТАВИТИ HA ДНЕВНИ РЕД И ПОЧЕТИ ИСТОРИСКА ИГРА«. »TO TiE БИТИ, вели писад, »ДАН КАДА TEMO ОТВОРИТИ КАРТЕ И ИЗВРШИТИ ДЕФИНИТИВНИ ОБРАЧУН ПА ЂЕ, ПРЕМА ОНОЈ НАРОДНОЈ, БИТИ »KOM ОБОЈЦИ KOM ОПАНЦИ«. Ову сулуду дрскост и провокадију пренеле су, разуме се, и подвукле, са коментаром и без коментара, све новине којима ______________ 219 �r je циљ и сврха да омету природну и потребну сарадњу једнокрвне браће Срба, православних и муслимана. Ми са своје стране најоштрије осуђујемо овакво писање и протествујемо најодлучније што се оно могло уопште појавити у Народној Одбрани. Срамота je за ту нашу еминентну националну институцију што се у њој појављују л>уди оваквог менталитета. Свој протест не дижемо само из разлога националних и политичких, нити тражимо у овим питањима сентименталну и политичку обазривост. Нама то не треба. Мусли-у мани не схватају и не прихватају националну мисао ни из страха ни као пепелом посути покајници, нити траже да им се нешто опрости. Сувише имају поноса и уверења да су за земљу дали што су no свом схватању могли дати. Сувише воле своју груду земље, сувише je сматрају својом, да би ма коме у том дали предност. Сувише je много засута гробовима њихових предака у борби против туђе најезде, и оних из ранијих времена као и оних из 1878 и 1882 године да би их могли заборавити. Сувише су жртава и n a m a провели у борби против окупаторских власти у Босни заједно са православним Србима. To се све може историјским фактима доказати, na се зато они ни мало не боје да ће на њих пасти осуда историје према нацији. Само да споменемо једну историјску констатацију, и то најкраће. У прошлости нашој, када су биле друкчије прилике од данашњих, када су светом владале друге идеје од данашњих, када нацнонална мисао у данашњем значењу није постојала нигде на свету na ни код нас, муслиманскпи део народа je учинио највеће услуге нашој великој данашњици тим што je, no расном инстинкту, бранио крвљу наше крајеве од најезде туђих народа, na и од самог Турчина — Османлије, и тим сачувао етничку чистоћу свих наших крајева под Турском. Taj факат je омогућио касније, када су светом завладале нове идеје и нови покрети, да се наша нација формира као културна и политичка целина са својом државом. Дц није било тих, рецимо, потсвесних борба наших делова, и да je успело Млецима, Мађари.ма и Немцима да у оно доба ссвоје наше крајеве, питање je, велико питање, каква би била етничка структура многих наших крајева, na и саме Босне; питање je да ли би онаквим дивним језиком говорио и писао писац чланака у Народној Одбрани. Ни борба дахија са Османлијама, ни њихова борба са рајсм нема онакво значење какво хоће да прикаже испј писац. Исто тако и борба босанских муслимана у прошлости за своју Босну има велико позитивно надионално политичко значење, a не онакво како га тај писац хоће да прикаже. И то баш са српског гледишта. Ајгл о tom би требало писати дуже расправе. У своје време писали су о свим тим борбама и заслугама писци и историчари предратне Србије. За њих нису били босански бегови однарођени, туђи елеменат, него потомци старе српске властеле. Ми додајемо да се од ових, у чисто нациналном погледу, ни no чем нису разликовали осим у том што су према оебрима (раји) били бољи и душевнији. To ће све утврдити објективно посматрање наше историје. Али, било како било, једно je кроз нашу историју тачно. И дахије и босански беговат са босанским муслиманима, једнако као и православна српска раја у оно доба, водили су, сваки на свој начин, борбу ЗА ИСТУ СВОЈУ РОЂЕНУ ГРУДУ. Шта више, и међусобно су се готово до јучер клали, ко ће од њих двоје бити, no ондашњем схватању, господар на тој груди. У Србији и у Босни једнако су их својатади обе и једни и други. По ондашњем схва-' тању о верској подели, схватане су у оно доба те борбе. Била je то борба »НАШИХ ТУРАКА« са »НАШОМ РАЈОМ«, како су — историјски je то утврђено — звали једни друге. 220 ----- НИКАД СЕ МЕЂУСОБНО НИСУ СМАТРАЛИ ТУЂИНЦИМА, као што je то био случај, с једне стране са Османлијама иако исте вере, и с друге стране са Бугарима. Била je то борба за власт РОЂЕНЕ БРАТЕ У ИСТОЈ РОДНОЈ КУЋИ. Трећи неко, који данас истиче своје право на Босну, није се никад до данас појавл>ивао. Зато не сме никога да вређа, бар са српског гледишта, кад неко истиче и историјски доказује да су се и муслимани борили за своју домовину. Баш обратно, у том има велико значење за позитивно и ефикасно национално васпитање. Тим се ни мало не умањује јасна и непроцењива заслуга православних Срба, нарочито Србије, и њихове жртве за ослобођење Србије и стварање Југославије. Кад и сама »Мусл. Свијест« истиче те заслуге и борбе муслимана у прошлости, треба томе само дати прави коментар, и ништа више. Тако ће се постићи прави циљ, супротан оном који жели да постигне »Мусл. Свијест« и да одведе муслимане онамо где никад нису били и не желе бити. Што се пак тиче аутономистичког схватања муслимана у уређењу државном, не може нико, na ни убеђени присталица централистичког уређења, да муслимане ради тога назове душманима државе. Питање унутарњег уређења државног постојало je и постоји и данас у свим државама и нацијама. To je чисто политичко питање о ком има свакј право да каже своје мишљење. Све дотле док захтеви у том погледу не иду ван граница државе и док не дирају у националну и државну целину, нема нико права да тим захтевима приписује антинационалну и антидржавну карактеристнку. Да у доказивању тога код нас будемо кратки. Примери најбоље говоре. Зар пок. Стојан Протић није био и Србин и патриота кад je тражио више него што данас, у горим околностима, траже муслимани? Зар пок. Љуба Давидовић до последњег свог часа није био истог уверења? Зар се сме одрицати патриотизам и оним Србима православцима који иду још и даље од аутономије и траже федеративно уређење државно? Зашто и с којим правом онда сме и може неко да замери највећем делу муслимана што у данашњој подели землл на посебне националне индивидуалности виде гору солуцију и за себе и за своју Босну, и за Југославију и за само српство од оне која би била кад би се створила т. зв. четврта јединица са центром у Сарајеву? Дрскост je и провокација оспоравати Гајрету и муслиманима националистима нацнонално обележје што су устали у обрану муслимана, и као дела нашег народа и као грађана ове државе, против загрижљивости самозваних надувених патриота кад су, ради тога, нападали муслимане. Такви патентирани националисти упропастили су кроз минулих 20 година сваку добру акцију добронамерних људи. Они су — да завршимо том констатацијом — бар за сада упропастили, својим немогућим држањем и акцијом, и унитаристичку мисао, na и саму југословенску националну концепцију, јер су својим немогућим држањем, радом и говором, дали довољно разлога противницима да покажу и докажу како je, тобоже, та концепција немогућа за све делове народа. И државна и национална потреба je да се такви људи не ангажују у нашем националном и политичком животу. ШУКРИЈА КУРТОВИЋ П ом аж ите и ш и р и те сћоЈ » Г Л Ј 1> Е Т « �Сновиђења на Неретви Кад Халил викне с обале, да занемите од чуђења из чега излази тако снажан глас. Изгледа као петлић са џиновским гласом. Халил je мршав и сунцем опаљен. Отхрањен јечменицом и пастрмком, лаган je као сеоски мачак. Зелене Неретвине дубине ушле су му у зенице, a њен свилени шум изоштрио му слух. — Хеј, докторе! Јеси ли се измигољио? — дозива Халил одозго са пећине. Ja се извлачим из колибе и поздрављам њега и сунце, и позлаћену Неретву и Орловик, тамо на другој обали, засут свежом маглом. Тако отпочиње наш дан. Халил затим подапиње удице и, кроз кратко време, пијемо црну кафу пред мојом колибом. И тако, седимо под смоквама, све док се сунце не заплете у њихове широке листове. После идемо на купање. Ha Неретви, под Орловиком, рађају се незнани гласови. Откуда ли искрсавају? Често се питам и окрећем на све стране. Али, ништа не опажам, сем дубоке, зелене површине која журно клизи. Ти гласови звуче некад као очајничка запомагања, некад опет као поклици са другог света. A no осамљеним пећинама и врбацима као да вреба страх. Халил се изгубио некуд, далеко уз ток. Чини ми се да сам сам на целом свету. Само тамо, на другој обали, стражари он, Орловик, и његове куле и зидине. Kao напуштен торањ, он гледа у живот некуд бесмислено, са разваљеном, крњавом чељусти. Ни бујно зеленило, које око њега кипти животном радошћу, није у стању да га прене из окамењеног сна. Само једно бело минаре, са столетном ципресом над плавом куполом, ниче из чопора сивих кућа као радост из потиштености. Он, Орловик, некад језиво црн и крвавих руку, с песмом гавранског грактања, данас je утишао. Орловик je само безгласни бакрорез на светлој позадини. Он je тешка мисао на пиру. Ja окрећем погледе тамо далеко пут местанца Сишчића које, устрептало на сунцу, личи на уљену слику, богату у живим бојама и пуну разблудног смеха. $$$ Халил je доцкан испржио пастрмку. И дуго смо, после, кроз омамљен полусан, слушали шумове на Неретви и нечије речи које су нам се прикрадале кроз врбово грање. Дошле су над нас, притајено нам се потсмехнуле и, бежећи у воду, бучно се разглагољале. Затим су се залетели гласови на површини Неретве, запевали сложно и стровалили се у тишине подневног смираја. После се издужиле сенке и бежале пред нама. И неко je крикнуо и прекинуо све. — Докторе, докторе! Хоћемо ли? — дрмуса ме Халил, и ми силазимо на воду. Гледам у наш »магацин«, стенама ограђени простор уз крај обале. Још треба само да који пут баци удицу и вечера je ту. A Неретва клизи радосно, свеже. Позлаћује je запад и њену бистру, зелену површину проткивају сунчани зраци. To je светла радост у бујици. Она пева вечну песму животу. И сутон пада. Неретва pacte. Њенн шумови залећу се живље. Ha површини, у копрени сутона, нешто се раствара као тајанствена мисао, као отвор у неки други свет. Раствара се прича, језиво уздрхтала, и вуче нас у хор тамних шумова, вуче нас у дубине које се буде са првим сутоном. Отргнут вал ненадно запара о стену, зашуми пенушаво и танак и болан јаук роди се на површини и расплину. Тамо на стени, Халил je постајао све црњи, отезао се у висину и, напослетку, као сенка нестао у мраку. — Било je за нас исувише лова. Све преостало послао сам сиротињи у Орловик — рече Халил из таме, и акшамлук отпоче. Чамац, као тешка, згрчена сенка, секао je површину. Весла, дерући живахну бујицу, стварала су некуд хрипљиве шумове и обле звукове, ударајући у бокове лађице. После се месец окачио о врх највише куле и просуо бледо развучен осмех no нама, no реци, no отегнутим врбацима, док je Орловик упадао у црну провалију мрака. Нешто плачно као да се огласило у тим првим месечевим зрацима да се постепено развије у пуну и снажну озареност која преображава цео крај. Халил je говорио пригушено, као да се боји да не узнемири ову свечаност: — E ho, онде под градом, где je најдубља вода, оно место зове се Мора. Мора привлачи у дубине и ту су се догодиле многе несреће. Једном, пре стотину година, ту je потонуо чамац, са неким гостима из Мостара. И сад се ти гости јављају у глухо доба ноћи. Зову често упомоћ и увлаче се Орловичанима у снове. A кад падне месечина, излазе и лутају над водом. — Зашто то раде? — питам Халила. — Зато што нису љутски покопани! — одговара он убеђено. Орловик све јасније изроњава из тешке сенке. Али, он се не буди. Само раствара своје безизразне очи које шупље зуре у месечину. Бело минаре као да звони месечевим гласовима. Ципреса je његова сенка. A no Неретви разлева се сребро, бљешти и ромори смехом. Taj смех прелази и на Орловик и умртвљава се на његову лицу, постаје маска, зачуђена, окамењена. Врбаци су од сребра. Они роне танка, месечева влакна и шуме крто, сиктаво. Смоквови листови точе блесак, некуд слепо насмејан. Чини нам се да одлазимо некуда, заједно са мртвим Орловиком, као сребрном мумијом. A Халил прича: — Moj деда доживео je и ово: Још док je он био млад, утопио се, ено онамо под оном стеном што се зове Капак, неки његов друг, сиромах и јединац у мајке. И, једне ноћи, кад je мој деда туда пролазио у село Сишчиће у ашиковање, чуо je како га тај друг зове испод Капка. Каже, познајем му глас и језа ме хвата. Почнем да бежим и, кад сам поодмакао, окренем се и видим га како ми маше испод Капка. Сав зелен, na се стакли у месечини, маше рукама и виче: »Мухареме, о Мухареме! — тако je било име мом деди — припази ми осиротелу мајку, ако си побогу брат!« 221 �— Халиле, да твој деда није био плашљив човек? — Ma није, човече. Ево да ти испричам и ово: Једне ноћи кладио се он са својим друговима да ће, у глухо доба, испећи халву на шупљем гробу, где се иначе приказива и где нико не сме да дође у то доба ноћи. И док je он отишао својој кући да узме мед, масло и брашно, његова два друга, пре њега, оду на гробље и сакрију се у шупљи гроб. Кад je мој деда испекао халву и почео да једе, пруже се две руке из гроба и заишту халве. A мој деда удари их кашиком no руци и рекне: »Чекајте, ви мртви, док се подмире живи!« После смо вечерали и завели се у снове. И, заиста, мени се причинило да неко виче упомоћ. Али ме je мора прнтегла земљи и нисам могао да се макнем. И глас ми je био одузет. Затим су се над нама, у месечини, појавили утопљеници из Мостара, a онај страх из врбака развалио свој зев н испружио руке, захватајући језом цео крај. И све поче да бежи ужурбано. Само он, Орловик, остао je на истом месту, као мртвачки нацерена маска. П робудио сам се тек кад ме je Халилов деда ударио кашиком no руци. Сновиђења су већ била ишчезла. Неретва je шумила весело, ослобођена ноћних утвара, умивена и свежа. ХАМЗА ХУМО AHMED MURADBEGOVIĆ: JVa tBožjem putu DRAMA U 3 ČINA (Nastavak) TREĆI CIN Scena ista. jedino što nema sandučića sa Begovim pi­ smima ni peškuna za sjedenje iz II. čina. Dan je. Svijetli traci obasjavaju čitav prednji dio međusoblja, dok je zadnji u pro­ zirnoj polusjeni. Dolje na podu razastrt je oveći plan Begova imanja, a nad njima su u strasnom grču nadvijeni Safet i Ismet. Postrance Zuhra i Mina također u vatri dijeleći zlatninu i nakite. 1. PRIZOR (SAFET, ISMET, ZUH RA I M INA ) ISMET: (Lupa šakom po planu) Ja ne pristajem na to. ZUH RA: (Izlazi iz svoje sobe) Sta tražiš tu? M INA: (K opa oko zaključana sanduka) Tražim svoju grivnu s briljantima! SAFET: Plan je izradio šef katastra. ZUHRA: (D olazi do Mine i dobacuje žestoko, kao da bi je cdvra'dla od traženja) Lejla je odnijela grivnu . . . ISMET: (Lupa šakom) Plan ne v<djal M INA: (Zaustavi na čas kopkanje oko sanduka) Lejla je otišla bez ičega za Č am ila. . . SAFET: Sud je potvrdio taj plan . . . SMET: Da ga je potvrdio sam ministar pravde, na moju je štetu! ZUH RA: (Žešće) Mati joj je poslala grivnu i sav njezin nakit! M INA : To je laži Mati se nije ni u što pačala 1 222 SAFET: Mi smo se pogodili. ISMET: Da sve u gradu s očevom kućom bude tvoje 1 SAFET: A sve na selu tv o je ... ZUHRA: (Zgrabi za kapak od sanduka) Ali majka je držala sav nakit u sanduku kod sebel MINA: (Skače prema njoj) Ti si uzela ključeve od sandukal ISMET: (Pokazuje plan) Ovu crtu, što odjeljuje selo od grada, zarežali ste u moj posjedi na tom mjestu ja sam napravio kuću! SAFET: I rušićeš je! ISMET: To ćemo još vidjeti! M INA (Oštrije) Ključeve mi daj od sandukal ZUHRA: (Stane između Mine i sanduka) Zar da pograbiš dragccijenosti iz njegal MINA: Grivna je moja! ZUHRA: Ja sam je dobila od Safeta na vjenčanju... SAFET: Na mom dijelu kuća neće ostatil MINA: Zlatnina i dragocjenosti su svojina p o rodice... ZUHRA: U porodici će i ostatil ISMET: Što si to rekao? Zar jedino mjesto u gradu na kome sam mogao kuću napraviti da mi oduzmeš i među seljake me potisneš . . . SAFET: Grad spada meni, a ti ori očevu zemlju! ISMET: Ori je ti! Zar ti je ispod časti, SAFET: Ti si mlađi 1 ISMET: Zar ti da radiš u gradu što te volja, a moja porodica da čami u selu! N el Ja nikada neću pristati na tol M INA: (Kao da bi opet otvorila zaključan sanduk) Nećeš mi oteti dragocjenosti! ZUHRA: Uzalud ti jel MINA: (Ustaje) Dijelićeš ih pred kadijom! Grivna m ora biti mojal SAFET: Advokat će to riješiti 1 ISMET: Kuća će ostati meni na sudul SAFET: Kuća će biti Camilova! ZUHRA (Mini i Ismetu) I Lejla mora dobiti neštol MINA: Lejla je pobjegla iz kuće i time se odrekla svega 1 ISMET: Camil ne traži miraza .. . SAFET: Mi ćemo ponovno na sudi M INA: Grabežijivcil ISMET: Pravda je na našoj strani! ZUHRA: Ne damo se varatil M INA: Na sud s njima! N a sudi ISMET: Stidite sel SAFET: Sram vas bilol M INA: Još danas nek se raščistil ZUHRA: Gladnicil ISMET: Dosta je toga! Zakon neka o d lu č u je ... M INA: (Ismetu) Advokatu! Advokatul (Odlazeći) Vidićemo ko će pobijeditil SAFET: (Odlazeći) Srešćemo se na sudul ISMET: (Prijeteći na stepenicama) Još danasl Još danas! (Razilaze se na sve strane. Safet i Ismet niza stepenice, Zuhra u svoju sobu, a Mina h o d ­ nikom na pročeljna vrata. — Pauza). 2. PRIZOR (ARIFA I LEJLA) LEJLA: (Arifi) Jesi li ih čula? ARIFA: (Koja je prispjela na posljednje riječi gornje scene) Takva sramota. �LEJLA: Već tri mjeseca kalko se čupaju za očev imetak, kao vrane za strvinu i nikako da se nagode. .. ARIFA: I po sudu se već p o tež u ... LEJLA: Bolje ne misliti na tol ARIFA: O čemu smo ono govorile! Ah dal Ti veliš, kćeri, da je nekakav čovjek došao u gra d ... LEJLA: Čovjek, majko s očevim pismom .. . ARIFA: (U čudu) S očevim pismom? Ne shvaćam ništal LEJLA: To pismo mu je otac dao na polasku. ARIFA: Na polasku u Meku jo š ... LEJLA: Ne, već na povratku k u ć i... ARIFA: Na povratku kući? Sad još manje razumijem. (Za­ panjeno) Kćeri. . . Dijete ... LEJLA: Sto me gledaš tako začuđeno ... ARIFA: Pa otac onda nije mrtavl Otac je još živ, kćeri! LEJLA: 2iv, majko! Pa zar ti jošj ne shvaćaš! ARIFA: (Vrisne) 2iv, Lejlal Oh sveti Bože! Zašto mi to odmah nisi rekla! Zar ne vidiš u kakve sam muke zapala zbog togal Oh, dijete moje! Govori sadal Kazuj! Hoću sada sve da doznaml Kako se to dogodilo? Odakle taj preokreti LEJLA: Evo kako se dogodilo, majko! Kad je otac na polasku u Meku stigao u Jatu s ostalim hadžijama, pripovijeda taj čovjek, htio je najprije da putuje željeznicom. Ali kako se u taj čas buna digla negdje o okolici. . . ARIFA: Oh, da, tamo često bune plan u . .. LEJLA: I kako su buntovnici porušili željezničku prugu. ARIFA: Ah, jadna im posla! LEJLA: To ocu drugo nije preostalo nego da se vrati kući i nikada ne vidi Meke, ili da: pode na put s karavanom i na devi tamo stigne ..'. ARIFA: N a devi zar? Kroz bune i u stan k e... LEJLA: To mam je i u posljednjem pismu ja v io ... ARIFA: Da, u pismu koje nam je poslao još iz Jafe, i ui kojem nam javlja da neće odustati od puta! LEJLA: I nije odustao, majko! ARIFA: Oh, moja kćeri 1 LEJLA: Dok su se mnogi sa svih strana svijeta vraćali svojim domovima, naš otac kakav već jest, s petoricom naših hadžija, pošao je s karavanom . . . ARIFA: Oh da, znadem, kćeri! To samo naši ljudi mogu! LEJLA: I naš otac, majko! ARIFA: Pa on bi prije život izgubio, no što bi svoju misao promijenio! Pa onda, kćeril LEJLA: Na nesreću, karavana je bila svojina nekog imama protiv koga se buna digla ... ARIFA: Avaj m eni. . . LEJLA: I čim je dospjela među ratoborna beduinška plemena, bila je . . . ARIFA: Sto kćeri? i LEJLA: Duboko negdje u Arapskoj pustinji ARIFA: (U strahu) Napadnuta. . . LEJLA: (Jače) Opkoljena, m ajko. . . ARIFA: O pkoljena... LEJLA: I oni su tako, svi do je d n o g ... ARIFA: U beduinsko ropstvo p a li. . . LEJLA: I nepunu godinu tako ro b o v a li... ARIFA: Strašno, k ć e ril... Užasnol Ne smijem ni misliti što je tvoj otac proživio sve tam o. . . LEJLA: (Tronuto) I koliko je muka, patnja i poniženja pretrpio, daleko od svijeta. . . ARIFA: Daleko od s v o jih ... LEJLA: Ali onda je došlo oslobođenje 1 Mir je uspostavljen među plemenima, i on je mogao opet da nastavi svoj put u Meku ... ARIFA: Zar poslije svega toga? Toga sloma? Te propasti? (Ganutljivo) Ah, moj Bože! kako je to tvrda narav i kakva čvrsta, postojana volja. Ko od nas može još to da shvati. . . LEJLA: I tako je eto otac izvršio Božju zapovijed i konačno dospio u Meku .. . ARIFA: I sad se pismom iz nje ja v lja ... LEJLA: I s porukom ARIFA: (Trgne se) Kakvom kćeri? LEJLA (Življe) Da se vraća kući svaki čas, ko hadžija, majko! ARIFA: (Skoči kao prestrašena tom riječi) Da se vraća! O ni Sto? LEJLA: Bez sumnje nam očevo pismo javlja tu radosnu vi­ jest ... ARIFA: (Muklo i još u strahu) A gdje je to pismo? LEJLA: Camil je otišao po njega, i da izvijesti moju braću 0 tome, i svaki čas mora s pismom ovamo. . . ARIFA: Avaj nama, kćeril LEJLA: Čega se bojiš, majko? ARIFA: A mi? U kakvu smo stanju? Ta dioba? Pa te svađe? 1 tako da nas otac zatečel Sveti Bože! Krv mi se u žilama gruša! Kćeri moja! Sta će otac reći? LEJLA: A moj odlazak, majko? ARIFA: Rasap porodice! Prekršena zakletva! LEJLA: Izdajstvo prema ocu! ARIFA: (Vrisne i obujmi Lejlu) Kćeri moja! LEJLA: (Zajeca) Majko! (Pauza. Lejla nastavlja muklim gotovo izbezumlje­ nim glasom) Drugima je lako. Oni ne osjećaju toga svega kao ja! (Življe kao u grču) Ali ja kad sam doznala da otac nije mrtav i da može svaki čas da izbije ovamo, vrisnula sam najprije od radosti i potrčala niz čardak, kao da ću mu u susret, a onda sam stala najednom kao ukopana. . . ARIFA: (N jeino je milujući) Dijete moje jadno .. . LEJLA: U taj čas mi je sinulo u glavil Pomislila sam na svoj prekršeni zavjet prema ocu, na njegove riječi koje mi je uputio ua polasku, na njegova pisma koja mi je slao . . . i n a . . . njegovo razočaranje, na sav slom i stravu u nje­ govoj duši, kad vidi pred s o b o m ... (Priljubi se jače uz mater) Ne smijem da se sjećam više na tol Duša mi se para i srce mi se u komade cijepa! (Naglo, kao prestra­ šeno) i onda, majko . . . ARIFA: (Nježno je milujući) Dijete moje jadno . . . LEJLA: U taj čas mi je sinulo u glavi! Pomislila sam na svoj prekršeni zavjet prema ocu, na njegove riječi koje mi je uputio na polasku, na njegova pisma koja mi je s la o . . . i n a . . . na njegovo razočaranje, na sav slom i stravu u njegovoj duši, kad vidi pred sobom . . . (Priljubi se jače uz mater) Ne smijem da se sjećam više na tol Duša mi se para i srce mi se u komade cijepa! (Naglo, kao prestrašeno) I onda, majko . . . ARIFA: (Privine je jače uza se kao da je želi od nečega obraniti) Sto kćeri. . . LEJLA: (2ivo, kao s nekim prigušenim vriskom) Potrčala sam otvorenom prozoru. . . 223 �ARIFA: (Krikne) Lejlal LEJLA: (Odlučno) I pošla sam . . . Kuda, kćeri. . . LEJLA: Da se bacim u smrt, majko! (Tiše, kao eho) Da kidišem sama sebi. (Pauza) ARIFA: (Muklim zapanjenim čuđenjem i strahom) Da sudiš sama sebi! Ti! Muslimanka! (Jače kao živu opomenu) A Bog? A sudbina? Zar si bila zaboravila na to? LEJLA: (Muklo, gotovo tupo) U tcon trenutku pomislila sam, kao da je to moja sudbina i kao da je to Božji sud. Bilo mi je sve svejedno i nisam se obazirala na ni na što više . . . ARIFA: (Gotovo prijekorno) Ej, kćeri moja! Nisi dobro radila! Naša nas vjera nije tome u čila. . . LEJLA: Vjera mi nije više pomagala! (Kao da se preobražava) Ali ono što u tome trenu nije mogla vjera da učini, uradilo je O n o . . . ARIFA: Ko ono, k će ri. . . LEJLA: (Kao u nekom uzvišenom zanosu) Moje dijete, majko . . . A R IFA : Tvoj mali Asirn, unuče moje . . . LEJLA: Tek što sam pristupila prozoru, predamnom se ukazalo Ono . . . kao svijetao lik mog novog života . . . Camil ga je d r i « u naramku a ono ,e unijaSilo na ma, kao da ma opominju, kao da ma .ebi zova .. . ARIFA: (Raznježeno) Milo moje, janje mzlol (U jli) A li? LETLA- Priberem .a Mog ! » • I oljeram ružnu pomiszol A na njezino mje.to dozovem sebi n pamet materinsku dužnost i svoj novi zavjet prema dragom suprugu i prema našem porodu! I pomislim u sebi: Ne, ja nisam više svoja, ni očeva nisam više, ni tvoja, majko, ni ičija više na svijetu 1 Ja sam samo Camilova i svoga malog nedužnog čeda, (Pauza. Drugim tonom) I od toga kao da sam se ponovo rodila! I umirena, posvećena, puna sreće i blaženstva, kao što je svaka majka na dohvatu svog poroda, zajecala sam, kao da bi sa suzama svoji( slabost okajala, i opet se povra­ tila natrag i povratila se svom novom životu. ARIFA: (Duboko i svečano) Tako je. Zbog njega moraš da podneseš mirno sve što ti se desi, pa makar bilo i najgore . . . LEJLA: (Tvrdo, ukočeno) 3. PRIZOR (PREĐA5NJI I ZUHRA) ZUHRA: (Pojavljuje se u onom dijelu sobe koji je, zajedno sa fino izvajanom zemljanom peći i desnom stranom hamama, vidljiv publici, noseći u rukama kratke ćilime i druge manje dijelove namještaja) Sakupljam svoje stvari 1 Двадесет година прпих Гајретових ђака из Санџака Ове године се навршава двадесет година откако су први полетарци Санџака похитали у Босну, да стекну знање у средњ ој школи, na да послије тога или наставе високу школу или пођу у народ да бодре заостале муслиманске масе и да их упућују на савременији начин схватања ствари, да покушавају учинити оно што им je тињало у души, што се расцвало у часовима размишљања о своме запуштеноме, тамноме и болноме вилајету. Одрасли дјечаци готово младићи са шеснаест или седамнаест година чудно су се сналазили и још несигурније осјећали у средини која их je лијепо примила али која их није могла б р зо разумјети. Младићи са јасно примјећеним наусницама, ти млади санџачки почетни средњошколци несигурно су се пробијали у првим данима кроз школу, били су зазорни од свега и зато их je све вријеђало. Радозналост другова заш то су тако касно пошли, чинила их je нервозним; љубопитљивост са којом су их другови распитивали. о тадањим страшним приликама у Санџаку, код свих младића будила je болну сјету и оживљавала код њих најгоре часове прошлости. Било je и неразумијевања и потсмјеха и чудног држања у односу између годинама млађих њихових школских другова, али стрпл.ење, које их je пратило, занос, да нешто науче, да то стечено знање пресаде у свој крај и напокон одуж е Гајрету, побиједило je све ситно и просјечно у животу и живот су они тада сагледали са свјетлом сутрашњег зорењ а и са веселим погледом у будућност завичајних страна. A ти младићи дошли су да се школују под врло тешким, под страшно тешким околностима. Било je њих којима очајно конзервативни родитељи нису дали ни проговорити о школовању; било je такових, који су кријући се као прави бјегунци одлазили у школу и без знања и приволе родитеља. A та путовања оживљавана данас послије двадесет година испуњавају човјека ужасом. Ишли су ти младићи жељни знања и још више жељни живота и слободе са једним осјећајем као да иду у неизвјесност, у рат, у смрт, неће ли гдје погинути или неће ли гдје бити опљзчкани, na послије без сретстава повратити се тамо где се несносно живи и још теже од смрти, од страха од смрти подносили би они тај повраћај у свој крај, у пакао. Не заборављају се они болни часови, када смо шћућурени у готово празним просторијама Гајретових интерната проводили дане за вријеме распуста док су се наши другови веселили код својих укућана. Она самоћа, она тишина, која нас je гушила, убијала и ледила нам крв у венама, онај умрли живот без другова из интерната осамљени, жељни завичаја и својих најближих, све je то код нас расло као очај, као врућа жеља, као молитва да се прилике у нашим крајевима среде, да престане освета и крварење, да се волимо на-мјесто убијамо, да се сложимо на мјесто тријебимо. И та вол.а, огромна и виша од џина, повела je те младе л>уде путем стрпл»ивог рада. Били су то као мрави готово непримјећени младићи снисходљиви, којн су знали само за двоје: за рад и ред. Марл>иво �су надопуњавали своје веома скромно, готово никаково знање, стечено у основној школи, чинили су све да не изостану, да се не постиде од својих другова и добијали уз ужасан напор своје знање и оцјене вриједних ђака. И само неколико година иза тога, навикли на живот у Га.јретовим интернатима, окружени друговима који нијесу били више страни као прије, одушевљени за рад и свој крај, младићи су лакше подносили свој живот, јер им je живот, тада утјешније стварао видике будућности и као заставе руке младића на поласку у свој крај махале су, махале младићки, весело, одушевљено поздрављајући велики град са мноштвом минарета, град. наше наде, нашега осмјеха у будућност, град наше сестре Босне, Шехер Сарајево. Прошло je двадесет година. Било je година страшних, болних, забрињавајућих, година гладних, монотоних и сивих. Санџак je преживио за тај период оно што ниједан крај наше државе није преживио. Ha својој груди видио je раскрвављене жваље безумника и зулумћара и неодговорне масе; хушкачи су пировали a на наше тле, болно тле Санџака пале су као покошене траве стотине мртвих и рањених глава. Глас наших мајки и наших жена, дјеце, чије су руке болно вијориле и дизале нијемо и потресно протест у небо, у CBHjetf против безумника и зулумћара, чули Су они који нам тада нијесу могли помоћи. Ha наше њиве пале су из мртвих руку крвљу окупана рала. Harne су косе остале пусте, објешене о старе таване и хамбаре м.јесто да прсну под вриском и снагом ра'дошћу раздраганог косача. Послије je д<?шло провођење аграрне реФорме. Кметови cv запјевали пјесму економске слободе, како вели Хамза Хумо, a дотадањи are и бегови добили су тако мизерне награде за свој посјед да су са истим могли тек да преживе један кратки временски размак, a послије се од некадањих земљопосједника створио или ред. бескућника и пуких сиромаха или ред беспомоћно вапијућих за социјалну правду. Ствари су се одиграле у знаку опога што није могао нико, ко поштено мисли и правилно оцјењује ствари. да посумња да ће се одиграти тако. Наше муслиманске масе постале су обезглављене. сељаци су упорно хтјели селити, a некадањи посједници очекивали су ревизију аграрне реЉорме. Ha школовање није готово нико мислио. Настало je доба неизвјесности и тешког одлучивања: или отићи у далек свијет. у Анадолију, или остати на своме тлу na и изгубити главу. Послије су дошле сеобе, те наше болне сеобе. За завичајним странама које никада нијесу постале туђе и мртве, са болом човјека који оставља своје покопане мртве, гробље живих и земљу, ах земљу отету, земљу проклету, Санџак, наши су Санџаклије пошли као чергаши туђих страна, далеко преко туђих гора и мора. Пошли су са уздахом и сузама да више никада неће видјети Санџак, али, да га зато неће никада заборавити. Крик за Санџаком прирастао je за њих као за хљеб насушни. Болне су пјесме касније пјевали и писма пуна чежње слали отуда. Смјештени су у вилајете гдје je клима на њих најразорније дјеловала и гдје их je у пуно случајева косила, страшно и немилосрдно, косом сличној коси, која их je у Санџаку косила. Смрт je, рано моја, покосила синове Санџака и утулила у њих радост и осмјех, жељу за срећом и тугу за завичајем. A иза тога мало наше масе, муслиманске масе, протрљале су боље очима и видјеле ново сазнање, да су горки залогаји хљеба у туђини и да се без школе и просвјећивања ни корак напријед не може. Зато, када je отворена Велика Медреса у Скопљу, полетарци Санџака похитали су одушевљено у исту, na су касније са Гајретовим ђацима почели да мисле озбиљно о овоме крају. Њихов рад у почетку није био плански1, није био добро удешен, али je за то био спонтан, искрен и добронамјеран. И зато хоћу на овом мјесту да подвучем, да ђаци Санџака нијесу разочарали, нијесу се одметнули од народа, већ су најискреније осјећали тежње и потребе широких маса и најинтимније саосјећали за њихов тежак живот. Сељак ђак, сељак варошаиин, који je остао привржен школи, исто je толико остао привржен дому, њиви и напретку свога краја. Па када се данас послије двадесет година осврћем на прве Гајретове ђаке Санџака и евоцирам успомену на њихов наступ у Босни. те у вези тога хоћу да подвучем улогу и значај Гајретовог рада v Санџаку, желим само да истакнем да je ријеч Гајрета у оно вријеме a и данас била ријеч просвјетитеља, ријеч будитеља и ријеч која кријепи. Зато ie такова ријеч Гајрета била ријеч просвијећене Босне, ријеч нужна, неопходна и најприкладнија за прилике Санџака. Она je уз то умиривала завађену браћу, блажила вјерске разлике и са утјехом проводила узвишену мисао препорода, мисао исполинске снаге нашега елемента и мисао правог бајрактара широких муслиманских маса, које су жељеле знања и обавјештења о савременом стању ствари исто толико колико и хљеба. Нећу да набрајам услуге које je Гајрет Санџаку учннио. јер би ме одвело у далеко, већ ћу као Гајретов ђак и као син Санџака, да изразим оно што ми истински у души лежи: хвалу и благодарност, велику и вјечну Гајрету за његов такав братски и несебичан рад у Санџаку. П р и ј е п о љ е , априла 1940. ИЛИЈАС ДОБАРЏИЋ PREGLED KNJIGA I ČASOPISA »POLJOPRIVREDNI GLASNIK« UREDNIK DR. EMIL POPOVIC PECIJA. - Gajenje šećerne repe u Jugosla­ viji. Prosječni godišnji prinos šećerne tepe u našoj državi ima se još uvijek smatrati nedovoljnim. Uzrok tome je, prije svega, uticaj repine bube, a zatim nedostatak intenzivnog i propisnog rada kod naših proizvađača ove važne kulture. U najnovijoj svesci »Poljoprivrednog glasnika« (dvobroj 15 i 16, za 1—5 avgust) inž. g. Miroslav Berković, tehn. adjunkt šećerane u N. Vrbasu, prikazujući u opširnom napisu 14-godišnje rezultate gajenja šećerne repe u rejonu te fabrike, iznosi propise kojih bi se naši proizvađači imali držati pri gajenju šećerne repe, da bi se prinos povećao i kvalitet poboljšao. Završno autor naglašuje da intenzivno kultivisanje repe zahtijeva da proizvađač bude obavješten o valjanosti i upotrebljivosti vrsta našeg i inostranog sjemenja, i daje u tom pravcu glavne smjernice. _____ __________________ 225 �H arn e » 3 /ifyciiicTneuo з а д Р У г а Р с т в о « »Можете имати најљепшу краљевину, нека су грађани интелигентни и вриједни, можете имати напредну индустрију и земљорадњу, нека су вјештине у цвијету, нека архитекти подижу храмове и палате, за обрану свих добара имајте још и војску, оружје, флоту, торпиљере, али ако се становништво не умножава, ако оно сваке године опада у канституцији и снази, народ мора изумријети. Ево зашто сматрам да je старање о народном здрављу прва дужност сваког грађанина.« Дизраели споеобност задругара он je дош ао иа мисао да се оснују здравствене задруге. Здравствеио зад ругарств о ]е дјело створсно да помогае и уздигие народ здравствено. To je једно од најбољих дједа човјечаиске љубави, које су досада људско cpue и људски у « завислили и остварили да помогву широким народним слојевима. Здравствено задругарство je нзјпогоднији начин здравствене заштите нашег сел>ачког становништва. Зато оно заузима и нарочито мјесто у склопу осталог задругарства. Док привредно задругарство штити и пом аж е пољ опривреднике у њиховом привредном животу и раду, снабдијева их Послије рата видимо нагли пораст задругарства у свима потребним сјеменом, справама и јефтиним кредитом, a с правцима и врстама. Појављују се нови облици задругарства, друге стране помаже их да своје производе припреме и који су саме прилике изискивале. Потребу организовања продају без посредника, дотле здравствене зад р у ге тр еб а да нашега марода у задружне организације, које су у многим задовол>е његове здравствене и културне потребе, д а га содржавама дале најљепше резултате и подигле их економски, цијално заштите, да му помогну да свој дом и газдинство морално и културно, осјетио je и сам наш народ. Али и ако хигијенски уреди, да одржи и унаприједи здрављ е своје као се задругарству одаје пуно признање и од њега очекују и здравље своје стоке и да с успјехом сузб ија биљне боуспјеси, и ако се полажу наде у њега, ипак се њему умјесто лести и штеточине. помоћи често чине извјесне сметње. To треба разумјети. Здравственој задрузи je задатак, да задругаре здравВелики су и јаки они којима задругарство смета. Њихови ствено просвјети, да му се нађе при руци, да свој живот лични интереси не дају им да увиде, да животни интереси хигијенски уреди, да га здравствено заштити, a у случају наше земље и њена будућност леже у задругарству. болести да му омогући јефтину љекарску помоћ и лијек. Задругарство je дацас још једини могући облик друОво не би био сав задатак здравствених задруга, и не треба штвене и привредне организације, јер садржи у себи два да сматрамо да ту престаје дјелатност здравствене задруге. савремена принципа нове друштрене организације: само=_^^ Дочим, оне имају и друге задаће, a то имају и у свом пропомоћ и солидарност. Зато задругарство претставл>а уопште граму да заштите и унаприједе здравље стоке и помогну једини облик друштвене организације, који треба мирним задругарима у борби противу биљних штеточина, јер све то путем да донесе нсву друштвену заједницу, мир и срећу. има везе и с болестима и лијечењем људи, животиња и биЗато све врсте и правце задругарства морамо објеручке љака. Болести животиња могу прећи и на човјека na униприхватити и помоћи. Али задругарство мора оправдати штавајући и сузбијајући их штитимо и своје здравл>е. Зато наде које се од њега траже и полажу. Оно мора постати здравствене задруге својом дјелатношћу обухватају разне снажно, да би могло пбдићи народ економски, здравствено, облике рада и живота народа. морално и просвјетно. Међу вајважније задаће здравствених задруга спада Скоро je 50 година откако je задругарство зашло у наш њена дужност да створи услове за савремено стручно линарод. За то вријеме оно je ytnjeao да олакша живот најечење и да задругару и његовој породици омогући што шему народу, a нарочито сељаку у различитим правцима и јефтиније и што повољније лијечење. Јефтина лијечења омода код њега пробуди свијест о вриједности заједничког рада, гућавају здравствене задруге учлањивањем задругара у бои показало најочигледније — a у томе je његова највећа лесничке фондове у цил>у обезбјеђеша у случају болести. заслуга — да успјех сваког напредног рада нашег народа, Здравствене задруге својим досадашњим радом, a нарочито првенствено сељачког, иде преко задругарства. Али задруувођењем јефтиног лијечења помоћу мјесечних уплата, усгарство још није успјело да овлада свима духовима нашега пјеле су да створе на задружној основи самопомоћи и узанарода. Просвјетни и социјални рад задругарства није ишао јамног помагања услове да лијечење буде приступачно шинапоредо с његовим привредним напретком. Taj недостатак роким слојевима народа. Тако je 1935 год. у 64 задружне осјећа данас цијело задругарстсо, јер су широке народне здравствене станице, у којима je радило 67 задружних масе иеприправљене за општи духовни и привредни преољекара, прегледано, лијечено и снабдјевено потребним либражај, чију потребу даиас свако ocjeha. Данас народ, a јековима 61.467 болесника. Просјечно задруге дају попуст поготово сеоски, тражи нове путеве економског и 'духовног на лијековима 30% . Овим je системом мјесечних уплата стремљења. Ти га путеви воде неминовно у крило задруобезбијеђено задругарима јефтино лијечење. За наше здравгарства. Задругарство га мора прихватити и у задругарству ствене задруге je важно питање отварања болница. Без припремити за нове облике рада, нове начине задругарске, болница се не може провести потпуно и савремено лијечење. економске и здравствене обране и новог облика друштвеног Код иас je број болница, државних, бановинских, општинживота. Taj нови облик друштвеног живота и прилике наских и других, мали да би могао подмирити све потребе. шега народа навели су га да je у смислу задругарства Taj недостатак нарочито ocjeha село. Сједишта болница су створио себи и нови здравствени покрет, који je свој рад градови. Према томе градском становништву болничко лијесконцентрисао у једној потпуно новој врсти задругарства у чење je много приступачније, него сеоском. Зато je потреба т. зв. »Здравственом задругарству«. за болничким лијечењем сразмјерно већа на селу, него у граду, a из простог разлога, што се њега болесника код С овом mobom врстом задругарства ми смо први изашли пред цијели остали свијет. Ми смо основали »Здравствени куће на селу не може спровести као у граду. За подизање покрет«. Оснивач »Здравственог задругарства« je Др. Гаи изграђиваље болница потребни су велики материјални издаци. Али и поред све тежине здравствене, задруге нису врило Којић. Ои je видио рад земл>орадничких задруга и оставиле ни то питање без ријешења. Подижући своје задивио се њиховим дјелима. Он je први ocjehao да je ова дружне домове, задруге су установиле и болничка одјељеша велика л>убав способна још и за нова велика дјела и видећв 226 ---------------- �која могу задовољити бар најосновније потребе своје околине. Здравствене задруге ставиле су себи у дужност да се постарају да својим члановима омогуће јефтино лијечење и опоравак у бањама и опоравилиштама. У томе се цил>у здравствено задругарство ангажовало да узме учешћа у изградњи задружних бања, да би те задружне бање постале праве народне, у којима ће најшири слојеви народа за мале nape моћи добити потребну удобност и стручну његу. Здравствено задругарство иде и за тим да дође до оснивања задружних апотека, јер ријешење тога врло je важно да би задовољили здравственом цил>у задругарства и потребама широких народних слојева. Садашње стање апотека je овако: на 15 милиоиа становника нема ни пуних 1000 јавних апотека. Наравно да се само од себе намеће питање, да ли тих 1000 апотека могу подмирити потребе 15,000.000 становника. — Друго je питање, колики се дио цјелокупног становништва може да користи тим апотекама због данашњих цијена лијековима. Кад узмемо у обзир још и то да се већи дио апотека налази no већим градовима, онда нам свима постаје још црња. Већ из овог се може закључити не само о оправданости, него и о неодложној потреби да здравствано задругарство свој рад прошири и на оснивање задружних апотека и снабдијевање задругара лијековима. Тако би оснивањем задружних апотека «арод могао доћи до јефтинијих лијекова. У свом раду на побољшању услова живота и заштити здравља многе здравствен^ задруге су себи ставиле у задатак заштиту здравља одојчади и мале дјеце, као и рад на заштити материнства. Здравстване задруге оснивају дјечија обданишта и ту збрињавају нејаку дјецу. Тако je оснивањем дјечијих обданишта употпуњен рад здравствених задруга. Уколико je здравственим з^другама тешко да се у већој мјери брину о здрављу дјеце до основне школе, утолико je њихово старање о школској дјеци све потпуније и носи све више одлике акције која се систематски спроводи. Здравствене задруге имај^-у свом програму заштиту станов1шштва од заразмих болести. У том циљу л>екари здравствених задруга спроводе систематску имунизацију у маси, нарочито школске дјеце, против дифтерије, a дјелимично противу шарлаха. Поред овога, становништво на задружном подручју се имунизује и против других заразних болести (тифус, дифтерија). Борбу противу друштвене болести туберкулозе и питање сузбијања туберкулозе у здравственом задругарству je исто тако врло важно питање. Ово се може једино правилно процијенити, ако се туберкулоза посматра у склопу здравствених и друштвеиих као и привредних односа. И заиста мало je проблема у народном здрављу, који за своје рјешавање траже тако многоструке и сложене акције, као што je то случај с туберкулозом. Поред медицинског рада њено сузбијање захтијева и примјену читавог низа социјалких и природних мјера. Зато најобичнија рјешења за сузбијање ове опаке друштвене болести могу да пруже оне оргашизације и установе. чији je задатак упоредно подизање здравственог и привредног народног благостања. Здравствено задругарство je тако схватило проблем сузбијања туберкулозе. Стручно лијечење туберкулозе у здравственим задругама употпуњује се набавком сретстава за лакше утврђивање ране дијагнозе и специјалне прегледе. Тако ће се времеиом здравствене задруге изградити као задружни центри за сузбијање туберкулозе. Ta се акција на спречавању акутних, заразних болести врши од стране задружних љекара. Али кад погледамо распоред наших љекара, видјећемо да их je малло, који раде међу нашем најмногобројнијем становништву. Од 56.990 љекара у нашој земљи свега 833 раде и живе у селима и воде рачуна о 12,500.000 сеоског станоаништва. Тако на селу на 15.000 становника долази 1 љекар, a у граду на 620 становника 1 л>екар. Тако je здравствено стање нашега народа, a нарочито села, постало најзад јасно и очигледно. Дуго се наша јавност, a нарочито позвани и мјеродавни кругови, заваравали илузијом, да се наш народ налази у повољним здравственим приликама. Али да би било само неколико мисија, анкета, проучавања и испитивања, na да се види да нашем народном здрављу пријети велика опасност. Здравствено задругарство je прво које je схватило сву озбиљност ситуације и што je још важније, које je пронашло пут и начин, да се народно здравље сачува и унапреди. Село га je прихватило и све више га тражи. Уколико су економске прилике теже и услови за живот гори, утолико све се више и јаче ocjeha потреба за задруживањем на осиови самопомоћи.' Оно што je народ сам створио и што je изникло из његових потреба, јаче je од свих других недаћа. Задругарство, створено на слободној вољи самога народа, најбол>и je и најсигурнији начин одбране и помоћи, a његово главно преимућство je, што се лако прилагођава свима економским промјенама и приликама. Kao и све остале врсте задруга, тако и ове траже повјерење народа. .У здравственом задругарству треба увијек радити, за народ са самим народом. Народ не смије да ocjeha рад задругарства као терет. Кад народ сам сарађује код изграђивања програма рада, кад сам одлучује о количини и начину употребе потребних жртава за задружни рад, онда народ не ocjeha жртве као терет, него као дужност коју je сам узео на себе и коју мора да испуни. Човјек штује своју одлуку, кад je зрело промишљена, a воли исту одлуку, кад je својим душевшш напорима изради и дотјера. Здравствено задругар-'Ство je потекло из народа с намјером да послужи народу. Здравствене задруге су постале средишта културног, a нарочито нашем народу најпотребиијег здравственог васпитања. У здравственим задругама оснивају се књижнице гдје се држе разне корисне књиге и васпитна предавања. Приређују се здравствене изложбе, филмске поучме претставе и хигијенско-просвјетни течајеви. Настоји се да се куће и друге зграде подижу хигијенски. Задруге се брину о подизању чесама, буиара, купатила, кужника, те тако спречавају појаве заразних болести. Осим тога оснивају се разни одјељци као на пр.: одјел.ак задругарске омладине, чији чланови добивају упутства у погледу рационалне обраде и искоришћања пољ-опривредних добара. Ветеринарски одјељци предвиђају лијечење болесне стоке и спречавање заразе, као и оплемењавање pača набавком погодних пасмина. Одјељци здравствених задруга дају поуке о домаћинству, вјештини справљања добрих и укусних јела, спремању зимнице, a првенствено вођењу економије у домаћинству. Здравствене задруге предвиђају оснивање домаћинских течајева којима je циљ да задругарке оспособе за бол>и и нови живот. Здравствене задруге настоје и улажу велике напоре и труд, да се и на селима израђују задравствени домови који се могу упоредити с најсавременијим великоварошким грађевинама, саграђеним no хигијенским прописима. Тим путевима води здравствено задругарство. Данас, када нам преостаје једини могући излаз да се очувамо културно и материјално, треба да пођемо здравим снага у борбу за културну емапципацију. Ако у тој здравствено-културној борби не будемо побједиоци, нећемо се моћи користити ни скором нашом побједом оружја. Културна борба која нам претстоји, састојаће се у томе, што he бити у превласти и напретку они народи који буду тијелом здравији, духом свјеснији и јачи. Очувати здравље народног елемента данас je главна борба. Клопити се свега што руши здравље поједипца и цјелшне била би девиза нашег здравственог задругарства. Садагић Изет ученик HI разреда Државне учитељске школе 227 �Улога ЈЧЕуслиманског свештеника ф\ на селу ј (С погледом на прошлост и проспектом на будућност) Било je то давно, прије пуних тринаест и no вијекова, када се цијелом Арабијом пронесе глас да je некакав човјек о д курејшског племена устао против вјере својих предака и свега онога што се на њој заснивало. Taj »чудак«, како су га тада противници назвали, објавио je борбу до истребљења свему ономе што je вријеђало човјечји понос и што je сметало развоју и напретку његова народа који je он толико љубио. Али тај народ, иако no природи бистар и храбар са свим одликама пустињских номада, бијаше огрезао у политеизам и сву силу зала којима многобоштво погодује. Стање je било такво да je само човјек са натприродним способностима могао избавити арапски народ из очите пропасти која му je претстојала. E t o , оваквој средини Мухамед a. с. je no Божјој вољи и заповиједи носио корјениту реформу вјере, живота и рада. Свјестан je био свих потешкоћа које су му се одмах првих година његове посланичке мисије указале у свој својој тежини, али je исто тако био свјестан да само челична воља и непоколебива устрајност-у раду морају истини и правди отворити врата. Двадесетитри године пуне напора, воље и смишљена радз створиле су с Божијом помоћу оно што ће бити подлога за јеДан рационалан и за сва будућа времена савремен живот племена и народа ^ојима буде Мухамедов a. с. живот и учење учитељ и водић. A k o тражимо узрок тако сјајног успјеха Мухамедове, a. с., мисије, морамо му познавати не само његово учење него и његов живот и начин рада. Био je то човјек уман и разборит, сталожен и присебан у свакој прилнци, no природи скроман, no дјелима велик. Говор му će одликовао истином a cpue искреношћу. Све што je проповиједао, дјелом je показивао. ЈБуде je цијенио no висини н>ихова морала, a сам je често говорио: »Буисту ли утеммиме мекаримел-ахлаки« (Послан сам да употпуним племените ћуди). Па зар ie чудо да je своју задаћу потпуно извршио и да je спокош о напустио овај свијет! Je ли могуће доживјети већу срећу и радост о д оне коју je доживио М ухамед a. с. под конац свога живота, када je задовољ но могао да гледа како се из стотине и стотине хиљада грла оре текбири и слави један једини Бог џ. ш. no чијим je упутама он извео цио један народ из заблуда и мрака и поставио темеље за препород цијелог човјечанства. Али дјела великог Пејгамбера давно би ишчезла да он ни,је подгојио цијелу једну генерацију људи који су знали и умјели да савладају све буре које су дунуле одмах послије М ухамедове a. с. смрти ,да униште оно што ie он кроз два деценија градио. Велик je био број оних који су још за живота Мухамедова, a. с., били се разишли no оазним племенима и покрајинама, поучавајући свијет новој вјери и пооповједајући њене истине и принципе. Када je једног између њих М ухамед a. с. упитао: »Шта ћеш радити у оним случајевима гдје ти буде недостајао и Куран и хадис?«, он je одЈедан од три награђена темата студената Више исламске шер. теол. школе. 228 - говорио: »Поступаку према своме увЈерењу настоiehH да се што више приближим Б ожијој правди«. Овакав одговор потпуно je задовољио Мухамеда a с и он се осјетио веома сретан, јер je већ тада видио да његово дјело неће престати са његовом смрћу. To му je касније и објавом потврђено: »Инна нахну неззелнез-зикре ве инна леху ле хафизуне« (Само смо Ми објавили Куран и Једино ћемо га Ми чувати). Године и деценији су пролазили. 1 ранице младе исламске државе све су се више шириле. Број исламских сљедбеника такођер се из дана у дан повећавао. Али то иије било силом, јер су иосиоци ислама сматрали вјерску нетрпељивост према осталим монотеистичким религијама гријехом. Они су били свјесни да ће ширењем граница исламске државе много допринијети и ширењу своје религије. Пружити свијету прилику да се у додиру с муслиманима обавијести и непатвореном исламском учењу сматрали су његови носиоци довољном услугом исламу, јер једноставност и природност његова учења била je његов најбољи мисионар. Али то ипак не значи да су свештеници и проповједници били искључени. Истина, то звање није имало какав официјелан карактер, али баш та околност као да je ишла у прилог проповједања. Било je случајева када се проповједаоница искоришћавала и у друге сврхе, али. ипак она je остала мјестом одакле се исламским масама проповједало и проповједа учење ислама. Треба да се само сјетимо првих вјекова ислама, na да нам се пред очима укажу читаве легије врсних проповједника, који цио свој живот посветише ћурсу и китабу. образујући муслиманске масе у свему ономе што ће им донијети cpehv и овог и будућег свијета. С коликом се опрезношћу и страхом од посртаја приступало проповједаоници, најбоље се види из примјера једног од највећих исламских учењака Имами Газалије, који се боји ступити на ћурс једино ради тога што сумња да се у свом раду и сам не огријеши о оно што je проповједао. Идеалом се сматрао човјек који je своје знање лијелио другима без награде или каква интереса. Када су једном обичном Арапу рекли за Хасани Басрију да ради на културно-просвјетном пол>у потпуно бесплатно, он je сав задивљен ускликнуо: »Диван ли je то човјек«! Није нам стало да и даље редамо овако сјајне примјеое свијести и пожртвовања појединаца, када нас у бригу баца стање у ком се данас налазимо, отргнути од исламског свијета. који, можда, ради истих грешака није ннмало у бољем положају од нас. Овакви, пак, кави смо, нисмо ни близу оним идеалним муслиманима којима je Куран закон, a Мухамед a. с. са својим говором и радом учитељ и. Boha кроз живот и свијет. Покушаћемо да на слиједећим страницама овог рада изложимо шта нас je зауставило у нашем напредовању, те на који начин и под чијим вођством треба да кренемо напријед ка бољ ој будућности. Д о јучер били смо горди и поносити, поштени и храбри, данас, пак, веома заостали, непросвије- �ћеЛ 1 И»"-?УПућеНИ' изГУби™ с« ° MHore своје раније ' Такви смо већин° м свуда, у граду и касаби. a на селу поготово. Томе свакако има више узрсжа, М r ie5 a» 0Д наЈглавниЈих je тај што се дозволило д е у нашим редовима зацарила непросвјећеност и неспремност за савремени живот и прилике. За овакво наше стање, можда, нисмо толико криви ми, колико наши очеви који и данас једва да схваћају с в о ју погрешку. Презрели су били науку која je долазила из немуслиманских извора, заборављаjy и можда, на онај хадис: »Утлубулилме ве лев кане Оис-Сини« (Тражите науке na макар и у Кини!). A када су им je дјеца ипак почела да примају, они изгубише повјерење и у своје властите синове. Ha тај начин je створен јаз, дубок и готово непремостив, између старијих и млађих. Они први, подржавани конзерватизмом нижег свештенства, често су анатемисали млађи нараштај, који се, опет, због оваквог држања старијих, много пута удаљавао не само од обичаја своје средине, него и од принципа своје религије. Није потвора ако се каже да за нашу данашњу моралну и друштвену разривеност има доста кривице и код нашег свештенства. Не толико својом слабом Спремом, колико својим контрадикторним поступцима, оно je у посљедње вријеме оборило само себи ауторитет. Онда, када je народ требалд охрабрити и правом стазом упутити, када му je требало отворено и искрено изнијети право и непатворено учење ислама, када je била пријека потреба нагласити му значај толеранције и истаћи високи положај који ислам даје науци, na ма откуд она долазила, тада, ето, наш свештеник, онај нижи као и онај виши, забављао je свијет причама и хикајама које каткада нису имале никакве везе са стварним животом, ако већ нису биле и у очитој опреци са исламским учењем. Иако се точак времена и сувише брзо окретао и доносио собом живот који се морао примати ма колико био туђ и неукалуфљен, нашем свештенику ријетко je када падало на ум да сравни све потребе новог живота с исламским учењем. Тамо, гдје му je знање било крњаво и непотпуно, ни на ум му није падало да je вјером задужен да га употпуни и да се спреми за борбу и збором и твором са свим оним што je опречно исламу и његову моралу, na долазило- то извана, утицајем немуслиманске средине, или изнутра, из његове властите, као израз неоправданог фанатизма. И док су се други, захваљујући управо своме свештенству, сналазили како су најбоље умјели и знали, дотле je наш муслимански свијет резигнирано препуштао све неизвјесној судбини, која му се онако неспремну и неупућену горко насмијала. У чаши се почело тражити заборава на некадање господство и славу, a када хоџа узе да тражи куранске ријечи: »Ja ејјухел-лезине амену иннемел-хамру вел-мејсиру веленсабу вел езламу риџсун мин амелиш-шејтаии феџтенубуху леаллекум туфлихуне« (Правовјерни, уистину су алкохол, коцка, кипови, прорицање помоћу стрелица гњусна дјела сатане. Клоните их се, ако желите да будете спашени), народ je већ био почео окретати главу од свога вјерског вође, јер га je овај v његовим бригама и патњама зрло мало разумијевао. A када живот наметну нова питања и проблеме, који су тражили хитна чекање Кад низ пут пусти погледам Чемер ме туга опаше. . . Одбрајам дане, Синане, И већ се ливаде косе А л ’ ти не коснш наше. Одбрајам дане, Синане, Пети пут гора зелени, Пети пут зима прође, А л' од тебе, Синане, О д тебе — ни глас да дође. Зашто, Синане, тамнујеш, Т и ниси крао ни клао, Зашто ти сам самујеш? Седнем на наш праг и гледам, И јечмови већ свуда руде, И сноп неће дуго да чами, A ти ми једнако у блату и тами Копнеш и венеш, Синане, A ниси ни крао ни клао. ЋАМИЛ СИЈАРИЋ рЈешења, тромост и неодлучност нашег свештенства показа се у потпуном свјетлу. Паралелно с новим животом тражио се свесрдан рад, којн није дозвољавао одмора, ако се народ хтио повести правим путем. Истом се овдје показало да je маш свештеник у већини случајева неспреман за нови живот. Он je имао пуно повјерење у жути китаб, писан, можда, прије неколико сТотина година и удешаван за прилике Бог зна ког мјестз и времена. Помисао да би и он требао да нешто пише у вези с новонасталим приликама, била je далеко од њега. A када људи у борби за кору хљеба почеше се све више заборављати и кршити вјерске прописе, хоџа увидје да je изгубио власт над џематом. Тешко му бијаше при души, али шта ће, кисмет je, ваљда, такав. И тако je ишло из дана у дан. Народ се кварио, заборављао на вјеру и будући свијет, марио за хоиине вазоче којч се ни за длаку не промијенише од оних некадањих, a хоџи се чинило да ie неко проклетство пало на ову земљу, откад султан диже руке од н>е. Његова слутња полако се претварала у увјерење, када почеше стизати »школаши« отуд из »влашких« земаља и стадоше заговарати некакве реФорме у раду. начину живота и на хоџино огромно запре* пашћење ти људи затражише и »реформу мисли н увјерењч«. У почетку није му било потпуно јасно шта они под тим мисле, али кад чу и видје шта ови пишу и проповједају. и посљедњи трачак наде отрже се из хоииних мисли. Мало затим одигрзше се и они дотада незапамћени свјетски догађаји, који no хоџином мишљењу, мјесто да буду народу казна и опомена за раније гријехе, бацише га у ioni већу каљужу страсти и посртаја. Боже, докле ће ово овако! очајавао je хоџа, заборављајући да онај чији би он требао 229 �Иотрсба ширења писмености и иросв/ећиваља муслиманке Поводом једне успјеле акције на просвјећивању муслиманке у Рогатици У низу многих социјалних проблема наше муслиманске средине, чија се хитност рјешавања све више и више намеће, једно од првих мјеста заузима проблем просвјећивања и општег подизања наше муслиманке. To je констатација о којој je и до сада много писано, али, која je истодобно толико важна, да њена актуелност ни д о данас није ништа изгубила. Многе наше културно-просвјетне установе, a нарочито наша д о данас малобројна женска друштва, стављале су себи на прво мјесто у задатак игирење писмености и просвјећивање муслиманке. Међутим, према стварном стању у том погледу и данас се може рећи, да je врло мало урађено, или бар, врло je мало постигнуто позитивних резултата. To нарочито важи за муслиманке у нашим касабама и селима. Да je то тачно, довољ но je погледати у званичне статистичке податке о писмености из године 1931. П 0' тим подацима, тада, a у много случајева приближно и. данас, било je срезова у Босни са апсолутном већином муслиманског становништва гдје je било испод 20% писмених; a код писмености жене, тај се je број кретао око 10%. E t o , таква je писменост, односно просвијећеност жене код нас данас, кад je, усљ ед тешких привредних прилика и све суровије животне борбе и жена, поред мушкарца, неминовно приморана да сву своју како интелектуалну, тако и физичку активност примјењује готово на свим пољима рада ван дома. Данас и нашу жену видимо да, поред вршења тешког позива материнства, врши разне функције у многим областима интелектуалног и мануелног рада. У много случајева данашња жена својим радом и зарадом издрж аје себе и своју породицу. Исто тако, данас je и сарадња мајке као помагача осталим васпитачима у васпитању дјеце све више тражена и све компликованија. За све ове дужности потребна je просвијећеност жене. A основа просвијећености, na и најниже, јест писменост, коју наша жена, како смо рекли, не посједује. Ради тога, a и ради уобичајене повучености између зидова дома, наша жена у касаби и селу и данас je посве необавијештена о многим манифестацијама живота ван дома. Свакидашња je појава пометености и немоћи сналажења муслиманке у вртлогу живота ван дома. A како би тек то све изгледало у случају рата, кад жена силом прилика постаје истодобно и домаћин и до* маћица, довољ но се сјетити дана из прошлог рата, кад je муслиманка, на сваком мјесту гдје je требало да буде насљедник, никада није ни на часак у очајању био. Наш je хоџа заборавио да je његов великн учитељ М ухамед a. с. био у нмого запуштенијој средини, када je почео проповједати вјеру, од оне у којој je он, ето, сада требао да ту вјеру чува и заштићава. МУСТАФА МЕХИЋ 230 ма и најмање умијеће сналажења, најслабије пролазила. Посљедице непросвјећености и неписмености жене, уосталом, осјећају се у касаби и селу и данас. Морамо, хтјели не хтјели, признати да je муслиманка у тим срединама још много пасивна у стварању бољег и удобнијег породичног живота. Социјални профил данашње касабе у много чему се разликује од негдашњег профила. Нестало je у касаби »распјеваних домова у бехаром обасутим баштама«, како су то некад писали књижевници, романтичари. Груба животна стварност начела je тихо развијање патријархалног живота, a негдашња безбрижност и теферичовање уступили су, у многим домовима, мјесто тешким бригама, чамотињи, нераду, сиромаштву и осталим биједама живота. Породичне свађе и развргавање бракова ради међусобног неразумијевања нису више искључиве појаве периферија великих градова. Исто тако, дјеца улице, »беспризорни«, данас лутају махалама касаба. Разумије се, у мањем броју још, али тек то постоји. Свима овим недаћама, поред осталих узрока, узрок je и слаба писменост и непросвијећеност наших жена. У касаби и селу постоји још и данас огромна бројчана разлика у писменостц између мушких и жена. A није ни чудо, кад се зна, да има велик број оних који сматрају писменост жене не само непотребном, него чак и опасном и штетном. Још и данас постоји велики број несвјесних и реакционарних родитеља, који, кад je у питању школовање женске дјеце, na и у основној школи, тврдокорно се тому одупиру са оним кобним ријечима: »Не дам женско дијете у школу, na радите од мене што хоћете«. A оправдања оваквом ставу налази, често, у некаквим вјерским прописима, који, разумије се, и не постоје, бар у колико се тиче Ислама. Напротив, који je родитељ и мало упознат са позитивним ставом Ислама према просвијећености и уопште према науци, свјестдн je и зна, да баш Ислам фаворизира просвијећеност и науку. Зна се, међутим, да ово одупирање потиче из дана кад су окупаторске власти уводиле разне новитете у ове крајеве, о д којих су неки имали и противнародни циљ; али у ове никако није ни тада спадала школа и школовање омладине. Имајући чисто противнародне накане, окупаторске су власти одмах примијетиле ово тврдокорно одупирање босанско-херцеговачких муслимана против школовања женске омладине, ради чега су, да би их према себи удобровољили и да би их што више привукли, и законски искључиле обавезност школовања муслиманске женске дјеце. Ради тога, данас видимо да je највећи број муслиманака мајки остао посве неписмен и непросвијећен. Данас, кад Закон о народним школама нема изузетка у погледу основног школовања, требало би да, бар у мјестима гдје постоје основне школе, нема неписмене омладине, na нп муслиманске �женске To тим више, кад се зна, да § 61 поменутог Закона предвиђа и повеће новчане казне за родитеље који не шаљу своју дјецу у народну школу, na и ону која су присилно уписана. Taj параграф требао би да буде радикални лијек оном несоциЈалном одупирању несвјесних родитеља протпв школовања женске дјеце. Међутим, и данас, поред свега тога, постоји још велик број муслиманске женске дјеце која су неписмена, na чак и у мјестима гдје постоји народна школа. Одговорност лежи на оним факторима који у таквим случајевима не искоришћавају и не примјењују поменути § 61 Закона о народним школама. Међу те факторе понегдје спадају и управе школа, али понајвише управне и самоуправне власти које не утјерују изречене казне no том параграфу. Ако би се једанпут почело са стриктним примјењивањем кажњавања немарних родитеља, што би донијело користи општој народној заједници, убрзо би бар престао онај прилив неписмене женске дјеце у мјестима гдје има народна школа. Исто тако, много штете доноси, кад je у питању просвјећивање одраслих, и једна неоснована предрасуда о томе. Постоји, наиме, и код нас мишљење, да човјек може учити само док je млад, односно док je дијете. Ta je предрасуда данас посве оборена искуством и ^научним експериментима, јер je доказано, да и одрасли, чак и старији и од 50 година, могу да уче исто тако добро, као и дјеца. Данас постоје у Евпори нарочити покрети просвјећивања и васпитања одраслих . . . Рогатица, no броју школованих мушкараца, данас заузима једно од првих мјеста међу нашим босанским касабама. Многи од њих заузимају и високе положаје, a нарочито као вјерски функционери. У погледу писмености и просвијећености муслиманке, међутим, није одмакла од осталих касаба које стоје на посљедњим мјестима.. До данас има само једна муслиманка са средњом школом, учитељица — неколике са свршеном грађанском школом, a неписмених — понајвише. Сматрајући овакво стање у том погледу врло штетним, na чак за данашње доба и опасним, у почетку ове школске године покренута je једна најозбиљнија и широка акција на ширешу писмености и просвјећивању муслиманке. У исто вријеме почели су са радом један аналфабетски течај и један петомјесечни течај за домаћице. Аналфабетскн течај, којег je водио г. Прашо Муниб, учитељ у Рогатици, похађало je 60 дјевојака, искључиво муслиманака. Са колико су озбил>ности, љубави и елана училе те дјевојке, најбоље се je видјело приликом одржавања испита. Љепота писма и техника естетског и етичког читања изненадила je, приликом испита, све присутне. Одлични су резултати постигнути и у осталим предметима. Такођер и успјех ученица домаћичког течаја, који су водиле учитељице гђице Рибар Стојанка и Израел Матилда, одличан je. A од колике je то користи и за друштвени живот муслимана у Рогатици, видјело се je и приликом одржавања прошле Гајретове забаве. Ручни радови, као дарови ученица за томболу, као и њихова сарадња у спремању саме забаве, a понајвише, no први пут играње муслиманака у позоришном комаду у Рогатици, допринијели су забави толико, да je то била најбоља забава у посљедњим годинама. Њихове изложбе ручних радова и конзервисаног воћа и поврћа оставиле су дубок утисак на посјетиоце. Непосредно послије завршетка ових течајева, пошло се у том корисном послу и даље. Имајући у виду да знање, стечено у току четверомјесечног аналфабетског течаја, није довољно за успјешно сналажење у животу ван дома, као и то, да се такво знање утицајем разних животних утисака врло брзо изгуби, наставници муслимани у Рогатици г. г. Балић Мухамед шк. надзорник, Бегић Наил упр. Грађанске школе, учитељи гђа Алмаса Хамшић и г. г. Прашо Муниб и Хусеин Хамшић, те вјероучитељи г. г. Мухамед еф. Гладан и Дреца Абдулах одржали су са тим ученицама још један тромјесечни, продужни течај, у којем су им, поред продубљивања стеченог знања, пружили и све остало за које су држали да ће им добро доћи као просјечно просвијећеним женама. У овом продужном течају наставници су се понајвише служили савременим начином предавања, настојећи, наиме, да ученице саме из датог материјала стварају потребне закључке. Обрађени материјал био je мање научан, a више близак практичном животу и стварним потребама живота. У много случајева, приликом дискусије no изнешеним чињеницама, слобода и логичност закључака полазница течаја потврдиле су, да наша муслиманка, уствари, није сиромашна духом, него само знањем. Ha основу постигнутих резултата овога рада на просвјећивању муслиманке у Рогатици, са задовољством се може рећи да je почело нестајати мрака неписмености и незнања и у мјесту гдје je некада учење муслиманке писмености сматрано чистим богохулењем. Успјех je тим значајнијич што се je на овом пољу рада нашла заједно и свјетовна и вјерска интелигенција, како се једино у нашим касабама и може постићи неки виднији успјех у том погледу. ХУСЕИН ХАМШИЋ Ђ 231 �P ism o listu »GAJRET« Za osamdeset dana naučili smo čitati i pisati Mi smo sve iz Dervente. Iako imamo školu mi nijesmo išle u školu. Ne samo mi, nego u nas ovdje još i sada ima više svijeta što ne zna čitati i pisati, nego onih što znadu. Nismo mi ostale slijepe kod očiju zato što nismo imale gdje naučiti niti zato što nismo imale volje. Sve smo mi to imale i još kako, ali ipak bilo je nešto i od naše želje i lijepe prilike koju kao građani imamo jače. Eto Veziri je 14 godina. Dvaput su je pozivali u školu i otac je nije dao u školu. Hatidža, Ajiša i Adevija prešle su vrijeme za školu a i njima otac nije dao ići u školu, jer veli, nije za žensko škola. I njih su nekoliko puta pozivali u školu. Hajru i Fatu su tri puta pozivali, ali su očevi uvijek našli neki razlog da ih ne dadnu u školu. teško naučiti, ali sada vidimo da je to laka stvar, lakše nego arapsko pismo učiti.' Mi bi želile nastaviti u školi, ako bi mogle preći u drugi razred. Ali šta bilo da bilo, mi smo naučile ono što je najpotrebnije. Ovim želimo dvoje: da i drugim našim drugaricama preporučimo da uče dok je vrijeme. Nije ništa teško kad se ima jaka volja. Treba samo pokušati. Drugo, želimo se zahvaliti gospojici Omerhodžić Izeti koja nije žalila truda nego nas je u svako doba dana kad god bi mi došle strpljivo podučavala i nje­ zinim roditeljima, koji nam svakom prilikom u svom stanu omogućiše toplu sobu gdje smo mi svaki dan učile. — Hvala im! Samo je od nas mogla ići Šefika u školu, jer joj je otac dozvoljavao, ali ona se je bojala ići u školu, jer je čula da se tamo tuku. Tri put sa i nju pozivali. Ona je uvijek plašljiva bila. Bašić Adevija iz Potočana (Derventa), Osmandžiković Šefika sa Dželinjaka (Derventa), Bašić Hatidža iz Potočana (Derventa), Mizraković Vezira Derventa, Fejzić Fatima Derventa, Sejdić Hajrija sa Dželinjaka (Derventa), Bašić Ajiša iz Potočana (Derventa). Nama je svima drago što znamo čitati i pisati. Iskali smo sve od Boga da to naučimo. Mi smo mislile da je to Molimo da ovo pismo objavite u Vašem cijenjenom listu na čemu se sve lijepo zahvaljujemo. ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК ОДГОВОР ДВОРСКЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ HA ДЕПЕШЕ СА ГОДИШЊЕ СКУПШТИНЕ ПРЕТСЈЕДНИКУ ГЛАВНОГ ОДБОРА ГАЈРЕТА Ha депешу Њ. В. Краљу Петру II и Њ. Kp. Вис. Кнезу Намјеснику Павлу, стигао je слиједећи одговор: »Господине претседниче, Његово Краљевско Височанство Кнез Намесник благоволео je наложити ми да Вам изјавим захвалност на родољубивим жељама и изразима оданости, поднесеним Његовом Величанству Краљу и Краљевском Дому са главне годишње скупштине Гајрета у Сарајеву. Министар Двора, Милан Антић.« Ha депешу Њ. Величанству Краљици, стигао je слиједећи одговор: »Поштовани господине, Њено Величанство Краљида благоволела je примити поздраве упућене са главне годишње скупштине удружења Гајрета у Сарајеву. По Највишем налогу, част ми je изјавити благодарност. Пуковник, Ф. И. Погачник.« W КОНСТИТУИСАЊЕ ГЛАВНОГ ОДБОРА ГАЈРЕТА Главни одбор Гајрета на својој сједници, одржаној 31 јула 1940 год. конституисао се овако: претсједник Др. Авдо Хасанбеговић, потпретсједници: Др. Заим Шарац, Мехмедбег Капетановић, Хусеин Кадић и Хусеин Бркић; секретар Хамид Кукић, благајник Азиз Сарић, док су остали чланови без нарочите функдије. Ha истој сједници Главни одбор je изабрао за инспектора Гајретових интерната Хусеина Бркића, директора гимназије и потпретсједиика Главног одбора Гајрета. Из своје средине Главни одбор je изабрао ИЗВРШНИ ОДБОР, у који су ушли поред претсједника, четворице потпретсједника, секретара и благајника још и ови чланови Главног одбора: проф. A. Зечевић, Насихбег Реповац, Др. �Осман Халилбашић, Асаф Шарац, проф. За ову 1940/41 средине 3 секције, и Хусеин Бркић, Фехи.м Мусакадић, Др. М. Дрљевић и Бекир Омерсофтић. годину Главни одбор je бирао из своје то: 1) ИНТЕРНАТСКА СЕКЦИЈА: проф. A. Зечевић, проф. М. Дрљевић, проф. М. Ајановић и проф. X. Капиџић; 2) ФИНАНСИЈСКА СЕКЦИЈА: којој поред осталог спада у дужност доградња и финансирање нове интернатске зграде у Сарајеву: Др. Заим Шарац, Др. Асаф Шарац, Н. Реповад, Азиз Сарић, М. Капетановић и Мухамед Браво. 3) СЕКЦИЈА ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ СЕЛА: Инж. Бисер, Инж. Садија Никшић, проф. М. Ајановић, Б. Омерсофтић, Др. Хамдија Ћемерлић и Шукрија Куртовић. Вирилни чланови свих набројаних секција су и сви чланови претсједништва са секретаром и благајником Главног одбора. HATMA-DOVA UMRLIM GAJRETOVIM POBORNICIMA NA JELAHU — Džema-at od tri hiljade ljudi — Na inicijativu Gajnetovih jedinica iz Teslića, Tesanja i Doboja, a uz saradnju Narodne Uzdanice iz Teslića i Tešnja organizovana je vjerska svečanost na Jelahu, srez tešanjški. Pri­ redba je uspjela u svakom pogledu iznad očekivanja. 5 jula osvanuo je prekrasan dan kakav se ove godine vrlo rijetko ukazuje. To nas ne iznenađuje, jer smo se dugo eprepiali za taj dan sa najboljom namjerom. I zbilja, svaka dobra namjera mora uspjeti. Na mjesto svečanosti prvi dođoše Dobojlije u impozant­ nom broju, jer im je to omogućila Šumska željeznica odobrivši popust od 50%. Dan postaje sve tmumiji i tmurniji, a vrijeme Sa hatme dove u Jelahu odmiče. Kao da je ova igra prirode htjela odvesti pravovjernike u iskušenje. Obruč se steže oko našeg srca, ali ipak ne gubimo nadu, jer ima i ona: »iza muke mora doći last«. Kišica počinje da trusi kao da joj je bio zadatak da opere onu veliku poljanu, na kojoj će se za koji sat skupiti na hiljade pravovjernih. I zbi­ lja, ne potraja dugo i zablista sunce na svome vedrom svaki­ dašnjem putu. Oko 10 у , sati dolazi teslićki voz pun Teslićana. Iako je radni dan ipak je omogućeno muslimanima da posjete ovu vjersku priredbu, jer su im svi šefovi odobrili otsustvo toga dana, Tešnjaci se pomalo iskupljaju i primiče se 11 sati. Tačno u 11 sati svrstaje se povorka na stanici i pod bajrakom dolazi na mjesto klanjanja. Slika je vrlo impozantna, jer se vidi kolona dugačka ne na metre nego i kilometre. Na mjestu klanjanja podignuta je prekrasna membera koja je iskićena zele­ nim brajacima i zastrta prekrasnim tepisima. Do menbere je podignut podium, koji je zastrt serdžadama i ćilimima, što nam pruža sliku kao da smo u Begovoj džamiji. Sve je to u skladu divne prirode ovoga kraja i priredbe čemu je namijenjeno. Program počinje da se izvodi. Gosp. H u s a g a A v d i ć , ugled­ ni dobojski trgovac i posjednik i agilni prosvjetni i kulturni radnik, pretsjednik mjesnog odbora Gajreta, u blistavoj narod­ noj nošnji, penje se na memberu i otvara ovu svečanost sa sli­ jedećim govorom: Draga braćo, ova današnja vjerska priredba okupila nas Узејр je u jedan veličanstven skup, čime smo još jedanput vidno poka­ zali da srnu sljedbenici Muhamed Alejhi-selama i pripadnici uzvišenog Islama. Sastali smo se danas ovdje da sve ono što se događa u svijetu posvetimo onome što je bolje i uzvišenije, da se posvetimo razmišljanju o Bogu Džellešanuhu. Teška su vremena i baš ta težina vremena nam nameće da išćemo spasa od dragog Alaha. Nad čovječanstvom viju se crni oblaci i već u pola svijeta bura bijesni. Zahvatila je nedaće mnoge države, mnoge ljude, a svaki čas gledamo da i nas ta bura ne zahvati. Od nje nas može spasiti samo dragi Alah. Na hiljade djece ostala su siročad, na hiljade ljudi žrtvovalo je svoje ruke, noge i oboje, a na hiljade nevinih života pokosila je kosa smrti. Pitajmo se zašto? Zato što naša lađa života brodi krivim putem, a mi je nismo umjeli izvesti na pravi put, jer smo se i suviše odali ovozemaljskom uživanju. Nije to slučajno. To je sasvim prirodno, jer i naš narod kaže »baci niz vodu, ako hoćeš da sretmeš uz vodu«. I vidi se, što smo god bacili to smo i sreli. Slobodan sam da reknem s ovoga mjesta da su se vjere polju­ ljale, ne samo naša nego i ostale i ja ne vjerujem u dobro, ako se ovakav put i dalje nastavi. Meni se čini da će se doći u jedan ćor-sokak iz koga niko neće moći naći spasenja. Zato, braćo, skrećimo s toga krivog puta, i ako hoćemo spasenje, izla­ zimo pravovremeno na pravi put. Ova priredba namijenjena je da nas potsjeti, da ima puta i načina za spasenje ako to mi hoćemo. Vjera u Boga, ustrajan rad i s malim zadovoljstvo — tu leži naše spasenje. U ovoj današnjoj vjerskoj svečanosti sje­ timo se onih, koji biše među nama, zajednički s nama radiše i Ume nas zadužiše da nam ostaju u živoj uspomeni. Mi, Gajretove jedinice iz ova tri sreza: Tešanj, Teslić i Doboj, stavili smo sebi u zadatak, kao što to čine Gajretove pristalice, da uvijek i na svakom koraku se sjećamo svojih dobrotvora, što evo činimo i molimo vas sve prisutne da nam budete ne samo saradnici nego i glavni učesnici. Hvala vam, braćo, kada ste se odazvali u ovako lijepom broju i ja pozivam i molim ulemu da nastavi program današnjeg sastanka. Poslije toga uči se hatma Gajretovim radnicima i dobro­ tvorima rahm. dr. Mehmedu Spahi, Ing. Mustafi Krajišniku, rahm. Fuadu Derviću i ostalim Gajretovim pobornicima, koje nemila smrt ugrabi iz naše sredine. Hatmu uči 30 hafiza i svi se natječu ko će bolje i brže da prouči, jer vrijeme odmiče a dolazi džumatski vakat. Za vrijeme učenja hatme svijet iz Tešnja i okoline stalno pridolazi i povećaje broj prisutnih. Dolazi poveća grupa Tešnjaka. Nije ni čudo, jer se među njima nalazi uvaženi alim Ahmet ef. Mulalić, čija simpatična figura uistinu pretstavlja jednog dubokog poznavaoca uzvišenog Kurana i Hadisi-šerifa. Po završetku Hatme daju ezan udvojeni mujezini i pozivaju vjernike na okup. Džema-at se skuplja i jednako pristiže. Klanjanje počinje. U međuvremenu simpatična figura imama Mulalića raste uz stepenice membere. Sve su oči uprte na tu stranu, jer se zna rječitost i misaoni govor ovog velikog pastira Islama. Hutba počinje. Početak na arapskom, ali se kašnje čuje mješavina arapskog i našeg jezika, jer gosp. Mulalić svoj aktuelni govor uvijek potkrepljuje uzvišenim ajetima iz Kurana i mudrim izrekama Hazreti Muhamed alejh-selama. 233 �1 To je bio vrhunac ove današnje naše svečanosti. U duhu Islama uvaženi alim opominje sve muslimane n a s l o g u i l j u b a v , na saradnju u svakom pogledu i uzajamno p o t p o m a g a n j e . U zajednicu i treba da ulazi svaki poje­ dinac u zajednički rad, da uvire svaki pojedinačni rad. Naročito napominje da su se muslimani udaljili od islamskih propisa odajući se raznim porocima, kao što je piće, pa ne vjeruje u dobar svršetak ako se ovako nastavi. U o v i m t e š k i m vremenima, kad bi j e s n e ve l i ki požari, moli B o g a da taj p o ž a r ne z a h v a t i nas, al i a k o nas n a p a dn e , m o l i B o g a d a n a š a v o j s k a b u d e ne­ pobjediva. Potome se prilazi na klanjanje džume-namaza. Veličanstve­ na je to slika jedne ogromne dcupine, koja miruje i giba se u isto vrijeme. Pc'sjeća na crnu skupinu koja se viđa na Revdaimutaheri i mi smo sretni da nam se bar u malom pružila prilika da imitiramo onaj skup sa Svetoga mjesta. Poslije toga hafizi uče sureta za predaju hatma-dove, koju veliki alim Mulalić uči na našem jeziku, čime se ova velika vjerska manifestacija zavr­ šava. Poslije toga se provelo vrijeme u raznim izletima i neve­ zanom govoru, Га/ретове приредбе USPJEH GAJRETOVOG TEFERICA U BANJOJ LUCI Mjesni odbor Gajreta u Banjoj Luci održao je svoj ovo­ godišnji teferič 15 juna t. g. u bašči g. Šipsa. Teferič je uspio u svakom pogledu. Lijepo dekorisana bašča g. Šipsa bila je dupke puna posjetilaca. Program teferiča bio je obilan i izveden na sveopš'e zadovoljstvo svih prisutnih. G. g. Dragan Jovanović i Bora Daniti, te gđe Carica Jovanović i Evica Daniti, članovi Narodnog pozorišta, izveli su jedan kraći pozorišni komad. Po jednu pjesmu otpjevali su g. Muha.rem Imamović, poznati sevdalija, pitomci Malkić Osman i Bzkalbašić Dževad, te pitomica mala Ifeta Katana. Sve pjesme pratio je na harmcrnkama g. Besim Parić. Svima učesnicima u programu, posjetiocima i prilagačima odbor se i ovom prilikom najtoplije zahvaljuje. Bruto prihod teferiča bio je nešto ispod 4.000.— Din. GAJRETOVA ZABAVA U KUPRESU Mjesni odbor Gajretove čitaonice priredio je zabavu 25 maja sa muslimanskim društvom »Merhametom« iz Livna. Za­ bava je bila dobro posjećena, a bilo je posjetilaca i od strane Srba pravoslavnih i Hrvata iz samog mjesta. Priloge sa strane poslali su iz Bugojna: preisjednik Gajreta g. Mehmed Mutevelić, upravnik pošte, koje je priloge sakupio u Bugojnu od ove gg.: Hajdarbeg Rustampašić, Idrizbeg Idrizbegović, Hamdija Mutevelija, Nedeljko Praljak, Sulejmanbeg Hadžibegović, Zekirbeg Sulejmanpašić, Rasim Omanović, Mehmed Mutevelić — po 20 dinara; Muharem ef. Krajinić, Mustafa Bećirbegović, Salihbeg Avdalajbegović i Muhlisija Karadža po k0 dinara. GAJRETOV TEFERIČ U JELECU (Izvještaj povjerenika) N a uobičajenom narodnom teferiču, koji se održao ovdje na »Ilin-dan«, 2-VIII o. g., sakupio sam u društvu Abid ef. Kečevića i Ejuba Perviza dobrovoljnih priloga za Gajret din. 280. Priloge za Gajret dala su slijedeća gospoda: Po din. 50 direktor Rakovski i Mustajbeg Tufekčić; po din. 20 Ejub Filipović, Zibe han. Imamović; po din. 10 Snlihaga Šljivo, Vehbija Imamović, Ejub Perviz, M. Mulabdić, M. Dupalo, Hajdarbeg 234 --------------------------- --------------------------------------- Čengić, Sulejmanbeg Jažić, Hasan Bandić, Mujage Hajrića; hanuma i Hadžić Ibro. Povjerenik: M. H. Mulabdić ТЕФЕРИЧ У СОЧИЦАМА И У ПРИБОЈУ Мјесни одбор Гајрета у Прибоју организовао je овог љета два теферича, један у селу Сочице, a други у Прибоју. Теферич у Сочицама, као уобичајени народни теферич, одржан je 2 аугуста (на Алиђун) и no жељи самих Сочичана проглашен као Гајретов теферич. Премда вријеме није било баш наклоњено теферичлијама, ипак се око подне сакупио приличан број сељака, већином омладине, и народно весеље трајало je до саме ноћи. Теферич je посјетило неколико чланова Мјесног одбора Гајрета у Прибоју, међу њима и г. Латиф Прашо, наставник грађанске школе и повјереник Гајрета у Сјеници, који je одржЗо у џамији, за вријеме џумг, пригодан говор о Гајј рету. Ha самом теферичу говорио je о Гајретовом раду r. Касим Хаџић, студент из Прибоја. Треба напоменути да je у Сочицама раније постојао Мјесни одбор Гајрета, и да вриједни и напредни Сочичани псказују много воље да ra поново оснују. To се види и иа њиховог великог одзива приликом уписа у чланство Мјесног одбора у Прибоју за вријеме овог теферича. Љетни теферич у Прибоју одржан je на11 августа. Био je добро пссјећен, премда je држан у јеку пољопривредних радова. Примјећено je отсуство омладине, позване на војну вјежбу. Поред мјештана и тежака из околних села, теферич су посјетили у приличном броју и Гајретови пријатељи из Рудог и Миоча. ПРВИ ГАЈРЕТОВ ТЕФЕРИЧ У БИЈЕЛОМ ПОЉУ Гајретов пододбор у Бијелом Пољу (Санџак) извео je 11 аугуста о. г. свој први теферич. Интересовање за овај теферич je било врло велико, утолико прије, што се знало да се теферич организује и за муслимане и за православне. 'У 2 сата послије подне, пространа ливада у Ракоњима je била сва прекривена свијетом. У програму, који je био врло сбилан, учествовале су заједнички муслиманске и православне дјевојчице, отпјевале неколико добро увјежбаних хорских пјесама, рецитовале итд. Затим су старији изводили своје тачке скоро до 4 сата поподне. По свршеном програму отпочело je весеље и трајало до у само вече. Овај je Гајретов тефгрич имао два велика успјеха. Први je успјех што се још једном манифестовала дубока братска свијест код муслимана и православних, који су до јуче били у овом крају завађени, и често пута се безразложно подвајали. Ha овом завађању су многи радили и с једне и с друге стране и из тога вукли врло велике користи. Гајрет je покушао да својим радом преко забава као и преко овог теферича још више зближи и сједини браћу, при чему долази на велико разумијевање и код старијих и код млађих. Mrt можемо очекивати да ће Гајрет на овом пољу и даље радити и да ће постићи велики успјех. Како на другим пољима тако и на овом дужни смо нашем пододбору дати највећу подршку. Други je успјех теферича у томе што су изашле, и то у великом броју и муслиманке. Иако се прије није никада изводио овакав теферич, оне су дошле и тиме показале да схваћају и разумију рад и жеље Гајретове као и потребу за оваквим теферичима. Овакви теферичи треба свима да користе, јер су они један од путева културиог и просвјетног подизања нашег �краја. Може се само пожељети да пододбор и даље настави са оваквим теферичима, који ће иматд врло добрих резултата за наш крај. ВЕЈШКИ ГАЈРЕТОВ ТЕФЕРИЧ У МАГЛАЈУ Једна ријетка Гајретова манифестација — Мјесни одбор Гајрета у Сарајеву, обновљен са неколико млађих гајретоваца, одлучио je да, поред редовног рада, ове године нарочиту пажњу поклони нашој провипцији. У ту сврху израђен je план no коме ће се почети са обиласком јединица, у циљу успоставл>ања личног контакта између Гајретове централе и Гајретових радника на терену. Детаљ са Гајретова теферича у Маглају У извршавању тога широко заснованог плана већ се почело. Прво мјесто у које je извршен поход био je Маглај. Дана 25 о. мј., на инидијативу Главног одбора Гајрета, одржана je у Маглају, у просторијама Муслиманског клуба, конференција претставника свих муслиманских села и грађана Маглаја и сусједних мјеста, која су претходно била обавијештена. Из самог Сарајева дошло je преко 100, већином млађих чланова. Коло на Гајретовом теферичу у Маглају Ha жељезничкој станици приређен je срдачан дочек од стране Гајретових чланова, претставника разних друштава и многобројног грађанства. Г. Дервиш еф. Бутуровић, шер. судија, поздравио ie госте говором у коме je дотакнувши се Гајретових успјеха, истакао: да je муслиманима данас неоп- ходно потребна слога и јединство у Свакој акцији. Послије говора г. Бутуровића одговорио ie г. Бекир Омерсофтић, замјеник држ. тужиоца у Сарајеву, да ће лрисутни Гајретови радници и омладина бити вјерни тумачи жел>а и потреба Маглајлија и настојати, да се и Маглају, као и другим сиромашним, напуштеним и запуштеним мјестима Босне, Херцеговине и Санџака поклони потребна пажња. Испред грађанства г. Омерсофтићу предала je букет двијећа дјевојчица Фата Мујезиновћ, редитујући Гајретову химну, након чега су приређене овадије Њ. В. Крал>у, Југославији и Гајрету. Тада je Гајретова музика из Завидовића интонирала државну химну, a након тога формирала се поворка, која je, са музиком на челу прошла кроз град. У 3 сата послије подне у просторијама »Муслиманског клуба« одржана je заказана конференција, којој je присуствовало неколико стотина грађана свих сталежа и сељака. Конференцију je отворио потпретсједник Мјесног одбора Гајрата г. Бутуровић и предао вођење исте г. Омерсофтићу, који се, у једном опширном говору осврнуо на сва актуелна питања, која тангирају нашег радника, тежака, занатлију, трговца и интелектуалца. Дотакнувши се вјерских, културно-просвјетних, економских и содијалних проблема, r. Омерсофтић je нагласио: да су муслимани неорганизовани, обзиром на њихове економско-содијалне проблеме, те да морају ићи напријед, као и остала браћа суграђани других вјера с којима треба да сарађују и живе у слози и л>убави. У даљем излагању говорник се осврће на поједине сталеже, na за сељака каже: да нема довољно земље, добре стоке, да je непросвијећен и осиромашио, те да услијед немања потребних кредита није у могућности да поправи своје слабо стање. Стога у задругарству види ријешење селлчког питања. Констатовао je чињеницу да наши занати нестају, a да je трговаца све мање и мање, јер не могу да се снађу. Што се тиче наше илмије и свјетовне интелигенције, она се je за последњих 20 година безразложно свађала умјесто да заједнички зађе у народ и да га несебично подиже. Ha завршетку свога говора, госп. Омерсофтић апелује на присутне, да се клону алкохолизма, хазардних игара, нерада и осталих порока, a да умјесто тога, поклоне више пажње имању и породици, како би тиме допринијели јачању своје вјерске и државне заједниде. Одмах no завршетку говора развила се дискусија. Сел>ади су се жалили на »школаше«, да су их напустили и да су они (сељаци) због тога заостали у сваком погледу. Вјерски претставници тужили су се на њихово тешко материјално стање и неразумијевање мјеродавних за њихове животне потребе, a то им онемогућава да у потпуности изврше своју дужност према народу. Нарочито ie био запажен говор г. Ћејвана Ибрахима, трговца из Маглаја, који je са пуно познавања ствари говорио о приликама на селу, истичући потребу рационалног сбрађивања земље, увођење модеоног пчеларства и унапређење воћарства. Г. Енвер Крзић, адв. приправник констатује да наш свијет у својој скромности не зна да искористи све оно, што му држава и друштво пружа, a да се с друге стране према њему поступа грубо и нетактично, na би ra требало поучити о основним правима и дужностима слободних држављана. Врло убједљиво говорио je о тешком материјалном полсжају наше породиде, na заступа мишљење, да наше женске треба да зарађују путем женских стручних школа, радионица и задруга и т, сл. као што су оне у Требињу, Стоцу и Новом Пазару. Један од говорника поред осталог истакао je и то, да je Министарство пољопривреде преко »Призада« вотирало и исплатило суму од Дин. 40,000.000.— за унапређење воћарства, a да од тога новца у муслиманске руке није ништа дошло. 235 �Г. Иамил Хујдур, учитељ, осврћући се на реферат о просвјетним приликама муслимана среза Маглајског, који je поднио имам г. Авдић Хасан еф., a из кога се видјело да у цијелом срезу има само једна мектеби-иптидаија и међу муслиманима једна једина основна школа (у-селу Шеварлијама) тврдио je, да су илузорне све друге акције док се не ријеши основно пнтање, питање просвјећивања нашег муслиманског села. Да би се што прије приступило рјешавању овог болног и најважнијег нашег питања, предложио je да се одмах, на самој конференцији, изабере један просвјетни одбор, који ће се бринути о формирању мјесних школских одбора у селима среза маглајског, те да се преко напреднијих и истакнутијих домаћина убиједе остали сељаци о потреби школе и значају просвјећивања, како се не би поновио жалостан случај: да сел>ачка депутација интервенише чак код Краљевске Банске Управе, да се у њиховом селу не подиже школска зграда. Претсједавајући je no овом предлогу одмах приступио избору ширег одбора, у који су ушла слиједећа господа: Крзић Ибрахим еф., судски чиновник, Бутуровић Дервиш еф., шер. судија, Узеирбеговић Едхембег, велепосједник, Карамехмедовић Шукрија, шеф грунт., TiejBaH Ибрахим, трговад, Крзић Расим, учитељ из Шеварлија, Вехабовић Ашир, геом., Маснић Осман, учитељ Маглај, Арифагић Хајдар, геом., Мусаефендић Хашим, учитељ из Шија, Авдић Хасан еф., имам, Омерсофтић Азиз, кројач Маглај, Делибеговић Алија, бријач из Маглаја, Хаџишефић Ибрахим, Софић Ибро, жељ. радн., Арапчић Хајрудин, суд. чин., Смајлагић Мехмедалија, noсједник, a као претставници села: Рувић Ибрахим, Делић Делија, Ћајић Ибрахим, Смајловић Хусеин, Хаџић Мустафа и Мустабашић Ибрахим. бирање мис Гајрет 1940-41, изложба хумористичких слика и карикатура, брзо црташе пред публиком шаљивих слика no познатом карикатуристи Попи Вучнику. Затим пјевају: Мехмед Мешић уз пратњу хармонике, гђа Бисера Елезовић уз пратњу гитаре, гђица Ениса Капетаковић соло пјевање и Пошто je конференција са овим завршена г. Омерсофтић се на крају захвалио г. г. Мујичићу Ибрахиму еф., претсједнику општине Добој, Абдићу Хусаги, трг. из Добоја, Хусеину Локмићу, судији из Тешња, Нуману Османефендићу из Завидовића, Сикирићу Абдулатиф еф., имаму мат. из Шија, Крзићу Расиму из Шеварлија, те констатујући позитивну страну одржане конференције, поново je апеловао на све присутне, да се приближе и да живе у љубави са својим суграђанима других вјера, јер да им je судбина додијелила да се служе истим природним благодатима. Објашњавајући потребу слоге у муслиманским редовима, r. Омерсофтић je нарочито подвукао, да су се у државној политици прошле године десили догађаји, с којима муслимани из Босне и Херцеговине и из Санџака не могу бити задовољни. Незадовољни су јер je територија на којој живе муслимани, a специјално у Босни и Херцеговини, поцијепана и подијељена без њихове жеље и питања, na ако муслимани желе, да се о њима као честитим грађанима, најбољим војницима и пореским платишама поведе рачуна приликом будућег преуређења државе, којег они траже са пуним правом, онда морају остати сложни и тражити полагање рачуна од свих оних који преко њих и у име њих буду позвани да дају своју ријеч. Завршетак говора r. Омерсофтића попраћен je са једнодушним одобравањем, уз поновно клидање Његовом Величанству Краљу. гђица Емира Хођић уз пратњу хармонике. Ha теферичу je био обилан слатки и слани бифе који je публику врло добро задовољио. Теферич je успио морално и материјално, иако je истог дана била »веселица« у Слав. Броду у удаљености од пола километра, a уз то je и у Дервенти одржата »веселица«. ЗаУБаљујући искуству и пожртвовању претсједника г. Kvp6eговића, Гајретов теферич у Бос. Броду привукао je велики број публике. Теферич су посјетили чиновници свих надлештава као и гг. официри. Посјетиоца je било и из Београда, Добоја и Зенице. У свом поздравном говору претсједник je у краћим потезима изнио резултате досадашњег Гајретовог рада, захвалившие се присутнима на бројној посјети. З а мис 1940-41 изабрата je гђица Паша Мачковић, која je добила врло лијеп дар. Томболу су сакупљале госпође Др. Стошић, Хасиба Хоџић, Шефика Бабић и Олга Јовановић у Бос. Броду, a у Слав. Броду претсједник Мјесног одбора Гајрета са гђицама Сафетом Хоџић и Надом Смиљанић, na им одбор захваљује на труду и пожртвовању за Гајрет. Затим су присутни у поворци отишли на заказани теферич, који je трајао све до пола ноћи, када су Сарајлије напустиле Маглај, a на теферичу je констатован како материјални тако и морални успјех. Хујдур Алија ГАЈРЕТОВ ТЕФЕРИЧ У БОС. БРОДУ Мјесни одбор Гајрета у Бос. Броду одржао je свој велики годишњи теферич под историјском »Тополом«, на обали Саве са слиједећим програмом: Поздравни говор претсједцика г. Арсланбега Курбеговића, лука cpehe, шаљиви затвор, 236 ------------ -------------------------------------- :----------------------------------------- ГАЈРЕТОВ ТЕФЕРИЧ У БОС. ШАМЦУ Повјереништво Гајрета у Бос. Шамцу одржала je Гајретов годишњи теферич 11 августа о. r., који je врло добро успио. Чист приход теферича износи Дин. 1000.—. Ову Гајретову приредбу посјетили су грађани без разлике на вјеру. Ha теферичу je свирао мјеони соколски џез. Гђица Девлета Репичић са успјехом je отпјевала неколико севдалинки уз пратњу гитаре. Пратили су je гг. Хасо Церибашић и Јусуф Бајрактаревић. Они су били аплаузом награђени. Затим je настало народно весеље и игранка до касно у noh. За успјех ове приредбе повјерништво захваљује свима пријатељима Гајрета који су радили на њеним припремама, како би што боље успјела. �П р н з и а и з с о м л а д м н е Г а јр е т у Кроз Гајретове конвикте прошло ie досада на хиљаде младих л>уди. Многи су се одужили свом добротвору својом активном сарадњом на терену на раду око јачања нашег најстаријег и најјачег друштва — Гајрета. Истина, има их знатан број који су га и задовољили. Изгледа, међутим, да се и у том правцу прилике поправљају. Млађе Гајретове снаге данас узимају замаха у Гајретовој организацији. Па и они који истом напуштају Гајретове домове, свјесни свег значаја Гајрета no њихову судбину и егзистенцију, увјеравају нас свечано да ће бити пожртвовни Гајретови радници. Захвални су на учињеном добру и из њих говори јака етика. Тако нам се јављају два абитуријента из Пљевал>а. Г. Мујо Брбовић вели: »У моменту кад завршавам гимназију сматрам за неопходно потребно да одам потпуно признање и да се најљепше захвалим друштву Гајрет, јер сам само његовом помоћу успио да завршим средњу школу, a да ми није било његове помоћи остао бих цијелог живота чобанин или надничар.« Г. Суљо Мујић у свом писму Гајрету, између осталог, вели, поред захвале на школовању, слиједеће: »Правилно схватајући значај рада Гајрета на просвјетном и културном као и економском пољу бићу му увијек један од многих ri пожртвованих радника«. — Гајрет ie већ давно изгубио покрајински значај, те у њему сарађују и Босанци и Херцеговци и Санџаклије и Јужносрбијанци и Црногорци, као и друга наша браћа, са истом л>убављу.« Тако нам пишу двојица наших Санџаклија. Ј-едан њихов старији друг, учитељ у Санџаку, г. Алија Никшић, поивукао je на себе пажњу својим радом. Осјећа потребу да се одужи Гајрету и то чини, поред тежине свог материјалног положаја, и уписује се у Сјеници за утемељача Гајретово^ мушког интерната у Сарајеву. Г. Мухић Исмет, Босанац, Гајретов питомац, сад чиновник »Вистада« у Вал>еву, пише свом добротвору: »Овим путем желим да изразим своју велику захвалност Гајрету, чијом сам помоћи завршио средњу техничку школу, и који ми je на тај начин обезбедио лакши и бољи живот.« Вели да има плату од 2000 дин. и да je задовољан. Наставља! »Чланарину ћу плаћати М. одбору у Завидовићу no Дин. 10 месечно, пошто овде немам прилике да развијам Гајретов рад.« Дипломирани учитељ из Мостара, г. Мустафа Мирица, извештава да je с врло добрим успехом дипломирао и завршава: »Овим путем се захваљујем Гајрету на пажњи и на уздржавању од 5 година које сам вријеме провео у Гајретовом дому у Мостару.« Будући наш алим, апсолвент Бехрамбегове медресе у Тузли, г. Љеваковић Мустафа, захваљује на двогодишњој стипендији. Његово писмо гласи у цијелости: »По налогу моје савјести, част ми je овим изразити дубоку и неизмјерну захвалност Гајрету на стипендији коју ми je друштво кроз двије године давало, чиме сам био у стању свршити 1 и 2 разред Берхамбегове медресе у Тузли. — Сад сам, међутим, завршио пети разред те медресе, na ако Бог да убудуће увијек и сваком приликом сјетићу се Гајрета и бићу међу првим у раду за Гајрет и његове циљеве.« Будући мајстор-занатлија, Гафић Хаџо, најтоплије се захваљује Гајрету, чијом je помоћи завршио занат. Поред захвале Гајрету, бивши Гајретови питомци се сјећају и својих васпитача и изричу им дубоку захвалност. Ha поштеним Гајретовим питомцима je да у животу пређу са ријечи на дјела. Нови добротворв и утелсл.очи Г а ј р е т а NOVI DOBROTVOR GAJRETA Poznati i oprobani pomagač i dobrotvor svih nacionalnih i muslimanskih prosvjetnih i humanih društava i ustanova, ugledni travnički građanin i prvak na svim poljima dobročin­ stva, mladi i simpatični Salimbeg Bašagić, Husnibegov, vele­ posjednik, jednim svojim gestom rodoljublja posljednjih dana ponovo je dokumentovao svoju svesrdnu odanost narodnom dobru i muslimanskom kulturnom napretku. Salimbeg Bašagić je upisivanjem svog trogodišnjeg prvenca Asafa za člana utemeljitelja najstarijeg i najzaslužnijeg mu­ slimanskog društva Gajreta pružio nov dokaz svoje brige i ljubavi prema muslimanskom duhovnom progresu i postao primjer služenja svojoj narodnoj grudi i vjerskoj zajednici. Salimbeg Bašagić, kao i njegova rahmetli mati Semse hanuma, rođena Džumišić, sa sestrom Zuhre hanumom, poznati su po potpomaganju svih dobrih djela i institucija, a isto tako i kao utočište sirotinje bez razlike na pleme i vjeru cijele trav­ ničke oblasti. Mnogi pojedinci i porodice svoj opstanak i bla­ gostanje duguju ovoj zaista plemenitoj porodici. Salimbeg Bašagić, prilogom od hiljadu dinara, prijavio je pristup svog sinčića Asafa u kolo boraca našeg milog Gajreta. Smatramo za našu prijatnu dužnost, da ovaj blagorodni postupak mladoga Bašagića registrujemo pred našom širokom javnošću sa izjavom zahvalnosti dobrom darovatelju, u toploj lelji, da se ostali naši imućni ljudi ugledaju u ovog novog dobrotvc .га naše uzdanice i našeg ponosa, muslimanskog kulturnog i prosvjetnog društva Gajreta. Mehmed Sulejmanpašić, novinar T r a v n i k , 12-V1I 1940. ДАЉЊИ УТЕМЕЉАЧИ ГАЈРЕТА Из Градачца: Гђа Султанија Чамо, супруга ср. ветеринара г. Едхема Чаме, даровала je за изградњу Гајретова интерната у Сарајеву своту од Дин. 500.—. Из Сјенице: Г. Сафет Беговић, геометар, посјетивши Гајретова повјереника у Сјеници и обавјештавајући се о Гајретовом раду у мјесту, уписао се за утемељача Гајрета са свотом од 500.— Дин., понудивши том приликом своју пуну сарадњу повјеренику Гајрета. Истовремно je г. Беговић уписао за чланове Гајрета своје другове гг. Рагиба Ајановића и Илијаса Фехимовића са мјесечном чланарнном no 10.— Дин. Ово je још један примјер благодарности Гајретових питомаца, у које треба да се угледају и остали њихови другови. Поглед на Травник 237 �ПРИЛОЗИ ЗА НАБАВКУ И НВЕНТАРА У НОВОМ ГАЈРЕТОВОМ И Н Т Е РН А ТУ У циљу набавке новог инвентара у новосаграђеном Гајретовом интернату у Сарајеву поведена je сабирна акција којом су до сада прикупљени слиједећи прилози: По Дин 300.— : г. Ибрахим еф. Мујичић из Добоја, г. Мехмет Ћишић срески начелник из Чајнича, г. Муратбег Пашић, претсједник општине из Бијељине, и г. "Бамил Хаџић, шеф Пореске управе из Бихаћа. Г. инж. Хуснија Башагић, претсједник Гајрета у Невесињу сакупио je Дин 225.—. По Дин 200.— сакупили су: Али еф .Орман из Љубушког, Др. Хамдија Браво из Градачца, Халид Варешлија, срески начелник из Кладња, Мјесни одбор Гајрета из Завидовића, Зијад Галијашевић, повјереник Гајрета из Теслића и Мехмед Салихспахић, управник Гајретова интерната у Тузли; no Дин 100.—: Бећир Сарајлић, груктовничар у Љубињу, Мјесни одбоо Гајрета у Устипрачи, Алија Омерсофтић, шеф суда у Прозору, Хасан еф. Ђефо претсједник Гајрета из Ливна, Ахмед Јабучар трг. из Острошца, Хакија Сиручић повјереник Гајрета из Сребреннце, Мијат Мијатовић п. претсједник Просвјете и Гајрета у Жљебови.ма, Мехмедбег Капетановић из Сарајева, Мјесни одбор из Жепча. Динара 110.— сакупио je Мјесни одбор Гајрета у Подгорици, Дин 50.— Мјесни одбор Гајрета у Билећи и Дин 28.— Сулејман Јакуповић претсједник Гајрета у Бос. Петровцу. Г. Сели.м Бабинац, општински (отагајник из Жепча, сакупио ie прилоге за набавку намјештаја у износу од Динара 430.— који су износ даровали слиједећа господа и предузећа: Нашичка д. д. Бегов хан Дин 250.—, Хазим еф. Муфтић Дин 60.— ; no Дин 30.— : Зденко Брод из Бегова Хана, Јосип Хиршфелд, Иван Ерић и Грета из Бегов Хана; Дин 20.— Јосип Рајтер, и Дин 10.— Милорад Лумовић. Сакупљачу и дароваоцима топла хвала. Agilni Gajretcv radnik, g. Selim Babinjac, opšt. blagajnik iz Zepča, skupio je 430.— Din za nabavku namještaja u Mu­ škom internatu u Sarajevu. Novac je poslan preko Mjesnog odbora u Zepču. Gornji iznos darovala su slijedeća gospada: Lumović Milorad din. 10, Muftić Hazim din. 60, Rajter Josip din. 20, Našička d. d.. Begov Han din 250, Brod Zdenko iz Beg. Hana din. 30, Hiršfeld Josip din 30, Erić Ivan i Greta iz Beg. H in a din. 30. Darovateljima neka јг velika hvala. ГАЈРЕТОВА ПОПУЛАРНА ПРЕДАВАЊА У ПРОЗОРУ У цијелом срезу прозорском постоји свега једно муслимаиско удружење са сједиштем у Прозору, које носи »МуслиSiancKo омладинско удружење Ухувст«. Ha челу овог удружења налази се, као претсједник, члан Главног одбора Гајрета r. Алија Омерсофтић, старјешина Среског суда у Прозору, који je недавно премјештен за шефа суда у Горажду, чијом заслугом су одржана у минулој друштвеној години, и то у самом удружењу, слиједећа предавања: 1) Г. Алија Омерсофтић, старјешина суда, на 8-11-1940 године, одржао je предавање : Поводом Муслиманске Нове Године 1359«. 2) Г. Мурат еф. Нухефендић, имам-матичар у пензији, 18-11 1940 године: »Поводом муслиманске календарске ЈевмулАшуре«. 238 3) Г. Инж. Григоријев Георгије, пољопривредни референт, 19-Ш 1940 године: »О важнос7и воћарства и мјерама унапређења«. 4) Г. Др. Борис Косов, срески љекар, 26-11 1940 године: »Паразитска обољења«. 5) Г. Велија Чампара, геометар, 8-Ш 1940 године: »Државна политика«. 6) Г. Хилми еф. Нумић, шер. судија, 15-Ш 1940 године: »Морални живот муслимана и муслиманки«. 7) Г. инж. Григорјев Георгије, пољопривредни референт, 21-111 1940 године: »О важности сточарства и мјерама унапређења«. 8) Г. Др. Борис Косов, срески љекар »Туберкулоза«, дана 30-111 1940 године. 9) Г. Фехим Вејзовић, управител> Народне основне школе »Култура шпанских арапа«, дана 15-II1 1940 године. 10) Г. Мухарем Нухефендић, новинар: »Ми и данашњица«, дана 21-IV 1940 године. 11) Г. Хилми еф. Нумић, шер. судија, 3-V 1940 године: »О животу и раду Мухамед Алејхиселама«. Осим ових предавања одржао je 5 предавања у Бајазит џа.мији муслиманском жеискињу r. Хилмија Нумић, шеријатски судија. ОСНИВАЊЕ ЖЕНСКОГ ГАЈРЕТОВА ОДБОРА У САНСКОМ МОСТУ Бивша Гајретова питомица гђица Муневера Алагић no свршепој школи затражила je од Главног одбора да je име«ује повјереницом Гајрета у Санском Мосту, што je Главни одбор Гајрета и учинио. За кратко-вријеме именовапа повјереница уписала je 61 чланицу и приступила оснутку мјесног женског одбора и одржала скупштину на 23 августа о. г. ради избора чланица Мјесног одбора. Вјерујући да he овај најмлађи женски одбор у кратком времену живо порадити за опште добро, нека овај гест буде примјером и осталим Гајретовим свршеним питомицама. ГАЈРЕТ У ФОЧИ Мјесни одбор Гајрета у Фочи одржао je своју годишњу скупштину у јулу ове гсдине. Из секретарског извјештаја се види да je свај одбор у минулој години постигао добре резултате. Све приредбе овог одбора успјеле су како у моралном тако и у материјалном погледу. Главном одбору у Сарајеву je псслано 14.119 динара. Гајретова читаоница се издржавала из властитих средстава и служила je као центар друштвенссти Гајретова чланства. Гајретова музика, поред свих тешкоћа, била je активна и узела учешћа на свим друштвеним приредбама. Овогодишња Гајргтова забава успјела je преко очекивања, јер je морални као и материјални успјех био врло добар. Чист приход био je 8.617 Дин. To je најбољи' доказ активности Гајретова одбора у Фочи. У Фочи се ссјећа пријека потреба изградње Гајретова дома, те je у ту сврху и одбор основан. Број чланова| Гајрета je 140. Надати се да ће и нова управа прећи интензивно на nocao и дати још боље резултате. (Извод из секретарског извјештаја.) �GODIŠNJA SKUPŠTINA MJESNOG ODBORA GAJRETA U ROGATICI Godišnja skupština Mjesnog odbora Gajreta održana je 27 jula o. g., u prostorijama Udruženja zanatlija. Pošto su izneseni izvještaji funkcionera, data je razrješnica odboru. Kandidatsku listu pročitao je g. Nail Begić i skupština je izabrala slijedeći odbor: Piretsjednik g. *Gorušanin Jusuf, civ. geometar; potpretsjednik g. dr. Tomić Alija, ban. ljekar; sekretar g. Ferhatbegović Nezir, arh. čin.; blagajnik g. Sulejman Ajanović, čin. Ouzor-a; članovi bez funkcije: gg. Prašo Munib, Hamšić Husein, učitelji •i Hafizović Edhem, obućar. Zamjenici upravnog odbora: gg. Begić Nail, direktor grad. škole; Osmanagić Smajo, upr. pošte; Avdo Daidžić, trgovac; Smajil Grebić, ekonom ban. bolnice; Stambolija Hajro, slastič~r i Ismetbeg Sijerčić, ПРИЛОЗИ ЗА ГАЈРЕТ У ПОДЛУГОВИМА И СЕМИЗОВЦУ Г. Назиф Алић, повјереник Гајрета у Семизовцу, сакупио je слиједеће добровољне прилоге: no Дин 20.— : Алић Назиф, Милан Микичић; no Дин 6.—: Карачић Перо; no Дин 5.—: 'Бебић Цвијан, Машић Салих, "Бебић Симо, Пајкић Војко, Алић Ибро; no Дин 10.—: Орлић Дане, Лепић Назиф, Габела Иво; no Дин 4.— : Шкоро Душак, Мишковић Марко, Карачић Јозо, Лонцо Стево; no Дин 3.—: Торбица Богдан, Чорбо Салко, Бошњак Јосо; no Дин 2.—: Сукмо Нико, Зеничанин Мујо, Таукић Јово, Бајић Вукан, Остојић Видак, Сул>агић Сулејмаи, Бенковић Остоја, Лазић Војно, Алић Мего, Јозић Јозо, Миладиновић Љубија, Маунага Владо, 'Бекић Данило, Цикуљак Марко, Вранеш Милан, Филиповић Раде, Маринчић-Миоч Јозо, Марић Јово, Попић Божидар, Хоџић Осман, Алић Авдо, Суша Мујо, Семић Ахмед, Херић Марко, Бајић Бошко, Хаџић Осма« Гаврић Богдан, Мирачић Перо, Трбкћ Маркс. Хаџић Ибро, Бенић Стјепан, Гога Мехмед, Табак Алија, Николић Васо, Чарапина Маријан, Иванић Шимо, Николић Саво, Барић Паво, Обреновић Обрен, Шабановић Ибро, Ћосић Алија, Тгосић Дервиш, Бегић Заим, Остојић Неђо, Ђокић Никола, Зазан Јусуф, Нумић Ариф, Шуман Андрија, Камењаш Салко, Бркић Алија, Бркић Авдо, Бркић Ариф, Пајт Салко; no Дин 1.— : Ђукић Јово, Миладиновић Ристо, Лојић Омер, Дамјановић Лазар, Маунага Михајло, Требињац Аде.м, Бошксвић Јово, Крављача Нико, Фазлић Мустафа, Скопљак Гојко, Мургић Осман, Алијагић Сулејман, Благојевић Марко, Бегић Суљо, Ђосић Мујо, Херцо Шериф, Османовић Бего, Којић Никола, Карић Алија, Јусић Ибрахим, Чуста Хасан, Хоџић Ахмет, Исламовић Авдо, Кеврић Осман, Кеврић Ибрахим, Копрђа 'Булага, Пајт Ибро, Пајт Авдија, Пајт Хусо, Рајч Иван, Суљић Авдија, Суљић Осман, Суљић Алија, Исламовић Ахмед; no Дин 0.50: Бошковић Ђорђо. Сакупљачу и дароватељима свака хвала. ПРИЛОЗИ ИЗ ПРОЗОРА Члан Главног одбора Гајрета г. Алија Омерсофтић, старјешина Среског суда у Прозору, распродао je трећи блок цигли Гајретова дома и одмах je послао 100 динара Главном одбору. Тако je до данас г. Омерсофтић у свему послао од распродатих цигла 300 динара. Нека му je хвала. НЕКА СЕ ИСПРАВИ! У извјештају Главног одбора Гајрета о раду друштва Гајрет у пр. год. погрешно je наведено да je питомац Неџиб X. Ахметовић из Чајнича. Међутим именовани питомац, чије je име штампано у списку Гајретових питомаца Гајретова шггерната у Плевљу, није из Чајнича <него из Фоче, na према томе издржавање овога питомца, које je стајало у пр. год. 2.300.— Дин., пада на терет Мјесног одбора Гајрета у Фочгђ одакле je наведени питомац. Молимо да се предња исправка уважи. Детаљи ca домаћичког течаја у Рогатици Nadzorni odbor: gg. pretsjednik Šahinpašić Idrizbcg, poreznik u penziji, Ajanović Zaim, zvaničnik i Lihić Hamdija, kafedžija. G. Gorušanin se zahvalio na povjerenju. G. Hamšić je referisao skupštinarima o rezultatima glavne godišnje skupštine Gajreta u Sarajevu. Gledajući po ljudima koji su ušli u odbor Gajreta u Ro­ gatici, vjerujemo da će ovogodišnji odbor mnogo učiniti na radu Gaj rita. P r e tp la ć u fie s e i š ir it e lis t »Gajret« I �З а х в а л е „ Г а јр е т у ” ЗАХВАЛА ОКРУЖНЕ МЕДРЕСЕ ГАЈРЕТУ Управа Окружне медрссе у Мостару сматра својом оссбито угсдком дужности да Вам овим путем изразн своју топлу благодарност на очинском разумијевању које сте показали према сиромашним ученицима ове медресе. Стипендије које сте одмах у првој години подијелили нашим ученицима и које и данас дајете, дале су хљеба оној заборављеној сиротињи херцеговачкој која ће Вам трајно бити захвална. Молимо Вас да и у будуће поклоните своју пажњу и помоћ ученицима који ће ако Бог дб да најкорисније и најнепссрсдније послуже своме сиротињском и заосталом крају. Молимо Вас да ову нашу и наших ученика — стипендиста — захвалност отштампате у листу Гајрет. Управитељ медресе: Смаиловић, с. р. ЗАХВАЛА ГАЈРЕТУ УДРУЖЕЊА ИМАМА-МАТИЧАРА Вршећи закључак главне скупштине нашег Удружења од 13 августа ове године част нам je Вам се најтоплије захвалити на свим Вашим досадашњим сусретл.ивостима напрама нашем Удружењу гледе стављања Вашег конвикта за уконачивање наших чланова, што ће свакако сво чланство нашег Удружења имати у виду и знати цијенити. Свака Ваша културна акција наићи ће на пуну потпору међу нашим цјелокупним чланством. Претсједник: . Варешановић, с. р. ПОГЛЕД HA САРАЈЕВО NACIONALNA I UNIVERZITETSKA BIBLIOTEKA BIH A sb 55/1940 4 0 3 9 4 6 3 .5 .И 240 � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama Description An account of the resource Glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama (1907-1914; 1921-1922; 1924-1941) Vlasnik Glasila je Društvo Gajret. Urednik je bio Osman Gjikić. Urednici se mijenjaju tokom godina. Od br. 4 (1912) Murad Sarić; od br. 5/6 (1912) Avdo Sumbul; od br. 1 (1921) Šukrija Kurtović od br. 1 (1924) A. Hifzi Bjelevac; od br. 15 (1924) Hamid Kukić; od br. 21 (1927) Hamzo Humo; od br. 4 (1931) Hamid Kukić. U početku je izlazio jednom mjesečno (5. dan svakog mjeseca). Nije izlazio 1915-1920. i 1923. godine. Časopis je naizmjenično štampan ćirilicom, latinicom i na turskom jeziku (arebicom). Podnaslov se također mijenja. Od 1911. List za društvene poslove i za narodno prosvećivanje; od 1921. Organ Društva "Gajret". Kulturno-beletristički časopis; od 1922. Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1924. Glasilo Gajret, kasnije List Gajreta, društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1933. Glasnik kulturno prosvetnog društva "Gajreta". Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : [Društvo Gajret], 1907-1941 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1907-1941 Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 32 cm Language A language of the resource bosanski, srpski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Subject The topic of the resource društvo, kultura Creator An entity primarily responsible for making the resource vlasnik Društvo Gajret Drugi autori Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana Source A related resource from which the described resource is derived NUB BiH Type The nature or genre of the resource časopis NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID <a href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/27065862">27065862</a> Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama 1940 Description An account of the resource Br. 5; 11 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1940 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 27065862 IIIF Item Metadata UUID db8c4ea4-29b8-4283-bd7e-ca749a894072 https://kolekcije.nub.ba/files/original/629b3dbc7aa23f044d8eaf242f7cc6fc.pdf 1e4fc1c14e1ad2729c6e50400a1e885b PDF Text Text TAKCA У ГОТОВУ ПЛАЋЕНЛ Nacionalna i univerzitetska biblioteka BiH SA R A JE V O ГЛАСНИК КУЛ7УРНО ПРО СВЈЕТН О Г ДРУШ ТВА ГАЈРЕТА БРОЈ 2 ГОДИНА XXII ФЕБРУАР Једна нездрава појава Прилози историји града Клобука У чему je нарочити значај грађанских Хамдија Мулић: Наше животне прилике и дијете Ахмед Мулахалиловић: средњим школама ГАЈРЕТОВ Књижевници муслимани у нашим ГЛАСНИК Даљњи упис утемељача Гајрета — Из Гајретове организације — Гајретов просвјетни рад у Бос. Новом — Рад мјесног одбора Гајрета у Бијељини — Прослава 1. Мухарема (Нове године) — Гајретове забаве у Дервенти, Требињу (Женска задруга), Какањ-Добоју, Прозору, Бос. Градишки, Санском Мосту, Власеници, Котор-Варошу, Прибоју, Лукавцу Тур., Кладњу, Острошцу, Јабланици — Добровољни прилози НАШЕ РАХМЕТЛИЈЕ И ПОКОЈНИЦИ: Хидајет-бег Реповац из Сарајева, Јакута х. Шећеркадић из Скопља, Богољуб Зорановић из Жљебова СА 1>АЈЕ.ПО ИЗДАЈЕ ГЛАВНИ ОДБОР ГАЈРЕТА У САРАЈЕВУ • ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ХАМИД КУКИЋ �ГАЈРЕТ, ЛИСТ ДРУШТВА ГАЈРЕТА, ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЧНО, ЦИЈЕНА МУ JE ЗА НАШУ ОТАЏБИНУ 60 ДИНАРА HA ГОДИНУ, A ЗА СВЕ ОСТАЛЕ ЗЕМЉЕ ПРЕКО ГРАНИЦЕ 120 ДИНАРА. ЂАЦИ ГАЈРЕТОВИ ПИТОМЦИ ДОБИВАЈУ ЛИСТ У ПОЛА ЦИЈЕНЕ КОД ГЛАВНОГ ОДБОРА ИЛИ КОД УПРАВА ГАЈРЕТОВИХ КОНВИКАТА. Власник друштво »Гајрет« — Одговорни уредник: Хамид Кукиђ — Штампарија »Босанска Пошта« одговара Јосип Гргић. �Г о д . X X II Hpof 2 С а р а ј е и о , ф е б р у а р 1941 Ј е д н а н е зд р ст а n o j crnci ПОВОДОМ ПИСАЊА У »ЕЛ-ХИДАЈИНОЈ« »КРОНИЦИ« У вези с радом Ел-Хидаје, односно у вези с тим како се у задње вријеме пише у њеном листу, осјећам да je потребно искрено скренути пажњу поштованој управи на неке лоше појаве. Због актуелности ствари, чиним то јавно. Оснивање Ел-Хидаје искрено ме je обрадовало. Одушевили су ме њен програм и њена стремљења који су изнесени у првом броју њена листа, нарочито у програмском чланку »Прва ријеч«. Ослањајући се на узвишене Кур^нске ријечи, илмија се осјећа позваном и дужном да се »посвети великој дужности упутитеља и вођа, који ће муслимане позивати да раде добра дјела, наређивати да се чини само оно што je дозвољено, a да се клони и чува свих порока и неваљалштина«. Импоновала ми je свијест да »онима који духовно воде народ треба више негсГ икоме другом чврсте и челичне воље која неће клонути ни пред најтежим запрекама и која ће увијек са вјером и пуном надом у рахмет Божји и.ћи утврђеним куранским путевима, који су најсигурније јамство за успјех«. Илмија je свјесна да je »no свом јавном дјеловању најближа своме народу« и да се она »уско повезала уз народ и с њим се срасла. Најинтимнији односи владају међу илмијом и најширим народни-Mслојевима. Илмија je најприступачнија народу и најбоље познаје душу његову. Ради тога je и дужност илмије да што дубље забразди и заоре непоорану и запуштену народну њиву*), да на тој плодној њиви посије добро сјеме, које ће још бољим плодом уродити. Интензиван заједнички рад цјелокупне илмије на овом пољу ће сигурно донијети пуне користи исламској заједници, a онда и нашој народној и државној заједници«:. Opraнизација има на уму и у програму и рад међу омладином и њено организовање, не заборавља трговину и занате, којима и она треба да помогне, свјесна je невоља и покора које су се зацариле у нашој средини и које треба лијечити. Зато ће илмија »са пуно снаге и воље радити на подизању муслимана Велике Југославије у вјерско-моралном, културном и економском погледу«. Да би »у свом културно-просвјетном раду« постигли што бољи успјех, илмија ће тражити »сарадњу свих муслиманских слојева, a нарочито hc joj добро доћи ■»сарадња наше свјетовне интелигенције и ту ће сарадњу најрадосније прихватити, да заједничким силама пораде на добро и срећу вјерске и своје г) Наш je курзив. народне заједнице.« Напокон, друштво се поуздано нада да ће »сва браћа муслимани потпуно схватити велике циљеве и задатке што их je себи друштво у дужност ставило. Увјерено je да ће сви приступити у овај велики вјерски и културни покрет кому je циљ: подигнути и препородити муслимане и noвести их љепшој и сретнијој будућности да као грађани своје велике и слободне народне државе могну потпуно извршити. своје муслиманске и своје држављанске дужности.« Како се види, програм je добар и, углавном, потпун. Он се и у пракси у приличној мјери остварује, и дјеловање Ел-Хидаје благотворно осјећа. To све сваког искреног пријатеља наше заједнице мора радовати. Мени je намјера, међутим, да се из наведеног програма Ел-Хи.даје дотакнем њена рада који се испољава у извјесном правцу код сарадње с интелигенцијом, — да бих упозорио на неке врло штетне појаве. Наиме, у задње вријеме нашла се једна група интелектуалаца која се je понудила да сарађује на рубрици »Кроника« друштвеног гласила, и то je за сваку похвалу. Али, како се у свакој акцији и послу тражи. сарадња људи који ће радити у духу стремљења и настојања оних који то воде, тако и сарадња поменутих морала би бити у духу изнесених начела које je Ел-Хидаје себи поставила. Међутим, у задње се вријеме запажа да се тако не поступа у редакцији и једном дијелу управе листа, него да се препустило дотичнима да своју сарадњу искоришћују за своја сасвим лична увјерења, која нимало нису у складу са интересима и стремл>ењима друштва и нашим општим. Тако ее друштвеном гласилу, a преко њега и друштву, даје боја и линија коју они немају и коју не би смјели имати. Тврдо сам увјерен да се није из заборавности прешло преко националног питања нашег елемента кад се у бајрамској честитци (Г. 1, бр. 1, стр. 2) истакло да Ел-Хидаја иступа »јавном ријечи да својим радом благотворно дјелује у вјерском, културном и економском подизању широких муслиманских слојева«. Како смо видјели, тако je речено и у програмском чланку »Прва ријеч«, одакле смо цитирали горње наводе, a тако je и на крају истог броја »Ел-Хидаје«, гдје се друштво обраћа »свим' друштвеним јединицама и свој браћи муслиманима« (стр. 16). Није то учињено због тога што на националном пољу не треба радити међу нашим свијетом. Taj рад je неопходан, али Ел- �» Посљедице овог наглог прелаза« (потпаХидаја прешла je преко тога да би тај посао пре* дање под Аустро-Угарску 1878) »биле су, да je на пустила другима. Наиме, стварност и ситуација тисуће муслимана напустило родну груду и огишло таква je да у томе данас нисмо једног мишљења, на исток у Турску, гдје и данас живи 300.000 бонего се, код појединаца, na и већих група, јавља санских исламских Хрвата...« чак екстремност и искључивост, који онда прелазе и у нетрпељивост. Често, a нарочито на једној 2) ». ..з а вријеме Аустрије je и почео покрет страни, искључивији смо и нетрпељивији него за национално освјешћивање муслимана, na се Срби-православни и Хрвати-католици између -се. огроман број муслиманске интелигенције оријенЗато, рдд илмије мора се ограничити на рад и натирао хрватски, али се то, на жалост, на интелигенстојање који нас спајају и сједињују. Она мора цију, односно интелектуалну омладину, углавном бити регулатор наших искључивости и екстреми ограничило. И Срби су придобили становити дио ности, настојећи да нас и такве зближава на раду муслимана, који су узурпирали власт у муслиманза нашу заосталу, запуштену и поклеклу заједницу. ском културном друштву Гајрет, којега je оснивач Илмија би требала бити дубоко свјесна и овог свог био Хрват Башагић, али ни no броју ни no значењу задатка, настојећи онда да свој рад и дјеловање нису били у муслиманском јавном животу оно, што усклади с тим. Она мора код нас развијати узасу муслимани Хрвати ...« (стр. 27). јамну трпељивост, да поштивамо интимна увјерења 3) »Радом ових пионира хрватства« (Башагића, другога. • Мулабдића, Мешића A. и рахм. Ћатића) »међу муСвим овим не мислим рећи да и наша илмија слиманима почели су се стварати предувјети, да се не треба радити на унапређењу националне свимуслимани као цјелина оријентирају хрватски ...« јести наших маса. To je неопходно, само њен рад » ... муслиманска политика била je до најноу том смислу не смије ићи и тежити ускости и скувијег времена национално безбојна*), и то je оно, чености, него мора стремити ширини. У односу што je нас свијесне Хрвате, муслимане и католике, према другима, треба радити на ономе о чему се бољело. и иначе често говор,и нашем свијету: указивати на »У најновије доба, откако je на челу муслипотребу љубави и слоге са сусједима православманског политичког водства др. Џафер Куленонима и католицима. Рад на пуној националној истовић, има много знакова да прилике крећу на боље. вјетности с једнима или другима доћи he иСтом^ Већ сама велика времена у којима живимо, потичу након јачег просвјећивања нашег народа и заљуде, да се јасно опредијеле. Др. Куленовић, као мјерног подизања његовос културног нивоа. Томе вођ амуслимана, опетовано je изјавио, да je Хрват, ће много допринијети и развијање правог, пречиште je везао свој ужи политички програм — аутоноћеног национализма и код наше крвне браће правомију Босне и Херцеговине у повијесним границама славних и католика, то јест кад и они буду јасно — о задовољење опћих хрватских захтјева. Ово одвајали вјеру од -народности. С тим у вези доћи je врло важно, јер je изјављено од'неоспорног поће и неопходно потребна трпељивост, која ће бити литичког ауторитета међу муслиманима«. (стр. 28). најбоља основа за напредак свих нас. Поново на4) »Главни ширитељи марксизма међу муслиглашавам, да je потребно да нарочито илмија узме манима су слушачи београдског свеучилишта. Беогорњи пут рада на националном пољу у нашој градски конвикт српског муслиманског друштва средини. »Гајрет« »Ооман Ђикић« потпуно je у њиховим Да горње изнесем и у јавности о овом расрукама. Некада je »Гајрет фабрицирао« великоправим, дала ми je повода нарочито једна биљешка Србе, али je то међу муслнманима и сувише непоу »Кроници« Ел-Хидајиног листа. Наиме, у задњем пуларно«. : ; броју листа »Ел-Хидаје« (Г. IV, број 4—5, стр. 131) »Марксисти су исту офензиву били подузели и стоји ово: »У Загребу je почео недавно излазити на муслиманске свеучилиштарце у Загребу, na су омладински мјесечник »Плава ревија«. Издавачи пред неколико година били загосподарили мензом листа обећавају, да ће посветити пуну пажњу бои конвиктом »Народне Узданиде«. Одатле су месанско-херцеговачким муслиманима, третирајући ђутим уклоњени, тако да су у загребачкој »Народсва њихова важна питања. Тако у првом броју доној Узданици« данас добри Хрвати« (стр. 29). нијели су, поред осталог материјала, чланак »Национална изградња муслимана и муслиманска 5) »Хрватска национална пропаганда била je омладина«. И ако информативног карактера, чладо сада међу муслиманском омладином прилично нак je тачан и пажње вриједан.2) слаба« (стр. 29). »Католици су мало радили, да муслимане придобију, a сами пионири Хрватсгва меA шта je то тачно и пажње вриједно у дођу муслиманском омладином морали су се борити тичном чланку навешћу сада у одломцима. и против наших националних непријатеља и про1) 3) »Чињеница je, да босанско-херцеговачки тив несхваћања околине, и против неловјерења од муслимани, који чине петину хрватског народа, нистране католика. јесу ни данас национално свијесни. Kao што je пред »Међутим, премда je јасно, да се муслнманске неколико десетака година било и код њихових камасе не могу одједном национално освијестити, и толичких сународњака у појединим хрватским земДа ће то дефинитивно бити тек, кад се за то.створе љама, тако je и код муслимана хрватске крви још политички предувјети, треба национално пробуувијек мален број оних, који су увјерени, да припадити што више и што бољих муслиманских омладидају хрватском народу, и да се морају као Хрвати наца, особито ђака. Кад они уђу у муслимапски јавполитички борити и дјеловати ...« ни живот као свијесни Хрвати и такви остану, a 2) Наш je курзив. *) У поменутом чланку написано je размакнутим 3) Бројеви су наши. словима. 36 �најздравија основа сложном и братском животу при томе буду чисти од гријеха многих данашњих нашег народа. A невоље и ударци који нас сналазе јавних радника, себичних и корумпираних, увјеренису једнострани, не долазе само од Срба-правони смо, да ће и муслиманске масе поНи за њима«4) славних, него и од Хрвата-католика. Па и ми какви (стр. 29/30). можемо бити сами себи, најбоље нам показује наш »E to , управо сада, на почетку школске године, политички живот. Међутим, иако je било, као што пружају се изванредне прилике за рад. Требаће и данас има, свега и свачега, опет се не напушта уложити много труда и у Босни и Херцеговини, и заједница нити окупљање у њој, јер се гледа даље у Загребу, камо ће доћи муслимански абитуријенти од овога момента, од ове грубе и страшне стварна студије« (стр. 30). 6) Напокон, на задњој страни чланка (30) у ности, гледа се у будућност. Али писцу чланка: »Национална изградња напомени под 2 стоји: »Ha почетку чланка спомемуслимана и муслиманска омладина« није стало нули смо и санџачке муслимане. Међу њиховом омдо истине и стварног Гајретова рада и успјеха, ладином теже je радити, она има мало веза с Хрнего само до тога да се о њег »очеше« и да ватском a и даљина je велика. У сваком случају не му нашкоди. Међутим, ко год жели иколико смијемо заборавити да су и то Хрвати«. бити објективан мора призвати да je његов Осврнимо се редом на наведена мјеста из порад био необично плодан и да je муслиман■менутог чланка »Плаве ревије!« ском елементу учинио и користио врло много. (1,6) Дакле, све што je — како би наши стари Највише се радило на стварању муслиманске инрекли — »турског уха« у нашим крајевима, заједно телигенције — мушке и женске, — a доста се учиса Саниаком, Хрват je; na и оним нашим бројним нило и на другим пољима. Снага Гајрета je у њеисељеницима у Турској треба поручити да су и гову чланству и његову раду. Он подузима и нове они Хрвати!? акције за које мисли да су врло корисне и неопБез обзира што објективном посматрачу ово ходне. Његов најновији потхват и чврсту одлуку изгледа смијешно, карактеристично je да се Елда се поведе једна велика акција за оснивање заХидајин хроничар с тим слаже, na вели да je то друга, како би се помогло селу и другим оазним тачно и пажње вриједно! малим привредницима, — свако ко жели добро Ha­ (21 Даље, Ел-Хидајин хроничар слаже се и поrnoj средини прима с великим задовољством и наTBnhvie наводе пишчеве о »узурпирању власти у дом да ће од тога бити великога и доброга плода. Гајрету«, на што je реагирао свако ко трезвено Тако то прима и илмија којој би хроничар хтио мисли — без обзира да ли ie гајретовац или није наметнути своју искључивост, нетрттељивост и мр— кад if* то дошло и изнесено с једног највишег жњу. Ha конференцији која je одржана 16 и 17 мјеста. Ha овоме да се мало више задржимо. Не новембра прошле године члан Улема-меџлиса г. може бити ни говора о неком узурпирању власти хаф. Мухамед Панџа измеНу осталог рекао je: »Ja v Гајрету. При његову оснивању ни оах. Башагић мислим да ћу погодити жеље свих нас ако изразим нити ико други није наступао као Хрват или Срнајтоплију хвалу Главном одбору Гајрета који бин. Поготову они бројни из свих слојева нашег припрема терен за овај рад. Ејвала вам и живјелч народа који су помагали осниваче нису то чинили кад сте схватили да v овим тешким данима помогна ochobv горњега. Ишло се једино за тим да се нете нашем елементу, да се из овог тешког стања помогне муслиманској омладини која се у то вриизбави. . . Зато ће бити дужногт свих Фактора да јеме у већем броју почела школовати овдје и на помогну ову акцију Гајрета. биће дужност свих гтрани. Национална боја дата je друштву тек у доФактора Исламске вјерске заједнице ла му и они ба наЈвећег поитиска окупатореких власти, пред са CBoie стране даду пуну подошку. Вјерујем да анексију Босне и Херцеговине. Тада долази до венеће бити. никога који неће примити oeai рад и лике и одлучне вјерско-просвјетне аутономне боркоји неће за то рећи: Хвала Гајрету!... Не може бе, на Koioi се оснивају сви каснији успјесн. Водебити љепше замисли нити узвишеније од ове коју ћим личностима тада je добро дошао сваки и сваie Гајрет започео. Ово je права исламека радиност чи ји удио v борби поотив окупатора. na им je и која тежи за тим да помогне друге. Одзив за овај iacaH и отвооен гтав Гајретових ралника добро допосао заповиједа вјера, да ми сви заједничкч сантао као доагоцјен прилог и помоћ у борби. A та pahyi<*MO. да би нам свима добро било...« Госп. борба — како рекосмо — није била уперена ни хаф. Хасан Оџекчић, џематски имам, рекао ie истом поотив кога унутоа. него поотив окупатора. странприликом: » . . . ову замисао и ову акцију нашег па. T om борбом и ставом Гајрет се може само поГајрета, браћо, ми џематски имами примили смо г носити! Кад ie већ једном сасвим јасно Гајрет стао великим одушевљењем и сматрамо да je Гајрет на на гопн>е становиште. он га je и даље задржао и врло добром путу и да ће се његова замисао. акл консрквентно слиједио. Бог да. остварити, a Гајрет ће наићи на добоу и Тешки ударци који су нас задесили иза Ослосвесрдну noTnopv код нас џематских имама v спробођења, којег су, углавном, носиоци Срби, који су вођењу ове акције . . . Мислим да ће џематски кмаонда постали и главни носиоци и претставници ми објеручке прихватити и даље пласирати мећу власти. не могу утицати на мнјењање Гајретова нашим муслиман fa. нарочито сељачким наоодом, става. Неки од тих удараца били су неизбјежни, obv Гајретову акцију...« A г. хаф. Рамиз Јусуфонеки су дошли у оном »хуку« и маху који су навић: ». ..овдЈе могу да видим и да кажем својој стали у вези са Ослобођењем. Оно што нас данас дружини ra Гајрет лијели с нама исто мишљење погађа долази од сировости нашег народа, његове и да ћамо наићи код Гајрета на пуну nornoov v том недовољне културе, — под чијим би се утицајем погледу...« (у погледу рада на селуј. Међутим. развила трпел>ивост која je најважнији темељ и Ел-Хидајин хроничар неће то да зна, jeo je њему *) Наш je курзив. стало само до тога — како сам већ рекао — да �сије зло и мржњу и ондје гдЈе им ни трага није било. Напокон, заборавља се и драгоцјени прилог Гајрета приликом започете одлучне борбе за животне потребе и принципе наших крајева! (3) Хроничар се слаже и с одломком чланка гдје се говори о опетованој изјави г. др. Куленовића о његову хрватству и о постављању питања уређења Босне и Херцеговине искључиво на хрватску основу. Нисам политичар, na да ово оцјен>ујем, само би се писац чланка, a с њим и хроничар, требао боље обавијестити о томе како je горња изјава примљена у нашем свијету, да ли као умјесна и да ли се од тога увиђа корист у садашњости и будућности, или je обратно. (4) Затим, слаже се и тражи нарочиту пажњу и за мјесто гдје се дубоко вријеђа угледно, јако и заслужно друштво Београдски Гајрет »Осман Ђикић«, кад му се душмански подмеће да je легло марксиста, док je слично друштво у Загребу (иако у горњем ниуколико боље не стоји) од свега »паћ«, јер су тамо »добри Хрвати«. Истина je да у Дому поменутог друштва — гдје je само у овој години нашло уточиште 180 студената и студенткиња, — међу осталима, има и слободоумних студената, који на све гледају слободније. Али, то je својствено омладини., и тог^ и^а свагдје гдје ње има (na и у загребачкој »Народној Узданици«). Тако je онда и у Београдском Гајрету, гдје се строго држе принципа: да се ником ништа не натурује, јер се лична увјерења и слободно развијање дубоко цијене. Интервенише се истом онда кад се у нечем пређе мјера, a блаже појаве у животу се лако поправе. Ту се ннуколико не натурује ни српски национализам, те због тога не нађе се ниједан муслиман кој'И je био у поменутом дому, да своје српство диже на бубањ, да се лупа у прса да je Србин. Због тога, од стране оних који тамо сврше нема ни оног упадног стјеривања цијелог нашег елемента у један племенски тор, без обзира да ли je тако у стварности или није. Ha другој страни, међутим, често, мало je бити Хрват и бубати се тим у прса, него треба бити нешто још виш е. . . Таквима се онда хрватство оснива, углавном, на мржњи на српство. Како их вгћ има приличан број који су пошли тим водама, то се онда настоји пренијети и на наше масе. Али, народ неће томе подлећи, јер ће ипак превладати свијест и увјерење да му je његов сусјед најпречи, те да мора настојати да с н>им живи у миру и братској слози. — Поново подвлачим, потпуно сам свјестан невоља, тешких увреда и осталог што нам с времена на вријеме дође са српске стране. Али борба против тога не смије нас отјерати у једну крајност од које стварно ништа нећемо добити, него на крају може нам само велико зло донијети. Евентуално Ел-Хидајино слагање с национализмом који изазива искључивост и 'истакнуту мржњу значила би не само отворено стварати раздор међу нама муслиманима него и водити нас у највећу опасност, што je свакако врло далеко од програма и стремљења ЕлХидаје. Прије коначне одлуке да се неко приклони овој акцији треба добро промислити и погледати да лн нам и с друге стране не долазе слични ударци и зла, само што на њих нисмо реагирали у доличној, односно једнакој мјери. Стварно, чим се и хрватској страни указала прилика да има власт у сво- јим рукама, убрзо се видјело да се и ту ради исто. To су показали: случај са премјештањем и разјур-ивањем чиновништва, прегруписавање општина, уношење распећа у школе и општинске домове и сл Понекад je тај посао стварно »подземан«, који се осјети у правој боји и пуној мјери тек након дужег времена. (5) Напокон, хроничар се слаже и с оним мјестом у чланку у коме се препоручује хајка на нашу омладину. Међутим, мјесто да се у »Ел-Хидајиној« »Кроници« то препоручује, Ел-Хидаја би најозбиљније требала настојати да (напријед изнесену) своју улогу регулатора нашнх искључивости и екстремности пренесе и на свој подмладак, на омладину у нашим вјерским школама. Ha њу су се већ устремили бројни агитатори, a то се тражи и у чланку загребачке »Плаве ревије«. У истакнутом »Ел-Хидајином« чланку »Прва ријеч« упозорава се на потребу чувања омладине од вала погубног материјализма, али je исто тако потребно чувати га и од екстремности и искључивости и у националном погледу, што je у неким нашим вјерским школама узело већ увелико маха. To се већ осјећа као велика невоља и терет у животу наше заједнице. Све je ово изнесено само због тога што се оном бил>ешмом у »Кроници« »Ел-Хидаје« прешла свака мјера и што су се њоме погазили сви обзири. И раније се запазило да je поменута »Кроника« једнострана, али из обзира према цијењеном друштву Ел-Хидаје и према уваженом уреднику њена листа прелазило се преко тога. Прешло се и преко једног предавања које je прошлог Рамазана организовала Ел-Хидаја, a у коме je предавач изишао са упадљивом пристраношћу, нарочито апострофирајући оне између нас који су наклоњени једној страни. Иако je говорио врло истакнути претставник Ел-Хидаје, његов став није се узео као став претставника друштва, него се узело као увјерење једног, такођер уваженог, човјека. преко кога (интимног увјерења) треба прећи. Међутим, није се могло прећи преко истакнутог начина писања у »Кроници«, односно преко искоришћавања ЕлХидаје за своје рачуне, сасвим екстремне. Ел-Хидаја »нам je потребна као кора хљеба«, како je то на прошлој годишњој скупштини констатовано, 1и она мора бити поштеђена од нетрпељивости и екстремности, да би нас тако — као што сам већ рекао — зближавала и сједињавала! Ономе ко ме зна не требам нарочито истицати и наглашавати да ово што сам написао и каквим je тоном понегдје изнесено не долази од неке моје нетрпељивости, завидности и сл. Они знају, a и • другима велим, да се искрено радујем свачијем добронамјерном и племенитом настојању, и то дубоко цијеним. Трпељив сам и нимало нисам загрижен ни у ком погледу. Па и горњи напис није дошао због неких супротних порива. У овом случају, ja сам и члан и сарадник ЕлХидаје, и од срца друштву желим свако добро и напредак. Због свега тога, налазим да je потребно Да мјеродавне упозорим на истакнуте слабе и врло незгодне појаве. Мустафа Ајановић �П р и л о зи истори Ји гр а д а К л о б ук а (Наставак) Послије опсаде Клобука од 1807 г., посвећена je већа пажња изградњи цистерна (чатрња). Направљене су три, a за једну се зна да je била хајрат Хаџи-Кадуне Беговић. Ta се чатрња налази непосредно уз клобучку џамију, чије се рушевине и даиас добро распознају. Џамија je саграђена послије клобучке опсаде од 1807, a саградио ју je Хамзага Беговић, син клобучког диздара Омераге. - \ i • - ^ З'. Вође бранилаца били су Арслан-капетан КапеТсновић и диздар Арслан-ага Беговић. Арслан капетан je покушао једном приликом да иепадом из Клобука спријечи долазак Руса преко Грахова. Тада je био заробљен a доцније и по.сјечен. Њега спомиње и народна пјесма слиједећим стиховима: Сваки јаше свога гооподара, A Џараџа Арслан-капетанаОчито je да су у опеади Клобука учествовали и кметови клобучких &га. Диздар Арслан-ага Беговић je био познат и као учен човјек. Његов нож, бјелокорац са мерџанима, чува се и данас као породични аманет у кући Рашида Беговића20). Опсједнути Клобук могао je да има око 300 бранилаца, рачунајући да су Корјенићи у вакту Адема Зукова Шеховића имали 400 пушака. Положај бранилаца био je. и сувише тежак. Поред оскудице у води, било je много потешкоћа и са исхраном. У најкритичнијим данима, кад су удружени Црногорц-и и Руси 'притијеснили браниоце, јело се и коњско месо. Уз то у тврђави иије било довољно ни муниције. Понекад су браниоци вјештим маневрисањем хватали руске топовоке кугле и из њих вадили барут. Te су кугле биле тешке и no 12 ока. Пошто су топовске кугле имале дугачке фитиље, то су браниоци, највећим дијелом, имали довол>но времена a и окретности да кидају фитиље и тим спрјечавају експлозије. To су Руси примјетили, na су поткраћивали фитиље. Али су се браниоци и у томе сналазили. Дјевојке и младићи, чији je то био главни nocao у одбрани, хватали су топовске кугле, замотавали их у мокре чаршафе и затим бацали у каблове напуњене водом. Ha тај начин, добрим дијелом, су спрјечаване експлозије. У том врло рискантном послу су се истакле клобучке дјевојке, од којих су гри нарочито и запамћене у народној традицији. To су биле: Џевахира, кћи клобучког диздара, нека Чубриловићка и једна дјевојка из породице Пуповића. Кад je травнички везир, послије опсаде, долазио у Клобук, одликовао je јуначке дјевојке. Џавахиру je узео за свог сина, Чубриловићку je 20) Ha ножу има натпис који гласи: Власник, клобучки диздар Арслан (1208i). одликовао златном челенком, a трећа je била шехит. Вриједно je споменути да су се браниоци у очајању лаћали разних средстава. Тако, кад су Руси n Црногорци направили општи јуриш на главну капију, Клобучани су се одбранили бацањем кошница. И тако су им разјарене пчеле спасиле тврђаву. Енергични и довитљиви браниоци Клобука издржали су јуначки опсаду и дочекати помоћ коју им je водио Али-ага Дадић и француски генерал Лоне. По народној традицији, клобучке are су се обратиле директно маршалу Мармону за помоћ. Крвав махзар, са потписима и мухурима ara и са прстима жена и дјеце, што одговара поменутој пјесмн: »Сиротињске прсте ударају«, био je однесен у Дубровиик Мармону. Махзар je пронио из опсједнуте тврђаве Фазлија Куртовић. Kao и народна пјесма и народна традиција зна да су на Клобук дошле двије војске у помоћ. По традицији, одвојено je оперисала турска од француске војске. Турска коњица, под командом Алиаге Дадића, ишла je уз Требишњицу преко Нецвијећа и прешла преко ријеке код Ушћа. Предња одјељења су водили Махмутага Пајић и неки бајрактар Кајтаз, кога не зна народна пјесма. Примичући се падинама Клобука, Пајић je наишао на руско-црногорске претходнице на Марковој Греди, одакле их je потиснуо. Напредујући уз Сушицу, десну приточицу Требишњице, Пајић je избио на Гомилу под Клобуком. И ту су разбијене црногорско-руске претходнице. Убрзо je и главнина турске војске под Дадићем пристигла и приближавала се Клобуку. Чим су браниоци видјели под тврђавом турску војску. отворили су капију и навалили на противника. Ситуација за Русе била je критична. Невјешти борбама у кршу, смели су се. и дошли међу двије ватре. Црногорци који су, изгледа, били иодаље од твођаве n топова изишли cv са мање губитака. Борба кије била дуга, али je била крвава. Охрабрени, браниоци тврђаве су се у овом боју и нарочито истакли. Први je дао езан на руским топовима Хамзага Беговић. Корјенићи су имали и знатних жртава. У току опсаде погинуло их je око 40, a међу њима и стари Арслан-капетан. Руса je, како смо видјели из франпуских докумената, погинуло 350, a заробљено 50. Народна традиција не зна за сјечу глава у овом боју. Француска војска, под командом генерала Лонеа, кретала се узводно и избила преко Поклонца у Ластву и дошла на Рујево брдо. Ту je логоровала, na се и данае једно мјесто зове Табориште, што je свакако успомена на Французе. Док je Лоне био на Рујеву брду, дотле je био завршен 6oi на Клобуку. Он je на том брду чуо руске трубе које су давале знак за предају. Ражљућен, сигурно ради неизвршења заједничког опеоациског плана, кренуо je Лоне према Клобуку. Незадовол>ан са изроћењем операпија, он продужује уз Космаш и избија на Вилусе. По повратку, би замољен да извпне за овакво извођење операцијског плана. Лоне 39 �прима заробљене Русе и са заробљеним топовима одлази у Дубровник. Очевидно je да je било тешко нередовну турску војску подвести под јачу дисциптину и тим осигурати заједничку сарадњу са модерном војском, каква je била француска. Нар-одна традиција, пре.ма свему изложеном, разликује се од савремених француских извјештаја који говоре да су и Французи учествовали у борби под Клобуком и ту спасили заробљене Русе. Kao успомена на Русе и данас je у народу позната московска година и московски вакат. Стари људи и данас рачунају веће временске периоде no Москову. Код Клобука се стрме стијене зову Московске плоче, куда je већи дио Руса био натјеран и ту се поломио. Kao успомену на овај знаменити догађај из историје Клобука, поред већ поменутог натписа на стећку у самој тврђави, био je уклесан натпис (тарих) над градском капијом, али je са њом заједно и нестао30). Корјенићи и Клобук у XIX вијеку Важнијих и знаменитијих догађаја нема у првој половици ХЈХ вијека. Корјепићи су припадали под Требињеж имали су знатна утицаја у погоаничним сукобима с Ц рн^орцима ради Грахова. Али-паша Ризванбеговић je водио рачуна о клобучкој тврђави, na iv je ји поправљао. Њ егов чувени каваз-баша, Ибрахим-ага Пијулија, изводио je те послове нимало^обазриво. Корјенићи су и у овом времену давали знаменитих и воиједних људи. Тако je, на примјер, Убејдулах-ага Шеховић био главни опу^омоћеник Али-паше Ризванбеговића. приликом склапања Цетињског мира 1838 г. Послије погибије Али-пашине, 1851 г., у погоаничнр области долави турска редовна војскааекер. Тако je турска оедовна војска поетрпјела гтоаховит пораз на Грахову Смаја 1858), под Ферик-пашом. Te je године. послије граховске битке. био опеједнут Клобук. Копјенићи cv га одбра'10) По народној традицији била je и ранија још једна опсада Клобука. По свој прилици, то je било 1737 г. Тада су се водиле борбе с једне стране из.међу Аустрије и Турске, a с друге стране између Венеције и Турске. Ратови су завршени Београдским миром 1739 г. 1737 г. Ришњани с Млечићима су напали Клобук. Вођа Ришљама био je Буровић Иван. Корјенићи су успјешно издржали опсаду. Помоћ им долази из Фоче. Удружени Корјенићи и Фочани крваво су разбили Млечиће и Ришњане у Бијелој Гори. T o се мјесто и данас зове Собља Љут. Интересантно je рачунање у већим временским интервалима. Тако су стари Корјенићи рачунали no већим догађајима: Од Млечића до Москова 70 година (1737— 1807), од Москова до Шваба 70 година (1807— 1878). ншш уз помоћ турских нередовних трупа, Арнаута. Te године послије тачно утврђених граница измећу Турске и Црне Горе, ловукли су се муслимани из питомог Нудола. Од граховеке битке na до оку. пације Х ерцеговин е од стране Аустроугарске, у Клобуку се налазио један одред турског аскера. Аскер се повукао уочи окупациЈе, na су тврђаву опет чували Корјенићи. Beh je и у нашој историској науци утврђено да Су највреднији и најбјешњи херцеговачки муслимани 'били баш Корјенићи. Они су се нарочито истакли у времену пропадања турске државе, за доба херцеговачких устанака и аустроугарске окупације Послије пада Никшића, 1877 г., Корјенићи се мијешају с'Никшићанима и у Мостару чине, заједнички, испаде. За кратког Хамзићева царства v Мостару, Корјенићи су били елеменат анархије. Учестовали су у убиству важнијих турских функционера и мостарског муфтије Карабега уочи уласка генерала Јовановића у Мостар. Корјенићки муслимани узимају најактивније учешћа у борби с Аустроугареком. Повезани мећусобно, под воћством бимбаше Адемаге Зукова Шеховића, Корјенићи су давали јуначки отпор окупатору и правили бравуре каквих je било мало у овом mvthom времену. У одбранш Пљешивца, с храбрим Ризванбеговићима, узимају видна учешћа, a код Жегуље дају, под воћством Адемаге Зукова Шеховића, највиднији доказ CBior јунаштва. Готово читава аустриска компанија страдала je v cvкобу на Жегуљи. али je и највиђенији Корјенић, Адемага Шеховић погинуо. Послије ових крвавих догаћаја, Корјенићи се повлаче према Требињу и v Горичком Пољу, k p a ј Требиња, 15-1Х-1878 г., дају опет доказа свог јунаштва и витештва. И ту cv разбили и готово уништили једну цијелу компанију. Послије тога повлаче се у свој ужи крај, Корјениће, сматрајући да ће моћи да дадну посљедњи отпор у утврђеном Клобуку. Окупљени v утврђеном Клобуку, Корјенићи су покушали и посљедњи отпор. Опсада je трајала 12 дзна, a no аустриским извјештајима. притшеме ?г напад на Клобук почеле су 20 септембра. a Клобук je пао 28 септембра, послије крваве одбране. За то je требало кренути у акцију 3 бригаде31). (Свршиће се) Хамдија КапиџиН *') ^г. М. Mamdlc. Povijest okupacije Bosne 9 Hercego­ vine, Zagreb 1910, стр. 70—72. Га/ретова г о д и ш њ а забава одрж аЋе се у суботу, б марта о. г., уН ар. П озориш гу У лазиице за опу 40 заб аву п р о д а ју се у Г а јр е т о и о ј к а н ц е л а р и ји �У че м у / е н а р о ч и т и значаЈ гр ађ ан ски х пж ола Питање грађажжих ш ш а за нашу јавност још увијек je нерашчишћено питање, иако je оно код нас — стицајем прилика — постало питање о којем се често расправља. У другим културним државама то je гситање већ рашчишћено како са гледишта просвјете тако и са гледишта друштвених потреба, и ушло je у нормалан развитак. Код нас још увијек нема довољн-о разумијевања за ову врсту школа. Нарочито га нема у неким нашим покрајинама. Не само то, него грађанока школа се често и потцјењује, нарочито у упоређењу са другим нашим средњим школама, односно нижим средњим школама, н. пр., са гимназијама. Наравно да je то' неоправдано. Због тога што je наша јавноот необавијештена, a, поготово ако je погрешно обавијештена, трпи наша заједничка ствар, трпи наш прнвредни, a у вези с тим и културно-просвјетни напредак. Ja имам намјеру да овдје укажем на значај грађанских школа код нас данас и сутра, с нарочитим обзиром на данашње прилике и на наше економско, културно-просвјетно и соцИјално стање у скорој будућности. М« смо земља која има досга рудног блага и на томе би нам многе нације могле позавидјети. Простором који заузимамс* и- згодннм географским смјештајем ми, може се рећи, данас играмо важну улогу на међународном тржишту. Ми смо важан чинилац и као произвађач и као понуђач. У новије вријеме ова привредна улога Југославије све je јача и знатнија. »Потребе народног иметка налажу већи индустријски замах са сврхом што веће независности од других земаља.« Околности у којима се налазимо — за разлику од оних прије Свјетског рата — траже од нао да се тежиште народне просвјете da културно-просвјетног рада пренесе на економско-привредни рад. Тако, дакле, проблем привредно-индустријског, односно економског просвјећивања постаје све важнији и важнији, без обзира да ли he народна привреда бити извођена рационално на основи приватне иницијативе, илк планске — државне привреде (дириговане) као што их имају већ неке државе. За наш привредни развој потребно je у главном: да имамо природног богатства, повољан географски смјештај и згодне саобраћајне везе са свјетским тржиштима, те да имамо становништво коje je привредно просвијећено и које he знати да своја природна блага (земљу, шуму, руднике и стоку) искористи, да их рационално преради. Ми посједујемо све услове, осим овог посљедњег, те ако уважимо ону народну пословицу: »Боље je знати, него имати«, онда можемо рећи да нам много недостаје. Да се организује рационална привреда и да она узнапредује, морају се оспособити народне масе. Мали број појединаца ту не значи ништа. Није доста да ми имамо довољан број сгручњака 'из области технике, медицине, кемије, права, филозофије и других наука. Данашња привреда тражи стручњаке ратаре, воћаре, занатлије, индустријски и банкарски образоване људе итд., јер без стручњака из тих области многобројних ситних радиности привредног карактера нема рационалне привреде. Без њих би се морали задовољити примитивном привредом која не може ни појединцу датн оно што му je потребно, a камоли народној привреди као цјелини. Само зато што се код нас још и данас примитивно изводе пољопривредни радови, ми, иако смо пољопривредна земља, не можемо често ни најудаљенијим нацијама да конкуришемо на најближим трговима. Наша привреда, дакле, оскудијева са стручно образованим пољопривредницима. Тако je исто и са занатима и трговинама (нарочито у унутрашњости), a са индустријским радницима поготово. Уколико, ипак, имамо неку напреднију привреду, то није заслуга домаћих људи, него странаца. Нарочито je наша индустрија овисна од стране- квалификоване радне 'снаге. Присиљени смо запошљавати странцг. Усљед тога све већа незапосленост нашег свијета и сталан одлив надница у иностранство. Усљед искоришћавања нашег рудног блага помоћу -страног капитала и незапослености нашег становништва сиромаше наше привредне јединице, сиромаши наша читава земља. Te лоше појаве нашег привредног живота опомин»у нас и тјерају да што прије и са много воље и заузимања приђемо стварању домаћег кадра привредних стручњака. Свакако да he наш човјек у своме раду имати пред очима не само лични, него и заЈеднички интерес и вршиће по.сао са доста љубави, савјести и самопрегарања. Од странаца се то не може нити захтијевати, нити очекивати. Мора ее, дакле, најозбиљније прићи раду у томе правцу са цил>ем да нашу привреду подигнемо » поспјешимо њен развој, тако да достигнемо напредне европскг народе, да се изравнамо с њиховим привредама и да међу њима заузмемо достојно мјесто. To можемо учинити ако образујемо народне масе. A како то да учинимо? Како да оспособимо наш подмладак у правцу стручног образовања за разне гране наше привреде? Наравно да je то најлакше и најуспјешније путем школа. A путем којих школа? Да ли су за то достатне основне школе? Гимназије и стручне школе? Да видимо: Основна школа не даје нити потребно опште, нити стручно образовање за разнолике савргмене привредне послове. Осим тога, ученик основну школу завршава обично у једанаестој години живота и, ако тада стуш* у праксу одабраног позива, он у тој својој првој младости није толико1 тјелесно јак, да издржи сву тежину гтосла који га чека, нити je толико духовно развијен да схвати тај рад, који je често претежак и замршен. Дијете се под таквим околонстима неће правилно развијати. Њему још треба дјечјег забавл>ања » оно неће моћи озбиљно схватити замашност учења свога практичног рада и усавршавања. Дијете се у тим годинама не смије преоптеретити непрестаним тјелесним или духовним радовима, јер би закржљало. Оно још треба духовне свјежине, слободе, физичког одмора и гимнастицирања. Дужност да мар- ______ _____________ _____ 41 �љиво прати рад у школи, без присиљавања, страха и тираније неће сметати ништа његовом развоју, него напротив помоћи ће му. A када ое ојача тјелесно и умно, тамо око петнаесте године, онда нека ступа у праксу. Тада ће je сасвим другачије схватити и вршити, него ш онда у једанаестој години. У гимназијама наш подмладак стиче опште образовање као основу за даљн»е школовање на универзитетима и усавршавање у областима појединих наука. За такво дугогодишње школовање већина нашег свијета нема могућности. A и кад успије да се •ишколује, шта ће када заврши, када не може да добије запослење? (Свак хоће да буде државни, или самоуправни чиновник, иако су и ови редови већ скоро пролетаризовани.) Није могуће, дакле, да се свак посвети нскључиво науци. За оспособљење у разноликим гранама при>вреде недостају нам стручне школг. Трговачке академије и технике су средње школе које примају ученике са четири разреда гимназије и положеним нижим течајним испитом. И за ове школе већнна наших свршених ђака ооновних школа нема могућности да их похађа, јер и оне траже дугачко школовање, a и претходно школовање у гимназијама. Осим ових постоји код нас још мален број чисто пољопривредних и чнсто занатских школа, које ни приближно нисусу дтању да задовоље потребе наше пољопривреде и нашег занатства. Рекли смо да прве (тј, основне) школе не дају ни издалека потребно знање за живот и праксу. Друге дају опште образовање и не оспособљавају за живот. Tpehe су за економски слабије стојећи свијет (a тога свијета je већина) због вишегодишњег школовања неприступачне. Указује се потреба једне школе која ће просвјећивати омладину у добу од једанаесте до петнаесте године, која ће опште образовање стечено у основној школи> увећати до оне мјере која je потребна сваком члану нашег друштва, обзиром на културни »ниво« времена у којем живи и — напокон — која he ту омладину стручно спремити. Такве школе, које нису ни основне, ни гимназије, ни средње стручне школе, треба да омогуће школовање оних многобројних генерација свршених ђака основних школа, које из било којих разлога не намјеравају да се у каснијем животу посвете науци, или чиновничком позиву у државним, бановинским, општинским, или којим другим службама, него желе да живот проведу у практичнопривредним радиностима на пољу привреде, заната, индустрије, трговине и банкарства. Te генерације у тој школи треба да допуне своје опште образовање започето у основној школи и да се припреме за практично-стручни рад у будућем звању. A такву школу ми баш имамо — као продукт новог времена. To je грађанска школа. По своме рангу она je нижа средња школа, a у поређењу са нижом гимназијом, она je на истој висини, шта више, она посједује извјесна преимућства, али о томе немам намјеру овдје да пишем. Хтио бих да нагласим да je данас најбржи пут, и једино подесан пут за привредно просвјећивање наших народних маса, паметна и добро оргачизована настава кроз школе, и то кроз грађанске школе. Истина, ми имамо и стручне школе, na 5и се њихов број могао умножити рећи he неко — да се омогући приступ у н,их и сиромашнијем свиt TV Али отварање таквих школа у свакој варошици, или селу немогуће je, jep гражи огр,о,м„е своте новаца. Осим тога, »ихов наставни програм и начин рада није покретан и еластичан да би се могао прилагођавати према разним мјестима и кра јевима. A чим je број таквих школа мали, сиро машнијем свијету није омогућено школовање. Гра ћанска школа једино je подесна за привредно обра зовање ширих слојева. Она je с том једином сврхом и основана. Њу je та потреба тражила не само код нас, него и у другим културним државама. Hama грађанска школа прошла je и неке своје рсзвојне фазе. Данас она није в ти е у почегном стадију, него у снажном замаху ка нормалном развоју. Покретна je и доста еластична, те се прилагођава приликама. У том погледу смо много научили од Француза, који имају најеластичнију грађанску школу. Ми данас имамо три типа грађанских школа: пољопривредни, трговачки и занатскоиндустријски. Пољопривредни тип превладава на селу, a остала два у граду. Иако наше грађанске школе постоје релативно кратко вријеме, њихов благотворан рад се већ осјећа. Нарочито се тај рад осјећа у крајевима који су прије 1918 године били под Аустро-Угарском, гдје су такве и сличне школе почеле радом још прије 50 година. У осталим крајевима нашим, гдје се je лила крв за Слободу и Јединство наше, ове школе су почеле тек послије Свјетског рата. Иза Свјетског рата интерес за ове школе расте, иако не у свима крајевима подједнако. Ипак морамо признати, да, у упоређењу са осталим културним народима у Европи, у том погледу заостајемо. Утјешно je то, што се примјећује разумијевање и рад мјеродавних, који у најновије вријеме убрзано раде на унапређењу свих фактора за процват наше привреде. Данас грађанска школа није више »лоша копија« ниже гимназије, или некакав »сурогат« — како се je некад рекло^него je то веома модерна и веома корисна установа. Корисне посљедице оваквог рада на уређењу грађанске школе и унапређењу народне привреде даду се предвидјети. Једна од тнх je измјена у саставу друштва: развијају се и јачају привредни сталежи. И то наши домаћи привредни сталежи, a не страни, који су досада, (a још и сада) с наших леђа живјели и богатилн се. Помоћу грађаноких школа имаћемо своје просвијећене и способне занатлије, трговце, своје индустријске и банкарске стручњаке — дакле, ове школе извршиће и један важан национални задатак: национализирање свих грана прирведе, нарочито градске привреде. He могу a да нарочито не нагласим социјални задатак ових школа. Данашње прилике су јако тешке. Дипломирани филозоф, или дипломирани правник, н. пр., na не може да нађе запослење. Онај са правом не може ни званичник да буде. Докторске титуле данас не доносе обавезно завидне положаје у друштву често пута оне ништа не помогну. (To су, разумије се, жалосне чињенице!) Данас je доста оних који су факултетски наображени, na немају занимања. A шта je тек са оним који не могу нити гимназије да заврше, него прекину школовање? Они редовно нису ни зашта. Нису добили �спрему за живот, a нису довршили своје науке. Па •и да су довршили и своје родитеље коштали и »црно иза ноката«, опет можда иду у »интелектуални пролетаријат«, због »хиперпродукције интелигенције« — како се то обично каже. Ово треба да je озбиљна опомена свима нама! Ha једној страни »хиперпродукција интелигенције« и »интелектуални пролетаријат«, a на другој потреба за стручно образованим и квалификованим »средњим сталежом«. Ta друштена неуравнотеженост мора се уједначити у интересу нашег друштва, у интересу наше државне заједнице. A ту баш задаћу имају грађанске школе. Када би ми чинили како je чинила наша најпросвјећенија славенска држава, бивша Чехословачка, када би ми слали 25% од Ha­ rne 'Овеколике омладине у стручме школе, a 5% у гимназије — као што je код нас обратно — онда би ми за кратисо вријеме имали просвијећен и способан наш »средњи сталеж«, који je »кичма државе«, имали би сасвим другачије уређено друштво у којему би сваки члан заузео своје право мјесто и у којему би владала једна складна равнотежа. Сви би чланови били способни за практнчан и бољи социјалан жив-от. Друштво би било уравнотежено у демократско друштво, a то значи да би било онемогућено евентуално лредалеко скретан>е у лијево. E to , to je велика соцнјална важност грађанских школа, коју сам хтио нарочито да нагласим. Грађанока школа no свом задатку je самостална, што значи да je сама собом довољна да ученика оспособи за практичан живот. По својој гтрироди она je завршна школа, за разлику од основне и средње школе, које то нису. Ипак, н>ену везу са осталим стручним школама треба појачати, јер ап•оолвенти грађански* школа имају све услове да буду (у упоређењу за гимназијалцима) код прелаза у техничке, трговачке и друге стручне школе повлашћени, a не подвлашћени. Наравно, да je ово, као и још много других питања унутар организа- ције саме грађанске школе и у вези са грађанском школом, која треба са доста пажње и разумијеван»а постепено рјешавати. Успјех грађанских школа, разумије се, овисан je и од наставног програма, метода оствариван>а тога програма, као и од наставника који тај програм остварују. У то не улазим, него само напомињем да je садашњи наставни програм ових школа доста напредан, a наставниди грађанских школа добијају солидно образовање у Вишим педагошким школама. Тако се каже да Француска и ми имамо данас најспремнији наставнички кадар. Да завршим: Вриједност грађанских школа увидјеле су све европске државе. У Чехословачкој су оне најважнији фактор њеног привредног прогреса. Ту су оне постале права народна потреба. У Мађарској ниједно дијете- не може ее посветити никаквом привредном послу, што претходно неће завршити овакву школу. У малој Бугарској има преко 1300 грађанских школа у којима je омогућено потпуно бесплатно школовање младежи између једанаесте и петнаесте године. Зато, отворимо очи и увидимо да нам je пријеко потребна рационална привреда: рационална трговина, рационално занатство, индустрија и пољопривреда, која ће ојачати привредне јединице, a ове опет нашу државну заједницу. Ојачана државна заједница омогућиће још рационалнију привреду, коja ће одговарати времену у којем живимо и због које ћемо моћи стати на равноправну ногу са привредом осталих културних народа у Европи. Шаљимо дјецу у грађанске школе и оспособимо их за практичан живот! Ha тај начин ћемо извршити један велик друштвени и народни задатак, на тај начин ћемо извршити и највећи задатак према самим себи! Шефик Бешлагић Књижевниии муслимани у нашим сред, школама N a š e ž iv o tn e p r ilik e i d ije te Често се чује приговор с разних страна што се у проучавању наше књижевности у средњим школама не води никако рачуна о оним муслиманима који су писали књижевна дјела на нашем језику. Доиста, у нашим средњим школама се уопште и не спомиње књижевни рад муслимана, као да га никако ннје ни било. Штавише, о том књижевном раду, врло често, не знају ништа ни они који предају историју југословенске књижевности, јер се муслимани књижевници не проучавају ни на уннверзитету. Овим су се питањем заинтересовале и наше вјерске власти, na се je г. Реис-улулема још 2 јула 1938 године обратио једним дописом г. Министру просвјете у Djeca su od uvijek bila nerazumijevana, ostavljena i, do­ nekle, potlačena. Tek Dvadeseti vijek navijestio je nov oslobo­ dilački rat: bez krvi, blagi rat za d j e č j e o s l o b o đ e n j e . U centru raznih životnih pitanja i kulturnih problema u svijetu, uzelo je dostojno mjesto i d j e č j e p i t a n j e . Izbiše nove lozinke: »XX-ti je vijek, vijek dječji« — »dajmo djetetu njegovo pravo« — »pustimo dijete da bude svoje: dijete i samo dijete« — »na djeci ostavljamo našu budućnost, civiliza­ ciju, pobrinimo se, da ih za to pripravljamo« i t. d. I dječje pitanje dobi svoje zasluženo mjesto u rješavanju kulturnih problema. Dječje je pitanje složeno iz više različitih problema. Da se stvarno riješe, treba ih temeljito proučiti. U porodici je dječje rođeno ognjište. Tu dijete provodi prvo doba života, pa ga tu najprije treba i upoznati. Zatim dolazi na red škola i njen sistematski odgoj, a onda tek, kao treći faktor, društvo, sredina. �Mi ćemo, dakle, ovdlje iznijeti način života našega čovjeka, specijalno Muslimana u svim prilikama koje posredno ili ne­ posredno zasijecaju i utiču na život dječji. Jedino će se ovako moći pravilno đ'a shvati dječje pitanje i u nas, pa da se može temeljito rješavati. PRIROD N I USLOVI U D O M O V IN I Jugoslavija je po svojoj prirodi najvećim dijelom povoljna za život čovjeka. Ona se nalazi na južnoj strani sjevernog umje­ renog pojasa između 40° 51,5’ i 46" 52, 7’ sjev. širine. D obro je izložena sunčanom zračenju. II njoj ima dosta pogodne zemlje za obrađivanje i rašćenje bilja. Sume ima dosta iako se razumno ne iskorišćuje i ne štedi. Pitke vode ima dosta, osim u nekoj golijeti i kršu. Jugoslavija je bogata rudom, ljekovitim kiselja­ cima i banjama. Zemlja naša, dakle, pruža sve uslove za život. NASELJENOST I ZA N IM A N JE Kako smo mi naseljeni u našoj domovini po banovinama, najbolje će nam pretstaviti službena statistika iz god. 1931:' Muslimana ima u Dravskoj banovini 927 Drinskoj » ЗД6.469 » Dunavskoj 2.660 » Moravskoj 58.802 » Primorskoj 69.360 » Savskoj 3.823 Vardarskoj » 499.362 » Vrbaskoj 250.265 » Zetskoj 315.677 Beogradu 3.821 » Ukupno 1,561.166 Dakle, odi ukupnog broja stanovništva u Jugoslaviji (danas preko 15 mil.), Muslimana ima nešto preko milijun i po. a) G r a d . — Muslimani su većinom naseljeni u grado­ vima. Bave se zanatstvom, trgovinom i, jedan ne baš znatan broj, svima drugim privatnim i državnim poslovima. Danas ima znatan broj nezaposlenih muslimana, građana. Zanati opadaju a neki su posve iščezli, koje su baš naši muslimani nekad s ljubavlju i naročitim darom njegovali. Mnogi nezapo­ sleni za grubi, fizički rad, uslijed poodmakle dobi života ili slabosti. Naročito se zadovoljstvo ispoljava kod takvih radnika, koji dobiju makar i najskromniju općinsku, banovinsku ili državnu službu. Srazmjemo, prema svome procentu, po broju stanovništva, nisu muslimani još dovoljno zaposleni u državnoj službi. Velik je broj muslimana po gradovima koji pripadaju t. zv. n i ž e m u s t a l e ž u ! Ovi oskudlno žive i začudo, vrlo strpljivo prema svojoj sudbini. Zaista je teško promatrati na­ šega čovjeka, kojemu se njegov stari zanat izgubio ili još k tome, uslijed ukidanja čiflučkog prava ostao bez grunta, pa nakon toliko godina prilična života, danas, ili mijenja zanat, ili moljaka koju službicu. I srećan je, ako gdje nađe teške zarade da se »ne prebija od nemila, do nedraga«, jer vrlo- je teže moljakati pomoć onome, ko se nije naučio. Naša je zemlja u industrijalizaciji tek u začetku, a baš r a z v i t a k i n d u s t r i j e donosi narodu i državi veliku korist. Industrijalizacijom riješio bi se problem nezaposlenosti uopće. U koliko su muslimani, a naročito muslimanke, zapo­ sleni u privatnoj industriji, tu su nadnice minimalne gdje se naše ženskinje eksploatiše do nevjerovatne krajnosti. Mi to nekad i opažamo, ali koja korist, kad im ne umijemo ili ne možemo dati bolju, pravedniju zaradu. Najgore je onima koji su fizički iscrpljeni. Mnogome ne da ponos da prosi, pa stoički коме je тражио да ce у наставни план VI и VII разр. сред. школа унесу старији муслимански писци који су писали своја дјела српскохрватским језиком, a арапским словима, као: Мухамед Хеваји Ускуфи, Каимија, Илхамија и др. Г. Министар просвјете je одговорио да je о томе извијестио г. Претсједника Главног просвјетног савјета и замолио га да Савјет поведе о томе рачуна при претресању наставних програма.1) Данас je прилично познат књижевни рад босанско-херцеговачких муслимана, али кад год je ријеч о томе да су муслимани написали бројна дјела, врло често и веће књижевне вриједности, да je међу књижевницима муслиманима било и велнких талената који би чинили част свакој књижевности, скоро увијек ce наглашава да тај рад припада туђим књижевностима, арапској и турској. О муслиманима, нарочито оним старијим, који су писали нашим језиком, зна ce врло мало и то тек од новијег времена. Истина je, да главни и много већи дио књижевног рада бос.-херц. муслимана не спада у нашу књижевност. О тим књижевни.м трудбеницима постоје данас двије опсежне и добре радње: Дра Сафветбега Башагића »Бошњаци и Херцеговци у исламској књнжевности«, Сарајево, 1912) и Мехмеда Ханџића »Рад б. х. муслимана на књижевном пољу«, Сарајево, 1933). Књижевни рад ових наших људи не долази у обзир код проучавања књижевности у нашим средњим школама. Доскора ce вјеровало да су ce у Босни бавили књнжевним радом само немуслимани, a кад ce открило, у новије доба, да постоји прилично обимна књижевна радња муслимана на нашем језику и арапским словима, да je она no постанку стара колико и фрањевачка, да има своју литерарно-историску и општу књижевну вриједност — то je било толико важно, толико интересантно откриће. Један од првих писаца муслимана, Мухамед Хеваји Ускуфи, je већ у првој половини XVII вијека изразио мисао о народном јединству браће разних вјера какву прије њега, a дуго ни послије, није изрекао нико. Поред тога, у оно вријеме вјерских борби и трвења у Босни, Хеваји на неколико мјеста у свом књижевном дјелу позива, да ce престане са борбама и свађама и да ce једнокрвна 6paha приближе и уједине у љубави без обзира на вЈерске разлике. To би било довољно да о овакво.м писцу поведу рачуна и народи са много богатијом књижевношћу од наше, a да и не помињемо његов први »босанскотурски« рјечник, други рјечник нашег je­ sm o no времену постанка. Поред Хеваије ту су и други писци, значајни no својим књижевним радовима и начину рада, као *) Види Гласник ИВЗ, год. VI бр. 9. �револуционарни пјесник Шејх Сејјид. Илхамија, који je своје назоре платио 1822 године животом, и исто тако карактеристична фигура нашег босанског рационалисте Омер еф. Хуме, чије су напредне просвјетитељске идеје остале актуелне, ако хоћете, и до данас. — Поменусно само писце предокупационог периода, илустрације ради, јер je рад и значај новијих књижевника муслимана прилично познат. Међутим, ми данас немамо, нажалост, ниједне синтетичне радње у којој би научно и подробно био приказан књижевни рад муслимана на српскохрватском језику. ГТа и оно што je написано о томе, не може нас задовољити, тим прије што баш најисцрпније и најобјективније радове нису писали наши људи и не нашим језиком. Тако, на примјер, једино дјело које обухвата цјелокупну књижевну радњу муслимана на нашем језику, и оних до окупације као и новијих, написао je Нијемац Др. Максимилијан Браун2). Исто тако до сада н£Јбол*у радњу о Потур-шахрдији, првом . босанско-турском рјечнику и^једном од првих рјечника нашег језика уопште, написао je Ото Блау, некадањи пруски конзул у Сарајеву.8) Године 1912 издао je бивши Балкански институт дјело: »Serbo-kroatische Dichtungen bosnischenMoslims aus dem XVII., XVIII. und XIX Jahrhundert«, што су га саставили Шејх Сејфудин Кемура и Др. Владимир Ћоровић. ДЈело садржи највећи дио пјесама почев од Хеваије (половина XVII вијека) до окупације. Премда у дјело није унесен цио пјеснички рад књижевника муслимана предокупационе периоде, премда материјал није сасвим критички издат, дјело je до данас најбољи приказ пјесничког рада муслимана старијег периода. Нажалост, предговор дјелу, научан и објективан, на њемачком je језику. Додуше, о књижевном раду муслимана на српскохрватском језику, писали су и муслимани, нарочито у новије вријеме. Неки од њих написали су неколико лијепих прилога о овом предмету. Само су сви ти радови разасути no разним нашим листовима, a поред тога писани су пригодно: поводом јубилеја или смрти књижевника или уз неку годишњицу и сл. Због тога, ови радови, иако значајни и потребни, у тежњи да покажу да су и муслимани дјеловали на књижевном пољу и дали вриједне прилоге нашој књижевности, имају често похвалан тон и не одређују мјесто и ранг писца у 2) Die Anfange der Europaisierung in der Literatur der mosliniischen Slaven in Bosnien und Hercegovina, Leipzig 1934 3) Ta ce радн>а налази у Блауову дјелу: Bosnisch-tiirkische Sprachdenkmaler, Leipzig 1866 zlopate, boluju i umiru. Jedan dio zaborave na obraz, jer glad očiju nema, pa jednostavno pružaju ruke za milostinju, stidno, i nisu nametljivi. Međutim, po našim gradovima i varošicama, danas se svaki dan sve više i više na ulici pojavljuju i takvi prosjaci, koji su prosjačenje uzeli kao kakvu profesiju. Prosto su to ’ bes­ kućnici, pa ili su bogalji ili zdravi i sposobni za rad, na svakom kraju pružaju ruku i dosadno moljakaju milostinju. Takvih je u. većini najviše doseljeno iz sela u grad. Došli su jadnici, da još više pojačaju gradsku bijedu. Lijepe su pojava nekoja h u m a n a d r u š t v a . Ta se osnivaju samo u nekim većim gradovima sa ciljem d:a pomažu sirotinju. Ta se pomoć sastoji iz neke mjesečne pripomoći, rijetko dnevne u naravi, gdje na jednu siromašnu porodicu otpada negdje najviše do 60 din., a negdje tek malo više. Ova su humana društva, naime, vrlo slabo pomognuta baš od onih, koji su najmoćniji i naj­ više dužni da od svog bogatstva daju jedan ozbiliniji dio za siromašne. Time više, što je to imućnim muslimanima vjerska dužnost, keju su nekad naši pređi objeručke izvršavali. Sama državna uprava, kroz prošlih 20 godina, malo je učini’a na so­ cijalnom popravljanju ovih teških prilika. Tek od god;. 1938 počeše se provađati u M i n i s t a r s t v u s o c i j a l n e p o ­ l i t i k e značajne sociialne reforme, kojima je krajnja svrha da se pomaganjem malog čovjeka i radnog svijeta dođe do socijalne pravde i socijalnog reda u društvu i državi. Izvođenjem ovakvog programa ministarstva socijalne po­ litike i narodnog zdravlja, jedino će se početi radikalno liječiti ove narodne rane. b) S e l o . — Jugoslavija je poglavito seljačka zem'ja. Od ukupnog broja stanovništva u selima živi 72,46% našega naroda uopće, dakle od svake stotine stanonvika ima 72 seljaka, od toga musHmana-seljaka ima 27.34%. Muslimana seljaka ima oko 3% koji imaju preko 30 hektara zemlje, do 2/3 porodica posjeduju manje od 3 hektara. Zemlja se obrađuje posve primitivno- Mnogi seljak, obra­ đujući svoju zemlju na starinski način, zadovoljan je ako u jesen dobije na harmanu od 1 kg usjeva, obično 3—5 kg žita. I ostali su seoski poslovi neracionalni. Stoka se dlrži, ali tek da je ima na broju, dok se gaji i iskorišćuje posve slabo. Selja­ čki su mliječni proizvodi posve prosti, pa su zato na pijaci jef­ tini. Mnogi seljak već početkom zime i sam oskudijeva smokom. Žito počne rano da kupuje, najviše kukuruz, a mnogi u proljeće nema ni usjeva. O d povrća se gaje samo 3—4 vrste (kupus, krompir, grah i luk), dok naš seljak uopće ne zna za drugo povrće (grašak, paradajz, salatu, papriku, spanać). Naš seljak voli voće, zato rado sadi voćke, ali ih nerazumno gaji. Što od voća debije bolje vrste sve iznese na pijacu, jedva čekajući da dođe do novaca. Najviše oskudijevaju brdska sela i pasivni krajevi. U poljskim i planinskim selima narod bolje živi. Seljaka ima vrlo malo, ili pak nemaju nikako svoje vlastite zemlje. Ovakvi su većinom nadničari. Ljeti nadničare po 4—5 mjeseci u selu, pre­ žive ljeto lijepo, a ostalo vrijeme godine zlopate. Takvi u jesen manje, ostavljaju majčicu-zemlju, da se tobože u gradu, lakše ostavljaju selo, idu u pečalbu, i tako zamrze svoje seljačko zaniishranjuje. Muslimani-seljaci žive u nekim selima sami za se, a najčešće u komšiluku sa seljacima pravoslavnim i k tolicirm. Žive zajedno u ljubavi, zajedno se pomažu (pozajmice, moba), a zajedno snose i svoje često puta teške prilike. Divno se među sobom paze i svojom komšijskom pažnjom mogli bi 1ao primjer poslužiti građanima. O z a d r u g a r s t v u među seljacima muslimanima još nema govora. Tome je kriva poglavito kruta neprosvjećenost. O d strane državne uprave, naročito od Ministarstva poljopri­ vrede kroz prošlih 20 godina, naš je seljak primao vrlo malu pomoć. Na poljoprivredno prosvjećivanje vrlo se slabo pazi. �Uzorne poljoprivredne stanice, poljoprivredne niže i više škole, daleko su još udaljene od seljaka muslimana. Ono što seljak dobiva štampano u letcima preko sreskih ekonoma, vrlo je mala pomoć, zapravo među nepismenim, nikakva. Što je najteže, iz godine u godinu, opaža se višak seoskog stanovništva. Jedan je važan problem šta će se učiniti s tim viškom. Industrije je malo da se zaposli. Zbog nestašice domaće industrije naš se seljak, na pr., teško zamijeni svoju staru ralicu sa modernim plugom, kad sama carina iznosi na jedan plug 400 dinara. Zbog ovakvih prilika kad uporedimo standart na našem selu sa standartom seljaka na zapadu Evrope, naš je standart na vrlo niskom nivou. Ove teške privredne prilike u gradu i selu, dašto, negativno utiču na našu porodicu pa i na d i j e t e . K u ć a i h i g i j e n s k e p r i l i k e . — Najvećim dijelom kuće su u gradu obične potleušice ili na kat. Pravljene su bez plana i većinom unutra neskladno i nehigijenski udešene. N aj­ običnija je soba, porodična soba, pri tlima. Ta je soba više puta jedina za spavanje, sjedenje i jelo. Stropovi su niski, prozori dosta maleni i više puta nisu udešeni za zračenje soba. N a mno­ gim prozorima u muslimanskim kućama stoje »mušepci«. Zimi se sobe rijetko provjetravaju. Kada se soba pomete i rastrijebi, otvore se obično samo vrata ili samo jedan prozor, i to na kratko vrijeme. Pred kućom je ograđena avliia. N a sreću, muslimanka se ljeti najviše bavi u toj avliji. U avliji je većinom kuhinja. Zimi se kuha unutra, na ognjištu ili u sobi gdje u zadnje vrijeme ima i štednjak. Spava se većinom pri tlima. Posteljina se ne iznosi na zračenje, nego se savije i slozi u »dušekluk« ili na sanduk. Gdje se unio krevet posteljina se složi na krevetu i pokrije. Pod se često mete, a zidovi okreče. Obično je pod u sobama zastrt ćilimom ili ponjavom. Čeljad ulaze u sobu bosa, a cipele skidaju u »hajatu«. N a gornjem je katu »čardak«. Ovaj obično služi ljeti za doček gostiju, rijetko i za spavanje čeljadi. U do­ njem katu obično ima vlage. Skoro u svakoj muslimanskoj kući ima makar u jednoj sobici »banjica«. U njoj se uzima »abdest«, a po vjerskoj potrebi i sapire cijelo tijelo. Samo modernije kuće imaju i pravu banju. b) S e 1o. — U selu su kuće većinom brvnare, »pozemljuše«, rijetko zidane od ćerpiča ili od cigle. U krševitim su krajevima zidane od kamena. Sobe su malene, sa malim prozo­ rima »da se sobe mogu bolje i lakše ugrijati«. Prozori se gotovo nikad ne otvaraju, čak su negdje zalijepljeni papirom ili jagnjećijom trbušnom kožicom. U jednoj sobi od 6—8 m2 povr­ šine ili od 12—16 m3 prostora spava cijela porodica. Sobe su u seljaka muslimana većinom popođene i zastrte hasurom, ponja­ vom, pa u imućnijim kućama i ćilimom. A ko je seoska soba na kat, na »čardak«, onda u »čardaku« spavaju čeljad, a dolje je »magaza« ili čak štala. Muslimani seljaci većinom su naseljeni gdje ima v o d e . To zbog vjerskih propisa. U seoskoj kući obično ima dosta gamadi. Neki se čak i ne stide, na primjer, uši, izgovarajući se da »i u cara ima uš«. Postoji, naime, u narodu sujevjerje, da na ljudskom tijelu mora biti uš (vaš). Naša seoska kuća ne upotrebljava sapun. Rublje se pere odnosno pari u lukšiji. Seljački se svijet uopće malo kupa, pa i djeca. Muslimani jedino prema vjerskoj potrebi. D a se unaprijedi higijena kuće u gradu i u selu, postoje inicijativom Ministarstva socijalne politike i narodnog zdravlja, z d r a v s t v e n e z a d r u g e koje naša sela, naročito musli­ manska, još i sad neprestano željno očekuju. Naročito na d i j e t e teško utiču te rđave higijenske prilike naše kuće u gradu i u selu. (Svršiće se). HAMDIJA MULIĆ 46 нашој књижевности, нити дају увијек сигурне књижевне судове. у нашим средњошколским уџбеницима за историју југословенске књижевности скоро да се муслимански писци и не помињу. Колико ми je познато, о старијим нашим књижевницима, оним до окупације, дао je кратак приказ Др. Давид Богдановић у првој књизи свог дјела »Преглед књижевности хрватске и српске«. Приказ je врло сумаран и скоро безначајан, a рађен je према једном чланку Милана Богдановића који je изашао у Српском књижевном гласни.ку, 1912 године, поводом поменуте књиге Кемуре и Ћоровића. Много боље je приказан књижевни рад муслимана у дјелу Др. Драгутина Прохаске: »Преглед савремене хрватско-српске кнњижевности« (Загреб 1921). Овдје су опет поменути само новији књижевници муслимани, na и то више узгредно. Beh и из овог набаченог прегледа може се закључити са каквим тешкоћама мора да рачуна наставник који би хтио да ученике упозна са књижевним радсм муслимана. Овоме ваља додати и то да се према педагошким захтјевима, a и према службеним методским упутствима Министарства просвјете, код проучавања књижевности мора да иде од дјела ка писцу, a шта тек да се ради кад нема дјела, јер или уопште нису штампана или су штампана давно, na их више нема на књижарском тржишту. Да би се успјешно могли обрађизати наши писци у средњим школама, потребно je да уђу у наставни програм, јер се према томе програму и пишу средњошколски уџбеници. Тек тада ће муслимански књижевници ући у средњошколске уџб.енике и моћи ће се проучавати. До тога би ваљало побринути се да се важнија дјела бољих писаца нашнх издају, a радови оних старијих да се скупе, проуче и издају критички. Како би се то извело, посебно je питање у које нећемо овдје залазити. Вјерујемо, уз све то, да ће се ово питање повол>но ријешити, и нећемо на то дуго чекати, јер ми данас имамо људи и спремних и са потребном љубављу, који he оно што je пропуштено да се уради до сада, урадити и на тај начин одужити дуг према нашим људима који су својим радом у много чему задужили несамо муслимане него и цијели наш народ. Hama интелигенција мора бнти обавијештена о својој прошлости, мора ца зна своје заслужне претке, јер само оно што се добро познаје, може се правилно цијенити и вољети. Ахмед Мулахалиловић �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК ДАЉЊИ УПИС УТЕМЕЉАЧА ГАЈРЕТА Чајниче: Ha иницијативу Мјееног одбора Гајрета у Чајничу и препоруку олштинског дјеловође г. Хамше Хаџисмајловића, олштински одбор општине Миљено закључио je да се њихова општина улише за члана утемел>ача друштва Гајрет, са чланарином од 500.— Дин. Општинска управа je положила новац Главном одбору. Теслић: Г. Сејфо Сеферовић, пекар из Теслића, уписао je себе и своју супругу Ханку за чланове утемељаче Гајрета, те ће суму од 1.000.— Дин. уплатити у четири мјесечна оброка. Дервента: Г. Рагиб еф. Тетарић, имам и вакуфски пословођа у Дервенти, уписао je свога сина Хидајета, уч. основне школе, за утемељача Гајрета. Важно je напоменути да je мајка споменутог утемељача Вахида х. била питомица Гајрета у Сарајеву. Након свршених наука била je намјештена као стручна учитељица у Бањој Луци, гдје je радила за Гајрет и сваком се приликом за н> залагала и потпомагала га. По доласку у Дервенту одмах je ступила у ред Гајре- Хидајет Тетарић, ученик III разреда осн. школе тових помагача и радника, тако да се даиас налази у управи Мјесног женског одбора Гајрета. И ако су родитељи споменутог утемељача доста слабог материјалног стања, ипак се види да желе потпомоћи Гајрет и одужити му се колико су у стању. Бихаћ: Код Мјесног одбора Гајрета у Бихаћу уписао се за члана утемељача г. Жарко Козомарић, трговац, уплативши одмах своту о д 500.— Дин. И овим путем нека je свима топла хвала. . ИЗ ГАЈРЕТОВЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ T okom мјесеца јануара 1941 постављени су повјереницима Гајрета 'слиједећа гг.: Д уб: п. Међеђа, срез Рогатица г. Атаулах Хафизовић, деловођа општине. Братунац: г. Ибрахим Сточевић, чииовник општине. Бастаси, ср. Фоча: г. Живко Радовић, учитељ. НОВИ ГАЈРЕТОВИ ОДБОРИ Добошница: Ha иницијативу Мјесног одбора Гајрета у Тузли, одржана je 2 јануара о. г. скупштина Гајрета у Д о- бошници. Скупштини су присутвовали испред Мјесног одбора ГаЈрета у Тузли гг. Салихспахић Мехмед, Незир Ђонлагић и прочелник »Секције за просвећивање села« г Ибрахим Имамовић. Скуптину je отворио повјереник Гајрета г. Хакија Смајлагић, општ. биљежник и дао ријеч г. Ибрахиму Имамовићу који je одржао предавање о Гајрету. Послије предавања изабран je одбор у који су унишла гг.: претсједник Мехмед Омерчић, потпретсједник Мухамед Омерчић, секретар Ибрахим Омерчић, благајник Хакија Смајлагић; чланови: Ибрахим еф. Кадрић, Бећир Зећо, Ахмет Сашковић, Суљо Омерчић и Сафет Пашић, учитељ; Надзорни одбср: Касим еф. Омеровић, Реџеп еф. Фаз.пић и Салихага Хусејновић; Замјеници: Рамо Вехабовић, Назиф Јарчевић и Осман Ковачевић. Горња Тузла: Дана 22 децембра 1940 год. у просторијама Исламске читаонице у Горњој Тузли, одржана je оснивачка скупштина Мјесног одбора Гајрета. Пошто je скупштина изабрала за претсједника скулштине г. X. Мехмедовића Незирагу као и деловођу Шеховића Бећира, те двојкцу верификатора, и то: гг. Демировића Заима и Икинића Јусуфа, претсједник je предложио да се у Горњој Тузли оснује Мјесни одбор Гајрета. Kao изасланици Гајретова одбора из Тузле били су присутни гг. Имамовић, професор, те Салихспахић Мехмед, управник Гајретова интерната у Тузли, као и г. Салихспахић Салко, чиновник из Креке. Пошто je г. Имамовић у подуљем говору образложио сврху и задатак Гајрета и његов циљ, a претсједник скупштине изјавио да се до данас уписало преко 50 чланова у Гајрет, првенствено из Горње Тузле, то скупштина прилази бирању одбора и након краће дискусије бира акламацијом слиједећа лица у одбор: 1,) За лретсједника: Хафиз еф. Карића имама матичара у Горњој Тузли; 2 ) За потпретсједника: Незирагу X. Мехмедовића, трговца из Горње Тузле; 3 ) З а секретара: Сарачевића Абдулаха чиновника Монтанике, Симин Хан; 4) За благајника: X. Мехмедовића Хајрудина улравника поште у Горњој Тузли; 5) За чланове одбора: Сарачевић Хусеина, Мемкшевић X. Дервиша, X. Јусуфовић Мухарема и Ђапу Хусу. За замјенике: Икинић Јусуф, Демировић Заим и X. Абдић Ахмет. У Надзорни одбор бирају се слиједећа лица: 1,) За претсједника: Шеховић Бећир, општински деловођа; 2) За потпресједиика: Муратагић Емин, чиновник Монтанике; 3) Члан: Хајдаревић Мујо економ, те замјеници Абдурахман X. Мехмедовић, ципелар и Хаџиселимовић Мехмед, радник из руднкка Мајевица. Претсједник моли изабране одборнике да своју дужност озбиљно схвате и да на сваком мјесту и у сваком друштву рад Гајрета што више проширују, a нарочито уписивањем што већег броја чланова. Претсједнпк Хафиз Ибрахим еф. Карић закл>учио je скупштину ријечима: Да нам наш рад помоћу великога Аллаха буде хајирли и напредал! Теслић: Повјереник Гајрета г. Зијад Галијашевић упутио je пријатељима Гајрета писма, образложивши им потребу оснивања Мјесног одбора Гајрета у Теслићу и замоливши их да присуствују скупштини, коју je заказао за 5 јануара о. г. у просторијама Ловачког друштва »Борја«. Ha овај апел повјереника одазвала су се и присуствовала 53 пријатеља Гајрета. Скупштину je отворио г. Галијашевић, поздравивши најприје заштитника Гајрета Њ. В. Краља Петра Н. По избору записничара, повјереник Гајрета у кратким потезима изнио je рад друштва Гајрета кроз минулих 38 година, н>егове циљеве и резултате рада. Скупштина je бурно поздравила досадањег повјереника и захвалила му на дугогодишњем раду, a потом je изабрала претсједника скупштине и овјероваче записника. �Изабрани претсједник г. Омербег Феризбеговић, трговац, no заузимању претсједничког мјеста, образложио je чл. 55 и 56 друштвених правнла, no којима треба да се улише кајмање 50 чланова, ради оснивања Мјесног одбора, na пита присутне да ли би желили бити чланови друштва. Одмах се je отлочео упис чланова, тако да се ie на самој скупштини уписало преко 60 чланова, док су се накнадно уписала још 42 члана. a и даље се наставља са уписом. Ha предлог скупштинара једногласно je изабран за претсјендика Мјесног одбора досадањи повјереник г. Зијад Галијашевић. општ. чинов. Надаље су ушли у одбор слиједећа гг.: потпретсједник О.мер Феризбеговић, секретар Д анијал Ајановић, благајник Суљо Галијашевић, његов замјеник Смаил Мејремић; чланови: Никифор Бајић, Хусеин Церић, |ссип Секели, Салко Х озо, Хусеин Галијашевић, Екрем X. Хасановић и М ехмед Одобашић. Замјеници: Хамид Пашић, Решид Сеферовић, Митар Трифковић, Д едо Ђонлагић и Мухарем Робовић. Надзорни одбор: Исмет Капетановић, Алојз Цоља и Суљо Арифагић. Замјеннцп: Теуфик Галијашевић, Сејфо Сеферовић и Мехмед Бајрактаревић. Док се вишегодишњи рад Гајретових раденика у Бијељини углавном састојао у прикупл>аљу материјалних средстава, од почетка 1939 год. почело се мислити и на остале циљеве, које Гајрет поставл>а својим раденицима. Рад на Гајретовој акцији je тежак и тражи пуне људе. Раније се у том оскудијевало. Али — хвала Богу — и т у смо направили велики скок у напретку и ставили na чело Гајретових раденика у Бијељини л>уде, који могу и хоће да раде и поднесу жртве за опште добро свију нас. ГАЈРЕТОВ ПРОСВЈЕТНИ РАД У БОС. НОВОМ Повјереништво Гајрета у Бос. Новом покренуло je корепетицнју и инструкцију за слабије ученике, a у овај корепетиториј имају приступ сви ученици без разлике вјере. Подучавање се врши у мектебским просторијама почевши од божкћних ферија, a трајаће све д о конца школске године. Ову акцију повјереништва обилно je помогао г. Др. Салих Џинић, ветеринар, као и Џемал Даутћехајић, сврш. агроном. Инструкције су држали -л неки бољи ђаци, али су најглавнији гг. Др. Џинић, Џ. Даутћехајић-Авдагић и Халида Ибрахимбеговнћ. стручна учитељиц^. . Надал>е je повјереииштво организовалс аналфабетски течај на Унијама — Бос. Нови, који похађају 30 муслиманки као и једна католкиња. Овај течај подучава повјереник Гајрета г. Мухарем Абдихоџић, док ћ е други течај организовати у Прекорању — Бос. Н ови' који he држати уематски имам г. Абдул-Кадир Кадцћ. Главни одбор и повјереништво у Бос. Новом и овим путем најтоплије захваљују свима онима, који га помогоше у овом раду. УСПЈЕШАН РА Д МЈЕСНОГ ОДБОРА ГАЈРЕТА У БИЈЕЉИНИ Kao и сва мјеста у Босни и Херцеговини и Бијељика je гајила Гајретове идеје, радила и придонијела свој обол за ову нашу најважнију кутурно-лросвјетну установу. С вре.мена на вријеме доприносила je и рекордне материјалне приходе Гајретовој централи, na je и лијеп број данашње интелигенције, која je прошла кроз Гајретове интернате, свијетао примјер захвалности на томе раду. 48 Претсједник Гајрета у Бијељини г. Насим Шаћирагић са најмлађим Гајретовим сарадницима Зумретом Пашић и Ахметом X. Османовићем Године 1935 на чело Гајретових раденика у Бијељини долази агилни, несебични Гајретов раденик г. Назим Шаћирагић, виши порески инспектор — шеф пореске управе у Бијељини. Поред њега вриједни je и пожртвовии радепик г. Рагиб Бурина, лрофесор овдашње гимназије и г. Муратбег Пашић, претсједник градске општине. Ови наши прваци као освједочени радепици на општем друштвеном добру, окупише и друге за посао спремне и вољне л>уде и поведоше акцију, да Гајретов одбор буде центар свих корисних радова, на првом мјесту међу муслиманима у Бијељиии, a исто тако и у сарадњи са осталом браћом суграђанима. Њихова жел»а се остварује и оствариће се, јер нам то досадашњи успјех у раду гарантује. Њихов несебични пожртвовни рад средина je правилно схватила и оцијенила и сада их са захвалношћу на сваком кораку и у свакој акцији свесрдно помаже. Први успјех њиховог рада ie оснивање Гајретове читаоиице. У марту 1939 год. свечано je отворена Гајретова читаоница, која je одмах у почетку имала око 100 чланова. Сви су се чланови према солственој могућиости утркивали морално као и материјално прилозима за уређење читаонице, да би могла служити на част друштву чије име носи, као и људима који се налазе на водећем мјесту друштва. Благодати читаонице су се осјетиле одмах. Поред удобних и лијепих просторија за састанке и разговоре, чланови читаонице су имали на располагању све наше боље дневие лкстове и одабране часописе. Почело ie одржавање сијела, на којима су члансви са породицама и лријатељима Гајрета могли да проведу угодне часове у разговору, пјесми и забави. Ha сијелима су држана и предавања, од којих нарочито успјешна и корисна предавап.а г. Рагиба Бурине, професора и Алиефендије Алиефендића, имама матичара и нашег вриједног радника. Ha тим састанцима je више пута �утрта суза невољнима прикупљањем прилога. Довољно je било да наш претсједник г. Шаћирагић устане и каже да пеки ђак нема књига, капута, средстава да подигне свједочанство или шегрт средстава за испит, или ма шта друго, na да одмах добије потребне прилоге у намијењену сврху. Нарочито je поздрављена акција Гајретових раденика за оснивање покопног друштва, која je такође потекла из Гајретове читаснице. Данас муслиманско покопно друштво »Рахмет« броји око 1000 чланова, које на задовољство овдашњег сиромашног свијета воде опет Гајретови раденици. Ha концу прве године рада овога друштва на годишњој скупштини одато je признање и пуно повјеренје водећим члановима и изражена жеља да Гајрет продужи своју корисну акцију у раду за опште добро, нарочито ширих маса. Тада je поникла идеја о градњи Гајретова дома у Бијељини. Изгледи су били повол>ни и већ смо гледали у скорој будућности наш лијепи дом и унапред уживали у заједничком раду wa свим пољима за подизање наше средине, али нам то још није пошло за руком. Рад наших првака обећава, да he нам се и та жеља испунити. За непуне двије године рада Гајретова читаоница може да служи за репрезентацшу у Бијељини, a вјероватно би joj завидиле и веће вароши. Просторије су удобне и раскошно уређене. Њезин инвентар no минималинм цијенама вриједи преко 20.000 дкн. Бројно стање члансва je 140, које се сваким даном повећава. Поред наведених радова, Гајретови раденици cv пред Бајрам, a под воћством свога претсједника г. Шаћирагића, прикупили међу муслиманима око 30.000 дин. прилога за зимску помоћ и подијелили овдашњој сцротињи. Ове године je нарочито лијеп успјех постигнут Бајрамеком забавом, која je у моралном и материјалном логледу неочекивано задовл>ила. Поред нашег вриједног претсједника г. Шаћирагића, споменутих и неспоменутих Гајретових раденика, хвалевриједан je рад гослође Бисере Шаћирагић, која сваком приликом, a нарочито око припреме забаве, na и на саму вече забаве, није пожалила труда да својим радом допринесе што боље.м успјеху. i Од млађих помагача предњаче својом пожотвовношћу у раду за Гајрет симпатична госпоћица Зумрета Пашић, ученица IV разр. гимназије, и Ахмет X. Османовић, ученик VI разр. гимназије. Гајретов одбор v Бијел>ини дугује захвалност комаиданту 6 пјеш. пука у Бијел>ини, пуковнику г. Дејану Ђурковићу, Koin са симпатијом прати рад Гајрета, na je и овога пута за Бајрамску забаву уступио Војну музику. Нека je хвала свима нашим раденицима и помагачима. Да их Бог поживи дуго година на дику и поног нашега народа и отаџбине. 0 . М. Г. ПРОСЛАВА 1 МУХАРЕМА У Главатићеву: Иницијативом повјереника Гајрета r. Т1 емала Прохића, први пут у Главатићеву прослављена ie муслиманека Нова година 1 Мухарема. која ie падала 28 iaHvapa 1941 године. За младеж ie приређено сијело v школи, a за одрасле у мектеби-иптидаији. на којем je мјесни имам упознао присутне са значајем 1 Мухарема, a повјереник их je упознао са акцијом Гајретовом на проширењу зааругарске идеје и ochvtkom једне задруге v Главатићев”. Сви су се поисутни једнодушно изјаснили за осниван.е Гајретове набављачке задруге. У Какањ-Добоју: 28 јануапа 1941 године Мјесни одбор Гајрета у Какан>-Добоју одржао ie сијело са поедавањем, посвећеко прослави муслиманске Нове године. Сијело je отворио v 8 сати навечер члан Надзорног одбора Гајрета г. Мустафа Догдибеговић, који се захвалио присутнима на лиieno.M одзиву , чиме указаше пстпору Гајрету и жеговом nacToian v око упознаважа народа о историји Ислама и о значају 1 Мухарема. Публика je са великим интересовањем саслушала излагања предавача. Поред великог броја мушкараца, лредавање je посјетио и велики број жена и дјевојака, тако да je за њих била резервисаиа једна споредна просторија. Ову прилику искористио je секретар Мјесног одбора г. Мустафа Хоџабеговић потпретсјединком г. Фртуном, сакупивши за Гајрет око 300.— Дии. добровољних прилога. И овим путем Мјесни одбор захвал>ује имал»у матичару који je посјетио ову приредбу са угледним лицима из мјеста. По исцрпљеном програму младеж се je забавл>ала до касно у ноћ. У Завидовићу: 28 јануара 1941, 1 дан Мухарема, приредио je Мјесни одбор у Завидовићу академију као прославу Нове 1360 године. Ha ову академију позвани су мјештани муслимани и посјета je била одлична. Академију je отворио кратким говором претсједник Гајрета г. Нуман Османефендић и захвалио се на посјети и изнио потребу чешћег састајања мјесних муслимана ради договора о свима потребама. Веома добро обрађено и пригодно предавање одржао je имам матичар г. Џемал еф. Хулусић о значају Хиџрета и историји Ислама. Затим je изнио све досадашње недаће и разлоге слабог економског стања муслимана и указао на правце којима би муслимаии, удружујући се, требали поћи да би изашли из овога тешког стања. Иза тога одржао je предаваже г. Џемал Сушић, чии. држ. шум. жел>езнице о идеологији Гајрета, његовом оснивању, те о његовом раду и досадањим успјесима на културнопросвјетном пол.у и у свима осталим правцима његова дјеловања. У дискусији су учествовали гг. Инж. Мустафа Мехић и Инж."Галиб Миџић. Закључено je да се овакови састанци приређују најмање једанпут мјесечно. Ha тим састанцима би се претресале све наше потребе. Мјесни одбор Гајрета у Завидовићу основао je и пријавио у задружни регистар Гајретову набављачко-продајну задругу, која ће ових дана отпочети с радом. ГАЈРЕТОВЕ ПРИРЕДБЕ Острожац: Трећи дан Курбан Бајрама. иницијативом претсједника г. Љубовића и секретара г. Кустурице, одржано je Гајретово сијело у мјесној читаоници. За исту приредбу дариван ie слатки и слани бифе, који су од мјесних дјевојака и ханума покупиле гђице Енеса Захировић и Бисера Аликадић. Чист приход износи 500.— Дин. Приликом одржаважа овог сијела даровао je Гајрету прилог у новцу од Дин. 30.— г. Осман Лепара из Лисичића. Главни одбор и овим путем најтоплије захваљује иницијатори.ма ове приредбе, a и свима дароватељима изриче најтоплију захвалност. Јабланица: Ради што бол>ег успјеха. Мјесни одбор Гајрета у Јабланици у заједници са Муслиманском читаоницом из Мостара приредио je на Курбан бајрам забаву, чији je бруто приход кзносио 3.100,— Дин. Дервента: Kao и сваке тако и ове године Мјесни одбори Гајрета у Дервенти одржали су своју бајрамску годишњу забаву 9 јануара 1941 године, тј. други дан Курбан бајрама. Забава je како морално тако и материјално завидно успјела, a чист приход износи 4.520.50 динара. Посјета je била врло велика. Задших година није се осјећало толико интересовање за Гајретову забаву као што je то био случај у овој години. Посјета je била изванренда. Псред осталих запажени су на забави и претставници већине овдашњих културних и просвјетних друштава као и многи гости из Грачанице, Добоја, Тузле, Бос. Брода, Бос. Шамца и других околних мјеста. Наглашује.мо да су нам се врло радо одазвали овдашљи омладикди, муслимани-ке, примившк ее улога за извођеи>е изабраног комада. Бифе су даровали слиједе!|а гг.г Хаџиагић Aro Цакић Васва, X. Абдић Салихагппица. Ибришагић Мустафа, X. Ефендић Махмутага, Хусеџиновић Алија. Тетармћ Вахида, Лалић Незир. Градашчевић Мах.мудбег, Ћишмћ Мухамед. Муфтић Ах.мед, Јусуфбеговић Хусејнбег. X. Хасановић Ајиша. Поробић Мина, Пашић Ахмед, Поробић Муратбег, X. Абдић Ибрахимага, Хорић Сул.о, Градашчевић Ахмед, Алибеговнћ Шаћира, Конџић Ферида, Шерић Халид и Чарџић Рабија. 49 �Бифе у новцу дали су гг.: Бурсаћ Петар, Коркут Ћевсера и X. Хасановић Мухармебеговида. Добровољни прилог даровали су гг.: Садиковић Ахмед, Хусеџиновић Алија и Бурсаћ Петар. Нарочиту захвалност Задруга дугује нашим сестрама муслиманкама које нас и овога пута помогоше ручним радовима и прилозима за томболу. Напосе нека je хвала госпођицама: Ресулбеговић Рази, Колудер Шерифи, Диздаревић Мунири, Сефић Атији, Биједић Санији, Салаховић Т анији, Арсланагић Фатими, Чустовић Аиши, Тичић Сафи, Ђугумовић Хиби и Карамехмедовић Нефизи, које сакупише томболу, те гг. студентима Салаховић Јусу и Зубчевић Хасану. Нарочиту захвалност такође дугујемо г. Омерагић Мехи, који je « а забави отпјевао неколико севдалинки уз пратњу на гитари од стране гг. Хасана Ћатовића и Хаџовића Исмета. ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У КАКАЊ-ДОБОЈУ Мис Гајрет у Дервенти гђица Ениса Лалић Поред улазнице и добровољни прилог дали су гг.: Црљић Лазар, срески начелник Др. Јузбашић и други који не желе да им се имена знаду. За мис Гајрета за 1941 годину изабрана je гђица Лалић Ениса. ЗАБАВА ГАЈРЕТОВЕ ЖЕНСКЕ ЗАДРУГЕ У ТРЕБИЊУ Овогодишња бајрамск^ забава Гајретове женске задруге у Требињу, ма да одрж ана.прд изузетно тешким приликама у којима се налази данас, уСпјела je врло добро како морално тако и материјално. По посјети ове приредбе најбоље се види колико су Гајрет и његово мјезимче Гајретова женска задруга у Требињ у обљубљени у широким иародним слојевима. Забава je одржана други дан Курбан бајрама у просторијама Муслиманског дома. Цијели сат прије почетка програма све улазнице су биле распродане и велики број посјетилаца морао се вратити. М еђу присутним нарочито су запажени делегати Гајрета из Ластве гг. ИЈаћир Салковић и Назиф ТЈеримагић, који нијесу жалили труда, обзиром на удаљеност њиховог мјеста, да овој приредби Гајрета присуствују. Тачно у 8 часова почело je извођење програма. Г. Хамдија Фазлиновић, учитељ, одржао je поздравни говор, истакавши нарочито успјешан рад Задругине Ж енске занатске школе коју свакогодишње похађа око 60 махом сиромашних сеоских и варошких дјевојака, које након изучења заната самостално зарађују кору хљеба, те у данашње тешко доба поколебаних моралних врлина не падају на терет појединцу нити заједници. У свом говору нарочито истиче пажњу према овој установи од стране претсједника Главног одбора Гајрета, г. Др. Авде Хасанбеговића, г. др. Хамдије Карамехмедовића министра и г. Заима Садовића, велеиндустријалца из Париза, који су и почасни чланови задруге. Говор г. Фазлиновића будно je саслушан и аплаузом награђен. Послије г. Фазлиновића, ученица Гајретове женске занатске школе, Карауа Фатима рецитовала je »Савјет очевима« од Др. Сафетбега Башагића. Позоришни дио добро je изведен. Наш најбољи сценски мајстор Б. Нушић уз интерпретацију наших скромних дилетантских снага, успио je својим »Обичним човјеком« да публику држи у веселој заинтересованости цијело вријеме. Сви дилетанти-це госпођице Бурек Бехија, Вилогорац Разија, Салихамиџић Раза, Карамехмедовић Сафура, те господа Караџа Халид, Омерагић Фахро, Рокић Мехмедалија, Садовић Мурат, Садовић Авдо, Ресулбеговић Вахдет и Гел>о Салко, своје улоге су одиграли врло добро. Режију комада имао je г. Садовић М устафа, познати Гајретов радник. 5 0 ___________________________ Мјесни одбор Гајрета и Соколска чета у Какањ-Добоју одржали су заједничку забаву, која je према овдашњим приликама успјела морално и материјално. Поред остале господе забаву je посјетио г. Изет Звиздић, управник овдашње поште, г. Јурјевић Лука, шеф материјал-магацина при овдашњем руднику, Хусагић Мехмед, штајгер у овдашњем руднику. Затим нам je г. Дакић Јово, закупник Рударског дома, послао прилог од 30.— Дин., на чему му се најљепше захваљујемо. Велики пријател> a уједно и секретар овд. Мјесног одбора Гајрета г. Хоуабеговић Мустафа са чланом и пријател>ем Гајрета Јашарспахићем Аганом сакупл>ао je добровољне прилоге. Прилоге су даровали гг.: no 50.— Дин. Догдибеговић М устафа; no 30.— Дии. Дурмић Незир; no 10.— Дин.: Хаџић Мехмед, Данон Исак, Хаџић Т. Салих. Јашарспахић Аган, Ћехајић Хамдо, Хусагић Мехмед и Јашарспахић Т!амил; no 6.— Дин. Гога Аган; no 5.— Дин.: Дурмић Ешреф, Јашарспахић Хасан, Јашарспахић Узејир, Бабагић Мујо, Мистрић Ибрахим, Хаџић Т1амил, Јашарспахић Селим, Харачић Ариф, Обралија Назиф, Трако Ибрахим, Вехаб Дервиш, Неимарлија Енез и Беговац Мурат; no 4 Дин.: Спахић Tiaмил, Гога Мехмед и Стнишић Милан; no 2.— Дин.: Беговац Абдулах, Мехић Селим, Машић Назиф, Бајрактаревић Ш укрија. Татаковић 'Булага, Скелеџија Сулејман, Чишија Салих, Џокић Незир, Вејиспахић Абдулах, Делибашић Рагиб, Тука Муниб, Муртић Хусо, Бећирхоџић Салко, Захировић Ибрахим, Ганибеговић Мустафа, Трако Лутво, Карахоџић Рашид и Карахоџић Хашим. Свима дароваоцима нека je топла хвала. ПРИРЕДБЕ И ДОБРОВОЉНИ ПРИЛОЗИ У ПРОЗОРУ Приликом Курбан бајрама сакупљено je за Гајрет добровољних прилога Дин. 217.— . Осим тога Мјесном одбору Гајрета дали су прилоге слиједећа гг.: Мемић Захир из Гревића Дин. 20.— , Горанчић Мустафа из Ковачева Поља Дин. 10.— и Омановић М устафа Дин. 10.—. Курбанску кожицу даровао je за Гајрет стари Гајретов радник и утемељач г. Шериф Ћатић, трговац. У селу Копчићи пред џамијом сакупљено ie добровољних прилога Дин. 60.— , које je сакупио Мустајбег Кадрић и Салих еф. Хасанбеговић, које су предали Мјесном одбору, на чему им велика хвала. * Заузимањем Хамид еф. Субашића, муалима у Дугама, v корист Гајрета je приређена мала забава, други дан Курбан бајрама, која je успјела изван очекивања у моралном и материјалном погледу. Забава je почела говором о Гајрету, који je одржао Гајретов питомац Салих Субашић, ђак I разр. Учитељске школе. Затим je декламовао Хусеин Субашић, уч. ocu. школе: »Остајте овдје« од Алексе Шантића. У извођењу комада учествовали су Сабитовић Спахо, Субашић Улфета, Субашић Хусеин, Калтак Сафет, Д аутбеговић Џемила, Даутбеговић Челебија, Калтак Сенија, Омановић Рабија, Омановић Фатима, Тртић Хифзо, Мустајбеговић Хајрија и Дервишбеговић Мухамед, све ученици-це основне школе. Ha овој приредби je био приход Дин. 510.— . �Гајрет срдачно захваљује свима, овако лијепом успјеху ове приредбе. који допринесоше Ha Рођендан Њ. В. Краља Петра II, као Гајретов дан, распродато je откупних значака у износу од Дин. 140.— , Koje je распродао г. Чампара Велија уз помоћ г. Хорића ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У БОС. ГРАДИШЦИ Трећи дан Курбан Бајрама, 10 јануара 1941 г., одржана je I аЈретова забава у просторијама Кино сале, која je успЈела, како морално тако и материјално изнад сваког очекивања. Ова забава je најбољи доказ, да je Гајретова идеја дубоко усађена у срцима муслимана, те да je Гајрет продро и У наЈзабитније кутове наших најсиромашнијих слојева. Рад Гајрета у овом мјесту био je готово замро. Има тому више разлога. Један од тих разлога понукао je искрене поборнике Гајретове мисли да се тргну из летаргичног сна и да друштво Гајрет у овом мјесту поведу бољим путем, путем cpehe и напретка нашег елемента. To je довело до избора нове управе која се je од свог избора до данас дала на рад свом снагом и наравно постизавала je успјех за успјехом. Ова Гајретова забава je круна тога успјеха. Она je била манифестација л>убави према Гајрету и jačan доказ да je Газрет вол>ен од свих муслимана и поштован од суграђана и других вјера, који су то и овом приликом отворено доказали. Beh у 8 сати cffa мјеста била су разграбљена и одборници су имали велику бригу шта да раде са масом која непрестано придолази. Тачно $i 9 сати секретар г. Реџић поздравио je госте кратким говором, у коме je укратко изложио историјат Гајрета. У сво.м говору нарочито je истакао да je Гајрет мјерило нашег културног и националног живота, те према томе .свјестан своје улоге, Гајрет са тог пута неће скренути, нити поклекнути ни пред каквим препрекама, него ће и даље радити и служити првенствено муслиманским интересима, a служећи тим нитересима служи у исто вријеме и интересцма целине. После je Назика Делић, ученица основне школе, рецитоваца »Савјет очевима« од Др. Сафветбега Башагића, захваљујући овдашњем учител>у г. Муслији Пашићу, са толико вјештине, да je старији свијет плакао, јер стварно та рецитација je израз наше несретне прошлости и потстрек за бољу будућност. Tpeha тачка програма била je »Чардаш Монти«, коју je на виолини извео г. Хамдија Мујагић уз пратњу клавир хармноике no брату Мустафи. Ова тачка програма изведена ie савршено, na je зато и награђена френетичним аплаузом. Послије се појавио на позорници г. Ирфан Карабеговић, познати пјевач из Бањалуке, који je својим чистим баритон гласом освојио публику пред којом je морао и понавл.ати пјесме. Одлично га ie пратио на хармоници г. Екић, син познатог Гајретова радмика г. Смајла Екића из Бањалуке. Послије њега je Хамдија Мујаџић отсвирао серенаду »Риторно«, чиме ie први дио програма био исцрпл>ен. Послије кратке паузе изведен je позоришни комад »Сусједи« од A. Муратбеговића са много глумачке способности, na je за то био награђен дуготрајним аплаузом. Послије програма почела je игранка и интимна забава, те су гости у врло пријатном раеположењу остали све до зоре. Сматрамо за дужност да се и овом приликом захвали.мо пријател>има Гајрета, који нас помогоше са бифеом и томболом, што нас je материјално још више припомогло. Ha овој забави пали су и велики добровољни прилози од стране пријатеља Гајрета, суграђана других вјера, измећУ којих нарочито истичемо Браћу Најмаи који иам дадоше добровољни прилог у износу од Дин. 500.— , na њима као и осталим даровател>има и овом приликом нарочито захваљујсмо. Бруто приход на овој забави je Дин. 10.606.— , што je јасан доказ моралног и материјалног успјеха ове забаве. П о м а ж и те и ш и р и те cn of »ГЛЈТ*ЕТ« ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У САНСКОМ МОСТУ Дне 9 јануара 1941 Мјесни мушки и женски одбор ГаЈрета у Санском Мосту, приредили су Гајретову велику годишњу забаву у Соколском дому, која je одлично успјела како морално тако и материјално. Већ в ти е од мјесец дана знало се да се лриређује забава ГаЈрета, na се je за н>у спремало како мало тако и велико. Просторије Соколског дома су се показале мале да приме сву публику која je ту вечер хтјела да посјети забаву те су се многи повратили кућама, не могавши добити мјеста’ Било ie ту Приједораца, Љубијапаца, Козарчана. Кључана] a из Санског Моста, без разлике на вјеру, Ст. Мајдана, a особито je било лијепо видјети сељане из Каменграда Доњег и Горжег, из Подбрежја, Алишића, Кијева и многих других села. По овој посјети се je ашгло закл.учити да Гајрет ужива пуне симпатије свих оних који су посјетили забаву и да његов рад прате сви.м жаром. Забава je почела тачно у 8 % сати. Забаву je отворио поздравном ријечи претсједник мушког мјесног одбора г. Ешреф Шабић, изјавивши захвалност присутнима који су се одазвали позиву. Затим je говорио о нашем Гајрету, н>еговом раду и улози, коју je преузео на себе око школоважа наше дјеце. Рекао je да je Гајрет посветио највећу бригу нашем селу и нашем неписменом свијету, да га подигне из мрака и кезнан>а. Затим je рекао, да je Главни одбор Гајрета год. 1940 преузео на себе организовање задружног рада, те да je одржао течај за оспособљење секретара-благајника за вођење задруга. Изјавио je Гајретову највећу захвалност Протектору Гајрета Његовом Величанству Краљу Петру II. позвавши присутне да заједнички кликну: да живи Њег. Величанство Краљ Петар II, затим Његово Височанство Кнез На.чјесник Павле и цијели Краљевски Дом, што cv присутни свесрдно прихватили и бурно манифестовали за Краља и Крал.. Дом. Завршетак говора претсједника попраћен je бурним аплаузом. Зати.ч ie Мухамед Бишћевић, уч. гимназије, декламовао »Остајте овдје« од Алексе Шантића. Трећа тачка »Бајрам иде, бајраму се надам« пјевала je гђица Зилха Сарајлић, која je као и Мухамед Бишћевић награђена бурним аплаузом. Потом je Нура Ласић, ученица Грађанске школе, декламовала Гајретову хи.мну од Халима Мухибића, и топло поздрављена. Надаље, Гајретови чланови извели су ко.чад »Гривна бисера« од Др. Бркића. Нарочито je извела улогу Мевле гђица Сафија Карић, која се уисткну уживила у ту улогу. Исто тако Алија Церић одиграо je улогу Мухарембега. Г. г. Хамид Топаловић улогу пјевача Хусковића, Ахмед Ибришевић улогу О.чераге, Хусеин Хедер улогу Фадила и Азиз Незиревић улсгу Лазара извели су одлично. Свршетак комада попраћен je бурним пљеском. Затим je, као 6 тачка, отпјевала соло гђица Зилха Сарајлић севдалинку: »Ево данас ос.чи дан«, тако да je морала изван програма отпјевати »Од како сам севдах свезо«, те су обје пјес.ме награђене бурним аплаузо.ч. Kao седму тачку извели cv чланови Гајрета комад »Противннци« од Ахмеда Мурадбеговића. Комад je изведен на пуно задовол>ство. Улогу Мујаге одлично je приказао г. Ахмед Грухоњић, a исто тако улогу Др. Фуада г. Ејуб Алагић. Улогу Атифе одиграла ie одлично и отпјевала у комаду гђица Зилха Сарајлић. Улогу Султаиије одиграла је врло добро гђица Шасдада Алагић. Улогу дјевојака на велико задовол>ство одиграле су гђице Шаснема Алагић, Ифета Чекић, Паша Чекић и Паша Беширевић. Крај комада попраћен ie бурним аплаузом. Кад je програм довршен, једна угледна личност изјавила je одбору Гајрета: — Од како сам из Сарајева отишао, нисам видио овакве забаве и оваква програма. Ово je савршено. Ви сте се трудили и ваш je труд одлично награђен, ia вам од свега срца честитам. Забава je протекла у пуном расположењу до у јутро. За успјех ове забаве особита захвалност припада г. Ешрефу Шабићу и гђици Муневери Алагић, бившој питомици Гајрета, који су били режисери ове забаве, те господи и �госпођицама дилетантима, који су долазили на пробе no највећој зими. Нарочита захвалност припада Среском вакуф. меариф. повјеренству, које je бесплатно уступило просторије за пробе. Велика захвалност припада гђи Ремзи Дураковић, чланици женског мјесног одбора, г. Есаду Зејнилагићу, имаму матичару. потпретсјендику, гг. Џемалу и Вејсилу Ваизовићу, те Углеши Спреми. управитељу нар. ocu. школе, члановима мјесног одбора Гајрета. Напосе хвала свима онима. који су посјетили ову забаву, члановима и иечлановима Гајрета, како оинм из мјеста тако и оним са стране. Добровољне прилоге за ову забаву дадоше: гг. Д р. Веселин Самарџић. срескн љекар Дин. 100.— ; no Дин. 50.— : Воаћа Муфтић. трговци и Бошко Маринковић, трговац. По Дин. 40,— Др. Бранко Берић, судија; no Дпн. 30.— : Драго.чир Поповић. срески начелник, Есад Зејнилагић. имам матичар, Браћа Хромалић Сабит и Расим. Ђорђо Љепојевић, столар. и Зурунић Перица, трговац; no Дин. 20.— : Садик Хафизовић, судија. Тодоровић Стојан, гостноничар. Ноковић Душан, надзорник пруге, Перо Гвозден, посједник, Гојко Миликковић. геометар. Џафербег Бишчевић, претсједник општине, Хусеин Чекић, Алага Џафић, тежак. и Реџепага Курбеговић. обућар; no Дин. 10.— : Али-Риза Арнаутовић, обућар. Borv.MHp Дајчман чин. општине. Јово Маријановић, свештеник, МустаФа еФ. Бороговац, муалим, Paix Бењамтг, гостионичао. Ка.чбер Махо. тежак. Вахидбег Крупић. noеједник. Брајић Петар. трговац, ТЈехајић Осман, пекар, Бошко Ковачевић, бравар, Васо Лазић, месар, Душан Ковачевић, војни референт; no Дин. 5.— : Мустафа Алагић, тежак. За бифе дароваше: Кадире^х. .Бабић, Хиба х. Шабић. Фати.ча Алагић, Сабера Ибришевпћ no х ур м аш и ц е^ л о— кајмак питуљице Ремза х. Дураковић; Зухоа х. Чекић патишпању; no печено пиле: Зилха х. Саоајлић. Ш ехиза х. Курбеговић. Зарфија х. Алагић. Фата х. Шабић; no бурек: И лд\за х. ХаФизовић, Есма х. Куленовић; суџуку: Агановић х. Мевла; no Дин. 20,—,.м јесто бифеа: Хафија х. Стамболија и Васва х. Будимлић. Дароватељке томболе: Алагић х. Муневера — монтиран свилени јастук, Алагић х. Ајиша — свилену керану мара.чицу, Сарајлић х. Зилха — мањи милије хеклани, Чекић х. Мелећа — монтирани јастук. Алагић х. Емина — таблет, Ункић х. Хидајета — кухињску крпу . Авдагић х. Сафи1а — свилену керану мапамицу, Кљунић Хашија — iacTVK, Грозланић Атка — табпет и шрајфу за стелажу, Серхатлић х. Ајка — монтиран јастучић, Арнаутоиић Хата — кухињску крпу. Aimiia х. Агановић — пешкир, Емина х. X. Ахметовић — везен nv6au, Сердаоевић Дервиша — 4 шол>ипе и тацне, Шила х. Kapuli — кеоану мдпамицу. Фестић х. Ш ефика — мотив за iacTVK, Емина х. Ваизовић — Kepasrv марамицу. Хабиба Чеха;ић — шол,ицу за чај, Џе.чила х. Куршумовић — једогран, Шида х. Смаилагић — таблет, Зекија х. X. Ах.метовић — таблет и mothr, Шетфка х. Алагић — једногран са свилом. Фатима х. Чекић. Ифета Чекић, Иза х. Алагић — везрну мара.чицу, Мубекира Кпупић. везени јастучић, Алагић х. Хатиџа — пешкир и 2 чаше. Г. г. Брацо Хасон 1 кофер, Ибрахим Незиревић пауна, Браћа Муфтић. Лијепе ствари дадоше: г. г. Химзо Решић, Кљунић Ешреф, Џафербег Бишчевић, Пргомеља, Стево Тонтић, »Бата« Ђумић Милаи. Химзо X. Ахметовић, Јусуф Талић, Тзоја Хасан. Алагић Осман, Вајзовић Шефко, Алберт Албахари, Хасан X. Бајрамовић, Барух Давид, Милан Мијатовић, Швеста Атијас, Исак Атијас, Љупко Љепојевић, Делић Јово, Миликовић Iobo, Апотекар Голдбергер, Давид Кабиљо, Узеир 1акуповић, Решић Хамдија. Ибро Дајић, Бошко Маринковић, Хасан Карић. Анто Бановић, Леви Елиезер, Јосо Божић, Лазо Миличевић, Сулејман Мухић, Миле Адамовић и Салко Топаловић. — Гђица Севла Курбеговић умјесто томболе Дин. IO.— v новцу. Свима даровател>има топла хвала. Одбор ГАЈРЕТОВА ЗАБАВА У ВЛАСЕНИЦИ Мјесни одбор Гајрета v Власеиици приредио je 9 јануара 1941 г. своју уобичајену бајрамску забаву која je с обзиром на веома тешка времена те помањкање удобних просторија успјела изнад очекивања. Забаву je отворио г. Реџеп Таљић, који je присутним изложио цил>еве и мапоре Гајрета у данашњем времену. Послије тога ређале су се декламације: Њ. Вел. Краљу Петру II, Гајретова химна и Дијете о моди. Круна програма била je актовка »Противници« од Ахмеда Мурадбеговића, коју су извели вриједни дилетанти на свеопште задовољство публике. Нарочиту хвалу и признаље заслуж ују г-ца Ифета Тихић и г. Мујо Авдагић. који сваком приликом, не' жалећи труда и вре.чена, стављају своје способности Гајрету. По завршено,ч програму развила се жива игранка до сванућа. Ha забави je изабрана мис Гајрета г-ца Бида Кртичић. Бифе дароваше слиједећа г. г.: Рагиб Кадић и Махмуд Мамић хурмашице, Сулејман Спахалић торту, Ибрахим Ширбеговић. Јусуф Ж ујо и Химзо Курталић буреке, Реџеп Таљић колаче, Хасо Куртагић печење, Мехмед X. Омеровић, Сејфо Таљић и Салих Дурмић рахатлуке. Нека je свима најљепша хвала. ГОДИШЊА БА1РАМСКА ЗАБАВА М|ЕСНОГ ГАЈРЕТА КОТОР ВАРОШ ОДБОРА Мјеснп одбор Гајрета приредио je дана 11 јануара 1941 год. у свима просторијама Муслиманске читаонице у Котор Варошу своју бајрамску забаву, која je успјела како у моралном тако и у материјалном погледу изнад сваког очекивап,а. Извођење програма почело je тачно у 8 сати на вечер. У првој тачци програма наступила je гђица Наила Курбеговић, која je отпјевала неколико севдалинки, a уз хармонику пратио je г. Бесим Парић. Иста je изазвала буру аплауза и »на јуриш« освојила симпатије публике, тако да je иста ту ноћ изабрана и за љепотицу забаве. Иза тсга отпјевали су уз гитару неколико севдалинкн гг. Bojo Штулић и Н. Јавор, који су, на захтјев публике, поковили пјевање. Затим je изведен позоришни комад »Бербер Kapa Мујо« од Хусеина Ђоге, који су одиграли слиједећи дилетанти rr.: Ресул Хаџиомеровић, Галиб Фазлић, Фрањо Гелинео, Aro Имамовић. Мухамед Ђикић, Хајрудин Курбеговић, Махмут Тузлић, Садија Татар, Смаил Зулић и Вахид Корић. Комад je изведен са нарочитом вољом и разумијевашем од стране дилетаната. Дилетанти и одбор Гајретове забаве у Котор-Варошу Добровољне прилоге за ову забаву дали су: По Дин. 200.— гђа Тифа Џумхур, супруга претсједника Мјесног одбора. По Дин. 100.— rr.: Мустафа Плићанић трговац, Сулејман Билић, трговац; Ибрахим Алагић, претсједник општине; Икж. Грегорјев, управник рудника. По Дин. 80.— rr.: Мустафа Диздар, трговац и Др. Јозо Зекић, срески л,екар. �По Дин. 65.— г. Ибро Б. Филиповић, водиоц з. књиге. По Дин. 60.— г. Др. Владимир Чукац, љекар. По Дин. 50.— : гђа Шефка Диздар, гђица Сафија Плићанић те гг. Петар Шоштарић, апотекар; Саид Алија Бајрактаревић, шер. судија; Касим Прл>а, трговац; Сабит Хозић, трговац; Едхем Заимовић, трговац и Едхем Диздар. По Дин. 45.— г. Душан Млађеновић, свештеник. По Дин. 30.— г. Максим Тешић, бивши нар. посланик. По Дин. 20.— гг.: X. Мехемед Мујкић, Н. Милошевић, економ болнице; Лазо Тешановић, учитељ; Мехмедалија Моралић; Др. Анто Маринковић, судија; Расим Хозић, трговац; Милан Новковић, трговац; Н. Старчевић, судија; Лазар Тадић, референт с. п. з.; no Дин. 15.— Инж. јероним Калер; no Дип. 10.— : Мехмед Мулалић, Мато Праиз, Перо Кулаш, Стеван Патић, Катица Кнежевић, Стево Божичевић и Јово Лукреција. За овогодишњи успјех забаве имаде се највише захвалити горњим дароватељи.ма као и осталим посјетиоцима, јер je ова забава била посјећена тако да се не памти у Котор Варошу боља посјета у задњих 10 до 15 година. Такођер се имаде захвалити претсједнику Мјесног одбора г. Абдулаху Џумхуру и чл. одбора г. Хилмији Омерхоџићу, који нијесу жалили труда и ако су исти наилазили на неумјесне критике од појединаца. Такођер се дугује захвалност режисеру г. Верему Смаилу као и остали.м члановима одбора и свима дилетантима, јер je ово прва забава на којој се mije морало трошити ка дилетанте. Такођер се дугује захвалност претсједнику Муслиманске читаопице г. Адемаги Диздару који je радо уступио Мјесном одбору све просторије читаонице без икакве накнћде. Нарочита захвалност дугује се г. Воји Штулићу који се на позив претсједника радо Т)даЗвао. Посебна захвалност дугује се гђици Наили Курбеговић која je судјеловала на забави и ако су појединци настојали да она не судјелује. Још једном хвала свима пријател>има Гајрета који ма и са најмашим прилогом помогоше да ова иаша забава успије онако како се није могло очекивати. ЗАБАВА МЈЕСНОГ ОДБОРА У ПРИБОЈУ Мјесни одбор Гајрета у Прибоју приредио je приликом Курбан Бајрама успјелу забаву у просторијама основне школе. Забава je почела поздравним говором г. Бахрије Златановића. Потом су гг. Рефик Кочевић, Хамдија Курталић и Бахрија Златановић изрецитовали у хору »Долап« од М. Ракића. Гђице Рамиза Хасанагић и Сидика Сукић и г. Риза Маглајлић отпјевали су једну севдалинку. Први дио програма завршио je г. X. Курталић са живом сликом »Ha Липару« од Ti. Јакшића. У другом дијелу програма приказани су шаљиви комад »Глуви зет« и »1'ривна бисера«. Глумили су: гђице Сидика Сукић и Рамиза Хасанагић и rr. Шукрија Хасанагић, X. Курталић, Риза Маглајлић, Бахрија Златановић, Рефик Кочевић, Шефкет Хасанагић, Шефкет Кадрашић и Шемсо Лагумџић. Забава je била добро посјећена, a одржана je у просторијама основне школе захвал>ујући предусретљивости г. Милића Дабетића, управител>а школе. БАЈРАМСКА ЗАБАВА У ЛУКАВЦУ ТУР. Четврти дан Курбан бајрама т.*ј. 11 пр. мј. наш Мјесни одбор одржао je своју годишњу забаву у просторијама овдашње Народне осн. школе. Програм за ову забаву припремили су чланови, и то 2 комада од Нушића: »Кирија« и »Наша дјеца«. Поред тих комада ка програму je била хорска рецитација »Мука« од A. Шантића, »Свађа« од Удицког и један оригиналан скеч »Брица«. Материјадни успјех ове забаве био je врло добар, поготово ако се узму у обзир прилике под којима се ради и живи. Оваквом материјалном успјеху лридонијела je и овај лут Управа Југосл. Солвај творнице својим прилого,м од Дин. 300.— . И овом приликом Мјесни одбор се топло захваљује Управи Солвај творнице, свима прилагачима за бифе и осталој господи који помогоше да je ова наша приредба постигла и врло добар морални успјех. Успјеху су наравно допринијели и дилетанти, који су своје улоге одиграли на onhe задовољство, у комаду »Кирија« гђица Мица Мандић и г. Абдулах X. Зулфић, a у комаду »Hama дјеца« S E " 2 " ™ » т УФекчић- Буру смијеха изазвао je оригиГ т п » Г мMamo БрИ11аи К° !И Су извели Кудузовић и Имамовић Шевал. чланови омладинци гг. Г. Шукрија Бербић као режисер ове приредбе, много je труда уложио да све буде добро организовано и изведено, na му се овом приликом најљепше захвал>ујемо као и његовом помагачу г. Муји Нухићу. По овој приредби се могло закључити да овдје има материјала за рад. Само нешто више воље и разумијевања, na je успјех сигуран. ГАЈРЕТОВО СИЈЕЛО У КЛАДЊУ Мјесни одбор Гајрета у Кладн.у одржао je сијело у просториЈама »Хотела Дрињаче« трећи дан Курбан бајрама 10 Јануара 1940. Сијело je и у моралвом и у материјалном погледу успЈело. Када се узму у обзир данашн>е тешке материјалне прилике и да je Кладањ мало мјесто онда нето приход у износу од Дин. 710.— je задовољавајући. З а успјех овога сијела Мјесни одбор много дугује rr. Машићу Есаду и Тајибу Ђозићу, који ннјесу жалили труда око приређивања овога сијела. Плакате за сијело израдио je Инж. г. Алексије Постников, на чему му се одбор најљепше захваљује. Ha сијелу je свирао тамбурашки збор под воћством г. Мустафе Кањића. Својом музиком, скоро до зоре, забављао je госте. Најљепша хвала свима који помогоше да ова Гајретова прпредба овакво лијепо успије. Кладњаци и овом прилнком показаше, да су и у најтежим приликама свјесни Гајретове хумане акције. Хвала свима који посјетише ово сијело. ДОБРОВОЉНИ ПРИЛОЗИ Теслић: Новоосиованп Мјесни одбор у Теслићу сакупљао je курбанске кожице заједно са Нар. уздаиицом. те je сакупљено 19 ко.мада. Укупни утржак износио je 1195.— Дин., од чега je no споразуму припало Гајрету Дии. 775.—, a Нар. Узданици Дин. 420.— . Курбанске кожице су даровали: 3 комада Браћа Мујичић, no 2 комада: Зијад ГалијашевиН, Сејфо Сеферовнћ, Теуфик Галијашевић и Ахмет Хафиз Махмутагић; no I комад: Фадил ПашиН, Мустафа Смаилбеговић, Браћа Махмутагић, Ашир X. Мујић, Суљо Галијашевић, Хусеин Дједовац, Нуман Шкољић и Мухарем X. Смаиловић. Гор. Вакуф: Мјесии одбор Гајрета дозначио je Главном одбору Гајрета 355.— Дин. као утржак сакулљених курбанских кожица, које су даровали rr.: Абдулах Бајрактаревић, Сулејман Гаврановнћ и Салих Дрино, a на име кожица су дали Ахметага Гаврановић 50.— Дин. и Хусеинага Хаџиабдић 20,— Дин. Осим тога, одбор je сакупио у готовом новцу као бајрамски прилог Гајрету Дии. 350.25. Бос. Брод: Мјесни обдор Гајрета организовао je акцију сакупљаша курбанских кожица, те je даровао г. Арсланбег Курбеговић једну кожу, г. Ферид Лемеш, учител. из Тур. Колиба једну кожу и Мустафа Хаџисејдић умрл. Салихаге даровао je једну кожу, који je првог курбана заклао свом оцу и кожицу поклонио Гајрету. Њему топла хвала, a рахм. оцу његову нека Бог у кабул упише. И осталим дароватељкма топла хвала. Котор Варош: Мјесни одбор дозначио je 600.— Дин. као утржак сакупљених курб. кожица, које су даровали, и то: Инж. Суљага Салихагић 1 јунећију (220.— Дин.) и 2 овчије (1 3 0 — Дин.), Мустафа Прићанић 1 овчију (100,— Д инЈ, no 1 овчију: Абдулах Џумхур, Едхем X. Селимовић и Хасан Хоџић, свака no 50.— Дин. Тузла: Мјесни одбор дозначио je 160.— Дин. као лриход курб. кожица које дароваше гг.: Садик Жилић (100.— Дин.), Џемал Телалбашић (30.— Дин.) и Сманл Диванефендић (30,— Дин.). Бос. Дубица: Kao прилог умјесто курб. кожица дароваше Гајрету, и то: Тт. Браћа Пезић, трговац 100.— Дин., Хашим Јахић, стар. суда 75.— Дин., Др. Мустафа Кадић. љекар 75.— Дин., Осман Пезић, трговац 50.— Дин., Мустафа 53 �Пезић грунтовничар 150,— Дин и Мустафа Башић трговац 50.— Дин. Укупно 500.— Дин. Изачић: Курбанске кожице дароваше повјеренику Гајрета у Изачићу граду слиједећа гг.: Хусо Диздаревић, посједник и Осман Ковачевић, које су уновчене за 115,— Дин. Бугојно: Мјесном одбору Гајрета дароваше слиједећа гг. курбанске кожице: no 1 ко.мад Хајдар еф. Рустемцашић, шер. суд. у. п., Мехмед Ждраловић, пор. чиновник, Сулејманбег Хаџибегић, трговац и Хамдија Мутевелић, посједник. Курбанске кожице су продане за 420.— Дин. и новац дозначен Главном одбору. Власеница: Kao и лрошлих тако je и ове године Мјесни одбор Гајрета приступио сакупљању курбанских кожица за Гајрет. Ксжице су даровала гг.: Мехмед "ћишић, срески начелник 1 говеђу, Рагиб Кадић 4 овновске, Кана Хаџи ханума Куртагић 2 овновске, те no једну овновску: Расим Беговић, Реуф Беговић, Суљага Куртагић, Х асо Хасанбеговић, Химзо Куртагић, Реџеп Таљић, Сејфо Таљић, Мујо Шахбеговић, Салихага "Булић-Куртагић, Садика Ахметагић, Махмуд Мамић, Ћазим Хасанефендић и Мехмед еф. Хаџиомеровић. Бањалука: Мјесни одбор Гајрета у Бањалуци сакупио je приликом Курбан Бајрама у курбанским кожицама и прилозима своту од 2.723.— Дин. Кожице и прилоге дароваше слиједећа гг.: no 2 овновске коже Насљедници Хаџи Реис Ибрахим еф. Маглајлића и Капиуић Алнја; no 1 овновску кожу: Галијашевић Бећир, Дервић Зејнеба, Нура Ризванбеговић, Аде.м Турчинхоџић, Асим Крајишник, Хафиз Мехмед Захировић; Алија Гермовић, Мустафа Халимић, Казаз М устафа и. Суљић Ибрахим. У мјесто кожице дадоше прилог слиједећа гг.: no 250.— Дин. Дервиш Тафро, претсједник Мјесног одбора; no 70.— Дин. Мехмед Јахић; no 60.— Дин. Мухарембег Ибрахимбеговић; no 50.— Дин.: Др. Мухарем Миџић, Хасанбег Џинић, Илијас Омербеговић, Нурија оумрукчић, Хамзага Хусеџиновић, Инж. Хилмија Бешлагић, Сабит Пашалић, Мехага Хаџиавдић, Мујага TiejBaH, Сеида Џинић и Наим Ћејван; no 40.— Дин. Нуркић Хауи^Хафиз Мустафа; no 30.— Дин.: Хуснија Ђумрукчић, Халидбег Џинић, Хусеин Хаџић, Браћа Мухсиновић, Чахут Хусеин, Др. Асим Џинић, Кудузовић Алија, Кемал Хаџиомерспахић, Хасан Хасанефендић и Бекић Едхе.м; no 20.— Дин.: Абдулкадир Алихоџић. Ибрахим Рамић, Хусеин Капетановић, Рејсил Шашиваревић, Салих Вехабовић, Мустафа Букић, Хаџи Шаћир Тахировић, Др. Сеид Буљина. Садик Скопљак, Мемић Реџеп, Ибрахим Караселимовић, Муха.мед Маглајлић, Нурудин Сарач. 'Бумишић Фатима, Хасибег И.мамовић, Асим Мемић, Метиљевић Тевхида и Бадић Сулејман; no 10.— Дин.: Омербашић Мустафа, Лутфо Шехић, Абдулах Смајиш, Мухамед Сабљаковић, Санија Каденић, Џанић Дервиш и Јукић Мехмед. Дароваоцима нека je и овом приликом хвала! Прибој: Мјесни одбор Гајрета у Прибоју организовао je приликом овога Бајрама сакупљање бајрамских кожица заједно са мјесним покопним фондом. Приложили су за Мјесни одбор гг. Адил Кочевић, Емин Хасанагић и Шериф Меховић, a за Покопни фонд гг. М ехмед Хасанагић, Шериф Меховић, Хамид Меховић и Хасан Међуселац. Овом прилико.м приложити су, такође, за Мјесни одбор г. Златановић Јусуф 20.— Дин. и гг. Фазлагић Неџиб и Хасанагић Шукрија no 10.— Дин. Мјесни одбор најљепше захваљује свима прилагачима. Кладањ: Прилоге умјесто курбанских кожица дароваше Мјесиом одбору Гајрета у Кладњу слиједећа гг.: 120.'— Дин. Сезахија Хасић, трговац, 80.— Дин. Халид Варешлија, срески начелник; 60.— Дин. Мехмед Гојачић, бријач; no 50.— Дин.: Есадага Машић, трговац и Авдо Хабибовић, тежак; no 30.— Дин.: Тајиб Ђозић, Халид Кљаић и М устафа Бајић. Укупно 450.— Дин. Јелеч: Повјереник Гајрета г. Мустафа Мулабдић послао je Гајрету Дин. 50.— за курбанску кожицу, коју je он лично даровао Гајрету, док je његов син Мурис, питомац Гајретова мушког конвикта у Сарајеву сакупио 160.— Дин. прилога у заједници са учитељем г. Лојом пред џамијом у Јелечу, на дан 8 јануара иза Бајрам-намаза. Устиколина: Повјереник Гајрета г. Реуеп Мулабдић сакупио je 3 комада кожица, које су даровали rr.: Ејуб Г. Авдо Карахмет, претсједник Гајрета и Д убске општине из Устипраче ДрецаЈ Салим Дреца и Касим Имамовић. Ha лицитацији дароване кожице продане су за 142.— Дин. ПРИЛОЗИ ИЗ ОСТАЛИХ МЈЕСТА Осим горе наведених мјеста, од прихода проданих курбанских кожица, дароваше још слиједећа мјеста: Мјесни одбор О строжац Дин. 2540.—. Мјесни одбор Рогатица Дин. 956.— . Мјесни одбор Прозор Дин 120.— . Мјесни одбор Јања Дин. 160.— Мјесни одбор Добој Дин. 1065.— . Мјесни одбор Невесиње Дин. 200.— . Мјесни одбор Чајниче Дин. 380.— . Мјесни одбор Сански Мост Дии. 2090.—•. Мјесни Женски одбор Сански Мост Дин. 85.— . Мјесни одбор Грачаница Дкп. 1000.— . Мјесни одбор Горажде Дин. 240.— . Мјеспи одбор Как. Д обој Дин. 274.— . Мјесни одбор Бихаћ Дин. 405.— . Повјерништво у Сјеници Дин. 68.— . Повјереништво у Витини Дин. 200.— . Повјереништво у Турији Дин. 100.— . Повјереништво у Б. Шамцу Дин. 280.— . Г. Др. Авдо Хасанбеговић, Ханпћ Дин. 500.— . Г. И тк. Селимбеговић Шефкија, Зеница Дин. 400.— . Г. Ахмет Муслибеговић, Херцег Нови Дин. 80.— . Г. Мухарем Караџић, Сан. Горња Дин. 70.— . Рипач: Приликом овогодишњег Курбан Бајрама, no властитој иницијативи, питомац, Гајрета Бећир Ибрахимлашић, уч. III разреда Учит. школе у Бањалуци, прикупио je у свом родном мјесту 356.— Дин. прилога и дозначио Главном одбору. Дароватељи су слиједећа гг.: 150.— Дин. Мухамед Бишчевић (2 кожице), 100.— Дин. М устафа Ибрахимпашић из Кул. Вакуфа, Дин. 20.— Мехмед Ибрахимпашић; no Дин. 10.— : Дервиш Ибрахимпашић, Ахмед Ибрахимпашић, Ш еро Липовача, Ђулбег Куленовић, Џафербег Куленовић, Ахмо Мујић; no Дин. 5.— : Ибрахим Куленовић и Алија Бишчевић; no Дин. 4.— : Хусејн Бишчевић и Расим Пашалић; no Дин. 3.— :Мехмед Липовача и Фахра Куленовић; no Дин. 2.— Мухарем Сахаџић. Грачаница: Мјесни одбор Гајрета у Грачаиици, лровео je сабирну акцију за прикупл.аже курбаиских кожица и добровол>них прилога за Гајрет приликом Курбан Бајрама, те се позиву изасланих чланова одбора одазваше и за Гајрет дароваше слиједећа rr.: Овчије кожице: Шабић Фадил, Џинић Мурадиф, Дајџић Авдо и Мехинагић Рифат; no 100.— Дин. Прохић Сабрија; no 50.— Дин. Муфтић Омер, Д р. Прохић Авдо и Филиповић Рашидбег; no 30.— Дин. Беровић �Салих, Халилбеговић Ибрахим, ТВикић Нурија, Тихић Салих и Колман Виктор; no 25.— Дин. Мулахусеиновић Бего и Клокић Ибрахим; no 2 0 — Дин. Чајић Мехо; no 15.— Дин. Ширбеговић Ибрахим, Хајдаревић Кадрија, Мулалић Ризах, Решидбеговић Мухамед и Кудузовић Хасан; no 10.— Дин. Хаџић Фаик, Агановић Мујага, Мехинагић Ибрахим. Голубовић Исмет, Маглајлија Хасан, Хоџић Мујесира, Сарарић Лутфија, Ширбеговић Мехмед, Хафизефендић Хифзо, Кадић Адил, Савић Никола, Хаџи Стевић Спасо, Фетахагић Мурат, Тихић Мустафа, Прохић Фикрет, Нухановић Ибрахим, Хаџић Осман, Решидбеговић Хазим, Решидбеговић Галиб и Решидбеговић Ибрахим; no 5.— Дин. Жилић Салих. Коњиц: Ha рамазански Бајрам сакупљени су прилози за Гајрет у Коњицу које дароваше слиједећа гг.: 200.— Дин. Др. Исмет Поповац; no Ди». 100.— Мехмедалија Хаџић; no Дин. 50.— : Мурат еф. Сефо, Алија Чолић, Атиф Аликадић и Авдо Софо; no Дин. 44.— Јусуф Хаџић; no Дин. 30.— Салим еф. Реповац и Мехмед еф. Ћишић; no Дин. 20.— Шефик Бешлагић, Тпамил Бубало, Хидајет Драче, Јунузбег Агић, Халил Љубовић, Салем Каралић, Идриз Бехмен, Еминбег Бекташевић, Инж. Махмут Балић, Смајо Косовац, Васо Ламбић и Бранко Брбарић; no Дин. 10.— Др. Чохарић, Софија Мужијевић, Хамид еф. Џумхур, Ахмед Хаџизукић, Ибрахим Хаџизукић. Сулејман Косовац, Хивзија Агић. Вејсил Прохић, Владо Покрајчић, Бећир Бегић, Салих Тиквеша, Абдуселам Беговић, Авдо Карабег, Лудвиг Геза и Авдага Прохо; no Дин. 5.— : Салих Џумхур, Мехо Хлешковић, Мехо Хаџалић, Јакиша Блажевић, Салих Никшић, Н. Н., Теуфик Кадић и Фарук Кадић; no Дин. 2.— Авдо Мулић и Салих Кадић. Бастаси: Приликом бајрамских празника, у разговору са мјештанима пред џамијом, прикупио je учитељ г. Живко Радовић 329.—- Дин. прилога за Гајрет, које дароваше слиједећа гг.: Дин. 20.— : Махмут Куртовић; no Дин. 10.— : Алија Челик, Машо Челик, Ибоо Челик, Реџо Субашић, Мујо . Челик, Селим Пендек’ Мујо Шахиновић. Суљо Шабановић, Насуф Бооачић. Хамид Пенлек, Живко Радовић, Муниб Шабановић, Салко Шљиво и Халил Чоло; no Дин. 6.— Сапко Рикало; no Дин. 5.— : Јусо Кундуклија. Мехмед Букарић, Суљо Кашмо, Селим Шабановић, Џелил Мујо, Ибро Џаферспахић, Латиф Челик, ^аџан Шабановић, Мухо Шахииовић, Хајро Шахиновић, Суљо Рикало, Фејзо Шабаиовић, Ибро Софтић, Мујо Рикало, Мехо Чавкун, Myio Чавкун, Мехо Шабановић, Меша Педек, Ибпо Каш.мо и Суљо Шахиновић; no Дин. 4.— : Ибро Чавкун, Мујо Шабановић. Осман Бастанџић, Машо Пендек и Алија Хајдар, те no 3, 2 и 1 динар неколицина тежака. Острожаи: Иницигативом претсједника г. Љубовића и секретара г. Кустурице покупљено je приликом Бајрама 20 курбанских кожица које су уновчене за 2.540.— Дин. Кожице дароваше слиједећа гг.: Али еф. Кустурица (3 комада), Мухамедага Захировић (2 комада), Османага Рибић (2 комада), Ибрахимбег Љубовић (1 комад), те још no 1 комад: Фехим Кадић, гћа Халима Агановић, суппуга г. Инж. Салиха из Београда и Хаџи Мухаремагиница Аликадић. Исто тако најугледнији домаћини и тргозци из околице даровали су no 1 кожицу и то: из Лисичића Халилбег Љубовић и Салко Љепара. те Бећко Ковачевић, Авдо Ковачевић и Салко Фалан из Родића, Ибро Мехић из Лисичића, Смајо Делалић из С-тарог Острошца, Бего Џенетић из Рибића и напокон Ибро Мухибић из Хасановића. Плевље: Општина вароши Плеваља излази сваком приликом у сусрет ГаЈретовом интернату у Плевл»у, na je тако ГОАИНе обилно помогла овај интернат, даровавши му 6.000 кг угљена. Главни одбор Гајрета изражава и овом приликом топлу хвалу управи општине на овом лијепом гесту према Гајретовом интернату. Сански Мост: Курбанске кожице поклонише Гајрету ГГ.: Ешреф Шабић (65,— Дин.) и Мухарем Мујић (20 Диц). Сребреница: Мјесни одбор Гајрета сакупљао je за вријеме Курбан Бајрама курбанске кожице no гг. Сиручићу и Ибрахимбегу Рустембеговићу. Кожице су уновчене за 596.— Дин. Надаље je иницијативом г. Сиручића сакупљено и 200,— Дин. добровољних прилога при откупу духана у Братунцу. Чист приход одржане забаве 9 јануара о. г. износио je Дин. 1.735.— , која je свота већ дозначена Главном одбору. Свима прилагачима курб. кожица и прилога нека je топла хвала. ПРИЛОЗИ КОЖИЦА ЗА ГАЈРЕТ У КНЕЖИНИ Повјереништво Гајрета у Кнежини сакупило je бајрамске и божићне кожице и уновчило их за 358.— Дин., XQjy je своту дозначило Главном одбору. Кожице дароваше слиједећи: Миливоје Јефтић (50.— Дин.), Трифко јефтић (50.— Дин.), Хајдар Сарајлић (50.— Дин.), Мемиш Сарајлић (50.— Дин.), Ханка Џпндо (40.— Д и н .)..У готовом новцу дароваше Душан Радић 20.— Дин. и Милан Грубачић 30.— Дин. Прилагачима кожица и прилога нека ie топла хвала. ПОКЛОН ДРВА ГАЈРЕТОВОМ ИНТЕРНАТУ Г. Исмет Никшић, трговац из Сарајева, даровао je и ове године Гајретовом мушком интернату једна кола дрва, на чему му и овим путем топло захваљујемо. ПОКЛОН КУРБАНСКИХ КОЖИЦА ГАЈРЕТОВИМ ИНТЕРНАТИМА Гајретовом мушком и женско.м иитернату у Сарајеву дароваше no једног курбана гг.: Др. Хамдија Карамехмедовић, министар у п. и сенатор, Др. Махмут Мехмедбашић, посједник, Нурија Чаушевић, Инж. Узејр Бисер. начелник Банске управе, Хилми еф. Хатибовић, претсједник Врх. шер. суда у п., Хасан Демировић и Салко Хасанбеговић, a Мухамед еф. и Салих еф. Браво 2 курбана. Умјесто курбана г. Др. Авдо Хасанбеговић приложио je Гајрету Дин. 500.—, a г. Инж. Шевкија Селимбеговић Дин. 400.— у готовом. Свима дароватељима топла хвала. 55 �Наше р а х м е т л и /е ХИДАЈЕТ-БЕГ РЕПОВАЦ пеш. кап. I кл. у пензији ? ' . . Нестало je између нас једног необично племенитог и честитог човјека и националног радника, Хидајет-бега Реповца. Испустио je своју племениту душ у 20 новембра 1940, Хгсахрањен на Бакијама, искрено ожаљен од родбине, учеиика и наставника Гази-Хусревбегове медресе и наше вој•ске. Посљедни плотун испратио je овог одличног војника на вјечни починак. У јесен 1913 год. Хидајет-бег иде у Беч и уписује се на правни факултет, a доцније прелази у Загреб. Одмах, у почетку Свјетског рата, je мобилисан и остаје у војсци до његова свршетка. Послије рата прелази у нашу војску и у њој часно служи до 1932 г. Пензионисан je 1932 год. као капетан I класе, из здравствених разлога. По лензиоиисању повраћа се у своје родно мјесто Сарајево и тада узима поново учешћа у Гајретовом раду. Извјесно вријеме вршио je дужност секретара и благајника Мјесног одбора у Сарајеву, али усљед лреоптерећености на раду у Гази Хусревбеговој медреси, морао je функције у Гајрету напустити, не престајући никада да буде његов члаи. Посљед 1ве године je провво као економ Гази Хусревбегове медресе, гдје je показао много умјешности, активности и уопјеха. Његов губитак за овај завод je несумњиво тежак. Честит, племенит и необично савјестан у сваком послу, мерхум Хидајет-бег je оставио иза себе свијетао траг и задужио нас све на трајну успомену. Нека je рахмет његовој племенитој души! ЈАКУТА х. ШЕЋЕРКАДИЋ Хидајет-бег РеповаЦ потиче из чувене беговске породице Реповаца из истоименог села у коњичком срезу. Одрастао у честитој породици, Хидајет-бег je кроз читав живот имао све осебине племенита човјека и муслимана. Гимназију je свршио у Сарајеву 1913 г. и учествовао у свим националним потхватима наше предратне националне омладине. Kao средњошколац припадао je оном кругу муслиманске средњошколске омладине, која je поред тадањих прогона и шикана од стране туђинске власти, отворено исповиједала српску националну мисао. Још о д ' најраније младости нарочиту пажњу je поклањао Гајрету и у предратно доба био један од љегових најактивнијих млађих чланова. У прекретници Гајрета игра видну улогу и истиче се нарочито на бурним Гајретовим скупштинама 1912 и 1913 г. ) Угледног националног радника и освједоченог старог пријател>а Гајрета-г. Дервиша Шећеркадића, врховног шериатског судију у Скопљу, je судбина много уцвилила смрћу његове племените хануме Јакуте, која je 19 јануара о. г. након тешке болести испустила своју племениту душу и истога дана, уз учешће врло великог броја најугледнијих скопских грађана, сахрањена, оставивши иза себе уцвиљене, мужа, два сина и двије кћери. — О племенитој, a врло скромној рахметлији може се рећи само иајбоље. Нека joj Аллах даде рајско насеље, a уцвиљеној фамилији изјавл>ујемо наше искрено саучешће. БОГОЉУБ ЗОРАНОВИЋ Члан Мјесног одбора у Жл>ебовима Богол.уб Зорановић из Крама преселио се у вјечност 20 децембра 1940 год. Покојник je био вриједан радник и увијек je имао времена за све хумане и националне послове, na je тако био и у Гајрету и Просвјети. Нека му je лака земља! A sb 55/1941 4039464.2 COBISS с � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama Description An account of the resource Glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama (1907-1914; 1921-1922; 1924-1941) Vlasnik Glasila je Društvo Gajret. Urednik je bio Osman Gjikić. Urednici se mijenjaju tokom godina. Od br. 4 (1912) Murad Sarić; od br. 5/6 (1912) Avdo Sumbul; od br. 1 (1921) Šukrija Kurtović od br. 1 (1924) A. Hifzi Bjelevac; od br. 15 (1924) Hamid Kukić; od br. 21 (1927) Hamzo Humo; od br. 4 (1931) Hamid Kukić. U početku je izlazio jednom mjesečno (5. dan svakog mjeseca). Nije izlazio 1915-1920. i 1923. godine. Časopis je naizmjenično štampan ćirilicom, latinicom i na turskom jeziku (arebicom). Podnaslov se također mijenja. Od 1911. List za društvene poslove i za narodno prosvećivanje; od 1921. Organ Društva "Gajret". Kulturno-beletristički časopis; od 1922. Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1924. Glasilo Gajret, kasnije List Gajreta, društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1933. Glasnik kulturno prosvetnog društva "Gajreta". Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : [Društvo Gajret], 1907-1941 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1907-1941 Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 32 cm Language A language of the resource bosanski, srpski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Subject The topic of the resource društvo, kultura Creator An entity primarily responsible for making the resource vlasnik Društvo Gajret Drugi autori Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana Source A related resource from which the described resource is derived NUB BiH Type The nature or genre of the resource časopis NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID <a href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/27065862">27065862</a> Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama 1941 Description An account of the resource Br. 2 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1941 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 27065862 IIIF Item Metadata UUID 3d28252a-8c77-419b-a3d6-6ca4dae8602a https://kolekcije.nub.ba/files/original/e197bc1aea250977ffeac25a92d28703.pdf 89a5eaecf147a464c1d7a148fd5f422f PDF Text Text �������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7abeffdfe99e322fb843a7f021aadc50.pdf 6037014a429e73c76ab7b9b67fefb01d PDF Text Text ���������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/1ecfd6b6e34d33aa9a2b6d57f945de10.pdf 351279470cde13da77b0211a6f1706bf PDF Text Text ������������������������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/b979b71096ca6cfb87ab472066cf3ff7.pdf 4a6de25d52cdbf0b91b38a8c6b2f72fe PDF Text Text �������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/16db2ed3da5774315078d851e0614092.pdf 4608b0645612cc9023a097ecc60360d7 PDF Text Text ������������������������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/2c96890ffbe4ace5e683208b58a6fb28.pdf 22cdff922cba681b3edd75f2fef34965 PDF Text Text �������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5ef7ebaba35ceee438c64cdd1b27af62.pdf aa16c56372a327b37bc468e875676a8a PDF Text Text �������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/64e9bc35f96dbc2d77d3cbbedf8f150d.pdf 0116bc004271b2107965c63a43863105 PDF Text Text ��������������������������������������� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Glasnik sv. Ante : za hrvatski katolički puk : blagoslovljen od Sv. Oca Pape i franjevačkoga generala Subject The topic of the resource glasnici, katolici, katoličanstvo Description An account of the resource Glasnik je izdavalo Franjevačko redodržavno starješinstvo u periodu od 1906. do 1945. godine. Urednik Glasnika sv. Ante je bio Fra Miron Kozinović. Štampan je na hrvatskom jeziku u Tiskari Vogler. Od 1910. godine, na kraju lista, kao njegov sastavni dio izlazio je dodatak Ljiljan Sv. Ante. Glasnik je od broja 10 (1914) pa do kraja Prvog svjetskog rata, donosio vijesti sa ratišta sa naslovom „Svjetski rat“. Creator An entity primarily responsible for making the resource uređuje fra Miron Kozinović Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Visoko : Franjevačko redodržavno starješinstvo Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1906-1945 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 20 cm Language A language of the resource hrvatski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7843 (Print) ISSN 3029-3987 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 21919494 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Glasnik sv. Ante - za hrvatski katolički puk: blagoslovljen od Sv. Oca Pape i franjevačkog generala 1914. Description An account of the resource Br. 1.7; 9-11 Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1914 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7843 (Print) ISSN 3029-3987 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 21919494 IIIF Item Metadata UUID 09733d3c-a617-4b2e-9c30-fcef5eeec3d8 https://kolekcije.nub.ba/files/original/a47a1fef49d488db621115965c8830cb.pdf 8ad6e358950e1267b232b6ee41c4ccef PDF Text Text ������������������������������ Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Glasnik sv. Ante : za hrvatski katolički puk : blagoslovljen od Sv. Oca Pape i franjevačkoga generala Subject The topic of the resource glasnici, katolici, katoličanstvo Description An account of the resource Glasnik je izdavalo Franjevačko redodržavno starješinstvo u periodu od 1906. do 1945. godine. Urednik Glasnika sv. Ante je bio Fra Miron Kozinović. Štampan je na hrvatskom jeziku u Tiskari Vogler. Od 1910. godine, na kraju lista, kao njegov sastavni dio izlazio je dodatak Ljiljan Sv. Ante. Glasnik je od broja 10 (1914) pa do kraja Prvog svjetskog rata, donosio vijesti sa ratišta sa naslovom „Svjetski rat“. Creator An entity primarily responsible for making the resource uređuje fra Miron Kozinović Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Visoko : Franjevačko redodržavno starješinstvo Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1906-1945 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 20 cm Language A language of the resource hrvatski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7843 (Print) ISSN 3029-3987 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 21919494 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Glasnik sv. Ante - za hrvatski katolički puk: blagoslovljen od Sv. Oca Pape i franjevačkog generala 1915. Description An account of the resource Br. 1 Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1915 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7843 (Print) ISSN 3029-3987 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 21919494 IIIF Item Metadata UUID ee9c0c4a-0bc6-465f-8074-6c0c4210fb43 https://kolekcije.nub.ba/files/original/764e22670f29bfe1cd508ab7319f367e.pdf b4731457da651e82f98f00581c4dc167 PDF Text Text ���������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/c654093b5d25578e6a9ebcee470619ef.pdf cbb7e529e2c776f8be0d786bd484a5b8 PDF Text Text ������������������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/b6773e9fba07c206ba59dfc4f2fa3eaa.pdf 24b949420abedf48d8939b700720c152 PDF Text Text ���������������������������� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Glasnik sv. Ante : za hrvatski katolički puk : blagoslovljen od Sv. Oca Pape i franjevačkoga generala Subject The topic of the resource glasnici, katolici, katoličanstvo Description An account of the resource Glasnik je izdavalo Franjevačko redodržavno starješinstvo u periodu od 1906. do 1945. godine. Urednik Glasnika sv. Ante je bio Fra Miron Kozinović. Štampan je na hrvatskom jeziku u Tiskari Vogler. Od 1910. godine, na kraju lista, kao njegov sastavni dio izlazio je dodatak Ljiljan Sv. Ante. Glasnik je od broja 10 (1914) pa do kraja Prvog svjetskog rata, donosio vijesti sa ratišta sa naslovom „Svjetski rat“. Creator An entity primarily responsible for making the resource uređuje fra Miron Kozinović Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Visoko : Franjevačko redodržavno starješinstvo Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1906-1945 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 20 cm Language A language of the resource hrvatski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7843 (Print) ISSN 3029-3987 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 21919494 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Glasnik sv. Ante - za hrvatski katolički puk: blagoslovljen od Sv. Oca Pape i franjevačkog generala 1916. Description An account of the resource Br. 3; 8; 12 Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1916 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7843 (Print) ISSN 3029-3987 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 21919494 IIIF Item Metadata UUID cec7bf25-3a23-470e-a2f4-13b4b333d8e8 https://kolekcije.nub.ba/files/original/42cb13251378e9962951cf1cab681107.pdf 975e79e71958e129f94feaaf28a315da PDF Text Text ���������������������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f0d29a907d0abdf87490903362451aab.pdf 59a0c9b49b12afe1225bb49a6f48127a PDF Text Text �������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/31090ca807eac3bc28172306f3d7ecd9.pdf 52a33260268fed1ff1cd4483cf9cb34e PDF Text Text �������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6cccfdcb91ba5b7880f5c06e3f0fe105.pdf 79c1cd033a89a51c8c9505fe8fc1fc6b PDF Text Text �������������������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d8e22ad127a4514593169282ccf986d2.pdf e6e74f17a682e02df76ae17a5a3578bd PDF Text Text ������������������������������������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/532c51c8ab5cc3031b4375857eb447e0.pdf 8abe92c823b554a441da4cd08ce638ba PDF Text Text ������������������������������������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/547844523bcdf4f11d29768e786b0450.pdf 12b2e83cf44a8c46c5a8930bc58417f0 PDF Text Text ���������������������������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/c3e05566ca5278d74254c457066d80c0.pdf 61e8f6f62283a040b8efe649609e8a08 PDF Text Text ������������������������������������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/a527cff3c50cecef24725ebc863ef573.pdf 3952a4bb6e07ce99f2e8aaafdf8e1df0 PDF Text Text ������������������������������������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/d17f2de43357c40500d12f9a2879c7a4.pdf 3f8acbda94e45cce244270ddbe6d4eb7 PDF Text Text ������������������������������������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/9561575399626991bf7a476b363d56ff.pdf 66783b37e288b0b65a46ff1068ec77df PDF Text Text ���������������������������������������� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Glasnik sv. Ante : za hrvatski katolički puk : blagoslovljen od Sv. Oca Pape i franjevačkoga generala Subject The topic of the resource glasnici, katolici, katoličanstvo Description An account of the resource Glasnik je izdavalo Franjevačko redodržavno starješinstvo u periodu od 1906. do 1945. godine. Urednik Glasnika sv. Ante je bio Fra Miron Kozinović. Štampan je na hrvatskom jeziku u Tiskari Vogler. Od 1910. godine, na kraju lista, kao njegov sastavni dio izlazio je dodatak Ljiljan Sv. Ante. Glasnik je od broja 10 (1914) pa do kraja Prvog svjetskog rata, donosio vijesti sa ratišta sa naslovom „Svjetski rat“. Creator An entity primarily responsible for making the resource uređuje fra Miron Kozinović Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Visoko : Franjevačko redodržavno starješinstvo Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1906-1945 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 20 cm Language A language of the resource hrvatski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7843 (Print) ISSN 3029-3987 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 21919494 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Glasnik sv. Ante - za hrvatski katolički puk: blagoslovljen od Sv. Oca Pape i franjevačkog generala 1934. Description An account of the resource Br. 1-12 Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1934 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7843 (Print) ISSN 3029-3987 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 21919494 IIIF Item Metadata UUID 40945bc5-5669-45c2-857b-d8ab4c3dd108 https://kolekcije.nub.ba/files/original/4d9a210f7564a064125768e774120c9f.pdf aec7c1e8f0b3783557128566e797620e PDF Text Text ��������������������������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b11798dcc7ba31a96eb2af643bd815ba.pdf c854ef40cda521fa5cd841bd4f4d09c9 PDF Text Text ������������������������������������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/890ab6ae6c3e558701faff0a55a84f84.pdf edcc6ab78d00816179f4ed7cf63f89fd PDF Text Text ������������������������������������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/e87960730e56c4c698854fa00a8f9cb1.pdf ea86167c7d947f9f46679fba2f6f912d PDF Text Text ����������������������������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/75a25f9dc1d84db822501f38d911062d.pdf 3e0a0ef15e6b4aa46807adbc804ba7dd PDF Text Text �������������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/365a2e8fa4e7ff3ad5688f70634e004c.pdf 7463085dae41ebdf15f2be2de4b81ffe PDF Text Text ������������������������������������������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/a5ab1a5d4dd5a3d2bb55e900c448d830.pdf 21ff181305fdb16b7d74766dcfd2e52c PDF Text Text ���������������������������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/284b3cc46284134eafbc7a2d8dfddc8b.pdf da38150c45fcc7f85aeb7818f8bc87b8 PDF Text Text ������������������������������������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/3497ec335ca5078da657d0c468f1c8a1.pdf ca25eeae3f4e69c66a7cd64ed33370b6 PDF Text Text �������������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/330463799278500de2ab7aba24a62e3c.pdf b4c350b10cd55f2bfeafa07197a30595 PDF Text Text ������������������������������������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/a4fd81db663df319adc4a893a3070e41.pdf cb068921bb80662dd03abfc634a24e7d PDF Text Text ������������������������������������� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Glasnik sv. Ante : za hrvatski katolički puk : blagoslovljen od Sv. Oca Pape i franjevačkoga generala Subject The topic of the resource glasnici, katolici, katoličanstvo Description An account of the resource Glasnik je izdavalo Franjevačko redodržavno starješinstvo u periodu od 1906. do 1945. godine. Urednik Glasnika sv. Ante je bio Fra Miron Kozinović. Štampan je na hrvatskom jeziku u Tiskari Vogler. Od 1910. godine, na kraju lista, kao njegov sastavni dio izlazio je dodatak Ljiljan Sv. Ante. Glasnik je od broja 10 (1914) pa do kraja Prvog svjetskog rata, donosio vijesti sa ratišta sa naslovom „Svjetski rat“. Creator An entity primarily responsible for making the resource uređuje fra Miron Kozinović Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Visoko : Franjevačko redodržavno starješinstvo Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1906-1945 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 20 cm Language A language of the resource hrvatski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7843 (Print) ISSN 3029-3987 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 21919494 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Glasnik sv. Ante - za hrvatski katolički puk: blagoslovljen od Sv. Oca Pape i franjevačkog generala 1935. Description An account of the resource Br. 1-12 Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1935 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-7843 (Print) ISSN 3029-3987 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 21919494 IIIF Item Metadata UUID e7f4e6ce-d6aa-4b4f-97a0-aecdab4fc8ae https://kolekcije.nub.ba/files/original/96ea1dd57608b7cfd2ad4e6e1916f335.pdf 084235ef761a1fb4129e72a701fbf6b3 PDF Text Text Прва реперторија. Prva repertorija. zakona, naredaba i t. d., proglašenih u „Glasniku zakona i naredaba" za Bosnu i Hercegovinu u godini 1890. (Komad I—XXIV). Politična uprava. Политична управа. Страиа || | Број закона и т. д. Број комад.ч издања „Гласника “ закона и наредаба С a д р ж a ј , 1ан варедбе или отлиса Strana Broj zakona i Broi komada Sadržaj Број и датум вакона, 15. Naredba zem. vlade za Bosnu i juna Hercegovinu, o teritorijalnoj pro­ mjeni megju kotarima Brčka i 1890. Gradačac. t. đ. Dan izdanja „Glasnika ” zakona i naredaba 1 Broj i datum zakona, naredbe ili otpisa 728 22. febr. 1890. 1 Кронолошки регистар закона, наредаба и т. д, проглашених у „Глаенику закона и наредаба“ за Босну и Херцеговину у години 1890, (Комад I до XXIV.) II Kronološki registar XII 49 88 728 22. Фебр. 1890. Наредба зем. владе sa Босну и Херцеговину, о територијалној промјени међу котарима Бртка' u Градачац, XII 49 88 22396 1. jula Naredba zem. vlade za Bosnu i 24. 1890. Hercegovinu, o nadležnosti poli­ juna tičkih oblasti za raspravljanje i 1890. riješavanje poslova, koji se odnose na pravo prekupa kmetova. XIII 54 92 22396 1- јула Наредба вем. влдде sa Босну и 24. 1890. Херцеговину, о надлежности појуна литичких области sa расправлан>е 1890. и ријешаваае послова, који се односе на право лрекупа кметова. хш 54 92 51657 15. Naredba zem. vlade za Bosnu i 4. aug. aug. Hercegovinu, o zabrani kućarenja 1890. 1890. u području grada Eperješa u Ugarskoj. XVI 65 101 51657 4. ауг. 1890. 15. Наредба зем. владе ва Босну и ауг. Херцеговину, о вабраии кућареља 1890. у подрузју града Еперјеша у Угарској. XVI 65 101 37061 1. sept. Naredba zem. vlade za Bosnu i 11. 1890. Hercegovinu, kojom se proglašuje aug. uputstvo za šumarsku službu kod 1890. kotarskih ureda. XVII 66 103 37061 1. септ. Наредба зем. владе за Боену и 11. 1890. Херцеговину, којом се проглашује ауг. упутство ва шумарску службу код 1890. котарских уреда. XVII 66 103 51651 1. sept. Naredba zem. vlade za Bosnu i 14. 1890. Hercegovinu, kojom se proglašuje aug. propis o odijela za službenike 1890. bos.-herc. brodarstva. XVII 67 195 51651 1.еепт. Наредба зем владе sa Босну и 14. 1890. Херцеговину, којои се проглашује ауг. пропис о одијелу sa елужбенике 1890. бос. херц. бродарства. XVII 67 195 15. Naredba zem. vlade za Bosnu i nov. Hercegovinu, o isključenju balu1890. kota (coculi indici) od prometa. ххп 81 215 64658 21. OKT 1890. XXII 81 215 64658 21. okt, 1890. 15. јуна 1890. 15.. KOB. 1890. Нарвдба зем. владе sa Босну и Херцеговину, о искључељу балукота (coculi indici) од промета. i* �IV ffl I 1 1 I 2 2 I 3 2 I 4 2 I 5 3 I 6 3 11 7 5 11 8 19 15. jan. Naredba zem. vlade za Bosna i 1890. Hercegovinu, kojom se objavljuje osnivanje odjela carinske i financijalne straže u Rakitnu. н 9 19 15. jan. Naredba, zem. vlade za Bosnu i 1890. Hercegovinu, kojom se objavljuje da odjel carinske i financijalne straže Bopovi ima od sada nositi oznaku ,Amajlija“. 1. febr. Naredba zem. vlade za Bosnu i 1890. Hercegovinu, o ustrojenju novog odjela carinske i financijalne straže u Svrčugama. п 10 19 III 11 21 III 12 21 - £ £ д ffl д 70906 11. dec. 1889. 70906 11. dec. 1889. 76120 12. dec. 1889. 76120 12. dec. 1889. 1889. 73537 1889. 3. jan. 1890. 76372 ех 1889. i jan. 1890. 78981 ех 1889. 4. jan, 1890. 80447 ех 1889. 4. jan. 1890. 78979 ех 1889. 9, jan. 1890. 81924 ех 1889. 11, jan. 1890, s rt so ds N ’o* И g 81554 27. rt 1. jan Naredba zem. vlade za Bosnu i 1890. Hercegovinu, o postupanju s alizarinom po ugovornoj carini od I for. 50 пб. na 100 kilograma. 1. jan. Naredba zem, vlade za Bosnu i 1890. Hercegovinu, o poširenju ovlaštenja uzgrednog carinskog ureda u Gelsi. 1. jan. Naredba zem. vlade za Bosnu i 1890, Hercegovinu, o održanju ispostave uzgrednog carinskog ureda u Beizecu na kolodvoru u Belzecu 1. jan. Naredba zem. vlade za Bosnu i 1890. Hercegovinu; o postupanju s predmetima, koji dolaze na zemljoprivrednu i šumarsku izložbu, koja će se držati 1890. u Beću. 1. jan. Naredba zem. vlade za Bosna i 1890. Hercegovinu, o oduzimanju do sada odobrenoga pogodovanja, da se u mjesto zakonite minimalne površine od 70 kvadratnih metara samo 40 kvadratnih metara za sagjenje duhana radi sopstvene upotrebe prijaviti smije. 1. jan. Naredba zem. vlade za Bosnu i 1890. Hercegovinu, o zlatnom priđu pri plaćanju carine za mjesec januar 1890. 15. jan. Naredba zem. vlade za Bornu i 1890. Hercegovinu, o promjeni u uregjenju mjesečnih rakijskih iskaza i o iskazu alkohola, koji je odregjen na upotrebu od danka prostu. 15. jan Naredba zem. vlade za Bosnu i 1890. Hercegovinu, kojom se objavljuje napuštanje odjela carinske i financijalne straže u Gornjem-Vakufu. 1, febr, Naredba zem. vlade za Bosnu i 1890. Hercegovinu, o ustrojenju novog odjela carinske i financijalne straže u Raškompolju, rt s rtи ffl О И « 2w Н _ к đ Е rtg | С a д р ж aj --с 70906 11. дец. 1889. 70906 11. дец. 1889. 76120 12. дец. 1889. 76120 12. дец. 1889. 75980 20. дец. ' 1889. Наредба зем, владе sa Босиу и 1. јан. 1890. Херцеговиву, о поступату с ализарином no уговорлој царнни од 1 Фор. 50 нч. на 100 килограма. Наредба 86М. владе si Босву и 1 јал. 1890. Херцеговину, о лоширен-у овлаштења узгредног царинског уреда у Гелси. 1. јан. Наредба зем. владе sa Босну и 1890. Херцеговину, о одржажу испоставе увгредног царинеког уреда у Белзецу na колодвору у Белаецу. Наредба зем. владе sa Босну и 1, јач 1890. Херцеговиву, о постулаау с предметима, који долаае на асмљоприрредну и шумарску иаложбу, која he ее држати 1890. у Бечу. 1. јан. Наредба вем. владе sa Босну и 1890. Херцеговину, о одузимаау до сада одобревога погодовања, да се у мјесто законите минималле површине од 70 квадратних метара само 40 квадратних метара sa сађен>е духава радн сопствене употребе лрвјаеити емвје. 1. jan. Наредба вем. владе аа Босиу и ■v 1890. лерцеговину 5 о алатном . приду при плакању царипе sa мјесец јануар 1890. 15.јан Наредба зеи. владе sa Босну и 1890. Херцеговину, о промјени у урекен.у мјесечних ракијских искава и о искаву алкохола, који je одређен наупотребу од далкапросту. 15,јан. Наредба вем. владе sa Босву и 1890. Херцеговину, којем се објављује напуштав>е одјела царивске и финанцијалне страже у ГорњемВаку*у. 15.јан Наредба. вем. владе sa Босну и 1890. Херцеговину, којом ее објавлује оснаваље одјела царинске и финанцијалне страже у Ракитну. 81554 27, дец. 1889. 73537 ех 1889. 3. јан. 1890. 76372 ех 1889. 4. јан. 1890. 78981 ех 1889. 4. јан. 1890. 80447 15,јан. Наредба вем. владе аа Босну и ех 1890. Херцеговиву, којок се објављује 1889 да одјел царинске и Финанцијалне 4. јан, етраже Попови мма од сада но1890. сити овнаку вАмајлија“. 78979 1. Наредба зем. владе аа Босну и ех Фебр. Херцеговину, о устројељу новог 1889. 1890 одјела царипске и Финанцијалне 9. јан. страже у Сврчугама. 1890. 81924 1. Наредба зем. владе sa Боену и ех Фебр. Херцеговину, о устројету новог 1889. 1890. одјела царинске и Финаицијллне 11. јаи страже у Рашкомпољу, 1890. и т. д- rt O co Sadržaj 75980 20. dec. 1889. ! rt u § £ датум дбе ил rt Д о rt 07 ”3 « a „Гласника* шредаба ,Glasnika “ aredaba I 1 Financijalna uprava. — Финанцијална управа. rt rt 3о rt ш о § ta S- ’o* ffl1 I 1 1 I 2 2 I 3 2 I 4 2 I 5 3 I 6 3 II 7 5 II 8 19 II 9 19 II 10 19 ш 11 21 ш 12 21 a s u �; | Spoj закона и т. д. III 16 23 904 19.јан. 1890. Наредба зем. владе ва Босну и 1. Фебр. Херцеговину, о овлаиЉеау кр. 1890. угар. главнога царинскога уреда у Оршови, да може бев царине 'отпремати пред и ва аутиицима иоелату путвичку пртљагу, III 16 23 904 1. febr. Naredba zem. vlade za Bosnu i 19. jan. 1890. Hercegovinu, o ukinuću carinske 1890. ispostave, ustrojene u godini 1880. pri tovarnom odjelu kr. ugarskog glavnog poštanskog ureda u Bu­ dimpešti. 906 1. febr. Naredba zem vlade za Bosnu i 19, jan. 1890. Hercegovinu, o tarifi ranju zvona od bronze i t. d. proizvedenih, 1890. ornamentima snabdjevenih, u te­ žini od preko 5. kilograma. III 17 24 Наредба вем. владе sa Босну и 1. 904 19. jan. Фебр Херцеговину, о укинуку царинске 1890. 1890. испоставе,устројенеугодин1г 1880. при товарном одјелу кр. угарског главво г поштанекогуредау Будимпешти. III 17 24 III 13 21 906 19.јан, 1890. 1. Наредба вем. владе ва Босну и Фебр. Херцеговину, отарифираау звона 1890. од бронве и т. д. произведевих, ориамектима снабдјевепих, у тежини од преко 5 килеграша. Ш 13 21 Naredba zem. vlade za Bosnu i 906 1. febr. 19. jan. 1890. Hercegovinu, o promjeni mjere za odbijanje tare kod mineralnih iz 1890. inozemstva uveženih ulja. III 14 22 906 19.јан. 1890. 1. Наредба зем. владе за Босну и Фвбр. Херцеговину, о промјени мјсре аа 1890. одбијаае таре код минералних ив нновемства увежених уља. III 14 22 Naredba zem, vlade za Bosnu i 4257 15. 23, jan. febr. Hercegovinu, o promjenama, koje 1890. 1890. desena bosansko hercegovačkijem poštama 1. februara 1890. uvesti u tarifnijem stavkamazapoštanske pošiljke pisama i za poštanske naputnice. IV 18 25 4257 23-јан. 1890. 15. Наредба зем. владе ва Босну и Фебр, Херцеговину, о промјенама, којо 1890. ће ее на босанско-херцеговачкијем поштама 1. Фебруара 1890. увести у тариФнијем ставкама sa поштанске пошиљке лисама и ва поштанеке напутиице. IV 18 25 Naredba zem. vlade za Bosnu i 5877 1. febr. 25. jan. 1890. Hercegovinu, o zlatnom priđu priplaćanju carine u srebru za mjesec 1890, februar 1890. IV 15 23 5877 25. јан. 1890. IV 15 23 15. Naredba zem. vlade za Bosnu i 905 26. jan. febr. Hercegovinu, o dobavljanju čistih patoka-ulja iz rakijskih rafinerija. 1890. 1890. IV 19 27 905 26 јан. 1890. IV 19 27 Naredba zem. vlade za Bosnu i 15. febr. Hercegovinu, kojom se mijenja 1890. djelomično uputstvo, što valja za carinarsko ispitivanje vunene pregje. 905 15. Naredba zem. vlade za Bosnu i 26. jan. febr Hercegovinu, o ovlaštenju c. kr. 1890. 1890. uzgrednog carinskog ureda I. raz­ reda u Moldavi u Češkoj, da preduzima carinski postupak kod ulaza mašina tarifne stavke br. 284a) i b) za tim 284 bis. IV 20 29 905 26.јан. 1890. IV 20 29 IV 21 29 905 26.јан. 1890. 1. Наредба аем. владе ва Босву и Фебр. Херцеговину, о златном приду 1890. при плаћа&у царина у сребру за мјесец Фебруар 1890. Наредба зем. владе sa Боену и 15. Фебр. Херцеговину, одобављању чпстих 1890, патока-уља иа ракијских ра*пнерија, Наредба вем. владе sa Босву и 15. Фебр. Херцеговину, kojom се мијења 1890. дјеломично упутство, што ваља аа царинарско иепитиваке вунене пређе. 15. Нзредба вем, владе ва Босиу и Фвбр. Херцеговину, о овлагптен.у ц. кр. 1890. уагредвог царинског уреда I. разреда у Молдави у Чеекој, дапредуаима царински поступак код улава машина тариФне етавке бр. 284 a) и b) за тим 284 bis. IV 21 29 11685 1 Naredba zem. vlade za Bosnu i 22. marta Hercegovinu, o prodaji nove vrste fobr. 1890. duhana. 1890. V 22 31 11685 22. Фебр. 1890, 1. Наредба зем. владе ва Босву и иарта Херцеговиву, о продаји нове врсте 1890. духана. V 22 31 12353 1. Naredba zem, vlade za Bosnu i 22. marte Hercegovinu, o zlatnom priđu febr. 1890. (agio) pri plaćanju carine u srebru 1890. za mjesec mart 1890. 9873 15. Naredba zem. vlade za Bosnu i 28. marta Hercegovinu, o razjašnjenju po­ febr. 1890. stupka pri izvigjanju zalihe u 1890. šećernim proizvodionicama. V 23 31 12353 22. Фебр. 1890. 1. Наредба вем. владе sa Боску и марта Херцеговиву, о влатном приду 1890. (ажио) при плаћању царине у сребру ва мјееец март 1890. V 23 31 VI 24 33 9873 28. Ф0бр. 1890. 15. Наредба зем. владе sa Босну и марта Херцеговину, о разјшпњон.у по1890. ступка при ивви1јан>у залнхе у шећерлвм производионицаиа. VI 24 33 t 905 26. jan 1890. С a д р ж a ј 1 Strana § c Sadržaj 1 « 1 t. | Страна Број комада Лан иедаља „Гласника* II закона и наредаба || Broj zakona i Naredba zem. vlade za Bosnu i 904 1. febr. 19. jan. 1890. Hercegovinu, o ovlaštenju kr. ugar, glavnoga carinskoga ureda u Or1890. šovi, da može bez carine otpremati pred i za putnicima poslatu put­ ničku prtljagu. s d. Broj komada Број и датум вакона, наредбе или отпиеа, i | e c zakona i naredaba 1 Broj i datum zakona, naredbe ili otpisa 1 V �1 | Број вакона и т, д. Дан издања „Гласника“ закона и наредаба 1 poj и датум аакона, наредбе или отписа Strana и С a д р ж a ј Број комада Naredba zem. vlade za Bosnu i XII 15. juna Hercegovinu, o aktiviranju odjela 1890. carinske i financijalne straže u novoj Kasabi. Naredba zem. vlade za Bosnu i XII 15. juna Hercegovinu, o ovlaščenju uzgred­ 1890. nog carinskog ureda I. razreda na Dvcu na predbilježbeno postupanje s bocama za sodnu vodu i pivu, koje u napunjenom stanju iz ovo zemskih mjesta izlaze, u svrhu od carine prostoga povratka u praz­ nom stanju. 34431 1. jula Naredba zem. vlade za Bosnu i XIII 16. 1890. Hercegovinu, o aktiviranju kon­ juna trolnoga kotara u Derventi. 1890. 40478 1. jula Naredba zem. vlade za Bosnu i XIII 17. 1890. Hercegovinu, o carinskom postu­ juna panju s Micelovim gusjeničkim 1890. tutkalom i drugim po kakvoći podobnim sredstvima za uništa­ vanje gusjenica. 42990 1. jula Naredba zem. vlade za Bosnu i хш 1890. Hercegovinu, o priđu (agio) pri 24. juna plaćanju zlatnih carina u srebru za mjesec juli 1890. 1890 41462 15. Naredba zem. vlade za Bosnu i XIV 1. jula jula Hercegovinu, o ovlaščenju glavnog 1890. 1890. carinskog ureda II. razreda u Rovinju na od carine prosto po­ stupanje s putničkom prtljagom poslanom pred i za putnicima. 42582 15. Naredba zem. vlade za Bosnu i XIV 6. jula jula Hercegovinu, o pretvorenju c. кг. 1890. 1890. uzgrednog carinskog ureda II. razreda Martinsbruk u uzgredni carinski ured I. razreda. 38222 l.aug. Naredba zem. vlade za Bosnu i XV 9- jula 1890. Hercegovinu, o promjeni naziva 1890. kraljevskog ugarskog uzgrednog carinskog ureda ,Almasmezo“ u BGyergy6bekas“. 38222 l.aug. Naredba zem. vlade za Bosnu i XV 9. jula 189U. Hercegovinu, o ovlaščenju kraljev­ 1890. skog ugarskog, glavnog carinskog ureda u Oršovi na od carine pro­ sto otpremanje preseobene prt­ ljage, odnosno imanja doseljenika u sopstvenom djelokrugu. 46398 l.aug. Naredba zem. vlade za Bosnu i XV 16. 1890. Hercegovinu, o premještaju carin­ jula skog ureda ujedno pristaništne i 1890. morsko-zdravstvene agencije Mljet u Dalmaciji iz Babina-Polja u Porto-Sovru. 47211 l.aug. Naredba zem. vlade za Bosnu i XV 16. 1890. Hercegovinu, o obustavi carinske jula odpreme pristaništne i morsko1890. zdravstvene deputacije u Tragetu. 34609 30. maja 1890. 27203 9. juna 1890. Broj zakona i t. d. Sadržaj Broj komada Dan izdanja _Glasnika“ zakona i naredaba Broj i datum zakona, naredbe ili otpisa i В | VIII rt= rt £ 47 87 47 87 34609 30. маја 1890. Паредба зем. владе за Боену u 15. јуна Херцеговину, о активираљу одјела 1890. царинске и Финавцијалне страже у новој Касаби. XII 50 89 27203 9 јуна 1890. 15. Паредба зеи. владе ва Боепу л јуна. Херцеговину, о овлаиЉен>уузгред1890. ног царинског уреда i, разреда иа Увцу на предбил.ежбено постуnaise с боцама за содну воду и пиву, које у иапугвеном стаи>у из овоземских мјеста излазе, у сврху од царине проетога иовратка у празном стаљу. XII 50 89 51 91 Наредба зем. владе ва Босну и 1-јула 1890- Херцеговину, о активирању контролнога котара у Дервенти. XIII 51 91 53 92 34431 16. јува 1890. 40478 17. јуна 1890. 1.јула Наредба вем. владе ва Боену и 1890. Херцеговину, о царинском лоетупаљу с Мицеловим гусјеничким туткалом и другим no каквоћи подобним средствима аа уништавање гусјевица. ХШ 53 92 55 93 XIII 55 93 56 95 42990 1.јула Наредба зем, влгде sa Босиу и 24. 1890. Херцеговину, о приду (ажио) при јуна плчћаљу алатних царина у сребру за мјесец јули 1890. 1890. 41452 Наредба зем. владе аа Босну и 15. 1-јула јула Херцеговину, о овлашћеау главпог 1890. 1890. царинског уреда II. разреда у Ровиау на од царине цросто поступан.е с путиичком иртљагои иослалом пред и sa путницима. XIV 56 95 57 95 42582 б.јула 1890. Наредба зем. владе аа Босну и ЈУла Херцеговииу, о претворен.у ц. кр. 1890. увгредног царивског уреда II. раареда Мартинсбрук у узгредни царинеки уред I. равреда. XIV 57 95 58 97 XV 58 97 59 97 XV 59 97 60 98 XV 60 98 61 98 38222 1. ауг. Наредба зем. владе ва Босру и 9-јула 1890. Херцеговиву, о промјени навива 1890 краљевског угарског узгредпог царинског уреда вАлмашме8в“ у п1аерђобекаш“. 38222 1. ауг. Наредба зем. владе за Босну и 9.јула 1890. Херцеговину, о озлатћењу кра1890. љевског угареког главног царинеког уреда у Оршови на од царине просто отпремаље пресеобене пртљаге, односно имања доеељевика у сопственом дјелокругу. 46398 1. ауг. Наредба зем. владе ва Босну и 16. 1890. Херцеговину, о премјештају цвринјула ског уреда ујсдно приставиштне 1890. и морско-адравствене агевције Мљет у Далмацији ns БабинаПоља у Порто-Совру. 47211 1. ауг. Наредба зем. владе sa Босну и 16. 1890. Херцеговину, о обустави царинске ЛУ-’П одпреме приставиштне и мореко1890. адравствене деиутације у Трагету. XV 61 98 �1 Ш 1 li I 1 63 99 XVI 64 101 50934 24. јула 1890. 49152 28. ЈУЛ» 1890. XVII 68 197 XVIII 69 199 62 98 XV 63 99 XVI 64 101 XVII 68 197 1 ■ _ _____ .... XV 1 Strana Број аакона и т. д. XV ј | Страка 46953 18. јула 1890. С a д р ж aј Број комада 98 _ 62 F>poj XV Дан ивдања „Гласника “ закона и наредаба ' и датум аакона, наредбе или отписа t. d. Naredba zem vlade za Bosnu i 46953 l.aug. 18. 1890 Hercegovinu, o ukinuću vinskoga poreza od 1О°/о i uvogjenju pri­ jula vremenoga oproštenja vinograda 1890. od desetine na groždje. Naredba zem. vlade za Bosnu i 50934 1. aug. 1890. Hercegovinu, o prida (agio) pri 24. plaćanju zlatnih carina u srebrn jula 1890. za mjesec august 1890. Naredba zem. vlade za Bosnu i 49152 15. aug. Hercegovinu, kojom se ispravlja 28. 1890. naredba od 16. jula 1890. broj jula 47211/11. o obustavi carinskih 1890. otpremanja u Tragetu 58678 l.sept. Naredba zem. vlade za Bosnu i 24. 1890 Hercegovinu, o priđu pri plaćanju aug. zlatnih carina u srebru za mjesec 1890. septembar 1890. 49438 15. Naredba zem. vlade za Bosnu i sept. Hercegovinu, o ovlašćenju glavnog 28. aug. 1890. carinskog ureda u Karlovim Var 1890. rima na otpremu čisto svilene robe uz carinu od 200 for. 65694 1. okt. Naredba zem. vlade za Bosnu i 21. 1890. Hercegovinu, o priđu pri plaćanju sept. zlatnih carina u srebru za mjesec 1890. oktobar 1890. 59490 1 okt. Naredba zem. vlade za Bosnu i 25. 1890. Hercegovinu, o razjašnjenju od­ sept. nosno dcpunbi pojedinih odredaba 1890. pravilnika za rakiju, odregjenu na upotrebu od danka prostu. 46395 15. Naredba zem. vlade za Bosnu i 1. okt. okt. Hercegovinu, o promjeni odnosno 1890. 1890. dopunbi odredaba o označavanju opurezovanih šećernih proizvoda zvaničnim markama. 68703 1. nov. Naredba zem. vlade za Bosnu i 17. 1890. Hercegovinu, o promjeni nekih okt. odredaba abecednog popisa robe 1890. k carinskoj tarifi od god. 1882. i dodatka k istomu. 68703 1. nov. Naredba zem. vlade za Bosnu i 17. 1890. Hercegovinu, o uputstvuza istragu okt. eteričnih ulja radi pronalaska 1890. eventualne primjese alkohola. 68703 l.nov. Naredba zem. vlade za Bosnu i 17. 1890. Hercegovinu, kojom se razjašnjuju, okt. odnosno mijenjaju neke odredbe 1890. uputstva o carinskom postupanju s makinama i aparatima. 68703 1. nov. Naredba zem. vlade za Bosnu i 17. 1890. Hercegovinu, o dobunbi odredaba okt. opaske П. u naslovu „tkana i 1890. petljana roba“ abecednoga popisa k carinskoj tarifi. 68’03 1. nov Naredba zem. vlade za Bosnu i 17. 1890 Hercegovinu, o dužnosti poduzet­ otk, nika slobodnih stovarišta za šećer 1890. i za rakiju na davanje platežnih i vjerovnih boleta financijalnim organima. Broj zakona i Sadržaj Broj komada zakona i naredaba Dan izdanja „Glasnika* Broj i datum zakona, naredbe ili otpisa | 1 IX 58678 24. ауг. 1890. 49438 28. ауг. 1890. XIX 70 201 XIX 71 201 XX 72 205 46395 1. OKT. 1890. XXI 73 207 68703 17. OKT. 1890. XXI 74 209 XXI 75 210 68703 17. OKT. 1890. 68703 17. OKT. 1890. XXI 76 212 68703 17. OKT. 1890. XXI 77 212 68703 17. OKT. 1890. 65694 21септ. 1890. 59490 25. септ. 1890. Наредба аем. владе ва Босву и 1- ауг. 1890. Хериеговину, о укинућу винскога пореза од 10°/0 и увокен-у привременога опроштеаа винограда од десетине на грожђе. 1- avr. Наредба вем. владе sa Босву и 1890. Херцеговину, о приду (ажио) при плаћату влатних царина у сребру за мјесец аугуст 1890. Наредба зем, владе аа. Босну и 15. ауг. Херцеговину, којом се исмравља 1890. варедба од 16, јула 1890. бр. 4721 l/II. о обустави царииских отпремаља у Трагету. 1. септ. Наредба вем. владе sa Боену и 1890. Херцеговину, о врлду при плаћан>у златних царина у сребру sa мјесец септембар 1890. Наредба вем. владе за Босну и 15. септ. Херцеговину, о овлашћењу главиог царинског уреда у Карловим 1890. Варима на отпрему чисто свилене робе уз царииу од 200 *ор. 1. OKT. Наредба вем. владе sa Босну и 1890. Херцеговвну, о приду при плаћању златних царина у еребру аа мјесец октобар 1890. 1. OKT. Наредба аем. владе за Босну и 1890. Херцеговвну, о раајашв»ен.у одиеено допувбв појединих одредаба правилнпка sa ракију, одређену иа употребу од данка просту. Наредба зем. владе ва Босну и 15. OKT. Херцеговину, о промјени односно 1890. добунби одредаба о овначаван>у опорезоваиих шећерних производа званичним маркама. 1 вов. Наредба зем. владе sa Боспу и 1890. Херцеговину, о промјени неких одредаба абецедног пописа робе к царинској тари*и од год. 1882. и додатка к истому. 1. иов. Наредба зем. владе ва Босну и 1890. X ерцеговину,о упутству аа истрагу етеричних уља ради проналаска евентуалне примјесе алкохола. 1. нов Наредба аем. владе аа Босну и 1890. Херцеговину, којом се разјаш&ују, односно мијењају неке одредбе упутства о царинеком поступан.у с макинама и аларатима. 1. иов Наредба зем. владе ва Босну и 1890. Херцеговину, о допунби одредаба опаске II. у васлову „ткана и иетљана роба“ абецеднога пописа к царииској тариФН. 1. нов Наредба вем, владе аа Босау и 1890. Херцеговиву, о дужности додуаетвика слободних стоваришта ss шећер и за ракију на давање платежних и вјеровннх болета Финанцијалннм органима, xvin 69 199 XIX 70 201 XIX 71 204 XX 72 205 XXI 73 207 XXI 74 209 XXI 75 210 XXI 76 212 XXI 77 212 2 �1. нов. Наредба зем. владе аа Босву и 1890. Херцеговиву, о алатном приду (ажио) при нлаћањимл царива sa мјесец новембар 1890. XXI 80 214 XXI 78 213 72209 23. OKT. 1890 XXI 78 213 XXI 79 214 72209 23. OKT, 1890. 1. нов. Наредба всм. владе sa Босву и 1890. Херцеговину, о долунби одредаба абецеднога пописа робе к дарииској тлриФк у погледу на царинеко поетупан.е с кљигама sa мустре. 1. мов. Н.чредба зем. владе аа Боену и 1890. Херцеговилу, о дупувби наслова „Тетици” званичнога абецеднога пописа роое к onkoj царинској тари*и за аустр. угарско царинско подручје. XXI 79 214 73766 15. Naredba zem. vlade za Bosnu i XXII 82 10. nov. Hercegovinu, o ovlašćenju c. kr, nov. 1890. uzgrednog carinskog ureda u Ak1890. vaboni (Tirol) na od carine prosto postupanje s putničkom pred i za putnicima poslatom prtljagom. 78844 1. dec Naredba zem. vlade za Bosnu i XXIII 83 15. 1890. Hercegovinu, o ustrojenju potpune nov. ispostave c. i kr. glavnog carin­ 1890. skog ureda u Pragu na kolodvoru austr. ugar, državnog željezničkog društva u Pragu. 78842 1. dec. Naredba zem. vlade za Bosnu i XXIII 85 23. 1890. Hercegovinu, o carinskom postu­ nov. panja sa starim ohrdanim kišo1890. branskim šipkama od ribije kosti. 216 73766 10. нов. 1890. 217 78844 15. « w 5 н О 1 Б]к>ј Број закона и т. д. Дан иадања „Глаеника ” вакона и наредаба 74096 22. OKT. 1890. С a д р ж aј комада и датум аакона, варедбе или отписа 214 Sadržaj Bpoj Strana | | 80 t. d. Broj zakona i i zakona i naredaba XXI Broj i datum zakona, naredbe ili otpisa Broj komada 1 Dan izdanja „Glasnika” 1 X 74096 22. okt. 1890. 72209 •/3. okt. 1890. Naredba zem. vlade za Bosnu i l.nov 1890. Hercegovinu, o zlatnom priđu (agio) pri plaćanjima carina za mjesec novembar 1890. Naredba zem. vlade za Bosnu i l.nov 1890. Hercegovinu, o dopunbi odredaba abecednoga popisa robe k carin­ skoj tarifi u pogledu na carinsko postupanje s knjigama za mustre. Naredba zem. vlade za Bosnu i 72209 l.nov. 23. 1890. Hercegovinu, o dupunbi naslova. „Tetići” zvaničnoga abecednoga okt. 1890. popisa robe k općoj carinskoj tarifi za austr. ugarsko carinsko područje. 82216 23. nov. 1890. 78842 23. nov. 1890. 1. dec. Naredba zem. vlade za Bosnu i XXIII 84 1890. Hercegovinu, o priđu (agio) pri plaćanjima zlatnih carina za mjesec decembar 1890. 1. dec. Naredba zem. vlade za Bosnu i XXIII 86 1890. Hercegovinu, o carinskom postu­ panju s posudama i oklopima one robe, koja se inoa ocarinjavati po nečistoj težini u slučaju prepakovanja iste u austro-ugarskom carinskom području. 82585 15. Naredba zem. vlade za Bosnu i XXIV 87 4. dec. dec. Hercegovinu, o ukidanju sulus1890. 1890. vergije u okružju banjalučkom i uvogjenjtr postotnoga poreza u ■ mjesto iste. IIOB. 1890 217 78842 23. нов 1890. 217 82216 23. ИО8. 1890. 218 78842 23. нов. 1890. 219 82585 4,дец. 1890, 15. Наредба зем. владе за Босву у XXII 82 216 нов. Херцеговиву, о овлашквњу ц. кр. 1890. узгредвог царинског уредау Аква бонз (Тирол) на од царине просто постулање с лутничком пред и за лутницима лослатом пртљагом. Наредба аем. владе ва Босну и XXIII 83 217 1. дец. 1890 Херцеговину, о уетројен>у потпуне испоставе ц. и. кр. главног царинског уреда у Нрагу na колодвору ауетр. угар. државног жељсзничког друштва у Прагу. Наредба аем. владе аа Босну и ххш 85 217 1. гец. 1890. Херцеговаиу, о царивском поступаљу са старим охрданим кишобранеким шипкама од рибије кости. кдец. Наредба зем. владе за Босиу и XXIII 84 217 1890. Херцеговину, о лриду (ажио) upu плаћ сњима алатних царина за мјесец децембар 1890. 1 дец. Наредба se«, владе за Боену и XXIII 86 218 1890. Херцеговииу, о царивском иоступању с поеудама и оклопима oee робе, које се има оцарињавати no нечистој тежиии у случају препаковања исте у аустро-угарСком царииском подручју. 15. ~ Наредба зеи. владе аа Босну и XXIV 87 219 Дец. Хе; цетовину, о укидану еулус1890. вергије у окружју баљадучком и увођељу лостотнога порева у мјесто исте. �31499 1. juna Naredba zem. vlade za Bosna i 21. 1890. Hercegovinu, o polaganju gtuntovmaja ničarskog ispita za Bosnu i Her­ 1890. cegovinu. 39399 1. jula Naredba zem. vlade za Bosnu i 1890. Hercegovinu, kojom se naregjuje 12. juna otvaranje gruntovnica u kotarima 1890. Dolnja Tuzla, Krupa, Sanskimost i u svim izvangradskim općinama kotara Sarajeva, I | Страна i ______________ Број закова и т. д. 91 31399 21. маја 1890. 39399 12. јуна 1890. ; 51 Број комада хш С a д р ж a ј ; 75 Дан издања .Гласника “ закона и наредаба 44 Број и датум закона, наредбе или отлиса _____________ 1 1 XI Strana Broj zakona i t. d. Sadržaj Broj komada Dan izdanja „Glasnika“ zakona i naredaba Broj i datum zakona, naredbe ili otpisa I Pravosudna uprava. — Правосуднауправа. XI Наредба вем. владе sa Боену и 1. јуна 1890. Херцеговину, о полагаљу груптовиичареког иепита ва Боспу и Херцеговину, XI 44 75 1.јула Наредба зем. владе sa Боену и 1890. Херцеговипу, којом се наређује отварање грунтовницау котарима Долља Тузла, Крупа, Санскимост и у свим ваванградским onknнама novapa Сарајева. xni 51 91 ž* �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/9a82286b1d4e4c985ff67fc450e88374.pdf 0b01835018b823effca49af3cde18638 PDF Text Text Друга реперторија. Druga repertorija. Alfabetični registar Азбучни регистар zakona, naredaba i t. d. proglašenih u Glasniku zakona i naredaba za Bosnu i Hercegovinu*4 od 1. januara do 15. decembra 1890. закона, наредаба и т. д. проглашених у „Гласнику закона и наредаба за Босну и Херцеговину “ од 1. јануара до 15. децембра 1890. (Godina 1890., komad I. do XXIV.) (Година 1890., комад I. до XXIV.) A. A. Agio, vidi zlatni prid. Alizarin, carinsko postupanje s istim ... 1 1 Alkohol, iskaz onoga, koji je odregjen na upo­ trebu od danka prostu.......................... 7 5 Alkoholna količina, koja je pod svezom potrošarine iznesena, ali ipak nije iskazana, da je u rakijsko slobodno stovarište došla, potrošarina na istu.................................. 26 60 Alkohol, istraživanje istoga u eteričnim uljima 74- 209 Almasmezo, taj naziv uzgrednog carinskog ureda pretvara se u „Gyergyobekas“ . . 58 97 Amajlija, tim imenom ima se označavati odjel carinske i financijalne straže iz Popova tamo premješteni...................................... 10 19 Aquabona u Tirolu, uzgredni carinski ured u istom mjestu na od carine prosto po­ stupanje s putničkom pred i za putnicima poslanom prtljagom ovlašten................. 32 216 Ажио, види златни прад. Ализарин, паринско поступање с истим . 1 1 Алкохол, исказ онога, који je одређен на употребу од данка просту................. 7 5 Алкохолна количина, која je под свезом потрошарине изнесена, али ипак није исказана, да je у ракијско слободно стовариште дОшла, потрошарина на исту . 26 60 Алкохол, истраживање истога у етеричним ултма....................................................... 74 209 Алмашмезе, тај назив узгредног царинског уреда претвара се у „Ђерђобекаш" . . 58 97 Амајлија, тим именом има се означавати одјел царинске и Финанцијалне страже из Попова тамо премјештени............. 1() 19 Аквабона у Тиролу, узгредни царински уред у истом мјесту на од царине просто иоступа&е с путначком пред и за путницима посланом пртљагом овлаштен . 82 216 в. Babinopolje, carinski ured, ujedno i morskozdravstvena agencija Mljet premješta se iz toga mjesta u Porto-Sovru ................. 60 98 Balukot isključen od prometa......................... 81 215 Beizec, tamošnja ispostava carinskog ureda I. razreda na kolodvoru održava se . . . 3 2 Beč, postupanje s predmetima idućim na ta­ mošnju zemljoprivrednu i šumarsku izložbu u godini 1890............................................. 4 3 Brčka i Gradačac, kotari, teritorijalna pro­ mjena megju njima.................................. 49 88 Brodarstvo bos.-hercegovačko, propis o odijelu službenika istoga...................................... 67 195 Budimpešta, carinska pri tamošnjem tovarnom odjelu kr. ug. glavnog poštanskog ureda u godini 1880. ustrojena ispostava ukida se 17 24 c. Carinska tarifa, promjena mjere odbitka tare za mineralna ulja iz inozemstva uvezena . 14 Б. Бабинопоље, царински уред, уједно и морскоздравствена агенција Млет премјешта се из тога мјеста у Порто-Совру ... 60 98 Балукот искључен од промета................. 81 215 Белзец, тамсшња испостава царинског уреда I. разреда на колодвору одржава се . . 3 2 Беч, поступан>е с предметима идућим на тамошн>у земл>опривредну a шуиарску изложбу у години 1890 ...................... 4 3 Брчка и Градачац, котари, територијална промјена међу љима.............................. 49 88 Бродарство бос.-херцеговачко, пропис о одијелу службеника истога...................... 67 195 Будимпешта, царинска при тамошњем товарнои одјелу кр. уг. главног поштанског уреда у години 1880. устројена испостава укида се................................................... 17 24 в. 22 Виногради, опраштају се привремено од десетине на грожђе a вински порез у кида се 62 98 �XIV Carinska tarifa, tarifiranje zvona od bronze i t. d. proizvedenih, ornamentima snabdje­ venih, u težini od preko 5 kilogama • • 13 Carinska ispostava s pristaništnom službom u Sv. Gjurgju na ostrvu Hvaru u Dalmaciji, poširuju joj se ovlašćenja na ocarinjavanje 29 Carinska ispostava Raca ustrojava se . . . 35 Carinska ispostava u Trafoju, vidi Taufers. Carinska ispostava u Planseu u Tirolu ustro­ java se............. ........................................ 38 Carinska tarifa, promjena odnosno dopunba iste kod naslova „krznarska roba“ ... 37 Carinska tarifa, promjena nekih odredaba abe­ cednoga popisa robe k istoj................. 73 Carinska tarifa, u abecednom popisu robe k istoj dopunjuju se odredbe opaske 11. u naslovu „tkana i petljana roba“ .... 76 Carinska tarifa, odredbe abecednog popisa robe k istoj dopunjuju se u pogledu na carinsko postupanje s knjigama za mustre 78 Carinska tarifa, u abecednom popisu robe k istoj dopunjuje se naslov ntetići“ ... 79 Carinska ispostava u Pragu na kolodvoru ustro­ java se .... ...................................... 83 Carinske i financijalne straže odjel iz Popova u Amajliju premješteni ima se označavati imenom posljednjega mjesta................... 10 Carinske i financijalne straže odjel aktiviran u Novoj Kasabi...................................... 47 Carinske i financijalne straže odjel u Gornjem Vakufu ukida se......................................... 8 Carinske i financijalne straže odjel novi ustro­ java se u Rakitnu.................................. 9 Carinske i financijalne straže odjel novi ustro­ java se u Raskompolju.......................... 12 Carinske i financijalne straže odjel novi ustro­ java se u Svrčugama.............................. Ц Carinski glavni ured II. razreda u Oršovi ovlaš­ ćuje se, da može bez carine otpremati pred i za putnicima poslatu prtljagu............. 10 Carinski ured glavni II. razreda u Sarajevu ovlašćuje se na od carine prosto otpremanje putničke robe pred i za putnicima poslane 28 Carinski ured glavni u Tridentu, ovlašćenje dane mu na denaturiranje maslinskog ulja proteže se na zimske mjesece............. 31 Carinski ured uzgredni u Gelsi, poširuju mu se ovlašćenja.................... 2 Carinski ured uzgredni u Belzecu na kolo­ dvoru, održanje njegove ispostave ... 3 Carinski ured uzgredni I. razreda u Moldavi, (kolodvor) u Češkoj ovlašćuje se na ulazni postupak s makinama tar. br. 284«) i b) zatim 284 bis................................. 21 Carinski ured uzgredni II. razreda ustrojava se u Stalliu u Primorju......................... 27 Carinski ured uzgredni II. razreda u Taufersu i carinska ispostava u Trafoju ovlašćuju se na od carine prosto postupanje в putničkom pred i za putnicima poslanom robom . . 32 21 64 I Вински порез, види Виногради. Вунена пређа, упутство о царинском испитивању исте мијења се .......................... 20 29 2 2 8 19 28 63 31 65 59 97 г. Гелза, овлашкења узгредног царинског уреда у Гелзи поширују се................. Ћер^обекаш, види Алмашмезе. 70 Ђура^ св. на оетву Хвару, види Св. Ђурађ. Гораи Вакуф, тамошњи одјел царинске и Финанцвјалне страже укида се . . . . 69 Главни царински уред II. разреда у Сарајеву овлапЉује се на од царине просто 207 отпремање путнпчке робе пред и за путницима послане .......................................... 212 Главни царински уред у Триденту, овлашћење дато му на денатурирање таслинског уља протеже се на зимске мјесеце 213 Главни царински уреду Ортови, овлашћује се на од царине просто отпремање досељеничке пртљаге, односно имања . . . 214 Главни царински уред у Карловим Варима овлашћује се на отпреиање чисто свил.ене 217 робе с даринои од 200 Фор.................. Грунтовничарски иепит, о полагаљу истога за Босну и Херцеговину...................... 19 Градачац и Брчка, види Брчка и Градачац. Грунтовнице отварају се у котарима: 87 Д. Тузла, Крупа, Санеки мост, Сарајево Гусјенички туткал Мицелов, царинско 19 поступање с н>им .................................. 67 69 199 44 75 51 91 53 92 52 91 46 77 59 22 97 31 19 21 21 23 63 65 2 2 29 63 65 Дервента, контролни котар активиран у истом мјесту............................................ Дирекције Финанцијалне и порезни уреди у земљаиа угарске круне уређују се изнова Досељеници, од царине просто отпремање њихове пресеобене пртл.аге, односно имања код главног царинског уреда у Оршови...................................................... Духан, продаја нове врсте............................ Духана сађење за сопствену употребу, погодовање, да се смије пријавити 40 квадратних метара у мјесто 70 квадратних метара, одузима се ................................. 3 3. 3емл>опр0вредна и шуиарска изложба у Бечу у години 1890., поступаље с пред метама на исту идућим ............................ 3 1 Златни прид за јануар 1890....................... 4 (i „ Фебруар „ ..................... л 21 15 n n 31 s маРт » ..................... 23 n април „ ..................... •30 n » 64 » мај „ ..................... 30 » n 69 » ЈУаи „ ..................... 45 п n 77 и » ЈУЛИ „ ..................... » 93 „ аугуст „ ..................... 63 n 99 „ септембар „ n 68 197 „ октобар „ Ћ V 70 201 �XV Carinski ured glavni II razreda u Trutnovu ovlašćuje se na ulazno ocarinjavanje makina car. tar. br. 284 a) i b) i 284 (bis) . 42 Carinski ured uzgredni I. razr. kao solni ured u Kopru pretvara se u glavni carinski ured II. razreda...................................................... 43 Carinski ured uzgredni I. razreda na Uvcu ovlašten na predbilježbeno postupanje s bocama za sodnu vodu i pivu, koje u na­ punjenom stanja u inozemstvo izlaze . . 50 Carinski ured glavni u Oršovi ovlašćuje se na od carine prosto otpremanje doseljenićke preseobene prtljage odnosno imanja . . . 59 Carinski ured uzgredni Almasmezo, vidi Almasmezd. Carinski ured uzgredni Mljet, vidi Babinoboije. Carinski ured glavni u Karlovim Varima ovlaš­ ćuje se na otpremanje čisto svilene robe s carinom od 200 for............... • .... 69 Carinski ured uzgredni u Aquaboni u Tirolu ovlašten na od carine prosto postupanje s putničkom j»red i za putnicima poslanom prtljagom.................. 82 Carinsko postupanje s alizarinom .... 1 Carinsko ispitivanje vunene pregje, uputstvo o tomu mijenja se ......... . 20 Carinsko postupanje s kreolinom, kreolinskim sapunom i farmaceutičkim kreolinskim pre­ paratima ...................................................... 25 Carinsko postupanje s umjetno zgotovljenim ugljenokiselim stroncijanom.................. 33 Carinsko postupanje sMiitzelovim gusjeničkim tutkalom....................................................... 53 Carinsko otpremanje kod pristaništne i morsko zdravstvene deputacije u Tragetu obu­ stavljeno ....................................................... 61 Carinsko otpremanje doseijeničke prtljage u Oršovi, vidi Doseljenici. Carinsko postupanje s makinama i aparatima 75 Carinsko postupanje s knjigama za mustre, vidi knjige za mustre. Carinsko postupanje sa starim ohrdanim kišobranskim šipkama cđ ribje kosti .... 85 Carinsko postupanje s posudama i oklopima one robe, koja se ima ocarinjavati po ne­ čistoj težini.................................................. 86 74 74 89 97 199 216 1 29 59 66 92 98 210 80 84 $14 217 13 21 4 3 и. Пзложба земљопривредиа и шумарска у Бечу у години 1890., поступање с предметима идућам на исту............................ К. Карлове Вари, главни царински уред у иетом мјесту на отпремање чисто свилене роое с царином од 200 Фор. овлашћује се 69 199 Кметови, о љиховом праву прекупа рвјешав#4Ју иолитичке области........................ 54 02 Књиге за мустре, царинско поступаље с њвма 78 213 Контролни котар активиран у Дервенти 52 01 Креолмн, креолински сапун п креолинскн Фармацеутички ирепарати, царинско поступање с њвма........................................... 25 59 Крзнарска роба, код овога наслов* абецедарскога попиеа робе к царинекој тариФи мијењају се, одиосно допуњују се одредбе 37 09 М. Макпне и апарати, царинско поступање с љима ... ......................................... 75 210 Мартинсбрук. узгредницаринскиуредП.разреда у истом мјеету у узгредни царински уред I. разреда претвореи......................... 57 05 Минерална ул.а из иноземства увежена, промјена ијере одбитака таре за њих . 14 22 Мљет, види Бабинопол.е. Молдава, тамошњи узгредни царинеки уред овлашћује се на улазно оцарињавање макина......................................................... 21 29 н. 217 Иова Касаба, активирање царинске и финанцкјалне страже у истом мјесту • ■ 47 87 0. 218 D. Derventa, kontrolni kotar aktiviran u istom mjestu ............................................. ■ • . . 52 Direkcije financijalne i porezni uredi u zem­ ljama ugarske krune uregjuju se iznova . 46 Doseljenici, od carine prosto otpremanje njihove preseobene prtljage, odnosno imanja kod glavnog carinskog ureda u Oršovi . . . 59 Duhan, prodaja nove vrste................................ 22 Duhana sagjenje za sopstvenu upotrebu, pogodovanje da se smije prijaviti 40 kvadratnih metara u mjesto 70 kvadratnih metara, oduzima se . .... .......................................... 5 Златни прид за новембар „ ..................... „ „ „ доцембар „ ..................... Звова од бронзе и т. д. произведена, орнаментима снабдјевена, у тежини од преко 5 килограма, њихово тариФирање ... 91 77 97 31 3 Оршова, тамошњц глзвни царински уред II. разреда овлашћује се, да може без царине отпремати пред a за путницима поелану пртљагу........................................... 16 Оршова, главни царински уред у тому мјесту овлашћује се на од царине просто отпремање пресеобене пртЛ)аге одноено имања досељеника у сопственом дјелокругу............................................................. 59 Одијоло службеника босанско херцег, бродарства, пропис о истому..................... 67 23 97 195 п. Патока-уља чиста, дсбављање истих из ракијских раФИнерија................. 19 Паушални порез (sulus-vergija) укида се у бањалучкои окружју................................ 87 27 219 �XVI G. Gelsa, ovlašćenja uzgrednog carinskog ureda 2 2 u Gelsi poširuju se................................ Gyergyobekas, vidi Almasmezo. Gjuragj sv. na ostrvu Hvaru, vidi Sv. Gjuragj. Gornji Vakuf, tamošnji odjel carinske i finan­ cija!ne straže ukida se.................... • 8 19 Glavni carinski ured П. razreda u Sarajevu ovlašćuje se na od carine prosto otpremanje putničke robe pred i za putnicima poslane 28 63 Glavni carinski ured u Tridentu, ovlašćenje dato mu na denaturiranje maslinskog ulja proteže se na zimske mjesece............. 31 65 Glavni carinski ured u Oršovi ovlašćuje se na od carine prosto otpremanje doseljeničke prtljage, odnosno imanja..................... 59 97 Glavni carinski ured u Karlovim Vari ma ovlaš­ ćuje se na otpremanje čisto svilene robe s carinom od 200 tor.................................. 69 199 Gruntovničarski ispit, o polaganju istoga za Bosnu i Hercegovinu................................. 44 Građačac i Brčka, vidi Brčka i Građačac. Gruntovnice otvaraju se u kotarima: D. Tuzla, Krupa, Sanskimost, Sarajevo................. 51 91 Gusjenički tutkal Miitzelov, carinsko postu­ panje s njim.......................................... 53 92 I. Izložba zemljoprivredna i šumarska u Beču u godini 1890., postupanje s predmetima idućim na istu...................................... 4 3 к Karlove Vari, glavni carinski ured u istom mjestu na otpremanje čisto svilene robe s carinom od 200 for. ovlašćuje se ... . 69 199 Kmetovi, o njihovom pravu prekupa rješavaju političke oblasti...................................... 54 92 Knjige za mustre, carinsko postupanje s njima 7$ 213 Kontrolni kotar aktiviran u Derventi ... 52 91 Kreolin, kreolinski sapun i kreolinski farmaceutički preparati, carinsko postupanje s njima ..................................................... . 25 59 Krznarska roba, kod ovoga naslova abeceđarskoga popisa robe k carinskoj tarifi mije­ njaju se odnosno dopunjuju se odredbe . 37 69 м. Makine i aparati, carinsko postupanje в njima 75 210 Martinsbruck, uzgredni carinski ured II. raz­ reda u istom mjestu u uzgredni carinski ured I. razreda pretvoren......................... 57 95 Mineralna ulja iz inozemstva uvezena, promjena mjere odbitaka tare za njih................ J4 22 Mljet, vidi Babinopolje. Moldava, tamošnji uzgredni carinski ured ovlašćuje se na ulazno ocarinavanje mak ina 21 29 Плансе у Тиролу, устројење царинеке испоставе у истом мјесту ......... 38 70 Подузетници слободних стоваришта за шећер и ракију дужни су давати платежне и вјеровне болете Финавцијалнии органима.................................. _.............. 77 212 Цопис робе абецедни к даринској тариФН, промјена неких одредаба истога .... 73 207 Попис робе абецедни к царинској тариФИ, допунба одредаба опаске 11. у наслову „ткана и петљана роба“....................... 76 212 Попис робе абецодни к царинској тариФИ, допунба одредаба к истому у погледу на царинско поступање с кк.игама за мустре...................... 78 213 Попис робе абецеднв к царинској тарифи, допуаба насдова „тетици“................... 79 214 Попови, одјел царинске и Финанцијалне страже одатле у Амајлвју премјештени ииа се именом пошл.едњега мјеета означавати......................................................... 10 19 Поштанске пошиљке, промјена тарифних ставака за исте ..................................... 18 25 Посуде, које се имају оцарињавати no нечистој тежини, царинско поступање с а>има ................................................. 86 218 Праг, устројење царинске испоставе на колодвору истога мјеста................ 83 217 Прекупно право кметова, расправе о истому припадају у надлежност политичких облаети...................................................... 5492 Предбиљежбени поступак с пивним боцама код узгредног даринског уреда I. разреда на Увцу .................................................. 50 89 Порто-Совра, види Бабинодоље. р. Рача, устројење царинскс испоставе у истом мјесту......................................................... 35 67 Ракија, промјена у уредби мјееечних исказа ракијскога пореза и исказ алкохола одређевога на употребу од данка просту 7 5 Ракија за беспорезну употребу одре^ена, одредба одсјека III. A. бр. 10. правилника о истој мијења се................................. 41 73 Ракија на беспорезну употребу одређена, дромјена одсјека I. наредбе од 27. септембра 1889. о деаатурирању исте опким средством денатурирања....................... 43 87 Ракија на беспорезву употребу одређева, разјашњеље односно допунба неких одредаба правилника о истој 71 201 Ракијске раФинерије, добављање чистих патока-ул>а из иствх.............................. jg 27 Ракитно, нови одјел царинске и Финанцпјалне страже устројава се у иетом мјесту 9 19 Рашкопоље нови одјел царинске и Финавцијалне страже устројава се у истом мјесту 12 21 Рисан у Далмацији, тамошњи узгредни царински уред I. разреда овлашћује се на потврду изласка каФв и печених жестоких текукина дд 70 �XVII Роба домаћа, која ce као мустре na показивање у иноземство шаље и натраг upaha, промјена поступка за неизвјеену продају č њом....................................... 34 66 Роба чисто свилена, на отпремање исте с царином од 200 Фор овлашћује ce главви царински уред у Карловим Варима (59 199 Роба крзнарска, код овога наслова абецедарскога пописа робе к царинској тариФИ мијењају ce, односно допуњују ce одредбе 37 69 Ровињо, главни царински уред II. разреда у истом мјесту овлашћен на од царине просто поступање с путничком пртљагои посланом пред и за путницима......... 59 95 N. Nova Kasaba, aktiviranje carinske i financijalne straže u istom mjestu.................. 4.7 87 0. Oršova, tamošnji glavni carinski ured II, raz­ reda ovlašćuje se da može bez carine otpre­ mati pred i za putnicima poslanu prtljagu 1(5 23 Oršova, glavni carinski ured u tomu mjestu ovlašćuje se na od carine prosto otpremanje preseobene prtljage, odnosno imanja dose­ ljenika u sopstvenom djelokrugu .... 59 97 Odijelo službenika bos.-herceg. brodarstva, propis o istomu...................................... 195 с. Санеки Мост, котар, грунтовница отвара ce у истому.............................................. 5 91 Сарајево, изванградски котар, грунтовница отвара ce у истом........................................ 51 91 Сарајево, главни царински уред II. разреда у истом мјесту овлашћује ce на од царине просто отпремање путничке за и пред путницима послане робе .......... 28 63 Службеници бос.-херцег. бродарства, пропис I 0 њиховом одијелу.............. ................. 67 195 Стронцијан, умјетно зготовљени, угљенокисели, царинско поступан.е с њим • ■ 33 66 Сулус-вергијаукидасеу баљалучкомокруж^у 87 219 Св. Ђурађ на оству Хвару у Далмацији, тамошњој царинској испостави с пристаништном службом поширују ce овлашћења на оцарињавање......................................... 29 64 Сврчуге, устројење новог одјела царинске и Финанцијалне страже у том мјесту . Ц 21 P. Patoka-ulja čista, dobavljanje istih iz rakij­ skih rafinerija........................................ 19 27 Paušalni porez (sulus-vergija) ukida se u banjaučkom okružju..................................... 87 219 Plansee u Tirolu, ustrojenje carinske ispostave u istom mjestu........................................ 38 70 Poduzetnici slobodnih stovarišta za šećer i rakiju dužni su davati platežne i vjerovne bolete financijalnim organima................. 77 212 Popis robe abecedni k carinskoj tarifi, pro­ mjena nekih odredaba istoga................ 73 207 Popis robe abecedni k carinskoj tarifi, dopunba odredaba opaske 11 u naslovu „tkana i petljana roba............................................ 76 212 Popis robe abecedni k carinskoj tarifi, dopunba odredaba k istomu u pogledu na carinsko postupanje s knjigama za mustre........... 78 213 Popis robe abecedni k carinskoj tarifi, dopunba naslova „tetići"......................................... 79 214 Popovi, odjel carinske i financijalne straže odatle u Amajliju premješteni ima se ime­ nom pošljednjega mjesta označavati • - • 1() 19 Poštanske pošiljke, promjena tarifnih stavaka za iste.......................................................... 18 25 Posude koje se imaju ocarinjavati po nečistoj težin , carinsko postupanje s njima ■ ■ • 86 218 Prag, u strojenje carinske ispostave na kolo­ dvoru istoga mjesta.................................. 83 217 Prekupn o pravo kmetova, rasprave o istom pripadaju u nadležnost političkih oblasti ■ • 54 92 Predbilježbeni postupak s pivnim bocama kod uzgrednog carinskog ureda I. razreda na Uvcu ..................................................................- 50 89 Porto-Sovra, vidi Babinobolje. R. Raca, ustrojenje carinske ispostave u istom mjestu........................................... ■ • • • • 35 Rakija, promjena u uredbi mjesečnih iskaza rakijskoga poreza i iskaz alkohola odregjenoga na upotrebu od danka prostu • • 7 67 5 т. I ! I I i ! I , ТауФерс, узгредни царински уред у истом мјесту и царинска испостава у ТраФоју овлашћују ce на од царине просто поступање с путнвчком пред и за путницима посланом робом............................................ 32 65 Трафој, види ТауФерс. Трагето, царинска отпрема пристаништне и морско-здравствене депутације у том мјесту обустављена 31. марта 1890 ■ • • 61 98 Тридент, овлашћење главног царинског уреда у том мјесту на денатурирање маслинског уља протеже ce на зимске мјесеце...................................................... 31 65 Тузла Долња, котар, грунтовница отвара ce у истому................................................... 51 91 у. Уља етерична, истраживање алкохола у њима ........................................ 74 209 Упутство о царинском испитиваау вунене I пређе мијеља ce......................................... 20 29 Упутство за шумарску службу код котарских уреда............................................... 66 103 Узгредни царински уред у Гелзи, поширују му ce овлашћења ........................... 2 2 3 �XVIII Rakija za besporeznu upotrebu odregjena, od­ redba odsjeka III. A. br. 10. pravilnika o istoj mijenja se....................................... Rakija nap besoreznu upotrebu odregjena, pro­ mjena odsjeka I naredbe od 27. septembra 1889. o denaturiranju iste općim sredstvom denaturiranja.......................................... Rakija na besporeznu upotrebu odregjena, zazjašnjenje, odnosno dopunba nekih odredaba pravilnika o istoj................................... Rakijske rafinerije, dobavljanje čistih patokaulja iz istih............................................. Rakitno, novi odjel carinske i financijalne straže ustrojava se u istom mjestu - • ■ ■ Raskopolje novi odjel carinske i financijalne straže ustrojava se u istom mjestu ■ - • • Risan u Dalmaciji, tamošnji uzgredni carinski ured I. razreda ovlašuje se na potvrdu iz­ laska kafe i pečenih žestokih tekućina • Roba domaća, koja se kao mustre na poka­ zivanje u inozemstvo šalje i natrag vraća, promjena postupka za neizvjesnu prodaju s njom....................................................... Roba čisto svilena, na otpreman je iste s ca­ rinom od 200 for. ovlašćuje se glavni ca­ rinski ured u Karlovim Varima............. Roba krznarska, kod < voga naslova abeced­ noga popisa robe k carinskoj tarifi mijenjaju se, odnosno dopunjuju se odredbe ... Rovinjo, glavni carinski ured II. razreda u istom mjestu oviašćen na od carine prosto postupanje s putničkom prtljagom poslanom pred i za putnicima.............................. 41 73 48 87 71 201 19 27 9 19 12 21 39 70 34 66 69 199 37 69 56 95 Узгредии царински уред у Белзецу на колодвору, одржање његове испоставе . 3 2 Узгредни царански уред у Молдави, (колодвор) у Ческој, овлашћује се на улазни поступак с макинама тар. бр. 284 a) и б) затим 284 bis........................................... 21 99 Узгредни царински уред II. разреда устројава се у Сталију у Приморју............. 27 63 Узгредни царивски уред II. разреда у ТауФерсу и царинска испостава у ТраФОЈу овлашћују е? на од царине просто поступање с путничком пред и за путницима I посланом робом............................................ 32 65 Узгредни дарински уред I. разреда у Рисну у Далмацмји овлашћује се на почврду изласка каФе и печених жестоаих текућина..................................................... 39 70 Узгредни царински уред I. разреда као солни уред у Копру претвара се у главни царински уред II. разреда и овлашкује се на од царине просто поступање с путничком робам......................................................... 43 74 Узгредни царвнскиуред наУвцу овлашћује се на предбиљежбено поступање с боцама за содну воду и пиву, које у напун>енои стаљу у иноземство излазе ....... 50 89 Узгредни царински уред Алмашмезе, види Алмашмезе. Узгредни царивски уред Мљет, вади Бабинопоље. Узгредни царински уред у Аквабони у Тиролу овлашген je на од царине просто поступање с путничком пред и за путницима послано пртл.агом....................... 32 216 S. ц. Sanski Most, kotar, gruntovnica otvara se u istom........................................................ 5 91 Sarajevo, izvangradski kotar, gruntovnica ot­ vara se u istom....................................... 51 91 Sarajevo, glavni carinski ured II razreda u istom mjestu ovlašćuje se na od carine prosto otpremanje putničke za i pred put­ nicima poslane robe................................. 28 63 Službenici bos.-herceg, brodarstva, propis o njihovom odijelu....................................... 67 195 Stroncijan umjetno zgotovljeni, ugljenokiseli, carinsko postupanje s njim................... 33 66 Sulus-vergia ukida se u banjalučkom okružju 87 219 Sv. Gjuragj na ostrvu Hvaru u Dalmaciji, tamošnjoj carinskoj ispostavi s pristaništnom službom poširuju se ovlašćenja na ocarinjavanje.............................................. 29 64 Svrčuge, ustrojenje novog odjela carinske i financijalne straže u tom mjestu......... 11 21 Царинска тариФа, промјена мјере одбитака таре за минерална ул>а из иноземства увежена ................................................... Ј4 22 Царинска тариФа, тариФирање звова од бронзе и т. д. произведених, орнаментпма снабдјевенвх, у тежини од преко 5 квло грама......................................................... ЈЗ 21 Царинска испостава с иристаништном службом у Св. Ђурђу на острву Хвару у Далмацији, поширују joj се овлашћења на оцарињавање......................................... 29 64 Царинска испостава Рача устројава се . . 35 67 Царинска испоставау ТраФоју, видиТауФерс. Царинска испостава у Плавсеу у Тиролу устројава се ........................................... 3$ 70 Царинска тариФа, промјена односно допунба исте код наслова „крзварска роба“ 37 69 Царинска тариФа, промјева неких одредаба абецеднога пописа робе к истој......... 73 207 Царинска тариФа, у абецеднои попису робе к истој допуњују се одредбе опаске 11. у наслову „ткана и петљана роба“ . . 76 212 Царинска тарвФа, одредбе абецедног пописа робе к истој допуљују се у погдеду ва царинско постуиање с књигама за мустре 7$ 213 š. Šećer, neke odredbe provedbenoga propisa o porezu na šećer mijenjaju se, odnosno do­ punjuju se................................................. 40 71 �XIX Šećerni proizvodi oporezovani, promjena od­ nosno dopunba odredaba o označavanju istih zvaničnim markama......................... 72 Šipke kišobranske od ribje kosti, carinsko po­ stupanje s njima....................................... 85 Šumarska služba kod kotarskih ureda, uputstvo o istoj.................................................. 66 205 217 103 т. Taufers, uzgredni carinski ured u istom mjestu i carinska ispostava u Trafoju ovlašćuju se na od carine prosto postupanje s put­ ničkom pred i za putnicima poslanom robom 32 65 Trafoj, vidi Taufers. Trageto, carinska otprema pristaništne i morsko-zdravstvene deputacije u tom mjestu obustavljena 31. marta 1890....................... 61 98 Trident, ovlašćenje glavnog carinskog ureda u tom mjestu na denaturiranje maslinskog ulja proteže se na zimske mjesece • - • • 31 65 Tuzla Dolnja, kotar, gruntovnica otvara se u istomu ...................................................... 51 91 u. Ulja eterična, istraživanje alkohola u njima 74 Uputstvo o carinskom ispitivanju vunene pregje mijenja se...................................................... 20 Uputstvo za šumarsku službu kod kotarskih ureda .............. ............................................... 66 Uzgredni carinski ured u Gelzi, poširuju mu se ovlašćenja............................................... 2 Uzgredni carinski ured u Beizecu na kolo­ dvoru, održanje njegove ispostave .... 3 Uzgredni carinski ured u Molđavi, (kolodvor) u češkoj ovlašćuje se na ulazni postupak s makinama iar. br. 284 a) i b) zatim 284 bis 21 Uzgredni carinski ured II. razreda ustrojava se u Stalliu u Primorju .................. ' 27 Uzgredni carinski ured II, razreda u Taufersu i carinska ispostava u Trafoju ovlašćuju se na od carine prosto postupanje s put­ ničkom pred i za putnicima poslanom robom 32 Uzgredni carinski ured I. razreda u Risnu u Dalmaciji ovlašćuje se na potvrdu izlaska kafe i pečenih žestokih tekućina.......... 39 Uzgredni carinski ured I. razreda kao solni ured u Kopru pretvara se u glavni carinski ured II. razreda i ovlašćuje se na od ca­ rine prosto postupanje s putničkom robom 43 Uzgredni carinski ured na Uvcu ovlašćuje se na predbilježbeno postupanje з bocama za sodnu vodu i pivu, koje u napunjenom stanju u inozemstvo izlaze...................... 50 Uzgredni carinski ured Almasmezd, vidi Almasmezd. 209 29 103 2 2 29 63 65 79 74 89 Царинска тарИФа, у абецедном попису робе к истој допуњује се наслов „тетици“ , 79 214 Царинска испосгава у Прагу на колодвору устројава се .............................................. 83 217 Царинске и Фвнанцијал не страже одјел из Попова у Амајлију премјештени има се означавати именом пошљедњега места . 1() 19 Царивске и Финаадијалне страже одјел активиран у Новој Касаби................. 47 87 Царинске и Финанцијалне страже одјел у Горњем Вакуфу укида се . 8 19 Царинске и Финанцијалне страже одјел нови устројава се у Ракитну.............. $) 19 Царинске и Фиианцијалне страже одјел нови устројава се у Раткомпољу ... 12 21 Царинске и Финавцијалне страже одјел нови устројава се у Сврчугама . . . Ц 21 Царински уред главни li. разреда у Оршови овлашћује се, да може без царине отпремати пред и за путницима послату пртљагу......................................................... 16 23 Царински уред главни П. разреда у Сарајеву овлашћује се на од царзне просто отпремаље путничке робе пред и за путницима послане........................................... 28 63 Царински уред главни у Триденту, овлашћење дато му на денатурирагве маелинеког уља протеже се на зимске мјесеце 31 65 Цариаски уред узгредни у Гелзи, поширују му се овлаггЉења . ... ................................ 2 2 Царински уред узгредни у Велзецу на колодвору, одржање н>егове испоставе . 3 2 Цариаски уред узгредни I. разреда у Молдави, (колодвор) у Чешкрј овлашћује се на улазни поступак с макинама тар. бр. 284 a) и 6) затим 284 (бис).............. 21 29 Царински уред узгредви II. разреда устројава се у Сталију у Приморју.......... 27 63 Царински уред узгредни Ii. разреда у ТауФерсу и царинска испостава у ТраФоју овлапЉују се на од царине просто поступање с путничком пред и за путвицима поеланом робом................................. 32 65 Царински уред главни II. разреда у Трутнову овлашћује се на улазво оцарињавање макина дар. тар. бр. 284 a) и б) и 284 (бис)........................................................... 42 74 Царински уред узгредни I. разреда као солни уред у Копру претвара се у главни царинскн уред II. разреда..................... 43 74 Царински уред узгредни I разреда ва Увцу овлаштен на предбиљежбено постуиаае с боцама за содну воду и пиву, које у напуњеном стању у инозеиство излазе.................................................................. 50 89 Царински уред главни у Оршови овлашћује се на од царине просто отпремање досељеничке пресеобене пртљаге, односно имања .... ... ........................................ 59 97 Царински уред узгредни Алмашмезе, види Алмашмезе. �XX Uzgredni carinski ured Mljet, vidi Babinopolje. Uzgredni carinski ured u Aquaboni u Tirolu ovlašten je na od carine prosto Postupanje s putničkom pred i za putnicima poslanom prtljagom ............. ....................................... 82 216 V. Vinogradi, opraštaju se privremeno od desetine na grožđje a vinski porez ukida se • ■ ■ 02 $8 Vinski porez, vidi Vinogradi. Vunena pregja, uputstvo o carinskom ispiti­ vanju iste mijenja se............................... 20 29 z. Царински уред узгредни Мљет, види Ба бинопоље. Царински уред главни у Карловим Варима овлашћује се на отпремање чисто свилене робе с царином од 200 Фор. . . . 09 199 Царински уррД узгредни у Аквабони у Тиролу овлаштен на од царине просто постунање е путничком пред и за путницима посланом пртљагом...................... 82 216 Царииеко поступање с алвзарином .... 1 1 Царинско испитивање вунене пређе, упутство о тому мијења се............................ 20 29 Царинско поступање с креолином, креолинскам сапуном и Фармацеутичким креолинским препаратима................................. 25 59 Царинско поступање с умјетно зготовљеним угљено-киселим стровцијаном.............. 33 66 'Царииско поступање с Мицеловим гусјеничким туткалом....................................... 53 92 Царинско отпреман>е код пристаништне и морско здравствене депутације у Трагету обустављено ............................................... 0Ј 98 Царинско отпремање досељеничке пртл>аге у Оршови, види Досељеници. Царинско поступањесмакинама иапаратима 75 210 Царвнско поступање с књигама за мустре, види књиге за мустре. Царинско поступаље са старим охрдаиим кишобранским шипкама од рибје кости 85 217 Цариаско поступање с поеудамаи оклопима оне робе, која се има оцарињавати no нечистој тежини........................... 80 218 Zemljoprivredna i šumarska izložba u Beču u godini 1890., postupanje s predmetima na nietu idućim.......................................... 4 3 Zlatni prid za januar 1890 • . . 4 1 6 21 I „ „ „ februar л • • 15 в „ „ mart n ’ • • • 23 31 « » » april ђ ' 1 1 • • • 30 64 1 » » „ maj r 3« 69 » n Јма 11 45 77 93 1 » „ » jula г • ■ ■ 55 „ „ „ august s • 63 99 1 „ „ „ septembar n ■ • - 68 197 „ в „ oktobar • • • 70 201 1 Шећер, неке одредбе проведбенога пропиеа в „ „ novembar „ .................. 80 214 о порезу на шећер мијењају се, односно » „ „ decembar „ ............ 84 217 I допу н>ују се.................................................. 40 rona od bronze i t. d. proizvedena, orna­ Шећерни производи опорезовани, проmentima snabdjevena, u težini od preko мјена односно допунба одредаба о означа5 kilograma, njihovo tarifiranje.................. 43 21 ваау'истих званичним маркама........... 72 Шипке кишобранске од рвбје кости, ца" ринско поступање с њима .................. 85 Шумарека елужба код котарских уреда, упутство о истој........................................ gg ш. Zemaljska Štamparija п Sarajevo, 71 205 217 103 �Godina 1890. Glasnik Гласпик zakona i naredaba закопаи наредаба Bosnu i Hercegovinu Босну и Херцеговину Komad I. Dan proglašenja 1. januara 1890. I Дан вроглашења 1. јануара 1890. Комад I. 1. 1. Naredba Наредба zemaljske vlade za Bosnu i Hercegovinu od 11. decembra 1889, br. 70906/П., o postupanju s alizarinom po ugovornoj carini od I for. 50 nč, na 100 kilograma. Uslijed otpisa visokoga c. i kr. zajedničkoga ministarstva od 8. novembra 1889., br. 8367/11. B. H., ovim se objavljuje, da se tačka XII. ovđješnje naredbe od 16. januara 1889 ,br. 1622/11. (Glasnik zakona i naredaba komad IIL, iz 1889, naredba 8), kojom su povodom 1. januara obav­ ljenoga aktiviranja trgovačkog ugovora sa Sva jcarskom od 23. novembra 1888. stavljene neke земаљстсе владе за Босну и Херцеговпну од 11. децембра 1889., бр. 70906,11.. о поступању с ализарином no уговорној царини од I фор. 50 новч. на 100 килограма. Услијрд отписа високога ц и кр заједничкога министарства од 8. новембра 1889., бр. 8367/11. В. X., овим се објављује, да ее тачка XII овдјегпље паредбе од 16. јануара 1889-, бр. 1622/11. (Гласникзакондп наредабакомадШ., из 1889., наредба 8., којом су поводом 1. јануара обављенога актпвирања трговачког уговора са Швајцарском од 23. новембра -1888. provedbene odredbe, slijedećim dodatkom do­ стављепе неке проведбене одредбе, слпједеким додатком допуњује: punjuje: Под ализарином уговорнопогодованим има Pod alizarinom ugovorno pogodovanim ima se razumjeti samo alizarinsko crvenilo, odnosno се разумјети само ализаринско црвенило, одu ovom trgovačkom proizvodu pojedince ili u носно у овом трговачком производу појединце mijenjaj ućim se smjenama nalazeće se njegove или у мијењајућим се смјесама налазеће се н>еčetiri materije za bojenje, to jest, pravi (čisti) гове четири материје за бојење, то јест, прави alizarin, antra- ili isopurpurin. flav« purpurin i (чисти) ализарин, антра- или исоиурпурин, фдавопурпурии и пурпурин. purpurin. Ови су алвзарпни - с изузетком најOvi su alizarini — s izuzetkom najposhje na­ vedenoga (purpurina) — neposredni derivati an- послије иаведеиога (иурпурина) — иепосредни деривати антрахинона. trahinona. Уговорпо иогодовани алпзарин (ализаUgovorno pogodovani alizarin (alizarinsko crvenilo) trgovine nalazi se u obliku više manje рипско црвенило) трговине налази се у облику gusto tečnoga tijesta (pasta) žuto smegje (okreno- впше мање густо течпога тијеста (паста) жуто žute do crveno-smegje) boje, koje sadrži jednu смеђе (окрено-жуте до црвено-смефе) боје, које ih više navedenih četiriju materija za bojenje u садржи једну или више наведенвх четирију krajno finom razdjelu, i koje pri dodatku probe материја за бојење у крајно фином раздјелу, s natronskom lukšijom (od prilike 10 postotna и које при додатку пробе с натронском лукkoncentracija nagrizajućega natrona) daje crveno шијом (од прилике 10постотна коицентрација ljubičastu boju, 8 alizirinskim bojama od alizarina dalje načinjenim) alizarinski derivati, kao : нагризајукега натрона) даје црвено љубичасту боју. С ализаринскии бојама од ализарина дал>е �Komad I. Naredba 2, i 8- — Комад I. Наредба 2. и 3. 2 alizarinsko-narančasta, -plavetna, -zelena, -žata i t. d.) ne treba postupati po ugovornom pogođovanju, već po općoj carini tarifnoga broja 330 kao s katranskim materijama za bojenje sa 10 for. na 100 kilograma. Iste se nalaze u trgovini većinom i u obliku tijesta, ali pokazuju, kad se s rastvorom nagrizajućega natrona obdjelavaju, odstupajuće držanje, n. pr. alizarinska narančasta boja (jasnožuto tijesto) topi se najprije crveno te se odmah odvaja; alizarinsko žutilo (žuta do smegje-Žuto tijesto) pada smegje-žuto ili daje narančasto-smegji rastvor; antracen-smegja boja boji se u zeleno-plavetno itd. начињеним (алазарински деривати, као: ализарииско-наранчаста, -плаветна, -зелева, -жута и т. д.) не треба поступати no уговорном погодовању, већ no onhoj царини тарифнога броја 330 као с катранским материјама за бојењеса 10фор. на 100 килограма. Исте се налазе у трговини већином и у облику тијеста, али показују. кад се с раствором нагризајућега натрона обдјелавају, одстуиајуће држање, н пр. ализаринска нарапчаста боја (јасиожуто тијесто) топи се вајирије црвево те се одмах одваја; ализаринско жутило (жута до сме^е-жуто тијесто) пада сме^е-жуто илп даје наранчасто-смеђи раствор : антраценсмеђа боја боји се у зелено-плаветно и т. д. ‘ Niredba Наредба zemaljske vlade za Bosnu i Hercegovinu od 11. decembra 1889, br. 70906/IL, земаљске владе зж Босну и Херцсговину од 11. децембра 1889., бр. 70906/IL, o poširenju ovlaštenja uzgrednog carinskog ureda u Gelsi, о поширењу овлашБења узгредног царинског уреда у Гелси. Uslijed otpisa visokog c. i kr. zajedničkog ministarstva od 8. novembra 1889., br. 8367/II. B H., ovim se objavljuje, da je c. kr. uzgredni carinski ured П. razreda u Gelsi u Dalmaciji u pogledu na opća ovlašćenja premješten u kategoriju uzgrednog carinskog ureda I razreda. Услијед отписа високог цее. и краљ. заједничког министарства од 8. новембра 1889., бр. 8367 II. Б. X., овим се објављује, да je ц. кр. узгредни царински уред II. разреда у Гелси у Далмацији у погледу на onha овлашћења премјештен у категорију узгредног царинског уреда I. разреда. a Naredba Наредба ■ zemaljske vlade za Bosnu i Hercegovinu od 12. decembra 1889., br. 76120/11., земаљске владе за Босну и Херцеговину од 12. децембра 1888., бр. 76120/IL, o održanju ispostave uzgrednog carinskog ureda 1. raz­ reda u Belzecu na kolodvoru u Belzecu. Uslijed otpisa visokoga c. i kr. zajedničkoga ministarstva od 29. novemb a 1889, br 8964 B. H. ovim se objavljuje, da će ispostava c. k. uzgrednoga carinskoga ureda I. razreda u Belzecu ustrojena na kolodvoru u Belzecu na godinu dana, (Glasnik zakona i naredaba komad XXIII. iz 1888., naredba 111 od 21. novembra 1888., br. 63443/11.) do dalje naredbe postojati. 3. о одржању испоставе узгредног царинског уреда I раз- реда у Белзецу на колодвору у Белзецу. Услијед отписа високога цес. и краљ зајед- ничкога министарства од 29. новембра 1889., бр. 8964/Б. X., овим се објављује, да he испоетава ц кр. узгреднога царинскога уреда I. pasреда у Белзецу устројена на колоднору уБелзецу на годину дана, (Гл. закона и наредаба ком XXIII. из 1888., наредба 111. од 21. новембра 1888., бр. 63443/IL.) до даље наредбе постојати. �Komad I. Naredba 4. i 5. — Комад I, Нарвдба 4. i 5. Dosadašnje ograničeno ovlašćenje ove ispo­ stave na upotrebu prijavnoga postupanja u že­ ljezničkom prometu pošireno je tako da je ona ovlaštena na opču upotrebu prijavnoga postupanja u'željezničkom prometu po propisu od 18. sept 1857. drž. z. 1. br. 175). 3 Досадашње ограничено овлашћење ове испоставе на употребу пријавнога поступања у жељезничком прометупоширенојетако, да јеона овлаштена на onhy употребу пријавнога поступања у жељезничком промету no пропису од 18. септембра 1857. (држ. з. л. бр. 175). i. 1. Naredba Наредба zemaljske vlade za Bosnu i Hercegovinu od 12. decembra 1889., br. 76.120/IL, земаљске владе за Восну и Херцеговину од 12. децембра 1889., бр. 76.120|П., o postupanju s predmetima, koji dolaze na zemljo-pri- о поступању с предметима, vrednu i šumarsku izložbu, koja će se držati u godini вредну и шумарску изложбу, ноја Ће се држати у години 1890. u Beču. 1890. у Бечу. Uslijed otpisa visokog c. i kr. zajedničkog ministarstva od 29. novembra 1889., br. 8964/П. B. H. ovim se naregjuje, da carinski uredi na granicama imaju predmete, koji iz inozemstva dolaze na zemljo-privrednu i šumarsku izložbu, kojano će se držati u Beču u godini 1890, upu­ ćivati na c. kr. glavni carinski ured u Beču radi predbilježnoga postupanja. Услијед отписа високогц. и кр. заједничког миниетарства од 29. новем. 1889., бр. 8964/П. који долазе на земљо-при- Б. X. овим се наређује, да царински уреди на границама имају предмете, који из иноземства долазе на земљо-привредну и шумарску изложбу, којано ће се држати у Бечу у години 1890., упућивати на ц. кр. главни царински уред у Бечу ради предбиљежнога поступања. £>. Naredba Наредба zemaljske vlade za Bosnu i Hercegovinu od земаљске владе за Босну и Херцеговину од 20. децембра 1889, бр. 75980|IL, 20. decembra 1889., br. 75980/П, до сада даванога погодовања, да се o oduzimanju do sada davanoga pogodovanja, da se u о одузимању mjesto zakonite minimalne površine od 70 kvadratnih мјесто законите минималне metara samo 40 kvadratnih metara za sagjenje duhana метара само 40 квадратних метара за сађење radi sopstvene upotrebe prijaviti smije. Uslijed otpisa visokoga c. i kr. zajedničkoga ministarstva od 28. novembra 1889., br. 8949/П. B. H. sasvim se ukida od godine 1890. počevši do sada dozvoljavano pogodovanje za sagjenje duhana zasebe, da se smije u mjesto zakonite minimalne površine ođ 70 m2 samo 40 pri­ javiti, te se sagjenje duhana za sebe samo onim saditeljima dozvoljava, koji prijave mini­ malnu površinu odregjenu u § 5 naredbe o sagjenju duhana radi sopstvene upotrebe od 70 m2, i koji odmah pri prijavi plate u § 7 iste na­ redbe propisanu pristojbu za nadzor i dozvolu. у површине од 70 квадратних духана ради сопствене употребе пријавити смије. Услијед отписа високога ц. и кр. зајед- ничкога министарства од 28. новембра 1889., бр. 8949/П. Б. X. сасвим се укида од године 1890. почевши до сада довољано погодовање за са^ен.е духана за себе, да се смије у мјесто законите минималне површине од 70 ж2 само 40«г2 пријавити, те се са^ен»е духана за себе само оним садитељима дозвољава, који пријаве минималну површину одре^ену у § 5 наредбе о са^ењу духана ради сопствене употребе од 70 ш2, и који одмах при пријави плате у § 7 исте наредбе прописану пристојбу sa над- зор и дозволу. �Komad I. Naredba 6. — Комад I. Наредба 6. 4 Isto tako prestaće dosadašnje pogodovanje produženoga roka za prijavu sagjenja duhana radi sopstvene upotrebe, te se imaju iste prijave podnijeti po § 8 gore navedene naredbe do pošljednoga decembra sagjenju predhodece godine. Исто тако престаће досадашље погодовање продуженога рока за пријаву са^ења духана ради сопствеве употребе, те се имају исте пријаве поднијети no § 8 горе наведеве наредбе до пошљеднога децембра саЈјегву предходеће S obzirom na to, što je godišnje vrijeme već kraju prišlo, produžuje se prijavni rok za sadnu godinu 1890. izuzetno do konca februara 1890; a za iduće godine valja se strogo držati roka u gornjoj naredbi propisanoga. године. U обзаром ва то, што je годишље вријеме већ крају пришло, продужује се пријавни рок за садну годипу 1890. изузетно до конца фебруара 1890; a. за идуће године ваља се строго држати рока у горљој наредби про- Dalje se naiegjuje, da od godine 1890. po­ čevši mogu zahtijevati dozvolu za sagjenje du­ hana za sebe samo one stranke, koje su tu dozvolu još prošle godine imale; za godinu 1890. dakle samo one stranke, koje su još u godini 1889. prijavile duhan za sopstvenu upotrebu. S [ toga nemaju one stranke, koje u godini 1889 I nijesu upotrijebile izuzetne dozvolo sagjenja du­ hana za sebe, u opće nikakvoga praa vise na pogodovanje sagjenja za sebe, te se ne smiju k tomu ni pripuštali. писанога. Даље се иаређује, да од године 1890почевши могу захтијевати дозволу за сађење духана за себе само оне странке, које су ту дозволу још прошлегодине пмале; загодину 1890. даклесамоонестраике, којесу јошугодини 1889 пријавиле духан sa соггствепу употребу. С тога немају one странке, које у години 1889. пијесу употријебнгле изузетие дозволе ca^ema духана за себе, у onhe писаквога права впше ва погодовање сађен>а sa себе, те се не смију к тому hu припуттати. e. 6. Naredba Наредба zemaljske vlade za Bosnu i Hecegovinu od 27. đecembia 1889., br. 81554/II.. земаљсхсе владе за Босну и Херцеговину од o zlatnom pridu (agio) pri plaćanju carine u srebru о златном приду (ажио) при плаЂању цгрине у сребру 27. дсцембра 1889., бр. 81554 II., za mjesec januar 1890. за мјесец јануар 1890. Uslijed otpisa visokoga ces. i kralj, zajed­ ničkoga ministarstva od 27. decembra 1889, br. 9868/11, B. H., ovim se objavljuje, da se prid (agio) ima pri plaćanju zlatnih caiina u srebru za mjesec januar 1890 sa. 18 (o=atnnaesi) postotaka izračunavati i pobirati Услијед отписа високога цес. и краљ. зајед- вичкога министарства од 27. децембра 1889, бр. 9868 II В X., овим će објављује, да се прид (ажпо) има при плакашу златних царина у ерсбру ла мјееец јануар 1890. са 18 (осампж ст) постотака израчувавати и побирати ZenuJjik* JUropiriJ*, вкпЈего. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/23ddb5440dfeea58782f673395b59c38.pdf 29a25232b83dd8e456008741f3c54101 PDF Text Text ��������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/c81e8b9b61b73890d60b2d0935464118.pdf c65b2c83fe47fa4755335bea29e7f419 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/796185dbd4f8973dc8d77894ade1b4d8.pdf 842824b17d8da02733700b776a4a2b98 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/aecbf9636db18235e351401f8ded78ca.pdf 1283ae126899e10a61c314daa8f3c2dc PDF Text Text �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/92946c2755b7f1ef749d0db1c1683799.pdf 10ce16840af74aa3288ce9112d8c6a43 PDF Text Text ������������������������������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/b8d7142416dd6e3f309493f968e1f929.pdf 404d9fc77b14ceb62be9aaae10f8296e PDF Text Text �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/94303b0e17ec100f2e7c12de689f67ec.pdf 3675be5a0cff7f1e5df53ff8692ed5ab PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/bf31d613522a31646927db3a2d47577f.pdf e04f179ef61f4e667791ec47d554eda2 PDF Text Text �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b82cd7a7d8a2ae2a4545bec28a43be91.pdf df5abb7c575b8ca0a0f2001232110dbe PDF Text Text �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2213cb4ff50bcde0ba4af991285ab678.pdf f941e568a85fbf98c48ed883419cf762 PDF Text Text ���������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f5b4704318b2accbea5530f7f9c8acb9.pdf e75e9f9d195d6c685a1f105d6eb1129b PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4295063b3184997efe8884c00ba5addb.pdf e5ebab07bfebafbdc58ee370a31d4e32 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/86f2c8cb6fdc43084f63caabec2995f7.pdf f557e8f8cf78829d8c6cf4362a4ebabd PDF Text Text �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6cd18fff6033b32e69ae12ab710a4b22.pdf b7264f206cee1205e60743350903a23a PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/915458da5e0fa80662f0944683f1d52b.pdf 6be2e7f60e4a84544d74ae3d8b2a6ee3 PDF Text Text �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6ad747a1e85b6068a6e1a60379d60d92.pdf 55d1187b49e8ff589c9073044c6c1ced PDF Text Text �������������������������������������������������������������������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b96b1e9684f969dbb1f090a117e53bf4.pdf 85c2f21893038f246ce734e6ca8a59f7 PDF Text Text �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4b7662e0dc8943f4419e08f097d88f92.pdf e30d8808064f453f13fdac8e84de5c12 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/591b79eadba71145b4d614ce94bc1cd6.pdf c13f2c37a4370e85790e6c4b0f7c8048 PDF Text Text �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/02d5a03630bb81a16aa1d251e392ed70.pdf 7348459c73dc7a03d182cd0fe9297d2b PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b8b9d0dadfdb456924a57753a231fda6.pdf 09f811f0ddd5d719dcc37e0aa118a4ba PDF Text Text �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a5e9a720cf34d65b98300395efeeeee8.pdf 4227b7a23a5b384930df835b644e726e PDF Text Text �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/335a97650ed37855e5237a4652f36f6b.pdf 65c845d1ac2c93b3a5af4f54c835f1ae PDF Text Text �� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Glasnik zakona i naredaba za Bosnu i Hercegovinu (1887-1918) Gesetz- und Verordnungsblatt für Bosnien und die Hercegovina (1887-1918) Subject The topic of the resource zakoni, naredbe, Austrougarski period Description An account of the resource Zakone je izdavala Zemaljska vlada za Bosnu i Hercegovinu u Zemaljskoj tiskari. Publikacija je izlazila na njemačkom jeziku. Izlazila je i posebna sveska na bosanskom, hrvatskom i srpskom jeziku. Njen naslov je bio Glasnik zakona i naredaba za Bosnu i Hercegovinu. Nastavak je naslova Sammlung der Gesetze und Verordnungen für Bosnien und die Hercegovina, a nastavlja je isti, obnovljeni naslov, koji je samo na lokalnim jezicima, Zbornik zakona i naredaba za Bosnu i Hercegovinu. Naslov i tekst izlaze uporedo na latinici i ćirlici. Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : Zemaljska vlada Bosne i Hercegovine Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1887-1890 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 29 cm Language A language of the resource hrvatski, srpski Type The nature or genre of the resource glasnik Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2490-3469 (Print) ISSN 3029-3979 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 28387078 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Glasnik zakona i naredaba za Bosnu i Hercegovinu 1890 Description An account of the resource Kronološki registar; Alfabetični/Azbučni registar; Kom. 2-24 Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1890 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2490-3469 (Print) ISSN 3029-3979 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 28387078 IIIF Item Metadata UUID 7510dcfe-8067-4a15-8d0e-9635eb5a1a2d https://kolekcije.nub.ba/files/original/c5ee87dc364ef1b906949d817435303e.pdf a9e83a5c1c58e8b472d7783bb7e2c917 PDF Text Text �������������������������������������������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/751743247e0c07d40f82857ded7107b8.pdf 7024a7a54ae7b7524d42e135de4c08f8 PDF Text Text ������������������������������������������������������������������ Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Narodno blago: list za objavljivanje narodnih umotvorina Subject The topic of the resource narodno blago Description An account of the resource Izlazio je sedmično. Od broja 9 (1927) za uredništvo i administraciju odgovorna je Tankosova N. Morača rođ. Kašiković. Tematika lista bile su narodne umotvorine i bio je tradicionalnog karaktera Creator An entity primarily responsible for making the resource osnivač N.T. Kašiković ; odgovara Petar N. Gaković Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : Knjižarnica Nikole T. Kašikovića Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1927-1928 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en"><span>This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</span></a> Language A language of the resource srpski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-819X (Print) ISSN 3029-3944 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 23801862 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Narodno blago: list za objavljivanje narodnih umotvorina 1928 Description An account of the resource Br. 17-18; 19-20 Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-819X (Print) ISSN 3029-3944 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 23801862 https://kolekcije.nub.ba/files/original/79b522a47f209b86f24a326f46fce7db.pdf 35ad6845ab5d6156e03e2e1f9107fd34 PDF Text Text ���������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/58b63ac23821e4c2a0d3c1b7d71357c0.pdf 789c7e26dd3a3bb2aacf8ea9c875cdaf PDF Text Text �������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5f569f58b35bc9456da57de6e85000e3.pdf 4aae2cb56dcdd01d350459d0286eb55a PDF Text Text �������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/8feede153b5fe7d7f130d3dba48eeace.pdf 8503bbba09c3f6645cfb8bdbf99f3892 PDF Text Text �������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2e062a7319602aad8ec3d4ce84b87f66.pdf e8880bcadba949517a38a724f5477dc2 PDF Text Text �������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/da333ce83e30109d2cd9e8980aaf8a11.pdf 1e7b39b39d64db734902e2d599d2c102 PDF Text Text ���������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/dd97c47ca9f08c319a772730367e217d.pdf 0941fee615e9d143af3e1936f998bced PDF Text Text ������������������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/8d70e6e5ceaa7f637f0b57d86d7582c8.pdf b71a5c4681bafd693906062f49ab7af4 PDF Text Text ���������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/fa461c4235e65eebb18be29a74463104.pdf 420608898aaece61732ad25943ab9e53 PDF Text Text �������������������������������� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Naša misao Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Subject The topic of the resource franjevci Description An account of the resource List se izdavao u Visokom od strane Hrvatsko-slovenskih franjevaca i bio je duhovnog karaktera. Prvi od urednika bio je Julijan Jelenić, nakon njega fra Augustin Čičić, potom fra Franjo Blažević. Izlazio je mjesečno, na latinici na hrvatskom jeziku. Nastavlja Serafinski perivoj, a kasnije Našu misao nastavlja Franjevački vijesnik. Creator An entity primarily responsible for making the resource Hrvatsko-slovenski franjevci Source A related resource from which the described resource is derived NUB BIH Publisher An entity responsible for making the resource available Visoko : Hrvatsko-slovenski franjevci, 1914-1919 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1914-1919 Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 30 cm Language A language of the resource hrvatski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2303-7776 (Print) ISSN 3029-407X (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22578694 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Naša misao 1917 Description An account of the resource Br. 1-12 Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1917 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2303-7776 (Print) ISSN 3029-407X (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22578694 https://kolekcije.nub.ba/files/original/3c2fe01f330c4497e1435c636fa45537.jpg ec7143c10e189e4255141574536d1d1c Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Kalendari Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Kalendari - sličica https://kolekcije.nub.ba/files/original/7547f04cad0dd4f0bb9c285bf66a6043.pdf 817a152f9796d669261809447e79cdb1 PDF Text Text ���������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/eb8f37637577df1f6b0675e5874424bd.jpg 7550771c7cc3fb11ef5543fd610e3368 https://kolekcije.nub.ba/files/original/4737ebe2b2b61798240c60f27e40fb3c.jpg d3c11029639a591def99bc9c913f98c0 https://kolekcije.nub.ba/files/original/15a502b7f90b596a23a741aac4295dc4.jpg 5244385aa504d2f4a30c4f351c5b1f42 https://kolekcije.nub.ba/files/original/55374be63ecbb6d5e31edc0cf739b486.jpg f416fcc1699fcb750c4188e5c9e2b774 https://kolekcije.nub.ba/files/original/833abf0890d2539857acdbdab5c12d5c.jpg 0be3dc4aec3039d53d92cf144748e11b https://kolekcije.nub.ba/files/original/d93178277002944b8b8464d8afc94fef.jpg b2cf04690382fbd5c3311207dfa6fcb5 https://kolekcije.nub.ba/files/original/0d391b2b9174e3b1482e1f41c4ea522f.jpg 322eb8afab560f06e786a1fcee33548b https://kolekcije.nub.ba/files/original/2c1e78fdde7e496d0ee090acccf6ea07.jpg f2f0090d2c04ae3f2ace1fbb8aa78b6b https://kolekcije.nub.ba/files/original/ac46673c4f329834a18e276760676358.jpg fda1fa3c3c7ad9b67a29f866ef296f53 https://kolekcije.nub.ba/files/original/2ce8b5f663ef0570e841efb659a6d106.jpg 772724b0cc0858b818fb3da8a135e36e Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Arapski jezik Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Description An account of the resource Podzbirka rukopisa na arapskom jeziku predstavlja važan dio Orijentalne zbirke i čuva djela iz temeljnih disciplina islamske učenosti. Rukopisi obuhvataju tekstove iz oblasti vjerovanja, fikha, hadisa, tefsira, gramatike i drugih naučnih područja koja su oblikovala klasičnu islamsku obrazovnu tradiciju. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AL-MUṢḤAF AŠ-ŠARĪF المصحف الشريف Subject The topic of the resource KUR'AN I FRAGMENTI KUR'ANA Description An account of the resource Rukopis Kur'ana. Nedostaje prvi list. Nasẖ, sitniji. Mastilo crno. Znakovi za ispravno čitanje teksta pisani sitnim slovima crvenim mastilom. Papir tamnobijel, tanak, glat, s vodenim znakom, evropskog porijekla. Na marginama nalaze se ukrasne rozetne. Na fol. 1a početak sure al-Baqara uokviren širokom zlatnožutom trakom. Tekst između redaka ukrašen isprekidanom zlatnom linijom. Povez kartonski, presvučen impregniranim platnom zelene boje, s preklopom. Rukopis je otkupljen od Envera Tihića iz Sarajeva 1965. godine. Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1286 H. 1870. Contributor An entity responsible for making contributions to the resource Prepisao ‘Umar Ḥaqqī b. al-ḥāğğ Ṣāliḥ b. al-ḥāğğ ‘Umar, poznat kao Pilāw-zāde Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 306; 17 x 11 (11 x 6); 15 redaka. Language A language of the resource Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 77 Abstract A summary of the resource. Rukopis Kur'ana. Nedostaje prvi list. Prepisao ‘Umar Ḥaqqī b. al-ḥāğğ Ṣāliḥ b. al-ḥāğğ ‘Umar, poznat kao Pilāw-zāde. arapski kur'an rukopis https://kolekcije.nub.ba/files/original/7378cf45f89a02b0fd0c35977ee80409.pdf 7d2a0cd8c30dec76568ab791489bddfe PDF Text Text ������������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/25bd78de2904c702fcf7fc6463af02c6.jpg 9b102d233762bc2d7b84440e60e31128 https://kolekcije.nub.ba/files/original/6b55fcf9840d1f9e57fe9468f645c78e.jpg 45a2159740f8c4306f977144d483ca3f https://kolekcije.nub.ba/files/original/cdc6ad72c962d7d5140f9230948b5b5d.jpg 912c2099b67f10b7de70b9f3d8a54fea https://kolekcije.nub.ba/files/original/987a4c6160a02d4f7b8c4e19c340ceb6.jpg 41bafce60a8dfcf1f9942993f2a55131 https://kolekcije.nub.ba/files/original/7890c061f22ac22c92239d06f5531e35.jpg f65af5f344498301d5366ac6cf5b3235 https://kolekcije.nub.ba/files/original/480d5af3a98577eb3c2f7490fa62f1c3.jpg 6896b7a5aebfb849b71e581e95b01d54 https://kolekcije.nub.ba/files/original/069a64be68db3bffc9c5e2e8e02cb3b1.jpg 47177e99d6336c399a34b60470c58efd https://kolekcije.nub.ba/files/original/c95a6e42a5ecab23fce14d72256c481c.jpg 140f50fc12538f3b905e99db22757cfb https://kolekcije.nub.ba/files/original/48fb759ae4987df859452659457c8a8d.jpg 3280ce7c9699e00df4d90ee9d9b9324c https://kolekcije.nub.ba/files/original/05c813fa434cda70e75d8c269e2b9ba0.jpg 9c0a20848720b951c55e976919388d89 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Arapski jezik Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Description An account of the resource Podzbirka rukopisa na arapskom jeziku predstavlja važan dio Orijentalne zbirke i čuva djela iz temeljnih disciplina islamske učenosti. Rukopisi obuhvataju tekstove iz oblasti vjerovanja, fikha, hadisa, tefsira, gramatike i drugih naučnih područja koja su oblikovala klasičnu islamsku obrazovnu tradiciju. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AL-MUṢḤAF AŠ-ŠARĪF المصحف الشريف Subject The topic of the resource KUR'AN I FRAGMENTI KUR'ANA Description An account of the resource Rukopis Kur'ana. Nasẖ, krupan, veoma lijep. Mastilo crno. Tekst uokviren širokom linijom zlatnožute boje ojačanom dvjema tankim crnim linijama. Na prve dvije stranice tekst ispisan u obliku diptiha s unvanima izrađenim u zlatnožutoj, plavoj i crvenoj boji. Papir bijel, tanji, glat, s vodenim znakom, evropskog porijekla. Na listovima naknadno dopisana folijacija. Kustode. Povez polukožni, s preklopom, koji je obložen platnom zelene boje. Na kraju jedan list prazan. Vlasnik Muḥammad ‘Iṣāmuddīn. Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1215 H. 1801. Contributor An entity responsible for making contributions to the resource Prepisao ‘Ismā‘īl aḏ-Ḏihnī Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 305; 16 x 11 (12 x 6,5); 15 redaka. Language A language of the resource Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 110 Abstract A summary of the resource. Rukopis Kur'ana. Prepisao ‘Ismā‘īl aḏ-Ḏihnī 1215/1801. godine. arapski kur'an rukopis https://kolekcije.nub.ba/files/original/465f983d149220086f9c31c48f7bf6f9.pdf ce53bc4ece765a50b30a740d43f09bb9 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2515655492ad5f6902ea745d4c042681.jpg 8dcd0c7d0207869988c6d9cd5d9a886a https://kolekcije.nub.ba/files/original/d8b2d2ea541f8df2528aaa63c5e07605.jpg ef3b22bea85575a0f19c82580ff620ca https://kolekcije.nub.ba/files/original/b7c3fe82d694531da6426d461f7c6f1f.jpg 245ce60b9f49160da1c8853c691ff8ae https://kolekcije.nub.ba/files/original/77493ce71e61b8d8a1ced960e923c7d3.jpg a0b51945772647fdc7626630d73c579b https://kolekcije.nub.ba/files/original/1c97c711a35bae5543905b3185dad324.jpg ae22d7fa64b8113c677c76357968e90a https://kolekcije.nub.ba/files/original/366504e39f0009cc763a4e10344c2bec.jpg 2f3621a307074514841a84c085dca3af https://kolekcije.nub.ba/files/original/4465e5ad97141cbfa53e88e877c8e327.jpg be8ed031aa48defc21e1a30e2af204e6 https://kolekcije.nub.ba/files/original/3f86d0f0ebe5c1331a0429309580f690.jpg 05c76785c6ba60c624bb0eb926e025c3 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Arapski jezik Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Description An account of the resource Podzbirka rukopisa na arapskom jeziku predstavlja važan dio Orijentalne zbirke i čuva djela iz temeljnih disciplina islamske učenosti. Rukopisi obuhvataju tekstove iz oblasti vjerovanja, fikha, hadisa, tefsira, gramatike i drugih naučnih područja koja su oblikovala klasičnu islamsku obrazovnu tradiciju. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AL-MUṢḤAF AŠ-ŠARĪF المصحف الشريف Subject The topic of the resource KUR'AN I FRAGMENTI KUR'ANA Description An account of the resource Rukopis Kur'ana. Nasẖ, krupan, pisan vještom rukom. Mastilo crno. Naslovi poglavlja pisani crvenim mastilom. Papir tamnobijel, deblji, glat, s vodenim znakom, evropskog porijekla. Listovi po krajevima zahvaćeni vlagom. Povez kožni, na krajevima i hrbatu ojačan platnom smeđe boje. Na sredini korica utisnute rozete geometrijskih motiva. Nema podataka o prepisivaču, godini ni mjestu prepisa. Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource Rukopis nastao prije 1180 H. / 1767. Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 393; 17 x 13,5 (13 x 9); 13 redaka. Language A language of the resource Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 130 Abstract A summary of the resource. Rukopis Kur'ana. Rukopis je prepisan prije 1180/1767. godine kada je datirana bilješka na fol. 393b da je te godine vlasnik rukopisa bio Ṣāliḥ b. Ibrāhīm. arapski kur'an rukopis https://kolekcije.nub.ba/files/original/7595ed4a3df7358d3482a195a6288c8d.pdf 77b721a3d090dc0b0419e44abc6979d6 PDF Text Text ��� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a1dbb0def31a74b720a3a912529057fe.jpg 7b7666dca38401eff56288fc2f248316 https://kolekcije.nub.ba/files/original/f306e370d8d93afadce87f421b4bcd97.jpg eea524eecd54d39428c3e5c43fce1e42 https://kolekcije.nub.ba/files/original/45773a812ba7d86eef357c21c84b6911.jpg 3ad2ac09a73a8626f80d65571377449b Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Arapski jezik Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Description An account of the resource Podzbirka rukopisa na arapskom jeziku predstavlja važan dio Orijentalne zbirke i čuva djela iz temeljnih disciplina islamske učenosti. Rukopisi obuhvataju tekstove iz oblasti vjerovanja, fikha, hadisa, tefsira, gramatike i drugih naučnih područja koja su oblikovala klasičnu islamsku obrazovnu tradiciju. Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource MAḤALL AL-QIYĀM محلّ القيام Subject The topic of the resource KNJIŽEVNOST Description An account of the resource Kasida kojom su Poslanikovi drugovi (ensarije) dočekali njegov dolazak u Medinu. Nasẖ, krupniji, mjestimično vokalizovan. Mastilo crno. Nazivi poglavlja i istaknute riječi pisani crvenim mastilom. Tekst uokviren tankom crvenom linijom. Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource Nepoznat datum Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 8b-10b; (17 x 9,5); 14 redaka. Language A language of the resource Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 153/2 Abstract A summary of the resource. Kasida kojom su Poslanikovi drugovi (ensarije) dočekali njegov dolazak u Medinu. Kasida je poznata prema prvom stihu: أشرق البدر i u drugoj verziji kao: طلع البدر. arapski kasida medina poslanik https://kolekcije.nub.ba/files/original/7e87dde946909c92a613a71e22aeb590.pdf 13193a4b8190adb80a2b31af6cc37f87 PDF Text Text ULAZI ttJCSetKO hft DUA ЛГсКА, SODliHJA Ш Ш 5 МУМА, ЛУКОРste ^ttTfruflTU РПША gre-ONiSTUO u uiscmon ( s o m uisoso, гплиЈсил^а ©«1Шн«Ј. стглт/и^туо je g Ti3KA4t .uoeit« i p«yeoui*( sarajsuo ^RAJCL'Cl ШКДКА UOOi ER I DRUGOVI 1407. �„ P o v je s t s v . p r a n e A s iž k o g a . napisa' Lav Le Monnier, prevci fra Arkartgjeo Brkovic. Cijelo < 6 ,30, a dobiva se v „Skladištu deviKHorialip’* S, Vufcovićs u Sarajevu nite i naikrttičmjc tijelo* Sto je doseleп izašlo o svetom Franji; pa se je i njemu sjajno izrazilo, hvaleći najpovoljnije i hrvatski prevoci o reći, da je ovo tijelo kršćaohna tek za duhovne hrane, nego nas i s ttpujernc. Inajt fcaf;Je odtift&rtjer. za ljetovanje; franjevačkoga Fra rte* toga će tijelo, l i t i vidi ođoe U historičaru opet ovo ga već općenito zovu Dva hrv ttskij №i ;аш тз Шшошпа?! drangjeta Brfcovića, „Otasoifc iiregiertjii i po Urednik mu po UM P'“» svojoj Ш od be nanciie podlgtm, io Mi zavfjegjujc тњ svijeta! Ne katkada naći се čiratelji svetome Auli i naučit i P^moa naći. I fian tnjnV n re o r u ć u te m o 1 Bosna) i po svome , a osobito mlađel ZvomgradskU. Ovaj kršćanskom* ciuhu i da ga itna, S vremenom, kad mu se fjvego i рл samome imenu svetoga Ante ^nto najčuveniji, natfudoivormji t aajofcijuHjervvjs svetac icgu i inovjerci U samoj aašoj domovini sa atraftopočitanjem \ni& i tnusltmati i pravoslavni U „Gtmniku svetoga Ante* siguran sam i to, da će st čtfatdii naučili, kako će moliti se može pa zagovoru svetoga Ante- u mnogi« nevoljama jnn svijest** svojega zvanja nastojat će, da ovaj list raširi. �Q L A S IL O H R V A T S K IH ] URCGJUJC: 0, JOSIP т ш М VI50 K0, 15. 5 U E < m BROJ I. F R A N JE V A C A . , mnjCURC. ^ CiOD. Xi 07. Riječ urednikova za godinu 1907. 1 Amen, amen velim tebi; da ono, što znamo govorimo i što smo vidjeli svjedočimo! Ivan HL 11. Dužnost je, da se i mi borimo za svetinje naše! Ili „Serafinski Perivoj" ulazi s poi s pouzdanjem u XX l godinu svoga opstanka. najmanje korisno će biti pogledati: nije li se pogibelj Ujedno je ovom novom godinom i ured­ približila domu našemu i dusi našoj?! K a d bi z n a o ništvo novo. Ali se novo uredništvo s k u ć e d o m a č i n , k a d će k r a d l j i v a c doć i , b d i o punim pravom zabrinjuje, ako se uzme obzir na bi d a k a k o . A sve bi lakše bilo, da nam krov nad glavom ne čestitost prošlih urednika našega lista. Ipak pre­ uzimamo uredništvo ,,S. Perivoja" s velikim pouzda­ gori. I u hrvatske je zemlje aždaha sedmoglava svoj njem, koje dolazi iz velike ljubavi prema napretku čo­ grdosni zadah unijela. I u književnosti i u politici j u vječanstva i našeg hrvatskog naroda u jedino spaso­ privatnom životu, mi opažamo djela ruku njezinih. S nosnoj istini; istini, koju Hrist očitova svijetu — u istini drugom katoličkom štampom i „ S e r a f i n s k i P e r i ­ nepatvorenog kršćanstva. Nadalje nam ovo samopouz­ v o j " će se proti ateizmu boriti. Znamo već unaprijed, danje dolazi iz velike vjere u pomoć ozgora i iz velike da ćemo imati polemike s nekim strujama, ali svje­ vjere u moralnu i materijalnu pomoć naših prijatelja. dočimo i to, da naša borba neće biti nervozna. Tražit Nekakva se očajna borba opaža po svijetu. To je ćemo istinu i kazivat ćemo ju oduševljeno, ali i filo­ ona borba: „um D a s e in ." Očajno se bori nihilizam zofskim mirom. Ne ćemo nepromišljeno letjeti, da odproti evangjelju za svoj opstanak. A ta je borba većim sječemo Malhusu uho, megjutim ćemo ipak biti pra­ dijelom prenesena u štampu. Nekad se borba vodila vedni : da svakome isplatimo zasluženu plaću. Sudbina jedino u crkvama i u školama, a danas je borba u je katoličke i čisto prosvjetne štampe, da se mimo štila ovome polju spala na drugi stupanj. Štampa je gene­ mirnih rasprava i mirne beletristike mora prečesto baviti ralni štop današnje borbe. Ne treba da drukčije mislimo! i štiloin apologije proti: najezdi nihilizma. Tako je na žalost i kod nas. Za to će naš list biti: list ljubavi i Evo jedna prilika: p r o f e s o r u š k o l i t u m a č i d j e c i o n a j z a n i m i v i j t m s t v a r i m a . S v e g a list vatre. A neka nam niko ne predbacuje nedosljed­ p o z o r n o s l u š a . N a j e d a n p u t s e p r e d š k o l ­ nosti! Hrist Gospodin jedan te isti govorio je i: „ Mi r s k o m z g r a d o m p o j a v i s t r a h o v i t p o ž a r . U v a m a " i: „ L e g l a g u j i n ja .“ U najnovije vrijeme imade po svijetu bjesova, koji se ne izgone ni postom, Škol i se s v e o k r e n e : p o z o r n a d j e c a p o l e t e ni molitvom već ognjem i mačem dvosječnim. n a p r o z o r e , d a v i d e š t o j e ? P r i j e t i li n j i m a U to ime neka nas pomogne Bog! p o g i b e l j ? - Nemojmo, da od nas djeca razboritija budu! Izigjimo iz kuća na poljane, gdje se boj bije! 0 . J o sip M a r k u š ić , V i s o k o , na sveta T r i urednik. �Вг. 2. — Serafinski Perivoj. - 2 1907. Pobjeda ustrajnosti. Novela Priopćuje O. Jeronim Vladić. GLAVA I. ГјесП na studenoj stijeni u dnu jedne kule neke vlastelinske tvrgje žena i pritišće si jednom rukom na grudi djevojčicu, na čiju je glavicu malko svoju naslonila, a drugu je ruku položila na glavu dječaku, koji joj o boku kleči. Mila je nenaborana lica, prem blijeda ipak vedra,oko kog su stršili crni kao ugljen bujni pramovi kose spu­ štani niz ramena a na svem joj biću mogla se opaziti teška tuga i bol. Tišinu i tamu tog groba prekide na jednoć bučni — Naći se na putu, sami, od svih ostavljeni. — Istina je, — reče Alfred — biti daleko od tebe rastužit će nas, ali ćemo se tješiti misleći... — Pa — hitro reče Janja da sve i ovdje ostanemo, zar nam ne bi rekao knez, ako budemo tvrdoglavi da će nas rastaviti ? — Čujte moja mila djeco! I meni je viŠekrat do­ lazila misao; ali nijesam ni jednoć zadugo o tom mi­ slila. A sada... vi se sami nudite... ja vidim u tom božje nadahnuće Dakle pripravite se da pobjegnete oboje, da se mognete pomagati u nuždi. Izručujem vas Bogu, i uzdam se u molitve našeg oca; ostanite dobri; poziv kračuna i pojav svijetla; na pragu se pojavi već ste dosti iskusili, što je ovaj život; odreći se svega. 0VJe * w Lice mu je mršavo, oči upale, pogled mr k ; ćelo smežurano; vlasi najpomnjivije počešljane i uregjene. Neugodnu vanjštinju te ličnosti činjaše još neugodnijom velebno i sjajno odijelo oc crvenog grimiza izvezeno srebrom, što mu je resilo njegovo tijelo. Matiido, jesi li se odlučila, da ni udovoljiš? Smiluj se sebi i svojoj djeci —• poće govoriti ogavnom prijaznošću. Ali videć, da n ije d n o od troga ne pokazuje, da pazi na njegove riječi, promijeni kojdu. — Zvjerska^ majko! prezireš moju ljubavnu ponudu? osjetit ćeš desnicu ono* kog si okrutnim učinila. I nestade ga, srdito zaključavši za sobom vrata. Do malo časova opet nastade tišin a; bijedna žena pane u besvjesticu. — Adolfe, A dolfe!... Ne, nigda ne će ovaj gordi razbojnik dobiti mog srca, umrijet ću, ali tvoja — Majko, majko, zavapi u jedan glas oboje djece. — Djeco! sažaljujte m e: snaga mi smalaksaje, ali duh ne. Ne plačite! Otac nas nebeski kuša, a otac vaš, koji uživa u nebu, gleda nas odozgor i moli za nas. — Da majko, — skoči dječak to rekavši — i pomoć će nas da nešto lijepog uradimo, što mi evo baš sada, ovaj čas na, palo na um. — Šta hoćeš da kažeš moj Alfrede? — Ti majko mnogo trpiš, i ja bih te možebit mogao izbaviti tih muka. Što misliš uraditi? uteče mu se u riječ sestra. — Kad knez pušća da hodamo po tvrgji i po vrtu, ne brinuć se mnogo za nas, ja bih mogao pobjeći i osim tog sve mi se čini ko da čujem neki glas, koji me uvjerava, da će mi nekako to poći za rukom, a ostanem li, za cijelo će me ubiti. — Idem i ja, pa onda ne će knez moći reći, da si ti majko zločesta. — Ajde, ako m ajka. . . dapače i toga, da ćete igda više zagrliti svoju majku, k0ja vas toliko ljubi; pripravni budite prije sve pretrpjeti, nego li što nedostojno učiniti i dobro pazite, da vam ne proc|re u srce, da ga ogadi osvetniotrov, to OSObjto tebi preporučujem Alfrede m o j... Gole zavapi janja, čujuć, da neko silazi njza stube Svi se p0ne§t0 zbuniše, jer se nijesu nadali tako brzom rastanku; znadu svi, pa i najveći junaci, da je ocj rjje£j do jjna daleko. д |ј je brižna i snažna žena, тЈбШа> da ne bi bilo dobro propustiti ove zgode; ohrabri se ; odrještto reče: _ Hra5ro z!ato moje> Bog mj vas blagoslovio! _ Majko do vjgjenja _ odgovori A(fred nekora odvažnošću. Janja ne znade progovoriti riječi, ali sve reče jednim cjelovom i jecanjem. Možda su i Matilda i Alfred pustili po koju suzu iz oka; ali su je brzo i otrli. Gole dogje do vrata i poče ih otvarati. — Hitro, — reče neuljudno ta Ijudeskara. Djeca se makoše, pogledavši zadni put majku; Gole s velikom tutnjavom zatvori vrata. Jednim tijesnim stepenicama izigjoše u prizemlje; otalen, prošavši kroz jednu sobu, dogjoše u hodnik, iz kog se je mahom išlo u vrt. — U vrt! reče Gole. Nijesu djeca čekala, da im to još jednoć rekne; a on odmah pogleda na drugu stranu ko da mu valja obaviti nekakav važan posao. Stupiv u vrt, — nikada bolje — reče Alfred, da ohrabri Janju — Gole nas je ostavio, uprav otac bdije nad nami. — Istina — silom odgovori sestra. Dogjoše k jednoj rešetci, oklen se je vidjela šuma i gajevi, koji nijesu bili ondalen daleko. Momčić po- �Pobjeda uztrajnosti. gleda tamo i amo, gori doli, na prozore: nikog; izmoli glavu koliko god je mogao kroz rešetke i nikog. — Ja ću se najprije popet na zid — reče dječak. U Času je bio gori, a jednim se skokom nagje vani. Kad al eto ti jednog Čevjeka sgurena pod breme­ nom drva. Alfrcd se prepane: propali smo! mišljaše. Ali ne zdvajajuć: — ukloni se! reče Janji pod glas i tnašuć rukom. On se šćućuri za jedno drvo, gledajuć u onog čovjeka i mičuć se sad amo sad tamo. Čudna li straha! Primiče se, eto ga na; i...p ro g je ; Alfred odahnu i zahvali Bogu iz sve duše i iz svega srca. Čim je čovjek zamako za kut zida, kojim je ogragjen vrt, diže se naš momčić, i prigje k rešetkama i pod glas zovne : — Janjo! — Sestrica dogje, a lice joj odavaše nutarnji nemir i strah. — Pogibelji je nestalo, penji se! - reče Alfred. Janja posluša. Krenuše prema šumi žurno, ali tiho, da im se ne čuje bat nogu. Za malo eto ih grmlju. Dok oni odmiču, ja se vraćam nazad, da razja­ snim što je nužno. Od nekoliko je nedjelja Matilda s djecom si za­ tvorena u onu tamnu i vlažnu podzemnicu. Dobivala je za hranu svaki dan samo komadić crnog kruha, a da se nasloni i odmori satrveno tijelo, nije imala ni jedne daske. Prije je u svojoj tvrgji uživala sve zgode, a čovjek ju je njezin imenom Adolf ljubio ko ženicu oka svog, a seljaci blagosivljali ko kakovu krjeposnu kraljicu i to joj tijaie njezino malo kraljestvo. Knezovi su i grofovi u ono doba zaista bili mali kraljevi. Vrla je i krjepostna žena odbila ruku kneza Ubalda, gospodara jednog predgragja, koje je graničilo s Adolfovini posjedom. Zlotvor se ovaj zakle da će ubiti svog takmaca, koji je bio vrijedan Matildine ruke. Progje dosti vremena a ne pruži mu se zgoda da iz­ vede svoju opaku nakanu i za sve to vrijeme ne ugasi se u njem oganj živinske strasti, nego se dapače još većma raspali. Kroz to vrijeme dragi Bog blagoslovi Matildu i obdari ju s dvoje krasne dječice, koju je odgajaja s naj­ većom pomnjom, ko što marljivi vrtlar tetoši oko njež­ nog nasada. Ona je svim marom materinje ljubavi na­ stojala, da se ukorjene u njima i rastu sve lijepe vrline i krjeposti. Da ih dobro uzgoji, svegjer je imala pred očima, da im treba isčupavati i krotiti njihove hire i mladenačke pogubne sklonosti; jer se čovjek većinom rodi iskvaren, hrli u zlo i, ostavljen sam sebi i svom na­ gonu, postane zločest; stog se vrlini hoće snage i sile, otalen se i zove drugim imenom krjepost. Nije dakle čudo, da je ovo dvoje djece, od kojih je Alfred imao 14 godina a Janja 12, pokazalo toliko junaštvo još u mlagjanoj dobi. Sretno su i zadovoljno živjeli u svojoj mladosti. Ali jedne noći nasrne na tvrgju Ubald. Pro­ vali u grofove sobe i probode ga proklinjuć, . . Matilda se probudi i padne u besvjesticu. Kad je došla k sebi, ugleda nepoznata lica, drugu sobu, drugo posoblje i odmah ju baciše u onu jamu, da St združi sa svojim Adolfom i da zasvjedoči kakva je pravda na ovom svijetu. Iza tog se utješi — ali jadne li utjehe kad je mogla da zagrli samo svoju dragu djecu i ništa više. Ubald se je nadao, da će pridobiti ženu, pođvrgavši ju teškom životarenju, prijeteć joj još gorim i laskajuć joj. Nagje čelično srce: najlukaviji mu zanati, najveće zlostavljanje bijaše uzaludno, jer žena bješe ju­ načkog srca. GLAVA II. Kad su naši mali bjegunci ulazili u šumu, bilo je već sunce zapalo a svijetla malo po malo nostajalo, ustupajuć mjesto tami. Alfred su i Janja išli drhčuć na svem tijelu, usprežući i dah svoj. Čuje se i glas zvona: — Zdravo Marijo! reče dječak. Ustaviše se i klekoše da mole, kako će ustati hrabriji i snažniji, da odole napadajima, koje su im jamačno pripravljali sjeta i strah. Lišće zatrepta, a djevojčica se prepade: Dječak to opazi i reče. - Hrabro Janjo, otac nas gleda i nad nami bdije. Ali se tužnim mislima i umoru pridruži i g la d ; što se ni jedno ni drugo ne usudi da kaže. Navuče im se oblak na čelo i lice. Gladni u toj pustoši. Zdvojnost htjede, da im malaksale duhove svlada. Janja htjede odmah da podlegne, kad brat, ko da se nekom opire, reče: — natrag! — — Bog je snami — Šta ti je Alfređe — Brat nasmješiv se reče: Nekako mi izmakoše ove riječi i ne pazeć šta govorim. A da ti pravo re­ čem, bile su me obrlatile neke zdvojne misli, ali je istina da je Bog s nami, fer se ne smijemo bojati. Dok je ovo govorio, učinio mu se da je opazio neko svijetlo. Gleda opet: — Da svijetlo je reče sam sebi. Obrnuo se Janji, reče: svijetlo! Gledaj onamo, megju onim stablima, pokazav prstom. — Da vidim, vidim — — Dakle ohrabri se! Zapute se prema onoj strani. Napokon opaziše kuću na dvjesta po prilici koraka od šume, Čuše i glas kano glas djece što no se igraju. Ali prošav strah i novolja glada, činjaše se teško ono, što se je do sada činilo da nije ništa: doći pro­ sit hranu i stan kod obitelji, koja ima hiljade svojih neprilika i nevolja. Djeca, neodlučna ustavila bi se, da se ohrabre, da saberu riječi, kojim će se pretstaviti i javiti, ali ih u �Br. !. — Serafinski Perivoj. — 1907. tom zapriječi jedno poveliko pseto, zalajavši na njih iz sveg grla. Popade Јапјц za haljinu, a ona u vrisak. Odmah izagjoše, razgledajuć, dva čovjeka i jedan dječak. Oni zapeše lukove, hotijuć da strijeljaju a ovaj je držo jednom rukom zublju, a drugom načavlanu ba­ tinu. Ali opazivši, da su tu samo djeca, umirivši pseto, uljudno ih zovnu, neka unigju, raspršivši im tako prve utiske, koji nijesu bili baš ugodni. Sobu je rasvjetljivala jedna svjetiljka o strop nad stolom obješena o vrbovu šibu, gore obavijenu i prikovanu; tu je bio jedan ormar jedna polica na kojoj su lijepo poredani lonci, tave, i tanjuri; čvrsti kovčeg nabijen zemljom, a to je ognjište, klupice, u jednom kutu razbacano poljsko orugje. Unišavši, dva se dje­ čarca stiskivala, uz mater, koja je stajala nagnuta mal­ ko naprama vratima, nepomično kao kip, s preslicomi o boku a s vretenom megju prstima. Mlada jedna ženska sjedila za stolom s poslom u ruci, gledajuč prema vratima. m, što je — Bertice, pogrijder zdjelu s i inard, stariji ostala, onda pripravi gore! — Čovjek. Mlada stavi stol i hitro se diže, da uradi što joj je otac naredio. — Sjednite ovdje, bit ćete i um orni! — reče isti. Gosti su bili van sebe, zbunjeni: htjeli bi d a z a h vale, ali im se ne dade riječ prozboriti, ko da su im usta olovom zalivena. Svi sjedoše. — Šta vam se dogodilo? — zapita Bernardova žena Kata, okrenuv se dječaku, ela mu Čita na očima i licu, koje se nije slagalo s odijelom, koje je bilo već poderano. Mi smo ostavljena d jec a ... promuca Alfred. Idemo okolo tako na sreću, kud nas Bog vodi, da životarimo. Siromaci! reče Kata, i još bi bila nešto pitala ozbiljnijeg za goste, koji nijesu običavali, da se lažju izbave neprilika, ali je prekide muž. — Kad je tako, moći ćemo se nagoditi; da osta­ nete kod nas, ako hoćete. Pomagat će te nas u našim poslovima, a mi ćemo vas držati kao svoju djecu. — To bi bilo previše, — reče Alfred; — a mi bi vam od svoje strane samo imali zahvaliti. — — Ali da, ništa. Sada sjedite, bit ćete gladni, onda ćete ići spavat, a sutra ćemo razgovarat. Jeli su, nimalo se ne ustručajuć, jer je u to vri­ jeme uljudna obitelj drugamo gledala i razgovarala o koječem. Ovo se dvoje zapužari i pogleda jedno u drugo, čujuć gdje razgovaraju megju ostalim stvarima o ža­ losnom dogagjaju, kojeg su i oni dionici, gdje sa što­ vanjem i privrženoŠću izgovaraju imena Adolfa i Ma­ tilde, a s prezirom i ogavnošću Ubaldovo ime. Kad su Alfred i Janja bili sami u sobi, prva im misao bi, da zahvale Bogu, a onda se zdogovoriše što će i kako će raditi. Tu su bili više od sata: istom što su htjeli da zaspu, kad ih probudi novo lajanje pseta. Alfred skoči iz postelje: — Ubaldove pustohije! Ja ću skočiti kroz prozor, a ti ostani i sakrij se! S Bogom draga Janjo do vigjenja! Poljubi sestru i skoči; ču se štropot i krik, Janja problijedi. Je li Aifred pogodio? do malo ćemo vidjeti. Jedno po sata poslije nego što je dvoje djece strugnulo, naš Gole dogje u vrt da ih vrati u zatvor. Traži tamo, traži amo: - ta gdje su ? Zar im se tako malo svigja ono mjesto, kog njihova majka ne će niu pošto da ostavi? Bit će u tvrgji. Traži po tvrgji: mogo je tražiti do volje. Naoblači se. Nastade i oluja. G ole! — ču se da neko zove. Okrene s e : — to je Ante vrtlar. Ovaj mu reče: sagji odmah u hodnik, ondje te čeka gospodin knez. Evo m e ! reče hudi čovjek, ne znajuć što ga Čeka. Djeca? reče Ubald gromkim glasom, da ti se krv stine. - - Oprostite gospodine kneže... bio sam se na čas uda,iio iz nužtie' a ona P™kletinja ode negdje da se zabav,)a na П1°!ц nev° 4 u— Ej! Dvije pustahije do zuba oružane izigjoše iz obliž­ nje dvorane. Popadoše po srijedi gorostasa, koji se pusti, da ga u lance šapnu, ni malo se ne protiveć, uzdajuć se u svoju nevinost, prem je vidio, kako su mnogi nevini poginuti iz same velikodušnosti njegova gospodara. Što ćeš? Lasno si čovjek laska. Dok su Golu vukli i zatvorili u jedan sprat kule, drugi su tražili po svim kutevima tvrgje, a u isto se doba spremala četiri teklića. Videć, da nema djece, knez odmah pošalje u okolicu nekoliko ljudi. Četvorica na konjima otrčaše glavnom cestom, dva na jednu stranu, a dva na drugu mnogi se pješe rastrkaše po poljanama i šumama, i blago onom, koji dovede dva ptića jastrebu u kandže. Knez, prem se nije mogao uvjeriti, da je Gole, vrag u tijelu, učinio dobro dvama angjelima, srdit tje­ ran okrutnim nagonom, kojim se je odlikovao, odleti do Golina zatvora, vodeć sa sobom Gotovca vrstna krvnika i pustahiju. Izdajice! — ruknu, čim stiže, — platit ćeš mi krvlju svojom do zadnje kapce. Na p o sao ! Krvnik pristupi k drugu i s potpunim nehajem pokaza svoju vještinu, raztezuć nesretnika, da ugodi Neronu, gnjusnoj zvijeri; prem zvijeri ne zlorabe Bo­ žjeg dara, (a to je razum), da služe živinstvu. Ubaldo �Filološka studija o božičnoj pjesmi „U se vrijeme godišta." se tim činom tako naslagjivao da nije ni opazio, ili bolje nije Čuo topota konja, štono se vratiše u tvrgju i stadoše na uglu tornja. Ubaldove sluge nijesu ni sanjali, đa bi bili nepri­ lični gospodaru, buneć ga u onoj zabavi, gdje se je davio najgadnijom hranom, noseć mu neugodne vijesti. Napokon smrt ote Golu svim brigama. Da, na­ damo se. Časovito trajanje muka dalo mu je prilike, da se opomene, kako nije čovjek stvoren za ovaj život, nego da je potpuna sreća i pravda u došastom ži­ votu. Nije ga više varala svjetska vanjština, stog se je imao izručiti Božjem milosrgju. Knez ostade žedan. Žedan? Da, žedan je bio krvi, štono ne će nigdar zadovoljiti čovjeka i ta ga je žegja morila gore nego prije. — Ima još jedna, reče s posmjehom divlje ra­ 5 dosti, kada ga Gotovac uvjeri, da je Gole već mrtav. Krvnik je razumio. Osjeti da se javlja u njem srditost, ona neprijateljica, koja je bila umrla i bila zakopana od toliko vremena Jedan je čovjek čekao Ubalda podaleko pred ula­ zom u zatvor, u kom je ležalo nagrgjeno i mrtvo Golino truplo. On je imao da kaže gospodaru, da su se teklići vratili bez djece. Stajao je na razkršću dvaju hodnika, na ulazu u kulu. Čim je začuo jedan korak, promoli malko glavu i odmah ju povuče nazad, prestrašivši se srdita hoda i mrkog pogleda z v i j e r i . Udalji se, prošav sav hodnik hitro na prstima. Sirota 1 — mišljaše, Neka joj Bog pomogne! (Nastavit će se.) •' > Filološka studija o božičnoj pjesmi; ,,U se vrijeme godišta.^ Ćutić Mladen, franj. stud. pl lome nije poznata u Bosr.i ona crkvena pjesma, što ju za božični li blagdana narod pod sv misom iza poslanica pjeva naizmjenice sa svećenikom ? Ona se ne rijetko čuje i po kućama naših bogoljubnih kršćana, gdje ju iza skupne molitve složno pjevaju svi uku ani. O Božiću kod sv. mise ova pjesma ne smije manjkati, a na seoskim župama ona je skoro jedina crkvena pjesma, što ju naš nepismeni narod za ovaj veseli blagdan poznaje. Premda je pjesma dosta duga po „Kuć­ nom katekizmu'1 od 0 . Augustina Miletića sadržaje ona 21 kiticu i premda na nekim mjestima u istoj pjesmi nema prave logične sveze izmegju kitica, kako ću to kašnje pokazati, ipak ju skoro svako naše seljanče na pamet znade. Osim hvalospjeva „ Z d r a v o t i j e l o I s u s o v o " nijedna druga pjesma nije tako dobro po­ znata našem seljaku kao baš ova. Ne pokazuje li baš ta prednost ove pjesme, da je ona stara, da je moguće nastala u ono vrijeme, kad smo mi veoma malo božič­ nih pjesama imali; da je nekad dapače jedina božična pjesma bila, kao što je to i danas na našim seoskim župama u Bosni. Svaki će cijenjeni čitatelj iz Bosne znati, da je ovdje govor o našoj božičnoj pjesmi „U se vrijeme godišta". Čitajući gornje retke mnogome će se Čitatelju i nehotice namećati razna pitanja o ovoj pjesmi. Kada i gdje je ta pjema nastala? Je li to originalna hrvatska pjesma ili je moguće prevedena? Premda ne mogu na ova pitanja kategorično odgovoriti, iznijeli ću ipak ovdje rezultate moga istraživanja o toj pjesmi, koji će makar koju tamnu točku povijesti naših crkvenih pjesama osvi- ietliti- Ko pomnjivo pročita ovu pjesmu kako se ona danas u molitvenicima nalazi, sigurno će kao i ja dvoj^» da ^ Јг zbilja poregjaj kitica u njoj dobar i logičan ili ne. I ovim ćemo se pitanjem kašnje pozabaviti, jer je veoma važno; nego riješen je toga pitanja zahtijevati će, da se neke kitice naše pjesme drukčije poredaju Kako sam već gore spomenuo, naša je pjesma ,,U se vrijeme godišta" veoma stara te ju možemo brojiti tnegju najstarije hrvatske crkv. pjesme, što su do danas sačuvane, kako to i sam glasoviti slavista Jagić tvrdi.1) Zato imamo i dokaza. U c. k. dvorskoj knjižnici nalazi se pod br. 1354. jedan starinski rukopis u la­ tinskom jeziku, koji bez dvojbe potječe iz XV. vijeka ) kako to rukopis sam i neke bilješke na kraju rukopisa svjedoče. Po kazivanju kustosa carske knjižnice rukopis je amo donesen iz franjevačkog? samostana u Korčuli, gdje je po svoj prilici od kojega franjavca u drugoj najkašnje polovici XV. vijeka napisan. Opsežni taj ru­ kopis zadržaje na prvom mjestu naputak za mlade is­ povjednike, a iza toga dolaze na listu 33. dvije hrvatske crkvene pjesme: jedna je u čast bi. dj. Marije a počima „Da mise fsi ponisimo ter na colina padimo mariu posdrauglue"; druga je pako naša gore spominjana pjesma. Ove je pjesme g. F. Menčik tiskao u „Arhivu za siav. filologiju." Da se uvjerim o tačnosh prepisa, otišao sam sžm u dvorsku knjižnicu te sam stari rukopis točno pre­ gledao, ali sam našao, da prepis g. Menčika nije posve vjeran — po svoj prilici dotični gospodin nije poznavao dobro hrv. jezika — pak sam ga ja ponovno prepisao,*) *) Archiv fiir slav. Philologie, B. 5, S. 274. !) Meučik F. u. Archiv fiir slsv. Philologie, B. 5, S. 268 �6 Br. 1. — Serafinski Perivoj. — 1907. pri tome pazeći i najmanje sitnice, što je uvijek potre­ Stari saco tuariase. Anouoga zignase. Pismo sueto bito, kad se starinski rukopisi izdaju. Držim, da će za­ spugnase. Sueto d. m. Onega charui prlitie. Onoi bi nam pstenie. Našim nimati cijenjene Čitatelje, ako ovdje iznesem vjerni oblik naše božične pjesme, dok će nam opet s druge strane dusam spasenie. Sueto, O istocha tri chrali. Mnogo dan su gizdili. Dabi ovaj prepis trebati kad budemo govorili o današnjem isusa uidili. Sueton d. m. obliku ove pjesme: Suisda uodaz gnim biše, chiaslon put gnim chasase Usei1) urime godischa: Mirse suitu nauiscia: Chros chadi1) sin bosgi lesase. Sue roienie diticha Od suete diue Marie: Od pciste diuice: Ter nebesche cralice Iside2) Pridagn chada pdose. Nacolena padoše. Slato i suisda danila: od suete diue marie: tamian pdase. Sueto d. m Diua sina porodi: Diaulu silu pogubi: A christiane Tere miru radosti. Pres niedne pacosti. Uuelichi slobodi: Sueta diua Maria.8) slatchosti. Suete d. O polnochia se rodi. Nebo isemlu psuitli: Cacho Isusdar chada pria. Rasluzenga troiega. Da blagoslou poldne suitlo bi: Sueto diuo Mario: ueseli. Sueto. Uiaslega stauise: Matimu se clagnase: Ter ga Chad blagosluo (?) piase. Tada oni idose. Tere slatcho glublase: Sueta diua m; uo rechose. Sueton d. m. Angeli mu slusachu: Novu pišam poiachu ~ , Chuali (sic!) tebi semogi.2) Gospodine ugodni. Slaua bogu uisgnemu: Gospodinu nascem u: I p osgi sinu iedini3) od su. zouichu smirnomu: Sueto diuo Mario. Angel obnoch doleti. Tere chraliom nauisti. Cha Suacho na suit stuorege: Imai sada ueselie: zicha Jurudu nitchor hodi. Sueto. boga rogegne: Od suete diue m. Inim puto poidete. Bosgia sina slauite. Ter mu 0 angeli tecite: bosia sina slaui chualu usuaite. Sueto. Angel poide nebesci: Ter pastirir- nauisti: priueliche Chada doma pidose. Jednim glason suapise. Tere radosti: Suete d. m. se. Sueto. 0 pastire tecite: stada uasa yusštite: Bosia sina Tebe bose chualimo, Sueto troistuo slauimo. Diuu slauite Sueto di m. suetu stuiemo. Diuu Mariuu. Amen. Tada oni idose: sina bosia uidise: Term uslauu usdase Neke jezične osobitosti pokazuju nam, da pjesma Sueto d. m IM llli Chemu chada pdose: Ter se vele zudise: Tere ouoi potječe iz dalmatinskoga primorja i to iz kraja, gdje je rechose. Sueto čakavski dialekt kao n. pr. r o i e n i e , t u a r i a s e , i as l on, Zudo mnogo zlouicha: Sega cražia uelichia: Grubo g 1a s o n, j i h i si. Ortografske pogreške, što ih u pjesmi pečo pouita od Suete. nalazimo — ja sam neke spomenuo — odaju očito, Jer uiaslech lesase: Suite na se nimase: Ter ubostuo da je ona došla u ovaj korčulanski rukopis od osobe, koja je bila nevješta hrvatskom jeziku, pa iz toga dalje gliubliase. Sueto. Sueti slinba suapise. Čada glase slissase. Da sin možemo zaključiti, da je ona prepisana iz kojega mo­ guće još starijega primjerka, te bi po tom mogli staviti bosgi rodise. od Suete d. m. Jer gim 4*6) reče bog daće. Sina suoga poslati. Urata postanak naše pjesme u prvu polovicu XV. vijeka ili pod konac XIV. Veoma je vjerojatno, da je i kod nas od limba rasbiti. Sueto. Tergich vancha isuesti. Uraj chsebi piusti Uuelichi u XIV. vijeku barem u Dalmaciji bila poznata latinskom svećenstvu ona lat. pjesma, koja je bila u isto vrijeme radosti. Sueto d. M. Poporodu osmi dan. Bi sin bosgi obrisan: charui dobro poznata već i u Češkoj.4) Sačuvala nam se je samo prva kitica te pjesme u „Kantional v. Jastebnizs«) pli oni dan. Sueto. skupa sm e 1o d i j o m« ) glasi pak: 9 U rukopisu je slovo s po talijanskom pravopisu pisano. * Gosp. F. Menčik je ovdje krivo pročitao ,,V(z)ideu. Od velikoga slova ,.I" i do njega stojećega „s" činilo mu se je da je to jedno slovo „V", pak je onda, da bude neki smisao iza „V*** sdm umetnuo ,,z“. *) Kod prepisivanja ovoga refraina u svim skoro kiticama bio je g. Menčik veoma netočan; to isto vrijedi i za inter­ punkcije. *) U rukopisu nalazimo slovo ,,g“ mjesto „ј", Sto poka­ zuje, da je pisac rukopisa bio pod uplivom mletačke ortografije. Napr. tal. riječ „giorno" u mletačkom se dijalektu izgovara „ј o r n o". ‘) Stari oblik mjesto današnjega „gdje" (gdi). s) Pisac je rukopisa imao očito u primjerku, iz kojega je pjesmu vadio „fsemogi", ali je on ovdje pročitao ,tf" kao ,,s“, budući mu veoma sliči u tal. pravopisu, te ne držeći nužnim dva „s‘‘ na početku riječi pisati naprosto je jedno ispustio. J) G. Menčik je ovdje posve krivo pročitao „ g ed in i" , prem u rukopisu j a s n o stoji i edi ni , 4) Guido Mario Dreves: „Analecta hymnica Medii aevi" B. I, S. 14. 6) „Kantional" potječe iz prvih godina husitima. Ibidem. 6) Guido M. Dreves: „Analecta hymnica", B. I, S. 198. �Filološka studija o božičnoj pjesmi "U se vrijeme godišta." In hoc anni circulo vita datur saeculo nobls nato parvulo de virgine Maria. Ne odgovara li skoro posve ovome lat. tekstu prva kitica llase božične pjesme? U sej vrime godisca mir se svitu navisca kroz rojen'je ditica od svete dive Marije.l) Latinski original ove pjeme ИајБОЦе je mogao biti poznat franjevcima, koji su ga po svoj prilici iz Italije dollijeli, jer je bas u XIV. i XV. vijeku glagolska knjiga bi\a na svom vrhuncu u Dalmaciji, dok je za franjevce«) veoma teško reci, da li su uopće ikad bili glagoljaši, premda su veoma ljubili narodni jezik, pak zato ce i naša božična pjesma biti po svoj prilici djelo kojegu fralljevca.') Pa i ta činjenica, sto se ova pjesma nalazi li \atinskom korcu\;mskom rukopisu, koji po mome mnijenju potječe od franjevca, daje nasltlcivati, da i pjesma potječe od kojega franjevca. Na jednoj od predzadnjill stranica toga rukopisa nalazi se i list Siksta IV., kojim potvrgjuje sve povlastice, sto su ih ovi od nje­ govih presasnika primili. •) N a kl-aju rtlkopisa našao sam slijedeću blijesku: l s t e I i b e r p e r t i l l e t ad I o c u m C o r ul ae, c O n c e s s u s ad u s u u i f r a t r i s L o d o v i c i de Cor ul a рег v i c a r i u m p r o v i n c i a e t u llc t e m p o r i s fr. B e r i l a r d i n u u i ех A r b o I de m fr, B e r l l a r d i H u s v i c a r i u s т. prr. U serij; bosanskih vikara, sto ih o. Batinic navagja ne nalazimo nijednoga, koji bi se zvao Berllardillijs ех Arbo, o illl ako 011 nije identičan s o. Bernardinom de Cayniis i\i jos je najvjerovatnije, da ce llas vikar ех Arbo biti jedan izmegju onih, koji su upravljali provincijom od god. 1467. do 1495., jer nam nijesu poznata imena svih v i­ kara za ove 28 godina.«) Po transkripciji V. Jagiea "Archiv fiir slav. Philologie", B V, S. 273. ') Ovdje ne mislimo na svećenike \11. r. sv. Franje, јет su о т bili vazda veliki branitelji glagolice i vazda su ju rabili. 0 tom i,poredi: Stj. Ivantic "Poraba Glagolice kod redovnika 111 reda sv. frane etc.", Dr. Lucas Jelic: ,.1'ontes Historici liturgiae glagolito-romanae". ') Vid Vuletic-Vukasovic dr!i, da crkvene pjesme, io ih je on iz jednoga korčulanskoga samostanskoga rukopisa iz XVIII. vijeka izdao najprije u "Katoličkoj Dalmaciji", zatim kao posebnu кпјЊси pod naslovom: ,,(;akavske starin,ke pjesme,* potječu takogjer od franjevca Q A. Draghinea Sa ke Draginita. ', Papin je list iz g, 1471. i govori u njem o iz oru no­ voga vikara, •) Scmatismus provincije od g. 1895., Str. 20, dr2i, da 0. B- de Caymis nije bio vikar nega samo komisar provincije. Tako dr!i i P. Philippus ab Occhevja (Otevje) u svome djelu "Epito111e vetustatum bosn. provinciae Cap, V, § 11, Pag. 73 gdje se t j o. Bernardin nazivlje "de Caymis'*, ,.Caimus" i „Cai nus'- 7 !van Milcetic u svojoj radnji "Eill Beitrag zur kroatisch-glagoli\ischen Bibliographie" U spominje jedan glagolski rukopis, sto ga je on u Omišlju na otoku Krku našao. Naslov rukopisa glasi: " p o c e t i e k n i g i d i s i p u l a , ke esu s \ o z e n e o d s t i h i (?) o t a c i i p ot vr ' ene i s t u m a ce n e iz d'jackoga«) j azika na h r v a t s k i . " TocllO zabilježena opaska na kraju knjige kaže llam kad je napisana. .,Sie k n i g e b i š e s v r S e l l e m s c a p e r v a dn. 20. I p i s a h e j a p o p m i h o v i \ p l o v a n b l g r d s k i ' ) 1558. Na kraju " K n i g a d i s i p u l a " nalaze se tri cr­ kvene pjesme, glagoliconi pisane, od kojih cu ovdje istaknuti onu s nas[ovoni " P e s a n na r o i s t v o h r i s t o v o," jer nije ništa drugo nego llepotpulli prepis bo­ žične pjesme, sto ju korčulanski rukopis sadržaje. Iza dva okrnjena uvodna versa: (Riec e?) draga (stvorena?) od svete dive Marije«) U se vrime godisca mir se svitu navisca ^ s k r o z roeni ditica od svete dive Marie. K tomu dolaze jos 4 kitice, koje se skoro dc. l«ijed slažu s. 4., 10., 11. i 22. kiticom korčulanskoga ruko­ pisa. Zadllje tri kitice (glagolskoga rukopisa) očito po­ kazuju, da je nas "pop Mihovil" sarno glavne misli pjesme htjeo izvaditi, jer se valjda u lljegov-; кгаји do« ticlla pjesnia Ilije rabila niti je bila narod,, c,n D o l u prvih 5 kitica nalazimo pravilni selnlPrac zadnoj п. рг. kitici uzalud kakov me'ar trat,..o. v’, kitica glasi: I ka (i) rudll se v erosoliin ne v r ltt i inim puteui v strane svo, ;oicl')st od svete divi Marie. Budući jezik pjesme Ш odgov;ir, je . ku cs: 'Ј"1 najvećega dijela toga rukopisa, s pravu,n 1 МгД\!к ,. r ,. da je ova pjesma kao i druge dv;je , 3sra\a n1:gd1 u sredrloj Dalnlaciji ; и svezi j<! dakie - k«lre:t>\Jllkn-, 111 kopisom. Ovdje mimogred spontinjcin", dd s, 1«'J; ? "s k l fr a nje v c i vec god. 1394. imali svoj samostan uBadi;, ') flrchiv fur slav. Philologie, d. VI!I. ') Pod „djakim '- jezikom razum,jevaju nabl S(ari isci jezik latinski. ') Ovdje se po svoj prilici ra:.umijevi ,eio Belgrld ii hrv. Primorju, a ne stari kraljevski grad Biograd na moru 1Zarave-chia). •) Ova 2 veria odgovaraju po svoj prilici !at. ,efrainu: ,,Verbum саго factum est de Mari* virgine." Prof. Resetar (flr­ chiv fiir slav, Philologie, B XXIV) naslu uje, daje rije ,,,irag*" u prvom verzu krivi prvod lat. rije i cara usljed tal. rijeci Лс.агсЛ to zna i "dragH, �8 Br. I. — Serafinski Perivoj. — 1907. (Otok) kođ grada Korčule, кашо su došli bježeći ispred te pjesme. Da je naša pjesma prije izdanja „ N a u k a prodirućih Turaka a takogjer i progonjeni od bogomila.*123) k r s t j a n s k o g a " bila poznata u Bosni, kako bi mogao U XVII. i XVIII. vijeku nalazimo našu božičnu Divković imati u svome djelcu takovih kitica, koje s ob­ pjesmu već češće. Ovdje bi nas moglo zanimati pitanje, zirom na metar nikako ne odgovaraju prvim pravilno kako je pjesma u Bosnu došla i po narodu se raširila. gragjenim kiticama? Dok u prvih 8 kitica nalazimo pravilni sedmerac, deveta kitica glasi: Veoma je dobro poznato, da je „ N a u k k r s t j a n s k i " Oci iz limba zavapiŠe od 0 . Matije Divkovlća bio veoma raširen po Bosni i želne glase kad slišaše Dalmaciji, te je još onih vremena doživio više izdanja. da sin božji rogjen bijaše U prvom djelu toga Divkovićeva katekizma nalazimo od svete d. M,1) pjesme, a megju njima i onu nU s e v r i e m e g o d i š t a“t U dvanaestoj pak kitici ima Divković dva prva koju je on po svoj prilici u Dalmaciji čuo ili iz kakvoga rukopisa izvadio „ispravivši — kako on u predgovoru verza od d e v e t slogova. Jer im to obeća bog dati kaže — mnoge stv ari/ To je on mogao učiniti kada sina svoga na svit poslati je g. 1611. išao u Mletke, da tiska svoj prvi „ N a u k itd. k r s t j a n s k i . " Divkovićevi „ i s p r a v c i " , kakovih na­ Prvi pak verz trinaeste kitice broji ništa manje lazimo i kod drugih pjesama sadržanih u njegovom „ N a u k u " jesu na uštrb metra, pa nam to jasno do­ nego d v a n a e s t slogova. „То čudo veoma željahu imati." kazuje, da narod u Bosni prije god. 1616. nije poznavao Osamnaesta i devetnaesta kitica broje samo po t r i verza. Ovo nam posve jasno svjedoči, da naša pjesma 9 Wissenschaftliche Mitteilungen aus Bosnien nnd Her­ prije Divkovića nije bila poznata narodu u Bosni. cegovina, B. 11, u članku „Bruchstiick eines altslav. handschriltlichen Evange!iars“ od Pranje Radića. Još 5 danas ima u puku predaja, da je čudotvorni križ, što se nalazi na Otoku u crkvi donesen amo od bosanskih franjevaca. (Vid Vuletić-Vukasović u „Starinaru4' 0 . Jll, Br. 4, St. 120.) __________ Svršuje se. ‘) Po transkripciji D Daničića iz ,,Divkovićeva Nauka" od g. 1640., koju je u „Arhivu za slav. filologiju" sv. V. tiskao V. Jagić J slijedeća dva primjera izvagjena su iz istoga izdanja. , Sir/ ч !1 1 1 1. U ovom je mjesecu najglavnija svetkovina svetih triju kralja, inače zvano Bogojavljenje. Ovu su trostruku svetkovinu ustanovili apostoli, jer se njom Gospodin objavi zvijezdom Mudracima; u Jordanu kršćenjem i na piru u Kani čudom, obratvši vodu u vino. Rimska crkva u glavnom na ovaj dan slavi tri Mudraca, koje mi zovemo i kraljima; a grčka crkva ovaj dan slavi Isusovo kršćenje, dočim veli s. Grgur Nazianzen, da se ova svetkovina zove S v e t k o v i n a s v i j e ć a , jer se je slavila užeženim svijećama. 2. Ovu su svetkovinu mnogo cijenili u svako doba i sami neprijatelji Isusove vjere, te bi dolazili na službu božju, ko što se čita za Julijana Odmetnika dok je bio u Franceskoj; i kašnje za Valensa cara, prem je bio krivovjerni Arijevac; a car Teodosije za veću proslavu ove svetkovine naredi, da se sedam dana prije i sedam dana posije ne smiju na sudovima javno parnice ras­ pravljati. Najsvečanije se slavila ova svetkovina još i u vrijeme apoštola, ko što se vidi u jednom njihovom kanonu. 3. Pripovijeda s. Epifanije, da su se na ovaj dan na spomen čudesnog obraćenja vode u vino na piru u Kani, svake godine dva izvora obraćala u vino. O slič­ nom se je čudu govorilo i kašnje na Andru, otoku i < м Arcipelaga, gdje bi jedan izvor na ovaj dan imao okus pravog vina, ko što to tvrde mnogo potonji spisatelji, osobito Mutian, u svojoj Kosmografiji, što je nekom piscu potvrdio i Dominik Gramatika, biskup spomenutog otoka. 4. Evangjelje nam ovog dana kaže, da se je Isus rodio u Betlehemu Judinu, za Heroda kralja i da su s Istoka došli Mudraci u Jeruzalem. Žasto nam kaže Evangjelje, da se je Isus rodio u vrijeme Herodova kraljevanja? — Bilo je prorečeno da ne će nestati kraljeva od roda Judina, dok ne dogje Mesija. Da se dakle dokaže, da je Isus pravi Mesija, Evangjelje spominje, da je onda kraljevao Herod, koji upravo ne bješe Židov. 5. Ko su bili ovi Mudraci? S. Epifanije veli, da su bili Abramovi potomci od njegove sluškinje Ceture. Potomci ovi otišavši nastaniše se u dijelu Arapske zemlje, koja se je zvala Magodija; s ovom se mišlju slažu Origen i s. Ivan Zlatousti i vele, da su bili po­ tomci Balaama proroka, koji je bio Ceturin potomak; isto kao i kraljica Sabe. Domovinom niti su bili Perzijci ni Kaldejci, nego Arapi, jer je Arapska Jeruzalemu na istoku; a i David je k azo : A r a p s k i ć e k r a l j i i S a p s k i d a r o v e d o n i j e t i . A Izaija veli: D r o - �Bogojavljenje m e d a r i i z M a d i j a n a i E f e i s v i iz S a b e d o ć i ć e ; — a sva su ta mjesta u Arapskoj, koju su nase­ lili Abramovi sinovi od Ceture i Agare A kad je Balaam p ro rek ao : o z v i j c z d i , i da će s e : r o d i t i j e ­ d a n v e l i k i č o v j e k u I z r a e l u , bio je u Arapskoj na dvoru m oapskog kralja. 6. Koliko je bilo M udraca i kako im je i me? Sveti oci i s. C rkva drže, da su bila trojica. S. otac Beda veli: „Kaže se da je prvi bio Melkior st i r i sijed, dugih vlasi i brade, koji donese G ospodinu Kralju zlato; drugi da se je zvao G aspar, crvenkast mladić, a počasti Boga tamjanom, koji dolikuje B ogu; treći imenom Baltazar, čovjek mrk i potpuno bradat, mirhom dokaza da će sin čovječji umrijeti." Ovaj nčni i sveti pisac opisuje im i odjelo (m ožda po kakvoj staroj slici oli predaji) te veli, da je Melkijor imo plavu oli modru anteriju a рс tom kratku kabanicu žute boje. Čarapi su mu bili modrobijeli, a na glavi je imao kalpak, oli turban različite boje. G aspar je imao sjajnu, sv ije tl; anteriju, a kabanicu crljenu, čarape plave. Baltazar je imao crveno odjelo protkano bijelim a čarape posve bijele. 7. Zašto se zovu M udraci? Mudraci se zovu vrači. gatari, a Persijci M udracim a zovu učene i umne ljude. Neki vele, da su bili vrači, jer su bili pogani i klanjali se bogovima, idolima, koji su bili vrazi. A nije čudo da su taki bili. Mi usvajamo misao, koja ih drži da su bili ljudi vrlo pametni i veliki zvjezdozuanci. 8. Jesu li bili kralji ? Bili su ujedno kralji, ko što se općenito drži i ko što nam ih predočuju najstarije njihove slike. Ako nam ne kaže Evangjelje, da su bili kralji, ali i ne poriče. Nijesu oni bili kralji opsežnih i pro stranih država, nego malih državica ili plemenskih općina. 8. Kakva je ono bila zvijezda, što ih je dovela u B etlehem ? Neki vele, da je to bio sam Duh svet:, koj; se je M udracim a ukazao u prilici zvijezde, kao što se je kašnje ukazao u prilici goluba nad Jordanom. Neki opet drže, da je onaj angjeo, što no pasti­ rima javi sretni porod Mesijin, pa da se je u slici zvi­ jezde ukazao M udracima i doveo ili u Betlehem. A neki misle, da se je pokazala nova zvijezda repatica. Da nije bila nijedna od stajaćica, o!t ophodnica, dokazuje Mulac kod s. M ateja, jer one svegjer obilaze, a ova se sad giblje, sad stoji, kako M udraci oli putuju, oli po­ čivaju; one su sad pod zemljom, sad nad zemljom, a ova se nigda ne zakloni pod zem lju; one se ne udaIjuju s neba, ova jasno sja u zraku; one sjaju slabim svijetlom, a ova je bila tako svijetla, da je sjala i po danu. Još Abulac navodi punih trinaest rezlika izmegju nje i drugih svijezda. Dakle tvrditi nam je, da nije bila obična, nego baš izvanredna zvijezda, koja se pojavi, da zasvjedoči slavu i veličanstvo rogjenog G. Isusa. 9 9. Kako su po tom mogli mudraci doznati, da se je rodio jedan kralj u Judeji i doć da mu se poklone? Balaam je prorekao: I z a ć i ć e z v i j e z d a i z J a ­ k o v a . A Mudraci su bili Balaamovi potomci, stog su očekivali, da se ispuni spomenuto proroštvo. I eritrejska jc Sibila rekla, da će Božansku novu zvijezdu štovati Mudraci i kad se pojavi dijete u jaslama, da će onda doći svi, koji drže božje zapovjedi.1) Tako su po Balaamovu i Sibilinu proroštvu doznali Mudraci, da je ona zvijezda znak rogjenog Isusa. Može se još reći, da su po božjem nadahnuću to doznali, te se podigli da traže Isusa, kao što reče s. Leon Papa: D a d e i m B o g r a z u m , k o j i d a d e z n a k (zvijezdu) i š t o je u č i n i o , u č i n i o je d a s h v a t e , d a t r a ž e , i d a d e i m d a g a n a g j u , k o j i s u g a t r a ž i l i . 2) K). Gdje se je pojavila ova zvijezda i kuda je vodila Mudrac^ ? Zna se, da im se je pojavila na is­ toku i da su Mudraci pošli s istoka, a ne zna se pravo iz koje^ su pokrajine oli kraljestva pošli. Neki misle, da su došli s najdaljeg istoka, što bi po mišljenju mnogih bila Indija. Drugi drže, da se pod istokom razumije neko kraljestvo, oli pokrajina, koja se gledom na. Be­ tlehem može reći, da leži na istoku i vele, da bi to bila Perzija, jer su PerzijCi umne ljude zvali Mudracima Magi. Neki opet misle, da je to Medjupotočje—Mesopotamija, koja se zove i Kaldeja, što no leži na is­ toku, a mnogo je od Perzije bliža Betlehemu. A neki, da je to sretna Arapska, ne samo s tog što je ona obzirom na Judeju ovoj na istoku, nego što u njoj ima mnogo zlata, tamjana i mirhe, čega su Mudraci na dar donijeli. Kako bilo da bilo, Mudracima se je pokazala zvijezda na istoku i za njom iz svojih domova dogjoše Jeruzalem. Ovdje im se sakrije zvijezda. Ali čim izigjoše iz onog grada, pojavi im se o p e t d o v e d e ih na mjesto, gdje bijaše novorogjeni Isus i nestade je. 11. Šta je posije bilo od ove zvijezde? Ako se sastojala iz tvari, ako je bila prava zvijezda (a ne Duh sveti ili angjeo) onda zaključujemo, da se j e : i na dalje vratila u službu Bogom i prirodom odregjenu, niti se je više vidjela, kao ni onaj stup, što je vodio jevrejski narod do Jordana, a kad mje više bio nuždau, nestade ga. Megju Jeruzalemom i Betlehemom ima jedna čatm ja, zvana M u d r a č k a č a t r n j a, ali ne zove se tako za to, ko da bi u nju propala zijezđa, kao što sli neki pisali, nego jer ini se je opet ovdje pokazala, poklem je bila sakrivena kroz ono vrijeme, dok su oni bili u Jeruzalemu. (Svršitće se.) ‘) Eritreja je grad u Aziji pri moru, a zove se i Jovija. 4) Serm. 4. de Epiph. �Br. I. — Serafinski perivoj. — 1907. 1C Iz „Ubogarka/ I. VII. 0 kako milo poje Kroz pustu neko dol, Taj ne zna, što je tuga, Što ljuta srca bol. IV. Kućarica, gledaj, b’jela, Uz te lomne Krši gole PrikovO je udes krut. Zar nekud iz daleka Pod svoj se vraća krov, Pa djeci pjesmom šalje Pozdrav i blagoslov!? Pred nju sjela dva mališa Кб dva cv’jeta U pustinji Tu će c’jeli izvit v’jek. A neko tiho tuži 1 gorki plače vaj, On nikog svoga nema I rodni tugj mu k raj! Sve iin blago: mila mati, Očev humak Pred kućerkom I na nebu stari Bog! H. Ukraj groba procvjetala Od jadike grana, A pod granom sanak ljubi Ružu od m erdžana... Nije ono mrtva ruža No je Pavle mali, Juče su ga zadnjom Iji Sl’jepa opsovali. Nije imo na tom svijetu Utjehe ni trunka;Jutros su ga mrtva našli Kraj majčina humka. III. U zemlji ti nena spava, A ti pjevaš, bokce malo, Još ti nije elmaz oko Ni groba joj osveštalo. Ti i neznaš, bokce malo, Pjevajući po sokaku, Da je tvoja dobra zv’jezda Raspala se u oblaku. Pjevaj samo bokče malo Već će doći svoji sati, Kad ćeš drukče b’jedno rance, Kad ćeš drukče osjećati! B’jel golube, ptico moja, Pozajmi mi krila svoja, Pošlo nie je angjeo božji Dobrom Bogu do pr'jestolja Da maramu plavu ištem, Što je Seraf zv’jezdam kiti, Dobrimzv’jezdami mjesecom. Ne može mu biser stati U kutije od merdžana, U rukave od kadite, I u krmzi hareliju, ’) Kojom angjeO oči tare, Kad po zemlji biser kupi, Sitni biser — sitne suze, Sitne suze ubogarske. 4) Crveni svileni rubac. reg Vili. Rekoše mi, da se rane blaže, Kad se drugom tajna tuga kaže >a sam pjesmom pov’jedao rado, S čega vene moje srce mlado, sam čuo, — ne znam koji gjavO Da je moja čustva ismjehavo, Moja pjesma da ne vr’jedi više, Jer da prošlim prosjaklukom diše. Razum’jem g a! pa ću dalje rada Otkrivati moja čustva mlada, Njemu ruglo, a Bogu je dika Ublaživat sudbu nevoljnika! Ne ugleda znak« Prolit će se, mnij Vulkan od oblaka — II se lome st'jene Sred sučenog žara, 1Г se Bogu moli Angjeo ubogara... VI. Hladno sunce, Hladna tama — Meni suza Kapa sama. Neka kapa, Nek se krad Nije, vjeruj, Sebi ra d e ! A i što bih, A i kako Kraj tebeka Sebe plako, Kad pomislim Samo to, Šta ti trpiš, Siroto! IX. Ne kuni, dušo, mila, Ne kuni žica svog, 1 ako gutaš b’jedu, Još vječni žive Bog! A Bog je i krv 1’jevO, Judeja vigje sva, — Da nije trpjet morč To malo d’jete zna! Gle, taj je život kratak KO kratki, dušo, san, A sve će drukče biti Kad vječni svane dan. X. Na put se sprema Siročad mala, Pjesnička čut im Odronjke dala. Tražeći pravde Tražeći kruha Mnogog će dirnut Ručica suha. Mnogog će pitat Otprte zjene Može Г mu b’jeda Srcem da krene? Svin’te Na srce Gospod Ljubnut ih, braćo, vrelo, će Bog vas u čelo. I to su djeca Višnjega Boga Sve pokraj svega Uboštva svoga!! Branko Strahimir Škarica. 't — �Jedini književni list u Hrvatskoj. 11 Jedini književni list u Hrvatskoj. , ako stoji u jednom broju „Savrcmenika," što ga izdaje „društvo hrvatskih književnika." ™ \ y 0 ve|j HSavremenik“ sam sebi. Ja držim, da to nije časna reklama. Ipak bi se moglo i preko toga preći, da inu se inače nema štogod prigo­ voriti i — osuditi. Kad je oglašen „Savremenik" bilo mi je nekud ugodno duši. Žao mi je bilo propalog „Vijenca." Žao mi ga je bilo, premda ga nijesam žalio pod svaku cijenu. Žao mi ga je bilo, što zagje s puta i radi toga što morade propasti, Žao mi ga je bilo, ali ipak nijesam želio, da ikada uskrsne u onako sušičavoj boji, kao što je bio pred svoju smrt. On je imao takovu bolest, kakovoj lijeka nema, već da umre. „Vijenac" je počinio samoubojstvo. Urednici su mu bili M. Dežman i Gjalski. Gjalskoga poznam samo kao pjesnika. Sve što je Gjalski radio bilo to kršćanski ili iiekršćanski, radio je iz po­ riva umjetnosti. U tome ga je čovjek mogao upozoriti samo na manu, ali se nije mogao na njega srdili. Dežman je naprotiv vogja naše moderne - naše istrošene, dekadentske (i ako hoćete) raspušćene moderne. U njega nijesam imao nikada pouzdanja. I suviše mi je poznato, da je on jedini svojim arihmanskim duhom mogao održati našu „modernu" i moga je utvrditi na nedogledna vremena. Danas dakako on imade i doličnu zamjenu; eno: B. Drechsler, Cichlar-Nehajev, Wilder, Lorković, Begović, B. Lovrić; za njima kao da će prispjeti i mladi suradnici „Savremeuika": Benešić i ParmaČević. To vam je snaga „moderne," a otac im je M. Dežman. Kad se je oglasio „Savremenik, oglasio se i dr. Gj. Šurniin kao urednik. Nijesam ga izbliže po­ znavao, zato mi je i moglo nekud ugodno biti, kad je „Savremenik" oglašen. Istina, odmah je u pozivu na pretplatu bilo i to javljeno, da će se „Savremenik" držati „slobode u stvaranju." Megjutim to nije posebi nikakovo zlo. U nas i ne može se drukčije, nego da svi književnici rade zajedno makar oni i pripadali raznim školama. Nema u nas one vojske od književnika kao što u Franceskoj. Ona izjava „Savreme.iikova" po svome glasu, kako rekoh, zla nije. Zato sam se i mo­ gao oduševiti. Nego vrijeme pokaza, da se pod onom „ s l o b o d o m s t v a r a n j a " ne razumijeva sloboda umjetničkog ukusa, već sloboda i : r a s p u š t e n o pi s a t i . Raspušteno pisati to nije škola umjetnosti, već škola moralnosti. Nijesam imao pojma, da su „Savremeniku" temeljne misli one izjave: škola moralnosti. Megjutim danas je to posve jasno. „Savremeniku" je ta deviza, da se u njemu smije raskalašeno pisati. Došao je prvi broj „Savremenika" i u njemu od­ mah pročitah raskalašenu (i umjetničko nedotjeranu) pjesmu Milana Bogovlća: „ D v o r o v i m o g Ž i v o t a . " M. Spicer opet imade neozbiljnu raspravicu: „Umjet­ nost i stiđljivost.“ Lako se je već sjetiti, što svega u toj raspravici imade. On zastupa duboko mnijenje, da se stidljivost u umjetnosti mora poturiti u kut. A šta je stidljivost? — Stidljivost je duševno raspoloženje moralna čovjeka, koje se uvijek probugjuje u dodiru sa stvarima, koje mi nazivljemo sramnim. Tako je opće­ nito raspoloženje čovjeka. To je duševni pojav, koji se pojavljuje u svojim prigodama kao smijeh. Ko može ikada ugušiti svojstvo smijeha? — Može samo onaj, koji ubije svoju dušu. Ko može ugušiti u sebi svojstvo stidljivosti? Može samo onaj, koji uguši u sebi raz­ liku o moralnom i nemoralnom. Što se tiče umjetnosti, na prvom mjestu valja reći, da joj nijesu ni potrebiti bestidni predmeti, ni dolični. Ja sam posve uvjeren, da nijednom umjetniku ne bi palo na pamet tvrditi: daj e golotinja lijepi predmet umjetnosti, kad ne bi bilo dru­ gih porivu. Osim svega toga, kao što se god u vojsci пе može wuriti o politici (jer je to pogibeljno po vojsku) makar to bilo u kojem slučaju i poželjno, tako se ne smije ni umjetnost baviti onim stvarima, koje mogu pomutiti moralan duh. Preče je duhro naroda, nego li zagonetni užitai umjetnikov. A ono je dobro naroda, da narod bude moralan. Smiju li naši umjetnici zapisati »a svoju zastavu da žele narod demoralizirati?! — Ne smiju. A ipak oni neće htjeti nikada u koju galeriju golotinje upustiti svoje djece, J e r će se bojati, da im ne pomute njihove nevinosti. Šta su široki slojevi na­ roda nego djeca?! — Umjetnici, ako hoće slike „ s lo ­ b o d n o g s t v a r a n j a " ostaviti zakopane u svojim atelierima, onda im prosto budi! U istome broju odmah osim drugih stvari, imade od A. G. Matoša članak „ S o l o - V e r i ja c i je* “ Matoš nam je poznat od starina. Nemiran i nesretan duh ne dade mu mira. Prošlost inu trzava, a i budućnost ne znam kakva čemu biti, kad onakovo imade vjerovanje, kao što mu ga gledamo u „Solo-varijacijama." Ni manje, ni više on ne veli u svojim „Solo-varijacijama," nego: da mu je čitaoc glup. Zašto glup? — Glup zato, jer imade mjesto pameti dobar surogat — tako zvani moral, i njime se opire najezdi energije, inteligencije i ljepote, zovući ih nemoralnima, dok živi kao prosjak od prnja nauke i od mrvica pjesničkih stolova. Matošu dakle moral toliko isto vrijedi koliko i prnje. 1 moral su mu iznmjeli pjesnički ljudi kao što i Homer što iznije bo­ gove gočke. Dosljedno ide, da su i obveze moralne odigrale svoju karijeru, a sada moraju doći u arhiv zaboravi. Usugjujcm se reći, da „ S o l o - v a r i j a c i j e " u dušu fotografišu samoga Matoša ; i ništa više. Me­ gjutim nije pametno (a u ovome slučaju ni pošteno) zahtjevati, da svi ljudi iinadu njegov svjetlopis. �Br. 1. — Serafinski Perivoj. — 1907. 12 U ovom broju imade i ocjena B. Lovrića o čuvenom romanu Antuna Fogazzara, „II S a n t o . " Je li nam mladi Lovrić što rekao?! — Nije skoro ništa. Raz­ vodnjeno je ispripovjedao sadržaj romana, a na koncu rekao svoj sud, da roman ima svojih mana. Ipak mu najveću manu nalazi mladi Lovrić u tome, što je Fogazzaro, praveći ovaj roman, imao u namisli: reformi­ rati crkvu. Čemu, veli Lovrić, o b n a v l j a t i o n o , š t o j e z r e l o , d a s e s r u š i ? ! Tu je Lovrić iskalio svoju dušu. Samo ne znam, hoće li mu se duboko njegovo osvjedočenje izpuniti?! Mislim da n e ć e . . . . Siguran sam da neće, pa o tom dalje ni govoriti ne treba; samo me zanima znati spada li i ovo u „ s l o b o d u s t v a ­ r a n j a ? ! Kako se tumači, da je i ovo zgodno za odgoj naroda Hrvatskoga? - Megjutim nama ni ne treba tumačenja. Ko je slijep kod očiju taj ne vidi; ko je gluh kod ušiju taj ne čuje. Mi vidimo javno, da su ovo zavodnici naše knjige i naroda. I u drugim brojevima prošlogodišnjeg „Savremenika" imade sijaset prljavštine, Ja ću samo giavnije spomenuti. Prljava je pjesma Vidrića „ G o n z a g a " u II. sv. knjige II.; prljava je crtica M S. Tucića: „Kad krv vri" u IV. sv. knjige H; tendenr ijozna je zlobna i sablažnjiva u V. i Vi. svesku knjige II. Ađele Miličinovića „Dragojla Jarnevićeva." Ova hrvatska spisate­ ljica jedna je od najcrnijih točaka naše književnosti, Vrlo je teško čovjeku čitati vjeroispovijest' njezine. Čini se, da Adela uživa samo u sablažnjivanju. Isto je tako promišljeni atentat na Boga i na moral pjesmica Bože Lovrića u VI svesku knjige II. „Djevica." 0 njoj ne treba razjašnjenja. Prerano se je Bozo Lovrić podigao, da kritizuje Boga; ali zato neka nam ne zamjeri, što mi čitajući onu pjesmicu, pomislismo, da je ono zrcalo i pralik mladoga pjesnika. Megjutim ona pjesmica pre­ više zaudara. Šta ćemo dakle reći mladima na ove prljavštine ? Hoćemo li ih pohvaliti? U ovome ih ne hvalimo. Hvaliti bi ih mogli samo onda, kad bi izgubili Boga i moral. Šta ćemo im dakle reći? Reći ćemo im najblaže, što je rekao Dr. Sextil Puscarin, profesor rumunjskoga je- zika na bečkoj univerzi. Ovaj učenjak, govoreći o ru­ munjskoj dekadenci (koja importira tugjinske mane) usporegjuje ju s hrvatskom dekadeucom; i veli, da je ta dakadenca s v e o p u s t o š i l a k a o b u r a ; i p r o ­ u z r o č i l a o d v r a t n o s t p u b l i k e p r e m a nj oj . Tako veli učenjak, koga su oni pozvali, da im štogod napiše za njihov „Savremenik"! I dobro je rekao. Naša „ m o d e r n a " pustoši hrvatski narod kao bura; i naša moderna prouzrokuje odvratnost publike prema njoj. Dr. Sextil Puscarin neupravno pozivlje naše dekadente, da se obrate narodu. Oni sigurno neće toga učiniti, jer su duboko pali. Ali neka znadu oni, da su oni pobu­ dili odvratnost hrvatskog naroda prema sebi. Mi ih ne ćemo. Književnici „Savremenika" ne mogu pristati u Maticu. A oni su sami toj nedaći krivi. Nadalje, naš se narod ne smije trovati „Savremenikom" ni listovima njegova smjera. Osobito se moramo brinuti, da ovakovih listova ne prima mladež. To se ne može drukčije učiniti, nego da se nagje za našu mladež časopis tako vrstan, da posve zadovoljava umjetničkom ukusu. Da­ nas tako vrsna časopisa nemamo. Bi li skupo bilo ot­ kupiti dušu hrvatske mladeži (i u opće hrvatskoga na­ roda) ne znam kolikom svotom novaca i ne znam ko­ jom požrtvovnošću ?! Naši su se mladi uzobijestilr, a to je zato, jer mi ništa пе poduzesmo, da spasimo vjeru ~ ' o oni n i nas dubokim tonom nazvati i i moral. Tako će reakcionarcima; megjutim nama je poznato, da osugjeni na vješala sav svijet zovu reakcionarnim samo zato, što još uopće neće da kaznu vješala dokine. Već je vrijeme, da se naša čitalačka publika raz­ dijeli u dvoje: u one, kojima je stalo do vjere i mo­ rala i u one, kojima do toga nije ništa stalo. Onima, koji brane prljave novine i prljave ljetopise, nek je pi­ lio na čelu, da nemaju dijela sa Kristom! Katekizam moramo napraviti za našu čitalačku publiku, po kojoj bi se morala vladati. Popisati moramo novine i časo­ pise, koji ne smiju u ruke katoličkoj mladeži niti u ka­ tolička društva. 0. J os i p Ma r k u š i ć . VIJESTHIKNaša domovina. Iz uredništva: našim čitateljima i suradnicima na znanje. Novom godinom uredništvo i uprava ,,Serafinskog Perivoja" preneseni su u Visoko (B osna; Vi­ soko, franjevačka viša gimnazija); zato molimo cije­ njenu gospodu čitatelje, d a p r e t p l a t u l i s t a š a l j u s a m o i j e d i n o na u p r a v u „ S e r a f i n s k o g a P e r i v o j a " u V i s o k o . Ne u S a r a j e v o , ne d r u g d j e ! Inače ne možemo jamčiti, da će pretplači- vanje biti u redu. Cijenjenu gospodu suradnike molimo, da članke šalju na u r e d n i š t v o „ S e r a f . P e r i v o j a " u Vi s o k o ! Cijenjenu gospodu prijatelje širom hrvatskih ze­ malja molimo, da nam dopisom jave sve važnije cr­ kvene dogagjaje, organizacije i poruke! „Serafinski Perivoj" će igrati važnu ulogu u ka­ toličkom novinstvu hrvatskih zemalja; a čist dobitak njegov ne ide nikom drugom u korist, nego u slavu svetoga Ante — u gradnju crkve njegove u sarajevu. �13 Vijestnik. Ko uloži trud za proširenje „Serafinskog Perivoja", uložit će trud za opću katoličku stvar i za slavu sve­ toga Ante - a to će Bog priznati. Molimo gospodu hrvatske književnike i razne udruge, da nam svoja djela šalju na ocjenu! S naše strane uvjeravamo ih, da im neće manjkati objektivna suda. Mlagjim prijateljima suradnicima, koji budu že­ ljeli, saopčivat ćemo diskretnim putem ocjenu o njiho­ vim člancima ili pjesmama. Napokom molimo sve prijatelje, da nas m a r l j i ­ v i m p r e t p l a ć i v a n i em i r a š i r i v a n j e m na­ š e g a l i s t a dobrohotno potpomognu u svetome radu za vjeru i domovinu! Zagreb: Nova stranka. U Zagrebu se osnovala nova politička stranka, koja nosi ime: „ H r v a t s k a k r š ć a n s k o - s o c i j a l n a s t r a n k a p r a v a . " Nije nam poslano nikakvo izvješće o toj zgodi, a čini se, da je i to potrebito bilo. Sad za sada neka je dosti, što smo izvršili kronološku dužnost. Bit će prigode u skoroj budućnosti, da o tome opširnije progovorimo. Slovenija. obveza; 7,737.321 K privatnog kapitala i 14,571.499 K drugog štokakvog imanja. Da taj imetak nije oporezovan, moglo bi doći onim 14.228 svjetovnih svećenika kao godišnja renta od 538 K (pravivši 4Л1„ na 13.448 K). Od 7.800 župnika samo ih je 1313 odabranih, koji i priključak od kongrue dobivaju poprečno po 548 K i 36 h (svega skupa 720.000 K); 17џ;о župnika imade dobru eksistenciju, 831o mora ili se zadovoljiti s kongruom od 1200 1400 K. Ako uzmemo sav kler u obzir, onda 44.9Dio od njih imade kongruu od 600 1020 K ; 44.9tf|0 njih kongruu od 1200 1400 K. Jedan katolik u Austriji plaća za svoj kult samo 5*2 h, a svaki austrijski državljanin plaća za vojsku po 87 K. Gledajući ove cifre nama je svejedno, jer mi išćemo samo toliko, da možemo pristojno živjeti a glavna je naša plaća kod Onoga, koji ne daje kongrue po pretsudama, već po zasluzi i ljubavi. Nego utješljive bi ove cifre mogle biti za one, koji bi mogli sva­ kog svećenika utopiti u čaši vode. Kod nas bi u Rosni cifre ove vrste bile još kud i kamo kukavnije! Iz franjevačkog reda. f Simon Gregorčić. Dolazi nam tužna vijest, da je u Gorici pridao Gospodinu svoj zanosni duh slavni Vojska siromašnih i prezrenih. Svatri franjevačka slovenski pjesnik, Simon Gregorčić. Rogjer je godine reda broje blizu 1,000.000 članova. Prvoga samo reda 1844. u Vrsnom ispod Krila na Soči; godine 1867. za- manje braće imade 16.842 člana, koji stanuju u 75 regjen je za svećenika; znamenito je, da su najbolji provincija, u 4 kustodije i u 23 vjerovjesničke pokra­ slovenski pjesnici zvanjem svećenici: Aškerc, Gregorčić, jine. Drugoga reda (klarisa) imade 9.932 člana u 469 Medved. Sam Simon Gregorčić vrstan je slovenski kuća. Samostanskih trećoredaca imade 34.820, a trclirik. Ali on svojim pesimizmom (katkad i malo pre- ćoredaca u svijetu imade 888.884. Franjevački red drži, kako rekosmo, u svojim ru­ tjeranijim) pobudi antipatije prema sebi u svojoj naj­ bližoj okolini. Tome je najviše doprinijela njegova kama 23 vjerovjesničke pokrajine. Od toga otpada na pjesma: „ Č l o v e k a n i k a r . " Morao je poći u miro­ Evropu: 153 kuće sa 853 svoćenika, s 222 klerika, vinu, gdje ipak umrije prilično sretno, jer je svoj duh 238 lajika i sa 77 novaka. Na Aziju otpada: 259 kuća, razborito nastojao da obuzda, a osim toga brojni pri­ 305 svećenika, 38 klerika, 211 lajika i 6 novaka. jatelji njegove poezije ne dopustiše da materijalno strada. Na Afriku otpada: 45 kuća, 115 svećenika i 90 lajika. — Na Ameriku otpada: 217 kuća, 1170 svećenika, 333 Slava mu i pokoj mu d u ši! klerika, 673 lajika i 97 novaka. Na Australiju i Filipine otpada: 49 kuća, 140 svećenika i 121 lajik. Megju Austrougarska monarhija. ovim vjerovjesničkim pokrajinama broji se i naša Bosna Stanje katoličkog klera u Austriji. Sveukupni Srebrena. imetak katoličke crkve u Austriji iznosi 813,500.000 K; U istinu sjajni brojevi; pa Bože daj, da svijet ne a taj imetak služi: uzdržavanju svjetovnog klera, uzdr­ luduje za utopijama socijalne demokracije, nego sve žavanju redovnog klera, pa uzdržavanju crkava i župa i drugim raznim a stalnim djelima milosrgja. To je više on tražio utjehe srcu i umu u ovoj vojsci siro­ imanje takogjer podvrženo raznim porezima i ekviva­ mašnih, koji ništa ne posjedujuć i svega iniajuć, slijede lentima. U Austriji imade po zadnjem pučkom popisu Kristov duh socijalnosti! 14.228 svećenika i 30.000 redovničkih osoba. Da je to imanje i slobodno od državnih daća, kao što se haje, onda bi otpadalo na jednu duhovnu osobu kao go­ dišnja renta 740 K (4°» 18.408 K). Sve crkvene nadarbine nose cijenu od 191,143,919 K i to: 70,141.131 K dohotka od nepokretniua; 98,893.768 K od državnih Frauceska. Novo ministarstvo. Promjena franceskoga mini­ starstva od 23. listopada 1906. imade za franceske ka­ tolike mnogo veće značenje, nego što mnogi misle i vjeruju; jer od onog dana sjedi na presjedničkoj stn- �14 Br. 1. — Serafinski Perivoj. — 1907. lici franceskoga ministarstva čovjek, ne kao dosada orugje jedne stranke, već čovjek, komu je uspjelo oslo­ bodit se svojih drugova — da nad njima tim više go­ spodari, Čim su ga oni više proturali do tog položaja. Tvrdoća njegove volje i njegova velika lukavost tim će sudbonosnija biti po Crkvu, što je on sve svoje krjeposti i sposobnosti koncentrirao u mržnji protiva Crkve i ne samo protiva Crkve, već protiva opstanku kršćan­ stva u Franceskoj. Voda od kršćenja kao da se nije dotakla njegova čela; i dogme vjerske kao da mu nisu nikada duše prodrle; i uzvišeni propisi morala kao da nikada ne pristupiše k srcu njegovu! On se hvali, da je poganin, da je slobodnjak i da je slobodni zidar A u rukama takova čovjeka leži sudbina Franceske i franceskog katoličanstva. To je onaj Clemenceau! Po odreknuću prostodušnoga Poincare-a, ministra financija, nužda bješe formirati novo ministarstvo; a tu prigodu jedva dočeka gospodin Clemenceau, da svu vlast na sebe privuče. Pregjašnji ministar presjednik Sarrieu ne imade toliko psosobnosti, da sastavi novi kabinet, a za to morade pa?*i. Clemenceau, koji uživaše potpuno povjerenje socijalista, silan je bio dotle, da se je pred njegovom energijom prigco slabi presjednik republike g Loubet ~ o on se i,spe na svoje mjesto i sam sebe proglasi presjednikom ministarstva. Već od postanja današnje republike (pred 35 go­ dina) težio je minister Clemenceau za političkom silom; on je dapače mnogo već ministarstva upropastio, prem da se ipak nije time mogao nikada uspeti do današnje časti. Nekoč protjeran iz parlamenta, poslije 9 godina uspije mu kao senatoru opet unutra doći i svoje pla­ nove provesti. Sarrieu ga stvori ministrom, a on njemu sada u zahvalnost pokaza vrata. A postavši Clćmenceau ministrom predsjednikom, isključi u sastavljanju svoga kabineta sve muževe, koji imadoše svoju glavu. Nje­ govo današnje ministarstvo jest čedo njegove volje a po tomu i slijepo orugje njegovo. Osobitu neovisnost i neustrašivost pokaza Cle­ menceau proti antidreyfusistima i to onom prilikom, kada usprkos javnom mnijenju generala Picquarta, u Dreyfusovoj aferi jednom već protjeranog iz vojske, za ministra rata imenova. A prije toga imenovanja svojom vlašću učini da isti Picquart na ruglo ugleda vojske u malenom razmaku od tri mjeseca tri najveća vojnička stupnja postiže. Po imenovanju svoga ljubimca Pichau-a za ministra izvanjskih posala, dobi Clemenceau i vanj­ sku politiku u svoje ruke. Ukratko rekavši, on je go­ spodar Franceske i diktator. A posve naravski, da je Briand, kovač r a s t a v n o g a z a k o n a ostao na svo­ me mjestu. Dok ova dva čovjeka vladaju u Franceskoj crkva se nema nadati nikakvu dobru. Premda neće biti nikakva otvorena boja protiva crkvi, jer je Clćmeceauovo načolo: radi potajno, podlo ali uspješno! To se već donekle pokazalo, kad se ministar predsjednik zagrozi, da će svećenicima ukinuti dosadaš­ nju povlasticu vojničke službe: samo jednu godinu otsele će morat da služe dvije godine. Šest tisuća sve­ ćenika moralo bi poći u kasarne. A i to ne bi bilo najveće zlo, da se Clemenceau ne prijeti i seminariste pod pušku goniti. Sudbonosnija bi ipak bila ona pri­ jetnja: o progonu biskupa Clemenceau je u više go­ vora rekao, da su biskupi činovnici neke strane v lasti; a po tome, ako se biskupi ne pokore rastavnom za­ konu, izgubit će francesko državljanstvo i bit će pro­ tjerani iz Franceske. U nedavnim sjednicama ministar­ stva obećao je Briand, da će pred francesku komoru izneŠen biti paragraf civilnog zakona sa slijedećim sa­ držajem : „ S v a k i s v e ć e n i k , k o j i s e n e k o j v a n jskoj vlasti p o k o r a v a p a s e p r o t i v i d r ž a v ­ nom z a k o n u o i z v r š i van ju j a v n o g b o g o ­ s l u ž j a , g u b i f r a n c e s k o d r ž a v l j a n s t v o . 1* Kad bi nas mogao čuti gospodin Clemenceau, upitali bi g a : zašto ne gube državljanstva toliki zastupnici franceskog sabora, koji se slijepo pokoravaju komandi socijalne „int ernat ijonale"?! Da, ali gospodin Clemen­ ceau, to je i po duši i po logici čisti Jakobinac. f Ferdinand B runetiere. Slavni literarni povje­ sničar, vogja katoličkih učenjaka u Franceskoj, član akademije neumrlih, Ferdinand Brunetićre umro je 9. prosinca u Parizu. Ferdinand Brunetiere je rogjen 19. srpnja 1849. u Toulonu. Ispočetka se bio posvetio uči­ teljskom stališu. Godine 1875. postao je suradnikom glasovite svjetske revije: „Revne des deux Mondes“, godine 1880. postao je tajnikom iste revije, a godine 1893. glavnim urednikom njezinim. Za tri godine opet kasnije poradi vanrednog mu talenta imenovaše ga učiteljem franceske književne škole u „Ecole normale"; a godine 1894. zapade ga sreća i čast, da bude čla­ nom najglasovitije učenjačke udruge, članom franceske akademije neumrlih. Glavna djela, što ih Brunetiere na­ pisao jesu: „Evolution des genres dans Г histore de la litterature" (sv 1 Pariz, 1890): pa onda: „Etudes critiques sur Г hjstoire de la litterature frangaise (Pariz 1980); od akademije nagragjeno djelo: „Nouvelles etudes critiques“ (1889.), „Etudes critiques“ (1887.), „Histoire et litterature" (1884 - 86), „Nouvelles questions de critique“ (1890.) i „Le roman naturalisle." Kako se v id i: opsežan rad. Ferdinand Brunetiere, oštrouman kritičar i učenjak najtemeljitije spreme, razbijao je, tako rekuć, maglu franceskoga pozitivizma i naturalizma. Taine prema njemu čini se čovoljuk. Posve je razum­ ljivo, što na ovoga učenjaka hature prestavnici franceskoga pozitivizma, kao što i naš „Obzor." �Vijestnik. Prosvjeta. Je li bilo kršćana u Pompejima? U talijanskom listu: „Giornale d’ Italia" raspravlja rimski sveučilišni profesor Labanca o pronalasku, što ga je profesor Sogliana otkrio. Ovaj slavni arheolog u spomenutim iskopinama vidi ozbiljnih znakova, po kojima bi se moglo zaključiti, da je prije katastrofe, što se je odigrala g. 79. poslije Isusa u Pompejima, i kršćana bilo. Više se puta već o tome povela riječ, ali ne bješe stvar riješena. U najnovije vrijeme našao je profesor Sogliana u sloju vulkaničkoga pepela jednu svjetiljku, na kojoj je urezan križ. Slog pepela dolazi sigurno iz vremena one katastrofe. Prema tome je ona svjetiljka s urezanim križem takogjer iz one dobe. Sada stoji pi­ tanje: može li se ovaj nalazak uzeti za pouzdan dokaz, da je u ovo vrijeme u Pompejima kršćana bilo. Na sjevero-istočnoj strani Pompeja, gdje je svjetiljka našasta, stoje razvaline, gdje su bili zaselci bogatih Rimljana. Sogliana ne vjeruje, da bi inegju onim vilama mogla biti koja kršćanska vila; prema tome, da ona svjeiiijr.a s križem potiče od kakva roba kršćanina. A što onaj križ stoji na svjetiljki, to je za to, jer je u ono vrijeme križ bio zakonom zabranjen; kržćani radi velike spionaže пе smjedoše nositi javno križa, nego su ga krili na kakve predmete svagdanje uporabe. Povjest se ne protivi tvrdnji, da je u starim Pompejima bilo kršćana. (Dapače je g. 1853 kod Staebije otkrivena kuća s natpisom „Christianos", i našasto je sidro u svodu; a sidro je starim kršćanima čestoputa nadomještalo križ). Godine 62. sveti se je Pavao kod mjestanca Pezzuoli iskrcao; za slije­ dećih 17 godina bilo je vremena, da se kršćanstvo i megju pompejskim stanovništvom raširi — osobito je radi toga bilo lako, što se znade, da je u ono vrijeme u Pompejima bilo Židova. Ipak Sogliana ne vidi jaka pozitivna dokaza, da je u Pompejima slobodnih kršćana bilo. Naprotiv profesor Sabanca po nalasku one svje­ tiljke drži, da je stvar riješena. Dapače on i to veli, kako nije istina, da se u ono vrijeme nije smio križ nositi. A posve je slučajno, da se onaj križ našao urezan u svjetiljku. Ta kršćani su u ono vrijeme običa­ vali i u kamenje urezivati križ ili slovo T. To je bio naprosto običaj. Tako je dakle ili riješeno ili će se na­ skoro riješiti ono važno pitanje arheologa: J e li b i l o k r š ć a n a u P o m p e j i m a ili ni j e?" Bambiuo d’ Aracoeli. Zagrebački list „Istina** u 51. broju od g. 1906., u članku ,.Božić u Rimu-* piše o kipu malog Isusa, što no se štuje franjevačkoj crkvi Aracoeli u Rimu: Vele da je priliku djeteta izdjelao neki redovnik iz korjena maslinova drveta sa Maslin­ ske gore a sv. Luka da je nafarbao. Kad je taj pusti­ njak umro dospjela je čudotvorna prilika u more, a valovi ju prenesoše na ušće Tibera.“ — Ovo bi bila povijest Aracoelskog malog Isusa. 15 Ali — prem je slična istini — ipak nije tako, niti je onaj kip Isusov u Aracoeli tako star. Naše franjevačke kronike njegovu pojavu u Rimu stavljaju u prvu polovinu XVI!. stoljeća, ter se o tom kipu malenog Isusa ovo kaže: „Prije mnogo godina, pripovijeda predaja, živio je u Jeruzalemu neki skromni redovnik, brat laik iz reda sv. Franje, koji se je u prošlo vrijeme bavio izrezivanjem kipova iz drveta. Jednoč nabavi komad drveta starih maslina, koje su još opstojale kod pećine Isusove Borbe — Agonia — i koje su — poleg predaje bile svjedokom Isusove borbe. Pobožni redovnik htjede iz ovog drveta da napravi malenog Isusa. Radio je, izrezivo, molio i napravio sveti kip. Ali je kipu manjkala boja, i ne znajuć pobožni brat redovnik otklen bi ju nabavio, poče moliti i postiti. Veoma se začudi jednog jutra, kad ugleda svoj kip malog Isusa najkrasnije nabojen ružičastom bojom. Pripovijeda predaja, da su sašli angjeli s neba u skro­ mnu redovnlkovu sobicu i popunili njegovo djelo. Ovo se je 4udo u brzo proglasilo po Jeruzalemu i tako su u svetom gradu kroz nekoliko godina štovali ovaj kip malog Isusa. Jednog dana ovog redovnika pozovu u Rim njegove starješine i on ponese sa sobom sveti kip. Lagja, na kojoj je putovao, sretno prevali pučinu mor­ sku i prispije na pogled Livornu, a tuđe poče bjesnit bura i lagja se razbije uprav pred obalom. Redovnik izgubi svoje blago, ali sutradan došavši u Livorno, vidi on megju hrbinama razbijene lagje kovčeg u kom je bio sveti kip, odmah skoči u more i s najvećim ga veseljem iznese. Kip bi donesen u Rim i stavljen u crkvu s. Marije Aracoeli. Kip je obložen draguljima, što su ili pokloniti dobri kršćani i nosi se bolesnicima, koji ga za/.ele što­ vati da im pomogne ili ozdraviti ili sretno umrijeti. Ud Božića je do Bogojavljenja izložen u jednim vrlo umjet­ nički izragjenim j a s l i c a ma, koje obuhvaćaju Čitavu jednu kapelicu u dnu pobočne lagje sa strane evangjelja. Pred večer se Bogojavljenja izvadi iz jasala i nose ga u ophodu ti kapelicu nuz sakristiju, posije nego se ovim sv. kipom dadne blagoslov sa vrh viso­ kih stepenica pred crkvenim vratima. Ko se želi poklo­ niti ovom kipu i vidjeti .ga, treba da se samo prijavi bratu sakristanu. Ovaj kip malenog Isusa ima svoju kočiju, u kojoj se nosi bonicima, a nosi ga svaki put jedan misnik obučen u kotu s naramenicom. Prija jo kočija bila skopocjena i sva zlatom izvezena i ure­ šena, koju je Napoleon Veliki zarobio i odnio u Francesku, te je nigda nije vratio. Od onda je samo jedno­ stavna kočija, u kojoj se vozi mali Bambino. O .J V. Dvije nove drame u Hrvatskoj. Poznati pjesnik lascivnosti, Milan Begović, napisao je prošle godine dramu: ,,G o s p o g j a W a 1e w s k a“ ; tako isto Ađela �16 Br. I. - Serafinski Perivoj- — 1907. Milčinović i Milan Ogrizović napisali su „ P r o k l e t ­ s tv o .4* Hrvatski dekadenli htjeli bi se ovim novim dramama podičiti, megjutim nemaju čime. Begović nije se mogao oteti svojemu „ј a,“ pa da opet ne sablazni hrvatsku litereturu s dramom, gdje se utvrgjuju ideali putenosti. Neću raspravljati o neuspjelosti ove drame, budući je to već opširno učinio Ch. Šegvić u „Hrvat­ skom Dnevniku". U kratko budi rečeno, da u ,,Gos p o g j i W a l e w s k o j " nema poštene ideje, nema psihološke obragjenosti, a nema ni toliko vrsne tehnike, Adela Milčinović i Milan Ogrizović, kad ne mogoše drukčije proslaviti svoga imena u hrvalskoj knji­ ževnosti, dadoše se na revolucijonarne iskoke proti crkvi i svećenstvu. Čitao sam Adelinih stvari, gdje u prilici novele monografira samu sebe. Morati će biti jadna njezina emancipacija od uzgoja, što ga je dobila negdje u samostanu sestara! Kad ju progju mladenački čari, ne znam hoće li onda njezine novele biti ispuniivane onakovim idealima?! O Milanu Ogrizcviću dosada sam mislio dobro. Ali pročitavši „Prokletstvo", što ju napisa on u društvu s Adelom MilČinovića, vidio sam šta se sve može napisati danas u Hrvatskoj. Autori drame „Prokletstvo" ne drže ništa ni do crkve ni do crkvenih istina. Lako mi je razumjeti, da se naši dc kadenti rugaju sakramentu svete ispovjedi i crkvenom auktoritetu, nego ne znam o-kle dolazi, d? se danas ponavlja sredovječni boj proti kipovima?! Ipak su i nehotice u svojim novoveškim junacima pokazali, odaklen dolaze borbe proti crkvi. S ^ast i pohlepa za tugjim imetkom igraju glavnu ulogu. Ako se ijedna od ovih dviju drama donese na pozornicu i uzdrži na njoj znak je da je naš narod već zaražen. O j M Kako se truje svijet? ,.F A. Brockhaus kleines Konversations-Lexikon" na prvi pogled nevin imade takovih tačaka, koje smućuju pravovjerne duše. Ovaj mali leksikon u istinu je izvrsna priručna encyklopedija, ali uza sve to može poslužiti za pouku, kako je da­ našnji ateizam zloban i kakvim se zlobnim srestvima služi. Kod tačke: Jesus" skiciran je život spasiteljev po nauci Renana, Straussa, Schleiermachera i drugih. Kod tačke „Petrus", veli se, da je govor o Pe­ trovu pribijenju па križ Рип gatke; tako se i Petrovo biskupovanje u Rimu (po čemu pape svojataju primat), drži posve neistinitim. I veli se dalje, da Petrova druga poslanica dolazi iz drugoga stoljeća. Kod tačke „Maria" veli se, da je bi. Dj. Mariju kršćanstvo istom u 5. stoljeću počelo štovati kao majku božju. Kod tačke „Abendmahl" veli se, da je istom g. 1215. nauka o pretvaranju kruha i vina u tijelo i krv Gospodnju postala naukom crkvenom. Imade još bezbožnih tačaka. I koliko je u njima zlobe i neznanja! Ateiste rade neumorno. Oni nigdje baš ne mogu metnuti svoje ruke, a da na dotično mjesto ne spuste ujedno čitavu koloniju kužnih bakcila. Najragje to čine u djelima popularnim. Ovo neka nas potakne na gorljivost, da ni mi nigdje ne metnemo svoje ruke, a da ne spustimo na dotično mjesto koju traku kraljevstva božjega ! ITartić u njemačkoj knjizi. Kalendar svetoga Ante (Fulda 1907.) piše o pokojnom Martiću : „Martić fra Grgo jedan je od najvećih sinova svoga naroda i možebit najbolji pjesnik hrvatsko-srpskog naroda. Hr­ vati mu vele: „ N a š H o me r . " Njegove pjesme odje­ kuju posvuda po siromašnim kolibama njegovih zem­ ljaka; njegovo ime pozna svako djete, ne samo poradi njegove bogodane poezije, nego i poradi njegove po­ žrtvovne ljubavi za spas potištenih i poniženih." — ^ eta samo, što nas istom strani narodi uče cijeniti i poštovati svoje prvake! Pa i ta pouka da bi bila trajno djelotvorna! Spomen-knjiga o fra Grgi Martiću. Knjiga sa­ držaje neke pjesme i članke, kojim je povoda dala slava Martića. Knjiga nije baš potpuna, ali ono što jest vrsno je. Osobito nam se dopada i po toplini i po iskrenosti i po temeljitosti prvi članak „Mjesto uvoda" °d ^ r* Tugomira Alaupovića. Cijena je knjizi neznatna K 80 h ): 3 žist је dobitak " атјјеп'еп ”Zak,adi fra Grge Martića." Naša je dužnost, da knjigu preporučimo! Dopisi uredništva. Prijateljim a dopisnicima u Llvnu i Fojnici. Nije uredništvo krivo, što Vaše stvari ostaju istom za broj u ve­ ljači. Ustrpite se1 B. Š. Nigdje ne možemo stignuti „Bosanskog Prijatelja." Vaše pjesme dobre; i hvala Vam! Kad dogju na red, vidjet ćete ih. Ipak mislim, da će biti tiskane prije nego se nadate. S. S. u Zagrebu Onu stvar pokrućivati bez razorno te­ meljitih dokaza ne bi bilo spasonosno. A imali bi veliku želju pobiti netaktičnoga učenjaka. Tiskara Vogler i drugovi. �Utemeljena godine 1882. i i ; J is lp ra VOGLER i H R U G O V l, S a r a je v o , lili 4 fcO ltA N D rC N O D R U Z T V O mm §ш г\ Najstariia xnjigotiskara i ster^. Ш Ћ Ш Horcegov.ni| la s ja u noderniijim pisme tima, 9к Preporučuje se za tipkanje novina. * učinili i 'et­ nika, posjetnica, zaručnik . v rc a n ih k a rti poslova, što u tiskarsku struku zasiecaju sa uku * bora i uz najumjereniju cien Vanjske naručite OBAVLJAJU St. лп �I Р п п г > п П ' ) 1п 1 I Г"| S O D o i r J i I K l C G ll i f amctm? iJ{ h»K ujib, za častnike, svećenike, dvorske, državne i privatne ćtnov'n^ e , učitelje, ' *e i obrtnike, trpovaćke namještenike, gospodje sa pravom mirovinu i za pri* i i I o n a ; , 2ђ god аг mjesečnu, »/«, V* hi oielogod. otplatu. Specialiteta. Personalni kredit u smisl-& % ! »alileloi Ml ifco-bečke ankete (Kapitalizovanje plaće). % /t -St ! d kk> kruna počamšl nn I., II. i 1)1. i"av. -za posjednike realiteta, polja, stanbenih i pokraj, kuću, vile tvornica, kupališta, mlinova, mineralan vrela i svake vrsti nepokrotuina do •/« procjenb. vri|ednoati. шј banrfjf na gragjevine svake vrsti n 2—3 obroka nlCutl prema tome kako je gradnja nopredovala. Konverfiranje bandonuti privatnih dugova. Mjenice. leeUompii i zamjena mjenica za trgovce. >Ii sastavljamo i financiramo planove od ustrojiti se itnajučih poduzeća. Preuzimamo izdavanje tehničkih i g eo ­ loških mnijenja po zaprisegnutim vještacim a. Bavimo se promjenom postojećih poduzeća u dionička društva. Najreeloije' Brzo! Diskretno kroz prvorazredne tuzemno i francusko-oogloske zavode. X < tibolje p r€ p o r u k e iliefet'fu c.e) Umoljava se priložili marku za odgovor! Х и М ije ru jt-e p r o ' p r /kf . TbZTTlT, .X * i~ l-b c X -.- Tri forinta BUDIMPEŠTA V. K uharу — ulica 19 stoji jedan pošt. sauduk brutto б kg. oko 50—kom hepuy sortiranog ljubi R az Toiletnog otpadnog sapuna, m o*uš, gjurgjlca, cvijet breskve Ud lan Unttrnehm ung Budim pešta, erćdy ulica 3 preporučuj C H K V voje obilno K A N I C A, kao: Matici krštenih, Matica krizmanih, Matica vjenčanih, Matica umrlih, Protokola, Crkvenih računa i exhibita. Krstnih, Vjenčanih i Smrtnih listova, i t. d. i t. d. u pojedinim arcim a\ili u solidnom uvezu, Službenih kuverata u svim veličinama, � https://kolekcije.nub.ba/files/original/a62a2a07a83e3a6bb9d9b28db053a534.pdf 7b157be1508b51cba6adb5d2437506bf PDF Text Text GLASILO HRVATSKIH FRANJEVACA. г д а ?____ п[) URCGJUje : 0. -,' : f £К*. BROJ 2. « Č la n c i 1. Odvraćaju li znanosti čo Bougaudu priredio N 2. Bogojavljenje (O. Jerom 3. Alkohol i alkoholizam 4. Filološka studija o božičnoj % sm r »U se vri­ jeme godišta.« (Ćutić Mladen). . V ijestnik : Naša domovina: 5. Iz uredništva: našim čitateljima i suradnicima na zn an je...................................... .2 9 6. PedesetgodiŠnjica smrti Ivana Frana Jukića . 28 7. Gučagora: f Fra lv0 Ć o s i d .............................30 8. Zagreb: političko stanje u Zagrebu . . . . 30 11 a I ј • 11. GkrU' ■' .-'JUvd . . - > ' i fc t a M i. 1. DVmuSie: ..*j> r znanost«13. »Vogja u duhovne 2i 14. Šeringer: Pnruču' ? 15. Z a h v a l a • ■ 16. D o p i s i n i c a i Ч Ж Ј? fcii IZLAZI MJC5CČN0 NA DUA ARKA, GODIŠNJA ČUDNA 5 KRUNA RUK0PI5C I PRCTPLAT'J PRIMA URDDNIŠTUO U 1Л50К0М (POSNA, UI30K0, TRANJCUAČKA GIMNAZIJA). OTrRAUNlSTUO JC U TISKARI .UOGLDR I DRUGOVI”, SARAJDVO. лдМЛШ TI5KftRft ’ ел) ti �„Povjest sv. p ra n e A siž k o g a .” Dva sveska, 669 strana; napisao L av Le M onnier, preveo fra Arkangjeo Brković. Cijelo djelo broširano stoji K 6.30, a dobiva se u „Skladištu devocijonalija" S. Vukovića u Sarajevu. To je najopširnije i najkritičnije djelo, što je doselen izašlo o svetom Franji; pa se je i hrvatsko novinstvo o njemu sjajno izrazilo, hvaleći najpovoljnije i hrvatski prevod. Ne ćemo samo reći, da je ovo djelo kršćanima tek za duhovne hrane, nego nas i s mnogo drugih strana sili, da ga kupujemo. Onaj, koji je oduševljen za djelovanje franjevačkoga reda u hrvatskim zemljama, kupit 'će djelo, da vidi odnošaj izmegju duha svetoga Frane, toga učitelja i proroka u XIII. vijeku i izmegju rečenog djelovanja. Kulturnom historičaru opet ovo bi djelo bilo rukovogjom ii tumačenju, čime je sveti piano zaslužio, da ga već općenito zovu „glavnim pokretačom današnje prosvjete,“ usp™ 1™' juć ga s prvim velikanima filozofima?! Sami pak hrvatski prevod n a^ ’ ie po imenu fra Arkangjela Brkovića, pregjašnjeg urednika našeg lista! Visokom, Bosna) i po svome „Glasnik svetoga inska kuća, a osobito mladež, uregjenju i po svome znače •ić (fra Jozo Zvonigradski). Ovaj Urednik mu poznati već čitaocim ' ~ -ijet pouči u kršćanskome duhu i da ga list po svojoj spremi osobito bi bio a. štiti od bezbožnosti. Privlačiv je donekle i po svojim ilustracijama. S vremenom, kad mu se financije podignu, to će biti list posebne obljubljenosti. Nego i po samome imenu svetoga Ante list zavrjegjuje mnogo simpatija. Sveti Anto najčuveniji, najčudotvorniji i najobljubljeniji svetac svijeta! Ne štuju ga samo katolici nego i inovjerci. U samoj našoj domovini sa strahopočitanjem katkada spomene pomoć svetoga Ante i musliman i pravoslavni. U *Glasniku svetoga Anteu naći će čitatelji i pouke i utjehe. A siguran sam i to, da će se Čitatelji naučiti, kako će moliti svetome Anti i naučit će se, kako se može po zagovoru svetoga Ante u mnogim nevoljama čudnovate pomoći naći. Svaki kršćanin svijestan svojega zvanja nastojat će, da ovaj list raširi. I mi ga najtoplije preporučujemo! �^ UREGJUJr 0 BROJ 2. i rRflNJCUflC. ^ \JI50K0, 15, VELJAtE 1907. GOD. XXI. Odvraćaju 11 znanosti čovjeka od Boga? Po Bougauđu j: redio N. Gjebić. ^lujem žalosne glasove, koji mi govore: „Imaš ^ pravo; bezvjerje je i bolno i neplodno. Ono vuče za sobom nemir, muku, žalost, što sve s dobom raste. „Makar srce i lagalo, ipak ono krije ranu unutra." Zar ne vidiš s druge strane, kakove prigovore diže dandanas znanost proti vjeri ?“ „Ја vjerujem znanosti", reče mi nedavno mlad Čovjek; „kako ću onda vjerovati vjeri? Ta izmegju vjere i znanosti stoji nepremostiv jaz." „Ра za što?" rekoh mu. „Za što? Jer svaka vjera nužno imade nadnaravno za svoj princip i za svoj temelj." „Bez sumnje imade svaka vjera nadnaravni ') temelj. Svaka vjera pretpostavlja djelatnost božiju, po kojoj se Bog čovjeku približuje i kao gospodar i prijatelj miješa se u njegove poslove. Pomisli si, da nema ovoga dje­ lovanja božijega, onda ti vjera nije ništa drugo nego prazan san." « Riječ n a d n a r a v n i ne uzimljemo ovdje u bogo­ slovnom smislu, nego u onom, koji protivnici vjere dandanas s tom riječi spajaju. N a d n a r a v n o je toliko, koliko n e m o ­ gu će, vele oni. Drugim riječima: Bog se ne mo ž e b r i n u t i za l j u d s k e pot r ebe . To je smisao, što ga svi protivnici vjere spajaju s riječju: n a d n a r a v n i . 1 mi ju ovdje rabimo u ovom smislu, da oprovrgnemo protivnike s njihova stanovišta. „Sasvim pravo: i upravo s toga će iščeznuti vjera u svjetlu znanosti Znanost ne pozna ništa nadnaravskoga; ona ga nije nigda vidjela, nigda ga se taknula. Znanost zna samo za ono, što. vidi." „Misliš? A kad bih ja ustvrdio protivno, da će vjera — poslužiću se tvojim lijepim izrazom — sjajno zasjati u svjetlu znanosti. Kad bih rekao, da je znanost gledala nadnaravno, da ga je rukama ticala, i odmah svijetu na jedan put i neoborivo dokazala, da ima nad­ naravno." Da, najjasniji, najsjajniji uspjeh naših veli­ čanstvenih otkrića jest taj, što sve znanosti: i astrono­ mija i geologija i fiziologija i lingvistika i povijest jedno­ glasno svjedoče, da Bog sigurno, često, da stalno, neposredno ili posredno djeluje u svijetu. Razvijmo veličanstvenu ovu sliku. Već se za znanost bliži čast, kad ne će biti moguće otvoriti znanstvene knjige bez vjerskog pokreta. 1. Sve znanosti dopuštaju, da prvi atom, prva klica, prvi pokretaj nužno i bezuvjetno potječe od uzroka, koji se nalazi izvan materije, i da nije moguće protu­ mačiti postanak stvari bez Boga. Ne ćemo se sad pozivati ni na astronomiju, ni na geologiju, niti na ikoju granu biologije. Kasnije ćemo čuti u toku rasprave, što o tome govore Newton, Kepler, Herschel, Arago, Cuvier, Kl. Bernard, Flourens, da i isti Darvvin. Sve je to eklatantno i neoborivo. �18 Вг. 2. — Serafinski Perivoj. — 1907. Pustimo nadalje i one divne, još posve nove študije 0 kretnji, o toplini i njezinoj promjeni. Ovdale će izići po svjedočanstvu velikih učenjaka novi dokaz, da je postanak kretanja u svemiru samo za neki kvantum vremena pred našom epohom i s toga da je ovo kre­ tanje imalo početak, komu je uzrok nužno izvan svemira. PoČimajući važnu ovu raspravu navešćemo učenog Cauchy-ja. Ovaj učenjak dokazuje matematički, kako postanak svega u svemiru nužno mora biti od Boga. Саисћу počima s dokazom, da ne može biti ak­ tualno beskonačna broja u pravom smislu riječi, kao što ni reda sastavljena od članova iz aktualno i apso­ lutno beskonačna broja. Kad je ovaj stavak nepobitnim računom dokazao, i svi se matematičari s njime slažu, Poisson Legendre, Lacroix, pridodaje Саисћу, da bi se ovaj temeljni princip baš lijepo mogao uporaviti na red članova i predmeta, što postoje jedan za drugim, da­ pače i na slijed sukcesivnih dogagjaja. Kad možemo n. p. ustvrditi, da imade sad samo konačan broj zvijezda, možemo onda slobodno ustvrditi, da je isto tako i broj zvijezda, koje su postojale, uzmimo, da ih je mnogo nestalo, konačan. Što kažemo o broju zvijezda, to možemo reći i o broju ljudi, što su živjeli na zemlji, o broju okretaja zemlje, i konačno o broju dogagjaja, što su se zbivali na svijetu, otkako postoji. Dosljedno bio je prvi čovjek, bio je čas, u koji nastao svijet u prostoru, u koji počeo okretati se oko sunca, u koji stao opsto­ jati i isti svemir. I znanost nas silom vodi do onoga, što nas vjera uči, naime: da materija ne može biti vje­ čna. I kad ne bismo ovo držali, kao kršćani, morali bismo držati već kao a r i t m e t i č a r i i m a t e m a t i ­ č a r i . Cauchy još veli, da bismo to morali držati i kao f i z i č a r i . Megjutim nema za ovo jasna dokaza. U o sta­ lom ovo je posve dosta, da dokažemo, da je zbilja sve u istinu i nužno postalo od Boga. 2. I baš ovoga ne će da prizna bezvjerje, ali ba­ dava. Ko je priznao prvo djelovanje božije u stvaranju materije, taj mora htio ne htio priznati i drugo. Ko priznaje stvoritelja, mora priznati i graditelja. Ovo prvo 1 drugo djelovanje božije u stvaranju materije možemo jasnije ovako izraziti: Bog je sve stvorio i Bog sve premudro uredio, sve uzdržava i upravlja. 0 ovom drugom i nužnom djelovanju rasprostire osobito jedna znanost najsjajnije svjetlo, to je astrono­ mija, osobito otkako Galilej i Herschel izumiše teleskop, otkad Newton, Euler i Arago načiniše kartu neba. Pro­ motrimo ovaj veličanstveni prizor i nemojmo se bojati malo se dulje kod toga zadržati. Tim će jači biti naši zaključci. Prvi poznati teleskop, Galilejev, povećavao je sedmerostruko; najnoviji Herschelov povećaje za 6500 puta. Kad su kroz njega pogledali svod nebeski, bilo je oko upravo začarano. Vidjeli su sve na slojeve zvijezda. Čovjek se kamenio od Čuda gledajući,, a kamo li bi ih mogao tačno prebrojiti. Herscheli megjutim to pokušaše i dogjoše do slijedećeg uspjeha. Ponajprije upoznali, da su one velike zvijezde, koje prate naše sunce, sve samo jedan od ogromnih onih konglomerata iz kojih se sastoji mliječni put, i da bi se ona skupina zvijezda, kad bi se motrila iz stalne daljine, mogla vidjeti kao bijela ljaga u samom mliječ­ nom putu. Blijedu ovu i bijelu ljagu i to samo ovu, pokušali istražiti. Prostim okom vidi se tuđe nad pariškim ho­ rizontom samo 4146 zvijezda. A sad uzmite teleskop; znate li, koliko ih se sada vidi? Samo u jednom kutu blizanaca, gdje i najvještije oko zamjećuje samo 6 zvi­ jezda. otkrili su ih oštrim dalekozorom više od 3000. Koliko će ih istom biti na cijelom neizmjernom nebu, a koliko samo na onoj bijeloj, sićušnoj ljagi ? Čujmo o ovoj zadnjoj tački najtačnije znanstvene račune. Po Aragu, Lalandu, Delambreu i Francoeuru iznaša broj vidljivih zvijezda po prilici 75 milijuna. Kod toga ne smijemo zaboraviti, da ovih 75 milijuna sunaca i pla­ neta tvore samo jednu skupinu u skupinama mliječnog puta, i da bi se, motreni iz stalne daljine ukazali samo kao bijela ljaga, kao mali mjehurići od pjene u neizmjemosti. „ 0 Bože, koli su divna Tvoja nebesa! Ko da prebroji mnoštvo Tvojih sunaca?" I nije dosta znanosti, što broji zvijezde, već im istražuje i težinu. Onih 75 milijuna zvijezda nije 75 milijuna zlatnih čavala na ažurnom svodu nebeskom. Tačno im se zna težina. Uzmimo, da bi gdjegod mogla biti tezulja, kojoj bi u zdjelice mogla stati nebeska tjelesa, izmjerila bi o v o : našlo bi se da je Saturn sto put, a Jupiter tristo trideset i osam puta teži od zemlje. A jer je sunce četrnaest sto tisuća puta veće od zemlje, Sirij dvanaest puta veći od sunca, onda je Sirij šesnaest milijuna puta veći od zemlje. Da, onaj svijetli čavao, što nam na večer s neba tako lijepo sja, veći je šes­ naest milijuna puta od zemlje. Odatle možemo prosuditi udaljenost i neizmjernost prostora, što je od potrebe, da se u njemu kreću tolike mase. Da pojmimo visinu firmamenta, Hesiod veli, da bi nakovanj padajući s neba neprestano u prostoru trebao devet dana i devet noći, dok bi na zemlju pao. Dok bi brzi vlak sašao sa sunca na zemlju, prevalju­ jući na sat pedeset kilometara, trebao bi 347 godina. No ogromnu ovu udaljenost prevali svjetlo u osam i po časova. Proračunaj sad ovim putem neizmjernu dubljinu zvijezda. Znaš li, koliko bi trebalo svjetlo, koje prevali u sekundi 75 milijuna milja, da od alfe Kentoura, dogje do nas? Tri godine i osam mjeseci; od �Odvraćaju li znanosti čovjeka od Boga? Vege ? dvanaest godina i р б ; od polarne zvijezde ? tri­ deset i jednu godinu ; od koze sedamdeset i dvije go­ dine: dašto da je polarna zvijezda osamnaest milijarda, a koza sto sedamdeset trilijuna milja udaljena od zemlje; napokon od Alkiona, najsjajnije plejade, pet sto godina. Ovdje treba pamtiti, da dubljina nebeskog svoda ne dopire možda samo do skupa plejada, jer ove puno više spadaju u gornje slojeve. 1 Herschel uzima, da bi zraka svjetla, što izlazi iz jedne od onih zvijezda, od kojih sastoji mliječni put, trebala dvije tisuće godina, dok dogje do nas. Hoće li se znanost u istraživanju bar ovdje usta­ viti? Ne. Ona prodire do onih maglovitih ljaga, što stoje na megji zvjezdanog svijeta. Ali tuđe je tolika udaljenost, da čovjeku pamet staje. Uza svu svoju nepojmivu brzinu, veli Humboldt, treba svjetlo dva milijuna godina, da progje prostor, što nas dijeli od ovih zvi­ jezda. Sunčano svjetlo treba osam i po časa, da dogje do nas; u desetini sekunde obigje svijet, a i; gornjem bi slučaju trebalo dva milijuna godina ' Ovdje prestaje svako dokazivanje, svako brojenje. Opčarani smo, a pi­ tanje, što ga stavio Bog Abrahamu,. izbija opet u svo­ joj lijepoj ironiji: „Numera stellas si potes — Prebroj zvijezde, ako ih možeš prebrojiti !* I ovijem nije još nipošto svršeno. Najdivnije ljud­ sko odkriće, uzvišeno i sa svog uspjeha, i s toga što mu ne treba ni teleskopa, ni ikakova instrumenta već samo ljudskog genija: divno to otkriće jest zakon kre­ tanja nebeskih tjelesa. Sve se kreće u neizmjernom onom prostoru. Oni milijuni zvijezda kreću se svaka u svom smijeru, u pravilnom redu, u jednakoj udaljenosti, a najljepše je to, što se opet svaka okreće oko sebe i oko druge kao u kakovom kolu. Šta istom da reknemo o dražesti, harmoniji, brzini ovoga plesa? Zemlja se okreće oko suca brzinom od sedam milja u sekundi, od četiri sto dvadeset milja u minuti, od dvadeset i pet tisuća i dvije sto milja u satu, šest sto tisuća milja u danu. Brzina Merkura je još veća; on se dnevno okreće brzinom više od milijun kilometara. Megjutim opisuje sunce s pratnjom svojih planeta oko ma kojeg središta krivulju s tolikim polumjerom, da se ta krivulja čini kao pravac. Ono se kreće nježnije i veličanstvenije, makar još uvijek prevaljuje deset kilometara u sekundi, trideset šest tisuća kilometara u satu, a mal ne milijun u danu. Pa na kojem tlu igra ovo divsko k o lo ; na kojem tlu plešu ovi milijuni zvijezda? Na nikojem. Kreću se, vrte se u prostoru, praznom prostoru. Ne zaboravimo im težine. Samo sunce teži dva nonilijuna kilograma, broj koji se označuje brojkom 2 i trideset ništica: 2,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000. Masa Sirija još je teža dvanaest puta. I sve se ovo kreće u praznom, 19 šupljem prostoru i to brzinom, koja po zemaljskom račununanju iznaša šest sto tisuća milja na dan. I kao da je veliki umjetnik, koji ovo kolo prire­ dio, sam sebi htio natkriliti, vidimo kako izmegju onih 75 milijuna zvijezda našega neba, koje u potpunom kolu tvore samo četvorku, prolaze komete. Poznamo ih sedamnaest milijuna, koje se pokoravaju nama nepo­ znatim zakonima, te se u harmoničnom kolu amo tamo kreću, a ni najmanje ga ne smetaju. Newton je otkrio ritam divnog kretanja zvijezda, i to je dosta, da mu se slava raznese svijetom. Vidio je, kako se zvijezde kreću: ali ovom velikanu, koji bio duboko religijozan, nije došlo ni na kraj pameti, da su se stale kretati same od sebe. Reklo se: „Privlačivost! privlačiva sila!" Ali što je ta privlačivost? Ko je tu silu stavio u zvijezde, kojom se privlače, i koja se protivnom silom neutralizuje baš u čas, kad bi mogla nastati pogibelj, t. j. da zvijezda o zvijezdu ne udari. Ko je^uspostavio divni ovaj ekvilibrij — ravnotežje, koje ne izlazi iz općenite nepokretnosti, već iz nepre­ stanog kretanja? Ko je napokon stvorio u neizmjer­ nom prostoru i ono remek-djelo ljepote, reda, sile i ono čudovište mehanike, geometrije i računa, koje, kad mo­ trimo, kamenimo se od čuda? To je, veli Newton, Bog — i niko drugi.1) Pa i svi korifeji znanosti: Kopernik, Kepler, Galilej, Descartes, Leibniz, Euler, Clarke, Cauchy, isto to vele. 1 ovo njihovo osvjedočenje nije kao u pjesnika u čuvstvu, već se osniva na brojkama i geometrijskim poučcima. I dokazi su im tako jednostavni, da ih i djeca mogu shvatiti. Promotrimo ih. Tvrde ponajprije, da je materija sama od sebe troma, mrtva, nepomična; kad se koji materijalni eiemenat pekrene, da ga pokrene nešto d r u g o ; jer je svako kretanje materije n u ž n o p r i o p ć e n o kretanje t. j. od neke izvanske sile. A jer na nebu vlada nepre­ stano kretanje, što u silnom onom prostoru kreće za sobom milijarde sunaca, a težina im se ne da ni poj­ miti, onda nužno mora biti i jedan svemogući pokretač. Tvrde nadelje, da kretanje nebeskih tjelesa pret­ postavlja riješenje računskih zadaća, koje Euler izragjivao punih 30 godina, i za koje izjavi Newton, da mu nije pošlo za rukom da ih riješi. Dosljedno, pridodaju, morao je svemogući onaj pokretač biti i svemogući matematičar i bezkrajni računar. Napokon tvrde, da je kretanje nebeskih tjelesa sa­ stavljeno iz dviju sila, koje harmonički djeluju, od kojih ih jedna privlači k središtu, a druga ih odaiečuje od 0 „Privlačiva sila,“ veli Newton i učenik mu Clarke, .učinak je nematerijalnog uzoka.“ �20 Br. 2. — Serafinski Perivoj. — 1907. njega. Prva se još dade pojmiti, ali druga nikako. Prva je prava privlačiva sila, koja vuče tjelesa k središtu, koja bi ih megjutim, kad bi sama bila, mogla udariti jedno o drugo, te iz njih stvoriti ogromnu, nepomičnu masu. Zadnja pridolazi baš u pravi čas, da zapriječi pogibelj bacajući tjelesa natrag u prostor. Ali odakle dolazi druga ova sila, još čudnovatija od prve, pravo nebesko čudo? Ona stoji u volji, koja uvijek ostaje ista, u volji, uzvišenoj nad sve svjetove. Sad! Što velite na sve ovo, na tolike razloge, na riječi toli uvaženih autoriteta, na tolike dokaze, da ima Bog, koji jakom svojom rukom drži zvijezde na njiho­ vu putu, koji se miješao i neprestano se miješa u ljudske stvari? Što veli na to kriva, lažna znanost, ateistička i materijalistička? Nedavno sam čitao glavna djela ove nazovi — zna­ nosti: S i l a i t v a r (Kraft und Stoff) od Buchnera; K o l a n j e ž i v o t a (Kreislauf des Lebens) od Moleschotta; predgovor u Darvvinova djela od Vogta; Čo v j e č j e d o b a od Hackela. Ovo su vam pravi patuljci, ako ih sporedimo s Kopermkom, Keplerom, Galilejem, Newtonom, Eulerom. Čitao sam, rekoh, djela Biichnera, Moleschotta, Vogta, Hackela; još mi je umorna glava od njihova zamršenog, ukočenog, suhoparnog sloga. Samo prazne riječi, bahatost, nadutost. Kako su im nezgrapne defidicije, kako kukavne distinkcije* 1 oblik i sadržaj odaju mračne duhove, koji lutaju bez pravog, solidnog znanja. Snebivao sam se, što sam sve u tim djelima tmine čitao. Znate li, kamo im smijera sva argumentacija. Stid me je i napisati: d a s u s v e o v e z v i j e z d e s a m e sebe načinile! Nevjerojatno ili istinito; evo čujte. „Neoborivi princip naravne filosofije," veli Renan, „sastoji u tome, da razvitak svijeta biva bez posredo­ vanja ikojega bića, što se nalazi izvan svijeta." — „Nova dogma", veli Lettre, „tumači, da je svemir postao od uzroka, koji su u njemu samom." „Mora da je čovjek," veli opet About, „to razumno biće duboko pao, kad uzroke, koji su stvorili svijet traži drugdje, a ne u samu svijetu." Pitaš, kako se ovo mora razumjeti. Ništa jedno­ stavnije. Što je sve u svemu i isti svijet u svojim ve­ ličanstvenim pojavama? „Eflorescencija trome materije." — „Skup jedno­ stavnih molekula, anorganičkog materijala." Sad se uspni koliko više možeš sve do prapočetaka, što je bilo tuđe prije svake organizacije ? Anorganički atomi i molekuli, što lebde u prostoru. Ovako Renan. Po njemu ovi molekoli oćutješe u sebi neki nagon, neku silu de primijene svoje mjesto, da se pokrenu, da krenu napred. Gonjeni ovom silom stadoše se sami kretati; bez ikakova plana, bez ikakove svrhe, slijedeći samo zakon privlačivosti, koji vlada materijom, sjediniše se: i s vremenom složiše ovi molekuli zvijezde i uopće sav svijet. To je sistem. Okladiću se, da u svim ovim knjigamn niko nemože ništa drugo naći osim ovih ludorija. Čovjek čita i opet čita, i misli da sanja. Morali bismo potražiti izumitelje ovoga sistema i reći mu: „Dragi gospodine! ne ćemo se prepirati riječima; govorimo jasno. Vjerujete li sami, što tvrdite? Vjerujete li, da bi se svi oni molekili micali u praznom prostoru, da ih nije kogod stvorio? Zar su oni od vijeka? Ako jesu, protumačite nam, što ih je moglo na to sklonuti, da proizvodu svijet? Možda ćete mi odgovoriti: Na g o n , da se n e p r e s t a n o kr eću, t ežnj a* ž e l j a z a n a p r e t k o m ? Ali „је ipak jasno, da bi učinak, koji cijelu vječnost čekao dok je nastupio, mo­ rao neprestano čekati, dosljedno da ne bi mogao nikad ni nastupiti." Dok sam o ovom razmišljao, stvori mi se pred očima slika, koju nijesam mogao otjerati. Gledao sam sat, jedan od onih krasnih satova na zvoniku, u kojima stvorila umjetnost mehaničara nešta veoma komplikovana i veoma savršena. U ovaj sat zavuče se mrav, koji lutao amo tamo po kotačima. Pomislimo si, da ovaj mrav ima razum; što bi najprije pomislio? Preletio bi znatiželjno cijeli ustroj sata: poluge, kotače, utege, i sigurno bi došao do zaključka, da tako divno djelo mora imati i moćna i vješta majstora. No ipak ne; ovu misao mrav odbija; nije mu dosta z n a n s t v e n a . - P r v i p r i n c i p mo j e f i l ozof i j e, reče, gl as i , d a j e o v a j s a t n a s t a o b ez po s r e d o v a n j a i k o j e g a bi ć a , k o j e se i z v a n n j e g a n a l a z i . — N o v a d o g m a uči, d a s e o v a j s a t t u m a č i iz u z r o k a , k o j i s u u s a m o m n j e mu . Stojeći na ovom principu motri mrav kazalo. Zar je čudo, što kazalo ide? Ne vidiš li, da je u svezi s osovinom, koju tjera kotač. Ovaj katač ima zube, kojima zahvaća opet drugi kotač koji se isto tako vrti. Ovaj se onda kreće njihalom, što ga u djelovanje stavljaju utezi, koji se dižu i spuštaju. Ovdje nema ipak ništa jednostavnijega, i m o r a da je č ovj e k, i n t e l i g e n t n o bi će d u ­ b o k o p a o, k a d u z r o k e , k o j i č i n e d a o v a j s a t ide, t r a ž i d r u g d j e , a ne u s a m o m s a t u . Što se tiče elemenata, iz kojih se sat sastoji, kao što su po­ luge, kotači, utezi, još je laglje saznati, odakle su. Što je sve u svemu ovaj sat? S k u p j e d n o s t a v n i h m o l e k u l a , a n o r g a n i č k o g m a t e r i j a l a . Ovi molekuli trepte u prostoru. Neka ih sila tjera da se �Bogojavljenje. kreću, da napreduju, sjedinili su se uslijed nekih svoj­ stva, što ih imaju u sebi. Mineralni molekuli stvorili su kotače, poluge, kazala; vegetabilni molekuli užeta, a drugi utege. I zbilja mora da je čovjek, inteligentno 21 biće duboko pao, kad uzroke, koji ovaj sat zatvorili traži drugdje, a ne u samom satu! Sretni mrave, spavaj mirno i budi ponosan svojim umom! Baš si z n a n s t v e n o protumačio ovaj sat. (Nastaviće se) Bogojavljenje. O. Jeronim Vladić. 12. Koliko su M udraci putovali i kad su došli u B etlehem ? Oni, koji vele, da su došli iz Indije, tvrde, da nijesu došli iste godine, kad se je Isus rodio, nego istom druge godine: t. j. da je od poroda Isusova do dolaska M udraca prošla jedna godina i trinaest dana. Drugi vele, da im se je ukazala zvijezda na dvije go­ dine prije poroda Isusova, kako bi imali vremena za taj dugački put, ter da prispiju kad je Isusu bilo 13 dana. A mi velimo, da im se je zvijezda javila dar. rogjenja G. Isusa, a da su oni za trinaest dana došli u Betlehem, jer su došli iz M egjupotočja— M ezopota­ mije. I prem je Herod dao pobiti dječake od dvije go­ dine i niže (na čem se osniva drugo mišljenje), kao da su od pojave zvijezde do njihova dolaska u Jeruzalem prošle dvije godine, mi tvrdim o sa sv. Ivanom Zlatoustim (hom. 7. in Matth), da je Herod označio toliko vrijeme, kako bi se bolje osiguro. Mudraci su došli u Betle­ hem dne šestog siječnja, trinaest dana po rogjenju Isu­ sovu, a dan je bio petak.1) Prem Kornelij a Lapide in M atth. kaže, da je pomor djece slijedio na petnaest dana po porodu Isusovu. 13. Zašto Herod, htijući ubiti Isusa, nije pošo s M udracim a, ili zašto nije koga svog pošlo s njim a? Nije pošo s njima, jer im nije do kraja vjerovo, a s druge strane bi se pokazo lakoumnim, da jedan tako mogući i silni kralj na prvu vijest povjeruje no­ vosti ovako vanrednoj, dok se ne potvrdi. Nije nikog svoga pošlo, da ih prati i da im kaže put, jer se nije pouzdavo u Židove i jer je ovim hinjenjem mislio, da će mu bolje za rukom poći njegova osnova: da usmrti Isusa. 3) 14. Zašto prikazaše zlato, tamjan i m irhu? Jer je tog mnogo u njihovim krajevim a i da se označi zlatom, da je Isus bio kralj, tamjanom, da je bio Bog, a mirhom, da je bio pravi čovjek. I to je bio i običaj u onim krajevim a; ovdje pak nije bilo bez otajstva, jer je ovo i Abraham poklonio svojim sinovima, što mu se rodiše od Agare. Oni s ovim darovima odoše i nastaniše se u Arapskoj. S toga Mudraci ovim darovim a htjedoše, da priznadu rodbinstvo, u kom su bili s Isusom, jer je i on A braham ov p o to m ak 3) Ovako misli i sv. Epifanije, Borodije. in. Ev. 1. 9. c. 8. s) Ribod 6. siječnja. s) Franciot. obs. 4. koji veli, da je Abraham zlato, tamjan i mirhu razdijelio svojim sinovima od Ceture, kad no rastjera Kodorlaomora i druge kraljeve, porobitelje Sodome i Gomore. 15. Je li svaki Mudrac prinio Gospodinu po jedan spomenuti dar, ili je svaki dao po sva tri dara? Ima ih, koji kažu da je Melkijor donio zlato, G ašpar tamjan, a Baltazar mirhu. Ali ih ima, koji opet drže, da je svaki donio i zlata i tamjana i m irh e; s njima se slaže i naš ^ у . Bonaventura J) kad veli, da je svaki donio i zlata i tam jana i mirhe znatnu količinu. 16. Gdje su se Mudraci poklonili Isusu? Evangjelist veli: I u š a v š i u k u ć u (Mat. 2.), zbog čega neki d rž e : premda je Presveta Djevica rodila u špilji, ne našavši mjesta u gradu radi mnogih stranaca, ipak po rastupu naroda, da se je sa svetim Djetetom sklo­ nila u koju kuću i da su ga Mudraci ovdje našli. A drugi tvrde, da su ga našli na istom mjestu, gdje je bio ro g jen ; ter vele da to mjesto Evangjelista zove kućom, jer su Židovi običavali zvati kućom svaki stan, ko što nam kaže i psalam 103: S t a n j e r o d i n n a c e d r i m a , 2) gdje ptičija gnijezda zove David kućom (Ccrnel. a Lapide ibid). U ovom otsijeva velika vjera ovih M udraca; jer kad unigjoše oni u stan, u kom su sve stvari pokazivale, da onaj dječak niti jest niti može biti kralj, ipak gledajući ga očima vjere i zasvjedočenjem, što im ga u srce stavi Duh sveti, vidješe u njemu kra­ lja nad kraljima i pravog Boga, ter pavši po zemlji, takim ga priznadoše i pokloniše mu se. 17. Žašto Evangjelje ne spominje sv. Josipa ? Ne spominje g a : oli što ga onda nije bilo ondje (jer je otišo u grad ili u selo da pribavi što je trebalo Bla­ ženoj Djevici i Isusu i to po Božjoj odluci, neka ne misle Mudraci, da je on otac onom djetetu), ili ako je i bio ondje, nije imenovan, jer se po sebi razumije, kad je imenovana Marija, da je imenovan i on ko njezin čuvar. Ne spominjuć Evangjelje Josipa, htjelo je kazati, kako su se Marija i Josip tako ponašali s Mudracima, te su oni po Božjem nadahnuću razumjeli, da se je Isus rodio od same Djevice sudjelovanjem Duha svetog, a da je sv. Josip bio samo njihov čuvar. Bez dvojbe su se M udraci razgovarali arapski, oli po tumaču hebrejski ‘) Libro de vita Christi. c. 9 apud Barradium. Qu ilibe dona tria in maxima quantitate. a) Herodii domus dux est eorum. �22 Br. 2. — Serafinski Perivoj. s Djevicom Marijom (koja je imala dar jezika); i ona ih je poučiti morala, da je ono Dijete pravi Bog, ter neka mu se poklone (Cornel. a Lapide in Mat. 2). 18. Tko je opomenuo Mudrace, neka se ne vra­ ćaju k Herodu ? Neki vele, da ih je opomenuo sam Bog, dok su oni spavali, a drugi vele, da je to bio angjeo (Barad. ondje). 19. Kojim su se putem vratili? Oni su se odazvali glasu, koji im je u snu reko, da se ne svraćaju Herodu, ter došavši k Jeruzalemu skrenuše preko planina, od­ lučivši, da će ragje noćiti i spavati u kakvoj pećini, nego li u javnoj gostionici, gdje bi Herod mogo za njih doznati. Kad već nije bilo pogibelji, sagjoše na javni put i odoše dalje, noseć sa sobom onu objavu i vjeru, što no ju dobiše od Boga kano poganski prvijenci. Ona pećina, gdje su ovi noćili jednu oli dvije noći, bila je svegjer u velikom poštovanju i sv. Teodozije opat odabra ju kašnje za svoj stan (Franciot. ondje). 20. Šta je posije bilo od ovih svetih M udraca? Kaže se, da ih je posije uzlaza Isusova na ntbo sv. Toma potpuno poučio u vjeri i da ih je krstio; onda su regjeni za biskupe u svojoj domovini, jer su svim žarom srca i duše podupirali i širili napredak kršćanske vjere. Flavije Dekster drži, da su umrli mučeničkom smrću u gradu Sesoniju u sretnoj Arapskoj godine Gospodinove 1907. 70. — Općenito se misli, da su ovako pom rli: sastavši se svatri Mudraca u kraljevskom gradu Ševi u Arapskoj, da ondje proslave rogjenje Isusovo, Melkior je, ko najstariji, obavivši službu Božju na osminu Isusova rogjenja, sveto u Gospodinu umro; za njim je umro Baltazar dne 6. siječnja; a Gašpar dne 11. na isti način, i to u biskupskoj odori. Boland veli, da je Melkijor umro u 116. godini dobe, Gaspar u 109., a Baltazar u 112.; a godine Gospodnje 54. Kolinska crkva slavi svetkovine sve trojice njih zajedno dne 11. siječnja. Pokopani su u Ševi, otkle im Konstantin Veliki prenese kosti u Carigrad. Isti ovaj Konstantin pokloni sveta tjelesa Eustorgiju svom namjesniku u Milanu, a kašnje biskupu ovog grada; i bile su smješćene u crkvi sv. Eustorgija. Godine 1162. car Fridrik Rudobradi, orobivši i srušivši Milan, izvadi ove svete kosti iz starog greba. Novoburžanin veli, da su našaste ove sv. moći potpune i čitave s tijelom, kožom i žilama; a to stoga što su bile pomazane balzamom, ko što običaju činiti na istoku; i da su svatrojica bila umotana u jednu plahtu i steg­ nuta jednim zlatnim obručem. Sada ih car pokloni Rinaldu Kolinskom nadbiskupu, ter g. 1164. dne 11. srpnja budu prenesene sv. kosti u Kolin, gdje su donesene dne 23. istog mjeseca, te su najsvečanije sahranjene u crkvi sv. Petra, gdje se i sad nalaze i štuju. Alkohol i alkoholizam. iskup Augustin Eggei u raspravi o alkoholu veli: „Moglo bi se od mene kao biskupa očekivati, da govorim o pijanstvu na teз melju zapovijedi Božjih, i da taj predmet pretresam sa stanovišta vjersko-ćudorednog, no ja ću o tome raspravljati s gledišta čisto svjetskoga; ova je pak rasprava uzeta iz prirodoslovne i liječničke znano­ sti. Zašto to činim? Već sam više godina o tome pi­ tanju govorio i piso kao o vjersko-ćudorednoj i dušobrižnoj stvari, pa ga još i danas takovim smatram. Ali sam na žalost svima svojim propovijedima i opomenama, kako mi se čini, malo postigo, te sam došo do uvje­ renja, da treba ljude najprije podučiti o štetama, koje pijanstvo prouzrokuje u tjelesnom i duševnom pogledu. Te se Štete mogu gledati i rukama pipati, a svakoga će, koji ih dobro upozna, osvjedočiti, kako je gadno pijanstvo. Istom na temelju toga spoznanja može se od ljudi očekivati želja za govorom o vjersko-ćudorednim stvarima, zato ću o tome predmetu propovijedati sa svjetskog gledišta i nadam se, da će to koristiti." Š to je to a l k o h o l ? Alkohol je špirit (spiritusduh), koji se nalazi u uskisnutim i pečenim pićima, pa stoga se i zovu špiritna pića. Alkohol ima to svojstvo i snagu, da opija, kada se pije. Mnogi misle, da se pod alkoholom ima razumijevati samo ra­ kija. Ali to je krivo mnijenje; jerbo i vino, mošt (šira) i pivo imaju u sebi alkohola, premda u manjoj mjeri. U prirodi nema alkohola, koji bi sam po sebi opstojo; on istom onda nastaje, kada neke tvari uskisnu. Alkohol se može dobiti iz sviju tvari, koje u sebi imaju sladora (šećera); đake iz grožgja, iz svakoga voća, sladorne trske, repe, krumpira, jagoda i svako­ vrsnog žita. Tako isto iz meda i mlijeka, kada uskisnu. Stari su Germani običavali od meda praviti šerbe (me­ dicu) te se je to na mnogim mjestima pilo. Mongoli pak iz mlijeka prave neko opojno piće, koje zovu ,,kumys." A može se takogjer alkohol dobiti iz mahovine« papira i piljevine (pilotine). Sve spomenute tvari dok su u naravnom stanju, nemaju alkohola, nego ga dobivaju, kad uskisnu. Sok od plodova nema alkohola, pa zato ne može opiti, te samo kad uskisne pokazuje alkohol. Uskisnuće proiz­ vode kvasne gljivice, koje sastoje iz bezbrojnih, sitnih, životnih bića, koja pohlepno šišaju sladorni sok, te se �Alkohol i*alkoholizam. 23 Mnogo hvale i preporučuju kao lijek, osobito proti opet pretvaraju u alkohol. Posve isti slučaj nastaje i kod. krušnog tijesta. Kvasne rupice (šupljine) proizvode bolesti želudca, svakovrsne likere (slatke rakije, ružou kvasu uskisnuće, pri čemu se slador pretvara u al­ line), pelin, želudačnu gorku vodu i t. d. Tvorničari kohol i ugljičnu kiselinu; ova pak čini, da kruh na­ takovih tvari upozoruju na svakovrsna pogibeljna srestva, samo da svoju robu pohvale. Neki n. p. u novi­ raste, a alkohol, dok se kruh ispeče, ishlapi. Od uskisnulih pića (vina, piva, mošta) razlikuju nama javljaju, da su od višegodišnje želudačne bolesti se tako zvana pečena pića (kao n. p. rakija). Kada se potpuno ozdravili, pa svakom, tobože iz bratske lju­ ovakova pića peku ili destiluju (rastavljaju od tvari, u bavi, preporučuju i u zvijede kuju nekakve likere i kojoj se nalaze), ne proizvagja se alkohol, jerbo je on gorke tekućine za želudac od kakvog tvorničara rakije. već prije proizveden uskisnućem, pa se pečenjem samo Ovaj im plati njihov trud i trošak, jerbo im takovi vapci pribave mnogo mušterija. — Drugi opet šalju na rastavlja od svoje tvari, u kojoj se nalazi. Alkohol je po svojoj kemijskoj sastavini uvijek isti, sve strane cijenike i pohvale svojih likera s mnogim pa se on ma iz kojemu drago tvari proizvagjo, ili se svjedočanstvima od liječnika i bolesnika, u kojima navode ma u kojemu piću nalazio. Razliku megju pićima čine njihovo izvrsno djelovanje proti svim mogućim bole­ nekoje druge tvari, koje im podaju posebni okus i miris. stima. Takova svjedočanstva često su puta plaćena roba, S rakijom je n. p. obično pomiješano zagorjelo ulje, ili potječu od poznate vrste lju d i.... Pa zar takove ljekovite rakije nemaju nikakove koje je veoma otrovno; a toga najviše ima u rakiji od krumpira. Rakije od trešanja i šljiva imaju u sebi mo- moći? Imaju sigurno veliku moć, ali nipošto ljekovitu. drikovinu (modru kiselinu), koja je jedan od najjačih One mogu doduše za kratko vrijeme ublažiti bol, ali se to časovito ublaženje skupo plati. Tim, što bol otrova. Druga veoma važna razlika medju pićima stoji u kratko vrieme prestaje, ne liječi se, nego se samo po­ raznoj količini alkohola. Piva ima najmanje postotaka goršava. Vješti i savjesni liječnici osugjuju takova poalkohola, najviše 3—5%, t. j. u 100 dielova pive ima dražila. Tako se je medicinski fakultet (liječnički odjel) 3—5 dijelova čista alkohola; vino ima otprilike 7-/°; pariškog sveučilišta nedavno izjavio, veleći: „Pelin i rakija oko 30%, a najjača rakija, cognac zvana, ima 50 sve vrsti likera čine otrov, koga nauk o zdravija a i više postotaka alkohola. Čisti alkohol ne da se piti zabacuje." Osim toga često puta nije posve ni čista roba, i jest smrtonosan otrov, dakle može se piti samo, kad je pomiješan s drugom tvarju. Buduć se dakle u alko­ koja se prodaje pod imenom ljekovitih pića. Poznato holu nalazi opojna moć, to je onda rakija najjača; pola je, kako se cognac može krivotvoriti. Pače i tako zvana litra rakije ima u sebi toliko alkohola, koliko ga ima 5 ljekovita vina (n. p. Tokaj, Malaga i t. d.) većinom se krivotvore, pa se takova prodavaju svuda i po najzalitara pive. K a d a s u l j u d i p o č e l i p r a v i t i o p o j n a bitnijim selima, premda ni stoti dio od toga nije iz p i ć a ? Prije općeg potopa takova pića bijahu valjda onih mjesta, kojima se pripisuju. Čim pak roba nije nepoznata; a čini se, da je prvi patriarha Noe poslije prava, nego se tvori od svakih dobrih i loših primjesa, potopa slučajno pronašo vino. Kasnije se je vino već odmah je tim opasna; siromašni bolesnici moraju bilo uobičajilo kod naroda vrućih predjela, i mnogo je samo badava svoj novac za to davati, samo si pogor­ doprinijelo njihovom razmaženju, oslabljenju i propasti. šavaju stanje. Ne možemo doduše tvrditi, da su prodavači ta­ Pečena pak pića počela su se praviti istom u sred­ njem vijeku, pa su se upotrebljavala samo u apotekama kovih alkoholično-zđravstvenih sredstava većinom vara­ (ljekarnama) kao ljekarija. Riječ a l k o h o l dolazi od lice, ali da u takovoj robi ima mnogo prevare, sva­ komu je posve jasno. Pače ni takova roba ne vrijedi za Arapa, koji su se tada mnogo bavili ljekarstvom. Istom u 17. stoljeću počeli su ljudi piti pečena zdravlje. Ovdje valja ono, što je Gui Pattin u svoje pića. Grozna vremena trijestgodišnjega, a kasnije i sedmo­ vrijeme tvrdio o alkoholu: „Ako od njega živu oni, koji godišnjega rata najviše su raširila takova pića, koja su ga prodaju, umiru od njega oni, koji ga piju." više škodila, nego svi ratovi skupa. Sada smo eto vidjeli, koliko se alkohol upotreb­ Za č e g a s e d a n a s u p o t r e b l j a v a a l k o ­ ljava u obrtne svrhe i koliko vrijedi kao ljekovito sreh o l ? Upotrebljava se za mnoge vrlo korisne stvari. stvo. No ipak njegova važnost u tom pogledu posve Mnogo se alkohola troši u obrtne i kućne svrhe; tako iščezava pred ulogom, koju igra kao u ž i t a k t. j. piće. n. p. kod pravljenja octa (sirćeta), boje, safuna. baruta, Š to je to u ž i t a k ? Čovjek od naravi teži za za grijanje i kuhanje i t. d. Od velike je važnosti ta- onim; što mu je za život potrebito, za uživanjem i ve­ kogjer u apotekama. S pomoću njega vade se mnogi seljem. Ima užitaka duševnih u znanosti i umjetnosti, u ljekoviti bilinski sokovi; a kao lijek danas se rabi ljubavi i prijateljstvu, u vjeri i dobročinstvu; ima tamnogo manje nego prije. kogjer užitaka i grješnih, dozvoljenih i nedozvoljenih, �24 Br. 2. — Serafinski Perivoj. — 1907. bezazlenih i štetnih. Tjelesni užitci djeluju na pet osjetila i po njima na čuvstvo, živce i dušu. Kad se govori o užitku, razumijevaju se takove stvari, koje su ugodne osjetnom čuvstvu, i koje ili ništa ili posve malo do­ prinose k uzdržavanju života i snage. Takove su n. p. čaj, kava, duhan, opium (drijemak), a osobito alkoholična pića. Radi prvoga grijeha u raju nastao je veliki nered u ćudorednosti. Ta već i prvi grijeh bio je zabranjeni užitak, u kojemu je tijelo nadvladalo duh. Otada se u ljudima nalazi težnja za užitkom, koja traži i takove stvari, koje su zabranjene ili štetne, a i u onomu, što je dopušteno, ne zna uzdržavati mjere. Isukrst je za to došao na ovaj svijet, da popravi ono, što je grijeh u nama pokvario, a kao lijek postavio je zakon odricanja sebe samoga, koji se osobito ima obdržavati glede užitka. Čovjek se samo onda može nadati spasenju, ako mu je tijelo podložno duhu, i ako mu slobodna volja vlada slijepim željama grješne na­ ravi, te ih na uzdi drži. To zahtijeva i sarn ćudoredni zakon, a to je glavno plavilo za uzdržanje tjelesnog zdravlja i društvenog probitka. Ljudi dandanas ne poznaju te istine gore, nego stari pogani. To vrijedi i za one ljude, koji se smatraju dobrim katolicima, buduć se drže crkve i stupaju u mnoge nabožne zadruge, bratovštine i t. d. To vrijedi i za neke trećoretce. Težnja za užitkom obuzela je sve. Mnogim ne ide u glavu, da se mogu svojevoljno osta­ viti užitci, osobito ako su dopušteni. Roditelji traže sreću svojoj djeci u tome, da im pribave i osiguraju udoban život. Neki kažu, da im nije mio život, jer im ništa dobra ne daje, — i tim bi htjeli ispričati svoju težnju za užitkom. Čim više radnik ili trgovac dobiva, tim više troši. Ne poznaju se više jednostavni i umje­ reni običaji prijašnjih vremena. No veoma je važno ovo: Čim svijet raskošnije živi, tim više raste nezadovoljstvo u svim slojevima naroda. Još ćemo napomenuti nešto općenita o svim užitcima. Svi užitci imaju općenito svojstvo to, što podražuju živce. Jedni su narodi ovomu, drugi onomu podražilu skloni. To je nešto posebnoga kod većine podražila, da su u početku oporna ljudskoj naravi. Kada dijete ili nenavikao čovjek prvi puta prokušaju duhan ili kakovo alkoholično piće, to im je vrlo odurno. Ali nabrzo im to obuzme osjetila i živce, te im užitak toga postane umišljenom potrebom, čvrstom navikom, ne­ obuzdanom strašću. Najraširenije podražilo jest duhan. Računaju, da ga puši oko 800 milijuna ljudi. U Europi je poznat duhan od 16. stoljeća. Glavna sastavina duhana jest ni kot i n, *) opasni otrov, koji prouzrokuje smrt, ako se x) Prozvan od Nikot-a, francuskog poslanika u Lisabonu, koji je prvi u Europi počeo saditi duhan. pomiješa s krvlju. Pušenje duhana slabi i uzrujava živce, osobito kod mlagjih osoba, te kvari srce i želudac. No ipak on škodi zdravlju samo onih osoba, koje ga puše, a nema od njega nikakove pogibelji u zdravstvenom pogledu za ljudsko društvo. Mnogo je pogibeljniji opium'), koji se pravi od maka. Liječnici ga mnogo upotrebljavaju kao ljekariju u nekim slučajevima, a kao užitak najviše se troši u istočnoj Aziji. No i u Europi i Americi se je udomaćio kod viših slojeva, pa je već neke zemlje obdario zavo­ dima za oboljele od opiuma. Bezumne majke daju svo­ joj djeci, da ih umire, čaj od maka; to je pak grijeh proti petoj zapovijedi Božjoj: „Ne ubij!“ U Africi vade iz konoplje neku opojnu tvar; u istočnoj Indiji iz betelova2) oraha; u južnoj Americi iz kokova3) lišća. Sve te tvari imaju zajedničko svojstvo, koje pcdražuje, uspavljuje i potiče čovjeka, da ih sve više upotrebljava, dok ga posve ne uništi. Neki putnik pripovijeda o koku slijedeće: „Коко čarobnom moćju utišava glad i žegju kroz više sati, tako da može radnik bez ikakove hrane obavljati svoj posao, kao da su mu se sile ponovile. Ali žalosne su njezine posljedice. Koji se njom služi, nesposoban je za svaki ozbiljni poso, rob je svoje strasti, i još nije ni­ kada pošlo za rukom, da bi se takav mogo odučiti od svoje mane." Osim duhana najviše se rabe: čaj, kava, čokolada4) i opojna pića. Neki glasoviti liječniko tomu piše ovako: „Mnogi su užitci štetni tijelu. Čaj i kava, a osobito čokolada nešto malo povoljnije djeluju na ljudski organizam (tje­ lesni ustroj). Dok čaj i kava zaprječuju probavu u že­ lucu i podražuju živčani sustav, makar ih čovjek i umjereno uzimo, čokolada osim toga još i hrani." — Takova pića ne opijaju, ne dovode čovjeka na pro­ sjački štap niti do kakovih zločina. Samo je žalosno to, što u tomu bivaju mnoge prevare, te se zamjenjuju mnoge druge nezdrave stvari. Komu je pak skupa prava roba, nek se povrati na stari lijepi običaj, pa neka mjesto toga upotrebljava mliječnu juhu ili tomu slično; ili neka si to nadoknadi žitom n. p. ječmom, koji je puno zdraviji od spomenutih stvari. *) Opium je mliječni sok od maka, koji na zraku otvrdne u grudice smegje boje. *, Betelov orah jest plod palme a r e k a zvane, koja, raste po južnim krajevima. *) Koko je vrst grma, a hrvatski znači bilina, raste pak u južnoj Americi. 4) Čokolada se pravi od kakaovčeva ploda. Kakaovac je maleno drvo južne Amerike, iz koga istjeraju mali crveni cvje­ tići, koji se kasnije razviju u velike žute krastavcu slične plo­ dove, u kojima se nalazi mnogo sjemenaka, od kojih se pravi čokolada. �Alkohol i alkvholizam. Ali sasvim je drukčije stalo sa opojnim pićima. Promotrimo samo, koliko se za takova pića potroši! U samoj Njemačkoj svake godine potroši se za to preko 3600 milijuna kruna. A sam potrošak pive toliki je narasto, da se na svaku glavu u njemačkoj carevini, koja broji preko 57 milijuna žitelja, računa do 126 li­ tara na godinu. A tako je slično stalo i s rakijom. No i u drugim zemljama potrošaj opojnih pića u novije doba jako je narasto. U Francuskoj g. 1850. nije više od IV. lit. rakije zapalo na glavu; a danas na svakog Francuza zapada na godinu 8 lit. rakije, 123 lit. vina, 23 lit. pive i 22 lit. jabukovače. Slično, pače i gore može se reći o Belgiji, Englezkoj i Americi. To tako strašno brzo raste, da svi prijatelji naroda zabrinuto gledaju u budućnost. Navika na opojna pića izvrgla se je u narodnu bolest, koja se zove alkoholizam. Pravo o tomu piše dr. B a r: „Alkoholizam je u novije vrijeme po svim zemljama tako osilio megju svim staležima i tako proniko sav ljudski život, da se s pravom može govoriti o općenitom pijanstvu ljudi."... Opačina pi­ janstva nije doduše nova, ali ako promotrimo najstarije zakone, zabrane i kazne proti pijanstvu, možemo kazati, da ta opačina nije nikada bila tako općenita kao što je danas, i nije se nikada ničim toliko štete nanosilo op­ ćenitomu dobru, koliko to danas čini pijanstvo. To je kuga, koja se sve više širi. Napredak u prirodoslovlju posve nar je razjasnio zle posljedice alkoholizma. Mudrost starijega Ijekarstva (medicine) glede toga prilično se vidi u slijedećoj izreci: „Previše piti, nezdravo je." No glede toga pravila bi­ jahu naravno vrlo različita mnijenja, jerbo se ne mo­ gahu složiti, koliko je previše. Najnovija istraživanja po­ kazuju nam posve nove rezultate (pošljedice), koje ćemo samo općenito promotriti, da uvidimo što je u sebi alko­ holizam. Biskup Egger navodi u svojem spomenutom izvješću slijedeće nepobitne činjenice. Prva činjenica jest ta, što se kod nas piju opojna pića u vrijeme vrućine, da se čovjek rashladi, u vrijeme studeni, da se ugrije, a kada susta, da se okrijepi. No iskustvo nam dokazuje, da se studen lakše podnosi bez alkohola, nego li s njim. Poslije pića top­ lina krvi brzo izbije vani, ali samo, da se naskoro još dublje potisne. Stoga putnici na sjeverni pol i lovci ki­ tova uzimaju sa sobom samo one ljude, koji ne piju alkoholičmh pića. Kad je Karlo VI. putovo s vojskom iz Švedske u Gladić, smrzlo mu se je 4—5000 vojnika, koji su pili rakiju, da se proti studeni „okrijepe." Rusi svojim vojnicima, kada zimi putuju, zabranjuju rakiju, a preporučuju čaj. To isto svjedoči nam iskustvo i o alkoholu, kada se uzima za rashladu i utišanje žegje. Tko želi biti zdrav u vrućim predjelima, mora se najstrožije čuvati alkohola. Stoga su Španjolci i Talijani, koji malo piju 25 alkohola, zdraviji od ljudi na sjeveru, koji ljube takovo piće. Medjutim niko ozbiljno ne tvrdi, da alkoholična pića ugasuju žegju. Dapače je protivno istina: ona podražuju sluz (rakotine) i pomnožavaju žegju. Da l i a l k o h o l k r i j e p i ? Vješti velocipedisti (koturaši) priznaju, da im uživanje alkohola slabi snagu i sigurnost, i da su onda najvještiji i najsigurniji, kada ništa ne piju. To isto tvrde i oni, koji se penju na vi­ soke gore. Parkes, engleski liječnik, uzeo je dva odjela mladića, pa im je više puta nalago jednak poso. Jednomu je prije dao pive, a drugomu nije dao nikakvoga alkoholičnoga pića. U večer su svaki puta na mnogo prije bili gotovi oni, koji nisu pili. Pa kad bi ih izmjenio, uvijek bi više uradili oni, koji nijesu pili. Poslije nekoliko dana ne htjede nijedan više ići u odjel, koji je dobivao pive, jerbo manje uradiše, manju su i plaću dobili. Alkohol ne krijepi, nego naprotiv slabi i oduzima sigurnost. Po propisu dra Heima u Ztirichu (Ztirich u Švicarskoj) moraju se strjeljači kroz više nedjelja čuvati svakoga opojnoga pića, ako se žele pokazati i odlikovati prigodom strjeljačkih svečanosti. U sjevernoj je Americi 377 željezničkih društava zabranilo svo­ jim činovnicima svako opojno piće, doklegod su u njihovoj službi. Koliko alkohol štetno djeluje na život i zdravlje neka nam svjedoče slijedeće činjenice. U Engleskoj ima 4—5 milijuna ljudi, koji ne piju nikakova alkohola, te se je kod društvenih blagajna za bolestne i za osigu­ ravanje života na temelju raznih opažanja pronašla ve­ lika razlika megju onima, koji ne piju, i onima, koji piju alkoholična pića. Pokazale su se naime velike po­ šljedice tako, da 26*20o/-° bolestnika otpada na one, koji umjereno piju (i ne računajući pravih pijanaca), a samo 7 48° o na one, koji nikako ne piju. Koji ne piju četiri puta manje boluju, stoga su oni po osiguravajuća dru­ štva za bolesne gotovo četiri puta jeftiniji od onih, koji piju, pa makar i umjereno. A tako se isto velika razlika opaža i kod osiguravanja života. Istina, moraju umrijeti i oni, koji ne piju, ali takovi dulje živu, pa dulje i plaćaju osiguravajućim društvima.1) Jedno veliko englesko osiguravajuće društvo (Sceptre) ima u poseb­ nom odjelu za nepijuće 18-85%, a drugo takovo druš­ tvo ima 29% slučajeva smrti manje nego u općenitom odjelu za sve. Vrlo je važno, što dr. Frick u Zurichu piše: .Iskustvo je sto puta pokazalo, da pijanac go­ tovo proti svim bolestima ima mnogo manje otporne snage, nego onaj, koji se uzdržaje od pića. To se oso9 To su naime društva, kod kojih neko osigura svoje zdravlje i život tako, da on mora svake godine, dok je živ i zdrav, plaćati neku svotu novaca, a u bolesti, ili ako umre, njegovi baštinici dobivaju onoliku svotu novaca, na koliku je dotična osoba bila osigurana. �26 Br. 2. — Serafinski perivoj. — 1907. bito opaža4 kod upale pluća i kod prelaznih bolesti, kao n. p. kod kolere, premda ljudi obično vjeruju, da se obilnim pićem mogu očuvati od te zarazne bolesti. G. 1848. umrlo je u Madrasu u Indiji oko 1000 osoba od kolere, megju njima bilo je samo oko 11% od nepijućih, 23% izmegju umjereno pijućih, a 45% izmegju pravih pijanaca. G. 1880. bilo je u Pruskoj 17.914 slaboumnih radi pijanstva. U Parizu ima 12.000 takovih nesretnika, koji stoje državu velikih troškova, a većina ih je poludilo radi pijanstva. U Engleskoj bilo je g. 1862. oko 55.500 slaboumnih, a g. 1892. oko 120.000, a to sve radi alkoholičnih pića. Jedne franceske znanstvene novine objelodanjuju ove žalosne činjenice: „U Franceskoj su od 100 ubo­ jica 53, od 100 palikući 57, od 100 zločinaca proti ćudorednosti 53, od 100 skitalicS 70, a od 100 osugjenih radi tjelesne ozlede 90 pijanaca. — Pukovnik Hittv, veliki sudac švicarske vojske, veli: „Nema nijednoga slučaja osude od strane vojničkoga suda, u kojemu pi­ janstvo nije bilo glavni uzrok Kad bi se ukinulo piće u kasarnama (vojarnama), onda ne bi više trebalo voj­ ničkih sudova." Dr. Lagraine, pariški liječnik piše nedavno: „Stra­ šne su pošljedice alkohola, kojemu se čovječanstvo to­ liko podaje. Promatrao sam život 215 obitelji alkokoličara do trećeg koljena, pa sam ustanovio, da je 215 obitelji imalo 819 potomaka, od kojih se je rodilo 16 mrtvih, 37 prije vremena, 121 u prvom mjesecu umrlo, 93 bila sušičava ili sklona sušici, te 55 od sušice umrlo, 145 ludih: svega 412 nesposobnih za život ili su od roditelja baštinili svakakve bolesti." Ove navedene činjenice samo su neznatni dio iz­ megju mnogobrojnih, koje bi se mogle još navesti, te nam dovoljno pokazuju koliko alkohol škodi snazi, tjelesnom zdravlju, duši i ćudorednosti, te kako uništava i skraćuje život. 0 tome su učeni ljudi čitave knjige napisali. Pijanstvo škodi vremenitom probitku, obitelj­ skomu životu i odgoju. To možemo svaki dan na svoje oči gledati i rukama pipati, samo ako hoćemo. Smrt dakle tomu neprijatelju čovječanstva — pijanstvu! jerbo ono škodi ne samo tijelu, negu i duši, kao što kaže sv. Pavao: „ P i j a n c i ne ć e p o s j e d o v a t i k r a l j e v ­ s t v a B o ž j e g a " (1. Korint. 6. 10.). F ra Bo n o Br ki ć. .. Filološka studija o božičnoj pjesmi: ,,U se vrijeme godišta." Ćutić Mladen, franj. stud. phil. ad sam bio skoro gotov s mojom malom radnjom, dobijem od sveučilišnog profesora, Milana Rešetara Divkovićev „Nauk krstjanski“ i to najstarije izdanje naime iz g. 1616. Budući da se od ovoga prvoga izdanja nalaze samo d v a p o z n a t a p r i m j e r k a : jedan u dvorskoj knjiž­ nici u Petrogradu, drugi pak kod prof. Rešetara, te jer naša božična pjesma, kako se nalazi u ovom prvom izdanju, još nije n i g d j e tiskana, držim za shodno da ju ovdje iz originala najtočnije iznesem, što će čitatelje jasno uvjeriti, da današnji oblik naše božićnice odgo­ vara — mutatis mutandis — posve onomu u Divkovićevu „Nauku." P i e s a n n a Bo ž i ć . Angjeli mu služahu Novu piesan pojahu U njega milost prošahu Svetom divom Mariom. U sie1) vrieme godišta Mier se svietu naviešta, Porođenie ditića Od svete dive Marie. Diva sina porodi, Djavlu silu svu slomi, A karstjane oslobodi: Sveta diva Maria. Od pričiste divice I nebeske kraljice, Angjeoske, cesarice, Svete dive Marie.9 U jasle ga stavljaše, Majka mu se klanjaše, Ter ga slatko ljubljaše, Sveta diva Maria. evo „sie", pravilan takogjer oblik gragjen prema ličnoj zamje nici i (-že), ia (-že), ie (-že). 0 tom isp. w . Vondržk : „Altkirchenslawische Grammatik" Str. 183. i 184. U našim „štavitima" i u Miletića „Kućnom katekizmu4' nalazimo veoma točni oblik ,,se“. Svi ovi oblici sei, sie, se odgovaraju točno zamjenici ,,h o c“ (,,In h o c anni circulo") i jedino ova zamje­ nica može imati ovdje mjesto. Naš narod nije razumio što znači „se", pak je tu zamjenicu pretvorio u ,,sve“ dakako posve krivo. Ako sam točno obaviješten, najnovije izdanje ove pjesme ima „sve", što se protivi svima starijim izdanjima, latinskom originalu a najviše se protivi samome smislu one prve kitice. Jedino u izdanju Divkovićeva nauka od g. 1640, nalazimo: U „sve" vrime godišta, nu moramo znati, da to izdanje nije Divković priredio, jer je on davno prije toga bio megju mrtvima. 9 U korč. rukopisu stoji ,,sej" i to po svoj prilici prema muškom rodu ,,sij“ — ,,sej‘‘. U Divkovića I. izdanju imamo Svako svieta stvorenje Sada imma veselje Cieć Isusa rodjenja Od svete dive Marie. Oci iz limba, veseleći se U ponoć se Bog rodi Nebo, i zemlju prosvietli, zavapiše Kako u podne svietlo bih (?) Želne glase kad slisaše Svetom divom Mariom. Da sin boži rodjen bijaše Od svete dive Marie. Zviezda izađe danica Od pričiste divice Slava Bogu višnjemu Gospodinu našemu Nebeske kraljice I čovieku smiernomu Angjeoske cesarice Svetom divom Mariom. Svete dive Marie. �Filološka studija o božičnoj pjesmi „U se vrijeme godišta/ U tam nosti koji s ta h u : A svjetlosti ne imahu Sina božiega čekahu Svete dive Marie. Jer im to obeća Bog dati Sina svoga na sviet poslati Iz tam nost (?) ih izvesti Svetom divom Mariom. Tad pastiri podjoše Sina Božiega nadjoše T er mu hvalu uzdaše Svetom divom Mariom. Slava Bogu višnjemu G ospodinu n ašem u : I čovieku smiernomu Svetom divom Mariom. Slavu nebesku vidješe I veoma čudiše To čudo veoma željahu imati Svetom divom Mariom. Sina božiega vidjeti D a bi u raj š njim pošli Veliko čudo kralja velika, Svetom divom Mariom. Ubogom svitom povita Svetom divom Mariom Angjeo priđe nebeski Kralj u jasle ležaše T er pastirom navisti A odjeće na sebi ne imaše Privelike radosti Zašto uboštvo ljubljaše Od svete dive Marie. Svetom divom Mariom. 0 pastiri tecite Stada vaša pustite Sina božiega vidite (?) Svetom divom Mariom. Tebe Isuse hvalimo Sveto trojstvo slavimo Majku tvoju štujemo Svetu divu Mariu. Amen Pjesm a je tiskana ćirilicom kao i sva djela Divkovićeva ili kako on sam veli „sarpskiem i slovi". No ne smije se misliti, da je Divković prem a tome svoj narodni jezik držo „srpskim jezikom", jer ga tako nigdje ne nazivlje, nego baš protivno ističe jezik „bosanski" i „slovinski", Kad je naš narod dobio od svoga „ujaka „ N a u k k r s t j a n s k i " u ruke, rado ga je i često čitc, a za božičnih blagdana i nehotice mu je oko zapelo za pjesm u „U se vrieme", koja mu se radi svoje jedno­ stavnosti i osobite nježnosti veom a svidjela, pak je za­ želio i da ju zapjeva, te tako oduška dadne duhovnome veselju, što mu je za ovih blagdana srce napunjalo. Ali zato je trebalo neke kitice preudesiti prem a jednom m etru, a neke je nužno bilo popuniti, što je najvjero­ jatnije koji od franjevaca učinio. T ako preudešena pjesm a, došla je i u „ K u ć n i k a t e k i z a m " 0 . Augustina Miletića i u novije molitvene knjižice. Već je prije jednom spom enuto, da pjesma, o kojoj raspravljam o, nije originalna hrvatska pjesma, nego po svoj prilici prevod i to iz latinskoga. Uza sve moje dugo pretraživanje, nije mi pošlo za rukom da nagjem original naše pjesme, ali nešto sam ipak našao, što me uvjerava, da će ona biti sam o prevod. Megju božičnim pjesm am a u zbirci: „D a s 27 d e u t s c h e K i r c h e n l i e d " 1) od F. Wackernagela Sv. I. Str. 163. Br. 264. nalazi se lat. pjesmica, koja nas i nehotice sjeća na našu ,,U se vrime". Prva strofa glasi : In hoc anni circulo vita datur saeculo nobis nato parvulo de virgine Maria. Vidimo, da joj je sadržaj skoro isti kao i u prve strofe kod naše pjesme. Osim toga i naša pjesma ima i s t i m e t a r . Svaka joj se strofa sastoji od tri sedmerca s proparaksitonom na kraju, koji se pravilno rimuju i od sedmosložnoga refraina. Jedanaesta strofa latinske pjesme ,,In hoc anni circulo" doslovce g la s i: 0 pastores currite gregem vestrum sinite Deum verum cernite cum Virgine Maria. Njoj točno qdgovara slijedeća strofa naše p jesm e: 0 pastiri tecite, stada vaša pustite, sina božjeg vidite svetom djevom Marijom. Ove dvije kitice, što posve odgovaraju našim, na­ šao sam i u djelu F. t. Mone: Lateinische Hitnnen des Mittelalters, sv. 1. Str. 65., s tom samo razlikom, da ovdje pred prvom kiticom stoje dva verza kao uvod u pjesmu. Verbum caro factum est ех virgine Maria, in hoc anni etc. Ovi nas uvodni verzi sjećaju na našu božičnu pjesmu, kako se ona nalazi u glagolskom rukopisu popa Mihovila, o kome smo [prije govorili, jer i kod njega se nalaze pred prvom kiticom dva verza, koja bi i m a l a odgovarati gore spomenutim lat. verzima. Oni glase: (Rič e ? ) draga (stvorena) od svete divi Marie. Spomenuli smo već jednom, da se prva kitica na­ lazi i u djelu Guido Maria Dreves S. I. (Sv. I. Str. 198): „Analecta hym nica“. Iz ovih primjera mogu nedvojbeno zaključiti, da naša pjesma nije originalna, što pak nisam m ogao naći točnoga lat. originala, jest uzrok to, da imam pri ruci sam o takove zbirke pjesama, koje su izvagjene iz rukopisa većinom u n j e m a č k i m knjižni­ cama. Ko imadne priliku pregledati slične zbirke u ta- 9 9 Pretražio sam slijedeća djela: Philipp Wackernagel : „Das deutsche Kirchenlied" 2. sv., gdje je veći dio lat. pjesama. Guido Maria Dreves : „Analecta hymnica tnaedii aevi“ 24. sv. F. I. Mone : „Lateinische Нутпеп des Mittelalters" 3. sv. �28 Br. 2. — Serafinski Perivoj. — 1907. lijanskim knjižnicama, ne dvojim, da će naći odgova­ rajući original naše pjesme. Kad pomno pročitamo u Divkovića „Nauku" našu pjesmu i tu nagjemo preko 8 posve nepravilnih kitica, dvije nepotpune, jednu preveliku osim još nekih manjih nepravilnosti, možemo li ikako vjerovati, da je on pjesmu iz kritičnoga — bilo pismenoga bilo usmenoga — iz­ vora izvadio? Može li nam tako nekritičan izvor jam­ čiti, da je svuda u pjesmi megju strofama, kako ju kod Divkovića nalazimo, prava logična sveza? Baš ni naj­ manje. Ako promotrimo slijed kitica naše pjesme u korčulskom rukopisu, naći ćemo ga u redu, jer su sve u lijepoj logičnoj svezi, a budući se sve kitice — osim dvije — Divkovićeve pjesme nalaze u onoj iz korčulskoga rukopisa, koja je ovdje s obzirom na metar i cjelovitost strofa s jednom samo malom iznim­ kom veoma točna, ne moramo li njoj radi ovoga prednost dati pred Divkovićevom, kod koje nalazimo poregjaj kitica drukčiji, nerazumljiviji pa po tom i nepravilniji. Osim toga ne smije se zaboraviti, da je korčulski rukopis više od 100 godina stariji od Divkovićeva „Nauka", pa je po tom naša pjesma, kakova se u njem nalazi, mnogo točnija i originalu bliža, nego što je to ona mogla biti nakon sto i više godina. Progjimo sadržaj pjesme, te pri tom isporedimo poregjaj strofa, kako se nalazi u korčulskom rukopisu i kakav je on u današnjim molitvenicima, jer ovaj posljednji odgovara posve Divkovićevu izdanju. Prve tri kitice čine uvod pjesmi, u kojem pjesnik vjernicima mir i veselje u ove božične dane naviješta, Što je Isus, rogjen od prečiste Djevice donio svijetu, pošto je slomio paklenu silu, oslobodio kršćane od okova grijeha. Ovdje se slaže korčulski rukopis s da­ našnjim oblikom pjesme. Iza uvoda naravno slijedi opis toga preznamenitoga dogagjaja, rogjenje naime djetića Isusa u Betle­ hemu. Rodivši Marija svoga sina one sv. noći — pjesnik nam veli, da je to bilo u „pol rnoći“ — postavi ga u jasle i brižno ga njegovaše, dočim mu kao Bogučovjeku angjeli službu činjahu. Ovo je izraženo u 3 slijedeće kitice u korč. rukopisu, a kod Divkovića i danas kolajućim izdanjima sjoji obratno: U jasle ga stavljaše, Majka mu se klanjaše, i t. d. Angjeli mu služahu Novu pjesmu pjevahu, i t. d. A za tim tek slijedi: U pol noć se Bog rodi. i t. d. Sedma strofa „zrak izagje zornice" (u Divk. „Zviezda izađe danica") nije ništa drugo nego pona­ vljanje 2. strofe, što se osobito opaža kod Divkovića gdje ona (7. strofa) broji 5 stihova. Nastala je očito radi 3 stiha druge strofe (u korč. rukopisu) „vzide zvizda danica", koji nije rimovan sa pregjašnjim stiho­ vima. Radi ovoga zadnjega razloga i promjeni se ovaj stih s a : „zrak1) izađe zornice2)", da rimuje sa „djevice" i „kraljice" u pretstojećim stihovima. Angjeli sada pjevaju „novu" pjesm u: „ S l a v a B o g u n a v i s i n i " (Luc. II. 14.) i svemu svijetu ve­ selje navješćujem: „ J a v l j a m V a m v e l i k u r a d o s t , k o j a će b i t i s v e m u n a r o d u . " To dosta lijepo izrazuju slijedeće strofe u korč. rukopisu: Slava Bogu višnjemu,3) gospodinu našemu i č(l)oviku smirnOmu sv. d. M. Svako na sviet stvorenje imaj sada veselje ciča Boga rojen’je od sv. d. M. Gore navedena strofa „ S l a v a B o g u v i š n j e m u * prema Divkovićevu izdanju i današnjem vrlo neumjesno stoji iza strofe „O ci u l i m b u p j e v a š e " , kao glavne izreke i strofe „К o j’ u t m i n a s t a j a h u", koja je njezin relativ, pa tako ona (t. j. 10. strofa) usku nu­ tarnju svezu ovih strofa oslabljuje i na prvi mah ne­ jasnom čini; očiti znak, da ona ovdje ne spada, a u korč. rukopisu je na tom mjestu i ne nalazimo. Pjesnik dalje (u pjesmi iz korč. rukopisa) poziva angjele, neka idu i veseli dogagjaj pastirima navijeste: O anjeli tecite, božja sina slavite ter pastirjom recite i t. d.4) Ove strofe danas nemamo. Angjeo sada polazi, pastire pozivlje k štalici, kome se pozivu oni odazivlju, te došavši k Isusu klanjaju mu se kao svome Bogu i dive se njegovoj poniznosti gledajući, kako se je rodio u prostoj štalici, a majka njegova nema čim da ga zaodjene. Ovdje naša pjesma, kako ju danas imamo, *) Riječ „zrak" znači ovdje isto što i „zraka" (radius solis): Broz-lveković : Riječnik Sv. I. Str. 852. Može takogjer sasvim dobro značiti i „lice" (forma) s obzirom na zvijezdu danicu (D. Daničić : „Rječnik iz književnih starina srpskih". Sv. I. Str. 382.) 2) „Zornica" znači zapravo ranu misu (antelucana). Vidi Vukov „Rječnik". Ovdje pak po svoj prilici znači zvijezdu da­ nicu, koja se zove i „zornjača", suprotno „većernjača". U nekim krajevima Hrvatske govori se još danas : „Izašla je zvijezda z o r n i c a." 3) Mnogo ljepši izraz od onoga u novim izdanjima ,v j e č n j e m u", a odgovara bolje lat. izrazu ,,in altissimis." *) Po transkripciji V. Jagića. „Archiv fur slaw. Philologie" B. V. �Vijestnik. završuje, jer daljnje pripovijedanje dogagjaja ne spada na Božić, pak zato ovdje dolazi zaključna strofa, koju nalazimo na kraju pjesme korčul. rukopisa, gdje ova broji 32 strofe, jer se u njoj dalje opisuje obrezovanje Isu­ sovo i dolazak mudraca. Velika nepravilnost, koju nalazimo kod naše bo­ žićnice u Divkovićevu izdanju s pravom daje naslući­ vati na netočnu unutarnju svezu izmegju pojedinih kitica, kako smo to gore vidjeli. Što vrijedi za slijed strofa u Divkovićevu izdanju, to isto vrijedi dosljedno i za današnja izdanja, jer se u tom pogledu ništa ne razlikuju. Oslanjajući se na tekst korčul. rukopisa, koji nam radi svoje s t a r o s t i i t o č n o s t i mora mnogo mjerodavniji biti nego Divković; osvrćući se nadalje na sam s a d r ž a j pjesme i na n u t a r n j u s v e z u mi s l i , držim, da bi nužno bilo u budućim izdanjima naše bo­ žične pjesme strofe u njoj poredati onako, kao što sam gore pokazao. Jednom učinjena pogreška kod izdavanja ove pjesme ostaje uvijek pogreška, pa makar ona izla­ zila stotine godina u tom netočnom obliku. Konzervatizam i velikim dijelom neznanje učinili su, da se je u staroslavenskim liturgičnim knjigama — što vrijedi i za današnje slav. liturgične knjige, gdje još nijesu točno ispravljene — kroz godine i godine nalazilo mnogo p o s v e n e s m i s l e n i h riječi i rečenica, što će ostati uvijek nesmisao, pa izdavo te liturgične knjige ko mu drago. Pitanje o našoj pjesmi riješit će se najsigurnije onda, kada joj se nagje točno odgovarajući original. Kod istraživanja izvora za pjesme, koje se češće 29 pjevaju i za koje se može reći, da nijesu originalne, od ne male je važnosti i sami napjev pjesme. Po napjevu se često dade zaključiti odakle je ova ili ona pjesma po­ tekla. Meni se čini, da naša božična pjesma, o kojoj smo raspravljali, u tom pogledu ne može pokazivati na izvor, iz kojega dolazi, jer njezin tako jednostavan na­ pjev, u kojem nalazimo u najvećem intervalu povećanu tercu, odaje ponajprije, da je on u našem narodu stvoren. Ovdje razumijemo onaj napjev, po kom se ta pjesma u Bosni pjeva. Nije mi poznato, kako se ova pjesma po ostalim krajevima Hrvatske pjeva, samo sam našo kakova je melodija te pjesme u Dubrovniku (Milan Rešetar. Archiv fiir slaw Philologie B. XXIV.). Zanimivo je, da prvi dio toga dubrovačkoga napjeva, kako sam to opazio, odgovara posve uvodnome dijelu onoga napjeva, po kojem se u Bosni pjeva „Klanjam ti se kraljiću." Ne bi li to moglo značiti, da ova potonja pjesma potječe iz Dubrovnika? Na nekim župama u Bosni, u koliko je meni po­ znato, ne pjeva se na Božić više naša starinska pjesma ,,U se vrime godišta", jer valjda nije prema ukusu nekih. Ova; neopravdani postupak treba oštro osuditi a one, do kojih to stoji, najljepše bih molio, da rado dozvole našemu bogoljubnome narodu, neka na veseli blagdan rogjenja Isusova slobodno zapjeva jednostavnu ali tako nježnu pjesmu, koju je od svojih pregja baStini®, a kojim je ona za onih tužnih vremena znala bar ovih svetih blagdana srce i dušu razveseliti. V I J E S T N I K Naša domovina. Iz uredništva: našim čitateljima i suradnicima na znanje. Novom godinom uredništvo i uprava ,,Serafinskog Perivoja" preneseni su u Visoko (Bosna; Vi­ soko, franjevačka viša gimnazija); zato molimo cije­ njenu gospodu čitatelje, d a p r e t p l a t u l i s t a š a l j u s a m o i j edi no na u p r a v u „ S e r a f i n s k o g a P e r i v o j a " u V i s o k o . Ne u S a r a j e v o , ne d r u g d j e ! Inače ne možemo jamčiti, da će pretplaćivanje biti u redu. Cijenjenu gospodu suradnike molimo, da članke šalju na u r e d n i š t v o „ Se r a f . P e r i v o j a" u Vi s oko! Cijenjenu gospodu prijatelje širom hrvatskih ze­ malja molimo, da nam dopisom jave sve važnije cr­ kvene dogagjaje, organizacije i poruke! „Serafinski Perivoj" će igrati važnu ulogu u ka­ toličkom novinstvu hrvatskih zemalja; a čist dobitak njegov ne ide nikom drugom u korist, nego u slavu svetoga Ante — u gradnju crkve njegove u Sarajevu. Ko uloži trud za proširenje „Serafinskog Perivoja", uložit će trud za opću katoličku stvar i za slavu sve­ toga Ante — a to će Bog priznati. Molimo gospodu hrvatske književnike i razne udruge, da nam svoja djela šalju na ocjenu! S naše strane uvjeravamo ih, da im neće manjkati objektivna suda. Mlagjim prijateljima suradnicima, koji budu že­ ljeli, saopćivat ćemo diskretnim putem ocjenu o njiho­ vim člancima ili pjesmama. Napokom molimo sve prijatelje, da nas m a r l j i ­ vi m p r e t p l a ć i v a n j em i r a š i r i v a n j e m na­ š e g a l i s t a dobrohotno potpomognu u svetome radu za vjeru i domovinu! Pedesetgodišnjica smrti Ivana Frana Jukica. Na 20. svibnja ove godine navršuje se ravnih pedeset go­ dina, kako je umro narodni mučenik Ivan Fran Jukić, franjevac. On je pao žrtvom svojih domorodnih osnova �30 Br. 2. — Serafinski Perivoj. — 1907. 20. svibnja 1857. To je jedan od najvećih naših ljudi, jer je svoj rad za oslobogjenje bosanske raje i ujedi­ njenje s prekosavskom braćom Hrvatima zapečatio i posvetio progonstvom svojim. Već za prvih godina opstanka našega lista (još za Vladića uredništva) dignut je glas u našemu listu, da se Jukiću podigne spomenik; nego taj je glas osto glas vapijućega . . . Tom neuspjehu uzrokom je bilo nešto i naše siro­ maštvo, a nešto i naše neshvaćanje. Još ni dan­ danas ne smijemo dignuti glasa za spomenik, ali smijemo barem upozoriti narod, da ovu obljetnicu što ljepše proslavi 1 Mogli bi ustanoviti „Jukića zakladu*4 kao i onu Martlća. A da se ta zaklada ustanovi, nešto će učiniti dobrovoljni darovi naših domorodaca, a nešto upriličene zabave raznih društava. Jukić je Banjaluča­ nin, pa bi na banjalučku „Nadu44 najviše spadalo, da ovo kolo povede! Držim, da će se ovaj glas „Serafinskog Perivoja44 dojmiti sviju nas. Bože nam više shvaćanja i ustraj­ nosti! Gnčagora: f Fra Ivo ^osić. Doiaz« nam tužna vijest, da je jedan član naše redodržave, fra Ivo Ćosić, duhovni pomoćnik u Gučojgori ргегл лио u Gospodinu. Bješe to čovjek s obzirom na tjelesnu jakost jedan po jedan, pa ipak na laku ruku podJeže smrti. Danas vi­ dimo, da stoji samo do samovoljnih ceremonija ^ospogje Smrti, hoće li i najsvežiju i najjaču mladost povući u vječnost. Pokojnik se je rodio 1859. u kamenom Livnu, obukao se je 1874., položio svečane zavjete 1880.; bo­ goslovne je nauke svršio u OsPogonu, rekao je prvu svetu misu 1883., a umrije 26. prosinca m.nule godine 1906. Vječni mu pokoj duši! Zagreb: Političko stanje n Zagrebu. Zagreb je središte svih hrvatskih zemalja; i život zagrebački smatra se za odraz hrvatske duše. Ako se u Zagrebu vidi kakova krjepost, reći će se, da tu krjepost imadu svi H rvati; ako se u Zagrebu vidi kakav grijeh, reći će se, da su grješni svi Hrvati u istoj stvari. A taj odnošaj dolazi po pravu i po naravi. Ne može se dakle tome otim ati! Nego, ako je to tako (ko što jest), onda neka oproste Gospoda u Zagrebu, ako ih narod pozove na sud, da polože račune o svome radu! Poznato je, kako je Hrvatska rastrovana u stran­ ke. Danas ipak možemo i ne govoriti o onim mno­ gim strankama i strančicama, kad zaglušuje sav poli­ tički život struja rezolucijonaša i antirezolucijonaša. Nije svrha „Seraf. Perivoja.44 da se bavi politikom, megjutim ipak imade naravno pravo i naravnu dužnost, da rekne svoju u stvarima, koje se dodiru njegovih puteva. Pa eto, što se tiče „čistih pravaša,44 osugjujemo što dopustiše u svome organu, da se dijele lekcije u pitanju novele „Život u ljubavi44 od Emila Zole. Danas došlo vrijeme, pa mjesto da se grješnik pokaje, on smije još više okorijevati — dapače i lekcije dijeliti. Ako hoćemo govoriti i o rezolucijonašima, još nam više nemir u srce dolazi. U ovome, što ćemo reći o njima, ne uklju­ čujemo dakako časnih iznimaka. Nego mislimo o nekim i nekim, koji su svojim drugim radom izgubili povje­ renje u narodu, a to se onda nepovjerenje prenosi i na njihov politički život — pa čak i na cijelu jednu struju. Istina je, da je drugo parlamenat, a drugo opet štampa, megjutim ta razlika spada u muzej pravnih paragrafa. Mi, učenici rascvale psihologije znademo, da je isti Šu­ pilo i u „Novom Listu44 i u parlamentu; tako isto : isti je Lorković i u „Pokretu44 i u ložama parlamenta. To je isto reći i o drugim profesorima, koji drže preda­ vanja: u „Novom Listu,44 u „Obzoru,44 u „Pokretu,44 u „Savremeniku44 i drugdje. Da su ne znam šta dobra donijeli svojim „novim kurzom,44 mi im ne vjerujemo ništa, jer smo uvjereni, da bi njihova nevjerna duša sutra mogla još više zla počiniti našoj domovini. Zato im mi poručujemo, da se okane, ako hoće dobar glas u narodu imati, svojih ljuljavih i nekršćanskih misli! Mi vjerujemo, da oni nas neće razumjeti i da se neće obratiti, ali im zato i ovo dovikujemo: „ K o g a h o ć e Bog da u p r o p a s t i , o n o me p r i p u s t i da p o l u d i 44. . . Franceska. Sablazan i sramota svijetu. Ko ne pozna onih zvijeri, što po bojištu tuhaju, tražeći zalogaja od ljudskoge m esa?! — Zovu se hijene. I vjerske uzvišene ideje imadu svoje hijene. Nego nijesu to hijene, sto se kriju pred danjim svijetlom, zvijeri otrcane dlake, kičme usukane ko britva, već su to sjajna gospoda, šte sjede na svilenim foteljima; hoće se brojiti megju ljude, dapače i megju filantrope, a žderu ljudsku krv. Ili da ih previše ne osudimo: žderu prosjački kruh — ako prosjački kruh žderati: krv ljudsku žderati nije. Ministri u zemlji pogaženih zakona i pogaženih čovjeku najmilijih osjećaja, u zemlji popljuvanih vjer­ skih svetinja zakleše se na oltar caru od pakla, da će uništiti uspomenu božju u prvorogjenoj kćeri kršćanstva; a napose preuzeše na se, da izvrše testamentarno ostavljenu bezbožnu oporuku svojih otaca i patrijarka: encyklopedista, Voltaire-a i drugih; ljudi najbeznačajnijih, što ih je ikada vidio svijet. Ta oporuka jest: razbiti stijenu Petrove crkve. Zaplijeniše gospoda ministri J Franceskoj crkvena dobra, a na to im ovce vogjene na zaklanje ništa ne rekoše. Imali su u sebi Kristovu ljubav, ljubav veliku do neba. Apostola Kristovih ništa ne smete grabež do­ bara potrebitih za život. A kad vidješe neprijatelji ljudi, �Vijestnik. da otimanje crkvenih dobara ne uništuje stijene Petrove, viknu komanda: „Naprijed! To nam ne koristi mnogo; crkve zatvoriti treba." Tako je komandirala prostota velikog „Orijenta" gospodi ministrima i oni poslušaše glas generala svojih, jer sva vlada franceska, može se reći, da je mezimče lože slobodnozidarske u Parizu. A šta zadobiše time? — Narugaše se pravdi, poštenju i us­ pomeni povjesti svoje u oči. Franceska će i nadalje štovati Boga makar u špiljama 1 u katakombama, a to neka služi na čast XX. vijeku! Eto je XX. vijek izmislio za nas novu arenu. Pa šta ? — Krv mučenika bit će za ojačanje gorušici Kristovoj. Gospoda će ministri poći jedanput Bogu na istinu; tjelesa će njihova ležati možebit i u Panteonu, nego Franceska će jedanput poslušati glas savjesti i obratit će se i — plakat će grijehe otaca svojih: oprosti im, Gospodine, jer ne znadoše, što čine! Tako će proći slava svijeta ... Najveći je ipak dokaz o zlobnoj podlosti mini­ stara, što na posve prostački način zaplijeniše neke dokumente u stanu Mantagnini-a, povjerenika svete Stolice u Franceskoj. Ali ni to nije veliko junaštvo. Lako je sjeći savezane ruke. 31 su u Italiji ponajviše i zakleti neprijatelji papinstva. I pjesnik Giosue Carducci svojim spisima, govorima i radom zadade mnogo rana katoličkoj stvari u Italiji ; a njegova pjesma: „Inno a Satana" izrazuje strahovitu hulu na Boga i na svetinje. Ipak se svi ti njegovi gri­ jesi pripisuju neozbiljnoj i strastvenoj mladosti. Danas, kada je veliki pjesnik pao u zapećak (a time i dobio mirna vremena, da život promatra bez pretsude) bješe mnogo nade, da će se upokoriti pozivu Boga i pozivu objave. Megjutim su slobodno-zidarski apostoli uprli sve sile, da te slavne duše kogod ne otme za Boga — i time da se šteta ne nanese satanskom caru i braći njegovoj. Pronijelo se bilo po novinama, da se je Gio­ sue Carducci Bogu obratio; a odmah slobodni zidari prisiliše starca, da onu vijest dementuje. Valjda se si­ jedi pjesnik prepao, da mu inače slobodni zidari ne bi htjeli dignuti onako velika spomenika kao Giordanu Bruno-u?! Ipak ne bi htjeli zapremati našega lista sa viješću ne toliko važnom, da se naš jedan o b j e k t i v n i i i z v a n s t r a n a k a s t o j e ć i 1i s t ne očeša o klerikalstvo, donoseći neke intimnije vijesti o Carducdu. S l a v n i n a š „ Ob z o r " , pričajući o spomenutim stva­ rima, kazuje' da su klerikalci u m r a k u h t j e l i u l o ­ v i t i j e d n u d u š u . Šta bi to bilo: uloviti Carduđjevu Rim. dušu ? Sigurno da i uspješni lov na Carduccijevu dušu Kolegijum Kardinala. Sveti kolegij kardinala na ne bi ništa značilo za materijalni probitak kato­ početku nove godine sastojao se je od 55 članova: 6 ličanstva. U tome je dakako „Obzor" kao i obično po­ kardinala biskupa, 43 kardinala svećenika i 6 kardinala kazao svoju slabu stranu. Pitamo m; „Obzor* ; kakav djakona. Po narodnosti otpadaju: 32 na Talijane a 23 je profit za njega, ako starac grješnik i nadalje ostane na druge narodnosti i kraljevine. U rimskoj kuriji od Satanov vjernik? I otkle bi proizašia ona melanholija, tih stoji 27 kardinala, a 28 ih sjedi izvan Rima na žalost i potištenost njegova, u slučaju da slavni pjesnik svojim biskupskim stolicama. Kardinali netalijanske ovo bar pred smrt pokori svoju šiju božijoj volji i pripadnosti dijele se ovako: Austro-ugarska :made 6 istini ? Otklen ? I za što ? Da nije zato, što „Obzor" kardinala, Njemačka 3 (1 u kuriji), Španjolska 5 (2 u štuje Boga i vjeru?! I ustrpljivost katolika Hrvata?! kuriji), Franceska 4 (1 u kuriji), Portugalska 1, Irska Kad bi „Obzor" imo čestitu ili barem uvigjavnu dušu, 1, Sjadinjene Države I, Brazilija 1 i Australija 1. Obi­ mi bi se nadali njegovu pokajanju za ovu stvar, ali čaj je bio, da i zagrebački nadbiskup bude kardinalom, još i za ono bockanje o katolicizam, kao govori na pr. megjutim tome danas smetaju prilike. Sedam eminen­ o „Kulturkamfu" u Franceskoj ili o Drevfusovoj aferi cija pripada redovničkom štaležu, i to: 1 benediktinac, ili o Lapponiju i tako dalje. 2 franjevca, 1 Isusovac i 1 oratorijanac, 1 augustinac i 1 karmelićanin. Po starosti: 5 ih imade 80—90 go­ dina, 20 ih imade 70 80 godina, 21 ih imade 60—70 Prosvjeta. godina, 7 ih imade 50—60 godina, 2 ih imade (SkrDr. I. Dujmušić: „Је li teologija savremena bensky i Меггу del Val) 40—50 godina. Prošle godine znanost ?“. (Knjižica od pedeset stranica, cijena joj 30 1906. umrlo je 8 kardinala, a niti jedan kardinalskoga helera). Pitanje: je li teologija savremena znanost, vrlo klobuka dobio nije. je interesantno za prosugjenje današnjih prilika u Hr­ Italija. vatskoj. Nije davno prošla godina 1846., kadno MažuGiosne Carducci. Najveći danas talijanski živući ranić spjeva u svome „Smailagi" himnu „krstu časnom pjesnik i profesor literature na bolonjskom sveučilištu, i slobodi zlatnoj." Od onda do danas promijeniše se Giosuć Carducci obolio je od starosti. Negda on iz ži­ prilike. Što je očima našim časno bilo, to je našim na­ dovstva prigje na katoličku vjeru, a onda posije po­ prednjacima ruglo i sramota. A šta veli Pismo? — stade veliki racijonalista i republikanac. Republikanci Pismo je reklo, da je krst poganima ludost. Dakle i mi �32 Br. 2. — Serafinski Perivoj. danas imademo pogana. Naši pogani prisiliše Dr. I. Dujmušica, da se pozabavi ovim zagonetnim pitanjem; jer oni rekoše: d a t e o l o g i j a n i j e s a v r e m e n a z n a ­ no s t , da s v e ć e n i k ni j e v r i j e d a n b i t i r e k t o ­ r o m n a š e u n i v e r z e . Ko ne pozna slavnih vikača, toga su mogle sablazniti one sablaznjive demonstracije prilikom instalacije dr. Bauera. Nego kome je sreća dala, da tu domorodnu uzdanicu našu izbližega pro­ motri, taj istom može dokučiti ubožnost njihove duše. Ako ne bude bolje, ne će biti zgorega, da pripovjedim jednu malu uspomenu iz moje nedavne prošlosti. Pro­ lazeći jednom kroz Zagreb, šetao sam s nekoliko sve­ ćenika u predvečerje, kad sumrak pada, kraj skupine sveučilišnih djaka. A nijesam se smio ni nadati, da ću od iste čete počuti štokakvih bacanija na svećenički stalež. To je bila demonstracija nama prolaznicima. Nego, ta je demonstracija bila posve uličarskoga svojstva. A nije li možebit koji baš od one uličarske revolver-garde bio vogja jesenašnjih demonstracija?! — Takove ш; dobro shvaćamo. Dobro bi bilo i po njihovo zdravlje i po njihovu dušu, da unigju kojiput u onu „crnu školu" i da se nauče barem pristojnosti, ako ne i štovanju Boga stvoritelja. Muka je nekoj i nekoj djeci, što cvate teologija, jer ona brani zakon: o poštenu življenju. „Pokret" je kašnje uvidio kobnost, koja bi mogla na­ stupiti poradi nedjela njegovih konviktoraca, pa ih je zato stao ispričavati; nego mi znamo, kad vjetar sa sjevera puše. „Pokret" neka dobro zapćmti bezbožni čin uzdanice svoje! Isto tako i mladi demonstranti neka upamte svoj pokret protiva Bogu i Crkvi njegovoj, pa neka se kašnje ne tu že: kako ih narod ne shvaća, kad narod moradne bježati od nekršćene čeljadi. Dr. I. Dujmušić lijepo je razvio ovo pitanje i li­ jepo je na njega odgovorio. Samo ga ne razumijemo i ne vjerujemo mu, kad na jednom mjesta v e li: da Duns Skot, naučitelj suptilni i „oštri kritičar sv. Tome" niječe, da je teologija prava znanost. I to da niječe, k a o d i j e t e s v o g a v r e m e n a . Kojeg je vremena Duns Skot, a kojeg sveti Tom a? Sveti je Toma umro 1274. a Duns Skot 1308. Zar nijesu dakle živjeli u isto vrijeme? A baš djeca ovog vremena nijesu mogla go­ voriti protiva teologiji, jer je to u ono vrijeme uz filo­ zofiju bila gotovo jedina znanost. Ili Duns Skot nije nikako onoga reko, ili ako je onakova šta reko, reko je u drugome smislu. Ali drugo je riječ napose, a drugo je smiso riječi sastavljenih u rečenicu! Biti će, da je Dr. Dujmušić onu frazu u dobroj vjeri po­ zajmio od kakva pisca, komu nije milo ni imena Sko­ tova čuti. Mi knjižicu Dr. Dujmušića preporučujemo! Oso­ bito mladeži, koja se sprema u borbu za obranu časnoga krsta. O. J. M. 1907. „Vogja u duhovnom životu". Ovu lijepu knjigu iz­ dala je hrvatska franjevačka provincija. Cijena je broširanoj 2-40 K, a uvezanoj 3 K. Vrlo neznatna cijena, kad se pogleda na opseg i na unutarnju cijenu. Knjiga je doduše namijenjena u prvom redu bratu lajiku (koji ne razumije latinski), megjutim će vrlo dobro doći i svakome franjevcu, jer ima unutra osim tumačenja fra­ njevačke svete regule i drugih stvari, n. pr. o oprosti­ ma samo za franjevce, pa imade unutra i molitava; oni koji se po svome zvanju moraju neprestano rastresati u svjetovnim brigama, naći će u ovoj knjizi krasnih asketičkih pobugjaja. A sve da i ne bi ova knjiga imala tolikih izvrstitosti (ko što ih ima), mi bi ju mo­ rali raspačavati, jer to iziskuje opće dobro. Koliko je franjevačkih provincija u hrvatskim zemljama, ako bu­ demo svijesni svoje dužnosti, ova se knjiga istom izišla ispod tiska ni ohladnjeti neće. Na koncu je konca u ovakovim stvarima nama preči hrvatski jezik nego i latinski. Pa zašto bi se opirali na latinske knjige, gdje imademo hrvatskih knjiga ?! Šeringer: Priručni riječnik tugjih riječi i fraza. Knjižara Lava Hartmana u Zagrebu izdala je drugo iz­ danje Šeringerova riječnika sa 4.500 riječi. Cijena je meko vezanom 1.20 K, tvrdo vezanom 180J<. Svakomu i slabo obrazovanomu, recimo pučki, koji je pismen i čita knjige - svakomu je potrebit riječnik tugjih riječi. A tom se potrebom Šeringerov pomnožani riječnik i preporučuje. Zahvala. Dadoše u gradnju nove crkve sv. Antuna u S araevu ; i to u svojstvu dobročinitelja: Gg. Niko Ikić 10 K, Vilim Kovačević, učitelj 5 K, Ivan Sertić 1 K, Andrija Filipović 2 K. Svi iz župe Zovik. Platio im Bog i sveti Anto! Isto je tako preko uredništva „Seraf. Perivoja" poslao 5 K u gradnju crkve sv. Ante Baldo Miličić, župnik u Trsteniku. Sveti Anto sjetit će se svoga do­ bročinitelja. Dopisi uredništva. Prijatelju Gj. B. u Zagrebu. Na Vaš upit odgovaramo, da se Batinića : „Djelovanje Franjevaca" još u velikoj zalihi nalazi i u Visokom. Da ste nam zdravo! Radovanovu. Glede Vaših pjesama reći mi je, da je za uspjelost u pjevanju potrebno osim nadarenosti još i dugo­ trajno vježbanje. Blago se pjesnicima, ali teško je do te časti doći! Što sam Vam negdje prije govorio, sjetite se onoga! Hvala na ugodnu sjećanju! F. S. M. u L. Nećete valjda na me žaliti, što Vam odje­ danput poručujem, da nemate dara poezije. Bavite se čime drugim! F. K. E. u Šibeniku. Mjesto one Vaše krasne radnje, što ju neko nekavalirski ujagmi tiskati prije „Seraf Perivoja", pošaljite nam , što drugo! Ne znate, koliko nam treba Vaša stvar; a svakako i oštetu zaslužujemo. Tiskara Vogler i drugovi u Sarajevu. ��Р л п п л п “ ^ -| 1 Cl S O D d H l ~w I -j f* e I ćiSa jamcima ili bez njih, za častnike, svećenike, dvorske, državne i privatne privi K l PQIT I novnike? učitelje, trgovce i obrtnike, trgovačke namještenike, gospodje 8a pravom рп V-|VAAA ♦ mirovinu i za privatne osobe na V4—25 god. uz mjesečnu, */t ih cielogod. otplatu. Specialiteta. Personalni kredit u smislu parisko-bečke ankete (Kapitalizovanje plaće). 4 :% 1 Rnalitntni l/roiiit llbulllulll lllKllll 'Ž=7 o 1 4 Л„ I od 300 kruna počamši na I., II. i III. stav. za posjednike realiteta, polja, stanbenih i pokraj, kuća, vila tvornica, kupališta, mlinova, mineralnih vrela i svake vrsti nepokretnina do s/4 procjenb. vrijednosti. nnrliouni broitit na gra&ievine 8vake vrsti u 2~ 3 obroka UlflUJcVlll 111bili 1 prema tome kako je gradnja nopredovala. Koavertiranje bankovnih piivatnib dugova. Mjenice, reeskompti i zamjena mjenica za trgovce. Mi sastavljamo i financiramo planove od ustrojiti se imajućih poduzeća. Preuzimamo izdavanjeHehničkih i geoložkih mnijenja po zaprisegnutim vještacima. Bavimo se promjenom postojećih poduzeća u dionička društva. Najreelnije ! Brzo! Diskretno kroz prvorazredne tuzemne i francusko-engleske zavode. N a jb o lje p r e p o r u k e fR efe ren c e ). Umoljava se priložiti marku za odgovor! Z a h tije v a jte p r o s p e k t. Тч/ f — Т , T X j . Z E O 'S T T E .I D BUDIMPEŠTA V. Коћагу — ulica 19. stoji jedan pošt. sanduk brutto 5. kg. oko 50—kom. Tri forinta iletnog otpadnog sapuna, mosuš, gjurgjica, cvijet breskve itd. attan Unternehmung Budimpešta. ezerćdy ulica 3. preporučuj svoje obilno CRKVEN I S K A N I C A, kao: Maticž, krštenih, Matici krizmanih, Matica vjenčanih, Matica umrlih, Protokola, Crkvenih računa i exhibrta. Krstnih, Vjenčanih i Smrtnih listova, i t. d. i t. d. u pojedinim arcima ili u solidnom uvezu, Službenih kuverata u svim veličinama, � https://kolekcije.nub.ba/files/original/3e5f7d4ac3337ed72abd88bab782727b.pdf b4df0f2eb614714a752d99744fe186f9 PDF Text Text QLASILO HRVATSKIH FRANJEVACA. r вг-.сј з Č la n c i: arska 1. Odvraćaju li znanosti" od Ег u u u ^ a u u u priredio [ J u i c u i u N. п . vGjebić, jjc u r ,, Bougaudu 22. Pobjeda " ...................... uztrajnosti (0л . JeiOi m Via 33. Carici bola (0 . J. Markuš’o . . 4. Družina iz pakla 5. Pjesma budućnosti (Branko 5 *.a 6. Franjevci opet u Japanu (Pr. g r a d s k i ) .................................... 7. Protuzakonitosti pri Isusovoj osudi na Ka/o.. sudu (0 . G. V lad ić)..................... V ije s tn ik : 8. 9. 10. 11. 12. 13 14. 15. Naša d o mo v i n a : Iz uredništva .......................... Katolička mladež viših škola Fojnica: Nove kongregacije . Vareš: Posveta crkvenih zvona Vitez: t O. Ilija Klarić . . . Sarajevo: Promjena . . . . Sarajevo: Prosinodalni ispiti . Budimpešta, rigoroz . . . . iz l a z i GOD. XX). 'Ј1 5 0 К 0 , 15. OŽUJKft I9U-. n je s e Č N O nr d u a a r k a , g o d iš n j a c ij c n a б k r u n a . RUKOPISE 1 PRETPLATU РК1ПА UITCDNi St UO U У1 5 0К 0 П (D05N A , U I5 0 K 0 , rRANJEUAČKA GIMNAZIJA). OTrRRUNlSTUO JE U TI5KAKI .UOGLER I DRUGOUI“, 5ARAJEU0. i’ ' icijalista ' ШшЖ ||R i 11:: eta ko j£ac) j? B e 1g i j i _______ г Ш ^ т е п ' E 19 Š k o .-’ zaKOii . л asija: Ziauvsko p i t a n je ....................................................... 47 Amerika: Tetovirani kler u srednjoj i južnoj Americi . 47 Prosvjeta;' 22. Ferdo Hefler: „Nekoje misli*4 (katehetska knji­ žnica) ............................................................................47 23. O. U. Talija; Konferencija u Dubrovniku o so­ cijalnoj d em okraciji............................... . . 47 24. „Put raja' ................................................................. 48 25. Nova galerija u V atik an u ........................................ 48 26. Dopisnica uredništva.................................................. 48 SARAJeUO TI5KARA UOGLCR I DRUCiOUI 1907. �Našim prijateljima pretplatnicima, t. j. čitateljima, koji već :pos!aše pretplatu, od srca hvala! I uredništvo će nastojati svim silama, da ih svojim uregjivanjem udobrovolji. Oni će ove godine imati prigode, da se sa zaČugjenjem priupitaju: otkle „Seraf. Perivoju" toliko zanimivih stvari? — Kad bi nas za to upitali mi im ne bi znali drugo odgovoriti, nego da to sve izvire iz ljubavi prema vjeri, franjevačkom redu i domo­ vini. To je sve imanje naše: l j u b a v . Našim prijateljima, koji nam pretplatu već poslaše, ni Bog neće ostati dužan, jer oni potpomažu dobru štampu, koje nam je najviše potrebito. Oni poznaju, da bi grjehota bilo, kad bi uredništvo „Serafinskog Perivoja" (jednog od najstarijih i najzaslužnijih katoličkih časopisa) izgubilo zanos oko uregjivanja lista, uvigjajući nemarnost svojih predbrojnika. Pa bi to smalaksanje prispjelo baš u vrijeme probugjenja vjerske svijesti medju Hrvatima. Koja nedosljednost?! — Neće niko moći kazati, da za to lete za časopisima „propalih genija," što nema u katoličkim listovima zanimivih i lijepih stvari. To bi bila izlika najprozirnije i najjeftinije vrste. Dakako, da „Serafinski Perivoj" ne može pisati proti Crkvi — ; ali ako im je samo te vrste pisanje zanimivost, onda što se pokrivaju koprenom" Mi se i opet zahvaljuLr.io tru jem o unaprjeđ na godinu 1911., kad nda će u Hrvatskoj biti manje ne- ćemo, ako Bog da, s naši.u pr U prijatelja naše vjere i štampe naše • >'пка, koj koji samo iz zaboravi ne po­ Nego mi imademo slaše pretplate. Njima opet ć, \1 : s 3 mi opomenemo, mno odazvati, jer im poznajemo i,ja naše je opomenuti; a kad vjeru i domorodstvo. Čovie j njihovo je vi poslaše od mnogo vremena, Ibrojnicima, koji nam plaće ne or nu atiti trkarske troškove i druga neka nam pošalju ono naše, što na ua s parama radi. Osim toga, da bi poduzeća?! Tiskara neće da ra i pošli gdjegod uzajmiti, bojim . povjerenje! Dug je zao drug. A naši neki predbrojnici, ako misle dobrom voljom ik tili odmah? Grjehota je uopće ne platiti 4 . duga, a neshvaćanje je položaja, u kojima stoji uprava lisia, Kad sc ne šalje pretplata unaprijed i brzo. Teško je opet i to, da uprava lista sa svojim čitateljima dogje u nesuglasice. Malo je što tako mrzovoljno, kao kada moradne izmegju uprave i predbrojnika doći do nešto žalosnijih scena, a samo poradi nemarnosti. S naše opet strane mi o poštenje vežemo naše sve čitatelje, da ne trpe štete poradi eventualnog neurednog primanja lista! Neka na vrijeme reklamiraju na uredništvo u Visoko, pa ćemo mi, tako rekuć, list stvarati. Danas je vrijeme pravde. Svakom svoje! Ne treba niko da štete trpi, pa mirna Bosna! �гn n I CiLASILG HRVATSKIH FRANJEVACA. ^ ur^rgjuje ■0. JQ5!P HARKU^lC, broj з. franjevac . ^; UI50K0, 15. OŽUJKA 1907. QOD. XXI. # Odvraćaju li znanosti čovjeka od Boga? Po Bougaudu priredio N, Gjebić. 3. Pobijegjeno na ovom polju, vratilo se znan­ stveno bezvjerje opet k zemlji; i jedva nekako malko oživjelo, pokušalo opet zaci u boj. Ako izuzmemo neke, koji posve utonili u ogavni materijalizam, ne niječe bezvjerje stvoritelja; ono samo izjavljuje, da može biti bez Boga, čim se dopusti prva klica. Da se protumači, kako se sva bića malo po malo razvijaju, dosta je ne­ prestano lutati i istraživati sekundarne uzroke. Ali i ovdje nam znanost pomaže; ovakovu hipo ­ tezu posve obaraju otkrića, do kojih smo došli ekspe­ rimentima i neoborive filosofske istine. Uzmimo megjutim za časak s našim protivnicima, da su sva bića: biline, živine i isti čovjek postala suk­ cesivnim promjenama prve klice, prvog pratipa. Tvrdi­ mo, da ni u ovom slučaju ne bi narav nigda do toga došla, da ju nije vodila bezkrajna mudrost. Za što? Jer megju uzrokom i djelovanjem mora biti neki odnošaj. Ali nema nikakova odnošaja megju slijepom igrom slučaja i megju ovim toli harmoničnim svijetom, iz kojega odsijeva beskonačna umjetnost i u svakom obliku izbija na vidjelo inteligencija. Ovaj stavak, što ga jedan od najvrsnijih učenjaka našega doba, amerikanac Agassiz veoma znanstveno dokazao, tako je očevidan, da i najrevniji Darwinovi učenici, najgorljiviji njegovi pristaše pristaju uza nj. Po Karlu Lyellu sve su ove veličanstvene promjene i preinake naumice i pojedince provedene. A Asa Gray veli sa svoje §trane, „da je promjena p r o v e d e n a u z d u ž s t a l n i h , k o r i s n i h p o t e z a“. A onaj siromak, Renan opet veli „da su se svi molekuli po jednom unapred označenom okviru skupili i spojili, da učine tjelesa.“ Naumi ce provedene. Što je t o? Po j e d n o m u n a p r e d o z n a č e n o m okvi r u. Od koga? Dakako da ni Darwin ovoga ne priznaje, i ostaje kod toga, „da čim je prvi oblik, koji se bez stvoritelja ne da protumačiti, tu bio, da su se sve druge vrsti b e z n a d n a r a v n o g d j e l o v a n j a ili ikoje r a z u ­ mn e k o m b i n a c i j e učinile.** Pa što nam onda ostaje, da svijet protumačimo? Beskrajno lutanje, jednom riječi: slučaj. Motreći krasote zvjezdanog svijeta, tvrdilo se, da je ovo remek-djelo postalo samo od sebe. Sad se tvrdi motreći čudesa zemaljskog svijeta, da im je otac slučaj. 1 to je temeljna misao znanstvenog bezvjerja, jedva skrivena u nekoje bahate tehničke izraze. Ko će megjutim pametan vjerovati, da je slučaj mogao igda proizvesti svijet, da je uzvišeno ovo djelo, djelo bezkrajnoga lutanja, slijepih, mrtvih sila? Ne pri- �34 Br. 3. — Serafinski Perivoj. — 1907 stajem na beskrajnu poeziju naravi, djelo divno njezine harmonije. Uzeću samo jedan primjer: oko. Ko će vje­ rovati, da je ovaj toli komplikovani, tako nježni organ, ovo remek-djelo mehaničke kombinacije učinjeno bez svake kombinacije, djelovanjem slijepih sila? Silno se Danvinci muče, da dokažu, kako se oko malo po malo razvilo . . . „Ako," vele, usavršenje oka i uha u životinjskom carstvu pratimo korak po korak, nalazimo toliku postepenu dotjeranost, da možemo najljepše pratiti razvoj organa na svim stupnjevima savršenosti. Tako se na primjer pojavljuje oko kod najnižih životinja kao jednostavna ljaga od boje, koja još ne može nacrtati slike vanjskih predmeta, već naj­ više opaziti razliku svjetla. K ovoj o n d a pridolazi osjetni živac. K a s n i j e se malo po malo razvije u onoj ljagi prva osnova leće. Ali još nema svih stastavIjenih oparata za akomodaciju i kretnju oka i t. d. Ponajprije već jednostavna ova ljaga od boie sama za se je Čudo. Ko je mogao učiniti, da u ovoj gluhoj, nijemoj, slijepoj klici homadić materije prima svjetlo? To se ne da pojmiti, ni protumačiti uprava tako, kao i pojava sama života. Odakle ti nadalje ovaj historički n iz i s l i j e d različitih dijelova oka? To je sve samo čista fantazija. Nasuprot konstatuje sravnjujuća anatomija, da se svi ovi različiti stupnjevi u vidnom organu istod' bno nalaze kod različitih vrsti živućih bića. Narav ne luta i ne traži amo tamo, toga bar ne možeš dokazati. Uslijed onog krasnog i harmoničkog zakona, što sam ga na­ tuknuo u petom poglavju ove knjige, proizvodi narav istodobno sve nuance vidne moći počamši od jedno­ stavne ljagice kod nižih, od prvog nacrta kristalne leće kod savršenih vrsti, sve do čovječjeg i orlovskog oka. Čovječje oko nije ni izdaleka najsavršenije; za to ga Bog najdivnije odštetio okom duha. Makar u ostalom Darwinovcima i pošlo za rukom da protumače oko teorijom beskonačnih kombinacija, što je nemoguće, navešćemo im drugi organ, koji ni­ pošto ne mogu na ovaj način tumačiti. Posudićemo primjer od Kl. Bernarda. „Kako to," veli glasoviti ovaj fiziolog, „da želudačni sok, što rastvara sva jela, ne ra­ stvori i želuca, koji ima istu narav kao i jela, koja ga hrane ? Da se protumači ovo čudo, dugo se lutalo amo tamo. Sad znamo, da je želudac kao pokovan, prevu­ čen pokostom, kome sok ne može naškoditi. Što bi drugo mogla učiniti i najsavrševija umjetnost, da sa­ čuva želudac?" Hoćeš li drugi primjer? Uzmimo srce. Postavljeno u sred čovjeka, pokriveno prsima kao oklopom, vrši srce dvostruko, čudnovato gibanje. Jednim baca u žile one žive, svijetle kuglice krvi, koje posvuda raznose život. Kad se već umorile, ugasle, onda ih opet preuzimlje, daje im opet električnost i toplinu i šalje ih nanovo u sve dijelove tijela. Ko bi sad mogao vjero­ vati, da je takovo čudo nastalo bez ikoje umne kom­ binacije, pustom igrom slijepih sila, da je nastalo la­ gano, pomalo, lutanjem kroz stoljeća i stoljeća? Te­ meljni karakter srca stoji u tome, da je ono odmah i potpuno savršeno moralo biti gotovo. Ono idealno li­ jepo djeluje u svim svojim dijelovima, harmonično u svakom svom dijelku. Ono ili jest ili ga nije. Najmanja ga ozljeda ubija. Ovo bi remek-djelo jedino dosta bilo, da obori cijeli sistem. Uspnimo se megjutim više, sve do onoga zakona uzajamnog odnošaja i ljubavi, koji stvara obitelj, iz ko­ jega proizlazi očinstvo i materinstvo. Ovdje nalazimo bezbroj potresnih i uzvišenih tajna. Uzmimo samo jednu jedinu, najmanju: onu mliječnu žilicu nad srcem majčinim, koja se u mjesecu dječinjeg rogjenja tako čudnovato napunjuje. Neka nam se kaže, što je sve na­ rav pokušala, da izvede ovo čudo. Je li ju istom silna šteta moralo na to upozoriti ? I ako je trebala, da to učini, tisuće stoljeća, što je megjutim moralo biti od naše djece? Uzeli mi ma ne znam koliko primjera, taknuli se svih po redu harmonija svijeta, uvijek ćemo doći do zaključka, da, čime god Bog proizveo bilje, životinje i ljude na zemlji, ovo čudnovato djelo i u svojoj cjelini i u svojim pojedinim dijelovima pretpostavlja plan, što ga napravila beskonačna mudrost već unapred, što ga izvela svemogućnost i dobrota. Ovo su bez okolišanja priznali i najkompetentniji muževi k ao : Cuvier, de Jussieu, de Caudole, Ivan Mttller, Flourens, Brongniart, Agassiz. Svi ovi vele, da su Darwinci na krivom putu, kad kušaju čisto naravnim putem riješiti problem, koji ima za temelj n a d n a r a v n i u z r o k . Da protumačimo postanak stvari, nije nipošto dosta ono božije djelo­ vanje, kojim je sve stvorio; od potrebe je još drugo, a to je ono, kojim je Bog, kad je sve stvorio, i sve uredio. 4. Uzeli smo megjutim darwinsku hipotezu za časak samo za to, da nam bude argumentacija što jača. Darwinova hipoteza nije nipošto znanstvena. Nije moguće, da život iz jednog carstva prelazi u drugo, s jednostavnog razloga, j e r n e m a p r e l a z a . Megju svakim je carstvom velik razmak, da j az. To sad moramo dokazati i vidjeti u svjetlu zna­ nosti, koli je potrebno djelovanje božije. Po kosmogonetičkoj hipotezi Laplaceovoj, Herschelovoj, Araginoj, Amperovoj bilo je vrijeme, kad je bila naša zemaljska kruglja plinovita i bezredna masa. Pa ako je tomu tako, pitamo znanost, kako su mogle nastati biljne, živine i ljudi. a) B i li ne. — „Kako su prve biline došle na zemlju," veli G. Bischoff „tako nam (prirodoznacu) je nepoznato kao i prapočetak stvari." I bilina je u istinu �Odvraćaju li znanosti čovjeka od B o g a? 35 neko nove stvaranje. Sve ima, što ima ruda, i još koji misli, da je bio od potrebe kakov osobiti čin stva­ k tomu središte organičkog djelovanja, životni sok, ranja, da proizvede čovjeka." sjeme. „Mnijenje," veli Liebig, „da stvarajuća sila na­ Jer dakle nije čovjek baš od Boga stvoren i jer ravi može iz raspalih planinskih vrsti i truhlih bilinskih potječe od životinje,mora mu Darwin dati porijetlo. To tvari stvariti svakakovo bilje . . . bilo je samo poslje­ mu puno ne razbija glave, a učenik mu Hackel misli, dica nedostatna istraživanja." „Da se protumači ovo da može „sigurno" uspostaviti dvadeset i jedan stupanj novo biće," veli Biicquerel, „nužno je potrebno djelovanje našega porijetla. stvaraj uće sile." Ponajprije majmum. „Ро zubima i po gragji svo­ Ovoliko gledom na biline. Prva božija djelatnost jih nozdrva i u drugom koječem j a s n o je, da čovjek bila je od potrebe da stvori materiju, druga da ju or- pripada vrsti majmuna." Ovako Darwin. ganizuje; trebalo je treće, da sazda na rudi ono novo To je prvi stupanj. Druge imamo: Darwin drži biće, što ga zovemo bilinom. stare t o b o l č a r e za oce majmuna. Tobolčari potječu od k lj u n a š a (monotrema), kljunaši od riba. Čovječja b) Ž i v o t i n j e . — Usporedimo li bilinu s rudom, bilina je čudo. Životinja je opet spram biline još veće pluća nijesu ništa drugo nego p r e i n a č e n ribiji mje­ čudo. Ima sve, što ima bilina, a osim toga nešto, što hur za plivanje. Na svu priliku prošli smo oblik sro­ bilina nema: nutarnji princip kretanja, zamjedbe i svo­ dan c a k l o l j u s k a r i m a (ganoidama); prije toga još jevoljna osjećaja. Ali odakle ovaj princip ? Moderna niži oblik, oblik riba, kakove su bile žilosrtke. Još gore znanost veli s Fleurensom: „Život ne potjeće od smrti ■ više t. j. dublje dolje stojimo u savezu s prastarom obitelji, život samo izlazi iz života." Drugim riječima : nema koja morala biti slična ascidijama. Na najvišem stupnju nikakova prelaza izmegju anorganičkoga i organičkoga ascendencije bilježi Hackel mo n e r e , koje d e f i n u j e svijeta. „Kad bih htio definovati život," veli Klavdije k a o o r g a n fcz m e b e z o г g a n a. I jer su Laplace i Bernard, „rekao bih : život je stvaranje. U svakoj ži­ Herschel posve sigurno ustanovili, da je naša zemlja vućoj klici krije se misao, koja se izrazuje u organi­ bila najprije plinovita, a onda vatrena tekućina, ima ih zaciji." To je1 toliko kao: od biline do živine nema koji tvrde,, da smo čak mo g l i i ma t i p l i n o v i t e prelaza; tuđe je transcendentalna razlika, tu je od po- p r a d j e d o v e ' To je nauka. Povlagjuje joj Taine, About, Renan. trebe čin stvaranja, posredovanje neke više sile, koja postavlja novo biće. Ovako zaključuje z odlučujućih Čudnovato! Oni ist koji bi se zgražali, kad bi pomi­ eksperimeoata Flourens, Klavdije Bernard, Cuvier, Lie­ slili, da pripadaju crnačkoj rasi, kliču od veselja kad big, Aleksander pl. Humboldt i Quatrefages. Virchow pomisle, da im u žilama teče majmunska krv. Neka niko toga ne pobija. I što se n. pr. Burmeister zdvojno na­ ne misli, da ovdje što god ima znanost. Ona se za preže, da održi nauku o praragjanju, kako sam naivno njih ne brine! Ne će da budu braća crncima, jer to uči priznaje, posljedni mu je uzrok za to u tome, da se vjera. Evo im braće u majmunima. Na čast im! Dok su ovi megjutim klicali od veselja, prava je bez ove nauke postanak organizama na zemlji može pomisliti samo posredovanjem neke više sile. „Nerješiva znanost pomno istraživala, i došla konačno do neobo­ zagonetka," veli i Bernard Cotta, „kod koje se možemo rivih rezultata. Pronašlo se, da megju čovjekom i majmunom pozvati jedino na neispitljivu moć stvoritelja, kao što stoji „ogroman, neizmjeran, beskrajan jaz" i u anatoje prvi postanak zemaljske mase tako je i p o s t a n a k mičkom, i u fiziologičkom, i u intelektualnom, moralnom o r g a n i č k i h bi ć a. Kao što je bilo od potrebe za postanak biline i vjerskom pogledu; dakle da postane čovjek bilo je nadnaravno biće, posredovanje božije; tako je od po­ od potrebe specijalno posredovanje stvarajuće sile. U ostalom ne bismo se mogli baš jako potužiti trebe i za postanak životinje nadnaravno biće, novi na ove ludorije čovječjeg duha, na ove zablude bole­ f i a t stvarajuće sile. snih moždana, kad pogledamo divne radnje, kojima c) Č o v j e k . — Što su ova dva jaza, o kojima smo sad govorili prispodobe li se s trećim, koji dijeii baš ove ludorije povod dadoše. Ko je dotle mislio na životinju od čovjeka? Neka nam se dozvoli da se to, da tako pomno sravni i prouči anatomiju čovjeka i ovdje dulje zaustavimo, jer se baš u ovoj tački u no­ životinje? Ko je igda slutio, koliku je razliku izmegju njih vije doba koncentruju sva naprezanja materijalističke stavio Bog u anatomičkom pogledu, pa i u onim or­ znanosti. „Misao," veli Darvvin, „da su toli različite, živo­ ganima, u kojima se čini, da su najviše slični. Samo se tinje kao: majmun, slon, kolibrići mogli poteći od istih čini da su isti, no pogleda li se pomnjivije, sasvim su roditelja, bit će onima, koji nijesu pratili najnovijeg na­ različni. Tako n. pr. čovjek stoji uspravno; noge mu je­ pretka u prirodopisu, nešta posve nova “ — Što se tiče čovjeka, to stoji onaj na duševnom stupnju divljaka, dnostavno i čvrsto počivaju na zemlji; glava mu gleda �36 Вг. 3. — Serafinski Perivoj. — 1907. prema nebu. I majmun bi htio da to isto čini. Hod mu nije savršen kao u čovjeka, ali je ipak hod. No nipošto. Majmun se uspinje, on ne hoda. Proučavaj i kod čovjeka i kod majmuna hrbtenicu, tabane, vratne mišice: to su dva bića, koja si nijesu u ničem slična. Ovo su dokazali Quatrefages u svojoj H i s t o i r e d e l’ h o m m e i u svom učenom djelu: R a p p o r t s ur l e s p r o g r e s de l’ a n t h r o p o l o g i e ; Divernoy u svom djelu : E t u d e s s u r le g o r i l l e : Gratiolet i Alix u svojim; D e s c r i p t i o n s a n a t o m i q u e s du c h i m p a n z e ; Bianconi u svojoj studiji: L’ H o m oscimmia; Godron u svojoj izvrstnoj raspavi: de l’ E s p ć c e et d e s R a c e s . Još ćemo navesti krasne radnje Owen-ove o p r i s p o d o b i m e g j u n o g o m m a j m u n o v o m i č o v j e č j o m , jer se njima potvrgjuje naša teza. Majmunova noga niti nije noga, već ruka, kao što i treba kod živine, koja se uspinje. Napokon Alix-ova učena: A n a l y s e s u r l a m a i n de l’ h o m m e Čo­ vječju ruku označuje Blainville kao vrst šestila, koje pretpostavlja geometara, i koje bi bilo dosta da stavi izmegju čovjeka i životinje nepremostiv jaz. Pred tako pomnjivim i taćnim radnjama morali su položiti oružje Huxiey, Schaaffhćusen i isti Buchner. Ništa ih nije u veću nepriliku natjeralo koliko Studije Bischoffove, a osobito Aeby-jeve c lubanji. Ačby, veoma učen anotomista vrlo je pomnjivo istražio i čovječju i majmunsku lubanju. Rezultat njegova istraživanja stoji u tome, da su si ove lubanje samo prividno nalične, a znanstveno nemaju ništa zajedničkoga. Čudnovato je, da nalikuju jedna na drugu u malom stupnju samo s po­ četka kod rogjenja. Čim se počnu razvijati, r a z i l a z e se. Razvijaju se u posve p r o t i v n o m s mi j e r u . I već odmah s početka je razlika izmegju čovjeka i majmuna n e p r i s p o d o b i v o veća nego li izmegju majmuna i drugih životinja." Uzeli mi na oko općenitu gragju tijela, hrbtenicu, zdjelicu, vratne mišice ili nogu, ruku, lubanja, uvijek čemo naći, da je u anatomičkom pogledu veliki jaz iz­ megju čovjeka i majmuna. Ačby je ovo izrazio sliko­ vitim govorom: „Svršili smo svoju Studiju. Upoznali smo čovječji tip k a o o s a m l j e n i o to k , k o j i ni ­ j e d n a t a č k a ne s p a j a s a s u s j e d n i m k o p ­ nom s i s a v a c a . " Na prvu je raspravu Darwin samo mukom zamučao. I to je još ništa proti njegovu sistemu. Što je u istinu anatomička razlika usporedi li se na fiziologičkom? Ostavimo tolike bitne razlike, a istaknimo samo jednu, koja će biti dosta, da nam otvori neizmjeran jaz megju najvećim majmunom i najkržljavijim Čovjekom. To je dar govora. Proteklo je bar šest tisuća godina, da se čovjek „razlikovao od majmuna." Za što je majmun toliko zaostao? Što smeta onim velikim „duhovitim i strastvenim" majmunima, kojima se ponosi About, što od njih potječe, što im smeta, da si ne pribave duhovita i strastvena jezika? Znate li, što na ovo odgovoraju Darvvinci? „Što veliki majmuni za pravo ne govore, to je uzrok u tome, jer ne ćute za to potrebe". Dosljedno, da nijesu ni stvo­ reni kao mi, koji ćutimo u sebi nagon, da svako čuv­ stvo u sebi izrazimo, koji si znamo pribaviti govor, što je isto tako uzvišen kao i nagon, koji nas oduševljuje. Zalud se Darwinci, da odbiju udarce, koje im za­ daje anatomija i fiziologija, pozivlju na geologiju. Pro­ tjerani iz svijeta živućih bića, bježe u svijet fosilija, u pretpovjesno doba. Veliku viku podigoše zbog jedne lubanje, što ju našli u Neandrovoj dolini, koja se svo­ jim oblikom činila slična majmunskoj. S jedne strane su došli do posve protivnih zaključaka, kad su ovu lubanju iznutra gipsom nalili. S druge se opet strane vidi iz mnogobrojnih fosilnih lubanja, što ih otkrili oso­ bito u Cro-Magnonu u Francuskoj i u Strangenasu u Švedskoj, da se čovječja rasa u ono staro doba ne samo nije majmunu približavala, već su nasuprot prarase, koje su stanovale u Evropi, mnoge sadanje rase daleko natkriljivale; dosljedno po riječima Aebyjevim ne mogu Darwinovci „ni jedne jedine činjenice navesti u prilog svojoj hipotezi iz povijesti roda ljudskoga." No to Darwinovce toliko ne smeta. Oni se još uvijek muče da dokažu, da se kod životinja nalaze sve duševne, moralne i religiozne sposobnosti, koje se na­ laze i kod čovjeka. Ovo se moralo reći, da sistem bude potpun; moralo se pokazati, misli About, da su kod velikih „duhovitih i strastvenih" majmuna i kod ljudi duševni darovi iste vrsti, i da je razlika samo u stupnju. Ah kako se dade dokazati takova teza? Ostav­ ljamo znanstveno polje, pa stupamo na polje drske sa­ movolje. Dotle su snizili neki duševne sposobnosti, da se ne smijemo čuditi, što ih imaju živine, jer ih čak i strojevi imaju. Sve,što kojim mu drago načinom o z na č uj e odnošaj izmegju stvari ili njihovih ideja, sve s u d i r a z u m n o . K a d d a k l e mehaničko orugje p r o i z ­ v o d i r a z u m n e u č i n k e , ne vi di m, za š t o b i s m o mu zanijekali sposobnost da pravo sudi. Ovako engleski zoolog Saint Georges Miwart. Sad opet niječu čovjeku sve sposobnosti, što ih ne mogu da nagju kod životinja. „Volja u životinja n i j e n i g d a s l o b o d n a , kao ni u čovjeka, tvrdi Hackel. Toli raši­ rena dogma o slobodi izbora ne može se znanstveno nikako poprimiti." Ili opet toliko uzdižu sposobnosti životinja, da izmegju njih i Čovjeka nema razlike. „Mo­ žemo li izvjestno znati," veli Darvvin, „da stari pas, koji ima izvrsno pamćenje i dobru maštu, nigda ne razmišlja o veselju, što ga uživao u lovu? Darwin na­ lazi u njima čuvstvo dužnosti, klicu moralnosti, dapače čak i pribavljene krjeposli. Vogt veli, da se pas boji �37 Pobjeda ustrajnosti. n a d n a r a v n o g a . Na drugom opet mjestu tvrdi, da je u konja veoma razvijena klica religioznih ideja. Brauchbach veli, da je pas duboku religiozan. Darvvin je imao psa, koji vjerovao u duhove! Čovjek da pukne od smijeha, kad čuje ove lu­ dorije. Ko bi pametan mogao o tome raspravljati. S to­ ga se Darwinovci ljute i vele, da je onaj, koji ne će da prihvati njihovih nazora, go r i od psa. Mora se čitati ovaj nevjerojatni tekst. „Osobito su baš glede toga zanimive,“ veli Hackel, „nebrojene iz­ jave protivnika descendentne teorije, koji često čudnim u istinu načinom pokazuju, kako nemaju naravnih, bis­ trih i oštrih misli, te za to i stoje i s p o d r a z u m n i h pas a, k o n j a i s l o n o v a . A j e r o v e ž i v o t i n j e većinom n i j e s u o g r a n i č e n e p o p u t Al p a v i s o ­ k i m g o r s k i m k o s a m a d o g ma i p r e d s u d a , k o j e v e ć i n i l j u d i od m l a d o s t i u p r a v l j a j u m i š i l j e n j e na k r i v i put , s t o g a kod njih (živo­ tinja) i n a l a z i m o č e s t o p r a v i j e i n a r a v ni j e su­ d o v e , n e g o li s e mo g u n a ć i k o d učenjaka ." Jer „ove životinje v e ć i n o m nijesu ograničene gorskim visokim kosama dogma i p r e ds u da b i l o bi zanimivo znati, koje su od tih „duhovitih" životinja onaj nedostojni jaram zbacile, a koje ga još nose. Slavni nam je učitelj megjutim zaboravio to re ći; mislio bi možda, da smo vrlo znatiželjni, kad bismo ga za to zapitali. Dakako da svi Darvvinci ne tjeraju do tolike lu­ dosti. Takova šta može biti samo u Berlinu. Spoznaju, da je megju razumnim čovjekom i niskim životinjama o g r o m a n j az, n e i z m j e r n a i p ra kt i č n o be sk o n a č n a r a z l i k a , a da ispune ovaj jaz dolaze na slijedeću misao. „Kao što bi," veli Wal!ace, „dosta pronicav duh gledajući na zemlji bilje i domaće živo­ tinje, sve da ni ne zna za biće čovjeka, zaključio na prisutnost i djelatnost razumna bića i na narav, koja nadilazi njihovu, tako moramo i mi motreći s jedne strane čovjeka, s druge životinje zaključiti iz toga, da su razumna bića, koja natkriljuju čovjeka, morala igrati igru naravnih uzroka, da izvedu onaj prelaz, što ga naravni uzroci ne bi bili kadri proizvesti." „Kad je dakle tomu tako," izvodi posve pravo učeni urednik glasovite: Revue catholique de Louvain, „zar-nije onda - kad mi poznajemo Boga, a onih hi­ potetičnih bića ne pozna niko, ni isti Wailace — znanstveno puno jednostavnije i pametnije uzeti, da je Čovjek neposredno djelo božije? Ovo je sama evi­ dencija." (Nastaviće se). Pobjeda ustrajnosti Novela Priopćuje O. Jeronim Vladić. GLAVA III. atilda je klečala, vlažne je oči uprla napram nebu, u vis je digla ruke; bila je kano van sebe za žarke molitve. Srditi tigar naglo otvoriv pokaza se na pragu. Ukroti ga položaj žrtve. Stade začugjen, kano razoružan u času, kad htjede da nasrne na zanešenu u Boga ženu; jednom nogom stojeć na podu, a drugom na zadnjoj stubi, mišice je nervozno grčio, šake stisko, usne otvorio, da mu se vide zubi, koje je iskesio; vatra mu je sije­ vala iz očiju, koje je na ženu iskolačio. Gotovac, pošav malko naprijed, promatro je onaj prizor; nije nigdar pred sobom vidio tako žive slike pobožnosti napram okrutnosti. Ču se štropot, udar groma. Nesretnik se povuče natrag, baci krvnika po stubama trčeć i ručeć kao lud, htjede da uteče gromu božje pravice. Koji ga vidješe, stranom pobjegoše, stranom se sakriše za vrata. Ali kad vidi knez, da ga je grom promašio, umiri se. Odkud grom, kad je vedro nebo? Ivica, štitonošin sin, igrajuć se na trećem spratu kule, otisko je jedno topovsko tane; i to je sve bilo. Ubald, knez Ubald bio je ponižen; vrati se srdit i grozan. Potrča na drugi sprat: ništa; na treći: Ivica se igra, valjajuć tane po podu. Zgrabi tane, bacivši dje­ čaka na zemlju i udari ga tanetom u koljeno. Zatvori ga, dozvolivši mu, da može plakati i kričati; a on pogje da traži Gotovca. Pade Ubaldu na pamet poslanstvo. Upita prvog kog srete: — — — — — — — — — Jesu li doveli djecu? Ne, gospodine kneže. Jesu li se svi vratili? Jesu, gospodine kneže. Tko je prvi unišo? Srećo. Na drugi sprat?! Gospodine kneže?... Na drugi sprat!! Gnjev opet dogje do vrhunca. Stjeti se knez, da ga je svladala goloruka žena: — strašljivice!. . . od­ mazda. Gotovac je čeko na vratima tamnice zabrinut, u dvojbi, je li bolje ostati, ili ići za gospodarom. A1 eto ti ga srdita i gnjevna kao i prije. �38 Br. 3. — Serafinski Perivoj. Odahnu, kad mu Ubald reče, neka otvori vrata i igje za njim. Kneginja je bila opet sjela, a na licu joj titraše rajski mir. Naustrašivo gledaše krvnike i spustivši oči, pri­ pravljaše se na zadnju borbu. Popušlaš li, — poče knez; htjede da i dalje go­ vori, ali se sruši. Proganjana se moljaše za njega. Gotovac primače luč k gospodarevim očima: izbuljene su — reče sam sebi , — ali na žalost nijesu zatvorene. I zbilja bijaše samo nesvjestica od navale nagle krvi u glavu. — Matildo, Adolfe, Gole . . . N atrag!. . govoraše u ludilu rukne. Promislite, kako se je sada smučilo Gotovcu ostaviti ga onde u blatu? to ne; — nositi ga u krevet, da on ne zapovjedi? Ah! . . . Čim opazi, da se je malko primirio, zvaše ga: Gospodine kneže, gospodaru! — A on slabim giasom ; Odmah u krevet!., nosiljku! Riječ n o s i l j k a izbavi Gotovca iz pogibeljne za­ bune; ali onaj o d m a h žabi mu drugi žalac u grlo. Staviv luč na tle, potrča, da *raži jednog čovjeka i uzme nosiljku. Ostadoše sami Matilda i Ubald, koji poče opet buncati. Matilda pogleda na Ubalda i spazi da se Ubaldu nešto svjetluca na bedri; bijaše bodež. Jedna miso po­ diže oluju u duši jake i nevine žene. Ali vratimo se seljacima u kuću. Dok je pseto neprestano lajalo, svi se probudiše i zbuniše. Mladi Hinko promoli glavu kroz prozor blizu prizemne sobe. Tko je ? zapita. — Ubaldove sluge. — Šta hoćete? — Jednu djevojčicu i jednog dječaka! Na Ubaldovo ime protrnu dobri seljak; ali je trebalo spasiti i sebe i djecu. — Noćas nemamo nikog na konaku. — Pa dobro, otvorite. — Nipošto. — Otvorite, oli ćemo sami otvoriti. — Eto me odmah. To su bili Ubaldovi ljudi, i nije im se bilo hasne opirati. Megjuto stric, koji je bio u istoj sobi, nije pro­ mašio ni jedne riječi od razgovora, stog potrča u sobu gostima. Ali nut čuda! Alfreda ne bijaše više, a Janja jedva diše. No videć jedan prozor otvoren, pogodi, što se dogodilo. Spopadne djevojčicu i odnese je u sobu, gdje je spavala s dvoje dječice. — Potegni malo pokrivače na stranu i načini 1907. nešto mjesta u sredini, reče Mato djevojci, koja je bila već ustala. Bertica zbunjena slijepo posluša. U prazninu se slamnjače uvali mala Janja. Ču se, da ih se više penje po stubama. — Hitro odozgor, — reče Mato nećakinji, a on ode iz sobe. Djevojka se pruži lagano povrh djevojčice, držeć se na laktima i hrabro čekaše, da tko dogje. Dogjoše dva teklića. Gledaju djecu: ona nijesu; pogledaju djevojku: ona nije; pod krevet: nema nikog; otvore jedan kovčeg: u njemu sama rubenina. Napokon već i izigjoše. Pretražiše sve škulje, staje, popeše se na tavan; izbacaše ratilo i drva: nema ništa. Vratiše se gospodaru kano Rodrigovi junaci one glasovite n o ći. . . Otišav nevalianci, obradovaše se dobri seljaci, što im je pokus pošo za rukom; svi se skupiše oko svoje male gostinje, da joj povrate život. - - Malo sirćeta reče Kata. Ali ona mače ru­ kama i glavom; povraća se, dolazi k sebi. — Atfrede!.. m a jk o !... reče bolestnica jecajući. — Jadno dijete! sirotice! Dijete dogje k sebi. Ali nema majke, nema brata. To ju rastuži. Nema više uz nju srca, koje bi osjećalo ono, što osjeća i njeno srce, ko što je negda bilo uz veledušnu majku, koja je za nju živjela i osjećala. Nego i pod prostom surinom može kucati veliko srce. I da je Janja mogla govoriti u dušu onim, što no su bili oko nje, našla bi, što bi ju utješilo i umirilo. Osobito je Bertica bila živa njezina prilika, uprav stvo­ rena za nju — Kako ti je sada? — upita Kata. — Treba li šta? Kaži slobodno. — Malo mira! — Odnesi ju opet u njezinu sobicu i zabavljaj ju ! — reče majka Bertici. Bertica ju uze prijazno i nježno u naručje, odnese ju u krevet, pogladi po licu, poljubi i spusti jednu suzu na ono pateničko krasno lice, ter šapnu: spavaj mila, spavaj mirno! Stade postrance uz djevojčicu, motreć tog angjelka, dok se ne uvjeri, da je zaspala; opet ju poljubi i izigje. Sutradan su obasuli Janju hiljadama pitanja. Ona sve lijejJo ispripovijeda i razjasni, a seljaci u duši osjetiše razna čuvstva. U Bernardu se pobudiše dva protu­ slovna čuvstva, a iz njih i dvije misli: — Zadržati Janju kćerku onih svojih prijašnjih gospodara, koje još opla­ kuje, ili bi ju povratio Ubaldu, koji ju okrutno progoni. Brzo pobijedi prva miso. — Nekoliko bi dana držo mladu kneginjicu u kući. Hraneć kako se može, ali zdravom i snažnom hranom, promijenit će lice barem u boji. Obući će prosto odijelo. Osim toga, amo ne za- �P objed a ustrajn osti. laži ni živa duša. Nagagjajuć, što mu i drugi ukućani misle, odluči, da će zadržati Janju, koja, vidivši toliku plemenštinu srca i velikodušnost i čujuć, da s njom svi ljubezno opće, a Bertica da ju osobito miluje, prestade plakati; osobito kad je pomnjivo pregledala jaz, što je bio za kućom, na kom je bila jedna zaustava, da ustavlja drva i lišće, i kada se uvjeri, da tu nigdje nema Alfre­ dova trupla, kao što je ona slutila. 39 Dobra večer, Gertrudo! Dobra večer. Evo ti ovdje jednog izgubljenog dječaka! — Sirom ak! Hoće li ovdje s p a v a ti? ... — T o se zna. — A obrativši se dječaku: moreš odmah, valjda si um oran?! — Kako vam drago. Mali gost ustade. Iznenada osjeti, da je zakukuljen, a onaj mu čovjek zgrabi ruke i sveza odatraga. Sada GLAVA IV. mu ona svetica tako Ijubezna steže bila na rukama (zašačje), da je dječak odmah vidio sve zvijezde; ali se Bijaše pred večer, kad se je već počeo suton hva­ ne mogu vidjeti zvijezde, ne gledeć u nebo. tati, a svjetlo iščezavati. Ljudi, žene i djeca izlaze iz — Kako vam je pao u mrežu? upita čovjek. crkve nekog sveca. Deriščad trči, da se umiješa u narod, Babetina odgovori na pitanje, poprativši riječi anzaglušujuć svojom vikom tako, da je stokom i dosadno gjeoskim posmijehom. već bilo; mladići se ustaviše u većini grupama, da gle­ - Vrla Gertrudo! mi smo ti zahvalni! daju djevojke, kako je koja odjevena. Počeše i pjevati, — Ja sam samo učinila, što sam bila dužna. Laka da ne bi ko rano zaspo u selu. Narod se razilazio po ti noć, Jakovino! dvoje po troje napram svojim kućama, da na vrijeme Laka noć, — odgovori ovaj. što večera i da se krijepi snom. 'bbrn uv se za tim svezanom, koji se koprcaše U jednom kutu pred crkvom stoji dječak. Približi grozničavo, reče osorno i židajuć mu štapom pred mu se jedno čeljade. - stra n a c ., siromak! Oči su očim a: - hajd em o; težko tebi, ako ne učiniš sve, što mu crljene! — T a to je sami kostur; Ala su mu haljine ti rečem. - - Izigjoše i pogjoše prema šumetini. poderane! same krpetine! Vide mu se pleća. — Svigja li ti se ona žena? Uznemiren budi, što — U ovo doba o v d je? Odaklen s i? Zapita ga još žive njezin s o j! jedna starica; a držali su u selu da je svetica, keja Čeljad, što no često ide u crkvu, čini se, da svoja zadnja izlazi iz crkve. Dječak ne odgovori ništa. zlodjela pokriju kabanicom vjere i bogoštovlja. Vidjet Zašto plačeš? Jesi li gladan? On je jeco. ćemo sudnji dan, i blago nama, ako se uzmognemo Hoćeš li sa mnom u moju kuću? — Hoću. smijati. Istini za ljubav treba da zapamtimo, da je sve - Žena ga primi za' ruku i odvede ga u svoju njihova zasluga, što se ne možemo ni u kog pouzdati, kuću, što no bijaše na kraj sela. na veliku štetu svemu svijetu. Posadi ga za stol, a ona ode, da mu napravi i Dječak ovaj bijaše Alfred. Ovo je trebalo da vam svari malo juhe. kažem, jer je igra sasma nova. Kad je zgotovila, reče: jedi, barem ćeš se Skočiv kroz prozor, srećom, mjesto da padne na malko zgrijati, jer je već i zastudilo. Dječak malo tvrdu zemlju, gdje bi lasno mogo noge polomiti, pade po malo, dok je baba prela, isprazni zdjelu i okrijepi se. u vodu, iz koje ispliva sav mokar i razhlagjen, a otalen Je li ti dosta? pobježe, dok umoran ne pade na zemlju u nekom lugu. — Jest, jest, hvala vam! U mokrom odijelu na hladnom zraku, koji mu Staricu je sve nešto mučilo, dok ne sazna štogod prodrije u same kosti, u mislima, koje si možemo pre­ 0 tom dječaku, jer jo j njegovo lijepo lice zavrtilo mozgom dočiti, tvrdo je i dugo spavo, a strahovito sanjo. A bilo 1 uznemirilo dušu; ali je uvidjela, da nije moguće iz je i povoda, jer je tog dana mnogo prepatio: sjedio njeg izmamiti ni jedne riječi. Od duga časa poče pri­ bježo, trčo, slušo prijetnju. povijedati šale, dosjetke i smješice. Poče pripovijedati, Probude ga sunčane zrake, koje kroz granje prošto se je dogodilo dan prije, onog jutra i prošle noći, driješe do njegovih očiju. kako su se ljudi nadali, da je svršetak svijeta. Nebo je bilo vedro, ali se nije slagalo s malim tu Većina gospode sve pobaca i razdijeli svoj dječakom. Java nadvladava san. — Je li Janja spašena ? imetak: mnogi seljaci misleći, da je grjehota držati stoku a majka ? S drugim se je mislima urotila tvrda nevolja, zatvorenu zadnje noći, pustiše ju, neka ide, kuda hoće; što no mu se predoči: prositi. Od četrnaest godina, kad sutra dan se srdiše lijenčine, što nijesu pomrli. Drugi neki bi si mogo zaslužiti kruh, usilovan je, da ga p ro si! napuniše kovčege zlatom i srebrom, a staje stokom. Knežević bi išo u susret gladu, umro bi prije, nego li Sutra dan se počeše smijati iza legja tim ludim darežbi pružio ruku. Ali mu razum nalaže, da si na koji ljivcima. Ja sam vidjela . . . mu drago način pobrine, od čeg će živjeti, a privlačila Prekide ju čovjek, što ugje u kuću. ga je na to i miso na majku. — Kad sam prihvatio �40 бг. 3. — Šerafinski Perivoj. — 1907. miso da pobjegnem, kako bi ju mogo spasiti, zar nijesam predvigjo mučnosti i žrtava. U to pogje preko polja kroz livade, vidio je te­ žake sa ženama i djecom megju kukuruzima, kako ot­ kidaju klipove i slažu ih na hrpe. Neka su se djeca smijala, šalila se, bacala klipove i škiljila na oca, koji je ozbiljno radio svoj poso, za koji se je toliko mučio i znojio; neka su opet jašila na kukurušci, kojoj je na kraju bila konjska glava; ovako su si barem u misli predočivali konjanike, što su kasali i trčali, da pregle­ daju neko zeleno grmlje, koje se činilo, da su vinogradi; pametniji su i odrasliji dječaci zabavljali svoju malu braću, koja su tekar iz povoja izišla. Neki si od kuku­ ruznog perčina načiniše brade i brkove. Momci su zviždukali oli se šalili sa svojim vrsnicama, a ove su pod glas popijevale. Jedni su dogonifi kola. Bijaše svuda i sve veselo; Alfred zaplaka. Prije na godinu i on je bio pri toj svečanosti, kom su se divili i volili ga kmeti, a danas . . . plače. Glad se opet javi, primico se čas; da se ponizi, da zaprosi milostinju. Ne odluči se, svegjet se nadajuć, da će mu koja milostiva duša, videć ga žalosna, pode­ rana, od sebe pomoći. Prema svom ј^ srcu mjerio srca drugih ljudi, a tu se najlaglje ; gido prevare, osobito dobro odgojeni mladići. Obrati se jednoj ženi, koja se na oči Činiaše dobra; zapužarenim licem, sa škriljakom u jednoj ruci, pruživ drugu drhćući, reče: — gladan sam. — Idi, radi, mlad si, ja ne pomažem nevaljaštine u narodu. I ona ode dalje. Alfred ostade onako, kako možemo pomisliti, a opisati ne. Htijuć da ode, zatetura i pade. Tuda je nanišo jedan dječak i nosio užinu svojim u polje. Protrnuvši stade; mislio je da skrene, ali videć da se miče, ohrabri se i približi mu se: Tko s i? Šta radiš tu na zemlji, pa još na putu ? — Zapita ga, nadnesavši se nad njega. — Gladan sam — jedva izmuca jadnik. Dječak izvadi iz svežnja podobar komad crnog kruha: — Evo ti n&, jedi, da se možeš dići i k svojim otići. — Bog te blagoslovio i platio ti! Okrijepivši se, poče opet lutati. Mi smo ga već vidjeli onamo pred crkvom bližnjeg sela i pratili ga do Gertrudine kuće, gdje je pao u šape ženi, koja je i nas prestrašila, a onda u šape Jakovini. Alfred se je silovo da ide; noge su ga jedva no­ sile, jer su iznemogle od groznice. Unišavši u lug, a n g j e o g a č u v a r saleti pita­ njima o prošlosti, o obitelji. Dječak nije htjeo da govori, jer bi se s jedne strane, da pravo rečemo, mogo izvrći pogibelji, i s druge strane je lagati grijeh; Što dakle da radi ? - - Ako kaniš biti jogunast, varaš se gospodičiću; vidjet Čemo, ko je jači — reče Ijudeskara. Malo za tim dječaka svlada groznica, i on pade na zemlju. — Ustaj, oli ću te isprašiti za tvoj jogunluk! — Udari ga nogom. Jadnik htjede da ustane; ali bijaše posve oslabio. — Ne običajem dvaput govoriti. — Poče ga no­ gama gurati, a palicom tući. Ali videć, da se ne miče, metne mu ruku na lice: — brunda: od straha ga je uhvatila groznica. — Uprti ga i pogje dalje. Eto ga u nekakvoj sjeni, kao da je pred nekakvom zgradom; ruševine tamo i amo; bijaše zbilja razvalina nekog grada. Prispije; stane pred nekakvim ulazkom koji se je otvoro samo na jednu stranu; potegne za konopčić i počeka. i - Tko je ? — zapita neko kroz nos. — Jakovina. Alfredu spade krpetiha, kojom mu je razbojnik zastro bio lice. Alfred baci okom, ali ju brže bolje na­ vuče protrnuvši, jer ugleda pred sobom vješticu. Žena malko zgurena, mršava lica, sama kost i koža, naborana i prljava; šiljasta orlovskog nosa, koji je sizo preko gadnih gubičetina čak do brade, pod kojom su stršile tri ogromne guše jednake veličine i nihale se ko tri mješčića puna vode; glava joj je bila umotana u nekakvu krpetinu, na kojoj je, misliš, nacr­ tana zemljopisna karta, a često bi se mijenjala u bojno polje; sve drugo odijelo bilo je od samih skrpljenih dronjaka. (Nastavit će se). t �41 C arici bola. — Družina iz pakla. Carici bola. ln omnibus his non peccavit Job labiis suis, neque stultum quid contra Deum locutus est. L. Job C. I. Ko silan Ti kruto U verige U verige 0 sada već vidim i znadem, i što bi mi bez tebe bilo, 1 kako za cvjetanja treba podrezati gjulovu granu! 0 majčico dobra i sveta, o prva i najveća vilo, Ti rod si mi ko i noć danu. na Istoku despot nedokučna srca i volje, si vezala mene toliko i toliko pu ta: crnijeh briga, u verige jada i bolje, grča ti ljuta. T e ja sam ko ludo čeljade i viko i kričo i plako, I — molio sklopljenih ruku i — podizo zgrčenu šaku, I — pred tobom pado do tlija, ko u crkvi asket — baš tako, I - kleo ti desnicu jaku. 1 c’jeli ja život razumim. T& posve me vole nebesa; Jer kad si me morila ono, i kričo sam : pako i gjavo! I psovo sam kunući tebe i — opet sam gledo sred b’jesa : Da i Bog je blagosov đavo. Najpdšlje je trebalo ipak poklonit se nasilju k letu ; Jer utaman bješe kazivat, da neću, ne mogu ii’ nedam... A ti si mi na glavu zato avreolu metala svetu, Ko štb ju na ikoni gledam. A1 opet mi, majko, oprosti i ako se podignem kada, T e zazv’jerim okom ko lavić, panterina nevina žrtva; Jer i ja sad oprašćam tebi za krune od crnijeh jada, I — što si me b'ila do mrtva. I valjda si gledala mene, ko majčica milosna oka, 1Г bolje još, ljepše i sveće — ko božica angjela svoga, IP makar ko i ja što gledam azurom neba v iso k a : Arktura, Ataira il’ — k o g a ? ! A1 ipak ću I kričat ću Oprosti mi, I grube od tebe bježat — i vazda ćeš sustići, mene grgje i ljuće — i opet ćeš satrt mi grudi. velika Silo, jer tvoje su usne ledene; su jošte za ljudi! 0. Družina iz pakla. I. F. Schiller. — Preveo o. J . Markušić. Čuj ko mrmor razjarena mora Kroz pećine teče r’jeka v a ja ; Stenju teško od zla i od zora, Zora i očaja. Bol se vrza Po licu im ; očaj trza Žvalje njima, proklinjući. Oči šuplje i p o g le d i... Motre K o cy t: pun je žuči — Život im se ledom ledi. Pitaju se nujno i suho: Hoće Г svršit v’jek taj trom i? — Vječnost šuteć mudro i gluho Nož Satu rn ov *) drsko lomi. l) Saturno bog blaženih vremena. J. Markušić. �42 Br. 3. — Serafinski perivoj. — 1907. Pjesma budućnosti. Zvonile su — i još zvone L’jepe nade, ljepši snovi, Sretali ih kroz eone I stoljeća i v’jekovi. Ali nada osta nada, Snovi — kule na oblaku, Sve to crnja ponoć pada I radniku i težaku . . . A golgotskog kod oltara Savrla se divlja četa Bogatira i gospara, Sve sinova ovog sv’jeta. I tu drskim krikam lome Svetom glasu nježna krila, Što ga zbori puku svome Vječni kralju od Evila . . . Vječni Kralju sa Siona Sve je varka do Tebeka, Daj nam reci tu sa trona, Našoj b’jedi ima Г Гјека ? Rekao si! — аГ Ti smete Svete glase ovo smeće. IP ne htjede ljudstvo čuti Što im Bog sa križa reče?! Pitali su braću svoju, Pitali su sebe same, Gdje je konac tvrdom znoju, Kad će sunce preko tame? Pitali su, pa su čuli, Kako kletva kroz noć diše, Кб da demon Boga huli: Robovi s te !— ništa više. --------Trpjela je гЗја tako Sve za volju svoje sreće, Trpjela je smrt i pako, Trpjela je — više ne će! Prihvatila tvrdo ralo, Zaurlala: „Natrag, skoti!M I krvi je nešto palo Dok se našli na Golgoti. Čekali su . . . Tiha jeka — Кб da krivi šapću v’jeci — Zašumila iz daleka: Ah, ne reci! ah, ne reci! — — АГ Gospodu suza kanu, Kako kanu — svemir strese. U temelju zemlju ganu Kako reče: Ljubite se! Zgledaše se vojske dvije I patnika i zlotvora, Zacakli se oko svijeh S kraljevskoga odgovora. Sljubiše se kao pčele Gdje poljana medom buja, Na Golgoti uskrsnuli tpjevaše: Alleluja! I Branko Strahimir Škarica. & - Franjevci opet u Japanu. atolička vjera ima po svojoj naravi neku ekspanzivnu silu, po kojoj teži na sve strane. To njeno božansko svojstvo i ne mogaše se ograničiti samo na veliko kopno; ona se već u svom početku preseli i na otočje, koje ruka Stvorčeva razasu po sinjim oceanima kao cvijeće po livadi. Stanovnici najvećeg otočnog carstva, Japana čamili su ipak uza sve to šesnaest vjekova u tami po­ ganstva. Nu i njima napokon sinu zublja vjere, kad u XVI. stoljeću sv. Franjo Ksaverski s križem u ruci preplovi ocean i, iskrcav se na japanskom tlu, navijesti blagu vijest vjere Isusove žutim narodima. Odmah su za njim bili u Japan pozvani franjevci, da nastave sveto djelo megju Sljedbenicima budizma. Mislim, da se ne ću prevariti, ako reknem: da vjera katolička u novom vijeku nije nigdje tolikih progona trpjela, koliko u Ja­ panu. Koliko je proteklo krvi samih franjevaca! Od g. 1597., kad no 6 franjevaca vjerovjesnika bi razapeto, sve do 1640. neprestano je natapala krv njihove braće japansku zemlju. Oduševljivani njihovim primjerom pružala su svoj vrat na mučeničku smrt još nebrojena djeca sv. Franje iz III. reda — muževi i žene, starci i nježni mladići, dapače ista djeca. Izmegju mnogih od ovih mučenika proglašeno je 6 franjevaca i 17 trećoredaća svetim; a 17 franjevaca vjerovjesnika i 23 trećoretca blaženim. Od godine 1640. nije stupila noga ni­ jednog franjevca na japanska ostrva. Nego danas na­ kon blizu 300 godina evo se opet ove godine povra­ ćaju franjevci u Japan. O. Vjenceslav Kunold iz nje­ mačke fuldske provincije otputovo je ovih dana po nalogu prečasnog generala u daleko japansko carstvo, da tamo s jednim franceskim franjevcem udari temelj novoj franjevačkoj misiji. Prvo polje svom apoštolskom djelovanju udarit će na otoku Jesso u gradu Saporu, koji po američku orijaški raste (sad već broji 80.000 stanovnika) Bog i sv. Franjo nek prate na putu i u radu ova dva vjerovjesnika, koji hoće da tamo šire vjeru i obnove franjevačko djelovanje! �Protuzakonitosti pri Isusovoj osudi na Kajfinu sudu. Premda ne imagjahu blizu kroz 3 vijeka potajani katolici u Japanu svog svećenika ni pastira, ipak se do današnjih slobodnih vremena sačuvala tamo vjera; oČuvo ju sami III. red sv. Franje. Kako to? — Prvi fra­ njevački misijonari u Japanu znadoše zasaditi neiskorenive žile vjere, uvagjajući III. red. Da se je vjera kroz sve to vrijeme održala i to po franjevcima, evo što piše jedan biskup iz Japana, koji je 1861., kad je u Japanu data sloboda vjeroispovijesti, bio s nekoliko svećenika od pape tamo otposlan, da uskrisi katoličku vjeru ; (a piše na franjevačkoga generala): „Od ovog dana (19. veljače), kako smo otvorili ubožnu crkvicu, vidjesmo, gdje u nju dolazi sila ljudi, koji su nam stavljali razna pitanja, osobito ovakova: Jeste li vi poslati amo od rimskog biskupa? Štujete li vi blaženu Djevicu? Pozorno su pazili na naše odgo­ vore, naše crkveno odijelo, a osobito na sliku Bezgrješne, što visijaše nad velikim žrtvenikom. Čulismo, kako si megjusobno šapću za vrijeme sv. mise: O v o je i s t o , š t o su n e k a d v i d j e l i n a š i s t a r i pa s mo p r i p o v i j e d a n j e m i mi za to č ul i . Pomalo počesmo mi vjerovjesnici s ovim potom­ cima starih mučenika povjerljivo općiti, dok nam nije pošlo za rukom marljivim ispitivanjem iznaći, da je u Japanu kršćanska vjera ostala u životu. Zaista, vjera je u Japanu u životu ostala i mjesto da se zaguši u krvi od progonitelja proljevenoj, ona se je pomladila i osvje­ žila. U isto vrijeme mogosmo opaziti i to, kako je du­ bok utisak u ovoj zemlji ostavio Vaš red. Premda je ime kršćansko u ovoj zemlji značilo zločin, za koji se je na smrt osugjivalo, ipak se ne prestadoše ragjati po sv. krstu novi kršćani. Pouka u kršćanskoj vjeri prelazila je s pokoljenja na pokoljenje. Svete knjige, križevi i slike, što su spašene za vrijeme progona, čuvali su potajno na mjestima, koja bjehu posvećena krvlju Kristovih priznavaoca. Megju ovim 43 slikama svratila je osobito jedna veliku našu pozornost na se. Pretstavljala je bez grijeha Začetu, koja bješe o k v i r e n a p o j a s o m s e r a f s k o g r e da . Vjera Vašega reda, jest vjera ovih kršćana, koji su sve do sad o s t a l i v j e r n i p r e d a j a ma f r a n j e v a č k o g r e d a , premda je već više od 200 godina, da nijedan sin sv. Franje ne stupi na obalu njihove domovine. Još više! Japanski kršćani ne zaboravile ni istih kršćanskih molitava ; znali su posve tačno oČ e naš, z d r a v o M a r i j o i v j e r o v a n j e , dapače i C o n f i t e o r (ispovijedam se). Kad su pred nama govorili ovu pošljednu molitvu, s udivljenjem i ganućem zamijetismo, da i oni umeću ono, što Vi običajete: „Ispovijedam s e . . . s v e t o m o c u n a š e m F r a n j i . " — Osim toga uzdržavali su se po pravilima trećoredaca od mesa: srijedom, petkom i subotom; a petkom su postili. Što smo god više upoznali život ovih sebi ostavljenih krš­ ćana, uvjerili smo se, da su, premda ne imagjahu nije­ dnog svećenika, doslovno poznavali pravila III. seraf­ skog reda. Ukratko rečeno: mi smo vidjeli pred sobom djecu onih trećoredaca, koji su zajedno s odma iz I. reda na križu za vjeru umrli." „Vidite dakle," zaključuje ovaj časni biskup, J a ­ pan je ostao kršćanski po III. redu. I kolikogod je sta­ novnika ovog otočja kršćansku vjeru očuvalo, to je bilo po tom, što su ostali vjerni sinovi sv. Franje." J< ima premnogo raditi u ovom velikom vino­ gradu Božjem, jer megju 46 milijuna pogana ima samo 60.000 katolika; a skupljeni su u četiri biskupije. Dao dragi Bog — a za to moramo svi moliti — da tolika proljevena krv mučenika i tako krjeposni život tolikih nekrvnih mučenika sad donese bujan plod i da ovaj novi ogranak franjevačkih misija sabere bogate darove za kraljestva nebeskog! Bog neka naskori obraćenje ne­ vjernog carstva! Fra J o z o Zvoni gr a ds ki . Protuzakonitosti pri Isusovoj osudi na K a jf i n u sudu. raća LemannJ) u Italiji su ponovno izdala vrlo važnu knjigu pod nazivom: 0 v a l j a ­ nost i skupšt i ne, koj a je o s u d i l a I s u s a na s m r t ; i u toj knjizi dokazuju, da je Kajfinu sudu dvadeset i jedanput povrijegjen za­ kon i pravo, i da je tolikoput osuda bila ništetna. Mi ovdje u kratko navodimo te protuzakonitosti i kršenje pravde i pravice. ‘] Braća su Lemann podrijetlom njemački Židovi. Jedan je njih bio vrlo uvažen rabin. Sada su obraćeni na katolištvo i katolički su spisatelji. 1. Židovski je zakon zabranjivo, da se ne smije sudački zbor obdržavati po noći. 2. Večernja je žrtva već bila obavljena, dakle je nastalo nezakonito vrijeme. 3. Bio je prvi dan prijesnih hljebova, predvečerje najveće svečanosti Pashe, a to je bio dan, u koji je zabranjeno suditi. 4. Svaki zakonik, osobito staro židovsko zakono­ davstvo, zabranjuje, da tužilac ne smije sjediti kano sudac. A piše se, da je Kajfa pito Isusa (Ivan XVIII. �Br. 3. — Serafinski Perivoj. — 1907. 44 19.); onaj isti Kajfa, što no je malo prije tvrdio u drugoj sjednici, da javno dobro iziskuje, neka Isus umre. Ovdje imamo t u ž i t e l j a , koji sad sudi; dapače sjedi ko presjednik sudišta. 5. Kajfa, mjesto da počima zvati svjedoke i ka­ zati, u čem stoji glavna optužba, ko što je iziskivo ži­ dovski zakon, počima jednim himbenim pitanjem, da zaplete u mrežu Isusa njegovim vlastitim priznanjem. 6. Zakon stavlja optuženika pod zaštitu sudaca; u nj ne smije nitko dirnuti, dok ne bude osugjen. Ži­ dovsko crkveno pravo na osobiti način zahtjeva, da se s krivcem postupa ko sa sinom. Ipak jedan sluga Isusu dade zaušnicu, a skupština šuti, a to će reć, da odo­ brava nasilje i bezakonje. 7. Skupština ne će da ispituje: imadu li svjedoci zakonite uslove i jesu li im istinite, oli barem vjerodo­ stojne tužbe? 8. Skupština tlači najglavniji zakon, koji nalaže sucima, neka zahtjevaju od svjedoka, da se zakunu, da će istinu govoriti. 9. Sami suci, pokupivši lažne svjedoke, po za­ konu padaju pod kaznu, koju bi htjeli oboriti na Isusa, počinivši najgrdnije bezakonje, što se može zamisliti. 10 Ispitivali su se svjedoci ne napose jedan pa drugi, ko što zakon propisuje, nego svi zajedno. 11. Po slovu zakona, ako se svjedoci ne slažu, tuženik je imo biti riješen, a židovsko vijeće nije tog učinilo glede Isusa, jer kaže sv. Marko (XIV. 59.) „I ni ovo svjedočanstvo njihovo ne bijaše jednako." 12. Kajfa na stranu meće i tužbe i svjedočanstva i posve promjenivši stvar, preuzima on, sudac i pre­ sjednik skupštine, da bude i tužitelj i svjedok; eto opet druge nezakonitosti, da u sebi usredotoči vlasti oprječne, koje zakon osugjuje kano nezdružive u istoj osobi. 13. Kajfa Isusu daje zakletvu, a ne spada na tu­ ženika, da se kune, nego na tužitelje i svjedoke; zakon je zabranjivo, neka se ne pripušća čovjeku da se krivo zakune, oli da tuži sam sebe. 14. Kajfa da hini grdnu grozotu, razadire si haljine i viče: Opsova! A zakon zabranjuje srditi se na op­ tuženika i razdirali si haljine velikog svećenika za svaki znak gnjeva i žalosti. 15. Vičući proti psovci, krivcem nalazi tuženog, neispitavši prije odgovora, ko što mu je bila dužnost. 16. Odgovor Isusov označivši psovkom, Kajfa predusrete glasovanje svog vijeća i mijenja sav postu­ pak glasovanja, kako ga označuje crkveni zakon. 17. Nadodavši ,,šta nam treba svjed o ka!?" usudjuje se da proglasi osudu i bez svjodoka, kako ih zahtjeva zakon, kojim zakon nalaže, da im se stave odmjerena pitanja. 18. Javno i uzrujano traži, neka glasuju skupa svi prisutni, dočim je zakonom propisano, da glasuje je­ dan po jedan. 19. Ovdje nije bilo zakonite odluke od strane su­ daca, koji su na samu Kajfinu riječ nepromišljeno iz­ rekli smrtnu osudu. 20. Osuda je izrečena isti dan, kada je počeo sud, dočim se je po zakonu imala odgoditi na drugi dan. 21. Dva tajnika nijesu pobirala glasovnica, a ne smiju se glasovi primiti na jednoč, kako propisuje za­ kon. Eto taka je bila ona noćna sjednica. Počinjeno je dvadeset i jedno bezakonje, a nije nijedan Židov proti ovom prosvjedovo. 0 . J. V l a d i ć . VIJESHI^ Naša domovina. Iz uredništva. Upozorujemo čitatelje na drugu stranicu omota i na koga spada, neka Ono uvaži! Istina je, da ne živi Čovjek samo o kruhu i o vodi, ali ne da se živjeti ni o samome zraku. Katolička mladež viših škola. Ima u novije vri­ jeme i utješivih vijesti o našoj katoličkoj mladeži na višim školama. Do nedavna ne umjedosmo opaziti, da je nužno već jednom probuditi našu mladež na život vjere. Mi smo nekako naivno gledali prilike oko sebe; a ipak je bio već treći (zadnji) dan, da uskrsnemo od mrtvih ili ne uskrsnemo nikako. Doduše mi smo se ispričavali; samo da nam hoće vječna Istina onu ispriku primiti na znanje! — Isprika je naša bivala na vrlo slabim nogama. Ko bi ju dandanas uzeo ozbiljno?! Govorili smo: ne treba cijepati sila! A mi velimo: treba i najpogibeljniju operaciju izvesti na čovjeku, koji n. pr. rakranu imade. Operacija može donijeti istina i smrt i život, ali nemar oko bolesti donosi nefaljivo smrt. Mi smo se ponešto makar počeli brinuti za zara­ ženi naš narod, pa na sreću danas vidimo, da stanje vjerskoga života u Hrvatskoj misli na bolje. Imademo već dva čisto katolička društva megju mladeži viših škola: „Hrvatska" u Beču i „Domagoj" u Zagrebu. „Domagoj" je mlagji, „Hrvatska" je starija, pa je već dosta napredovala. „Hrvatska" izdaje i svoj omladinski list. List je i vrlo lijepo uregjivan. Ne možemo nijednoga lista bolje preporučiti, nego što je „Luč" u Beču. Mladež naša srednjih i viših škola mora se na njega pretpla- �Vijesnik. ćivati. Osim toga preporučujemo svojim čitateljima oba naša omladinska društva stvarnoj pripomoći. Mladež je naša siromašna, a treba joj sredstava za razne pothvate — n. pr. za sastanke. Ne treba se brinuti, kako će se novci uručivati. Svako će uredništvo, mislim, biti dotle uslužno, da eventualne pripomoći na mjesto dostavi. Tim rodoljubnim potpomaganjem dočekali bi sretne dane da ušutkamo neprijatelje vjerskoga života, koji se toliko razvikuju. Fojnica: Nove kongregacije. Sa osobitim zado­ voljstvom primamo vijest iz Fojnice, da su tamo trudom neumornoga radnika, 0 . A. Cvitanovića podignute dvije Marijine kongregacije: muška i ženska. Napose nam je milo, što je zastava ovih kongregacija urešena s jedne strane slikom sv. Ante (zaštitnika muške kongregacije), a s druge strane slikom sv. |anje (zaštitnicom od žen­ ske kongregacije). Ovo su naši narodni sveci! Zastava je kupljena za 300 K. Sam presv. gosp. biskup Gugler dao je u tu svrhu 100 K. Od Boga mu plaća, a ođ roda hvala! To su ujedno prve kongregacije u Bosni megju gragjanstvom. Mi pozivljemo, da se i drugdje ugledaju u bogoljubnost fojničkog gragjanstva i u trud 0 . A. Cvitanovića! Vareš: Posveta crkvenih zvona. U Varešu je već opremljena krasna crkva, a na zvonicima visokim do 43 metra sada odjekuju velika dva zvona, koja 13. siječnja ove god. po dozvoli presv. gosp vrhbosanskog nadbiskupa blagoslovi vareški župnik, fra Stijepo Ikić. Vitez f 0. Ilija Klarić. Dolazi nam vijest, da je onomadne umro član naše redodržave, 0 . Ilija Klarić. Pokojnik je rogjen 23. studenoga 1840., zavjetovan je 14. srpnja 1859., rekao je prvu svetu misu 26. kolovoza 1863., a umrije 7. veljače ove godine. Vječni mu pokoj dušil Sarajevo: Promjena. Ovogodišnja promjena za redodržavu Bosne srebrene urečena je u Sarajevu dne 18. ožujka. Sarajevo: prosinodalni ispiti. Na prosinodalnim ispitima 27. i 28. prošloga mjeseca D. Pavlović i o. D. Batvić iz druge skupine, a o. F. Ćosić i o. V. Vernazza iz prve skupine progjoše s dobrim uspjehom. Čestitamo! Budimpešta : rigoroz, 0 . Julijan Jelenić, član naše redodržave, lektor bogoslovije u Livnu položio je nekidan i treći strogi ispit iz bogoslovlja (moral i pastoral) na sveučilištu u Budimpešti; i t o : cum laude. Mi na­ šem bratu čestitamo, izrazujuć želju, da i četvrti rigo­ roz što prije savlada! Zagreb: Pokret za glagoljicu. Poredi čuvenoga dekreta svete Stolice o uporabi staroslavenskoga jezika u nekim biskupijama hrvatskih zemalja, pojavilo se u 45 vjerskom životu našega naroda nekoliko perturbancijd. Sama ta stvar nije bez važnosti i nije za prišućivanja; ali ipak smo se dugo omišljavali: bili bilo ikoliko vrijedno 0 tome štogod reči ?! Osobito smo jedva sabrali nešto samoprijegora, da u našem listu spominjemo Janušića. Mladi Janušić: n a d o b u d n i d j e č k o , j u n a k d a n a . U ovom času dolazi nam na pamet stih bogoduhog pjesnika: „М i š a d g r i z e , a l i p o t h i h g m i ž e." Ne pristaje noći tmina, koliko ovaj stih mladim skupštinarima u Zagrebu, koji se sastaše i vi­ ječe učiniše i svoju zaključiše u pogledu glagoljice i u pogledu bolje budućnosti hrvatskog naroda. Samo im je falilo nekoliko brzojavnih aferima. Falilo im je: š t o n a r o d j o š n e s v i j e š ć e n d r i j e m a u tmi­ ni n e z n a n j a , u r a l j a m a svećenstva. Narod ne u m j e d e shvatiti svojih pt i ća, ni ti d o s e g a n j i h o v e mi sti. N i k o p r o r o k u d o m o v i n i s v o j o j . . . I to je ono što boli; neizlječivo boli. Odlučiše skupštinari dakle, da će intezivno raditi, kako bi narod priveli u pravoslavlje. Nego šteta je, što se ne sjetiše, da i u pravoslavlju imade stege. Njima je bilo uputnije, da se odluče za vjeru divljih Kafra. U pustarama Afrike vlada velika sloboda. P o d b a m ­ b u s i m a i u z e l e n j u b u s e n j u . . . O j K up i d ne, h o d i , d a n a s ć e m o b j e ž a t k r o z p a p r a t i k r o z g u s t o g r a n j e , (Tako či­ tamo u knjizi ,,Boccadoro‘; na poglavlju prvom, retku prvom). Neki opet ,,Domagojci“, koji su došli na skupštinu imadoše najbolje namjere, ali ne imadoŠe nimalo hu­ mora. Mogli su biti dapače i radikalniji od Janušića, pa ne samo iskati glagolicu za sav hrvatski narod, nego i poslati peticiju na sabor, koji bi imao odrediti, da se ustanove odbori po svim mjestima Hrvatske, koji bi eventualno imali barem svake nedjelje i svetkovine strogo kontrolirati za vrijeme službe Božje, da ne bi latinaši potajno opet uveli latinskoga jezika u crkve! U Zagrebu bi dakako ta služba morala zapasti pokre­ taše ; megju njima prvog Janušića. Ni gospoda u hrvatskom saboru ne mogaše više trpjeti, da ne dadnu oduška svome srcu. Zamoli neki da bi se dobrohotno iz proračuna brisala svota za po­ dupiranje katoličkog bogoštovlja, dok se ne isposluje glagolica za cijeli hrvatski narod. Kako bi bilo, da se brišu dnevnice nekim i nekim, dok ne budu pametniji ?! 1 poslaše domorotci naši brzojav na skupštinu biskupa. Mi im nimalo ne zamjerimo smjernom brzojavu, ali bi samo željeli, da budu tako energični i patriotični, kad bude trebalo otposlati kakav brzojav prema podunav­ skim stranama, g d j e v a l o v i D u n a v a t a k o s l a t k o šumore, t a ko m i l j e n o šapću!. . . �Вг. 3. — Serafinski Perivoj. — 1907. 46 I opet, i opet ne možemo odoljeti srcu, a da ne ponovimo onoga stiha: „М i š a d g r i z e , a l i p o 1 1 i h g n j i ž e.“ Ugarska. Kongres kršćanskih socijala. Ima već tri godine, kako su se u Ugarskoj počeli radnici okupljati u kršćan­ ske socijale po naputcima blage uspomene Lava XIII. Dodijale su već bile ugarskim rodoljubima sunovratne ideje socijalne demokracije. Socijalna demokracija ne samo da odbacuje vjeru, već odbacuje i domoljublje. Kršćanski socijali zadržaju vjeru, zadržaju domoljublje (ali umjereno, a ne šovenističko domoljublje). U ostalom i kršćanski socijali imadu u prvim točkama programa materijalno spasenje radništva. Vremena su taka, mi moramo osjećati za radnika, i moramo spasiti radnički svijet time, da im pomognemo doći do kruha na te­ melju vjere i pravde. Inače uhvatit će maha aždaha sa tisuću glava, pa će nam smutiti i onako maleno veselje naše. Aždaha sa tisuću glava, iz kojih pakleni plamen liže, to je socijalna demokracija. U Ugarskoj su se kršćanski socijali počeli orga­ nizirati, kako rekoh, ali ne bješe do kraja organizirani. Istom ove godine oni se organiziraše u stranku s po­ sebnim političkim ciljevima. Čini se da će ova stranka napredovati, jer je za nju zauzeto sve svećenstvo Ugar­ ske. Na kongresu je bilo više biskupa, jedan ministar i nekoliko zastupnika p u č k e s t r a n k e . Po obliku cije­ loga kongresa izgleda, da će se kršćanski socijali i pučka stranka bratski potpomagati, ako ne i u jedno stopiti. Kongres je otvorio Šandor Giesswein, kanonik Megju ostalim, koji su govorili na ovom kongresu, ističe se govor mladog stolnobiogradskog biskupa Prohaske, bivšeg sveučilištnog profesora i prvog govornika Ugar­ ske. Evo nekoliko njegovih misli, koje su uzvišene kao kršćanska ljubav i iskrene kao djetinja duša: Ja nijesam došo ovamo na uslugu klerikalizma, nego bih želio duh socijalizma unijeti megju kler i megju svjetovnjake; jer vidim, da će crkva u onom razmjeru biti u životu puka moćnija, u kojem razmjeru napuni srce socijalnim idejama Hrista. Istina je, da mi radimo nešto u duhu socijalnom, ali onome, koji hoće, da novi svijet stvori, nije moguće toga izvesti tihim samo rije­ čima. I к б т od grožgja uskinuti mora, da od njega vino postane. Mi smo dakle socijalisti, jer socijalizam proizlazi iz samosvijesti modernoga čovjeka; mi smo socijalisti, jer se pod nama zemlje kreće; mi smo soci­ jalisti, jer nas neka unutarnja uvigjavnost, neka unutarnja potreba potiče, da stvorimo bolji i plemenitiji svijet od današnjega. Zrak i svjetlo dana, to su dobra opća; isto tako nekim razvitkom kulture mnoga dobra i mnoga prava svijeta mogli bi mi općim dobrima učiniti. Toga procesa nije moguće zaustaviti, jer ističe iz naravi samoga napretka. Mi dobro znamo, da su okuženi zrak i okuženi stan općenita zla : dobro znamo, da se lešina ne smije ostaviti na ulici, jer bi nas zarazila. Mi se ne smijemo s tim općim zlima šaliti. Zlo treba uništiti, a a dobro treba učiniti općom svojinom. U našoj stvari to znači, da mi moramo postati kršćanskim socijalima. Moramo raditi s oduševljenjem i oprezno, da nam što prije bolja budućnost zasine. Idejom kršćanskog socija­ lizma napunimo crkvu, napunimo školu, napunimo sva društva i sve političke stranke! U sve uredbe valja unijeti socijalni duh Hristov, da domovina pogje putem kršćanskoga napretka. Rim. Sveta kongregacija obreda izdala je dekret o uporabi staroslovjenske ili glagoličke liturgije u hrvatskim nekim biskupijama. Isto je tako sveta kongregacija in­ deksa izdala dekret, kojim najveće crkvene kazne udara na sektu Marijavita, a napose na početnike te sekte. Belgija. Krasna uspomena. Navršuje se 25 godina, kako je Belgija vidjela jedan krasan primjer kršćanske požtvovnosti, i to megju svjetovnjacima. Vidjela ga i di­ vila mu se. Godine 1879. dogje u Belgiji s nekom neznatnom većinom na vladu liberalna stranka, koja odmah bješe uprla sile, da u zemlju uvede „neutralne" škole, t. j. Škole, koje ne bi poznavale nikakve vjere, nikakve konfesije. Po oglašenom vladinom programu, katolici se nagjoše pred velikim poništenjem. Sada dolazi onaj sjajni primjer vjere. Ravno dvije tisuće katoličkih učitelja, ne mogući u kut poturiti svoje savjesti, zahvali se vladi na službi — i time metnuše dakako u pogibelj svoje blagostanje. Katolici odmah na privatnu ruku osnovaše svoje vjerske škole; služilo je u njima i ono dvije tisuće učitelja. Kako je išlo s plaćom u novo­ osnovanim školama, to znadu samo oni, koji su to ku­ šali. A osim svega toga, gdje je starost? Gdje penzija? — Pa ipak ih ni sve to nije moglo rastaviti od ljubavi Hristove. Danas ih katolička Belgija spominje s dubo­ kim poštovanjem. Od ono 2000 još ih je na životu 800. Svi ovih 800 dobiše papino odlikovanje za zasluge: „Рго Ecclesia et Pontifice". Domovina ih i katoličanstvo danas odlikuje, a za Božje odlikovanje mi ne treba ni da pitamo. Engleska. Školski zakon. Engleska gornja kuća zabacila je velikom većinom glasova po crkvu i uopće po kršćan­ sko shvaćanje neprijatni školski zakon, kojega slobodoumnici bjehu predložili. U ovome se primjeru pokazalo koliko može učiniti probugjena svijest vjernika. Za to je dakako trebalo truda i muke; ali apoštolsku požrtvovnost nagradi čestoputa i život ili najmanje — Bog. �Vi jesni k. Rusija. Židovsko pitanje. Židovski listovi vode bespri­ mjernu viku i agitaciju za ravnopravnost Židova u Ru­ siji. Ko se ne sjeća jenjalih već đogagjaja u slavjanskoj matjuški ? ! A smijemo reći, da su one dogagjaje po­ najviše djeca Ahasverova uspirila. Čudnovato se čini nekim, da opstoji kraljevstvo u Evropi i to u XX. vi­ jeku, gdje se Židovima potpuna ravnopravnost ne da. Nama to nije nimalo čudnovato. Da Židovi imadu pod devizom ravnopravnosti čisto vjerske ciljeve, mogli bi im reći: pa dobro! Da oni misle osujetiti unaprijed kišinevske] i bjelostokovske sablaznjive dogagjaje, digli bi dapače glas za njih. Ali se pokazalo, da su Židovi pobornici nihilizma i atentata. Naravski da otac pravo­ vjernih ruskih mužika ne može toga ravnodušno gle­ dati. Dapače dolaze česte vike iz Rusije, da Židovi ko­ rumpiraju Rusiju. A ne možemo skeptični biti, pa ne vjerovati barem to, da Židovi materijalno sišu rusk; narod. Sada nam nije teško razumjeti i nije nam L ko oprostiti caru, kadno, na predloženo pitanje o potpunoj ravnopravnosti Židova u Rusiji, odgovori: N i j e jo š z g o d n o v r i j e me , da s e ž i d o s k i m p i t a n j e m b a v i . S t i m se j o š č e k a t i mo r a ! , Amerika r 47 predmeta u školama, pa dosljedno i za vjeronauka jest psihološka metoda. 0 tome je već kod naprednijih na­ roda na Čistu, pa se više i ne bore toliko o metode, nego se samo radi o dotjerivanju, o pročišćavanju i o razvijanju psihološke metode. Kod nas je ipak drukčije. Čudnovato izgleda, da je autor ove knjižice štogdje imo neprilika poradi svojih nazora. Ne moL;- se pomistiti uspješno predavanje bez psihološke metode. Autor iz slabosti ili iz blagohotnosti (ne znam) dopušta, da i stara metoda verbalizovanja može imati uspjeha; a ja to s potpunim uvjerenjem smijem nijekati. Metoda verbalizovanja ne vrijedi skoro ništa. Mi to danas osjećamo. Vjeronak se u školama ne predaje samo za to, da se znade, nego najvećom stranom za to, da se pojmi skroz i u dušu. Kao što čovjek osjeća ljepotu prirode, tako i učenik mora osjećati uzvišenost, oprav­ danost i doličnost vjere i zakona. Vjera mora čovjeku oteti srce. Naučiti a ne shvatiti: ragja mrtvilom. Me­ toda verbalizovanja dovodi do tvrda zapamćivanja, ali ne. dovodi do shvaćanja; nadalje spomenuta metoda dovodi do plitkoće u pojimanju vjerskih istina a onda do suhoće. Uspješno predavati vjeru, to je najteža stvar, a opet od svih predmeta i u nižim i u višim školama najviše se glede nje grijeha počini. Po mome sudu za to mladež po našim školama upada u struju bezboštva (ko mušice na smrdljivu lešinu), što se vjeronauk psihološkom metodom ne pridaje. Ova će knjiga svakako dobro doći, kao putokaz i oduševljenje za psihološku metodu učiteljima vjere. Pisca molimo, da nastavi svoj muko- Tetovirani kler u srednjoj i južnoj Americi. Zanimivo je donijeti nekoliko poteza o teioviranom kleru u južnoj Americi. U nadbiskupiji B u e nos - Ai r es polovica svećenstva spada u Kreole. Biskup Silverio Pimenta od Marianne (Brazilija) lozom je Indijanac, a irpni rad! o . J. M. i većina klera njegova Indijanci su. Biskup Tritchler od 0 U Talija: Konferencije a Dubrovniku o so­ Yucatana imade 110 svjetovnih svećenika., megju njima cijalnoj demokraciji. Dubrovnik, tiskom dubrovačke desetericu čiste indijanske krvi i pedesetericu sumjes: krvi. Biskup Ruiz Fleres od Leona (Meksiko) imade hrvatske tiskare 1908., str. 128, cijena 70 b. Prošle silu jednu svećenika sumjesne krvi i 12 njih čiste in­ je godine naš veleučeni 0 . U. Talija, lektor u franje­ dijanske krvi. Osim toga potvrgjuje se ovim primjeri­ vačkom bogoslovnom zavodu u Dubrovniku, izdao li­ ma, da i indijanska krv imade veliku životnu snagu. 1 jepu knjigu „So ci j a 1 iza m i S o c i j al no p i t a n je *. oni samoprijegorno vrše apoštolat ljubavi i živu ćudo­ Tu je on bio sabrao nekoliko članaka, što ih je tisko u „ L i s t u D u b r o v a č k e B i s k u p i j e * , koji je on i redno. uregjivo. Sada nas je obdario ovom svojom novom radnjom o istom pitanju. Povod ovoj knjizi bio Prosvjeta. je ovaj. „Svrhom maja — ovako kažu izdavatelji u uvodu Ferdo Hefler: „Nekoje misli“ (katehetska knji­ žnica). Prilika je ovoj knjižici podana prigodom VII. — ove godine stigo je u Dubrovnik g. E. Kristan, katehetskog sastanka i osnivanja hrvatskog katehetskog urednik organa socijalne demokracije „ Rde ć i Р га družtva. Veličina joj je 100 stranica u velikoj osmini, p o г“ da drži predavanje o socijalnoj demokraciji. Prvu a cijena elegantno broširanoj K P20. Koji se bave ili je držo u nekoj privatnoj dvorani, a drugu i treću u koji će se baviti obukam vjere, morali bi ovu knjižicu „ B o n d i n u Ka z a l i š t u . " Na drugoj mu je bio pri­ naručiti i pročitati. Upozorujemo, da se u ovoj knjižici ne sutan 0 . U. Talija. Pošto je K. dovršio govor, O. Ta­ nalaze gotova predavanja, nego se daje prigoda čita­ lija postavio mu je neke prigovore, na koje je K. ku­ ocima, da razume i uhvate najuspješniju metodu za šao da odgovori, ali otežući svojim odgovorom, zala­ predavanje vjeronauka. Najuspješnija metoda za svih zeći na stvari, koje se nijesu odnosile na prigovore;to �48 Br. 3. — Serafinski Perivoj. je radio očitom namjerom da zapriječi nepriliku. Bila je pitana riječ za repliku i nije se dozvolila, nego pošto je jedan dio publike urgiro, da dopusti govoriti, K. izjavi, da on do dva dana čeka u istom mjestu oponenta. U oči urečenoga dana čitali su se po Du­ brovniku proglasi o rečenoj debati, koji su dovabili u „ B o n d i n o K a z a l i š t e " silu svijeta: i otmene go­ spode i radnika i svećenika, tako da su trijemovi i plateja bili dupkom puni. K. je započeo i svršio svoj govor, a da mu nije nitko smetao, pa došo red da O. Talija bude na čistu s njegovim prošlim govorom. Ali je sa strane nekoličine bilo uregjeno tako, da se one­ mogući 0 . Taliji govoriti. Zviždanje i buka, koja je nastala sa strane one nekolicine, pa reagiranje cijele pu­ blike na tu buku onemogućilo je svako mirno rasprav­ ljanje i moglo je to biti povodom zbiljnih nereda. Za to politički komesar bio je prisiljen da isprazni oružništvom dvoranu. Nekoliko gragjana zamolilo je O. Taliju, da preko javne štampe odgovori K., na što je on pristo, i njegov je govor bio tiskan u „Pravoj Crvenoj Hrvatskoj" koji evo opet, uz neke nadodatke na javu iznosimo." Ova knjiga imade dva dijela. U prvom je odgo­ vor K, i zahvaća 34 stranice, a u drugomu se od str. 34 do 128. ispitiva: šta je to socijalno pitanje, ko ga je stvorio; navode se uzroci radničkoj bijedi u velikim industrijalnim gradovima, i uzroci propadanju poljo­ djelstva, male industrije i trgovine; kaže se kako se ima i može riješiti radničko, agrarno, mdustrijalno i tr­ govačko pitanje. Pa na svršetku govori se, koliko utječe bankrot u moralu na socijalno pitanje i upravlja se nekoliko iskrenih riječi radnicima, seljacima, industri­ jalcima i trgovcima. Iz ovog kratkog pregleda, razabin se, da u ovomu djelu O. Talija ne ponavlja, što je on u prvomu svo­ mu djelu piso: ova se dva djela 0 . Talije popunjuju. U prvom se glavno govori o socijalnoj demokraciji, u drugomu o socijalnom pitanju; razlikom tom, što se u prvom raspravlja za naobraženiju publiku, u ovom zadnjemu, koje je namijenjeno široj publici, raspravlja se lakim, zanimjlivim slogom, izbjegavaju se strogo znanstvena pitanja, nagomilavanje citata, ko — kao što isti pisac kaže u zaglavku — osim smetnje i možda dosade ne bi drugo pružali čitaocu u ovom djelu ništa drugo. Djelo se ugodno č ita : kada ga staneš da čitaš, ne da ti se prestati, dok ne dosegneš do zadnje stranice. Ovo je jedno izmegju drugih svojstava ove knjige: svojstvo što se Često ne nalazi u knjigama, koje raspravljaju o ozbiljnim pitanjima. U današnje doba, kada socijalno pitanje zadaje brige svakomu, kada se 1907. hoće da izmegju našega naroda uvuče socijalna demo­ kracija, te da nasije svoje zarazne ideje u odijelu soci­ jalnog pitanja; ova Talijina knjiga vrlo je zgodna, da otvori svakomu oči i istinu mu pokaže. Djelo se pre­ poručuje. Izdanje mu je krasno, a cijena posve niska: 70 samih helera bez poštarskih troškova. P. M i 1 i č i ć. „Put raja." Otac fra Pijo Poljak ustrajo je u svome radu, te nam podario i drugi dio svojih „Spa­ sonosnih promišljanja." Ova je knjiga vrlo zgodna za duhovno sabranje. Nego ona imade i tu krjepost, da je pisana tako razumljivim štilom, da ga razumije i pučani n; prema tome nema uspješnijega srestva za obra­ ćenje puka u širokim slojevima, nego da se ovakove knjige, kao što je „Put raja" fra Pija Poljaka, u puku raširi. Katehete neka ju kupuju i dijele za nagrade; župnici neka ju preporučuju svojim vjernicima ! Nova galecija u Vatikanu. Naskoro će se u Va­ tikan u dogoditi jedna znamenika novost. Sve će se slike unutarnjih odaja sjediniti u jedno i sačinjavat će po­ sebnu galeriju. Već je za tu galeriju odabrana prosto­ rija i uregjena; a opremljena je električnom rasvjetom. Prema planu generalnoga ravnatelja vatikanskog muzeja (Cammendatore Galli) sve će se slikarije razlučiti po raznim slikarskim školama i strujama. Slike Rafaelove i njegovih učenjaka sačinjavat će posebni odjel, u po­ sebnoj sali. Dapače će se i one nebrojne slike, koje spadaju strogo na vlasništvo unutarnjih odaja papinih ili koje su po privatnim sobama razasute, snijeti u tu galeriju ; pa će tako biti na ruku i na pogled posjetio­ cima. A ima u prostorijama ogromne palače sila tih slika, koje radi svojstva privatnoga vlasništva ne bijahu nikom pristupačne. Dapače će se i iz soba papinih kao što i iz soba državnoga tajnika iznijeti sve važnije slike i prinijet će se u spomenutu galeriju. Nova će galerija imati pristup iz vana tako, da će posjetioci moći raz­ gledati galeriju - a da ni ne zavire u pravu unutraš­ njost Vatikana. Dopisi uredništva. Beč. M . Ćutiću. Vaša pisma i Vaš rad nas silno veseli. I ne samo veseli, nego nam još podaruje zaufanijih nada u osvit novoga dana, nego što ih dosada imadosmo. Nada sve nam se dopada Vaša samozataja, zanos i čista ljubav u radu. Skorih dana pisat ćemo Vam i opširnije i vruće. Sada Vam poručujemo, da zdušno upotrebite dozvoljeni Vam pristup u dvorsku knjižnicu rukopisi Nove stvari iz starine tčško čekamo od Vas. Ako nema dosta posve novih, šaljite nam i važnijih varijacija. I primite od uredništva iskreni pozdrav, kao što je iskrena zraka proljetnog suncal T is k a ra V o g le r i drugovi u S ara je v u . ��i U U U ^ stoji jedan pošt. sanduk brutto 5 kg. oko 5 0 — kom. Tri forinta kao: Matica krštenik sortiranog Toiletnog otpadnog sapuna, ljubica, ruža, heliotrop, mošus, gjurgjica, cvijet breskve itd. Razašilje pouzećem Manhattan Unternehmung Budimpešta, Vll Bezerćdy ulica 3. Matica ЏШ *' :ак, Matica vjenčanih, Matica umrlih, Protokola, Crkvenih računa i exhibita. Krstnih, Vjenčanih i Smrtnih listova, i t. d. i t. d. u pojedinim arcima ili u solidnom uvezu. Službenih kuverata u svim veličinama. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/3aea3c98f4e7fd2de633b233802ca1e4.pdf 767181685f99030f825a0a578a873eae PDF Text Text IJRE-GJUJD: 0- 'u S iP ГА ККЦ ^Р ____ GOD, XXI. UI50K0, 15. TRAVNJA I9C. BROJ 4. SrtDRZ Č la n c i: а л znanosti čovjeka 1. Odvraćaju li od Bougaudu priredio N. G„ bič). 2. Pobjeda uztrajnosti (O. Jc onim Vladić) 3. Otac Teobald Matew (O. 1 4. P. Wasmann o nauki ev V ijesnik : Naša 5. 6. 7. 8. domovina: Znamenita 2 5 *g o d išn jica .......................... 6 Ispravak na jednu statistiku »Kat. lista« . 61 Kreševo: f O. M. K o p i ć ....................................61 Spomenploča hrvatskom historiku Ivanu Krst. T k a lčiću .........................................................61 Amerika: 9. Težina d u š e ..............................................................62 IZLAZI MJC5CČN0 NA DUA ARKA, GODIŠNJA CIJCNA 5 KRUNA RUK0PI5C I PRCTrLAT'J PRIMA UREDNIŠTVO U UI50K0M (D05NA, UI50K0, TRANJCUAČKA GIMNAZIJA). OTTRAUNIŠTUO JE U TI5KARI „UOGLER I DRUGOVI1*, 5ARAJCU0, Njemačka: Crtice iz bol-be minulih izb o ra .................... 62 Rim: l i Sjednica u akademiji katoličke vjere . . 62 n c e sJ< a: ena politika i p u č a n s tv o .........................63 Vijesti sa istoka: 13. Katoličke novine u arapskom jeziku . . 63 4. M a r o n it i................................................... .... . 63 15. Židovi i k a t o l i c i ...................................................63 Perzija: 16. Stanje katoličke crkve u Perziji . . . . 64 17. J a v n e z a h v a l e ............................................. 64 18. D o p i s i n i c a u r e d n i š t v a .........................64 �(M o l društvo za grinju nove crkve sv. S i « Sarajevu.) Umoljavamo gg. povjerenike, koji još nisu poslali godišnjih izkaza o uplaćenim redovitim prinosima članova za god. 1906., da to što prije učine, jer se društveni računi moraju urediti. Primjetni smo, da nekoja gg. povjerenici ubrane prinose ne otpremaju redovito svakog m jeseca. Društvo ušljed toga gubi kamate od dosta velike glavnice, koja kod njih mrtva leži. Zato umoljavamo svu gg. povjerenike, da se točno drže dotične ustanove i naputka, (Prilog „Seraf. Perivoja br. 1. god. 1905.) po kojem skupljenu mjesečnu članarinu treba slati odmah iza svakog prvog dana u mjesecu makar svota i malena bila, da odbor, koji se sastaje sva­ kog 10. u mjesecu, uzmogne mjesečni obračun učiniti i novac što prije koristonosno uložiti. POBOŽNO DRUŠTVO ZA GRADNJU NOVE CRKVE SV. ANTUNA PADOVANSKOG U SAR AJEVU. 1905. i 1906. (Po zaključku uplaćenih redovitih prinosa po Banbrdo Barlovc' Bihać Brajko' Brestovsi Breške Bučići Bugojno Busovača Crkvica — — Čuklić — — Dubica gornja — Doboj — — Dobretići — — Dolac]— — — Doljani — — Domaljevac — Dubrave1 — — Foča — — Fojnica — — Glamoč — — Gornji Vakuf — Gračac — Triešćani Gradiška bosanska Gromiljak — — Gučjagora— — Ivanjska — — Jajce — — — Kiseljak — — Ključ — — Koraće — — Kotor Varoš — (Sliedi.) �BROJ VISOKO, 15. TRAVNJA 1907. OOP. XXI. Odvraćaju li znanosti čovjeka od Boga? Po Bougaud u priredio N. G jebić. (Svršava se.) 5. Imamo dakle već stalan broj znanstvenih do­ kaza, kako Bog djeluje u svijetu. P r v , da je Bog stvorio materiju; drugi, da Bog ovu materiju organizuje po stalnom planu; treći, da je Bog stvorio bilinsko carstvo; Četvrti, da je Bog stvorio organički život; peti, da je Bog stvorio čovjeka. Ovo nam vele ne samo sv. knjige, već i ostronomija, i geografija, i fiziologija, anatomija i fizika. Pa kad Bog toliko puta djelovao, da stvori svijet i da ga uredi, može to onda i nadalje činiti. i zvijezda? Zakon harmonije i kontinuiteta, koji spaja razum sa svemožnošću protuslovi i argumentu skeptik^; čim opazi duh ma samo jedno jedino djelovanje božije, nužno mu se nameće misao da prizna i trajno dje­ lovanje. I u ovom je pojmu korijen svakoga šiovanja Boga. Punim pravom tvrdi ovo Le Play proti nekim stanovitim učenjacima, koji ne će da poprime različitih djelovanja, o kojima smo baš govorili; oni uzimlju samo dva djelovanja. „Kad bi“, veli, „mogla povrijediti razum nauka, koja stvaranje zemlje i živućih na njoj bića pripisuje božijem djelovanju po nekom redu, onda ne uvigjam, u koliko bi ova nauka više udovoljavala, kad bi učila, da su samo dva djelovanja, od kojih bi se jedno bavilo stvaranjem anorganičke materije, a drugo stvaranjem prve žive klice. Punim se dakle pravom tvrdi, da promatranje na­ ravnog svijeta puno više vodi duh religiji, nego li skep­ ticizmu. Ali ne samo ovim zakonom kontinuiteta unosi dandanas znanost svjetlo u važna pitanja o odnosa]u izmegju Boga i čovjeka; ona to čini i na drugi, još odličniji način. Sjetimo se toli hvaljena sistema u osam­ naestom stoljeću o nepromjenljivim zakonima prirode, u koje ne može dirnuti nijedna slobodna volja, a da se ne sruši cijela zgrada. Ovim su se uzdali filozofi za­ priječiti Bogu da se nikako ne miješa u stvari svijeta. No znanost našega doba posramila je ovo tjesnogrudno i krivo shvaćanje prirodnog svijeta, te se sprema da nam znanstveno otkrije općeniti plan prirode, koja će zasjati kao religiozna svjetiljka. Kad nije bilo nedostojno Boga, da toliko stotina godina poslije onih čisto mineralnih fenomena, koje opisuje geologija, baci ovu klicu na zemlju, za što bi bilo nedostojno Njega, da proizvede u svemu stvaranju one stalne promjene, što nam otkriva proučavanje zemlje Što je u istinu otkrila na prostranom polju stva­ ranja ? Tri stvari, koje mu kazuju pravu ljepotu. Prvo, da je svijet samo skup sila, koje djeluju po općenitim i stalnim zakonima i djeluju jedna na drugu. �50 Br. 4. — Serafinski Perivoj. Drugo, da ove sile stoje u jerarhičkom odnošaju, i da se djelovanje slabijih diže, modifikuje ili obustavlja utjecajem jačih. Treće napokon, da se usred ovih veličanstvenih sila, koje vladaju materijom, duh slobodno kreće. On se oslanja na jedne, da modifikuje druge, da ih zaustavi ili dokine, te se kreće megju njima kao gospodar. To je cjelina prirodnih zakona i njihove ljepote. Krivo bi bilo, kad bismo zbilja uzeli, da je duh zaro­ bljenik ovih zakona. Ako nasuprot uzmemo, da ih može po miloj volji preokretati, onda bismo imali nered. No zakoni su ovi nepromjenljivi, mi slobodni i naša slo­ boda raste s našom duhovnom jakosti. To je čudo. Tako je n. pr. zakon, da sva tjelesa smijeraju k sre­ dištu. Zar me to smeta da uzmem kamen i da ga ba­ cim u zrak? I dok se digne uslijed sile, što sam mu ju priopćio, hoće li se time oboriti zakon privlačivosti? Odista n e ; samo će ga druga, jača sila za koji trenutak ' prevladati. Onaj zrakoplov, u koji sam se uspeo s de­ setoricom ljudi, komu je čamčić napunjen teškim ka­ menjem morao bi zaista čvrsto za zemlju prilijepiti. Ali nasuprot vidimo ga kako se uzdiže, kako se visoko u zraku kreće u ravnotežju. Za što? Jer sam ja svojom slobodom i svojim duhom mjesto privlačive sile, koja bi ga morala svezati za zemlju, stavio drugu, jaču siiu, koja ga tjera visoko u zrak. 1 to ja činim svaki dan, stoput na dan: za što ne bi Bog -oga činio? Ovo di­ jete ležalo na umoru. Liječnik mu nije mogao spoznati bolesti. Majka moli, veli i djetetu da moli i ono. Na večer eto opet liječnika. Simptom, što ga pregledao, padne mu na um. Odredi lijek. Dijete ozdravi. Je li se ovdje promijenio prirodni zakon0 Nipošto, je li Bog pomagao? Za što ne? Drugi primjer. Glazbenik sam, pjesnik, govornik. Govorim, pjevam. Smetaju li me nepromjenljivi zakoni retorike i glazbe, da živo ne izrazim svoje misli i osje­ ćaje? Da, jadan sam govornik, srednji glazbenik. Uz­ mimo megjutim kakova velikog umjetnika; on je regbi sav u zakonima. On je u njima slobodan i oduševljen. Mami suze, dršće od straha; utapa dušu u slatke sa­ njarije; i, kao Što se to baš zgodno reklo o slavulju, treba mu samo ključ promijeniti, i eto ti iz vesele pjesme tužaljke. Slaba slika božija! Udarajući po onoj neizmjernoj klavijaturi sila, koje sve poznaje, šalje svojim stvorovima po svojoj volji nadu, bol, veselje, da ih potakne na dobro; ili dok umekšan njihovom mol­ bom mijenja ključ, ustavi ja boli i povraća duši mir. To čini ne dirajući nipošto u zakone prirode, već samo njihovom kombinacijom, „promjenom ključa", baš kao što i mi to radimo. To je plan svijeta, kako nam ga otkriva znanost kao i plemenita zadaća, što ju u tome riješava duh. Čim je duh veći, tim bolje zna općenite zakone modi- 1907. fikova, obustaviti, kombinovati tim više oslobagja sebe i nas od njihova jarma. Divljak ni ne sluteći prelazi preko tih velikih sila, kojima smo mi čudesa učinili. Zar nijesmo i mi kroz toliko godina ludo gledali u vodu kad provrije, dok napokon pronicavo i genijalno oko ne otkri sile? Isto je tako i s munjovodom, i telegra­ fom i s toliko drugih sila, kojih nijesmo vidjeli, jer smo bili slijepi kod očiju. Zrakoplov o kome smo prije go­ vorili, hoćete da tako upravljate, da može otpremati putnike. Pravo imate. A što treba? Zar sile? Ne. Otvo­ rite oči. Treba genija. I to će se iznaći: a jer danas kod tolike štampe ništa ne propada, bliži se vrijeme, kad će općeniti zakoni sve manje tištiti čovječanstvo. Onda će se obistiniti riječ Bakonova, da malo znanosti udaljuje od vjere, a mnogo znanosti vodi k njoj. 1 kad se čovjek svojim duhom učini neodvisnim od tolikih prirodnih zakona, onda će mu biti jasno, da ovi zakoni nigda n.jesu mogli Boga nadvladati. Kad čovjek u pro­ storu posve lako opći s onima, koje ljubi, onda je posve naravno, da to i Bog čini, te kao i mi stavlja zakon proti zakonu, silu proti sili, da se On spretnije i jače kreće u ovim zakonima nego mi, a da ga ništa ni naj­ manje ne smeta. Dakako da u nekim rijetkim slučajima prima dje­ lovanje božije neki drugi karakter, ne radi sebe, nego radi nas, da svrati našu pozornost. Nepromjenljivi inače zakoni prirodni zaista se mijenjaju u jednoj tački. Ali i ovdje se punim pravom pitamo, za što bismo Bogu oduzimali vlast, koju mi svaki dan vršimo. Imaš ne­ plodno stablo, oplemeniš ga, i gledaj, ono obilno ragja i kao da se čudi, kako je na jedan put urodilo. Ovaj cvijet, što je po naravi jednostavan i bijel, ona ruža koju Bog stvorio blijedo-crvenu, poprima sve boje i mirise. Pa što da reknemo o promijenjenim životinjama, što skrenule s pravih putova, što o inim novim, neču­ venim, čudnovatim vrstama, kojima se toliko ponosite! Što istom o još većim čudesima kemije, fizike, biologije. Ko bi mislio, da će čovjeku poći za rukom da omami bol, odreže koje udo na tijelu, razreze grdne čirove, a da bolesnik ni ne osjeti toga? Ko bi mislio, da se može oslabljenu bolesniku, koji izgubio svu krv, uštrcati krvi od drugog kojeg zdrava čovjeka i tako spasiti bo­ lesnika? „Odista mala čudesa," veli izvrsni kritičar Vivet; „ne zbivaju li se razmjerno na isti način i velika? I jedna i druga nam kazuju, kako narav odstupa od svoga običnog reda: a je Ii se u istinu mijenja sama narav ? Nipošto. Za što ne bismo uzeli, da se mogu zbiti promjene druge vrsti na višim stupnju, i u općenitijem redu, kao što su nagla ozdravljenja, nevje­ rojatne preobrazbe, nečuveni čini volje i spoznanja, a da se za to ne poremeti i ne ošteti općeniti red? Sve ovisi o tome, kako si predstavite moć početnika ovih djela; kao što on, jer sve ima u svojim rukama, stvara �Odvraćaju li znanosti čovjeka od Boga? pravila, isto tako može Činiti i iznimke." Ovako Vivet u svome glasovitom djelu: la Science et la foi. I zar nijeste pisali prije malo vremena: „Ко zna, ne će li znanost, vladateljica života, promijeniti uvjete životu, ne će li poći za rukom sveznajućoj biologiji da nam pomogne do vječnog života," t. j . : Ko zna, ne će li znanost stvarati prava čudesa ? Priznajete ih znanosti, a niječete ih Bogu ! 6. Posve je dakle jasno, da Bog odlučuje sudbi­ nom čovjeka. On to može, jer on to čini. On je to to­ liko puta učinio, dosljedno može to uvijek činiti. On to može, a da ne promijeni prirodne zakone, samo njiho­ vom kombinacijom kao što to ljudi čine. On to može činiti i prividno, a da to u istinu ne čini i opet kao čovjek, kad hoće da učini nešto neobično, što svraća na se pozornost ne toliko radi osobite ljepote, koliko radi toga, što je to rijetkost; a jer nam prošlost jamči za budućnost, nije više daleko čas, kad će znanost po­ sve rasvijetliti odnošaje izmegju Boga i čovjeka Ovdje sam dašto imao pred očima samo prirodne znanosti; jer koliko drugih znanosti što zaslužuju ovo ime, dandanas svjedoči to isto! Uzmimo čovjeka; Čovjek govori. Kako je naučio govoriti ? Možda sam od sebe ? Ni Platon u starom vijeku ni Roussean u novom niiesu toga držali. Kumboldt dokazuje u ime lingvistike a Bonald u ime tilosofije, da je ovdje morao Bog posredovati. Čovjek je stvoren; govori, otac je. Od koga je duša njegova djeteta? Otkle su duše sve djece, što se ragjaju svaki dan? Izvodite li ih iz materije? Dobivate li ih iz drugih duša? I li zar mislite, da su sve u je­ dan dan stvorene, bez ideja, bez osjećaja, bez pamćenja gdje god nagomilane? I ovdje moramo opet uzeti, da Bog neposredno i stalno djeluje. Čovjek umire. Ko nije baš posve ugrezao u ma­ terijalizam, mora vjerojati, da će biti sugjen i po svo­ jim djelima naplaćen ili kažnjen. I ovdje treba opet nužno Boga. Izmegju one kolijevke, gdje Bog djeluje, htjeli mi to ili ne htjeli, i onoga groba, gdje opet moramo Boga priznati i s Platonom i s Kristom, živi čovjek. A što 51 znači živjeti? Zar je život nešto drugo nego li nepre­ kidno stvaranje? Da nas ne drži ruka, koja nas izvu­ kla iz ništa, t. j. da nas neprestano ne izvlači iz ništa, zar ne bismo odmah opet pali u ništa? Čitaj Bossueta, Leibnitza, Malebrancha, Fonelona, Descartesa i vidjećeš, bi li mogao svijet i jedan samo čas opstojati bez Boga. Ipak se ne ću dulje ovdje zadržavati, ostaću na polju znanosti i čovječje filozofije. Jer kamo bih došao, kad bih se htio baciti na historičko polje? Pokazao sam, da je velik jaz izmegju čovjeka i svih nižih bića, da sam ga nazvao „samotnim otokom, koji ne veže ni­ jedna tačka sa susjednim kopnom sisavaca." Zar ne bih mogao to isto reći i o Kristu, kad Ga usporedimo s drugi ljudima? Upravo kao što je biljka, sporedi Н se s kamenom, čudo; kao što je biljka, sporediš li ju sa životinjom, Čudo; kao što je čovjek, sporedimo li ga sa živinom, još veće čudo ; zar ne smijemo istim pravom ustvrditi, da je Krist, usporedi li se sa cijelim čovječanstvom, pravo čudo? Njegova nauka i njegov život^Jijesu nam dedukcijom otkriveni. Oni natkriljuju naše mišljenje. Njegova nauka, njegov život, njegove krjeposti uzvišehe su beskrajno nad njegovo doba, uzviše nad sva vremena, uzvišene nad njegov narod, nad sve narode^ niko ih nije nigda ni dostigao, a kamo li natkrilio. Krist je posvema nalik na o s a m l j e n otok, š t o ga ni j e d n a t a č k a ne s p a j a s a s u s j e dni m kopnom l j u d s k o g a roda. Ne ustavljajmo se megjutim dulje kod ove važne i uzvišene činjenice svjetske povijesti, kod ovog prepo­ roda roda ljudskoga, To je nešto nadnaravno. Ustavimo se za časak kod onih Činjenica, koje znanstveno doka­ zane, primijene od svih pravih učenjaka, najsjajnije svjetlo rasprostiru o pitanju religije, o posvećenom op­ ćenju izmegju Boga i čovjeka. — Zadnja riječ u istinu, konačni rezultat svih naših divnih otkrića jest ovo: Bog vazda veći; čovjek, ah čovjek uvijek malen i slab. A megju njima božija djelovanja, što ih znanost u istinu priznaje i što po riječima Le Play-jevim sile, da vje­ rujemo ,,u neprestano, trajno djelovanje." Ali to trajno djelovanje je religija, što smo ozna­ čili kao susretaj i zagrljaj Boga s čovjekom. Pobjeda ustrajnosti. Novela Priopćuje O. Jero n im Vladić. GLAVA V. JElogo bi neko primjetiti, da se u ovoj tužnoj '\ј pripovijesti govori previše o neugodnim stva­ rima i nečasnim za ljude. Ali će iz toga biti i koristi, da si stvorimo jasnu sliku o svijetu, koji nije ništa drugo, nego skup zla i dobra, s tom razlikom: da više ima zla nego li dobra. — Imaš dječaka na plećima? Jadno dijete! Amo, amo meni na grudi! - reče Sovura — tako je bilo ime vještici. - Uhvatila ga groznica, pa nije mogo da ide poče se izgovarati Jakovina. — Sirotan! Hodi ti k meni, ja ću te odmah iz­ liječiti. �52 Br. 4. — Serafinski Perivoj — 1907. Ščepa ga za ruke svojim pandžama, koje prodriješe u mekano dječakovo tijelo i povuče ga udarajuć ga nogama. Progjoše tamnim dugim i tijesnim hodnikom. Ot­ vorivši vrata, ukaza se dvorana rasvijetljena svjećicama lijepo poredanim na srebrenoj jednoj svjetiljci; ispod nje je bio dugački stol, pokriven stolnjakom, koji je negda bio bijel; po stolu su bile razbacane čaše i boce, pune do pola vina, oko kog je sjedilo osam mrkih lica nalik na Židove; a o bedri je svaki imo bodež ili nožinu. Jedni su larmali, jedni se smijali, jedni druge za­ bavljali, jedni samo u se salijevali vino. Bijaše taka vika i krika, da se može potpuno pravo dati stanov­ nicima obližnjih mjesta, koji bi se kleli, da je ono kuća duhova ili vještica; i teško svakom, koji bi se usudio da unigje unutra. Zbilja je bilo pogibeljno, što su mnogi iskusili, a mnogi se više nigda odonud ne vratili, dočim su se neki samo na čudesan način spasili. — Lijep zečić — poče nosara. — Sreća! Živila Gertruda i naš Jakovina! Da ga malko vidimo — Digni glavu — . . . Krasan! taman stvoren za nas. - Ali se čini na рб mrtav. — Valjda se od straha razbolio. — Nek ide s^rah do bijesa! — Nijesmo ni mi vrazi; mi smo što . ti od mesa i kosti i prijatelji dobroj djeci. — Podajte mu jednu čašu, a sutra će se vidjeti, da mu je dobro učinila. Neka misle čitatelji, kako je u ovaj čas bilo našem Alfredu ? ! Babetina natoči i skinuvši mu rubac, kojim su mu bile stegnute usne i brada, sali mu u usta nekakva gorka vina. Sada ga povuče za sobom, da ga baci na go pod u jednu sobu, ostavivši mu svezane ruke. Oso­ bito je iz početka grabežljivica izmišljala sve načine, kako će što groznije mučiti svoje goste, da joj se snije ne bi opirali, kako ona običavaše reći. — Okladio bih se da je iz kuće, ako ne pleme­ nitaške, a svakako bogate; ima vrlo nježno lic e ... reče Bubalo. — I meni se čini, rekoše zajedno Kobac i Bradekan. — Vrlo bih ga rado vidio, — reče ovaj zadnji. — A ja još ragje, — reče Jakovina — čuo sam, da su gospodaru jučer pokasno utekla djeca Matildina; a znate da je Alfredu uprav četrnaest godina, a toliko bih reko da je i onom dječaku. — A meni se čini, da sam ga već vidio — na­ doda Tetik — on ti je Adolfov sin, jednoć sam ga vidio, kad sam išo, da zadavim Ambroza. — Stoga noseć ga amo — reče Jakovina, — pito sam ga za roditelje, a on ni riječi. — Ali ne bojte se, sutra će nam odmah zakukurikati: — prekide ih Mirko. — Kakvo vražije sutra! odmah sada, — skoči na noge Srdan. — Odmah, odmah — ču se više glasova, megju kojima je najviše kričala vještica, pa odmah potrči po nesretnika, koji je plako i uzdiso. — Ustajder gospodine kneževiću! — rekne ba­ betina, zgrabivši ga za kose i podigavši od zemlje, puna gnjeva, jer joj se činilo, da se ne će gotov ništa njime moći okoristiti. Riječ k n e ž e v i ć bijaše za Alfreda grom iz vedra neba; ali mu se je činilo, da bi mu se mogli i rugati. Čim su došli megju razbojnike, vještica poče: — Kaži kako ti je ime? — Alfred šuti. — Pitam te: kako ti je ime? Alfred šuti. — — Valaih će i ta valjat! Sad ćemo vidjeti nešto iznova! Malko ćemo se zabaviti. — Ne treba duljiti. Batinu........gvožgje! — Da, ali ga ne smijete ozlijediti, jer knez........ Ovo još gore poplaši Alfreda, ali još se nadajuć, odluči, da će uztrajati, da ne bi bio on uzrok, ako bi mu zlo za rukom pošla namjera, da si spasi i izbavi majku. Vještica pokazavši neizrecivu radost, potrči, da donese batinu. Vrativši se, dok je jednom rukom priti­ skivala Alfredove ruke, drugom je mlavila i mlavila, dok nije počela krv teći. Ali Matildin sin osta čvrst, silujuć se da ne bi ni zakričo, što ipak ne može. — Hoćeš li još da mudruješ? Govori, — rekne nesretnica. Alfred ni riječi. — Opet doli, nestat će junaštva — povikaše lu­ peži, omamljeni i utvrdjeni u misli, da je jogunica zbi­ lja Matildin sin. — Odriješite mu ruke, inače bi ga ubili, poginuo bi. — Okujte mu noge usjanim gvožgjem! — — Mala razhlada ne će mu škoditi. — Razrije­ šit će mu jezik. Vještica potrča, da to obavi. Dotrča s usjanim gvoždjem. — Govori! reče srdito. Odmah ga zgrabi za jednu nogu, osovi ju na jednom stolu a odozdol gvoždje, dok je jedan pomoćnik otraga držo dječaka. — Dosti, dosti. — Sada drugu! Okrutnost je iz nje govorila. Napokon pusti oprženu i dimeću se nogu. — Hoćeš li govoriti? — Isto mu onako opali i drugu nogu kao i prvu; ali se pećina ne miče — dječak šuti. Kuke! — Kliješta! — Ne. — Mučilo! — Već je kasno. — Našla sam, ja sam našla način — vrisne vještica. Šta, šta? — To će biti koji od onih tvojih, — kaži ga, kaži! Eno u krletci onog ptića, što no ga noćas ulovismo. Da ga dovučemo amo i ako ne htjedne doći, �Pobjeda ustrajnosti. mi ćemo mu mučiti brata, pa tko zna da iz sažaljenja napram njemu ne izlane ono što želimo. — Dobro! Vrlo dobro! — To je smišljeno baš kako treba. Da idemo po ptića. — Živio Bubalo! Na zdravlje. Matildin sin, što no do sada bijaše miran i vedar smete se i ne shvati, šta su htjeli da reknu. Kada je vidio gdje ulaze dva Židova vukuć za noge jednog čovjeka, steže mu se srce. Ali pogledavši u lice pridošlici uzavri mu krv, a u duši mu nastade borba. — Osveta....... Oprost....... Osveta........ Ne . , . . . Pravedna kazna........ pripada B ogu___Sramotiš sebe; sramotiš majku za jednog nevaljanca— Za nas će se pobrinuti Bog, ali o n ___Nada sve su mu još zvonile u ušima zadnje majčine riječi: naročito to tebi pre­ poručujem moj Alfrede. Odluči da ne će pripustit, da Gotovca muče. Onaj čovjek bijaše Gotovac, okrutni krvolija, koji je i Alfreda mučio i njegovu majku i nje­ govu sestricu i to groznim mukama, koje su mu samo na um padale. Utekavši, ko što ćemo vidjeti iz Ubaldove tvrgje, Gotovac pade u šake dvojice vragoljana, koji ga sapevši čvrsto odvukoše u pakao. Jerbo je bio slab, poplašiv ga nenadani slučaj, još više smalaksa, njime su se samo zabavljali, osobito vještica. Ova se poboja, da joj ne će nestati dobre volje, koja je sad bila puna pomisli, da bi dobro bilo poka­ zati tvrdoglavcu kako im je mila igra i šala, spopade ga za kose i izguli sve što je ufahla rukom. — Dobro! — Živila! — Više ih povladi divljoj babetini, što no visoko držaše u ruci krvave kose puna veselja, kano bog zna s kakve pobjede, dočim je mu­ čenik jauko. Alfred se vrlo poplaši: Govorit ću, — vikne. — Vidite, da sam pogodila! reče vještica. — Živila vještica! Živila! Na zdravlje! Da čujemo. — Govori! — Ja sam Alfred, sin kneza Adolfa i Matildin, — prizna junak. — Ah sreće! — Doći će sutra k večeri. — To će biti lijep dar! — reče Jakovina. — Š ta? Neka ga kod nas, knezu je svejedno, a nama bi mogo koristiti; — reče vještica. — Da, da, — povikaše neki, a s njima i nosara. — A šta bi mi tu dalje brbljali — reče Jakovina. — Mi ćemo se s njim zabavljati, odvrati vještica. — Šta tu treba toliko pripovijedanje! Jakovina neka odmah javi knezu, a drugo je njegov poso, reče Srdan. — Srdan je pogodio; živio Srdan! Živili mi i vje­ štica! Još jednu čašu pa u lov! Dvojica odvukoše plačnog Gotovca u njegov za­ 53 tvor; vještica još srdita, otjera kneževića u njegov za­ tvor vukuć ga nemilice. Drugi uzeše svoje lukove i stri­ jele i presvukavši se u različito odijelo, odoše. Samo Jakovine nestade prvog u svagdanjem odijelu; valjalo mu je javiti Ubaldu, da je ulovio Adolfova sina. Vještici je valjalo povratiti red; ali ovaj put nije imala huda babetina volje za rad, teško joj bijaše, što će joj se iz pandža izmaknuti Alfred, a još nije svog gnjeva na njem iskalila. Vrati se k njemu, da ga za­ bavlja, izvinjavajuć se i govoreć: — ne drže se živine bez ikakve koristi. Mali je junak ležo u svom kutu iznemogavši od pretrpljenih muka; ali je bio zadovoljan, što je svlado sam sebe, pokvarenu narav, što no je baština svih ljudi. Bolile su ga ruke, bolile noge, ali je dragovoljno snosio; shrvala ga je groznica, ali je bio zadovoljan; srce mu je ranjeno, ali je bio pun pouzdanja u Boga. Da, veseli se, junače, tvoja je pobjeda slavnija od pobjede careva, a tvoj dobitak nije zemaljsko carstvo, nego nebesko! Misao na .smrt, makar i najgrozniju nije mladića poplašila; nastojo je da bude miran, videć da mu je zakrčen put, kojim bi došo, da izbavi majku. — Do malo će knez saznati, da sam ovdje; on ne će kasniti i eto me opet u njegovim rukama. Nije druge. Misli i razmišlja, da bi pobjego — :o tom ni po­ mislit; pusti se božjoj volji. — Kad me je Bog na­ dahnuo, da ostavim majku, da ju oslobodim, nakanio je ovim da nas Ubald oboje pošalje u nebo. — Sutra se zorom vratiše razbojnici veseli zbog ve­ likog plijena. Ali radi vijesti Jakovinove poče mrmljati vještica ko megjed u kruškama. Gjavolica nezadovoljna s Go­ tovcem htjede da iskali svoj bijes i na Alfredu. Poče ga zlostavljati, tući, čupati i gnjesti ga nesnosnim ra­ dom; ali angjeo sve snosi. Progje onaj dan, progje drugi. U večer drugog dana dogjoše dvojica pustahija, da ga izvedu iz onog pakla i smrću da mu pomognu, kako će doći do žugjenog cilja. Prolazeć kroza šumu, dvije strijele zviznuše nad njim i njegovim drugovima. Alfred i jedan mu drug padoše, a drugi pobježe. GLAVA VI. Već je vrijeme, da se opet vratimo Matildi. Osveta nije prešla ni preko pameti krjeposne žene, prave i prokušane kršćanke. Ali je mogla misliti, da ima pravo i da je dužna, da sebe i djecu spasi, oslo­ bodivši ljude onog zloduha; bila je hrabra kao Judita. Jedan čas stade neodlučna........Ustade.......... ali ju ustavi jedna miso: — poslat ga u pako? — Opet sjede. �54 Вг. 4. — Serafinski Perivoj. — 1907. Megjutim dogje Gotovac, noseć s Jurom nosiljku, po kojoj su prostrli velik i mekan komad sukna. Polože ga na zgodno mjesto. A knez Ubald ? Umiri se i zaspa. Sanjo je o ok­ rutnom borcu, kog je svladala žena. Čim se probudi, već je bilo svanulo, priznade u snu sramotnu istinu. — Ja kukavica! ali će njezina krv oprati ljagu. Prva mu miso zadade brige, kako će izvesti drugu. Zapita za Gotovca i posla po njega, da ga traže ali je poštenjaković bio mudar. Još većma razgnjevljen, zapovjedi Matiji, da ga zamijeni. Ovaj se nije nigda vježbo u tom krasnom zanatu; i prem nije bio nevin ipak je sažaljivo dobru Matildu. Kako će udovoljiti tvrdoglavom Neronu, koji traži od njeg, da mu bude drugi Gotovac? Uze dakle oružje i zlo djelo na se. Matilda je čekala krvnike u jednoj prizemnoj sobi, gdje je bila nosiljka. Radovaše se sveta žena, nadajuć se, da će umrijeti na onom mučilištu, na kom su pomrli toliki mučenici prije nje. — Na poso — drekne knez na Matjju, čim je došo. Novi krvnik poče raditi Uršćućim ruk«ma, ne znajuć ni kud bi se okrenuo, koje li bi oružje uzeo; stog se brzo rasrdi okrutnik, koji ga neu’judnim postupkom poče upućivati i pomagati mu u zlu djelu, kao tigar žedan krvi. Matilda potpuno mirna i vedra, kao da podražuje zvijer, neka izmišlja nove načine, kojim će ju mučiti. Ubalda stane krika: Znaj šta će reći protiviti se Ubaldu; ti si mi igračka, ti si mi robinja, ja ću te sgaziti; ti si u mojim rukama, tvoja je sreća, tvoj život u mojoj vlasti, ja ću te smrviti i ubiti! Lugjače! grom bi te Božji u času smrvio i u pepeo samlio, da ta junakinja ne ustavlja božje ruke. Ti si crve igračka i rob blata i k ala; junakinja nikom ne robuje niti služi, nego samom Biću, koje ju iz ništa stvori. Nego okrutnost ne nalazi drugo do li žuč i gor­ činu. Bezbožničku opačinu svegjer prate neugodnost i dosadnost sad slabije, sad jače. — Marše! nijesi ni zašto! — poče se drečiti — daj meni, ako ne možeš ti! Hitro u njem uzavre gnjev: — Smrvit ću te! ru­ knu na Matildu. — Smrvi ju! obrnuv se krvniku. — Mrtva je, — reče ovaj. — Odmah je žarovi! — I nestade ga. Matija silno dahne, a onda s počitanjem zamota truplo pobjediteljice u jednu plahtu; diže ga, metne na rame i izigje, da ga zakopa. Prekomjernost mnogih strasti opet shrva svog vjernog roba kneza, te mu ponovno valjade leć u krevet. Stog, kad mu Jakovina donese veselu vijest, od­ govori, da će on glavom sutra na večer doći i uzeti Alfreda. Ali osjećajuć, da je još vrlo slab i nezgodan, a želeć što prije da se opet dočepa sina svojih žrtava, odluči da će poslati dvojicu pustahija, koji su mu bili najpouzdaniji i već sporazumni bili s d u s i m a . Prošlo je bilo vrijeme njihovu povratku, a njih ne bi. Čeka i čeka: nema ih. Smetoše ga nejasne misli. Sutradan mu dogje nekakav odrpan momak, ne­ obična lica, nudeć mu se, da će on nanjušiti Alfreda, ako mu obeća toliko, da se mogne oženiti, jer je bio siromašan. Ubald mu neuljudno odgovori: — Vrati se otklen si došo, jer meni nikog ne treba, osobito siromašnih, propalih i odrpanih vitezova. Neznancu reče jedan knežev sluga, da Alfreda tobože nijesu našli. Ali on se ne dade smesti. — Ima biti onamo; i dovesti će ga u tvrgju oli večeras, oli sutra k večeri — mišljaše. Kad se je smrklo, on je već bio u šumi i sakrio se za jedan grm. Oštro je gledo unutra. Malo za tim: — evo ih — reče: — oni su. — Skinuvši krinku, po­ hiti, da ih strijelja u lice. Hiti jednu strijelu i odmah za njom drugu; padoše jedan pandur i Alfred, drugi pobježe. On poleti za bjeguncem; megjutim bjegunca nestane, ostavivši progonitelja daleko za sobom. Ovaj nabasa na silne i ogromne ruševine, i počme slutiti, što bi moglo biti; pa vrlo mudro mišljaše, da se udalji i da na koju mu drago stranu izagje iz šume; a gledo je, ne bi li nanišo na ono mjesto, gdje su pali Alfred i pandur. Nije trčo, nego posve mirno i ravno­ dušno išo, smijuć se plašljivosti svojih zemljaka. Sada ču, da zveče lanci i da dva duha umotana u plahte trče pred njega. On se ne poplaši, nego od­ mah: nastrijeii. Jedna kosovica pade, a druga šmugne. Neznanac potrča, da vidi i opipa duha. Bijaše još vruć: vrati se kući svojoj! — reče mu; mogo je učinit, da se odmah vrati, da nije mislio, da je kukavština ubit već mrtvog duha. Bijaše mu žao, što nije još jednoč mogo vidjeti Alfreda, ali ga ovaj sukob ponešto utješi. Peklo ga je, što nije imo prigode, da se bar s jednim duhom skobi prsa o prsa. Možda su čitatelji naslutili, da je hrabri lovac bio neki vitez. Svi znadu, šta su bili vitezovi srednjega vijeka; plemeniti lovci, junačine, koji su se žrtvovali, da brane vjeru i poštenje, slabiće i nevine. Ko što ni jedna za­ druga i ustanova, tako ni viteštvo nije bilo bez mana i pogrješaka; ali je općenito zaslužilo pohvalu i pri­ znanje kao časna ustanova vremena, komu je dala mnogo divnih junaka i ljudina. Naš joj je vitez služio na čast, stog rado o njem pišem. Neznanac dakle u cvijetu mladosti bio je po- �55 Otac Teobald Mathew. sjednik i vlasnik nekog sela u onoj okolici, a zvao se vitez ili knez Atilije, prem nije ni iz daleka naličio rogjaku don Rodriga. Mogo bih se potužiti koji čitalac, da ja iznosim na srijedu nekog, za kog su čitali čak do dosade u V j e r e n i č i m a. Mogu li drukčije? javne isprave jasno govore: Ubroji i Atilija megju vitezove slavne! Od srca je mrzio djela kneza Ubalda, ko što je ovaj od srca mrzio njega. Da mu snaga nije bila daleko slabija od snage N e r o n o v e , hitro bi pomogo potlačenim. Čeko je, da mu sreća priskoči u pomoć, da udari; a onaj drugi, bojeć mu se prsa o prsa na mejdan izaći, vrebo je zgodu, kako bi ga iz zasjede napo. Atilije je bio prijatelj Adolfu i Matildi; pa da mu pukne srce, doznavši za divlja Ubaldova razbojstva. Makar i vitez bio, pusti suzu. Zakle se, da će osvetit svog prijatelja, a osloboditi mu ženu i djecu. Tješio se je, misleći, da mu bijeda pruža prigodu, kako bi ispunio dužnost na uhar onim toliko dragim osobama. — Onu dužnost, koju je zakletvom na se priuzeo pri svetom obredu, kad se je upisivo u viteški stalež. Nego premoćni je protivnik, dobro znajuć, kako stvari stoje, bio na oprezu. Proso je bio mjesec dana, po prilici, otkad je ubijen Adolf, a da Atilije nije mogo naći puta, da ga napane. (Nastavit će se.) Otac Teobald Mathew, (apos tol trijeznosti). §|rjepostan narod ne može propasti, ne može biti podjarmljen. I krjepostan narod nije još nikada bio umeten, Istina je i to, da u današnje vrijeme sam narod sebe podiže i sebe upropašćuje — ne podižu gu pojedinci politi­ čari, niti ga upropašćuju oni. Ja ne govorim ovdje 0 nekom momentanom podignuću ili o momentanom upropašćenju; jer momentano može jedna osoba po zgodnom slučaju narod i podići i upropastiti. Trajno upropastiti i trajno usrećiti može jedino narod sam sebe. 1 kao što god možemo kuću upropastiti, ako joj samo potkopamo temelje, i možemo ju sačuvati od propasti, ako joj utvrdimo temelje, tako možemo i narod upro­ pastiti, ako mu potkopamo temelje, i možemo ga saču­ vati, ako mu utvrdimo temelje. A rekli smo, da temelj narodni ne sačinjavaju pojedinci (političari), nego na­ rodna krjepost; zato kome je do narodne sreće, taj će najviše nastojati, da narod bude krjepostan. Jedan od najnesretnijih naroda svih vremena, to je irski narod, koji stoljeća i stoljeća podjarmljen i u lance okrutnosti, zlobe i lakomosti okovan stenjaše. A pod­ jarmi ga nezasitni Albion. Nego osim drugih načina, kojim je uspjelo Albionu trajno podjarmiti Irce, bio je i taj, što je Ircima bilo ugrabljeno gotovo sve imanje; Irci su osiromašili, a po siromaštvu (kao šuga po ne­ čistu odijelu) dogje megju Irce grjeh pjanstva. S jedne strane engleski despotizam, a s druge strane đespotizam pjanstva irski narod učini teškim robom. Ipak je irski narod i u tim nesrećama sačuvo vjeru svoju. I baš kad je bio na rubu potpune propasti, spasi ga vjera njegova, spasi ga Bog njegov. Bog posla apostola trijeznosti megju Irce; taj apostol bješe otac Teobald Mathew, franjevac. A bilo je to uprav u ono vrijeme, kad je Danijel 0 . Connel podigo govornički i rodoljubni gias svoj za političko oslobogjenje irskoga naroda. Megjutim šta bi koristilo političko oslobogjenje, bez oslobogjenja iz lanaca moralnoga nazatka? Teobald Mathew rodio se je 1870. u Thomastovvnu, u irskoj grofoviji Tipperary. Od rane njegove mladosti vigjale su se na njemu krjeposti muževne dobe. A on je te iste krjeposti baštinio od roditelja, jer su njegovi roditelji bili i čovjekoljubivi i ljudi krjeposne a čvrste volje. Od mladosti je težio za svećeničkim stališem; pa tako i unigje u odraslijoj dobi u franjevački red. Naj­ prije je bio smješten u Rilkenny kao propovjednik, a kašnje opet u Cork. U Corku je bilo sijelo siromaštva; mladi propovjednik Mathevv i po svojoj naravi i po principima franjevačkoga reda osjećaše neograničenu ljubav prema siromašnim. Gragjani grada Corka bili su pali u duboko siromaštvo, i to poradi pjanstva. Teobald Mathevv vidio je, da se zlo ne liječi drukčije nego po korjenu. Korijen i uzrok siromaštva corških gragjana bilo je pjanstvo. Ako je Mathevv htjeo svoje sugragjane dignuti iz bijede siromaštva, nije mu preostalo drugo, nego da iskorjeni tu manu. Sreća je uprav bila, da je Mathevv god. 1836. bio u odboru za potpomaganje corških siromašnih gragjana. Na tom je mjestu uvidio Mathevv, da pjanstvo nije samo zlo, nego i kotilo nebrojnih drugih socijalnih zala; i uvidio je, da je zaludna svaka druga borba proti siromaštvu, ako se pjanstvo ne iskorijeni. I dobro je mislio. Megjutim ipak ne znam, bili se otac Mathevv bio odvažio na radikalno iskorijenjenje pjanstva i na ona velika kasnija djela, da mu nije bilo u samom odboru drugova, koji su isto mislili kao i on i koji su svom energijom svoga prijateljstva navaljivali �56 Br. 4. — Serafinski Perivoj. — 1907, na 0 . Mathewa, da se primi i smiona i teška i pogi­ beljna posla. Til udarati na mane strastvenika, isto je kao udarati na vojsku neprijatelja. Pa onaj strah, da neće jedini uspjeh njegova rada biti s m i j e h ! Nego on je bio apostol božji. Pomislio je on u sebi, da će Bog platiti i dobru volju njegovu i apostolstvo njegovo — ali i eventualno ismjehivanje. I primi se posla. Naj­ prije se kroz nekoliko mjeseci posveti molitvi, a tom je prigodom stvaro i plan svoga djelovanja; jer on nije imo na pameti samo početi djelo, nego i početi i u svoj njegovoj oprečnosti izvršiti djelo. Poslije te priprave do kraja mu sazre odluka. G o­ dine 1838. na 10. travnja sazove Mathevv skupštinu i pred njom razvije svoj plan. Reče im na prvi mah i previše smjelu i previše čudnovatu odluku: Kako je namislio osnovati društvo, čiji bi se članovi morali z ak l e t v o m o b v e z a t i , da ć e s e u z d r ž a v a t i od s v a k o g a l k o h o l n a p i ć a , a o s o b i t o od r a ­ k i j e . Sa svojim riječima ko s gorućom žeravicom opali i ožigosa on pred skupljenim slušaođma uživanje alkohola i pozva ih, da se ne samo oni čuvaju alko­ hola, nego da i druge svom silom od toga odvraćajuA govor završi ovim riječima: „ Ak o mi s v o j i m n a s t o j a n j e m i j e d n o g j e d i t o g od p r o p a s t i p j a n s t v a o s l o b o d i m o , v e ć s mo o b i l n o nag r a g j e n i . A j d e m o dakl e , p r i j a t e l j i na d j e l o za č a s t b o ž j u , za s p a s e n j e d u š a i za s l a v u n a š e d o m o v i n e ! N i k o m u , ko j e z d r a v , ne t r e b a o p o j n i h p i ć a — ne t r e b a me n i , ne t r e b a v a ma . V e ć su m n o g i i p r i m j e r o m po­ k a z a l i , da od t a k o v i h p i ć a n e m a n i k a k v e p o t r e b e . J a p o z i v i j e m s ve , da mo j p r i m j e r s l i j e d e " ! I 0 . Mathevv napiše obrazac zakletve u jednu knjigu, pa najprije sebe pod zakletvu potpiše. Svi prisutni učine isto to. A to bješe temelj djela. Ovi prvi članovi bjehu potok, koji kašnje naraste velik kao more. Istina odmah u početku i u samome Corku neki su to djelo ismjehavali; megjutim je ipak većina bila ošinuta ugledom i riječju 0 . Mathewa i kao munjom i kao gromom. Mnogi od sugragjana upisaše se kašnje u isto društvo Djelo Corškog apoštola raznesoše novine po svi­ jetu. Naroda se talas zapanji nad tim djelom. Neki odmah pohitiše u Cork, da vide apoštola trijeznosti, da polože zakletvu u njegove ruke i da od njega blagosov prime. U tri mjeseca samo naraste društvo na 25.000 članova; na svršetku god. 1838. brojilo je društvo 156.000 članova. U gradu Limeriku, kud je bio otišo 0 . Mathevv u prosincu iste godine da propovijeda, u četiri dana položi zakletvu trijeznosti 150.000 ljudi, a kašnje u Dublinu u dva dana 60.000 ljudi. U istinu čudesa! Kao talasi mora širio se je ovaj neobični pokret. Otac Mathew sve privuče k sebi. I on se nije umaro i nije se odmaro. Za malo vremena naraste društvo na 1,800.000 članova, a godine 1842. bilo je pet milijuna Iraca upisano u to društvo. I to djelo značilo je za irski narod zoru sretnijih vremena. Svi Irci pozdraviše djelo. Dapače i sami go­ stioničari ne samo da se priključiše pokretu, nego i mnogo od stečenoga blaga za piće dadoše 0 . Mathewu u ime siromaka. I za ovoga dogodiše se promjene u irskome narodu. Nastade mir, marljivost i red. Kako je opo broj slučajeva pjanstva, tako se smanjio i broj zlo­ čina. U tri godine smanjio se broj slučajeva pjanstva na polovicu, a broj zločina u isto vrijeme na jednu če­ tvrtinu. U šest godina smanji se broj zločina na jednu polovicu. Godine 1839. bilo je u Irskoj 66 slučajeva osugjenih na smrt; godine 1842. samo još 25 slučajeva, a godine 1845. spade i taj broj na 13. Otac Mathew postade vogja naroda irskoga. Sve ga je i ljubilo i štovalo. Nego on se ne primiri ni tim uspjehom. Njegov apoštolski duh ne pripusti mu miro­ vanja ni jedne zere. Za malo vremena protegnu on svoj pokret na cijelu Englesku, pa onda i na Ameriku. Kad stiže g. 1843. u London, osvanuše po londonskim uli­ cama plakati s natpisom: „ S j a j n a n o v o s t : 0. M a t h e w u L o n d o n u " ! Za svoga boravka u En­ gleskoj upisa 0 . Mathew u svoje društvo 600.000 članova. U proljeću godine 1849. ode 0 . Mathevv u Ame­ riku. Na putu kao da ga je pratio angjeo Čudesa. U brodovima, u kojima se je on vozio, sve suputnike i svu brodsku momčad predobije za svoju stvar. U NevvYorku bješe primljen kao kralj; a svi njegovi putevi po Americi bili su neprekidni triumfi. Ovdje mu ne bi onako kolosalnih uspjeha kao u Irskoj, ali ipak on za dvije godine u Americi upiše u svoje društvo preko 600000 članova. Žrtve njegova rada u Americi bile su ramjerne. U dvije godine svoga boravka u Americi proputova O. Mathevv 26 država, reče 300 govora i svojom vlastitom rukom primi on 600.000 članova u svoje društvo. Od velikih ovih napora satare se 0 . Mathevv, pa je čeznuo za domovinom. U irskoj je zaželio proživjeti svoje zadnje dane i — umrijeti. Tako je silna domo­ vinska ljubav. U domovini je mislio ponešto i svoje istrošene sile nadoknaditi. Nego neprestani mir bio mu je najveća muka, a neke ga je vrste groznica na ne­ prestani rad nagonila; zato njegove sile klonuše. Go­ dine 1856. udari ga polukap, te izgubi govor. Ljudi su ipak dolazili k njemu i kod njega su se kleli na uzdržljivost od pića. On bi im s velikim naprezanjem pra­ vio znak svetoga križa na čelu. Napokon u prosincu g. 1856. predade 0 . Mathew, apostol trijeznosti, svoju �P. Wasmann o nauki evolucije. veliku dušu Gospodinu svome. Jedva je unišo u vječ­ nost, kad mnogi govornici raznih stranaka i konfesija uzagjoše na govornice, da proslave 0 . Mathewa. Listovi svih struja donesoše o njemu zanosne referate. Do 50.000 duša bilo je pri njegovu sprovodu. A godine 1864. zahvalna mu domovina podiže sjajan spomenik. Najljepši je ipak spomenik 0 . Mathevva, što je osto u slavnoj uspomeni ljudi, a napose Iraca. Gospo­ din se Bog posluži apoštolstvom 0 . Mathevva, da po­ digne Irsku moralno, a po tom i politički. Time je on uradio za Irsku isto onoliko, koliko i Danijel 0 . Connell. Danijel 0 . Connell ne bi mogo mnogo učiniti za Irsku, da nije njegova djela preuzeo Bogu odani i kašnje tri­ jezni narod irski. Krjeposti ne nadvladava ništa, makar joj se što i moglo opirati. Za ovu uslugu učinjenu ir­ skoj domovini pravo je piso protestantski pastor, Dr. Chauning: „ P e t m i l i j u n a l j u d i p o l o ž i z a k l e ­ t v u t r i j e z n o s t i , a t o j e n a j v a ž n i j e d j e l o na­ 57 š e g a vremena. P o v i j e s t p r o š l o s t i j e d v a će t a k a v p r i m j e r p o k a z a t i . P o č e t n i k t o g a ču­ d n o v a t o g a p o k r e t a v r i j e d a n je, d a s e u b r o ji m e g j u n a j v e ć e l j ude . Otac Mathevv i poradi pedesetgodišnjice njegove smrti i porad dobra primjera vrijedan je, da se spo­ mene i u našim listovima. Siromašni Franjevac nije imo u rukama svojim materijalne moći, nego je imo samo moć ljubavi prema svome narodu i moć vjere u Boga. Tim srestvima on je osvajo srca, osvajo ljude, osvajo svete, osvajo i proklete. Iz primjera 0 . Mathevva učimo se dvjema stvarima; prvo: da su samo ljubav u dobru stvar i vjera u Boga kadur izvesti čudesne stvari; drugo: da u današnje vrijeme borbe za opstanak samo krjepostan narod pobjegjuje. Iz toga neka zaključe lju­ bitelji hrvatske domovine, da jedino vjera u Boga i kršćanski moral mogu spasiti i očuvati Hrvatsku! 0 . J. M a r k u š i ć . P. Wasmann o nauki evolucije. evolucije. Ta to je zanimanje i opravdano. Pitanje, što nam treba držati o teoriji evolucije, stoji na prvom mjestu općega zanimanja. Ali kao što je jednodušno zanimanje, koje se odnosi na ovo pitanje, tako su opet različiti (dapače i oprečni) odgovori, koji se sa svih strana čuju. S jedne se strane čuje: ah, šta ; evolucijona je teorija samo slabo obrazložena naravoznanstvena hi­ poteza; tuj nema činjenica; a u svom je daljnjem raz­ vitku izrod ateizma, koji bi htjeo kršćanski nazor o svijetu u prikrajak baciti. Naprotiv se s druge strane veli: evolucijona je teorija dovoljno osnovana na naravoznanstvenim činjenicama; ona je u sebi već tako usavršena teorija, da će ju priznati svaki biolog ma na kojemgod on stanovištu vjerskom stajo. Napokon se s treće strane veli: teorija je o evoluciji protivna krš­ ćanskom nazoru o svijetu; ona je, kako reče Hackel „ gl a v no o r u ž j e u a r t i l e r i j i m o n i s t i č k e na uke pr o t i k r š ć a n s t v u . " Ko dakle ima pravo? D&, ja mislim, da svi imaju nešto pravo, a nešto krivo. Prije svega sada se radi o tom, da se pojmovi jasno razluče. Jasnoća je vazda majka istine. Ko hoće istinu, taj prije svega mora ljubiti jasnost. Zato mogu izjaviti, da je cilj ovih predavanja: što više jasno razložiti pojmove evolucijone teorije u ovom predavanju; za tim ću razložiti koko moramo pojedine pojmove shvatiti i kako se mo­ ramo naprama njima držati. Nauka o evoluciji kao naravoznanstvena hipoteza Nemojte misliti, da sam ja ovamo za to došo, 1 teorija. da protiv Hackelu polemične govore držim. To nije U istinu nije prazna riječ, Što pisahu, da u Ber­ moja svrha. Lani sam u ljetu bio pozvan od koncertne linu veliko zanimanje vlada uoči predavanja o nauki direkcije Sachsove, da dogjem u Berlin i protiv Hackelu uka evolucije dandanas je, tako rekuć, go­ ruće pitanje. U životu savremenoga čovjeka nema skoro niti jednoga časa, da neće po­ segnuti za ovim pitanjem. Osobito je ovo pitanje za nas važno i radi toga, što se s ovom naukom danas mnogo hoće služiti protiva objave. Vrlo je po­ trebito da se čovjek duboko uputi u ovo pitanje. Ali gdje je naći valjane upute? — Stavivši sebi ovo pi­ tanje donosimo čitateljima „Seraf. Perivoja" predavanja P. Wasmanna, Isusovca: „ 0 nauki evolucije." A onako ih donosimo, kako izvjestiše najobjektivnije njemačke novine. Nuzgredice budi rečeno, da je P. VVasmann u ovome pitanju izmegju prvih (ako ne i najprvi) auktoriteta na svijetu. On je svojim mnogobrojnim raspra­ vama ob ovom pitanju pobudio dosada općenito sen­ zacije. Napose govore njemačke novine, da je P. Wasmann i sa zadnjim svojim predavanjima u v j e r a v o ; a to je mnogo rečeno. Predavanja su držana u Berlinu, u redouti philharmonije 13. 14. i 17. veljače ove godine. Na svakom je predavanju bivalo prisutno preko 1000 slušalaca. Megju njima odličnih zastupnika znanosti, zastupnika klera i parlamenta, kao što i veliki broj novinarskih izvjestitelja. Prvo je predavanje bilo pod najavljenim naslovom : �58 Br. 4. — Serafinski Perivoj. — 1907. predavanja držim; ali ja toga ne učinili, jer rni se ne učini shodnim, da postojeću već uzbugjenost još većma pobudim. Dosta je već štogdje i Štogdje pole­ mičnih govora držano. Moj je cilj t a j: da prosvjeti kori­ stim; pa mislim, da ću ovim svojim postupanjem najbolje djelo učiniti. Nacrt vam je mojih predavanja u rasporedu razvijen. Prvim ću vam predavanjem prestaviti nauku evolucije kao naravoznanstvenu hipotezu i teoriju; a rasvijetliti ću je s nizom fotografskih svjetloslika, koje sam uzeo iz posebnog i svog vlastitog po­ dručja — iz područja mravi i termita. U ovom se području osjećam kao na domaćem tlu, pa mi se ne treba opirati na strane auktoritete. Usput ću uzeti dokaze i iz drugih područja. Drugo će predavanje razložiti razlike izmegju hi­ poteze o evolucijonoj nauci i izmegju filozofskog nazora 0 svijetu; nadalje će razložiti razlike izmegju teističke nauke o evoluciji i izmegju materijalističko-ateističke nauke; i napokon će razložiti razliku izmegju darvinizma 1 izmegju teorije o evoluciji. Treće će predavanje ras­ pravljati o upravljenju descedentne teorije na čovjeka, a bit će popraćena s nekoliko svjetloslika. Kadno pred više od 350 godina buknu velika prepirka izmegju ptolemejskog i koperničkog nazora o svijetu, tada se ni slutilo nije o domašaju novih ideja, koje se ljudskom oku otvoriše. Гек je za minulo 19. stoljeće bilo pridržano, da iz heliocentričkog nazora o svijetu izvede zaključke: o naravnom razvitku našeg sunčanog sustava i o jedinstvenom razvitku izmegju cjelokupnog kozmosa i pojedinih nebeskih tjelesa. Prema ovoj univerzalnoj i gorostasnoj evoluciji (koja se na naravnim zakonima osniva), evolucija naše malene zemlje izgleda kao jedan djelčić od ure, da, jedva kao jedan čas i u času dapače kao jedan trenutak. A ipak je i ta evolucija jednog trenutka, vele geolozi, trajala sva­ kako na milijune godina. To je povijest organskoga svijeta naše zemlje do čovjekova nastupa. Poradi na­ pretka zoologije, botanike i osobito porad napretka paleontologije znanost se je sve više približavala pi­ tanju : Kakvi su odnošaji sada živućih životinja i bilina naprama izumrlim, okamenjenim formama. Moramo li mi sadašnji životinjski i bilinski svijet smatrati kao nešto nepromjenljiva, ili su današnje životinje i biline promijenjeni potomci prijašnjih, većim dijelom izumrlih pregja, koji su nam u nekoliko makar kao okamenine sačuvani. Na ovo se pitanje dvovrsno odgovara. Jedan od­ govor dolazi od teorije postojanosti (konstantnosti), i veli: S i s t e m a t i č k e v r s t e , k a k o s e d a n a s u z o o l o g i j i i b o t a n i c i nalaze, j e s u n e p r o ­ m j e n l j i v e . Č i n j e n i c e nam ne p r u ž a j u n i k a k v a d o k a z a , da p r o m j e n e v r s t a p r i l a z e p r e k o n j i h o v i h g r a n i c a . Z a t o ne s m i j e m o g o v o r i t i ni o r a z v i t k u v r s t a za se, ni o s r o d n o m p o ­ r o d u v r s t a u z e v š i ih m e g j u s o b n o , n i t i o s r o d n o m p o r o d u d a n a š nj i h v r s t a s v r s t a m a , š t o su p r i j e ž i v j e l e . Naprotiv teorija evolucije veli: M i m o r a m o s h v a t i t i d a n a š n j u f a u n u i f l o r u, d a n a š n j i ž i v o t i n j s k i i b i l i n s k i s v i j e t k a o s j v r š e t ni p r o d u k t m i n u l e e v o l u c i j e , i li­ ti k a o s v r š e t n u o p e r a c i j u i n d i f e r e n c i j a l ­ n o g i i n t e g r a l n o g r a č u n a sa s t r a n e pri ­ r o d e . Ovo je dakle jezgra pitanja: J e l i b i l o e v o ­ l u c i j e u p o r o d u o r g a n s k i h v r s t a i l i ne ? Iz ovoga se vidi, da bi bilo potpuno lažno reći, kako je teorija evolucije izrod ateizma. N e; pitanje: O p s t o j i li p o v j e s n i č k a s v e z a u p o r i j e t l u izmegju danas ž i v u ć i h ž i v o t i n j a i b i l i na i i z m e g j u o k a m e n j e n i h o r g a n i z a m a , to je pi­ tanje skroz znanstveno. Ono je proizašlo iz logične posljedice zooloških, botaničkih i paleontoloških istra­ živanja. Jedno dakle hoćemo, da čtvrsto ustanovimo: Nauka je evolucije kao prirodoznanstvena hipoteza i teorija nastala iz razvitka zoologije, botanike i pale­ ontologije. Nego, što je predmet evolucijone nauke kao pri­ rodoslovne hipoteze i teorije? Kao što sam već natu­ knuo. Predmet evolucijone teorije kao prirodoslovne hipoteze i teorije jest: prvo istraživati redni slijed ži­ votinjskih i bilinskih forama od prvog nastupa našeg života; koji redni slijed u porijetlu vrsta, suvrsta, i fa­ milija uzeti moramo. Onda drugo: moramo razjasniti ovaj redni slijed po naravnom razvitku vrsta. Ovo je dakle predmet evolucijone nauke kao prirodoznanstvene hipoteze i teorije: s t v a r n o i u z r o č n o i s t r a ž i ­ v a n j e o s l i j e d u o r g a n s k i h o b l i k a , na k o j e m stoje vrste sadašnjosti. A što nije predmetom evolucijone nauke ? — Nje­ zin predmet nije: razjašnjivati prvi izvor života na zemlji. Pitanje: da li imamo za početak prvih organi­ zama uzeti rogjenje samo po sebi ili stvaranje, to je prirodofilozofski problem, koji je izvan evolucijone te­ orije i ne spada u nju. Ovo su metafizički problemi. Po sebi se opet razumije, da evolucijona nauka nije iskustvena nauka; jer se na evoluciju ne može nepo­ sredno po opažanju iliti po pokusu kao na činjenicu zaključiti. Dapače to je nemoguće. Čoyjek je nastupio kao epigon na zemlju na svrhi evolucije, koja je obu­ hvaćala na milijune godina. Ako bi se on obazro na­ trag, našo bi tek spomenike, ruševine i tragove minulih evolucija. Čovjek ne može više neposredno gledati evo­ lucije; nego ju može jedino putem zaključivanja u svome duhu prestaviti — i to po marljivom i svestranom isporegjivanju najrazličitijih dokaznih slučajeva. �P. Wassmann o nauki evolucije. Dakle evolucijona nauka nije znanost iskustva. Ona je po svome biću teorija, koja se sastoji iz čete hipoteza; ali te hipoteze poradi megjusobnog suglasja pružaju najvjerodostojnije razjašnjenje za postanak organ­ skih vrsta. U istinu ini ne možemo zahtjevati, da se razvitak vrsta pred našim očima dogagja, pa da mi teoriju evolucije istom onda upravno potvrgjenu nagjemo. Za tu je svrhu čovječanstvo prekasno rogjeno i prekratko živi. Pomislimo si vodeni cvijet (Ephemera Vul­ gata), koji se proljetnog jutra na život probudi i oko sebe stane drveće promatrati u krasoti cvjetanja. Da su se cvjetići iz pupova razvili (koji su se potihano razvi­ jali) i da zatim cvjetići svoje latice gube i plodom po­ staju, to je vodenomu cvijetu u nekoliko samo časova njegova života potpuno sakriveno. Stoga bi on možda bio prinukovan vjerovati, da je ono gizdavo cvijeće, koje ga opkoljuje, dragi Bog onakovo uprav stvorio, kako je tu — i da će onakovo navijeke ostati. Pa ipak bi se vodeni cvijet ljuto prevario. On bi opet kad bi imo razum, sam po sebi mogo opaziti neke znakove, koji se ne slažu potpuno s nepromjenljivošću cvijetove krasote; tako opazio bi, kako su neki cvjetovi kroz dva tri sata nekoliko svojih latica izgubhi; neki su se više za dva, tri sata razv ili; a neki su opet sasvim lišeni svojih latica. Cvjetovi, koji se razvijaju, to su (da ostanemo kod prispodobe) oni rijetki trage preobrazivanja vrsta, koje još i danas dokazati možemo i ako su primjereno užih granica. Cvijetove latice, koje opadaju, jesu izumiruće vrste; napokon cvjetovi, koji su otpali, jesu već izumrle okamenjene vrste, koje nam pričaju o sudbini svih organskih vrsta na zemlji: one dolaze, prolaze i ustupaju mjesto potomstvu — pa ma­ kar njihov opstanak trajo na stotine tisuća godina, da­ pače i na milijune, kao što traje opstanak nekih vrsta iz roda Brachiopoda Lingula. Ipak i njima kucne neka prva, a neka zadnja ura, kao i svakome od nas. Na koje se dokaze opire nauka evolucije kao pri­ rodoslovna hipoteza i teorija? Ovdje prije svega razli­ kujemo dvostruke vrste d o kaza: upravne i neupravne. Upravni dokazi, to su oni ako i slabi tragovi preobrazivanja vrsta, koje jo š i danas opažamo, kao šio ih je n. pr. Hugo de Vries, botaničar u svome djelu o t e o ­ r i j i p r o m j e n l j i v o s t i pokazo On je našo, da kod bilinske vrste Oenothera (vučiji rep) nastaju novi oblici, koji se kao prave vrste održavaju. S druge se je opet strane proti ovoj teoriji o promjenljivosti podigo pri­ govor (u nekoliko i ne bez razloga); prigovor je t a j : da teorija promjenljivosti nije od velike važnosti, kako de Vries misli. Tako je n. pr. Standfuss sa svojim go­ jenjem leptira dokazo, da se teorija promjenljivosti jedva može u obzir uzeti kao činbenik, kad je govor o proizvagjanju novih vrsta. Ni nepostojana promjenljivost, 59 koja obuhvaća takozvane slučajne promjene Darvinove, ne može (veli Standfuss) dovesti do proizvagjana vrsta. Po njegovom su mnijenju samo adoptativne promjene, promjene prilagogjivanja, koje se po stalnim izvanjskim uzrocima uzrokuju i baštine, od prave vrijednosti u ovoj stvari. Što mi moramo razumjeti pod promjenama prilagogjivanja i kako ove promjene prilagogjivanja mogu dovesti do proizvagjana novih vrsta i rodova, to se dade i zorno razjasniti. Sad dolaze na red neupravni dokazi. Ovdje pri­ rodoslovac, koji hoće da sud izrekne o evoluciji, postupa poput državnog vještaka, koji nekog optuženika rasugjivati mora. Kad se je djelo, koje se optuženome pripisuje, izvodilo niko prisutan bio nije. Stoga državna vlast skuplja sa svih strana opterećujuće razloge protiva optuženome; i što ih se više skuplja, sve se više steže pravno uže grješniku oko vrata. Tako je i o ne­ upravnim dokazima kod evolucijone teorije. Oni se vade iz .korporativne nauke o formama (morfologija), iz komparativne anatomije, iz individualne povijesti evo­ lucije, iz komparativne bionomije (nauka o načinu ži­ vota), iz životinjske geografije i osobito iz paleontolo­ gije. Da ovaj zadnji izvor dokaza rasvijetlimo primje­ rima ! Ima na stotine od vrste mravi, koji su nam se sačuvali kao okamenine u baltičkom jantaru istočnog mora. Tu nalazimo mnogo rodova, koji i danas živu, ali jedva vrstu, koja bi identična bila s našim vrstama. Jedva ćemo moći pomisliti inače, nego da su sadašnje vrste mravi potomci onih okamenjenih ro g ja k a ; i da su po tom one po naravnom razvitku ragjanja a ne po novom stvaranju nastale. Ako usporedimo nadalje oka­ menjene termite crne Jure i tercijarnog doba sa danas živućim oblicima, jedva ćemo moći uzeti inače, nego da su današnjih oblici promijenjeni potomci prvih; i da su tako po naravnom razvitku ragjanja, a ne po n o v o m s t v a r a n j u nastali. Pogledamo li nadalje na najstariju od danas još živućih termitskih oblika, na australsku suvrstu mastotermita i isporedimo li njihove krilne žile sa još živućim blatinama i žoharima, to ćemo kao vrlo vjerodostojno ugledati, da su termiti iskonog paleozoičkog doba potekli iz nekog zajedničkog stabla, otklen potekoše i pregji današnjih kuhinjskih žohara. Takovi bi se primjera moglo i više navesti. (Iza ovoga je učenjak pokazivo fotografske svjetloslike iz roda mravi i termita. Pa je onda govorio i o robovanju megju mravima. A svoje pokazivanje zaključi sa slijedećim riječim a): Ja na to upozorujem, kako su ovdje baš u načinu života opstojali uslovi prilagogjivanja za myrmekofile i termitofile; pa ti uslovi prilagogjivanja proizvedoše megju mravima i termitima obrazovanje novih vrsta, �60 Вг. 4. — Serafinski Perivoj. - rodova i familija — i to baš megju živinicama, koje pripadaju megju najrazličitije familije i redove kukaca. Što dakle ovdalen zaključujemo ? — Ako pozorno promotrimo one pojave, što su upravo ocrtane, reći ćemo: o č i t o n a m m o ž e s a m o n a u k a o e v o l u ­ c i j i i s t u m a č i t i , k a k o su o v e z a n i m i v e f o r ­ me n a s t a l e . S tim, što se veli : č u d n o v a t e ž i v o t i ­ n j i c e , k a o n. pr. m r a v i n s k e o p i c e ( m i m e c i t o n ) d r a g i j e B o g n e p o s r e d n o s t v o r i o za o v u i l i onu v r s t mr a v i , s tom izrekom znanstveno nećemo daleko doći. Princip evolucijone nauke jest je­ dini, koji nam pruža naravno razjašnjenje ovih pojava. Za to prigrlimo ovaj princip! Za odgovor na pitanje: k a k o š i r o k o s m i ­ j e m o u z e t i o v u t e o r i j u , m ro bih posegnuti po mnoge druge primjere iz drugih područja. Ja ipak mi­ slim, da smijem kao rezultat svojih i tugjih istraživanja (koja su se bavila pojavama prilagogjivanja i prouča­ vanjem filogenetičke evolucije) smijem, velinr taj rezultat ovako izreći: za istih vrste rodova, katkada takogjer za familije istoga razreda, za rodove iste familije, dapače i za razrede istoga reda, u ovom se istraživanju na­ lazi dokaza za evolucijanu teoriju. Ovdje nam se isti­ nito pruža stvarnih i silujućih dokaza za srodnost rogjenja rečenih forma. Ali što де više rni penjemo po sustavnim kategorijama, što se više primičemo prestavnim tipovima životinjskog carstva, tim nam oskudniji postaju dokazi, dapače nam ih napokon i posve nestaje, te moramo konačno re ći: u z i m a n j e m o n o f i l e tične(jednorodne) evolucije cijelog organ­ skog c a r s t v a j e s t d r a ž e s n i san bez prirod o z n a n s t v e n i h d o k a z a . I s t o j e t a k o uzi ­ manje m o n o f i l e t i č n e e v o l u c i j e c j e l o k u p ­ no g ž i v o t i n j s k o g c a r s t v a iz j e d n o g a p r a ­ ti p a, u z i m a n j e monofiletične evolucije c j e l o k u p n o g b i l i n s k o g c a r s t v a iz d r u g o g p r a t i p a : s a m o l i j e p o s a n j a n j e . Ovdje nam pot­ puno nestaje dokaza. A sada bi mi se moglo predbaciti: da su moje tvrdnje čisto Fleischmannove tvrdne! Ne; ja se u ovo­ me ne opirem o Fleischmanna; budući on u svojoj opoziciji proti evolucijone teorije preveć daleko igje. Ali ima opet pravo u ovoj stavci: N i j e m o g u će s v e s t i g l a v n e t i p o v e ž i v o t i n j s k o g c a r s t v a na s a m o j e d n u t e m e l j n u f o r m u . Svi su se pokusi ovoga pravca izjalovili. To ne veli samo Fleischmann, nego i mnogi drugi ugledniji auktoriteti. Mogo bih na osobiti način spomenuti profesora Oskara Hertvviga, koji u zaglavnom poglavlju svoje: „Priručne knjige o kompara­ tivnoj i eksperimentalnoj povijesti evolucije" sasma jasnim i logičnim načinom ispituje dosadanje dokaze iz komparativne morfologije i evolucijone povijesti — i 1907. to u prilog descedentne teorije. Njegov rezultat glasi: D o k a z i za m o n o f i l e t i č k u e v o l u c i j u i z v o r a i z da j u posve; a sve više b i va m o p r i s il j en i da p r i g r l i m o e v o l u c i j u v i š e r o d n o s t i . Slično se je izrazio i profesor Boveri, na kojega isto tako nisu uplivale „teološke pretsude." Taj njegov sud se nalazi u jednom rektorskom govoru na viirzburškoj univerzi : „ 0 organizmima kao povjesničkim bićima." I on drži da je nemoguće svesti svih rogjenja životinjskog car­ stva na jednu temeljnu formu. Izmegju paleontologa oso­ bito je spomenuti Steinmanna i Kokena, koji stupiše megju zagovornike polifiletičke evolucije. Za to nek mi se ne prigovara, da sam samo kao „bogoslov" za viŠerodnu evoluciju zauzet! Ne; ja ostajem pri svojim zaključcima isto tako zoološki dosljedan, kao i spome­ nuti znameniti prirodoslovci, koji se kao neteolozi i kao nejezuite izjaviše za polifiletičku evoluciju. A sada ću se nešto obazreti na stanovište kršćan­ skog nazora o svijetu, i to baš na stanovište bibličke vijesti o stvaranju. Tu se veli: Bog stvori životinje i biline po vrstama njihovim. Način bibličkoga izražaja ne smijemo mjeriti mjerilom moderne zoologije. Da se bibličkom izvješću stvaranja o porogjaju prvih organi­ zama na zemlji ne protivi geološka evolucija, to opće­ nito tvrde teolozi. Ali mi prije svega moramo znati: da sveto P'smo nije prirodoznanstvena knjiga u savremenom smislu. Stoga mi učenjaci XX. vijeka ne možemo u svetome Pismu tražiti zooloških izvještaja. Biblija nije htjela posluživati naravoznanstvenoj prosvjeti, nego re­ ligioznim svrhama spasenja, kao što reče i Lav XIII. u krasnoj enciklici: Providentissimus Deus. Evo misli te enciklike: Biblički je izvještaj sastavljen za shvaćanje onoga vremena i po svaćanju ljudi onoga vremena. Stoga je sasma krivo postavljati izvještaje biblije prema podatcima prirodne znanosti, ili obratno. Pa uzmimo napokon jedanput i to, da moramo govoriti o „ v r s t a ­ m a", koje je Bog stvorio! Razumije li valjda i izvje­ štaj biblije pod tim vrstama one vrste, što ih Aristotel razumije pod frazam: el6m Sigurno n e ; jer se Aristotel sa svojom filozofijom pojavi poslije više stoljeća. Ili se možda govori o onim vrstama, koje je teorija konstantnosti proglasila „nepromjenljivim" vrstam a?! Ne; jei se ovaj pojam o vrstama razvio tek u 18. stoljeću po Ray-u, Linne-u i Cuvier-u. S mnogo većim bi se pra­ vom „vrste" bibličkog izvještaja o stvaranju morale uzeti kao redovi loze, o kojima se govori u evolucijonoj nauki — o redovima, koji jedni iz drugi proizlaze i koji su jedni s drugim srodni. Ako dakle prirodna znanost dokaže, da ovaj i onaj organizam, koji su prije držani za različne „vrste", da se dakle ovaj i onaj ororganizam mora uzeti kao niz jednoga izvora, onda ja mogu s biološkoga gledišta ta bića kao „naravnu vrstu" �Vijesnik. označiti. Nego, koliko se tih redova ili ogranaka гоgjenja mora uzeti, toga danas ne zna kazati nijedan učenjak. Iza 2000 tisuća godina možda 'će to bolje znati. Isto tako malo znamo i o uvjetnim formama iz­ vora, iz kojih oni nizovi evolucije svoj početak imadu. Ni pod kakav način nije moguće naći protivnosti megju ovim razlaganjem i izvještajem vjere o „vrstama". Ja sam za se čvrsto osvjedočen, da se nikakva suprot­ nost ne može vidjeti izmegju kršćanskoga nazora o svijetu i izmegju prirodoznanstvene hipoteze i teorije. Ako mi Boga kao stvoritelja svih stvari shvatimo i pomislimo: da se je svijet, kojega on stvori, samo­ stalno razvijo, tada mi dapače o Bogu imamo veću misao, nego kad bi držali: da Bog poseže svuda u naravne zakone. Pomislimo si dva biljardna igrača, koji moraju sa stotinu lopta upravljati! Jednome je potre­ 61 bito stotinu udaraca, a drugi s jednim samo udarcem može svu stotinu lopta upraviti, kud ga je volja — zar nećemo reći, da je pošljedni igrač mnogo vještiji. Već je Toma Akvinski razložio, da je sila nekog uzroka tim veća, čim se na udaljenije djelovanje posredno pro­ teže. Bog ne seže posredno u red naravi, gdje može djelovati po naravnim uzrocima. — Ovo nije nipošto novo, nego staro načelo, koje nam čini, da je prirodoznanstvena hipotoza i teorija, u koliko se stvarno do­ kazati dade, s kršćanskim nazorom o svijetu skroz i savršeno spojiva. Po ovome shvaćanju evolucija organ­ skoga svijeta sliči malenom retku u knjizi od milijona stranica, koja knjiga govori o evoluciji cijeloga koz­ mosa a na naslovnom listu te knjige još i danas počivaju neizbrisiva slova: ,,U početku stvori Bog nebo i zemlju." (Nastavit će se.) V I J E S N I K Naša domovma. Znamenita 25-godišnjica. Na 15. kolovoza ove godine navršit će se 25. godina, kako je osnovana gi­ mnazija franjevačke redodržave Bosne Srebrene. Upravo licem na Veliku Gospojinu bješe u Fojnici redoviti fra­ njevački kapitul obdržavan pod presjedanjem preč. oca Bernardina a Portu Ramantino, generala; i na tom kapitulu potrebnim se je vidjelo mudrim očima od starešinstva, da se osnuje gimnazija za odgajanje mladeži, koji bi imali namjeru, da se posvete svetome zvanju redovništva — a u ono vrijeme i mal ne jedinog dušobrižničkog staleža za katolike u Bosni. Osnovanjem gimnazije (prvih godina pod imenom „probandata") krenuli smo u kolo prosvjetnoga života — kad nam prije tim putem od zle sudbine poći nije dano. U svoje ćemo vrijeme i opširnije o tome nešto reći, a sada neka je dosta, da izrazimo svoje zadivljenje nad velikim prijegorom i zanosom kapitula od 1882., koji odmah iza trije, četeri godine oslobogjenja imade toliku vjeru u pomoć ozgora i toliko pouzdanje u svojih, tako rekuć, deset nokata, pa započe djelo, koje iskaše žrtava da­ leko više, nego što naša sirotinja mogaše dati. Bližnjega svoga, koji bi nam pomago ne imadosmo. I opet se potvrdi ona izreka Pisma, u kojemu bješe pisano: „Ni­ sam vidio pravednika zapuŠćena, ni sjemena njegova, da kruha traži." Ispravak na jednu statistiku „Kat. Lista.“ Vrijedni naš „Katolički List" u 10. broju od ove godine donosi nešto statistike o franjevačkom redu. Ali oni navodi, koji se tiču redodržave Bosne Srebrene, znatno su fa­ lični. Naša Bosna Srebrena imade ne 22 župe, nego ravnih 59 župa. Pogrješka nam se Činila nešto važnija, pa ju ispravljamo. K rešev o : f 0 . M, Kopić. I opet nam je umetnuti jednu tužnu vijest u retke našega lista. Javljaju nam, da je preminuo u Gospodinu časni starina o. M. Kopić 24. ožujka ove godine od klonulosti srca. Poznat je bio starac radi simpatičnih razgovora. Rado je volio opominjati mladež. Osobito su se njegove opomene i nje­ govi ukori odnosili na one, koji tobože iz modernosti preziru neke krasne običaje i povlastice našega naroda. U tome je imo pravo. Napose moramo spomenuti, da je pokojnik u kronologiji gimnazije u Visokom zapisan kao prvi, koji je u ona teška vremena obnašo teret učitelja u „probandatu." Rogjen je 1846., obučen 1866. zavjetovao 1872., a misu je reko 1873. Više je godina bio župnikom. Pokoj njegovoj duši! Spomenploča hrvatskom historiku Ivanu Krst. Tkalčiću. U Zagrebu ustrojio se je odbor, da podigne na kući br. 14. u Novoj Vesi u Zagrebu spomenploču velikom hrvat, historičaru Ivanu Krst. Tkalčiću, izdavaču „Povjesnih spomenika grada Zagreba" i „biskupije za­ grebačke." Dični pokojnik radio je mnogo na polju hr­ vatske kulturne historije, a neumrlu si je slavu steko svojim spisom „Slavensko bogoslužje u Hrvatskoj" u �Br. 4. 62 Serafinski Perivoj. — 1907. kojem je usto na obranu svetinje naroda hrvatskoga glagoljice, te nepobitno dokazo, da je glagoljica upo­ trebljavana u zagrebačkoj biskupiji. Nadamo se, da će se hrvatski narod odazvati po­ zivu rečenoga odbora, i doprinijeti prinos za podignuće spomenploče velikom pokojniku. Prinose primaju u Zagrebu gg.: E. Laszovvski, vladin perovogja (Visoka ulica 4), Janko Barle, prebendar (Nova Ves 14), Dr. Velimir Deželić, pristav kralj, sveučilišne biblioteke i g. Lujo Tomšić, knjigovogja (Gajeva ulica 7). Amerika. Težina duše. Američke novine po-ve ozbiljno ras­ pravljaju o posve novom iznašašću na polju eksperimentalne psihologije. Pet liječnika u Massaschussets-u poslije šestgodišnjih pokusa, imaju volju zaključiti, da je čoviečija duša teška otprilike 30 grama. Liječnici, megju kojima i Dr. Dunkan mac Dougall iz Bostona, zaključuju svoje iznašašće iz onih činjenica, što ; u mjerili *jelesa prije na­ stupa smrti, pa su bila većinom teža za 30 grama od lešina poslije smrti. Navedenim činjenicama drugoga zaključka ne znadošenaći. Oni su, vele novine, posve rreopazljivo umirajuće osobe pomoću neosjetljivo pomičnog kreveta na­ vodili na tezulju — i ova je tezulja iza smrti čovjeka obi­ čno za 30 grama padala u težim Kod nekoga flegmatika ta je razlika težine nastupila istom iza jednoga minuta. Dovlen američke novine. Mi smo uvjereni o zlobi skeptičnih Evropljana, da Američkim vijestima neće vje­ rovati. U tom uvjerenju mogli bi se samo prevariti s obzirom na učenoga Hackela i Hinkovića. Što se samih nas tiče, nećemo biti tako zlobni, da ne vjerujemo u njihove vijesti. Samo nam je začudno, da ta duša nije još teža. Oni očevidno zrak u plućima i na drugim mjestima živoga čovjeka drže za dušu. Kad čovjek umre umre i sav organizam, umru i pluća; po tome se pluća i sav organizam sljunu, a zrak mora van. Nije dakle začudno, daj e mrtav čovjek, lakši za 30 grama od živa čovjeka; nego je začudno da po računu američkih liječnika nije ljudska duša još teža. Ova naša opaska neće ništa smetati, da će neki naši u svojim filozofskim raspravama jednom objavu američkih liječnika proglasiti n e o s p o r i v i m č i n j e n i c a m a . Dapače, nije isključena mogućnost, da će s vremenom učenjaci o tim stvarima slušaocima svo­ jim pokazivati svjetloslike, tako zvane: Lichtbilder. Njemačka. Crtice iz borbe minulih izbora. Kako je silna i kako strastvena kao što i bezdušna bila borba za vrijeme minulih izbora u Njemačkoj, vidjeti će čitaoci iz ove cr­ tice. Osobitu su mržnju pokazali liberalci prema centru- mašima, ne štedeći dakako ni socijalnih demokrata. Čim se oglasiše izbori po njemačkome carstvu, tiskara: P. H. Bamann (Halberstadt, Harmonienstrasse) izdade vrlo izvorne razglednice i razasla ih po zemlji na izbor­ nike, na odbore i korporacije. Razglednice su prestavljale slijedeću sliku: u sredini stoje dva čovjeka, već po crtama lica poznata; megju tim ipak i natpisi pokazivahu, koji su to ljudi. Pod jednim bješe pisano: „Crveni papa Avgust I." (Bebel), pod drugim bješe pisano: Crni papa Pio X.“ Nad njima je stajala izreka (kao da jedan dru­ gom govori:) „Ruku o ruku gledajmo, da XX. vijek strpamo u sanduk!" Pio X. s mantijom: držaše u de­ snoj ruci syllab, a u lijevoj ruci konopac i Bebel držaše za drugi kraj konopca. Obojica su s konopcem stavljeni u priliku, kako carskoga orla dave u vratu. Kao poklik bješe na istoj slici velikim slovima pi­ sano: „Izbornici ako hoćete, da njemačka država propane, izaberite nas; a mi ćemo vam za to u zahvalnost podignuti ove spomenike pokraj nas." Pokraj Bebela bješe spomenik, koji prestavljaše bustu Ljudevita XVI. bez glave, a uz Ljudevita XVI. stajaše jedan Jakobinac s Guillotinom u činu najvećega oduševljenja. Pokraj Pia X. stajahu dvije kao baklja rasplamsane lomače, na koji­ ma (prema natpisu) stajahu Huss i Hackel. Franjevci, Isusovci, biskupi i duvne prestavljeni su kao da kolo igraju oko osugjenih krivovjernika. Kako se vidi umjetniku je posve uspjelo zorno predočiti ljudstvu raspoloženje svoga duboko mrzećeg srca. Rim. Sjednica u akademiji katoličke vjere. Dne 16. prošlog mjeseca obdržavana je u Rimu u velikoj dvo­ rani apostolske kancelarije pod presjedanjem kardinala Rampolle, javna sjednica u a k a d e m i j i k a t o l i č k e v j e r e , na kojoj je dobro poznati istraživaoc P. Rinieri S. J. iznio veoma zanimivu temu: J e s u li p a p a Kl e t i p a p a A n a k l e t r a z l i č i t e o s o b e ? Mnogobrojno općinstvo s najvećim zanimanjem je pratilo razlaganja korzičkog učenjaka. Poznato je, da neki hronologiju prvih rimskih papa ovako ir.eću: Sv. Petar, sv. Lin, sv. Klet (78—90), sv. Klement (90— 100), i sv. Anaklet (100— 112). Sv. Klet bio je Rimljanin, sin Emilijana; vlado je na Petrovoj stolici 12 godina, 1 mjesec i 11 dana, a umro je mučeničkom smrću 26. travnja i po­ kopan u Vatikanu juxta corpus Beati Petri (pokraj tijela sv. Petra). 0 sv. Anakletu čita se, da je bio rodom Grk iz Atene, a sin Antiohov; vlado je 12 godina., 10 mjes. i 7 dana, a umro je mučeničkom smrću 13. srpnja i pokopan takogjer juxta corpus Beati Petri. U službenom popisu papa, koji je god. 1904. popravljen od Duches-a, a od Vatikana izdan i u Vatikanu tiskan, �63 Vijesnik. pape su poredani ovako: Sv. Petar, sv. Lin, sv. Klet (76—82 ?), sv. Klement ( 8 8 - 9 7 ?),sv. Evarist (97— 105?). Dakle tuj potpuno fali sv. Anaklet. To prijeporno pi­ tanje tako je staro kao i poznato, stoga se ne ćemo u nj pobliže upuštati. P. Rinieri po svom dubokom uvjere­ nju drži, da je sv. Anaklet uistinu opstajo, i da se nesmije i nemora identifikovati sa sv. Kletom. Vidjet ćemo, šta će na to reći službeni spis. Franceska. Crkvena politika i pučanstvo. Po zadnjemu (g. 1905.) službenom izvješću o stanju pučanstva u Franceskoj, pučanstvo Franceske opada. I to je opadanje toliko, da zabrinjuje sve patriotične Franceze. Još god. 1904. broj rogjenih nad brojem mrtvih iznosio je višak od 70.026, ali taj je višak godine 1905. spao na 37.120. Ako ovako bude u Franceskoj pučanstvo opadati, pogibelj je, da će broj mrtvih sustići broj rogjenih u malo vremena. Broj rogjenih u Franceskoj god. 1905., koji je pokazivo ko­ ličinu od 807.291, jest najmanji broj u cijelo sto god.; taj je broj još kukavniji, kad uzmemo u obzir, da je broj sklopljenih brakova spomenute godine viši, nego prošlih godina. Broj sklopljenih brakova god. 1905. iz­ nosi 302.623, a to je broj, koji je u periodi od deset godina (1891 — 1901.) samo jedanput bio nadvišen — i to godine 1901. Upada u oči, što ovo opadanje pu­ čanstva spada baš u ono desetgodišje, u kojemu je vjerska misao u Franceskoj najviše trpjela. U prvih šestdeset godina broj rogjenih u godini iznosio bih vazda količinu .od 900.000— 1,000.000. Godine 1861. broj ro­ gjenih iznosio je 1,005.000; god. 1866. 1,006.000; premda je u tim godinama broj sklopljenih brakova bio raz­ mjerno malen (1861.: 305.000, 1863.: 303.000). Ako je onih godišta pučanstvo Franceske bilo za 1\. milijun manje od današnjega pučanstva, a broj rogjenih bio za 200.000 veći od današnjega broja rogjenih, onda je ra­ zumljiva zabrinutost franceskih domorodaca, koji s nekom skepsom gledaju u budućnost svoga naroda. Franceski nacijonalni ekonom, Paul Leroy-Beaulieu ufranceskome listu: „Economiste Frangais" (br.48, 1906.) razmatra o opadajućim brojkama pučanstva u Frances­ koj i o uzrocima toga opadanja. Učenome Francezu opadanju pučanstva ne leži uzrok u odnošajima mate­ rijalnoga stanja, jer je materijalno stanje ovih godina megju franceskim pučanstvom u pogodnome stanju; niti nalazi uzroke opadanju pučanstva u sve to većem uži­ vanju alkohola, jer imade u Franceskoj departamenata, gdje se razmjerno vrlo malo uživa alkohol — a baš u tim departamentima brojevih pučanstva izgledaju mnogo kukavniji, nego u nekim departamentima, gdje se alko­ hol u kudikamo većoj količini uživa. Paul Leroy-Beaulieu razgledavši sve okolnosti veli, da je prisiljen opadanju pučanstva uzroke potražiti u narodnome moralu — ili bolje u nemoralu. Učeni Francez ne tvrdi samo, već i dokazuje brojkama. Departamenti, gdje je religijozno mišljenje na svojoj visini, ti departamenti imadu naj­ povoljnije brojeve pučanstva. Vjerski duh povoljno dje­ luje na porast pučanstva, a najveći je neprijatelj po­ rastu pučanstva kruhoborsko mišljenje (najnovija fran­ ceska fraza veli: „1е temperament arriviste"). Svi su oni kruhoborci, koji svoje religijozno mišljenje ravnaju po želucu. Otprilike će Franceska preziranje križa pla­ titi skuplje, nego ratove 1870. 1. Vijesti sa Istoka. Katoličke noviue u arapskom jeziku. Egipat do­ sada nije imo vlastitih katolički novina u arapskom jeziku. Od nove godine pokrenuše Isusovci u Kairu tjednik pod naslovom: „Е! baschir el inasri" („Egi­ patski glasnik"), u ostalom imade još novina u Egiptu, koje izlaze u arapskom jeziku (ima ih i takovih, kojima su urednici upravo katolici), ali one druge ne zastupaju katoličke stvari. Zanimivo je spomenuti, kako su se Arapi, a s njima i njihove novine pomajmunile. Svaki su im dan stupci novina puni obijesne premudrosti. Što je god u Evropi već oglogjano i potureno u kut, to Arapi u svome Istoku istom počimlju podgrijavati. Sirske novine nisu tako slobodne; njih dotjerava cenzura. Da­ pače je novina u Siriji gotovo nestalo; samo još izlazi najbolja novina u arapskom jeziku: „Maschreti", koju izdaju Isusovci u Beirutu. Maroniti. Narod Maronita izjedaju tri rakrane: seljenje u novi svijet, hazardno igranje i sveza sa slo ­ bodnim zidarstvom. Sirski i Kaldejski patrijarha rade neumorno za ojačanje svoga naroda. Židovi i katolici. Neprestano doseljivanje Židova uzgrožuje katolike; osobito one katolike u gradovima. Narod nekad ljubljeni poslije toliko vjekova odigrane tragedije na Golgoti ni dandanas još ne može spokojne duše gledati časnoga krsta. Manji obrtnici i trgovci u svetoj Zemlji propadaju pod konkurencijom Židova. U tim okolnostima katolici ne mogu naprijed nijednoga pedlja. Zarade opet druge vrlo malo. Ko dakle nema novaca u svetu Zemlju neka ne unosi giave! Sveta Zemlja i sama proizvodi dosta prosjačkoga svijeta. Nego, od kako se poče graditi željeznički put prema Mekki, svijetu se dade uloviti po koja para. �64 Br. 4. — Serafinski Perivoj. 1907. Perzija. Javne zahvale. Stanje katoličke crkve п Perziji. Povodom pro­ mjene na perzijskom prijestolju po smrti šaha Musafer Eddina vrijedno je baciti pogled na stanje katoličanstva u Perziji, u domovini Hafiza, pjesnika širaskih ruža. Preko 700 godina ne bijaše u Perziji drugih kršćana do li nestorijevaca. Istom u 14. stoljeću ode O. Franko od Perugjije, dominikanac na Istok. Njegov je uspjeh bio toliki, da ga je papa Ivan XXII. godine 1318. imenovo metropolitom u tadašnjem prijestolnom gradu Perzije; u Sultanijehu. Iza njegova imenovanja brzo poraste broj katoličkih crkava u Sultanijehu i okolo njega na 26. Kašnje pod vladavinom Timurovića Safisa 1387.— 1405.) u progonstvu propade katoličanstvo u Perziji po temeIju. Pa kodom u 16. stoljeću usmjeliše se bosonogi karт л 11Х * 1и Ј n o t D o r - r iii! • r o p 'i i m A c ln ^ i i л»* meličani, da posjete nopet Perziju; esreća im nposluži, jer im dobroćudni Šah Abbas I. (1586. - 1628.) dopusti, te oni osnovaše samostan u Ispahanu. Papa Urban VIII. go­ dine 1629. u ovome mjestu ustanovi biskupiju. Megjutim ni ova sreća ne trajaše uulje od 100 godina. Go­ dine 1712. počnu nanovo čemerne gođme po katolike u ovoj kraljevini; velika progonstva, tako rekuć, ponovno istrijebe vjernike. Godine 1874. ustanovi se prva delegatura i msgr. Cluzel imenovan bješe apostolskim delega ­ tom ; i njegovim marom mnogi nestorijci prigjoše u kato­ ličku crkvu. Godine 1883. dva perzijska princa dobiju od pape i prime veliki krst Pijcva reda, a god. 1891. uruči apostolski delegat Matety u svečanoj audijenciji njegovu veličanstvu šahu dar od pape. Biskupija u Ispa­ hanu obuhvaća cijelo kraljestvo i broji devet vjerovjesničkih postaja, koje su u rukama franceskih lazarista. Djeluje tamo danas 77 svećenika, 12 lajika i 40 časnih sestara. Broj katolika iznosi 22.700 istočnoga obreda i 200 latinskoga obreda. Imade uz to 53 crkve, 45 Škola, a u njima 1470 učenika. 1. Velezaslužno „Gospojinsko društvo*' za potpo­ maganje siromašnih crkava u Sarajevu, darovalo je siromašnoj crkvi sv. Ilije u Kiseljaku: 1 bijelu paramentu u vrijednosti od 100 K, 1 albu, 2 naglavnika, 4 purifikatorija i 1 krasnu roketu. Na ovom plemenitom daru u ime svoje i svojih župljana potpisani se najusrdnije zahvaljuje, moleći Boga i sv. Iliju, da se darovateljima obilno naplati! Kiseljak, dne 2. veljače 1907. F r a B l a ž P o r d u s i ć , župnik. 2. Sinovi pokojne braće Ive i Filipa Crvenkovića, ovomjesnih gragjana, darovaše ovoj crkvi zvono teško 733’ , klgr., i to samo zvono osim osi i druge opreme. Na ovome veledušnom daru zahvalni su im svi župljani, ^ i» < Х к м м Мг Л .I Л «-* л л Л — an najviše ^potpisani župnik. DBože daj, da se •i drugi ugledaju u pobožnu obitelj Crvenkovića! Vareš, dne 5. veljače 1907. F r a S t i j e p o I ki ć, župnik. Dopisi uredništva. S a r a j e v o : O to k a ru Š u m o m . Na bezimena pisma kao i na bezimene radove ne uzimamo nikakva obzira. A da ste nam se javili s pravim im enom , onda bi istom došlo na račun pitanje: jesu li Vaše stvari početničke ili ne, jesu li za štam pe ili ne? Vi nas uvjeravate, da nam se pod pravim imenom sadzasad ne m ožete javiti. Vi dakle nem ate u nas povjerenja — a kako će uredništvo imati povjerenja u bezimenu osobu?! L iv n o : M ladoj b ra ći su ra d n icim a . Zvijezda rada neka je svegjer pred očima Vašim! Ko klone radi m om entanoga ne­ uspjeha, nije vrijedan ozbiljnoga obzira. Ima od Vaših stvari i dobrih, pa će doći s vrem enom u stupce „Seraf. Perivoja.*' Za­ sada imademo prečih radova. Nego, preporučujemo Vam misao za raširenje našega lista pred dolazećim praznicim a! Za to bi djelo dobili plaću od svetoga oca Frane. K n jige n a o g le d . Oni, koji nam poslaše svoja djela na ogled, poručujemo, da ih nijesmo zaboravili! Ako hoće, da im istinu reknemo: ne možem o dospjeti na čitanje. T is k a ra V o g le r i d ru g o v i u S a r a je v u . �VOGLE^ i DRUGOVI, Sarajevo. igotiskara i stereotipi] a u Bosni i Hercegovini, najmodernijim pismenima, )m i strojevima. = Preporučuje se za tiskanje novina, nakladnih djela, molitve­ nika, posjetnica, zaručnik i vjenčanih karta, kao i svih poslova, što u tiskarsku struku zasiecaju sa ukusnom izrad­ bom i uz najumjereniju cienu. Vanjske naručbe O B A V L J A J U SE ODMAH. �ц f stoji jedan pošt. sanduk brutto 5 kg. oko 5 0 — kom. џ ТГ1 IftTTntft, «*■ 1 1 1 ••& Toiletnog otpadnog sapuna, ljubica, ruža, h eliotrop, mošus, egju ju rejica rgjica,, c vijet breskve itd. R azašilje pouzećem Manhattan Unternehmung Budimpešta, VII Bezerćdy ulica 3. GOVI obilno C A. kao: Matici vjenčanih, na i eshibita. Matica umrlih Krstnih, Vjenčanih a, i t. d. i t. d. u pojedinim arcima ili u solidnom uvezu. Službenih kuverata u svim veličinama. o � https://kolekcije.nub.ba/files/original/5dd10b86af503073eb896cdfc720b0a7.pdf 60575cee7c05a172a11428cde2025503 PDF Text Text QLA5IL0 HRVATSKIH FRANJEVACA. □l) UREGJUJC: b itu j 6 . 1. 2. 3. 4. H L" *':Ш Џ 1ГГ.т^\Ј1\С. ^ Č lanci : Život i rad Ivana Frane Jukića Pobjeda ustrajnosti . . . . Pokret za „slobodnu Skok P. W asrnann o nauki evolucij Na podnožju Vezuva Danska: 10. Stanje katoličke crkve u Danskoj Vijesnik : Naša domovina: ■ f j '? Amerika: 5. »Matica Hrvatska« i »Društvo H r v a ts k .h | K n již e v n ik a « ................................................ 93 6. Zagreb: Drama »Prokletstvo« zabranjena na p o zo rn ic i................................................... 94 7. Zagreb: Prosvjedna skupština u restaura­ c iji » K o l a « .............................................................. 95 8. Njemačka: Njegova ekscelencija Hackel . izlazi m jcscčno na pua arka , godiSnja cijcna GOD. XX. V7I5 0 K 0 , 15. L IP N J A 1907 . 5 kruna RUK0PI5C I PRCTPLATU PRIMA URCDNi St I/O U VISOKOM (POSNA, UISOKO, PRANJCVAČKA GIMNAZIJA). OITRAVNISt u O. JC u TI5KARI „UOGLCR I PRUGOVI11, SARAJCUO. 11. Štovanje svetaca megju protestantima Engleska: 12. Napredak katoličke crkve Prosvjeta: 13. 95 ....................... 96 0. Placido Belavić, franjevac: Sv. Iv. Kapistran pod B io g ra d o m ............................ 96 SARAJfVO TISKARA UOGLER I DRUGOVI 1907. �Osim v?e oglašenih, primili smo još slijedeće milodare: Po 500 K: Knez Ivan II. Liechtenstein, Beč; Gjuro Briickl, kanonik, Monakov (500 maraka u zlatu darovo = 583 K 94 h); Josip Posilović, nadbiskup, Zagreb. Po 200 K: Preč. opat trapista, Banjaluka; tvrtka Eisler i Ortlieb, Zavidović; Dionička pivara, Sarajevo Dr. Antnn Maurović, biskup, Senj. Po 100 K: Pavao Gugler, biskup, Zagreb; Nj. carska visost nadvojvotkinja Adelgunda, vojvotkinja od Modene, Beč; N. N. iz Jajca po fra Anti Ćoriću; Rudarsko društvo „Gewerkschaft Bosna“ ; Ivan baron Appel, general, Beč; Isusovački provincijal, Beč; Špediciona tvrtka Rotter i Perschitz u Sarajevu; Knez-primas Vaszary, Budimpešta; Antun grof Brandis, Beč. Po 80 K : Fra Anselmo Spalenk^, gvardijan, Đačiće (Moravska), skupio u crkvi prigodom pokladne adoracije; Marija Štiglić, Slav. Brod Po 50 K : Grof Meranski, G radac; JNjez " Gisela Bavarska 40 maraka u zlatu; Knez-biskup Bauer, Oiomuc; Nj. car. i kr iiand ; Antun Schadler fotograf, Sarajevo ; "ičko društvo u Zenici; Zemaljska banka, Samostan milosrdnih sestara, Z rg -eb ' ^ t.JC*,arsko industrija,. ПЛ' Sarajevo; General Varešar'n, Z ad ar: Nadbiskupsko sjemenište, Budimirović, Travnik; F. Marat, Po 40 K: N. N. iz 0 general a velinistr., Prag; F kanonik i direktor sjemeništa, Po 30 K : Samuel nez Thurn-Taxis, Regensburg Zagreb; Ana Šćetinec skupil (35 K 25 h). I pnika u Koraću ostalo pod ruPo 25 K Feher Ipol brikom „Sv. Anti == 24 I Ana Harrach; Aschach na DuPo 20 K Nj. Visost imun Aichner, biskup u Briksenu; navu; Ivan Bubak, podvornik, eustiftu; Andrija grof Potocki, ckr. Herman Geiger, dvorski kapelan, lbauer, Linac; Stjepan Puzo iz Gošće; namjesnik u Lavovu; Gospodja Linh na“ u Bos. D ubici; Tvrtka Guido Rutgers, Josip Crnobrat, kanonik, Senj; Drvodjel ki biskup knez Alfred, Montennovo; Ivan Beč; Bosnische Holzverwerthungs-Akt. Lueger, bečki gradonačelnik. Heindl, Beč; Grof Larisch-Monnich, Solza-Karw Po 10 K: Grofica Marija od Salm-Reiferscheida, Morav. Budvice; Princeza Ana Schvvarzenberg, Lavov; Grofica Marija Hampesch-Bollheim, Jaslovice (Moravska); Grofica Eltz, Vukovar; Dr. Nikola pl. Rajner, prestojnik odjelenja zemalj. vlade, Sarajevo; Dr. Hugo Linhart financ. nadsavjetnik, Sarajevo; Knjeginja Paar iz Bechinja; Barunica Henneberg, Hradek; Knjeginja Ida od Schwarzenberga, Orlik (Češka); Bezimeni dobrotvor iz Beča; Petar Brnjić, Visoko; Grofica Ida Strassnitz, Lovrana; Zdenko barun Sedlnitzky, Wagstadt (Šlezija); Marija princesa Thurn-Taxis, Zdounek; Fra Grgo Kotromanović, Dželilovac; Marija Dvorak, Sarajevo; Mato Grabović, B reške; Josip Novaković, profesor, Zagreb; Gregrsen i sinovi, Zavidović; Stjepan Babić, kanonik-štioc, Djakovo; Matija Stjepinac, kanonik, Varaždin; Stjepan Gašparović, župnik, Čemerno; Dr. Ivan Kulavić, Ljubljana; Franjo Budicki, kanonik, Zagreb; Pavao Leber, kanonik, Zagreb; Biskup Prohaska, Szekesfehervar; Dr. Vjekoslav Homstarić, župnik, T uh lja; Otac Radoslav Kulijer, župnik, Triješćani; Gospodja Karla Sallera šumara, Ključ; Obitelj Nike Krijana, Koraće; Zakarija Kulier; Jurić, župnik, Gradačac; Knez Gjuro Zobkovitz, Prag; Provincijal O.O. kapucina, Beč; Pero Šumo iz Osove; Dr. Anton Riehl, odvjetnik, Bečko Novomjesto; N. N. iz Beča; Dr. Anto Kesselbrunner, Krems; Fra Mirko Šestić, župnik, Foča. (Nastavi će se). �F. Wasmann o nauki evolucije. 91 4. Mi n e s m i j e m o d o p u š ć a t i n i k a k predočiti. ve D &, b i 1o bi to n e m o g u ć e , k a d ne bi b i t n e r a z l i k e i z m e g j u č o v j e k a i ž i v o t i n j e ; o p s t a j a l o n e i z m j e r n o s a v r š e n o bi će, k o j e a o d u h o v n o j i b e s m r t n o j d u š i č o v j e k a je n e s a v r š e n o bi će već pr i j e u sebi kao n e mo ž e ni g o v o r a bi t i . u p o t e n c i j i i ma l o . A budući to uprav kod teistiNaprotiv tome teistički nazor o svijetu postavlja čkog pojma o Bogu dolazi, onda ni pojam stvaranja ove postulate. ne sadržaje u sebi nikakve filozofičke oprečnosti. 1. M i m o r a m o o s o b n o g s t v o r e a, bi će, 3. N a d a l j e je k r š ć a n s k i n a z o r o s v i j e t u k o j e po s v o j o j n e i z m j e r n o j s a v r š e n o t i „ s t v a r a n j e m ma t e r i j e " već u d a r i o t e me l j o d s e b e i p o s e b i od v i j e k a o p s t o j i i k o j i p r a v i l n o s t i c i j e l e s v e m i r s k e e v o l u c i j e i up r a v o radi svoj e ne i z mj e r ne sa vr š e nos t i cijele evolucije a n o r g a n s k o g a svijeta; u z r o k s v o g a b i s t v a u s e b i s a m o m i m a d e budući da je u prvim atomskim ili elektronskim kom­ — d o k t v a r u z r o k a s v o g a b i s t v a u s e b i binacijama odregjeno bilo neko materijalno raspoloženje, i m a t i ne mo ž e . Ovaj Bog kršćanskoga nazora o iz kojeg su se morale tečajem slijedećih milijuna godina svijetu u svim je stvorenjima prisutan, on nije daleko sve promjene atomskih rasporeda naravnom evolucijom od n as; on o s i m t o g a p o s v o m e s u d j e l o ­ dogoditi. Time je udaren dovoljan prvi temelj, dovoljan v a n j u d j e l u j e u s v i m s t v o r e n j i m a — ne prvi uzrok za daljnu naravnu evoluciju cijelog anorgan­ k a o „boj na s t r o j u " , n e g o p o s v o m e u n u ­ skog svijeta. A meni se čini, da je ovo shvaćanje veo­ ma umno shvaćanje. tarnjem prisuću sudjeluje s djelovanjem 4. Kršćansko shvaćanje svijeta iziskuje za postanak n j i h o v i m . Možda će se s monističke strane reći: ta, to su čisto monističke ideje?! Ne! Monizam je upravo prvih 'organizama takozvani „či n s t v a r a n j a " . Ja od teizma pozajmio ovu posvudašnju prisutnost božju velim t a k o z v a n i ; jer da su prvi organizmi proizašli i božje sudjelovanje u svim djelovanjima stvorova — i iz anorganske materije, to je nužno skopčano s ovom za to je pozajmio, da time svoju ideju o Bogu iskiti. materijom. A to nije „stvaranje iz ništa", kao što je To je zajam od monističke strane. Ne trebam stvaranje stvari ne, nego je proizvod iz anorganske materije, ovdje dokazivati, kako su teističku ideju o Bogu na­ koja je već opstajala, A li a k o bi s a d a p r i r o d n a žalost mnogi zastupnici monizma poimence Hackel z n a n o s t d o š l a i k a d bi n a m d o k a z a t i mogl a, nakazili do karikature. Moglo bi se upravo reći, da d a j e i s k o n o r o g j e n j e u i s t i n u m o g u ć n o (t. je Hackel pojam osobnosti božije pozajmio od cijevnja- j. d a m o g u iz a n o r g a n s k e t v a r i ž i v a b i ć a ka ili kolutaša, u čijim se organizmima nalaze dije­ s a m a s o b o m p r o i z i ć i ) , o n d a bi mi t e i s t i lovi kao inviduji — a odregjeni su svaki pojedini o d m a h s v o j č e t v r t i p o s t u l a t s v e s e l j e m za druge poslove, tako su jedni odregjeni: da jedu, b r i s a l i . T o n i j e b a š b i t n o za k r š ć a n s k o drugi da plivaju, treći opet da brane i t. d. Hackel s h v a ć a n j e s v i j e t a ; s a m o n a s p r i r o d n a je sada jedne od ovih inviduja nazvojedućim osobama, z n a n o s t na t o si l i , j e r n a m o n a b i o l o š k i m druge plivajućim osobama, i t. d.; a ovaj se zoološki č i n j e n i c a m a d o k a z u j e , da j e n e m o g ć e p r a pojam ne dade dakako uporaviti na Boga. A za Hackela r o g j e n j e. T i m o b r a z l o ž e n j e m i f i l o z o f i j a je bio zaključak gotov: „Osobnoga" Boga ne može v e l i : p r a r o g j e n j e j e n e m o g u ć e . Ali ako je biti. Ali to se nikako kao nešta filozofskoga ne mogaše to nemoguće, onda je neki viši uzrok, neko posebno suzdržati. Drugi je sasvim pojam božje osobnosti od djelovanje stvoriteljevo moralo uplivati na tvar, da prve organizme proizvede. vajkada u kršćanskoj filozofiji i teologoji bio. Bog je apsolutno savršeno bistvo, apsolutna inte­ 5. S ovim proizvagjanjem prvih organizama bijahu ligencija, apsolutna savršenost sa svim svojim svojstvima već i p r v i z a k o n i r a z v i t k a u organski svijet bez ikakve opreke svojstava megjusobno: osobni je Bog: postavljeni. Ovu nauku razvitka prestavljaju si na mnoge u sebi samoj i po sebi samoj postojeća punina bistva. načine posve lažno kao malene duhove, koji mistički i I baš zato, što je Bog punina toga bistva, mogo je on svrhunaravno nad atomima tiskajući se i gurajući se po svojoj volji (koja od njegova bića nije različita) svako lebde. To je naskroz obratno. Mi moramo po pravom nesavršeno bistvo u opstanak pozvati, koje upravo po­ shvaćanju kršćanske filozofije one unutarnje zakone raz­ radi svoje slučajnosti i ograničenosti nije moglo u sebi vijanja na slijedeći način shvaćati. Najprije ti zakoni samom uzrok svoga ostvarenja imati. To je prava tei- uključuju u sebi praiskone mehaničke rasporede živućih atoma, kao što ih Tvorac kod prvoga proizvoda osno­ stička ideja o Bogu. 2. U teističkom shvaćenju svijeta dolazi i pojam vnih forma dade. Iz ovih rasporeda već nastaju stano­ stvaranja. To je svakako teška stvar za naše pojimanje. viti p r a v c i r a z v i t k a , na koje dalje uplivati može Kako može nešto, čega prije ne bijaše, stupiti u bivo- izmjenično djelovanje s drugim četama atoma. Drugo, vanje, iz ništa postati, to mi sebi ne možemo maštom ja sam s Drieschom i s drugim savremenim vitalistama �92 Br. б. — Serafinski Perivoj — 1907. jednoga mišljenja: da mi moramo za potpuno razjašnjenje životnih pojava od prvog nastupa života i „ f o r m a l n e p r i n c i p e " na način Aristotelovih „ e n t e l e h i j a " poprimiti. Mi još nemamo kemičko-fizikalne formule, koja bi život bezizuzetno razjasnila. Nadaju se, da će to budućnost razjasniti, ali mislim, da je ta nada pre­ više ružičasta; i nikad se ispuniti neće. To, što mi životom nazivljemo, nešto je sasvim drugčije, nego li su svi materijalni kemičko-fizički primjeri, koji životnom procesu služe. Odatle nas upravo prirodoznanstveno sta­ novište sili, da prihvatimo one „ f o r m a l n e p r i n c i p е,“ koji ne smiju kao prikrpine posezati u energiju tvari, nego bi upravljali nižim energijama, koje niže energije dosada mrtve atome kod primanja u organizam oživljuju i ukratko onu t e ž n j u za s v r h o m u procesu života iznutra prouzrokuju. Ovaj opet postulat skroz je uman ; ja osobno bez njega ne mogu na kraj izaći. 6. Sada dolazi daljni postulat kršćanskoga shvaćanja o svijetu, Taj postulat jest: p r i h v a ć a n j e duh o v n e i n e u m r l e d u š e u Č o v j e k u . A da ni životinje nisu strojevi, to je već davno kršćanska filozo­ fija izrekla. Dapače se je dogodilo, kadno neki moder­ ni fiziolozi bezkičmenjake, nazvaše refleksivnim stroje­ vima, da neki kršćanski filozofi to shvaćanje na temelju bioloških činjenica dokazaše neodrživim. Ne možemo izaći na kraj, ako ne primimo takozvanog duševnog života u životinja. Nego, dokle taj život seže? On seže dotlen, doklen seže i osjetna sfera. Osjetno opažanje, megjusobno vezanje tih osjetnih ooažanja, pametovanje, priudesivanje pregjašnih djelovanja usljed osjetnoga isku­ stva — to je u bitnosti cijelo životinjsko duševno dje­ lovanje sa strane spoznaje. Po tome se prirogjeni na­ goni životinje u gibanje stave i prema svrsi udešeni životni pravci ravnaju. Očevidno, da tu nema više stroja, ali ni duševnoga života. Moglo bi se reći, da su Biichner i Brehm u pojimanju duševnoga života mnogo za­ blude napravili! Svakolika se opažanja označuju kao duševni život, premda to nijesu. Duševni život u smislu starih filozofa jest samo onaj duševni život, kojeg mi označujemo kao viši duševni život: volja i mišljenje čovjeka. Osebina je kod ljudskoga mišljenja, da čovjek može pojmove stvarati, odatlen opće zaključke izvoditi, i svojim se umom nad sve pojedinačke pojave uzdići. Na tome se temelje: umjetnost, znanost i vjera čovjekova, čega se u životinskom carstvu ne nalazi, usprkos nekim malenim analogijama, koje bi rado htjeli nategnuti na stvarnu jednakost. Ako mi hoćemo dosljedni biti, onda moramo za ono duševno djelovanje, kojim se čovjek uzdiže nad cijelu materiju, vlastiti princip tražiti. A taj duševni život nije kao u tamnici u ljudskome životu zatvoren; ne on je kao potpuno biće, u jednoj sup­ stanciji — u ljudskome životu združen. Kod čovjeka proizvagja duša preko toga i druga sva djelovanja, koja i životinja proizvagja; a osim toga uzdiže se ona još na više funkcije mišljenja i volje, i time se pruža daleko nad sferu osjetnoga života životinja. Pa upravo radi te odlike duhovnoga čovjekova djelovanja nad osvjetno materijalnim djelovanjem, prisiljeni smo duho­ vnu dušu čovjekovu kao princip postaviti. A ta duhovna duša po smrti još i dalje opstoji, i ako ona ne može više nižih funkcija izvoditi, čim se je od tijela rastavila što je pak po sebi razumljivo. Rekavši ovo unaprijed, mogu se zakratko zabaviti, da prispodobim teističku nauku o evoluciji s onom monističkom naukom. Sa strane teističke nauke o evoluciji imamo jednu zagonetku, a to je pojam stvaranja. To je zagonetka, koja se ne protivi umu, budući nesavršeno biće moraše imati i nesavršeni početak od savršenoga bića, koje savršeno biće uzrok svoga bivovanja u samome sebi imade. To je posve razumno, i ako si mi ne možemo prestaviti, kako se to dogodilo. Ovdje dakle imamo zagonciku, koja ako se riješi na način, kako to kršćanski nazor o svijetu čini — onda se sve druge zagonetke po logičnoj dosljednosti riješiti mogu. A m j e s t o te z a ­ gonetke pruža moni zam tisuće drugih m e g j u s o b n o n e o v i s n i h z a g o n e t a k a , od k o ­ j i h s e s v e ne m o g u r i j e š i t i . V j e č n o s t m a ­ t e r i j e sa s v o j i m z a k o n i m a p r v a je z a g o ­ n e t k a . Ak o č o v j e k p o č m e f i l o z o f s k i m i s l i t i o d m a h z a p n e . S a t v a r j u se p o j a m v j e č n o s t ; ne d a s p o j i t i . T o je v e ć D u b o i s - R e y mond prije nekoliko d e s e t a k a godina reko. Pa i z a g o n e t k a o p r v o m e k r e t u u s v e m i r u l eži p r e d n a m a n e r j e š i v a . Mi s v a g d j e st oj i mo pred n e b r o j n i m p o t e š ­ k o ć a m a . S obzirom na zagonetku o sregjenju pri­ rodnih zakona, što samo od sebe nikako ne može doći, rekoše neki, da se je taj red po slučaju iz praiskonog haosa razvio — a to je tumačenje previše nerazumno, pa ga i darviniste .odbaciše. Upravo kao što samo mi­ sleći duh red u svijetu shvatiti može, tako isto samo misleći duh onaj red u svijetu prviputa prouzrokovati mogaše. Pogjimo sada dalje k unutarnjim zakonima evo­ lucije u organskom svijetu! Tu će nam se s monističke strane odgovoriti, kako mi ne potrebujemo onih „пеprotumačivih" unutarnjih zakona! Ali ako samo uzme­ mo sposobnost reagiranja kod živuće supstancije proti izvanjskim poticajima, onda već stojimo pred sigurno opstojećom shodnošću, koju dalje možemo istumačiti, jer se već u tome t e ž n j a z a s v r h o m krije. A ja moram iskreno reći: tu j se b a š k r i j u u n u t a r n j i z a k o n i e v o l u c i j e . Inače bi bilo posve obrnuto, da mi unutrašnje zakone evolucije, koje kršćansko shva­ ćanje svijeta drži kao glavu i temeljni princip evolucije �Vijesnik. — da mi, velim, te zakone pojmimo kao gotovo već navijeni sat, koji još treba samo da krene. Pa ni praustrojene skladnosti (harmonia praestabilita) megju or­ ganizmom i izvanjskim svijetom ne možemo uzeti. Ne ; izmjenično djelovanje i povod k izmjeničnom djelovanju čine, da unutarnji i izvanjski činbenici evolucije zajedno djeluju. Što nazivaju podražlivošću protoplazme i spo­ sobnošću reagiranja proti izvanjskim poticajima, to je isto što i unutarnji zakoni evolucije Ove zakone izvanjski utjecaji na stalne puteve okreću, a baštinjenjem se učvršćuju. Tim sve dalje nastaju svegjer posebni pravci razvitka, koji leže na najdubljem temelju spomenute unutrašnje osnove, iz koje nekad i proizigjoše. Ne smi­ jemo dakle nijekati unutrašnjih zakona evolucije, kao što se to dogagialo a i sad se dogagja u Darvinovoj teoriji izbora. 93 Što se napokon tiče opravdanosti, da prihvatimo pojam neumrle duše kod čovjeka, k onome, što sam prije reko, više ništa pridodati nemani. Mi nećemo pro­ ći toga postulata. Najplemenitiji su duhovi svih naroda od početka prve prosvjetne epohe svijeta vjerovali čvrsto u duhovnu i besmrtnu dušu; a ja vjerujem, da će to i u budućnosti biti. A vama moram iskreno reći, da se sa svoje strane nimalo ne stidim kao prirodoslovac: biti pristaša krš­ ćanskoga shvaćanja o svijetu, jer ja to shvaćanje jedino za opravdano držim. Ovo nije upravljeno proti osobama, koji ispovijedaju monizam, nego je upravljeno proti stvari. Mislim, da se svi razlozi, koje moniste proti kršćanskom nazoru o svijetu iznose — da se svi ti raz­ lozi najvećim dijelom osnivaju na nerazumijevanju. V I J E S N I K - Naša domovina. majkom se izmiHti, ali tako da majka zaište od njega moderni" htjedoše sa svoje strane °Pr0Štenje* а$' „Matica Hrvatska" i „Društvo Hrvatskih Kujiževnika". Bili su se na sav mah pronijeli glasovi, kao doprinijeti tu žrtvu, sto bi izrazili: da će primati honoda se tobože radi o pomirenju ovih dvaju naših književnih društava. Te su glasove prosuli naši „moderni­ sti", htijući time za sebe isklipiti jednu glavnicu, od koje bi se oni eventualno prehranjivali. Neugodno je zbilja stanje „Društva Hrvatskih Književnika"! U njega se uvukoše pantere, koje počeše rušiti i ono malo mi­ ra, što smo ga imali — uvukoše se ljudi, koji ne umi­ ju ni poteza na papir metnuti, a da ne ispovjede apo­ teozu nemorala. Najedanput je „Matica Hrvatska" osje­ tivši se svoje dužnosti na usta svoga presjednika jas­ no izjavila da jedan dio oboljele naše književnosti nije za naroda, a prema tome nije ni za edicija „Matice Hrvatske". Naši su „moderni" odmah podigli buku, kao da je „М. H“. nastražnjačka, kao da „М. H.“, kako je opisana u predsjednikovu govoru, nije za XX. vije­ ka! A iza ovoga su sjedinjenim silama proglasili zlo­ glasni štrajk: neće više ništa pisati za „М. H." Taj je štrajk megjutim izgledo kao štrajk djeteta, koje ljuto na majku neće više da jede. Nego, te vrste je štrajk vazda koban za djeteta. A ta je kobnost pala po legjima naših „modernih". Oni proglasivši štrajk s jedne strane izgubiše put do lijepih honorara, a s druge stra­ ne nemaju gdje širiti svoje modernosti. Njihova smotra „Savremenik" nešto i tijesno mjesto za njih sviju, a nešto i očajno, budući silan deficit trpi. Mirniji od njih htjedoše se na svaki način povući; ali budući imadu u redovima vladajuće stranke u Hrvatskoj dosta svojih prijatelja, ipak i ovi ostadoše do skrajnosti drski, ne htijući se nipojedan način pokajati. Dijete je htjelo s rare od »M- н -“ Pišući u nJezinim udovima. Da se odreknu svoje perverznosti, Bože sačuvaj! „Ah, č i e m si se z a h v a l i l a — T a š t a Ij ucka o h o l a s t i . — 0 m l a d o s t i t a š t a i p l a h a Ko j a s r n e š s i ( e r a z b o r a — Sv e š t o v i š e s t e r e š k r i l a — Sve ćeš p a k a n i ž e pa s t i , " — pje­ va Gundulić. I dobro im je pripjevo. Klaić u 7. broju „Glasni­ ka Matice Hrvatske", odgovara na ove glasove, da su potpuno beztemeljiti. On veli da odbor „М. H." to­ ga glasa ne razumije. Ko će se izmiriti i s kim i zašto? „Matica Hrvatska" nije se nikada zavadila s „Društvom Hrvatkih Književnika". Ona se može složiti s pravilima ,,Dr. H. K.", a posve je nešto drugoga, kad je „М. H." morala zatvoriti vrata svojih izdanja struji naše bezbožne moderne književnosti! Ona je to bila dužna učini­ ti i po svojim pravilima i po svome osvjedočenju i po savjesti svoga odbora. I ona time ne čini krivo ,,D. H. K.“, kad je zla sudbina htjela, da mu ljudi apoteoziranog nemorala ko­ lo vode. Dapače pravo veli Klaić, da odbor „М. H." ne samo da se ne može po. svome uvjerenju sprijateljiti (to bi bilo pomiriti se) sa školom naših bohema, nego nije odbor niti ovlašten, da pazaruje tako delikatnim stvarima, kao što je vjera. Ko bi im mogo dati tu vlast? Ako pak naši „moderni" misle, da su oni na to opu­ nomoćeni, onda fantaziraju — što bi im opet moglo zlo izaći. „Glasnik Matice Hrvatske" nije ni mogo drugo �94 Br. б. — Serafinski Perivoj. — 1907. reći, nego što je reko. On posve susretljivim i salons­ tankoćutnosti). Ništa im nije lijepo ni moderno osim kim tonom veli, da je bez smisla govoriti o izmirenju* onoga, što podražuje nagone, ništa im nije sveto osim kad se ne zna ni to: čega bi se imalo ticati izmirenje. slobode, koja znači izjarmljenje od vjerskih spona. Ipak si meće Klaić mogućnost, da bi o n o i z mi r e n j e Jednu imadu ipak krjepost, a to je duševna snaga, moglo značiti: pripust bezbožne i nemoralne štampe kojom se usugjuju javno zaglupljivati; ne boje se nikakve u matičina izdanja - a o tome veli sav vjerni i pošteni kritike. Ne boje se, da bi im se mogla konstantirati: hrvatski narod na usta profesora Klaića: da je to posve duševna obnemoglost s obzirom na više ideale, izrokao nemoguće isključeno. Nemoguće! gjenost za vjeru i domovinu. Ne boje se ničega! Ne Kad bi htjeo Klaić biti odrešitiji i bezobzirniji, kao boje se ni javnog suda ni savjesti! što su „moderni" odrešiti i bezobzirni, kad naučavaju Oni štuju Haeckela kao ovce ovna predvodnika, neodgovornost ljudske volje i propovijedaju slobodu ali da se Bog smiluje Haeckelu, pa se Haeckel obrati, nemoralnosti, onda bi im imo reći: da su postali pre­ oni bi ga proglasili: poludjelim starcem ; kao što proko mjere drski i djetinjasti, kao što su djetinjasta glasiše neke druge obraćenike. i drska djeca, kad po ulicama inzultiraju mirno prolazeći Oni su ljudi neozbiljnosti, šale i mizerne plitkoće. svijet. Odakle njima tolika odvažnost? Bog im je trbuh, nagon im je religija. Otklen oni „Matici Hrvatskoj" i nama smiju naU borbi protiva Bogu kriju se time, što upiru rivavati one perverzne ideje, što ih n. pr. šire u svijet prstom u svojom rukom naslikane fantome klerikalizma. po nesretnom „Savremeniku" ? Pogledajte eto ništa vi­ To je na kineski način dobro uregjena vojska! Miši še, nego onaj broj „Savremenika" (broj 5. 1907.), što glodavci pristaju uz njih! je izdan upravo u vrijeme njihovih smijšenih nada; Ko bi im išta primio ozbiljno, imo bi znakove pogledajte n. pr. Frana Bubalovića: ,.Ernst Haeckel 1“ duševne podregjenosti. On u tome članku veli, da su već prirodne znanosti Nek dakle razumiju temeljito najnovijih p o raz! izbrisale sve ružičaste sanje o vječnom Hrvatskoj se knjizi istina i ovim sukobom zlo sprema, b l a ž e n s t v u ; pa opet: d a se ž i v o t d a d e s v e ­ ali „mladi" su sa svojim „Savremenikom" uzrokom st i n a p a r a l e l o g r a m s i l a ili n a k e m i j s k i p r o ­ naših močvarnih prilika. c e s. Je li to korak pomirenja? Odbor „Matice Hrvatske" mora stajati još odPreviše je toga utvaranja i te blasfemije. važnije; naše ga dobro novinstvo mora podupirati! Ipak S time se ne izlazi na kraj S Oni monopoliziraju pravo i savremeno shvaćanje ne treba trošiti uzalud sila u borbi s duševnom djecom, umjetnosti, oni monopoliziraju pamet — ali šta nas za kao što su Janušić, urednik „Н. Dj." i Vizner — Livadić, tim utvaranjem boli?! Mi smo uvjereni o surovoj po- urednik „Savremenika". Odgovori ludom prema ludosti divljalosti njihovih ideja. Uz to se ne mogu podičiti ni njegovoj — inače će mu šance porasti, gledajući, da je 0 . J. Ma r k u š i ć . uspjesima. Sva njihova tajna privlačivosti stoji u neo­ predmetom ozbiljna razgovora. buzdanom podraživanju čovjeka — životinje. A sveti Zagreb: Drama „Prokletstvo" zabranjena na zanos? A uzvišenost, za kojom se kreću vjekovi? Sve je to njima prosto i neukusno, kao što im pozornici. Čujemo utješnu vijest, da je cenzura zabra­ nila i skinula s reportoira zagrebačkog kazališta protivaje neukusna i pomisao o kršćanskoj etici. A dovoljno je, da im ko rekne ne znam kako crkvenu dramu „Prokletstvo". Mi smo o toj drami glupu frazu, pa da se odmah za njim povedu. I da ga jedanput govorili, a danas nemamo više ništa reći, nego proglase svojom crkvom. Nigdje na svijetu nema toliko velimo, da je cenzor radio po očekivanju ne klerikalstva, nekritičnosti i lakoumlja, koliko kod naših mladih. U nego zdrava razuma i poštene misli. Neke se novine jednome su samo došljedni: ako se rekne što proti ljute pa rogobore. Govore o nekom strašilu reakcio­ kršćanstvu i kršćanskoj etici, onda oni svi skladno narne struje. proglase to savremenim. Ne boje se truda, da donose čitave referate i pohvale o ljudima n. pr. kao što s u : Zola, Gorki, Heine, Taine ili Kosor (ako smijem nje­ govu osobu s pregjašnjim spomenuti!) Tolstoj im ne vrijedi mnogo, isto tako ni Manzoni, isto ni Chateaubriand, ni Brunetiere. Smiješno uistinu, ali je tako. Većih doganatista nije vidio svijet! Ko bi njih mogo uvjeriti i samo toliko: da je vrijedno govoriti n. pr. i o Rafaelu barem tako, kao i o nekim hrvatskim slikarima, umjetnicima nuditeta (prešućujem im imena radi njihove Ne znaju ti „prosvijetljeni", da i vjera još i danas nalazi donekle zaštite i u državnim zakonima. A to i zaslužuje. Zaslužuje barem u tolikoj mjeri, u koliko i državna vlast — ako ne i više! Pa čemu onda ljutnja? Kakva je onda sablazan, što je „Prokletstvo" zabranjeno? Neka ta gospoda napišu onakih pasusa protiva dr­ žavnoj vlasti, kao što su pisali protiva crkvenoj, pa da vidimo neće li osim zabrane još štogod im ati!? Zabranu one drame vapije i zakon same vjerske tolerancije. �/ UREGJUJC: 0 . BROJ 6. J051P HARKUSlt, rR A N J ćb flC . V7I50K0, 15. LIPNJA 1907. Život i GOD. XXI- rad Ivana Frane Jukića Na temelju rukopisa o. Aug. Ćorića napisali o. J M arkušić — o. B. Š k arica. (Nastavak.) ova borba imala je tek vanjsku izliku: da su tobože carigradski sultani počam od 1 ^ 1 Mahmuda II. uvodeći kojekakve reforme i novotarije iznevjerili se koranu, dočim pravi uzrok tih buna bio je taj, što bosanski muhamedaiici, videći gdje sve više tamni slava i moć turskoga carstva, zamrziše tursko gospostvo, car­ ske vezire, činovnike i naredbe, te sanjahu san o oslobogjenju Bosne ispod Carigrada i o domaćoj samo­ voljni joj upravi. I zbilja g. 1831. proglase bosanskim vezirom domaćega sina, Husein-bega Gradačevića, čo­ vjeka bogata, lijepa i ponosita, ali u toliko neizobražena i neiskusna, u koliko je to trebalo, da se u ono vrijeme poduzme tako težak cilj, kao oslobogjenje i samostalnost Bosne. Husein zasjedne u Travniku na vezirsku stolicu. Budući je ovo proglašenje bilo učinjeno voljom naroda, a bez carskoga znanja, i napereno proti turskoj vlasti, Husein, da si osigura budućnost, stade sakupljati voj­ sku po Bosni, ako mu do gusta dogje, da oružjem u ruci obrani zadobivenu čast; a ujedno zatraži potvrdu od sultana. Ne dobiv potvrde, diže vojsku od 36.000 vojnika i povede ju proti Carigradu. U toj vojsci bilo je dosta i kršćana, koje s mu­ slimanima u jedno kolo privuče ljubav k izmučenoj domovini i mržnja na tugje gospostvo. Zalud ćemo kroz više stoljeća tražiti sličan primjer. A to je ujedno dokaz, koliko je junački Husein bio obljubljen i rado primljen u prvo vrijeme svojega vezirovanja kod na­ roda bez razlike vjere. Bošnjaci dogjoše do Peći (Ipeka), i tu pobijediše Ali-pašu Vidaića, kojega naprijed posla veliki vezir Rešid-paša, da suzbije Bošnjake. Uslijed toga poraza, našav se Rešid-paša u tjesnacu, posluži se lukavošću, te zavadi Huseina i Mahmud-bega Tuzlu, obeća­ vajući tajno i napose obojici bašaluk na Bosni, ako se vrate, i ocrnjujući jednoga pred drugim. Tim načinom sasu im lug u oči, pobudi u njima častohlepnost i pokvari čitavo poduzeće bosanske vojske. Sutra, kad su obe vojske bile pripravne na boj, Mahmud digne svoju vojsku od 16.000 vojnika i krene natrag, a Hu­ sein ne sumnjajući o iskrenosti Rešid-pašinoj, pocrne s njime ugovarati; veliki mu vezir obeća, da će mu isposlovati od sultana vezirstvo na Bosni, i Husein se povrati bez okršaja u Travnik. Tu je dugo čeko na obećanje vezirevo, ali ne dobivši ga i uvidjevši da je prevaren, posluži se i on sada lukavošću. Dobavi naime iz Novog-pazara lažan ferman, i kao pravi vezir počine upravljati i harač sabirati. Huseinovo djelovanje pobudi u Carigradu veliku �82 Br. б. — Serafinski Perivoj. — 1907. smutnju, jer su i s drugih strana države dolazili rgjavi glasovi, te se sultan nije imo kad toliko Bosnom ba­ viti. Kad su se pak bune po drugim mjestima stišale, sul­ tan svrati svu pozornost na Bosnu. Odmah pošalje na Bosnu Kara-Mahmud pašu. Ovaj pak hotjevši najprije ukloniti pogibelj, koju bi mogo imati od strane katolika, ako bi njihovi vogje franjevci stupili na Huseinovu stranu, upravi na fratre tri pisma, i to jedno na hrvat­ skom, a dva na talijanskom jeziku. Ta je pisma piso s puta u Bosnu, i to prvo u Bitolju 16. veljače, drugo u Sjenici 11. svibnja, a treće u Ljubogošću 2. lipnja god. 1832. Prvo pismo na tobožnjeg fojničkog biskupa glasi: „Vjerni i bogomoljniče (Ahirdovadžija) moj biskupe fojnički, poslije našega pozdrava javljamo tebi, kako smo od naših vjerodostojnih ljudi iz toga kraja i od drugih, što dolaze od tih mjesta, razumjeli i iz blagodarnosti čujemo vjernost, koju si imo i imaš prema d r­ žavi našega haliedevleta; i nama bi vrlo drago to, što si vjeran (sadik) podisto, zato ti dajemo na znanje sada, kako i mi svjednako se sprm am o, da dogjemo sobom u Bosnu s velikom vojskom sa tri strane na poganoga i prokletoga husein-kapetana, i na 15 ševala, to jest po barjamu, himšallah, polazimo ovđale i uzdamo se u Boga, da će taj prokletac do malo vremena primit svoju plaću. Zato i ti kao vjeran našem visokom devletu, kako si bio i jesi, da ne pristaneš nimak i da gledaš na svaku ruku i na svaki način, da svjetuješ što je do­ bro i uputno i za bolje sve vjerne siromašne carske podanike (raju), koji su god poa tvojom rukom i u tvojoj biskupiji, neka se pretrpe i zabavljaju svojim po­ slovima, a kad mi stignemo tu na bosansku granicu, onda ćemo dati njima naše naredbe i pisati. A kako budemo zapovijedati, tako neka urade; a uzdamo se, ako Bog da, da ćemo ih brže izbaviti od svih muka, što su podnosili i podnose na silu od tog prokletca! Tako se vladaj, kako ti zapovijedamo i da si od Boga zdravo !" U Manastiru (Bitolje) dne 16. veljače 1832. Rešiet-Mehmed paša.1) U drugom pismu veli o Huseinu, da se očito odmetnuo, nevjernim i nezahvalnim izjavio proti svo­ jemu dobročiniocu sultanu, pa stoga preporučuje da na svaki način nastoje daleko se držati od svih poku­ šaja sa strane odmetnika, a redovnici, pametniji i mudriji, dužni su svjetovati puk, da bude vjeran i odan svom G ospodaru.2) Iz ovih se pisama razabire, koliki su ugled fra­ njevci uživali na carigradskom dvoru, i kako su i tamo poznavali neisporedivu privrženost bosanskih katolika prema franjevcima. *) Starine XVII., str. 106. 2) Starine XVII. str. 107. Kara-Mahmud paša dogje u Bosnu sa 30.000 vojnika s namjerom, da Bosnu jednom za uvijek po­ kori. Husein se tome i nado, otkako ne dobi potvrde, ali je slutio i svoj pad, jer dok je u početku vezirovanja sve za njega bilo oduševljeno, sad su prvaci s Mahmud-pašom na čelu bili njegovi ljuti protivnici, a i sam narod dosta ohladio. Ne htijući ipak na laku ruku pustiti vezirstva, digne vojsku od 20.000, i pobije te s Kara-Mahmudom na Palama nedaleko Sarajeva. Nakon kratkog okršaja podlegnu, izgubi vezirstvo, ali sačuva živu glavu, te pobježe s mulom sarajevskim i s Krupa-Kapetanom u Osijek. Husein je još prije prijateljevo s franjevcem, o. Ilijom Starčevićem, koje ga je u Beč slao, da mu isprosi vezirstvo; ali i zaštitu i utočište na austrijskom tlu, ako bi moro bježati iz Bosne. Možda je tu još kakovih po­ ruka bilo, megjutim o tome izvori šute. I tako, kao što je mnoge častohlepnost upropa­ stila, upropasti i Huseina, „Zmaja od Bosne" zbog hrabrosti zvanoga. Častohlepnost bi uzrokom, da nije ostvario svojih namislf, a da ih je i ostvario, ko zna, bi li Husein osto naklon Starčeviću i kršćanskom puku ?! Kroz to vrijeme, dok je „Zmaj" vezirovo, vojevo i pao, naš je Jukić bio dječakom u Fojnici. I on je dakle bio svjedokom tih dogagjaja, pa makar iz prikrajka. Sigurno je slušo: Husein-beg Gradačević hoće da oslo­ bodi Bosnu ispod osmanlijske vlasti, učini je neodvisnom, kršćanima dade polakšicu i slobodu; on (Husein) prijateljuje s fratrima, napose sa Starčevićem, te ovaj ide za njega u Beč. Husein veziruje, vojuje, poražen je ; pobjego u Osijek pod austrijsku zaštitu i t. d . ----------— Sloboda domovine, sloboda kršćana, — ta to je svako u ono vrijeme razumio, a nekmo li mladi školarac! O tome je i on sanjo i čeznuo i s tim je osjeća­ jima krenuo u — inozemstvo i u život. III. Svršivši Jukić godinu redovničkoga novašta, posla ga starješinstvo u Zagreb na filozofiju. Uzmemo li u obzir s jedne strane, da je sve doskora i u našim naukovnim zavodima filozofija bila rastavljena od bogo­ slovije, i da se je filozofija polazila dvije godine, a s druge strane da je Jukić god. 1836. bio na prazni­ cima u Fojnici i otalen krenuo u Vesprim na bogoslo­ viju, zaključujemo, da je Jukić otišo u Zagreb g. 1834. Već prije nego je Jukić došo u Zagreb, nekoji hrvatski rodoljubi, a na čelu im dr. Ljudevit Gaj i da­ režljivi i požrtvovni grof Janko Drašković stadoše sno­ vati, kako da svoj narod razbude i povedu ga putem prosvjete k suncu i slobodi. Uza sve poteškoće uspješe �Život i rad Ivana Frane Jukića. i pokrenuše „ilirski preporod". Godine 1835. 6. siječnja izigje „Danica ilirska," koja je imala zadaću širiti ve­ like namisli hrv. preporoditelja, to jest: ujedinjenje svih južnih Slavena na osnovi prosvjete. Koliko je. ovaj pokret koristio hrv. narodu, to se ne može iskazati. Povijest ga je naša zlatnim slovima ubilježila, a narod harno spominje, a i spominjat će u koljena. Jukić kao vatren i darovit mladić, nije mogo ostati prema tome pokretu hladnokrvan, nego mu se srcem i dušom pridruži. Gaj ljubezno primi Jukića u svoje kolo, dade mu naputke, kako mora raditi i po­ stupati da si pribavi znanje, kojim bi sebi i narodu koristio. I tako mladi Jukić postade „ I l i r a c . " Možemo ustvrditi, da Jukić nije došo u Zagreb i upozno se s Gajem, da ne bi nikada ono bio, što je bio. Da li je odmah god. 1835. počeo raditi na knji­ ževnom polju, ne možemo ništa reći, pošto nemamo dokazi, pa ni to, da li je Jukić po vremenu prvi knji­ ževnik iz Bosne, koji se je javio za hrv. preporoda, ili ne. Dični pokojnik, 0 . Martin Nedić sebi to prisvaja. „Kad je Gaj — piše u jednom pismu Nedić — pokre­ nuo „Danicu ilirsku" i Pavao Stoos zapjevo ,,U ilirsko kolo, mili......... “ tada sam se prvi iz Bosne javio do­ pisujući se s Gajem i šaljući članke u „Novine ilirske" i „Danicu ilirsku." Ali zbog nepovoljnih okolnosti nisam imena piso, već ga krio kao zmija noge. Poslije iza pokreta poče se Jukić dopisivati s Kukuljevićem o knji­ ževnosti i svoje ime na javnost iznositi." I doista Nedićev „Razgovor kog su imale vile ilirkinje" ... čedo je onoga vremena, a ta je knjižica izašla već godine 1835., (kao što se to vidi na str. 31.) Razmotrivši ove razloge ne usugjujemo se pori­ cati dičnom pokojniku prvenstva u kolu ilirskom po­ gledom na književnost, ali s druge strane možemo reći, da je Jukić i bez ikakvoga književnoga rada (?) kao prisutnik i očevidac prvi stupio u kolo ilirsko; ta i sam piše Gaju: „Koga (Jukića) medju perve Vaše uče­ nike i nasljednike možete brojiti." J) Godine 1836. dogje Jukić u Fojnicu na praznike, gdje se lično upozna s Nedićem, koji je te godine učio u Orašju kod o. Marijana Šunjića istočne jezike, oso­ bito turski. Iste godine (1836.Ј7.) posla starješinstvo Jukića u Vesprim u Magjarsku, da tamo uči bogosloviju. Zna se da je ovdalen godine 1839. već slao Gaju pjesme i spremo neku knjigu na štampu. U društvu je s početka imo bogoslove: fra Blaža Jošića i fra Bartola Jurića,2) a drugog polugodišta još jednoga, to jest fra Jaku Baltića. >) Jukić : Zemlj. i Poviestnica Bosne, uvodno pismo Gaju. 2) Ovaj se isti zvao i Krajinović-Kovačević. 83 Sad stade Jukić svim žarom mladenačke duše opi­ sivati svojim drugovima ilirski preporod, oduševljenje, koje vlada u Zagrebu za narodnu stvar, dr. Lj. Gaja, njegove namisli i sklonost prema onima, koji žele svo­ jemu narodu pomoći. Spomenuv tužnu Bosnu reče im : Eto u Zagrebu rade da podignu ilirsku književnost, a šta će mo mi našoj domovini učiniti? Ništa, dok je ne ogrije sunce slobode! Slušajući Jukićevi drugovi zanosno pripovijedanje, sravnjući kukavno životarenje u Bosni s blagostanjem slobodnih zemalja, a uz to iz domo­ vine donešavši u srcu klicu rodoljublja, lako nasjedoše na ljepak nekome trgovcu iz Vesprima, Jovanoviću, starinom iz Bosne. Ovaj im reče, da postoji nekakvo društvo, koje nastoji Bosnu i Hercegovinu osloboditi od ropstva. Ta ih vijest odmah zanese; opaziv to Jovavanović, zapita ih : „Hoćete li vi stupiti u to društvo?" Odgovoriše mu da hoće. „А vi kad hoćete, — nastavi Jovanović — ajte u Bosnu i Hercegovinu i bunite na oružje sve, što se krstom krsti. Vaša lozinka neka bude: „šuma^ti mati!"; i po toj lozinki ćete poznavati članove toga društva. Društvo neka pali hanove i kavane po drumovima, begovske kuće po selima i sve što nije kršćeno, neka siječe. Čim se to počine raditi, ćatisat će (doći će) nekoliko članova toga društva sa četeri topa iz Petrovaradina, a drugi će udariti s topovima iz Srbije. Takim ustankom je i Srbija započela, pa je pobijedila i oslobodila se." Ovo su bile puke želje, koje pomišljajuć na ono­ vremene okolnosti, nijesu bile izvedive. Mladići zanosni i oduševljeni povjerovaše Jovanoviću i učiniše sve što su mogli učiniti. Stariji i trizmeniji franjevci dohvaćajući zamašitost i kobnost ove stvari odvratiše mlade bogo­ slove od neizvedive i opasne vratolomije. Glede samoga ovoga poduzeća imaju dvije verzije. Po prvoj verziji krenu mladići početkom god. 1840. (dakle u zimnodoba) u Bosnu, Jovanović im dade nošto novaca, koje potrošiše do Broda, te moradoše pješke po Bosni. Razrede, kuda će koji ići buniti. Jukiću bi odregjena Krajina (Turska Hrvatska), Juriću Hercegovina, Jošiću Posavina, a Baltiću srednja Bosna. Do Zenice dogjoše zajedno, gdje se rastadoše: Jurić i Jošić odoše prema Sutjesci, Jukić i Baltić u Travnik, odakle je valjda Jukić namjeravouBanjuluku. Jukić i Baltić dogju u Orašje, gdje je tada župnikovo O. Marijan Šunjić. Ovoga veoma iznenadi njihov dolazak, te ih upita: „Otkud vi moji mladići?" Oni mu potanko kažu uzrok svoga dolaska. Umnoga i brižlji­ voga Šunjića ovo u velike zabrinu, pa će ih upitati: „Jeda li je u tome društvu i cesar?" Odgovore mu: „Mi ne znamo, ali bio ne bio, udarit ćemo, pa što Bog da i sreća junačka!" Šunjić nastavi: „Tešu misli lude! U Turaka topovi, utvrde, vojništvo, a kršćanstvo golotrbo i siromašno!" Vatreni mu Jukić odvrati: „Dulce et decorum est pro patria mori! (Slatko i dično je za do- �84 Br. б. — Serafinski Perivoj. — 1907. movinu umrijeti)." To Šunjića rasrdi, pa će mu: „Non decorum sed stupidum šibi et aliis interitum acquirere!“ (Nije dično nego ludo sebi i drugim propast pripravljati). Moj Frano — nastavio Šunjić — tvoja majka očika da te gleda gdje misu govoriš, a ti da udariš u bunu, učinio bi, da te mati ugleda gdjegod na vješalima." Čuvši ove riječi, Baltić proplače, a Jukić osta pri sv o m : „Mi hoćemo ter hoćemo, pa šta Bog d3 i sreća junačka!" Šunjić mu opet reče: „Ludu glavu sreća ne pomaže. Dat ću vam dva konja i jednoga pratioca, pa ajdete odavle uprav u Fojnicu, ali svagdje jezik za zube glede vaše osnove." I doista Šunjić ih opremi u Fojnicu i učini, da se stvar nije razglasila. Još je Šunjić opiso cijelu stvar o. redodržavniku, i zamolio ga da ih prem­ jesti iz Bosne kud bilo, da bilo. Za to Jukića i Baltića opremiše u Dubrovnik. Jošić dogje u Sutjesku i svu stvar kaza 0 . Martinu Nediću. Za to dočuje i redodržavnik, te da se stvar ne pročuje, vrati ga natrag u Magjarsku. Za četvitoga djaka vele da je hodo oko Sutjeske i vratio se natrag u Po­ savinu, ne otišavši nikako u Hercegovinu. U Posavini ga uhvate zaptije, a buduć da nije imo proputnice, do­ vedu ga u Gradačac muselimu, on ia starom Fazli-baši Šerifoviću. Fazli-paša razabra, da je Jurić fratar, ali da ne oda kao fratar, to jest u frata-skom odijelu, s toga ga dade mučiti i potajno umoriti u kapetanovu zaselku, jedan sat daleko od Gradačca. Tim načinom uništi se plemenita, ali vatrolomna namisao mladih rodoljuba. Druga pak verzija glasi: Bosanski bogoslovi u Magjarskoj: Jukić (u Sabariji), Jošić u (Sakolcu), Kovačević Josip (u Pešti); i u Hrvatskoj: Jurić (u Varaž­ dinu) god. 1839. pismeno se dogovoriše, da će u Bosni i Hercegovini dignuti bunu. U tom ih je potpomago Sava Tokelija, veliki srpski mecena. Oni se razdijele u četeri strane; Jukić otigje na Senj i otale preko Bišća u Krajinu, Jošić preko Županje u Posavinu, Jurić preko Bjeline u R aču; Kovačević pak u Beograd. Jukić je išo od sela do sela svagdje buneći narod, govoreći mu da ustane i strese sa sebe teški jaram ropstva. Na tome putova­ nju dogje u Kotor-Varoš. Tu je župnikovo 0 . Frano Sitnić, koji je Jukića primio kao dijete i opremio ga u fratre, te se za njega brinuo kao za svoga štićenika. Čuvši od Jukića za uzrok njegova dolaska, stade ga odvraćati, a Jukić mu odvrati: „Ti si b o žja k ... plitko misliš!" Iz Kotor-Varoša pogje u Travnik, i na tome se putu svrati u Orašje, a iz Orašja u Fojnicu. Tu se čitava stvar raz­ glasi, te i vezir dočuje za Jukićeve namjere; a to su veziru dojavile osobe, koje su bile proti Jukiću i gledali ga upropastiti. Za to poče vezir tražiti Jukića, a dočuvši to fojnički gvardijan, spremi ga god. 1840. po noći u Dubrovnik. Jošić je bunio narod oko Tuzle i došo u Sutjesku, odakle ga starješinstvo vrati natrag u Magjarsku. Jurić je bunio narod izmegju Bjeline i Gradačca. Dočuje to vezir, spremi kavaza u Posavinu, ne bi li ga našo. Kavaz uhvati jednoga seljaka i držeći, da je uhvatio Jurića, osiječe mu glavu i odnese veziru, a Jurić, kad je sve bilo utišalo, da je došo u Zeleniku i tu kršćanski živio i umro. Kovačević ostane u Beogradu, tu se pohrišćani, dobi činovničku službu, i u toj službi je živio i umro. 0 ovome nam kaza miip. o. Angjeo Ćurić, da se živo sjeća, kako se je pripovjedalo, da je isti Kova­ čević god. 1855. došo iz Beograda u Fojnicu, i tu po­ klonio Šunjiću zlatan sat u vrijednosti od 40 dukata. Ali evo što pripovijeda fra Jako Baltić u svojoj kronici „Godišnjaku": „Ove iste godine (1840.) izašo sam ja i moja tri druga, t. j. fra Blaž Jošić, fra Frano Jukić i fra Bartuo Krajinović-Kovačević iz Magjarske, iz Vesprima (po svršenim naucima). Ovdi smo se upoznali s nekom obitelju srpskom, koja mnogo vremena u našem prija­ teljstvu očitova, da je i ona iz Bosne starinom, i da joj je vrlo na srcu mučno, što Bošnjaci toliko teško ropstvo pod Turčinom podnose, i za to da ima namjeru Bošnjake pomoć osloboditi: „Nego, reče, ako ste vi pri­ jatelji morate nam pomoći!“ — Mi na ovo odgovorism o: „Kako bismo mi mogli pomoći ? mi mladi sveštenici!“ ]) ništa u rukama nemamo." — „Morete (nastave iz one obitelji) narodu pod svetu zakletvu kazati i pripravit ga za jedan opći ustanak."— „Na to se mi složimo i ne pitajuć nikoga u mana­ stiru oli naših profesora uputiv se preko Kaniže, Kopiivnice i Siska izagjemo u Bosnu na Dubici, ter na Gradišku u B'mjuluku. Zatim dogjem ja u Travnik na Orašje, gdj: t ‘ :še za paroka o.fr. Marjan Šunjić, kustod. Ovomu ja obrijem svu tajnu našu; a moja dva druga odu u Gučugoru, Jukić ostane u Banjojluki. „Ali se ova naša tajnost malo pomalo prokažei nama neki prijatelji svjetovahu, da bježimo u Austriju, jer ako čuje vezir; a i jest naopak....... !.. Otkud ja i Jukić odosmo u Dubrovnik, jošić u Magjarsku, a fra Bartuo sekularziro se." Baltić je u ovoj stvari najvjerodostojniji, kao jedan, koji je bio i sam dionik onih dogagjaja; s toga mi uzimljemo sve njegove vijesti, a one koje su s njime u opreci, držimo prostim pričanjem, koje nastadoše prema onoj narodnoj: Reci kakvu priču ili novost na dnu čaršije, pa kad izagješ na vrh čaršije, svoga pripovijedanja nećeš moći raspoznat. I ovo još sigurno znamo, da su se mladi „osvet­ nici" već bili imenovali prinčevima od Bosne. Jukić je nosio prvenstvo, te bi eventualno imo biti upraviteljem domovine. ‘) Općenito značenje riječi „svećenik" za svakoga, koji svećeničko odijelo nosi; jer znamo da Jukić onda jo5 nije bio svećenik, nego ga je u Bosni redio Barišić. �Život i rad Ivana Frane Jukića. Povratak dakle njih četvorice iz Vesprima bio je god. 1840., a to je godina, kad je Jukić upravo svršio nauke, jer je mudru knjigu svršio god. 1836.; te je godine počeo učiti bogosloviju, a svršio je za četeri godine, t. j. 1840. Što su svačetverica spomenutih opet otišli preko gra­ nice, to je bilo poradi straha, da nebi vezir čuo za njihove bivše osnove i progromio na njih. Baltić u svome „Go­ dišnjaku" spominje, kako je njega redio kotorski biskup Lučić-Pavlović, a za Jukića ništa ne spominje. Jukić je regjen kasnije. Sreća što mladi ljudi u ludo ne pogubiše glava! 85 zom i otselen su se marljivo dopisivali. Sastane se i s Gajem, koji ga je potako na sabiranje narodnih umo­ tvorina, ponajviše pjesama. Na povratku u Bosnu udari na Bihać, pa na Sanski-Most, pa na Banjaluku. Ovdalen krene prema Kotoru i otsjedne kod župnika u Sokoli­ nama; 5. listopada pane u Skendervakuf. Onda preko Dobretića, Travnika i Busovače 9. listopada stigne na svoje mjesto u Fojnicu. U Fojnici ostane do konca go­ dine 1842. Čuli smo, da je Jukić došo u Dubrovnik. Tu mu se sad nadade prigoda, da sabire pisane povjesne spome­ nike i proučaje bruga književna djela, koja je Dubrovnik, kao davno stjecište hrvatske prosvjete, znao začuvati. Osim toga upoznade se tu s nekojim književnicima, koji ga uputiše i sjetovaše da ne baca pera iz ruku. Dok je pogibelj minula i malo se prešutila stvar, Jukić se vrati u Bosnu. To je bilo licem i3. studenoga 1840. g., kako sam opisuje u svome „Putovanju iz Dubrovnika preko Hercegovine u Fojnicu". Taj put opisa i tiska ga god. 1842. u „Dalm. Ma­ gazinu". U ovome je putu mnogo vidio književne koristi sabirući svuda, kud je prolazio, književnih podataka. Po povratku u domovinu zaredi ga za svećenika biskup Barišić. Iz Fojnice ode u Banju-luku, gdje pri­ kaza Bogu prvu nekrvnu žrtvu. I tako Jukić postade duhovnim pastirom svojega miloga naroda. Iza rečene prve svete mise, vidimo opet Jukića u Fojnici. Tečajem obiju godina 1841. i 1842. on proboravi u Fojnici. Ovdalen je, kako ćemo vidjeti, po raznim listovima svegjer nešto piso, ali je ipak po najviše vremena utrošio u to: da se sabere i da svoje osnove razredi. Razregjujući Jukić svoje osnove po nazoru najgla­ sovitijih ljudi, zamislio je, da nema rada ni široka po­ gleda bez putovanja. Putovanje je praktična škola; pu­ tovanje odgaja ljude. Zato on već 27. lipnja 1842. kreće iz Fojnice na put, pa prošavši nahije: fojničku, visočku, žepačku, tešanjsku i derventsku, maši se Slavonije i Ba­ novine ') U Zagrebu se lično upozna sa Stankom Vra- Kašnje je Jukić 1843. i 1846. opet udešavo puto­ vanja po Bosni, i to prema Krajini i prema Livnu, ali to ćemo u zgodno vrijeme usput provući kroz retke, a sada ćemo se najprije pozabaviti Jukićevim književnim radom. Jukić u cvijetu mladosti, u 22. god. života pun zanosa za prosvjetu svojega naroda, poznat s mnogim književcima i učenjacima postade eto vogjom naroda, kojemu je trebalo duševne krane. I ljubeći ga iskreno, nesebično stade svim žarom svoje mladenačke duše ra­ diti, da svoj narod podigne iz tmine neškolovanosti. Na prvom mjestu se pobrine oko podizanja škola (o tome kašnje). Zatim stade zvati u kolo mlagje franjevce, da „zavede jedno čitateljno društvo" i da njime poradi oko iz­ davanja pučkih knjižica, „jer više ruku više radi, više očiju više vidi", — veli narodna poslovica, a toga se i Jukić držo. U prvom redu obrati se na Martića i Jo­ šića, a drugih je malo i bilo. Megjutim ni ova dvojica nisu Jukića oduševljeno potpomagala. Jošić se bješe za­ ljubio u latinski jezik, i na njemu je pjevo pjesme. Pa ni poslije mi nikako ne vigjamo Jošića, n. p.: da suragjuje u „Bos. Prijatelju". Uzrok je ovome neodzivu bio ponajviše taj, što su neki neprijatelji u Rimu oklevetali svezu bosanskih franjevaca s pokretom u Zagrebu. Tre­ balo je dakle opreznosti. A i inače od strane turske vlade u Bosni moglo se vidjeti, da bi rad i ovake vrste mogo biti koban. Napose, što se tiče Martića, on je Ju­ kića prilično potpomago; megjutim ipak nije bio gorljiv kao Jukić iz prirogjene inu diplomatičke opreznosti; a donekle se nije ni slago s Jukićem, jer Jukić imagjaše na pameti i političko djelovanje u Bosni, dočim njegov drug Martić željaše samo slogu svih Slavena u književ­ nosti „bez ikakva interesa i religiah obzira"; svak neka ostane ondje, gdje je s tl). >) Sve ovo putovanje do Zagreba, kao i povratak kroz Bosnu u Fojnicu opiše Jukić i pošalje u rMagazinu ali urednik „Magazina" valjda ragi toga, što put preko Slavonije i Bano­ vine nebi nikoga zanimo, ispusti one dijelove, koji se tiču sponenutih krajeva. Iz Cernika u Slavoniji posla Jukić člančić „Srps. Nar. Listu": „Drevnosti Bosanske"; a u 36. br. Danice (1842.) odgovora Dimitriji Tirolu (ovaj je tvrdio jednom, da je bos. azbuka srpsko pismo, a Bošnjaci, da su pravi Srbi), da su Bošnjaci ne samo zemljopisno, nego i rodoslovno : pravi Boš­ njaci, slavni narod ilirski. ’) Gledaj Šurmin: Hrvatski Preporod II. str. 283. i Mar­ tića pisma Vrazu 16. IV. 1842. i 18. IV. 1842. te Jukića pismo Martiću od 13. rujna 1847., što je pisano iz Fojnice. IV. �Br. 6. — Serafinski Perivoj. 86 1907. Pobjeda ustrajnosti. Novela. Priopćuje O. Jeronim Vladić. (Nastavak. GLAVA VII. Nekog lijepog dana o zapadu sunca pane pred viteza čovjek oko pedeset godina, plačuć i tražeć u njega milosti. — Ustani! najpripravniji sam, da ti pomognem! — reče vitez umiljatim glasom. — Htjeo bih, da zamolim vaše gospostvo, gospo­ dine kneže i viteže---— Pa kaži, pripravan sam i na žrtve! — To znam, ali se r a d i . ; . . — Neka bude, šta hoćeš! — Zločin, uvreda___ — Pripravan sam, da te sažaljujem i da ti oprostim. — Zaista sam preko volje učinio, i žao mi ic. — Pa kaži dakle. — Bio sam u službi kod Ubalda. — Dalje, dalje! Jutros nesretnik htjede da bi umrla ona sveta gospogja Matilda. — Nakazo! Nesretnice! Zar Matilde nema više? — Možda ima, a li___ — Gdje je ? — U šumi, odmah na ovom kraju, ondi sam ju moro ostaviti na pola mrtvu, a pravo je čudo, da nije umrla. — Lupežu! stići će te božija pravda; a nadam se od mog mača. — Ubald je tražio krvnika i kog je prvog sreo tog je i uzeo. Taj vrag uze mene, koji nijesam nikom nidlake iz glave izgulio; a groficu sam silno sažaljivo. Knez je to odmah primjetio pa mi reče da hotimice krzmam mučiti bijednicu, i zbog tih riječi pobjegoh. Šta ćete ? Ja nisam vitez, a draga mi je moja koža, pa sve učinih za ljubav kože___ — Mogo si z v i j e r i u srce rinut željezo! — Da s a m ___ ali vi znate, ko je kriv onaj se i boji, pa je lupež pazio držeć i bodež rukom ko od zabave, ali ja znadoh zašto. ч — Pa zar zbilja nije mrtva ? — Činilo se je da jest, i ja sam sa strahom uvjeravo kneza. On mi povjerova i srdit pobježe, zapovje­ divši mi, da ju odmah zakopam; ko da mu je dosadna bila. Bio je bijesan, jer gospoja grofica ko da se rugala njegovu mučenju. — Vjerujem, vjerujem ; da je bila muško, bila bi na ponos viteštvu. — Uvjeren sam. Ja uprtim njezino tijelo na pleća. Nosio sam je dobar komad puta i mišljah da je već mrtva, kad čuh stenjanje, uzdah. Htjeo sam unići u šum u; pohitih da unigjem i položili ju ponajlaglje na travu. Gledam j u ; pogledne očim a. . . . taknem je s e : topla je. Ali ne progovori; ja nijesam smio gubiti vrem ena; pomislih, da ju ponesem kroza svu šumu na ovu stranu. Opet ju spustim ; činilo mi se je, da je malo oživjela; ali još ne progovori. Lijepo ju položim na travu megju grmlje, koje ju je zaklanjalo, a kod nje ostavim malo kruha, što mi je bio u džepu, a onda potrčim amo va­ šem gospostvu, gospodine kneže. — Vrlo si mi dobro učinio. Kako ti je ime? Matija. — Pravo M atija! Ostat ćeš ovdje u tvrgji i bit ćeš tamničar; ali kako treba, a ne kao u kneza Ubalda. — Ne bojte se, sve ću učinit, da vam ugodim gospodaru, gospodine___ — Trebalo bih da idemo odmah i da dovedemo groficu. Okrijepi se čimgod, malo se odmori, pa ćemo ići. — Pa i odmah, ako hoćete ? — Ne, jedi prije, a dotlen će se smračiti. — Ah, dobra li gospodara — pomisli Matija — onaj je drugi bio pravi gjavo pakleni.' U istinu se do­ bro i zlo bolje shvaćaju, kad se oboga prokuša. Napokon pogjoše do mjesta, gdje je ostala na pola mrtva grofica, ali nje ne bi više tuđe. Vitezu se smrče čelo. Matija mogaše samo reći: — Možda d u si___— Bio ga je obuzeo neki strah pred gnjevom novog gospodara sjećajuć se, da bi pod Ubaldovim gospostvom u ovakom slučaju bila sreća umri­ jeti što prije. Atilije samo reče: — Da malko naokolo potražimo. — Tražili, ali nje ne našli. Vitez zaroni u misli, ne bi li našo način, kako bi štogod sazno; i kako bi se mogo zauzeti za mile mu prognanike. Sutradan ode preobučen svom neprijatelju, a na večer ode u šumu i napade pustahije, koji su vukli Adolfova sina, da ga uruče Ubaldu. Ovdje se dogodi onaj sukob s pustahijama i onaj s d u h o v i m a . Megjutim loveći Atilije pustahije, neho­ tice pogodi i Alfreda. Vitez toga nije slutio, mislio je da je on pao s drugog uzroka, n. pr. da ga je na zemlju bacio pustahija, koji ga je vodio na užetu; istom kašnje, kad ne nagje dječaka, pade u teške misli___ Alfredu se zbilja dogodilo, što je Atilije počeo na­ slućivati. Ipak rana Alfredova nije bila teška, zato brzo dogje k sebi te milosnim okom stane prigledati pusta- �87 Pobjeda ustrajnosti. hiju: strijela mu se zabola u srce, bio je hladan, niti je diso, nit mu je srce tuklo: — mrtav je. — Stade jedan čas, da nad njim moli a onda ode. Ruke su Alfredu bile odriješene, jer uže nije bilo zauzlano; dva se prijatelja pobrinula, da mu ga samo čvrsto omotaju oko zašačja, držeć svaki za jedan kraj u ž e ta ; ipak kako su ga nježno vukli, otvorila se je opet po koja rana, koje je dobio, kad ga je tukla bab e tin a; a na nogama koliko je trpio, ne pita se. Alfred nije plako, nije jauko, jer je bio Alfred. Ali koraknuv nekoliko puta, oslabi, malaksa i pade. Nije imo razloga, da se preveć žalosti, jer su mu pustahije vodeć ga kazali, da mu je majka um rla; dapače kazali mu i to : kojom je smrću umrla. Sama mu je priroda pom nožavala tu g u : na nebu se prije vedru pojaviše oblaci, koji su se širili, zbijali, gomilali, mrači, tamnili, a naokolo tišina ko u grobu. Dječak gleda okolo: šum a, pa šuma. Sjeti se, da je u mjestu po kom krstare dusi i vještice, ko što su mu pripovijedali; ali je on sad znao vrlo dobro š ta s u oni. Tužne ga snagjoše m isli; odgoni ih i opet odgoni, a one jednako kod njeg, svegjer ostavljajuć turobni utisak u preosjetljivom mladićevom s r c u ; zadugo se je borio, kad iznem ogavši podleže navali malodušnih m isli: zašto još živim ? Da me je pogodio, izbavio bi me ovih zvijeri. Zvijeri ? T ig ar ne će ubiti tigra' čovjek da ; dapače raduje se kad trpi č o v je k ___ Bilo je sr­ daca, koja su kucala za m e ; s a d a ...... O č e ! m a jk o ! s e s t r o N e g d a ste mi bili utjeha . . . . više nijeste: nema više slatkih imena, nema više sm iješka, nema više srca komu bi se isp lak a Sam sam, zapušćen; ništarije mi udaraju cijenu, jer sam slab, h ran a i zabava c rv im a .... Nevin sam, oni nevinost ruglu izvrgavaju. A zašto trpim ? Život mi nema c ilja ; zašto od srdžbe po­ gibam ? . . N e ; niko me više ne lju b i; misli na se, za se sam o brinu, šta im je briga za d ru g e ? Ah m ajko! učinila si me velikim, sada je konac svem u . . . . Ali n e ...Htjede da u sta n e ; bljeska. — Šta sam kaz6 ? Lug ja č e ! — Kleče i stane m o liti; molio je majku nevolj­ nih. N astade mir i inogne zaspati. Kad se probudi, bijaše podobro odanilo. Pogje stazom, misleć šta bi mu trebalo uraditi, i na jednoč mu pade na um jedna miso. Čuo je da su mu roditelji razgovarali o vitezu Atiliju. — Ako mu se prijavim . . . . stavljam ga u ne•priliku . . . . a možda u njegovu srcu . . . . — I izišavši iz šume, krenu prem a viteževoj tvrgji. Vitezu poslije podne istog dana najaviše poderana dječaka. Zasja mu n a d a : — neka dogje — reče. Dječak dogje i plačuć mu se baci pred noge. — Ustani, ustani, — primivši ga uljudno za jednu mišicu. Pogleda mu u lice, pričini mu se: on je ; pa ako je zaisto on, joj kako se je prom ijenio! Dječak ustade, ali se ne usudi da progovori; Atilije ga ohrabri. — Dječak sam odnemaren, majke, — promuca dječak. niti imam oca niti — Jesu Ii umrli ? Da, gospodine . . . . — Od bolesti ili nesreće? Od nesreće: ubijeni. Ko ih je ubio? Knez Ubald. — Oni su, pomisli v itez; — ondareče: — zašto ? — Jer je knez Ubald lupež i pustahija. — Kog su staleža bili? — Bili su grof Adolf i grofica Matilda. Vitez priteže na prsa sirotana. Nekoliko su časova šutjeli. — Zahvaljujmo Bogu! Ja sam te noćas izbavio; bio sam zabr i nut . . . . Ne znam, gospodine, kako bih vam zahvalio . . . . — To mi je dužnost. Žao mi je da te nijesam našč. Sada sam odlučniji, da osvetim prijatelja. — Ne, gospodine viteže, ja se odričem posjeda meni je dosti da se sa mnom poslužite . . . . — Ti meni slu g a? N igda; treba štititi pravo. — Trebat će vam mnogo žrtvovat, a možda i život izvrći pogibelji, a meni ne izliječiti rana. — Plemeniti A lfrede! otac izdajno pogin6. — Tješila me mis6, da ću spasiti m ajk u ; ona mi je bila život, a sada . . . . Šta će to reći ? — Umrla, i ona je ubijena . . . . na mukama, na utjehu onom strašilu. — Je si li uvjeren? — Kazali su mi pustahije, što su me v o d ili___ — Šta su ti rekli? — Da ju je prekjučer u jutro knez mučio na smrt. — Kad je tako, možda je majka još živa? Još živa? Sada Atilije razjasni stvar. Nada povrati život ljubećem djetetu. Za tim su razgovarali, što bi im trebalo da urade glede majke i sestre. Ovu su mislili otići sutra na večer i dovesti. Alfred se je držo nepoznatim. �Br. 6. — Serafinski Perivoj. — 1907. Pokret za „slobodnu školu". Piše: Dragutin Ikić R. M. B. ajveća su radost roditeljima njihova djeca, vljana, jer su srestva za učenje bila još skupa. U tom jer im je to jedina nada u njihovoj starosti. tako rekuć timokratičkom odnošaju ostale su škole sve Da ko ima ne znam koliko imanja, ipak o- do iznašašća štampe pače, i kasnije za dva do tri sto­ staju ona imanja samo mrtva tvar. Koji, ljeća sve do neorenesanse, gdje se je seglo za Čisto deimaju bogastvo, imaju doduše materijalno osiguranje, mokratičkom izobrazbom. Istom osamnaesti i devetnaesti ali pravo duhovno osvježenje i utjeha mogu im biti sa­ vijek, dali su nam škole, u kojim se počelo radit od mo njihova djeca. A djeca da budu utjeha svojim rodi­ strane države za narodnu izobrazbu. Prije čisto demoteljima, moraju biti odgojena u dobrim načelima, koja kratičkih škola nije bilo zbog toga, što je naroda bilo će im neprestano pokazivati put, kojim treba da udare mnogo kmetskog štališa, koji je bio razmjerno nesnosniji pri pojedinim zgodama njihova života; ali to mora biti od današnjeg kmetstva. Naravna stvar, da je bilo i prije tako stalno, da je svaka stranputica i manje obdarenoj škola oko samostana, ali pravih demokratičkih, državnih djeci u glavnim potezima jasna. Da se to postigne, to škola nije bilo. treba djecu postupeno priučiti ne samo tim pravilima, Uza sve rečeno općenito se može kazati da se je povjesničke vjekove vjekove ii škola škola lijepo lijepo razvijala. razvijala. nego ta kog jer uporabi tih pravila. Tim se načinom po- kroz sve povjesničke stavlja temelj daljnoj budućnosti obiteljskog života. Na Pa čemu sve tu ? Zašto da se u školu djeca sakupljaju? obiteljski život oslanja se i društveni - državni, stoga Zato da se još dok su malena nauče lijepu, dobru i treba, da se uz roditelje sk-bi i država za dobar odgoj istinitu. Temelj svim školama od početka povjesničkog doba do najnovijeg vremena je bilo: nafo’žt’ eovia vlastitog podmlatka. t (Phokyl. fr. 13.) t. j. čovjek treba 1. Škole su srestvo za dobar odgoj djece. ŠtoxaXa je S'SaaKEjisv škola ? Ja naravno ne razumijem ovdje pod imenom da se, dok je još dijete, lijepomu nauči. Volja je dje„škola" prazno onu kuću. gdje djeca uče, nego mi je činja najpregibivija i najviše sklona na djelovanje, radi riječ „škola" izraz, koji označuje sve, što djeca na je­ toga škola mora upotrebiti sva moguća srestva, da djednom zajedničkom mjestu uče pod vodstvom jedne ili činju volju tako upravi, te ona uvijek nastoji izabrati više osoba, koje zovemo učiteljima. U tom smislu već ono dobro, koje je samo jedno, a drugo sve, čega ima u staro doba počele su se škole ustrajati. Da nemamo ni- mnogo, da od sebe otkloni. U ostalom škola nikad nužno kakova povjesnog podatka, i sami bi mogli razumom ne čini djeteta dobrim, ako dijete nije upućeno, da od dokučit, kako su se po naravnom zakonu škole razvile. svoje strane sudjeluje vlastitom razvitku. Ovo što rekoh jesu temeljni pojmovi, koje neop­ Grci i Rimljani ostaju svim pokoljenima primjerom izglagjenosti ljudskog uma. Prem su još Egipćani i Fe­ hodno moraju držati svi odgojitelji, pa makar oni slije­ ničani i drugi kultarni narodi imali škole, ipak su se u dili bilo koju struju pedagoških nazora. Roditelji moraju pravom smislu škole razvile istom kod Grka. Uza sve to imat pred očima, kao što i država, propisujuć direk­ to škola je bila ograničena na neke samo: na slobodne tive učiteljskom osoblju u školi. Buduć državom ne gragjane, neslobodni nijesu smjeli ni učiti, bili su isklju­ upravljaju najhitniji njezini sastavni dijelovi, nego kon­ glomerat ljudi različitog odgoja makar i iste vjere, ali čeni iz škole. Kod njih je škola bila radi toga u pravom smislu najviše različite i vjere, radi toga neophodno mora i razvijena, što je država uzela u ruku opću pučku izo­ uredba škola mnogo o tim prilikama ovisiti. U ustavnim državama, u kojima bi samovolja brazbu, a nijesu samo plemićke škole opstojale. Škola je morala dovest mladića do toga, da bude nosioc izo­ upravljajućih organa morala pri stvaranju zakona biti brazbe i ujedno nosioc narodnog duha i karaktera. Zatim je zapriječena narodnom voljom, razvijaju se najrazličitiji težila škola i njezin odgoj kod Grka, tako Aristotel tvrdi nazori i pri uregjenju škola, jer je zakonodavstvo podu svojoj Pol. V. 7, 22 : хб Tiaioeuaac тас, 7ioXciećas vrženo kritici i glasovanju sabora, koji se opet sastoji t. ј. odgoj je onaki, kakav je odnošaj gragjana u državi. od izaslanika različitog političkog a uz to i religioznog* Razum nam sam kaže, da su škole morale opstajat smjera, te koji često puta ne rade po srcu i nutarnjem u isto doba, kada su i pojedine države došle do razvoja. osjećaju onih, koji su ih u sabor kao svoje poslanike Da se odgoji potrebno činovništvo za državu trebalo je, (zamjenike) poslali. 2. U Austriji od god. 1868 9 uredba škola počiva da se ustanove škole, gdje će se mladići odgojit i izobrazit. Dakako prema tomu škole u svom početku nijesu na temelju interkonfesionalnog zakona, ali dvije prošle bile tako demokratičke kao danas. Još kasnije je godine razmaho se pokret tako zvane „slobodne škole," škola postala svojinom svih slobodnih bogatijih drža- te se je 19. ožujka 1905. konstituiralo društvo „slobodne �Pokret za slobodnu školu. 89 škole" („Verein der freien Schule"). To društvo ima škole", koji ili nemaju nikakve vjere, ili ako ju imaju, zadatak, da nastoji svim mogućim srestvima, da isključi nje se u p r a k t i č n o m životu ne drže, nego stoje na iz škole vjeronauk kao predmet, koji ograničuje razvoj slobodoumnom ili liberalnom stanovištu, koje vjeru drži slobodne volje i uvjerenja, pak traži slobodu u svim kao jednu slobodnu, sporednu stvar. To je onaj pogubni poslovima nutarnjosti, a po tom i u vjerskom pogledu. smjer u sadašnje doba, koji ubija najprija vjeru pak Odmah je u Austriji nasto ustuk od strane pravih onda moral, koji jedino uz vjeru opstajat more. katolika, te je 5. veljače 1906. u Beču držan zastanak, Ja sam odlučio još i dalje osvijetliti borbu za slo­ na kojem je prihvaćena rezolucija, u kojoj se prosvjeduje bodne škole u Austriji, a to sve s toga, što je sudbina proti „slobodnim školama", te se pozivaju svi austrijski Bosne politički skopčana s budućnošću Austrije, te će katolici, da se priključe tom prosvjedu, a onda da pri­ se naše najradikalnije težnje morati razviti pod okriljem likom izbora glasuju samo za one saborske kandidate, hapsburške slavno vladajuće dinastije. Prema tome au­ koji će najžešće ustat protiva uvedenju „slobodnih škola". strijske prilike uvijek će činit utisak na naš razvoj. To Uz to su se opet katoličke novine dale na daljnja otkrivanja s jedne strane. S druge strane sam i sam u privatnim i iztraživanja tog protukatoličkog pokreta. „Katolische razgovorima čuo kod nekih naših bosanskih (osobito Kirchenzeitung" je ustvrdila i otkrila, da je „slobodna onih, koji su u Bosnu došli) ljudi govorkanja o „slobodnim škola" od slobodnih zidara potekla. To je prihvatila školama" i veliko uzvisivanje školskih prilika u Fransva katolička štampa, te su se počele u tom smjeru i cezkoj. Radi toga će sigurno čitatelji bit zadovoljni i brošure pisat. Sve je to doprinijelo, da slobodni-školski strpljivi, dok još nešto reknem. pokret nije dobio populariteta, nego je ograničen samo Kad se je tako u Austriji podiglo za „slobodne na pokvarenu srednju i višu inteligenciju. Čitavom tom katoličkom ustuku mora se dati pravo, škole", onda su duhovni crkveni knezovi u listopadu te se sigurno moše tvrditi, da će austrijski katolici suz- godine 1906. podigli svoj glas na zajedničkom sa­ bit tu navalu, koja je naperena najviše na katoličku stanku u Beču, kojem su svi biskupi Austrije (ili osobno ili po izaslanom i opunovlašćenom biskupu) pri­ crkvu. Nego ne znam, jeli shodno, da ja ovdje još sustvovali. Tom su prigodom upravili biskupi okružnicu jednu političku stranu toga pokreta rasvijetlim. Katolici na pravovjerni puk, u kojoj megju ostalim mnogim aksu u Austriji doveli u svezu s tim slobodno-školskim tuelnim pitanjima, (o kojim ćemo i mi posebice još nešto pokretom političku krizu u Ugarskoj, u kojoj glavnu reći) o pokretu za „slobodne škole" vele ovo: „Mi smo se ulogu igra t. z. „neodvisna stranka" (Košutova), koje d u ž n i b o r i t p r o t i n a s t o j a n j u ; da š k o l e je ideal potpuno odijeljenje i neodvisnost Ugarske od ne b u d u k r i š ć a n s k e . Bog je posvetio obitelj kao nerazrješivo jedinstvo Austrije. Toj pak težnji ugarskin Magjara, vele katolici u Austriji, pripojene su talijanske slobodno zidarske na­ i opskrbio ju osobitim milostima, jer se u njoj obnavlja mjere, da oslabe katoličku (!) Austriju i uzdrmaju pri- čovječanstvo k svom nadnaravnom cilju života. Tome jestol habsburške kuće. Te su misli došljedno razvedene se cilju života mora čovjek već u r a n o j m l a d o s t i u katoličkim novinama i brošurama, osobito u ,,Die upraviti; ali tu zadaću moraju zajednički ispunit obitelj, frcie Schule ein Attentat der Freimaurer" od Giirtlera crkva i škola. Zato nije cilj škole, da mladež samo zna­ Warnsdorfa. Meni se čini, da austrijski katolici takovim njem i okretnošću opremi, što je potrebito za ovaj tvrdnjama kompromitiraju katoličku stvar u Ugarskoj, društveni život, nego ju mora odgojit za životno zvanje, jer je poznato, da i katolička stranka podupire u Ugar­ koje prilazi granice zemaljskog života i dalje se nastavlja. skoj misao neodvisnosti bar neupravno, premda bi imali Z a t o j e s v j e t o v n i z a k o n i u z e o „ č u d o r e d n o dokaza tvrdit i upravno podupiranje, jer je svećenik r e l i g i o z n i o d g o j " me g j u o s t a l e z a d a ć e Kaas pri zadnjim izborima predložio bio stranci, da na š k o l e ; i v j e r o n a u k p o s t a v i o na č e l u o s t a ­ temelju programa g. 1848. kandidati kandidiraju. Doduše l i m n a u k o v n i m p r e d m e t i m a , č i m se o č i t o je taj predlog odbijen, ali se neko vrijeme iza toga opet i s t i č e o s o b i t o s t i z n a m e n i t o s t v j e r o n a u k a . " govorilo o fuziji koalicijonih stranaka, dakle i katoličke ! „ S a d a hoć e , da od t oga š k o l e o s l o b o Naravno da Austrijanci ne vide rado neodvisnu b o d e ; n e k a se iz nj i h i s t i s n e K r i s t o v Ugarsku, ali iz obzira na ugarsku katoličku stranku ne d u h i n j e g o v a r i j e č , i t o se n a s t o j a n j e bi trebalo tvrdit, da neodvišnjaci iz p r o t u k a t o l i č k i h i m e n u j e „ s l o b o d n a š k o 1a" — slobodna ili oslociljeva primaju potporu od talijanske iredentističke slo- bogjena od vjeronauka i svakog duhovnog vježbanja!" bodno-zidarske stranke. To rekoh s političke strane, što P r o t i t o m e n a s t o j a n j u p r a v e d n i m o g o r ­ mi se čini. U ostalom i mi tvrdimo, da slobodne škole č e n j e m mi p o d i ž e m o s v o j g la s ." Dalje go­ vode k slobodnom zidarstvu, pa ako bi i bilo, da ne potječu vore biskupi, kako školsko društvo slobode nastoji uklo­ od njega. Sigurno je ipak, da samo oni žele „slobodne niti iz škola sve, što spominje na Boga i propetog �90 Br. 6. — Serafinski Perivoj. — 1907. Otkupitelja, te — „u kratko glasi lozinka: Iz š k o l e d a l j e B o g !“ Onda nastavljaju? „Mi se suzdržajemo od toga, da istražujemo iz­ vore i ostale osnove tih težnja; ali smo se dužni s ne­ koliko riječi dotaknuti bar naukovne strane tih tražbina (slobodno-školskih). Škola ima odregjenje, da izobrazi budući naraštaj za zadaću ljudskog života, s toga sve­ ukupni naukovni predmeti moraju biti ujedinjeni u jednu harmoničnu cjelinu. Još više! Kod svjetskih naukovnih struka neposredno prati uvod u praktičnu vježbu onog, Što se je naučilo i tako se potpuno veže sa životom Koja pak naukovna struka ima veći i neposredniji utje­ caj na život, nego što ima vjeronauk? Zašto onda baš vjeronauk mora biti isključen u školi od praktičnog vježbanja ?“ Eto tako se u Austriji radi od strane katolika proti Slobodnim Školama." (Nastavit će se.) P. W asmann o nauki evolucije. (Nastavak.) Teistlčka 1 ateistička evolucija. jjosad smo daklen evolucijonu teoriju proma­ trali kao prirodoznanstvenu hipotezu i teo­ riju. Misleći duh, ako je zavolio koju znan­ stvenu teoriju, odmah ide na to: da ju općom učini. I ako stvarno znanje samo do odregjene točke seže; i ako mnogo vjerojatna u znanosti za budućnost sakrivenim ostaje, ipak je čovjek v lo sklon, da ružičasie nade goji i da po prilikama (analogiji) u duhu veli­ čanstvene poglede (perspektive) riše. Ovdje nastaje iz prirodoznanstvene evolucijone teorije filozofska evolucijona teorija. Proti njoj ja nemam n išta ; ona odgovara samo potrebama ljudskoga duha. Već je nešto filozof­ skoga, kad reknem: kršćanski je nazor u svijetu suglasan s onom prirodoznanstvenom teorijom evolucije. U ovoj sam stavci već filozofske natruhe unio; ja sam općenito i veličanstvenu sliku nasliko o evoluciji cijeloga svemira po prirodnim zakonima, koji od prve riječi stvaranja proizagjoše. Dakle, što mi prirodoznanstvenu teoriju evolucije filozofski općenitom činimo, to je naravno. Ali ako mi to činimo, onda odmah prispijevamo na pitanje: na k o j o j o s n o v i s mi j e mo t aj p o s t u p a k g r a ­ d i t i ? A baš tuđe počimlje područje n a z o r a o s v i ­ j e t u . Nego, nema nazora o svijetu b e z p r e t p o s t a v a k a . Često se predbacuje teističkome nazoru o svijetu: d a n i j e bez p r e t p o s t a v a k a ; da t e i s t i č k i n a ­ zor g r a d i p r e t p o s t a v k e o o s o b n o m s t vo­ r i t e l j u , o s t v a r a n j u i t. d. No ipak svaki nazor o svijetu ima pretpostavaka, pa i monistički. Poimence monistiČki nazor o svijetu pretpostavlja vječnost mamaterije; i on pretpostavlja mnogo toga, što se ne da dokazati, i mnogo toga što sa činjenicama najviše toliko stoji u suglasju, koliko i teističke pretpostavke o svijetu s činjenicama u suglasju stoje. Što se sada tiče monizma, moramo točno razli­ kovati ! Imade i „ z n a n s t v e n i m o n i z a m " , komu je milo zvati se i „к a u z a 1i z m o m" — a taj monizam za svaku naravnu pojavu i naravne uzroke traži. U tome sam smislu i ja monist. I j a t r a ž i m s v e d o n l e , d o k l e se p r i r o d n i r e d p r u ž a : za s v a k u n a r a v n u p o j a v u n a r a v n o r a z j a š n j e n j e . Mi uopće vrhunaravni red u našem predavanju mimoilazi­ mo, jer svrhunaravno u ovo područje ne zasjeca. Dakle spomenutom smislu ja ništa nemam protiva monizmu. Ali ta riječ ima i drugo značenje . - m e t a f i z i č k i m o ­ n i z a m t i m e s e i s t i č e , š t o o n u č i b i t n u is t o v j e t n o s t B o g a s a s v i j e t o m . On se nazi­ vlje monizmom u opreci prema dualizmu. Dualizam, koji se kršćanskome nazoru o svijetu vazda predbacuje, uči: d a je B o g b i t n o r a z l i č a n o d s v i j e t a . Monizam kaže: da je njegov Bog istovjetan sa svijetom. A koliko će za n j i h o v a „ B o g a " preostati, ako mi po algebarskom uzorku odbijemo o n o : „ s v i j e t “ od ono „ B o g " ? — Ko na dlanu se vidi, da time mo­ nistička idea o Bogu pada na ništicu. Monizam dakle, kojim se mi sada bavimo, jest metafizički monizam. Sada ćemo postulate i pretpostavke obaju ovih oprečnih nazora o svijetu ukratko nacrtati, pa ih megjusobno usporediti i njihovu cijenu istražiti. Najprije evo pretpostavaka i postulata monističkoga nazora o svijetu: 1. N e s m i j e m o o s o b n o g a s t v r i t e l j a p o ­ m i š l j a t i , ni t a k o z v a n o g i z v a n s v j e t s k o g Bo g a ; n e g o s v i j e t sa s v o j i m z a k o n i m a p o s t o j i od vi j eka. 2. Na to se vežedaljni postulat: Z a p o s t a n a k prvih or gani zama mor a mo uzeti prarog j e n j e , t. j. s p o n t a n i p o s t a n a k p r v i h o r ­ g a n i z a m a iz a n o r g a n s k e m a t e r i j i . 3. Mi ne s m i j e m o u ž i v o t n i m b i ć i m a u z i m a t i k a k o v e „ t e ž n j e za s v r h o m " . S v e s e je r a z v i l o č i s t o p o m e h a n i č k i m z a k o n i m a. �P. Wasmann o nauki evolucije. 91 4. Mi ne s m i j e m o d o p u š ć a t i n i k a k predočiti. ve Dti, b i l o bi t o n e m o g u ć e , k a d ne bi b i t n e r a z l i k e i z m e g j u č o v j e k a i ž i v o t i n j e ; o p s t a j a l o n e i z m j e r n o s a v r š e n o bi će, k o j e a o d u h o v n o j i b e s m r t n o j d u š i č o v j e k a je n e s a v r š e n o bi će već p r i j e u sebi kao ne mo ž e ni g o v o r a bi t i . u p o t e n c i j i i m a 1o. A budući to uprav kod teistiNaprotiv tome teistički nazor o svijetu postavlja čkog pojma o Bogu dolazi, onda ni pojam stvaranja ove postulate. ne sadržaje u sebi nikakve filozofičke oprečnosti. 1. Mi m o r a m o o s o b n o g s t v o r e a, bi će, 3. N a d a l j e j e k r š ć a n s k i n a z o r o s v i j e t u k o j e po s v o j o j n e i z m j e r n o j s a v r š e n o t i „ s t v a r a n j e m ma t e r i j e " već u d a r i o t e me l j o d s e b e i po s e b i od v i j e k a o p s t o j i i k o j i p r a v i l n o s t i c i j e l e s v e m i r s k e e v o l u c i j e i u p r a v o radi svoj e ne i z mj e r ne savr š enos t i cijele evolucije a n o r g a n s k o g a svi j et a; u z r o k s v o g a b i s t v a u s e b i s a m o m i m a d e budući da je u prvim atomskim ili elektronskim kom­ — d o k t v a r u z r o k a s v o g a b i s t v a u s e b i binacijama odregjeno bilo neko materijalno raspoloženje, i m a t i ne mo ž e . Ovaj Bog kršćanskoga nazora o iz kojeg su se morale tečajem slijedećih milijuna godina svijetu u svim je stvorenjima prisutan, on nije daleko sve promjene atomskih rasporeda naravnom evolucijom od nas; on o s i m t o g a p o s v o m e s u d j e l o ­ dogoditi. Time je udaren dovoljan prvi temelj, dovoljan v a n j u d j e l u j e u s v i m s t v o r e n j i m a — ne prvi uzrok za daljnu naravnu evoluciju cijelog anorgan­ k a o „boj n a s t r o j u " , n e g o p o s v o m e u n u ­ skog svijeta. A meni se čini, da je ovo shvaćanje veo­ ma umno shvaćanje. tarnjem prisuću s ud je lu j eš djelovanjem n j i h o v i m . Možda će se s monističke strane reći: tii, 4. Kršćansko shvaćanje svijeta iziskuje za postanak to su čisto monističke ideje ?! N e! Monizam je upravo prvih organizama takozvani „či n s t v a r a n j a " . Ja od teizma pozajmio ovu posvudašnju prisutnost božju velim t a k o z v a n i ; jer da su prvi organizmi proizašli i božje sudjelovanje u svim djelovanjima stvorova — i iz anorganske materije, to je nužno skopčano s ovom za to je pozajmio, da time svoju ideju o Bogu iskiti. materijom. A to nije „stvaranje iz ništa", kao što je To je zajam od monističke strane. Ne trebam stvaranje stvari ne, nego je proizvod iz anorganske materije, ovdje dokazivati, kako su teističku ideju o Bogu na­ koja je već opstajala, A li a k o bi s a d a p r i r o d n a žalost mnogi zastupnici monizma poimence Hackel z n a n o s t d o š l a i k a d bi n a m d o k a z a t i mogl a, nakazili do karikature. Moglo bi se upravo reći, da d a j e i s k o n o r o g j e n j e u i s t i n u m o g u ć n o (t. je Hackel pojam osobnosti božije pozajmio od cijevnja- j. d a m o g u iz a n o r g a n s k e t v a r i ž i v a b i ć a ka ili kolutaša, u čijim se organizmima nalaze dije­ s a m a s o b o m p r o i z a ć i ) , o n d a bi mi t e i s t i lovi kao inviduji — a odregjeni su svaki pojedini o d m a h s v o j č e t v r t i p o s t u l a t s v e s e l j e m za druge poslove, tako su jedni odregjeni: da jedu, b r i s a l i . T o n i j e b a š b i t n o za k r š ć a n s k o drugi da plivaju, treći opet da brane i t. d. Hackel s h v a ć a n j e s v i j e t a ; s a m o n a s p r i r o d n a je sada jedne od ovih inviduja nazvojedućim osobama, z n a n o s t n a t o si l i , j e r n a m o n a b i o l o š k i m druge plivajućim osobama, i t. d .; a ovaj se zoološki č i n j e n i c a m a d o k a z u j e , da j e n e m o g ć e p r a pojam ne dade dakako uporaviti na Boga. A za Hackela r o g j e n j e . T i m o b r a z l o ž e n j e m i f i l o z o f i j a je bio zaključak gotov: „Osobnoga" Boga ne može v e l i : p r a г o g j e n j e j e n e m o g u ć e . Ali ako je biti. Ali to se nikako kao nešta filozofskoga ne mogaše to nemoguće, onda je neki viši uzrok, neko posebno suzdržati. Drugi je sasvim pojam božje osobnosti od djelovanje stvoriteljevo moralo uplivati na tvar, da prve organizme proizvede. vajkada u kršćanskoj filozofiji i teologoji bio. Bog je apsolutno savršeno bistvo, apsolutna inte­ 5. S ovim proizvagjanjem prvih organizama bijahu ligencija, apsolutna savršenost sa svim svojim svojstvima već i p r v i z a k o n i r a z v i t k a u organski svijet bez ikakve opreke svojstava megjusobno: osobni je Bog: postavljeni. Ovu nauku razvitka prestavljaju si na mnoge u sebi samoj i po sebi samoj postojeća punina bistva. načine posve lažno kao malene duhove, koji mistički i 1 baš zato, što je Bog punina toga bistva, mogo je on svrhunaravno nad atomima tiskajući se i gurajući se po svojoj volji (koja od njegova bića nije različita) svako lebde. To je naskroz obratno. Mi moramo po pravom nesavršeno bistvo u opstanak pozvati, koje upravo po­ shvaćanju kršćanske filozofije one unutarnje zakone raz­ radi svoje slučajnosti i ograničenosti nije moglo u sebi vijanja na slijedeći način shvaćati. Najprije ti zakoni samom uzrok svoga ostvarenja imati. To je prava tei- uključuju u sebi praiskone mehaničke rasporede živućih atoma, kao što ih Tvorac kod prvoga proizvoda osno­ stička ideja o Bogu. 2. U teističkom shvaćenju svijeta dolazi i pojam vnih forma dade. Iz ovih rasporeda već nastaju stano­ stvaranja. To je svakako teška stvar za naše pojimanje. viti p r a v c i r a z v i t k a , na koje dalje uplivati može Kako može nešto, čega prije ne bijaše, stupiti u bivo- izmjenično djelovanje s drugim četama atoma. Drugo, vanje, iz ništa postati, to mi sebi ne možemo maštom ja sam s Drieschom i s drugim savremenim vitalistama �92 Br. 6. — Serafinski Perivoj — 1907. jednoga mišljenja: da mi moramo za potpuno razjašnjenje koja i životinja proizvagja; a osim toga uzdiže se ona životnih pojava od prvog nastupa života i „ f o r m a l n e još na više funkcije mišljenja i volje, i time se pruža p r i n c i p e " na način Aristotelovih „е n te 1e h i j a" daleko nad sferu osjetnoga života životinja. Pa upravo poprimiti. Mi još nemamo kemičko-fizikalne formule, radi te odlike duhovnoga čovjekova djelovanja nad koja bi život bezizuzetno razjasnila. Nadaju se, da će osvjetno materijalnim djelovanjem, prisiljeni smo duho­ to budućnost razjasniti, ali mislim, da je ta nada pre­ vnu dušu čovjekovu kao princip postaviti. A ta duhovna više ružičasta; i nikad se ispuniti neće. To, što mi duša po smrti još i dalje opstoji, i ako ona ne može životom nazivljemo, nešto je sasvim drugčije, nego li su više nižih funkcija izvoditi, Čim se je od tijela rastavila svi materijalni kemičko-fizički primjeri, koji životnom što je pak po sebi razumljivo. Rekavši ovo unaprijed, mogu se zakratko zabaviti, procesu služe. Odatle nas upravo prirodoznanstveno sta­ da prispodobim teističku nauku o evoluciji s onom novište sili, da prihvatimo one „ f o r m a l n e p r i n c i p e , " koji ne smiju kao prikrpine posezati u energiju tvari, monističkom naukom. nego bi upravljali nižim energijama, koje niže energije Sa strane teističke nauke o evoluciji imamo jednu dosada mrtve atome kod primanja u organizam oži- zagonetku, a to je pojam stvaranja. To je zagonetka, vljuju i ukratko onu t e ž n j u za s v r h o m u procesu koja se ne protivi umu, budući nesavršeno biće moraše života iznutra prouzrokuju. Ovaj opet postulat skroz je imati i nesavršeni početak od savršenoga bića, koje savršeno biće uzrok svoga bivovanja u samome sebi uman ; ja osobno bez njega ne mogu na kraj izaći. imade. To je posve razumno, i ako si mi ne možemo 6. Sada dolazi daljni postulat kršćanskoga shva­ ćanja o svijetu, Taj postulat jest: p r i h v a ć a n j e d u ­ prestaviti, kako se to dogodilo. Ovdje dakle imamo za­ h o v n e i n e u m r l e d u š e u č o v j e k u . A da ni gonetku, koja ako se riješi na način, kako to kršćanski životinje nisu strojevi, to je već davno kršćanska filozo­ nazor o svijetu čini — onda se sve druge zagonetke fija izrekla. Dapače se je dogodilo, kadno neki moder­ po logičnoj dosljednosti riješiti mogu. A m j e s t o te z a ­ ni fiziolozi bezkičmenjake, nazvaše refleksivnim stroje­ g o n e t k e p r u ž a monizam tisuće drugih vima, da neki kršćanski filozofi to shvaćanje na temelju m e g j u s o b n o n e o v i s n i h z a g o n e t a k a , o d k o ­ bioloških činjenica dokazaše neodrživim. Ne možemo j i h s e s v e n e m o g u r i j e š i t i . V j e č n o s t m a ­ fzaći na kraj, ako ne primimo takozvanog duševnog t e r i j e s a s v o j i m z a k o n i m a p r v a j e z a g o ­ života u životinja. Nego, dokle taj život seže? On seže n e t k a . A k o č o v j e k p o č m e f i l o z o f s k i mi s l i t i dotlen, doklen seže i osjetna sfera. Osjetno opažanje, o d m a h z a p n e . S a t v a r j u s e p o j a m v j e č n o ­ megjusobno vezanje tih osjetnih opažanja, pametovanje, s t i ne d a s p o j i t i . T o j e v e ć D u b o i s - R e y priudesivanje pregjašnih djelovanja usljed osjetnoga isku­ m o n d prije nekoliko desetaka godina stva — to je u bitnosti cijelo životinjsko duševno dje­ r e k o . P a i z a g o n e t k a o p r v o m e k r e t u u lovanje sa strane spoznaje. Po tome se prirogjeni na­ s v e m i r u l e ž i p r e d n a m a n e r j e š i v a . Mi goni životinje u gibanje stave i prema svrsi udešeni s v a g d j e s t o j i m o p r e d n e b r o j n i m p o t e š ­ životni pravci ravnaju. Očevidno, da tu nema više stroja, k o ć a m a . S obzirom na zagonetku o sregjenju pri­ ali ni duševnoga života. Moglo bi se reći, da su Buch- rodnih zakona, što samo od sebe nikako ne može doći, ner i Brehm u pojimanju duševnoga života mnogo za­ rekoše neki, da se je taj red po slučaju iz praiskonog hablude napravili! Svakolika se opažanja označuju kao osa razvio — a to je tumačenje previše nerazumno, duševni život, premda to nijesu. Duševni život u smislu pa ga i darviniste odbaciše. Upravo kao što samo mi­ starih filozofa jest samo onaj duševni život, kojeg mi sleći duh red u svijetu shvatiti može, tako isto samo označujemo kao viši duševni život: volja i mišljenje misleći duh onaj red u svijetu prviputa prouzrokovati čovjeka. Osebina je kod ljudskoga mišljenja, da čovjek mogaše. Pogjimo sada dalje k unutarnjim zakonima evo­ može pojmove stvarati, odatlen opće zaključke izvoditi, i svojim se umom nad sve pojedinačke pojave uzdići. Na lucije u organskom svijetu! Tu će nam se s monističke tome se tem elje: umjetnost, znanost i vjera čovjekova, strane odgovoriti, kako mi ne potrebujemo onih „пеčega se u životinskom carstvu ne nalazi, usprkos nekim protumačivih" unutarnjih zakona! Ali ako samo uzme­ malenim analogijama, koje bi rado htjeli nategnuti na mo sposobnost reagiranja kod živuće supstancije proti stvarnu jednakost. Ako mi hoćemo dosljedni biti, onda izvanjskim poticajima, onda već stojimo pred sigurno moramo za ono duševno djelovanje, kojim se čovjek opstojećom shodnošću, koju dalje možemo istumačiti, uzdiže nad cijelu materiju, vlastiti princip tražiti. A taj jer se već u tome t e ž n j a za s v r h o m krije. A ja duševni život nije kao u tamnici u ljudskome životu moram iskreno reći: t u j s e b a š k r i j u u n u t a r n j i zatvoren; ne on je kao potpuno biće, u jednoj sup­ z a k o n i e v o l u c i j e . Inače bi bilo posve obrnuto, stanciji — u ljudskome životu združen. Kod čovjeka da mi unutrašnje zakone evolucije, koje kršćansko shva­ proizvagja duša preko toga i druga sva djelovanja, ćanje svijeta drži kao glavu i temeljni princip evolucije �Vijesnik. — da mi, velim, te zakone pojmimo kao gotovo već navijeni sat, koji još treba samo da krene. Pa ni praustrojene skladnosti (harmonia praestabilita) inegju or­ ganizmom i izvanjskim svijetom ne možemo uzeti. Ne ; izmjenično djelovanje i povod k izmjeničnom djelovanju čine, da unutarnji i izvanjski činbenici evolucije zajedno djeluju. Što nazivaju podražlivošću protoplazme i spo­ sobnošću reagiranja proti izvanjskim poticajima, to je isto što i unutarnji zakoni evolucije. Ove zakone izvanjski utjecaji na stalne puteve okreću, a baštinjenjem se učvršćuju. Tim sve dalje nastaju svegjer posebni pravci razvitka, koji leže na najdubljem temelju spomenute unutrašnje osnove, iz koje nekad i proizigjoše. Ne smi­ jemo dakle nijekati unutrašnjih zakona evolucije, kao što se to dogagjalo a i sad se dogagja u Darvinovoj teoriji izbora. 93 Što se napokon tiče opravdanosti, da prihvatimo pojam neumrle duše kod Čovjeka, k onome, što sam prije reko, više ništa pridodati nemam. Mi nećemo pro­ ći toga postulata. Najplemenitiji su duhovi svih naroda od početka prve prosvjetne epohe svijeta vjerovali čvrsto u duhovnu i besmrtnu dušu; a ja vjerujem, da će to i u budućnosti biti. A vama moram iskreno reći, da se sa svoje strane nimalo ne stidim kao prirodoslovac: biti pristaša krš­ ćanskoga shvaćanja o svijetu, jer ja to shvaćanje jedino za opravdano držim. Ovo nije upravljeno proti osobama, koji ispovijedaju monizam, nego je upravljeno proti stvari. Mislim, da se svi razlozi, koje moniste proti kršćanskom nazoru o svijetu iznose — da se svi ti raz­ lozi najvećim dijelom osnivaju na nerazumijevanju. V I J E S H I K Naša domovina. „Matica Hrvatska" i „Društvu Hrvatskih Knji­ ževnika”. Bili su se na sav mah pronijeli glasovi, kao da se tobože radi o pomirenju ovih dvaju naših knji­ ževnih društava. Te su glasove prosuli naši „moderni­ sti", htijući time za sebe isklipiti jednu glavnicu, od koje bi se oni eventualno prehranjivali. Neugodno je zbilja stanje „D ruštva Hrvatskih K njiževnika"! U njega se uvukoše pantere, koje počeše rušiti i ono malo mi­ ra, što sm o ga imali — uvukoše se ljudi, koji ne umi­ ju ni poteza na papir metnuti, a da ne ispovjede apo­ teozu nemorala. N ajedanput je „Matica H rvatska" osje­ tivši se svoje dužnosti na usta svoga presjednika jas­ no izjavila da jedan dio oboljele naše književnosti nije za naroda, a prema tome nije ni za edicija „Matice Hrvatske". Naši su „moderni" odmah podigli buku, kao da je „М. H". nastražnjačka, kao da „М. H.“, kako je opisana u predsjednikovu govoru, nije za XX. vije­ ka! A iza ovoga su sjedinjenim silama proglasili zlo­ glasni štrajk: neće više ništa pisati za „М. H.“ Taj je štrajk megjutim izgledo kao štrajk djeteta, koje ljuto na majku neće više da jede. Nego, te vrste je štrajk vazda koban za djeteta. A ta je kobnost pala po legjima naših „modernih". Oni proglasivši štrajk s jedne strane izgubiše put do lijepih honorara, a s druge stra­ ne nemaju gdje širiti svoje modernosti. Njihova sm otra „Savrem enik" nešto i tijesno mjesto za njih sviju, a nešto i očajno, budući silan deficit trpi. Mirniji od njih htjedoše se na svaki način p o v u ći; ali budući imadu u redovim a vladajuće stranke u Hrvatskoj dosta svojih prijatelja, ipak i ovi ostadoše do skrajnosti drski, ne htijući se nipojedan način pokajati. Dijete je htjelo s majkom se izmiriti, ali tako da majka zaište od njega oproštenje. Naši „moderni" htjedoše sa svoje strane doprinijeti tu žrtvu, što bi izrazili: da će primati hono­ rare od „М. H.“ pišući u njezinim radovima. Da se odreknu svoje perverznosti, Bože sačuvaj! „Ah, č i e m si s e z a h v a l i l a — T a š t a 1j u cka phol as t i . — 0 ml a d o s t i t a š t a i p l a h a Ko j a s r n e š s ne r a z b o r a — Sve š t o v i š e s t e r e š k r i l a — S v e ć e š p a k a n i ž e p a s t i , " — pje­ va Gundulić. I dobro im je pripjevo. Klaić u 7. broju „Glasni­ ka Matice Hrvatske", odgovara na ove glasove, da su potpuno beztemeljiti. On veli da odbor „М. H.“ to­ ga glasa ne razumije. Ko će se izmiriti i s kim i zašto? „Matica Hrvatska" nije se nikada zavadila s „Društvom Hrvatkih Književnika". Ona se može složiti s pravilima ,,Dr. H. K.“, a posve je nešto drugoga, kad je „М. H." morala zatvoriti vrata svojih izdanja struji naše bezbožne moderne književnosti! Ona je to bila dužna učini­ ti i po svojim pravilima i po svome osvjedočenju i po savjesti svoga odbora. I ona time ne čini krivo ,,D. H. K.“, kad je zla sudbina htjela, da mu ljudi apoteoziranog nemorala ko­ lo vode. Dapače pravo veli Klaić, da odbor „М. H." ne samo da se ne može po svome uvjerenju sprijateljiti (to bi bilo pomiriti se) sa školom naših bohema, nego nije odbor niti ovlašten, da pazaruje tako delikatnim stvarima, kao što je vjera. Ko bi im mogo dati tu vlast? Ako pak naši „moderni" misle, da su oni na to opu­ nomoćeni, onda fantaziraju — što bi im opet moglo zlo izaći. „Glasnik Matice Hrvatske" nije ni mogo drugo �94 Br. 6. — Serafinski Perivoj. — 1907. reći, nego što je reko. On posve susretljivim i salons­ kim tonom veli, da je bez smisla govoriti o izmirenju* kad se ne zna ni to: čega bi se imalo ticati izmirenje. Ipak si meće Klaić mogućnost, da bi o n o i z m i r e n j e moglo značiti: pripust bezbožne i nemoralne štampe u matičina izdanja - a o tome veli sav vjerni i pošteni hrvatski narod na usta profesora Klaića: da je to posve kao nemoguće isključeno. Nemoguće! Kad bi htjeo Klaić biti odrešitiji i bezobzirniji, kao što su „moderni" odrešiti i bezobzirni, kad naučavaju neodgovornost ljudske volje i propovijedaju slobodu nemoralnosti, onda bi im imo reći: da su postali pre­ ko mjere drski i djetinjasti, kao što su djetinjasta i drska djeca, kad po ulicama inzultiraju mirno prolazeći svijet. Odakle njima tolika odvažnost? Otklen oni „Matici Hrvatskoj" i nama smiju narivavati one perverzne ideje, što ih n. pr. šire u svijet po nesretnom „Savremeniku" ? Pogledajte eto ništa vi­ še, nego onaj broj „Savremenika" (broj 5. 1907.), što je izdan upravo u vrijeme njihovih smiišemh n a d a ; pogledajte n. pr. Frana Butalovića: „Err.st Haeckel!" On u tome članku veli, da su već prirodne znanosti i z b r i s a l e s v e r u ž i č a s t e sa ije o v j e č n o m b l a ž e n s t v u ; pa opet: d a se ž i v o t d a d e s v e s t i n a p a r a l e l o g r a m s i l a ili n a k e m i j s k i p r o ­ c e s. Je li to korak pomirenja? Previše je toga utvaranja i te blasfemije. S time se ne izlazi na k ra j! Oni monopoliziraju pravo i savremeno shvaćanje umjetnosti, oni monopoliziraju pamet — ali šta nas za tim utvaranjem boli?! Mi smo uvjereni o surovoj podivljalosti njihovih ideja. Uz to se ne mogu podičiti ni uspjesima. Sva njihova tajna privlačivosti stoji u neo­ buzdanom podraživanju čovjeka — životinje. A sveti zanos? A uzvišenost, za kojom se kreću vjekovi? Sve je to njima prosto i neukusno, kao što im je neukusna i pomisao o kršćanskoj etici. A dovoljno je, da im ko rekne ne znam kako glupu frazu, pa da se odmah za njim povedu. I da ga proglase svojom crkvom. Nigdje na svijetu nema toliko nekritičnosti i lakoumlja, koliko kod naših mladih. U jednome su samo dosljedni: ako se rekne što proti kršćanstvu i kršćanskoj etici, onda oni svi skladno proglase to savremenim. Ne boje se truda, da donose čitave referate i pohvale o ljudima n. pr. kao što su: Zola, Gorki, Heine, Taine ili Kosor (ako smijem nje­ govu osobu s pregjašnjim spomenuti!) Tolstoj im ne vrijedi mnogo, isto tako ni Manzoni, isto ni Chateaubriand, ni Brunetiere. Smiješno uistinu, ali je tako. Većih doganatista nije vidio svijet! Ko bi njih mogo uvjeriti i samo toliko: da je vrijedno govoriti n. pr. i o Rafaelu barem tako, kao i o nekim hrvatskim slikarima, umjetnicima nuditeta (prešućujem im imena radi njihove tankoćutnosti). Ništa im nije lijepo ni moderno osim onoga, što podražuje nagone, ništa im nije sveto osim slobode, koja znači izjarmljenje od vjerskih spona. Jednu imadu ipak krjepost, a to je duševna snaga, kojom se usugjuju javno zaglupljivati; ne boje se nikakve kritike. Ne boje se, da bi im se mogla konstantirati: duševna obnemoglost s obzirom na više ideale, izrogjenost za vjeru i domovinu. Ne boje se ničega! Ne boje se ni javnog suda ni savjesti! Oni štuju Haeckela kao ovce ovna predvodnika, ali da se Bog smiluje Haeckelu, pa se Haeckel obrati, oni bi ga proglasili: poludjelim starcem ; kao što proglasiše neke druge obraćenike. Oni su ljudi neozbiljnosti, šale i mizerne plitkoće. Bog im je trbuh, nagon im je religija. U borbi protiva Bogu kriju se time, što upiru prstom u svojom rukom naslikane fantome klerikalizma. To je na kineski način dobro uregjena vojska! Miši glodavci pristaju uz njih! Ko bi im išta primio ozbiljno, imo bi znakove duševne podregjenosti. Nek dakle razumiju temeljito najnovijih poraz! Hrvatskoj se knjizi istina i ovim sukobom zlo sprema, ali „mladi" su sa svojim „Savremenikom" uzrokom naših močvarnih prilika. Odbor „Matice Hrvatske" mora stajati još odvažnije; naše ga dobro novinstvo mora podupirati! Ipak ne treba trošiti uzalud sila u borbi s duševnom djecom, kao što su Janušić, urednik „Н. Dj.“ i Vizner — Livadić, urednik „Savremenika". Odgovori ludom prema ludosti njegovoj — inače će mu šance porasti, gledajući, da je predmetom ozbiljna razgovora. 0 . J. Ma r k u š i ć . Zagreb: Drama „Prokletstvo" zabranjena na pozornici. Čujemo utješnu vijest, da je cenzura zabra­ nila i skinula s reportoira zagrebačkog kazališta protivacrkvenu dramu „Prokletstvo". Mi smo o toj drami jedanput govorili, a danas nemamo više ništa reći, nego velimo, da je cenzor radio po očekivanju ne klerikalstva, nego zdrava razuma i poštene misli. Neke se novine ljute pa rogobore. Govore o nekom strašilu reakcio­ narne struje. Ne znaju ti „prosvijetljeni", da i vjera još i danas nalazi donekle zaštite i u državnim zakonima. A to i zaslužuje. Zaslužuje barem u tolikoj mjeri, u koliko i državna vlast — ako ne i više! Pa Čemu onda ljutnja? Kakva je onda sablazan, što je „Prokletstvo" zabranjeno? Neka ta gospoda napišu onakih pasusa protiva dr­ žavnoj vlasti, kao što su pisali protiva crkvenoj, pa da vidimo neće li osim zabrane još štogod im ati!? Zabranu one drame vapije i zakon same vjerske tolerancije. �Vijesnik Zagreb: Prosvjedna skupština u restauraciji „Kola". Poslije kako je zagrebačka cenzura zabranila pri­ 95 potvrgjenje čistoga darvinizma) onda, gdje su mu slike falile, on je tako bio smjel, da ih je običavo dotlen modelirati, dok ne bi sličnost izmegju form i bila ko na dlanu. To mu dokazaše profesori: Rtitimeyer, His, Sempcr i Balfour. Hackel je čestoputa nasuprot očevidnosti tvrdokorno običavo vjerovati u svoje lažljive mo­ dele. kazivanje Milčinović-Ogrizovićeva drama „Prokletstvo", naručiše gospoda autori prosvjednu skupštinu djaka u restauraciji „Kola". „Obzor" veli da se je na skupštinu skupilo s l o b o d o u m n o s v e u č i l i š n o djaštvo b e z r a z l i k e s t r a n a k a . Pa se tuđe svašta rasprav.ljalo. Govorilo se toliko, da je rek bi iscrpljena već 2. Hackel kao filozof. Hackel kao filozof na oso­ dobro poznata tem a: o n a j e z d i k l e r i k a l i z m a . biti je način šijo oko sebe pokvarenost. A sve se to tobože govorilo u ime čiste umjetnosti: Hackel se bori za napušćeni već darvinizam. Ponajviše su govorili slavni autori. Sjelo ruglo na vi­ Hdckel je prorok odbačenoga monizma. soko pa nogam a maše. Ovu prosvjednu skupštinu odu­ Hackel je najoporiji protivnik kršćanstva. ševljeno brani stanovito zagrebačko novinstvo. Njima Nema onda čuda, da je Hackel posto nepogrješivim se hoće napretka i slobode. A zanimivo je znati, da*je crkvom za židovsku-liberalnu i demokratsku štampu tem eljna miso drame, kako je ludorija za moderna čo­ a i za sav napola naobraženi svijet, koji ga kao pro­ vjeka n. p r .: ići u crkvu, ili uopće primati svete sa­ roka i svećenika pozdravlja. kram ente. Da tvrdi Hackel svoju nauku mašo se je u sve Ali ako mi svi Hrvati udesimo svoj um prema znanosti; ali šta misle učenjaci o Hackelovu znanju, receptu gospode autora i gospode skupštinara, što bi evo nekoliko p rim jera: nam onda trebala glagolica ? Ko bi onda g la g b lp ; i još Du Bois-Reymond veli, da voli čitati romane, i v iše: ko bi glagoljanje slušo! više bi iz njih naučio, nego da čita Hackelovu „ P r i ­ Pjan govori od obilnosti srca, a skupštinari od r o d n u p o v i j e s t o s t v a r a n j u " . Tako tragično obilnosti nevjere. govore i drugi filozofi, kao: Wund, Paulsen, Rehmke. A posebno još za naše novinstvo, koje neprestano Profesor Semper (zoolog) čudi se i divi Hackekriku pravi najprije za ovu „prokletu" dramu, pa onda ovoj virtuoznosti, koju posjeduje, da vodi publiku o i za druge nekršćanske stvari, dolazi nam na pamet tankom koncu, a sve u ime tobožnjeg istraživanja. jedna narodna poslovica, koja njima tako dobro pristaje: Slično veli anatomičar His, kao što i Rutimeyer s Brandtom. „Sirotinjo i selu si teška, kamo 1' nisi kući u kojoj si." Profesor Hensen (fiziolog) veli, da se Hackel igra Naše nas novinstvo sramoti pred kršćanskim svi­ lakoumno s načelima prirode. jetom ; i tjera nam crno pitanje u k o s t: šta će od Profesor Bastian (etnolog) vidi u HMckelu odme­ nas biti ? tnika od vjernoga i ozbiljnoga istraživanja prirode. Pa Njemačka. ruglo i sramotu izazivlje vrhu njega, što tako izdaje Njegova ekscelencija Hackel. Ove godine čuveni najsveće principe nama svima svete znanosti. Hackel slavi 50-godišnjicu doktorskog jubileja; a to je Profesor Tovdson (fizik) piše: „Sve, uprav sve dalo priliku novinstvu, da se sjeti ponovno monizma i što Hackel u doticaju s fizičkim pitanjima kaže, razjadarvinizma. A budući je hackelizam najcrnja pojava snuje ili tvrdi — sve je to lažno i temelji se na nera­ novoga vremena, zato ćemo iznijeti sliku njegove eksce­ zumijevanju ili svjedoči o nevjerojatno slabom pozna­ lencije, da se i mi makar donekle odužimo njegovu vanju elementarnih pitanja". odlikovanju. Ipak će nam oprostiti, što ne možemo u Svi spisi Hdckelovi kod ozbiljnih učenjaka dobiše pohvalu klicati ni njegovu značaju ni njegovoj nauci. potpuni prezir. 1. Hackel kao prirodoslovac. Biologija mu je davno 3. Hackel kao čovjek. Sad dolazi veoma suho­ polje njegova rada. Odlično je njegovo istraživanje o parno poglavlje. Koji se srestava stidio Hackel? praživim a mora. Da pokaže Hackel jednakost triju embryjona kod Mnogim njegovim zaslugama na tome polju na­ protiv stoji još više kvara. Na primjer on baci u svijet: različnih bića, on se usudi upotrebiti tri puta isti klišej. Du Bois-Reymond mu predbacuje površnost; kako je našo Bathybija (Bathybius Hackelii) i prestavi ga svijetu kao o ž i v l j e n u p r a t v a r — a kad tam o: Agassiz ga nazivlje genijalnim obrtnikom u sveukupnom učeni ga svije ismija, a Mbbius dokaza, da Hackelov prirodoslovlju; W iegand ga nazivlje nevjernom a kršćeBathybij nije ništa drugo, nego komadić gipsa. Hackel nom ludorijom ; Grette ga zove luđarijom bez dna i t. d. je svojim Bathybijem htjeo da utvrdi onu radikalnu Wirhov veli, da se Hackel ne razumije u m orfologiju; nauku evolucije. I s p r a v l j a n j e č i n j e n i c a . Kad je htjeo Hackel da nagje prelaz iz jedne životinjske forme u drugu (za 4. Hackel kao neslani šaljivdšija. Pomalo se naša ekscelencija bacila i na šalu. Izmegju mnogih njegovih smiješnosti evo one najprostije: on veli da je Bog po �96 Br. 6. — Serafinski Perivoj, — 1907. kršćanskom shvaćanju samo jedan „ h r p t e n i č n j a k u o b l i k u u z d u h a “. — A Hackel: to znači ruglo. Ovaj Hackl, ovo je onaj temeljni balvan monističkog nazora o svijetu. Bože, daj blagoslov na bude i iskopajnik njegov! Ovo nekoliko naših redaka da bi htjeo prinijeti „Savremenik" u svoje stupce nek mu vide čitatelji, koga štuju! Rim. Na podnožju Vezuva, kraj Pompeja podignut je po nalogu svetog oca Pija Л. novi observatorij u svrhu vulkaničkih promatranja. Danska. Stanje katoličke crkve u Danskoj. Kako čitamo u šematizmu danskog vikarijata, broj katolika narasto je na 7.346. Godine 1905. bijaše ih samo 7037. U glavnom gradu Kopenhagenu bilo je godine 1905. 2676 katolika, sada 2560 i 5 crkava; u nredgragju Frederiksbergu broj katolika iznosio je 1050, sada 1400 i jedna crkva; k tomu se ima pribrojiti 5000 Poljaka, naravno katolika. U 23 postaje, od kojih 11 pripada redovnicima djeluje 25 župnika sa velikim brojem redovnika. Zatim je podignuto 7 ženskih kongregacija, 12 velikih bolnica s raznim humanitarnim zavodima, u kojim većim di­ jelom redovnici obavljaju službu. Veoma zaslužno dru­ štvo sv. Bonifacija izdalo je za Dansku godine 1905. 25.117 maraka, od koje svote otpada 12.036 maraka na redovnike. Amerika. Štovanje svetaca megju protestantima. U sje­ dinjenim državama, kako katoličke, a i nekoje prote­ stantske novine javljaju, štovanje i zazivanje svetaca megju protestantima sve više i više raste. Tako zazivlju u pomoć sv. Patricija, osobitog miljenika i zaštitnika irskih katolika, zatim sv. Katarinu sijensku i sv. Franju asiškog. Najčudnovatije je, što umnogim mjestima Sje­ dinjenih država, unitarci, koji niječu božanstvo Hristovo, na osobit način u svojim bogomoljnicama slave Mari­ jine svetkovine i njezine kipove vijencima kite i t. d. Engleska. Napredak katoličke crkve. Otkako je katolička hijerarhija u Engleskoj 29. rujna god. 1850. po Piju IX. na novo uspostavljena, opaža se velik napredak osobito u svećenstvu, crkvama, kapelicama i školama. Engleska i Wales broje danas 1703 crkve i kapelice; god. 1905. bijaše ih svega 1640. Pa nije li to lijep prirast, i ne mora li mu se svaki katolik od srca radovati! I u Škotskoj se je takogjer pomnožo broj svećenika od 525 na 540; crkava i kapelica ima 373. U cijeloj Engleskoj djeluje svega 4024 svećenika, i to 2636 svjetovnih i 1388 redovnih. Megju potonjim ima velik broj franceskih prognanika. Cjelokupni broj katoličkog pučanstva u samoj Engleskoj računa se na 5 i 3|4 milijuna; u En­ gleskoj pak i zemljama cijelog svijeta podvrgnutim nje­ zinoj vlasti broj katolika iznosi 10V2 milijuna. Kruna katoličkog života u Engleskoj jest westminsterska ka­ tedrala u Londonu, koja je izvana već gotova. Ta ve­ ličanstvena kuća božja, bizantskog sloga, jest jedna od najmonumentalnijih zgrada u Londonu, za koju su en­ gleski katolici doprinijeli 223.171 funtu šterlinga. Punim pravom Engleska može u požrtvovnosti i darežljivost služiti kao uzor drugim narodima. Ugledajmo se i m Hrvati u nju! Sve nam dakle pokazuje, kako kat. crkva u Engleskoj dobiva sve čvršće tlo. Prosvjeta. 0. Placido Belavić, franjevac: Sv. Iv. Kapistran pod Biogradom. Tako je ime ovoj lijepoj knjižici, koja se uz cijenu od samo 40 helera može nabaviti kod pisca u Vukovaru Ova se zanima knjižica kroz 22 stranice bavi po­ znatim već dogagjajem i u širim slojevima naroda — : obranom Biograda od navale osmanlijske god. 1456. Sveti Ivan Kapistran div-junak, hrabar kao i Leonida, a oduševljeniji nego ikakav Cezarov legijonarac svojom riječju žarkom kao oganj uli ukrižare, duh zanosa, koji je moro nadomjestiti dar izvježbanosti i reda, — te po­ bjedi objesne Azijate. U ostalih 8 stranica bavi se pisac još zanimivijim pitanjem: „Gdje je tijelo sv. Ivana Kapistrana ?“ Pitanje uistinu zanimivo, a odgovor još viže. Tijelo je svečevo do godine 1526. bilo u Iloku u katoličkim rukama; ali godine 1526. Turci zauzeše Ilok, a s njime i tijelo sv. Kapistrana. Tek pošlje Turci ovo sveto tijelo za novac prodadoše nekom Rumunju (istočno-pravoslavne vjere), koji ga odnese na svoje dobro u Bistrecu, nedaleko Dunava, prema Lom-Palanci. Iz Bistreca god. 1875. tijelo je preneseno u Bukarešt po zapovijed vojvode Stjepana Rakovice; ali bu­ dući otkriše u Bukareštu sarkofag i opaziše, da u toga sveca nema brade ni dugih kosa, nego da je obrijan i da ima redovnički vijenac na glavi i franjevačku odoru, otpremiše ga s negodovanjem nazad, gdje je bilo. Pripovijeda o. Kleiner, da je vidio sveto tijelo, kad su ga prenosili u Bukarešt. Šta je iza toga bilo sa svetim tijelom, ne zna se. Za sada se u Bugarskoj o tome šu ti; ali čekajmo bolja vremena. Nama je dosta i to, da otprilike znademo gdje je svetac. Knjižicu našega Placida najbolje preporučujemo! T is k a r a V o g le r i d ru g o v i u S a r a je v u . �Utemeljena godine 1882. Telefon br. 119. Jisl^ara V0GLEI( i DRUGOVI, Sarajevo. KOMANDITNO L,it u '( Čemaluša ulica 172. Najstarija k ajigotiskara i stereotipija u Bosni i Hercegovini, ena s najmodernijim pismenima, materijalom i strojevima. = Preporučuje se i i tiskanje novina, nakladnih djela, molitvenika, posjetnica. ručnili i vjenčanih karta, kao i svih poslova, što u tiskarsku struku zasiecaju sa ukusnom izrad­ bom i uz najumjereniju cienu. Vanjske navučbe OBAVLJAJU SE ODMAH. �( stoji jedan pošt. sanduk brutto 5 kg. oko 50—kom. T r i TOriTltifl, Л в -i- A V /-I- Х Ј Ј . \Ј \Л ) liepog sortiranog liubica, ljubica, ruža, heliotrop, m ošus, gjurgjica, cvijet breskve itd. itđ. Razašiije pouzećem M anhattan Unternehm ung Budim pešta, VII Bezerćdy ulica 3. seciranog Toiletnog otpadnog sapuna, CRK N I C A. kao: Matica krštenih, Matica umrlih, Protoko , Matica vjenčanih, enih računa i exhibita. Krstnih, Vjenčanih i Smrtnih listova, i t. d. i t. d. u pojedinim arcima ili u solidnom uvezu. Službenih kuverata u svim veličinama. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/0089315c816e42161872ac1ff5e91b8a.pdf 3e06ad4c49025d4c43eab6ecb002ce8f PDF Text Text □') UREGJUJE: 0. JOSIP MRRKU FRflNJE'JflC. ^ ! I---------------------------- ______________________ �„Povjest sv. ppane Asižkoga.” Dva sveska, 669 strana; napisao L av Le M onnier, preveo fra Arkangjeo Brković. Cijelo djelo broširano stoji K 6.30, a dobiva se u „Skladištu devocijonalija“ S. Vukovića u Sarajevn To je najopširnije i najkritičnije djelo, što je doselen izašlo o svetom Franji; pa se je i hrvatsko novinstvo o njemu sjajno izrazilo, hvaleći najpovoljnije i hrvatski prevod. Ne ćemo samo reći, da je ovo djelo kršćanima tek za duhovne hrane, nego nas i s mnogo drugih strana sili, da ga kupujemo. Onaj, koji je oduševljen za djelovanje franjevačkoga reda u hrvatskim zemljama, kupit će djelo, da vidi odnošaj izmegju duha svetoga Frane, toga učitelja i proroka u XIII. vijeku i izmegju rečenog djelovanja. Kulturnom historičaru opet ovo bi djelo bilo rukovogjom u tumačenju, čime je sveti Frano zaslužio, da ga već općenito zovu list zavrjegjuje mnogo simpatija. Sveti Anto najčuveniji, najčudotvorniji i najobljubljeniji svetac svijeta! Ne štuju ga samo katolici nego i inovjerci. U samoj našoj domovini sa strahopočitanjem katkada spomene pomoć svetoga Ante i musliman i pravoslavni. U „Glasniku svetoga A nte“ naći će čitatelji i pouke i utjehe. A siguran sam i to, da će se čitatelji naučiti, kako će moliti svetome Anti i naučit će se, kako se može po zagovoru svetoga Ante u mnogim nevoljama čudnovate pomoći naći. Svaki kršćanin svijestan svojega zvanja nastojat će, da ovaj list raširi. I mi ga najtoplije preporučujemo! �QLASILO HRVATSKIH FRANJEVACA. (f =-" ~ ----n ^ ШСШШС: 0. J05IP mRKUŠiC, rRflNJCUAC. ( BROJ 7. GOD. XXI. VISOKO, 15. SRPNJA 1907. Život i rad Ivana Frane Jukića. Na temelju rukopisa o. Aug. Ćorića napisali o. J. M arkušić (Nastavak.) ukić je odmah namjeravo izdavati poučne i zabavne knjige za narod, ali s jedne strane ne imajući, kako rekosmo, dosta pomagača, i a s druge strane zbog mnogih zapreka i teških političkih okolnosti, morade to ostaviti za boljih vremena. Ipak nije zdvajo, nego radio, i to ne­ umorno ‘). Primjer Vuka Karadžića i drugih ponuka ga da u narodu sabire plodove njegova uma: junačke i lir­ ske pjesme, poslovice, zagonetke, pripovijetke i narodne ljekarije. Na tome je polju radio preko deset godina. Uz to ga zanimaše "najviše povijest, zemljopis, geolo­ gija Bosne i starine. To je marljivo i ustrajno proučavo do konca života. Živući u Fojnici u franj. samostanu, gdje se nalazi bogata knjižnica, znao je u njoj sprovesti čitave satove, sabirući iz knjiga nauku za ostvaranje svojih plemenitih namisli. Tu je čito, proučavo i piso. I buduć da mu nije bilo moguće izdavati svojih spisa u posebnim svescima, poče ih izdavati u onovremenim časopisima hrvatskim i srpskim. Boraveći u Dubrovniku ‘) Kako se vidi u maticama fojničkoga samostana još od god. 1841., Jukić prvi u Bosni poče uvoditi Gajev pravopis. Uz njega su samo neki pristajali; spominjem samo o. F. Pašalića i nekog Krističevića. Drugi se ne mogoše otresti stare navade. Od god. 1841. nastade dakle u Bosni pravopisna skizma, a Jukić joj je začetnik. o. B. Š karica. upozna se s Petranovićem, urednikom „Dal. Magazina" i obeća, da će mu biti suradnikom. God. 1841. u „D. M.“ izagje Jukićevo: „Zemljopisno povjestno opisanje Bosne"; i to će valjda biti prvi Jukićev poučni članak i pokus na ozbiljnom prozajičnom polju. Te se je godine pripravljo, da slijedeće godine objavi više povjesnih i zemljopisnih članaka. Mi ćemo ih ovdje nabrojiti, da se vidi koliko je Jukić radio. God. 1842. izagjoše u „D. M.“ ovi članci Jukićevi: a) Zemljopisno-povjestno opisanje Hercegovine; b) Putovanje iz Dubrovnika preko Herce­ govine u Fojnicu; c) Topografijsko opisanje Bosne. Uz to je još te godine dosta putovo po Bosni; a sigurno da je na tome putovanju sve ono bilježio, što mu je tre­ balo za potpuni „Zemljopis i povjest Bosne." Osim u „D. M.“ piso je Jukić iste godine i u „Srpski Narodni List"; i to o rukopisu : „Raj duše pisan u Biogradu god. 1567." i u „Danicu Ilirsku"; zatim o „Bos. starinama" opet u ,,S. N. Listu". God. 1842. dvaput je putovo u Krajinu. Prviput krenuo je iz Fojnice početkom svibnja, i dogje u KotorVaroš. Ovdalen krenu 8. svibnja u Banjuluku. Na putu mu se pridruži nekoliko Arnauta, koji su bili na zlu glasu. Za to Jukić piše: „Eto muke ! sad će biti sto sijaseta". Jukić, da izmakne pogibelji, i da im pokaže da ih se ne boji, dok unigje u Barakovac goru, napuni na �08 Br. 7. — Serafinski Perivoj. — 1907. njihovu riječ pušku i ispali je govoreći: „Neka je si­ gurno ! Imade ovda uvijek zlih ljudi." Tim je riječima nišanio na Arnaute. Ovi takogjer htjednu opaliti svoje puške, ali nijedna ne sastavi: „Gledaj ti toga — rekoše Jukiću — kod ovakih pušaka lako bi izgubili glavu." Dok su oni nato čistili puške, Jukić odmakne dobar komad puta, ali ga opet stignu. Sad Jukić opet ispali dvaput i napuni pušku olovom. I Arnauti htjedoše opa­ liti, no puške ih ponovno prevariše. Jukić im nato reče: „Gledaj toga rugla, s kakovim društvom putujem! Mogo bi glavu izgubiti. Da bi mene moja prevarila, ja bi s njom u po Vrbanje!" Na to mu rekoše Arnauti: „Vallah hodža, pravo govoriš!" Jednom se Arnautu šmigne za, Jukićevom puškom, te će ga zamoliti, da mu je pokloni, ali mu ovaj odgovoTi: „Sabur, druže! Znaš da su mudri kazali: Žene, konja i oružja ne daj od sebe!“ To Arnaute iznenadi, te mu rekoše: „То ti je komad besjede!“ Iz Banjeluke ode u Bihać i obaviv tu neke po­ slove vrati se natrag. Na tome povratku svrati se u Jajnu, da prenoći kod nekoga popa Majkića. Dogje nje­ govoj kući i zapita, može li prenoćiti. Tu se trefila mlada popadinica, te poeme najukića sipati ko mlin. Jukić joj odvrati: „Ženska glavo, poštedi si mladost! Ako sam te upito za konak, niesam te opsovo nit ti kuće po­ robio. Kini mi se s očiju, dok zla niesi vidjela. Dajte mi konja, da igjem!" Brat popov koji je to slušo i bio od nevjeste uljudniji, ne dade Jukiću ići, nego ga ustavi. U tome iz kuće izagje nekoliko muhamedanaca i stadoše Jukića psovati, na što im on odgovori: „Вге, aj siktur! pop ne može take kokošare primati na konak, koji ba­ dava hodaju od kuće do kuće; a ovake može uvijek, jer se nijesam/ prazne kese na put spremio!" Vidjevši ovi, da s Jukićem nema šale, vrate se u kuću, a Jukić prenoćivši tu mirno, vrati se preko Jajca u Fojnicu. Na jedan mjesec dana iza povratka u Fojnicu, krenu opet zbog nekoga posla u Gradišku. Na tome putu svrati se u Gomijonicu, u kalugjerski samostan. Tamo ga je želja vukla, ne bi li našo kakvih književnih starina. Ali poslušajmo, šta nam o svom dočeku i ispunje­ nju želja priča: „Služba prihvati konja, a iguman se stade sa mnom ljubiti. Liepo me počastiše kafom i ra­ kijom. Ali mi nješto fali. Htjeo bi štogod saznati. Za to počmem pitati igumana: Šta se pripovieda, od koga i kada je sagradjen ovaj samostan i crkva ? Ima li starih rukopisa i o tom i o koječem drugom pisanih? Ali se na skoro zastidih, opazih bo da me iguman ne razumie. On samo odgovara, da su mu majstore odtjerali u Banjuluku, a da je započeo pokrivati crkvu." Eto tako je naš Jukić s igumanom o rukopisima i starinama razgovaro. Toga ne treba tumačiti. Uza sve to, što je Jukić ovoliko putovo, izagjoše u ,,D. M.“ ponovno dvije njegove radnje, i to opis nje­ govih putovanja iz god. 1842. pod naslovom: „Puto­ vanje po Bosni 1842." i „Povratak u Bosnu 1842." God. 1844. Jukić se — koliko znamo — ne javlja nikakvim književnim radnjama, osim izdavanjem pje­ sama 0 . Viče Vicića, koje izagjoše u Splitu. Ovo izdanje „Kolo" ovako preporuči svojim čitateljima: „Knjigu pje­ smaricu duhovnu izdaje u Spljetu novim pravopisom učeni naš Bošnjak, Banjalučanin g. Franjo Ivan Jukić. Preporuča se svoj gospodi svećenikom". I god. 1845. i 1846. opet je Jukić u Fojnici. U te dvije godine znamo za stalno da je po Bosni putovo, a je li po novinama štogod piso, toga ne znamo, jer nemamo nikakovih podataka. Naprotiv g. 1847. izagje u ,,D. M." njegova radnja pod naslovom: „Putovanje po Bosni 1845.“, a „Kolo" (sv. V. od 1847.) donosi opis njegovih putovanja u „Krajinu 1843.," iz kojih smo malo prije neke njegove doživljaje naveli. Ovdje ćemo navesti jedno Jukićevo pismo na pjes­ nika Stanka Vraza, urednika „Kola". Ono nam svjedoči, da je jukić s ovim našim velikanom gojio veoma tijesno prijateljstvo. Pismo glasi: „Znam, da se sjećate kad sam bio u Zagrebu, da sam Vam obećao opisati moja pu­ tovanja ; pak se može biti čudite, da rieč datu, do sad nisam održo? Mili moj Stanko! porad njekojih osobitih uzroka, lanjska moja putovanja tiskana su u „Magazinu Dal." od ove godine (1843.). I budući, da se slučilo te sam i ove godine (1843.) noge pružio od Sane i Save do Une i Vrbasa, zato nastojat ću i Vam što god napo­ menuti, što mi je u oči upadalo, koje sravnivši s onim u „Magazinu" moći ćete imati pojam od ove krasne, a toli zanemarene pokrajine slovinske. Vi znate, da se ja tolikom krasnorječju nisam privikao, kao što su humoristički njemački putnici (!) obikli, izlagajući putovanja svoja, i da p r a z n e rieči na hartiju mećem". ‘) Ove godine namjeravo je Jukić izdati jednu knji­ žicu šaljiva sadržaja, te joj je s toga nadjeo ime: „Plandovanja zabavna". Iz toga djelca izvadi i štampa „Kolo" narodnu pripovijetku „Derviši Carigradski", koju poprati ovim riječima: ,,Č. 0 . g. Franjo Jukić, Bošnjak, Banjalučanin, poslao nam prije njekoliko mjeseci rukopis djela zvanog: „Plandovanja zabavna", knjižicu I., u kojoj uzdrže se pripoviedke, smješice i zagonetke, umolivši nas, da se što skorije oglasi na predplatu. Mi priobćujemo iz z n a m e n i t o g toga djela njekoliko komada na izgled štiocem, da ih pobudimo na predplatu, a za­ jedno i pisaocem, da se ugledaju u n a č i n p e r a , kojim treba pisat pripovjesti, pripovjedke i druge stvari ove ruke". Ovaj sud o Jukićevom radu veoma je uvažen po Jukićev književni rad, jer ga je izreko čovjek pjesnik ‘) Opstoji mnogo pisama iz Jukića korespondencije s vogjama hrvatskoga preporoda i s drugim naučnjacima, koja još nisu ni našasta, a neka je od njih u sveučilišnoj knjižnici u Za­ grebu našo Dr. Tugomir Alaupović. �Život i rad Ivana Frane Jukića. a ujedno i vrstan kritičar, čiji je sud u ono vrijeme mnogo u Hrvatskoj vrijedio. T a nam ocjena svjedoči, kako se je Jukić znao sniziti i prilagoditi, kako narod misli i osjeća i prem a tomu proučiti, kakove mu treba duševne hrane. Ova knjižica uza svu pohvalnu Vrazovu kritiku nije ugledala svijetla; da li je to zapelo zbog malo najavljenih pretplatnika ili zbog kojeg drugoga razloga, ne možemo ništa sigurna reći. Uz ove radnje nije zaboravio ni ,,D. Ilirske*', jer u njoj piše: „Statično i geografijsko opisanje kneževine Srbije". I god. 1848. opet susrećemo Jukića kao putnika. U mjesecu ožujku nalazimo ga u Varcaru, ali ne kao duh. pomoćnika, nego kao putnika. Inače nebi zapiso u „Ma­ ticu krsćenih" da je krstio dijete ž u p n i k o v o m d o z ­ v o l o m . Svrha ovoga putovanja mislimo da je bila : p o ­ dizanje škola, o čemu je s drugim rodoljubima radio i plod istom te godine dočeko. Jer te godine otvorišo se prve škole za katoličku djecu, i to su bili uzdisani prvijenci više sto lje ć l A toj ideji kumovo je jukić, drugi su joj u pohode išli. U Varcaru otvori školu O. Nikola Krilić, — a ne Jukić! — tadašnji duhovni pomoćnik, koji darova za nabavu knjiga dukat u zlatu, što učiniše i mnogi župljani. U isto su vrijeme katolici primjerom i nagovorom franjevaca podigli škole u Livnu, Fojnici, Travniku i drugdje, kao što ćemo to opširnije vidjeti. Kako su se škole otvorile, a školskih knjiga nije bilo pri ruci, Jukić se lati posla, te izdade knjižicu: „Početak pism enstva i nauk krstjanski." Iste godine ugleda svijetlo „Život G. Isusa Kersta", koji je s talijanskog jezika pre­ veo nesretni 0 . M. Čuić, a po njegovoj smrti ispravio i izdo neumorni Jukić. Djelo je posvetio Čuićevu desnom pri­ jatelju, zaslužnom franjevcu O. Lovri Karauli. U svojemu predgovoru k ovome djelcu, napiso je one retke, koje uzesmo za „motto" na početku životopisa, kao da je znao da ćemo zbilja njegov život sm atrati pravom školom ustrpljivosti, marljivosti, nesebičnosti i zauzetnosti oko p ro ­ svjete i slobode potištenog hrvatskoga naroda u Bosni. Vrijedno je i to spom enuti, da je „Život G. Isusa K ersta" prva knjiga u Dalmaciji novim pravopisom tiskana. God. 1849. dogje Jukić u Varcar za duhovnoga pomoćnika. Ovo mu mjesto nije bilo nepoznato, buduć je kroz njega prolazio god. 1843. i 1848. U Varcaru ostade do god. 1852., i to sve u svoj­ stvu kapelana. Školu, koju je tu zateko, pazio je kao ženicu oko svoga. Za učenika imo je tu i m ladoga Kne­ ževića, kojemu malo pomalo usadi u srce ljubav za p o ­ vjesnicu, osobito domaću. On ga naputi, te stupi u fran­ jevački red, i postade u svoje vrijeme jednim od najučenijih bosanskih franjevaca. Jukić je u Varcaru povjer­ ljivo općio s mnogim trgovcim a, naročito s braćom 99 Nikom i Božom Ćorićima, i njima svoje namisli otkrivo, a i po ostaloj Bosni imo je dosti prijatelja. U narod je često zalazio ne samo radi duhovne pastve, nego i zato, da po narodu sabire njegove bo­ gate i krasne umotvorine. Cijelu je okolicu obilazio, da sazna što o običajima, da li se šta pripovijeda o kojem mjestu i t. d. Narodu je bio otac i majka, ne samo u duhovnim nego i u svjetovnim stvarima, te tako i nama ostavio primjer, da radimo za oba ideala: Boga i Hr­ vatsku. Što se pak tiče književnoga Jukićeva rada kroz ovu godinu, jedino znamo, da je u ,,D. M.“ izašo nje­ gov članak pod naslovom: „K rajinabosanska";odrugom e književnome radu Jukićevu kroz tu godinu ne imamo nikakvih podataka. V. Što smo u prošlom poglavlju govorili, odnosilo se je na Jukićev književni rad. I u ovome ćemo se po­ glavlju istim predmetom pozabaviti, a u slijedećim p o ­ glavljima ocrtat ćemo njegov politički i skromni život. Sve, što je Jukić na književnom polju radio do godine 1850. može se smatrati kano priprava za njegove veće književne radnje, jukić je počeo malim a svršio velikim. Dobro je znao da se iz prazne ne može dijeliti, da se ne može drugom dati, što se nema, te je prema tome i radio, dok se odvažio veće djelo na svijet izdati. Najprije je gledo, šta može malim radnjama, i kako drugi o tome sude. Vidjevši, da uspijeva, stade još ve­ ćim oduševljenjem raditi oko književnosti, i oko sebe sabirati poletne ljude, da skupa porade za boljak do­ movine i naroda. U velike je žaliti, što njegove pleme­ nite namisli ne dobiše dosta odziva u domovini, jer su ih neki smatrali ugrijanom maštom i mladenačkom zanesenošću, te ih smatrali pogubnim, štetonostfiim i ne­ izvedivim. Prije smo spomenuli, da je Jukić još 1840. g. na­ umio izdati nešto kao „Bosanski Prijatelj" i da mu taj naum nije pošo za rukom, te je prisiljen bio ostvarenje toga nauma ostaviti za bolja vremena. Sad pak, pošto se Martić i Šunjić osoviše na noge i potekoše u pomoć, nakon deset godina mogaše i s „В. Pr.“ pred svijet, prem da to ni sada nije teklo kao po maslu. To svjedoći sam Jukić u I. sv. „В. P r.“, gdjerio veli: „Sve države prostranog turskog carstva u Europi prenule su se iz dubokog sna neznanja i nemarnosti, sama Bosna još sladko spava! Oko nas srodni narodi nasladjuju se ugodnim mirisom cvieća narodnog knjiženstva, a mi ni primirišit ne htjedosm o? Već jednako pjevam o: U g o ­ d n o j e n i š t a n e r a d i t i . 0 nama se može reći, da lienost za mudrost držimo. Istina da su nam nepri­ lične okolnosti, politički dogadjaji domaćih neprijatelja, nasrtanja i potvaranja dosta smetala." . . . . To je Jukića �100 Br. 7. — Serafinski Perivoj. — 1907. bolilo, to ga je smetalo, ali ovo još jače: „Nas njekoliko — nastavlja Jukić — rodoljuba pred deset godina nastojalo je zavesti jedno čitateljno društvo, koje bi oko književnog i umnog napredovanja bosanskog puka bri­ nulo se, i koje bi jedno povremeno djelo za naš puk izdavalo, al d o m a ć a nesloga za mnogo godina priečila je; kašnje kad i ova prestadei htjedosmo društvo sklopiti, to nam se nedopusti: jedni su u tom društvu već zapadnu propagandu — talijanske karbonare opa­ zili u svom dubokom mozgu; drugi su vidjeli kako je Rus s Kozacima Zec i Vraniću obsjeo, a ostali su En­ gleza doveli; ovi je prosjekavši prokop kroz Vlašić, blokirao (obkolio) Travnik i to zbog našeg ubogog društva! Djete se plaši bauka, kriv se boji svog osjena, a razborit čovjek neda se uplašiti Šušnjastom granom, ni s krepostna puta svrnuti." rasplakano lane, kad mu ubijito tane majku košutu pogodi. Donosimo ovdje nekoliko dirljivih stihova: Procvilile gusl<? javorove, U sried zime, kad im nije vrieme; Pa dozivlju gospodara svoga, Gospodaru, koji su ti jadi? Ili ti je ponestalo piva, IP te boli glava od sevdaha, Ter ti s nama zapievati nećeš; Od krajine kervave haljine, Jal’ Cetine turske desetine, Jal’ spomenut Smiljanić Iliu, Jal’ junaka Kraljevića M a rk a ? ... Moje gusle moja babovino! Pievali smo, kad se je mililo, I pievasmo i veselismo se, Sve junake redom izbrojismo; Uz ovakove neprilike i protivštine boriti se i sni­ Ni sad piva ponestalo nije, vati o izdavanju jednoga lista u korist naroda, i ne Nit me boli glava od sevdaha; šuštati, ne zdvojiti, ne ohladiti kod tako dugu vremena, Već je mene tuga obervala, i napokon prispjeti cilju, to je naibolje svjedočanstvo Sve je meni mračno i oblačno, Jukićeva čvrstog karaktera i njegove plemenite i nese­ A sve mi je tužno i čemerno,... bične ljubavi k domu i narodu. A odvažnost i nepreSinje more prisušiti mdre, danje, to je krjepost, koja mora iesiti Genija. Jukić je Moje oko od suza nem ore,... mislio „В. Pr.“ u više svezaka izdavati svake godine, ali Volio bi neg’ što očim vidim, pošto je „о ljubavi i podpori braće Slavjana njegov 1 što morem prihodi gjemiah, obstanak" zavisio, ne bi onako kako je 1 kić želio. Da se komu imam potužiti, Izdavanjem „В. Pr." jukić nije nikakve koristi Svoga serca iztumačit jade, tražio za sebe, nego je htio tim „Bošnjake, od sna ne­ АГ neimam nikoga do Boga, marnosti da se osvieste, potaknuti; ako se izpuni ja sam Od svojega roda i plemena. čili i svrhu postigao." Prama toj svrsi je i radio. Piso Sve prigledah zemlje i gradove • je prosto, da ga puk razumije i shvati; dao mu je na­ Starinskoga roda slovinskoga, rodnih pjesama, koje je sabro on, a pomagali mu Martić Sve to cerna tama pritisnula, i Šunjić; dao mu je pjesama na narodnu spjevanih od Vijaju se orli i gavrani, M artića; uputio ga je u zemljopis i povijest rogjene Privlače se stravni vukodlaci. grude, iznio mu pred oči krjeposti i vrline slavnih dje­ Moja majko, što si me rodila, dova u kratkim i preglednim životopisnim crticama, da I bielim zadojila mliekom, se mogne u njih ugledati, te prama njihovu životu i Ako si me i rodila neno, svoj život i rad udesiti. Najizrazitija ipak ideja koju je Jer me nisi u goru odniela, Jukić unio u narod, jest ideja slobode. Tim je načinom Kukavici pekšeš učinila, pogodio želje svojega naroda, i našo put k ostvarenju Nek me nosi na suhe ogranke, rodoljubnih idealnih namisli. Jukić je 1. sv „В. Pr.“ po­ Svom privikne glasu i havazu, svetio biskupu Strossmayeru, jer je valjda isti pomogo Pa da kukam po gori zelenoj, kojim novčanim prinosom, da djelo ugleda svijetlo. Ti­ Od Jurjeva do Ilina dana, skano je pak u Zagrebu, u tiskari Ljudevita Gaja, 1850. Gledajući sudbu i griehotu, godine. Sverhu moga roda i plemena. Pogledajte od Boga vam bilo, U kratko ćemo donijeti pregled ovoga sveska. Na Još od trista i više godinah, prvom mjestu poslije posvete djela, dolazi krasna pjesma Naša majka mila otačbina, „Prihodnica" od Ljubomira Hercegovca (Martića). Pjesma U kakvu je stanju nevoljnomu Bez nauka i bez prosvietljenja . . . je žarka kao sunce, a žalovita i rasplakana, košto je �101 Tomić Mihovil. Tomić Mihovil. (Posvećeno nekom borcu ) Sjećaš li se, kršan vogjo, Kome rulja od vikača Nezahvalna, vjerolomna Sad nemilim milo vraća, Kadno skoči mrka oka A jezika kao mlin: Crno roblje — u boj zovuć Sve na borbu i na čin?! Grnu čopor b’jesan, mamen, — Кб za svoje sveto pravo! Još da mu je vogja samo, Ah, on bi ga obožavč. Кб Gjuragja štimo sveca, Sl’jedio mu mudri smjer, Branio ga — ma ga napo Baš od pakla Lucifer! Sjećaš li se? — od zanosa K6 da razbor u mrak ode! Ti povika: „Za mnom, žedni 1 vidjela i slobode!“ — „Neka živi kršni vogja!“ Uskliknuli, je li?, s v i .------K6 pero se u zrak pope Na sto ruko — jedan ti! A kada se s tobom našli Na mezevu usred klanca, Pa dušmanin ljutit na vas Natjerao b'jesna vranca, Kud se ono vjera djede, Zanos, klika, b’jega sram?! Sjećaš li se? — ti na boju S dva-tri druga osta sami! A sad slušaj, da ti pjevam Slavna vogju iz davnine, E falinga tvoja tebi 1 drugima кб luč sine. Davno b’ješe: — zora rudi, Zemlju pusti mrki san, A LjubušiJ) sa lisinja Nasmija se Gjurgjev-dan. Seonicu 12*), selo malo, Seonicu okom ište, I pomrknu, — mjesto sela, Okom zape o garište! A nekada selo divno, Selo b’jelo kao sn’jeg, 1) Ljubuša = planina na istočnoj strani duvanjskog polja. 2) Seonica = selo na duvanjskom polju; po narodnoj predaji rodno selo proslavljenog hajduka Tomića Mihovila. Popali ga one zime Pijavica Idrisbeg. Zakukala gola raja Bez ognjišta i bez krova, Dodijala patnoj duši Kruta ruka silnikova, Iščikala Gjurgjev-dana 1 proljetni sunčev trak. Osvetni je jurdun *) dig6 Na hajdučki sastanak. Na Homaru2) orlovskome Propunta je kano ракб, U nju djeli brigu svoju — Sve slabačko i nejako; A ne bi je vuče šego, Kamo Г kuja Idrisbeg. AГ gorski je hajduk kašnje Na Stržanju 8) šego njeg’! Vrh propunte pod jelike Sto hajduka u hlad palo, Sto hajduka po družini Harambašu izbiralo. Izabrali ljuta zmaja. To Mihovil Tomić b i Junačku mu vjeru dali I prisegli trikrat svi. „Na noge se!“ — Mijat reče — „U desnicu puške lake, Na Kupresu Jakšić Marko, K njemu ćemo na konake, A od sutra — Bog i sreća! — Glas će puknut kano grom: Usta hajduk svetit sebe, Svoju vjeru i svoj dom !" Tomić reče, — četa krenu Istom sunce podne mače. Kod Jakšića zateko ih Umirući zadnji trače. Gdjeno Milač/) bistra r’jeka Uvire pod Malovan, Kod uvira Jakšić Marka Dizao se b’jeli stan. „Ovna amo!" Tomić grmnu. Ne reče mu Marko ništa; ‘) jurdun = bijes. a) Homar ili Pakline = planina na sjeveru od Duvna. *) Stržanj = ostanci stare gradine nedaleko Šujice. 4) Milač = rijeka, žto uvire pod Malovanplaninu na Kupresu. �Br. 7. — Serafinski Perivoj. — 1907. 102 Braneć vjeru, čast i dom. Sa živih će kožu skidat U jurdunu osvetnom! Jeste čuli? Junak ko je Nek s Mijatom u Vran krene. Da svetimo za života Pragove si popaljene. A sad, braćo, na počinak, Već se Bukvom skita san, — — U Vran sutra! — sa Ljubuše Nasmija se G jurgjev-dan!“ A kad sutra glenu zora Preko polja, preko luga, Ni trećine nije našla Uz Mijata hrabrih druga, Prepali se, natrag t r g l i -----------Da Г Mijatu mučno b i?! Za svu rulju bježanovu Ne bi dao druga tri!! Četovo je Mijat dugo, Pratila ga četa mala, I danas im slava ori U ciliku od gusala, АГ Mijat je borce biro Po jeziku ? kao t i ! — N e ! po srcu junačkome junačkoj vjernosti. Svede ovna iz obora I poveza kod ognjišta. Po družini oko baci Harambaša, ljuti zmaj, Žeravici1) prvom reče: „Oderi nam ovna daj!" U gorskoga u hajduka Pogovora nema nikad, Žeravica handžar trže. „Jesi Г gledč, momče, ikad Kako hajduk ovna dere?" — „К6 i drugi valjda svi?! Nož mu makne ispod vrata I sa mrtva kožu dri!" — Povladi mu sto junaka! A Mijatu harambaši Zaigraše dugi brci, Iza pasa handžar maši, I pred družbom s ovna živa Kožu skide u taj mah. „’Vako hajduk ovna dere! Oj hajduci, je Г vas strah!? Digosmo se s klikom, pr’jetnjom Na dušmana, ljutu zmiju, АГ ovaki udes čeka I gorskoga haramiju, Dogjemo Г mu koji šaka O. B r a n k o St. Š k a r i c a . *) Žeravica = opjevani drug Tomićev. Pobjeda ustrajnosti, Novela. Priopćuje O. Jeronim Vladić. (Nastavak. GLAVA VIII. Napokon Matilda dogje k sebi, kad je već svanulo. Gledajuć tamo, amo, ugleda komad kruha. Hvaleć Bogu pojede ga i malko se pokrijepi. Ustavši, ugleda na desno kuću ne daleko od šume, pogje onamo teturajuć. Trpjela je, trpjela mnogo a ipak se je na licu, koje se nije moglo više raspoznati, mogla opaziti mirna radost, pored neodlučne slutnje. Mnogi misle, da nikako ne treba računati na slu­ tnje, ali treba po nešto i na njih računati; jer je obično ovo predvigjanje srca, zaključak nejasne razložbe, osno­ vane na stvornim dokazima, ako ne sigurnim, ali ono vjerojatnim, prem ne opaženim. I sjajuće sunce na modrom i vedrom nebu, i pri­ zor, koji je Matilda vidjela požuriše, da joj okrijepe duh. Na polju, na koje je izišla, poredala se čeljad da bere grožgje. Pjevalo se je i fićukalo malo, ali se je i brbljalo mnogo i razgovaralo živo i svečano. Dva dje­ čaka, zajedno stadoše čvrsto pod lozu da rade, ne bri­ nući se, da nose grozdove u brentu, ko što su radili odrasli; a do malo eto ih zamazanih usnica mastilom, kojeg su razmazivali u liku brkova ili b rad e; a onda trčaše jedno za drugim do puta; pa gledajuć najprije prema kući — : id u ! — zavikaše, obazrevši se na one u polju. Išla su polagano kola, koja su vukli volovi, a na njima jedna kada i košarice. Sada pogledajuć napram šumi . . . . Majko! majko! zakriče pa bježi. — Šta Vam je ? — Vještica! — Nina, idi vidi. Jedna djevojčica ispraznivši pregaču u jednu brentu ode na put. Žena se približavala, jedna drugoj pogleda u lice sa strahom, dočim im srce jače zakuca. �Pobjeda ustrajnosti. 103 — Trebalo da pobjegne, odgovori kćerka i poče joj pripovijedat šta se je dogodilo. — Zar se nije više vratio ? — Ne majko. Na jednom se majci smrče pred očima. Bertica je razmećala zdjelice po sto lu ; kad na Djevojčica je zaista bila Jan ja; koji ju primiše i jednom uteče joj oko na put. prozvaše je iz opreznosti Ninom. Ko to igje? Ali jadne žene, kako je obučena! Oni s polja u čudu prom atrali prizor. Bernard Valjda ju je stiglo kakvo zlo. — Spusti ruku na lozu da bere, Mato je u svojoj držo Čim je došla bliže, djevojka , se malo razabravši, grožgje; Kata je za krajeve držala pregaču punu grožpomisli da to nije Janjina majka. gja, dok joj se djeca uhvatiše za suknju. — Jest ona — pomisli, — a dvojba joj postane Šta bi moglo biti? ko li je to ? možda prija­ istinom ; jer ulazeć Janja reče: Moja majka! teljica, znanica. - Zar zbilja tvoja m ajka? Ah gospogjo grofice Janja vikne: Majko, Kato! vami je zlo, obrisav s oka suzu. Ova pohiti i ne opazivši kako joj svežanj mlati Umorna je, treba da se odmori, već sam rekla 0 noge. majci K ati; — reče Janja. — Iztreši grožgje, ako ćeš trčati — vikne joj za - Idem odmah pripravit postelju, a vi se dotle njottt čovjek. spustite ovdje. Vrati se i opet se vrnu napram Janji. Čim vidi Idem ja. ženu pom isli: Nije li joj m a jk a ? ! — Ne, ostani ti s njom. — Poznate li ju ? upita Janja. — Ali ti imaš mnogo da uradiš. — Možda . . . . — Imam i kada i te kako. — M ajka! Ne ću da opisujem brige i ljubavi onih dobrih —■ Hvala B o g u ! Vidi se, da ste trpjeli. Lupeški seljana, kojom se trse da podvore i pogoste svoju knez! Kako ste pobjegli? do malo prije gospodaricu i dobrotvorku; nego hitim, — Bog joj je pomogo — odgovori Janja za majku da Vidimo šta se u p a k l u radi. 1 da ju p re k in e : dopustite mi, da ju odvedem k u ć i! Kada se je Brzica, onaj što no umače za. dlaku mučno jo) je. samo viteževoj strijeli, povratio u kuću d u h o v a , koju Nije trebalo ni da mi rečeš, ja sam htjela, da je sada vilio nego Ubaldov dvor, sbor se sabro, da vijeća. ti to isto naložim. Reci Bertici neka pripravi postelju. — Što ga nijesi dohvatio čim, pa mu ne bi palo Majka i kćerka pogjoše kući, Kata se vrati težacima. na pamet ni da zaviri u naše šume — reče Srdan. — G rofica! reče jedan od njih. — Bio mi je plaho daleko, odgovori Brzica. — Ko da nije moguće. Ti si Brzica samo kad je b j e ž a t . . . . — T re­ — Ipak je istina. balo je da sam tu bio ja: ovaj bi mu jaki duh potJa mnlm, da se varaš — prihvati drugi, hotijuć kreso krila. posve biti na čistu. — Vjerujem, jer ti nijesi od mesa i kosti ko ja. — Kanimo se šale, uleti u riječ Jakovina : — stvar b — Ne, čuo sam kako Janja reče Kati. — Biva, ako ne vjeruješ meni, vjerovat ćeš svojoj je ozbiljna; treba da mislimo, kako ćemo se oslobodit one napasti. ženi . . . . Ali kako se je promijenila i poružnila. — Jer bi nas danas mogo pozobat jednog po — Ah šta sam vidjela! ah šta sam vidjela! Ne bi jednog — dokrajči Brzica. vi ne vjerovali — reče Kata još iz daleka. — Meni se čini, da će to biti jedan seljak, od onih, —^ Ja to već znAm, ali tvoj čovjek ne će da vjeruje. što no stoje u onoj kući odmah u za šumu, — primjeti — Vidje li ju ti? — D akako, čuh. kako i vi tiho u grmlju šapćete. C vrk: boje se valjda da nam ne pane na um, da ih — Kako se je poružnila, je li de jadna grofica! potražimo. — I meni se čini, — skoči Sovura vještica — znam — M orala je mnogo prepatit od onog vražijeg ja njih i znajte ufano, da su drzoviti, te će nam dosakneza. Ipak je dobro, da je mogla pobjeći. gjivati. — A ja Velim, da ju je Bog po Čudu spasio, I inače mi je ona kuća pokraj šume vavijek i —r I ja velim . . . . Vjeruješ li sad B n rn ard e? bila zazorna, — reče Jakovina. — Valjda . ч . . dok ju vidim. — Pa lupnimo je, — predloži Srdan. Matilda igjuć prem a kući, slabim i drščućim glasom — Da, da, srušiti, pobiti onu paščad ili pohvatati, upita Janju: — A lfred? — T reba li vam šta, dobra ženo? Janjo! — reče Matilda poznavši ju po glasu. — M ajko! . Zagrliše se i poljubiše neobičnim i vanrednim čuvstvom. �104 Br. 7. — Serafinski Perivoj. — 1907. Babetina gjipi od veselja. — Ali polagano, — primetne Tihović: najprije treba pregledati kuću, da možda nema kakve pogibelji. — I ta ti valja, — reče Srdan. — Sutra ću ja otići, da malo pogledam, pa ako mi pogje za rukom — — Ali sve i jednog amo lijepo dovesti, preporuči Sovura. — Kad bih mogo čim . . . . Nek ide sve k vragu, — dobaci Sovura: — Ih! Koliko se bojite! Bijaše oko jedanaest sati, kad je Srdan izišo iz šume, obučen na gospodsku, da pohodi seljačku kuću. Okrene se, nek se misli, da dolazi s druge strane. Ugledavši blizu kuće dječaka, koji je uprezo volove, poče ogledati oko’o, ko da nije nigda tu bio, ko da je zabaso. A onda se približi — e molim, je li daleko do prvog sela s onu stranu šum e? — Ako odmah pogješ, možeš prispjeti oko zahoda sunca. — Oho! a ja nijesam tako vješt puti!. — Ako nijesi vješt, nije uputno da ideš, jer moreš misliti, da ideš na jednu stranu, а ii ode na drugu. — Vidim. Bi li me mogli primiti, da se malo odmorim, a to se zna, da ću ja platiti. — Ono malo što se može . . . . ali nećemo novaca. Dužnost je da se pomažemo. Hajde u kuću! Uvede ga. Sestra mu je bila gore. — Bertice! vikne dječak. — Sagji dolje. Odmah. — Za dva časa eto je u kuhinju. — Daj štogod gospodinu, on hoće da ide s onu strane šume. — I izide. — Odmah ću : varim juhu bolesnici, pa ću dati i vama gospodine. Žao mi je da nije najbolje jelo malo juhe, komadić mesa, grožgja ako izvolite, ja više nemam ništa. — To je previše. — A vi dotlen sjednite, šuštali ste. — Zaista sam mnogo putovo, oko pet milja, došo sam iz jednog sela tamo blizu Milana. — Mogu si mislit! pošavši, da pripravi jelo. — Zbilja, jeli pogibljivo noću prolaziti ovim šu­ mama? — Ko i svim drugim, jer vas mogu razbojnici i pustahije orobiti i ubiti bez pogibelji. — Ja ne vjerujem, jer Bog tog neće dopustiti; nego kažu, da ima duhova i vještica . . . . — Zbilja kazuju; ali ima toliko godina što mi ovdje stanujemo blizu šume, pa nijesmo vidjeli nijednog; a većina onih, koji znadu čitati tim stvarima ne vjeruju. — Drago mi je, djevojčice, da mislite ko i ja, a i ja znam čitati. — Baš ste mi dobro došli! Imam ovdje na ovčijoj koži napisano nekoliko riječi; pa bi mi vrlo milo bilo, kad bi mi to pročitali; bit će nekakva molitva, strijeljavica ili komad iz evangjelja. — Srdan se smete, ipak se sjeti nekiliko riječi, što ih je još ko dječak ;uo, izusti ih jednu za drugom hineć da čita na pergam eni: — Pokoru činite, jer Bog nagradjuje dobre, a zle kazni . . . — Ja sam vam baš zahvalna, nastojat ću, da to zapamtim. — Krasne su to riječi. — Divne, iz evangjelja, dodade Bertica, premda joj se činilo, da nijesu dobro poredane. Malko umuknuše. Zatim Srdan, gledajuć po sobi, ko da ju proučaje: — lijepa kućica! ako je sve u redu ko u ovoj sobi, onda dobro stojite i ima lijepe zgode ovdje. — Ne možemo se tužiti, ima mjesta za sve. — Vrlo mi je drago . . . . Nije valjda davno gragjena? Zidovi su obijeljeni. — Davno, da što, bit će sto godina otkad smo mi u njoj, nego smo ju tu skoro popravili i obnovili. Dakle je najmanje iz prošastog vijeka. Ja vam dosagjujem, ipak bih želio, da vidim prvi kat, jer mi treba. — Milo mi je, da vam mogu poslužiti; ali sada se okrijepite, dok ja gore odnesem jednoj bolesnici ovo juhe, a onda ću gore s vami. U kuhinji su bila dva nutarnja ulaza, jedan u dnu u desnom zidu za one, koji ulaze i njim se prolazilo u bližnju sobu; drugi naprama zdvoranjem, kojim se išlo u hodnik. Ovdje su pred ulazom stepenice na jedini k at; jednim se je otvorom na lijevo išlo u treću sobu pri zemlji, a na desno je opet bila jedna u pridvorju. Gore je bio jedan podac, kojim se je dolazilo u dvije sobe, a išlo se iz jedne u drugu. — Vrlo lijepo gragjena k u ć a ! reče posmatrač, žaleć ipak, da mu nije pošlo za rukom, da unigje u sobu, gdje je bila bolesnica. Daleko deset metara bile su pojate niskih krovova, koji su pokrivali hajate uz njih prislonjene. Jedna je graba bila odmah uz kuću, koju je po­ krivalo njezino pridvorje. Napokon se Srdan oprosti: — lijepa vam hvala djevojčice; svegdjer će mi u pameti ostati ovaj posjet, a tko zna, ter se u brzo opet vidimo. — Svegdje dobro došli! Službenica sretan put želim! — Hvala, do vigjenja. �Pokret za slobodnu školu. 105 Pokret za „slobodnu školu*. P iše. Dragutin Ikić R. M. B (Svršuje se.) i sada nastavim o svoje razm atranje o potrebi vjeronauka u šk o li; jer smo, mislim, reče­ nim dostatno motivirali nuždnost tog raz­ matranja. 3. Da li se ljudi slažu, kakav duh ima u školi vladati? Eto iz rečenog na žalost vidimo, da se ne slažu. T o neslaganje nije baš bezvrijedna stvar, jer o školskom duhu ovisi sva budućnost obiteljskog i državnog života. Nego poredak u obitelji i u državi ovisi o vjeri, koja je jedini uspješan i dugotrajan poticaj na vršenje za­ kona i držanje reda, zato onda vjera mora biti temelj školskom životu; vjera mora prožimati svaku obuku u školi. Ali sada koja i kakova v je ra ? Teoritično: vjera, koje su načela stalna, nepokolebiva, iz kojih svi zaključci koji se u praktičnom životu povuku, vode čovjeka na ovaj put, na kojim će koristit obitelji i državi. Ti za­ ključci jesu ćudoredna pravila. Obitelji dakle može ko­ ristit sam o ćudoredan čovjek. Ć udorednost nas samo može držati neprestano na pravoj stazi. Ona obuzdaje sve pohote, koje su jedini povod svakom neredu. Taj se vjerski duh mora već u mladim godinam a djetetu udahnuti i to ondje, gdje mu se daju početne nauke i za druge životne potrebe, da se tim pokaže, da istom sve skupa u čovjeku čini jednu cjelinu za njegov budući život. Moguće će kogod sada re ć i: ima više vjera, pak budući se u toj stvari moramo svi složit, to moramo uzet ili jednu vjeru ili ona vjerska načela, koja svi za­ jednički imaju. Zaista u sadanje doba ima toliko vjera ili vjerskih sekta, (što je bolje rečeno), da čovjek sam sebi pripuš­ ten ne zna, što bi činio. Možda je najbolje, da potra­ žimo naravnu vjeru, t. j. onu, koja mora sadržavat te­ melje svakoj vjerskoj sek ti? Da, i mi katolici prigrljujemo neku vjeru naravi u svom ćudorednom i dogm atičkom bogoslovlju: n. pr. onu od deset zapovjedi božjih. Je li to dostatno u praksi ? Da li u istinu ta vjera naravi potpuno zadovoljava potrebam a čovjeka ? Pita se dakle, da li čovjek u sadanjem svom stanju može biti zadovoljan s naravnom vjerom, koju je sam svojim razumom dokučio, i da mu ta bude podlogom školskog vjeronauka? Ako promislimo, da ni umnici, koji se ne nalaze pod okriljem objave, još se ne Slažu ni u glavnom pojm u: što je naravnim zakonom zapovjegjeno, a što ne, onda kako možemo očekivati, da se slože istom u tumačenju naravnog za k o n a ? ! Da šutnjom mitimo stare filozofe, koji su u ostalom kao Sokrat, Aristotel, Plato ipak prem a tadanjim okolnostima prili­ čno dokučili naravni zakon! M oderni eto filozofi, zave- deni strašću i zabaciv objavu, (kao jedini izvor sigurna znanja), lutaju, nastojeć da pomoću svog razuma stvore temelje, na kojim da počiva zgrada odgoja a po tom i zgrada morala. Tako nastadoše razne struje kao u etici tako i u pedagogiji. Amo dobismo u etici: utilitarizam ili eudaimonizam s granama senzualizma i altruizma i t. d .; onamo pak u pedagogiji: naturalizam, pozitivizam, libertinizam i t. d. Sve se to više razilaze mnijenja u novije vrijeme; pače se ide i do absurdnosti. Moderni ljudi ne mogu da se snagju u školi, pa je možda i to uzrok, da nastoje potisnut vjerski odgoj iz škole, a prepustit tu stvar roditeliima ili naravnom razvoju — dakle sudbini i sreći. Nego to ne smije biti, jer čovječije strasti trebaju ukrotitelja, a život vogju još u mla­ doj dobi; ali taj krotitelj i taj vogja jedino vjera biti može. Koja vjera? — Povraća nam se opet prijašnje pita­ nje. - Istina je jedna. Moramo naći ono, što nas u svakom slučaju života tako opredjeljuje, da smo sigurni, da činimo ono, što je dobro; takova vjerska načela moramo posjedovati, te smo sigurni, da dobro djelujemo. A takova su jedino k a t o l i č k a načela! Ne uzev obzir na to, da su druge kršćanske vjere samo odbijene grane od debla Kristova, (te su po tome smjesa istine i laži, jer su otrgnute od rimo-katoličke crkve) one su još i posebnim ranama nakažene. Ako dakle hoćemo, da imadnemo dobre pošljedice iz drugih vjera, trebalo bi izbaciti ono, što u praksi kvari dobar red u obitelji i državi; a onda bi upravo dobili katoličke principe. Po tom sam o katolička vjera daje takove temelje odgoju, da s v e pošljedice u djelovanju ne samo ne kvare dobar red, nego ga nužno uvode. Naravna religija, neraširena, neprotumačena, pače i nespoznana višom vrhunaravnom objavom ne može biti temelj vjerskom odgoju djece u školi. Ako je već na mnogim mjestima i uveden taki odgoj, to tim nije ništa rečeno. Dakako da je šutke tako uvedeno, jer vjerski odgoj i ako se nalazi još u većini država, ipak taj odgoj nekako počiva na interkonfesionalnoj bazi. Taj megjuvjerski temelj, ako je još ikako vjerski, jest sumnjiv zakon, jer bi se tako htjelo ugoditsvim vjerama, pak se ne smije da i jedna prigrli, a nije se rad pri­ grliti bezvjerski temelj. Sasvim je naravno, da mi nijesmo zadovoljni ta­ kovim duhom u školi, jer ne pruža dostatnih srestava za red u obitelji i državi; dakle ne ima stalna moralnog života. Za to su katolici dužni ustat proti takom škol­ skom duhu, jer su ljubitelji domovine i čovječanstva, čiji je opstanak ugrožen od ljubitelja neistine i strasti. Da takovi školski duh ne obuzdava dovoljno strastvenih �106 Br. 7. - Serafinski Perivoj. — 1907. navala i da katolici imaju pravo, vidi se iz sadanjeg duhovnog i ćudorednog stanja čovječanstva. A što je onda sa „slobodnim školama", sa ško­ lama, koje iz principa isključuju svaku obuku u vjeri? Ko može mirne duše pogledati u budućnost ? Pogle­ dajmo duhom u vrijeme, u kojem bjesne ljudske strasti, u kojim se ni najnužniji zakoni ne drže, gdje ne ima poslušnosti ni štovanja prema starijima. To je ono sretno (! ) vrijeme, koje žele što prija imati svi prija­ telji „slobodnih škola". Svi ti ne samo ruše svaku vjeru, nego još više i svaki naravni poredak. Na taj način pada država, kraljevski prijestolj biva gažen, te neop­ hodno nastaje opće bezvlagje. Eto tako se spasava domovina! 4. Pa zašto ja velim, da su takove zle pošljedice „slobodnih škola" ? Zar nije dobro ili možebit najbolje pošto imamo toliko vjera, da djeca kod svoje kuće na­ uče od svojih roditelja vjerske, a po tom i moralne istine ? Mladenački je život jedno mlado stablo, koje, kako nagneš ili uspraviš, onako će i ra sti; ako li ga pustiš, da bez tvoga djelovanja raste, rasti će onim smjerom, kojim strastvena narav naginje. Čovj k dakle dok je mlad, dade se naget i na lijevu i na desnu stranu. Bu­ dući je narav mnogo više sklona n? zlo nego na dobro, to se najviše dogagja, da se skrene na lijevo — na grijeh, da se podlegne strastima. U doba drevnog krš­ ćanstva, kad se je toliko pazilo na vjersk odgoj, ipak se je dogagjalo velikih prekršaja; a tako se i sada do­ gagja i najbolje uregjenim vjerskim udruženjima. U ka­ snije doba, kad se je popustilo od države u vjer­ skom odgoju, eto vidimo) kakove su posljedice, kad pogledamo na sadašnje žalosno stanje svijeta. Želimo li bolja vremena, to moramo htjeti, da nam mladež odmah u š k o l a m a , gdje prvu obuku dobiva, gdje se sa svi­ jetom vanjskim istom pravo upoznaje — tu, velim, treba da dobije glavni temelj vjerskom i moralnom životu. Zato škola ne mora i ne smije počivat na bezvjerskom temelju, ako se želi spas čovječanstvu. Vjerska je obuka vrlo opsežna. Taj veliki material treba vješto razredit i živo pretstavit, da pobudi dječinju volju i um oplemeni, te da uvijek drži nisko i ne­ dostojno za čovjeka sve ono, što je proti vjeri, proti moralu. I učenim bogoslovnim glavama treba velike vještine i iskustva, da kod vjerske obuke postignu svoj cilj, pa kako onda da se ta stvar prepusti roditeljima, koji nemaju vremena, niti ga mogu imati, da se do­ voljno priprave, za tako znamenit a težak posao? Ali da imaju vremena i oni, koji su sposobni? Kod kućnog su odgoja obično dijete i njegova obuka povjereni ma­ teri, jer se otac mora brinuti, da materijalno obskrbi kuću. Pa gdje je žensko u stanju, da tu uzvišena i tešku zadaću vjerske obuke sretno kraju privede ? Na žalost često puta ni najprimitivnijih vjerskih stvari ne poznaju! Još kad promislimo često puta nemarnost ro­ ditelja za vlastitu djecu, u čudu se moramo p itat: kako se može nalazit ljudi, koji glasuju za takova što, kao što su „slobodne škole". 1 još takovih ljudi ima, koji stoje na visokim mjestima, kojima je povjerena sudbina države, te se hvalisaju, da čuvaju domovinu, dočim joj u istinu pripravljaju najsigurniju propast: prevrat! Pre­ vrat slijedi iz neobuzdanih trasti; jer ne može se ništa trpjeti, što stoji na putu izvršenju strasti, te se sve bez­ obzirno mora srušit, samo da se strasti udovolji. Ti su ljudi većim dijelom već izjedeni od strasti, tte ćute u svom tijelu još jedan strah, da će se dobrim odgojem strasti prepriječiti, pak to nastoje, da skrše sve, što bi im se protivit moglo. „Slobodna škola će dat svijetu takovi podmladak, koji ne će znat za Boga ni za vjeru, a po tome ni za kakav red niti dužnost; i onda je otvo­ reno polje „slobode ( ! ) “. „Sloboda" je riječ, koja nikako ne salazi s jezika slobodoumnih ljudi. U ostalom slobodna je volja u istinu najviši dar božji covječoj n aravi; ali sloboda: z lo č i n i t i nije sloboda nego zabluda slobode. Bog je ideal slobode, ali ne može zla činiti; taj ideal mi mo­ ramo nasljedovat: mi moramo svoju slobodnu volju samo na dobro upravit, t. j. moramo ju zakonima obuzdati protiv zlu. Tim ne postaje volja neslobodna, jer, ako hoćeš, m o ž e š zlo činit, ali se moraš bojati kazne po zakonu, koji se temelji na vjeri, te po tom svoju slobodnu volju usavršuješ upravljajući ju, da i z a b e r e dobro. Vi pak ljudi „slobode", ako hoćete potpunu slobodu, ukinite sve zakone; da se mo£e otimati, krasti, ubijati i t. d., jer inače po vašem svaki i najneznatniji zakom obuzdaje moju slobudu! Ti ljudi „slobode" od­ gajaju se u „slobodnim školam a" školama bez vjere, bez temelja svakom zakonu, zato se i mora punim pra­ vom tvrditi, da „slobodna škola" u svom temelju potje­ če od slobodnih zidara i bezvjeraca; dočim interkonfesionalne potječu od slobodoumnih kršćana. Za prave katolike ne može biti dobrih i uredjenih škola bez duha čisto katoličkoga. Samo katolička vjera pruža stalne upute, po kojima moramo živjeti, ako hoćemo, da koristi­ mo domu i državi. Država, koja želi imati stalan mir i poredak, nek uredi svoje zakone prema duhu katoličke crkve i nek odgoji svoju mladež u takovim školama, koje su kato­ ličkim duhom prožete, inače je uvijek klimava. Punim pravom reče W indhorst: „ T k o i m a š k o l e , i m a b u d u ć n o s t ; z a t o s p a s i t e š k o l e ili je s ve izgubljeno". �P. W asm ann o nauki evolucije. 107 P . W asm ann o nauki evolucije. (Nastavak.) III. D arv in izam i n a u k a evolucije. se riječ darvinizam još i danas u starom smislu uzimlje, Sada dolazim na isporegjivanje izmegju darvini­ a pojmovi se i nadalje miješaju kao i prije. Zato je zma i izmegju nauke razvitka. Ovo je poglavlje suvišno opravdano, ako tražimo jasnu rastavu pojmova izmegju za dobrih p rirodoslovaca; ali nije suvišno za šire kru­ darvinizma u užem smislu i izmegju nauke o evoluciji. gove. O skar Hertvvig na skupštini njemačkih prirodosloTeorija izbora, darvinizam u užem smislu ukratko slovaca god. 1900. u Achenu (priključivši se s pravom je ovo: Huxley-u) reče: N a u k a e v o l u c i j e o s t a l a bi n a Slično kao što čovjek uzgojitelj izabire iz raznih mj e s t u , g d j e je bi l a: da je s v e d a r v i n i z a m varijacija domaćih životinja odregjene komade, da uzio d m a g l i o ; drugim riječima: darvinizam gojom ovih individua proizvede novu rasu sa onim i nauka evolucije nisu istoznačni pojmoupravo svojstvima, tako se takogjer zbiva i u prirodi, v i. Nauka evolucije je daljni općeniti pojam. Ova ozna­ ali posve beznamjerno. Zato se pretpostavlja na razne čuje nauku o razvitku roda (panja) kod organskih vrsta. strane neodregjeno i neograničeno gibljuća se promjena Darvinizam je naprotiv nauka o postanku organskih organskih vrsta. Sada ima li tuj kojih razlika pod stal­ vrsta po naravnom izboru p a sm in e ; dakle, to je osobiti nim uvjetima, koje se razlike životnim prilikama bolje oblik u nauki evolucije. Eto darvinizm a u povjesničkom od drugih prilagogjuju, ove će pobjediti u borbi za opstanak, a druge će biti potisnute u borbi natjecanja. smislu riječi. Svakako sam Darvin nije bio takav ek stremni darvinist, kao što su neki od njegovih naslje­ Pobjednici će svoja svojstva svom potomstvu dati u dnika. On je dapače i druge čimbenike u nauki evolu­ nasljedstvo, a ovim će se našljedstvom ona svojstva sve više i više penjati, dok se ne razvije novi varijacije priznavo, prem da je u zakonu „naravnoga izbora" tet, nova rasa, osobito nova vrsta itd. Ovo je temeljna najviše važnosti meto. Riječ darvinizam ima razno značenje. U ovom po­ miso darvinske teorije po sebi posve prava i mnogo gledu vlada u širim krugovim a velika zbrka pojmova, za se im a ;'ja je nipošto ne odbacujem; ali njezina dakoja se još većma potpiruje nekim popularnim znan­ lekosežnost nije tako velika, kao što se držalo. Pod darvinizmom u širem smislu mnogo se u stvenim spisim a, štono su u ovom pogledu do skrajpopularnim krugovima generalizira darvinska seleknosti nejasni. O vdje osobito spom injem za primjer od B retenbachsovih „Darvinističkih spisa" onaj spis od cijona teorija u opći darvinski „nazor o svijetu." F ra n c e a :] „Daljni razvitak darvinizm a"! On govori o Isti je identičan sa monističkim nazorom o svijetu u „daljnjem razvitku" darvinizma, pa ipak reducira vrije­ obliku „H ackelizm a"; po njemu valja da je cijeli svijet dnost načala selekcije na minimum, pošto dopušta, bez ikakova stvorca nasto i da se je razvijo po čisto mehaničkim uzrocima, da je selekcija posve neznatni nuzčimbenik. Ove zablu­ Treće značenje „darvinizma" u popularnim kru­ de pojm a treba da nestane. Pod darvinizm om se razu­ mije sam o teorija izbora. Haeckel je pristrano od 40 govim a jest uporaba darvinske selekcijone teorije na godina pomiješo darvinizam s teorijom evolucije. Raz- čovjeka. Čovjek je borbom za opstanak najvećma uz­ gojena životinja i ništa više. log je njegovu postupku bio (kao što je on sam u jednom Četvrto se napokon riječju darvinizam uopće ozna­ govoru o monizmu prizno) taj: jer kao daje darvinska teorija evolucije jedino srestvo, da se težnja za svrhom u svi­ čivala teorija evolucije. Ova je pometnja pojmova na jetu protum ači bez „stvoritelja". Nego, on u prvim sve strane mnogo škodila. Ako je n. p. koji ozbiljni svojini berlinskim predavanjim a od god. 1905. govoraše prirodoslovac mislio, da je našo na kojem specijalnom sasm a drukčije („D er Kampf um die Entw icklungsge- području dokaza za evoluciju vrsta i onda se je odmah d a n k e n "): „T eorija izbora, koja proces kod tvorbe vrsta reklo : on je darvinista, i na njega se je s jedne strane kauzalno tumači, morala bi se kao darvinizam u stro­ nabacivalo kam enjem ; a s druge se je strane opet tako gom sm islu označiti. Kako je daleko ova teorija izbora isto napredak evolucijone teorije kao prirodoznanstvene opravdana, koliko se ima ispraviti drugim teorijama n. hipoteze i teorije posve krivo pograbilo kao uspjeh pr. W eism annovom teorijom o „zam etku" ili Vriesovom „darvinizm a," kao što je imenito Haeckel i učinio. Tim teorijom „prom jeni", u to se ni danas ne možemo u- se tumači, što je darvinizam tako omilio najširim kru­ puštati," A ni u slijedećim predavanjim a nije se Haeckel govima, sve do najnižih pučkih slojeva. u to upušto. Ja to mogu tako sam o istumačiti, što je Samo ćemo izreći kratku kritiku o raznim pojmo­ Haeckel napokon uvidio: kako je nemoguće darvinizm a vima darvinizma. U najnovije se vrijeme o teoriji se­ spasiti, ako darvinizam ograniči sam o na teoriju izbora ; lekcije mnogo, a veoma nepovoljno sudilo. Bilo je po­ pa zato ragje o tim stvarim a ni govoriti. No, u narodu jedinih prirodoslovaca, koji za nju posve ništa ne htje- �108 Br. 7. — Serafinski Perivoj. — 1907. doše da znadu; dapače je palo izjava od glasovitih zoologa, kao što je Driesch: da je darvinizam jedna izmegju velikih zabluda 19. stoljeća i da je od njega cijelo stoljeće zalugjeno. Protiva jednom znamenitom branitelju teorije izbora reče Driesch, da mu zvuči kao pogrebno slovo, štogod je on u prilog darvinizma na­ veo. Ja držim, da se je odveć daleko išlo. Usljed is­ kustva, koje sam na svom specijalnom području steko: darvinistička je teorija selekcije kao pomoćni faktor ne­ ophodno potrebita, ali samo k a o p o m o ć n i f a k t o r . Kao glavna stvar: ostaju uvijek nutarnji uzroci razvitka; Oni za svrhu prikladne promjene proizvagjaju, a ne vanjske okolnosti, koje za svrhu neprikladne promjene u borbi za opstanak ostranjuju. U ostalom se moraju sabrati razni principi evo­ lucije, a od ovih je jedan: darvinistička selekcija. Ona je nadalje samo pomoćni faktor, koji po svome biću imade negativan značaj. I samo stvar pročišćuje. Pri tom svakako može, kao što s pravom ističe prof. Plate u izvrsnoj raspravi o darvinistič.kom principu iz­ bora, biti katkad uspjeh ovog negativnog izbora i po­ zitivan: njom se naime često konsekventno unapregjuju stalni pravci evolucije (upravni izbor), a tim nešto po­ zitivna izagje. Usprkos je tome djelatnost samog pri­ rodnog izbora po svom biću vazda negativna; a to je: „preživljenje najprikladnijeg." Nutarnji razlog, zašto ono n a j p r i k l a d n i j e preživljuje, drugdje se mora tražiti; i to u nutarnjim zakonima evolucije kod samih orga­ nizama. Ovdje svakako može mnoga razjasniti i upravna Lamarckova i NBgelijeva teorija p.ilagogjivanja, a to je megjutim samo drugi izraz za prikladnu sposobnost reakcije organizama proti izvanjskom podraživanju. Ja držim, da se bez nutarnjih zakona evolucije kao g l a v ­ n o g u z r o k a ne može nikuda. Svakako rado pri­ znajem, da se s nepoznatim uzrocima teško operira. Vanjske direktive, koje darvinistička teorija selekcije kod evolucije pred oči dovodi kao zorne primjere, samo su sposobne da maštu zasužnjuju. Dade se mnogo li­ jepih primjera iznijeti o izvanjskim uvjetima evolucije, kao što sam jučer pokazo kod nekih mravi i termita. Ali vanjski čimbenici ne bi mogli biti uspješni, kad ne bi djelovali skupa sa nutarnjim čimbenicima. Skupno djelovanje nutarnjih i vanjskih čimbenika za prilagogjivanje prema svrhi neumolno je potrebito. Ako sada još ne poznajemo nutarnjih čimbenika evolucije, to do­ lazi od nesavršene naše znanosti. Mi smo gledom na poznavanje uzroka organske evolucije tek u najčednijim stadijima početka. Niko ne može toga teoriji evolucije zamjeriti, budući je ona mlada. Možda će se nakon sto godina naći nova teorija, po kojoj će se moći organi­ zacija zametka (protoplazme) po odregjenim preinakama chromosoma u klicinim stanicama takogjer i odgova­ rajuće preinake evolucijonoga procesa protumačiti. Tada bi smo bili za jedan korak naprijed. Ovako si ja prestavljam nutarnje uzroke evolucije, a ne kao mistične angjeliće, koji tobože nad vodama lebde, kao što mi se je s monističke strane predbacilo. Sličnih izjava nigda nisam đavo; to je podmetnuto stoga, da se lakše uz­ mognu ostraniti nutarnji zakoni evolucije. Dolazim s nekoliko riječi na Weismanovu miso o prirodnom uzgoju. Prije dosta godina NVeismann, veomo duhoviti zoolog, svemoć prirodnog uzgoja na prvo mjesto postavi. On je tada mislio, da se sve može protumačiti prirodnim uzgojem i Darvinovom teorijom selekcije. Nu. Weismann se je nanovo od ovoga ekstre­ ma povratio. Ne stavlja više prirodnog uzgoja na prvo mjesto. On je od godine 1895. duhovito izmislio izbor klice ili germinalnu selekciju. Ali ako se napokon pri­ stane uz smisao tamnih riječi o „vitalnim srodnostima" biophora i t. d., tada će se otkriti napokon sakrivena težnja za ciljem sposobnost prilagogjjvanja i sposobnot reakcije proti vanjskom podraživanju; ukratko nutarnji zakoni evolucije, koje bi oni htjeli ostraniti. Odatle držim, da je upravo Weismannov neodardarvinizam pružio dokaz, kako se Darvinova teorija selekcije ne može održati. Nedavno sam zadnje izdanje Plateova djela o D ar­ vinovom principu selekcije opet potanko proučio. Izvan­ redno mi se dopalo. Držim, da je to najizvrsnije, što se o tim stvarima napisalo. Najinteresantnije mi je bilo pri tome čitanju vidjeti, kako sada i najvjerniji i naj­ bolji pristaše Darvinova principa selekcije priznaju ono, čega taj princip ne može ni podnijeti. Profesor Plate sasvim mirno i objektivno tu stvar razlaže; s druge opet strane naglasuje, čega ovaj primcip ne može izvesti. U nekim točkama, kao u nutarnjim zakonima evolucije ne mislimo jednako, ali ipak za dobru kritiku Darvinova selekcijonog principa bez sumnje smo prof. Platu na veliku zahvalnost obvezani. Dolazim na kritiku takozvanog „Darvinova nazora o svijetu". O tom ne trebam više riječi gubiti, budući da je taj nazor indentičan s onim realističko-monističkim nazorom o svijetu, a kom sam u prvom dijelu ovoga predavanja potanko raspravljo. Što se tiče uporabe Darvinove selekcijone teorije na čovjeka, ne ću se na ovo­ me mjestu time baviti, jer je uporaba evolucijone te­ orije na čovjeka, predmet opširnijeg posla. A o tome kašnje. Ja ukratko ovdje donosim rezultat istraživanja o raznom značenju riječi „darvinizam" : Darvinizam, teorija selekcije kao pomoćni faktor takogjer i danas je u teoriji evolucije neophodno potrebita ; njezina je pak znamenitost podregjena i vrlo različita, prema području, u kojem se pojavljuje i u kojem se radi. Uzmimo samo jedan primjer za t o : vidjeli smo kod mravi i termita navalni tip, onda mimikrytski i treće �109 Dopis. vidjeli smo tip pravih mravi. Teorija selekcije vrijedi za ona tri tipa na posve različit način. Najvišu važnost ima kod obrambenog tipa, a već nešto neznatniju kod mimikrytipa, a najneznatniju kod pravih mravi (Symphilski tipusi). Sada nalazimo kao glavni faktor amikalnu selekciju (selekcija prijateljstva), koja nije samo od pri­ rodnog odgoja različita, nego dapače po nekom odregjenom stupnju evolucije proti njemu djeluje i pobjegjuje ga. To će primjer pokazati. Crveni grabežljivi mrav odgaja po nagonu u svom pravom gostu Lamechusu, svog najvećeg neprijatelja, koji služi na propast njegove vlastite vrste. Ovdje vidimo izobrazivanje nagona, koji nije mogo nastati prirodnim uzgojem; jer je gost već od onoga časa škodljiv, kad pušta svoju ličinku, da se u mravijem gnijezdu odgaja Ovdje velim, da je amikalna se­ lekcija u ovom slučaju pobjedu odnijela nad prirodnim uzgojem, ali ipak ne mogu reći, da je teorija selekcije i na svim drugim područjima isto tako slaba. Može se mnoga primjera navesti u prilog ovoj teoriji, ali ona samo dogje do izražaja, gdje je kao pretpostavka nu­ tarnja sposobnost prilagogjivanja organizama. U prvom sam dijelu predavanja usporedio kršćansko-teistički nazor o svijetu s monističkim; a taj moni- stički nazor o Bogu i o stvorcu neće više ništa da znade. Upravo je u neke krugove prodrla neka theophobia, neki strah pred stvorcem. Ja rto mogu samo sažaliti, jer mislim, da se to najvećim dijelom osniva na manjkavom poznavanju kršćanske filozofije i teologije. Proučuvanje samo jedne jedite temeljito poučne knjige, kao n. pr. Guthberletove theodiceje do­ voljno bi bilo, da razjasni značenje i pravo bistvo krš­ ćansko pojma o BoguNa koncu ću navest još jednog svjedoka za teistički nazor o svijetu, koji svakako nije jezuit, Charlesa Darvina nije spopado onaj bolni strah pred Bogom, kao što je mnoge od njegovih šljedbenika zaokupljo. On je na koncu svog glavnog djela o postanku vrsta slijedeću krasnu stavku napiso: „Zaista je veličanstveno ono mnijenje, da je stvorac samo nekojoj formi od svega života, što nasopkoljuje, udahnuo zametak ; i da se je iz onog jednostavnog početka, kadno se je naš planet po zakonima teže u okrug kreno, — da se je iz onog jednostavnog po­ četka toliko najljepših i najdivnijih oblika razvilo, pa se još neprestano razvija". Po ovim riječima ja kao prirodslovac ne treba da se ispričajem, ako i sam naučajem teistički nazor o svijetu. —— Dopis. Š i b e n i k , na 8. lipnja 1907. Navršilo se je baš na prošli Božić 600 ljeta, od kad se vinu k nebu sveti redovnik, neumrli pjesnik ta­ lijanski, radi svog života i radi svojih doživljaja ne­ običan čovjek, f r a J a k o p o n e d a T o d i (Jakov de Benedetti). Franjevački klerici filozofijskog učilišta u Šibe­ niku htjedoše da proslave ovu ugodnu uspomenu, i prirediše lijepu akademiju jučer na blagdan presv. Srca Isusova. Program biran, komadi zabavni i poučni lijepo razregjeni; sve je na to smjeralo, da se što vjernije istaknu zasluge i nariše slika neumrlog pjesnika tužne S t a b a t m a t e r d o l o r o s a i radosne S t a b a t m a t e r s p e ­ ci o s a. Pjevanje se izmjenjivalo sa deklamacijom, go­ vori sa čitanjem zgodnih radnja. 1. J. Leybach : Prelu­ diji - izvagja na harmoniumu kapelnik g. M. Melichar, 2. Proslov - govori fra Ćiril, 3. „ 0 Sanctissima" - pjeva zbor klerika, 4. BI. Jakopone, biografička crtica - čita fra Stanko, 5. „Stabat Mater speciosa" bi. Jakopona, uglazbio M. Melichar - pjeva a solo fra Karlo, 6. U slavu bi. Jakopona, pjesma - deklamuje fra Vinko, 7. „Posvetnica Srcu Isusovu" - pjeva zbor klerika, 8. Wilh. Popp. „Vogelsang" - svira na flautu g. M. Melichar uz pratnju harmoniuma, 10. „Stabat Mater speciosa" deklamuje fra Špiro, 11. „Ave Maria" odlv.pl. Z ajcapjeva zbor klerika. Kad bi htjeli isticati pojedine partije, ne znamo otklen bi počeli: sve je lijepo i skladno sa­ stavljeno, sve je vješto izvedeno. Iz svih se sastavaka odrazivala nježna ljubav mladih redovnika prema sla­ vnoj prošlosti ovog reda, prema časnoj ulogi hrvatskih franjevaca u povijesti mile domovine. Da, pohvaliti je takove plemenite osjećaje, jer bo narod, koji mrtve štuje „na prošlosti budućnost si snuje". Naprijed, mladi pre­ gaoci, spremajte se, učite i vježbajte se, da dostojno nastavite rad svojih zaslužnih pregja. Kako sami istakoste, drukčija su danas vremena, drukčiji neprijatelji, drukčije oružje. Što oni bijahu za svoje doba vjeri i domovini hrvatskoj, to gledajte, da budete i vi danas, u doba protukršćanskih struja i protuvjerskih pokreta. Akademija — kako čujemo — bijaše u početku namijenjena jedino uskome krugu braće u samostanu i na okolnim župama. Nu u zadnji čas bi pozvano i gradsko svećenstvo i [od svjetovnjaka neki kućni pri­ jatelji. Svi se skoro uzvanici odazvaše pozivu i sa presvijetlim našim biskupom na čelu podigoše još više sjaj ove krasne zabave. Slatko nam je prošo onaj podrug sat, te se rastadosmo noseći sa sobm najljepšu uspo­ menu, ali i jednu želju, a ta j e : da bi nam ovomjesno franjevačko učilište češće pribavljalo ovako ugodnih i poučnih zabava. To ono može, a nadamo se, i da hoće. Jedan od slušatelja. �110 Br. 7, — Serafinski Perivoj — 1907. V I J E S T I K* Naša domovina. Četvrta glavna skupština pobožnog društva za gradnju crkve sv. Antuna Padovanskoga u Sarajevu. Kako je p. n. gospodi članovima javljeno u „Hrv. Dnevniku" obdržavana je IV. redovita glavna skupština ovog društva u Sarajevu na 16. lipnja 1907. u samo­ stanu oo. franjevaca u 4 sata po podne. Kad su skupštinari i odbornici bili na okupu, na poziv presjednika skupštine, preč. fra Frane Komadanovića provincijala, svi prisutni po običaju kratkom molitvicom od Boga zaprosiše našem radu blagoslov. Za tim presjednik otvori skupštinu ovim rječima: Slavna skupštino! Evo opet minu jedna godina pobožnome društvu za gradnju crkve sv. Ante Pad. u Sarajevu; i mi se opet sastadosmo na glavnu skupštinu, da pogledamo napredak toga društva i rad njegova časnoga odbora u prošloj godini. Od srca sve Vas pozdravljajući mogu s veseljem reći, u koliko mi je kao presjedniku ovog društva poznato, da smo u prošloj godini, ako ne, kao što bi se apsolutno moglo, a to ipak lijepo napredovali i za dobar korak bliže pristupiti cilju ovog pobožnoga društva; a ko će nam i u budućoj godini Božji blagoslov isprositi, da ne sustamo u započetorr radu, da duhom ne klonemo, da nas nikakvi obziri ne smetu ? Ko drugi, nego onaj svetac, komu na čast r.asta ovo društvo, i koga Vi svi sa ostalim svijetom bez razlike na osobiti način štujete i ljubite. Ojačan ovom nadom ja se usugjujem preporučiti i na srce staviti rad i napredak na­ šega društva svim našim prijateljima i štovateljima velikoga čudotvorca i svetca sv. Ante Pad., a ujedno činim dužnost, ako se što srdačnije zahvalim na obilnom suradu i pripomoći svih naših bez razlike dobročinitelja, napose pak časnom odboru, koji je, ne žaleći ni sbora ni tvora, zbilja i svojski svoje sile uložio, da što više unaprijedi i raširi naše društvo, Tu dužnost rado ispunjujući otvaram skupštinu sa već označenim dnevnim redom. Iza toga pročita društveni tajnik Mirko Premužić izvješće o djelovanju društva tečajem prošaste upravne godine. Veleugledna skupštino ! Drago mi je, što u smislu § 19. društvenih pra­ vila u ime upravljajućeg odbora mogu i ove godine, da izvjestim IV. glavnu skupštinu o stanju i djelovanju našeg društva u upravnoj godini od 17. lipnja 1906. do 16. lipnja 1907. Skromni rad ovogodišnjeg upravljajućeg od­ bora imo je uz lakši poso u toliko veći uspjeh, što su odbori prijašnjih godina uz hvalevrijednu uztrajnost i revnost gg. povjerenika udarili čvrst temelj našem po­ duzeću tako, da se je društvo uz sve postojeće socijalne i privatne poteškoće ipak za dobar korak svome cilju bliže pomaknulo. U glavni imenik članova upisano je ove upravne go­ dine 610 novih članova, megju kojima 8 novih utemelji­ telja, i to : Ivan Strauss, vladin tajnik u Sarajevu; Matija Rihtarić, vojni superior, Zagreb ; Dr. Jozo Sunarić, odvjetnik, Banjaluka; franjevački samostani u Sutjesci; Jajcu; Petrićevcu; Fojnici i Livnu. Od početka društva pa do danas upisano je svega 5232 člana. Ako se od tog broja odbije 20°/0, što je do sada od prilike otpalo usljed smrti i istupa, to onda naše društvo broji danas 4186 stalnih članova, megju kojima ima 39 utemeljitelja, koji glavnicu od 500 K dijelom već uplatiše, a dijelom još uplaćuju. Broj upisanih članova osto je dakle na lanjskoj visini, ali to su najviše članovi iz seoskog svijeta diljem Bosne. Nu kako je za našeg seljaka i najmanji dar ve­ lika žrtva uzevši u obzir još i to, da se seljaci po du­ žnosti imaju brinuti najprije za svoje vlastite župe i trošne crkve, to se nadamo, da činovnički, trgovački i obrtnički stalež i drugi žitelji-katolici grada Sarajeva ne će zaostati za seoskim pučanstvom. Premda je za Sarajlije katolike crkva sv. Ante veoma potrebna, to gradnju ove crkve ne opravdava ipak ništa jače i bolje, nego li pomiso, da gradimo hram onomu, kojeg su braća — oci franjevci — šeststotina godina u našem narodu blagotvorno djelovali, pa još i dan danas djeluju. Već sama ta pomiso treba da nas oduševi, da toliko zaslužnim franjevcima ovjekovječimo uspomenu veličanstvenim hramom njihovog velikog brata, koji je velik i kod Boga i kod ljudi! Kršćanski svijet ljubi sv. A ntu! I bogataši i siro­ masi zavjetuju mu se u svojim brigama i nevoljama i rado žrtvuju koji obol na njegov oltar, pošto znadu da je sv. Anto čudotvorac i zaštitnik siromaka i nevoljnika, da pomaže u nebrojenim prilikama. Stoga bi se usudio predložiti, neka bi veleugledna skupština zaključila, da se svojedobno iznad vrata nove crkve uzida veliki natpis, da je to: »Zavjetna C rkva sv. Antuna Padovanskog«. Premda još nije nadošlo vrijeme konačne odluke, ipak dosadašnji odbor smatra shodnim, da se taj predlog iznese pred glavnu skupštinu već i zato, neka bi svi skupštinari zato znali, ali još i stoga: da se na tu lijepu ideju nebi možda kasnije zaboravilo. Ove upravne godine obdržavalo se je 10 redovitih mjesečnih sjednica. Po zaključku odbora imaju se mje­ sečne sjednice obdržavati svakog desetog dana u mje­ secu, što je u smislu pravila javljeno i velem. gospodinu povjereniku za grad Sarajevo. Ali nešto zbog toga, što nije bilo znatnijih promjena i predloga nisu 2 sjednice obdržavane, i to u doba školskih ferija. Zaključku upravnog odbora od g. 1905. „neka bi se presjednik društva u svojem svojstvu kao provincijal franjevačke redodržave bosanske, obratio naročitim molbenicama na neke visoke ličnosti za podjeljenje milo­ dara" — u toliko je i ove upravne godine udovoljeno, što je oko 200 molbenica odaslano, koji su društvu unijele onu pod c) godišnjeg društvenog računa nave­ denu svotu milodara. Društvena glavnica povećala se ove godine zajedno sa kamatima za 12.558 K 22 h. Za takav uspjeh dužni smo, da zahvalimo najprije Bogu, pa onda sv. Antunu, za kojeg sigurno držimo, da će sagraditi crkvu sebi i svojim toliko mnogobrojnim štovateljima i obijno odužiti se svim onima, koji su u tu svrhu pripomagali. Zahvaljujemo i sadašnjem društve­ nom presjedniku, koji je svakom prilikom i sborom i tvorom radio za unapregjenje našeg društva i kojemu od srca želimo, da djelo sretno kraju privede. (Nastavit će se.) �Vijesnik. M. p. o. fra Franjo Komadanović, provincijal franjevačke bos. provincije, moro je po savjetu liječnika dne 29. lipnja t. g. poći na liječenje svoje bolesti u Karlove-Vari u Češkoj. Za svoje otsutnosti kroz mjesec i po, ovlašten od preč. generala franjevačkoga, ostavio je za svoga za­ mjenika u provinciji svoga tajnika o. fra Filipa Pašalića. Preč. Provincijal toplo se preporučuje u molitve svojih prijatelja i sve braće svoje za sretan put, po­ vratak i uspjeh. Mi mu od Boga želimo svaku sreću i blagoslov, da se u našu sredinu povrati onako zdrav, jak i veseo, kako smo ga do sad običavali gledati. Bože daj! Ispravak. U članku 5. broja „Seraf. Perivoja" (od ove godine: „Dva odlomka za poznavanje itd.“ uvukla se je jedna stvarna, a znatnija pogreška. Tako naslov u Glavadanovića pismu : „А. R. P. Dne Cime" ne ima se čitati: „А. R. P. Domine Clementissime", nego: „А. R. P. Patrone Colendissime." Krivo je pročitano slovo ,,D“ namjesto slova „Р.“ Po tom^ očevidno slijedi, da je ono pismo upravljeno ne na apoštolskog provikara Karačića, nego na provincijala fra Marjana Šunjića. Ništa ne smeta ona molba za „kršćenje," jer su se u ono vrijeme za sveukupnu proviziju svojim župnicima bri­ nuli samostani. Provincijalu Šunjiću bio je onda sekretarom fra Mijo Zubić, koga i pozdravlja Giavadanović pod na­ zivom „Miška." Provikar Karačić nosio je naslov: „Reverendissimus Pater." Isto tako neka se ispravi Glavadanovića pogreška, gdjegod stoji (na dva mjesta) „Kadić" mjesto Kedić!" Iz franjevačkog reda. Rim: Dekret generala franjevačkog reda o povjesničkoj smotri. Početkom travnja ove godine ko­ misija od franjevaca učenjaka sabrana u Asizu odredi, da će početi izdavati novu jednu smotru u velikim svescima — a ta će se smotra baviti samo franjevačkim redom. Kakav će upravo izgledati sadržajni oblik ove smotre, kazuje nam njezin naslov: „Arhiv franjevačkopovjesnički." Odluka i utanačenje ove komisije učenjaka fra­ njevaca potvrdio je general dekretom od 16. trav­ nja 1907. A taj dekret donosimo ovdje doslovno: „Historičko-franjevački A r k i v I z l a z i svaka tri mjeseca u svescima. Uregjuju oo. Kolegija sv. Bone. Generalni raspored. Uvod će donijeti okružnicu preč. o. Generala od 15. travnja 1904., te zadnje preporučno pismo njegovo. Pregled rasporeda jest slijedeći: I. dio sadržavat ćc učene rasprave, razglabanja 111 i kritične članke o franjevačkim stvarima. .U ovom će se dakle dijelu nalaziti razna i oprečna mnijenja n. pr. 0 piscima, o izvorima pisaca, o valjanosti i vjerodostojstojnosti izvora, o povijesti i ljetopisima franjevačkim, 1 to će se sve obširno i po strogo kritičnim pravilima razlagati. U tim raspravama latinski će jezik imati prednost, ali ni drugi znameniti jezici, k a o : franceski, talijanski, njemački, engleski i španjolski neće biti isključeni. Opaska. Uz spise, koji nijesu u latinskom jeziku izragjeni, priložiti će uredništvo lista glavni sadržaj i u latinskom jeziku. II. dio — objelodanit će franjevačke isprave, i to : starije i novije dobe. Ovaj dio sadržavat će sve vrste rijetkih i jošte nepoznatih dokumenata, koji se kojimgod načinom tiču franjevačkoga reda, n. pr. ljetopise i manje i kraće reda, stare ljetopise provincija, samostana, cr­ kava i t. d .; životopise svetaca svoga vremena, životo­ pise blaženika i životopise pisaca i ostale odličnije braće, koji pripadaju ma kojemu od tri franjevačka reda; nekrologije samostana, kataloge starih naših knjižnica, bule i pisma redu, za red ili protiv redu pisana od rimskih papa, crkvenih dostojanstvenika, careva, kralje­ va i ma od ne znam kojih drugih magnata, pisma franj. generala; spise generalnih vijeća; ustanove opće i po­ sebne reda, pokrajina i općina; p i s ma , i z v j e š ć a i putopise. Opaska. Ovaj će se dio dokumenata svakako u izvornom jeziku izdavati; predgovori pak i kritične opaske neka se u latinskom jeziku pišu, ako ne bi kakav veliki razlog drugačije zahtjevo, da se to uvigjavnosti uredništva pripusti. Ako bi se koji dokumenti u težim jezicima izra­ dili, priložiti će se ovim i doslovni prijevod u l a t i n ­ s k o m jeziku. III. dio — O p i s s t a r i h franjevačkih kodeksa. A) . Ovaj dio (vrlo važan) obuhvaćati će bilješke razjašnjenja i opise svakog kodeksa, kao i opise inkuna­ bula franjevačkog reda. Osobito će se ovdje opisati čitav niz starih franjevačkih kodeksa gotov svih knjižnica, po redu gradova i po savršenim biblijografičnim i danas kod izobraženih naroda poprimljenim pravilima. Isto na­ mjeravamo opisati pojedine važnije kodekse, koji se ču­ vaju n. pr. Florenciji, Rimu, Vatikanu, u Monakovu, Beču, Londonu, Parizu ili ma na kojem drugom mjestu: da tako naše djelo učenjacima bude od koristi, a s druge strane, da se lakše nastavi i popravi na ovaj način Wadingov i Sbarelin S y l a b . B) . Ovom će se takogjer pridodati s t a r i j a b ib l i j o g r a f i j a , koja će sve do sada izdate knjige o franj. stvarima i povijesti, po vrijednosti razjasniti i preporučiti po zasluzi. �112 Br. 7. — Serafinski Perivoj. — 1907. Opaska. Ovu kodikografiju i biblijografiju trebalo bi svakakd ii l a t i n s k o m jeziku opisati. IV. dio — Sadržavati će biblijografiju tiskanih knjiga, to jest: Sve će knjige o povijesti i franj. stvarima, koje se u novije doba izdaju, razjasniti; a neka se auktori pobrinu, da bar po jedan primjerak svoga djela upravno k nama pošalju; o vrijednosti djela mi ćemo nepristrano i duševno svoje mnijenje reći. Opaska. Suradnici će se u ovom dijelu većinom služiti latinskim jezikom, premda ni drugi u raspravama poprimljeni jezici neće biti isključeni. V. dio — iznositi će k o m e n t a r e iz smotra i dnevnika, to jest: a) izvatke iz franjevačkih smotra i dnevnika. b) Izvadke o franjevcima iz tugjih časopisa. c) Sylab već ocijenjenih djela. U ovom ćemo dijelu spomenuti u kratko važnije i bolje članke, te dokumente o franjevcima — za koje članke i za koje dokumente znadnemo, |da su u našim ili stranim časopisima objelodanjeni. S у 1a b će zadržavati p r i j e g I e d svih časopisa i dnevnika, koji su o franjevačkim piscima ili djelima kakavgod sud izrekli. Opaska. Ovaj će se dio sa svoja tri razdjelka ili l a t i n s k i m ili t a l i j a n s k i m ili f r a n c e s k i m je­ zikom (već prema odluci uredništva) izragjivati. VI. dio — Sadržavati će kioniku, koja će biti ovako u dva razdjelka rasporegjena: a) L i t e r a r n a k r o n i k a i to prvo g e n e ­ r a l n a ; pod kojom će se rubrikom u kratkom prikazati općenite bilješke u redu ili izvan reda izdate, a koje se bilješke ikako budu ticale povijesti, škola ili ma kojih drugih franjev. stv ari; dalje, kratke biografije, mješo­ vite stvari i nekrologija auktora, koji su o franjev. stvarima ili pisali ili su se ma kojim načinom našim proučavanjem bavili. b) K r o n i k a ili partikularni akti reda, gdje će se u kratko isključivo svečaniji dokumenti, akti i agende reda ocrtati. Opaska. Ovog će se dijela d o k u m e n t i u iz­ vornom jeziku izdavati, ostalo će se pak pisati u latin­ skom, talijanskom ili franceskom jeziku, već prema uvigjavnosti uredništva. Najposlije na koncu svakoga sveska pod rubrikom : „Knjige skoro nam poslate" nalaziti će se katalog svih knjiga i djela, ma koga sadržaja ili jezika, zato bar po jedan primjerak od tih neka nam auktori pošalju, da ih oglasiti ili ocijeniti uzmognemo. 1. Ako katkada koji dio ovoga rasporeda u kojem svesku časopisa i izostane, neka čitaoci odbiju na razne poteškoće prostora ili zgodnosti; u ostalom ćemo sva­ kako marljivo nastojati, da ovaj naš generalni program vjerno i potpuno u pojedinom tomu, svake godine či­ tateljima prikažemo. 2. Smotra će č e t i r i p u t a na godinu u tromje­ sečnim svescima svaki po prilici od 150 stranica izlaziti; ali ako bi radi teških razloga, (što nas gradivo sili) drukčije odlučili, n. pr. da dva sveska skupa izagju, ipak će tako biti, da svake godine odregjeni tom od punih 600 stranica s opsežnim k a z a l i m a izagje. 3. Svaki će auktor za svoj članak i sud odgova­ rati; zato će se svaki vlastoručno pravim imenom pot­ pisati. Uredništvo će ipak, ako shodnim pronagje, svoje oprečno mnijenje katkada u kratkoj opasci napisati. 4. Svi će se članci, koliko bude moguće, (osobito I. i II. dijela) u istom svesku i početi i dovršiti, a ri­ jetko će kada biti slobodno, da se članak kroz dva sveska (ili više njih) proslijedi. 5. Cijena će godišnje pretplate biti za Talijansku 12 lira, a za zemlje izvan Talijanske 14 lira. 6- Uredništvo i uprava nalaze se u Kolegiju sv. Bone. Brozzi-Quaracchi. (Firenze). S Božjom pomoću započeli smo teško djelo, ali se nadamo, da će mnogo doprinijeti za porast dobrih plodova Od braće i prijatelja trebamo neprestane potpore koju iz srca molimo, a učinjenu ćemo ljubav u uspo­ meni zadržati. Dato u Rimu iz kolegija sv. Ante u gradu dne 16. travnja 1907. F r. D i o n i z i j e S c h u l e r , general reda. Zahvala. Prečasni o. Dominik Assfalg, opat oo. trapista u Mariji Zvijezdi kod Banjeluke darovo je 6. rujna 1906. crkvi sv. Vida u Barlovcima: 11 lijepih kazula, bijeli plašt, kadionik, roketu, 4 svijećnjaka, 2 štole, zastavu za crkvu i krasnu pokaznicu. Budući je preČ. otac sve te stvari darovo crkvi još za moga župnikovanja u Barlovcima, radi toga se ispred župe preč. ocu najsrdačnije zahvaljujem i molim da Bog po zagovoru sv. Vida redu oo. trapista sto­ struko plati; a prečasnog o. D. Assfalga kroz mnogo godina poživi na utjehu siromašnih! P e t r i č e v a c , u siječnju 1907. T is k a r a V o g le r i d ru g o v i u S a r a je v u . F ra J o s i p Loparević. �Utemeljena godine 1882. Telefon br. 119. Jislpra VOGLEl^ i DROGOVi, Sarajevo. KOMANDI Najstarija D R U Z Iv O Čemaluša ulica 172. igotiskara i stereotipija u Bosni i Hercegovini, jeru s najmodernijim pismenima, iaterija!om i strojevima. = Preporučuje se za tiskanje novina, nakladnih djela, molitve­ nika, posjetnica. M u č n i h i vjenčanih karta, kao i svih poslova, što u tiskarsku struku zasiecaju sa ukusnom izrad­ bom i uz najumjereniju cienu. Vanjske naručbe OBAVLJAJU SE ODMAH. Ч. �stoji jedan pošt. sanduk brutto 5 kg. oko 50— kom. Tri forinta sortiranog Toiletnog otpadnog sapuna, ljubica, ruža, heliotrop, mošus, gjurgjica, cvijet breskve itd. Razašllje pouzećem Manhattan Unternehmung Budimpešta, Vll. Bezerćdy ulica 3. f Y •у* »у* i I C A. > Ш kao: M atici ■tica vjenčanih, Matici umrlih, _____ Пи" .u računa i evhibitćt. Krstnih, Vjenčanih i Smrtnih listova, i t. d. i t. d. u pojedinim arcima ih u solidnom uvezu. Službenih kuverata u svim veličinama. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/e609d958bbd90ef54577d5e8ae4e4f35.pdf e61fec943e968445ba5003638fe14ce3 PDF Text Text Izvještaj akademije „Duns Škota" franje­ vačkih bogoslova u Livnu od g. 1906.—1907. 126 2. Pobjeda ustrajnosti . 3. P. Wasmann o nauki Njemačka: V ije s n ik : Naša judi protestanata................................... 127 domovina: usi j a: 4. Četvrta glavna skupština pobožno] za gradnju crkve sv. Antuna Padovaus.. u S a r a je v u .........................................................124 5. I s p r a v a k .............................................................. 12b iz la z i Mjesečno na dua arka , godiS nja cijcna 5 kruna RUK0PI5C t PRCTPLATU PRIMA URCDNli>TUO U UISOKOM (D05NA, UI50K0, TRANJeUAČKA GIMNAZIJA). OTPRAUNIŠTUO je U TISKARI „UOGLCR I DRUGOUI”, SARAJCUO. tolidzam u Rusiji Prosvjeta: 9. Pronašašće babilonske knjižnice . . . . 5ARAJCU0 TISKARA UOGLER I DRUGOUi 1907. 128 �Militi] liječi Koje je ulijemo piofitali. Da katolici u Hrvatskoj toliko rade, koliko jadikuju, sve bi dobro bilo ko na dan prvog cvjetanja. — Ima grijeha i osim ubojstva, i osim kragje — tako na primjer: smrtno je grješan i nemar naših katolika u djelovanju za carstvo božje. Teško onome, koji ostavlja pokajanje svoje do časa pogibelji! Nama najveća pogibelj prijeti od najmodernijih apoštola pakla: od zle štampe. Bog da otkloni što dulje teške satove one! . . Jer mi apoštole Hristove tjeramo iz A oni otresaju prašinu s noi Apoštoli Hristovi to bi Mi uništujemo ’obru Uništujemo ju, jer Kamo pretplate Zar nije^ to **1 ne nastoji naći još jednog prijatelja?! Dajte poleta vremena Prijatelji zbogom, al porušen za vrlo kratko �l ^ U R Irg jU J E ; 0 . f f i 5 1 P ~ K ^ K U Ž l C , TRflNJEUflC. ( [□: BROJ 8. UI50K0, 15. KOLOUOZA 1907. GOD. XXI. Život i rad Ivana Frane Jukića. Na temelju rukopisa o. Aug. Ćorića napisali o. J Markušić — o. B. Šk arica. (Nastavak.) SsjšSjS’vo je istiniti glas onoga vremena. Mi djeca današnje razmaženosti koda toga ne razu­ mijemo, jer nemamo ni pojma, šta je to u torbi glavu nositi, i šta je to, kad kusovica sudi. Čini se, da danas nema onih junaka, ko što bijahu junaci onoga vremena! Ova je pjesma slična krvavome smijehu. Drugi je članak: „Zemljo-deržavopisni pregled turskog carstva u Europi." Čovjek se čudi Jukića spre­ mnosti u ono vrijeme, da ovakova šta sabere. Treći članak: „Životopis Fr. Mate Benlića, biskupa biogradskog (rogjen 1609. f 1674.) Četvrti članak: „Starine Bosanske," i to 1. Po­ velja kralja Tomaševića darovana stricu svomu Radivoju, pisana u Bobovcu g. 1461. — ispisana iz bosanskom ćirilicom pisane rukopisne kronike fr. Stipe Margitića, koja se nalazi u Fojnici. 2. Povelju iliti pismo Matie Korvina na grad Skradin u Dalmaciji pisano u Zagrebu g. 1481, prepisano iz originala u Sutjeskoj. Peti članak: „Književnost bosanska," gdje su­ marno opisuje četiri bosanska pisca fratra: Divkovića, Matijevića, Posilovića i Stjepana Markovca, iliti Margitića. Za tim dolaze narodne pjesme, megju kojima su najzanimivije: „Samostan ramski i stojan Janković," do- gagjaj iz godine 1689. Priopćio Lj. Martić; i „Smert Čengića," iz godine 1840., od Lj. Martića. Posljednja je pjesma važna s toga, što služi za dokaz, da narod još i danas stvara pjesme. Iza pjesama dolaze: „Narodne pripoviedke," Na­ rodne poslovice," „Domaći liekar." Jedanaesti je članak: „Narodne učionice u Bosni.“ Iza njega je članak „Lietopis katoličke cerkve u Bosni," gdje donosi glavne podatke o crkvama, samo­ stanima i župama Bosne i Hercegovine. Na zadnjem mjestu uvrstio je urednik dvije molbe. Važna je prva molba, u kojoj veli: „Poznato je svima kod nas, kako se u Bosni starinske stvari: novci, ka­ menje, pečati itd. nalaze, i pohlepnim inostrancim u malu cienu prodaju! samo jedan primier napomenut ću: na Kupresu bivši župnikom pokojni fra Andria Sunarić, kupi za dva groša jedan perstenski kamenčić, kog pokloni bivšemu konzulu franceskomu Davidu, a on ga za po miliona franaka prodade! — Ja sam od neko­ liko godinah počeo ovake stvari sabirati, zato molim sve Bošnjake gdie štogod opaze, da odkupe na moje ime! Ako Bog da! s mojom sbirkom želim metnuti po­ četak „ B o s a n s k o m u Mu z e u." Kako se iz ovoga vidi, Jukić ne samo da je bio sposoban i ženijalan učitelj svijetu iz tisuću osamsto �114 Вг. 8. — Serafinski Perivoj. — 1907. pedesetih godina, nego bi i nama još i danas mnogo koristio, da živi pa nas poduči! Slijedeće godine u istoj tiskari izagje najveće Jukićevo'djelo, to je s t: „Zemljopis i poviestnica Bosne" od Slavoljuba Bošnjaka. Ne smjede pod ovo djelo svoga imena potpisati, jer u njemu ima i škakljivih stvari. Jukić je znao, da se najlakše u narodu budi svijest i zanos za slobodom, ako mu se u ruke kao pruži nje­ gova slavna prošlost, pred oči stavi sreća prošlih dana i krjeposti neumrlih djedova; znao je, da se uspomenom na stara zlatna vremena najviše budi narodni ponos i prezir na ropstvo, s toga je i radio neumorno kroz više godina na tome djelu obilazeći domovinu uzduž i po­ prijeko, listajući stare knjige i rukopise i proučavajući starine. To je bio težak poso, ali ga se Jukić nije plašio, nego se je trudio i radio dan i noć, dok ga je sretno pri­ veo kraju. Ovo je prvo djelo svoje vrsti, koje je franjevac i uopće domaći sin napiso na hrvatskom jeziku. U pret­ prošlom vijeku izdo je 0 . Filip Lastrić povjesnicu Bosne, ali na latinskom jeziku. Jukićevu povjesnicu s velikim veseljem primiše hrvatski književnici preko Save i Di­ nare, radosni, da posestrima Bosna imade takovih sinova, koji se i pri tako teškim kulturnim i političkim okolno­ stima bave poviješću svojega naroda. Jukić nije mnogo mario za onake pohvale, jer ih nije ni tražio, nego je gledo samo korist zapuštenoga naroda. No ako je imo hvalioca, imo je i kudiocS, kojim u predgovoru ovoga djela poručuje ovo: „Ne pitajte tko je ovo piso? Vi me dobro znate, jer za svako moje domorodno poslo­ vanje napojiste me čašom čemera i pelina! Ja za vas ovo nisam piso, jer znam, da vam ugoditi nisam mogo, vi malo ili ništa ne štijete pak opet sve znate! i buduć da je vaše načelo: ugodno je ništa ne raditi (Dolce far niente), to ja znam, da bih vam onda najbolje ugodio, kad kao i vi ništa dobra ne bi radio, a sve dobro zlobio i kriepostno nenavidio? Da vam Bog p rosti! ! “ Ovo djelo nije najbolje ispalo, što i Jukić priznaje, navodeći ujedno i razloge: „D a s a m b o l j e g a z d r a ­ v l j a i m a n j e p o s l o v a i ma o , da s u mi n e ­ p r i j a t e l j i m a l k o d u š e v n i j i bi l i , t e mi i k o l i k o m i r a d a l i , d j e l o bi mnogo ugodnije izašlo osobito što se sloga tiče; buduć da nisam mogo sve redom i uzamanice pisati, već prekidajuć na mjesece i na god ine.-------- " Uza sve te nepovoljne okolnosti, ovo djelo bi, kako već spomenusmo, s oduševljenjem prim­ ljeno i laskavim kritikama popraćeno. Bilo je očito, da autor „Zemljop. i povjest. Bosne" nije naprosto mladi poletarac, nego čovjek trizmen i učen, dorasto svojoj teškoj zadaći. Hrvatski povjesničar Klaić o Jukićevu rečenom djelu piše: „Kao što se Jukića zemljopis odli­ kuje tim, što je sastavljen od muža, koji je sam t r i e z a n i i z o b r a ž e n samo ono pobilježio, što je ili sam vidio ili od vjerodostojnih ljudi čuo, tako se i njegova poviest Bosne ponajviše uzdiže nad sve dosadanje radnje stoga, što je prvi izdašno upotrebio mnogobrojne spomenike zbirke Karano-Tvrtkovićeve." Ne možemo mimoići a da ne spo­ menemo posvetu ovoga djela. Spomenuli smo, kako se je Jukić upozno s Gajem, i koliko mu je ovo poznanstvo kori­ stilo. Čustvo zahvalnosti nije mu dalo mira, htio mu se odu­ žiti za dobročinstva; ali čim ? Nije imo bogatstva, jer je po svome stališu pripado prosjacima — ubogim franjevcima — a da bi novčano pomogo Gaja u literarnom i patriotičnom radu. Stoga se odluči, te mu posveti najbolje svoje književno djelo. Izmegju ostaloga u posvetnom predgovoru veli: „Kad se spomenem natrag 16 godina, gdje je bila naša književnost, gdje slavjanska uzajam­ nost, koliko su braća Hrvati i Bošnjaci megjusobno otugjeni bili, da se već ni za j e d a n n a r o d nisu držali, gdje li je narodno-politički život; i gdje je sada u komu stanju ; od milinah prolijem suze, kad u Vama spoznam našeg probuditelja, našeg izbavitelja!-----------Oh! koliko ste odtudjenih sinova priveli k majci Slavi! koliko ledenih srdaca ugrijali ognjem rodoljublja!!!" Iz ovoga se vidi, da je u ono vrijeme, dok naro­ dna svijest ne bijaše tako razbistrena i zaoštrena kao danas, franjevac Jukić z n a o i s m a t r o B o š n j a k e i H r v a t e za j e d a n n a r o d . I ne s a m o s m a t r o , n e g o i s e n t u z i j a z m o m p r o p o v i j e d o . Ko ima oči neka v id i! Iste godine (1851.) izdade još i drugi svezak „В. Prijatelja". Ovo je djelo posvećeno: „Svietlomu Gospo­ dinu Omerpaši, Carsko-Turskomu Muširu, Seraskeru Od Ciele Rumelinsko-Bosanske Vojske, Vitezu Raznih Turskih Redova I Carsko-Ruskog Sv. Ane Perve Klase" — u znak dubokog štovanja. Prvi dio zaprema pjesme opet u slavu Omer-paše Latasa od 700 stihova. Od svih pokrajina turskoga carstva najviše se Bosna protivila carskim naredbama i novim reformama, a pošto se Omer-paša Latas već prije toga istako u krvavim bojevima, nadaše se sultan, da će Omer Bosnu pokoriti; zato ga silovitom vojskom oprema u Bosnu: „Omer-pašo, lalo moja prava! Eto znadeš, da ti nekazujem: Sva se zemlja meni poklonila, I zapovied moju prifatila, Nizam-dietcu meni poklonila; A nuh! sama Bosna na Krajini; Ona ne zna za me go­ spodara, Gospodara Padišaha svoga, Sve mi gazi bijele* ferm ane.--------Bošnjaci se asi učinili, Zulum čine ne more se gore, Jadnu raju kraju pritjeraše, Sva mi ode u prosjake raja." Omer-paša krene s vojskom preko Rumelije i Drine i stigne u Sarajevo, i nakon krvavih bojeva uvede u Bosni red. — „Nije lazum dugo besiediti, Leže Bosna i Hercegovina, I Krajina podloži se tverda. U njoj siede carska sudit pravda, A na bolje, u sto dobrih časa!" �Život i rad Ivana Frane Jukića. U II, dijelu nalazi se pjesma. „Čestitka Napriedku" od Ljubomira (Martića). U III. dijelu članak Jukićev: „Omer-paša i Bosan­ ski Turci", po kojemu ćemo na drugom mjestu donijeti život Omer-pašin. U IV. dijelu donosi „Deržavne uredbe", koje je još u I. sv. „В. P". obećo donositi; to je Hattišerif od Gjiilhane" izdan 3. stud. 1839., koji je poznat kano temelj reforme turskog carstva. Ostali dijelovi nastavci su prvog sveska. Megju junačkim pjesmama u II. svezku spominjemo pjesmu: „Mejdani i ženidba Ahmet-bega iz Varada". Ovo je najdulja do sada po­ znata narodna junačka pjesma; imade 1480 stihova, a o. Marijanu Šunjiću kazivo je u pero Petar RaničićDžolo iz Kupresa. Što je ovaj svezak ovako brzo izašo, pripustiti je onovremenim okolnostima pod Omer-pašom, kojem je ovaj svezak posvećen. To bi bio pregled književnoga Jukićeva rada do g. 1852.-, ili bolje rekuć nekoga dijela samo, jer nemamo pri ruci sviju onovremenih časopisa. Ali da je samo ovo uradio, dosta bi bilo, da mu spomen harno potom­ stvo sačuva kroz vjekove. * * * Ne htijući prekidati knonološkog reda Jukićevoga književnoga rada, ostavismo njegovo nastojanje i dje­ lovanje oko školstva u Bosni, te ga sada čitatelju sta­ vljamo pred oči. Već god. 1840. povrativši se Jukić iz Dubrovnika u Bosnu, stade svim žarom svoje plemenite duše s nekoličinom rodoljuba raditi oko narodnog prosvijetljenja, tvrdo vjerujući, da prosvjeta’ krči i pripravlja pute k slobodi i blagostanju. Turska se je vlada oko podi­ zanja škola veoma slabo brinula. Jukić piše u „Nadostavku" k „Zemlj. i povj. Bosne": „Evo 15 godinah imade, da je u Bosnu nizani uveden, pak za tog vre­ mena šta je učinjeno za duševnu i materijalnu korist ove pokrajine? niedna učionica nebi utemeljena po vladi, nijedna stazica nebi prosječena! Veziri i njihovi činovnici na njih gledajući, reko bi, to su ti ljudi prosvjetljeni za napriedkom težeći, pravi Francuzi, Prusi i t. d. al malko promotrivši: iz dvora bubanj, a iz nutra šušanj! Osim ono uniforme, ništa drugo!" God. 1850. 1. svibnja sa­ stavi „Memorandum" od 28 tačaka ispred naroda na sultana Abdul-Medžida, gdje osim drugih stvari navodi (i to tač. 18.), da se svakoj općini dopusti „učionice škole zavoditi, učitelje potrebne iz druge zemlje zovnuti, i ovi da se iz zemaljske kase platjaju, da je slobodno učenike radi većeg napredka u druge deržave slati." Ne nadajući se uspjehu memoranduma, okrenu se drugamo. Mišljaše naime zasnovati dobrovoljnim prino­ sima naroda kršćansku zakladu, iz koje bi se onda učitelji plaćali, siromašnijoj djeci nabavljale knjige, a 115 darovitiji učenici slali na veće nauke u inozemstvo. ,,U Bosni imade 160.000 kršćana, a rišćana preko 500.000. Sad svaka duša na godinu da dade najmanje po 20 para, za deset godina bi imali veliku glav­ nicu . . . “ (I. sv. „В. P.“, str. 131.). I ta plemenita misao, čije bi blagotvorne pošijedice i mi danas sa zahvalnošću spominjali i blagosivali, radi nekih razmirica i onodo­ bnih žalosnih turskih uredaba ostade „glas vapijućeg u pustinji." Ali rodoljubni franjevci ne zdvojiše, nego se obratiše na franceski i austrijski dvor s molbom, za potporu školstva. Tako Austrija im dadne 6000 kruna, aFranceska 5000franaka.Te je novce bos. redodržava podijelila prema odredbi od 1. svibnja 1854., što je uglavljena u kapitulu držanom u Kreševu. Ta odredba glasi: „Štogod se za pučke škole iz Austrije ili iz drugih strana u ime redodržave primi, neka se to podijeli po razmjerju katoličkog puka u Bosni, koji sad broji 118.000; to jest neka se razdijeli u 118 dijelova, a od toga će 11 dijelova zapasti narodu sreza kreševskoga, 50 dije­ lova narodu sreza sutješkoga, a 57 dijelova zapasti će srez fojnički." — Taj dektret potpisaše kašnje prosla­ vljeni franjevci: fra Blaž Jošić, fra Anto Tuzlančić, fra Andrija Kujundžić, fra Martin Nedić i fra Marjan Šunjić. Nešto dobrovoljnim prinosima iz inozemstva podigoše nekoliko učiona. Već god. 1854. imali su 14 učiona u samom području sutješkog samostana, — jer iste go­ dine tadašnji provincijal fra Martin Nedić izvijesti au­ strijski konzulat u Sarajevu, da ,,u š k o l a m a i ma u s v e 769 m l a d i ć a.“ ------- Isti provincijal u svom jednom rukopisu iz iste godine nabraja 14 učiona u tadanjem području samostana sutješkoga i to : u Sutjeskoj — Varešu — Dol. Tuzli — Ulicama — Vidovicama — Tremošnici — Tolisi — Dubici Domaljevcu — Derventi — Koraću — Foči — Žeravcu i V ijaki".]) Koliko je pak bilo još učiona u području kreš. i fojničkoga samostana, ne možemo reći, ali da ih je bar kašnje i u ta dva područja dosta bilo, zaključujemo otale, što je starješinstvo na svome kapitulu u Kreševu od god. 1854. odredilo, da se svi milodari za bos. školstvo imaju raz­ dijeliti na 118 dijelova, od kojih bi 11 dijelova pripalo području kreševskog, 50. sutješkog a 57. fojnič. samo­ stana. Ali Jukić toga ne vidje, jer je u to vrijeme bio daleko od ljubljene domovine. Za njegova vremena, g. 1850. bilo je u čitavoj Bosni samo 6 škola i to: u Fojnici, Kreševu, Travniku, Livnu, Varcaru i Tolisi, premda Jukić ni za ovu zadnju kao da nije znao, jer je ne spominje u I. sv. „В. P.“ str. 131. 2) Koliko je Jukić uz ostalu braću nastojo, da se pomnoži broj učiona, toliko je preko sve teretne duho9 N. г. v f. 1. Fr. Juk. - Šestić, ,,Fr. 01.- g. 1897. br. 3 str. 35. 8) Šestićev ispravak u ,,Fr. Gl.“ g. 1897. br. 3. str. 34. �116 Br. 8. — Serafinski Perivoj. — 1907. vne službe vršio i službu učitelja: „Moja Varcarska učiona ovako sastoji: 18 kršćanske muške i 12 ženske, rišćanske 17 djece broji, megju ovim pošljednim imaju tri oženjena djakona, koji će se zapopiti. D v a s a t a pr i j e podne, 2 s a t a p o s l i e p o d n e s t o j e d j e c a p o d m o j i m n a d z i r a n j e m ; podučavanje biva načinom Lankasterovim, t. j. djeca jedna drugu uče.“ („В. P.“ I. sv. str. 131. op. 2.) Na svrhi ovoga poglavlja navesti ćemo jedno Jukićevo pismo na pobratima Martića, pošto se i ono naj­ više bavi školom. Pismo je iz g. 1847. dok je jo šju k ić bio u Fojnici. Pismo glasi: Dragi moj Ljubomire! Primio sam pletu, ’) 3 plača 2) i pesme po Vladiću. Kazivo mi Karaula 5) vaše dogovaranje; on će nastojati s vama zajedno raditi i u književnosti i u duhu vre­ mena ! Dok ne sklopimo družtvo, mi censure uvesti ne moremo, buduć da smo u književnicim još oskudni. Politike da se projdemo, tog sam i ja mnenja. Libericah ’) starih na prodaju više nemam ni jedne., imam pako malih Biskupovačah još nekoliko, koje sam pro­ davao po jednu pletu, a odsad prodavat cu po tri groša, dakle ako ti ustreba, javi se. Ja sam davno u Zagreb pošlo abecedar latinski i ćirilski • ' deržim da je već počeo štampati se u 2000 iztisaka. Dos. Basne nisu mi jos stigle, a Skladar.a Lučića 12 kom. ima i dva meseca da su mi došla i blizu sve rasprodadoh — eto ti šaljem jedan komad okviren i kpšta 50 kr. srebra. Što me rnoliš da ti članke opremim do Vraza mojom prigodom, u mene druge prigode nema već pošta, koju valja platiti. Dragi prijatelju, ja scinim, da ti ne sumnjiš o mojoj dcbiohofnosti prama tebi. I doisto, kad bi mogo, to ne bi uzkratio te pomoći; al veruj mi se, da sam se više od 50 fr. zadužio, i ne znam od kud ću platiti. Medjuto opet, ako je šta malo i na tankoj artii, te imaš gotovo, pošalji do današnjeg dana, ja ću opremiti; ja scienim, da se Vraz nebi nećkao platiti poštarinu iz Broda do u Zagreb, a do Broda pošalji Šaraj, poštom. Kola knj. V. još mi nije došla, a piso sam, da mi više od 1 komada ne šalju, buduć da i ove na mom vratu ostale su neprodane i komu sam bio poslao, vratio mi je natrag ukaljanju. Pošalji mi to pesamah, što imaš prepisanih, istina da još nisam počeo purizirati, al znaš, da ji valja najpred po vremenu i sličnosti urediti. ‘) Srebren novac od 5 groŠa = 40 novč. *) „Plač gopin“ od Petra Kneževića, Split 1845. *) O. Lovro Karaula, rogj. l./l. 1801. a ubijen od Musli­ mana g. 1875. u srpnja. *) To je prvi dio „Biskupovači" sastavljenih i tako na­ zvanih po autoru, biskupu 0 . Aug Miletiću, u kojem je bilo nafprije uputa u čitanje, a onda najpotrebitije molitve iz nauke kršćanstva. Karaula dok je od vas došo, sutra u jutro odma je otišo u Travnik, odazvo ga je gosp. Muselim, da bude deputat i reprezentant svih Parokah latinskoga obreda u vezirovu palaču na dojdućemu obćenitomu saboru. Kad je pošo, priporuči meni, Kutleši i Frani Terzii, da bez odmicanja otvorimo učionu. U utorak dogovorismo se, u sredu ljudi obavestili, a d a n a s f a l a B o g u na n j e g o v o m d a r u ! o t v o r i l i uč i on i c u i d e c e 36 d o s a d u u č i o n i c u d o š l o mi j e. J a s a m v a s t r u d na me d r a g o v o l j n o p r i m i o za l j u b a v B o ž i u , m o g i s k e r n j e g , a k o r i s t n a š e g a n a r o d a k o l i k o v r e me ni t u, t o l i k o j o š v e ć m a d u h o v n u , da B o g b l a ­ goslovi! Čuo sam da je i vama Karaula preporučio, da to isto učinite, pa vaš častni Discretorium zabranio. Dosta ružno čuti! Deder, brate, nastoj ti, koliko god možeš, oko ljudi tih tuđe, da što prija prodrete i otvorite. Ja sam sve poslove sad na stranu metnuo, dok ne uredim. Tako valja da i ti uradiš, jer doisto je delo jedno naj­ slavnije i najkoristnije za buduće naše bitje. Drugo ništa, već serdačno te pozdravljajući jesam Tvoj Jukić. U Fojnici, 30. rujna 1847. N. B. Ovo Jukićevo pismo navedosmo po dr. T. Alaupoviću (Fra G M.-Spomen-knjiga, str. 42 —45.) VI. Prije nego opširnije razložimo aferu Jukić-Omerovu, spomenut nam je, da je Jukić dosta prijateljevo i sa slavnim dr. A. Starčevićem i s njim se prepiro o onda­ šnjim prilikama i udesu kršćana u Bosni, ni u snu valjda ne sanjajući, da će jednom, kad Bosnu ogrije sunce slobode, ovaj neumrli politički vogja imati najviše pri­ staša u njegovoj tužnoj domovini. Zbog toga, što je Jukić u Zagrebu, družeći se s Gajem, s Kukuljevićem i drugim rodoljubima i um­ nim muževima zahvatio duboki korjen ljubavi, zanosa i i poleta za prosvjetom i oslobogjenjem tužne domovine, nije mogo srcu odoliti, a da češće ne trkne u Zagreb. To potvrgjuje i naš Stari, veleći: „Sa fra Ivanom Jukićem prepirasmo se, k a d s e g o d s a s t a d o s m o : on bijaše bezuvetno proti vlastelinom, koje je zvao Turci; u o s t a l o m b i a s m o d o b r i m e g j u s e . 1) Kad se je Jukić prvi put upozno sa Starim, i šta je držo do političkog mišljenja njegova, ne znamo; ali da je Starčević slabo bio upućen u bosanske onovre­ mene prilike, to se može svaki poznavaoc onodobnih naših prilika osvjedočiti, koji pročita njegovo „Istočno pitanje**. Mi ćemo ovdje navesti njegov dialog s Jukićem, kojeg su po svoj prilici držali g. 1850., moguće prilikom ‘) Dr. A. Starčević: Istočno pitanje, str. 6.—7. �117 Život i rad Ivana Frane Jukića. Omer-pašina poslanstva Jelačiću banu. jer iste je godine Jukić sastavio svoj „memorandum" od 28 točaka na sultana Abdul-Medžida, u kojem 9. točka g la s i: „Kmeti gospodarima da samo od žita, sjena i duhana platjaju šestinu, a gospodari da nisu dužni kmetskog poreza platjat, a o v i o p e t , d a n i s u d u ž n i g o s p o d a ­ r i m a d o h o d a k k u ć a m a n o s i t i . " Akoprem pod Jukićevim memorandumom u „Zemlj. i Pov. Bosne" (str. 159.) stoji datum 1. svibnja, a poslanstvo Omer-pašino Jelačiću polag Sišića u travnju 1850., ne protivi se našemu mišljenju, jer su i ostali kršćani Turske već godine 1848. zahtjevali polakšice, „megju njimi — piše Starčević - - biaše i o v a : d a v l a s t e l i n i s a m i d o ­ l a z e i da o d n a š a j u d a ć e , š t o im ih k m e t i m o r a j u o d b a v l j a t i . Sastadoh se sa Fra Jukićem, vidjenim Bošnjakom, pa ga upitah : koja vas je nesreća naputila tu ludoriu učiniti? Vaš puk kad što vara vla­ steline; ovi su do sada primali, što im je puk d onašao: a od sada, kada vide koliko imate, ne će se puštati varati. On mi na šalu odgovori: „što im mu: dosta, da im moramo davati, nego da im još i d onašam o?" Iza toga opet nastavlja : „Odprie govorahu vlastelini B o sn e : „Bosna je naša, ne careva", i naprama caru neimadoše dužnosti osim u vreme rata vojevati. Turčin naumi i nje podložiti, pa odpravi vojsku. Opet se sastadoh sa Jukićem, pa evo našega razg o vo ra: On me pozdravi: „od sad će i age platjati, ne mi sam i". — Nesretnice, da bi bili ljudi, da bi imali razum i poštenja, vi bi se sdružili s agami, pa s njimi proterali neprijateljsku vojsku. Ako age padnu pod štibru, vi nećete od nje oslobodjeni biti, pače. vi ćete ju morati i za age platjati, jer će oni morat daće povećavati ili bar oštrie uterivati. — „Boga ti, jesi-li pročitao Čengićkinju ? " — Jesam već davno. — „Što ti se vidi, kakav biaše Ismail Čengić, onakvi su ti svi T urci". — Na taj način, svi su ludi kako i-on biaše, a on je bio lud, što nije skot, kon što ga na lipi prokadio, na lipi za vrat obesio. — „Ti si gorji od svakog Turčina. Ali, bez dvojbe, šališ se. Zašto bi mi haradž platjali ? “ — T o je odkup od vojničke službe. Sultan ga je hteo ukinuti; ali vredni kerstjani graknuše, da oni neće svoje nepri­ jatelje kao vojnici oružjem braniti. Dakle ta daća ostane i pravo je. Ona je posve neznatna: na mužkarca od 18 ili od 20 pa do 60 godinah, samo 1 for. 30 kr. do б for. razmerno imatku. A upitaj koliko se u drugih zemljah platja za osloboditi od vojničke dužnosti. Ismail Čengić uzeo je u podzakup haradž dotična kraja, on je zaku­ pniku iznos u gotovu platio; on je znao što koj kerstjanin može platiti, a već prie 100 godinah pokazao je baron Tott kako se Rumunji derže naprama muhamedovcom. Težko da su vaši bolji. — „Nepoznaš ti naše Turke ni njihovu lakomost na n o v ac: ništa ne rade, a svega dosta i predosta imaju, oni ištu i više neg im pripada." — Kakovi su Turci, vlastelini u B osni? Ono je je hervatsko, najstarie i najčistie plemstvo sablje u svoj Evropi- Ako su oni lakomi na novac, oni koji su imu­ ćni, mnogi bogati, oni, koji umereno živu, neigraju se za novce, ne špekuliraju, ne troše mnogo na odetju, ni ni na obutju, ne drže se mode, nego imaju stalan kroj; promisli kakova su gospoda drugde, gde se u jednu veče na tisuće for. zaigra, gde jedna ženska, ako ima, na same dronjke potroši više nego petdeset muhamedovskih gospodjah. A gde su zabave, gde gostjenja itd. Sami muhamedovci u svemu carstvu rade, i to veselo, jer im njihova vera nalaže ; ali ne rade kao marva nego kao ljudi, razložno: svaki se nečim koristnim bavi. Muhameđovac redovito veruje u boga, u dušu, u budući život; takov čovek neniože lahko krivičan biti, ili iskati više, nego mu zakon dopušta. Drugde su ta­ kovi ljudi redki. Verujem, da je i kod zlih porabah; ali gde ih nije i više nego kod vas! — „Za to bi Hi obesio kerstjanina koj ne može ili makar neće haradž platiti." — Da mogu, ja bi ga obesio dvaput, jednom zato jer neima, a mogao bi imati, onda zato, jer neizveršuje dužnost, koja nije težka ni nepravedna." — „Neka bi i haradž b i o ; ali zašto dajemo još i agam ?" - Zato, jer neimate vlastite zemlje. Pogledaj kako je drugde: tko neima vlastite zemlje, a hoće iz nje živeti, mora se za nju pogoditi s onim, koj ju ima. Tako ti je u Englezkoj i u istoj Papinskoj. Vi možete dobiti zemlje koliko hoćete, dobra je ako ju obradjivate kako treba; da bi bili ljudi, vlastelini vam bi nje i prodavali uz priličnu cenu. Vi dajete prem alo: drugde se ljudi jagme za tretjinu, za devetinu, a vami je premalo prideržati kakovih osam desetinah, i ni one dve točno nedajete. Vi imate sigurnost i pravicu, kakove su drugde redke. Nevelim, da je vaše stanje predobro; ali ono stoji od vas, uz vašu ćud, drugde bi vam bilo mnogo gorje, pazite, da za nim ne budete plakali. Sada, kakovi ste, i dobro vam je. — „Ti si najpametniji ili najludji čovek na svetu, jer osim tebe nitko tako ne govori." On ostade pri svojoj : kerstjani se složiše što javno, što potajno s Omer-bašom, vlastelini su nadvladani..........“ ' ) Možemo si mislit, šta je Jukić ćutio u srcu i u duši, slušajući ovakovo krivo mišljenje velikoga hrv. otačbenika o stvarima, koje su Jukiću i narodu hrvat­ skom u Bosni ispijale krv kroz godine i godine; mož­ da se je nado kod njega naći utjehe, savjeta i pomoći, a našo je — razočaranje, koje mu istisnu na usta one ‘) Isto Dr. A. S. - Ist. pit., str. 1 5 .-1 8 . �118 Br. 8, — Serafinski Perivoj. riječi: „Ti si najpametniji ili najludji čovek na sv e tu .. . . “ Da opravdamo našu tvrdnju, da je Starčević slabo bio upućen u bosanske prilike prije okupacije bez ikakva komentara stavljamo pred oči čitateljima samo ove dvije njegove tvrdnje, da ih dobro promozgaju. Evo ih : „ Je r n e i m a t e s v o j e z e m l j e " i „Vi i m a t e s i g u r ­ n o s t i p r a v i c u k a k v e s u d r u g d e r e d k e ." Stari je govorio duhom političara; a Hrvat političar onoga vremena mogo je biti proti okupaciji Bosne sa strane Austrije, koja je crnim velom Bachova apsoluti­ zma zavila i onako izmučenu majku Hrvatsku. I ako je neki bio proti okupaciji Bosne, dosljedno je moro biti i proti svagji izmegju bosanskih razreda žiteljstva; jer borba razreda imala je dovesti okupaciju. Dakle razu­ mijemo Staroga. VII. Padom „Zmaja od Bosne" rek bi, da sve nade bosanskih basa o samostalnosti potonuše, ali tako ne bi, jer se samo na vrijeme stišaše. Oni, koji su pror' „Zmaju" radili, nagragjeni su pašalucima, da se lakše tom djelitbom satare naprasita bašinska ćud. Koliko je ovo koristilo, pokazat će nam slijedeći retci. Nakon godinu dana po padu Zmajevu" bi dig­ nut iz Bosne njegov pobjeditelj Kara-Mahmud-paša, i naslijedi ga Davud paša, koji popušća uzde bašama, te ovi iznova počeše tvoriti razna nedjela. Ne mogući raja podnositi toga zuluma, pobuni se u ravnoj Posavini; glava te bune bio je pop Jovica, hrišćanski župnik u Derventi. Ovaj u svojemu ponosu odbi svaku pomoć sa strane posavskih katolika, te uzdajuć se u se upusti se kod odžaka s muhamedancima u boj; ovi ga razbiše i tako prestade ta buna. Davud-pašu zamijeni MehmedVedžihi-paša (1835.— 1840.) Ovaj, od naravi krvolok došavši u Bosnu i našavši pobunjenu Posavinu, krene na ustaše i porazi ih najprije kod Vranduka, a malo poslije kod Bjeline. I Krajišnike i Livnjake takogjer pokori g. 1837., a Sarajlije g. 1840. kod Viteza. Vedžihi-pašu zamijeni u mjesecu listopadu 1840. Samakovli Mehmedi Husrev paša na vezirskoj stolici i ustraja na njoj sve do g. 1843. Te godine diže vojsku proti Krajišnicima, i pošto ga ovi pobijediše, izgubi čast i povjerovanje kod sultana; zato ga dignu i na njegovo mjesto dogje Muhendis Mehmedi Ćamil-paša (1843.—4.), za ovim Osmani Nuri-paša (1 8 4 4 .-5 .), i napokon Hadži Halili Camili-paša (1845— 1846.). Za ovoga vezira ponovno se pobune Krajišnici, ne htijući plaćati desetine ni drugih nameta. Vezir ih opomene, ali se oni ne dadoše ni osoliti. Zato digne vojsku na Krajišnike, porazi ih, mnoge po­ gubi, a mnoge pošalje u progonstvo. S ovoga čina za­ mjeri se bašam a; ovi ga optuže u Carigradu, te ga sultan digne, a na njegovo mjesto pošalje Tahir-pašu 1907. (1 8 4 6 .-1 8 5 0 .). Ovaj uvede neke odnošaje izmegju go­ spodara i kmetova. I za njega bukne buna u Krajini, koju on me mogaše svladati, nego i sam bude ranjen i vrativ se u Travnik, oboli od kolere i umre tu u travnju god. 1850., a naslijedi ga Omer-paša. Do ove godine nije nijedna strana država u Bosni imala svojih konzula, niti ikakvih agenata u Bosni. A ove godine Austrija ustanovi u Bosni svoj konzulat, kojemu na čelu bijaše dr. pl. Atanacković. Omer-paša je bio poturica, a prije se zvao Mihajlo Latas. Rodio se god. 1806., 24. studenoga u Ogulinu. Otac mu je bio vojnički časnik. Svršivši Mihajlo u Ogu­ linu početne škole ode u Gospić u vojničku školu, gdje postade kadetom i vojničkim inžinirom, u toj časti pre­ seli je u Zadar. God. 1828. dogje u Bosnu J), ali videći, kako tu stvari zlo stoje, već slijedeće godine ode u Vidin, a god 1834. u Carigrad. Tu postane pisarom u ministarskoj kancelariji, a otalen se sve više penjaše u častima. Tome doprinese najviše njegova hrabrost i od­ važnost u bojevima, u kojim više puta ubra zamjerne lovorike. Tako sa 6000 vojnika osvoji kroz tri dana tvrdi grad Prizren, kojeg su branili buntovni Arnauti pod vogjom Gjulekom, i predade seraskeru Rušid-paši grad­ ske ključe, uhvativši povrh toga istoga Gjuleka i druge buntivničke poglavice. Sultan ga je zbog vojničkih spo­ sobnosti obasipo milostima i častima, a napokon tvrdo vjerujući, da je on jedini dorasto, da u Bosni nvede red, posla ga ovamo u svojstvu carskoga punomoćnika sa 15.000 vojske. Sad su baše mislili, da će se opet kojekakvim petljanijama i šaranjem moći iskopati i spriječiti provedbu tanzimata; kršćani su pak držali, da je nadošo čas, kad će i njih ogrijati sunce ravnopravnosti i slobode. Obe se strane ljuto prevariše. Poznavajući Omer-paša bašinsku lukavost, njihovu ratobornu ćud i nepouzdanje u Carigrad, nastojo je u slučaju rata s bašama, da si osi­ gura pomoć sa strane kršćana; zato se obrati franjev­ cima, uvjeravajući ih, da im nosi od cara polakšice, i zato da mu budu vjerni pomoćnici, a on da će im sve naplatiti. Osobitu naklonost i prijaznost pokaza prema Jukiću i Martiću. Uprav u ono vrijeme, kad je Omer-paša odregjen za Bosnu, izdade Jukić I. sv. „В. Pr.“, u kojem izreče nadu, da će Omer-paša znati skršiti opornu bašinsku ‘) 0 . A. Knežević u svome djelu: „Carsko-turski nam jestnici u B. H.“ veli, da je Omer-paša nekoć bio slugom kod bega Šibica u Banjojluci. Ta valjda je bio u službi, a ne slugom! Toga nije teško vjerovati, jer mi to vrijeme Mi'hajlova službo­ vanja kod Šubića uglednoga bega možemo uzeti kao pripravu za poturčenje. Latas se zbilja u Banjojluci poturči; ali ne ostade u Bosni — možda za to, što je gledo kako u Bosni stvari zlo stoje; a možebit, da se je i sa Šibićem svadio? Kašnje se je poturčenik Omer-paša osvetio kući bega Šibića, kao što ćemo vidjeti. �Pobjeda ustrajnosti. ćud i pogledati na bijednu raju. Jedan primjerak posla Omerpaši na dar, kad je Omer stigo u Sarajevo, na što mu se Omer srdačno zahvali. „U to doba dogje — piše Nedić — u Sarajevo austrijski konzul Atanacković, i zamoli Omera, da dopusti biskupu Barišiću doći iz S e onice (kod Konjica u Hercegovini) u Bosnu. T o dočuje Jukić, koji je u poznatoj borbi izmegju franjevaca i bi­ skupa Barišića bio proti Barišiću, te izradi kod Omera, da ovaj ne usliša konzulove intervencije. Atanacković se tom odredbom uvrijedi i prigovori Jukiću, osobito što je to u „Novine" turio, na što Jukić prigje k Omer-paši. 1 to vele, da je uzrok i početak prijateljstva megju Jukićem i Omerom. J) 9 Ovo mnijenje (Nedićevo) čini se kao krivo, jer je Omer došo u Bosnu 1850., a biskup Barišić zahvalio se sv. Stolici na b o s a n . vikarijatu već 24. o ž .u jk a , 1846. Sv. Stolica ga uslišala i za Hercegovinu odredila Barišića a za Bosnu o. Andriju Karačića. Barišić je došo u Seonicu, svoju novu residenciju 18. lipnja 1846., a poslije togajedino je nastojo prenijeti u Mostar svoju stolicu, a ne u Bosnu. Je r poslije de­ finitivne odredbe sv. Stolice, na to nije mogo ni misliti, pa čemu onda Atanackovića intervencija kod Omera ? 119 A mi imademo i drugih vijesti. Tako fra Ivo Vučo, rogjak fra Lovre Vuče, župnika u vidošima god. 1850., pripovijeda: Kako je Omer-paša za prve vojne na Kra­ jišnike god. 1850. došo do Golinjeva na Matinu vodu, (s one strane Kupresa) pa je tu pito za Jukića i Turke — pito je fra Lovru Vuču, župnika iz Vidoša, koji je pred njeg izišo, a prisutan je bio i mladi fra Ivo Vučo. Pa opet u posebnoj audijenciji upita serasker za Jukića; dapače i zamoli od fra Lovre 1000 groša, da pošalje Jukiću (u V arcar); a zato je molio, jer je Omerpašina hazna krenula naprijed. Fra Lovro mu zbilja dadne 1000 groša; Omer-paša to u istinu pošalje Jukiću, a pošlje vrati fra Lovri njegove novce. Iz ovoga se vidi, da je Omerpaša već od prije poznavo Jukića. Dapače s pravom mislimo, da je Omer-paša već prije polaska moro po­ znavati prilike u Bosni — osobito je moro čuti za Ju­ kića, koji je bio onoga vremena najčuvenija i najuvaženija ličnost u Bosni. A onaj dar bio je valjda kao dar potrebnom književniku i čovjeku, koga je trebalo za sebe predobiti Pobjeda ustrajnosti. Novela. Priopćuje O. Jeronim Vladić. (■Nastavak. GLAVA IX. Iduć Srdan mislio je o osnovi i nakani. je m anje; pa da bi i stra ž ili. . . Jedan Došavši na polje, gdje se je sva porodica bavila berbom, zakrenu onamo. Pas zalaja. — Hodite, hodite, kušajte nam grožgje, — reče Hinko neznancu. Ali on, približivši se i naklonivši se svim drugim, koji su ga gledali, odgovori, da je dobro njihovo grož­ gje kušo u kući, nego da je došo moliti drugu uslugu. — Kažite, kažite! — Ne biste li me mogli pratiti donekle kroza šumu, samo dok izigjem na put. — Eto me odmah. Oče, dozvolite mi na čas da pokažem put ovom gospodinu. — Pa hajde. Srdan pozdravi porodicu, izlanuvši — : stoput hvala — nekim veselim naglaskom, koji ga je mogo odati, da je dobra čeljad imalo sumnjala. Dotle je pratioc vabio pseto da ide s njima. — Hajdemo, — reče Hinko, — jer je sunce nagelo, a nije pametno noću ići po šumi, jer ima lupeža i razbojnika. Krenu stazom. Stranac je išo uzbugjeno, te koji iskusniji čovjek od Hinka mogo je zaključivati na su- mnjiyu budućnost. Na prvi se mah moglo vidjeti, da stranac ne ima dobre namjere s malim pratiocem. Hinko je ipak u svojoj bezazlenosti zlatne kule gradio, misleć na napojnicu koju će dobiti i računajući: šta bi od nje uradio? Svjetlosti je već nestajalo. Onaj čas, kad se je pseto udaljilo, otrčalo naprijed, Srdan izvuče maramu i vještački njom prikrije svog pratioca, bacivši ga ničice na zemlju; i stade mu na pleća. Obrnuvši mu ruke na legja, podiže ih u nakriške što je više mogo, rinuvši jedno koljeno u donji kut nakrižja i sape ih polagano jednim lančićem. Onda mu oko vrata sveza uže na petlju tako, da se svrze kad ga potegne. Zaman se je Hinko vrtio. — Sad si gotov ptiću. T ješi se da će ti noćas doći tvoji u društvo, reče mu razbojnik, jednako stojeć na njem čekajuć psa. Životinja ne videć gospodara, vrati se lajuć i htjede da skoči na napadača. Udari na oštrac i pade mrtva. Srdan ju baci u šikaru. Podigavši se i digavši sužnja, pogje guštarom, vukuć ovog ko životinju, i sileć ga da kadikad po­ skoči, ako nije htjeo da se zadavi; samo je prepustio granju grmlja da ga češće pomiluju. Hinko, ko ni njegova porodica, nije nigda ni mis­ lio da u porušenoj tvrgji stanuju dusi; a sada podvoji i osvjedoči se da tu nastavaju gjavli s tijelom i kosti­ ma. Nagomilovale se tužne misli; gledo je amo i tamo; �120 Br. 8. — Serafinski Perivoj. — 1907. naprezo je sluh, ne bi li čuo, ne bi li vidio koga. A to je činio i lupež, ali s drugim čuvstvima. Evo kuće duhova: nit hoda, nit šuma: Hinko dršće; blizu su: izgubi se; dogjoše, na vratima su: zdvojan je ; eto ti vještice: strahote! malo što ne umrije. — Dobro dušo! evo ti majke; ugodno ću te za­ bavljat, vidjet ćeš — reče Sovura prihvativši za uže: potegavši ga jako; malo što ga ne udavi. Jadan je pao! — za tim krikne, otvorivši vrata na dvorani. Slava Srdanu! — Zlo! — Dobro! — Živio Srdan. 1 vi ćete ići. — Ćuti ćete nijesam li učinio dobro da ih sma­ njim ! reče Srdan. — Hoće li se spremit na otpor? zapita Tihović. — Kakav odpor? Oni i ne misle da smo mi v . i т a *a , - a a* « ! ovdje u sumi. Ustajte, sve ćemo ih pohvatati, da se ш vJ . , a , .’ , F , našalit ne će. Četverica odmah samnom, u putu ćemo se razgovarati. Drugi neka ne kasne, kad dogju neka se sakriju blizu kuće i čekaju na znak. Hinka su u brizi očekivali njegovi domari, koji su se po sata iza njegova odlaska sabrali u kuću da ve­ čeraju. — Bog s nami! kako ga već nema! poče majka. — Da je s njim otišo i do Zlatan?, mogo je već ovdje biti. — Malo prije, malo kašnje, to nije ništa; može se što i dogoditi, reče Bernard. — Ja se bojim, da mu se nije dogodila kakva nesreća, — reče mu žena. — Bertice, šta ti veliš za onog gospodina? — upita Mato. — Ja ? Pravi pravcati poštenjak. — Dosti . . . valjda se varam, reče Mato. — Govori, govori, ohrabri ga Kata! — Dao bih vam povoda, da zlo mislite. — A ja već mislim, da nije dobro. — Na me je učinio zao utisak. — Zašto, upitat će Toma. — Ne bih znao, . . . kad nas je pozdravio, držo se je nekako čudnovato. — Ja mislim da ga je zamolio, neka ga poprati kroza svu šumu, da ne bi zaluto, primjeti Bertica. Ova primjetba baci tračak nade. Ipak nestade ve­ selja, nastupi mir preteča oluje, a niko i ne sluti šta su dusi zasnovali i šta već idu da učine. Srdan i Lukan prispješe kući, a u kuhinji se je još vidjela svjetlost, s tog se ukloniše za staje. Čas jedan zatim, čim prispješe druga dva: Cvrk i Tetik, ugleda se na oknu svijetlo nad stepenicama, i opet ga odmah nestade, da se opet pokaže u sobi. Sada se zakloniše u pridvorje i omotaše slamom kočiće na Ijestvama. — Ja ćemo i ti Lukane - pod glas reče Srdan, — unići u sobu na lijevo, gdje spavaju muž i žena. Ja ću pograbiti muža a ti ženu, pa ćemo pomagat jedan dru­ gom. A vi drugi u isto vrijeme skočite u desnu sobu; svežite i ruke i noge onom drugom čovjeku i podbradite ga. A ti Tetiće, ako se bojiš sam, ostani na straži, jer u bližnjoj sobi moraju biti bolesnica i jedna djevoj­ čica. A ti nam Cvrče priteci u pomoć, ako ustreba. Dok su ovi tu čekali, eto ti i one trojice, koji su za njima stražili. - Sad možemo pokušati — reče Srdan poslije dva sata po prilici, nego su vidjeli da je tamno na prozorima; napadoše. Ona se spomenuta četverica popeše na krov staje uz omotane slamom ljestve. Oni što su dole ostali, podigoše drugovima ljestve, koji* ih ponajlaglje nasloniše . . \. .. J ^ J &J na potprozorje u srijedi. Popne se Srdan. Prozor je bio zatvoren kračuničem. Povadi bodež; presječe; turi unutra ruku; otvori se. Onda drščuć prigje u pretprozorje i pope se na podac. Prisluškuj tamo: hrče prisluškuj amo: tišina. Dade društvu znak. Oni uradiše što i on. Popeše se, unigjoše. Bernard i Kata se probudiše, kad ih pritiskoše Srdan i Lukan navalivši na njih. Još na pola u snu i van sebe od straha osjetiše, da im je lakše na plećima, ali im sad pograbiše ruke. Zakričaše, no glas im se izgubi u samoći. Dotrči .Be­ rtica, koja je spavala odmah do njih u sobi: — Bože m oj! pomagaj! pomagaj! Hoće da napane na Lukana, sinu bodež. Pritrča k Srdanu, isto. Otvori jedan prozor i zapomaže. Skoči u stričevu sobu, uleti vuku u če­ ljusti. Cvrk pritrča braći u pomoć ostavivši Matu već gotova sputana. Haramija potrbuške baci djevojčicu: zakukulji ju i ruke joj na legja sveza lancem. Nju ostavi, pomože Srdanu. Bernardu za šakom sveza ruke i po cijepcima ga steže, a rupcem mu začepi usta, sa svim tim što se je očajno borio. Tako učini i Kati. Srdan dotle potrča u obližnju sobu i ondje zakla dvoje dječice; nevinost je zlikovcu trn u oku: mrcina! — Svi su u redu, - reče unišavši opet u Bernardovu i Katinu ložnicu; pa obrnuv se Lukanu: sada ti hodi sa mnom. — Sagjoše doli, da otvore. Srdan, našavši ključe, otvori vrata na koja se je izlazilo u pridvorje, gdje su čekala ona trojica, što su snjima došli. — Svak gore na svoje mjesto. Uzašavši, sabraše se u Bernardovu sobu, da se dogovore o povratku. — Bolesnicu treba ubiti; ako je ne ubijemo, treba ju nositi svim putem, — predloži Tetik. — Zaista je nezgodno, reče Srdan. — Ima ih mnogo, — dodade Lukan. — Z b ilja .... i Cvrk. �P. Wasmann o nauki evolucije. — Idem ja, — dreknu Tetik, i pogje. Dotlen je Srdan dijelio roblje; — Ti Tihane odriješi noge onom ondje kenjcu; svezi mu uže za vrat i vodi ga! Ti, Cvrče možeš pratiti onu mladu, gledajuć u Katu. Ja ću se sovom ovdje brinuti, — hitro reče Sokolić. Nek ti bude, — reče Cvrk, dok je Kati vezo uže oko vrata. — Bili ju ti htjeo, a ? odgovori Sokolić. — Grofica! grofica! Matilda! prekide ih Tetik, utrčavši u sobu. — Jesi li manit? upita Srdan, — grofica je umrla. — Velim ti da nije; u zlu je stanju, ali je živa, vidio sam ju u lice. Prije nego ju umorim, užego sam svijeću. — Hajde da vidimo, — reče Cvrk. — Hajde kad si lud! odgovori Srdan. Cvrk i Te­ tik i još neki odoše. Primaknu joj k licu svijeću: — ona pa ona, ali se poružnila, predrugojačila, — reče Cvrk. — Ja sam ju vidio toliko puta i uvjeren sam, da je ona, — dodade Tihan. — Ona je o n a! vikne Bradara. - - Ona j e ! potvrdi Lukan. — Može lasno biti, da smo mislili, da je mrtva, a ona živi, ko što se dogodi i piletu, — reče Cvrk, vraćajuć se s drugim Srdanu. Ovaj popusti, kad vidi, da svi jednako govore i ode da se na svoje oči uvjeri; dotle Cvrk i Tihan sagjoše niza stepenice, svaki vukuć svog zarobljenika. — E, sad ju valja nositi. — reče Srdan ponosito i oholo, pripoznav Matildu. — Nosit ćemo ju ja i Bradan naizred. Ti Lukane, uzmi ovu, pokazav na Janju, koje nije nigda vidio. Tetik neka vodi onog i nek ide za nami. A ti, okrenuvši se Lukanu, — hajde pred nami sa Sokolićem. Svi sigjoše i Srdan, kad je s Ijestava sgulio slamu i bacio ih na zemlju. Unišavši u šumu, svi se preobukoše u razna odi­ jela: ali ih je prošasta noć naučila pameti, da nije koristonosno drmati lancima, da se Čuju. 121 Vještica je zamišljena čekala, unaprijed se veseleć kako će se zabavljati; a nadala se pouzdano da će biti plijena. Udubla se u svoje nježne misli, kad ju iz njih trže zveketanje; poleti na vrata. Bijahu Cvrk i Tihan, vodili Čovjeka i ženu. — Je li dobro? zapita drugove puna nade. Nigda bolje: doveli smo i groficu i onu bolesni­ c u.. . odgovori Cvrk. — Zar Matilda nije umrla? — Činilo se, ali nije. — Sreća nada sve sreće! Nije se mogla sustegnut od veselja; rastapala se od radosti i milinja napram svojim drugovima. Domalo čekav, eto ti i drugih s robljem, zahvaljujuć Bogu, da su sretno uspjeli. Dotlen je vještica pripoznala u Janji neku sličnost s Alfredom i Matildom; ali se je nehajno držala, nije smila ni pisnuti, bojeć se da joj i koji drug ne misli to isto; najviše se je bojala Cvrka i držala ga na oku, bojeći-se. Do malo čitala mu na licu radost, koju osjeća onaj, štono je otkrio važnu istinu. — Propala sam! — reče u sebi. 1 zbilja Cvrk izlanu, kako mu se čini, da je djevojčica Matildina kćer; a do malo se svi složiše. — T i,si Janja, kćer ovoj, — reče Srdan. Janja pogleda na majku i reče: — da — — Sutra ću kvečeri ja otić da prijavim knezu, — reče Srdan, vogja sretnog odaslanstva. Sovura je uživala kad je mogla smjestiti svakog i pojedinog zarobljenika po svojoj volji i navadi u vla­ stitoj tamnici, neka vide s kakvom zvijeri imaju posla. Čudne li promjene u životu! Jučer zadovoljni kao niko na svijetu, a sada izgubiše sve, izgubiše slobodu, gledajuć smrti u oči. Ko se je najmanje žalostio od ovih nesretnika ? Ona što no najviše trpi: Matilda; jer ju je vrijeme ra­ zočaralo, pa plemenita žena bijaše bolje uvjerena, da u životu treba često iščikati protuslovja i nevolje. Ali niko nije bio nesretniji od onih što ih zarobiše. Megjutim ipak stradanje i smrt ne će skršiti prave i iskrene kršćanske duše: naprotiv bezbošci se plaše i strepe ko Demokle; a domalo zdvoje. P. W asm ann o nauki evolucije. (Nastavak.) Uporaba desceđentne teorije na Čovjeka. Sada dolazim, kao što držim, na najodurnije i naj­ teže pitanje; tako rekuć na kamen smutnje cijele nauke razvitka; to jest na pitanje: smije li se ova teorija i na čovjeka uporaviti i u koliko? Unaprijed izrično primje­ ćujem: ne radi se o uporabi darvinističke evolucijone teorije na čovjeka. Naprotiv sam se već u zadnjem predavanju izrazio, da to odbacujem. Ako evolucijonu teoriju upora vi mo na čovjeka, tada možemo uzeti za �122 Br. 8. — Serafinski Perivoj. — 1907. podlogu principe kršćanske filozofije i kršćanskog nazora o svijetu. Ali opet tada stojimo pred pitanjem: možemo li na temelju kršćanskog nazora o svijetu, u kojem je pojam stvaranja s pojmom evolucije skopčan (gdje stvorac stvori za evoluciju sposobni svijet) — možemo li sa evolucijonom naukom, koja na kršćanskoj bazi po­ čiva, spojiti takogjer proizlazak čovjeka od životinje ili ne ? Pitanje vrlo teško, i to osobito stoga, što nije je­ dnostavno, nego je m n o g o s t r u č n o p o m i j e š a n o p i t a n j e . Ovdje uz prirodne znanosti dolazi i teologija te veli: mi imamo prije svega pravo da odlučimo, na koji je način čovjek posto. U fizičkim znanostima opet ima uz prirodoslovne znanosti i duševnih znanosti: psihologija, koja prije svega hoće, da o postanku čo­ vjeka takogjer svoju rekne; ukratko: ovo pitanje nije čisto zoološko pitanje. Stoga se moramo trsiti, da svestrano budemo pra­ vedni napram svim raznim stanovištima, koliko je samo moguće; i da iste megjusobno ne izmiješamo. Ne rijetko se Čuje, gdje se govori o takozvanoj z o o l o š k o j e v i d e n c i j i životinjskog izvora čovjekova. Kad bi to pravo bilo, da je životinjski izvor čovjeka zoološki evi­ dentan, tada bi morala 1) zoologija biti ona znanost, koja ima na prvom mjestu ili isključivo suditi o pitanju čovječijeg izvora; 2) morala bi zoologija, da je već do­ nijela evidentne dokaze za životinjski izvor čovjeka, i to ne samo općenite mogućnosti, nego sasvim odregjene dokaze, u kojim bi sami prirodoslovci bili složni. A sada ćemo o tome ispitati, koliko je u ovim obima točkama istine. 1) Ima li zoologija sama o izvoru čovjeka suditi, je li ona sama ovdje kompetentna? Ne, ona to nije. Ona bi to dakako bila, kad bi čovjek bio puka živo­ tinja. Tada bi se moglo dakako re ći: odakle mora čovjek doći, ako ne od tercijarnog sisavca? Istinito nije s ne­ besa spao! Ali ipak stvar stoji drugčije. Ko uzima bitnu razliku izmegju čovjeka i životinje, ko duhovnu dušu čovjeka smatra kao glavnu stvar, za toga je takogjer glavno pitanje: odakle dolazi viši dio čovjeka? a ne odakle dolazi njegov niži dio? Stoga mislim, pa mogu s pravom reći: Prvu ulogu u odgovoru na pitanje o izvoru čovjeka ima psihologija, a ne zoologija. A uči nas psihologija — ja govorim specijelno o psihologiji kršćanske filozofije — da je čovječija duša ne samo bitno različita od životinjske duše, nego takogjer: da je jednostavno duhovno biće. A jednostavno duhovno biće ne može se po svojoj naravi iz nečeg drugog razviti; ono može samo po stvaranju nastati. Dakle duša čovje­ čija nije mogla evolucijom nastati. Šta odatle slijedi za evoluciju cijeloga čovjeka? Slijedi to: da cijeli čovjek nije mogo po ovom shvaćanju na čisto naravnom putu evolucije iz životinjske forme proizaći. Preostaje samo nuzgredno pitanje: je li čovjek svojom tjelesnom stranom sa životinjskim car­ stvom jednorodan? Prije nego li ovo pitanje podrobnije prirodoznanstveno osvijetlim, da bar s nekoliko riječi na teologičnu stranu problemu progovorim. Poznato je, do Mojsijeva i kršćanska religija na temelju bibličkog izvještaja drži o stvaranju: kako je Bog čovjeka na posebni način stvorio. Doduše u jednu je ruku istina, da u riječima bibličkog izvještaja o stvaranju ne treba tražiti, kao što sam već istako, prirodoznanstvenog modernog tu­ mačenja. Nije nikako potrebno, da način izraza odgovara modernoj znanosti. Način je izrazivanja, kako je najbolje odgovaralo shvaćanju tadašnjeg vremena. S druge strane ipak moramo se s teološkoga gledišta toga čvrsto držati, da pridržimo postojeći misao riječis u biblijskom izvje­ štaju o stvaranju sve dotle, dok nam se po znanosti drugi smisao ne nametne. A što je s riječima biblijskog izvještaja o stvorenju čovjeka? Tamo se veli, da je Bog čovjeku načinio titijelo od zemlje i onda mu udahnuo dušu. Jasno je, da je „udahnjivanje" duše samo biblički izraz za stvaranje čovječije duše. Kako je sa zidanjem čovječijeg tijela iz zemlje? Ovdje treba prije svega primijetiti, kako je najveća većina teologa još danas toga mnijenja, da se pod riječju „zemlja" ima razumjeti organska mate­ rija, iz koje je Bog proizveo tijelo prvoga čovjeka. Po sebi je bilo moguće, da se je Bog poslužio nekom već organiziranom materijom, s nekim već životnim bićem, koje je evolucijom možda od milijuna godina nizom oblika pomalo do ovog stadija napredovalo, na kog je na mjesto prijašnje živinske duše mogla stupit duhovna duša čovjeka. Što se tuj s teološkog gledišta ima držati o tom nije moje odlučivati; to je stvar najvećeg crkvenog auktoriteta, a ovaj o tom nije definitivnog suda izreko, stoga ga ni ja ne izričem. Prelazimo na prirodoznanstvenu stranu pitanja. Prije svega da naglasim, kako zoologija i njezine po­ moćne znanosti, doklegod se uzdrže na vlastitom polju istraživanja, takogjer i s obzirom na rogjenje ljudi potpuno slobodne ostaju. U ovom na njih ne upliva te­ ologija, nego treba da mirno dalje istražuju, ali treba da ostanu na svom području. Ako štogod iznagju, što je sigurno istina, i teolozi će napokon primiti. Za to vam mogu garantirati. Kako je s prirodoznanstvenim dokazima za životinjski izvor čovjeka po njegovu tijelu ? Treba nam dvije glavne skupine dokaza razlučiti: prvo zoološke, i drugo paleontološke. Moram gledati, da se u ovom ogromnom području činjenica ukratko i jezgrovito koliko je moguće zabavim. �P. Wasrnann o nauki evolucije. 123 I. Izmegju zooloških gledišta, koja se u ovom pi­ Ovdje sam htio podati samo nekoliko nuzgrednih tanju moraju uzeti u obzir, stoji na prvom mjestu ispo- misli, da vam pokažem kako opstoje prave razlike iz­ regjujuća morphologija ili isporegjujuća nauka o for­ megju čovječijeg i majmunovog kostura, koje su tako mama. Ona nam pokazuje tijelo čovjeka kao najrazvi­ velike, da ih ne mogu preskočiti i zabašuriti. Nije mo­ jeniji tip sisavaca. Ona nam pokazuje raznolike slične guće onaj jaz izmegju sastava čovjekove lubanje i maj­ sastave kostura, slične tvorbe pojedinih organa i živča­ munove lubanje premostiti. nog sustava. Nikom ne će pasti na pamet, da zaniječe, Drugi zoološki izvor, odakle se običaju crpsti do­ kako se odatle dadu dobiti neki općeniti vjerojatni mo­ kazi za životinjsko rogjenje čovjeka jest i s p o r e g j u ­ menti za životinjsko rogjenje; ali se opet s druge strane j u ć a i n d i v i d u a l n a e v o l u c i j o na p o v i j e s t ne smiju ne uvažiti r a z l i Č n o s t i , koje se pokazuju i Sada stojimo pred temeljnim biogenetičkim zakonom, u usporegjujućoj morphologiji izmegju čovjeka i živo­ koji je Fritz Miiller postavio, a Ernst Haeckel, dalje tinje, a osobito izmegju čovjeka i viših opica, anthro- razvio. On veli: Evolucija individua samo je pokraćeno poida. Najbolje je ove razlike pokazo Ranke sasvim ponavljanje evolucije rogjenja. Haeckel je uporabu ovog mirno i objektivno u svom djelu „Čovjek". Ovdje se temeljnog zakona vrlo opširno ocrto i nastojo prikazati ne mogu upustiti u sve potankosti. Samo neke tačke kako čovjek progje u svojoj evoluciji klice 22 — kašnje neka budu spomenute. Walkhoff veli u svojim istraži­ je dapače reko 30 stupnjeva evolucije, koji upravo to­ vanjima o kosti stegna, da se odmah može vidjeti na likim stupnjevima pregja odgovaraju. Stupnjevi pregja, Rontgenovu fotografiju, da li se radi o kosti čovjeka ili koji stranom još danas opstojeće životinjske forme pri­ majmuna. Uspravan hod uvjetuje na primjer sasvim raz­ kazuju,- a stranom su i izhitreni. Ovaj je dokaz u po­ ličite pravce vlakanaca kod majmuna i čovjeka. A us­ pularnim krugovima veliku pažnju probudio i veliko pravni hod i stoji u odnošaju sa tvorbom lubanje. Stražnja odobravanje našb. Jedva bi se još smjelo usuditi o tom luknja glave ima drugi položaj, nego li kod ostalih posumnjati, da čovjek proleti u svojoj individualnoj evoluciji čitav niz pradjedovskih oblika i da je tim si­ kičmenjaka, jer čovječija lubanja pokazuje daleko jači gurni dokaz pružen za njegovo životinjsko rogjenje. razvitak takozvanog lubanjeg kraja, koji mozak zatvara. /Ја ipak držim, da smijemo na temelju novijih istra­ Taj kraj daleko nadmašuje kraj lica. Obratno je kod majmuna. A zašto? Upravo stoga, što čovjek treba živanja u isporegjujućoj morphologiji i evolucijonoj po­ savršeniji razvitak mozga kao indirektno orugje duho­ vijesti dozvoliti tešku sumnju i o valjanosti temeljnog vnog života. Zbog njegovog višeg duhovnog položaja, biogenetičkog zakona uopće i o valjanosti njegove uoprabe na čovjeka. mora mašta, koja direktno ovisi o mozgu, daleko razvi­ Što se tiče temeljnog biogenetičkog zakona uopće, jenija biti nego kod životinja, budući, da mašta mora pružiti predradnju za duhovnu djelatnost. Možemo dakle to je osobito velika zasluga Oskara Hertwiga, da je ispito pravu cijenu biogenetičkog zakona u svojoj „Općoj reći: S v e t j e l e s n e r a z l i k e i z m e g j u č o v j e k a biologiji" i u pošljednjem poglavju svoje „Priručne i ž i v o t i n j e j e s u u z a d n o j i n s t a n c i j i poknjige isporegjujuće i eksperimentalne evolucijone povi­ š l j e d i c a f u n k c i j a d u h o v n e razl i ke. (Predavatelj pokazuje na slikovnoj ploči karakte­ jesti kičmenjaka". Individualna evolucija nije u istinu ristična svojstva čovjeku sličnih majmuna (čimpanze i ponavljanje evolucije izvora, nego je, pretpostaviv desgorile): snažnu izbočitost njihova lica, ko'osalni razvoj ceden princip, nastavak evolucije rogjenja. Ako evo­ mišica. Zatim neke svijetle slike pokazuju razliku izmegju lucija rogjenja napreduje, mora nova odgovarajuća gene­ kostura čovjekova i majmunova. Stražnja noga maj­ racija nešto dalje poći, nego gdje je prijašnja bila; muna jest ruka za prihvat, a ne ljudska noga. Kod čo- dakle jednostavno ponavljanje iskone evolucije izvora ne vječije se lubanje vidi snažan nadmašaj lubanjeg kraja. stoji. Takogjer se prividne rekapitulacije mnogih pra­ Ne bez prava označuje Ranke čovjeka kao možgjansku djedovskih stadija odatle tumače, što evolucija usljed životinju^ jer kod njega lubanja, koja ima zauzeti mozag, svoje naravi koraca od jednostavnih na sastavljene daleko ostale dijelove lubanje opsegom nadmašuje. Pro­ forme. Što se koja životinjska forma više organizovala, tivno je pokazo na svjetloslici predavatelj orangutovu to je više evolucijonih stupnjeva morala proći, dok je lubanju. Okrajak lica je gorostasnog opsega, a dio lu­ u zadnji zamršeni stupanj prispjela; pa je to tako isto banje je opet razmjerno vrlo malen. Snažne čeljusti sa naravno, da su predidući prelazni stadiji, pošto su je­ gorostasnim zubima daju da životinsko biće do izražaja dnostavniji, slični zadnjim stadijama drugih životinja, dogje. Vidi se, da je ovdje surova borba za opstanak koje su ma nižem stupnju organizacije ostale. U tom ne stoji dokaz, da je čovjek sam ove stadije rodopoglavna stvar.) vjesno prošo, nego je samo dokaz, da je individualna Predavatelj nastavlja. �Br. 8. — Serafinski Perivoj. — 1907. 124 evolucija od prvog odijelenja stanice oplogjenog jajeta kroz razne stadije sve dalje koracala do definitivno zadnje forme savršenog organizma. Ja dakle velim: biogenetički se temeljni zakon u svojoj općenitosti ne može primiti; a po tome niti u svojoj uporabi na čovjeka kao dokazno srestvo za životinjsko njegovo rogjenje primiti se ne može. Ovdje će mi se dobaciti: ipak u individualnoj evo­ luciji čovjeka dolaze stadiji, koji se jedino protumačiti dadu kao ponavljanje prijašnje evolucije rogjenja. Naj­ glasovitije u tom pogledu jesu obluci škrge i rascjepci škrga čovječijeg embrija. Oni se nalaze u 4 ili u 3 broja kod sisavaca i ljudi. Ovi obluci škrga i rascjepci kod riba postali su pravim škrgama i rascjepcima škrginim. Ako pobliže pogledamo, šta odatle biva kod viših kičmenjaka i ljudi, naći ćemo. da iz prvog obluka škrge na­ staje usnena šupljina, a iz prvog škrgina rascjepka, da nastaje vanjski otvor sluha; drugi rascjepci pružaju druge razne organe. Dokaz od tobožnih škrga da su sisavci i specijalno čovjek negda prošli ribiji stadij, ja u tim činjenicama u istinu ne nazrijevam, a niti je logi­ čno ikako to nazrijevati. Škrgini su obluci i rascjepci po sebi indifirentni grkljanovi razvojci i uvojci, koji se kod raznih kičmenjaka u sasvim različite organe razviju. Nu ne mojte mislit, da ja istom naprosto odba­ cujem biogenetički temeljni zakon. Kad bi se s tim samo, htjelo reći, da ima slučajeva, u kojim nam individualna evolucija bića pruža zaključke o njegovoj negdašnjoj evoluciji rogjenja, tad bih reko: priznajem u tom smislu bio­ genetički temeljni zakon; ali tada već nije više općeniti zakon. Ima stvarnih slučajeva kod viših i nižih životinja u kojim se nalaze individualni evolucijoni stadiji, koje možemo samo protumačiti kao mimogredne ostanke negdašnjeg evolucijonog toka, kojim se je kod pregja stalno kročilo. Kao primjer navagjam slučaj u evoluciji sićušno malene kod termita živuće mušice (Termitoxenia). Tuj vidimo posebnu pojavu, da se u odregjenom stadiju (stenogastričkom) već odraslog kukca, sasvim kratko i nuzgredice na još kožnatim oklopima pravo krilno žilje pojavljuje. Teško sam htio vjerovati svojim očima, kad sam to prvi put opazio u nizu mojih rezanja. Kasnije se zarože ovi mali štunasti oklopi i služe kao opipni i eksudatni organi; ovi stvorovi više nemaju nikakove ličnosti sa krilima. (Svršit će se.) Л \ fl J E S HIK Naša domovina Četvrta glavna skupština pobožnog društva za gradnja crkve sv. Antuna Padovanskoga u Sarajevu. *) (Svršava se.) A našim dičnim povjerenicima izričemo u ime odbora i IV. glavne skupštine usrdnu hvalu i priznanje i šaljemo im bratski pozdrav lijepo ih proseći, da ne smalakšu u radu za tako lijepu, svetu i plemenitu stvar, već da nadalje ustraju u podnašanju tereta, koji su si dragovoljno — jedino radi slave božje i časti sv. Ante — naprtili. Imademo i jednog dobrotvora, koji je na svoj način pripomogo našem društvu, a to je fra Arhangjeo Brković, bivši tajnik provincije, koji je poklonio 50 ko­ mada svoje knjige: „Povjest sv. Franje Asižkoga“ I. svezak i 50 komada iste knjige II. svezak u vrijednosti od 300 kruna. Hvala mu na daru! A molimo prijatelje, da nam pomognu te knjige raspačati. Dužnost nam je, da se na ovom mjestu sjetimo i onih naših zaslužnih Članova, koje nam je neumilna smrt otela, a to su: Fra Ignacije Strukić, osnovatelj i Nikola Begčević, član utemeljitelj našeg društva. Obojica bijahu uzor-svećenici i narodni miljenici, koji svoj narod svim žarom plemenite duše svoje ljubiše. Pokoj im vječni! ‘) Po želji društvenoga odbora donosimo ovaj izvještaj, a i ponovni (jedanput već tiskani na stranici omota) pregled dobivenih milodara za gradnju crkve sv. Ante u Sarajevu. Neka ostane na vječnu uspomenu! Na koncu zahvaljujemo svim našim članovima za njihovu dosadašnju vjernost, te ih usrdno molimo da svoje prinose i nadalje redovito uplaćuju, one pak što­ vatelje sv. Ante, koji se dosada nemogahu odlučiti, da stupe u naše kolo, umoljavamo, neka bi barem sada, gdje u našem poduzeću vide očitu pomoć božju, i oni svoju žrtvu na oltar sv. Ante doprinjeli, buduć se želi, da sudjelovanje naroda pri podizanju toga hrama u srcu domovine bude sveopće, da svak može postati dionikom svih molitava i pobožnih djela franjevačkog reda, a po tom i dionikom bogatih vrela milosti, što nam ih po­ djeljuje sveta naša vjera, — kao što se takogjer želi, da budemo novi, našim zajedničkim uztrajnim radom dogotovljeni hram Bogu na slavu posvećivali. Mi r ko Pr e muži ć , tajnik društva. Poslije ovog izvješća izvjestio je blagajnik fra Nikola Momčinović o imovinskom stanju društva i pred­ ložio je a) društveni godišnji račun za minulu godinu i b) pregled uplaćenih redovitih prinosa po pojedinim župama po zaključku od 10. siječnja 1907. Kako se to razabire iz priloženih dvaju skrižaljaka. Nakon toga bje pročitan dopis računskih revizora gg. Ivana Krčmara i Nikole Sambrajle, koji izvješćuju, da su društveni imetak i račune u potpunom redu našli, ter predlažu, da se dosadašnji odbor a osobito blagajnik fra Nikola Momčinović glede ovogodišnjih društvenih računa svake daljnje odgovornosti riješe. �125 Vijesnik Skupština prima sva tri izvješća s odobravanjem na znanje i zaključuje jednoglasno, da na pročelje nove crkve ima doći natpis: »Zavjetna crkva sv. Antuna Padovanskog« — a dosadašnjem odboru i njegovu blagajniku se podjeljuje potpuni apsolutorij. Sada se pristupilo k izboru odbornika i časnika, te su izabrani: a) Za presjednika: U smislu pravila: franjevački provincijal fra Franjo Komadanović; , b) Za podpresjednika: Toma Igre, kanonik vrhbosanski; c) 1. 2. 3. 4. 5. Za odbornike: Nikola Franičević, veletržac, Sarajevo; Anto Peršić, obrtnik i gradski zastupnik; Anto Palandžić, obrtnik i gradski zastupnik; Ladislav Schuller, računarski nadsavjetnik; Petar Vuković, obrtnik. d) Za zamjenika: Ivan Strauss, vladin tajnik. e) Za revizore: 1. Ivan Krčmar, profesor; 2. Nikola Sambrajlo, učitelj. Novi je odbor odmah iza toga držo svoju sjednicu, ter izabro: a) Za tajnika Mirka Premužića, nadblagajnika; b) za podtajnika Andriju Spiletka, učitelja; • c) za blagajnika fra Nikolu Momčinovića; d) za blagajničkog kontrolora Nikolu Gjebića, vjeroučitelja; e) za ekspeditora fra Filipa Pašalića, tajnika pro­ vincije. > Pregl ed uplaćenih redovitih prinosa po pojedinim župama po zaključku od 10. siječnja 1907. Banbrdo — Barlovci — --Bihać — — Brajkovići — — Brestovsko — — Breške — — Bučići — — --Bugojno — -Busovača — --Crkvica — — --Čuklić — — -■— Dubica gornja --Doboj Dobretići — -Dolac — — -Doljani — — --Domaljevac Dubrave — -Foča — — -Fojnica — — -Glamoč — — -— Gornji Vakuf K » Za godinu 1904. Za godinu 1905 i 1906 .— —.— __>__ _ Ukupno ___ _4__ » » 102.14 29.20 120.38 35,60 222.52 64.80 » » » » » » » » » » 168.— 216.14 500.— 564.80 139.80 415.67 13.40 —.— —.— —.— 286*.411.80 —.— 16440 155.30 374.24 354— 627.94 500 729.29 295.10 789.91 13.40 24— — — » » » » » 171.60 — .— 761.34 600.— 358.20 56 4 0 1096.25 — 25.20 24— —.— 529.80 56.40 1857.59 600.— 25.20 Gračac—Triešćani K Gradiška bosanska Gromiljak — — Gučjagora — — Ivanjska — — Jajce — Kiseljak — — — Ključ — — Koraće — — — Kotorvaroš — — Kreševo — — — Kulaši — — — Liskovica — — Lištani — — Livno — — — Ljubunčić — — Morančani — — Pećnik — — — » Petrićevac — — Plehan — — — Podhum— — — Podkraj-Dželilovac Podmilačje — ■ Ponijevo-Novi Šeher Potočanci — — Prijedor — Odžak — — — Osova — — — Ovčarevo — Radunice — — Rama — — — Sanskimost — — Sarajevo — — Šivša — — — Sokoline— — — Stara Rijeka — — Stratinska — — Suhopolje-Kupres — Sutjeska— — — Svilaj — — — Špionica— — — Tišina — — — Tolisa — — — Tremošnica — — Tuzla doljnja — — Ulice — — — Uzdo Varcar-Vakuf — Vareš — — Vidoši — — — Vijaka — — — Vitez — — Volar — — — Vrbanjci — — — Zelinovac — — Zenica — — Zovik — — Žepče = — — Žeravac — — — » Za godinu 1904. Za godinu 1905 i 1906 28.60 123.30 30.58 22.80 588.14 30*58 44.40 711.44 237^91 2646 191.78 2649 429.69 64.’- 64- 231.81 132.— 104.— 98.— 102.94 49.50 939.26 165.40 169!— 387.37 Ukupno 1171.07 297.40 104267. 490.31 49.50 102.10 102.10 59.70 59.70 226.20 37. 50.90 188.40 89.10 674.42 37. 93.70 411.66 125.38 89.10 27*.— 40*.- 67!- 9408 12T97 218.05 6250.98 118.— 128.60 772.66 35.40 9056.36 195.— 128 60 1149.38 448.22 42^80 223.26 25.38 35.40 2805.38 76.— 37672 154.32 100. — 7 б !133.40 230.32 13340 66.80 138.60 66.80 73.10 45.80 548.10 52.30 27.50 138.60 6;T50 74.40 172.18 6 0 .14.— 244.90 720.28 112.30 41.50 383.50 1 0 0 .118.10 40.70 5 0 .173.97 159.— 292.07 199.70 273.58 165.40 438.98 76*80 120.20 15o ! - 77.50 51.74 290.14 81.20 1122Л0 327.10 410.70 76.80 77.50 1173.84 617.24 491.90 Ukupno K 11076.87 17205.62 28282.49 �126 Br. 8. — Serafinski Perivoj — 1907. Godišnji društveni račun o novčanom stanju „Pobožnog društva za gradnju nove crkve sv. Antuna Padovanskog u Sarajevu14 za upravnu godinu od 17. lipnja 1906. do 16. lipnja 1907. P R I M I T A K a) Početni blagajnički ostatak: 1. u gotovu ................................. 2. u uložnim knjigama . . . b) Tečajem prošle upravne godine uplatiše č l a n o v i ............................ c) Milodara je u n i š l o ....................... d) Kamati od uložene glavnice za vrijeme od 1 siečnja 1906. do 31. prosinca 1906............................. Ukupno . . K h 10 31.404 13 06 10.326 1.241 01 90 1.239 52 a) Za tisk an ice ....................................... b) Za pisarničke troškove . . . . c) Sabiraču, koji je po Sarajevu sabiro mjesečne prinose . . . . d) Razni i nepredvidjeni izdatci. e) Uloženo na knjižice kod priv. zem. banke i kod Unionbanke: 1. od prije . . K 31.404.06 2. na novo . . „ 12.558.22 . 44.221 62 f) Preostalo u g o to v in i...................... - K I Z D A T A K i1 Ukupno . . h 66 88 _ 83 104 22 43.962 28 — — 29 44.221 62 S a r a j e v o , dne 16. lipnja 1907. Fra Nikola Momčinović, blagaj lik. Nikola Gjebić, protustavnik. Ispravak. U 5. br. „Seraf. Perivoja* potkrala se je jedna znatna tiskarska pogrješka, koja je na uštrb pjesničkoj umjetnosti. U pjesmi „Tuga od Bosne,“ u razdjelku 3. (Tri čaše) valja izbaciti stihove izmegju 40. stiha i 85. stiha! IV. B r. D a v o r i n M i k i ć : 1. „Ко je pjesnik," študija; 2. „Poiiglotizam u Kristovoj crkvi s osobitim obzirom na glagolicu," povjestničko-dogmatička rasprava; 3. „Pred progon," dijalog; 4. „Što nam vrijede djela naših predja," vi. govor. Izvještaj akademije „Duns Škota11 franjevačkih bogoslova u Livnu od god. 1906.— 1907 Ko prijaš­ V. B r. J o s i p M a r i j a B o ž a n o v i ć : 1. „Strukićev provincijal i Julimirov redodržavnik," jezikoslovna raspr.; 2. „Psalam 118. i ure dopoldnevne," egzegetična radnja; 3. „Da li će i ovaj behar ostati bez ploda?" vi. govor; 4. „Rodu o jeziku" od P. Preradovića, „Domovini" od Arnolda, deklamacije. VI. B r. A n t u n Du v n j a . k : 1. „Korist Škotizma i Tomizma i savremene struje," filozofička rasprava; 2. „Bog i Hrvati," raspr.; 3. „Nad lirom žića," vi. pjesma, „Hrvatskoj," vi. pjesma: deklamacije. VII. B r. A n g j e l k o Ć u r i ć : 1. „Moj prvi bo­ lesnik," crtica; 2. ,,U sjaju mjesečine," hnmoreska; 3. „Vrba," fantazija; 4. „Gradja naših radnja," vl.gov.; 5. „Koliko vrijedi pričanje starih," vi. gov.; 6. „Fra­ tarska oporuka" od Šenoe, deklamaaija. VIII. B r. A n g j e l k o M o s k o v - A n g j e l o v i ć : „Sputa," polemika (čitana na tri sjednice); 2. „Bezgrješno Začeće u okrugu vjekova," dogmatičko-povjestnička radnja; 3. „Inferiarna rasa" od J. Hranilovića, deklamacija, njih godina i ove smo školske godine radili u našem skromnom zboru, a da se vidi, što smo i kako smo radili, iznosimo naš rad i na javnost. Zbor je imo 1 svečanu sjednicu na čast Bezgrješne i 20 privatnih, od kojih je jedna posvećena uspomeni slavnoga rodoljuba, književnika i narodnog mučenika o. I. Franje Jukića, a jedna ovogodišnjim našim apsolutima. Na sjednicama su čitane radnje, držani govori, čitane i deklamovane pjesme, kako slijedi: I. O. L a d i s l a v F i š i ć : 1. „Svećenstvo i puk u Bosni," socijološka rasprava; 2. „Na rad," vlastiti go­ vor; 3. „Na ruševinama grada Varošluka," vi. govor. II. O. V i n k o L a l i ć : 1. „Svjetska rastava divortium mundi," soc. rasprava; 2. „Smjer naše aka­ demije i vrijednost njezina za nas," rasprava; 3. Oslov na akademiju," vi. govor; 4. „Težakova molitva" od Branka Str. Škarice, deklamacije. Ш. B r. M i r o s l a v T u g o m i l D ž a j a - K l i š a ni n: 1. „О egojizmu," raspr.; 2. „Uzrok i pojavi anti­ semitizma," soc. raspr. 3. „Ah ti popovi," prevod s nje­ mačkog; 4. „San ili java" od S. Kranjčevića, deklamacija. IX. B r. V j e k o s l a v K o n j e v i ć : 1. „Tužna majka" od A. Harambašića, deki.; 2. „Od svih strana" od J. Hranilovića, deki. X. B r. T u g o m i r M a r k o v i ć : 1. „Zbilja oz- �127 Vijesnik. dravio," crtica; 2. „Ruski knez Vladimir sveti ? “ povjestničko-dogmatička raspr.; 3. „Sve za vjeru i domovinu," vi. govor; 4. „Bosna i narodnosti u njoj," povj. radnja. XI. B r. L j u d e v i t F r a n j i ć e v i ć : 1. „Marija i kršćanska duša," asketična radnja; 2. „Bezgrješna" od Trogrančića, deki.; 3. „Otpušteni vojnik" od Kranjčevića, deki.; 4. „Pred progon," dijelog od br. Davorina, izvodio. XII. B r. J o s i p F r a n j i ć e v i ć : 1. „Nešto o kul­ turnom ratu," soc. raspr.; 2. ,,U jeseni," pjesma, deklamovana; 3. „Hrvatskoj mladeži" od Martića, deklm. XIII. B r . D o b r o s l a v G r e b e n a r e v i ć: 1. „Ho­ dočašće u Sinj," slika; 2. „Redovnik sv. Franje," vi. govor; 3. „Pred progon," dijalog, izvodio. XIV. B r. A n t u n L a p a n d i ć : 1. „Mučenica," crtica; 2. „Majčina ljubav" od Branka Škarice, dekla­ macija. XV. B r. S t a n i si av M a r i n o v i ć : 1. „Večernje pjesma," vlastito, deklamacija. XVI. B r. N e d j e l j k o D u g o n j i ć : 1. „Iz Velepjesme" (po sv. Bernardu), asketično-mistička radnja; 2. „Došao je uzdisani"," vi. govor; 3. „Hajdemo u ime Gospodnje," vi. pjesma; 4 „1Т Jozafatu," vi. pjes.; 5. „Imakulata,* spjevo po M. Redostorffu i deklamovo. XVII. B r. M i r k o B r a n d i ć : 1. „Utvora," crtica > 2. „Pred knjigom povjesti roda mog" od Kranjčevića, deklamacija. XVIII. B r. A l f o n z Č o l i ć : 1. „Van iz sakristije," raspr.; 2. „Za dom, za rad," vi. govor. XIX. B r. F r a n j o M o m č i n o v i ć : 1. „Nešto o pjevanju"; 2. „Molitva" od Kukuljevića, deklamacija. XX. B r. B e r n a r d i n H a r b u k : „Noli timere" od J. Hranilovića, deklamacija. Sve su radnje i vlastite pjesme podvrgnute pisme­ noj kritici, koja bi se čitala odmah na prvoj slijedećoj sjednici. Govore pak i deklamacije mogo je svako usmeno na istoj sjednici kritikovati. Ovim se putem ujedno zahvaljujemo svima no­ vinama, što su nam dosti i dosti koristili u akademičkom radu, šaljuć nam novine bilo na prikaz, bilo za pola cijene. Br. Antonije H. Duvnjak, savjetnik. Br. Angjelko Moskov-Angjelović, tajnik. Br. Miroslav Tugomil Džaja, potpresjednik. Br. Davorln Mikić, presjednik. Njemačka. Sud ljudi protestanta. Pisac i čuveni putnik po svijetu Lohman piše u njemačkom listu: „Amsterdamer C o u ra n t„ O g le d a ju ć i nebrojne blagodati, koje religijozni redovi i katolički misijonari posvuda sipaju, nije moguće na tu pojavu ne svratiti iskrene pazljivosti. Katolička vjera posjeduje nekakvu moć, pa neće dugo biti, da ona savršenu pobjedu nad protestantizmom odnese. U prednjoj Indiji, u zadnjoj Indiji kao što i u mnogim zemljama Evrope imao sam prigodu motriti uzorni život redovnika i katoličkih misijonara i čudesa njihove evangjeoske ljubavi. Gledo sam i duvne kao učiteljice i duvne kao njegovateljice bolesnika. Mnogi od naših zaziru pred njihovim dolaskom u naše zemlje, ali to dolazi od neupućenosti ili od praznovjernog straha nad imenom katolicizma. Gledajuć čudesa katoličkoga apostolata megju prezrenim Crncima, čini mi se, da požrtvovnost katoličke ljubavi nadmašuje maštu i osamljena je na svijetu takove vrste. Nekadašnji guverner njemačkih kolonija u južnoj Africi, general Trotha piše б. veljače 1906. ocu Lebeau-u redodržavniku oblata svetog Frane Saleskoga u jugo­ zapadnoj Africi, megju ostalim i slijedeće: „Posvuda na zemlji, gdje ja gledah katoličke misijonare: u istočnoj Africi, u Kini i sada u zapadnoj Africi, svagdje opazih sliku požrtvovnoga rada, svagdje onu devizu: „Ога et labora" — i svagdje očevidan uspjeh. Ja čestitam katoličkoj crkvi nad tim uspjesima i molim u Boga najobilniji blagoslov nad djelovanjem njezinim". — Naše neke novine donose katkada izjave kojeg propalog genija proti katoličkoj crkvi, a nikad se ne sjete, da donesu i ovakovih izjava. A to bi bila nji­ hova dužnost, jer se oni kunu, da su o b j e k t i v n i p o s ma t r a oc i . 0 Rusija. Katolicizam u Rusiji. Po uvedenju slobode vjero- ispovjesti u Rusiji stanje se je katolicizma okrenulo na bolje. Tisuće i tisuće ljudi, koji nekoč na silu moradoše prigrliti shizmu, dandanas obraćaju se k materi crkvi. Od svibnja 1905. do svršetka prosinca iste godine obratilo se u grko-katoličkoj biskupiji Helma 110.000 a u rimo-katoličkoj biskupiji Lublina 163.000 duša na katolicizam. Sada imade u Rusiji raskolničkih župa, koje broje samo 60 do 100 osoba svojega stada, jer su im svi drugi vjernici prešli na katoličku vjeru. U ostrovverskom dekanatu ostalo je od 7350 duša samo 711, u parceverskom dekanatu od 9180 ostalo je samo 100 duša u shizmi. Neke poljske novine vele, da je bilo raskolničkih župa, koje su listom do jedne duše prešle na katolicizam. Svećenici ruske crkve dižu glas, da vlada makar putem kolonizacije uskrisi uspomenu na nekadašnje župe. Stanje je dakle katoličke crkve u velikom slaven­ skom carstvu danas povoljno. Mi smo veoma željno očekivali carev ukaz o slobodi vjeroispovjesti (a doslje­ dno i katoličke vjeroispovjesti) u Rusiji. Danas to imademo. Slava Duhu svetome, koji kraljeve rasvjetljuje! Nije ni prije falilo u v i g j a v n e v o l j e velikog cara �Br. 8. — Serafinski Perivoj. — 1907. 128 nego je svoj nedaći u tomu pogledu uzrokom bio fana­ tizam ruskoga svećenstva. Velika Rusija svojom je intolerancijom gubila simpatije katoličke zapadne Evro­ pe ; danas mislim, da ih je opet dobila. Molimo se Trojedinome Bogu, da sve Slavene na stijeni svetoga Petra, u istinama katoličke crkve ujedini. Prosvjeta. Pronašašće babilonske knjižnice. Arheološko odaslanstvo od pensylvanskog sveučilišta poslano, da is­ tražuje klinovito pismo, našlo je u stoljetnom prahu jedan stari arhiv, koji bijaše pokopan u ruševinama staroga Nipura. To je onaj Nipur, koji je na 14 sto­ ljeća prije Hrista bio najprosvjetljeniji i najpoduzetniji grad babilonskog carstva. Megju drugim dragocjenim gragjevinama, koje rešahu ovaj grad, bio je i prelijepi hram sa svećeničkom školom — a u arhivu te škole i toga hrama čuvahu se rukopisi sve vi ste. Tu knji­ žnicu od hrama sada otkriše američki naučnjaci i objelodaniše oko 25.000 tablica. Te se tablice nagjoše u prilično dobru stanju, a odgonetnu ih vrli poznavaoc klinovitog pisma Clay. Mnogi radnici A^api, koji su radili kod Nipura, mnogo tih tablica sakriše i prodadoše ih u New-Yorku, ali i te dobih Clay na ogled, pa ih pročita. Najviše njih sadržaju poslovne isprave i račune svećenstva; jer hram onoga vremena ne bijaše samo središte vjerskoga života, već i uopće socijalno središte, gdje se poimence sudilo i trgovalo Za pre­ sudu u raspravama zazivan je Bog. Izmjena robe i sav saobraćaj prolazio je preko svećeničkih ruku. Svećenici su bogastvo hrama pozajmljivali; porez se je plaćo, ali ne u novcu nego u naravninama k a o : u zrnu, u ulju, u datuljama i t. d. Mnoge tablice sadrže izvještaje o poslovanjima privatnih osoba, pa nam pružaju zanimivu sliku o životu i zanimanju stanovnika grada Nipura. U poslovnim is­ pravama upotrebljavali su i pečat; dapače su običavali i više takvih isprava svezati u jedno i pečatom ih za­ pečatiti radi veće sigurnosti i točnosti. Tablice sliče potpisu današnjih ugovora; a upotrebljavo je pečat svaki onaj, koji je primio znamenitu svotu od koga, ili je znamenitu svotu dao kome: Sada ovakova tablica bila bi zamotana u još jedan omot, da bi se varka potpuno onemogućila. Često se puta mjesto pe­ čata nalazi otisnut prst, većinom kažiprst. Prema tome su Babylonci, veli Clay, već davno uvidjeli znamenitost kažiprstova otiska, što mi danas ponovno počimamo primati, jer je to nefaljiv znak osobne identičnosti. Primljene knjige. Sa zahvalnošću smo primili: l . Dr . J o s i p P l i v e r i ć : „ S p o m e n i c a o d rž a v o p r a v n i h pitanjih hr vat s ko- ugar s ki h. 1907., cijena 2 K (Hartman). 2. H. S i e n k i e w i cz: ,,U t a t a r s k o m ro b s t v u“ ; 30 h., (Hartman). 3. J. J a g i ć : , , Ži vi ns k i l i j e č n i k ; " 2 4 0 K (Hartman). 4. E v g e n i j K u m i č i ć : „ K r a l j i c a L e p a “ ; 3*60 K (Hartman). 5. M a k s i m G o r k i : J e d a n o d k r a l j e v a r e pub l i ke . * 4 (Hartman). 6. Z m a j J o v a n J o v a n o v i ć : „ O d a b r a n e p j e s m e " ; T60 K (Hartman). 7. „ G l a g o l i c a i h r v a t s k a š t ampa* * preštampano iz „Vrhbosne.** 8. F r a B o n o B r k i ć : „D e v et n i c a b o ža ns k o m d j e t e š c u I s us u; * * 10 h. 9. F r a A. C: „ O d g o v o r J o s i p u V i r g i l u P e r i ć u, n a r o dno m zastupniku;** (pjesma) (Društvena tiskara u Spljetu.) 10. „ P o d z a s t a v o m b e z g r j e š n e D j e v i ­ c e 4* izvještaj kongregacije sveučilištaraca u Zagrebu. 11. H r v. Kat . t i s k o v n o d r u š t v o u Z a g r e ­ b u : „ Š t o j e H r i s t “?; 30 h. 12. J e d a n s v e ć e n i k : „ N a p r e d n j a c i i h r v s v e ć e n s t v o * * ; 20 h. 13. J a n k o B a r l e : „ R a n a r n i c i i l j e k a r n i c i i z f r a n j e v a č k o g reda.** Zanimiva i lijepo obragjena knjiga, samo bi molili gosp. pisca, da isto ona­ ko obradi ranarnike i ljekarnike iz Bosne. Ova se knji­ ga bavi samo ranarnicima i ljekarnicima hrvatske pro­ vincije. 14. L j u b o j e D l u s t u š : ,,Š t u di j e i do j m ov i s a s vj . i z l o ž b e u P a r i z u . " 15. A n t u n H a n g i : „ Ž i v o t i o b i č a j i mu s l i ­ m a n a ; 4 K. 16. A. B u l j a n : „ S a v r š e n o p o k a j a n j e " ; 10 h. O nekim ćemo spomenutim knjigama i posebno nešto reći. Nadalje s mo pr i mi l i sa z a hv a l no š ć u. „ S v e t u C e e i Ii ju ," smotru za crkvenu glazbu. Do sad su izašla tri sveska. Treći svezak ima ovaj sadržaj: a) Registriranje kod orgulja, Prof. Dugan. b) 0 metodi obuke pjevanja u pučkim školama, Prof. Vilko Novak, c) Orguljaštvo po Dalmaciji, Antun Dobranić. d) Kako da se dokinu neki zli običaji kod službe božije, Filip Hajduković. e) Život i rad Franje Witta, Milan Zjalić. f) Dopis: Sarajevo. Iza ovih krasnih Članaka dolazi obilan L i s t a k . Jedinu glazbenu smotru ove vrste u hrvatskim zemljama — jedinu u hrvatskim zemljama, a rijetku i kod drugih naroda preporučujemo! Pogotovo, kad ova smotra donosi u svakom broju još i g l a z b e n i p r i l o g odlične ljepote i zanimivosti. Preporučujemo i lijepo uregjivani beletristički list „Prosvjetu!" T is k a ra V o g le r i drugovi u S a ra je v u . �Telefon br. 119. JisRara VOGLER i DROBOVI, Sarajevo. Čemaluša ulica 172. igotiskara i steieotipija u Bosni i Hercegovini, 's najmodernijim pismenima, Ш m aterifiom i strojevima. = kanje novina, nakladnih djela, molitvečnih i vjenčanih karta, kao i svih zasiecaju sa ukusnom izrad­ bom i uz najumjereniju cienu. Vanjske navučbe O BA V LJA JU SE ODMAH. �stoji jedan pošt. sanduk brutto 5 kg. oko 50—kom. Tri forinta „ f t , Toiletnog otpadnog sapuna, ljubica, ruža, heliotrop, mošus, gjurgjica, cvijet breskve itd. Razašilje pouzećem Manhattan Unternehmung Budimpešta, Vll Bezerćdy ulica 3. kao: MaticS, krštenih, Matica umrlih, Protok* Matica vjenčanih, !rkvenih računa i exhibita. Erstnih, Vjenčanih i Smrtnih listova, i t. d. i t. đ, u pojedinim arcima ili u solidnom uvezu. Službenih kuverata u svim veličinama. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/84eca43f63972ffee90e11739850623d.pdf b11efd2e17d62c64f3cba345b42540b2 PDF Text Text — — Li ---------- - ---------------------------------------------------------- — -------------------------------------------------------------------- U I5 0 K 0 , 15. U 5 T 0 P A P A 1 BROJ 10. т 1 GOD. XX. ' — s a s R ž fljČ lan ci: U zastoju života Pobjeda ustrajnosti . . . Život i rad Ivana Frane :a Vijesnik : Naša domovi nu: Sarajevo: + o. M. R ije šn ja k ....................... 156 Tolisa: t o. M. M ilb a š ić .................. 156 Ri m: Kakve su sablazni klera u Italiji? . . . . 157 Bugarska: Otkle popularnost bugarskoga kneza u Bu­ garskoj? ........................... .......................157 iz l a z i m j c s c ć n o n a d u a a r k a , g o d ^ n ja c ij c n a б kruna RUK0PI5C I P R tT fL A T U PRIMA URCDNI$TU0 U U I50K 0M (B05NA. U I5 0 K 0 , PRANJCUAČKA GIMNAZIJA). o t p r a u n iStu o JC U TISKARI „UOGLCR i d r u g o u i- , SARAJCUO Nj ei :аг a rn ack o k a t o l i č a n s t v u ...................................157 iGdje je bio raj ,,emaljski? , .................... 158 Statistika vjera na s v i j e t u ........................ 158 11. Moć socijalne d e m o k r a c i j e ............................. 158 12. Zagreb: „Sv. Cecilija“ ................................. 159 13. „Savrem enik"............................................... 159 14. Medjunarodno udruženje za znanstveni napredak k a t o lik a ......................................160 15. Reinke protiva H aeckelu.................. - 160 ■ 5ARAJCU0 TISKARA UOGLErR I DRUGOUI 1907. �KNJIŽARA, PAPIRNICA I TISKARNA GJURE DŽAMONJE U MOSTARU. Naš vrli rodoljub, političar i književnik G j u r o D ž a mo n j a otvorio je u Mostaru knjižaru, papiruicu i tiskarnu. Tu je skladište svili knjižarskih i pisarničkih potrebština, naukovnih knjiga za sve škole i sve predmete, pisaćeg i risaećg mater škole, te sva potrebna učila za fizi- kalne, kemijske i ostale kabinete. Bogato skladište ki Svaka knjiga štampana u kov;;m bilo jeziku naručuje Podvorba točna, čije Poznato je sv: Koliko je on materijalno poduzeće neće donositi ncgih knjiga stranih literatura, knjižarsku cijenu, prvom poštom. i njegova nesebičnost, dapače i to, da ni ovo ,,mrtve kapitale*1. Gjuro će ko i dosada svoj dobitak Т$ц eno on snuje lativno poduzeće, nego ni najmanje biti spekuda materijalno podigne našeg radnika, naš narod. Spomenuvši još i to, da je ovo poduzete prvo u Bosni čisto narodnoga značaja, ne možemo ni trošiti više riječi da ga preporučujemo — jer se preporučuje i samo našoj savjesti i našem hrvatskom oejećanju. �I50K0, 15. LI5T0PADA 1907. BROJ 10 života. Pogasile se zv’jezde, Pogubili se puti, A proigrani narod Nit zbori, niti šuti. A danas? Dok o zidu Svud rgja handžar guta, I borba bez oštraca Životom kipi ljuta. Tek nešto bolno mrmlje, 1 hodi... nekud hodi.. I prokljuvanim žuljem 0 hljebu račun vodi. U nas su zgasle zv’jezde, Pogubili se puti, A proigrani narod Nit zbori, niti šuti. — Je l’f gdje je prošlost naša, 1 muzi srca, duha ? Ej, onda Г siti bismo 1 vidjela i kruha!1 Tek mladež koplje lomi I snagu svoju prope Za „napredne ideje,“ A napred ? — niti stope \ 1 radilo se mnogo; Kud krilo slava širi: Svjedoče Gundulići, Kulini, Krešimiri. Gdje mladež moral ruši, I bludnost kultom n’jeti, Prosvjeta, blagostanje Tu u grobnicu leti. — 0 kad će da im narod U lice prezir baci ? Njih tuži povjest naša I prezreni mrtvaci!! Branko S tra h im ir Škarica. GOD. XXI. �146 Br. 10. — Serafinski Perivoj. 1907. Pobjeda ustrajnosti. Novela. Priopćuje O. Jeronim Vladić. (Svršuje se.) GLAVA XI. Treba da spomenemo, kako je Matija već oba­ vijestio mladog grofa o Ambrozijevu mišljenju, koji je bio vratar kod Ubalda. Ambroz je iz duše mrzio svog gospodara, pa je jedva čeko zgodu, da pristane uz onog, koji bi pokušo, da ga sruši. Isto je tako mislio i Ma­ tija. 1 ko Što je ovaj često puta bio otsutan, da šta novog osnuje, svaki bi moro imati svoju kolajnu, kojom bi se uvjerili, pokaže li je koje čeljade, da pripada njihovoj stranci? Alfred je baš imo Matijinu kolajnu. Usilova se da unigje u tvrgju, hineć da je prosjak. — Ne mogu ti dati ništa van jedan komad svog kruha, jer mi je danas gospodar zle volje, - reče mu Ambroz, iduć k jednoj polici. — Mnogo, — reče prosjak, primajuć kruh. I giedajuć okolo izvuče Matijevu kolajnu. — Dao ti je Matija, je li? Gdje se je sklonio? — zapita Ambroz šapćuć. — Vitezu Atiliju. Blago njemu. Biti će po srijedi opet kakva b 1 J osnova. — Uprav, i to što prije da se izvede. — Kaži jasnije. — Ja sam Alfred, Adolfov i Matildin sin. — A lfred?... Tu se dakle radi o vašoj stvari; nije moglo bolje biti; dakle je i gospodin s nami. Hoće li vas ona junačina uzet u obranu? — Da, i on nas podupire u pođi kanimo izvesti. — Dakle se radi . . . — Da nasrnemo na tvrgju. — Kada? — Odmah večeras. — Dakle na brzu ruku; nijesam mislio, da će tako brzo to biti. — Nama je hitnja. — Računajte na me i štitonošu! A je li vam se­ stra u viteževoj tvrgji? Alfred naprosto reče: — nije, — a onda uzdahne. Ambroz shvati i odmah reče: — do vigjenja večeras. — Do vigjenja; — i izigje. Doklen Alfred, malko žalostan, preko volje lomi svoj komad kruha, mi ćemo se pozabaviti malom opaskom. Na nekoga može neugodno djelovati tajna radnja, skrovito kovarenje mladog grofa i viteževo, misleć, da im to ne dolikuje njihovu visokom položaju. Pjesnik bi mu možda dao pravo; ali pjesništvo, ko pjesništvo, sve je drugo osim mudro umovanje; dobar sudac treba, da je umjeren; a pjesnik treba da bude zanešenjak. Pravi bi filozof, ko što sam čuo, ovako umovo: život je najveća blagodat od svih vremenitih bla­ godati; u našem se slučaju namjeravalo Ubaldu oduzet njegov, a to je bio neotklonivi način, da se spasi dvoje Čeljadi: Matilda i Janja; osim tog je Ubald oteo Alfredu pravo veće cijene; i za zločin, koji zaslužuje smrt, onog je doba bila dopušćena osobna odmazda; vitezu i mladom grofu nije bilo drugog puta, da bi čin sretno ispo za rukom, nego li iznenaditi tlačitelja, otajno pripravljajuć zemljište; stog je veoma pametno ne ići za formalnostima, da se dobije stvar tolike vrijednosti. A trebalo je, da tako djelo izvedu jedan vitez i jedan junak. Ugledavši očevu tvrgju mladi grof, sjeti se onih sretnih dana, što ih je proživio sa svojim milim, kad su ga svi volili i ljubili i u časti držali; pa bi zaplako, da ga nije hrabrila, sokolila i tješila nada, Još ćeš sutra biti moja . . . . Ali Majka ? . . , opet cu ih zagrliti Ugledavši kmete, zanese se u miso, da ih što prije obraduje, ko što čine pravi prijatelji. Sreto je djecu ; po koju ženu, što su nosili jelo onim u polju. - - U selu sada ne će biti nikoga — pomislio je — trebalo bi zaći u razgovor dok blaguju. — A prošlo je nekoliko zgoda već prije nego se je odlučio, ne znajuć ni kako bi s njima zapodjeo razgo­ vor. Napokon odluči, da će pitati za domaćeg kneza, da tako saznadne, bi li se mogo pouzdati u njihovu pomoć. S tog ugledavši jednog čovjeka, jednu ženu i dvoje djece, gdje blaguju, sjedavši po zemlji u okolo u sjeni dvoreda, zakrenu onamo. — Napreduj, napreduj, — reče čovjek, videć da je neodlučan. A kad je bio blizu reče m u: — hoćeš li malo juhe? — Hvala, nijesam gladan. Nego bih vas pito: bi li se mogo nadati, da će mi vaš knez štogod dati? — Tu ti je slaba pomoć, — odgovori mu žena, kojoj je bilo ime Joka. Ali se ugrize za jezik, bojeć se, da nije mnogo rekla, što se je moglo nagagjati iz po­ gleda njezina muža Dragana. — Onda su me prevarili . . . . — Ali . . . . e to ___ kazat ću . . , . — poče Dragan. Ali ga prekide žena, ponukana, da iz nešto neobičnog, ali ne novog strančeva lica istražuje, ko je i šta je : — Je si li iz daleka? — Svejutro putujem. �Pobjeda ustrajnosti. 147 — Ali treba da na mjesto dogjete po dva, po tri, — Lasno je, — reče Dragan, da nije znao, koji ti je savjetovo, šta se je dogodilo prije nekoliko a ne svi zajedno. — To ću već uredit, da odredim razno doba i nedjelja . . . . i puteve. Ali gdje da stanemo? — Šta se je dogodilo? — Na kraj Šume, blizu tvrgje. — Da je knez Ubald ubio našeg gospodara, a u — Dobro je, ja igjem odmah, ako vi hoćete da tvrgji zasužnjo groficu s djecom joj. ostanete . . . . — Sad znam. — Hvala; ja ću dotlen malo prohodati po okolici. — Da je živ grof Adolf, mogli bi vi pouzdano Malo kašnje Alfred unigje u svoje selo. Ko da je dobiti, — reče Joka; — a grofica je bila pravi angjeo. stranac, pregleda očevu tvrgju; bila je netaknuta, a to — I vam je dakle zlo i gore. — I ter kako. — odgovori Dragan. — Ali sin mu je bio novi dokaz nade. — Providnost je udesila, da je Alfred, lijep dječak, pravi očev sin, kažu, da mu je Ubald nije porušio, da opet u njoj uživamo. Kad je pošo iz okolice, išla su za njim dva „роpošlo za rukom, da pobjegne i . . . . dosti. štenjakovića," jedan nešto dalje od drugog, a rasrdiše se — Nadate Ii se? kad su vidjeli, da je zašo na Draganovu njivu. — Dosti bi bilo samo da ga vidimo . . . . Ovaj se nije bio još vratio. Alfred sjede na guvnu — Ja sam čuo, da i vitez Atilije za njega hoće s Jokom i s djecom da koma; nije se žena čudila, što sve da žrtvuje. — Vjerujem, onaj je vrli vitez, vrlo volio našeg joj gospodar s njima ovako Ijubezno opći. Vrati se Dragan vrlo zadovoljan. gospodara. — Govorio sam s pet porodica, — reče; i naredio — A kad bi vam ja kazo, da ćete vašeg mladog sam dvojici prijatelja, neka saopće stvar svim drugim. grofa brzo vidjeti? reče Alfied tronutim glasom. Muž i žena bolje i oštrije pogledaše strancu u lice, Računam, da nas je oko trijestak. — Živio Dragane! Nadam se, da ću ti moći vra­ i nijesu znali šta bi mislili. — Opet ga brzo vidjeti ? titi milo za drago. — reče oboje. — Ne treba, za ono malo što radim plaćeno mi — Ti o tom dakle znaš nešto? — reče žena. je i preko vrha, jer mi je milo, da vam mogu pomoći. Zbilja znadem. — Još bih te nešto molio, da zapriječiš, neka ona — A zašto si hinio, da ništa ne znaš? dvojica, za koje si mi reko, ne dogju do kneza, da mu — Da vidim, šta vi o tom mislite. jave, ako bi vidjeli, da toliko ljudi ide iz sela. Gdje je Alfred? — zapita Dragan. — Za to sam se već pobrino, neka vas glava ne boli, — Nije daleko. ja ću ih već smiriti. Da se vratimo u vitežev grad, — Gdje je, — pobrza Joka. bolje će biti i kraće preko polja. Ja ću s vami do na — Ja sam. cestu. To govoreć ode da uzme jednu lopatu. Zadivljenje, negodovanje i utjeha zajedno obuzeše — Kako misliš, — i obrnuvši se ženi: — do kmetovima duhove, a to je sve odavala duboka tišina, vigjenja. koja je izvirala iz dubokog počitanja. A gledali su, ne — Ja se uzdam: Bog će vam biti na pomoći, — bi li na licu ovog siromaka razabrali koju crtu mladog odgovori žena. grofa; bio je on, ali ga bilo mučno raspoznati. Dobri seljak bijaše sretan, da je uza svog mladog — Oprostite ako . . . . - poče žena. grofa. Koliko ga puta htjede da zagrli, da ga obzir nije — Ne budite zabrinuti. od tog odvraćo. — U čem bi vam mogli pomoći ? — upita Dragan. Bacivši oko na šumicu, kad je već bio priskočio — Večeras odlučismo nasrnuti na Ubaldovu tvrgju, jedan jarak, ugleda u lišću jednog drvoreda čovjeka, kad bi ovdje u mjestu bilo ljudi, koji bi se sdružili kako žurno koraca. Posumnja. Čas za tim vidi drugog; s ono nekoliko viteževih ljudi, jer on s njima ne može sumnja mu se podvostruči. — E j! — vikne onom prvom. raspolagati bez pogibelji. . . . On ni mukajet. — Za mnom, — reče Alfredu, pa za — Gospodine grofe, — reče Dragan. — ja bih njim trkom. na kocku stavio i život i budite uvjereni, da i drugi Onaj bi sad želio letjeti, ali ne htjede da ga ovako misle, osim postolara i Petra. drže za onog, što je zbilja i bio, i na drugi Draganov Onda bih vas molio, da budete tako dobri, pa poziv stade odmah. Bio to Petar. da odmah obznanite nekoliko obitelji . . . . Dragan stade pred njega držeć uza se lopatu, ko — Za jedan će sat biti posvud razglašeno i moći vojnik na straži. Obrno se drugom, koji se ustavi od ću vam kazati, koliko će nas biti, da s vami večeras nužde, jer su mu bile spale čakšire, i povikne: — dogji amo. — Postolar posluša. jurišamo, �148 Br. 10. — Serafinski Perivoj. — 1907. Alfred, dobro shvativši pogled i mig Draganov, trže bodež, koji je bio sakrio pod haljinu i upre ga u grudi pridošlici, seljak spusti lopatu Petru na glavu, prijeteć mu. — Okladio bih se za glavu, — reče Dragan, da ste se htjeli s Alfredom našaliti. — Gospodin Alfred ? kad ne znamo ni gdje je, — reče Petar. — Pustite vi neka ljudi idu svojim putem, — reče drugi „poštenjaković." — Kuda ćeš ti — upita ga Dragan. — Ja idem Pavlu, jer smo obrekli, da ćemo se u ovo doba sastati, pa i još prije. — A ti? — obrnuvši se Petru. — Ja sam išo s njim za društvo. — Pavle e e e e! — vikne Dragan. Pavle e e e e! — 0 o o o — ču se odgovor. Postolaru se bilo smutilo, jer je mislio, da tu nema Pavla. — Hodi a m o ! zovne Dragan. — Eto me : Do čas eto ti ljudeskare i začudi se ugledavši pred sobom ovaj prizor. Na Draganov rrig progje Petru za legja. — Je si li ti bio sporazumat s ovom dvojicom? — da budu kod tebe u ovo doba? — Nisam ni sanjo. — Žnaš li ti ovog mladića? — Čini mi se, da ga nijesan; mgda vidio. — To je mladi gospodin grot. — Ah! . . . A lfred? Da kak o : razgovarat ćemo. Ovo dvoje šćenadi htjelo se malko našalit s njime. Ali Bog ne spava, a ovaj čas je mene pošlo. Imaš li kakve uže? — Baš slučajno imam. — Svezi onom oslu ruke. Pavao obrne ruke na legja; Petar vidjevši ono gvožgje pred sobom, pusti se i ne pisnuvši, uzdajuć se u velikodušnost onih, štono ga zarobiše, jer im nije sa­ vjest, ko što u njega. I postolara urediše. — Jer je već stvar jasna, — reče Dragan, zaključat ćemo ih u mojoj kući. Ako ih ćeš ti odvesti, ja ću Alfreda pratiti do na cestu. Kad se vratim, ja ću preko tvog posjeda. Ponesi i moju lopatu! Pavo uze u jednu ruku oba kraja od užeta i po­ vuče za sobom onu poštenu braću ; Dragan i Alfred obrnuše pleća i pohitiše. GLAVA XII. Kad se je već smrklo, moglo se je vidjeti, kako ljudi po dva po tri izlaze iz Alfredova rodnog mjesta, staju po putu i stazama. Na licu im se je mogla vidjeti ozbiljnost i radost, koju su odavali podmuklim riječima i kretom. Oko ponoći se svi sabraše na odregjenom mjestu. Tišinu je bunio samo tihi šapat. U isto nenial vrijeme stupiše u selo i prestaviše se Ubaldovu vrataru tri nepoznanca. A malo poslije dogje desetak ribara, što su obilazili i kupili se u čete na gradskom trgu, ko da su čekali na drugo društvo, koji zbilja dogjoše; oko pet ih. Malo ih je u selu na to pazilo, a ni na kog nije to utiska učinilo; toliko su se brinuli za kneza Ubalda. Ovaj nešto zlovoljan i neraspoložen povuko se u spavaću sobu; ne da čita, jer nije bio književnik, nego da misli. Šeto je gore, doli; a čelo mu bilo sad smrknuto* sad vedro. Misli mu se vrzle svegjer oko Alfreda. Priznajuć, da je krivac i okrutnik, bojo se je da ne pogje za rukom sinu Alfređovu, da mu potajno ne pobuni kmetova; a videć pogibelj po svem svom podedu naloži svojim čankolizima, neka njuškaju, ne bi li gdje nanjušili presvučena Alfreda, ili kog drugog, oji bi za njeg radio. Na pozorište je došo i vitez. Ništa lakše, nego da se Ahred sakrije gdje kod nje­ govih prijatelja, a on je bio kadar da svaku pažnju osujeti i da nečuvenom silom navali; on je bio kadar da zakrabuljen dogje i da ga napane u njegovoj sobi. A oslobodit ga s e ? . . . Ozbiljna stvar. Onaj je lav vrijedio za sto d ru g ih ; a krvnika za njeg nać, nije bilo prilike. — Ja ću mu bit krvnik! — Utvaro si je da mu zasjedne. Ali gdje? a kad? ada ga ne razgule njegovi lavići. Ah sreće! ah radosti? kad mu dogje na um miso, da rtoću ugje u tvrgju pod izli­ kom, da dogje braniti jednu udovicu, pa ga ubost u kičmu u samotnom mjestu. Ali ako mu vitez jed­ nim oštrim pogledom pročita na licu, ili opazi, kako se maša rukom ? a ako rana ne bude sm rtna? Riječ u jednu nikakva izlaza: srdžba, da ga zaskoči i opa­ ki nagon, da se preporodi, da raste, da ga zarobi. Sada mu je mašta sva bila obuzeta samo robljem, mučenjem i m učenim : haramija se zanese, sva mu je miso u tom bila, ništa drugo nije vidio. — Pasti će mi u ruke da se njima malo pozabavim i razveselim! Sada je vidio vitezu okove na nogama, a on nemoćan ; vidio je mladog grofa iznemogla; sada ko da im na pleća skače, mrcvari ih, ubija ih on sam rugajuć im se. Potrese njim jedan udarac. — Što li je, vikne osorno. Jedno bi čeljade imalo nešto vrlo važna saopćiti, gospodine kneže, — reče mu jedan dvoranin duboko se naklonivši. — Uvedi ga, — misleć, da je koji duh došo. — Saznat ću nešto, — mislio je. Mislio je, da će čut dobrih vijesti. Preoblada opet u njem radost. Kuca. — Slobodno. — Gospodine kneže, na mejdan! — reče nepo- �Pobjeda ustrajnosti. znanac približivši mu se i trgnuvši mač. — Vikneš li, probost ću te. — Knez, iznenagjen i drhtav od straha, nasrne ru­ kom na rt, te zamuca: na mejdan? zašto? s kim? — S vitezom Atilijem, — reče ovaj, skinuvši sa sebe nekakvu krpetinu, koja mu je prikrivala cijelo tijelo. Ko da je kneza LJbalda grom šino. Htjede da okli­ jeva, ali vitez: — ili primaj mejdan, ili položi oružje. Ne počasivši časa, haramija odabra ovo zadnje, nadajuć se, dapače držeć pouzdano, da će ga njegovi osloboditi. — Naprijed, — reče Atilije, kad uze Ubaldov mač u ruke. Unigje Matija i sveza ruke svom gospodaru, koji žilavim kretom pokaza negodovonje, da je ovako po­ nižen u rukama svog sluge. — Ali ću se brzo izbaviti. — mišljaše; — a vi ćete pasti meni u ruke da vas smrvim. — Tuđe stoj, gotov da ga i probodeš, ako bi pokušo samo koraciti ili zavikati, — vitez reče Matiji i . izigje. Čuje se; štropot koraka i žamor u hodniku. Osmjenu se knez Ubald. Bilo je zaista desetak pustahija, koje je upozorio njihov jedan pajdaš, te dogjoše da spase svog gospodara, a zarobe drznike. Ubaldov je štitonoša, već odmetnik, bio je na vratima istražio. Videć zlikovce povuče se unutra; ali odmah zatim izi­ šavši vitez, stade mu o boku. Junačina se Atilije obra­ dova videć pogibio i stade da čeka napadaj. Nije imo štita; bolje. Smami se od želje, da nasrne na njih; ali ako ih još dogje odonuda? One junačine ne pripoznavši viteza, smetove se. Neki spomenuše, da idu donijeti strijela; — to bi bila sramota! *■ — reče jedan drug: deset nas je na jednog. — a znaš da ga gospodin hoće živa. — Trumbetašu, trči i javi drugim neka đogju, da ga okružimo, — reče vogja. Jedan ode. Vitez se je radovao ujedno i bojo. U to je doba bio Alfred već s trideset seljaka na vratima tvrgje. Dvojica, koja su stražila, ne ufaše se vjernost svoju svom gospodaru zasvjedočiti svojom krvlju, pobjegoše prije nego su pozvani. Ambroz otvori borcima. Vrata su osvojena, a po svodovima tvr­ gje odjeknuše goropadni glasovi: — živio Alfred, smrt Ubaldu, dolje s okrutnikom! Braniteljima je trebalo, da se obrnu proti ovoj bijesnoj četi. — Ali se do malo prorijediše; koji s ovog, koji s onog uzroka ode i ne vrati se više. Trumbetaš, na primjer, mjesto da pribere društvo, javi Alfredu u kakvoj je stisci vitez. Alfred predade Draganu nešto boraca, a on s jedno desetak njih, potrčo u pomoć svom dobrotvoru. 149 Ovaj je uprav na divan način pokazivo svoje ju­ naštvo, da svlada pustahije, megju koje je bio zapo malo prije, nego je prispio mladi grof. Čuvši oni nagle korake, okrenu se: — propali smo! većina pomisli. Ipak ne moguć se odlučiti, da izgube gospodara svog kova, počeše se branit, nadajuć se po­ moći. Ovi ne htjedoše dugo da čekaju. Alfred se sa svo­ jim obori na njih svom žestinom i sruši prve što mu pod ruku dogjoše, dok je vitez ustukno one na drugoj strani. Mladi je grof lako ranjen u desnu ruku, a i još neki su ranjeni, ali nijedan teško. Čim se je vitez mogo sjedinit s onim, što su pri­ spjeli, pustahije što ih je bilo ostalo, njih oko dvadeset, odmah položiše oružje. Samo trojica, četverica, koji je više savijest pekla, pobjegoše kroz tajna vrata. — Pobjeda! živio Alfred! — Smrt okrutniku! raz­ bojniku! povikaše pobjeditelji. Isti se glas čuje na ka­ piji. Seljani su već bili na trgu pred tvrgjom : — knez u pogibelji! Tu je vitez! Tu je sin grofa Adolfa! Ima ih sila božja! Čim se je koji mako da gospodaru priteče u po­ moć, bio je gotov. Nisu što velikog poduzeli ni rekli proti Alfredovim pristašama. Samo se dva prijatelja došuljaše do kapije; jedan poče vikati uz rasvjetu zubalja. Uvjerljive su mu bile riječi — Odvažno; zašto nas ima toliko ali bez koristi. A kada doprije do njih riječ: pobjeda! Svi se ohrabriše, da je bilo čudo. — Živio Alfred! smrt okrutniku! — podrugivali su se; potrčaše na kapiju da se iskažu prijatelji; kući, da zgrabe oružje, a jedan silom da navali na razbojnika; drugi se od milinja rastapo za sina nesretnog Adolfa. Ubald se prestade smijati, a spopade ga srdžba tako silna, kakva nikada do sada. Rob opačine svegjer pada ili u jednu skrajnost ili u drugu, jer se krjepost drži sredine. Videć da njegovih nema, zabrinu se: kako bi rado dreknuo da ih ohrabri! ali . . . Još ih nema! — Bjes­ nio je. Pri koncu otpora, čuvši drugi nagli topot koraka, opet se poče potsmjehivati od divljeg veselja: — Ja ću ih na sve načine mučiti! umirat će jedan za druginV... Ne jo š ... — govorio je u sebi. — Naprijed! ne­ oprezno vikne. - Stoj! — vitez. Matija povuče odmah željezo, koje se je već dotaklo Ubaldova tijela. Ali za onim je stoj! slijedio krik — Pobjeda! Živio Alfred! Smrt krvniku! razbojniku! Ubald se sruši; sada je zvao smrt. Pobjesni, strese se; strese se ko bik udaren buzdovanom; ruknu: — ubij me, ubij me! udare je glavom o tle. Kad unigje Alfred odvrati lice prestrašen. Uhvatiše ga grčevi i b o l: pade u nesvijest i pjenila mu se u sta : �150 Br. 10. — Serafinski Perivoj. — 1907. — D e d e r!... Ubij me ! . . . N u d e r!... Gr o m! . , , So­ to n o ! ... Diže se nakostrušene kose, izbuljenih očiju, s više pjene na ustima, i strahovito ručeć: — Deder! Nosi me ! . . . — pade mrtav. Gledajuć svoje žrtve, pu­ če mu srce. Alfred, vitez i svi drugi, što su se došuljali do vrata na prstima, promolivši unutra glavu, stajali su nepomično, obuzeti strahom. Kad su vidjeli, da je mrtav, Alfred kleče da moli, a to isto učiniše i drugi. Naš junak nije nigda vrjedniji bio ovog imena. U'bald ubojica ljubljen.bg mu oca, nesmiljeni krvnik majčin, sestrin i njegov; Ubald nakaza; Ubald kaž­ njen nimalo ga ne veseli. Ubald je m rtav; ali ga ne­ veseli. Valjani borac, štono najednoč zarobi vatrenog junaka, koji hoće da umakne, slaba je prema Alfredu slika. Zdravo veledušniče, naša diko, uzore jakim, ukore strašljivicama; i čovjeku je dano da bude velik. Prije nego ustade, odriješi ruke svom tlačitelju. — Atilije, da ga metnemo u postelju. reč< som, koji je dolikovo tom času. On ga primi za ruke i diže ga, vitez za noge i polagano ga povališe u postelju. reče f— Pokoj mu vječni podaj Gospodine, Alfred. odgovori — 1 svjetlost vječna neka mu svijetli! vitez. Izigjoše. Alfred zaključa i uze kl ju ^ Njegovi ga kmetovi- molili, neka ide u mjesto i slavno neka u njega unigje. Ali junak, zahvalivši, reče da mu je ta svečanost neprilična i zbog smrti kneza Ubalda i jer povratak bogastva i ugleda za njega nije ništa; majka su mu i seka bili jedina želja. Na licu mu se mogla vidjeti žalosna miso, dočim su seljaci bili veseli. G L A V A XIII. Prošaste su noći razbojnici kuće duhova čekali Cvrka, Lukana i Tetika, jer ih još nije bilo natrag. — Dosad je mogo ovdje biti Tihan, — poče Srdan, koji je one noći bio osto kod kuće zbog male groznice. — Tihan da, ali Srdan ne, — čast u zajam vrati onome, koji mu se narugo. — Bojim se, da su se sreli s lovcem, — reče Hitrić. — Onda knez ne će biti dobio vijesti. — I ja dvojim reče vještica. — Treba ga smaknuti, — Srdan. — Treba saznat: tko je, — Tihan. Zvekne zvono: Sovura potrča na vrata; drugi prekidoše razgovor. Jddan ode na vrata, koja vode iz dvorane u hodnik: — Eto Tetika bez Lukana. Tetik unigje zasopljen i znojan. — Šta je bilo? Gdje je Lukan? — Po svoj prilici ubijen — odgovori Tetik. — Kazuj, kazuj — reče Srdan. Tetik ispripovijeda. — Jesi li ih prepozno — upita Brzica. — Ne, krabulje su spustili, a obično su bili obu­ čeni. Ali po stasu sam sudio, da su vitez Atilije i Alfred, pa i zbilja, misleć i premišljajuć nijesam se mogo domisliti, tko bio drugi osim oni. — Dobro si mislio! — rekne Sovura. — Treba ih spremiti, — reče Srdan. — Tvrde su kosti, — reče Brzica. — Evo ovako ćemo, — predloži Tihan: — Noćas će po svoj prilici stići knez; svi ćemo ostat kod kuće i s njim se dogovoriti. Tihanlov je predlog primjen. Ali ne bi kneza, jer je trebalo u vječnost putovat. Mjesto njeg dogjoše dvije haramije, koji su bili sporazumnj s dusima i donesoše im lijepu novost, kako su im gospodarevu tvrgju zauzeli vitez Atilije i Alfred, a Ubald u njihovim rukama. Dusi objesiše nos. Ali su se tješili, da su dobili još dva druga, ko da su im s neba pali, da nadomjeste one druge. Sovura se je imala čemu da raduje, jer su Matilda i Janja ostale sad njoj na raspolaganje. Ali joj ovu slast ogorči mogućnost, da Ubald još nije umro, ko što su haramije mislile; stog su nam je­ ravali udariti i vratit ga u prijašnje stanje, jer se od novih gospodara nijesu mogli nadati nikakvoj potpori i pomoći Radi ovog je vještica vidjela, da je prisiljena, ništa ne poduzeti, što bi moglo škoditi grofici i nje­ zinoj kćeri. Pred večer Kobilica pogje prema Ubaldovu se­ lu, da se s mjestnim lupežima zdogovori, kako bi na­ srnuli na tvrgju i oslobodili gospodara. Nije ni kilometar bio daleko, kad li ugleda spro­ vod sa svijećama, onda nešto crno, ko da su nosila. Podvostruči korak. Pogreb je bio sjajan; za lijesom je išo Alfred u crnini žalosno se držeć. — Valjda je kod juriša netko poginuo, — po­ misli. Obrati se jednom čovjeku, koji je stajo i gledo: — koga ono nose? — Zar ne znaš? Kneza Ubalda. Napokon je Bog otvorio jedno oko. — Je li ubijen? — Ne, crko je, jer je već bilo vrijeme. Kobilica, ko da je s kruške pao. Ostade tuđe, dok sprovod ne zamače; a onda krene jednim putićem, misleć se šta bi mu trebalo da radi, te odluči, da će se vratiti kući i zdogovarat se s drugovima. Od ovih se je šest bilo već rastrkalo po šumi, podijeljeni u dvije čete, nepresvučeni, da čekaju dvo­ jicu objestnika: Sokolić je ostao kod kuće s novom dvojicom, jedan više nego obično iz opreznosti. �Pobjeda ustrajnosti. — Knez je mrtav! reče Kobilica, i ne unišavši još u kuću. — Već mrtav? — Sovura će, hinjenim sažalje­ njem. — Ja sam mu vidio pogreb. — Nijesu ga oni ubili, on je svojevoljno umro, — nastavi Kobilica. — Šta je nami stalo? reče vještica, možemo dobro živjeti i bez njega. — Ima mnogo načina življenja, suprotnu se Sokolić. — A zar ona dva objesnika ne bi mogla doći s četom ljudi, da nas napadnu? reče Kobilica. — S te strane nema pogibelji; svak se boji vra­ ga;; — reče jedan novak. Alf red; i vitez nijesu ni mislili koga pozvati da ide s njima u kuću duhova. Prije nego se razigjoše, uglaviše, da će se sastati u zauzetoj tvrgii, da nastave lov i da prodru u samo pustahinsko lono. Dok su dva prijatelja hodala po šumi, najednom dvije strijele udare viteza u prsa, a Alfreda netko šče pa za ruke. Atilije je bio obuko pancir, koji odbije strijele i ne raniše ga. Trže mač i u tren oka pro­ bode onog, što htjede da uhvati Alfreda, onda se obori na onu dvojicu, što su na nj odapeli strijele; jednog ubije i poteče za drugim; ali istrčaše i spopadoše ga za pleća druga trojica pustahija. Dva mu stegoše ruke, a treći ga zgrabi za noge i obori na zemlju, sad na njega svatrojica. Vitez se je silno opiro i malo što se ne diže; ali i lavska snaga ima granice: pade pod silom oružja i one trojice. Onaj od zada klekavši mu na pleća prebaci mu lanac preko goljenica. Onda, obrnuvši se, dok drugovi drže prekrižene) ruke Atili ju, sape i njih. — Još ostaje ptić, — reče jedan (Srdan), vežuć uže oko vrata. — Lupeži! — drekne vitez. — Hočeš da te zadavim! reče Srdan. — Lupeži! pustahije! — Ustaj gore, — reče Srdan i poteže uže. Vite­ zu se zacrljeni lice, ko da će se zagušiti, ali se ne mače. — Slušaj ili ću te zadaviti. Ništa. — Ja ću povući, — opet reče Srdan. — Vuci, vuci, — osokoli ga Brzica. — Ćeknite: da mu skinemo željezo, pa da ga po­ nesemo, — napomenu Tihan. Pristadoše i učiniše; ali mu ne skidoše lisičina, bojeć se posve odriješiti lov. Mač mu pripasa Srdan, a drugo mu sve ostaviše ondi. Provukoše mu uže ispod pazuha; uzeše ga dvije po­ glavice: Brzica i Tihan, a Srdan mu je držo noge u vis. Nosili su ga podaleko, dok ne posustaše. Vitez je pustio glavu da mu visi s pogibelji, da ne slomi vrata, udarajuć o jedan suharak. 151 — Da ga razgulimo, — poče Srdan. — Pa da, manje je posla, — reče Tihan. — Onda će jedan biti barem slobodan, — rekne Brzica. — Ne, nego da ga vučemo za noge, licem doli, onda će nas slušati, — dodade Srdan. Koji odmah, dok je Brzica okrećo zarobljenika ničice, učini polukrug i povuče ga uz pomoć Brzičinu. Vitezu je lice izgrebeno i oguljeno, poteče krv; ništa za to, haramijama je svejedno. — Tvrd je; drugi Alfred, reče Tihan. — Dat će mo mi njemu . . . odgovori Srdan. Nije mogo dokrajčit, mač ga rani u srce. I Br­ zica zaboravi svoje ime, pade uza nj mrtav na mjestu. Tihan odleti. Alfred, (nije mogao biti nitko drugi nego on), silno razjaren, pusti razbojnika da pobjegne, pohitivši da odriješi prijatelja. Siromašni prijatelj! ala je silno nagrdjen! Pleme­ niti se mladić zgrozi od straha i pritišće poljubac na ono za njeg izranjeno lice. Atilije se diže, ali skršen; s mukom je mogo ići. — Koliko te stojim! reče Alfred plačnim glasom. — A ja sam zadovoljan; nevaljanci nijesu od mene ništa dobili; a mi smo ih četvericu sredili. Sutra, sada ne, jer sam iznemogo, ali ćemo ih sutra srediti sve. Vrate se u Ubaldovu tvrgju; gdje je otišo i vi­ tez, da se liječi pa da što prije idu u kuću duhova. I Alfred je lego; ali mu brige ne dadoše da zaspe. — Hoće li bit onamo? mislio je. Ima li ih još? — Gospode, pomozi mi . . . . Ali kad . . . Htjede reći: ali kad bi ih vidio mrtve. - I okreni se i obrnji se; časovi mu se činili dugi ko sati. Kad bi se Alfredu obistinilo ono, čega se sada straši i pomisliti, bi li zdvojio? Ne, nema na svijetu boli ni žalosti, a da se ne bi mogla snositi, kaže nam zdravi razum. GLAVA IV. Sovura, Sokolić, Kobilica i dva novaka rnzgrijali se u razgovoru, kad eto ti zadihana Bradare, a to je onaj što ga je zatjero knez. — Arif i Jakovina ubijeni! reče ulazeć. — Možemo ići, — reče Kobilica. — Čudna bijesa! suprotnu se vještica, - i oni su od kosti i mesa; a vas ima još osam, prije ili poslije će i oni pasti. — Lijepo zboriš, jer ti ne nosiš svoje kože na pazar, — odgovori Kobilica. — Napokon broj ne odlučuje; po jednog, po dva, malo po malo sve će nas spilaviti, rekne Bradara. — A oni bi mogli i amo doć da nas potraže; pa jamčiš li mi da ću ostat živ. — Čudna li straha! promrmlja Sovura, koja je znala katkad što i progutati. �152 Br. 10. — Serafinski Perivoj — 1907. — Sovura je vrlo hrabra, — rekne Kobilica. Dalje su se riječkali, dok ne stiže Tihan. — Gdje ti je družina? pitaju svi u jedan glas, čim ga ugledaše. — Alfred ju smače, a ja se po čudu spasih. — I Arif i Jakovina zaglavili — reče Bradara. I oni? Tko ih spilavi? — Vitez. — Sad smo na čistu, a Sovura je kriva, upada u riječ Tihan. — Šta sam kriva? — Sve babetino. — Ne galami! — Što ne galam i! Da ti nijesi zagalamila, da ti ih žive dovedemo, vitez bi bio ovdje, a dva druga živa. — Ja perem ruke, tko hoće nek ostane. — To ne, — suprotnu se Bradara; — ili svi, ili nitko; jer se već znade . . . — Bojiš Ii se što govoriš ? — Dakako. — Zar ću u vjetar govoriti, zar nijesu govorili Al­ fred i vitez ej? — Nek uvijek ostane jedan više, jer za mali do­ bitak, mogo bi nam naškoditi, - primetne vještica. — Pa šta rekosmo, — pita Kobilica. — Da ostanemo, pa da uživamo ono, što smo na­ kupili, a zasad da ne izlazimo, rekne babetina. — Tko zna, ne će li se ona tri seljaka prigeti i s nami složiti. predloži Sokolić. — Još ćemo ih kušati, Da ih još kušamo. — Sada ne, doba je da otpočinemo; poslije, reče Tihan i ode. To uradiše i drugi, osim Sovure, koja je prije već spavala, a sad je trebalo da ide za svojim poslom. Neka nevaljanci spavaju, neka se pakosnici za bavljaju, mi se vraćamo junacima. Vitez se je iza nekoliko sati počinka oporavio. Alfred je opazio da dusi oko podne spavaju; jer je tako bivalo ona dva dana, što je on tu bio s njima. Ode da posjeti bonika i javi mu svoju nakanu, a ovaj se ponudi odmah da ju izvede; i odoše. Došavši kući duhova eto ti odmah na vrata; vitez upre, zaključana. Sruši ih, nije trebalo mnogo, jer su bila trula. Približivši se dvorani, čuju jauk: potrče: grozno! Sovura se sva zanijela mučeć Berticu položenu na fnučilo. Naši junaci se stresoše; vitez probode babetini srce, vičuć: u pako! Vještica prekinuto zavrisne i bi­ jesna crče. Bertica je malo prije bila njezina zabava, i još je bila pri sebi. A pripoznavši Alfreda, zanijemi tronuto. Dok su ova dvojica driješila Berticu, čuje se da netko ide. Dusi čuli, kako je Sovura vrisnula, a zatim čovjek drekno, a puni i onako slutnje; mislili su, što bi mo­ glo biti. Skočili s kreveta i potrčali na vrat na nos, da se priprave na obranu. Ali Tihan, brinući se za svoju kožu, znajuć dobro s kim ima posla, a još bolje znajuć, da se ni čem dobru ne može nadati i ne čekajuć drugih pohiti u dvoranu: pade pred noge vitezu i Alfredu i zaprosi ih da mu poklone život. — Mi smo pripravni, da ti ga poklonimo — reče mu vitez. — Sad ustani i kaži nam, gdje su svi, koje ste za robili. Tihan pred njima onamo otklen je došo. A čim je izišo iz dvorane; eto ti pred njih petorice razboj­ nika s mačevima (luci su im ostali u dvorani). Vitez nije vjerovo Tihanu, pa mu hitro sveže ruke, a onda se obore i on i Alfred na duhove. Naj­ prije su dva novaka prokušala, kako su vješti ovi ju ­ naci, jer ih drugovi njihovi turiše prve. Ne bi okom treno, mačevi im skršeni i grudi ranjene; nit im pomogoše drugovi, što im pritekoše u pomoć. A ovi, kad nijesu ni mislili, položiše oružje i pustiše, da ih spute sičine. Zatvorivši ove u dvoranu, vitez i Alfred povedo­ še Tihana onamo, gdje su bili zarobljenici. Lakše se dade pomisliti nego li izreći stanje zabri­ nutosti, nade i straha Matildina sina u ovaj kobni čas. — Jesu Ii još žive? jesu li ovdje? Ne bi znao riječi zaustit, tako mu je silno srce lu­ palo. Mogo je doznati ono, što mu je tištilo srce, za­ pitavši Tihana; ali se je bojo, da mu ne odgovori pro­ tivno njegovoj želji. Unigjoše u jednu sobu: ležo je Bernard nemal sav umotan u verige i uža. Odriješiše g a: — an g jeli. . . i ništa više ne može da rekne. U drugoj Hinko, u trećoj Mato. Alfredu htjede srce da iskoči. Cim otvore četvrtu, gleda; opet nem a; tu jedan nepoznat. Počeše mir se rojiti misli i zdvojna čuvstva. Prigjoše k petoj sobi. Alfred gleda i gleda: — ona je! — Pade sestri na grudi, cjeliva ju plačuć. Janja odvraća poljupce zadivljena i tronuta bratovim oduševljenjem. — A ma j k a ? . . . Je li još živa? upita sad Alfreda drhtavim glasom, kada su dalje išli za Tihanom. — Ne znam, — odgovori Alfred, pokazavši strah i tugu. U slijedećem zatvoru plače Kata. Alfredovo i Janjino se čelo nastumrači, kad to vidješe; čudna časa! Unigjoše u drugi — — nikoga. Opet u d ru g i: kleči žena, obrnuta na protivnu stra- �Život i rad Ivana Frane Jukića. nu. zanesena u molitvu Vlasi i odijelo njezino, drža­ nje njezino: majko! vikne oboje i potrčale k njoj da ju zagrle. Matilda začudivši se, pritisne djecu na grudi. Čini joj se da sanja, ali odmah pripoznade, da je istina i to utješljiva. — Djeco! — Majko! — Gledaj, — reče Alfred, pokazujuć na viteza. — Vi t ez. . . znam, reče grofica tronutim glasom, stiskujuć ruku junaku. Hvala Bogu, reče vitez. Matilda se i djeca sjetiše zadnjih riječi, što su ih izmijenili u Ubaldovoj tvrgji; i kad pogjoše, da se vrate u dvoranu, reče Janja, — bilo je pravo božje nadahnuće, kad smislismo da bježimo. — Da, djeco, nebesko nadahnuće. Treba da se spominjemo dok smo živi tako velike milosti. — Ubalda više nema, reče Alfred. — Umro? — Vidio sam kad je dospio. — Siromak! da se za nj pomolimo, reče ju­ nakinja. — Imamo li još tvrgju? stade pitat Janja. — Da, odgovori Alfred, i u kratko ispripo­ vijeda, što se je dogodilo. Dotlen je pošlo Hinka, da obavijesti ljude na Ubal dovoj tvrgji, neka dogju s kolima do staze koja izlazi na cestu, ne daleko od vražije kuće. Novi gospodari pomnjivo pretražiše kuću; nagjoše dragocjenih stvari, haljina, oružja i novaca. Napokon se Hinko vrati i kaza, da su kočije pri­ spjele, a oni krenuše. U tren oka se prosu glas po selima o sretnom dogagjaju. Silni se narod okupi po poljima i po li­ 153 vadama, da prime nove gospodare kličiić najoduševljenije; ovaj put slučajno učinak čvrstog osvjedočenja i pravog osjećaja. Iskustvo nas uči, da ništa ne može uzburkati i opsjeniti svijeta, no kakova nenada­ na novost. Svaki želi novosti, jer nas zemaljska dobra ne mogu da zadovolje i brzo nam dosade; ali se svijet na to ne osvrće, pa se lakoumno podaje varkama, u promjeni traži i sanja sreću, a malo ih je koji to zbiljno i trijezno promišljaju. Ostavljam mašti svojih čitatelja, da misle o se­ oskoj svečanosti, koja je slijedila! Veledušni vitez Atilije ne htjede primiti nikakove naknade niti nagrade. On si je osvjetlo lice, i to mu je bilo dosta. On je steko druga dva blaga: najtješnje Alfredovo prijateljstvo i Janjinu ljubav. Ljetopisi nam bilježe, da se je do koju godinu s mladom groficom vjenčo. Naravno. Seljačku su obitelj zaman molili, da ostane kod go?pode; oni su previše volili svoj stališ. Grofica im pokloni marve i zemljišta uz tvrgju, i tako nijesu imali uzroka, da požale svoje prijašnje ognjište. Dusi, što su\ih pohvatali, dočekaše zasluženu plaću izgubivši glavu, osim Tihana, koji je na vrijeme opametovo Kuću im srušiše sami oni, što su u njoj stanovali. Da završim, megju tolikim ćudorednim poukama, koje bi se mogle ovdalen crpsti, obraćam pozornost na onu, što no se sadrži u poslovici: «Zadnja je ra­ dost najbolja«. Nije pametan, koji se u početku smije, veseli i raduje, nego koji na svršetku. Kad bi ovo dobro pamtiti svi, koji zlo čine bližnjem svom’! A naj­ veće je zlo dandanas, što je svijet zarazilo: bludnja. Još nadodajem, da će se ova poslovica najbolje obistiniti na drugom svijetu. Život i rad Ivana Frane Jukića. Na temelju rukopisa o. Aug. Ćorića napisali o. J Markušić — o. B. Škarica. (Nastavak.) Bosnu dogje Omer-paša i Jukić pom isli: Omer je sin našega naroda, u njemu kuca slavjansko src e ; Omer je bio u Bosni, te pozna sve naše tuge i nevolje, on je bio kršćanin, pa moguće, da u njemu još nijesu posve zamrli kršćanski osjećaji. Te misli probudile u njemu slatku na du; još prije dolaska Omerova izdaje I. sv. „В. Pr.“ i u njemu iznosi laskave riječi po Omerp ašu : „ . . . da će Omer-paša znati svladati neposlušne bosanske muhamedance i naučiti ih štovati carske od­ redbe i nas biedne (kršćane) od njihovog samosilja zaštititi." To čuo Omer i milo mu bilo. Čuo za Jukićev književni rad, za njegovo općenje s hrvatskim rodolju­ bima, pa ili od same Porte prinukan, i'i iz želje imati u onako teško doba mudra domaćega čovjeka uza se, pokazo mu se prijaznim. Jukić mu pošlo na dar 1. sv. „В. Pr.“, a Omer mu se srdačno zahvalio. A ko bi i todržo nevjerojatnim, daje Jukić odmah po dolasku ovoga u Bosnu, opiso sve bosanske prvake i silovite base, da se znadne prema njima vladati na skupštini više Sara­ jeva i u stupicu ih uloviti. Naišavši Omer preko Varcara u Krajinu, potraži Jukića, i s njim se lično upoznaje, i otada ostaju „ ve l i k i “ prijatelji, a Jukić Omerova desna ruka u svim pothvatima. �154 Вг. 10. — Serafinski Perivoj. — 1907. Njihovo prijateljstvo mnogom je bilo zazorno i nepoćudno. Muhamedanac i fratar, (poput Huseina Gradačevića i o. Ilije Starčevića,) i još više silni i slavni maršal i paša sa siromašnim fratrom, njihovo općenje i naklonost Omerova prema Jukiću, bio je svakako nepoj­ mljiv slučaj. Neki su za to prezirali Omera, neki Jukića, a većina obojicu. Muhamedanci su bili kivni na Jukića, jer su držali, da Jukić ravna Omer-pašom, i da ga upu­ ćuje i sokoli na onakav rad i postupak. Kamogod je doŠo, svagdje je bio primljen od Omerovih ljudi, a Omeru je išo svagda bez pitanja, pa i onda, kad bi muzika svirala i kad se niko nije osudio Omeru pred čador. Jukić je to prijateljstvo cijenio, jer se je nado od njega izvući korist za vjeru i za domovinu. 1 da se pokaže Omeru zahvalnim, da ga uzvisi i prodici, posveti mu II. sv. „В. Pr.“, te u prvoj pjesmi njegova junačka djela u zvijezde okiva. U posvetnom predgovoru piše: „Svietli gospodaru! Prie godinu dana u pćrvoi knjigi „Bos. Pr i j . “, kad no Vi još ni u Bosnu nebiaste došli, ja sam gojio nadu, da ćete Vi znati svladati bo­ sansku bunu, kao što ste po prostranome carstvu (tursk.) druge svladali, s pčrvom knjigom, koju ste dragovoljno od mene dostojali se primiti, došo sam u poznanje s Vašim svietlim gospodstvom, koje ja, koliko cienim, izkazati nemogu. Ove okolnosti, svietli gospodaru prinudiše me da ovu moju malovriednu knjižicu, Vašoj svjetlosti, usudih se posvetiti i prikazati, i buduč, da Vam je moja čista odluka poznata, to se ufam da mi ne ćete zamieriti i moje smionstvo osuditi. Namjera moja i odluka nije druga, nego da se vitežka Vaša diela, prirodjena hrabrost i kriepost obielodane i poznata budu izobraženom svietu. Je da li bi tko mogao prigovoriti da tolika Vaša slavna diela, koja slavnome narodu na ponos a postranom turskom carstvu na čast služe, u tminama ostanu; da se s njima unuci ne mogu dičiti i nje za izgled imavši, sliediti ?“ Sad nabraja Omerove po­ bjede nad Sircima, Drusima, Arnautima, Kurdima i Bošnjacima. „Sva su ova — piše dalje — velika i pre­ velika Vaša poduzetja bila, al još mnogo veće naše ufa­ nje, koje u Vas polažemo, mnogo veća su ova diela, koja još nadamo se, da ćete učiniti turskom carstvu na korist, ne sabljom toliko, koliko dobrim i mudrim za­ stupanjem kod visokog devleta, komu Vi najlašnje naše biede možete prikazati i liek, koi će nam dati, naznačiti. To se mi od Vas nadamo, da ćete Vaše slavodobitne pobiede nakititi s novim dielima reformacie turskog car­ stva, da ćete institucie od cara svojim podložnicima date u život dovesti, i da će Vašim mudrim nastojanjem tursko carstvo u predjašnje cvatuće stanje opet doći...“ Takim riječima slavio Jukić Omer-pašu, dok gaje smatro prijateljem, dok je s njim snovo razne osnove. Jukić spominje tursko carstvo i želi mu staru slavu i veličinu; a to je zato napiso, da se ogradi proti sumnjama Carigrada i bosanskih muslimana o otcijepljenju Bosne od Turske. Da je to pak zbilja snovo, dokazom je to, što je Omer-paša slao u Zagreb Jukića i Fazli-pašu Šerifovića k Jelačiću, a JelaČić opet k Omerpaši pjesnika Preradovića u Travnik. O prvome poslan­ stvu evo šta veli Martić: „Omer je pošlo Fazli-pašu i fra Jukića u posjete Jelačiću banu, da ga pozdrave i čast mu učine. U Zagrebu budu od bana lijepo prim­ ljeni, no Zagrepčani uČiniše Fazli-paši mačju deraču (16. aprila 1850.) Sada, kako je pošlo Omer-paša te svoje poslanike banu Jelačiću, nazrijele se u tom neke poli­ tičke konferencije, pa tako je neko iz Zagreba, nekaki od tajnih izvjestitelja, javio u Beč, da se tu radi o pan­ slavizmu ; da bude Jelačić hrvatski kralj, a Omer da bude u Bosni vladar; s tim svojim panslavizmom, da prijete ova dvojica obima carstvima i Austriji i Turskoj...." Slijedeće godine (1851.) i Jelačić pošalje k Omeru, kako rekosmo, Preradovića. I ako ne znamo točno, kakve su razgovore ova poslanstva izmjenjivala, ipak tvrdi se, da su se tu vodili pregovori o oslobogjenju Bosne, i osim onovremenog govorkanja, koje se s našom tvrdnjom slaže, navodimo jedan pouzdan dokaz. Kad se je po­ kojni Ćorić obratio na Strossmayera, da bi mu pružio kakvo izvješće o Jukiću, Strossmayer mu izmegju osta­ loga piše: „ S n o v o j e sa O m e r o m , k a k o bi B o s n u d i g l i na u s t a n a k i o s l o b o d i l i j e t u r ­ s k o g a r o p s t v a ; p r i Če m j e O m e r J r a č u n o p o s t a t i v l a d a r o m u Bos ni . " A ovo je dotični čuo od Jukića, kad se je ovaj već bio osvjedočio o lukavstvu Omerovu i kod Strossтауега neko vrijeme kano prognanik živio. Ovo je jasan dokaz; a i kakvu bi opet imala svrhu . cna poslanstva? Šta je imo turski paša s hrvatskim banom u ono vrijeme? Kako je pak došlo izmegju Jukića i Omer-paše do ovako vratolomna nauma? Koji se je prvi usudio to drugome spomenuti ? 0 tome nemamo nikakva izvješća. No promatrajući s jedne strane Omerovu opreznost i lukavost, a s druge strane Jukićevo rodoljubivo srce, njegovu vatrenost, i onoliko pouzdanje u Omera, usugjujemo se izreći, da je to Jukić prvi počeo. Omer pak i ako nije nikada bio iskreni prijatelj Jukićev, ali je bio lukav i častohlepan, lako se je ganuo, da kraljevskom krunom zamijeni slijepu pod­ ložnost trulom Carigradu. K cilju je mogo prilično lako. Sa svoje je strane imo kršćane i franjevce, a kao sla­ van vojskovogja ufo se je, da će satrti glavnu muha­ medansku silu u Bosni, što je i učinio: krvavim pora­ zima, teškim novčanim globama, umorstvima i progon­ stvima. Ratni plan imo bi — kako nam kaza jedan stari franjevac — biti ovaki: da Jukić sa ostalim rodoljubima di^ne u Bosni i Hercegovini ustanak, Jelačić taj ustanak �Život i rad Ivana Frane Jukića. podupire novcem i drugim srestvima, a. Omer-paša kao turski namjesnik da se doduše bori proti ustašama, ali na oko samo. I taj ratni plan dosta dobro smišljen, mogo je lako saveznike dovesti k cilju. S druge opet strane mogo je računati Omer, ako ta stvar i izagje prije ostvarenja na srijedu: on bi se mogo kao vjerni podanik sultanov, koji je svoju vjer­ nost pokazo svojim dugim i krvavim službovanjem, lako izmaknuti iz škripca i svu krivnju svaliti na fratra Ju­ kića, koji se je već odavna dopisivo s ilirskim rodolju­ bima, čito njihove novine i piso u njih. Sad obadva stadoše složnim silama raditi oko ostvarenja ove lijepe, zamamljive ideje: Omer satirući muhamedance, dijeleći kršćanima oružje, a Jukić potpomažući Omera savjetom, izvještajima o radu i kretanju ustaša. I kad je glavni neprijatelj otporno bosansko plemstvo uništeno, kad je jedan veliki korak učinjen k oživotvorenju njihova ideala, stvar izagje na javnost i — njihova miso osta samo miso, a ideal: kula na oblaku. Evo šta se priča o toj stvari. Jedni vele: Jukić bio ka­ pelanom u Varcaru. Napiso pismo Jelačiću, u kojem je razložio svoje misli i namjere Omer-pašine i molio od njega pomoć. Pismo ostavi na trpezi U to banu k njemu franceski konzul, koji ono pismo odnese i javi vladi u Carigradu. Vlada pozove na odgovornost Omer-pašu, a ovaj se obori na Jukića. To se dogodi g. 1851. u drugoj polovici. Ovo je pripovijedo Varcaranin Ante Ćorić o. Augustinu Ćoriću, dakle usmeni svjedok iz onoga vre­ mena. Ovo pripovijedanje Ćorić ne uzima za sigurno, valjda po primjetbi samoga Ante, kao ni onoga što drugi pričaju : Pismo došlo Jelačiću (prema nekim : Gaju ili Kukuljeviću), od ovih neoprezom na ulicu, sa ulice u Beč, a iz Beča u Carigrad i t. d. Kako bilo da bilo, ovo je istina, da se je pri svršetku 1851., a nastupom 1852. godine smrklo kršćanima gore nego prije muhamedancima, pa najpošlje smrklo se i Jukiću. Omer odmah, da se pokaže vjernim carskim podanikom, naredi, da se sve oružje ima pokupiti od kršćana, što na brzu ruku i pod velikim prijetnjama bude i obav­ ljeno, a piša bosanskom provincijalu Kujundžiću, da strogo naredi svim fratrima, da se ne imadu ni u što pačati ni stavljati; isto je tako piso i biskupu Barišiću u Mostar.J) Omerovo pismo na Kujundžića po tada­ njemu nezgodnom prevodu glasi: „Častni Dostum! Neki fratri na misto zabavljat se samo s poslovim na verozakon spadajućim, Raje crkve požude neugodne, i koje će njiho voj laži nahuditi, da probudjuju načuli smo, a oni samo dužnost redovničku po svom zvanju imaju izvršivati, niti osim samoga kupljenja harača ikada je njima prosto i u kakve upraviteljske stvari stavljat se. Potrebito je >) Glavaš: Pol. bos. franj., str. 79. 155 posve, da se priličnih potakivanja prodju. I budući, da svrhu ovakih stvari potpuna pozornost od Vas iziskuje s e : za to naredjujem, da ovima pričvrsto to isto za­ povjedite. Ali najprije hitro objavljenje i zapovied po­ šaljite onima, koji se u sandžaku banjalučkom nahode (ovde cilja na Jukića); za tim pako i ostalim, koji se na drugim mjestima nalaze, potrebito je isto obznaniti i ovu moju naredbu izvršiti. I ako bi unapredak od spomenutih fratara koji se našo, da se takih poticanja ne prolazi, te nepovoljno učiniti štogod, nek vam je na znanje, da će zaslužena pedipsa podpuno, ni dekika ne propustivši, svrhu njega izvršit se. Eto vam tako stvar kažem, a za obćeno vladanje da više nitko ne može reći: „Znao sam, ne znao sam." Ujedno zabrani fratrima primati zagrebačke novine, tršćanski list „Sud-Slavische" i druge, koje se bave politikom. A one, koji ovih naredaba ne bude slušati, imanje njegovo, da će sve u begluk.') Glede kršćana veli ovo Martić: „... Onda su blo­ kirali Sarajevo, da niko mimo carine nije smio bez pašuša izići ni unićiy i p o d u l j e v r e m e n a bi l o dov a g j a n o m n o g o r a j e u S a r a j e v o . “ No najgore progje Jukić. Uzrok tomu bile su na javnost odane po­ litičke osnove, koje su mogle posve upropastiti Omera, a ne, kako neki tvrde „pronevjerenje novaca od Jukića,“ ili onaj razgovor pod Jajcem. Mi ovo kao sigurnu stvar ovako pomišljamo. Poznat je „ilirski pokret" u svoj svojoj širini. „Ilirski pokret" i ako nije imo antidinastičkih težnja, ipak je mislio na jedinstvo hrvatskih zemalja i na ojačanje hr­ vatske kraljevine — a to je Beču bilo priko kape; za to 11. siječnja god. 1843. izagje carski dekret, kojim se zabranjuje ime ilirsko. Dekret od ove godine spominje doduše kao razlog svoje zabrane: prepirke i svagje; ali nam magjarske novine ovoga vremena znadu o tome i bolje komenti­ rati. Evo kako su magjarske novine pisale: Iliri idu za nekim ilirskim carstvom, koje bi imalo obuhvatati sve južne Slovene, ili bar spojiti u jednu državnu cjelinu Hrvate i Srbe.2) A evo šta je još o toj stvari pripovijedo grof Auersperg Ferdi Livadiću 13. ožujka 1843.: Turski je dvor bio zabrinut poradi velikog utjecanja ilirstva u Bosni i kod Srba, pa se pobojo, da bi mogo izgubiti svoje podunavske slovenske provincije. Za to je zahtjevo, da se to ime kao privlačivo za sve južne Slovene dokine. Rusija je opet iz svojih odnošaja prema Srbiji sokolila Portu na taj korak.s) A Magjari pogotovu nisu mirovali. *) „Narodne Novine" 1851. u rujnu. 2) Šurmin: „Hrvatski Preporod" II. str. 237. ■3) Šurmin, na istom mjestu. �Br. 10. — Serafinski Perivoj. — 1907. 156 Nego ova se zabrana nije ograničila samo na godinu 1843. I kašnje sve do apsolutizma, pa i preko apsolutizma, ova sablast „ilirskoga pokreta" hodala je i danju i noću kao što po bečkome Burgu, tako i okolo carskoga Kioska u Carigradu, i plašila je ljude od di­ plomacije. Godine 1849. ponovno je ime „ilirsko" bičem udareno. Kašnje je došo Omer-paša na Bosnu, da ju pokori. Omer-paša slavodobitnik svagdje i sultanov mi­ ljenik ponašo se u Bosni dosta nestašno, da ne reknemo i lakoumno. Ako je baš htjeo prevariti Carigrad u korist jednokrvne braće, nije smio onako očito staviti se na stranu kršćana. Omerovo ponašanje s obzirom na po­ slano odaslanstvo u Zagreb, da se pokloni Jelačiću bilo, je i odviše upadno. Držimo upravo: da je radi ovoga ponašanja Omer-paša došo u sukob s austrijskim ge­ neralnim konzulom Atanackovićem u Sarajevu. Sukob je bio dotlen velik, da je austrijski konzulat sa svoje zgrade pustio bandijeru (zastavu austrijske carevine) na zemlju; i tako je stajala oko 40 dana. Time su bih odnošaji prekinuti. To se dogodilo istina i 852., ali je stvar zakuhana još od prije. Ne treba ovdje uzimati Atanackovića prijateljstva prema fratrima, osobito prema Martiću i Jukiću. To je prijateljstvo bilo samo lične naravi. Službeno je ipak Atanacković kao konzul moro raditi proti politici Iliraca u Zagrebu, i proti sjemenu, koje oni posijaše u Bosni. Omer-paša moro je pre­ trpjeti poraz, jer osim carskoga fermana, ne imagjaše za osobnost Svoju prevažna pomoćnika. Ali ne strada sam ni Omer-paša, nego i zagrebački Ilirci. Ante Starčević u pismu Kukuljeviću ovako drastičnim riječima opisuje ona vremena: „Svako se boji na budućnost, a mrzi na sadašnjost. Od dana do dana raste ljubav prema Rusu, Turčinu i svakom drugomu, makar baš i vragu, samo ne prema Švabi." Ministarstvo Bachovo god. 1852. zabrani hrvatsku trobojnicu. Narodnu surku zamijeni frak, a na glavi se mjesto crvenkape kočio cilinder.‘) 9 Dr. Rudolf ilorvat: Povjest Hrvatske VI. str. 558. Kako vidimo diplomacija udari bičem ne samo Omer-pašu, nego i cijelo Ilirstvo u Zagrebu. Uzimamo da­ kle, da je i Omer-paša tužen u Carigrad radi šurovanja s Ilircima iliti sa „panslavizma ’)“ Da su nam otvoreni tajni arhivi u Zagrebu, Beču i u Carigradu, osvjedo­ čeni smo, da bi to i sa službenim ispravama doka­ zali. Budućnost će se osvjedočiti upravno i pozi­ tivno o našim zaključcima. A poznato nam je, da je Jukić, kad se je vratio iz progonstva pripovijedo: kako je po raspoloženju političkih prilika od god. 1852. moro ili on (Jukić) ili Omer-paša stradati; sudbina (ili šta?) odabere za žrtvu ne Omer-pašu, već Jukića. Hafiz-paša god. 1850. bude imenovan za vezira u Bosni, ali kad dogje Omer-paša na Bosnu, on tuži Hafiza: da mu pometa ciljeve, s kojim je snovo, da skrši velikaše bosanske; zato Hafiz-paša bude dignut s vezirstva. U siječnju god. 1851. dogje na Bosnu za vezira Hajredin, nu i ovoga Omer-paša optuži, pa i on morade u mjesecu kolovozu natrag u Carigrad. Sada Omer-paša postade i civilnim i vojničkim glavarom na Bosni i primjesti vezirsku stolicu iz Travnika u Sara­ jevo. Istom prigodom i austrijski konzulat prinese svoje sijelo u Sarajevo.*2) Za Bosnu je još u siječnju 1852 bio imenovan Veledin-paša kao vezir. Veliki su morali biti grijesi u očima visoke Porte Omer-pašini, da mu se ovaki poraz mogne udesiti. Megjutim ipak carski serasker ne izgubi svijesti. On je spasio, što se je spasiti dalo. Sada uprav puče grom u Omer-pašu, a on da strijelu koliko toliko od sebe odvrati, optuži Jukića u Carigradu, kao* da je on svemu kriv, čemu Kioskova diplomacija zamjeri. J) Vrijedno je ovdje spomenuti pismo fra M. Šunjića, biskupa od 18. rujna 1859. na fra Grgu Martića, iz kojega se vidi: koliko je još i ovih godina ideja panslavizma mučila di­ plomaciju. Šunjić šalje Martiću svoju „Rodoslovnu vilu," ali ga opominje, da ju čuva, jer: „znate da ima ljudi, koji nas pan­ slavizmom panjkaju i mogli bi nas ocernit." 2) Nedić: „Poraz Baša“ str. 139. VIJESHIK. Naša domovina. Sarajevo: t o. M. Riješnjak. Na 7. rujna umro je u Koševskoj bolnici kraj Sarajeva o. M. Riješnjak. Pokojnik je rogjen 27. listopada 1845., zavjetovan 14. rujna 1868., prvu sv. misu reko 8. studenoga 1868. Pokoj mu vječni! Tollsa: f o. M. Malbašić. U mladim još godi­ nama, pun nade u život umrije u samostanu toliškom 21. rujna o. M. Malbašić. On je rogjen 7. studenoga 1878., zavjetovan 13. kolovoza 1899, prvu svetu misu reko 20. srpnja 1902. Naplatio mu Gospod rano život prekinuti! �157 Vijesnik. Rim. K akve su sa b la zn i k lera u I t a lij i? Sedam svećenika tuži nedavno socijalistički list «GiornaIe di Bergamo« poradi uvrede poštenja. Vlasnikspomenutog lista Federico Bravi, nagje u blizini stanice odijelo nekog svećenika. Poslije ga upita družina, otkle mu eno odijelo, a on im ispriča: kako ga je oteo od nekog svećenika, kojega je zateko na nekom mjestu a oteo ga je u onom času, kad je zatečen počeo bježati. Pa ne ostane samo ni pri ovom, nego pričicu pri punim čašicama još više iskiti, a dobro društvo sve to priopći novinama. Kad se je kašnje pitalo za vlasnika reverende, javi se neki vrlo ugledan i častan svećenik s izjavom, da je odijelo izgubio, kad je brzojavno zovnut išo na smrtnoj postelji nalazećoj se sestri. Gdje je odijelo iz­ gubio, toga nije znao. Kašnje po tužbi spomenute sedmerice svećenika Federico Bravi zovnut bude na sud za svjedoka, a on dadne izjavu: Cijela ta stvar zgoljna je šala, koju je on učinio sa svojim znatiželjnim prijateljima; i on da ne zna, kako je moglo uredništvo šalu iz krčme ozbiljno uzeti i bubati! Na to je dobro repliciro odvjetnik Meda: Takove su neugodnosti i laži moguće, jer su bezbožni listovi sveje čitaoce potpuno zaglupili i hipnotizirali, a nji­ hovu maštu pretrpali puninom mržnje na sve što je duhovno. P r i p o m e n a . Naše su novine prve vijesti ovih skandala donosile, nego smo uvjereni, da ove sudbene presude neće, ako ćeš, ni opaziti. Bugarska. O tk le n ep op u larn ost bugarsk oga kneza u B u garskoj ? U Bugarskoj vladaju časovi uz­ nemirenja. Protivni su knezu Ferdinandu. A zašto? - za to, jer je knez Ferdinand: jedno Nijemac, a drugo katolik. Knez je istina usljed pritiska Rusije pripustio, da mu najstarijega sina Borisa po obredu pravoslavlja krizmaju (a ne pokrste, kako se govorilo); ali ipak on živi i dan danas kao dobar katolik, te svoju djecu katolički odgaja. U dvorskoj kapelici govori se sveta misa ne samo nedjeljama i svetkovinama, već i inače mnogo puta preko sedmice. Sama kneza vigjaju gdje kod mise pobožno kleči i moli. Uz to se brine, da svi katolici, koji su u službi na dvoru, izpunjaju svoje vjerske dužnosti. Katoličke crkve podupire. Mnoge paramente, svo­ jinu pokojne knjeginje, razdijelio je nekim crkvama, Vanredno se pazi s katoličkim svećenstvom. Mnogi duhovnici imaju kod sebe njegove redove, fotografije ili vlastoručne potpise, kao znak njegove intimnosti u prijateljevanju. Knezova neobljubljenost dakle najviše dolazi radi njegove vjere. U Bugarskoj imade oko 30.000 katolika; i katolička crkva onamo napreduje. Katolici su gorljivi. Naprotiv pravoslavlje je kao i u drugim zemljama ponajviše u vjeri mlako. Tako jedna visoka ličnost reče nedavno: d a je v j e r a m e g j u p r a v o s l a v n i m B u g a r i m a s a m o f o r m a ; a drugi jedan reče: «M i i m a d e m o mn o g o crkava, d u h o vni ka , vladika, s j e m e ­ n i š t a i s i n o d a ; al i v j e r e п e m a m o». To se čestoputa lako opazi. Po nedjeljama i svetkovinama veliki dio pravoslavlja radi na polju. Kad su mnogi Turci (i po čitava sela) iselili u Tursku, opustjele dža­ mije ne pretvoriše u crkve, kao što bi se očekivalo, nego od njih napraviše: muzeje, skladišta itd. Sve­ ćenstvo u narodu nema upliva. Indiferentizam kao da je pravoslavnom Bugaru ucijepljen u srce ko što se boginje cijepe. Katoličke škole uživaju veliku slobodu, naša škola u Plovdivu imade državnu potporu. Molimo se za obraćenje Bugara! ж Njemačka H aarnack i H o k ato liča n stv u . Jednom zgodom nedavno na berlinskoj univerzi držaše Harnack preda­ vanje: «0 protestanstvu i katoličanstvu u Njemačkoj«. Svrha njegova predavanja bila je, da izgladi napetost izmegju katolika i protestanta u Njemačkoj. On sam veli, da ta napetost jenjava — a to jenjavanje, da je nastupilo usljed temeljitijega proučavanja crkvene po­ vijesti. Protestanti — veli Harnack — moraju priznati, da su za spasenje potrebna dobra djela; a njihovo načelo, da je sveto pismo jedini izvor objavljenih isti­ na, nije nikako i nimalo opravdano. Ta, ni kanona svetih knjiga nije moguće ustanoviti bez predaje. Sto se tiče Rima, veli Harnack: da nije opravdana tvrdnja starih protestanta, koji nijekahu biskupovanje sv. Petra u Rimu. Bivanje sv. Petra u Rimu dokazana je povjesnička činjenica, a začetak primata takogjer seže u drugo stoljeće. Ovim predavanjem htjeo je Harnack (prvi protestanski bogoslovski učenjak) poučiti akademičare, da katolici ne zaslužuju prezira. Harnack želi sporazumak pro­ testanta i katolika na osnovi «bezdogmatičnoga kršćan­ stva«, koje on razloži i opisa u svome djelu: «Wesen des Christentums«. Časno je po njemačke katolike, da su svojom čestitošću i svojom visokom naobrazbom stekli toliko ugleda kod protivnika. �158 Br. 10. — Serafinski Perivoj. — 1907. Gdje je bio raj zemaljski? Ovo već ohladnjelo pitanje (osim kod pjesnika), kao da će u novije vrijeme opet uskrsnuti. Mnogo tome doprinose poduzeta iskopavanja na Istoku. Pobugjen ovim iskapanjima, držo je 27. lipnja o. g. dr. Riessler, profesor tubinške univerze nastupno preda­ vanje o pitanju: «Gdje je bio raj zemaljski?« Dosadanje hipoteze u drugom poglavlju geneze (verzu 10—14) opisani zemaljski raj metahu ili u Ar­ meniju (gdje je izvor Eufratai Tigrisa) ili u Babiloriiju (Fridrik Delitzsch) ili u Arapsku (orijentaliste: Hommel i Glaser). Nijedna od ovih hipoteza ne od­ govara potpuno biblijskom tekstu. Od svih je najteži 10. verz, koji glasi: «1 r i j e k a t e c i j a š e iz m j e s t a r a s k o š j a z a p o t a p a n j e r a j a , k o j i s e ovd a l e n dijeli u č e t e r i rukava«. Sad se po ovom verzu mislilo, da treba naći po­ krajinu, iz koje izilaze četeri rijeke — a u spomenutoj pokrajini imale bi se četiri ove rijeke tvoriti jednu rijeku. Ali dr. Riessler na temelju smisla babilonskoasirskih natpisa klinovitoga pisma, misli, da ovaj verz mora imati drugo značenje Po jednome natpisu iz vremena kralja Assurnasirpala (884—860 prije Isusa) proizlazi, da bi latinski te k st: («in q u a t u o r c a p i t a « ) «capita» u hebrej­ skom tekstu moro glasiti: «reš», a u srodnom asirskom jeziku «roš«. Kad je govor o rijeci, ova bi riječ zna­ čila: «pritok». Prema tome bi biblijski tekst imo zna­ čenje, da rijeka istom na izlasku iz raja u se prima tri pritoka — a sama bi spomenuta rijeka bila kao četvrta. A ako biblijski tekst ima ovaj smiso, nema nikakve teškoće, da se pod «Peratom« ili <rPhratom» razumije Eufrat, a pod «Hiddekelom» Tigris; a druge dvije u bibliji spomenute rijeke: «Gehon» i «Phison», bila bi dva pritoka u srednjem dijelu E ufrata: «Chapur» i «Belih». Pa ako se uzme sada «Ebene«, mjesto na istočnoj strani Eufrata poviše pritoka «Beliha» za bi­ blijski «Eden»,#onda i drugi podatci biblije gube svoju tamnost. Biblija govori i o zemlji punoj zlata imenom «Havila» (Evil), a i asirski natpisi za to ime znadu. Zemlju «Ruš» (verz 13.) asirski natpisi zovu sada «Riš«, sada «Raš». Za ime «Eden» bijaše prema asirskim nat­ pisima u Asiriji pokrajina «Bit Adini« u gornjem Eufratu, i to zapadno od pritoka «Belih«. Asirci su uz to od starina ovoj pokrajini «Bit Adini« davali neko religijozno značenje, puno mistike. Pa i umjetnički mo­ tiv kod Mezopotamaca i Egipćana u gragjevinama uo­ bičajeni — motiv u gragjevine uklesavati drvo sa zmijom — dolazi starinom iz Eregize, svetoga grada zem­ lje «Bit Adini«. A kasno još i za kulturnu povijest svijeta, ostalo je ime zemlji «Bit Adini«, da je najplodnija zemlja na svijetu. Tako i Ksenofon u svom opisanom pohodu na istok spominje ovu pokrajinu, veleći za nju, da je krasna kao uregjeni vrt. Pa joj nadijeva čarobno ime «paradeisos». Statistika vjera na svijeta. Nedavno u Americi objelodanjena «plava knjiga misija«, donosi slijedeću najnoviju statistiku o vjera­ ma cijeloga svijeta: Od 1.563,446.000 duša kruglje ze­ maljske ima 588,862.000 kršćana, od kojih opet otpada na protestante 166,066.000, na katolike 392,795.500; za tim imade 11,222.000 Židova; 216,630.000 m uham eda­ naca; 137,935.000budista; 209,659.000 hinda ;231,816.000 konfucijevaca i taoista ; 24,900.000 šintoista ; 157,069.500 animista i fetišista, a 15,353.000 druge smjese. Moć socijalne demokracije. Dolaze nam vjekovi socijalizma; i nikojem silni­ ku neće poći za rukom, da ovaj ogromni pokret uguši. Jedan dio ljudstva bješe lišen prava jednakosti. N o­ vija vremena spomenuše se ove istine u evangjelju o jednakosti i bratstvu svih ljudi. I ta istina zasinu, kao jedna neizmjerna baklja; i ta baklja zapali svijet. Niko je više ugasiti ne može — a i ne smije. Zakon ljubavi, bratstva i jednakosti od Boga j e . . . J o t a u n u m a u t unus арех non p r a e t e r i b u n t a lege ista d o n e c o m n i a f i a n t ! . . . Nije moralno, da ljud­ stvo, koje najviše podnosi nevolje dana i vrućine — da to ljudstvo bude lišeno kruha. Socijalnoj se nevolji pomoći mora. Slavne uspomene Lav XIII., veliki papa, podigao je sebi brončani spomenik, čiji vrh siže do nebesa. Dok je svijeta i dok je ljudstva, koje pije pelin iz crne čaše siromaštva, neće se zaboraviti ona ve­ lika, iskrena suza, što ju on u enciklici o radničkom pitanju proli za čovjeka radnika. Ipak ovaj veliki pokret XIX. i XX. vijeka ne mo­ žemo bezobzirno simpatijom pratiti. Z ašto? — Zato, jer je pokret socijalne demokracije sašao s prvotne kolotečine. Socijalna demokracija u teoriji ponešto p ra­ vovjerna, u praksi je posve podala ruku nihilizmu. D a­ našnja socijalna demokracija hoće ne samo da zbaci sa sebe lance tiranskoga gospostva nemilosrdnih kapitilista, vejć je i mišice grčevito napela, da zbaci sa se­ be jaram evangjelja, jaram vjere i morala. Već jc socijalna demokracija došla u tako pogibeljan po vje­ ru štadij, da se mora o tome vrlo ozbiljno misliti. Imade svoju vrlo organiziranu štampu i vrlo raši­ renu. Njihova je štampa jaka kao jedna velevlast. Bruseljsko tajništvo megjunarodne socijalne demokracije nedavno je izdalo statistiku svoje novinarske moći. Že­ lio bih, da ova statistika općenito zanima čitatelje; napose bi želio da one, koji su za viši rad zvani, napuni brigom! Ovoj socijalnoj demokraciji, koja podade ruku nihilizmu, mi moramo izići u susret s ja­ kim falangama. �Vijesnik. 159 Po izdanoj statistici bruseljskog tajništva, u Nje­ mačkoj imade 80 socijalističkih listova; od njih 53 izlaze na heftu po šestputa; 14 ih izlazi na heftu po dvaputa; 3 izlaze na dan po jedanput; ostali izlaze kao časopisi na mjesec jedanput ili dvaputa. Osim to­ ga imadu i 4 šaljiva lista. Najglavniji njihov list jest «Vorvvarts», koji izlazi u 80.000 primjeraka; list «Echo» izlazi u 40.000 primjeraka, a «Volkszeitung» u 70.000 primjeraka. nije dopušteno niti je moguće braniti današnjeg kapi­ talizma. Red se društveni mora znatno promijeniti, ali dužnost je naša, da ga nastojimo promijeniti po duhu evangjelja: pravedno i polagano. Prema tome mi mo­ ramo naše radništvo okupiti i organizirati u kršćanske socijale. Izbiti im iz ruku nihilističke novine, a dati ini novine po duhu evangjelja. J. M. Franceski socijalisti imadu 3 dnevnika i 42 časo­ pisa. Talijanska demokracija imade 5 dnevnika, 64 sed­ mična lista i 2 V strukovna lista. Ova talijanska soci­ jalna štampa izlazi u 250.000 primjeraka. Engleska pre­ ma svome konzervatizmu ne pogoduje socijalnoj demo­ kraciji, te imade samo 3 socijalna dnevnika i 1 mje­ sečnu smotru. Belgija imade 6 dnevnika u 106.000 pri­ mjeraka, 22 sedmična lista, 14 mjesečnika i 11 stru­ kovnih listova. Najugledniji su od njih ««Le Leuple» i «Vooruit». Danska imade 22 dnevnika u 80.000 primje­ raka, dva sedmična politička lista, 32 strukovna lista u ogromnoj nakladi od 72.200 primjeraka. U Švedskoj i Norveškoj istom u novije vrijeme razmahao se so­ cijalizam, koji imade 6 svojih dnevnika u 47.000 pri­ mjeraka, 16 sedmičnih listova i 31 strukovni list. Au­ strijski socijalni demokrati po svojoj organizaciji stoje na trećem mjestu. Oni imadu u njemačkom jeziku 33 dnevnika. Od njih su najčuveniji «Arbeiter Zeitung» i «Arbeiterwille»; u poljskom jeziku imadu 2, u češkom jeziku 19 i u talijanskom jeziku jedan dnevnik. U Holandiji zna se samo za jedan dnevnik: »Het Volk«, ali zato imadu 40 strukovnih listova, koji izlaze je­ danput na nedjelju. Švajcarska imade 5 političkih li­ stova, koji izlaze jedanput na nedjelju. Finci imadu 12 listova nešto političkoga karaktera, a nešto strukov­ noga. U Španjolskoj imadu socijaliste 13 listova i u Bugarskoj imadu ih već 9; u Sjedinjenim Državama izlazi 7 Časopisa, 19 sedmičnih listova u engleskom je­ ziku, 7 u njemačkom jeziku, a mnogo ih još imade u češkom, franceskom, hrvatskom, talijanskom i magjarskom jeziku. I u samoj Australiji izlaze 3 socijalistička lista; Armenci imadu 2 i Argentinci 2 socijalistička lista. Naše novinst vo. To su neki samo podatci o novinama megjunarodne socijalne demokracije. Ipak su ti podatci ozbiljne na­ ravi. Kako ćemo se oprijeti socijalnoj demokraciji? Oprijeti ćemo se revnošću i opreznošću. Nemojte, da iz­ gubimo kredit kod radništva svojim nekim birokratskijim nazorima i težnjama. Naše je samo u radništvu držati vjeru i kloniti ga od utopija, koje su neispunijive i nedopuštene. Promicat ćemo radničke probitke po duhu evangjelja i po nacrtima enciklike Lava XIII. Blagosivat ćemo njihove žuljeve i samilosno im suze otirati. Obično Prosvjeta. Zagreb: „Sv. C ecilija “, Preporučujemo ovu cr­ kvenu glazbenu smotru, koja osim glazbenoga štiva uvijek donosi i glazbeni prilog uglažbenih komada. Evo sadržaja najnovijeg broja (5.): a) Milan Zjalić: «Župnik i crkveni kor»; b) Filip Hajduković: «Ustrajajmo mje­ šovite crkvene zborove»; c) Milan Zjalić: «2ivot i rad dr. Franje Witta»; d) Prof. Franjo D ugan: «K našem prilogu; e) "Dopisi«; f) «Glazbena literatura«. „ S a v r e m e n ik “. Najnoviji broj «Savremenika» (broj 9.) ima i ove članke: a) Historicus: «Natko Nodilo». hiti jelo bi se ovim essay-om (šta li je?) doka­ zati, da je vjera zavadila narode. Pitamo pisca: šta bi on onda s vjerama? Bi li on htjeo, da samo jedna vjera vladau a svijetu, n. pr. katolicizam; ili bi htjeo, da ni­ kakve vjere ne bude na svijetu neka i to očituje; koga se boji? Ili bi htjeo, da se razne vjere ne mrze i ne progone? Ako bi ovo posljednje htjeo, onda nije originalan, jer mi to svaki dan propovijedamo. Nadalje udara na «šturo klerikalstvo«, pa veli: «žestok pljusak na gdjekoje ljude iz crkve (kler) ne bije vjere . . . ona je svagda odvojena od malo vrijedne čeljadi.« Jasno je da pisac dokazuje, kako može biti u prirodi slučajeva, pa kad bi se živućem organizmu otkinula glava, da organizam opet ostane živ. Nek do­ kaže na sebi! Pisac simpatizuje Nodilovoj misli: da je u današ­ njem crkvenom prestavništvu nestalo one «rumenc svjetlosti, onog luča, što ga sažgi Isus.» Sequentia sancti evangelii secundum Lutherum! b) Milan Begović: «Romance». Od čestitih čita­ telja molimo oprošten je, što ćemo navesti jednu kiticu ovih «genijalnih» romanca: «A ja, klečeć pred posteljom — Na razbludno tielo tvoje« — «Divljom snagom, biesnom željom« — «Cjelove ću prosut svoje.« Pjesnik nas izvješćuje o svojoj razbljugjenosti; a mi znamo, da je istinito svjedočanstvo njegovo. Pitamo s^rno njih: bi li mogla biti pjesma «moderncm«, a da nema u sebi gnjusobe? Ili je pojam gnjusobe kod «Savremenika» identifikovan s pojmom «rroderiiosti»? c) M. Nehajev: «Prokletstvo». Ovo je prikaz o �160 Br. 10. — Serafinski Perivoj. — 1907. vjerni učenjaci pa i drugi svi, koji novcem budu ovu famoznoj drami. Na svrhi prikaza pisac «ponavlja»: udrugu potpomagali. Društvo je internacionalno, a sje­ «bio bi grijeh i krivica i sramota, kad je ne bismo mogli u ž i v a t i i u kazalištu.« Dakle svrha je književnosti dište ima u Rimu. Naskoro će se osnovati generalno tajništvo, koje će voditi korespondenciju s članovima i kazališta anarhija! «Još Hrvatska ni ј’ propala!« društva, sa znanstvenim institutima, s biblijotekama, d) Josip Kosor: «Cupalo!» Ovaj bi nas htjeo na­ učiti, da je «divlji brak« najveće dobro na svijetu i s muzejima itd .; nadalje će potpomagati naučnike, uče­ njake, istraživaoce itd. Osnovat će se i društveni list. svrha ljudskoga roda. A da se što bolje vidi zamašitost i spremnost oA što l i ? ......................... voga pothvata, spomenuti nam je, da je društvo već Mogo bi se ovaj «jedini književni list u Hrvatskoj« nakanilo izdati sva djela slavnoga matematičara Leoštckome i preporučiti. «Fiant contra Dominum semper narda Eurela. Tiskanje ovoga djela iznosit će ogromnu et dispereat de terra memoria eorum pro eo, quod non est recordatus facere misericordiam« (ps. 108.). s\o tu od 200.000 franaka. Uz to će se dati potpora institutu u Lovenu, koji se bavi pozitivnim fiziološko«Neka su — kaže — uvijek proti Gospodinu i nek psihološkim n aukam a; a dati će se i nagrada za kritično ргорапе uspomena njihova sa zemlje, a samo radi toga, što se ne spomenu, da (im) milosrgje učini« (ps. 108.). djelo o ediktu Konstantina velikoga, kad se proglasi sloboda kršćanskoga kultusa i crkve. P r i ml j e n e knjige. '&einke p r o tiv a H a eck elu . Uprav u XX. vije­ « H r v a t s k a B o s n a « («Mi i oni tamo«). (Tiska ku, u vijeku kulture, u vijeku kriticizma, koji ništi ra «Vogle;r i drugovi« u Sarajevu; cijena 40 h.) Poznati praznovjerje i bajke — uprav u ovome vijeku imasu članci, koji su pod ovim naslovom izlazili u «Hrvatdc i takovih duhova, koje neki nazivaju portentima skom Dnevniku« ove godine. To je sada preštampano. — a puni su praznovjerja. Brošura se bavi antropološko-fiziološkom analizom na­ Protiva utjelovljenoj žilavosti (energiji) u borbi rodne psihe, dokazujuć da su Hrvat pretežno autoh­ za bezvjerje, u borbi za uništenje kršćanstva — protiva tono žiteljstvo u Bosni. takozvanom mužu znanosti za čudo dižu se u novije Ivan Andrović: « H a b s b u r š . i d o m i h r v a t ­ vrijeme učenjaci prvoga reda. s k o d r ž a v n o p r a v o « . (Tiskara «Vogller i drugovi«, Profesor botanike na kielskom sveučilištu Reinke cijena 40 h). Dokazuje se čvrstim i trijeznim dokazima, izdo je ove godine knjigu pod naslovom: «Haeckelov da ujedinjenje svih hrvatskih zemlja: Bosne i H ercego­ monizam i njegovi prijatelji; slobodna riječ o slobod­ vine, Istre, Dalmacije, Hrvatske i Slavonije spada u noj znanosti« (Lipsko 1907.). bitnost i temelj hrvatskog državnog prava. Neki pasusi Pa evo što veli o čovjeku «učenjaku», koji jednim ganu do suza, kao onaj: «Hrvatska povijest, to je po­ potezom pera riješava sve zagonetke svijeta: vijest prolijevanja krvi.« «Kao što «W e 11 r a t s e 1», tako ja držim i «Die V. Palunko, pomoćni biskup: «Ra j n a z e m l j i « Lebenswunder>> za djelo puno tendencije a bez znanili « Na č i n , k a k o ć e š i z b j e ć i s v i r i n e v o l vene vrijednosti; jer nijedno od tih djela ne znači a n e p r e s t a n o u ž i v a t i « . (Tisak A. Scholza u az.ani koraka naprijed u našoj znanstvenoj spoznaji. Za grebu.) Knjiga je prezgodna za utjehu nižih slojeva, poduku puka djelo je neupotrebljivo i štetonosno, jer koji trpe — a osobito je prezgodna za radnika. nam podaje vrlo nekritičnu i razbućkanu sliku našeg «Čudotvorna majko božja komušinska.« biološkog znanja; a osim toga mnogo neistine za či­ (Tisak A. Scholza u Zagrebu.) Čisti dobitak namijenjen njenicu drži. Prije bi čovjek mogo ovo djelo nazvati crkvi Majke božje komušinske. (Cijena 30 h.) Knjižica velikom parodijom o modernoj biologiji, nego li znan­ sadrži predajnih crtica k povijesti ovog prošteništa. stvenim djelom biologije. Haeckel je tako zaslijepljen O. Placido Belavić: «S v. A n t u n P a d o v a n s k i « . pretsudama, tako uhvaćen u mreže svojih iluzija,da (Cijena 40 h, tisak «Sriemskih novina« u Vukovaru.) on tih iluzija ne zna više razlikovati od znanstvenih Knjiga donosi 20 čudesnih dogagjaja iz novoga vremena, činjenica. On te iluzije s karakterom nefaljive katedarske koji se pripisuju čudotvornoj moći sv. Ante. mudrosti razlaže. Knjiga mi se pričinja kao simptom Megjunar. udruženje za znanstveni napredak kato­ znanstvene izrogjenosti; i može se nazvati zbirkom lika. Ove se godine u Rimu ustanovi komitee od kato­ površnosti i lakoumnosii, a po tom e je posve nepouz­ ličkih učenjaka pod gornjim naslovom. Komitee se sa­ dana.« (Str. 20—21.) stoji od 14 članova (12 Talijanaca i 2 Netalijanca), Ako hrvatska filozofija drži Haeckela za nepo­ a stoji pod pokroviteljstvom kardinala Rampolle, Maffia grješivu crkvu, možemo si imati pojam o našoj podi Merciera. Članovi ovoga društva mogu biti svi pravo­ regjenosti. Tiskara Vogler i drugovi u Sarajevu. �-- T n џ g g stoji jedan pošt. sanduk brutto 5 kg. oko 50—kom. TOTTTltS, \Ј \Л ) ^ A V Z -Ж. i l i ____________________ _________________________ — ———— —“ Toiletnog otpadnog sapuna, ljubica, ru ž a , h elio tro p , m o šu s, g ju rg jic a , c v ije t b resk v e itd. R azašilje pouzećem M an h attan U n tern eh m u n g B udim pešta, V l l ftezer£ $ y u l j ca 3 A N I C A, kao: Matica Matica Krstnih, Matica krizmanih, Matica vjenčanih, tokola, Crkvenih računa i exhibita. lih listova, i t. d. i t. d. u pojedinim arcima ili u solidnom uvezu. Službenih kuverata u svim veličinama. �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/94895d4eae1c34e87eba18a9ad98f38a.pdf 98769d27dc9c0751ba88937239c65525 PDF Text Text QLA5IL0 HRVATSKIH FRANJEVACA. Č lan ci: 1. Iz rada naših starih ,,škn iik^.‘ 2. Opet jedan zanimiv zans 3. Prelom u Hrvatskoj i encik123 protiva nauci moderni 4. Život i rad Ivana Frane Jukića Vijesnik : Naša domovina: 5. Potsjećanje svim očima gvardijanim župnicima . . . . IZLAZI MJESEČNO NA DUA ARKA, GODIŠNJA CIJCNA 5 KRUNA ШШ oštar, f 0 A. agreb: Vrflo r ' u b a c .............................. 174 ine p o ia v e ....................... 174 § u f k a P o ljs k a : 8. Vilnr.k: .u*> R o p p ...............................175 ° l o s v j eta: (1ч/пакс'г: „Društvo Caideron za promi­ canje kršćanskog kazališta4 5*..................... 175 i Sveto Pismo. — Zanimiva statistika . . 175 RUKOPISE I PR ETPLATU PRIMA UREDNIŠTUO U UISOKOM (POSNA. UISOKO, FRANJEVAČKA GIMNAZIJA). 5ARAJCU0 TISKARA UOGLCR I DRUGOU! OTPRAUNIŠTUO JE U TISKARI „UOGIER I DRUGOVI11, 3ARAJEU0. 1807. �„Život i rad I. F. Jukića" i „Krvavi Behari." poziv na pretplatu! Uprav se svršuje pretisak Jukićeva „Života/4 što je izlazio ove godine u „Seraf. Perivoju.“ Nije naše govoriti o ovome djelu, jer „nitko sudac u parnici svojoj/4 Urednik „Seraf. Perivoja44 sam je uz o. B. Str. Škaricu pisac ovoga djela; za to nećemo ništa ni govoriti. Ipak možemo barem to reći, da je koga nastojati, da se ovo djelce rasproda. Prvo za to, da se dadne poleta peru a drugo za to, da se djelce rasprostrani u narodu, a time da se i Jukić^** darati je po već otučenu snopu, ako reknemo: da je Jukić p moramo odužiti učinivši, da ga narod spoznadne i štuje. Uz to je i cijena ne' smoći svatko. Naše čitaonice, pjevačka druši dar narodu. Pa svećenstvo, pa učiteljstvo „Krvavi B ehar ri“, lirske pjesme od o. Ber. Markušića. Ni o toi e. Samo smijemo toliko reći, da je svakoga nas du plaćati troškove! A ni ovo djelo nije baš ogrom Veliko pouzdanje polaž osobito u pretplatnike „Seraf. Perivoja.44 Oba će se spomenuta dj t a r u, u k n j i ž a r i n a k l a d n i k a Gj u r e Dž a mo n j e . Megjutim svaki djela dobiti i preko našeg uredništva. Cijena će mu biti ista, a isto tako i brzina otpreme ista. Dakle, i ovako bi bilo zgodno: da pret­ platnici „Seraf. Perivoja44 zajedno s „Perivojem44 naruče i koju od spomenutih knjižica, a možebit i obe. Prijatelji uspomene I. Frane Jukića i prijatelji poezije mislimo da će nas pomoći! Uredništvo „Seraf. Perivoja.4' �) UREGJIJJ&: Ql J051P -hfiRKU ЈТС FRflNJEUflC. ^ BROJ UI50K0, 15. STUDENOGA 1907. GOD. XXI. Iz rada nalih starih -školnika^ 0. (Jedna primjedba članku: „Jedan veoma zanimiv zapis, pisan bosančicom" od Dr. T. a č n o uk a t o l i č k i s v e ć e n i k " . Gosp. Dr. T. zna 3. svesku „Glasnika zemaljskoga mmuzeja Bosni i Hercegovini" izdo je prošle godine nadalje i to, gdje je taj katolički svećenik svoje škole 1906. g. Dr. Truhelka jedan veoma zanimiv svršio. „ S u d e ć i p o n e k i m o s e b i n a m a u t r a n s ­ zapis, koga su seljaci iz sela Ječmišta (ko- k r i p c i j e l a t i n s k o g a d i j e l a , m o ž e m o z a k j li­ far Foča) našli u šumi ,,Homarine“zvanoj. Zapis je taj č i t i, d a j e p i s a c ( z a p i s a ) s v o j u l a t i n š t i n u bio pomno obložen voskom, da mu vlaga ne bi naško­ n a u č i o u I t a l i j i , j e r p i š e ,,u n i g j e n i te", i u dila, a zatim je bio zataknut u jednu borovu klaou. Tu U g a r s k o j j e r č e s t o t r a n s k r i b i r a ,,s“ s a „š» su kladu sa zapisom u njoj našli gore spomenuti seljaci i „ s t“ s a „ š t“. Dobro je poznato, da su katoličkj dva metra duboko u zemlju zakopanu. Zapis je pisan dušobrižnici u Bosni kroz više stoljeća bili jedino fra­ na papiru i to bosančicom te ga je gosp. Dr. T. bo­ njevci, pak je i pisac onoga zapisa po mnijenju g. Dr. T. sančicom i izdo; i samo je šteti, što svojoj radnji nije bio franjevac. „ Bi o j e t o d a k l e f r a t a r , k o j i j e priložio fotografski snimak toga zanimivoga zapisa, jer p r o š o š k o l e o b i č n e u p r o š l i m v j e k o v i m a bi onda mnogo lakše bilo neka nejasna mjesta u njemu z a n a o b r a z b u b o s a n s k o g a s v e ć e n s t v a : n a j ­ odgonetnuti. p r i j e u S l a v o n i j i i li U g a r s k o j a o n d a u Ja sam držo, da će se još ko jednom osvrnuti na I t a l i j i . " Gore spomenute osebine latinskoga dijela za­ ovaj zapis, ali mi nije poznato, da li je ko do sada uči­ pisa bile su za gosp. Dr. T. mjerodavne, da izvede iz nio. Budući se ja sa mnijenjen Dr. T. nikako ne slažem, njih svoj zaključak, ali se čudim, da g. Dr. T. nije opa­ uzeti ću zapis u pretres, da se ne bi kod sličnih zapisa, zio važnijih i češćih osebina baš toga latinskoga dijela, koji će se moguće još naći, na uštrb istine slična tvrdnja koje nam jasno pokazuju, da pisac našega zapisa nije izrekla. bio „fratar, koji je prošo škole u Slavoniji ili Ugarskoj Prvi je dio ovoga zapisa latinskoga sadržaja, pa a onda u Italiji." Da čitatelj imadne što bolji pojam o radi toga g. Dr. T. drži, da je dotični zapis napiso ,.ja- tom zanimivom zapisu, iznosim ovdje latinicom najprije prvi t. j. latinski dio zapisa i to točno onako, kako je ’) Ova radnja izragjena je brzo poslije nove godine, ali g. Dr. T. bosančicom izdo, držeći se pri tome značenja radi preobilnoga gradiva istom ju sada uvršćujemo. �162 Br. 11. — Serafinski Perivoj — 1907. slova bosančice, kako je to g.Dr. T. u svojoj radnji ') „ Di e B o s a n č i c a 1* izložio. Spomenuti mi je ovdje još i to, da je zapis bio namijenjen nekojim muslima­ nima, čija se imena u početku spominju, da im njihov „kunovski meteh** čuva „ot treska i ot groma i ot besa i ot g rad a ', kako to u uvodu zapisa stoji. „Kunovski** dolazi moguće od mjesta „Kunovica**, šio ga Daničić u svome „Rječniku iz književnih starina srpskih** navagja prema ljetopisima srpskim P. I. Šafarika 2). „Meteh** je riječ grčkoga korjena ( {.leil'/fo—џетоуј) a znači kraj, 8) zavičaj *), oveći zajednički posjed. Ovu riječ nalazimo veoma često u srpskim ispravama ћ). Latinski dio zapisa s uvodom glasi: .................. i hasanovK .....................i paezitovh “) i b .................. durmišeovk mustafink i hamzink i dautovk i kasumovk i hasanovk i perhatovk i mezetovk mehemedovk i čeprćink i paezitovk huseinovk i čat . . . vk ............ či . . . i muratovk i perhatovk kasomovk ionuzovk velink ehink molitva 6 treska i б groma i 6 besa i o graaa grada sie siovesa slovesa nrisios hristos zapisa nekomu caru va erosolimu čto glase: Ezusk beatušk ešk rekšk abagarono ;) ku me nonk Dr. Moriz Hoernes: Wissents< Laftliche Mittheilungen aus Bosnien und Hercegovina B. II. S. 357—374. (W ien, 1844.) 2) Pamatky dj-evnlcho pisemnictvl jihoslovanuW p rag185l.) *) Gj. Daničić: Rječnik iz književnih starina srpskih Sv. ii. str. 59. (Biograd 1863.) *) V. S. Karadžić: Rječnik. (Beč. 1852.) 5) Miklošić: Monumenta serbica (Vindobonae 1858. 6) Mjesto znaka za ,,jać“ u zapisu stavljam ja u ovoj radnji obično „i*. 7) Megju kršćanskim apokrifnim pričanjima osobito m je­ sto zauzima Isusovo dopisivanje s kraljem Abgarom. Ovaj je kralj vlado Osrhoenom, jednim dijelom Mezopotamije sa sje­ dištem u slavnoj Edesi. U arhivima ovoga grada našo je Euzebij, biskup cezarejski i crkveni historičar početkom IV. vijeka nekoliko rukopisa u sirskom jeziku, koji su sadržavali tobožnju korespondenciju izmegju Isusa i kralja Abgara. Euzebij je te rukopise na grčki preveo i u svoju crkvenu povijest Lib. I. Cap. 13.) uvrstio. Armenski historičar Moses iz Chorene u V. sto ­ jeću stavio je istu stvar uz neke preinake i u svoju povjesnicu. Naš je Abgar bio dugo vremena mučen nekom bolešću (kugom) te je onda pošlo jednoga svoga glasnika s listom Isusu, m o­ leći ga, „da mu Spasitelj dogje i iscijeli ga«. Isus mu pak pi­ sm eno odgovori (po Mosesu iz Chorene list je piso apostol Toma po nalogu Isusovu): Blago tebi, Abgare, jer si u me vjerovo, premda me nisi vidio, jer stoji od mene pisano: koji me vidješe, ne vjerovaše u me, da tako oni, koji me ne vidješe a vjerovaše u me, vječni život zadobiju. Što se pak tiče tvoje želje, da ja k tebi dogjem, znaj, ja moram da ovdje sve ispu­ nim, za što sam poslan a zatim, da se vratim onome, koji me je pošlo. Čim pak to bude, poslati ću ti jednoga moga uče­ nika, da te izliječi, te tebi i tvojim život donese." H e i n r i c h Josph W e t z er und Benedikt Wel te: KirchenL e x i k o n (Freiburg in Breisgau 1847.) B. 1. S. 37. Cijeli pi­ sm eni saobraćaj izmegju Isusa i Abgara uz mnogo lijepih opazaka nalazi se tiskan u F a b r i c i i I. A . : C o d e x а р о с г у p h u s N o v i T e s t . (Hamburg 1719.) P. I. pag. 316. vidišti et ili me kredere vuišti multi onim šuntk ku me viderontk et in me kredere noluerunt mižišti adk me uth veniremk a ............ niamk šedeno . . modo kvu a opertetetk med impplere. adk kve misusk sumk postokvamk autenik asenkdo in celomk mintam ad te unumk de disipulušk meiš nomine Tadeomk ki kurabitk te abu omni inkfirmitate tua sterti šutrte benedikcio mea kristus\ vincitk kristusk regnatk kristosk inkferatk ave krište tetragramaton alfa et me ptnik šantamk konta . . . amk onoremk deo etk patrie liberacionemk dikšit dominušk ekšv bazank konvertamk ink propundumk marišk verkbumk karo paktom eštk et abitkavitk ink nobišk ed vidimusk gloriamk ezusk gloričm kvažie unigjeniti a paze plenumk g racie-d veritatis etk abitKavit in nobišk ezusk ezusk ezusk ezusk ezush maria maria maria marie mati hristova.** To bi eto bila latinština jednoga katoličkoga sveć^ffika, jednoga fratra, koju je on učio u Ugarskoj i u Italiji. Pisac našega kunovskoga zapisa kao jedan fratar učio je bez dvojbe cijelu bogosloviju u latin. jeziku, svaki dan je u tom jeziku čito sv. misu i časoslov molio, pak zar nije mogo bolje poznavati latinskoga jezika, nego što je to ovdje u zapisu? Neću ovdje da nabra­ jam pogreške, koje se nalaze u ovom lat. dijelu; dječak, koji je samo jedan razred gimnazije svršio, mogo bi ih dosta naći. Kod tolikih i tako velikih pogrešaka ne može se reći, da su to „errores calami**, a u drugom ih nelatinskom dijelu ne nalazimo ni izdaleka toliko. Uza sve to g. dr. T drži, da je zapis napiso „jamačno ka­ tolički svećenik.** Da, g. dr. T. drži, da oni nepravilni latinski oblici sa ,.š“ i ,š t“ dolaze odatle, jer da je pi­ sac zapisa svoju latinštinu učio u Slavoniji ili Ugarskoj. Ova je tvrdnja veoma smjela, da ne reknem smiješna. Ima li moguće za nju dokaza? Ja poznajem mnogo franjevaca, koji su u Ugarskoj bogoslovske nauke svrVM. , . , , Šlh' slu s o sa m 1 dosta . . . . , magjarsklh svećenika, ali onakoga izgovora, kao u našem zapisu nisam nikad čuo. Latini­ ste u Ugarskoj nisu sigurno nikad onako izgovarali, a niti danas izgovaraju. Tko će reći, da su oni ovako n. pr. govorili: eš, r e k š , v i d i š t i , d i k š i t ? Tako moguće izgovaraju starci, koji su zube pogubili. Ako su pak ti latiniste u nekim možda slučajevima i izgovarali ,,š“ mjesto „s“ ili „št** mjesto ,,st“, to b e z d v o j b e n i s u t a k o p i s a l i . Pod uplivom talijanske škole, kako g. dr. T. misli, ima pisac zapisa jednom „unigjenite“. Dobro mi je poznato, da još i danas talijanski izvrsni latiniste umekšavaju u latinskim riječima slova ,,g" i wc“, te ih većinom izgovaraju kao ,.gj“ i ,,ć“. Da je pisac našega „kunovskoga zapisa** prema svomu iz­ govoru, kako ga je u istinu mogo u Italiji naučiti, htio pisati, onda bi tragova talijanske škole bilo i u nekim drugim riječima zapisa. Ali mi ovdje imamo samo „celomK", „vincith**, „liberacionemk**, „grade**, u kojim �Iz rada naših starih „školnika.1 bi slučajevima talijanski latinista vrlo rado izgovorio ,,ć“ mjesto „с“. Ja bi pak želio čuti od g. dr. T., koji je jezik uplivo na pisca našega „kunovskoga zapisa", te ovaj piše u latinskim riječima „ž" mjest „s“, „s“ mjesto ,,sc“, „р“ mjesto ,,f“ i ,,f“ mjesto „р“. U latinskom naime dijelu nalazimo: »mižišti«, »kvažie«, »asenhdo«, »dislpulls«, »inhferat«, i »propundum«Gosp. dr. T. nije valjda opazio, da u samom ovom lat. dijelu zapisa dolazi staroslavenski poluglas „h“ (,,jer“) više nego Šezdeset puta, a to je veoma važna osebina, jer pisac zapisa nije toga naučio od svojih učitelja lat. jezika niti u Italiji, niti u Ugarskoj, a niti u Bosni. Osobito je upadno, da pisac zapisa meće taj staroslovenski poluglas ne samo na kraju riječi, nego takogjer i u sredini (megju dva suglasnika) kao n. pr. „inhfirmitate", ,,int*ferat“, ,.ansenhdo“ i t. d. Taj polu­ glas nalazimo dapače i na takovim mjestima, gdje po pravilu i ne smije stajati, kao n. pr. dvaput „abithavit". Po svoj prilici je u ovom slučaju pisac zapisa držo, da su to dvije riječi, pak je na kraju prve (abit), jer se dovršuje na suglasnik, stavio poluglas. Ova nam osebina lat. dijela jasno pokazuje na upliv crkveno-slovenskoga jezika, pod kojim je bio pisac „kunovskoga zapisa'V dok nam je i s druge strane opet očito, da d o t i č n i p i s a c n i j e s k o r o n i k a k o ili v e o m a s l a b o p o z n a v o l at . j e z i k a , a bez prilično dobroga pozna­ vanja latinskoga jezika ja si ne mogu katoličkoga latin­ skoga svećenika ni pomislit. Upliv crkveno-slovenskoga jezika opaža se osobito u drugom dijelu zapisa, koji bi po svoj prilici imo biti pisan u narodnom jeziku. Ovdje nalazimo jezik stari crkveni pomiješan sa čistim narodnim govorom; jezik, kojim su se srpski pisci (najvećim dijelom d u h o v n i c i ) služili sve do XIX. vijeka pa i kašnje, dok nije Danicić svojim „Ratom za srpski jezik" g. 1847. i ovoj struji zado smrtni udarac. Poznato je i to, da je srpska vlada tek g. 1860. dozvolila, da se smiju u Srbiju prenositi knjige, Vukovim pravopisom pisane. Iznosim ovdje i drugi dio našega zapisa, jer se moram osvrnuti na neke osebine ovoga dijela, a osobito mi je istaći upliv crkvno-slovenskoga jezika, koji go­ vori za moje mnijenje. Gosp dr. T. nije se na ovaj dio baš nikako osvrnuo. U našem zapisu iza latinskoga dijela slijedi: „Zapreštaiu vamh dievole i studeni grade i suhi vetre arhangelom mihailomh sa vasemi silami nebeskimi i gavrilomh i urilom i rapailom i arapatailom i epimilomk i putosemk i rumilomk i nahranotomk i раопотк da ne prihodite ka siemu metehu kunovskomu. Zapre­ štaiu vamh dievole i grade sedmi rieči koe reče hristosh na krstu vise bogu oče prosti onim koi me muče za lubav tvoiu i e prostimh za lubavu tvoiu. Zapreštaiu 163 vamh dićvole i studeni grade prema patičrasi (?) avraт о т к isakomh i ćkovomh eže počivaju podh dubomh ’) amoriskiemh i vaša imena tvoć zakninaiu ime anciliešh belh vratauhh baršan* ankibaš* anglus* cernicaš* papiluš* kozodorac* dominuŠ* rekh ciperh lambor* anmis* cernica . . . ako-miraš* apomiri . . . araklič sotona i luciper*. Zaklinaiu vas* dievole i studeni grade gospodom* bogom* i 4 evangeli i 310 svetimi oci i 40 mučenici i hristom* i svetiem* iovanom da ne prihodite dievole i studeni grade ka siemu metehu. Zapreštaiu vam* die­ vole i studeni grade i suhi vetre sedmi hlebi eže se u evangeliu pomenuiu i otročetenu eže prie isus* i po­ stavi pred* učenike i slavniem prišastienu hristoviem* i svetiemi kniževnici i nožem* i mačem* eže ureza petar.v uho rabu pilatovu i angeli eže čtvalista kamen* б groba hristova i strahom* б nedužne straže kraleve i mrtvi i sedmi zviezdami i mačem* boduštiem*12) da ne prihodite diSvole i studeni grade ka siemu metehu ku­ novskomu. Zapreštaiu vam* dievole i studeni grade i suhi vetre 24 starci sedešti na prestolu i muniami i gromi i glasi sedešti б prestola i 6 .. ki eže poiahu pesanh go­ spodinu vapešti hadeski i vienci svetiehh eže položiše preda prestoiom i knigami napisaniem Sprede izide eže vide na prestolu va desnice sedeštago i 4 angeli sede­ šti na četirehh ugliehh zemle držesti četiri vetre zemalske i sedmi pečati svetiemi da ne prihodišh dievole i studeni grade i suhi vetre ka metehu kunovskomu. Za­ preštaiu ti dičvole i studeni grade trhstiu eže izmerena bi crkovh božie i breniemh eže izbra mihaila arhangela sa zmiemi i 12 apustoli i 12 kamenoma da ne prihodi gradh ka siemu metehu. Zapreštaiu vam* dievole i stu­ deni grade 40 ( ? ) čudesi eže apustoli satvoriše koea čudesa i zlamenie piše luka u evangeliu i slavniem« pri šastiem* svetago duha sa ni de na petisti i veliciem* svetlom* i sae gredieše u damask* obrati ga od te i crkve i angelom* eže se evi kornilu isidiejnh) svetago petra i ćesariu i duhom eže porazi iroda cara i molitvami pavloviemi eže zapreti sti pavao ime vuhovi va tamnice u polunošti v a . . . ide pavao i sila i raztrgoše se uzi-m* da ne prihodite grade ka siemu metehu. Sta1) Vjerojatno je, da se ovdje misli na onaj dub. što su ga u staro vrijeme štovali, jer da je pod njim Abraham razapeo svoj šator. Za Konstantina hodočastili su k ovome dubu Židovi, kršćani i pogani. Isti car je nedaleko od toga duba sa­ gradio i crkvu na čast presv. Trojstva. Arapi zovu to mjesto Ramath el Chalil (brežuljak prijatelja božijega t. j. Abrahama) a Židovi »dom Abrahamov«. Mlagji izdanak toga duba pokazuje se i danas. Vidi: Dr. 1. Schuster u. dr. 1. B. Holzhammer: H a n d b u c h zur b i b l i s c h e n G e s c h i c h t e . (Wien. 1906.) B. I. S. 234. 2) Ovo je mjesto kao i nekoliko slijedećih izvagjeno iz Ot­ krivenja sv. Ivana. (Isporedi: Apoc. I. 16., IV. 4. 5. 10, V. l . f VII. 1., XI., 1.) koja je knjiga bila osobitim predmetom apokrif­ noga pričanja. �164 Br. 11. — Serafinski Perivoj. 1907. neim dobre staneim dobre stanenu strahom* božiem* da stane grad da ne ide na sii metefu. Vodaše maike svoi rodk po planini i beše ih* grad* gla ‘) emu gospod4 reče g li2) siu molitvu 6 gradasta vi gospodi pomiluista vi gospodi pomiluista vi gospođi i pomilui arhangele mihaile i gavrile i urile i rapaile i arapataile i epimile i putoše i rumile i anahranote i paone sabludete siega meteha kunovskoga od zlago dažda i 6 dićvola i ot čina i obogatete 3) bogactvom bogatoga simeona stlupnika umnožete vasakem* blagom* za lubav vasemogoga boga sabaota vaseim m etehu.................... sveta marič g . . . eći si meteh*......................... svoim* i mihailo arhangeK brani “ ................. Pisac našega zapisa nije ovaj jezik naučio od svoje majke, niti je ovako sam govorio, a ni gosp. dr. T. ne može dokazati, da se je ovako ikad u Bosni ili Srbiji govorilo. Nužno je dakle da bar neke osebine ovoga dijela zapisa istaknem, koji su u nj došli pod uplivom crkvene šlovenštine. 1. U zapisu nalazimo nekoliko puta instrumenta! od broja „sedam" u pravom staroslovenskom obliku „ s e d m i" ,4) k o j i o b l i k ne d o l a z i ni u j e d n o m s p o m e n i k u , p i s a n o m u n a r o d n o m j e z i k u . Do XVI. vijeka imamo u jezičnim spomenicima za instru­ mental „se dm im i" a od XV. „ s e d m i j e m a " (,,sedmijema pečati" u rukopisu N. Ran;me iz g. 15( 2. Riječ „glagolati" dolazi u zapisu dvaput („glagola", „glagoli"), a ona se nalazi s a m o u k n j i g a m a p i s a n i m c r k v e n i m ili m i j e š a n i m j e z i k o m . 6) 3. Veoma čest je u našem zapisu particip prezenta na „šti" n. pr. „sedešti", „vapešti ,držešti“, kojega u čistim jezičnim spomenicima ne nalazimo nego s a m o u oni m, u k o j i m p r e t e ž e c r k v e n i j e ž i k 7). Već najstariji spomenik iz Bosne, listina8) Kulina bana iz XII. vijeka imade ovaj particip na „ći“. 4. Ovi oblici u našemu zapisu: „vasemi", „vasa“? „vašem*", „vasakem" napisani su bez dvojbe pod upli­ vom analognih oblika staroslovenskoga jezika: „v.semD ,,v*sa“, „vrsems", „vhsacem*"‘). U p i s a n i m ih n a ­ r o d n i m s p o m e n i c i m a nigdje ne n a l a z i m o . 5. Naš zapis poznaje i riječ „brenie", k o j e n a ­ r o d n i j e z i k ne p o z n a j e , pak je očito ovdje skova­ na prema staroslovenskom glagolu bero, bereši. Staroslovenska riječ „brenije" (pravilnije „brknije") imade sasvim drugo značenje -), nego što ima ta riječ u našem zapisu. 6. Genitivi jednobroja odregjenih pridjeva „svetago", „zlago" napisani su pod uplivom crkvenoga jezika, jer je ovih oblika već u XV. vijeku nestalo 3). Daničić doduše navagja nekoliko primjera na — ago iz XV. vijeka, no meni se ti primjeri nepouzdani čine, jer po­ tječu iz ćirilskih srpskih spomenika, koji su uvijek bili pod jakim uplivom crkvenoga jezika. U najstarijemu pak bosanskom jezičnom spomeniku iz g. 1189. imamo ge­ nitiv „ s v e t o g a " , a i naš zapis ima najednom mjestu taj genetiv „ b o g a t o g a " . 7. Pri koncu našega zapisa dolazi oblik ,,vi“ kao akuzativ plurala — tako se bar čini radi glagola pomiluj — , za za koji oblik u narodnom jeziku za ovaj padež nemamo nigdje potvrde. Još se i danas čuje u Crnoj Gori akuzativ plurala lične zamjenice 2. lica „ve"4), ali gore navedenoga oblika ,,vi“ za akuzativ plur. ne nalazimo ni u starijim ni u novijim jezičnim spomenicima, pak je taj oblik prema staroslovenskom vtvi" r>) napisan. 8. Oblik „zapreštaiu", koji je u našemu zapisu veoma čest, dolazi bez sumnje iz crkvene slovenštine. Glagoli V. vrste 1. razdjela, kojima i „obreštati" pripa­ da, asimilirali su se već u p r e d h i s t o r i č n o — u filo­ loškom smislu vrijeme s glagolima bez tematsko­ ga vokala dobivši u 1. licu prezenta oblik kao u „dam", „zapreštam". U XII. vijeku nalazimo jedan primjer na — aiu, ali u daljnim vjekovima ne. Što se nalazi tih oblika na „aiu" još u XIII. i XV. vijeku, to su ovi uzeti iz crkvenih knjiga, jer potječu od pisaca, koje su bili pod uplivom staroslovenštine. A je li moguće ustvrditi, da je naš zapis nasto u XII. vijeku ili još prije? Čini se, da g. dr. T. važnost stavlja i na to, što ‘) glagola. 2) glagoli. je zapis nagjen duboko u zemlji, jer je moralo mno­ *) G. dr. T. je metnuo kraj ove riječi u svojoj transkrip­ go vremena proći dok se je dub, u kojem je bio ciji znak upita, jer ju je sasvim krivo pročito: »od bogate zapis, oborio i onda se nad njim stvorio dva metra te (?,« pa je dosljedno nije razumio. Očito je pak, da je ovo drugo lice plur imperativa prema staro-slovenskom n. pr. ve­ debeo sloj zemlje. Nijesam geolog, da bi mogo opre­ dijeliti vrijeme, za koje bi se mogo dva metra debeo sloj dute delaite (mjesto delaj&te). Vidi Broz-Bosanac: O b l i c i j e z i k a s t a r o g a s l o v e n s k o g a za VII. i VIII. razred gim­ stvoriti, ali držim, da nema ni smisla uzimati i tu okolnazijski (Zagreb. 1900.) Str. 54. *) W. Vondrak: Altkirchenslavische Gramatik. (Berlin. 1900) Str. 167. ‘* Daničić Gj.: Istorija oblika srp. ili hrv. jezika (Biograd 1874.) Str. 243. Rječnik jugoslavenske akademije. (Zagreb 1887.—1891.) Sv. III. 7) Daničić Gj.: Istorija oblika srp. ili hrv. jezika. Str.350. *) St. Novaković: Primeri književnosti iz jezika staroga j srpsko-slovenskoga (Biograd. 1904.) Str. 401. ') A. Leskien: Handbuch der altbulgarischen Sprache. — (Weimar 1898.) *) F. Miklošić: Etymologisches W6rterbuch der slavischen Sprache. (Wien 1886.) S. 21. 3) Gj. Daničić: Istorija oblika. Str. 160 4) Broz-lveković: Rječnik hrvatskoga jezika/Zagreb 1901.) Sv. II. Str, 704. 5) A Leskien: »Handbuch der altbulgarishen Sprache. — (Weimar. 1898.) Str. 97. �.Iz rada naših starih „školnika.' nost ovdje u obzir, jer su vlasnici zapisa mogli dub sa zapisom zakopati na svome zemljištu, kojemu je imo zapis da pomogne. Ovdje nas više za to zanima jezik zapisa, koji je, kako smo vidjeli, znatno natrunjen crk­ venom sloveuštinom. Gdje se pak mora tražiti toliki upliv crkvene slovenštine? Moguće u Bosni kod katolika? Ne. Sasvim je drugčije sa srpskom književnošću, kako sam to već gore spomenuo. Srbi su već od prvih početaka svoje književnosti štovali crkveni jezik, te su ga miješali s na­ rodnim jezikom i u necrkvenim stvarima. Tako eno u Dušanovu zakoniku kao narodnom spomeniku javlja se jezik crkveno-slovenski, ali u bosanskim i dubrovačkim ispravama toga nema, jer stanovnici Bosne i Hercego­ vine pripadahu tada većim dijelom vjeri katoličkoj ili bogomilskoj; zato bosanski ,,dijaci“ nisu ni poznavali crkveno-slovenskoga jezika. ’) Iza provale turske u Sr­ biju ograničila se literatura srpska tek na crkvene naj­ nužnije knjige, pak je i ta okolnost mnogo doprinijela, da Srbi do pred konac XVIII. vijeka i ne znaju za knji­ gu u narodnom jeziku, a to isto vrijedi i još u većoj mjeri za grko-istočnjake u Bosni. Sasvim je to drukčije kod franjevaca u Bosni. Nastariji franjevački književnik 0. M. Divković piše čistim i krasnim narodnim jezikom a nema sumnje, da su i prije njega franjevci, jedini ka­ tolički dušobrižnici u Bosni pisali čistim narodnim jezi­ kom, jer nisu bili pod uplivom crkvene slovenštine, kao što su to bili grkoistočni svećenici u Srbiji i Bosni. Ovdje se i nehotice nameće jedno pitanje. Odakle ipak u zapisu latinski jezik? Je li taj pisac moro biti fratar, koji da je latin. škole svršio u Ugarskoj ili Ita­ liji? Nisu li se moguće kada i grko-istočnjaci bavili la­ tinskim jezikom, makar i ne u onolikoj mjeri kao kato­ lici? Na ovo nam zadnje pitanje odgovara povijest literature jesno, a time dobivamo jasnu sliku o piscu našega zapisa. U drugoj polovici XVI. vijeka opaža se u jugo­ zapadnoj Rusiji jaki kulturni pokret, koji je bio naperen proti napredujućem katolicizmu, te sad za to nisu bile dovoljne dotadanje općinske škole, što su ih tako zvana „bratstva" uzdržavala, nego je trebalo boljih škola, tre­ balo se služiti istim oružjem, koje su tada rabili isti pro­ pagatori unije. To bi povodom da tako nastadoše u Rusiji „sholastičke škole", u kojim se je megju ostalim i lat. j e z i k p r e d a v o . Prvu takovu školu osnovo je g. 1580. knez Konst. Ostrožiskij u Ostrogu, a malo kašnje otvoriše se i po drugim mjestima takove škole. Medju ovim sholastičkim školama najznamenitija posta­ de ona u Kijevu, utemeljena g. 1631. od slavnoga metropolite Petra Mogile, koja je do godine 1701. no­ sila ime „kijevomogilski kolegij", a od ove godine ima 1 Dr. Gj. Šurmin: Povjest književnosti. (Zagreb. 1898.) Strana 241. 165 naslov „kijevska a ka demi j a " . I z ove kijevske akade­ mije pošlo je god. 1726. Petar Veliki na ponovnu molbu srpskoga metropolita Mojsija Petrovića Srbima jednoga učitelja, koji je otvorio u Karlovcima prvu slo­ vensku školu. Taj je učitelj bio Maksim Terencević Suvorov. Metropolit Vinćentije Jovanović, nasljednik Petrovićev pozva takogjer učitelje iz Kijeva te podiže u Karlovcima školu, u kojoj se imo učiti i l a t i n s k i jezik 2). I u Novom Sadu je bila takova škola, ali s dosta ograničenom naučnom osnovom.3) Dakako da je u ovim školama bilo sve još primitivno, a kad su nakon kratka vremena kijevski učitelji otišli natrag u Rusiju, postalo je stanje ovih škola veoma žalosno. „ Uč i t e l j i u o v i m š k o l a m a b i j a h u " — kako veli srpski pisac Rajić — „ s a v r š e n i g o d i n a m a l j udi , ali p r e k e n e z n a l i c e ; j e d v a su u me l i či t at i ". Učenik ovake jedne škole bio je sigurno i pisac našega zapisa, jer njegovo poznavanje latinskoga jezika baš odgovara ovakovim kukavnim školama. Ne zaboravimo i to, da su srpske škole s obzirom na školske knjige bile sve do god. 1726. na istom stupnju, na kojem i stare rimske škole. I u srpskim naime školama sve do ove godine djeca su učila iz navoštenih daščica, na kojima je uči­ telj pojedine stavke šilom urezivo, i to su tada djeca na izust učila. Ta je metoda i bila uzrokom, da učenici nisu mogli svaku knjigu čitati. А) Nije dakle pisac našega kunovskoga zapisa moro biti katolički svećenik, fratar, jer su eto i grko-istočni svećenici imali prigodu makar malo latinski čuti i koji komad latinskoga apokrifa pri ruci imati. Naš zapis ima takogjer ime Jovan, koj e s a mo h r i š ć a n i r a b e , a ne kat ol i c i . U hrišćanai Ivan i Jovan dva su različna imena; tako se u njih razlikuje Jovanj-dan (7. siječ.) od Ivanj-dana (24. lipnja.)5). Tko iole poznaje sv. pismo, opazio je bez dvojbe u našem zapisu dosta stvari, koje potječu iz apokrifnih knjiga. Gdje je tražiti izvor tim apokrifima ? Jedan samo kratki osvrt na povijest srpske literature odgovoriti će nam i na to pitanje. Novijim je istraživanjem dokazano, da se je već u X. i XII. vijeku u Bugarskoj razvila uz pravovjernu književnost još neka druga krivovjerna, ko­ joj su povoda davali a i najvećma je podupirali bogomili. To ne bijahu samo prave heretične bogomilske knjige, u kojih bi se razlagala načela njihove nauke — takovih je knjiga pače najmanje, da, skoro ih niti nema, jer su tečajem vjekova uništene nego kako je nauci bogomilskoj za uhar bilo, bijaše prevedeno sada na sta1) Aleksander v. Reinhold: Geschichte der We!tliteratur. B. VII. S. 192. 2) Tih. Ostojić: Srpska književnost od velike seobe do Dositeja Obradovića. Karlovci 1905. Str. 23. a) Dr. Gj. Šurmin: Povjest književnosti. Str. 246. «) Tih. Ostojić: Srpska književnost. Str. 27. *) V. Karadžić: Rječnik str. 215. �166 Br. 11. — Serafinski Perivoj. — 1907. robugarski jezik tagogjer mnoštvo lažnih knjiga, kojem su motivi izvagjeni ponajviše iz biblije, gdje se pojedine pripovijesti i situacije, o kojih je spomen u sv. pismu, vrlo fantastički iskićujuJ). Veći dio tih lažnih knjiga i religiozno-narodnih priča primila je starosrpska litera­ tura 2), te ih je dugo zadržala, pak nam se je toga u rukopisima prilično dosta sačuvalo. Lijep broj primjera te apokrifne literature izdo je Stojan Novaković u svo­ joj zbirci „Primeri književnosti iz jezika staroga i srpskoslovenskoga" (Biograd 1904.). U toj zbirci nas osobito zanima poglavlje „Čini i bajanja", gdje nalazimo i ne­ koliko molitava, koje su rabljene za zapise a takogjer i nekoliko zapisa. Tako nalazimo tuđe „molitvu ots nežita", „molitvu od uroka, uročice i poganice" molitvu za rematika", „molitvu od zuba, da se nosi pri sebi". S a d r ž a j o v i h m o l i t a v a i z a p i s a , n j i h o v j e­ zi k i o b l i k p o k a z u j u v e l i k u s r o d n o s t s n a ­ š i m k u n o v s k i m z a p i s o m. Istaknuti ćemo ovdje glavnije sličnosti. 1. U drugoj molitvi od poganice gore spomenute Novakovićeve zbirke stoji: „proklinaiu v a s s .............. zaklinaiu te, pogana poganice.................... zaklinaiu te, pogana zla bolesti* i t. d. Ovako opetovano zaklinjanje, što se odnosi na predmet, prot; kojemu ima zapis da djeluje, nalazimo sasvim slično i u našem zapisu: „Zapreštaiu vaim dievole, zaklinaiu" i t. d. 2. Pri kraju našega „kuno/skoga zapisa" ima gatka o majci, koja igjaše po planini sa svojim rodom, i srete ju Bog i govoraše joj. U oašem naime zapisu stoji: „vogjaše maikesvoj rodh. po planini i beše ihb gradu glagola emu gospodu". Analogne ovome nalazimo kod Novakovića (str. 601. i 602.) u „ mo l i t v i od u r o k a " slijedeće: ,.iđaše urok i uročica vu čuvenih rizatu, . . . i srćte ihu Gospoda Bogu i reče inu." 3. U „molitvi za rematika" kod Novakovića (str. 604.) stoji pri kraju „ s t a n e m* d o b r e , s t a n e m » su s t r a ho mu" i t. d. Ne odgovaraju li tome skoro d o s l o v c e u našem zapisu: s t a n e m u d o b r e , s t a ­ n e m u s a s t r a h o m u b o ž i e mu ? 4. Naš „kunovski zapis" završuje s lijepim želja- ma, koje neka bi Bog ispunio turskome metehu: „i obogatete bogactvorm bogatoga simeona stlupnika, umnožete vasakemu blagomu", a slično baš svršuje i „moli­ tva od uroka" (str. 602.): „Gospodi, ti mu pošli Avramovo gostoljublje, Iovovo bogatstvo" i t. d. 5. Imena apokrifnih angjela, koje naš kunovski zapis poznaje, nisam mogo naći ni u većim zbirkama apokrifa, što sam ih pri ruci imo, ali sam ih nekoliko našo u jednom samo zapisu Novakovićeve zbirke. U zapisu „о deseteh aggelehu" nalazimo imena nekih an­ gjela iz našega kunov. zapisa, tako n. pr. „Efimil", „Gro­ mu", „Rumielu i „Polutus" (ovome odgovara u kunov. zapisu po svoj prilici „Putos"). Ko imadne veću zbirku sličnih zapisa, naći će bez sumnje i druga imena angjela, što su u našem zapisu. 6. Zapisi Novakovićeve zbirke pisani su c r k v e n o s l o v e n s k i m mi j eš a ni m j ezi kom rusizme, koji su se u njima nalazili, Novaković je u svome izdanju izbacio, p o t j e č u d a k l e od g r k o - i s t o č n i h s v e ć e n i k a . Mismo pak gore vidjeli, da je i naš ku­ novski zapis tim miješanim jezikom pisan. Kao što latinski dio našega zapisa nikako ne do­ kazuje, da je pisac njegov moro biti fratar, katolički svećenik, — ja sam dapače pokazo, da latinski taj dio može potjecati i od grko-istočnoga popa — tako isto drugi dio njegov očito svjedoči, da je pisac zapisa bio sigurno grko-istočni svećenik. Ovu tvrdnju olakoćuje još i ta okolnost, što je zapis našast u kotaru fočanskom, u neposrednoj dakle blizini Srbije. Već je u početku spomenuto, da je naš zapis pi­ san bosančicom, ali u tom nema zapreke, da bi on mogo biti pisan od jednoga grko-istočnoga svećenika u Bosni, jer su se bosančicom služili u Bosni ne samo katolici i muslimani nego takogjer i grko-istočnjaci; i to sve skoro do novijih vremena.]) Držim, da sam dovoljno premda veoma ukratko obrazložio svoje mnijenje, da naime naš kunovski zapis ne p o t j e č e od f r a t r a n e g o od h r i š ć a n s k o g a popa . Na koncu mi je izjaviti, da mi je veoma zago­ netno, što se g. dr. T. nijednom rječicom osvrnuo nije na drugi nelatinski dio zapisa. Nije li to prevelika hitnja ? *) V. Jagić: Historija književnosti naroda hrvatskoga i No, ona je baš i bila povod krivim zaključcima. srpskoga. (Zagreb. 1867.) Knjiga !. Str. 79.-84. Ml a d e n . 4) Dušanov zakonik prijeti kaznom protiva „babunskoj riječi", pod kojom se, kako Jagić misli, razumijevaju »bugarske basne«. V. Jagić: »Historija književnosti«. Str. 84. 9 Dr. Ćiro Truhelka: Wissenschaftliche Mittheilungen aus Bosnien und Hercegovina. B. II. S. 371. �Opet jedan zanimiv zapis. — Prelom u Hrvatskoj i enciklika pape Pia X. protiva nauci modernizma. 167 Opet jedan zanimiv zapis. ( Do d a t a k ) . eć sam bio pošlo uredništvu svoju gornju raspravu, kad sam dobio u ruke i 4 svezak „Glasnika zemaljskoga muzeja" za g. 1906., u kojem je g. dr. Truhelka izdo još jedan zapis pisan bosančicom, a sličan je onome kunovskom. Ovaj novi zapis nagjen je negdje u Hercegovini, a pisan je na olovnoj pločici, po svoj prilici zato, da trajniji bude. Dr. Truhelka nije valjda znao, da je taj zapis s opširnim komentarom godinu dana prije izdo sveuč. profesor Dr. Milan Rešetar u „Archiv ftir slaw. Philologie B. XXVII“ S. 258—264; 1905. pak ću gaj a ovdje spomenuti jedino radi srodnosti sa „kunovskim za­ pisom." Kako sam Dr. Truhelka veli, ovaj novi zapis „ s p a d a u i st u k a t e g o r i j u kao i onaj kl a­ sičan, koji je i mo očuvati kunovski m e t e h o d g r a d a i s t u d e n a v j e t r a " . Sličnost izmegju ovoga zapisa i onoga kunovskoga opaža i Dr. T , jer se ,,i u o v o g z a p i s a z a k l i n j e g j a v o u s k r s n u ć e m H r i s t o v i m , e v a n ge 1i s t a m i i 310 s v e t i m oci , a da i u n j e m i ma a l u z i j e na a p o k a l i p s u , koj i h je p r e o b i l n o u k u n o v ­ s k o m zapisu, s v j e d o č i nam u njeg redak 2 2 .-2 5 ., u k o m e s e z a k l i n j e 4 r i j e k a m i , k o j e o p h o d e s v u z e ml j u . " 1 ovaj zapis ima dva dijela: u prvome je novogrčki tekst, u drugom slavenski. Da cijenjeni čitatelji vide sličnost ozmegju ovoga zapisa i onoga kunovskoga, iznosim ovdje latinicom drugi dio: „Sveti polu tomb pomozi. Zaprešta te devle b(o)gomk živimb, koi podrhži nebo i zemlu r zaprešta te vaskkrksnutem Hiristovim (sic!) i 4 eva(n)gjelisti Marbkomb i M(a)tiomh, Lukomb i Ivanomb i 310 svetie otach i 4 rikami koe ophode svu zemlu, da nemašb oblast ni na žitu ni na vinu. parne"... I nehotice stavlja nam se pitanje, od koga bi mogo ovaj zapis potjecati. Dr. Truhelka nam ovdje ne kazuje, ko bi mogo biti pisac ovoga zapisa, premda grčki tekst odaje sigurno grčkoistočnoga svećenika i to mnogo sigurnije, nego što je latinski dio „kunovskoga zapisa" mogo svjedočiti, da je fratar piso. Ako ovaj novi zapis i po mnijenju dra T. spada u istu katego­ riju kao i onaj kunovski, te mu je i po sadržaju sličan, ako je nadalje prvi dio ovoga novoga zapisa grčke (dotično grčkoistočne) provenijence, onda nam je ovaj zapis još jedan novi dokaz, da i „kunovski zapis" ima za pisca grčkoistočnoga svećenika, jer ono nekoliko na­ bacanih, veoma netočnih latinskih izreka ne dokazuje, da je pisac kunovskoga zapisa moro biti fratar. Da je pisac i ovoga zapisa bio pod uplivom crkvenoslovenskoga jezika više je nego očito, jer i u samom grčkom tekstu nalazimo više puta staroslovenski poluglas, kog smo i u latinskom tekstu kunovskoga zapisa tako često nalazili. Budući je samo malen dio zapisa sačuvan, ne možemo iznijeti više primjera za upliv starocrkvenoga jezika, ali je toga bez dvojbe još bilo. Ml a d e n . Prelom u Hrvatskoj i enciklika pape Pia X. protiva nauci modernizma. nciklika pape Pia X.: „Pascendi Dominici Ц i Gregis“ zadivila nas je. Zadivila nas je » | svojom originalnošću i svojom dubinom, ______ Ц : a najviše svojom nekuda praktičnom odrješitošću. Nijesmo bili običajni slušati onako dopadnih enciklika. Enciklika pape Pia X. protiva moder­ nizmu moderna je. Njezino je shvaćanje savremeno, njezina temeljna miso i temeljna želja još su nešto savremenijega. Vijek XVIII. zaplovi strujom naturalizma. A kad je svijet s naluralizma već obljutavio, onda od neko doba počesmo se vraćati opet onamo, gdje smo bili. Počesmo se vraćati pripoznavanju svrhunaravnoga reda, kojega postavlja kršćanstvo. To se općenito opazilo u onome bolnom pokliku o bankrotu znanosti. Descartesova filozofija skepticizma (skepticizam auktoriteta) htjede podučiti modernoga čovjeka, da ne vjeruje auktoritetu; da ne vjeruje ničem, čega sam evi­ dentno dohvatio nije. Čovjek, veli, mora jedanput u životu o svem posumnjati, pa onda nanovo svoje osvje­ dočenje graditi. Descartes je time mislio spasiti čovjeka od tugjega grijeha, tugje zablude. Ali to bačeno načelo kolikogod je zamamno radi boje nepodmitljivoga kriticizma, toliko je nenaravno za čovjeka. Gdje je čo­ vjeku moći, gdje mu je duga života, da se o svakoj istini neposredno osvjedoči? A na drugom opet mjestu dolazi neugodno pitanje: čemu sumnjati o nekoj već, tako rekuć, oglabanoj istini ? Je li na primjer ekonomično sumnjati o opstanku svijeta — iz toga samo razloga, da budemo kritični po Descartesovu propisu? Je li Descartesov propis umjestan ? Je li umjestan za ozbiljnoga života ? �168 Br. 11. — Serafinski Perivoj. — 1907. Ipak XVIII. i XIX. pa i XX. vijek sa samodopadnošću poprimiše Descartesovo načelo, jer im je to godilo. Descartesova filozofija bila je filozofija apsolutne neodvisnosti; a spomenuti XVIII., XIX. i XX. vijek takogjer su vjekovi krutoga individualizma. Samoobožavanje bilo je formalna oznaka novoga Čovjeka. Individualizam opet i ono samoobožavanje barem graniče s etičkim dijelom naturalističke filozofije. A mi opet sa osvjedočenjem izri­ čemo, da nije nasto naturalizam toliko kao plod iskreno razmišljajućega uma, koliko nekako sintetičkim postupkom kojim se je vadio aksiom iz moralnog oslabljenja kod novo­ ga čjvjeka. Novi je čovjek oslabio moralno. A sve ove mo­ ralno oslabljene jedinice čine, ako su u velikom broju, soci­ jalno raspoloženje; iliti veliku miso. Svaka velika miso sada traži neki panj, otkle bi morala poteći kao iz uzroka. Istom sada ovim postupkom išlo se na sagragjenje nekog sistema. Ali ovaj sistem, kako je posto poslije učinka, koji mu se kao čedo pripisuje, tako može imati i simpatija kod kritičnog uma. Da je naturalistička filozofija postala iz nužde, koja bi morala dolaziti iz razvitka i novih podataka znanosti, mogla bi kraj sve svoje okrumosti, kraj sve svoje krvničke raspoloženosti proti posvjedočc-noj istini vrhunaravnoga reda — mogla bi, velim, naići na štogod poštovanja. Ali budući je sistem ove filozofije sa svim svojim dokazima izhitreno sagragjer iz puke nužde ću­ doredno oslabljenog čovjeka, očito se mora oprostiti, ako ljudi vjere i priznatog vrhunaravnog reda pred­ bacuju njima neiskrenost a po tome akc ih se i klone kao filozofskih obrtnika. A kad je tako naturalizam zlonamjerno prego, da razruši hram krćanstva; kad je svu svoju svrhu metnuo u pustošenju kršćanskoga vjerovanja u drugi život, a s druge strane te pustoline ne mogo nadomjestiti ni utje­ iah šnom ni neutješnom istinom — onda se podiže uzdah iz ojagjena srca, uzdah, koji je htjeo trgnuti natr.ag. Ipak je ovaj trzaj ostao bezuspješan. To se zbilo na ovaj način. Kad je ojagjeno čovječanstvo kriknulo u očaju i htjelo krenuti nazad, buknu kao požar sneba rapidni razvoj znanosti. Čovječanstvo se ponese pred ovim dogogjajem, kao i djete pred zvekom praporca. Zaplakani mališ na zveku praporca običaje razvedriti lice. Tako se je čovječanstvu u napretku znanosti raz­ vedrilo lice. Očaj koji se je do onda sumorno crnio ljudstvu preko čela, razgalila je znanost. A domalo se čovjek zaboravi, pa ne samo da nagje nasladu u zna­ nosti, nego i zadnju svrhu u nju postavi. Znanost mu nadomjesti vjeru i Boga. A na procvatu još prirodnih znanosti čovjek kršćanskoga mišljenja kao da podivlja. Priznat je, da srednji vijek u pojimanju znanosti ostade ukočen. Na tome su temelju i kašnje neki umovi kr­ šćanstva usredotočivali svoje mišljenje. Pa kao što je običaj kod čovjeka: da se za svoje drage ideje fanatizira po načelu nekog apsolutističnog čuvstva, tako i ovi umovi proglasiše drevni nazor o svemiru i svijetu jedino istinitim. Tako, kad i srednji vijek prigje u novi vijek, učenici starih nazora ostadoše nepromišljeno zaljubljeni u stare ideje. Znanost dakako bez obzira na ljudske hire ostane pri svojim sigurnim pronašašćima. Tako se je malo po­ malo prvašnji sukob nazora pretvorio u prezir nazora. Protivnici mržnju protiva onim nekim prekonzervativnim duhovima (osobito iz reda egzegeta) prenesoše na crkvu, a onda i na sve kršćanstvo. Ipak ne treba uzimati, da je borba proti spo­ menutim sredovječnim nazorima bila i malo iskrena. Ne. To je bila prosta finta, iza koje se krila skrajna oholost modernoga vremena. Ali je ta finta mnogo uspjela. Pro­ tivnici crkve (koji se dičiše, da imaju monopol znanja) upotrebiše ovu zgodu, da izrabe široku javnost. Oni sebe pioglasiše lučonošaijia; i uspješe dotle, da se s obzirom na znanost stvoriše kaste: „birokracija znanosti" i tobože srednja polutanska klasa. Velika je vladala neizvjesnost i trvenje. Protivnicima crkve uspije izvesti sudbonosno epohalan manevar za godine i godine. Naskoro je javno mnijenje (ne znam kojim pametovanjem bilo): da dobar vjernik crve ne može biti savremen Čovjek, moderan čovjek. Crkva se opravdano borila proti tome, ali dosta uzalud. Otklen je glavni neuspjeh bio, vidjeti ćemo kašnje. Protivnici crve, zavedavši tako javnost do okorelosti, prisvajahu si neko imponiranje. Sad oni počeše svoju neiskrenost i slabost kriti pod veliko krilo znanosti. I oslonivši se tobože na znanost počeše potkapati najprije temelj crkvi, pa onda u opće kršćanstvu. A sve se to tobože temeljilo na pozitivnim rezultatima znanosti; premda smo uvjereni da se nigdje nije dogagjalo toliko zlouporaba i krivotvorenja koliko baš u ovim dogagjajima. Kad bi vječni sud došo da sudi žive i mrtve, mnogo bii (da tako reknemo) filozofa zemlje izgledalo u pot­ pi puno drugom svijetlu. Kao što je podlo i užasno, da jedan državni činovnik pronevjeri milijune sirotinjskoga novca, tako je užasno što su mnogi i mnogi u ime to­ božnje znanosti pronevjerili ljudstvu povjerenje u crkvu — dapače i u Boga. To je nepojmljivo, osim što je žalosno - ali eto i takovih je zloća vidjela zemlja. Sad je borba tobože preuzela drugi oblik. Sad se radilo: da se ljudstvo oslobodi od okova crkve, koja da čovjeku ni duhu njegovu ne da naprijed. Uzaludu je bilo, što je crkva preporoditeljica ljudstva, što je crkva stvoriteljica današnje kulture. O svemu bi se tome dalo čo­ vjeka i uvjeriti, da je borba bila iskrena. Istančani čo­ vjek novoga vijeka htjeo se riješiti okova. Htjeo se ri­ ješiti praktičnoga kršćanstva. A baš u teškoći ovoga praktičnoga kršćanstva i jest ležala žilavost neprijatelja, ne više samo crkve već kršćanstva uopće ; (katoličke crkve samo kao prestavnice krćanstva). Nazori filozofski razdijeliše se sada u dvoje: na- �Prelom u Hrvatskoj i enciklika pape Pia X. protiva nauci modernizma. zori materijalizma i nazori kršćanstva. Ja uporito tvrdim, da samo dva filozofska nazora opstoje: ona dva spo­ menuta. Što se veli otsele n. p. o naturalizmu, panteizmu, haeckelizmu itd., to su lica jednog te istog boga Proteusa. Naturalizam je diplomatički, a panteizam je pjesnički materijalizam; „haeckelizam" je materijalistička filozofija ujedljivosti, izvraćanja i bogohule itd. Zlo sjeme (modernizam) malerijalističke filozofije htjede da nikne i u ogradi crkve. To se dogodilo na vrlo podmukli način. Sami neki vjernici crkve zabliješteni tobožnjim ugledom protivnika kršćanstva povjerovaše da je istina, što se baje o robovanju ljud­ skoga duha u okovima crkvenoga konservatizma. Pa se sad oni ponude, da spase ljudstvo — a time da tobože i ugled crkve spase. Htjedoše napraviti most nad velikim ja­ zom izmegju kršćanstva i ateizma (naturalizma), izmegju istine i oličene bludnje. A kako bi to ikada bilo moguće?! Izmegju istine i oličene bludnje nema dodirne točke, kao što nema ni izmegju kršćanstva i ateizma. Mora se priznati, da su oni pionirili na vrlo sladak način. Pomislite samo na dopadni „amerikanizam", pomislite na slagjani „reformni katolicizam"; pomislite na sim­ patične radove Scheila, Rosminia, Murria, Fogazzara i drugih! Njihova miso nekuda nije odvratna: ali nij odvratna tako, kao što nije ni umornom odvratan na­ pitak ledene vode. Tek što i ledeni napitak vode umor­ nomu donosi smrt, a i rečeni simpatični, dopadni i sla­ gjani radovi spomenutih učenjaka donose propast i uni­ štenje. A tim bi zatornije sve ovo po crkvu bilo, čim veću podmuklu nevinost na sebi nose. Kršćanstvo se nije osnovalo na simpatičnosti, slagjanosti i dopadnosti već na istini. Zato crkva niti je mogla niti je smjela trpjeti vukova u svojoj ovčarnici — i ne samo vukova, već crkva ne može u svojoj sredini trpjeti niti ikakvih sumnjivosti. Najprije je crkva išla opomenama, a kada opomene ništa ne uspješe, onda se latila najozbiljnijih srestava. Trebalo nas je jedanput već riješiti neizvjesnosti. U samim redovima kršćanstva bilo je nekada, da se stane na raskršću pa da se ne zna sigurnim korakom krenuti. Jedni su kao uzdisali potajno za slobodom ; a drugi su tobože plakali nad neuvigjavnošću crkve, moleći u Boga milost da jedanput pukne led konzervativnosti. Treći su upali u apatiju pa ne misleći ni na uzrok ni na posljedice krenuše mo­ dernom strujom u „birokraciju" znanosti. Želili su, da ih prozovu neovisnim učenjacima. Neki su od ovih tako daleko zašli, da su pljuvali za se. To se dogadjalo u prvim redovima; a u drugim se redovima doga­ djalo još gore. Dogadjalo se uprav sablažnjivih pri­ mjera za vremena kulture. Kako što se dogagja u naj­ prostijim političkim izgredima, tako se dogagjalo u ovako ozbiljnim i nježnim pitanjima. Svjetina (polunaobraženi) zavedena po demagogiji zabludjelih filozofa iz prvoga 169 reda poče proklinjati kršćanske istine, a ponijviše kr­ šćansko ćudoregje. Državni su im zakoni pritekli u pomoć sa svojim dubokim naglaskom o slobodi sivjesti. Hiperkultura inteligencije (a na čelu im Ernst Haeckel) proglasiše u nekoliko samo riječi riješen problem zagonetkama svijeta. Njima se nije dostojalo ni raz­ mišljati o istinama; oni naprosto proglasiše bankrot kršćanstva, bankrot morala — i uopće bankrot deizma. Učestaše kongresi slobodoumnih mislioca. Ovi kon­ gresi imadu donekle i ugleda. A čudnovato! Kako mogu imati ugleda kongresi, koji su sastavljeni od individua sumnjive'naobraženosti, a još više: sumnjiva kvaliteta? Megjutim se za ovo nije pitalo. I uopće je bio značaj spomenute polutanske kulture, da ne misli ništa. Na njima je ležala teška sumnja ćudoredne istančanosti. U vremena s ovakim obilježjima nije se moglo imati pouzdanja. To nam je dotle postalo bljutavo, da su se javljali glasovi proti toj hiperkulturi — makar i osamljeni. Spominjemo (osim ljudi iz crkve) Engleza Саг1уГа i filozofa Jasnaje Poljane. Ipak su uzaludu i ovi velikani dizali svoji glas. Zola sa svojim cinizmom više ima ugleda kod današnjega vremena, nego veli­ čanstveno gorda filozofija Lava Tolstoja. Ljudi druge klase preuzimaju vodstvo ljudske misli. Šta ima »bosjaštvo« Maksima Oorkija s velikanima filozofije, a ipak je on primijeniji od neumoljivo kritičnoga duha F. Brunetierea. I nama je nad ovim stanjem hiperkulture postalo teško. Crkva je marljivo osugjivala zle misli moderne kulture; ali bez znatnoga uspjeha. Čini se, da je time dizana reklama stanovitim strujama, budući da nije više istina i ljepota postala mjerilom genijalnosti ne­ kog učenjaka ili umjetnika, već veća količina podraživanja. Kršćanski redovi mislitelja i vogja morali su stro­ go stajati na osnovi rada i providnosti. Nije se smjelo ići donle, doklen se je došlo. Nije se smjelo pustiti, da nas kao omami tako zvana »birokracija prosvijetIjenosti«. Pa mi mjesto da uvidimo udaljenost staja­ lišta. na kojem je stajo duh ovoga vremena, mi se prevarismo u misli: da nije nemoguć sporazum. A upravo pioniri »sporazuma« učiniše onu pogrešku, koja je učinila: da crkva nije svojim radom toliko uspjela, kao što ispočetka rekosmo. Za to crkva uvidjevši po­ gibelj, u kojem se moderno društvo nalazi, pogje da barem spasi uzde, kojim bi se ipak nekako dalo upravljati s divljim bukefalom. Crkva je morala ugušiti u svojim redovima i pomiso na približenje ne duhu kulture, nego duhu opisane »hiperkulture«, koja ništa zajedničkoga neće da imadne s Bogom. Za to je crkva opominjala i pozivala »simpatične« katoličke naučnjake, da se kane luda nastojanja, koje nije koristilo nimalo, a škodilo je i njima i cijeloj crkvi. Oni te �170 Br. 11. — Serafinski Perivoj. — 1907. imati znanost o metafizičnim istinama. Ne možemo imati znanost ni o jedinospasavajućem kršćanstvu. Ali m o­ žemo imati nešto drugo: možemo imati nekakvo unu­ tarnje čuvstvo ili osvjedočenje o nekoj istini. MegjuČuli smo glas Pia X. Zapravo u njegovoj enci­ tim, kako se i po sebi razumije, to čuvstvo i osvje­ klici nema ničega, što i po sebi samom ne bi bilo osu- dočenje imaju samo relativnu vrijednost; takovu vrijed­ nost, koja ne trpi apsolutne kritike. Ovo se čuvstvo gjeno već po svojoj naravi. U njoj se nalazi samo skup može uzeti kao pojav telepatije, koju naučava mo­ zabluda, o kojima kršćanstvo ne može ni pomislih, a kamo Ji da bi se raspravljalo. Začudno je, da je derna psihologija — ili ne baš kao pojav telepatije (koja opisani »modernizam« spao preduboko. Već nam po­ imade svoju sigurnu stvarnu vrijednost), nego kao ne­ staje teško vjerovati i u iskrenost »posrednika« izme- ko naslućivanje, koje apsolutno govoreć, može i ne gju kršćanstva i hiperkulture, makar osobnosti tih »re­ odgovarati svagda stvarnosti. Njihova nauka mogla bi se slagati s Kantovim kategoričkim imperativom. Po formatora« bile ne znam kako u vanjštini korektne. Kantu mi ne možemo kritičnim razumom d o zn ati: ima Njihov agnosticizam dogme i vitalna imanencija religijozne svijesti čine nam se kao anahronizam kršćan­ li Bog. Ali ipak da ima Bog, to nam veli kategorički skoga pojma i vjerovanja. Kako znanost tobože ne mo­ imperativ našeg unutrašnjeg osvjedočenja. Kako je ova že da posvoji kršćanskih, dogma, »reformni katolici« vjera labava, ne treba ni govoriti. I kako je ova vjera Širokogrudna! Po »modernizmu« svaka vjera ima pred htjedoše se duhu vremena približiti tako, da dogme Bogom svoju vrijednost. Svaka se vjera osniva na unu­ uzmu kao neke formule, kao neke motive vjerovanja. To biva nekako kao kod pjesnika ili govornika. G o­ tarnjim osvjedočenjima. Formule mogu biti različite, ali u glavnom samo neka se slažu: da ima Bog, koji vornik ima dokazati neku 'stinu, n. рг.; istinu božje kazni zlo, a nagragjuje dobro, pa je odmah dobro. opstojnosti. Sada, to je glavna stvar. Više se ne pita Dakako, ovaj modernizam i to naučaje, da je kršćan­ mnogo, kako će se to dokazati. On će uzeti ovaj ili onaj trop, ovu ili onu figuru. Odmah nam dokazivana stvo ipak od svih vjera najprva vjera, jer stoji u evo­ istina biva po tropim a i figurama jasnija. Ne pita se, luciji religijozne svijesti na najvišem stupnju. Sve vjere moraju se pretvoriti u kršćanstvo, jer to zahtijeva za­ da li bi svaki trop ili figura, kad bi ih metnuli naposepce na tezulju hladne logike - da li bi točno odgo­ kon evolucije i prednost najveće savršenosti. varali istini. To se ne pita. Glavno je, da oni imaju Dakle, nemogućnost, da mi dobijemo znanost o u savezu s ostalim dokazima smiso i svoju makar re­ metafizičkim istinama, »modernizam« zove »agnosticizlativnu istinu. Tako nekako »moderni katolicizam« pomom«; a onaj kategorički imperativ, ono unutarnje jima kršćanske dogme. Njemu su sve dogme samo osvjedočenje o nekim istinama, i onu otalen nastala neke formule, neke figure i tropi u dokazivanju glavnih religijoznu svijest modernizam nazivlje »vitalnom imaistina. Zapravo dogme i tropi mogu, kad se naposepce nencijom«. A šta može imati kršćanstvo s naukom mo­ uzmu, biti posve neistiniti. Uzeti ćemo primjer. U sve­ dernizma o »agnosticizrnu« dogme i o »vitalnoj imatom se Pismu govori o čudesima. Ali a čudesa imaju nenciji« religijozne svijesti? Nije li ovo osugjeno već to značenje, da u svojstvu neke sli e prestave ap- u samoj biti kršćanstva? Zar ima enciklika Pia X. solutnu mogućnost božjega poslanika, Druga je stvar, drugo značenje, nego da samo vjernicima prestavi po­ da ii je ta apsolutna mogućnost mogla doći do izra­ gibelj modernizma svojom potkrijepljenom osudom nje­ žaja u ovome redu sitvari?! Ili na primjer dogma, da gove nauke o »agnosticizrnu« i o »vitalnoj imanenciji«? je Hrist sin božji, služi po njihovu mišljenju samo Kad smo se mi skanjivali, da raskinemo sveze kao slika, da pokaže veliku božju ljubav prema nama s modernizmom, raskinu nam ih enciklika Pia X. Više i veliko njegovo sniženje. A odgovara li ta slika po nema nikakva ugovaranja. Posve nam je jasno, čega strogoj i aspolutnoj kritici svome značenju, o tome se moramo čuvati. Isto nam je tako jasan i pojam oni vele: da se ne može raspravljati. Dogma bezgrješmodernizma. Modernizam nije isto, što i napredak zna­ noga začeća mogla bi po njima značiti kao nekakvu nosti. Nije modernizam ni ono, što se razlikuje od formulu od stroge kršćanske i angjeoske, tako rekuć, starog sredovječnog shvaćanja; nije modernizam : tu ­ ćudorednosti, koju kršćanstvo zahtijeva od svojih. I mačenje biblije prema rezultatima moderne znanosti; tako dalje. Oni dakako ne niječu naprosto svih dogma, i nije modernizam n. pr. staru i preživjelu metodu ali vele, da se njih ne treba drukčije uzimati nego skolastičke filozofije zamijeniti novom metodom i no­ vim pogledima. A jest modernizam svesti kršćanstvo kao formule i trope vjerovanja. To oni pripovijedaju s ovoga razloga, što po njihovu mnijenju svaka meta- na ništicu onim formulama i tropima, koje malo prije fizična istina Ježi izvan dohvata naše pozitivne empi­ opisasmo. Kršćanski učenjaci nisu ni otselen ničim steg­ nuti više, nego prije godinu dana. Ne mora se n. pr. rije. Agnosticizam! Mi ne možemo nikakvim putem opomene nisu počuli, a šta je preostalo drugo crkvi, nego da se pobrine za svoje vjernike skrajnim srestvima: oštrom zapovijegju u enciklici »Pascendi Dominici Gregis«. �Prelom u Hrvatskoj i enciklika pape Pia X. protiva nauci modernizma. ni P. Wasmann lecati u naučavan ju svoje nauke o evoluciji, jer njegova nauka nije »modernizam«, ako i jest nauka prema rezultatima moderne znanosti. Ni sada iza enciklike »Pascendi Dominici gregis« neće je­ dan »modernist« biti manji katolik, nego što je malen bio prije godinu d an a; i ako priznajemo, da će poslije enciklike imati još i notu izričite osude. Ne vidimo dakle u enciklici nikakve nove istine, za koju prije nismo znali. Tek vidimo ih u originalnom svijetlu. U glavnom nema ni zapovijedi nove, koja nam nije i prije kao uključna zapovijed na duši ležala. A prizna­ jemo, da su one neke uključne zapovijedi sada i po­ zitivnim zakonom postale obligatorne. Enciklika svojom namjerom ima tu nakanu, da ljudstvo pouči o pogibelji »modernizma«; ima i tu na­ kanu, ne bi li se »modernisti« povratili na stazu kr­ šćanstva — ali glavna joj je svrha, da u vodstvu kr­ šćanstva (u kleru) ne bude nikakve neizvjesnosti, ni­ kakva pogagjanja s »modernizmom«. Kler mora biti pun stalnosti i osvjedočenja. Sav njegov rad mora ovim dvama obilježjima biti jasno označen Osobito znan­ stveni rad klera nek je obilježen stalnošću i osvjedo­ čenjem. Prema ovome možemo vidjeti, koliko baš zna­ čenje ima enciklika za nas Hrvate. Za nas ona imade mnogo manje značenja, nego za druge zemlje. Enci­ klika je, kako rekosmo, na prvom mjestu namijenjena onim, koji imaju vodstvo u kršćanstvu, pa bi to vod­ stvo rado upotrebiti u pokušajima za paktiranje s »mo­ dernizmom«. Neću baš dotle reći, da se i kod nas nije tu i ovdje dogodilo slučajeva neop eznosti; ali glavno je, da »modernizam« u naše vodstvo još nije ušo. Dakako, da ja u vodstvo ne brojim naše »moderne«. Megjutim, i kad bi naša »moderna« spadala u vodstvo, ipak na njih upravo enciklika nema glavnoga rilja. Enciklika cilja na one, koji bi htjeli paktirati s opi­ sanim »modernizmom«; a naša »moderna« ne samo da je paktirala & »modernizmom« davno (stupanj nad ni­ šticom), nego ona sada više kao da neće da paktira s kršćanstvom (stupanj pod ništicom). Mnogi, koji ne promišljaju stvari dovoljno, mo­ gu misliti, da je ovaj sud prestrog, ali ih upozorujem da razgledaju okolicu, pa će se osvjedo­ čiti jasno. Nije opis »modernizma« enciklike, da on niječe kršćansku etiku, a jest vidjeti u danim pri­ likama kod naše »moderne«, da ona malo misli na kršćansku etiku. Naša dakle »moderna« za pravo ne spada u modernizam enciklike, nego ona spada nekako u anarhizam proti svim dogmama i proti kršćanskoj etici. U enciklici opisani »modernizam« opet nekako iznosi ideje općenitije, ideje neke obljubljenosti, dočim naša »moderna« iznosi ideje posve privatne i kavan­ ske vrijednosti. Pa bi se u nas mogla naša moderna uzeti kao odraz bohemstva ili anakreontizma. A i to 171 moramo reći, da kod nas opstoji samo pokret one pro­ zvane »moderne«, ali taj pokret radi svoga ciničkoga značenja nema odziva u narodu, komu je nepristupan onaj duh. Prema tome pogrješno rade oni, koji bi u našem životu htjeli silom konstatirati na neku školu »moderne«. Maleni broj i osamljeni broj bohemskih knji­ ževnika ne čine struje, ako se i mogul ubrojiti u po­ kretače neke ekstremne bludnje. Pa da bi onaj broj naših pristalaca »moderne« i bio dovoljan, da sačinjava neku školu, ipak njihov se pokret ne može zvati knji­ ževničkom školom, što nemaju dovoljan broj osobitosti, po kojima bi se mogli razlikovati od drugih književnih škola. Njihov protivluk kršćanskoj etici i njihova ras­ puštena formalnost U duševnim proizvodima zaista nisu dovoljlne osobitosti. A šta bi rekli o filozofima? Mi filozofije nemamo, osim kršćanske. Od »mladih«, koji bi valjda htjeli diametralno stati kršćanskoj filozofiji (i koji privatno stoje diametral'no kršćanskoj filozofiji) nemaju sposobnosti, da svoje nazore filozofski obrade. U nas se može samo govoriti o eklekticizmu nekršćanske1 filozofije. A taj eklekticizam to je već kao znak duševne slabosti ili nespo­ sobnosti. štogod se kod nas protivno kršćanskim nazori­ ma čitati то£е, sve je to uneseno bez osvjedočenja iz tugjine. Za to je kod nas lako načitati od jednog te istog pisca, gdje sve moguće nazore referira i prima, ne gledajuć ni malo, da li se protive prvim primljenim nazorima. Glavno je samo, što se traži: da primljeni nazori budu protivni kršćanskome shvaćanju. A to je znak nesregjenosti. To je znak, da nam kod kuće stoji razrovano. Oni bi osamljeni primjeri tobožnje »moderne« bili javno odbačeni od naroda, da je kod nas uregjeno bilo onako, kao što sada mora biti uregjeno poslije enciklike Pia X. 1 upravo s ovom našom nesregjenošću dolazimo u dodirnu točku s pa­ pinom enciklikom — dolazimo u dodir s oncm točkom, po kojoj se i nas enciklika »Pascendi Dominici Gregis« tiče. A inače nas se mnogo ticala ne bi. Ja sam nastojo dokazati, da je »modernizam« spoj izmegju »birokracije znanosti« (koja većim dijelom ispovijeda materijalis­ tičku protivakršćansku filozofiju) i izmegju kršćanstva. Taj spoj čisti je deizarm; čisto je nijekanje objave i svake pozitivne vjere — i ako bi on po nekoj nedošljednosti, po nekomu iskoku htjeo, da sačuva ime kršćanstva. Po tome se vidi, da je »modernizam« rogjen iz materijalizma, iz »naturalizma«. A tim bi se putem mogo i nama uvući. Mi na to nijesmo svra­ ćali očiju. Bili smo mirni, nastojeći: da se pokažemo prema pokretu »mladih« donekle indiferentni. A to je bilo zlo. Prelom u Hrvatskoj, koji se mogc svaki čas očekivati radi drskosti onih osamljenih pristalaca Haeckelove filozofije, nije nastupio. To je bilo po usudu valjda ostavljeno enciklici Pia X. A enciklika je već �172 Br. 11. — Serafinski Perivoj. — 1907. izišla i mi smo je čuli. Ona je i u krjepost stupila. Držimo encikliku kobnom; ali ne u zlu smislu po na­ rod, nego u ovome smislu: da je od danas nasto prelom u duševnom životu Hrvata. Ako se ne varam, da su pisci protivakršćanskih, nazora osamljeni, onda će prelom imati maleno značenje. Značit će samo to, da spomenute pojave nemaju kod nas otselen ni mjesta, gdje bi svoje slabašne kosti odmorile. Ako li pokret »mladih« preko našeg subjektivnog uvjerenja bude našo jačega korjena u narodnoj inteligenciji, onda stojimo pred prelomom, koji će svakako daleko odjeknuti — a bojat se je i toga, da svojom kobnošću našeg na­ rodnog života ne dovede u teške dane bure i lomJjavine. Ne znamo hoće li ove pojave imati toliko sa­ milosti, da žrtvuju svoje slabosti dobru naroda, ili će biti toliko sebični, da zapodjenu boj protiva Hristu? A nas što se tiče, mi smo odbacili svaku neodlučnost, pa znamo što nam je činiti! Zove nas istina i dužnost! Enciklika imade i praktičnu vrlo obilnu i lijepu stranu, koja joj ponajviše *' daje notu origin dnosti. Ne zadovoljavajući se samo neplodnom (makar i kako genijalnom) raspravom, ona nam krši svom snagom našu možebitnu neodlučnost, dajući nam nekoliko izri­ čitih zapovijedi, kojima bi se imalo na put stati prodi­ ranju »modernizma«. Te zapovijedi dolaze od vrhovne vlasti, pa mislimo da se neće niko naći, ko bi ih nastojo obići. Neću ovdje govoriti o onome, što spada u enciklici na naš episkopat, koji će svoju stranu i znati i htjeti izvršiti; nego je nama stalo do onoga, šio spada na nas sve. Stvari su općenite pa ih ne treba kriti. Svima nama lebdi pred očima sve ono, čime nam nova vremena u Hrvatskoj prijete. Ne može nas niko pokuditi, da nismo znali pogledati oko sebe. Mi smo znali gledati, pa smo dapače i ugledali dovo Ijan doseg zla, koje nam prijeti od pokreta protivničke struje. Mi smo se sastajali i znali se tužiti jedan dru­ gome nad zlim znacima. Ipak imade nešto, što nam kao težak kamen na srcu leži i savjest nam prekorava. Ta mi smo samo uvigjali, ali nismo bili dovoljno požr­ tvovni ni pothvatni. Makar to za nas sve glasilo kao optužba, ipak je tako. Mi smo samo z n a l i , ru m j e 1i i m o g l i , ali kad je god došlo do lomljenja kruha, bježali smo u kraj i prišućivali smo se. Ako hoćete: bili smo i škrti u zauzimanju za ovu stvar. Istina je, makar bila i gorka. Govorit ćemo otvoreno, jer nam je dodijalo sakrivati grijehe naše. Tako je svaki od nas znao govoriti, da moramo u borbi proti neprija­ teljima kršćanske misli upotrebiti ista srestva, koja i oni upotrebljuju — štampu. Malo smo se oko tega bri­ nuli. Mi imademo dobar broj štampe, ali je pitanje, kako stoji prema neprijatelju? Je li naša štampa snažna kao i neprijateljska? Je li opskrbljena dobrim oružjem? To su pitanja, na koja je teško odgovoriti, a da sami sebe ne uvrijedimo. Utaman je plakanje naše. H o­ ćemo Ii sada po enciklici papinoj moći izići u svijet i od njega zahtijevati, da bježi od neprijatelja kršćan­ ske misli, koji sje štampom brani, kad mi slučajno ne bi imali čime drugim nadoknaditi inteligentna duha?! Zaludu je svaka suza i opominjanj|e, kad XX. vijek ne može biti bez privlačive duševne hrane. I ako nekako s političkim listovima krpimo, kako ćemo zakrpiti po­ hlepu moderna čovjeka sa beletrističkim revijam a?! A ipak ne ide se u rat bez dovoljne opskrbe! iEnciklika sa svojim tražbinama zatekla nas je donekle pospane. Mi smo |se prenuli, ali se osjećamo vrlo slabašnim. O sje­ ćamo se slabašnim, jer jake štampe nemamo. Lako je »modernizam« lomiti u Francuskoj ili u Njlemačkoj, kad su katolici spomenutih zemalja shvatili raspoloženje modernih vremena. A baš štampa, to je u nas tajna Akilove pete, koju će neprijatelj posve zgodno u sopstvene svrhe upotrebiti. Premda moramo i to priznati, da nije ni vodstvo samo krivo ovoj stv a ri; kriv je i narod naš. Ali opet mi smo ga zapustili. Mi ako znademo za naš još neosviješćeni narod koplja lomiti, morali bi znati i to, da narodu rekn,emo, šta i mi od njega zahtijevamo. Slušat ć,emo se megjiusobno. Uz to nam i ovo mora biti poznato, da će štetno po narod biti, ako se jednostrano odgaja. Siriti u narodu prosvjetu, odgajati narodni podmladak, šaljući ga na škole a uz to ne jačati ga i s piogleda vjerskoga, to bi moglo i po nesreći poći. Usporedo s ojačanim narod­ nim životom moramo i vjersku svijest u narodu jačati. Drukčije će nas najkašnje zla sudbina naša na p oka­ janje natjerati. Držim da je i ovo, što u zadnjim retcima rekoh, duhu papine enciklike. Šteta, što se od nemara ne prebudismo sami, nego nas enciklika morade probu­ diti. Ipak nikakvo zlo nije tako veliko, da i gore ne može biti. Nije kasno, ako i sada poslušamo glas vr­ hovne vlasti, pa krenemo naprijed svim silama. Premišljavanja nema. Ako nije moguće drukčije nepri­ jatelja predebiti za Hrista, onda učinimo i prelom. Od dva zla manje se izabrati mora. Ali to mora biti ne sutra, ne preksutra, nego odmah. Ne pustimo nepri­ jatelju vremena da se meterizi. Geslo je naše, da u na­ rodu sačuvamo vjeru; a prema tom e i kršćanske misli moraju otsjevati u našoj knjizi, u našoj štampi. Ako se dio naše štampe i dalje htjedne uzdržati na svojoj bludnji, onda šta nam preostaje, nego takovu štampu goniti iz naroda. A našu štampu moramo jačati. Sva­ koga je dužnost velika izvršiti papinu zapovijed, ko­ jom njegova svetost hoće, da više kršćansko pero ne smije unići u nekršćansku štampu. A i to je naša du ­ žnost, da kršćansku štampu u narodu svim marom širimo. Da navedem jednu prispodobu: ko što je naša jo �Život i rad Ivana Frane Jukića. sveta dužnost podupirati n. pr. »Napredak« ili »Družbu sv, Ćirila i Metoda« i njihove kašice zahtijevati u sva­ kome javnijem lokalu, cako je i druga naša dužnost, da od svakog narodnog udruženja (od čitaonica, po­ družnica itd.) zahtijevamo neka prima naša glasila, naše revije. Ako smo vogje u narodu priznati, onda mora 173 i narod priznati naše želje kao auktoritet. Tim bi izvršili naredbe enciklike »Pascendi Dominici Oregis«. Mislimo, da će nas narod poslušati i s ovo riječi. Premda ćemo mi o ovoj stvari i kašnje govoriti. O. J. M a r k u š i ć. Život i rad Ivana Frane Jukića. Na temelju rukopisa o. Aug. Ćorića napisali o. J. M arkušić — o. B Š k arica. (Nastavak.) Martić u „zapisniku1) agencije države i naroda katoličkoga u Bosni" od god. 1856. pod br. 5. piše o Jukiću, kako je pito Churšidpašu za uzrok Jukićeva progonstva, a on da mu je odgovorio: „Sve je carstvo uvrijegjeno onim njegovim poznatim punktovima u zemIjopisu bosanskom obnarodovanim i drugim politiku dirajućim spisima" — a sve to opet da je prevedeno u turski jezik. Omer-paša optuži Jukića u Carigradu kao pogibeljna čovjeka po državu. Držimo da je Omer htjeo opširno i temeljito dokazati Jukića krivnju, pa je za to i one točke: „Želje i molbe kristjanah u Bosni" pri­ kazane Abdul-Medžidu (iz zemljopisa Slavoljuba Bo­ šnjaka) priveo na turski jezik i pošlo kao optužbu u Carigrad. Zbilja su one „želje i molbe" bile pogibeljne po samovoljnu upravu tursku, ali Omer, ako je htjeo biti vjeran samovoljnom devletu, nije barem smio učinit korak naprijed (radeć o oslobogjenju Bosne), a dva ko­ raka nazad (izdavši podlo Jukića). Tom optužbom, pa sunećenjem renegata i onim oduzimanjem oružja raji zbilja Omer-paša prilično svoje tragove pokrije. Uz to je još i silu svećenstva, kao što i ostaloga kršćanskog puka potrpo u tamnice. Reda dogje i na Omer-pašine tijesne prijatelje. Tako padoše u sužanjstvo seraskerovo i Jukić, ali ne samo Jukić, nego i desetak još prjesnijih po dinu prijatelja, k a o : Mustaj-paša Babić, Fazli-paša Šerifović, Mehmedpaša Biščević, Derviš-beg Krupić-Majdanski i Ali-beg Džinić. I Martić bi strado, da mu Atanacković ne dade austrijskog pašoša.*2) A buduć je Omer-paša bio prijatelj Martića, a po nevolji i Atanackovića, onda — da se izmakne ne smjede pokazivati pravoga uzroka, što je uhapstio Jukića, (da time ne pokaže svoje beznačajnosti), nego morade šarati: da je Jukić pronevjerio novce. Dapače u tu svrhu morade i neke vrste istragu provesti. Tako Jukić morade stradati, da spasi poštenje O m erovo.3) ') Ovaj se „zapisnik" nalazi u knjižnici fojničkog sa­ mostana. 2) Zapamćenje fra Ive Krilića. s) Glede cijele ove stvari vidi „Dva ulomka i t. d.“, „Seraf. Perivoj", br. 5. 1907. Za uzrok Jukićeva pada doprinijelo je i ovo: Omerpaša je šatro Muhamedance kao nijedan drugi njegov prešasnik. Mnoge posla u progonstvo — u Carigrad, I ako su bili prognanici, nijesu morali ni htjeli šutjeti, Znamo otprije, da su one vezire, koji bi im bili nepovoljni, tužakali i opadali u Carigradu, i da su u tome uspijevali. A na Omera mogli su se tužiti stoput više. Dosta im je bilo reći, da je Omer poturica, da ne klanja, da su inu paše bezvjerci, da njih kao prave Muhamedove Sljedbenike nemilo progoni, da kršćane miluje, a fratri da su mu savjetnici i t. d. Ako su još uz to zlatnim cekinom u Carigradu kojega dostojanst­ venika potkupili, to njihov vapaj nije bio uzaludan, nego Omera kucnulo po glavi, a ovaj da se opravda, okre­ nuo politički pravac i stao s kršćanima i s fratrima strožije postupati, a svojega najboljega prijatelja — Ju­ kića zatvoriti. O svemu tome piše o. M. Nedić kao o uzroku progonjenja kršćana; i da je zbilja bilo naregjeno Omerpaši, da se svi, koji su bili inovjerci u njegovoj vojsci neobrezani, obrežu. Omer je naredio i bili su obrezani u Banjoj-luci. Evo kako to Nedić zanimivije pripovijeda: „Pribjeglice (iz Magjarske) postavši renegati, svaki je sebi nadjenuo ime: Mehmed, Muhamed, Murat i t. d., al turkovanja nisu držali, niti su postili ramazana, pa mlogi nisu ni obrezani bili. Sve je ovo bilo u očima i pašam vojničkim i najviše muhamedancem bosanskim, te radi toga tužili su Omera, da je potlačitelj vjere svetčeve, jer on i koji su oko njega kauri, ne samo da ne obslužuju vjere Muhamedove, nego nisu ni sunetiti; pa je radi toga Omer bio ukoren. A on da posvjedoči, kako je pravi Muhamedanac, navijesti progonstvo kršćanim i izvrši ga na fratri. Suviše Omer naredi: neka se svi renegati dosad neobrezani, odmah obrežu. Kako mi je kazivo Ijekar Arlin Ermen, ta krvava svečanost u Banjojluki ovako je obavljena: Zapovijedi O m er: neka renegati (bilo ih je oko 85) položiv oružje igju u bol­ nicu, pa da će tuđe nešto prati i čistiti. Megju njih se umiješaju vojni zapovjednici turskih nizama. Kad se renegati zbiju u bolnicu, tada do 400 vojnika turskih s golimi sabljami i s njima nekoliko berbera sa zavoji �174 Br. 11. Serafinski Perivoj. i melemom upanu u bolnicu i počmu silovati svakoga neobrezanoga, nek se pripusti obrezati. Zametne se strašna vika, jauk i pomaganje. U toj smetnji dva si bjegunca smrt zadadu; a drugu dvojicu nizami na ko­ made izsijeku; jer nisu hotjeli predati na obavljenje njim sramnoga, a Turkom svetog djela.“ (Vidi Nedić: Poraz Basa, str. 140.) 1907. Odselen nećemo nalaziti u životu Jukića i Omera kao prijatelje nego kao neprijatelje ; Omera i nadalje kao bezdušnoga i beznačajnoga gospodara, a Jukića kao sužnja i prognanika. Koliko istine sadrže ove riječi, či­ tatelje će razabrati iz slijedećih crta. (Svršit će se.) VI J ES NI K. Naša domovina. Potsjećanje svim očima gvardijanima i župni­ cima. U 9. broju „Seraf. Perivojdu od ove godine okružnicom pod br. 989. išće se od oo. gvardijana i župnikđ statistički iskaz naše provincije prema obrascima tamo navedenim ; a ovaj se puta potsjećaju oo. gvardijani i župnici, da nalog okružnice odmah izvrše. Redodržavništvo bos. f r a n je v a c a . Mostar: t 0. A. Zubar. Javlja nam se vanredno tužna vijest, da je na 6. ovoga mjeseca preminuo u Gospodinu mnp. o. A. Zu b a c , eksp’ uvincijal, generalni eksdefinitor i višekratni izaslanik generalov. Izrazujući duboko sažaljenje posestrimi provinciji nad gubitkom, želimo i odličnom pokojniku svjetlost vječnu' Uzdamo se, da ćemo dobiti opširniji izvještaj o pokojniku od kojega upućenijega pera iz Hercegovine. Slavlje u Fojnici. U istinu vanredno slavlje! Go­ dine 1857. reći prvu svetu misu, pa kroza sve one ve­ like bure prevaliti sretno 50. godište misenja. a u 73. godini života onako još odlična zdravlja stupati na oltar — poželjno je ali nesugjeno i svim drugim smrtnicima. Mi mu možemo zamjeriti. Možemo zamjeriti ne samo dugu životu, nego i dobru svjedočanstvu. Rad, trizmenost i zanos snaže čovjeka ne raskošno življenje, ne mlitavost. Časni naš starina, poštovani o. M. Mi l i če vi ć, slavio je 27. prošloga mjeseca u samostanu sv. Duha u Fojnici svoju pedesetgodišnjicu misništva. Osim do­ broga zdravlja, koje svečaru davaše prigodu, da uživa u daru božjemu, uživo je starina i u skupljenom krugu braće i prijatelja, koji dogjoše s mnogih strana pro­ vincije. Mnoštvo dobrih prijatelja najljepša je odlika i najiskrenija utjeha života. I tu odliku, kako vidjesmo, imade naš časni svečar. I mi obilna srca iskrene odanosti i ljubavi česti­ tamo našem svečaru, želeći mu u društvu dobra zdravlja i još zadovoljan broj godina života! Zagreb: Vrlo upadne pojave. Bezbožno pisanje »Slobodne Riječi« o sakramentu Pokore, neprestano zadirkivanje »Pokreta« i drugih naših listova u naše svetinje, pa izjave nekih pale na nekim »naprednjačkim« (?) skupštinama, valjda će nas jedanput probu­ diti iz dubokog sna. Mi smo na piutu vjerske anarhije. Valjda će nas ovi dogagjaji osvijestiti! Mi smo stajali mirno, kao da nam ništa ne fali. Donosimo ovdje nekoliko misli iz govora naprednjaka dra M. Heimerla; ništa nećemo komentirati, jer svaki čitatelj može sam sebi sud stvoriti o dohvatu zla sadržanog u onim mislima. Heimerl govori o »rastavi crkve od države^. On veli, da je ovo temeljno načelo napredne stranke. N a p r e d n j a c i će o s l o b a g j a t i d r ž a ­ vu od s r e d o v j e č n e p r e v l a s t i c r k v e . K o n ­ k o r d a t u H r v a t s k o j j e s t s r a m o t a . T o je p o š l j e d i c a g e s l a : »Bo g i Hr v a t i « . » N j e g o ­ va j e s v e t o s t « p o n i z i l a d r ž a v u d o s t v o r a m i l o s t i n j e . K o j a d r ž a v a d o p u š ć a d a j oj p a p a i m p o n i r a , n i j e v r i j e d n a da ži vi n e k a p r o p a n e za 24 s a t a ! ( Da k l e i H r v a t ­ s k a r a g j e n e k a p r o p a n e za 24 s a t a , n e g o d a j oj c r k v a i m p o n i г a! — op. ref.). Br a k mo ­ že b i t i za k a t o l i č k u c r k v u s a k r a m e n a t , al i za d r ž a v u t o ne s m i j e bi t i . S h v a ć a n j e b r a k a kao k o n f e s i j o n a I noga či na d a v n o je v e ć n a p u š t e n o . O d u z e t i c r k v i tu v l a s t z n a č i o s l o b o d i t i n a r o d od š t o k a k v i h šikanaci j a. N a p r e d n j a c i ni su s a mo p r o t i ka­ t o l i č k o m kl e r i ka l i z mu, već i p r o t i p r a v o ­ s l a v n o m, pa m u s l i m a n s k o m . O v o je p r a ­ va b o r b a za s l o b o d u c r k v e . F u r t i m a š i bi na r o d htjeli pod l i j epom de vi z om prepor a g j a n j a u H r i s t u p o v e s t i u c r n u noć. A Marjanović je na istoj skupštini reko: k a k o se n a p r e d n j a c i ne b o j e Ma g j a r a , n e g o t e ­ li ća, š t r e b e r a i m r a č n j a š t v a . Dakle iz pro­ sutih misli dra Heimerla, pa jedne samo navedene iz­ reke M. Marjanovića slijedi, da sva borba naprednjaka i ne ide za drugim, nego da ruši temelje crkvene vlasti u Hrvatskoj. Njihova je stranka osnovana samo u tu svrhu, jer druge svrhe nemaju, kad su im Magjari ništica, s kojom oni ne računaju. Nismo li sada u u vremenima, koja navješćuju progon crkve?! Osim narodne borbe, mi idemo i u borbu kulture. Napred­ njaci nas upravo vraćaju u doba »mračnjaštva«. Mo- �Vijesnik. derna miso država veli, da se nada sve treba kloniti vjerske borbe - a kad naprednjaci meću prvi cilj svojoj stranci, da potaknu vjersku borbu, nisu li onda mračnjaci ?! Očekujemo na ove pojave reakciju svih svjesnih kršćana u Hrvatskoj. Jedan se glas već čuo. Narodni zastupnik Juraj Tomac piše u 230. broju »Hrvatstva«: »Od najnovijega vremena počelo se sustavno na­ padati i na nekim skupštinama a osobito u stanovi­ tom novinstvu bud direktno bud indirektno katoličku vjeroispovijest, katoličke institucije, katoličke običaje, katoličke uredbe i katolički nauk, a da i ne spomi­ njem navala na katoličko svećenstvo! Pitamo se mi katolici, da li je to poznato onima, na koje to spada? Ili jest — ili nije? Ako nije, to je dosta žalosno; ako pak jest, tada i žalosno i sra motno. Pitamo se mi katolici ovako: 1. Da li je u Hrvatskoj katolički vjerozakon za konito priznat? 2. Kada su ukinuti kazneni paragrafi o smetan ju vjerozakona, o draženju na neprijateljstvo protiva vjerozakonskim družbama? 3. Da li sveudilj hrvatski narod ui ogromnoj ve­ ćini ispovijeda katoličku vjeroispovijest? — i napokon 4. Otkakda je postala katolička vjera i njezin mo­ ral otvoren nišan svakomu, koji hoće u njega gagjati kamenom ili blatom ? Katolički narod očekuje od svoga episkopata, da se upita na nadležnom mjestu, kako se tamo sudi o tim bezbožnim napadajima na svetinje hrvatskog ka­ toličkog naroda. To hrvatski katolički narod očekuje od svoga episkopata, ali pruža episkopatu svu svoju pripomoć. Jest, hrvatski katolički episkopat slobodno može ra­ čunati i na krv hrvatskoga naroda. Prolijevaše naši stari krv za svoju vjeru, hoćemo i mi eto n a s! Hrvatski sabor mora reći svoju. Zastupnike u hrvatski sabor poslao je u ogromnoj većini baš katolički narod.« Ruska Poljska. Vilnski biskup Ropp. U skorije se vrijeme mno­ go govorilo o premještaju i o otstupu, dapače i o pro­ gonstvu vilnskog biskupa Roppa. Ovo se je sada dogodilo; biskup je Ropp prognan iz svoje biskupije. Da, ruska je vlada već jednu punu godinu nastoja, da biskupa Roppa makne iz njegova djelokruga. Putovanje Vladimirova, nastojnika u departementu „za strane vjere" u Rim djelomično imalo je i tu svrhu, da spomenutoga biskupa primjesti u Kielce. A budući sveta Stolica nije na to pristala, biskup je ponovno prizvat u Petrograd „ad audiendum verbum". Taj je poziv bio preteča njegova progonstva; a isti je postupak bio i pred progonstvima njegovih triju 175 prešasnika na vilnskoj stolici: biskupa Krasinskoga prognaše godine 1864., Hrynievickog god. 1885., i Zvieroviczkoga 1902. Razlog što je biskup Ropp pao u nemilost kod ruske vlade više je političke naravi, nego li vjerske. Biskup polonizirani Kurlandez ima neustrašivo energi­ čnu narav, u uz to je i veoma užgani pastir. Osim to­ ga nije smeto nimalo da ga političke struje sa sobom ne ponesu: naslagjujuć se mesijanističkim idejama i nadaju­ ći se uvijek slobodi svoga naroda. Za to on i mnoge moderne ideje (osobito one socijalizma) veoma optimis­ tički sudi. Na početku ustavnoga života sastavi on u Litvi političku stranku, koja je svojim ekonomskim pro­ gramom bila vrlo blizu ljevici dume. Poslije svoga iz­ bora za prvu dumu bio je preopozicijonalan i uza sve to, što su kadeti imali demagošku taktiku, ipak je bio s njima u neprestanom doticaju. Po raspustu dume povrati se u Vilnu, gdje još većom snagom poče dje­ lovati na crkvenom i na kulturnom polju — a za te stvari dogje u konflikt s ruskom birokracijom, On se uspro­ tivi ruskoj vladi, koja htjede ustanoviti komisiju s tom zadaćom, da poljske molitvene knjige privede u ruski jezik. Zamjernom se je takogjer odvažnošću opro porusivanju katoličke djece u župničkim školama. Dobri biskup! Prosvjeta. Monakov: „Društvo Calderon za promicanje kr­ šćanskog kazališta." Franjevac P. Ekspedit Schmidt, pjesnik i literarni povjesničar prošle zime osnova u Monakovu društvo „Calderon" za promicanje kršćanske kazalištne umjetnosti. Prva je namjera spomenutoga društva, da uvodi u kazališta kršćanske komade. Ovo poduzeće moramo pozdraviti, ako se samo sjetimo na kakvom ćudorednom stupnju stoji kazalište. Na 26. lipnja ove god. prestavljan je u monakovskom kato­ ličkom kasinu „Čudotvorni mag" od Calderona. Uspjeh je bio sjajan. Spomenuti su komad izvodili umjetnici od zvanja. Stojimo dakle na pragu novoga pokreta. Vrijeme će valjda prihvatiti ukus za obnovljenjem kr­ šćanskog kazališta. Ako nije rano, nije ni kasno da se očisti štala Avgijasova. Sveto Pismo. — Zanimiva statistika. Švicarski bo­ goslov Jakov Kristijan Iselin (rogj. 1681., umro 1737.) nije žalio, da se dadne na veoma dosadan posao. Kroz pune tri godine, a na dan po 8—9 sati sjedo je za sto ovaj bogoslovac, da točno izbroji: koliko sveto Pismo ima stihova, riječi i slova. Po njegovu sveto Pismo imade 31.173 stiha, 773.662 riječi i 3,566.480 slova. Sam veznik ,,i" dolazi u svetom Pismu 46.227 puta, ime „Jahve" dolazi 6.755 puta. Nuzgredno budi spo­ menuto, da kuran (za muslimane sveta knjiga) imade 77.639 riječi i 323.015 slova. �176 Br. 11. — Serafinski Perivoj. — 1907. Društvu za gradnju nove crkve sv. Ante u Sarajevu pristupili su nadalje: Župa Zovik. Prinosnici: Antun Matijašević, Pejo Ilić, Ivo Nikolić, Pilja Nikolić, Marko Nikolić, Stjepan Nikolić, Ruža Nikolić, Pejo Andrić, Luča Andrić, Ruža Andrić, Serafina Plavotić, Ana Itrič, Antun Matijašević, Ilija Tunjić, Pejo Tunjić, Ilija Radošević. Župa Foča. Prinosnici: Mato Aračić, Josefina Šarić, Josip Klima, Pejo Perić, Luka Anušić, Marko Rašić, Stijepo Rašić. Ivka Mandić, Marija Mandić, Kata Simić, Anto Matanović, Ruža Matić, Marko Perić, Mijat Tolić, Marko Ivić, Miše Ćorluka, Jakob Pranjić, Juro Matanović, Mara Jurković, Mara Krajnović, Ilija Perić, Ilija Kurtušić, Marija Tolić, Jela Tamas, Anica Tolić, Pejo Gavran, Ilija Gavran, Ivka Gavran, Pejo Pranjić, Doma Jeleč, Juro Ključević, Bariša i Ivka Šimi^ Banša Rašić, Franjo Sedlaček, Ivan Marić, Franjo Grlić, Franjo Doleček, Jela Gavran, Stijepo Čičak, Doma Babić, Juro Galić, Ilija Mandić, Tadija Jurić, Ilija Čičak, Jakov Rašić. Župa Podhum. Prinosnici: Mara Kožul, Petar Mijić, Jakov Marković, Ruža Kožul, Ruža Šimunović, Anica Kožul, Mato Krešo, Angja Krešo, Cvita Vujčević. Župa Bučići. Prinosnici: Kata Grabovac, Manda Blažević, Anto Blažević, Ana Zvizac, Mare Džambas, Janje Krasa, Angje Skopljaković, Mande Marijanović. Ivo Filipović, Marin Mijo, Matukić Niko, Skopljaković Mato. Župa Zelinovac. Prinosnici: Josip Balen, Petar Matijević, Ilija Bakić, Mile Skender, Dane Matiević, Jakov Matiević, Ilija Matiević, Ivan Baleri Anto Bužonja, Jozo Bužonja, Ilija Javor, Ilija Balan, Niko Krmežević, Mile Javor, Jozo Katalinić, Kane Matiević, Pavka Matiević, Ana Matiević, Jeka Matiević, Petar Javor, Petar Knežević, Ante Katalinić, Franjo Javor, Marija Katalinić, Ana Javor, Jure Jurjević, Jeka Jurjević, Jakov Jurjević, Marija Jurjević, Marta Skender, Ana Kovačević, Mile Kovačević, Ivan Pavičić. Župa Dubrave. Prinosnici: Marija Miličić, Lucija Dilberović, Katarina Jurišić, Manda Hrgovčić, Juraj Dolić, Ruža Ivanović. Župa Kiseljak. Prinosnici: Ivo Šakić, Angja Marković, Ivan Šakić, Anica Vujić, Marica Grgić. Župa Dželilovac-Podkraj. Prinosnici: Anto Bilavčić, Luče Betunac, Mato Malić, Franjo Škulj, Anto Jozipović, Ivo Gavranić, Filip Dovodja, Mato Dovodja, Martin Djak, Frano Žilić, Anto Ivkić. Župa Crkvica. Prinosnici: Ivo Kašić, Angja Dilber, Jelka Batista, Marta Kolak, Juro Skelo, Ivo Perić, Jakov Perić, Luča Miletić, Manda Skelo, Niko Grbavac, Angja Dilber, Angja Dilber-Batista, Ivka Skelo, Mato Knežević, Kata Jelavić, Ana Vuković, Marko Turić, Jakov Mioč. Župa Odžak. Utemeljitelj: Mihajlo Levar, financ. priglednik. Župa Fojnica. Dobročinitelj I. reda: Obitelj Milišić-Luckić, Pero Perica III. reda. Prinosnici: Mara Stojanović, Kata Oroz, Niko Musić, Andrija Miškić-Bošnjak, Marko Bošnjak, Andrija Bošnjak, Margareta Migić, Ruža Vlahić, Ivo Milišić-Luckić, Kata Tuka, Mato Budimir, Luča Pravdić, Ana Spahić, Kata Vicić, Mara Vicić, Jele Knežević, Kate Cvitanović, Ivica Marković. Župa Kreševo. Prinosnici: Ivka Nikolić, Luče Gojsilović, Luče Domačinović, Ivka Tavra, Antun Trogrlić, Dane Sočo, Mare Stanić, Franjo Žesto, Ivan Ban, Jele Šimundić, Dome Nikolić, Mare Nikolić, Marko Nikolić, Angjuša Ban, Jele Boraš, Ane Marić, Ane Strukić, Ane Misilo, Franjo Momčinović, Antun Momčinović, Mare Šunjić, Kate Bešlić, Ivka Bešlić, Kate Pelić, Jele Boraš, Marko Šunjić, Katarina Pordušić, Angje Ereš, Mato Pordusić. Odgovorni urednik: 0. Josip Markušić. Tiskara Vogler i drugovi u Sarajevu. �Telefon br. 119. Utemeljena godine 1882. i Tiskara VOGLEf^ i D KOMAN Najstarija -n SaraieVo. Č em aluS a ulica 172. i ste i 3otij 'iia u B o sn i SS irnijim oismer.ima, strojevima. = Preporučuje se & ^skanje novina, nakladnih djela, molitve­ nika, posjetnica, z&r^rdh i vjenčanih karta, kao i svih poslova, što u tisKarsku struku zasiecaju sa ukusnom izrad­ bom i uz najumjereniju cienu. Vanjske naručbe OBAVLJAJU SE ODMAH. �§ . 9 Т Г 1 TOriTltifl, ■A* “*• A V /-1 - ж ж л stoji jedan pošt. sanduk brutto 5 kg. oko 50—kom. »<*&, Toiletnog otpadnog sapuna, ljubica, ruža. ruža, heliotrop, m ošus, eiurvlica, gjurgjica, cvijet breskve itd. Razašilje pouzećem M anhattan U nternehm ung Budim pešta, VII. Bezeredy ulica 3. kao: Maticž, kršteuih, ^ >. _..";u*ianih, Matica vjenčanih, Matica umrlih, Protokola, Crkvenih računa i exhibita. Krstnih, Vjenčanih i Smrtnih listova, i t. d. i t. đ. u pojedinim arcima ili u solidnom uvezu. Službenih kuverata u svim veličinama. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/09edadc6409d585b3104ede80094290b.pdf 839cf98a6b1a6b386795470d5c9fc54b PDF Text Text QLA5IL0 HRVATSKIH FRANJEVACA. Č la n c i: 1. Snažite dobru štamp , retplać „Serafinski Perivoj" 1 . . . 2. Na božičnoj misi - 3. Herodov san 4. Život i rad Ivana Frare Td ča че . 180 . 182 k . 190 V ije s n ik : Naša domovina: 6. Zagreb: „Društvo D o m a g o j-.................. 194 IZLAZI MJMCČNO KA DUA Alt KA, GODlShJA CUCKA 5 KRUHA RUKOPISE I PRETPLATU PRIMA URCOKi St UO U UISOKOM (POSNA. UISOKO, rRAKJCUAČKA GIMNAZIJA). OTrRAUNiSTUO JC U TISKARI „UOGLCR I DRUG0 U1\ SARAJCUO. (T 7. Zadai luheristični sastanak u Spljetu Prosvjeta: 8. „Hrvatska straža" o našem Martiću п Ч . Izvještaj „Zbora duhovne mladeži" u Djakovu zi g. 1906.—7.................................... 194 10. Katolička Crkva u S r b i j i ...........................195 11. Igranje s povješću........................................ 195 Ri m: 12. Prenos kostiju Lava XIII .......................... 195 13. Dop. i s i ni ca u r e d n i š t v a ...................... 196 SARAJCUO Т151ШЛ UOGLCR I DRUG0U1 1907. �..Život i rad I. F. Jukića” i „Krvavi Behari.” poziv na pretplatu! Uprav se svršuje pretisak Jukićeva „Života,a što je izlazio ove godine u „Seraf. Perivoju/ Nije naše govoriti o ovome djelu, jer „nitko sudac u parnici svojoj." Urednik „Seraf. Perivoja" sam je uz o. B. Str. Škaricu pisac ovo??'- d'ela; za to nećemo ništa ni govoriti. Ipak možemo barem to reći. **' nastojati, da se ovo djelce ras­ proda. Prvo za to, da se drdr rugo za to, da se djelce rasprostrani u narodu, a time da se jaKiceve ideje rasprosi rati je po već otučenu snopu, ako reknemo: da je famo odužiti učinivši, da ga narod spoznadne i štuje. Uz to je i cijena svotu smoći svatko. Naše čitaonice, pjevačka društv niti dar narodu. Pa svećenstvo, pa učiteljstvo! hari", lirske pjesme od o. „Krvavi Behari, uge. Samo smijemo toliko Ber. Markušića. Ni o tome Valja plaćati troškove! A ni reći, da je svakoga nas dužn ovo djelo nije baš ogromne cijene: Veliko pouzdanje polažemo u sve naše prijatelje, a osobito u pretplatnike „Seraf. Perivoja." Oba će se spomenuta djela prodavati u Mo s t a r u , u k n j i ž a r i n a k l a d n i k a G j u r e Dž a mo n j e . Megjutim svaki može oba djela dobiti i preko našeg uredništva. Cijena će mu biti ista, a isto tako i brzina otpreme ista. Dakle, i ovako bi bilo zgodno: da pret­ platnici „Seraf. Perivoja" zajedno s „Perivojem" naruče i koju od spomenutih knjižica, a možebit i obe. Prijatelji uspomene 1. Frane Jukića i prijatelji poezije mislimo da će nas pomoći Uredništvo „Seraf. Perivoja/' �5ERRFINSKI PERIUOJ. qLdM_0 HrVflTSKIM riMNJEVACd. GODINA XXI. O. JOSIP MARKUŠIĆ FRANJEVAC. SARAJEVO, 1907. TISKARA VOGLER i DRUGOVI. ��KAZHbO ® gs Beletristika. P j e s me . Prosvjetne bilješke „Seraf. Perivoja44 Strana Carici bola (o. Berislav M a rk u šić )........................41 Družina iz pakla (J F. Schiller. o. B. Markušić) . 41 Iz „Ubogarka" (Branko Str. Škarica) . . . 10 Na božičnoj misi (pjesma u prozi) (Tug. Alaupović) 179 Pjesma Budućnosti (Branko Str. Škarica) . . . 42 Pjesma uskrsnuću (B. A. Čičić)v ..............................136 Svatovsko groblje (Branko Str. Škarica) . . 137 Tuga od Bosne (Branko Str. Škarica) . . . 67 Tomić Mihovil (Branko Str. Škarica) .107 U zastoju života (Branko Str. Škarica) . . . 145 Vječnost — (pjesma u prozi / (Krcin) .137 Novel e Pobjoda ustrajnosti (o. i. Vladić) 2., 37., 51., 86., 102., 119, 134, 146 Herodov San (Filip Lajik. o. M. Marić) . 180 Rasprave, studije i članci. Strana Bambino d’ Aracoeli (o. J V . ) .............................15 Bogumilstvo i pravoslavlje.......................................195 Dvije nove drame u Hrvatskoj (o. J. M.) .1 5 Drama „Prokletstvo" zabranjena na hrv. pozornici (o. J. Markušić)...................................................94 Dopis iz Beča: Šesti katol. sastanak (Mladen) . .189 Gdje je bio raj z e m a ljs k i? ..................................... 158 Glas „Matice Hrvatske" . . • ..........................143 „Hrvatska Straža" o Martiću..................................... 196 „Је li teologija savremena znanost" (o. J. M.) . . 3 1 Je li bilo kršćana u P o m p e jim a ? ............................15 Konferencija u Dubrovniku o socijalnoj demokraciji; od Urbana T a l i j e ............................................ 47 Kako se truje s v ije t? ...................................................16 „Matica Hrvatska" i „Društvo H. Književnika" . 93 Moderni napredak i kršćanski moral . . 142 Moć socijalne demokracije (o. J. M.) . 158 Megjunarodno udruženje za znanstveni napredak k a to lik a .............................................................160 Martić u njemačkoj knjizi .......................................16 Monakov: Društvo „Calderon" za promicanje kršć. k az ališta............................................................ 175 „Nekoje Misli"; od Ferde Heftlera (o. J. M.) . . 47 Nova Galerija u V a t i k a n u .......................................48 Prenos kostiju Lava XIII............................... .196 Prosvjedna skupština u restauraciji „Kola" .9 5 Pronašašće babilonske knjižnjice............................... 128 „Put Raja" od o. Pija P o lja k a .................................48 Pokret za glagoljicu (o. J. M . ) .................................45 Reineke protiva Haeckelu...........................................160 Statistika vjera na s v i j e t u .....................................158 „Savremenik* (o. J. M a rk u š ić )............................... 159 „Sveti Ivan Kapistran pod Biogradom"; od o. P. B e la v ić a ..............................................................96 „Spomen-knjiga fra Grgi M a rtiću "............................16 Sveto pismo. Zanimiva s t a t i s t i k a ......................... 175 „Sveta C e c i l i j a " .......................................................159 Šeringer: Priručni riječnik tugjih riječi i fraza . . 32 Vrlo upadne pojave (o. J. M . ) ............................... 174 Znanost i apologetika.................................................143 Alkohol i alkoholizam (o. B. Brkić) . . . . 22 Bogojavljenje (o. J. V l a d i ć ) ..............................8, 21 Dva odlomka za poznavanje znamenitih dogagjaja iz godine 1851, to jest od kavge na Jajcu (o. J. M arkušić)................................................70 Filološka študija o božičnoj pjesmi ,,U se vrijeme godišta" (Čutić Mladen)..............................5, 26 Franjevci opet u Japanu (Fra J. Zvonigradski) . . 42 Iz rada naših starih „školnika" (Mladen) .161 Jedini književni list u Hrvatskoj (o. J. Markušić) 11 Odvraćaju li znanosti čovjeka od Boga? (Po Bougoudu N. G je b ić ) ............................. 17, 33, 49 Otac Teobald Mathev (o. J. Markušić) . . . . 55 O. Ivan Fran Jukić Banjalučanin (o. J. Markušić) . 65 Opet jedan zanimiv zapis (M la d e n )........................ 167 Protuzakonitosti pri Isusovoj osudi na Kajfinu sudu (o. J. V l a d i ć ) ...................................................43 P: Wasmann o nauki evolucije (o. J. Pašalić 57, 90, 107, 121, 137 Vijesnik. Pokret za „slobodnu" školu (D. Ikić) . . 88, 105 Prelom u Hrvatskoj i enciklika pape Pija X. o nauci S l u ž b e n i dio. modernizma (o. J. Markušić) . . 1 6 7 Okružnica za statistički iskaz o provinciji Bosni Život i rad Ivana Frane Jukića (o. J. Markušić i o. Srebrenoj..........................................................129 B. Str. Škarica) 79, 81,97, 113, 129, 153, 173, 182 Potsjećanje svim ocinia gvardijanima i župnicima . 174 �Strana Pogled po svijetu. Na š a d o mo v i n a . Budimpešta: R igoroz........................ . 45 Četvrta glavna skupština „društva za gradnj u crkve sv. Ante u Sarajevu" . . . . 110., 124 Dopis iz Š ibenika.................................... . . 109 Fojnica: Nove kongregacije: . . . . 45 Gučagora: f o. 1. Ćošić . . . . . . 30 Izvještaj akademije „Duns Škota" bogoslova u Livnu 126 I s p r a v a k ................................................ 126 Ispravak . . . 111 Ispravak na jednu statistiku „Kat Lista" 61 Kreševo: Nova kongregacija . . . . 142 Kreševo: f o. M. K o p ić ........................ 61 Katolička mladež viših škola . . . . 44 Livno: o. F. J a z o v i ć .............................. 142 Livno: Proslava jedne zlatne mise . 142 79 Livno: Proslava Jukićeve pedesetgodišnjice Mnogop. o. F. Komadanović . . . . 111 Mostar: Kapitul hercegovačke redodržave . 79 Mostar: f o. A. Zubac . 174 Ovogodišnja promjena . Preminuli članovi naše redodržave Pedesetgodišnjica smrti Ivana Fr. Juk' : Političko stanje u Zagrebu Riječ urednikova za god. 1907. . Snažite dobru štampu! (od uredništva) . Spomenploča Iv. Krst. Tkalčiću . Sarajevo: f o M Riješnjak . Sarajevo: Promjena Sarajevo: Prosinodalni ispiti Slovenija: f Simon Gregorčić Tolisa : o. M. Malbašić Vareš : Posveta crkvenih zvona Vitez: f o. I. Klarić Vilnski biskup Ropp Znamenita 25-godišnjica Zagreb: Skupština katoličkih djaka Zagreb: Nova stranka . Zadar: Euharistički sastan ak .................................... V a n j s k i s vi j e t . Austro-ugarska monarhija: Stanje katolič. klera u A u s t r i j i ............................................................ 13 Strana Amerika: Težina d u še................................................... 62 „ Štovanje svetacamegju protestantima . 96 Belgija : Krasna u s p o m e n a ......................................... 46 Bugarska: Otkle nepopularnost bugarskoga kneza? . 157 Danska: Stanje katol. crkve u Danskoj Engleska: Školski zakon . . . . „ Napredak katol. Crkve . . Franceska: f Ferdinand Brunetiere . „ Novo ministarstvo „ Sablazan i sramota svijetu „ Crkvena politika i pučanstvo Iz franjevačkog reda : Beatifikacija Ivana Duns Skota „ „ „ Princeza stupila u fr. red žena . „ „ „ Slavni pisac Paul Lapeyre . „ ,, „ Franjevačka tiskara . f o. Kajo de Andrea slikar Dekret generala o povjesničkoj s m o t r i ....................................................... 111 Iz franjevačkog reda: Vojska siromašnih i prezrenih 13 Italija : Giosuć Carrducci 31 Istok : Katoličke novine u arapskom Jeziku 63 „ M a r o n i t i .......................................... 63 „ Židovi i k a t o l i c i .............................. 63 Njemačka : Crtica iz borbe minulih izbora . 62 „ Njegova ekscelencija Haeckel 95 „ Sud ljudi protestanata 127 „ Harnack o katoličanstvu . 157 Perzija Stanje katol. c r k v e ........................ 64 Rim: Sveta kongregacija obreda . . . . 46 „ Sjednica u akademiji za katol. vjeru . 62 142 Sveti Frano Asiški i socijalni demokrati rt „ Na podnožju Vezuva 96 Najnoviji silab 143 „ Kakve su sablazni klera u Italiji? 157 Rusija: Židovsko p ita n je ........................ 47 „ Katolicizam u Rusiji . . . 127 Ugarska: Kongres kršćanskih socijala 46 Dopisi uredništva. 0 dopisima uredništva gledaj brojeve 1., 2., 3., 4. i 12. �:°f BROJ 12. И ККЈШ С : 0. JQ5IP AflTOlŽI^, m N J C U flC . ( o UI50K0, 15. PROSINCA 1907. GOD. XXI. Snažite dobru štampu; pretpiaćujte se na ,.Serafinski Perivoj"! veoma čednom snagom ulazimo u XXII. i godinu, kako je zasnovan naš list. Malena I nam je snaga, ali zato imademo u izobilju ljubavi i zanosa. Ufamo se tim srestvima sve teškoće nadvladati. Uz to je na našoj strani i istina, za ikoju1 se borimo. Neprijatelji su naši zabluda liberalizma i zalegjmo srce mnogih kršćana. Što se tiče neprijatelja zablude, priznajemo: da su kao sinovi ovoga svijeta bili tako mudri, te su se osigurali materijalno — ali tu im je sav kapital njihovih ideala. Oni nemaju svetoga zanosa, pa mislimo, da im je tu slabost Ahilove pete, koja bi se mogla lijepo i zgodno uf. ctrebiti, ako bi nas samo naši prijatelji požrtvovno i ustrajno potpomagali. O v i n a k o l i m a , o v i n a k o n j i m a ; a mi u i m e n u G o s p o d n j e m . . . Pogibeljniji je za nas onaj neprijatelj: zalegjeno srce, vjersko neosvješć'enje mnogih kršćana. Pred ovim neprijateljem mogli bi mi i poništeni biti. Ne znam, s koliko bi smjelosti mi kretali u boj, da nam upravo program nije: razbiti onaj led i nehaj onaj. Naša je velika dužnost osvijetliti veliku polarnu noć i razbiti ogromne gromade leda, da nam zasine svijetlo \;robugjene vjerske svijesti i vjerskog oduševljenja. Ledeno je iu vjeri srce Hrvata, kad se toliko za­ grijava za zablugjelo naše novinstvo; ledeno j!e srce i onih, koji ne uvigjaju t o l i k o g zl a, Što no ga kod Ш nas jedan dio naše štampe sije. Ali najledeniji izgle­ damo onda, kad ne samo da grijehe zabludjele štam­ pe mirno gledamo, nego još i ono malo naše dobre štamj e, što јц imamo posve zanemarujemo. Sveopći grijeh! Abominatio desolationis! Sada mi uzimamo slobodu nikako ne vjerovati u iskrenost vjerskoga čuvstva kod svakog onoga, koji gleda, a ne v id i; sluša, a ne čuje. Vjerski život na­ šega naroda počeo je hladnjeti, i mi ga ne možemo drukčije oživjeti, nego našom štampom. To svako valj­ da i uvigja; ali to znati i opet se ništa ne brinuti, to je žalost od mnogo stupnjeva. Zar ćemo živjeti od slatkih utvara ili od mrtvila? Ne spominjući encikliku Pia X., koja sva odiše duhom : da svim silama snažimo dobru štampu, potsjećamo sa­ mo svoje čitatelje na neke izjave o štampi minulih već vremena — a minulih onih vremena, u kojima je cr­ kva mnogo lakše disati mogla, nego danas. Blage us­ pomene Lav XIII. god. 1889. piša: » D u ž n o s t je k a ­ t o l i k a da k r e p k o p o d u p i r u d o b r u š t a mp u , a z l o j š t a m p i da o d r e k n u s v a k o s u d j e l o ­ v a n j e . « Jednom zgodom reko je i Pio IX.: » N a š e v r i j e m e p o t r ? l n i j e v i š e b r a n i t ? 1j a i s t i n e s p e r o m , n e g o li p r o p o v j e d n i k a i s t i n e s p r o p o v i j e d a o n i c e ; z a t o t r ?b a na o b r a n u v j e r e r a d i t i š i r e n j e m d o b r e š t a m p e.« A naš �178 Вг. 12. — Serafinski Perivoj. — 1907. »prvi katolički sastanak« takogjer je na usta referenta dra Ružica rek o : »U t i s v r h u p r e p o r u č u j e m o s v a k o m u p r a v o m u k a t o l i k u , da ne či t a i ne p o d u p i r e b e z v j e r s k e s p i s e i novi ne, već da čita, p o d u p i r e i ši r i n o v i n e p r o ž e t e kr ­ š ć a n s k i m d u h o m . « Jesu li ovo proste fraze? i ako nisu proste fraze, za što ih mi držimo takovim?! Nema li u ovim navodima i snažnih zapovijedi, koje i dandanas vapiju za izvršenjem?! Mi se ipak uzdamo u osviješćenje svih nas. Budi se naša mladež. Osobito mislim na mladež naših bogo­ slovnih učilišta. Oni su mogućni kao dobro uregjena vojska. Nek se pobrinu, da u prostom puku a i megju našom inteligencijom ožive uspomenu makar na re­ zoluciju katoličkog sastanka. Njihove diskusije nek se kreću ponajviše oko toga: na koji bi se način istjerala iz naroda zla štampa, i kako bi se moglo najizdašnije pomoći dobroj štampi. Mlade'ž je najagilnija, najpodhvatnija. A treba dobro znati, da nam u ovoj stvari više treba okretnosti, poduzetnosti i zanosa, nego tro ­ moga mudrovanja. Ove vrste mudrovanje već nam je dodijalo. Mi hoćemo jedanput krenuti naprijed! 1U ovom poslu ne mislimo mnogo na našu sirotinju, jer moramo znati, da upravo na tu našu sirotinju spada i materijalna pripomoć i moralna! Istina da oskudijevamo, ali u vrijeme borbe i sirotinjska kruna vrlo često postane žrtvom »dominii alti«. I Još jednu važn i odluku pred jno’vom godinom imademo na srcu. I te odluke nećemo zapustiti nikada. Zaludu svi eventualni prigovori. Mi pomišljamo svezu izmegju nas i naroda ovako: probitci t oda nama moraju ležati pred očima kao najviša i jest. Sve ćemo sile uložiti, da pomognemo svakom pogledu; prvo za to, jer smo mi krv od krvi naroda; a drugo za to, jer na nas i spada da vodimo narod. Ali ako smo mi vogje naroda, onda nas narod mora slušati. Narodne nevolje nas u srce diraju, a za to i narod neka osjeća za nas. Nek nas narod po­ sluša, pa neka odbije iz svoje sredine zle novine, a neka dobru štampu prima. Jedan konkretniji pojam: sva naša društva (čitaonice, pjevačka društva, potporn i društva itd.) treba da s i s nama svezana tako, kao borci i vogja. Skladno ćemo k cilju! Prvi smo bili s narodom iu podizanju ovih društava, a i narod će nas oduševljeno pomagati u drugom smjeru. Poznato mora biti, da odgoj naroda mora biti skladan i općenit: usporedno s narodnom prosvjetom mora ići i narodno vjersko osviješćenje. Inače će se prosvjeta izvrći u »hiperkulturu«, u nezdravu kulturu, koju toliko pro­ klinje i filozof Jasnaje Poljane Tolsioj. Neopreznost ove vrste osvetila se mnogim narodima. Upozorujemo samo na Rusiju, koja mnogo trpi radi nerazmjera pro­ svjete i vjerskog pravog odgoja. (Iz etikete ne spo- minjemo življih primjera.) Je li i nama baš od Usuda sugjeno, da krenemo istim bespućem?! Dakle mi mo­ ramo za tim ići, da u narodu skupa s drugim narodnim poduzećima poduzmemo i rad oko visokog vjerskog osviješćenja! O vjeru i prosvjetu moramo svezati sret­ nu budućnost naroda. Tome će doprinijeti najviše, kad narod prigrli štampu, koja imade iste ideje kao i vod­ stvo njegovo. Ne treba ni spominjati, da bi nas ne­ uspjeh mogo map miti nepotrebnom a zlokobnom apa­ tijom u drugome smjeru. To su misli jednog dijela našega programa i godini 1908. I drugi ćemo dio spomenuti. Držimo, aa smo svojoj obvezi prema pretplatni­ cima potpuno zadovoljili. Da ne spominjemo) redovi­ tog izlaženja lista i točne dopreme (jer, ako kome koji list od godine 1907. fali, kao što već jedanput rekosmo, stavljamo svima na poštenje, da reklamiraju пз uredništvo u Visoko i dobit će) neće valjda biti zamjerno, ako upozorimo čitatelje na birano štivo, raz­ novrstan vijesnik i odabran jezik! Tako su nam pismeno izrazili sa mnogih strana; a osim ovoga mogli su i cijenjeni čitatelji javno čitati laskave pohvale i p re­ poruke u listovima, kao što su : »Glas Matice H rvat­ ske«, »Prosvjeta«, »Hrvatska Straža«, »Hrvatski Dnevnik«, »Hrvatska Kruna«, »Hrvatstvo«, »Osvit«; nckoji od ovih listova i u više navraćaja. Imali smo na umu, da »Serafinski Perivoj« preokrenem o u čisto znanstvenu smotru. Razumijemo smotru univerzalnog značaja. — Priznajemo, da toga za samo jednu godinu ni jesmo mogli izvesti, a hoćemo li u skoroj barem budućnosti izvesti, to stoji jedino u odzivu naših prijatelja. A posve je istinito, da do to ­ ga cilja nema druge zapreke do li jedino našeg nehaja. Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Slavonija, Dalmacija, Megjumurje pa Primorje i Istra mogle bi čudesa stvara*9 a^° hoće. A nema opet ništa lakše do »hotjeti«. Braćo pomozite nam perom i pretplatom ! Slijedeće godine bit će nam sadržaj jloš bi raniji. Vanjska oprema bit će ukusnija. Vijesnik znanstven i punjen samo vijestima općenitoga značaja i zanimivosti. Izmegju članaka ističemo one, koji će se baviti ulomcima naše domaće povijesti: »Životopis o. J. Baltića«, »Ustanak u Bosni od god. 1858.— 1878.«, bit će i filoloških rasprava. Imademo pravo istaknuti još i pjesme od naših domaćih pjesnika snažne nadarenosti, a gdješto i talenta. Šta imademo još? — Imademo još svim našim prijateljima zaželiti sretnu novu godinu, a oni nek se nas sjete: pretplatom, perom, preporukom i kojim d a ­ rom, da i mi njih mognemo cbdariti kojim prilo­ gom, kao što ih i danas obdarujemo prilogom od Četeri strane! Uredništvo »Seraf. Perivoja«. �Na božičnoj misi. 179 Na božičnoj misi. (Uspomena iz djetinjstva). edva jednom osvanu i badnjica. Snijeg sipa kao iz rukava, ali je suh i cakli se u si­ tnim iglicama, hvata se gola granja, ] i zatrpava puteve i sokake, gomila se po krovovima, zalijeće se kroz slabašna stakla na pro­ zorima. Kitina da ne može ljepša. Po kući se premeće mati i sestrica: kuhaju, peru i taru. Stara jelovina žuti se ko najčišći vosak ispod jedre i jake djevojačke ruke. Kroz maleno stakalce na peći vidi se, kako pucketa suho drvo, pršti i plamti. Već sam propjevo sve božič­ ne pjesmice iz Jaićeva Vinca i po nekoliko puta, razgledo sličice, a najviše mi se uvrtjela u pamet, kako su zulumćari sirotna fratra otrgli od oltara pa ga biju po tabanima. Do podne prošlo nekako, ali poslije po­ dne, makar je najkraći zimski dan, oteglo se pa ni­ kako da zazvoni »Zdrava Marija«. Snijeg pada sve sitnije, dok se ne premetne suhim praškom, a na nebu se ukazuje vedrina. Na zapadnoj strani zapalilo se nebo, ko da će sad eto da izgori, a žarke, ali ledene (trake sunčane pale po visokoj Bukovici, ko kada rumena krv oblije i pokapa čisti ljiljanov cvijet, što ga s; nevina ruka pred slikom bogorodičinom. Po dolovima padaju bjelkaste sjene, tanje se i sive, dok se ne premetnu crnim krpama, pa zavijaju proprćene puteljke, penju se uz drvo i krovove, ponosna sljemena i po­ pucale rogove. Pada gusti zimski mrak. Po kućama se užižu svijetla, dršću po čistim pendžerima pa se miješaju s gustim crnim mrakom i čudno potitravaju po blijedom snijegu, što se cakli i treperi ko na debe­ lom svijetlu mjesečevu. U sobi gori maleno kandioce pred starom slikom Majke od sedam žalosti. U sobi prostrtoj velikim ćilimom, što se vadi samo uz naj­ veće svece, sdva mekana šilteta drhturi s’abašno svijet­ lo i ožaruje ljute mačeve, što se ispleli po srcu Majke Božije. Stari okvir opran i očišćen, slika otrvena, pa mi se žalosno lice Marijino pričinja ko da se vedri, ko da oko stegnutih ljutom bolom usana igra lagašan smiješak, a po licu plazi mir ko u bolesnika, ka­ da mu kaneš u ranu blag melem. Mačevi ko da su mekši, pa i one debele kapi krvi ko da se tanje, vo­ dene. Stara ura tiho i dostojanstveno broji o zidu vrije­ me i časove. Unesoše svijeću, sjedosmo i blagovasmo, što je Bog dao u siromašnoj kući bez oca i hranitelja. Zapalismo i tri vošćane svjećice, usagjene u bujan, zelen i gust struk pšenice, što je mila ruka sestrina o sv. Kati posijala. Ona je bila megju nama najrumenija, odisala mladošću i životom pa njezina svje­ ćica opet uze najjače plamsati i cviljeti, ko da pjeva opijelo..., dogori i izdahnu. Pogledasmo se pogledima, što ih pero opisati ne može, ali kada ih se sjetiš i poslije dugih godina, oko srca ko da te šapne težak komad leda, a trnci podigju pod kožu, pod nokte pa za grlo, hoće da zadave, ali suze istisnuti ne mogu. No za tren oka ugje opet u srce mir i carstvo božje, samo mati, da nam sakrije suzu, izagje u kuću. Ostasmo sami, ogrlismo se i izljubismo, a ne znam zašto. Po čitavom mjestancu pao svečani mir, pa se čini, ko da se nebo otvara, ko da sipi iz njega ljubav i blagoslov na slabo i nejako, na svagjeno i omraženo, nad gospodske kuće sjajno rasvijetljene, i niske ubo­ ge kolibice, što jedva stenju pod debelim snijegom, a samo slabašni trak lojanice kazuje, da se i tu diše i božiću veseli. U neka doba počne se oko sklapati, umor se hvata trepavica pa teščaju, ko da ih komad olova pritisko. Ne stere se postelja već se liježe na pod. Ta i Sin božji ne nagje na zemlji mekane po­ stelje! Iza kratka djetinjega sna trže u komšiluku pu­ ška. Mukli se glas jedva odbi o debele slojeve snijega, ko da ga ko rukom uhvati, te muklo se rasplinu kroz mrak, i ode niz polje, da se izgubi i smrzne u lede­ noj božičnoj noći. Vrata se na kućama počeše otvarati, planuše svijetla po prozorima, a dotle i zazujaše sva tri zvona na našem drvenom zvoniku. Glas im je svečan i dostojanstven, prodire i tjera najdublji san s očiju, ulazi u srce i u dušu, u krv i u meso pa sklapa ruke na tihu, srdačnu molitvu. Izlazi pomalo iz kuća sve, što samo nogu vući može, nagizdano, veselo i radosno. Prostrana kamena crkva puni se, a za čas planuše sivi zidovi u stotini maketa i malenih svje­ ćica. Mlagjarija leti na kor, reda svjećice po niskoj drvenoj zagradi. Ko da se pusta i ledena crkva ra­ jem pretvorila! — Lagani sivi oblačići plaze uz zi­ dove i stupove, po kojima se uhvatilo bijelo inje. — Dogje i časna sestra, otvori stari, davno već razgogjeni harmonij, a dugački suhi prsti okliznuše se po žutoj kosti. Razliše se nad stotinama glava najprije tanani plačni glasovi, ali se brzo pridigoše i zazvoniše ko što zvoni harfa u ruci angjela, najbližega božjemu prijestolu, a iz tridesetak i snažnih i krupnih i sitnih i tankih muških glasova zaori se božična pjesma: 0 p a s t i r i ! Pred velikim se oltarom zasja svetačko lice staroga fra Balte. Sijeda mu kosa svijetli ko najčišća gruda snijega o traci sunčanoj, a krupni i ponosni? stas savija se pred kraljem kraljeva, gospodarom go­ spodara, da mu prikaže žrtvu jedinoga i najmilijega Sina. S njegovim dostojanstvenim glasom s^aže se vre­ la molitva hiljade pobožnih srdaca, sve se želje sta­ paju u jednu veliku, pa se s molitvom dobroga sve­ ćenika penju pod visoki krov crkveni, probijaju hladni jutarnji zrak i penju se čiste, plemenite, pune ljubavi �180 Br. 12. Serafinski Perivoj. — 1907. i pouzdanja k onomu, što je sama ljubav. Ne miče1 se ni živa duša, ko da se sve tijelom okamenilo, sa­ mo se duše ljube i miluju pa usiavljaju srcu kucanje, ustima dah. Skladnim i svečanim glasom otpjeva gjače hrvatski epistolu, a onda se sva crkva uzljulja ko talas silan i snažan, što se samo valja pučinom de­ beloga mora, da se onda lagano sam u sebi raspolovi, utiša i izdahne u slobodi. Snažnim i jakim glasom ot­ počne starac svećenik svetu, uzvišenu i zlaćenu b o ­ žičnu pjesmu: U s e v r i m e g o d i š ć a ! — A kada dopjeva prvu kiticu, priuze narod, da mu otpjeva Stotine glasova i starih i nejakih, punih i jedrih složi se u jedan glas i starica, što joj pjesma ni -na pamet ne pada, i mlada djevojka, žene i dječica, sve pjeva i pjeva. I teška briga, što muči jadna čovjeka čitave bogovetne i duge zimske noći i starost i bolest, sve, sve pjeva. Iz starih okvira ko da se miču slike svetaca i svetica i sveti Petar, što mu oltar s desne strane pa pocrnio i izblijedio, stisnuo se u težak hrastov n kvir, i sv. Anto s lijeve strane, pustinjak blijeda i u vela lica, duge, zamršene brade — sve ko da oživljava, poigrava u svojim okvirima, otvara usta i pjeva s na­ rodom svojim. Goli kamen i teški nespretni stupovi, crna stakla na prozorima - sve se miče i giblje, kroz sve ko da prolaze mlazovi vrele krvi i ljubavi pa se sve živo i neživo slijeva u jedan glas. To su časovi, gdje nema razmaka izmegju neba zemlje živih i mr­ tvih, kamena i žarka srca ljudskoga, već sve se stapa u jedno, sve se grli i ljubi, sve pjeva pjesmu, u ko­ joj zamire bol i briga, na kojoj se topi mržnja i osveta, izmiče zavist i zloba, a mir ljubav, carstvo božije seli na zemlju, ulazi u srca ljudska, napunjava ih izvrhom. Ljudi postaju Bogu slični i premeću se u onoga, koji ih je stvorio sebi i vječnomu živo blaženstvu. A maleno čedo u jaslicama, što ga časne sestre obukle u bijelu svilenu košuljicu, ko da se po miče iz malene, uzane štalice, očice mu se krijese ko dvije najsjanije zvijezde u toploj i mekanoj maj­ skoj noći pa samo šio ne ustane na slabašne nožice, da poljubi časnoga slugu svoga kraj oltara pa onda sagje megju ljudstvo, da sve izgrli i izljubi, muče­ nike i patnike svoje, što samo u njega i u svoga sve­ ćenika oko upiru, ruke savijaju. 1 blizo, sirotno g ro b ­ lje, što mu snijeg zatrpo niske drvene i kamene krstove, ko da se giblje i talasa; grobovi se sretnih pokojnika otvaraju, da se i oni stope u molitvi sa djecom svojom, udovicama i sirotama. Tresu se jaki zidovi, dršću svijeće u rukama i na oltaru, prelije­ vaju ise, veru se uz bogatu svilu i kadifu, i uz ubogi gunj, uz izmreškano i teškim vremenima izmo­ reno lice i uz pune, jedre i sočne djevojačke obraze1, polaze i savlače se u stara, iskašljana prsa, u nadojena njedra, mile po starom drvenom podu, penju se uz zidove, zvekeću po staklima, a odavle se razlijevaju om po tvrdom smrznutom snijegu pa se kradu jaki i silni u kućice onima, što leže pred farm o m , nemogli i satrveni, da i njima kanu još koju kap­ ljicu u kandioce, što se trne . . . A na polju sviće sretan i blažen dan, koji je donio svjetlosti, donio jadnomu ljudstvu ljubavi, bez koje nema života, nema disanja. Na istočnom nebu k o 'u tam nom modrom kamenu blista vesela i nasmijana zvijezda danica, puna žara i svjetlosti, baš ko ona ne­ beska zvijezda, što je dovela iz dalekoga svijeta kraljeve, da se poklone novomu kralju, Što ne nosi silu i snagu u oštrom maču i teškom koplju, nego nosi ljubav i mir, nosi carstvo božje s neba na zemlju, da ga na­ stani megjtu bijednim i nevoljnim, megju prognanici­ ma i robljem. Razilazi se svijet iz crkve: izlaze i teški ljudi i nevoljni kmetovi, i stare i čile noge pa se 1ju i grle, a s toplih usana, iz puna srca, iz čiste i otvorene duše otkida se divni starinski pozdrav: ČESTIT BOŽIĆ! T u g o m i r Alaupović. Herodov san. (Napiso F i l i p L a i c u s). ilo je to u noći od 24. na 25. prosinca go­ dine 747., po osnutku grada Rima. Kao izumrla ležala je palača kneza jeruzalem­ skog. Samo vojnici rimski, koji pred njezinim čvrstim vratima stražahu, naslonivši se li­ jeno na dovratke zurili su u fantastički jureće obla­ ke pred mjesecom, jer se laki vjetar bijaše podigo i ganjaše ih. Iz grada se čula ona mukla, smetena buka, koja uvijek nastaje u velikom mnoštvu ljudi. U Je­ ruzalemu bijaše još sve živo, jer je trajalo neprestano odilazenje i dolaženje; čitave čete putnika dolažahu na ikonjima, kolima, devama i t. d. Grad bijaše tako pre natrpan, da su se mnogi ljudi na ulici konačili, jer bijaše naregjen popis naroda, pa tko je bio rogjen u Jeruzalemu, moro je tamo doći, da se upiše Već rano Herod, kojega njegovi ulizice naziva­ hu »veliki« bješe se povuko u svoje spavaće odaje. Velike snove snovaše on u svojoj glavi. Ima već ne­ koliko tjedana, kako je njegova okolina opazila, da se on bavi stvarima, o kojima nitko ništa ne znadi- �Herodov san. jaše reći; a to je bilo iza kako mu je neka 'gatalica objavila, da će se njegovo ime spominjali u povjesti, do najdaljih vremena. Pa to je bilo, da je on sad mislio na djela, koja bi vrijedna bila takovog spomi­ njanja. Budan valjo se je on jloš uvijek u svojoj po­ stelji. Zašto da se Azija baš Rimu pokorava? To je bilo pitanje, koje se uvijek pred njegov duh tiskaše, kojega se on ovih zadnjih tjedana ne mogaše oslo­ boditi. Zašto da se on mora klanjati Augustu? Sad skoči, ogrne se plaštem pa izagje na bal­ kon, da noćnim zrakom razgali ugrijane sljepočice. Za­ tim pogleda preko Jeruzalema, grada od 100.000 sta­ novnika, gdje još življaše uspomena na veličajna djela Makabejaca, čiji stanovnici i sada nerado samo podnašaju jaram rimski. Oko mu je bTidilo daleko preko grada, u tamu, kroz koju bi, kad bi se oblak raskinuo, pala slaba zraka mjesečeva. Duh m i se zanio u beskrajne pro store, koje je on sve htjeo sjediniti pod svojim že­ zlom, sve, s v e . . . do Indusa, pred kim se je Alaksander, kao i on, ustavio. Pa zašto ne bi i on mogo osnovati svjetsko car­ stvo, kao nekoć Sirci i Perzijanci a danas Rimljani? Zašto da !ne bude Sredozemno more granica, pa sve zemlje na istoku da se domaćem kralju pokoravaju? Da, tako bi se njegovo ime spominjalo na vijeke, kano ime Sesostrisa, Darija, Aleksandra. Pa onda on bi rado kralj biti, pravi kralj! Razmišljajući povrati se i zavijen u plašt baci se u postelju. Kralj biti! Kralj biti! Pa ne bješe li on to ? Ne; Rimljani bijahu u zemlji. Njega nazivahu »veliki«, ali Augusta zvahu »božanstveni«. U čast Au­ gustu podizahu hramove, prikazivahu žrtve, klanjahu mu se i pališe tamjan. Tako usnu Herod sa smiješkom na licu, pomiš­ ljajući na robove, koji će se njemu za volju rado u smrt baciti. On pomišljaše na sve užitke, koji mu se samo pružiti mogah i, pomišljaše na . . . ta, šta sve ne čini jedan azijatski despot i šta još sve beskonačna ne misli on učiniti?! Tamo dalje začuje se topot skladnih koraka; od hipijskih vrata dogje ophodnja da vidi jesu li straže svoju d ižnost vršile. Ura pokazivaše pol sata pred ponoći; oblaci se bjehu skupili, vladala je potpuna tama. U snu se pričini kralju, kao da se oko njegove postelje počinje zrak rasvjetljivati. To bijaše najprije nejasno svjetlucanje, u kojem samo jedna točka poput zvijezde sijaše. I ova svijetla točka postajaše sve veća i veća i napokon se razvi u prekrasna mladića, na či­ 181 jem čelu zvijezda sjaše. Bijahu to potezi angjeoski, samo duboka žalost ležaše mu na licu. »Tko si ti?« upita Herod, kojemu pri svijetloj ovoj pojavi neugodno pri srcu bijaše. »Ja sam tvoj demon«, odjeknu glas lako, harmo­ nično poput harfe, u čije žice udara vjetar ali ne­ obično tužno. »Pa šta hoćeš?« »Hoću da ti rečem, da si ti utvaraš ko da si Bog, a ipak si slabi čovjek.« »Ja ću velik i jak postati; postat ću imperator, kao što je imperator August.« »Huda budalo! Baš u ovaj čas propada sve imperatorstvo.« »Kako?« upita Herod prestrašen. »Bjesni li usta­ nak u glavnom gradu carstva? Provaljuje li more preko svojih granica? Prestaje li svijet opstojati?« ■•Ne; nego kralj prestaje biti ono, što je dosad bio.« — ' <^A šta će od njega biti?« »On bijaše gospodar tisuća, koje radi sebe žr­ tvovaše; sada mora postati sluga tisuća, da sebe za njih žrtvuje.« Herod se nasmija. »Dolazi \rijeme,« reče dalje svijetli lik, »u kojem će se samo po slugama gospodovati. Iščekivani do­ lazi i ugnjetavano čovječanstvo podiže se. Ruši se stari svijet i novi će se svijet podići; tad će čovjek biti vezan ne voljom jednog despota, već mjerama božan­ skih propisa, čovjek će opet dobiti dostojanstvo, koje je nekoč izgubio; rob će biti kao i gospodar i nijedan bespravnik ne će se više nalaziti na zemlji. Ali sviju pravo i sloboda bit će povjerena zaštiti budućeg kralja. Herode! Hoćeš ti to?« »Mora da sam previše popio mirisavog vina sa Hiosa, kad mi dolaze tako čudnovate stvari u snu. Ja ću činiti, šta hoć i, pa tko se tomu ne pokori, tomu ću ja glavu njegovu pred noge baciti.« »Jao tebi!« viknu svijetla prikaza grozeći se. »Ti ćeš onda i onima glavu pred noge baciti, koji su ti dosadni.« »Dakako! kao Što muhe mrvim.« »A kako ćeš opstati na dan velikog obračunanja? Doći će Onaj, po kojem kraljevi vladaju.« »To su mi baš nedavno iz psalama čitali. Ali zato ću se ja učiniti vrhovnim kraljem, neka kraljevi po meni vladaju, pa da ja nikomu ne moram računa polagati.« »Pa niti Bogu?« »Tko je Bog?« reče Herod prezirno. »Dok ga ti pogrgjuješ, on se na zemlji rodio; jedno neznatno dijete, a ipak kralj kraljeva. Njegov će zakon vladati, svijet će se po njemu urediti, a kra- �182 Br. 12. — Serafinski Perivoj. — 1907. ljeve, koji se poput tebe budu krati i služiti mu, smrvit će lu gnjevu kao lončarsko posugje. Još jledanp.it, Herode! Služi Djetetu i tvoje će ime blagoslovljeno biti!« »Ja služiti?« kriknu bijesno Herod. »Velike su stvari meni prorečene. Toga ću ja zadaviti, koji mi zapovijeda da služim!« On se podiže, da munjevito pograbi svijetlu pri­ kazu, ali dok se je ova u njegovim rukama rasplinula, pričini mu se, ikao da se (on) u bezdno ruši; on se bijaše u snu podigo, pak probudivši se sad. pade natrag u postelju. U sobi vladaše duboka tama i makar da je za­ stor na otvoru prozora bio povučen, pričini mu se ipak zrak sparan. »Zao duh pritiskivo mi je grudi«, govoraše on u sebi i duboko udisajući izagje opet na balkon »čudnovate li misli!« mrljaše on, »kralj, pa pod­ ložan nekom višemu !« Sada pogleda preko grada prema brdima južno od Jeruzalema; nad gorjem činjaše se kao da se nebo otvorilo. Jasno svijetlo razlijevaše se po povišici, dok je sve naokolo ležalo u noćnoj tmini; lagan, sladak, balzamov vjetrić podiže se, koji s juga gladijaše i razgaljivaše vruće lic? Herodovo i megju palmama i divljim smokvama lagano šuškaše; domalo se šum pre­ obrazi u krasnu melodiju, i Herodu se pričini kao da odjekuju riječi: »Slava Bogu na visini, a mir ljudina na zemlji!« I Herodu bijaše namijenjen pozdrav angjela, ali ne nagje odziva u grudima njegovim... Fra M. M a r i ć. Život i rad Ivana Frane Jukića. Ćorića napisali o. J. M arkušić — o. B Škarica. (Svršetak.) Bila je druga godina Omerove vlade, a 1851. go­ dina. Ove upravo godine 16. svibnja posto je župnikom u Varcaru fra Anto Vladić, Jukić mu je bio za mlagjega. Tu je on vršio svoju duhovnu službu i sastavljo Omerpašino ratovanje s ustašama. Sastavak pošalje Omeru na ogled, ali ga ne dobi natrag. Jukić je razmišljavo o prošlim dogagjajima i nado se dobra. M slio je, da će sada narodu granuti sunce slobode da će se rješiti dugovjekog nasilja i progonstva, te prionuti za prosvjetom i napretkom. Jukić se tomu svemu nado od Omera — i nije toga bilo, ko bi mu mogo uliti sumnju proti pri­ jateljstvu Omer-pašinu. Pa i onda, kad su početkom godine 1852. stali kršćane progoniti, Jukić se još pouzdavo u Omer-pašu! Videći njegovi prijatelji, kolika mu pogibelj prijeti, svjetovaše mu, da se ukloni, ali ih Jukić ne posluša. Prvi, koji ga je opomenuo, jest njegov desni prijatelj Martić. Evo šta Martić piše u svojim ,,Zapamćenjima“ : „Nagjem Nikolu Ćorića iz Varcar-Vakufa, gdje je Jukić učiteljstvovo, napišem mu pismo skrovito: „Čujem iz točna izvora, da se tebi o glavi radi, i savjetujem ti, da u taj čas pobjegneš preko granice u Austriju. Tvoj prijatelj/4 Izvrnutom rukom sam napiso, a nijesam se ni potpiso. Dadnem to pismo, da ga odnese, a nuto srpski učitelj, moj zemljak, po imenu Gjorgje Margetić iz Imockoga. isto dozna i on opširno napiše čitav list, te se potpiše; bio to austrijski podanik i za to hrabriji od mene. Dobije Jukić ova dva pisma i nije se ništa na njih obaziro, niti im lakouman čovjek vjerovo, volio vjerovati Omeru, a držim, da ga je i oni majstor Omer u lakovjernosti njegovoj iskušavo mnoge stvari.“ ]) Ovo je Martić čuo od austrijskog general-konzula, koji mu i pouzdane dokumente pokaza. Iza ovih poruči mu hrišćanski trgovac i prijatelj u Banjojiuci Tomo Radulović po Ivanu Stipančiću, trgovcu iz Varcara, neka bježi kuda zna, jer je Omer počeo iste muhamedance, koji su bili njegovi pristaše, hvatati, pa da ni Jukiću ne će biti dobro. Stipa ičić, što je brže mogo, vrati se u Varcar, i jutrom otišavši Jukiću, nagje ga gdje puši pred župnim stanom. Nazove m u: „Hvaljen lsus!“ i kaže mu poruku Radulovićevu. Jukić na to manuvši čibukom po zraku, odgovori: „Dok je moga Omer-paše, nikog se do Boga ne bojim!“ Koliko pouz­ danje! Trgovac po tom ode u svoj dućan, a Jukić ostane u župnom stanu. Nakon toga ne progje ni dva sata, a dva turska konjanika dogju u župni stan po Jukića, dadnu mu konja i on s njima ode preko Jajca, Travnika u Sara­ jevo. Zvao ga Omer-paša, pa se nije zlu nado. I u Travniku mu neki prijatelji govorili da pobjegne, jer da ide u pripravljenu propast, nu on ih ne posluša, jer nije nikakve prevare slutio. Ali kad su krenuli iz Travvnika, Jukić uvidi, da je upo u zamku. Kako to doznade? Vojnici, koji su ga pratili, tako su se prema njemu ponašali, da su mu priječili obavljati iste naravne potrebe, bojeći se, da ne pobjegne. Po tome spoznade, du mu se o glavi radi. Došavši oko Božića u Sarajevo, pustiše ga, --- valjda po nalogu Omera, koji je, pozna­ vajući Jukićevu lakovjernost — držo kao u ruci, da mu ne će izbjeći. Jukić bane Martiću na konak. Martić se ‘) Martić — Koha ić: Zapam. str. 27.-28. �Život i rad Ivana Frane Jukića. veoma začudi njegovu dolasku, i upita ga odmah, da li je primio njegova pisma, na što Jukić odgovori, da jest. I kad mu Martić natuknu o pogibelji, koja mu prijeti, i od koga je on sve dozno ono, što mu je piso, JukiĆLi premda na svom putu od Travnika do Sarajeva osvjedočenu, da se zlo po njegovu glavu valja, ona nesretna njegova lakovjernost i pouzdanje u Omera, istisnu na usta: „Ја u to ništa ne vjerujem. To su iz­ mišljotine austrijskoga konzulata". „Е pa dobro, — Martić će, šta si došo?“ „Da se malo vidim s Omerom." ') Tu mu zataja tegobe svojega putovanja, i ko ga je sve pratio do Sarajeva, vječno vjerujući Omeru i nadajući se, da mu se neće ništa dogoditi, samo dok on k Omeru dogje. Sutradan upita ga Martić: „Baš hoćeš li ti Omeru ići?" „Hoću". „Da ti kažem prija­ telju. Ja te pustiti neću iz moje kuće, doklegod te ne premetnem svega. Šta ja znam, šta kod tebe ima.“ 2) To mu je Martić reko, jer se bojaše, da ne bi u svojoj nepromišijenosti i njega komprimitiro. Turi ruku u džep Jukićevih haljina i nagje ono svoje pismo i Margetićevo. „Imaš li još šta ?“ upita ga. „Nemam ni­ šta." „Imaš li novaca?" „Imam malo oko pasa u ćemeru." „Hodi brate sada." I ode on Omeru. I bio — ovako Martić pripovijeda - kod njega dovečer. Odanle eto ga na večeru k meni. „Šta si radio?" „Razgovarali smo i pili smo ča j; lijepo me primio." Rekoh : „Da Bog da; ja evo držim, da će zlo proći." Drugi dan isto dogje vrlo veseo. Treći dan opet otigje. Iz jutra u 8 sati otigje, pa do podne sutradan. Odmah ja uzmem sumnju, da je zlo, a iz jutra u 8 sati dobijem pismo iz Krajine od fra Lovre Lacića, gdje se tuži, da su mu uzeli oru­ žje i da od jedne babe uzeše harač. Uzeh ja ono pismo s tom izlikom, da molim za njih pašu. Dogjoh ja u konak veziru, a ono Jukić hoda, sav pocrvenio kao cvekla; bio zdrava ljudina od 35 godina. Hoda po pretsoblju, pitam ga: „Zar nijesi još ulazio?" „Nijesam." „Malum omen" kažem. Ja sam odmah slobodan bio unići. Martić obavi poslove i vrati se, a Jukić ostane čekajući. Veoma kasno u večer izbije i Jukić. „АИ u dva sata u noći — nastavlja Martić - eto ti k meni jednoga juzbaše Hajrudinage, koji je bio nota bene karavlaški pop, poturčenik, i još jedan kavalerijski čauš s njime. Dok unigjoše u sobu, to meni zlo pade na pamet, da je to eskorta. „Dove e queIT frate? Gdje je taj fratar što je iz Jajca došo, naime Jukić?" „Tu je, idem da ga zovnem." Unigjemo gore u sobu, a eskorta njemu: „Vi chiama eccelenza subito." Onda on skoči, spusti se stepenicama, obuje postole, koje je dole ostavio, a kiša ‘) Martić-Koharić: — Zapam. str. 28. *) Isti, str. 28. 183 je bila. Na polasku mu rekoh: „Deus tibi sit auxiliator.“ Tada ta eskorta odvede siromaha, redovnika Jukića u vojničku kasarnu, u Gjulagin-han; Omera nije ni vidio. 4) Ova katastrofa Jukićeva brzo odjeknu čitavom Bosnom i vrlo se neugodno dojmi njegovih prijatelja. Vrli Nedić, čuvši za nesreću Jukićevu, pohiti iz Sutjeske u Sarajevo. Jukić — kako vele nije bio u teškoj tam­ nici, nego u hanu pod nadzorom stražara. Nedić potra­ ži Jukića, i dogje na vrata predvorja, gdje je Jukić zatvoren bio, spazi ga na prozoru, pa pristupi k stražaru veleći: „Bi li mogo govoriti s onim papazom (fra­ trom)?" Stražar mu odgovori: „Jasak !" (nije slobodno!) i dade mu sinle uz obraze, a Nedić natrag otkud je i došo. -) U tom Omer zatvori još i o. Antu Gutića, 3) o. Franu Zubića i druge. U svemu je bilo što hrišćanskih što kršćanskih pohapšćeno 70 svećenika. Uz to je ovaj hapst bio nečastan, jer su svećenici morali čaršiju me­ sti, zahode čistiti i smrad kroz čaršiju na legjima no­ siti. - (Kako bilježi Knježević u „Cars.-tur. namjest." str. 88. ■ Mislio je Omerpaša i Martića pod bravu, ali mu Atanacković pomete račune, davši Martiću austrijski pašoš, koji ga je branio kao austrijskog državljanina. Kako ćemo čuti kašnje od ovih svećenika jedini Jukić ode u progonstvo, dok drugi ostadoše u domovini, ali ipak u tamnici. Franjevce obuzme neka crna slutnja, a bojeći se, da nijesu upali u kakvu sumnju kod Omera, tri franje­ vačka samostana: fojnički, sutješki i kreševski pošalju Omeru spomen-spis, u kojemu izjave svojti odanost caru i njegovim namjesnicima, i da su Jukića odvratili od svakoga političkoga rada. Tim su se nadali, da će izbaviti Jukića, ali nijesu uspjeli. Ipak ne klonu duhom. Opreme k Omeru Dropuljića, Šunjića i Nedića. Ovi za­ mole Omera, da im pusti Jukića, pa neka bude kod fratara „gjoz-hapst" (utamničenje pod nadzorom). On im odvrati: „On je moj gost ( ?), njemu ništa ne manj­ ka, neka je i dalje moj gost!" Poslije nekoliko dana premjesti ga s u konak (han) Rigja efendije Uzenije i opet pod stražom. Tu je Jukić dalje tamnovo i samovo, a Martić mu svaki dan slao hranu po jednom vojniku, „koji je vjerno i pisma donosio kao što je i ono odnosio." 4) Jer ga je Jukić za hranu molio, i to pismeno odmah sutradan, kako je bio utamničen. Pro­ vincijal Kujundžić, kad nije mogo nikako već spasiti *) Martić-Koharić: Zap. str. 28.-29. 2) Nedićevo pismo na Ćorića. 3) U travnju 1851. Gutić je iza Glavadanovića posto žepnikom u Jajcu. Pomoćnici mu bili: fra Ilija Barišić i fra Juro Zloković. Gutić je valjda zato uhvaćen, jer je kao župnik u Varcaru god. 1848. i 1849. općio s Jukićem, koji mu je god 1849. metnut tamo za pomoćnika. 4) Martić-Koharić: Zapamć. str. 31. �184 Вг. 12. — Serafinski Perivoj — 1907. Šta je na tome putovanju pretrpio, vidjet ćemo n slijedećem poglavlju. IX. Pored svega toga, što je Omer promijenio pravac politike, i zauzeo neprijateljsko stanovište prema kršća­ nima i franjevcima, bude pozvan u Carigrad, i njegovim odlaskom izginuše sve zlatne nade kršćana i franjevaca. Omer ostavi Sarajevo 26. travnja, 1852. Kad je krenuo iz Sarajeva, „ја sam ga — pripovijeda Martić - onda ispratio, bio pri njegovu pohodu, posjetio sam ga i pra­ tio, i upravo kad je paša pošo, pristupio sam imi ruci i zapito: „Šta more biti od našega Jukića ?“, odgovorio mi je: „Jukić je moj; ali je Jukić zanešenjak, kano i ostali pjesnici.“ ’) Po Omerpašinu odlasku na 8 dana, krene i Jukić za njim 3. svibnja 1852. u tri sata noći. Sreća ie za nas velika, da je Jukić svoje mučeničko putovanje do Carigrada opiso; a tiskano je u III. sv. „В Pr.“ Iz toga opisa povadit ćemo glavnije ocrte, da čitatelji spoznaju Jukićeve muke i nevolje. „Bio je treći dan mjeseca svibnja — piše Jukić — u 3 sata u noći dogje k meni juzbaša Astalarasi. Ja, kao zlu sluteći nisam još ni zaspo, već se vrtio tamo amo od b o l e s t i , t u g e i ž a l o s t i . ,,Ajdeu veli mi, „eno Derviš paša poslao čovjeka i salamet ti donio, despot, koji te je od paše od molio, čeka kod paše.** „Ја sam molio da do sutra ostanem ; al u zaludu : moradoh teškom mukom u njegovu sobu, jgdje mi moje haljine donesoše, te se obukoh. U sobi je bio jedan mulaazim, koji je bio odredjen, da me vodi, i jedan adjutant Mnstaj-paše, koji me je doveo u avst (zatvor) prije č e t i r i mjeseca. Kad sam išo kroz sarajevsku čarŠiju do kuće Derviš-paŠine, buduć n i s a m m o g o ho d i t i , sve me je mulaazim za ruku vodio i tješio govoreći o salametu. Ja sam se počeo zlu dosjećati znadući, da despot sa mnom ne ima ništa; i što bi me vodili k Derviš-paši ? Zatim što bi po noći imalo biti? — Mjesec je sjao. Dodjemo do konaka Derviš-pašina. Tuđe stoje konji pripravni, uz njih zaptije i jedan onbaša; na njegovu konju pozvekuju bukagije. Derviš-paša bio je u haremu, kad mulaazim iznese nekoliko knjiga, te zavikaše: b i n j a sen (jašiti!). Videći da ja ne m o g u uzjašiti, dvojica me digoše na konja. Poda mnom bila je kurada, tako isto i pod mulaazinom i onbašom. Konji kost i koža. Na mojoj kuradi bio je gol samar, kroz stelju slama probila, a mjesto kolana pritegnuli su ga ularom.4* „Mjesečina sve se ukrada. Sarajevo sve pospalo; samo čete kuluka susretosmo, pred bezistanom žmiraše fenjer i na više mjestah od kumrikuša izkljuvan. S a d sa m v e ć z n a o k o j a me s r e ć a č e k a ; ’) „Narodne Novine*4 u 119. br. donose vijest o smrti proslavjenoga i rodoljubnoga spisatelja Jukića i pokoj mu pri­ v i d i li, da mi se k o s t i i z v a n d r a g e o t a Č b i n e daju. Isto i „Kat. List4* onih dana. A ničim nije dokazana ona nos e , da se u k o p a j u u k o j e m a z i j a t s k o m Jukića preporuči ga milosti OmerpaŠinoj, davši ujedno službenu izjavu ispred cijele svoje države, da franjeva­ čka država Bosne s Jukića političkim osnovama nema ništa zajedničkoga. Tom zgodnom izjavom spašen je dakako udes cijele države. Nedostojni postupak Omerov i ona neoprostiva vjerolomnost slomi nepokolebivu vjeru Jukićevu u Omerovo prijateljstvo. Onaj, komu je u najtežim časovima bio desna ruka, koga je uviek iskreno štovo i ljubio, komu je otkrivo svoje želje i povjeravo tajne, - taj ga eto nagradi tamnicom. I promišljavajući sudbinu svojega i Omerova pouz­ danika Fazli-paŠe Šerifovića, tragičnu smrt staroga mogućnika Ali-paše Rizvanbegovića, slutio je da i nje­ mu vjerolomni i lukavi Omer nešto crnje i čemernije od tamnice sprema. To ga je sve bolilo, ispijalo mu srce i mozak, te od silne žalosti skoro šenu umom. Misli se, da je Omerpaša htjeo Jukića ukinuti sa života na ist» način, kao i Alipašu Rizvanbegovića. A to je bilo u teresu, jer se moro bojati Jukića. da ga ne izda u eventualnoj istrazi. Otalen onai glas o pokušanom tobože samoubojstvu,1) što ga razglasi opet Omerpaša. Omerpaša je valjda dao nalog straži, da Jukić? gleda u zgodnom času prikoglaviti. Omer je bio čovjek bez srca i pošte­ nja, kako veli Bašagić u svojoj povijesti. Ako Omerpaša nije radio o Jukićevoj glavi, čemu je na pola mrtva čovje­ ka dao opremati na samarici u Istok ? I ne recimo ništa, da Jukić ne bi ostavio glave negdje na putu, da nije bilo konzula Atanackovića. Kako fra Ivo Krilić piše u jednom pismu kod Vladića, Atanacković je dao strogi i službeni nalog straži, da Jukića zd’avlje čuva; i da se Jukić u slučaju smrti ne smije prije ukopati, dok ga ne prigledaju austrijski liječnici, koje bi sam konzul pošlo. Tim se je samovolji podrezala desna ruka. Čuvši ovo Nedić i Šunjić dolete u Sarajevo i zamole Omera da im pusti Jukića vidjeti Nato im dopusti, da ga obagju. Oni ga pohode, Šun­ jić ga opremi sa svetojstvima umirućih, preporuče mu molitvu, ustrpljivost i obećaju mu, da će sve sile nasto­ jati, da ga izbave. Ovo je Jukiću godilo, te se ublaži i razveseli. To se dogodi u početku godine 1852. Ni to Omeru ne bi dosta; zapovjedi stražaru, da ga primetne i našavši kod njega nešto prištegjenih no­ vaca, oduzme mu i to. Lišio svojega prijatelja slobode, a sad mu kao razbojnik oduzima zadnju krvavo stečenu paru! Tako je Omer razdiro vjerno prijateljsko srce, a napošlje trže ga iz naručaja rogjene grude, spremi ga za sobom u Carigrad, da mu tamo sude za zločine protiva caru. vijest o pokušanom Jukića atentatu na samoga sebe. Toga niko nije vidio. Martić-Koharić: Zapam. str. 32. �Život i rad Ivana Frane jukića. 185 s t r n i š t u : p r o t j e r a š e me u s u r g u n l u k ( p r o ­ Jukić — veseli i radostni, a ja tužan i čemeran i već umoran". Putujući kroz Goru Romaniju Jukić je mislio g o n s t v o ) od k o g s a m se vi š e p l a š i o n e g o na Grujicu Novaka, koji je tu dočiko Turke, pa uzdahnuo: od s mr t i . S t a n j a t u ž n j e g ni j e m o g l o bi t i o d m o g a ; d v o m j e s e č n a b o l e s t , t u g a i ž a ­ „Da je više Grujica u Bosni 'bilo, ne bih ja sad od l o s t u č i n e l e s u me v i š e s m r t i n e g o č o v j e ­ Osmanlijah praćen b io ; ne bi ovakih pustoši, ovakove ku p r i l i č n a , b e z n o v a c a u n e p r i j a t e l j s k i h sirotinje bilo." U 2 sata noći stignu u Rogaticu. Tu ga i k r v n i č k i h r u k u . Š t o j e b i l o d r u g o f a l i l o ? je čuvalo šest stražara. „Ја sam — piše Jukić — tako — s mr t ! al i o v a se v i š e k l o n i l a od m e n e bio pao, da su me kao vlašku mladu po dvojica s mje­ n e g o j a o d nj e. V i d i o s a m d a j e B o g d r u g o sta na mjesto prenosili; večerat nisam m ogo; donieli sa mn o m o d r e d i o : da m o r a m p o d n o s i t i ! mi po litre rakije, okusih i ostavih. Svu noć zaspo ni­ S a m o , Bo ž e , d r a g o v o l j n o i s v e t u t v o j u p o ­ sam ; noge mi se ukočile bile ; nije šala ležati dva mje­ m o ć p o n i z n o m o l i m : «h i c ur e, h i c s e c a , seca na postelji, svu noć i cio dan na konju biti, gdje t a n t u m i n a e t e r n u m p a r c a s ( = o v d j e ž e ž i je 12 satih, mi učinismo 18. o v d j e s i e c i , s a m o na v i e k e p r o s t i ) b i l a m o ­ Sutra u jutro (5. svibnja) i ja i mulaazim bili smo j a mo l i t v a . " u brigi; u hanu ostati nije mogo, a mene ostaviti nije „Prešavši kroz gradsku kapiju, koja zajedno s gra­ smio. Vratit se sa mnom ol bez mene nije bilo moguće; dom na pola porušena i jazom otvorena stajaše, kad što je dakle bilo najnemogućnije, to je učinio, — nastasmo već od Sarajeva odalečili, kaže mi mulaazim: vismo put Višegrada s ufanjem, da će mi bolje biti po „Meni je Derviš-paša zapovjedio, dok iz grada izadjemc, zdravlje." Na tom putu svrate se u han nekoga bega, d a ti n o g e s p u s t i m u p r a n g e , a r u k e s t e ­ koji ihvdijepo dočeka i počasti kajmakom i medom. On g n e m k o n o p c e m ; ali toga neću učiniti, ako se im reče, kako je Skender-beg proveo Arif-bega, unuka budeš mirno držati. Ti čuvaj i sebe i mene a ja ću Ali-paše Rizvanbegovića s majkom po onako teškoj tebe." To bi on piše Jukić i učinio ali nije znao, kako zimi. bi onda sa mnom svezanim vlado, jer je moje tjelo bilo „Razmišljao sam, — nastavlja Jukić, — kad oni kano m r c i n a , i trebalo me je ne samo m e ć a t i i neimaju sažaljenja prama djetetu i to svoje vjere, kako će s k i d a t i s k o n j a , već suviše komordžija moro me prema meni gjauru?" Snijeg je pado kao iz rukavice, a oni s a s t r a n e d r ž a t i r u k o m, da se ne svalim s konja. nastave put i za rana stignu u Višegrad. „Meni se je Da ću pobjeći, nije se bojao, već mu je jedina briga — veli Jukić — malko razgalilo, te sam ponješto mogo bila — a to je i moja — da na putu ne u m r e m ili sobom hoditi; po litre rakije popio sam i svježe drin­ n e o s t a n e m . Pitam ga kud će sa mnom i šta će ske ribe dobro večero i p r v i p u t p o s i j e d v a biti od mene ? K aže: „Prekjučer kad je Derviš-paša do m j e s e c a n a r a v n i m s n o m z a s p o ! " Rogatice izpratio Omer-pašu, da mu je zapovjedio, da Sutradan (6 svibnja) nastave putovanje, ali ne te odmah opremi za njim u Monastir (Bitolje); — hoćeš mogoše daleko, jer su im konji bili pali, osobito Jukili ondje ostati ili će te voditi u Carigrad, to ćemo znati ćeva kurada, koja je obično bila najgora. Pratioci pokad tamo dogjemo; ti se gnjanum ne boj ništa: dvie otimlju konje od seljaka, nastave put i stignu u Priboj, tri godine da budeš na vilajetu, pak ćeš se opet vratiti gdje prenoće. Jukić nije svu noć zaspo. Sutra (7. svib­ kući“ — govaraše na pola turski na pola bugarski. Sreća nja nastave putovanje i prispiju na ručak u Kratovo. mi je bila da sam bio u zimskih haljinah; samo što Mirialaj prispije prije njih i naredi ručak. „Mirialaj je su mi noge zeble u jemenijah; kabanicu svoju metnuo — piše Jukić - mene dobro poznavo, u kakvoj sam sam poda se, a on mi je dao svoju hrku, te sam se časti kod Omer-paše bio i šta se sa mnom dogodilo, zagrnuo. Put je sad uzbrdo, sad nizbrdo; kaldrma kao zašto i kud me vode; ništa ne manje, premda sam bio babinski zubi; izvan kaldrme blato do trbuha; mjese­ sužanj, počitao me je i razgovaro, da se ništa ne bojim, čina da ne gleda moju nevolju bijaše se u crno zamo­ da Omer-paša o meni dobro misli i da će me na bolje tala; jašit se ne može a pješice po gotovu. Konji pod mjesto za njekoje vrieme namjestiti. On je svaki sat nama trojicom nogu za nogom i pod onbašom se nje­ gotovo pio i pušio i pošlje odmah meni đavo i do sebe gov zavali, a on pod njega — više ne mogaše dalje." sve od tada u napredak na večeri i na ručku posaSad Jukić pripovijeda, kako su njegovi pratioci djivo. Najmučnije bi mi bilo na njegov kamiš pušiti, u ovakim slučajevima na silu otimali konje od seljaka., jer je bio ružno bolestan. Kako moje družtvo, tako i drugi po banovih čudili se tomu postupanju s jednim što je obično bilo. Tu su noć neprestano putovali i 4. svibnja osva­ vlahom sužnjem" — nuli četiri sata daleko od Sarajeva, gdje u jednom hanu Iza ručka ne dadne Mirialaj handžiji onoliko, ko­ popiju kavu i malo se ogriju. Tu im se pridruži Ome- liko je isko, pa počine handžija vikati, a Mirialaj udri rov adjunkt, i uputi se s njima: „oni — kako piše handžiju. Jukić ga nekako sklonu, te pusti siromaka. �186 Br. 12. — Serafinski Perivoj. — 1907. „On je na me — kaže Jukić — s ponosom gledo, i radost ukazivo nad mojom nesrećom, ja sam ga sažaIjivo i ne bi rad, onaku slobodu da itko uživa." — Isti dan stignu u Novi Varoš, a sutradan upute se Sjenici. Od podne ih gonila kiša. Okisli i ozebli stignu u neko doba noći u Mitrovicu. Drva i hrane ni za lijeka! Jukić se uz nešto zatečene žeravice svu noć to­ bože sušio i grijo. Devetog svibnja urane i sagju u Rašku dolinu. Preko rijeke Raše ne bilo mosta, a rječica nabujala.« Reda je bila gaziti. Voda šikne konjima preko trbuha, pače Jukićeva zanese, te da nebi društva bi ga odnijela. Jukić mokar do pojasa. Stignu u Novipazar i svrate se u han, ali tu ne nagjoše ni ugljena da lulu pripale, kamo li da se ogriju i haljine osuše. Desetog svibnja htjedjiu nastaviti put, ali ne bilo konja. Zaptije odu u okolicu i dovedu vla­ ških konja. Seljaci stanu vikati, a oni im odgovore: „Ра smo vam mi krivi? Krst vam grebem. Vi ste bili pobjesnili olakšicu tražeći; — vi hoćete tanzimat — eto vam ga!" Dobro na ovo primjećuje Jukić: „То seje na me više odnosilo nego na njiha, jer da se ja nisam uzdo u tanzimat ne bih surgunili (kao prognanik) po Novompazaru hodo. A1 taka je turska vjera!" Isti dan putujući išli su niz planinu više od tri sata, zasukujući tamo, amo; ostali pratioci su sjašili i pješke išli, a Jukić je jašio, ili kak » on sam veli: „jašio na konjskom vratu." U Mitrovjci preno< e, a sutradan (11. svibnja) krenu preko Kosova 17. svibnja stignu u Prilip. Tu promijene konje, te se upute u Bitolje. „Na jedan sat kod crkve odjašimo konje malo se odmo­ rimo. Sad mulaazim izvadi konop d a me v e ž e i da me s v e z a n i h n o g u i z p o d k o n j a i r u k u h na 1e g j a kroz varoš provede. Polje je monastirsko vodom bilo natopljeno i sve glibovito i barovito; za drum se se nije znalo, već valjalo namjerati, kud ćeš gaziti. Ja ne znam kako je on mogo na tu misao doći i začeti u pameti, da bi me mogo svezana provesti, a da se gdje ne strovalim. Kaže mu zaptija, da se ja teško i onako na konju držim, a svezavši ga valja i njega i konja voditi pod njim. I tako nevezana protjeraše me kroz sav Monastir do vezirova konaka, misleći, da je Omer-paša tuđe. Vratismo se opet do konaka Omerpašina i tuđe odjašimo. Omer-paša bio je u lovu. Mene posadiše u kahve odaju, zapovjediše te mi tutum i kahvu donesoše. — Eto ti i Omer-paše iz lova. Prikazivo sam svoj dolazak i u taj čas dovedoše me u kršlu, davši mi jednu sobu, gdje su stajala dva nizama vrtlara i pred vrata mi stražu staviše. Juzbaša dogje te bugarski kaže mi, da ištem, štogod želim : „Hoćeš vina, rakije, itd." Ja kažem da novacah neimam, a kao sužanj zadovoljan sam, što mi se god dade. Tuđe sam bio pet dana, čekajući dok pogje Omer-paša put Soluna ; i kao nizamu išo mi je tahin (hrana) tri litre kruha u jutro, karavana pirinča, a u veče španjaka s mesom varena. Mulaazim moj oprosti se za mnom; i s čaušom se vrati u Sarajevo. Juzbaša dolazio mi je svaki dan s drugim juzbašom, ter bi me tješio. „Tebe — veli on — vodi paša u Carigrad, jer je došlo u njemačkih novinah (Agramer-Zeitung-u), da te je paša ubio, a u isto doba dali su paše hercegovačkoga sinovi arzval, da im je Omer ćaću ubio." — Ja mu velim — nastavlja jukić — bolje bi bilo i meni, da me bude ubio, nego što me ovako bolestna na božjoj pravdi muči; bolje je jednoč umrti, nego li uviek umirati." — Na 21. svibnja krene Omer-paša iz Bitolja u Cari­ grad, a dan kasnije (22. svibnja) povedoše za njim i Jukića. Na putu je imo velikih neprilika radi konja, koji ga je onako bolesna oko 20 puta sa sebe na zem­ lju bacio. Za četeri dana stignu u Solun (26. svibnja). „Mene spratiše — pripovijeda Jukić — u jednu podzemnu magazu, u koju sagnuvši se jedva unidjoh. U njoj se je kroz jednu malu lakomicu vidilo, da na kraju ima nešta ugljena i nečisti. Ubaciše mi kabo vode i zapreše vrata, — ostadoh sam. Od umora i bolesti ja sam se bio prenemogo; ništa mi tako nije začudo, već kako duša u tako oslabljenu tielu može više stajati. Neprogje jedan sat, otvoriše vrata. Eto dvojice juzbašah, bugarski me zovući, da dodjem za njimi u njihovu sobu. — Metnu stražu na vrata i dva nizama unutra. Moj mulaazim imo je kazati, gdje su me strpali, te po njegovoj (Omerovoj) zapovjedi ovdje su me pre­ mjestili, gdje su u istoj sobi odprie bosanski paše stojali, kad su istim poslom kojim i ja putovali u Cari­ grad . . . .On (Omer) otišo parobrodom u srijedu, i ja moro druge srijede; d a k l e 10 d a n a h s t a j o s a m o k r u h u i s a m u b o b u , koji je bio krupniji od lješnjaka, i na njekakvoj ribjoj masti varen. — — Ja sam imo ono malo novacah iz Prištine ’) ponešenih, i sad sam u po ciene prodo sat, koji mi je sam osto od lakome grabežljivosti turske, te sam kupovo po malo mesa i sira. Mulaazim otpravio je sva tri čauša, (koji su Jukića iz Bitolja pratili); u sriedu (dakle 4. lipnja) sa tri ondašnja čauša odvede me na kaiku u turski paro­ brod. Čauše vrati, a mene u konjske bukagije sputi tamo, gdje je i marha bila svezana; desnu mi nogu metne u gvožgje, drugi kraj bukagiah sveže za brod i zatvori ključem, i samo bi me, kad bi imo potrebu porad sebe, odpustio. Parobrod je bio pun putnikah svakoga zakona ') Bilo to 11. svibnja. Jukić pod stražom prispio u Pri­ štinu na Kosovu. Preko jednoga poznatoga čauša poruči po nekoliko katolika, da mu dogju. Ovi dogjoše, razgovoriše ga i utješiše. On zaželi ispovjedit se; dovedoše mu Župnika iz Janjeva, Josipa Bogdana; ovaj ga ispovjedi, utješi i dade mu za puta 50 groša (4 for.). I to su te pare ponesene iz Prištine! �Život i rad Ivana Frane Jukića. 187 i naroda. Mornari su svi bili Hrvati i Dalmatini, te su katolički, a glava njihova u Rimu papa; tamo ga po­ me hranili i pojili, dok sam god tud bio sve od svoje šaljite, neka ga on pokori“. hrane, i pazili me kao naši ljudi. Bilo je dosta Hrvatah iz Tim se Jukić oslobodi turskog sužanjstva, no ipak Bara od Špice, koji su išli na radnju u Carigrad, te po ga je jednako bolilo srce, što mu ne bješe dopušten ovih imo sam prigodu javiti mojim prijateljem dolazak bezuvjetno trajan povratak u domovinu. u Carigrad. Iz Carigrada prispije u Rim. U Rimu smjeste ga Ob dan ajde u razgovoru provodio sam kako tako; u samostan sv. Stanislava, gdje su stanovali poljski al kad bi obnoć, eto ja d a ! strašna bura bibaše paro­ bjegunci redovnici. Vrijeme svojega boravka u Rimu brodom tamo amo, a valovi više od jednoć svega me upotrebi Jukić u knjiženi rad, te je radio koliko su mu sile poliše; bio sam se smrzo od zime. Sutradan sunce me dopušćale. Tu se upozna s mnogim učenjacima; kašnje ogria; vidismo i Galipolje, gdje se vapor malo ustavi. bijaše imenovan članom znanstvenog društva ,,dei QuiEto nas u Dardanelah. Noć se uhvati i težko umoliše riti" I tako se ispuni o n a: „Niko nije prorok u svojoj mornari mulaazima, te me za tu noć premjestiše u ma­ domovini." Dično je po Jukića, da su ga bar tugjinci gazin, opet u gvožgju, — te sam tud spavo. Sutra je znali cijeniti i štovati. Žudnja za domovinom, a nešto i vruće talijansko bio petak. Svanu se; i mi se začudismo, šta to niče iz m ora; — to je bio Carigrad. Mulaazim skide gvožgje podneblje prinukaše Jukića, ter on naumi posve osta­ s mene govoreći: „ne boj se, ne će više na n oge"; viti Talijansku. Obrati se u to ime biskupu Strossmaynagje kaik, te s jednom zaptijom odvede me u Eskiseraj, eru, da ga primi; na to Strossmayer i pristade. Ali ovajput ne bi sugjeno Jukiću pasti u Strossprikaza juzbaši od Tomrukahne i ovi me s dva vojnika opremi u obližnju tamnicu, gdje ih je bilo u dvie maye£ovo okrilje. On se zaputi iz Rima i prispije u sobe preko dviesta tamničarah. Tu sam bio do posije Jakin 26. ožujka 1853., 31. ožujka 1853. prispije u Trst; podne, te za tim budem premješten na samo u magazu, a 2. travnja u Zadar, tu posjeti guvernera Mamulu, a gdje je prie stajalo blago; stražu s puškom staviše pred ovaj mu s gosp. Strahimirovićem uzvrati posjet. Ovdale vrata, a zaptiu s nizam-čaušom sa mnom unutra." To krene u Spljet, ali pošto ga je tu austrijska policija je eto Jukićev put iz Sarajeva do Carigrada. Sve je po držala na oku, ode u Dubrovnik, gdje ostane oko tri sebi jasno, te ne treba ništa nadodavati. Zar to nije mjeseca. Ovdje se je bavio književnošću i oporavljo od mučeništvo? jest! Pa bi trebalo, da mu se hrvatski na­ bolesti. Sad je bio megju braćom i blizu mile rogjene grude, i to mu je godilo, ali je „nekome" to bilo u oku, rod bar uspomeni donekle oduži! te Jukić po „višoj" zapovijedi morade opet u — Italiju. X. Već 22. rujna 1853. javiše novine,1) daj e „kroz Zadar Dopratismo Jukića kaosužnjado Carigrada. Završu- prošao Franjo Jukić, banjaluČanin, franciskan, boravivši jući Jukić opis ovoga putovanja, reče: ,,U drugom tri mjeseca u Dubrovniku, da ondje po franciskanskih članku nastavit ću svoje sužanjstvo u Carigradu", ali manastirih, po knjižnicah potraži važne za našu povjes­ nam je taj članak nepoznat. Moguće, da ga nije ni nicu rukopise, ali mu ne dopustiše da ih sa sobom napiso. Nemamo dakle o tome opširnoga izvješća, ali odnese, a svega dakako prepisati nije mogao. Jukić odputio se je u J a k i n , u Italiju kamo mu je zapovjedjeno što znamo, navesti ćemo. Jukić je osto u Carigradu tek 20 dana, jer se nje­ da igje u ondašnji manastir". (Iz „Srb. Dnev.“ pregovi prijatelji za njega zauzeše. Nedić javi cijelu stvar štampo „ Ne v e n " , 1853. br. 39. str. 623.). Ele Jukić opet u Talijansku! biskupu Strossmayeru. Strossmayer, veliki ljubitelj Juki­ Progonjen kao pastorče kletom sudbinom, koja ga ćev, požali njegovu žalosnu subinu i pismeno zamoli kralja Franju Josipa I., da se kod carigradskog dvora udalečuje od domovine, ipak ne zdvoji. Njegovi prija­ zauzme za Jukića, jer je sramota za sve kršćane u Bosni, telji po Hrvatskoj zauzimali su se za njega, žalili nje­ da se katolički svećenik zatvara po turskim tamnicama. govu sudbinu i uzvisivali ga, što u takim teškim okol­ Tada bilo vehko veselje, što se je kralj imo kruniti u nostima ne pušta pera iz ruku. „Neven" (br. 16. g. 1853.) Milanu za kralja Lombardije, krunom zvanom : „Согопа donosi o Jukiću ovo: „Čujemo da naš rodoljub I. Fr. ferrea". Kralj usliša Strossmayera i preko svojega posla­ Jukić namjerava izdati treći svezak „Bos. Pr.“, gdje će nika Prokesch Ostena izhodi od sultana Jukiću slobodu. opisati svoja stradanja i povratak u domovinu." Zatim Pomogli su mu još i : autor naše himne, Antun Miha- donosi isti „Neven" (str. 638.) ovo: „Kao što „Danica" nović, koji je bio u Carigradu, provincijal Šunjić i fra javlja, p r i r e d i o j e častni otac Franjo Jukić, banja­ luČanin osim „razlikih piesnih" za t i s a k još i tri Filip Pašalić, osoba uvažena kod prva carigradskih. Sultan ga pusti pod tom pogodbom, da više ne knjige „Elegijah", zatim Ivana Držića „Liepost duše" stupi u tursko carstvo, veleći mu tom zgodom, kako rukopis od god. 1713., djelo vriedno u X. pjevanja. On donosi Baltić u svom „Godišnjaku": „То je svećenik < ‘) Narodne Novine br. 217. god. 1853. �188 Br. 12. — Serafinski Perivoj. — 1907. je (Jukić?) osim toga izdao više pobožnih pjevanjah u d j e n a i za Bo s n u p o d p isa n il.1) Ob ovom navra­ Mletcih. Suviše prepisao je i sva djela Nikole Nalješ- ćaju Jukića u Bosnu opstoji na oči nekojih nesuglasnosti. kovića, Dubrovčanina, izverstna pjesnika XIV. ? stoljeća, Jukiću „passaporta za Bosnu podpisana", a Jukić opet o kojih djelih gosp. dr. Jovan Subotić u svojoj srpskoj mora šikat iz Bosne. Pa onda opet ona poteškoća, što čitanci (Beč, 1853.) pogriešno piše, da su izginula. Radio je Jukića zagrebačka policija natjerala preko Save, a je takodjer dosta o III. sv. „Bos. Pr.“, nu neponjatne Jukić opet iste godine dolazi u Djakovo. Mi ovako ove okolnosti prinudile su ga te je posao taj za vrieme stvari poznajemo. Jukić je istinito imo „passaportu podpisanu za Bosnu", ali odmah ne ode direktno u Bosnu, obustaviti morao". nego se zaustavi u Zagrebu, da pozdravi svoje prijatelje. Dok su tako o Jukiću hrv. listovi pisali, on se ponovno obrati na Strossmayera, ovaj ga primi, a Jukić To je bilo godine 1854. A upravo je ove godine bjesnio veseo ostavi Talijansku i početkom god. 1854. dogje u svoj svojoj težini Bachov apsolutizam. God. 1853. u Zagreb. „Neven" u 2. br. za god. 1854. o njegovom 1. kolovoza Ivan Filipović pjesnik i Bogović urednik dolasku u Zagreb piše: „Ovih dana stigao je u Zagreb „Nevena" poradi jedne nevine pjesmice budu silom poznati bosanski spisatelj, častni 0. Frano Jukić, što no kao prosti zločinci okovani u teške negve i zatvoreni. je prije dvie godine dana, oprostiv se teške turske uze Pušteni su na slobodu istom u veljači god. 1854, i to otišo najprije u Rim, pa ondale prošao veću siranu slučajno u ime pomilovanja, a radi kraljeva vjenčanja. Italije i naše posestrime Dalmacije, došo sad ovdje, da Apsolutizam je ko lipanjska kopriva cvao još i dalje, rebačka policija ne mogaše gledati Jukića u svojoj tu nastavi daljnje izdavanje „Bos. Pr.". On je — kako čujemo - putem kud je prošao, mnogo literarnih rjed- sredin Plašio )u nesretnj »panslavizam«. I policija vlakosti ne samo za spomenuto svoje djelo već napose štitom inicijativom pokaže svoju moć, natjeravši Jukića i za našu historiju sabro, što mu dakako na čast služi preko Save. To je bio najprjekiji put do njezina cilja. jer se vidi od kuda da uzprkos težkim patnjam, što ih Jukiću ovaj puta nije ni škodila odredba policije; on je morade s turskog zuluma pretrpjeti, pak nije malakso svakako težiu za Bosnom. Tako naš Jukić stiže u Bosnu prije očekivanja. Dogje u Gučugoru, i tu se bavio preduh i krepka volja njegova." (Br. II. 1854., str. 31.) kapanjem starih grobnica. Pripovijedaju, da je bio iz­ Prolazeći kroz Zagreb ove godine 1854. pridade moren, ali ipak pun zanosa. I kad ga počeše nerazumijena tisak Županovoj tiskari zadnju svoju knjižicu, koja vati od straha pred bičem politike, skupljaše,oko sebe mu za živa njega izagje. Knjižica je nabczna sadržaja, djecu i pričaše im.. 0 čemu? — O onim idealima, a nosi naslov: „Bogoljubni način mnogo koristan slišati za koje je živio. svetu misu." Djelo imade sadržaj: 1. „Način slišati svetu I premda je Jukić imo „passaportu podpisanu za misu"; 2. „Dila bogoštovna" (u srokovanom osmercu). Bosnu", ipak imo je i iradu, ušljed koje je prognan iz 3. „Molitve prija i posli ispoviai": 4. Molitve posli svih zemalja sultanovih. Megjutim ta irada nije branila i pričestjenja"; 5. „Molitve prie blagoslova": 6. „Pisna časoviti oblazak Bosne. On se je povratio u Bosnu prema pokorna kralja Davida" (Miserere); 7. „Uzdisanje sv. duhu „passaporte", ali kad je htjeo svoj navraćaj oduljiti, Jeronima". Knjižica vrijedna da se nešto ispravi i po- pobrinu se njegovi neprijatelji za točno vršenje irade. novno tiska za duhovnu korist kršćanskog puka. Nadaз т ako Jukić opet morade iz Bosne. Stigne u Djakovo. sve je zanimiv predgovor knjižice, gdje se veli: „Spomeni Primih ga biskup Strossmayer u svoj naručaj. A mogo se i tvojih prijateljah, (ovdje Jukić najviše misli na sebe je doći u Djakovo, jer ga zagrebačka policija nije ni satrvena prognanika) bogoljubni kerstjanine! koji se istjerala iz cijele kraljevine, a niti je mogla istjerati. svedjerno brine za tvoju korist i vrimenitu i duhovnu Pa niti viša politička oblast nije se našla ponukanom, — pa ćeš imati i više pobožnih knjižica u rukama da Jukićevu boravku u Djakovu zamjeri. tvojim". Jukić se je u ožujku god. 1854. (dakle kad se je podrugiput vratio iz Talijanske) nekom zgodom navratio i u Bosnu, kao što svjedoči pismo datirano u Sutjeskoj na 31. ožujka 1854. — a upravljeno na Martića. Taj navraćaj nije bio potkradom, kao što se dosada po­ grešno držalo. Evo što o toj stvari piše Baltić u svojoj kronici: „Iz Rima se Jukić povrati u Bosnu zdrav, ali mu ne bude dopušteno ovde stanovati, otklen se primjesti u D jakovo----------- Megjutim i samo pismo Jukića govori još jasnije, damu je „ p a s s a p o r t a c a r i ­ g r a d s k a od mi n i s t r a i n o s t r a n i h di e l a u re- ‘) Jukićeva pisma iz Sutjeske na pobratima Martića, koje navodi Šestić (u 5. br. »Fr. Gl. od god. 1897. str. 70.). Ulomak glasi: „(j)avili kod Vezira, i kako se imam vladat ujme mog puto­ v a n ja , oli tamo dolaska, molim te ovom prigodom javite mi„Ја neznam kakov bezdušnik mogo je veziru slagati, da sam „ја iz Austrije „uteko" bez passaporta! To ništa nije istina: „ја putni list — jol teskeru — Carigradsku od ministra ino­ stran ih dielah imadem, na kojem preko trideset podpisah „ima i svaka na svom miestu uredjenai za Bosnu podpisana." „Pozdravite sve prijatelje i znance. „Ljubeći te ostajem. ,,U Sutjeskoj, 31. ožujka 1854. Prijatelj I. F. Jukić r. s.“ �Život i rad Ivana Frane Jukića. Jukić dakle stigne u Djakovo 1854. Luka Botić 5. svibnja 1854. piše braći svojoj: „Jutros sam se sastao s Jukićem, koji će u ovoj okolici ostati kano župni pomoćnik." Iz Djakova posla ga Strossmayer u Trnavu poradi zdravlja, gdje je po malo služio i oporavljo se od bo­ lesti. Iz Tniave bi se često spustio na obalu Save; otalen bi motrio Bosnu i — plako. Bio je i u Drenji kod župnika kao gost, gdje ga je Nedić pohodio. Tu mu nije prijala samoća, te na vlastilu molbu premjesti ga biskup u sjemenište bos. djaka; to je bilo god. 1856. Jukić ipak nije bio ostavljen od prijatelja, niti od nade, da će biti povraćen u Bosnu. Već godine 1856. jednom se zgodom Martić propita kod Churšidpaše za Jukića, a on mu izrazi nadu, da će ga moći i preko irade povratiti u domovinu, ako Jukić samo dadne „retraktoriu" (opoziv) od svih svojih političkih grijeha. A god. 1857. ponovno se zauzme Martić za svog pobratima kod istog Churšidpaše, a ovaj mu obeća, da će Jukiću izraditi povratak u Bosnu, ako fra Marjan, biskup dadne o ju­ kića apstinenciji od politike „sennet" t. j pismenu ga­ ranciju. Biskup Šunjić ne htjedne te pogodbe primiti, bojeći se valjda Jukićeva žara. Dapače mislimo, da je Jukić već 1856. godine ubio svaku nadu i u njegovu pobratimu Martiću, ne htijući ni pomisliti o kakovoj „retraktoriji", a kamo li ju napisati, držeći, da nije vri­ jedno svoga osvjedočenja žrtvovati za hatur vremenite sreće. Tako je Jukić opet pokazo sjaj svoga značaja. Sve ga patnje i neugodnosti progonstva ne mogoše satrti. Odbivši ponudu, da samo golom „retraktorijom" spasi svoj položaj, ostade u tugjini, da iščika svrhu svoga života: U Djakovu Jukić oboli još jače, ali otimajuć se upravo sa smrću za ono malo vremena života ipak se je bavio s „književstvom"; poimence je spremo gradivo za III. svezak „Bos. Prijat." i dovršivo je svoje „Pu­ tovanje u Carigrad". Osim toga Jukić ni na smrtnoj postelji ne zaboravlja svoje domovine ni svojih ljudi u domovini. On se brine za uapšćenike makar bili i ino­ vjerci. Brine se za tiskaru, koju nastojaše u Sarajevu podići neki Anto Kaić, rogjak Jukićev. Evo pisma !), koje Jukić piša iz Djakova fra Grgi Martiću 25. ožujka 1857., iz kojeg se ovo sve razabire. Pismo je pisano nekako pred polazak u Beč, pa držimo, da je zadnje Jukićevo pismo, koje je upravljeno na pobratima Martića. Stari moj Prijatelju i Domorodce! Na častno pismo Tvoje od 5. veljače o. g. sad se istom oddužujem. Evo će naskoro biti pol godine, da se bolestan svejednako po postelji preverćem: ozdravit 1) Izvornik u franj. gim. u Visokom. 189 se nemore, umert se neda. Istina, da mi je sad niešto bolje nego je bilo ozimus, kad sam bio i svetotajstvim umirajućih providjen, al pri svim tome sv. Mise još ne mogu govoriti; ako mi ikoliko bude bolje morat ću ići u Peštu ol u Beč da tražim Makarsku pomoć, ako se pomoć može. Bio je ovde naš Sukić desetak danah i prepisao mi salep da pijem, pa ništa bolje — bolest se uviek povraća. Ovdi prilazem pismo, koje molim da predaš u tavnici gdi je naš Šokčević, tu se nalazi taj Gjorgje Damjanović iz Varcara, moj niegdašnji učenik; njega priju porad nieke dievojke, i hoće silom da ju uzme; to molim te porad starog prijateljstva, da mu koliko možeš pomogneš, da se te biede oslobodi. Još ću te moliti, da mi, ako je kod Tebe, p u t o ­ pi s u C a r i g r a d pok. Dropuljića pošalješ na službu, i ako nije kod Tebe, da mi ga nastojiš nabaviti erga restitutionem. Mene premda bolest tare ništa nemanje po niešto se i sad bavim s književstvom — i ako mognem ikako nastojat ću barem moje „Putovanje" doveršiti. Pozdravi Ljubića i sve ostale moje tuđe znance kanoti Pepu Stipu Kezićas cielom njegovom familjom; Ni­ ku Pavlovića Livnjaka, Niku Škarića, Maru Tominu, Ristu Radulovića i t. d. P. P. Nadam se, da će tamo oko Uskersa prispiti moj rodjak Anto Kaić iz Zagreba ujme tiskarnice, mo­ lim Te budi mu na ruci, nećemo li i mi tu sreću doživiti, da imadnemo bosansku tiskarnu. Ljubeći Te i pozdravljajuć ostajem u Djakovu, dne 25. ožujka 1857. Tvoj I. F. Jukić. Najzad je moro u Beč, da liječi kamen u mjehuru; a uza se ponio spomenuti III. sv. „Bos. Prij." i Kunićevo „ilirsko latinsku gramatiku", u namjeri, da obe ove knjige tiska, vodeći sam korekturu. Jukić otišo u Beč iz Djakova, i to u travnju ove iste god. 1857. U to vrijeme trefio se i Strossmayer u Beču. Na 18. svibnja bude operacija, i liječnici mu izvade kamen. Na 19. svibnja obagje ga Strossmayer, a Jukić mu se pohvali, da mu je dobro i da ne osjeća boli. No već sutradan 20. svibnja 1857. ispusti svoju plemenitu dušu, ’) Liječnik, koji ga je prije dva dana operiro, htijući znati uzrok njegove smrti, secira ga i nagje mu drugi kamen u bubregu, od kojega je siromašni Jukić i umro. I čovjek, koji je zaslužio, da cijela domovina za njim plače, da ga do groba doprati, da vijence žalosti na njegov grob položi; taj čovjek, domoljub, knji­ ževnik, narodni prosvjetitelj i mučenik, u najvećoj šutnji, bez učešća sunarodnjaka, bez jedne jedine suze bi polo*) Poznato je, da je Jukić posjedovo mnogo važnih sta­ rina (osobito iz numizmatike), ali gdje je sve to dospjelo, ne zna se. Sigurno je, da nije došlo onamo, kud je trebalo doći. �Г90 Вг. 12. — Serafrnski Perivoj; — 1907. žen u tugjinsku hladnu grudu, u Beču na groblju zva­ nom Marxfriedhof. Mučeničke kosti spustiše u grob i rekoše suho: „Nek počiva u miru!" Fojnički je nekrologij nad smrću našega Jukića pod danom 20. svibnja napiso ove retke: „U Beču 1857. veleč. otac Frano Jukić (umro). Ovaj otac sav se bješe zdao na izučavanje slovenskog (hrvatskog jezika) i na pretraživanje starina. I o tim pred­ metima objelodani jedno djelo, radi čega pade u sumnju kod prva kraljevstva; pa morade osudom državnom u glavnom gradu naše redodržave kroz 95 dana trpjeti nevolju tamnice. Otalen je otpravljen u Carigrad u pra­ tnji'dvaju leoparda (zaptija), gdje na 20 dana bješe bačen u tešku tamnicu. Ovdalen nastojanjem nekoga oca naše redodržave, koji u ono vrijeme onamo boravljaše, bješe oslobogjen, i po nalogu državne vlasti morade u Rim u progonstvo. A tamo stanovaše u samostanu aracelskom preko godinu dana vazda narušena zdravlja. Napokon, jer mu progonstvo silno dojadi, vrućim molbama dobi dozvolu, da u Slavoniju ode i da tamo isposluje mjesto učitelja osnovne škole i kapelana. U toj službi služio je u djakovačkin. selima: Orenji i Trnavi tri godine dana. Ali ni tu ne bješe m ran, radi žudnje za domovinom, u koju mu se ne bje&, slobodno vratiti. Napokon bude imenovan duhovnim ocem djakovačke redovničke obitelji. Poslije pogje u Beč da se liječi, kad dopane vrućice, koja ga izmori tako, da i b;jedni život svrši. Opremljen je sa svetotajstvirna umirućih u samo­ stanu otaca franjevaca 20. svibnja 1857., u dobi života od 38 godina, u 24. godini redovništva". Ivan Frano Jukić, prvoprosvietiteli bosanske raje i prvomučenik hrvatske misli u Bosni nije zaslužio gotovo ni uspomene! Nad njegovim radom, nad njego­ vom smrću i nad njegovim kostima šutjesmo dosada! Samo nekrologiji franjevačkih samostana, njegovi tevteri i njegova pisma znali su mnogo toga vrlo žalovito kazivati, da je kogod imo srca i smisla zanimati se za one glasove iz prašivih papira i nad njima bar jednu iskrenu suzu spustiti u dar slomljenoga genija naše slobode. Ne okajasmo Žrtve, ne otkupismo ideala. Pripomena Svijesno hrvatskogragjanstvo u Banjojluci, želeći ovjekovječiti uspomenu svojega sumještaninamučenika podignućem spomenika i to u Banjoj-luci na Rudolfovu trgu, obrati se g. 1892., 5. prosinca molbom na visoku zemaljsku vladu, da blagohotno dozvoli „uspo­ stavu odbora", kao i „sabiranje dobrovoljnih prinosah" za podignuće „spomenika" pokojnom o. Iv. Frani Jukiću. (Slijedi 15 potpisa). J) T aje stvar zaspala neoprostivom nemarnošću onih, koji su se morali baš za ovu stvar najviše zauzeti, jer su se već i novci u tu svrhu počeli kupiti. Tu miso pokrenuše ponovno g. 1904. četiri mlada bos. franj. bogoslova, i u tu svrhu apeliraše na hrvat­ ske otačbenike preko „Hrv. Prava", „Osvita" i „Obzora"; htjedoše stupiti u dogovor s bosanskim akademičarima u Beču i s njima bratski poraditi oko te plemenite ideje ; ali i taj pokus ostade bez uspjeha. Neki rodoljubi iz Sarajeva odgovoriše, da je naš narod materijalno slabo stao, a da diže spomenike, nego da bi bolje bilo osnovati „jukićevu zakladu" u „Napretku" za podupiranje siromašnih naučnika i djaka. Pa i to ostade samo u zrak bačena riječ. Mi se volimo povoditi za tugjinskim idealima, nego li čuvati doma svoga i na svom se ognjišću grijati. Megjutim uhvamo se, da će bar ove godine, prigodom „pedesetgodišnjice Jukićeve smrti" otačbenid po Bosni to pokrenuti i sretno k cilju privesti. — U isto vrijeme, kad se je u Banjoj-luci radilo 0 spomeniku, o Augustin Ćorić, tada još bogoslov, poče raditi oko Jukićeva životopisa. A on je to mogo i bolje nego drugi, jer kao Varcaranin i bliži rogjak braće Nike 1 Bože Corića, s kojima je Jukić iskreno prijateljivo i svoje im tajne otkrivo, dozno je neke potankosti o Ju­ kiću, koje bi inače bile izginule. Još se je obraćo na Nedića i na Strossmayera, te mu i ovi poslaše neka izvješća o Jukiću. I kad je djelce već bio prilično škiciro, pokosi ga smrt 1. studenog 1897. Mi smo na osnovi njegova rada ovajživotopis napisali. vječna pamet j radu 0 д ćcmća! >) Božić o. Dobroslav; Banjaluka sa okolicom, str. 42. VI. austrijski općeniti katolički sastanak. (Dopis.) Beč, 24. studenoga 1907. Glasoviti državnik G. Washington reko je jednom: „ Vj e r a i m o r a l su n a j j a č i s t u p o v i j a v n o g a b l a g o s t a n j a . O t a č b e n i k ni j e n i k a k a v onaj , k o j i o v e j a k e s t u p o v e p o t k o p a j e. S v a k i p r a v i p o l i t i č a r ih l j u b i i š t u j e i s t o t a k o ka o i p o b o ž a n čovj ek. Ra z um i o b j a v a do­ k a z u j u , d a u p u k u m o r a l a be z v j e r e ne mo ­ že biti. Nu na žalost današnji iskvareni moderni nazori, koji su dan danas duboko korijen uhvatili u nižim i višim slojevima ljudstva, idu najviše za tim da ove temelje potkopaju i sruše. Neprijatelji katoličke crkve i u Austriji stavili su si za zadaću: ostranjenjle vjero­ nauka u svim školama, ukinuće katoličke ženidbe, ra­ stavu crkve od države, konfiskaciju crkvenih dobara, samostana i crkava. To je njihova lozinka, prema njoj neumorno rade, u čemu ih dakako liberalna, židovska �Dopis. i socijaldemokratska štampa izdašno pomaže. Grozne posljedice uspjeloga im rada vidimo na bijednoj Franceskoji, a teško se još gore i onako politički rascjepka­ noj Austriji, ako im i ovdje paklenske osnove sretno — u njihovom smislu za rukom pogju Ali ne, sa sigurnim pouzdanjem možemo reći: ne jer u Austriji stoji proti ovim neprijateljima vjere i domovine jaka, veoma dobro organizovana falangi osvjedočenih katolika iz nižih i najviših stališa, koji su se odvažno odlučili za borbu i to za borbu na život i smrt, da tako spase od rasula svoju i onako teško iskušanu otačbinu. To je najbolje pokazo ovo­ godišnji VI. sveopći austrijski katolički sastanak, koji se je ovi'h, dana od 16. do 19. o. mj. obdržavo u Beču. Ovo su doista bili dani, o kojima je filosof Leibnitz reko: »Blizu je vrijeme, u kojem će se oko toga raditi, da se najviša ljudska dobra brane proti najfrivolnijim napadajima: to jest p r o t i B o g u i b e s m r t n o j d u š i . « Sa svih strana Austrije od alpinskoga Voralberga do kršne Bukovine, od Krkonoša do modre Adrije pohrliše katolici svih stališa u Beč, da se ovdje još bolje organiziraju, megjusobno upo znaju i nove zaključke stvore za budući rad i borbu u ovim burnim vremenima. Samo otvorenje ovoga sastanka bilo je izvan­ redno veličanstveno, te je na sve prisutne neodoljiv utisak učinilo. Ogromna dvorana u »Kursalonu« bila je dupkom puna. Megju prisutnicima bilo je vidjeti kardinale Gruschu (Beč), Skrbenskog (Prag) i Katschtaler-a (Salzburg); zatim nadbiskupa Bauera (Olomuc); biskupe: Biicevskoga (Lavov), Endrici-a (Trident), Schuster-a (Sekau), Kahn-a (Celovać), Rdssler-a (St. P6Iten), Nagla (Trst) i druge. Osim toga su prisutni bili: grof Lobko'vvitz, gfof Silva-Tarouca, poglavica zem­ lje Rhomberg (Voralberg), grofovi Schdnborn, Tluin, Knefstein, princ Lichtenstein A., presjednik austrijskog parlamenta Weiskirchner, princ Ed Lichtenstein. princ Ed. Auersperg, knez Ernst Windischgratz i još neki grofovi, baroni, zastupnici u parlamentu, razni ostali crkveni dostojanstvenici i akademička društva sa sve­ učilišta u Beču, Pragu, Insbrucki i Grazu. Tek što su zamukli glasovi glazbe, diže se grof Silva-Tarouca i uz pozdrav »Hvaljen Isus!« otvori sa ­ stanak. Krasnim' riječima ocrta govornik zadaću ka­ toličkog sastanka, a ta je: borba proti modernome despotizmu, koji nas želi lišiti onoga, što nam je naj sveti je, naše sv. vjere, koja nam je isto tako draga kao što je našim pregjima politička sloboda draga bila. Katolicima je zadaća odvažno stupiti u boj, koga oni nisu izazivali, nego im je silom narinut; u boj proti modernom despotizmu, koji bjesni proti vjeri, katoličkoj ženidbi, proti p r i j e s t o l j u i o l t a r u , koji ne priznaje nikakova drugoga autorita osim moderne znanosti. »Ne z a b o r a v i t e n i p o š t o « , govoraše da­ lje grof Silva-Tarouca, »da d a n a š n j e v r i j e m e b o ­ l u j e o d p o h l e p e za v l a š ć u i o h o l o s t i , k o j a se r a g j e o d r e č e Bo g a i sve sa s o b o m u pr o p a s t p o v u č e , n e g o da v j e r u j e u j e d n o g a s t v o r c a i p r e m a t o j v j e r i ž i v i.« »1 d i m o h r ab r o, p o n i z n o i p u n i v j e r e u b o r b u p o p r i m j e r u n a š i h p r e g j a. Z a Bo g a , c a r a i d o m o ­ v i n u , n e k a b u d e n a š a l o z i n k a . P o g j i m o dakl 1e u b o j s č v r s t i m p o u z d a n j e m u Bo g a ! « Iza burnoga odobravanja uzeo je riječ baron Witting- 191 hoff-Stellc i govorio o potrebi sloge u radu za ka­ toličku stvar u Austriji. Još za njegova govora pojavi se na vratima dvorane milovidno lice obljubljenoga starine. Išo je oslonjen o štap laganim korakom. G o­ vornika prekinuše burni poklici, koji su trajali više časova;> bio je to dr. Lueger, koji je takogjer lijepim riječima pozdravio katolički sastanak i njegove učes­ nike i bodrio ih na rad za katoličku stvar. Posebice istače Lueger sveučilišta, kao prve glavne pozicije, koje sada katolici imaju osvojiti, j e r je ž a l o s n a za n a s č i n j e n i c a , da je od d e v e t n o v o i m e n o v a n i h sveučilišnih profesora s e d a m Ž i d o v a . »Ta, n a p o k o n s v j e t l o m o r a j e d n o m p o b i j e d i t i«, bile su zadnje riječi njegova govora. Iza referata grofa Spinette izabran bi presjednikom zastupnik dr. pl. Fuchs, a na to je uzeo riječ kardinal Gruscha i pozdravio prisutne u ime sv. Oca, koji je pošlo katoličkom sastanku posebni list, 1<ао znak svoje očinske ljubavi. Riječi namjesnika Hristova nukahu katolike Austrije na složan i ustrajan rad za vremenito i vječito blagostanje ljudi, za kršćanski odgoj mladeži, za kršćanske škole i radnike, za zdra­ vu katoličku štampu. »J e d n o s r c e i j e*d п a m’i s o« neka bude neodoljiva sila proti neprijatelju. Iza kako je presjednik izložio zadaću katoličkog sastanka, bi ova prva sjednica zaključena, a pojedini otsjeci započeše svoje partikularne sjednice. Još iste večeri držo je Piusverein« svoju svečanu skupštinu u vijećnici uz mnogobrojne posjetnike, megju kojima je bio ministar Gessman, grofice: Zichy-Metternich, Nostitz, Apor, Coudenhove, Wenkheim, Harrach, baronice: Morsey, Rommel, Lazzarini, kneginje: M. Windischgratz, A. Windischgratz i mnogi grofovi, baroni, biskupi i zastupiik i carevinskog vijeća. Čovjek se mora doista diviti sjajnim uspjesima »Piusvereina« u kratko vrijeme od 20 mjeseci. Ova zadruga, koja je kroz tako kratko vrijeme skupila svotu od 366.000 kruna radi neumorno, da se katolička štam­ pa u Austriji podigne i raširi u sve slojeve mjesto pogubne liberalne štampe, koja danas grdno hara kao najotrovnija zaraza, a ši t o j1e j o š n а'j ž a I o s n i j! e', s p o m e n u p r e s j e d n i k z a d r u g e gr of W al­ t e r s k i r c h e п, j e s t to, d a o v a p r o t u - k r š ć a li­ s k a š t a m p a ž i v i n a j v i š e od k r š ć a n s k o g a n o v c a . »Ne d a j i m o d a k l e n o v c a za o v a j o t r o v ! « Nakon govora g. predsj. uze riječ O Fr. Benno Auracher, kapucin. Veoma zgodno isporedi govornik pogibelj, koja nam prijeti od današnje štampe s pogibelju, koja jte u proš’im vjekovima prijetila od turskih provala. Kao što su ovi nekada provaljivali u ogrom­ nim četama, sa silnim novcem opskrbljeni u ove naše zemlje, da tako unište sve i razore, tako isto i da­ našnja liberalna štampa s ogromnim brojem svojih li­ stova, izdašno pomagana novcem nezasirljivih kapita­ lista nastoji da razori u svijetu svaku vjeru, moral i auktoritet, pa ako bi svoj plan doista izveli, ne bi li i mi u Austriji doživjeli strašne dane francuske revo­ lucije? Govornik apelira na katolike, da bar oni svojim novcem ne potpomažu protivničke štampe, od čijega novca, kako je dokazano, ona najviše živi. » Ka t o l i c i , ne b u d i m o b a r i z d a j i c e s v o j e v j e r e i d o ­ m o v i n e ! Z a t o v a n sa l i b e r a l n i m n o v i n a m a i k n j i g a m a ! « Neopisiv je bio utisak ovoga govora na prisutne i svaki je bez dvojbe ove večeri stvorio �192 Br. 12. Serafinski Perivoj — 1907. u sebi čvrstu odluku: raditi za proširenje katoličke zdrave štampe. I tako je svršila ova večer 16. stude­ noga a sutrašnji dan bio je opet dan marnoga rada pojedinih otsjeka. Nedjelja, 17. studenog 1907. Od 9 sati u jutro do kasno na večer trajale su privatne i javne sjednice, o kojima nije ni moguće da samo u kratko referiram, nego ću istaknuti bar neke važnije. Osobitu pomnju svratio je kat. ovogo­ dišnji sastanak na veoma važnu točku svoga rada, na o r g a n i z a c i j u ž e n a . Već se je na petom kato­ ličkomu sastanku uvidjelo, da je organizacija muževa tek polovica rada, pak se je zato ovogodišnji sastanak bavio mnogo ovim pitanjem. Žensko je pitanje — ka­ ko dubokoumni poznavalac toga pitanja dr. Rosler veli — zapravo ljudsko pitanje, jer je ono od velike važ­ nosti u socijalnom životu. U tu svrhu obdržavane su danas dvije skupšti­ ne, na ikojoj su govorile: gospogjica Karolina pl. Ambros 0 »potrebi i cilju kat. ženske organizacije«, gospogja Tonka Schmolek o provedbi te organizacije, gospo gjica barunica Izabella pl. Carnap o »novom pokretu u ženskoj organizaciji«; i druge. Već jie bilo ’ rajnje vrijeme, da se katoličke žene organiziraju u duhu naše sv. vjere za dobrobit kršćanskih obitelji i odgoj naše mladeži, jer se je nedavno osnovana loža slobodnozidarskih žena silno raširila i broji već preko 40.000 članica, koje marno rade osobito u obitelji, tom temelju socijalnoga života za proširenje pcgubniih načela s'obodnozidarskih. I drugarice soci aldem okran imaju svoju organizaciju, te su u Stuttgartu ove godine na 17. kolovoza držale ргш internacionalnu konferencu. Zato je sveta zadaća katoličkih žena, da ujedinjenim silama rade za očuvanje katoličke svijesti, za osni­ vanje katoličkih ženskih učiona, gdje će se mlade dje­ vojke, koje su bez srestava, u'katoličkom duhu o d ­ gajati: u znanosti, gospodarstvu i vogjenjiu k ićan stv i 1 tako biti sačuvane od moralne propasti, kojoj na žalost svaki dan tolike nevine duše u susret srćn. Jedna od najvažnijih organizacija, što ju je imo ovogodišnji kat. sastanak provesti, jest organizacija kat. seljaka i u tu je svrhu danas obdržavana brojno p o ­ sjećena skupština, na kojoj je bio i ministar Gessman Zastupnik Povse izloži najprije važnost seljaka u državi, koji zapravo njezinu jezgru sačinjava i daje joj >azda najbiranijih sila a uz to najviše carine plaća, pak je dužnost svih ostalih stališa, da se ovaj temeljni elemenat države cijeni i poštuje. Na to je uzeo riječ zastupnik F. Schlossleitner o samoj organizaciji s e ­ ljaka. Već je skrajnje vrijeme, dapače je već dvanaesti sat kucnuo — istače govornik - - da se najjače čete u zemlji — naš seljački zdravi elemenat stavi u bojni red proti neprijatelju za obranu naših najlsvećih prava. To traži od nas sam Bog, njegov namjesnik na zemlji i naš plemeniti vladar, kojemu je već 60 godina čedni kat. seljak Austrije odanim podanikom bio. To traži od nas domovina, koja je izvržena tolikim vanjskim i nutarnjim neprijateljima, što prijete rasulu katoličke A ustrije; to traži od nas sam puk, koji je skoro sav katolički. Svi smo dužni raditi oko ujedinjenja ovoga najjačega elementa pomoću pučkih skupština, privat­ nih sastanaka, neum ornoga agitiranja kod pojedinaca, a najviše pomoću kat. štampe. Hvala Bogu, kršćansko- socijalna stranka najjača je u parlamentu dan iš, ali s, obzirom na broj kat. pučanstva u zemlji, imala bi ova stranka da posjeduje apsolutnu većinu a onda bi ova bila u stanju izdavati zakone na kat. podlozi za dobrobit cijele zemlje a napose seljaka. Iza ’zast. Schlossleitnera govorio je carevinski zast. dr. O rexel o radničkom pitanju, koje je danas jedno od najaktuelnijih pitanja, a katolici će učiniti najbolju uslugu :i državi i crkvi, ako ponastoje da ga riješe na temelju evangjeljia, koje je u socijalnom pitanju svijet preporodilo. Nezasitnom kapitalizmu treba već jednom Jna kraj stati, jer isisava krv našega siromašnoga radnika, koga bi trebalo što više materijalno pomoći, da oslobogjen od bijede može uživati plodove kul­ ture, ikako to već i pravda zahtijeva. Osim ostalih danas obdržavanih skupština, koje bi, bilo vrijedno u cijelosti navesti, zanimati će, držim, čitatelje »S. Perivoja« najviše današnji »prvi austrijr ski općeniti trećoredski sastanak«. Sa svih strana Au­ strije došli su zastupnici pojedinih franjevačkih p ro ­ vincija na ovaj sastanak, koji je sjajno uspio. Od ko ­ like je važnosti III. Red vazda bio, pokazuje nam jasno povjest, a i danas koliko bi ovaj red mogo podići kr sćanski život i kako bi se lako riješila mnoga današnja socijalna, pitanja, kad bi on posvuda bio raširen i dobro organiziran! Ovo je dobro znao slavni papa Lav XIII. pak je za to očinski pozivo sve: » S t u p i t e s v i u o v a j r e d ! « Krasne plodove III. reda m ogu davati sam o dobro organizirane trećoredske općine kao što je to n. pr. ova u Beču, koja pod vodstvom neum ornoga radiše O. Honorija Rett-a bujno cvate. Na brojno posjećenoj svečanoj skupštini govorili su: biskup Marschall o koristi III. reda, O. Remigij Ruezl o povjesti istoga, O. h o n o rij Rett o zadaći III. reda u današnjem vremenu i Kadlčak, narodni za­ stupnik u ime trećoredaca Moravske. Sv. Otac pošlo je brzojavno skupštini svoj pozdrav i blagoslov. Ponedjeljak 18. studenoga 1907. I ovaj je dan bio dan neum ornoga rada pojedinih sekcija. Prije podne obdržavana je javna skupština u ogromnoj »Sofiensaal«, a glavni jojl predm et bio » š t a tu­ pa«. Govorili su o tom predm etu K. Schwechler i P. V. Kolb S. I. Govor P. Kolba bio je divan i šteta, što maleni opseg »Perivoja« ne dozvoljava, da ga u cijelosti donesem, ali ću ipak spomenuti neke točke »I z r a e l i t s . k a se je a l l i a n c a d o č e p a l a u A u ­ s t r i j i k a o i s v a g d j e zl e š t a m p e , da s v o j g l a v n i pl a n i z v e d e : da k r š ć a n s k i e l e m e n a t u religioznom, moralnom i materijalnom p o g l e d u u n i š t i * i na r u š e v i n a m a k r š ć a n s k i h n a r o d a novi Sion s a g r a d i Pr v a t o č k a n j i ­ hova p r o g r a m a jest: k r š ć a n s t v o u religij o z n o m p o g l e d u u n i š t i t i . Odatle dvolična igra •njihove štam pe: isključenje crkve sa svakog javnog života, a priznanje i zakonita zaštita židovstva. Nauka je Isusova bludnja i ludost, a propisi Talmuda nepo­ vrediva svetinja. Nekvasni je židovski kruh vrijiedan običaj, a presv. oltar, sakramenat je predmet strašnoga pogrgjivanja. Učitelji njihova vjerozakona jesu n epo­ vredive, službene osobe, a kat. svećenici samo prezira vrijedni popovi. Oni zahtijevaju, da javne škole paze na njihove blagdane, a od kršćanskih radnika traže da nedjeljom i svetkovinom rade. Oni drže podučavanje mladeži u Mojsijevu naliku, a bore se proti uredbe �Dopis. vjeronauka za kršćane; oni slave po svom ritualnom običaju svoje ženidbe, a bjesne proti svetosti katol ženidbe; oni imaju tisuće propisa kod pogreba svojih pokojnih, a za kršćanske pokojnike zahtijevaju da se sipale. Surovom brutalnošću nazivaju svaki napadaj na prižnavaoca njihove vjere, a oni obasipaju najgorim pogrdama sve što je kršćansko. To je boj do potpunoga uništenja kršćanstva.« Za dokaz ovoga navagja P. Kolb doslovce riječi, koje je nedavno na slobodnozidarskom kongresu dr. Coeg reko: »Nužno je svaku vjeri ri dogme uništiti, ali pri tom ipak slobodni zidar ne smijte ostati, on smatra vjeru kao jedno zlo, zato ju mora najprije kod sebe uništiti i iz svoje savjesti, iz svoga srca i pameti iskoreniti a onda u istom smislu na svoju ženu i djecu djelovati. Dužnost je, da se žene učine slobodoumkama a djeca izvan svake vjere od­ gajaju.« Druga točka njihova programa jest moralno upropašćenje kršćana. »Isti oni listovi, — nastavlja P. Kolb — koji naše samostane nepoštenim kućama nazivlju, 0 najgadnijim neplodobštinama »modernih salona« sa ­ mo šute; oni ustaju proti sakramentu pokore, kao ne moralnoj instituciji, a njihovi feuilletoni i romani puni su bestidnosti i prijaviti ne. Tko javno tjera trgovinu prostitucije u dobro plaćenim annonsama, tko Štiti tr­ govinu s djevojkama? Tko širi bestidne fotografije, koje našu mladež truju? Kakove knjige donosi »Neue Freie Presse« o Božiću u oglasima svojih pri!oga?iHoćete li za oVo samo jedan poni štujući dokaz? Kada je ove go­ dine u studenom židovski pjesnik Schalom Asch čito svoje djelo »der Gort der Rache« pred direktorom židovskoga kazališta u Nčw-Yorku gospi. Adlerom, bio je ovaj preneražen. Sam g. Adler izjavio je u »Judisches Tagblatt« o tom slijedeće: »Ja sam s, grozom 1 ogavnošću slušo čitanje djela, a kad ga je pročito rekoh mu: Gosodine Asch! Po vašem djelu sudeći, čini mi se, da ste Vi u takoj kući odrasli. Ja u djelu nalazim samo prljave misli i bestidne slike. Ja sam otac obitelji, pak bi se pred njom stiditi moro, kad bih, ja u tom komadu ulogu igro. Asch odgovori na to : Ja uvigjam, da Vi pravo imate. T o n i j e k o m a d z a ž i d o v s k o k a z a l i š t e . Al i za k r š ć a n s k i s v i j e t b i t ć e d o b a r . « Užasno! »Treća točka programa židovske štampe jest m a­ terijalni bankrot kršćana. Ova štampa neprestano traži crkvena dobra, a šuti o milijonima svojih lihvara, koji sišu krv siromašnih radnika. Silno poskupljivanje živeža, rast i padanje akciji na burzi, što jedne pro­ sjacima a druge milijonerima čini, jest rad nepoštenih lihvara, koji se u tom svom poslu najviše alarm injućim vijestima liberalne štampe služe. Van zato s tak im novinama! Mi m o r a m o j e d n o m p r o s t i b i t i o d l a ž n e š t a m p e . « ‘Svako je usupnut osto sluša­ jući nepobitne dokaze umnoga govornika, koji je po­ krenuo i vodio misao o osnuttku društva za podignuče kat. štampe, u Austriji a to je već spomenuli »Pi is verein«. Poslije podne držane su skupštine komiteja za kat. misije, društva sv. Petra Clavera i zadruge križa proti alkoholu a na veće je bila od svih najbrojnije posjećena skupština »kat. sastanka«; tomu je mnogo doprineso glas govornika, koji su imali na skupštini govo­ riti. Bili su to: dr. Šušteršić Slovenac, jedan od najintere­ santnijih osoba u parlamentu i dr, Hilgenreiner, jedan iz- 193 megju prvih učenjaka u Austriji. Burno pozdravljen od prisutnika, kojih je bilo 3 do 4 tisuće, započeo je Sušteršič svoju tem u: »Vjera i javni život«. U središtu pi­ tanja, što se odnose na javni život modernih država, stoji vjersko pitanje, o čemu nam naši protivnici naj­ bolje svjedoče, jer u svim mogućim prilikama ovo p i­ tanje ističu i na javnost iznose. Govornik se obara na one, koji navaljuju tobože samo na klerikalizam, a na vjeru ne. A šia razumijevaju ovi pod klerika­ lizmom? Jedni vele, da je klerikalizam zloporaba vjere u političke svrhe. Onda su oni još više nego klerikalci, jer svi ovi, bili to socijaldemokrati, liberalci ili plitkoumni naprednjaci baš najviše zloporabe vjeru u po­ litičke svrhe. Da, na vjeru je pod krinkom napadati slobodno, ali nju braniti, jest zloporaba vjiere?! Drugi razumijevaju pod klerikalizmom tobožnje nastojanje cr­ kve, da gospoduje državom politički, na čem se ova od srca zahvaljuje. Zapravo pak ovi navaljuju sim o na vjeru i crkvu, dok s druge strane nekakvi slobodi zagovaraju. Kakva je to sloboda, vidimo 'to u Franceskoj, gdje su svećenici i redovnici iz vlastitih kuća istjerani, gdje su sve crkvene stvari konfiscirane te je ovdje postala crkva jednostavnom prosjakinjom bez krova. A tek njihova propovijedana sloboda misli! Nedavno jedan list nazva katolike »crnim dušama«, drugi ih zove Ч^гпе beštije« a crkva mu je canailla (smeće). Et o, t o s u p r o p a g a t o r i s l o b o d e mi ­ š l j e n j a ! Ljubav k vjeri i domovini mora zato nas nukati da bdijemo i naša najmilija dobra od propasti sačuvamo. Dr. Hilgenreiner je obradio i veoma umjetno raz­ ložio svoju t emu: »Slobodno (znanstveno) istraživanje«, u kojoj je jasno dokazo, da kat. vjera ni najmanje ne priječi napredak znanosti, nego ih dapače goji i unapregjuje, a zdravo i u pravom smislu znanstveno istraživanje (nije još nikad došlo u protuslovlje s n e­ pogrešivim dogmama kat. crkve. Utorak, 19. studenog 1907. Zadnji dan kat. sastanka bio je posvećen veoma ozbiljnim pitanjima. Prije podne držana je javna skup­ ština, a predmetom joj je bila »škol a«. Zastupnik car. vijeća J. Lang raspravljo jle o pučkim školama a car. zastupnik i sveučilišni profesor dr. Мауег o srednjim i višim školama. Protivnici vjere, koji žele već u mla­ deži ubiti svaku vjeru i moralno čuvstvo, zahtjeva} д »slobodne škole«. Kakva je pak ro sloboda, pokazili su ovih dana oni skandali na sveučilištu ri G razi i Pragu, nad kojima se je cio inteligentni svijet zgražo. Posljedice ovakoga slobodnoga odgoja doživio sam i ja ovdje na bečkom sveučilištu pred nekoliko dana, gdje su se odigrali takvi prizori, kakvih je rijetko u najprostijoj rakijašnici vidjeti. I sami putnici, koji su piirno svojim poslom mimo univerze prolazili, bi­ jahu ugroženi da ne dobiju po glavi i legjiima kratiti batina. Zar je to taj slobodni odgoj na najvišem znan­ stvenom zavodu? Poslije podne držana je javna skupština o »soci­ jalnim pogibeljima«, kod koje su govorili carevinski zastupnici dr. Stojan o pomanjkanju svećenstva i A. Anderlc o »kolportaži«. Od osobite je važnosti bila skupština t. zv. »kolodvorske misije« (Bahnhofmission), koja ,se bavi s tom spasonosnom zadaćom, da uzima u zaštitu siromašne djevojke a osobito sluškinje i �194 Br. 12. — Serafinski Perivoj. — 1907. reviiujc proti gadnom trgovanja s djevojkama. Skup­ štinom je ravnala grofica Funfkirchen-Lichtenstein a govorili su: L. Dean (Trst), dr. Orosam (Linac), P. Benno Auracher, P. Golabek S. I. i gospogja dr. Trimborn. U' 7 sati na veće bila je zadnja i zaključna sve­ čana skupština. Sjajan je to bio zaključak austr. kat. sastanka. Ogromna Sofijina sala bila je dupkom puna. Uz cijeli skoro austrijski episkopat sa svojim kardi­ nalima i uz najljepši cvijet austrijskoga plemstva bilo je vidjeti najodličnijih ličnosti i najviših činovnrka. Divno urešena dvorana plivala je u moru1električnoga svijetla, a tek što su se raznijeli posljednji zvuci papine himne, diže se starina kardinal Gruscha i u dvorani zavlada tajstveni mir. Svi prisutni klekoše na koljena, da prime papinski blagosov. Bio je to trenutak, koji će mi vazda u duši živo ostati. Iza toga je govorio P. Andlau S. I. o »historijskoj važnosti katoličke vjere za zemlje pod žezlom Habsburga« i poglavica zemlje ^Rhomberg (Voralberg) o »katoličkoj falangi austrijskih naroda«. Oba govornika dokazaše važnost kat. vjere Naša dome; Zagreb; „Društvo Domagoj1 Društvo Domagoj" u II. ovogodišnjoj svojoj skupštini, držanoj dne 3. ov. mj. izabralo je novi odbor, kop se ovako konstituiro: Presjednik: Matija Belić, stud. iuris; Potpretsjednik: Ante Donković, stud. phil., Tajnik Dimitrija Vac, stud. phil.; Blagajnik: Radoslav Jagič, stud. iuris.; Knji­ žničar: Rudolf Eckert, stud. iuris., Arhivar: Stjepan Smole, stud iuris.; Pregledavači: Luka janjić, stud. iuris. Rikard Kraus, stud. phil. Zadar: Euharistični sastanaka Splitu. Slijedeće godine 1908. obdržavati će se u Splitu euharistični sastanak; a kao preteča tome sastanku osnovalo se ove godine u Zadru „Društvo svakidašnjeg klanjanja". Osno­ vali su ga radini franjevci u svojoj crkvi, kao što i jest ta pobožnost po svome izvoru franjevačka pobožnost. Svemu tomu djelu, kako čujemo, opet je nada sve druge spiritus agens 0. H. Didon. Preporučuje se svim dušobrižnicima, neka bi po­ kušali „Društva svagdanjeg klanjanja" uvoditi u svojim sferama! Prosvjeta. „Hrvatska Straža" o našem Martiću. Samo na prijegled donosimo sud „Hrvatske Straže" o našem Martiću. Ne ćemo izreći: da li se mi slažemo з ovim sudom ili ne?! To neka ostane za veće študije. Evo dakle što piše „Hrvatska Straža" u 4 .-5 . svesku od god. 1907. (str. 573.): ц prošlosti i sadašnjosti za Austriju. Katolička vjera bila je glavnim štitom ove zemlje, ona je zalog nje­ zine sretne budućnosti Redaktor Baumberger iz Ziiricha pozdravi toplim riječima ovaj sastanak u ime švicarskih katolika a na kon toga presjednik dr. pl. Fuchs zaključi kratkim govorom sastanak. Završujući svoj govor veselo i odu­ ševljeno uskliknu: Deo gratias! Na to zaori dvoranom iz svih grla zanosna pjesma: Ja, vvir schvvbren lieut’ aufs neue, Jesu Herz, Dir evv’ge Treue Bio sam u duši razdragan nad sjajnim nianifesiom kat. svijesti u Austriji, ali sam se pri toni i nehotice sjetio svoje mile domovine Bosne, kojoj bi sličan ka­ tolički sastanak bio od neprocjenjive koristi baš u ovo vrijeme, gdje se je kod nas politička borba i preko svih granica razmahala i to veoma česio na uštrb ka­ toličke svijesti i katoličkoga elementa. Daj Bože, da i mi budemo naskoro držali »prvi katolički sastanak u Bcsnih Ml a d e n . „Stereotipna je fraza da Martićevi »Osvetnici« zao­ staju za »Čengićkinjom« Mažuranićevom. Držimo, da je kritika više digla vrijednost »Čengićkinji«, nego joj u zbilji pripada. Dokazano je (najviše mislimo Šegvić), da su najljepše stranice »Čengićkinje« reminiscencije iz Vergila, iz Tassa i drugih tugjih pjesnika. Martić je iz­ voran. Trebalo bi, da koji estetičar raščini njegove »Osvetnike«, pa bi se vidjela i njihova ljepota i vrije­ dnost. Ali Martić nije bio ban pučanin" . . . Izvještaj „Zbora duhovne mladeži" u Djakovu za g. 1906.- 7. Ovo je društvo puno zanosa i volje unapregjivalo smjer društva. Malo ih je, ali su činili, koliko su sile dopuštale. Bavili su se pitanjima, koja su danas od ve­ like važnosti za kulturne prilike našega naroda. Osobito su isticali važnost socijalnog pitanja i tako se priprav­ ljali, da danas-sutra uzrnogu biti učiteljima svoje okoline i odlučnim faktorima u javnom životu. Društvo je pokazalo vanredni mar, a i sposobnost. Gojenci „velikog biskupa" pokazuju svojim radom, na čijim su se grudima grijali. Bilancom svoga izvještaja pokazuju, da prednjače privatnim znanstvenim radom drugim bogoslovskim zborovima. To priznajemo, jer moramo priznati. Najdraže nam je, što se znatno bave beletristikom. Dobre nam beletristike najviše treba. Mi Hrvati štogod imamo batala, u beletristici je — ili je iz nje izašlo. Mnogo nam je kršćanskiji (da se tako nez­ godno izrazimo) politički život, nego život u lijepoj knjizi. — Uzdamo se, da će „Djakovački zbor" tekuće godine pretresati marno i praktično j.^š i ovo pitanje: �195 Vijesnik. Na koji bi se način dalo pomoći, da naša katolička štampa napreduje? Kojom bi se silom mogla razbiti magluština nad obzorjem intelektualnoga života u Hrvatskoj ? — A veća je nego magluština nad gradom Londonom. Volili smo ovo reći, nego da u cijelosti donosimo naslove pojedinih radnja. Mi priznajemo, da bi i to mo­ rali učiniti, da nam izvještaj nije došo u nezgodno vri­ jeme. Sve su ga naše novine već priopćile, pa ne na­ lazimo potrebnim toga iznova ovako kasno činiti. Ipak evo kratka prijegleda: a) Beletristika je zastupana sa 14 radnja; b) Vjerska filosofija s 1 radnjom; c) Socijologija s 9 radnja: d) Deklamacije s 4 radnja; e) Kritike" s 2 radnja; ovdje ističemo kritiku od Ante Jurčevića: «Kianjčevića poezija“ u glavnim crtama i zamiso pjesme : „Misao svijeta". f) Različito je zastupano s 3 naslova. g) Od „historije" izragjena je „Povijest zboia auhovne mladeži djakovačke". Pismeno je općenje „Zbora" bilo vrio vrlo živahno s „Domagojem", sa „Zborom ljubljanskim", sa sloven­ skom braćom u Budjeovicama, te s onim u Olomucu i Brnu. Marno pismeno izmjenjivanje misli hvalimo. „Zbor" prima 50 časopisa. „Katolička Crkva u Srbiji." Nedavno je izašla u Biogradu knjiga „Katolička crkva u Srbiji", koja bi mogla zanimati. Oštampana je iz „arhiva za pravne i društvene nauke", a sadržaje pisma biskupa J.J. Strossтауега iz god. 1881. i 1885. s bilješkama i objašnjenji­ ma od Stojana Novakovića. Dobiva se u knjižari B. Cvijanovića u Biogradu. Igranje s poviješću. Sarajevska „Српска Ријеч" u 198 br. od ove godine u nastavku „Bogumilstvo i pravoslavlje" od feljtona »Iz prošlosti bosanske" (piše neki Pascal) iznosi posve novu, neobičnu a valjda i skrozim izhitrenu miso: da je povjesničko bogomilstvo Bo­ sne isto što i pravoslavlje; da je borba Rima protiva bogumilstvu, zapravo borba proti pravoslavlju. Svi bo­ sanski bani i kraljevi za koje povijest veli, da su bili privrženici »bosanske crkve«, veli »Cpncka Ријеч« da su bili zapravo privrženici pravoslavlja. Evo »Pascaove« teorije: »Čudnovato je zaista, kad se znade da su Zahumljani i njihov vladaoc (po priznanju rimo-katoličkih kronologa) bili oduševljeni bogumili, dakle krivovjerci po njihovu shvatanju, kako to dolazi da se ovi isti bogu­ mili oduševljavaju za svetog Savu, srpskog prvog ar­ hiepiskopa i utvrditelja pravoslavlja i prosvjete srpske.« »Isto je tako čudnovato da se u papinom pismu naregjuje arhijepiskopu Tomi da i z o p š t i ili i zl uči s ve b o g u mi l e , koji mu se ne pokore. Jer ako su bogumili krivovjerci, to onda oni i ne sačinjavaju ni­ kakve zajednice sa katoličanstvom, i sledstveno — ne mogu biti isključivani iz jedne zajednice, u koju ne pripadaju". »Iz ova dva navedena slučaja i dijete dolazi do osvedočenja(?) da su bosanski bogumili, koji poštuju svetog Savu (ne svetog Savu, već svoju domovinu pro­ zvanu zemlju svetog Save, op. refer.) kao ugodnika bo­ žjeg, bili pravoslavne vjere (?), a»krstjanska crkva bo­ sanska« ne bijaše ništa drugo, nego nezavisna pravoslavna crkva(?), koja zbog političkih odnošaja nije u svoje doba potpala pod patrijaršiju srpskog carstva DuŠanovog, a bivšim srpskim posjedom udaljena od carigrad­ skog patrijarhata i nije mogla dobiti drugi položaj, nego kao samoupravna crkva bosanska. Ovako osamljena bila je izložena napadajima Rima, i ne htjevši na jedin­ stvo s njim proglašena je kao »krivovjerna.« »Čudnovato izgleda, da se ne očuva sjeme bogu­ mila onakvih, kakve ih sebi zamišljaju papini ljudi od onda i danas.« »Neko gadno laže. Da li lažu rimski hronolozi ili laže stvarnost, to ostavljam zdravu razumu neka bude sudija.« P r i p o m e n a . Ozbiljnost se smije na demagoško pisanje pisca demagoga. Megjutim se otprilike pisac drži pjesnikove: »Bude Г išt a od t og dobr a, pr os tit će se moj i g r j ’esi.« Njemu i nije stalo do po­ vijesti, nego do uspjeha. Nama nije opet stalo do piš­ čeve tendencije, ali šta će pisac reći onom bogomilskom pravoslavlju, koje prezire krst, evangjelja, sakramente, svećenstvo i t. d. Valjda je pravoslavlje srednjega vi­ jeka ovo takogjer zabacivalo? Otkle pravoslavlju hije­ rarhija »djedova«? Otklen mu apokrifne knjige? Kakvi dokazi takovo i dokazanje. Ne treba da gubimo vremena baveći se ozbiljnije s ovom stvarju. Smiješnost piščeva izvogjenja dovoljno govori protiva njemu. Megjutim, kako se vidi, pisac nije ni išo za isti­ nom, već za praktičnim „uspjesima." Rim. Prenos kostiju Lava XIII. Već odavno novine donose vijest, da će se mrtvi ostanci Lava XIII. prinijeti iz crkve sv. Petra u crkvu sv. Ivana Lateranskoga. Kako nije isključena mogućnost skoroga prenosa kostiju, donosimo našim čitaocima neke uspomene od prenosa kostiju Pija IX. Iz ovoga će se razumjeti, zašto se s prenosom kostiju Lava XIII. odgagja. Stari je običaj, da svakoga papu poslije njegove smrti privremeno sahrane u crkvi sv. Petra; obično na pročelju koje pjevalačke kapelice, u krasnom sarkofagu, na kojem se sa zlatnim slovima vidi urezano ime umrvšega pape i trokruna. A opet su od pamtivijeka pape �196 Br. 12. — Serafinski Perivoj — 1007. sebi odabirati mjesto konačnog pokopanja; a obično izaberu jednu od crkava, koju je dotični sagradio ili popravio. Papa Nikola V., koji je god. 1250. gradnju na Vatikanu započeo, zasnovo je krasnu ideju: da u toj novoj zgradi sagradi maulozej za papa; ali prebrza smrt osnovu mu pokvari i on umrije, a gradnja ostade; i zato od toliko stoljeća počivaju mrtvi ostanci tolikih papa razasuti po svim rimskim crkvama. Pijo IX. po­ kopan je u crkvi sv. Lovre, jer je on tu crkvu svojim troškom popravio i ukrasio. Takoje i Lav XIII. izabro sebi grob u crkvi sv. Ivana u Lateranu, jer je on tu crkvu svojim troškom popravio. Već ima više mjeseci, kako je grobnica u Lateranu dogotovljena; pa možda će skoro slijediti prenos kostiju iz crkve sv. Petra u novu grobnicu. Ipak nam ne će biti začudno, ako se prenos i na duže vremena odgodi, jer nam još zorno lebdi pred očima slika od 9. srpnja 1881., kadno se pri prenosu kostiju Pija IX. dogodiše oni ogavni prizori, koje smiono učini divlja drzovitost slobodnih zida.. Zatezalo se je sprenosom kostiju IX. sve uo do najteže vrućine u ljetu, ‘.ada stanovnici radi žege ostavljaju vječni grad. Po naputku moro se je sprovod upriličiti ob noć, što je i učinjeno. Ipak se je i za tu noć sainalr, pa su slobodoumnici činili velike priprave za demonstracije. Prefekt vatikanske straže zamolio je ta ijansko mi­ nistarstvo za jednu konjaničku gardu; аи molba osta neuslišana. Nije dakle bilo po volji talijanske vlade, da sprovod brogje u miru bez demonstracija, jer bi to svijet tumačio u prilog papinstvu. Ipak se uza sva nagagjanja nisu predvigjale onako velike sublazni, kao što su se u istinu dogodile. Uprav oko рб noći, moglo se vidjeti troja kola gdje stoje pred vatikanskom sakristijom; je­ dna su bila sasvim jednostavna mrtvačka kola; druga su dvoja bila odregjena za zastupstvo Vatikana i depu­ tata; to je bila sva pratnja Pija IX. Tiho bješe mrtva­ čki sanduk u kola smješten, a sprovod krene sa trga sv. Petra prema groblju „Campo Santo". Tuđe je če­ kalo silno mnoštvo naroda iz svih krajeva svijeta, a megju njima i jedna četa mladih pitomaca raznih za­ druga (Gioventu cattolica) sa gorućim bakljama. Mladi zbor odmah opkoli mrtvačka kola i poče glasno moliti za dušu pokojnika ; to je bez prekida trajalo dva sata, dok se nije došlo do crkve sv. Lovre. Već na rastanku sa Petrovim trgom pokaza se iz jedne obližnje birtije jedna mala četa drzovitih demonstranata, koji su urlikali; ali srećom tuđe ih policija odmah rastjera. Kod „Borgo novo" opet se pokaza četa zlikovaca, koji krenuše kroz „Borgo vechio" da bi sprovod prestigli kod angjeoskog mosta na Tiberu. Poduzela se bezbožna namiso, kako Odgovorni urednik: O. Josip Markušić. bi se tijelo Pija IX. bacilo u Tiber. Dakako da toga ipak nije bilo tako lako izvesti; pa zato odmah sutra­ dan jedne liberalne novine u uvodnom članku đonesoše svoje veliko saučešće o neuspjelome djelu. Idući dalje, čulo se je sa svih strana urlikanja i zviždanja. Na trgu Venecije bio je sukob, a bilo je oko dvije stotine demostranata. S njima se ipak nekako sprovod razmiti; no oni su sprovod slijedili, dobacujući pogrdne riječi pratiocima i pokojniku. Demonstranti su zasvirali Garibaldijevu koračnicu. Napokon se je poseglo i za kame­ njem, s kojim lijepo popratiše prelate i deputate; a zatim 1 mrtva Pija IX. Čulo se je u blizini: „smrt popovima, dolje s papom, živio kralj!“ Situacija je bila dosta opa­ sna, pa su zato gončini dali oštri znak konjima, i sve je žurilo do trga „Nazionale". Od trga „Nazionale" na putu nije bilo nikakva više nereda, a sprovod stiže oko 2 sata ob noć pred crkvu sv. Lovre. Ovdje se bilo skupilo pred predvorjem crkve veliko mnoštvo naroda, koje nije dalo, da se tijelo pokojnika unese u crkvu, nego je zahtjevalo, da se tijelo opet povrati u sv. Petra. Iza ovoga slijedili su inzulti. Davat je triputa svjetini znak da se smiri, al uzalud. Stražari počeše najprije laskavim riječima, zatim ozbiljnim prijetnjama razgoniti svijet ispred predvorja crkve. Položaj je bio na prvi mah veoma težak. ‘Pratioci izgube ustrpljenje te se postave u red. Napokon ipak uspije stražarima, da utišaju navale divljih demonstranata. Sada su se mrtvačka kola mogla nekako progurati do predvorja crk/enoga i sanduk s ostancima bješe unesen u crkvu. Tako je bila velika cijena, dok su se kosti Pija IX. prenijele. Danas se mi strašimo te cijene i posljedici Čemu vrijegjati mrtve kosti ? I čemu ruglu izvrgavati slavljenu kulturu XX. vijeka, koja ne priznaje ni pravo mirnoga počinka poslije smrti! ? . . . Dopisnica uredništva. Zadar: O. H. D. Kako vidite, naš se »Seraf. Perivoj« penje na visinu literarne revije. U njemu dolaze društvene vijesti, ali samo one: najopćenitijega zanimanja. Ipak bi Vaš dopis cjelovito tiskali, da nije već tiskan u svim katoličkim no­ vinama. Ali budući je Vaša svrha već postignuta, ne nalazimo potrebnim onaj dopis opširno tiskati megju preobilnim gradi­ vom »Seraf Perivoja«. Držimo, da Vam neće ostati nimalo žao. Pozdrav! Zadar: Pjesniku pobratimu I Piimio sam pjesme. Morat ćete malo pričekati. Pogledajte »Seraf. Perivoj«, pa ćete vidjeti, da su mnoge stvari čekale radi preobilnosti. Pošaljite nam štogod u prozi! Zar nebi mogli tamo megju kolegama naći nije­ dnoga pretplatnika?! Primite srdačan pozdrav iz posestrime Bosne! Tiskara Vogler i drugovi u Sarajevu. �Utemeljena godine 1882. kom and: Najstarija Telefon br. 119. emaluša ulica 172. igotiskara i stereotipija u Bosni ;ovim, ijim pismenima, terijalom i strojevima. — Preporučuje se za tiskanje novina, nakladnih djela, molitve­ nika, posjetnica, zaiučnih i vjenčanih karta, kao i svih poslova, što u tiskarsku struku zasieeaju sa ukusnom izrad­ bom i uz najumjereniju cienu. Vanjske naručbe OBAVLJAJU SE ODMAH. �Tri fftrinta. ■*■ A V-f A А А Х А Ј х Л Ј ______ ______________________________ stoji jedan pošt. sanduk brutto 5 kg. oko 50—kom. « & Toi,etn°g otpadnog sapuna, ljubica, ruža, heliotrop, mošus, gjurgjica, cvijet breskve itd. Razašiije pouzećem Manhattan Unternehmung Budimpešta, VII Bezerćdy ulica 3. kao: Matica itica vjenčanih, Matica umrlih. a i exhibita. Krstnih, Vjenčanih a, i t. d. i t. d. u pojedinim arcima ih u sohdnom uvezu. Službenih kuverata u sv im veličin am a. � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Serafinski perivoj Subject The topic of the resource franjevci , religija, književnost Description An account of the resource Izdavač lista je franjevački red u Bosni I Hercegovini. Uz odobrenje redovničke vlasti urednici su bili fra Ignjacije Strukić i fra Anđeo Brković. Odgovorni urednik bio je fra Josip Markušić. List je izlazio jedanput mjesečno u sveskama od dva tabaka na latinici i na hrvatskom jeziku. Smatra se nastavkom Franjevačkog glasnika. Uredništvo je u Visokom, a štampan je u Štampariji Fogler i drug i Štampariji „Bosanska pošta“ u Sarajevu. 1914. Godine je promijenio naslov u Naša misao, a od 1903. do 1908. godine ima podnaslov Glasilo hrvatskih franjevaca, te od 1909. Do 1913. ima i podnaslov „List za katoličku prosvjetu i zabavu“. Creator An entity primarily responsible for making the resource uredjuje fra Arkangjeo Brković Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Visoko : Bosanski franjevci, Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1902-1913 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Language A language of the resource hrvatski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2303-7741 (Print) ISSN 2712-1194 (Digitalna reprodukcija) Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 30 cm NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22578438 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Serafinski Perivoj 1907 Description An account of the resource Br. 1-4; 6-8; 10-12 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2303-7741 (Print) ISSN 2712-1194 (Digitalna reprodukcija) Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1907 NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22578438 https://kolekcije.nub.ba/files/original/e80fa4265c726b233113fda14c6c2feb.pdf dac8c91976e525be83bebca71207bdd4 PDF Text Text Perivoj serafinskj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU tOJ I. SARAJEVO, 15. SIJEČNJA 1910. GOD. XXIV. SADRŽAJ: i) ČLANCI I PJESME: C) VJESNIK: , Dr. Gjuro Arnold: Na staro lje to ................... , F. E. M.: Štam pa............................................. Dr. fra Franjo M. Blažević: Socijalna demokra­ cija i v je r a ........................................................ 1. Markušić: Pozorištnom zastoru visočke gi­ mnazije ............................................................ 0. Antun Cikojević: Apologija indeksa . ^ Anka Topićeva: Pustinjak . -'O. Pajo Mišur'a: Pismo m /ST AK 1 1 Provizorna crkva sv. Antuna Padovanskoga u Sarajevu. Njegovo Veličanstvo kreševskome franjev. samostanu. Nova crkva u Podmilačju. Iz Mo5 stara. jedna zanimiva vijest iz Zagreba. — „Hr­ vatske pravice*. — Papina interpretacija. — Papa пјетасЧсше caru. Dokidanje svetkovina u Beatirikaciia Crnaca. Franjevci crkveni 10 prelati. *ч crnbova beatifikacija. — Novi poljski 13 gostinjac u , — Franjevac gradski zastupnik. K N JiŽ E V ^ ^ ,» \ W Dr Jelenić Sekularizacija U garskoj....................... Dr Jelenić: Ugarski „Ku E. F. M .: Anketa lista bijedi, što tišti ljudski ' ---Dr. JeleriiČ: Q. U Talija, crtice iz kršćanske ar. . 15 heologije — A. jČieić: Isidor Poljak: Pjesme. — Ivo . . 15 Rudina J Hrotski ped; vško književni zbor: „Sreća u Podnim a i Siiajtin. Podružnice u Spljetu, Trstu i Celovcu. Dionička glavnica K 3,000.000. ■■ Pričuve preko K 350.000. Prima uloge na štednju na uložne knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih sa bez ikakvih poreza i odbitaka. iisto Kupuje i prodaje sve vrste papira od vrijednosti po najpovoljnijim cijenama, isto tako sve i usmena obavještenja. ■ a r Centrala n Ljubljani. �P riu ile g o vo n o l? zemaljska banka za B o sn u Uplaćeni dionički kapital 10 milijuna kruna. i H e r c e g r o T r lm a . —==?— CENTRALA U SARAJEVU. F I L IJ A L E : u Banjaluci, Bjelini, Brčkom, Mostaru i Tuzli. — IS P O S T A V E : u Bihaću, Derventi, Doboju B. Gra diški, Lijevnii, B. Samcu, Travniku, Trebinju i Višegradu. — Z A S T U P S T V A : u Gacku, Goraždi, Sanskom Mostu, Stocu i Zvorniku. V e le p r o d a ja d u h a n a u svim spomenutim mjestima. T T i n A t A l r n r n A а Л Ј а Н р ш р Paie hiP^ekarne i komunalne zajmove do 33 godine. Izdaje 4•/*% založnice i Ј_11ри1Л7Л.а1 u v и и ЈШ ЈгШ ЈО . 5 ®/0 komunalne obligacije. Ove su založnice i komunalne obligacije u Bosni i Hercegovini proste od proveza, imaju pupilarnu sjeguniost, te se mogu upotrijebiti kao jamčevine pri trgovačkim poslovima Osim toga mogu služiti u čitavoj austro-ugarskoj monarhiji kao vojničke ženidbene kaucije. Kupuje, prodaje i izdaje vrijednostne papire, devize i druge kovine — Preuzima kupone i vučene srećke. Eskomptira mjenice i doznačnice, daje zajmove u konto-korentu i na mjenice uz dovoljno pokriće ili osiguranje. Obavlja naplate mjenica i trgovačkih naputnica u svim glavnim mjestima Bosne i Hercegovine, Austro-Ugarske i inozemstva. — Daje zajmove na vrijednosne papire. Prima novac na tekući račun i uz ukamaćenje na uložne knjižice. — Prima vrijednote svake vrsti u pohranu i upravu, kao otvoren polog ili kao ,,Safe“ — u za tu svrhu uregjenoni oklopljenom prostoru — pod zatvorom stranke i banke. Bankovno odjeljenje. A rH a l-ic m ia Kod bai.ke ustrojeno odjelenje :ч’>е, kao što i posebno odjelenje za zemaljske proizvode u Brčkom sa agencijos1 а„епс1ј0 %>1: Doboju, u bave se sa svijem u trgovačku struku zasjecajućim dobavama, kako u komisiji tako i na vliflfS * чпс.ranjeni i podizanjem industrija i javnih poduzeća. rra ju je jje iije z a гоои . Olovni •>’ Kod banke opatojeća generalna agentura c. V V6 i ž ito . Ili ispostava razne vrste osigui^iija na živo. , pro„ vatre, a generalna agentura osigui I. za si’ aj nesreće proti razr "[III ova za gojpi Ш ■ ^redmeti.na. go s t una j t o č ni j e reguliranih - jrlragRTTTSplldisLj a* ----------------- 4 J T E -iA L I ‘ prima direktno ili putem filijala uživa ,,P B O V ID E N C IJ A “ prima osi po. . ! isr jmom jamčevinom razašilje r 'lo a s a t o v a . Beč w . « о в е 1. HE1HRI Švicarski džepni nikl-sat Y 'у —, ^ i^ ^ r^ jjloria-sreb ren i anker sat za gospodu s 3 poklopca samo K 8 — ; Najmoderniji Rerr. elektro-zlatni sat za gospodu ili gospogje X 10*— ; Isti sa dvostrukim poklopcem K 14 —. Ovome odgovarajući elegantni za gospodu ili dugi za gospogje lanac za sat a K 6 —. Budilica a K 2’9 0 —, Narukvice, amer. Double-zlato K 5 —, do 10—. :v Razašljanje pouzećem. Dopušta se i izmjena. -- BOSANSKO-HERCEGOVAČKO - - GRAGJEVNO DIONIČKO DRUŠTVO U SARAJEVU DIONIČKA GLAVNICA K 500.000 MOŽE SE POVISITI NA K 2,000.000 Direktor: gragjevni savjetnik Josip pi. VancaS. i Preuzima osnivanje i izvagjanje ^vrsnih javnih i privatnih zgrada, drumova, betonskih radnja, vodovoda, gradnja u vodi, elektrana, tvornica itd., te preuzima financiranje gradnja uz povoljne uvjete; proizvagja svakovrsne cigle u vlastitoj # kružnoj ciglani. Glavno zastupstvo za Bosnu i Herc rovlnu TVORNICE ETERNll« najboljeg materijala za pokrivanje krovi a �serafinsri Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU BROJ 1. SARAJEVO, 15. SIJEČNJA 1910. Dr. Gjuro Arnold: . — ■. Na staro ljeto. Noć je — a more života Baca i vale i pjenu; Nešto bi htjelo da smota Svojih dubina u sjenu. Gledam i slušam. Sad ure Ponoć odbijaju e to ... Vali sve više se žure I^ Staro da potope ljeto. Ali sa vječnosti žala Otišlo već se i novo Kad bi za b’jesnih bar vala Spasitelj s njime putovo. OOD. XXIV. prilike. One vladaju bile dobre, bile zle, jer nema ve­ ćina pojedinaca pravih pojmova o stvarima i nema svoga uvjerenja. Mnogo se našljeduje, malo se misli i to u vremenu, kad se najviše ističe vlastiti sud i slo­ boda mišljenja. To nam najbolje pokazuje današnje stanovište prema štampi, koja je sjegurno najmoćniji stvaralac javnog mnijenja i cjelokupnog nazora o životu, pro­ svjeti, vjeri i t. d. koja je dakle najjača prilika. Čita se,- p- ali se ne gleda, šta se čita; naručuje se, ali se ne gleda, šta se naručuje. Živimo u papirnatoj dobi — no nismo još \Jjefom pokazali, da je shvaćamo. Tako se malo radi za dobru štampu, tako malo ima uspjeha. * A mnogo je do toga .tale. te Udjeli h ove kratke rasprave c ć « au i r. >st dužnosti, koje irnamp spram nje. F. E. M.: = Štampa. Kaži mi, s kim si, pak ću ti kazati, kakav s i ! (Nar. pesi.) K^ži mi, šta čitaš, pak ću ti kazati kakav s i ! Prilike su vrlo važan uzgojni faktor. To je opće priznato : jer ne samo da nekom moćnom silom uplivišu in instanti, nego nam takogjer udaraju neki stalni pravac u cijelom budućem životu i radu. No ipak smo mi u stanju, da se donekle opiremo prilikama; nijesmo posvema ovisni o njima. One su ko vjetar, koji sve vuče prema onom smjeru, u kojem puše, premda mu jaki dubovi dosta odolijevaju. I one su ko oluja, koja nosi zalutala putnika pro­ pasti, kakvom bezdnu, a on se ipak opire, otima i otme. To je slika. Slično na nas djeluju prilike, u kojima živimo. Zato je od velike važnosti, da ih shvatimo i da se uputimo u narav i kakvoću njihovu. Kakve su? Kamo vode? Hoće li naša duša ili tijelo trpjeti od njih kakvu štetu ? I ova nam pitanja moraju uregjivati sve naše odnošaje prema prilikama. Ali ipak čini se ovo ko neka apstrakcija i bes­ korisno umovanje, barem, ako stanemo promatrati svi­ jet. U stvari ne opstoji mnogo ovoga osvrtanja na I. Šta je štampa I kakva joj je važnost? Pod štampom razumjevamo sve ono, što izagje ispod tiskarskih strojeva kao vidna predodžba ljudskih misli, pa bile to slike ili slova. To nam kazuje i samo prvotno značenje riječi „štampa". Sada je donekle taj pojam stegnut. I uzima se samo, da se njom označe periodični listovi (časopisi, mjesečnici, tjednici) s osobitim obzirom na dnevnike. Toga ćemo se držat i mi u ovoj raspravi. Važnost Štampe jest velika i ne može se gotovo istaknuti, kštogod o njoj reknemo, jest premalo. Jer štampa nam je sve u svemu. Ona je ko škola, u kojoj se predaje o svim pred­ metima prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Ona je ko svagdanja govornička tribina, ona je ko javna propo­ vjedaonica. Podučaje, opominje, sokoli, zida, gradi, stvara. 0 svim najnužnijim stvarima brzo nas upućuje. Kroz 24 sata doznajemo po njoj najvažnije dogagjaje sadašnjosti. 1 o krajevima, koje nikad vidjeli nismo i 0 narodima, za koje nikad čuli nismo i o njihovim običajima čitamo u novinama. One nas prenose tamo 1 mi vidimo, gledamo, promatramo. A novine nam do­ nose i učenih i zabavnih stvari — umnih plodova velikih ljudi, �Br. 1. Serafinski Perivoj. Tim je načinom Štampa veoma važno sredstvo za promicanje prosvjete/koja baš ide za univerzalnošću. No još važniju ulogu igra u politici. Nju prati kao sjena, korak po korak. Svaki je čin predmet nje­ zina raspravljanja, istražujuć uvijek: je li opravdan, je li po narod koristan? Tako i svaki politički pokret. Ona nam često otkriva izdajstvo raznih stranaka, njihovu prevrtljivost i podmitljivost. Ona nas obaviješćuje o onom novcu, što ga narod daje: šta je s njim, ima Ii kakve prijevare, ima li nepovjerivanja? I prati svačije namjere. Štampa je javni nadzornik. Njezina je služba osobito vrijedna u ustavnim državama i u državama raznih elemenata, narodnosti. Narod, koji šalje svoje izaslanike u sabor, koji dakle ima dio u upravi, hoće na svaki način, da znadne, šta mu iade. Novine to najbolje kazuju. Kao u pre­ gledu iznose rad svakoga. U državama raznih ravnopravnih narodnosti, gdje vlada neka napetost i nadmećanje, a gdje ipak nijedan ne trpi premoći i uzdizanja drugoga, novine vrše službu barometra i motrioca; one na vrijeme upozoruju na pogibelji. Tako se može lako sverru predusresti. Napokon štampa ravna donekle i vanjskom politikom. Često pretresa razna goruća pitanja sa svih gledišta, dokazuje na čijoj je strani pravda šta bi u tom i u tom slučaju trebalo učiniti. On? daje direktivu svemu. I kako prosudi — drži se; jer je to već javno mnijenje. Štampa djeluje blagotvorno i na socijalni život. Svukud promiče blagostanje. Narodno joj je dobro najveće dobro. Njega štiti u svim smjerovima. Diže se se proti zulumu nekih činovnika, i raskrinkaje narodne gulikože. I ona je ogledalo narodnog života. Hoćemo U vidjeti, šta narodu fali, kakvi ga jadi tište, zavirimo u novine — tu ćemo naći. U njima se vide sve rane narodne i u njima se opisuje i javnosti predaje zapuštenost narodna, kao gorka uputa onima, koji su za to odgovorni. Pa ona se konačno i bori i pravdu traži za narod; kad ne koriste sva nastojanja pojedinaca, kad ne ko­ riste sve molbe i utoci na uprave, ona iznova traži, zahtijeva, išće. Dobra je štampa najbolji promicatelj narodnih interesa. Uz to je i jedino uspješno sredstvo raznih orga­ nizacija. Koliko ljudi spaja i ujedinjuje, koliko raznih i protivnih temperamenata slaže i čini, da isto misle, da isto hoće! Odatle proizlazi velika korist za ljudsko društvo. Udruženi je čovjek jači i po tom lakše dolazi do blagostanja. Na koncu, štampa još znatno unaprijegjuje gospo- 1910. darstvo i trgovinu. Ne mislim pri tom samo na stručne listove. Jednako to promiče sva štampa. U manjim listovima imaju za to posebne rubrike, a u većim, služe toj svrsi izvješća o tečajevima na burzi, cijene živeža, inserati i t. d. Po njima doznajemo, u kojoj ćemo tvor­ nici dobiti robu jeftinije, i po njima doznajemo, gdje je živež, žito i t. d. najjeftinije. A to sve čini gospo­ darstvo naprednijim i trgovinu živahnijom. I s pravom, mislim, mogu reći, da je štampa srce i damar sadašnjega života. Bez nje bi bilo ko bez najboljeg priručnika i izgubili bi svoju osebinu; ta promijenile bi se sve kulturne, socijalne, političke i gospodarstvene prilike Tim bi bili bačeni daleko, da­ leko nazad. Ukinućem štampe, ukinuli bi najjače sred­ stvo sadašnje prosvjete. Štampa je tako važna. Nešto Iz povjesti štampe po svijetu i kod nas.*) Znatiželjnost je ljudska uvijek tražila razna sreds*va za 1 °Psežniju komunikaciju misli. Prvi Је usPJeh u tome bilo iznašašće pisma, a drugi tiskarske umjetnosti, koja je kao u klici sadržavala svu snagu moderne štampe,^ Odmah su se počele izdavati novine. Prve su izlazile u latinskom jeziku, a od g. 1508. ima ih na njemačkom. Još su bile jako ograničene naravi. Istom za humanizma i reformacije dobile su veću vrijednost. Najstarija novina, koja se je potpuno sačuvala jest „Strassburger Zeitung“ (od 1609), te se sada nalazi u heidelskoj sveučilišnoj knjižnici. U Austriji je počeo prvi tiskati novine Matija Formies (g. 1615). Wiener Blati potječe iz g. 1672. Osobito pak otkako se usavršiše pošte, krenu no­ vinstvo najbolje. Nije bilo zemlje, koja nije imala svoje novine. Francuska i Engleska silno su u tom pogledu napredovale kao i Njemačka i Austrija. Pače ima u Austriji još i danas novina, koje potječu iz te dobe iz početka XVIII. stoljeća, kao NViener Zeitung, koji je osnovan kao Wienerische Diarium 1724. i t. d. Za Josipa II. koji je dao novinama veću slo­ bodu — stale su se novine malo po malo množiti, jer dok ih je god. 1780. bilo u Beču svega 83 za devet slijedećih godina porastao je broj na 93. Tako je bilo i u drugim zemljama ali prema prilikama. No na putu im ja bila jedna zapreka. Razne su političke karijere često stezale Štampu, držali su je u Čvrstim okovima cenzura i prema tomu se broj množio i padao. Zato se već od hiljadu osamstotih godina grozničavo išlo za što većom slobodom štampe u svim državama. Uvigjala se potreba toga. Francuzi slaviše g. 1830., kada su opet zadobili slobodu*) *) U statistici služio sam se sa Z e i t u n g s v v e s e n od Топу Keilen, Koselscher Verlag 1908. �Štampa. štampe: Censura je ukinuta i ne smije se više uvesti. A oni su i onda vrijedili kao uzor modnog mišljenja, tim sam naznačio stanovište i drugih naroda. No svakako se od tog vremena povećao broj novina. S jedne strane niža cijena, a s druge viši polet bili su neposredni uzrok tomu. 1846. pariški su listovi imali oko 200.000 pretplatnika. La Presse, koju je osnovao g. 1836. Emile Girardin steče za nekoliko mjeseci 20.000 pretplatnika. Na koncu 1880. imala je sama Pruska oko 2169 novina. One znamenite 1848. porastao je broj novina i u Austriji. Dok ih je 1847. bilo u svima pokrajinama, koje su zastupane u carevinskom vijeću 79 digao se je broj slijedeće 1848. g. čak na 388. Kad se uzme u obzir stanje austrijskih naroda prije 1848. ne čini se broj malen a sjegurno je na­ predak veliki. Magjari i Hrvati imali su još službujući latinski jezik. Poljaci i Česi još su bili kao u nekom mrtvilu Ideja narodnosti nije bila posve probugjena i neki stalni duh koservatizma vladao je u višim kru­ govima. Ali od dobe Josipa П. počeo je u tome neki preokret. Pokušaj da se kod svih austrijskih podanika uvede njemački jezik, najprije su narodi dočekali s nekom indignacijom, a iz toga je kasnije planuo onaj ------žar za- xmaterinsku riječ. Magjari — su -u tom u:l: bili -----:xpreviše šovinistični i ekcesivni, a drugi su se polako osvješćivali. To osobito vrijedi za Hrvate; njima je bilo dosta, da se ne ukine latinština i samo su za to govorili. I nije čudo. Neki osebujni, čisto aristokratski značaj vla­ dao je u Hrvatskoj. Išlo se za uživanjem, za modom, za Iuksusom. Viših težnja, viših ideala nije poznavala ova doba — posebno pako nije poznavala nar odnosnih. „Ovakovo društvo nije imalo ni snage ni volje, da se uputi sa svojih plemićkih visina u seljačke kolibice do naroda i narodnoga jezika. Trebalo je pobude izvana, da se u ovome pogledu štogod učini. Na narod i narodni se jezik prvi ogleda . . . . biskup zagrebački Vrhovački i uz njega nekoliko svećenika. (Tade Smičiklas, Rad jugosl. akademije knj. 80.) Ali je još više u tom smjeru učinio jedan historički dogagjaj — uspostavljenje ilirskog kraljevstva. Narod se je nešto sam od sebe stao sve to više osvješćivati, a nešto pobudom prvog pokrovitelja ilirskog kraljevstva, Napoleona. A on je mnogo radio oko us­ postavljenja narodne svijesti, jer su to iskali njegovi politički interesi. Od toga vremena datira i prva novina na hrvatskom jeziku koja je izlazila u Zadru — a zvala se je „Kraljski Dalmatin" - Austrijska vlada, da bar donekle osujeti upliv ovih novina, koje su u stalnim granicama zastupale interese francuske vlade, 3 kanila je osnovati svoje posebne novine 1810. Ali nije došlo do ostvarenja. Megjutim brzo prilike uništiše i ovaj prvi putokaz narodnoj prosvjeti. Francuska moć poče padati, -ušiti s e ; njezin upliv u inozemstvu poče slabiti. To je uskorilo propast „ilirskoga kraljev­ stva". A s njime se svi literalni pothvati stišaše. Hrvatska je i dalje išla onom običnom svojom stazom. Godine 1818. zasvjedočila je taj nehaj i ne­ upućenost i pokazala je, da treba silnog napora, volje, da pokrene narod makar mrvu naprijed. Ne znam, možda narod nije uvigjao nikakve više, duševne potrebe. Spomenute godine poče izdavati u Beču Antun Mihanović „Ilirski oglasnik", ali ne nagje u Hrvatskoj nijednog predbrojnika. Neki su prezirali jezik hrvatski, a drugi nisu uvigjali potrebu svega toga. Čemu novina, čemu? A ipak su glavni faktor — kojim su sinuli ljepši dani Hrvatskoj s kojim je počeo onaj glavni literarni pokret, koji se za kratko vrijeme raširio po cijeloj Hrvatskoj. Pokretači ilirizma bili su u duši uvjereni — o potrebi jednog lista osobito otkako su već od go­ dine 1832 na ugarskom saboru morali braniti samo­ stalnost i cjelokupnost hrvatskih zemalja i opirati se širenju magjarštine, jer im se je kao najjače sredstvo činila štampa, novine. U prvim se je redovima borio za to dr. Gaj — dvadasetpetgodišnji „Juratus". Te godine posla molbu na ugarski konsilij, za „privi­ legij", da može izdavati na hrvatskom jeziku „novine" politične i slovstvene pod naslovom Novine Horvatskđ i „Danica Horvatska, Slavonska i Dalmatinska". KonziKj je bio iz principa protivan, da se u tim novinama donose kakve politične novosti. I stvar se je radi toga zavlačila. Ali per aspera ad astra! Nakon mnogih okapanja, mnogih preporuka od strane grofa Seldnitzky-a, predsjednika c. kr. policajnoga dvorskoga ureda i St. Moysea, profesora filozofije na zagrebačkoj „akademiji", otpisa Franjo prvi 9. jula 1834. iz Weinzierla. U Zagreb stiže pismo u novembru iste godine. 1835. počeše izlaziti Novine Horvatske, „Danica Horvatska, Slavonska i Dalmatinska". I ono, što je u njima napisao Gaj „da će biti njetilo narodnoga krijesa", posve se obistini. Od tog vremena osnivala se u Hrvatskoj novina za novinom, izmegju kojih ću ja samo važnije spomenuti i to one, što još postoje. G. 1860. poče izlaziti „Obzor". Od drugih- starijih ne živu još ni jedne. Kasnije su slijedile „Hrvatsko Pravo", „Pokret", „Hrvatstvo" i t. d. Te opstoje još sada. U Dalmaciji od živućih dosta je staro „Naše Je­ dinstvo", koje je izašlo 1893. Posebno pako, što se tiče Bosne barem iza okupacije prva politička novina zvala se je „Bosanskc-Hercegovačke novine". Osnovale su se 1778. �4 Br. I. — Serafinski Perivoj.— 1910. Taj su naslov nosile do 1883., kad ga zamjeniše sa „Sarajevskim Listom". 1890. izagje „Bošnjak" za interese bos.-herc. mu­ slimana. 1897. pokrenuo se „Osvit" nastojanjem Ivana Zovke, fra R. Glavaša i Ante Jukića no pred 3 g. presta izlaziti. 1905. počela je izlaziti „Srpska Riječ". 1906. osnovao se je „Hrvatski Dnevnik". 1909. „Hrvatska Zajednica". To pogledom na najvažnije političke novine. (Osim tih imade ,.Musavat" (Sarajevo), „Dan" (Sa­ rajevo), „Otadžbina" (Banjaluka), „Narod" (Mostar), pa napokon „Rad" (Mostar). Smjer im je većinom: za sveto srpstvo. No istom je u današnje doba došla štampa go­ tovo do svoje kulminacije. Broj je pretplatnika poje­ dinih novina velik kao i broj samih novina. Od mnogih listova, koji se tiskaju u preko 'O.uOO primjeraka, spomenut ću L e T em p s. On se tiska u 40.000. (Le Temps je umjereni republikanski list u Francuskoj) Times (engleski neoovisni list) ima oko 70.000. Le P e t i t J o u r n a l (u уг mcuskoj) dosegao .(engleski konservaje broj od 200.000. The Staut tivni list) ima 300.000 pretplat Le Petit Parissien 1Va milijuna. * Iz ovog se već jasno vidi, oliko ^ novinstvo poplavilo svijet, kad samo poj< maji )!iko рг platnika. Ima zemalja, u kojima pohlepno, strastveno. I čita svako hamali po šU ша i radnici po cestama tukući kamen. Puše i čitaju. Svijet je pun no­ vina. —S pravom se zove današnje doba papirnatom dobom. I nema dana, kad nove ne niču. Prirast je u svim državama znatan, ko što se vidi iz ove sKnžaljke: Austrougarska imala je novina i časopisa: 1890 . . . 1811 1901 . . . 2958 1902 . . . 2198 1899 . . . 2849 1905 . . . 2178 1900 . . . 2955 1907 . '. . 2158 Što se tiče Hrvatske, broj njezinih novina iznosio je g. 1892. 52. Sada mislimo imade sa Slavonijom, Dalmacijom, Bosnom i Hercegovinom oko 180. Od tog izlazi u Zagrebu blizu 110. Broj je novina i časopisa iznosio: U Francuskoj zajedno s kolonijama: 1872 . . . 2024 1895 . . . 6204 1889 . . . 2819 1990 . . . 6762 1891 . . . 5178 1901 . . . 6681 1906 . . . 8548 U Engleskoj: 1872 . . . 1584 I 1895 . 2304 1891 . . . 2234 1900 . 2457 1905 . . . 2461 U Rusiji: 1900 . . . 1000 1872 . . . 472 . 1076 1909 . 800 1899 . . . 1905 . 1350 i to u raznim jezicima. U Belgiji: . 983 1900 . 1872 . . . 286 1904. . . 1275 1895 . . . 815 1906 . . . 1399 U Holandiji: 1896 . . . 2178 1872 . . . 1126 1899 . . . 2423 1889 . . . 1400 1900 . . . 2757 1894 . • ■ 1897 1904 . . . 3479 U Švicarskoj: 1896 . . . 1000 1871 . . . 404 1902 . . . 1005 1883 . . . 576 1907 . . . 1200 1891 . . . 812 1896 . . 2178 1126 1899 . . . 2423 1400 1900 . . . 2757 UZ7 I . 1897 3479 ш . U Španjolskoj: 1350 1900 520 1872 . . . 52 1400 1907 1892. . 1136 U Portugalskoj je neizvjestan broj, ali ih svakako ima preko 150. Danskoj: 230 1872 . . . 200 1904 U Norveškoj 450 1896 . . . 390 1900 497 1903 U Švedskoj: 1872 . . . 216 j 1896 . . . 350 1903 . . . 753 1906 . . . 804 I čak na Islandu ništa manje nego 18 d i 12 časopisa. U TLirskoj: 1872 . . . 43 i 1892 . . . 300 U Rumenijj: 1872 . . . 22 1901 . . . 320 1896 . . . 226 1903 . . . 334 U Bugarskoj ima sada oko 90. U Srbiji: 1890 . . . 55 ! 1897 . . . 78 U Grčkoj: 1895 . . . 130. I po drugim je kontinentima jako raširena štampa. Amerika se natječe s Evropom. U južnoj je Americi izlazilo 1907. 21.735 raznih listova. U Udruženim dr­ žavama bilo ih je 1905. 21.400. (Nastavit će se.) J889 189. �Štampa. Dr. fra Franjo M. Blažević: ================ S o cija ln a d em okracija i vjera. Socijalni su demokrati nepomirljivi neprijatelji svake, a osobito katoličke vjlere. Bog i vjera ili, kako to oni vele, »svaka tugjinska vlast« ima se s ovoga svijieta ukloniti1). Upitamo li se, -koji je tome uzrok, to nam druigto ne preostaje nego da reknemo: m a t e ­ r i j a l i z a m i to najskrajniji, na kome se sva zgrada njihove nauke temelji. Ovo nam najbolje njihova naujka o Bogu, svijetu i čovjeku, dotično njbgOvim duševnim moćima potvrgjbje. P ro viz o rn a c rk va sv.FAntuna|u S a ra jevu . Što se nauke o Bogu tiče, ona ovako glasi: Bog kao neiklo vrhovno duhovno biće, kao šlto g'a svi ljudi shvaćaju, ne opstoji. Duhovnog nekog bića, koje bi se od čovjlečijeg! duha kojii je materijalan - Raz­ likovalo niti ima nit može biti, a to zato ne, jer duh kao duh, pa zvao se ma kojim mu drago imenom, ipaik ostaje duh, ostaje jednak na'še’mu, u istu vrstu spada, u koju i naš. Dakle: Boga nema; ili ako ho­ ćete: čovječiji duh to jie najviše biće, to je Bog! Iz ovoga si već možemo odgovoriti na pitanje: odakle svijlejt. Boga nema, dakle ga on niti stvorio ni jie! Jer, vele oni, ako je Bog svijet stvorio, nastaje pitanj!q: odakle Bog, tko je njega stvorio, ta nije valjda sam od sebe postao! Toga bića nema, ikoje bi ‘) Sravni dr. E. Kaser, Der Sozialdem okrat hat das W ort.3 Freiburg 1905, etc. 104—167. 5 samo od sebe ili po sebi postalo! Ja, odakle svijiet? Na ovo odgovaraju: Svijeta ni jie nitko stvorio, nego se j!e sam iz sebe iz naravi razvio. Ovako uči Bebelv ovako jie rekao Danvin, Haeckel i dosta! Nu neka nam se slijedeće pitanje d opusti: Odakle ona prva narav, iz koje se je cvaji svijet razvio? Netko je morao biti, koji jie dotičnu narav stvorio! Na ovo odgovora nema, nego se naprosto veli: da se to shvatiti ne može, niti o tome treba »vjernicima« govoriti, a još se manje smije od njih zahtijevati, da svu »spa­ sonosnu« socijial-demokratsku nauku razumiju, jier ako bi se to tražilo, koliko bi ih onda bilo, ikoji bi ju mogli razumjeti! Dosta je, da oni nauku prime; do­ sta je kazati masi, da svijet nije od Bog'a stvoren, nego da se je iz naravi razvio, te k tome pridodat, da tako uče Bebel, Marks, Danvin i slični! — Ovdje već imademo jedan primjer kako će se znanost u novoj- državi gojiti, - slobodno, bezvjerski. Kad ovako o postanku svijeta uče, onda nam je lako pojmiti, d a ni o postanku čovjeka drugačije ne uče! Da je čovjek od Bog'a stvoren, kako to sv. Pismo uči, to j. same :.eeenič,ka varka. Gore spo­ menuti učenjaci' dokazaše. da ,se je i čovjek polako iz oiie prve tvari — naravi razvijao dok nije došiao do Darvinova praroditelja - majmuna zvanog orangutaipba, iz koga je najkaš;ijc »crveni čovjek« izletio-. Ne sanlo da se jje tijelo čovjiečije polako iz tvari razvilo, nego dapače i sama duša. I ona je tvarna materijalna a i sve njezine toli krasne moći nijesu drugo nego tvar materija. Sud, um, pamet, mašta sve je to tvarno. A što mi mislimo, osjećamo, želimo, shvaćamo i t d., to sve odatle dolazi što naša duša u istu onu vrstu stvari, o kojima misli i sudi, spada. — Onda je du ši i netvarna, jer ona misli i sudi i o takovim stvarima, koje nijesu tvarne kao n. pr. žalost, radost, bolest, ili su možda i ove stvari isto onako tvarne, kao: kamen, drvo, tijelo i druge. — Na ovo lijepo veli K aser2). Ako je duša u istinu samo tvar — materijla — zašto ju nebi socijlal-demokrati uhvatili, hemički očistili i u posudu punu žeste met­ nuli te ondje, kao i druge životinje -- koje su tvarne, čuvali«. To bi vrlo lako bilo! Kad koji od (njihovih vogjia umre neka mu dotičnu tvar dušu, koji so ­ cijaldemokratski liječnik izvadi i u staklenci sačuva, da svijet već jednom tu tvar dušu vidi i upozna 1 Ta tijelo je tvar, ono se da sačuvati, - duša je tvar zašto se ona nebi sačuvala. Da ovomu izbjegnu, vele: duša je istina tvar, ali njezine sposobnosti mišlljenj'a n. pr. nijesu drugo do li neka vrst I kr et n je. Na ovo im lijepo isti Kiiser3 ]) Kaser, Der Socialdemokrat etc. str. DO. 2) Ondje str. 121. �6 Br. 1 — Serafinski Perivoj. — 1910. veli: »O sretni dan, ,kad no će parni stroj, bakrenom žicom sa glavama pojedinih socijal-demokratskih uče­ nika spojen najveće misli u njihovoj glavi izvoditi, a kad (no će opet učenici svojim dubokim mislima najveće strojeve goniti.« U kratko: Bog', svijet, i duša sve je to sama tvar — materija! Nije li to čisti materijalizam! Iz ovogla do sada rečenoga lako si možemo mi­ sliti sita oni o vjeri uče! Vjera je naravni — materijalni produkat, isto onako kao drvo ili kamen, i ona se je iz naravi (?) isto onako kao čovjek razvila. Najprije su ljudi razne vidljive predmete, kao drvo, kamen, životinju — za koje se je mislilo da u njima duhovi stanuju, štovali (?) — Fetišizam;— iza ovoga pola­ ganim razvojem došao je politeizam mnogoboštvo, za­ tim monoteizam — jednoboštvo, a najposlije dolazi — kod socijaldemokrata je već ateizam — h^zboštvo. Na ateizam se doći mora, jer moderne zna nosti to iziskuju i dokazuju da Boga riemg (?) Ali buduć je ova tvrdnja presmjda, jer se zdra­ vom razumu, a i povjesh protivi, io oni postanak vjere drugim »znanstvenim« načine n dokazuju! Vjeru su svećenici izmislili. Kako to? Fvo ovako. Svećenici su kao i danas na svaki nacm i arodu htjeli jedati. Za ovo im se je najizgo lnije činilo da Boga kao neko najiveće biće izmisle, a zatim jeru u do­ tično biće, koja narodu nalažu, da Boga i vjeru pri­ znavati i obdržavati ima. Prema ovome, riječi {sv. Pisma, da je čovjek na sliku i pbi.ku Božiju stvoren, imadu ovako glasiti: Čovjejk je stvorio Boga na sliku i i priliku svoju! Sto se napose katoličke vjere tiče, o njoj i njezi­ nim ustanovama znadu socijal-demokrati »znanstveno■' raspredati. Oni »znanstveno dokazuju, da je katolička vjera ušljed s o c i j a l n e t r u l o s t i rimskog carstva nastala. Ona nije drugo nego poljepšani budhizam i brahmanizam. Sve što god katolička vjlera bilo ob­ reda, bilo sakramenata, bilo svetkovina ili zapovijedi ima sve je to iz onih dvaju uzela. Sakramenti nijes'U’ njezini, nego su od starih pogana uzeti, te istom u 1. ili 5. stoljeću — krst - a neki — ispovijed — dapače u 13. stoljeću kao takovim od svećenika uve­ deni dotično proglašeni. Isus - za koga se inače stalno ne zna da li je živio — istom je u 4.stoljeću Bogom proglašen (?), a do toga su ga stoljeća samo neki takovim držali! Nauka o sudnjem danu, budućem životu, o zlim i dobrim dusima, ob otkupljenju čovječanstva sva se ta nauka kod Perzijlanaca i budhista nalazi, odakle su ju katolički svećenici prenijeli i božanskom pro­ glasili. Svi drugi bogoštovni čini kao i štovanje sveta­ ca spadaju u staropoganske vjere, odakle su ih krš­ ćani pokrali, malo zaoblili i božanskom naredbom pro­ glasili. ;U kratko1: Štogod katolici gledom na vjeru imadu sve je to pokradeno iz tugjih, staropoganskjh vjera! Sjeromašbi katolici, kakova Vam je vjera! Da je ovome u istinu ovako, dokazuju povjćst, prirodoslovne znanosti, filozofija te kritika sv. Pisma, pred čijim »topovskim zrnima« nestaje zgrade cr­ kvenih dogmata! Ali kako to da pored svega toga vjera napose katolička još opstoji? Na ovo odgovaraju, da su tome ekonomske priliike krive. Mnogi bo su, kojima sreća nije onako sklona kao Bebelu da milijone gotova novca imadnu, ndgo s kojima sreća maćuhinski uprav postupa, prisiljeni da u neku nadnaravnu moć vje­ ruju. Čim im se stanje poboljša, prestaje i vjera u onu nadnaravnu moć. — Ovo danas mnogi vrše. I vjera će dakle isto onako polako uginuti kao i dr­ žava. Uzrok bo da još vjere na svijetu ima jest opet najkašnje privatni posjed, ušljed Ikoga se neki u ža­ losnim ekonomskim prilikama nalaze. Pošto će se, mjesto ovogla u novoj državi, uvesti općeniti posjčd - zajednica tako da će svi za trbuh dostatno biti rani, dotično da će se ekonomske prilike iz­ ravnati i pobolj^ iti, to će se ovoga svijeta još i (zad­ nja »tugjinska moć vjera naime, iščeznuti, a na nje­ zino mjesto, nova, prava socijal-demokratska, privatna, bezbožna moć doći; drugim rijlečima: Bogu i vjeri u novoj državi mjesta nema. Vjeri zato nema mjesta što jle ona tolika ropstva na zemlji prouzrokovala; što je dvije kaste, rad­ nika i gospodara uvela, što gospodarima daje pra­ vo (?), da $ nižim po miloj volji postupaju. Vjera, napose katolička, ona priječi kulturu, ona je na putu slobodi, ona je svima znanostima protivnica, ona zalugjuje ljude. Ona jedino za tim ide, da radnika uništi. Ona rad osugjuje a lijenost posvećuje. Zato ju treba čim više iz srdaca ljudskih čupati da tako ljiudi sret­ nim postanu, da tako napreduju i dogju do — vješala ili ubojitog oružja. Oni dakle navješćuju rat vjeri! Teško je ipak vjeru iz srdaca izbaciti! Oni to dobro znadu, te zato у kut stjerani tvrde, da oni ništa proti vjeri nemaju, dapače oni vele, da je v j e r a p r i v a t n a s t v a r , neka svatko drži i vjeruje šta hoće i kako hoće! Jedno ipak traže, da im se dade! Oni traže da im se škole u njihove ruke predadu, pak će oni na taj način vrlo lako s vjerom obračunati! Oni će djetetu »znanstveno« do­ kazati, da je vjera izmišljotina, oni će mu dokazati, da se vjera i znanost ne slažu i da se složiti nemogu, pa će dijete već — hoće li naobraženim da bude —samo po sebi bezvjtercem postati! Škola nek udara �Pozorišnom zastoru visočke gimnazije. na CrkVu, učitelj! na popa — ma i lažnim i nedo­ puštenim sredstvima — i vjere nestaje! - Varate se giospodo crvendaći! Nijesu li gornje tvrdnje najpodlijie klevete na ka­ toličku vjeru? Nije li to v raži ja uprav mržnja na Bog(a i vjeru? Ta oni sami vele: »Mi smo proti svima vla­ stima, proti nebesikim kao i proti zemaljskim, koje nam navedite, a pomoću Ikoje su oni — svećenici — dosada masu ikjao na lancu vodili i unaprijied žele voditi!« — I ova;kovim zar ljudima, da se naš. pošteni i svima vlastima poslušni narod preda! Ne to se do­ pustiti ne smijle! ‘) Kaser, Der Sozialdemokrat str. 143. 36 B. M a rk u šić : Pozorištnom zastoru visočke gimnazije. (Interpretacija). Prežarko li nešto plamti Sred tih tmina i oblaka Zv’jezda to je, a nju stvori Neč’ja ruka prenejaka. Zv’jezda ova hram je divan Što razgoni tmine nami; Fratar ga je krvlju plaćo, A od suza zido samih. Kad vidjesmo da svi drugi Za spas roda dugočase, I narod je sami isko Tu proročku školu za se. I tu sada zv’jezda gori... Žarka li je svjetlost ona, Ko proročka suza nekad Nad razbojstvom Babilona! A nu pjesnik gusle trgo I pjevao priče davne, Vajna djela iz povjesti 11’ krvave П’ nam slavne; 0 junacim, što su pali Ne žaleći svojih grudi, II o pravdi, što to šuteć Za oblačim nekud bludi. A nu pjesnik gusle trgo, A nu Genij kraj njeg prši! Osvetnik je hrama ovog, Htjede gusle sad da skrši.. Nije 1' sunce dobro opće ? A ovdje ga neko u ze... Apologija indeksa, 7 Ljutit Genij, gdje sad treba Da fratarske gore suze. Ej, pjevaču, stare jade Pustimo ih neka sniju, Ej pjevaču, nove pjevaj, A ima ih za vas sviju ! Nećeš li nam znat i pričat, Sve što novom danu pr’jeti; Je 1’ nam svima zemlja mati, 11’ prosto je nekom mr’jeti ?! Kaži nama pjesmom sada; ЈеГ hram ovaj rodu dika?! Mučenik je dizo njega, A na prahu mučenika. Tu uboštvo braća pate 1 vjerujuć za rod stoje; De pjevaj nam : ima 1’ vjere, Кб te braćč vjera što je ? ! — Prežark^ ii nešto plamti Sred tih tmina i oblaka; Zv’jezda to je, a nju stvori Neč’ja ruka prenejaka. A ta zv’jezda hram je divan Od naroda uzdisani; Fratar ga je krvlju plaćo, A samim ga suzam brani. O. Antun C ikojević: =■■■■■ - Apologija indeksa. Još u stara vremena, a poglavito današnji mo­ derni ljudi napadaju na rimsku Crkvu s toga, što ona svojim podložnicim zabranjuje čitanje nekih knjiga. Njihovi su napadaji i žestoki i ubojiti, te obučeni u prilično znanstvenu formu, koja na prvi mah nevjeste ljude lako osvaja. Poglaviti razlog, koji obično iznose jest taj, da se indeks protivi slobodi čovjeka i ljud­ skom duhu, koji po svojoj naravi pita istinu, pa je i traži. Dosljedno: tko priječi čovjeka, da sve vidi i pročita, taj ga smeta da neispuni naravnu težnju duha; taj hoće da čovjek ne dogje do istine, nego da ostane u tami. Suviše, taj isti hoće, da slobodu ljudsku stegne pod svoju papuču, i da narod u ropstvu drži. A jer rimska Crkva ovo sa indeksom radi, to je ona upravo ona, koja steže ljudsku slobodu i nameće ropstvo; i tako ljude podržava u vječnoj tami. Pri tomu obično zovu u pomoć i napredak vremena i modernu kulturu čovječanstva, kao da bi i vrijeme i današnja kultura odlučno ustala proti tolikoj zloporabi ljudske slobode �Br. 1. — Serafinski Perivoj. — 1910. i napretka istine, sa strane drevnoga ali natražnoga pripomoći hoće i neće, i to što ju je volja i dokle je Vatikana. Doista teška osvada, kada bi bila istinita. volja. Ne tako. U moralnom smislu volja je nerazdruživa od ra­ Pa zbilja! Zašto bi Crkva zabranjivala čitanje kojega mu drago štiva i stezala našu slobodu? Zašto ne bi zuma. On je njeno svijetlo, koje pred njome svijetli; pustila slobodu ljudskomu duhu, da traži istinu? Zar On je njezino pravilo i njezin donekle rukovoditelj. Volja se rimska Crkva čega boji ? Ako ona posjeduje istinu, sama po sebi nema vida; slijepa je. Kao takova ne i ako ju ona čuva, kako sama kaže, nema razloga, da može izvagjati svoga djelovanja. Ignoti nulla est cupido. se čega plaši. Istina mora pobijediti. Razumno ljudstvo A pošto volja ne ima vida, to je za nju sve nepoznato, mora napokon do nje doći. Time Crkva neće izgubiti, a po tomu ne može ništa htjeti i ne htjeti. Da volja dogje do svojih čina, treba joj pomoći, nego dobiti. Zašto onda Crkva takove zaprijeke meće duhu ljudskomu? Da, to nije nego njezina slabost. To treba joj svijetla. A to je baš razumno svijeto. Razumno je znak, da ni ona nije osvjedočena o svomu po­ pako svijetlo nije drugo nego stalni i nepromjenljivi slanju i o istini, koju tobože čuva i naučava. Boji se, principi, ili zaključci obližnji ili daljni ovih principa, da bi po pravoj prosvjeti izgubila kod čovječanstva DoŠljedno tomu, ono nužno svijetlo, koje volji toli treba, povlašteni položaj i zvonko ime učiteljice svieta. Ali bit će ovi principi. Bez ovoga svijetla volja se ne ovi razlozi samo su prividni i ne imadu nikakove vri- može maknuti. Pa baš ova ovisnost volje o svijetlu razuma jednosti. ograničuje njezinu slobodu u moralnomu smislu. To će Je li i n d e k s p r o t i v a l j u d s k o i s i ^ b o d i ? Sa indeksom nije ni poništena ni .stegnuta reći, da je razumno svijetlo pravilo, po komu volja ljudska sloboda. Mi uzvišeno poimljemo ljudsku slobodu imade izvagjati svoje čine. Nu dok smo rekli, da je razumuo svijetlo pravilo i dostojno ju častimo. Ali pravu ljudsku slobodu, koja se čovjeku kao razumnomu stvorenju dolikuje, a ne djelovanju volje, već smo stegnuti njezinu fiziČnu slo­ nipošto onu slobodu, koja čovjek;, izjednačuje sa ži- bodu i privezali ju za pravilo razuma. Sada bi nastalo pitanje: gubi li volja svoju slo­ vinčetom. Kad govorimo o slobodi ljudskoj, mislimo na slobodu u moralnomu smislu. Nu haš u moralnomu bodu stoga, što je privezana na svijetlo razuma. To smislu, nije sloboda u svemu što se može učiniti i što nipošto, jer to ustvrditi već bi bilo zanijekati čovjeku se može htjeti. Tu su ljudskoj STooodi pc avljene gra­ slobodu. Rekli smo, da je volja slijepa, stoga ona po nice. Sam naravni razum sudi u nami i to kategorično; svojoj naravi traži razumnu svijeću. Privezanost nje­ zina na razum jest njezina narav, njezina bit. Nu tu nisi slobodan; to ne smije bui N. p. Mi možemo nešto htjeti i željeti, pa taman ono, što zahtijeva njezina bit i narav, može li poništiti to bilo i nemoguće u sebi, kao što je nemoguće poletjeti tu istu narav i bit? A pošto je sloboda natura volungori do titrajuće se zvijezde. A ipak nas nutarnja želja tatis, može li onda svijetlo razumno poništiti slobodu za tim često pali. I to mi rado pripušćamo; u tomu njezinu? Ne može. Naproti to nju usavršuje; to ju smo slobodni. Dapače onaj kategorični sudac u nami, pomaže u njezinom naravnom djelovanju. Ako dakle čovjek slijedi pravilo svoga razuma, takove želje i odobrava, a zašto ? Jer takove želje obi­ čavaju uzbuditi u duši, uzvišenije misli, nego ih obično to nije njega nedostojno, niti je to nedostojno one imademo -ili bolje: takove su želje u skladu pravilim slobode, kojom je obdarena njegova volja, pače to je morala i moralnim redom. odlika njezina, jer ju to drži, da ne sagje s pravoga Nu, dok takove želje u nami nijesu, koje nas puta, i da se održi u svojoj cijeni i dostojanstvu. Na potvrdu našega nauka iznijet ćemo dokaz uzdižu i uzvisuju, nego naprotiv snizuju zemaljskomu kalu, već i glas nutarnji se diže na obranu potlačene ех communi consensu. Svi ljudi uopće priznaju, da su ljudske časti i dostojanstva s onim djelom. To je znak, najljepše odlike čovjeka dobrota i poštenje. Nu, da čovjek bude dobar i pošten treba, da da je ono djelo u opreci s pravilim morala i s moral­ nim redom, s kojim treba da bude u slozi jedno ra­ strogo slijedi pravila dobrote i poštenja, a to će reći: zumno biće. DoŠljedno, to je znak da u takovu djelu treba da slijedi svijetlo razuma, koje mu kaže: evo u prestaje sloboda da je zloporaba njezina. Uistinu ovom slučaju, u ovim okolnostima, u ovoj mjeri i na ljudska volja u svojoj moći je neograničena. Ali volja ovaj način jest dobro i pošteno, — ovo se imade slije­ samo u svomu naravnomu, recimo u fizičnomu smislu; diti. Dočim ono u sebi nije dobro, ni pošteno; ili nije t. j. u koliko je ona različna od svake druge duševne dobro ni pošteno pogledom na onu okolnost, na onaj slučaj i t. d. — a po tomu ono se ne bi imalo slijediti. moći. Ali kad je govor o slobodi — o moralnoj slobodi Čovjek dobar i pošten svojevoljno uzimlje i jedno i volje, tada nipošto ne smijemo, pače ne možemo, pomi­ drugo za pravilo — prvo, koje slijedi, drugo, koje šljati volju samu i golu, kao da ona sama i bez ičije ostavlja i ne slijedi. �Apologija indeksa. Pa doik to čovjek dobar i pošten radi, je )i itko .svijiestan mogao reći, da on u svomu poštenomu djelovanju nije slobodan? Jesu li ona poštena i do­ bra djela bila istegnuće njegove slobode? To ne može reći zdrava pamet. To ne može reći, nego onaj1, ikoji bi m orao d'ošljiedlno reći da je onda potpuno sloboda, ikada se proteže i na zločinstvo. Jasno jie dakle, da se sloboda volje potpuno slaže sa svijetlom razuma dapače, da ga zahtijeva. Nu svijetlo razuma Ikaže, da je potreban i nuždan posluh podložnika prama starijemu. Na svijetlo razuma ne spadaju samo prvotni moralni principi, Ikako sm o prijle spomenuli, neg'o i sekundarni t. j. oni koji se temelje na prvotnim, i iz njih se nužno izvode. Posluh palko prama starijemu nužni je iz­ vor iz prvotnoga principa. Rimski je Papa vrhovna glava Crkve. On je star­ ješina svih vjernika. DoŠljedno: sve njegove naredbe, zapovijedi i propisi, moraju biti svijetlo t. j. pra­ vilo djelovanja za njegove podložnike. Razum kaže superiori obedjendum — erglo Pontifici, ut superiori obediendum. I ikako god ona prvotna načela i ono svijietlo te­ meljno, Ikoje je u našemu razumu, ne ništi slobode nego ju Ikrjepi, tako ni Papine zapovijledi, kao pogla­ vice Cnkive nju ne ruše, nego1se s njom potp ino slažu. Tko dakle kaže, da je indeks proti slobodi ljud­ skoj, taj ne shvaća i ne zna, što je prava moralna sloboda — taj slobodu ljudsku diže sa svijetla ra­ zumnoga, a prikljlučiva je nižim strastima. J e li d u h l j u d s k i s t v o r e n z a i s t i n u ? Mi to rado priznajemo. Ljudski duh jledna je dalji­ na slika čistoga duha božjegla. S njega svijetli žarka razumna isikra i prosvijletljiva noć ovoga umrloga ži­ vota. To je baš, Što id'aje našemu duhu život i snagu. Na plamenu njezinu, mi se spušćamo u dubine naj­ veće, kao što i velebno lepećemo po cvatnim polj'anam i visokom gorju; dižemo1 se pače plavomu nebu, titrajući,m zvijezđam — i pred prijestol Bog& stvori­ telja. iD'ivnO isvojstvo' s kloga je toliko velika ljud­ ska duša! Ali, o'na jle još veća stoga, što svagdje traži istinu. Istina ju neumoljivo vuče; ona je njezin predmet. Malo dijete u naručaju svoje ,maj|ke istinu od jije pita. Nju traži odrasli čovjek; traži ju sijedi učenjak. Svakoga želja k) n’jojzi vuče i nosi, i radosni smo Ikad nagjemo jed;an dijelak jedan mali kamečak njezinju neizbrojnosti stvorova, ikoji su odsjev vječne istine. Koliko ili bi duh Ijludlski ushićen bio, kad bi očito i stalno riješenje imao svijuh pitanjla, koje ga muče od postanka? Što bi mi pregorjeli, kad] naše znanje o ovom kozmičkomu životu nebi počivalo na ne­ stalnim i dvojbenim hipotezam, nego na temeljnoj njihovoj istini! To nam sve očituje, d'a je diuh ljudski stvoren za istinu, i da za njom čezne nekom naravnom, ne­ odoljivom težnjom. Ali, premda priznajemo i osjećamo u sebi isti­ nitost ov< tvrdnje, moramo ujedno priznati, da ljudski duh uza svu želju, ipak nedostizava sveg jer istine. Ona prem plemenita i uzvišena iskra ne ima snage, da prodre u srce (bezbrojnih pitanja, koje čovjeku lebde pred očima. Pred1 nami stoji ovaj zamjerni svijet pun tajna i pojava života; pred nami stoji ljudski duševni život još zapleteniji i zagonetniji. A gdje je drugi život, koji nas iza granica ovoga života čeka? Pred nami je Sve to; sv(e to (gledamo, pipamo i ćutimo, a ipak još nepoznamo svijeta, ne znamo budućnosti vjlečne, ne znamo — sebe. Pred nami je jedna zagonetka, ko­ ju ne možemo riješiti. Da, Čovjek Је jedan sitni mrav, pred kojim stoji nehotično brdo, a na nj će se uspeti te,k| onda, kad dogje k prvoj Istini — Bogu. Čovjek svijestan, kad! ozbiljno promisli na sve ovo mora priznati ovu istinu: ljudski duh premda je lijepo stvorenje, ipak malo poznaje. — On, je tek jedna mala iskrica, u kojoj se kriju otajstva. I to pri­ znanje ne nosi nikakova zasramljenjia čovjeku. Prizna­ nje takovo nosi sobom poniznost, a nipošto zasramljenje. Iz svega 'ovoga slijedi, da lnije opravdana ona bučna rečenica naših modernih: čovjek je stvoren za istinu. Kad bi time razumjeli naravnu težnju duše k istini, koŠto ju mi razumijemo, tada j!o j nebi bilo zamjerke.' Nu svi time označuju više. Označuju takovu snagu duha, (kojoj ništa ne treba za pripomoć, i ikojla je sama po sebi vrijedna ili sada ili trajnim usavršavanjem doći do potpune istine. To nebi bilo drugo neg!o ne­ ovisnost čovjeka o ikomu; individualnost ljudska bila bi uzvišena do tolike autonomije, da bi čovjek iz­ gledao neko boštvo. Mi baš mislimOj da je tuđe golema pogrješka, što se iz naravne sklonosti za istinom zaključuje na njezino već gotovo posjedovanje, ili na njezino po­ stignuće u budućnosti s trajnim naprezanjem i na­ pretkom čovječanstva. Dakle bez više pripomoći. Ali nije sklonost za istinom, kako smo rekli, već gotovo njezino postignuće. Niti je to znak, da je nje­ zino potpuno postignuće u našoj, vlasti i snazi. To bi moglo biti, i jiest znak, dia se istina s duhom ljud­ skim slaže, da je njemu shodna ali ne slijedi, da je baš on ima, ili jda će je (on sam svojom snagom dostignuti. I čovjek može težiti za k ral jakom časti, �10 Вг. 1. — Serafinski Perivoj. ali ne slijedi, da je ona već u njegovim rukama, ili da će je on bez ičije pripomoći dostignuti. Mi naprotiv, ne možemo priznati toliku autono­ miju i neovisnost čovjeka od ikoga u postignuću is­ tine. Ovisnost zahtijieva sve Isto se god u čovjeku nahodi: sve njegove moći, sva njegova ćutila — da, sve njeg'ovo biće. Historija ljudskoga života nije nego historija ovis­ nosti njegove o drugim elementim. Dijete malo !dok se vodi, ima potrebu, da ga neko hrani i uzdrži, a to nije nego ovisnost. Da čovjek dogje do poznanja govora, treba mu učitelja — njegove majke. Da dogje u poznanje pis­ ma, znanosti, umjetnosti, treba mu pomoći lučitelja, bez kojega nikada neće postati tako savršen. Vid ljud­ ski potrebuje svijetlo za vigjenje, sluh valovlje zračno, koje mu glasove donosi; život tjelesni hranu, bez koj* ne može opstojati. — A što je u čovjeka takovisno, da može bez drugoga biti? U svemu je dakle čovjek o drugomu ovisan, pa je ovisan i u potpunom dostignuću istine. Došli jedno — u lom je manjkav. Ali nije samo jedan red istina i to prirodnih, koje smo mi ovdje spomenuli. Ima * drugih istina, |kao n. p. moralne, i vjerske istine, koje nam sijevaju iza granica naravnoga reda sa vrhunaravnosti. U istinu moralne istine naravnoga eda čovjek imade u sebi. Razumna dlišir sama vidi i sama sudi, da je dužnost dobro djelovati, a zlo izbjegavati, ona sama sudi takogjer, da ne smije- činii drugomu ono, što nebi želio, da se učini tebi. Sama vidi i nužne zaključke iz ovih pretpostavaka kao: ne ubij, ne ocrni i t. d. To je u njezinomu svijetlu. Stoga veli apostol naroda, da je taj zakon upisan u srcu Ijudckomu1). Stoga mi ne niječemo, da čovjek nije vrijedan doći po svojoj vlasti, toj snazi u poznanje ovih moralnih istina. Ali zgode ljudskoga života su različite. Prama svojoj različitosti traže i različitu aplikaciju prvotnih pravila. Nu je li to lak posao? Može li čovjek vazda i u svakomu slučaju pogoditi sam po sebi i bez ičijepomoći moralnu istinu t. j. pravi put odabrati u ono­ mu činu? Ko je zavirio barem prilično u moralno bogo­ slovlje, taj će poznati, da je to polje možda najlzapletenije ljudskomu duhu. Zar u jednomu pitanju ne nalazimo tolLica razna mnijenja sasvim op riječna, a Ipatroniraju im umovi čovječanstva? Zar nijle to dokaz, da je čovjek i u tomu manjkav i da sam ne može doseći svih ovih istina? To pogotovo vrijedi pogledom na to, što strasti ili slabe navike iskrivljavaju ljudsko pravo pojimanje, i zaslijepljivaju razum u aplikaciji prvotnoga razum­ noga svijetla na praktični život. 9 Ad Romanos II, 14. 1910. O gdje su vrhunaravne istine, koje nam svijetle tamo sa vrhunaravnosti — naime objavljene istine fev. vjere? Zar njih razum ljudski pipa? Zar bi ih po sebi mogao naći bez da ih je Bog sami očitovao. Mi malo vjerujemo u tobožnji napredak vremena. Čovjek je vazda čovjek, vazda je težio k istini, ali je vazda trebao pomoćne ruke, da k istini dogje. Ne stoji dakle prigovor modernih, da će čovjek jednom sam po sebi po vigjeiiju svega, ili po čitanju sveg'a, doći do istine. (Svršit će se.) Anka T opićeva: Pustinjak. = Prigodom potresa u Messini u prosincu 1908. I. Oproštaj. Krasan mladić, duge kose. Valovite, meke, crne, Tamne puti, sjajnog oka, a kojemu ljubav trne visoka, Гјера čela, Nad kojim je oblak tuge, Uspomena bolna svela------Reče: S Bogom grudi svojoj, Koja ga je odnjihala, Koja no je zipku njemu, Ocu, majci, djedu dala; Na kojoj je sreća c’jela, Mladenačkog srca evala. z oka je vrela suza, Na zgaženu travu pala —: 0 , kako te ljubim žarko! 0 , Messino, srećo moja! Ta na sv’jetu vasionom Poznata su blaga tvoja. Gdje su palme, oleandri, Cedri, mirte kao tvoje? U kom mjestu divlje ruže U pitomom cvatu stoje? I gdje stoji smaragdeno, Valovito, strašno more, Tako meko uz obalu, Da mu zvuci Čarni tvore, Sa zemljicom plodnom, crnom, Cjelov slatki i zagrljaj ? Gdje su glasi zvučnih harfa I cimbara kao tvoji, Gdje na sv’jetu jošte pjesma U visokom cvatu stoji, Ako nije na grudima 0, Messino, tvojim vrelim ? Gdje se lovor još i danas Ne nazivlje palim, svelim ? I gdje stoji kip do kipa Umjetnika starih dana, Da se iz njih novi rode, �Pustinjak, Da prolista — nova grana? Gdje je nebo tamno modro I drhtave, zlatne sjene; Gdje se zv’jezde u vedrini U eternom sjaju pjene? O, nema ga, nema nigdje! Od istoka do zapada, Od sjevera pa do juga, Svi narodi traže tajne, Tajinstvenog— tvoga luga. Ali ja o ! - Glas mladića, Кб proroka zvono zvoni: Sa tvoga se praga danas, Gvozdenijem bičem g o n i: Plemenitost, pravda, vjera I nevinost od angjela! A na mjestu tome svetom Odurno je mjesto svela, Ljuta zmija, strašnih zala. Za pustoši, bezakonja, Tvoja su joj mjesta mala Gdje su dani mirne sreće Gdje dobrota i vedrina * 0 , nema ih, nema više Sama progna tvoga sina Sa raskošna, sjajna jada, Jedina je duši nada, Da ćeš saget opet glavu Pred oltarom Stvoritelj 1 da ne ćeš na svom srcu Gojit više onih želja, Koje no ti propast nude Ne budeš li, onda Djeci tvojoj, jao te b i! Na ognjištu cvatućemu, Od pravedna gnjeva zebi, Jer ni kamen na kamenu Ne će ostat tvrdom tvom e! A more će, milo more, Samo zadat čedu svome Ubojiti udar, — smrti. Pokoji se o, Messino, U sreći se propast v rti! Još jedanput okrene se, Još jedanput suzu p ro li: S Bogom ostaj majko m o ja! Što rastanak tako boli ? ! II. Špilja. Pod kristalnim, vedrim nebom Pod palmama gusta hlada, Gdje no zefir travu ljubi I gdje dirne val za valom Ognjevita, teška m ora; — Gdje se dan za danom gubi, Ne znajući kuda mine, Samo kad se rodi drugi, Onda sunce jarko sine I probada srce mora, Srcem svojim, svojom silom. Gdje no nema mjednih usta, Mjednih zvona, grobnog zvuka, Koji no ti uv’jek kažu. Da je kratka žiću luka. Već na mjestu njihovome, Poj slavuja milo ori; Tu u špilji od kremena, Već tolika ljeta stvori, Osamljeni stanak sebi On, Rinaldo, koji ne bi Prebrodio više more, Ni za krunu Italije, Jer još sretna — ona — nije. Za njeg nema budućnosti, Prošlost mu je uspomena, A sadašnjost samo slaba, Uvenula, gorka sjena, Od onoga što je bilo. Zar je tome s'jedom starcu Osušena, bl’jeda lica, U grudima zasagjena, Od viteštva davnog klica? T a za njega niko ne zna, Na ognjištu pradjedova, Jer ko mladić njeg ostavi; Tek mu slika počagjila, još na zidu doma visi. Za što, za što uspomeno, U srcima budna nisi?! Kada ono davno ode, Tražili ga dugo, dugo, A tada ga oplakaše 1 sahrane, gorka tugo, Sjenu svaku, koja bi ga Spominjati jednom mogla. Preko praga očevoga, Bahato je prešla noga, Gospodara nove moći, Sve je znalo ne će doći On, Rinaldo, nikad više, Jer je zemlja zemlji pošla. A on ovdje živio je, Кб pustinjak u pokori, Za nju, djevu angjeosku, Koja tone sve u kalu. Nije čuo poj slavuja, Nit miriso hrizantena, Tek kadikad u licu mu Bl’jedom, suhom, ukočenom, Zagonetno nade čuvstvo Munjevitom mine sjenom - — A koji put pitao je Ojagjeno srce svoje; Zašto jednom već ne pukneš Što ti čaši jošte broje ? ! II bi gorko uzdahnuo, A1 se uzdah rasplinuo, Jer mu ne će nikad više, Čuti kako duša diše Gorkim bolom, teškog jada — 0 , pokopaj barem sada Ljubav tvoju, al ne možeš, Uspomena budna, živa, Ko utvara strašna stoji; Ona sili biće tvoje, Ona šapće duši tvojoj: Hoćeš, ne ćeš, moraš dati Prvo mjesto — slici mojoj! Stog ovjenča sliku svetu, Šaptom gorkim i čemerom, Ažurnom je nebu slao Molbe vruće, čvrstom vjerom. Iza nje je činilo se Da se ono već otvara Te da opet nju, Mesinu, Grli sreća, ljnbav stara. 0 , kako je suze lio, 0 , kako je blažen bio, Iluzija dok je evala . .. Ali jao, jednog jutra Na njenom je mjestu stola, Strašna boja, strašna groma; A u njojzi od propasti I od skora, smrtna loma Nepomično, slovo jako: Spasa nema, ni pomoći! Sa srca će njena doći Požar, vatra, plamen plamni Da uništi svu krasotu, Da uništi temelj davni, Da pokopa spomen svaku Na Mesinu Гјери, — jaku. III. Potres. Još je rano, još je zora, Jer još titra san na cv’jeću, Jošte zv’jezde sa mjesecom B’jelo ruho na se meću — ; Ali u njoj sve je živo, Pa i ko bi jošte snivo, Kraj strahote od tri groma 7 Njih ne baci tmurno nebo, Nit oluja, niti munja, Već utroba crne zemlje, Koja no se sada k id a ,----A da ranu tešku vida, Priskočio val za valom Miljenika njena m ora; Pod teretom bure sina, Raspuknut će temelj svaki. A još usto njihaj jaki, Razdrmao p o v ršin u ... Prašina se silna diže, Pa iz neba crna, teška, Munjevito kiša stiže I plamen se rodi smrti. — �12 U metežu tome jadnom, Smrt i život svud se vrti. - — Tu se ruše dvori stari, Tam’ prepuknu čvrsto gvožgje, Pa iz njega četa ljudi Razbojnička, u mrak pogje. Plač sa sm’jehom poludjelih, U zraku se tešku čuje; Pod hrpama od kamenja, Zadnji uzdah prolaz ruje. Grobovi se otvoriše, Izbaciše kosti mrtvih, Da u svoje krilo prime Žrtve nove, strašne smrti. — Niti crkva više ima, Niti zvona zvonkog zvuka,, Da otprate narod c’jeli, Gdje prestaje bol i — muka. Već ih prati molba, kletva, Jauk, vapaj, zdvojni glasi, Koje miris od sumpora, Potop mora, oganj gasi. Tu na hrpi gospe sjajne, U tanahnoj, zlatnoj svili, Sa prosjekom zagrljene, Da im duša skupa cvili... Ondje junak do junaka, Cv’jet Messine razdragani, U mulježu gnjusnom leži; Tamo majka, zdvojna majka, Sa jedinkom svojim bježi; Kuda, kamo? — ne zna sama Stani! — Čekaj! Eno vihor Sa st’jenama vodu lama. — U daljini tutanj tutnji, Primiče se, sve je bliže Dok sa njime udar zadnji Nesretnici već ne stiže. .. Ne ostade ništa u njoj, Niti kamen na kamenu, Ognjenim je mačem nebo. Uništilo slavu njenu, Uništilo narod c’jeli, Uništilo život svaki, Uništilo prah sa prahom. 0 , Messino, na tebe će Grčevitim, zdvojnim strahom, Mislit carstva i gradovi! Strahovitim, crnim velom, Sudbina te gorka ovi. — — Zaludu će temelj stavljat Oslabile ljudske ruke, Staviti ga ne će moći. — O, tolike n’jesu muke, Jošte bile na svijetu! Propala si na sve v’jeke, U najljepšem, — cvatnom letu. * Zalud čupa kose s’jede, Zalud diže suhe ruke, Zalud plače grčevito, Zalud vapaj dušu kida Br. 1. — Serafinsk Perivoj. — 1910. I jekom se bolnom javlja, Sve to više u ognjeno, Valovito, ruho stavlja Majku, slavu, braću c’jelu. — Zar strahota take sile, Mora budit ljubav svelu, Mora bacat na koljena Njega, što je vazda klečo; Mora kidat na komade Drhtaj zadnji, zadnje nade?! Sa obale on je gledo, Na obali on je zebo I molio Stvoritelja: Ti, kojemu biće resi, Samo pravde svete želja, Koji stvaraš i obaraš Jednim hipom, jednim mahom I čovjeka koji stvori, Tvoje duše moćnim dahom; Kojemu su ruke pure ■ Od' života i od smrti, Bez čije se volje ne će Grom sa zemljom, morem trti, Daj učini kraj i konac, Teškom jadu, teškoj boli! Gr’jeh je težak, al i pravda Strahovito bičem kida. Eno gori, eno tone I ljrlja se, — već sa vida, U času će zamr’jet, pasti. Zar ta hrpa od kamenja I od mulja i od zemlje 1 od vatre, - sva u vodi, Mene, starca puste špilje, Sa ljubavlju jednom rodi?! je ona lovor dala, Zar je slava u njoj evala? Zar su u njoj grobi slavni Od junaka pali, davni? Zar to vrelo od sumpora, Od valovlja i od praha, B’jaše negda u smaragdu I naranča pojnog daha? Zar je srce tu ognjeno I pamučno, meko krilo, U kojem je vječno sunce, Vječno nebo jednom snilo? Zar su harfe i gitare, Tu, sa dušom c’jela sv’jeta? Zar su tuđe zakopana Sva ohola, sjajna lje ta ? ----- — Sve je tuđe, ništa nije Izmaknulo smrtnoj smrti. O, ko će ti gorke suze, Gorku tugu i bol trti?! Ona, koja u prah stvara, Ona, koja ognjem zgara 1 tebe će srušit, - zgorit, Još do mala, pa već ne će Sa čemerom — usta zborit... I opet se prasak začu I opet se zemlja kida, Tek na drugu sada stranu More, vatra, sumpor rida; Pa naruši svu obalu, Ne poštedi kuću malu Ni Rinolda, pustinjaka; Njega pako sama ovi, Od valovlja ruka jaka; Povući ga u dno živo. — 0 , — Messino ! Većjesnivo, Već je leden, kamen bio — 1 tako je grob taj živi, U seb’ t’jelo mrtvo krio Pravednika, — pustinjaka. — Nek mu pjesma bude laka Vječnog mora, — vječne nimfe I vječnoga zvuk bisera; Nek nad njime sunce ’zv’ezdam, Vječnu igru svoju tje ra!... IV. Korota. Nebo crno, zemlja crna, Crno velo gospe nose, U crnini na oltaru, Sveštenici Boga prose: 0 , pomoži, — skončaj muke, Onkraj mora, — puste luke! Čak i grimiz sjajni skida, Pa crninu na se baca Manuelo, a kraj njega, U koroti teškoj jeca, Kraljevska mu Гјера druga. Svukoliku Italiju Šiba, bije gorka tuga U žalosti narod b’jedi, U žalosti dvora vita, U žalosti svetog Oca, Zdvojno moli, zdvojno pita: 0 , kaži nam Oče sveti, Dokle će nas jošte kleti Od prirode teška ruka?! Zadrhtaše trepavice, U krilo se suza spusti, A blažena, skromna usta, Kanda guše — jecaj gusti: Sagni glavu, — na koljenu Okaj teške, — mole gr’jehe; Onda uzmi sa oltara Kip Madone, kip utjehe, Pa pronesi sa psalmama Onim krajem, gdje no lama Oganj, more, trzavica, Ljudske duše, — ljudska lica I gdje stvori grob u t m i n i . ---Spasi narod Bože pravde! Sa nebesa sunce sini! Sa tornjeva zvona zvone, Tako muklo, tako vajno, Kao da se u grob meće Sv’jet i nebo ono sjajno. Nigdje pjesme, — tek se čuje Jadovanka nesretnika; Sve što b’jaše u njojzi je, �Pismo Mladom Krešimiru! U njoj mračna, leđna slika, U njoj pokop od hiljada Pet stotina, ljudskih duša; U njojzi se samo vrisak Umirućih, zdvojno — sluša... Na tržištu, u sred grada Romulova brata Rema, Gomila je od dragulja, Koju plemstvo s pukom sprema; Da ju digne opet s nova, Da oživi svelo cv’jeće I kraljica svojom rukom, Ogrlicu krasnu meće, Sa nakitom mnogim drugim. A kraj toga pomoć stiže, Sa svih strana i krajeva; U srcima okrunjenim, Plemenitost s dobrim s’jeva, Stoga daju punom rukom, Da prestane bol sa mukom ... Vihor vije i urliče, Na pustome mjestu grada, Što je bio ponos dvora, Zipka sviju, zlatni nada Na gnjilome srcu zmije, Ognjeviti otvor legu; Sred oblaka od prašine, U svome su tromom bjegu Sove, vrane, gavranovi I orlovi strvinari; Zalogaja dosta ima. Na žegi se peče, vari, Ljudsko meso s ljudskom krvi. Pa i kuga, kleta druga, Na mjestu se tome nagje, Te sa bićem časovitim. Na četiri strane zagje I dotaknu morske žale; Kao da su ovdje male, Carstvu golu, njene sile Ruševine groba — bile... U tom l’jesu ona leži, Sa umrlim svojim krajem. Mesina je zakopana, Tu sa slavom i sa rajem I sa djecom, davnom lozom I sa srećom i sa blagom; Budućnošću nevigjenom, Sa prošlošću milom, dragom. Uskrsne li opet jednom, Starom ne će nikad biti, Već će biti samo nova, Bez djedovska, sveta krova ! * * * 0 , plačite svi narodi, Nad nesrećom crne kobi, Kojom jadna Italija, Smrtni udar, vječni dobi! Plači i ti sama za se I za svoje pusto krilo; 13 Plači za njeg, za Rinaldu, Za pravedno, čedo milo, Kojega su pradjedovi Za te krvcu svoju lili, Koji no su uza kralja, Megju prvim prvi bili! Plači za njih sviju, sviju, Što bez krsta tamo leže, S kojima te ljubav rodna, Raskidano srce veže! Plači za njom, za Mesinom, Za Regjiom i za drugim, Koje vojska ne uništi, Nit pohara tugja noga; Već naravna moć i sila, Sa ognjena, srca tvoga! Ali za što na plač gonim Budnu sliku, plačna lica? U grudima od čemera, Plačna ti je — bolna klica; Kojom bdiješ, kojom sniješ, Koju kidaš u samoći Hoće Г jedan od uzdaha, Uslišan ti ozgor doći? Bog je dobar, nebo milo, Darežljivo — zv’jezda krilo! Pismo Mladomu Krešimiru! Si nj , 1. siječnja 1910. Dragi Krešo! Lijepa je ona: „Mlada ljeta nada svijeta", jer svakome narodu, svakoj zajednici, svakoj obitelji omla­ dina je najmilija i najkrasnija uzdanica. Jest, brate, „blago našoj domovini, — mladost li joj sreći gledi; — zna Г mladovat i djelovat, — mladujući napredovati Upravo iz one čiste ljubavi, s kojom ljubim do­ movinu našu; iz pravoga uvjerenja, da će moje misli i osjećaji u tvome srcu naći odziva, uzimljem pero i s njim ću ti u pismu izvaditi iz svoje duše sve savjete, koji bi ti mogli vrijediti u tvome uzvišenom zvanju, u tvojim godinam, koje su te već opasale muškim pašom. Zakonodavci su svih vremena i svih prosvijetlje­ nih naroda, koji su svoje države stavljali na zdrava načela napretka, gledali u omladini najljepšu i naj­ dragocjeniju uzdanicu u bolju i sretniju budućnost. Oni su uzgojiteljim oštre zakone izdavali, s kojih im je sveta dužnost bila sve umne i fizične sposobnosti posvećivati, kako bi valjano naobrazili um i opleme­ nili srce mladosti. U njihovom plemenitom uzgojnom poslu i obitelj je bila primorana složnim radom sudje­ lovati i svim silam nastojati, da se narodu podgoji valjana, naobrazovana i moralna čeljad. Danas je nekud pravi smisao za uzgoj mladosti stao iščezavati; danas se zida neka umišljena sloboda �14 Br. 1. — Serafinski Perivoj. — 1910. koja baca na put omladini užasne zapreke, koje joj priječe k svrsi naobrazbe ravno ići. Može današnja škola najljepše uregjena biti, podržavati najuzorniji red i zapt; može ulagati najsamoprijegorniji rad oko povjerene mladosti: ona ipak ne će postignuti prave uzgojne svrhe, ako mladić pusti, da ga zanese sirenski glas te umišljene slobode. Mladić je u školi tek neznatni dio dana. Dojmovi i misli pokvarene okoline na nj neprestano navaljuju i često izbrišu i najmanji utisak onoga, što se u školi radi. Boravak je u današ­ njem svijetu najkrvavija rana na učeničkom životu. 0 ovoj istini moglo te je uvjeriti žalosno iskustvo mno­ gih tvojih drugova. Dok, brate, znaš, e ti pogibao pri­ jeti, da ti se zdrave misli o nauku raspline s toga, što u društvu nemaju potpore, ono junački odolijevaj vanjskoj navali nesvjesne tvoje okoline. Budi zaljubljen u tvoju sreću, pa se svjesno drži onoga puta, koji ti pokazuju tvoji plemeniti uzgojitelji, jer ćeš na njemu brati sve same lovorike, pun ponosa gledati ćeš tvoj rad, dičiti se s lijepim učeničkim imenom. Budeš li tako raditi, vjeruj, na strani blagorodnih duša biti će ti uvijek iskreno priznanje, s kojim će te javno darivati. Slava će t; uvijek i svagdje biti uzvi­ šenom i kreposnom trudu. U ljudima prevlada sad pamet, sad srce, tako da ćeš posve rijetko ovo dvoje naći u potpunome skladu i ravnovjesju. Kod jednih je u većoj rnjer' premoći pamet, a kod drugih srce. Kad prevlada srce, eto te u skrajnim granicam pokvare; a kad pamet, eto te u skrajnim granicam fanatizma. Prava Skila i Haribda. Tebi je dakle oko toga svojski nastojati, kako ćeš srce i pamet u sklad dovesti pa po onoj Platonovoj: „/.zlb; x'a)fd№c zlv7±u — biti na svom mjestu. — Kao što u fizičnom, tako i u duševnom svijetu pravi se uspjeh postiže samo ondje, gdje sve sile složno rade. Ako načelo „viribus unitis" vrijedi svagdje, to u prvom redu ovdje mora vrijediti. Sloga, sklad i slaboumnomu podaje snagu, a nesloga svako naprezanje na cjedilu ostavlja. S toga ti je o tomu najvećma misliti, kako ćeš sva svojstva uma i srca sjediniti; kako ćeš u dušu ne samo surovo i neotesano kamenje unositi; nego, kako ćeš, kao pravi umjetnik, obragjeno i uregjeno lijepo i vještački slagati i zidati savršenu zgradu nao­ brazbe. Na taj ćeš način stvarati zdravo poimanje o svijetu i životu, koje će te moćno voditi i pokazivati jezivi put, koji ti je prevaljivati preko uzburkanih va­ lova života, kroz užasnu buruo i luju. Tako ćeš sabrati iz raznih predmeta uregjeno znanje, koje će silno utje­ cati na tvoju poletnu dušu i pokretati svim njezinim silam, a volji podavati čvrst i stalan pravac. Taj je posao, priznajem, najteži na svijetu, a osobito u današnjim žalosnim vremenima, u kojim ži­ vimo. No, ništa za to, ti budi ustrajan, čvrsto se drži trnovite staze, na koju te je Providnost pozvala, pa ćeš s trnja sve same ruže brati. „Nil sine magno vita labore dedit mortalibus" — rekao je zlatni Horac. Oko toga divnoga posla pregni svim žarom mladenačke tvoje duše, jer „Pregaocim Bog daje mahove" — re­ kao je naš okrunjeni pjesnik. Nikada se ne zanosi neobuzdanim porivom uma ili srca, da ne zagješ S pravoga puta. Svodi, brate, svodi um i srce u divnu harmoniju, pa čeŠ rado prijanjati oko blagoslovljenoga rada. Ali treba, da tvoj rad ljubav zaduhnjiva i provejava, pa ćeš steći pravu nagradu truda; steći ćeš krasnu sreću. Najčarobnije utvare, s kojim dokon život zamamljiva mladića, rasplinuti će se, svega će nestati i najveličajniji san, zlatne po oblačim kule u prah će se smrviti, iščeznuti će: „Sve veliko i zemaljsko raz­ plinut će se kao d i m a l i plod tvoga mukotrpnoga —J “ biti' će vječan. rada Koren je nauka gorak, ali mu je voće slatko. Sjećaj se često onih Njegoševih riječi: „Čašu meda još nitko ne ispi, — tko ju čašom žuči ne zagrči." Svaka ruža ima svoj trn, svaka krepost ima svoj križ. Oragjd tvoje naobrazbe mora biti primjerena tvome umnomu 'razvoju i ti se moraš ograničiti na ono, što škola od tebe traži. Ništa ne smije biti preuranjena, jer bi lako mogo promašiti svoju svrhu. Tebi se je čuvati, kao pogibeljnih sirta, one pogriješke, što ju di­ daktici zovu „didaktičnim atomizmom". Drži se one Solonove: „MrjSev £уav“ - ništa prekomjerna, — jer bi ti se zgodno mogla primieniti ona Demokritova: „Мгј Tzavta етаатаа&с« -pofrupeo, |1Г/ rcavicov a j 'flvr/' ne traži sve znati, da u svemu neznalica ne budeš. Izbjegevaj i pretjeranost i lijenost. Tvoja slava neka bude u svjesnom vršenju dužnosti; neka tvoja dobra svojstva, tvoj samoprijegorni rad, budu tvojim uresom, pa neka svatko s tvoga čela čita, u čemu je prava čast. Boj se Boga, jer je strah božji korjen svakoga znanja, svake mudrosti, jer je on najdragocjenije blago u ljudskom srcu. U strahu je božjem pravica, mir, prava sloboda, slava; u njemu je kruna svakoga po­ štenoga i plemenitoga rada. Boj se, dragi, Boga i ne­ ćeš zaći s pravoga puta tvoga zvanja, s kojim ćeš doći do ostvarenja svih želja i nada, koje u te postav­ ljaju narod, roditelji i prijatelji. Tvoj vjerni O. Pajo Mišura. �Listak. 15 LISTAK. Dr Jelenić: Sekularizacija crkvenih dobara u Ugarskoj. Sekularizacija crkvenih dobara nije ništa drugo do pro­ mjena crkvenih dobara u dobra vremenita ili u dobra svjetska. To biva ili s nekom odštetom ili bez ikakove odštete. Tako su u Njemačkoj poslije vestfalskoga mira, g. 1648. i poslije „Kulturkampfa", u Francuskoj poslije revolucije, a u Italiji poslije osvojenja Rima 20. rujna g. 1870. mnoga i mnoga crkvena dobra sekularizirana. Se­ kularizacijom se crkvenih dobara eto prijete neprijatelji Crkve i u Ugarskoj — u Marijinu nekoč kraljevstvu, a sada u kraljevstvu poplavljenu Židovima. U mnogim su se i mnogim županijama u tu svrhu obdržavale skupštine, a u najnovije doba hajduski je komitat razaslao predlog na sve ostale komitate Ugarske, da i oni poduzmu korake, kako bi se crkvena dobra seku­ larizirala. Od svih se neprijatelja katoličke Crkve u pokretu za sekulariziranje crkvenih dobara odlikuju slobodni zidari. Slobodni su zidari skoro odlučili razasiati u svijet ništa manje nego 30.000 okružnica, kojim će neuku masu podučavati i poticati na sekularizaciju crkvenih dobara. A je li to podučavanje i poticanje dobro, je li pravedno i pošteno? Ne! Katolička Crkva kao vidljivo društvo mora imati vidljive hramove, mora imati svoje vidljivo svećenstvo., svoje škole, svoje ubož­ nice i t. d. i t. đ., a da sve to uzdržaje potrebna su joj dobra. S toga je katoličkoj Crkvi još Isus Hrist, njezin utemeljitelj ne samo dopustio nego joj i svojim pri­ mjerom pokazao, da može dobra sticati, s njima uprav­ ljati i disponirati. I toga se prava katolička Crkva kao i druga drnštva ne može riješiti. Nu njezini joj nepri­ jatelji eto hoće, da to pravo oduzmu, mislec da će ju, kada ju liše njezinih imanja, lasno srušiti pod svoju papuču i na koncu ju konca uništiti. Nadamo se ipak da pravi katolici, kojih u Marijinu kraljevstvu in regno Mariano — ima još lijep broj, neće zavesti u slobodnozidarske i židovske spletke, znajući dobro, da bi se oni, koji bi to učinili izjednačili; kao što lijepo veli sv. Augustin, propalici Judi; a sv. Jeronim u po­ slanici na Nepocijana svetogrtcima: „Qui aliquid de Ecclesia auffert vel furatur, Judae perdito comparatur“. „Amico quidpiam rapere, furtum est, Ecclesiam fraudare sacrilegium est“. Dr. Jelen ić: Ugarski „Kulturkampf“. Više je mjeseci, da na­ rodnosti u Ugarskoj — osobito Rumunji vode žestok boj s ugarskim kraljevskim ministarstvom prosvjete, komu je sada na čelu Apponyi. Арропуј je lani izdao zapovijed, da se u svim državnim osnovnim školama gdje učenici nijesu Magjari vjeronauk i svagdanje molitve u višim razredima podučavaju i u magjar- skome jeziku. Ta je naredba odmah kod svih narod­ nosti u Ugarskoj naišla na otpor i negodovanje, a osobito je na otpor naišla kod Rumunja koliko nesjedinjenih toliko sjedinjenih. Svi su tu naredbu smatrali atentatom na narodna i crkvena prava, a nesjedinjeni su ju Rumunji uza sve to držali i povredom svoje autonomije. Taj je otpor ministar Apponyi htio skršiti s uskratom kongrualnoga nadoplatka, što ga država daje, ali badava, boj još traje, a vodi ga megju nesjedinjenim Rumunjima samo poglavarstvo njihove crkve. Ovo je prije nekoliko mjeseci držalo kongres, na kome je svećenstvu naloženo, da se ne samo ovoj ministarskoj naredbi opre, nego uopće, da obzirom na školu i crkvu ne prima ni odakle naredaba do jedino od crkvene vlasti. Ovaj je zaključak ugarsko ministar­ stvo prosvjete podnijelo Nj. Veličanstvu caru i kralju FrAniLJ0SiPu U nL1 on £а Је> kao što „Katholische Kirchenzeitung“ od 30. prosinca donosi, odbio, jer se protivi njegovorh^ majestetičnome pravu — pravu nadzorništva. Carsko-kraljevsku je odluku ministar Apponyi saopćio grčkoistočnome sibinjskome metropoliti J. Metianu s primjedbo^, da će otpornike prema kazne­ nim zakonima kazniti. Kada je sibinjski metropolit mi­ nistarsku primjedbu primio odmah je sazvao u Sibinj — Nagyszeben konsis^orij, koji je ministarstvu prosvjete poslao memorandum, u kome mu razlaže, da grčkoistočna crkva neće nikada dopustiti, da se država miješa u crkvena prava u podučavanje vjere. Pobjedi ii grčko-istočna crkva u ovome kulturnome boju, njezinoj će se pobjedi bez sumnje veseliti i sjedinjeni Rumunji te Slovaci i Srbi, koji su isto toliko ogorčeni koliko i nesjedinjeni Srbi i Rumunji. E. F. M.: Anketa lista La Croix o glavnoj bijedi, što tišti ljudski rod. Proučavanje bijeda, od kojih trpi narod i uopće ljudsko društvo veoma koristi, jer ne može se liječiti, dok se ne z n a . . . To je posve naravno. I konstatovanje tih uzroka koristi, makar da nas donekle nagoni u očaj i pesimizam, jer taki pesimizam ne može nadvladati jake i požrtvovne duše, nego da­ pače više će im služiti kao poticalo na rad i liječenje: ljudi ne prčdaju toliko pred teškim i velikim, koliko pred malim i neznatnim... Iz te misli otvorilo je lani uredništvo francuskog lista La Croix posebnu anketu u svojim stupcima t. j. pozvalo je svu stručnjačku publiku, da se na temelju svoga proučavanja izjavi, koje je najveće zlo, što tišti ljudsko društvo ? Odgovori još nisu prestali izlaziti, ali ih je izašlo mnogo i mislimo izašlo je ... glavno ... �16 Br. 1. — Serafinski Perivoj. — 1910. Ovdje će mo ih nekoliko glavnijih navesti, na koje se drugi mogu lako svesti. Gosp. Charles Benoist — kompetentni auktoritet u socijalnim pitanjima kaže, da je najveće zlo „neuregjenost sveopćeg prava glasa" (7/VIII.). Odatle proizlazi i o n a ... jalovost zastupnička. Stvaraju se nekakvi za­ koni, ali ti zakoni ne donose nikakve koristi... G. de Gailhard-Baucel (15 VIII.) misli, da društvo ljudsko najviše za to tare bijeda, što „nema stručne*) organizacije." Njegov nazor opravdava i tvrdnja g. Groussau-a (25/VIII.) i g. L. Duraud-a, da je glavni uzrok sadašnje nevolje „svemogućnost države". Zbilja! Izmegju centralne vlasti i individua — nema ništa srednjega, što bi moglo donekle zapriječivati onaj zu­ lum, kojim su navrgnuti pojedinci: treba dakle struč­ nih udruga. One će biti kadre, da paraliziraju „svemo­ gućnost države" i jaki upliv tajnih sekata, što podgrizaju ljudsko društvo. To su, kako vidimo strogo socijalne bijede ili bolje to su najbliži uzroci te bijede. I mi bi se potpi­ sali pod svaku od njih. Drugi su dopisnici išli d a lje ... tražili su remotni pravi uzrok, za to ga s većom nervoznošću konstatuju. G. M. B a r r e s uzdiše (10/VIII.): Moralne obuke nema u Školama. To je glavne zlo. S njim se slaže i P e n e l o n Gi b o n ( 2 1 IX.): Prva bijeda jest otrovanje mladeži u školama bez Boga. „Jer tuđe su, kako razvija g. d e la T a i l l e , prof. angerskog sveučilišta, (11/IX.) jer tuđe su izvrnuli pojam auktoriteta, uništili smisao hierarhije... izbacili predaju". Isto veli g . P a v a o L e r o l l e (28/VIII.) Kriv je tomu odgoj... Sumnja obuzima sv e. .. Život se materijalizira . . .“ Malo je točniji bio g. B r e t o n (2,'IX.): „veliko zlo današnjega vremena jest sekularizacija t. j. gotov posvemašnja neštašica v j e r s k e a t m o s f e r e . " Ni abbe d'Alles 3./V. ne razilazi se mnogo od njega : „Nama manjka k a t e h i z a m i kršćanski život, koji se na njemu osniva." Osim te dvije vrste odgovora, koji su naravno posve opravdani i ističe se jedan svojom velikom origi­ nalnošću. On je kao causa causae causati — uzrok uzrokova uzroka. A napisao ga je župnik de Notre Dame de Plaisance g. Soulang Bodin. Ima jedan mikrob, koji je uzrok svega socijalnoga zla i svih drugih simptoma bolesti... „А taj je mikrob zla štampa. I dok njoj odlučno ne navijestimo rat na sm rt... bez primirja i milosrgja, sva će naša nasto­ janja biti uzaludna. Uzaludne i najbolje propovijedi ne­ djeljom, ako vjernici čitaju svako jutro kakve novine, koje im govore protivno! Uzaludne i žrtve katolika za bogoštovnu zakladu, ako s druge strane, kupujući *) Gdje se organiziraju pojedini stališi n. pr. zanatlije, radnici. zle novine, daju svojim protivnicima oružja, da ih oba­ raju ! Uzaludne najbolje kršćanske škole, najbolji katehizmi, najbolji patronati, ako dijete vraćajući se iz njih nalazi na trpezi kakve novine, koje mu govore protivno ! Uzaludne česte pričesti, uzaludna društva ustrajnosti, ako momci i djevojke prljaju svoje srce zlim romanima! Dakle taj je mikrob neprijatelj — a zla štampa, to je taj mikrob" (I X.) * * * To su zla univerzalne naravi pa ni nas Bog nije od njiha poštedio... Ko ne vidi? Zbilja se i na­ šeg života slaže s time. Neka su zla u najvećem mahu, a druga istom počimlju — udomaćuju se. Tomu je kriva naša lako­ vjernost... pa hoćemo li i dalje pustiti, da se šire?! ceciderit, necesse est, ut putrescat! Provizorna crkva sv. Antuna Paduvanskoga u Sarajevu. Naša nam slika, što ju na 5. str. ovoga broja donosimo, prikazuje provizornu crkvu sv. Antuna u Sarajevu. Ta crkva potječe iza požara, što se je god. 1879. zgodio u Sarajevu i što je uništio i zadnje ostanke one crkve, što ju je pravio blage uspomene hrvatski Homer fra Grgo Martić. Malena ta crkvica, koja će do godine brojiti 30 minulih ljeta, sva je od opeka i od drveta. Kroz svojih 29 godina Često je puta bila zatvorena radi pogibelji, da se ne sruši, često puta reparirana, a sada premda je takova, da za kiše prokisava, za vjetra prjeti srušenjem, ipak u njoj svaki dan do 15 Franjevaca govori sv. mise, a do 32 svoje propisane molitve. Da se ta trošna crkva, zamijeni dostojnim hramom sv. Antuna o tome su još prije mislili mnogi franjevački redodržavnici, koji tamo od okupacije stanuju u Sarajevu; nu vazda ih je smeo manjak one nesreće, Što ju svijet s punim ustima pa­ rom zove. Tu je zapreku dijelom uklonio dr. o. Danijel Ban, koji je osnovao pobožnu udrugu za gradnju crkve sv. Antuna Paduvanskoga u Sarajevu, koja udruga još i danas blagoslovno djeluje - - te razni milodari, što se sve do danas šalju upravno: n a f r a nj e v. r e d o d r ž a v n i š t v o u S a r a j e v u . Nu čitatelji će Seraf. Perivoja moći svoj milodar poslati s pretplatom : n a u r e d n i š t v o Se r a f . P e r i v o j a u S a r a j e v u . Iskustvo uči, da taj dvojstruko dobiva, ko sv. Antuna dariva! Njegovo Veličanstvo kreševskome franjev. sa­ mostana. Poznato je, da je pokojni fra Grga Martić bio odlikovan i od Nj. Veličanstva Franje Josipa I. i to 16. travnja 1879. viteškim krstom, a 14. prosinca 1890. željeznom krunom III. reda. Te bi se odlike �Listak. poslije pokojnikove smrti imale vratiti natrag, nu Nj. je Veličanstvo 18. studenoga 1909. dozvolilo franjev. kreševskome samostanu, da može te odlike zadržati. Nova crkva u Podmilačju. Revni je župnik gla­ sovitoga prošteništa u Podmilačju o. J. Jaranović dne 1. prosinca pr. godine poslao na vis. zemalj. vladu molbu, da može početi zidati novu crkvu sv. Ive Krstitelja u Podmilačju. Kako je poznato iz Podmilačja je još jednom slična molba na vis. zemalj. vladu bila poslana i to god. 1894., nu bila je odbijena s razloga, što sakupljeni za crkvu novac od 1800 for. nije bio dostatan. Megjutim sada se je taj novac pomnožao, pa se je nadati, da će vis. zemalj. vlada i gradnju dozvoliti i obećanu u tu svrhu pomoć blagohotno pružiti. Iz Mostara nam se javlja, da je urednikom „Кгšćanke Obitetji" postao 0. Antun Majić, te da se je cijena „Kršć Obitelji" podigla na K 4 za sjeromahe K 2; dok je prije stajala K 3 odnosno 1. Novoga urednika poznamo kao muža agilna te dok u nj po­ lažemo veliku nadu, „Kršć. Obitelji" želimo, da živi, cvate i raste na korist hrvatskih obitelji! Jedna zanimiva vijest iz Zagreba. Iz Zagreba nam se javlja, da će dr. D. Prohaska, profesor realne _. • . _ •• r 7 _ _. 1. . . _** -I _ . 1_ • . . J ■ 1 * gimnazije u Zagrebu do 1koji dan dati pod tisak svoje djelo o bosanskoj književnosti, koje je izragjeno na njemačkome jeziku, ponukom prof. Jagića. Djelo će sadržavati povjest i književnost od XVI. stoljeća do god. 1835., a služit će kao temelj rusko-slavenskoj enciklopediji. Djelo je „za sve konfesije i nacijonalne grupe". Idemo, da vidimo. j j „Hrvatske pravice“. Tjednik starčevićanske hr­ vatske stranke prava donijele su u božićnjem prilogu iz „Glas. sv. Ante" članak: „Ujak-fratar", sa klišejem „Franjevci ujaci u narodnoj nošnji", što smo ga i mi u „Seraf. Perivoju" u br X. pr. g. donijeli. Osim toga za Franjevce je zanimiv članak: „Djelovanje varaždin­ skih Franjevaca na polju medicine", što ga je napiso naš vrli suradnik o. M. Pukler i iz koga saznajemo, da i danas ima jedan potomak starih varaždinskih franjev. ljekarnika, a taj je najstariji od živućih hrv. Franjevaca: o. Ksaverij Premec u Jastrebarskom. Рарша interpretacija. Na 4. listopada prošle godine Papa je izdao ustanovu, kojom je megju osta­ lim odredio, da se općenito imaju i konventualci i kapucini kao i opservanti nazivati „manjom braćom", a opservanti, da se specijelno više ne zovu naprosto „manja braća", nego „manja braća Leonova ujedinjenja". Megjutim pošljednja „Acta Apost. Sedis" donose papino pismo upravljeno na stožernika Vives у Tuto-a, u kome Papa dopušća opservantima specijelno se i dalje 17 zvati samo „manjom braćom", njihov red nazivati „redom manje braće", a njihova generala „generalom manje braće", te naregjuje, da se naziv „manja braća Leonova udruženja" rabi samo u službenim aktima sv. Stolice i kongregacija, kada je govor o svim trima familijama ili o indultima i benefecijama „manje braće," što ih je Leon X. i XIII. ujedinio i kada se govori o raznim prepirkama i razlikama opservanata, konventuala i kapucina. Papa Pio X. njemačkome caru. Njemački je car Vilim II. Papi Piju X. prigodom njegove 25-godišnjice biskupovanja poslao čestitku, na kjoj se je Papa caru kako „Corriere d’ Italia" donosi, na slijedeći način zahvalio: „Vrlo su me dirnuli osjećaji i želje, što ih je Vašega Veličanstva naklonost na me prigodom moje 25-godišnjice biskupovanja poslala. Izrazujem Vašemu Veličanstvu duboku zahvalu ko li zato to Ii za simpatije, o kojima mi je Vaše Veličanstvo pružilo novi .do]<az. Za uzvrat molim Boga, da prospe svoj blagoslov na carsku obitelj, na državu i podložnike Vašega Veličanstv^. a osobito Ga molim, da uzdrži Vaše veličanstvo još dugo vremena na dobro Vaših podanika i njemačkoga carstva". Dokidanje svetkovina u Bugarskoj. U ožujku će * 4- f r n n i r v '] ' a IO n rrn rcl/Л ! nr r o l / СТЛ РПЛ 1 se navršit godina, Hda se je l u K bugarskoj grčkoistočnoj crkvi ustrojio odbor, koji bi imao izraditi plan, kako bi se broj svetkovina smanjio. Prema odborskome bi se planu — kako sarajevski „ I s t o č n i k " u 21 broju p. g. — javlja, imale ukinuti ne samo mnoge velike svetkovine nego i drugi i treći dan Uskrsa i Božića. Buduć, da se odbor za umanjenje svetkovina sastoji većinom od vladinih ljudi, a ne od crkvenjaka, došlo je u Bugarskoj izmegju vlade i grčkoistočne crkve do konflikta. Kako će se ovaj spor svršiti, svakome je poznato, tko iole pozna, da u grčkoistočnim državama vladari vladaju, ne samo državom nego i crkvom, polag one poganskoga Rima: ,,Quidquid principi placuit legis habet vigorem." Рл Beatifikacija Crnaca. Prošloga se je mjeseca u Rimu u k o n g r e g a c i j i o b r e d a , držala rasprava o beatifikaciji Matije Murumba i drugova. Ako ova ras­ prava uspije i Matija Murumba i drugovi budu pro­ glašeni blaženim, to će ova beatifikacija najznačajnija biti s toga, što se njom prvi put Crnci dižu na oltar. Franjevci crkveni prelati. Franjevci nijesu samo obnašali niti danas samo obnašaju redovničke prelature, nego su oni obnašali te i danas obnašaju i opće crkvene časti i dužnosti. Kardinala je franjevački red do sada imao 80, patrijarha 30 te preko 2500 nadbiskupa. I danas franjevački red ima 2 kardinala, 40 biskupa i nadbiskupa te u raznim rimskim kongregacijama slije- �18 Br. 1. — Serafinski Perivoj. — 1910. deće konsultore i to: u k o n g r e g a ci j i sv. o f i c i j a : 0. Davida Fleminga, o. Miju Brugnanija i o. Teofila Dominichellija; u k o n g r e g a c i j i sv. s a k r a m e n a t a : o. Ivana Moraleda i o. Miju Sleutjesa; u k o n g r e g a ­ ci j i sv. k o n c i 1a: o. Bernardina Klumpera; u k o n ­ g r e g a c i j i za r e d o v n i k e : o. Patricija Panaderu i o. Kaufmanna; u k o n g r e g a c i j i de p r o p a g a n d a f i d e : preč. o. Dionizija Schulera, fvanjevačkoga generala, o. Rafaela Delarbru, o. Josipa Kaufmanna i o. Miju Sleu­ tjesa; u k o n g r e g a c i j i i n d e k s a : o. Bernarda Doeblinga, o. Julija Saracina, o. Teofila Dominichellija i o. Serafina Ciminu; u k o n g r e g a c i j i sv. o b r e d a : o. Hugolina Pomellija io.Pashala Brugnanija; u k o n g r e g a ­ ci j i s t u d i j a : o. Doroteja Cornelisu, koji je ujedno vicecenzor u Rimu; u b i b l i j s k o j k o mi s i j i : o. Da­ vida Fleminga i o. Augustina Molinija; a z a n o v o k o d iinf i c i r a n j e c r k v e n o g a p r a v a izabrani su oo. Klumper i Sleutjes u r e d o v i t o j a p o s t o l s k o j p <- n i t e n e i j ar i j i u L a t e r a n u : oo. 00. Juvena' Squaaram, Matern Rederstorff, Dominik Ufert. Hc^ubin Prezzolini, Cezarij Masa i Atanizij Madorno: a u i z v a n r e d n o j p e n i t e n c i j a r i j i u Ri mu : oo. Petar Basili, Josip Branelli, Mijo Pistili i Bonaventura Gvarcino. Kolumbova beatifikacija. I gledni magjarskl list Egyhazi KdzIony u 45. br. t. g donosi vijest, da se je u Americi u velike razmahao pokret za beatifikaciju Kristofa Kolumba, o čemu se je bez uspjeha i prošloga stoljeća osobito u vabkanskome saboru ra­ dilo. Kolumbo je bio Franjevac - trećoredac, pa bi stoga i nas veselilo, da obretnik Amerika dogje na oltar, nu mučno, da do toga barem skoro dogje, jer se ne samo tome pokretu protivi filadelfski nadbiskup nego i jer se je jedan član kongregacije obreda o tome malo prije izrazio, da će od toga pokreta do može­ bitne beatifikacije mnogo vremena proći. Novi poljski gostinjac u Rimu. Poljaci posjeduju u Rimu jedan gostinjac, što ga je još Hozij, stožernik g. 1580. sagradio. Nu ovaj je gostinjac pod pokrovi­ teljstvom Rusije. Pošto Poljaci Rusa ni čuti ne mogu, počeli su kupiti novce, da u Rimu podignu novi gosti­ njac, koji bi bio pod pokroviteljstvom Austrije. Franjevac gradski sastupnik. U Toskanu je u s. Ivi s dozvolom svoga staješinstva izabran Franjevac o. Toma za gradskog zastupnika. Drži se, da će brzo postati i gradskim načelnikom. Čestitamo! KNJIŽEVNA SMOTRA. Dr. Je len ić: 0. U. Talija, Crtice iz kršćanske arheologije. D r u g o i z d a n j e . D u b r o v n i k 1909. Učevni je Franjevac o. Urban Talija, koji preko 25 godina služi kao profesor bogoslovije u ređodržavi sv. Jeronima od nekoliko godina učesto hrvatsko-katoličkoj literaturi uprav božičnu ili uskrsnu nagradu pružiti. Talija bo je još god. 1894. tiskao u Dubrovniku „Govor o dr. F. Račkomu"; a slijedeće godine u Zadru „Vijenčić pripovijedaka za puk" i u Sarajevu „Nerješivost že­ nidbe". God. 1896. izda on u Dubrovniku brošuru „о Gundulićevoj Proserpini ugrabljenoj, a u Sarajevu „Neke bilješke o vulgarnoj eri“. God. 1897. objelodani u Dubrovniku brošuru, „0 vrhovnome načelu etike". U istoj tiskari god. 1900. izda „Trinaest utornika sv. Antuna". God. 1905. ugleda mu u Dubrovniku svjetlo „Socijalizam i socijalno pitanje. God. 1906. objelodani u istoj tiskari „Prigodom nekih konferencija o socijal­ noj demokraciji". Poslije dvije godine otiska u Dubrovniku „Humanitarna djela, patriotizam, vjera u dubrovatmkoj prošlosti," a u Zagrebu „Errores scientifici et historici" u knjigama nadahnutim i „citationes tacitae". Prošle je pak godine Talija objelodanio brošuru ,,Netrijezna kritika o Euharistiji u II. i III. stoljeću Crkve", te priredio drugo izdanje svojih „Crtica iz kršćanske arheologije", jer se je prvo izdanje bilo davno raspačalo, a kupci su djelo svegjer tražili. U svojim „Crticama kršćanske arheologije", Talija iza uvoda govori o rimskoj epigrafiji uopće i nadgrobnoj napose, o rimskim zavjetnim, počasnim i vojničkim natpisima, o kršćanskoj nadgrobnoj epigrafiji, o interpunkciji natpisa, o paleografiji natpisa, o hronologiji natpisa, o specifičnim kršćanskim imenima te imenima zajed­ ničkim s poganima, o kraticama, što se opažaju u kršćanskim i poganskim natpisima, o konzularnim fastima i o simboličnim slikama, a sve završuje s pripo­ menom i zaglavkom, u kojem megju inim pokazuje način-, kako se mogu na prvi mah nečitljivi natpisi ipak pročitati; te u kojem na koncu niže nekoliko djela, kojim se mogu poslužiti oni, koji bi se htjeli posvetiti dubljem proučavanju arheologije. Kako se iz sama sadržaja vidi, Talija nije napisao čitavu arheo­ logiju, nego kao što i sam naslov kaže samo crtice iz kršćanske arheologije ili bolje iz kršćanske epigrafije. U njegovom dijelu nema govora ni o skulpturi, ni o arhitekturi, ni o pikturi, ni o numizmatici, ni o heraldici ni o sfragistici, nego jedino o epigrafiji. Nu ipak o. Talija, što je napisao, napisao je praktično, jezgrovito i popularno. Sa svojim je „Crticam a..." o. Talija cilju, što si ga je pišući to djelce postavio sasvim zadovoljio. S njegovim bo „Crticama..." može mnogi „nestrukovnjak zamijeniti u potrebi strukovnjaka" može mnogi ili župnik ili učitelj ili drugi individuj njihove naobrazbe upoznati vrijednost tolikih stećaka što se još nalaze po Dalmaciji, po Bosni, po Hercegovini, po Banovini i t. d., te ih od propasti, koja im svaki čas prijeti, spasiti. Bog dao te Talijane �Listak. „Crtice..." doživjele još koje potpunije izdanje iii ga prestiglo, koje i sistematičnije i potpunije djelo! A. Ćičić: 19 ha per fine primrio la bellezza ( P r i n c i p i di Fi1o s. II. 68.) Cijela zbirka pokazuje pjesnika mislioca, u čemu pojedinci često budu nesretne ruke. Osim toga nekako neugodno u oči upada često zamjenjivanje kod prijedložne pozicije: djetinje u doba, stoljeća kroz mnoga, svojemu u letu i t, d. Prvu ovu zbirku Poljakovih pjesama mi toplo pozdravljamo, tim više, jerbo neke novije njegove pjesme (Na s l a v o n s k o j c e s t i . . . ) , što ih on svrsto u ovu zbirku, pokazuju sjajni napredak, a to je najbolja pohvala pjesniku, a javnosti dokaz, da se od njega imamo nadati i većemu nečemu. Isidor Poljak: Pjesme. (Sarajevo, 1 K). Najuspje­ lije svoje prvijence, što su dosad izlazili po raznim našim časopisima, i najviše u „Vrhbosni", svinuo je evo mladi pjesnik u jednu kitu, posvećujući istu biskupu-pjesniku dru. Šariću i nudeći je ujedno cijelom hrv. narodu. Mi smo odavna iščekivali od g. Poljaka ovaj čin, stalno uvjereni, da je on za to dorasto, a s druge strane i sama oskudica dobrih mlagjih pjesnika pokrepljivala je naše očekivanje. Time dajemo odmah dobro svjedočanstvo o ovoj zbirci, a o pojedinostima vrijedi slijedeće. Ivo Rudina: Razdjelba cijele knjige u dva dijela, sa psihološ­ Hrvatski pedagoško književni zbor: „Sreća u kih i estetskih razloga vrlo je zgodna, da ne kažemo nesreći". Pripovijest iz Herceg-Bosne. Za hrvatsku nužna, jer tim pjesnik pokazuje, da on ne pripada samo mladež napisao Ivan Klarić 1908. u red stihotvoraca, nego da je jedan od čete pravih Uvjeren sam, da će mi poštovani čitaoci našeg vilinskih odabranika, te dobro prodire u dušu, u narav miomirisnog „Perivoja" iskrena srca potvrditi, da su, same pjesme, osjećajući onaj nutainji vez izmegju po­ kao i ja u mladeračkoj dobi sa sjajnim očima i pre­ jedinih pjesmotvora i dajući ovim nj hovo mjesto, koje kidanim disanjem čekali na iznenagjenja, što se kriju im pripada u čitavome kompleksu. U 1. dijelu su pjesme u ormaru gjačke knjižnice i koju je profesor ili učitelj općenite naravi, a u II. skup pjesama posebnog duha ovaj čas pošao da dijeli. Oj, kakovom smo slašću či— idejna osebina. tali Kanpeovo , Otkriće Amerike", Franje Hoffmana, Dio I. sadržaje devetnaest komada, ili da kažemo Ružicu Garićku i drveni križ, pa Kristofa Schmidta pjesnički, tu je nanizano devetnaest zrna bisera, osobi­ „Osveta je moja, Ja ću ju vratiti"! Ta da, bila je onda toga sjaja, koje mogu naći u moru svoje unutarnjosti naša književnost tek u zametku. Dva, tri neumrla veli­ ili ih zapaziti u svemiru samo Bogom zvani pjesnici. kana zadužiše nas i preko mjere. Nu hvala Bogu i ti Po tome je s pravom metnuo autor u prvom pijevu: s$-jfi velikana danas broj pomnožao, a pomnožalo ga Pjesmu noći mliječne čuje i razumi malo ko od je i jedno bihaćko dijete gosp. Ivan Klarić, učitelj ljudi. Tu je najviše mistike, koja odgovara zvanju sa­ trgovačke škole u Dol. Tuzli. Naš je Klarić i sam mog pjesnika, a uz to razmjerno preuzimlju maha i pedagog, a najnovije ga je njegovo djelo ostalim peda­ domovinske pjesme. Sve to mnogo miriše samoprije­ gozima kao „parem inter pares" agregira. gorom, idejama mira, patriotskim čuvstvom, a na nekim Pa što nam priča Klarić tako osobila? Ništa mjestima brujne akord teške boli. S oba gledišta osobita, a ipak tako, da mu treba reći: „Aferim, valja idejnog i estetskog — nama se najbolje dopadaju: ti stvar". N o ć n a p j e s ma , S t r a n a c na ze ml j i , S t r a s t , Nekom malom kršćanskom dječaku, Ivi, ubilo je Na g r o b u , G o s p o d s v a ma , Č u š i n s k i v a ­ bratsko, ali u ono vrijeme, dvije, tri godine pred oku­ l ovi, P r e d k i p o m d o m o v i n e , Na s l a v o n s k o j paciju, dušmansko tane i oca i majku. Sa mrtva ma­ cesti; Progr ani k. terina tijela otkida sjerotana Mustajbeg Tanković, veže Dio II. nosi naslov: Iz „ O s t a v š t i n e mo g a ga iza jednog momka na konja i vodi svojoj kući, p r i j a t e l j a . " Spominjemo najakutniju didaktiku toga gdje odmah strogo zabranjuje svojoj čeljadi, da malome dijela u raznim izmjenama i prijevojima: trulost mo­ itko, pa bilo to samo iz šale, dirne u vjeru. Malome dernog sistema u znanosti i umjetnosti, zle pošljedice Ivi je u bega dobro. Uvijek je sit, čisto odjeven u turske bohemstva i frivolnog feminizma, apsurdnost i skepsu haljine, zalazi u begove staje i hambare, trčkara po nećudorednog života uz to vječnu dobrotu božjeg kuli, igra se s drugom djecom pa već počima da ljubi milosrgja. Nego sumnja današnjih estetičara, da li di­ poočima i pomajku. Jedne večeri zaspi kao obično, daktika spada u pravu poeziju, jasno izbija i pri čita­ kad u noći udare na begovu kuću hajduci, eškija, na nju ovoga dijela, gdje ima nekih komada s izrazitim što se sve osim spavajućega Ive kojekuda razbježi. smislom ljepote, a mnogo ih ima pravo po onoj Ros- Kad se u jutro nagje Ivo sam samcat, zaputi se i on signolijf voj: questa ... mira principalmente a istruire e kud ga noge ponesu, pa lutajući zapne od teška umora alla bellezza solo secondariamente, mentre la poesia ća u planini KameŠnici, gdje ga nagje hajdučki stražar �20 Br. 1. Serafinski Perivoj. — 1910. i ponese svome društvu. Kako je Ivo bio u turskim haljinama, predloži jedan od družine, da će ga krstiti, a drugi prihvati, da će kumovati, na što onaj, koji je Ivu našao, nehtijući ga bez poduke i privole, da krsti, odrekne na prvoga druga: ,,De ti krsti sebe!“ Po ras­ pitivanju saznadu hajduci u brzo Ivinu žalosnu histo­ riju, pa se posavjetuju, da ga pošalju u Spljet, njima najbliži grad, a Bog će dalje providjeti. Tako i bi. U Spljetu nagje Ivo novog poočima i novu pomajku, gradskoga učitelja i njegovu ženu, kojima Bog ne dade dječijeg blagoslova, pa kad uz njihovu brigu svrši osnovnu školu, zaželi da uči krojački zanat, na što poočim pristane, pače ga za sve vrijeme šegrtovanja krepko pomože. Kad je Ivo bio svjestan, da je oda­ brani zanat potpuno izučio, otkrije poočimu svoju skromnu Željicu, ali koju je već davno u srcu nosio, da se želi vratiti u svoju domovinu Bosnu i tamo ostati. Tako dogje u Sarajevo, gdje pošteno i savj;"ro radeći postane svojim i omili čitavom građu ne plašeći se nikada istaknuti riječju i djelima, da je bio, da jest i da će ostati gorljiv kršćanin katolik i odu­ ševljeni Hrvat. Pripovijetka Klarićeva obngjuje dakle vrlo jedno­ stavni, priprosti snjet, ali na čis.o moralnoj osnovi a " uz pedagošku tendenciju na <orist hrva koj 0 . rv. ... . u-|eC1 s ovu i s onu stranu Save i Dinare. Nema tu mjesta ni zmajevima ni divovima, ni vi!ama n rama, a ipak je pripovijetka puna cara i prikladna da potpali maštu osobito prekosavski*! Hrvačića. Plemenština „Turčina" spram maloga Ive, megjusobno krš­ ćansko i muslimansko poštivanje i za najžešćega ne­ prijateljstva, divni opisi begovske kule, raskošnih ajata, konjske opreme i sjajna oružja, crne i guste šume Kamešuice, pa mrkih hajdučkih lica jadne eškije, sve će to gledati mali čitaoci u svojoj duši, kako povećano gledaju na stakla šarolike slike kakove panorame. Sam mali Ivo pričiniće im se radi množine i razlikosti njegovih doživljaja nešto sličnim pepeljuzi ili kom začaranom princu o kojim su u drugima pripovijetkama čitali. Ali baš u tom času dovikuje, kršćanin, Hrvat i pedagog Klarić dječjoj mašti svoj običajni (h) alt! Nema, djeco, danas više vilinskih dvorova, nema zlat­ nih ni bisernih palača, nema zakletih prinčeva. Jok, danas treba učiti, Bogu se moliti i raditi a da postaneš samo - čovjek, ali pravi čovjek. A tko je Klariću pravi čovjek? I to nam kaže u svojoj pripovijesti. Prema nepobitnom načelu da je svaki pošteni rad ča­ stan, ne imponuju njemu samo visoki zvanični činovi, do kojih se dolazi svakojakim potevima, a još manje nezaslužno razbacivanje u sjaju i bogatstvu, prazne glave, još praznijega srca. On zna bolje što našemu skromnome narodu treba, a to je, kao i svagdje dru­ gdje, značaj i neovisnost u srednjega staleža, Ako si ti na svom mjestu težak ili radnik, u tvornici, kalfa ili majstor, trgovac ili posjednik, pa ti je srce na mjestu i ti daješ Bogu Božije i caru carevo, svoj si pred Bogom, u tvojoj familiji, megju sugragjanima, megju državljanima. Ti slobodno ispovijedaš tko si i što si, javno i otvoreno svoje poštuješ a u tugje ne diraš, po čemu se onda samo po sebi kazuje, da si čovjek i to pravi čovjek. Da je naš Klarić i tom pripovijetkom htio našu dječicu iz svoje duše potaknuti, da im bude najvećim idealom čisto poštenje, gorljivo kršćanstvo, čelično Hrvatstvo, nije začudno bar onome, tko njega zna, a nama je samo željeti, da megju našim pomlatkom ubere bar postotke za svoju u tako plemenitu svrhu u1 ženi kapital! Dušobrižnik, g l a s n i k za k a t o l i č k e p r o p o ­ v i j e d : Taj vrlo jeftini, a ujedno vrlo korisni časopis, što izlazi svakoga mjeseca po jedanput, uregjuju kroz 14 godina s dozvolom duhovne vlasti oo. Franjevci u Varaždinu. Pred nama je prvi broj 15 tečaja — broj nakrcan s ne kakovim mu drago propovijedima, nego s propovijedima u svemu odgovarajućima retorici. Uz bogat prilog naći ćeš u ovome broju od o. xVl. Puklera: & c ,. , . ' . x , .... propovijed na novu godinu, od I. Rakoša: homiliju na nedjelju po mladom ljetu, od M. Novaka: propovijed na dan sv. Triju Kralja, od prof. Strižića: propovijed na prvu nedjelju po Bogojavljenju, od o. B. Glogovca: propovijed na Ime Isusovo, od I. Rakoša: propovijed na-dan sv. Antuna Pustinjaka, od Ivančića: propovijed na sv. Agnetu, a od A. Maretića dvije propovijedi: na šezdestnicu i na sedamdesetnicu. U prilogu su propo­ vijedi : o smrti (Don Drag. Hlača), o blagoslovu nove škole (M. Šajnović); prva, druga i treća korizmena propovijed (J. Majerović). „Dušobrižnik" svima dušo­ brižnicima od srca preporučamo. Cijena mu je na go­ dinu K 8. Naručuje se kod Franjevaca u Varaždinu. Dopisnica uredništva. D on Š. u Dal mac i j i . Kako vidite Vaše za ovaj broj promaši. Doći će. Prior in tempore potior in jure. List malen, a radnja mnogo. Lani smo s 9' 4 araka S e r a f . P e r i v o j pomnožali, pa opet ima ih, da po više mjeseci čekaju. Vi ste nam jednom poslali pretplatu za god. 1909., pa ste opet malo kašnje po­ slali K. 10. O. V. u Si n j u . Riješeno gori. G. B. Z a d a r . Strpljen spasen. 0 . M. P. Var až di n. Quod differtur, non auffertur. ,Serafinski Perivoj" izlazi na dva arka svakog 15. u mjesecu; godišnja cijena 5 kruna. Rukopise, pretplate reklamacije prima uredništvo u Sarajevu. (Bosna, Sarajevo, franjevački samostan). Odgovorni urednik: dt. o. Julijan Jelenić. Tiskara Vogler i drugovi u Sarajevu. �CeDfpalna baDka i štedionica (dioničko društvo) Bloi. glovnlca K 750,000 J|m m w Centrala u Sarajevu. Uplaćena K И Ш Filijala u Mostaru. Preuzima uloge na uložne knjižice te ukamaćuje iste uz 4 %% čistih. Unovčuje mjenice, izžrijebane, vrijed­ nosne papire i kupone. Eskomptira i reeskomptira mjenice i tražbine. Pohranjuje svakovrsne depozite i upravlja njima. Daje zajmove na tekući račun vrbuje isplate i naplate na svim govžLčkim središtima tu - i ino­ zem stva. Kupuje i prodaje vrijednosne devise, valute. FINANCUALNI LJETOP IS ZA BOSNU I HERCEGOVINU. BS U juniju ili juiiju buduće godii'K i _____ „Flnnncljnlnl ljetopis &«sflD-i)№oi/nčHl Kompos“ u hrvatskom i njemačkom jeziku stručno djelo, koje će na sličan način, kao drugdje, donositi potanke po­ datke 0 našim novčanim zavodima i industrijalnim poduzećima. Osim toga biće tu obragjivana državna i industrijalna poduzeća, državne željeznice, trgovačke komore, konzulati u Bosni i Hercegovini, karteli, austro­ ugarski trgovački ugovori i sve protokolirane firme u Bosni i Hercegovini, a kod svake će biti naznačena godina osnutka, protokolacije, vlasnici i osobe ovlaštene za potpisivanje. Nadalje će biti osim statističkih podataka o uvozu i izvozu i t. d. kratki izvadci iz mjeničnog, trgovačkog i pristojbenog zakona i dr. Izdavatelji su nama lično poznata gospoda H i n k 0 P i 1e p i ć, tajnik ravnateljstva Privilegovane zemaljske banke i F г i t z S e i c h e r t , činovnik istoga zavoda. Potonji je radio prije više godina kod austrijskog financijainog ljetopisa. Pošto mi do sada nemamo takovog djela i pošto su se izdavatelji pobrinuli, da djelo proturaju ne samo u Bosni i Hercegovini, nego i u Austriji, Ugarskoj, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji, Njemačkoj i u Balkanskim državama, i pošto im se je sa mjerodavne trane išlo na ruku, to je opravdana nada, da će im veliki trud oko osnutka toga potrebitog djela biti ilno nagragjen. Plemenitoj ideji želimo od srca svaku sreću te preporučujemo najtoplije djelo svim interesantima! 90 . �UTEMELJENA GODINE 1882. UTEMELJENA GODINE 1882. Tiskara i litografija Vogler i dr., Sarajevo Telefoo broj 119. (Komanditno društvo) ćemaluSa ulica m. Najstarija k n jig o t is k ^ ^ ^ ? ^ ii Sosni i Hercegovini пге*.до s Ц Ш 1 pii i . ’Vra. ’ljfi’"! I SUf Preporučuje za ' molitvenika, pC ^ i poslova, što ukusnom izrad nje no ]|p Ž h ГШ djela, brošura, р/ »i Jarta, Karta, kao i svih ulcu ;zasjecaju sa nije cijene. Moderno uregjena k n j i g o v e ž n i c a , izragjuje sve vrsti uveza, za knjižnice, velečastne župne ,jrede, škole i privatna poduzeća, — Uvezi obavljaju se po naručbi: u papiru, platnu i koži. Vonjske norufbe obavljaju se brzo l toflio. Slagaći stroj „TIPOGRAF". Brzojavi: Vogler, Sarajevo 1' f t 4 � https://kolekcije.nub.ba/files/original/fa1c75a805cdadfbd95e62e02d134395.pdf 18393ca1d8dec8bdba4161bcf391e8c5 PDF Text Text Perivoj serafinski LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU BROJ 2. SARAJEVO, 15. VELJAČE 1910. GOD. XXIV. SADRŽAJ: A) ČLANCI I PJESME: 1. Dr. Jelenić : Zaboravljeno književno djelce popa glagolaša.............................................................. 21 2. F. E. M.: Š tam pa...............................................23 3. Branko Strahimir Škarica: Sjenama bosanskih v ite z o v a .......................................... . . . 24 4. 0. Antun Cikojević: Apologija indeksa . . . . 25 5. Don P. Škarica,: Ulomci iz rukopisa „Glagolica i svećenstvo" s osobitim obzirom na staro­ drevnu župu P o ljic e ........................................... 28 B) OKRUŽNICA: 6. Časnoj braći župnicima . C) LISTAK: Dr. fra K. Eterović: Fran Asiški. — Dr. Jelenić: Sv^togr listci. Dr. Jelenić: Ljuooje Dr. Jelenić: Sibovske klevete. nnio sv. Franjo ivatovi" podFranjevcima. Najnoviji dekret ■ « konzistorijalne kongregacije. — Sebastijan de Lcqueu trećoredac. D) VJESNIK: Lijepo se mole. — Parnica pukla. Trodnevna poklonstvena izložba Presvetoga. Katolička autono­ mija za Bosnu. — Posto jubilatom. - Apostoli dobre štampe. — Tko želi. Rijetki jubilej. — Talijanski kralj u samostanima. - Znanstvena predavanja o lurdskim čudesima. — Biskup Milinović bolestan. — Kaička hijerarhija na osvitu g. 1910. Novi prorok ' raj skoj. — Pojava stare grčke mržnje na Papu. — ‘г-.с> propaganda. Marijaviti ne miruju. Dr. sci Assisk Euharističnc «5 B A Ш Ш — . Miti nSaiajm. li Centrala n Ljublj: Dionička glavm ' NA SMOTRA: ■4 Ш Patris Ш ‘erović: Opuscula Sancti FranciFerdo Rožić: San Inocenta III. ’odrnžnice a Spljetu, Trstu i Celovcu. *000.000. ■■ Prifcjv« preko K 350.000. Prima uloge na štednju u njižice i tekuć -^une i ukamaćuje ih sa sto bez ikakvih poreza i odbitaka Kupuje i prodaje sve vrste papira od vrijednosti po najpovoljnijim cijenama, isto tako sve vrste domaćeg i stranog kovanog i papirnog novca. 0 svim ostalim bankovnim poslovima daje na zahtjev pismena i usmena obavještenja. -- BOSANSKO-HERCEGOVAČKO -- GRAGJEVNO DIONIČKO DRUŠTVO U SARAJEVU DIONIČKA GLAVNICA K 500.000 — KOŽE SE POVISITI NA K 2,000.000 Direktor: gragjevni savjetnik Josip pl. Vancaš. Jk Preuzima osnivanje i izvagjanje vrsnih javnih i privatnih zgrada, drumova, betonskih radnja, vodovoda, gradnja u vodi, elektrana, tvornica itd., te preuzima financiranje gradnja uz povoljne uvjete; proizvagja svakovrsne cigle u vlastitoj :: kružnoj ciglani. :: Glavno zastupstvo za Bosnu i Hercegovinu TVORNICE ETERNITA najboljeg m aterijala za pokrivanje krovova. �Centralna banka i štedionica DIOII. aingnicn к 750,000 (dioničko društvo) м Centrala u Sarajevu. w ^ mm к mm = Filliala u Mostaru. Preuzima uloge na uložne knjižice te ukamaćuje iste uz 4*4% čistih. Unovčuje mjenice, izžrijebane, vrijed­ nosne papire i kupone Eskomptira i reeskomptira mjenice i tražbine. .Pohranjuje svakovrsne depozite i upravlja njima. Daje zajmove na tekući račun 12* ršuje isplate i naplate na svim trgovačkim središtima tu- i ino- Kupuje i prodaje vrijednosne papire devise, valute. Privileao banka novi način š n ta svakoga! Da uzmogne štediti sa uspjehom i u ncjmanj.m svotama, a da ne mora Često ići u banku. Prlvllegovana zemaljska banka za Bosnu i Hercegovinu nabavila je zgodne male vrlo lijepe privatne kutije za Štednju iz čelika (vidi gdje će se kutija otvoriti sa tamo spremlje­ sliku), koje ona po želji ustupa svakome uz nim ključem, novac iz nje prebrojiti i upisati uplatu od 6 kruna (trošak kutije), koji se ulo­ kao ulog u uložnu knjižicu. Ta se pak knji­ žak vraća, kad se kutija opet preda zavodu. žica uručuje vlasniku, koji može po tom sa Te kutije može svaki ponijeti kući, da ih svotama, koje su iskazane u knjižici sobodno ima u svako doba pri ruci. Iste su zaključane, raspolagati. i napose uregjene za kovani i papirni novac, te Ovaj se način štednje prema tome osniva je vagjenje i ispadanje novca zapriječeno pa­ na principu, da se jednom spremljena uštedtentiranom spravom. Kovani se novac ubacuje nja ne može opet olako dignuti, nego se kroz prostrani otvor I 1. dočim se papirni mora donijeti u banku, gdje se ukamaćuje, a novac savije i utura kroz šupijinu O na pro­ banka prima kao Štedovni ulog na ukamaćenje tivnoj strani. i najmanji Iznos. Kad se kutija napuni ili prije u zgodnom Ovaj način štednje osobito je podesan za času, ali svakako svakoga ili svako dva mje­ osobe svakog staleža, koje mogu da štede seca donese se u banku ili na mjestima, gdje samo u malim svotama, napose za obrtnike 1 banka nema podružnice, na odregjeno mjesto, radnike; za domaćice i u uzgojnom smislu za djecu; za stolna udruženja i sabiranje prinosa za razne društvene, osiguravajuće, dobrotvorne i pobožne svrhe itd. kao i za osobe, koje stanuju u udaljenim mjestima, te ne mogu svaki uštegjeni novčić donijeti u banku. Ovaj način štednje ima zadaću, da unapredi smisao za štednje i da uštednje, koje kod kuće leže u ormaru privede ukamaćenju. 1 ako se samo na helere štedi, mogu na taj način postati stotine. Ko dnevno samo 20 helera stavi u kutiju, zaštediće kroz go­ dinu dana 75 kruna, za pet godina oko 400 kruna, a za 10 godina oko 900 kruna. Što se u malome stavi u kutiju neće nikomu uzmanjkati, dočim će se svako iznenaditi i poradovati uspjehu u glavnici, koju će tako postići. Da se dobije takova kutija, dosta je doći u banku i javiti adresu ili pisati. t f �■serafinski Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU BROJ 2. SARAJEVO, 15. VELJAČE 1910. GOD. XXIV. Dr. Jelenić: Čitavo se Perkovića djelce dijeli u posvetu i 6 poglavlja. Svako se opet poglavlje dijeli u više odsjeka, koje je pisac tituliro rimskim brojkama. Tiskarska će pogreška biti, da poglavlje IV. ne nosi naslov „роPrilog k povjesti književnosti Hrvata iz Bosne i Hercegovine. glavje IV.“, nego „poglavje II." Čuveni je hrvatski arheolog dr. Luka Jelić o sta­ U posveti nam, koja iznosi 2 strane i koja s rodrevnom Biogradu ustvrdio ove znamenite riječi: prvim odsjekom prvoga poglavlja i za sami uvod do­ „Biograd je još za narodnu povjest knjiga pod sedam bro služi, pisac otkriva svoje srce. On je rodom Duvpečata; kad ih razlomimo, sinut će nam slika grad njak, a stališem svećenik i s toga on, kao Duvnjak, skoga živovanja na primorju za dobe hrvatskih vla­ pun jejokalnoga patriotizma, a kao svećenik revnosti dara".1) Nešto slično može reći i povjesničar Bosne i za spas duša. On je kao Duvnjak proučavo povjest Hercegovine. I povjesničar bo Bosne i Hercegovine Duvna i zna, da je „Duvno poglaviti grad sve Dalmaneće ni malo pretjerati, ako ustvrdi, da se i povjest czie dvista i osamdeset godina još pria porogegna Isu­ Bosne i Hercegovine nalazi još pod sedam pečata; jer, sova, faglien mnogo u starim uspomenam radi vridnosti ako i jesu o Bosni i Hercegovini pisane povjesti, ako i plemstva", te da je „satrven nikada cd Nassiche i jesu o njihovim krajevima i o njihovim starijim gra­ Vojvode Vojske Rimske.“ ‘) Nu dok je tragična prošlost dovima, o njihovim samostanima, te o nekim ođličnijim Duvna u Duvnjaka, Perkovića s jedne strane budila osobama već objelodanjene krasne monografije; ipak sumorne osjećaje s druge se je strane ipak veselio, da toga još puno kriju dijelom rimski, dijelom carigradski, Duvno još živi barem „ро poštenomu imenu i glasu a dijelom i isti bosanski franjevački arhivi te naši stari niki vridni Redovnikaa i Misnikaa, kojise u Duvnu pojoš neprekopani i nepribrani gradovi i stećci, a puno rodise.“ Megju takove poštenjake glagolaš Perković i puno još toga krije i najgornji pečat — veo tame i ubraja i fra Jozipa Ivića iz Duvna, koji je Duvnjaka zaboravi. ,,prava“ „dika i slava"; jer je „rodom iz Duvna, xivMegju takove historičke zaboravljene relikvije gliegnem“ Fratar, po nauku Lectur, po dostojanstvu Difispada i književno djelce don Jakova Perkovića iz nitur, po prigoruchioj xegli spasegna duša Pastir priDuvna. Maleno to djelce, koje sam lani dobio od g. vridni za vise od dvaest godina" i t. d., te mu i s toga Jake Sučića P., trgovca iz Lijevna, i koje je s gornje i kao svome prijatelju posvećuje ovo svoje djelce, o strane prilično oštećeno, zavrijegjuje, da ga malo po­ kome drži, da njegovu misništvu i gorućoj ljubavi nije drobnije publici predstavimo, jer je i ono neki spo­ ništa prikladnije, „sto dati na svitlost ovi život", te da menik naše prosvjete. Da ne gubim vremena u koje- je barem nešto s tim koristio „našemu slavnomu Narodu" kakovim akcidentalijima, prelazim odmah ,,in medias i da je odgovorio koliko toliko onoj „velikoj cijeni i res:“ časti", koju je prema o. Iviću nosio. Čitava je ova Djelce Perkovića nosi naslov : „ Kr a t k o I s k a z a posveta, koja je potpisana u Duvnu, na 28. rujna (gne) X ivo ta, P o k o r e , S a mr t i , i Č u d e s a S( ve- god. 1808. jedan novi dokaz, kako su se glagolaši t ) o g a J a k o v a P u s t i g n a k a." 2) Ono broji u 8° s Franjevcima u Bosni i Hercegovini slagali i voljeli, 31 stranu. Tiskano je u Dubrovniku „ро Antunu Mar- te kako su i jedni i drugi pred očima imali samo slavu techini,“ god. 1808., a pisac će mu biti onaj isti (?) Hrista i spas si povjerenih duša. pop glagolaš, što mu tijelo u miru počiva u Rakitnome.3) Zaboravljeno književno djelce popa g la g o la š a .----- :.......... ....... 0 Osvit, god. V. br. 16. i 17. 2) Što je u zagradi, to je u Sučića primjerku poderano. 3) Da je djelce napiso pop glagolaš, zaključujem odatle, što je oko god. 1808. u nas bilo popova samo glagolaša; ada je to baš onaj pop glagolaš, koji počiva u Rakitnome, izvodim odatle, što je on u isto vrijeme živio i u Duvnu kapetanovo. 4J Duvno je bez sumnje prije Isusa, ako i ne prije 280. god., a ono barem prije 170. igralo u rimskoj i ilirskoj povjesti veliku ulogu, jer koliko se god učenjaci razilazili, ipak je sva prilika, da je stari Delminium, gdje su Iliri učinili savez proti Rimljanima, borili se proti Rimljanima i god, 155. bili od Rim­ ljana potučeni, bio u Duvnu. �22 Br. 2. — Serafinski Perivoj. Iza posvete, kao što smo već gore spomenuli, slijedi u 6 poglavlja opis života, pokore, smrti i ču­ desa sv. Jakova Pustinjaka. U prvom poglavlju, kome je Perković stavio na­ slov : „ P o m g n a i n a s t o j a g n e S v e t o g a J a k o v a za u x d r z a t i (sic !) i s a g u v a t i g i s t o c h i u , " te koje obuzima 6 stranica, a 7 odsjeka, najprije pisac pripovijeda „Svitu Slovinskome", zašto je on od svih ostalih sv. Jakova odabro opisat život ovoga sv. Jakova, koji je iz početka bio svet, a poslije, pod starost, pao u grijeh, iz njega se podigo, za nj se pokajo i pokoru činio te kao svetac umro. On je to učinio, da se svak pazi — ko stoji da ne pane, a koji je pao, da se po primjeru Jakova Pustinjaka od grijeha pokaje i za njih pokoru čini. Kako se vidi, ovaj dio s nekim dijelom posvete sačinjaje, kao što sam već reko, uvod u Perkovića djelce. Iza ovoga uvoda počima pisac s opisom samoga života sv. Jakova. Po njegovu opisu, Jakov Pustinjak življaše VI. stoljeća u Palestini. On se, radi lakšega spasenja, povuče u pustinju i tuj u špilji proživi 15 godina. Pošto je >a svoje svetosti i čudesa steko velik glas, dola*ahu mu kršćani, pogani i Samaritanci a on svima Jtaše sv. Pismo i obraćaše ih. To je vragu bilo teško i on podgovori jednu samaritansku obitelj, koja za 29 gotovih i 20 obe­ ćanih zlatnih dukata nagje bludnicu i ova prevarom na silne molbe unigje svecu u špilju, gdje ju svetac nahrani, a zatim ga ona stare napasto/ati na bludni grijeh. Nu svetac pržeći na vatri pi ste, napast predobije, bludnicu obrati i pošalje biskupu Aleksandru, koji ju pokrsti i spremi u samostan, gdje sveto proživi i umre. To je sve Jakova još glasovitijim učinilo. U drugome poglavlju pisac opisuje: kako je sv. Jakov izliječio kćer nekoga poglavice; kako mu je ovaj nudio zato 300 zlatnih dukata; kako je to Jakov odbio; kako je izliječio u obe noge kljasta i druge bolesnike; kako se je, pošto su ga radi tih čudesa sve više sla­ vili, povuko dalje u pustinju preko rijeke Cisona ili — kako drugi hoće — Jordana. ’) I s tim se svršuje drugo poglavlje, koje nosi naslov: „ J a k o v od nem o c h i j o z d r a v g l i a i na d a g l i e u p u s t i g n u o d s t u p a , " te koje opseže samo dvije stranice, a tri odsjeka. Treće poglavlje glasi: „ J a k o v b l u d n o sag r i š i i u b o j s t v o ne mi l o u gini". Ovo poglavlje opseže 5 nepotpunih stranica, a broji 5 odsjeka. U ovome poglavlju vrag triumfira. Ono što nije mogo postići s pomoću Samaritanca i bludnice, sada je postigo. Jakov je pustinjak pao on je grozno sagriješio. Njemu naime otac i mati dovedu opsjednutu djevojčicu,*i ‘) Iz ovih se riječi donekle može naslućivati, da je Per­ ković sastavljajući ovo djelce imo pri ruci više izvora, što nam i red 4- I. poglavlja njegove knjižice svjedoči. 1910. koju sv. Jakov od nečasnoga oslobodi. Dobri otac i dobra majka za veću sjegurnost ostave dijete kod Pustinjaka, kojoj on silu nanese. .. a tada, da svoj čin sakrije, ubije ju i baci u vodu. Sve je to Jakovu Pustinjaku Bog pripustio, jer se je radi svoga glasa bio usholio kao što veli pisac. U četvrtome se poglavlju, koje ima naslov: „ G a n u t i e n e u f a g n a u J a k o v u " i koje opseže 4 j '2 stranice, a 5 odsjeka, opisuje, kako se je Jakov počeo za svoj grijeh kajati, nu kako mu je sotona šaputala, da mu je grijeh neoprostiv, te kako je on zdvojio o spasu, pošav iz pustinje u svijet, da u njemu svjetovno živi. Megjutim na putu najprije udari na samostan, gdje mu noge operu i nahrane ga, a on im bolan sve kaže, što mu se je zgodilo. Zatim udari na pustinjaka, koji ga uvede u svoju špilju, opere mu noge, a Jakov i njemu s plaćom ispripovijedi, kako je poslije 5( ;vo;ih godina pogriješio i kako je zdvojio 0 spasu. 0 ' se poglavlje sadržajem veže s petim poglavljem. Peto poglavlje glasi: „ J a k o v u g r o b u x i v se z a k o p a j e i p o k o r u gi ni ". Ovo poglavlje iznosi nepotpune 4 stranice, koje su podrazdijeljene u 4 odsjeka. U njemu pustinjak, pošto je saslušao Jakova, zgrozi se, a zatim ganut ustane i počme grliti Jakova 1 obraćati ga na pokoru, navagjajući mu preveliko božje milosrgje, čija se djelatnost opaža osobito na Davidu i apostolskome prvaku Petru. Zatim ga stane moliti i moleći zaklinjati, da tuj s njim proslijedi po­ koru. Nu Jakov o tome neće ni da čuje. Tada pusti­ njak, pomoliv se za njega Bogu, dadne mu kruha i isprati ga na 15 milja te se povrati. Megjutim Jakov u pustinji zaluta i dogje do jednoga groba puna kosti, unigje u nj, kosti pribere u kut i tuj se zakopa te tuj proživi 10 godina, jedući samo travu i čineći pokoru, Napokon smo na šestome poglavlju, u kome se na 4 stranice, a u 7 odsjeka opisuje, kako: „Јa k o v p o ­ k o r n i k d a x d u p o t r i b i od B o g a d o s t i x e ; t o l i k a d r u g a g u d e s a gi ni ; i d o n a p o k o n s v e t o u mi r e " . Na 30. se stranici u 7. odsjeku pri­ povijeda, kako je poslije Jakovljeve smrti „dobri i kriposni biskup" kod njegove grobnice sagradio crkvu, u kojoj se do danas mnoga čudesa dogagjaju i u kojoj se svake godine na 28. siječnja sv. Jakov Pustinjak kao svetac slavi. Sedmi se i pošljednji odsjek završuje s molitvom, upravljenom na sv. Jakova Pustinjaka, da nam otvrdnutim grješnikom isposluje pravo pokajanje i pokoru za počinjene grijehe. Na koncu se nalazi opaska, kojom se tvrdi, da svi dobivaju toliko puta oprost od trećine pokore, koliko puta izmole: 15 „Oče­ naša", 15 „Zdravo Marija" i 15 „Slava Ocu" za obra­ ćenje grješnika. Na koncu konca, šta općenita, da reknemo o �23 Štampa. djelcu don Jakova Perkovića? Općenit je sud ovaj: djelce Perkovića nije ništa drugo do legenda pisana na hrvatskome jeziku, koja ima poput svih ostalih sredovječnih legenada didaktični i zabavni cilj. Barem pravi izvor, kojim se je don Perković služio, nigdje se ne pokazuje, a to ni ostali legendisti nijesu činili. Ko se djelca jednom dočepa i pročita ga, već će po onoj Buffon-ovoj ,,Le slyle c’ est Г homme“, lasno stvoriti sliku i o samome piscu: to je bio čovjek frazama obilan, stila laka, glatka i jasna. Najharekterističnije je ipak u ovoga djelca to, da je ono prvo do sada poznato hrvatsko djelce, što je napisano u Bosni i što s tiskom potječe iz preokupacionih vremena, a da ga nije napiso Franjevac, o kojima dr. Šurmin god. 1898. prema općoj nauci hrvatskih povjesničara piše: „Bosna i njezini Franjevci jesu nerazdijeljeni drugovi; sve što je literature do osamdesetih godina ovoga stoljeća u Bosni, pada na Franjevce, koji su jedini znali i mogli baviti se knjigom1'. *) J) Dr. Šurmin, Povjest književnosti (Zagreb 1898.) str. 185. F. E. M.s m Štampa. A i u ostalim se je državama Amerike lijepo razvila štampa. Afrika izdaje svega otprilike 350. Od tog odpada na Egipat 120. U Aziji ih ima sada otprilike : 3.000. Osobito se vidi veliki napredak kod Japanaca. Oni su revni oponašatelji Evropljana. Brzo proniknu u stvar i shvate joj vrijednost. Dok je 1872. Šinbum Šasi, koju je osnovo jedan Englez bila i ne bila novina, dok dakle te godine nije bilo ništa — 1878. skočio je broj na 260, koje se tiskaju u 28 milijuna primjeraka. Po po­ pisu od 1903. ima ih 1.520. Mnoge su od njihovih novina jako raširene. Osaka Asahi Shimbum (Izlazeće sunce iz Osake) izdaje se u 100.000 primjeraka. Ši-ŠiŠimpo (Novi list) čak u 400.000. I uopće nema države, dapače nema pokrajine, gdje je dopro, makar i tračak prosvjete, a da nema svojih političkih i zabavnih novina. Kad sve skupimo i saberemo imamo rezultat 70.000. Nije to tek za pa­ radu i ne zahtjeva to samo moderno shvaćanje i ukus. IŠće viša svrha. IŠće današnja prosvjeta, koja hoće, da bude što univerzalnijeg značaja i koja hoće, da dopre i u najmanju kolibu. III. Moć i upliv štampe. „Premda je pero u sebi posve mali i neznatni predmet, ipak ima najveću važnost za sve prilike ljudske. Ono u nekoj mjeri kuje javno mnijenje... ono sve misli, sve ideje i nacrte, što ih ljudi u svojoj pa­ meti sastave, predočuje potezima i čini općim dobrom stotina i tisuća. Njegova je moć posve izvanredna, nevjerojatna". Tako prof. Joh. Repitsh.1) 1 sjegurno nema nijedna stvar toliko moći kao pero, kao štampa. Dapače u nekom smislu ni isti novac. Jer ako i djeluje uspješno na pojedince, na nekolicinu — ipak mu je njegovom neznatnom količinom i skupoćom dosta stegnut upliv, osim što u svakom slučaju stvara samo najamnike bez uvjerenja, licemjerce. Mislim na neposredno djelovanje novca. A naprotiv, moć se štampe baš sastoji u broju i množini, kao u jeftinoći i nepatvorenom uplivu. 70 hiljada raznih listova kola svijetom u stotinama i hiljadama primjeraka, i ljudi ih s najvećom pohlepom primaju. I požudno piju iz tih nepresušivih izvora. Iz njih si stvaraju pojmove o vanjskom svijetu i o svagdanjim dogagjajima, a sve to nekim nedvojbenim, čvrstim i stalnim zaufanjem. One su im uvaženi kriterij istine, one su im nepogrje­ šivi tumači nauka. Neka sugestivna simpatija čitatelj­ stva prema novinama došla je već dotle, da se ne vjeruje u stvari, kako ih vide, nego kako ih novine predstave. Ne čudim se. Novine su danas najlakša škola, u kojoj se pridaju svi predmeti. Politika, socijologija, religija, literatura i znanost imaju svoje rubrike u no­ vinstvu. Razumije se, da čitatelju daju na volju da čita štogod hoće, štogod mu se mili, a kod opsežnoga gradiva u njima nalaze i starci i djeca i muško i žensko, svaki nešto za se. Ta zanimivost čini novine na posebni način uplivnim i mogućnim, košto nikad nisu bili oni veliki rimski i grčki govornici, koje inače povjest slavi kao najuplivnije ljude, jer su u svakoj zgodi znali pogo­ diti ton i raspoloženje naroda. Ne pazeć na to što novine govore češće i većem broju — govore takogjer još s mnogo više uvjerenja, Iaskavosti, da i nježnosti. Čiatelj opaža neku zauzetnost za se, koja provejava iz svakog slova, iz svakog retka i uvjerava se. S toga je slovo svemožno. Napoleon se nije toliko bojo ni Engleske, ni Pruske, ni Austrije, ni Ruske, koliko njemačkog uče­ njaka Gorresa i njegovog „Merkura", s kojim je budio samosvijest narodnu i kao nekoć Tirtej oduševljavo za boj proti oholim Francuzima. Zato i reče Napoleon : „Štampa je peta velevlast" I danas vidi svaki car, svaki državnik tu snagu štampe, te ne žali dati hiljade i hiljade samo da za­ stupa njegove interese. Fa stoga već hoće i pojedine stranke, da imaju svoj organ, svoj list, koji bi u svem radio po njihovim nazorima... Štampa je u stanju da ih promiče. ') T7 „Volksbibliothekar" od 15- IV. 1889. �24 Br. 2. Serafinski Perivoj. 1910. Historija to potvrgjuje ne na jednom mjestu. Ko Branko Strahim ir Škarica. prouzrokova g. 1789. onaki preokret? Enciklopediste Sjenama bosanskih vitezova. sa svojim spisima, sa svojim članovima kao s najuspje­ Natrag u grobove svoje, lijim oružjem. Bosanci plemićke krvi! A ko podiže kod nas Hrvata onaki nevigjeni Ljuta se rodila guja, zanos i oduševljenje za domovinu, ko što se je poka­ Pa plemstvo bosansko mrvi ... zalo g. 1848.? Nužno odgovoriti moramo onaj lite­ rarni pokret, koji se je najprije počeo razvijati u no­ Tomu se čudite, je li? vinstvu (Danici). Pjesnika zovete ludom ?! I sada vidimo u Njemačkoj stalan dokaz te moći. Natrag! — ii’ kukajte gorko Katolička akcija, koja se pokrenula u vrijeme KulturNad palom rogjenom grudom. kampfa, zahvaljuje svoj opstanak jedino jakoj, opsežnoj Razum’jem! Čudno vam, je li i organizovanoj katoličkoj štampi. Jedan njemački Rad stare slave i moći!? novinar reče dopisniku francuskoga lista „Republique Ej, ko bi vjerovo onda Francaise". Katolička stranka ostaje uzaludna, ako Da i to jednom će proći? se ne oslanja na organizovanu štampu. Posve pravo. Jer što se samo hoće dobro ili zl АГ prošlo! Bosanski sok6 može se štampom postići. Govore prirodoslovci da Nad zv’jezde dizao krila, zmija tako opčara svojim očima pliien, da se ni s mjesta I krila oba mu znamo: maknuti ne može, pošto se posve izgubi, smete. Od Muju i gojna Halila. prilike sličan dojam proizvodi i štampa, te čovjek usvaja sve ono, što piše, što se tiska bez ikakva proČengića koljeno hrabro, sugjivanja. A i ne može svaki bistro prosugjivati; zametu „Zmaje" i „Sokole" sive, ga razni sofizmi, koje on nije ka Jar riješiti i vjeruje. 1 drugih redove c’jele, Još je općenito mnijenje, da se ne može ništa ne Vjekovi njima se dive! valjala napisati. Ej, to su bili junaci, I za to štampa moćno djeluje! K tomu dosta Kojima ne bilo para doprinosi i ono obično individualno isticanje. Svak svemu širokom carstvu hoće da se pokaže pametnijim i da ono, što novine Stambulskih moćnih vladara. pišu proda pod svoje, pa i ne bilo dobro. A danas je već moda, da se Čita i o onome govori. Ljudi su se Pred kim su carskoga Beča prilijepili uz novine, one su im postale najdražim prija­ Drhtali bedemi viti, teljem pa slušaju sve upute njihove. Tako biva u Vječno je morao bojak običnom životu sa živućim prijateljima. Ali ko što se S Bosancem bundžijom biti. ' često prevarimo u njima i držimo za prijatelje one, Ali ga skršio nije! — koji nam uistinu nisu, slušamo ih sebi na propast, Veziri silni i paše tako se uprav često varamo u štampi. Slušamo je, Razbitih odoše dlana a ona nam o glavi radi. Koliko se je ljudi ubilo, sebi lz hrabre otadžbe naše. kidisalo, a to, za to, jer im je štampa predstavila, da je to bolje! Da, to je bilo pa prošlo, Štampa je svemožna. Čas djeluje ko najbolja Unukom ostalo ime; hrana, a čas ko slatki otrov, ali uvijek sjegurno. Bar nek se imenom diče, Kad drugim nemaju čime! Promatrajući ovo moramo uskliknuti s Calderonom ! „Štampa uvijek ostavlja dublje utisak u duši Ni kakvih danas junaka, čitaoca, nego u papiru". Ni konja arapskog soja, I radi toga, kako bi morali biti oprezni u čitanju! Ni zlatnih gjuzel-od’jela (Svršit će se.) Finoga stambulskog kroja i — Natrag u grobove svoje, Vi sjene naših junaka! Viečna vam slava! i �Apologija indeksa. АГ prije nego ste pošli, Zmiju ću Šapnut vam ljutu, Što no je savila gn’jezdo U našem kamenu krutu. Što je za trideset ljeta, Jača od najjačeg cara Bosansko zaklala plemstvo Bez puške i bez handžara. To su vam K nama su Plemstvo ih Svagdanjim ćeifa dva-tri, došli s „Hotelom", hranilo kesom. častilo prelom. Ćeifi kotili Nerad I - - šta bih pričao dalje, Za to vas bosanski pjesnik Natrag u grobove ša lje! ------% O. Antun Cikojević : A p o lo g ija indeksa. I p o n a r a v n o m j e z a k o n u t a k o v o či n j e z a b r a n j e n o . Jasno j!e dakle da čovjek teži za istinom, ali da j;u ne može sam lako naći. Ipak je dužan, da uporabi sva sredstva, koja ga k njoj do­ vode. Dosljedno, dužan je izbjegavati sve ono, što bi ga od nje odalečivalo, ili mećalo u pogibelj, da se od nje odvrati. Kad smo rekli dužnost, to smo već označili zakon, koji obduživa. To bi bio naravni zakon. Kako je glodi istina prama našoj naravi i kako godi po svojoj razumnoj naravi k njojzi težimo; tako isto laž i neistina nije prama njoj, i od toga po svo­ joj razumnoj naravi moramo bježati od nje. I 'pogibelj i prepustljivost pogreške ili neistine jesu zlo. Poznat je općeniti izraz naučnjaka u kato­ ličkoj etici: izložiti se pogibelji grijeha, jest grijeh one vrste, koga se pogibelji izlažeš. Taj izraz potpuno odgovara stanju stvari. Svima dakle narav nameće dužnost svakomu pa­ metnom čovjeku, da se ukloni od pogrješke i od pogibelji, koja bi ga mogla u pogrješku i moralno zlo oboriti. A zapovijed naravi u sebi je pako teška i nepromljeibljiva. O tomu mora biti uvjeren svaki, koji nije zabacio zdravo mišljenje. Knjiga danas imade svake vrste. Na žalost, mo­ ramo priznati, da ih je dosta, koje očito napadaju katoličku vjeru, kao što i katoličku Crkvu i njezine odluke i institucije. Dapače istoga njezina ustanovitelja pogrgjuju na najnedostojniji način, prikazivajuć ga kao čovjeka prostoga, a nipošto, kao Boga Čovjeka. Na­ 25 ravno onda, da Njeg'ova nauka nije od njih poštegjena. Takovi napadaji nisu vrijedni u današnje vrijeme. Ra­ širenost štampe silno ih je umnožila. Ali napadaji na vjerske istine, nisu obična brb­ ljanja. Bezbožni pisci traže, da se sljedbenici Isu­ sove nauke od njie odaleče. Stoga oni uzimlju u po­ moć vas potrebiti aparat, da ljude osvoje. Bilo zna­ nost, bilo filozofiju, bilo umjetnost i sve grane ljud­ skoga znanja lukavo izvrću i finom formom pri.kazivaju ljudstvu. Moramo priznati, da svi ljudi nisu mnogo daroviti, nego manjkavi. Moramo priznati i to, da mnogi, prem­ da su po naravi daroviti, ipak nemadu dovoljne kul­ ture. Stoga se dogagja, da jedni sa slabosti umne, drugi sa pomanjkanja kulture nisu vrijedni prosu­ diti ni ocijeniti valjanost ili nevaljanost navedenih raz­ loga. Dapače protivno se dogagja: Njihovi su razlozi obično površni; odgovaraju slabostima tjelesnim, dočim razlozi vjerski, ili da bolje rečemo: razlozi filo­ zofije kršćanske dubokoumni su, tiču se bitnosti stvari, a to je običnomu umu teško; još teže umu nižemu ili umu, koji nema kulture. Tako se lako može dogo­ diti, da laži takovih pisara mogu unijeti dvojbenost u kršćansku dušu; mogu je smutiti u njezinom kršćan­ skomu miru i napokon mogu joj odnijeti iz prsiju Isusovu vjeru. Nu Isusova vjera, ili bolje nauka jest samo is­ tina. On je rekao: J a s a m i s t i n a i ž i v o t x). Z a t o s a m d o š a o n a s v i j e t , d a d a d e m svjedočanstvo od istine2). On je dao ovo svjedočanstvo, jer je učio i ka­ zivao put k vjekovitom blaženstvu. Njegova riječ mora biti za svakoga čovjeka mjerodavna, jer ju je potvr­ dio sa svetešću svojega života; potvrdio ju je s raz­ nim čudesima, koja je On činio ili po sebi, ili po svojim apostolim, i ostalim ljudima, koji su sjali sa svetošću života. Napokon potvrdio ju je sa svojim us­ krsnućem, i sa trajnošću i svetcšĆ'u njegove Crkve uza sve protivnosti, koje joj je On unaprijed pro­ rekao. Pošto dakle takove bezvjerničke knjige napadaju na Isusovu nauku, one dosljedno i nuždno napadaju pravu istinu. Nu pošto su takove knjige napisane sa privid­ nim znanstvenim aparatom, a pošto čitalačka publika uopće nije dovoljna, da sa svojom umnom sposob­ nošću riješi praznost i površnost navedenih objek­ cija protiva katoličkoj Crkvi, naravno je onda, da se može naći onih umnih slabića, koji će sasvim osta­ viti vjeru Isusovu. A mnogi će time biti izloženi, da je ostave — t. j. mnogi će ostaviti pravu, spaso') Toan. XIV, 6. a) loan. Vili, 37. �26 Sr. 2. — Šerafinski Perivoj. — 1910. nosnu istinu ili će se izvrgnuti pogibelji, da je ostave a upanu u pogrješku. Nu mi smo rejlcli, da je pogrješka protivna na­ šoj dusi njezinoj naravnoj sklonosti, za istinom, a po tom po naravnomu zakonu čovjek svaki biti će dužan, da od sebe odstrani sve što ga od ove istine odvodi, a navodi na laž i grijeh. A to će reći: du­ žan je po naravnom zakonu, da odbaci od sebe i da ne čita knjige, koje ga odvraćaju od katoličke vjere i od Isusova nauka. Ovo, što smo rekli pogotovo vrijedi o knjigama nemoralnim. Čovjek po svojoj nižoj strani sklon je na nerednost. Nikakva strast nema tako jake snage. Ako se čovjeik ne opire na Božju milost i zdravo svijetlo svoga razuma uz odlučnost volje, lako postaje živinče. To osobito vrijedi kod mladosti, kada strasti kipe u svojoj bujnosti. Naravno, kad se ovakoj slabosti pridoda čitanje, koje ju još više uzmnoža, mora se umno svijetlo za­ mračiti, mora odlučnost volje omlojiaviti i oslabiti, a to se razumije, da Božja milost odstupa, jlerbo ju On samo daje onomu, koji se s njome služi, i tako mo­ ra nadoći duhovna dezolacija. Nu jedan grijeh vuče k drugomu. Kad nije Bog središna tačka, kojoj čovjek ide mora da bude nje­ govo središte Bogu sasvim opriječno. Bog zapovijeda ne ukradi, ne ubij, ne ocrni i t. d. — do-ljedno, ovomu protivno biti će: ukradi, ubij, ocrni i t. d. Pa premda, ove principe ne priznaje čovječanstvo kao ispravne i opravdane — teško je i nemog'uće je ooravdati ono; što se vidi očito naravnim razumnim svijetlom kao neopravdano i neispravno — ipak, jer to čovjeku u grješnomu stanju biva središte, u javnosti se nastoji opravdati i prikriti. Takdvo dakle nisiko čitanje protivi se cijelomu moralnomu redu, tim više što neke knjige direktno napadaju pojedine naravne zapovijedi. Niti pojedinac, niti društvo može opstojati bez stalnih pravila, koja čine krjepostnim pojedinca, i bez kojih se ne može učuvati u društvu socijalni poredak i mir. Takove krjeposti u pojedincu, a takov red u zajednici zahtijeva sami naravni zakon. Pošto pako mnoge knjige rade opriječno, to rade i svjetuju protiva naravnomu zakonu. Iz svega ovoga slijedi, da je svako i neograničeno čitanje knjiga bilo protiva vjeri, bilo protiva moralu pogibeljno uopće svakomu, pa ga stoga zabranjiva i sami naravni razum. U r i ms k o j je Cr kvi p r a v o k r š ć a n s t v o . Današnji naši slobodnjaci kad napadaju Crkvu, obično se priznaju ili direktno ili indirektno kršća­ nima. Tobože u ime kršćanstva ustaju na nju. Mi smo već prije rekli, da je čovjeku vazda tre­ balo pomoćne ruke? da dogje do istine. Onda kada je čovjek pao sa originalne čistoće, pao je i sa visine svo­ jega umnoga vidika. Dosta ga debela tama zastire. Pa zar, da čovjek ostane u ovoj manjkavosti? Zar da tako ostane izložen očitoj zabludi? Na ta pitanja davno1 je nebo odgovorilo. Ono je popunilo onu manjkavost svijetla, iu kiojoj j;e ovo ljudstvo. To svjetlo j!est njegov neprevarljiivi nauk. I bas to svijetlo i taj njegbv nauk jest pravo krš’ćanstvo. Ali, bili Isukrst dovoljno učinio prosvijetljenje čovječanstva i bili obezbijedio svoj nauk, kada bi ga on bio pripušćao ljudstvu i kad ga nebi dao u stalne i vjerne ruke? Nebi. Takov zakon morao bi propasti, a ljudi bi ostali opet u tminam. Njegovu dakle nauku treba jedan vjeran čuvar, koji će usput biti i učitelj čovječanstva u povjere­ nomu Njegovu nauku. Taj čuvar jest samo i jedino katolička Crkva. To ise očito razabire iz njegovih riječi, ikoje je upravio Petru: Ti si kamen, i svrhu ovoga kamena sagraditi ću svoju Crkvu. Iz ovih je riječi jasno, da jie Isusova Crkva ona, koja je na Petru i na njegovim našljednicima sagragjena. I ovoj Crkvi zadaća je prva da čuva čist i neoka­ ljan Isusov nauk. Stoga je on i odlikovao svoju Crkvu svim za to potrebitim uvjetima. Oh kako je uzvišena slika njezina puna čistoće i svetinje, a nad njome bdije duh sveti sa osobitom svojom asistencijom. To je neprevarljivost njezina i ispravnost njezina suda i nauka. Sve to potvrgjuje njegovo obećanje, da će apo­ stolima poslati drugoga utješitelja, duha istine1); da će on ostati s njima (na vijeke 2). Stoga Pavao zove ovu Crkvu da je ona Crkva Boga živoga i da je stup i utvrda istine3). To je razlog, da je katolička Crkva u svojoj na­ uci uvijek ista, uvijek stalna i nepromjenljiva. Tako ono svijetlo, koje je Isus donio na svijet i danas je na njemu u svoj svojo] snazi. Ko što je božanstvena zraka sijevala sa njegova Božanstve­ noga života dok j!e živio megju ljudima, tako ona ista svijetli s Petrove Crkve U njojzi je dakle pra­ vo kršćanstvo. Ali kršćanstvo nije jedna prazna formula. Krš­ ćanstvo je jedina djelotvorna moć i svijletlo. Ljubav ‘) Matth. 16. a) loan. XIV, 16. ») Matth. XXVIII, 20. <) Ad Timoth. I, 3. �Apologija indeksa. Božja i iskrnjega Jest njegov ztamen, Jcoji ga na djejlo nosi. Da, to jle svijetlost, koja prosvijetljiva svakoga čovjeka dlolazećega na ovaj sv ijet1). Stoga Crkva ne krije onoga nebeskoga svijetla. Ona ga i ne može kriti, jer joj je dano da prosvj'etljiva čovječanstvo, i da bude učiteljica naroda. Pasi ovce moje i janjce moje, to znači ovo ve,li|k|o zvanje Crkve prama čovječanstvu. No učitelj,stvo Crkve nije ukočeno, pod šipkom, pred kojom njezina djieca dršću; ona je i majka. Ko Sto majka uzglaja svoje dijete i hranom i naukom, a to jie sve prožeto majčinom ljubavljju, tako je sva djelotvornost majčinstva katoličke Crkve prama nje­ zinoj djeci prožeta višiom nebeskom ljubavljlu. Kršćanstvo dakle znači nauk Isusov; znači ljubav svrhunaravnu i sredstva k vrhunaravnomu cilju. Nu taj nauk nalazi se u ,kato-liqkoj Crkvi, kod nje $u sva sredstva, da se tlogjie ik| vrhunaravnomu cilju a to' su sakramenti, koji dušu posvećuju. Ona taj nauk i ta sredstva svijetu pruža i za to imade osobitu zapovijed. Cijelo takogjer njezino djelovanje odlikuje se s lju­ bavlju prama spasenju čovječanstva. Dakle kod ka­ toličke Crkve isključivo nalazi se kršćanstvo. A ^to odatle slijedi? odatlen slijedi, da sama Crkva imade pravo1 da naučava; da tumači Isusov riječi, da kaziva sm isao objave, da odregjiva što je potrebito vjerovati i djelovati. I to jle njezino Božansko pravo oslonjeno na njegovoj izričitoj! riječi: idite, pripovijedajte levangjeljje isvakomu stvorenju. Odatle slijedi, da ona u ime Isusa govori i da je ono isve ©to giovori pravo svijetlo t j. neprevarljiva istina. A je r ona Isusov nauk ima i uči, jer je ona dobila vlast i dužnost naučavanja i jer je svojoj djeci majka, onda slijedi da su njezina djeca dužna zdušno slijediti i ispunjavati njezine zapovijedi. I to ne sa­ mo one, koje ise odnose na strogi nauk bilo u vjeri bilo in m oribus; nego i sve druge zapovijedi, koje se iz daleka odnose i na nje; naime, koje odalečuju i od pogibli da nebi .koje dijete njezino u tomu pogr ježile. Upravljanje Crkve stoji u prosvjetljivanju za viši nebeski život. Nu prosvjetljenje, koje majka daj'e nije sam o u nužnim stvarim a; ono mora biti iu svemu onomu pto jle korisin|o i što je dobro. Dosljedno1 nje­ zini isu sinovi dužni u savjesti sve to točno izvršivati. Posto katolička Crkva ima nalog naučavanja, njoj niko nie smije zabraniti vršenje svoje dužnosti. Sta­ rija je zapovijed Božja, nego je volja ljudi, a davno je Petar u sinagogi neustrašivo rekjo: sudite, ima li se više Bogu pokoravati ili vam a? Po tomu, koji zabranjiva katoličkoj Crkvi pravo loan. . 19. 27 naučavanja, vo'gjenjla i upravljanja njezine djece, ,k vrhunaravnomu cilju, taj se protivi zapovjedi Božjoj, Boga samomu sebi zapostavlja u tomu nema krš­ ćanstva. Natko Nodilo pisao je napadljivo na rimsku Cr­ kvu. Pijov (IX.) silab nazvao je jezuitskim maslom i natražnjaštvom. O indeksu ne treba ni govoriti, jer bi na njega i žešći napadaji bili. Tako slični napa­ daj! bivaju svaki dan i od drugih tobože slobodnih mislilaca. — Ali čudnovato! I Natko Nodilo i svi to­ božnji mislioci ili direktno ili indirektne priznavaju se kršćanima. Nu da li je to njihovo kršćanstvo istinito? Je li iskreno? N ije! Mi smo već kazali, da je Isusov nauk. sa svim sredstvima posvećenja duševnoga u katoličkoj Crkvi; da je kod nje ljubav, ikoja se pristoji majci prama svojoj djeci; da je ona vsama primila nalog naučavanjia i prosvjetljivanja čovječanstva i da je potom kod nje isključivo pravo kršćanstvo. Pošto pak moderni napadaju vlast Crkve u uprav­ ljanju i u učenjlu, to će reći, da oni time napadaju pravo kršćanstvo. A jer moderni napadaju kršćanstvo rimske Crkve pod ©gadom kršćanstva, jasno je, da su njihove besjede neiskrene i da kod njih ne ima kršćanstva. On i , lk o j i n a p a d a j u n a i n d e k s , n a p a ­ d a j u n a s l o b o d u . Ovaj naslov, tešika je osvada za naše ,moderne ljude i tobožnje slobodne mislioce Tako rekući čovjeku, koji svagdje i na sav glas viče, da je pobornik .slobode i ljudskih prava, kako oni kažu, mora da je za njega najlveća uvreda. Ispovijedamo, da bi mi zkloni nečasno djelo učinili, kad ne bi naša tvrdnja počivala na istini. Jest, mi otvoreno tvrdimo, da naši vikači na Crkvu i na njezin indeks, kao isto i na ostala njezina djlela vlasti, upravo ruše pravu slobodu pod lažnim barjlakom, lažne slobode. Da vidimo. Isukrst je ustanovio Crkvu vidljivu; t. j. usta­ novio je vidljivo društvo, koje ispovijeda njegov nauk. Nu društvo znači jedno tijelo, jledno sopstvo; mi kažemo moralno tijelo ili moralno sopstvo. Naravno, kad kažemo tijelo i sopstvo, da smo time istakli i svojstvo društva — to je jedinstvo. Bez je­ dinstva ne može biti tijelo. Njegova različita uda moraju biti podložena glavnom cilju. Odatle nastaje složnost i jedinstvo cijeloga sopstva. Bez ove podregjenoisti i složnosti ne ima jedinstva, a bez Jedinstva nema sopstva. Svako kraljevstvo u sebi razdijeljeno propastiće. Pošto je pak Crkva jedno moralno tijlelo, to �28 Br. 2. Serafinski Perivoj. — 1910. onda i ona jnora zahtijevati jednako jedinstvo iz­ m e tu svojih članova, i jednaki red, koji se zahti­ jeva u ljudskomu sopstvu. Bez toga društva nema. Jedinstvo i red je dajkle Crkvi potrebit. Nu kad smo reilcjli red, time smo odmah označili i starješinstvo i subordinaciju. Gdje je god red, tre­ ba da bude tuđe i prvo i posljednje. Po tomu red zahtijeva vlast i podloštvo; zahtijeva hijerarhiju i vjer­ nike. Je li tako Božanstveni zakonodavac učinio? Jest. Hijerarhiju sačinjava svećenstvo s biskupim, a za­ vršava se u vrhovnoj glavi — u rimskomu Papi. Vjernici pako, jesu svi oni, koji su se upisali u ovo vidljivo društvo po sakramentu svetoga ikršćenja. To je ujledno znamen, koji ih označiva, da su uda vidljivoga Isusova tijela. Društvo dakle traži jedinstvo i složnost; društvo traži red, a to će reći: starješinstvo i subordinacij Dosljedno: traži zakonodavnu vlast. Starješinstvo bez legislative ne može se razumjeti, jer kako su god starješinstvo i podloštvo dvije relativne idejje, tako su isto dvije relativne ideje starješinstvo i legislativa. Ali, legislativa ne smije bil; gola i prazna. Ona mora !u sebi sadržavati sve usiove koji su joj! potrebiti. Naime: ona mora imati sankciju, t. j. mora imati snagu naprama svojim pođložnicim. I^ sankcija s legislativnom vlast ima nuždni Takovu vlast primili su apostoli. Njima je Isus rekao: tko vas sluša, mene sluša. Tu su vlast pni stavljali i u djelo. Zar nisu ош isti mnoge discipli­ narne zakone izdali prama potrebi onoga vremena? Nu, ona vlast, ikoja je bila u prvoj Crkvi, nalazi se jednako i u današnjoj. Crkva je vazda ista i ne­ promijenjena. A,ko su disciplinarni zakoni trebali prvoj Crkvi, zaista oni će trebati i sadanjoj. Vremena se mijenjaju, a razne zgode nadolaze. Sve to sili pamet­ na čovjeka, da prizna u Crkvi nuždu legislative u svim stvarima, koje se odnose na nju kao na vidljivo društvo1. A (što traži podloštvo? Traži zdušno vršenje svih naloga crkvenoga poglavice. Prvi kršćani slijedili su skrupulozno propise i nauk apostola. Zato ih je čekalo progonstvo i mučilište. 1 sada u nami uztugjuju grozu okrutna djiela ondašnjih slobodnjaka protiva njlima. Zar nisu one okrutnosti bile grozno potlačenj!e ljudske slobode? Jest, to je bilo divlje natražnjaštvo njihova duha. Slično progonstvo, samo u finijoj formi biva da­ nas i to baš od tobožnjih modernih slobodnjaka'* Kao Što su prvi kršćani ispovijedali neustrašivo svoju vjeru tako i današnji vjernici kao da ju ispo- viedajlu. Oni priznavaju svojlu vjieru jedinom pravom. Priznavaju rimskoga Papu Isusovim namjesnikom i Petrovim nasljednikom. U njemu gledajlu starjbšiim stvo i vlast nad svom Crkvom. Smatraju se dužnim, da budu podložni ,svim njegovim zapovijedim. Uvje­ reni su, da ih oin vodi stalno i neprevarljivo njihovu posljednjemu cilju, i to je uvjerenje jlajkio* i tvrdo sa svetosti Crkve, sa istinitosti njezina nauka i utjehe duhovite, koju u ovoj Crkvi ćute. U to jle to uvjerenje slijepa opsjena, ono je oslonjeno na slobodnoj1razumnoj njihovoj volji. Nu i vrhovni je poglavica Crkve svjestan svojle zadaće i svoga poslanjia da uči, svjetujle, zapovijeda i kara. Ko će onda priječiti vjernike u njihovu uvjlerenju i u slobodnom vršenju svojih vjerskih dužnosti? Ko li će smetati Papu da vrši jurisdikciju vrhu svogla sta­ da? Papa i pernici imadu pra(vo na svoju slobodu i niko mu je nesmije povrijediti bez da se ne ogriješi. Nu našli moderni, tobožnji slobodnjaci to pravo priječiše vrhovnoj vlasti Crkve, a došljedno priječe i vjernike u vršenju njegovih naredaba s raznim na­ padajima i ocrnam Nu to se ne može složiti s pra­ vom slobodom, to jle njezino nijlekanjfe. Mioderni dakle, dok navaljuju na indeks nava­ ljuju na slobodu katoličke Crkve. Natražnjlaci su! O ј Don P. Škarica: & Ulomci iz rukopisa „G lagolica i svećenstvo'* s osobitim ob ­ zirom na starodrevnu župu Giova negli assunti speciali ricordare cio che li riannoda alle cognizioni genarali. (C. Balbo, Vita di Dante c. I.) 1. U slavenskoj prošlosti naziv župa, ima dvo­ struko značenje, političko i pravničko. U prvome smislu, znači kakav kres, kotar s više općina, a u drugome smislu : opseg nenašljednoga imetka u takovu okresu.') Općinstvo bijaše osim toga sve, Što u šumi i vodi živi, isto tako i putevi i mostovi, što je u sta­ rija doba, dok je bilo malo pučanstva, većim dijelom došlo u ruke vladara — jus regale. Župan u pravomoćnome i državno-gospodarskome smislu bio je vlastelin, koji je za nagradu posjedovo dijel našljednoga imetka. U političkome pako smislu, župan je glava političke župe ili ustavnoga kotara. Poljička župa bijaše osnovana na demokraciji i J) Rački: Nutarnje stanje Hrvatske prije XII. vijeka Odlomci u Ra d u J u g o s l . A k a d e m i j e . �Ulomci iz rukopisa „Glagolica i svećenstvo" s osobitim obzirom na starodrevnu župu Poljice. bijaše ustavna, jer je u njoj sva sila javnoga i doma­ ćega života bila u obitelji, općini i župi, bez narodne centralizacije, a župana — kasnije zvanih knezovS, bi­ jaše toliko, koliko bijaše župa i plemena, pa se nitko od njih nije rado pokoravo drugome, što nam posvjedočava i Procopius. >) Jedinstvo dakle s potpunom slobodom i jednakošću bijaše njihov harakter, koji ih je združio u jednu državicu, koju Poljičani nazvaše: „župa samostalna Poljica", a kasnije „knežija poljička i općina poljička,“ a još dosnijih doba po kalupu mletačkome „Provincia Poljica". Poljički se je statut u narodu našemu sraso s njegovim domaćim i javnim životom. On se je razvio iz obitelji, osnovanoj na zadruzi i jednakosti. Pučka vlada, narodni sabor, slobodna župa i općina nisu drugo, nego logična konsekvencija hrvatske obitelji. I vladaoci se hrvatski Trpimir i Mutimir sami zovu .,Đuces‘' ) a pravi je narodni naslov bez dvojbe imo biti veliki župan. U staroj hrvatskoj župi Poljica, po R ačkom e3) dijelilo se žiteljstvo u vlastele (vlastelin), didiće, t. j. slobodne gospodare, kmetove i kmetiće, ili podložnike i vlašiće, vlahe i pastire. Kmet znači, po izrazim latin­ skim „rusticus, subditus" koji je bio potčinjen čovjeku plemenitome, a čovjek premenit« ima svoje kmete. Po 29 okupu.1) Nahodi se u Poljicima u starima listinama latin­ skim rabljena i riječ „insula" i „angiportus". „Insula" je značilo kuću bez pridvorja i nuzgrednih zgrada, bilo da sama stoji, ili bar da se udaljuje od drugih kuća uskim prostorom. Riječ pako „angiportus" zvalo bi se više kuća, ako stoje na okupu, te pripadaju jednome gospodaru.2) Predstavljajući dalje sredovječne razne latinske spise o Poljicima, jasno se razumijevaju nazivi latinski „servi" i „ancillae". Rački razlaže da kupnje i prodaje u naših primjerih nisu spadali u razred nesretne trgo­ vine s robljem, koje su kao stvar prelazile iz jedne ruke u drugu, iz jedne zemlje u drugu, i koje su bile predmetom spekulacije. U tom nas shvaćanju utvrgjuje ta okolnost, što je većina te slobodne čeljadi privezena na crkveno dobro, na imanja naime spljetskoga rradbiskupa i na samostane u Poljicima. Viši pako vlasnici ili vlastela sačinjavaju jamačno u Hrvatskoj kao- i Poljicima narodno plemstvo uopće, a i u naših domaćih listina spomen je o plemstvu narodnome u opće. Drugi historičar V. Klaić3) tvrdi, da vlastela i vlastelići bijahu stariji plemići (starenici), koji su plem­ stvo svoje imali budi iz dobe raznih hrvatskih vladara, budi da su ga stekli, za ugarsko-hrvatskih glavara. Glasoviti talijanski učenjak Vico ‘) spominje i našu skupovladu Poljica. Razlažući bo o osnovani republika, skih sredovječnih spomencih, „kmet" znači što latinski tvrdi, da su vladavine boljarske čvrste i moguće, kada „colonus i servus", a u jednakom smislu se rabe oba su osnovane na temelju svojih pregja, koji su s čvrstim i mudrim vladanjem držali podložne pučane, te su tako naziva u latinskim poveljama. imali vazda države slavne, dugotrajne i mirne, kako U latinskim ispravami još se spominju „villani" t. j. stanovnici u selima (incolae habitatores viliarum, se je opažalo u skupovladi mletačkoj, te u poljičkoj i „Villa" znači i „pagus" „vicus" te stoji na prama „civi- dubrovačkoj. S dužnom čašću glasovitome učenjaku ta s“, a villani na prama cives. Villa se je sastojala iz primjetit ću, da u tome velika razlika stoji, jer su repu­ kuća s pripadajućim zemljištom (curtis, mensus), kojim blika mletačka, kao i ona dubrovačka, bile osnovane su „villani*-' bili gospodari. Takova „villa" nahodila se na podlozi oligarhičnoj, dok je župa poljička bila u poljičkoj župi „Nakle". Da pako „villani" i „vicus" osnovana na podlozi demokratičkoj. Za potvrdu da nije skupovlada Poljica bila osno­ znači jedno te isto, potvrgjuje isto mjesto u Poljicim vana na podlozi oligarhičnoj, nego demokratičkoj, neka ,,Jaseno“, koji se takogjer zove ,,vicus“. „Vici" pišu se i ova mjesta u Poljicim — Trzići, Vilčići, Kamenjani. služi ovi nepobitni primjer. U samostalnoj župi Poljica „Villa" i „vicus" zove se kadšto i općenitim imenom na ustanovljeni dan 23. travnja njihova zaštitnika sv. „locus", ali žitelji dolaze samo pod imenom „villani", Jurja, svake godine bi se Poljičani sakupljali na jednu ravnicu ispod humka Gradca pod vedrim nebom .0) a velika je razlika u nazovima „villa" i „vicus". U latinskim poljičkim pismima i poveljama „villa" Slegao bi se tuđe vas narod i svećenstvo uz velikoga i znaci i kuća sagragjena na polju, van zidina gradskih, male knezove s njihovim poglavicami i tu bi birali i gdje se obragjuje zemljište i u istoj se plodovi zemlje ’) Calepinus Septem linguarum. 2) Žepić: RijeČnik lat. hrvat. 1881. sahranjuju. Nasuprot „vicus" znači: skup kuća na M V. Klaić, Opis zemalja hrvatskih. ‘) Procopius: Slavinorum nationes поп ab homine aliquo uno reguntur, sed ab antiquo plebeia communique libertate vivunt, et idcirco res omnes quae vel utiles, vel torte difficles, ad commune consilium differuntur. Lučio lib. 2. s) Rački o. c- *) G. Vico: „Principj di Scienza Nova" Milano 18^3. s) U zadnje doba, za vjekovitu uspomenu, tu su se po­ digla tri kamena spomenika s natpisima jedan kaže putnicima, gdje se zborovalo : drugi mjesto gdje je hametom potučena od Poljičana vojska Topan-paše; a treći dužnu harnost dobročini­ telju Poljica svome koljenoviću i plemiću Alfonzu Paviću. �30 Br. 2. - Serafinski Perivoj. — 1910. izmjenjivali knezove, vojvode i ostale narodne vlasti. morskih žala gospodovo talijanski jezik u svim javnim Po poljičkome običaju nikakova vlast nije bila doži­ zavodima, u svim predmetima znanosti i obrazovanoga votna, nego njihova uprava trajala je samo za jednu podučavanja bez ikakve riječi materinskoga jezika, a godinu, a kašnje na 3 godine. Na biralištu u slučaju tom poukom talijanskim jezikom smjer je bio ugušiti pojednakih i pripeljivanih glasova, vikar bi izvanjski u mlagjem naraštaju svaki duh ponosa i poleta domo­ Poljica sa svojim glasom odiučivo bez prigovora, o ljubnoga, pošto su tadanje škole, uredi općine i za­ imenovanju i priznanju osoba na upravi poljičke vla­ stupnici mirisali sa duhom talijanskim, da postepeno davine, a ta opća narodna skupština u povjesti je iznarode pretežno hrvatsko pučanstvo u Dalmaciji. poznata pod općim imenom „zbor poljički". Po isti Nasilnom naredbom francuske vlade u Dalmaciji god. su način u prastara hrvatska doba hrvatski boljari, 1807, bje zatvoreno glagolsko sjemenište Prijeka kod župani i vojvode saborisali na otvorenom polju, ili pod Omiša, a pitomci raspršeni, potajno bi se i kriomice stublima, ili pokraj crkava, ili kraj vrutaka voda i podučavali u nauc'ma bogoslovnim, a kasnije pripu­ štani na regjenje, s privolom općinskoga kapitularnoga odlučivali o svojoj narodnoj sudbini. ■ U dosnija doba, u vrijeme vladanja kraljeva, kaže vikara dra. Oracija Bergelića velikoga razširitelja i nje­ historik Rački, da zemlje, koje ležahu u mosorskoj župi govatelja staroslavenštine. ') Godine 1823. bi otvoreno bogoslovno sjemenište od Solina do Biokova u Primorju, od njih se plaćo državni namet (tributum), koji je bio glavni izvor za Zmajevića u Zadru, s naukovnim jezikom hrvatskim i b lenovan prvim učiteljem staroslavenskoga jezika blage kraljevsku blagajnu u Hrvatskoj i u Poljicima. Prije vremena kraljeva, đavo se je jedan namet u naravi uspomene trećoredac o. Benko Mihaljević, ali i to vladarima poljičkim, kako stoji uvršteno u §§ poljičkoga podučavanje teklo je samo do g. 1829. Po višoj na­ redbi bi naregjeno, da se odsele svi predmeti irnastatuta. du predavati latinskim jezikom, a bi ostavljeno samo Vrhovni je duhovni i crkveri poglavica u Po ljicima nosio naslov „vikar izvan ski Poljica", a samo dvosatno nedjeljno predavanje staroslovenštine. Početne je bio ovisan u crkvenim odredbami o vlasti spljetskoga Pa^ vježbe staroslavenštine oslonjahu se na starinski prvostolnika, a u izmjeničnu dopisivanju složili su se ^ukvar glagolsko-ćirilski izdan u Rimu god. 1752.-), hrvatskim jezikom sa azbukom poljiČk^-oosanskom. P° neumornome i zaslužnome širitelju staroslavenštine Do raspada Poljica nosio je i uaslov: vikar izvanjski arcibiskupi! Mati Kanami, dostojnome našljedniku ve­ Poljica i knežije Radobolja, l)* a oblast duhovna izvan likoga arcibiskupa Vicka Zmajevića. Za cijele trideset i dvije godine o. Mihaljević je područja poljičkoga toga vikare, zahvaćala je i knežiju predavo i tumačio staroslavenštinu i hrvatski jezik u Radobolje, naime župe: Katune, Cista, Svib, Dobranje, Grabovac, te se je protezala i nc župu primorsku Rogos- sjemeništu zadarskome, a u dugoj starosti snagje ga nicu, kada se je odvojila od župe Omiša u posebnu župu, smrt g. 1855. Poslije njega nastupi na stolicu učeni i a svegjer u crkvami razlijegala se Božja riječ s obredima vrijedni glagolaš I. Berčić. Strukovni ocjenitelj rada i smjera Berčića učenjak pojom i jezikom staroslavenskim. -) Svi Poljičam ispovjedali su vjeru katoličku, a nije se dozvoljavalo nikakvome od glasa V. Jagić3) u osmrtnici Berčića izreče: da bi inovjercu nastanit u poljičkoj župi. Prirogjeni jezik trebalo već jednom u zaštitu uzeti onu dragocjenu Poljičanina bio je hrvatski s narječjem „ikavskim". U svetinju (staroslavenštinu), što mu je ležala na srdeu i koju je hrvatski narod po Dalmaciji puno vijekova književnosti su rabili poljičku bosančicu. zaklanjo od silovitih tugjinskih elemenata, te koja je 2. Godine 1870. zateče neumoljiva smrt, u krepkoj po čitavoj zemlji zakriljivala svojim plaštem njegovo snazi života, naučenjaka i učitelja staroslavenskoga jezika hrvatsko porijeklo: u porodici, u općini i crkvi — a u centralnome bogoslovnomu zadarskome sjemeništu to je hrvatska glagolica, to je slavenska liturgija u popa Ivana Berčića, u ona doba kada je u uzduž prikatoličkoj Crkvi. Za ovu svetinju vojevaše hrvatski *) Izvorna rkp. Odluka od 24. svibnja 1804. uštivo mi narod već od starine, braneći ju umah na početku ustupljena od M. P. učenoga o. Marka Ivandića. 0. Farllati t. svojega državnoga života, s najvećim naporom u crkveIII. p. 547. piše, da : Stephanus Cupilli in relatione ad sedem Apostolicam an 1713. elerus foraneus Politiensis (ima Svećenika) 125 circiter. Hi solius linguae Шупсае gnari, probi quidem sunt moribus. In Dioecesi unus est Vicarius foraneus in Provintia Politii, qui etiam providet proxime Radobolje- Paroeciae omnes 52, a Latinis 20 reliquae. Ab Illyricis lllyrico idiomate sacrani Liturgiam peragentibus administrate. . . nonnullas quae in Turcica remanserunt. 2) Dr. L. Jelić : Fontes Hist Lit. Giag. Romanae. Soec. XVIII. Add. II. 9 Dr. Oracijo Bergelić, kanonik i naučitelj u obadva prava izdo je Desetgodišnji Kalendar crkveni, za službu dijeceze spljetske i Poljica godine 1808. dakako na staroslavenskom je­ ziku slovimi latinskim. *) Karaman, Alphabetum Glagoliticum — Cyrillicum editum typis Propagandae Fidei. Romae an 1/52. 3) V. Jagić - Osmrtnica Berčića, besjeda izrečena u sjed­ nici fil. sist. Jug. Akademije 3 svibnja 1870. str. VI. i dr. Mate prof, Ivčević: Parole intorno a Giovani Berčić. Žara 1870, �31 Okružnica župnicima. N . Jamačno staroslavenština dopušćena i ukorenjena nih saborih proti natednih protivnika; za ovu svetinju bijaše on progonjen, te prokletstvom i drugimi crkve- u narodu i u crkvami kroz toliko dugih vijekova, nije nimi kaznami zastrašivan; ali on se ne dade odvratiti se mogla tako lako iztisnuti iz naroda staroslavenskoga, od svojega prava. a napose u slobodnoj i samostalnoj poljitičkoj župi, 3. U početcima kršćanstva Slaveni nisu imali župi ni­ osnovanoj na demokratskoj podlozi.1) Jedan učeni kakva stalna pisma, kao simbola narodnoga jedinstva. Isusovac piše, da je ovaj jezik (staroslavenski) kroz Nu čim su slavenski apostoli — sv. Ćiril i Metod te toliko stoljeća rabljen, i da se i danas s istim jezikom, njihovi učenici u X. i XI. stoljeću obreli glagolska u milione duša, ukrjepljuje u narodima nabožnost. -) pismena, sv. Pismo preveli na slavenski jezik te uveli Dana povlastica rimsko-glagolskoga obreda u slavensko, bogoslužje, prokrči se put k pokršćenju skupovladi Poljica razvila se je čak još od vremena Hrvata. Megju Hrvatima slavensko se bogoslužje nije slavenskih apostola Ćirila i Metoda a nigdje se traga nigdje više razvilo i udomilo kao što u Dalmaciji u ne nahodi, da je ikad bila prestala bitisati u području opsegu Senje i Poljica, gdje se i danas u crkvami Poljica, nego se je uzdržala suprot sve borbe latinskoga razliježe staroslavenski jezik i staroslavenski se obredi svećenstva vogjene na zator glagolice. Klice narodne samosvijesti posijane rukom svete braće u narodu rabe, te se čuvaju kao zjenice oka. Neizbrisive još stoje urezane u srcima Slavena slavenskome, ne smogoše kroz duga stoljeća iskorjeniti riječi Pape Ivana VIII., kad no je po drugi put prizvo niti svi jadi i muke pretrpljene s progonstvom i nava­ s. Metoda u Rim i suočio ga s klevetnikom Ditmarom; lom tugjih elemenata, kao,, ni svej r^aredbe i zakoni kad no je pred istim potvrdio staroslavensku povlasticu uvršteni u pokrajinskim crkvenim saborima i strastveno s ovim riječima: „Hvalimo nauk Metoda, i zapovjedamo, napereni sa strane latinskoga svećenstva, za iskorenuća da se u istome jeziku (staroslavenskome) Gospoda glagolizma. ČiiriNse je bujnije razvijao duh narodnosti, našega slava i djela navješćuju, niti je ista protivna izrazuje se Kukuljević3) s jezikom i knjigom, tim pravoj vjeri i svetome nauku, da se mise poje istim čvršći temelj dobivaše i političke d r ž a ^ .. I (Nastavit će se.) jezikom slavenskim i svi čini i čaši obreduju V ) a drugo je prigodom isti Papa izreko: da buduć se to nepro Evangelium, vei lectiones divinas novi et veteris Testam enti tivi vjeri ili katoličkom nauku, dopušta i misu pjevati bene trask tas et interpretatas legere, aut alia Ћогагит offftia u istome jeziku, te sveto evangjelje, Bili ožanstveno psailere. 6 1) Nilles Kaić N\/nuale t- I. p. XXV.: In Dioecesi Spalaštivo novoga i staroga zavjeta dobro prevedeno i protumačeno štiti i s nabožnim napjevima Božju službu l&fSf in paroeciis siti? infra fines sic dictae Poljice, quae olim .propriis statutis e1 comunalibus legibus regebatur, in cmnibus obavljati.*2) adhucdum linguam adhuć servant. J) P. Ivan VIII.: Litteras Slavonicas jure laudam us... ct ut eadem lingua Christi Dei nostri prveconia et opera enarrentur jubemus. 2) P. Ivan Vili.: Nec sane fidei et doctrinae aliqu!J obstat sive Missas in eadem Slavinica lingua canerc, sive sacrum 2) Lapotre: L Europe et !e Saint sieges t. I. pag. 162-a. 1895. piše: Cette langue sacree (Slave) avec lequelle depuis des siećfes et aujourd’ ui prcent et s čdifient des millions d’ hommess. 3) Kukuljević-Sakcinski, Pad Jug. Akademije, kn. 57. s.296. REDODRŽAVNIŠTVO BOSANSKIH FRANJEVACA U SARAJEVU Br° i46- Časnoj braći župnicim a. Polag previšnjega riješenja od 11. lipnja 1909. ima se obaviti popis žiteljstva Bosne i Hercegovine u godini 1910. Prema § 5. propisa o popisu, ima kod toga sudjelovati i svećenstvo, da podatci, što će ih sabirati popisni povjerenici, što točniji i istinitiji budu. Pošto su ovakovi popisi od vrlo velike važnosti, to se čč. braća župnici ovim upućuju, da rado učestvuju u popisnim povjerenstvima. Za upravu i znanost popis je ovaj od velike važnosti, zato treba narod uputiti, da ništa ne taji, već po istini iskaže. Ovakovi popisi obično straše seosko pučanstvo, jer im se to često od nepoznanih tumači krivo. Zato čč. braća dušobrižnici neka narod pouče i predoče mu, da ovaj popis nikako nije za to, da se time kakovi novi porezi uvedu, nego mu je svrha, da se točno upoznaju narodni odnošaji. S a r a j e v o , 4. veljače 1910. Fra Aiojzij Mišić, redodržavnik. �32 Br. 2. — Serafinski Perivoj. — 1910. LISTA K . Dr. fra K. Eterović: Frangois Coppee i sv. Franjo Asiški. Arhivar kapucinskog reda o. Ubald d’AIangon, priredio je nazad malo godina novi i lijepi francuski prevod „Djelašcll sv. Franje"J). Dok se je još djelo štampavalo, slao je učeni povjesničar dotiskane arke sad po­ kojnom francuskom akademiku i slavnome pjesniku Franji Coppee-u. Ovaj vrli Francuz, koji se je nekoliko godina prije sa stranputne staze i nehaja bio obratio na kršćanski život, te u pravoj i nježnoj pobožnosti, u zamjernoj strpljivosti i djelim kršćanske ljubavi sprovodio zadnje godine svoga života, upravio je na to ocu Ubaldu pismo. Pismo je sa puno nježnih osjećaja i udivljenja prama Asiškom ubogaru i ujedno odraz kršćanskog i poniznog pjesnikova srca. Zaslužuje da ga u prevodu iznesemo u dičnom S Poštovani OčeJ Vaš sam prevod „Djelašca sv. F.anje Asiškoga" pratio sa živim zanimanjem. Nego pošto želite objelo­ daniti ove retke, kojima Vam bla odarim na dostavi knjige u štampanim snopićim, ja se — dok ih pišem, osjećam vrlo smeten; najprije, jer sam nesposoban da ocjenim Vašu krasnu radnju, a za tim što se ćutim potpuno nevrijednim da govorim, kako se pristoji, o mome svetom odvjetniku. Priznajem megjutim da mi se je još od prija, dok je moja duša ležala u nehaju, pojava sv. Franje uvijek prikazivala puna vanredne miline. Ja ga nijesam poznavo nego iz Fi or et t i - a. Jamačno u perivoju legende nigda ne bi ubrana kita odličnijeg cvijeća i ugodnijeg mirisa svetosti nego li je ovo književno biserje XIV. stoljeća. Moje bi srce bilo tvrgje od kamena, a mašta poput mraza ledena, kad me ne bi bio ganuo život „malog brata" (t. j. sv. Franje) tako pobožnog i dobrog, da dok je opro noge zločestom gubavcu ozdravi ujedno s tijelom i dušu ovog jadnika; tako blagog da ptice nebeske na njegovim ramenim bez straha otpočivahui tako privlačivog da se je pred njim strašni vuk Gubbia poput domaćeg psa smirio. Ja, k tome, ne bih bio pjesnik, kad ne bih od zanosa igro čitajući „Pjesan brata sunca", to remek djelo religiozne lirike. Ali ako se još negda divljah i Ijubljah sv. Franju Asiškoga, koliko ga više ljubim i divim mu se danas, kad nastojim da dobro dovršim moje dane; danas kad postadoh kršćaninom — ah, zaista vrlo nesavršenim i slabim kršćaninom, ali pokajanim i iskreno poniznim. 9 Opuscules de saint Pran^ois d’Assise, nouvelle ćdition, par le P. Ubald d’Alan^on, Couvain, maison saint Roch, Belgique, cijena franak 1. Ja sada radim nešto još fzvrsnijeg: ja se svagdano i iz srca molim P o v e r e l l u , mom sv. odvjetniku. Mnogo sam Vam haran pošt. oče, što doprinesoste da ga po ovim djelašcim bolje upoznam, oso­ bito po „Pravilu" (Regula) male braće, putem, koga on privede i podvrgnu istini evangjelja, velebnom za­ konu bratske ljubavi, trajne žrtve, zamjerne i savršene dobrote toliko duša u najtragičnijim i najkrvavijim časovima srednjega vijeka. Vaše će djelo učiniti mnogo dobra; kod mnogih će grješnika, kao što sam i Sctm, uzmnožati bogoljupstvo prama onome, koga zapade visoka čast da nosi na svome tijelu rane Isusa Propetoga, i oni će čvrsto vjerovati dopustile ovu sliku pjesniku — da će čudotvorne rane sv. Franje Asiškoga postati toliko živih ustiju, koja za njih prose Božje milosrgje. Dostojte se primiti, pošt. o. uz izraz moje harnosti još izraz poštovanja i odanosti. Pa r i z , 14. travnja 1905. Frarigois Coppee. Dr. Jeienić: Svetogrđu; ,,Musavafovi“ podlistci. I do nove ]e godine brutalni „Musavat" izgledo kao da je od demona opsjednut ili bolje posjednut. A zašto ? Zato, jer kad god bi mu se pružila prigoda i kad god bi mu se spomenule kršćanske svetinje, katolički redovi, katolički biskupi i t. d., on bi odmah počeo zubima škripati, usta iskrivljivati i na sve to iz svega glasa pogrdno urlikati. Nu još furiozniji taj namet postade od nove godine, a napose od 13. siječnja. Dne 13. siječnja u svome 3. br. počeo je on donositi u ,,podlistku" svoj famozni pamflet: „Historijska istina i odgoj jezuita", koji se je do sada nastavio u 4., 5., 6., 7., 8. i 9. br. i u kome se ne udara samo na katolički kler, na katoličke biskupe i Papu, nego se u izvrnutim histo­ rijskim činjenicama i u bogohulnim bajkama, kakvim primjer možeš naći samo u talmudu, grdi, ocrnjuje, kleveće i ismjehaje kršćansko ime, proširenje kršćanske vjere, kršćanski mučenici, kršćanska kultura, katolička Crkva u opće, te najsvetije katoličke istine, k ao : nauka i vjera o presvetome Trojstvu, o Isusovu Božanstvu, o Njegovoj majci Mariji, o Njegovoj prisutnosti u presv. oltarskome Sakramentu i o sv. ispovijedi. Čovjek, koji ima 'imalo, ne katoličkoga, nego uopće kršćanskoga odgoja i osjećaja, taj od stida mora da do ušiju po­ crveni i da se zgraža nad onakim prostačkim pogrdama da bljuvotinama, kojim „Musavat", kao Što rekoh opsiplje sve što je kršćansko, počam od lupine pa do najunutarnije jezgre; prf svemu tome ni malo ne pazeći na to, što on s tim vrijegja čuvstva i vjeru i samoga Nj. Veličanstva cara i kralja Franje Josipa I., �Listak. te milijuna kršćana u čitavoj našoj prejasnoj katoličkoj monarhiji, a navlastito u Bosni i Hercegovini, gdje smo i za osmanlijskoga doba Osmanlijama i kuće i zemlje i istu krv i meso — davali, a vjere i vjerskih osjećaja ni pod jednu cijenu nijesmo im htjeli dati... Da se kršćansko krme slučajno provuče kroz tarabu i očeše se o muslimansku džamiju, da kršćanin hotimično na ulici stane promatrati prolazeće musli­ manske žene, da kojom nesrećom proviri kroz tarabe muslimanskih dvorana; dobio bi po glavi sto kolaca, digla bi se graja do nebesa, a deputirci bi u velikom broju išli na vladu i molili zaštitu islama i islamskih prava. I tome prenježnome muslimanskome osjećaju mi nijesmo nikada zamjerili, ali čemu onda pod časnim naslovom „istorijska istina..." onako se grubo, onako lažno i pogrdno obarati na sve što je jednome kršća­ ninu najveće i najsveće? Ćemu to činiti baš našemu rekoncilijantnome katoličkome elementu, koji je zabo­ ravio četiristogodišnje nepravedne: tamnice, konopce, otimačine i sto drugih nepravda, a da se na procvat naše domovine što bolje zbliži s muslimanskim ele­ mentom? I bud je sve to brutalni „Musavat" učinio, čudimo se, da je te pogrde državno odvjetništvo moglo na javu propustiti. Ta zar r.žavno odvjetništvo ne zna, da je naša visoka zemaljska vlada prije ne­ koliko godina iz Hoića povjesti trgala listove, u kojima se je govorilo o Muhamedu i o Muhamedovoj vjeri; zar ne zna, da je 7. listopada god. 1908. Nj. Veličanstvo svim Bosancima i Hercegovcima obećalo „slobodu pojedinca i cjeline" i da se ta sloboda s grubim i podlim „Musavatovim" pogrdama oskrvnjuje? Kršćan­ stvo mora da prosvjeduje i proti svetogrdnim „Musa­ vatovim" napadajima i proti samome državnome odvjet­ ništvu, koje onake pogrde propušća, te da od visoke zemaljske vlade traži zadovoljštinu za nanešene uvrede i Hristu i cijelome kršćanstvu. Sve ćemo prije žrtvovati nego li našu svetu vjeru — spas nam je duša najveći zakon! Dr. Jelenić: Ljuboje Dlustuš o Franjevcima. Uprav sam prije par dana primio, nešto malo okasnile prošlogodišnje 8—10. brojeve „ Š k o l s k o g a V j e s n i k a , s t r u č ­ n o g a l i s t a z e ma l j . v l a d e za B o s n u i He r c e ­ g o v i n u " , što ga u Sarajevu uregjuje velemož. gosp. Ljuboje Dlustuš, vit. o. F. J. I. i vladin savjetnik. U „Listku" je ovih brojeva velemož. Dlustuš punih 25 stranica i 3 retka posvetio „Sedamstogodišnjici franje­ vačkoga reda." Pošto će Dlustuševa rasprava mnoge či­ tatelje S. P. zanimati, donosim njezin prikaz.*) Velemožni i učevni pisac svoju raspravu počima ‘) Upozorujem, da se u retku 14. na str. 703.; 6. na str. 711. ozdol;te 15. na str. 716. ozgor od velemož. pisca razilazim. 33 s predstavom jubilarnoga broja „Seraf. Perivoja", u kome nalazi: dra. Tugomira Alaupovića pjesmu, „koju kako veli - svakako valja ubrojiti megju najbolje i najljepše, što ih je u životu ispjevao"; prikaze iz ži­ vota i rada sv. Franje, te historijske crtice iz života i djelovanja franjev. reda uopće i bosanskih Franjevaca napose, što sve „otvara poglede u političke, socijalne i kulturne prilike velikoga čisla istorijskih epoha, u koje pada postanje, život i djelovanje franjevačkoga reda“ i gdje „se u crtanju raznih prigoda osvjetljuju motivi, koji su utjecali na odluke istorijskih lica, po­ kretali ih i vodili u njihovu djelovanju", gdje nam se opet „franjevački red prikazuje kao faktor u kulturnoj i političkoj istoriji, kome znamenovanje seže daleko izvan crkvenoga okvira." Kao pozadinu orisu sv. Fra­ nje i njegova reda stavlja Dlustuš oris političkoga i socijalnoga stanja one dobi, kada je osnovan red sv. Franje. 1 s političkoga i sa socijalnoga pogleda to je doba bilo burno. Na istoku se vode velike križarske vojne; u Evropi se a napose u Italiji carevi natječu o prvenstvo s Papom; seljaštvo trpi pod feudalnim si­ stemom, koji se je iza propasti rimskoga carstva raz­ vio kod germanskih plemena; a razne su sekte osobito albigenska ili patarenska te valdenska potkapale temelje na Petru sagragjenoj Crkvi, koju je sv. Franjo imo poduprijeti. Uistinu tako kratko, a tako jasno kao Dlustuš rijetko je tko osliko dobu postanka reda sv. Franje Asiškoga. Stavivši okvir i pozadinu svojoj raspravi, prelazi Dlustuš na „ljupku sliku" na „sliku sv. Franje Asiškoga, utemeljitelja franjevačkog reda." Tuj pisac živo riše rogjenje sv. Franje Asiškoga, njegov svjetovni život, njegovo obraćenje, osnivanje reda, njegov rad na socijalnome i književnome polju te njegovu blaženu smrt. U govoru o književnosti sv. Franje donosi Dlus­ tuš i „pjesmu brata sunca", što ju je on pretočio u našemu narodu omiljeli deseterac. Ovaj opet odsjek dokazuje, da je Dlustuš duboko upućen u povjest i u duh sv. Franje Asiškoga. On dobro zna, da je sv. Franjo bio pun samilosrgja i to pravoga i iskrenoga samilosrgja. „Franji je — veli Dlustuš žao bilo sirotinje i boljela ga njena sud­ bina. Naići ćemo veli i danas na dosta ljudi, pa i na pjesnike, koji kukaju nad sirotinjom i proklinju nepravdu što u svijetu vlada; ali čim se domognu iole prihoda i imetka, kako li im je drago lagodno i raskošno živjeti, kako li im je teško od svoga obilja žrtvovati štogod, da se poboljša sudba sirotinje! Ili uzmimo socijalističke vogje, milijunaše, koji napućuju masu, da se bori za jednaku podjelu imetka, ali svojih milijuna ne će da žrtvuju, da se postigne cilj, što ga naviještaju. Franjo je u svojoj ljubavi b io i s k r e n , �34 Br. 2. — Serafinski Perivoj, on se naprosto izjednačio sa siromasima, uvjeren, da sad ima pravo pristupati k njima i učiti ih, i da će mu sada vjerovati, da nevolja ne leži u neimaštini već u potrebama." Stupajući hronologičnim redom, iza orisa sv. Fra­ nje i njegova rada, prelazi Dlustuš na djela njegovih duhovnih sinova Franjevaca. U ovome odsjeku Dlustuš mimoilazi njihova druga djela, nego se ustavlja ponajviše kod njihovoga rada na polju znanosti, koje su polje Franjevci kao predestinirani misionari morali njegovati. Nu pošto je Dlustuš laik, neupušća se toliko u raspravu o njihovim djelima na polju bogoslovije, koje je kud i kamo zamašnije, koliko na polju filozo­ fije. „Aristotel je filozofiji položio temelje, veli Dlus­ tuš — srednji je vijek na tim temeljima izgradio po­ nosnu zgradu___“ ,,U toj, za ljudsku prosvjetu pre~ znamenitoj raboti Franjevci nijesu bili zadnji." Svoju tvrdnju Dlustuš dokazuje navodeći franjevačke specija­ litete u filozofiji i prirodoslovlju, osobito: popularizovanje induktivne metode, njihovu nauku o bistvenosti i bistvu, Occamov nominahzam i Baconov rad na po­ lju prirodoslovlja. Dlustuš je mogo navesti i više pri­ mjera, nu te je smatro dostatnim za ovaj dio svoje rasprave, koji punim pravom završuje sa slijedećim riječima: „I tako je ozloglašeni, natražnjački, mračni srednji vijek na svim linijama ozbiljnim i neutrudivim radom na znanstvenom polju utirao put kasnijem ve­ likom razvoju znanosti, a u prvim redovima zaslužnih radnika na tome polju nalazimo F r a n j e v c e . " Svoju raspravu Dlustuš kruni s prikazom djelo­ vanja bosanskih Franjevaca, čije djelovanje i on u Bosni i Hercegovini već čitavo čislo godina s patriot­ skim zanimanjem prati. U ovome dijelu govori: kako su Franjevci došli u Bosnu i Hercegovinu da trijebe patarene; kako je njihov vikar steko na dvoru bo­ sanskih kraljeva veliki ugled ; kako su za osmanlijskoga doba ostali uza sve protivštine i nevolje uz svoj narod; kako su se u tim teškim vremenim bavili knjigom; te kako i danas „uporedo s duhom vremena" idu naprijed, što se razabire ponajprije „iz njihovih lijepo uregjivanih listova: „Serafinskoga Perivoja" u Sarajevu, koji izlazi dvadeset i treću i „Kršćanske Obitelji" u Mostaru, koja izlazi desetu godinu;" iz njihovih zavoda: bogoslovije u Sarajevu i Mostaru i gimnazija u Visokome i na Širokome brijegu, gdje „posluju mahom nastavnici, obrazovani i kvalifikovani na univerzama, a lijep ih je broj s čašću doktora", te iz akademičkih sjednica nji­ hove mladeži, od kojih je i on prisustvovo onoj, što je namijenjena 700-godišnjici franjev. reda i u kojoj je uprav začaran od franjev. mladeži, koja se odlikuje: „živošću temperamenta, veselošću ćudi, plemenitom radoznalošću i bistrinom suda" i u kojoj „živi duh po­ 1910. žrtvovnoga utemeljitelja njihova reda" i tradicija “mu­ kotrpnih i pregnutljivih njihovih pregja." Premda su Franjevci u Bosni i Hercegovini vazda radili bez obzira na ljudske pohvale, ipak im je pri­ znanje muževa, kakov je velemož. gosp. Lj. Dlustuš milo i drago; s toga za retke, koji služe na diku i ponos franjev. redu, a koje je velemož. gosp. blagohotno napiso i u ,,Š. V." uvrstio, neka primi pozdrav i spe­ cijalne simpatije! Dr. Jelenić: Sibovske klevete. Skoro je iz njemačke katoličke kolonije, koja leži 9 kilometara od Prnjavora i koju je bosansko-hercegovačka vlada na erarskome zemlji­ štu izmegju god. 1900. i 1901. osnovala, neki nemirni duh pošlo dopis u „Deutsches Volksblatt fur Galizien," u kome se oštro obara i na bosansko-hercegovačku vladu i na presvj. gospodina fra Marijana Markovića, banjalučkoga biskupa. Nemirnome je duhu vlada kriva, što im je eto i školu osnovala, ali im još nije dala učitelja Nijemca nego Hrvata, a hrvatski im je biskup u Banjaluci „der kroatische Bischof in Banjaluka" — kriv, što im ne da graditi crkve da se ne bi umanjili dohodci župnika u Prnjavoru premda je za crkvu gotov plan i svota novaca od K 4000. Na koncu do­ pisnik apelira na bosansko-hercegovačku vladu, koja ih je amo kao nosioce kulture dozvala „đie uns hierher als Kulturtrager gerufen hat" — te na zastup­ nike kršćanskih socijala, da se zauzmu za Sibovščane, jer da se tako dalje ne može trpjeti — „denn so kann es nicht vveiter gehen". Koliko preuzetnosti ? Ljudi, koji su skoro ostavili Bukovinu, Galiciju i južnu Ugarsku te pošli s trbuhom za kruhom u Bosnu; koji su u Bosni našli gotovo zemljište, dobili premda ih je samo 72 obitelji školu, gotova župnika i biskupa a u njima i oca i majku, sada su eto ne­ zadovoljni. Zaista, što više mačku miluješ, ona više nadiže rep. Ili ne znaju Sibovščani, da će bosanskohercegovačka vlada i onako budućemu saboru zato dosta odgovarati, što došljacima i od 72 obitelji otvara škole i daje im učitelje, dok autohtonoga elementa hiljade i hiljade osobito u okolici Travnika i Lijevna i poslije 30 godina okupacionoga vladanja uzdiše za ma kakvom školom i ma kakvim učiteljem ali badava. A što napokon da reknemo o onim podlim podvalama dopisnika iz Sibovske, kojim onako mali­ ciozno po stranim novinama ozloglašuje i pod njegove stare dane ogorčaje presvj. biskupa fra Marijana Markovića? Ništa! Jednim se dlanom sunce ne može prekriti, a ni klevete njemačkoga doseljenika ne mogu rasplinuti veliki renome, što ga posjeduje biskup Marković; jer tko iole pozna plemenitu dušu biskupa Markovića, ko pozna, kako on u svojoj biskupiji, kada �Listak. se o vjeri radi, ne pozna razlike izmegju Hrvata i Nijemca, izmegju Rusina i Talijana, izmegju Grka i Barbara, autohtonih i doseljenih, ko pozna, da on bez trublje i telala katoličku stvar, gdje god može, pro­ miče i da je kroz 25 godina svoga biskupovanja osnovo 17 novih župa i to većinom megju doseljeni­ cima ; taj će se odmah sjetiti, da mora biti neka kanonička zapreka, te da ona priječi podignuće crkve u Sibovskoj, a ne revni biskup Marković. 35 mladić izdo svo]e djelo: Mo d o de h a c e r h u ma ni da d, dobio je nagradu od akademije za moralne i političke znanosti. I dalje je uvijek bio sretne ruke. H a g a m o s de f i l o s o f i a mo d e r n a , koje je opi­ sao engleski, prevedeni su u najkraćem roku na špa­ njolski, francuski, talijanski, njemački i poljski. Glavna su mu djela C r i s t a i F i l o z o f i č k e i mp r e s i j e , za koje je dobio nagradu od internacijonalnog metafi­ zičkog kongresa u Londonu (1907.). Uz to je napiso po raznim listovima (londonskoj Tribune-i, Paraiso-u i pariškom Figaro-u) mnogo no­ vela, ocjena, pa političkih i religijoznih studija. Ta su djela iz periode lutanja. Iza svog obraćenja izdao je De la S e r p e n t e k la Vi r ge n. Sad mnogo suragjuje u EI Eco F r a n c i s c a n o i R evi st a E r anci scana. Stil mu je uvijek elegantan i artistički; misli jasne. Vrijednom je konvertitu, a sada i trećoredcu tek: trTđeseta. Najnoviji dekret konzistorijalne kongregacije. Konzistorijalna je kongregacija u II. svesku „ Ac t a Ap o s t . S e d i s " t, g. priopćila svoj dekret od 31. XI. pr. g., koji počiina „А r e m o t i s s i m a E c c l e s i a e a e t a t e " , u kome se reformira ustanova Siksta V. o dolasku biskupa u Rim u roku od 3- 10 godina i o njihovome izvješćivanju sv. Stolice o stanju svoje bi­ skupije — odnosno nadbiskupije. Polag ovoga dekret* svi će biskupi izuzam Propagandi podložnih slati izvješće o svome području svake 5 godine. Nu svi biskupi neće iste godine davati izvješće, nego će god. 1911. kada dekret počima- obvezivati - izvješće davati talijanski biskupi i biskup; talijanskih otoka; VJESNIK. godine 1912. biskupi španjolski, portugalski, francuski, Lijepe se пше p. . gg. č i t a t e l j i „Ser af . belgijski, holandijski škotski, irski i pripadajućih otoka; P e r i v o j a " , da s v o j u p r e t p l a t u — o d n o s n o god. 1913. biskupi ostalih evropskih država i pripada d u g či m p r i j e p o š a l j u na u r e d n i š t v o ,,Sejućih otoka; god. 1914. američki i američkih otoka; r a f i n s k o g a Pe r i v o j a . " god. 1915. afrički, azijski, australijski i pripadajućih otoka. Parnica pukla. Kako se iz pouzdana vrela sa­ Da pak izviješća budu što vjernija, nalaže se biskupima, znaje, parnica <je za parbeno groblje u Sarajevu, gdje da polag triđ. sabora svake godine gdje su biskupije se misli graditi crkva sv. Antuna, još davno pukla. veće, barem druge godine - obagju svoje biskupije. Što Katolici su polag osude priznani kao suposjednici — se tiče vizitacije grobova sv. Petra i Pavla, tu će duž­ granice odregjene nijesu. Megjutim je dr. Nikola nost evropski biskupi obaviti svake 5, a biskupi izvan Mandić apeiiro na vrhovni sud. Evrope svake 10 godine i jedni i drugi godina, kada daju izviješće, samo drugi kada daju svako drugo iz­ Trodnevna poklonstvena izložba Presvetoga. Da vješće. U izvješću biskupi moraju u latinskome jeziku se Isusu koliko toliko zadovolji za uvrede, koje mu se orisati: 1. materijalno stanje svoje biskupije, 2. vjeru osobito kroz tri pokladna dana nanose, držala se je i bogoštovlje, 8. sve što spada na biskupa, 4. biskup­ u Sarajevu kroz ta tri dana poklonstvena izložba Pre­ sku kuriju, 5. svećenstvo uopće, 6. kapitule, 7. župe i svetoga i to 6./2. u prvostolnoj crkvi, 7. 2. u crkvi oo. župnike, 8. biskupsko sjemenište, 9. institute redovnika, Isusovaca i kćeri Božanske ljubavi, a 8./2. kod oo. 10. institute redovnica, 11. puk uopće, 12. poduku i Franjevaca i milosrdnih sestara. Za izložbe crkve su odgoj mladeži, 13. pobožne udruge, 14. legata i pobi­ bile vrlo dobro posjećivane. ranje milostinje, 15. pobožna i socijalna djela te 16. Katolička autonomija za Bosnu i Hercegovinu. izdanje i čitanje knjiga i novina. S pouzdane se strane čuje, da je katolička autonomija Sebastijan de Lucque — trećoredac. Slavni taj za Bosnu i Hercegovinu već gotova činjenica. Pobliže konvertit primio je dne 22. IX. p. g. redovničku halju o njoj na javu nije -još ništa izbilo. trećega reda iz ruku p. o. Andrije de Ocerin-Janregue. Privukla ga je velika ljubav i oduševljenje prema sePosto jubilatoin. Iz Makarske nam javljaju, da rafskom patriarhi. U njemu je treći red opet stekao je tamo o. Jozo Matić-Stuparić, koji već 17 godina jednog velikana — koji će tumačiti potomstvu, da su lekturuje, promaknut na čast jubilata. Tom je prigo­ veliki duhovi uvijek nalazili pokoj u toj franjevačkoj dom 4. siječnja franjevačka bogoslovna makarska instituciji. De Lucque je izvanradni talenat. Uz filozo­ mladež pripravila u čast svečaru krasnu akademiju. fiju zanima se i pjesništvom. Kad je kao 19-godišnji Svečar je i s drugih strana primio preko 100 brzo- �36 Br. 2. — Serafinski Perivoj. — 1910. java i pismenih pozdrava. M. p. ocu Ira Jozi od srca čestitamo, a redodržavi presv. Otkupitelja želimo, da joj se takovi sinovi množe! da Tvoje zdravlje ne kreće na bolje, što mi je osobito žao. Ja se uzdam u Boga, da ćeš mi doskora biti zdrav i da moj dobar katolički narod ne će proplakati, a s njime i ostali pravoslavni i muslimanski gragjani, kojima si Ti u jednakoj mjeri dobar otac, učitelj i dobročinitelj. Ja ću biti neutješiv, ako se, što Bože opčuvaj, isprazni stolica moga srpskoga primasa, Stoga mi živi dugo, moj mili preuzvišeni, na dobro domovine, Crkve i vladara. Ja molim Boga, da Te nam sačuva, a Tebi se preporučam u Tvoje molitve. — Knjaz." Molimo se i mi za dobroga pastira, koji tako mudro vlada katoličkom Crkvom u Crnoj gori! Apostoli dobre štampe. Franjevačka viša gimna­ zija u Visokome prima ravnih 70 komada „Seraf. Pe­ rivoja." Sakupljanjem novih pretplatnika istakoše s e : o. Tugomir Marković i o. Branko Škarica. Megju dobročinitelje „Seraf. Perivoja" ovaj je put sa zahval­ nošću ubrojiti: p. o. Arh. Brkovića i p. o. Alf. Kudrića, koji uz pretplatu na 2 komada poslaše i milodar i to prvi K 20, a drugi K 5. Zatim nam je i preč. g. M. Stepinac, kanonik uz pretplatu pošlo i milodar Katolička hijerarhija na osvitu god. 1910. Na p o vol j i , koji smo okrenuli u dobru štampu, te p. o. Anto Franjić i o. Ivo Vujičić po K 5. Ugledali se i osvitku god. 1910. katolička Crkva broji 54 kardinala, 8 patrijarha latinskoga, a 6 istočnoga obreda, 185 drugi u ove apostole dobre štampe! nadbiskupa latinskoga, a 19 istočnoga obreda, 748 Tko želi. Franjevac o. Bernardo Brixy kani iz­ latinske, a 52 istočne biskupije. Osim toga se broji dati latinsku misu za pokojne (Requiem). Misa ; .rio 610 naslovnih biskupija i 23 izuzeta mjesta — nullius lagana i melodiozna, a pisana za jedan ■.n dioecesis. U misijama ima ovisnih o Propagandi: 7 mješoviti zbor). Misa će izaći litognfirr.na, ali samo apostolskih delegatura, 151 apostolski vikarijat i 63 onda, a k o se j a v i d o s a p r e t p l a t n i k a . Stajat apostolske prefekture, te 5 od toga zbora neovisnih će 1 K. Tko želi misu kupiti, nek se j a v i (novce delegatura. ne slati do daljne objave) na uredioštvo „Dušobrižnika Novi protok u AVrapakoj. Kako , , Mi s s y e Kai Ružičnjaka". Varaždin, franjevački samostan. , . . . . w IO .... ... ... t o l i c k i e " u siječanjskome broju donose, u Arapskoj Riietki jubilei. Na i8. se je siječnja r vršilo j O . . .. . . : ,. . ' r n D .., se je megju Muhamedovim Sljedbenicima pojavio novi godina, kako je hrvatski Leonida fra Pashal Buconjic On se je rodio u Esiru u Jemenu, imenovan biskupom. Prava se proslava ja sprema a studiro je muslimansku nauku vjere u Barbarzi. na 19. ožujka, kada je sijedi svečar bio posvećen za Povrativ se u Esir, proglasi se Božjim poslanikom, biskupa. uzme si ime sidi (t. j. gospodin) Muhamed i počme Talijanski kralj u samostanima. Skoro je tali­ se obarat na muslimanski napredak i pokret te počme janski kralj sub incognito došo u samostan sv. Bene- preporučivali staro i čisto opsluženje kurana. Novi si dikta i sv. Sholastike u Subiaku, te je >uj Dregiedo je prorok brzo steko preko 20.000 pristaša. arhitekturu i biblioteke osobito biblioteku samostana Pojava stare grčke sv. Sholastike, gdje se nalazi 1456 svezaka. U samo....................... _ . mržnje na Papu. Skoro su počeli objelodanjivati stanima su kralja spoznali, s njim se veselili i šalili ' 1 ras 0 mci u anSra ц ogavni roman pod naslovom: „ I v a n a p a p i n i c a " , sve dotle dok nije u automobilu otišo natrag. u kome su htjeli, da svoje stare klevete proti Rimu i Znanstvena predavanja o lurdskim čudesima. Papi ponovno u lijepome stilu u narod rasture. Nu Savez je milanskih liječnika pozvo veleučenoga oca katolici su se, čim su za taj pokus čuli, pritužili na Augustina Gemelli-ja, Franjevca, da im drži predavanja vladu, radi čega je turski ministar za unutarnje stvari, 0 lurdskim čudesima, u koje oni nijesu nikako mogli daljnje objelodanjivanje spomenutog romana s mjesta vjerovati. Otac se je Gemelli pozivu rado odazvo i zabranio. svoja je predavanja držo 10. i 11. siječnja u „Via San Protestantska propaganda. Protestanti su upregli Paulo“ u Milanu na večer. Predavanja su bila vrlo sve sile, da svoju vjeru što više prošire. Da čim lakše posjećena od samih liječnika i učenjaka. Suprot svih svoj cilj poluče, osnovali su g. 1804. u Londonu bi bl i čko objekcija nevjernih liječnika Gemelli je tako sjajno d r u š t v o , koje će tiskati prema protestan tskome vjerodostojnost lurdskih čudesa obranio, da mu pobjedu duhu udešene prevode sv. Pisma te ih ili badava ili 1 isti neprijatelja Crkve priznaju. uz vrlo malu cijenu Širiti u svijet. Prošle je godine Biskup Milinović bolestan. Tužne nam vijesti bibličko društvo tiskalo, 5,934.711 primjeraka sv. Pisma. stižu iz Crne gore. Barski nadbiskup presvj. gospodin Za tisak i proširenje tolikih knjiga društvo je žrtvovalo Milinović, član reda sv. Franje ovih je dana vrlo teško oko 6 milijuna kruna. Knjige su tiskane u 418 jezika, obolio. Crnogorski je knjaz brzojavno izrazio bolesniku a raspačane su u Engleskoj 1,884.133, u Francuskoj sažalenje s ovim riječima: „Iz Bara primio sam vijest, 191.626, u Njemačkoj 335.518, u Austriji 52,741, u Ru- �Listak. munjskoj 16.700, u Rrbiji 9895, u Rusiji 454.504, u Sibiriji 760.000, u Egiptu 54.961, u Indiji i Cejlonu 648.624, u Ritaju 1,365.222, u Japanu 311.420 u Braziliji 37.227, u Ugarskoj 100.893, u Hrvatskoj i Slavo­ niji 5803, a u Bosni i Hercegovini 13.807 komada. Ima se znati, da je sv. Stolica radi krivoga prevoda više puta vjernicima čitanje tih biblija strogo zabranila. Marijaviti ne miruju. Ta nova sekta, koja se je u ruskoj Poljskoj prije nekoliko godina pojavila, od dana do dana sve više napreduje. Ona broji već do 10.000 sljedbenika, koji ne miruju, nego na sve načine agitiraju, kako će što više svoju vjeru raširiti. Oni otvaraju škole, osnivaju svoje radionice, otvaraju svoje čitaonice i t. d. Njihova je vjera doskora bila raširena samo po selima, nu danas u njezine pristaše upiru prstom i u istoj Varšavi. Silni je napredk marijavita katoličke biskupe s pravom zabrinuo, jer je marijavitstvo po selima čitave župe zarazilo i pomarijavitilo. Ruska vlada marijavite ne progoni, nego ih štiti, jer ih smatra mostom, preko koga će katolike prevesti na raskolničku obalu. KNJIŽEVNA SMOTRA Dr. fra Eterović; I. Opuscula Sancti P atris Fr=mciscii A ssisiensis*) s e c u n d u m c o d i c e s m s s . e m e n d a f a et d e n i i o e d i t a a PP. C o l l e g i i S. B o n a v e n t u r a e . Ad C l a r a s A q u a s ( Q u a r a c h i ) 1904. s t r . XVI—209. L i r e 1-50. *) Pok. general franjevačkog reda, fra Bernardin a Porto Romatino osnovo je 1871.—1875. u seocu QuaraccM kod Florence zavod za izdavanje djela-znamenitijih franjevačkih pisaca. Umni je starješina pozvo tu nekoliko učenjaka svoga reda iz Italije, Francuske, a osobito iz Njemačke, da se u miru i tihoći posvete tome odličnom i korisnom pothvatu. Zavod sv. Bone u Quaracchi mnogo je do danas izdo na svijetlo i steko koliko časno ime kod učenjaka, toliko i ne­ procjenjivih zasluga za povjest i bogoslovlje. Mi nakanismo malo upoznati čč. čitatelje ,,S. Perivoja" sa plodovima ovih marnih pčelica, što već blizu četrdeset godina sabiraju i rade na znanstvenom polju. — Početi ćemo danas sa izdanjem, koje niti je prvo po godinam, niti najveće po opsegu, ali je ipak za Franjevca vrlo nježno i milo, a i za sve ljubitelje solidnog du­ hovnog života tako korisno, da moramo biti odveć zahvalni onima, koji namisliše ovaj pothvat i koji ga tako lijepo započeše i uputiše. Mislimo naime na zbirku: B i b l i o t h e c a f i a n c . a s c e t i c a , m e d i i a evi . Pod ovim naslovom počeli su oci u Quaracchi izdavati latinska djelašca duhovnog sadržaja iz pera starijih franjevač­ kih pisaca. — Namiso sretna i sveta! Sv. je Franjo bio veliki mistik, mistik čija se je duša kao malo koga upila u duh sv. evangjelja ; svetac koji se je u svome shvaćanju, u svojim osjećajim i životu visoko primako Božanskom uzoru; svetac, Čija je svetost i nauka Čvrsta, mila i vruća, da će svakoga ganuti i ugrijati ko se njemu čistom nakanom i voljnim srcem pri­ bliži. Ovaj je Franjin duh prešo i na njegove prave sinove. 37 Djela sv. Franje! Gdjekoji će se učitelj začuditi i zapitati: ma što ? Zar je asiški ubožar, prosti i nenaučni sin Bernardov, još djela napiso ? Ako se misli, na kakve učene rasprave, na debele knjige, ta­ kovih doista sveti Patriarha nije sastavio. Nu on je ipak nešto napiso, objamom malašno, oblikom priprostito, ali tako dragocjeno i milo da svi, koji znadu cijeniti ljepotu i duh serafinskog oca, čuvat će svaku njegovu izreku, kao neusporedivu uspomenu, kako živi odjek njegova srca u peći Božanske ljubavi užarena. Izdavatelji razrediše djelašca u tri v rste: Poticaji i pra­ vila (Admonitiones et Regulae); II. Listovi (Epistolae); III. Molitve (Orationes). U prvome osim dvaju pravila za prvi red i opo­ ruke Franjine, sabrane su kratke i žive opomene svečeve o duhovnom životu (De corpore Christi, de malo propriae voluntatis, de paupertate spiritus, de inani et loquaci religioso, de vera dilectione__ ); Pozdrav krjepostima, preporuka o časti presv. Tijela Gospodnjega (De re^ re n tia Corporis Domini et de munditia altaris.). Drugi dio sadrži šest listova, koje je svetac u žaru ljubavi k Bogu i k spasu duša upravio neke svim vjernicima, a neke svojim redovnicima. U treći su dio poredane molitve i oficiji muke Isusove, koje je sv. Franjo sastavio i običavo moliti. Mi ne znamo ima li čovjeka, koji zna što je bio umbriiski Serafin, a da se neće, kad uščita ove njegove vapaje i poduke, ove iskrene i vruće pripomene, oćutjeti ganut u duši i zanesen za takim uzorom! Djelašca sv. Franje prvi je štampo fra L. Wadding g. 1623., a po njemu često su bila preštampana. U zadnje vrijeme, skoro u isto doba kad i ovo u Quarrachi, izašla su u Njemačkoj dva kritična izdanja*) On se odraziva u svim njihovim djelima a poglavito u spisima duhovnoga života. Ovi su spisi većinom kratki i malašni, ali kako li su jezgroviti i sjegurni, kako vrući i uplivni na srce čitatelja! Dok se danas pišu duge rasprave, ali često bez života i soka, rasprave, koje uza svu svoju duljinu čitatelja malo poučavaju i hladne ostavljaju, nije Ii bila, velimo, sretna miso povratiti se k bistrim i zdravim vrelim ascetične nauke, pretiskati ili iz zaboravi podignuti zlatna djelašca preteklih vijekova ? Sveščići zbirke — u šesnaestini — veoma su zgodni, a i cijena im je odveć niska. I ako je zbirka u prvom redu na­ mijenjena Franjevcima, jednako će dobro doći i svakom sve­ ćeniku, a pogotovo redovnicima. Izdanja imadu uz to i znan­ stvenu vrijednost. U kritičnom uvodu istražuju bo izdavatelji pravog pisca djela, usporegjuju starinske kodekse, te na njiho­ voj podlozi nastoje da uspostave što vjerniji tekst. Izvješćuju k tome, da li je bilo djelo jur igdje štampano. Do sada su izašla četiri sveska. Mi za sada donosimo ocjenu samo sveska I-, poslije ćemo drugih. *) H. Boehmer, Professor in Bonn, Anaiekten zur Geschichte des Franciscus von Assisi. S- Francisci opuscula etc. Tubingen und Leipzig 1904. Prof. W. Goetz, Die Quellen zur Geschichte des hl. Franciscus von Assisi, Gotha 1904. �38 Br. 2. Serafinski Perivoj. a prevedena su djelašca i u moderne jezike. Kapucin P. Ubald d’Alan^on objelodanio ih je 1904. u francus­ kom prevodu. Na str. 32. ovoga broja S. P. dono­ simo krasno pismo, što ga je tom prigodom upravio na prevoditelja veliki pjesnik obraćenik pok. Franjo Coppee. Latinsko izdanje otaca u Quaracchi, čudno je u žepnom obliku. Tekst velikom pomnjom pročišćen, a kritične opaske prenešene su na svršetak knjige (str. 151 -205.). Da se djelašce preporučiva, po sebi se razumije. Ne bi smjelo biti Franjevca, koji ne bi imo uvijek pred očima ovo biserje svoga svetog Patriarhe, pače učitelji novicijata i naših klerikata morali bi sva­ kome gojencu pribaviti po jedan otisak, da ga od mla­ dosti u pamet utisnu i na srce priviju. Na koncu naše recenzije usuditi ćemo se neke opaske i želje nadovezati u pogledu samog izdanja. 0 0 . u Quaracchi bili su o d v e ć s t r o g i u prosugjivanju autentičnosti pojedinih komada, koie • pripisuje svetome Franji. U svoje izdanj , „ , . . uvel1 nego samo ona je asca, oja nagjc .e u najs arijim o e sim2, ii za o e opstoje s oro леро i na svje očanstva. Tako su isključili glasovit listić sv. Franje na sv. Antu, i još gdjekoje ulomke za koje ipak stoje vrlo ozbiljni razlozi. Nije li b.io f olje i prakti su barem u dodatku pod rubrikom s u m n j i v ovakove komade? Nije li takogjer bilo m; dodatku i za glasovitu „Pjesam brata s nij ako je spjevana u t a l i j a n s k i m , i|: izostati u izdanju djelašca sv. Fr; ‘е, pa nek je Bibliotheca namijenjena samo latinskim djelima. Iznimka u ovakom slučaju po sebi se je na.nt Požaliti je takogjer da se učeni oci izdavatelji e-su opširnije pozabavili sumnjivim ulomcima i očitovali svohi mi^o svoje razloge i sumnje o tolikim točkama Franjinih djelašca, o kojima se baš danas živo prepire rnegju učenjacima. Oni su se, vidi se, ograničili na ono što je sjegurno, a u sumnjivim se pitanjima ustegoše. Ferdo Božić: Sanlnocenta III. Zagreb 1909. Uzdah XIII. vijeka i poimence spomenutog velikog Pape za vjer­ skom i socijalnom obnovom tadanjeg zla stanja; blaga pojava sv. Franje Asiškoga i njegovih redova, koji su skršili moć sotone i feudalizma, a stvorili red vjere i demokratizma, red, pun života i snage po tome znameniti ovaj dogagjaj zgodno motiviran u snu Inocenta III. opjevo je evo hrv. pjesnik prigodom 700godišnjice franj. reda. Mi se veselimo, da je zaslužni pjesnik izabro ovaj dogagjaj, kako za to, što je u njem vidio pravu pjesničku pobudu, tako i zato, što je svje- 1910. dok franjevačke opće, a neupravno i franjevačke zna­ menitosti u hrvatskim zemljama košto je pokazalo osobito jubilarno slavlje u Zagrabu. Spijev se odlikuje krepčinom izraza i ne toliko lakoćom stiha, koliko re­ toričkom figuralnošću. Pozdavljamo i preporučamo! Euharistično Blago. Upravo je eto izašlo treće izdanje „Euharističnog Blaga". Kako je ovaj molitvenik obljubljen, svjedoče nam dva, u kratko vrijeme, ras­ prodana izdanja. Treće pak izdanje nadmašuje kud i kamo prva dva, jer je ovo izašlo u elegantnijem formatu, finijem i ukusnijem vezu, a tiskano je s novim slovima, tako da mogu čitati, i stari i mladići i djeca, bež ikakve poteškoće. Promatrajući ovaj molitvenik, ne možemo drugo r.ego da kažemo: „uzmi pa vidi". Mi tako lijepu knjižicu od srca preporučamo, jer r *pruža najslagju nebesku hranu, kojom se može nasu. nožna duša u slatkom općenju sa najmilijim našim P-nateljem, Svetotajstvenim Isusom. Molitvenik stojj samo je(jnu j<runu> a može se dobiti kod o. Hug0jjna Djd, reda Manje Braće; samostan sv. Franje ° Zadru Petrus Cotnl Auain Maier: Katechišmus der Geliibde fiir ciie Gott gevveihten Personen des Ordenslandes meiburg fm Breisgau, 1909. Cijena 84 h.; u platno uvezano K L44. Ovo je djelo u Originalnome francuskome'jeziku doživjelo više izdanja, a u njemač­ ko.ne, u koji ga je pretočio A. Maier sedmo. Osobito je djelo vrijedna za redovnike, čije dužnosti ukratko a jezgrovito predstavlja. Msgr. Bi*. Baron de Mathies: Predigten und Ansprachen zunđchst fiir Jugend gebildeter Stande. *■ Freiburg im Breisgau, 1909. Cijena K 3 ; u platno uvezano K 3 60. Ove se predike, kako što i sam pisac u predgovoru veli, mogu i kao nabožno čitanje rabiti. Dr. Aug. Egger: Der K erus und die Alkoholfrage. Freiburg im Breisgau, 1909. Malena, ali učevna ova brošura, koja bez sumnje lijepih podataka pruža k riješenju alkoholnoga pitanja, stoji samo 48 h. Franciscus de Hummelauer: Med tationuin et contemplationum s. Ignatii de Loyola puncta. Friburgi Brisgoviae. МСМ1Х. Glasovite ove Ignacijeve vježbe popunjene raznim Hummelauerovim tumačima, doživjele su evo i drugo izdanje. Sadržaj je djela, koje se po sebi preporučuje, većini poznat. Četeri se zadnja djela dobivaju kod Herdera u Freiburgu u Breisgau. „Serafinski Perivoj" izlazi na dva arka svakog'15. u mjesecu; godišnja cijena 5 kruna. Rukopise, pretplate reklamacije prima uredništvo u Sarajevu. (Bosna, Sarajevo, franjevački samostan). Odgovorni urednik: dr. o. Julijan Jelenić, Tiskara Vogler i drugovi u Sarajevu. �1 ж = 1® T isk a ra i lito g ra fija | ® Н VOGLERI DRUGOVI, SARAJEVO :: (K o m an d itn o d ru štv o ) :: preporučuje velečasnoj gg* svećenicima i župskim ure­ dima svoje obilato ^adnte sviju vrsti jenih tiskc Ча, kao: matica ^rštenih, matica krizmanih, vjenčanih, matica лг lih, protokola, crkvenih račt na i e\hibita, krstnih, vjenčanih ' smrtnih listo 9 i t. c. pojedinim arcima il< u sor i nm uvezu, u +itoj ’ .: \goveznici. ama. . • umjerene. iimtp ерз, вШ pirg|]šiioa. Tiskanice potrebne u poslu novoga ženitbenog dekreta „Ne temere“ mogu se dobiti u tiskari 1 — VOGLER i DRUGOVI u SARAJEVU. = �■€* UTEMELJENA GODINE 1882. UT1 UTEMELJENA GODINE 1882. Tiskara i litografija Vogler i dr., Sarajevo Telefon broj 119. (Komanditno društvo) Najstarija knjigotisk Cem aluša ulica 172. sni i Hercegovini s швшоОегвфв pi iieti' a f p s ; jiineuife, ::j Preporučuje se za n;e novirffe Вк.л- jl djela, brošura, molitvenika, posjetnica^ zarušnji tjjv je n « i' ^arta, kao i svih poslova, što u iisk..rsku li litografsk onuku zasjecaju sa ukusnom izradom - ^ а ^ ш п је г е п јје cijene. Moderno uregjena knjigovežnica, izmgjuje sve vrsti uveza za knjižnice, velečastne župne urede, škole i privatna poduzeća. — Uvezi obavljaju se po naručbi: u papiru, platnu i koži. Vanjske nnručbe obavljam se brzo l točno. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/a5668312e9f117098eb472be69cb069a.pdf 0478e85d2c01ba61c638e4701ff1f20f PDF Text Text S E R A F iN S K i P e r i v o j LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU BROJ 3. SARAJEVO, 15. OŽUJKA 1910. GOD. XXIV. SADRŽAJ: A) ČLANCI I PJESME: 1. Dr. Ivan Ude: Katolicizam i prirodoslovne zna nosti . . .v ................................................................. 39 2. F. E. M .: Š ta m p a .................................................... 42 3. Dr. Gjuro Arnoid : Noć se s p u š t a ......................45 4. Fra B. V. : Odgovor na „Istočnikov44 prigovor 46 5. Dr. Tugomir Alaupović: Još jedan list fra I. drevnu župu P o l j i c e .............................................. 50 7. Branko Strahimir Škarica: Bosanski pjesnik . . 52 8. U. Talija: Nešto o repaticama ili kometima . . 52 B) LISTAK: C) VJESNIK: ». Don P. Škarica: Ulomci iz rukopisa „Glagolica i svećenstvo*4 s osobitim obzirom na s*' KNJIŽEVNA SMOTRA: m i Siiijtvu. Centrala n 'odružnice u Spljetu, Trstu i Celovcu. Dionička glavnica K 3, Pričrve p ro k o K 350.000. Prima uloge na :e i tekuće račune i ukamaćuje ih sa bez ikakvih poreza i odbitaka. Kupuje i prodaje sve vrste papira od vrijednosti po najpovoljnijim cijenama, isto tako sve vrste domaćeg i stranog kovanog i papirnog novca. 0 svim ostalim bankovnim poslovima daje na zahtjev pismena i usmena obavještenja л -- B O S A N S K O -H E R C E G O V A Č K O -- G R A G J E V N O D IO N I Č K O D R U Š T V O U S A R A JE V U DIONIČKA GLAVNICA K 500.000 MOŽE SE POVISITI NA K 2,000.000 Direktor: gragjevni savjetnik Josip pl. Vancaš. 1__________________________________ Preuzima osnivanje i izvagjanje vrsnih javnih i privatnih zgrada, drumova, betonskih radnja, vodovoda, gradnja u vodi, elektrana, tvornica itd., te preuzima financiranje gradnja uz povoljne uvjete; proizvagja svakovrsne cigle u vlastitoj kružnoj ciglani. Glavno zastupstvo za Bosnu ! Hercegovinu TVORNICE ETERNITA D a jb o lje g m a te r ija la za p o k riv a n je k ro v o v a . �Centralna banka i štedionica ■■■■ ............ . (dioničko društvo) DIM, glumiti K 150,000 1 1 № n| и Centrala u Sarajevu. Preuzima uloge na uložne knjižice te ukamaćuje iste uz 4 v8% čistih. Eskomptira i reeskomptira mjenice i tražbine. Daje zajmove na tekući račun. Kupuje i prodaje vrijednosne p devise, valut Uplaćeni dionički kapital 10 m ilijuna ----- ШШ K 525.000 Filijala u Mostaru. Unovčuje mjenice, izžrijebane, vrijed­ nosne papire i kupone. Pohranjuje svakovrsne depozite i upravlja njima. e isplate i naplate na svim kim središtima tu- i ino- CENTRALA U SARAJEVU. F U jIJ A I iE: u Banjaluci, Bjelini, Brčkom, Mostaru i Tuzli. — IS P O S T A V E : u Bihaću, Derventi, Doboju B. Gra diŠki,- Lijevnu, B. Samcu, Travniku, Trebinju i Višeg^adi — ZA ST U PB TV A : u Gacku, Goraždi, Sanskom Mostn, Stocu i Zvorniku. V elep ro d a ja duhana u svim spomenutim mjestima. H i n n t o l / a r n n r v f i o l u i n t a ,)aJe hipotekarne i komunalne zajmove do 33 godine, izdaje 41/,°/0 založniee i ЈЛ ip U L tr K đ l U U U U J c lJ L L ijc . 5»у0 komunalne obiigadje. Ove su založnice i komunalne obligacije u Bosni 1 Hercegovini proste od proveza, imaju pupilarnu sjegumost, te se mogu upotrijebiti kao jamčevine pri trgovačkim poslovima. Osim toga mogu služiti u čitavoj austro-ugarskoj monarhiji kao vojničke ženidbcne kaucije. R anknvnn П гН в Н р Г Л Р Кирцје, prodaje i izdaje vrijednostne papire, devize i druge kovine — Preuzima D 4U & U V 11U U kupone i vučene srećke. Eskomptira mjenice I doznačnice, daje zajmove u konto-korentu i na mjenice uz dovoljno pokriće ili osiguranje. Obavlja naplate mjenica i trgovačkih naputnica u svim glavnini mjestima Bosne i Hercegovine, Austro-Ugarske i inozemstva. — Daje zajmove na vrijednosne papire. Prima novac na tekući račun i uz ukamaćenje na uložne knjižice. — Prima vrijednote svake vrsti u pohranu i upravu, kao otvoren polog ili kao ,,Safe“ — u za tu svrhu uregjenom oklopljenom prostoru — pod zatvorom stranke i banke O đ iftlifin ift Z a r n h ll ^od hanke l|str°jeno Odjelenje robe, kao sto i posebno odjelenje za zemaljske proiz *м' 'j-'" .t ~ “* vode u Brčkom sa agencijom u Doboju, bave se sa svijem u trgovačku struku гг sjecajućim dobavama, kako u komisiji tako i na vlastiti račun, financiranjem i podizanjem industrija i javnih poduzeć G la v n i m p red m eti i s v o i Kod banke optttojcća generalna agentura c. kr. povi, osiguiev. su h e i l j i v e i i i t o . О Е Д Е Е Д Ц * * prima direktno IH putem filijala ili ispostava razne vrste osiguranja na život i proti vatre, a generalna agentura osiguravajućeg društva » P B O V I D E H C I J A * * prima otti guranja za alitčaj naarečfe proti raznih Ateta na »irojevima i na drugim predmetima. ^ �serafinsri Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU BROJ 3. SARAJEVO, 15. OŽUJKA 1910. Dr. Ivan Ude : Katolicizam i prirodoslovne znanosti. — Preveo dr. fra Fr. M. Blažević. Neda se zanijekati, da su prirodne znanosti u naše doba veoma napredovale. Velike su stečevine na ovome polju dale veliku vrijednost prirodnim zna­ nostima, nu ova se često prigoni. Time nikako neću da vrijednosti prirodnih znanosti umanjujem; osobno je bo moje teoretično i praktično bavljenje s prirodnim znanostima podučilo me od kolike su znamenitosti. A1L mnogi, a da ne reknem većina prirodoslovaca i njihovih pristaša, cijeneć prirodoslovne znanosti, tako su daleko došli, te misle, da su u ime prirodoslovnih znanosti dužni ustati ne samo proti katoličkoj vjeri nego proti svakoj u opće. Neprestano se čuje i čita: katolički se učenjak nikada slobodno i bez presuda prirodoslov­ ljem ne može baviti; katolicizam priječi slobodno znan­ stveno istraživanje; katolik je po svojoj vjeri, a osobito po svojoj nadahnutoj bibliji, te po crkvenoj nepogre­ šivoj učiteljskoj službi već a priori stegnut i sputan. On mora stanovite stvari vjerovati, a time dolazi u protuslovlje s rezultatima slobodnog znanstvenog istra­ živanja. Ili se mora — ovako zaključuju — katolicizam ostaviti, ili se prirodoslovnoga znanstvenog istraživanja odreći; ovo se dvoje ne slaže! Ovo su teške objede! Ako je istina, da postoji protuslovlje megju katolicizmom i prirodoslovljem, onda smo mi katolici osugjeni, te moramo strpljivo snositi predbacivanje, da smo inferiorni i da znanost sputavamo i sapinjemo. Proti ovomu odgovorimo na ova pitanja: Mo ž e li se b i t i d o b r i m v j e r u j u ć i m k a t o ­ likom i uj edno p r i r o d o s l o v n i m i s t r a ži va­ n j i m a s u d j e l o v a t i ? D a d u li s e k a t o l i c i z a m i p r i r o d o s l o v l j e u s k l a d d o v e s t i ili n e ? D o l a z i li u i s t i n u p r i r o d o s l o v l j e u o p r e k u s n a u k a m a k a t o l i č k e C r k v e ? Ovim ćemo se — u koliko je to u okviru jednog članka u novinama moguće — pozabaviti.*1) ') Pisac je ovo objelodanio u bečkom ,,Reichspost-u“ od 19. i 20. siječnja pr g odakle sam preveo. (Op. prevod.) GOD. XXIV. Ja bi svojim čitateljima mogo naprosto slijedeća imena spomenuti: Galileja, Kopernika, Ampeoa, Volta, Pasteura, Secchia, Launisa, Fraunhofera, Chevreula, Ivana, MUllera i t. d. i time bi već d o k a z o , da je moguće osvjedočenim i vjerujućim katolikom biti i opet mnogo toga za prirodoslovlje učiniti. Ovi bo su si muževi neumrlih zasluga za prirodoslovlje stekli. Više su učinili nego većina modernih prirodoslovnih vikača, koji protuslovlje megju katolicizmom i prirodoslovljem nalaze pa usprkos tome, bijahu osvjedočeni katolici, dapače neki od njih i svećenici. Dakle je bez protu­ slovlja moguće dogme katoličke Crkve priznavati i ujedno pri slobodnom znanstvenom istraživanju sudje­ lovati. Niko bo neće htjeti ustvrditi, da su ovi ljudi dvoličnjaci bili ili da si nijesu svog odnošaja prama vjeri dostatno svjesni bili. Nu ne gledajmo na primjer ovih muževa, nego mi nastojmo ovo riješiti promot­ rivši bitnosti katolicizma i prirodoslovlja. Usporegjivanje njihove bitnosti i njihovih pretpostavaka samo će nam pokazati, da li u istinu kakovo protuslovlje postoji. U čem u se b i t n o s t k a t o l i c i z m a s a s t o j i ? Katolicizam priznaje jednog osobnog Boga, koji je nebo i zemlju stvorio i koji svim ovim vlada. Ovaj se je Bog ljudima objavio, On ih je svim onim opskrbio, što im je potrebito, da svoj vječni nadnaravni cilj postignu, te je zato i svoju Crkvu osnovo, po kojoj i u kojoj treba da se svi spasu. Objava se Božja sadržaje u bibliji, koja je Bogom nadahnuta, — koja je dakle riječ Božja — te u usmenoj predaji. Nad blagom objave bdije nepogrešiva učiteljska služba katoličke Crkve, te je katolik dužan, da ono vjeruje, što je Bog objavio i što mu katolička Crkva vjerovati nalaže. On mora da naprama ovoj vjeri svoj život uredi, da tako svoj vječni spas poluči. Ovo je ukratko sadržaj katolicizma. Š ta p r e t p o s t a v l j a dakl e ka t ol i č ka v j e r a ? Katolička vjera pretpostavlja, da se bistvovanje Boga samim razumom iz ovog vidljivog svijeta može dokazati, što i kako sv. Pismo tvrdi. Tako n. pr. piše sv. Pavo Rimljanima (I, 19., 20.): „Nevidljivo u njemu jest od stvorenja svijeta u stvorenim stvarima vidljivo i spoznati se može, vječna njegova naime moć i Božanstvo, tako da se oni (pogani, koji nikakove �40 Br. 3. — Serafinski Perivoj. — I9l0. objave nemaju), nikako ispričati ne mogu.“ A kod Joba (XII., 7—9.) čitamo; „Samo pitaj životinje i one će te podučiti, i ptice nebeske i one će ti kazati; go­ vori sa zemljom i ona će ti odgovoriti, to pripovjedaju i ribe morske. Tko to ne zna, da je ovo sve ruka Božja učinila ?“ Slično se sv. Pismo na mnogo mjesta izrazuje. Iz vidljivih dakle stvari ovoga svijeta zaključujemo na nevidljivog Boga. Rezultati samoga prirodoslovlja daju nam gradiva za dokaze o Bogu. Nadalje se pret­ postavlja, da apologeta činjenicu Božanske objave ne­ dvojbeno dokaže. Je li sjegurno, da se je Bog objavio, to onda iz tog slijedi, da čovjek ima Božansku objavu kao istinitu primiti t. j. vjerovati. Čujem gdje me netko pita: ali ako bi prirodoslovac u istinu štogod drugačijeg nego što katolička /— ____ » х : _______________________________________________ : ___i : : . . : Crkva ‘uči, ;iznio, šta onda? To je nepojmljivi slučaj, koji se dogoditi ne može! Istina se bo istini protiviti ne može; pa bila to objavljena ili takova, do koje ja po mome razumu i po prirodoslovlju do!az;m. Nadalje, to je sjegurna č i n j e n i c a , da do sada ni jedan re­ zultat b e z p r e d s u d n o g prirodoslovnog istraživanja ma ni s jednim člankom vjere katoličke Crkve u opreci ne stoji. Ali — možda će mi se reći - već se je jedan put dogodilo, da je prirodoslovno istraživanje nešfo drugo iznijelo, nego što to biblija uči; pomislimo samo na biblijsko kazivanje o stvorenju svijeta; prirodoslovlje u istinu nešto drugačije o postanku svijeta uči, nego što to biblija kaže! Ili sjetimo se Galileja: rimska se je kongregacija proti Galileju digla kad je dokazivo, da se zemlja oko sunca, a ne sunce oko zemlje kreće, kao što to u bibliji stoji. To su očite opreke megju katoličkom naukom i prirodoslovljem. Bez da se na ove slučajeve napose osvrćem, jedno samo na ovo pri mjećujem: katolička Crkva ide uvijek naprijed s nekom stanovitom rezervatnošću i to punim pravom. Nije bo sve što se više puta prirodoslovnim rezultatom bilo riječju ili pismom proglasi, radi toga uvijek istinito. Često smo puta doživjeli, da su se vikači prerano veseljeli! Prava je znanost čedna, te i sama vrlo oprezno napreduje. S druge se strane katolička Crkva nije ni­ kada nećkala, prirodoslovne istine, odmah iza kako su dokazane priznati! No radi toga — a ovo se osobito mora naglasiti — Crkva ništa ne popušća od objave u nadahnutoj bibliji, te nije nikada odredbu nepogre­ šive učiteljske službe opozvala. Tako dolazimo na važnu točku, koja prividno veliku poteškoću proti neoprečnom skladu katolicizma sa slobodnim znanstvenim istraživanjem daje. Radi se naime o pitanju: Nije li ipak možda katolička nauka o nadahnuću biblije te o nepogrešivosti zaprekom slobodnom prirodoslovnom istraživanju? Nijesu II nadahnućem biblije te nepogre­ šivim učiteljskim odredbama katoličke Crkve, katoliku stanovite istine propisane, kojih' se bezuvjetno ima držati? Sve ove sumnje iščezavaju imadnemo li ove principijelne opaske na umu: Pod n a d a h n u ć e m imamo razumijevati pomoć Božju, kojom je pisac tako vogjen, da sve ono i samo ono napiše, što Bog hoće da po njemu napisano bude. Nije megjutim našom za­ daćom ovdje dokazivati, da je biblija u istinu nadah­ nuta. Biblija — tako uči katolička Crkva — priopćuje nam nauke spasa, vjere i ćudoregja, ne pako svjetske znanosti, i ako se nijekati ne može, da se je pisac za pisanje nauke spasa svjetskim znanostima služio. Bo­ žanske stvari, naš odnošaj prama Bogu, negovo dje­ lovanje za otkup ljudi, to sačinjava sadržaj sv. Pisma. Mi možemo u bibliji vjerska razjašnjenja istine, a ne prirodoslovne pouke tražiti. Nadahnuće ide za b ezp o g r e š n i m p r o d u c i r a n j e m Božanske objave O ___ __ _ _________ • __________________________ Samo se pita, da ili: se možda. _ ne nalazi kakav ikrivi nazor u vanjskim sredstvima, kojima je pisan pred­ stavljen - sadržaj same objave. Tipičan je tomu pri­ mjer biblijskog kazivanja o stvorenju. Ne mora li se dakle iza tolikih već defimicija, odredaba zborova, te papinih enciklika megju bezpogreŠnim sadržajem objave i vanjskim sredstvima pisanja — predstavljanja, koja bi moguće krive nazore sadržavati mogla, razlikovati - ili je li cijeia biblija bezuvjetno bezpogrešna? Ovo su veoma važni problemi, kojima se katolički egzegete osobito bave. Razni nazori, koje pojedini bogoslovi zastupaju, dokazom su, da nepogrešiva učiteljica Crkva, koja jedina pravo ima, da autoritativno o smislu biblije odregjuje, u ovom pitanju još nikakove zadnje i vežuće odredbe nije dala. Nu bilo odregjeno ovako ili onako - prirodoslovlje će ništa ne manje isto onako slobodnim ostati kao i prije, te se uprav taj biblički izvještaj o stvorenju svijeta niti najmanje današnjoj slici svijeta ne protivi, pristajali mi uz hipotezu tako zvane vizije ili uz takozvano naravno tumačenje toga mozaičkog izvještaja, kao Što ga u najnovije vrijeme zastupa N. Peters u svojim radnjama: „Bibel und Naturwissenschaft nach den Grundsatzen der Katholischen Theologie*, Paderborn, 1906. i „Glauben und Wissen im ersten biblischen Schbpfungsbericht", Pader­ born, 1907. Svi drugi hipotetični pokusi, da se biblija i prirodoslovlje u sklad dovedu meni se čine nedostoj­ nim. — Nepogrešiva se učiteljica Crkva — apsolutno ne miješa ondje, gdje se o strogo prirodoslovnom istra­ živanju radi, osim ako bi se time objavljene vjerske i ćudoredne istine ugrožavale. U ovom slučaju istina je na strani nepogrešivosti, čiju kompetenciju u stvarima vjere i ćudoregja apologeta nedvojbeno dokazuje, te time učenjaku najzgodnije sredstvo pruža, da prirodo­ slovne nauke protiveće se vjeri revidira i kontrolira. U ostalom trebalo je da moderni „prirodoslovci* dokaz iznesu, gdje je ta ma i j e d n a o d n e p o g r e š i v e i i �Katolicizam i prirodoslovne znanosti. C r k v e dana odluka, koja se ma i j e d n o m sj eg u r n o m rezultatu prirodoslovnog istraživanja protivi. Ali pošto bi se ovaj dokaz badava tražio — činjenice bo protivno govore to načelnim protivnicima drugo ne preostaje do li naprosto tvrditi, da ipak izmegju katolicizma i prirodoslovlja protuslovlje postoji. Samo će o n a j moći pravo ob odnošaju katolicizma naprama prirodoslovlju suditi, koji bitnost obadvoga pozna, koji stoji nad problemima, te ih sve pregleda i na Boga svede. Katolicizam je veliki jedinstveni sustav, nepre­ kinuti skopčani lanac istina, koje se samo po njihovom nutarnjem vezu mogu razumjeti. Razum i objava to su ona dva izbora, koji nam pomoću osjetnih stvari ob O n o m J e d n o m , koji u svijetu djeluje, pripovijedaju. Ono, što prirodoslovac kao takav još i ne sluti, sluti i poznaje filozof; a ono što su obadva našla i spoznala, ono se obadvoje u najvećem skladu u objavljenoj istini nalazi i diže se do nadnaravi Zato možemo svakome, koji tvrdi da postoji pro­ tuslovlje — opreka — megju katolicizmom i prirodo­ slovljem punim pravom reći: istražuj. uči bez predsuda, objektivnost bo baš ništa ne zna o nekakovoj opreci izmegju prirodoslovlja i katoličke vjere! U č e m u se b i t n o s t p r i r o d o s l o v l j a s a ­ s t o j i ? — Prirodoslovlje se bavi onim što vidimo i shvaćamo u kratko s naravlju, koju osjetilima zamje­ ćujemo t. j. sa svima stvarima, koje su okolo nas. Živuća i neživuća materija i njezine moći, dakle cijeli svijet - kosmos — u područje prirodoslovnog istra­ živanja spada. Prirodoslovac motri neizmjerne nebeske prostorije i prodire u nutarnjost stvari sve do molekula i atoma. Prirodoslovac promatra stvari kakove su i kako djeluju. On pravi svoje pokuse te nastoji zakone ustanoviti, prama kojima su sve stvari na cijelom svi­ jetu megjusobno uregjene. On traži onaj jedinstveni vez, koji stvari ovoga svijeta megjusobno veže, te svagdje nalazi zakon o stalnosti materije, jednakosti sila te obraćanja - entropija, on nalazi, da cijelo djelovanje stvari po stalnim nepromjenljivim zakonima (zakonima naravi) biva. Opisati dakle narav, megjusobni uzročni vez naravnih stvari otkriti, ustanoviti zakonski (GesetzmSssig) razvoj svijeta te formule ove zakonitosti (gesetzmassigkeit) staviti to je — ni više ni manje zadaća prirodoslovlja. Prirodoslovac za tim ide da n a š u s l i k u o s v i j e t u popuni; a nipo­ što nije zadaća prirodoslovca da nam priopći n a z o r 0 s v i j e t u t. j. da nam na pošljednje „zašto", „otkuda" 1 ,,čemu“ odgovori. Ovo ćemo vrlo lahko razumjeti odgovorimo li na slijedeće pitanje: Š ta p r e t p o s t a v l j a p r i r o d o s l o v a c ? — Prirodoslovac pretpostavlja naprosto cijeli svijet kao g o t o v u či n j e n i c u. Sa ovom on činjenicom računa i po njoj istražuje. Nadalje on pretpostavlja, da je 41 svijet jedna uregjena cjelina i da narav po jedinstve­ nim nepromjenljivim zakonima radi. Cijelo naravno bivovanje i djelovanje uregjeno je po stalnim nepro­ mjenljivim zakonima - tako drži prirodoslovac! Prema tome, što on drži, može on jedino istraživati, može stavljati hipoteze i time se svome cilju približavati, koji se u tome sastoji, da on zakone i pogodbe ove zakonitosti u potankostima upozna. Pri tome se, kao što je po sebi poznato, prirodoslovac na istinitost svojih osjetila oslanja, zatim na svoje istraživanje sa mikro­ skopom i mikrotomom, sa retortom. Da li opstoji Bog — koji je svijet stvorio — ili ne, to se prirodoslovca kao takovog u opće ne tiče. Prirodoslovno istraživanje po sebi niti je katoličko, niti protestantsko, ni židov­ sko, — ono niti je teističko niti je ateističko o no je n e u t r a l n o i po svojoj bitnosti takovim biti mora. S pitanjem, da li se mogu svijet i zakoni u svijetu najpošlje s ili bez Boga pojmiti, da li monizam ili dualizam ima pravo, da li postoji vječni život ili ne, s ovim pitanjem dolazi prirodoslovac na granicu svoga znanja. S ovim pitanjima prelazimo ini u metafizično nadosjetno područje — u carstvo filozofa. Usporegjivanje bitnosti katolicizma i prirodoslovlja nesumnjivo nam dokazuje, da se obadvoje bez protu­ slovlja đa složiti; dapače vidimo da vjera u stanovitom smislu podiže svoju zgradu na prirodoslovlju, u koliko naime prirodoslovlje daje gradiva za dokaze o Bogu. Vjera bogoslova počima istom ondje, gdje znanje prirodoslovaca i filozofa prestaje. Gdje da bude protu­ slovlje ili opreka? Zar vjera u Boga priječi, da nove zvijezde otkrijem ? Je li vjera u neumrlost duše i vječni život pošlje smrti zaprekom možda, da ne pravim hemičkih analiza i sinteza? Zar ja ne mogu na mikro­ skopu raditi radi toga što u bezgrješno Začeće vjeru­ jem? Ili zar mi je nemoguće o slojevima zemlje istra­ živati te srednje članove tražiti, koji bi nauku descendencije potvrdili; ili valjda radi toga što u prisutnost Hristovu u presv. oltarskom Sakramentu vjerujem, ne mogu shvatiti zakone o postojanosti, jednakosti i mijenjanju sila? Neka mi se ma i jedan članak vjere u katol. Crkvi imenuje, koji bi mi priječio, da se po­ sve slobodno poput ma koga bezvjerca prirodoslovljem bavim. Istina, takozvani Ha e c k e l - o v prirodoslovni m o n i z a m i l i B u c h n e r i Mo l e s c h o t t - o v materi­ jalizam stoje u izravnoj opreci s katoličkom vjerom. Nu Haeckel-ov monizam te Biichner i Moleschott-ov materijalizam nijesu prirodoslovlje ili bar ne bez pre­ suda, nego su manje više drzovite t e n d e n c i o z n e tvrdnje, za kojih se potkrepu Haeckel n. pr. nije stidio ni za iskrivljivanjem patvorenjem — posegnuti. Stanovište katolika prama prirodoslovlju nije ni jednim dogmatcm odregjeno. I d i za i s t i n o m - jedina je zapovijed, koju katolička Crkva svojim učenjacima daje. �Br. 3. 42 Serafinski Perivoj. — 1910. F. E. M .: Štampa. 3. IV. Dobra i zla štampa. Princip dobra i zla, čini se, ko da je od vajkada igro osobitu ulogu na svijetu. U njemu je uvjetovana ona Bogom prorečena jaka gigantomahia, koja se kroz vjekove vodila izmegju sinova svijetla i tame, dobra i zla. A vodi se i danas možda i ljuće i žešće, nego igda. Svi su moderni izumi kao sredstvo, kojim i jedni i drugi stiču pristaše i svi su moderni izumi kao oružje, kojim i jedni i drugi napadaju svoje protivnike. To osobito valja za onu velesilu, štampu. Ona nije postala samo pozorištem borba, nego i najjačim promicateljem dobra i zla . . . Predmet daje oznaku i kvalifikaciju stvari. Čovjeka zovemo dobrim, ako radi dobro, a zlim ako zlo. I to je imenovanje posve naravno i razložno u svemu . . . Iz istog razloga zovemo štampu, koja iznosi i promiče dobro, d o b r o m , a koja Širi ideje zle, zl o m. Nepojmljivo je, kako je raširena zla štampa. Nema zemlje, u kojoj ne drži većinu . . , ta razvijala se je s prva bez nadzora i pažnje, bez protuteže i suzbijanja. Često ju je Čuvo njezin kameleonski oblik i priljub­ ljivale. Pa i danas je jaka, te moćno i neodoljivo vrši svoj upliv. Moralna i intelektualna kriza, a osobito današnja socijalna bijeda, jesu naravna pošljedica zle štampe. Svijet je pošo strmoglavce. Vjerski je nehaj obuzeo srca . .. A ne uvigja se, ni odakle to dolazi, ni dokle je došlo. Propovjednici su korili taj život, uvigjavniji su ljudi opominjali, nije falilo ni primjera — ali ta sred­ stva nisu mogla zaustaviti, paralizovati jače zlo. Trebalo je prihvatiti za isto sredstvo. „Mi smo skroz osvjedočeni, da naše doba traži takih sredstava (katoličkih dobrih novina) i takih branitelja. Iza kako je dana sloboda, da se po volji sipaju megju narod spisi, prevratni su ljudi neumorno radili, kako bi gotovo ogromnu množinu novina raširili, kojima je glavna svrha, da napadaju temelje prava i istine, da kleveću i omrazavaju Crkvu i da pogubnim bludnjama truju duhove. Oni su točno prozrijeli, kakovu im probit 1 korist pruža u izvršavanju njihovih planova izdavanje dnevnih listova, koji malo po malo neopazice zarazuju duh svojih čitatelja otrovnim bludnjama i kvare im srca zadovoljavajući njihovim požudama i osjetnosti. Sve im je to srećno, po volji išlo, te ima pravo onaj, koji veći dio nevolja i svijuh žalosnih prilika prepisuje zlim novinama. 1 kad je već jednom preoteo mah običaj izdavati novine, to je glavna zadaća katoličkog spisatelja, da ovo sredstvo, kojeg su se dokopali ne­ prijatelji n a z a t o r d r u š t v a i C r k v e preobrate u lijek društva i obranu Crkve". (Papa Lav XIII. u go­ voru s austrijskim novinarima 1879.)1 Otkako se to shvatilo, brzo se je razmahala ka­ tolička akcija za novine. Upravo su se mnogi i najbolji i najpronicaviji duhovi dali na ovo. 1 gdjegod uopće ima katoličkog imena množi se broj dobre Štampe. A izmegju svih imaju najveću i najorganizovaniju Nijemci. Političkih novina i političko-crkvenih Časopisa broje sada 480. Mnogi od tih imaju lijep i velik broj pretplatnika. Essener Volkszeitung tiska se u 53.000 primje ■ raka. Kblnischer Volkszeitung, koji izlazi tri put na dan, broji 23.900 pretplatnika. Tako i mnogi drugi. Zanimiva je ljestvica, kako se je u desetcima povećavao broj pretplatnika na katolička novine: 1880 596.030; 1890. preko 1,000.000 1900. 1,524.000; 1907. preko 2,000.000. Dodav ovome još i one, koje si kupuju razne nabožne i zabavne katoličke novine, to iznosi sveukupni broj pretplatnika 4,000.000. Ali katolički su biskupi znali uprti s laikatom ujedinjenim silama. U Austro-ugarskoj stoji po popisu od 1907. kakoličko novinstvo prema nekatoličkom u odveć malom razmjeru. 2157: 398. premda ima 26 milijuna katolika. Megju tim 398 nalazi se 183 politička, od čeg je ot­ padalo na Hrvatsku, Slavoniju i Dalmaciju 11. Sad naravski ima koja više. Najglavnije su : H r­ va t s t vo (kršćansko socijalni dnevnik), Dan, (tjednik, u Dalmaciji), P r a v a C r v e n a H r v a t s k a (tjednik, Dalmacija), G l a s N a r o d a (tjednik, Hrvatska), I s t i n a (tjednik, Hrvatska), P u č k i G l a s (tjednik, Dalmacija), P r a v a P u č k a S l o b o d a (tjednik, Dalmacija). Mjesečnici su razmjernije razdijeljeni po svim hrvatskim pokrajinama i ima ih svagdje lijep broj — ali u njima nema ni jednog katoličkog lajika, da suragjuje (izuzev gjačke listove). Sad ćemo pokušati, da se upoznamo i s jednom i s drugom; a mnogo je do toga. Dobra štampa služi idejalu dobrote. Tu dobrotu shvaćam u najširem pogledu — u svim odnošajima prema čitateljstvu. Ko otac i ko odgojitelj drži se prema njemu i pazi na njeg... Obzirna je, ali ne pozna himbe. Ide za istinom. I ide za konkretnošću. Nikada ne opsjenjuje i ne zavarava svoje čitatelje. Ta nudi im stvari, a ne riječi; fakte, a ne obećanja; gotovu reformu, a ne iluzije... Njezino je vrhovno načelo: duhovno i materijalno dobro naroda. Hoće, da narodu oplemeni volju, obra­ zuje um i pripravi lagodniji život.*) *) Katholik u. Presse von J. 0 . str 1. i 2., V. izdanje. �Štampa. Politiku goni sa čisto narodnog stanovišta. U njoj uvijek zastupa interese istine i pravde. Narodno dobro promiče direktno i indirektno. Bori se za njeg pa pripravlja i njega na borbu; sa­ vjetom i uputom osvješćuje g a ... Uz riječi dolaze često i primjeri; a ima i sva ona svojstva, koje sam istako govoreći o važnosti štampe... To sve jasnije osvjetljuje njezinu svrhu: da učini gragjanina dobrim, moćnim i svijesnim gragjaninom, da učini seljaka, radnika i uopće ljude svakog zani­ manja isto takvim. Uzmite novine katoličke, dobre, pak usporedite! . . . Šta vam se čini? Samo je u njima tako. Ali na to ih veže zakon Božji, koga one duboko štuju . . . Na drugom je putu zla štampa. Ona stoji u službi apostazije novoga vremena i najmu modernog pogan­ stva, koje bi htjelo uništiti Crkvu, postojeći red u dru­ štvu, u vjeri, u moralu, koje bi htjelo prikazati Crkvu kao neprijateljicu napretka i prosvjete (premda znamo, da su baš napredak i prosvjeta jedino čeda Crkve). Njihova je težnja prodrla na javu, pa i oni listovi, koji se broje megju indiferentne, zgodimice se odaše. Šta hoće ? To možemo vidjeti iz njezine duše, iz onoga šta piše. Šta hoće? Hoće li dobro naroda? Politika im nije dobra: nije narodna. Njihovom politikom redovno ravna n o v a c i p r o b i t a k . One se priginju uz stranku, koja ih plaća. Pa i osnovani su gotovo kao sredstvo trgovine. S toga da se više rašire, ugagjaju strastima ljudskim, nižim, životinjskim strastima. Feljtoni su im uvijek najgore vrsti pornografije. Skoru, blud, bračne rastave eto to su obične krjeposti njihovih junaka . . . Vijesti su im skandalozne, a često i izmišljene. U stopu i točno prate ljubavne afere i tragedije. Ta­ kova će šta imati i čitatelj, da primjeni na svoj život Zle novine slave i samoubojstvo i pjančevanje i bećarenje. A iz dana u dan viču — na svećenika, na vjeru. Doduše to se gdjekad pokrije kakvim sofizmima, ali običnije to biva u grubim, govedarskim izrazima. Da­ nas je već dotle došlo, da se ne štede ni Sveci, ni Hrist, ni sakramenti. Navaljuju na sve dogme. Hrvatska Straža iznijela nam je g. 1908. čitav njihov katehizam. Gnjusnost pojmova i namjerno izrugivanje provejava svaku riječ. A ide li to za blagostanjem naroda, za njegovom podukom, naobrazbom? Mučno. Vjera je prvi uvjet morala; moral blagostanja. To je sjegurno i nepobitno. Svi su ostali filozofički etički sistemi, koji ističu, da se moral mora osnivati na znanosti i koji uopće ističu 43 naravne motive jako slabi. Nemaju u sebi motivirajuće sile. S toga s pravom kaže Foester: „Vjera je neophodno potrebita za osnutak morala. A megju vjerama stoji katolicizam, o kojem reče Napoleon I., da je nauka koja ne pravi nikakvih iluzija o naravi stvari."l) Zle su novine proti vjeri i proti moralu, ako tu i tamo ističu druge svjetske nazore osim kršćanskih. Sve jedno je. Ne idu za tim, da moralizuju svijet, nego da demoralizuju. A pod plaštem se znanosti da više učinti. Prva pošljedica svega toga jest gubitak onih plemenitih idejala, koji su jedini kadri, da potaknu čovjeka na rad i da ga dignu u više sfere, - a s njima gubitak volje za rad i oduševljenja. Za to mi se čini da su jako opravdani slijedeći retci : „Pod uplivom su te protuvjerske štampe u vjer­ skom, političkom i društvenom (ili socijalnom) pogledu cijeli narodi pokvareni, milijuni obitelji izgubilo je mir, sklad, umjerenost i svaku krjepost, a zavladala je sama pokvarenost i beznačajnost sa svim opačinama. Samo tako se može rastumačiti općenito osjeromašenje na jednoj, a ogromno obogaćenje na drugoj strani, onda zavladavša strahovita nevolja i bijeda u nižem pučan­ stvu, surovost mladeži, užasno rastući broj samoubo­ jica, te nevjerojatno prezaduženje država."2) No do u potankost prožeo je dr. Ružić zlu štampu. U čem je dobra? ,,U političkom je pogledu bezvjerska štampa proti narodnim težnjama, jer ni njezini gospodari nemaju narodnosti. Oni su samo uz mogućnike i silnike, jer samo uz njih mogu domoći se novca i upliva; a nemoćnike i potlačene preziru, jer za ove treba ulagati žrtava, koje oni ne poznaju. Pravednom riješenju socijalnih pitanja protive se huškajuć radništvo proti Crkvi, vjeri i narodnosti. Da­ našnja socijalna demokracija je njihova kći. Iz te otrovne štampe uzima socijalna demokracija svoju na­ uku i svoja načela u pogledu vjere, Crkve, narodnosti i ćudoregja. U materijalnom pogledu potpomažu isisati kr­ šćanski puk do osiromašenja. One su pripomogle, da je ratarstvo, trgovina, obrt i radništvo upropašćeno lihvarstvom u trgovini sa žitom i sa kruhom, u bur­ zovnom poslu i radničkom pokretu".3) Nema u ovim riječima ni malo pretjeranosti. To je gorko i dugo iskustvo, gdje se ne može računati na akcidentalnost. A možda će se pokušati tako bra‘) Hochiand g. VI., br. 1. Unentbehrlichkeit der religiosen Moralbegrundung. =) Dr. Ružić: Govor o katoličkoj štampi. Prvi hrv. kat. sastanak, str. 320). 3) Dr. Ružić: Govor o katoličkoj Štampi. Prvi hrv. kat, sastanak, str. 320. �44 Br. 3. — Serafinski Perivoj. n iti... Jedna će im konstantacija oduzeti svu ener­ giju. Sva je bezvjerska štampa ili imediatno u službi židovstva ili medijatno preko framasunstva i sličnih sekata. Židovska kesa uzdržava zlu štampu idući smjelo i pouzdano po onome putu, što im ga je označio rabin, predsjednik generalne sinode Sir John Readclif. „Mi se možemo nadati, da ćemo naskoro posti­ gnuti svoju svrhu, da zavladamo nad cijelom zemljom, ko što je to obećano našem ocu Abrahamu. Uzrok: Nikada nisu mogli naši pregji sakupiti toliko zlata u svojim rukama ko mi. Način: Dajimo zajmove na velike kamate i tako, kad se ne mogne vratiti, eksploatišimo šume, njive i drugo. Svaki rat, svaka revolucija približava nas svrsi. Znanost, liječništvo, filozofija moraju biti pod našom vladom. Mi ćemo diktirati svijetu, šta ima vjerovati. Crkva je naša neprijateljica. Širimo slobodnu miso, skepticizam i neslogu megju kršćanima. Ideja će napretka prouzrokovati u nastavi sno­ šljivost i ukidanje vjere. Osim zlata d r u g a j e mo ć š t a m p a : treba da naši idu za upravom novina. Treba podržavati proletarijat i nezadovoljstvo, Tim ćemo podignuti revoluciju, kad god htjednemo".1) To se sve izvršava. Ko ne vidi? Židovi su prvi u svim poduzećima. Zemlju osva­ jaju. U Magjarskoj nema 30 godina, da su dobili pravo kupovati zemlju i već imaju 30%Po sveučilištima su gotovo najbrojniji. Na bečkom ih ima 2.500 na 6.400 gjaka. Medicinski ih fakultet broji 50°/o- Osim katoličkih listova svi su znamenitiji listovi u njihovim rukama. God. 1894., bilo je u osam glavnih novina, koje su izlazile u Beču koja stotina Židova u uredništvu. Kod Fremdenblatt: 14. NeueFreie Presse: 18. Neuer Wiener Tageblatt: 20. Presse: 15. Wiener Tageblatt (službeni): 12. Ilustriertes Extrablat: 20. Vorstadtzeitung: 6. Deutsche Zeitung: 6. I u Hrvatskoj lijepo napreduje njihova akcija. Mnoge naprednjačke novine primaju masnih Stipendija. Ali to se ne iznosi na javu. Kod njih nema javnih zahvalnica; Židovi ne traže formalnosti. No zna se i onako... Na pr. za „Pkret". Na koncu, kad sravnimo sve, što smo rekli, izlazi, da imamo izuzev nekoliko indiferentnih listova samo katoličku i židovsku Štampu; narodnu i židovsku. V. Dužnosti katolika prema štampi: Krjepost je i znak velike pronicavosti, da čovjek u svakom položaju shvati svoju pravu ulogu i da ne ‘) L a r ć n o v a t i o n s o c i a l e c h r e t i e n n e , Dr, L. Dehon, 3. konfer. Le j u d a i s m e etc. par 1910. krene od cilja. Krjepost je, da shvati svoje dužnosti. A uvjeren sam da ih je svaki čitatelj shvatio prema štampi iz onoga, što sam rekao o njenoj va­ žnosti, njenoj moći, uplivu, naravi i ciljevima. A ipak ću i ja reći koju i to redom. 1. o dužnostima prema zloj i 2. o dužnostima prema dob'oj Štampi. Tako ćemo doći do bistrijih pojmova. U svakom radu čovjek mora imati jedan najviši cilj, prema kojemu će raditi i mora imati svoje nazore, s kojima ne smije nikada trgovati. To zahtijeva pojam značaja. Stalnost je znak uvjerenja i to razboritog uvje­ renja, koje ne trpi opreznosti. A glede dobra: quae participatio justitiae cum iniquitate et quae societas lucis ad tenebras?1) Stoga se mora s velikom revnošću držati prema zloj štampi i pravi katolik i pravi prijatelj naroda i pravi prijatelj napretka. Mora se držati prvo pravi katolik, jer mu vrijegja vjerska čustva; mora pravi prijatelj naroda, jer zle novine imaju većinom protunarodne težnje; ta zagova­ raju internacionalizam i kozmopolitizam kao i njihovi gospodari, Židovi i farmasuni. Mora i prijatelj napretka, jer zle novine ruše u prvom redu uvjete napretka, vjeru i moral, a s njima i duševno zadovoljstvo i materijalno blagostanje. Rezervnost, koju sam gore spomenuo, sastoji se u nepretplaćivanju i nečitanju — a to nije malenkost. Ko drži koju zlu, protucrkvenu novinu, potpomaže zločeste novine. „Da, vaša je pretplatnina potpora, koju joj pružate, oružje, što joj ga dajete; vaša je pretplat­ nina danak, što ga plaćate neprijateljima vjere i Crkve, da ih lakše svladaju".2) Niski su i maleni svi oni razlozi, kojim neki hoće da opravdaju taj svoj čin. Ako je to želja za širim pogledima u politici, reko sam, da im je politika nezdrava i da opsjenjuju čitateljstvo; ako je to neki instinkt kogjoja za moder­ nom naukom, znajte, ona vas kvari; ako je za pravom znanošću — tu je ne ćete naći. I ništa u njima ne ćete naći boljega i dotjeranijega nego u dobrim novi­ nama. Tek onako zvučnije je, kad se rekne da se čita n. pr. Pokret, Obzor i t. d. A to je polutansko nadimanje i uveličavanje, to je krivo shvaćanje samosvijesti i megalomanija. Duboko sam uvjeren, da take novine niko ne naručuje s namjerom, da postane gori, da se kvari. Bar u prvim početcima vodi svakoga želja za naobrazbom, znanjem, dakle plemeniti motivi. Ali se ipak kvari malo po malo, neopazice. Dobiva nove raz‘) 2) gutem Opitz in 11. Cor. VI. 14. Pismo Švajcarskih biskupa. M a c h t d e r P r e s s e i n u n d s c h l e c h t e m S i n n e . III. izd. str. 20. Verlag. Warnsdorf in Bohmen. �45 Noć se spušta. vratne nazore, a da i ne osjeti. Gutta cavat lapidem non vi; sed saepe cadendo... Zle novine vrše svoj upliv svagdje. U tom, čini se, ima dosta razloga da odvrati svakog kršćanina bilo od pretplaćivanja, bilo od čitanja zle, bezvjerske štampe. 1 posve naravski. Jer kao što oni zabranjuju svojoj djeci, da se mane zla društva, tako ide, da se sami klone najgoreg, — Štampe. Dapače moraju. Zlih novina ne smiju čitati po crkvenom zakonu. „Zabranjene su ne samo na­ ravnim, već i crkvenim zakonom sve novine, pe­ riodični* listovi i časopisi, koji imaju protuvjersku težnju i nastoje potkopati ćudorednost*'). To je negativna zadaća katolika, koja sama po sebi ne sadržaje sve. Nije dovoljno, da stojimo tek u nekoj odvratnosti prema zloj štampi. Treba da ju od svakle nastojimo istrijebiti i dobrom zamijeniti. Treba raditi za dobru. A kako? Pretplaćivanjem, potporom, suragjivanjem i oglasima. Istom ovo čini svakoga apo­ stolom dobre štampe. Djelovanje na tom polju može biti najrazličitije. Tražimo dobru štampu kod prijatelja, susjeda; gledajmo je uručivati seljacima, zahtijevajmo je u ka­ vanama, u hotelima; ne žalimo dati konobaru ni kojeg darka, pekšiša, kad nam ponudi koju dobru novinu ili kad ih nagjemo na kakovu u oko upadajućemu mjestu, a nada sve tražimo ih u našim čitaonicama i ukidajmo naprednjačku. Svaki član ima pravo dignuti svoj glas i svaki je dužan to učiniti. Napose svećenici, koji su većinom osnovatelji naših čitaonica po Bosni i Herce­ govini, ne bi smjeli biti u tom mlitavi ili kako bi se reklo blagi.2) Napokon, opet velim, kupujmo i mi i čitajmo. Bez dobre, katoličke štampe jesmo ko bez srca, bez životne snage. Osamljeni smo, neudruženi. U naj­ važnijim stvarima ostavljeni smo na milost i nemilost naših neprijatelja, koji pišu i rade s nama, što hoće; onako po volji. Bez štampe naše, katoličke nije nam moguć nikakav zajednički i intenzivniji rad. Bez nje nam neće nikad uspjeti provesti izbore, kako bi željeli, bez nje nam neće nikada biti moguće prodrijeti sa svojim zahtijevima, bez nje si nikad ne ćemo moći steći upliva u državi. Ignorirajući svoju štampu, igno­ riramo sami sebe i upropašćujemo. Stoga nju podignimo i sebe ćemo spasiti. „Slabi smo, ako je slaba naša štampa, jaki smo, ako je naša štampa jaka“. V Const. off. et munerum, br. 21. Index Iibrorum prohibitorum. Izd. Mechliuiae kod H. Dessain. 1897. 2) Koliko ima hrvatskih društava, koje su većinom franje­ vačkim nastojanjem osnovana i u kojima su Franjevci članovi, pa ipak tuj nećeš naći Serafinskog Perivoja. Na pr. Hrvoje u Mostaru, čitaonice: u Bugojnu, u Gornjem Vakufu i Busovači. Op. uredn. „Samo po jakoj štampi možemo mi ... katolici dobiti svoju moć. Ni broj katolika, ni broj njihovih poreza, ni opravdanost zahtijeva, koji nam pripadaju ušljed njih, neće nam pribaviti potrebnoga ugleda, nego samo štampa. Samo ono vrijedi u javnosti, Što je preko novina došlo u javnost. Pomoću bezsavjesne i opsežne štampe more nam danas šačica tugjinaca zapovijedati, ma da nas je na milijune, more nam stvarati zakone, more nas lišavati prava i otet nam crkve i razne ustanove, more nas isključiti iz svih javnih služba, profesura i visokih škola. Zato pridignimo materijalno naše listove. Time samo sebi činimo uslugu" J). Megjutim bacimo katkada pogled na naše nepri­ jatelje (kod nas reći ćemo na pokretaše) kao na pot­ puni kontrast! Oni neumorno rade za svoje; rade dje­ lom. Ne plaše se ničega samo da prodru sa svojim nazorima; žrtvuju i trud i novac. Prudentiores filii hominum razboritiji su sinovi ljudski, koji su se dali na zemaljštinu. A je li ko vidio njih, da se pret­ plaćuju na naše katoličke novine? Je li ko vidio njih, da su u tom ravnodušni ko mi? U tom mogu nam služiti za primjer. Ako se oni tako ustrajno bore za zlo — a ne očekuju plaću, ko­ liko se mi ^više moramo boriti za dobro, kad nam je za to obećano kraljestvo nebesko I Shvatimo samo svoju dužnost i radimo prema njoj! Radimo ustrajno! ’) Čas, leto Ii. št. 4. in 5, str. 241. Z a k a t o l i š k o č a s o p i s j e! (Govor P. V. Kolba). Dr. Gjuro Arnold: - Noć se spušta... Noć se spušta... i po kraju Kao sPjepa grede, Kroz staru joj halju sjaju Prve zv’jezde bl’jede. Sveta zvona, razigrana Sa čarobna krijesa Bruje: Slava! i Hosanna! Kraljici nebesa. Angjel sanj5 krila širi U zanosu n’jemu — I, gle, svjetom sve se smiri U slatkome dr’jemu. Samo strn u šuštu glasnu Poljem se talasa: Kao da se još i na snu Klanja majci Spasa. ------ v > -------- �46 Br. 3. — Serafinski Perivoj — 1910. Fra B. V— : Odgovor na ,,Istočnikov“ prigovor. ........ Na moje pisanje u „Ser af . P e r i v o j u“ o vjer­ skom indiferentizmu naše inteligencije, gdje sam se pri kraju dotako i Srpstva u Bosni, osvrnuo se je gosp. - im - - ank. u 24. broju „I s t o č n i k a”, zvaničnog organa velikog crkvenog suda za duhovne potrebe u Sarajevu. Gosp. se — im — ljuti, dijeli mi ukore i čak mi u svome osvrtu prijeti, jer da sam svojim člankom uvrijedio pravoslavno svećenstvo u ovim krajevima. Navaljuje drvlje i kamenje, da moje navode sruši i podmetne mi, na što ja nikad ni pomislio nijesam, te tako me ožigoše s mržnje na pravoslavni elemenat. Kad sam pročito onaj sastavak u „ I s t o č n i k u ”, reko sam u sebi: O m n e n i m i u m v e r t i t u r in v i t i u m! Mnogo vike a za ništa! Gosp. se — im - - nk. — nije trebo baš toliko uzbunjivati na eno moje pisanje. Ono Što sam ja «тко o pravoslavnima rečeno je o njima u javnosti Bog zna koliko puta u st6 varijacija. Megjutim gosp. - im - - ank - želi, da mu ja odgovorim i da mu dam razjašnjenje svojih riječi. Ni­ jesam prijatelj polemika, pa s toga ukratko „sine ira et odio” šaljem mu na onaj prigovor ovaj odgovor: 1. Prije svega moram izjaviti, da svojim pisanjem 0 hrišćanima, nijesam namjeravo vrijegjati pravoslavno svećenstvo kao takovo. Ja sam piso o vjerskom indi­ ferentizmu hrvatske inteligencije, pak sam samo upo­ zorio naš svijet, da živi u zajednici sa hrišćanima, koji se — barem po mom mnijenju — nalaze na skliskom putu k bezvjerstvu. Da sam se pri tom moro dotaknuti svećenika, kao javnih čuvara morala i religijoznog življenja u narodu, svakom će biti razumljivo. Prizna­ jem, da sam za to upotrebio dosta oštre izraze, nu takova je cijela rasprava. 2. Nigdje nijesam reko: da je j e d a n u z r o k 1n d i f e r e n t i z m a r i m o k a t o l i č k o g s v i j e t a i u t o m š t o su H r v a t i k a t o l i č k e v j e r e i z mi ­ j e š a n i sa h r i š ć a n i m a ”, nego sam samo upozorio na nazore, život i vladanje hrišćana, pa sam ustvrdio: „da n i j e mo g u ć e , d a to n e ć e u p l i v a t i na ž i v o t k a t o l i č k o g s v i j e t a ”. A ovo je nešto drugo od onoga, što gosp. - im - - ank. - tvrdi. Kaže se dakle, da bi mogo biti uzrok a ne da je već uzrok vjerskog nehaja. 3. Gosp. se - im - - ank. - na me dosta žestoko obara i sa nekom mi indignacijom prigovara, što ja tobože zamjeram pravoslavnoj inteligenciji, svjetovnoj i sve­ ćenstvu, da u narodu budi srpsku svijest, podučava ga o Srpstvu i t. d., te onda triumfatorski kliče: „Ра zar je to grjehota? Ili je to sramota? Nemoralno što­ god?” Sabur gjanum! Polako! Ta gdje Vi nagjoste u mom članku inkriminirane stavke? Ne zamjeram ja Vašoj inteligenciji, što budi srpsku svijest, jer moram biti pravedan, pa što tražim za Hrvate, to dopuštam i Srbima. Q u o d a e q u u m e s t uni, j u s t u m e s t a 11 e r i. Dapače Vas hvalim u tom i želim, da se u Vaš primjer ugledaju i Hrvati. Ali znate, što ja zamjeram? Zamjeram, da se narod s a m o s te strane podučava, a druga strana, moralna naime, da se zanemaruje; zamjeram, da se narodu o tim stvarima ondje govori, gdje bi moro o nečem drugom čuti; , zamjeram) što se u tom granice prekoračuju, pa se narod šovinistički odgaja. Podučavajte narod, osvješćujte ga, ali svojim načinom i bez pretjeranosti! — Nemojte se ljutiti na ovu bratsku napomenu, jer proističe iz srca, koje vam dobro želi. — Stavio sam u navodni znak „vjeru srpsku”, jer sam držo, kao što i sada držim, da je naziv „srpska vjera” megju apsurdima najveći apsurd. Hrišćanska vjera, pravoslavna vjera, grčko-istočna vjera, to su nazivi, koji imaju smisla, ali „srpska vjera”, to je za me nešta nerazumljiva. Zar Bugari, Rumunji, Grci i t. d. ne vjeruju istu vjeru kao i Srbi? Pa imaju li oni „srpsku vjeru?!” 4. Da katolička Crkva „ро svom ustrojstvu za narodnost neće da zna”, to je tvrdnja onako nabačena, bez smisla i temelja. Naša je Crkva k a t o l i č k a , t. j. općenita, za sve, pa nije vezana na pojedine narodnosti. Ali da katolička Crkva „ne će da zna narodnosti", t. j. da je neprijateljica pojedinih narodnosti, to kao što je neistinito, tako je i zlobno rečeno. Zar nisu cvale, a i danas cvatu, pojedine narodnosti u krilu katoličke Crkve ? 5. Nu gosp. mi se - im - - ank. - i ruga, što ja tražim od srpske inteligencije, nek podučava svoj narod 0 Bogu i vjerskim njegovim dužnostima. Nu čemu se rugati ? Nijesam li ja ovdje govorio uopće o inteligen­ ciji, bilo svjetovnoj ili duhovnoj. Pa sve, kad bi smiso te moje stavke stegnuli na samu svjetovnu inteli­ genciju, ne znam, što bi tu tako smiješnog bilo! Zar lajici, osobito vogje naroda, nijesu dužni riječju i pri­ mjerom putiti svijet na dobar i krjepostan život? Zar nijesu dužni strah Božji, kao 'početak mudrosti i sva­ kog dobra, narodu što dublje u srce usagjivati? Da, dužni su uz bok svojih svećenika i ovim se stvarima baviti. Priznata je istina, da se samo složnim i intezivnim radom duhovnoga i svjetovnoga staleža može postići narodno blagostanje kao i njegovo dobro vječno 1 vremenito. Ne mora baš lajik izvan svoje kuće katehizirati, ne mora u crkvi propovijedati, jer on može moralno dobro promicati i drugim načinom, pa i katehizacijom u svojoj kući, gdje mora kao što sv. Hrisostom veli, biskupsku dužnost vršiti. Ne kažem, da je u nas u tom pogledu sve dobro. Kad bi bilo sve o �Odgovor na ,.Istočnikov“ prigovor. 47 dobro i u redu, sjegurno ne bi se trudio pišući one vori o narodnim junacima, o narodnosti i politici, a članke o inđiferentizmu, gdje sam hrvatskoj inteligenciji malo o religiji i religijoznim dužnostima. spočitnuo, kako zlo radi, što je zaplovila pogubnom Napokon spadaju li onakovi govori u crkvu, kakav strujom vjerskoga nehaja. je „М. S.“ donijela? Nemojte me, dragi gospodine, 6. U naše inteligencije još nije tako daleko došlo, držati lašcem, denuncijantom i bezobraznim, ako sam da je Hrvatstvo sve, a vjera ništa. Istina je, da i kod samo javno mnijenje registriro o govorima po vašim naše inteligencije vjera hladi, omalovažuje se i sve se crkvama. Vi ste u Sarajevu, pa i ne znate, kako je više baca na stranu iz javnog i privatnog života. Ali sve po provinciji. Uza sve ste to mnogo u mojim zato smo eto mi svećenici ustali, da to zlo zapriječimo, očima izgubili od svoje ozbiljnosti, kad sam u Vašem da vjeri njezino mjesto sačuvamo. Mi činimo misije, osvrtu načito onaj pasus: „ci l j o s v e š t a v a s r e d ­ držimo konferencije, ustrajamo razna nabožna društva s t v o " kao tobože geslo jednog katoličkog reda. Ta i bratovštine, promičemo stare i nove uvagjamo po- je laž stoput pobijena, i vi ste u duši uvjereni, da je božnosti, a sve to, da se u puku sačuva što življa to podvala, koja se ne može ni čim dokazati. Pa opet vjera i religiozni život što više cvate. ТЧ koji je motiv se tim služiti i u javnost iznositi takovu klevetu, kako bio i onih mojih članaka o inđiferentizmu, ako ne taj, bi se to moglo nazvati? Nu megjutim na to ste dobili da se sačuva vjeri prednost i ne potiskuje se u kut doličan odgovori od „Vrhbosne", pa neću dalje da duljim. te se ne pretpostavi Hrvatstvu ili ičem drugom! Mi 8. Požalio sam prosti pravoslavni svijet, da zad­ opažamo dakle pogibelj, pa zato i radimo, da na vri nje utjehe vjerske ne prima, jer sam o tom dosta čuo, jeme uklonimo zlo. A kako je kod vas? Objektivni a i štošta po sebi opažo. Nijesam „žrtva mistifikacije", budite, pa ćete morati priznati, da se kod vas u tom kad sam to ustvrdio, nego sam imo za to dosta dobre mnogo više griješi, nego kod nas. Skoro, kad je ,Mu- razloge. Bio sam tri godine na selu župnikom. Imo savat" udario na Isusovo Božanstvo, na presveti oltar­ sam sela u župi, čiji su žitelji bili katolici i pravoslavni ski sakramenat, na ispovijed i t. d tko se cd vas na­ pomiješani. U tim selima vladala je epidemična bolest; kani da to osudi?1) A zar to nijesu temeljne istine ja nijesam tako rekuć imo mira ni danju ni noću, proVaše vjere i naše? Da je tko onako grubijanski udario vigjajuć bolesnike za vrijeme te bolesti, a pravoslavnog na Srpstvo, recite, bi li to ostalo bez reakcije? Pa svećenika nijesam nikad vidio u tim mjestima. Ne uopće vaše novine, makar se radilo o ne znam kakvim kažem ovim, da su svećenici baš krivi tomu. Oni bi istinama ili načelima, obima crkvam zajedničkim, samo valjda išli, kad bi ih svijet zvao. Ali zašto ih svijet ako se to pobliže tiče katolicizma, uvijek su pripravne ne zove? To je ono pitanje, u koje bi se trebalo du­ zadrti se o njega, to jest o katolicizam, zajedno sa do­ boko zadubiti?... Pa zar nije istina, da se za vrijeme tičnim istinama. Nije li tome najbolji primjer nedavno sedmogodišnjeg crkvenog štrajka na mnogim mjestima pisanje novinstva o F e r r e r u ? Bosne i Hercegovine u vašim crkvama nije niti ispovi­ koliko sam jedalo, ni krstilo, ni vjenčavalo, ni pokopavalo? A nije 7. Pita me gosp. im -ank. puta bio u pravoslavnoj crkvi, pa da znam, šta se tamo li istina, da dosta župnika stanuje u gradu, osim grad­ govori. Zar mora čovjek baš u crkvi biti, da zna, što skog župnika, a župa mu je daleko izvan grada? Gdje se u njoj govori? Zar baš samo ono, što vidi ili na tu može biti govora o pravoj pastorizaciji?... Može vlastite uši čuje i znade? Na čemu se osniva povjest, se dogoditi, a i dogagja se, pokraj najveće opreznosti zemljopis, pa i ista bogoslovija, ako ne na auktoritetu? i revnosti duhovnog pastira da tko izmakne neproviA koliko ste Vi puta bili u našim crkvama, pa da znate gjen. Ali ovdje nije govor o pojedinim slučajevima, da se u njima govori o biru? Nijesam iz prsta isiso2), nego o onom, što često biva. — Slučaj u Sarajevu niti sam radi većeg efekta podvalu proti čitavom jednom rasvijetlila je „Vrhbosna". narodu „izvalio", kad sam ustvrdio, da se u crkvam 9. Poznata je općenito stvar, da su pravoslavni ne govori ono i onako, što bi se moralo govoriti. u nas dosta zanemareni u vjerskoj naobrazbi. Zbilja Javna je to stvar, da se u vašim crkvama mnogo go- je istina, da se odveć malo mole, a valjda za to, jer i J) Dapače se gradom raznose vijesti, da je ono hrišćanin ne znaju se moliti, sve kad bi i htjeli. Zagjite u narod, i napiso- Ured. pa ćete se osvjedočiti, da istinu govorim. Kad dolaze 2) Nipošto, ta o tome slično pišu i druge novine. N. pr. u crkvu, koliko ostaju u njoj, i šta rade tamo? A ipak, „Kat. List" u 9. br. o. g. piše: „Početkom ove godine počeo je izlaziti list „Православље" namijenjen prostom narodu za po­ makar Vi znate, šta je molitva i koliko je ona nužna! uku u vjeri i kršćanskim vrlinama. Opće je poznato, da je U nas i najzatupljeniji zna moliti Očenaš, Zdravo Ma­ grkoistočni narod slabo ili nikako podučen u vjerskim istinama. riju, vjerovanje i pozdrav angjeoski >), pa te molitve U jednu ruku dosta slabo polazi crkvu nedjeljom, a da ju i polazi, ne bi čuo u svakoj parohiajalnoj crkvi duhovnoga poučenja svoga dušpastira, premda sv. kanoni tako jako na srce stavljaju dušpastiru propovijedanje riječi božje'. Ured. To slijedi i odatle, što se ne more o Uskrsu ni ispovijediti ni pričestiti, te ni vjenčati, dok ne znadne barem nužna nuždom sredstva i nuždom zapovijedi. Ured. �48 Br. 3. Serafinski Perivoj. — 1910. Često moli i kod kuće i u crkvi. — Navodi o ignoran­ Dr Tugomir A laupović: ciji seljaka u Španjolskoj, Francuskoj i Talijanskoj, kao Još jedan list fra I. Franje što su neistiniti, tako na stvar ne spadaju, jer govor je ovdje o našim hrvatskim krajevima, a ne o cijelom svijetu. Jukića. -------Prilog povjesti bosanskih Franjevaca. 10. Da su naši svećenici nekad iz praznovjerja nevine ljude bijedili, da su vještci i vještice, da su Prekapajuć bogatu ostavštinu i korespodenciju take ljude spaljivali — to je gosp. i m -------ank. velikoga našega biskupa Šunjića, nado sam se, da ću — nešto o tome u antikatoličkim knjigama čito, koje moći osvijetliti mnoge tamne stvari u životu, a osobito čitanje s katoličkim autorima nije nikada osvijetlio. zadnje dane slavnoga Jukića, što su i iza radova naših Što se tiče proste mase, istina je, da ima u našeg pjesnika Markušića i Škarice i moje studije o Jukiću svijeta nešta praznovjerja, jer uz sav napor i trud ne ostali još uvijek tamni i nepojašnjeni. Ali se moje može se sve iskorjeniti, ali barem ćete mi to dopustiti nade ispunile nisu. U čitavom moru najrazličnijih li­ da je toga mnogo manje, nego kod vašega naroda. stova našo sam jedno jedino pismo Jukićevo, ali ono Nu, da će katolik pred pravoslavnim svećenikom plju­ nam baca dosta svjetla u znamenitu akciju Jukićevu, nuti, ili još nešto nedostojnije uraditi, to prviput čujem da se pošalje memorandum želja i molba bosanskih u životu. Pito sam o tom i starije ljude, pa mi_____ nitko kršćana sultanu Abdul Medžidu, od čega dašto nije ništa nije znao kazati. I to mi je novost, da katolici bilo ništa, ali je Jukić u svom zemljopisu Bosne iznio smatraju nesrećom sastati se sa svojim ili tugjim sve­ te želje i molbe sam na svoju ruku, poprativši ih obi­ ćenikom. Dapače, protivno mi je poznato, da naš svijet latim komentarom. Da je taj smjeli čin doprinio mnogo drži da će mu blagoslov Božji doći kad mu je sveće­ tragičnom svršetku njegovom, nema sumnje. Evo pisma jukićeva biskupu fra Marijanu. nik u kući. Broj 13., kao nesretan ili fatalan broj, to „Mnogo poštovani Otče i dobročinitelju moj! je u narodu skroz nepoznato. Takova šta, ako se drži, Više vriemena prošlo je, da Vam ništa piso nisamt došlo je u inteligentniji svijet kroz knjige i novine. A većinom u tom je više šale nego zbilje. što slabo zdravlje, što mnogi poslovi to prepriečiše. 11. Nijesam nikad pravoslavne nazvo ,,propalicam“ Znam, da i Vi mnogo posla imajuć, volite, da Vam i „razbojnicima", nego sam kazo da zanemarenje reli- se često glava ne razbija s čestim mojim knjigama. gijoznog odgoja u narodu logičnom konsekvencijom Megjuto oprostite, što sam Vam i s ovom dosadan! ima za pošljedicu: paleže, kragje, razbojstva i t. d. A Iz priloženog ovdi pisma opazićete nekog Domorodnog to je istina. Oduzmite narodu vjeru i poživinčiliste ga; Društva namjeru, kako žele u svim nahijama nekoliko i napravili ste od njega ljutu zvije*. koja će sve trgat, potpisa učiniti, dva čovjeka pouzdana jednog rišćado čega dogje. Neke od tih posljedica na žalost opa­ nina a jednog kršćanina poslati s ovim potpisima žaju se baš najviše kod pravoslavnih. U ovom su kotaru najprije u Zagreb k g. B. (Banu Jelačiću), zatim u Beč, n. pr. tako pravoslavni zatjerali katolicima i muslima­ Biograd ovde uzevši preporuke u Carigrad — i s ponima strah u kosti s paležom, da im se ne smijć ništa moćju Internuncia Ruskog i Austrijanskog nastojati, da na žao učiniti; ne smije ih nitko odbiti od ukonačenja, Porta zadovolji narodnoj želji. jer se boje one, toliko put po njima izušćene izreke: U tako važnoj stvari nisam mogo propustiti, da „Potpali šokcu krila, pa će mekši biti", ili: „Potpali Vam ovu stvar ne javim, želeći znati šta Vi o tome vragu krila, da ne prse". Pa zar nije u pravoslavnih mislite? Ako mi Franciskani po običaju dosadašnjem u ustima i ona: „Tko se ne osveti, taj se ne posveti?“ stanemo naše od narodnih interesa cijepati, i samo što — U ovom su kotaru samo u jednom mjesecu pravo­ je naše cijeniti ’), to unaprijed znam, šta ćete mi slavni počinili s nožem u trbuh tri ubojstva, od kojih ‘) Do Gajevih su vremena bosanski Franjevci najveću jedno je odmah svršilo smrću, drugo je prouzrokovalo pomnju posvećivali oslobogjenju Bosne i Hercegovine ispod takovu bolest, da se smrt očekuje svaki čas, a treće osmanlijskog iga. Osloboditelja su očekivali do god. 1526. iz sretnim slučajem smrti nije donijelo. Prva dva izvedena kuće ugarsko-hrvatskih vladara, a od god. 1527. iz prejasnoga su na katolicim a treći na muslimanu. Ovakova šta, habsburgo-lotaringiskoga doma S toga su vazda s vladarima tih kuća općili, s njima se o oslobogjenju Bosne i Hercegovine dragi gospodine, ne može se odbijati na temperamenat, dogovarali i na njihov mig ustanke dizali, te njihovu vojsku jer i mi imamo isti temperamenat, pošto smo jedan potpomagali. Svjedoče nam ta osobito povjesti oslobogjenja narod i u istim klimatičnim prilkam živimo. O Mata- Jajca god. 1*163.-4., ratovanja kneza Eugena Savojskoga god. vuljevu : „Bakonji fra Brni" i „vjeri katolika u dogme, 1697. i ratovanja Josipa li. god. 1788. Od Gajevih se vremena kojih i ne razumiju", neću da govorim — na stvar počmu Franjevci u Bosni i Hercegovini u politici cijepati u dvije stranke, od kojih je konzervativna i dalje očekivala spasitelja ne spada. To toliko za sada, da gosp. im. iz habsburško-lotaringijskoga doma, a druga je zadojena ank. ne bi se zbilja utvrdio u misli e sam bio u prekosavskim školama Gajevim idejama radila o oživo„žrtva mistifikacije", kada sam one retke piso. tvorcnju velike Ilirije — kao što se može vidjeti i iz redaka �Još jedan list fra i. Franje Jukića. odgovoriti! „Nije tomu vrieme? Na nas to ne spada". Ali ja se od Vas nadam, da ćete mi utješiteljnije odgo­ voriti i spomenuto pismo u čemu vidite da je nepot­ puno ispraviti dostojat se. Učinite tu ljubav, te mi otpišite preko fra Ilije Katavića. Srećne Vam Božične blagdane i početak Nove Godine čestitam, Bog Vas poživio rodu i redu našemu na mnogaja Lieta! U Varcaru 14. Prosinca 1849. Ponizni Brat fra Frano Jukić“. Sasvim na drugom mjestu nego je ovaj Jukićev list nalazi se na nekoliko listova dosta nespretnom rukom i vrlo hrgjavim pravopisom ispisana „Uspomena stvarih važnih za izbavit Narod SIovjenski“, što bez sumnje stoji u vezi s Jukićevim pismom, a možda je i ono „priloženo", o čem u njem govori. Kako ta Uspomena lijepo crta tadašnje duševno raspoloženje i mišljenje one nekolicine ljudi, što su iskreno radili o olakšanju i prosvjeti našega svijeta, navest ću najglavnije tačke. Ponajprije se preporučava Slavenima, da se paze od oštre tužbe i nasrtanja proti v l a d a n j u i da metnu tamquam supositionem generalem da vlada hoće isti­ nito sklad i ljubav megju svim podložnim svojim; da hoće svima jednaku pravdu, da hoće da svi budu t r i z m e n i i p o š t e n i ; da se ne vrijegja zakoniti jezik niti narodni običaji ničiji; da vlast želi da se svi narodi prosvijetle i t. d. Zatim neka Slaveni pokupe uopće sve krivde, nepravde i zlobe, koje birokracija općeno čini, pak pokupiti što se god može više potpisa da to pomenutim načinom u svoje vrijeme prikažu Porti Nigdje i nikada da se i ne pokazuje i da se nema želja, da bi s?i Slaveni došli pod ruskoga cara nego suprotivno da se traži, kako bi se u narodu pro­ budila želja, da s vremenom sva četiri slavenska stupa, to jest poljski, češki i ilirski, budu tako nezavisni, kako sada i Rusi, u savezu da budu svi Slaveni kao što su sada Nijemci. 49 Neka Slaveni i u srcu imadu i s dvora svuda razglase da iskreno sve inorodne narode ljube bez ikakve namjere ugnjetavanja ili otimanja njihova jezika i zakona. I koliko god neprijateljska politika nastoji zavaditi i mržnju probuditi megju Slavenima i razli­ čitim manjim narodima toliko svi Slaveni valja da još više nastoje u ljubavi živjeti i s Talijanima i s Rumunima i s Albanezima, a tako i s Grcima, i ako je moguće i s Madžarima. Svi su ovi narodi osim Grka pod tugjom vlasti; svima neprijateljska politika stavlja pred oči i meće u glavu, da ako slavenski narod pri­ digne, da će onda oni pasti u gore, slavensko sužanjstvo. I kada bi zaista Slaveni tu budalaštinu u glavi imali, da ove manje narode kao pozoblju i požderu onda bi baš ovi narodi, u slogi s jačim slavenskim neprijateljem, mogli za mnogo godina produljiti mrtvilo i sužanjstvo slavensko, kako su ga i do danas pro­ duljili. Svu pomnju valja staviti, da sč utrne vatra ne­ prijateljske politike, koja proti duhu svetog evangjelja hrani, goji i potpaljuje oganj megju različitim ogran­ cima slavenskim te drži u svegjerncj zlobi hrišćane proti katolicima i katolike protiv hrišćana. Svi pravi domorodci Slaveni valja da stave svu pomnju, da se iz naroda iskorjeni nemoral, pijanstvo, lijenost, bezposlica, za sve pak igre, mehane i nepo­ šteni život. To otima svu cijenu, važnost i krjepost svakome narodu pa su te mane i poroci najsigurnija garancija gospodujućem narodu, ako će i malešan biti, da i dalje vlada nad daleko većim, ali pokvarenim narodom. Spartanci su svoje hcilote opijali, a i danas neprijateljska politika drži i goji nemoralnost u našem narodu. Znati imadu svi Slaveni, cfa su trn u oku Nijem­ cima. Oni se boje jedino Slavena, kojih ima do 80 milijuna. Sa svim ostalim manjim evropskim narodima Nijemac simpatizira, i što Slaveni sam ponijemčit ne može, to gleda da se prelije u ove manje narode pa ih uzima kao svoje orugje proti Slavenima. dra. Alaupovića, Što slijede iza ovoga Jukićeva pisma. Pošto Slavenski patriotizam i narodnost imadu biti mo­ je pošljednja stranka, kojoj je i Jukić pripađo, htjela svoj cilj ralni i razložiti po čem će se razlikovati od pretjera­ postići narodnim probugjenjem s pomoću škola i knjiže nih nog nacijonalizma njemačkoga, francuskoga, engleskoga. društava, a kašnje revolucijom, to je konzervativna st/anka u protivnoj uvidjela vratolomne ideje i to još više -pos’ije one Ove narode danas toliko zanosi njihov jezik, da su optužbe u Rimu, polag koje su bosanski Franjevci za onoga za nj pripravni činiti takove žrtve, kakove su činili vremena u Rimu oslikani kao ljudi, koji po Bosni šire propa­ stari kršćani i muslimani za Širenje svoje vjere i gandu sličnu revolucionarnoj francuskoj propagandi, koja se je zakona. propaganda „daleko proširila po Ugarskoj, Hrvatskoj, Slavoniji, Štujmo sve druge narode i njihovu narodnost, Dalmaciji, Srbiji i Bosni", kojoj je na čelu Ljudevit Gaj, te koja je poslala u glavnija mjesta L-undžije, da dižu narod na usta­ ali oprimo se hrabreno i snažno svima, koji nas ugnje­ nak i t. d. S toga je konzervativna stranka, dijelom, da pogibelj od tavaju i tminama drže i žele da ostanemo u nižem reda i domovine odvrati, dijelom da Rim o franjevačkoj ne­ stanju. Oprimo se onima, koji nas cijepaju \ zavagjaju vinosti osvjedoči, Jukićevu stranku u vratolomnim pothvatima i na hiljade načina lisičijom politikom nas traže rasta­ smetala, a Jukić je u tome nazrijevo nehaj za veliku Iliriju, za viti od druge braće slavenske, nijemčeći nas, madžareći narod i narodne interese To toliko, da nebi ko prihvatio Jui kad bi mogli, bi nas poturčili i pošćipetarili. kićevih riječi smiso prividni, mjesto pravoga. Uredn. �50 Br. 3. — Serafinski Perivoj. — 1910. Ako se Slaveni ne otmu njemačkom jeziku, obi­ na istu. Uvidivši da na političkome i narodnome polju, čajima i velikom uticaju njemačkih škola, ostaju Sla­ nije mu moguće usnažene Hrvate, niti polatiniti niti veni u dvije strašne pogibli: izgubit će ne samo svoju predobiti, onda je svu borbu na bogoslovno i crkveno narodnu nezavisnost i staru diku, nego će izgubiti i polje prinijelo. Isto je tako arcigjakon Toma radio i svoju vjeru, koju njemački racionalizam grize i potko­ bio je zagovaratelj i kolovogja latinske stranke i đavo se uvijek najžešćim suparnikom i protivnikom zatočni­ pava. Tako je eto sudio i mislio naš čovjek u godini cima hrvatske zamisli, za vrijeme Guncela, arcibiskupa 1849.! Tako je upravo o prodiranju i bujici njemačkoj (1219—1243.). U naša doba, jedan učeni predavaoc staroslavenmislio i sam naš biskup Šunjić, kako je to lijepo opjevo u svojoj pjesmi „Prigovor izmegju dvijuh vilah štine’) nadovezuje, da su proti hrvatskome bogoslužju Slavjanke i Njemkinje". Mnoge misli kao da su upravo ustali kao bijesni latinski popovi u Dalmaciji i zapoispisane iz njegove političke pjesme, makar je kasnije djeli s hrvatskim pukom i njegovim svećenstvom živu od IX. do XII. štampana. To je samo znak, da su naši ljudi u ono borbu, koja je trajala puna tri vijeka još vrijeme jasno prozrijevali opasnost od sile njemačke vijeka, ali se svršila s hrvatskom pobjedom. i da nanizane misli nisu bile, samo u jednoj glavi roI u ova naša doba, гек’ bi, da se ponavlja borba, gjene nego da je to bio odjek općenoga mišljenja. Ko- kojaj'de za tim, da zatare svaki trag staroslavenske Božje liko bismo mi još danas, poslije 60 godina mogli da službe, ^ i se tvrdo nadamo, da svrhu naroda hrvatskoga iz toga naučimo! bdij ći s. apostoli Ciril i Metod, ne će dopustiti, da še zatrne ova narodna svetinja. Dobro opaža isusovac Lapotre2) da se je u radu i djelovanju s. braće Ćirila i Metoda osjetila potreba narodnoga jezika. Ta se je potreba Don P. Škarica: oćutjela osobito u podučavanju dahovnika, koji su se Ulomci iz rukopisa ,,(j]agolica u domaćem jeziku brzo mogli za svećeničku službu usavršiti, dok u latinskome i grčkome ne bi za godine i svećenstvo" s osobitim obi godine. žirom na starodrevnu župu 5 Poslije smrti s. Metoda u Moraviji, nastaše za njegove učenike crni dani. Progonjeni i rastjerani iz Poljice. Moravske, rasigjoše se i nastaniše u drugim pokraji­ 4. Nepristrani povjesničar orouČavajući uzroke nama gdje nastaviše pokršćavanje Slavena s propovije­ i zastoje razvitka glagolice u Dalmaciji od godine dima, s lučem evangjeoskih istina, s jezikom i obredim 1000. -1730., ima ih na žalost svesti na većinu spljet- staroslavenskim. I tako se' je, kao Što veli Tkalčić 3) skih metropolita i primasa, koji si; bili porijeklom i ovo bilje slavenskoga bogoslužja usadilo i čvrsto ukorosjećajim duha talijanskoga, a neprijatelji hrvatskome jenilo u hrvatskome narodu, da ga nikada neprijateljska Življu, i nevješti njegovu jeziku, ćudi i narodni; obi­ ruka iščupati ne može. čajima.1) Osobito se to ima razumjeti za iridesetgodišnjeg Očevidno je, da je> milost Božja bdjela nad apo­ mletačkog vladanja Dalmacijom kada su oni, da svoju stolskim djelovanjem s. braće u podignuću Slavenstva svrhu postignu, sve moguće radili — pače i biskupe iz mrtvila poganstva polugom narodnoga jezika i sla­ slavenštini protivne na biskupske katedre postavljali. venskoga bogoslužja. '♦rOr. Šurmin 2) još jasnije piše o Mlečanima. Da Nastali u sjevernoj Moraviji progoni proti s. braći Mlečani su radili protiva slavenske službe i protiva Cirilu i Metodu, te proti njihovim učenicima od nje­ hrvatskoga jezika. Dosta je spomenuti da Spljećani mačkih biskupa i njemačkoga svećenstva brzo odjeknu nisu smjeli birati svojih knezova i nadbiskupa, a bilo i u palmaciji od latinskih biskupa i latinskoga svećen­ je odredaba, da nijedan svećenik nije smio tumačiti stva,vkoje se je laćalo svakih sredstava, da iskorjeni svetoga Pisma na jeziku slavenskome, osim evangjelja u narodu i u crkvami svaku spomen na staroslavenski i poslanica; da nijedan svećenik glagolaš nije mogao jezik i obred. Još za živa prvostolnika s. Metoda, stao ga je biti član kaptola i svećeničkoga zbora stolne crkve u Spljetu. strastveno progoniti njegov podregjenik zloglasni biskup Latinsko je svećenstvo naziralo u slavenskoj Viking, koji je zbilja bio prav-i njemački zanešenjak, liturgiji najjače sredstvo protiva polatinjenja, pa eto i čovjek bezdušan, kako ga svi povjesničari opisuju. za što je ^nakom žestinom napadalo, a i sada napada*) Isti je znao lukavo zavesti najviše crkvene dostojan*) Milinović: Crtice Slov. Liturgije str. 160. i njegovo djelo: Knez Domaldo, str. 50—65. *) Dr. Šurm in; Povjest književnosti str. 69 —70. 9 M. Kušar; Predavanje glagolice str. 29. Senj 1897. 2) Lapčtre o. c. 8) T kalčić: Tisućnica ss. Apostola Ćirila i Metoda. �Ulomci iz rukopisa „Glagolica i svećenstvo" s osobitim obzirom na starodrevnu župu Poljice. 51 stvenike u Rimu, i obijediti s. Metoda kao krivovjer- Viking bez ikakve bojazni da će mu se otkriti njegovo nika. Viking sramotnim spletkami uznemirava s. Metoda spletkarenje opet pojavi u Rimu, i ohrabljen s onim i neprijatno snuje i izmišlja načine i sredstva svakojaka, prokletim patvorenim komadićem pisma, prinuka Papu kako bi istrijebiou Moraviji staroslavenski jezik i crkvene Stjepana V., da zabrani slavensko bogoslužje, jer da obrede. I zaista mu pogje za rukom iskaliti svoje je to bilo zabranjeno i od njegova predšasnika otrovno srce poslije smrti s. Metoda, na njegovim Ivana VIII. svećenicima, nemilo ili prognavši iz svoga crkvenoga Naš nam je duboki bogoslovac dr. 0. Marković područja. u svom djelu „Slavi e Papi" najizvrsnije predočio Svi domaći povjesničari, kao Račkt, Tkalčić, Mi- Vikingov Život. >) Doslovce pripisujem njegov sud iz linović ]) označuju Vikinga, koji je lukavštinom zapo­ hrvatskoga prevoda 0. Perkovića: „Viking postav sjeo biskupsku stolicu, kao tlačitelja slavenskoga biskup, upro se bio da spletkari Metodu, i da radi na bogoslužja. Nu ne progje dugo vrijeme stigne i njega zator slavenske Crkve. On bijaše tajno orugje franačke zaslužena sudbina u otkriću njegova licumjerskoga politike. Gotovo su nevjerojatne sramote, što je počinio. života i djela u crkvenome saboru pod predsjeda­ Njegovo ime u poštenu čovjeku potiče zgraženje i njem arcibiskupa Theotmara, gdje bude svrgnut sa gnjusanje, a u crkvenoj povjesti mjesto mu je megju časti i oblasti biskupovanja. onima, što su najviše obeščastili biskupsko dostojan­ Francuski učenjak D’ Avril2) lijepo Razglaba stvo. Bijaše u Rimu (880.) ujedno sa svojim Metropo­ povjesne uzroke protivnosti i upornosti proti s. braći litom ^(Metodom) nastojeći saznati sadržinu papine Ćirilu i Metodu u Moraviji glede uvedenja staroslaven­ poslanice... zlotvoren, kako bijaše, sastavi drugu pro­ skoga jezika i obreda. Još podrobnije i opširnije opi­ tivnu, da je papk zabranio slavensku liturgiju, dapače, suje značaj, ćud i narav Vikinga, toga previjanoga da je samoga njega (Metoda) zakletvom vezao, da je njemačkoga varalice; začetnika progonstva slavenske ukine u svojoj biskupiji. Potvori se je povjerovalo, a bogoslužbe u Moraviji i Panoniji, i kao patvoritelja bijedni Moravljani ostaše preneraženi. Razmahano papinskih pečatnica. progonstvo u Moravj i sjevernoj staroslovenskoga jezika Lapotre takogjer tvrdi, da je neki krivokletnik i obredih s istjerivanjem i raspršenjem učenika s. Me­ mletački pop Ivan i raskalašeni Viking uzrokom, da toda, nalikovalo je onome kasnijemu progonu u Dal­ je Svatopluk počeo progoniti ozbiljnoga Metoda.3) maciji. Rabljena ista ratila za iskorenu^e starosjovenA naš historik V. Klaić nadovezuje,4) da je gadna skoga jezika i bogoslužja sa strane latinskoga sve­ pohlepa njemačkih biskupa za slavenskom desetinom, ćenstva". koju tada izgubiše, potamjela im razum, To nam dokazuje i Farilati,s) koji nije ni malo Isusovcu je Lapotre-u pošlo za rukom pronaći u sklon Hrvatima, veleći, da je staroslavenski jezik još Vatikanu registar Ivana VIII., koji razjašnjuje spletka­ u svome postanku imao svoje napadače i nepri­ renje i djelovanje Vikinga r>). U prosudi i ocjeni La- jatelje. p6tre-ova djela uvažena „Civilta Cattolica" piše: u) б. Državni crkveni pokrajinski sabori u Spljetu U godini 885., kada su se po smrti s. Metoda zaplele godine 925., 928., 964., 1058., 1604., i 1705. nisu se stvari... i uništili izvori regesta Ivana VIII., tada se javno usudili izopćiti popove glagolaše ili ih udariti crkvenim kaznama; nu za to je latinsko svećenstvo RaČki : Život ss Apostola Ćirila i Metoda; Tkalčić: nastavilo progoniti staroslavenski i jezik i liturgiju, Tisućnica s. Apoštola Cirila i Metoda; Mdinović: Crtice Slovj. koju su sv. braća Ćiril i Metod raširili, a rimske' Pape Bogoslužja. potvrdili. a) D’ Avril: Le lutte des Alemands contre le Slaves. a) Lapotre p. 122: Mois autoUr de lui (Svatopluk) s’agitaient des intrigant venus de Г e’tranger un Venetien, come ce prčtre Јеап, h qui le serment ne cočitaient rien un'AIlemand come ce Viking, dont le nom est restć flćtri chez le Slaves. Pource flateurs, vivaient, des vices du prince, I’ austere Method ćtaint l’ennemi. 9 V. Klaić: Pripovjest hrvatske povjesti I. dio g. 1886. s) Lap6tre o. c. en no tes: a kome, figure an Registre du Vatican, et la fexte en est d’une clarte qui đefić toutque equiroque. *) .,Civiltž Cattolica" quod. 1106 a. 1896 p. 213 piše: Siamo ali’ anno 885 quando abbuiata la questione per la morte di s. M etodio... e per la distruzione dei documenti nel registro di Giovanni VIII, Vichingo, senza tema di essere scoperto, icomparve in Roma con quel maledetto pezzo di lettera falsa (Nastavit će se.) a farvi le sue prodezze a indurre Stefano V. proibire ii rito Slavo, appunto perche era stato proibito dal suo antestore Gio­ vanni Vili = , i, conf. Disquisitio Historica in usum linguae Slavonicae Dris. L. Petrović 0. F. M. Mostar 1908. >) P. Giovanni Dr. Markovič Ali Papi ad i Slavi Prevod hrvatski vrijednoga 0 . P. Perkovića. Dio I. str. 122-123. 2) Farlati t. III. p- 87. sed lingua Slavonica jam inde a principis suos detractores et advarsarios habur?> nec porro alios ех aliis habere desiit. �52 Br. 3. — Serafinski Perivoj. — 1910. Tokom vjekova čovjek je dosta otkrio na tom polju, mnogobrojne otkrite zakone upotrijebio za svoju Bosanski pjesnik.*) praktičnu korist; a pri tomu istraživanju našo se pred Jaka uma, jače volje zastao je megju nama mnogim jako ukritim tajnama, koje, i ako mu nijesu Ne žaleći rane svoje a ona ga Živa peče; oduzele sveosve nadu, da će s vremenom prodrti Gledajte g a : nemirno je vrgo ruku po guslama, zastor, što ih sada obavija, pozivlju mu ipak u pamet Dalo mu ih od milosti, кб da kraj njih plakat’ ne će?! riječi nadahnuta pisca: „ D e u s t r a d i d i t m u n d u m d i s p u t a t i o n i h o m i n u m ut n o n i n v e n i a t A ne znate otkuda je i kamo će krenut dalje? h o m o o p u s , q u o d o p e r a t u s es t D e u s a b i ni ­ Baš ni ja vam ne znam reći, a da i znam, ne bih reko! ti o u s q u e a d f i n e m “. (Eccles. o. III. v. 11.) „ Bog Tek sam čuo, našom zemljom da ga dobri Usud šalje, je p r e đ o č o v j e k u s v i j e t da ga i s t r a ž u j e I da nam je davno- trebo, i da ga je plak6 neko. al i d a ne d o k u č i d j e l u B o ž j e m u ni p o č e t k a ni s v rh e.“ * * * Kraj Bobasa Hrvojeva i jajačke Megjed-Kule, Gdje prokletstvo sada cvati, kud je nekad slava evala, Izmegju tih ogromnih masa, koje plivaju u sve­ Nijesu se ovda gorče ni tužnije pjesme čule, miru najzagonetnije su one, što se zovu repatice ili АГ ni pjesme tvrgje vjere кб njegovih sa gusala Oni pravo mučilo i oštroumnim astrono’ učenim fizicima i hemicima, jer hoće reko Po varoših i selima, kud gospodska noga n bili Ja izmaknu zakonima prirodnim ili dajbar onim, U uboštvu i u »nraku, gdje su logom le?'' ‘čovjek i drugim opažanjem ujamčio i matema­ I onuda često gazi ne tražeći žnve tičkom izu o formulom. Kao vjesnik ljepšeg dana Običa no seNriisli — hoću reći prosti puk da je komet ili jrepatica ona vrst zvijezde, koja nam po­ Tvrdom vjerom i trpljenjem prok >tvu je u tra kaže osim sjajne tačke na nebeskom svodu, sjajnu kosu Što zavjetne knjige skvrni i mržnju sij jezgre, i manje više dugački sjajni i prozirni 0 slobodi skoroj zbori i ka... ;e vratit ku |to'; vuče ža sobom. Na ognjište utrnuto kraj oltara rinskijeh. Ovo mišljenje nije ispravno. Prava razlika izmegju Jaka uma, jač§ volje zastao je egju n ometa ili repatica i ako im se ime ујј\\гј — griva Ne žaleći rane svoje a от.а ga živa eče, te repatica s repom tomu protivi — i drugih planeta Gledajte ga: nemirno je vrgo runu po g u s la j nije u repu, jer neki kometi toga repa ne imadu,*) Dalomu ih od milosti, кб da kraj njih plakat ne će !?ј a drugi ga pokažu tek kada dogju u svoj perihelij, to jest kada se suncu približe. Razlika je u tomu, što se Gle, u cv’jetu mladosti je — i pušćo je suzu mnogu, komet kreće okolo sunca putem uformi elipse takovim A odsele koliko će!? — osim Boga ko to znade! ekscentritetom, da ga se izgubi s vida za nekoliko Pjesničke su zuze skupe a i drage našem Bogu, vremena, a opet se neke izgube s vida za uvijek, jer Možda da nam jednom za njih i slobodu staru dade! nam se više nikada ne povrate. Od starih vremena od kada čovjek motri nad *) Književnome prijatelju. sobom nebeski svod posijan zvjezdama, pa do današ­ njega dana mnogo se je mudrovalo o kometima, kao što i o drugim pojavima u naravi, mnogo se je nagaNešto o repaticama ili kometima. gjalo o naravi i postanku, o kružnom lutanju tih tjelesa, Prigodom povratka Haleyeva kometa. ali se je do sada malo-što o tim pitanjima uspješno Čovječja se pamet gubi kada stane da razmatra riješilo. nad ogromnim masama, što se tamo kreću u svemiru. Stati Aristotel, kojega su u tomu pitanju slijedili Sva ta nebrojena tjelesa, prama kojim naša se zemlja većinom svi filozofi do XVI. vijeka, a mnogi i poslije, gubi kao zrnce pijeska u širokoj pustari, podvrgnuti ubrajo je komete megju meteore, kao što su zublje su nekim stalnim zakonima, kojim se slijepo pokoravaju. sjajne grede (1татс'Л1а). Mislio je, da su kometi ishlaTe zakone od pamtivijeka čovjek ispituje, pGtnoću tri- pljivanje zemaljsko, koje se podiže visoko u zrak tu gonometričkih računa mjeri on duljinu nekih tjelesa, se zgnusnuje, da se naskoro opet raščine. Takove pomoću jakih dalekozora prati planete na njihovim pojave za to, da postoje samo izmegju zemlje naše i kružnim altovima, spektralnom analizom ispituje nji­ mjeseca (Lib. I. M e t e o r o l o g i c o r u m c . 7.). Ponski hovu narav i t. d.: muči se naporno ne bi li ušo u Eraklid, Metrodor ( k o d P l u t a r k a 1. 3. 2.) mislili trag naravi tih prirodnih pojava, otkrio zakone, kojim *) Po tom kometi i repatice, jer o b i č n o rep ili grivu su vladani, upozno uzroke, od kojih protječu. imaju, a ne, jer ga sve imajuBranko Strahimir Škarica �Nešto o Kometima. su, da su to oblaci obasjani suncem, kao što su duga (iris) kolobari okolo mjeseca i sunca i t. d. Čini se, da je pristajo uz ovo mišljenje i veliki inače astronom Galilej, koji je ovo mnijenje ispod prašine izvuko u svoje vrijeme. Da mimoigjem druga mišljenja, na­ pomenut ću samo Kartezijevo. Ovaj filozof mislio je da su kometi tjelesa poput drugih naših planeta, koji radi preslabe atrakcije i repulsije (centrifugalne i cen­ tripetalne sile) vučena su ta tjelesa i potiskivana sada od jednoga sada od drugoga središta u svemiru, tako da uprav lutaju bez stalna zakona, kao gosti, koji po­ sjećuju sada ovoga sada opet onoga prijatelja, koji bi ih svojom jačom snagom znao k sebi privući. Tychon Brahe motrio je godine 1585. kometu jedan cijeli mjesec dana i prvi je bio, koji je ustvrdio, da komet ne može biti kakav meteor u zraku - kako se je to općenito za toga vremena mislilo već je obnovio miso staroga Seneke, koji je nagagjo, da kometi moraju biti sve isto, što su i drugi planeti. Ovaj u svomu djelu „ Q u a e s t i o n e s n a t u r a l e s “ k. VII., piso je: „još je nepoznat ophod kometa, niti se zna, da li se perijodično povraćaju, kao što se po­ vraćaju drugi planeti, jer se kometi posve rijetko pojav­ ljuju; ali svakako njihov put nije tako neredovit i neisvjestan, kao što je put drugih meteora, koje potiskuje vjetar. Opažaju se kometi u različitim formama, ali im je narav jedna i ista. To su u opće zvijezde, koje su rijetko vidljive i koje prati nejednako svjetlo. Oni se pojavljuju svako doba godine i na svakomu mjestu nebeskoga svoda. Vide se naročito prama sjeveru. To su — kao što i druga tjelesa — djelo vječito prirode. Grom, krijesnica i druga svjetla u zraku prolaze i ne opažaju se, već onda kada padaju. Kometima je ozna­ čen redoviti put: oni se odalečuju od nas, ali ne iščezavaju." Kepler (f 1630.) je proučavo komete. Rezultati njegovih istraživanja dosižu do zaglavka, da kružnice kometa nijesu okrugle: dalje ne idu. Što Kepler nije otkrio, to su drugi otkrili na temelju glasovitih njego­ vih zakona, koje ću niže napomenuti. Evelij (f 1687.) je nešto dalje pošo i otkrio ne samo da se put kometa ugiblje okolo sunca, već da je u formi parabole. Nevvton (f 1727.) je na temelju obretih zakona Keplerovih pokazo, da kometi obilaze okolo sunca i da su podvrgnuti istim zakonima, kao što i drugi planeti, da opisuju u ophodu okolo sunca predugačke elipse, u kojima stoji žarište sunca. 2. G l a s o v i t i K e p l e r o v i z a k o n i . Kepler, glasoviti astronom, komu inače savremenici nijesu vra­ tili milo za drago, jer je umro u skrajnjoj bijedi, nije bio razumljen za svoga vremena. Htjelo se je da se rodi oštroumni matenatik Nevvton, koji je niogo shva­ 53 titi Keplerova djela i ocjeniti, kako valja prama nji­ hovoj pravoj vrijednosti. Zakoni su Keplerovi ovi: 1°. da se sv i p l a n e t i k r e ć u u e l i p t i č n o j k r u ž n i c i , u k o j o j s u n c e dr ž i m j e s t o j e­ d n o g a ž a r i š t a (focus). 2°. da je k r e t a n j e p l a n e t a s v e br že, š t o se v i š e p l a n e t p r i b l i ž a v a s v o m e ža­ r i št u, s u n c u ; t a k o da p o v o d n i c a (radius vector, k r o z j e d n a k o v r i j e me o p i š e j e d n a k u d u ­ l j i n u put a , š t o o b a g j e. 3°. da k v a d r a t i o p h o d u ih v r e m e n a s t o j e i z me g j u s e b e (odnose se) k a o k u bus i v e l i k i h osi u e l i p t i č n i m k r i v u l j a m a (elip­ sama). Ovo su zakoni, koji se smatraju i moraju sma­ trati bazom cijele gotove astronomije. Nakon dugog razmaka vremena od 21 godine, kroz-koje je Kepler umovo, opažo, računo; nakon dugog i ntenzivnog učenja mogo je pokazati učenom svijetu ove svoje zakone u nekim svojim djelima, naro­ čito u „ A s t r o n o m i a n u o v a se u p h i s i c a cel e s t i s t r a d i t a c o m i n e n t a r i i s de m o t i b u s s t e 11a e M a r t i s“ P r a g a e 1609. Neopisiv je njegoy zanos bio, kada mu je pošlo za rukom otkriti na astronomskom polju ono, Što je dugo i dugo tražio. Оп ovako piše: „Osam mjeseci otrag vidio sam prvu zraku sun­ čanu, prije tri mjeseca osvanuo mi je dan, napokon od nazad malo dana ugledo sam sunce najjačim svo­ jim udivljenjem. Ja sam van sebe. Hoću da se pohva­ lim mojim čitateljima, da sam ukro zlatne posude u Egiptu, da od njih napravim momu Bogu svetohranište onamo dalje od egipatskih granica. Ako mi evo opro­ stite, milo će mi biti; ako li me pak ukorite dobro­ voljno ću podnesti. Kocka je pala, ja objelodanjujem svoju knjigu Da li će ona sada biti čitana ili će je čitati budući naraštaj, meni je svejedno pravo. Ona će moći čekati, tko će je čitati. Nije li i Bog čeko 6.000 godina promatrača njegova djela. Ja dovršujem svoje otkriće, koje sam započeo prije dvadeset godina. „ Se r a q u i d e m r e s p e x i t i n e r t e m Respexi t t a me n et Iongo post t empor e venit". Želite Ii saznati za čas? Bio je to dan 8. ožuljka 1618. Zamišljena ideja, ali je tada bila krivo proračunana. Bila je odbijena. Povratila se opet na 15. svibnja jedrija i življa i razgnala je maglu s mojega uma. Ona je potvrgjena opažanjem__ Ovako se on izrazio u djelu „ H a r m o n i a mundi " . U drugim svojim dje­ lima proširio je, popunio i utvrdio ove zakone, o kojim govorim. Р �54 Br. 3. — Serafinski Perivoj. — 1910. Kako je Kepler došo do ovih svojih rezultata ? On se je osobitom ljubavi bavio proučavanjem planeta Marksa. Ovaj je bio povodom njegovim otkri­ ćima. Što se je Kepler osobito bavio ispitivanjem Marks-a to je bila za Keplera prava sreća. Pošto je ophodna kružnica Mars-ova okolo sunca najekscentričnija od kružnica svih drugih planeta, i pošto se Marks dosta blizu približava zemlji, kada je u opoziciji, nejednakosti njegova obilaženja okolo sunca jače su, nego li one drugih planeta, za to ih je lakše i otkriti, nego drugih planeta. Premda je nova teorija Kopernikova o kretanju zemlje okolo sunca činila da iščeznu sve one kružnice, kojim je stari Ptolomej htio da tu­ mači planetarni naš sustav, a više ga je tim zamrsivo, ipak su ostali još neke pa ih je i sam Kopernik pridržo, jer su mu trebale, da protumači neke ano­ malije naših planeta. Kepler je prevaren bio mišlju toga vremena, da planeti obilaze okolo sunca u kru­ žnicama, takova je sebi predstavljo dugo vre nena i Marksa. Nakon mnogih i mnogin pokusa — o kojim on govori na tanko u s\om djelu ,,D e p l a n e t a M a r t e “ pošlo mu napokon za rukom da premosti jaku poteškoću, koja mu je stala na putu da se naime Marks okreće u kružnici okolo sunca. Našo je, da put Marksov okolo sunca nije u formi kružnice, već elipsa, u jednom žarištu, koje stoji sunce; da se Marks kreće tako, da povodnica (radius vectoD povučena iz svoga središta u sunčano središte upisuji ploštine raz­ mjerne vremenu. Ove svoje rezultate istraživanja Kepler prinese i na druge planete i prama ovim svojim teori­ jama objelodani godine 1626. tako zvane „ T a b u l a e R u d o l p h i n a e “, koje će se vječito opomlnjati u astronomiji, jer su sastavljene prama pravim zakonima svjetskog sistema, koje su istisle iz toga sistema sve one kružnice, koje nijesu za drugo služile, već da pometaju astronome u njihovih istraživanjima i da im pobrkavaju stvari sve više. Ako se metnu na stranu neke fantastične ideje Keplerove, čini se, da je on dosego do svoga otkrića ovim putem. On se je na prvom mjestu osiguro da jednakost angolarnog kretanja Marksova nije se mogla opaziti, već tamo negdje okolo točke, koja stoji dalje od središta njegove kružnice napram sunca. Pripozna poslije to isto i za našu zemlju, a na to ga dovede opažanje oMarksu, čija kružnica, budući radi veličine svoje paralakse vrlo zgodna da nam pokaže dimenzije okružnice naše zemlje. Iz ovih rezultata Kepler zaključi, da realno kretanje planeta nije jednostavno i da u mo­ mentima najjače i slabije brzine plohe opisane od povodnice u jedan dan jednoga planeta okolo sunca jednake su. Jednakost ploha on protegne na sve tačke kružnice, a to ga dovede do zaključka, da su plohe proporcijonalne vremenima. Kepler je opažo Marksa i u njegovim kvadraturama, i tu je vidio da Marksova ophodnica mora da bude neka vrst produljene kru­ žnice, čiji promjer udružuje tačke skrajne brzine. Odavle je sašo i zaglavio da se planeti okreću u elipsama. Pošto je Kepler ujamčio planetarne krivulje okolo sunca, nije bio daleko da pogodi i izvor odakle su ti zakoni potjecali. Ali još nije kućno čas, i ako se možda vrzalo po njegovom umu Što slična. Za toga s e j e htjelo poznavanje d i n a m i k e i infinetizimalnog kalkula, što je sve kašnje nadošlo. Stoga Kepler da se približi onom drugom otkriću, kojim se je proslavio neumrli Nevvtom, univerzalne gravitacije, s puta joj se udaljio, premda mu je bila pred očima ta gravitacija, koju je on kao kroz maglu naslućivo. On piše ovako: „Svako tijelo može mirovati ma bilo na komu „mjestu dok je osamljeno i izvan kruga, kojega drugoga „tijela. Teža ( g r a v i t a s ) je svojstvo zamjeničko izmegju „tjelesa, ušljed kojega oni se megjusobno privlače, kao „što se to opaža u magnetima__ Ako se snaga mje­ sečeva proteže do na našu zemlju, višim razlogom „može se kazati, da se snaga zemlje proteže na mje­ s e c i dalje. nema ništa materijalno bez te ž e .... „Teža nije upravljena prama središtu svijeta već prama „središtu okrugla tijela. Da zemlja nije okrugla, tjelesa „položena na njenoj površini ne bi padala prama istom „središtu. Dva tijela odaljena jedan od drugoga pri„bližali bi se jedan drugom kao dva magneta, a vre„mena približenja bila bi u direktnom od njihovih „masa. Da zemlja i mjesec ne bi bili pridržani u da„Ijinama, koja ih odvaja od neke žive snage ili koje „druge snage ovoj slične, nasrnuli bi jedan na dru„goga. Mjesec bi prevalio 53—54 puta a ostalo puta „bi prevalila zemlja. Da bi zemlja prestala privlačiti „vodu oceana, one bi se razlile prama mjesecu ušljed „privlačive sile mjesečeve. Ova mjesečeva privlačiva „snaga prouzrokuje plimu i osjeku....... “ Izmegju ovih velikih i krasnih ideja, kojim su pomiješane i pogreške kimerične spekulacije vidi se jaki i originalni genij. Za čudo je zbilja, da on nije aplikovo svoje zakone o eliptičnom kretanju planeta i kometa. On je osto pri starom mišljenju: kometi su meteori, kao što su drugi astronomi njegova doba mislili. Da se kometi okreću u vrlo dugoljastim elipsama pokazo je to Nevvton pa nakon njega Halley isto pi­ tanje doveo do izvjesnosti opažanjem kometa, koji evo ove godine dolazi da nas posjeti. 3. P o v r a ć j u li s e s vi k o m e t i p e r i j o d i č n o k n a m a ? Ako su kometi planeti, koji obilaze okolo svoga žarišta, sunca, u formi elipse čija je ve­ lika os neizmjerno dugačka, morali bi se svi kometi kad li, tad li opet k nama vratiti i pokazat nam se �Nešto o Kometima. vidljivi bar u svomu-periheliju (času, kada se najviše približi suncu). No zgagja li se to tako? Opažanja nam govore niječno. Kroz dvije tisuće godina opažala su se ova čudnovata tjelesa u svemiru, i ako su se mnogi kometi izmakli ljudskomu vidu naročito prošlih vijekova i bilježilo se u hronikama i u analima takove pojave manje, više vjerno prama darovitosti i oštroumnosti opažatelja. U popisima kometa, za kojih se znade, da su se pojavili, zabilježeno je okolo trista i osamdeset. Od svih tih nije se moglo opaziti, da nam se je i jedan povratio. Astronomi su se mučili — služeći se različitim metodama, a u najviše slučajeva nesi­ gurnim da mnogim od tih ^kometa izračunaju tra­ janje vremena njihova obilaženja okolo sunca. Nekim su izračunali okolo 419 godina kao kometu, koji je otkriven bio od Tebbuta, god. 1861.; nekim 1089 go­ dina kao kometu, što ga je otkrio Caswell godine 1860.; nekim čak 2611 godina kao kometu, što ga je otkrio Pons godine 1827. i t. d. Da li će se ti kometi opet nama pojaviti, ili su iza njihove pojave pošli u nepo­ vrat, tajna nam je. Tajna dakako, koja se ipak ne dade lako šljubiti s idejom: ako kometi obilaze u eli­ psama okolo sunca, zašto bi imali ići u nepovrat. Tajna, koja se ne dade u sklad dovesti sa idejom: ako su kometi neka vrst trabanata našega sunca, za što bi ga imali samo jednom posjetiti, pa mu za uvijek kazati ,,s Bogom" na rastanku Tajna, koja se takogjer kosi ujamčenim faktom, da se neki planeti povraćaju istim putem da posjete svoje stare znance, kao n. pr. Halleyev komet, koji je — što se znade — gost naš eto ima okolo 2.000 godina. Tajna, koja se može odgonenuti, ako se kaže, da su se neki planeti svojim putem razdrobili, kako se je to dogodilo po svoj prilici sa kometom Biela, a neki da će nam se povratiti, dok obagju svoju elipsu i prevale svoj ogromni put od koju hiljadu godina. 4. P e r i o d i č n i k o me t i , koj i su n a m se p o j a v i l i d v a ili v i š e p u t a . Do sada je poznato osamnaest kometa, koje su nam se pojavili više puta j kojim je bilo izračunano vrijeme ophoda, duljine perihelija i afelija, ekscentritet, duljinu parihelija i uzla uzlazećeg, inklinacije i t. d. Ovdje ću podastrijeti skrižaljku, u kojoj ću po­ bilježiti imena tih kometa, koji su se perijodično svojim putem vraćali. Dodat ću trajanje vremena njihove re­ volucije, označujući to vrijeme u julijanovim godinama i decimalima i zadnju godinu i mjesec, u srednjem vremenu Pariza, kada su se pojavili u periheliju. Ekscentritet pak inklinaciju ne ću dodati, jer mnogim od mojih čitalaca ne budući upućeni možda u elemen­ tarne početke astronomije, bio bih nerazumljiv. Br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. *)18 55 Ime kometa Eneke Tempel II. Brorsen Tempel I. Swift Winnecke De Vico-E. Swift Tempel Ia Finlay D' Arrest | Biela odlom. I. i „ u. Wolf. Holmes Brooks Faye Tuttle Pons-Brooks Olbers Halley T rajanje revolucije Zadnji prolaz kroz perihelfj 3.304 5.281 5.456 5.678 5.828 6.400 6.538 6.556 6.686 6.692 6.693 6.845 6.874 7.101 7.390 13.667 71.56 72.65 76.08 1901. 1899. 1890. 1903. 1904. 1901. 1898. 1900. 1897. 1866. 1866. 1898. 1899. 1903. 1903. 1899. 1884. 1887. 1910. Kuj. 15. Srp. 29. Velj. 24. Siječ.24. Siječ. 21. Velj. 14. List. 4. Velj. 17. Lip. 3. Siječ. 26. Siječ. 27. Siječ. 5. Trav. 28. Pros. 6. Lip. 4. Svib. 5. 1 Siječ. 26. List. 9. Svib. 16.; Da reknem nešto o nekim kometima, što sam ih gore nabrojio. Komet Eneke običajno se može vidjeti na durbin, dade se katkad i golim okom viditi. To se zgodilo naročito g. 1819. i 1822. Bio je prvi put otkriven g. 1786., otkrio ga je Miss Karolina Herschel. Kašnje gaje opazio Bouvard g. 1795., pa nakon njega Pons do dva puta i to u oktobru g. 1805., pa 1818. i Hutt g. 1805. Astronom u Berlinu, Eneke, ustanovio je perio­ dičnost, koja je sada po prilici od 3 godine i 111 dana. Ovaj se je komet k nama vratio g. 1828., 29., 32., 35., 38., 42, 45, 48, 52, 55, 58, 62, 65, 68, 71, 75, 78, 81, 85, 88, 92, 95, 98, 901, 904, 908, pa bi se imo g. 1912. opet k nama vratiti. Harakteristično je to u ovomu kometu, da se njegov put po malo skraćuje. To je dalo povoda dugim diskusijama, o uz­ roku, koji bi mogo biti, da se ovom kometu sužuje elipsa. Dugo će vremena razbijati glavu astronomi oko toga pitanja, da ga riješe, Bog znade, hoće Ii ga riješiti. Ovaj komet prošo je bio god. 1835. tik planeta Merkura, koji mu je u tomu momentu jako smeto na putu svojom privlačivosti i svratio ga s njegove staze, koju je on imo prevaliti, da se nije bio približio Merkuru.*) *) U ovoj skrižaljci ne ubrajam tri najnovija kometa. Ovi su bili otkriveni g. 1906. Jednoga je otkrio Brooks u Genovi, drugoga Kopft u Heidelbergu a trećega Ross u Melburnu. Da li su ovi kometi perijodični, ili su nam se samo ovoga puta pojavili da nas ostave za svegj, još se ne zna. Ne ubrajam ovdje kometa otkrita g. 1901. i još neke druge, a razlog je tomu, što se ne zna, da li će nam se opet povratiti. �56 Br. 3. Serafinski Perivoj. K o m e t B r o r s e n . Harakteristika ovoga kometa jest to, što mu preveć drugi planeti zanovetaju, koje on ne može mirno da prevali. Brorsen ga je otkrio g. 1846. Povratio Se je bio g. 1857. 68., 73., 79. Nije se vidio g. 1851. i 1863., kako se je moro vidjeti. Možda ga je koji drugi planet svratio s njegova puta. Njegov je oblazak sada proračunan od godina 5 i 1G7 dana. Prama ovomu računu moro se je povratiti god. 1906. Nije mi poznato, je li se povratio. Njegova dva uzla vrlo su blizu dvjema ophodnicama dvaju planeta i to: Danici (Venus) i Jupitru (Jupiter). Vjerojatno je, da on tada neće mirno proći, bit će jače, slabije po­ remećeno njegovo putovanje. K o me t Bi el a . Ovaj komet, koji se je ubrajo izmegju perijodične komete, može se sada iz toga po­ pisa izbrisati. Mo.ntaigne je bio prvi, koji ga je otkrio g. 1772. Pons ga je na novo vidio g. 1805 , ali o nje­ govoj periodičnosti nije bilo govora. Pojavio se je opet g. 1826. i prvi ga je opazia Čeh, austrijski časnik, Biela. Malo kašnje astronom Gambart izračuuo je vri­ jeme njegova ophoda i ozr^čio perijcd od g. 6.62 = 2417 dana. Ovaj se je komet povratio godine 1832. Kada se je povratio g. 1845. imali su čemu da se čude astronomi. Komet Biela nije bio to jedan komet: bijaše se prepolovio. Od njega postadoše dva kome:a manja, koji su u nekom razmaku odaljeni jedan od drugoga, potezali za sobom svoj rep. Obadva ta kometa prevaljivali su jedan i isti put, aii su se sve više i više odmicali jedan drugomu. Kada su se povratili g. 1852. bio se je jedan od drugoga podotio odmaknuo. Ovo je bio zadnji put, što smo mi vidjeli razdvojeni komet Biela. On se više nije k nama povratio u dva komada, već u mnogo hiljada komada, koje smo mogli opaziti u padanju krijesnica, mjeseca studenoga godine 1872. i god. 1885. Dakle se je komet Biela razmrsko u omanje komade, koji su nam se učuvali u krijesnicama? Da, do sada se to ujamčilo u četiri slučaja, da su krijesnice odlomci kometa. K o m e t B r o o k s . Ovaj je komet otkrio Brooks 6. srpnja 1889. Opet nam se je pojavio godine 1896. i godine 1903. Prvi put kada ga se je vidjelo pratili su ga četiri omanja fragmenta. Ophod mu je izračunan i iznosi god. 7 i 40 dana. Moro bi nam se pojaviti god. 1911., ako mu koji drugi planet ne pobrka stazu ili ga od nje manje više ne svrati. K o m e t Fa y e . Otkrit je bio 22. studenoga 1843. Ovaj se je komet povratio god 1851., 58., 65., 73., 80., 88., 95., 1902. Vrijeme njegova putovanja isprva se je računalo godina 7.44, kašnje je tačnije bilo proračunano i ujamčeno mu putovanje od 7 god. i 142 dana. Nadati se je, da će se povratiti u oktobru g. 1910. K o m e t Н а П е у . Ovaj komet, što nam se ove godine pojavlja, najglasovitiji je izmegju perijodičnih. 1910. Ovaj je komet bio povodom, da se utvrdi staro nagagjanje, da su naime i kometi podvrgnuti zakohima, kao što su i drugi planeti i da nijesu neke izttimne pojave, koje dolaze da nam javljaju Bog zna kftkove kobne udese. Astronom Halley proučavajući elemente kružnice velikoga kometa, što se je vidio god. 1682. došo je do zaglavka, da taj komet mora da bude isti što i onaj, kojega je opažo Kepler god. 1607, pa da mora biti identičan s kometom od godine 1531.—32. Halley prama ovomu ustanovio je svomu kometu i vrijeme ophoda okolo sunca od 7 5 - 76 godina i proreko povratak godine 1758. — Mnogi su to njegovo proricanje saslušali porugljivo; ali se je to proricanje, koje je oslonjeno bilo na tačnomu opažanju i ustrpljivom računanju, obistinilo. Halley je lego u hladan grob, njegovo se ime bilo možda i zaboravilo; ali jedne lijepe večeri na našemu obzorju vidjelo se je i neko svjetlo To je svjetlo bio komet Halley-ev, koji se je povratio bio, da potvrdi proricanje Halley-evo i da njegovo ime ovjekovječi. — Komet se je povratio u ožujku g. 1759. Moro se je opet povratiti godine 1835. i povratio se je samo tri dana kašnje nego su iznosili računi astronomski. Eto je proteklo 74 godine u studenom prošlom od kada je ovaj komet bio u periheliju zadnji put, i kroz ovo vrijeme astronomi su računali njegov povratak, Pontecoulardovi računi iznose, da će njegov dolazak u perihelij biti na 16. svibnja o. g. oko ure 23 po pariškom meridijanu. Ovaj je komet bio god. 1873. u afelu (najviša udaljenost od sunca) daleko od naše zemlje po prilici 5.000.000.000 kilometara, a 750 milijona kilometara dalje onamo od Neptuna u bes­ krajnoj prostoriji. Sada se sve više i više približaje suncu, a što se više približaje to je jača njegova brzina na putu. Suncu će se približiti do jedno 103 milijona kilometara, oko njega će obaći, pa će se od njega otisnuti u beskrajne daljine, da mu se opet povrati do 76 godina i 26 dana, ako mu se na tomu dugom putu - ne desi kakva nesreća, ko što se je desila Bielinom kometu, ili ga koja druga zvijezda ili planet bilo na­ šega sunčanog sustava bilo kojeg drugoga ne svrati i sustegne u svome trku i brzinu mu pospješi. Možemo se ipak nadati, pošto od nas odjuri Halley-ev komet, da će nam se opet povratiti i da će ga moći vidjeti, onaj, koji bude živio još 76 i više godina. Halley-ev je komet, koliko se dade znati dosta star, a stariji je i više nego se znade. Iz kitajskih Ijetopisaca mogli su astronomi kon­ statirati, da se je on pojavio g. 12. pr. Isusa prvi put, pa poslije g. 66. po Isusu g. 141., 218., 295., 373., 451., 530, 608., 684., 760., 837., 989., 1066., 1145., 1301., 1378., 1456. Ove godine pojavi se s dugim sjaj­ nim repom. Prema onomu, što o tomu kometu pišu �57 Ustak, savremeni pisci — i ako se u svemu ne slažu — moro je da bude i neobično velik i strašan i da mu je rep tako dugačak bio te je pokrivo dva zvjezdišta i to: Raka i Lara. Ovo dakako opisivanje mora da se uzme s rezervom. Tu je stalno utjecala dosta ugrijana fan­ tazija, koja je vidjela u Halley-evu kometu vijestitelja kobnog nekog udesa za Europu a možda i za cijeli svijet. Tim veće što je tri godine prije pao Carigrad u Turske ruke, a te godine i Muhamed II. došo s voj­ skom pod Beograd da ga osvoji. Ovako ugrijana fantazija, koja je gledala u ko­ metu neko otajstveno čudovište utjecala je na susjedne generacije; pa se je odatle učinila ona krasna legenda, koja je prešla i u ljetopise, kako je papa Kalikst III. svojim pismom naredio cijelom katoličkom svijetu mo­ litve da bi Bog oslobodio svijet od te kobne repatice i pogibeljna neprijatelja ispod Beograda. Pa opet druga legenda, da se je toga vremena i tom prigodom o podne i u večer stala zvoniti „ Z d r a v a Ma r i j a " . Ovim su produktima razdražene fantazije nasjeli i ljudi učeni i za astronomiju zaslužni, kao što su bili Orago i Flammarion. U stvari je bilo ovo. Kalikst Papa III. naredio je doduše da se moli sve kršćanstvo Bogu, ali ne za oslobogjenje strašnoga kometa, već za oslobogjenje od opasnoga Turčina i za pobjedu kršćanske vojske kod Beograda, koju je zbilja i postigla kršćanska vojska vogjena od Sibinjanina Janka i sv. Ivana Kapistranskoga. Pučko mišljenje da su kometi zlokobni vijesnici s jedne strane, s druge pak pogibelj turska i naredba papina da se moli združilo se je skupa, pa je nastala lijepo navezana pripovijetka: 0 Kalikstu III. molitvama, Halleyevu kometu i Turcima ispred Beograda. (Nastavit će se.) LISTAK. Dr. Jelenić: „Kršćanstvo je reb'gija Jekadence." Tojem otto jedne srpsko-hrvatske klike — i to one klike, koja si je uzurpirala svijetlo ime „Naprednjaka", te koja je i do sada presagjivala otrovne francuske, njemačke, češke i ruske biljke u lijepi vrt naroda, koji se zove „Antemurale christianitatis". I taj motto oni rabe i pod njim rade u čitavome svome djelovanju: u politici, u školi u uredima, u književnosti uopće — pa i u samome „Hrvatskome Gjaku", glasilu njihove napredne mladeži. I tomu su mottu oni skrupolozno vjerni, oni su mu vjerni u svakome broju „Н. Gj.“, a kupa vjernosti i došljednosti prelila se je u ovogodišnjemu 3. i 4. broju, gdje se megju ostalim nalaze hrvatskoj mladeži prikazane i kužne prnje iz „Antichrista", djela Frid. Vil. Nietzshea, sina protestantskoga pastora, a prikazo ih je niko drugi, nego F. T. Peroš iz Zagreba. A zašto je baš Peroš te njemačke prnje po „Н. Gj.“ razastro, da ih naša omla­ dina motri? Zaista, ne s toga, što on voli Nijemce ta pokretaši su magjarofili, Slavenofili a napose Srbofili. Drugi se dakle motiv ima tražiti, koji je na Peroša djelovo, da je tu uslugu hrvatskim sinovima učinio, a taj je, da im pokaže, da je bilo i da ima i takovih ljudi, koje protivni posprdno nazivaju ,,Ubermensch-ima,“ čiji filozofski „credo,, „stoji sa svim dogmama, koje pod firmom „apsolutnih istina" propovijeda crkva kršćanska, u takoj jasnoj oprečnosti"; koji su svojom „neumoljivom kritikom" dirnuli „u srce sve one, ko­ jima je ono, što je životu najštetnije istina, a što pot- pomaže volju za život — laž"; koji kao i pokretaši nijesu turali niti turaju „glavu u pijesak nebeskih stvari"; nijesu snatrili niti snatre o „svijetu s one strane dobra i zla, a koje je za pravo ,,ein himlisches Nichts."" A što će sve pokretaši s prikazom tih prnja postići? Puno i puno. Istina, oni dobro znaju, da neće od jedanput svu hrvatsku mladež zaraziti i okužiti Nietzscheizmom. Oni znadu da iole zdrav um neće moći poput Nietzschea zabaciti kršćansku nauku o milosrgju, 0 sažaljenju, o ljubavi svih bližnjih, o jednakosti pred Bogom svih ljudi, jer bi se tim ranio, jer bi učinio ono, Što mu se samoj naravi protivi; oni znaju, da će Nietzscheove nauke o Bogu kao „bogu bolesnih", kao ,,pauku“, kao „izrodu dekadence", nad kojim gospodare najbljegji izmegju blijedih „metafizici", udariti na silno negodo­ vanje, jer nas je Gospodin stvorio na svoju sliku te jer je uprav za to naše srce nemirno, dok ne počine u Njemu; oni znaju, da će Nietzscheovo bezbožno mni­ jenje o Isusu kao da bi on promijenio svoju nauku, da je dulje Živio — prouzrokovati na njih viku i mržnju, nu oni na sve to ne paze. Oni su zadovoljni 1 puno su i puno toga postigli ako za sada barem neke slabiće u vjeri od vjere odvrate, ako druge sa­ blazne, ako treće uvjere ili barem u sumnju dovedu, da je „kršćanstvo religija dekadence, da je ono suzilo ljudsku spoznaju, da se s modernim naukama ne slaže, da je intolerantno" i t. d. I tako pokretaši ne miruju, crv njihov ne umire, on jednako podgriza stupove Isusove zgrade u Hrvatskoj. A mi? — Ili drijemamo, �58 Вг. 3. Serafinski Perivoj. — 1910. ili spavamo, ili si sami strančarenjem grobove kopamo. Ljudi, zemlja pod hrvatskim katolištvom propada, opći se poplav primiče, ura je već dvanaesta, prenimo se! F. E. М.: Talijanski katolički gjaci prema sv. Franji. I u Italiji, toj prijašnjoj zemlji svetaca, lijepo napreduje sada — u vrijeme modnog i kao običajnog bezvjerja katolička misao. Osobito megju gjaštvom! Ovih je zadnjih godina baš i divno manifestirana! Svegjački kao i pokrajinski sastanci bili su česti. Prošla g. 1909. nije bila iznimkom, pače pokazala je jaču samosvijest gjaka; oni su listali povjest, u njoj našli pravog vjerskog i socijalnog reformatora i njega odlučili slijediti —* stupajuć u njegov red. 5. septembra držo se je prvi sastanak kat. umbrijskih gjaka i to baš u Asizu. To im se mjesto najzgodnije činilo: „Sveti je Franjo gorući svijećnjak vjerske i socijalne akcije" — tako pisaše sv. Ocu, a današnje vrijeme treba baš toga. Na ovom se nijemu možemo najbolje oduševiti. Imame primjer. Kad se je svršio kongres hodočastili s>' na grob sv Franjej gdje su mu u znak ljubavi i udivljenja po’ožili srebrno srce. 26. septembra imali su u Pesa' j i makijski gjaci svoj prvi kongres. Megju rezolucijama ima i ova: „Sastanak znajući, da je idea< Asiškog sjeromaha bio uvijek idealom kršćanstva i demokracije, i znajući takogjer, da će raširenje njegova trećeg reda moćno pomoći našu mladež u širenju tog ideala, pozivlje svu mladež naše udruge, da se zadoje mišlju sv. Franje, upiše u njegov treći red i kao taki, da rade u društvu". „L’ O r i e n t e S e r a f i c o " od 30. novembra do­ nosi, da se je držo sastanak mladeži i biskupije vicenske, koja želi riješiti uzvišeni program kršćanske demo­ kracije". Zato se silno oduševljavaju piše L’ Oriente — za našeg sv. oca, koji je u tom bio pravi apostol. Uzeli su ga za uzor i proglasili ga svojim posebnim zaštitnikom. Oni hoće, da treći red bude urediteljem savjesti kod mladeži a iza tog učinili su rezoluciju, da će promicati kod mladeži treći red sv. Franje. Lijep znak: Lav XIII. reče jednom*): „Ја sam uvjeren, da ćemo trećim redom i raširenjem franje­ vačkoga duha spasiti svijet. F. E. M.: Romanticizam ili modernizam? Polemika nje­ mačkih katoličkih literata. Otkako je ojačala samo­ svijest njemačkih katolika — tamo iza Kulturkampfa, nasto je veći interes za katolčiku beletristiku. Ona se činila tako jakim faktorom, da promiče kršćanske ideje i načela: Svijet je osjetniji na lijepo i zabavno, nego *) Vidi: Le Pape et le Tiers-Oidre. (Actes de sa Saintetć Leon XIII.). Str. 62. Allocution 8., 12. ožujka 1886. Par P. Pascal. Roubaix 1894. na dobro i ozbiljno. Za to 'dobro više djeluje po.-redno. Pomoću ugodnoga... I katolička je beletristika lijepo evala No imala je nesreću u svom razvoju : oslabiše je oprečne struje. S početka nije se dublje zalazilo u stvar i nije bilo tako uočitih disenzija. Jfdan je u opi­ sivanju volio realizam ili verizam, dok drugi romanticizam. Stvarala su se razna djela i tek možda u kritici da bi se nabacilo: bolji je ovaj smjer od onoga. No od 1898., kad Veremundus izdade svoju bro­ šuru: „Steht .die katolisehe Belletristik auf der Hčhe der Zeit“ i zatim 1899.: „Die Iiterarischen Aufgaben der deutschen Katoliken" pogje stvar na gore. Osnovaše se razne struje sa formalnim programom i pot­ punim uvjerenjem o ekskluzivnoj valjanosti njihovoj. Jedna je, ako možemo reći modernistička, kojoj na čelu stoji Veremundus Karl Muth, čovjek jake individu alnosti, koja je moćna pridobivati, a druga je konzer vathna s vogjom R. v. Kralik. Obe imadu svoja gla­ sila. Prve je „Hocnland", a druge „Gral", koji je ujedno službeni organ „Gralbunda", komu pripadaju veoma uvaženi književnici: Franz Eichert, Edvard Hlatky, Karl Domanig, Kralik i dr. Megju njima je vječna po­ lemika. Ti pojavi bili bi po našem mnijenju psihologičko nepojmljivi, ako bi se radilo samo o vanjskoj formi: treba li slijediti u umjetnosti realizam ili romanticizam, idealizam. Može biti dobar katolik i onaj, koji nosi odijelo najmodernijeg kroja. Iz te usporedbe lako se shvaća opravdanost gornje tvrdnje: I zbilja! G. Muth ne govori, da katolička umjetnost mora biti u tom smislu moderna, što joj se je slobodno okoristiti svim modernim iznašašćima, da čim ljepše istakne u njoj katolička načela, nego naprotiv, da se u umjet­ nost ne smiju uplićati konfesije ili dapače sve uopće vjersko. (Uzor takve umjetnosti smatra se roman J e s s e u. Ma r i a , od Enrike von Handel-Mazzeti, koji nema ni antikatoličke ni antiprotestantske tedence, premda obragjuje sujet iz reformacijone dobe.) Da smo pogodili njegovu miso, dokazuje nam najno­ vija njegova brošura: „Die Wiedergeburt der Dichtung aus dem religiOsen Erlebnis. Gt danken zur Psychologie des katholischen Literaturschaffens" (1909). Tu on zastupa mnijenje, da treba lučiti život i religiju, Crkvu i kulturu: umjetnost je stečevina narodna ili bolje sviju ljudi. Dakle? On ima na dlanu svoj za­ ključak, koji megjutim uključuje jednu veliku nelogič­ nost. Muth je katolik uvjereni, ističe da taki moraju biti svi, da moraju čuvati svoju vjeru, svoj moral, a amo nije ništa, da katolička umjetnost imitira modernu, koja traži ljepotu u moralnoj bijedi perverznih ljudi. Uz to zahtijeva jednu nemogućnost: Nemogućnost je, kad hoće, da umjetnik bude ravnodušan ili dapače protivan onomu, što najviše obuzima njega samoga, njega čitavoga, bistvo njegovo. �Listak. Kralik lijepo pobija njegove nazore („Die Katolische Literatur bevvegung der Gegemwart“ 1909.) Umjet­ nost je osjetno prikazivanje vječnoga i uvijek i posvuda znamenitoga, jer je i to uvijek lijepo. To pako vječno jest religija. Zato je i religiozna umjetnost zahtjev es­ tetike, makar u tom smislu, da je protureligiozna umjet­ nost i areligiozna umjetnost nepotpuna i neklasična. Dopustili se to — logično se mora dopustiti, da lite­ ratura bude katolička — konfesionalna, jer je katolici­ zam najveći pojav religioznosti. Uz to je najveći ideal čovječanstva — po svojoj unutarnjoj vrijednosti i či­ stoći ! Dubljih i čišćih i savršenijih ideja nije iznijela nijedna druga konfesija, ne će ni iznijeti: jedini kato­ licizam ima na sebi Božanski harakter. Da umjetnost mora biti narodna, ko što naglasuje Muth, naravno, odobravaju i Gralovci, ali iz tog izvode jedan dokaz za se. Umjetnost mora biti narodna, da, no pošto je narod religiozan, mora biti i religiozna, u onom smislu, u kojem je narod religiozan. Kod nas je katolički, zato i umjetnost mora biti katolička. Ovi reci pokazuju, da je mišljenje neoromantičara, Gralovaca mnogo opravdanije. Jeli i njihov generalni smjer ? Naravno ! Ali ipak oni prave jedan ekstrem. Pivo tvrde, da sva umjetnost mora biti religiozna, a drugo jako se zagrijavaju za staru romantiku, koja nije jedino valjani literarni smjer. Religija je moćni faktor ljudske kulture, ali nije jedini. Ona ima u sebi mnogo ljepota, ali ih ima i u drugim stvarima. Dakle? Tako je i s romanticizmom. On mučno da se uz­ drži. Realizam krči sebi put. I jer u umjetnosti snažno okuplja sve sile življenja, ima za se budućnost. Dr. Jelenić: Borba o etimologiji Mmise“ Profesor Ivan Holub (Weidenau, Šleska), izdo je u listu „Korespodenz-Blatt fur den Klerus Osterreichs" raspravu, u kojoj dokazuje, da je riječ ,,misa“ nastala od grčke riječi jua-rf^ov ili циатгјркх = otajstvo ili otajstva i ,,sacer“ ili ,,sacra“ = svet ili sveta. Po Holubovu je mnijenju to bilo tako, da se je iz p u c n ja uzelo |лиа, a iz „sacra" ,,sa“, što sastavljeno zvoni ,,myssa“ = mysteria sacra. Svoje mnijenje Holub obrazlaže ovako: Gjakon iz sv. straha niti je htio niti smio pred katehumenima izreći pravo ime presv. žrtve, koje je iz početka bilo ,,misterium sacrum.'* Po tom je i ime presv. žrtve pripadalo k „arcanum disciplinae.** Slovo „у“ ne pravi nikakove poteškoće, ono se je moglo lasno pretvoriti u ,,i“. Zatim slične kratice u ono vrijeme nijesu bile neobične, jer je tako sastavljeno i Mamenerthum = Mani matrem Nerthum i mnoge druge. Napokon slično su i Židovi iz strahopočitanja Boga nazivali „Adonai'* mjesto ,,Jahve“ Prema tome bi gjakonove riječi „I t e mi s s a est.!*‘, koje je govorio katehumenima iza didaktičnoga dijela mise, 59 značile : ,,lte, misterium sacrum est“ = ,,Idite, počima sv. otajstvo**; a izraz bi ,.missa sacra** bio pleonazam. Holubovu je raspravu ugledni magjarski list ,,Egyhazi Kbzl6ny'* prikazo svojoj publici i pozvo ju, da se o toj Holubovbj hipotezi malo zamisli. Od toga vremena evo već 3 mjeseca, da magjarski učenjaci o tome u „Е. K.“ razglabaju. Szirtes pobija Holuba i dokazuje, da je riječ ,,missa“ židovskoga porijekla — da dolazi od ,,mincha“ = jestvena žrtva, kojom se riječju u Malahije, proroka u I. poglavlju okršćava žrtve N. zavjeta: „I na s v a k o m e mj e s t u p o s v e ć u j e se i p r i k a ­ z u j e se i m e n u m o m e p r i k a z a n j e č i s t o mincha.** Mal. I. Tu su židovsku riječ Latini prekro­ jili po svome kalupu, a iz toga je prekrajanja nastala riječ misa. Drugi opet učenjaci, megju kojima se nalazi i sveučilišni profesor dr. Zubriczky, brane najopćenitije mnijenje o etimologiji mise, polag koga bi riječ misa imala doći od latinske riječi „mittere** = „poslati**. Polag ovoga bi mnijenja gjakonove riječi: „Ite, m i s s a e s t,“ što ih je iza didaktičnoga dijela mise katehumenima go­ vorio, značile: „Idite, otpušćanje je“ ili vrijeme je da se otpustite, jer je vaš dio presv. žrtve gotov. Latin­ ska riječ „missa" ili je u smislu ,,missio“, kao i „egressa" u smislu „egressus** što dolazi u sredovječnim spo­ menicima ili particip, kome se mora dodati „oratio** ili „oblatio** ili ,,hostia“. Uistinu Holubova je hipoteza majstorski izvedena, nu ona sve da privuče sebi i pristaše hipoteze, koju slijedi Szirtes, neće moći u kut potisnuti hipoteze, koju s većim dijelom bogoslova drži i brani dr. Zubriczky. VJESNIK. Proglašenje ustava u Sarajevu. Dne 20. II. obav­ ljeno je u prostranoj dvorani zemaljske vlade progla­ šenje toliko iščekivanoga ustava za Bosnu i Hercegovinu. Proglašenju je, što ga je obavio sam poglavica zemlje preuz. gosp. Marijan Varešanin od Vareša, prisustvo­ valo činovništvo, zastupstvo raznih konfesija i korpoporacija te mnogi novinari i mnogobrojni narod. Pro­ glašenje je završeno s poklikom Nj. Veličanstvu „živio!**, s pucnjavom topova i salve-a. Kakovu sve sreću pro­ glašeni ustav katoličkoj Crkvi u Bosni i Hercegovini nosi, ne ćemo da proričemo o tome će skora bu­ dućnost pokazati. Jedno je samo jasno, da je na žalost nas katolike ustav našo najnepripravnije od svih kon­ fesija. Bog dao te ujedinjeniji pristupali izbornim ža­ rama i na buduće zasijedanje, nego li smo pristupili na proglašenje ustava! Javna rasprava. Na 7. su ožujka bogoslovi nad­ biskupskoga sjemeništa u Sarajevu po svome običaju držali u čast angjeoskoga doktora sv. Tome Akvinskoga javnu raspravu. Rasprava je bila iz specijalne �60 Br. 3. Serafinski Perivoj. — 1910. dogmatike i ontologije. Kao uvod raspravi služio je krasni „Panegirik sv. Tomi“, što ga je sastavio i Čito vel. g. Antun Bakula, a zatim je slijedilo 7 teza iz dogmatike, od kojih su za tu zgodu odabrane: 3. „Deus absolute immutabilis est tum in perfectione entitatis tum in decretis voluntatis suae" i 1. „Revelatione divina docemur, Deum, rerum omnium principium et finem, naturali humanae rationis lumine e re­ bus creatis certo cognosci posse." Katoličku je nauku branio č. g Prgomet, a napadali su čč. gg. Ribičić i Majurić. Iz ontologije je ortodoksiju branio u 4. i 3. od 8 teza č. g. Halili, a napadali su ga č. g. Divić i Benković. Branjene su i napadane teze: 4. „Interna re­ rum possibilitas non pendet a divina potentia neque a libera Dei voluntate" i 3. „Conceptus entis praedicatur de immediatis suis interioribus analogice." Rasprave je završio č. g. Grgeč s raspravom: „Što valja znati o Vul­ gati?" S uspjehom su prisutni otišli vrlo zadovoljni, jer u tako teškim predmetima nitko nije ni jčekivo okretnost 30-godišnjega Duns Škota iH Tome. Po na­ šemu skromnome mnijenju za takove zgode ne bi išlo uzimati toliki materijal, jer 15 teza, ako se hoće sve­ strano obraditi, dostatna su materija 2 i 15 javnih rasprava. Generalov komisar za fie.cegovinu. Kako iz Rima u Mostar javljaju generalovim je kom; aroi hercegovačku franjevačku redodržavu post p 0 . Bo facij Vidović. Vidović je dobro poznat, ko iovjek poletan, razborit i agilan. Rodom je iz Dobroga, župe Vidoške. Bio je kapelanom, redodržavnikov>n. .tajnikom, župni­ kom i lekturom bogoslovije te gvardijanom punih 6 godina, a sada je opet Župnik. Godina je četerdesetih. Na peru je poznat osobito iz disertacije „Uzroci i po­ sljedice vjerskoga indiferentizma", koju je lani u „Seraf. Perivoju" otisko. I druge je mnoge članke piso po raznim novinama, pod koje se iz skromnosti nije po tpisivo. P.o. Vidoviću na velikome povjerenju čestitamo! Sarajevski se ,,IstoĆnik“ zabrinuo, što ,,u Trakiji i Makedoniji megju mnogobrojnim tamošnjim bu­ garskim naseljenicima vrlo živo rade na uniji latinski misijonari", koji najviše uspjevaju ,,u eparhijam; iraklijskoj i jedrenopoljskoj". Uspjehu uzrok nalazi u tome, što se iz ovih mjesta unijati lako mogu koristiti zašti­ tom papskoga legata u Carigradu"; što misijonari blagodare „krajnjoj prostoti Bugara" i što Bugari „ne umiju da razlikuju pravoslavnog sveštenika od rimokatoličkih redovnika, Lazarista..." Bog dao te u ovoj brizi „Is­ točnik" došo do uvjerenja, g nam je svima skupa po­ raditi, da bude samo jedan pastir i jedno stado! filozofična. Čitavo je vodstvo ovih sjemeništa sve do sada bilo u rukama biskupa. U mnogim je sjemeni­ štima u dolnjoj Italiji podučavanje palo na najniže grane. S toga je Pijo X. izdo ustanovu, kojom je ta sjemeništa reformiro. Pošto su gimnazijalna sjemeništa pohagjali i eksternisti, razvila se je, kako „К. Kirchenzeitung" od 3. ožujka javlja, u talijanskome saboru 0 tim sjemeništima čitava debata, koja je išla za tim da se vlada umiješa u vodstvo sjemeništa. Protiv sjemeništa je govorio izopćeni svećenik Romolo Murri, vogja slo­ bodnih zidara Fera, te Calda, vogja socijaldemokrata, a branio ih je Meda. Na 17. veljače zaključeno je, da država providi kvalificirane profesore za eksterniste tih sje­ meništa i da vodi nazor obzirom na zdravlje. 0 redu­ ciranju sjemeništa još nije ništa zaključeno. Promeijaliziranje pučkih škola. Pučke su škole u Italiji do sada bile u rukama općina. Sada je država odredila, da se te pučke škole stave pod nadzor i vodstvo talijanskih pokrajinskih vlasti. To je prvi ko­ rak, da te škole dogju u vladine ruke, a kada dogju onda je kaioličkome harakteru u njima odzvonilo, џ slobodnozidarskome, socijaldemokratskome, i drugih iste bagre zazvonilo. Papa blagoslovio poljodjelske banke. Skoro su talijanske katoličke poljodjelske banke učinile megju sobom savez. Papa je novome savezu pošlo svoj blagoslov S protestantizma na ateizam. Njemački iu pro­ testanti sa svojom neprestanom težnjom za emancipa­ cijom od vjerskih spona, došli do ateizma. To nam najbolje dokazuje znanstvena statistika grada Berlina, što je skoro izašla. Polag ove se statistike god. 1904. u Berlinu od 47.200 djece 5800 nije nikako krstilo; od 20.730 brakova nije se 7.388 pred pastorom sklo­ pilo; od 32.000 umrlih 17.000 nije se po crkvenom obredu pokopalo. Drewsovo predavanje 0 Isusovome bivovanju. Kako „ K b l n i s c h e V o l k s z e i t u n g " u svome broju od 17. veljače donosi skoro je prof. Drews kao član monističnoga saveza u Berlinu držo senzacionalno predavanje 0 Isusovome bivovanju. Drevvvs, čije su ideje iz njegova djela „Die Christusmyte“ poznate, niječe, da je Isus Hrist ikad opstajo. Hristov je kult polag Drevvsa u Palestini bio i prije kršćanske ere a potječe iz štovanja Jozue, koji je Židove uveo u obećanu zemlju. Prvi je bio Pavo, apostol, koji je ži­ dovskoga i poganskoga Spasitelja personificiro. Ovo je svakako jedno od najsenzacionalnijih, ali i najglupijih Promjena. Ove će godine franjevačka promjena predavanja; jer ne samo crkvena, nego i svjetska za bosansku redodržavu biti 16. travnja. povjest Isusov opstanak tako jasno dokazuju, da se Borba proti katoličkim sjemeništima U Italiji su to u današnje doba osim Drewsa ni najveći crkveni katolička sjemeništa ili gimnazijalna ili bogoslovna i neprijatelji ne usugjuju zanijekati. �Listak. Borba za crkvu u Rusiji. U Rusiji se od dulje vremena vodi u Opolju borba izmegju raskolnika i katolika radi jedne crkve. Ta je crkva iz početka bila katolička. Sedamdesetih godina katolici budu silom prevedeni na rusku državnu vjeru S toga katoličko svećenstvo god. 1877. crkvu zatvori. Meg'utim god. 1890. budu katolici prisiljeni i crkvu raskolnicima pre­ dati. Za rusko-japanskoga rata bude 30. travnja go­ dine 1905. proglašen zakon, kojim se je zajamčila slo­ boda vjere i savjesti. Tu su prigodu prisiljeni raskol­ nici izrabili, te su se odmah povratili na katoličku vjeru. Istom su prigodom oni iskali od cara otetu crkvu, nu car je stvar pređo dumi. Pošto je duma sa stvarju otezala, to je predstojnik Opolja, dne 4. pro­ sinca 1907., tu crkvu pređo katolicima. To je dalo povoda nekim delegatima, da su še 9. veljače u dumi na opoljskoga predstojnika oborili, nu uzalud mi­ nistar je predsjednik interpelacije zabacio. Kardinal Mercier i belgijski filozofi. Profesori belgijskih sveučilišta svake desete godine običavaju davati nagradu onome piscu, koji napiše najbolje filozofično djelo. Ove je godine nagrada zapala kar­ dinala Merciera, koji je svoje djelo napiso na temelju nove sholastike. Mercierovo je uagragjenje tim zna­ čajnije, što je jednoglasno zaključeno, prem je megju onim, koji su mu nagradu odobravali bilo takovin fi­ lozofa, koji su protukršćanskih načela. Merciero’. o je djelo već prevedeno na engleski, francuski, njemački, ruski, talijanski, španjolski i portugalski jezik. A kada će se prevesti na hrvatski? Isusov kip u megjunaroduoj hašku] palači mira. Izabrani sud za uspostavljenje mira izmegju Čile i Ar­ gentine u Americi svoj je cilj postigo — on je te dvije države pomirio. Na uspomenu toga izmirenja udlačile su te dvije države staviti na 4200 ni. visokome brdu — AndeS ogromni Isusov kip. Megjutim argentinsko društvo „Ргорасе1* zamoli ministarstvo, da se taj kip stavi u dvoranu megjunarodne haške palače mira. Ministarstvo |e na to pristalo i votiralo u tu svrhu 30.000 franaka. Novi apostolski vikarijat u Egiptu. U Egiptu je do sada bio za katolike latinskoga obreda samo jedan apostolski vikarijat, kome je na čelu bio aleksandrijski biskup. Sada je Pijo X. podigo još jedan vikarijat sa sjedištem u Kairu. Novi vikarijat dobio je ime od nil­ ske Delte. Prvi će mu vikar biti mons. Duret, pitomac misionarskoga lionskoga sjemeništa, koji je već otišo iz Egipta u domovinu, da primi biskupski red, a odavle će se o Uskrsu vratiti svome stadu. Kardinal Lu<?on osugjen na 500 franaka globe. Kardinal Lugon,.remski nadbiskup osugjen je na 500 fra­ naka globe, što je s ostalim biskupima izdo 14. rujna 61 p. g. poslanicu protiv francuskih neutralnih škola. Nu i to će koristiti katoličkoj crkvi u Francuskoj. Davno je Tertulijan progoniteljima Crkve doviknuo, da je krv mučenika sjeme kršćana. Ferrerove škole u Španjolskoj. U Španjolskoj ima škola, koje se zovu „slobodne škole". U ovima se je školama za Ferrera predavalo po njegovom sustavu. Prigodom pobuna radi Ferrerova pogubljenja, te su škole bile pozatvarane, a španjolski su biskupi kašnje dali na Moreta, ministra predsjednika molbu, da se te škole više ne otvaraju, nu ali badava. Liberalni mi­ nistar predsjednik Moret Ferrerove je škole opet otvoro. KNJIŽEVNA SMOTRA. Dr. B lažević: Dr. Rudolf Vimer: Muka Isusova. Zagreb, Tisak Antuna Scholza, 1910. 16.° str. 266. Cijena K 1. Hrvatska je literatura za jedno djelo bogatija ; za djelo, koje je prvo ove struke a ujedno i sa svake strane uspjelo. Pisac nam je iz drugih svojih djela poznat, te se nijesmo drugome ni nadali, nego da će nam takovo djelo dati, koje će nas zanimati, kao što je to pisac ovdje i postigo. Djelo se dijeli u tri glavna odsjeka. U svakom pojedinom nalazi se više poglavlja, u kojima nam pisac onako živahno predstavlja pregorku Spasiteljevu muku. Prvi odsjek na maslinskoj gori, —str. 5 .-4 6 . opisuje Spasiteljeve muke u vrtu, Judino iz­ dajstvo i napokon uzroke zašto su Židovi ulovili Isusa. Drugi odsjek str. 46.- 173. — vodi nas u Jeruzalem i ondje motrimo šta sve neprijatelji proti Isusu rade, kako na Njeg lažu, samo da ga smaknu, što su i posti­ gli. Treći napokon — dio str. 173. —266. — stavlja nam pred oči zadnje i najgore poruge našega Spasitelja na Kalvariji. Pisac nam čitavu muku tako predstavlja, kao da ju očima gledamo. On nas zna svojim stilom zanijeti, dapače do suza ganuti — n. pr. poglavlje „bičevanje", str. 132. Čovjek se čitajući to djelo ne može nekom posebnom čuvstvu oteti. Pisac je vješt! On umeće povjesničke, pravničke, asketične primjetbe i time čitavom djelu neki posebni harakter daje. Pa ovo je uprav ono, što djelo tako začinja, da ga jedva iz ruke pustiš. U kratko djelo je sa svake strane uspjelo, a cijena mu je posve malena. A kako je poznato, da naš narod uz korizmeno vrijeme osobito rado Isusovu muku — plač čita, ’) dobro bi bilo, da mu se i ova knjižica preporuči, jer će u njoj mnogo pouke naći. Pa i samim propovje­ dnicima djelo će biti od velike koristi. Zato smo piscu zahvalni, da nas je ovakovim djelom obdario, a mi ga svima štovanim čitateljima našeg „Perivoja", naj­ toplije preporučujemo. l) Mogli bi i naši samostani gdje se i onako uz korizmu Isusova muka na latinskom jeziku Čita, ovo djelo nabaviti. �62 Br. 3. - Serafinski Perivoj. — 1010. Na str. 16. čini mi se, da je pogrješno, kad se glagol zadovoljiti meće s akuzativom u onome smislu, u kome je ondje stavljen, n. pr. „da zadovolji pravdu Božiju, Boga.“ Zatim na str. 17. ima tiskarska po­ grješka, kad se veli, da je „Mojsija razbio zlatno tele pločama" te bi moralo glasiti razbi tele s pločama ili razbi tele i ploče. Ali ovo su malenkosti. Dobro bi bilo, da nam je pisac na kraju pridodo i slavno Isusovo uskrsnuće, ako i jest izvan sfere, za koje smo sjegurni, da bi ga bio onako živahno kao i sve drugo opiso, nu on se je valjda htio držati strogo granica. Djelo ponovno preporučujem ! J. Markušić: Josip Milaković: „Iz slavenskih lugova'*. Naš dobri pjesnik, Josip Milaković zadužio nas je dosada već ne samo lijepim izvornim pjesmama, nego i pre­ vedenim sa slavenskih jezika. Kad imamo pjesnika nadarena, koji nam čestoput pruži na dar uspjelih proizvoda svoje mašte, to je pjesniku čast, a narodu uživanje; a kad imamo pjesnika, koji je neumoran u prevagjanju izabranih stva^ iz stranih literatura, to je prevodiocu žrtva, a narodu zadužbina. U današnja vremena, gdje se od moderna čo .jeka iziskuje toliki opseg općenite naobrazbe, da se to jedva sustigne u 12— 16 godina naporna učenja, teškom će mukom tkogod postići i poznavanje modernih stranih jezika; što bi mu bilo sasvim potrebno, ako se kani dati na rad veće književne važnosti. Stanje naših knji­ ževnika, a osobito pjesnika, na neki je način u tome oteščan, što imademo nedovoljan broj prevoda čestite strane literature; pa tako : dok bi koji Talijan, Francuz, Englez ili Nijemac još za vrijeme svojih nauka kao usput pročito silu najvrsnijih djela stranih literatura bez napora u svom materinskom jeziku, dotle Hrvat ne bi mogo mnogo šta važna iz strane knjige pročitati, nego je prisiljen još mnogo godina učiti tugje jezike, pak onda istom čitati - i kašnje još samostalno raditi. Prema tome, nama je veoma potrebno prevagjanje vrsnih djela iz stranih književnosti, čega dosada malo imademo. Ali to prevagjanje mora biti s prodiranjem, pošto mi nemamo velikog broja vrsnih prevodioca, pak barem ono, što prevede, nek je najvrsnije. Milaković u tome smislu pravi zadužbinu za pjesnički svijet nas Hrvata, što nam marno prevagja lijepe komade iz strane knjige, osobito iz češke; kao što to dokazuje i ova najmanja zbirka prevedenih pjesama pod naslovom: „Iz slavenskih lugova", koja će za pjesnika sačuvati lijepu uspomenu. U ovoj se zbirci najvećim dijelom nalaze pjesme od čeških pjesnika: Vrhlicky-a, Jana Nerude, Heyduka, Čecha i mnogih drugih; za tim imade nekoliko pjesama iz lužičke, poljske, ruske i slovenske književnosti. Za prevode same možemo reći, da su dobri, premda imade stihova, koji hramlju n. p r.: u „Elegiji" od Vajansky-a ne valja stih: „А za tih kut kolibice" (osmerac); niti valja stih: u „Ciganovim guslama" od Vrchlicky-a: „Ne boj se, što g6 si tako". Bit će još nekoliko slično gragjenih stihova, što se mož donekle ispričati tim, da je pjesniku bio time oteščan poso, jer je prevodio u izvornom metru. Isto je tako reći, da Scholzova tiskara nije po­ kazala ni velike volje ni majstorluka, a ni vrsnoće svojih slova, kad je ovu knjigu lijepe pjesničke vrijed­ nosti opremala. Knjiga se preporučuje sama. Dr. fra Eterović: Škola bez Boga ili škola s Bo­ gom? P o u č n a s t r a n i c a n e d a l e k e p r o š l o s t i . P r e t i s k a n o iz »Hrv. S t r a ž e « . S e n j 1909. Pisac nam u ovome djelu u 24 strane krasnim stilom prema sjegurnim vrelima riše borbu i pobjedu belgijskih katolika (g. 1879. do 1884.) za vjerski značaj škola. Pisca su na ovaj oris potakli i u našoj domovini učinjeni po­ kusi, da se škole sasvim riješe religije i religioznoga upliva. Prcporučamo! v 0. Radoslav Glavaš: Život Isusa Krsta. Mo­ s t a r , 1908. Ovo krasno djelo obljubljenoga i čuve­ noga pisca o. Glavaša za sada samo oglašujemo i od sr>:a ga preporučujemo, a kašnje će se ,,S. Perivoj" na nj pobliže osvrnuti. 0. Urban Talija: Socijalna demokracija prama socijalnom pitanju. S a r a j e v o , 1909. Ovo djelce sa­ držaje niz članak, što ih je pisac god. 1909. u „Hrv. Dnevniku" objelodanio. Preporučamo! Dopisnica uredništva. H r v a t s k o g o n d ž e . Vi ste mladi vrtlar, kome štogod posadi, s južnom bujnošću raste. Nu mnogo je toga što treba okresati, popuniti i dotjerati. Vremenom će te i sam upoznati, a sada Vas samo na neke mahne upozorujem : Obilujete tako­ zvanim „trpancima", koji su bez smisla i jedino radi metra stavljeni. Humanisti su se za klasicizmom toliko zanijeli, da su nebo nazivali Olimpom, a BI. Dj Mariju lauretanskom Božicom. U Vas na to malo podsjeća ona u: ,,N a o p r o š t a j u " : ,,N a s k o r o ću k l i k n u t : S B o g o m o v o m s v e t o m P a n t e o n u . . . " i ona u „ P r v o m s v i b n j u " : „ D r a ž e n e g V e n e r i n o s ­ m j e h z o r i n e ž a r e s e g r u d i . . . " U ostalom držite se one zlatne: Odležana jabuka bolje miri. Pozdravljam Vas kao primca 5 talenata, kome se krasna budućnost smije. Z dravo! R. 0 . S t e e 11 o n, P a (A m e r i k a). Željno smo sve ure­ dili. Hrvatski Vam pozdrav! „Serafinski Perivoj" izlazi na dva arka svakog 15. u mjesecu; godišnja cijena 5 kruna. Rukopise, pretplate reklamacije prima uredništvo u Šarajevi i. (Bosna, Sarajevo, franjevački samostan). Odgovorni urednik: dr. o. Julijan Jelenić. Tiskara Vogler i drugovi u Sarajevu. �Tiskara i litografija l*H VO G LERI DRUGOVI, SARAJEVO :: (K om anditno društvo) :: preporučuje velečasnoj gg. svećenicima i župskim ure­ dima svoje obilato snabdjeveno skladište sviju vrsti - - crkvenih ’Hfcanka, - ■ kao: matica kršt. .п, matica kru. ° matica vjenčanih, matica umrli’*, protokola, crkvenih ^na i exhibita, krstnih, vje čanih i smrtnih listova i u pojedinim arcima ili j solidnom uvezu, u vlasci knjigovežnici. Službenih V ven?** 11 c Posluga bk za. Mi ujred m^ i a m a . Cijene umjerene. шп i\m\, kao V, papira i svi,, pisaćih vdtrebsf<oa. Tiskanice potrebne u posln novoga ženitbenog dekreta ,„Ne temere“ mogu se dobiti u tiskari \ VOGLER i DRUGOVI u SARAJEVU. �Tiskara i litografija Vogler i dr., Sarajevo Telefon broj 119. (Komanditno društvo) ćemaluša ulica m . i iHercegovini Najstarija knjigotiska Preporučuje molitvenika, p poslova, što ukusnom djela, brošura, kao i svih zasjecaju sa ije cijene. Moderno uregjena k n j i g o v e ž n i c a , izragjuje sve vrsti uveza za knjižnice, velečastne župne urede, škole i privatna poduzeća, — Uvezi obavljaju se po naručbi: u papiru, platnu i koži. Vanjske naručbe obavljaju se brzo i točno. Slagaći stroj „TIPOGRAF". ХЈ Brzojavi: Vogler, Sarajevo � https://kolekcije.nub.ba/files/original/b9a72310ca46fbe650ce0f888fa0e35f.pdf f3834aab559d6463513fb7683097fd22 PDF Text Text Perivoj serafinski LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU BROJ 4. SARAJEVO, 16. TRAVNJA 1910. GOD. XXIV. SADRŽAJ: A) OKRUŽNICA : 1. Redodržavništvo Franjevaca Bosne Srebrene . . 63 B) OLANCl I PJESME* 2. Juraj Božitković: Crte iz povjesti francuske filozofije*...................................................................64 3. Anka Topićeva: Kip pjesme . . И ................ 68 4. Fra J. B ić: Sv. Franjo Asiški i protestanti . 68 5. в. Markušić: Himna visočkih gjaka ■ • • . . 70 Talija: Nešto 0 repaticama ili kometima . LISTAK ' VJESNIK. E) KNJIŽEVNA SMOTRA. № i u i Sarajevu. Pri fuv« r treko K 350.000. anidćuje ili sa bez ikakvih poreza i odbical Kupuje i prodaje sve vrste pi ; ’ vrste domaćeg i stranog kovanog I papin og nov. ' po najpovoljnijim cijenama, isto 0 svim ostalim bankovnim poslovima daje na zahtjev pismena i usmena obavještenja Л г -- BOSANSKO-HERCEGOVAČKO -- G R A G J E V N O D IO N IČ K O D R U Š T V O U S A R A JE V U DIONIČKA GLAVNICA K 500.000' MOŽE SE POVISITI NA K 2,000.000 Direktor: gragjevni savjetnik Josip pl. Vancaš. Preuzima osnivanje i izvagjanje vrsnih javnih i privatnih zgrada, drumova, betonskih radnja, vodovoda, gradnja u vodi, elektrana, tvornica itd., te preuzima financiranje gradnja uz povoljne uvjete; proizvagja svakovrsne cigle u vlastitoj :: kružnoj ciglani. :: Glavno zastupstvo za Bosnu i Hercegovinu TVORNICE ETERNITA najboljeg materijala za pokrivanje krovova. -»■ ■ r ) u Spijltu, Trstu i Celovcu. �Tiskanice potrebne u posln novoga ženitbenog dekreta „Ne temere“ mogu se dobiti u tiskari VOGLER i DRUGOVI u SARAJEVU. �serafinski Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU BROJ 4. SARAJEVO, 16. TRAVNJA 1910. GOD. XXIV. Redodržavništvo Franjevaca Bosne Srebrene. S v i m pp. oo. g v a r d i j a n i m a i ž u p n i c i ma p o z d r a v i s e r a f i n s k i b l a g o s l o v . Cilj je utje­ lovljenja našega Gospodina Isusa Hrista bio melioracija stanja na sliku Božju stvorena čovjeka. I dok je u jednoj osobi i Bog i čovjek Isus Hrist stanje duše poboljšo, stavivši ju u stanje milosti, koja čovjeku po sv. sakramentima kao po kakovim kanalima silazi, nije se ni njegova tijela zaboravio, reformiravši svojom Božanskom naukom njegovo socijalno stanje. Po pri­ mjeru Isusa Hrista, koji je ne samo učio nego i činio radili su kroz sve vjekove sveti muževi katoličke Crkve i na polju duševnoga spasenja i preporodu njihovoga socijalnoga stanja. Ovim velikanima, pre­ draga braćo, i crkvena i svjetska povjest pribraja i Utemeljitelja našega sv. reda sv. Franju Asiškoga. Sv. Franjo živa je slika našega Gospodina Isusa Hrista; on je prava personifikacija evangjeoske nauke, primjer života i nesebičnosti; on je sav jedno veliko srce prema bijednicima; on je uzor i poticalo svima onima, koji, dok na temelju sv. Evangjelja sebe po­ svećuju, drugima pomažu koji ne samo sebi živu nego i drugima koriste. Povjest ne poznaje muža, koji je iza Isusa Hrista više za bijedne osjećo, njih sažaljivo, usrećiti ih nastojo od Asiškoga Sjeromaha - sv. Franje Asiškoga, koji se megju bezbroj crkvenih velikana i svetaca odlikuje kano sunce na svodu neba megju zvijezdama. Najveći sociolog, što ga je ljudstvo ikada imalo bez sumnje je — sv. Franjo Asiški. To i jest uzrok, da su njegovi sinovi — Franjevci kao pojedinci vazda za najsvetiju dužnost imali blagohotno i nese­ bično raditi ko li za Boga to li za ljudstvo. Po pri­ mjeru Isusa Hrista i svoga sv. Utemeljitelja oni su vazda držali, da onaj, koji kaže, da Boga ljubi, a bliž­ njega zlo gleda, da taj laže, da sebe vara, da nije pravi Sljedbenik Isusa Hrista, nego je hipokrita; jer nije moguće, da tko ljubi Boga, koga ne vidi, a mrzi svoga brata, koga vidi. Glavna je dakle crta i značajka Franjevaca, iza djelovanja za spas svoje duše i duša bližnjih, socijalna stvar: promicati dobro naroda, liječiti njegove bijede, nejednakost stališa i pretjeranost nekolicine izglagjivati i tako opće dobro ljudstva promicati. Pogledajmo samo sv. Bernardina Feltrijskoga! Prem je visoka, plemenita I bogata roda, ipak ostavlja svijet i postaje Franjevcem, da mogne u franjevačkome redu u smislu sv. Evan­ gjelja što bolje raditi za spas svoje duše i korist bliž­ njega. I dok se s jedne strane odlikuje u ljubavi prama Bogu, s druge radi za bližnjega: osniva zavode za bole­ snike T nevoljnike; viče proti tlačenju, izrabljivanju i gulenju naroda te kao ustuk tome, osniva pripomoćne zadruge „montes pietatis“. I mi, da ne budemo izdajice sv. tradicija franje­ vačkoga reda uopće, a u Bosni i Hercegovini napose, posvetimo se i poboljšanju socijalnih prilika našega naroda! Naši su se pregji u Bosni i Hercegovini poput Makabejaca borili za opstanak naše vjere, naših oltara i mukotrpnoga katoličkoga elementa. Danas su se nešto okolnosti promjenile. Danas se više ne moramo boriti s puškom i handžarom, ali se ipak moramo boriti ne samo, da očuvamo narod od propasti nego i da po­ boljšamo njegovu eksistenciju. Naš narod pod novom erom mora, da s raznim ljudima opći i da se vješto u novim prilikama snagje; nu svega toga on sam ne zna i zato iz dana u dan sjeromaši i postaje nezadovoljniji. S toga je nas Franjevaca u Bosni, kao sinova najve­ ćega sociologa na svijetu, glavna zadaća narodu ne samo u crkvi s oltara u formi katehetskih razlaganja evangjeosku nauku tumačiti, nego ga i izvan crkve i sakristije — kao što želi veliki Lav XIII. — upućivati u socijalne prilike. To će biti vrlo lako, ako braća Franjevci stanu svuda po župama osnivati pripomoćne zadruge. Hvala Bogu i do sada ih imamo lijep broj: Orašje, Petrićevac, Žeravac, Plehan, Gučagora, Potočani, Ovčarevo, Lijevno, Busovača, Fojnica, Sutjeska, Zovik, Ulice, Breške, Kot. Varoš itd. Zadruge su kao stvorene zato, da se sjeromahu pomogne u potrebama te ne padne u ruke lihvara; da se čim prije oslobodi kmetstva i dogje do boljih dana. Ali nije u tome sva korist pripomoćnih zadruga. Njima se još priučaje narod štednji; prosvjetljuje se i uči, da svojom glavom misli; upozoruje se na dobra, a odvraća od zla; upućuje se na zanimanje za opće dobro, na spretniji i �64 Br. 4. Serafinski Perivoj. okretniji život; bude se u njemu duševne sposobnosti i ulijeva ponos, skida se s njegova lica onaj ropski pogled i stavlja u red i dobrih katolika i uglednih članova ljudskoga društva uopće, a hrvatskoga naroda napose. Radi svega toga Želimo i naregjujemo, da se po svoj Bosni Srebrenoj braća dadnu na poso: da po svim župama osnuju pripomoćne zadruge, odlične i sjeromašne u njih pozovu, konstituiraju odbore ,,ad hoc“ i t. d. U svim težim i nejasnim stvarima, neka se obrate na nas, a mi ćemo ih rado svojim savjetom pomoći. Što se pak tiče financiranja u početku zadruge i novčanih sredstava, možemo Vam javiti, da smo se zato već s moćnim novčanim zavodom sporazumjeli, te će s te strane stvari glatko teći. Napokon je još ovo 0 . Juraj Božitković, Zaostrog: 1910. na što Vas moramo uputiti: da je za osnutak i op­ stanak takovih zadruga neophodno potrebna sloga sa svim, a osobito sa odličnijim župljanima; i da bi štovana gospoda učitelji, uz svoj ostali rad u spome­ nutim zadrugama mogli biti, kao što na mnogim mjestima već jesu, najkorisniji. U plemenitome tome pothvatu, predraga braćo, neka Vas nikakove poteškoće ne prestraše i to tim manje, što će Vas za sav Vaš napor od Gospodina Boga Čekati plaća, a od naroda, za koga ćete se žrtvovat zahvalnost. U S a r a j e v u , 25. ožujka 1910. 0. A 1o j z i j Mi š i ć , redodržavnik bosanskih Franjevaca. ■Sr posvema razviše narodni značaj kartezijanizma iznašajuć na vidjelo iz njega ukopane klice okazionalizma i onCrte iz povjesti francusl tologizma. filozofije. ~ Ovako govoraše Malebranche: „Nous voyon toutes choses en Dieu“. Danas je nemoguće baš toč io prikazati sintezu II. razvoja savremene francuske filozofije. Djela su razna. Razne filozofske struje vladaju. 2. P r e v l a g j i v a n j e n a r o d n e p s i h e u f i l o ­ Svatko gleda sebe. Svatko radi za sebe i ne z of i j i o p a ž a se i u d r u g o m r a z d o b l j u . Istina obazire se za drugim. U svom okolišu kao stanica, je, Montesquieu i Voltaire god. 1729., kad su se po­ svatko nastoji, da se okrijepi, da steče po kojega vratili iz Engleske u svoju domovinu, bijahu se nakusali engleskog deizma i empirizma. Ali koja li razlika učenika. Pravih škola nema. Kako i Boutroux drži: nagoni pošljedica ovih паикЗ u Engleskoj i u Francuskoj ? su eterogenični.') U Engleskoj ove nove ideje malo su po malo Felix Ravaisson do god. 1867. klasičnim je na­ djelovale, dok u Francuskoj kroz malo vremena činom rasporedio povjest razvoja francuske filozofije. bijahu upite, oživotvorene i preustrojene po osobitoj A. E. Boutroux zadnje je razdoblje od 1867. do (tobože) njihovoj samosvijesti. danas dosta lijepo i prikladno razvio i prikazo. Stoga Obazrimo se samo za čas na značaj Voltaira i mi ćemo se u ovoj našoj raspravi u glavnom držati uvjerit ćemo se o našoj kritičnoj tvrdnji. njegova rasporegjaja. Voltaire, kako ga vjerno ocrtaje A. Loforte-Randi, jest: ,Cristiano cattolico e cristiano protestante; amico I. 1. U F r a n c u s k o j d o god. 1870 v e ć i m d i ­ personale dei gesuiti e degli atei; construttore di chiej e l o m p r e v l a g j i v a š e u n j i h o v o j f i l o z o f i j i se e dileggiatore dei domini; bachettone e libero penn a r o d n a p s i h o l o g i j a . Da se ob ovom osvjedo­ satore; aristocratico e democratico; zelante delfa giustizia čimo, obazrimo se u prvom razdoblju na Descartesa e dilapidatore dei publico denaro; umile coi potenti, (1596,—1649.), na njegov spiritualizam i na njegovu superbo e sprezzante coi deboli; amico e nemico di školu: Bossueta (1627—1704.), Fenelona (1651-1715.), Federico; amico e nemico di Maupertuis; amico e koji i ako su razvijali nauku sv. Tome i sv. Augustina, nemico di Giambattista Rousseau; lodatore e berteggiatore dei Maffei; bugiardo a fatti, ineggiatore della a ono ipak odišu duhom kartezijanizma. U Port-Realu Descartes nagje svojih vatrenih verita a parole; insomna una miscella delle qualitž zagovaratelja: Arnaulda (1612—1694.), Nicole-a pui opposte senza ii controllo di nessun principio e desprezzabile, ma (1625 1695.), Blaža Pascala (1623—1662.), utemelji­ morale; Гиото come negarlo ? 1’ istrione e grande e si fara sempre applaudire. II telja nove apologetične, psihološke metode. Geulincx(1625 1669.)iMalebranche(1638-1715.)9 Voltaire č ii classico dei b u o n u m o r e e dei me ne i mp i p p o " . (Voltaire e Nietzsche, Palermo, 1905). Najposlije ta njihova narodna, samosvijesna 9 Revue de Meth. e de Morale 1909. pas. �Crte iz povjesti francuske filozofije. psihologija filosofije, bila je povodom pada političnoga, socijalnoga i religijoznoga sustava. 3. S p e k u l a t i v n i s e n s i z a m . Isto tako možemo s pravom ustvrditi, da Lockeov empiristčni sustav mnogo je djelovo na Condillaca (1715—1780.), ali ovaj ga po svoju preinači, oživotvori u „Traite des sensations". On svagja svako poznanje na iskustvo, a svako iskustvo na spoznarje. Naša savjest, kaže on, nije druge nego p r e o b r a ž e n a ć u t l j i v o s t — („sensation transformees"). I Charles Bonnet(1720 1793.) zagovara osoGtu vrst umjerenoga sensizma u ,,Essay de psycho1ogie". 4. E t i č n i s e n s i z a m . U ovome drugome razdoblju francuske filozofije svrnimo se časkom i na etični sen­ sizam i tu ćemo opaziti, gdje prevlagjiva narodni značaj. Helvetius (1715-1771.) u ,,De P esprit“ i ,.Dc Г homme", naučava, da svi ljudi od naravi primiše iste darove, a razlika, koja se opaža megju njima, ne ovisi o ničemu drugome, nego o uzgoju. U značaju čovječanstva ljudska prikladnost za uživati ili trpjeti, koja se prikaziva u vlastitom interesu jest — ultima ratio - istodobno vrelo svih moralnih djelatnosti Uzgoj, zakoni, pozitivna religija, kaže on, ne vri­ jede za svakoga jednako, osobito za onoga, koji odbaciva realnost istina. Što god imade lijepa, plemenita, kreposna u ljud­ skom vladanju, to se sve temelji na vlastitom interesu 5. S k e p t i c i z a m i m a t e r i j a l i z a m . Prom a­ trajmo skeptike i materijaliste ovoga istoga razdoblja, kao n. pr. La Mettriea (1709— 1751.), koji napisa „L’histoire naturelle de Г 2 т е “ i „L’homme machine" i u njemu ćemo opaziti (tobože) individualni, francuski duh. A da se ob ovom osvjedočimo, evo sok njegove nauke. Sve što je duhovno, to je obmama. Jedino je čovječji cilj ugagjati tjelesini. Duša je i me . Ona je manja od istih možgjana. Možgjani su organ mišljenja. Mišljenje pak postaje djelovanjem možgjana. Tim se čovjek razlikuje od životinje što ima bo­ lje razvijene možgjane. — Sa smrću se sve svršava. Ovaj materijalistični monizam sa nekom većom ozbiljnošću malo kašnje razvi Holbach (1723 -1789.) u materijalističnoj bibliji 18. vijeka: „Sisteme de la Nature". Liječnik Cabanis (1757 1808.) predstavlja nam zadnju fazu ovog drugog razdoblja u psihologičnom materijalizmu. Jedna je te ista stvar duh i tijelo. Živci sačinjavaju čovjeka. Miso postaje razludžbom možgjana. 65 ,,Le cerveau digere les im pressions. .. ii fait organiquement la secretion de la pensee" ‘) Ista narodna, ali žalobna psiha opaža se u ,,Dic~ tionnaire raisonne des artes, des Sciences et des metiers", koga u Parizu izdadoše u razmaku od 1751 1772., Diederot, D’ Alembert, Voltaire, Rousseau. Djelo je skeptično, bezbožno. Fina, tankoćutna satira. Gorka ironija. Pretjerana podražljivost. Slijepo i ozeblo zim­ sko sunce. Ledena, kulturna sfinga, koja sa svojim čamparama ukida iz ljudskog srca svaki religijozni osjećaj, svaki viši polet i čitavi idealni red. Čovjeka samo ostavlja: skeptika, prazna, zagriženjaka, materijalistu, senzistu, pesimistu, buntovnika. Jean Jacques Rousseau (1715 1778.) glavni je predstavljač materijalizma u religiji, filozofiji, politici. On je zagovaratelj moderne filantropije, kako se to jasno vidi u filozofskom romanu ,,Emile-u“ u „Сопtrait sociaI-u“. ^ ----HI. 6. T a n a r o d n a s a m o s v i j e s t u f i l o z o ­ fiji o p a ž a se i u t r e ć e m r a z d o b l j u u r a z d o b l j u t. zv. p r e u s t r o j a ( r e c o n s t r u c t i o n . ) Protiva Condillac-ovu sensizmu i Cabanis-ovu materijalizmu, diže se najprije Destutt de Fracy (1757 1821.), koji u glasovitom svom djelu ,,Du Pape" (1818 1820.) brani ugled Pape. U Soierees de St. Petersburg (1821.) jaduje nad filozofijom 18. stoljeća, kao neprijateljicom istine. Na dalje razvija i raspravlja o odnošaju Božje Providnosti sa činim čovječanstva. Pronicavim umom prodire u budućnost i opisuje veliki religijozni pokret, u kojemu će se uroniti i očistiti sve stvari, cijelo ljudstvo kao u okeanu Božanstva. 2) T radicionalna škola dijeli se na s t r o g u i b I a ž u. a) Na strogu spada L. G. De Bonald (1754— 1840.) sa svojim glavnim principom : „L’homme a besoin de signes ou mots, pour penser comme pour parler; c’est-a-dire, l ’ h o m m e p e n s e s a p a r o l e a v a n t d e p a r l e r s a p e n s e e et c’est qui fait qu’il s’enonce avec peine, toutes les fois qu ’il vent rendre dans une langue etrangere ce qu’il pense dans sa langue matern elle..." (De Bonald, Legislation primitive I, c. 2, p. 28. 29.) F. R. Lamennais (1782 -1854), koji uči: dvojdvojstruki treba da razlikujemo razum : individualni i generalni (la raison generale). Individualni je razum sam po sebi slab, prikladan da o svemu sumnja. Dok jedini temelj prave stalnosti jest vjera, a najveći i je­ dini kriterij istine jest kolektivni razum ili sveopće pri‘) Rapport du phys. et du mor, de l’homme. — Diction, art. Cab. ’) Ef. Soirees, (VII Ed.) II, 203. �бб Br. 4. — Serafinski Perivoj. stajanje čovječanstva. (Essais sur l’indifference, t. II; C. XVI.) L'inteligence n’a point d’ autres fondements, la certitude n’a point ne saurait avoir d’ autres bases que le grand temoi gnage originairement rondu par Dieu meme, r a i s o n u n i v e r s e l l e , immuable, infinie. (Defense de Г Essai sur indif., oeuvres completes I; c. 8.) Megju onima, koji se dosta nakusaše Lameinnaisovih ideja bijaše crkveni povjesničar: Rohrbacher (1789 — 1856.), Gerbert (1798—1864.) b) Blaži tadicionaliste bijahu Ventura (1792— 1861.), Bautain (1795—1819.), glasoviti profesor filo­ zofije u Argentoratu, Bonnetty (1798-1879.), koji je svoju filozofiju razvio u „Annales de Philos. chre’tiene." Grattry (1805 1872.), koji u glasovitom djelu „De la conaissance de Dieu“ zagovaraše osobitu vrst tradici­ onalnoga ontologizma. A u čemu se dakle razlikuju blagi tradicionalisti od strogih? — Evo u čemu. Blaži vele: istine o Bogu, o spiritualnosti i be­ smrtnosti duše golim razumom ne možemo iznaći, po­ slije pak nego ih nam pronašla i kazala biblija, naš razum može ih sa stalnošću ustvi điti, da su stalne i istinite. 8. P s i h o l o š k a — s p i r i t u a l n a š kol a . hološka spiritualna škola ovoga trećega razdoblja, mjesto da započne zidati svoiu filozofiju na tradicio­ nalnom temelju, ona čitav svoj sustav sagradi na Descartes-ovoj psihologiji. Kao najv'ši kriterij mjerenja istina postavi i n t r o s p e k c i j u „io.“ Ovoj školi najprije pripada Mame de BiranJ) (1766—1824.), koji je u prvoj svojoj dobi slijedio De Francy—jev ideologični sustav. Za tim on poslije stvori dva sustava: Prvog pod uplivom Descartes-ove in­ trospekcije osloni na važnosti nutrašnje refleksije, kao na jedinoj metodi u filozofiji. Toliku pak on davaše moć toj svojoj nutarnjoj refleksiji, te je cijenio, da mi s pomoću ove refleksije bivamo informirani o svijesnom nagonu volje, koji nam istodobno predočuje i razlučuje vanjsko iskustvo od nutarnjega. Forza I. interna = attiva Forza II. esterna = passiva Na taj način mi dolazimo do spoznanja „io“, u koliko je odijeljen od „поп io“ ; i tako shvaćamo pravu narav mentalnoga života i mentalnih fenomena. Ovo je jedina i prava, kaže on, zakonska metoda u filozofiji: metoda refleksije. U zadnje dane svojega Života De Biran zabaci ovo psihološko, nutarnje iskustvo, a na njegovo mjesto uspostavi mističnu intuiciju. Omili mu Kempis. ‘) Fouillće, Histoire de la Philosophie p. 418. 1910. Ujedinjenom u pojimanju, ćućenju i hotjenju, on nadodaje — l j u b a v ; dokle vrhunararavna milost malo po malo ne upije u se čitavi duhovni život. Veliki državnik i filozof Royer Collard (1763 1845.) postavi V. Cousin-a (1792—1867.) na stazu eklekticizma i zadahne ga duhom škotske škole. V. Cousin izdade mnogo filozofičnih djela. Najglavnije mu je „Fragments philosophignes" (u 5 svez., 1866.). Istina je, on se je slijepo držo Leibnizova prin­ cipa: „Svi su sustavi za ono što tvrde istiniti, a za ono Što niječu lažni"; ali nam je u ovomu nešta oso­ bita zapaziti, i ako se je on strogo držo nevaljana Leibnizova principa, a uza nj služio, kao glavnim svo­ jim vodičem, k r i t e r i j e m („sensus comunis") š k o t ­ s k e š k o l e , znao je ipak uliti svoju psihologiju i sve­ sti u nekakvo jedinstvo: platonizam i neo-platonizam s njemačkim irascendentalizmom. Вр njegovom se raspredanju svaki filozofični su­ stav ovako može razrediti: senzizam, idealizam, skep­ ticizam i misticizam. Te po njegovom filozofskom opa­ žanju svi ovi sustavi u sebi goje, po koje zrnce istine. Pravu, pravcatu istinu moramo tražiti u si n k r e t i č ­ noj u n i j i onih nauka, za koje nam — sensus comunis — jamči, da su istinite. Psi­ T. Joufroy (1796—1842.)*) uze strogo spiritualni pojam odnošaja izmegju fiziologije i psihologije. Filozofija, kao znanost, stoji sama za se; a psi­ hologija nema ništa zajednička s njom. Orizont ovih dvaju znanosti, drži se vazda svojih granica; dok za­ daća se obima nameće, da uprav označe postepeno te svoje megjaše. I u ovom opažamo onaj praktični duh, koji će se kašnje razviti u pozitivizmu. 9. P o z i t i v i z a m . 2) A. Comte (1798—1857). razvi svoju filozofiju u „Cours de la philosophie positive." Pri tvorbi njegova sustava mnogi su strani utisci na nj djelovali. Dapače svom sjegurnošću možemo us­ tvrditi, da njegov sustav nije ništa drugo, nego ko­ n a č n i r a z v o j , (kojemu je on ulio svoju individualnu psihu): Bacon-ova, Hobbes-ova i Locke-ova empirizma; Condillac-ova i Diderotova senzualizma, prekuhane Cousin-ove misli škotske škole, Hume-ova panfenomenalizma i sredovječnog misticizma. I. Re l a t i v n o st s p o z n a n jja. — Poznati stvar u sebi za Comte-a, to je ne moguće. Naše je spoznanje ograničeno. Ono se temelji na pukom odnošaju čina. ‘) Hofding, Gesch., II., 313 i slijedi. J) Archiv f. Gesch, der Phil., Bd. VII, Heft 1 i 2 ; (1900 —1901.). W. Turner, Stor. della fillos.: Oliosi str. 549—552) — (Verona 1906.) �Crte iz povjesti francuske filozofije. Tim se pozitivizam razlikuje od empirizma, u koliko empirizam proučaje samo gole, izolirane činje­ nice, dok pozitivizam odnosi se na z a k o n , koji ove činjenice tumači. II. Z a k o n i t r i j u r a z d o b l j a A. Comte povjest dijeli na tri razdoblja: a) t e o l o g i č n o pod oblikom monoteizma, fetišizma i politeizma. U prvom je razdoblju ljude varalo po­ božno čuvstvo i maštanija; (3) m e t a f i z i č n o , u kojem ljudi slijedeći otajne, nutarnje sile i zakone, sagradiše silnu zgradu spekulativnog razuma; 6) p o z i t i v n o , u kojem ljudi ne mareći za maštu i metafiziku, spustiše se preko iskustva ćutila na sude iskustva ,,des ver i t es d’ e x p e r i e n c e “. Universalni su pojmovi samo „ n omi na " . „Une idee generale n’ e s t q u ’ un n o m pourvu des deux caracteres du signe1)". 67 OiCpostade u ovom novom društvu prvi papa. Naregjivaše štovati ,,Le Grand Milieu" — („ne­ izmjerni prostor"), ,,Le Grand Fetiche" — („zemlju"), ,,Le Grand Ente" — („čovječanstvo") Kao universalnu dogmu on''postavi posvemašnje zaljubljenje i zanos za pozitivizmom. Strogo naregjivaše svojim pristašama, da ne smiju kritizirati njegov religiozni sustav Pozitivista mora da odbaci razum, a slobodne volje i nema. Privatno dopuštaše pojedincu, da može štovati, koju mu drago osobu, bila ona živa ili mrtva. V. Jedan izmegju glasovitijih Comte-ovih učenika bijaše E. Littre (1831.—1881.)‘), koji je ponešto ubla­ žio Comte-ove nauke. On nije n. pr. nijeko realnosti onomu, što ne bi vidio vanjskim ćutilima. Dalje Littre o svemu šutijaše, što spada na i zvor , s v r h u , n a r a v stvari. VI. H. Teine (1828.—1893 ) odlikovo se je kao^filozof, književnik i kritik. U problemu spoznanja mrtvi je pozitivista. U kritici pozitivni evolucionista. Za nj je historija mehanični razvoj. Društvo pak kao takovo podvrgnuto je neumo­ ljivim, mehaničnim zakonima. Slobodne volje nema. Pojedinac ovisi o glavnoj ideji svoje dobe („idee maltresse1) Kad se iscrpi ta glavna'jdeja,r nastupi druga. Milieu i moment glavni su činbenici,. koji gospo­ dare čovječanstvom. Po Teine-u čovjek je samo viša životinja. „Krepost je šećer, a strast modra galica"-). 10. S o c i j o l o g i č n a š k o l a 3). Saint-Simon (1760. -1825.) prikaziva nam smjer k industrializmu. Ideali o o b r t u i e k o n o m i j i , moraju zami­ jeniti umne i estetične, u socijalnom i političnom životu. Materijalne stvari moraju se prosvijetliti, a ne ljudi. Materijalni svijet treba razviti, inače prijeti budući, religiozni i socijalni haos. Mora se preporoditi sredovječno kršćanstvo i za­ mijeniti sa industrializmom. Enfantin (1796. 1864.) bijaše „Pere supreme" ovog novog socialnog komunizma. III. R a s p o r e d z n a n o s t i . Neke se znanosti, kaže on, razviše već do pozitivnoga razdoblja, a druge dopriješe do prvoga ili drugoga. Razvijajući koneksiju on svagja na broj šest: matematika, astronomija, fizika, hernija, biologija, i so­ ciologija. Za metafiziku nema mjesta u rasporedbi znanosti. Biologija je u se upila psihologiju Comte najviše cijenjaše sociologiju. On je nastojo, da ju učini pozitivnom znanošću. Ljudski je odnošaj na prama svojemu bližnjemu osnovan na zakonima. Radi toga on iz petnih žila nastojaše, kako bi bolje razjasnio i odredio ove zakone: a) Socijalna statika (3) „ tdinamika U socijalnoj statici on najprije postavlja uvjete, koji sačinjavaju društveno ravnotežje i drže ravnoprav­ nost; istodobno, koji osjeguravaju nepokretnost u socionalnim državama. Harmonija, solidarnost i ovisnost raznih elemenata u društvu ovise o doličnom u p r i l i č e n j u egoističnih i altruističnih nagona. Egoistični nagoni sačinjavaju pozitivni elemenat u znanosti, umjetnosti, religiji, politici i obrtu. U socijalnoj dinamici prikaziva r a z v o j zakona u društvenom napretku. Iz militarizma polazi preko juridične faze na obrtnu. IV. ’) M. De Wulf-Masini, Storia della filos. p. 360 (Firenш Mi s t i c i z a m. A. Comte na prama svojemu ze, 19093 2) Taine I. angl., str. 15. v. „Hrv. str sv. V i VI. sustavu mentalnoga i socijalnoga života udesi i svoju str. 423., (1909.). religiju. 3) Paul Janet, Saint-Simon et le Saint-Simonisme •) Taine,'De V intellig., I., 29). Paiis 1878.). �68 Br. 4. — Serafinski Perivoj*— 1910. Gdje se nišu bojni zvuci, Sa raskošnih harfa smjelo, Gdje ’no titra o sunašcu Smaragdeno, sjajno velo: A. Thierry (1797—1856.), P, Leroux (1797—1871.) Jean Reynaud (1806 1863.) bijahu vatreni branioci i daljni razvijaoci Saint-Simon-ove škole. Proti Saint-Simon-u i njegovoj školi ustadoše drugi sociolozi kao J. B. Say (1767—1832.) Bastiat (1801 —1850.), Sismondi sa geslom: „Laissez faire, laissez passer". U suprostavi Sismondi') razvi umjereni, politični optimizam i dopusti, da pojedina država može sudjelo­ vati u upravi socialnih sila za općenito dobro. Tamo stoji u sred šume Oleandra snažne sile, Kip rubina i safira, Od prastare, pjesme mile. VII. 11. Napokon oko 1870. posvema pojavi nt se Kant na francuskom, filozofskom tlu. S njegovim dolaskom znatno oslabi nacionalna psihologija u francuskoj filozofiji. ш Cijenimo da ne bi bilo s gorega, prije nego se upustimo u savremeni razvoj francuske filozofije, da u kratko iznesemo kostur Kant-ova duha, kojim ć pokazati njegov i njegove škole upliv u teologiji, filo zofiji, kriteriologiji na francusku filozofsku dušu. E. Kant I-----Hegel i----7T Herbert Schleiermacher I . Spencer — ,------------ г - A i usta ukočena, Pomiču se, kanda žive, Te njihovome i c se a c sjaju зјс dive. U eteru zvuci : Samo ruke mramorne su, U zlatnome lancu stoje; Njih okova zloba ljudska, Živjele bi, аГ se boje — Pa kad ona u grob legne, Tad će pasti ti okovi; A pjesma će, stara pjesma, Oživjeti život novi! Transformirani Modernipozitiviste ste I A Ritschl Stara TU(Neokanti- binska škola zam) Pa kad dogje noć’ca tiha I poljupcem zv’jezde zbore, Tad se oči od smaragda U potpuni život stvore... Henri Bergson M. Blondel Aug. Sabatier Moderniste II. grupe Modernisie III. grupe. B -ić , Šibenik: Današnji razvijeni modernisti IV. grupe. Franjo Asiški i protestanti. (Nastavit će se Prikaz rasprave fra P. Robinsona.*) J) Ingram, Hist. of Polit. Есопоту, (New-York, 1894.J 2) V. Grum, Die philosoph. Vorausetzungen des Moder1. Pokret za franjevačke studije. nismus. — Zaitschrift fiir kath. Theol., IV. Heft, 1909., Innsbruck. Anka Topićeva: = Kip pjesme. Tam, gdje mirta nikad nije, Usahnula na oltaru I gdje tamnjan miomirni, U vrelome plamti žaru: Gdje i danas alabastra Hram do hrama b’jeli stoji, Gdje se ono silna zemlja, Ponosita mora boji. Gdje no stoje divlje palme I lotosa cv’jeće meko, Gdje je mnogi umjetnika Jadu svome, s Bogom reko! jednom brat Masseo, hotijući se uvjeriti o poniz­ nosti sv. Franje, upita g a : zašto je cijeli svijet prama tebi upravljen i svak želi, da te vidi, čuje i da te sluša? Ti nijesi lijep u licu, niti si čovjek velikog znanja, niti plemić; otkuda dakle to teb i?1) Na sličan način i danas mnogi postavljaju to pi­ tanje; jer očito vide, da d a n a š n j i vijek u velike štuje Asiškog Sjeromaha. Osobito se to očituje u umjet­ nosti, literaturi i povjesnoj kritici. Kao što u početku, tako i danas sv. Franjo primamljuje ljubav i štovanje ne samo katolika, nego što je i začudnije i istih nekatolika. Ta činjenica na prvi mah nije lako shvatljiva, kad dobro znamo, da moderno doba i isti spomen „sredovječnosti" nemilo prizire; pa da se ono tako živo zanima za jednog ubožara! ? Ali je najčudnova­ tije, što ova simpatija i udivljenje prama Svečevu radu I *) Izašla u ,,La V e rn a “. ^Rocca s. Casciano, Firenze) br. 9. god. 19i0. ‘) Fioretti, cap. X- �Šv. Franjo Asiški i protestanti. i životu potječe od onih, koji nijesu u zajednici s rimskom Crkvom. Prvi je ovo započeo nazad malo zemana neki odlični profesor iz Oksforda, njegovim poticajem nasta megju protestantima veliko zanimanje za sv. Franju, što se u kratku tako razmaha, da je i danas u punom jeku. Za to nam svjedoči, što se je osobito ovih zad­ njih godina lijepo razvila literatura o sv. Franji: tolike su izašle biografije, a svjetovnjačke smotre na vas mah opisuju Svečev ,,duh“. Dnevna štampa za čas zaborav­ lja na politiku i njezine neuspjehe, pa zazivlje Svečevo ime, čiji će zagovor biti kadar da općinstvo sve­ de na trijezmeno i hladno mišljenje. Još više! Pjesni­ ci protestanski opjevaju slavu Asižanina, čiji život nadahnuje i podiže njihovu muzu. Ni ovdje nije sve! Otkad se je osnovalo k o n g r e g a c i o n i s t i č k o e n g l e s k o u d r u ž e n j e , Život se Svečev proučaje u N e d j e l j n o j Š k o l i ; 1) s pulpita protestanskih katedara23) odjekuje slava sv. Franji a racionalističke univerze8) posvećuju mu čitava predavanja; mnogi mu život i primjerom slijede.4) Ovaj je entuzijazam postigo svoj vrhunac u osnotku m e g j u n a r o d n o g d r u š t v a z a f r a n j e v a č k e s t u d i j e . 5*) Tako nove čete put­ nika pohagjaju čarobni Asiz te ne ima ni najzabitnijeg franjevačkog samostana u Umbriji, gdje ne bi oni pre­ tresli i najsjeromašniju knjižnicu, da nagju kakovu hroniku, legendu ili što mu drago, da u čem god razjasne drevnu povjest franjevačkog pokreta. Tako danas imamo veliki broj dokumenata, izdalo se novih edicija i to s najvećom brigom i uspjehom. Dok ovo svjetina hladno priznaje, dotle smotre i dnevnici rado se tim zanimaju. Što da iz svega ovog zaključimo? --- Moderni vijek nije baš sasvijem zapo u ponor materijalizma. I „najžešće kritike" sa štovanjem primaju i slušaju „vi­ jesti" o mističnom i ranjenom Svecu. Čitajući noviju literaturu o sv. Franji, rek’ bi, da više i ne ima spo­ mena o drugim svecima; čini se, da je današnji zanos i cvatuća književnost o franjevačkom pokretu preteča zlatne dobe, u kojoj će zasjati čast i štovanje vjere i ljubavi. Ali bojati se, da većim dijelom vas ovaj zanos za „milim sv. Franjom", ne bude drugo nego puki sentimentalizam, na koji se ne smije puno pouzdavati. Oni pak, kojim se ne može to predbaciti, cijenimo da većinom proučavaju sv. Franju, u koliko je on van‘) Ova izdade Školske godine 1897.: Život sv. Franje. г) N. pr. kroz korizmu 1894. u gradu Warcesteru. 3) Prof. W. Goetz na sveučilištu u Leipzigu posveti či­ tavu školsku godinu 1899.-900. kritičnoj analizi „ S p e c u l u m Pe r f ec t i o n i s" i „ L e g e n d a trium Soci or um". 4) Najobljubljenije djelo „ K n j i ž a r e Red-liot“ jest: B r o t h e r F r a n c i s , or Less thau Hac Least. 5) Ustanovljeno u Asizu u lipnju 1902. pod zaštitom kra­ ljice Margarite od Savoje. 69 redna socijalna pojava, čiji su pokusi i metode samo za akademske klupe i stolice. Ma bilo kako mu drago, to se ipak ne da zani­ jekati, da se sv. Franjo svestrano proučaje i od samih nekatolika ; život njegov prebi; u i isti čitatelji Huxlay-a i Spencera. S toga moramo biti zahvalni začetnicima ovog pokreta. 1 katolička je literatura u ovom dobro napredovala. Izim Franjevaca mnogo su tomu doprini­ jeli : Mons. Faloci Putignani di Foligno, izdavač „Miscellenea Francescana", Minochi di Firenze, Bolandisti; Fr. von Ortroy, Erhle S. I., 0 . Mandonet 0 . P. te vanjski suradnici oko „Archivum Franciscanum Historicum".1) II. Uzroci ovog pokreta. Prvi pokretač svega ovoga jest ista osoba sv. Franje, koja je uvijek mnogo utjecala na ljudska srca, vadila i sticala simpatije i od najrazličitijih klasa. Rek’ bi, da nijedan čovjek izim sv. Pavla nije tako snažno mamio i privlačio ljude. Možda je više nego i isti apostol utjeco na potomstvo, jer u Pavlu ne nalazimo nikakvog traga ljubavi k prirodi i životinjam. Ovaj franjevački duh jest kao pravi miomiris kat. religije; duh, koji je istodobno i prijazan i nježan a odan i ti­ jesno združerf s našim Spasiteljem. Razvio se je po cijelom svijetu, njega prožeo i posto kao čisti izvor, iz kojeg svatko pije. Tako uzorni harakter, kao što je u istinu bio kod sv. Franje, nije mogo a da ne posta­ ne idealom. Tako je i bilo. Sad lakše shvaćamo onaj zanos Franjinih štova­ telja, koji ostavljaju suhi materijalizam i traže slasti duha. Ovaj idealizam zadahnu umbrijski narod, njega se napojiše i najveći umjetnici. Giottovi mistični af f r e s c h i povukoše za sobom u m b r i j s k u š k o l u , u kojoj najviše odsijeva uljecaj sv. Franje. Koji su htjeli proučavati početke zapadne umjetnosti, moradoše oba­ ći Assiz. Znanstveno proučavanje romantičke književ­ nosti vodi nas sv. Franji kao skromnom vrutku velike i bogate rijeke. Trinaesti vijek započe sv. Franjo, a završi ga Dante. Mislimo, da je M. Arnold-) najprvi spazio u sv. Franji pravi tip literature; on je formalni uzorak Da n в) Ko bi želio upoznati glavnije pisce, koji su od nazad dvaestak godina počeli pisati o sv. Franji i njegovom redu, upozorujemo ga na članak „ Re c e nt i p u b l i c a z i o n i f r a n c e sc a n e “, koji je izašo u „ G i o r n a i e d’ l t al i a", a Dretiskan u ,,La V e r n a " 1909. br. 12. Pisac osobito uzimlje u obzir naj­ novija djela: prof. F. T o c c o : S t u d i f r a n c e s c a n i (Napoli P e r r e l l a , 1909.), prof. A. D e m i c h e l i : L e a n t i c h e Le gg e n d e di S. F r a n c e s c o di As si si e la c r i t i c a f r a n ­ c e s c a n a di q u e s t i u 11 i mi d e c e n n i (Spalato in Dal. Tip. Spalatina, 1908.), P. Mi šci at t el li: I d e a l i t a F r a n c e s c a n e (Torino. F. Ili. Bocca) 1909. в) Engleski pjesnik, historik i filozof. (1822.—1888.) Mno­ štvo je djela napiso, a glavno mu je: C r o m v v e l l . Nakon dugog putovanja izda: E s s a y s on C r i t i c i s m o (1845.) i ovdje govori o sv. Franji usporegjujuć pjesmu T e o k r i t a s N a p j e v o m B r a t a S u n c a . Niko od modernih ne navagja Ar n o l d a, a mogo bi im koristiti u proučavanju Na p j e v a B. S. �70 Br. 4. — Serafinski Perivoj. — 1010. t e o v e C o m m e d i e . Suha proza nije dostajala SveŠto je, da je, to je istina, da onaj duh protečevu duhu — kaže on — nego mu je to poezia na­ stanskih pisaca, kojim su otprije opisivali svece, na­ domjestila. Ozanam veli „da je sv. Franjo bio prvi jednom je iščeznuo i većina protestanata nije više poklik novorogjene pjesme, koji poslije uzraste i od­ dostojna onog Ruskinova ukora, da su narod, kojem jeknu po cijelom svijetu". Sangfellom govori o sv. su sveci deveta briga. Koji mu drago bio uzrok ovog Franji kao o svom „predragom Svecu". Tennyson u njihovog entuzijazma za sv. Franju, ipak on ne može svojoj pjesmi pozivlje Sveca, da sagje dolje na zemlju. a da ne koristi onim, koji spravom namjerom prouča­ Ruskin, da mu se muza što bolje raspjeva, stavlja uza vaju Svečev Život. Knjige kanonika Кпох-Little1) naj­ se relikviju od njegove odjeće. Svi ovi1) prizivlju sv. jasnije svjedoče, da mnogi u praksi nastoje slijediti Franju kao ljubimca prirode; koji pticama pripovijeda život sv. Franje. Ne pazeć na neke slabe strane nje­ i ukroćuje okrutnog gubbijskog vuka; koji u njedra govog pisanja, ono jasno pokazuje, kako se doimlje skriva malog zečića i grlice na slobodu pušta; koji život sv. Franje onih, koji ne ispovijedaju njegov žarko pozdravlja brata sokola i prijateljski se prepire Cr e d o . Nu što povećaje cijenu njegovu djelu jest to, sa slavuljom u „tamničkoj šumi". što on isti priznaje, da ga je proučavo s najvećom Dok je neke vabila e s t e t i č k a s t r a n a Sveče- skrupuložnošću i objektivnošču. I to svaku pa i naj­ va života, drugi ga stadoše ozbiljnije proučavati. Ovi manju sitnicu. 0 njemu se je informiro na izvornim potonji vide u njemu potpuni tip pravog kršćanskog svjedočanstvima, a sud je svoj stvorio neovisno od reformatora. Misle, da bi se njegove socijalne ideje njih. Cilj mu je bio pisanju, da i druge — iz svakog navede, da slijede stope Franjina svetog mogle aplicirati i današnjoj dobi Jedan od njih2) po­ staleža zivlje, da pokušamo, da Ii su one izgubile svoju vri­ života. Ne zanese li ih on — veli — i ne vide li u jednost i jesu li ti principi više nemoćni, da dadu njemu ideal i pravi cilj, koji im je dostignuti, sve će novi život; postavimo ih nastavlja — na dobro im drugo biti uzaludno. pripravljeno tlo i vidimo, da li će još davati plod, kao Dok nekatolici prevrću staru franjevačku povjest, i ono sjemenje, koje i ako je toliko gnjilo uz mumije mnogo će im to koristiti, da barem sude i misle po Faraona, ipak još i danas nije izgubilo svoju vlažnu duhu katoličkom. Takogjer proučavajuć osobnost i harakter Sveca p e r e m i n e n t i a m katolika, onda oni jezgru. .bolje i objektivnije shvaćaju katolički život, a ovo ih U ovom pozivu vidimo odjek onog pokreta, kojeg je u svoje doba proizveo sv. Franjo, ustajuć proti la- mora privesti u krilo rimske Crkve. (Svršit će se.) komstvu i egoizmu većih staleža. Svijet se je od onda !) S. Francis of Assisi W. 7. Кпох-Litlle Can, di Wordosta pročistio i promijenio te naišo na nove istine. Koje onda čudo, da na pogled novih i velikih nevolja, cester. koje nastaju iz današnjeg prevrtljivog ekonomskog stanja, da naše materijalističko i izvarano doba sluša B. Markušić: poziv, koji ga pozivlje, da se povrati i poprimi soci- НЈШПа ViSOČkih gjaka. jalne principe, koje je zasadio čovjek, koji je spasio Sveta miso, bistro čelo Evropu, dok je ona bila na rubu propasti. Sjetimo se I ugodan život mlad ; onog u m b r i j s k o g p o k r e t a , kojim je sv. Franjo Složno braćo i veselo riješio socijalnu reformu, te otkrio nove orizonte umjet­ Hrabrimo se za naš ra d ! nosti a pjesništvu dao nova krila, pa ćemo Iako shva­ Komegod je zemlja mati titi korist, koju isti Svetac može dati današnjem naOn će kušat jed i slast obraženom čovječanstvu. Al’ je nama u boj stati Zar nećemo možda vidjeti u današnjem neo proZa svog roda staru čast! testanskom štovanju sv. Franje neku fazu onog velikog katoličkog umnog preporoda", kako to tumači jedan Tugje nam je ruke njega noviji nekatolički dramatičar.3) Puno smo se udatjili Zastirala sunčev trak ; od sredovječnjeg duha. Ostavimo prevralne težnje Sunce sjevni s našeg st’jega riječi su istog biskupa — i neka nas gane i prožme Da rastjera gusti mrak! idealna ljepota katoličkog kršćanstva. Bog i znanost nek nas brane Kad pogjemo poslu svom ‘) Pisac naravno kao Englez spominje svoje, na obaziruć A u znaku svetog Frane se na izvanjske pjesnike. 2) „Sv. Franjo i XX. vijek" u C o n t e m p o r a r y ReBranit ćemo vjeru dom! HDH vi evv, prosinac 1902. 3) Riječi su zadnjeg londonskog biskupa D. Creighton. Ж �Nešto o repaticamu ili kometima. U. Tallja. = ----- ■. = Nešto o repaticama ili kometima. Prigodom povratka Haleyeva kometa. 2. 4. D a li kjo m e t i s v i j e t l e svoj i m s vij et lom? Ovo pitanje konačno nije riješeno. Možda će ga ri­ ješiti Helley-ev komet, k '” nam se eto jakom brzinom približaje, ako budu astronomi upotrijebili sredstva, kojim raspolažu. Možda će ostati zagonetkom to pitanje i nakon pojave gore napomenutoga kometa. Misli se u opće, da repatice ili kometi svijetle ne svojim, već sunčanim svijetlom kao što svijetle i drugi naši planeti. To su kušali da utvrde astronomi služeći se raznim metodama, koje su ipak prama momu mišljenju — neuspješne bile. Prije še/.deset i više godina astronom Arago za­ mislio je način, kako bi se moglo saznati, da li kometi svijetle svojim ili tugjim (sunčanim) svijetlom, da li naime svijetle svijetlom direktnim ili odrazujućim Ta. je način evo ovi. Neka se zamisli jedna svijetla tačka, koja siplje iz sebe svijetlo naokolo. Neka se to svijetlo primi na površinu jednoga kruga, koji je udaljen 1 metar i komu je polumjer dugačak 1 metar. Svijetle zrake bit će na krugu jednako porazdijeljene. Ali ako se krug odalji 2, 3, 4 . . . 100 metara i ako krugu bude 2, 3, 4 . . . 100 metara dugačak polumjer, svijetle će se čestice i u ovom slučaju razmjerno porazdijeliti dakako, ali će biti slabije i jače prama višoj ili manjoj veličini kruga, koji rasvijetljuju. U geometriji je poznato, da ploština kruga raste u proporciji kvadrata polumjera tako, ako je polumjer 2 puta veći jednoga kruga po­ vršina kruga bit će veća 4 puta, ako li bude 3 puta dulji, polumjer, površina će kruga bit 9 puta viša i. t.d. Za to raspored svijetlih čestica na krugu bit će pro­ porcionalan kvadratu polumjera. Drugim riječima: raspored svijetlih čestica bit će proporcijonalan kvadratu razmaka od jedne čestice do druge na rasvijetljenom krugu. Budući da intenzivnost svijetla stoji u broju svijetlih zraka, koje padaju na pojedine čestice, kojeg predmeta, to nas dovodi do ovog zakona: i n t e z i v n o s t s v i j e t l a j e d n e t a č k e u m a n j u j e se r az mj er no pr ama kvadr at u ođal jenosti i z m e g j u s v i j e t l a i p r e d m e t a , k oj i b i v a rasvijetljen. U ovoin slučaju, o kom sam sada govorio, predpostavio sam, da je svijetla tačka bez dimenzije, to jest da je sastavljena od više svijetlih tačaka, tada će svaka svijetla tačka za sebe bacati svijetlo — kako sam gore kazo, — koje će slabiti u obratnom odnošaju kvadrata ođaljenosti. To se cjelovito svijetlo može povećati, ako se poveća i broj svijetlih tačaka. Odatle slijedi ovaj zaglavak: i n t e z i v n o s t s v i j e t l a p r o- 71 p o r c i j o n a l n a je b r o j u s v i j e t l i h t a č a k a , k a d a se r a d i o o d a I j e n o st i. Došo sam do dva zaglavka. Prvi: da j a k o s t s v i j e t l a j e d n e s v i ­ j e t l e p o v r š i n e s t oj i u r a z mj e r u sa vel i ­ č i n o m p o v r š i n e . Drugi: da j a k o s t svi j t l a st oj i u o b r a t n o m s n o š a j u k v a d r a t a uda ­ l jenosti . Odavle bi slijedio zaglavak, da intezivnost jedne svijetle površine ima nam se pokazati jednaka, dok je mi gledamo (ili nam se kaže) pod istim kutom. To bi bilo, kada bi mi n. pr. gledali jednu svijetlu ploču odaljenu n. pr. 100 metara od nas, a ona nam se našemu oku kazala pod kutom n. pr. 10°. Kada bi mi tu svijetlu ploču k sebi približili, ali tako, da nam na oko padaju svijetle zrake kroz jedan otvor i da mi tu ploču svejedno gledamo pod kutom 10°; intezivnost svijetla činila bi nam se jednaka. Ovdje se razumije dakako da ne bude izmegju svijetle ploče i našega oka nikakove zapreke propagaciji svijetla. Kada bi se mi popeli"n. pr. na planet Neptun, pa s njega stali motriti naše sunce golim okom, njegov bi nam se promjer pokazo pod kutom od 100" (sekunda). Uzmimo komad papira, napravimo okrugli otvor na tomu papiru, čiji promjer iznosi 100r (sekunda) gledajmo kroz taj otvor sunce i svijetlo sunca kazat će nam intezivnosti sjaja jednako, kao da ga gledamo s Urana, premda je naša zemlja, s koje gledamo Uran, čak bliža suncu, nego li je Uran. Sada valja opažati, na koji način svijetlo kometa slabi, umanjuje se pa i iščezava posve. Ako se kometu svijetlo umanjuje umanjujuć se i kut, pod kojim se vidi kometov promjer; u tomu slučaju komet svijetli svojim svijetlom. Ako se pak kometovo svijetlo smanjuje, a promjer mu se vidi pod istim kutom to je znak, da komet ne svijetli svojim svijetlom već tugjim : svijetlom sunčanim, što se odrazuje s kometa. Ovako Arago u XIX. lekciji svojih „ Le g o n e s d’ A s t r o no m ie “. Ovom metodom teško da se sazna da li kometi svojim ili tugjim svijetlom sjaju. I sam Arago nije ju sjegurnom držo. Moglo bi biti dakako slučajeva, da komet u svojoj revoluciji okolo sunca zauzme takav položaj prama našoj zemlji, da naime ostane za neko vrijeme u istoj ili gotovo istoj daljini od zemlje a da se ipak suncu ili približi ili od njega odalji. U ovakoviin slučajima, promjer kometov gledan s naše zem­ lje kazo bi nam se pod istim kutom dakako, ali opet primobiod sunca više svijetlih čestica — kada bi mu sepribližio — ili manje - kada bi museodmako:pod istim dakle kutom mi bi sa zemlje opažali na kometu jace ili slabije svijetlo. — Po kometu bi mogli rasuditi, da Ii komet svijetli svojim ili sunčanim svijetlo. - �72 Br. 4. — Serafinski Perivoj. — 1910. Ali ovo sjegurno nije. Evo za što. Ovdje valja uzeti na um, da mnoge kombinacije hemične, koje mogu nastati od časa na jednom ražarenom tijelu, koje dosljedno svijetli svojim svijetlom, mogu povećati pa i umanjiti svijetlo toga tijela. Mi bi u tomu slučajn opažali dizanje ili padanje svijetla na kometu pod istim kutom promjera; ali očito je da to dizanje i padanje intezivnosti svijetla ne bi bilo u tomu što se n. pr. komet približuje suncu ili odaljuje od njega, već bi se moro tražiti tomu -uzrok u kom­ binacijama hemičnim na samomu kometu. Ne bi više smjeli zaključiti ovako: isti promjer ostaje kometu, a svijetlo mu pada ili se diže, dakle komet svijetli svijetlom, što prima od sunca, a ne svojim. Da Aragova metoda nije nimalo sjegurna mogu nam potvrditi čudnovate fizične promjene, što nam ih je pokazo na sebi Haley-ev komet, kada nam se bio približio godine 1835. Te čudnovate promjene Ha!ey-eva kometa zabi­ lježile su se u ljetopisima pariške zvijezđarne, i mi ih sada tu čitamo ovako. Na 15. listopada 1835. u 7 sati u večer veliki dalekozor pariške zvijezdarne pokazo je u nebuloznom dijelu kometa, što se zove griva ^edan kružni isječak (sector). Svijetlo ovoga sektora bilo je mnogo jače, nego li ostale kometove grive. Na 16. istoga mjeseca odmah iza sunčanog zalaza, taj sektor nije se više vidio. Ali s druge strane bio se je pojavio drugi sektor. Svijetlo mu je bilo vanredno jako. Na 17. u u večer vidio se je taj sektor: položaj mu bijaše isti, ali intezivnost svijetla slabija. Na 18. svijetlo se bijaše više umanjilo. Na 21. vidjela su se tri druga sektora. Na 23. mogli su se samo opaziti blijedi tragovi tih sektora. Jezgra kometa, koja je bila do toga dana sjajna vanredno, bila se rasplinula, prorijedila, da se nije moglo vjerovati tako časovitoj promjeni, već se je tek tada u tu pojavu povjerovalo, kada su se astronomi osjegurali, da na njihov objektiv teleskopa i okular ništa ne utječe, što bi moglo činiti da oni vide komet, kakav zbilja nije bio. Ovakovih neočekivanih promjena moglo bi biti i na drugim kometima, a takove promjene onemoguću­ ju nam riješiti pitanje Aragovom metodom: da li ko­ meti sjaju svojim ili sunčanim svijetlom. Astronomi su kušali drugom metodom da bi ovo pitanje riješili. A to je metoda: polarizacjje svijetla. Da se bolje shvati ova metoda, dodat mi je malo riječi o polarizaciji svijetla. Iz fizike je poznato, da se svijetle zrake odrazuju po nekim stanovitim zakonima, kao n. pr. Što se odrazuje i zvuk. Poznato je, da kao što svijetlo zraka može pasti na glatko tijelo ili okomito ili koso pod užim naime ili širim kutom -- tako se i odrazuje okomito ili koso. Najelementarniji jetakogjer zakon odražaja svijetla, da je kut sraza jednak kutu odraza. Zraka odražena opet se može primiti na jedno glatko tijelo, pa se s toga tijela odraziti, ali ne u svakomu slučaju. Slučaj, kada se ona ne odražuje, zove se p o l a r i z a c i j a . Zakoni su polarizacije ovi: 1°. Kada padne odražena zraka svijetla na glatku ploču cakla pod kutom 35° 25’, ako se ta ista zraka opet primi na drugu glatku ploču pod kutom od 35° 25', ona se ne odražuje; u drugom slučaju se odrazuje. 2°. Kada se ovakova zraka pušta kroz dvolomni bridnjak, u ovomu slučaju ne kaže nam dvostruku sliku, već samo jednu; dok u svakom drugom polo­ žaju — pod drugim biva kutom kaže nam dvostruku sliku. - Ovdje mi je opaziti glede kuta polarizacije, da kut nije jednak kod svih stvari, s kojih se odrazuje svijetlo. Za vodu je kut 37° 15’, za caklo 35° 25’, za kvare 32° 28', za dragulj 22° i t. d. Ako se hoće saznati da li komet svijetli svojim ili tugjim svijetlom svijetlom što se odrazuje s ko­ meta - postupa se ovako: Prima se kometovo svijetlo na glatku caklenu ploču crnu pod kutom 35°. 25’, ta svijetla zraka opet prima na drugu caklenu ploču pod kutom 35° 25'. Ako nam se pod tim kutom odrazi na drugoj ploči, to znači da komet sjaje svojim svijetlom. Ne bude li nam se odrazila znak je, da nam komet baca odraženo ne vlastito svijetlo. Ovo samo nešto o polarizaciji svijetla neka bude dosta. Arago, glasoviti astronom, htio se je poslužiti polarizacijom svijetla, da riješi ovo naše pitanje. On o svojim pokusima svijetlom sa Haleyeva kometa ovako govori: „Proizlazi iz opažanja da kometovo svijetlo ne ima — dajbar u cjelini — sva svojstva direktna svi­ jetla. Tu imade i polarizovana svijetla, to jest sunča­ nog svijetla, koje se odrazuje sa kometa. Ovo je Aragov zaglavak, ali zaglavak, koji ne rješava pitanje. Pitanje svejedno ostaje otvoreno: svi­ jetle Ii kometi zvojim vlastitim ili sunčanim svijetlom. Zbilja, ako nam dolazi - kako to kaže Arago — s kometa i polarizovano svijetlo, to opet ne znači, da komet ne bi mogo — kada bi svijetlio svojim svi­ jetlom — neki dio svijetla primiti od sunca pa nam odraziti. U tomu slučaju dvostruko bi svijetlo padalo na zemlju: kometovo i sunčano, direktno i odraženo. Kada Haleyev komet stigne u svoj perihelij, imat će priliku astronomi, da ovo pitanje bolje prouče i — ako im to pogje za rukom — malo svijetla bace na zago- �Nešto o repaticama ili kometima. netna ova nebeska tjelesa. Mislim već unaprijed, da će se svi rezultati istraživanja svestit na ovi zaglavak: k o me t i su r a ž a r e n a t j e l e s a, k o j a s v i j e t l e s v o j i m s v i j e t l o m ; k a d a se p a k p r i b l i ž e suncu, uš l j ed j ake i n t e z i v n o s t i t opl i ne, š t o na nj i h s i p i je s unc e , m a t e r i j a k o m e t a p o s t a j e r j e g j a i p r e t v a r a se u s v i j e t l u ma ­ gl i cu, k o j u v i d i m o u k o m e t o v o j g r i v i i r e pu. Najjači za mene dokaz, što mi potvrgjuje ovo moje mišljenje taj je, što do sada nijesu se mogle opaziti mijene na nijednomu kometu. Da kometi svijetle sunčanim svijetlom, oni bi morali nam kazati svoje mijene prama različitu položaju, koje zauzimlju prama suncu u svomu ophodu, kao [što nam ih kažu drugi planeti našega sunčanoga sustava. Ali se nije ujamčio takav nijedan' slučaj. Ovomu razlogu mogo bi dodati i ovaj drugi, koji se ne bi smio zabaciti s mjesta a taj je, što ako se ne pripusti da su kometi ražare­ na tjelesa, ne zna se, kako da se pro umaći, odakle im griva i prozirni i magloviti rep, koji sve jači postaje, što se više komet suncu približuje, i za što se ta griva i rep ne vidi na drugim planetima. Dugo će još vre­ mena astronomi razbijati glavu, kao što i sada razbi­ jaju, i svaki svoje mišljenje iznosi na javu, kao jedino i najvjerovatnije, kako se kometova materija pretvara u maglicu. I odsele će neki misliti kao Što misli N. Herc — da kometov rep u opće nije realan, već da je to „neka o p t i č n a p r i k a z a j a k o e l e k ­ t r i č n o p o l a r i z o v a n o g a kome t a " . Neki će opet kazati — kao što Arrhenius, Deslandres, Goldstein i drugi — da s u t o k a t o d s k e z r a k e (tek su bile otkrile tako zvane katodske zrake, ovi su ih astronomi htjeli odmah potražiti na kometima.) Neki će opet reći da jonizirani utjecaj u l t r o l j u b i č a s t i h s u n č a n i h z r a k a mogu poroditi svijetli kometov rep, to dakako uz sudjelovanje drugih prirodnih sila, kao što su n. pr.: teža, toplina, elektricitet; za to da se ima kometov rep pripisati ovomu utjecaju. Možda će komu pasti na um, da u grivi i repu kometovu traži Rčntgenove zra­ ke ili radium ili što drugo. To će biti možda krasne hipoteze, koje će se megjusobno obarati. Moje je mišljenje ovo. Dokle god vjerojatno bude — kao što ja mislim da je vjerojatno da su krjesnice razasuti komadi razdrobljenog kojega kometa; dokle god vjerojatno bude, da su meteori i meteoridi, što katkod na našu zemlju padnu krijesnica: ostat će takogjer vjerojatno mišljenje, da kometima postoje i rastu rep i griva ušljed jačine sunčane topline, koja pojačava toplinu već ražarenoga tijela kometina te njegovu materiju prorjegjuje i pretvara u manje ili više gušću sjajnu maglu. Ova magla — ponestane Ii joj topline - zgušćuje se, 73 postane tvrdo tijelo, a ponestane li joj ili joj oslabi atrakcija k njenu centrumu, luta po svemiru dok ga k sebi ne privuče koje drugo ražareno tijelo — kao n. pr. naše sunce gdje će se pretvoriti u ražareni plin, ili ga privuče koje ohlagjeno tijelo, kao što je naša zemlja, gdie ćemo imati u formi meteorida. Zanimljivo je znati, da se kušalo — i pokušaj uspio — ražariti meteorid i predvoriti ga u plin, koji je kazo spektrum sličan spektru, što nam ga daje kometovo svijetlo, to jest: spektrum vodika, ugljika i po prilici kisika. 5. J e s u 1i k o m e t i z l o k o b n i l j u d i m a ? Već od prastarih vremena poznata je riječ: ne pojavi se komet a da ne dovuče kakvu nesreću, Ovim su pra­ znovjerjem bili opiti neki inače učevni ljudi. Poznato je ime T. Forstera, engleskoga liječnika. Ovaj je godine 1828. o ovomu pitanju na dugo raspravljo. On misli da u našoj eri, najnevoljnije su godine bile one, kada se je pojavio koji veliki komet; a najpovoljnije, kada su nam kometi daleko bili. Forster da utvrdi svoje mišljenje iznosi popis svih znatnijih kometa, koji su se vidjeli kroz vrijeme naše vulgarne ere, pa hoće da nagje u povjesti ljudstva po koju nesreću, koja je za­ desila sad ovi ili oni kraj i sustopice pratila kometovu pojavu. Ako mu je to pošlo za rukom u nekim slučajima, da nam naznači po koji vanredni dogagjaj za vrijeme kojega kometa; imade slučajeva, u kojim se djetinjasto muči ne bili što iznašo i pripiso zlokobnu kometu. Tako п. [pr. g. 1680. pojavio nam se je bio vanredno sjajan komet. Forster je htio istražiti, ršto je taj komet Evropi zla donio. Mučio se i mučio pa na koncu konca nije mogo da sjeromaha kometa okrivi drugim, već ovim: z i ma je o š t r a , n a k o n l j e t a v r u ć a i s uha. Tako g. 1665. pojavili se je bila kuga u Londo­ nu, a te iste godine u travnju vidio se je komet. Forsteru je komet donio kugu u London. God. 1668. bila se pojavila nekakova bolest na mačkama u Westfaliji i tomu je bio uzrok neki komet. God. 1746. potres uni­ štio u Peru dva grada: Limu i Kalaj. U Škotskoj pao areolit udario u jedan toranj pokvario mehanizam, što je tu bio jednoga drvenoga sata. U Americi, kroz neku zimu pojavili su se divlji golubovi u velikim jatovima. Etna i Vezuv stali rigati lavu... it.d. Svemu je tomu i drugim sličnim dogagjajima, po mišljenju Forsterovu, bio komet uzrokom. Da su ovo djet’injasna naklapanja vidi svak, komu se ne dade razumjeti n. pr. ako je komet dovuko kugu u London, za što je nije dovuko u Pariz i u druge gradove i sela Engleske i Francu­ ske; ako su mačke oboljele u Westfaliji utjecajem kometovim, za što se je taj utjecaj ograničio na samu Westfaliju; pa tako isto nek se kaže i o pojavi div­ ljih golubova u Americi. �74 Br. 4. — Serafinski Perivoj. — 1910. Čudnovato se može komu činiti, ali je ipak istina, da u prvim decenijama XIX. stoljeća bio je dobar broj izmegju učenih klasa, 'koji su prvi stajali uz ovo mi­ šljenje. Da ne govorimo o Forsteru, kojega sam već napomenuo, pristajo je uz ovo mišljenje astronom, Fregory, vrijedni liječnik Lubinietki i mnogi drugi. I učenjaci ne mogu da otresu sa sebe neka prazno­ vjerja! Kada bi stali brojiti kritične i najkritičnije godine — pa i ne upotrebljavali mi matematički kompas — našlo bi se, da broj najkritičnijih godina Čak je veći, koji pada u vrijeme, kada su nam kometi bili daleko, ili bar kada ih mi nijesmo vidjeli, nego koji pada u vrijeme kometa. Pa ako je to tako, kao što jest, gdje da tražimo uzrok tim kritičnim godinama? Inače kometi nijesu ti zlogubi proroci bili u mno­ go slučajeva. Primjer neka nam bude Haleyev komet, o komu sam govorio. Komet se pojavio, Turci obsjednuli Biograd, preznovjerci stali se bojati, proricati i predvigjati pogibelj cijelomu kršćanstvu sa turske stra­ ne, komet im bio zlogubi vjesnik te goleme nevolje; pa se sve obratno zgodilo: Kapistran i Sibinjanin Janko hametom potukli Turke, i tim Haleyev komet posto od časa do časa vjesnik slavne pobjede, koju je povjest zabilježila zlatnim slovima. L IS T A K . F. E. M.: Pacificistički pokret. Tout est bien balaye sur vos chemins de fer, Tout est grand, tout est beau, mais on meurt dans votre a ir ! Sve su moderne prilike take, da se mogu ove riječi francuskog pjesnika na njih primjeniti, ali se na militarizam gotovo moraju Ko nigdje u njemu se nalazi parada, luksus, a amo prouzrokuje take pošljedice, u kojima čovjek gotovo ne može da živi... Dobro o tom veli Lav XIII/ Validissima pubes a agrorum cultura, a studiis optimiš, a mercaturis, ab artificiis ad arma traducitur. Hine exhausta magnis sumptibus aeraria, attritae caritatum opes, afficta fortuna privatorum: iamque ea, quae nunc est velut procincta рах diutius ferri non potest‘;.?) Militarizam jest jedan izmegju prvih uzroka socijalne bijede. Radi toga incidenta našo je militarizam odlučne protivnike u svima onima, koji su htjeli narodno bla­ gostanje. A nije ih bilo malo. S vremenom su uzdigli svoja mnijenja na dva posebna sistema — antimili­ tarizam i pacificizam. Mi ćemo o ovom zadnjem reći koju. On se dade definirati, da je nauka, koja hoće da učini bolji red na svijetu, uvedavši megjunarodno sudište i prijateljstvo mjesto sadanje vojske i „obo­ ružanoga mira“. Megju teoretičare te nauke možemo ubrojiti Abbe de Saint Pierre-a Williama Peuna, Benthama i Iv. Aug. Schlettvveina i t. d. Kantova rasprava „Zum ewigen Frieden" jest kopija Schlettvveinova. Prvo se pacificistično društvo osnovalo u NewYorku, glavnom gradu Sjedinjenih država 1815., a drugo godinu dana kasnije u Londonu. Iza toga se je počela pacificistična propaganda dobro širiti. Držati su mnogi kongresi. U redovima pacificista mogli smo onda*) *) Vidi: Epistola apostolica ad principes populosque uni\ersos 20. Juni. 1894. naći najuvaženije članove društva ljudskoga: Cobdena, Непгу Richarda, John Brighta, Saint-Simona, Tourier-a Lamartine-a, V. Hugo-a, Humboldta, Liebiga, Virchowa, Cesare Cantua i t. d. Novu snagu dobio je pacificizam, kad se je go­ dine 1889. osnovala m e g j u n a r o d n a o r g a n i z a c i j a i m e g j u n a r o d n a c e n t r a l a . Od toga doba kon­ gresi, koji su se držali gotovo svake godine, (izuzev 1895., 98. i 99., kad su bile opće skupštine) dobiše megjunarodni značaj. Na njima nisu bili samo poje­ dinci, nego i zastupnici pojedinih pacificističnih dru­ štava. Pitanja, koja se tuđe raspravljaju, pokazuju, da pacificisti živo rade oko provedbe svoje misli. Ništa se ne izostavlja, što može pospješiti napredak pacificizma ni rasprave negativne, ni pozitivne, ni njihovo stano­ vište prema militarizmu, ni njihova akcija proti njemu: smjerovi te akcije, a napokon ni načini propagande. U opće kongresi im mnogo koriste. 1891. na kongresu u Rimu izradili su temeljna načela pacificizma, te su ih uvrstili u megjunarodni kodeks. Ona glase: 1. U megjunarodnim odnošajima vrijede ista pravna i mo­ ralna načela kao u odnošajima pojedinaca. 2. Niko nema prava, da si sam sudi. 3. Nijedan narod ne smije drugom navijestit rata. 4. Svako se nesuglasje megju narodima poravnava pravnim putem. 5. Nema osvojiteljnog prava (droit de conquet). 6. Narodi imadu pravo boriti se proti nasilju. 7. Narodi imadu potpuno pravo, da slobodno uregjuju svoje zadjevice. 8. Na­ rodi su megju sobom solidarni Najvažniji organi pacificizma jesu slijedeći: 1. S t a l n i m e g j u n a r o d n i m i r o v n i ur e d. (Bureau international permanent de la Paix). On se nalazi u Bernu. Osnovan je 1898. Njegova je zadaća informirati društva i osobe, koje se zanimaju za mir, o svim pitanjima, što stoje u svezi sa propagandom i obranom njihovih ideja. >Napose mora pripravljati pi- �Listak. 75 tanja, o kojem će se raspravljati na sastancima, i ra­ recht. Mi bi to mogli nazvati pravom o sačuvanju diti oko provedbe učinjenih rezolucija. ognjišta. Primjeni mo li taj smiso na h o m e s t e a d 2. S t a l n o s u d i š t e . (Cour permanent d’ Arbi- mr t v i h lako nam je znati, šta znamenuje: uretrage). Sjedište mu je u Haagu. Ustanovljeno je god. djenje stalnog počivališta. 1902. Ono poravnava megjunarodne konflikte. Motiv, koji je doveo Ac t i o n p o p u l a i r e na 3. I n t e r p a r l a m e n t a r n a uni j a. (Union inter- tu miso jest dvostruk. parlamentaire) Ona je osnovana 1889. inicijativom Fran­ 1. Kod današnjeg načina ukopavanja s jedne cuza Fr. Passy-a i Engleza Randala Cremer-a. Ima strane dogagja se, da se članovi jedne obitelji poko­ dvojaku zadaću: jedna se odnosi na teoretičku stranu pavaju raštrkano po cijelom groblju, a s druge strane, megjunarodnog prava, a druga na praktičnu. Potom da se prema napučenosti kraja u kraćem ili đuljem mora л) raditi oko nacrta megjunarodnog prava i b) roku ti grobovi otvaraju i drugi u njih kopaju. A ne­ oko poboljšanja megjunarodnih odnošaja. Njene ciljeve dostojna je stvar i to raspršivanje članova jedne obi­ promiče i njezin organ Bureau interparlamentaire. telji, kao i periodično otvaranje grobova. Nedostojna i 4. No b e l o v o d b o r n o r v e š k o g p a r l a me n t a . donekle bezbožna. (Det Norske Stortings Nobel komite, Kristiania, Dram2. Bogate obitelji zaštite profanaciju svojih mr­ mensvei 19.). On dijeli nagrade onim, koji su najviše tvih kupnjom trajne dozvole. Taj običaj sve više i više ili najbolje radili za bratstvo naroda, za odstranjenje uhvaća maha: što svjedoči, da se u čovjeku nalazi ili smanjenje stalnih vojska, kao i onima, koji prera- dubok osjećaj poštovanja prema umrlim kao i prema gjivaju i šire mirovne kongrese". Zakladu je usta­ obtfelj^kim vezama. I kod puka je čuvstvo isto, pa radi novio glasoviti Alfred Bernhard Nobel. Nagrada iznosi toga zar ne bi bilo dobro, da i on tako zapoČme? Bi! 150.000 K. Osim tih spomenut ćemo još 5. Z a v o d Radi togaN ^ction p o p u l a i r e traži, da se u za m e g j u n a r o d n o p r a v o u Gangu (1873.). б. Francuskoj dadne svakoj obitelji po jedno 3 4 če­ M e g j u n a r o d n i i n s t i t u t za mi r a u Monaku tvorna metra u groblju, kao i to da se odredi manji (1903.) 7. Me g j u n a r o d n i mu z e j za v o j s k u i prevoz, ako slučajno koji član umre izvan mjesta, da mi r u Lucernu (1902.) i t. d. se tako svatko mogne pokopati u obiteljskom groblju Pacificizam je skroz i skroz u duhu kršćanskom. u h o m e s t e a d u mr t v i h . On mnogo doprinosi učvršćenju obiteljskih veza. Hrist je donio mir, da se raširi po cijelom svijetu. Zato A nije teško ni provesti tu ideju. Ac t i o n i apostolima govori, da im mir bude ko pozdrav i lozinka. I on je pozdravljo sa: mir Vami. p o p u l a i r e veli, da ne treba za to ni posebnog za­ Da pacificizam nije tlapnja, lako se može vidjeti kona: mogu to učiniti općine, dakako uz umjerenu iz naravi njegove kao i iz djelovanja : stvaran je njegov otplatu sa strane raznih obitelji. rad i uspješan. To nam najbolje pokazuje Čila i ArgenJedna desetgodišnjica hrvatske omladine. Na tinija. 1900. došlo je izmegju njih gotovo do čiste 3. lipnja ove godine hrvatska će mladež navršiti punili borbe radi državne megje: vojska je stajala proti vojsci. 10 godina, da se je stavila pod zastavu Srca Isusova No tada upotrebiše moć svoju biskupi. Uspjeh je- bio i zapjevala: taj, da je načinjen prvi put na svijetu arbitrarijski „Isukrste Srcu, tvom ugovor, po kojem su imali stvar pridati megjunarodnom S nama, naš se kune dom: sudištu u Haagu. S riješidbom su bile obe države za­ Dušom, t’jelom v’jek sam tvoj dovoljne. Sad je uslijedilo, da su megjusobnim dogo­ Za krst časni bijuć boj!“ vorom utanačili, da i jedna i druga smanje broj vojske Proti ovome su koraku bili tada u Pragu ustali i mornarice. Ratne su lagje upotrebili za trgovačke, a 12 Masarikovih trabanata 12 pokvarenih hrvatskih vojničke su zavode priokrenuli u korisne institucije. gjaka i - prosvjedovali, da se „moralno i materijalno To je prouzrokovalo silni napredak. izrabljuje hrvatska mladež u svijetu klerikalizma." MeTakim se pošljedicama možemo nadati od pacigjutim je tom zgodom hrvatska omladina, predavši ficizma. Onda će se povratiti ono zlatno doba, gdje Lavu XIII. album s 160.000 vlastoručnih potpisa, zla­ je svak sam od sebe vršio pravdu — a zemljom vla­ tno Isusovo Srce i tisuće tisuća molitava i dobrih dalo blagostanje. djela, prešla Rubikom. Ona je počela borbu protiv Nova Socijalna ideja. Francuski zavod Ac t i o n p o p u 1a i r e, koji se bavi izdavanjem socijalnih knjiga i brošura iznio je novu socijalnu ideju — o obitelj­ skom grobu. Ona je dobila tehnički naziv h o m e s t e a d mr t v i h , te se ima smatrati dopunjkom običnog hom e s t e a d a , koji znači isto toliko kao njemački Hof- Antihrista i njegovih pristaša. I započeta borba nije ostala bez uspjeha. Danas hrvatska omladina, kada slavi desetgodišnjicu ovoga pokreta, može s pravom uprijeti prstom: u „Hrvatsku" i ,,Luč,“ u „Domagoj" i „Kriješ," u ,,Za vjeru i dom", u ,,Proljetno cvijeće", u razne održane sastanke te 78 svojih kongregacija. Odboru �76 Br. 4. Serafinski Perivoj. — 1910. za proslavu desetgodišnjice na čelu stoji kao pokrovi­ telj sam preuz. g. dr. Juraj Posilović, zagrebački nad­ biskup, a kao predsjednik presvj. g. dr. Ivan Krapac, posvećeni biskup i gen. vikar. I „Seraf. Perivoja" je želja, da svi bez razlike širom čitave velike Hrvatske — širom Bosne i Hercegovine, Dalmacije i Istre, Ba­ novine i Slavonije pogju u susret ovome slavlju, priteku u pomoć odboru e bi ovo momentalno slavlje čim bplje uspjelo i našoj mladeži dalo veće kuraže u radu za Boga i katoličku Hrvatsku! Fresvj. gosp. ira Šimun Milinović na 24. ožujka preselio se je u vječni mir. Pokojnik se je rodio na Lovreću, 24. veljače god. 1835, Kao član franjev. redodržave presv. Otkupitelja bude god. 1862. poslan u Beč na filozofski fakultet, gdje je postigo naslov doktora filozofije. U Beču je usput s Ijš o glasovitoga slavistu Miklošića. Vrativ se kući, u Sinju je na franjev. gimnaziji 20 godina bio profesorom, direktorom, a kašnje župnikom. U književnosti je poznat po djelima: „ Cr t i c e o s l a v e n s k o j l i t u r g i j i " (1880.), Bi ać (1886.) i K n e z D o m a l đ o (1886.) Cod. 1886. ime­ nuje ga Lav XIII. barskim biskupom i primasom Srbije. U Crnoj Gori kao nadbiskup raz’ io je taku djelatnost, da će mu ime u povjesti katoličKe Crkve u Crnoj Gori ostati upisano zlatnim slovima. Uza svu svoju agilnost znao je sačuvati simpatije dvora prema s p ’ ' katoličkoj Crkvi u Crnoj Gori. Kada je ovaj veliki Franjevac ispustio svoju veliku i plemenitu dušu tada je crnogor­ ski knjaz Papi pošlo slijedeću sažalnicu: „Duboko ožalošćen javljam Vašoj Svetosti smrt Njegove Preuzvišenosti mnogo dostojnog i mnogo poštovanog barskog arcibiskupa i primasa srpskog presvjetlog Milinovića. Njegova smrt duboko je ožalostila Moje katoličke po­ danike, a ja u njegovoj osobi žalim visokog svetog službenika, koji je mojoj zemlji velike usluge učinio i koji je dostojno predstavljo svoju Crkvu u Crnoj Gori. Na ovu sažalnicu Papa je odgovorio: „Duboko ožalošćen tužnom viješću o smrti neprežaljenog arci­ biskupa Milinovića, kojom Vaše kralj. Visočanstvo plemenito daje svjedočanstvo osobitog uvaženja i po­ štovanja, zahvaljujem na Ijubeznom saopćenju i od srca učestvujem u zajednički podijeljenoj velikoj žalosti, a koja naročito potresa Vaše katoličke podanike." Pokop je srpskoga primasa bio vrlo sjajan. Crnogorsku su vladu zastupali knjažević Danilo, ministar predsjednik i ministar prosvjete, grkoistočnu crkvu vladika te mnogi grkoistočni kler. Pokojnika je i vojništvo pratilo sve do groba i tuj mu iskazalo zadnju počast. Počivo u miru sine Asiškoga Ubožara, barski nadbiskupe i pri­ masu Srbije! F. J. B : Federacija trećoredaca u Italiji. Još od godine 1904 mletački kapucini u svom listu „ B o l l e t t i n o d e l ’ T e r z ’ O r d i n e " zagovaraju federaciju t r e ć e g reda sv. Franje. Oko tog je najviše nastojo o. R ob e r t o d a No v e . Na trećoredskom sastanku u Udini 1906. iznese on i pravila, po kojim bi se imalo ure­ diti to udruženje, koja budu i primljena. Istu namiso usvojiše i Franjevci Malobraćani, te na lanjskom po­ krajinskom sastanku u Vicenzi predlože tu plemenitu namiso svojim trećoredcim, od tada stvar je uspjevala, ali se stadoše uplićati te učestaše razni programi i na­ čini, kako da se započne i dovrši ta akcija, tako da su i listovi bili otvorili za to razne polemike. Na sreću u stvar se umiješa sv. Stolica. Sv. Otac Pijo X. na­ redio je rimskim trećoredcim, da oni započnu organi­ zaciju za t r e ć o r e d s k o u d r u ž e n j e , ali da imadu pred očima i poštuju autonomnost pojedinih kongre­ gacija i tako da ih združe kao jedno skladno i suglasno tijelo. Svemu ovomu stavio je na čelo kardinala V i v e s-a. Talijanski katolici puno se od ovog nadaju, da će im koristiti. Drže, da će im to biti podloga, na ko­ joj će osnovati svoju katoličku akciju. I mi Hrvati imali bi bolje cijeniti korist t r e ć e g r e d a . Ta nije od nas daleko naša Slovenija, pa ćeš u njoj naći veoma malo ili nijednog sela u kojem ne bi najbolje evala trećoredska kongregacija. A što u nas fali, ako li ne samo promicatelja za tako veliku usta­ novu. Sjetimo se velikog Franjevca bi. usp. Leona XIII. i neka nas prožme njegova ideja o t r e ć e m r edu, kojom je nastojo da preporodi svijet. Naprijed ko može, za širenje t r e ć e g r e d a i eto i nama Hrvatima najboljeg jamca za uspjeh katoličkog pokreta! Japanski učenjak o Franjevcima. Lanjske je go­ dine dr. Anezaki Mazaha, profesor carskoga sveučili­ šta u Tokiju proputovo čitavu Evropu s tom namje­ rom, da prouči katol čku Crkvu, koja se iz dana u dan sve više širi u Japanu. Tom je prilikom dr. Mazaha prigledo i neke samostane, osobito Dominikanaca, Lazarista i Franjevaca te s naročitom dozvolom sv. Stolice samostan Klarisa u Rimu. Japanskome se je učenjaku život u samostanima — osobito u franjevačkim samo­ stanima vrlo dobro dopo. „Život je u samostanima veli dr. Mazaha — protiv moga očekivanja pun bla­ goga veselja. U nekojim knjigama se toliko čita o strahotama, koje vladaju u samostanima. Ja držim, da bi bilo dobro, da bi se svatko o istinitosti ovakova pisanja prije uvjerio, nego bi povjerovo tim knjigama. Zajednički i iskreni život redovne braće mene se du­ boko dojmio. Megju njima sam našo dobrih prijatelja, s kojima sam u pismenom saobraćaju. Ako p o g l e ­ d a m o s a mo b r a ć u r e d a š v . Fr a nj e, u v j e r e n i smo, da k r š ć a n s k i d u h ne p r o p a d a . Pogleda­ mo li naš budizam, moramo sa žalošću priznati, da je njegov samostanski život duboko pao". Šta će na ovo �Listak. reći evropski propagotori budizma, šta oni, koji misle, da se u samostanu samo plače i uzdiše? VJESNIK. Nova katolička institucija u Hrvatskoj. Na 7. travnja sasto se je u Zagrebu lijep broj katoličkih po­ kretača, megju kojima su bila i dva biskupa — presvj. dr. Mahnić i presvj. dr. Krapac te su stavili temelj „Hrvatskome Katoličkome Narodnom Savezu1', koji će i bez obzira na razne stranke i bez političke sumjese propagirati katoličku kulturu i braniti katoličku vjeru. Skupštinu je otvorio preč. gosp. dr. Gustav Baron, kanonik. Za predsjednika H. K. N. S. izabran je sve­ učilišni profesor dr. Julij Golik. Ova institucija u da­ našnje vrijeme, kada se je u Hrvatskoj proti katoličkoj Crkvi gotovo sve urotilo, mora svakoga pravoga ro­ doljuba da razveseli i to tim više, što je ovoj instituciji program takov, na temelju koga će se moći složiti svi oni, koji katoličkoj Crkvi u Hrvatskoj žele dobro. Jubilej biskupa Buccnjića radi korizme je slav­ ljen ne 19.111. nego 2 /IV., — na dan svečareva rogjenja i na 3./IV. Slavlje je bilo vrlo impozantno. Sav je Mostar tom zgodom, manifesiiro kako voli svoga biskupa i hrvatskoga „Leonidu", koji je Hrvatstvo vazda i istico i branio, za glagolicu se zauzimo, Franjevce u Hercegovini mnogim dobrom obdario, „ Š k o l s k e s e s t r e s v. F r a n j e " iz Maribora u Mo­ star doveo i nastanio, svojom potporom kumovo god. 1889. osnutku „Narodnoga glazb. pjevačkoga društva*' u Mostoru, „Glas Hercegovca" do njegove smrti do god. 1896. potpomago, otvorenje dioničke tiskare i osnutak „Osvita" god. 1897. pospješio, krasnu biskup­ sku residenciju napravio i t. d. U slavu jubilarca „Нгvoje" i „Bakula" držali su zabave, „Kršćanska Obitelj" i „Hrvat. Obrana" izašli su ilustrirani, a njegov je tajnik p. o. R. Glavaš izdo njegov ilustrirani život i rad. Prigodom proslave Buconjić je primio sa svih strana brzojave, a svakako će mu najmiliji biti Hristova namjesnika Pija X. Promjena Franjevaca Bosne Srebrene držana u Sarajevu 16. IV. Danas je 16. travnja franjevačko starješinstvo redodržave Bosne Srebrene pod predsjeda­ njem m. p. o. A. Mišića držalo promjenu, koju je „Seraf. Perivoj“proŠli put navijestio i radi koje je ovaj broj „Seraf. Perivoja" izišo jedan dan kašnje nego li obično. Polag obdržavane promjene idu: o. Augustin Pejčinović za gvard. i žup. u Sutjesku; o. Angjeo Angjelović. za vikara u Sutjesku; o. Stanisl. Antunović za kapelana u Fojnicu; m. p. o. dr. Danijel Ban za gvard. u Kreševo; o. Mladen Momčinović za kapelana u Kreševo; o. Angelik Franjičević za kapelana u Gučugoru; o. Anto Marković u Gučugoru; o. Franjo 77 Nikolić u Plehan; o. Nikola Brekalo u Plehan; o. Anto Jurilj u Plehan; o. Bono Brkić za gvard. i župnika u Tolisu; o. Florijan Matuzović uTolisu; o. Martin Vučković u Tolisu; o. Tomo Maršić u Tolisu; o. Mirko Brandić u Tolisu; o Anto Ravlić za predsj. u Ramu; o. Mijo Gujić za vikara u Ramu; o. Franjo Pavlek za predsjed. u Sarajevo; o. Stjep. Ikić za predsjed. u Vi­ soko; za lekture u Visoko: o. Rad. Kulijer, o. Lad. Fišić i drd. o. Tomislav Džaja; o. Franjo Ćurić za gvard. u Lijevno; o. Rafo Ćaleta u Lijevno; o. Nedjeljko Dugonjić za kapelana u Jajce; o. Rafael Ostojić i o. Živko Konjević na Petrićevac za duhovne po­ moćnike ; o. Dobr. Grebenarovič za kapelana*u Čuklić; o. Grgo Kotromanović u Brajkoviće; m. p. o. Anto Ćurić za župnika u Bučiće; o. Karlo Šumanović za župnika u Bugojno; o. Vinko Lalić za kapelana u Bu­ gojno; o. Anselmo Alaupović za kapelana u Busovači; o. Ivo Marković za župnika u Dolac; o. Grgo Došen za župnika u Dubrave, o. Mato Ćosić za kapela-na u Dubrave; m. p. o. Stjep. Čičak zd župnika u Foču, o. Anto Lapandić za kapelana u Foču ; o. Blaž Pordusić za župKika u Gračac; m. p. o. Lovro Mihačević za župnika u Kiseljak; o. Mirko Šestić za žup­ nika u Korajje; o. Ciril Katavić za župnika u Podhum ; o. Franjo Ćosić za župnika u Šivšu; o. Josip Vukić nza* župnika u Spionicu; o. Ambroza Rajković za kape­ lana u Tremošnicu; o. Stanko Marinović za kapelana u Tuzlu; ol Augustin Ćavarović za župnika u Tišinu; o. Rafael Babić za župnika u Ulice; o. Franjo Žufjić za kapelana u Ulice; o. Josip Andrić za župika u Vareš; o. Alfonz Čolić za kapelana u Vareš;. o. Milivoj Mijatović za župnika u Vijaku; o. Teofil Zrakić za kapelana u Zenicu; o. Ivan Gjogašević za kapelana u Žeravac; o. Ilija Gjebić za župnika u Glamoč; o. Vojislav Ćurić za kapelana u Ivanjsku; o. Filip Pašalić za župnika u Ljubunčić; a o. Ljud. Franjičević za kapelana; o. Jozo Peulić za župnika u Sokoline; o. Lljubomir Galić za kurata u Podhum Vidoši. Ostalo kao lani. Umro. U brčanskoj je općinskoj bolnici blago u Gospodinu preminuo p. o. Bono Oršolić, bivši žup­ nik Dubrava. Pokojnik se je rodio u Tolisi 5. prosinca, god. 1857., redovničku je haljinu obuko 12. studenoga god. 1882. Na više je mjesta kapelanovo i župnikovo, a bio je i komisarovim tajnikom te gvardijanom u To­ lisi. Sve do pred pol godine bio je zdrav i jak poput drenovine, nu tada poče poboljevati, dobi suhu i preminu 13./IV. Bila mu laka crna zemlja! Za dobru štampu uz pretplatu poslaše preč. gosp. Franjo Šultajs, kanonik u Zagrebu K 5, m. p. o. An­ drija Buzuk K 4, preč. franjev. redodržavništvo u Za­ dru K 5, vel. g. Juraj Veseličić K 3, vel. gosp. Bosiljko Bekavac K 25 — K 25 od N. N. u kruh sv. Ante, �Br. 4. 78 Serafinski Perivoj. vel. o. Bono Oršolić K 10, m. p. o. Angjeo Franjić, jubilat osim dvije pretplate K 40. R e t r i b u e r e d i gn a r e D o m i n e o m n i b u s n o b i s b ona faci ent i b u s p r o p t e r n o me i i t u u m vitam aeternam. Amen. I ,,SilIon“ se moderniziro! Sillon je društvo mladih francuskih katolika, koji su si preduzeli za za­ daću širiti kršćansku demokraciju, predobiti republiku za kršćanski svjetovni nazor jednom riječju i u privatni i u javni život unijeti kršćanska načela. Osno­ vo ga je Mare Saugnier. Bio je nada Francuza i dika. Biskupi su ga preporučivali, zagovarali. To je učinio i sami Papa Lav XIII, 1903. No sad je sašo s puta: moderniziro se. Već je u nekim biskupijama zabranjen pristup u njega. Annecyski biskup u svojoj okružnici na svećenstvo kaže, da je sad sebi postavio neki n o v i moralni i vjerski cilj. Slično govori i Blois-ki, koji uz to ističe, da Sillon uči apsolutnu jednakost staleža. S toga govori o drugu Sartu (sv. Ocu\ drugu Delamaire-u (jednom biskupu), drugu Saugnier-u it.d. Po njegovoj je nauci demokracija, jednakost sviju čla­ nova bitnost Crkve, Uza sve to Sillon ističe privrženost Crkvi. Reforma ženidbenoga prava. S ustanovom „Ne temere", što je 2./VIII. god. 1907. izašla, čini sc da ženidbeno pravo još nije sasvim reformirano, nu kako iz Rima javljaju milanskoj „ U n i o n e C a t h o l i c a " i to će brzo biti. Polag „ U n i o n e Ca t l o l i c a " u ko­ načnoj reformi ženidbenoga prava bit će najznačajnije to, što se ukida: rodstvo i svojstvo 3. i 4. koljena; duhovno rodstvo, što nastaje iz kršćenja i potvrde izmegju kuma kumčeta te kumčevih roditelja; zaprjeke javnoga ćudoregja — publicae honestatis nastale iz ženidbe tvrde a ne izvršene ех matrimonio rato sed non consumato ; zaprjeke pogodbe — conditionis, u koliko nije bludnje; zaprijeke nastale iz adopcije, te što se zaprjeka dobi diže s 12 odnosno 14 na 15 od­ nosno 18 godina. Osim toga se navještenja reduciraju na jedno, od koga će i župnik moći oprostiti, ako bude sjeguran da su ženjenici slobodni od zaprjeke. Rastava će se od stola i postelje s biskupskom osu­ dom provagjati radi : krivovjerstva, apostazije, brako­ lomstva, teške uvrijede, te priljepčivih bolesti. U dr­ žavama, gdje je zavedena gragjanska ženidba, župnik neće smjeti vjenčavati dok se ne obave gragjanske formalnosti. Ove vijesti „ O s s e r v a t o r e R o m a n o “ niječe, nu „Unione Castolica" ih ponovno potvrgjuje. bote Praktični katolik. Kako američki „ De r Sendd e s Gč t . H e r z e n s J e s u “ u ožujačkome 1910. broju donosi skoro je Karlo A. P. Pelletier, guverner pokrajine Quebci u Americi upravio otvoreno pismo na nadbiskupa Bruchesi-ja Montrealskaga, u kome mu javlja da se je zahvalio na predsjedništvu društva „Alliance Scientifique Universelle", i to s razloga, što to društvo očito ide proti kršćanstvu Palletier je tim korakom pokazo da on nije katolik samo u teoriji nego i u praksi, a takih nam se hoće! Najveći crkveni toranj bit će prvostolne crkve u Mechelnu u Belgiji. Ovaj je toranj počet god. 1552. ali sve do danas nije dovršen. Sada će belgijska vlada taj toranj dovršiti. Kada se dovrši iznosit će u visinu 167 metara. Od njega će antwerpenski biti manji puna 44 metra. Protestanti proti Drewsu. Proti monisti Drevvsu, koji je skoro u Berlinu držo predavanje, u kome je nastojo dokazati, da Isus Hrist nije nikada opstojo, ustali su i neki protestanti osobito oni, koji se na­ laze u berlinskome pozitivnome crkvenome savezu. Iz ovoga je saveza prije nekoliko dana jedan pastor držo u Busch cirkusu u Berlinu pr davanje, kome je pri­ sustvovalo 10.000 osoba. Pastorove su teze bile: „Isus je živio" i „Isus je historička osoba.“ Franjevac profesor sociologije. „ Ri v i s t a Ser a f i c a de C h i 1e“ donosi slijedeću vijest: Franjevac o. Gabrijel Casanova, veoma poznat u književnom svTjetu, imenovan je profesorom sociologije na sveučilištu u Madridu. I naša čestitanja vrlom bratu! KNJIŽEVNA SM O T R A . Kulturni rad i načela naprednjaka. I s p r a v ­ l j e n i i z n a t n o p o p u n j e n i č l a n c i iz „Hrv. S t r a ž e " , god. VI. i VII. K n j i g a I. S v e z a k I. C i j e n a K 1. Senj , .910. U današnje doba, kada su pokretašima dobrano porasla krila i kada se često i često s njima treba uhvatiti u koštac, ovo je djelo neophodno potrebni „manuale", koji je pun dokaza, kako pokretaši idu za tim, da narodu unište svaku — a osobito katoličku vjeru. Kako se iz potpunoga na­ slova vidi, pisac je djelo s ovim sveskom istom počeo, a do nas je da svojim obolom i pisca i „Н. Stražu" u njihovome plemenitome radu potpomognemo. Vicko J. Škarpa: Hrvatske narodne poslovice. Š i b e n i k , 1909. Pisac je djelo po materiji tako zgo­ dno podijelio, da se njim i u brzoj potrebi svako može pomoći. Djelo broji 614 strana, a stoji broširano K 5, tvrdo uvezano K 6. „Serafinski Perivoj" izlazi na dva arka svakog 15. u mjesecu; godišnja cijena 5 kruna. Rukopise, pretplate reklamacije prima uredništvo u Sarajevu. (Bosna, Sarajevo, franjevački samostan). Odgovorni urednik: dr. o. .lulijan Jelenić. Tiskara Vogler i drugovi u Sarajevu. �fB UTEMELJENA GODINE 1882. UTEMELJENA GODINE 1882. Tiskara i litografija Vogler i dr., Sarajevo Telefon broj 119. (Komanditno društvo) Ćemaluša ulice 172. Najstarija knjigotiskara i * p 4 i i a u Basni i Hercegovini lskame novina, nakladnih djela, brošura, Preporučuje molitvenika, p o d n ic a , zaručnik i vjenčan i karta, kao i svih poslova, što u t struku zasjecaju sa ukusnom izra [M Jtim jerenije cijene. Moderno uregjena k n j i g o v e ž n i c a , izragjuje sve vrsti uveza za knjižnice, velečastne župne urede, škole i privatna poduzeća. — Uvezi obavljaju se po naručbi: u papiru, platnu i koži. Vanjske naručbe obavljaju se brzo I točno. Slagaći stroj „TIPOGRAF" У Brzojavi: Vogler, Sarajevo. �Privilegovaria zemaljska banka za Bosnu i Hrecegovinu uvela je novi način Štednje podesan za svakoga! Da uzmogne štediti sa uspjehom i u najmanjim svotama, a da ne mora često ići u banku. Prlvilegovana zemaljska banka za Bosnu i Hercegovinu nabavila je zgodne male vrlo lijepe privatne kutije za štednju iz Čelika (vidi sliku), koje ona po želji ustupa svakome uz uplatu od 6 kruna (trošak kutije), koji se ulo­ žak vraća, kad se kutija opet preda zavodu. Te kutije može svaki ponijeti kući, da ih ima u svako doba pri ruci. Iste su zaključane, i napose uregjene za kovani i papirni novac, te je vagjenje i ispadanje novca zapriječeno pa­ tentiranom spravom. Kovani se novac ubacuje kroz prostrani otvor |___ |, dočim se papirni novac savije i utura kroz šupijinu O na pro­ tivnoj strani. Kad se kutija napuni ili prije u zgodno času, ali svakako svakoga ili svako dva mje­ seca donese se u banku ili na mjestima, gdje banka nema podružnice, na odregjeno mjesto, djecu; za stolna udruženja i sabira i za osobe, koje stanu Ovaj način štednje ima zadaću, da un 1 ako se samo na helere štedi, mogu dinu dana 75 kruna, za pet godina oko uzmanjkati, dočim će gdje će se kutija otvoriti sa tamo spremlje­ nim ključem, novac iz nje prebrojiti i upisati kao ulog u uložnu knjižicu. Ta se pak knji­ žica uručuje vlasniku, koji može po tom sa svotama, koje su iskazane u knjižici sobodno raspolagati. Ovaj se način štednje prema tome osniva na principu, da se jednom spremljena uštednja ne može opet olako dignuti, nego se mora donijeti u banku, gdje se ukamaćuje, a banka prima kao štedovni ulogna ukamaćenje najmanji iznos. Ovaj način štednje osobito je podesan za osobe svakog staleža, koje mogu da štede ino u malim svotama, napose za obrtn ike i ik e ; za domaćice i u uzgojnom smislu za će. dobrotvorne i pobožne svrhe itd. kao novčić donijeti u banku, d kuće leže u ormaru privede ukamaćenju. ’ ------■ kutiju, zaštediće kroz go" ii t.miome stavi u kutiju neće nikomu koju će tako postići. Da se dobije ta adresu ili Centralo edionica ičko d Шоп. glavnica K 750.00C Centrala u Sarajevu. Filijala u Mostaru. P r e u z im a u lo g e n a u lo ž n e k n již ic e t e u k a m a ć u je is t e u z 4 l/s % čistih . U n o v č u je m je n ic e , iz ž r ije b a n e , v rije d ­ n o sn e p a p ire i k u p o n e. E s k o m p tir a i r ć e s k o m p tir a m je n ic e i t r a ž b in e . P o h r a n ju je s v a k o v r s n e d e p o z ite p r a v lja n jim a . D a je z a jm o v e n a t e k u ć i ra č u n . Izv ršu je is p la te i n a p la t e n a sv im tr g o v a č k im sr e d iš tim a t u - i in o ­ z e m s tv a . K upuje i p ro d a je v r ije d n o sn e p a p ire, d e v is e , v a lu te . Zalagaonica p rim a u z a lo g sv e d r a g o cje n o sti d r a g u lje i o sta lo . kao: sreb ro , i u- zla to , � https://kolekcije.nub.ba/files/original/3379a0abbef1d13d8ee5ce3298210be9.pdf fe89b5cc9cbd0d7e553dfda5b800981a PDF Text Text serafinski Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU SARAJEVO, 15. SVIBNJA 1910. BROJ 5. GOD. XXIV, SADRŽAJ: A) ČLANCI I PJESME: 1. 2. 3. 4. Dr. Jelenić: Evolucija marijavitizma............... 79 6. Branko Strahimir Škarica: P ro lje ć e............... 87 Fra J. B ić : Sv.jFranjo Asiški i protestanti . 80 7. B. Markušić: Iz „Knjige Prokletstva............... 88 Dr. Tugomir Alaupović : Iz „Seoskih elegija" . 83 8. Dr. Drag. lkić : Da li je Holubova hipoteza o po­ stanku mise etimološki m o g u ć a ? ................... 87 Juraj Božitković: Crte iz povjesti francuske fi­ lozofije ................................................................ 83 B) LISTAK. 5. Don P. Škarica: Ulomci iz rukopisa „Glagolica C) VJESNIK. i svećenstvo4* s osobitim obzirom na staro­ drevnu župu Poljice D) 1 KNJIŽEVNA SMOTRA. druinita n Saiaim. jfttu, Trstu i Celovcu. Dioničke glavni* a K ? ■ p r e k o K 3 5 0 .0 0 0 . ižice i tekuće Prima uloge na štednju n; uk maćuje ih sa o č is t o 4 V bez ikakvih poreza i odbitaka. Kupuje i prodaje sve vrste papira od vrijednost! p r ^povoljnijim cijenama, isto tako sve vrste domaćeg i stranog kovanog i papirnog novca. svim ostalim bankovnim poslovima daje na zahtjev pismena i usmena obavještenja. -- B O S A N S K O -H E R C E G O V A Č K O -- V GRAGJEVNO DIONIČKO DRUŠTVO U SARAJEVU DIONIČKA GLAVNICA K 500.000 — MOŽE SE POVISITI NA K 2,000.000 Direktor: gragjevni savjetnik Jo sip pl. Vancaš. Л Preuzima osnivanje i izvagjanje vrsnih javnih i privatnih zgrada, drumova, betonskih radnja, vodovoda, gradnja u vodi, elektrana, tvornica itd., te preuzima financiranje gradnja uz povoljne uvjete; proizvagja svakovrsne cigle u vlastitoj :: kružnoj ciglani. :: Glavno zastupstvo za Bosnu i Hercegovinu TVORNICE ETERNITA najboljeg materijala za pokrivanje krovova. �T isk a ra i lito g ra fija VOGLERI DRUGOVI, SARAJEVO :: (Kom anditno društvo) :: preporučuje velečasnoj gg. svećenicima i župskim ure­ dima svoje obilato snabdjeveno skladište sviju vrsti kao: matica krš' -mdjmatica krizmanih i^atica vjenčanih, matica umrlib^Srotokola, crkvenih i^čuna i exhibita, krstnih, vjer anih i smrtnih listova i ^ c'. u pojedinim arcima Г ’ i solidnom w |£m» P vlastitoj knjigovežnici. ....................................... Tiskanice potrebne u poslu novoga ženitbenog dekreta „Ne temere“ mogu se dobiti u tiskari -----------= VOGLER i DRUGOVI u SARAJEVU. = = �serafinski P erivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU BROJ 5. SARAJEVO, 15. SVIBNJA 1910. Dr. Jelenić: Evolucija marijavitizma. K velikome nizu raznih sekata, koje su poput otrovnih biljka na tlu katoličke Crkve proklijale i izrasle te od kojih su neke svoju eksistenciju još davno ogra­ ničile samo na arhive, muzeje i povjesne listine, a druge još ili živu ili istom životare, pribrojit nam je i najnoviju sektu — marijavitizam. Marijavitizam se je začeo prije nekih 14 godina u onome dijelu Poljske, što pripada Rusiji, a izvanpoljska je javnost za nj za pravo saznala istom god. 1906., kada ga je Papa Pijo X. osudio. Pravi je početnik marijavitizma Marija Franciska>) Koslovska. Marija se je u početku bavila trgovinom u Puocku (Plotsku), gdje je često pripovijedala svoja snatrenja pod imenom vigjenja. Ova je snatrenja kašnje ispisala u svojoj autobiografiji. Radi svojih „vigjenja", te radi svoje pobožnosti mnoge je ne samo lajke nego i svećenike k sebi privukla, megju kojim joj je u svemu posto „alter ego“ svećenik Ivan Kovalovski. Kada je Marija Franciska dobila dosta pristaša, odrede ovi s njom ustrojiti družbu pod imenom m a r i j a v i t a ili m i ­ s t i č n i h s v e ć e n i k a , kojoj će zadaća biti megju narodom propagirati štovanje presv. oltarskoga sakra­ menta i bi. dj. Marije, te često primanje sv. pričesti i vjeru u svetost i Božje poslanje Marije Franciske. Ovoj se ustanovi biskupi opru, nu bez uspjeha. Stoga sv. Stolica, kojoj je sve to bilo dojavljeno, posavjetovavši se sa stožernicima, 4, rujna 1904. god. spomenutu družbu i općenje s Marijom Franciskom zabrani. Marijavite se malo barem na oko, smire, nu poslije opet nastave svoju misiju. Nadajući se, da će sv. Stolica njihov pokret odobriti, odu dva svećenika u Rim: Roman Prochniewski i Ivan Kovalovski i za­ mole, da im sv. Otac ili u njegovo ime sv. Oficij odobri slijedeći dekret: „Da je od B o g a v r l o p o s v e ć e n a M a r i j a F r a n c i s k a m a j k a mi l osrgj.a za sve l j ude, koj i su u ova p o š l j e d n j a 9 „Vrhbosna" ju u br. 11. 1906. nazivlje Marijom Felicijom, nu u enciklici se Pija X., kojom se 5. travnja god. 1906. marijavitizam zabranjuje, zove Marijom Franciskom. Sravni: Theologisch — praktische Quartalschrift, III. 1906, str. 643. GOD. XXIV. v r e m e n a s v i j e t a od B o g a p o z v a n i i i z a ­ b r a n i za s p a s e n j e ; da j e s v i m a m a r i j a v i t s k i m s v e ć e n i c i m a od B o g a d o p u š ć e n o na č i t a v o j k r u g l j i z e ma l j s k o j Širiti kul t p resv . o l t a r s k o g a s a k r a m e n t a i pr e bi . D j e v i c e Ma r i j e ..." 0 Sv. Stolica opre se njihovim molbama i dovede ih na to, da su 20. veljače, god. 1906. svoje bludnje opozvali. Megjutim ovaj opoziv nije bio iskren; jer bo čim su se T)va dva svećenika povratili u domovinu ne samo da nastave svoju prijašnju misiju, nego što je još gore: razašalju na svoje pristaše marijavitima u prilog sastav­ ljena lažna pisma. To potakne Pija X. te on 5. travnja g. 1906. izda na poljske biskupe encikliku, u kojoj mari­ javitizam osudi. Nu s Papinom se osudom marijaviti nijesu iskorjenili, nego se i danas sve više Šire, pri čemu ih iz mržnje na katoličku Crkvu potpomaže i sama ruska vlada, te novine „ Ma r i a vi t", što ih izdaju. Od kako je Pijo X. marijavite osudio, od onda počmu novine po svijetu raznositi više i manje ras­ prave i vijesti o marijavitima, koje su opet više ili manje neispravne, osobito: obzirom na vjeru i ustroj­ stvo marijavita. Uzrok je ovim neispravnostima stojo u manjku autentičnoga dokumenta, iz koga se je moglo potpuno saznati, što sve marijaviti vjeruju i kako su se ustrojili. Ovaj je manjak vlado sve do god. 1908. God. 1908. izdaju marijaviti u Ludžu (Lodž) „ Us t a v r e 1i g i j o z n o g a s a v e z a ma r i j a v i t a " ' 2), polag koga danas možemo biti na čistu glede vjere i ustrojstva marijavita. Glede vjere „ ma r i j a vi t i — kao što veli „ Ustav../' — i s p o v i j e d a j u d o g m a t e k a t o l i č k e Cr kve". Ali ako marijaviti u teoriji i ispovijedaju dogmate katoličke Crkve neke u praksi ipak niječu — osobito Papino poglavarstvo. Što se tiče ustrojstva marijavitske crkve moramo znati, da se i njihova crkva sastoji iz laikata i klera. 9 Theologisch — praktische Quartalschrift, III. 1906. str. 043. 2) „Velegradskij Včstnik, žurnal dlja rasprostranenija stremlenija k soedineniju cerkvej", što izlazi u Pragu, donio je u 4. br. ove godine spomenutoga »U stava«...14 vjeran i dosta opširan prikaz. �80 Br. 5. — Serafinski Perivoj. — 1910. Marijavitski lajci imaju glavne.dužnosti, koje i katolički: oni se moraju često klanjati Isusu Hristu; na razne mu načine iskazivati počast; Često se ispovijedati i pričešćivati, vjerno ispunjavati sve svoje stališke i gragjanske dužnosti i t. d. Drugi dio marijavitske crkve sačinjaje kler. Da ko postane svećenikom, „U stav..." iziskuje četiri razreda srednjih škola i svršetak bogoslovnih nauka na kome višemu institutu. Kada je kandidat srvšio potrebne nauke, stavi mu se na volju, da ili prihvati svećenički stališ ili ostane u svijetu. Koji odabere sve­ ćenički stališ mora položiti četiri zavjeta: a) p o s l u ­ š n o s t i , polag koga mora svoje starješine slušati u svemu, što se ne protivi Božjim zapovjedima i savjesti; p ) u b o š t v a , polag koga mora živjeti sjeromašno i Čuvati se, da ne bi povrijedio Hristove zapovijedi: „Badava ste primili, badava i dajite!“ ; у) č i s t o ć e , polag koga se ne smije ženiti, mora se uzdržavati od mesa i pića, te stanovati uz hramove i napokon o) š t ov a n j a Isusa, polag koga opet mora isusa ne samo štovati nego širiti i u pak prema njemu štovanje. Kako se vidi marijavitski su svećenici ujedno i redov nici Osim toga marijaviti imaju i edovnica, koje na življu sastrama.. Njihov je glavni cilj širiti megju ženskinjem religiozni i moralni život. Na čelu im sioji načelnica, koja je odvisna od generalnoga ministra. Ona sestre nadzire, mijenja, vodi ekonomiju, prima kandidatkinje i t. d. Kandidatkinje moraju imati makar 16 godina, kada stupaju u red, moraju biti zdrave, po­ štene te kao i svećenici izvan političkih stranaka. Kao svećenici tako i sestre moraju položiti zavjete: posluš­ nosti, uboštva, čistoće i štovanja Isusa Hrista. Ove zavjete sestre moraju položiti kroz 6 godina iza dvogodišnje kušnje. Najinteresantnija je u marijavita hijerarhija. Ona se ne dijeli kao u katoličkoj Crkvi nego prema upravi, koja vlada u franjevačkome redu. Kao što u Franjevaca na čelu čitavoga reda tako i u marijavita na čeiu čitave crkve stoji generalni ministar — minister generalis i generalni vikar — vicarius generahs, čije duž­ nosti može vršiti ne samo biskup, nego i prosti sve­ ćenik. Nu kao što u franjevačkome redu najvišu vlast nemaju generalni ministri, nego generalni kapituli, tako je isto i u marijavita najviša instancija generalni kapitul — capitulum generale, što ga svake treće godine o Duhovima sazivlje generalni ministar i što ga sa­ činjavaju : provincijalni ministri i kustodi. Iza gene­ ralnoga kapitula i generalnoga ministra najvišu vlast ima u pojedinim pokrajinama provincijalni kapitul capitulum provinciale i provincijalni ministar mini­ ster provincialis, koji kao i generalni ministar ima svoga vikara vicarius provincialis. Iza provincijal­ noga ministra prvi je kustod sa svojim vikarom. Kao što generalni ministar imenuje iz biskupa ili svećenika provincijalnoga ministra, tako opet provincijalni mini­ star imenuje kustode, koji upravljaju pojedinim okruž­ jima. Najnižu instanciju u marijavita sačinjavaju općine ili filijale. Općinama upravljaju nastojnici s vikarima i gjakonima, koje provincijalni ministri postavljaju. Liturgiju marijaviti obavljaju, po obredu zapadne Crkve, ali u poljskome jeziku. Svetkovine imaju sve, koje i katolici, nu uz to još na osobiti način štuju: 2. kolovoza početak svoje sekte i presv. Bogorodicu; te 4. listopada sv. Franju Asiškoga, koga smatraju svojim patrijarhom. * * # Kako se iz čitave raspravice vidi, marijavitizam je stvorila ignorancija i fanatizam klera i naroda. Hoće li marijavitizam prestati, kada prosvjeta proguta ignorane ju, a zdravi razbor fanatizam, ko bi znao? Jedno je samo sjegurno, da optimizam u ovoj stvari iskljućuje povjest sekata. Fra J. B—ić, Šibenik: : Sv. Franjo Asiški i protestanti. III. Evolncija štovanja sv. Franje kod nekatolika. Ne će biti s gorega, ako upozorimo čitatelje na evoluciju ovog štovanja, što ga iskazuju nekatolici sv. Franji. Gospogja Oliphaut opisa život Sjeromaška, ali mu zanijeka naslov Sveca. Dr. Tessepp bio je malo obzirniji i u svom djelu „Dolazak Braće" (Corning, of Friars) u čudu pita, zašto uskratiti Franji čast Sveca ? e1) ga sasvijem jednostavno nazivlje „ S v e t a c“. Adderlis odmah priznaje čudo u ranama sv. Franje. Kanonik Ravvnoleg priznaje historiČnost „trećeg reda“ i ostalih dogagjaja. Njegovo štovanje prama Svecu do­ seglo je najveći vrhunac simpatija, na koji se je mogla uspeti nekatolička duša. Ne brojeć red „protestanskih Franjevaca" u Rawnoleg-u se pokazuje najjači odjek ljubavi prama životu i cilju, kojeg je imo sv. Franjo. ‘) L ittle se odlikuje kao najzanešeniji i najradišniji član „ E n g le s k o g d r u š tv a za f r a n je v a č k e s tu d ije " . Često megju članovima i vani drži konference, a izdo je i neka djela, kao: St. P r a n c i s o f A s s i s i . H i s T i m e s Li fe a nd Wo r k . Ne w- Wor k, Wi t t a k e r . 1904. (najbolji životopis o sv. Franji megju protestantima.) Takogjer je izdo: Liber Exemplorum ad usum Praedicantium, saeculo XIII. compositus a quodam Fratre Minore Anglico de Provincia Hiberniae, secundum codicem Dunelmensem, editus A. G. Little. Aberdoniae, typis academicis 1908, XXX. et 177. pag; vidi ocjenu i pohvalu iz­ davaču u „Archivum Francis. H “ god. II. br. IV. etr. 651.—657. Još je pripravio za izdanje: Opuscula inedita Fr. Johanms Peckham 0. F. M., a javlja se kadkad i u „Archivum F. h “. �Sv. Franjo Asiški i protestanti. Ipak sa svim tim — reći će nam pesimisti može biti, da svi ovi sektarci zaista nijesu bliže rim­ skoj Crkvi, nego što su bili i nazad 25 godina; nu to je stalno, da je duh sv. Franje moćan, da im izbije iz glave svaku tvrdoglavost i Ijutinu, pa da tako lakše uvide, gdje se nalazi zlatna istina.1) Ovako iščezavaju predrasude i mi se nadamo, da će se protestanti sje­ titi Papine opomene i početi piti iz pravog zdenca primitivne franjevačke literature; tu će naći izvor čiste i neokaljane nauke. A ko zna, da koji od protestanata, hodajuć po umbrijskim brežuljcima, ne mamjeri se i na put, koji vodi u R im ?2) Ne ima sumnje, da većina današnje svjetske li­ terature nosi u sebi klicu otrova, koji tako porazno djeluje na naš vijek. Gdje se možda nadaš, da će te zanijeti i usaditi koju novu plemenitu i dobru miso, tu se na žalost razočaravaš. Pod ruhom lijepa i dobra nailazimo na stvari, koje nas pritežu, da tražimo slasti tijela, a duh da zabacimo. S toga nas ima tješiti svako slovce napisano o životu i radu velikog sv. Franje, a pisce moramo bodriti i hvaliti. IV. Stanovište nas katolika. Mi se katolici zaista možemo diviti, kad vidimo toliki zanos, s kojim nekatolici proučavaju život sv. ------------ - 81 Franje i hoće pošto po to, da prikažu pravu povjesnu vrijednost njegova rada. Ali uza sve ovo, mi moramo dignuti naš glas i u gdje čemu njiimvo tumačenje ispraviti. Dok oni u svojim spisima i govorima u zvijezde kuju Svečev v a n j s k i ž i v o t , dotle puno zaboravljaju njegove d u š e v n e v r l i n e . Zaista mi ne bi željeli vidjeti jednog sv. Franju, kako jedino i samo u ekstazama živi, a da se nikad ne spusti u naše zemaljsko stanje. Plaši nas takovo opisivanje sv. Franje, jer prikaziva svece u stanju, do kojeg mi obični ljudi ne možemo doprijeti. Još je i neispravno, jer je kod svetaca sasvijem drugačije nego li kod pjesnika: oni trudom i mukom postaju, dok su pjesnici po naravi.1) Prote­ stanti dakle puno pretjeravaju, ili da se bolje izrazimo pogrješuju. Dok se onako općenito cijeni moralna ljepota i vrijednost sv Franje, pogibelj je, da se ne zaboravi ili umanji ono, što je glavnije t. j. oni unutrašnji čim­ benici, koji su podali ovu ljepotu. Naravski, mi ne možemo očekivati od nekatolika, da će oni potpuno shvatiti i procijeniti vrhunaravni pogled Svečeva života, pa stoga se i ne čudimo, ako »se neki zapanjuju nad legendom o gubbijskom vuku, a preko čuda u Porciunkuli prelaze, kao preko stvari, koja se ne može shvatiti«. Zar za ništa drugo nije sv. Franjo, nego da nas pouči, kako da-živimo u miru i štovanju, i da ljubimo nevoljnike? A ovo i je ona socijalna grana Franjina nauka, koja je najviše uplivala na nekatolike. I mi kažemo, da je u današnje doba „vjesnik** sv. Franje poruka mira i bratstva. To je istina, pa se uzelo i u najširem smislu. Ali nije ovdje s v e ! Duh sv. Franje još više hoće i zahvaća: njegova je misija još šira. Nije samo u govorenju, nego i u propovijedanju, a osobito u Ijubeznom općenju sa narodom. Čim je on najbolje pripovijedo? Sa svojim životom. Preko ovoga prelaze nekatolici; a ovo i je uprav ono, Što mi moramo tražiti od p r a v o g glasonoše sv. Franje. Zar nije Franjina vjera u vrhunaravnost i njegova potpuna podložnost ugledu rimske Crkve lijep poučak za današnje skeptično i revolucionarno doba? Uzalud ćemo listati pa i najbolje nekatoličke hva­ lospjeve o Svecu, jer u njima ne ćemo naći, da se ističe, kako je on bio osvjedočeni i poslušni katolik. Dobro se pazi, da ga se ne bi nazvalo protestantom; ta za protestantizam nije se ni sanjalo u XIII. vijeku; oni znadu govoriti, da on pripada „čovječanstvu, a ne Crkvi**. Dotle se je došlo, da dok nekatolici u svojim predrasudam čitaju početke franjevačkog pokreta, oni nastoje, da nekako neodregjeno i bezimeno pokažu rad *) Ovo nam potvrgjuje i najnovije vijesti o obraćenju na kat. vjeru jednog cijelog društva u Americi „br at s t va an­ gl i ka ns ki h Fr anj evaca". Tražili su, gdje je istina i nagjoše ju u zajednici s rimskim Papom. Od ovih su velika većina po­ stali Franjevci i sada na vas mah rade oko obraćenja svojih prijatelja i zemljaka. 2) Ovaka sreća i milost Božja zapala je slavnog norve­ škog književnika M. I vana Joe r gen s ena. Godinu prije svoga obraćenja na kat. vjeru napisa on putopis: „Rej sebogen Koebenhavn, 1895. (II. izdanje prevedeno i na njemački: Das Reisenbuch, Mainz 1898.) U glavnom dijelu toga putop:. ,,1'rn br i j ska hr oni ka" pjesnik niže svoje dojmove, koje mu je u dušu usadio Asiz i njegova „Porciunkula" sa svojim divnim ceremonijama. Iz tačnosti i ljubavi prama sv. Franji pjesnikova duša nije mogla mirovati, pa je zato hotio, da i svoj norveški narod s njim upozna. Najprije mu Joergensen prevede „Fioretti" sv. Franje, a predgovor im stavi čuveni dramatičar i „prijatelj potlačenih naroda" Bj o e r n s t j e r n e Bj oer ns on (Koebenhavn 1902.). Opet je žarzasv Franjom vuko obraćenika u umbrijsku dolinu i plod njegovog izleta bilo je djelo: Pil g r i ms b o g e n " (Knjiga Putnika), Koebenhavn, 1903. Ovdje on iskazuje svoj veliki zanos prama Svecu i svoje pohode u fra­ njevačke samostane Asiza, Alverne i t d. Sve je ovo bilo kao priprava za njegovo veliko djelo, u kojem on orisa život sv. Franje. Den hel l i ge Fr ans af Assisi , Koebenhavn og Kristiana, Nordisk Forlag. 1907. 8°, LXlV.-384.1 ako je Joergensen po naravi pjesnik, ipak je on u svom djelu znao prikazati objektivnu povjesnu istinu i zaodjeti ga pravim kritičkim apa­ ratom. Uspjeh djela najbolje pokazuje, što je prevedeno na sve glavnije evropske jezike. Ko bi htjeo, može ga dobiti na nje­ mačkom: Miinchen, Jos. Koselsche Buchhandlung, a na fran­ cuskom: Saint Fran^ois d’ Assisi, par Tćodbrde Wyzewa, Pariš, Perrinet c. cijena 5 fran. — Isporedi „Archivum Fr. li." god. J) Vidi The i uner life of St. Francis og. Z. (unutarnji 1. br. 1. str. 131.—135. i „Jutro", Zagreb 9. studenoga 1908. život sv. Franje) Stanislav 0. S. F. C. �82 Br. 5. — Serafinski Perivoj — 1910. sv. Franje. Njegova nauka — vele — ne ima nikakvog obilježja, koji bi odavo ljubav sv. Crkvi. U asiškom Sjeromahu vide nekakvog sredovječnog filantropa, koji, kad bi danas šivio — riječi su kan. Kwansley-a — vas bi se raznio za narodno gospodarstvo, banke i da potpomogne stare i nevoljne. Što mi katolici i pravi ljubitelji sv. Franje, da na ovo odgovorimo? Neka nam se dopusti, da se poslu­ žimo riječima jednog čuvenog pisca: Ne smije se i nije to pravedno krnjiti duh i nauku sv. Franje. Zašto oduzeti njihov pravi harakter? Ko nas uoblašćuje, da možemo s njih skinuti onu oznaku, koju im je isti Svetac podo, pa onda reći; pogledaj, svijete. ovaj novi lijek, koji smo pronašli za sve bolesti, od kojih trpi XX. vijek? Smijemo li mi to učiniti? Ne smijemo, nego imamo sve strane sv. Franje poprimiti, a osobito njegovu sinovsku odanost rimskoj Crkvi. Tek onda biti će istinita ona rečenica jednog Anglikanca: „Liječ­ nik za današnje bolesti, jest onaj čovjek, koji je liječio Asižane u XIII. vijeku". Mi ne želimo ni pošto, da opovrgncmo ili da se suprotivimo Kwans!ey-ovoj tvrdnji, naime, da je današ­ nje novo doba tako obolilo, da potrebuje uprav onih lijekova, kojim je i nazad б vijekova sv. Franjo liječio svoje suvremenike; ali budimo pošteni i priznajmo, da je ove lijekove činio pravi sin sv. Crkve — sveti Franjo. Ona mu je bila jedina i prava ljekarnica. U njoj su čisti i nepatvoreni lijekovi, a svi su drugi slabi i izvjetrili. — J) Ovako je na žalost bilo sve do najzadnjeg vremena. Katolici su stoga javno korili protestante, pa se neki i svigjoše. Sam počasni predsjednik „Megjunarodnog društva za franjevačke studije" Paul S a b a t i e r držo je 30. travnja 1908. u Torinu predavanje : i z v o r n o s t mi sl i i r a da sv. F r a n j e . Zaslužni povjesničar dotako se je i k a t o l i č a n s t v a i p o s l u š n o s t i sv. Franje prama rimskoj Crkvi. Evo nekoliko njegovih misli: originalnost se Sveca sastoji nada sve u odvažnosti duha da na­ sljeduje Isusa Hrista i da, koliko je moguće, satare u sebi sta­ rog Adama, e da se što bolje približi svomu uzoru Isusu, koji je j edi ni i st i na. U ovom je dakle velika originalost sv. Franje, naime što je on bio pravi katolik, kakav možda niko prije njega, a osobito poslije. Poganske idole n o v a c i vl a­ s n i š t v o zabacio je i prezreo sa svojom „sestrom" s j e r o ma š t v o m . Ali čemu se osobito imamo diviti, jest v je ra sv. Franje. Osjećo je Svetac „da svaki njegov korak pazi Cr k v a , e da mu tim ulije želju, snagu i plan za novi napredak : srnatro se je s i n o m ove svjetske uzgojiteljice : s i n o m a ne r o­ bom. Dakle dvojstruki harakter njegova katoličanstva: p o t ­ p u n a podl ož nos t , pr a va sl oboda". Koji vele da je sv. Franjo bio podložnik Crkve, pravo govore, kao i oni koji doka­ zuju njegovu slobodu Oporuka sv. Franje svojoj braći jest naj­ sjajniji dokaz individualnosti, koji je zabilježila povjest Crkve „I p o š t o mi je g o s p o d i n dao, da se b r i n e m za braću n i j e mi k a z a o ni ko, š t o bi i mo u č i n i t i n e g o s a m mi S v e v i š n j i o b j a v i , da m o r a m ž i v j e t i po pr avi ­ l i ma sv. Evangel j a. " (Testamentom S. P. Francisci ) vidi Aichivum Fran. Historicum god. I. br. 2—3, str. 480. Premda se je nedavno na sjednici „ M e g j u n a ­ r o d n o g d r u š t v a za f r a nj. s t u d i j e " izreko jedan utješljivi i pohvalni govor, ipak ne možemo, a da ne reknemo, da su njegovi promicatelji ubrali cvijet, kojeg niti su posadili niti zalijevali. Dok se dive ljepoti do­ bivenog cvijeća, veoma malo nastoje da progovore i 0 vrtlu, koji proizvagja tako divno i miomirisno cvije­ će. A ipak je ovo jedini vrto na cijelom svijetu i samo u njemu cvijeće buji. U Porciunkuli ima ružica bez trnja; lišće joj je krvlju poštrapano, ali se ne može presaditi. Ovako je i s onim cvijetom, što se zove Franjo Asiški. Mnogo se i danas govori ob ovom dvuštvu. ’) Njegovi programi vele, da mu je predmet i cilj: kritično 1 znanstveno ispitivanje povjesti sv. Franje, te obragjivanje i širenje franjevačke literature. Namjera mu je, da poda svijetu vjerno i potpuno poznavanje sv. Franje i svega onoga, što je on sam ili preko svojih Sljedbe­ nika i štovatelja učinio. Društvo je odlučilo, da sastavi jedan popis svih franjevačkih rukopisa, koji opstoje u Evropi. S pomoću pisaca, koji u čem god pišu o fra­ njevačkim stvarima skuplja gradivo, da se izda jedan bibliografički rječnik, koji će služiti učenjacim kao putokaz Ovaj će se katalog, s pomoću većih knjižara, izdavati na dijelove. Već su se javili razni suradnici. Takogjer će društvo osnovati i ured, koji će u svim glavnim jezicima glede toga davati upute. Megju najzanešenijim promicateljim ovog poduzeća nalaze se i neki anglikanski svećenici. Pod njihovim se je nazorom osnovo i jedan odo toga megjunarodnog društva2). Ne poznavajući dobro prilike, neki su katolički dnevnici pretjeravali u pohvalu ovog društva, kao da je to kakova ortodoksna uredba ili koji novi članovi t r e ć e g reda. S toga se je i dosta katolika upisalo u to društvo. Mislili su, da je to u korist katoličke stvari ili barem, da je njegove osnovatelje vodila miso, da se znanstveno proučaje franjevački red. Ovo ih je malo zanijelo, ali se malo i prenagliše. Kako to — čugjahu se ovi kat. učenjaci da se jedni protestanti mogu toliko zanostiti za jednim Svecem, koji je bio ]) Članovi se svake godine sastaju u Asiz. Tu se izvješ­ ćuje o najnovijim iznašašćim svrhu života sv. Franje i njegova upliva. Već ima svoju veliku knjižnicu i izdaje „Bol let ino del l a Soc. int. di st udi f r ances". (Assisi tep. Metastasio) Već se radi i oko podignuća spomenika sv. Franji, koji će ga predstavljati, kako pred smrt blagosivlje svoju otadžbinu Asiz. 2) U studenom 1907. pretvorilo se je u posebno „Е n g Ie s ko dr uš t vo za franj . st udi j e". Dosta su dosad uradili oko napretka franjevačkih stvari. Ističu se osobito A. G. Lit ti e i izdavač „Dublin Revieux' M. R. Bal four. Ovaj pošljednji izda 1905- ,,Le Souve ui r Se r dphi que “ i bio je skupio dosta gra­ diva za kritično izdanje života sv. Klare, ali ga mlada pokosi smrt u 32. godini života na 19. srpnja 1907. Vrijedno je napo­ menuti, da kadgod i katolici u ovom društvu drže predavanja kao n. p. poznati d’ Alen<;on O. Cap. �Dr. Tugomir Alaupović. - Crte iz povjesti francuske filozofije. potpuna negacija protestantizma? i sada su malo op­ rezniji. Na ovo protestanti predbacuju, da udivljenje i ljubav sv. Franji ne uključiva vjeru u kat. Crkvu. Ali mi im velimo, da i mi dobro znamo, da društvo za franjevačke studije nije baš nužno, da postane jedna nabožna ili redovnička udruga, ili još manje promicajući odbor za kat. vjeru, ali bi njegov cilj moro biti, da proučaje s v a k u s t r a n u Svečeva života: ne samo u koliko je on pjesnik naravi, društveni pokretač ili zaneseni propovjedaoc sjeromaštva, nego i u koliko je on bio p r i j a t e l j G r g u r a IX, te s t u p r i m s k e C r k v e i osnovatelj jednog reda, koji je posto rasad­ nikom v r h u n a r a v n i h k r e p o s t i . Evo i ovo bi imala zahvaćati svrha toga društva. Onda bi tek potpuno vidjeli veličinu duha i rada sv. Franje, pa ne bi dolazili do zaključka, da je sv. Franju „posvetilo čovječje srce, a ne Crkva“ . * Samo nešto i u kratko navedosmo o sv. Franji i protestantima. Uvidješe oni u S j e r o m a h u neku ve­ ličinu i zamašitost, neku originalnost i dubljinu, a povrh svega najvećeg praktičnog socijologa srednjeg vijeka. Ovo ih je zanijelo i oni ga stadoše proučavati i na svijetlo iznositi. Koju će im ovo korist donijeti i hoće li im to pomoći, da lakše uvide svoju bludnju ili će ih na­ protiv još više u njoj zaslijepiti, to se za sada ne može stalno odrediti. Ali svakako stoji činjenica, da se je o b r a t i o n o r v e š k i p j e s n i k i p r o t e s t a n t I . J oe r g e n s e n , d a su s e p o k a t o l i č i l i i z a f r a t r i l i č l a ­ n o v i „ b r a t s t v a a n g l i k a n s k i h F r a n j e v a c a " . Ko će zanijekati, da ovaj protestantski pokret za sv. Fra­ njom, nije uplivo i na tolike engleske obraćenike, o kojim nam dnevice stižu vijesti ? лг Dr. Tugomir Alaupović: Iz „ S eo sk ih e le g ija “ . U molitvi. -......-■■■■ - Kada gusti sumrak padne, kad ti zlatna glava klone, Čedo moje, od umora sitnih briga, igre, šale, Kako s usta angjeoskih svete riječi leteć zvone, Molitvicu kako šapćeš, sklapajući ruke male! A ja stojim kraj postelje — iz dubine crnog mraka, Što ga u dnu praznog srca strašna sumnja iskopala, Pridiže se i talasa svijetla iskra, topla, jaka Čini mi se ko da šušte angjelova krila mala! Teška kora tvrdog leda na starom se suncu tali, I sve, što je jadna zbilja polomila, oborila, Ljute guje, gladni crvi i oltari davno pali Sve se miče, oživljava, sve u jedno steže sila. 83 S grobova se praotaca vječne smrti pečat kida. Prah i trulež dušom diše, rumenom se krvlju lije, Na molitvu ruke sklapa i starinske rane vida, Ječi pusti do i ravan, novi život ključa, vrije. ........ U pustoši i u mraku žuljevite teške ruke Tješila je jedna miso, pridizalo jedno krilo, Vežuć čvrsto zlatnom kopčom mirnu čeljad i hajduke, Čuvala nas od zle krvi i najgore kad je bilo. Pa ko može rukom zlobnom da polomi veze stare? A prah grobni; davne dane moja duša jako v o li___ Čedo zlatno, sklapaj ruke, i ja padam pred oltare, Mozak truje sumnja teška, ali srce? — ono moli! c ž ž '® O. Juraj Božitković, Z aostrog: Crte iz p ovjesti fran cu sk e filo z o fije . _ ~ ^ Od god. 1870. nužno nam se nameće četvrta perioda u francuskoj filozofiji. Uz ozbiljnije proučavanje njemačke filozofije, uz bolje upoznanje djela Darwinovih i Spencer-ovih, uz znatni utjecaj Lachelier-ov i Ravaisson-ov, uz transformirani pozitivizam Taine-ov, uz nauke Ribota, Delboeuf-a, Bernheim-a, Charcot-a, (1825,—-1893.), Binet a, Luys-a a b s t r a k t n a d i a l e k t i k a iščeznu. d e f i n i c i j a l o g i č n i h p o j m o v a nestane u moru zaboravi. Nastupi većim dijelom prag­ matična filozofija. Po ovoj novoj filozofiji mi dolazimo u dodir sa realnošću tek preko znanosti, čuvstvene religije, umjet­ nosti, politike, morala, književnosti i ekonomije. Real­ nost se samo nalazi u znanosti, životu, umjetnostima; gradivo za sve teorije u njihovom spontanom razvoju. Čudnovato! Velikoga Ii paradoksona u novoj ljudskoj m isli! Do sada je filozofija bila i ostaje vazda u n i v e r ­ z a l n a z n a n o s t , dok savremeni, francuski filozofi izbrisaše joj to značenje. Pod uplivom Kant-ova kriti­ cizma oni zamijeniše f i l o z o f i j u sa filozofskim zna­ nostima. Tako u Francuskoj danas filozofija nije više j e d n a u n i v e r z a l n a s i n t e z a povrh svih znanosti, već partikularna, kao n. pr. fizika, hernija. Što je još žalosnije opaziti, to je, da svaka od ovih pojedinih grana filozofije, znanosti zatim ide, kako da postane svaka z a s e u n i v e r z a I n a. Ali to je nemoguće, jer filozofija, kako gori već natuknuli, je s t: ,,La scienza approffondita delle cause e delle ragioni delle cose“ jest „1а scienza approffondita ded' ordine univ ersale."]) Mereier — Mašini, Corso dela fil, Introd. alla fil. p. 17. — Firenze 1909. �84 Вг. 5. Serafinski Perivoj. — 1910. 12. Pozabavimo se sada sa posebnim, savremenim pokretima i pokažimo njihove smjerove. Nego pri ovom asocianističnom ili atomističnom pokretu, primijetiti nam je, da ovakovo psihologično I. Metafizični pokret, koji teži da svoju nauku svede na univerzalnu opažanje ne može nikada dostignuti s i n t e t i č n i II. Psihologični „ „ „ o b l i k , jer na značaj psihologičnih opažanja utječe III. Sociologični „ „ „ „ ne samo psihična strana, nego upravo c o m p o s i t u m IV. Moralni „ „ „ „ — unija duše i tijela. V . Pokret u fil. znanosti „ „ „ „ „ „ б) Dalje! Na hipnotističnu i psiho-automatičnu. VI. д „ povjesti „ „ „ VII. „ religiozne filozofije „ „ „ „ Njihova realnost jedino opstoji ,,in subconscientia". O VIII. „ u estetici „ „ njima raspravljaju Richet i Grasset. IX. „ u povjesnim ragjaim „ e) Na i n t e r p s i h o l o g i j u , koja za tim ide, 13. Me t a f i z i č n i p o k r e t . Ovaj pokret odbacuje da protumači, kako savjest pojedinca utječe na savjest eklekticizam i abstraktnu dialektiku. Jedino se temelji drugoga. Glavnu ulogu u ovoj grani igraju Tarde i n a č i n j e n i c a m a , na p o d l o g a m a z n a n o s t i u Le Bon. u v j e t i m a ž i v o t a . Ovaj se pokret može zgodno č) Na religijoznu, koja i ne obazirući se na fiziopodijeliti u tri odsječka: psihičnu stranu, raspravlja o nutarnjim, religioznim poa) Na novi razvoj racijonalizma: Renouvier-a, javima. Glavni su čimbenici: De Recejac, Delacroix. Ravaisson-a, Lachelier-a, Fouillee-a, Gayau-a 15. S o c i j o l o g i č n i p o k r e t . A. Espinas, duša (3) Na metafiziku, koja polazi i z ' k r i t i c i z m je i polazna točka aktuelnoga socialnoga francuskoga r a z u m a i z n a n o s t i i sačinjava objektivni izražaj pokreta. U „Les societes animales", on tvrdi, da te ­ snošaja razuma sa stvarima. m e l j n i z a k o n nije borba za opstanak, nego u n i j a Moderne je dakle metafizike sva b mcst u tomu, što za ž i v o t , jer u svakom, živućem pojedincu opstoji se ona spušta k pojedinim znanostima, da analizuje i društvo, a u svakom društvu pojedinac. Pod uplivom ispitiva njihova počela, uslove, pa i - tih počela i uvjeta, A. Comte-a, Durhkeim god. 1893. u djelu : „0 podida si sagradi svoju metafizičnu zgradu. jeljenju socijalnoga rada", on razvija i još bolje uspi­ Ovim putem stupaju: Bou roux, Liard, Evelin, jeva i pokreće svoje socijalne nazore od A. Espinas-a. Hamequin, Milhaud, Dunau, Picard, Wilbois, Weber it.d. Za njega je sociologija n a u k a č i n j e n i c a , koje su у) Na metafiziku, koja za tim ide, da vari u n u ­ skučene pod neumoljivim zakonima strogog determi­ t a r n j e i s k u s t v o pod neposrednim, рп >tnim oblikom. nizma. Glavni su mu suradnici: Bougle, Mauss, Hubert, Po ovoj metodi svoju metafiziku gradi E. Blergson; Dapie, Levy, Bourgin, Razel, Charmont, Havelin, Hertz. a njegova filozofija i nije ništa -^ugo, nego o t p o r Bouglć, osobito se zanima okolo socijalnih, reli­ proti intelektualizmu. gioznih pojava. Slično i A. Bazaillas tra; iluzornim Alfred Fouillee pomoću „idee forze“ gradi moni­ s i n t e z a m a b e s v i j e s t i , gdje tračak razuma ne zam, u kom namjerava spojiti voluntarizam Schopenzaviriva, pronagje d i v n u i za m j e r n u r a z l i č i t o s t , hauer-ov sa idealizmom Hegel-ovim. koja baš upravo sačinjava o s o b n i ž i v o t d u h a . Tarde, Izoulot, Worms, Michel izvan Durhkeim14. P s i h o l o g i č n i p okr e t . Po shvaćanju Ribot-a ova okružja uza male razlike napisaše dosta rasprava u „Uvodu u englesku psihologiju" (1870.), psihologija o sociologiji. mora se odijeliti od filozofije. Psihologija mora postati 16. P o k r e t u m o r a l u k a o p o z i t i v n o j pozitivnom znanošću. Ona se mora isključivo baviti z n a n o s t i . Lav Bourgeois, u raširenom djelu „Soličinjenicama i snošajima činjenica. Ovo Ribot-ovo uz darite" (1896.) dade autonomni, pozitivni pravac Taine-a mnijenje nagje velikoga odziva u psihologičnom novom obzorju morala, savremenom f r a n c u s k o m patologičnom pokretu. l ai č i z mu . Mnoge je duhove ovim djelom uzbudio Zbog ovoga mišljenja mnogi podijeliše općenitu na rad promicanja svojih nazora, kao: Dupret-a, Levypsihologiju na razne grane: Brukl-a, Belot-a, Lalande con Fouillee-a, Jakob-a, a) na prostu objektivnu psihologiju predstavljanu Rauh-a, Leferre-a i Leclefe-a. po Marillier-u, Paulhan-u, Godfernaux-u, Ruyssen-u. Solidarnost jest uvjetna činjenica, koja uvagja (5) Na esperimentalnu, patologičnu, psihofizičnu, moral u okvir pozitivnih znanosti, objektivno pruža­ koje se u raznim laboratorijima sa pokusim obragjivaju jući čovječanstvu pravila za vladanje. i usavršavaju. Glavniji su predstavnici: Bernheim, Charcot, 17. F i l o z o f i j a z n a n o s t i . Pavo Таппегу Binet, Luys, Pierre Janet. zasnova novu teoriju o matematičnom spoznavanju. у) Na introspektivnu, koja istodobno ne zabacuje Tekom zadnjih vremena ova njegova filozofska teorija naučavanja objektivne psihologije. Njezino polje obra- probudi toliko zanimanje megju učenjacima i filozofima, gjiva: Egger, Compare,Marion, Derepas, Dugas, Malapert. da su se mnogi od njih dali u pojedinim znanostima �Ulomci iz rukopisa „Glagolica i svećenstvo" s osobitim obzirom na starodrevnu župu Poljice. na mudroslovna razmatranja. Mi ćemo ih svesti na tri kategorije, radi trovrsnoga smjera, za kojim idu. 1. Me t o d o l o g i j a . Glavna os, oko koje se sve vrti u ovom pitanju, jest stavka: kako ljudski duh pravi zna­ nost? Da riješe ovo pitanje mnogi su psiho-fizići u svojim laboratorijima razbijali glave. Napokon sa znan­ stvenim duhom, pravilno promatrajući razna stanovišta ljudskoga duha, dotle su došli, da se nadaju, ne samo označiti i objektivno svrstati sve metode raznih zna­ nosti, nego iznijeti iste zakone i istu narav djelatnosti ljudskog duha pomoću suptilne dialektike i umne itrospekcije. Glavni su prestavljači: Таппегу, Conturat, Frecynet, Poincare, Picard, Duhen, Lechalas, Bouty, Le Roy, Odhemar, Lalande, Borel i Boutroux. II. P o k r e t u k r i t i c i k a o z n a n o s t i . Današnji francuski kritici ne će, da analizuju razne uslove znan­ stvene savjesti, već naprosto naznačuju i postavljaju golu analizu, bez da traže nutarnji razlog svojoj tvrdnji. Oni cijene, da je za njih dosta upoznati prostu analizu kojega predmeta, o komu se dotična znanost bavi, pa iz te analize, bez sinteze naći i izvesti gole indukcije, koje se ponajviše tiču g e n u s - a . g r a d u s - a stalnosti pojedine znanosti, koju kritizuju. Tako po mnijenju Mihaud-a: „Znanosti gube ono što u objektivnosti dobivaju. Točna označenja, nepomičnost, apsolutni determinizam, koji daje značaj znan­ stvenim odnošajima, ne nalaze se u realnim snošajima".1) Poincare naprotiv opaža u pojedinim izrekama svake znanosti, nešto realna, ako p r i k l a d n o s t potpuno odgovara korisnim razlozima zakona. Rey pak sasvim drukčije postupa. Za nj l j u d s k i duh ne samo stvara i pravi teorije, nego iste z n a n s t v e n e č i n j e n i c e ; dok razum jest onaj, koji sa svojim nepokretnim, de­ terminiranim i posteriornim kategorijama sve izobličuje (!) čega se god takne. F i l o z o f i j a n a r a v i . Mnogi savremeni fran­ cuski filozofi — učenjaci prepisuju „ f i l o z o f i j i o na­ r avi " sposobnost, koja bi mogla razriješiti sve pro­ bleme o realnosti i pojimanju u raznim, filozofskim pitanjima. Durad, Armand Sabatier, Perrier, La Dantec, Lalande, izvode iz kupine raznih pitanja „ f i l o z o f i j e o na r a vi " , općenitu filozofiju, koja bi zamijenila staru metafiziku. Dastre, Giard, Forel, Perrin prisvojiše gori spo­ menutu općenitu filozofiju, te bez univerzalnosti metafizičnih teza, izvode neke zaključke, koji bi tobože za njih imali njekakve filozofske vrijednosti. _______ (SvrŠit će se.) *) „Rev. della f. neoscol.", Revista della reviste p. 318. (Firenze, 1909.) _ ________ 85 Don P. Škarica: Ulomci iz rukopisa „Glagolica i svećenstvo** s osobitim ob­ zirom na starodrevnu župu Poljice. — — __ Još g. 863. razvi se zlokobni razdor izmegju grčke i rimske crkve, a primorski gradovi, megju ko­ jima je bio i Spljet pristanu kao što opaža Kajer ’) sa svojim metropolitom (Marinom) uz istočnoga patri­ jarhu Focija. Tada je hrvatsko žiteljstvo bilo jače i preimućnije od romansko-bizantiskoga. Latinsko sve­ ćenstvo, videći se dan na dan slabijim i uzdrmanijim, i videći uzmožan broj glagolaša regjenih od ninskoga biskupa te da gubi preimćstvo, a Hrvati da preuzimlju njihovo mjesto, pokrenu živalj latinski proti hrvatskome. Domalo se narodna mržnja prenese na crkveno polje. Latinsko svećenstvo obijedi narodne biskupe da osva­ jaju metropolička prava, jer da oslanjajući se na Papu Ivana Vili 2) i na njegovu povlasnicu od 17. lipnja 879., rede Hrvate u glagolaše. Poslije maknuća biskupa Teodozija s ninske stolice na metropolitsku spljetsku g. 886., naslijedi ga veliki biskup Grgur (Dobre), odvažni i neustrašivi širitelj staroslavenskog jezika i liturgije. Rafai' Levaković 3) piše, da je od Tonika Marnavića, biskupa bosanskoga dobio za porabu i ispravljenje glagolske crkvene knjige, što ih je po nalogu Teodozija, spljetskog nadbiskupa, prepiso rapski pop Nikola, god. 1222. To je bez sumnje znak, da seje i u Spljetu rabila glagolica. Naše mnijenje potkrijepJjuje i povjest, koja tvrdi, da se je Teodoziju, dok je još u Ninu bisku­ povo, navratio s. Metod i pratio ga do Rima, i da je po zagovoru istoga Sveca, uveo staroslavenštinu, i posto gorljivi zatočnik glagolice. Teodozij je, kako se vidi, došav u Spljet i tuj zaveo glagolicu, te je glagolicom vršio svoje dužnosti bez ikakvih otpora i sablazni. Svuda dakle, a napose u Poljicima i u susjednom gradu Omišu rabilo se je glagolsko bogoslužje bez ikakve natruhe latinizma. To nam potvrgjuje i darovština glagolskoga misala omiškoj crkvi od kneza hercega Hrvoje Vukčića. Kada je godine 1404. (prije još mle­ tačkoga pokroviteljstva nad Omišem i Poljicima), patarenski pisac Hval kršćanin 4) dovršio ćirilski rukopis svetoga Pisma novoga zavjeta i psalterij na poštenje slavnome gospodinu Hrvoju hercegu spljetskome... Hrvoja par godina poslije, nekako oko 1407. naruči *) P. Kajer: Skernatizam splitsko-makarske biskupije god. 1893. 2) Rački: Documenta s. 163. *) Farllati, s. 70., i Šimun Ljubić: „Ogledalo," Dio II., 1., 18. *) V. Klaić: „Povjest Hrvatska", Dio II. str. 34- 66. �86 Br. 5. — Serafinski Perivoj. - - 1910. kod katoličkoga pisca Bukta i krasni rezbariami urešeni glagolski misal, koji pokloni crkvi sv. Mihajla u Omišu, gdje se je i rabio. Do skora se ta starina nalazila kod sultana u Carigradu. Hrvoje bio je protivan tadanjem spljetskome nadbiskupu, te je zagovaro i širio slavensku glagolačku službu u svemu svome području. Prije ne­ koliko godina Hrvojev misal bi poklonjen biblioteci budimpeštanske akademije ]). 7. Historik Lučio piše*2) da su ninski biskupi bili pravi biskupi velike Hrvatske, koje su Pape nepo­ sredno imenovali i posvećivali3) i s njima neposredno općili. Kad su crkveni spljetski sabori zabranili rediti glagolaše i Poljičani su stali slati svoje domaće popove na regjenje hrvatskim biskupima ili u Biograd ili u Nin. Drukčije nije moguće odgonetnuti otkuda tolika množina u Poljicima svećenika glagolaša ? Svuda je u Poljici bila velika pobožnost, vršenje Božjih zakona i moralno življenje, tako, da je svako selo, kao i svaki najzabitniji kraj kuća slao svoje domaće sinove na regjenje k hrvatskim biskupima, da im na povratku postanu duhovni pastiri i revni učitelji kršćanskoga nauka. I kroz ono vrijeme, kad no je svećenstvo latin­ sko bilo sasvim prionulo k istočnome raskolništvu, poljički su glagolaši svegjerno slijedili naputke hrvatskih biskupa sjedinjenih s rimskom Stolicom. 8. U X. vijeku u crkvenome pokrajinskom spljet­ skome saboru (964.) raspiri se žestoko progonstvo protiv glagolice. Spljetski se sabor god. 964. sastojaše od svećenstva latinskoga i hrvatskoga, a predsjedaše mu Maynardo apostolski poslanik. U saboru prisutni bijahu i Grgur Ninski, Tomislav hrvatski kralj, te Mi­ hovil vojvoda Kulma (današnje Hercegovine) i ostali hrvatski knezovi. U tome crkvenome spljetskome sa­ boru najprije nastadoše velike prepirke i svagje, glede porabe obreda i liturgije staroslavenske4). Nu za pre­ pirke je veliki ninski biskup Grgur Ninski odvažno i ne­ ustrašivo usto i vodio, kako Kukuljević tvrdi5*9) ustrajnu i veličanstvenu borbu za hrvatsku crkvu i za slavenski jezik. Grgur je tada spasio slavenštinu, a zato je u Rimu i u Dalmaciji najviše pretrpio sa strane La- tinaša. Latinski su ga svećenici najviše, kako naš historičar Tkalčić ') opaža i s toga progonili, što su dobro znali, da će Grgur i unaprijed rediti njihove biskupljane, samo da sačuva u Crkvi slavenštinu. U tome crkvenome saborisanju, s pretežnim gla­ sovima većine, bi potvrgjen i uvršten X. članak, koji je glasio: da se za uvijeke ukine svaka poraba glagol­ skoga obreda, da biskupi naše pokrajine u slavenskome jeziku, nikakvoga svećenika više ne rede, niti u svojim crkvama misa govore, nu ako bi možda bila potreba svećenika, da se obrate s molbom Papi za dozvolu glagolanja 2). Proti toga X. kanona Grgur Ninski prosvjedova i svečano se prizva na vrhovno sudište rimskoga Pape Ivana X. Isti Papa, uvažujući umne i pridodane Grgu­ rove dokaze nije odobrio ni potvrdio X. kanona spljetskoga sabora, a tim je faktično potvrdio glagolicu i uništio zabranu regjenja svećenika glagolaša. Neki pak historičari misle, da je i Papa Aleksan­ dar 11. opozvo zaključke spljetskog sabora iz g. 1068., te ih što se tiče slavenskoga bogoslužja, uništio; do­ pustiv opet Hrvatima glagolašku Božju službu. Do ovoga vremena mi nahodimo samo progonstvo glagolice u Dalmaciji, a dao dragi Bog, kliče Milinović3) da bar u buduće mirniji život provodi! Da se je Grgur biskup Ninski odvažno borio i spasio narodnu svetinju — glagolicu u Dalmaciji, to nam potvrgjuju i drugi nepristrani povjesničari. Nu čudimo se poznatome arhelogu i povjesničaru Ab. Car­ rara4), da ga strančarski osjećaji onodobnih vremena dotle zavedoše te je ustvrdio nešto što se ne slaže s historičkim istinama Grgura Ninskoga. Carrara bo ga nazivlje: zanešenim revniteljem Slavenstva... slavo­ hlepnim revniteljem za proširenje svoje jurisdikcionalne biskupske vlasti, a suženjem opsega granica vlasti spljeske metropolije. Učenjak staroslavenštine Berčić drukčije rasbistruje tadašnje postupanje Latinaša proti starosla- ‘) Rački: Documenata i Farllati t. III. p. 97. 9 Milinović: „Crtice," s. 91. 9 Ab. Dr. J. Carrara: Chiesa di Spalato, p. 39., 41. a 1844., gdje opisuje Velikoga Grgura Ninskoga, da je bio: 9 Snimci se istoga misala, i u našoj Dalmaciji nahode, fanatico zelatore della causa dello Slavismo, ed uomo ambinaime: tri otiska sa rukom prof. dra. Luke Jelića, a dva u zioso. — isp. prof. Ivan Berčić: Chrestomatia, p. XXI. mgra. Bulića. 9 M. Pavlinović: Poljica i Poljičani, str. 87. g. 1876. — Boman : Storia, t. II. p. 267.—319. — Farllati, t. 111. p. 173—4, *) Lučio: Libro 1. c 2. još jasnije: post mortem Madii f. Guerinus 111. episcopus 3) S. J. Prodan: „Borbe za Glagolicu" i „Је li Glagolica Pulichienis vulgo de Poglizza. Nimirum Guerinus Episcopatum pravo svih Hrvata". 9 Rački: Documenta, p.193. i Farllati. Hl. g. 87-91 129. ab ecclesia Dumnensi cui proerat, sed a regione Pulichiensi — Istoga Farllatija izvorne riječi: Coeterum Spalatense con- sive a convallo Pollitiana quam Poglezzam vulgo appellant in cilium nulla c e n s u r a liturgiam Slavonicam notavit, sed quam sedem precariam šibi ad tempus concessam a Spalatensi solumodo ejus usum Praesbyteris et Clericis interdixit Ех Arhiepiscopo habebat. — Otac Vinjalić: Rkp. Storia, doslovce omnibus Dalmatiae Episcopis unus videtur fuisse Gregorius prinašam riječi: fr. Pietro Arcivesco di Spalato assegno a f Nonensis Slavorum Episcopus, qui a coeteris dissitićns suorum Madio Vescovo di Duvno Poglizza da dove trghettava qualite causam egeret et hujus liturgiae patrocinum susciperet. Slavi volta ii fiume Cettina, e. andava alla Diocesi di Delminio a autem omnes pro sua liturgia acerrime pugnabant. vizitare secretamente quei Cattolici chi frati Minori della Vicaria 9 Tkalčić: Tisućnica s apostola Ćirila i Metoda, god. 1863 di Bosnia mentenavano in fede alla santa Chiesa. �87 Proljeće. — Iz „Knjige Prokletstva". venskoga Bogoslužja. Na saboru spljetskome (925.) bude slavensko Bogoslužje zabranjeno sve dotle, dok ga na molbu senjskoga biskupa Inocencij IV. opet ne potvrdi. Otkako Inocencij IV. potvrdi staroslavenštinu u Bogoslužju, nasta za nju vrijeme cvjetanja i razvijanja. Slavenske se crkve pootvarale a svećenici... ne štediše ni truda ni troška da glagolske knjige, što dostojnije i časnije napišu. I doista skoro po svih evropskih knjižnica nalaze se krasni rukopisi službenika i časoslova pisanih u Dalmaciji i Hrvatskoj, rukom marljivih glagolaša svećenika i gjakona. (Nastavit će se). нпн Branko Strahimir Škarica: Proljeće. Svud mladost kipi i buja Proljeće rudine šara, Mlado si čobanče vješa 0 prsi stručak behara. Na granah pjevaju ptice Prpošno, toplo i lako... I ja sam najljepšu žicu Na svojim guslama tako. Uz topli sanljivi drhtaj Bezbrižna pjesma talasa, Кб srce djetinje vedra Što tog se rodilo časa. Nad bol i jade visoko Zastava moja leprša, Kroz dugu šarenu plovim Vrh cv’jetnog polja i krša. — Ej u što suze bih lio, Kad najstrag minut me ne će, 1 moja jesen će doći Proljet mi ubit i cv’jeće. Tu će mi ostarit srce Da sreća bješe mi mati! Zahman ću iskati pjesmu, Nit’ ću je imat’ ni znati. Tek jedno proljeće ima Tu biće samrtno svako, — Zato sam najljepšu žicu, Na svojim guslama tako! B. Markušić: —= Iz „Knjige Prokletstva." Pjesma jednog fakira. Sin je od nubijskih strana, Zmijski gdje kraljuje car, S rascvalih palminih grana Magički otsjeva čar. Posebne kobi to bjehu, Kad se je pustinje sin Neznanom podao gr’jehu : Šehovski ostavljo čin. Vukle ga zamisli časne: K nebu da uzdigne Pjet, Zv’jezde da posjeti krasne, Kulturni razgleda sv’jet. Dušom je Evropa jakom Neba pokorila svod; Tamo već putuju zrakom, Zvjezdama višnjim su rod. U tom ga varala ljuto žarka, neiskusna krv, Cvijeće što će nam nuto! Kojeg je podgrizo crv.?! Gledo sam toga fakira, Uz def je udaro svoj, Zanos mu nedao mira, Fakirski kupo ga znoj. Brujili začudni glasi; Tajstveni pjevo je spjev, Frcale čarobne vlasi, Plamso u očima sjev. Arapin pjesma imade Za nuždu strašnih ko grom, Alah to veliki dade Najdražem narodu svom. Pjesma iz vakata davnih, Bog bi joj značenje zno; Spjevo ju Hamad je slavni: Velik bje ravija to. Ipak je Alah zapiso U oku iskrenom znak; Čito sam veliki smiso, Mogo je čitat ga svak. Sjećo se vrućeg khamzina, Dražeg neg evropski tron, Slobodnog pustinje sina, Nekad je bio to on. Kraljskih kraj grobnica starih Arapin zastaje vran; �88 Вг. 4. — Serafinski Perivoj. — 1910. Podnevno sunce kad žari, Ovud ga hvato je san. Čuvaj to srca još zere, Dokle ne izgubiš sve! Sivom po nilskome žalu Polunag skako je svud, Krasnu za djetinsku šalu Pjeskom si draškao grud. Vrati se k Nilu svom bl’jedom, Svoje si pustinje rob; Amo Evropljane redom Ništit će skepsa i kob. Žarkoj po arapskoj pusti Štokad se navraćo vrag, Odmah mu čopori gusti Gjaurski progonili trag. I njeg je mnogoput tako Lovački uzdigo rog, Ne d6 da dira ga svatko, Ne dao imena svog. M Dr. Drag. Ikić: Da li je Holubova hipoteza 0 postanku m ise etim ološki m oguća? —__ . i Najžarču još je odbrujno, Za tim je smalakso već, Onda sam u sebi nujno Reko za Arapa Rječ: Kad sam u III. broju „Ser a f . P e r i v o j a " čito da je profesor Ivan Holub izveo u listu „ K o r e s p o d e n z B 1a tt f ii r d e n K l e r u s O s t e r r e i c h s " riječ „misa" iz grč. riječi „|iuoTŽjptov“, to sam odmah odlučio po­ tražit korijen tih dviju riječi te vidjeti, da li bi ta kom­ pozicija odgovarala pravilima filologije. Rezultat je moga istraž vanja bio slijedeći. Bitnost grčkih „|Lvaxr;pta“ sastojala se je u tom, da su nekim privatnim kultima smjele pristupiti samo eke odregjene osobe. Takovi kulti bili su većim di­ jelom o b i t e l j s k i . Pojedine obitelji imale su iz š t o ­ v a n j a p r a m a s v o j i m p r e g j i m obiteljske žrtve, kojim su smjeli prisustvovati samo članovi te obitelji. Nije se pak shvaćalo, da će od tih žrtava biti kakov posebni blagoslov za dotičnu obitelj, koji ne s m i j e p a s t i n a n e č l a n o v e takove obitelji.1) Po tome dio mise, kojem nijesu smjeli prisustvo­ vati katehumeni, odgovara djelomično grčkim misteri­ jima. Razlika je pak ta, što su kršćani shvaćali, da po sv. misi dobivaju osobiti blagoslov i osobite milosti od Gospodina Boga. Ta sličnost izmegju grčkih misterija i sv. mise pravih vjernika sjegurno je i dala povoda g. Holubu, da izvede riječ ,,missa“ od riječi „риatrjptov". S druge strane znamo i to, da sv. oci nazivaju sv. misu veli­ kim misterijem, ali da bi se te dvije riječi u istom značenju z a m j e n j i v a l e to mi je nepoznato. ,,Mysterium" kod sv. otaca znači „tajna". To znači, da je za čovjeka neshvatljiva tajna Božje svemogućnosti i mi­ losti, da se onaj kruh i vino pretvore u Isusovo tijelo 1 krv. Sada pregjimo na samu stvar! Grčka riječ [ivcTTjpcov = tajna, tajna nauka, došla je od glagola |лио = zatvarati n. pr. oči. Ako je dakle odatle došla ta riječ, kako veli Menge u svom rječniku, a što je sasvim naravno, onda mu je čista osnova Djete o pustinjske vjere, Nemoj premišljati, n e! *) Dr. P. Stengel: Die griecli. Sakralaltertiimer (Izdanje 1. Miller). 1890. str. 115. Ili je prežo plamence Nekad na žeravu čil, Pobjedne opi ito v’jence Dragi gdje žagori Nil. Koje kod kairske česme Uzimo avdest je svet; S defom uz pobožne pjesn Odmetni proklinjo sv’j^ Jednoč je prikucno snažno Važan je nastajo čas: Klelo je oko mu vlažno Evropske prosvjete spas. Sječo se časa jednoga: Divan uz mjesečev sjaj Otrova daše mu svoga, Daše za arapski raj. Prokro se zemlji kulture. Svaki već obašo grad, S Taja do Dnjeprine sure Gledao skepsu i jad. Amo se djetinjit ne srne, Jerbo sramota je to ; Ne smije pjevat se pjesme: S čega nas zatire zlo. Tako to prosvjeta traži : Šalit se — to je već gr’je h ; Zakon na ustima laži, Tugom zamjeniše sm’jeh — �Da li je Holubova hipoteza o postanku mise etimološki moguća? 89 циa ne i-tua—, kako bi to mislio g. Holub. Možda uzeto iz grčkog jezika u latinski nikad se ne pretvara se čini teškim istumačit nastavak — onjpiov, buduć se u ,,i“, nego se piše latinskim pismom „у“. Za sve to u razvoju jezika, počimav od indogermanskog, nalazi evo primjera : Su« = dva, vedski ,,duva“, latinski ,,duo“, samo — tero — ili — ter —,*) što odgovara i avestskom staroslovenski „dbva**; staroindogermanski ,,jug6-m“ , i staroindijskom tara n. pr. av. fratara —, starind. staroiranski „yngam“ grčki ,,^uyov“, latinski ,,jugum“, katara — s; ti bi nastavci bili u grčkom: бо-р^, цак-хгргх; staroslavenski „igo", staroindogermanski ,,miis“, sta­ albanski „пп“, latinski i t. d. Odakle dakle „а“ u sufiksu isp — i — —? roiranski ,,muš—“, grčki Umetanje sigme nije se nigdje drugdje razvilo, nego ,,mus“, staroslavenski ,,myšb‘‘. To je općenito pravilo. na grčkom tlu. Tako i u riječi lazrp „stadoh**, koju Riječ „missa-*, koja se je uvijek pisala sa ,,i“, Buck izvodi iz iranskog .,tan“. Jasnije je to u riječi ,,tono“ „odjek dajem, glas** što se grčki veli aisva^co nastala je u vrijeme poslije Hrista; spada dakle u vri­ jeme dekadence latinskog jezika t. j. u vrijeme, kad je u značenju „uzdisati**, u eolskom narječju imamo тevvei = orlvet = Рриуетас, koji izraz upotrebljuje Hesiod; staro- latinski jezik zapustio svoj razvoj. Mi nalazimo malo iranski se pak veli ,,tanayitnus — š “ = grmeći.2) To latinskih riječi, koje su svoje ,,u“ kasnije promijenile „ат“ može se pretvorit u dvojstuko „тт“, a moglo je u ,,i‘* kao ,,inclutus“ kasnije ,inclitus“, grčki „хХитб;**, nego su ragje mijenjale svoj ,,u“ u „о“, a te su riječi ostat i bez pretvaranja; tako : ’Атихт, i 3) Sada je jasno, da to „а“ u jiuatr^'ov nikako ne spada na Katonovih vremena, koje su imale ,,u“, a u doba de­ korjen riječi, nego na njezin sufiks. Tako usporedimo kadence dobile „о“ ; n. pr. „epistula** ima „epistola**. raz pako ,,missa" dolazi tek u doba dekadence, te bi grčki i tsakonski: еате = ,,ethe“, oto|aа - - Jh u po svom vremenu morala glasiti ili ,,myssa“ ili u naj­ atTjVto = thenu i t. d. Iz ovoga proizlazi, da izraz ,,missa“ prema pra­ boljem slučaju „^u ssa“. To je uprav filološka dogma. vilima nije mogo dobiti dvojstrukog ,,ss“ iz osnove Opriječna tvrdnja značila bi ni više ni manje nego ne­ jji'jCT—od riječi |n>ox>jpiov, jer od te riječi je osnova jiu-, poznavanje razvoja latinskog jezika. kojoj nadodav sa — od „sacer" glasilo bi samo „misa* S tim sam gotov s prvim dijelom Holubove Holub misli, da u izrazu missa" ono i“ ne tvrdnje, te mislim, da je nijedan klasični filolog svojim pravi nikakove poteškoće, jer je, kako misli, lagan auktoritetom ne bi smio potvrdit. prelaz iz ,,i>“ riječi „циатУјрсоу" u ,,i“ u riječi „missa**. Sada pregjimo na drugi sastavni dio Holubove — Dogagja se doduše u razvoju indogermanskih jezika, ,,missae“. da se izmjenjuju „г‘ i „и“, ali ne u najstarijem zajed­ Drugi dio izraza ,,missa“ po mnijenju Holubovu ničkom razvoju, nego tek u doba, kad su se pojedini jest nasto od ,.sa cer“ t. j. po izvedenoj krivoj jezici individualno razvijali. A i to je samo onda bi­ osnovi ,,mis —“ od nadođata je još osnova valo, kad je višesložna riječ; te jedan slog kvalitetom od ,,sacer‘. S tom osnovom je g. Holub mnogo sret­ svog vokala utječe na kvalitet vokala drugog sloga t. niji, jer ima u za se Curtiusa, koji takogjer tvrdi, da j. nastaje asimilatorna modifikacija. T ik o m p r .: atički je od ,,sacer“ osnova „sa “, i to starija nego ,,sak J) ЕфсХХа = £фиХХа = 26jiuX(X)» = ЕирсХХа4). Takih pro­ Usuprot tome neki tvrde, da je po staroislandskom mjena ima i u latinskom jeziku. Ako dakle misli g. osnova „sattr—“ ili letičkom „s.ikt**. Prama Curtiusu Holub, da je ta promjena nastala na latinskom zem­ može imati dakle i g. Holub u toj riječi potpuno pravo, ljištu, onda je to sasvim neosnovano, jer slog — sa naime da je od sacer osnova „sa **. — nije mogo utjecat, da se slog ,,my— * okrene u Kad smo sve razglobili, sad je jasno, da je prvi „mi— Prema tome bi izraz apsolutno moro glasit izvod tog izraza ,,mis-sa“ naime ,,mis-“ nemoguć u la­ ,,myssa“ ili bolje ,,mysa“, a tako ne glasi. tinskom jeziku, jer bi moro glasiti ,,mys-“ ili ,,mus**, Po razvoju indogermanskih jezika staroindogeršto nije istina, to onda ostajemo na starom tumačenju, mansko ,,i“ i ,,i“. pretvara se u ,,i“, a ,,u‘- i „п" pre­ da je izraz ,,missa“ od glagola „mittere**, makar da je tvara se u grčkom u ,,y‘f, a u latinskom u ,,u“. 5б *) To drugi sastavni dio te riječi i pogodan Holubovu miš­ latinsko ,,u“ istom u srebrenoj latinštini pretvara se u ljenju. *) ,,i“. Grčko pak ,,i>“ = „у“ u latinskom jeziku t. j. ‘) Brugmann : Griech. Grammatik (1900) str. 191 i 194 а) Dr. A. Walde: Sateinisches ethymo!ogisches Worterbuch (1906) str. 597. 3) G. Меуег: Griech. Grammatik (1896) str. 3514) Brugmann : Kurze vergleichende Grammatik (1904). str. 238. б) Ibidem str. 69 s. ‘) Dr. A. Walde: Lat. etym. W5rterbuch st. 537. *) Doncsosmo ovu raspravu veleučenoga pisca, prem dr­ žimo, da ona ne bi mogla oboriti Holubovu hipotezu, kada ona ne bi imala drugih poteškoća; jer u Holubovoj hipotezi „missa" nije postala naravnom evolucijom, nego je slobodna konstruk­ cija, u kojoj su konstruktori mogli po volji uzeti iz ,,mysterionu i „sacer", što su i kako su htjeli. Opaska ured. �90 Br. 5. — Serafinski Perivoj. — 1910. LISTAK. Dr. Blaževlć: izgubiše. Donje je tijelo tako gorilo, da se nije moglo „Kad bi gjavo mogo umrijeti, sjegurno bi onako golom rukom ni dotaći, te je i sam bolesnik često umro“. Potresne ove riječi izreko je sluga gospodara puta jauko: gorim, gorim; uz to bi strašne kletve i kuće, u kojoj je Voltaire umro. pogrde na okolo stojeće sipo i grubijanski se ponašo. Kome nije poznato ime Voltaire ? Tko se ne sjeća Pripomenuti nam je, da je Voltaire do svoje smrti pri svega onoga, Što je on proti katoličkoj Crkvi učinio ? potpunoj svijesli osto, kao što su to službeni spisi D^, mi ga dobro poznajemo; poznata nam je paklena ob obdukciji njegova tijela dokazali. njegova mržnja na sve, što je sveto, što je katoličko, S nastupom teže bolesti bio je i pristup к’ boles­ što je napose Isusovo, koga naziva „varalicom". Njegov niku teži. Nu ipak se župnik st. Sulpice-a i Abbe život znamo, ali sa smrću nijesmo na Čistu! Jedni vele Gaultier odvažiše i pokušaše ne bi li umrućemu bili da se je s Bogom po sv. ispovijedi izmirio, drugi pak pripušteni. To im nekako uspije. Kad je Voltaire bio to niječu. I ovi pošljedni imadoše pravo, kao što nam na prisutnost župnikovu upozoren, okrenu se bolesnik, to bogoslovna smotra — ,,Q u a r t a 1s c h r i f t“ 1909. pruži dva tri puta ruke prema župniku, pogleda ga IV. str. 773.—779. potvrgjuje. Radnja ondje otiskana, prijetećim i punim bjesnoće pogledom, te izreče neko­ zanimiva je, te ju u glavnim potezima evo prenosim u liko riječi, koje se nijesu mogle razumjeti, ali su kretnje „Perivoj". njegovih ruku i očiju njihov smiso kazivale. Župnik Francuski pisac Abbe Lachevre, naišo je na du- prepusti Abbe-u Gaultier-u, da i on svoju sreću pokuša, sada nepoznato djelo o zadnjim časovima Voltaire-a, nu ovome bolesnik u kratko odgovori: „Gospodine koje je one iste godine, kad je on umro spisano.') Pi­ Abbe Gaultier, izručite g. Abbe-u Gaultier-u moj na­ sac samoga djela nije poznat, nu drži, se da je to bio klon". Svećenici se udaljiše, a nadogjoše liječnici, tro­ neki viši svećenik, koji je na ponuku biskupa iz Anecy-a jica ih na broju, od kojih svaki napose posjeti bole­ odmah u mjesecu lipnju dok je Voitare u svibnju snika, koji je tako iznemogo bio, da su ga već mrtvim umro — istragu o smrti istoga započeo i koncem pro­ držali. U to se prikuči njemu jedan sa svijećom u ruci sinca iste godine dovršio, i time nam vjerodostojno te mu na+are slijepe oči. Na to umirući otvori oči, koje svjedočanstvo o smrti Voltaire-a ostavio. Isto je tim su se, kao što su liječnici rekli kao dvije zublje svije­ vjerodostojnije/što se je on za okolnosti njegove smrti tlile; Ijutito pogleda liječnike te strašnim glasom zabaš kod onih osoba propito, koje su kod njega bile viče: Pustite me, da umrem! Pred samu smrt, još ili s njim u ma kakav doticaj dolazile. jednom nešto strahovito izreče, iza čega [nastupiše kon0 njegovoj smrti pripovijeda dotični pisac ovo: vulsije tjelesne, koje su sve strahom napunile i ispusti Voltaire dogje 1778. tada 84. godišnji starac, ponovno dušu bez de se je s Bogom pomirio ili [svećenika u Pariz i to inkognito, jer mu je boravak u Parizu po- tražio! I tako žalosno svrši onaj, koji je Isusa i njegovu Iicajno bio zabranjen. Na tu vijest prenuše se njegovi Crkvu progonio! Kakav život, takova sm rt! prijatelji te ga stadoše slaviti i razne mu počasti is­ kazivati. Nu njihovo se veselje u brzo utiša, jer Vol­ Prof. S.: П kome je jezika Isus učio apostole? U spljettaire opasno oboli tako te se i liječnici za njegov život pobojaše. Ovu prigodu upotriebi svećenik imenom skome „ Da n u " od 21. IV. izišo je pod naslovom Г Abbe Gaultier te ga pismeno zamoli, da bi ga smio „ K u l t u r n e v i j e s t i " zvučni članak: „U k o j e m je posjetiti. Voltaire bojeći se, da ga nebi stigla sudbina, j e z i k u I s u k r s t u č i o a p o s t o l e ? " Članak nam onih, koji su vjerske utjehe na času smrti odbijali, se sa kritične strane nije dopo, jer svi navedeni raz­ usliša molbu svećenikovu. Ovi odmah pogje Voltaire-u lozi nijesu oborili stari nazor: da je Isus podučavo koji bijaše pripravan, da se ispovijedi. Svećenik mu u aramejskom jeziku Rek’ bi da člankopisac mnogo megjutim reče, da mora najprije potpisati opoziv svojih veću važnost daje istaknutim dokazim nego li to radi zabluda i sablazni, nu on pruženi mu opoziv odbi a sam sam njihov spisatelj o. Gietmann D. I. Pred očima napisa drugi, s kojim svećenik ne bijaše zadovoljan, i nam je rasprava, pa evo pri zaključku svoje rasprave što kaže: Dosta nam je pokazati na vjerojatnost tako se razigjoše. Bolest okrenu na bolje ali samo za četiri dana, (Glaubwiirdigkeit) isnešenoga nazora. Zeitschrift fiir Kat. iza kojih još žešće navali tako te i liječnici svu nadu Theol. sv. 4., str. 788.. Ne ću reći, da je tradicijonalni nazor dogma fidei, ali da stare dokaze nije oslabio ni 9 Djelo nosi naslov: Voltaire mourant; enqu§te faite en Gietmann, ni Zahn, pa ni drugi kritičari, gledat ću 1778. sur les circonstances de sa dernifere maladie publifce sur le manuscrit infedit et annotfee par Frederic Lachfcvre. Pariš, ukratko i čitatelje i Člankopisca upozoriti, i to : 1. Do sada se je uopće držalo, da je Isus sa svojim Henri Champion, 1908. �Listak. apostolima i inače govorio njihovim materinskim jezikom, a taj je tada bio siro-haldejski ili ti aramejski. Novost je, da ih je podučavo u armenskom (?) jeziku (člankopisac dvaput je spomenuo i to armenski i armenština). 2. Otac Gietmann hoće da dokaže, da je Isus svoj nauk apostolim tumačio u g r č k o m jeziku. Ali je pitanje: je li uspjeo? Klimavi su i ako speciozni raz­ lozi, na koje se oslanja. Nije Isus svoj nauk predavo obično učenjacim, nego najviše prostomu puku, priprostitim ribarim. Pred takim slušateljima prostim odgo­ vorima i pričama razkrinkavo je prevejane upite farizeja, zakonoša i t. d. Tupoglavost i priprostitost apostola osobitim načinom istaknuta je kod evangjelista: stulti, tardi, quomodo potest? multi discipulorum ejus abierunt retro (Joan. 6., 67.), revelasti ea parvulis. (Luc. 10., 21.). 3. I ako se može dokazati, da je u Palestini tada vlado grčki ko državni jezik, ne može se ničim dokazati, da je i prosti puk poznavo taj jezik. Analogan si "čaj u Dalmaciji sa službenim jezikom talijanskim kroz stotine godina, da li je i koliko osvojio puk, ne treba dokaza, narod je tu. Pa još kod Židova, koji su iz svoga religijoznoga i nacijonalnoga ponosa prezirno odbacivali sve što nije Božjega naroda. 4. Da je trgo­ vina prokrčila put svjetskom grčkom jeziku, to je pojmljivo; ali da su se njim morali služiti i prosti i sjeromašni ribari, da unovčite svoj ribolov, neka vjeruje tko hoće i tko može, ja ne! 5. Člankopisac nam prikaziva, da su Isus i apostoli za izleta po Dekapolisu (po Rivieri) imali prilike, da se nauče grčkom jeziku. Je li to ozbiljno? 6. Po evangjeljim znamo, da je Isus pozvo svoje Apostole s njihovoga zanata, a cni: relictis retibus secuti sunt eum (Mare. 1., 18.). Ne čita se nigdje, da su bilo prije bilo poslije poziva učili gramatiku svjetskoga jezika, niti pohagjali škola, da se izuče u govoru i pismu svjetskoga grčkoga jezika, — esperanto! 7. Znamo da se je Židovim svake subote po svim sinagogam, a imalo ju je svako selo, tumačio zakon, zar g r č k i ? 8. Na upit, kako su mogli apostoli citirati navode sv. Pisma po LXX., dakle grčki, može staviti u nepriliku samo racijonalistu isto tako, kako no je stavilo i one kod Ivana 7., 15, koji su se čudili Isusu, da zna, a nije učio ... 9. Gdje se to kaže, da su znali ili morali poznavati grčki jezik? Do zvanja na apostolstvo bili su prosta i neuka čeljad, od zvanja za živa Isusa njega su pratili, progovoriše stoprv na Duhove. Ali kako? Et repleti sunt omnes Špiritu Sancto, et coeperunt loqui v a r i i s I i n g u i s , prout Spiritus Sanctus dabat eIoqui illis. (Act. 2., 4.): Eto odgovara od kada, i od kuda im poznavanje grčkoga jezika! Senzacionalne novosti zableuše, ali koga? Onoga, koji ide za novotarijom. Mogo se je u „Danu" napisati članak o „Daru jezika" „donum linguarum" po sv. Pavlu 1. Cor. 14., i mislim, da bi više bio koristio nego ono, omnia omnibus exepediut. ta pitanja modernistim, a Njega ustanovljene bibličke 91 što je napisano. Non enim (Ecli. 37., 31.). Ostavimo mi držimo se Petra i od komisije. Fra J. B ić. Pravedna osuda pornografa D’ Anunzia. Lijepu i bogatu talijansku književnost početkom ove godine, zadesio je veliki udarac. Najnoviji roman čuvenog Talijanca D£A n u n z i a vas vrvi od nečistoće, ubojstva, ludnica i to često megju istom svojtom. U njem je zadahnuo pisac svoje osobe sa svakom neznačajnošću. Izvrnuo je naravni red estetike, morala i uljudnosti. Našo je ljubav ugodnim strastima, a sreća mu je jedino uvijek činiti sebi zlo Čovjek u tom njegovom romanu „М o ž d a d a j e, m o ž d a d a ne " — „Forse che si forse che no" nije drugo nego neukroćena životinja, koja guši vrlinu razuma, a slast joj je slijediti divlji instinkat. Ne možemo se na dulje upoznavati sa ovim pis­ cem, nego ćemo ukratko navesti njegovu sliku, ka­ kovu je prikazaše osobito nekatolički kritičari. „ T i m e s " pod naslovom „ P o k v a r e n i g e n i j 4, veli: „ Mo ć i veličina D’ Annunzia jesu, rek’ bi, neiz­ mjerne. Ali koliko se god može diviti ovim njegovim vrlinama, ipak su one sasvim izjedene od rak-rane, koja ih iz srčike toči." Njegov je roman „Možda da je, možda da ne" jedna kužna pošast, koja je zarazila svaku stranicu, svaku epizodu, svako mjestance i svaku osobu." U svom engleskom ponosu nastavlja „T im es": „Sve osobe u D’ An. romanu jesu bolesne: znak da ih sami Talijanci mogu shvatiti i nadamo se, da u En­ gleskoj ne će biti nikad preveden, on ne može biti jedno umjetničko djelo, a osobito za naš jezik." D r. G e m e l l i u „Г Osservatore Catt" od 6. veljače 1910. usporegjuje Nietzscheova „nadčovjeka" s D’ Annunzievim estetičarom, pa zaključuje, da su to sve isto: „za oba ova i značaj i dobrota i samoprijegor nijesu nego dogovorna laž. Sistematična nemoralnost Nietzschea nalazi potpuno obnovljenje u nemoralnosti D ’An. es­ tetike." Najbolji tal. kritičari, pače i isti štovatelji D’ An. odbili su najnoviju propagandu sodomije. I u filozofiji je romanzier pokazo svoju niskost, te kad je onako cinički ubio svaki ideal razumnog čovjeka, izručio ga je nemilom udesu skepticizma i agnosticizma. Glasoviti R i z z i završuje svoju ocjenu u „ C o r r i e r e d’ I t a l i a " od 17. veljače: „АП dosta, dosta ovakove literature, kad ćemo se poradi nje morati stidjeti pred našom unučadi." Sve su ovo izrekli prijatelji talij. naroda, da ga ne zavede veliki ugled D’Annunzia. I kod nas je Hrvata na žalost ušla n i e t z s c h e jš t i n a . Njom se hrani umjetnik i književnik, filozof i pedagog. Ovdašnja dična „Нг. S t r a ž a " upozorila je na tu sedmoglavu aždaju, koju tako sramotno vodi �92 Br. 5. Serafinski Perivoj. — 1910. famozni neprijatelji svakog napretka D. Trstenjak. Do svakog je iole pametna čovjeka, da se tomu opre, a osobito do Hrvata-Katolika. VJESNIK. Dva nova hrvatska biskupa. Službene „Narodne Novine" dne 25. IV. raznesoše po cijeloj Hrvatskoj veselu vijest, da su gjakovačka biskupija nakon 5-godišnje, a senjsko-modruška nakon 2-godišnje sedisvakancije dobile svoje pastire. Prva je biskupija popu­ njena osobom posvećenoga biogradsko-smederovačkoga biskupa presvj. g. dra. Ivana Krapca, a druga osobom posvećenoga biskupa helenopoljskoga presvj. g. Roka Vučića. Dominus conservet e o s ...! Kapitul hercegovačke redodržave obdržavo se je pod predsjedanjem m. p. o. Bonifacija Vidovića ge­ neralova komisara na Markovo. Na kapitulu su iza­ brani : m. p. o. Luka Begić za redodržavnika. m. p. o. Ambro Miletić za kustoda, p. o. David Nevisbć, p. u. Skender Musa, p. o. Ljudevit Raaoš i p. o. Filip Bebek za definiture, a dr. o. Leo PeUović za tajnika. Čestitamo! Završna riječ g. Im — аз*а. G. Im — ank u „ I s t o č n i k u " od 15./IV. iare dlane od veselja; Sto je postigo(?!) ono, što je tražio „On je u 24. br. p. g. „htio postići", da fra B. V. „uvidi, da se je u izrazima svojim o pravoslavnoj crkvi i sveštenstvu prebacio" i da je „upotrebio dosta ošt.e izraze", pa kada je to u „Odgovoru na Istočnikov prigovor" (u 3. br. S. P.) dobio (? !), sada se veseli. Njemu je svejedno, što fra B. V. nije opozvo stvari, nego je, kao što i sam — Im - ank. priznaje — „ n o v i h p e t s t u p a c a n a p i s o , da d o k a ž e ono, š t o j e u p r v o b i t n o m č l a n k u " za h r i š ć a n e „ r e k a o " : „Hvalite djeco Gospoda!" 0. Anto Ćorić nakon kratke ali teške bolesti preminuo je 18. IV. u Jajcu. Čorić se je rodio 11. pro­ sinca 1848. u Varcaru. Bio je kapelanom, biskupovim tajnikom, lekturom župnikom i gvardijanom. U zadnje vrijeme dao se je i na književno polje, te je svojim kras­ nim perom i „Seraf. Perivoja" mnogu stranicu nakitio. Nu nada sve bio je pravi sin sv. oca Franje: čedan, skroman ponizan, trizmen, bogoljuban, a uz to ljubi­ telj svoga reda i svoje redodržave. Počivo u m iru! Svibanjska pobožnost u Sarajevu obavlja se po svim crkvama. U katedralci se obavlja u 6' 2 a u crkvi sv. Antuna uz prisutnost mnogo svijeta u 63Д na večer, gdje prije blagoslova po redu propovijedaju: m. p. o. Alojzije Mišić, redodržavnik, p. o. Franjo Pavlak, predsjednik, p. o. Petar Ćorković, tajnik te pro­ fesori : o. Jakovljević, dr. o. Jelenić, o. Ivandić, dr. o. Blažević, koji u stalne dane i u katedralci propovi­ jedaju. Blagoslov temeljnoga blagoslovio je presvj. gosp. novozasnovane crkve BI. Dj. ske ljubavi u Sarajevu. Bilo kamena. Na 8. svibnja dr. Šarić temeljni kamen Marije čč. sestara Božan­ na čast Božjoj Majci! Opći potop i babilonske iskopine. Moderne is­ kopine, koje su počeli razni njemački, francuski i ame­ rički istraživatelji s nekom potajnom željom, da oprovrgnu činjenice s. Pisma, pokazuju naprotiv uvijek is­ tinitost njihovu. To je prigodomice više puta konstatovano. Najnovije iskopine u Nippuru dokazuju istinitost potopa. One se sastoje od 433 pločice, koje su bile oblijepljene raznim kristalima, no umjetnosti je ljud­ skoj pošlo za rukom, da ih odstrani bez ikakvog kvara. Prof. Hilprecht s velikom je vještinom složio te pločice u 5 omašnih tabla. Rezultat daljnjeg njegova istraživa­ nja jest taj, da se 7., 6., 13., 14., 15., 18., 19 i 20. glave VI. knjige P o s t a n k a posve slaže sa 2., 3., 4., 6., 7 8. 10. i 12. retkom toga najnovijega otkrića. Proselitizam u Rusiji. Otkako je duma usposta­ vila slobodu kulta, od onda narod sve to više ostavlja pravoslavlje. Sad se je taj broj digo na 301.450. Naj­ više ih je prešlo na katoličku vjeru: 233.800. Zatim na islamizam: 50.000, pa na protestantizam: 14.500, iza toga na budizam : 3.400 ti na židovstvo: 400. Naravio na katolicizam rajviše prelaze u Poljskoj, Litvi i Ukrajini. Liberalni list „Тад“ proti pornografskoj litera­ turi. Sve se više i više dolazi do uvjerenja — da samo č i s t o nešto vrijedi. U tom pomaže vlastito iskustvo i javna statistika : 9/10 kriminaliteta megju mladeži ima svoj uzrok u takoj literaturi. Vrijedno je da ovdje iz­ nesemo nekoliko redaka iz ,,Tag-a“ : neka očajnost, koja iz njih provejava kazuje mnogo. „Mi nećemo više ništa, da čujemo o raznim prljavštinama i gnjusobama, čim, ima nekoliko vremena, napunjaju naše uši. Znamo, da se grijeh i sramota, zločin i opačina ne može istrijebiti sove zemlje, ali ne ćemo, da se iznose......... na sun­ čano svijetlo, u parlamenat, u novine, u svagdanji raz­ govor... Ko pokazuje na javnom trgu svoje rane rane, koje su pune gnjoja i gnjusnosti kao ove? Mi ne ćemo, da vidimo te rane. To isto velimo i o novi­ nama. Kad bi tako kod nas bili svijesni i katolici ? Socijalna važnost trećega reda. ,,La P e n s e e c o n t e m p o r a i n e , r e v u e m e n s u e l l e d e s gues t i o n s p h i I o s o p h i q u e s , s o c i a l e s et r e l i g i e n s e s " donosi u svom 7. ovogodišnjem broju slije­ deće pohvalne retke o socijalnoj važnosti trećega red a: „Sjegurno, veći dio zapovijedi (iz pravila trećeg reda) bio bi i danas isto tako zgodan i uspješan kao i u XIII. vijeku. Jer kolika ne bi bila moć katolika u socijalnom redu, ako bi se znali podvrgnuti duhu evangjeoskom, ako bi se udostojali unići u treći red sv. Franje Asiš- �Listak. koga. Kakav rat ne bi navjestili raskoši i nemoralno­ sti, što džaba uništava... najveće posjede, a prouzro­ kuje u obitelji neplodnost! Njihove bi kobne krjeposti brzo postale socijalnim krjepostima, pred njima bi uzmicale javne i smrtne mane naše domovine: alholizam i drugi ekcesi, koji uništuju pleme ljudsko; nepoštenje u trgovini i obrtu, što stvara zbrku ne samo u moral­ nom, nego i u ekonomskom redu; legalna bezboštva (bezbožni zakoni), koji kvare savjest; zavist, egoizam, i mržnja — čeda žegje za zlatom, što rastavlja klase, i oruža gragjane jedne proti drugim ... On nam jedini može donijeti socijalni mir/' Bezgrješno začeće i Rusi. Učevni časopis „Ech os d’ Or i e n t " u pošljednjemu broju donosi vrlo zanimivu raspravu, u kojoj dokazuje, da je kijevska akademija u XVII. i XVIII. stoljeću službeno učila, da je BI. Dj. Marija bezgrješno začeta. Isto se je prije patrijarha Nikona i u Moskvi učilo i držalo. Nikon je bio prvi, koji je pokvario liturgične knjige, u kojima se je i ova nauka odrazivala. To se najbolje vidi odatle, što takozvani „starovirci" i danas tu nauku ispovijedaju. Lebedev u svome djelu nastoji kijevsku akademiju po­ biti, ali dokaz crpljen iz vjerovanje „staroviraca" mukom mimoilazi. . , Luvensko katoličko sveučilište. Ovih je dana luvensko katoličko sveučilište izdalo svoj prošlogo­ dišnji almanah. Iz ovoga se vidi, da na tome sveuči­ lištu djeluje 125 profesora. Na bogoslovnome je odjelu lani bilo 110; na pravnome 557; na liječničkome 498; a na mudroslovnome 359 slušalaca. Sveučilište se je odlučilo i na izdavanje novoga časopisa pod imenom „Revue Congolaise", koja će se baviti kongovim etno­ grafskim, vjerskim, društvenim i gospodarstvenim pi­ tanjima. 93 umro u Bolonji. Kolike je cijene bilo djelašce, koliko rabljeno i razšireno, proistječe odatlen što su samioo. izdavatelji u bibliotekam našli isto djelo sačuvano u preko 150 kodeksa, a i odatlen što se odveć često na­ lazi navedeno osobito od starijih pisaca. U Sp e c u l u m- i i (Zrcalo BI. Djevice Marije) tu­ mači se u 18 poglavlja Z d r a v a Ma r i j a . Pisac se odlikuje dubokim i solidnim bogoslovnim znanjem, zgodncr i često rabi navode iz sv. Pisma i svetih otaca, svoje raspravljanje začinja uopće krasnim slikama i pri­ spodobama, iz svega pak proistječe nježna i žarka pobožnost prama Majci Božjoj. Djelo je puno jedrih misli i bogoduhih uzdignuća : bogata i dragocjena zbirka jne samo za propovijedaoce, za gospin mjesec, nego i za sve, koji se žele ugrijati u pobožnosti i ljubavi k nebeskoj Kraljici. Kad se na ova svojstva obazremo, nećemo se čuditi, što je ,,Zrcalo" bilo toli obljubljeno i rašireno. Ono je češće na njemački prevedeno. Prevedeno je takogjer na fran­ cuski i na talijanski. — Mi bi željeli da se koji Fra­ njevac ili svećenik, vješt hrvatskom jeziku i obilju nje­ govih mnogovrsnih izraza, dade na poso te u bistrom i slobodnom prevodu pretoči S p e c u l u m u naš jezik. Kroz to upozorujemo svećenike na ovo klasično dje­ lašce. U njemu će se mnogo nasladiti, njegovim štivom obilno okoristiti. III. Dicta B. Aegidii Assisiensis, sec. cod. mss. emendata et d e n u o e d i t a a PP. C o l l e g i i S. Bo n avent u- r ae. A d C l a r a s A q u a s 1905. S t r. XIX. 122. Lira 1.25. BI. Egidije Asižanin, još od prvih godina obraće­ nja sv. Franje, njegov drug i Sljedbenik bio je čovjek priprostit i bez nauka. Iz svog općenja sa sv. Patriarhom, iz dugog razmatranja i vruće molitve, crpio je ipak duhovnu svijetlost i nauk, tako da su k njemu KNJIŽEVNA SMOTRA. dolazili glasoviti naučitelji i visoki dostojanstvenici, da Dr. Eterović: čuju njegovu riječ i prime njegov savjet. On je često II. *) Speculum B. M. Virginis Fr. Conradi a sa izvanrednom sjegurnošću i priprostitošću odgovaro Saxonia s e c u n d u m c o d i c e s mss. c a s t i g a t u m na teška bogoslovna pitanja i đavo svete upute u et d e n u o e d i t u m a PP. C o l l e g i i S. Bo n a - duhovnome životu. Savremenici i drugovi pobilježiše v e n t u r a e . Ad C l a r a s Aq u a s . 1904. S t r. XXVIII. nam nekoliko ovih rečenica i nauka bi. Egidija. Ta —231. Lire 2. zbirka aforizama nije velika, ali se megjuto odlikuje pri­ Ovo se je djelašce do sada pripisivalo sv. Boni. prostitošću i živahnošću. Istim duhom, kojim dišu djeAli oci u Quaracchi spravljajući izdanje sveukupnih lašca asiškog Ubožara dišu i ove rečenice njegovog djela serafinskog naučitelja, opaziše da njemu ne pri­ vjernog učenika. U kratkim izrekam, kakva li se du­ pada, te ga evo napose otisnuše kao II. svezak naše boka i vječna nauka ne krije! Pod priprostitom odje­ zbirke. Iz proučavanja starih kodeksa, iz načina pisanja ćom kakav život i mudrost I i usporedbe s inim djelima zaključiše, daj e S p e c u ­ D i c t a blaženoga, na temelju najboljih kodeksa, l u m B. M. V. sastavio Co n r ad iz S a k s o n i je, vri­ razvršćena su u 26 poglavja prama nihovom sadržaju jedni lektor i pisac, koji je dulje vremena mudro i i srodnosti, a odnose se na razne točke duhovnoga sveto upravljo sa saksonskom redodržavom, te je 1279. života: o krjepostim i milostima i o njezinim učincima; *) Sravni „Knjiž. Smotru" u ,,Seraf. Perivoju" br. II g. 1910. o vjeri i nedokučivosti Božjoj; o ljubavi; o svetoj �94 Br. 5. — Serafinski Perivoj. poniznosti; o svetoj brizi i pažnji srca; o korisnoj nekorisnoj znanosti i o propovjednicima; o posluhu njegovoj koristi; o misli na smrt; o ustrajnosti molitvi... Knjižica se po sebi preporuča svakome, Franjevcima na pose. i i u a IV. Stimulus amoris, a ) F r . J a c o b i Me d i o l a ne ns i s . b) Canticum pauperis, Fr. Joannis P ec k h a m s e c u n d u m c o d i c e s m ss. e d i t a a P P . Col l e gi i S. B o n a v e n t u r a e . Ad C l a r a s A q u a s 1905. Str. XX-205. Lire 1.50. Dok su tri gornja djelašca većekrat do sada bila štampana, ova dva, što se nalaze u IV. svesku, evo prvi put, da su u svom pravom obliku tiskom objelo­ danjena, na osnovi više starih rukopisa 13. i 14. sto­ ljeća. Iz nutarnjih i vanjskih znakova zaključuju izda­ vatelji da je S t i m u l u s a m o r i s (Ostan ljubavi) napiso Franjevac, milanski lektor fra Jakov u drugoj polovici XIII. vijeka, a C a n t i c u m p a u p e r i s (Pjesam ubožara) da potječe od učenog i u povjesti sholastike poznatog fra Ivana Peckhama, engleškog F njtvca, učitelja bogoslovja na rimskome dvoru ? za tim nad­ biskupa u Cantorbery. Peckham je bio u:enik sv. Bone i žarki Sljedbenik njegove nauke. Umro je svršetkom XIII. vijeka. a) Stimulus amoris (str. i J32.) u 22 glave (ra­ spravlja o savršenstvu, o njegovim zaprjekarna i o nadopunjenju savršenstva u kontemplaciji Nauka je zdrava i duboka. Jamačno ne čini se pi ćerano, što je na okrajku kodeksa kraljske knjižnice u Monakovu (lat. 5159. fol. 43 r) starinska ruka г opisala : „Ро mome se sudu ova knjižica može nazvati knjigom života i jezgrom cijele nauke o blaženstvu''. „Ludovik Granatski jednakim ju je pohvalama uznio kao i M e d i t a t i o n e s sv. Agustina; a sv. Franjo Saleški nazva ju preizvrsnom knjigom". (Praefatio str. XI.) Način razla­ ganja je živ i čuvstven, oblik obično priprostit, ali na mjestima krasan i uzvišen. Neke česti ovog djelašca, kao M e d i t a t i o in p a r a s c e v e (cap. 15., str. 77. si.), mogu se pravom ubrojiti, kako dobro opažaju izdavatelji, megju najljepše stranice što ih je sredo­ vječna mistika ostavila (str. XII.). b) U pjesmi ubožara Peckham u zamamljivom obliku tumači, brani i pohvalama obasiplje franjevački način života, naročito uzvišeno sveto uboštvo. Poslije nego li je, žedan istine i života, pokuco na vrata svih filo­ zofskih škola i od • jih se nezadovoljan odalečio pristupa k zadruzi, koja čisto Isusovo evangjelje na Sljeduje, i tu svoje sumnje i upite stavlja nekom s t a r c u , koji mu sve rješava i na sve odgovora na potpuno njegovo umirenje i zadovoljstvo. Pod ovim starcem (senior) razumi Peckham svog učitelja sv. Bonu, 1910. iz čijih je djela zbilja i iskitio svoj krasni C a n t i c u m p a u p e r i s pro dilecto. * Poslije 1905. nije nikakav novi svezak izašo. Mi to u velike žalimo. Znamo, da u prašini i zaboravi leži toliko još neprocjenivog biserja, kojim su sredo­ vječni Franjevci, vjerni sinovi velikog umbrijskog pro­ roka i žarkog serafa obogatili ascetičnu knjigu. Djelaš­ ca što su dosada ugledala svijetlo, čine nas još ne ustrpljivijim. Bože daj, da se sa izdavanjem zbirke što prvo nastavi! Slavlje hrvatske omladine g o d i n e 1910. Za­ gr e b, 1910. Kao što je pošljedni put „Seraf. Peri­ voj" javio, 3. lipnja svečano će se obaviti proslava 10godišnjice posvete hrv. mladeži pfesv. Srcu Isusovu. U tu je svrhu zagrebački promicateljni odbor izdo krasnu knjižicu, koja je urešena i slikama, te megju ostalim donosi i naputak kada i kako, da se to slavlje 'ob; vi. U ovaj će svečani čas taj spomenak našoj mla­ dež, dobro doći. Preporučamo! Viktor Cathrein, Die katholišche Veltanschaung in ihren brundlinien mit besonderer Berucksichtigung der moral II. Aufl. Freiburg im Breisgau, 1909. Katolički moral ne sačinjaje kakav izolirani svijet on visi o ukupnom posmatranju ovoga svijeta, iz koga je kao stablo iz korjena niko i izrasto. To je učenoga oca Cathreina potaklo, da napiše ovo djelo, koje je apologetika katoličkoga posmatranja svijeta uopće, a morala napose. Djelo nije pisano za strukovnjake, ali ni za prosti puk nego za srednju inteligenciju. Nami se je djelo tako svidjelo, da držimo, da nema riječi, kojim bi ga kritik mogo prehvaliti. Cijena broširanu K 7-20; uvezanu u platno K 8*16. Mnritz: Bas Leben unseres Herrn Jesu Gbristi đes Sohnes Gottes. F r e i b u r g in Br e i s ga u. Opš i r no i učevno ovo djelo, koje ima 2 sveska doživjelo je evo i sedmo izdanje. Broširano stoji K 9'60; tvrdo uvezano K 13.20. Dr. Justus Knecht, Praktischer Komentar zur biblischen Geschichte. 22. Aufl. Freiburg im Breisgau 1909. Ovo će djelo osobito dobro doći profesorima biblije na srednjim školama kao i na bogoslovnim zavodima. Cijena uvezanu K 10 80. Clericus devotus. Friburgi Brisgoviae. To je vrlo zgodan svećenički „manuale". Sadržaje osim ostalih, jutarnje i večernje molitve, priprave za misu i zahvale, razmišljanja i nabožna štiva te izvadak iz rimskoga rituala. Uza sav toliki materijal djelce izgleda radi tankoga papira vrlo maleno i zgodno. Cijena mu je u kožu uvezanu K 2-80. Pošljednja se 4 djela dobivaju u Herderovim knji­ žarama u Freiburgu im Breisgau i u Beču. „Serafinski Perivoj" izlazi na dva arka svakog 15. u imjesecu; godišnja cijena 5 kruna. Rukopise, pretplate reklamacije prima uredništvo u Sarajevu. (Bosna, Sarajevo, franjevački samostan). Odgovorni urednik: dr. o. .lulijan .Jelenić. Tiskara Vnjjlcr i^dru^ovi u Sarajevu. �Tiskara i litografija Vogler i dr>, Sarajevo Telefon broj 119. (Komanditno društvo) Ćemaluša Ulica 172. Najstarija knjigotiskara i st»™?ipija u Bosni i Hercegovini s najmodernijim pismenima, materijnlam i strojevima. Preporučuje se za tiskanje novina, nakladnih djela, brošura, molitvenika, posjetnica, zaručnih ; vjenčanih karta, kao i svih poslova, što u tiskarsku i litografsku struku zasjecaju sa ukusnom izradom i uz n aju m je re n ije cijene. ---л _____ . Moderno uregjena knjigovežnica, izragjuje sve vrsti uveza za knjižnice, velečastne župne urede, škole i privatna poduzeća. — Uvezi obavljaju se po narućbi: u papiru, platnu i koži. Vinjske nnručlie iM jaju se brzo l točno. Slagaći stroj „TIPOGRAF". Brzojavi: Vogler, Sarajevo. �Hrvatska centralna banka (dioničko društvo) ^ Dlon. glavnica lt 350.m i ш Centrala u Sarajevu. Uplaćeno K 515.000 Podružnica u Mostaru. Preuzima uloge na uložne knjižice te ukamaćuje iste uz 4 1/2°/0 čistih. Eskomptira i reeskomptira mjeniće i tražbine. Daje zajmove na tekući račun. Kupuje i prodaje vrijednosne papire, devise, valute. Unovčuje mjenice, izžrijebane, vrijed­ nosne papire i kupone Pohranjuje svakovrsne depozite i upravlja njima. Izvršuje isplate i naplate na svim trgovačkim središtima tu- i ino­ zemstva. Tuzli. — d. / SARAJEVU. u Bihaću, Derventi, Doboju B. GraUPSTVA: u Gacku, Goražđi, Sanskom Mostu, svim spomenutim mjestima. T T irw "k to lra rn rk 'i f H a l i a m o ^ аЈе hipotekarne i komunalne zajmove do 33 godine. Izdaje 41/a% založnice I1U U tl JulJJtž. 5<yo komunalne obligacije. Ove su založnice i komunalne oblij obligacije u Bosni i Hercegovini proste od proveza, imaju pupilarnu sjegurnost, te se mogu upotrijebiti kao jamčevine pri trgovačkim poslovima. Osim toga mogu služiti u čitavoj austro-ugarskoj monarhiji kao vojničke ženidbene kaucije. Kupuje, prodaje i izdaje vrijednostne papire, devize i druge kovine — Preuzima kupone i vučene srećke. — Eskomptira mjenice i doznačnice, daje zajmove u konto-korentu i na mjenice uz dovoljno pokriće Ш osiguranje. Obavlja naplate mjenica i trgovačkih naputnica u svim glavnim mjestima Bosne i Hercegovine, Austro-Ugarske i inozemstva, — Daje zajmove na vrijednosne papire. — Prima novac na tekući račun i uz ukamaćenje na uložne knjižice. — Prima vrijednote svake vrsti u pohranu i upravu, kao otvoren polog ili kao ,,Safe“ — u za tu svrhu uregjenom oklopljenom prostoru — pod zatvorom stranke i banke. Ranknvno -— - - - - - - — •- - - пг На- Е — —.i - i агпр —- - . O d i e l i e n i e Z<1 r o b u ^an^e иб*гоЈепо odjelenje robe, kao što i posebno odjelenje za zemaljske proizJ J '1 * vode u Brčkom sa agencijom u Doboju, bave se sa svijem u trgovačku struku zasjecajućim dobavama, kako u komisiji tako i na vlastiti račun, financiranjem i podizanjem industrija i javnih poduzeća. G lavn i su p red m eti iz v o z a suhe š lj iv e i žito. Kod banke opstojeća generalna agentura c. kr. povi, osigurav. ,,A 88E C U R A ZI0N I GEM~ERALI“ prima direktno ili puteni filijala ,,РНОV ID E N C IJA “ prima osi ili ispostava razne vrste osiguranja na život i proti vatre, a generalna agentura osiguravajućeg društva guranja za slučaj nesreće proti raznih šteta na strojevima i na drugim predmetima. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/169c06a1ffe39d56fe648d12a2eb14c2.pdf 71b8f67304a4d4ebe799d08c0f253a03 PDF Text Text serafinski Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU SARAJEVO, 30. SVIBNJA 1910. IZVANREDNI BROJ GOD. XXIV. SADRŽAJ: A) PJESMA, ČLANCI: , т, . . . .. r-. . . i svećenstvo" s osobitim obzirom na st 1. Dr. Tugomir A iaupovic: Carevo] slavi . . . 95 p 2. Dobro nam d o š o ...................................................... 96 U^U 0 ^l c e .......................* ......................................... 3. Dr. Jelenić: Hapsburgovci i Franjevci Bosne i B) L1STAK. Hercegovine ............................................................... 97 C) VJESNIK. 4. Don P. Škarica: Ulomci iz rukopisa „Glagolica D) KNJIŽEVNA SMOTRA. Mraka nSanjsvo. KJ , 0.099. ■■ Prčuv« ,.reko K 350.000. Prima uloge na štednju na uložne knjižice i tekuće račune i i kamaćuje ih sa bez ikakvih poreza i odbitaka. Kupuje i prodaje sve vrste papira cd vrijednosti г vrste domaćeg i stranog k ovan og i papirno?: novca Wol i s t o -» ■ ■ Dionička glavni r nicc ii Sp jotn, Trstu i Celovca. vrjritama, isto tako šve 0 svim ostalim bankovnim p o e n im a daje na zahtjev pismena i usmena obavještenja. J _ �Hrvatska centralna banka ------------------------------------------------------(dioničko d r u š t v o ) --------------------------------------------------------------- DIM. HfflinlM K 750.000 ЈЛ Г1|ЈШ 1 м Centrala u Sarajevu. Preuzima uloge na uložne knjižice te ukamaćuje iste uz 4 % % čistih. Eskomptira i reeskomptira mjenice i tražbine. Daje zajmove na tekući račun. Kupuje i prodaje vrijednosne papire, devise, valute. Privilego novi naCm Da uzmogne Slediti sa uspiebam . u . м apluftno К 5Z5.000 Podružnica u Mostaru. Unovčuje mjenice, izžrijebane, vrijed­ nosne papire i kupone Pohranjuje svakovrsne depozite i upravlja njima. Izvršuje isplate i naplate na svim •govačkim središtima tu- i ino- a banka r*ođ&*i za svakoga! „ г, а da ne mora često iči u banku. Privilegovana zemaljska banka za Bosnu i Hercegovinu nabavila je «g<w»ne male vrlo lijepe privatne kutije za štednju iz čelika (vidi gdje će se kutija otvoriti sa tamo spremljesliku), koje ona po želji ustupa svakom e uz nim ključem, novac iz nje prebrojiti i upisati uplatu od 6 kruna (trošak kutije), koji se ulo­ kao ulog u uložnu knjižicu. Ta se pak knji­ žak vraća, kad se kutija opet preda zavodu. žica uručuje vlasniku, koji može po tom sa Te kutije može svaki ponijeti kući, da ih svotama, koje su iskazane u knjižici sobodno ima u svako doba pri ruci. lste su zaključane, raspolagati. i napose uregjene za kovani i papirni novac, te Ovaj se način štednje prema tom e osniva je vagjenje i ispadanje novca zapriječeno pa­ na principu, da se jednom sprem ljena uštedtentiranom spravom. Kovani se novac ubacuje nja ne može opet olako dignuti, nego se kroz prostrani otvor |____|, dočim se papirni mora donijeti u banku, gdje se ukamaćuje, a novac savije i utura kroz šupijinu O na pro­ banka prima kao štedovni ulogna ukamaćenje tivnoj strani. i najmanji iznos. Kad se kutija napuni ili prije u zgodnom Ovaj način Štednje osobito je podesan za času, ali svakako svakoga ili svako dva m je­ osobe svak og staleža, koje mogu da štede seca donese se u banku ili na mjestim a, gdje samo u malim svotama, napose za obrtn ike i banka nema podružnice, na odregjeno m jesto, ...... ....... radnike; za domaćice i u uzgojnom smislu za djecu; za stolna udruženja i sabiranje prinosa za razne društvene, osiguravajuće, dobrotvorne i pobožne svrhe itd. kao i za osobe, koje stanuju u udaljenim mjestima, te ne mogu svaki uštegjeni novčić donijeti u banku. Ovaj način štednje ima zadaću, da unapredi sm isao za štednje i da uštednje, koje kod kuće leže u ormaru privede ukamaćenju. I ako se samo na helere štedi, mogu na taj način postati stotine. Ko dnevno samo 20 helera stavi u kutiju, zaštediće kroz go­ dinu dana 75 kruna, za pet godina oko 400 kruna, a za 10 godina oko 900 kruna. Što se u malome stavi u kutiju neće nikomu uzmanjkati, dočim ce se svako iznenaditi i poradovati uspjehu u glavnici, koju će tako postići. Da se dobije takova kutija, dosta je doći u banku i javiti adresu ili pisati. �serafinski Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU IZVANREDNI BROJ. SARAJEVO, 30. SVIBNJA 1910. GOD. XXIV. DR. TUGOMIR ALAUPOVIĆ: CAREVOJ SLAVI. UZ DOLAZAK NJEGOVA VELIČANSTVA U BOSNU I HERCEGOVINU. Zapjevajte pjesmu novu nepjevanu, neslišanu, Bistre naše izvor-vode, rosne ravni i vrleti. Pripinjajte, mome mlade, biserovu cvjetnu granu, Uzimajte žaru vrelu s ognjišta nam kućnih, svetih: Tamjan miris — želje naše; mramor sjajni — naše grudi; Hram i oltar srce naše, i prostrano i veliko. Iz grobova prašak davni djedova se naših budi, Sve Te kliče i pozdravlja, svijetla kruno, carska diko. U plamenu i radosti ispinje se oltar sveti, Naše duše srca naša carskoj slavi na njem gore. Ne nosimo skupog dara. Otkud zlato u vrleti? Uz tolike žedne oči presahlo bi sinje more! Dugi vijeci, gladna ljeta trgali nam mrve s usta, Pod kopitom bijesna ata baštine se trle stare, A što bi se zavrtalo čista srebra, zlata pusta, Na puške se raskovalo i na ljute na handžare. Blagosloven čas i danak kada carska noga stane Na rogjenu grudu našu, iskrhanu, izmučenu! Zamećemo crne dane, zavijamo stare rane, Da po vedrom carskom čelu ne prevuku tamnu sjenu. Ko hiljade čistih kaplji kad u potok brz se sliju Pa romoni izmegj cvijeća drobna struka biserova. U glas jedan, u dah jedan slažu nam se srca eviju, PridiŽu se snažno krila, cvate vjera, nada nova. A1 nosimo na poklone bistru pamet, srca vrela, Otvorene vjerne duše, jaka prsa i desnice, Stupajući kao djeca čista oka, vedra čela, Milošću nas da obasja 1 doOiurom carsKo lice. Žedni pravde i ljubavi: a pravda je temelj prvi, N a kojem će vječno stajat veličina carstva Tvoga; Ljubav silna, neizmjerna samu sebe trga, mrvi, Sve nas hrani i napaja iz izvora golemoga. U pradavna u vremena kad je zadnja carska noga Pregazila zemlju našu do brzoga do Vrbasa, Puteve mu pokapao plač i jauk, krvca mnoga, Gradovi su ostajali bez imena i bez glasa: A kud danas car nam hodi, s neba medna rosa rosi, Niče radost i veselje, vedre nam se bol i tuge, Neslućeni, nevigjeni dan na svijetlom licu nosi, Nosi radost i pramaljet u zelene naše luge. Zapjevajte pjesmu novu drage gore i vrleti, I najmanja sitna iskra u ognjeni stup nek plane, Sve u jedan glas se splije, u molitvu, u žar sveti: Blagosloven grm i kamen, kudgod carska noga stane! �96 Br. 6. — Serafinski Perivoj — 1910. vijek ispunjen je molbama bosanskih Franjevaca, da se cesarski dvor zauzme u Carigradu za bosanske 30. svibnja, kada Njegovo Veličanstvo, naš kralj kršćane, da lm izradi više slobode, da mogu poprav­ i vladar, staje prvi put na našu rogjenu grudu, jest ljati crkve i manastire, da im se skinu globe i drugi dan radosti i veselja za sve stanovnike Bosne i Her­ zulumi. Godine 1834. čestita redodržava caru austrij­ cegovine, bit će narodni blagdan osobito za Hrvate skomu; godine 1838. šalje biskup fra Rafo Barišić bosanske i hercegovačke, koji će se pamtiti u dalekim spomenicu u Beč.’ U najživlje veze stupa bosanska vremenima i koljenima. Poslije toliko stotina mutnih redodržava s dvorom austrijskim za fra Marijana Šui krvavih godina, što su nam zemlju krvlju natapale, njića. Godine 1824. dovršiše u Beču o državnom trošku ognjišta trnule i raseljavale nas u tugje daleke krajeve orijentalnu akademiju fra Angjeo Jelić, fra Marijan sa stare djedovine i očinskih baština naših, nastali su Šunjić, fra Franjo Sitnić, pa se obraćaju ravno samome sregjeniji odnosi, prestale, nadamo se tvrdo, sve velike caru za putni trošak u svoju domovinu. Evo kako trzavice, što su nas tolike vijekove razapinjale i snagu pišu mladi Franjevci: „Innumera sunt atque omnino nam trgale, na naše zemljište stupa kralj mironosac, inaestimabilia vel augustissimorum Praedecessorum vel koji sjedi na onom uzvišenom prijestolju, pred koje praecipue sacratissimae Majestatis Vestrae inde ab donesoše pradjedovi naši u Cetinu gradu krunu hrvat­ exoidiis svavissimi, juxta ac gloriosissimi Regiminis sku i predadoše mu u moćno zakrilje zemlju svoju, Sui sicut sublimis Pietatis erga Religionem Divinam ispaćenu i izmučenu. Ne skupiše se jošte dugo svi ita Aplici želi, liberalissimaeque Munificentiae erga Misionariam Provinciam nostram Bosnensem illustria dijelovi starodrevnoga kraljevstva hrvatskoga, ali od toga časa prenesoše se prava i tradicije naroda hrvat­ Documenta." 8. oktobra 1852. kao ,,exminister provincialis" skoga na kuću hapsburšku, ali baš za nas u Bosni i Hercegovini nastadoše još ljuća i nesigurnija vremena, moli Šunjić Njegovo Veličanstvo, našega kralja i cara, vremena seoba i svakakovih progona. Miso narodnoga da smije sabirati darove po carstvu austrijskome, da jedinstva hrvatskoga zaplamsala je jošte onda, a bo­ se podigne manastir za odgajanje klerika u Bosni, a sanski Franjevci postadoŠe prv; i neustrašivi borci u veliki Strossmayer daje preporučilo pismo na svoje toj velikoj i zavjetnoj hrvatskoj misli. S nje''nam se prijatelje. To je i dopušteno s privolom carigradske gotovo kuća raskopa, s nje pogorješe naši manastiri, Visoke Porte. Godine 1856. dopušteno je iz Beča, da čuvaoci vjere i svijesti narodne, a sva se velika i pro­ se gradi u Gjakovu seminar i u tu svrhu je država strana redodržava Bosne srebrene stegnu na tri cigla austrijska pritekla u pomoć s 10.000 for., a prijevoz manastira. Najžalosniji bijaše konac 17 vijeka i 18. hrane iz Bosne u Gjakovo za manastir gjakovački prost viiek- A,! narodna ne malaksa, podržavana i je od „tridesetničke daće." Nastojanjem Strossmayeropodsticana ljubavlju i vatrom serafinskom. Врек^ carevi vim i milošću i naklonošću našega kralja posto je postadoše zaštitnici kršćanstva u Bosni i Hercegovini, biskupom bosanskim fra Marijan Šunjić pa je za tri bilo je vremena, kada je naš biskup s opće nesjegur- prve godine njegova biskupovanja učinjeno u Bosni za nosti boravio na carskom dvoru u Beču. Ali baš je kršćanstvo više nego za tri prijašnja vijeka, jer se u to i bilo sumnjivo u Carigradu, i kada bi god planuo njima više obaralo nego dizalo. Pravo onda piše o rat megju bečkim cesarom i carigradskim sultanom, našem vladaru fra Marijan Šunjić, da je: „peculiari divazda su najkrvavije prolazili bosanski katolici. Dugo vinae gratiae munere ad festiva populorum et catholicae bi bilo redati sve nevolje naših djedova, a to bi ecclesiae gaudia ac solatia natus, tristi plebis Bosnensis bacalo sjene tuge i žalosti u ovom svečanom trenutku sorte pie commotus" i da su njegova dobročinstva za naše radosti i veselja, kada nam ponovno jača vjera, naš katolički svijet u Bosni — insignia. I te se veze sve jače učvršćuju. Milošću kraljevom dobivaju naše cvate nada u bolje i zasluženije dane. Od godine 1784. kada je biskup bosanski fra sjeromašne škole priličnu pomoć novčanu, primamo Augustin Okić zamolio cara i kralja Josipa II., da o knjige i druge potrebštine. Kada vladar putuje Dalma­ svom trošku primi u zemlje svoje nekoliko bosanskih cijom ide mu na polkone deputacija najodličnijih naših klerika, jer im klerici nigdje mjesta nemaju, a u redo- sinova iz Bosne i Hercegovine a fra Lovro Karaula državi nigdje zgode nema, da se obrazuje pa sve do plaća to dragocjenim životom. Iza okupacije i pred vremena okupacije pomago je bečki dvor, da se olakša nju razvijaju Franjevci bosanski najživlji rad, da se mučni rad i nastojanje bosanskim Franjevcima. Ple­ ostvare davni snovi. Ne spominjemo to sve, kao da menita zaklada Josipa II. pripomogla je odgajanju bismo htjeli isticati zasluge svoje niti da iskoči jasnije mladih radenika u vrtu Gospodnjem i narodnom. 19. tamna sjena, što red franjevački u nova vremena nije DO BRO N AM DO ŠO ! �Hapsburgovci i Franjevci Bosne i Hercegovine. 97 ni izdaleka ogrijalo onako toplo sunce, kako ih je prije dane, za koje nas Providnost Božja dosada održala i bio led i noć, nego samo da se vidi, kako je podrža­ sa koje se prolilo toliko krvi, toliko suza. Sva redodržava bosanska s narodom svojim, s vana i brižno njegovana ona velika miso i nada cetin­ skoga sabora, da se pod moćnim skutom slavne kuće kojim žive i diše, s kojim se diže i pada, raduje i hapsburške okupe opet svi dijelovi rastrganoga kra­ plače, kliče iz pune duše, iz plamena srca: Dobro nam ljevstva hrvatskoga, da se okupi i sabere sve ono, došo! Blagosloven dan i čas, koji Te doveo! što veže jezik, krv i rod pa da u sebi sretno i jako 36 prosvijetljeno i osjegurano bude na jugu bedem i stup Dr. Jelen ić: slavnoj kući hapsburškoj i čitavoj velikoj carevini. Hapsburgovci i Franjevci Gledat će uzvišeni naš vladar ponosite i zelene bosanske gore, krš i kamen hercegovački; čut će ro- Bosne i Hercegovine. = Divan je i intiman pomon naših rijeka, vidjeti vjesnički odnošaj bosan­ talasanje mladih i svježih skih i hercegovačkih Fra­ usjeva. Prolazit će mimo njevaca i prejasnogah apsjerotnih naših kućica, nasburškoga doma. Ovaj punjat će ga radošću i ve­ intimni vez bosanskih i seljem divna priroda, što je hercegovačkih Franjevaca Gospod tako raskošno pro s jedne strane i prejasne suo zemljom našom, osjetit hapsburške kuće s druge će kucanje velikog srca na­ strane datira od god. 1527. rodnoga, što bije za svoga Za domaćih su bosanskih vladara. Ali ne će moći da vladara Franjevci bili na vidi sve ono, što su polo­ vladajućem bosanskome mili i porušili dugi vijekovi, dvoru: miljenici, dvorski što su iskrivile i oskvrnule svećenici te „spiritus ruke ljudske. Na pravdi po čivaju stupovi carstva Nje agens" bosanskih banova i kraljeva. Fatih Mehmed gova, ljubav je kraljeva je s pošljednjim bosan­ velika i neizmjerna. Na skim kraljem Stjepanom pravdi i ljubavi sunčat Tomaševićem pokopo i ćemo rane i bolove svoje. bosansku slobodu i samo­ Pravda će ispraviti što stalnost i onaj u Svjetskoj je nepravda polomila; povjesti rijetki vez izmegju ljubav i svjetlost će za­ domaćih vladara i sjerocijeliti, stoje oparila zima mašnih fratara. S novim i led. U nama iinade i se vladarom — Fatih Mehsnage i sile, valja je pro­ medom bosanski Fra­ buditi i prosvijetliti i priCar i kralj Franjo Josip I. njevci nijesu mogli ni­ dignuti, da ne drijema. kako sprijateljiti. Istina Šteta je od toga čitavoj državi. Imademo i ljubavi i vjere, valja ih podgrijavati njima je i Mehmed II ogrnuvši ih binjišem i davši im adnamu zajamčio slobodu dopustio, da slobodno i hraniti. Veseli se u groou grobu prah mučenika naših. Pod- mogu na garištima popaljenih svojih crkava i samostana mlagjuju se davno oboreni sudovi, u kojima su nekada dizati nove crkve i samostane, ali bosanskim i herce­ živjeli kraljevi hrvatske krvi; romone naša bistra vrela govačkim Franjevcima sve to nije bilo dosta — oni i potoci, ide svet i topo šapat tople i iskrene molitve su se sve jednako smatrali osjeroćenim, a nove po­ Bogu velikome, da nam čuva jošte dugo i dugo Pre- vlastice za puki „modus vivendi". I s toga oni ne milostivoga kralja, da bude sretan sa sretnim narodima miruju, niti dopuštaju, da se Osmanlijama Bosna — narodima carstva svoga, da semegju se svi ljube lju­ preskribira. Oni, kada su zdvojili, da će im se domaća bavlju bratskom i vrelom, a sve da grije sunce s ve­ krv više igda na kraljevski tron popeti, ispred sebe i droga vladareva čela. U tom sretnom carstvu da otpo- naroda pridaju vladarska prava nad Bosnom kralju činemo i da se odmorimo i mi, gonjeni toliko zlim Matijašu, koji je bio ne samo ugarski, nego i hrvatski udesima, da nam makar djeca i unuci dočekaju one kralj, a uza sve to i katolik. �98 Br. 6 — Serafinski Perivoj. — 1910. Ovim činom osokoljen kralj Matijaš, koji je i otprije na Bosnu vrebo, još iste godine udari na Bosnu, a Franjevci ga — osobito u Jajcu, s pogibelju života podupiru, da se domogne bosanskih gradova i bosan­ ske kraljevske krune, što mu je donekle i uspjelo. Megjutim god. 1526. ugarsko kraljevstvo zadesi ista sud­ bina, koja je i Bosnu zadesila god. 1463. Na Muhačkome se polju god. 1526. srazi ugarsko oružje s osvojalačkim osmanlijskim i podlegne; a nesrećni kralj Ljudevit u bijegu zaglavi. Slijedeće se go­ dine Hrvati sastanu u Cetinu i ispražnjeni hrvatski kraljevski tron ponude prejasnoj hapsburškoj kući, koja ga vesela srca i primi. Njihovim su stopama pošli i bos. ,,ujaci“ — jedini vogje Hrvata u Bosni i Hercegovini. Istina, oni nijesu mogli poput ostalih Hrvata onako otvoreno priznati austrijske vladare za svoje vladare, a hapsburški dom za svoj dom; ali su ga priznali onako kao što su mogli i po naravnome pravu to je bilo dosta. To su dobro znali Franjevci u Bosni i Herce­ govini, pa s toga od god. 1527. ne propušćaju prigode, a da ju ne upotrebe za t^, kako bi došli s Bosnom i Hercegovinom pod krila dvoglavoga hapsburškoga orla. Nu to je do god. 1683. teške išlo. Do god. 1683. tursko je oružje iz dana u dan napredovalo i kršćanstvo osvjedočavalo, da će se ispuniti lozinka osmanlijskih careva: da neće mirovati, dok na kupuli sv. Petra u Rimu ne stave polumjesec. Ali svačija sila za vremena, a turska do god. 1683. God. 1683. pocrne pod Bečom tursko oružje hrgjati, a sila izdavati. Hapsburškoj se kući okrene sreća, a Franjevci im s narodom igju u susret. Car Leopold I. svome vojskovogji Ljudevitu Badenskome dne 10. svibnja 1689. nalaže, da gleda, kako će Bosnu i Hercegovinu pripojiti Austriji; a Franjevci ga s na­ rodom puna srca očekuju, očekuju ga isto onako kao i hrvatskoga bana Nikolu Erdedija, o kome su čuli, da ga srce u Bosnu vuče. Princa Savojskoga god. 1697. Franjevci s katolištvom pozdravljaju kao svoga spasi­ telja i osloboditelja, ali on to na nesreću nije bio, njemu je Usud to samo dopustio, da popali Surajevo i sa sobom iz Bosne izvede do 40.000 katolika u slobodne hapsburške zemlje, Iza odlaska princa Eugena iz Bosne godine su jurile u zaborav, a Franjevci su u Bosni i Hercegovini kukali radi neuspjeloga svoga i hapsburškoga pothvata; te su proklinjali Francusku, što je iz puke tradicijonalne mržnje na sve što je austrijsko, smela, da oro haps­ burškoga doma ne skuči Bosnu i Hercegovinu pod svoja topla krila. Desperatno stanje Franjevaca u Bosni i Herce­ govini potraja blizu jedno stoljeće — sve do god. 1780. God. 1780. zasjedne na prijestol zemalja haps­ burške kuće poletni car Josip I!., koji se zareče, da neće vratiti mača u korice, dok svojoj kući ne vrati, što joj je oteto. Josip II. franjevačkim bogoslovima otvori put u austrijske liceje, dopitavši im za uzdrža­ vanje potrebnu svotu novaca; a franjevačkoga redodržavnika fra A. Botos-Okića učini svojom preporu­ kom kod Pape Pija VI. biskupom. Kada je Josip II. nakon osmogodišnjega intimnoga općenja s bosanskima Franjevcima sebi i inače utrveni put do Bosne i Her­ cegovine još više utro, u dogovoru s Katarinom II. krene on na Tursku u opće, a na Bosnu i Hercego­ vinu napose, koju Franjevci na carski mig listom dignu na noge. Učevni Philadelphus Philalethes u „ P o l i t i ­ ci b o s a n s k i h i h e r c e g ova č k i h F r a n j e v a c a " na str. 63. o ovome ustanku piše god. 1904. ove harakteristične riječi: „I sami neki Franjevci stavili (su) se na čelo četa i predvodili ih preko Save, tnegju kojim se osobito odhkovo fra Jerko Pavlović u Posavini, koji je i čete kupio i narod dizo proti Turcima, dočim su drugi pomljivo izvješćivali cesarske vojvode o Bosni i o turskoj sili i kretnju turske vojske. Sve se je kao i prije 100 godina usplamtilo megju narodom sa vrućom željom i tvrdom nadom, da je kucnuo čas, daše Tur­ čin protjera iz Bosne..." Na žalost god. 1790. umre Josip II., a s njim zaspu i njegovi idejali o oslobogjenju Bosne i Hercegovine. — Neprestane nedaće, koje su pratile tursko oružje tamo još od god. 1683. ganu osmanlijske sultane, da u svoju carevinu uvedu reforme. Te novotarije kon­ zervativne bosanske muslimane u toliko ogorče, da se odluče otcijepiti od Turske. Bosanske su muslimane u tome pothvatu potpomagali i Franjevci, ali [samo pod pogodbom, da Bosna i Hercegovina dogju pod vrhovno pokroviteljstvo Austrije. Vogja je bosanskoga pokreta bio Husein Gradačević, a posrednik mu s Bečom fra Ilija Starčević. Zavisti i neslozi bosanskih muslimana pripisati je, što se nijesu Bosna i Hercegovina u svome pokusu od Carigrada otcijepile; ali bosanski su Fra­ njevci i katolici barem god. 1840. marnim nastojanjem biskupa fra Rafe Barišića žugjeno pokroviteljstvo prejasnoga hapsburškoga doma dobili. Pod austrijskim su pokroviteljstvom Franjevci Bosne i Hercegovine počeli dizati nove crkve i samo­ stane, te pučke škole, a u svemu ih je, kako nam domaći ljetopisi svjedoče, izdašno potpomago prejasni hapsburški dom, kome na čelu stoji od 2. prosinca god 1848. današnji car i kralj Franjo Josip I. Na iz dašnim darovima Franjevci su koli u narodu toli megju sobom još veću harnost gojili prema prejasnome hapsburškome domu. Ovu su harnost oni bili pripravni i uz pogibelj života manifestirati, što će nam jasno pokazati i danas živući: m. p. o. Angjeo Curić, koji se je još god. 1875. u Sinju s pokojnim fra Lovrom Karaulom i s fra Mijom Marijanovićem poklonio Nj. �Ulomci iz rukopisa „Glagolica i svećenstvo" s osobitim obzirom na starodrevnu župu Poljice. 99 Kukuljević j e J), prenašajući Theinerove riječi, objelodanio, da je samostanu Benediktanaca s. Nikole u Omišljaju, Papa Inoceneij IV. dopustio obavljati slo­ vensko Bogoslužje u onim crkvama, u kojima svećenici ne znaju ni slova latinskoga jezika, nego samo glagolicu i to pod uvjetom, da se drže obreda rimsko-glagolskoga. Ovaj je dopust bio proširen i na redovnike Benediktinaca Velje, pod zaštitom senjskoga biskupa Filipa, koji je isposlovo od Inocencija IV. 29. travnja 1248. ovu povlasticu svim svećenicima svoje dijeceze. Ovaj je Filip posvetio u Spljetu arcibiskupa Ugrina (1247.)‘Ј). Megjutim nema nigdje ni pismenoga ni usmenoga traga, da je u Poljici igda bila poraba glagolskoga Bogoslužja zabra­ njena, bilo svjetovnim svećenicima bilo duhovnicima, koji su obitavali u području poljičke župe. Učevni Rački3) dokazuje: da se je u svima be­ nediktinskim samostanima u Dalmaciji slavilo Boga slavenskim jezikom. Ta i pravila su za rogovske Benediktine kraljeva grada Biograda (samostan zasnovan od kralja Krešimira) pisana ne latinskim već slavenskim jezikom, a hrvatskim glagolskim pismom, od kojih se jedan prepis na okviru (pisan 1360.—1400.) nahodi u zbirci Ivana Kukuljevića. U gornjoj Dalmaciji latinski i slavenski samostani stajahu jedan polag drugoga, a Papa Aleksandar II., primjeti Petru barskome, nadbi­ skupu g. 1067 , da se za oba jezika jednako skrbi, jer su jedne Crkve. Da se je pak i ćirilica usporedo s glagolicom bila uvela čak i u istu Ugarsku, svjedoči nam tako zvana nošnja s. Stjepana, koja se čuva u bečkoj blagajnici kod kapucina, — polazi iz X. vijeka. Na Don P. Škarica: njoj bo se čita ćirilskimi pismeni uvezen redak iz jed­ noga psalma. Ulomci iz rukopisa „Glagolica 10. Godine 852. u Poljici u selu Tugari, imo je i svećenstvo**34 s osobitim ob ­ knez Trpimir svoj posjed, koga je poklonio splje'skome nadbiskupu. Za taj posjed podigle su se stoljetne borbe zirom na starodrevnu župu megju Poljičanima i spljetskim nadbiskupom. One su Poljice. = = = borbe prisilile nadbiskupa Lovru (1059.—1078.) da se je obratio tadanjemu hrvatskome kralju Svinimiru 9. Kada je godine 1248. Papa Inoceneij, usprkos saborima, dao oblast slavenskome biskupu (u Senju) (Chroatorum atque Dalmatinorum гех) i od istoga da Božju službu vrši u slavenskome jeziku, kao što izvojštio povelju (d. 13. ožujka 1078.5, kojom se zabra­ i čine svećenici onih mjesta, to je godilo i biskupima njuje, da ljudi i sela susjednih crkava (t. j. s Dujma i duvanjskim, koji su pribjegli u Poljica, kako se to Staša) uznemiruju i pobunjuju plemiće, ljude i sela jasno vidi iz pisama historika Pavlinovića, Farllati-a spljetskoga nadbiskupa, proti njegovim povlasticama i darovštinam, koje su mu još njegovi (Svinimirovi) i Boonana ’) koji su govorili o poljičkoj župi. pregji potvrdili4). Veličanstvu caru i kralju Franji Josipu I.; presvj. fra P. Buconjić, koji je to isto učinio u Imockome s još osam Franjevaca; pa m. p. o. fra Nikola Šimović i m. p. o. fra Luka Begić sa još dva Franjevca u Vrhgorcu. Svi su ovi Franjevci za tih poklona caru pokazivali zahvalnost i odanost; nu i otkrivali mu svoje srce i svoje jade; a premilostivi ih je vladar tješio, da će im učiniti, što mogne. I dogje god. 1878. Evropski se vladari saberu u Berlinu, da odluče o miru i o sudbini mnogih potište­ nih pa i stanovnika Bosne i Hercegovine. Na kon­ gresu Srbi iznesu zahtjev, da se njima ustupi Bosna i Hercegovina. Čim su za to čuli Franjevci u Bosni, pošalju preko fra Grge Martića prosvjed, koji je urodio tim, da je berlinski kongres dozvolio prejasnome hapsburškome domu, da on Bosnu i Hercegovinu okupira. Kada je austrougarska vojska stupala u Bosnu i Hercegovinu, muslimanski joj se je elemenat svom silom opiro; a Franjevci su joj pokazivali stiže i bugaze; otvarali svoje samostane, župničke urede da i iste crkve za stanove. I Bosna i Hercegovina su na­ pokon okupirane; a s okupacijom Bosne i Hercegovine god. 1878., te s aneksijom istih zemalja god. 1908., stoljetni su se idejali sjeromašnih bosanskih i hercego­ vačkih Franjevaca i prejasnoga hapsburškoga doma ostvarili. Idejali su se ostvarili, ali vez? Vez izmegju bosanskih i hercegovačkih Franjevaca i prejasnoga hapsburškoga doma nije puko on je još čvršćim posto. 5) J. Kukuljević de Saccis: Registra Soeculi XIII. ad n DCXX1 a 1 52. — prenosi o v o : Innocentius IV. papa ad peticionem abbatis et conventus monasterii S Nicolai de Castro Muscho, ord. S. Benedicti Veglensis dioecesis, episcopo Veglensi concedit, ut cum ipsi, qui Slavi existant et slavonicas litteras habent, et discere litteras latinas non possunt, divina officia m lingua slavica secundum situm ecclesia romanae celebrandi licentiam concedere possit, et episcopo Veglensi mandat, ut super hoc, quod videret expediri faciat, (excerptum e Theiner: Mon. Slav,). ’) Rački: Hrvatska prije XII. vijeka, „Odlomci" i Documenta. 3) Litteris editis 4 kal. april. 1248. a. obtinuit ab Innocentio IV. confirmationem usus paleoslovenicae linguae, scriptura s. Hieronymi (glagolitica) in sacris. л) Rački: Hrvatska prije XII. vijeka „Odlomci" i Documenta. 4) Štampo Vescovato di Macarsca p. 5. — .. . quod homines et Villani vicini Villarum Ecclesiae memorate (sc. Domnii �100 Br. 6. Serafinski Perivoj. Ova darovština Trpimira spljetskim nadbiskupima pisana je latinštinom. Ona ima sve biljege patvorenosti. Trpimir sam nije znao pisati, kao i ostali vladari onoga doba ’). Od tih doba kroz sva stoljeća do XVIII. vijeka sve su škole bile u rukama redovnika. Da se je u tim školama — piše Čuvaj2) — njegovo hrvatski jezik glagolskim pismom, dade se posve ispravno zaključiti iz toga, što se je u ono vrijeme djelovanjem sv. braće Ćirila i Metoda na daleko raširila slavenska Božja služba. Istom g. 1561. osnova biskup Juraj Drašković „Seminarium Clericorum", a g. 1582. Papa Grgur XIII. u Rimu; „Collegium Illyricum“ za slavenske svećenike, otklen izigjoše mnogi hrvatski svećenici, koji su poslije bili na glasu kao književnici i pjesnici. ProL Radetić3), predavajući na bogoslovnome fakultetu u Senju kulturni razvitak jez***ka i staroslovenskih pismena, razlaže: da su svi ostali spomenici staroslavenski pisani s uglastom glagolicom a panonskim i bugarskim oblim slovima. Za tim da imademo ćirilicu crkvenu, gragjansku i bosansku azbukvicu. Gva se je zadnja s malom promjenom rabila i u Poijicima... et Anastasii) molestabant et perturbabanl Cives praedictos, et homines et Villanos ipsius Archiepiscopi ascuis per praecditos contra Privileggia Donationum, ac confirmationem progenitorum meorum, praesertim Villarum, atque ter.arum Serenine, Gothe, Cugari, Osie, Debric, Dlamoze, Vallari et Cremene, quae positae sunt infra montem M a s s o r i------- Farllati t. lih p 148 — i, Ab. Саггага: Archivio Capitoiare ći Spalato Docum ento A. ‘) Prof. g. P iv čev ić: 0 postanku Pol ica, s t 18. bilješka 19. *) Čuvaj: Gragja za povjest školsk. s) Prof. J R adetić: „Predavanja knjige staroslovenske" Senj 1896. F. J. B ić: S albanskog Parnasa. Sve do najnovijeg vre­ mena albanska književnost bila je na odveć niskom stepenu. Malo junačkih pjesama, koje su prelazile od usta do usta, sačinjavale su albansku literaturu. Tekar u ovo zadnje doba poče se po malo podizati i na jedanput vilinski duh albanskog naroda tako sinu, da se danas s pravom ponosi sa svojim najvećim pjesni­ kom — Franjevcem o. J u r j e m F i s h t o m. Upućen na najbolje strane literature o. Fishta poradio je oko toga, da podigne narodnu pjesmu na stupanj prave umjetnosti. To mu je i uspjelo. Kao svećenik-misionar općio je s narodom, dijelio s njim radost i žalost a i upozno njegove mane i vrline. Za uzdarje mu spjeva „ L a h u t a e M a 11 s i i s“. Pjesma je herojička i slavi veliku borbu Albaneza, kad se ono digoše na oružje, da čuvaju jedinstvo svoje zemlje, što im bijaše oduzeo berlinski kongres. Takogjer je pjesnik nastojo predočiti 1910. a zvala se je od pamtivijeka poljičko pismo. Svi su biskupi Hrvati po primjeru naših apostola Ćirila i Me­ toda tražili, da sjedine vjeru s narodnim životom, i Crkvu s materinskim jezikom, što je jedino moglo Slavene ne samo sačuvati od duševne propasti, nego dati i snage, kad je kud ustrebalo ustati na obranu svoje narodne i crkvene svetinje. Da je bilo u samostalnoj župi Poljica velikaških plemena i prostranih njihovih posjeda, kao i jakoga imućstva samostana s. Mojsije г), to se ne da poreći. U istome samostanu odgajala se i učila mladež, i obav­ ljala se služba Božja jezikom staroslovenskim a nikad latinskim. Da su pak u Poljici kralji, bani i velmože imali jaka posjedstva to nam svjedoči i Carrara2), a da su obdari/ali crkve, samostane te usput i narod svojom darežljivom rukom, to nam potvrgjuje i arcigjakon s) Toma. Dragocjen nam je dokumenat A. priopćen od Carrara za upoznavanje ograničenih posjeda kraljeva, velikaša i samostana u opsegu Poljica. (Nastavit će se.) J) UČevnl Mgr. Bulić: „Buli. Arch. p. 145. a 1907. piše: non lontano da Mufograsso nella localita Bajnice in un docu­ mento dell’ anno 1006. si parla chiaramente che la terre appartenevano aHa Ch'iesa di S. Moše a Jeseniee (Nareste), da cui si deve distinguere la Chiesa di s. Moše a Salona. 2) Dr. I. Carrara: Arhivio Capitoiare di Spalato — Docum. et, p. 51. 3) Thomas A rcid: Hist. Salonitan. c. 3 : proedia te possessiones inultas, decimas et oblationes hilari animo offerentes. jedinstvo svih Albaneza proti individualizmu pojedinih plemena, koji bi ih turio u šake Carigrada. Pjesma je orisala harakter junačkih Albaneza i u njoj se zrcali plemenita duša potomaka božanskih Pelazga. Tako je ugodila narodu, da ga ne ima, koji ju ili ne čita ili na pamet ne pjeva. U školama se uči kao najbolji tekst narodnog jezika. Kritika ga obasu hvalama i sofijska „Drita" u 70. br. 1906. veli, da spjev o. Fishte „Lahuta e Maltsiis" ima toliko komada, koji bi mogli stati i u Ilijadi. „Abania“ u broju od rujna 1908. piše, da će teško, koji moderni Grk takova što spjevati, bilo u visini misli, bilo u pjesničkoj umjetnosti. Bečko društvo „Dija“ u svom Almanahu 1908. zove ga alban­ skim Omerom. K. Steinmetz, koji je dosta o Albaniji piso, rukujuć se sa pjesnikom usporedi ga sa Goeteom i Schillerom. Ali poniznom redovniku najveća je radost ovako se je izjavio dopisniku tel. časopisa „La V e r n a " — što ju mnogi znadu na izust u Toskeniji �Listak. — niskoj Albaniji — i po koji brgjanin. Uz veliki genij za stvaranje eposa Fishta je takogjer veliki satarik. Njegova satira „Osi sa Parnasa" — Anxat e Parnasit omiljela je kao i ista „Lahuta". Bastonski časopis „Kombi" u br. 82. god. 1908. zove ju .pravim dragu­ ljem", koju napisa energično pero jednog mladog fratra, koji sjaje našu domovinu sa uzornim djelima i 0 kojem će se u Albaniji sačuvati s ponosom slavno ime... Prošle godine izdo je o. Fishta razne pjesme pod naslovom „Pika Voeset" — Biser-rosa. U njima je pošo stopam najvećih liričara i pokazo je svakom Albanezu, da je on po naravi miljenik vila. Pjesme su sa svakog kraja najsjajnije uspjele. Jedino je šteta, što je albanski jezik dosta nepri­ stupačan i tako će za Fishtove pjesme slabo doznati 1 drugi narodi. Fishta je posto treći franjevački pjesnik na Bal­ kanu. Kačića je naslijedio hrvatski Homer Martić, a evo im i najnovijeg druga — o. ia Fishte. VJESNIK. Dolazak Nj. Veličanstva u Bosnu i Hercegovinu. Nj. Veličanstvo car i kralj Franjo Josip I. danas dne 30. svibnja dolazi u Bosnu. U 5 sati prije podne već je u Brodu; u 8 s. i 12 časova u Doboju u 9 s. i 59 č. u Zavidovićima; u 11 s. i 48 č. u Zenici; u 1 s. i 50 č. u Visokome; a u 3 s. u Sarajevu. Na svim će spomenutim željezničkim postajama car stajati i bivati pozdravljan od naroda i Franjevaca. U Visokome će ga pozdraviti čitav profesorski zbor i svi gimnazijalci; a u Sarajevu će biti dočekan od klera: od preuzv. g. dra. J. Stadlera, presv. g. fra Marijana Markovića, presv. g. dra. Ivana Šarića, mnogop. o. Alojzija Mišića, franjev. redodržavnika, te ostalog svjetovnoga i re­ dovnog klera. Nj. će Veličanstvo u Sarajevu ostati sve do 3. lipnja, kada će u 5 s. i 45 č. otputovati u Mostar, a ovdale 4. lipnja preko Bos. Broda u Beč. Mi želimo Nj. Veličanstvu caru i kralju u Bosnu i Hercegovinu dobar dolazak i još bolji boravak! 1 pravoslavni se ruski svećenici katoliciziraju. Otkako je godine 1905. ruski car dopustio u svojoj carevini slobodu svjere od onda se na katoličku vjeru obraćaju ne samo pravoslavni lajci nego i isti svećenici. Megju ovima se odlikuju: Hondra, Aleksa Zierconikow, Eustahij Šušatov te Šipjagin. Hondra je bio po stališu redovnik gore Athosa, a po službi misionar. On je ne samo prešo na katolištvo, nego je primio i obred latin­ ski. Hondra je sada župnik u Izmailu u južnoj Besarabiji. Zierconikovv i Šušatov su u Petrogradu. Oni su se samo sjedinili s rimskom crkvom, a ostali su pri slavenskome obredu. Šipjagin je sinovac prije nekoliko godina poginuloga ruskoga ministra prosvjete. Nekoć 101 je bio prvi član dume, a sada je profesor u šaratovvskome sjemeništu. Savez katoličkih radničkih udruga u zapadnoj Njemačkoj sve bolje i bolje napreduje. On je posto jedna moć, koja u vanjskim stvarima dolično zastupa radništvo, a u nutarnjim ga organizira i jača. Broj mu čla­ nova za t. g. 1910. iznosi 150.000. Oni se nalaze u 870 udruga. Savez kao taki vodi udruge pomoću diecezanskih saveza, kojima je sjedište u Kolnu, Paderbornu, Miinsteru, Osnabrucku, Hildesheimu, Limburgu, Mainzu i Fuldi. On u syem posjeduje 44 radnička se­ kretarijata. Njihova je zadaća ne samo da daju infor­ macije o radničkom osjeguravanju, o socijalnom pravu i t. d., nego takogjer da naziru i promiču katoličku miso megju radnicima i brinu se za njihovo školovanje kao i odgoj. Organ saveza jest Westdeutsche Arbeitezeitung, koji ima 115.000 pretplatnika. Peti megjunarodni Marijin kongres. Ove će se godine od 18.—21. srpnja obavljati u Salzburgu peti megjunarodni kongres štovatelja BI. Dj. Marije. Ovi su kongresi počeli god. 1902. Drže se svake druge godine. Prvi je bio god. 1902. u Freiburgu u Švicarskoj, drugi god. 1904. u Rimu, treći god. 1906. u Einsidelnu, četvrti god. 1908. u Saragossi. Želimo, da na ovome kongresu i Hrvatska bude dolično zastupana. Katolicitet rimske Crkve. Pravoj je Hristovoj Crkvi obećano, da će ona biti ne samo jedna, sveta i apostolska nego i općenita ili katolička. Ovaj se njezin katolicitet najbolje zrcali u usporedbi katolika s ostalim većim sektama. Usporedba ovako izgleda: 1. Katolika i m a ............................... 264,506.000 duša 2. Konfucijevaca i m a ........................ 235,000.000 „ 3. Brahmanaca im a............................ 210,000.000 „ 4. Muhamedanaca i m a .................... 202,048.240 „ 5. Protestanata im a ............................ 166,627.109 „ 6. Budista im a .................................... 120,250.000 „ 7. Grkoistočnjaka im a ......................... 109,147.272 „ 8. Fetiša i drugih pogana ima . . . 144,700.000 „ Iz ove se usporedbe vidi, da katolička Crkva relativno nadmašuje sve ostale sekte — da je katolička. Megjunarodni apologetički kongres. U ovoj go­ dini pada prva stogodišnjica Jakova Balmes-a (1810.— 1848.), slavnog katoličkog filozofa i apologete, koji je bio i članom trećeg reda sv. Franje. Na uspomenu njegovu i njegova kršćanskog rada upriličili su ka­ tolički učenjaci i biskupi megjunarodni apologetički kongres. On će se držat od 7. —11. rujna u Vichu, njegovom rodnom gradu. Teme, koje će se tu raspre­ dati, jesu slijedeće: I. Povjest kršćanske apologetike sa slijedećom razdjelbom: a) Od apostolskih vremena do sabora nicejskog. (i) Sveti oci i crkveni naučitelji. у) Sholastika. б) Od sabora tridentinskog do XIX. vijeka. II. Apologetični rad Balmesov. III. OdnoŠaj �102 Br. 6. — Serafinski Perivoj. — 1910. apologetike sa otkrićima i napretkom znanost. IV. Apologetika i bibličke znanosti. V. Arheologija kao pomoćna znanost u apoiogetici. VI. Apologija kršćanstva o nje­ govu socijalnom djelovanju. VII. Crkva i pučka na­ obrazba. U pripravljajući odbor izabran je i o. Fr. Gabriel Casanova, profesor socijologije na madridskom sveučilištu. „Los von Rom!“ izvrnuo se u „Los von Wittenbergl“ Nije tome davno, da su njemački protestanti pod lozinkom: „Los von Rom!“ stupili megju katolike, da ih odvrate od namjesnika Hristova i jedino spasavajuće Hristove Crkve. Ali dok su protestanti svojim agitacijama pod spomenutom lozinkom malo ili ništa postigli, dotle se je u samoj Pruskoj podigla diametralno protivna agitacija pod lozinkom: „Los von Wittenberg!" Ove je agitacije uspjeh uprav kolosalan; jer dok je u Pruskoj god. 1903. od protestantizma otpalo samo 1600 duša, prošle je godine broj od protestantizma otpalih dosego do 15.000. Ko pod drugim jamu kopa, sam u nju upada. upaaa. . A __ . .. _ .. ... „ . . , Agitacije raskolnika п Galiciji. Rus: m kroz .. , м 1 . , . ; . . . . . . trista godina mjesu mogli da prigore sjedinjenje Rutena s rimskom Crkvom. Nije bik zgode ni načina, koga oni nijesu upotrijebili, da Rutene opet odvrate od rimske Crkve, ali badava. Ru'.eni su svoje sjedinje­ nje s rimskom Crkvom i svoju odanost piema njoj za progonstva Katarine II. I njezinih našF :dnika te z!a progonstva sedamdesetih godina prošloga stoljeća u Chelmeru krvlju zapečatili. Najljepša žrva ujedinjenja s rimskom Crkvom jest sv. Jozip Kuncewicz. U novije doba, ruska vlada nastoji Rutene na raskol prevesti osobito pomoću Rusofilstva i Rusofija, koje Rusija u u i i raznim zavodima odgaja. Ovu je pogibe1j*.' u JC ens i a o lički episkopat već opazio, te je koncem ozuj a ove go~ dine upravio na svećenstvo pastirsko pismo, u mu daje savjete, kako, da se vlada, dok se i ovaj aten­ tat ne izjalovi. Nema sumnje, da će pastirsko pismo rutenskih biskupa uroditi dobrim plodom i da ujedi­ njenu rutensku Crkvu „paklena vrata neće nadvladati." KNJIŽEVNA SMOTRA. 0 . Miroljub Pukler: Kempf: Požega. Rijetko će koja od hrvatskih novijih profanih publikacija, biti za Hrvatstvo i napose nas F r a n j e v c e od tolikog zamašaja, koliko najno­ vije K e m p f o v o djelo: „ Po ž e g a . Z e m l j o p i s n e b i l j e š k e iz o k o l i n e i p r i l o z i z a p o v j e s t s l o b . i kr. g r a d a P o ž e g e i p o ž e š k e ž u p a n i ­ je. Požega. Štampom „Hrvatske tiskare" 1910." (XLV1II.777. strana). G. Ke mp f , kao vrsni pedagog-učitelj u žarki patriota, dao se još pred 12 godina na ovaj teški mukotrpni poso. Pisati historiju jednoga grada tolike historijske znamenitosti, pa još i čitave županije i k Odgovorni urednik: dr. o. .lulijan Jelenić. tomu u detalje orisati njihovu geografiju/teška je stvar. Djelo ovo ukrašeno je još i sa 318 ilustracija u tekstu sa 4 priloga a razdijeljeno je u dva glavna dijela i zemljopis (str. 1—57.) i povjest Požege (50. dokraja). Dobiva se kod auktora u Požegi, pouzećem za 16 kruna. Vrline, radi kojih ga mi tako vruće preporučamo jesu slijedeće: skroz kršćanski harakter, objektivnost i ljubav požrtvovna naprama domovini i onim herojima Hrvatstva i kulture, koji se proslaviše u tako slavnoj, ali ujedno i krvavoj prošlosti Slavonije. Još mu je jedna prednost zamjerna, naime da je tu i specificiran i uklop­ ljeno ocrtan onaj silni i agilni kulturni i religiozni rad F r a n j e v a c a . G. K e m p f z a njih ne nalazi boljeg obilježja i hvale nego li neprestano: „pravi narodni svećenici", „jedini nosioci kulture"; njihov rad, a šta je još više, izvori, koje je crpio baš u Franjevaca po­ punili su mnogu prazninu, tako da lojalno ispovijeda: birući gragju za monografiju grada Požege, ne bih se mogo ni okrenuti, da nije mnoge praznine ispunila ... . . ... • • . • . . obilna gragja iz knjižnice i arhiva drevnoga požeškoga . ' « / 4 чn . , . samostana Franjevaca (str. 498.) Po njegovom dubo^о т ° uvjerenju hrvatska kultura XVIII. i XIX. vijeka uopće povezivala se je najprije baš iz drevnih franje­ vačkih samostana (str. IV.). On je proučio sve one bo­ gate dokumente franjevečKe knjižnice u Požegi, Budimu, Cerniku i t. d. „Požečki franjevački arhiv i knjižnica — veli on na str. 497. — bila je diljem XVIII. pa sve do polovine XIX. vijeka pravi majdan i najjače vrelo za pismene povjesne spomenike". Služio se je u velike zlatnim djelima našeg pokoj. F e r m e n d ž i n a i Bat i ni ća . Život i rad f r a L u k e I b r i š i m o v i ć a ( r . 1698.) ocrto ocrto je je 1baš kako treba. Isto g‘ 1б2а tf 1698.) 0oko 0 б^дксР i rad druge znamenite braće, U Požegi nije bilo j,u|t„rn0g \ hrvatskog hrvatskog pokreta, pokreta, aa da mu nijesu bili tnici F r a n j e v c i . Oni upravljahu župom, podupirahu i otvarahu škole, kod svake nezgode oni trpe prvi s narodom, oni ga brane od nevolja i neprijatelja. Do­ bro je, da ovo djelo resi i veliki broj imena i ilustra­ cija, kao što i znamenitijih faksimila, zaslužnih F r a ­ njevaca. K e m p f o v o nas djelo potpuno zadovoijava, pa bi željeli, da ne bude ni jednog samostana ni bolje stojeće franjevačke župe, bez ovako savremene i do­ tjerane historije, bez ovako znamenite publikacije. Pov­ jest Požege je nerazdruživa od povjesti požeških, slavonsko-bosanskih F r a n j e v a c a ; zato je to i povjest n a š a , te je prigrlimo i širimo svim silama. Auktor nije žalio vremena ni one hiljade kruna, što ga stoji izdavanje ove knjige, jer ljubi svoj dom, jer je štovo i danas ljubi reprezentante Hrvatstva, vjere i kulture, a to su u prvom redu bili neumorni, narodni i jedini svećenici, — sinovi sv. Franje. Tiskara Voglernt^drugovi u Sarajevu. �Tiskara I litografija VOGLERI SARAJEVO ustvo) :: obilato si enieinu i upskim ureifio sklaaišt sviju vrsti f v k v e n ih tta k u m c a -, - kao: matica krštenih, matica krizmanih, matica vjenčanih, matica umrlih, protokola, crkvenih ,aćuna i exhibita, krstnih, vjenčanih : smrtnih listova i t. d. u pojedinim arcima ili u solidnom uvezu, u vlastitoj knjigovežnici. Službenih kuverata u svim veličinama. Posluga brza.: : Cijene umjerene. SkladišteinM stvari, kaopapira i svibpisafikpoMštioa. �UTEMELJENA GODINE 1882. UTEMELJENA GODINE 1882. Tiskara i litografija Vogler i dr., Sarajevo Telefon broj 119. (Komanditno društvo) Ć em aluša U lica 172. Najstarija knjigotisnara i в и и р јја u Bosni i Hercegovini nre$|« s najmodernijim 'nimn, HMHn t f lia t e .. molitvenika, poletni poslova, što m i uz najuri' ukusnom :: ; djela, brošura, varta, kao i svih uku zasjecaju sa renije cijene. Moderno uregjena k n j i g o v e ž n i c a , izragjuje sve vrsti uveza za knjižnice, velečastne župne urede, škole i privatna poduzeća, — Uvezi obavljaju se po naručbi: u papiru, platnu i koži. Vnnjske naručbe obavljaju se № o i točno. Slagaćl stroj „TIPOGRAF". i7 Brzojavi: Vogler, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/a8435934e925cf4ffa55ce71c7e17559.pdf 57a9c017314114aaff883f71f71b4e77 PDF Text Text serafinski Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU BROJ 7. SARAJEVO, 15. SRPNJA 1910. GOD. XXIV. SADRŽAJ: A) PJESMA i ČLANCI: i svećenstvo* s osobitim obzirom na starodrevnu župu Poljice.........................................................126 1. Branko Slrahimir Škarica: Sujevjerni suputnik 119 2. Dr. Petar Grabić: Novi pogled na religijozne B) LISTAK. i s t i n e ......................................................................120 VIF4NIK 3. 0. Ivo Vukušić; Apologetika prema znanosti . 122 ' J 4. Don P. Škarica: Ulomci iz rukopisa „Glagolica D) KNJIŽEVNA SMOTRA miiiia uSarajevu. Centrala u Ljubljani — Dionička gl preko K 350.000. Prima uloge na ukamaćuje ih sa т ■ ■r р!л tu, Trstu i Celovcu. bez ikakvih poreza i odbita Kupuje i prodaje sve vrste р а / n ? ^rijednosii po najpovoljnijim cijenama, isto tako sve vrste domaćeg i stranog kovanog: i papirnog novca. A fe; 0 svim ostalim bankovnim poslovima daje na zahtjev pismena i usmena obavještenja. -- BOSANSKO-HERCEGOVAČKO -- GRAGJEVNO DIONIČKO DRUŠTVO U SARAJEVU Preuzima osnivanje i izvagjanje vrsnih javnih i privatnih zgrada, drumova, betonskih radnja, vodovoda, gradnja u vodi, elektrana, tvornica itd., te preuzima financiranje gradnja uz povoljne uvjete; proizvagja svakovrsne cigle u vlastitoj :: kružnoj ciglani. :: DIONIČKA GLAVNICA K 500.000 — MOŽE SE POVISITI NA K 2,000.000 Glavno zastupstvo za Bosnu i Hercegovinu Direktor: gragjevni savjetnik Josip pl. Vancaš. najboljeg m aterijala za pokrivanje krovova. TVORNICE ETERNITA �Hrvatska centralna banka ------------------------ ------ Dion. glavnica K (dioničko društvo) 750.000 Centrala u Sarajevu. ш| да м Upln Podružnica u Mostaru. Preuzima uloge na uložne knjižice te ukamaćuje iste uz 4 *./У0 čistih. Unovčuje mjenice, izžrijebane, vrijed­ nosne papire i kupone Eskomptira i reeskomptira mjenice i tražbine. Pohranjuje svakovrsne depozite i u« pravlja njima. Daje zajmove na tekući račun. Izvršuje isplate i naplate na svim rgovač'dm središtima tu- i ino- Kupuje i prodaje vrijednosne papire, devise, valute. Zaiagaonica Pri vile a banka uvela je novi način Da uzmogne štediti sa usp^hom ^Privilegovana zemaljska banka za Bosnu j za svakoga! ne mora često ići u banku. •cegovinu nabavila je zgodne male vrlo lijepe privatne kutije za štednju iz čelika (vidi gdje će se kutija otvoriti sa tamo spremlje­ sliku), koje ona po želji ustupa svakome uz nim ključem, novac iz nje prebrojiti i upisati uplatu od 6 kruna (trošak kutije), koji se ulo­ kao ulog u uložnu knilžicu. Ta se pak knji­ žak vraća, kad se kutija opet preda zavodu. žica uručuje vlasniku, koji može po tom sa Te kutije može svaki ponijeti kući, da ih svotama, koje su iskazane u knjižici sobodno ima u svako doba pri ruci. Iste su zaključane, raspolagati. i napose uregjene za kovani i papirni novac, te Ovaj se način štednje prema tome osniva je vagjenje i ispadanje novca zapriječeno pa­ na principu, da se jednom spremljena uštedtentiranom spravom. Kovani se novac ubacuje nja ne može opet olako dignuti, nego se kroz prostrani otvor |___ |, dočim se papirni mora donijeti u banku, gdje se ukamaćuje, a novac savije i utura kroz šupijinu © na pro­ banka prima kao štedovni ulogna ukamaćenje tivnoj strani. i najmanji iznos. Kad se kutija napuni ili prije џ х zgodnom Ovaj način štednje osobito je podesan za času, ali svakako svakoga ili svako dva^ mje­ osobe svakog staleža, koje mogu da štede seca donese se u banku ili na mjestima, gdje samo u malim svotama, napose za obrtnjke i banka nema podružnice, na odregjeno mjesto, radnike; za domaćice i u uzgojnom smislu za djecu; za stolna udruženja i sabiranje prinosa za razne društvene, osiguravajuće, dobrotvorne i pobožne svrhe itd. kao i za osobe, koje stanuju u udaljenim mjestima, te ne mogu svaki uštegjeni novčić donijeti u banku. Ovaj način štednje ima zadaću, da unapredi smisao za štednje i da uštednje, koje kod kuće leže u ormaru privede ukamaćenju. I ako se samo na helerc štedi, mogu na taj način postati stotine Ko dnevno samo 20 helera stavi u kutiju, zaštedlće kroz go­ dinu dana 75 kruna, za pet godina oko 400 kruna, a za 10 godina oko 900 kruna. Što se u malome stavi u kutiju neće nikomu uzmanjkati, dočim će se svako iznenaditi i poradovati uspjehu u glavnici, koju će*tako postići. Da se dobije takova kutija, dosta je doći u banku i javiti adresu ili pisati. �serafinski Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU BROJ 7. SARAJEVO, 15. SRPNJA 1910. Branko Strahimtr Škarica: Sujevjerni supu tnik . Niko ti do nje iz sela U podne ne smije doći. Sanak rni pričao priče U doba polnoćna neka »Bolesnik!« — zakuca sluga »Seljak u avliji čeka««. A oko ponoći mrtve Ni liida ovda ne tralja, Na desno — ovizim putem U selo skrenuti valja!« Sa tvrde postelje skočim, »Konja mi opremaj!« reko’, Ta ko bi pješice gamzo Tri sata u noć daleko!? Dovrši dišući teško I vodu otire s čela, A negdje zavija bolno Nečija psina iz sela . . . - GOD. XXIV. Pogjosmo. Zv’jezde trepere, Nigdje ni živoga stvora, Pred nama k nebu se penje Vrletna Kruškovac-gora. »Lake si — rekoh mu — vjere, Pa šta ti molitva v r’jedi? Je Г Bog je svemu Gospodar, Sve mudro ravna i redi. Pratioc naprijed ide, Vječno se krsti i moli, U gluho samotno doba Moltivom srce sokoli. On ptice hrani u zraku, Zemaljsko od’jeva cv’jeće, — Kako za krštenu dušu Da brige voditi ne će!? Zgazismo planinu steću, U ravan zagjosmo neku. Iz tamna borova gaja Čudnu zamjetismo jeku. Ne boj se, vjeruj i moli, Božji su dani i noći! Tamo do kapele stare S misnikom Božjim ti poći!« Suputnik probl’jedi ledom, Tri put se prekrsti krstom, Па sjašim tiho i stanem Šutke mi kazuje prstom. Čvrsto ga za riiku uzeli, K6 da sam uzeo leda; Plašljivo koraknu za mnom Кб mr’jeti da mu je reda. Stanem i osjednem konja, On mi se tiho primače, Tiho mi ša’nu u usta: »To duša nečija plače! Pogjosmo kapeli staroj, A u njoj liukće i plače, Seljak se krstiti ne zna, Na glavi kapa mu skače. Tamo je groblje starinsko, A bogzna otkad i čije!? U njemu iz našeg sela Još niko pokopan nije. Najednom zan’jemi huka, — A ispod truloga krova Nečujno mekanim krilom Velika prhnula sova. Grobištu starom u sr’jedi Trula se kapela koči, Groh’tom se nasmija jadnik I vodu pokupiv s čela, �120 Br. 7. — Serafinski Perivoj. — 1910. Sjegurno iz groblja nogom Put svoga okrenu sela. Seljak se prekrsti tri put I krupne razvali oči, K6 đa ga od mrtvih digoli K ruci mi zahvalno skoči. O. Petar Grabić, Zaostrog: N o v i p o g le d na r e lig ijo z n e istin e . ... ■ = 2 7. Istaknuto mišljenje ne zadovoljava. U običnom ljudskom shvaćanju uloga, koju Cr kva u nazoru francuskog apologete igra, čini se od već malena, neznatna i neumjesna. On njezinu nauku priznaje praktičnu vrijednost od koje nije dozvoljeno katoliku odstupiti. Nerazumljivo je, kako Crkva m-'že štogod praktična odregjivat, kad ona sama ne zna razloga zašto nam to nalaže?! Moglo bi se reći, da naš prigovor nerna važnosti radi toga, što Cr­ kva, i ako ne zna razloga za naše movanje, ona ga živo osjeća radi našeg praktičnog usavršenja. Ona ne zna, što je to osobnost Božja, ali živo ćuti potrebu, da nas u praktičnom životu u pravcu ove istine poučaje, koja znatno upliva na ćudoredni poredak. Crkvena nam vlast predlaže, da tu stinu vjeru­ jemo ili bolje, da po njoj živimo. Našoj se pameti nameće pitanje: što je ta istina? što ona znači? Od­ govor je Crkve: nju treba da prigrlimo, jer nam je za život korisna. Ovo naš razum ne dozvoljava. On ide dalje i pita Crkvu, da li opstoji, je Ii istinita ova vjerska nauka, koju ona svojim vjernicima pruža? Sto bi mogla u narodnoj teoriji na ovo Crkva o govoriti? Jedini njezin odgovor mogo bi biti ovaj: »Ja ne znam, da li ta istina opstoji. To je meni skroz nepoznato (crkveni agnosticizam). Jedino što mogu reći jest to, što u mojoj svijesti osjećam nuždu ove istine, bez koje bi se nužno javni red pobrko«. Bi li ovako razlaganje pametno čeljade zadovoljilo? Mislimo da ne bi, a evo s čega. Njemu se mora be­ smisleno učinit, ako se hoće da uzdrži red u ljudskom društvu i to s jednom nepoznatom umišljenom isti­ nom. Zašto čovjek mora uredno živjeti, ovomu treba razloga tražiti u onom što je poznato, a razlog tražiti kod nečega što nam je nepoznato, to naš razum već na prvi mah od sebe odbija. Ako je Bog potreban, kao što zbilja jest za održavanje privatnog i javnog morala, tad ga priznajmo kao stvarni uzrok društve­ nog poretka, jer gdje opažamo učinak, nužno je da pripustimo i uzrok. Ako pak ne možemo upoznati stvarnu potrebu njegova opstanka, tad će svaki mislioc reći, da nije potreba da še naša religijozna svi­ jest kojekakovim sanjarijama zabavlja. Zašto da čovjek žive po istinama, koje ništa pozitivna ne znače? Još protivnici kažu, da nauka Crkve ima tu za­ daću, da razne krive nazore ispravi i osudi. Tako Le Roy tvrdi, da nije dopušteno jednom vjerniku, da se zanosi za panteističnim oblikom Božanstva, jer da je taj oblik uprav od Crkve osugjen po njezinoj na­ uci: »Dieu est personnel«. Kad bi Crkvi zanijekali, kao što zbilja moderni apologete: Le Roy, Loisy i t. d. čine, da ona ne po­ znaje objektivnu istinu svoga nauka, nužno bi joj mo­ rali zakratit i samu oblast, da ona krive vjerske na­ zore osugjuje. A evo zašto. Crkvena vlast jedino onda ima pravo da krivovjerje osudi, ako je ona osvjedočena, da je baš taj nazor kriv. Ako pak ona , , ",епта mkakva 0 sv0)™ skirn svetinjam, tad, logično misleć, ona nebi imala nikakva prava, da se digne bilo proti kojoj nauci. Kako može zabacivat kojekakove krive nazore, kad joj fali kriterij, na kome će te nazore rasugjivati? Tai kriterij jedino bi joj mogla biti prava spoznaja. Nema li ove, tad nema nikakva prava, da sebi prisvaja pravo sudca. Gdje joj je pozitivni zakon, po kom će svoje vladanje udesiti? Priznaju, da je Crkva panteizam odbacila. Znade li ona pozitivno, đa je panteizam neispravan? Ako znade, pa ga zabaciva, i mjesto njega vjernicima pred oči stavlja svoju nauku: Dieu est personnel, tad više taj dogmat nema samo negativnu vrijednost, on nešto pozitivna označuje, kako smo gore rekli. Ako ona stalno, pozitivno ne poznaje neispravnost panteističnog mišljenja, a ipak ga zabacuje, tad bi to najmanje bilo grdna lakoumnost. 8. Kratki osvrt na pojam moderne znanosti. Neće biti suvišno, ako naše čitatelje upoznamo sa modernom mišlju, u koliko se ona odnosi na tako zvane pozitivne znanosti. Vidjet ćemo, da Ii je jedna­ ka struja, koja vlada u pitanjim religijoznog značenja i u onim eksperimentalnih znanosti. Prirodne znanosti kao fizika, hernija, biologija i t. d. temelje se na opažanju vanjskih pojava bilo ne­ posredno bilo srestvom umjetnih pokusa. Svak zna da znanost ne sastoji u samom opažanju i u samoj hemičnoj rastvorbi. Koliko ljudi ima, da opažaju, umjetnim pokusim prisustvuju, životne pojave motre, ali radi toga nitko neće ustvrdit, da je u posjedu znanosti, da je strukovnjak u napomenutim predmetim. Takove možemo nazvat tekar prostim motriocim fizičnih mehaničnih zakona i bioloških pojava. Dakle u čemu pravo sastoji znanost? Znanost sastoji u tom, da sva naša opažanja znamo svrstat u jednu cjelinu, u jedan logično poredani sustav. �Novi pogled na religiozne istine. Znanost igje za tim ne da naprosto motri neke em ­ pirijske pojave, nego da im barem bližnje uzroke označi. Kažemo zato bližnje uzroke, jer je filozofija zvana da proučaje altissim as rerum causas. Pod ovim vidom možemo nazvat ovako poznanje em pirij­ skih pojava filozofijom empirije. Ne niječemo da u znanost ne utječe opažanje ni strukovna analiza. O pažanje i analiza, one u eksperi­ mentalnom svijetu veliku ulogu igraju. Bez njih fi­ zika kao znanost nebi mogla opstojati. Nu m oram o prhnjetiti, da iskustvo pa ga stekli neposredno ili sredstvom umjetnog orugja, ono tek sačinjava samo m aterijal, s kojim se naš duh služi pri ragji znan­ stvene zgrade. Po sebi se razumije, da bez ovog m a­ terijala duh nebi mogo raditi; kao što da nije in­ duktivnog i deduktivnog ljudskog razum a, čovje­ čanstvo se nebi moglo ponosit sa onako dotjeranim prirodnim znanostim , kojimi se s punim pravom naše doba diči. O va m etafizika prirode odgovara samoj prirodi kakova je u sebi. Ona u njoj motri pojave, otkriva"zakone i to sve uredno u jednu cjelinu slaže, pak iz te cjeline na jednake pojave jednake zakone primjenjuje. O vaki pojam prirodnih znanosti svigja nam se. Zato nam se dopada, jer je ovaj nazor udario sr dnjim putem. Niti se pripisuje našem duhu (ideali­ zam ), a opet s druge stran e izbjegava m aterijalistični nazor, o koji se svi naši ideali rasplinjuju. Niti valja sve dati razum u, a oduzet ćutilim, niti obogatit ćutila, a razum na skrajnje sjerom aštvo stjerat. Naše iskustvo treba da u sklad dovedem o s našim duhom. H arm onija um jerenog realizm a zanosi sv a­ koga, koji teži za pravim i istinitim poznanjem. M oderna se filozofija više ne slaže sa istaknutim nazorom o skladu, koji m ora da bude izmegju našeg poznanja i izmegju realnosti. S avrem ena znanost hoće ovu harmoniju po svaki način da osujeti. U glavnom kolovogje m oderne filozofije kao što su Duhem, Milhaud, Le Roy, D’Adhem ar, P oincare, H. H ertz slažu se u ovoj misli: da nam znanost ne pri­ kazuje realnost baš u onom obliku kakva zbilja jest. Naše znanstveno poznanje može biti više m anje objektivnoj istini približno, ali da ju ono vjerno pri­ kazuje, to je tek ar san kojekakovih filozofa. Znanost pa koja god bila ide za tim, da nam pruži nekoliko idealnih slika o samoj realnosti, ali te slike ostaju uvijek nevjerne, mutne, nesavršene«. P rirodne zna­ nosti i njihove teorije imadu samo ekonomičnu vri’) Dott. Agostino Gemelli 0. M : L! Enigma della vita e i nuovi orizzonti della biologia, Firenze 1910: ,,il solo scopo della scienza e di cercare un sistema di imagini che noi facciamo corispondere alla realtž e ci permettono, in certi cosi, di prevvedere questa realta senza avere la pretesa di raggiungerla effettivamente. 121 jednost t. j . u toliko, to našem umu vrijedi, u koliko je on u privrem enom odnošaju sa realnim svijetom 1). Po nazoru filozofa Le Roy sve ono, što znanost kao takova posjeduje, ima samo prolaznu ( c o n t i n g e n t i s m o f i 1o s'o fi c o) vrijednost. U znanosti opažam o analitičnu i sintetičnu metodu. U njoj vi­ dimo toliko načela, pretpostavaka, zaključaka, a od svega toga koja k o rist? Sve to ne odaje objektivne istine. To su samo privrem eni znanstveni znakovi (znanstveni simbolizam), kojim se u tako zvanom znanstvenom saobraćaju služimo. Znanost je skup lijepo sakupljenih teorija, koje ne nadilaze carstv o prostih konvencija2). M oderna filozofija u znanosti razlikuje dvije stvari. Ona razlikuje samu realnost, koju Le Roy nazivlje f a t t o b r u t o , a Duhem f a t t o p r a t i c o, i naše znanstveno poznanje, koje Le Roy označuje sa f a t t o s c i e n t i f i c o, a Duhem f a t t o t e o r i c o. R ealnost i naše poznanje nijesu u pravom istinitom odnošaju. Što se je zbilo od real­ nosti, kad je došla u doticaj s našim duhom ? Naš ra ­ zum nije primio od realnosti stv arn o poznanje, nego ju je promijenio pram a svojim jur odregjenim duhov­ nim težnjam a. M oderna sholastika priznaje razliku, kao što i stari izmegju sam og objekta i naše spoznaje i u ovomu se slaže sa novom filozofijom. Razlika, koja dijeli neosholastiku od m odernog kontingentizm a, stoji u tom : što p rv a uči da je naša znanost odraz realnog svijeta, dočim to moderni niječu. Oni kažu, da naša spoznaja- (fatto scientifico, fattto teorico) jest samo simbol znak objektivne istine (fatto pratico, bruto), a ne vjerni njezin o d raz3). Ako se naš razum sa znanostim a zabavlja, ako on zaključke do«) Dott. Gemelli, mj. ozn ; str. 23.: „similmente per D uh e m le teorie della fisica поп sono vere spiegazioni dei fatti, ma solo una rappresentazione economica della realta elaborata dal pensiero, la quale tende, come verso la sua forma ideale, a divenire una classificazione naturale, cioć un imagine sempre.piu prossima alla realta. *) Gemeli 0 M., str. 22.: „Рег ii Le Roy la scienza risulta di pure convenzioni, perchfc ii fatto scientifico b opera dello scienziato; ond’ b che la scienza non ci sa dire nulla di preciso ntorno alla verita, ma non e altro che una regola di azione priva di valore obiettivo." 3) Gemelli 0- M. str. 21.: „II fatto scientifico e per una parte creazione dello spirito, poiche esso e constituito da condizioni ideali, ii fatto teorico ci da solamente il simboio del fatto pratico. ,,Lo sperimentatore va incessantemente’ in fi sica, dallo strumento materiale allo sbum ento ideale molto piii semplice che la realta." Se ne conclude quindi che le leggi della fisica, per esempio, sono relazioni simboliche reflesso dell’ ordine ontologico, ma non la Ioro espressione. E. B. Allo, 0 . P., mj. ozn-, str. 7.: Une Science au sens moderne pour un contemporain dc M. M Poincare, Duhem et Le Roy, est irrćmćdiablement bornće a ceci: saisir d’ une fa^on approximative les Iois, de concomitance et de succession des psenomfcnes, des phčnomfcnes seuls ; elle ne peut avoir la ambition de rendre compte de ce bui est au-dessons, ni des derniers propter quid que Г esprit kumain peut chercher. La metaphysique, au contraire, ne s’ occupe que decela." �Br. 7. — Serafinski Perivoj. — 1910. 122 vodi, ako on analizom i sintezom djelokrug svog znanja raširuje, to on sve čini izvan realnosti; ili kako kaže moderni učenjak D Adhemar: »construisent a cotć du donne«. Zaključak. Čitaoci mogu sami po sebi zaključiti: u kako je uskom odnošaju znanstveno, mišljenje sa onim religijozne naravi. Nikakvo Čudo za moderne učenjake, što su došli do onako opriječnih i za zdravu pamet (senso comune) neshvatljivih tvrdnja. Ako u istim prirodnim znanostima vlada posvemašnje nesuglasje; ako i tamo čovjek nije stalan, da je njegovo poznanje istinito, nego je izvrgnut dnevnoj bojazni, da mu vrijeme i najmilije teorije nemilosrdno i bezobzirno zabaci; nije nikakvo čudo, što ti učenjaci dolaže do krivih zaključaka bilo u bogoslovlju i filozofiji, bilo u socijologiji i pedagogiji, jer predmet ovih znanosti mnogo više izmiče našim sjetnim, nego li onaj prirodnih. Sami protivnici priznaju, da je kršćanski na­ zor pristupačniji običnom shvaćanju ljudi (senso commune), da se bolje doimlje .ašeg svagdanjeg zdravog mišljenja. Za nas je ovo priznanje dragocijeno! Mi znamo, da oni ne daju veliku važnost zdravoj pameti. Oni tvrde, da nije dokazano: je Ii baš zdravo mišljenje uprav ono, koje ni kod svih normalnih ljudi opažamo. Njima je sve sumnjivo. Oni sumnjaju: da li je cjelina veća od svoje česti; oni ne vjeruju u istinitost ovog načela: da nije sve isto biti i nebiti; ne može da im igje u glavu ono, što svaki od nas drži: svaki učinak treba da ima svoj uzrok. Sva su ova načela njima upće nedoka­ zana1). Dok se oni s vječnim dvojbam bore i dok po carstvu agnosticizma lutaju, mi imamo svijetlo razuma, koje nas predvodi. Nami je drago, da će se naše razlaganje dopast Ijudim zdrave svijesti, a na njih se ne ćemo ni osvrćati. Mogu nam prebacivat, da je kršćanski nazor proti napretku, ali će ostat svegjerno Istinita znamenita izjava neumrlog Brunetiere-a: »Čini se, da je izmegju kršćanstva i napretka čvrst vez. Prvo kršćanstva ili nije bilo napretka ili je bio ne­ znatan. Od Milkijada do Julija Cezara on je bio si­ ćušan, niti je na kulturu a niti na ljudsku pamet znatno uplivo. S druge pak strane nije bilo na­ pretka, koji je izvan utjecaja kršćanstva«2). ‘) Rivista di filosofia neo-scolastica : god. II-, br. 2. od 20. travnja 1910. Vidi raspravu. „II pramatigmo inglese amerikano" P. E. Chiocchetti dei Minori. *) Rivista di fil. neo-scol. I. c. ,,L. attuale crisi morale e sociale" Cardinale D. Mercier, str. 16i. ЈГ 0. Ivo Vukušlć: A pologetik a prema znanosti. Po De Lapparentu. Čitava današnja katolička filozofičko-bogoslovna literatura zadahnuta je apologetičnim duhom. Djela, revije, časopisi i isti listovi izlaze u obliku apologije. Filozofi i bogoslovi u cijelom svojem znanstvenom djelovanju izgledaju, kao da i ne znaju drukčije misliti, raspravljati i pisati osim apologetički. Nu tome se nije ni čuditi. Iakovo je danas vriieme. To zahtjevaju: današnje okolnosti, današnji napadaji na vjerske istine, pa i isto današnje raspoloženje društva. Nego ipak moramo istinu priznati, pa makar nam ona bila i gorka, da danas mnoštvo apologeta ne koristi toliko na apologetičnom polju, koliko bi se od njih iščekivalo. Tim apologetima ne samo da malo kada pogje za rukom da koga protivnika katoličke religije predobiju za nju, nego što je još više i na uskoiebane vjernike ne čine baš apsolutnoga utiska niti ih posvema osvjedočavaju o njezinoj Božanskoj neporočnos+; i porijeklu. Što je tomu uzrok? Mislimo, u prvom redu pokvarena ljudska narav, koja će uvijek moći za se naći izlika i izlaza, da ne prigrli ono, što se protivi neposredno ili posredno njezinim neurednim požudama i razvratnom ponašanju. Nu moramo takogjer iskreno priznati, da je ovoj neplod­ nosti i neuspjehu nekih današnjih apologeta ponešto kriva i ista njihova apologetična metoda. A kako? Tako što pri apologiranju ne upotrebljuju načina koji bi opčaro, zagrijavo i privlačio zašle i uskoiebane duhove, nego ragje način, koji ih razdražuje, ozlovoliuje i odbija; te što više puta uzimlju za temu obranjivanja predmete dakako dostojne časti, ali koji ne spadaju ni u naširje područje dogmata niti se kako tiču vječnoga spasenja, dok se pa i često zgodi, da se uprav protive znanosti. Da doprinesemo makar štogod k ispravku ove pogreške nekih apologeta, stavljamo nekoliko re­ daka čitalačkoj publici na prosugjivanje. I u tim ćemo retcima kušati pokazati, kako se ima vladati apologeta prama znanosti budi u izboru predmeta apologetike, budi u načinu, kojega se ima držati pri apologiranju. * * * I. Što se tiče predmeta apologetike, ta ih ona sama po sebi ne odregjuje, niti ih apologeta može po svojoj volji i uvigjavnosti odabirati. Ti su pred­ meti označeni po neprijateljskim napadajima, isto tako kao što su i predmeti za pobliže dogmatično definiranje označeni krivovjerjem. Stoga svaki apo­ logeta valja da dobro pazi na protivničke napadaje, �Apologetika prema znanosti. i da prama njima udešava svoju apologiju ili odbi­ janje; valja da pazi na koje stavke protivnik napada, i da one brani. A pošto protivnici gotovo uvijek na­ padaju na istine dogmatične ili dogmatim blize, to će se i njegovo obranjivanje vrtjeti oko tih istina. Oda­ tle slijedi, da on ne smije m o d o a p o l o g e t i c o obranjivati i uvršćivati u područje dogmatične apologetike tradicija, koje se nikako ne tiču spasenja niti na sebi imaju ikakvog dogmatičnog obilježja, pa makar one bile kolikomu drago dostojne poštivanja. Inače napadačim se daje izlika, da napadaju i oprovrgavaju prave dogmate i dogmatim blize istine. Pošto se više puta zgodi, da se takove tradicije, propozicije i činjenice — ili zbog nepoznavanja pri­ rodnih zakona u vremenu, kad su postale, ili po sa­ dašnjem njihovom krivom shvaćanju i tumačenju — uprav protive znanosti; a onda neprijatelji vjere po­ težu zaključak i zaključuju, da su svi dogmati i do­ gmatične istine u apologetici takove, i poradi toga, da ih valja kao protivne znanosti sve prezreti i za­ baciti. Odatle opet dolazi, da mu je od prijeke po­ trebe, ako će pravo i neškodljivo vršiti ulogu apolo­ gete, prije nego se uhvati s odrješitim neprijateljima vjere u koštac, da dobro razluči prave dogmate i dogmatima proksimne istine od indiferentnih tradi­ cija, propozicija i činjenica, i da se tako zbog po­ tonjih prve ne izvrgnu pogibelji i napadaju. Tim više to on ima učiniti, što bi navedeno neprijatelj­ sko sugjenje i zaključivanje moglo potaknuti i od­ vratiti plitke i površno uzgojene duhove izmegju vjernika, da se posvema ne podvrgnu istinam vjere; inače mogla bi ga koriti savjest, da je zakrčio put do istine mnogima dušam, koje je mogo potpuno za nju predobiti, kad ne bi upo u ovu pogrješku, I neka ne misli takovi apologeta, da čini uslugu vjeri, ako uporno brani stavke, koji ne spadaju u područje dogmata. Naprotiv on ju uvelike vrijegja; pošto izje­ dnačuje takove stavke s njezinim dogmatim i istu im važnost daje kao i njima, braneći ih s istom zauzetnošću i načinom: jer ne može se dati ista va­ žnost onomu za što nam ne jamči ni auktoritet ljud­ ski, kao i onomu, za što nam jamči auktoritet Božji. Niti se može takovi apologeta pozivati na starija vremena, kad se je uistinu spomenute stavke više puta branilo sa svom napetošću. Onda su bile druk­ čije okolnosti, i ondašnji stadij znanosti nije dopušto drukčije misliti. A s druge strane prošlost ne može biti u svemu mjerilom sadašnjosti. Samo u onomu o čemu nam jamči Božji auktoritet, vrijedi i ostaje uvijek ista mjera to li u sadašnjosti ko li u prošlosti, dok sve ostalo može znanost kljaštritf, okresavati i suživati. Istina, ljudi, koji se drže skrajneg apsolutizma u religijoznim stvarima, reći će, da se ne smije ni 123 najmanje dirati u ono, što njoj izgleda kao jedna homagena i nedirljiva zgrada: jer da je to isto što i pripravljati porušenje čitave zgrade, otkidati od nje i najmanje pločice. Nu to je krivo sugjenje; jer uprav zgradu se poštiva, poljepšaje i utvrgjuje, ako se od nje odstranjuju neodgovarajući nastavci i otklanja trošno kamenje, a mjesto njega umeće zdravo. Niti za mnijenje takovih ljudi vojuje prošlost, koja je s onakovim kamenjem sazidala zgradu i onim ju nastavcim obložila; jer onim vremenima znanost moralne arhitekture i estetike nije mogla pokazati bolje moralno kamenje i ljepši moralni ukus. Nu što nije mogla onda, to ona čini danas; te zahtjeva od svakog pravog apologete, da postupa s religijoznomoralnom zgradom, kao što i arhitekti postupaju s našim drevnim katedralama ostranjujući od njih neodgovarajuće i neumjesne nastavke, što ih, i ako s dobrom namjerom nadostavljeni, ruže. Pri čem za još bolje razumijevanje stvari može poslužiti i kla­ sična Usporedba francuskog apologete Duchesne-a. Taj naime apologeta usporegjuje legende i legen­ darne tradicije, s kojim je naivna pobožnost iskitila velike pojave kršćanstva, prebujnom bršljanu, koji se je tako i toliko raširio i razgranio, da je sakrio i drukčijim prikazo prvobitni tip zgrade. S toga, on kaže, da valja ne sasjeći i sažeći ovu nadošlu buj­ nost, nego joj s počitanjem grane razmaknuti i od­ straniti, da se može bolje veličanstvenost zgrade motriti, koju ona sakriva. Nego da nam razlaganje ne bude sasvim ap­ straktno i tako dosta nejasno, spustimo se i na kon­ kretnost, te navedimo koje pitanje, svrhu koga se je moglo u početku sumnjati, ali koje je danas u očima svih kompetentnih i nepristranih ljudi pred­ met posvemašnjeg suglasja, tako da bi bila velika nesmotrenost htjeti ga proglasiti kao neistinito i pro­ tivno vjeri. Navedimo izmegju svih ono glasovito pitanje, da li se naime može dati neizmjerno male­ nih količina i s njima računati. I zbilja, netom se u stvar pogleda, čini se, da nema ništa nevinijega s po­ gleda, dogmatičnoga do ove koncepcije matemati­ čara, koja radi ne o realnostima nego o zgoljnim apstrakcijarn. Jer što je n e i z m j e r n o m a 1e n a k ol i č i n a ? To je jednostavno promjeniva olina, koja teži k ništici. N. pr. umislimo dva štapa, od kojih je jedan kraći. Ovaj kraći metnimo, da se može produ­ žiti do iste veličine onoga duljega ili po djelovanju vrućine, ili po rastezanju, ako je od tvari rastezljive. Sad nek se počne produživati. U početku produživanja razlika dužine dvaju štapa bit će velika; ali malo po malo ona će se smanjivati, dok se napokon u jednome hipu ne pretvori u ništa. Pa je li ovo isti­ nito? Može li se dakle ova znanstvena činjenica proglasiti kao protivnom revelaciji. Doista to bi �124 Br. 7. Serafinski Perivoj. — 1910. bilo učiniti prezirnom revelaciju svima onim, koji sebi ništa dogmatičnoga. Nu osim toga ima još jedno nijesu imali sreće, da malo dublje u nju zavire, .dok sasvim oprječno pravilo, kojega se savremeni apo­ vide, da se pod njezinom egidom propagiraju toli logeta ima držati u svojim apologijam. To pravilo apsurdne manifestacije. Nu uza sve to našlo se je jest, da ne tumači s naravnim uzrocima i silama iz­ katoličkih filozofa, koji su spomenutu činjenicu pro­ vanrednih činjenica, osim onih, koje se u ničemu ne glasili pravom herezijom; dapače od njih potaknuti, kose s fundamentalnim zakonim. Drugim riječima, neki su je, inače besprijekorni, apologete i u javnosti kao Što god apologeta ne smije uvršćivati u područje u brošuram pobijali, pri čem bi običavali govoriti: dogmatične apologetike stavaka, koji se ne tiču spa­ računanje s neizmjerno malenim količinama osno­ senja i nemaju na sebi ništa dogmatičnoga, tako isto vano je čitavo na zabludi i, što je gore, na zabludi on ne može pripisivati naravnim uzrocim i silama činjenica, koje se nikako ne slažu sa zahtjevim na­ protivnoj revelaciji. Ovakoga i sličnoga nasjedanja valja da se čuva ravnih zakona. I tako s prvim je pravilom zaštićen, pravi apologeta. Učuvat će se, ako smatra kao du­ da ne pogriješi per excessum, a s drugim da ne po­ žnost, uvaživati sve ono, što je u današnje doba griješi per defectum. Odakle dolazi, da se ima dr­ znanstveno dokazano i stečeno. A u tomu su mu po­ žati srijede prama aksiomu: media via tutissima. Ali sigjirno i ovdje na pojedinosti. Tako ne može kazali primjer veliki geniji trinaestog vijeka. Ovi sholastični naučitelji, cijenili su i nastojali, da znadu se tumačiti s naravnog gledišta moć, razmetati se sve ono što je znanost za njihove dobe mogla do­ sa fizičnim zakonom po miloj volji. Ako se, na pri­ kazati; te su svrhu ove eksperimentalne baze sazi­ mjer, puk može ispriječati, kad drži, da se može bez dali svoju metafiziku, koja obuhvaća ujedno i nad­ čuda tolika množija para u atmosferi nalaziti, te bi naravne stvari. I ovako radeći, ori su mu ostavili njihov pad na zemlju u obliku kiše znatno nadigo model, po kojem će ih našljedovati; a on da ostane obični nivo vođe, to apologeta nije slobodan tako vjeran njihovoj metodi, valja da nade pomicati na­ držati, niti mu se ikako može oprostiti ta znanosna prijed točku s koje prolazi metafizika, u koliko se pogrješka. Posto on, kao čovjek od znanosti, mora znati, da bi masa vodenih para, što bi odgovarala povećaje područje fizike. podignuću vode za deset metara po čitavoj zemalj­ Niti će to reći poštivati nauku ovih slavnih mu­ skoj kruglji, toliko pomnožila i povećala presiju ževa, ako bi se koji apologeta proti svakomu načinu zraka u atmosferi, da bi ova apsolutno onemogućila upinjo da brani neke njihove definicije, koje bi po respiraciju ljudi čak i preko druge atmosfere. svoj prilici oni isti ispravili, de je za njihove dobe Po isti način apologeti ne bi bilo slobodno držati, znanost bila u posjedovanju stečevina, što ih je steklo kao što su neki uprav mislili i pisali, da bi na priliku pet ili šest kasnijih vijekova. Tako, da dogjemo na mogo nastatr po naravnu općeniti potop, ako bi se pojedinost, zar se može misliti, da se ovim velikim ogromni podzemni vodeni reservoari svi, na jedan genijim, dok su tražili koji stalni i nepromjenljivi mah na površinu zemlje ižljeli. Ta danas se zna, da elemenat u tvari podložnoj svegjernirn prornj^. ama, je objam kopnene zemlje okolo pet puta manji, nego ne bi prikazalo pod drugim vidom svojstva p r v e li je masa oceanička. 1 odatle dovodi se da sve kad t v a r i (matematica prima) i o b l i k a (forma infor- bi i bio jednak objam reservoara i kopna, što je inače mans), kad bi vidjeli Lavoisierovu bilancu, gdje do­ nemoguće, voda ne bi nadigla više od deset metara kazuje kroz himične reakcije postojanost ili negibi- nivo oceanski. vost tvari i sile (constantiam materiae et energiae)? Isto tako apologeta ne bi smio pristati ni uz ovu Doista, ako u ikakvoj znanstvenoj raspri nije čudnu eksplikaciju općega potopa u sv. Pismu, ko­ dopušteno zlorabiti auktoritet učitelja, to nije apolo­ jom su na žalost neki apologete eksplicirali taj potop. geti u njegovim apologijam auktoritet naučitelja tri­ Oni su naime tvrdili, oslonjeni na jedno poglavje sv. naestog vijeka. Ti su muževi bili osobiti ljubitelji Pisma a bez ikakvoga obzira na Genezu, da su poli istine, i oni nebi nikad privoljeli, da se njihov au­ zemlje morali biti strašno uzdrmani, usljed čega, da ktoritet pretpostavi ikojoj istini, kao što ni oni ni­ su mnogobrojni i ogromni valovi sunili u nutrinu ko­ jesu u nikakvoj zgodi ničijega joj pretpostavili. S to­ pna te poplavili cijelu zemlju. A to da im dokazuje ga valja da apologeti uvijek lebdi pred očima, kao ugalj. što ga danas vadimo iz zemlje, koji je za stalno što je i njima lebdila, ona klasična: amicus Plato, moro postati od šuma, što su ih spomenuti valovi poamicus Cicero, sed magis amica veritas. valili u njihovu poletu i uništili. Nu ova se eksplika­ 2. Sve što smo do sad govorili, vrtjelo se je oko cija protivi očitim rezultatim današnje geologijske toga, kako ne smije pravi apologeta uvršćivati u znanosti. Pošto geologijska znanost čisto dokazuje, pdručje dogmatične apologetike tradicija, propozi­ da je ugalj daleko stariji od postanka čovječjeg, da cija i činjenica, koje se ne tiču spasenja i nemaju na jc njegov materijal od sasvim druge vegetacije, nego �Apologetika prema znanosti. li je današnja, napokon, da je naslagan redovito u ležajim morskim, kojim je doba fiksirana po fosilim, što se iz njih vade, jer ovi nemaju nikakove srodnosti s današnjom faunom, koju je kao i današnju floru po­ topio potop sv. Pisma. Poradi čega pravi će se apo­ logeta čuvati ovakovih neumjesnih eksplikacija, da se ne izloži pred znanstvenim svijetom, a na uštrb vjere. Da, ovakove neumjesnosti ne će odvratiti prave vjernike od vjere; ali koliko će ih se zaustaviti na pragu vjerskog hrama, kad vide da ovakova nakla­ panja nalaze zastupatelje megju njegovim braniteljim! s toga, ako se kad hoće koju činjenicu svesti na naravne uzroke to se ne ima zato tražiti dokaza u ovakovim i sličnim razlozima. Odatle proizlazi dužnost za apologetu, da mora biti točno i ptpuno informiran o savremenom sudu znanosti. Niti se ta dužnost ima shvatiti tako kao da bi on moro savršeno posjedovati poznavanje sviju znanosti, koje se dotiču predmeta apologetike. Ne. to se ne ima tako razumjeti; to bi nadilazilo čo­ vječje sposobnosti. Nego to se ima na taj način ra­ zumjeti, da se naime drži a u c o u r a n t nedvojbeno stečenih rezultata u područjim spomenutih znanosti; te da ne počinja pogrješaka proti znanosti i istoj apologetici, uprotrebljavajući oružje manjkavo, vagjeno iz starinskih skladišta ili kovano letimičnim čitanjem kakovih nevrijednih brošurca. Izmegju ta­ kovih stečenih rezultata bili bi i rezultati geologije, znanosti, o kojoj se je nazad jedno stoljeće jedva mi­ slilo, nu koja je do danas dotle pokročila da posjeduje veliko mnoštvo najstalnijih rezultata. Doista ona ima još mnogobrojnih neizvjesnosti; pače stručnjaci se prepiru gotovo na svim lineam njezina područja. Nu uza sve to glavne crte njezine doktrinalne zgrade već su potegnute i upotpunjuju se svaki dan. A da je to istina, evo za primjer nekoliko njezinih rezul­ tata. Tako njezin bi nepobitni rezultat bio i to, da se zemaljskoj kugli mora pripisati drevna starost. Tu joj starost potvrgjuje sukcediranje debelih naslaga, od kojih se sastoji njezina kora, i koji većinom na sebi nose svjedočanstvo dobe, u kojoj su se počeli formirati i sporasti s koiom su se formirali. Pošto se u tim naslagama opaža svakovrsnih okamenina, kao: od cvjetova, .od listova, od pladova, od kukaca itd. I po tim okameninam može se od prilike zaključiti, u kojoj se je dobi koja naslaga staložila i koliko se je vremena staloživala; jer su te okamenine na sebi sačuvale znakove dobe, u kojoj su one živjele. A onda iz sračunanja vremena, koje se je potrebno za staloženje ili formiranje sviju naslaga, zaključuje se na vrijeme, što je moralo proći da kora zemaljska dogje do današnjega stadija. I to vrijeme uključuje u sebi na milijune godina. 125 Isto tako danas je izvan svake sumnje svjedo­ čanstvo geologije o sukcesiji organizama budi na po­ vršini zemlje budi u moru. Po tomu svjedočanstvu u potanjim perijodam vremena pojavljuju se orga­ nizmi dosta različiti od onih, koji su živjeli u prvim, i što su perijoda jedna cd druge udaljenije, tim su i organizmi različitiji. Osim toga, geologija bjelodano dokazuje, da organizmi prvih perijoda nijesu išče­ zavali sa zemlje ušljed kakovih žestokih kataklizma, nego da je tuđe ulogu igrala evolucija, dakako pod direkcijom nadnaravne sile. S toga nam geologija podaje dosta istinito svje­ dočanstvo i u pitanju evolucijonizma; te po iskopa­ nim fosilim dokazuje, da se je neki prolaz ili evolu­ cija po. višoj vansvjetskoj odredbi tijekom vijekova dogagjala izmegju vrsta. Tako da, i ako vrste uvijek iste istim sukcediraju, ipak izmegju tih istovjetnih vrsta ne fale evolviranja i prelazi, koji se uvijek po­ dudaraju s dobom, u kojoj se dogagjaju. Da, geolo­ gija рацп za tu evoluciju ne može pružiti direktnih dokaza; pošto ona stvar poznaje samo po iskopinam, te nema sredstva da nam pokaže narav iz djelo­ vanja. Nu uza sve to podatci koje nam ona pruža o paleontologičnom svijetu, ne mogu se složiti s ni­ jednim drugim osim s navedenim sistemom. I poradi toga apologeta bi se sasvim nerazborito vlado, kad bi upogled principa evolucije bio agresivan i intrasigentan. Ћ "• Vidjesmo dakle u prvoj tački, kako se katolički apologeta ima vladati prama znanosti u izboru pred­ meta apologetike. Naime tu je pokazano, kako on ne smije pogriješiti proti znanosti niti per excessum, uvršćivajući u područje apologetike dogmatične tradicije, propozicije i čanjenice, koje se ne tiču spasenja i nemaju na sebi ništa dogmatičnoga, niti per defectum, pripisivajući naravnim uzrocim i si­ lama činjenice, koje se nikako ne slažu sa zahtjevim naravnih zakona; -nego da se ima držati sredine prama aksiomu: media via tutissima. Nu to nije do­ sta, da apologeta vrši svoju zadaću dično i spaso­ nosno. On ima još jednu dužnost prama znanosti, koju mora ispunjavati, ako zbilja želi odgovoriti svrhi apologetike i zaslužiti časno ime apologete. Ta dužnost jest lijepi način, koga se ima držati pri svojem apologiranju. U čemu dakle sastoji taj lijepi način? Naime apo­ logeta se ima držati u ovim svojim apologetičnim razlaganjim onoga dostojanstva, koje se zahtjeva za svaki scientifični rad, i od kojeg se nije prosto oda­ lečiti niti zbog razložite rasrgjenosti. Drugim rije­ čima njegovim apologetičnim razlaganjim valja da predsijeda kršćanska razboritost, umjerenost i sno­ šljivost. S toga on se mora čuvati svega što bi mo- �126 Br. 7. — Serafinski Perivoj. — 1910. glo njegova protivnika uvrijediti, ozlovoljiti i razdražiti. Ne smije upotrebljavati prostačkih, nasilnih, posramljujućih izraza; nc smije neprijatelju spočita­ vati neznanje, neumijeće, nespretnost; ne smije mu (što je još gore) dirati u privatne stvari, kao iznoseći mu na javu grijehe i neurednosti života; napokon ne smije mu na silu narivavati mnijenja i učenja. Tim više on se ima čuvati navedenih nekorektnosti, što dobri razlozi i nepobitni dokazi nemaju potrebe da ih se navodi s ujedljivim riječima i oblači u strast­ veni oblik. I zbilja, kad se promišlja, kako se je teško otresti predsuda i nesuglasja, što ih izmegju ljudi mogu prouzrokovati i najneznatnije razlike intelektualnog odgoja, osim što se i onako koja stvar jednim može prikazivati sasvim naravna i razložita a drugim na­ protiv nenaravna i apsurdna; to se onda bistro uvigi^ da je bolje i uspješnije ne podati se naprasitim hirima pri apologetičnom dokazivanju, a držati se vazaa one dostojanstvene umjerenosti, koja će uopće uvijek bolji utisak na protivnika učiniti r ego Ii grubi i že­ stoki napadaji. Inače se postupanje "apologete može usporedti žestokim vatrenim eksplozijam, koje ne čine da se razdruženi elementi kombiniraju i udruže! nego ih dapače još gore raštrkivaju. Jer kao što god se raz­ druženi i rastavljeni fizičm elemenl kombiniraju i udružuju ujedno po mirnom i postepenom vatrinom grijaju, dok se još dalje jedan od drugog odmiču ušIjed kakovog naglog eksplodiranja, koje ih zbog apsorbiranja vrućine ohladiuje; tako isto razdruženi i rastavljeni duhovi od katoličke vjere i Crkve za nju se predobivaju, ako ih se mirno i Ijubezno za nju za­ grijava, dok se naprotiv još više od nje odalečuju, ako ih se žestoko napada i na silu gleda osvojiti. Odatle opet slijedi da se apologeta, koji ide za (moralnim) zidanjem i udruživanjem, ima prije na školi ljubavi dobro za taj poso uvježbati i po njezi­ nim ga propisim obavljati. Možda’njegove protivnike ne će ni taj postupak za pravu istinu predobiti. Ali on može biti mirne savjesti, da je učinio sve što je imo i mogo, i da se nije ogriješio o duh istih istina, koje je branio i za koje je gledo protivnike osvojiti. Niti će mu se moći prigovoriti, da je promašio cilj apologetike zato, Što se nije pravm i uspješnim sred­ stvima pri apologiranju služio. Don P. Škarica: Ulomci iz rukopisa „G lagolica i sv ećen stv o " s osob itim o b ­ zirom na starodrevnu župu P oljice. "= 14. Petar, spljetski arcibiskup (1334.) povjeri Vitalu, makarskome biskupu okolnu pastvu, a fra Madiji, biskupu iz Duvna, Poljica. Pošljednji bi se iz Poljica potajno zalijećo svome stadu u Duvno, i bo­ drio ga u teškome progonstvu, koji je trpjelo od kri­ vovjeraca u bosanskim predjelima nastanjenih. On je crkvene obrede obavljo staroslavenštinom. Ovo nam svjedoči i sam Farllati*), veleći, da je duvanjski biskup Stjepan IV. posvetio crkvu Sv. Stjepa­ na u Duvnu. Na pragu iste crkve, veli on, bio je po­ stavljen natpis gotiČnim slovima. Ovaj bo natpis nije bio pisan gotičkim slovima, nego glagolskim. Zaista latinsko svećenstvo po Dalmaciji, ne poznavajući je­ zik i pismo slavensko, objedilo je narod i glagolaČko svećenstvo pred sv. Stolicom, s krivovjerstva. Oni su govorili, da se Slaveni na jugu drže šljedbe Bogu­ mila, kao što se i oni u Moraviji drže šljedbe Pavlićana. Ovo nam potvrgjuje i učeni Assemani *). Rišući Assemani tu opću zlobu i pometnju mišljenja latin­ skoga klera veli, da Slaveni u Dalmaciji i Iliriji, i mlagji pisci, u općoj bludnji drže Gote za Slavene, a njihov jezik za gotski jezik. »Hrvatska Straža« *) izvrsno opaža, da su se mnogi Pape protivili glagolici, stezali joj granice i ukidali je samo s toga, što su krivo obaviješteni. Nu hrvatski narod, premda je dosta držo do te svoje svetinje i povlastice, premda ju je ljubio i hrabro se za nju borio, ipak se nije nikad porad nje odvratio od Rima, a pribjego carigradskome patrijarhi, kod koga bi doista vazda našo potvrdu svojoj svetinji. Ista smotra nastavlja, da su latinski biskupi i cijela latinska Dalmacija pristali uz Bizant, dok su Hrvati s ninskim biskupom ostali vjerni sv. Stolici. Ninski su biskupi vazda bili u neposrednom općenju s P a­ pom. Njih su Pape vazda metali i posvećivali. 15. Glagolica je bila hrvatskom narodu jedino sredstvo pismenoga općenja i jedini oblik književ­ noga života. Ovo je oni, kako govori Jagić1) li‘) Farlatti : tom IV. *) Assemani: „Kalendarium" t. IV. piše : Slavi Dalmatiae llyiricique Neoterici communi errore Gothos pro Slaviš accipiunt, Slavicamque linguam quae nunc apud ipsos in usu est, eadem esse volunt ac gothicam. *)1JUvažena „Hrvatska Straža" godina III. s. 39. <) Jagić|: „Primjeri" st. XV. �Ulomci iz rukopisa „Glagolica i svećenstvo* s osobitim obzirom na starodrevnu župu Poljice. 127 jepi odsjek duševnoga razvitka, komu je glagolica u njegovim odmaklim godinama ne može izučiti taj ostavila svoj osobiti biljeg od XII. do XVI. vijeka. lijepi jezik, i preporučivo je u velike franjevačkim Па se je glagolica rabila u samostalnoj župi Po- starješinam u Hvaru, da njeguju glagolicu. Kasnije je ljica, kao i svud po slavenskim zemljama, ko Ii u u- jedan biskup hvarske biskupije piso: da kad bi rim­ nutrašnjem, toli izvanjskom saobraćaju, kao i po cr­ ska gospoda poznavala naše prilike, ne bi nam zada­ kvama, to nam potvrgjuju svi preostali, ako i rijetki vala tolike muke (radi glagolice), te bi bila opreznija pismeni i tiskani dokumenti. Svi privatni i javni spi­ u vlastitom interesu, i u interesu svete Crkve. si u i van Poljca, s kojima su se služili s inozemskim 17. Poljičani se dive i ponose sa svoja dva veli­ državama, kao i u saobraćajima sa sp jetskim arci- kana biskupa, naime Augustinom Ouinzijem reda sv. biskupima s velikim knezom poljičkim, bili su pisani Dominika i Nikolom Ugrinovićem reda sv. Franje, a poljičko-bosančicom. zadnji potiče od glasovitoga poljičkoga plemena UgriNaravno, svagdašnja uporaba glagolice počam novića. Augustin Quinzio rodio se u Zrnovici1) od oca od IX. vijeka nije se tako lako mogla odmah is- zanatom kovača. Prve početne naukovne obuke pri­ korijenit. G. naš neumrli Pavlinović1) nenaučen niko­ mi u samostanu s. Dominika u Spljetu, odakle radi me laskati piše: divit se je Poljičanim, koji su znali oštroumnosti starješine ga samostana poslaše na do zadnjih vremena to narodno blago od propasti sa­ najglasovitije tadanje sveučilište Rima i Bolonje. Ra­ čuvati. A drugi učeni dostojanstvenik2) bez ustru­ di njegova opsežnoga dubokoga znanja u mudroslovčavanja govori, da, kada bi se odstranila ta svetinja nih i bogoslovnih nauka, zavoli ga na osobiti način u Slavenstvu, narod bi se pomeo i izgubio, te ćudo­ tadašnji generalni starješina reda i postavi ga na raz­ redno, vjerozakonski i narodno iskvario. Tko druk­ ne stolice učiteljstva svoga reda, kao i upravitelja čije umuje, ne poznaje ćudi, težnje, svojstva niti ne­ samostana. Godine 1563. nahodimo ga upraviteljem odoljive želje naroda. samostana na otoku Kiene (Schio) ostrvlja Egejsko­ 16. K srcu nam privijene ostaše riječi Ijutomjerga. Kada ovi ostrvi padoše u ruke Turaka, isti ga zaskoga biskupa3*), koji veli: da kršćanska ljubav robiše i odvedoše kao sužnja u Carigrad. Tu je tamne dopušta samo osobit obzir na vlastiti jezik, već ga novo za cijele tri godine, i kroz to vrijeme tamno­ smatra i dužnošću. Naklonost je praina vlastitome vanja, nauči izvrsno turski i armenski jezik, a prije jeziku, čovjeku prirogjena, kao • ljubav prama ocu, grčki, kada je starješinovo u samostanu Kiene. Po­ jer obilježje jedne narodnosti jest jezik. I naš po­ sredovanjem kardinala Giustinjana, bi izbavljen iz božni i veliki zagovaratelj ideala i vjere, biskup dr. sužanjstva, a usput imenovan redodržavnikom s na­ Mahnić javno se izrazuje, da je želja slavenskoga na­ slovom predsjednika dominikanske države u Pale­ roda, da se glagolica svuda ukorjeni i učvrsti. Da se stini. glagolica suprot sve protimbe nije iskorjenila, zaslu­ Papa Grgur XIII. imenova ga biskupom Korčule, ga je slavenskoga klera i naroda, te njihove ustraj­ koje se časti nerado primi. Radi njegovih osobitih nosti. vrlina i pripoznane diplomatske vještine još prije Isti F arllati') neprijazan slavenštini, svjedoči, njegovoga imenovanja za biskupa, Papa Siksto V., da je glagolica bila poglavita tvrda zaštita Slavena bio ga je imenovo papinskim poklisarom na dvoru i da ju ništa nije moglo odstraniti. španjolskoga kralja, ali se te časti odreče. Po njego­ U području drevne župe Poljica, bez ikakvoga voj želji Pavao V. premjesti ga sa Korčule na biskup­ primišja inostranih jezika, rabila se je zgoljna glago­ sku stolicu u Massu napuljske kraljevine, gdje i umre lica. To nam potvrgjuju i spljetske sinodalne usta­ g. 1611. nove za arcibiskupa Kozmina5), koji nam izri­ 18. Biskup Nikola Ugrinović rodi se u Dubravi čito opisuje tadanje izbrojene župe. U njegovoj se Poljica od plemenita koljena Ugrinovića, i još kao diecezi ne nahodi nego samih osam plovanija latin­ dječak bi poslan na nauke u franjevački makarski skoga obreda. Ostale su bile sve glagolske. On se samostan, gdje zagrli franjevački red, i navuče na je brinuo, da dadne osobite naputke poljičkome kle­ se haljinu istoga reda i posta ugledni koludar. U ru, koje je bilo glagolaško. njegova mlagjana doba njegov život i rad na crkveGlasoviti talijanski književnik, hvarski biskup nome i političkomu polju ostaje nam u tamnosti do Stratiko, nije se skanjivo izreći: »da mu je žao, da njegovoga uzvišenja na dostojanstvo biskupa, ali ipak možemo predmnijevati, da njegov rad u Poljici 0 M. Pavlinović: Poljica i Poljičani st. 22. nije ostao nekoristan, kao što se je to i docnije po­ ®) Milinović : Crtice Slovjenske st. 143. kazalo. 3) „Pastirski List** — 1890. U mlada doba našega fra Nikole, bila je razgra*) Farlatti: t III. p. 143. 5) Cosmi Archiepiscopus : Constitutiones Synodi Dioec Spalati a 1688 cap. XXIV. — §. 1. 12. ‘) Farlatti t. VI.: in pago vallis Politiensis. �128 Br. 7. — Serafinski Perivoj — 1910. njena i franjevačka duhovna pastva, koju su udru­ ženi s glagolskim svećenicima obavljali. Još prije rogjenja fra Nikole, bila je nastala nestaša poljičkih popova glagolaša uslijed krvavili navala turskih čo­ pora, za čijih je provala narod i svećenstvo listom se dizalo s mačem u ruci na obranu svoje domaje. U tome nas neupravce uvjerava i o. Fabianić1), kada opisuje oskudicu poljičkoga klera, naime: da je poljička općina tražila, da podigne jednu zgradu za četiri ili šest redovnika Franjevaca, koji bi se bavili podučavanjem puka u kršćanskim načelim, i potrebami duhovnim radi nestaše domaćih svećeni­ ka. Poljička se je općina pismeno obratila državniku reda s. Franje u Dalmaciji, koji izvojsti od Pape Inocenca VII. privolu, da se nastane u Poljici, prem­ da se je spljetski metropolit (Bartul Kard. Zabarella), vazda tome opiro. Nu ipak ta zgrada bi podignuta, na mjestu zvanu >'Lepoglava«. Jamačno možemo ustvrditi, da u podignutome franjevačkome samostanu u Poljici, starješine reda odrediše fra Nikolu kao duhovnoga pomoćnika me­ gju svoje zemljake. Kako je bio učen, izgledan i iz­ vanredno dokučit u svim poslima ;kovne i svjetov­ ne vlasti, omilio je narodu i ooljičkoj vladi tako, da su ga odabrali kao svoga pouzdanika i poklisara na inostrane dvorove kralja, ujedno sa svojim zemlja­ kom fra Andrijom Spudićevićem, vrsnim bogoslo­ vom i propovjednikom. Poslije smrti fra Antuna Matije, bosanskoga biskupa, piše Balan, Papa Grgur XIII. povjeri bosansku biskupiju ira Nikoli Ugrinoviću, već izabranu biskupu semendriskome. NVadding kaže, da je fra Nikola Ugrinović zabiskupovo god. 1583. Njemu se je još povjerila makarska i duvanjska biskupija, a usput je još imenovan duhovnim u­ _ ’) Fabianić P. Donato: Storia dei ff. Minori t. I. p 15. piše: che da parte del Comune di Poglizza della Diocesi di Spalato, aveva deliberato di erigere una časa pei frati Minori, capace di accogliere quattro o sei sacerdoti, i quali avrebbero cura di informare ii popolo nelle massime cristiane ed assisterlo nei bisognf spirituali... I.a Comune di Poglizza nel 1406 port6 preghieara al Ministro della Provincia di Dalmazia, ed Innocenzo IV, li abilita a prendere domicilo (in Poglizza) col breve Pontificio (Reg. Pontif ad ann. 1434)... ad onta che ii Metropolitano di Spalato ricercato mai devenne alla loro esaudizione. praviteljem po cijeloj bosansko-srebrenaČkoj državi. O. Batinić pripovijeda dalje, da je fra Nikoli tim Papa ragje pređo te pod turskim igoin stenjuće krajeve, pošto je bio Franjevac i rodom Dalmatinac iz Poljica, te po jeziku i navici, i društvenim odnošajima spo­ jen sa svećenstvom ovih krajeva. Za stalno je, da je bogoslužbu Božju vršio u slavenskome jeziku, kao i njegovi zemljaci, jer je i po turskoj državi našo go­ tovo tlo, gdje su katolici upotrebljivali i rabili bogo­ služje glagolsko s obredom rimo-slovenskim. Isti Batinić nadostavlja: da se je čuditi, kako je­ dan jedincati biskup, čije su granice bile Dunav, Dra­ va, Jadransko more, mogo to tegotno breme na svo­ ja legja naprtiti; nu to se ima prepisati njegovoj ve­ likoj odvažnosti za spas duša i udržanje katoličke vjere megju inovjercima. Ovi gorljivi pastir duša, kao biskup otegoćen s upr "om prostranih pokrajina, ništanemanje ne propušta se brinuti za svoje zemljake Poljičanine. Doznavsi, /ši, da su nemilo i grozno bili napadnuti od gu­ sara i uskoka, osobito poljička sela Zrnovnica i Podgragje, zaleti se glavom u Prag na dvor kralja Rudolfa II. g. 1584., i isposlova od istoga kralja, da nje­ govi zemljaci sela Zrnovice i Podgragja, budu zašti­ ćeni i obranjeni od nasrtaja gusarskih haramija. Pečatnica, u tu svrhu izdata od kralja Rudolfa II., slič­ na je onoj, što je g. 1517. car Maksimilijan izdo za slobodu i zaštitu stanovnika Zrnovnice i Podgragja, . po kojoj im je bilo prosto hodati i trgovati po otomanskome carstvu. Na povratku iz Praga, navrati se u Mletke, gdje takogjer isposlova od tadanjega dužda Nikole de Ponte (5. travnja 1584.), da mogu Poljičani svegjer po njegovim zemljama slobodno tr­ govati, a istodobno im obećaju, da će ih svudi štititi i braniti proti navalam gusara i uskoka. Isto je toliku ljubav pokazo prama svome rod­ nome mjestu Dubrava, i njenoj crkvi pod naslovom s. Luke, kojoj je isprosio iz Rima osobita prošćenja. U istoj crkvi još za sebe živa, postavi mramornu grobnicu za se, s usječenim svojim biskupskim gr­ bom g. 1577. i s natpisom, želeći, da mu se tu sa­ hrani tijelo. (Svršiti će se.) LISTAK. Dr. Blažević: Boroinjeska enciklika i protestanti. Najnovija Papina enciklika uzvitlala je veliku prašinu me­ gju protestantima u Njemačkoj. Njom se bave sve novine; o njoj se govori u saboru; vlada traži informacije iz Rima; traži dapače zadovoljšti­ nu, jer u protivnom slučaju, da je sam Rim odgovo­ ran za pošljedice. Protestantske novine, govori za­ stupnika puni su pogrda na osobu sv. Oca i na Rim. Sama enciklika nije tome kriva, nego su krivi �Listak. protestanti, koji su jedva dočekali ovu prigodu, da se svom žestinom obore na katolike, da novi »Kultur-Kampf« izazovu! 1 radi toga i izvrću smiso en­ ciklike, traže dlaku u jajetu, podmeću sv. Ocu ono, na što sam ni mislio nije, kad je encikliku izdavo. Nji­ ma je do toga stalo, da centrum razbiju i time pro­ testante proti katolicima nahuckaju. Ovome je svje­ dok »T a g 1i c h e R u n d s c h a u « , kad piše: »Pijo X., taj strastveni neprijatelj reformatora, proti svojoj volji postade reformator Njemačke, on postade mali obnovitelj Njemačke. Što nastojanju njemačke poli­ tike nije uspjelo, to je on lahkoćom postigo; na vri­ jeme makar, centrum i konzervativce rastaviti i stari block uskrisiti«. Dakle uskrisiti »stari block«, koji će s katolicima lahko obračunati. Proti kome je naperena enciklika? Kao što sve objektivnije novine pišu, ne proti evangeličkoj cr­ kvi — protestantima — negovproti modernizmu. 1 badava je tražiti ma i jednu riječ, koja bi se odnosila na protestante. Pa i ako dolaze riječi -.reforma«, »reformatori« u encikliki, to se ipak nigdje izričito ие veli, da se pod tim misle njemački, nego se u opće odnose na one, koji su u vrijeme sv. Karla Boromejskog htjeli, da Crkvu prema modernom tadanjem du­ hu reformiraju. Ovakovih je bilo i u Italiji kao i po drugim zemljama. Nu pored svega toga mržnja na katoličku Crkvu našla je stavaka, koje je prekrojila i time svijetu do­ kazala, da je sv. Otac rat navijestio evangeličkoj cr­ kvi, njezinim pristašama. U tome se osobito odlikuje evangelički savez, koji je iskrivivši encikliku, pozvo pristaše, da ustanu na obranu evangeličke crkve proti nasrtajima Papinstva i ultramontanisma. I po­ lučio je svoju svrhu, jer, kako rekoh, udariše sa sviju strana protesti proti enciklici. Jedva što je enciklika izdana, Rim, čuvši za uzbugjenost duhova u Njemačkoj, daje izjavu datiranu 8. juna, da je an encikliku upravio j e d i n o i i z ­ ravno proti bludnjama modernista, a d a mu ni n a k r a j p a m e t i n i j e b i l o , d a di ­ ra u n e k a t o l i k e N j e m a č k e i n j i h o v e po­ g l a v i c e , i da se ondje radi jedino o katolicima, koji su se digli proti ugledu i nauci sv. Stolice. Dne 9. lipnja ministar predsjednik u berlinskom saboru, odgovarajući na interpelacije veli: da enci­ klika sadržaje u sebi takovih izraza, koji vrijegjaju narod i poglavice i da se je odmah na to obratio u Rim preko poslanika, naredivši mu, da se službeno proti napadajima ogradi i potraži zadovoljštinu. Osobito pak, da se to traži, da se enciklika ne smije niti sa propovjedaonice niti u službenim crkvenim novinama objelodaniti. Dne 13. lipnja posla rimska kurija odgovor pru­ skom poslaniku, u kome veli, da veoma žali uzbugje- 129 nje duhova u Njemačkoj i da je to uzbugjenje jedino s toga nastalo, što se nije svrha shvatila, radi koje je enciklika izdata i da je sv. Otac još 11. lipnja na­ redio biskupima, da propuste objavu enciklike. Nu ni ovom izjavom nije se bilo zadovoljno, nego se još i dalje vodi kampanja proti encikliki i to na svim li­ nijama. U Dresdenu obdržavana skupština došla je do toga zaključka, da pozove katoličkog svog kralja na protestantizam, da se na taj način neka zdovoljština povrijegjenim duhovima dadne. Ni Austrija nije ostala bez interpelacije. Nje­ mački radikalac zastupnik Stransky u saboru stavi interpelaciju, u kojoj se je oborio na encikliku, te pi­ tao vladu, šta ona misli poduzeti proti tome, i zašto vlada drži poslanika kod Vatikana, kad se ovoga u takovim slučajevima ne pita? Engleska donja kuća pita predsjednika, je li engleska^vlada dobila encikliku i ako jest, kako se mi­ sli prema njoj držati? Jednom riječju sve liberalnije novine i korporacije traže nekakovu zadovoljštinu za umišljenu uvredu i za narušenje vjerskog mira. Nu moramo posumnjati, da li će se na ovaj način vjerski mir sačuvati, jer se ovakove stvari ne rješa­ vaju u parlamentu niti diplomatičkim putem, jer kao što lijepo veli protestantski liberalni »T e m p s«: «. . . enciklika je religiozni čin, koji s politikom ništa zajedničkog nema i tko bi htio, da pod plaštem di­ plomacije zabrani Papi boriti se proti necrkvenim naukama i njih pobijati, te opominjati vjernike, da se čuvaju nekatoličke propagande, taj bi bitnost i zna­ menitost Papinstva uništio«. Ovako »Temps«, dok njegovi drugovi diplomaciju i religiozne stvari u je­ dan koš meću. Nadati se je, da će razum prevladati strasti i da će se upoznati, da se je badava tolika prašina digla proti enciklici! Sedma redovita glavna skupština društva za gradnju zavjetne crkve sv. Antuna Paduvanskog u Sarajevu održana je 26. lipnja 1910. običajnim redom i načinom u samostanu oo. Franjevaca u l i 1/- sati do podne. Iz tajnikova izvješća saznajemo, da je društvena glavnica ove godine članarinom, miloda­ rima i kamatima povišena za K 11.354-69. Ove godine pristupili su društvu kao utemelji­ telji ova gospoda: Eugen Tvrtković, župnik u Pećiiiku; dr. Roko Mrzljak, predsjednik okružnog suda; Oskar pl. Somogyi, direktor privih odjela Unionbanke; Gjuro Vrignanin, direktor podružnice zem. banke; dr. Nikola Mandić, odvjetnik i gradski podnačelnik; Stanislav Sclion, direktor Centralne banke i štedione; zatim pristupi kao utemeljitelj i franje­ vački samostan na Plehanu i Glasnik sv. Ante u �Br. 7. 130 Serafinski Perivoj. — 1910. Visokom, te gosp. računarski nadsavjetnik Ladislav Schuller. Osobitom brigom i marom urednika »Glasnikova« post. fra. Leonarda Čuturica pribavio je taj list sv. Antunu za gradnju svečeve crkve više od 2000 K, na čemu fra Leonardu društveni odbor i glavna skupština izriču najveću zahvalnost. — Te­ čajem upravne godine istupili su iz odbora ušljed premještenja fra Nikola Momčinović i Petar Premužić. Osobita zahvala i priznanje iskazuju se bla­ gajniku fra Nikoli Momčinoviću za njegov mlogogodišnji trud i nastojanje u promicanju društvenog cilja, a tako isto i veleč. gosp. Nikoli Gjebiću, kate­ heti, koji je društvo od početka njegova pomago i simpatično pratio, te je pred svršetak godine zbog službenih poslova iz odbora istupio. Smrću Ante Palandžića izgubio je odbor jednog svoga vjernog člana, koji je svoga svetog imenjaka u velike štovo. Slava m u! Za slijedeću upravnu godinu izabrani su: a) za predsjednika: U smislu pravila: ira Alojzija Mišić, franjevački redodržavnik. PRIMITAK к a) Početni blagajnički ostatal.: 1. u gotovini . . . . . . e, 2. u uložnim knjižicama . . 63.245 b) Uplate članova . . . 6.123 c) Milodara je unišlo . . . . . 2.428 d) Kamati za god. 1909. 2.802 Ukupno . . 74.661 b) za potpredsjednika: Toma Igre, vrhbosanski kanonik. 1. 2. 3. 4. 5. d) za revizore: 1. Ivan Krčmar, profesor; 2. Nikola Sambrajlo, učitelj trg. škole; 3. Antun Peršić mlagji, asistent. e) za čdsnike: a) za tajnika: Mirko Premužić, račun, nadsa­ vjetnik; b) za blagajnika: fra Petar Ćorković, tajnik redodržave; c) za ekspeditora: isti. Što se pak tiče godišnjeg računa o novčanom stanju društva, on je slijedeći: K IZDATAK 1 g* 17 86 54 29 86 c) za odbornike: Ivan Strauss, vladin savjetnik; Ladislav Schuller, račun, nadsavjetnik; Dr. Luka Čabrajić, liječnik i narod, zastupnik; Josip Brogjanac, oficijal; Eduard Sokolić, oficijal. 110 a) Za tis k a n ic e ............................... b) Za pisarničke troškove i pošta­ rinu, provizija za sabiranje u Sa­ 77 rajevu i razni nepredvigjeni izdaci c) Uloženo na knjižice kod zemaljske centralne i Unionbanke: 1. Od prije . . . K 63.245*86 2. Naraslih kamata K 2.802*86 3. Nove glavnice . K 8.425*39 74.474 d) Preostalo u gotovini................... Ukupno . . 74.661 72 Fra Petar Ćorković, Ivan Krčma?, Nikola Sambrajlo, Mirko Premužić, blagajnik. revizori. tajmk. 'h j ■ 61 11 72 Apelira se na sve dobročinitelje, a posebno na poštovanu gospodu župnike, da preporuče narodu našu sjeromašnu crkvu sv. Ante, koju se misli u najkraćem roku graditi. О / Bernardin Sarić: Iz kataloga bivših bosanskih franjevačkih li­ ječnika, ovom prigodom ističemo dra. o. Miju Sučića Dr. o. Mijo Sučić megju glasovitim bosanskim Fra­ njevcima prošlog stoljeća svakako odlično mjesto za­ uzima. On se je rodio u Lijevnu 27. lipnja god. 1822. od imućnih roditelja. Stvorac obdario ga vanrednim vrlinama, pa da ne bi ostale zakopane, brižni roditelji predadnu ga jedinim nosiocim prosvjete u ono doba „ujacima*. Dječak dobro u naucima napredovo i na­ klonost za franjevački red pokaživo, zato ga već u petnaestoj godini zaodjenu haljom asiškog sjeromaha 7. srpnja god. 1837. Po navršenoj godini kušnje po­ loži svečane zavjete. Sad je bilo nužno darovitom mla­ diću dati prigodu, da se što bolje usposobi za vrijed­ nog službenika u vinogradu Gospodnjem. I bi poslan u Italiju na filozofske i bogoslovske nauke. Tuđe fra Mijo marljivo učio, i sretno svršivši bogoslovske nauke, zarediše ga za svećenika. I dok su svi mislili, da će otpočeti blagotvorno djelovati megju svojim potištenim narodom, naš fra Mijo dozvolom sv. Stolice posveti se liječništvu i hirurgiji. Pohagjo je medicinski fakultet na padovanskom sveučilištu, gdje zadobi čast doktora medicine i hirurgije. — Ta je vijest sve izvanredno ob- �Listak. radovala. To je bio prvi slučaj, da je bosanski fra­ njevac doktoriro iz liječništva. Vrativ se u Bosnu, stalnog mjesta nije imo, jer je on sam liječio po či­ tavoj Bosni. Teško je i pojmiti, što sve morade pre­ trpjeti u obnašanju liječničke službe. Nije bilo fijakera, nije Željeznica, nego torbu s aparatom hirurgičkim na rame a štap u ruke, pa tako obilazio sela i gradove, svuda svoju vanrednu vještinu i požrtvovnost pokazujuć. Bolesnik čim bi čuo, da fra Mijo dolazi, odmah se sretnim scijenio, znao bo je, da mu dolazi vješti i ljubezljivi liječnik, koji ne traži svoje koristi, nego je­ dino ozdravljenje bolesnika. Kako je bio vješt u svojoj službi, svjedokom nam je, što su ga njegovi prijatelji oko god. 1860. pozvali u Italiju, da tamo liječi jednu groficu, i zbilja ju izliječio, dok drugi nijesu mogli. Osto je tada u Italiji sve do god. 1864. Istina, on je uvijek težio, da u domovini svojoj pomogne bolesnike, ali ga što prijatelji i druge okolnosti spriječavale. Vra­ tivši se iz Italije, nastavi svoj poso po Bosni. Nu kako je bio izvržen svim nepogodam veremena u izvršivanju svoje službe, oboli u god. 1865., i onako slab u zimi bi pozvan u Šuicu 5 sati od Lijevna k jednoj muslimanci, da liječi. Tom zgodom zadobije još pre­ hladu, koja mu smrt prouzroči. Kad ga braća uvjeravala da ne će umrijeti, on pogledavši svoje ruke, reče: „Ја sam gotov, dajte mi podijelite sv. sakramente." I zbija 3. ožujka god. 1865. preminu u Gospo­ dinu na Gorici kraj Lijevna. Tijelo mu počiva na -go­ ričkom groblju pod kolosalnim spomenikom, što ga je 28 volova tamo dovezlo. F. E. M. : Ptičija večernja molitva, ( j e d a n p r i z o r iz R o s t a n d - o v a Ch a n t e c l e r - a ) . U zadnje je doba pobudila Rostand-ova „pernata" drama*) Chantecler (pijevac) silnu senzaciju, a s njome i posve oprečne sudove. Jedni joj niječu svaku valjanost: to je samo plahi skup smiješnih zbilja, almanaških riječi, tugjih srokova, igranje s riječima i aluzije na sve povjesničke dogagjaje; a drugi je u zvijezde kuju: ona krije du­ boke misli, u njoj se nalazi satire na sve moderne odnošaje, simbolizam je njezin velik. Ni naše novine nisu donijele o njoj složna suda *) Sadržaj je drame ovaj; U dvorište jedne kuće zaluta progonjena djetelica. Pijevac se zaljubi u nju, ali ona ostaje hladna, odbija ga. S vremenom pogje u šumu, a pijevac za njom. Tu se urote sove proti njemu kao proti ptici sunca. Zbilja pijevac je o sebi govorio, da on svojim kukurijekanjem izazivlje sunce na izlazak. Svi su ga radi toga častili. — Konac sovinih urota bio je taj, da ga je divlji bojovni kokot pozvo na dvoboj Pijevac je pobijedio. Iza toga željan ljubavi zagleda se u slavulja. Odslije su bili uvijek zajedno. Jedanput izagje sunce bez njegova kukurijekanja. Svi se razočaraju. On se ispričava. Dolazi lovac i — puca. Pijevac se sakrije i vrati u dvorište. Jednog mu dneva donesu djetelicu. Bila je uhvaćena u mrežu. Ona se pripitomi i od tad su sretno živjeii. I3l Megjutim jedno stoji: ne fali joj poezije. Čar je u drami velik. S te strane posebno se odlikuje „Ptičija večernja molitva", koja je za nas znamenita i radi toga, što se je u njoj autor sjetio Božanskog trubadura — sv. Franje. Njegova mistična osoba ne privlači samo hladne razume protestantskih i vjersko-indiferentnih ljudi (Sabatier-a, Taine-a, Thode-a, Renan-a i t. d.), nego nadahnjuje i pjesnike (Coppe-a, Joergensen-a i t. d.), jer on je poezija. Tomu se dojmu nije mogo oteti ni g. Rostand Ovdje ćemo u prijevodu donijeti to mjessto: Z e c o v i , nevidljivi zbor ptica. Zec: ovo je čas, kad će dvije grmuše, jedna s crnom glavom, a druga sa sivom polegjicom, jer jedna živi po vrtovima, a drugu megju trstikom, početi večernju molitvu. J e d a n g l a s s g r a n e : Bože ptica!... D r u g i : Ili bolje — jer prije svega treba da se razumjemo: zec ne štuje istog Boga kao i ševa! : Bože, malih ptica! T i s u ć u g l a s o v a megju lišćem: Bože malih ptica ! ... P r v i g l a s : Tebi, koji si, da budemo lakši, napunio zrakom naše kosti; Tebi, koji si, da budemo ljepši, stavio nebo na naše perje; Tebi zahvaljujemo na ovom lijepom danu, na izvoru, iz koga smo pili, na zrnju, kojeg su nalazili naši mali kljunovi, Tebi zahvaljujemo! Tebi zahvaljujemo i na tom, što si nam dao male ali oštre oči, koje vide nevidljive neprijatelje ljudi, što si nas opskrbio, jer mi smo vrtlari malim, a!i dobrim rožnatim alatom, bilo ono plavo ili crno, što ko škare siječe i čisti. . . Dr u g i g l a s : Sjutra mi ćemo ništiti češljugu i medljiku: oprosti nam s toga naše lake pogreške, jer opustismo dva ili tri grožnjičava grma. P r v i g l a s : Da dobro prospavamo šalješ nam dah, koji uspavljuje naše okrugle oči, što ih zatvaraju tri kapčića. Gospode, ako se koji nepravedni čovjek baci na nas kamenom, za plaću, što smo ga okruživali svojim pjevanjem i što smo mu čuvali kruh od žižaka, i ako ko bude od nas u zamku uhvaćen, daj, da se sjetimo sv. F r a n j e A s i š k o g a, i da treba oprostiti ljudima radi toga, što nam jednoć reče: „Moje sestre ptičice!" D r u g i g l a s u tonu litanija: A ti, Franjo, veliki sveče, blagoslivatelju ptica... T i s u ć u g l a s o v a megju lišćem: Moli za nas! Gl a s : Ti, koji si propovijedo lastavicama, a ispovijedo zebe! S v i g l a s o v i : moli za nas. Gl a s : Pjesniče, koji si se s tolikom ljubavi srasto s našom dušom, te se od tad ona sve više razvija i napreduje... S v i g l a s o v i : Moli za nas! Pr v i g l a s : Pribavi nam, Franjo AsiŠki, ječmena zrnja . �Вг. 7. — Serafinski Perivoj. — 1910. 132 Dr u g i g l a s : I pšenična... T r e ć i g l a s : I prosena! Pr v i g l a s : Amen! S vi (šapat ide do kraja šume): Amen! P i j e v a c dolazeći: Amen. VJESNIK. biskup; presvj. g. fra Marijan Marković, banjalučki biskup; preč. o. Alojzije Mišić, bosanski redodržavnik i redodržavnik hercegovački preč o. Luka Begić. L sabor su pravoslavni i muslimani stupili ujedinjeni, a katolici na žalost razdvojeni u zajedničare i udrugaše. Zajedničari su prije sabora slušali misu i za­ žvali sv. Duha s biskupom Markovićem na čelu u crkvi sv. Antuna, a udrugaŠi u katedralci. Sglasovitoga prošteništa u Podmilačju. Oko sre­ Zahvalnica. Kada se je 15. lipnja Nj. Preuzvišedovječne crkve sv. Ive Krstitelja i ove se je godine nost barun Marijan Varešanin vraćo s otvorenja sa­ na 24. lipnja kao i prije sleglo nekoliko hiljada duša; bora, na Carevoj ga ćupriji napane pravnik Bogdan a bilo ih je od Drine i Dinarskih alpa, iz ravne Po­ Zerajić, nu poglavica je zemlje na čudesan način savine, ponosne Krajine i kršne Hercegovine — d& atentatu izmako. Žerajić je ispalio u Nj. Preuzvišeiz iste Like i Srijema, te iz drugih hrvatskih zema­ nost 5 hitaca, pa kada ga nijedan nije zgodio, usmr­ lja. Sva je obala šumećega Vrbasa na podnožju male tio se je šestim hitcem. Uprav s toga, što je atentat podmilačke crkve izgledala poput kakvoga muzeja, čudesnim načinom izjalovljen, a što je poglavica ze­ u kojoj si mogo vidjeti raznovrsne kićene nošnje po­ mlje vrlo obljubljen, primio je iz svih krajeva svu božnoga i poletnoga hrvatskoga naroda, a staro­ silu brzojava, a Bogu su zaredale zahvalnice. U Sa­ drevna je nošnja hercegovačkih Hrvatica svakako rajevu je bila piva zahvalnica u crkvi sv. Antuna — najveću pozornost na se svraćala. Na okupu se je dne 16;, a 18. je bila u prvostolnici i u bogomoljama našlo i 12 Franjevaca, koji su tuj od S sati izjutra, pa drugih vjera. U crkvi sv. Antuna zahvalnicu je držo sve do podne govorili mise te od podne od 23. do presvj. g. fra Marijan Marković, banjalučki biskup. 10 sati 24. ispovijedali i pričešćivaii pobožni katolič­ Crkva je bila puna sve samoga činovništva, a u ki narod, koji je s muslimanima i muslimankama, s presbiteriju su klečali Preuzvišeni sa svojom Prehrišćanima i hrišćankama obila/io crkvu sv. Ive i uzvišenom suprugom. Na koncu je mise presvj. g. uz česti i jaki prasak dinamita pobožnim usnama Marković Preuzvišenom pred oltarom čestito, da šaputo svome Bogu ono, što mu je srce diktovalo. je onako sretno prošo u atentatu i da se je tako Nadamo se, da će se slijedećin godina glasovito ovo hladno održo, kao da se nije ništa ni dogodilo. proštenište još više posjećivati jer će se tuj brzo Pedesetgodišnji aniverzarij biskupa Šunjića. — dignuti mnogo veća crkva, koja će se u kolovozu još Na 28. rujna o. g. navršuje se ravnih 50. godina, da ove godine početi, a uklapat će u se i starodrevnu je blago u Gospodinu preminuo čuveni učenjak fra današnju crkvu sv. Ive, koja je kako predaja tvrdi, Marijan Sunjić, panadski biskup i apostolski vikar s one strane Vrbasa čudesnim načinom prešla na sau Bosni. »Seraf. Perivoj« u listopadu o. g. izdat će danje svoje mjesto. mu u počast memento-broj. S toga se upozoruju p. Svečano ustoličenje presvj. g. dra. Krapca, gja- n, g. suradnici »Seraf. Perivoja« i svi ostali, da što­ kovačkoga biskupa i presvj. g. Roke Vučića, senj­ god imaju za tiskanje o velikanu Šunjiću, spreme skoga biskupa, obavilo se je na vrlo svečan način do 1. listopada na uredništvo »Seraf. Perivoja« u Sarajevo. Osobito će dobro doći njegova pisma, te dne 29. lipnja — na Petrovo i Pavlovo. može biti njegove još netiskane vlastoručne radnje Jurisdikcija. Jurisdikciju su dne 18. lipnja sretno i pjesme kao i starih ljudi memoari o njemu. I naj­ položili 9 franjevačkih svršenih bogoslova, i to: o. manje će stvari dobro doći, jer će pristati ili megju Alfonz Colić, o. Mladen MomČinović, o. Mirko Bran- članke i pjesme ili u listak. dić, o. Antun Lapandić, o. Nedjeljko Dugonjić, o. Katolički pokret proti antiklerikalcima. U Ita­ Ljudevit Franjičević, o. Bonav. Grebenarević, o. Angjelko Franjičević i o. Stanislav Marinović. Mladi su liji se odavna organizuje u smislu katoličke Crkve i se Franjevci poslije zahvalnice za sretno dovršenu Lvangjelja. I već se tuj nalazi pet katoličkih orga­ školsku godinu, koja je bila 21. lipnja, zaputili na nizacija, koje daju direktivu katoličkom pokretu u svoja mjesta, gdje su već počeli djelovati po progra­ Italiji. Te su organizacije i pučki savez, socijal-ekonomski savez, izborni savez, udruga katoličke mla­ mu svojih pregja: za Boga i narod. deži i katoličkah gospoja. Prije nekoliko dana pred­ Bosansko-hercegovački sabor otvoren je na 15. sjednici su ovih organizacija bili kod ministra pred­ lipnja. Od katoličkog su klera kao virilisti bili pri­ sjednika Luzzatija, kod koga su uložili prosvjed pro­ sutni: preuzv. g. dr. Josip Stadler, vrhbosanski nad­ ti djelovanju antiklerikalaca. Predsjednike su mini­ biskup; presvj. g. fra Pashal Buconjić, mostarski stru predveli saborski zastupnici: Meda, Cornaggia i �Listak. Nava. Luzzati im je odgovorio vhrlo utješljivo — on im je obećo sve učiniti, da zaštiti slobodu kulta. Propaganda starih katolika. Starokatolici se ne­ umorno trude, da Alpe postarokatoliče. U tu su svrhu držali 11. lipnja u Itzligu, 12. lipnja u Oberalmu, a 18. lipnja s protestantima u Bischoffhofenu skupštinu, koje su stvoriie planove „za izgon katolika iz svojih skrovišta i osvojenje Alpa“. Da lakše dogju do cilja zasnovali su „ An t o n N i t e l - B u n d " . (Nitel je bio katolički svećenik. Kada je iz Crkve istupio, služio je kao starokatollčki župnik u Warnsdorfu). Prvi je para­ graf ustanova „Anton Nitel-Bund-a“ „promicanje, šire­ nje i potpomaganje zakonito priznanih starokatoličkih crkava". „Anton Nitel-Bund" će sijelo imati u Salzburgu. Pijo X. pjesniku Mistralu. Kada je melanski (Maillene) župnik (ne daleko od Avinjona) bio kod Pape Pija X., uručio mu je jedan primjerak pjesama „Ner t o", što ih je provanski pjesnik Mistral pošlo sv. Ocu. Ovo je sv. Oca tako razdragalo, da je pjes­ niku pošlo svoju fotografiju s vlastoručnim potpisom i dugim pismom. U pismu se Papa pjesniku zahva­ ljuje na daru, kojim je pokazo, da je pravi sin kato­ ličke Crkve. Sv. Otac vidi u ovome neumrlome djelu, uskrisenje Provansa (Provence), obnovljenje provanskoga jezika i religijoznih predaja, kojim obiluje pro vanski narod, čiju dušu pjesnik ima u svojoj duši. On u njemu vidi pjesnikovu odanost prema predaji i vjeri otaca, a sve ga to, kako lijepo veli sv. Otac, stavlja u prvi red genija, čije lijepe umjetnine rese kršćanstvo. Razdor u stranci kršćanskih socijala? Neprija­ telji moćne stranke u Austriji — stranke kršćanskih socijala poduzimlju, osobito poslije smrti dra. Karla Luegera, sve moguće načine, da ju razdvoje. Da se ovo postigne crno se publici predstavlja njezin politički vogja dr. Gessmann, koji je stranku organiziro i još će ju čvršće organizirati. Njemu se predbacuju osobito dvije posljednje pogreške — osnutak gragjevne kre­ ditne banke i činovničke kreditne banke. Ove je banke dr. Gesmann osnovo svojim imanjem i imanjem svojih rogjaka, nu nije ih osnovo prema principima kršćan­ skih socijala. Iz katoličkih misija u Ruandi. Ruanda je po­ krajina u istočnoj Africi, pod pokroviteljstvom Nje­ mačke. Tu od nekoliko godina kao misijonari djeluju katolički redovnici — bijeli oci, kojih je superior u Ruazi P. Loupias nedavno poginuo od ruke ruandskoga po­ glavice Lukare. Mnogi su mislili, da je smrti superiora bijelih otaca uzrokom mržnja urogjenih na kato­ ličke misijonare, nu to je ove godine u listu ,,Tag“ pobio protestanat EgonJFr. Kirschstein. Kirschstein je bio god.1907. — u geološkoj ekspediciji, koju je angažovo mechlemburški^vojvoda Adolf Fridrich. On veli: uzrok 133 umorstvu P. Loupias-a nije u mržnji urogjenih na ka­ toličke misijonare, jer oni imaju lijepu taktiku postu­ panja s urogjenicima. Oni se više brinu, kako će urogjenike kultivirati i tako si pripraviti teren obraćanju, nego li koliko će prozelita steći. U Ruandi bijeli oci imaju i vikarijat JuŽna-Njanza, čiji biskup stanuje u Marijinu brdu Marienberg kod Bukobe. Bijeli su oci u toj vikariji god. 1908. imali 59 škola, koje su pohagjali 1911 dječaka i 167 djevojčica. Osim toga bijeli oci uzdržaju 35 bolnica i sličnih zavoda. Iz čega se vidi, da uzroku umorstvu ne može biti u mržnji nego u nečem dru­ gome, a to ja poznata zloća poglavice Lukare. Lukara je jednome oteo stoku. P. Loupias ga je nagovaro, da to vrati, jer će inače radi toga biti pošlje smrti kažnjen. Te su opetovne opomene uzrujale Lukaru i on je P. Loupias-a ubio. KNJIŽEVNA SMOTRA. O. Miroljub Pukler: P. Leonhard Lemmens: Der heilige Bonaventura. Kempten Miinchen. Verlag von der Jos. Koselschen Buchhandlung 1909. (VIII.-286. Seiten). Koliko god se katolička teologija i filozofija naročito novija „ N e o s h o l a s t i k a " zanimala za djela, remek-djela prave znanosti i istine, uvijek se je opažo u tomu nekakav manjak, da nama svima skupa do danas još nije poznat život, rad i pojava, upravo velikana S h o l a s t i k e . 0 sv. A n z e l mu , A l b e r t u Vel. i R o g e r u B a k o n u malo se šta znade. Za sv. T o m u se jedino pr i ča , da je bio debeo, u vinu kuhan i t. d. Za D u n s S k o t a opet da je bio živ zakopan i u lijesu si prst odgrizo — za sv. B on av e n t u r u , da je bio u saboru crkvenom i tamo daj e otrovan mlad umro. To je nešta izvanredna. Ta ne­ davno je u Njemačkoj jedan suredovnik izdo brošuru u kojoj poriče ne samo da Duns Skot nije nikako bio u Kolnu, ni tamo umro 1308., nego uopće iz temelja žacnuo se zanijekati njegovu ekzistenciju. Svetome Tomi a i sv. Bonaventuri predbacuje se koješta: pretjeranost, drugi put laksizam, poriče se njihovim djelima svaka autencija i t. d. O svetome Bonaventuri pisalo se i piše se raz­ mjerno malo. Što i je izdano, većinom je, da ogrom­ nim dijelom, površno i neautentično. Dvostruki je bio dakle razlog, da je naš skoro najvrsniji historičar L e mme n s , izdo baš sada svoj „ Ž i v o t sv. B o n a v e n t u r e“. Taj je naime izdan u slavu (Festschrift) sedamstogodišnjice opstanka f ra­ n j e v a č k o g a r e d a i drugo — zato, da na temelju najstalnijih dokumenata raščini sve one zablude i poda nam potpunu sliku života sv. Bonaventure. Sedamstogodišnji jubilej ne proteže se lih na osobu svetoga Utemeljitelja. Tu se slavi cijelo ono stablo i sa korjenom i sa stablom i sa granama. Proslavi li se �134 Br. 7. — Serafinski Perivoj. — 1910. život kojeg znamenitog sina s e r a f s k o g a O ca, eo ipso se slavi i on. Po gotovo, iznesu Ii se djela i rad onoga sina, koji je jedini zaslužio sa o c e m naziv: š e r a f s k i ; koji je djelo svoga oca, tako divno ure­ dio i nastavio; koji se naziva „ d r u g i F r a n j o " drugi utemeljitelj „franjevačkoga red a!" Treći momenat, treći motiv ove radnje bio je auktoru, da ovom zgodom iskaže svoju počast i trajno poštovanje naprama vjernim svojim suradnicima i pri­ jateljima, našem pokojnom J e i l e r u i De i me l u , ko­ jima posveti ovu knjigu. Oni su se s njime deset pot­ punih godina teško borili dok je izašla prva knjiga znamenitog velikog izdanja djela sv. Bonaventure u Quarachi-u; oni su još kasnije dvadeset potpunih go­ dina radili oko izdavanja drugih daljnih djela. Ako iko, to je L e m r a e n s imo prilike pronaći i upoznati se s najboljim izvorima. Dulje vremena bo­ ravio je u R i mu u kolegiju sv. Antuna kao lektor, bio je ravnateljem učevnih Franjevaca u Qu a r a c h i - u . dugo je lektorovo u F u 1d i, gdje je i pisac ovih re­ daka imo sreću nekoliko semestaia slušati njegova pre­ davanja iz crkvene historje i historije našega reda, gdje mu je bila pri ruci jedna od najbogatijih i naj­ modernijih biblioteka. On je mno^o putovo po Nje­ mačkoj, prisustvovo znamenitim kongresima u Berlinu. Švicarskoj i Italiji. U Asizu, Firenci u Rimu proučio je najznamenitije hronike i anale. Vatikanska knjižnica i Propagandina bila mu je nebrojeno puta pristupačna. Nema gotovo historičkog djeia, osobito iz historije srednjega vijeka u engleskom, frarcuskom, njemačkom, talijanskom i latinskom jeziku, koga on ne bi pročito. Djela sv. Bonaventure, Waddirga i svih sholastika i starih historičara poznata su mu u detalje. U ovome djelu „Život sv. Bonaventure", ograni­ čio se je na najstarije i najvjerodostojnije izvore 13. i 14. stoljeća, koja nam podaju, ako moguće i ne potpu­ nu biografiju, ali sjegurnu (str. 7.). Koje onda čudo da mu bibliografija iznosi potpune tri strane (8—10). Cijela knjiga razdijeljena je u 8 poglavlja. U njima crta sv. Bonaventuru sasvim logički i psihološki kao „ u č e n i k a " (11—45) od godine 1221 —1243., kao „ n o v i c i j a i s v e ć e n i k a " (str. 46—60) od god. 1243 1248., kao „ u č i t e l j a " (str. 61 95) od god. 1248—1257.., kao „ p i s c a " (96-131), kao „ p r o p o ­ v j e d n i k a " (132—147), kao „ g e n e r a l n o g a mi ­ n i s t r a " (str. 148—245) od god. 1257 1274., kao „ k a r d i n a l a * (246—262) i kao „ s v e c a " (263—270). Najuspjelije je i najvažnije šesto poglavlje gdje vrlo kritički i zanimivo riše rad sv. Bonaventure kao glavara reda. Pri koncu je još nanizo (str. 270 274) krasne asketske „odluke" serafskoga naučitelja i dodatak ne­ kojim slikama od ponajboljih umjetnika o sv. Bonaventuri (281 282.). Čovjeka gotovo očara i zadivljuje L e m m e n s o v a opravdana smjelost ili bolje da kažemo „istup", što je on upotrijebio već ovo djelo koje je dokončo, kad je izašla naša historija od H o l z a p f e l - H a s e l b e c k a , da u njemu smjesta izjavi svoje ogorčenje nad nekim zabludama o sv. Bonaventuri, što su u historiji našega reda izašle. On je naime umetnuo jedan „Nachtrag" (str. 277 -281.) u kojem veli, da ,,d i e D a r s t e 11 un g, vvel ehe d a s s e l b e (Holzapfelova historija) v g n d e r Ent vvi ckl ung des Or d e n s und b e s o n d e r s v o n d e r S t e l l u n g d e s hl. B o n a v e n t u r a gi bt v o l l s t a n d i g d e r u n s r i g e n w i d e r s pr i cht ". Historijat toj nastaloj polemici izmegju L e mme n s a i d r . H o l z a p f e l a je slijedeći. L e m m e n s u je već odavno bilo na srcu i naloženo od preč. generala da napiše povjest našeg reda. On ju je i sastavio ali do lane još nije mogo izdati. Preč. general o. S c h u l e r hotio je na svaki način da historija mora izaći, i onda to povjerio H o l z a p f e l u . L e m m e n s je pako izdo ovo djelo : „Život sv. Bonaventure"; no kako Holzapfel sv. Bon. smatra laksistom i nije poznavo mnoge izvore, protestiro je naš Lemmens k a o h i s t o r i č a r javno u jednoj talijanskoj reviji proti ovakovoj historiji franjev. .eda. Radi toga došo je u konflikt i s o. ge­ neralom i otišo natrag iz Fulde u svoju prvašnju nje­ mačku redodržavu, gdje intenzivno radi i piše novu historiju i suragjuje u najvećim novinama i časo­ pisima. Moja skromna želja bi bila, da bi se ovo divno djelo pohrvatilo. Ako ne, a ja bi ga s privolom redak­ cije „Ser. Perivoja", barem skiciro i u kratko opiso u našem dičnom i milom „Perivoju".*) Tri najnovija ,,Vjenčića“. — Ovih su dana riječki oo. Kapucini izdali tri „V j e n č i ć a" molitava i to : „V j e n č i ć“ molitava u čast Bož. Srcu Isusovu. — ,,V je n č ić “ molitava u čast sv. Josipu. — ,,V je n č ić “ moli­ tava u čast sv. Antunu Padovanskom. Svaki od njih ima po 64 str. a omot im rese dvije slike svaka u 15 različitih boja. Vanjština im je dakle upravo sjajna, glede sadržaja ve­ limo samo to, da će u pojedinome , . V j e n č i ć u “ svaki naći po izbor molitava e da udovolji svojoj pobožnosti bilo prema prečistome Srcu Isusovu, bilo prema sv. Josipu ili prema veli­ kome Padovanskome Čudotvorcu — sv. Anti. — Cijena je z a : 180 K. 10 komada s poštom 4-50 „ 25 n „ 50 9 - „ 18— „ 100 м ” 36— „ / 200 >» „ 54— „ 300 »> „ 400 70— „ u ii 80 500 u м 1000 176— .. Narudžbe se šalju: na oo. Kapucine — Rijeka * ) Rado ćemo primiti skicu djela. Op. ured. „Serafinski Perivoj" izlazi na dva arka svakog 15. u mjesecu; godišnja cijena 5 kruna. Rukopise, pretplate reklamacije prima uredništvo u Sarajevu. (Bosna, Sarajevo, franjevački samostan). Odgovorni urednik: dr. o. Julijan Jelenić. Tiskara Vogier i drugovi u Sarajevu. �Prijegled izplaćenih redovitih prinosa po pojedinim župama za gradnju crkve sv. Antuna Pa duvanskoga i to za vrijeme od 22. lipnja 1909. do 25. lipnja 1910. ME Ž U P E Banbrdo . Barlovci . Bihać . . Brajkovići Brestovsko Breške . Bučići . Bugojno Busovača Crkvica Ćuklić . Dubica gornja Doboj . Dobretići Dolac Doljani . Domaljevac Dubrave Foča . . Fojnica . Glamač Gornji Vakuf Gračac Triješćani Gradiška bosanska Gromiljak Gučagora Ivanjska Jajce . . Kiseljak Ključ . KoraČe . Kotor -Varoš Kreševo Kulaši . Liskovica Lištani . Lijevno . Ljubunčić Morančai Odžak Osova . Ovčarevo IM E Ž U P E P e ć n ik ................ Petričevac . . . P leh a n ................ Podhum . . . . Potkraj-Dželilovac Podmilačje . . . Pomj^vo-Novi Šeher Povočani P rijek i _Radmii Rama Sanskimor Sarajevo Sivša Ш Sokoline . . Stara Rijeka St ra lii a • ■ ■ Suhopolje-iĆupres H fe je s k a ^ ^ ^ e S’. ilaj Spionica Tišina Tol T ’orros Ulice Uzdo Varcar-Vakuf . . . V a r e š .................... V id o š i.................... Visoko pr. Gl. sv.Ante V ija k a ................... Vitez....................... V o l a r ................... V rb a n jc i............... Zelinovac............... Z e n ic a ................... Z o v i k ................... Žepče ................... Ž e r a v a c ............... Za godinu Za tekuć, 1904.-1908. upr. god. 59 70 514 715 100 10 295 11 53 84 Ukupno 573 815 295 764 52 134 532 250 143 244 35 1951 91 16,372 313 211 1849 260 1039 66 163 252 813 222 149 512 52 82 152 70 80 60 9A 08 7C 36 10 160 1068 385 681 91 68 50 15 1555 20 13 20 *92 20 50 78 ____ i ___ -- — — 880 45 139 186 1448 922 823 10 22 ; 20 22 44 44 10 8 40 — 182 20 — :— 31 40 70 10 11 26 60 10 140 08 10 “ I 40 08 30 80 58 260 1192 66 163 252 813 222 149 512 52 52 80 60 94 08 70 36 10 160 1136 401 2236 104 10 42 42 20 70 880 45 147 186 1630 922 854 78 i— 60 22 64 44 50 Ukupno . 47.535 81 6123 54 53.659 35 �I SKAZ milodara, što su skupljeni za gradnju zavjetne crkve sv. Antuna Pad. u Sarajevu za godinu 1909. 10. Milodari iz kašice u crkvi sv. Ante u Sarajevu K 1335*60; Kata Cvitanović 4 K; Mato Barać, Livno 10 K; Firlinger Banjaluka 5 K; N. N„ Sarajevo 10 K; fra Stipo Ikić 10 K; Anto Vukasović 2 K ; N. N., Sa­ rajevo 1 K ; fra Karlo sa Trsata 3 K ; N. N., Sarajevo 1 K ; Vikić Ivo 5 K; Draganović Petar, učitelj 20 K; Josefina Salek za N. N. 5 K ; Margareta MikulČić 10 K; Blaž Tomašić 10 K ; N. N. preko fra Ante Tolića 5 K ; Jakov Jukić 20 K; Mara Rožić 1 K; Petar Rožić 2 K; N. N., Tolisa 10 K. Hrv. Centr. Banka 10 K; N. N. 1 K; Josip Matišić, župnik 1 K; Marija Maršalek 10 K; Josef Krammer, Grilovice, Moravska 10 K ; N. N., Sarajevo 1 K; Don Anto Vidušić 5 K ; Ivo Baković 2 K; O. Tezelin Haluza, Baden-Beč 5 K; Ž Snichel, Friedland 25 K ; Ivo Čolić 5 K ; Ant župnik u Ebbsu, Tirol 15 K ; N. Sarajevo 10 K; N. N.. Sarajevo 8 K; Josip Udovičić 10 K; N. N., Banjaluka 1 K; Angja N., Banjalu 3. K ; Franciska Riickert 1 K sewffy, Beč 100 K; Ruža Čav 20 K ; Bažik Magdalena 3 K, Profesor Krčmar 10 K ; Kovj macher 10 K; Angja Mutapčić tijević 10 K; Fra Lovro Mihače lić 2 K; Marija Zančar 10 K; N. N. K 4*90; Fani Flaschka 9 K ; Jozo Andrić Vareš 3 K ; Schlesische Volkszeitung N. N. K 11*75; N. N., Sarajevo 3 K; Fridolin Zaunmiiller Set. Polten 40 K ; Ivo Mišić 5 K; Milosrdnice Livno 4 K ; N. N. i N. N., Sarajevo 2 K ; Dolić Nikola obitelj 20 K ; Bartuš Anto Zagreb 3 K ; Bonifazins-Druckerei Paderborn K 7*04; Mara Pordušić 5 K; N. N., Sarajevo 4 K; fra Anto Ćorić 15 K; Provincialat franjevački, Sarajevo 280 K ; Mirko Premužić 2 K; Terezija Horvat 4 K; Hedviga Višinka 2 K ; Obitelj Buchta 1 K ; Obitelj Mandić 1 K ; svi iz Bjelovara. — Lucija Stipčić, Trsat 6 K ; N. N., Šaraj. Sarajevo 10 K; Marija Kolenda 4 K; 1 spiritual Djakovo 2 K ; N. N., Šaraj, 'unović, Zavidović 10 K; Juraj Veselinovci 50 K; Eugen Tvrtković, župnik ko Dudonjić Vareš, sabrao u zaavljenje u smrtnoj pogibelji poarešanina 20 K; Ivo Mutić Mirko Premužić, tajnik. Tiskanice potrebne u posln novoga ženitbenog dekreta „Ne temere" mogu se dobiti u tiskari VOGLER i DRUGOVI u SARAJEVU. мшал ш ш num пшхк ш ш јшш ш ш лшкпimm ш � https://kolekcije.nub.ba/files/original/789500992c3c13ab8a94eae079d1a0a0.pdf 0894f97b8830b0ad7dd1408088e4f2e0 PDF Text Text SERAFiNSKi Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU BROJ 8. SARAJEVO, 15. KOLOVOZA 1910. GOD. XXIV. SADRŽAJ: A) PJESMA i ČLANCI: 4. Ballerini: Iz trnja r u ž ic a ....................................... 141 1 . Dr. Gjuro Arnold: Na s e l u ..................................135 2. F. E. M .: Kruh sv. Ante sa socijalnoga gled i š t a .............................................................................135 3. Don P. Škarica: Ulomci iz rukopisa „Glagolica i svećenstvo" s osobitim obzirom na starodrevnu župu P o l j i c e ................................................................ 138 B) LISTAK. C) VJESNIK, D) KNJIŽEVNA SMOTRA. ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ » mm 0Saiaievu3 pe n Jpljeig, Trsffg d a n i i kruh! Tn Dionička glavn ica X 3, .0 0 0 . ■ Prima uloge na šted. knjižice i na r io K 3 5 0 .0 0 0 . r a č u B * uka m a ću je ili sa bez ikakvih poreza i odbitaK, Kupuje i prodaje sve vrste pap - т .; " d n .- ti г и najpovoljnijim cijenama, isto ta i^ sve vrste domaćeg i stranog k o v an o g i papirnog, novca. 0 svim ostalim bankovnim poslovima daje na zahtjev pismena i usmena obavještenja. Л -» ■ -- BOSANSKO-HERCEGOVAČKO G R A G J E V N O D IO N IČ K O D R U ŠTVO U SARAJEVU DIONIČKA GLAVNICA K 500.000 — MOŽE SE POVISITI NA K 2 ,000.000 Direktor: gragjevni savjetnik Jo sip pl. Vancaš. Preuzima osnivanje i izvagjanje vrsnih javnih privatnih zgrada, drumova, betonskih п±с .idovoda, gradnja u vodi, elektr4^ i ^ ^ 1,ca preuzima f i n a n đ r a n j ( ^ |^ ^ ^ * z povoljne proizvagja s ^ ^ ^ ^ ^ c i g l e u vlastitoj ciglani. :: "zastupstvo za Bosnu i H ercegovinu R N IC E ETER N ITA najboljeg m aterijala za pokrivanje krovova. �Hrvatska centralna banka (dioničko društvo) Dlon. glavnica K И Ш ^ ц prima u Pohranjuje svakovrsne depozite i upravlja njima. Izvršuje' isplate i naplate na svim trgovačkim središtima tu- i inojtv a. tg sve dk. nose: kao: draguljv , p \ l o . 11 кги п з. — — srebro, zlato, banka e 0 iO 525.800 Unovčuje mjenice, izžrijebane, vrijed­ nosne papire i kupone Preuzima uloge na uložne knjižice te ukamaćuje iste uz 4 %% čistih. Eskomptira i reeskomptira mjenice i tražbine. Daje zajmove na tekući račun. Kupuje i prodaje vrijednosne papire, devise, valute. Uplaćeni dionički kapital К Podružnica u Mostaru. Centrala u Sarajevu. Z a la g a o n ic a № - ii T R A L A U S A R A J EV U . F I L I J A L E : u Banjaluci, Bjelini, Brčkom, _v . ‘ •-»- i j . i ' A V J : u Bihaću, Derventi, Doboju B. Gra­ diški, Lijevnu, B. Šamcu, Travniku, Tr*:binju i Vi_ L : u Gacku, Goraždi, Sanskom Mostu, Zvomiku. V*ocu ri 7vr V e le p r o d a ja d u h a n at ц svim spomenutim mjestima. o b f l н П л / v r l i n i ia n i t i Daje hipotekarne i komunalne zajmove do 33 godine. Izdaje 41/*°/o založnice i J Z U p U L U K d r ilU U U J U lje; llJ U . 50 o komunalne coblipcije. ’ "^ ^ -------------- ■--- obligacije L,! Ove su — založnice = i > komunalne u Bosni i Hercegovini proste od proveza, imaju pupilarnu sjegurnost, te se mogu upotrijebiti kao jamčevine pri trgovačkim poslovima. Osim toga mogu služiti u čitavoj austro-ugarskoj monarhiji kao vojničke ženidbene kaucije. R n n k n v rm П гН р Н р ГП Р Kupuje, prodaje i izdaje vfijednostne papire, devize i druge kovine — Preuzima D a llK U V llU U U J tJ J J c lJ J tN kupone i vučene srećke. — Eskomptira mjenice i doznačnice, daje zajmove u konto-korentu i na mjenice uz dovoljno pokriće ili osigurale. Obavlja naplate mjenica i trgovačkih naputnica u svim glavnim mjestima Bosne i Hercegovine, Austro-Ugarske i /hozemstva. — Daje zajmove na vrijednosne papire. — Prima novac na tekući račun i uz ukamaćenje na uložne knjižice. — Prima vrijednote svake vrsti u pohranu i upravu, kao otvoren polog ili kao ,,Safe“ — u za tu svrhu uregjenpm oklopljenom prostoru — pod zatvorom stranke i banke. Zri r o b u KoC* banke ustr°K*,° odjelenje robe, kao što i posebno odjelenje za zemaljske proizd -1 '*’Ј • vode u Brčkor sa agencijom u Doboju, bave se sa svijem u trgovačku struku za* sjecajućim dobavama, kako u komisiji tako i na j/’astiti račun, financiranjem i podizanjem industrija i javnih poduzeća. O d ie lie n ie G la v n i en p re d m e ti iz v o z a e a h e i l j i v e i ž ito . Kod banke opstojeća generalna agentura c. kr. povi, osignrav. „A 8 S E C U R A Z I0 N I G E N E F A L I prima direktno Ili putem filijala ,,P B O V ID E N C IJA “ prima osi­ ili ispostava razne vrste osiguranja na život i proti vatre, a generalna agentura osiguravajućeg družtva guranja za slučaj n esreće proti raznih žteta na strojevim a i na drugim predm etim a. �sera fin sk j P erivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU BROJ 8. S A R A JEV O , 15. KOLOVOZA 1910. GOD. XXIV. Dr. G juro A rnold: sjeročad, bolesnici, koji nemaju ništa svoga, a ne mo­ gu zasluživati, pa što s njima? Društvo sjegurno ni­ kad ne će doći do toga, da Ih se oslobagja nasilnim Oj kolibice, pokrivene slamom, načinom, ko što su negda činili Spartanci sa svojom Nada sve li vas volim na tom sv’jetu! kržljavom djecom. A onda ih mora iz l j u b a v i pot­ Kad sunce drhtne zadnjim svojim plamom, pomagati. Još okna vaša rude ko u cv’jetu. U tu svrhu organizovana društva ili uregjena djela zovu se karitativne ustanove. Pod strehom stari sjedaju na klupu Taki je i kruh sv. Ante, čiju ćemo socijalnu važ­ U razgovoru o brigama dnevnim; nost ovdje prikazati. A'dalje mladi stoje svi u skupu &ta je on? Nema, mislim, toga, koji ne zna. Jest I krate vr’jeme milim pjesmam drevnim. društvo neobvezanih i svojevoljnih članova, koji pre­ Mališi pak, sa licem punim žara, ma svom nadahnuću i raspoloženju, a na čast sv. Utrkuju se uza smjeh i viku Ante, daju koji prinos, da se otale pribavi s v a g d a ­ I sve to skupa u duši mi stvara n j i k r u h jsjeromasima. Organizira se većinom kod Života sretna milovidnu sliku. franjevačkih crkava. S v a g d a n j i k r u h ! To je uzdah radnika, to A kad se zvono večernje zanjihne, je uzdalt potištenika. S v a g d a n j i k r u h ! To je Da mekim glasom prve zv’jezde ljubi : uzdah sjeromaha. On ekvivalentno označuje sve oU molitvici čeljad sva utihne no, što je nužno za održanje ekzistencije života. Ta­ I redom se na sladak počin gubi ki srniso ima kruh sv. Ante. Na temelju njegovu možemo posve lako dobiti Tad sveto čuvstvo obuzme i mene preglednu spoznaju o njegovoj socijalnoj važnosti. I ja se za vas i družinu molim On : Oj, kolibice, slamom pokrivene, 1. U k i d a p a u p e r i z a m. Megju svima soci­ Nada sve li vas na tom sv’jetu volim! jalnim bijedama on je najgori, a posljedica je samog društvenog uregjenja, gdje prevlagjuje kapitalizam. šp Stojeći s njim u neupravnom omjeru zauzima sve to F. E. М. : više maha: Kapitalizam raste, raste i pauperizam. Kruh sv . A nte sa s o c ija ln o g a Statistika potvrgjuje ovu činjenicu'), koja napunja g le d iš ta . .= užasom i strahom prijatelja socijalnog blagostanja. Po raznim gradovima na hiljade i hiljde ljudi nema Karitativne ustanove imadu jaku korelaciju sa nikakvih sredstava za uzdržvanje. Živu pod mosto­ socijalnim pitanjem: one ga ne samo dopunjuju, nego vima, a periodične potrebe želuca tek onda udovoi promiču. To isto možemo reći i o socijalnom pita­ ljuju, kad štogod ukradu ili kad nagju milosnicu nju. Razlog je očit. Područje ljubavi i područje prav­ ruku. de uvijek su imali svojih dodirnih točaka. Zato se ne Neku sličnost ima ovo doba s XII. vijekom. I smiju danas zanemarivati karitativne ustanove, po­ onda je kapitalizam provodio svoje despotstvo nad sebno pako ne od onih, koji žele rješavati socijalno pitanje, pa bilo to na katoličkim ili antikatoličkim pukom: tr’n ga je i gnjeo2). Nu taj je vijek imo svog apostola kat’ exohen, koji je neustrašivo suzbijo moć principima, jer: kapitala, podizo puk i pomago nevoljnicima. Žestinu 1. Katolička načela iziskuju karitativno djelova­ N a se lu . nje; 2 socijalno pitanje shvaćeno kao pitanje pravde i kad se riješi, ne zadovoljava svima, dotično ne mo­ že se reći, da je riješeno: ostaju starci, ostaju nejaka ') Vidi statistiku: Dr. A. Veiss: Die sociale frage u. sociale Ordnung : Str. 601. bilj. 3 ; 602 bilj. 1 IV. izdanje 1904. Herdersche Verlagshandlung. �136 Br. 8. — Serafinski Perivoj. — 1910. za rukom, pa za to dugo pitaju i propitkuju. Pri tom se često dogodi, da potroše i zadnji novčić, pa kamo onda? Gotova je za njih propast, ako se ne nagje mi­ lostiva ruka, koja će ih uzdržavati, dok ne nagju posla. To je jedan oblik časovite bijede, koja je danas u potpunom jeku. Jer neka opća nesjegurnost vlada svugdje, osobito kod radnika, koji nemaju drugih sredstava, osim što svojim rukama zasluže: gospoda­ ri često obustavljaju rad, a radnik nema velike uštednje, da bi mogo živjeti; radnici naprave štrajk, on se otegne na odulje vrijeme, isprazni se blagajna, a to ih prisili, da moraju kapitulirati, ako ne bude otkud pomoći. Svrha kruhu sv. Ante jest, da i tuđe pomog­ ne — i može pomoći, ako je dobro organiziran. No još i jednu posebnu uslugu čini kruh ljudskom društvu, jer 3. z a t i r e n e p r i j a t e l j s t v o k l a s a . Jedan sistem, koji je poznat pod imenom socijalizma, prouzrokovo je svojim idejama čitavu zbrku na svijetu, poremetilo je stari red. Iznio je potpunu jednakost — »mi hoćemo da gospodstvo odstranimo, pa kakvogod bilo, da bilo, a mjesto njega da stavimo j e d n a ­ k o st u sv a k o m sm je ru , ne samo megju muškima, nego i ženskima. To je megju socijal-demokratima razumljivo«1). Iznio je, da je privatno vlasništvo nedozvolje­ no — »vlasništvoje kragja«2).Opojiojepristašerevoltom i pobunom - »on je posvema i u dubini svoga bića prekinuo svaku svezu s ma kakvim sadašnjim gragjanskim redom, sa cijelim prosvijećenim svije­ tom, sa zakonima, običajem i moralom. On im je neumoljivi protivnik, jer živi samo da ruši« — »on poznaje samo jednu jedinu znanost: rušenje«3). 2. sjegurni pomoćnik u slučajevima Te dijelom himerične, dijelom buntovne ideje č a s o v i t i h m a t e r i j a l n i h n e s r e ć a . — Ima prouzrokovale su opasnu razrednu borbu: niži slo­ dvije vrste sjerom aha; stalnih i časovitih. Prvim su jevi hoće pošto po to, da im se ostvare ti blaženi sno­ uslovi života oduzeli svu nadu u bolju budućnost, jer vi — sve rade, sve kušaju, jer ih vodi zavist i želja su na pr. bolesni, slabi itd., a o tim smo gore govo­ za lagodnošću, a viši gledajuć taki puk, drže ga živi­ rili; a drugim pak ne, jer su samo ušljed kakvog nenom, smatraju ga oholim i objesnim, te ga taru i ga­ predvigjenog incidenta postali sjeromasi. Oni nemaju ze, koliko više mogu. sredstava, ali imaju sila, da si ih s vremenom priba­ Da to ne može ostvariti blagostanja, jasno je: ve i treba ih samo u prvom času uzdržati. To čini Krivo je mnijenje »polemos pater apanton«. Povjest kruh sv. Ante. Pošto se to radi modernih prilika če­ dokazuje: Rim nije cvao, kad se je gragjanskim rato­ sto put dogagja, lako možemo vidjeti važnost kruha vima krvario plebejac (puk) sa patricijama (plem­ sv. Ante. Industrijalni su im gradovi redovno pozostvom), nego kad su u miru živjeli. On je primjer za rište. Tamo hrli svijet sa sela, htijući naći rad i sreću, sve. Treba da razne klase imaju lijepe snošaje. Ego­ no kako su nepoznati i nevješti, ne pogje im odmah izam moraju napustiti i jedni i drugi. On je uzrok*) njegovu pokazuju mu neka mjesta iz njegovih govo­ ra: »Baš zgodno označuju trnje i divlja zvjerad lakomce i lihvare; označuje trnje, jer lakomost bode i bocka do krvi kao i trnje; označuje divlja zvjerad, jer lihva grabi i proždire ko i oni«. »Prokleti naraštaj lihvara jak i mnogobrojan širi se zemljom .. njegovi zubi smrde, jer je gadni novac i nečista lihva uvijek u ustima njegovim; njegovi su kutnjaci kao lavići, jer grabi, mrvi i proždire dobra sjeromaha, slabih i udovica .. /). Tako je isto i za slabe dizo glas: »Ukazo se je Gospod Mojsiji u vatrenom plamenu . . . A odakle taj plamen? Iz sred grma t. j. sjeromaha, potištenika, gladnoga, gologa, žalosnoga«2). S toga njih treba potpomagati, njima dobro Činiti. I to nefaljivo, ko da činimo B ogu! Odjek njegove veličine, smiso rada njegova jest danas kruh njegov. Veliki svetac ne prestaje vršiti onu službu, koju je vršio i na onaki način, kako ju je v ršio : d a s v i i m a d n u , š t o j e p o t r e b n o z a u z d r ž a v a n j e , da se umanji i ukine bijeda. To znači isto toliko, kao pribaviti socijalno blagostanje. Ono se baš sastoji u tome. Ako nek' naglašuju, da bez posvemašnje jednakosti nema blagosta­ nja, zavaravaju i obmamljivaju same sebe. Nejedna­ kost je zakon naravi, te ima svoj temelj u samoj ured­ bi svemira. Nije moguće, da sv; budu jednaki, da svi imadnu jednako. Nu ne pazeć na to, kad bi se i pro­ vela posvemašnja jednakost, stvorila bi gori položaj od sadašnjega: Man beneidet nur seinesgleichen (čo­ vjek samo zavidi jednakomu), dobro kaže Goethe3). Tim smo dovoljno pokazali socijalnu važnost kruha sv. Ante u jednom pogledu. Dalje on je *) Vidi: Saint Antoine et le capitalisme u La voix de Sa9 Proudhon : Systćmes des contradictions, ćconomiques sv. II. str. 329. Navod po E. Mferic: Die sociale Irthiimer der int Antoine 1896. br. 23. i 4. Gegensvart str. 175. Izd. 1889. *) S Antonii Patavini sermones. Editio procurata ab. dre *) Leibknecht u Vorvarts-u 1892. br. 12. prilog 2. Navod Antonio Locatelli. Sv. I. str. 27. i 28. passim. po C athreinu: Der Sobialismus 222. str. bilj. 4. *) Ibidem. Str. 131. Sv. II. 4) Ooethes Werke, Egalitć I. sv. Мах Hesses Verlag. 69 *) Bakunin veli u svome socijalističkome katehizmu. Na­ vod po dr. E. Mericu. Spomenuto djelo, str. 183 i 184. str. Sv. II. �Kruh sv. Ante sa socijalnoga gledišta. 137 svemu zlu: gori je od anarhizma za bogataše (a to­ besku plaću; nijesu dovoljno naobraženi, da razu­ ga se oni najviše boje), a za sjeromahe je opresivniji miju socijalni pokret; i jer nemaju dosta v j e r e , ni­ od kapitalizma, koga i s pravom drže uzrokom mno­ jesu stoga više ni dosta moralni, nijesu umjereni, ne štuju ovaj pokret: p o č i n j u z a v i d n i m o k o m goga zla. Uprav tu zadaću, to apostolstvo ima kruh sv. m j e r i t i one hrpe bogataša, što iskićeni čipkama i Ante. On potiče bogataše, da ne izrabljuju sjeroma- draguljima pokraj njih prolaze. S r c e i m k i p i di ­ ha, nego naprotiv, da ih pomažu, da im daju svagda­ v l j o m m r ž n j o m . P a a k o j e ž i v o t s a m o nji kruh, jer je prva svrha zemaljskih dobara, da si s a n , š t o b r z o p r o l a z i , a k o j e s a m o o r g i ­ s v a k mogne uzdržavati život. Kako je upliv Sve- j a i z m e g j u d v a »n i š t a « , z a š t o n e bi o n d a čev velik — sjegurno možemo reći da daju. A to je i o n i i m a l i o d t o g a s v o j d i j e l ? 1) Treba sve rušiti, treba sve grabiti, to je u praksi dodirna točka i jednih i drugih, tu si pružaju prija­ teljske ruke, jer kako da bude sjeromah neprijatelj logični zaključak manjka vjere u Boga. Kruh sv. Ante jest veoma uspješan lijek proti to­ bogataša, koji ga uzdržaje i kako takogjer može biti bogataš neprijatelj sjeromahu, kad mu eto daje svag­ mu, jer: a) oni, koji daju novac, a daju često i inovjerci, danji kruh, a s njim i sve nužno? pa dapače i bezbošci, počimaju time priznavati, da Kruh sv. Ante 4. u k i d a m o d e r n o b e z v j e r j e i p r e v oima ­ Bog, koji će ih po zagovoru sv. Ante uslišati u di k a t o l i č k o j v j e r i . I to spada na socijalnu dotičnoj stvari, ako za nju mole, a ako ne, ipak taj ima više religioznu, makar i indirektnu svrhu, nego stvar. »No najveći se preokret socijalnog pitania ili bo­ filantropsku. b) oni, koji primaju, znadu, da primaju nezaslu­ lje najznamenitiji se njegov razvitak sastoji u tome, što je ono očito i očevidno postalo predmetom jav­ ženo, da je to dakle dar Božji; osim toga nije mo­ nog ćudoregja i prava; da, što je postalo općim inter­ guće, a da se ne zahvaljuju zaštitniku toga djela, ko­ nacionalnim pitanjem r e l i g i j e i kultureunajvišem ji je poznat kao svetac pomoćnik i prijatelj sjerosmislu«1). Manjak religije, a došljedno i ćudored- maha. c) mi katolici priznajući i tvrdo vjerujući u nad­ nosti jest jedan uzrok socijalne bijede, jer bez re­ ligije nema ćudorednosti. Da, o tom pravo mislimo, naravni momenat, moramo reći, da će Bog i jedne i pokazuju viši slojevi društva. Oni imaju zemaljskog druge obilno svojom milošću potpomagati, da se oni obilja, ali njihova ireligioznost, njihov niski moral u- vrnu k Njemu kruh ih je sv. Ante dovoljno raspolozrok je čestim i zamašnim bijedama, kojima su pod- žio, samo još treba milosti Božje. Vjera »se od mi­ Ioženi. Uz to bez religije nema ni prava, ni praved­ losti Božje i to jedino od milosti Božje ragja«2). To nosti, pače nema ni pravog pojma o pravu. Kod mo­ je posve po riječima sv. Pavla: »Vjera je dar Bo­ dernista se ono konfundira sa onim, što je dobro i žji«3). Dakle možemo i u tom smjeru očekivati uspjeh bolje, po Hobbes-u jest nagon, da si čovjek ma na kakovgod način sačuva svoje, a kod materijalistaipan- od kruha sv. Ante: taka je narav, bit njegova. Za jednu nam zemlju —Francusku — statistika teista istovjetno je sa fizičnom silom ili nasiljem, ako to lijepo potvrgjuje, ili bolje za njezin glavni grad, je srećno pošlo za rukom. Kako mu drago pojimali socijalni red, ne može o kojem Francuzi s ponosom govore, da je Francu­ se s tim složiti. Tako pojam uključuje borbu sviju ska: Pariš c’ est la France. Podatak crpimo iz go­ proti svima, dakle i uništenje svega. Zorno to opisuje vora o. Leonarda, pariškoga gvardijana, koga je drBougaud: »Kao što viši slojevi bez Boga, oslabljeni, žo prigodom Svečeve 700. godišnjice rogjenja: »Već blazirani sanjaju o čudnim i nemogućim užitcima, ta­ se u glavnom gradu mogu konstatovati posve čud­ ko hoće i niži pokvareni i podivljali, da si pribave u- novati rezultati (kruha sv. Ante) na socijalnom polju: žitka, makar i n a j o d u r n i j i m z l o č i n i m a . . . oko 5000 propalica dolazilo je na kršćansku obuku, reče jedan vogja demagogije: Meni se hoće velikih, pa ako i nisu svi postali praktični katolici, ipak se je krvavih, kolosalnih zločina«2). »Morali ste im osta­ dogodila u sudstvu bezprimjerna činjenica ovog za­ viti Boga. Boga ste im oteli, a sad pogledajte rezul­ dnjeg vakta: Kriminalitet je po službenoj statistici tat. Nemaju one Božanske vjere, po kojoj su shvaćali spao za 50 po sto«4). svoje mjesto u socijalnoj jerarhiji; nemaju onih nebe­ ') Bougoud-Gjebić. Ibidem str. 161. *) J. H. Newman ; Disconses to Mixed Congregations. skih nada, što su ih učile, da strpljivo čekaju na ne-*) *) V : Dr. A W eiss: Sociale Frage u. sociale Ordnung. Einleitung Str. 2. Izd. 4. 1904. Herdersche Verlagshandlung. *) Puk bez Boga. Preveo N. Ojebić. Vidi Serafinski Peri­ voj br. 11. str. 166. 1906. XI. Str. 224. izd. 1886. 5) EfeŽanima II. 8. *) V. Actes du deuxieme congrfes du Tiers. Ordre franciscain et Compte rendu des Fetes du VII. Centenaire de S. Antoine de Padove. 348. �138 Br. 8 — Serafinski Perivoj. — 1910. vanost u poljičkim samostanima sv. Petra Gumay i sv. Mojsije, dakako u staroslavenskom jeziku, kako i kasnije u franjevačkome samostanu. Gdje je bio samostan u Poljici, isti Fabianić iz­ ričito kaže, da ne zna. Nu danas se po iskopinama može sjegurno ustanoviti, da je postojo u selu Podgragja, starinom zvanu Lepoglava. Uspored dvaju samostana Benediktinaca i jedno­ ga franjevačkoga, podignuta su i druga dva samosta­ na duvna u selim Ostrvica i Zvečanje. U potonjem selu tamo, gdje je današnja župska Crkva i opće groblje, za stalno se znade za imena i prezimena če­ trnaest tu pokopanih duvna1). U selu Ostrvica, tik današnje župne crkve, leži oveći prostor, kroz koji teče podzemna živa voda, piŠti umjetno izvedena kroz cijev otočnicu na poD on P eta r Š k a ric a : rabu putnika. Ova se zove »potačac«. I to mjesto po starinskoj predaji, zovu »manastirima koludrica«. Ne U lo m c i iz r u k o p isa „ G la g o lic a podaleko od ovoga mjesta na poldnevnoj strani takoi s v e ć e n s t v o 4' s o s o b itim ol gjer izvire obilato vrelo vode, koje se zove »pokor­ nik«. Živa je predaja u puku, da su i tu stanovale i ž ir o m na sta ro d re' sprovagjale samotni i pokorni život duvne, otkle i P o ljic e . ime toj živoj vodi. (S v ršeta'-) L. Macsek nam pripovjeda2): da su godine 1582. dva koludra naime Toma i Luka iz Poljica, bježeći 19. Zaisto zna se, da je biskup Nikola bi dva put ispred turskih provala, prodali vas svoj imetak, i pre­ zasužnjen od krvoločkih Turaka, a obadva puta od selili se na otok Brač — u pustinju Dračevica (Valpobožne i sjeromašne braće Franjevaca, jedva jed- despina). Drugi poljički spisatelj ustvrgjuje, da je pop vice s grošima otkupljen iz sužanjstva. Neumorna i Nikola Bobetić iz Ostrovice sa svoje dvije unuke revna djelatnost biskupa fra Nikole, raširena megju umako iz Poljica, na otok Brač i zasnovo tu pusti­ nevjernicima za hrabrenje i krijepljenje svoga stada nje na Braču »Stipančić« i »Dutii«, te da je istima u postojanosti i ispovjedanju vjere katoličke, pribavi posto godine 1686. duhovni upravitelj i napiso im namu žestokih neprijatelja, te on predvigjaiući svojim božnih knjiga za njihovu duhovnu svagdanju porabu. pronicavim okom, da ga Turci vrebaju usmrtiti, za­ 21. Naš zemljak i Hrvat A. Kačić, uvjerivši se misli odreći se biskupstva i zakloniti se pod starost o nestašici knjiga za porabu glagolaša, napisa i sa­ u svoje rodno mjesto i tu mirno provesti dneve svo stavi s klasičnim hrvatskim jezikom, bogoslovno čuga iznemogla života. Svoju namjeru, da se odrekne doregje za kler, i posveti ga svome velikome i uče­ bos. biskupstva, službeno nije ispunio, prem su mu nome prijatelju Papi Benediktu XIV., pokrovitelju Turci očevidno prijetili, da će ga umoriti. Nahodeći staroslovenštine3). se u opasnosti svoga života, bez oklijevanja* umače potajno iz Bosne sa svojim rogjakom, popom Niko­ ‘) M. P. D. Mate Karaman, glagolaš, bivši župnik, Zvečanja, lom Grgatovićem. Za izbjeći svakoj pažnji i sukobu uštivo mi je priposlo popis iz glagolaških matičnih knjiga te Turaka, stranputili su preko klisurastih brda i polja­ župe Imenicu pokopanih duvna na Gradčini, a taj upis matične na svegjerno do podbrgja planine Mosora. Nasta­ knjige glagolaške započimlje s godinom, 1634. Evo imena tih duvna : Druže čopeljić ; Dvije istoimene Kate rogjene M artić; vivši kriomce putovanje kroz verugavice i gudure Kata Božić ;?Manda Pavišić-Čopeljić ; Anica Božić ; dvije isto­ planine Mosora, nisu mogli izbjeći pažnji straže po­ imene Kate rodjene Božić ; Manda M artić; Jelina Domićsade sandžaka Klisa, koja pogje za njima u potjeru, Božić ; Luča Martić. i stignuvši ih, smakne obojicu, megju Klisom i Žrno2) L. Maschek: Manuale deh Regno di D alm acia; i, p. vicom. Jesu Ii pak njihova tjelesa prinesena i sa­ P. Škarica : Doba Naselenja, str. 46. 3) Are. Kačić u posveti svoga djela P. Benediktu XIV, hranjena u crkvi s. Luke u Dubravi, to bi se moglo bolje razbistriti, kada bi se ta grobnica biskupa Ni­ pišući još kao biskup Trogira, sm atra ih Ilire, kada se ovako izrazuje : „ ut Ursinae lucis Radii ad liftora Dalmatiae et difundi kole Ugrinovića dopustila otvoriti, i znanstveno pro­ jure petantur .. ac denique Christi gregem Pasturo, ad majoučiti. rem Dei Gloriam, et spiritualem animarum profeeto, libens di20. U stara su doba Poljičani primali naobrazo- rexi“, kazujući koliko je ljubio narod slavenski. To je stvarna potvrda, da kruh sv. Ante povolj­ no utječe na religioznost i ćudoregje. Izrični resume svega navednoga svjedoči nam, da kruh sv. Ante ima veliku socijalnu vrijednost: u njemu se vidi mnogostručnost kao i uspješnost dje­ lovanja. On hoće — uz svoje karitativno djelova­ nje — s o c i j a l n u p r a v d u , budući da je živi pri­ mjer, živi dokaz, da je primarna svrha zemskih do­ bara, ne obilje, ne luksus, nego uzdržavanje života, on hoće socijalnu jednakost, u koliko može biti osno­ vana iskorjenjujući bijedu, on hoće socijalnu religi­ oznost, t. j. da društvo vjeruje, kao i pojedinac, šireći religioznu miso megju sve slojeve, a s te su tri točke označeni glavni uvjeti narodnoga blagostanja. �Ulomci iz isa „Glagolica i svećenstvo" s osobitim\ obzirom na stafodrevnu župu Pbljice. 13Q Arcibiskupa Kačića naslijedi Bića, rodom Mleča- bilo zabranjeno u sjemeništu Prijeko služiti se, govo­ nin, kog: Bog izvanredno dade, piše Pavlinović') riti i pisati slovima latinskim, kako je to bilo zabra­ našemu narodu hrvatskome, i obdari Poljica sa hr­ njeno u svim odgojilištima slavenskih zemalja, i po vatskim sjemeništem u Prijeku kod Omiša, gdje je svim samostanima franjevačkoga reda u Bosni. Ja­ bio starinom stan Franjevaca za primanje putnika, sno to nam pripovijeda učeni o. Mijo Batinić1), koji preko noći ne bi mogli da pribrode Cetinu. Bića kada je izdo na svijet okružnicu redodržavnika fra učini, da se prevedu na hrvatski jezik za pope Hr­ Luke Karagjića (1737.), gdje zabranjuje pisati hrvatski vate pripovijedanja Pavčećiva, tumačenja Campade- latinskimi slovi, pak ni za privatnu porabu, prijete­ li-a, katehizam Turlota, i nastoja za svoga života, ći, da će postom i pokorom pedipsati one, koji bi se da širi i krjepi nauk i službu Božju slavensku, sa ve­ to više osudili učiniti, a tome se razlog daje: pošto likim zadovoljstvom prijatelja svoga Benedikta XIV. su i slova dar Božji narodom i jezikom vanredno Bića je obašo u mladosti Hrvatsku, Slavoniju, Istri- podijeljena, koja, ako budemo prezirati, bit ćemo li­ ju; prebro mletačke i rimske knjižnice, da sabere šeni i većih milosti. Takogjer se je naregjivalo uči­ materijal za povjest slavenskih crkava, on je narod teljem, da uče mladost »samatski« čitati, i nadodaje: ljubio, i podigo ime hrvatskih popova po Poljicih, i da bi bila velika sramota našim pitomcima vlastita okolo Poljica, po svoj Dalmaciji. Do tada su poljički slova neznatr). popovi bili samo pastiri, nit’ su imali ikakva srediIz oporuke makarskoga biskupa Stjepana Blaššta, da se uzgoje i da se čemu boljem nauče. Na ža- kovića') saznajemo, da se je pobrinuo, da se salost smrtna bolest snagje Biću u Poljici. Ali i na smr­ gradi sjemenište za glagolaše slično onome u Prije­ ti on ne zaboravi svojih Hrvata, kao što se to može ko kočt Omiša u slučaju, da bi izumro red Filipovavidjeti iz njegove oporuke2). ca*). — 23. Kroz cijeli XVIIL vijek nije bilo žestokog Biskup BlašKović uvjeren je bio, od kolike je ko­ progonstva glagolice i ovaj vijek može se ubrajati risti za rasplod vjere i morala u narodu hrvatskome poslije smrti s. apostola slavenskih Ćirila i Metoda bilo plodno sjemenište Prijeko, u kojemu su se uzga­ najznamenitijim za razprostiranje staroslavenštine, jali i izobraživali popovi glagolaši, koje je u malo zaslugami nekoličak velikih i učenih spljetskih arcibi­ godina od svoga utemeljenja uzmnožilo u velike broj skupa, koji su premda rodom Talijanci, ipak uvidjeli glagolaša56), koji su po cijeloj Dalmaciji, Bosni, i upoznali potrebu glagolice hrvatskome narodu, oso­ Hercegovini i Slavoniji bili od velike koristi”). bito u župi Poljica. Na zapadnoj strani Dalmacije rapski biskup ‘) Batinić: Prepis iz Arhiva Državnoga franjevačkoga Radović latio se uz odobrenje biskupa Krke (Veglia) Bosne, g. 1800. а) „Nam pudor magnus foret vernaculas native Slave Gjurgja Georgića prevagjanja i raširivanja nabožne linguae nostros alumnos litteras ignorare.'* i bogoslovne knjige za kler i puk iz talijanskoga je­ *) Oporuka od 25. kolovoza 1773. biskupa Stjepana Blašzika na hrvatski. Sve su te knjige u prevodu hrvat­ kovića. 4) Lago : Mamorie-Doc. I. skome tiskane u Vjeroplodnici u Rimu. б) Dr. Luka Jetić: Font. glag. o. c. add. II. saec. XVIII. Istodobno veliki arcibiskup V. Zmajević otvara 6) Bakula: Schematismus Hercegovine (Edit. Spalatti an. u Zadru sjemenište hrvatsko (pel Clero nazionale) 1865.) piše: in paroecia Gradnici, ab initio cyrillicis scribelantur Matriculae in paroecia Gradac formarun libros vernacula, na 1, svibnja 1748. i šalje Matu Karamana Spljećani- deinde latina lingua scriptos habet ab anno 1718. In paroecia na u Rusiju, da se usavrši u jeziku glagolskome i Gorice — učeni i blagopokojni otac Zlatović (Franjevci str. 57.) kaže ovo: u crkvi samostana Imotskoga nadjošmo prepis, koji preustroji stare liturgične staroslavenske knjige, u bosančicom biaše urezan na pragu — s dopuštenjem Cara i druge gospode turske f. Stjepan Kunić Imočanin sagradi i po­ kojima su se bile uvukle mnoge jezične pogrješke. novi ovu crkvu S. Stjepana na 1613 Ama je bio loše sreće Karaman. Mjesto popravka iz­ 0 . Bakula dalje nam bilježi imena i prezimena popova opačio je staroslavenski jezik s uvlačenjem rusizma, glagolaša iz Dalmacije pokopana u grobištim i crkvištim Herce­ govine, naime: u župi Trn, pop Marko Pavković ; u župi Dolkako to opaža i sudjelujući Kopitar34). njemu Crncu, pop Miho Vuletić; u župi Brotno u Vidovićim, Utemeljeno sjemenište glagolsko u Prijeku kod pop Ivan Vidović ; u župi Kovačice u Megjugorju, pop Valentin Vasiljević; u župi Gorica, pop Petar Gjampo ; u župi Vir, pop Omiša od arcibiskupa Biće 1748., u pravome smislu Marko Budimir ; u župi Raško-polje, pop Tadija Ćalić ; u župi glagolitiziranja svećenika poljičkih, u svakoj struci Grabovica, pop Grgo Grlić; u župi Rakitno, pop Jakov Регкоvić ; u župi Suica u Kolakovo groblje, pop Ivan Kolak; u župi naukovnih bogoslovnih predmeta, a ručna pismena Podgaj, pop Grgo Dilber. Veleučeni 0. Julijan dr. Jelenić (List Serafinski Perivoj rabila su se s poljičkom bosančicom. — Strogo je ‘) M. Pavlinović: Poljica i Polj.čani, str. 88. 2) Učeni P. G. Dr. Marković: Dukljanska-barska Metropolija - - str. 135 piše : da je Bića bio plemićke i bogate obitelji, čovjek pametan, naučan, pobožan i izgledna življenja. ’) Kopitar: Glagolita Clozianus pag. XVI. br. 1 . god. 1909.) piše: da je glagolaš Tadija Čalić bio u Sutjesci i upraviteljem župe. Osim ovoga vršili su duhovnu pastvu u Bosni dva Jurčevića glagolaša, pak Ilija, Jakov, Josip Lučić, Jozo Mihaljević i Cota. Lučić je kapelanovo u Bijeloj kod varoša u Tuzli, Potočanima i u Tolisi, gdje je godine 1839. i umro. A pop Jozo Ivković služio je u LjubunČiću i Vidošima, gdje opstoje i danas matice, koje je on bosančicom piso. Pop Mihaljević iz Golinjeva služio je župu u Čukliću a Čota u Duvnu �140 Вг. 8. — Serafinski Perivoj, — 1910, Naš učeni Milinović*1) izvrsno pripominje, da su se u tadašnje doba bosančicom posluživali svi rimokatolici, a nada sve Franjevci u Bosni, Dalma­ ciji i u Poljici. Ovo su nam važni dokazi, koliko je bila slobodna liturgija kao latinska tako i glagolaška. 23. Fra Grgo Ilijić, bosanski biskup (1796.), ko­ ga je hvalio učenjak Josip Pavlović-Lučić, radi nje­ gove učenosti, iskustva i povjerljivosti u vladanju svoga stada u Bosni, isposlovo je od kralja Franje I. 500 dukata za 6 mladića iz Makarske2), koje je pošlo na nauke na sveučilište u Paduu (1801.). On je htio ove kasnije upotrebiti u svojoj biskupiji za uči­ telje bogoslovlja i inih znanosti. Historik Batinić pripovjeda, da se je biskup Ilijić bio otugjio svome franjevačkome radu i da ga je naveo kanonik Jozip Pavlović-Lučić, da se podigne svjetovno svećenstvo u Bosni, a u kut potisnu domaći Franjevci. Nutarnji zapletaji megju biskupom i Franjevcima zaoštriše se, a biskup, da pokrije svoje tajne namjer- proti svojoj braći, labavo se ispričavo: da ne može naći mladića u Bosni za svećeničko zvanje, a to je pro­ uzrokovalo, da se Franjevci prituže Rimu, što je iza­ zvalo negodovanje svete Stolice, Ovaj pokus uvedenja svjetovnoga svećensta, za umnožavanje onizih, koji su bili u župnikovanju u Bosni, osta neuspješan, jer makarski klerici nisu htjeli doći u P mu, već ostaše u svojoj domovini na ugled, ponos i diku, kao kasnije visoki crkveni dostojanstvenici, učeni knji­ ževnici i glasoviti odgojitelji mladeži po javnim gimnazijam Dalmacije. Ove unutrašnje nesuglasice, koje su biie nastale izmegju biskupa Ilijića i Franjevaca s vremenom dogjoše na to, da biskup Ilijić odustane uvlačiti u Bosnu dalje svjetovne svećenike glagolaše, i postepeno ih trijebiše i iz onih krajeva pastirstva u Bosni, gdje su već bili. I tako smrću zadnjega svećenika glagolaša Josipa Lučića u kapelaniji Tolisi g. 1839. nestane glagolaša u Bosni. Neuspješni pokušaji biskupa Ilijića, s kojima je namjeravo tajno zaslužne Franjevce lišiti daljega pastirovanja, po župam Bosne, ne dostigne svoje svrhe, ušljed izdane odluke sv. Stolice, koja Franjev­ cima pripoznaje pravo na vršenje duhovne pastve po župama u Bosni i Hercegovini. 24. Velikoga arcibiskupa Bici-a, naslijedi pobož­ i na Kupresu. Dr. Jelenić kao i Batinić, slažu se u pohvali sve­ ćenika glagolaša, da su bili vrlo obljubljeni od Franjevaca i od puka, da su bili zlatni svećenici, i zaključuje: „Dao Bog, da se i u nas u Bosni i Hercegovini rodi koji Xinenes, koji bi nam od Svete Stolice barem za jednu crkvu isposlovao povlasticu glagolanja!“ ‘) Milinović: Crtice, str. 126. *) Ti su mladići bili kasnije ponos i dika u i van Dalma­ cije naime : Stjepan i Ivan Paulović-Lučić: Josip plem. Čobarnić, Stjepan Blašković, Petar Piotti, Grgur Alačević. ni biskup Nikola Dinarić, rodom Hvaranin, primješten sa Osora na prvenstvo spljetske crkve. Svuda ob­ ljubljen od hrvatskoga naroda, radi njegove nabožnosti i učenosti. Dinarić bio je gorljivi zaštitnik staro­ slavenske liturgije, i kroz svoje desetgodišnje biskupovanje na stolici Osora, svudi je širio obrede staro­ slavenske u svojoj diecezi. Arcibiskup Dinarić kroz doba dvanestgodišnjega stolovanja na biskupskoj spljetskoj metropoliji, triput ie obašo pojedine crkve Poljica i iste posvećivo, i potpisivo se na knjigama ureda župa poljičkim pismenima. Izdavo je naredbe i opomene poljičkome kleru i puku poljičkom bosančicom. Poslije arcibiskupa Dinarića, zasjede na prije­ stolje spljetske crkve vrijedni i pobožni Ivan Luka Garanjin, Trogiranin. On je višekrat pohodio glagol­ sko sjemenište u Prijeku, i darežljivom rukom potpomogo njegovo uzdržanje, nukajuć i bodreći glagol­ ske pitomce na širu obrazovanost, pod svojim vrijed­ nim nadstojništima poljičkim svećenicima Božićem i Korišićem. 25. Arcibiskupa Garanjina naslijedi njegov sugragjanin Lelio de Cipiko. Pod istim se uzmnože pitomci glagolski u Prijeku. On je posvetio sve svoje nastojanje za njihovu višu obrazovanost, redio bi i ustoličivo ih na župe glagolske po svojoj dijecezi. U vrijeme vladanja prvostolnika Cipika, koji je zagovaro i rasprostranjivo u svojoj dijecezi glagolicu i staroslavenske obrede, u isto vrijeme bijesnio je u Kotoru biskup Rekamarić za utamanjenje glagolice u Boki Kotorskoj. Premješćen Rekamarić s Kotora na osorsku bi­ skupiju, nastavi strašnu borbu u svojoj dijecezi za ukinuće staroslavenskih obreda, i izazva nemilu bor­ bu naroda proti sebi. Neprestani su prosvjedi letjeli u Rim na svetu skupštinu obreda, kao i na zadarsku vladu. Dne 29. rujna 1804. sveta skupština obreda naregjivala mu je, da uzdrži staroslavenski obred, koji je toliko potreban za kršćansko bogoslovlje, a usput ga je opominjala, da poda neprnistrano izvje­ šće, kako bi se moglo pronaći pravilo za učuvati i uzdržati staroslavenštinu. Ali okorjeli progonitelj glagolice sa moćnim svojim prijateljima izvojšti kod vlade u Zadru dne 23. kolovoza 1803., da izreče pro­ gon staroslavenske liturgije u Lošinu1). L. Cipiko, zadnji po broju Primas sve Dalmacije i Kroacije, umre u Spljetu, za koga se glagolsko sje­ menište Prijeko god. 1809. zatvori, a pitomci pro­ tjeraju iz puke sumnje Francuza, da se tu okupljaju poljički urotnici proti samosilnoj Napoleonovoj vladi. Sjemenište Prijeko, poslije po vijeka, opet bi otvoreno g. 1860., pod upravom vrlih muževa, ali ka*) Š. Ljubić : Borba za glagolicu u Lošinu : Rad Jug Akad. knjiga LVII. 1881.; Kat. Dalm. 1897. br. 46. �Iz trnja ružica. 141 Nama svima Hrvatima, dopušteno je zakoni­ ko govori učeni Milinović1), to više nije ni najma­ nje bilo glagolsko, budući se nije tu uz druge pred­ tim samo putem braniti i uzdržavati našu povla­ mete podučavo staroslavenski jezik. Staro sjemeni­ sticu, našu glagolicu, koju smo dobili od Pape šte na Prijeku bi zapušteno, piše K. Matas2) i bi Inocenca IV., Benedikta XIV. i Lava XIII., a ovaj zasnovano, kako bi pitomci na Prijeku pripravljeni zadnji veleum, u slavu slavenskih apostola Ćirila i srednje nauke dovršili na sinjskom učilištu — ali opet Metoda i njihova posvećena i blagoslovljena rada u poslije osamnaest godina, zateče sjemenište Prijeko narodima slavenskim, posveti im jedan svoj klasični himan. Iscrpam izmegju ostalih slijedeću kiticu: udes konačnoga zatvora. Zatvorom sjemeništa glagolskoga g. 1809. u P ri­ Quaeque Vos clamat generosa tellus jeku bi otvoreno hrvatsko sjemenište Zmajevića u Servet aeternae Fidei nitorem Zadru g. 1823., a malo po malo g. 1829. pretvoriše Ouae dedit Princeps, dabit ipse semper ga, pod nadbiskupom Jozom Franjom Novakom u Roma salutem . . . latinsko odgojilište. Ob ovome pripuštam učenome Glagoljica u Poljici jest starinski poljički amanet, Milinoviću riječ. Nadbiskup Novak bio je sličan Klau- koju treba da i potomci čuvaju i uzdrže onaku, kako diju Sozomenu, biskupu puljskome (Pola), te kao ju baštiniše od svetih svojih slavenskih apostola Ći­ što je ovaj koncem XVI. vijeka naumio u svojoj bi­ rila i Metoda i kako ju povlastiše Pape, a osobito ve­ skupiji utamaniti glagolicu, tako je i Novak u zadar­ liki i neumrli Papa Leo XIII., koji dopusti ponovni skoj. On Zmajevića sjemenište, koje je blagoslovom pretisak rimskoga Misala u slavenskom jeziku, za Pape Benedikta VIII. i Benedikta XIV. i žuljevima Slavene i katolike kneževine Crnegore1). neumrloga Zmajevića i Karamana podignuto, i koje O^Codine 1893. izdan je za zlužbu Hrvata u Rimu Ritual je Crkvi i narodu dalo muževe, kojih**uspomena nigda umrijeti ne će, dade bez ikakva opaža pritvoriti rimski (obrednik) u tiskarnici sv. zbora ,,de propaganda fide" i odobren od Metropolite Zadra Grgura Rajčevića a godine i glagolicu iz istoga isturiti. 1896. u istoj tiskarnici sv. zbora, misal Rimski slovjenskim je­ 26. Poslije smrti zadnjega primasa Dalmacijezikom, i za bogoslužbu crkvenu glagolašima. Kroacije L. Čipka, u obudovljenoj spljetskoj crkvi od kaptola bi izabran za općenitoga kapitularskoga vikara učeni dr. Oracijo Bergelić, koji izda za svoju diecezu desetgodišnje pravilo liturgično,glagolaško s B allerini: latinskimi slovima, koje se je pravilo s hrvatskim Iz trnja ru žica. jezikom izdavalo u spljetskoj diecezi sve do konca Istiniti dogagjaj — prevodi o. Stjep. Nevistić. godine 1847. Ovaj premudri i zaslužni kapitularski Iz zadnje godine prošloga vijeka, ostalo je zna­ vikar u srcu ožalošćen radi zatvora glagolskoga sje­ meništa Prijeka raspršene klerike preda pod nauča- menito ovo, da je sva Evropa u zimno doba bila za­ vanje svećenika glagolaša na usavršenje u nauku. ražena pošlicom (influencom) ili bolje rekuć, kako su Nakon svršenih nauka pošlo bi ih u susjedne bisku­ i naši stari običavali reći - - malom kugom. U najna­ pije, gdje su upravljali župami otoka Visa, Brača i pučenijim gradovima bilo je na hiljade bolesnih, a u Boke Kotorske, te po Bosni i Hercegovini ujedno s samoj Italiji spomenuti ćemo Napulj, Milan i Rim. Bilo je dana, kad su ti gradovi imali i preko pede­ Franjevcima župnikovali. Dra. Bergelića naslijedi kao općinski kapitular­ set hiljada bolesnika. U ovo vrijeme liječnika nije bi­ ski vikar spljetski učeni kanonik Nikola Didoš, koji lo dosta, a i ono, što ih je bilo, nijesu bili vješti. Bilo je u svemu slijedio stope Bergelića glede odgoja po- je kuća, u kojim su ljudi, žene, djeca i ostali uku­ Ijičkih svećenika glagolaša u spljetskoj dijecezi. Ova ćani od nesvjestice, kašlja i jake groznice morali u su obadvojica držali u kuriji dva pisara, jednoga za isto vrijeme, svi kao snoplje leći u postelju. Bolest je uredovne dopise i naputke klera latinskoga obreda, dugo trajala, potpuno ozdravljenje još dulje, a pošljea drugoga osobitoga za popove obreda staroslaven­ dice su bile: tromavost, slabost u tijelu, koja se je osobito osjećala u zglobovima i dušniku. Nije dakle skoga. Zgodno opaža učeni Milinović, da je kroz naš ni čudo bilo, što su kupke slijedećeg ljeta imale mno­ vijek silno kod Slavena jezikoslovlje napredovalo, te gobrojne posjetnike, a osobito Porretance, koje je još ima mnogo učenjaka, koji su za istraživanje starosla- u XV. vijeku opjevo mantovanski pjesnik i istaknuo venštine neumrlih zasluga stekli, nu glagolica nije ni- njihovo bogatstvo, koje u svm krilu krije Apenin. gda imala manje podupiratelja kao baš devetnaesto­ Jednu ćemo samo kiticu navesti toga darovitoga pje­ snika: ga vijeka. Zlatne riječi! Apenine, oče, što krajeve dijeliš Italije *) Рг. Milinović: Crtice Slav. Lit. str. 114. I oba tjesnaca zračni vrh ti zrije; *) A. K. Matas: Program gimnazija Sinja g. 1872—73. �142 Br. 8. — Serafinski Perivoj — 1910. Premda ti nutrina zlata, gvožgja krije Ipak ova r’jeka ures najljepši je. Porreta leži na podnožju vrhunca, koji dijele bolonjsko polje od pištoljskoga, megju dvijema strana­ ma, nad kojim se u polukrugu uzdižu i Porretu, kao u krilu drže. Prava je milina i uživanje u ljetno do­ ba u ovom kraju. Visoki cerovi, ogromni hrastovi, krošnjati kestenovi, lijepi i plodni vinogradi, razno plodno drveće, gajevi i cvjetne livade, razno cvije­ će, sve to omamljuje i zanosi gledaoca. Porreta le­ ži nad morem 363 metra, a od Bolonje je udaljena 39, a od Firence 66 kilometara. Nedaleko od istoč­ ne strane natapa ju rijeka Reno, koju sa zapadne strane presijeca na dvije strane rijeka Rio Maggiore. Osim ovih krasota ovdje je i željeznička postaja, u koju dolazi željeznica, koja kreće iz doline Arno, te preko Apenina juri i kroz 24 tunela prolazi, pa izbija u ravnicu Po, gdje je lijepa i krasna postaja. Porreta broji oko 1.800 stanovnika. Kuće su dosta solidno gragjene, dosta ih je tako krasnih, da u njih oko pro­ laznika zapire. Glavna je ulica veoma široka, a ni ostale nijesu tijesne. Župna crkva, posvećena sv. Ma­ riji Mandalini, lijepo je obnovljena i ukrašena, svo­ jim pak krasnim položajem na brijegu motri cijelu okolicu. Druga je crkva pod brijegom, prema postaji, sagragjena na čast neoskvrnjenog začeća BI. Djevi­ ce, uz koju oo. kapucini sagradiše sam )stan. Ove kupke, koje u sebi sadržaju dosta soli, klora i sum­ pora, premda su bile poznate starim Rimljanima i Ftruscima, ipak radi barbarskih navala bile su napušćene, a tek u XIV. vijeku stalo se za njih ispiti­ vati. U ovom mjestu bio je stari grad Enoredinu, te je od ovoga i Porreta svoje ime dobila.Predaja kaže, a i svi je povjesničari navode, da su se ove kupke slučajno našle na ovaj način: Nekom seljaku razbolio se vo, te pošto ga nije mogao izliječiti, pustio ga je samu sebi, da hoda po okolici. Živinče je naravnim nagonom stalo piti tu toplu vodu, koja izvire na pod­ nožju gore zvane Roketa (Rocchetta). Ovu narodnu predaju potvrgjuje i to, Što je porretska općina, kad se je ustanovila, u svoj grb stavila sliku, koja pri­ kazuje, kako vo pije toplu vodu. Pjesnik Canevari ovako pjeva o ovim toplicama: Od bučnoga Rena do gorskijeh strana, Gdje se vide dvije gomile kamenja, Ostarjelo june žedno jednog dana Tu se napi vode od okrijepi jenja. Alpinsko podnožje, iz kog ističu ljekovite vode, dijeli se na tri oglavka, nazvana: Sassveardo, Monte della Croce i Rocchetta, ili Monte della Madonna, jer je tu sagragjena krasna crkva na čast nebeskoj kra­ ljici. Putnik, koji dolazi iz Pracchie cestom uzduž ri­ jeke prema željezničkoj postaji, u brzo se približi porretanskom brijegu, iznenada opazi lijepi dragulj - - krasnu crkvu — dorskoga stila, od fino izragjenog kamena, koja se u tili čas gubi putniku s oka, jer mo­ ra proći kroz mračni tunel, iza kojeg je odmah že­ ljeznička postaja. Milovidna ova crkvica, koja toliko zanosi oko gledaoca sojom vanjštinom i lijepim mra­ morom izvana, a iznutra još ljepšom pozlatom, kra­ snim slikama a fresco, osobtio pako divnom slikom nebeske Kraljice, koja je tu postavljena, da čuva oko­ licu i štiti zdravstvene vode, koje tu izviru i u koje bolesnici velike nade polažu i u ljetno ihdobapolaze. Deset je vrela, iz kojih teku tople vode. Sve su bi­ stre i prozirne, a na dodir izgledaju slatke i masne. S istočne strane, niže rijeke Rio 6 je vrela razdijelje­ no na 6 velikih zgrada, koje se zovu: volovi, lav, djevojke, Zorka, Davor i Kraljevo. Četiri su druga vrela na jugoistočnoj strani, po kilometra izvan Porrete, na putu, koji vodi u Toskanu. blizu rijeke Rena. Najznamenitiji izvor nazvan je stara Porreta, koji služi za kupke. S ovim su izvorom tri druga dovedena u lijepoj zgradi, zvanoj Puzzola. Sva četiri su ljekovita za ra­ zne bolesti, a u svoj Italiji boljih kupaka nema. Nije dakle ni čudo, što ih mnogi stranci posjećuju. Od ju­ tra, pa sve do večeri tu se bolesnici liječe na razne načine U donjem se spratu pije voda i uzimaju ku­ pelji, a u gornjem su sobe za udisanje, liječenje očiju, ušiju, grla pomoću cjevčica, stavljenih na bijelom mramoru, iz kojih je tekla voda ili para u raznim stupnjima topline, da se svak po volji ili opstojećoj -nuždi služi, da postigne narušeno zdravlje. Kad se uzme, da su u Porreti to li znamenite toplice, s lije­ pim vrtom, hladovitim i cvijetnim putevima, s njezi.nim inače mrtvim, ali veselim položajem, tada se niie ni čuditi, da su to mjesto nazvali najpriličnijim hramom, koga su moderna znanost i umjetnost uz­ digli na stepen Eskulapiju. II. Otajstva naravi. U mjesecu srpnju te godine, porano izjutra, sku­ pilo se mnoštvo naroda razne dobi i stališa, u dvo­ rani pred kupkom zvanom »Puzzola« kraj vrtla. Svak se tisko oko vrela »Bufera«, da se napije, a okretne poslužiteljice brzo su i okretno svakog po­ služivale. U tolikoj vrevi, mnogi su sjedili na klupa­ ma i stolicama, čekajući red, da se napiju ili okupaju. Neki su se vani šetali ili po šumi ili izvan šume, držeć nad sobom razvijene suncobrane raznih boja. Osobito se je svjetina šetala dvama uzbrditim, pijeskom posutim putevima od željeznih vrata prama zgradi. Jedni su silazili piti vodu, drugi uzilazili, da se u lijepoj crkvici prema mostu pomole BI. Dje- �Iz trnja ružica. vici, ili da slišaju sv. misu. U dvorane za udisanje skupilo se takogjer dosta svjetine. Na licu svake osobe vidio se neki manjak. Ili su bili blijedi, mršavi, lišajivi, sušičavi, zdvojni, jednom rječju svak je nosio na sebi znak pretrpljene bolesti, kojoj se traži potpu­ no ozdravljenje. Bilo je tu: Engleza, Nijemaca i dru­ gih narodnosti, raznih stališa: crkovnjaka, redovni­ ka, opatica, gospogja, gospogjica, staraca, mladića i istrošenih kicoša. Svak se je smjestio po svojoj vo­ lji, gdje je mjesto ugrabio na stolici ili svilenom na­ slonjaču. Jedni su čitali novine ili knjige, drugi se raz­ govarali ili kojom igrom zabavljali. Gospogje su ili plele ili vezle. Svak se je dakle nečim zabavljo, da mu prije vrijeme progje, udihujuć u se zdravstvenu sol. U kupališnoj dvorani, gdje delfini drže izvrnutu školjku, u desnom kutu sjedio je u pokrivenom naslo­ njaču mlad čovjek, crne brade, koja mu je sve lice obuzimala. Rado je govorio, a svjetina otvorenih li­ sta slušala. Bio je to jedan profesor na nekoj gimna­ ziji. Razumijevo se u svašto po malo, a ništa teme­ ljita nije znao. U svojoj nadutosti bio je hvalisavac, brojio se megju učenjake i prodavo rog za svijeću, govoreć svojim slušateljima, da današnja znanost svojim svijetlom razgoni sve tmine, koje vjera i reli­ gija naučaju. Jednoga jutra, sjedio je blizu njega fra­ tar, ozbiljna lica, blaga pogleda, dugačke sijede bra­ de, čitajući sabrano neku staru latinsku knjigu. Mno­ gi njegovi znanci, pozdravljali ga i nazivali ocem Geminjem. Drzoviti doktorić umislio si je, da će lako s tim fratrom šale zbijati, te se sam, a i drugi smijati. Stao taj nadriučenjak govoriti o elektrici, o njezinoj uporabi i o novim pokušajima i našašćima. Ovim je htjeo fratra bocnuti i počeo je čitave bezobrazne izreke, ili bolje rekuć psovke rigati, tako da bi i kamen svoju ruku podigo, kad bi ju imo. Do­ bri sluga Božji činio se, kao da ništa ne čuje. Istom, kad je nadriučenjak neslanu porugu izbacio, okrenuvši se redovniku i porugljivo ga gledajuć zapito: Zar nije istina, oče, da je današnja znanost izmamila sve tajne u prirode, i da nije potreba od objavljenih istina? Vi fratri i svećenici ne usugjujujete se to reći, premda i sami to u sebi osjećate. — Znate li Vi, g. profesore, što ja osjećam, a ne smijem Vam reći? odvrati redovnik motreć ga nepomično. — Govorite, govorite slobodno, — odvrati dok­ torić porugljivim smijehom na licu. — Vi se dakle ne ćete uvrijediti? Ni najmanje. Ja? Mene istina ne može uvrije­ diti, ta ja ljubim istinu. Kad je tako, počujte istinu. Sam vidim i osje­ ćam, te se ne mogu dosta načuditi ili Vašim bedastim pojmovima ili Vašem držanju, kojim ih izričete. 143 Sad je nastao žamor u svjetini. Svi su uzdah­ nuli: Oh! Oh!, a doktorić pocrvenio i stao vikati: Oče, to nije franjevačka ljubav. — Ako nije franjevačka ljubav, jest kršćanska istina, za koju ste me molili, da Vam ju rečem. Je li Vam dosta? — A dokazi? odvrati Ijutito doktorić. — Dokazi? Dobro, nek nam bude predmetom elektrika, iz čijih osobitih učinaka htjeli ste izvesti opći zaključak, da je znanost sve tajne prirode iscr­ pila. Kad bi to i bilo, kako i Vi sami vidite, što tvr­ dite, ipak se zaključak po strogim pravilima logike ne može izvesti. Istina je naprotiv uza sve što je elektrika pro­ izvela, da ona ipak ostaje najsakrivenija tajna, koju priroda ima. Nego, recite mi Vi g. profesore, što je to elektrika? — Mene pitate? Ta to i djeca u osnovnoj školi znaju, da je ona nevidljiva tekućina, neopipna, bestežna, bezokusna, svuda po svemiru proširena, i da toliku brzinu i silnu moć ima, da nadmašuje svaku silu misli. — Dobro je! Ali tim ste vi meni rekli, što nije elektrika, a ne šta je ona. Ne vidi se, ne vaga se, ne pipa se, ne miriši; svuda se rasprostire, silnom i čud­ novatom brzinom djeluje. Dobro je! Odgovorite mi na ova moja dva pitanja: Kakva je ta tekućina, ili bolje rekuć, kakva joj je narav — i zašto tko dje­ luje? — Oh dobri i prosti oče! Znanost ne gubi vre­ mena na uzvišene stvari. Narav stvari, i uzrok dje­ lovanja njihovih zakona, to su ništarije, koje ona pre­ pušta filozofima. Naša je znanost pozitivna; ona sa­ mo opaža, proučaje čine, kakvi su; uzima ih u ruku, i s računom u ruci i mehanikom uživa korist u ži­ votu. — A Vi to nazivate znanost? — Nego, kako drukčije, da ju nazovem? — Ma, moj gospodine, znanost je uvijek bila: znati po uzroku, znati ne samo učinke, nego pozna­ vati i uzroke, koji ih tvore; pa ne samo to, da treba te uzroke upoznati u općoj neodregjenosti, nego njihovu osobitu narav. Kad ja dakle ne poznam, što su ti uz­ roci, koji im je uzrok djelovanja kao takvog, a ne drukčijeg, kakvo je moje znanje? To je isto, g. profe­ sore, kao i tesar, koji zna na sto načina nešto iz drveta načiniti, ili kovač iz željeza skovati. Morate da­ kle g. profesore priznati, da su i dandanas tajne zna­ nosti prikrivene i nepronašaste; a što se odnosi na eiektriku i na njezin Čudnovati način djelovanja; kako je i zašto je neizmjerno raširena; kako prekoračuje granice vremena i prostora, te u jednom hipu preko 80.000 milja preleti, tako da prije nego li ove riječi, koje možda ni tri rige ne iznose, izgovorimo, da ona �144 Вг. 8. — Serafinski Perivoj. — 1910. tri put svijet obaći može. Ovdje Vam leži čvor tajinstvenosti, koja još nije isčeznula, nego ista je zna­ nost onaka, od kada svijet svijetom: nepoznato, ne­ poznato, kao što je nepoznato počelo bilinskg života, života kolanja krvi u žilama. Polag svega ovoga, Vi me pozivate, da Vam tu Vašu nespretnost dokazujem. Kolikogod se mi ponosili napretkom današnje znanosti, živimo ipak u otajnosti i u nama, izvan nas, nad nama, pod nama, kao što živimo u zraku, koji nas podržaje. Učenjak čovjek ne govori kao Vi, go­ spodine, nego uvijek opetuje prosvjed onog starin­ skog učenjaka, koji je govorio: »To ja jedino znam, da ništa ne znam«. Cim čovjek više zna, tim više uvigja, da malo zna. Znate li, koji je jasan dokaz ne­ znanja? Biti okružen tajinstvenostima, a ne pripoznati ili za tajinstvenosti. ih . Ruku na usta! Na ove riječi o. Germanjana, nastade živo po­ hvalno odobravanje megja slušateljima, a neko oso­ bito poniženje g. profesora, koji nastojaše to prepri­ ječiti, rekavši: Mi se nijesmo dobrj razumjeli. Ja sam litjeo reći, da je znanost pronašla ne samo prije po­ znate sile naravi, nego još viša ona danas tumači sve pojave zvijezda, zraka i zemlje sa indukcijom i hipotezom, koje svuda razgranjuju svijetlo. — Polako gospodine! odvrati pripravni redov­ nik, kad bi i dozvoljeli znanosu', da to učini, ipak ona ne bi mogla sve pojave protumačiti; neki bi ba­ rem ostali, koji bi se morali protumačiti, a tada bi ipak otajstvo ostalo. Sile, koje su u današnje doba pronašaste, kao na pr. elektrika, para itd., većinom su plod slučaja, a ne znanosti. Pokraj svega toga ipak je bitnost i krjepost ovih sila ostala tajnom kao i pri­ je. Nagagjanja, oko kojih se mnogi danas kupe, ne dokazuju pravu znanost, nego pravo neznanje. Zna­ nost kao takova ne dozvoljava nagagjanja, nego ona hoće stavku. Poluznanje i neznanje ragjaju nagagjanje ili, bolje rekuć, ragjaju dvojbu, vjerojatnost, mo­ gućnost i ništa više. Vaš preduzeti dokaz ne obara, nego dapače potvrgjuje otajstva naravi, koja uspr­ kos obretima i znanosti, ostaju nedokučiva i umu i oku ljudskom; nedokučivi su razumu malne kao i članak, da je jedan Bog u tri osobe. Želite li g. pro­ fesore, da Vam koji dokaz navedem? —Drage volje. Navedite ga samo, odvrati tihim glasom g. profesor. —Vidite li ovu staru knjigu, koja mi je u ruci? — Vidim. — Ovo je knjiga nad knjigama: sv. Pismo. U ovoj se knjizi nalazi istraživanje fizike, vremena, zvjezdoznanstva, koje je učinjeno nazad 4.000 go­ dina. Znate li od koga? Od Boga. Znate li komu? Jobu, za koga se drži, da je suvremenik Mojsijev. — Stara stvar. — Da, ali uvijek nova. Na sve upite, koje je Bog iz oblaka stavljo Jobu, ovaj je na njih odgovaro, kao što i današnja znanost odgovara, premda se hvali svojim iznašašćima i ponosom: »Ništa ne znam, za me je to sve otajstvo«. A sad poslušajte g. profesore, neke upite: Kako je nasto ovaj krug zemaljski? Ka­ ko je nastalo more sa svojom velikom dubljinom? i obalama? Gdje je porana snijega? Gdje se tuča proizvagja? Odakle led? Kako kiša postaje i pada? Kako i kojim putem zvuk groma leti? Kojim se pu­ tem rasprostire svjetlost i širi toplina po zemlji? Ka­ ko to biva, da sunce u najkraćem vremenu preva­ ljuje 38.000.000 milja,, te svoje zrake baca i svoju to­ plinu saopćuje? Kako to, da zvijezde slijede svoj red, koga motrimo? Na ove i druge upite, šta je odgovo­ rio mudri Idumejac? »Gospodine, ne mogu odgo­ vori ti^s ta vi ja m ti ruku na usta«, a to je značilo: »U svom nijemom začugjenju priznajem svoje neznanje«. Na ovakove upite i dandanas, iza 4000 godina sva znanost mudraca ne daje drukčijeg odgovora — izu­ zevši neke nadrimudrace i hvalisavce — nego što je ovaj: »Ruku na usta! Otajstvo! Otajstvo! Otajstvo!« A recH.e mi, jeste li mislili, da se mi sluge Božje prepadosmo, kad čusmo, da ima sanjara, koji misle, da su otkrili tajne naravi i istrgli ih od Boga? Zar će cvrčanje cvrčaka oboriti jaki toranj? Silni plesakiodobravanje nastade u dvorani, kad je otac redovnik izgovorio ove posljednje riječi. Sreća je bila po g. profesora, što su se baš u času toga odobravanja vra­ ta dvorane otvorila, da čisti zrak unigje, te se je ti­ ho, tiho uklonio, tako da ga njegovi slušatelji ni opa­ zili nijesu, jer su čestitali redovniku, stiskajući mu ruku i megjusobno govoreć: »Našo je prijatelj kruh za svojih zubi. Evo fratra, koji zna, šta činiti mora«. IV. Trnje u srcu. Prema dvorani, u kojoj je sjedio otac Geminjan, bila je druga dvorana, koja u sredini ima prostrano kupatilo, nad kojim stoji Merkur sa štapom u ruci, izgledajuć kao da će na krilima poletjeti. Otac re­ dovnik pošo u dvoranu, sjeo je u kraj, a u isti mu se čas približio mladić, lijepa, ali blijeda i žalosna pogleda, te je sjeo kraj redovnika, rekavši mu: Tako valja, oče! Ja Vam čestitam, da ste onako lijepo po­ nizili onu nadutu glavu, punu vjetra. Tako i treba či­ niti s onakovim brbljavcima. Nemam časti poznavati Vas, ali kad sam čuo vaše učeno i mudro razlaganje, osjetio sam prama Vama neku povjerljivost. Vi ste muž, koji može mnogo dobra učiniti. Kad bi ste samo �iz trnja ružica. i pomisliti mogli, koliko sam trpio, a i sad još trpim. — To opažam i na Vašem licu, da ste bolesni. Kakvo Vas, — za ljubav — zlo tišti? Možda je pošljedica influencije, kao i u mene. — Ima i toga, jer imam bol u dušniku, ali to je manje zlo, nego što je trnje zabo­ deno u moje srce. Liječenjem pomoću sumpornih kupaka, ozdravit ću; ali za drugu bolest trebam utješljivih i razboritih riječi, koje mi jedino pomoći mogu. — Bilo bi mi veoma drago, kad bih Vam pomoći mogo, a tim više u koliko vidim Vi ste mladić iz gospod­ ske obitelji. Kakvo Vas trnje bode? Ljudsko je srce podvrženo ubodima raznih vrsta. — Kad eto sami govorimo tihim glasom, a niko nas ne čuje, kazat ću Vam, da se radi o velikoj žrtvi, koju mi je nužda na­ nijela, a ja se ne mogu da odlučim, tu žrtvu učiniti. Vjerujte mi, oče, da se u srcu grizem dan i noć, i bojim se, da mi se mozak ne prevrne, te poludim. — Oh, za ljubav odbacite taj strah od sebe! — Šta ćete? Bode me u dnu duše tako, da kad samo pomi slim, kolebam i dvojim o svojoj vjeri, kao da sam rnegju protestantima rogjen, koji ne mogu imati po­ vod ovakovoj boli, kao što je moja. — To je krivovjerstvo! — Kakovo krivovjerstvo? — Zar Vi ne znate, da je vjera najveći neprocjenjivi dar, koga Bog može učiniti čovjeku? — To ne niječem. Kad čujete moju nevolju, onda me okrivite, i ako Vam može u dušu stati, nemojte me sažaliti. — Čujmo, odvrati redovnik. Mladić, koji je o svojoj nevolji go­ vorio, zvao se je Romul, bilo mu je oko 25 godina iz odlične i ugledne obitelji; oca nije imo, nego maj­ ku, koja ga je gledala i čuvala, kao zjenicu oka svo­ ga, i sve žrtvovala, da joj se sin naobrazi i dobar ktolik bude. Plod majčina nastojanja bio je taj, da je Romul položio ispite* proglašen doktorom prava, a kašnje pristupio i u odvjetničku službu. Bio je vrlo darovit, domišljat i osjetljiv. Uza sve to resilo ga čedno vladanje i prirodna dobrota, skopčana s ljepo­ tom lica. Nije mu bilo nužde biti odvjetnik, jer je imo lijep imetak, a uz to je bio jedinak u majke, ko­ ja je željela, da se posveti kojemu zvanju i što bo­ lje utvrdi svoj položaj, nije ni mislila na njegovu že­ nidbu, nego tekar iza tri godine, kad je ispala pri­ goda, da mu nagje djevojku, buduću družicu života, sličnu mu u svemu, u koju se je Romul svim srcem zaljubio. Bila je to plemenita djevojka, imenom Marina, prava slika i prilika Romulova. Stanovala je u dru­ gom bližem gradu, a Romul ju je, ne iz umišljenosti ili sklonosti, nego iz dobro promišljenih razloga, odabro, a ti su bili njezine krjeposti i dobrota, a ne ljepota i dražest. Njezini roditelji nijesu pristajali na zaruke, dok ne navrši dvadesetu godinu, a i sama je djevojka pi­ sala Romulu, da ne treba nagliti. Kroz ovo se vrijeme momak i djevojka od vremena do vremena sastajali, 145 dopisivali, darove davali, kao što je običaj megju zaručenim, premda to još nijesu bili. Sve je ovo bilo pod strogim nadzorom roditelja, osobito djevojčine majke, koja je svaki njezin korak i mig budnim okom pratila. Jedno za drugo bilo kao stvoreno i megjusobno čuvstvovalo; osobito Romul, koji je i u svom pismu to čustvo živo opisivo i uvijek naglasivo, te je i sama djevojčina majka, koja se je u pjesništvo razumijevala, običavala reći, da su Romulova pisma idilična pjesma u prozi. Romul ie ocu Geminjanu is­ kreno ispripovjedio, kako je živo ljubio djevojku, radi njezinih krjeposti i da mu je ona tu ljubav uz­ vraćala, te se držali, ko da su jedno srce i jedna duša. Iza ovoga nastavi Romul dalje pripovijedati: - S obe je strane bilo ugovoreno, a djevojčini rodi­ telji više nego zakletvom uvjeravali, da ćemo se na prošli Božić zaručiti i jedno drugom prsten dati, a na proljeće, iza Uskrsa vjenčati. Stvar je bila gotova i uregjena, te sam počeo sve nužno nabavljati u kuću; jer je i moja mama htjela. U mjesecu rujnu, prije Božića piso sam joj pismo, kao obično, a ona mi na moje veliko začugjenje nije odgovorila. Piso sam ponovno — jer sam bio zapriječen, da ju osobno pohodim — i u pismu slatko jado, što mi nije odgo­ vorila. Ni na drugo pismo nijesam dobio odgovora. Megjutim jedne večeri, mjeseca listopada nenadano dogje njezina majka k mojoj u zaselak. Ja sam bio u gradu. Povrativ se kući, opazio sam ih obadvije, ka­ ko se zapužareno razgovaraju. Oh! Bože moj, po'mislio sam u sebi, šta se je to nova dogodilo? Ka­ kva li je to sad nesreća? Rekav ovo, same mi suze iz očaja poteku. Opaziv ovo o. Geminjan prekinu ga, rekav mu: — Umirite se; za sad je dosta. Predvigjam, da bi iz daljeg pripovijedanja još veća žalost nastala. Možda ju je dragi Bog k sebi uzeo? — Ah! oče, velik je to plijen, velik, odvrati mladić sustežuć se od jecanja i taruć si suze svilenim rupcem, dozvo­ lite mi, da Vam sve kažem. Čim sam stupio u sobu, majka me je sažalnim okom pogledala tako, da mi je krv stala. Nesugjena mi je punica, sva ganuta, re­ kla: »Dušo moja, Romule, došla sam, da Vam po­ vratim sva pisma i darove. Bog, gospodar svega, htjeo je za se uzeti moju kćerku«. — »Ta zar je umrla?« upita je, kao da je sav sulud bio. Rekav ovo Romul, stao mu je glas u grlu, a otac Geminjan, vidjevši, da će nastati plač i uzbugjenje, zamoli ga, da prekine dalnje pripovijedanje, nego пек nastavi, kad izagju iz dvorane, zamolivši ga, da ga prati do samostana. V. Čovjek snuje, a Bog odregjuje. Čim su istupili iz dvorane za udihavanje, na ši­ roku cestu, koja od Puzzole vodi prema željeznič­ koj postaji, a odavle prema samostanu, — »Sad smo �146 Br. 8. — Serafinski Perivoj. — 1910. slobodni«, reče redovnik mladiću, »možemo se slo­ bodno razgovarati. Je li dakle Marina umrla?« — »Za me i za moju ljubav umrla je već od mjeseca rujna, a inače je živa«. — »Šta znači ta zagonetka?« Sad je mladić stao pripovijedati svoj žalosni slučaj, koji se je ovako dogodio: Početkom mjeseca rujna, neka prijateljica Marinina, morala se je naskoro vjenčati, a da se što bolje za novo zvanje pripravi, odlučila je učiniti duhovne vježbe, u zavodu časnih sestara, ali jer u ovo vrijeme mnoge djevojke običa­ vaju činiti duhovne vježbe, za to je ta buduća udadbenica pozvala i Marinu, da i ona s njom čini du­ hovne vježbe. Kako je Marina bila dobra i pobož­ na, privolom svojih roditelja rado se odazvala pozi­ vu svoje prijateljice, da se i ona pripravi za novo zvanje, kao i njezina prijateljica. Za vrijeme duhov­ nih vježba i promatranja vječnih istina, osjetila je Marina neko duševno rasvijetljenje i promjenu u srću tako, da je odlučila prekinuti svaki odnošaj sa svijetom i posve se Bogu posvetiti u zavodu, u kojem je bila. Ona se je tako uvjerila, da ima poziv od Boga za redovničko zvanje, da je ’Cdn.ah pisala roditeljima i molila ih, da ju ne zovu iz zavoda i da joj ne priječe odazvati se pozivu Požjemu. Roditelji, čim su primili pismo, odmah su se požurili do nje, da se osobno uvjere o njezinom duševnom ženju. Iz prva su nastojali, ne bi li ju lijepim nači­ nom sklonuli, da odustane od svoje namjere, zatim joj se opirali, vikali, ružili i govorili joj, da je suludo i zaneseno njezino zvanje. Usprkos svih razloga, ukora, prijetnja i suza, nije im uspjelo odvratiti ju od njezine odluke. Nabacivali su joj dapače i njezinu ljubav prema Romulu i vez, koji ju s njim veže, a ona je na to odgovorila, da nigda svoju ljubav prema Ro­ mulu nije ozbiljno izjavila, da je dvojila o novom sta­ nju, u koje ju je sam Bog pozvo, da je uvijek s njim (Romulom) bila slobodna, neobvezana; ali sada, kad ju Bog zove, da je riješena tih spona, koje ju s njim vežu. Još je i to nadodala mjaci, da ne trpi, da joj Romul više piše, nego dapače, da joj i ona pisma, ko­ ja mu je pisala s darovima povrati, a da će i ona isto tako njemu učiniti, i da mu reče, da ona njemu ne pretpostavlja angjela, niti čovjeka, nego kralja angje!5 i ljudi. Ujedno je izjavila, da ga u svojim mo­ itv am a nigda zaboraviti ne će. Zatim je zaključila: Ti ćeš mu, draga majko, od moje strane reći, da ako se ne možemo, kao zaručeni ljubiti na ovom svijetu, da ćemo se, kao brat i sestra ljubiti u srcu oca, koji je na nebesima, i u majci lijepe ljubavi — BI. Dj. Mariji. (Nastavit će se.) Anketa grkoistočnjaka glede sjedmjenja crka­ va. — Carigradski je grkoistočni patrijarha Joahim III. prema zaključku svoga sinoda od 12. srpnia godine 1902. pošlo na sve grkoistočne patri­ jarhe okružnicu, u kojoj ih je upito za mnijenje o sje­ dinjenju grkoistočne crkve sa zapadnom Crkvom te s protestantima, starokatolicima i anglikancima i o reformi julijanskoga kalendara. Kako sarajevski »Istočnik« po »Cerk. Vjedom.« javlja, odgovori su u Carigrad već stigli i obljelodanjeni. Polag ovih odgo­ vora jeruzalemski je patrijarha uvjeren, da s katoli­ cima ne može biti govora o jedinstvu, dok katolički misijonari goje prozelitizam, koga »smatraju sionski arhijereji kamenom spocitanja za sjedinjenje«; sa starokatolicima stvar ide lakše, »jer stoje na se­ dam vaseljenskih sabora. »0 protestantima pak ka­ da je riječ o uniji, dolaze u obzir samo anglikanci«. Za sjedinjenje sa spomenutim drži, da bi trebalo os­ novati u Carigradu povjerenstvo, koga bi vodila lo­ zinka sv. Augustina: »In necessariis unitas, in dubiis libertas, in omnibus charitas«. Ta lozinka i op­ širno protumačenje dogmata, čini mu se, sjedinilo bi grkoistočnu crkvu s anglikancima i starokatolicima. I u reformi kalendara jeruzalemskoga patrijarhu smeta prozelitizam katolika i protestanata. Grčki je metropolit Teoklit izjavio, da nije vri­ jeme za rad o sjedinjenju, da je sjedinjenje višekrat pokušano, nu vazda je urodilo još većom neslogom. Još je mučnije sjedinjenje sa starokatolicima, koji se po mnijenju bogoslova razilaze ne samo od istoč­ ne crkve, nego i megju se. Što se tiče reforme kalen­ dara, to bi se, veli Teoklit, moglo provesti, kada se ne bi na stoku smutio narod, koji ne zna razliko­ vati dogmata i liturgijskih pitanja. Arhijereji su rumunjske crkve mnijenja, da se unija »može samo u krilu pravoslavne crkve izve­ sti«, jer »pravoslavna crkva zna samo za pra­ voslavne dogmate«. I kalendarna im je reforma suvišna, jer, kada je valjo do sada, može valjati i od sada i to tim više, što »po mišljenju izvjesnih uče­ njaka ništa nije lošiji od novoga kalendara«. Srpski je arhipastir za sjedinjenje osobito sa starokatolicima i anglikancima pripravan, nu pod po­ godbom, »da oni sve dogmate pravoslavne u suštini njihovoj, nepovrijegjeno prime«. Liturgiju tolerira, a �Listak. reformu kalendara dopušća, ali pod uslovom, da se izvede u duhu pravoslavne crkve, osobito obzirom na pomične svetkovine. Crnogorski metropolit Mitrofan savjetuje, da se ide starokatolicima i anglikancima u sjedinjenju u susret, »dočim se Latina i protestanata i drugih, koji su pravoslavlju dosta štete nanijeli, valja čuvati«. U reformi se kalendara boji, da se narod ne sablazni, s toga savjetuje, da se narod na to pripravi. I ruski je sinod uvjerenja, da je sjedinjenje s rimskom crkvom »zasada nemoguće«, jer im za­ padnjaci otimlju ovce. Starokatolicima i anglikan­ cima idu u susret, nu od njih traže, da prihvate pra­ voslavne dogmate. Na reformu kalendara sinod ne pristaje. Ovi su odgovori predstavnika grkoistočne cr­ kve najbolji termometar s jedne strane njezine tež­ nje za ostvarenje Hristovih želja, da bude jedan pa­ stir i jedno stado; a s druge strane mržnje na pravu Hristovu Zaručnicu i to jedino s toga, što ona najsavjesnije vrši Hristovu naredbu: »Idući, učite sve na­ rode, krsteći ih ...« O. M. K ozinovlć: P o lifo n ij a u k a t o lič k o j Crkvi. Pod polifonijom, lijepo veli Zjalić — Sv. Cecilija g. I. br. 1. — razu­ mijeva se takova vrst skladbe, gje pojedini glasovi imadu samostalne melodije, ali se ipak udružuju u harmonijsko jedinstvo. Ona se razlikuje od homofonije, u kojoj glavni glas izvodi melodiju, a ostali glasovi samo harmonijski prate. Polifornija se je u katoličkoj Crkvi počela razvijati nekako u IX. vijeku. Prvi tragovi, koji se pokazaše jesu „ o r g a n u m“ izumljen od Hukbalda, Benediktinca (f 930.); zatim „ g y m e l “ (cantus gemeIlus=dvopjev); treći je troglasni , , f a u x b o u r d o n “, koji se razvio iz gymela; četvrti je dvoglasni ,,di s c a n t u s “, koji je niko u XIV. vijeku u Francus­ koj, a dijeli se u prosti i kićeni discantus. Počam od XIV. vijeka porodi se veće zanimanje za višeglasno pjevanje. Osnovaše se po raznim mjestima Škole, u kojim se na osobiti način gojila crkvena glazba. Ove škole najviše doprinesoše, da se je poli­ fonija u XVI. vijeku na najviši stepen popela. 1. Taka jedna škola bila je kod N i z o z e m a c a u kojoj se istakoše Okeghem, J. Hobracht, Josquin de Pres, no od svih najslavniji je Orlandus Lassus (Orlando di Lasso + 1594.). koji sastavi do 2000 kompo­ zicija. To je bila izvanredna pojava. Slavi njegova imena potpuno odgovara ona: H ic e s t i 11 e L as­ su s, l a s s u m qui r e c r e a t o rb em ". U ovoj se školi vrlo slabo marilo za tekst, on je ovisio o volji, a glavna je bila glazba. 2. Druga je r i ms k a š kol a , koja u neku ruku vuče svoj korjen od g. 330. No pravi njezin razvoj 147 počimlje iza sužanjstva avinjonskoga od 1378. Oko procvata njezina u velike su se trudili Konstancije Fešta, G. Annimmuccia, koji stavi temelj novoj glaz­ benoj vrsti o r a t o r i j u . Nagovorom sv. F. Nerija iz­ radi on svoj oratorij „Laudi spirituali." Oratorij nasta povodom sv. F. Nerija, koji se staro, da u njegovu oratoriju (bogomolji) u vrijeme korizme glazbenici pri­ kazuju razne biblijske dogagjaje, odatle ta glazba po mjestu (oratoriju) dobi ime o r a t o r i j . Najslavniji iz ove škole izagje I v a n P e t a r A l o j z i j e P r e n e s t i n a c (Palestrina), koji je za Julija III. ravno papinskom kapelom. Uglazbio je silu crkvenih stvari, kao misa, moteta, oratorija, a najgla­ sovitije mu je djelo I m p r o p e r i a . U svojim djelima upotrijebio sve vrste kontrapunktike, koja se u njima po­ kazuje poput kakvog zlatnog veza. Njemu se ima pripisati, što još i dandanas u Crkvi stoluje polifornija. Naime za njegova vremena pojavi se u Florenci glazbena drama, o p e r a svjetskog duha i uvuče u Crkvu, te poče izgoniti pravi crkveni pjev. Oci tridentinskog sabora, koji još trajaše, silno ogorčeni da doskoče toj zloporabi, odlučiše polifoniju sasvim ukinuti i već izdaše dekret. No Palestrina svojim skladbama a oso­ bito s „Missa Papae Marcelli" izradi, da se je dekret opozvo, a polifoniji opet crkvena vrata otvorila. Umro je u Rimu a pokopan u Vatikanu. Na grobu se nalazi krratak ali jezgrovit natpis: J oa nes P e t r u s Al oys i us P r a e n e s t i n u s „ Mu s i c a e P r i n c e p s . “ Stil, kojim je piso, prozva se po njem „ P a l e s t r i n i n š t i l . “ Znameniti su takogjer Feliks Anerio, G. F. Anerio i dr. 3. Treća je v e n e c i j s k a š k o l a . Ona se je zanimala većinom novotarijama, kao što joj je i lozinka glasila: drži se novog, a kani starog! Nju utemelji AdrijanWilIaret, Nizozemac. Ona se odlikuje glazbotvorinama za dva i više horova. Oko njena procvata poporadiše vrsni umjetnici kao Cyprian de Rore, Franje­ vac Zarlino, koji stavi temelj harmoničnoj muzici; Franjevac fra Costanzo Porta. Najbolje ju pridigoše dvojica Gabrijela, Andrija i Giovanni. Ovaj potonji sklado je komade za 6—16 glasova, zatim za 3—23 instrumenta. 4. Četvrta je n a p u l j s k a š k o l a . U njoj je glavnu ulogu igrala svjetska glazba. Oko njena pro­ cvata u velike su se trudili Scarlatti, Durante, Pergolesi i dr. Pomenute škole uprav su se takmile, koja će prven­ stvo oteti. Na sav mah gojile su crkvenu glazbu i po­ svećivale joj mnogo pažnje. Ali taj plam i taj žar ne potraja dugo, iščeznu vrlo brzo, a stvar krenu na gore. Čim Palestrina i njegovi savremenici legoše na počinak i njihova djela odoše u zaborav. Nekoć bilo, sad se �148 Br. 8. — Serafinski Perivoj. — l^lO. spominjalo. U Crkvu se uvuče svjetska glazba, te stade gospodariti pokazav crkv. glazbi vrata. Svetinje se stale profanirati, a pjevanje ni sličilo nije pjevanju, već je bilo natezanje. Neki ju htjedoše protjerati iz Crkve, ali uzalud. Eto se nadogjoše glazbeni velikani Haydu Mosart, Beethoven i dr. pa ipak nisu bili kadri uspo­ staviti pravi crkveni polifoni pjev, jer se ni sami ne mogahu sasvim oteti toj pošasti, koja ih je zahvatila. Što je koji dan izmico, to je i crkvena polifona glazba sve na gore išla. Istom nekako oko g. 1830. obasja i nju sunce i poče se pridizati iz svog mrtvila, u koje ju neprijatelji baciše 'još davno. — Prvi koji se dadoše na reformaciju polifonije bili su Nijemci, kao: Ett? Aiblinger, zatim Proske, koji sakupi čitavu knjižnicu starih muzikaln-h spisa, da na temelju njih uspostavi opet klasičnu polifoniju. Iza Proskea nađogje živa vatra Franjo K. Witt. On osnova dva glazbena lista, da njima promiče interese crkvene glazbe; ustanovi „društvo sv. Cecilije," kojemu jedina svrha gojiti sve vrste crkvene glazbe koli vokalne, toli instrumentalne. Stopama Wittovim pogjoše ostali Nijemci kao Haberl, Haller, Piel, Ebner, Wiltberger i dr. U Nijemce se ugledaše osta’i narodi kao Česi, Moravci, Francuzi, Talijani, Englezi, te i oni počeše raditi oko reformacije crkv. glazb. u svojim ".emljama. Od današnjih polifonista najglasovitiji su Franjevac Ha r t ma n n , Nijemac i P e r o s i Talijan, koji se proslaviše sa svojim oratorijima. Pa i mi Hrvati od naravi skloni na pjevanje u tom ne zaostasmo. I kod nas se uvijek posvećivalo paž­ nje crkvenoj glazbi a osobito u zadnje vrijeme, kad stekosmo glazbeno „Cecilijino društvo" s vlastitim glasi­ lom za promicanje crkv. glazbe u našim' krajevima. VJESNIK. Osamdeseti rogjendan našega Cara i Kralja. Na 18. kolovoza o. g. opet će naša monarhija slaviti ri­ jetko slavlje. Sijedi vladar mira, naš premilostivi Car i Kralj Franjo Josip I. slavi taj dan svoj osamdeseti rogjendan. Sve će se crkve rečenoga dana po čita­ voj prostranoj hapsburškoj monarhiji opet puniti po­ božnim narodom — ali punit će se neobično, jerbo je i slavlje hapsburškoga doma neobično. Milijune će usana tada šaputati Svemogućemo i Sveznajućemu hvalu, što je dopustio, da Nj. Veličanstvo sretno do­ živi i ovaj rijetki jubielj. Rijetkome se ovome slavlju pridružuje i »Seraf. Perivoj« — pridružuje mu se po­ put vatre vrućom željom, da Bog živi, da Bog čuva Cara našeg i naš dom! Drugi sastanak bosansko-hercegovačkih hrvatsko-katoličkih gjaka obdržavo se je ove godine na 27. i 28. srpnja u Sarajevu. Tu se je pretreslo važnih stvari i osnovalo krasnih planova, koje mladež mi­ sli na dobro Crkve i katoličke Hrvatske realizovati. Na satsanku se je opazila i nužda centralizacije gjaštva, u koju je svrhu ustanovljeno akademsko-prosvjetno društvo »Martić«. Na koncu je sastanka gjaštvo priredilo u »Društvenome domu« svečani komers, gdje je opet palo krasnih nazdravica. Posveta crkve sv. Kristine. Ubavi Doboj doživio je 24. srpnja slavlje, kakovo se ne pamti. Presvj. bi­ skup dr. Sarić taj je dan posvetio velebnu crkvu, ko­ ja se je uz trud njezina župnika vel. gosp. Petra Ajvazovića i odbora ad hoc podigla i zamijenila onu trošnu vojničku baraku, u kojoj su se prije župničke službe vršile. Slavlju su prisustvovale obližnje župe: Radunice, SivŠa, Žabljak, Foča i Derventa. Franjevci u bosanskome saboru. Pri prvome zasjedanju bosanskoga i hercegovačkoga sabora palo je u prilog Franjevaca krasnih riječi. Pošto na praz­ nicima nemamo stenografskoga zapisnika, to ćemo u narednom broju sve, što se na iste odnosi, vjerno i nepristrano donijeti. Svečani »requiem« za Leona XIII. Iz Rima nam pišu, da je 20. srpnja prigodom sedamgodišnjice smr­ ti velikoga pape Leona XIII. bila u sikstinskoj kapeli svečana misa za pokojnog Leona XIII. Misi je prisustvovo Papa Pijo X., neki kardinali, bavarski, bel­ gijski, čilski, monakovski, te austro-ugarski, špa­ njolski i portugalski zastupnici. Progon Židova iz Bukovine. Prošlih je dana černovička policija protjerala mnoge Židove iz Černovica, a megju ovim i posjednika putničkoga biroa Jlobusa« Pinkasa Kapellera, koji je bio ruski poda­ nik. On je još prije protjeran iz Galicije, te se je u Černovicama nastanio, gdje je mnoge seljake izvaro. Za njega su se zauzeli mnogi židovski i socijal­ demokratski zastupnici, te »izraelitska unija«, ali badva. Manifestacija njemačkih katolika. U gradu sv. Ulrika u Augsburgu, čine se velike pripreme za 57. opći sastanak njemačkih katolika, koji će se tuj obdržavati od 21. do 25. kolovoza. Odbor je u tu svr­ hu već razaslo pozive, kojim apostrofira današnju borbu, koja se vodi izmegju pristaša Hristovih i Antihristovih, izmegju pristaša oltara i prijestolja, te njihovih protivnika. Najnoviji »Motu proprio«. Sv. Otac Pijo X. izdo je opet jedno »Motu proprio«, kojim reformira rimski kler obzirom na svećenički duh, znanstveni studij, materijalno stanje i obranu. U tu je svrhu Pijo X. dokino i društvo »sv. Pavla«, koje opstoji još od g. �Listak. 149 1797., nu odmah će ga prema novoj svrsi uskrisiti. gradili izmegju god. 1174.—1350. Bonannus Pizan­ Ova će reforma, koja je skroz suvremena, biti uzor^ ski i Vilim Innsbruški. On je visok 54.5 m. Sada to za reformariranje i ostaloga klera. glasovito remek-djelo hoće da se sruši. Cim su se o tome prosuli glasovi, izletila je komisija na lice mje­ »Kulturne slike iz Koreje«. P. Bonifacij Sauer, sta, te zabranila zvoniti s tri velika zvona, a dozvo­ prior njemačkih benediktanaca u Soeul-u u Koreji o- lila zvonjavu samo s druga dva mala zvona. Ako se tisnuo je 23. srpnja u podlistku nedjeljnoga izdanja ovaj toranj sruši, to će Italija pretrpjeti isto toliku »Reichsposta« raspravu pod imenom »K u 11 u r b i 1- štetu* koliku je nedavno pretrpjela pri srušenju mle­ d e r a u (s K o r e a«, iz koje saznajemo, da u Koreji tačkoga tornja. poslije portsumutskoga mira i japansko-koreanske konvencije god. 1907. katolička Crkva uživa veliku slobodu. Prije god. 1907. katolička je Crkva u Koreji KNJIŽEVNA SMOTRA. bila toliko progonjena, da danas gotovo nema starije katoličke obitelji, koja se ne bi dičila svojim mučeni­ O. F ranjo Slavić, V isovac: The Catholic Encyclopaedia an international work kom. Nu suprot današnjoj slobodi katolička Crkva u Koreji slabo napreduje. Monogo je tome krivo sje- of reference. With over 2000 Illustrations and Maps. romaštvo i amerikanski sektirci, koji se tuj šire i o- (Robert Appleton Сотрапу, 39 West 38 th Street tvaraju škole, koje Korejanci poslije god. 1907. u- New-York). Engleski su katolici uvidjeli odavna, da bi im prav s pohlepom pohagjaju, nadajući se, kada se naobraze, da će protjerati Japance iz Koreje. Škola je u bila od^ velike potrebe jedna katolička enciklopedija. Koreji do rusko-japanskoga rata bilo tako malo, da S toga odlučiše nazad nekoliko godina, da bi složnim su se na prste mogle izbrojiti, nu danas ih ima oko silama izdali ovo veliko djelo. Što odlučiše, to i učiniše. 3000. Katolici imaju bogoslovno sjemenište u Ryong- Već je evo treća godina da to djelo izlazi. Enciklopedija će imati 15 svezaka, svaki svezak sanu sa 61 studentom, ali što je to prema 4 bogoslov­ na sjemeništa američkih sektiraca s 548 studenata. 800 str., u sve 12.000 stranica. Po namisli izdavatelja Slično sektirci natkriljuju katolike i u pučkim ško­ imadu svake godine izaći tri sveska tako da će u pet lama. Osim toga oni broje 22 više škole, a katolici ili najviše u šest godina biti sva otiskana. Cijena sve­ ukupnog djela omjerena je prama oklopu. Oklop u nijedne. koži „Buckram" stoji 30 K, pojedini svezak, za petnaest Bijela knjiga Pape Pija X. Liberalni Canalejas svezaka zapada 450 K, drugog veza u3ДMorocco odlučio je svakako u katoličkoj Španjolskoj provesti pojedini svezak stoji 40 K, ukupno 600 K ; trećeg reforme, po kojima će se strožije paziti, da se ne pre­ uveza u „full Morocco" pojedini svezak zapada 75 K korači broj samostana, te biti dopušćeno i drugim u sve 1.125 K. sektama javno obavljati čine svoga religioznoga kul­ Kako se vidi po naslovu ova je enciklopedija ta. Pošto se ove reforme kose s pravima katoličke isključivo katolička, a sa nekatoličkim ljudima jedino Crkve — osobito sa prije nekoliko godina skloplje­ se u toliko bavi, u koliko su dotičnici ili njihove nim konkordatom, sv. Otac Pijo X. suprotstavio im se nauke u dodiru sa katoličkom Crkvom injezinom je, nu na žalost bez uspjeha. U zadnje se doba glasa, naukom. da je sv. Otac odlučio izdati b i j e l u k n j i g u , ko­ Izdavanje ide odveć brzo, nu tomu se ne ćemo jom će urbi et orbi dokazati opravdanost svoga sta­ čuditi, ako pomislimo, da to rade Englezi, koji imaju novišta prema nepravednim reformama ministra novca. Oni za ovu enciklopediju imadu mnogo mili­ predsjednika Canalejesa. juna fonda, k tomu njihov je jezik dosta rasprostranjen Protestanti demonstriraju Katolička štampa po svijetu, a skupo plaćaju svaku riječ. Iz stoga prema informacijama iz Rima raznosi katoličkim naravno slijedi, da u toj enciklopediji neće pisati samo svijetom žalosne glase. Tamo su naime u R i m u Englezi, već i drugi narodi. Koliko je meni poznato uprav pred crkvom sv. Petra protestanti kupili ze­ na njoj suragjuje preko hiljadu suradnika: tu ima mljište, na kome misle švajcarski kapitalisti graditi Francuza, Hrvata, Njemaca, Španjolaca, Portugiza itd. ogromnu crkvu. Novom svojom crkvom misle pro­ svi ti pišu engleskim jezikom. U enciklopediji su testanti, da demonstriraju katolicima. Proti ovoj de­ opisane sve crkvene nauke, tu je govor o religiji monstraciji sveti će Otac, kako se čini, poslati pro­ sv. Pismu, dogmatici, apologetici, pastoralu, crkvenom pravu, povjesti, katehetici, socijologiji, filozofiji, uzgoju, test na katoličke vladare. jezikoslovju itd. „Tu je opis svega onoga što katolička Pizanski toranj u pogibelji. Glasoviti kosi pizan- Crkva uči i što je učila; što je učinila i što čini za ski toranj potječe iz XII. i XIII. stoljeća. Njega su sa­ čovječanstvo, tu je opisana njezina metoda prošla i �150 Вг. 8. Serafinski Perivoj. — 1910. sadašnja, njezine borbe i slavlja": Riječju, tu je opisano sve što jednom katoliku može bit od potrebe. Promotriv u kratko ovo zamašno djelo vidi se, da bi svakomu dobro došlo, pa i Hrvatu, koji pozna dobro engleski; ali šta je korist, kad je odveć skupo. Nu, ako, bilo radi skupoće, bilo radi nepoznavanja engleskog jezika (koji nije baš toliko težak koliko se govori) ne možemo nabaviti ovo monumentalno djelo, a mi se barem svi zauzimamo za našu hrvatsku kato­ ličku enciklopediju, koju je zasnovo biskup dr. Ante Mahnić. Kršćanska apologetika. II. dio. O W. D e v i v i er a, I s u s o v c a , po 17. franc. izdanju p r e v e o Radoslav Katalinić, svećenik. Nakla­ d a k n j i ž a r e s j e m e n i š t a — S p l j e t , 1910. T i s a k L e o n ove t i s k a r e u S p l j e t u. Ovaj drugi dio krasnoga djela Isusovca Deviviera, što ga je preveo vel. gosp. Katalinić, sadržaje 5 poglavlja. U prvome se poglavlju govori o prethodnim pojme vima; u drugome se dokazuje, dr. je katolička Crkva prava; u trećemu se iznos^ neke povlastice, kojima je Isus obdario svoju Crkvu; u četvrtome se pobi­ jaju prigovori proti kat. Crkvi; a л petome se rišu zasluge Crkve za prosvjetu i pobijaju predsude, da je Crkva neprijateljica prosvjeti. 1>е1о je sasvijem savremeno, a cijena mu je samo K 2.50. P. Anselm Schott: Das MeRbuch der hl. Kirche (Misale R o m a n u m) lateinisch und d e u t s c h mit l i t u r g i s c h e n E r k l a r u n g e n . F ii r L a i e n b e a r b e i t e t . (XIII. v e r m e h r t e und v e r b e s s e r t e A u f l . ) H e r d e r s c h e V e r I a g s li a n d 1u n g, F r e i b u r g i m B r e i s g a u . Pisac je ovim djelom pokušo, da sastavi za lajke takav molitvenik, u kome će lajk moći naći i moliti one iste molitve, koje moli svećenik u misi. Da je učevni Benediktinac u tome uspjeo, pokazuje i to, što je molitvenik u 20 godina doživio evo 13. izdanje i raspačan u 1200 primjeraka. Molitvenik nije velika objama, a ipak sadržaje s malom iznimkom sve mise svetaca i svetica, a što je za trećoredce osobito zna­ menito, ima i dodatak franjevačkih svetkovina — franciscanum proprium. Uza sve to molitvenik sadr­ žaje, kao što se i iz samoga naslova vidi, liturgična razjašnjenja. U ostalom svako, ko zna nje­ mački, neka se osvjedoči o izvrsnosti molitvenika. JVUchael Josephus P ohl: Thomae Hemerken a Kempis opera omnia. Vol. I. F r i b u r g i Br i s g o v i a e , 1910. Učevni se je pisac poduzeo, da u 7. sve­ zaka izda sva djela Thome a Kempis, nadodav tim posebni svezak o životu sv. Tome. Preporučamo osobito ravnateljima samostanskih knjižnica, a i drugim ova djela čuvenoga pisca Tome a Kempis. Prvi svezak stoji K 7 20, uvezano s kožom na hrptu K 912, a s membranom K 9*60. Naručuje se u Herdera, Freiburg u Breisgau-u. U istoga se pisca mogu još naručiti slijedeća djela: Dr. F r i d r i c h J u s t u s K n e c h t : P r a k t i scher Koment ar zu r Bi b l i s c h en Ges ch i c h t e mit ener Anvveisung zur Erteilung des biblischen Geschichtsunterichts und einer Konkordanz der biblischen Gesđrcnte und des Katechismus. Mit vier Kartschen. Freiburg im Breisgau 1910. A u g u s t P o u l a i n S. J. : Di e Fi i l l e d e r G n a đ e n . Ein Handbuch der Mystik. Erster T heil: Wesen und Arten; zvveiter (Schluss.) Theil: Begleiterscheinungei. Freiburg im Breisgau. K 7*30, uvezano u kožu K 9*12. Dr. T h e o d o r D e i m e l : — K i r c h e n g e s c h i c h t e A p o l o g i e . Sammlung Kirchengeschichtlicher Kritiken, Texte und Quellen auf apologetischer Grundlage. Freiburg im Breisgau. K 5*20, u platno uvezano 60 K. Fr. A l b e r t Ma r i a W e i s s : Di e K u n s t zu l e b e n . Ein Handbtichlein fiir Erziher und zur Selbsterziehun VII. durchgeschene Auflage. Freiburg im Breisgau und Wien. K 3*84, uvezana u polukožu K 7*20. M. M e s c h l e r S. J . : Di e A ' n d a c h t z u m g O t t l i c h e n H e r z e n J e s u . Freiburg im Breisgau und Wien. K 1*88, u platno uvezano K 2*28 P. A n s e l m S c h o t t : O r e m u s z u m Geb r a u c h e bei offentlichen und privaten Goetesdienste. III. Aufl. Freiburg im Breisgau. Ms g r . Dr. P a u l B a r o n de M a t h i e s : P re d i g t e n u n d A n s p r a c h e n z u n a c h s t fiir Jug e n d g e b i l d e t e r Š t a n d e. II. Band. Freiburg im Breisgau und Wien. K 3*60,* u platno uvezano K 4*32. „Serafinski Perivoj" izlazi na dva arka svakog 15. u mjesecu; godišnja cijena 5 kruna. Rukopise, pretplate reklamacije prima uredništvo u Sarajevu. (Bosna, Sarajevo, franjevački samostan). Odgovorni urednik: dr. o. Julijan Jelenić. Tiskara Vogler i drugovi u Sarajevu. �Tiskara i litografija I v V O G LER I D R U G O V I, SARAJEVO :: (K om anditno društvo) :: preporučuje velečasnoj gg. svećenicima i župskim ure­ dima svoje obilato snabdjeveno skladište sviju vrsti - - crkvenih tiskanica, - kao: matica krštenib - —. i к», ‘ *ћ, matica vjenčanih, matica umi lih, ^ jto k o ia , crkverih računa i exhibita, krstnih, vjenčsniii i smrtnih listova i d. u pojedinim arcima ili u iolidnom uvezu, u vlasti njigoveznici. Služee iih Posluga br- a. _ veličinama. umjerene. it" ’fujoif Tiskanice potrebne u posln novoga ženitbenog dekreta „Ne temere“ mogu se dobiti u tiskari VOGLER i DRUGOVI u SARAJEVU. �-(зЧ Г : f B UTEMELJENA GODINE 1882. UTEMELJENA GODINE 1882. Tiskara i litografija Vogler i dr., Sarajevo Telefon broi 119. (Komanditno društvo) ĆemaluSa ulici 172. Najstarija knjigotiskara i ч Si ini i Hercegovini Preporučuje s<* za molitvenika, por~ i+.ii; poslova, što ukusnom izra Ч1а. zi ■- * djela, brošura, .arta, kao i svih uku zasjecaju sa ‘nije cijene. lr^(i.||jen čarti i Moderno uregjena k n j i g o v e ž n i c a , izragjuje sve vrsti uveza za knjižnice, velečastne župne urede, škole i privatna poduzeća, — Uvezi obavljaju se po naručbi: u papiru, platnu i koži. UnnlsRe naruči obovliolu se brzo l točno. Slagaći stroj „TIPOGRAF*. У Brzojavi; Vogler, Sarajevo � https://kolekcije.nub.ba/files/original/0debd4a1d6b3e6351c07fe0949427725.pdf b8c287026d8523027207685734cb4e3b PDF Text Text SERAFiNSKj Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU BROJ 9. SARAJEVO, 15. RUJNA 1910. GOD. XXIV. SADRŽAJ: A) ČLANCI i PJESM E: 5. Dn. Ilija Ujević: Milu pob ratim u ...................... 162 6. Ballerini: Iz trnja ru žica........................................ 162 1. Dr. Jelenić: Prigodom stogodišnjice rogjenja ilirskoga književnika o. Martina Nedića . 151 B) REDODRŽAVNIŠTVO. 2. Josip Milaković: Ž a lo v a n u .....................................153 3. Dr. fra Franjo Mijo Blažević : Socijalna demo­ kracija i m o r a l............................................. • . C) LISTAK. 153 y ,r SNIK SNIK. 4. Dr. Jelenić: Bosanski i hercegovački sabor za F r a n j e v c e ....................................................... H i _ Tl V N . l SMOTRA. --------- i£9 oSaiaiiva. n Spljetn, Trstu i Celovcn. *e ^reko K 350 .000 . re i ukamaćuje ih sa Kupuje i prodaje sve rste papira, оа vrijednosti po najpovoljnijim cijenama, isto tako sve vrste domaćeg i stranog k ovan og i papirnog novca. 0 svim ostalim bankovnim poslovima daje na zahtjev pismena i usmena obavještenja. Л -- BOSANSKO-HERCEGOVAČKO - - GRAGJEVNO DIONIČKO DRUŠTVO U SARAJEVU DIONIČKA GLAVNICA K 500.000 MOŽE SE POVISITI NA K 2,000.000 — Direktor: gragjevni savjetnik Josip pl. Vancaš. Preuzima osnivanje i izvagjanje vrsnih javnih i privatnih zgrada, drumova, betonskih radnja, vodovoda, gradnja u vodi, elektrana, tvornica itd., te preuzima financiranje gradnja uz povoljne uvjete; proizvagja svakovrsne cigle u vlastitoj :: kružnoj ciglani. :: Glavno zastupstvo za Bosnu i Hercegovinu TVORNICE ETERNITA najboljeg m aterijala za pokrivanje krovova. �nljsho banka Privilegovonn za Bosnu inu. TRALA Uplaćeni dionički kapital 10 milijuna F IL I J A L E : u Banjaluci, Bjelini Brčko^v diSki, Lijevnu, B. Šamcit, Travniku, Trc 't.zli. — i Višegradu. — ZAS1 .чтх Stocu i Zvorniku. d a j a d u h a n a u сучп spomenut.. hipotekarne i komunalne zajm'' ormtnali s aju pupilarr.u m0b IJ iti u čitav -Thiji ka Hipotekarno odjeli Hercegovini proste od pro poslovima. Osim toga mogu Bankovno odjel [nosi I РГ1 шопе i I konto-korentu i na mjenice uz.đ glavnim mjestima Bosne i Негс«*ћ novac na tekući račun i uz ukam otvoren polog ili kao ,,Safe“ — lis k o i; М G lavni eu preč g J ne. Izdaje 4‘/s% založnice i ; komunalne obligacije u Bosni i jamčevine pri trgovačkim ženidbene kaucije. ze i druge kovine — Preuzima® .ce i uoznačnice, daje zajmove u i -a i trgovačkih naputnica u svim jve na vrijednosne papire. — Prima ,vv e V.iti u pohranu i upravu, kao zatvorom stranke i banke. posebno odjelenje za zemaljske proizdjelenje robe se sa svijem u trgovačku struku za* čiji 'V vH injem i podizanjem industrija i javnih poduzeća- (od ba vode u sjecajućim dobavama, kako u komisiji Odjeljenje za robu. Kod banke opstojeća generalna ta. pir tir: Ija na a. — ima jje<i |m stro na ulo: Dzi su h e i l j i v e 1 žito. „A S 8E C U R A Z I0N I G E N E R A L I 4 prima direktno ili putem tilijala generalna agentura osiguravajućeg družtva ,,P B O V ID E N C IJA “ p,ima ил- tura c. кг. povi. i sigurav. ili ispostava razne vrste osiguranja na život i proti vatre, a U SARAJEVU. !: u Bihaću, Derventi, Doboju B. Gra■ u Gacku, Goraždi, Sanskom Mostu, guranja za slučaj nesreće proti raznih šteta na strojevima i na drugim predmetima. �serafinski Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU BROJ 9. SARAJEVO, 15. RUJNA 1910. Dr. Jelen ić: Prigodom stogodišnjice rogjenja ilirskoga književnika — o. Martina Nedića. ■ Ove se je godine na 1. travnja navršilo ravnili 100 godina, da se je rodio prvi ilirski književnik u Bosni i Hercegovini m. p. o. M a r t i n N e d i ć. U toliškome samostanu, što ga je on sagradio, nalazi se u rukopisu: » Ž i v o t o p i s R e d o v n i k a h ž u ­ pe s t a r e T o l i š k e po r e d u s t a r o s t i k a ­ k o s u s t u p i l i u Re d - , U ovome djelcu što ga je napiso o. Bono Nedić, nalazi se ukratko opisano 56. Franjevaca, a na četvrtome je mjestu m. p. o. Martin Nedić. Iz ovoga rukopisa, uz neznatne još tačke iz drugih djela izno­ simo markantnije crtice u »Se rafinski Perivoj M. p. o. Martin Nedić ro dio se je u Tolisi od Ilije Nedića i Mande Oršolića i to, kao što istakoh, 1. travnja godine 1810. Na kršćenju dobije ime Ivan. Pošto je Ilije Nedića kuća bila blizu crkve, a Ivan darovit i okretan, zavoli ga glasoviti ljetopisac Bono Benić, duhovni pomoćnik u Tolisi, te ga, kada je pošo u Sutjesku za vikara, povede sa sobom, da uči za Fra­ njevca. Na 24. kolovoza godine 1825. Nedić se obuče u fratar­ sko odijelo, uzme ime fra Mar­ tin i pošalje kući postrižene vla­ si, koje mu majka, braća i sestre, kada su ili primili i od veselja izljubili, suzama nakvašene ostave za vječnu spomen u kovčeg. Godine 1827. Nedić je otišo u Suboticu, gdje je izučio retoriku i poeziju. U Sofnoku i Agriji svrši filozofiju, a bogosloviju u Vacu. По smrti je bio izvrstan latinista i Ijubtelj rimske povjesti i klasike, a i Gundulića je O s nj a п a gotovo na izust znao. Na naucima su ga Magjari mrzili radi ilirizma, što ga je od Gaja usiso i propagiro, nu on im je često energično doviknuo: »Ja s a m z a l j u b a v v a š u n a u č i o j e z i k m a g j a r s k i , vi s a d a GOD. XXIV' za l j u b a v I l i r a u č i t e se i l i r s k i g o v o ­ r i t i ! « Kao klerik ispjevo je u Vacu: »R a z g o v o r, k o g a s u i m a l e v i l e i 1i r k i n j e«, a sjeromahu ga je fratru tisko sam Gaj па svoj trošak. Svršiv nauke, redi ga god. 1833. magjarski primas Scitovski, a jedan mu se Židov ponudi za misnoga oca ili dobročinitelja, koji će ne samo podnijeti sve troš­ kove prigodom mlade mise, nego ga i obezbijediti svim potrebnim. To je sjeromašnoga fra Martina ustavilo, da je prvu misu reko ne u Bosni, nego u Vacu, i to 12. rujna god. 1833. Vrativ se Nedić u Bosnu, starješinstvo ga stavi u Orašje kod Ti^vnika, da s fra Angjelom Kraljevi­ ćem, kašnje hercegovačkim biskupom, uči od fra Marijana Sunjića orijentalne jezike: turski, arapski i perzijski, koji su im trebali na sudovima. Fra Martin se je kod Sunjića u turskome jeziku lijepo usavršio, te je rado turkeso, radi čega ga kašnje prozovu »t u r k u š o ni«. Malo kašnje fra Martin postane tajnikom redodržavnika fra Stjepana Marjanovića, a god. 1839. učiteljem latinskoga jezika u Sutjesci, gdje je prevagjo razne turske povelje, kupio bosančicom pisa­ ne dokumente, sastavljo rodo­ slovlje bosanskih i srpskih kra­ ljeva, te poredo njihove grbove. Ove je kašnje njegov tajnik o. Stjepan Nedić s bojama ilustriro. Od njih se jedan primjerak nalazi u Tolisi u samostanu, drugi je bio kod Strossmayera, treći u Beogradu, a četvrti kod zbora redovničke bosanske mladeži, čije je književno društvo fra Mar­ tin i potvrdio. Za poznatoga razdora izmegju bosanskoga apo­ stolskoga vikara Barišića i Franjevaca, dvaput je išo u Carigrad, gdje je sa Sunjićem istom drugi put stvar pomoću sultana kod sv. Stolice diplomatičkim putem u prilog Franjevaca riješio. Nedić je i dalje red i kr­ šćanstvo u ime svih Franjevaca zastupo osobito sutješki samostan. Godine 1848. posto je župnikom na Ulicama. Koliko su ga župljani zavoljeli, vidi se i �152 Br. 9. — Serafinski Perivoj. — 1910. odatle, što su mu za gradnje samostana uTolisi poklo­ nili i dovukli sav materijal. God. 1851. Nedić je kao definitor sam sa župe otišo u sutješki samostan, gdje je počeo sa Sunjićem snovati, kako bi bosanski Fra­ njevci svoju mladež centralizirali i pod nadzorom bosanskoga redodržavnika odgajali. U tu svrhu sa Sunjićem uputi se k biskupu Strossmayeru, a odatle u Beč, gdje kod Nj. Veličanstva isposluju: da se bo­ sanska redovnička mladež i dalje uzdržaje iz fundacije Josipa II., što je nedavno bilo uskraćeno. Osim toga su pomoću cara i kralja Franje Josipa I. ispo­ slovali kod porte: da mogu stare samostane popra­ viti, nove graditi; a kod Strossmayera: da njihova mladež može stanovati u njegovu sjemeništu u Gjakovu i slušati njegove profesore. Nedić se je kao redodržavnik, koju je čast ubro god. 1854., osobito brinuo za pučke škole, koje je svuda otvaro i za njihovo uzdržavanje prirno novce iz Austrije, Francuske i drugih država, te njihovim nadzornikom za sutješku kustodiju bio. Mladež je potico na učenje nagradama, osobito Jaića »Vijenaca«. Zaposlene bi učitelje u školi često sam zamjenjivo. God. 1856. za izbora generala u Rimu, gdje se je i sam desio, ponudiše mu generalno definitorstvo, nu on ga ne primi, nego se vrati u Bosnu, gdje uSu— j iorr, ________ sv. __ i.-tjesci podiže školu i• god. 1858. crkvu Ive i/Kr­ stitelja. Kada je god. 1861. došo za župnika u Tolisu, napravi mjesto stare škole, koja se je tuj samo od god. 1826. nalazila, novu. Ovu oaredi za mušku dje­ cu, a za žensku podigne drugu; a tada se dadne na gradnju samostana i crkve na čast Uznešenja BI. Oj. Marije u Tolisi. Gradnja je četiriju novih samostana u I ijevnu, Gučoj-gori, Zoviku i Plehanu na franjevačkome kapitulu još god. 1852. zaključena, nu pošto je zovička gragja kroz nekoliko godina zapela, bez nade otpočetka, fra Martin se počme spremati, da podigne u Tolisi — u svome rodnom kraju — i samostan i crkvu. Najgore mu je bilo za to dobiti carski ferman. S toga je on, čim je pošo u Tolisu, zamolio vezira, da mu kod visokoga devleta isposluje ferman, ali ta je molba — zaspala. Fra Martin se sada obrati na austrijskoga general-konzula Jovanovića, te bisku­ pa Strossmayera, da mu oni preko Nj. Veličanstva Franje Josipa I. i apostolskoga nuncius-a isposluju ferman. Megjutim su gradačački muslimani obavije­ stili, da bi se crkva i samostan tako blizu Gra­ dačca sagradili, da bi se iz njih vidjele po kućama njihove žene. Vidivši fra Martin, da se ferman ne može dočekati, otpočme s gragjom crkve. Kada su za to čuli gradački muslimani, krenu, da to izvide i Franjevce oglobe. Fra Martinu kršćani dojave, da će komisija doći, a on za noć u crkvi napravi hodnik i označi sobe. Kada je komisija, koju je predvodio Mahrnudbeg Gradačević, došla i u samostanu se okrijepila, počrue fra Martina ružiti, što je počeo cr­ kvu bez dozvole velikoga devleta. Fra Martin im odgovori, da je on počeo praviti »tekiju« — samostan za »ruhbane« — duhovnike, a ne crkvu. Komisija pregleda gragju, osvjedoči se, da se je džilitnula, a ne pogodila cilja. S toga karna krene u Gradačac. O svemu ovome fra Martin obavijesti Jovanovića, au­ strijskoga general-konzula, a ovaj carski dvor u Beču. Poslije nekoliko vremena dogje Jovanović s dru­ ga četeri konzula i upita fra Martina, gdje je Gra­ dačac? Fra Martin mu odgovori, da je on od Tolise udaljen 6 pješačkih sati. Kada je to čuo Jovanović, opsovo je sto turskih vjera i reko, da se gragja na­ stavi, jer je ferman jedino u tome zapeo, što je jav­ ljeno u Carigrad, da je Tolisa odviše blizu Gradačca. Iza 15 dana dogje iz Gradačca po fra Martina zaptipozivljući ga, da dogje u Gradačac po ferman. Fra Martin se zaputi u Gradačac, ali tu mjesto fermana dobije od gradačkoga hućumeta neki listić muh u rleisa n od članova gradačačkoga medžlisa. U ovome se istina dopušća gradnja crkve i samostana, ali ne °d sultana, nego od gradačačkoga hućumeta. Pročitav Nedić ovaj listić, vrati im ga natrag, išćući fer­ man. Kada mu ga nijesu dali, okrene kući. Kod kuće zateče Jovanovića pismo, u kome se javlja, da je ferman poslan u Gradačac. Fra Martin odmah javi general-konzulatu, kako mu ne daju fermana, nego neki listić hućumeta. Jovanović stvar urgira kod ve­ zira, a na to zaptija opet dogje po fra Martina, da ide dignuti ferman. Fra Martin poruči, da mu ga sada donese zaptija. Nakon treće poruke fra Martin dele­ gira fra Martina Cagelja, svoga duhovnoga pomoć­ nika, koji ode i digne iz Gradačca ferman za gradnju crkve i samostana u Tolisi. Kada je fra Martin dobio ferman, počeo je uz samostan graditi i crkvu. Ovu je sam fra Martin gradio 9 godina, a tada mu je djelo nastavio fra Bono Nedić. Nakon 16 godina toliška je crkva bila gotova, a tako je dovršena, da Bosna ni veće ni ljepše nije pamtila. Sam fra Martin iz svoje prištednje dao je što za zemljište crkve, što za samostan, što za crkvu, što za crkvenu zastavu 23.713 for. i 78 novč., a iza njegove je smrti iz njegove prištednje samostanu pri­ palo opet preko 3.000 for. Kada je fra Martin god. 1873. gragju povjerio fra Boni Nediću, spokojio se je u Gjakovu kod hrvat­ skoga mecene presvj. gosp. Josipa Jurja Strossmaуега. Kod Strossmayera se je Nedić imo prigode opet baviti s knjigom koju sasvim nije nigda zapustio, jer je ne samo još kao gjak, kako smo vidjeli, u R a z- �153 Socijalna demokracija i moral. g o v o r u , k o g a s u i m a l e v i l e i l i r k i n j e , opjevo jade, koje tište bosansku i hercegovačku raju, nego je još tisko god. 1851. u Carigradu s Mardćem i Jukićem (Bošnjakom) pod pseudonimom Žalo van P o k r e t g o d . 1848. i 1849. te N a r o d n a s p j e ­ v a n j a, a god. 1852. P j e s m u caru Franji Josipu I., koju mu je spjevo, kada je on posto carem. Iste je godine tisko u Budimu P j e s m u Nj. V e l i č a n ­ s t v u c a r u i k r a l j u, kada je prolazio Hrvatskom, Slavonijom i Krajinom. Kada je god. 1854. fra Mari­ jan Šunjić posto biskupom, Nedić je i njemu pun veselja spjevo p j e s m u i tisko je god. 1855. u Osi­ jeku, Iste je god. tisko u Budimu S c h e m a t i s m u s B o s n a e A r g e n t i n a e, a godine 1857. u IV. knjizi »Arkiva za povjestnicu jugoslaven­ sku raspravu: » S t a r i n e b o s a n s k e « . Nedić je do godine 1873., kada je otišo u Gjakovo, imo još puno netiskanih rukopisa, koje je tamo pregledo i u savršivo i nove piso. Vrativ se iz Gjakova, tiska g. 1881. u Dubrovniku R a t o v a n j e s l o v e n s k o ­ g a n a r o d a p r o t i T u r c i m a g o d . 1875.- 1877. God. 1882. tisko je u biskupskoj tiskari u Gjakovu P j e s m u p r i g o d o m p o s v e ć e n j a n o ­ v e s t o l n e c r k v e u G j a k o v u ; god. 1883. takogjer u Gjakovu Ž i v o t f r a M a r i j a n a S u n j i ć a, a god. 1884. ugledaju mu svijetlo još dva djela i to u Gjakovu S t a n j e r e d o d r ž a v e B o s n e S r e b r e n e p o s i j e p a d a k r a l j e v s t v a bo­ s a n s k o g a p a k d o o k u p a c i j e , a u Pečuhu P o r a z B a š a a z a v e d e n j e n i z a m a . Nedić je još puno pjevo prigodnica i po novinama piso rasprava, ali sva se njegova literatura — osobito pjesme, — ne smiju suditi oštrom kritikom, nego kritikom prožetom isprikama okolnosti u kojim je živio, učio i radio. Velike zasluge fra Martina Nedića uvažila je i sama porta te centralna bečka akademija. Ova bo ga je primila megju svoje počasne članove, a ona ga odlikovala ordenom zlatne megjidije III. reda, dok mu je poslani glavni orden Osmanija u Gradačcu pred okupaciju nepredan propo. Na 26. svibnja god. 1895. umro je starina m. p. o. Martin Nedić u Tolisi i u prisutnosti zastupnika biskupa Strossmayera, učitelja od 5 pučkih škola, 500 djece, više Franjevaca i nekoliko tisuća naroda pokopan na toliškom groblju - na Karauli na Savi. Nadgrobno mu je slovo držo m. p. o. drnd. Franjo Cvjetko Nedić, jubilat. Tako svrši prvi ilirski knji­ ževnik iz Bosne, kome još mladu - god. 1842. naš klasik Jošić uz Perišića i Vincetića pripjeva: »Spes Bosnae: Nedich, Perishich cum Vincetich alnio, De vobis vereor fulmina viva! loqui. — Vos Soles, Flores vos, Lumina vivite laete!« — a o staru se čuveni o. Anto Vladić izrazi, da »n a jo d 1i č n i j e i n a j z a s l u ž n i j e m j e s t o m eg j u b i v š i m p r o v i n c i j a l i m a B o s n e z a li­ zi m a f r a M a r t in N e d i ć.« Pokoj i slava mu! Josip M ilak ović: Žalovanu. Jedan vijek minu, starče Žalovane, Kako sunca Božjeg ugleda nam zraku. U tužne li, brate, to bijaše dane, Rod hrvatski teškom blugjaše u mraku. I gle, prva luča istom štono plane A u ruci hrabroj ilirskom prvaku, Iz bosanske nuto prvi hrliš strane Pružajuć mu prvi desnicu ti jaku. Oj čestiti fratre! Ne, koraka toga Bijeli ti Zagreb zaboravit ne će — A ni gusal tvojih glase bugareće. Ožali nam boje roda slovinskoga, A ta sjetna pjesma najljepše je cv'jećc Stogodišnjem godu povrh groba tvoga. Dr. fra Franjo Mijo B lažević: Socijalna demokracija i moral. Socijalni demokrati u nauci o moralu, zadnji i najgori udarac svemu onomu, što oplemenjuje čovje­ ka, daju. Dok su do danas svi pametni, svi učeni ljudi držali i naučavali, a iskustvo potvrgjivalo, da je moral najjači temelj države; dok nam povjest dokazuje, da su oni narodi u svakom pogledu najjači, kod kojih moral vlada; i dok nam ista povjest posvjedočava, da, čim je moral kod dotičnih naroda propadati po­ čeo, da je velim i njih sa lica zemlje nestajalo, dotle socijal-demokrati to niječu! Ili ne; oni to ne niječu, nego bi htjeli, da u ime napretka i jednakosti sviju ljudi bez razlike spola, moral na svoj način preudese ili drugi mjesto postojećeg uvedu, koji bi u potpu­ noj slobodi ili u udovoljavanju nižih životinjskih na­ gona u prostituciji — kulminiro! Po Bebelovu mnijenju — koje je socijaldemo­ kratima sveto — moral se na ekonomskim prilikama temelji i temeljiti mora. »Ćudoredno je ono, što je u običaju, a običaj je ono, što nutarnjosti, t. j. socijal­ nim potrebama stanovitog vremena odgovara«, veli >) Sravni Kaser, Der Sozialdemokrat etc. str. 168—200. �154 Br. 9. — Serafinski Perivoj. — 1910. Bebel. Prem a ovome, kragja, preljub, prostitucija, mogu biti moralni čim, mogu i nemoralni, prema to­ me u kakovim se tko ekonomskim prilikama nalazi, i u kome se vremenu ovi čini zbivaju. Čina jednog dakle, koji bi po sebi uvijek i u svako doba kod sviju naroda dobrim smatran bio, toga čina nema. Rodite­ ljima se pokoravati, u srednjem vijeku za »popov­ ske vlade«, to je bilo moralno, danas više nije! Njihov morai ne poznaje Boga; on je od Boga i vjere neodvisan. On mora biti »plemenitiji i djelo­ tvorniji« od sviju drugih, on se ima u napretku zna­ nosti prilagoditi, te ako znanosti dokažu, da je pro­ stitucija dobra, onda je i dobra^zabranjivo ju koji za­ kon ili ne. Lijep primjer njihovog »plemenitijeg i dje­ lotvornijeg« morala čitamo kod Kaser-a: »Za vrije­ me socijalističke komune u Parizu, zaposjednu dne 29.travnja 1871. komunard Lyaz sjerotište EugenNapoleon, koje je poglavito za odgoj mladih radnica slu­ žilo. Časne sestre bijahu protjerane, a oko stotihu dje­ vojaka zadržano. Što su sve socijalisti, kojima katolic ki moral nije dosta uzvišen i djelotvoran, prema slu­ žbenim iskazima u ovoj kući učinili, uprav je strašno. Kad su se duvne vratile, nagjoše pet sjeromašnih dje­ vojaka slijepili, više ih ležaše ns smrtnoj postelji, a dvadeset i pet njih bolovaše od sifilisa«1). Ovo je u istinu »djelotvornijih moral ou katoličkoga’ Njihov moral isključuje svaku vjeri.. on s rom nikakova posla nema! Pa kako bi i imo se moral u glavnom na razvoju čovjeka iz životinje temelji. Ono je moralno, na što čovjeka njegova iz životinje razvijena narav nagoni. A čovjek, budući da nije slobodan, mora da ono čini, na što ga narav nuka. On je tako naravskim zakonima stegnut i vezan da ništa proti njima činiti ne može, te bi se svaki, ko­ ji bi proti naravi šta učinio, ob istu strašno ogriješio, a ona mu se osvetila. Iz ovoga zaključujemo, da, ako čovjek nema slobodne volje, ako on proti naravi ništa činiti ne mo­ že, da on za svoja djela nikome pa ni samom Bogu odgovoran nije. Čovjek bo se samo za ona djela na odgovornost pozvati može, na koja se je svojom slo­ bodnom voljom odlučio! — Prem a gornjim socijal­ demokratskim načelima nema toga djela, koje bi ka­ kovu kaznu, dotično nagradu zaslužilo. Jer onaj, koji dobro čini, čini to samoj naravi, a onoga, koji krade, pali, ubija, na ove čine sama narav sili, a on proti naravi ništa učiniti ne može! Čovjek je dakle po socijaldem okratskom mora­ lu na stupanj nijeme životinje ponižen. Nikakove, niti tjelesne, niti duševne razlike nema izmegju njega i životinje! U kiatko njihov moral, odregjuju ekonom­ ske prilike, bez obzira na Boga, vjeru i slobodnu volju! *) Kaser, Der Sozicaldemokrat etc. str. 168. Pa ipak će se kod njih neke »krjeposti« gojiti, Naravno ne katoličke, jer ove nijesu savremene, ne odgovaraju naravi čovječijoj. Njihovo mjesto zauzi­ maju druge, od kojih dvije samo napominjem. Čo­ vjek se je, kako je rečeno, iz životinje razvio, pak zato i mora da sve ono čini, što mu njegova životinj­ ska narav donosi. Na prvom mjestu dolazi slobodna ljubav — kao kod p . . . —, a zatim u opće udovolja­ vanje nižim strastima, jer su one nešto naravnoga i ne bude li im se udovoljavalo, to će se one strašno osvetiti! Naprotiv, ako se njima bude uvijek udovolja­ valo, onda se vrši čin moralno dobar, niti od toga ikakove pogibelji ima. Druga »krijepost« jest mržnja na one, koji se socijal-demokratima protive. Proti ovakovim se svim dopuštenim i nedopuštenim sredstvima postupati ima. Ovo su dakle one krjeposti, koje će članove no­ ve države resiti, a koje i danas socijal-demokrate Da se slobodna ljubav provesti mogne, treba že­ nidbu prema zahtjevima niže naravi preudesiti. I to na prvom mjestu treba potpunu jednakost spolova uvesti. Žena naime ima isto onako slobodna biti kao i muž. A kako da se ovo postigne? Tako, da se pri­ vatni posjed, pri kome muž ulogu gospodara, a žena ulogu sluškinje igra, ukine, te se žena ekonomski is­ pod vlasti muža emancipira. Je li već jedanput ovoj potpunoj slobodi i ravno­ pravnosti spolova temelj udaren, tada jednoženstvo — monogamija - koje je ušljed ekonomskih prilika nastalo, prestaje, i ustupa mjesto slobodnoj ženidbi, po kojoj se u jedan dan sa stotinu ih se vjenčati i isto tako rastati može, samo ako se vidi, da se ne slažu! Vide li pako dvije osobe, da se megjusobno slažu, i u tom savezu ostati htjednu, pa oni nek ostanu, ali je ipak svaka stranka potpuno slobodna. — Svaka stranka čini šta hoće, da ipak drugoj zato odgovorna nije! Skupimo sve u jedno: U novoj državi kulminira kultura prostitucije, kakovu bi čovjek i megju afrič­ kim crncima badava tražio! Ovom se reformom že­ nidbe ide na propast država, naroda i pojedinaca! Ovo je u kratkim potezima nauka socijaldem o­ kracije, kako ju u njihovim djelima nalazimo! P ro ­ motrimo li ju otvorenim i čistim okom, vidjeti ćemo, da je skroz i skroz revolucionarna, takova, koja ni­ kakove vlasti ne priznaje! T j e l e s n i u ž i t a k mo­ že se reći da joj je z a d n j i c i 1j, koji da se postig­ ne, ima se sa lica zemlje izbrisati Bog, vjera, posto­ jeća država, njezina uredba, a čovjeka do proste ži­ votinje sniziti, da se tako lakše tjelesnom užitku naj­ niže vrste poda! I ovo sve biva u ime prosvjete, u ime napretka, u ime čovječnosti-humaniteta! ЈГ �Bosanski i hercegovački sabor za Franjevce. Dr. Jelenić: Bosanski i hercegovački sabor za Franjevce. _ ------- = Monumentalno je bilo prvo zasjedanje bosan­ skoga i hercegovačkoga sabora za Franjevce u Bo­ sni i Hercegovini. Pošto Franjevci vrlo malu svotu primaju od države za odgoj svoga podmlatka — za uzdržavanje gimnazije u Visokome i bogoslovije u Sarajevu K 8.000, a gimnazije na Širokome Brijegu, novicijata na Humcu i bogoslovije u Mostaru kruna 11.000, učestali su s njihove strane česti prigovori, koji su godine 1908. i u bečkim delegacijama odje­ knuli, ali bez uspjeha. U prvom zasjedanju bosansko­ ga i hercegovačkoga sabora na 20. sjednici, dne 28. srpnja 1910. zauzele su se za njih u specijalnoj debati o proračunu sve tri konfesije. Mi ćemo u »Serafinski Perivoj« iz stenografskih zapisnika prenijeti sve fragmente, koji se odnose na Franjevce u Bosni i Hercegovini i to bez komentara. II. Šćepan Grgjić Prvi je za Franjevce u Bosni i Hercegovini pro­ govorio srpsko-pravoslavni zastupnik Šćepan Grgjić. Slijedeće su njegove riječi: »Na specijalni izvještaj, koji sam vec prije do­ nio, imadem da sada naknadno iznesem dvije pri­ mjedbe u sporazumu s budgetskim odborom. Prva se stvar tiče pripomoći katolika megju se. Mi smo u budgetskom odboru prvi put onu svotu, što pripada katolicima megju se, raspodijelili prema broju uče­ nika i po toj raspodjelbi imala bi se umanjiti svota, koju je primala do sada nadbiskupska gimnazija u Travniku od 80.700 K na 16.000 K. Pošto su gospoda katolici, članovi u budgetskom odboru, izjavili, da bi dovoljno bilo za Franjevce, da se odredi samo 50.000 K, to smo mi sada promijenili onaj predlog, pak da glasi ovako (čita): »Budući da se ne daje katolicima u pravom razmjeru za obrazovanje svje­ tovnog i regularnog klera, rješava sabor, da se stav­ ka 14. i 15. na str. 55. i 16. promijene, pak da glasi — samo 14. stavka: Pripomoć katolicima za pro­ svjetne svrhe. a) Za obrazovanje svjetovnog klera 84.880 K, b) Za obrazovanje regularnog klera Franjevci­ ma u Bosni 30.000 K, c) Za obrazovanje regularnog klera Franjevcima u Hercegovini 20.000 K. Svega 134.880 K. III. Odjelni predstojnik barun Pittner. Odjelni predstojnik Karlo Pittner ispred vlade glede votiranja za Franjevce izrazio se je kako slijedi: 155 »Budgetski odbor predložio je, da se nadbiskup­ skoj gimnaziji u Travniku i nadbiskupskom sjeme­ ništu u Sarajevu oduzme svota od okruglo 30.000 K. Neka izvoli visoki sabor uzeti u obzir, da su ti zavodi već od toliko i toliko decenija uživali te sub­ vencije i samo uz te subvencije mogli opstojati, i da je na neki način vrlo strašna mjera, da im se ta velika svota na jedanput oduzme.« IV. Nadbiskup dr. Stadler. Iza baruna Pittnera uzeo je riječ preuzv. gosp. dr. Josip Stadler. On je u oduljem govoru iznio, kako je u Travniku uz velike poteškoće osnovo gi­ mnaziju a u Sarajevu bogosloviju i kako bi se ti za­ vodi uništili, ako bi im se 30.000 K oduzelo. Što se tiče Franjevaca reko je: »Što se tiče toga, da se oduzme 30.000 K i da se dade našoj braći Franjevcima, to je sasvim dru­ ga stvar. Ja ću odmah kazati. Ne mislim time, da sam ja protiv njih. Ali to znači uništiti zavode, ko­ jima se može ponositi ne samo svaki katolik nego i svaki čovjek, jer u zavodu u Travniku imade 300 gjaka svake vjere. Naših imade 96, mislim onih, koji su u institutu. Što se tiče braće Franjevaca, moram istaknuti, ne da ja snizim visokoj kući volju, da dade njima koliko je od potrebe nego da nešto spomenem, kako je stvar stajala. Svaki red kod nas, koji hoće da stupi u koju provinciju, mora iskazati, da može živjeti, a to je i po po pravilima naše pokrajine. To mora učiniti sva­ ki red. Naša braća Franjevci imali su neke fondove, tako da su na žalost morali ići iz Bosne ili u Uja­ kovo ili u Pečuli ili Ostrogon, da uživaju stipendiju. Kad je austro-ugarska monarhija okupirala cve zem­ lje, onda su braća Franjevci tražili da dobiju te sti­ pendije u svoje ruke. I koliko je meni poznato, imalo je to uspjeha, da su dobili neke fondove. Koliko ja neznam, meni nisu kazali, (fra Alojzij Mišić: 4000 for.) Ja ne kažem, da je to dosta. Ja sam za to, da se braći Franjevcima pomogne što izdašnije i ja se pozivam na samoga ministra, da sam ja 3 puta govorio u skorašnje vrije­ me, neka im se pomogne, a znadu i Franjevci sami, jer kad sam bio u Beču, ja sam pred njima se za­ uzeo kod ministra Buriana, neka im se dade, koliko je od potrebe, da mogu uzgajati svoj kler. Buduć da od visoke kuće ne će biti nitko zato, da se ovi zavodi unište, pošto mi imamo neko pravo na ovu potporu, jer postoji konvencija i buduć da svakomu mora biti drago, da imamo prosvjetne za­ vode, i buduć da su ovo zavodi naravi autonomne, premda mi nemamo autonomije, a vi imate, ali pošto su to autonomni zavodi, onda molim, da se u ove �156 Br. 9. — Serafinski Perivoj. — 1910. zavode ne dira, kako ni Vama nebi bilo drago, da be, a to je 14 novčića i jedna četvrtina, dočim nad­ se Vaše zavode dira. biskupski učenik dobiva godišnje 946 K 71 h, ili dnev­ A što se tiče Franjevaca, neka se svakako njima no 2 K 59 h u ime opskrbe, obuvanja i uzdržavanja. dade onih 30.000 K, što je rečeno, da je od potrebe, S jedne strane, visoki sabore, imademo 28 i po heali ne od one svote, da se unište dva zavoda, a da lera, evo ti tu toliko, pak se hrani, živi ili. . . stanka; se jednome pomogne. Ovdje bi se uništila dva za­ -s druge strane imade učenik 2 K 59 h dnevno, pak, voda, a drugome se ne bi pomoglo, nego u stavci prema današnjoj%skupoći, živi, ako možeš, ako ne»bogoštovlje«, ne znam, koliko dolazi na nas — neka m ožeš. . . (Glas: To je fini način kako se fratri se iz iste svote njima dopita onoliko, koliko je po­ iskorjenjuju!) Visoki sabore, ja mislim, da u ovim matematičkim ciframa u ovoj matematičkoj istini trebno, da mogu uzdržavati svoje zavode. leži jedan duboki korjen i moguće da ću konbinirati Molim, da visoka kuća tako zaključi, neka osta­ na taj korjen, jer pozitivno ne znam. Moguće je da nu ove subvencije za ova dva zavoda, kako jesu, a fratru kao Bošnjaku i Hercegovcu i netreba više, braći Franjevcima da se dopita iz stavke bogoštovlje moguće mu je dosta 28 h na dan, moguće s tom svotom i nastava, da bi se od te svote dalo braći Franjevci­ učenik da živi, jer što on treba: treba mu graha i ma. Tako će se spasiti ovi zavodi, kojima bi se mo­ gao svako ponositi, a i braći Franjevcima moći će Рцге’ na *° ie naučen.- a 1 "e‘reba- Mt* uće _______ х: (Živio i pljesak kod ___ da je saborskih i ta kombinacija, svakako ova disproporcija i se pomoći. manjine disharmonija razdijeljenja naših narodnih novaca izčlanova. megju uzgoja katoličkog s jedne strane i uzgoja kaičkog s druge strane, ja mislim nikako ne odgova­ V. Dr. Jozo Sunarić. ra niti konfucijevoj etici i pravednosti, a još manje Dr. Sunarić je opširno kritikovo školske knjige kršćanskoj etici i pravednosti. (Pljesak.) Istaknuo u Bosni i Hercegovini, a zatim je pr šo na proračun i je visoki predgovornik: Franjevcima je lako, jer ima­ Franjevce: du svoje fondove! Žalosna majka! i fondovi fratar­ »Prelazim na proračunsku stavku konfesional­ ski! Znam iz izvještaja vladinog tiskanog u godini ne nastave katoličke. Visoki sabore! Vi ste sigurno 1906., a znam i iz povijesti, da je koncem XVIII. sto­ zaustavili kod jedne važne stavke, a to je, da je ljeća Josip II., kada je reformirao sve vjerske insti­ Franjevcima po predloženom proračunu sa strane tucije i imetke, sjetio se Franjevaca u Bosni i Her­ vlade, htjelo se votirati 19.380 K i to koliko za gi­ cegovini, pak odredio svotu od 100.000 forinti iz t. zv. mnazije, toliko i za novicijate, filozofe i teologe, do­ religionsfonda austrijskoga za uzgoj mladeži franje­ čim nadbiskupskoj gimnaziji u Travniku i teologiji vačke, ali u Austro-Ugarskoj monarhiji. To je jedini u Sarajevu, htjelo se votirati 115.015 K. Ako raz­ fond, a o drugim fondovima nema niti spomena, ne­ vrstamo ove svote, vidi se, da z a 'š e s t puta više ma niti slova. Mogao bi netko misliti, koji je pro­ dgbivaju gojenci od nadbiskupa Stadlera, nego li sječnoga uma, ali hvala Bogu megju nama poslani­ gojenci Franjevaca. U visokom i Širokom brije: cima nema takih, mogao bi misliti, da Franjevci ima­ za tim u Mostaru i Sarajevu imadu 185 učenika u du silne tajne fondove, iz kojih bi mogli čitavu voj­ dvije gimanzije, u dva novicijata, i u dvije teologije, sku i državu uzdržavati, no to je jedini fond, koji je skupa sa filozofijom. Dakle 185 učenika dobiva go­ u povjesnici i u vladinom službenom izvještaju spo­ dišnje i dobivalo je tijekom cijeloga vremena, ni­ menut i taj je fond od 100.000 forinti. Ja punomoći kada više, a prije je bilo manje nego danas, dobivaju doduše nemam od provincijala niti jednoga niti dru­ 19.380 K. U-nadbiskupskoj gimnaziji i teologiji imade goga, ali sam uvjeren, da će mi naknadno odobriti polag službenog izvješća, koje je sa strane vlade i ovlastiti moju izjavu, da bi Franjevci Bosanci i Her­ budgetnom odboru priposlano 107 u gimnaziji u T rav­ cegovci prodali svakomu, pak i gospodinu visokom niku, dočim danas predgovornik, preuzvišeni gosp. predgovorniku taj fond za 10.000 K, cedirali bi mu virilni član Stadler, istakao je, da ima 96, što je na putem cesije, pak neka se on obogati za 100.000 for., stvari, koje je istina? Ja ću se držati podataka ofi- jer oni od toga nikakve koristi nemaju. Magjari drže cijoznih sa strane vlade. U teologiji u 4 tečaja imade taj novac u svome kovčegu, jer su pametni i kažu, 15 učenika, a svega imade 122 učenika. Jednostavna da je taj fond odregjen za Franjevce, ali prihod se matematička jednadžba dovodi nas do toga rezultata, imade u Magjarskoj trošiti. Izvan teritorija magjarda jedan franjevački učenik dobiva godišnje 104 K skoga nedamo niti helera kamata toga prihoda, ne­ 26 helera slovom sto četiri krune dvadeset šest helera go ga upotrebljavamo za sebe i za svoje magjarske u ime odjevanja, ili u ime uzdržavanja. Ako pretvo­ svrhe. Visoki sabore, neosnovano je s toga razloga i rimo to na dane, to dobiva jedan franj. učenik 28 i posumnjati, a kamo li ustvrditi, da je franjevačkim po helera dnevno u ime uzdržavanja i čitave opskr- učenicima lako sa 28 helera živjeti i da laglje živu �Bosanski i hercegovački sabor za Franjevce. nego li druga gospoda, jer ono su gospoda, a ovo su narodni ljudi. Fondova nigdje nikakovih nema, kako sam istaknuo, i prema tomu, što preostaje, nego da Franjevci od svojih usta trgaju, muče se i pate na svakom koraku i odjelom i hranom i ležajem i svim i svačim, a žrtvuju zadnji obol za uzgoj svoje mla­ deži, svojih učenika, gimnazijalaca, novicijata, filozo­ fa i teologa. Je li mogao budgetni odbor ili je li mo­ že i visoki sabor, na ino, nego da ovu dispropor­ ciju i disharmoniju, kao što je g. izvjestitelj predlo­ žio, odstrani na taj način, da se iz one raspoložive svote odijeli jedna tangenta i to, za bosanske Fra­ njevce 30.000 K, a za hercegovačke 20.000 K, ma da bi im i u razmjeru učenika njihovih i u razmjeru župljana njihovih spadala mnogo veća svota nego Ii ova, što je budgetni odbor predložio. Istaknulo se, visoki sabore, da tu imade i konvencija izmegju sve­ te stolice i bečke vlade, po kojoj se baš mora 80.000 K davati jednoj stanovitoj gimnaziji. Slobodan sam istaknuti, da je meni ta konvencija poznata, a po­ znata mi je i bula od jula 1881. 1 bula od jula 1881. i konvencija izmegju bečke vlade i Vatikana odtisnute su i prevedene u službe­ nom izvješću o upravi Bosne i Hercegovine godine 1906. na str. 128. Jedna temeljna misao nalazi se na­ štampana kod te bule i konvencije, a to je slijedeće: Kaže se »uz pouzdanje u carsko velikodušje uvodi se sjemenište u biskupiji sarajevskoj za uzgoj kleri­ ka«. Kako se vidi, papinska bula izrično se osniva na nadu u velikodušnost carske kuće i u toj nadi os­ niva se sjemenište za uzgoj klerika. Nadalje se ka­ že: »Svjetovno svećenstvo, koje će se uzgajati u no­ vom sjemeništu zajedno sa postojećim redovnim sve­ ćenstvom, Franjevcima, spram kojih nevalja propu­ stiti nuždnog obzira — to je podvučeno — brinut ce se za dušobrižništvo u Bosni i Hercegovini«. Koja se temeljna misao nalazi u konvenciji izmegju bečke vlade i Vatikana? Temeljna misao je ta, da spram redovnog svećenstva Franjevaca ima se nuždan ob­ zir vršiti i spram njega ne smije se nikako propustiti vršenje nuždnog obzira. Tendencija je ta, da treba taj obzir vršiti koli sa strane crkvene toli i sa stra­ ne državne oblasti naprama Franjevcima i to obzir u svakom pogledu. Istina je, visoki sabore, proračun i matematičke brojke govore, da se taj obzir na taj način vrši, da jedan franjevački učenik dobiva 28 i po helera za uzdržavanje, a nadbiskupski 2 K 50 h. Ovom prilikom potrebno je jednu malu digresiju na­ praviti. Visoki sabore, nije to bilo lakoumno, nego je to bilo proračunano, da je u konvenciji izrično zahti­ jevalo se specijalnog obzira naprama Franjevcima. Svrnimo okom malo na Genezu država na Balkanu. U XVIII. vijeku nikla je Grčka država potpuno sa­ mostalna, niknula je Bugarska država i niknula je 157 Srbija kao potpuno samostalna, a postala je i Rumunj­ ska potpuno samostalnom. Razlog postanka ovih slobodnih država leži u homogenosti koli konfesional­ noj toli nacionalnoj. Slobodno smijeni ustvrditi, vi­ soki sabore, da u Bosni i Hercegovini nije bilo katoli­ ka 1878. god. Austro-Ugarska monarhija nikada ne bi našla korijena ovdje. A da se u Bosni i Hercegovi­ ni katolici očuvali, zasluga nije ničija druga, nego čednih Franjevaca. I to je motiv onaj, zašto je iz­ rično naloženo, da se naprama Franjevcima speci­ jalni nuždni obzir ima vršiti. (Narodni poslanik Džamonja: Stara poznata zahvalnost Austrije.) Istina, ne ću, visoki sabore, iznositi pred vas ono, što ne spada pred ovaj forum, no toliko mogu istaknuti, da mi Hrvati, katolici, vjeru katoličku zahvaljujemo po kvalitetu svom — nikomu drugom, nego načinu pametnom i razboritosti Franjevaca. Istina kvantita­ tivno množi se katolički elemenat, no non numerantur, se ponderantur, ne pita se koliko ih ima, nego kakovi su. U kvalitetu slobodno tvrdim, visoki sa­ bore, vjerski katolički narod od god. 1881., 1882., 1883. itd. nazađbvao je. Ali tu razlog nazadovanju nikako ne leži ni u instituciji ni u indolenciji Franje­ vaca, nego u zapuštenju njihovu. Franjevci su za vrijeme otomanske uprave bili dobro primani od svih oblasti i kod kajmakana, paše, mutesarifa i vezira itd., a od 1880. godine dalje radi s njima onako: Der Mohr hat seine Schuldigkeit getan, der Mohr kami gehen, oni su kao izmoždeni, iscijegjeni limun i hoće se s njima van. 1 danas, u ovom visokom zakonodav­ nom tijelu iz nikakovih drugih razloga i obzira, nego iz obzira općeg morala i pravednosti dižem glas svoj i zahtijevam da kroz toliko decenija učinjene ne­ pravde stante pede otstranimo i izravnamo ono, što je pokvareno bilo. Visoki sabore, stanovite stranke i stanoviti organi mogu podmitati ovom budgetnom zaključku i predlogu, mogu podmitati i mom govoru, što god hoće, no mi se nedamo nikako smesti u to­ me, jer ono je proračunano za niže duševne sloje­ ve pisano, a narod to odsugjuje u Bosni i Hercegovini i prozrio je sve one makinacije i njihove svrhe. Sto­ ga razloga najtoplije preporučam, da se pređlog budgetnog odbora i .izvjestitelja usvoji u cijelosti per aclamationem, kako je predložen. (Odobravanje i pljesak. Glasovi: Tako je!) Visoki sabore, stavljen je jedan alternativni predlog, naime da bi se svota za Franjevce od 30.000 — u istinu 30.000 K je povi­ šeno — uzela iz odsjeka bogoštovlje. Nedamo se mi nikako zavaravati. Nipošto ne pristajte i ne odobrite baš iz odsjeka bogoštovlje, jer to bi se odmah sa strane visokih diplomatičara ne velim je li opravdano ili nije — moglo po § 36. i 42. točka 15. našega ustava primiti, niste bili kvalifici­ rani da stvorite takav zaključak, niste bili kompe- �158 Br. 9 — Serafinski Perivoj. — 1910. tentni, da takav zaključak stvorite, jer to je štovna i interna katolička vjerska stvar, stoga ke druge stavke, nego baš iz nastavne stavke se ova nepravda namiriti našim Franjevcima sam završio. (Povici živio i pljesak.)« bogoiz nitimade Time VI. Rifatbeg Sulejmanpašić. • Pošto je dobio riječ, izrazio se je: »Visoki sabore! Ja kao sin ove zemlje u ime mo­ je svečano izjavljujem, da svi muslimani sa Franjev­ cima simpatišu. S njima smo preko 400 godina u bratskoj ljubavi i slozi živjeli. Jednostavni osjećaj pravde zahtijeva, da se iz državnih sredstava F ra­ njevcima votira sa strane visokog sabora pravedna potpora. Svota, predložena po budgetskom odboru, jest sasvim čedna, te je i ja najtoplije preporučam. (Povici živio i pljesak.)« VII. Redodržavnik bosanskih Franjevaca fra \Iojzije Mišić: »Visoki sabore! Vrlo štovana gospodo! Draga braćo! P rvo i prvo dužnost mi je gospodinu mome komšiji i dragome bratu, da ovdje kao provincijal, kao zastupnik Franjevaca u Bosni i Hercegovini, da mu od srca, onako kao što je on bratski, kao svoj svo­ me, od srca govorio, da mu isto onako velim od sr­ ca, dragi brate, dragi zemljače, hvala, hvala braći musilmanima, da ovako Franjevcima ne samo svoje simpatije i želje izraziste, od samih želja i riječi se ne živi, nego vi rekoste, evo ti brate komadić krušca. S toga hvala i Bog.dragi, koji svako djelo napla­ ćuje, neka plati i vrati braći, kad onako plemenito i bratski za svoju braću osjećate. (Nar. posl. Rifatbeg Sulejmanpašić: Hvala lije­ po, ja sam vršio samo svoju dužnost.) Druga je jedna faktična primjetba. Pala je prije, nekako oko jedan sat, ovdje jedna riječ, za koju ne bi rekao, da je pala zlonamjerno uvredno, ali bi se moglo iskrenuti. To je bila jedna izjava prema sv. Ocu Papi u Rimu. Ja se ne ću u detalje u to upuštati, ne'go samo velim ovo. Po katoličkoj nauci je sve, što se zbiva silom, nevaljano, ona to ne odobrava i po tom načelu, nauci katoličke Crkve svaki čin, koji se na silu obavi, Crkva da ne priznaje, kaže, da je to nevaljano. Reklo se, da je jedna osoba dobila odlikovanje za čin nedoličan, da je može biti sv. Otac Papa dao. Pošto ja znam i poimam volju svetoga Oca, da on ni­ kada za kakav nečin, ne daje svoje privole i nikada odobriti ne može i neće, stoga molim braću, da uzmu moje riječi tako, da zaista kod takoga odli­ kovanja sveti Otac nije imao ništa i da u ime toga nikada nitko odlikovanja dobiti ne može niti će ga dobiti. Sada, gospodo moja, hoću da pregjem na svoj dio i da kažem ovdje nešto drugo, što mi je vrlo teško, jer nekako izgleda to Cicero pro domo. Ja bih volio govoriti o kakovoj drugoj stvariilioškolstvu ili o drugim potrebama našega naroda, komu treba da posvetimo osobito svećenici sve svoje sile, svu svoju snagu. Za svakoga svećenika, koji svoju za­ daću dobro i ozbiljno shvaća, jest dužnost, da se brine ponajprije za narod, jer se zekleo Bogu svemo­ gućemu i sveznajućemu, da će imati pred očima naj­ prije Boga, onda narod, onda istom sebe. Kad sam se ja zaredio, pitalo me se najprije, je li ćeš uzimati obzir na se ili na dušu ili na narod, rekao sam prvo mi je narod i njegova duša, onda sam ja. Ja sam bio sveštenik na jednom mjestu, bio sam na smrt obolio, a bilo je tako strašno zima, da sam izložen odmah smrti, ako samo koračim iz svoje sobe. Došli su i rekli, umire, ako hoćeš dogji, ako ne, nemoj. Ja sam se zakleo, da nijednog siromaka ne smijem pustiti. Ja sam otišao, izveo čin i zato me je svemo­ gući oslobodio boljetice. Zato kažem, ovo su načela, koja treba da vode svakoga svećenika i katolika i pravoslavnog, da mu je narod uvijek pred očima, da sa narodom živi i sa narodom umire i velim, dobro njegovo dobro je naroda, nesreća njegova nesreća je naroda. (Odobravanje.) Ja bih volio govoriti o drugom, nego o ovom, ali što ću. Drugo me dovodi u neugodan položaj, da ja ne­ rado govorim sada o ovoj stvari. Megju nama Hr­ vatima katolicima politička mnijenja su doduše po­ dijeljena, ali u stvari vjere, u stvari narodnosti, ja nemam srca i ne bih smio pred Bogom odgovarati, da bih ja mogao jednom ili drugom predbaciti i kazati, ja sam bolji od tebe Hrvat, ja sam bolji od tebe katolik, jer kako dosadašnje iskustvo uči, svima, koji se broje u grupu H rvata katolika, do sada ne samo da se neda predbaciti ništa, nego mislim, da im se svako priznanje može kazati, da su kao što odušev­ ljeni Hrvati isto tako oduševljeni katolici, kao što su oduševljeni katolici, isto tako su oduševljeni Hrvati. Na žalost smo podijeljeni u dvije struje, pa šta ćemo. Volio bih šutiti, da se možda ne bi reklo zlo, ali ipak moram progovoriti. Što su Franjevci, visoki sabore, draga braćo! Dosta je samo da kažem, da je 700 godina franje­ vački red u ovoj našoj dragoj domovini, u onoj do­ movini, gdje i se kud god dogješ, kud god pogledaš, sve se čini nekako tugje, strano, tako da se čovjek sjeća one pjesme »Zalud sunce drugdje šija, srce moje ne ugrija«. Idu naša braća u Francusku, jer nemaju dovoljno sredstava da se uzgoje kod svoje kuće. Idu u Italiju, idu u monarhiju, dvije godine dana ostanu tamo, a eto za kratko vrijeme piše, molim, provincijale, povucite me natrag, ja obolio od ovoga, od onoga. Doktor kaže amor patriae, moraš ga po- �Bosanski i Hercegovački sabor za Franjevce. vući natrag. Zašto? Ona gruda, na kojoj je sunce ugledao, ona zemlja, koju vatreno ljubi, onaj narod, koga u srcu nosi, ne da mu mirovati i kaže, moram se doma vratiti. Tolika je ljubav u onih članova, koji pripadaju franjevačkom redu. A to sve s toga, jer je ova institucija postala domaća uslijed ovih 700 godina. Ja sam bio u stranim zemljama, došao je megju nas jedan musliman jednoglasno primili smo ga na ruke kao brata, a došao je kao sluga. Kad smo vi­ djeli svoga, vidjeli smo svoga brata. Ovim hoću da kažem, da je franjevački red uslijed 700 godina tako stajao, da je želio i mislio o ovom narodu i u ovoj želji uživao. Draga moja braćo, neću ja da pripovijedam historije svoga reda, samo velim, ustanova franjevač­ koga reda jest, koja se održala kroz 700 godina. Ja mislim, da je taj red pokazao dovoljno snage i žila­ vosti i dovoljne otporne snage, kad je bio kadar živiti 700 godina i da je s pomoću Božjom živio sa svojom braćom muslimanima i Srbima, pa će ako Bog da, još nekoliko stotina godina poživiti, može biti tisuću godina slaviti. mješani s ovima i s onima i to još od vremena domaćih vladara. Oni su narod odgajali i predobili za sebe sve, od najnižih do najviših slojeva. Tako je bilo i u ono vrijeme 1463., kada je Fatih sultan Muhamed II. osvojio Bosnu. A što je bilo? Narod se raspršio Bog zna kuda. Kako povijest uči Sultan Mu­ hamed II. kao što je bio dobar vojskovogja bio je i dobar diplomata. Ovaj sultan vidio je nestaje naroda, a što će mu zemlja, koju je osvojio, ako nema na­ roda. Sazove vijeće i pita, kako bi mogao doći do načina, da se narod umiri, kojemu on ako je i uzeo slobodu, domovinu osvojio, da će ga pustiti da slo­ bodno živi, da ostaje svoj na svome. Koga je tražio i pozvao da djeluje na narod, upliviše na narod, da se smiri? Obratio se na Franjevce. Pozvao je Fra­ njevca Zvijezdovića, jer ako neće preko njega uplivisati na narod, preko drugih neće. Zovne ga preda se i kaže namjeru svoju, i što je želio to je postigao, što je htio to je dobio. On mu je dao svoju hrku, koju sam ja pokazivao, kad je bilo ovdje Njegovo Veličan­ stvo, dao je ferman i dao je sultansku besjedu i riječ koja je neprevrtljiva: budite slobodni i mirite narod neka se moli Bogu po svojem zakonu. Od moje strane ne samo neće biti zapreke, nego ćete imati zaštite. Dakle vidimo iz ovoga, koliko su Franjevci dje­ lovali na narod i kakav su upliv imali. Jeli se poslije onoga vremena taj upliv što smanjio? Rekao bih da nije i od onoga vrdemena do godine 1878. nigdje ni­ koga nije bilo u Bosni da stoji uz narod osim Fra­ njevaca. 159 Kako je narod mislio i sudio o Franjevcima, ne samo katolici, nego muslimani i Srbi, da rečeni jednu. Starina neki u Banjaluci, sad pokojni Radulović Tomo starina pošten. On je pripovijedao iz godina dok je drugovao sa pok. Jukićem i Martićem, kazao je ovo: Moj oče! Kako su se vremena promijenila. Kad sam ja drugovao sa Franjevcem Jukićem, dolazilo u Sara­ jevo, razgovaralo se, i mi snovke snovali, kako da narodu pomognemo, to su bila stara vremena, zlatna. Vremena, kad je brat sa bratom stajao i zajednički se oduševljavao. Godine 1872. paša u Bihaću počine krivijem okom gledati uglednu familiju Hadži Avdića. Valjda se je htjelo paši Osmanliji, da se malo poigra sa gla­ vom Bošnjaka i usjekao zub. Pametan Hadži Avdić dao je tabanima vatru i sakrio se u planini. Napokon dodijalo čovjeku po planini hodajući i krijući, hoće da kući dogje, da dječicu svoju vidi i da se s fami­ lijom malo porazgovori. Pa mu dogje na pamet: makar poginuo, ja se moram kući vratiti, i što je mislio to je i učinio. Ovaj Hadži Avdić imao je druga, još jednog bega, neki Alajbegović. Alajbegović se po­ mirio, Hadži Avdić nije mogo. Napokon siromak, makar junak, obazre se na dječicu, daj da se pomiri, makar mu glavu posjekao. Ali što da radi. U Bihaću bio je tada pošteni Franjevac fra Frano Ćurić. Jedan dan kažu starini, evo Hadži Avdića. Došao možebiti da vas ucijeni, da vas ubije. Stari se prepane i sakrije. Hadži Avdić došavši u dvorište pita, jeli ujak kod kuće, kažu mu da jest, on usurljao gore k njemu. Ujače, gdje si? Evo me! Ćurić se prepane, Bog zna što će. Hadži Avdić dogje u so­ bicu i kaže: došo sam ujače tebi, kao svome bratu, da ti se povjerim i da mi isposluješ kod paše da se pomirim s njim, pa Bog i duša ti. Kako će jedan Franjevac, ujak, da ide za mu­ slimana moliti. Ujak se smisli i kaže: imam prijatelja u Zavalju, obrstara, valjda će mi dati preporuku na pašu i paša valjda će pogledati na obrsta. Tako je i bilo. Dade obrst preporuku paši i paša valjda je imao razloga slušati obrsta i uzeo preporuku. Ujak pojasi konja sa Hadži Avdićem i hoće pred pašu. Pita kavaz kuda? Hoćemo paši. Javi mu. Puste ga unutra. Najprije kaži, što si došo. Ujak mu dade preporuku od konzula obrsta, paša se uskomeša, ujak kaže, sultan zagrnuo je Franjevce svojom hrkom, ako misliš da mene ne posječeš, nemoj ni moga druga. Ja ga primam pod svoj skut, a ti primi mene i njega pod svoj. Tako Hadži Avdić bude spašen po jednom Franjevcu. Zadaća franjevačkog reda bila je ta, da kao što je njegov utemeljitelj sveti Franjo red ute­ meljio za obranu sjeromaka, isto je zadaća njegovih sinova, pred Bogom smo svi jednaki, pred Bogom smo svi crvi i ništa nego robovi dragoga Boga. Sve- �160 Br. 9. Serafinski Perivoj. — 1910. tac je dakle ostavio svoj red po demokratičkim na­ čelima da radi za narod, zauzima se za siromašne. Ovoga načela držao se je red od početka do današ­ njega dana. U ovom smislu, u ovom duhu radio je red uvijek. Franjevac uvijek je htio da za svoju vjeru i pogine i bio pripravan svaku nevolju podnijeti, ma zato ako svoje ljubimo i najsvetije držimo, u redu je, da i tugje poštujemo. Zato je Franjevac uvijek re­ kao narodu: svoje čuvaj i ljubi, a tugje poštuj, tugje znaj uvažiti i nikada ne izazivaj. (Burni pljesak.) (Nar. poslanik Košta Majkić: Biskup Šarić trebao bi da ovo čuje.) Ja se neću nikome namicati, ali na te­ melju svega ovoga, što sam kazao o zadaći i radu ovoga reda, mislim, da se može ponosno kazati, kad je taj red kroz 700 godina časno živio, da je ona iz­ java bila vrlo pravedna, koja je glede ovoga reda pala. (Glas: Tako je.) Govorilo se je ovdje o stavci, koja bi se Franjevcima imala dati. Ja ću da rečem, što je na stvari. Mi imademo gimnaziju na Visokom, koja broji sto duša. Osamdeset i nešto više ima gojenaca, a ostalo su profesori i posluga, tako da imade i preko stotine duša u ovome zavedu. Ovaj za­ vod imade 5000 kruna potpore odnosno 2500 for. Na Širokom brijegu imade 60 duša. Č jtrdesetipet imade gojenaca, a ono drugo su profesori i posluga. Imade 4000 K. To bi bilo skupa 9000 F. U Sarajevu imade 25 bogoslova. Imade 3300 K godišnje. Ova je svota na 25 teologa, da ne brojim profesora, premalena. (Glas: Jest premalena.) Pak ja pitam, je li moguće, da se sa ovom svotom izagje na kraj. (Glas: Ne mo­ že!) Iz ovoga razloga mi smo već otprije moljakali našu vladu, da bi nam ovo ponravila, ali nam je re­ čeno, da je doduše molba opravdana, ali da nema sredstava. Braćo moja! Ja mislim, ako red treba da živi, onda mu treba dati i sredstava, da živi. Ja s ovim ne velim, da bi trebalo koga uslijed toga uništiti, da bi trebalo uzeti onome, a ovome dati. Jok, to Fra­ njevci nikada ne će. Franjevci će ragje pustiti da sa­ mi trpe nevolju i da su sami izvrgnuti jadu i nepo­ godama. Prije će to učiniti sebi, nego da bi kome drugome krivo učinili. Ako se ne bude dalo, pa mi ćemo u našoj skromnosti kao čedni redovnici i isposnici, moliti. Mi tražimo i molimo lijepo, da nam se pruže sredstva i da nam se omogući naš čedni i uspješni rad dalje nastaviti. Ovim sredstvima, koja smo dosada imali, mislim, da to apsolutno nije mo­ guće. _ Stoga ja još jedanput preporučam ovu molbu i neka nam se pruži onoliko, koliko nam je potrebno. Ako se baš s kakvih razloga nikako ne bi moglo, mi ćemo i onda bez ovoga ipak našu dužnost vršiti. Ja ovdje izjavljujem od strane Franjevaca za ljubav mira i bratske sloge, da će Franjevci i od sada kano i dosada makar otkidali od svojih potreba, i naprvo svoju dužnost vršiti za ovaj naš narod. Kada se radi 0 dobru naroda i o vjeri, onda Franjevcima za Boga 1 za narod nije nikakova žrtva teška. Sve što rade Franjevci, rade za Boga i narod. Ovo je sveto nji­ hovo načelo i ovim će svetim načelom oni živjeti i umrijeti. (U cijeloj dvorani odobravanje.) Gospodo moja! Ja lijepo molim, uvažite ovo. Ja ovo preporučam braći poslanicima, a i ujedno vi­ soku zemaljsku vladu umoljavam, da uzme u obzir teški položaj Franjevaca. A ja opet ponavljam, ako to i ne bude, opet će Franjevci raditi za Boga i na­ rod, pa makar bilo da i torbom mole; za narod će živjeti, za narod će i umrijeti, i nikada se zadaći svo­ joj svetoj iznevjeriti ne ćemo. (U cijeloj sabornici burno pljeskanje i odobravanje.)« VIII. Gjuro Džamonja. Zatim je uzeo riječ trećoredac sv. Franje, gosp. Gjuro Džamonja. U svome je govoru o Franjevcima rekao: »Visoki sabore! Kada je riječ o bogoštovju i na­ stavi, dužnust mi je prvo kao čovjeku, koji drži do vjerskih načela i koji vjeruje, da je čovjek bez vjere, čovjek sličan najnižem stvorenju, da je sličan živini i kao bivšemu učitelju dužnost mi je, da u ovoj stavci uzmem riječ, a odmah ističem, da ću biti dosljedan svome stanovištu u generalnoj debati, pa ću glaso­ vati protiv proračuna, jer ni ova stavka u proračunu nije onako uregjena kako to zahtijeva pravda. Na prvom mjestu dužnost mi je prigovoriti dosadanjem načinu podupiranja bogoštovnog odjela, što se tiče nas katolika. Čulo se sa strane braće muslimana, a i sa strane braće Srba pravoslavnih prigovora, da su katolici odnijeli najviše novca i da je dijeljeno najviše milosti nama katolicima. Kad sam prije čitao novine, a nisam imao ovih vladinih po­ dataka pred sobom, srdio sam se, jer ja toga u djelu vidio nisam, pa sam kazao, da je to nepravedan pri­ govor i da braća drugih vjera nama čine krivo, kad nam što ovakvog predbacuju. Ali kad sam vidio ci­ fre u proračunu, osvjedočio sam se, da je našem ka­ toličkom imenu dato dosta, ali mi Hrvati katolici Bo­ sne i Hercegovine nismo imali od toga onaj dio, što nas je zapadao. (Glas kod muslimana: Ali su zato imali oni, koji su došli ovamo.) Podupiralo se je pod stavkom za katoličko bogoštovje i sluge tugjinske misli i neprijatelje hrvatskog imena. Najveća ne­ pravda, visoki sabore, činjena je našim očima, našim odgojiteljima i čuvarima kako vjere katoličke, tako i narodnosti hrvatske u ovim zemljama, velezaslužnim očima Franjevcima. Odmah u početku uprave, kod uregjenja hierarhije, njih se tako reći nije uzelo u obzir, ostavilo ih se �Bosanski i Hercegovački sabor za Franjevce, na strani i kako reče jedan poštovani predgovornik bacilo ih se tako reći kao iscijegjen limun. Oni su radili za to, da austro-ugarska monarhija dobije Bosnu i Hercegovinu, a da kažem, mi smo se, a i ja, zanosili tom idejom i badava smo se za to zauzimali, jer su svi katolici mislili, da će kršćanska uprava monarhije, da će monarhija, koja stoji pod kršćanskim vladarom, imati obzira napram nama, pa da će biti pravde i da ne ćemo biti u ničem prikraćeni. Ali nagragjeni smo tako, da smo zapostavljani, a onima, koji su došli ovamo, da siju svoje sjeme germaniza­ cije i magjarizacije, davano je tugjinačkim katolici­ ma kapom i šakom, a sve je to išlo na našu stavku. Jutros je preuzvišeni gospodin nadbiskup dr. Stadler napao stanovište budgetnog odbora, pa je is­ ticao, da to nije stanovište pravde, koje bi se smjelo u ovom visokom saboru poduprijeti i prihvatiti. A ja kažem, da je budgetni odbor prešao na štetu našu princip pravde, pa je dapače i previše ostavio za travničku gimnaziju i bogoslovno sjemenište u Sa­ rajevu, ako se uzme onaj ključ, koga se je budgetni odbor držao kod razdjeljivanja novca u bogoštovnoj stavci napram drugim vjerama, jer visoki sabo­ re, ja mislim, da bi pravednosti onda bilo udovoljeno, kad bi se uzeo ključ, koliko koja pastva odnosno ko­ liko koji svjetovni ili redovnički kler uzdržava ili po­ služuje duša u Bosni i Hercegovini, toliko — neka mu se daje za njegovo uzdržavanje. Ja mislim, da bi taj ključ bio pravedan i toga bi se morali držati. I kad bi se toga držali, institucije, koje su pod za­ štitom i vodstvom preuzv. g. dra. Stadlera, dobile bi nešto manje, nego jednu trećinu, dočim bi školske institucije Franjevaca dobile nešto više od' dvije tre­ ćine. I to bi bio ključ pravde, ali kako sam čuo iz ri­ ječi prečasnog oca bosanskog redodržavnika, hi a njevci se s time zadovoljavaju, oni su s ovom malom svotom zadovoljni, pa ja ne mogu da tražim više ne­ go oni sami traže za sebe. Ja kažem, da stanovište budgetskog odbora, ako i nije pravedno prema klju­ ču, koji se uzeo u budgetnom odboru, ipak prema ri­ ječima oca redodržavnika oci Franjevci će s tim biti zadovoljni. Ovakvo pak stanje, kakvo je sada, ne može ostati. Ja dobro poznam prilike visočke gimna­ zije i širokobriješke gimnazije i vidio sam u tim gimnazijama, čisto narodno i čisto vjersko odgaja­ nje u pravom duhu. Vidio sam, da nema ovdje natruhe tugjinstva, vi­ dio sam, da je upravo tako idealan odgoj te djece, da bi ja bio sretan, ako bi mogao, da moje sinove, kad do toga dorastu, predam na odgoj u franjevačku gim­ naziju, bilo onu na Širokom brijegu ili onu u Visokom. Ali ako se uzme, da oni gjaci dobivaju samo po 28 helera, od našega budgeta, dočim oni u Travniku do­ biju po 2 K 59 helera, gdje se naša mladež odgaja, ko­ 161 liko znam iz razgovora s mojim drugovima, i koliko sam imao prilike da čitam u novinstvu, u tugjinskom duhu, gdje se pjevaju njemačke pjesme, gdje se ugušuje hrvatski osjećaj što može jače, onda me boli, da ja doprinosim u svojoj domovini tugjinskom odgaja­ nju, koje tugjinsko odgajanje ide tako daleko, da oni svećenici osim časnih iznimaka tako odgajaju svoj narod kako su oni u onom samostanu odgajani. Kao kršćanin ne smijem dalje zalaziti u kritiku onoga od­ goja, ali samo kažem, da nam nije trebalo narivavati prisilno i to za ovako skupe pare tako skupi tugjinski odgoj, kad smo imali ovakove odlične i svete po­ bornike kako za svetu vjeru, tako i za narod naš, naše dične Franjevce. Pregovaram, što se je preuzvišeni g. nadbiskup danas tako daleko zaboravio, te je rekao: čini mi se da je to možda iz pizme učinjeno, da je to možda predložio jedan, koji je kroz 7 godina uživao blago­ dati te gimnazije. Kao zajedničar, kao član »Hrvatske Narodne Zajednice«, ja odbijam ovu objedu s naše strane. Odbijam ju, jer u »Hrvatskoj Narodnoj Za­ jednici« članovi stoje, što se tiče vjere, na stanovištu čisto kršćanskom i ne daju si u tom prigovarati ni od koga! (Dr. Hamdija Karamehmedović: onda mu­ slimani u toj Zajednici nemaju mjesta!) Molim, ja sam mislio, što se tiče vjere nas katolika, i to je čisto ispravno. A ono, što je-rekao preuz. g. nadbiskup glede onoga, koji je kroz 7 godina uživao blagodati travničke gimnazije, to, premda nisam ovlašten od dotičnog gospodina, da u ime njega odgovaram, ali odgovaram ipak, da nije uživao blagodati preuzv. g. nadbiskupa Stadlera, nego je uživao blagodati na­ roda, koji je teškom mukom skucao novac i davao za onu gimnaziju. I ako je kroz 7 godina tamo učio, to se dr. Jozo Sunarić — na koga je sigurno mislio preuzv. gosp. nadbiskup dostojno odužuje svomu narodu za onu blagodat, što ju je od naroda primio! Visoki sabore! Imade stavka u našem proračunu za potpomaganje bogoštovne svrhe. Koliko sam upu­ ćen od mnogih svećenika, naša zemaljska vlada već nekoliko godina ima da je zabranila i moliti za pot­ poru za gradnje crkava. Ja ne znam, je Ii to kod braće pravoslavnih Srba učinjeno i primjerom bilo, ali nekoliko svećenika, nekoliko župnika, kazalo mi je, da su molili, da se smije negdje napraviti crkva, da su dobili od zemaljske vlade odgovor: dozvoljava se gradnja crkve, ali s tom opaskom, da ne smijete moliti potporu. Ta moliti je dozvoljeno svagdje i na svakom mjestu, pak i sami carevi i kraljevi ne za­ tvaraju svojih vrata pred molbama. Kad imade ova stavka, zašto bi se zabranilo moliti, kad i onako ne može sam narod, kad već daje tolike poreze, ne može da osim tih poreza još daje i takove poreze, s kojima bi se gradile crkve. Pravedno je s toga, da �162 Br. 9. — Serafinski Perivoj. — 1910. se iz njegova poreza daju potpore, pomoću kojih da se grade crkve, da narod bude tako opterećen. Tako bi na primjer za moj izborni kotar bilo potrebno za dogradnju crkve u Konjicu i za dogradnju crkve u Širokom brijegu da se dade potpora iz zemaljskih sredstava, napose za ovu potonju, koja će i radi svoje graditeljske ljepote služiti našoj zemlji na ukras.« * Na ovim su se zauzećima specijalno visokome saboru zahvalili: hercegovački redodržavnik m. p. o. Luka Begić i viša franjevačka gimnazija u Viso­ kome. Zahvale su upravljene, kako slijedi: »Franjevačko starješinstvo u Mostaru. Br. 147. Visokpm predsjedništvu sabora Bosne i Hercegovine u Sarajevu. Dužnošću si smatram, da se u ime her­ cegovačke franjevačke provincije najiskrenije zahva­ lim na priznanju zasluga franjevačkom redu u našoj domovini te na izražaju simpatija od strane cianova cjelokupnoga Sabora i pojedinih klubova u XX. zasjedanju prvoga bosansko-hertegovačkoga Sa­ bora. Ovo pismenim putem izrazujem buduć sam zvaničnim poslom zapriječen isto osobno učiniti. Za hercegovačke Franjevce. U Mostaru, dne 1. augusta 1910. Fra Luka Begić, provincijal.« »Predsjedništvu bosansko-liercego\dčkoga sa­ bora u Sarajevu. Na udruženom nastojanju hrvatskih, srpskih i muslimanskih poslanika oko izbjegavanja neisplativoga narodnoga trvenja, nu z a h a t o r o p ć e n i t i h v i š i h i n t e r e s a , a sada još više na patriotskom zauzimanju njihovu, da зе zavodima bosansko-hercegovačkih Franjevaca p r a v e d n o m d r ž a v n o m p o t p o r o m osigura opstanak, a time nama Franjevcima da se krila podignu te još požrtvovnije i veledušnije mognemo raditi za vjeru i narod, ja se najblagodarnije zahvaljujem! Živjelo pravedno bratsko sporazumljenje i rad! Fra Josip Markušić, direktor franjevačke gimnazije u Viso­ kom.« Svršismo. BI Dn. Ilija U je v ić : Milu pobratimu (0 . A n g j e l u Mari j i Miškovu. ) O moj pobro i po zvanju brajo! Ti mi vrci sa Zagorja lomna, A ja na njem’ samovanje vijem C’jenom c'jeneć pobratimstvo veljo Amo što ga nedavno sklopismo Na vreocu toplih osjećaja, Drevnih snova, Žarkih čuvstvovanja: Jednakijeh težnja i nakana ... E pa što ću sad Ti pričat, pobro? Ognjem planu — u znak pobratimstva — Moja evo na Zagorju diljka, A tvojoj će biti povoljice Razgovornim oglasit se glasom Iz daljine1) — pobratske miline. Ako li si s putovanja trudna Miloj braći u okrilje pao I domaji na odmor došao: Širim ruke na opali diljke, Kitna svoga da ogrlim pobru, Ogrlim ga i cjelujem žarko Vedro čelo — ponosno, veselo! ‘) Mnogo poštovani Miškov, dominikanac odavle je otiSo negdje u Magjarsku obavljati sv. misije Hrvatima izmješanim sa m narodnostima. 96 B allerini: Iz trnja ružica. istiniti dogagjaj — prevodi o. Stjep. Nevistić. (2i Ko li otac, to Ii majka, iza uzaludne dvodnevne borbe popustili su teškom mukom, jer su i sa­ mi bili bogobojazni. Oni su privoljeli, da im kćer­ ka uz neke uvjete ostane u zavodu. Izmegju ostalih uvjeta, za veću sjegurnost i opreznost bio je i ovaj, da njihova kćerka mjesto 3, kako njihovo pravilo iziskuje, bude kušana 6 mjeseci. Ovaj rok je za Ma­ rinu sretno i blaženo prošo, jer je 19. ožujka ove go­ dine na svetkovinu sv. Josipa, u proljetno vrijeme, kad je bio ugovor o zarukama, metnula na se dje­ vičansku koprenu, i promijenila si ime, te uzela novo - Imelda. Marina je još od mladosti ovu sveticu, koja potječe iz obitelji Lambertini u Bolonji, štovala jer je kao djevojčica umrla od ljubavi prema presv. oltarskom sakramentu, ona je (Marina) dapače ža­ lila, što joj roditelji nijesu na sv. kršćenju to ime nadjenuli. Crkveni dostojanstvenik, koji joj je stavio djevičansku koprenu, reko je Marini pri koncu ove riječi: — »Raduj se, sestro Imeldo, raduj se u po­ niznosti duha svoga, radi osobite milosti, koju ti je Bog udijelio i nad tobom ispunio one riječi: Čovjek snuje, a Bog odregjuje«. — »Sasvim opradane ri­ ječi«, reče otac Geminjan na ulazu u samostan, ri­ ječi, koje bi Vama, gospodine Romule, kao mladiću, koji vjeruje, bile potpuna utjeha i okrepa. U ovim riječima tajna je utješljivog lijeka, koga od mene tražite ... — Ja imam važnih protivnih razloga, odvrati mladić, uzdišuć i tresuć se od nutarnjega ganuća. �Iz trnja ružica, Meni nije jasno, da je baš tako Bog odredio, da Ma­ rina moje srce istrgne, a svoje njemu dadne. Bog je dobar i on boce život, a ne smrt, i onim, koji ga ne ljube više, nego i onim, koji ga ljube. I ja, i ja ga još i sada ljubim. Nije to dakle djelo Božje dobrote, ne­ go njezine tvrdoglavosti, da ovako trpim ja i moja čast, i da mi je ovolika rana na srcu. Njezina mušičavost pod izlikom zvanja izdala me je i upropa­ stila. Kažem Vam, oče, da silno trpim, a gdjekad dogje čas, da bi svu moju veliku i iskrenu ljubav, za koju sam Bog zna, okrenuo u mržnju proti njoj. — Dragi g. Romule, odvrati otac, držeći svoju desnicu na njegovu ramenu u ovoj stvari ja ne­ vrijedni čovjek, skroz sam vješt i iskusan. Još ćemo se drugi put zgodnije o tom razgovarati. Vaši su živci previše uzrujani. Kad se malo umirite, ja ću Vam tad svoje razloge iznijeti. Pozdrave se i prijateljski rastanu. VI. 0 C S lavom i s ljubavlju nema šale. Romul je došo u Porrettu, da se pet šest dana liječi, a da bude slobodniji nije osjeo ni u jednom svratištu, nego u kući čestite udove, gospogje Rosalbe, koja je nekoliko lijepih soba u svom stanu kupališnim gostima ljeti iznajmljivala. Osim ovoga, Romul nije htjeo ni u jednom svratištu stalno blago­ vati, nego je po svojoj volji odabiro sad ovdje, sad ondje. Osobito je zavolio kuhinju na kolodvorskoj postaji, gdje su se i drugi sladokusci rado sakup­ ljali, a to tim ragje, pošto je želio razbijati svoje brige, pa je htjeo rado gledati neprestani dolazak i odlazak vlakova, koji su toliko samo mirovali, dok bi se lokomotive promijenile. U stanu ggje. Rosalbe, nastanio se već prije tri godine neki doktor prava, imenom Anselmo, jer se moro u kupkama zvanim Marte od bedrobolje liječiti. Bio je to mudar i pametan starac, živan i vedar, duhovit i šaljiv. Romul se je u brzo upozno s dr. Anselmom, s njim se družio u svojoj sobi, dvo­ rani, na šetnji, na zajedničkom objedu, tim ragje, što su obojica uživali u pušenju cigareta, te bi u osobito prijateljskom razgovoru šetali na večer ulicom, koja vodi prema Puzzoli i crkvi drage Gospe, ili bi na prostranom dvorištu uživali milozvučnu glazbu, koja je svirala kupališnim gostima. Dr. Anselmo opazio je na prvi pogled, da je Romul bolesniji na duši, nego li na tijelu. Blijedoća, mučenje, sjeta, sve se to na njegovom licu odrazivalo tako, da ga nikad vesela vidio nije, a to je bio znak neke tajne bolesti, koja ga na srcu tišti. I zbilja, Romul nije mogo odoljeti, 163 a da ne oda svoje tajne i ne kaže uzroka svoje boli dru Anselmu još prije nego se sastao s ocem Geminjanom. — Želite li napokon znati za uzrok moje žalosti? reče Romul na koncu konca. Muči me na srcu nesretna ljubav. Dr. Anselmo iz neke osobite ljubavi i prijaznosti, nazivo je Romula uvijek sa »Vi«, a čim mu je Romul otkrio svoju tajnu, nazivo ga je sa »Ti«. — Već sam na to pomišljo. To je obično zlo, Vas mladića. Take zgode završuju obično lakrdijom ili žalosnim slučajevima, ali tomu zlu ima sredstvo. — Bilo bi? Zapita Romul. — Počuj! Ti si se moro zaljubiti, u koju djevojku, koja Ti je osvo­ jila srce, a kasnije Ti legja okrenula. Učini i Ti isto. Okreni i Ti njoj legja i traži drugu djevojku. Danas ima više žena nego kokoša, a lijepih djevojaka pun je svijet. — Ah, g. doktore! Lijepo se svagdje nagje, ali dobro ne. Moja je bila lijepa i prelijepa, do­ bra i predobra. Srce više teži za dobrim, nego za lijepim^a dvaput se ne daje. — To vele pjesnici, a ne vele iskusni ljudi u životu. Ja, koji na 70. naginjem, dosta sa m \h upozno, koji su, kad ini je prva ljubav pofalila, tražili drugu, a ako je i ova falila, onda treću. Dali su srce dva-triput i nijesu umrli od žalosti, nego i sad veseli i zadovoljni živu. - Trgo­ vačka ljubav! Moja nije taka, nego iskrena i promiš­ ljena, pa me baš za to na srcu boli i nemam utjehe. — Ko te je proigro? Možda kakav takmac, da ti je oteo srce tvoje drage? — Ne, ne! Ona je to sama po sebi učinila, te mjesto da ga meni dadne; dala ga je Bogu. U najljepšoj nadi iščeznula mi je ispred očiju. — Oh, sad više tomu nema lijeka! Ako ju je Bog uzeo, moraš držati, da je umrla i pokoriti se. Providnost što odnosi, opet donosi. Moraš uzeti dru­ gu, koja će ti biti bolja od one, koja ti je srce otela. — To pak ne! odvrati Romul Ijutito. Ili ona, ili nijedna! Ja se nadam, da njezino zvanje nije bilo pravo zvanje, nego je to ludo i u ugrijanoj svojoj glavi učinila, pa joj neće dugo trajati. Ja u ovoj nadi živem. — Ako su ružice, procvast će. Koliko ima vremena, da je stupila u samostan? —- Deset mje­ seci. Je li ostala? Ostala je i već se koprenom pokrila. — Ti čini, kako ti ja velim: odbaci od sebe svaku nadu. da ćeš ju igda imati, i misli na drugu. Ja bih ti mogo pomoći naći ju. — Ne, zakleo sam se sebi ili ona, ili nijedna. — Ako je to tako, počuj ovaj moj drugi savjet: Zatvori se i ti u samostan. Otajstveno suglasje bit će megju vama savršeno. Draga, opatica, a dragi, fratar. Taj će se prizor tako svršiti, i zastor pasti. Ah, g. doktore, Vi se sa mnom samo šalite i podrugivate. Pogledajte molim, kako čuvar zvjeradi u zvjerinjaku dovikuje onim, koji se k rešetkama prikučuju: »Dalje, dalje, gospo­ do! S lavom i ljubavlju nema šale.« �164 Br. 9. Serafinski Perivoj. — 1910. VII. Korisna šala. Onoga istoga dana, kad se je Romul razgovaro s o. Geminjanom, otišo je u obližnju gostionu zva­ nu Palazzina, prema zgradi zvanoj v o l o v i , da se okrijepi u društvu s g. drom. Anselmom, koji je opazio, da su mladiću nabrekle oči od plača, i da je zamišljeniji i turobniji. Nastojo je finim šalama i do­ sjetkama, da ga razveseli, a govorio mu je ljubezno i o njegovom nesretnom slučaju. Popivši kavu, pušili su i uživali u duhanskom dimu. — Ti bi, nastavi dr. Anselmo, mladiću moro ozbiljno govoriti, ti bi moro biti veći filozof, nego što si, i moro bi motriti stvari, onako kakve su zaista i primiti ih onako, kako ih Bog šalje, Ja sam već star i od svijčta izvaran. Koja korist kukati i žalostiti se u protivštinama, koje samo muče? Sve svršuje, a svršiti ćemo i mi i to u brzo. Nek ti bude za pouku ta smotka, koju pušiš. Šta ti ona veli? Prava slika ovog je života Dim, koj’ ode, a pepeo osta. — Lijepa poduka, samo da nije trpjeti muka na srcu, odvrati Romul, krećuć glavom i srnješeći se. Ja sam ne znam, ili je to od naravi, ili od nesreće, da ja toli živo te boli osjećam, da ih ni .zreći ne mogu. Ja sam previše osjetljiv, a Vama, dragi doktore, zavi­ dim, što možete sve na šalu i smijeh okrenuti. — Da, u tebe je vrapčije srce. Čim kakva nezgoda nadogje previjaš se i prenemažeš, plačeš i uzdišeš nad svojom boli. Budi junačina! Muževne snage nek ti ne manjka, jer: »jako srce, razbija udarce.« Obojica su se zdogovorili, da će u šest sati na večer večerati i u kolima se prošetati lijepom ce­ stom, koja vodi u Toskanu, kraj mosta Ventudina, zatim od Pavane uz obalu rijeke Limentra prema pistojskoj sambuki. Romul je očekivo na kolodvoru dolazak dvaju vlakova iz Bolonje i Firence, jer se je nado nekom prijatelju, koji mu je piso, da će oko dva i po sata po podne stići, s njim se pozdraviti i porazgovoriti, a zatim krenuti u šumoviti predjel kraj Lukke. Očekivani prijatelj nije došo, jer ga Ro­ mul uz sve svoje pažljivo gledanje nije mogo opa­ ziti. Čim je vlak stao, osobe počele izlaziti, koje su za Porrettu došle, da se liječe, Romul je opazio dvije osobe, a čim ih je opazio, stao je kao manitati, u licu se mijenjati i tresti u tijelu, kao da ga groz­ nica trese. Može se reći, da je od tog časa izgubio svoje oči i sav se promijenio. Neko je vrijeme šeto doli-gori po kolodvoru, kao izvan sebe, zatim krenuo prema mostu Reno, a odavle skrenuo na ulicu i sio na klupu, kraj jedne kafane. Malo iza toga opet je usto i krenuo na desnu stranu, uspeo se uz stepenice prema župnom vrtu, kraj crkvenog dvorišta, i tu se zaustavio, te u svojoj uzbugjenosti gledo u prostra­ ni vidik, koji se pružo oko njega i pod njim. Čim je tu malo popostajo, žurno se okrenuo niz stepenice prema mostu zvanom »Uzdisaji« na rijeci Rio, a odavlen žurno pošo u svoju sobu, sam sobom govoreć i mašuć rukama. Čim je došo u sobu zatvorio se i stao pisati i neku tajnu osnovu kovati sve do pet sati, zatim je izišo iz sobe. U vrijeme njegove otsutnosti, povratio se g. Anselmo iz kupke, zatim krenuo u dvoranu, koja je dijelila njegovu sobu od Romulove. Zvao je Romula, oškrinuo vrata i opazio, da se nešto svijetli na stolici uz postelju. Stupio je u sobu i na svoje veliko iznenagjenje opazio, da je to revolver od ocjeli, kraj kojega je bilo pismo nezatvoreno, a upravljeno na g. Anselma. Gosp. An­ selmo, sav prestrašen, izvadio je pismo, odmoto ga j čitajuć bio, kao izvan sebe. Romul je mislio, da će to pismo g. Anselmo čitati, kad on bude ležo u krevetu razmrskane glave, moleć ga, da njegovu objavi njegovoj majci, da se je usmrtio, da dru­ goga ne usmrti, da je od dva zla manje izabro, da majci šalje zadnji pozdrav i poljubac i da od nje u ime njeogvo zamoli oproštenje. — Ta ovaj je sasvim poludio, reče u sebi sav preneražen doktor Ansel­ mo. Sad je doktor Anselmo došo na lijepu miso. Uzeo je revolver, povadio naboje, stavio ga gdje je i bio, a sam se sakrio za zastor u dvorani. Za koji čas došo je Romul, unišo u sobu i zatvorio vrata. Dr. Anselmo približio se na nožnim prstima k vrati­ ma, polako ih otvorio toliko, da može vidjeti, šta će Romul činiti. Ovaj se svuko do košulje, pružio se po postelji, uzeo revolver u ruku, okrenuo cijev slipočnici, natego ga i odapeo. Nu prvi otponac nije opalio, odapeo je i drugiput, ali opet isto, odapeo i trećiput, ali uzalud, jer ne puca. U taj čas uletio je dr. Anselmo u sobu, bacio se na mladića, oteo mu revolver iz ruku, vičuć: »Šta to činiš velika bu­ dalo?« — Romul se je prenuo kao iz sna, i sav začugjen gledao u doktora, a napokon ga zapito: »Šta ja činim? recite mi! Ja ne znam.« — Ma ti si se htio usmrtiti. Šta ti je, šta si pomahnito? — Ja se htjeo usmrtiti? Ja sam dakle odlučio spasiti njoj život. — Meni? — Ne, ne, nego Marini. — Ti si u ludilu. Ustani, obuci se, pa ćeš ići sa mnom na šetnju, da se malo razabereš. Ustani dakle, osvijesti se, i priznaj, da sam ti ja tu korisnu šalu učinio, da ti život spasim. Ovaj ću revolver uzeti i zaključati ga. Šta ti se je dogodilo, da si tako poludio? - Ja Ja vam ne znam drugo reći, odvrati Romul, oblačeć se i osvješćujuć, nego to, da sam časovito poludio. Na kolodvoru sam vidio Marinu, kad je izlazila iz vagona. Vidjeli smo se i ja sam je pozno, ona je problijedila ko krpa, a ja sav razjaren htjeo sam k njoj poći, ali sam bio kao okamenjen, i izgubio �Iz trnja ružica. sm svoju pamet. Jedna rni je samo miso bila u glavi: Ili ja ili ona umrijeti. Da nju ne usmrtim, vidi se, da mi je došlo u glavu, da sebe usmrtim. Što sam počinio, toga se sada ne sjećam. Vi ste me, g. dok­ tore, iz strahovita sna probudili. - Ma ili se ti pri­ činjaš, da se sa mnom šališ, ili je ta tvoja ludost, neka pojava, kojoj se i najbolji duševni promatrači čuditi moraju. Reci mi, Romule, jesi li ti zaista pri sebi? — Kao i Vi. — Dakle ti si bio budala samo nekoliko sati, a opet si se potpuno opametio. — Tako i mora biti. Da sam bio pri sebi, ne bi mogo ni po­ 165 misliti, da se usmrtim. Samoubojstvo mi je po načelu savjesti i naravnom mišljenju stvar odurna. Iza moje nesreće bojo sam se, da do toga ne dogje, ali samo u slučaju, ako mi se pamet prevrne. Ovoga sam se bojo, bojo sam se mnogo. Rekav ovo, stao je bijedni mladić gorko plakati i moliti g. doktora, da to ostane najvećom tajnom. U plačnom uzdisanju opetovo je: Ah, nemilosna Marino! okrutna Marino! Kak bi sa­ mo i pomisliti mogla zlo, koje rni je prouzrokovalo tvoje izdajstvo. (Nastavit će se.) Redodržavništvo bosanskih Franjevaca u Sarajevu. Broj 802. Časnoj braći župnicima. Polag previšnjega riješenja od 11 lipnja 1909. ima se obaviti popis žiteljstva Bosne i Hercegovine u godini 1910. Prema § 5. propisa o popisu, ima kod toga sudjelovati i svećenstvo, da podatci, što će ih sabirati popisni povjerenici, što točniji i istinitiji budu. Pošto su ovakovi popisi od vrlo velike važnosti, to se čč. braća župnici ovim upućuju, da rado učestvuju u popisnim povjerenstvima. Za upravu i znanost popis je ovaj od velike važnosti, zato treba narod uputiti, da ništa ne taji, već po istini iskaže. Ovakovi popisi obično straše seosko pučanstvo, jer im se to često od nepoznatih tumači krivo. Zato čč. braća dušobrižnici neka narod pouče i predoče mu, da ovaj popis nikako nije za to, da se time kakovi novi porezi uvedu, nego mu je svrha, da se točno upoznaju uarodni odnošaji. S a r a j e v o , 10. rujna 1910. Fra Alojzij Mišić, redodržavnik. L1STAK. Dekret konzistorijalne kongregacije o skidanju župnika. Poznata je stvar, da do najnovijega doba bi­ skupi nijesu mogli dignuti kanonički ustoličene žup­ nike bez kanonički po župnika zlo svršenoga proce­ sa. Taj stari crkveni zakon izgubio je svoju krepost dne 20. kolovoza god. 1910. Dne 20. kolovoza teku­ će godine izdala je konzistorijalna kongregacija de­ kret, kog su pošljednja »Acta apostolicae Sedis« već objelodanila, polag koga biskup može župnike u 9 slučajeva i bez do sada traženoga procesa, sa župe dignuti. Ti su slučajevi slijedeći: 1. Ako je župnik po liječničkoj svjedodžbi duhovno bolestan; 2. ako nema iskustva i znanja; 3. ako je tjelesno tako zdrob­ ljen i oslabljen, da ne može vršiti duhovne pastve; 4. ako je puk ogorčen — pa bilo to i nepravedno i djelomično; 5. ako je župnik izgubio dobar glas kod poštenih ljudi; 6. ako je potajno tako skrivio, da se narod može ogorčiti; 7. ako zlo ravna crkvenim do­ brima; 8. ako suprot opomeni propašću župničke du­ žnosti, dijeljenje sv. sakramenata, podučavanje i ako je češće odsutan; te 9. ako je neposlušan. U svim ovim slučajevima biskup može župnika skinuti nakon provedene istrage, učinjene pomoću dva ispitatelja — examinatores. Skinuti župnik mo­ že na biskupa apelirati, koji će opet stvar s dva savjetnika - consultores, pregledati. Ispitatelje i sa­ vjetnike u smislu dekreta moraju svi biskupi odmah imenovati. Kako se vidi, ovi dekreti ide više za spasom duša, nego li za kaznom klera. — Dr. .1. Kada se imaju djeca pripušćati k sv. pričesti? Na ovo je pitanje odgovorila k o n g r e g a c i j a s a ­ k r a m e n a t a s dekretom: »Quam singulari Chri- �166 Br. 9. — Serafinski Perivoj — 1910. stus amore«, koga je Pijo X. dne 7. kolovoza t. g. potvrdio. Polag ovoga dekreta djeca, koja su uzela 7. godinu, moraju ići na sv. ispovijed i pričest, jer u 7. godini djeca o b i č n o dolaze k razumu. Nu ovaj dekret ne zabranjuje djeci i prije sedme godine dola­ ziti na sv. pričest. Djeca se.i prije sedme godine mo­ gu slobodno pričešćivati, samo ako znaju potrebna potrebom sredstva — necessaria necessitate medii i razlikovati sv. pričest od ostale hrane i pića. Oni, koji dijete odgajaju: roditelji, župnici, katehete, uči­ telji itd. moraju se brinuti, da dijete ispuni zapovijed sv. prčesti. Osim toga dekret: »Quam singulari ...« ukida zloporabu, da se djeci, koja su došla k razumu, uskraćuje popudbina, zadnja pomast i pokop po obre­ du odraslih. Dekret nalaže biskupima, da se ove od­ redbe dostave svećenstvu i puku i da se sve ovo sva­ ke godine ima u uskrsno doba u župnim crkvama proglasiti narodu u materinskome jeziku. Ovim se dekretom donekle obnavlja stara crkv. disciplina i obi­ čaj, polag kojih su se svuda kršćena djeca do XIII. stoljeća, a na istoku i daaas pričešćivala pod prili­ kom vina. — Dr. J. „Franjevci i svjetovni kler u Bosni4*. Pod tim je naslovom profesor dr. M. Hiptmair u III. svesku ovogodišnjega „ T h e o l o g i s c h - р г а kt i c h e Q u a rt a r s c h r i f t - a “, što izlazi u Linču, predstavio pri­ godom carsko-kraljevskoga doiaska u Bosnu žalosno stanje katoličke Crkve u Bosni i Hercegovini. Moramo priznati, da je dr. Hiptmair prilično upućen u stanje katoličke Crkve u Bosni i Hercegovini, ali, da je u mnogome bio i subjektivan, tendencijozan i Franjevcima odviše antipatičan. Dr. Hiptmair dobro zna, da je ka­ tolička Crkva u Bosni i Hercegovini bila kroz stoljeća „mučenica" — „eine Martyrin“, da je mnogo trpjela od Turaka i shizmatika, da se njezin opstanak kroz 400 godina poslije Boga ima prepisati jedinim Franjev­ cima, koji su za to od sv. Stolice primili mnogobrojne povlastice; ali Franjevcima čini nezaboravljivu uvredu, kada ih njemačkoj publici predstavlja kao, borce, koji stoje u taboru Antihrista i neprijatelja katoličke Crkve, kao raskalašene svećenike i izbjegavatelje discipline i samostana, koje većinom smatraju kao tamnice, u ko­ jima radi manjka lajka, manjka posluga: ,,Gowehnt an das frei Leben als Pfarrer, schauen namlih die allermeisten das Kloster fast wie ein Gefangnis an.. Da sie keine LaienbrOder haben, soli es dort nicht selten an den wiinschenswerten Pflege, besonders in der Krankheit fehlen." Koliko nepravde jednome redu, kome zasluga za Crkvu u Bosni i Hercegovini ni sam kle­ vetnik inače ne niječe! Kolika uvreda za Franjevce, ko li one, koji su u samostanima, to li one, koji su na župama. Oni se po dru. Hiptmairu smatraju u tamnicama prem ih ima velik broj, koji ne bi nipošto na župu; a ovi zaboraviv se na red, na redovnička pravila i ustanove plivaju u moru slobode i raskoši, prem ih, opet velim, ima i tuj velik broj, koji bi se svaki čas odrekli župa, da ih za njih ne veže sveti posluh, dobro reda i naroda. Megjutim, kada je veleučeni dr. Hiptmair tako duboko zavirio u psihu bosanskoga fratra i u njegove samostanske ćelije i bolnice, je li mu poznato, da su bosanski i hercegovački Franjevci od okupacije Bosne i Hercegovine za samu reparaciju i edifikaciju svojih samostana potrošili oko 2 milijuna kruna ? Pa ako Franjevci, dr. Hipmairu, ne ljube samostana i ako u njima nema nikakove posluge, ako, ih smatraju tam­ nicama, čemu onda, da oni na župama otkidaju zalogaj od zalogaja i troše za zidanje tih „tamnica". Zar oni ne bi ragje po kupkama, putovanjima itd. potrošili tu svotu i to tim ragje, kada su se, kako veliš, na župama naučili slobodnu ili bolje recimo, kako i misliš, ras­ košnu životu ? Doktore, zaletio si s e ! Nu dru. Kiptmairu je nekako u oku i franjevačka gimnazija u Visokome — a širokobriješku je nekako zaboravio - i što Franjevci svoju mladež šalju na sveučilišta, što je pogubno za redovničku stegu. Sv. Stolica osobito u najnovije vrijeme poduzela je sve što je moguće, da se i redovnički i svjetovni kler što više naobrazi i usposobi, a dr. Hiptmair kao jedan doktor i profesor htio bi, da samo sebi i kome on hoće usurpira monppol znanja. Prozirna je ta tendencija i ta revnost za franjevačku stegu i red, doktore Hiptmairu! U ostalom, ako si baš i iskusio, da sveučilišta kvare crkvenjake, budi miran to s bosanskim i hercegovačkim Franjevcima ne će biti, jer oni i na sveučilištima živu ili u Augustineumu ili u samostanima — dakle opet pod stegom. Da dr. Hiptmair bosanske i hercegovačke Fra­ njevce čim više ocrni, a njemačku javnost što boljim štivom počasti, upustio se je i u opis bosanskih i her­ cegovačkih crkven h običaja. On iznosi kako o Uskrsu kućni starješine prije ispovijedi dolaze župniku, plaćaju mu lukno, primaju cedule za ispovijed za se i za čitavu obitelj. 1 on to drži zlim običajem, jer često očevi ne idu po cedule i tako mnogi ostaju neispovjegjeni. Ovaj je običaj, veli, svjetovnome kleru neugodan, s toga da je tražio kongruu, da je država na kongruu pristala ali da su ju zabacili Franjevci. Prikaz Franjevaca u ovakim bojama nije ništa nova. Još su davno oni ozloglašivani — barem po hrvatskim novinama kao protivnici kongrue i to jedino, jer imaju veću korist od bira nego li od kongrue i iz protivnosti svjetovnome kleru. Dr. Hiptmair je dakle ovo pitanje samo prekuho i pređo ga njemačkoj javnosti. A što je na srijedi ? Proces o kongrui sasvim je poznat! Franjevci u Bosni i Herce­ govini primaju bir jedino na temelju povlastica sv. Stolice. Da bir zamijene s kongruom, morali bi iskati od sv. stolice za to dozvolu. 1 oni se ni toga ne bi �Listak kratili da vide u kongrui osjeguranu svoju eksistenciju — nu to je manjkalo. Četiri franjevačka zavoda i dva­ naest samostana u kongrui nijesu uzimani u obzir — a oni su se ipak prištednjom župnika od bira uzdr­ žavali, koga bosanski župnici od davnina v e ć i n o m iziskuju prigodom korizmene ispovjedi i vjenčanja. A je li to to toliko zlo, da se baš tom prigodom najviše bir traži? Ne! Tko ide na ispovijed treba da vrati svakome svoje, pa i župniku. Ko se ženi, kada može ženidbeni trošak podnijeti, može platiti i župniku njegov bir. Niti je običaj, koji u Bosni vlada bez juridičnoga oslona. Ta nema li bir istu svrhu, koju i stolarina? A baš o stolarini učeni i čuveni jurist dr. Aichner piše: „Qua occasione et in quanam quantitate liaec honoraria sint praestanda, ех locorum usu et ех legibus particularibus dimetiendum est. Comuniter penduntur o c c a ­ s i o n e p r o c l a m a t i o n u m , c o p u l a t i o n i s , ехеquiarum, administrationis quorundam sacramentorum veluti baptismi, c o n f e s s i o n i s p a s c h a l i s et pruvisionis infirmorum.“ (Comp. juriš eccl ed. X. p 849.) I on to ne osugjuje, nego odobraje. — ,,Quia praesta tiones ех jure stolae non dantur tamquam pretium stolae sed tamquam congruae elerieorum sustentationis pars, o m n i n o l i č i t e a c c i p i u n t u r . dumodo absit omnis simoniaci quaestus avaritiae species et functiones non denegentur iis, qui has oblationes dare vel renuunt vel ob paupertatem dare non possunt.“ (0. c. p. 849 —850.) Dakle! Prigodom uskrsne ispovijedi i vjenčanja slobodno je iskati stolarinu, pa i — bir, nu samo u granicama, koje isključuju simoniju. A da se u ovim granicama bir išće dokazat će to baš ona mjesta, gdje starješina nosi cedule za čitavu obi­ telj, jer se ni u tim krajevima tako strogo ne postupa sa članovima obitelji, kojih starješina po cedule ne dogje, nego se i brez tih cedula, ako poznaju kršćan­ ski nauk, ispovijedaju, pričešćuju i vjenčavaju. U osvadi bosanskih Franjevaca s „Theologisch-prak tische Quartalschriftom“ natječe se Linzer Volksblatt u svome 135. ovogodišnjem broju u članku: Die Kirchen frage in Bosnien i (Morgen) „Das Vaterland“ u 390 br. u članku: ,,Wie wir Bosnien verliren?^, od kojih se u prvome listu u žešćemu tonu — valjda s toga, što je list za puk — rekapituliraju klevete ,,Quartalschrifta“, a u drugome se — Amici risum teneatis! — Franjevci u Bosni i Hercegovini predstavljaju kao antidinastični. Mi bi savjetovali njemačkim listovima, da se u bosanske i hercegovačke stvari ne pačaju i da ne Ijevaju ulja u vatru. Ona „mučenica“, koja je preživjela tira­ niju patarenstva i Osmanlija ne će zar ni pod krilima dvoglavoga orla izdahnuti, s kojim Franjevci Bosne i Hercegovine živu i padaju. — Dr. J. Slobodno zidarstvo. Ako je i bilo slobodnih zi­ dara i prije XVIII. stoljeća, to ipak njihova organi­ 167 zacija i njihov današnji oblik datira od početka XVIII. stoljeća — od god. 1717. Kada je god. 1666. u Lon­ donu buknuo silan požar, tu se je sva sila nagomilala radnika, gdje su pravili kolibice, kuće i palače. Ovi se radnici na sv. Ivana Krstitelja god. 1717. skupe i organizuju po konstituciji, koju im je sastavio jedan engleski svećenik — Anderson. Rimski su se Pape svim silama slobodnome zidarstvu opirali i osugjivali ga. Tako ga je osudio Klemens XII. u svojoj ustanovi »In eminenti«, u kojoj je živo i vjerno skiciro njihovu suštinu, njihov duh i organizaciju. Ovu su osudu opetovali i drugi Pape: Benedikt XIV., Pijo VII., Lav XII., Grgur XVI., Pijo IX. i Lav XIII., nu bez uspjeha. Slobodno se je zidarstvo iz dana u dan sve više širilo. U Parizu se je još 1725., u Irskoj i Škotskoj god. 1729., u Sjevernoj Americi god. 1731., a u Hamburgu god. 1733. nalazila loža slobodnih zi­ dara. Kako U n i v e r s javlja ove je godine slobodno zidarstvo ovako stalo: t k Velikoj Britaniji ima loža 2.800, a članova 152.000. U Irskoj inta loža 460, a članova 18.000. U Škotskoj ima loža 712, a članova 50.000. U Njemačkoj ima loža 4.890, a članova 54.200. U Luksenburgu ima loža 1, a članova 50. U Švedskoj ima loža 24, a članova 12.895. U Norveškoj ima loža 14, a članova 3.833. U Danskoj ima loža 12, a članova 4.610. U Ugarskoj ima loža 71, a članova 5.132. U Francuskoj ima loža 543, a članova 36.700. f U Belgiji ima loža 21, a članova 700. U Holandiji ima loža 101, a članova 4.600. U Švicarskoj ima loža 34, a članova 3.646. U Italiji ima loža 327, a članova 15.000. U Španjolskoj ima loža 79, a članova 3.169. U Portugalskoj ima loža 148, a članova 2.887. U Grčkoj ima loža 19. a članova 4.950. U Rumunjskoj ima loža 9, a članova 250. Osim toga u Americi imaju slobodni zidari 15.741 ložu s 1,321.530 članova, u Australiji 750 loža s 40.722 člana. To je zaista strašna vojska, proti kojoj bi dr­ žave morale poduzeti mnogo strožije mjere. — Dr. .1. O. M. Kozlnovlć. Pučka crkvena pjesma. Uz koralno i polifono pjevanje u katoličkoj se crkvi nalazi i pučko pevanje. Pučko pjevanje strogo uzev ne bi se moglo smatrati pravom crkvenom glazbom, jer ne rabi liturgičnog je­ zika i teksta kao koral i polifonija; no budući se njom mogu pobuditi pobožna čuvstva i iskazati dužno što­ vanje prama Bogu, pripušćano je i ono u Crkvu. Kad je nastala pučka crkv. pjesma, lako je po­ goditi. Čovjeku je već od naravi prirogjeno, da se klanja Bogu, iskazuje Mu čast i štovanje a napose to �168 Br. 9. — Serafinskj Perivoj. — 19lO. nalaže katolička Crkva svojim vjernicima; da pjevaju Benko, a dočeko ga na vratima vladin povje­ pjesmu zahvalnicu za bezbrojna dobročinstva, koja nam renik Brodnik. Na crkvenim je vratima Nj. Veličan­ je Bog iskazo. A kako će jedan narod tu zahvalnicu stvu svečano sv. vodicu pružio predsjednik p. o. otpjevati, nego li u svom narodnom, pučkom jeziku Franjo Pavlak, a tada mu je Nj. Veličanstvo latinski Po tom možemo zaključiti, da pučka crkvena pjesma reklo: »Nek se čita misa na čast sv. Ljudevitu za me kod svakog naroda ima svoj početak u postanku is­ i moje kraljevstvo!« Nj. Veličanstvo i prijestolona­ toga i njegova jezika. Takove bo pučke pjesme, kojim sljednik nijesu htjeli sjesti na pripravljeno im mje­ se Bog proslavljuje, upustila je Crkva u svoje svetište, sto, nego .u klupu, gdje su povadili molitvenike i po­ dopustiv im da se mogu u vrijeme bogoslužnih čina božno se molili. Poslije mise, koju je čito tajnik p. pjevati. Po tom p u č k a c r k v e n a p j e s m a j e s t Ćorković, Nj. je Veličanstvo predsjedniku Pavlaku o n o p j e v a n j e , š t o g a p u k p j e v a u s v o m n a ­ reklo: »Hvala!« Zatim ga upitalo, da li pozna hrvat­ r o d n o m j e z i k u k o d s l u ž b e B o ž j e i i n i h cr ­ ski? Kada mu je predsjednik potvrdio, reklo mu je k v e n i h či na. Veličanstvo: »Ja sam htio, da danas bude misa kod Da li je sve ono crkvena pjesma, što se u Crkvi Vas Franjevaca.« Iza kratkoga još razgovora Nj. je pjeva ? Nije. Prava crkv. pjesma jest samo ona, u ko­ Veličanstvo dalje krenulo, da pregleda grad, a jedan joj je sve po crkvenom duhu i tekst i napjev, fali li je od Njegovih ministara predsjedniku u ime Nj. jedno od tih dvoga, već se udaljuje od crkvenog duha Veličanstva pružio za misu dar od 100 K. i ne bi se smjelo u Crkvu unijeti. Ali na žalost slabo Pozdrav franjevačkog generala u Mariboru. se na to pazi i unosi se svako smeće u Crkvu kao drugdje tako i kod nas. Kod nas pučka crkv. pjesma, Na 22. kolovoza boravio je franjevački general prepremda se najviše goji, stoji na vrlo nisku stepenu. časni o. Dionizij Schuler u Mariboru u kanoničkome Pučka crkv. pjesma, kakva je sada, sasvim je loša, ili pohodu. Isti su dan bosanski i hercegovački redodrjoj ne valja tekst ili je napjev svjetskog duha ili ne žavnici m. p o. Alojzij Mišić i m. p. o. Luka Begić valja ni jedno. Rijetko ćeš koju naći, koja zadovoljava u pratnji i to prvi m. p. o. Jeronima Vladića, a drugi svim zahtjevima. Dosta ih se protivi našem duhu i d. o. Jeronima Borasa dohrlili u Maribor i pozdravili tugjeg su porijekla, a većina ih potječe iz vremena, vrhovnoga starješinu reda. Prečasni je sav razdra­ kad je Jozefinizam vlado, samo su prevedene ’na naš gan primio i očinski ižljubio predstavnike bosanskih jezik. Uvriježile su se megju puk, te ih je teško istri­ i hercegovačkih Franjevaca, te pomno saslušo sve jebiti. Istina, više puta se pokušalo zamijeniti ih s pjes­ njihove zgode i nezgode. mama, koje se slažu s crkvenim zahtjevima a potpuno Dr. Tugomir Alaupović, suradnik »Seraf. P eri­ odgovaraju i našem duhu, no poreci svega mara i na­ voja« i intimni prijatelj Franjevaca, početkom škol­ stojanja bila je mala ili nikakova Korist. Tek bolje je korake poduzela ,,S. Cecilija"; koja ske godine primješten je iz Sarajeva u Tuzlu za di­ će — kako sama veli — po mogućnosti nastojati, da rektora velike tuzlanske gimnazije. Mi se u S ara­ ostrani pjesme nedostojne hrama Gospodnjega, a na jevu s jedne strane žalostimo, da smo ga iz svoje njihovo mjesto uspostavi takove pjesme, koje će ne sredine izgubili, a s druge se strane veselimo, da se samo odgovarati crkv. duhu, već i ljubav pobugjivati je jednom i Tugomirova sposobnost iz sjene na svijet­ prema Bogu, poticati na molitvu te istu pridizati k pri­ lo izvukla. Tugomire, primi čestitke, — a iz Tuzle jestolju Božjem. Već do sada pružila je javnosti mnogo se sjeti Sarajlija i »Seraf. Perivoja«! lijepih pjesmica sa svake strane dotjeranih, jedino preKongres. U Sarajevu su se dne 6. o. mj. s defiostaje, da ih posvuda širimo. Svoje štujmo i ljubimo, a tugje ne prezirimo, ali ga u svoje hramove ne uvo­ nitorijem skupili svi mnogopoštovani oci bosanske redodržave, gdje su vijećali o dobru »Almae provindimo. ciae«. VJESNIK. Car svih Bugara kod Franjevaca u Sarajevu. Na sv. Ljudevita, francuskoga kralja, došlo je Nj. Veličanstvo Ferdinand Koburg, car svih Bugara i sin mu Boris u Sarajevo, gdje su nakon kratkoga boravka krenuli u franjevačku crkvu sv. Antuna i slušali prošle noći brzojavno naručenu misu. — Njegovo je Veličanstvo dopratio u crkvu barun Primicije. Na 28. kolovoza prikazali su u svojim rodnim krajevima. — Docu i Tolisi prvu sv. misu dva odlična mlada Franjevca: o. Miron Kozinović u Do­ cu i o. Valerij Filipović u Tolisi. Na obe se je sveča­ nosti sva sila našega djevičanskoga naroda zgrnula i učestvovala pompoznim svečanostima. Isto je tako prvu mladu misu reko u Zaostrogu na 11. rujna o. Stanko Petrov, rodom iz Metkovića. I ovim mladim »ujacima« želimo, da do groba budu sveće- �Listak, nici zagrijani za Boga, narod i svoj red kao na dan prve svete mise! Iz »Pijeva društva«. Primili srno izvještaj lije ­ voga društva« za promicanje katoličke štampe, megju Hrvatima. Polag izvještaja »Pijevo društvo« je god. 1909. poduprlo izdanje knjige dra. Ljubomira Marakovića: »Nov život — književna razmatranja«; zatim je društvo izdalo brošure: »Majke na okup« u 10.000 primjeraka; »Pokretaši - zaštitnici djevičanstva« u 4000 primjeraka; »Akcija za našu djecu i dječji dani«, te Bogoljuba Strižića »Svjetovni nazor«. Društvo bi i više radilo, da se bolje njeguje. »Sillon« se pokorio. U 4. broju ovogodišnjega »Serifinskog Perivoja« javili smo, kako se je »Sillon«, društvo mladih francuskih katolika moderniziralo. Papa Pijo X. u društvu je proveo inkviziciju i uistinu našo u njemu hiperdemokratična načela, polag kojih je »Sillon« htio da izjednači sve staleže i dokine sva­ ki auktoritet. Koncem kolovoza Papa je izdo encikli­ ku, u kojoj je pogreške »Sillona« osudio i pozvo upravu, da se zahvali i ustupi mjesto sposobnijim. »Sillon« se je mudroj naredbi sv. Oca odmah poko­ rio, a to je liberalnoj štampi, koja je radi Papina po­ stupka silu prašine uzvitlala na sv. Oca, pravi trn u oku. E pur si muove. Suprot svih poteškoća sa stra­ ne crkvene vlasti Rusi hoće ipak, da svoj kalendar reformiraju po uzoru zapadne Crkve. U tu je svrhu razaslat projekat V. M. Andrijevskoga na članove državnoga savjeta. U svome najnovijemu pokretu za reformu kalendara reformatore više ne muče toli­ ko crkvene poteškoće, koliko juridične — rokovi ob­ veza, koje misle riješiti tako, da kroz cijelu godinu, počam od 1. siječnja, u svakome mjesecu 12. dan ra­ čunaju od 12. sata noći do 12. sata dana, a od 12. sata dana do 12. sata slijedeće noći 13. dan. Latinski obredi i engleski protestanti. Kada su se protestanti od katoličke Crkve otcijepili, zadržali su više manje katoličke obrede. U engleskoj ima pro­ testantskih crkava, koje su sve katoličke obrede za­ držali — osobito velike nedjelje. To je u novije doba mnogim protestantima i odviše u oku. Megju ovima je i engleski protestantski crkveni list »T li e E ng I i s h C h u r c h m a n«, koji pozivlje episkopat, da dokine katoličke obrede. Nu » T h e E n g l i s h C h u r c h m a n« ne zna, da bi se na tu reformu sav engleski narod pobunio. Čudnovata peticija. »B a d i s c h e L a n d e sv e r b a n d d e r a n t i u 1t r a m o u t a n e п V e r e in e« podastro je badenskoj Komori čudan predlog. 169 On zahtijeva, da se u njemačkoj državi katoličko svećenstvo isključi sasvim od politike i to ne samo na propovijedaonici, u ispovijedaonici, nego i u sa­ borskim izborima te štampi. Nova nadbiskupija. Papa je Pijo X. u zapadnoindijskoj pokrajini, u Simli, podigo novu nadbisku­ piju, koja će obuhvaćat lahorsku i agrasku bisku­ piju. Slobodno zidarstvo na Kubi. Od kako se je Kuba pomoću U j e d i n j e n i h d r ž a v a od Španjolske emancipirala, evo se već po drugi put u saboru iznosi predlog, da se u buduće redovnicima na Kubi zabrani ulaz, da se njihova dobra opterete, da se svećenstvu uopće zabrani nositi svećeničko odijelo i voditi procesije. Žalosno! Paralela izmegju protestantskih i katoličkih mi­ sija. Protestanti broje svega 558 misijonarskih dru­ štava. 4 )d ovih na samu Englesku otpada 110, od kojih S o c i e t у f o r t h e p r o p a g a t i o n of t h e O o s p e l broji 3 i po milijuna kruna godišnjega prihoda. Isto tako primaju L o n d o n M i s s i o n a r v Society, M e t h o d i s t M is s io пa r у Societ у godišnje 5 milijuna kruna, a C li u r c h M i s s i o п S o c i e t y 12 milijuna kruna dohotka. U Americi B a p t i s t M i s s i o п a r у S o c i e t y dobiva go­ dišnje 4 mil., American Board 5 mil., kineska presbiterijska misija 6 mil., a metodista 9 mil. kruna. Svi dohotci protestantskih misionara iznose 108 milijuna kruna, dok dohotci katoličkih misija iznose samo 13 milijuna. Edvard VII. na času se smrti pokatoličio? Ame­ rički list N e w-Y o r k S u n donosi vijest, da se je Edvard VII., engleski kralj, na času smrti pokatoli­ čio. Svoju vijest N e w-Y o r k S u n potkrjepljuje i s tim, što Edvard VII. na času smrti nije htio, da pri­ mi kanterberskoga (Canterbury) anglikanskoga nad­ biskupa, a primio je katoličkoga P. Vaughan-a i s njim se razgovaro; te što se je nekoč u Lurdu prema ka­ toličkim biskupima pokazo vrlo udvoran. Londonski opet list »L a C r o i x « potvrgjuje vijest, što ju je donio »N e w - Y o r k S u n«, ali samo donekle. On veli, da je kralj katolicima uistinu simpatiziro. ali o pokatoličenju, da nema govora. KNJIŽEVNA SMOTRA. I bez toga se može biti, kratka i zaniiniva ras­ prava o psovki i proklinjaju s primjerima iz najnovi­ jeg vremena. Cijena 10 helera. - - Poštom se ne šalje ispod 10 komada. Dobiva se u franjevačkom samo­ stanu u Zagrebu. �170 Br. 9. — Serafinski Perivoj. — 1910. Bogoslovska Smotra. P r i l o g » K a t o l i č k o g L i s t a « , god. I., br. 1—3. Uregjuju: dr. Josip Pazman i dr. Edgar Leopold. Izlazi četeri puta na go­ dinu u 6 i рб štampanih araka, odgovorni urednik dr. Josip Pazman. Cijena K 5 — za inozemstvo K 6 — za bogoslove K 3. Zagreb. Hrvatski bogoslovni svijet dugo je željkovo »Bogoslovnu Smotru« i dočepo se je takove, kakovom se mogu dičiti i veći narodi, nego li su Hrvati. Dosadanja su 3 broja sa zamjerno krasnim i učevnim radnjama resili: dr. J. Marić, o. M. Talija, dr. Pazman, dr. J. Cenkić, o. P. Grabić i dr. J. Leopold. Uz to se tu nalazi: odredaba sv. Stolice, bogoslovska hronika, recenzija i pregled časopisa te bogoslovska bibliografija. Hrvati pomozite »Bogoslovsku Smotru«! »Hrvatska Straža«, za kršćansku prosvjetu. Urednik dr. Fran Binički, Senj. Napokon je izašo i V., VI. svezak ovoga obljubljenoga časopisa. Žalit je samo. da se ovaj časopis slabo pomaže, te nas je upravo skarila druga strana časopisa, gdje-,izgleda, da je časopis radi nemara abonenta na rubu propasti. Katolici, prenimo se! Lehmkul: Theologia moralis, eri. XI. de integro revisa, refecta, adaucta. Duo tomi Friburgi-Vindobonae, Herder, 1910. K 24 — vezano 29.76. Prvi je dio više teoretičan, jer govori o principima a drugi je praktičan, jer govori o dijeljenju sakramenata, cenzurama i iregularitetima. Djelo je sasvim savremeno, jer traktira i o pitanjima, koja su danas najaktuelnija — socijalna. Preporučamo! Dr. Eterović: Žalosna pojava u modernoj dr­ žavi. Pretiskano iz »Hrv. Straže«. Senj, 1910. Cijena 20 h. Veleučeni pisac raspravlja tuj o porastu zlo­ činstva i padanju pučanstva. Pred očima mu je Francuska, ne kao da zločinstvo u drugim modernim državama ne raste, a pučanstvo pada, nego jer »na­ prednjaci« drže Francusku za najmoderniju državu. Piscu je nakana podsjetiti Hrvate, kamo ih dovode naprednjaci. Uzmi pa čitaj! Predigten von Alban Stolz, zweiter Band: Predigten fiir die Sonntage des Kirchenjahres. Freiburg im Breisgau. Wien, 1910. Herdersche Verlagsbuchhandlug. Cijena K 6 — u platno uvezano K 7.20. Bogoljub Strižić: Svjetovni nazori. Preštampano iz lista »Za Vjeru i Dom«. Zagreb, 1910. Cijena K 1 — za gjake 30 h. Kraj hladne ploče barskoga nadbiskupa srpsko­ ga primasa o. Šimuna Milinovića. Spljet, Leonova tiskara, 1910. S. Babunović: Mladeži pučkih škola. O čestoj i svagdanjoj sv. pričesti. Zagreb, 1910. Cijena 50 Ii. Preporučamo! Borimo se dok je vremena. Pod tim naslovom izišla je jedna suvremena knjižica od znamenite socijalno-humanitarne vrijednosti, jer ima svrhu, da upućuje u tužne pašljedice pijanstva. Rasprava otkri­ va sva zla te rak-rane čovječanstva zanimivim pri­ povjedačem i primjerima sa ilustracijama. Knjižica stoji 50 helera. Neposredne narudžbe imadu se upra­ viti na samostan Franjevaca u Zagrebu. Dragan Dujmušić: Iskre srca moga. (Pjesme.) 1903.—1910. R i j e k a . Tiskarski umjetnički zavod »M i r i a m«. — Cijena 1 K s poštom. Upravo je izišla ova zbirka, koja pravom zaslu­ žuje naslov: » I s k r e s r c a«. Zbirka je to izabrana izmegju mnogih i mnogih pjesama i savijena u vijenac posve originalan, koga je izdala k u ć a »Do­ b r e Š t a m p e« na Rijeci. Cijena je posve umjerena, a oprema lijepa. Narudžbe prima: » Ku ć a D o b r e Š t a m p e « , R i j e k a . Preporučamo. Dr. L. D e h o n : Socijalna obnova u kršćanskom duhu. Socijalne konferencije, preveo ih zbor franjevačke bogoslovne mladeži »Jukić«. Posvećeno presvj. g. fra Marijanu Markoviću, biskupu danapskom, upravitelju dijeceze banjalučke i t. d. Zagreb, 1910. Možemo kazati, da smo, kada smo od neko doba čitali u zagrebačkome »Hrvatstvu« te krasne konfe­ rencije, vruće zaželjeli, da se napose otiskaju. Jer konferencije: Sadašnja socijalna i ekonomska kriza u Francuskoj i Evropi; Pravi uzroci i pravi lijekovi sadašnje socijalne bijede; Židovstvo, kapitalizam i lihva; Socijalizam i anarhizam; Socijalna misija Cr­ kve; Kršćanska demokracija; Program kršćanske ис|11ил|а demokracije; Socijalna akcija Crkve i svećenika; te sadašnja misija Trećega reda, reko što ko hoće, jesu najaktuelnije. Uza sve to su lijepo obragjene, a i prevod je uspjeo. Djelo je odobreno od duhovne zagre­ bačke oblasti i od redodržavništva bosanskih Fra­ njevaca. Naručujese u zboru franjevačke mladeži »Jukić« u Sarajevu. Cijena je djelu, koje iznosi preko 240 stranica, vrlo umjerena — K 1.40. Toplo prepo­ ručamo! Dopisnica uredništva. O. F r a A. J. R i m. Nije moguće. Javite nam se s dru­ gim materijalom — osobito za „Listak" i „Vjesnik." Zdrastvujte ! B. Š. J a j c e . I nama je žao, ali factum infeetum fieri nequit. Pjesme su prispjele. Doći će na red. T Z. Ž u p a n j ac . Učinit ćemo po želji. O. V. V. K o š l j u n . Hvala na podsjećanju. Radi praz­ nika se oteglo. Maknite i Vi perom! ,Serafinski Perivoj" izlazi na dva arka svakog 15. u mjesecu; godišnja cijena 5 kruna. Rukopise, pretplate reklamacije prima uredništvo u Sarajevu. (Bosna, Sarajevo, franjevački samostan). Odgovorni urednik: dr. o. Julijan Jelenić. Tiskara Vogler i drugovi u Sarajevu. �g s f t ssr. Tiskara i litografiia VOGLERI DRUGOVI, SARAJEVO :: (Komanditno društvo) :: preporučuje velečasnoj dima svoje obilato snabdjeveno skladište sviju vrsti gg.svećenicim - ■crkvenih kao: matica kršten«*. th, matica vjenčanih, matica umnih protokola, crkve. ičuna i exhibita, krstnin, vjenčanih i smrtnih listova ' u pojedinim arcima ili * solidnom uvezu, u vlasi 1 ijigoveznici. Služb enih k Posluga b za. =- /im V ik ifin a m a . ,e umjerene. Skladi:* Tiskanice potrebne u poslu novoga ženitbenog dekreta „Ne temere“ mogu se dobiti u tiskari ■■■ VOGLER i DRUGOVI u SARAJEVU. = �Tiskara i litografija Vogler i dr., Sarajevo Telefon broj 119. (Romanditno društvo) (em aluša ulica 172. sni i Hercegovini Najstarija knjigotiskara i sno] maiartlaloi">stnjee Preporučuj molitvenika, poslova, što ukusnom izrado Moderno uregjena . djela, brošura, .arta, kao i svih zasjecaju sa cijene. knjigovežnica, izragjuje sve vrsti uveza za knjižnice, velečastne župne urede, škole i privatna poduzeća, — Uvezi obavljaju se po naručbi: u papiru, platnu i koži. Vanjske natučDe obauUaju se Dro i točno. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/5a7bc99fc498df982ff816512ed195fb.pdf 37e49c900ffb086ad570ad7337c69ffb PDF Text Text Perivoj serafinski LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU BROJ 10. SARAJEVO, 15. LISTOPADA 1910. GOD. XXIV. SADRŽAJ: A) 1. 2. 3. 4. ČLANCI i PJESME: Dr. Blažević: Pijo X. i modernizam . . . . 171 5. A. Čičić: Intimna p r ič a ........................................180 Bogoslovska S m o t r a .................................... 172 б. Ballerini: Iz trnja ružica. . . . • ....................180 Anka Topićeva: Nad lijesom kraljevića Rudolfa 176 B) LISTAK.- C) VJESNIK. — D) KNJIŽEVNA 0. Miroljub Pukler: Djelovanje Franjevaca itd. 187SMOTRA. Hrvatska c< Uplaćen; banka glavnica 2.000.000 krur: Centrala u Pođi ka u Mostaru. -------Preuzim a uloge na uO ukamaćuje iste uz Eskomptira i reeskc tražbine. Daje zajmove na teku Kupuje i prodaje devise, valute. тИ в * papire, Centrala n L|nbl|ani. hranjuje svakovrsne depozite i upravija njima. je isplace i naplate na svim o\aćkim središtima tu - i inoemstva. prima u zalog sve dragocjenosti k a o : srebro, zlato4 dragulje i ostalo. Žalagaonica PJS mjenice, izžrijebane, vrijed_____ ; papire i kupone. , distih; геоп Pomolimaii Sarajevu. Podrnžnice u Spljetn, Trsta, Celovca i Gorici, Dionička glavnica K 5,000.000. ■ ■ Pričuve preko K 500.000. Prima uloge na štednju na uložne knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih sa bez ikakvih poreza i odbitaka. 4 V °lo cisto Kupuje i prodaje sve vrste papira od vrijednosti po najpovoljnijim cijenama, isto tako sve vrste domaćeg i stranog kovanog i papirnog novca. 0 svim ostalim bankovnim poslovima daje na zahtjev pismena i nsmena obavještenja, & Л �- - BOSANSKO-HERCEOOVAČKO -- GRAGJEVNO DIONIČKO DRUŠTVO U SARAJEVU DIONIČKA GLAVNICA K 500 000 — Preuzima osnivanje i izvagjanje vrsnih javnih i privatnih zgrada, drumova, betonskih radnja, vodovoda, gradnja u vodi, elektrana, tvornica itd., te preuzima financiranje gradnja uz povoljne u v jete; proizvagja svakovrsne cigle u vlastitoj :: kružnoj ciglani. :: Glavno zastupstvo za Bosnu i Hercegovinu MOŽE SE POVISITI NA K 2 , 0 0 0 . 0 0 0 - TVORNICE ETERNITA D irektor: gragjevni savjetnik Jo sip pl. V ancaš. najboljeg materijala za pokrivanje krovova. Privile a banka Da uzmogne štediti često P rivilegovana zem aljska zgodne male vrlo lijepe priv atne kutije za štednju i ku tija otvo riti sa tam o sprem ljesliku), koje ona po želji u stu p a sv S k ' čer*, novac iz nje prebrojiti i upisati uplatu od 6 kruna trošak kutije), k u uložnu kniižicu. Ta se pak knjižak vraća, kad se kutija opet preda zav e Jasniku, koji može po tom sa Te kutije može svaki ponijeti ku' je su iskazane u knjižici sobodno ima u svako doba pri ruci. Iste su z rasp o lag ati. i napose uregjene za kovani i papirni novac se način štednje prema tome osniva je vagjenje i ispadanje novca zapriječeno pa rincipu, da se jednom sprem ljena uštedtentiranom spravom. Kovani se novac ubacuje nja ne može opet olako dignuti, nego se kroz prostrani otvor I I. dočim se pap mora donijeti u banku, gdje se ukamaćuje, a novac savije i utura kroz šupljinu O na pro­ banka prima kao štedovni ulogna ukamaćenje tivnoj strani. i najm anji iznos. Kad se kutija napuni ili prije u zgodnom Ovaj način Štednje osobito je podesan za času, ali svakako svakoga ili svako dva mje­ osobe svakog staleža, koje mogu da štede seca donese se u banku ili na mjestima, gdje samo u malim svotama, napose za obrtnike i banka nema podružnice, na odregjeno mjesto, ra d n ik e ; za domaćice i u uzgojnom smislu za d je c u ; za sto ln a udruženja i sabiranje prinosa za razne društvene, osiguravajuće, dobrotvorne i pobožne sv rh e itd kao i za osobe, koje stanuju u udaljenim m jestim a, te' ne mogu svaki uštegjeni novčić donijeti u banku. Ovaj način štednje ima zadaću, da unapredl sm isao za štednje i da uštednje, koje kod kuće leže u ormaru privede ukam aćenju. I ako se samo na helere štedi, mogu na taj način postati stotine. Ko dnevno samo 20 helera stavi u kutiju, zaštediće kroz go dmu dana 75 kruna, za pet godina oko 400 kruna, a za 10 godina oko 900 kruna. Što se u malome stavi u kutiju neće nikomu uzmanjkati, dočim ce se svako iznenaditi i poradovati uspjehu u glavnici, koju će tako postići. Da se dobije takova kutija, dosta je doći u banku i javiti adresu ili pisati. �SERAFiNSKi Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU BROJ 10- SARAJEVO, 15. LISTOPADA 1910. Dr. Blaževićr Pijo X. i modernizam. X V Još nam je u živoj uspomeni ona okružnica na­ šega sv. Oca od 8. rujna 1907., u kojoj se opravda­ nom gorčinom svoje duše, kao vrhovnog pastira či­ tavog Isusova stada, obara na one, koji su tako da­ leko zašli, da su htjeli »conformantes se huic saeculo«, svojom naukom temelje katoličke Crkve pot­ kopati. Još nam zvuče u ušima one stroge naredb koje je sv. Otac izdo, da svoje stado sačuva od onih, koji mu dolaze »u ovčijoj koži, a unutra su grabež­ ljivi vuci«. 1 kao da se neki još pravo ni snašli nijesu, kad evo ponovno sv. Oca, gdje po drugi puta svojini »Motu proprio« od I. rujna t. g. ustaje proti modernizmu. Sv. Otac vidi koliko se pogibelji pojavlja iz modernizma, pak kao vjerni pastir hoće da ih od svoga stada odvrati »ad modernismi pericula propulsanda,« veli sv. Otac. A šta je tome povod? Mi smo mislili, da će riječi našega Ijubeznog sv. Oca željeni plod donijeti, ali smo se prevarili. Jer odmah iza proglašenja prve papine okružnice proti modernizmu, digoše se dusi, a osobito oni, koji su njom bili pogogjeni. Naperiše svoje strjelice na osobu sv. Oca, te još intenzivnije i otvorenije počest svoj pogubni program razvijati i time prisiliše sv. Oca, da je po drugi puta pred čitavim svijetom proti mo­ dernizmu, njegovim pristašama i širiteljima usto. Dok su prije proglašenja okružnice »Pascendi« moderniste radili više manje tajno pod raznim imeni­ ma i često puta nevješto oko jedva ili vrlo rijetko mo­ glo ih je upoznati, dotle iza iste okružnice vidimo ih gdje javno istupaju. Ili imadu svoje časopise, kao onaj u Genfu »Revne moderniste«, kome je urednik neki sicilijanski svećenik, a koji izmegju drugih stvari veoma rado klerikalne sablazni iznosi; ili onaj u nje­ mačkom jeziku »Neues Jahrhundert«, ili pak imadu svoje fondove, koji potpomažu svećenike, koji su žrtva svojeg — svakako modernističkog — »osvje­ dočenja«. Ovakove fondove imadu njemački, tali­ janski i francuski moderniste, a izvor im je ne rijetko slobodnozidarski ili protestantski. Po sebi se razu­ mije, da uz ovakove okolnosti moderniste ne mi­ ruju, nego da svoju djelatnost uprav žilavo razvija. GOD. XXIV. Oni su — napose u Italiji — zavladali novinstvom, te da općinstvo zavaraju jedan te isti pisac razna imena uzima, e bi čitateljstvo mislilo, da ih više imade, koji modernizam brane, kao što veli sv. Otac u okružnici »Pascendi«1) Tko dakle da ne vidi po­ gibelji od modernista! Raspolažu novinstvom, nov­ cem, a uz to su još i slavohlepni, te hoće, da svijet 0 njima govori, a to ne može biti, ako se budu dr­ žali Crkve, otaca i bogoslova. Tuđe treba nešto novoga^ nešto dosada nečuvenoga, a to je reformirati Crkvu i čitavu zgradu njezine Božanske nauke pre­ ma modernom duhu, pa makar se moralo sve za­ nijekati, pa makar se morala ta sva zgrada srušiti. Je li dakle bilo moguće da sv. Otac, koji pozorno njihov rad prati, koji je postavljen čuvarom nebe­ skog blaga donešenog nam po Isusu, je li bilo moguće da On šuti, da ne digne svoj glas i ne skine koprenu, kojom su moderniste svoju nauku do sada sakrivali! Šta je bilo narav pije nego da nas upozori na one, koji hoće, da svjetlo i tamu spoje. To je sv. Otac i uči­ nio! U prvoj svojoj okružnici »Pascendi« otkrio nam je svu njihovu pogubnu nauku, a uz to i naputke dao, kako da se Crkva od modernizma sačuva, a 'sada drugim svojim »Motu proprio« još se žešće oba­ ra na modernizam i strožije mjere proti istome po­ duzima. Sadržaj ove nove okružnice, u kratko jest ovaj: Daje naputak kako da se Crkva proti modernizmu obrani, te u tom pogledu navodi one naredbe, koje je već u okružnici »Pascendi« izdo. Da se naime u zavodima, gdje se mladež nalazi, odgaja u pravom 1 crkvenom duhu, i to ko li u pobožnosti toli u nauкаша, držeći se pri tome naputaka same Crkve. Svi oni, koji bi ma kojim načinom pokazivali, da su modernističkim duhom zaraženi, imadu se iz dotičnih zavoda odstraniti. Da se pak što veća sjegurnost postigne e neće u zavodima modernistički auktori biti, to sv. Otac nadopunjujuć svoju prijašnju naredbu o sjemeništima i sveučilištima, zapovijeda napose, da svaki profesor na početku školske godine imade ili knjigu, po kojoj će predavati ili plan (teze) biskupu pokazati. Uz to imadu profesori na početku školske* ‘) Acta Pii PP. X. modenismi errores reprobantis, Oeniponte, 1907. str. 59. �172 Br. 10. Serafinski Perivoj. — 1910. godine, da osim tridentinsko-vatikanske vjeroispovjesti još posebnu zakletvu polože i to onako kako u okružnici glasi. U njoj se osobito ističe mogućnost naravne spoznaje Boga iz vidljivog svijeta, da su ču­ desa i proročanstva jaki dokazi Božje objave, da je Crkva službena čuvarica vjere i objave; osugjuje se krivi razvoj vjerskih dogmata, da vjera nije drugo nego slijepo čuvstvo, da se vjera protivi povjesti, da je glavna norma za tumačenje sv. Pisma kritika teksta, da se pisac povjesti dogmata ne smije oba­ zirati na objavu nego samo na povjest; a naročito imade svaki obećati podložnost okružnici »Pascendi« i dekretu »Lamentabili«. (Izdat 17. aprila 1907. proti neoreformizmu vjerskom.) Nu ovu zakletvu ne samo da moraju položiti profesori, nego i drugi, i to: 1. prije primanja većih redova; 2. oni, koji se ovlašćuju za ispovjedanje* 3. pri nastupu crkvenog beneficija bio ovaj ne skopčan sa dušobrižništvom; 4. činovnici u biskup­ skim ordinarijatima i crkvenim sudovima; 5. koriz­ meni propovjednici (kad neki staini ciklus uzimaju); 6. svi činovnici rimskih kongregac ja i sudišta, i to u ruke dotičnog kardinala prefekta ili tajnika; 7. svi starješine i profesori u redo/ničkim kućama pri na­ stupu službe. Zakletva po dotieniku potpisana čuva se u arhivu Ordinarijata ili dotične rimske kongre­ gacije. Želeći sv. Otac, da se klerici što više naukama bave, a ne troše vremena u druge stvari, to im sv. Otac zabranjuje čitanje svakih novina i časopisa! Napokon doziva u pamet svima naredbu od 31. jula 1891., kojom se naregjuje da se propovjed­ nička služba kao veoma važna imade samo pobož­ nim i učenim svećenicima povjeriti; da se propovijed bavi vjerom, zapovijedima, sredstvima milosti i na­ pokon, da odiše pravim crkvenim i vjerskim duhom, a to će postignuti, ako se bude držala sv. Pisma i otaca. Kako se vidi iz svega sv. je Otac vjeran svom načelu: »omnia instaurare in Christo«, te to svoje načelo svakom zgodom i u praksu provodi, od čega se sv. majka Crkva velikom plodu može nadati. Bogoslovska Smotra. Veleučeni oče uredniče! U zadnjem ste broju oglasili I., II. i III. br. » B o g o s l o v s k e S mo t r e « , koju uregjuju dr. Pazman i dr. Edgard Leopold, te keja izlazi nakladom »Kat.Lista« u Zagrebu, a stoji K 5.—, za inozemstvo K 6.—, za gjake K 3.—. Po­ što o njoj još nijedne novine opširnije ništa ne re­ koše, dozvolite, da to učini dični » S e r a f i n s k i P e r i v o j « , koji i onako uz »Hrvatsku Stražu« do­ nosi i najviše i najbolje recenzije Dakle! Dakle, nakon du^og i dugog očekivanja imtdemo pred sobom 3 broja » B o g o s l o v s k e S m o ­ t r e«. Da je ova smotra napokon osvanula, zasluga je na prvom mjestu dr. Pazmnna 5 onih koji su mu bili na ruku. On je moro dosta poteškoća svladati, a imade ih još da ih svlada. Prva je radnja Dr. Jo­ sipa Marica: » M o d e r n i s t i č n a K r i s t o l o g i j a«. U zadnje vrijeme i predzadnje mnogo je to­ ga modernistička egzegeza i teologija napisala o Hristologiji. Njeno pisanje zamaglilo je i pomutilo tradicijonalnu nauku o Isusu, koja se poput zlatne niti provlači već od apoštolskog vremena sve do danas. Marić gleda da te modernistične zablude — koliko je moguće — sintetski prikaže, i on ih zbilja dosta vjerno predočuje. Radnja njegova nije svr­ šena. Ovaj prvi dio pita i drugi dio, gdje će se sve one modernistične zablude na rešeto kritično prorešetati. 0. Urban Talija iasnravlja o delikatnom pita­ nju : ' O b j e k t i v n e p o g i j e š k e u B i b l i j i i n j e n a n e p o g r j e š i v o s t.« Ovu je radnju auktor dao štampati u talijanskoj »R i v i s t a s t o r c o c r i t i a d e l l e s c i e n z e t e o l o g i c h e s. VI. n. I. 1910.«, pa je ovdje imademo u prijevodu. O. Ta­ lija ispituje nauku D Schulz-a o inspiraciji, što je objelodanio u »B i b 1i s c h e Z e i t s c li r i f t« VI. J a h r g. II. H. 1909« i S. Colombo-a, koji o istoj stvari piso u »R i v i s t a s t o r.- c r. d e 11 e s c i e nc e t e o l o g i c h e « a n n o V. f. 9 p. 734.) On svagja Schulz-evo i Colombovo raspravlja­ le na četiri točke. 1. Imade razlike izmegju subjektivne i objek­ tivne pogrješke. 2. Pogrješka subjektivna nije, kada jedan go­ vori ono, što mu memorija kaže: za to nije subjek­ tivna pogrješka, kada mu memorija kaže i nešto, što nije. 3. Govoriti » mo r e h u m a n o « znač. kazati netačnosti, jer inspiracija ne modificira ni spoznaju ni memoriju nadahnutoga pisca. 4. Objektivna pogrješka može biti u knjizi, koja je napisana pod utjecajem inspiracije. O. Talija ove tri zadnje tačke pobija i dokazuje, da se ne mogu nikako dovesti u sklad sa crkvenom naukom o inspiraciji. O prvoj kaže da se može pri­ pustiti, ali da ne pomaže ništa u našemu slučaju. O. Talija iznosi svoj način, kako da se poravnaju pogrješke u Bibliji i spasi njena nepogrešivost. On je ovaj svoj način iznio u svome djelu » E r r o r e s s c i e n t i f i c i et h i s t o r i c i « u n a d a h n u t i m �Bogoslovska Smotra. 173 k n j i g a ma i »ci t at i ones tacitae«. Z a ­ se na bulu tako zvsnu » C r u c i a t a e « i sve slu­ g r e b 1908., koji bi se mogo u najzbijenijoj formi čajeve, u kojim se može doći do takove »Composiovako formulirati: hagijografi pišu » m o r e Ii u- tio« i sve slučajeve svrstava u pet razreda. Pošto m a n o « glede forme. Ljudski govor može biti: ta bula nije u kreposti, osim samo nekih krajeva, u p r i l a g o d n i , p r i b l i ž n i , d v o j b e n i , p o j e - slučaju da bi tko god trebovo » C o m p o s i t i o « t i č n i , z n a n s t v e n i . Što se može i mora tražiti valja da se obrati na sv .Stolicu, koja podjeljuje u jednoj knjizi, to nam može samo kazati piščeva »C o m p o s i 1 1 o« preko svoga » P o e n i t e n t i a namjera. Ako knjiga odgovara vjerno stvarima, koje r i u s m a i o i «. Crkva sada takove »C o m p o s ije auktor htio da kaže, i na oni način, kojim je htio t i o n e s« podijeljuje i n c a s i b u s o c c u 11 i s«, jer on da kaže, a ne na drugi, u knjizi ne mogu biti po­ kada bi bili poznati slučajevi, mogla bi nastati sa­ greške. Pisac na se prima odgovornost za ono, u blazan. Govori auktor o slučajevima, kada se radi čemu je htio ili podučiti čitaoca ili mu^ nešto prika­ o restituciji Crkvi katoličkoj. Navodi više sluča­ zali, kao i za onaj način govora, kojim mu je htio jeva, kada je Crkva podijelila takovu »C o m p o s ito prikazati. Ako čitalac ne shvati piščevu namjeru t i o«, kao n. pr. julije III. za vladanja kraljice Marije i način govora, kojim se ori služio, da svoje misli (1554.). Klement je II. (1712.) obećo kondonaciju iskaže zamjenjujući n. pr. piščev način govora poje- posjednicima crkvenih dobara u Saskoj uz neke utični ili približni sa znanstvenim, prevarit će se ja­ vjete; u 19. vijeku Pijo VII. sklopio kompoziciju sa mačno. Naći će u piscu netačnosti, ali je sva kriv­ Napoleonovom vladom itd. Glede patrhnonium-a sv. Petra nije bilo nikanja u čitaocu: ove netačnosti bit će odraz čitaočeva a ne piščeva neznanja. Tko tvrdi, da u Bibliji kove kompozicije izmegju Crkve i talijanske vlade. imade pogrješaka, valja da na prvom mjestu do­ Privatnici, koji posjeduju na ma bilo koji način kaže, da hagijografi na tim mjestima upotrebljavaju crkvena dobra, moraju za sebe moliti kondonaciju, oštro znansteni govor, a ne n. рг. pojetični ili pri koju običajno postignu uz neke uvjete. Govori auktor napokon o najnovijemu slučaju u bližili, inače je njihova tvrdnja neosnovana. O. Talija vidio je, da ne rješava biblijsko pi­ Francuskoj, osvrće se na dva dokumenta sv. Oca: tanje teorija nekih (Lagrange), koja se formulira: to jest okružnicu od 24. rujna 1907. biskupima fran­ »hagijografi pišu povjest na orijentalnu, to jest: na- cuskim i sv. Penitencijarije 16. siječnja 1909., u ko­ kaženu i okićenu, pošto su oni djeca svoga vre­ jim se razlaže, kako je biskupima postupati u pitanju mena, ne može se kazati, da kod njih imade pogrje­ otugjivauja crkvenih dobara. » C o m p o s i t i o A p o s t o l i ca« ovdje je isšaka«; vidio je O. Talija takogjer da u ovomu pi­ tanju ne pomažu ni » c i t a t i o n e s t a c i t a e « crpljivo obragjena. Interesantna je za kanonike i (Hummerlauer, Prat) to jest teorija: »u hagijogra- moraliste. * fima imade citacija, za koje hagijografi ne jamče, a u Dr. Juraj C e n k i ć piše o » Z a k o n u i r a ­ takovim su citacijama pogrješke«; vidio je da napo­ s t a v i C r k v e i d r ž a v e u F r a n c u s k o j i kon ne rješava pitanje sve što je piso Pesch, koji je k a n o n s k o m p r a v u « . Ova se radnja cijepa u htio sljubiti konzervativce sa slobodnijim egzegetima, tri dijela, koja obragjuje auktor u br. 1., II. i III. pa tako upo u očita protuvirječja: za to je o. Talija »Smotre«. U prvomu govori o zajednici izmegju iznio svoj peterostruki ljudski govor u Bibliji, koji Crkve i države, u drugom o rastavi Crkve od dr­ može zadovoljiti. O. Talija htio se je osloboditi i žave, u trećemu o suverenstvu katoličke Crkve. U provući kroz neugodni škripac, i nama se čini. da se prvomu dijelu tumači, u čemu je ta zajednica, govori je provuko. 0 nuždi zajednice, o koristi, o dužnosti Crkve i dr­ * žave. ako su u zajednici, kako se očituje uzajamno Dr. J. Pazman piše o »Co m p o s i t i o A p o ­ potpomaganje. Ovaj prvi dio, koji se može kazati s t o l i c a«. Ovoj radnji veleučenoga gosp. sveuč. generalnim, obragjen je prema nauci svih bogoslova prof. dala je povod skorašnja konfiskacija crkvemu 1 kanonika, koj: stoje za uzajamnu pomoć izmegju dobara u Francuskoj. Pitanje, koje i ako nije novo, Crkve i države, koji pripoznaju korist zajednice, tom prilikom postalo je aktuelno. Najprvo tumači, nju zagovaraju i ne bi htjeli, da se prijateljske sveze što se razumjeva pod imenom »C o m p o s i t i o izmegju Crkve i države prekinu, jer u tomu vide A p o s t o 1i e a«, to jest, oprost od duga podijeljen ubitačne pošljedice i za jednu i drugu vlast. U dru­ od Pape; govori u koliko slučajeva Crkva daje gomu dijelu govori o onim, koji bi htjeli rastavu, »Kompoziciju«; tkc je vlastan da takove dugove osvrće letimice na pisanje nekih naših listova, oprašta, da li sam Papa ili Papa i biskup. Osvrće iznosi glavne ideje za rastavu kremskoga biskupa �174 Br. 10. — Serafinski Perivoj. — 1910. Bonomelli-a, izjave sv. Stolice protiv rastave, na­ ročito Grgura XVI. encikliku 15. aug. 1832., Pija IX., Leona XIII. i nekih drugih biskupa. Donosi pismo dvadeset i trojice uglednih francuskih katolika (1906.) francuskom episkopatu, u komu živo zagovaraju, da episkopat poprimi bogoštovne udruge, zakonom predložene i odgovor na to pismo biskupa Turinasa^ Napokon argumente za i protiv rastave. Dobro je odgovoreno na argumenat najjači za rastavu, pri­ mjer naime amerikanskih sjedinjenih država, u ko­ jim je odijeljena crkva od države. Istaknute su tu ogromne razlike izmegju snošaja države i Crkve u Americi i snošaja Crkve i države sada u Francuskoj. U trećemu dijelu, pošto je označio razliku izmegju duhovnog i svjetovnog društva, govori o suverenstvu Crkve u duhovnim poslovima. Ovaj treći dio nije dokončan. Radnja je interesantna za kanonike, Željelo bi se inače u njoj više reda i konkatenacije što bi radnji podalo formu zaobljene cjeline. * O. P etar Grabić piše o » I s u s o v u u s k r s n u ć u « . Osvrće se na neke teoiije protiv tradicijonalne nauke o »Isusovu uskrsnuću«, kao što je izmegju starijih Reimarus-ova, Paulis-ova, StrauB-ova ^Renanova, Pleiderova, naročdo zaustavlja se na Le Roy ( D o g m e e t c r i t ’ q u e) . Bergsona Biblij­ skom racijonalizmu smetaju čudesa, jer rr e predpostavka ' » č u d e s a s u n e m o g u ć a « ili d o da ni j e se mo g l o d o k a z a t i n i ka č u d o , takovo naime, koje je nainmšilo znakove ov prirode. Čudesa valja dakle istisnuti iz historije, dakle iz evangjelja. AI opet, ako se posve istisnu iz evangjelja ove činjenice, u kojim nam se očituje nadnaravna moć, tada se krnje evangjelja i sakate. Što dakle da se uradi? Valja te činjenice dragojačije tumačiti, ali uvijek isključujući nadnaravnu moć. Tako se daje pravo^i biblijskom racijonalizmu i evangjelskoj povjesti: prama našoj narodnoj: »i vuk sit i koza spašena«. Tim je putem udario i Le Roy iz­ noseći čudnovate pojmove o uskrsnuću Isusovu i njegovu tijelu itd. O. Grabić na dulje iz­ nosi Le Roy-ino mišljenje i pobija; osvrće se na onu struju u biblijskoj egzagezi, koja se postavlja na stanovište » r e l i g i j o z n o č u v s t v o p r a m a I s u s u s t v o r i l o j e h i s t o r i j u o I s u s u « iliti » t e o l o š k e s u p r e r a s u d e u t j e c a l e n a pi ­ s a n j e e v a n g j e l s k e p o v j e s t i « i pobija to mišljenje, pozivljući se na sv. Pavla, na kojega su se pozivali i modernisti, da utvrde svoje mišljenje. Na koncu svoje radnje pabirči nešto tamo, amo iz novije biblijske kritike. — Ovdje mislimo, da bi bilo vrlo umjesno, da se je o. Grabić osvrnuo bio na racijonalističnu teoriju o Isusovu uskrsnuću, koja je zakonita i naravna kćerka Schleiermacherovih ideja o Isusovu Božanstvu. A ta je: v e l i k i l j u d i , g e n i j i n e u m i r u, i a k o . o n i t j e l e s n o u m r u , oni žive, oni uskrsnuju. Takovo je uskrsnuće bilo Isusovo.« Rekli smo, da bi bilo umjesno o ovomu malo raspravljati, jer dok o teoriji Paulus-ovoj nitko i ne misli, a uz Le Roy-nu neće nitko malo ozbiljniji pristati, u tumačenje, što smo ga mi gore naveli upiru mnogi. Ovo je tumačenje Renan - proučavajući možda Schleiermachera — iznio u svomu djelu » Le s A p o t r e s«. U »V i e d e J es u s« ostavio je gotovo ne riješeno pitanje, jer dok je na jednom mjestu kazo, da je ražarena fantazija Marije iz Magdale uskrsnula Isusa, na drugomu mje­ stu u istom djelu kaže, da se ne zna i da se neće ni­ kada znati čisto, što je u stvari bilo o Isusovu uskr­ snuću; a u svojim »Les Apotres« ideja, da geniji ne umiru stvorila je »Isusovo uskrsnuće«, uskrisila Isusa. Inače ova mala manjkavost ne umanjuje vrijed­ nost radu mladoga Franjevca, Grabića. Dr. Edgrd J. Leopold piše komentar na odgovore »K o ni i s i j e d e r e b i b 1i c a« što je dala dana 30. lipnja 1909. »D e c li a r a c t e r e h i s t or i c o t r iu m p r io r u m c a p i t u m Geneseos«. Auktor dijeli svoj komentar u četiri odlomka: I. Dokaz za historičnost geneze I—III. 2. Nehistorijski egzegetski sistemi. 3. Historičnost pojedinih činjenica u Gen. I. III. 4. Nekoja pravila za inter­ pretaciju Geneze I. III. Komentar je u opće dobar. Dozvoljava sve, što se može dozvoliti - povodeći se za Lesetre — slo­ bodnijemu tumačenju triju prvih poglavlja Geneze. Opazit nam je, da Komisija biblijska ne zove Mojsijinu kozmogoniju pučki prikazanom ili pučkim pripovijedanjem. Komisija jedino odgovara na svaku 7. » n e g a t i v e , biva da ne treba tražiti oštro znanstveni govor. To se vidi iz postavljena upita: » Ut r u m, c u m i n s c r i b e n d o p r i m o G e n e ­ s e o s c a p i t e non f u e r i t s a c r i a u c t o r i s r nens i nt i ma m a d s p e c t a b i l i u m rerum c o n s t i t u t i o n e m o r d i n e m q u e e r e a ti on i s c o m p l e t u m s c i e n t i f i c o m o r e docere, s e d p o t i u s s u a e g e n t i s t r a d e r e notitiampopularem, prout communis s e r m o p e r ea f e r e b a t t em por a, s e ns i bus et c a p t u i h o m i n u m a c c o m o d a t a m , s i t in e o r u m i n t e r p r e t a t i o n e a d a i n u s sim s e m p e r q u e i n v e s t i g a n d a scienti-. f i c i s e r m o n i s p r o p r i e t a s ? — R e s p.-N eg a t i v e. Komisija sa svojim » N e g a t i v e« od­ govara na upit, naime: »imade li sc u I. p. geneze tražiti oštro znanstveni govor, a ne na motivaciju upita. Mogo bi biti i koji drugi razlog, da se ne ima �Bogoslovska Smotra. tu tražiti znanstveni govor, a ne samo i jedino pučko prikazivanje; kao n. pr. alegorija, koja predpostavlja stvorenja svijeta iz ništa, a u obvoju liegzaemerona krije koju drugu nauku. Nije vjerojatno, i s ovoga gledišta, da je Komisija pripustila -u I. gl. Geneze pučko pripovijedanje, u čemu bi se razlikovalo od legendarnoga ne vidimo. A legende je Komisija osudila. Pripoznajemo, da je ovo teško pitanje, dosta zapleteno, tako da se čovjek i bistre pameti ne zna kamo da se okrene. Ali htjeli mi, ne htjeli, moramo priznati, da su legende, pučko pripovijeda­ nje, povjest pisana na orijentalnu isti pojmovi dru­ gim riječima izraženi. Tko tu hoće da nagje raz­ like, može se truditi, ali bitne razlike — osim neke gradacije u življemu i slabijemu koloritu — neće naći. — Inače se ovaj komentar može korisno či­ tati,, a sve što smo kazali, ne tereti gospodina pisca, već samo pitanje. * 0 . U.Talija u br. II. i III. napiso je »N a i ш o d e rni j a f i l o z o f i j a h o ć e da u d a r i o s l o n e et i ci , a p o s t a v l j a t a k o v e p r i n c i p e , koj i j u r i i š e . — O. Talija držo je niz konferencija bo­ goslovima u bogoslovnom centralnom zadarskom učilištu. Jednu je bio dao štampati u prilogu »Kat. List« ,a ovo je druga. Sadržaj konferenciji je ovaj. Nije istina, da su pirodne i pozitivne znanosti same praktične. Imade sijaset pitanja, koja se febrilno pojavljuju, na koja ne mogu odgovoriti pozitivne znanosti. Na takova pitanja, ako čovjek ne dobije odgovor, koji ga zadovoljava, on je ozlovoljen, ne­ miran. To su pitanja, koja daju čovjeku orijenta­ ciju i kao umnomu biću i kao socijalnom i religijoznom. — Najnovija filozofija vidi i pripoztia važnost i etici i socijologiji i religiji, hoće stoga da udari oslon tomu, jer bez toga narodi propadaju. Ali koja korist odatle? Dobra namjera ne koristi. Najmo­ dernija filozofija postavlja takove oslone etici, koji se ruše skupa sa etikom. — Velike je važnosti ras­ pravljati o etici. Krivo je mišljenje Schoppenhauzino, da se krjepost ne dade učiti. Ne uči se dakako htjeti, ali spoznaja utječe na ljudsku volju, nju tamo ili amo ugiblje. Valja osvjetlati um, a ovaj će utje­ cati na volju u ovomu važnost raspravljanja o etici, u ovomu smislu ve 11 e a d i s c i t u r . Dobar broj okrutnosti, nedjela, neetičkih se djela počini, a tim su izvoru krivi nazori. Krive nazore treba ispraviti. Najmodernija filozofija, koju predstavljaju Paulsen i Wund traži, što je čovjeku »s u m m um b o n u m«, kao što je i starija filozofija tražila. Paulsenu je u »razvi j anj u svih duš e vni h svoj st ava, k o j a v o d e č o v j e k a k n j e g o v o m u s a v rš e n s t v u . « Što slično je i NVundu: »realizovanje jedne sveopće volje, što će biti temeljem sve višega 175 razvitka duševnih svojstava, koji će proizvagjati du­ ševna dobra (kulturu). Vrhovno je dobro dakle najmodernijoj filozofiji ovdje, u ovomu životu. Ako se želi, da etika bude počivati na jaku temelju, valja da bude motiviran u etici » mo r a š « . To jest, da se odgovori na upit: » z a š t o d a j a e t i č k i ž i v i m«. Ne bude li mo­ tivacije i jake motivacije, etika valja da pade. Kakvu motivaciju daje najmodernija filozofija? Mo­ tivacija je ov a: ti m o r a š e t i č k i ž i v j e t i , j e r ć e e t i k a p o d r ž a t i t v o j u n a r a v , « ili: »Ti moraš etički živjeti i tim promicati sveopću volju ljudstva, jer ti to nameće tvoj imperativum etičkoga ideala, koji nosiš u sebi. 0 . Talija dalje ide i postavlja princip, koji ne smije nitko zabaciti. A taj je: etici motivacija valja da bude neko dobro. Dobro u granicama ove na­ ravno odnose se ili na pojedinca, ili na drugoga. Odatle je dobro ili » e g o i s t i č n o « ili »a 11 m i ­ s t i č n o « . Ako se odabere za motivaciju etici » e g o i s t i č n o « dobro; to jest s e b i d o b r o , tada se dolazi u oštri sukob sa »a 11 r u i z m o m« dru­ gomu dobro; ako se pak odabere za motivaciju tugje dobro, to jest »a 11 r u i z a m« tada se dolazi u jaki sukob sa » e g o i z mo m « , to jest sa težnjom, što mi imademo u sebi da na prvom mjestu činimo dobro sami sebi. - Dokle bude sukoba izmegju ego­ izma i altruizma, etike ne ima: etika valja da te su­ kobe odstrani. Ovdje o. Talija oštrom logikom po­ kazuje, da motivacija etička najmodernije filozofije ne može da dovede u sklad »e g o i z a m« sa »a 11r u i z m o m«, jer, ako je vrhovno dobro čovjeku, koje on mora realizovati na cijeloj lineji, podrža­ vanje njegove (pojedinca) naravi i razvijanje svih njegovih svojstva, on to postići ne može, ako ne oduzme i osakati drugomu ono, što mu treba za razvijanje njegove naravi i postignuća njegova sa­ vršenstvu u granicama naravi. A ovo izazivlje su­ kob. Ili je reći da etika poragja nužno sukobe, bol. ili je kazati, da je etika najmodernije filozofije na krivome putu. — Ovdje o. Talija dokazuje i zgodnim primjerima osvjetljuje, kako motivacija najmodernije filozofije ne može da dovede u sklad sukobe izmegju »e g o i z m a« i »a 11 r u i z ma«, a to, jer postavlja vrhovno dobro čovjeku u ovomu životu. Odgovara i pobija neke dokaze, kojim hoće da se brani naj­ modernija filozofija, ko п. pr.: »č i ni d r u g o m u d o b r o , pa će i t e b i bi t i dobr o«, i »kr j e ­ p o s t j e s e b i n a j b o l j a n a g r a d a « . Da li može utjecati krasota etička na mase naroda, da ili održi u granicama čista morala. O. Talija — izmegju drugih dokaza — iznosi ovaj. Ambijenat je jaki od­ gojni čimbenik narodnih masa. Današnji ambijena �176 Br. 10. — Serafinski Perivoj — 1910. velikih industrijalnih gradova, prepun je težnjama interesa materijalnog užitka. Takov ambijenat ne može, a da ne utječe na milijone radnika i da u nji­ ma ne razvije preko svake mjere dvije inače na­ ravne tendencije: materijalnu korist i seksualni uži­ tak. Takovim masama, gdje su razvite ove dvije ten­ dencije, koliko bi vrijedilo propovijedati čar etičke krasote? — Neka — govori o. Talija - Wund i drugi pokušaju propovijedati krasotu etičku, neka im tu­ mači svoj etički ideal, naći će se on pred debelim ocalnim vratima, koja neće moći ni otvoriti ni raz­ lomiti. Ovom svojom radnjom o. Talija sveo je etičko pitanje najmodernije filozofije na pravo i bitno njeno stanovište, a njegovi rezultati istraživanja oslonjena na povjesti, naročito na psihološkom opažanju ljudske naravi, sveli su najmoderniju filozofiju na ovo raskršće: ili ne raspravljati o etičkim pitanjima, jer nam odatle nikakove koristi, ili, ako imade i može se imati koristi od etike i takovih raspravljanja, napustiti svoju poziciju sa koje se polazi, to jest »u g r a n i c a m a o v e p r i r o d e č o v j e k u je naj ­ v e ć e d o b r o , k o j e on m o r a t a d a t r a ž i . « * Osim ovih znanstvenih asp~ava donosi »B. Smotra« odredbe sv. Stolice; i to u 1. br. od’uke biblijske komisije »d e c h a r a c t e r e h i s t o r i c o t r i u m p r i o r u m c a p i t u m Oeneseos«; o auktorima psalama, vremenu, kada su se psalmi na­ pisali; m o t u p r o p r i o Pape Fija X„ o prisegi kandidata za doktorat iz biblijskih nauka. Pod rubrikom »bogoslovna kronika« B. Sm. do­ nosi mnogo poučnih savremenih stvari. Napomi­ njemo: dokumenat iz 6. stoljeća za nepogrešivost papinsku — apologetika na » I n s t i t u t c a t h o1i q u e« u Parizu. — Katolička Crkva u Japanu iz prakse nesjedinjene Crkve glede krštenja — psi­ hologija religije kao znanost — izglagjivost blago­ dati sv. Reda — itd. »B. Smotra« iznosi recensiju razmjerno bogatu najmodernijih djela, pregled znanstvenih časopisa hrvatskih, francuskih, talijanskih, njemačkih; napo­ kon bogoslovnu bibliografiju. * Sada mi je izreći konačnu riječ. Čovječijega djela ne ima sa svake strane dotje­ rana, potpuna i takova, da ne bi moglo biti dotjeranije i bolje. Ako je tako u opće sa svakim ljudskim tvorom, bit će za cijelo i sa »B o g o s. S m o t r o m«. Nepristran sud i pravedan bio bi, kada bi se više obazirati na ono, što u »Bog. Smotri« imade dobra prama prilikama vremena, mjesta u kojim se je »Bog. Smotra« pojavila, nego što u »Smotri« ne ima, ali bi moglo biti. Kada bi se ovakov dakle sud htio iz­ reći — a ovakov je sud posve pravedan — valjalo bi iskreno kazati da u »Bog. Sm.« ima dobrih, te­ meljitih — pa i ako nijesu sve — i uprav original­ nih radnja, kojim bi drage volje okitile i znanstvene druge smotre svijetskog glasa. Čuli smo, da se pri­ govara »Smotri«, da nije praktična, to jest, da ne do­ nosi, što bi moglo danomice služiti župnicima, sve­ ćenicima: htjeli bi neki, da »B. S.« bude poput linačkog »0 u a r t a 1s c h r i f t - a«. Ovo je opravdano samo sa jednoga pogleda, naime, pošto većinom su župnici, koji primaju »B. S.«, a župnicima ne preostaje vele vremena, da se udubljuju u znanstvene tan­ čine, trebalo bi nešto, što njima treba, da ne budu prisiljeni čitati n. pr. »0 u a r 11a s c h r i f t« ili koju drugu smotru ovoj sličnu. Kazali smo, da je ovaj pri­ govor opravdan, ali nije posve opravdan. Nije opravdan, kako što nije opravdano, da se kler, kada ostavi sjemenište, raskrsti, sa svakim znanstvenim čitanjem, M drugo ne kažemo. Bilo bi možda bolje — i bio bi svak zadovoljan, ako se inače može svakomu udovoljiti — da B. S.« obuhvati i jedno i drugo — inače smo mi mišljenja, da »B. S.« ostane oštro znanstvena — kao što čini n. pr. »Quartalschrift«. Ali se tomu hoće nešto, što Ouartalschrift« ima, a »B. S.«, čini nam se, da nema: »Qurtalschrift« izlazi u svojih 300 stranica i dobi im dijelom tiskanim » p e t i t o m« , »B. S.« u 112 sranica. »Ouartalschrift« eto ima da žive 60 godina, a »B. S.« samo nekoliko mjeseca. »Ouartalschrift« bit će kroz 60 godina svoga života prišiedila novaca za starost, a »B. S.« ne znamo imade li svoga miraza. »Ouartalschrift« je časopis, u komu suragjuju, osim Nijemaca, Česi, Poljaci, Magjari, Hrvati, pa možda još koja druga narodnost, a u »B. S.«? Ali dosta. Neka ostane za sada — dok Bog bolje dade — »B. S.« oštro znanstvena smotra, neka »Katolički List« bude priktični, pa se za sada može svak zadovoljiti — mi tako bar mismlimo. Želimo »B. S.« jači postepeni ruzvitak, dobrih ustrajnih u radu sila, koja će je pomagati, te dug i krepak život! X. % Anka Topićeva: Nađ lijesom kraljevića Rudolfa. (25./Х1. 1908.) Nekoć sjajan i zamaman, Kao zora pramaljeća, Ti bijaše ponajljepši Cv’jet od onog svega cv’jeća, Koje resi lozu slavnu Habzburgova sv’jetla dvora. Pa baš Tebe, za što Tebe, Smrt pokosit — crna mora?! �Djelovanje Franjevaca redodržave sv. Ćirila i Metoda na polju medicine. Tvoje dobro, srce milo, Plemenitost b’jaše sama, Л vedrina vedre duše .Nije znala što je tama Mračne zlobe, crnih zala Već je svela žrtvu žrtvom, Da pomogne svima onim: Koji zovu pomoć — mrtvom. Sa vedroga čela Tvoga Odsjevala nada svakom, A u oku sanjarskome Plamtila je silom jakom, Ljubav za sve, koji stoje Na podnožju moćne krune. Je Г moguće da sad ona Tu u l’jesu mjednom trune?! Čelična je volja Tvoja, Odlučila dobro svako; Dušmaninu ne bi s Tobom Boriti se bilo lako, Jer. desnica snažna Tvoja Unijela je tane gagjat. 0 , junaka tili vrlina Ne će više — majka ragjat! Otadžbinu moju milu, Iza vrele krvi dana, Ti si došo i upito: Peče Ii te jošte rana? Ti si utro gorke suze, Na srce si melem dao Zašto, zašto Tvoj je život Tako rano slomljen — pao Zašto moraš tu počivat Kraljeviću nado sveta? Sa gubitkom Tvojim ranim Bol je s’jedom kralju smela, I narodu svekolikom: Zoru, zv’jezdu vedrih dana — Sa Tobom je ona ovdje Sahranjena, — zakopana........ O. Miroljub Pukler, Varaždin: Djelovanje Franjevaca redodržave sv. Ćirila i Metoda na polju me­ dicine. ..........— ------- — Liječništvo i Ijekarništvo u hrvatskim pokrajina­ ma, osobito u Banovini, imade svoj početak u samo­ stanima. Oni su bili svuda, ali baš naročito kod nas rasadišta znanosti i kulture. Najprije su ga počeli 177 gojiti Templari, a poslije Franjevci. Zaslužni trudbe­ nik i istraživalac povjesti liječništva S c h v v a r z piše u jednoj reviji (Ungarische Revue 1889.), da ono po Ugarskoj (a onda donekle i u Banovini) »beinahe ganz in Manden der Geistlichkeit lag«, bez da su još onda liječnici sačinjavali posebnu kastu, kao eksklu­ zivno liječnički stalež. Isto tvrdi i o Ijekarništvu. Znano je pako, da su Franjevci u Bosni, a i u Sla­ voniji bili dugo vremena jedini katolički svećenici, kako je to izričito prizno Papa Eugeii g. 1443. posla­ niku Tomi1). Isprva su braća morala gojiti i dvoriti bolesnike po samostanima, gdje su zato bile uregjene posebne prostorije: v a l e t u d i n a r i j a zvane. Već je sveti otac Franjo naložio u 6. poglavlju Regule o braći: »et si quis eorum in infirmitatem ceciderit, alii Fradebent ei servire, sicut vellent šibi srviri«. Ka­ snije su Franjevci na kapitulima odredili, da se drže po samostanima ta v a l e t u d i n a r i j a , što je i Klement VIII. svečano potvrdio. »Valetudinarium in singulis Conventibus commodiori ac salubriori loco juxta Fratrum numerum constituatur, in quo hi, cum aegrotabunt, curentur« etc.2). Isto odregjuju i današ­ nje naše konstitucije reda34). Tako se je onda dogo­ dilo, da su infirmariji počeli se interesovati i za nastalu novu znanost kirurgije, pa su se kod nas u hr­ vatskim krajevima i nazvali imenom »k i r u r z i«. Oni »u smislu franjevačke regule i nijesu drugo — veli naš B a r l e - van bolničari, odregjeni, da dvore svoju bolesnu braću'). Zaštitnik hrvatskih franjevačkih hirurga i ljekar­ nika, bijaše sveti I) i d a k, patron braće lajkći. On se Je za života odlikovo vanrednom ljubavlju na­ prama bolesnicima, osobito u Rimu u samostanu Araćeli, gdje je uljem iz lampice, što je gorila na čast Majke Božje, pred Njezinom slikom, učinivši znak križa »multoruni morbos mirabiliter sanaverit«0). U Varaždinu bila je naime uz našu znamenitu ljekarnu kapelica sv. Didaka, a i u Virovitici su g. 1763. po­ digli u našoj crkvi njegov oltar troškom samostanske ljekarne. Megju tim ljekarnicima nijesu bili sami lajci, već i svećenici. No i oni prvi bili su katkada veoma naobraženi. Tako znamo, da je bratu G a b r i j e 1u J a k o p o v i ć u, rodom iz Varaždina g. 1804. predana u Pešti na univerzi diploma0), kojom se imenuje za J) Batinić: Djelovanje Franjevaca u Bosni i Hercegovini. Svez. 1 Zagreb, 1881. str. 101. *) Compendium apostolicarum constitutionum. Romae, 1875. pag. 36. 3) Regula et constitutiones generales. Ad Claras Aquas, 1899. pag. 60. 4) Barle: Ranarnici i ljekarnici iz franjevačkog reda. Za­ greb, 1907. str. 6®) Brevijar 1?. studena 5. lekcija. e) Barle: Ranarnici 5. �178 Вг. 10. Serafinski Perivoj. — 1910. magistra liirurgije i da smije svoju praksu izvršivati ne samo u Ugarskoj i Hrvatskoj (provinciasque eidein Hurigariae adnexas), već i po svim austrijskim pro­ vincijama, nakon što je položio »severa examina«. Prva izmegju franjevačkih ljekarna bila je u V ar a ž d i n u. Godine 1662. na kapitulu u Orinužu odrediše, da se »argentorium« nekakav proda u Tur­ skoj, a utrškom potpomogne osnutak i n f i r m a r ij e u varaždinskom samostanu, gdje će se njegovati svi hrvatski bolesni Franjevci. Osim Ivanića moro je svaki samostan doprinijeti po jednu škudu i platiti ljekarije. God. 1677. nalazimo tu već M a k s i m i 1ij a n a K o r s i z k y , koji je prije bio vanjski ljekarnik, ali je stupio u samostan. Marljivošću i zauzetnošću svojom pocrne on g. 1678. graditi novu zgradu dvo­ katnicu za ljekarnu i bolnicu, koju dovrši za pet godina. Za redodržavnikovanja o. A l e k s i j a Bu z i j a k o v i ć a ( t 1707.)') doprinese za nju na koncu gradnje križevački franjevački samostan svotu od 1500 forinti. Godine 1792. izgubi pravo javnosti. U novosastavljenom nekrologu naše redodržave na­ lazimo ih mnogo, koji su u Varaždinu umrli. Spome­ na je vrijedan apotekar fra. Jakob Kopriva (f 1741.), zatim hirurg fra Kazimir Kramhbller (f 1743.); fra Elzearije Ruedl, ljekarnik ( t 1764.); fra Filip Czuzek, hirurg ( t 1699.); fra Damjan Vendt, ljekarnik ( t 1757.); fra Dominik Pucher, ljekarnik (f 1727.); fra Ignacije Hanak, ljekarnik ( t 1769.); fra Kuzrna Hagn, hirurg ( t 1753.); fra Josip Anenymus, tercijar lje­ karnik ( t 1763.) i fra Rupert Ebersdorffer, infirmarius ( t 1758.). — U varaždinskom samostanu imade još tragova ove ljekarne. Vidi se naime u prostori­ jama, gdje se je nalazila, na zidu više slika, što pred­ stavljaju nekakove poganske božice liječništv -, što li? A i u biblioteci imade mnogo štampanih i pisan medicinskih i hirurških sprava2). U Zagrebu bila je takogjer nekakva slična bol­ nica i hirurgija. Znamo bo, da su ovamo često dola­ zila braća iz Ivanić-Kloštra na liječenje. U knjižnici zagrebačkog samostana našo sam više liječničkih djela iz anatomije, fiziologije, patologije, hygiene, dietetike, hirurgije i makrobiotike. Spominjem samo P e t r a F o r e s t a A l e m a r i a n a : Observationum et curationum medicinalium de f e b r i b u s ephemeris et continuis libri duo. In quibus earum caussae, signa, prognoses, curatio, graphice^depinguntur (p. 282. et 386. cum indicibus) i Opservationum medi- cinalium de febribus publice grassantibus etc, libri tres. Lugduni Batavorum (pag. 361'.) 1589. U nekrologiju stoje slijedeći hirurzi: fra B. Hittnei (+ 1735.); fra S. Martin ( t 1758.); fra Antun Smidt ( t 1773.) i fra Kapistran Heberle (f 1757.). Kasnije najedanput već ih nema, jer dogjoše u Zagreb brojni liječnici1). Godine 1836. spominje se o. Salezije Komes, da je umro u Zagrebu in o b s e q u i o c o l e r i c o r u m . Banskomu liječniku g. dru. Ivanu Krst. L a I a n g u e-u, za kojega kaže Dr. Wurzbach u svom »Biographisches Lexikon«, da je za Slavene u n g e m e i n v i e 1 G u t e s g e w i r k t, jer je izdo mnogo liječničkih djela u popularnom stilu — poiuogo je kod izdavanja knjiga zagrebački kanonik Oršić i o. E ug e n i j e K 1i m p a c h e r, Franjevac. Djelo mu: » Me d i c i n a r u r a l i s il i t i v r a c h t v a l u ­ d a n y s z k a z a p o t r e b o c h u m u s e v , у szi 1 0 11 a ^ 0 v h o r v a t c z k o g a o r s z a g a i o k o' u a У e g a b 1 s n e s s e h m e s z t«. Kako je bio rodom Belgijanac ispovjeda: »pokehdob vu horvackom jeziku malo jesem vučen . . . našel jeseni gore imenuvanoga miiostavnoga iz reda menšeh bratov svetoga Otca Ferenca, Redovnika, koi takaj bližnjemu svojemu vu vsake potreboće hotejući hasnovit biti, ov terli Ijublepo naše je priel i ovu knjižicu na do­ maći jezik marljivo je obeznul«2). Kad se je god. 1739. doselio u Zagreb J a k o b B u 11 у, doktor medicine i filozofije, ustade proti njemu, bojeći se sjegurno kon­ kurencije, dr. Beuevoli. Taj Bully imo je sad silnih neprilika i razmirica, tako da se je dapače zaprijetio, da će tog Benevolu ubiti prije nego ode iz Zagreba. Ali rnu pritekoše u pomoć brojni pristaše i pacijenti, naročito katedralni arhigjakon Pepelko i zagrebački F r a n j e v c i . Pogovaralo se je proti Bully-u, da je zločesti liječnik i da su mnogi njegovom krivnjom umrli, no sada ustadoše za nj u obranu, osobito zagre­ bački gvardijan o. K a j e t a n Z a n g e r e r3), koji mu napiše svjedodžbu, da je mnoge Franjevce brižno li­ ječio i izliječio, napose je jednoga lajka oteo pandža­ ma smrti, nakon što su .ga drugi liječnici već zapustili. Za francuskog rata1) moradoše braća u više maha ustupiti samostan vojnicima za ranjenike, no ne spo­ minje se više ni jedan naš hirurg. Još je znamenitija franjevačka ljekarna i bolnica u I v a n i ć K I o š t r u . Imade tu danas još u bibliote­ ci mnogo liječničkih i hirurških djela. Ja sam si i na­ slove nekih ispiso. F r a S e r v u l u s K o l m a n nfi), glasoviti liječnik i ljekarnik ( t 1755.) posjedovo je ‘) Barbarić: Kratka povjest, str. 9. *) N. pr. »Synoptica connotatio ortus et progressus Apothecae Varasdinensis.« To je jedini stari spis odnoseći se na bivšu sam ostansku biblioteku. Još danas nalazi se u knjižnici varaždinskoj 87 vrlo znamenitih medicinskih djeia, u latinskom, njemačkom, talijanskom i hrvatskom jeziku. ‘) Barle: 0 zdravstvu staroga Zagreba. Zagreb, 1902. str. 10 -38. *) Barle: O zdravstvu 61. *) Barle: Ranarnici str. 19. — O zdravstvu 30. 4) Barbarić: Kratka povjest str. 13 i 16. J) Prosvjetax1900. str. 688. �Djelovanje Franjevaca redodržave sv. Ćirila i Metoda na polju medicine. mnoge od njih. Na knjizi, što ću je sada spomenuti, napisano je: Apotheca Conventus Ivanicliensis. Fr. S e r v u 1u s K o I m a n п Or. Min. S. P. N. Fr. Die Maji 28.1736. Izvanredno to djelo, što mu je pripadalo, bogato je ilustrovano dragocjenim ručnim slikama, a glasi: K r e u t e r b u c l i , kiinstliclie Conter Feytunae der Baume, Stauden, Hecken, Kriiuter, Getreyde, Gewiirtze. Mit eygentlicher Beschreibung derselbenNahmen, in s e c Ii s e r I e у S p r a a c Ii e n, nemlich T e u t s c li, G r i e c h i s c li, L a t i n i s c li, F r a ii t z o s i s c li, I t a l i a n i s c l i imd H i s p a n i s c li, und derselben Gestalt natiirliclier Krafft und Wirckung. Sampt vorher gesetztem und gantz aussfiihrlicli besehribenem Bericht der sclibnen und niitzlichen Kunst zu D e s t i 11i e r e n. Item von den fiirnembsten Getheren der Erden, Vbgeln, Fischen und Gewiirm. Dessgleiclien von Metallen, Frtze, Edelgesteinen, Gumini und gestandenen Safften. Von dem Edlen, Elirnwesten und liochgelalirten lierm Adamu L o ii i c e r o der Artzney Doctorn und weylandt Ordinario Primario Physico allliie zu Francfurt, G e t r u c k t z u F r a n c t u r t a m Мауп, durch Matthaeurn Kempffert 1630. Opsiže bez registra 750 strana. nje znao za tu knjigu, Knjigu, jer Baš mi je žao, da nisam prije sam se mogo za njezinu vrijednost propitati i potražiti, da li se još nalazi u bibliotekama u Frankfurtu na Majni, gdje sam bio pred par mjeseci. Taj isti fra. Servulus valjda je i liječio ivaničkog župnika Vlahovića, koji piše 9, listopada 1739. zagrebačkom biskupu Branjugi, da je bio pet tjedana bolestan i da ga je liječio c h i r u r g u s h i c q u i d e m F r a п c i sc a n u s. — U nekrologu našem spominje se 10. li­ stopada i fra. D a m ja n G e i g e r ( t 1800.) u Ivanić-Kloštru. Našo sam i njegovu jednu knjigu »pro usu fratris Damiani Geiger, a. 1766.: D. L a u r e n t i i H e i s t e r s,Braunschweig-LiineburgischerliofRath und Leib Medicus, Medicinae, Chirurgiae und Botanices Professor auf der Konigl. u. Hertzogi. Julius Universitat zu lielmstadt, auch Mitglied der Kayserlichen, Konigl. Englischen u. Preussischen Societat-Chirurgie in welcher alles, was zur WundA r t z п e у gehort. Nacli der neuesten und besten Art, griindlich abgehandelt, und in Acht und dreussig Kupfer-Tafeln die neu-erfundene und dienlichste I n s t r u m e n t e . Nebst den beguemsten Handgriffen der Chirurgischen O p e r a t i o n e n und Bandagen deutlich vorgestellt \verden. Neue viel verm. u. verb. Auflage. N O r n b e r g 1752. (ima 1078 stra­ na i popis sadržaja). Još ću jedno djelo citirati od Ivana S c h r o d e r - a : P h a r m a c o p o c i a uni v e r s a I i s, das ist: Allgemeiner Medicinisch-Chimischer Artzney-Schatz, nebst I). Friedrich-Hoff- 179 mamiš dariiber verfassten Herrliclien Amiierckiiiigen in seclis Biicliern, welclie eiue Einleitiing zur Cliimie, ein allgemeines D i s p e n s a t o r i u m und ein vollstandiges Berg-KBiuter und Tln'er-Bucli oder Materialien-Lexicon entlialten, und einein Cliiniico, Apotheker und Materialisten in allem was ilun zu wissen notliig ist, vollkommenen Unterriclit geben. Nebst einein allgemeinen Apotliecker-Tar, mit vielen Kupfern erlautert und mit einein dreyfachen Register verselien. N ii r n b e r g bey Joliann Adam Stein und Gabriel Nicolaus Raspe 1746. (616 stra­ nica). Naveo sam ovo nekoliko znamenitih i rijetkih djela zato, da saznade za njih i zainteresovana pu­ blika, a još više i radi toga, jer ih g. Barle ue navodi, Kako je knjižnica neuregjena i gotovo nepristupač­ na, jamačno tu ima i više strukovnih djela, po goto­ vo kad se sjetim našeg samostana u Klanjcu, gdje se u biblioteci nalazi 67 medicinskih djela, a koji nije ni izdaleka tako glasovit radi ljekarne kao što Iva­ nić, gdje je još danas u samostanu naša apoteka, koju je samostan iznajmio g. Kuševiću. Spomena je vri­ jedan fra Izaija Šmidt, liirurg i ljekarnik (f 1811.), koji je sproveo 52 godine samostanskog života i fra Roman Rach, liirurg ( t 1776.). Poznato je, da je za turskih vremena i poslije, za vojne krajine boravila u Ivanić-Kloštru stalna vojska, pa se onda višeput zbilo, da se je samostasnka bolnica pretvorila u »carsku«1 ). "Ucll . Samostani Jaska, Karlovac, Klanjec, Samobor i Trsaat, dakle svi, koji su pripadali redodržavi kranj­ skoj sv. Križa, imali su takogjer množinu ranarnika. Isto i Krapina i Virovitica. U Slavoniji za vrijeme strašne kuge od g. 1739.—1745.*') umrlo je 11 Fra­ njevaca svećenika zato, jer su dvorili kužne. U sa­ moj Požegi, gdje je od kuge umrlo 1039 osoba, na­ stradalo je pet Franjevaca3). Dne 26. lipnja čitamo u nekrologu, da su g. 1739. umrla tri patera od kuge: u Osijeku jedan klerik, u Požegi o. Narcius Zombory peste infeetis eharitative Sacramenta ministrans, eadem contracta, decessit«, i u Cerniku o. Antun Tomašević. Najviše je još braće pomrlo u Iloku (18), koju je velikom ljubavlju dvorio o. Stjepan Vučinović (a Valpovo), spiritualis, atqui tempore pestis ехpositus, infeetis suninia eharitate et patientia servivit. Danas su već rijetka braća u našoj redodržavi, koja bi se razumila i bavila Ijekarništvom. Jedino jubilarac o. Ksaverije Pemec, u Jaski, dobro poznaje ljekovite biljke. >) Deželić u »Dragoljubu« 1905. str. 42. 2) Prosvjeta 1900. str. 670—672 i 687 691. 5) Barlfc u Prosvjeti 1900. broj 21. strana 671. �180 Вг. 10 Serafinski Perivoj. — 1910. Zaključujem i ja poput marnog Barle-a ovu toč­ ku uz tvrdnju, »da može franjevački red uz ine za­ sluge, što ili je steko tijekom vijekova na vjerskom i kultrunom polju, ponosno pogledati i na ono, što je učinio na polju zdravstva, koje ne može zabilježit niti drugdje u prošlim vijekovima osobitog napretka i procvata«1). *) Ranam ici i ljekarnici 1907. str. 20. iz franjevačkog reda. Zagreb ж A. Čičić: Intimna priča. Sumrak pada lako, sneno . . . a kroz šiblje sjene plaze; Drijema narav i s njom snovi — laku noć im cvrčak zove. Sve se sklanja u svom kutu; ja u sobi zurim nijemo; U čiraku svijeća žmiri - i oko nje sjene1plove Sve je tajno, puno sumnje’ po knjigama mrena pala, Polusvijetlom izbom nešto ko da luta, ko da tra ž i. . . To je Tajna ovog svijeta, željela b toplih priča, Sto u jednoj grudi niču — a Gr Igote ova vas — Pa što želiš, vilo draga, što i došla na sije Zar si žedna pustih bajki — a u svijetu *oga Kada pauk svu noć prede, a sjutra mu preg 'Го je bajka, pa je isto ona bila ii’ ne bila? Sve je ništa . . . varka sve je. Ja što dogjoh ја ovamo. Zabravivši vrata teško, ni sve vojske amo neće! Pa tu sanjam nove snove — kraj starih su ljudi mrli, Rušile se vite kule i u jesen i proljeće. I tu mi je, vilo bajna — ne bih dao za sve dar Što ih dragi dragoj nosi, a ona ih rajem zove:t n šaptale su i dosada duše snene, zagrljene, A prošlost je nevigjeno izrovala njim grobove. Sve je sanja . . . Eto sele, da ti pričam priču novu; Ja potrgah prve vijence, što ih proljet cvjetna savi, Pogažene ruže venu, zumbul, rani jorgovani, Lastavice moje leže na zgaženoj ovgje tr a v i. . . I sad sam ti car vrh cara — i sad istom sve mi pjeva, Кб se diže soko tica nad zvijezde i oblake, Te pobjedno zrakom k ru ži. . . a što katkad krilom mane. Ono više k nebu strujne igrajuć se šale lake. 1 tu sanjam svoje sanke novi dari novom caru, Skučio sam strast i tijelo — sad mi ponoć suncem svijeti; Sve sam dao svome Bogu — ima Г išta, što je moje? Svejedno mi, vilo bajna — ii živjeti ii umrijeti! Ballerini: — Iz trnja ružica. Istiniti dogagjaj — prevodi o. Stjep. Nevistić. (3) VIII. Odluka nasta, tuge nesta. Romul i Anselmo zajedno su večerali. Romu! je izgledo sav blijed i satrven, ali je bio miran, kao i prije poremećenja mozga, a tomu se dr. Anselmo nije mogo dosta načuditi, ni pravoga uzroka naći, a koga mu je Romul naveo, nije mogo da shvati. O šetnji nije bilo ni govora, jer se je Romul ispričavo, da mora s ocem Franjevcem govoriti. — Pogjite, pogjite slobodno ocu Franjevcu, reče mu ozbiljno a ujedno i šaljivo g. Anselmo. Otigji, pa se ispovijedi, jer si danas zaista na velike počinio. Još ti prepor ijem, da tvrdo odlučiš, da više nećeš take lu­ dorije počiniti. Čim je Romul došo na samostanska vrata i za­ molio vratara, fra Modesta, da mu zovne oca Geminjana, vratar se je Ijutnuo,i otreso, ali na tople molbe mladićeve umekšo se je kao mehka kruška, te ga uveo u samostanski vrt, zovnuo mu oca Geminjana, koji je baš taj čas dolazio iz crkve. Romul, ugledavši ga, pošo mu je u susret toplo i ganutljivo mu rekav: Oče, lijepo Vas molim, da me malko sa­ slušate, jer Vam imam veliku novost saopćiti. S a­ slušajte me i utješite me. — Otac mu je reko, da sjedne, a i sam je sjeo i lijepo mu reko: »Govori, reci mi, ovdje sam, da te saslušam g. Romule.« Jutros sam Vam kazo svoje nevolje, a sad Vam mo­ ram kazati, da sam danas, uprav danas vidio Ma­ rinu, koja je s jednom redovnicom došla u Porrettu. Iz vagona. Prepoznali smo se. Pomislite, kakav je bio utisak na mom srcu. — Bili bilo moguće, da ste Vi to zamijenuli? — Ne, zaista ne. Oči su nam se su­ darile. Ona se je sva prestrašila i glavu oborila, pa se uhvatila oko redovnice, a ja sam osto kao ma­ gnetiziran i poludio sam. Bili ste Vi to vjerovali, oče? Imajte samilosti sa rfmom. Vama otvaram srce svo­ je i govorim kao sa svojim ispovjednikom. U tom poremećenju, krv mi je nadošla u glavu i htio sam se ubiti. — Varate me, odgovori sav prestrašen otac redovnik. — To je više nego ^stina. Doktor, s kojim stanujem osjetio se je na vrijeme i spasio rne. - Znate li Vi, da je samoubojstvo strašan grijeh? najstrašniji iza svetogrgja, koji se može učiniti, a koji ga počini, potpada pod crkvene kazne. — To znam, ali se ne grizem u duši, jer nijesam bio pri sebi, nijesam znao šta činim. Na svaki način, koliko sam sagriješio, kajem se i molim Vas, da me odrje­ šite, te prije nego pogjete na večeru, molim Vas, da me ispovijedite. — Otac se je čudio mirnom na- �Iz trnja ružica. činu, kojim je mladić svoj dogagjaj pripovijedo, i nije se mogo dosta načuditi, da se je to sve kroz dva i po sata zbilo iza dolaska Marine sa redovni­ com u Porrettu. Taj slučaj sudio je o. Geminjan mo­ rali bi proučavati dušomotrioci i moraliste; a sam je držo, da se je to zbilo pri časovitom duševnom poremećenju, te da taj čin nije svojevoljno učinjen. Uzevši u obzir Romulovo stanje i muku, koju je pod­ nosio, njegovu živčano osjetljivu narav, neočekivani sastanak, bio stvaran ili umišljen s Marinom, sve je to moglo biti uzrokom časovitom duševnom poremećenju. Sam redovnik je držo, da se samomu Bogu ima zahvaljivati, da ta poremećenost nije dugo po­ trajala, koji bi nedoglednih posljedica imala, a ovako ga samo časovito mučila. Pametni redovnik, da. mu ne uznemiruje savjesti, reče: - Sto je bilo, bilo, na drugo sad ne mislite, nego molite se Boga, da Vam oprosti onako, kako on sam vidi Vaš grijeh i ništa više. — Ja sam kao na mukama, odvrati mladić. ; ne znam, kako da se ravnam. Hoću li ostaviti Por­ rettu u ovoj nevolji, ili ću ostati? Teško mi je sada prekinuti na pola dovršeno liječenje. Ali kako ću ostati, kad samo i pomislim, da će i Marina biti sa mnom u dvorani, kako ću se moći suzdržati i svla­ dati? Ma, dragi Romule, jeste li Vi baš sasvim sjegurni, da ste vidjeli Marinu na kolodvoru? Toliko sam sjeguran, koliko znam, da ste Vi o. Ge­ minjan. Recimo, da je to tako. Ali odakle to, da Vam je tolika muka i odvratnost biti zajedno ili u blizini s Marinom? — S njom biti u blizini za me je prijeka pogibelj, da opet ne poludim. Zbog nje dva trna nosim u svojoj duši: da me je u svojoj tvrdogla­ vosti zapostavila i da me je na taki način ismjehivala, prezirala i odbacila. Ovo je ono trnje, što me bode u duši i silnu opreku ljubavi i mržnje u srcu ragja, da sam časovito htio okaljati ruke svoje njezinom krvlju. - Što to velite? Što to velite? To je vražija napast. — Kažem Vam, da je to strašna napast, koja me muči. — Kad bih se mogo o protivnom uvje­ riti, čini mi se, da bih se umirio. A kako da se uvje­ rim? Redovnik je bio nekoliko časaka zamišljen, za­ tim okrenuvši se mladiću, Ijubezno mu reče: Gosp. Romule, imate li u me povjerenje? — Da nemam ne bih Vam otkrio najveću tajnu svoga srca. - Hoćete li se dakle osloniti na me i činiti, kao što Vam ja rečem? Da, potpuno i sasvim, jer Vi me, oče, nadahnjivate nekom povjerljivošću. Ja Vas štujem kao angjela. — Dobro, umirite se i mirno spavajte ovu noć. Sjutra ne igjite u dvoranu za udisanje, nego kad se vratim oko deset sati u samostan, dogjite k meni. Hoćete li me poslušati? — U svemu i posve. Iza ovakoga iskrenoga odgovora, redovnik uzeo mla­ dića za ruku, poveo ga u sobu kraj kora i tu ga sa- 181 slušo na sv. ispovijedi. Kad je i ovo gotovo bilo, te kad su van istupili, reče mladić plačnih očiju: — Sad sam zadovoljan i miran; sad sam kao preporogjen i povratio sam se u se. — Zašto se čudite, reče mu redovnik prijateljski stiskajuć ruku: odluka nasta, tuge nesta. IX. Kakva boja, onaki cvijet. Otac se Geminjan odlučio odmah raspitati, koje su redovnice došle u Porrettu vlakom, što prvi do­ lazi iz Bolonje iza podne, i gdje su odsjele. Još iste večeri, prije nego li je pošo spavati, povjerio je to pouzdanoj osobi, da o tom raspita čim se svane i čim saznadne, da mu javi, a onda će kašnje svoje na­ mjere izvoditi. Nije bilo nužno istraživati, jer su obe redovnice rano došle u samostansku crkvu, da slišaju sv. misu. Kad se je misa dovršila, starija je redovni­ ca zamolila fra. Modesta, da joj zovne oca Geminjana, jer da ima nešto s njim govoriti. 0. Geminjan bio je vrlo poznata ličnost radi svojih propovijedi, do­ brote, nauke i razboritosti po svim talijanskim gra­ dovima, gdjegod je svoj apostolski rad vršio. Iza malo časaka otac je došo u sakristiju i na svoje začugjenje opazio poznatu mu redovnicu imenom Laudemiju, glavaricu nekog samostana, gdje je on bio kao izvanredni ispovjednik. Iza običnoga pozdrava i pitanja za zdravlje upita otac Laudemiju: — Kako je to, da ste ? Vi ovdje? Kakva je to novost? — Do­ šla sam s ovom našom novakinjom, koja je iza tri nedjelje nakon oblačenja oboljela od influencije na plućima, tako da smo se bojali za njezin život. Ro­ ditelji joj htjeli na svaki način, da im dogje i da se kod njih liječi, ali ona je sve moguće poduzela, da se to ne zbude. Roditelji su joj na to pristali uz uvjet, da mora ići u Porrettu i tu se čitav mjesec dana lije­ čiti. — Kako je ime ovoj novakinji? — Na svijetu se je zvala Marina, a sad joj je ime sestra Imeida. — Kako je sad sa zdravljem? — Sjerotica još je slaba, jer kako i sami znate, da influencija mnogo oslabi bolesnika, a nju je dotjerala do kože i kostiju. Sad smo zadovoljni, što će se liječiti ovdje. Nego, mi smo došle k Vama, da nas savjetujete, jer smo u velikoj neprilici. Sestra Imeida, prije nego li je k nama do­ šla, bila je obećala jednom mladiću, da će poći za nj, a on se u nju bio strastveno zaljubio. Ona je napro­ tiv s njim svako dopisivanje i ugovaranje prekinula, a i sa svijetom, da se lakše posveti g. Isusu. Jučer, kad smo izašle iz vlaka, vrag je sam htio, da se ona susretne s mladićem, koji je, čim ju je opazio, krv­ ničkim je okom tako pogledao, da joj je bijednici krv stala u srcu. Ona je radi toga uznemirena, te cijelu �Br. iO. — Serafinski Perivoj. 182 noć nije mogla zaspati, te ini je rekla, da će se ragje natrag povratiti, nego li ovdje ostati blizu onoga mladića. Ja se bojim, da se još više ne razboli, te će­ mo biti prisiljeni bez njezina uzroka odvesti ju k nje­ zinim roditeljima. — Ah! ta nadamo se, da ne će ta­ ko biti, odvrati redovnik. — Drugo nam ne preostaje, odvrati redovnica. Sami njezipi roditelji zahtije­ vali bi to i to strogo. Ona bi umrla od žalosti, a i njezino bi zvanje bilo izvrgnuto pogibelji, jer bi je njezina majka slatkom i nevjerojatnom nježnošću odvraćala od redovničkoga zvanja, a mi bi tada u njoj izgubili pravi biser. Ona je vrlo dobra, čedna, ponizna, pobožna i nevina, pravi angjeo u ljudskoj naravi; druga bi. Imelda. Radi ove tjeskobe ni ja sama nijesam mogla zaspati,a kad sam čula, da ste Vi ovdje, odlučila sam doći k Vama i cijeiu Vam stvar povjerljivo saopćiti i s Vama se posavjetovati. Oče, za ljubav, izbavite nas iz ove muke. Recite nam, što Ne :'7ru,a\ajte da činimo, i kako da se ravnamo? se, draga sestro, odvrati redovnik blagim pogledom. S tvar mi je poznata i Romul je moj prijatelj i u me ima povjerenje. Vidite, kako P rovđnost sve mudro upravlja! Uvjeren sam, da će se ta uzbugjenost uti­ šati, a Vaša sestra Imelda nek sr umiri, nek ostane na liječenju. Ako se nagjc način, kako da se s nama i sa sestrom Imeldom sporazumi. O i ćanin, ima dobru namjeru, dobro srce, ripravno svaku žrtvu, ali mu treba velike utjehe. A znate šta ja mislim? Mislim, da njegova uješiteljica može biti jedino Marina, a sada sestra Imelda. Kako? — Posve naravno i jednostavno. - Sestra Imelda i Romul neka se vide i u našoj prisutnosti otvoreno i iskreno govore. - A ako je onako ružno pogleda kao što je jučer, umrijet će. — Odbaci od sebe strah! O. Romul pogledat će je kao golub. Vidjeti ćete sestro Laudemijo, da će se iza polsatnog raz govora svi oblaci raspršiti i vedro u duši nastati. - 1910. Kako je to moguće? — Evo kako. Ja mislim, da se Imelda mora liječiti udisanjem. — Da, to joj je jučer i liječnik reko, kad ju je pregledavo, da mora bar po tri sata na dan ostati, a iza osam dana, da se mora kupati u kupkama Donzelle svaki drugi dan. Vrlo dobro! Nek počine odmah danas. Slobodno je uve­ dite u dvoranu i uvjerena budite, da se ne ćete sa­ stati s g. Rombom* koji se takogjer liječi kao i ja. On prije podne ne će doći. Iza podne oko pet sati, kad izagjete iz dvorane, dogji ti sa sestrom Imeldom u vrt. Ondje na lijevoj strani prema crkvi BI. Dj. Marije na Mostu, ima lijepa sjenica, a okolo poredane stolice. Unigjite unutra. Ja ću kašnje doći s g. Romulom. Tu će se oni pod našim nadzorom sastati i svoje megjusobne osjećaje očitovati, a to će raspršiti tmine i donijeti mir. A držite li vi, oče, da je pametno metnuti slamu blizu v atre? — Da, jer će slama biti nakvašena, a vatra polu ugašena. Ako se po čemu poeme upi bivati, ja ću prvi biti, koji ću gasiti. Imajte, sestro Laudemijo, povjerenje u me i slijedite moj sa­ vjet. Ne ćete se kajati! Sve će biti drukčije. — P ri­ mam Vaš savjet i oslanjam sve na Vašu dobrotu i razboritost. Nu prije svega toga valja obavijestiti se­ stru Imeldu i dobro je pripraviti, da bude oprezna. Hoćete li Vi to učiniti, oče? To je moja stvar. Zovnite ju k meni, da ju prije upoznam. U osam sati bit ću u dvorani, tuđe ću joj moći lako govoriti i pripravit ju, a ako bude nužno i neke joj naputke dati. Laudemija je zovnula sestru Imeldu u sakristiju, ko­ ju je otac ljube/no primio, i iz odgovora na neke nje­ gove upite upozno njezinu golubinju narav i duševnu ljepotu i dobrotu, zato je na rastanku i reko sestri Laudemiji: »Ko bi mogo dvojiti o zvanju ove duše? Na prvi pogled se opaža, da ona nije stvorena za ovaj svijet. »Kakva boja, onaki cvijet««. (Svršti će se.) Nro, 835. Litterae encyclicae Ministri Provincialis Bosnae Argentinae. Universis Patribus Fratribusque Bosnae Argentinae nunciamus hoc quoque anno Adventus jejunium regulare a Sanctissimo ita mitigatum esse, ut exceptis diebus Veneris, sabbati, feria IV. quatuor temporum, vigilia Immaculatae Conceptionis et Nativitatis Domini, quolibet alio die in una comestione carnibus vesci Iiceat, quin tamen ciborum promiscuitas permittatur. Hoc utentes indulto semel in hebdomade Sanctissimum visitabunt, „О sacrum convivium" cum versiculo et oratione, 6 ,,P ater\ „Ave“ et „Gloria" extensis brachiis ac „Salve Regina" recitabunt. S a r a j e v i i , die 12. septembris a. D. 1910. P. Aloysius Mišić, minister provincialis. �Listak. 183 L IS T A K . Dr. Blažević: Euharistrčni kongres u Montreal-u. Ova] kongres, koji se obdržavo od 6. rujna t. g. do П. istog, bio je možda jedan izmegju najveličanstvenijih što su se do sada obdržavali. Sve se je upravo natjecalo, samo da kongres što sjajnije ispane i da se što više proširi slava otajstvenog Isusa. Kakav je utisak ovaj kongres iza sebe ostavio, najbolje nam svjedoči sam kardinal Vanutelli, koji je kao papin poslanik istomu prisu­ stvovao. On naime veli: . . . »U Londonu obdržavani euharistički kongres značio je historičnu razvojnu točku, koja je promjenom kraljevske krunitbene za­ kletve, popunjena bila. Kbln, sa svojom impozantnom procesijom muškaraca, kao da je vrhunac općenite vjere u euharističnog Isusa u starom svijetu dostigo. U Montrealu vidimo u istinu pravu amerikansku velebnost. Svi sudjeluju pri priznavanju ove vjere. Ka­ tolicizam se u ovim djevičanskim novim zemljama pomlagjuje. Novi svijet hoće, da natkrili stari u što­ vanju i klanjanju Isusu u presv. otajstvu.« Ovako opisuje kardinal svoj u tisak. Pa i u istinu čovjek se, čitajući ma i kratka izvješća o ovom kon­ gresu, ne može da onome utisku otme. Sami doček poslanika Vanutellija, bio je veličanstven. U Montrealu čeka kardinala, akoprem je bilo ružno vrijeme, preko 200.000 naroda, koji ga uz pucanje topova, zvonjavu zvona, najoduševljenije pozdravlja. Načelnik u Montrealu dočeko je kardinala, te ga odveo u vijećnicu, gdje ga je pozdravio i osobito vjernost katolika u Kanadi naglasio. Pri do­ čeku kardinala bile su sve oblasti zastupane. Premier engleski dao je u čast kandinalovu zajutrak, kome je sva pratnja kardinalova uz druge prisustvovala. U svome govoru upravljenom na kardinala, reko je iz­ megju drugoga i ovo: »Papinstvo je jedna kraljev­ ska moć puna života i snage, koju ništa na svijetu uništiti nije moglo«. Britski vladin povjerenik ustupio je kardinalu svoja kola, a uz to ga uvijek na putu pratila počasna straža. Sam kongres, koji je započet 6. rujna, bio je veo­ ma posjećen. Biskupa i nadbiskupa bilo je oko 150, do 2000 svećenika i više tisuća svjetovnjaka. Kongre­ su je predsjedo biskup lieylen von Naniur. U raznim sekcijama, koje su se važnim pitanjima bavile, govo­ rilo je oko 150 govornika. Osobito je bio znamenit govor glasovitog engleskog propovjednika o. Vaughan-a, brata pokojnog kardinala Vauglian-a, koji se je oborio na »Zweikindersystem«, dokazujući njegovu štetu, pokažujuć osobito na Francesku, koja bi svoju staru riječ: »Liberte, Egalite, Fraternite« morala pro­ mijeniti ovako: »Liberte, Egalite, M a t e r n i t e«. U petak dne 9. rujna, u jutro poklonila su se dje­ ca papinu legatu, te je ispred Vanutelija prošlo oko 27.000 djece, što muške što ženske. Svaka skupina klekla bi pred legatom, koji bi joj onda blagoslov dijelio. Isti dan na večer bila je u Notre Dame crkvi glavna skupština, kojoj je 15.000 osoba prisustvo­ valo. U subotu u večer bila je javna zaključna skup­ ština u istoj crkvi, koja je bila do zadnjeg mjesta napunjena. Sjutra dan zaključen je ovaj kongres sve­ čanom procesijom kakove Kanada, a ni druga mjesta nikada vidjela nijesu. Procesija je trajala punih 6 sati. Njoj prisustvuje sve Što katolički osjeća. Put, kojim prolazi presv. oltarski sakramenat, iskićen je najraskošnije. Kardinala, koji nosi presv. sakramenat, prati: 1200 dječaka, 300 trećoredaca, 1000 svećenika bez a 800 sa ornatom, 130 opata, biskupa i nadbisku­ pa, zatim kao počasna straža presv. sakramenta, 300 bivših papinih Zuava. Baldahin nosili su aktivni ofi­ ciri kanadske vojske. Jednom riječju, sve se je uči­ nilo, da se slava presv. oltarskog sakramenta uzveliča, što svakako služi na čast Kanadi, ali i što doka­ zuje, da je nova zemlja prožeta ljubavlju spram Isusa u presv. oltarskom sakramentu. Dr. Blažević : Neobjelodanjeno iz ostavštine ira Grge Martića. Pokojni fra Grgo Martić, ostavio nam jc svojom ru­ kom pisanu kratku povjest »o postanku crkve sv. Antuna Paduanskoga u gradu Sarajevu«. Ove su bi­ lješke koje u osmini iznose 23 pisane stranice — izdate god. 1905. u Serafinskom Perivoju1)- Na str. 23. čitamo megjutim još jednu bilješku koja do sada nije izdana, a .koja je u -uskom isavezu sa rečenom povješću napomenute crkve. Zato ju evo sada iznosim. Iza kako je pri копсц svoje povjesti glavnije i zaslužnije dobročinitelje rečene crkve naveo, na na­ vedenoj stranici kao nadopunjak svojim bilješkama imade ovu noticu. S t a r i n a . Nikola Božkov gradeći kuću god. 1871. ispred Tašlihana к’ našemu starom C r k v i š ć u na­ mjerio se je na Stare zidine u zemlji, povadio mnogo kamena i sedre, našo je njeke Stube koje vode u ni­ zinu ali nije (se duboko spušćao, naišao je i na tri ozidana i popločana opekom (ciglom, criepom) priegradka kao hambarove i u jednom jednu hrpu prlile pšenice. To su bez sumnje njeke podzemne zgrade staroj Crkvi pripadajuće, kosturnice ili podrumi, jer upravo ovdale dopjere C r k v i š ć e o komu zapisasmo iz početka ovoga bilježnika. Serafinski Perivoj 1905. br. 10. str. 301—307. �184 Br. 10. — Serafinski Perivoj. — 1910. S protivne strane rečenih crtica o postanku crk­ ve sv. Ante, nalazi se: »Zapisnik Stvarih Crkve S. Antuna Paduanskog u Sarajevu od god. 1863.« Ko li u jednom to Ii ц drugom dijelu ovoga zapisnika na­ laze se popisani darovi učinjeni s raznih strana na­ vedenoj crkvi. Nu osim ovdje navedenih dobročinitelja, bilo je i drugih, koji se u ovom zapisniku ne spominju. Tako se je njegovoj valjda molbi za dogradnju crkve oda­ zvala i sarajevska srpska pravoslavna opština, kao što se to iz pisma, koga je na istu opštinu upravio, vidi. Ovo mi je pismo ustupio ovdašnji knjižar g. Mihajlo Milanović, na čemu mu iskrena hvala budi. Pismo je pisano ćirilicom, i to od samog fra Grge kao što nam opaska pri koncu pisma svjedoči. Pismo glasi doslovce ovako: »Blagorodna gospodo! Poruke dvoice odabranih od Vas lica primili smo od Vašega slav. obščestva trgovačko-ćurčijskog sa­ branu znamenitu pomoć od 2205 groša> kako takcdjer još od jednoga vašega sobstvenom rukom izručeni 5. c. kr. kao dobrovoljni pribg za ovdešujj našu crr.vu. Vaše iždivenije, Vaš ovaj v dikouvaženi dar prispeo je u naš siromašni hram u najbolja doba, u ono vreme, kad smo baš sve proče priloge izcrpili i prinuždeni skrainom oskudicom poslovati sr stali; Vi ste se iz samoga velikodušna i čiste brats’ -hrišćanske, koja nas večito skopčava, ljubavi pr aštili u ovaj čas nama darežljivu ruku pružiti i učinili ste, da će ovo naše na čast božiju uzdignut zdanije naskoro bjeloćom sinuti, koja će voveki blagorodnu iskru va­ šega lojalnoga prama nama čuvstvovamja svedočiti i vašim čestitim imenima u našim zapisnicima bezsmrtnu uspomenu s ostalim dobročiniteljima ostaviti. Mi nismo kadri, mi sredstava .nemamo s koim bismo odgovorno vašoj dobrodjeteli, naše blagodarnosti topla osjećanja očitovali; no ipak uzdamo se, da će nam se naskoro prilika otvoriti gdi ćemo i mi kolko nam obstojatelstva i slabe sile dozvolile budu, znak naše dužne uzaemne priznatelnosti javno iska­ zati moći. Za sada samo budite s ovim blagodaritelnim pismom medju naše prve svake slave dostojne vjerne pomoćnike i štedne dobročinitelje ubrojeni, uvaženi, i vazda odlikovani i s ovim kratkim no nelicemjernim izrazima svi vo obšče i svaki napose, koji ste ovog velikodušnog djela učasnici, iskreno pozdravljeni i izvolite ostati uvjereni o našem sr­ čanom visokopočitanijem, koje spram dobrotvornim Vašim licima i imenima nigda neporušiti zavješćavamo se. Od strane Rimo-katoličkog obščestva U Sarajevu dne 19/VII. 1856. F. G. Martić, agent. Fra Stjepan Ljubić, paroli v. r.« Dr. Blažević: Pismo sv. Oca jednom sedamgodišnjem dječaku. Poznato je, kako je rimska kongregacija sakramenata, izdala novi dekret o pripušćanju djece sv. pričesti. Ova je odredba sv. rimske stolice tako obradovala jednog dječaka u Devores-u u Francuskoj, da je piso sv. Ocu i zahvalio mu se na potvrgjenom dekretu, a ujedno i svoju radost izrazio, da je doba za pri­ manje sv. pričesti sada već stalno odregjeno, t. j. sedma godina ili vrijeme oko iste. Uz to je obećao, da ć»e se i za sv. Oca moliti kad bude sv. pričest primio. Sv. je otac na to vlastoručno odgovorio dječaku, veleć, da ga to veoma Veseli i da je Bog sam taj dekret hotio. Pismo glasi: »Dragi moj Gerarde! Tvoj me je listić u istinu utješio, jer, ako se po riječima psalnv’ste iz usta djece i dojenčadi najljepša hvala Gospodu Bogu pjeva, koji sam njihov jezik razriješuje, to je sa m B o g bi o, k o j i j e o n a j d e k r e t o P 1 v.o j^p r i č e s t i d j e c e ht i o. Ja Ti se zahvaljujem za ovu utjehu, a još više za molitve, koje ćeš upra­ viti dobrom Isusu za me, a koga ćeš ti za nekoliko dana u sv. pričesti primiti. Iz zahvalnosti, kao spo­ men na ovu svetkovinu, šaljem Ti malu uspomenu i moliti ću za Te, da uvijek dobar ostaneš ko li na ovaj dan to li i na utjehu svih tvojih milih. Megjutim Tebi, dragi moj Gerarde, tvojim milim roditeljima, tvom dobrom bratu i svoj francuskoj djeci ,sa oso­ bitom ljubavlju podjeljujem apostolski blagoslov, že­ leći, da i ovi uživajući u svetoj pričesti našljieduju tvoj primjer i tako prema Isusu pokažu svoju ljubav. Iz Vatikana, dne 2. rujna 1910. Pijo X. Spomenuti se dar, koji Papa Pijo X spominje sa­ stoji iz ,malog sandučića s papinim grbom, u kome se nalazi srebrena medalja sa slikom Isusa i sv. Ivana. VJESNIK. Na adresu »Vrhbosne«. Kao na prijašnja, tako i na zadnja Vaša bockanja, izvrtavanja, a da ne reknemo klevete i podvale protiv Franjevaca, fra­ njevačkom redu i njegovu starješinstvu, nećemo se obazirati. Imamo silu usmenih i pismenih priznanja iz Bosne, Hercegovine, Dalmacije, Banovine i Sla­ vonije, i to ne samo od Franjevaca, nego i od svje­ tovnoga klera i svjetovnjaka, da smo se znali u ovim kritičnim vremenima uzdržati u svome dostojanstvu, na svojoj visini i nepristranosti. Iz dubokoga pošto­ vanja prema našim čitateljima tako ćemo i proslije­ diti, jer uza sva i sve i obećali smo im slati »List za katoličku prosvjetu i zabavu«, a ne za »katoličku svagju«. Uvijek ćemo željeti i raditi za bratsku slo­ gu, akoprem znamo, da smo kod Vas i opet krivi, �Listak. kao što smo bili krivi i prije, nego smo iznijeli one u pošljeclnjem broju »Seraf. Perivoja« objelodanje­ ne saborske fragmente. 1 o nama se može reći: »Si Tiberis ascendit ad moenia, si Nilus non ascendit in arva, si coelum 'stetit, si terra movit, si fames, si lues, 'statim Christianos - Franciscanos — ad Ieonem!« Ali upamtite i ovu: »Plures efficimur, quoties metimur ...« Pametnoj glavi dosta. Sa zahvalom smo primili kao dar za dobru štampu: od presvj. gosp. biskupa Markovića K 20 i od pošt. o. Franje Curica K 15. Bog im platio! Živjeli slijedeći! 185 zadivljujući sklad, iskrenost i postojanost«. — »Kako je veličanstveno ovo ujedinjenje cijele Crkve pod jednom svećeničkom vrhovnom glavom! Katolicizam je v j e r a f i l o z o f a i m a t e m a t i č a r a,« piše ushićen pisac. Ovome se Rusu dopada i običaj kod katoličke ispovjedi »te delikatna točnost pri službi Božjoj«. »Usporedimo li pravoslavnu vjeru s rimskokatoličkom,« veli pisac, »to pravoslavna vjera nali­ kuje vjeri onoga popa, koji je, kako ga opisuje ruski pisac Cehov, uvijek nosio sa sobom suncobran, kad bi išo da moli za kišu. Pa i ruski svećenici usporegjeni sa katoličkim, prisiljeni su da Iažju svoj ugled kao naobraženi ljudi spase«. Zaista značajna izjava od jednog Rusa! Rijetko slavlje na Širokome Brijegu. Na Franjevo se je na Širokom brijegu u Hercegovini proslavilo dizanje krova jedne od najvećih i najljepših crkava ! protestanti proti modernizmu. Na kongresu u Bosni i Hercegovini. Tom je zgodom bez sumnje je »slobodnoga kršćanstva« u Berlinu, kako prote­ mnogome Hercegovcu i katoliku uopće i Franjevcu stantski listovi javljaju, osugjen modernizam. Kon­ napose od veselja zaigralo srce; a najviše fra Didaku gres se je izjavio, da je vjera evangelika uvijek bila Buntiću, koji gotov može izreći riječi cara Justini- i bit ćc: da je Bog Otac stvorio svijet, Bog ga Sin jana: »Samome Bogu čast i slava, ali tebe sam Sa- otkupio, a Bog T>uh sveti posvetio. Koja Crkva što­ god od ovoga odbaci prestaje biti kršćanskom crlamone nadvisio!« Fuzija! Na 19. rujna složili su se katolici oko kvom- Kon£res zabranjuje^ život uvlačiti nekršćan»Hrvatskog Prava« i »Hrvatstva« u jednu stranku s*v0’ a u bogosloviju nacijonalizam. — »Stranku Prava«. Tom je zgodom prestalo nepreRimski načelnik Nathan vrijegja! Nekadanji ve­ žaljivo »Hrvatstvo«. Tješimo se ipak, da ga je »Hr­ liki meštar, slobodnog zidarstva, a i sadašnji njegov vatsko Pravo« obećalo nadopuniti. Samo želimo, da član, rimski načelnik Nathan, držo je dne 20. rujna se glede vladajućega nesporazuma u Bosni i »Hrvat­ — kao ka na dan osvojenja Rima govor, koji je ne samo sko Pravo« drži pri strani kao i »Hrvatstvo«. Jeda 5V. Oca O nego f sve katolike ljuto uvrijedio. Nathan je jednom i u nas svanu bolji dani. žestoko napo na Papu i njegovu nepogrešivost i doMalo statistike. Franjevačka bosanska redo- kazo (?), da papina nepogrješivost priječi s v a k i država — osim hercegovačke — broji 196 Franje­ l j u d s k i n a p r e d a k . Ovim je Nathan samo pokazo, da mu manjka, vaca. Od ovih su 163 svećenika, a ostali su braća većinom bogoslovci. Svećenici ili su u samostanima kao što veli »Popolo Romano«, »političkog obzira i ili na župama, gdje služe^ 194.539 duša. Samostana takta«, a ovo je dvoje uslov zaslužnog rada u javno­ bosanska redodržava ima 9, residenciju 1, gimnaziju sti. A mi bi još dodali, da je skrajni bezobrazluk, kad sa sjemeništem 1, novicijat 1, bogosloviju sa sjeme­ se slobodni zidari miješaju u crkvene stvari i katolike pogrgjuju. ništem 1, te 60 župa. Obratio se na katoličku vjeru. Kako iz Rima javljaju, tu se je na katoličku vjeru obratio sin jed­ noga ruskoga ministra Evraioft. Mladi neofita uči saaa bogosloviju u rimskome francuskome sjeme­ ništu. Evraioft slijedi rutenski obred. Ovaj se je Evraioftov čin vrlo bolno dojmio ruske štampe. Rus o katoiištvu. Liberalni ruski dnevnik »Birševija Wjedomosti« objelodanjuje pod naslovom »U tugjini i u domovini« putopis jednog od svojih do­ pisnika, koji je obišo više mjesta, koja katolici štuju. Zanimivo je, što ovaj pravoslavni Rus o katolicizmu piše. Pisac nazivlje pravoslavlje »kulturnom lješinom«, a ne može da nasmaže riječi, kojima bi pohva­ lio »korist i čedno prilagogjenje katolicizma, njegov Nova otimačina crkvenih dobara u Francuskoj. U progonstvu katoličke Crkve i u otimanju posjeda Francuska se ne umara — ona neprestano napre­ duje. Ovih je dana u tome svome nedjelu učinila novi, baš gigantski korak. Ona je velik dio crkve­ nih dobara u Parizu od Crkve otela i pariškim gragjanima poklonila. Nadbiskup je proti tome bogumrskome djelu prosvjedovao, ali, koja korist? Ne­ kadanja ga »primogenita Christianorum« više ne sluša. Opet čudo sv. Januarija. U Napulju se svake godine na sv. Januarija dogodi čudo. Ovoga bo se dana stavi staklenka, u kojoj se nalazi stinuta svečeva krv, vrhu njegove glave i nakon nekoliko vre- �186 Br. 10. — Serafinski Perivoj. — 1910. inena stinuta se krv u staklenci pretvori u tekuću i svježu. To se je čudo i ove godine na sv. Januarija pred mnogobrojnim mnoštvom naroda ponovilo s tom samo razlikom, što se je ove godine to čudo dogodilo u 9 sati i 50 časova, a lani u 10 sati i 13 časova. Papina anegdota. Kada je jedan magjarski biskup bio kod Njegove Svetosti u auđieiiciji, Papa mu je pripovijedio iz svoga života jednu šaljivu anegdotu: »Kao mantuanski biskup išo je jednom na sv.potvrdu. Na tome je putu bila i jedna vrlo oskudna župa. Kada je Papa kao biskup imo u tu župu doći, žup­ nik se je tako uzbunio, da je, kada ga je upito zvonar, kako će zvoniti, kada bane biskup, odgovorio: »Corne contra la gradine — kao proti tuči«. »Reverenciarle у amarle.« Kada je Papa izdo »Quem singulari Christus amore,« kojim je odredio dobu i kondicije za djetinju ispovijed, jedan ie to španjolski oficir sve svome sedamgodP čaku saopćio, pa da se osvjeuoči, je li mu dijete sposobno za pričest, upita ga: — Dakle znaš li ti tko je Gospodin Isus? — Isus je Božji sin, živi Во^ — odgovori mali. — Vrlo dobro, ali znaš 'i ti, što je potrebno, d; Ga čovjek dostojno primi? Odgovor je bio kratak, a jasan. — Štovati Ga i ljubiti — reverenci ni у ar KNJIŽEVNA SMOTR A. Čičlć: J. Tomasović (Cetinski mlinari: Glasi i uzdasi. P j e s m e 1899. 1910. R i j e k a , t i s k a r s k i um j e t n i č k i z a v o d »M i r i a m«. Cijena? Cetenski mlinar poznat je širokoj čitalačkoj publici po svojim pjesnicama u raznim pučkim listićima. On je prema tome pjesnik-liričar više naivnog čuvstva i pučkih manira; zato imade i u ovoj njegovoj zbirci mnogo toga, što mi zovemo: naivnim i svagdanjim — a?i ne zato: neplemenitim ili bezidealnim, jer baš on je plemenit i idealan. On pjeva: vjeri, domovini, ljubavi; on i samome sebi najidealnije pripjevu je: »p a r u g o t i s e s v i j e t, i Г p j e v o t i h v a I u — n e s u s t a j , h i t i k c i l j u i p r e z i r i t i j e l a « ; al zato ako i hvalimo njegove nazore kao u sebi dobre, ne slijedi iz toga, da u njega ima kakve originalnosti u idejama. Još više s estetske strane fali mu mnogo slikovitosti, bez koje svaka pjesma, napose lirska, i nije pjesmom. Bilo bi bolje, da je i metar u mno- goin dotjeraniji. Bez II. i III. skupine pjesama zbirka bi dobila umjetničkiji izražaj. — U IV. i V. skup-ni imade komada, koji se mogu nazvati: biser u lirskoj poeziji. Najljepše su pjesme: O j, k a d b i Ii z n a o , Z a m a m n i c v i j e t , J a l j u b i m , M o rnč e i d j e v o j č e , Ali s t i s n i se, Z i m a i j o š n e k e u V. s k u p i n i . Preporučamo! J. Milaković: Majčina dušica. P j e s m e z a h r v a t s k u ml a d e ž . S m n o g o sl i ka. Za­ g r e b 1909. C i j e n a ? Naš hrvatski Cika Jova Zmaj ovom zgodom predstavlja se hrv. omladini s obilnim darom, koji nju mora razveseliti. Ne zna­ mo, kako bi bolje rekli, da ii se slike poljepšaju du­ hovitim pjesmicama, ili se pjesmice slagje dojimlju srca zbog krasnih slika? Sve moguće izmjene dječinjeg života: do skrajnosti naivne, smiješne, dir­ ljive, pod djetinjsku ozbiljne, mile i si.; sve su te pri­ kazane na najuspjeliji način; te će i književnik imati zgode za proučavanje omladinske poezije, i odrasli prijatelj mladeži u njima će uživati, a najragje će go­ diti djeci. A buduć je uz druge osobitosti knjiga uspjela i s pedagoške strane, sama se od sebe preporuča. r, Eran Binički: Krštenje Hrvata. Cij. 40 h. Senj. Epska pjesan romantičko-religijozne naravi. Pjesnik je opjevo znameniti dogagjaj naše hrv. povjesti, s očitom tendencijom da pokaže, kako će i danas Hrvatska biti sretna u kršćanstvu. Istorička jezgra iskićena je čudnovatim prizorima, koji nadomješćuju možebitnu povjesnu uzročnost; stil je is­ prepleten i ima obilje misli iznad duševnog nivoa narodnoga - a to je svojstvo umjetne epike. Jezik je iak i ugodan. Preporučamo! DOPISNICA UREDNIŠTVA. P. n. gg. p r e d b r o j n i c i m a javljam o, da je »mem eto broj« biskupa Šunjića radi tehničkih razloga odgogjen za 15. prosinca. Tko misli još što za nj poslati, želimo do 15 s tu ­ denoga o. g. H r v a t i ć . »Tužna mati« je za dječji ili barem pučki list, a ne za »Seraf. Perivoj.« A.-L. G. u M. Ne žurite se. A zašto ne takova šta za »L istak«? S književnim ocjenam a obilujemo O. U. T. D u b r o v n i k . Mislili sm o, da je davno ogla­ šeno. Tražili, ali ne našli. O. M. P. V a r a ž d i n - N arudžba će doći, sam o ako bude. Z d ra v s tv u j! „Serafinski Perivoj" izlazi na dva arka svakog 15. u mjesecu; godišnja cijena 5 kruna. Rukopise, pretplate reklamacije prima uredništvo u Sarajevu. (Bosna, S arajevo, franjevački samostan). Odgovorni urednik: dr. o. Julijan Jelenić. Tiskara Vogler i drugovi u Sarajevu. �f Џ h l i Ш i ш ш гј Шшј Ш ш њ Tiskara i lito n rafiia VOGLERI D P’ " SARAJEVO župskim urešte sviju vrsti Ш '. 1 , - - kao: matica лгЗЦешћ matica krizmanih, matica vjenčanih, matica тУл protokola, crkvenih računa i exhibita, krstnih, vjenčanbi i smrtnih listova i i. d. u pojedinim arcima ili u solidno*« ^ j i vlastitoj knjigovežnici. Službenih kuverata u svim veličinama. Posluga brza. I .... — Cijene umjerene. Sklaito Dredovnih stvari, kao papira i soik piiaCih potreirština. ' �& UTEMELJENA GODINE 1882. UTEMELJENA GODINE 1882. Tiskara i litografija Vogler i dr., Sarajevo TelefoD broj 119. (Komanditno društvo) Najstarija knjigotiska Ćemaljuša ulici 172. osnii Hercegovini Preporučuje molitvenika, p poslova, što i ukusnom izrad Moderno uregjena k n j i g o v e ž n i c a , ižragjuje sve vrsti uveza za knjižnice, velečastne župne urede, škole i privatna poduzeća. — Uvezi obavljaju se po naručbi: u papiru, platnu i koži. Vdd№ narufbe obavllnlu se brzo l točno. Slagaći stroj „TIPOGRAF". Brzojavi: Vogler, Sarajevo � https://kolekcije.nub.ba/files/original/a70fe45ed40f9cb013b5267ed4128e19.pdf de09b1edd0e89eabc47fcb03bfdaab29 PDF Text Text Perivoj serafinsri LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU BROJ SARAJEVO, 15. STUDENOGA 1910. 11. GOD. XXIV. SADRŽAJ: A) ČLANCI i PJESME: 1. Dr. Blažević: Prevrat u Portugalskoj . . . .1 8 7 2. 0 . P. Mišura: Životi rad dr. Ivana Markovića 188 3. B. Markušič: Iz »Knjige Prokletstva« . . . . 193 4. Ballerini: Iz trnja ružica . . . . . . . . . . 193 5. A. Čičić: Kad mrkli pane suton..........................197 B) LISTAK. SMOTRA. C) VJESNIK. - D) KNJIŽEVNA Hrvatska centralna banka = Uplaćena Centrala u ' Preuzima uloge na ukamaćuje iste uz c Eskomptira i rees tražbine. Daje zajmove na tekt Kupuje i prodaje vrij devise, valute. Žalagaonica glavnica 2 .0 0 0 .0 0 0 kruna. ™ svu. Pod. *mca u Mostaru. lovčuje mjenice, izžrijebane, vrijed­ nosne papire i kupone. ohranjuji. svakovrsne depozite 5 upravlja njima. Izvršuje isplate i naplate na svim fovackim središtima tu- i ino­ zemstva. ve dragocjenosti k ao: srebro, zlato* dragulje i ostalo. * Centrala п Unbijanl. = — Polrožniia o Sarajevu. Podrnžnice u Spljetn, Trstu, Celovcn i Gorici, Dionička glavnica K 5,000.000. ■■ Pričuve preko K 500.000. Prima uloge na štednju na uložne knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih sa bez ikakvih poreza i odbitaka. 4 1|г°1о Čisto Kupuje i prodaje sve vrste papira od vrijednosti po najpovoljnijim cijenama, isto tako sve vrste domaćeg i stranog kovanog I papirnog novca. Л 0 svim ostalim bankovnim poslovima daje na zahtjev pismena i usmena obavještenja. & ■ �-- B O S A N S K O -H E R C E O O V A Č K O -- G R A G JE V N O D IO N IČK O D R U ŠT V O U S A R A JEV U __ Glavno zastupstvo za Bosnu 1 Hercegovinu DIONIČKA GLAVNICA K 500.000 — MOŽE SE POVISITI NA K 2,000.000 Direktor: gragjevni savjetnik Josip ni. Vancaš. Privil Preuzima osnivanje i izvagjanje vrsnih javnih i privatnih zgrada, drumova, betonskih radnja, vodovoda, gradnja u vodi, elektrana, tvornica itd., te preuzima financiranje gradnja uz povoljne uvjete; proizvagja svakovrsne cigle u vlastitoj :: kružnoj ciglani. :: TVO RN ICE ETERN ITA ш n a ib rlje g m a te rija la za p o k riv a n je k ro v o v a . banka п Uplaćeni dionički kapi*; VLA U S A R A J E V U . u Banjaluci, Bje diški, Lijevnu, B. Šamcu, Trav-iil F IL IJA L E : rebi Mosti i V Laja di r i ’ihaćr, Derventi, Doboju B. Oraiacku, Goraždi, Sanskom Mostu, 1 I ■ .M l . godine. Izdaje 4 */a°/o založnice i П komunalne obligacije. 0»'e *nice i komunalne obligacije u Bosni i upotrijebiti kao jamčevine pri trgovačkim Hercegovini proste od proveza, imaju pju : ш sjegurnost, te ц ' - cir ^.mji kao vojničke ženidbene kaucije. poslovima. Osim toga mogu služiti u Hipotekarno ođjelj шје, prodajo i izdaje vujednostnt papire, devize i druge kovine — Preuzima kupone i vućene srećke. — Eskomptira mjenice i doznačnice, daje zajmove u konto-korentu i na mjenice uz dovoljno pokriće ili osiguranje. Obavlja naplate mjenica i trgovačkih naputnica u svim glavnim mjestima Bosne i Hercegovine, Austro-Ugarske i inozemstva. — Daje zajmove na vrijednosne papire. — Prima novac na tekući račun i uz ukamaćenje na uložne knjižice. — Prima vrijednote svake vrsti u pohranu i upravu, kao otvoren polog ili kao ,,Safe“ — u za tu svrhu uregjenom oklopljenom prostoru — pod zatvorom stranke i banke. Bankovno odjeljenje. O d i e l i e n i e ZH r o b u banke usvojeno odjelenje robe, kao što i posebno odjelenje za zemaljske proizJ J J * vode u Brčkom sa agencijom u Doboju, bave se sa svijem u trgovačku struku za’ sjecajućim dobavama, kako u komisiji tako i na vlastiti račun, financiranjem i podizanjem industrija i javnih poduzeća- G la v n i en p r e d m e ti iz v o z a eulie š l j i v e 1 ž ito . Kod banke opstojeća generalna agentura c. кг. povi, osigurav. , ,A B 8 E C U R A Z I O N I G E N E R A L I ' 4 prima dirfektno ili putem filijala ili ispostava razne vrste osiguranja na život i proti vatre, a generalna agentura osiguravajućeg dr u$tva „ P B O V I D E N C U A 1* prima osi­ guranja za slučaj nesreće proti raznih šteta na strojevima i na drugim predmetima. �serafinski Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU BROJ li. Dr. Blažević : ----- - SARAJEVO, 15. STUDENOGA 1910. — - — .. ------ = Prevrat u Portugalskoj. Dne 2. veljače 19U8. raznese žica vijest, da je u glavnom gradu Portugalske okrunjena glava pala žrtvom republikanskog ubojice. Svrha tome uboj­ stvu bijaše, ne možda da se pomogne narodu, da se država ojači, za koju su govorili, da je mnogo i mno­ go za vladavine poginulog kralja Don Karlosa strudala; nego ta, da za jasle zasjednu i na kormilo dogju ljudi, koji će svoju korist tražiti, a za narod i državu nikakove brige voditi neće; svrha bijaše ta, da na vladu dogju bezvjerci, republikansko-slobodnozidarska družina. Pa i ako se nije cilj odmah postignuo, to se sistematično pripravljalo za onaj čin, koji se je počeo odigravati dne 3. listopada o. g. 1 opet bijaše Portugalska, koja iznenadi svijet; ali koja ga i zgra­ žanjem napuni, jer ono što se je odigravalo u Por­ tugalskoj, moglo je da poteče jedino od ljudi, kojima je cilj srušiti oltar i prijestol, koji ne poznaju više vlasti ma bila ta Božanska ili ljudska; mogli su uči­ niti ljudi, koji su izgubili svaki smiso za red i pore­ dak, koji uživaju samo u prevratima. Željeni je cilj postignut! Vlada je u rukama slo bodu ih zidara, koji daju oduška svojoj paklenoj mrž­ nji na katoličku Crkvu, jer se crkve ruše, samostani bombardiraju, redovnici gone i ubijaju, redovnice zlostavljaju, a ni drugi odaniji vjeri elementi ne pro­ laze bolje. I ovo je onaj »moral«, ona »pravednost«, za koju reče prvi predsjednik Braga, da će odsele u Portugalskoj vladati. I ovo sve biva u ime na­ pretka i slobode. Nama je razumiv bijes slobodnozidarske vlada­ vine proti katoličkoj Crkvi, jer je ona izvor, iz koga proizlaze najodaniji podanici okrunjenih glava, pro­ izlaze pravi priznavaoci i štovatelji više vlasti. Ka­ tolici su i u Portugalskoj bili zadojeni duhom monarhističkinij a ovim su zadojeni bili od katoličke Crkve i njezinih službenika. A ovaj se duh protivi namjerama slobodnih zidara, te zato treba: ošinuti pastira i razbjeći će se ovce«, treba uništiti vrelo, iz koga taj duh proističe i eto onda republike, eto onda slobodnozidarske vlade sa svojim blagoslo­ GOD. XXIV. vima(l). Katoličku se Crkvu hoće srušiti, a s ovom pada i druga državna naime vlast, koju predstavlja i nosi kralj. Ovo izričito pišu novine, i to naravno liberalne: »Buna je u Portugalskoj ušljed toga na­ stala, što se vlada nije mogla osloboditi klerikaliz­ ma, koji je veoma pogibeljan za državu.« Ovim riječima ne samo, da se potvrgjuju naše riječi, nego se s druge strane klerikalizam, katolička Crkva odgovornom drži za revoluciju. Katolička Crkvfl povodom je revolucije.' ona je odgovorna za sve S£ sacja ц portugalskoj odigrava. Ovako neke stanovite novine predstavljaju čitavu stvar, a novinama pomaže i nova vlada u Portugalskoj. Nu činjenice drugačije govore. Nije uzrokom revolu­ ciji ni katolicizam, ni Vatikan, ni klerikalizam, nego s 1o b o d n o z i d a r s t v o, koje videći, da se ne može na .drugi način svojih ciljeva domoći, upotrebilo je ovaj način, da do istog dogje. Mi ćemo gle­ dati, da ovo i potvrdimo. Da svoje slobodnozidarske planove mognu ostva­ riti, trebalo je ipak v r h o v n o g v o d s t v a . Ono je moralo po što po to u njihove ruke doći. Kada to smrću prijašnjeg kralja nije uspjelo, naravno, da slobodni zidari nisu mirovali, nego svim mogućim sredstvima nastojali, da ga se dokopaju. I tako se počeše pod njihovim utjecajem pojavljivati nezado­ voljnici, buntovnici, protivnici monarhije, koji svojim huškanjem naroda proti Crkvi, proti kralju pripraviš, terrain današnjoj gorkoj sudbini Portugalske. Bun­ tovnici su još za živa prvog kralja bili Portugalsku na rub propasti i nesreće doveli. Da se tome do­ skoči pozvan bi na vladu muž, kome je u istinu dobro države na srcu bilo i koji je upozno glavne uzroke bijedi domovine, te ih je odmah stao uklanjati. Franco, tako se je zvao tadanji vrhovni šef uprave, za­ tvori zlatne rudnike državne blagajne, iz koje su mnogi.i mnogi punom šakom crpali; zato ovim Franco steče sebi neprijatelje, koji se u republikance pretvoriše. Zatim posveti svoju pažnju buntovnicima, te neke od njih pravedno kazni. Uz to oduže štampi svu direktnu ili indirektnu potporu od strane vlade, koju je do tada uživala, a ipak proti vladi pisala. Po sebi se razumije, da postupak Francov nije bio ugo­ dan onima, koji su sada prikraćeni bili, te počeše �1Š8 Br. 11. — Serafinski Perivoj — 1910. svim mogućim načinima Franca napadati, a u tome ih je pomagala izvanjska liberalna i slobodnozidarska štampa. Franco postade cilj napadaja, od kojih se odlikovahu oni velikog meštra velikog orijenta vogje republikanaca dr. Sebistiae de Magalhaes Lima, koji se pravim početnikom prevrata drži, a koji je još god. 1907. naglašivo p o t r e b u r e p u b l i k e u Por­ tugalskoj, te prema tome i radio. Franco se bijaše zdao svom dušom, da popravi slabo stanje Portugal­ ske, ali ga u tome smetoše republikanci i slobodnozidari, koji ubiše kralja i prijestoljonašljednika, te požališe, što nije i Franco poginuo. Ubojstvom kra­ lja nestade i Franca s uprave. Nastupom novog kralja promijeniše se i prilike. Sve ono, što bijaše Franco popravio, sve to bijaše srušeno, jer na vladu dogjoše elementi, kojima je bilo do vlastite koristi i koji su stajali u uskom savezu s revolucionarcima. Akoprem su kralja zdraviji ele menti upozorivali na pogibelji, koje da monarhiji pri­ jete od vladajućih elemenata, to ipak kralj nije imo odvažnosti, da se prevlagjujućoj $ ranci iz okova otme, nego naprotiv na čelo svoje uprave stavi čo­ vjeka, intimnog prijatelja revolti jionarca Alpoima, čovjeka, koji je sam dva puta bio sudionikom urote. Ovaj pak, Teixeira deSonza, nije drugo činio, nego ono samo vršio, što mu je zapovijedo: Directorio di partido republicano, što mu je nalago slobođnozidarski štop, koji je davno bio pripravan za revoluciju, a ujedno i sjeguran, da će pobijedij I tako je narav­ no bilo, da dogje do onoga, što je Magalhaes Lima nazad nekoliko vremena reko: Revolucija je na vra­ tima glavnog grada. Republika će brzo progla­ siti.« Čije je dakle djelo revolucija, nek čitatelj iz ovih kratkih poteza zaključuje. Našu tvrdnju potvrgjuje i sam predsjednik re­ publike Braga, kad veli: da su revoluciju priregjivali učitelji i političari udahnjujuć narodu »svoju volju i svoj duh, da se stvori država na temelju filozof­ skih nazora«, naravno onih filozofskih nazora, koji niječu svaku nadnaravnu vlast, iz koje zemaljska proističe. Ovome se pridružuju i druge okolnosti, koje su utjecale na razvoj revolucije, a koje su djelo slobod­ nih zidara. Na prvom je mjestu štampa. U samom Lissabonu imaju četiri republikanska lista s tolikim brojem pretplatnika i čitatelja, da svaki od njih na­ pose ima više pretplatnika, nego svi nerepublikanski zajedno. Tako list »Secolo« broji 130.000 pretplat­ nika. »Mondo« se tiska u 100.000 primjeraka, dok drugi nerepubljkanci broje istom kojih 60.GU0 pret­ platnika. U rukama slobodnih zidara bijaše štampa, u njihovim je rukama bio novac, trgovina, industrija, jednom riječju u sav život Portugalske uplivisaše slo­ bodni zidari, koji su se ondje — mimogred spome­ nuto — god. 1736. ugnijezdili. Njihov pak program jest: Rat prijestolju i oltaru! Na ovome su progra­ mu radili, njega su u djelo evo ponovno priveli, i tako su odgovornim postali za sudbinu tolikih nevino stradavših. Slobodno zidarstvo izazva revoluciju u Francuskoj, te svijet evo i drugom usreći. Ne možemo, a da se opet ne obazremo na riječi predsjednika Braga. Mi smo mu zahvalni, da nam je onako otvoreno reko, da je revolucija djelo onih, koji ne piznaju više vlasti, koji ju preziru. A s druge strane treba, da si dobro zapamtimo, da je jedini kršćanski odgoj u stanju, da svačija prava poštuje. Bez kršćanskog odgoja, bez pokoravanja Božanskom auktoritetu, nema pokoravanja ni svjetskoj vlasti Prvi se usisava u kršćanskom odgoju u kršćanskoj nauci, a drugi iz njega kao nužna pošljedica slijedi. Katolička je Crkva onaj temelj, na kome stoje pravi i odani podanici i državljani, koji vraćaju caru care­ vo, a Bogu Božije; koji svjetsku vlast, kojoj je no­ siocem vladar štuju. 1 dokle god budu katolici sa svoje strane vršili dužnosti, dokle god bude država kršćanska načela štitila, promicala, dotle će se obisti­ niti riječi belgijskog kralja Leopolda I.: Katolici ne prave revolucije! Zanemarivanje kršćanskog od­ goja, zabacivanje kršćanskih načela, dovodi do dje­ la, koja prava ne poznaju! U ovome se ima uzrok revolucije u Portugalskoj tražiti! O. P Mišura S in j: Život i rad dra. o. Ivana Markovića. ~~~ (23. listopada 1839. f22. listopada 1910.) Neumoljiva je smrt nesmiljenom svojom kosom pokosila jedan od najljepših cvjetova, s kojim se gizdo serafinski perivoj; zvijezda neobične veličine i lje­ pote, koja no kroz polovicu ljudskoga vijeka sjala na obzoru hrvatske domovine, zapala je u neizmjerno more vječnosti; nad svojim miljenikom protužile su domorodne vile i njihov je plač odjeknuo na sva če­ tiri kraja prosvjetnoga svijeta; prestalo je kucati ve­ liko srce dra. fra Ivana Markovića; presušilo ono bujno vre!ov s koga tekla rijeka velikih misli i kras­ nih osjećaja za svim, što je lijepo i dobro; utrnilo se ono divno ognjište, s koga su letjele mnoge varnice, koje su zanijele i zagrijale tisuće blagorodnih duša. Veliki pokojnik rodio se dne 23. listopada 1839. u pitomom Sinju, srcu zagorske Dalmacije, od do­ broga oca Marka i bogoljubne majke Ane. Početne je nauke svršio u rodnom mjestu. Od­ mah se iz jutra vidjelo kakov će dan biti: dok još sje- �Ž ivot i rad dra. o. Ivana Markovića. dio za dječačkim klupam, u njemu se isticala blaga ćud, plemenitost srca i živa neodoljiva želja za na­ ukom. Krasna svojstva uma i srca, koje ga pouzdano pratila kroz cijeli život do skrajnili granica umrloga vijeka osokolila mu sretne roditelje i oni ga predali franjevačkoj redodržavi presv. Otkupitelja, u kojoj je s najljepšim uspjehom svršio gimnazijske i bogo­ slovne nauke. Ovo je ono sretno i blagoslovljeno razdoblje, u kome je udaro čvrste temelje budućoj zgradi svoje naobrazbe. Kroz ovo vrijeme nastojo je, što je bolje mogo, da uplemeni srce i obogati um sa svim, što je lijepo i plemenito; da, u svoje vrijeme, zauzme u ljudskom društvu časno i dostojno mjesto. Bilo je velike kušnje, teške muke, samoprijegora i rada na trnovitoj stazi učeničkoga života; ali prirogjena mu ustrajnost i žilava volja uvijek ga u po­ bjedi iznosila. Pred očima mu neprestano lebdjela ona krasna rečenica njegova miljenika lioraca: »Nil sine magno vita labore dedit mortalibus.« Ustrajni i naporni rad digo ga na uzvišenu sve­ ćeničku čast, a odmah za tim na ozbiljnu i odgovor­ nu učiteljsku službu sv. Bogoslovlja u Šibeniku. Bilo je to g. 1862. Učiteljevo je punih jedanaest godina. Sve bo­ gate darove uma i srca posvetio je bio svojim gojencim. Kako je i u umnome i duševnome smijeru uplivo na mladi naraštaj najboljim je dokazom lju­ bav, koju je u njegovom srcu na sva vremena ovje­ kovječio. On je u velikoj mjeri posjedovo krasni dar privlačivosti, s kojim je kao s nekom magičnom silom umio osvajati učenička srca. Njegova prirogjena blagost nikad nije bila na odmet mladenačkoj sreći. Duh zanosan za svakom čistom i nepokvarenom lje­ potom i istinom, znao je svoje oduševljenje pretakati u učenike i zagrijavati, pa i najhladnija srca, za ple­ menite i uzvišene ideale. Svoju je službu držo ne­ kim apostolatom, pa je pun ponosa gledo na pobjede, koje je iznosio iz mladenačkih duša, tih najsudbo­ nosnijih bojnih poljana. Požrtvovni čovjek uvijek je bio pripravan na najveće kušnje, u divni sklad svodeći predavanja sa uzornim životom. Dobro je znao, da dobar izgled najbolje utječe na zdravi uzgoj, i da u svemu po­ stiže najsjajnije uspjehe. O njemu se s pjesnikom najljepše reći može: »Dobar postir, jer što kaže inom — i sam svojim potvrgjuje činom«. Bio je u najpunijem smislu riječi »odgojitelj«, jer je uvijek iz petnili žila nastojo, kako će stvoriti zna­ čajne i umne ljude, a u isti mah, iskrene i osvjedo­ čene vjernike i redovnike. Kroz vrijeme svoga učiteljevanja u Šibeniku najtjesnijim vezam prijateljstva vezo se bio uz prve ljude, koji su uvijek imali odlučnu riječ na prosvjetnom i rodoljubnom polju u Dalma­ 189 ciji. Kanonici Mrkica i Carminotti bez njegova savje­ ta nikad nijesu poduzimali nijednogozbiljnijegkoraka, na nj se uvijek pozivali, kad su trebali odluke stvarati. Nego, radi bolesti morade se povući sa odgojnog po­ lja i konačno se preseliti u svoj rodni Sinj. Ovdje se žabi u svoju omiljelu knjižnicu, iz koje je rijetko kad izlazio, i posveti se književnom zvanju. Njegov boravak u Sinju bio je blagoslovljen za crkvenu i hrvatsku knjigu: on je napiso svu silu djela, članaka i rasprava višega stila u hrvatskom i talijanskom je­ ziku. Sa svojih umnih radova može se brojiti u naše najplodnije spisatelje. Mislim, da će biti uputno, ako iznesem ovom pri­ godom njegova glavnija djela i spomenem, kakovim ih je oduševljenjem java primala, a da se stvori slika njegove duševne veličine. L e t t e r e d a 1Г O r i e n t e . Zagreb, Dionička Tiskara, prvo izdanje 1882., drugo 1897., treće 1899. str. 244. U obliku listova opisuje doživljaje na svom putovanju kroz Svetu Zemlju g. 1879. Krasnim šti­ tom otkriva dušu zadojenu bogatim klasicizmom, crkvenom povjesću i starom mitologijom. Na ovo se je djelo osvrnuo u »Obzoru« br. 65. g. 1900. s oduIjom recenzijom naš neprežaljeni Politeo: »Spisatelj pruža nam sliku cjelovitu i zornu svega onoga, što je vidio; pripovijeda nam povjest dotičnih mjesta, no u najširim, al ujedno i najjasnijim crtama, zau­ stavljajući se kod onih dogagjaja, koji su podobni, da nam prošlost mjesta najviše razsvijetle i kod onih ličnosti, koje najviše djeluju na um i na m aštu..., a to sve oštrom intuicijom u promatranju stvari i vanlednom naukom ... Temeljitost i ozbiljnost sadr­ žaja slaže se sa laganošću i zanimivošću forme.« Za tim niže prispodobe sa Gubernatis-om, sa Matildom Serrao, sa Loti-em, svagdje dajući prednost našemu spisatelju. »Civilta Cattolica« govori u ocjeni ovo­ ga djela: »E una lettura morale, istruttiva, attraente. Ruanto poi alla lingua, non e certamente perfetta, ma pure puasi si sentiamo tentati a dire: oh se certi Italiani scrivessero nella lingua nostra come nuesto Slavo!« — Čitanje je ćudoredno, poučno, privlačivo. . . £to se tiče jezika, doduše nije savršeno ipak blizu poteže nas napast, da rečemo: O, da bi neki Talijani pisali u našem jeziku, kao ovaj Slaven! — Laskavo se o piscu izrazila i »Voće Cattolica di Trento«, »Eco del Litorale« i mnoge druge hrvatske i talijanske novine. L e o V e l i k i i G r g u r Ve l i k i . Zadar, Vodicka 1883., str. 241. Ovo je dogmatično-polemična rasprava, gdje nam u prvom dijelu prirogjenom vješt'nom i pouzdanim poznavanjem predmeta rasprav­ lja o učenju Leona Velikoga o prvenstvu svoje sto­ lice i o odnošajima Papa napram crkvenim kanonim; �90 Br 11 Serafinski Perivoj. u drugom o učenju Grgura Velikoga i o teoriji, koja odbija vidljivo glavarstvo u Crkvi. U dodatku osvr­ će se na dra. Milaša sa zanimivoni opomenom. Papi n- o P o g l a v a r s t v o . Zagreb, Albrecht, 1883., str. XVI i 453. Papinska Bula »Grande Munus« dala je povoda dvama grčko-istočnirn patri­ jarhom, da se u posebnim pastirskim poslanicam osvr­ nu na pitanje papinskog primata. Proti ovim posla­ nicam, koje je prof. Franki u osobitoj raspravi pobijo i izazvo odgovor dra. Milaša, diže se đr. Marković sa ovim svojini djelom. Primat je rimskoga Pape Božanstvene ustanove, pa kao takov uz nje­ govu nepogrješivost priznavo se bež prigovora kod samih istočnih patrijarha, kod bizantskih careva, na istočnim ekumeničkim saborim sve do drugoga nicejskoga. Po izvorim, iz kojih su dokazi crpljeni, kuji ga se dijeli: 1. na svjedočanstva iz sv. Pisma; 2 izreke crkvenih Otaca; 3. na nauk i djelovanje P pa; 4. na ekumeničke sabore do drugoga nic Po sadržaju djelo spada više na bogoslovnu, ne go na pravničku literaturu. Javna je štampa ovaj rad popratila najvećim oduševljenjem i najživljim simpatijam. U »Centralblattu« jav o se sa najpovolj­ uh velikana dosta nijom ocjenom prof. Brixi. loga Pav'iriovića: će biti, ako iznesem sud ne »Tko dobra čini, najvišu utihu ia u sv j svisti. kak se Vaše piIpak, dopustite mi, da Vam m, naravnim, bez sanje osobito odlikuje slogon bistre pojmove, stezanja ni razstezanja, što oči; sredan um, čisto srdce i blagu ć : po mj le style c’est l’homme«. (Podgora, 7. 2 Zadar, 1 e parrocchie fra nc s »K. H.« 1885. str. 139. U prvom dijelu sadržana je po jest fra kili župa u Dalmaciji, Bosni, Hercegovini i ostalim susjednim krajevima, za tim povlastice, koje je sv. Stolica udijelila franjevačkim župnicima; u drugom dijelu raspravlja razna juridična pitanja, koja se od­ nose na rečene župe i franjevački red. »La Civil ta Cattolica« (1885., vol. III. p. 77. sq.) piše: »L’ apostolato dei Frati Francescani nella Dal.nazia, nella Bosnia, nell’ Erzegovina ed in altre finitime contrade, durato per piu secoli, quanto fu duro e faticoso per quei santi banditori dei Vangelo, altretanto fu copioso di preziosissimi frutti a salute delle anim e. . . Se Г eresia dei Patareni, che aveva occupato principalmente la Bosnia, fu spenta in gran parte; se le irruzioni turchesche non produssero, colla distruzzione materiale, anche Г abbattimento dclla religione in tutte quelle regioni, fu dovuto in gran parte alle fatiche, sai sudari, a! sangue da quegli invitti mission arii___« — Apostolat fratara u Dalmaciji, u Bosni, u Hercegovini i u ostalim susjednim krajevima, koji 1910. je trajo kroz više vjekova, koliko je bio tvrd i tru­ dan onim svetim evangjeoskim glasnicim, toliko je bio obilan s najdragocjenijim plodovima spasa duša .. Ako se je patarenska herezija, koja je bila osobito zahvatila Bosnu, utrnila većim dijelom; ako nisu pro­ vale turske proizvele, sa materijalnim uništenjem i vjerski poraz, velikim dijelom ima se pripisati tru­ du, znoju, krvi onih nesavladivih poslanika___— Ovu su knjigu najživlje pozdravili skoro svi naši bi­ skupi. onda profesori Nilles, Lassberg, Geigel, napose Pavlinović i toliki drugi veliki muževi. O o s p a S i n j s k a . Prvo izdanje: Zagreb, Albrecht, 1886., str. 118; drugo izdanje: 1899., str. 142. U prvom dijelu pisac razlaže, što je Majka Božja, po­ četak Marijina štovanja, za tim, odakle je Prilika Sinjske Gospe i kako je donešena, čudesa i milosti, zgodno upliće povjesne epizode, koje se u >rie odigravale po ravnoj Cetini. U drugom e. ze se tri pjesme o. Kneževića, spjevane u čast S. P spe, za tim molitva S. Gospe i dodatak o angjeoskoj kreposti. Izmegju drugih ocjenitelja ovo­ ga djeda pici. Batistić piše inegju ostalim u »Croatia* br. 39. g 1899.: »Cio uvod nije drugo, već kra­ san Marijin hvalospjev, kakova bi mučno našao kod rugih spisatelja, ako ne možda kod sv. Ivana Da­ ma šće na «■ i se je prigodom »N. L.« izrazio u dosta dugoj recenziji: »Ovo je oni muž, sin*Sinja va:6sa, ponos njegov, ures serafinskog reda, dika hr;og naro< e z a r i z a m i B i z a n t i n s t v o. Zagreb, 1892., prvi »-'vez.: XXIX i ‘551; drugi: 648. Prvi sve­ zak obuhvata smijer i duh bizantske vlade i njezine ne politike od Konstantina Velikoga do Focija; losne posljedice Focijeva raskola, politiku potonjih careva i druge uzroke, koji su posredno ili neposredno uplivali na Crkvu i utirali put raskolu. Dr. L. Jelić veli u svojoj lijepoj ocjeni (»Hrvatska« br. 2. str. 14.): »1 u ovom djelu ,kao u toli hvaljenom P a p i n o m P o g I a v a r s t v u, o. Marković se od­ likuje preobraženom poviestnom naobraženošću, jas­ noćom sloga i triezuim objektivizmom. Ko što je o. Marković izvornom zamisli zasnovao cielo djelo, tako se originalnim odaje i u pojedinim čestima«. Borodinov (dr. F. Sedej) na dugo i široko pišući u »Rimskom Katoliku« (g. 1893., str. 79 99.), veli: »Knjiga je res to, kar naslov kaže. Posamezni deli so skrbno in spretno izdelani in se vjemajo v harmo­ nično celoto. Knjigo dičijo jasnost, preglednost, ob­ jektivnost in temeljitost, posebno pa živ in lebag slog ter krasen in bogat jezik . . . P. dr. Marković je skozi in skozi originalen in eden najbolj učenik jugoslovanskih bogoslovcev.« U »Dom in Svet« čita se u br. 10. str. 477. g. 1892.: »To je tedaj kratek obseg �Život i rad dra. o. Ivana M arkovića. tega irnenitnega dela, ki je doslej jedino te vrste med katoliškimi Slovani.« Izostaviti ću tolike dragocjene dokaze o vrsnoći ovoga djela, a ograničit ću se još sa* jedinim »Viencem«, br. 13. str. 207.: »Samo velika marljivost, obsežna naobrazba i pronicava oštroumnost niogoše stvoriti takovo djelo, koje je na ve­ liku diku znanosti, a na ures književnosti hrvat­ skoj . . . Napose nam je još pohvaliti lijep i biran je­ zik, živ i elegantan stil u obje knjige ovoga monu­ mentalnog djela.« O E v k a r i s t i j i . Zagreb, Dion. Tiskara, prvo izdanje: 1893., str. XVII i 239; drugo: 1894. str. XXXVII i 326. Sadržaj je knjizi, u čemu se razilaze rimska i grčko-istočna Crkva u naučanju sv. Evharistije. Dr. F. Beller piše u ocjeni (Zeitschrift fiir Katholische Theologie«, 1896., str. 342--353.): »Diese und ahnliche Anklagen, welche aucli in neuester Zeit erhoben \verden, beweisen zur Oeniige, dass ein Bucft wie das vorliegende von gelehrten FranciskpnerPater Marković, das so ruhig, sp alPeitig und zugleich so im Geiste der Liebe die ganze Streitfrage behandelt, gewiss mit Freuden zu begriissen ist.« Prof. Pasarić, izmegju ostaloga, piso je u »Obzoru«, 1893., br. 75.: »To je u prvpm redu velika erudicija, što se javlja u svestranom poznavanju izvora i ogromne literature o predmetu; druga je brašna vrlina vanređna oštrounmost spojena sa °lom jas­ noćom u razlaganju pitanja prijepornih i u dokazi­ vanju, a treće je živo i vješto prikazivanje, koje osva­ ja čitaoca i ulijeva u nj ono sy;eto uvjerenje... Ta­ kova su djela doista na diku i ponos prosvjeti i knji­ zi hrvatskoj.« Završiti ću s »Viencerm, br. 3. str. 47. g. 1895.: »Mnogo doprinosi ljepoti knjige način pisanja i čistoća jezika, čim se naše hrvatske knjige uz iznimke rijetko kad odlikuju.« G I i S l a v i e d i P a p i . Zagreb, Dion. Tiska­ ra, 1897., prvi svez.: XI III i 411; drugi 632. U prvom svesku opširno raspravlja o slavenskim apostolim Ćirilu i Metodiju i svoju povjest vještački oslanja na kritične dokaze, na unutrnji život ruske Crkve, na užasne civilne zakone, pod koje potpada pravoslavlje, kao nešto državnoga; u drugom sves­ ku bistro nam predočuje odnošaje raznih slavenskih ogranaka sa Rimom. Profesor Nilles tekom svoje recenzije u »Zeitschriftu«, 1898. 127 134 nazivlje dra. Markovića učenjakom, bogoslovom, umnikom, a tako slično i »Civilta Cattolica«, 1897., 20. nov. str. 463—472. S i n j i n j e g o v o s l a v l j e . Zagreb, Dion. Tiskara, 1898., str. 148. Poletnim stilom pisac se odu­ žuje rodnome mjestu iznoseći njegovu sjajnu proš­ lost, ljepšu sadašnjost u želji, da mu budućnost bude još ljepša. Kao u svim tvorovinam njegova duha, 191 tako i ovdje odsijeva bogata sprema, lakoća stila, bujna mašta i nedostiživa dotjeranost u svemu, D u k I j a n s k o-b a r s k a m e t r o p o I i j a. Za­ greb, Scliolz, 1902., str. XI i 222. Ovdje nam učeno raspravlja o povjesti te važne metropolije od pr­ voga početka, počinjući s Barom i negdašnjim gra­ dom Dioklija, pa sve do najpošljeđi jih vremena. Pod kraj donosi suvremene barske prilike, koje su u isti mali i poučne i zanimive. »Kat. List« u Za­ grebu, 9. 10. 1902. progovorio je o ovome djelu: »Br. Ivan Marković obdario je ponovno našu literaturu djelom vriednim svog imena i reputacije u naiičnjačsvijetu«, a zadarska »Croatia«, 26. 9. 1902. da pregjem preko drugih mnijenja: »Radnja je, kao sve zad­ nje o. Markovića skroz izvrsna ...« C v i e ć e . Zagreb, Dion. Tiskara, 1901. str. 321 Knjiga je asketskog sadržaja. Tu se govori u kras110111 jeziku zaođjevenim mislima o kreposti čistoće osobito djevičanstva. Biserna je to knjiga, koja je izazvaTa u našoj javnosti opće odobravanje. O. K. ^abeo piše u »Glasniku Srca Isusova«: »Ova ie knji8a najmiris * cv of u našoj hrvatskoj nabožnoj knjiz i . . . 1 o je nešto d no ...« »Obzor« donosi u broju od 1. svibnja 1901.: »Obilje povjestnih primjera, ci^cije iz učenih bogoslovaca, vještačko sredjenje svega toga s onim, što sam učeni pisac navodi, k rasan jezik i veoma ukusna* sprema, glavne su značajke ovoga djela ...« U n a r e č e ii s i o n e . Zagreb. Scholz, 1904., st ovim djelom proslavljeni spisatelj vje­ 11. štački odbija neosnovane napadaje na fratra Dorotića i franjevačku obitelj u Dalmaciji, s kojim se oborio u »Bulletino di archeologia e storia« g. Alačević, mi­ sleći na taj nedolični način oprati sramotu svoga rogjaka, a kivnoga franjevačkog neprijatelja Lučića. S ovom se je kritičnom radnjom pozabavila šira pro­ svjetna javnost, tako. izmegju drugih osvrta, piše belgijska »Revne benćdictine«: »Tonjours est — ii que le P. Marković, se basant sur des documenN originali*, trače de la carričre de Pavlović un tableau assez different de čelni qu’ avait esquissć M. Ala­ če v ić ...« — O. Marković uvijek, oslonjen m ; vc nim dokazima, diže nam iz Pavlovićeva (Lučić) ži­ vota dosta različnu sliku od one. što ju je nacrte g. Alačević. I P a r a 1i p o m e n i. Split. Tip. Soc. Spah, 1906., str. IX. i 83. Preostali dokazi, s kojim karne­ tom pobija sve Alačevićeve osvade, s kojim se ne­ pravedno bio nabacio na njegovu braću. I na ovu se učenu radnju osvrnula sa pohvalom spomenuta »Revue benćdictine« (1905., str. 632—633.). I z a b r a n e p o s l a n i c e s v. J e r o n i m a Prevod, Zagreb, Hrv. Kat. Tisk. Društvo, 1908.. �192 Br. 11. — Serafinski Perivoj. — 1910. prvi svez.: LXV. i 312; drugi; 381. »Civilta Cattolica«, 1909., str. 614—615., piše: »Un grande tesoro ha aperto al suo popolo, con questa traduzione croata ..., Г opera e riuscita veramente di ottima lega e fa onore alla letteratura croata, ch’ e la prima tra tutte le altre slave ad avere una traduzione delle lettere di S. Girolamo in genere, e per giunta si pregevole in ispecie«. — Veliku je riznicu s ovim hrvat­ skim prevodom otvorio svomu narodu. . . djelo je uspjelo sa najboljega kova i služi na diku hrvatskoj književnosti, što je prva izmegju svih ostalih slaven­ skih te ima uopće prevod poslanica sv. Jeronima, a k tomu napose tako dragocijeu. »II Ouarnero« i »Dan«, pa i drugi listovi uopće hvale ovaj rijetki prijevod, s kakovim se nijedan dru­ gi narod ne može pohvaliti, a »N. L.« u lijepoj i omašnoj recenziji prof. Batistića kaže: »Ja smatram ovaj njegov rad, ako ne najvažnijim i najkorisnijim za sve slojeve pučanstva, barem izmegju najkorisnijih i najvažnijih njegovih djela«. Nije dakle čudo, što su ga rijetke vrline uma i srca i toliki bogati plodovi njegova velikoga duha u franjevačkoj obitelji s časti na čast penjali; nije čudo, što su ga red i redodržava pazili,kao zjenicu oka svoga i što su u njegovu životu gled li svoj život, svoju sreću. Rijetke vrline i slavna dje’a zadiviše papu Lava XIII. i on ga odlikova doktorstvom sv. Bogoslovlja; vrhovni starješina reda imenova ga pohoditeljem kapistranske i dubrovačke redodržave, a na kapitularnom zboru u Spljetu g. 1888. braća ga jednoglasno odabrala svojim redodržavnikom. U starješinskoj službi otvorio se prostrano polje samoprijegorne duše samoprijegorne duše. On je bio vjerni i pouzdani pastir svoga stada; on mu je bio ljubezni otac, koji ga je ljubio najnježnijim osjećajima žarkoga i ogrom­ noga srca svoga; on mu je u svakoj prigodi bio veledušni dobrotvor, koji mu je uvijek znao blagim na­ činom suzu otirati, dušu krijepiti, srce žariti. Harno stado razumjelo je svoga pastira i vraćalo mu ljubav za ljubav, milo za drago. Svak ga je ljubio iskre­ nim srcem, svak je svaku njegovu primo na srce i dušu, jer je svak znao, da mu je svaka potjecala od Ijubeznoga srca i velike duše. Dr. Marković uvijek i svagdje se pokazo zbo­ rom i tvorom veliki umnik, rijetki značaj, svećenik po duhu Božjem, redovnik po srcu asiškoga ubogara: on je bio uvijek u svim svojim odlukama stalan, u riječi slobodan, u misli bistar, u duhu snažan i pole­ tan; nu, za to uvijek skroman i tih, uvijek dobar i Ijubezan. Ljubio je istinu i pravicu svom veličinom visokoga duha svoga, svim osjećajima blagorodnog srca svoga. Domovinu Hrvatsku ljubio je više, no suho zlato i kamenje drago; ljubio ju je više no očinji vid; više no sami život svoj. Svaka njezina radost zanosila ga i napunjala nekim uprav djetinjskim veseljem; a svaka žalost njezina bolno se doimala duše njegove: poniženja njezina bila ljuti porazi rodoljubnih mu čuvstava. S orlovim svojim pogledom mjerio je sve brojne kćeri velike majke Slavije: htio je, da se ljube, kao zaljubljene sestre, djevičanskim cjelovom; a nipošto, da jedna drugu zlobnim okom gleda; da jedna drugoj o glavi radi. Svačije je uredbe i običaje častio i cijenio; ali nikad nije htio, da se slijepo slijede, a ni da se slijepo osugjuju i grde. Htio je, da u prostranom i silnom Slavjanstvu svi budemo mila braća; a nikada jedni drugima mrski robovi. Ovoj velebnoj ideji bio je posvećen čitav njegov život i njoj je smijero Jta v njegov blagoslovljeni rad. Dao Bog da divno njegovo sjeme, najboljom svrhom posijano, proklija, uzraste i uplodi sretnim plodom sveslavljanske ljubavi! Rad, ljubav, požrtvovnost dra. Markovića kroz duge će vijekove pripovijedati velika djela njegova, ona će biti, kao sjajna zublja, koja će osvjetljivati uspomenu njegovu, pa i u najtmurnijim vremenima Crkve, domovine i reda. Jest on je bezbroj spome­ nika podigo i u nje vječnim slovima ukleso: »Moj ge­ nij živi, moj genij ne umire«. I na svijetu, sve neka njegov genij nije tražio nagrade, ipak ju je svagdje nalazio; njegova plemenita duša nije čeznula za povlagjivanjem i pljeskanjem, a ipak je svakoga zano­ sila, svak mu je veliko ime u zvijezde okivo. Tako je kod svih viših duhova, kod svih svijetlili značajeva, kod svih kreposnika. Njegovu pepelu bila lahka hrvatska zemlja, koju je svim žarom prostranoga srca ljubio; vječni pokoj velikoj duši velikoga Franjevca,Slavena i Hrvata dra. Markovića! Uspomena na ovoga pelikana, neka živi u srcu harnoga naroda; neka slava njegova ide kroz sve vijekove od usta do usta plemenitih sinova hr­ vatske domovine; neka veliko ime njegovo bude po­ nos Crkvi, ures franjevačkom redu, dika Slavljanstvu, alem-kamen dragi hrvatskom narodu, slava rodnomu Sinju! �Iz »Knjige Prokletstva.« B. M arkuslć: — . ■■ = — Iz „Knjige Prokletstva.** Našem čovjeku.1) Što me pitaš, blaga dušo, Kad od tebe nisam veći; Nisam ni ja sunca kušo. Ona tuga (jesr Г slušo?) — Strah me reći — I mene će ljuto peći. 193 Iz trnja ružica. Ta će tuga, što si slušo, — Strah me reći I do kraja ljuto peći. Eto nemaš crna kruha, Šeće ti se glad po ustih; Po svoj kući dim i zduha, Drugdje tuba pravda gluha, Robe pusti S neprosvjete magla gustih! Ti se tješiš, ropski brate: Da bar živiš bez podvige, A spletke ti nepoznate, One lige, Što ispravlja Božje knjige. Ja poznajem b’jedu ljutu, Što patila zv’jerka ne bi; Imaš kožu smegje-žutu; АГ ti dalje u svom kutu Stoj i zebi, Siti će se smijat tebi. Nu; da pričam — istina je — : Je Г de: mi smo pošli tamo, Gdje кб boštvo sunce sjaje, Majsko cv’jeće vječno baje, Gdje ne znamo, Kakve sreće ne imamo. Pa nek bude život tako . .. U nebo ćeš za to treće; Blagoslovljen, tko je plako, 'Tko ne življe amo lako; — АГ to smeće Odvažno ii i to n’ječe. Porušimo oltar krvi, (Na njem’ povjest Kaii Zar mi biti uvjek crvi?! Gdje je bio Adam prvi: Zv’jezda o v a ___ Nek je vjera čovjekova! Ponajveća smutnja svijeh Istom mrači iz daleka: Gr’jeh vremena kulturnijeh. Pokoj onom, koga nije! Bar ih čeka: Da ne vide nekog v ’jeka . . . Kroz oblake guste, crne, Potpisasmo zavjet sveti: Proklet bio, tko se vrne! Za nam c’jelo ljudstvo srne; Uz nas ljubav a bez skvrne; Nek nam sv’jeti, Kad je živjet ili mr’jeti! Kamen lome, blaga dušo, Pak će zidat oltar krvi. eć si dosta jada kušo, Da sad nisi tamo ušo! Budi prvi, Što ne voliš nič’je strvi! Gdje kroz vječnost zv’jezde tonu. Mi krenusmo, da se gazi; АГ kad bjesmo k Rubikonu Legije nam prve klonu. Po istrazi: Zabludiše naši mazi. Divovima bjesnio pravim. Da smo dalje jurišali! Zar da tim se dalje bavim?! Sam utekoh, da vam javim. Tho ih žali? Od sebe su sami pali.'------Što me pitaš, blaga dušo, Kad od tebe nisam veći; Nisam ni ja sunca kušo. *) Da se u današnjim vremenima ne bi ova pjesma krivo razumjela, pripominjem, da je ova pjesma spjevana pred 2—3 godine proti sve više prodirućem slobodoumlju. — Op. autora. A sam kreni putem pravim I to ljudstvo gorko žali! Dalje neću da te stravim, O mudracim’ već da javim: Što su pali, Da još n’jesu upoznali. № Ballerlni: ------ Iz trnja ružica. Istiniti dogagjaj — prevodi o. Stjep. Nevistić. (4) X. Slučaj grota Marcella. Dobri Otac Geminjan imo je osobiti dar Božji umiriti duhove i utješiti žalosne. Svojim Ijubeznim i jednostavnim načinom, sa svojini uvjeravajućim raz­ lozima, privlačio je duhove k sebi, njima okrećo po svojoj dobroj namjeri. Nije se dakle mnogo trudio �194 Br. 11. — Serafinski Perivoj. — 1910. uvjeravajuć sestru Imeldu, da odbaci od sebe zlo pri­ manje i da je navede, ne bi li s Romulom radi dobra njegove duše govorila, otvorenim srcem bez rasude i u svemu mirna. Ponizna, blaga i pobožna Imelda više put je opetovala ocu: — Oče, sve ću učiniti, što mi Vi naložite. Moja glavarica mi je rekla, da Vas slušam kao drugoga Spasitelja. Kolikogod ćutjela ne­ ku odvratnost, ipak ću Vas rado slušati. — Otac Geminjan isto je ovako činio i s Romulom, kad mu je — kako su već bili ugovorili — došo oko 10 sati u samostan. Kad je Romul čuo, da se je o. Geminjan dugo razgovaro sa sestrom Imeldom i uredio sve, da se i on može s njom vidjeti i razgovoriti, čudio se je, te premda je časovito oklijevo, ipak se je najposlje pokazo veselim i kao angjelak krotak, što je o. Gemi­ njan tako učinio, pristo je na taj predlog i sasvim se podložio o. Geminjanu, sve njegove savjete k srcu primio u njegove se ruke pređo, da on s njim ravna u sjenici, kad se bude sastati sa sestrom Imeldom. Romulu su noge drhtale, lice problijedilo, kad je s ocem Geminjanom stupio u sje-ticu, da se razgo­ vara sa sestrom Imeldom. Bio je to dubok utisak, a još dublji i jači u sestri Imelđi, keja je bijelim rupcem Iice na pola zastrla, da prekiij. pojavljeno ganuće, Na pogled oboje je šutjelo. ni riječi ne rekav] koja im je u grlu zapinjala. Ta šutnja \c trajalr lekoliki sova, a Romul se i Imelda naiznijenice samo okom motrili. Taj led probio je otac Geminjan, pozvavši ih, da se čuvstveno pozdrave kao brat i sestra. — Da reče prva sestra Imelda, sa dHitajućim i tihim gla­ som: Ja pozdravljam od srca g. Romulaj kao njegova sestra. — I ja uzvraćam srdačni pozdrav, kao brat, odvrati Romul. Hoću dapače, nastavi Romul, da me Marina ne zove više gospodin, ili Vi, nego ti. kao što je i prije zvala. — U tom mu možete udovoljiti, reče otac Geminjan Imeldi. Megju duhovnim bratom i sestrom može biti i naziv - ti. — Ja ću poslušati uz uvjet, odvrati Imelda, ako me Romul više ne bude zvati Marina, nego sestra Imelda. — Da ti udovoljim, to ću ti rado učiniti. To je samo neki obred, ali Imelda za me ostaje i ostati će uvijek Marina. — To se razumije, odvrati smiješeći se o. Geminjan, jer ni ime ni odjeća ne mijenjaju osoba. Naša novakinja Imelda irvijek je Marina, ali nova Ma­ rina zaručena s Isusom, ali ne stara Marina, koju je htio Romul zaručiti. Velim li dobro? — Vrlo dobro, odvratiše Imelda i sestra Laudemija. Oče, zausta­ vite me, ako se prenaglim, ali mi ipak dozvolite reći, da bi ja, kao kršćanin drage volje na to pristo, kad bih bio uvjeren, da ju je Isus htio sebi za zaručnicu, ili bolje da rečem, kad bih bio uvjeren, da je imala pravo zvanje. Do sada sam o tom sasvim dvojio, držeći, da je to nemoguće, da Bog, koji mi je bio dao Marinu, oduzme i učini ju sestru Imeldu. Oli, kako je to moglo biti? Gospodin ne čini ovakih šala. Bog je tako htio, jer sam živo vidjela i u svom srcu osjetila, da me on zove, odvrati slobodnim gla­ som Imelda. Kako sam mogla iz svojeglavosti postati redovnica? Koja bi korist bila od svojeglavosti? Koji bi mi uzrok bio ovoj svojeglavosti? Morala sam se rastaviti od svoga, što mi je bilo drago; morala sam sve ostaviti. Vjeruj, Romule, da se ovake žrtve ne čine bez moguće milosti Božje. Ove se žrtve osjećaju, znaš li? Osjećaju se na dnu srca. Reci ti, sestro Laudemijo, jer sam tebi najpovjerljivija bila, nijesam li mnogo plakala i trpjela? — Sjerotica! Da, istinu govori. Trpjela je mnogo, jer je morala sve pre­ gorjeli, ali uza sve to bila je velikodušna sa Gospo­ dinom. Od svih zvanja, za koje znam, njezino je naj­ plemenitije. - Recite Vi, oče Geminjane, koji bolje znaje^da Ii igda djevojka, kao što je Marina, pred kratko vrijeme svoje udaje s mladićem, koga je lju­ bila više, nego sebe samu, odjednoč ga se odrekla, po Božjem nadahnuću promijenila svoju odluku i po­ stala redovnica? Ja. ne vjerujem, da se je to ikad dogodilo, nego samo u vrijeme mučenika i pustinjaka. — ETragi Romule, takih je slučajeva bilo dosti, a i sad ih još češćih i čudnijih ima. — Bili mi mogli navesti jedan, samo jedan taki slučaj u da­ našnje doba? — To ću Vam drage volje učiniti. Počujte! Ima tomu dvadeset godina, u jednom zna­ menitom gradu Italije, bio je jedan mladić, grof ime­ nom Marcello, bogat i od svakog štovan. U 23. go­ dini zaručio se je s nekom veoma dobrom i plernenitom djevojkom imenom Adelijom. Sve je bilo pripravno za vjenčanje: Navještanja u crkvi oglašena, vjenčani darovi izmijenjeni, svatovi odregjeni i dan vjenčanja urečen. Budući zaručnici potjecali su iz obitelji, koje drže zadanu riječ i starinske običaje. Na nedjelja dana prije vjenčanja mladić i djevojka otišli su u samostan da kroz to vrijeme učine duhovne vježbe, kako bi se što bolje pripravili za budući stališ. Marcello je kao i Marina' — za vrijeme du­ hovnih vježba bio duševno rasvijetljen i u srcu osje­ tio nutarnji glas Božji, koji ga poziva na drugi stališ Marcello se je molio, razmatro, savjetovo se, a če­ tvrti dan piso svojoj Adeliji, koja je bila takogjer u samostanu, u istom gradu, da on drukčije misli i moli je, da prekine vez obećanja, koji ga s njom veže. Čini Vam se stvar neistinita, ali je ipak istinita. I Adelija je bila u isto vrijeme duševno rasvjetljena i nu­ tarnji glas Božji osjetila, kao i Marcello, te je htjela pisati Marcellu ono što je i on njoj piso. Da u kratko završim, što se je dogodilo? Adelija je postala redov­ nica i uzela si ime Leontina, a ima nekoliko godina, �Iz trnja ružica, da je i glavarica, u jednom velikom zavodu za dje­ vojčice, gdje mnogo dobra čini. — A što je s Marcellom? prekinu ga znatiželjno Romul. — Mar­ eći lo je, franjevački kapucin već 20 godina. — Opro­ stite, da Vam prigovaram. To je bajka, a ne činje­ nica, odvrati Romul. — To je taka istinita povjesna činjenica, kako je istinito, da je pred Vama grof Marcello osobno, pod imenom o. fra Geminjan. Oli! To je dakle Vaš slučaj, zavikaše svi u jedan glas. Па, to je moj slučaj! Ja sjeromašak, kako me vidite, nijesam se rodio s kapucom na glavi, niti s ovom re­ dovničkom lialjom, nego sam bio svjetski mladić. Zato sam Vam, dragi Romule, jučer reko, da ovakili nenadanih zvanja ima mnogo, i da sam ja u tom vje­ štiji iskustvom, nego li znanjem. XI. Nestaje trnja u srcu. 195 je htio, nek ju i primi. Ali žrtva ne smeta Imeldi, da se ne sjeća bijednog Romula, koji ju je toliko volio i ljubio, dok je bila Marina, pa neka ga i u novom sta­ lišu voli i ljubi kao brata. — Oče, recite Vi, jer znate reći, kako treba, reče Romul, buduć se bojim, da ne rečem drukčije, nego što mislim. U kakvim je odnošajima ostala Adelija s grofom Marcellom, kad su oboje promijenili ime i odjeću? — Ostali su kao brat i sestra. Razumije se, da će Romul i Imelda isto tako ostati, brat i sestra. — Zar i dvojiti o tom? — nastavi plačna Imelda. Ja sam odmah rekla svojoj majci, da ti to kaže, a ako ti nije kazala, onda je zaboravila. Kad sam se konačno odlučila odazvati pozivu Božjem, nijesam se usudila zaruke s tobom sklopiti. Obećala sam Gospodinu, da ću te uvijek držati za svoga brata, da ću te uvijek njemu preporučivati, nek ti udijeli dio dobara duše moje, i da mi udijeli da s tobom na uvijeke uživam njegovo nebesko kraljestvo. Šta sam više mogla učiniti, da ti zasvjedočim čustvo, koje pre­ ma tebi gojim? Ovo ti i sad opetujem, a nek su svje­ doci: časna majka Laudenija i dobri otac Geminjan. Jesi li čuo? -- reče o. Geminjan Romulu: Šta mo­ žete više željeti od ove zaručnice Gospodnje? Ni­ šta, ništa više, odvrati Romul dubokim uzdisajem. Sad, kad sam sve jasno razabro, nestalo mi je iz srca i drugog trna, koji me je mučio. Sestra Imelda bit će uvijek čustvena sestra Romulova, a on njoj čustveni brat. Osobno i mjesno bit ćemo odijeljeni na ovom svijetu, ali srca će nam biti ujedinjena. To je dosta. Nije moguće izreći, koliko je Romul bio ganut na ovo redovnikovo pripovijedanje. Sva ona tama i magla, koja ga je prije pokrivala u tili je čas iščezla ispred njegovih očiju, a u srcu mu se porodilo neko silno čuvstvo začugjenja prema ocu Geminjanu, da mu je obe ruke stisnuo i poljubio, rekav: Oče moj, Vi ste svet! Vi ste odabrana duša Božja! — Daj Bože, da to budem, odvrati redovnik. A šta mislite, šta je sestra Imelda? Zar je barem ne usporegjujete s čas­ nom majkom Leontinom? — To priznajem i ispovije­ dam. I ona mora da je odabrana duša, te se kajem, što sam držo, da je svojeglava. Za nagradu iskazu­ Od ovoga časa nasto je ne samo mir megju se­ jem joj istu čast kao i Vama. Sad je Romul htio, da sestri uzme obe ruke, ali ona je to odbila, baciv se strom Imeldom i Romulom, nego i neka duševna u naručaj sestri i brišuć dvije suze, koje su same iz promjena, promjena u Romulu. Dr. Anselmo uvidio je očiju potekle. — Jedan trn, koji me je oštro bo u iza nekoliko dana silnu promjenu na mladiću i ču­ srcu, izvagjen je, nastavi mladić. Drugi je slomljen i dio se njegovu veselju i zadovoljstvu, koje se je i na nije toli oštar kao prije, a taj je što mi Imelda nije licu odrazivalo, ali uzrok tomu nije mogo znati, niti htjela odgovoriti na moja pisma i javiti svoje zvanje se sjetiti. Romul je strogom tajnom držo sve, što u redovnički stališ, т— Adelija nije ovako postupala se je o riješenju duševnog spora vijećalo s ocem Ges grofom Marcellom. — Eh, nemoj me Romule, od­ minjanom i sestrom Imeldom. Dr. Anselmo inače ve­ vrati Imelda, toliko potvarati! Zar da ja prezirem? seo i raspoložen čovjek, videć mladića vesela, stao Zar me ne bi za to moja savjest pekla i grizla? ga napastovati i šaliti se s njim, kako se je riješio Uzrok, što ti nijesam pisala, bio je, što sam se bojala svoje žalosti, a da je tomu možda uzrok koja lijepa javiti ti novost, koja bi te u duši potresla, da ti to grlica, koju je zagledo u kupkama, i koja ga je utje­ ne dogje od mene. Pitala sam i za savjet, pa mi je šila. Hoću li ti povratiti revolver? upito ga dr. Ansel­ rečeno, da svoju majku zamolim, nek ti ona saopći mo zatvarajuć svoj kovčeg na dan odlaska. Ako i stvar uredi. Uvjeren budi, Romule, da je ovo živa Vam je drago, da ga imate kao spomen na dobro­ istina, i da si mi ti iza roditelja bio prva žrtva. Ah! činstvo, koje ste mi učinili, slobodno si ga uzmite. Ja i dragi Isus sami znamo. Dobro, primam dar, ne za svoju porabu, to ne, jer Sad je uzdisaj zaustavio riječ u grlu, te je stala oružjem ne baratam, nego ću ga uzeti iz opreznosti, plakati, a to je silno ganulo Romula, te su i njemu da se po čemu, kad ja odem, a ti sam ostaneš, ne udarile suze na oči. Motreć ovo o. Geminjan preki­ dogodi prvi pokušaj, koji bi ti mozak rasprsko. nuo ih je, rekav: Sto čujem iz usta sestre Imelde, Nadam se, da mi se ta nesreća neće više dogoditi. Na to mi daje novi život. Žrtva je učinjena. Bog, koji ju svaki način pridržite ga, kao spomen na korisnu šalu, �196 Br. 11. — Serafinski Perivoj. — 1910. da to strogom tajnom držite. Vaše dobro djelo пек Vam bude jedino zadovoljstvo, od mene duboka za­ hvalnost, a od Boga nužna nagrada. — To ti obećajem ko prijatelj. C) tom nemoj ni dvojiti. Ja sam čo­ vjek od besjede. Romul je gledo, da u dvorani za udihivanje sjedi uz sestru Imeldu, koju je uvijek pratila njezina nadstojnica, a čestoput bi se tu našo u razgovoru s njima i o. Geminjan. Rornula je svak držo, da je rogjeni brat Imeldin, a kako se je lijepo i na gospodsku odijevo, čudno se to svijetu Činilo, da mu je sestra postala re­ dovnica, koja je iz dana u dan u zdravlju napredovala i sve to ljepša bivala. Gdjeko bi pazio i na profesora, koga je o. Geminjan lijepo obriso. Čim bi ovaj opazio Geminjana, odmah bi ili izišo iz dvorane, ili bi mirno sjeo na naslonjač i preda se oči oborio Mnogi šaldžije, kad bi ga vidjeli, govorili bi: Vidi, kako se je uplašio od fratra. Bježi od njega, ko vrag od krstn! XII Ruža cvate. Poslije nekoliko dana ne samo oa je nestalo trnja u srcu Romulovu, nego su se i rane zacijelile, a na licu nije bilo traga prijašnje sjete i žalosti, koje su ga prekrivale. — Osjećam se, kao da sam preporogjei jednom ocu Geminjanu. Zgoda grofa Мг cella < mi je u srcu i bit će mi vodić u životu. Lijepo razlaga­ nje sestre Imelde veliko mi dobit čini. Ona mi tako lijepo govori o Božanskim istinama, da se sam nada se uznosim, i svaki dan sve to bolji postajem. Kad nju slušam, čini mi se, kao da mi Serafin iz neba go­ vori. Oče, nešto se poragja u mom srcu, neka pro­ mjena nastaje, a sam zaista ne znam na što će ove sve izaći. — Gospodine Romule, stara poslovica kaže: »Svak zna gdje je, ali ne zna kamo će doći,« odvrati mu, smiješeći se, o. Geminjan. Iz trnja niče ruža, a nema sumnje, da Bog iz nevolje, koju šalje na čo­ vjeka, izvodi dobro. Ko može njegove odluke doku­ čiti? U Vašem je srcu nestalo trnja, a ko zna, neće li kroz kratko vrijeme procvasti ruža? — Kakva? — Onaka, kakva se iz neočekivane milosti ragja. — Oče Vi ste apostol, naučitelj i ispovjednik. Vidje ću, hoćete li još i prorok biti. Sestra Laudemija, nadstojnica i učiteljica Imeldina, pobojala se je za nju, da ne bi zbog čestog općenja s Romulom popustila u svojoj savršenosti, stalnosti i duševnomu miru, i da bi joj to moglo ško­ diti. Laudemija je uvijek bila prisutna, kad su se raz­ govarali samo o dobrim stvarima, ali zar se nije mogla bojati, da se u nevinom i nježnom srcu Imeldinu ne bi porodili utisci, koji bi ju možda kašnje na­ pastovali. Svoj strah je očitovala i ocu Geminjanu, a on joj na to odvrati: U drugom slučaju i drugim okol­ nostima i ja bih se bojo, ali u ovom, koji je naravan, ne bih se bojo. Osjećam i vidim, da je sestra Imelda u rukama Božjim, da je orugje njegovo za dobro Romulovo. On s njom govori kao podložnik sa svojim starješinom i štuje ju kao angjela Božjega, a Bog dra­ gi će po njoj izvesti veliko i plemenito djelo na Romulu. Pusti ih, nek se razgovaraju, potajno ih pazi, svaku sumnju otkloni i ne ostavljaj zaprijeke djelu Gospodnjem. Otac Geminjan liječio se u Porretti dvadeset i dva dana, te pošto se je sasvim oporavio, moro je na 5. kolovoza u večer krenuti. Njegov odlazak žalile su redovnice i Romul. Prije odlaska molio ga je Ro­ mul, da za nj čita sv. misu u krasnoj crkvi BI. Djevici kod mosta, jer je taj dan bila Gospa od snijega. Otac se odazvo želji Romulovoj, a ovaj je to saopćio dvje­ ma redovnicama, kojim je to vrlo drago bilo. Sestra Imelda šapnula je Romulu: Oboje ćemo danas primiti sv. pričest. Ti ćeš odrediti sv. pričest za me, a ja ću za te, ako me draga Gospa usliša, reći ćeš mi kašnje, jesam li ti mogla veću milost od nje prositi. Da po­ stignem tu milost, svaki dan molim za te krunicu. Romul je ispratio na kolodvor oca Geminjana, iskazujuć mu sinovsku ljubav, a kad ga je zadnji put po­ zdravio ' ruku poljubio, reko je: do vigjenja oče! do brzoga vigjenja! Da ste na kraj svijeta, ja ću Vas pohoditi! Romul je zadanu riječ održo. Drugom polovicom listopada zakuco je na sobnim vratim a oca Geminja­ na, koji ga je najsrdačnije primio i zagrlio. — Oče, slatki moj oče, došo sam da Vam kažem, da ste i pro­ rok bili. Ružica je procvala. — Kako? Kako? zapita ga otac znatiželjno. — Na dan Svih Svetih stupam u red. Iza Boga i BI. Djevice, za ovu milost zahvalju jem Vama i Irneldi. — Sjedite, dragi Romule i sve mi pripovijedite, kako je do toga došlo. U Porretti sam nešto naslućivo, ali se nijesam nado, da će do toga tako brzo doći. — Čini mi se, da je i dr. Anselmo ne­ što naslućivo, kad mi je reko: Kad je draga postala redovnica, nek i dragi postane redovnik. Ali on se je šalio. — Ja se nijesam zaista šalio. Kažite mi dakle sve od kraja do konca, kako je do toga došlo. Prije Vašega odlaska iz Porrette, kazo sam Vam, da osjećam u srcu neku promjenu, a sestra Imelda toplo se je za me molila. Onaj dan, kad smo ja i ona primili sv. pričest u crkvi BI. Dj. Marije kod mosta, osjetio sam neki tajni poziv. Činilo mi se, da se kao neki miris ljiljana iz duše Imeldine prelijeva u moju. Slučaj grofa Marcella sve mi to jasniji postajo, te ne samo, da sam mu se čudio, nego sam odlučio i slije­ diti ga. To sam reko i sestri Irneldi, a ona mi je od­ govorila: »Romule, o tom šuti i moli se«. Moj sam bo- �197 Listak. ravak u Porretti produljio i potpuno se izliječio. Nijesain se rnogo rastaviti od onoga blagoslovljenoga angjela. Na 20. kolovoza moro sam se od nje rastaviti. Na polasku sam je upito: Šta ću učinit? Ona mi je odgovorila: Učinit ćeš osam dana duhovne vježbe u kući otaca Isusovaca u Padovi. Obećaješ li mi to? Obećajem u ime BI. Ojevice; odgovorio sam joj na crkvenim vratima, gdje smo bili. Bio sam u Pa­ dovi i tu sam vidio ono svjetlo, koje je vidio i grof Marcello; tu sam čuo onaj tajinstveni glas u srcu, koga je čuo grof Marcello, te sam odlučio slijediti ga. Ime neću mijenjati, jer to ne dozvoljava red u koji stupam. Ostajem Romul, kao i do sad. Marina će biti za me uvijek sestra Imelda, kao što je bila Adelija ocu Geminjanu sestra Leontina. Piso sam iz Padove sestri Imeldi, da sam odlučio stupiti u redovnički sta­ liš, a kašnje sam je posjetio, da joj to i osobno po­ tvrdim. Ali! oče, ko bi i pomisliti mogo, da će od ljubavi zdvojni Romul, koji si ju htio i život oduzeti, biti ovi Romul, koji stoji pred Vama? Kako ste mi lijepo rekli: »Svak zna, gdje je, ali ne zna, kuda će ići«. — — To je čudnovata milost lebeska odvrati o. Geminjan. I plod žrtve i molitve one angjeoske Marine, o kojoj sam sanjo, da ću je imati za zaručnicu, a Bog dragi ju pozvo k sebi u redovnički stališ, odvrati mladić. — To je novi dokaz, dragi moj Romule, da će onomu, koji se u svem prepušta dragom Bogu, da s njim vlada, bilo na ovom bilo na drugom svijetu, niknuti ružice iz trnja, odvrati o. Geminjan. * Lijep je ovo zaključak, kojim se završuje ova pripovijest, ali još i ovo moramo nadodati na zado­ voljstvo onomu, koji je ovu pripovijest pročito, da je ta iz trnja nikla ružica, ostala uvijek svježa i mirisna ružica, da je taj bijeli i mirisni ljiljan, osto uvijek ljiljan po milosti Onoga, koji je svojom milosti to učinio! A. Čičić, S arajevo : Kad mrkli pane su to n ... Kad mrkli pane suton, a crne vlasi noći Zašušte tajnu pjesmu — o! tako sumorno, Ko akord angjeoski; ja sklopim snene oči I slušam: Sve cvjetno, živo, drago i tužno, umorno, Sve šapćb slagjano___ A vjetrić tiho piri kroz silnu vaselenu I sve ti milo cjeluje I biser-rosom ro si___ Ja dignem oči — a kroz Noć tajnu, snenu Trepere zlatne zvijezde i mjesec putuje I sanka svemu n o s i----------- LISTAK. Dr. fra K. E .: Znamenito i utješljivo obraćenje. I do sada se je u listovima, pa i u »S. P.«, spominjalo jedno nedav­ no obraćenje cijele protest, zadruge na kat. vjeru. Pojav je krasan, katoličko srce radošću i najljepšim na­ dama napunja. Pošto smo o tome dogogjaju dobili potanjih i opširnih vijesti, naše će čitatelje jamačno zanimati, da ih u »Serafinskom Perivoju« iznesemo. (Vidi »T h e Ca t li o I i c N e w s« 17. i 18. studenoga 1909. — »T h e N e w Y o r k T i ni e s« 14. stud. 1909. — » T h e L a m p«, stud. 1909. kod »E t u d e s f r a пc i s c a i n e s« octobre 1910. str. 440—441.) Megju protestantima, osobito u Engleskoj i Ame­ rici, ima dosta štovatelja sv. Franje asiškoga. Biti će desetak godina, da se je u Graymoor-u države NewYorske osnovala bila megju njima mala zadruga. Utemeljio ju je anglikanski ministar Rev. Lewis Watson, poznat pod imenom P. Paul James Francis. On i drugovi za pravilo svoje zajednice poprimiše franjevačku upravu (Regulu). O. Paul dovršio je svoju akademsku naobrazbu u St. Stephen College, Annandale N.-Y., po tom u generahfome seminariju u New-Yorku, te godine 1885., bi zaregjen episkopal- skim ministrom. Kao rektor Holy Cross-a u Kingstonu, za tim upravitelj Associate Mission u Omaha N'eb, posvetio je svoj rad sjedinjenju episkopalske sa katoličkom Crkvom. U tu je svrhu osnovo mjesečnu smotru »T h e L a m p«, koja je danas u Americi vrlo raširena. Jednu milju po prilici od Graymoora daleko na­ lazio se je i samostan protestantskih sestrica s koji­ ma je upravljo isti o. Paul, a živjele su po pravilima sv. Klare. Prošle godine (1909.) sve su ove sestrice zajednom sa o. Paul-om i njegovim drugovima prešle u krilo katoličke Crkve. U obim su se zadrugama od više vremena vršili obredi svete naše Crkve i njezina nauka ispovijedala. U kolovozu 1909. sv. Stolica dopusti,na molbu upravljenu preko Mgra.Faleonia, da ova mala kongregacija može zadržati svo­ je dosadašnje ime i svoj način redovničkoga života. Пап 31. listopada 1909., na svetkovinu bi. Angjela od Acri, bijaše dan svečanoga prelaza. U ma­ loj kapelici blažene Marije Angjeoske u Graymoor-u, u prisustvu Mgra. Jos. Н. Conroy-a, generalnoga vi­ kara Ordensburgske biskupije, uz asistenciju g. žup- �198 Br. 11. — Serafinski Perivoj. — 1910. nika Patricka H. Drain-a i glasovitog pisca Franjev­ ca o. Robinsona, osamnaest osoba svečano se odreče protestantske zablude i stupi u katoličku Crkvu. Sveti su obredi bili izvanredno dirljivi. Sjutradan u istoj je kapelici reko sv. misu o. Robinson i podijelio novoobraćenioima prvu sv. pričest. Na 10. studenoga presvj. biskup Farley iz NewYorka pohodio je Огаутоог i podijelio članovima zadruge sv. potvrdu. Odmah iza sv. krizme svi su članovi primili iz ruku o. Robinsona odijelo trećeg reda sv. Oca Franje. Ovo je obraćenje dviju zadruga u cijeloj Americi prouzrokovalo veliki i blagohotm dojam. Nadajmo se, a osobito molimo, da Gospodin, preko sv. Franje takne i druge mnoga srca udaljena od jedinog izvora života i spasa! Jugoslavenska enciklopedija. U XII. broju lanj­ skoga »Seraf. Perivoja« oglasilo je »Leonovo Druš­ tvo« u Senju, da se sprema na izdanje » h r v a t s k e e n c i k l o p e d i j e , o s n o v a n e na t e me l j u č v r s t i h i n e p r o l a z n i h n a č e l a - . Malo kašnje pronio se je glas, da je »Leonovo Društvo« od svoga pothvata odustalo, jer mu je »Jugoslavenska Akademija« u Zagrebu javila da je iste misli i da bi se u tako plemenitome pothvatu samo cijepale sile. ako bi »Leonovo Društvo« ustrajalo u svome pot­ hvatu. 1 »Leonovo« je »Društvo« od svoga nauma odustalo; a «Jugoslavenska« se je »Akademija« dala po raznim hrvatskim i srpskim krajevima na orgauizovanje za spomenutu enciklopediju, dok nije vele­ učeni prof. Tade Smičiklas došo prošlih dana i u Sarajevo. Prof. Smičiklas mislio se je u Sarajevu upoznati sa svim ili barem većinom knjižvenika, nji­ ma razviti plan budućega djela; ali je otišo bez uspjeha. A zašto? Ne s krivnje samoga prof. Ta Smičiklasa; ta veleučeni gospodin, da je htio demon­ stracije praviti većini hrvatskih učenjaka u Bosni i Hercegovini za sjegurno4 ne bi u Sarajevo ni dola­ zio — on bi ih još u Zagrebu ignoriro i bagateliso, ali on je u Bosnu došo svoj plan razvio i pokazo, da će u enciklopediji za sjegurno uredovati: na polju zemljopisa dr. M. Šenoa; na polju antropologije, poli­ tičke povjesti, nauke o Crkvi i religiji prof Smiči­ klas; na polju statistike Milan Zoričić; na polju puč­ koga žvota dr. Drag. Boranić; na polju numizmatike, prethistoričke arheologije i umjetnosti dr. J. Brunšmid; a na polju jugoslavenskih jezika, dialekata, literature i školstva dr. Drechsler itd. Istina mi ni ovo nijesmo čuli na svoje uši, ni vidjeli na svoje oči; ali tako je barem pisala ovdješnja »Basnische Post« u svome broju od 19. listopada t. g. Krivnja je dakle na drugoj strani — na strani sazivača na spomenutu organizatornu skupštinu. Mi nećemo reći, da na spo­ menutoj skupštini nije bilo izvrsnih zastupnika, ali ih je svakako bilo i takovih, koji su mogli slobodno mimoigjenim ustupiti mjesto — nu ustupili ga nijesu. I tako je sarajevska skupština sabrana, materije su kao djeci u školi zadane, a zadane su tako, da se pravom brinemo, kakova će sve to biti »jugoslaven­ ska enciklopedija«, megju čijim piscima na javu sve do danas ne izbi ni cigli jedan svećenik; nego uz ostale i dr. Drechsler, čija su nam djela do sada po­ znata kao antikatolička; pa Safvet. Beg BašagićRedžepašić, zastupnik, kako se glasa, političke bo­ sanske povjesti u enciklopediji, koji je u »Kratkoj uputi u prošlost Bosne i Hercegovine« g. 1900. na 14. str. reko: d a je S t j e p a n a T o m a š e v i ć a b i l o p r v o d j e l o » ž a l o s n a i s p o v i j e d p аpi: d a j e p r a v i k a t o l i k , d a ć e z a t i r a t i pat a r e n s t v o , d a mu p r i j e t i - p o g i b e l j o d T u r a k a« itd. I tako je u sarajevskoj organizaciji za jugoslavensku enciklopediju s jedne strane izbila uvreda za većinu bosanskih književnika i učenjaka, jer ih se na skupštinu ni pozvalo nije; a s druge bo­ jazan, da buduća hrvatska enciklopedija ne bude djelo a la: Diderot-ove, d’ Alembert-ove, Rousseauve, Grimm-ove, Voltaire-ove itd. enciklopedije, Koga su guje klale i guštera se boji. Dr. J. Hrvatsko-katolički pokret u Dalmaciji. U Dal­ maciji odavna se je utvrdila stranka prava. Otkada se je preselio u vječnost slavni Pavlinović, otkada je njegova stranka, stara narodna, a dosta zaslužna stranka, stala padati, svi, koji su mislili čisto hr­ vatski, kojima je bio ideal slavni Pavlinović, našli su se poslije njegove smrti u stranci prava. U prvomu redu svećenstvo dalmatinsko, bilo svjetovno, bilo re­ dovno, brojilo se je njezinim članom, pače svećenstvo je bilo glavna ruka one stranke! Naravno, bivalo je amo borba, i to, ljutih borba. Ali su te borbe samo bile političke borbe. U vjeru nije niko krećo, svećenika je svak poštovo, pa niko nije ni mislio na buduće potrebe. Ali sada su vremena druga — pogibeljna. Dr. Smodlaka je razvio naprednjački barjak. Ali nije to dosta samo reći. Valja znati dra Smodlaku, pa onda istom o tomu suditi. On je čovjek uman. okre­ tan, vješt, ali nada sve, on je čovjek energije, rada — mahnitoga rada. U kratko vrijeme razvio je tako silnu agitaciju, da je izgledalo, da će osvojiti cijelu Dalmaciju. Valja priznati: svijet se je zanosio za njim. On je došo s nečim novim, s pustim obećanjim. Narav­ no, nemoguća obećanja, ali svakako svijetu su zamamljiva. Tako je postalo njegovo ime popularno, a on u očima naroda velik čovjek. I drugi je razlog bio tomu porastu Smodlakine �Listak. moći. On je okupio oko sebe sve lole i ljude nižega stepena, a u svojoj štampi je ocrnjivo i napado sve­ ćenstvo. Najprve su njegove navale bile na F ra ­ njevce, a zatim su slijedile i na svjetovne svećenike S onih napadaja smetnja je postala u svećeničkim redovima. Mislilo se: sve propade pokvari se. Ali Providnost i zlo pripušta da dogje dobro. Dobra stvar se u zlu oštri. Tako se je dogodilo i kod nas. Svi pametni i pošteni ljudi odmah su uvi­ djeli kud djelovanje Smodlakino igje; vidjeli su, da to vodi do poništenja svakoga društvenoga reda i mira, do poništenja vjere i morala. S toga su su­ dili, kako je nužda jače isticati kršćansku miso i kršćanski moral. Tko je bio vrijedniji i sposobniji, da taj časni barjak u svoje ruke primi, od stranke prava. Ona. je svegjerno stala na braniku hrvatskih svetinja i prava, a zar da neuzme u zaštitu ovo najsvetije pra­ vo našega naroda — katoličku vjeru? Svećenstvo je baš s toga potaklo stranku prava preko svojih odaslanika dra Ante Alfirevića i o. Cikojevića, da se zauzme za kršćansku stvar i da ju i u svoj program uvrsti. Uprava stranke to je najdragovoljnije saslušala i odgovorila, da će ona to rado učiniti, jer je uvjerena, da time udovoljava svo­ jim tradicijama i svojoj dužnosti. To što je uprava odgovorila izaslanicim sve­ ćenstva,ostvarilo se je na glavnoj skupštini stranke prava, koja je držana u Šibeniku na 11. rujna. Taj dan mora se brojiti rnegju najznamenitije dane u našoj historiji, a epohalni je u historiji pra­ vaške stranke. Silni se je narod toga dana zgrnuo u Šibenik sa svih strana naše Dalmacije. Bili su ljudi svakoga stališa, ali najviše je bilo dalmatin­ skoga težaka. Toliki je narod tuđe bio da je izgle­ dalo na šibeničkoj poljani, ko da se more od ljudskih glava prelijeva. Cijela skupština je tekla u skladu i zanosu. Nije bilo jedne točke, u kojoj bi se bio pojavio nespora­ zum ili nezadovoljstvo. Ali kada se je došlo na točku o vjerskoj stvari, onda je nastala osobita ugodna uzbugjenost u cijeloj skupštini. Svak je rek’ bi jedva dočeko, da se o njoj počimlje govoriti, jer je svak osjećo potrebu kršćanske stvari. Dr. Drinković je usto da prvi govori. Drinković je čovjek jake volje i tvrdoga haraktera. Time se kaže, da je on čovjek pošten, koji nikada ne bježi poštene stvari. On je dakle progovorio, da pokaže kako je potrebito, da skupština primi vjersku točku. Govorio je zanosno, živo, rek’ bi, to je pomnoženi Drinković! Ali i govor po sebi bio je divan. U nje­ mu je sve bilo izmjereno. Vidi se, da Drinković spada u one ljude, koji misle i mozgaju o onome, što govore. 199 Govor Drinkovića bio je predmet neprestanoga aplauza i odobravanja. Na svršetku svak se je ćutio zadovoljnim, nikomu ništa nije bilo manjkavo, pa nije ni potrebe bilo, da iko išta govori. Ali ipak, kada je dr. Drinković onako krasno go­ vorio i o svećenstvu i o potrebi moralnoga uzgoja našega puka na sv. vjeri, smatralo se je i prisutno svećenstvo dužnim, da i ono štogod reče. 1 reko je svećenik Matić i o. Cikojević. Oba su govorila za­ nosno i lijepo, a skupština je pratila njihove govore sa osobitim zanimanjem. UDalmaciji je dakle dan novi život sa pravaš­ kom skupštinom. Nadamo se, da će ona donijeti u budućnosti sjajnih plodova kršćanskoga života u na­ šemu narodu. To nam jamče ljudi, koji na čelu stran­ ke stoje, i koji onako vješto znadu upravljati njezi­ nim kormilom. X + Y F. M. J. : Spomenik na sedamstogodlšnjicu franjevačkoga reda. Na sv. Dominika, 4. kol. o. g. postavljen je u ko­ legiju sv. Ante u Rimu divan spomenik sedamstogodišnjice našeg reda. Visok je 6 m i 25 cm, a u ši­ rini imade b ni i 40 cm. Izradio ga je vitez Paslial Frenguelli, kura tor luteranske palače, a gragjen je u gotičko-italskom slogu onog vremena, kad je niko red Manje braće. Ima tri krila s gotičkim završcima, koji počivaju na pozlaćenim stupovima sa uvijenim stupićima. Postranična krila dijele opet ovijeni stupići u dvoje. Spomenik je izrada zamisli: » S v e t i F r a n j o s i n o v e s v o g a t r o j s t r u k o g reda, s a da­ li j e i b u d u ć e, d a j e p o d o k r i 1j e B e z g r i j e šп o g Začeća«. U sredini, u glavnom dijelu spomenika, sjedi na prijestolju, puna veličanstva bezgrješno Začeta, zaogrnuta ljubičastim plaštom, vezenim zlatom i dra­ gim kamenjem. Pod nogama joj se previja ona stara zmija pakosnica s jabukom u ž val jama, te mjesec savijen. Desnicom raskriljuje sjajni plašt kao pozivljuć Franjevce: »D o g j i t e i p o č i v a j t e p o d s j e n o m mo j o m« . Na prijestolju nad glavom Djevice okrunjene s dvanaest zvijezda sja se zlatni natpis: »R e g i n a I ni m a c u I a t a e t M a t e r O rdinis Min o r u m - Kral j i ca be z g r i j e š n a i M a j k a r e d a Ma n j i h « . Na srednjem vrhu je Bog Otac blagosivljuć des­ nicom svijet, a ljevicom drži zemaljsku kruglju. Po a svodom leprša u zraku sedam angjelića, dok u polu­ krugu prijestolja sja zlatno izvezeno ime Isusovo VliS, u plamenim zrakama, kako’no ga je dao slikati sv. Bernardin Sijenski. Sa strana presvetom Imenu stoji A—M. S vrha prijestolja spušća se Duh sveti; a sam Sin Božji sjedi na lijevom koljenu svoje Majke �200 Br. 21. — V r h b o s n a — 1£Н0. blagoslivljuć Franjevce, lijevom pak rukom držeć koplje s križem, probada glavu zmije pakosnice. Desno Bezgriješne sv. Mihovil — kog je sv. Fra­ njo osobito štovo, — desnicom zakriljuje plaštom Kra­ ljice klečeće okolo redovnike, a ljevicom drži barjak s napisom »Quis ut Deus? Ko je kao Bog?« Lijevo pak isto tako arhangjeo Rafael — koga red smatra zaštitnikom — zaogrnjuje s druge strane klečeće Franjevce. Pod brdom, nedaleko prijestolja, vidi se s desna Porciunkula s natpisom na pročelju: »Наес est porta vitae aeternae — Ovo su vrata života vječnog«. Na lijevo stoji lateranska bazilika — nageta — kako ju je vidio Papa Inocent III., te ju podupire sv. Franjo sa sv. Dominikom, da se ne sruši. Tik do nje je cvatuća palma, znak cvatućeg reda. Pred samim prijestoljem kleči sv. Utemeljitelj pruživ desnu ruku prama našoj Kraljici, i upro moleći pogled, da Ona uzme pod okrilje njego'/ red. Do podnožja je otvorena regula, s početnim slovom »R« ukrašenim tajstvenim znakom T, thau, o kom govori Fzehijel prorok 9, 4., da će njim biti označeni, koji plaču i uzdižu s bezakonja Jeruza’cma zemaljskoga — t. j. koji će se srcem obratiti Gospodinu; te koga spominje i Otkrivenje, da su njim označeni sluge Go " spodnji. Ovaj znak je rado pravio sv. Franj na svo­ jim pismima. Uz sv. Franju sa svake strane prijestolja kleči po osam blaženih učenika sv. Utemeljitelja, dvanaest drugova i četiri prijatelja Svečeva. Desno krilo spomenika donosi likove svetaca pr­ vog vijeka iz našeg reda, megju kojim se ističu sv. Anto, sv. Bono i Ljudevit, biskup. Uz njih s druge strane stoje svetice drugog reda sa sv. Klarom na čelu. Na vrhu ovog krila je angjeo s natpisom »Рах — Mir«. Mir, jer ga je žegjo onaj vijek, mir src mir u društvu, mir u svijetu. Taj je mir. sv. Franjo propovjedo, i danas ga propovjedaju njegovi sinovi. Mir nam pak donese sjeromašni Isus, zato na vrhu lijevog krila stoji drugi angjeo s natpisom »Paupertas — Sjeromaštvo«, koga odabra serafinski Otac za baštinu sebi i sinovima. I zbilja, upoznav svijet nje­ govu cijenu, umiri se, i sada će se umiriti, ako ne bude tražio blaga ovog svijeta. Na lijevom su krilu s jedne strane veći sveci, slijedećih vjekova iz prvog reda — megju njima i bla­ ženi Dun Skot'); a s druge strane iz trećeg reda sveci i svetice. Uz to se na desnom krilu vidi Alvernija, gdje je primio naš sv. Otac svete rane, i samostan u ‘) B. Dunskot je odavna štovan u redu kao blaženik, te time nije ništa protivno odredbama Urbana VIII., kad ga nazivljemo blaženim. U svem se podvrgavamo konačnom sudu sv. Stolice. Asizu, gdje u divnoj bazilici počiva njegovo tijelo. Na lijevom opet stoji Petrova Crkva, kojoj je red obvezan za posluh, a do nje naš megjunarodni kolegij sv. Ante, sjemenište misijonara i učitelja u redu. Podnu spomenika u sredini stoji: ln memoriam septimi ab Ordine Minorum conditi seculi, fr. Dionysius Schuler totius Ordinis Fratrum Minorum Minister Oeneralis XXIV. Aprilis МСМ1Х. — U spomen sedamstogodišnjice osnutka reda Manjih fr. Diom.isii Schuler General sve Manje braće 24. travnja 1909. Lijepa zamiso, krasnija izradba premudre osnove Gospodnje, koju je pokazo na našem redu, odabrav malene i neznatne, da š njima pobijedi ohole i mudre ovoga svijeta. Ovaj spomenik će dozivati u pamet sinovima sv. Franje njihov poziv, sjećat će ih pregja, bodriti na rad, a svima će biti svjedočanstvo, kako je vjerno red udovoljavo svojoj zadaći kroz «jekove, Dr. B laževič: Vjerovati može, ali javno štovati ne smije. Eng­ leski grad Brightoh poznat je kao glavno sijelo rituaIizma u Engleskoj, u kome su mnogi već ostavivši anglikansku crkvu prešli u katoličku. Megju ovim bilo ih je i iz svećeničkog staleža. Nedavno je ondje došlo do sukoba izmegju anglikanskog biskupa od Chichestera i župnika crkve sv. Bartola, Coksa u Brightonu. Povod sukobu bio je taj, što je župnik vjerovo u prisutnost Isusa u presv. oltarskom sakra­ mentu, i preporučivo svojim župljanima, da štuju i časte presv. sakramenat. Biskup je župniku na to odgovorio, da njemu nije stalo do toga šta njegov kler vjeruje, te župnik može, ako hoće sam za se dogmat prisutnosti vjerovati, koliko ga volja, ali mu zabranjuje javno štovanje. Župnik je na to od­ govorio, da on ne može dvije vjere imati: jednu za svoju sobu, a drugu za crkvu, te se je na veliku ža­ lost svojih župljana odreko župe, u kojoj je 15 go­ dina služio. Drugome župniku istoga grada, koji je isto onako mislio kao i Coks, dopustio je isti biskup, da može sv. prilike za bolesnike čuvati, ali pod izričtom pogodbom, da ih ne smije javnom klanjanju izlagati. I ovaj učini kao i Coks, te napusti svoju službu. Trećemu župniku bijaše isti biskup zabra­ nio svetkovati svetkovinu sv. Josipa, Tjelovo, Uznešenje Marijino, dušni dan, nečuvati presv. sakra­ menat pod objema prilikama, te prestati pozivati vjernike, da se klanjaju otajstvenom Isusu, i napo­ kon da neće držati večernjicu. Župnik mu megjutim, a s njime i njegova tri vikara - odgovori, da će on sve činiti kao i dosad, a jedino da će mu u tome po­ pustiti, što neće večernjice držati! Ovako biva kad se napusti pastir, kome je Isus reko: »Pasi ovce moje, pasi janjce moje!« �26i Listak. VJESNIK. runica Irena Varešanin, te je za iskopinama tako bila ushićena, da je sama htjela, da kopa i klečeći čekala, dok se što iskopa. Bolest biskupa Buconjića. Iz Mostara nam jav­ ljaju, da se tu »hrvatski Leonida« biskup Buconjić još sve jednako nalazi u teškoj bolesti. Svevišnji ga čim prije ponovno zaodjeo u čeiik-zdravlje! Novi utemeljitelji za gradnju nove crkve sv. Ante Paduvanskoga u Sarajevu. Vlč. g. Antun Josip Milorad, župnik u St. Rijeci, položio je kao utemeljitelj u gotovu K 300.— (još 200); g. Mato Šimić-Kapelčić u mjesecu listopadu cijelu utemeljiteljnu svotu od K 500.—; Obitelj Lackner, utemeljiteljnu svotu od Prestavništvo hrvatskoga katoličkoga gjaštva K 500.— i franjev. samostan na Plehanu u mjesecu na pisanje nekih novina, osobito 17. br. ovogodišnje studenom utemeljiteljnu svotu od K 500.—. »Vrhbosne«, da su »kod zadnjeg sastanka hrv. kat. Sv. Anto neka im možnim svojim zagovorom gjaka u Sarajevu učesnici klerici franjevački kod ri­ isprosi od Gospodina svako dobro! Preporučuje ječi, da se na komers pozove preuzv. nadbiskup Stadse i za buduće milodarima dobrih ljudi trošna crkvica ler, šutnjom . .. protestovali,« izdalo je slijedeću iz­ sv. Ante Paduvanskoga u Sarajevu, koja će najdulje javu: još trajati do proljeća. P. n. g. utemeljitelji, koji još »Predsjedništvo hrvatskog katoliškog narodnog nisu uplatili cijele svote, umoljavaju se, da to učine, gjaštva na svojoj sjednici od 10. listopada 1910. za­ jer će u najkraćem roku izaći »diplome za utemelji­ ključilo je, da u pogledu vijesti, koje su izbile na javu telje«, pa da se mognemo ravnati. sa strane protivničke i od nje zavedene štampe, izda Za predsjedništvo društva u. z.: ovu izjavu; • O. fra Petar Ćorković, Hrvatsko katoličko narodno društvo je grupa blagajnik. čisto kulturnoga karaktera, koja ima zadaću svoje Mihovila Stevića fra Grgo Martić. Setajući u članove odgojiti u kršćanskom i hrvatskom duhu, ob­ Sarajevu Rudolfovom ulicom, uočili smo na Hoff- razovati ih i pripraviti za g o s p o d a r s k i i p r o ­ mannovu dućanu jedan krasni, u naravnoj veličini s v j e t n i r a d, da mogu jednom kao karakterni mu­ do prsa istesani lik i odmah smo ga poznali — to vam ževi pružiti svomu hrvatskomu narodu realnim ra­ je lik našega genija hrvatskoga Homera fra Grge dom potrebnu pomoć, pa prema tomu razvoj javnih Martića. Raspitali smo se čiji je i dozi al , da je to političkih prilika i njihova promjena, ne može činiti djelo gosp. Mihovila Stevića, koji stanuje u Sarajevu nrkakovih promjena u našim redovima. u Kezmanovoj ulici pod br. 16. Razgledali smo lik Ra di t o g a p o t p i s a n o p r e d s t v n i š t v o pobliže i na njemu je sve uspjelo — sve je fra Grge i z j a v l j u j e , d a s u s v e v i j e s t i s p o m e n u t e Martića i kosa i lice i habit, samo je jedno na njemu š t a m p e p o s v e n e o s n o v a n e . Svakomu pak poštenomu hrvatskomu katoličko­ tugje — kolar svjetovnoga svećenika. Nu mislimo, da će umjetnik i to ispraviti, pa s toga ga preporu­ mu gjaku su uvijek otvorena vrata i svi ga veselo čujemo našoj publici, i to tim više, što nije skup ™i od srca u našim redovima pozdravljamo. I v a n T ii ja k , cand. med. vet., predsjednik pojedino djelo prodaje po K 20.—. Naučno istraživanje u Arnautovićima dovršeno. »Hrvatske«; Velimir П e ž e 1i ć, stud. iur., predsjed­ U svoje smo vrijeme u »Seraf. Perivoju« oglasili po­ nik »Domagoja«; Marin K a t a l i n i ć , cand. pliil., četak u naukovne svrhe pod nadzorom dra Patacha predsjednik »Pavlinovića«, pokrajinskog akademskog poduzeta prekapanja u Arnautovićima kod Visokoga. društva u Dalmaciji; Defar An t o n , cand. iur., pred­ U rujnu je spomenuto prekapanje dovršeno. Rezul­ sjednik »Dobrile«, pokrajinskog akademskog društva tat će se iskopina objelodaniti u »Glas. zemaljskoga za Istru; Marko R e b a c , cand. iur., predsjednik muzeja«, s toga se u detaljno raspravljanje 0 preka- »Martića«, pokrajinskog akadem. društva za Bosni: panju i ne upuštamo, nego samo javljamo, da su i.z i Hercegovinu; J. P r s t e c, cand. pliil. i R. F c k e r t, ostale iskopine tu iskopani i temelji crkve, koja je cand. iur., urednici »Luči«.« Priznajemo, da nam je ova izjava naših akade­ po mnijenju dra Patscha »za sjegurno bila katolička«. Mi smo u »Kraljevskom Visokom« god. 1906. doka­ mičara tim milija, što su nas i neki odlični domoljubi zali, da je u Visokome opstojo franjev. samostan sa iz svjetov. svećenstva iz Zagreba pitali, zašto na one crkvom, da su ga patareni oko god. 1450. porušili, vijesti ne reagiramo i jer su možda neka gosp. kate­ te da je Franjevcima neki Mihovil Ostojić-Ostoides heti mislili, da su Franjevci kateh. sastanku protivni, sagradio novi samostan i crkvu, i to ne u Visokom, dok je ono redodržavništvo, koje je 0. g. onako Ijunego izvan Visokoga — nedaleko od Lužnice. Ove bezno primilo učesnike hrv. kat. gjaštva u Sarajevu su iskopine rečenu ubikaciju potvrdile. - - Nego in­ isto tako pripravno i braći katehetama prema svome teresantno je, da je za prekapanje na lice mjesta sa sjeromaštvu poći u susret. Osim ove izjave na poposebnim vlakom dolazila Njezina Preuzvišenost ba­ hatu nam je i izjava naših franjevačkih bogoslova, j �202 Вг. 11. — Serafinski Perivoj. nu ne clonesosmo ju, jer to smatramo suvišnim. Kome je do istine, ovo mu je dosti, a kome nije i onako bi reko, da su spomenuti bogoslovi na izjavu bili prisiljeni. Dekret kongregacije reda o novicama. Tamo od davnine — u Franjevaca od sv. Bonaventure novici raznih redova u novicijatu ne uče ništa nego se samo vježbaju u duhovnim stvarima. Ovu je praksu kongregacija reda dne 26. kolovoza 1910. promjenila, a promjenu je dne 27. kolovoza iste godine potpiso prefekt kongregacije kardinal Vives. Na temelju ove promjene novice svih redova i kongregacija moraju svaki dan osim svetkovina, učiti po jedan sat. Na­ uke će predavati novički ineštri. U novicijatu se prema svrsi reda može učiti ili opetovati materinski ili latinski i grčki jezik. Ako opetuju grčki ili la­ tinski, mogu se služiti djelima sv. otaca: sv. Ambrože, sv. Augustina, sv. Jeronima, Laktancija, sv. Ivana Hrisostoma, Eusebija i drugih, te grčkim tek­ stom Evangjelja sv. Luke i apostolskih djela. Lz to se mogu vježbati u sastavcima, koje mogu poslije i deklamirati. Zatim se no/icim a preporuča latinska konverzacija. Svjedočanstva o uspjehu, meštri će slati starješinstvu reda. Ovo je sv. kongregacija zato. naredila, jer neprekidna pobožnost odviše umara pamet i slabi polet na svete čine. Specijalna povlastica Pija X. Franjevcima. Ko­ liko papa Pijo X. ljubi franjevački red najbolje je pokazo prigodom 700-godišnjice ovoga reda. Nu s tom prigodom pruženim dobročinstvima Njegova se Sve­ tost nije iscrpila. Najnovije dobročinstvo Pape Pije X. pruženo sinovima sv. Franje jest 8. rujna g. 1910. dana im povlastica, polag koje mogu i moraju u lauretanske litanije pošlje: »Kraljice presv. krunice, mo­ li za nas«, umetnuti » K r a l j i c e r e d a M a n j i h , m o l i z a n a s ! « S ovom prošnjom Papa hoće, da se moli zaštita BI. Dj. Marije za sve Franjevce prvoga, drugoga i trećega reda. Ovu je povlasticu Pijo X. Franjevcima dao zato, jer su se oni, počam od svo­ ga Utemeljitelja sv.Franje Asiškoga odlikovali u što­ vanju prema BI. Dj. Mariji. Burski general trećoredac. Antun van Otton, jedan izmegju najhrabrijih borioca za slobodu Bura, posto je trećoredcem. U ratu je izgubio šest sinova i ženu, koja je od žalosti umrla držeći zadnjeg sina m rtva na krilu. Ovaj junak bio prije protestanat. Obratio se je putujuć po Italiji 1885. i to po Msgr. Sartu, danas Papi Piju X. Stupio je u III. red mje­ seca lipnja obilazeć sveta mjesta u Palestini. — Nje­ govu vrsnoću cijenio je sam Kruger, koji ga na času smrti preporuči za vogju. 1910. KNJIŽEVNA SMOTRA. A. Čičić: Josip Milaković: Pod timorom. P j e s m e . C i ­ j e n a 1 K. Z a g r e b 1910. T i s a k i n a k l a d a A. S c h o 1z a. Megju mnogobrojnim izdanjima g. Milakovića najnovija je ova zbirka pjesama. Autor kao dosadanjim djelima tako i ovim mnogo je dopri­ nio hrvatskoj lijepoj knjizi, pa zato je jasno, da ova njegova edicija ne može proći neopažena u književ­ nom svijetu, jer se odlikuje i formalnom stranom i - što je kod današnje dekadentske struje rijetkost — zdravim idejama. Milaković kao pjesnik većim dijelom pripada u romantičnu školu, i zato on rjegje ima prigode ba­ viti se svjetskim i filozofskim problemima, koji se danas sve više uvlače u suvremenu literaturu — nu zato je osebujan u čuvstvima i osjećajima, pa je u tome pogledu na skroz zdravom stanovištu. U ovoj knjizi imaju četiri dijela: M o j e o g ­ n j i š t e , Na r o d n o j g r u d i , O l t a r i i S l i k e . U dijelovima: M o j e o g n j i š t e i S l i k e on je pun meke sjete, pa na krilima fantazije sanja o svo­ joj mladosti, o tajnoj boli, o suzama i slatkoj ljubavi. Ideje pjesnikove koliko su ne izvanredne po svojoj bitnosti, toliko su originalne i nove po prikazivanju i u momentima, u kojima se očituju, a s toga raz­ loga pjesnik nam postaje simpatičan, pa rado posegnemo za njegovom zbirkom. Zanimivi su i dijelovi: N a r o d n o j g r u d i i O l t a r i , u kojima pjesnik pjeVa domovini i njezi­ nim velikanima na način ne svagdanji, kako nam se danas javlja veliki broj stihotvoraca u svojim t. zv. domoljubnim pjesmama i prigodnicama. Već sami naslovi pjesnika Milakovića odaju talenat original­ nosti. Navlastito se u tome odlikuju pjesme: S a G e j e , Na I s t m u , Mi b r a ć a b j e s m o ___ J e d n a k a p l j a , N a B 1 e d u, B o h i n, F r a F. .1 u k i ć u. Koliko na pr. osvaja pjesmica J e d n a k a p l j a , iz koje vadimo samo zadnja dva verza: . . . Kap je ista, atom svaki, sve je isto, Ista boja, kao nekoč, ista čisto. Jedna krv je, tek se ovo čini meni: Tugje glave nose braća na rameni. Koga se pjesma tiče i o čemu pjeva, nek nam kažu hrvatski i srpski političari! DOPISNICA UREDNIŠTVA. J. P. u S. Znamo i imamo i Jošića » C a r m e n h o n o r i b u s A u g u s t i s s i m i F r a n c i s c i J o s e p h i « (Bude, 1852c; ali u isto je vrijeme, potaknut istim motivom opjevo istu stvar hrvatski i fra Martin Nedić. Sravnite Matkovića Bibliografiju. Pozdrav! S. D. u P a d e b o r n u . Jubilarni su brojevi još lani kao na jagmi raspaČani. Krasan je i simpatičan Vaš pothvat. Samo naprijed. Svijetlo Škodi samo krtovima i bujejinama. Zdravo! ,Serafinski Perivoj" izlazi na dva arka svakog 15. u mjesecu; godišnja cijena 5 kruna. Rukopise, pretplate reklamacije prima uredništvo u Sarajevu. (Bosna, Sarajevo, franjevački samostan). Odgovorni urednik: dr. o. .Talijan Jelenić. Tiskara Vogler i drugovi u Sarajevu. �Tiskara i litografija Vogler i dr., Sarajevo Telefon broj 119. (Komanditno društvo) Preporučuje se za i uski molitvenika, podanica,| poslova, što ukusnom izrade Moderno uregjena Ćemaluša ulici 172. vjenčanih karta, kao i svih M ш rafsku struku zasjecaju sa m jerem je cijene. ___ knjigovežnica, izragjuje sve vrsti uveza za knjižnice, velečastne župne urede, škole i privatna poduzeća. — Uvezi obavljaju se po naručbi: u papiru, platnu i koži. Vanjske naruitie (M jcju se brzo l točno. Slagaćl stroj „TIPOGRAF". O Brzojavi: Vogler, Sarajevo. �Prva hrvatska parna tvornica vošfenih и н н н и н и и н н ш н svieća i medičarskih proizvoda М. LUKINIĆ, KARLOVAC. Kao jedina domaća hrvatska i u toj struci najpoznatija tvrdka preporuča se ovime najuljudnije veleč. župnim uredima, samostanima i inim crkvenim predstavničkima za nabavu pravih i nepatvorenih voštanica, stearinskih svijeća, crkvenog ulja za gorivo, najfinijeg tamjana, stienja, dnšica i t. d. Preko 300 javnih priznanja i pohvala o vrsnoći proizvoda i o soiidnosti tvrdke leže svakomu na uvid, dočim preko 600 župnih ureda u domovini našoj svojim proizvodima poslužujem. U interesu je svakog konsumenta, da se kod nabave gornjih predmeta na tu domaću i valjanu tvrdku obrati. — Tvrdka je odlikovana na svim domaćim izložbama. д ф » Za olakšati naručbu, valja tražiti cienik, koj* se franko dostavlja. VOGLE preporučuje V dima svoje obilato Н р В Н Ш .Ј а i župskim ure•djeve.io skladište sviju vrsti - - crkvenih tiskanica, - kao: matica krštenih, matica krizmanih, matica vjenčanih, matica umrlih, protokola, crkvenih računa i exhibita, krstnih, vjenčanih i smrtnih listova i t. d. u pojedinim arcima ili u solidnom uvezu, u vlastitoj knjigovežnici. Službenih kuverata u svim veličinam a. Posluga brza.: Cijene umjerene. Skladište uredovnih m ari, kao panira i svih piiatid potrepština. E 3 � https://kolekcije.nub.ba/files/original/0e322283afd54845ee2ebaa25ef86b6e.pdf e490b9ab06d417f710cf73b865cd9b58 PDF Text Text serafinski Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU SARAJEVO, 15. PROSINCA 1910. ВКОЈ 12. Josip M ilaković: M arijanu Sunjiću Kadgod sjetna miso u prošlost se vine I nad knjigom stane i suza i rana, Vazda lik Tvoj mili ko zvijezda zasine Kroz oblačje tamno crnijeh nam dana. Kao pastir nače drage i planine, Gdje Te stoput skobi hala utajana, Ti si Bosni sjao svake pun vrline: T& potomak pravi Kulina nam bana Marijane umni! Tvoja Gučja gora Koja prah Ti hrani; svetište je nama, Kamo harnost roda hodočastit mora. Nad grobnicom hladnom od nermerna kama Tu dočika rod nam spuštenijeh krila Rodoljubna Tvoja Slovjenkmja vila. БЗ Dr. Tugomir A laupović: 1 --------- — -= B isk up fra M arijan Sunjić. (Prigodom pedesetgodišnjice smrti.) • U sjeromaštvu sam rogjen i živem od brata sirom aha. Djela i riječi velikih ljudi sjajna su svjetlost, što obasjava daleku budućnost, a glas narodnih zatoč­ nika, proroka i mučenika progovara iz hladnoga gro­ ba jačim i gromovitijim jekom nego za života. Krv, proljevena za visoke ideale roda ljudskoga, ne suši se, nego se iz godine u godinu pomlagjuje sve krup­ nijom silom i snagom. Pa kada se od vremena do vremena narod i ljudstvo življe sjeća velikih svojih sinova, nisu to dani tuge ni suze, nego dani veselja i radosti, dani pobjede svjetla nad tminom, istine nad laži, dani, što svjedoče, koliko je sile u dnhu ljudskom,kada okrene putem istine, kada ne žive sebi i slastima tjelesnim nego sreći i napretku manje braće svoje. Smrt je prirodni zakon i ne uteče mu nijedna klica, što rod zametnu. Ali rod ne žive: hrane se njime vijekovi. Slaveći čednom spome­ GOD. XXIV. nom pedesetgodišnjicu, kako zaklopi oči veliki bi­ skup i vikar apostolski u Bosni, raste u nama snaga i vjera, kada vidimo, da se i u malenim narodima vije gnijezdo genijima, kada znamo, da je naša zem­ lja, u danima crnim i plačnim, rodila sina, koji bi se uz povoljnije prilike bio podigo u red najslavnijih lju­ di XIX. vijeka. Prilike su jače od čovjeka, osobito onakove, u kojima je živio slavni naš biskup. Bogodani pjesnički dar nije mogo da se potpuno razvije i rasplaniti, jer su ga ubijale i stezale svagdanje bri­ ge, bfrrba i naprezanje da održi braću svoju i narod svoj; duboka učenost, vanredna inteligencija i po­ znavanje malo ne svih evropskih jezika kao i istoč­ nih, nije mogla da se posveti dubljem nastojanju naučenjačkom, jer je bila razapinjana na sve strane i nije mogla nikada da se dokopa mira i sregjenosti u sebi uz toiike poslove čitave redodržave i svega našega svijeta u Bosni. Tolike inteligencije, tolike energije nije zapamtiia isrorija naša. Od onoga da­ na, kada ga biskup Miletić godine 1834. s fra Ilijom Starčevićem posla u Rim i u Beč, da se pobrinu, gdje bi sjeromašna redodržava odgajala sebi pomladak, pa do smrti svoje bio je bilo, kojim je kucala franje­ vačka redodržava Bosne srebrne, bio je srce i duša svakome plemenitom gibanju i nastojanju, da se i u Bosni makar neštOTuagla razbije i sunce na dan iz­ vede. Tolika pi: . vanja u Carigrad, u Beč i u Rim, stotine listov.4, umnih i promišljenih, srdačne nje­ gove p o s la le i okružnice narodu i braći svojoj dragocjena ostavština u gučogorskom manastiru, što će biti predmetom proučavanju mnogih godina —, dokaz su. da ni trena nije živio sebi nego bratu svo­ me. Rasplco je bio čitavu mrežu, udario bio prvi veze izmegju nas zapuštenih i ostavljenih, te osta­ loga kršćanskoga svijeta. Prvi je svrnuo pomnjiviji pogled na prilike i neprilike naše. Nema u istoriji XIX. vijeka do šezdesetih godina znamenitijega mo­ menta, što ga nije popratio i upamtio; srdačne ga veze vežu s Bečom i Rimom, u Carigradu rnu pri­ znaju vrline i odanost visokom devletu, a najdraži je i najmiliji velikom svom drugu i kumu biskupu Strossmayeru. U svakom poslu, u svakoj nevolj. obraća se njemu. On ga i sveti za biskupa u Djžfkovu. �204 бг. 12. — Serafinski Perivoj — lOlO. Šunjić za pučke škole i crkve. Kako je za sultana Abdul-Medžida puštena veća sloboda i kršćanima, da grade crkve i podižu škole i manastire, a baš u to doba bio Šunjić najprije kustodom, a onda biskupom, razvio je divsku snagu, da se što više katolički elemenat u Bosni okoristi bla­ godatima carskoga liatti humajuna. I nije povrijegjena redovnička čednost, kada sam biskup javlja u Rim, da je za ove tri godine (do 1857.) učinjeno u Bosni za crkve i škole više nego za tri prošla vi­ jeka. Koliku je radinost razvio Šunjić kao redodržavnik, pa kustos i biskup do god. 1858. vidi se najbolje iz njegova izvještaja konzulu austrijskom Atanackoviću (Sutjeska 15. ožujka 1858.). »Za ove 4 godine podignute su i pokrivene ove crkve: 1. u dekaniji livanjskoj: u Vidošima; 2. u Sa rajevu; 3. u Doću; 4. u Gučoj gori; 5. u Varešu; о. iznova podignuta i proširena u Kreševu Omanje crkve i bogomolje (oratoria seu ecclesiae paulo ir.inores): U Viaki, Garevu, Busovači i Kupresu. Dogragjuju se: u Sutjeskoj mnogo šira i prostranija; na Gorici kod Livna, u Zoviku i Dubi J. Sprema se gragja da se proširi crkva u Fojnic. da se sagrade no­ ve: u Varcaru, Ivanjskoj, Bišćr Tolisi i Dubrava­ ma. Isto su tako podignute škole u Fojnici, u Kre­ ševu, u Sutiskoj, u Gornjem Ski piju, u Livnu, u Bišću, u Docu, u Gučoj Gori, u Tremoši ici, u Boku, Oštroj Luki, Domaljevcu, Tišini, Dubici, Derventi, Foči, Koraću, Vidovicama. Svega 18 škola.« A za sve te škole bila je jedina pripomoć austrijske vlade od 4500 for. kroz tri godine, što se je pr Ključu dije­ lilo izmegju manastira u Kreševu, Fojnici i Sutjeskoj. U svim tim školama bili su učiteljima kapelani, jedino je lijevanska općina b i ^ pozvala učitelja iz Austrije s 320 for. godišnje plate. Broj duša iznosio je po izvještaju od 10. svibnja 1857. svega 120.000 s pedeset parohija i 10 kapelanija, kojima će se dodavati jošte 8 novih. Na Duhove godine 1857. odredilo se u Gučoj gori podignuti pet novih manastira, od kojih su već bila započeta dva (u Lijevnu i Gučoj gori). A osim toga u Zovika za Posavinu s one strane Bosne; na Plehanu ili u Der­ venti za posavske župe s ovu stranu Bosne, te u Ivanjskoj. Uto ime je dopustila vlada austrijska na molbu samoga Šunjića, da se kupe milodari po carstvu austrijskom, svećenstvo je uzimalo na se, da govori u tu svrhu badava mise, dolazilo i nešto pripomoći iz Francuske, pa i iz Bavarske. Srpska vlada šalje 100 dukata, a isto toliko i bavarski knez Maksimilijan. No sve bi to bila slaba pomoć, da nije sav naš svijet s veseljem pomogo gradnji crkvi, ma­ nastira i škola, a fra Marijan je sokolio i potico svo- jim biskupskim pismima. U to ime piše poslanicu iz Guče gore na Duhove 1857. »Svi poštovani žup­ nici da se pobrinu načinit jedan tvrd kovčežić s dvima bravama različito ključa, od kojih jedan neka je svegjer u rukama P. župnika, a drugi nek se prida jednom vjernom i poštenom krstjaninu, koga svake godine budu prvnjaci iz puka odabirat i potvrgjivat. U ovi kovčežić imaju se stavljati i s tefterićem pomljivo do potribe čuvat svi novci za gragju crkve narninjem.« Da bi pak ovi novci obilatiji bili, naregjuje se: »1. Da se svi zaviiti, koje budu pravovirni činiti bilo u naravi, bilo u novcim oli prtenini, prodavši u pomenuti kovčežić stave; 2. sva lemozina, koja na priliku u štokoje svet­ kovina pada i koju želim da podvorstruče pravovirni, znamć da će se sve na najveću svrhu okrenut; 3. buđuć da za prikratit pristupljenja zakonah i naredbah crkvenih porad ženidbe, udadbe i skrovi­ tog ženskih glava uskočenja i dovodjenja i ostalih priličnih bezakonja, porad kojih crkva običaje džerime naregjivat u novcim, koje ne mogu župnici ni na kakvu vlastitu svoju korist okrenut nego opet u štokakva bogoštovna dila, zato naregjujem da se u napredak svi novci za taka prikršenja imadu stavit u rečeni kovčežić vlastite župe. A neka znadu svi, da ćemo porad te svrhe više nego dosad naregji­ vat i iziskivat novaca kako porad dopuštenja u rodstvu ili navišćenja tako i porad uskočicah i porad drugih priličnih prikršaja.« S imenom fra Marijana Šunjića vezana je istorija kršćanstva u Bosni kroz dvadesetak godina, pa će istorik katoličke Crkve u Bosni u to doba naći dragocjene gragje u njegovom arhivu i vidjet će se, da je Šunjić udario baš one temelje, na kojima joj danas snaga i napredovanje postoji. Uz crkvu je Šunjiću bila prva briga škola. Naj­ više njegovim nastojanjem odredilo je austrijsko mi­ nistarstvo otpisom od 14. listopada 1853., da še iz dr­ žavne kase daje kroz tri godine pripomoć godišnja od 1500 for. »ad erigendas scholas et instituendam juventutem christianam«, a otpisom od 5. svibnja 1857. produljena je ta potpora za dalje tri godine. S koliko su prijegora mladi ujaci podučavali djecu u tim školama, vidi se iz računa školskih, gdje se godišnje za nagradu učiteljima izdavalo samo 90 for.! Zemljište za školske kuće poklanjali su manastiri, narod je dragovoljno donosio gragju, pa je tako n. pr. škola u Skoplju, gragjena 1853. godine, zapala samo 2349 groša i 16 para, a gradnja škole u Fojnici, koju je dovršio gvardijan fra Jako Baltić god. 1855., zapala 4082 groša i 30 para. 1857. godine 7. siječ­ nja otvorio je zaslužni Baltić i školu u Gučoj gori, i �Biskup fra Marijan Šunjić. 205 umanjilo se mito kod suda, ukinuta krvarina itd., ali kada se uzme na um, da su zavedeni novi porezi i nameti; kada se uzme stanje desetine i odnosi spram gospodara zemije, staro je stanje, veli Šunjić, bilo kud i karno bolje, te žale za njim i Turci i kršćani. Ovo novije vodi do propasti ' seljake i grag'ane, osim ono sretnih Grka i trgovaca. Dok su bile stare spaliije, ljudi vrlo umjereni i velikodušni u najvećem Jijelu Bosne nisu n. pr. tražili nikakova prihoda od sijena, već bi se zadovoljavali s nekoliko oka masla i nešto stvari u obliku dara. Isto se to može reći i Šunjića socijalno djelovanje. za šljive i za drugo voće pa za tikve, luk i ostalu Kako se je neumorni biskup brinuo za pridizame zelen. Nikada nisu smetali seljaku da sabire, vrše i^ uregjuje svoje rodove, crkve i škole, za moral u kada mu se učinilozgodno. puku, za sklad i ljubav Čak su se oslanjali na megju sv ćenstvom i na­ vjeru seljakovu, pa ne bi rodom, brinuo se je i bivali ni kod vršaja/Svoj gledo, da pripomogne i desetinski dio tražili su socijalno stati je, da makar samo u naravi, a nikada ponešto ublaži mnoge se nije čulo, da bi tražili rane očima našim. Mnogi njegovi memorandumi na desetinu u novcu. Svje­ austrijske i francuske kon­ dokom je tom običaj od zule u Bosni, na cara 400 godina i sva Bosna. austrijskoga i u Rim, jas­ A otkada je država uzela no kazuju, da su mu do­ desetinu u svoje ruke i bro bile poznate sve bi­ namjestila pohlepne špe­ jede i nevolje narodne, kulante, čitavo seljačko da im je tražio lijeka i stanovništvo pade u šake olakšica. Daleko bi od­ nesmiljenim desetinarima. velo, da se samo i u naj­ Mora se plaćati u novč'u, krupnijim potezima ocrta pa seljak daje petinu, če­ sadržina tih spisa, koja tvrtinu, a često i tretinu je i po današnje stanje svega svoga znoja i rada, vrlo poučna. Najznameni­ a osim toga muče ga na tija su u tom pravcu dva sve načine. Tužbe kod opisa: r Osservazioni sullo devleta ne vrijede, nego se još sokole desetari, da stato presente de Xni in što više desetine uberu i Bosnia' i „Come potako je prihod od nje trebbe migliolarsi la tropdva i tri puta veći, nego po miserabile sorte della Biskup fra Marijan Šunjić. je bio prije u doba spaCristianita in Bosnia“. hija Po nekim je selima Tri su pitanja poglavita, za koja misli Šunjić da bi ih valjalo urediti: tako daleko došlo, da seljaci i ne sade bostana i da si­ pitanje desetine, pitanje javnih daća i odnos izmegju jeku plemenite voćke, samo da se oslobode muka u seljaka i posjednika zemljišta. Glasoviti Hatti hu- plaćanju desetine. Ima desetara, što udaraju desetinu majun, koji je stao toliko milijarda i blizu po mili­ čak na kreč! Age samo odvade svoj treći dio, a za juna ljudskih žrtava, koji je Evropa pozdravila, po ostalo ih nije briga, kako će seljak namirit desetinu. Bosni se javno čito pa ga kršćani dočekali s velikim Vlada, da umiri i zadovolji tužbe, izdala je go­ veseljem, ne provagja se u praksi, jer oblasti nemaju dine 1857. neka pravila i naredbe, koje imadu da snage dovoljne ni autoriteta. No općenito se stanje obuzdaju duhove, ali nema snage da to provede. Do­ ipak popravilo: zavladala je veća sloboda u ispo- pušteno je plaćati i u naravi. A bosanski se musli­ vjedanju vjere, dopustilo se graditi crkve, škole, mani tome zlu postupku sa strane osmanlijskih zvato »pro posse solemniter«. Skupio 21 dijete, koja su djecu doveli oci i matere. Fra Jako je reko i krat­ ko govorenje od potrebe nauka. Drugi dan mu do­ šlo još 5 djece. »Ama evo muke! Samo evo 6 knji­ žica više nemamo, pa moli biskupa, da bi mu poslao makar 30 abecedara, jer će još djece biti.« — Biskup je dobivo iz Beča i neke školske knjige pa jednu ta­ kovu pošiljku iz Beča od 17. srpnja 1857. šalje au­ strijsko poslaništvo iz Sarajeva Šunjiću u svemu 1000 komada. �20б Br. 12. — Serafinski Perivoj. - ničnika upravo vesele i kažu, da je kršćanima pravo, jer su pomagali Carigradu u svim domaćim bunama, pa neka vide Tazliku. Za Fatih Mehmeda bilo je zajamčeno kršćanima, da ostanu u svojoj zemlji, spahijama da plaćaju dese­ tinu, a caru u ime podložništva samo harač. Svaka muška glava iznad 10 godina plaćala je 15 groša ha­ rača (4 cvancike austrijske vrijednosti). Prije ti i godine ukinut je harač, ali je zavedena »bedelija« u ime oslobogjenja od vojničke dužnosti. Sjeromašniji ne plaćaju više no prije, ali nešto bolje stojeće kuće moraju plaćati za sve sjeromašne kuće u svojo.i općini, pa će za kratko vrijeme pasti na prosjački štap. Kršćani i muslimani plaćali su taksim ili porez (contribuzione commune diretta). Taj je porez u središnjim dijelovima Bosne bio razdijeljen prema zemljištu, pa se zvao »š i n i k l e me«. Tako n pr. u mulaliku sarajevskom za svaki komad zemlje, gdje se moglo posijati 100—180 oka sjemena, plaćo je go­ spodar s kmetom 10 groša. Po drugim mjestima plaćo se po broju duša, pa se zvao d i s k 1e m e (hrv. zubovi). Općena je želja bila svih kršćana, da se plaća po veličini zemlje. Tabir paša htjede da to i uvede, ali se opriješe veliki posjednici. Da se uvede neka jednakost, sazva Tahir paša godine 1848. veliku skupštinu svih predstavnika čitav Bosne pa ispitavši čitavu sumu, koju je dtvlet u ime ovog po­ reza dosada dobivo i uzevši broj svih kuća iz poje^djnih kotareva, raspiše tu sumu za sve kuće, po 80 sV groša po kući, pa bila turska, kršćanska ili židovska, ■. i’b što izuze po gradovima sjeromašne klase, koj^ *~su do ovoga vremena bile oproštene gotovo svakoga poreza. Iza toga, da se dohoci podignu, uredi vlada jednu komisiju, da pobroji tačno sve kuće. obitelji i svu mušku čeljad u čitavoj Bosni, sastav h ši glavni protokol — nufus defter — pa ovu prijaš :u svotu podiže na 100 groša. Ali namjesto da se drže broja kuća, namethuše navedeni porez na familije, pa i na one sjeromašne po gradovima, a kako je više takovih familija često pod jednim krovom, dogodilo se je, da je na taj način stari harač i potrostručen i da je naj­ veći teret pao na sjeromašna legja. Povrh toga su kršćani plaćali t. zv. hamrije, dvi­ je cvancike za to, što se pije vino i rakija, pa ma"kar mnoge familije i ne okusile ni vina ni rakije; peludia, za držanje krmaka itd. Bunu kmetova radi tretine po Posavini g. 1857. pratio je Sunjić budnim okom, te se samo njemu i opreznosti pojedinih Franjevaca imade zahvaliti, d. nije pala krv. Za Šunjića se pokušalo da se i F ra­ njevce metne pod desetinu (god. 1857.). Gvardijani s biskupom na čelu opriješe se tome novom zahtjevu, 1910. a Pašalić je imo u Carigradu da poduzima sve, kako se taj teret ne bi nametnuo manastirima, koji su jedva izmegju tolikih jošte usprav stajali. Šunjić je prvi počeo voditi tačniji statistički prijegled o katoličkom žiteljstvu u Bosni. U apostolskoj poslanici iz god. 1858. zapovijeda iz Sutjeske: ut omnes Parochi et capellani locales, macima qua fieri potenit diligentia, exactum statum animarum pro su a quisque parochia et capellani conficiat juxta adпехшп formular.« Njemu se je slalo izvješće o raz­ nim pošalicama i bolestima, on je prvi u Bosni osnivo društva »trizmenosti«, a još kada se je s regjenja za biskupa iz Beča vratio izmegju mnogih posala zače plemenitu miso, da bi se u Bosni osnovalo sjerotište za djecu. Već je prije toga piso biskup Strossт а у е г ministarstvu bečkome, da bi o svom trošku podiglo u Travniku bolnicu i sjerotište. To je bila prva% zadnja želja Šunjićeva, jer se u listu iz Bristovskoga od 5. lipnja 1860. obraća u istoj stvari po­ novno austrijskomu konzulu u Sarajevu, te ga moli, da bi tu stvar svojoj vladi preporučio. »Priprava.' smo u tu svrhu dat našu staru veliku kuću paM iijansku u Gučoj gori s vertlom i prostranom avlijom, u kojoj kući moglo bi se smistit do 50 siročadi i da bi se s hiljadu forinti mogla kuća iznova pokrit, iz­ nutra priradit i s potribitim stvarmi za prikladno sta­ novanje providit. A kad bi se na svako siroče po 100 f. dalo, mogli bi se s tim hranit i odivat, i kad bi ih više bilo, može bit da bi se i odgojitelj mogo uz njih uzderžavat. Ter tako bi na dičnu i zahvalnu uspomenu dvoru bečkom pervo sirotište u Bosni uz­ digle se, nit bi na plemenitiu i pristojniu sverhu mog­ li se okrenuti novci kamatni ех fundo RedemptionT captivorum«. Megjutim ova se plemenita ideja nije izvela, a s time Šunjtić nije nimalo od svoje zasluge iz­ gubio. Šunjića su se nastojanjem prenijeli pazari s ne djelje na druge dane. On je uz pomoć biskupa Strossm ayera gledo, da se oplemeni pasmina go­ veda u Bosni i dobivo za rasplod blago iz škola bi­ skupa gjakovačkoga! To su samo najkrupnije zasluge Šunjićeve za naš svijet u Bosni, a koliko je on radio i zauzimo se za pojedine u ona mučna vremena, gdje je teško bilo pravde naći; koliko je svojim diplomatskim dr­ žanjem, svojom velikom učenošću i pameću umio da se umili kod visokog devleta i koliko je time ne­ volja i narodnih rana, makar ublažio, opisati se u ; da! Veliko srce Šunjićevo razgaljuje ono, kada je u vrijeme ljuta glada kao paroh u Orašju prodo svo­ ga jedinog konja, da kupi narodu nešto žita, a on da pješice obilazi teškim i neprohodnim putevima svo­ ju parohiju! Njegova je zamiso bila, da se veziru uz koljeno postavi poseban pol. agenat, koji će �Biskup fra Marijan Šunjić. umjeti i znati da zastupa interese kršćanske kod uprave u Sarajevu. I prvi je agenat bio naš pjesnik Martić. Zar je čudo, da je sva Bosna s veseljem po­ zdravila vijest iz Rima od 3. listopada 1854. da je Šunjić izabran vikarom apostolskim »соп carattere vescovile e titolo in Partibus della cliiesa Panadense« pa da se može i posvetiti, jer će za kratko vrijeme stignuti i papin breve. Šunjić za odgoj redovničkog klera. 207 dotacije Josipa II. S vremenom će ih se i više izdr­ žavati moći »a napredak je siguran« pod paskom ta­ kova biskupa i uz šest profesora, te uz natjecanje sa više od 40 klerika biskupovih! Fra Filip Kunić, gvar­ dijan, javlja iz Gjakova biskupu fra Marijanu, da su se klerici 10. prosinca u 9 i po sati prije podne pre­ selili, a sam je veliki Strossmayer posvetio kuću i kapelicu »shodnim i medoustmm govorom, opome­ nuo nas vrhu naših dužnosti, zahvalnosti prema pre­ visokom dvoru austrijskom, prema našim ostalim dužnostima. U li i po nas ostavi, poslavši nam jedno 10 oka svog lijepog vina.« Koliku je brigu vodio Šunjić oko odgoja redov­ ničke mladeži bosanske, najbolje osvjetljuje njegova relacija, poslana 10. svibn. 1857. kongregaciji Пе Pro­ Šunjfć za Barišića afere. paganda Fide. »Oduvijek nam je bila briga, piše biskup, da se bosanski klerici smjeste zajedno, gdje Poslije smrti svetoga biskupa Miletića, koji prebi mogli živjeti po svojim regulama. Prije su bili minu pod Lijevnom 18. lipnja 1831., potvrdi Rim go­ razbacani po raznim manastirima u Italiji i Austriji. dine 1832. za biskupa fra Rafu Barišića, a već ga je Italska klima nije prijala mnogima, a ni po austrr Miletić bio učinio godine 1829. svojim provikarom skim manastirima, osobito po Ugarskoj, nisu bili po­ generalnim u Posavini, a godine 1830. postade nje­ sve zadovoljni. Gledalo se je, da se smjeste negdje govim »namisniikoin dvoranim« (Vicarius forana hrvatskom tlu, gdje će biti bliži svojoj postojbini. neus). Barišić Pavo rogjen je u selu Oćeviji godine Od godine !853. bili su velikim dijelom u biskupskom 1797., a godine 1817. zafratri se u samostanu sutjessjemeništu u Gjakovu, gdje su i lijepo napredovali, kom i dobije ime fra Rafo. 10 punih godina učio je pod umnom rukom samog Šunjića. Ali tu su bili Barišić u Italiji, te ondje i lektorom bio, dokle ga samo kao dragi gosti, pa nisu mogli dugo ostati, jer biskup Miletić ne pozva u Bosnu. Nije to bio sretan bi neprilično postalo na obje strane. Nai' 'išeje radio korak, jer se za kratko vrijeme zavrže u Bosni ljuta sam biskup Strossmayer, da se u Gjakovu podigne kqvga, koja je kryz dugo vremena trošila i trla naj­ poseban seminar za bosanske klerike, pa je od sebe bolje naše sile, rodila i otcijepila napokon Hercego­ đavo i zemljište i čitavu gragjn^errectionem semi­ vinu od redodržave bosanske, ali je iz te borbe izašla nari! pro clero bosnensi'non magis nos quam ipse redodržava bosanska preporogjena i pomlagjena ,te s o l i c i t i s s i m u s nostri pater et Praesulum decus je u njoj brzo uzavrio nov život. U toj se borbi ističu Eppiscopus Bosnensis seu Diacovensis Josephus osobito ovi fratri bosanski: fra Ilija Starčević, KuStrossmayer peroptabat, offerens nobis gratuita !i- jundžić, Marijanović, Jakovljević, a osobito naš fra bertate et fundum et omnia materialia). Godine 1856. Marijan Šunjić. Taj krvavi list naše novije crkvene dobio je Šunjić dopuštenje od Njegova Veličanstva, istorije trebo bi dugu studiju, da se objektivno pro­ da se taj seminar gradi i da zavijeke ostane svojinom sude obje strane. O tom ovdje nije mjesta. Stvar bosanske redovničke redodržave, a uza to 10.000 for. se je povlačila po Rimu, po Beču i Cagradu, izlazila za pripomoć. U rujnu iste godine zove biskup fra pred paše i vezire bosanske, dovodila u Bosnu viziMarijana u Gjakovo, da se o gradnji dogovore. I tatore i papine delegate, zalazila u svijet, zavodila zbilja se Šunjić zaputi s redodržavnikom u Gjakovo, ga na kriva svjedočanstva i t. d. 1834. u mjesecu da zdogovorno s velikim biskupom odaberu zemljb svibnju zaputio se je Šunjić s fra Ilijom Starčevićem šte i utvrde veličinu i plan kuće. Tako se podiže go­ prvi put u Rim, da prikažu Propagandi čitav nemili dine 1857. u mjesecu listopadu, novum ad instar mo- spor. Šunjić je čeko čitavu godinu u Rimu odgovor nasterii seminarium quadraginta studentibus cleri- te se napokon vrati praznih ruku u Bosnu. Spor se cis par capiendum et sufficiens ad reliquos omnes najljuće zaoštri, kada godine 1838. mjeseca svibnja usus necessarios. Quod seminarium deinceps erit održaše redovnici veliku promjenu u manastiru kreproprietas prepetua et pars integrans hujus Provin- ševskom, te redodržavnikom izabraše fra StipanaMaciae, a cujus limitibus nonnisi horis 4 distat«. Uzdr­ rijanovića, čovjeka okretna i oštra uma, hrabrog božavanje je klerika bilo u Gjakovu tim lakše, što je, rioca pravde. Ali za kratko vrijeme nastade pri­ kako javlja sam biskup Strossmayer pismom od mje­ mirje, te franjevačko starješinstvo primi godine 1840. seca svibnja 1856. godine, iz Beča dopušteno, da je mir. Ali odmah iza toga pozvaše u Rim tri najzna­ prijevoz hrane za manastir iz Bosne prost od »tri- menitija čovjeka u to doba: Marijanovića, Kujundžidesetničke daće«. 20 klerika moglo se je hraniti iz ća, Šunjića i Marijana Jakovljevića. I zbilja godine �208 Br. 12. — Serafinski Perivoj. — 1910. 1840. 11. dan mjeseca svibnja, krenu svi u Rim osim Šunjića, koji se za njima otisnu istom početkom listo­ pada, a godine 1841. dogje kao vizitator Mollajoni, te preporuči u Rimu za biskupa M. Sunjića »izvrsnog, naučnog i braći priugodnog redovnika, koji se svima vidio najsposobniji, da povrati u ovim nepovoljnim okolnostima dobri red i stalnu ljubav megju redov­ nicima«. Kada taj izvještaj stiže u Rim, dopuste Šunjiću i Kujundžiću, da se vrate kući. No subdelegat Pooten okrenu stvar brzo opet nepovoljnim putem. 13. prosinca 1842. zaputio se je bio Šunjić kroz Mletke u Bosnu. Ali jedva kući stiže, zapovjedi mu Pooten, koji je megjutim dekretom od 4. travnja 1843. dobio vlast vikara apostolskog u Bosni do drugog odregjenja, da odmah ide u Italiju u koji manastir papine države. 17. ožujka bijaše Šunjić istom stigo u Bosnu, a 2. svibnja nagje se u Sutjeskoj, da sasluša naloge Pootenove. Ista je sudbina bila stigla Karaulu, Pašalića i Kujundžića. Šunjić se je branio, da ostavlja domovinu, pošto je više od dvije godine bio u Rimu, odakle se je vratio s privolom Propagande i starje­ šine reda: »pače bio sam od Propagande pomilovan i mnogim knjigama osobito knjige; m velike čine jest me propaganda darovala«. Sve petorica mole, da ne idu u Rim, jer nemaju novaca za toliki put, »a bit će i Turcima zazorno, da se pet prvih f stara diže iz Bosne«. U to se doba i razboli Šunjić, pa moli Pootena, da barem svrhu bolesna milosrgje ima. Ali Pooten traži, da za 12 dana ili ide iz Bosne ili prijeti prokletstvom . . . U toj se nevolji obrate Ka­ raula i Šunjić veziru. — Sav taj nemili razdor svrši se napokon godine 1849., te 6. ožujka javlja fra An­ drija Karačić, da je Pijo IX. njega pošlo za provikara apostolskoga. No mir se u zemlji ne vrati potpuno, jer suFranjevci s narodom tražili i željeli čovjeka, koji je niko iz ove naše bijede i nevolje, te znade i shvata narodne rane i muke. Zato definitorij (Kreševo, 4. lipnja 1853.) piše pismo biskupu Strossmayeru, da poradi, kako ne bi došo u Bosnu za biskupa »kakav silom nametnuti oni, od koga danas zebu i mrznu se srca cijeloga svećenstva i naroda, oli koji drugi talijanštinom zadahnut. Voljeli bi sve sadanje tegobne nezgode još koje vreme strpljivo podnositi nego na to privoliti.« Zato su sastavili memorandum na kar­ dinala Viale Prela, pa ako bi biskup taj sastavak odobrio, da mu ga preda i da se zauzme »da bečko ministarstvo kripkim posredovanjem zauzme se kod sv. Stolice pribavili što skorije dozvoljenje neogra­ ničeno sadašnjem definitoriju bosanskom izabrati po sebi dvije tri podobnije osobe izmegju svećenstva bosanskoga, koje bi zatim isto ministarstvo u suglas­ ju s kardinalom predstavilo sv. Ocu, koji bi jednoga izmegju njih naimenovo biskupom. Mi ovu stvar kao najvažniju smatramo, po kojoj tijesno suglasje svezalo bi se megju Bosnom i Austrijom, sadašnji bo cijeli definitorium bosanski srcem je naklonit izabrati i predstaviti redovnike, uvjerene o neophodnoj po­ trebi megjusobnih i zajmenih interesa. Ovim putem izabrani biskup trsio bi se isposlovati u Rimu i u Beču crkveno ujedinjenje svoje zavisnosti o Stolici novog metropolita zagrebačkoga oli barem da Bosna bude sufraganstvo Vaše presvijetlosti. 0 takovom ujedinjenju da zavise nebrojene koristi za Bosnu fizične i moralne, mi ni zere ne dvojimo.« Dekretom od 8. studenoga 1853. imenovo je ge­ neral reda Šunjića »commissarium visitatorem«, te je Šunjić pismom iz Fojnice 2. travnja 1854. sazvo za 1. svibnja 1854. kapitul u Kreševo, gdje veli: commissum est mihi munus visitatoris Generalis, verum speciali decreto mihi demandatum quoque curam celebrandi capituli eum jure in eodem praesidendi«. A već i 7. prosinca 1854. godine dobio je Šunjić pa­ pinu bulu, da je imenovan biskupom. Hvala za to ide najviše biskupu Strossmayeru, koji tu veselu vi­ jest javlja pismom od 5. prosinca 1854. bečkom mi­ nistarstvu. Veliki biskup i otac bosanske sjerotinje piše: »Gratissimum mihi quoque accidit ad notitiam perferre excelsi ministerii nominatonem Romae factam Patris Mariani Šunjić in Eppum et vicarium apostolicum bosnensem, viri non minus pietate ac eruditione insignis. Unicus hic fere inter suos est, qui tantrs ecclesiae bosnensis vulneribus medendis par sit, utpote qui cum laudabili zelo Domus Dei, insignem prudentiam et rerum gerendarum dexteritatem coniungat, quive disciplinae ecclesiasticae rigorem et altioris dignitatis auctoritatem humilitatis modestiae mansuetudinis et eharitatis cristianae suavitate temperando omnibus omnia futurus sit.« Ministarstvo je primilo rado tu vijest, te odgovara biskupu Strossтауеги (Beč, 19. prosinca 1854.), da je to: eine Nachricht, die wir bei den vortrefflichen Eigenschaften, welche dieser Priester in sich vereinigt und bei seiner vollen Ergebenheit ftir Oesterreich gleichfalls riun als eine erfreuliche begriissen konnen. Austrij­ ski konzul iz Sarajeva i osobit prijatelj Šunjićev Atanacković piše fra Marijanu iz Sarajeva (21. pro­ sinca 1854.). Primio sam s najvećim veseljem vi­ jest, da si imenovan biskupom. »Gratulor Tibi, gratulor mihi, gratulor toti huic missioni nec aliud Tibi desidero nisi optimam salutem, nam pro eximio Тио corde, pro praeelaris Tuis dispositionibus nullus dubito Te sedulo et indefesso cum conatu eo laboraturum ut amicitiam, unionem, amorem fraternum intra membra eleri et familiae Bosnensis repristines et consolides, sic omnia vestigia inamoenorum illoruni eventuum deleas temporaque praestantissimi illius �Biskup fra Marijan Šunjić 209 Milletich revivere facias . . . Augustissimum ImpeŠunjić i biskupski sabor u Zagrebu. ratorem meum eiusgue regimeii nihil aiiud misi proU proljeću godine 1860. prikovala je biskupa speritatem cleri et populi hujus desiderare noturn Šunjića bolest uz postelju, pa opet nije veliki duh miest.« — Isto se ti još više razlijegalo veselje čitavom Bosnom. Lijepo crta fra Lovro Karaula prilike, koje rovo. Od najiskrenijeg svog prijatelja biskupa su našle Šunjića biskupom. »Vidim kano u ogledalu Strossmayera dočuo je, da se sprema u Zagrebu sa­ nad Vašom glavom zbijen gust oblak različitih i bor biskupski. Pod konac travnja godine 1860. jav­ mnogoverstnih brigah; vidim školje, o koje se raz­ lja u Gjakovo, da mu je iza tri mjeseca opet došla bijaju talasi Vaših krupnih misli. Množina duša o groznica, s tom razlikom, da mu je odmah noge potvratu obišena, zdravlje slabo i herljudavo, misnika kresala, pa je usilovan »tištit na postelji«, a ne mo­ maloća, i to oherdana . . .« Kako je Šunjić sam pri­ gući biskupu, kako bi želio, vlastitom rukom ni ot­ mio tu vijest, vidi se najbolje iz njegova pisma pisat. Saboru tome dašto ne može prisustvovati, a, Strossmayeru (Na Brestovskom 18. lipnja 18,54.); veli, nije ni škode. »Ta Vaše blagoriečje i zlatno pero »Vijesti i knjige po našem fra Blažu, gvardijanu, valja stotinu ovakih kao što je moja malovriednost. prekjučer donešene, tako su me tronule i ganule, da Naše potrebe sve su Vam poznate; megjuto brinut me je velika izvanredna vatra istu večer priklopila, ću se na vrime štogod Vam i ja napomenut, što nas koja mi sliedeću noć nie dala snu na oči. Najviše ste više žulja«. I kada se pridigo s postelje, sastavio je vi doprinieli tome momu izabranju. Ne vidi čedni ;:Napomenutje stvarih, koje bi se imale titrat na sa­ redovnik srazmjerja megju svojim sadašnjim sila­ bori' biskupskom u Zagrebu.« To je zadnje, što je ma tjelesnim i duševnim i megju teškim bremenom, Šunjić u sumraku života napiso pa donosimo u cije­ koje je s tim visokim dostojanstvom skopčano. losti te zadnje želje i brige biskupove za dobro i Zato sam se i dva tri puta predomišljavo, da bih re- sreću sve braće svoje. »Što se Bosne dotiče, katolici bosanski po vje­ nunciu učinio.« Ali na sreću i Crkvi i svemu našem svijetu u Bosni slego se je Šunjić pod to teško breme, ri, jeziku i susjedstvu jesu srodna bratja s’ Bervatim te ga je 18 veljače 1855. sam Strossmayer u Gjakovu i Slavoncim kao i s Dalmatincim; ali po nesreći od posvetio za biskupa. Tom je prilikom ispjevo fra Blaž sve triuh odciepljeni pojitički, istom u ovo poslidnje Jošić krasnu posvetnu pjesmu u latinskom jeziku vrime počeli su se tješiti s tim, da su bratja susjedna (Elegia festis honoribus . .. occasione consecratio- nakom četiri stoletja višu na njih pozornost i brigu obratila i počela jim ruku pružat za oblakšat jim ja­ n is ... Osijek 1855.) Est justus, sobrius, prudens hospesque benignus, ram i podignut jih iz dugotrajnog mertvila duše i tila. A osobito odkad imademo tako sjajne zviezde, Novit oves cunctas, ut sic noscatur ab illis, plamteće s čistom ljubavlju sv. vire i svog naroda Ut merito sursum noscat utrosque Deus. na biskupskim oko Bosne stolicam. Aurea nam tali sub Praesule saecla redibunt, Mella dabunt montes, flumina lacte fluent. I budući da će se ove blagotvorne zviezde na­ Invenies Fratrum juvenumque senumque parala skoro sastat za viećat o potribah duhovnih svojih Corda, labor cunctis dimidiatus erit. biskupijah, stalno je se nadat, da ne će zaboravit ni I dok fra Blaž latinskom elegijom slavi biskupa, na ovi u Bosni odielak stada Isusova, kome moja dotle mu pod Bobovcem u samostanu sutjeskom kiti osamljena malovriednost posve malo oli ništa po­ hrvatsku pjesmu državnik redovničke države Bosne moći nemože glede razvitka i napritka duhovnog i srebrene, o. Martin Nedić: materijalnog. Ali u ovoj prigodi pastirska mi briga kao glavnu dužnost nalaže: da s. Saboru sredstvom Živi novi naš pastiru, Vaše Preuzvišenosti moja mnenja i želje o spome­ Vladaj stadom Ti u miru, nutom razvitku i napredku za pretres ponizno pred­ Živi diko našeg vika, stavim, koja jesu: Živi kruno nas misnika! Iz Ojakova se je zaputio novi biskup u Beč, da 1. Za objačit i uzmložat živalj katolički u Bosni, se pokloni Njegovu Veličanstvu, kao brižnom pro­ u kojoj bi se još po miliona stanovnikah naselit i natektoru bosanskih katolika, te je ondje boravio od stanit moglo i gdi mi katolici jedva peti dio pučan­ 10. ožujka do 20. svibnja 1855.; sastavivši prome­ stva sada sačinjavamo, a pria 50 godinah nije nas, moriju na samoga cara i kralja o podizanju novih može bit, ni deseti dio bilo, najprikladnii način bio crkvi i škola u Bosni kao i molbu ministarstvu za bi: kad bi se uz krepko zauzetje dvora bečkog za bogoštovlje, da se jednom uredi zaklada Josipa II. katolike bosanske pravac iseljenja, osobito DalmaIsto se je tako obratio i društvu sv. Severina, da tinah, još bolje prama Bosni okrenuo mjesto da se ga pomognu pri gradnji crkava. rasiplju po Ameriki i po istoku. A i onako našli bi �210 Br. 12. - Serafinski Perivoj. 1910. u Bosni svoju svagdi srodnu bratju i rodbinu. Ja se pak odavna brinem nove župe podignut u mjestih zgodnih za naseljenje. Kozarački kapetan mo­ lio nas je da mu pošaljemo katolikah, za koji imo bi 60 kućišta nedomak Pridora, u kojoj novoj varoši imam odluku parokiju uzdignuti, premda u onim plod­ nim i plemenitim mistim malo je za sad katolikah. Za prepriečit pak koligod pomor djece i rodiljah, kojih veliki dio u porodu sveršuje, trebalo bi bolje rasprostranit uciepljenje ospicah, a osobito ženah vještih in arte obstetritia, koje bi se imale amo s pri­ stojnom plaćom poslati, da nauče druge. 2. Koliko se radujem i u serdcu veselim, razumivši iz katoličkog lista: da medju diviim Ijudožderim u Seelandii, toliko odaljenim od civilizacie europejske, u ovo 23 godine mogoše se uzdignut ne sa­ mo nove crkve i škole već i zavod sestarah miloserdnih za i ženski spol podignuti na stepen prosvete kerstjanske: toliko me više boli na serdcu tuga obuzima i sam se sebe stidim, da u našoj Bosni koja je tako rekav na pragu Rima i Beča, usrid ci­ vilizacije posli toliko vjekovah još nit ima u pravom smislu školah (jer same zgrade, od skoro uzdignute, brez podobnih učiteljah, ne sačinjavaju škole), nit zavoda kakva za sirote, za bolesnike obće bolnice, oli za kerstjanske djevojčice podobnih odgojiteljicah kao što su sestre miloserđne. Hristjani naša braća nesjedinjena, u tome su nas nadkrilili, koji osim što su mlogo bogatii od katolikah, sad obilnu pomoć pri­ maju iz Rusije, osobito posli poznane priporuke Ш ferdingove, ter jim sad škole cvatu, imajuć krupno plaćene učitelje i učiteljice čak iz Pančeva dobavljene. 3. U obziru na crkve, seminarie, manastire i zgrade za škole u Bosni u ovo kratko vrieme dosta je se učinilo medju katolicim po milosti božjoj, koja nam je take i tolike dobročinioce providila. Ali ovo su priprava materialna, a manjkaju nam još življi za bolji i krepkii duhovni razvitak. Fale nam podobni učitelji za školah, koji bi se točno i pravilno svedjer zabavljali s odgojenjem mladeži u školam, nemoguć kapelani i paroci tom poslu kao valja odolit i odgo­ vorit, a za take dobavljat i plaćat, nejmamo nikakvih sredstvah. A iedno sirotište u sridi Bosne kod Travnika preprečilo bi turčenje tolikih sirotah, koje zaostavljene od roditeljah umerših ili drugom dje­ com obterećenih potucaju se po turskim kućama. Poznano je Vašoj Preuzvišenosti i po Vami krepko podaperto, kako su moje molbenice u to ime preklani za pomoć ех fundo Redemptionis Captivorum od visokog ministarstva bile dobro primljene, ali i opet ostale neplodne po svoj prilici uz nepo­ voljno izviestje Rosslerovo.« Mogli bi se metnuti temelji zavodu miloserdnih sestarah takodjer kod Travnika u katoličkoj ponaj­ više varoši Docu blizu cerkve i kuće parokove, kad bi nam se odklegod još sredstvah pridružilo i kad bi se kakva mogla zato fundacia nać. A početci bi se mogli učinit, kad bi se jedan broj djevojčicab bo­ sanskih od boljeg ufanja primilo na odgojenje u te sretne zavode, koje je pastirska briga i blagodarnost uzoritog stožernika zagrebačkog i Vaše Preuzvišenosti uzdigla. I ovo je, što Vašem otčinskomu i za Bosnu briž­ ljivomu serdcu i visoko bistrom umu za sad prid oči stavit imam. A kad bi ja na Vašem mistu bio činio bi uzet u pretres tri slideća članka: I. Na koji bi se način najpodobnije moglo uvest i razprostranit i medju južnim Slavijanim družtvo trizmenosti, kao što je bilo započelo u Galicii a sad rašireno u Rusii, za naš narod izvadit iz blata gadne siromašne i duhoubitačne demoralizacie. I II.TI drugoj tački ustaje biskup proti nekim ruž­ nim narodnim navikama u odijevanju. »Zato i je­ zik, kojim taj puk govori iste je ciene kao i taki obi­ čaj.« Žene i djevojke po varošim, odbacivši takav običaj, odbacuju i svoj jezik, koga se stide kao seIjanskog. III Po priliku drugih narodah počeo se je probugjivat u našoj južnoj bratji duh i ponos narod­ nog jezika. I mlogi se s pohvalnim trudom zauzimlju za naš jezik ugladit, usvietlat i z drugim jezicim uzporedit u smislu znanstvenom. Ali na žalost nitko se još ne pojavi. A ko bi se zauzeo za očistit naš je­ zik od praktične nećudorednosti! Meni nikakav je­ zik nije poznan osim Madjarskog, u kom bi se gerdnie psovke, proklinjanja i kletve rigale kao u našem serbo-harvatskom, i to ponajgerdnie u Slavonii i Dalmacii, na veliko začudjenje Turakah, osobito Osmanlija«. Spominjući razne ružne psovke, nastav­ lja: »Kakovoj dakle slobodi, razvitku i blagoslovu od Boga ima se ovi narod i jezik uz napose svih svo­ jih štovatelja nadat, ako i u napredak ostane tako gadno oružje za pohulenje najvećih stvari?« Šunjića diplomacija. Sunjić je bio i vanredan diplomata, što nije bilo tako lako u ona teška vremena, gdje se olujni obla­ ci vili nad našom zemljom i plele se svakojake poli­ tičke mreže, dizale bune, sva zemlja, kršćani i mu­ slimani, bili nezadovoljni. Svi njegovi izvještaji stranim konzulima, osobito austrijskome i francus­ kome, uzori su oprezna stila, da se ni iz jedne riječi ne bi moglo posumnjati u vjernost i odanost spram carigradskoga sultana. Turske oblasti nisu gledale mirno rad i nastojanje austrijskoga konzula, pa se �Biskup fra Marijan Šunjić. je Šunjić klonuo svega, što bi javno odavalo kakovu ljubav i privrženost konzulu austrijskom u Sarajevu. Kada je jednom došo u Sarajevo, nije pao na konak svome dobrom prijatelju Atanackoviću, samo da ne probudi kakove sumnje. 0 njegovoj lojalnosti pre­ ma Carigradu svjedoče pisma i izjave mnogih valija bosanskih, koji su se često mijenjali, a osobito je interesantno pismo Osman paše (pisano u glavnom varošu Sarajevu miseca Zilhidže s početkom 1275. godine). Prečasnom g. Fr. Marianu biskupu. Ja vidim iz Vaših knjiga, koje mi dolaze, da ste svi ostali neprominjeni prama meni od tolko godina i da mi se radujete. To mi e drago, ali vjerujte mi, moj vridni fra Mariane, da mi e još milie, što sam uvjeren, da ste svi tako isto i našem očaku i našem Visokom Devletu pravu podajničku dužnost nepre­ kidno obdaržali. To je što me nudi da Vas pofalim i da Vas uvjerim o mojem nagnutju prama Vami i milosrdju(?V) našeg primiiostivog cara Abdul Medžida Sultana, tog najsjajnijeg ikliila2) vikovite kru­ ne Osmanove, te pravde Omarove, tog amaneta Fbubekerova, komu ste Vi na amanet od Boga pre­ dani (i koji se za vas i za sve svoje narode kao blaghi otac brine, da pravda i blagostanje za svakog proczvate. Zato Vas pozivam da ne pristajete moliti se za neooinjivo carsko zdravlje iz iskrenog Sardca kao pravi podajnici i kažem Vam, da vjerni budete kao i dosad te tako ćete i meni još većma mili po­ stati, koji niti sam dvoumio niti dvoumim o Vašoj vjernosti prama sjajnom Devletu našem i prama me­ ni, Vašem Vatanii. Pokažite i odsele, da ste vridni carskoga milovanja i mojeg paženja i tadan se mo­ žete osloniti sa punim pouzdanjem na Vašeg Valiu.« Osobitu diplomatsku vještinu pokazo je Šunjić s redodržavnikom Nedićem, kada je srp. knježevska vlada godine 1854. bila zatražila jednog Franjevca, da osnuje katoličku crkvenu općinu u Biogradu, gdje će podići najprije kapelu, a kada im sredstva do­ puste, i crkvu. Sa svima velikim crkvenim dosto­ janstvenicima vodio je Šunjić prepirku, koja je i vjerno ogledalo njegove brižne duše i krasan pri­ nos istoriji onih godina. Osobito se srdačno dopisiva s kardinalom Haulikom, bratski i prijateljski s veli­ kim vladikom Strossmayerom. »Ja, moj primili i pridobri Biskupe, zahvaljujem, ali nikad zahvatit ne mogu na milostivom providjenju Božjem, koje je Vaše plemenito serdce s tolikom ljubavlju ,očinskom brigom prama svom jednovirnom i nevoljnom Bratjom u Bosni napunilo. Da Vam 1/ Nečitljivo! *) Carske krune. 211 Majka Isusova iz bogate hazne svoga sina nado­ knadi,« piše Strossmayeru godine 1855. Nije mjesto ni vrijeme, da se potanje opiše ži­ vot i rad velikoga našeg biskupa. Nado sam se, da ću prigodom ovom moći izdati o njemu posebnu knjigu s njegovim pismima i dragocjenim dokumen­ tima. Ali zvanične dužnosti ne ostavljaju, na žalost, vremena, da se obuhvati tako velika pojava, iznese tako obilat i blagosloven rad, prikaže njegovo lite­ rarno nastojanje kao filologa, kao pjesnika i kao sa­ kupljača narodnoga blaga. Možda dogju i tome horniji dani! Iznijet ću samo u najkrupnijim crtama neke podatke o životu biskupa fra Marijana. U selu Bučičima blizu Travnika rodio se je u seljačkoj kući Mihi Šunjiću 6. siječnja 1798. sin. Na кг tu mu dadoše ime Ivan. Krizmo je malog Iva­ na 2. kolovoza 1803. godine ruspenski biskup i apo­ stolski vikar u Bosni fra Grgur Varešak, a kumovo mu Mate Borić. Roditelji odvedoše dijete u fojnički manastir, gdje 7. veljače 1813. ugje u red i uze u spomen svome učitelju Jakovljeviću ime fra Ma­ ri jan. Još kao gjaka zavolio ga ie osobito pobožni Miletić. Na filozofiju ga spremi starješinstvo u Za­ greb (1815.), a onda ode u Ugarsku da uči teologiju. Kako je imo vanredan dar za učenje jezika, spremi ga biskup M'iletić u Beč da uči orijentalne jezike. Napredovo je brzo i zadivio sve svoje učitelje. U Be­ ču je učio do konca mjeseca kolovoza 1824. godine s drugovima fra Angjelom Jelićem i fra Franom Sitnićem, te se 15. kolovoza te godine obraća molbom caru austrijskomu sa svojim drugovima za pomoć, da se mognu vratiti kući. U Beč je došo mjeseca veljače 1821., te je imo carsku stipendiju s drugo­ vima od 500 for. Početkom godine 1825. morali su se vratiti kući. Ali Šunjić ne ostade dugo u domo­ vini, jer ga starješine poslaše u Rim i u Bolonju gla­ sovitome Mesofantu, da uči jezike evropske. U pri­ sutnosti mnogih velikih dostojanstvenika prozva ga učeni kardinal: calamum 5 Augustini, a u svjedo­ čanstvu mu zapisa, da je »angjeoskog vladanja, dobre i sretne pameti, krotkosti osobite.« Vrativši se u domovinu spremi ga starješinstvo da po Bosni kupi priloge za pokrivanje fojničkoga manastira, te u kratku vremenu sakupi 800 dukata. S kolikom je ljubavi narod sam pomogo popravljanju starog ma­ nastira, kazuje sam Šunjić godine 1859. u listu puku župa travanjskih: »Pria 33 godine, kad je bila ste­ ga za prinit porad manastira Fojničkog sitniju iz da­ lekih konjičkih prama Mostarom planinah, onda su Vaši stari na poziv pok. fra Stipe Markovića i mog skladno odigrali kao na pir sa 315 konjah o svom �212 Br. 12. — Serafinski Perivoj. — 1910. trošku i brašljenici ter su se po kišam i blatu jedva osmi dan kući povratili.« Kao tajnik biskupa Miletića sastavio je i štampo glasovitu spomenicu pod imenom: Augusto Austriae Imperatori Regique Apostolico Francisco primo, što je štampana istom 1833., a boraveći u Rimu izdade god. 1833. »Пе vita Illustris viri Augustim Miletić Commentarius.« Postavši poslije toga kustosom redođržave ode za paroha u Orašje (1836.), gdje se je svom dušom posvetio bio osobito sjerotinji. U prepirci s biskupom Barišićem bio je prvi zatočnik pra­ va i privilegija stare redodržave. JU tom je poslu išo u Rim, u Beč i u Carigrad (1846.). Godine 1847. baš pod konac postade redodržavnikom. 4. svibnja 1847. izdaju mu fra Mijo Kutleša, fra Anto Tuzlančić, fra Marijan Jakovljević, fra Lovro Tučić, te bivši redodržavnici fra Mijo Duić i fra Stipo Marković ovo svjedočanstvo: Infra scripti P atres Discreti hujus Venerabilis conventus s Spiritus fojm cae fidem facimus et sincere testamur Reverdm. Patrem Marianum Shunjich a Travnik, emeritum secretarium ac custodem Provinciae hic ir provincia Bosnae argentinae morum probitaie, vitae inte ritate, Regularis Disciplinae observantia ac ingenua sua indoie ita se commendasse ut omniuin fere tum fratrum cum Christianorum ac etiam ipsorum S aracem rum amorem et aestimium merue'rit. Godine 1853. nalazi se u Beču, gdje je započeo veliku akciju oko sabiranja milodara za nove crkve i škole u Bosni. 3. listopada 1854. imenovan je biskupom. Za njegova biskupovanja ponajviše njegovom brigom i nastojanjem dig­ nuta su dva nova manastira, 17 crkva i 18 škola. Tajnik mu fra Marko Barać piše o njemu kao bisku­ pu: In explendo vero munere Eppli exactus et zelosissimus erat. Saepe enim verbum Dei annuntiabat, vitia extirpabat, delinquentes corripiebat, abusus tollebat. I nije se samo brinuo za duhovno do­ bio stada svoga očinski, nego i za vremenito. I slovom i pismom i djelom radio je s uspjehom, da se olakšaju nevolje bosanskim kršćanima. Vrlo je obi­ lato dijelio sjerotinji lemozinu, pa kada ne bi imo uza se ništa, uzajimo bi od svog tajnika, pa i od sluge, da udijeli sjeromahu. S pravom su ga zvali ocem sjerotinja. Najviše se brinuo oko bolesnika. Držo bi ih često kod sebe, sam ih dvorio, tješio, po noći ustajo i obilazio, mnoge na svoj trošak zakopavo. Znanjem je sve u redodržavi daleko nadvisivo. Pot­ puno je znao njemački, francuski, talijanski, latin­ ski, grčki, turski i arapski, a poznavo dobro sve sla­ venske jezike. Pa je uza sve to bio ponizan. Klo­ nuo se svake raskoše i gizde, čedan i priprost po odjeći i za sofrom. »Uno verbo vir incomparabilis et ob praeclara opera sua immortalis.« A već onamo od godine 1852. tuži se, da ga često hvata groznica i da ga siječe u nogama, oso­ bito pod koljenom. Od toga vremena bolest je kre­ tala sve na gore. Osobito je bio u opasnosti života godine 1857., kada ga na viziti apostolskoj po Posa­ vini sve češće i žešće obarale nutarnje groznice. Godine 1858. proležo je blizu čitavu zimu u Sutjeskoj. Trebalo mu je mira i počinka, a to nije nalazio uz velike i prešne poslove, koji su ga iz dana u dan dočikali. Tako mu je snaga malaksavala i bližila se smrt. Sasvim slab i nemoćan pogje pod jesen go­ dine 1860. u Posavinu da krizma. U Dubravama stiže mu pismo 11. rujna od biskupa Strossm ayera, da u vrlo znamenitu poslu valja da smjesta krene u Beč. Odmah zovne tajnika Barača, te mu rekne: dragi moj sekretare, bliži se vrijeme moje smrti, a naša redodržava i ovaj vikarijat treba mnogo stvari još da se na noge pridigne. Idem još jednom prije no umrem u Beč, ne ću li što izraditi za dobro općeno, za koje sam spreman i umrijeti. Sjutra dan (12. rujna) služio je svečanu misu, krizmo do 400 dje­ čice i po podne krenuo u Tolisu. 13. rujna prijegje sa tajnikom Savu kod Županje, te 14. rujna ugju u lagju u Vukovaru. Ali za kratko vrijeme hvati ga ljuta groznica, te tako jedva živ stigne 17. rujna u Beč i nastani se u franjevačkom manastiru. Ne pomogoše ni najbolji bečki liječnici, te je provigjen sv. sakramentima. Napokon ga napade 26. rujna zimni­ ca, te 28. rujna u 6 sati po podne baš u pozdrav angjeoski ispusti veliku dušu, moleći, dok je imo svi­ jesti, pokornički psalam Davidov 'i vjerovanje. Bilo mu je 63 godine života, 47 godina redovništva i 6 godina biskupovanja. Bečani su željeli, da mu mrtvo tijelo ostane u Beču, biskup Strossm ayer je hotio da ga prenese u Gjakovo, ali je fra Marko Barać odlučno tražio, da se prenese u Bosnu i zakopa u Gučoj gori u crkvi, koju je s tolikom brigom uz sa­ mostan podigo biskup Šunjić. Tijelo mu balzamovaše, troškom od 1200 for., što je podmirio biskup Strossmayer, obukoše mu tuniku, habit (koji je va­ zda i kao biskup nosio), opasaše ga bijelim pašom, manipulom, stolom i kazulom, ostaviše mu prsten i biskupski križ pa položiše mrtvo tijelo u umjetno izragjen drveni sanduk. 30. rujna ponesoše uz ve­ liku pratnju naroda, svećenstva i redovnika mrtve ostanke oko franjevačke, crkve, a sprovod je vodio sam biskup Strossmayer, te ga izloziše u crkvi. Bio je tu i sam bečki nuncij, koji se poslije svršenih obreda okrenu tajniku Baraću i reče: Poveri Bosnesi! avete perduto Ia gioja et ii decoro della vostra Provincia, uno dei primi Vescovi, de la chiesa cattolica. Rekavši to gorko je zaplako sa svima, koji su okolo stajali. 2. listopada metnuše ga u san- �Biskup o Pashal Buconjić. duk od cinka, pa još u jedan drveni za put. Kada je sve uregjeno, krene dobri tajnik s mrtvim ostancima, te iza mnogih nezgoda stigne 16. listopada u pratnji do 200 konjanika, koji su se putem prikupljali i gorko plakali za smrti nezaboravnoga biskupa, u Guču goru. Na crkvenim vratima dočekaše mnogi svećenici i mrtvo tijelo postaviše na odar, gdje je ležalo po želji naroda tri dana. Napokon 19. listo­ pada iza mise uz množinu naroda od 5000 duša svih vjera uz plač i suze, položiše biskupa Šunjića u grob­ nicu s desne strane oltara B. Djevice Marije. Ko­ liko su ga voljeli i štovali i muslimani, svjedoče ri­ ječi Derviš-bega Teskeredžića: »Žao mi je učenog biskupa Šunjića. Ja pamtim do šesest, koji su od moje rodbine pomrli, ali viruj mi, da nikog nisam žalio ko biskupa«. 12. listopada 1860. godine javlja iz Fojnice pro­ vincijal fra Anto Vladić smrt neprežaljenoga fra Manjjana, a u knjizi umrlih zabilježi se pod danom 28. rujna, da je taj dan n Beču umro: Vir vere religiosus, doctrina insignis, linguarum plurium et Europearum et orientalium peritia apprime clarus, officiis, parochi, secretarii, custodis, Provincialis et commissarii laudabiliter functus, causam provinciae Romae, Viennae et constantinopoli strenne defemdebat. Curiae Romanae et dicasteriis carissimus . . . Postremo duodecimo Kalendas Novembris adstantc ultra 5000 Fidelis populi deflentis Patrem, Pastorem, Promotorem, amatorem et defensorem suum egregium manibus sacerdotum urnae lapideae m angulo hujatis ecclesiae in ćorum Epistolae sitae, inclusae fuerunt (venerabiles Exuviae). U novo opravi jenoj crkvi gučogorskoj načiniše zahvalna braća redovnici još ljepši grob od staroga velikom biskupu fra Marijanu, da svjedoči, koliko se štuju grobovi takovih sinova, na kojima mlagji radenici kape snagu i oduševljenje za svoj sveti i mučni poziv. Takovi grobovi govore za daleka, da­ leka pokoljenja glasom proročanskim, da ne može nestati naroda, da ne mogu pasti u zaborav oni ve­ liki plodovi, kojima su za života i po smrti ragjala djela znamenitih naših sinova. A rnegju prvima, ako ne i prvi, bio je fra Marijan Sunjić. Dr. Blažević : - = ........ — B iskup o. P ash al B uconjić. Pri zaključku našega lista dobismo tužnu vijest, da je u Mostaru dne 8. ovog u 7 sati iz jutra pre­ minuo veliki i slavni biskup, ponos franjevačkog re­ da, neustrašivi borioc za narodne svetinje, o. Pas­ 213 hal Buconjić. On je otišo Svemišnjemu, da primi plaću za svoj trud! Njega nema više rnegju nama, ali uspomena njegova živjeti će stoljeća i stoljeća, jer će ju djela njegova podržavati i buditi. Mi ćemo štovanim čitateljima u kratko prikazati život ovog našeg velikana. Buconjić se rodio u Drinovcima, kotara Ljubu kog, dne 2. travnja 1834. od pobožnih roditelja Stje­ pana Buconjića i Vide Simić. Otac njegov Stjepan pribjego bijaše od zuluma turskog iz sela Neuma naj­ prije u Mostar, gdje je neko vrijeme služio, a ujedno čitati i pisati naučio, te se najposlije nastanio u Dri­ novcima, gdje se je trgovinom sitne i krupne marve bavio. Stjepan je bio zadojen i odgojen pravim kršćanskim duhom, a osobitu je ljubav iskazivo Majci Božjoj i franjevačkom redu. Ovi njegovi krasni darovi prešli su i na sina mu Stjepana - biskupa Buconjića, te su ko li otac to li sin, vruće željeli ј čeznuli za tim, da se Stjepan ztiogrne franjevačkom haljom. Ta im se želja i ispuni, jer Stjepan po želji očevoj, a i nagonu srca svoga, oprosti se sa svojim ukućanima, te kao 11-godišnji mladić početkom siječnja 1846. stupi u ono­ vremeno franjevačko odgojilište u Ceri gaju. Žalosne prilike, koje su u to vrijeme drmale Hercegovinom, donijele su sa sobom oskudicu i nevolju tako, te su te nevolje morali osjetiti i franjevački pitomci, jer im je manjkalo i ono, što je najpotrebnije. Ovo je osjetio i naš Stjepan, ali ga to nije smelo niti smu­ tilo, nego ga je još više učvršćivalo u njegovoj od­ luci i nakani. Već u početku svojih nauka pokazo je velike darove, koje mu je Svevišnji udijelio, a koje je on marno zno upotrebiti i upotrebljavo. Halju sv. Franje, dozvolom sv. Stolice, primi mladi Stjepan 13. listopada 1851., dobivši ime fra Pashal, a 10. studenog slijedeće godine položi sve­ čane zavjete i to prvi u novouregjenoj kustodiji. Radi njegovih sposobnosti posla ga starješinstvo u Italiju na nauke, i to u Ferraru, gdje je fra Pashal punili 6 godina proboravio gutajuć uprav pohlepno potrebito mu znanje. Na zapovijed vrhovnog star­ ješine reda položi on u Boi on j i konkurzalne ispite iz mudroslovlja na sveopće zadovoljstvo starješinstva. Akoprem je vruće želio, da se vrati u svoju domo­ vinu, to mu ipak ne bijaše dosugjeno, jer morade punih 8 godina proboraviti u Rimu kao profesor na franjevačkom učilištu u Aracoeli. 1 ovdje se je po­ kazo dostojnim povjerene mu zadaće. Boraveći u Rimu upozno se je s hrvatskim učenjacima drom Račkirn, Crnčićem, Kvatermkom s kojima je usko prijateljevo i o hrvatskoj domovini, te o njenom procvatu još onda mislio ii radio. Želja za domovinom, a uz to i oskudica svećen- �214 Br. 12. — Serafinski Perivoj. — 1910 stva, učiniše, da se je fra Paslial koncem 1866. u Hercegovinu povratio, gdje ga odmah imenovaše profesorom bogoslovije na Širokom Brijegu, kamo se iz Ciragaja bijahu preselili. Godine 1868. bijaše imenovan generalnim komisarom za Hercegovinu, a 1871. postade župnikom <u svom rodnom mjestu, gdje je i župski stan dogradio. Njegove sposob­ nosti ne ostaše dugo sakrivene, jer ga iza tri godine župnikovanja imenovaše već kustodom vrhovnim dakle starješinom Franjevaca u Mostaru god. 1874., koju je službu vršio do 1878. Burna bijahu vre­ mena kada je fra Pashal kustodijom upravljo, te se jedino njegovom moćnom uplivu, njegovoj razbori­ tosti imade zahvaliti, da nije do kakovih zlih pošljedica došlo. Ljubeći nada sve svoju domovinu, nije propustio ni jedne prigode, a da joj ne pomogne, da joj bolje i sretnije dane pripravi, te se je u tu svrhu i na za tadanje prilike vratolomne korake dac Godine 1875. posjeti car i kralj Franjo Josip I. Dalmaciju, a Buconjić upotrebi tu prigodu, te se s devetoricom drugih Franjevaca zaputi u Imotski, gdje ih Njeg. Veličanstvo najmiilostivije primi u po­ sebnoj audijenciji, a ovi Mu pre.< uđoše memoran­ dum, u kome istakoše najprije žalosno gospodarstve­ no i materijalno stanje H erceg'vine, te virtualna prava habsburškog doma na ove zemlje Ovom prigodom bi odlikovan od Njeg. Veličanstva komendom. Nu s druge strane bijaše to zazorno Turcima, te su tražili, da ga maknu, ali im nije uspjelo, jer se fra Pashal preseli sa Širokog brijega u Humac. Burne god. 1877. i 1878. zadavale su i Buconjiiću mnogo briga i jada, ali ih je on znao sve zgodno podnijeti i riješiti, i narod na bunu pripravan od toga koraka odvratiti. 1 u ovim teškim vreme­ nima Buconjić misli na svoju domovinu. Srbija i Crna gora traže od otomanske vlade, da im se mir­ nim putem izruče, i to: Bosna Srbiji, a Hercegovina, Crnoj gori. Buconjić megjutim upravi na otornansku vladu prosvjed proti tome, zatraživši, da ako će Bosna otpasti od otomanskog carstva, ne bude priključena ni Srbiji odnosno Crnoj gori, nego da se dadne onamo onim narodima austrijskog carstva »s k o j i m a s u v e z a n i s v o j o m h i s t o r i č k o m p r o š l o s ti«. Ovdje je Buconjić sjeguroo mislio na Hrvatsku. U vrijeme okupacije sastade se Buconjić sa generalom Jovanovićem u Ljubuškom, koga zauze bez da je puške ispaliti moro, a Buconjić preko istog generala spremi pozdravni brzojav Nj. Veličanstvu, koga ovim značajnim riječima završi: »Živio nam naš hrvatski kralj Franjo Josip I.« Iste godine zaputi se poklonstvena deputacija Nj. Veli­ čanstvu s adresom, koju je sam Buconjić sastavio i koja je od svih vjeroispovijesti potpisana. U na­ crtu adrese izrazu je Buconjić želju i nadu, »da će Vaše Veličanstvo konačno ujediniti nas, što uže sa rodnom braćom«. Godine 1879. obudovi hercegovačka biskupija, a oči sviju bijahu uprte u Buoonjiića, koga Franjevci skupljeni na Širokom brijegu u istinu .i predložiše sv. Stolici za našljednika. Već slijedeće godine 1880. naime, bi Buconjić od Lava XIII. naimenovan na­ slovnim biskupom Magetskim i apostolskim namjes­ nikom Hercegovine, te bi u Zagrebu od kardinala Josipa Mihalovića posvećen. Odmah zatim uputi se u Rim, da se pokloni sv. Ocu., odakle i posla prvu svoju okružnicu, u kojoj izmegju drugoga osobito dvoje preporučuje, da budu naime zahvalni ko li sv. Ocu, to li Nj. Veličanstvu, da lim je za pastira dat jedan 'zmegju sinova sv. Franje, koji su tako usko skopčani s narodom. A zatim veli, da sinovi sv. Franje ovaj narod »nepokvaren i čvrst u svetoj vjeri ^redaju po# slavnu kršćansku vladu,« i moli ih, da taj život i u buduće provode, a da ni sinovi sv. F ra­ nje neće smalaksati u svom djelovanju. Napokon dogje i sam iz Rima u Mostar, gdje ga narod i F ra­ njevci s neopisivim veseljem dočekaše. Slijedeće godine zavedena hierharhija u Bosni i Hercegovini, te si Buconjić iste godine ođabra biskupiju mostarsko-duvanjsku, a godine 1882. dne 30. travnja bi uz sudjelovanje svih gragjanskih, vojničkih i civil­ nih oblasti, te u nazočnosti mnogobrojnoga puka svečano ustoličen. Kao biskup razvi Buconjić svu djelatnost na korist vjere učvršćujući kršćansko življenje, podi­ žući crkve i župske stanove, u koju je svrhu i sam mnoge žrtve doprinio. U Mostaru diže krasni sa­ mostan sa sjemeništem, na čemu mu Hercegovina vječnu hvalu duguje. On ne pušća s oka ni svoga naroda, nego se i za nj brine. On se brine za sjerotinju, te god. 1899. pozove iz Maribora »Školske sestre« trećoredice, predaje im upravu sjerotišta, a i sam se za njegov procvat i uspijevanje brine. Napokon kome nijesu poznate njegove zasluge za H rvatstvo! On još za turske vladavine radi na hrvatskom programu, on ga javno i u memorandu­ mima ističe, te u tome ne pozna nikakove zapreke. 1 na čitavom pokretu bugjenja Hrvatske misli Buco­ njić i djelom i riječju sudjeluje, prati i potpomaže. God. 1889. pod pokroviteljstvom Buconjićevim osniva se: Narodno glazbeno pjevačko društvo. »Glas Hercegovca« vrši tešku službu, a Buconjić ga potpomaže, dok mu nesretne okolnosti ne zatvoriše očiju 1896. Njegovo mjesto kašnje zauzima »Osvit«, dok i njemu ne dogje konac, s tom razlikom, što se uzrok prestanku bitisanja ima tražiti za prvi u ne­ smiljenoj cenzuri, a za drugi u stanovitim drugim �Listak. okolnostima. . . I ovoga neumornog, neustrašivog branioca narodnih svetinja predadoše zemlji dne 10. ovog. Dobri Pastiru stada svog, sada kad si se dovinuo svoje zadnje svrhe, nezaboravi stada svog, 215 nezaboravi braće svoje Franjevaca, nezaboravi ni miile Ti domovine, koju si žarko ljubio, a koja Ti lahka bila! — Počivaj u miru hrvatski Leonido! LISTAK. Dr. Jelenić: Sa sprovoda biskupa Buconjića. Da je bio od naravskog zakona dispenzovan i posije smrti progovorio i da nije bio, kao što je bio: čedan i ponizan, prvi bi mu iza smrti poklik k Bogu pravom sačinjavale riječi sv. Pisma: » R e v n o s t k u ć e T v o j e i z j e d e me.« Jest! Revnost ga je za kuću Božju izjedala još u domu roditelja, ona ga je izjedala u školi, izjedala na župi, u tihome re­ dovničkom samostanu i u biskupskoj residenciji. Ona ga je i u zadnje dane života spopala i u Konjic odnijela, gdje se, dijeleć sakramenat potvrde, raz­ boli, a njegova je redovnička pregorljivost teške boli sve do zadnjega časa s angjeoskom ustrpljivošću podnosila. Taki je bio mostarsko-duvanjski biskup i upravitelj mrkanjsko-trebinjske biskupije fra Pashal Buconjić od zipke pa do potpune diobe neumrloga duha od umrloga tijela . . . I svanuo je 8. prosinca i iskuco je 7. sat i orunio se je 20. čas iza njega, a veliki je biskup Buconjić zadnjiput dahnuo i — um ro___ " J a v l j a m o t u ž n u v i j e s t , d a j e n a š p r e m i 1i b i s k u p , p r e s v j e t l i g o s p o d i n o. f r a P a š k a l B u ­ conjić, b i s k u p m o s t a r s k o-d u v a n j s k i, apostol, u pra vi te lj mrkanjsko-trebinj- s k e b i s k u p i j e, p o s j e d n i k v e I. k r. o. F. J. I. s a z v. itd. itd. d a n a s , d n e 8. p r o s i n c a u 7.20 s a t i u j u t r o u 78. g o d i n i d o b e s v o j e n a ­ kon duge i t e š k e bolesti, o p r e ml j e n s v e t o t a j s t v i m a u m i r u ć i h , b l a g o u Go ­ s p o d i n u usnuo. Ti j el o v e l i k o g p o k o j ­ n i k a b i t će u s v e č a n o m s p r o v o d u p r e ­ li e š e n o I z b i s k u p s k o g d v o r a u f r a n j e ­ v a č k u c r k v u u s u b o t u , d n e 10. o. mj. u 9 s a t i p r i j e p o d n e , g d j e ć e s e n a k o n obdržani h svečani h zadušnica, sahraп i t i.« Takovu je još isti dan osmrtnicu u ime bisku­ povog konsistonija izdo fra Radoslav Glavaš, a slič­ nu su izdali i redodržavništvo hercegovačke franje­ vačke redodržave, te gragjamstvo grada Mostara. Kada je ova vijest, crna poput crnog aveta, a hitra poput nebeske munje prošla gradom i izvan grada Mostara, sve je zavila u crninu i opojila sjetom. I dok je mrtvo pokojnikovo tijelo na crnome odru megju zelenjem i iplamsajućim svijećama le­ žalo, zvona su tužno brujila na franjevačkoj župskoj crkvi i na hrišćanskoj katedrale!, katolici su i lirišćani i muslimani dolazili i ko li se za pokojnika Bogu molili, to li mu zadnju počast iskazivali, a bezbrojne su usmene, psmene i brzojavne sažahiice stizale od: Pape Pija X., od cara i kralja, od ministra Buriana, od bečkoga nunciusa, od poglavice zemlje bar. Varešanina, od biskupa Markovića i ostalih hrvatskih biskupa. Do 10. prosinca u Mostar se je spustila sva sila stranaca, koji su došli, da prisustvuju svečanome pokopu i iskažu zadnju počast Njegovoj Presvjetlosti Buoonjiću. Tu je bio: preuzv. nadbiskup dr. Štadler, preuzv. gosp. odjelni predstojnik barun Benko, presv. gosp. biskup Marcelić, presv. gosp. biskup Šarić, preč. o. redodržavmik Mišić, preč. o. Urban Tal'ija, zastupnik redodržave sv. Jeronima, pošt. o. Antun Cikojević, zastupnik redodržave pre­ sv. Otkupitelja, zastupnici braće Dominikovaca, sa­ rajevskih Isusovaca, zastupnici Ii. N. Z.: dr. Nikola Mandić, dr. Mazzi, dr. Katičić, Košta Gjebić-Marušić i Džamonja, te zastupnik »Napretka« prof. Tandarić itd. Svi su se ovi s oko 10.000 što gragjana što te­ žaka u S1!* s. zaputili pred pokojnikovu residenciju, odakle se je zaputio nepregledni i veličanstveni spro­ vod prema franjevačkoj crkvi. Sprovod je predodio preuzv. nadbiskup dr. StadJer. Sav je lijes po­ kojnikov bio iskićen s raznim vijencima: hercego­ vačke franjevačke redodržave, franjev. obitelji u Mostaru, franjev. gimnazije sa Širokoga brijega, trebinjske biskupije, Marijine kongregacije, braće Buconjića, lirv. stranke prava, vojništva, centralne banke, obitelji Mazzi, činovništva, Schmarde itd. Pred lijesom su stupali iza križa: trećoreci i radnič­ ko društvo, milosrdne sestre sa svojom školom, dje­ vojačka osnovna škola, viša djevojačka škola, dje­ čačka osnovna škola, zanatlijska škola, trgovačka škola, gimnazija, »Hrvatski Sokol«, vatrogasci, vete­ rani, srpska općima, bratovština sv. Antuna, vojnička glazba, »Hrvoje«, svećenstvo, oko lijesa biskupsko sjerotište, a za lijesom vlasti i narod bez razlike vjere i narodnosti. Za sprovoda su i opet zvonila zvona na tomjevima franjevačke župske crkve, te katedralke braće hrišćama, čije presvj. vladika Zimonjić zapovijedio, da isti dan po cijeloj njegovoj biskupiji zvone zvona. �216 Br. 12. - Serafinski Perivoj. — 1910. U 10V« s. sprovod je već bio u franjev. župskoj crkvi. Tu je nadbiskup dr. Stadler otpjevo misu uz podvorbu preč. o. Mišića i dna. Angjelka Glavinića. Pod cijelom su misom uz druge bili s gorućim u ruci svijećama i presvj. gosp. Zimonjić sa svojim svećenstvom, koje je katolicima jasno izrazilo: »Ne vi, n e g o s m o mi b i s k u p a B u c o n j i ć a i z­ g u b i l i . « Iza mise se je veleučeni o. dr. Leo Petrović popeo na propovjedaonicu i držo prigodno slovo. On je istako, da on nije u stanju samo u ne­ koliko poteza orisati, što je presvj. pokojnik kroz 78 godina svoga života, a 30 biskupovanja učinio za dobro biskupije, reda i domovine, i to tim više, što je presv. pokojnik kao i p o v e r e l l o d' As s i s i ta­ ko činio dobročinstva, da nije kazivo desnici, što mu čini ljevica. S toga se on toga i ne prihvaća, nego se samo napose zahvaljuje ispred hercegovačke franjev. redodržave za dobročinstva, što joj je pokoj nik za života iskazivo, štiteći ju, braneći i p tpomažući u najvećim bijedama i poteškoćama, a zatim je ukratko predstavio, što nam je s> e biskup Buconjić pružio » s v o j i m u z o r n i m r e d o v n i č k i m , s v e ć e n i č k i m i p a s t i r s k i m ž i v o t o m« ; kako nije bio »lumen inaccessibjle«, nego svakome pristupačan, te kako je poput L^onide pao za svoje idejale, ali s toga neka nas ne plaši tamna buduć­ nost. Na koncu je mladi doktor sve г ako, da se vruće mole Pastiru pastira — Isusu, da im čim prije dadne dostojna nasljednika presvj. fra Pashala Buconjića. Nakon ovoga govora i dovršenih apsolucija presvjetli je gospodin u 11,45 s. prije podne predan maj­ ci zemlji. S tijelom je u grob stavljen i njegov od p. o. Radoslava Glavaša skoro napisani životopis, te kratki natpis: » I m m a c u l a t e p e r 78 v i х i t ; I m m a c u l a t a e V i r g i n i d i e c o n s e c rr aa ttaa. v i t a m t e r e s t r e m cum c o e l e s t i c o mmu t a v i t.« Dr. T. Alaupović: Strossmayerova i Šunjićeva korespondencija. Korespondencija je Strossmayerova i Sunjićeva bila velika, nu ovom prigodom iznosimo samo onu, što se je ticala Sunjića regjenja. Ova se korespon­ dencija sastoji u dva pisma. Prvo je pismo biskupa Strossmayera, fra Marijanu Šunjiću, kao što slijedi: »Presvietli, prečastni Otče, Brate i priatelju u Isusu! U veleštovanom listu Vašem od 14. prosinca nenaspomeniste mišt o tom, gdi želite s. red biskupstva primiti. Ako to želite ovd kod mene, Vi žurite se ovamo. Parobrodi još plove do Pešte, a od Pešte imate željeznu cestu. U Beč pako morate na svaki način. Ako pako želite rediti se u Zagrebu a Vi i tatu požurite se. Cesta je iz Zagreba do Polličana dost dobra, a od Polličanah do Beča lasno je po željezn. Na svaki način žurite se ii ovamo, ii onamo. Žurite se, jerbo je nuždno, da čim prie u dielovanje Vaše stupite. Ako bi u Zagreb pošli, a ovo čete se sa mnom prie polaska Vašeg u Beč pismeno sporazumit; ako pako amo dojdete, onda ćemo nuždna ustmeno obavit. Sad mi ništ drugo ne ostaje, neg da Vam još jed­ nom moju najserdačniju radost izrazim verhu Vašeg naimenovanja i verhu dospievših nuždnih pisamah iz Rima. Ljubim Vas u duhu neizbrojeno putah i ostajem ljubavju i počitanjem Vaš vierni priatelj i brat u Isusu Josip Juraj Strosssmayer, Biskup. U Djakovu 28. decembera 1854. Na ovo je pismo otpiso fra Marijan Šunjić iz Fojnice 13. siječnja 1855. Presvietli i Premilostivi Gospodine, Najiskreniji u Isusu priatelju. Vaša na 28. decembra 1854. pisana istom evo sad mi uoči prisladkog Imena Isusova stiže s uklop­ ljenom kopiom Vašeg Ijubeznog objavljenja na ministerium porad mog izabranja za Biskupa. Mene jedina briga parži: da i Vi i toliko visoki ljudi ne osta­ nu privareni u svom ufanju, kog ste od mene začeli. Moja kratkoumnost nije dosegla, da Vi možete i pomislit, da bi ja na posvećenje kud na drugo misto čeljo i tražio primit nove darove Duha S. izvan baš po ruku onoga, koga s raznim darovim Božijrm najobilnije nadarena scienim i od koga moja slabost najbistrie svete i najkripkiu podpor očekuje. Zato u mojoj na Vas knjizi nije mi doteklo pameti zabiližit, da želim baš iz Vaših rukuh Red Biskupski primit. I buduć da mi na obir dajete; oli k vama oli u Zagreb, zato u ime Isusa eto me u pratnji dvojice Bratje misnikah sa sinovskim pouzdanjem uprav u Vaše otčinsko krilo do jedno dvaestak danah, ako S. volja Božia bude. Sva dakle druga štedim i ostavljam za ono sret­ no vrime, kad Vam mognem premilu meni desnicu po­ ljubit i ustmeni razgovor s Vama otvorit. Primite, molim, moju iskrenu i neumarlu zahfalnost i priduboko počitanje. Dr. T. Alaupović: Sunjiča pismo veziru Osman Paši. Čestiti, Priuzvišeni • Priinilcstivi Gospodaru Vezire. Krupni sam muštuluk dužan mom starom dostu Hadži-Dedi Selimoviću, koi mi je pervi veseli haber �Listak. prikazo: da je od privisokog Devleta sva Bosna i Hercegovina s tim osobito načinom sad i opet po­ milovana bila, što joj ste za Vezira i Valiu Vi Priuzvišeni i pridobri Gospodaru izabrani, k o i s t e n a š e g o r e l i s t i kai znamo, da svu Bosnu i Her­ cegovinu kao Vašu otačbinu i Vaš narod iz serdca ljubite i svaku joj sreću i napridak želite, i koga mu­ drost, razboritost, pravda i dobrota ne samo je od našeg Privisokog Devleta od toliko godinah izkušana, priznana i nadarena, nego i od sve Europe visokocienjena tako, da se sva Bosna može s Vam i ponosit i čversto nadati, da će pod Vašom mudrom, pravednom, blagom i dobrostivom upravom na no­ vo procvast i dostignuvši željni mir i blagostanje skopčana čveršće s prisjajnim našim Devletom postat još bolji dajak čestitoga carstva pod blagim osinom našeg primogućeg i pridobrog Sultana Abdul-Medžida i njegovih nastupnikah. I ako se porad toga sva Bosna osobito ima radovat, dvostruko je veselje ^ nas fratre Ruhbane, što je to visoko dostojanstvo za­ palo ovom sjajnom u Bosni odžaku Pašinskom, pod koga smo milostivim skutom kao od starih mladjim od miraza za amanet pridani od svakog zuluma uvik obranjeni i zaštitjeni bili i koi ste mog rodjaka fra Nikolu osobitom dobrotom sveđjer milovali. Zato premda znam, da Vam je moj spomenuti dost Hadži-Dedo prikazo, kako sam ga molio, na ime moje i na 'ime svih Ruhbanah, a u mojoj osobi i na ime svega mog latinskog mileta priduboki poklon i serdčanu radost porad Vašeg s tolikim dostojanstvom čestitog nama povratka, kao što su po starom običaju učinili iGuardiani manastirski,nemoguć ja porad mog malovridnog zdravlja i teških štokojih okolostanjah doć tamo, prifaćam se pera, da Vam barem pismeno izrazim i ponovim istu osobitu radost, veselo naše u Vašu mudru dobrotu i pravdu ufanje i priduboki poklon s koim imam čest podpisat se, ne pristajuć Boga molit za Vaše dragocinjeno zdravlje i sretno za mnogo godina u Bosni vladanje. U Gučioj Gori na 22. Lipnja 1859. 217 njevački samostani, bile na okupu i na pogledu! Bo­ ja t je se, da se ove želje ne odvuku daleko u buduć­ nost! Ipak je nekim hvalevrijednim trudbenicim,. uspjelo, da po gdjekoju rijetkost nagju i u visočkuj knjižnici pohrane. Izmegju drugih stvari našo sam ovdje i dva pisma od pokojnog našeg velikog i uče­ nog biskupa, fra Marjana Šunjića, koja pisma ovdje priopćujem — ma i ne bila sama po sebi od ne znam kakove vrijednosti; ipak držim da će dobro doći na ruku mome prijatelju, hrvatskom pjesniku Tugomiru Alaupoviću, koji evo već 2 godine radi na pisanju životopisa biskupa fra Marjana Šunjića; i tako se ovaj naš vrli pjesnik odužuje svome talentu, pozivu i simpatijama, koje goji prema franjevačkome redu odužuje se fratarskome herojstvu u povjesti i u sadašnjosti za vjeru i za narod (kako sam nas dobri Tugomir običaje reći). Priopćujuć ova dva pisma, koja je biskup Šunjić piso u Kreševo na ruke: »Re­ ve r e n d o p a t ri G r e g o r i o M a r t i ć, m a g is t r o j u v. (e n t u t i s), p r o f e s s. (ori) p li i I os o p h i a e e t s4> c i o p a r o c h i«, imam na umu sa­ mo to, da ova pisma budu tumačem piscu šunjića životopisa u nekim stvarima, n. pr.: kad bude govo­ riti o » R o d o s l o v n o j vi l i « učenog biskupa, pa za to i ne mećem važnijih opazaka. Evo prvog pisma, datiranog 3. II. 1859. Pismo je pisano u latinskom jeziku, a ja ga donosim u toč­ nom hrvatskom prijevodu. »Predragi oče, fra Grgo! Posve budi oprezan u riječi i u svakom općenju osobito s ljudima iz kojeg mu drago konzulata! Jer ako je Hilferding tako bio lakouman, da je osta­ lim kolegama odmah izdo spis (scriptum) fra Martina Nedića, kome ćemo drugom više moći povjerovat? Tim manje tome Tvom Miloševiću! Ovo na Tvoje zadnje (pismo), premda se Tvom zrelom sudu mogu dovoljno povjeriti. Zdrav mi budi najbolje! U Gučoj-Gori, dne 3. II. 1859. Fra M. Biskup.« Pismo je ovo kratko, ali posve dovoljno tumači prilike onoga vremena, u kojemu je kršćanski narod Priponizni sluga i virni podaimk sa svojim fratrima živio. Fr. Marijan Šunjić, Biskup i većil Papin u Bosni. Drugo je pismo pisano u hrvatskom jeziku i glasi: »Dragooinjeni brate Gergo, 0 . J. Markušić: Na Vaše jur tri primljene evo istom sad odgovor: Dva Šunjića pisma fra Grgi Martiću. Fra­ Be aferim, moj Gergure, kad si toliko već odgazio u njevačka gimnazija u Visokom, kako je i druk­ Francuzkom jeziku, da si mi mogo u istom i onako čije središtem prosvjetnoga rada bosanskim slično i dobro knjigu napisat!! Ja ću se porad onih Franjevaca, a za narod Ćenstohova, tako bi pože­ stviarih tako oprezno vladat, da Vam i ništa ne doljeti bilo, da se tamošnja skromna i sjeromašna gim­ gori; a megjuto da se i scandala već jedankrat prinazijska knjižica uzdigne na vrijednost i dostojanstvo priče. Milo mi je bilo razumiti, što mi od audiencie središnje knjižnice, gdje bi naučenjacima i narodnim Vaše s’ Vezirom pišete. Fala i na tom i na drugim trudbenicima književne rijetkosti, koje posjeduju fra­ priobćenjima. �218 Br. 12. — Serafinski Perivoj. Ele porad gori pomenutili scandalali od potribe je onako se vladat, kako sam onom Fnmcuzkog lista knjigonoši priporučio. Šaljem Vam tu moju Rodoslovnu Vilu, plod moga bavljenja u Bitinii, uz koju trebalo bi još toliko n ot a Ii, za naznačit i razjasnit klasičnah starah diela, i historičnah vrela, i za ukazat, da to nisu samo poe­ tičke hipoteses, sed verisimillbna intra omnia, quae de his lmcusgue scripta sunt. Megjuto kakomu dra­ go bilo, morete se zabavit, i naćićete čitava Homera u četvrtoj pismi skraćena. Ali znate, da ima Ijudih, koji nas Panslavizmom panjkaju, i mogli bi nas na višim mjestim ocernit; za to Vi sami sebi proštite, pak mi sigurno u Bristovsko Fr. Pavi pošaljite. I da ste mi najmilie pozdravljeni. U Gučioj-Gori na 18. Rujna 1859. Vaš Fr. Marijan Biskup.« U ovom pošljednjem pismu ne mogu nečega pre­ šutjeti, a to je ono mjesto, gdje se govori o strahu pred panslavizmom. Sta je panslavizam, to će čita­ teljem biti poznato; ali koliko je ljudi od tog panslavističkog bauka stradalo, to neće biti poznato mno­ gim. Sjegurno je to, da bosanski r7ranjevci nisu ni­ kada bili pristaše onog sirovog panslavizma, koji je toliko pomućivo razbor mnog;ir* državnicima, ma­ kar da i jesu težili za kulturnom zajednir n svih Slavena u sjedinjenju istočne crkve s P rnom; a to je bilo opravdano, i nužno se dapače traži još i dan danas od svih onih, koji su štovatelji težnja naše sve­ te Crkve, a osobito od onih, koji su napose pristaše idealS blage uspomene Lava XIII. Ipak su bosanski fratri mnogo stradali radi ovih čisto katoličkih tež­ nja, a najviše godine 1878.- 1881. Ako se osnuje željeni i očekivani prijateljski krug pisaca, koji će poduzeti, da sustavno obrade kulturni rad bosanskih Franjevaca, onaj pisac, na koga spane: da opiše život pokoj, biskupa Pashala Vujičića (Bra­ dice), znati će toga najviše pripovijedati o stradanju bosanskih Franjevaca radi tobožnjeg panslavizma. Tugomire, mogo bi se i ti ove stvari nešto ma­ kar dotaknuti. 1910. 2. Pro fiifuro etiam novo Conventu in Zovik aureos 100. 3. Pro expungendo debito Gonventus Kreševiensis aureos 50. 4. Meo Secretario horologium aureum pro menroria et pro servitiis mihi praestitis (ko nek mu bude poputbine) aur. 50. 5. Omnes meos Iibros repositos etiam in Bibliotheca Conventus Fojnicensis, novo Conventui in Gučia Gora, praeterea omnia mea suppelectilia, imagines etc. etc. ac ipsas vestes Pontificales. 6. Meum colonum in Bristovsko novo Conven­ tui in Gučia Gora. 7. Alterum tractum terrae, Igrisce dietum, meis sumptibus et cura extirpatum, Conventui Fojniciensi. 8. Casulam majorem pariter conventui Fojnici­ ensi, siquidem PP. ejusdem Conventus consenserint in comrnutationem cum illa defuneti Eppi Miletić, quae danda foret conventui GUča-Gorensi, sin autem, detur huic conventui mea Planeta. 9. Meam cistam cum rebus iutus repositis meae sorori. 10. Meum equum (Kulaš) P. Stephano Radman, cujus etiam fuit. 11. Autem si quae debita fuerint, revideat ехеcutor mea scripta et solvantur debila. Datum Viennae 26. Septembris 1860. Kao svjedoci su potpisani: Fr. .losephus Radoš, procurator Provinciae i Josephus Georgius, Eppus Bosn. seu Piacovensis et Syrmiensis. Strossmayer je nadopisao: Votis meis qnam maxime respondebit, si haec om nia........executioni mandata fuerint. в. p. Misija »Sarajevoer Tagblatt«-a. Kada je pri­ je tri godine počeo u Sarajevu izlaziti »S. Tagblatt«, s mnogih je strana veseo bio po­ zdravljen i mi domaći Hrvati u velikoj većini odmah smo svoje simpatije tomu listu poklonili. Držali smo za stalno, da će taj list u njemačkom jeziku uz inte­ rese austrijske, koji su i nama svima na srcu,'braniti Dr T. Alaupović: i interese kršćanske, poimenice interese hrvatskog i Testamenat biskupa fra Marijana Sunjića. katoličkog naroda u ovim zemljama, jer se je go­ Ego Fr. Marianus Šunjić Eppus Panadensis et Vica- vorkalo, bila je javna tajna, da je to poduzeće bečkih rius Apostolicus Bosnensis obtenta facultate te- kršćanskih socijala. Taj glas već je ulijevo nadu, da standi a S. Sede Apostolica ddto 16. Februarii 1860., ćemo u »Tagblatt<r-u imati, ako ništa drugo, a ono prout patet ех accluso hic Rescripto Apostolico, fa- makar objektivna posmatrača naših prilika, vjerna ciendo hane ultimam voluntatem meam, mjungo meo tumača naših želja i potreba, te poštena i nepristrana Secretario P. Marco Barać, quem executorem hu- izvjestitelja dnevnih domaćih dogagjaja, a eventualno jusce Testamenti denomino et constituo, e t . . . exequi i pomagača, te posrednika za smirenje i stišanje sit­ curet quantum ipsi impono, videlicet: nih naših i štetnih razmirica. Takova se je nada po­ 1. Relinquo pro erigendo novo Seminario lagala in eto u početku u taj njemački list. A što do­ Ivanjska aureos 100. čekasmo od svega toga? Ništa! Od sve nade, sa- �Listak. ino pusto razočaranje. Mjesto da taj list bude ange!us pacis, on je danas megju nama pravi angelus satanae. Zalazi u stranačke naše svagje, i tako još sablažljivo i podmuklo, da izgleda, kao da mu je jedina tendencija, što više zavadit i zamrsit megju nama, da izbije valjda veći kapital za se. Hucka jedne na druge; podmeće kojekakove ciljeve i gleda što-više oblatiti neke vigjenije naše ličnosti i tako stvoriti čitav haos u našoj sredini. Je li mu to misija? Raz­ dvoji, pocijepaj, zavadi nas, pa si nam lako gospo­ dar! Divide et impera! Sve nekako izgleda, da drugo taj list ni ne namjerava, nego baš to. Mrke kape, zli bilježi! Nu ja nijesam nakan o ovoj njegovoj političkoj misiji pisati, jer to ne spada u okvir ovoga lista premda ne bi zgorega bilo i s ove strane dobro ogle­ dati taj njemački organ — nego ja sam rad našu jav­ nost upozoriti na nešto drugo, što sam opazio pri tom listu, a to je njegova — kulturna misija, koju, kon­ sekventno političkoj, provagja eto nesmetano na uštrb našeg naroda. Čitam »Tagblatt« već od njegova početka. Ni u snu se nijesam mogo nadati, da bi u njemu takova što bilo, što bi se kosilo sa principima katoličke moralke. 1 ako je u potici svakakav, mislio sam, da mu glede morala ne može biti prigovora. Pa, kad bi mi tko reko u tom pravcu što proti listu ja bih pripravan istupiti za njegovu ortodoksiju. AH kako li bih se grdno prevario! — Ne čitam redovito oglasa u nijednim novinam. Slučajno sam samo bacio po­ gled megju oglase »S. Tagblatt«-a i zape mi oko: »K e i n e A l i m e n t a t i o i i me h r « . Oho! Šta je to, pomislih. Raskolačim oči, da vidim bolje, što se tim hoće. Pročito sam cijeli oglas, vidio sam na što ide'i u dnu svoje katoličke duše ogorčen, uzdahnuli: To li ti je zar kulturna tvoja misija kod nas, švapsko glasilo! Došo si, da naš djevičanski narod tim mo­ dernim otrovnim sredstvima truješ! To me je po­ taklo, da odsele malo više pažnje posvetim tom lu­ krativnom dijelu tog njemačkog lista, naime oglasi­ ma. I imo sam šta i vidjeti. Našo sam čitavu hrpu takih nemoralnih oglasa. Tu se oglasuje i preporu­ čuje nekakva knjiga, bolje rekuć otrov u knjizi: »geg e n z u v i e l K i n d e r s e g e n « ; tu su » F r a u e n s c h u t z«-i i tu nekakve gume itd., itd., a sve jedan grgji i bezobrazniji od drugoga. U svakom nedjelj­ nom broju ima makar po 5—6 takih gadnih oglasa. I nije mu dosta, da take gnjusne stvari donosi u oglas­ nom dijelu lista, nego ih u istom tekstu preporučuje, da čitatelje na to više upozori. Čeko sam, ne bi li se ko pozvaniji i vještiji na peru u javnosti osvrnuo na ovo grubo vrijegjanje mo­ ralnih načela po »S. Tagblatt«-u, ali evo više mjeseci 219 uzalud čekam. S toga u interesu javnog morala i u zaštitu opće ćudorednosti, ujedno i u znak prosvjeda, dižem glas svoj i velim: Dolje s tako otrovnom štam­ pom! Izbacimo taj smrad iz svoje sredine, da nam ne okuži naroda! Dugo sam razmišljo, koji bi mogo biti uzrok, da je »S. Tagblatt« tim putem pošo. Da je »gšeft« po srijedi, nije vrijedno za onih par kruna, što će ih do­ biti za takove stvari, da se dadne na taj gadni poso, mislio sam. Ja, šta je razlog? Domislio sam se na­ pokon za uzrok i evo ga po mom mnijenju! Slobodno zidarstvo, komu je glavna svrha po­ moću demoralizacije u svijetu domoći se svojih ci­ ljeva, pa zato ruje i truje svim mogućim sredstvima na sve strane, bojim se, da i ovdje svoje prste imade. S jedne strane cijepat i zavagjati narodne sile, a sa druge strane trovati mu život i napućivati ga, kako će se valjati u kaljuži putenih naslada bez ikakova ob­ zira, da li je zabranjeno ili dozvoljeno, da li je štetno ili korisno, a da pri tom ne osjeti kakvih tereta, čije to može biti maslo, ako ne slobodne zidanje! Ukini u narodnu ćudorednost, ukini mu moralno življenje, onda si mu ukino i uvjete za budućnost i svaki na­ predak; podrezo si mu krila za svaki polet; odsudio si ga na socijalnu bijedu. A za tim baš ide slobodno zidarstvo. Zar nije tako? Slavoma docet! One bogate ravnice, gdje bi mogla biti žitnica domovine i leglo hrvatskih sokolova, danas sve više pustoši od domaćeg elementa. A i ono, što ih imade, do vrata su zaduženi u raznim novčanim zavodima. Tako na­ riču hrvatski rodoljubi. Zašto je to sve? Pitajte onomašnje rodoljube, pa će vam kazati uzroke. Pa taku sudbinu hoće i nama da pribavi »S. Tagblatt«. Ne zna li taj list, da takova šta osugjuje i naravni za­ kon i pozitivni, Božji i crkveni! Naravni zakon, koji mora biti baza i norma svakog drugog zakona i pra­ va, usugjuje se »S. Tagblatt« nogama gaziti. 1 taki list hoće u nas, da nešto važi, hoće da daje pravac politici i lekcije dijeli desno i lijevo; hoće da bude predstavnik javnog mnijenja, neki auktoritet i nosioc prosvjete! Jadan narod kod ovakih Kulturtragera! Više će nam taj švapski list sa ovakim nemoralnim oglasima škoditi, nego da nas hara kuga i kolera. Još poganski mudrac, Seneka, veli: » R a z u z d a ­ no s t, z a v l a d a li p o j e d i n c e m i li m n o ž i ii o m, k v a r i o b i č a j e , n a v l a č i z l o ć u , r a z ­ goni k r j e p o s t i sve l j uds ke p o t h v a t e g o n i u p r o p a s t . « Eto »Tagblatt«-e, šta činiš ti u našem narodu propagiranjem nemorala: rušiš do­ bre običaje, razgoniš krjepostan život, a uvlačiš zloću i rasulo. A to još činiš pod plaštem prosvjete i ču­ vanja austrijskih interesa. Skini obrazinu i ne gradi se onim, što nijesi! Koga da ti još nazivaš Janusom �220 Br. 12. — Serafinski Perivoj. — 1910. sa dva lica, kao što u 246. broju svom nišaniš na po­ znatu ličnost? Ako je itko, ko hoće sjediti na dva stolca, zapalit tamnjan i Bogu i vragu, to si ti, koji takovu gadnu ulogu igraš, da se čovjeku smućuje, kad i pomisli na to. Širenje nemorala usporedo ide sa bezvjerstvom, dapače je to redovito uzrok bezvjerstva. To je stal­ no. A i psihološki je razumljivo, da se neka vjerska istina ili religijozna obveza, što nam je vjera nalaže, baš za to zabacuje ili joj se sve moguće zapreke stav­ ljaju od o n i h , čijiinn se ćudorednim nagnućima ta­ kova šta protivi. Zabacuje se dakle vjera, jer se je prije zabacila ćudorednost. Taj psihološki proces vidimo i kod »Tagblatt«-a. Zar nijeste opazili, s ko­ likom je reklamom skoro oglasio neku knjigu o evolucijonizmu? A da u toj knjizi ima sva sila teza ni­ čim nedokazanih i protivnih objavi Božj:j, ne treba ni spominjati. Nije dakle s njim dobro ni u vjeri A nije za to, jer je zabaso u ćudorednosti. Možemo H rni to mirno gledati? Moje je mni­ jenje, da ne možemo i ne smijemo. Svi mi, ma kojoj stranci pripadali, ma koje vjeroispovijesti bili, morali bi složno ustati protiv ovog atentata na opstanak na­ šeg naroda. Moralno življenje, ćudorednost, jedini je uvjet opstanka i napretka naodnog. Nek se ie veze, veze moralne, potrgaju, ni;rod će se poživirićit i kao takav svojoj neizbježivoj propasti poći. Pri­ mjer su nam stari kulturni navod grčki i rimski. Kad su oni počeli propadati? Onda,, kad su se podali luksusu, kad su raskalašeno peče-! živjeti. To je povjesna istina. Šta je uzrok, da francuski narod da­ nas propada, svi dobro znamo. Hoćemo li dakle dopustiti, da ta sudbina i našu kukavnu užu domo­ vinu stigne? Ne, i sto puta ne! Naša je zemlja sva­ kim darom Božjim nadarena, pa nas mc-že hraniti, da nas je dvaput više. Ne treba dakle da se bojimo, da ćemo ogladnijet i da će nam tijesno biti. A tko se je boji, nek ne ide ovamo. Ne trebamo mi tih kulturtiagerskih tekovina, nego želimo svomu narodu na­ predak i brojni i prosvjetni, a take poduke nek za se pridrže. A i naše vlasti morale bi otvorit oči, pa malo bo­ lje pripaziti, što se sve dogagja na njezine oči. Vlast mor abiti zaštitnica javnog morala, te zabranit, da se štampom nemoral ne širi i narodni život ne truje. A to tim više, kad i naš kazneni zakon takove stvari zabranjuje. Ćemu je § 463. kaz. zakona? Zar samo da za paradu tu stoji? VJESNIK. Upravitelji mostarsko-duvanjske i trebinjske biskupije. Preuzvišeni nadbiskup dr. Štadler imenovo je u duhovnim stvarima preč. dna. Lazara La- zarevića, a u vremenitim p. o. Radoslava Glavaša upraviteljima- za biskupije mostarsko-duvanjsku i trebinjsku. Papin dekret svećenstvu. Posljednja »A c t a A p o s t o 1i c a e S e d i s« donose dekret konzistorijalne kongregacije, potpisan 18. studenoga 1910.. kojim sv. Otac i svjetovnome i redovnome kleru bez svoje dozvole brani takovo učestvovanje u razne novčane i pripomoćne zadruge, koje ih ili priječe u njihovoj službi ili se protivi njihovome dostojanstvu i stališu. A takovo je učestvovanje, obnašanje časti i vršenje dužnosti: predsjednika, upravitelja, tajnika i blagajnika. Ove časti i dužnosti u buduće bez do­ zvole sv. Stolice od svećenstva niko neće smjeti primiti, a koji ih je primio, morat će ih se kroz 4 mje­ seca odreći. Svako drugo potpomaganje ovakovih ustanova, koje se ne tiče uprave i ne nosi odgovor­ ne si; sv. Otac ne samo, da dopušća, nego ga još i h v a J i. i" ~ ч Monumentalna godina. Slijedeće godine 1911. navršuje se ravnih 300 godina, da je fra Matija Divković, član redodržave Bosne Srebrene izdo prvi od 'bosanskih Hrvata prva u Bosni hrvatska djela: N a u k k r s t j a n s k i z a n a r o d s l o v i n s k i; Na uk k r s t j a n s k i s mn o z i e m i s t v a r i du­ h o v u i e mi i v e l e b o g o l j u b n i e m i ; te S t o č u d t s a a Ii t z n a me n j e bl a že ne i sl a vne b o g o r o d i c e i d i v i č e Ma r i e . Divković je svoja djela tisko u Mletcima, u Bertanovoj tiskari, koja mu je god. 1611. i slova bosanske ćirilice pravila. Osim toga u istoj godini i »Seraf. Perivoj« navršuje 25 godine svoga opstanka. Hrvatski knj'ževnici u Bosni — osobito Franjevci razmišljaju, kako bi taj epohalni god što sjajnije proslavili. Kapitul franjevačke redodržave presv. Otkupi­ telja. Na 25. studenoga bio je u Spljetu pod pred­ sjedanjem m. p. Vendelina Vošnjaka kapitul redodr­ žave presv. Otkupitelja, na kome je izabrano slije­ deće starješinstvo: za redodržavnika m. p. i vele­ učeni otac dr. K a r l o E t e r o v i ć, definitor i pro­ fesor filozofije u Šibeniku, za kustoda m. p. o. Petar P e r k o v i ć, isluženi redodržavnik, a za definiture m. p. o. M a r k o I v a n d i ć , isluženi redodržavnik, jubilat i gvardijan u Makarskoj, p. o. A n t o C i k o j e v i ć , profesor bogoslovije u Ma­ karskoj i isluženi definitor, p. o. H r i s t o f o r B eI a m a r i ć, profesor bogoslovije u Makarskoj i taj­ nik redodržave, te p4 o. A n d r i j a D i z d a r , gvar­ dijan u Spljetu na Dobrom. Redodržavi presv. Ot­ kupitelja od srca čestitamo, da su joj na kormilo došle tako sposobne sile, a novoj upravi, koju i naša dva suradnika sačinjavaju, želimo Božju pomoć kroz cijelo vrijeme upravljanja. �Listak. Franjevci kod Pape Pija X. Na 10. studenoga primio je, kako franjevačka »A c t a 0 r d i n i s« do­ nose, Papa Pijo X. Franjevce uzoritoga gospodina kardinala Vives-a, sva tri generala i prokuratora, rektore, profesore i slušaoce trijuh franjevačkih megjunarodnih zavoda u Rimu preda se. Papu je ispred svih Franjevaca nagovorio prečasni fra Dionizij Schuler, zahvaljujući mu na nebrojenim dobročinstvi­ ma, koja su Franjevci od sv. Stolice do sada primili i obećajući mu tim veću pomoć, čim su žešći napa­ daji na Crkvu. Na to je sv. Otac odvratio: da mu je vrlo milo, da vidi pred sobom ujedinjene sinove sv. Franje, koji su sv. Stolicu i s pogibelju života branili; da se veseli, kada su ga poslušali te se uje­ dinili; zahvaljuje im, da se, neprestano zagrijani lju­ bavlju sv. Franje, ističu na svakome polju rada, a osobito u borbi za pravdu. Zatim se je okrenuo k slušaocima, te im uprav čestito, da su stupili pod stijeg sv. Franje; da su, želeći Hrista što bolje sli­ jediti, koji nije samo činio nego i učio, došli u sveti Grad, da se tu nasišu svete nauke i odatle ju rasprostrane po cijelome svijetu. Papa Pijo X. bosanskim Franjevcima. Sa sjegurne strane čujemo, da je Papa Pijo X. svim bosan­ skim Franjevcima, dao povlasticu blagosivati kru­ nice. Da spomenuti oci inognu krunice blagosloviti iziskuje se, da budu napravljene na način krunica BI. Dj. Marije. Krunice se blagoslivlju vrlo jedno­ stavno — napraviv vrhu njih znak križa. U isto vrijeme spomenuti oci mogu krunicama pri­ vezati oproste od 500 dana, koje vjernici do­ bivaju, kada držeći blagoslovenu krunicu iz­ govore »Oče naš ...« ili »Zdravo M arijo!...« Opro­ sti se mogu namijeniti i dušama u čistilištu. Vjeroispovijed u Srajevu. Profesori su franje­ vačke bogoslovije u Sarajevu na 27, XI. prema naj­ novijemu papinu) m o t u p r o p r i o položili u ruke svoga starješinstva vjeroispovijed naperenu protiv modernizma. Istu su vjeroispovijed i isti 'dan u Sa­ rajevu položili i drugi ooi Franjevci — osim preč. redodržavnika, koji je radi odsutnosti to učinio istom 5. XII. — dok će ju Franjevci razmješćeni po samo­ stanima i župama polagati u ruke gvardijana svoga distrikta. Svjetovni je pak kler istu prisegu u Sara­ jevu položio 8. prosinca. Narodni zastupnik posto trećoredac. Velemožni gosp. Mirko pl. Gjurkovečki, narodni zastupnik u bo­ sanskome saboru na 27. studenoga bio je u Fojnici, gdje je stupio u treći red sv. Franje Asiškoga, uzevši pri tome i novo ime Franjo. Velemožni je gospodin iza toga čina uskliknuo: »Sad sam postigo, što sam odavna želio i mislio!« Našemu novome bratu na učinjenome koraku čestitamo! 221 »Abyssus abyssum invocat...« Ove nam riječi padoše na pamet, kad u 22. br. ovogodišnje »Vrh­ bosne« pročitasmo: »Kako se ovo zove?« »Vrh­ bosna« je u svome ovogodišnjemu 17. br. oklevetala franjevačke bogoslovce, iznijevši zgoljnu neistinu, da su oni na Ijetošnjoj pokrajinskoj skupštini u Sarajevu pri pozivu preuzv. nadbiskupa Štadlera na komers, » š u t n j o m ___p r o s v j e d o v a l i « , d o k j e b a s n a p r o t i v jedan f r a n j e v a č k i bogoslov a c b o s a n s k e r e d o d r ž a v e (ako mu »Vrh­ bosna« želi znati i za ime, neka se obrati na pred­ sjednika spomenute skupštine) t o m e p o z i v u o d ­ m a h n a d o d o : »i b i s k u p S a r i ć « . I mjesto, da »Vrhbosna« povrati oduzeto poštenje, ona nastoji dokazati, da ona ne spada u onu štampu, proti kojoj je predstavništvo hrvat. kat. gjaštva izdalo u 11. br. »Seraf. Perivoja« tiskanu izjavu i da njoj bivat. kat. gjaštvo i tada aplaudira, kada ona u nj uvlači ne­ sretne vladajuće razmirice; te da se čitava ona iz­ java odnosi samo na »Obzor«, »Hrv. Slobodu« i »Slovenec«. A odakle to ona zaključuje? »Iz konteksta izjave,« »koja nigdje ne spominje »Vrhbosnu«.« Nu pitamo poštovanu »Vrhbosnu«, a gdje se u izjavi na­ laze: »Obzor«, »Hrv. Sloboda« i »Slovenac«, gdje se spominje fuzija Domagojevaca i Starčevićanaca? Pa recimo, da se spomenuta izjava i ne odnosi na »Vrh­ bosnu«, slijedi li odatle, da iirvat. kat. gjaštvo odobraje onaj »Vrbbosiiih« postupak? Ne! To nam naj­ bolje jamči onaj ispravak, što ga je predsjedništvo pošljednjega hrvat. kat. sastanka u Sarajevu proti 17. br. »Vrhbosne« sastavilo i u uredništvu »Vrh­ bosne« predalo, te Što s ispravkom franjevačkih bo­ goslova u uredništvu »Vrhbosne« čami neobjelodanjen, premda mu je u odsutnosti urednika, vel. Jablanović objelodanjenje obećo. Fra Petar Betunac. Kako nam iz Kraljev. Sutjeske javljaju, tu je na 29. umro o. Petar Betunac. Pokojnik se je rodio 20. veljače 1863. u Banjaluci. Obuko se je u franjevačko odijelo u Fojnici 20. stu­ denoga 1880., a prvu je sv. misu reko 2. rujna 1888. Počivo u miru! Šta mogu čitati bogoslovi? Buduć se je zaklju­ čivalo, da je sv. Stolica najnovijom odredbom sve, pa i najbolje ne znam koje vrsti časopisa i smotara zabranila čitati bogoslovima, to se je starješinstvo naše redodržave obratila na Rim, odakle je stigo odgovor već dat magjarskome primasu pre­ uzv. Kl. Vaszaryu dne 20. listopada t. g., gdje se veli: »___Dalje, volja je presvetoga Gospodina našega, da se čvrsto drži zak^.n, kojim se zabranjuju časo­ pisi i smotre, no koje se bave političkim stvarima, što se dnevno zbivaju, ili socijalnim i znanstvenim pitanjima, što se takogjer danomice pretresaju, a da �222 Br. 12. — Serafinski PerlviOJ. 1010. 0 njima nema sjegurna mnijenja, nek se ovi, velim, Dr. P. W. von Keppler, Homiletische Gedanken ne ostave laliko u rukama seminarske mladeži. Ali und Ratschlage. Freiburg und Wien, 1910., Herderipak nije zabranjeno, da poglavari seminara ili od­ sche Verlagsbuchhandlung. Cijena K 1.20, uvezano gojitelji, ako se radi o znastvenim pitanjima, čitaju u platno K 2.16. Ovo će djelo doći svim dušobrižni­ mladeži, ili dadnu, da u njihovoj pristupnosti čitaju cima kao‘pravi putokaz pri sastavljanju homilija. članke istih časopisa i smotara, za koje drže, da su Djelo samo ime dra. Kepplera preporučuje. korisni ili potrebni za duhovnu mladeži. Emil Seipel, Das Brot des Lebens. Erklarung, Smotre pak, u kojima nema ništa prepirna, nego und An 'itung zur homiletischen Verwendung der donose: vjerske vijesti, naredbe i odredbe sv. Sto­ neutestć1lentischen Texte tiber das allerheiligste Allice, djela i naredbe biskupa, ili druge, prem su časo­ tarssakraiment. Freiburg und Wiien, 1910, Herdersche pisi, ali ipak ništa drugo nijesu, nego štivo korisno Verlagshandlung. U platno uvezano K 3.84. Preza uzdržavanje vjere i pobožnosti, ovi se, velim, mo­ poručamo. gu uz privolu ravnatelja sernenarskih ostaviti u ru­ J. v. Dobržansky und M. Wendlenner, Gesair^ kama mladeži u v r i j e m e p r o s t o o d n a u k a melte Reden, gehalten in der I. Session des^BcTs.1 d r u g i h p r o p i s a n i h d u ž n o s t i ___« Herc. Landtages. Sarajevo, 1910. Ovo dičio sadr­ Blagoslov nove župske crkve u Zenici. Marom žaje govore preuzv. baruna Benke, odjelnoga pred­ i trudom zeničkog župnika fra Rudolfa Jablanovićn stojnika Sheka, financ. nadsavjetnika dra Sertića, uz izdašnu pomoć požrtvovnog crkvenog odbora i odjelnoga predstojnika baruna Pitnera, preuzv. nad­ zenička se crkva dne 4. ovog predade javnoj Božjoj biskupa Stadlera, franjev. redcdržavnika m. p. o. službi i time se ispuni davna želja kuli župljana toli Mišića, odjelnoga predstojnika Mikulija, te Matićevžupnika. Pošto ponutrica crkve nije još posve do­ ca. Djelo stoji 1 K. Izvanjske narudžbe sprema gotovljena, to se nije mogla posveta ni držati, nego knjižara Alberta Thiera/u Sarajevu. Preporučamo samo blagoslov. Sami čin oba,\ io je časni starina osobito samostanskim X inim knjižnicama. isluženi redodržavnik i s današnjim još jedini živući Dr. P. W. von Keppler, Die Adventsperikopen. zenički župnik fra Anto Ćurić, koji je i Božju služ­ bu u£--podvorbu fra Ive Vujičića i fra Jake Selaka Vierte Auflage. Freiburg in Breisgau, 1910. Neuvedržo. Pod misom prigodno slovo držo je dr. fra zano K 2.40, a uvezano K 3.36. Enciklika sv. Oca Pape Pija X. prigodom 300-go"Frano fffažević. Iza svršenog crkvenog čina oku­ pio nas je gostoljubivi fra Rudolf oko svoga stola, dišnjice kanonizacije sv. Karla Boromejskoga izda­ pri kome je lijepih zdravica palo kućedomaćinu, рге- na u hrvatskom duhu. Spljet, naklada knjižare sje­ časnom o. redodržavniku, slozi svećenstva i svje­ meništa, 1910. Cijena 20 hel. tovnjaka, koja je jedina u stanju bila ovako krasno Prof. W. Barun Ljubibratić, Zapuštenost i podjelo izvesti, Njegovoj Svetosti Piju X., te Njegovom divljanje djece i mladeži. Spljet, naklada knjižare Veličanstvu kralju Franji Josipu I., iza koje je slije­ sjemeništa, 1910. Cijena 30 hel. dila carevka. Ručku su prisustvovali i neki ovdaš­ Ivana d’Arc Djevica Orleanska. Izdala kuća nji činovnici. — Bilo na slavu Božju, korist roda i »dobre štampe« oo. Kapucini Rijeka. Jamčimo, da reda! će knjiga omiljeti mladom ženskom svijetu, te će podžeći u njemu žar ljubavi k Bogu i domovini, koji je KNJIŽEVNA SMOTRA. počeo jenjati u ovom općem mrtvilu bez ideala, koje »Vjenčić u korist duša u čistilištu«. Omot rese je u nas zavladalo. Knjiga je sjajno opremljena, ima dvije privlačive slike izragjene u 12 boja. Cijena: 24 slike, koje su reprodukcije raznih spomenika Iva1 kom. 20 fih, 10 kom. 1 krunu 80 fik, 25 kom. 4 kru­ ničinih. Korice se ne će postiditi ni salonskog stola. ne 50 fik, 50 kom. 9 kruna, 100 kom. 18 kruna. Na­ Cijena 1 K. Naručuje se kod Kapucina na Rijeci. ručuje se kod »Kuće dobre štampe« (OO. Kapucini), Od srca preporučujemo. Rijeka (iirv. Primorje). Serafinski Perivoj" izlazi na dva arka svakog 15. u mjesecu; godišnja cijena 5 kruna. Rukopise, pretplate reklamacije prima uredništvo u Sarajevu. (Bosna, Sarajevo, franjevački samostan). Odgovorni urednik: dr. o. Julijan Jelenić. Tiskara Vogler i drugovi u Sarajevu. � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Serafinski perivoj Subject The topic of the resource franjevci , religija, književnost Description An account of the resource Izdavač lista je franjevački red u Bosni I Hercegovini. Uz odobrenje redovničke vlasti urednici su bili fra Ignjacije Strukić i fra Anđeo Brković. Odgovorni urednik bio je fra Josip Markušić. List je izlazio jedanput mjesečno u sveskama od dva tabaka na latinici i na hrvatskom jeziku. Smatra se nastavkom Franjevačkog glasnika. Uredništvo je u Visokom, a štampan je u Štampariji Fogler i drug i Štampariji „Bosanska pošta“ u Sarajevu. 1914. Godine je promijenio naslov u Naša misao, a od 1903. do 1908. godine ima podnaslov Glasilo hrvatskih franjevaca, te od 1909. Do 1913. ima i podnaslov „List za katoličku prosvjetu i zabavu“. Creator An entity primarily responsible for making the resource uredjuje fra Arkangjeo Brković Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Visoko : Bosanski franjevci, Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1902-1913 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Language A language of the resource hrvatski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2303-7741 (Print) ISSN 2712-1194 (Digitalna reprodukcija) Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 30 cm NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22578438 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Serafinski perivoj 1910 Description An account of the resource Br. 1-12 + izvanredni broj Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1910 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2303-7741 (Print) ISSN 2712-1194 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22578438 https://kolekcije.nub.ba/files/original/872c5d5514a7acac31a8fb56ec76caa9.pdf 17e1f31fd9bd395e366c99dac4c094e7 PDF Text Text Perivoj serafinskj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU SARAJEVO, 15. SIJEČNJA 1911. BROJ 1. GOD. XXV. SADRŽAJ: A) PJESMA i ČLANCI: 1. Dr. Gjuro Arnold: Još pjevam ......................... 2. Dr. fra Karlo Eterović, Franjo Ašiški, svetac E uharistije........................ ................................ 3. O. Petar VlaŠić: Najnoviji prepirka o Isusu. . 4. Dr. Gjuro Arnold: Znadem da sva mora držiš... 5. A. Čičić: Na seoskom g r o b lju ........................ 6. O. Petar Grabić: Djelo izvanredne vrijednosti Dr. Ante Bauer imenovan biskupom. — Biskup Marković u Sarajevu — Car Vilim II. katolik. — Božična alukacija sv, Oca kardinalima. — Rasulo u luteranskoj državnoj crkvi. — Katolička crkva u Engleskoj. - Portugalski katolici prosvjeduju. — Španjolska. — Kada će biti konzistcrij? — Insta­ lacija — Naša slika................................................. SMOTRA. 4 B) LIST AK. 1. Dr. Blažević: Monarhija ili republika 2. Skotistički pokretu katoličkoj ' ’enić: Nikola' Alačević, Slavni i zaslužni mužev. -rska i Primorje. — Dr. A. Koch: Lerbuch der Vologie. — C. Kirch, Enchoridion fontium hL. clesiasticae antiquae. „Du­ šobrižnik".-L , isiv'k sv. Franje. C) VJESNIK. Saski knez Makso o sjedir- nju crkava. — Privi! ft za Bosnu novi Da uzmogne štediti sa usf Prlvllegovana zemaljska bair'ta za 'ovn & / 15 ка banka .u svakoga! iie ian5im 14 .. da ne mora često ići u banku. Izbavila je zgodne male vrlo lijepe p riv atn e k u tije да šte d n ju iz čelika (vidi gdje će se k u tija o tv o riti sa tam o sp rem lje­ sliku), koje ona po želji u stu p a svakom e uz nim ključem , novac iz nje prebrojiti i upisati uplatu od 6 kruha (trošak kutije), koji se ulo­ kao ulog u uložnu knjižicu. Ta se pak knji­ žak vraća, kad se kutija opet preda zavodu. žica uručuje vlasniku, koji može po tom sa Te kutije može svaki ponijeti kući, da ih svotama, koje su iskazane u knjižici sobodno ima u svako doba pri ruci. Iste su zaključane, ra sp o la g a ti. i napose uregjene za kovani i papirni novac, te Ovaj se način štednje prema tome osniva je vagjenje i ispadanje novca zapriječeno pa­ na principu, da se jednom sprem ljen a uštedtentiranom spravom. Kovani se novac ubacuje n ja ne može opet olako dignuti, nego se ,B.>snuiH«c«fcovum kroz prostrani otvor I I. dočim se papirni mora donijeti u banku, gdje se ukamaćuje, a novac savije i utura kroz šupijinu O na pro­ banka prima kao štedovni ulogna ukamaćenje tivnoj strani. i najm anji iznos. Kad se kutija napuni ili prije u zgodnom Ovaj način Štednje osobito je podesan za času, ali svakako svakoga ili svako dva mje­ osobe svakog staleža, koje mogu da štede seca donese se u banku ili na mjestima, gdje samo u malim svotama, napose za obrtn ik e i banka nema podružnice, na odregjeno mjesto, ra d n ik e ; za dom aćice i u uzgojnom smislu za djecu ; za sto ln a u d ru žen ja i sabiranje prinosa za razne društvene, o siguravajuće, dobrotvorne i pobožne sv rh e itd. kao i za osobe, koje sta n u ju u udaljenim m je s tim a ^ e ne mogu svaki pštegjeni novčić donijeti u banku. Ovaj način štednje ima zadaću, da unapredi sm isao za štednje i da uštednje, koje kod kuće leže u ormaru privede u k am aćen ju . 1 ako se samo na helere štedi, mogu na taj način postati stotine. Ko dnevno samo 20 helera stavi * kutiju, zaštediće kroz go­ dinu dana 75 kruna, za pet godina oko 400 kruna, a za 10 godina oko 900 kruna. Što se u malome stavi u kutiju neće nikomu uzmanjkati, dočim će se svako iznenaditi i poradovati uspjehu u glavnici, koju će tako postići. Da se dobije takova kutija, dosta je doći u banku i javiti adresu ili pisati. �Рп/а hrvatska parna tvornica vostenib ш н ш и и и и н и svieća i roedičarskih proizvoda М. LUKINIĆ, KARLOVAC. Kao jedina domaća hrvatska i u toj struci najpoznatija tvrdka preporuča se ovime najuljudnije veleč. župnim uredima, samostanima i inim crkvenim predstavničkima za nabavu pravih i nepatvorenih voštanica, stearinskih svijeća, crkvenog nlja za gorivo, najfinijeg tamjana, stienja, dušica i t. d. Preko 300 javnih priznanja i pohvala o vrsnoći proizvoda i o solidnosti tvrdke leže svakomu na uvid, dočim preko 600 župnih ureda u domovini našoj svojim proizvodima poslužujem. U interesu je svakog konsumenta, da se kod nabave gornjih predmeta na tu domaću i valjanu tvrdku obrati. — Tvrdka je odlikovana na svim domaćim izložbama, р ц г Za olakšat] naručbu, valja tražiti clenik, koji se franko dostavlja. - W l A 11 VOGLE ARAJEVO i. хА tmanditno dru? . ■ ■■ ■ '4+ф preporučuje veleča&ii^ ^veja>iicima i župskim ure­ dima svoje obilato snabdjeveno skladište sviju vrsti - - crkvenih tiskanica, - kao: matica krštenih, matica krizmanih, matica vjenčanih, matica umrlih, protokola, crkvenih računa i exhibita, krstnih, vjenčanih i smrtnih listova i t. d. u pojedinim arcima ili u solidnom uvezu, u vlastitoj knjigovežnici. Službenih kuverata u svim veličinam a. Posluga brza. : Cijene umjerene. Skladište irelnrik stvari, kao papira i svib pisatib potrebštioa. �serafinski Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU BROJI. SARAJEVO, 15. SIJEČNJA 1911. Dr. G juro A r n o ld : — ' Još p jev a m .... Još pjevam kao stari dub u gori, Kad s jutra sunce trgne ga iz sanjd; Čeznuće rajsko v’jek mi dušu mori I pjesme mi po sjetnim žicam ganja. Ne marim, što me gavrani obl’jeću 1 hoće pjesmam da mi sklad pomute: Ja pjevam samo skromnom dolje cv’jeću I zv*jezdam, što no sveti žar mi slute. Ne marim, što me kadgod v jor bije I prijeti satrt mrazom svoga huka Sve pjesme moje ista vje Da on ih štiti, koj me i A kako zlata nijedna ne t I nijedna mi ne teži na slavu — Ja pjevat ću, dok Bog mi sam ne reče, Da stanem i na počin sklonim glavu. Dr. fra. K. E terovlć, Š ib en ik : Franjo Ašiškl, svetac Euharistije. Kad je sv. Franjo razregjivo svoje prve učenike u tugje države i daleke krajeve: jedne u Ugarsku, jedne u Njemačku, druge u vruću Afriku, za se odabra francusku zemlju, s razloga odveć nježna i ga­ nutljiva: »Ja, reče, odabirem F ran cu sk u ..., jer onaj narod izmegju ostalih katolika i s k a z u j e v e l i k u č a s t T i j e l u G o s p o d n j e m u , što mi je vrlo ugodno, te ću se radi toga najradosnije s njima za­ baviti.«1) Gorilo je srce umbrijskog serafina živom i du­ bokom pobožnošću; — preosjetljive žice njegove •) Speculum Perfectionis, edit. P str. 118-119. Sabatier, Pariš 1898 GOD. XXV. duše milo bi zatitrale na svaki odjek Božanske lju­ bavi i dobrote u prirodi, — ali u ničem njegov duh nije toliko igro, nikakva pobožnost nije toliko rasta­ pala njegovo srce, tako duboko prodrla u žile i mo­ zak mjegva bića, koliko pobožnost k presvetoj Euha­ ristiji. Stvar naravna i shvatljiva. Otajstvo Tijela Gospodnjega središte je kršćanteologije, ognjište milosti i vrhunaravnoga ži­ vota vjernika; je li, po tom, moglo, a da neodolivom jakošću ne obuzme Franju, u koga je prišo sav duh Evangjtlja? Franju, koji bijaše vjernik, sin Crkve i kršćanske nauke, u najsavršenijem stupnju? D&, vjera u nazočnost Isusovu na oltarima, bi­ jaše u životu sv. Franje sunce, koje svojim zraka­ ma rasvijetljiva sve misli njegove, sunce, koje je svojom Božanskom toplotom grijalo najdublje osje­ ćaje,, budilo uzvišene pozive, oplogjivalo djela i ko­ rake njegove. Čitajmo zgode Franjina života, listajmo zlatna djelašca asiškog Patriarhe — svaki čas sretamo na njegovim usnama presv. Tijelo Gospodnje, iz svake stranice diže se nježni i opojni euharistični mio­ miris. Ž i v o m v j e r o m gleda Franjo Isusa pod p'rilikama kruha i vina. Vjera živa raspaljiva mu u srcu l j u b a v , budi zanos i klanjanje. Iz vjere pak i ljubavi prodire ona silna r e v n o s t , kojom Franjina duša izgara željom i nastojanjem, e bi cijeli svijet častio ovo divno Otajstvo, pohagjo ga često, primo dostojno, držo ga u čistim crkvama i drago­ cjenim posudama, e bi, iz ljubavi k Njemu, duboko štovo svećenike oltara i presvete riječi, kojima oni pretvaraju kruh i vino u Tijelo i Krv Gospodnju. Koji su pisali o sv. Franji, nijesu svi istakli do­ voljnom mjerom ovaj upliv euharističnoga otajstva na život i značaj velikog Patriarhe. Spominje se često Franjino bogoljupstvo prama Tijelu Gospod­ njemu, ali se ova pobožnost stavlja skoro u red dru­ gih pobožnosti. Ovo je malo i nepotpuno! Franji­ no bogoljupstvo k Isusu na oltaru, središte je cijeloga njegovog duhovnog života, vrelo sve pobožnosti, pobožnost nad pobožnostima. Ovo je utisak, koji na nas čini proučavanje starijih spomenika, a po naj- �Br. 1. — Serafinski Perivoj — 1911. 2 više ista djelašca asiškoga Patriarhe. D o b a r d i o ovog mističnog biserja bavi se otajstvom Euha­ ristije. Od sami šest sačuvanili listova u četirima je govor o presv. Tijelu Gospodnjemu! Prvi uprav­ lja Franjo »svim kršćanima, redovnicima, svećeni­ cima i svjetovnjacima, muškim i ženskima,« koje ne može osobno pohoditi, pa ih u njemu na tri četiri mjesta žarko potiče na euharistično bogoljupstvo i dostojno primanje Tijela Gospodnjega. Drugi list, pod konac života upravljen Generalu i svoj braći, sav je skićen živim pobudama k č a s t i presv. Euha­ ristije, svetoga posugja i svećenika. U četvrtome » s v i m n a č e l n i c i m a i v i j e ć n i c i m a, s u c ima i u p r a v i t e l j i m a po c i j e l o m e s v i j e ­ tu« uz ine preporuke, daje i tu: »da blago prime Ti­ jelo i Krv Gospodina Našega I»ukršta na dan svete uspomene« ustanovljenja. Peti list, na sve redodržavnike i starješine, s kraja na kraj gori ljubavIju k presv. Svetotajstvu, potiče na štovanje istoga i daje žarke i zgodne naputke. Kod Tome Celanskoga, kod sv. Bonaventurc, a najviše u S p e c i i l u m P e r f c t i o n i s') čita­ mo nekoliko zgoda iz svečeva ž.vota, koje u svojoj naivnoj prostoti, u nenatkriljivoj svježosti bolje sliu Franjinu dušu, kaju euharističnom vjerom op nego li bi to učinilo deset sv golog raspravlja nja i apstraktnog tumačenja Mi želimo u slijedećim retumu Ista Istaknuti ovu sjajnu zvijezdu u duhovnome životu našeg svetoga Patriarhe. To smatramo shodnim pogotovo danas, kad slavno vladajući Papa, dosljedan svojoj lozinci »sve obnoviti u Isukrstu«, hoće da probudi п Crkvi svetoj štovanje i pristupanje k Pričesti prvih kršćan­ skih vijekova. Okupiti ćemo sve podatke i naše re­ fleksije oko tri točke: v j e r a , l j u b a v , r e v n o s t . to uvjeti, kako opstoje prilike bez vlastite supstancije, kako je Isus prisutan u cjelini i u svakoj pojedinoj česti svete hostije. Ova i slična pitanja spadaju na teologičnu znanost. Sv. Franjo nije u nje zalazio. Ono malo što nam ostavi napisano o presv. Tijelu Gospodnjem ne može se nipošto nazvati teologičnini traktatom. To je ragje prosta vjera, ali vjera živa i cjelovita; to su tek plameni ljubavi, ali plameni žarki, koji hoće da cijeli svijet ugriju i osvoje. Sv. Franjo vjeruje, da se pod kruhom i vinom pravo i istinito nalazi Tijelo i Krv Gospodina Našega Isukrsta, kako je i sam Gospodin reko: O v o j e t i ­ j e l o m o j e i k r v n o v o g a Z a k o n a (Marko, 14., 22.—24.). Ko ovo ne vjeruje osugjen je isto kao i svi oni, koji za boravka Isusova na zemlji gledahu njegovo čovječanstvo, a ne vidiše niti vjerovaše u Suhu njegovo Božanstvo1) »Kako se je onda svetim apostolima pokazo u pravome tijelu, tako se i na ma »ada očituje u posvećenome kruhu; i kako oni onda tjelesnim očima samo tijelo gledahu, ali — du­ hovnim očima motreći — Boga ispovijedahu, tako i mi videći tjelesnim očima hljeb i vino, gledajmo i tvrdo vjerujmo da je ondje presveto njegovo Tijelo i Krv živa i istinita. Na ovaj je način Gospodin uvi­ jek sa svojim vjernicima po vlastitom svjedočanstvu. E v o ja s a m s v a m i s v e do k o n c a Veliki naučitelji Augustin, Bonaventura, To­ ma . .. napisaše duboke rasprave o presv. oltarskome sakramentu. Oni iz usporedbe sa drugim kato­ ličkim dogmatima i u svjetlu filozofije nastoje raz­ jasniti ovo otajstvo. Označuju u čemu sastoji pre­ tvorba kruha i vina (transsubstantiatio), koji su za Bilo je krivovjeraca, doći će kašnje i protestanti, te će učiti, da je Euharistija gola uspomena muke Isu­ sove, da je tu samo slika njegova tijela, ili da se kruh ne pretvara nego da je u z kruh i vino prisutan samo Spasitelj. Vjera sv. Patriarhe ne zna za ove ljudske izmišljotine. On čvrsto i cjelovito vjeruje što je uvijek vjerovala i učila katolička Crkva, da se naime isti kruh i vino, po riječima posvećenja, pre­ tvaraju u Tijelo i Krv Gospodnju: S c i m u s, q u i a non p o t e s t e s s e cor pus , ni si p r i u s s a n c t i f i c e t u r a v e r b o 3). Zato ovaj prežarki i, reko bih, najsvjesniji štovatelj Euharistije pred čudom ovog otajstva na više mjesta u čuvstvu naj­ dublje harnosti ispovijeda, da »ne vidi na ovom svi­ jetu ništa realna od previsokog Sina Božjega, ako li ne presv. njegovo Tijelo i Krv«4). Hoće naime reći svetac, da su svi ostali predmeti pobožnosti, pa i isti ‘) Znamo da se S p e c u l u m P e r f e c t i o n i s u današ njem obliku ne može nipošto smatrati najstarijom legendom o sv. Franji, a pogotovo ne već iz godine 1227. kako bi to htjeo njegov novi izdavatelj protestanat Paul Sabatier. Ali je s druge strane stalno da veliki, pretežni dio njegova gradiva potiče od brata Leona tajnika i ispovjednika Franjina. Da se mjesta, gdje je govor o ljubavi sv. Patriarhe prama ukaristili, moraju držati pouzdanim, slijedi i otalen što u njima proveava ništi duh, kojim odišu i djelašca sv. Franje. ') De c o r p o r e Ch r i s t i , Opuscala S. P. Francisci Assisiensis, edita a PP. Collegii S. Bbnaventurae, ad Claras aquas (Quaracchi), 1904. str. 4. Djelašca sv. Franje uvijek ćemo označivati po ovome izdanju. a) Ibidem str. 4. ») De reverentia corporis Domini et de munditia altaris 1. c. s. 22. i 4. *) Testamentum S. P. Francisci I. c. str. 78; str. 22. Vjera. �3 Franjo Asiški, svetac Euharistije. sakramenti, tek uspomena i odraz, tek djelo Svemožnoga, dok je ovo otajstvo ista Božanska realnost, u njemu imamo i primamo istog Gospodina u tijelu i duši, u Božanstvu i čovječanstvu. Nije se po tom čuditi da sv. Patriarha zove sli­ jepim i bezumnim one, koji ne primaju dostojno ovo presv. otajstvo, već u grijesima živu. Je li u Euha­ ristiji isti Sin Božji, valja da oni, koji ju primaju, pri­ maju isto vječno svjetlo i vječnu mudrost1). Nego, dok mi ističemo vjeru sv. Franje u ovo otajstvo, primijetiti će valjda kogod, da ga u tome nema ništa izvanredna, da to vjeruju svi pravi kršća­ ni. Da, vjeruju, ali vjera pripušta bezbroj stupnje­ va. Vjerujemo i mi, nu je li ta vjera prodrla do dna naše pameti? Je li ona obuzela sve naše moći? Nije doista! U sv. Patriarhe vidimo naprotiv, da je vjera u realnu prisutnost Isusovu u Euharistiji osvo­ jila svaku česticu njegova bića. On neprestance žive u ovoj vjeri, koja ga svega obuzimlje i optače, on sve gleda i sudi u svjetlu euharističnog Isusa, Nje­ govu slavu u svemu traži, tako misli i radi kako bi i mi morali raditi, da ga tjelesnim očima gledamo u cijelome svome Božanstvu i čovječanstvu. Vjeru­ jemo, da i mi, ali kako ic naša vjera hladna : ne­ plodna, kako je ona nesvjesna prarna vjeri velikog asiškog ubožara! Gdje su nam djela, gdje čast i osjećaji, koji se ovoj živoj vjeri nužno nameću? Ljubav. Ako je vjera u Euharistiju zahvatila ikoju moć umbrijskog serafina, to je doisto najprvo i najjače raspalila osjetljivo i nježno njegovo srce. Mislimo % Nj. Veličanstvo Franjo Josip 1. i redodržavnik Mišić. li često na neki predmet ili osobu, gledamo li da joj ugodimo i čast pribavimo, znak je da ju ljubimo. Sv. Franjo je dneve i noći vas se rastapo u ljubavi k Isusu i neprestano kao u zanosu vapio: »Bog moj i sve moje!« Sjegurno, ova se je ljubav najvećma razvi­ jala iz mozganja i udivljenja nad euharističnim Svetotajstvom. Razmišljajući veličinu ljubavi Isusove na oltaru, svetac je v£s izvan sebe ostajo: »O prezamjerna visino, klico je, i prečudno udostojanje! 0 velebna poniznosti! 0 ponizna velebnosti, gdje se Gospodar vasione, Bog i Sin Božji toliko snizuje, da se za naše spasenje sakriva pod malenim oblikom kruha! Vidite, braćo, Božju poniznost i i z l i j e ‘) Epistola 1., I. c. str. 95. v a j t e p r e d n j i m s r c e s v o j e (Ps. 61., 9.)1). »Gorio je, piše sv. Bonaventura"), prarna svetotajstvu Tijela Gospodnjega žarom svega bivstva svoga, diveći se udivljenjem predubokim ovom preljubeznom udostojanju i predostojnoj ljubavi. Cesto je pristupo na sv. pričest, i to takovom pobožnošću, da bi i drugoga pobožnim učinio, dok bi pri slatkom blagovanju neoskvrnjenoga Jaganjca, kao u duhu pijan, često bio od zanosa i ljubavi izvan sebe.« U prvome Pravilu, koje je bio namijenio svojoj braći, pozivlje sve na ljubav k Isusu ovim žarkim riječima:*) •) Sv. Franjo, Epistola !!.; I. c. str. 103. *) L e g e n d a ma j o r , cap. IX., 2; Opera omnia edit Quaracchi, tomus VIII, str. 530 b. �Br. 1. — Serafinski Perivoj. — 1911. 4 »Ljubimo svi iz s v e g a s r c a , i z s v e d u š e , s v i m u mo m, s v o m s n a g o m i k r e p o š ć u , s v i m r a z u m o m i s v i m s i I a m, svim poletom, svom čežnjom i zanosom, svom željom i voljom Go­ spodina Boga, koji svima nami dade i daje svjegjerno cijelo tijelo, cijelu dušu i sav život svoj«*1*). Razumije se, da je ova ljubav k Euharistiji ulije­ vala sv. Franji i izvanredno bogoljupstvo k nekrvnoj žrtvi. »Uvijek kad je bilo moguće, htjeo je, veli nam frater Leo"), imati ili slušati misu.« U dneve kada, ili radi bolesti ili koje druge očite za­ preke, ne bi mogo prisustvovati sv. Posvetilištu, či­ nio bi mu da mu se čita Evangjelje, koje bi se toga dana čitalo u crkvi na sv. misi, i ovaj je običaj uzdržo sve do konca života: »Kad ne mogu slušati misu, govorio je svetac, ja se na molitvi u duhu kla­ njam Tijelu Isusovu isto kako bih mu se klanjo kad Ga gledam na posvetilištu.«3) Žarka ljubav Franjina k svetotajstvenome Isusu ne mogaše doisto ostati u nutrini, samoživa i neradina. Ona nužno prodire na dvor, podžiže i po­ kreće sve moći sveca, udahnjiva osnove, iznalazi na­ čine, kako da svog miljenika učini u cijelome što većma obljubljena i sve to više čašćena. Ovo je ona divna revnost, u kojoj se i ljubav najbujnije oči­ tuje, a o kojoj nam i povjest zabilježi -najnježnijih i najdirljivijih poteza. Kod nje ćemo se malko dulje zaustaviti. Euharistična Mi se ćutimo vrlo slabim, a ua revnovanje svečevo za čašću Tijela Gospodnjega opišemo ne samo kako ga je njegova mistična duša ćutiela, nego i kako nam se očituje u kratkim i nepotpunim podacima, koje nam savremenici ostaviše. U strahu da njihov uti­ l) Regula 1., caput 23., 1. c. str. 60. l) Speculutn perfectionis, cap. 87, edit. Sabatier, Pariš 1898, 175. Erat enim frater ille [Benedictus de Pirato] sacerdos sanctus et discretus qui basto Erancisco celebrabat aiiquando ubi jacebat infirmus, quia semper quum poterat volebat habere vel audire rnissam quantumcumque esset infirmus. #) Ovo se čita u jednoj bilješci, koju je svojom rukom napiso brat Leo, drug sv. Franje, na breviaru, kojim se je sv. Patriarha služio za života. Breviar se još danas čuva u bazilici sv. Klare: Beatus Franciscus acquisivit hoc breviarium sociis suis fratri Angelo et fratri Leoni . . . . Fecit etiam scribi hoc evangelistare ut eo die quo non posset audire rnissam occasione infirmitatis vel alio aliquo manifesto impedimento faciabat šibi legi evangelium quod eo die dicebatur in ecelesia, in missa, et hoc continuavit usque ad obitum suum . Dicebat enim : „Quum non audio rnissam adoro corpus Christi oculis mentis n oratione quemadmodum adoro quum video illud in missa. Spec. perfect. I. c. str. 175-, bilješka 2. sak ne okrnjimo, pustiti ćemo većinom podatke neka sami u svojoj kratkoći i rječitoj priprostitosti našoj duši govore. A i onako, neće biti izlišno da čitate­ lji »S. Perivoja« imadu u ovoj raspravici u jedno s a ­ kupljene sve glavnije ulomke ob ovome predmetu. Svaka riječ, svaki potez ovog velikog svetitelja za nas su najdragocjeniji biser, koji valja da brižno ču­ vamo i uvijek pred očima držimo. Zapovijed Gospodinova. Svetac nada sve ističe potrebu — a i Božanski nalog — da svi kršćani dostojno primaju presv. Ti­ jelo Gospodnje. Cujmo kako u jednome pismu na »sve kršćane, redovnike, svećenike i svjetovnjake brat Franjo, njihov sluga i podložnik« brižno ih uči i milo potiče: »Moramo ispovjediti svećeniku sve svoje grijehe i primiti od njega Tijelo i Krv Gospo­ dina Našega lsukrsta. Ko ne jede njegovo tijelo, veli im, i ne pije njegovu krv, n e m o ž e u l j e s t i u k r a l j e v s t v o B o ž j e . Neka pak dostojno bla­ guje i pije, jer k o n e d o s t o j n o p r i m a , s e b i n a o s u g j e n j e j e d e i p i j e ne razlučujuć Tijelo gospodnje1). A starješinam svoga reda u naročitome pismu stavlja na srce slijedeću preporuku: »U sva­ koj propovijedi,, što ju držite, opominjite puk na po­ koru i (učite ga) da s e n i t k o n e m o ž e s p a s i t i nego tko prima presveto Tijelo i Krv Gospodinovu. I kad svećenik na žrtveniku posvećuje (Tijelo G.) ili se kamo nosi, neka svaki, na zemlju klekavši, podade hvalu, slavu i čast Gospodinu Bogu živome i pravome.«') »Za gotovo znajmo svi katolici — veli drugdje3) da se nitko ne može spasiti nego kroz Krv Gospodina N. ls. i kroz svete riječi Gospodi­ nove.« — Nu, ljubav ne sustaje. Njezin žar ne po­ znaje granica. Ovaj euharističnom ljubavlju uža­ reni seraf opet svim glavarim i upraviteljima puka po cijelome svijetu upravlja živu i vruću molbu: »Vruće molim vas, gospodare moje, da, zaposta­ vivši svaku skrb i poso presv. Tijelo i Krv Gosp. N. lsukrsta blago primite u sveti dan njegova uspomenuća«*). Da je ovu zapovijed Gospodnju, koju svim kršća­ nima u pamet prizivlje, i svojoj braći htjeo staviti na srce, po sebi se već razumi. U prvome Pravilu (Regula) imade posebno poglavlje (XX.), u kome preporuča braći kako da se ispovijedaju i kako da *) Opuscula P. S. Francisci, Litterae, quas misit omnibus fidelibus, I. c. str. 90. *) Epistola V. ad Custodes. I. c. str. 114. 3) Epistola I. I. c. str. 91. *) Epistola IV. Ad populorum rectores, ibid. str. 112. �Najnovija prepirka o Isusu. » i s p o v j e g j e n i i p o k a j a n i sa v e l i k o m č a š ć u i p o n i z n o š ć u « pristupaju k stolu Go­ spodnjemu1). Naši će čitaoci sjegurno biti zapazili, koliko ove žurne svečeve pripomene da se nitko ne može spa­ siti, ko ne prima Tijelo Isusovo, odgovaraju duhu Evangjelja i crkovnoj nauci; koliko nas one sjećaju, a i častiti čine tu skorašnje opomene sv. o. Pija X. (»Quam singulari«, 8./VIII. 1910. S. Congr. de Sacramentis) o dužnosti svih kršćana, kad stupe na dobu razuma, da dostojno primaju sv. Euharistiju. (Svršit će se.) O. P etar Vlašlć, profesor. D ubrovnik : Najnovija prepirka o Isusu. Čuveni filozof pozitivizma John S t ua r t Mi l i — reče jednom zgodom, da je čovječanstvo sretno, što je imalo u svojoj sredini Sokrata i da bi se ono moralo češće njega sjećati. Prvak prote­ stantskih teologa, dr. A d o l f H a r n a c k, dao je Millu pravo, no pridodo je, da je čovječanstvo puno sretnije, što je imalo u svojoj sredini I s u s a i da Ga ono nigda te nigda ne bi smjelo zaboravit, do li Ga se svegjerno sjećati.2) Ovo, što Harnack kaže, živa je istina; to mi katolici najbolje znademo. Jest čovječanstvo je sretno, što se Isus pojavio, jer najbolje, što imamo na svijetu, sve je preko Isusa došlo. Pojava je to najvelebnija u ljudskoj povjesti, čiji se utjecaj nije ograničio na jedno ili dva pokoljenja, nego je eto punih devetnaest vijekova, da svijet — i nehoteć stoji pod uplivom propetog Nazarenca. U modernom vijeku pare i mašine, napretka i novotarija, rek bi, na prvi mah, ko da nestaje s lica zemlje simpatične Isusove pojave i da se Njegov glas — glas istine i pravde - gubi sred ovog zbr­ kanog darmara, u kome živimo. A ipak nije tako. Isus se ne može izbrisati iz povjesti; susrećemo Ga svakim korakom i u sadašnjosti, pa svijet, i najmo­ derniji svijet za Nj znade i o Njemu zbori. Svjedo­ kom je nepregledna literatura zadnjih deceniia, koja o Isusu raspravlja; svjedokom su toli česte raspra­ ve i govori, što se po sjevernim krajevima Evrope*) •) Ibid str. 49-50. *) Ad. Harnack: Das Wesen des CHristentums. - 5 izd Leipzlg 1901. str. 1 5 o Isusu drže, a svjedokom je i n a j n o v i j a p r e ­ p i r k a o I s u s u , koja je prošle godine (1910.) uzvitlala toliko prašine po Njemačkoj i drugdje. Po­ voda je dao prof. A r t h u r D r e \v s sa svojim drs­ kim napadajem na historičnost Isusove osobe; o če­ mu je on držo toliko skupština u raznim njemačkim gradovima, no proti čemu se listom digli pravo­ vjerni protestanti, a na čelu im dva uvažena profe­ sora Jo h a n n W e i s s i G e o r g G r u t z m a c h e r te i oni zaredali skupštinama u obranu Isusove historičnosti. Zanimivo je za nas katolike promatrati tu pre­ pirku o Isusu u taboru protestantskom, a i utješljivo; jer nam s jedne strane pokazuje, dokle čovjek može doći u pogledu vjerskih istina, ako nema nekog sjegurnog vogje; kao što nam s druge strane doka­ zuje istinitost našeg vjerovanja, jer kad su prote­ stantski učenjaci i pastori ustali na obranu Isusovu, morali su se nami približiti i u nas pozajmiti valja­ nost naših argumenata, proti kojima se oni isti toli često obaraju. Cijenjenim čitaocima »Seraf. Perivoja« evo u kratko prikazujem početak, razvoj i svršetak te pre­ pirke. 1 Napadaj prof. Art. Drewsa. Profesor Arthur Drews poznat je po Nje­ mačkoj kao potkopavatelj kršćanstva. Na mje­ sto njegovo hotio bi on uspostaviti neku panteistično-pesimističnu religiju. To stanovište bra­ ni najupornije u svom opsežnom djelu »Reli­ gija kao samosvijest Božja«.1) Dok je samo to do­ kazivo i branio, malo se ko na nj sjećo. Sličnih krivih nazora o religiji niče danomice u svijetu, pa je skoro i nemoguće sve uzeti u pretres. Do istine kri­ tika se gdjegdje dotakla ovog Dre\vsova djela i nje­ govih čudnih nazora,9) no to je bilo sve. Nego Dre\vs nije osto samo pri tom. On je do­ bro znao, da dok se kršćanstvo drži istinitim, uza­ ludan je svaki napor za širenje njemu protivne reli­ gije; kao što je i to znao, da bi se u čas srušila sva zgrada kršćanstva, kad bi kome uspjelo potkopati njegov temelj, a to je: o s o b a I s u s a H r i s t a. Isus je začetnik, osnovatelj, duša kršćanstva; žila kucavica njegova života, središnja os, oko koie se vrti mišljenje, govorenje, djelovanje kršćana. Digni ‘) A. Drews : Die Religion a!s Selbstbevvusstsein Gottes. Eine philosophische Untersuchung uber das Wesen der Re­ ligion. — Jena und Leipzig 1906. *> Poimence je to učinio M. Scheibe u „Theologische R undschau" protestantskom časopisu, što izlazi u Tiibingenu u sv. 1. str. 35 god. XI (1908). ali i to samo ukratko. �6 Br. 1. — Serafinski Perivoj. — 1911. dakle iz povjesti Isusa Hrista i eto si digo i cijelo kršćanstvo. Tako je umovo prof. I)rews, i sasvim logično; a dosljedno je tome i radio. Ono, što su se ustru­ čavali ustvrditi Strauss, Gunkel i drugi pristaše po­ znate hipoteze mita, to je ustvrdio bez oklijevanja i na najradikalniji način prof. Drews: da I s u s n i j e n i g d a o p s t o j o, te sve ono, što se o Njemu pisalo, to su stare orijentalne bajke zaodjevene u drugo ruho i primjenjene nekom i d e a l n o m junaku, koga se prozvalo I s u s o m . To on hoće da dokaže u svom bezočnom djelu »Die ChristusMythe«, kao što je hotio dokazati na tolikim jav­ nim predavanjima, koje je držo svrhom pretprošle godine 1909. i početkom prošle 1910. po raznim njemačkim gradovima, poimence u Berlinu. Cijelo to Drewsovo dokazivanje, po mnijenju istih protestantskih raciionalista. ispod svake je kptike, niti zaslužuje ime znanstvenog raspravljanja. Drews je zagrizo u kost, koja je odveć tvrda za njegove zube; raspravlja o pitanju, u koje se ne razumije; tS s a m je s e b e u ovom pogledu n a z v o d i l e t a n t o m . Po svemu je ovisan o drugim učenjacima, a i od ovih odabro je bez ika­ kvog kriterija samo one, koji su po njegr /ој ćudi: druge naprosto neće da poznaje. Nema dakle kod njega o b j e k t i v n o s t i ni n e p r i s t r a n o s t i, što se ponajprije zahtijeva od ozbiljnog učenjaka. Sumnja o najvjernijim svjedočanstvima, a lakovjer­ no poprima najprovizornije dokaze, kad su u prilog njegovim idejama. Eto to je, što bismo u glavnome mogli reći o tom Drewsovom napadaju na historičnost Isusove osobe. No čujmo njega istoga, da vidimo, koje će nam dokaze on na srijedu iznijeti u potvrdu svog mnijenja. Evo ih nekoliko1): a) U starinskim grčkim i latinskim piscima — Isusu savremenim — nigdje ne nalazimo o Isusu spo­ mena. Q|io, što Tacit spominje1) oko godine 117. kad govori o božanstvu grada Rima za Neronova doba, ima se držati u m e t n u t i m u 15. ili 16. vijeku po Isusu. To bo je — kaže Drews — fran­ cuski učenjak Hochart dokazo (!?). b) Jedan amerikanski profesor matematike us­ tvrdio je, da su davno prije kršćanskog Isusa ne‘) Primjećujem, da nijesam na žalost, mogo imatiporuci originalne Drewsove rasprave, pa sam ove točke prikupi^ iz obrane dra. Weissa i Griitzmachera, koju ću domala spo menuti. *) Annal. I. 15- c. 44. Tu naime Tacit izričito veli, da je auktor kršćanske vjere Hrist, koji je za vladanja Tiberija bio mučen u Judeji po prokuratoru Ponciju Pilatu. koje poganske sekte štovale neko nebesko biće, koje su I s u s o m zvali. Kako je dakle onaj poganski Isus bio prosta izmišljotina, tako i Hrews sa onim amerikanskim profesorom matematike, hoće da ka­ že, da je kršćanski Isus prosta izmišljotina. c) pripovjest Evangjelja o uskrsnuću Isusovu preradba je one poganske priče, prema kojoj se u proljeće, — dakle o Uskrsno doba — na nov život povraćo uspavani ili umrli bog Adonis, Atti, Osiris, i kako ga se već u raznim pričama zove. d) Prvi kršćani u Jeruzolimu izmislili su Isusa iz s e b ič n i h r a z l o g a . Koji su bili ti s e b i č n i razlozi, Drews nam ih ne spominje, osim jednoga, naime: jeruzalimski kršćani bili su protivni P a v i u i nijesu ga htjeli apostolom priznati; a da ga pred drugima omalovaže turili su u svijet vijest, da je kod njih živio utemeljitelj vjere njihove — Isus koga Pavo vidio nije, i za to nema prava, da u ime Isusovo Pavo govori, kao što oni, nadasve njihovi prvaci to smiju. Iz pukog dakle oportuniteta bila bi zmišjjena osoba Isusova. — Ovo je sva­ kako jedna od najčudnovatijih i najnerazumljivijih Drewsovih izmišljotina. e) Sto se tiče Fvangjelja, to su i ona postala iz gor spomenute svrhe; tim više, što Drews u njima ne nalazi ništa nova. Tu je prepis židov­ skih proročanskih knjiga i židovske nauke, koju se - nekako rafiniranu — postavilo u usta izmišljenog Isusa, kao što su se na Njega i »tobožnja« proro­ čanstva primjenila. f) No o Isusu jasno zbori i sv. Pavo, pa iz nje­ govih poslanica može se zaključiti istinitost povjesne eksistencije Isusa; a sv. Pavo živio je baš u nepo­ sredno vrijeme iza Isusa. To je istina od svakoga prihvaćena, pa i od istog Drewsa, kao što je od sva­ koga priznata vjerodostojnost bar nekojih Pavlovih poslanica, poimence I. Kor. No u toj poslanici (gl.‘ 15.) Pavo zbori jasno o povjesnom Isusu, da jasnije ne može. To i sam Drews uvigja; ali da od svoje ne popusti, navagja i ovdje onaj dosadni razlog: »Te su riječi kasnije umetnute u Pavlovu poslanicu od nekog drugog kršćanina potonjih vijekova«. To isto veli Drews i o drugim mjestima autentičnih Pavlovih poslanica iz kojih se razabire istinitost povjesnog opstanka Isusova. g) Donapokon i to je Drews naveo u potvrdu svog mnijenja, da Isusova nauka na nas moderne ljude ne čini nikakova utiska; riječi Isusove od male su ili nikakove važnosti. Eto to je u kratko, što je prof. Drews, iznio, da dokaže, da Isus nije opstojo. Ko ne vidi odmah �Djelo izvanredne vrijednosti. 7 na prvi pogled prozirnost i ništetnost njegovih ar­ Sve je pusto, mrtvo sve je polomljenih krila i snova, gumenata? To nijesu dokazi, doli plitke neosnovane Hrpa križa netesanih bez ukusa amo i tamo. tvrdnje. Koje čudo s toga, da se čitava Njemačka Nejma smilja, korov divlja uvrh raka i grobova; podigla na takovu drskost? Ozbiljnih privrženika Jedna lipa, ona cvate i miriše nasmijano___ nije našo Drews nijednoga, izuzmemo li njegovog kolegu prof. Arthura Bbttlingka, a jest protivnika Zar u njojzi smrti nejma? Raskošno se granje širi, svu silu. Megju one, koji su najodrešitije ustali proti Vječna proljet čarno cvate, kipi život i čeznuće. . . Drewsu, jesu, već gori spomenuta dva velevažna Ali jao! izmed cvata sa debla joj zmija v iri; heidelberška profesora J o h a n n VVe i s s i G e o r g Strah me hvata, i ja ginem kao sunce u smrknuće. G r u t z m a c h e r . Oni su sazvali javnu skupšti­ nu u M a n n h e i m u na 24. travnja pr. g. 1910. i tu I ja makoh korak natrag — oko srca nešto steže, držali govore, u kojima obaraju u prah Drewsove A na oči nadvila se gusta magla, oblak dima, tvrdnje, i dokazuju historični opstanak Isusov. Te Od usta se uzdah kida, a u grlu teško reže, su svoje govore objelodanili u maloj brošuri1) (sve­ I ja čujem, kako trne žar života u prsima. ga ukupno 30 str.). Evo ukratko njihove obrane. I kako se ruše snovi, mladenačke ginu sanje, (Svršit će se.) Kao magla u prozorje kad iščezne ispred dana; ‘) Cjelovit je naslov: Die Geschichtlichkeit Jesu zwei Kad ocvatu jorgovani, beharom se ospe granje, Reden gehalten .. am 24 April 1910 zu Mannheim von Prof. Joh. Weiss und Prof. Georg Grutzmacher — Tubingen Vjetar duhne, pljusak saspe — a ostane gola grana. 1910. E tako je na tom svijetu. Tako prosto i bez reda Polijegat će drage duše, srušit će se dvori sreće; Pod krstovim polomljenim trunuti će ostavljeni; I moja će ura doći — i niko me žalit ne će. 96 Dr. G juro Arnold : I Znadem, da sva mora d r ž iš.... w Znadem, da sva mora držiš U rukama svojim, Bože I kada te god’jer volja: B’jesni vali da se slože. Ali ono more burno, Što ga moje srce krije, Kao da u tvojim rukam Još nikada bilo nije. Ah, uzmi ga već jedared, Da se smiri, Bože sveti Ja bih srce htio c’jelo Pred podnožje tvoje djeti. АГ zato vas i ne molim — vašeg čuvstva i ljubavi, Sve najdraže odbjego sam, znadem samo sebe i Boga, Ni mladost mi ne procvjeta, u crno se ruho zavih — I tu vam je lovor slave mog života pjesničkoga. Pustite me. ne žalim vas: ne daste mi pjesme žarke; Ni uzet je ne ne možete, man’te brige, nij’ to vaše; Grob i cvijetak, smrt i život svejedno mi — nejma varke! Ali zato druga miso, drugo krilo mene paše. I tu, gdje sve pusto vene, divlja paprat i kopriva, Srce trne, miso staje. . . ,a u duši more sjete: Nad križevljem, čini mi se, slatka seja Samrt sniva, A uza nju pjesnik moli — slab ti račun, mio svijete! O. P etar G ra b ić :---------------------------------------------------------- Na seoskom groblju. Djelo izvanredne znanstvene vri­ jednosti. Tajno čuvstvo, puno sjete i molitve i sumora, Ponijelo me groblju mrtvih, carstvu nada zakopanih; Vani narav cvijećem buja; ori pjesma s dola i gora, A tu pustoš veo širi vrh života rakrhanih - Prošle je godine učevni Franjevac dr. o. Augustin Gemelli u Firenci izdo »La lotta contro Lourdes«, s čim je pokazo ne samo jur poznato opsežno znanje prirodnih znanosti, nego je očitovo svoj rijetki tale- A. Čičić, S arajevo. �Br. 1. — Serafinski Perivoj. 8 nat, koji znade sve svoje stručno znanje da uloži na obranu kršć. svetinja. Otac je Gemelli izabro predme­ tom svog učevnog promatranja Lourdes i čudesne mu dogagjaje, s kojim se najljući protivnici kao i katolici s osobitim zanimanjem bave. Općeniti in­ teres daje Marijinu gradu i čudesnim činjenicama obilježje aktuelnosti. Veleučeni pisac, videći, kako se općenito lurdska čudesa u ime liječničke znanosti napadaju, pošo je u Lourdes, da osobno pribere dokumente važnijih vanrednih dogagjaja, pa da i on, kao čuveni liječnik i histolog, podvrgne znanstvenoj analizi lourdske do­ gagjaje i da vidi: može li moderna terapija onu vrst bolesti liječiti i da li liječnička diagnoza dopire, da sve one vanredne dogagjaje svede u područje me­ dicine Gemelli se je kao stručnjak uvjerio, da su luurdska čudesa sa strane medicine neprotumačivu. Kad se je iz Lourdesa u Italiju povratio, posto je pravi apostol lourdske Djevice. Njezinu je slavu i čudesa kao pripovijednik po raznim crkvama Italije raz­ nosio. Njegov apostolat nije se talijanskim liječnicima dopo. Držali su, da je Gemeili prosti pučki varalica, koji, ponizujući liječničku znanost, Italiju sa čudes­ nim dogagjajima opsjenjuje. Liječnički savez u Mi­ lanu nastojo je oko oca GemelH-a, da bi javno sa strukovnjacima u medicini u lourdskim čudesima raspravljo. Znanstveno Poznati se je konferencijer odazvo casr zbilja i odveć teškom pozivu. Rok ovog znanstve­ nog dvoboja bio je utanačen za 10. i И. siječnja 1910. u dvorani, kojom je liječnički savez u Milanu raspolago. Na 9 sati u večer uvaženi biolog otac Gemelli došo je na ročište, gdje ga je na stotine liječnika znatiželjno očekivalo, u nadi, da će im uspjeti sjeromašnog Franjevca sa svojim tebože neoborivim do­ kazima pokopati. Prama ugovoru, predsjednik saveza Forlanini, daje riječ ocu GemeIIi-4i, koji, dragovoljno prihvaćajuć, poče razlagati, kako je došlo do ove znanstvene rasprave. Upućuje publiku, kako se svako znanstve­ no pitanje mora da riješava nepristrano, objektivno. Svake se predrasude treba otresti, pak onda doga­ gjaje znanstveno prosugjivati. Otac Augustin pred oči stavlja, kako pitanje Čudesa može biti predmetom toliko raznih znanosti psihologije, socijologije, ехеgeze, kritične filozofije, teologije, pa i predmetom 1911 medicine. Bistro nam učenjak označuje odnošaj medicine sa čudesnim dogagjajima. Ispravno Gemelli tvrdi, da se liječnička znanost dotlen proteže, u ko­ liko ona priznate čudesne činjenice ili pripušta kao naravne dogagjaje, koje terapija čini, ili jednostavno izjavljuje, da ona nema sredstava, da protumači ču­ desne zgogjaje. Dalje se medicina ne smije da pro­ teže. — Pisac nam pokazuje u pravom svjetlu odnošaj Crkve prama čudesima uopće i prama onima, koji­ ma je pozorištem Djevičin grad Lourdes. Iznosi brojke onih čudesa, koja su se u raznim godinama tamo dogodila. Prama Bertrin-u Gemelli tvrdi, da je B. Djevica u Lourdesu po svom zagovoru, najma­ nje 7090 čudesa od Boga isprosila. Ističe, kako je Crkva u ovom pitanju stroga i obzirna, tako da od 7000 čudesa, konačno ih nije pripoznala nego tekar 25. Upire prstom na važno priznanje, u kom najveći liječnički umovi priznaju, da se u Lourdes-u dogagja nešto, što se nigdje na svijetu ne zbiva, a ti su Bernheim, Dubcns di Berna, Karlo Richtet i t. d. Poslije ovog općenitog promatranja, Gemelli uzimlje dva slučaja, da konkretno, stvarno dokaže, da se u Lourdes-u nešto dogagja, što ne može liječ­ nička znanost uopće ni psihoterapija napose da pro­ tumače. Prvi je slučaj Petra Ruder-a, čiji je historijat Gemelli dobro proučio. O dogagjaju se ne može da sumnja. Petar je Ruder iz sela Jabbeck u Belgiji slomio gnjat, i to na 16. veljače 1867. Ne samo, što ga je ova nesreća zadesila, nego su mu se poslije malo vremena pokazale rane na nozi, a rak-rana mu je zdavala grozne boli. Liječnici su pokušali sve da učine kao Affenaer, Jaques, Verriest, ali su njihova nastojanja ostala bezuspješna. Bomka su proglasili neizliječivim. Jednako se izrazio i prof. Elioriest i mnoštvo drugih strukovnjaka. To je žalosno stanje potrajalo punih osam godina, 1867.—1875. Doktor Van Hoestenberg bonika je u proljeće 1875. pregle­ de, jedino da mu zadovolji, pa ga je našo odveć oslabljena, a rane su bile u pogoršanom stanju. Bonik Petar učini zavjet, pa pogje k lourdskoj špilji u mjestu Oostacker, gdje su se na čast Djevice pobožni kršćani skupljali. Tamo je stigo na 7. trav­ nja o štakama, Gospinu špilju oblizo i potpuno ozdra­ vio. Prelomljene se kosti tako Sljubile, kao da nijesu nikada ni prelomljene bile, a obe su rane potpuno zacijelile. Petrova je bolest od toliko svjedoka bila neposredno prije čudesnog dogagjaja ovjerovljena, kao što je i njegovo zdravlje bilo priznato i od stru­ kovnjaka i od prostog puka, koji je BI. Djevicu u Ruderovu ozdravljenju još više veličo. �Djelo izvanredne vrijednosti. Uvaženi spisatelj u skupštini razvija, koji se rok po liječničkom iskustvu zahtijeva, da se uopće slična bolest onoj Ruder-ovoj odstrani. Pripustivši, da je Ruder-ova bolest bila izliječiva, što iz liječničkih svjedodžbi protivno izbija, ona je zahtijevala najma­ nje mjesec dana, da slomljena noga steče normalno obličje. Dokazano je, da se je noga, kao u svakog drugog zdravog čovjeka, kroz tili čas u normalnom stanju ukazala. Ovaj dogagjaj već sa samog ovog gledišta nadilazi liječničku znanost, koja ne poznaje u ovoj mjeri zakon pospješnog ozdravljenja. Gemelli zgodno ističe, da je činjenica i ste stra­ ne neshvatljiva, što se nije upotrebilo nijedno liirurgično sredstvo u onom času, kad je Ruder ozdravio. Slična dogagjaja medicina ne poznaje. Uvaženi konferencijer odabire drugi slučaj Ivanice Tulazne, rogjene u Montresoru u Francuskoj, koja je imala Pot-ovu bolest. Nemila je sušica, nje­ zin mladi život podgrizala. Navagja liječnike, koji su bolesnicu liječili, ali uza’ud. Stručno razlaže, ka­ ko se odabrani primjer ne može živčanim bolestima da pripiše. Opisiva njezino ozdravljenje od osobite znamenitosti, jer se u slučaju pokazuje potpuno, da se je u jedan čas zbilo i da je trajno. Ovo su harakteristike, koje kod sličnih bolesnika nigdje ne opažamo. Iz priloženih dokaza niti se o bolesti dade sum­ njati, niti o nenaravnom ozdravljenju. Učeni Franjevac kritici podlaže razne teorije, koje su išle da naravnim silama protumače lourdska čudesa. Osvrće se na osobitu ljekovitost lourdske vode, koju je toliko lijekarnik Lasserre zagovaro. Poznati kemičar Filhol dokazo je protivno. On kaže, da jourdska voda nema nikakve sastavine, koja bi imala \erapičnu snagu, nego da se može piti kao i svaka druga. Sa strane liječničke dokazuje netemeljitost Cliarcot-ove teorije, koji je htio pomoću vjerskog utjeca­ ja \ffaith-healing), da protumači lourdska čudesa. Ova se teorija i s praktične strane zgodno pobija s Ruderovim slučajem. Vjerski utjecaj, kako je do­ sadašnje iskustvo pokazalo, ima svoje ograničeno područje, a to je nevropatološko; izvan njega on nije postigo nikakvih stvarnih uspjeha, orgauične su bo­ lesti isključene. Gemelli psihoterapičnu metodu zabacuje, jer ona ne može ni po sudu svog najglavnijeg pristaše Bernheima, da sjajan uspjeh poluči niti u carstvu dušev­ nih bolesti, a mnogo manje u onom, gdje su nam ana- 9 tomične razlike jasne. Konkretno se ne može ni je­ dan slučaj navesti, koji bi tu metodu mogo da utvrdi. Otac Augustin krasno razlaže o najnovijoj me­ todi, koju je u ovo zadnje vrijeme naučavo liječnik dr. Barraduc. Nastojo je protumačiti lourdska ču­ desa pomoću energičnog isparivanja (effluvio). Ovom su pojavu podložna sva živuća bića. Zgodnom primjenom megjusobnih organskih energi­ ja, dadu se takogjer polučiti i mnogi terapeutični efekti. On nam je dapače opstanak ovog energetičnog isparivanja fotografičnim aparatom htio da do­ kaže. Njegove su fotografične ploče iz početka ve­ liki ugled imale, ali svu razliku fotografičnih pojava Guelhard je protumačio i dokazo, da je nipošto nema pripisat objektivnoj, razlici organskih isparivanja, ne­ go da su razlike na fotografičnim pločama nastale usljed pomanjkanja stručnog pranja spomenutih ploča. Tako propade i ova netom rogjena metoda. Poznati histolog, kad je neumoljivoj, ali praved­ noj kritici podvrgo sve razne struje, koje su išle da nagju riješenje čudesnih dogagjaja, zaključuje svoju konferenciju s takovom znanstvenom intuicijom, da mu se čovjek mora da divi. Rijetkom bistrinom označuje granice prirodnih znanosti uopće i medici­ ne napose. Što može liječnička znanost u lourdskim čudesima, jest ovo. Ona može da ovjerovi dogagjaje, koji nastaju pod oblikom nekog osobitog me­ hanizma, što se u području medicine ne zbiva. Li­ ječnik uvigja, da je povjest lourdskih čudesa stvar­ na i istinita. Tamo nikakvu ulogu ne igra razvi­ kana popovska varka. Strukovnjak može da do­ kaže, da sva iznešena naravna tumačenja nijesu na liječničkoj znanosti osnovana. Na koji pak način spomenuti se dogagjaji obistinuju? Na ovo nam medicina odgovara niječno. Priznaje svoj »ne znam«! Liječnik se ne smije utjecat pod okrilje nepo­ znatih sila, jer to prekoračuje granice njegove zna­ nosti, koja se na realnosti snuje. Zazivanje nepo­ znatih sila, jest pitanje filozofskog djelokruga, koja sama može da dokaže apsurdnost ovog tumačenja. Pisac ovo pitanje ne raspravlja, jer si je odabro ulo­ gu liječnika, pa se i on zaustavlja kao strukovnjak u području medicine. Zadnja mu je miso logični zaključak stručnog promatranja, da znanost kao ta­ kova nema ništa proti pojmu čuda, kako ga Crkva naučaje. Pri zaključku konference Gemelli pozivlje pri­ sutne, da se već na večer upišu oni strukovnjaci, koji se kane s njim strukovno sjutra na večer pre­ pirati. Upisuje se ništa manje od 17 liječnika. �Br. 1. — Serafinski Perivoj. — 1911. 10 Navala. Na 11. siječnja t. g. dvorana je bila dupkom puna. Ne samo, da su strukovnjaci učestvovali, nego se pripuštalo i takove, koji su očito došli, da već unaprijed osujete znanstveni dojam, koga je imo Gemelli u slušateljstvu da proizvede. Predsjednik Forlanini daje riječ liječniku dru Ferrariu. Govornik ističe, da se rado prima uloge, jer se radi o stvari, koja je sama po sebi interesantna. Poslije nego je učinio neke opaske manje vrijed­ nosti, kako on to sam kaže, priznaje istinitost na­ vedenim čudesima. On nastoji oba navedena slu­ čaja protumačit s nekom abnormalnom uzrujanošću. . koja b, se sastojala u tajinstvenoj sili neobuzdane želje za zdravljem. Pod ovim dojmom pospješivaju se, kako on misli, terapeutični prirodni zakoni Kad je doktor Ferrari završio svoje razlaga­ nje, uzimlje riječ dr. Sigurta. Zamjera ocu Gemelli-u, što nije iznio kakvo čudo iz potonjeg vremena. Prizn je istinitost Ruder-ova ozdravljenja, a što se tiče Ivanice Tulasne ističe neke poteškoće, lioćt da pokaže nedostat­ nost strukovne diagnoze. Lourdska čudesa nastoji razbistriti pomoću sugestija. Hoće da dokaže znan­ stvenu znamenitost »nepoznatih sila«. Dok govorniku skupština živo odobraje, uzim­ lje riječ dr. I. Tonta. Nastoji skupštini predočiti svu važnost atoma, koji se sastavljaju i razlikuju po naravi elektrona. Atomi u svom megjusobnom odnošaju mnoge sile upijaju, kao što i mnoge prouzrokujiu. Hoće da pri­ kaže, kako i lourdska voda ima radioaktivni oblik koji povoljno djeluje na bolesnike. Otkriva zlatnu budućnost elektrioterapeutičnoj metodi. Iza doktora Tonta općinstvu se prikazuje po­ znati socijalista prof. E. Bonardi. Ne priznaje kritične vrijednosti iznešenim do­ kazima o čudesnom ozdravljenju Ruddera i Ivanice s razloga, što je naša pamet kao stvorena da iskriv­ ljuje objektivnu stranu dogagjaja. Lourdska bi se čudesa, kad bi i opstojala, dala pomoću histeričnog upliva razbistrit. Navodi slučaj, koji se njemu do­ godio, kako se je jedan mladić, koji je imo umišljenu sušicu (pseudo-tisi), od nje ne samo kroz mak) sed­ mica oporavio, nego je dapače posto kroz kratko vrijeme odveć krepak mladić (robustissimum). Za­ govara pozitivistični nazor o životu. Izostavljajuć drugu gosp. liječnike, koji nijesu ništa nova u pobijanju iznijeli, važno je spomenuti, da su dva liječnika dr. Vandone i dr. Necchi zauzeli stanovište Gemelli-a. Kad je došo do riječi liječnik Vandone, evo koje on stanovište, kao strukovnjak, u pitanju lourdskili čudesa zauzimlje. Ističe, kako je važno, što su svi predgovornici više manje priznali istinitost navedenih čudesa. Osvrće se na razlaganje prvog govornika dra Ferrari-a. Njega tumačenje Ferrari-evo ne zadovoIjuje. Ovo bi se na kraju svodilo na metodu suge­ stije, kojoj niti njezin isti utemeljitelj Bernheim ne pripisuje tako čudesne efekte. Sam on priznaje, da se kod organskog poremećenja spomenuta metoda izlišnom ukazuje. Začudno mu je, kako se Ferrari, kao i svi pozitivisti, uopće može i pozvati na tu skrovitu> ni6im nedokazanu silu sugestije. U ime znanost' zagovara istinitost starog načela: non datur saltus fn natura. Sve što priroda djeluje, to biva po­ stepeno i polagano. Dr. L. Necchi zgodno predbacuje strukovnjacim protivnog mnijenja, da nijesu ništa dokazali proti Ge­ melli-u. On je očekivo, da će g. liječnici iznijeti stvarna dva slučaja, kao što je učinio i otac Gemelli. Dr. Necchi osto je razočaran, jer nijedan strukovnjak nije donio niti jedan dogagjaj iz područja medicine, koji bi se mogo natiecat s lourdskim čudesima. Spo­ minje, kako većina liječnika hoće lourdske dogagjaje pod utjecajem viere da tumači. Govorniku se to nevierojatno čini. Kad bi to istina bila, zašto i liječ­ nička znanost nebi istim sredstvom onakova djela tvorila? Dr. Necchi osvrće se na mnoge nrigovore predgovornika, pa ih uspješno i pobiia. Zakliučuie. da ‘ ° м ime znanosti čudesa ne dadu pobijati. nego u ime. ničim osnovane, pozitivistične filozofije. Uspješna obrana. Kad je zadnji govornik Filippetti (drugi se na­ javljeni ne odazvaše) završio svoj govor, uzim/je riječ otac Gemelli, da, prama ugovoru, dade on svoje riješenie na dobačene mu prigovore. Njegov je go­ vor ispočetka bio popraćen cikom i prosvjedima sa strane onih, kojim nije stalo do znanosti, nego do toga, kako će svog protivnika omesti i poniziti. IJza sve to učenom ie Franjevcu uspjelo, da svrati pozornost i ako na svoj dosta dugi odgovor. Odmah u početku odbija dobačeni mu prigovor, da on u cijelom ovom poslu igra ulogu »đućandžiie«. Uvrjede u znanost ne ulaze, nego promatranje lourdskih čudesa. Odbiia od sebe prigovor neiskre­ nosti, licumjerstva: kao da na javnosti drukčije �Djelo izvanredne vrijednosti. lourdska čudesa promatra, a drukčije pred strukovnjacima. Bistro dokaziva, da čudo može biti pred­ metom mnogovrsnih znanosti, pa da se po tom ono može da razno i promatra. On se je u svojoj konferenci kao liječnik sa strukovnog stanovišta ponašo. Nije imo na umu nikakvo osobito filozofsko gledište. Otac Gemelli sve razne prigovore svodi na tri vrste, a te su: a) prigovori proti vjerodostojnosti iznešenih dokaza; b) da iznešeni slučajevi nijesu do­ bro proučeni ni diagnozi podvrgnuti; c) da ih se pripuštajuć i njihovu istinitost, dade na naravni način protumačiti. Što se tiče iznešenih dokaza u prilog dvaju na­ vedenih čudesa, otac Gemelli pobija dra Pini-a, dokazujuć mu, da svoje prigovore osniva na vijestima novinarske vrijednosti, koje treba svegjerno sa ve­ likim oprezom uzimati. Pini krivo navodi, da je doktor Aigner kao katolik zanijeko važnost lourdskim dokazima. Gemelli zgodno opaža, da Aigrierovo svjedočanstvo u stvari ne vrijedi, jer da je za­ neseni monista, koji je načelni protivnik Lourdesa. Neispravno Pini ističe dra Wedpha1ena, koji, kao osvjedočen katolik, da je proti poznatim lourdskim čudesima. Tvrdnja ne stoji, jer je on cijelo djelo паpiso u obranu njihovu. Odgovara na prigovore radi nedostatnosti ulo­ žene diagnoze. Osvrće se na predbacivanje, zašto nije više čudesa naveo, nego se na samo dva ogra­ ničio. Ako se nijesu mogli uvjeriti sa potanko orisanom fisiognomijom dvaju slučajeva, sjegurno ih nebi zadovoljila ni ostala, da ih je on i naveo, jer ih se nebi moglo u onako kratko vrijeme, za konferencu odregjeno, potanko i ozbiljno pretresti. Lijepo do­ kazuje, zašto se u svom promatranju ograničio na dva čuda iz starije dobe. On je to zato učinio, jer su se mnogi i mnogi strukovnjaci o stvari bavili i do njegovih zaključaka došli. Neodoljivom ih logi­ kom Gemelli tjera u nrotnriečje. Pita ih: ako li tako proučenim i dokazanim činjenicama neće da vjeruju, koje su mnogi učenjaci pretresali, bi li vjerovali i najnovijem čudu, koje ipak ne može da bude sa svijuh strana dokumentirano?! Otac Gemelli spočitaje im posvemašnju nepri­ pravnost u predmetu. Nijesu se postarali, da osobno i znanstveno prouče pitanje lourdskih čudesa. Pita ih: kako mogu suditi i zanijekivati činjenice, koje nijesu ni najmanje proučili?! Vrsni se učenjak Gemelli opet osvrće na diagnozu u slučaju Ruddera i Tulasne i dokazuje, da se diagnozi sa znanstvene strane ne da ništa prigo­ voriti. Opširno se zabavlja a dobačenim mu prigovori­ 11 ma pripustivši činjenice, o naravnim uzrocima gor­ njih čudesa. Potanko promatra slučaj Petra Rud­ dera i stručno pobija dra Ferreria, koji je htio ovaj dogagjaj po zakonu pospješenja (accelerazione) da protumači. Proučaje srast, potpuno šljubljenje nož­ nih kostiju, pa zaključuje s prof. Guinier-om, da se slični slučaj u čitavoj povjesti patološke anatomije ne opaža. Ističe, kad bi se i pripuštalo prirodno ozdravljenje, da ono nebi moglo biti savršeno, nego bi moralo imati biljeg nesavršenosti vitalnih funkcija. U slučaju Petra Ruddera to se nije dogodilo. Zakon pospješenja jest skroz hipotetične vrijednosti. Mi ga ne smijemo ondje primijenit, gdje je znanost do­ kazala, kao u slučajima a la Rudder, da je on skroz isključen. Takove su tvrdnje samovoljne, neznan­ stvene. Umno razlaže apsurdnost nepoznatih sila, na koje se dr. Bonnardi pozvo. Koliko god mi otkrili nepoznatih sila, one se nigda megju se ne mogu da kose. Barem se još to nije nigda dokazalo. U Lourdesu vidimo sile, koje se kose sa prirodnim zako­ nima. Već sama ova činjenica mogla bi svakoga osvjedočiti, da te sile drugdje traži, a ne u prirodi. Znamenito je i to, što je narav podvrgnuta nuždi, de­ terminizmu u svom djelovanju, dočim se kod čudesa tog determinizma ne opaža. Znak, da tamo slo­ bodna volja radi. Liječnici moraju s činjenicama da računaju. Oni su ljudi pozitivni. Sto se tiče ču­ desa, dokaze stvarnosti ne mogu zanijekati. Njima je dopušteno samo ovo ustvrdit: č i n j e n i c e j e s u t u; t u m a č e n j e i m ne n a l a z i m , č u d o k a o l i j e č n i k ne p r i p u š t a m , a l i i m o g u ć n o s t k a o s t r u k o v n j a k ne s m i j e m da z a n i j e č e m. Pred oči stavlja razliku izmegju ovog liječničkog agnosticizma i onog Spencerova. Ovaj strukovni »ne znam« tiče se samo medicine kao takove, a ne niječe vrijednost drugim granama opsežnog ljudskog znanja. Ovaj »ne znam« i ako se u konkretnom slu­ čaju čuda može da upotrebi, on ne vrijedi u filozofiji. Ona imade svoja osobita, jednako opravdana načela, po kojim može sa svog stanovišta da čudo zakonito nadnaravnom uzroku pripiše. Pri svrsi se obraća na slušateljstvo i kaže, da ga malo to zanima, kakve će utiske oni sa sobom o njegovoj konferenci kući ponijeti. Ali ga jedno ipak zanima, a to je: da se povrate svojim klinikama i laboratorijima s drugim osvjedočenjem. Neka ne traže od sitnozora da im riješi pitanja, koja pod nje­ gov oštri pogled ne spadaju; nek ne misle, da se s liječničkim nožićem dadu sva pitanja zgodno riješavati; nek se osvjedoče, da ima mnogo važnijih pi- �12 Br. 1. — Serafinski Perivoj. 1911 tanja, o kojima nam medicina ne zna ništa reći, a koja su predmetom drugih grana ljudskog istraži­ vanja. Na kraju im zahvaljuje, što su bili tako dobri, te njegovo raspravljanje do kraja pratili. I ako je okršaj kadikad bio žestok, moli za oproštenje s nji­ hove strane, a sa svoje im on rado oprašta. Nada se, da će rasprava otvoriti vrata drugim znanstve­ nim okršajima, i to u interesu same znanosti. Haran im ostaje i zato, što su mu dali prigodu, da im otkrije svoje znanstveno uvjerenje nad lourdskim dogagjajima. Kad je otac Gemelli svoju raspravu završio, bur­ no ga je odobravanje popratilo. Dapače su mu stiskom ruke čestitali i isti njegovi protivnici. U navedenom djelu još nalazimo dva poglavlja, koja strogo ne spadaju na gornju raspravu, ali su ipak od velike važnosti. U prvom nam poglavlju prikazuje utiske njegove znanstvene raspre na jav­ no mnijenje; u drugom nam otkriva svoje filozofske nazore o Marijinim čudesima. Kap liječnik iskreno kaže, da mu je čudo s ove strane zagonetno; ali kao filozof, koga je Bog svijetlom razuma obdario i dao mu zdrava načela umovanja, on nas šalje u Lourdes, da promatramo djela Božja s čistom na­ mjerom i bez prerasiuda, pak da ćemo tamo-upo­ znat, svemogućstvo Božje, koje se u Marijinu gradu očituje. I ako Gemelli-evo djelo nije napisano s apologetičnom namjerom, ipak je ono za apologiju kršćan­ skih čudesa od neprooijenjene vrijednosti. Istina, da katoličko bogoslovlje imade na pretek djela, koja rade o čudesima, ali su ona napisana u duhu filo­ zofije i u onom teologije. Takova djela pozitivizmom zadahnuto naše doba ne uvjeravaju. Gemelli je prama duhu vremena udario novim pravcem, pa je uzeo znanost kao takovu i dokazo, da znanost J0^ п*’-е t>oru^ a tradicijonalno kršćansko uvjerenje, Odabrani pravac skroz je savremen, i izradba je stručna. Ne samo naša sjeromašna knjiga, nego i svjetske literature mogu zavigjati Italiji i franjevačkom redu, što imadu onakog učenjaka. Da u našem sudu ni najmanje ne pritjerajemo, svaki, tko zna talijanski, a ima 4 lire, nek nabavi »La lotta contro Lourdes«, pak će se sam uvjeriti o ispravnosti našeg suda. LISTAK. Dr. Blažević: Monarhija ili republika? Kroz Portugalsku odavna je već brujio zvuk — republika, I stano­ vita strana nije mirovala sve dotle,, dok ga nije u djelo privela. Svijet je osto zapanjen radi naglog preokreta i u čudu se pito: čemu to vodi, hoće li to dobrim uroditi?! I odgovor je glasio, da ono sve što naglo, što nepromišljeno biva, nikada dobrim rodom uroditi ne može. — Ovo je povjesnička či­ njenica, koju nam potvrgjuje Francuska, a s vre­ menom će i Portugalska! Kad se je u Portugalskoj do republike doći htjelo, tada se je na monarhiju i njezina predstav­ nika vikalo, kao da je monarhija svoj bijedi i nevolji naroda kriva, kao da monarhija ne prija dobrostanju podanika. Zato ju treba ukloniti, a na njezino mjesto staviti republiku, koja da je jedina u stanju izliječi­ ti sve one rane, koje krvare na tijelu podanika, vi­ kalo se je sa stanovite strane. — Pozabavimo se u kratko ovim pitanjem, te na temelju povjesničkih činjenica prosudimo, da li je monarhija ili republika podesnija, da narodu pomogne, Portugalski slobodni zidari, kada su radili, da monarhiju sruše a republiku uspostave, ugledali su se u Francusku. Pak šta vidimo u Francuskoj? Prvi njezin predsjednik reče: da će republika biti konservativnom ili je nikako ni biti neće. Pa ipak se pri tome nije ostalo. Francuska postade liberal­ nom, zatim radikalnom, onda dogje u zagrljaj i ruke socijalizma i sad ju čeka još jedna faza - anarhi­ zam. S ovim procesom rasla je i mržnja francuske vlade na katoličku Crkvu, sve do svog vrhunca, u kom ju danas nalazimo. Uprava je u rukama s o c i ja l i s t a , kojima je kako oni to rado vele »d o n a ­ r o d n o g b o l j k a « . A šta su u tome pogledu uči­ nili? Neka činjenice govore. Položaj je radnika kud i kamo bijeduiji nego u drugim monarhističnim državama; tome su svjedok štrajkovi, koji se tako često pojavljuju, a s o ci j a 1i s t a Briand šalje voj­ sku, da štrajkujuće silom prisili te svojom sudbinom zadovoljni budu. A gdje su još tolike druge ne­ volje, koje narod tište i to punom parom, te mu skorom propašću prijete. Republikanska vlada nije narodu pomogla, nego — sebi. �Listak. 13 Portugalska će nam isti proces pokazati, u ko­ našim hrvat, učilištima predavaju, vrve nekritičliko ga još pokazala nije. Oni, kojima je dobro nošću i neistinam u pogledu filozofije »duboko­ domovine na srcu bilo, potisnuti su u kut, nema ili. umnog doktora«. A dolikuje li se to naobraženom Prijašnja vlada nije dospjela, da blagostanje domo­ čovjeku? Dopušta li to ijedna, a osobito moderna vine podigne, jer joj ne dadoše prevratnici, koji su u kritika i poštenje? tome svoju propast nazrijevali. Pak kakovu ko­ Sve je ovo potaklo — od nazad malo zemana rist donese narodu nova vlada? Tu, da protjeraše — neke franjevačke učenjake, da jednom stanu na redovnike, koji su se trudili, da broj nepismenih kraj tim objedama i danas imamo prilično dobro umanje. Naravno je dakle, da će taj broj sada rasti cvatući pokret, koji hoće, da na pravo svjetlo iz­ i to sve dotle dok se broj trudbenika na ovom polju nese nauku Duns Scota i da se vidi, da on nije tako ne popuni. Republikanci traže slobodu i jednakost, zvani »protivnik« velikog sv. Tome. I izvan fra­ a narod reda i rada. Na čelu vlade stoji bivši pro­ njevačkih redova na ruku se ide ovom pokretu, te fesor odišući mržnjom na katoličku vjeru, te bi ju najuvaženije svjetske smotre i časopisi brane i rado iščupati iz srdaca tolikih milijuna i time im odu­ osvjetljuju nazore prvaka franjevačke škole. Tako zeti jedinu i najjaču utjehu u njihovim bijedama i je od zadnjega decenija izašlo dosta stručnjačkih pu­ nevoljama. Republikanci brzim korakom vode do­ blikacija u njegovu obranu. Megju glavnim radni­ movinu u sjegurnu propast, jer nema stalne ruke, cima ovog zaslužnog pothvata ubrajaju se o. S. koja da dobro naroda u istinu pred očima imajuć Belmond, o. Minges, prefekt učevnog »zavoda sv. čitavo djelovanje prema ovoj svrsi uredi. Portugal­ Bonaventure«, o. De Basly, o. Garcia i neki oci ska republika naliči lagji bez kormilara, koju sje- kapucini oko smotre »Etudes Frainciscaines«. O. gurna propast čeka. Narodu se otima najveća sve-j Belmond sad piše u najuvaženijim filozofskim časo­ tinja — vjera, — predstavnici su davno istoj rat na­ pisima, kao u Revue de philosophie« i u »Riviste vijestili, pa kako da bude govora o tome, da bi se di filosofia neo-scolastica«. Pater Minges izim ras­ republikom htjelo narodu, a ne sebi pomoći. Jedini prava razasutih po njemačkim revistam izdo je i spas, jedina sreća naroda i domovine sastoji se u nekoliko djela o Duns Scotovoj filozofiji. Napomi­ vjeri, u pravednosti i redu. Bez ovoga troga — čega njemo »Der angebliehe exzessive Realismus des baš u portugalskoj novoj vladi mnogo manjka —» Duns Scotus, (Miinster 1907.); Das Verhaltnis zwinema narodnog blagostanja. schen Glauben und Wissen, Theologie und Philo­ sophie nach Duns Scotus (XII.—204., Paderborn Fra J. B-ić.: 1908.); Der Gottesbegriff des Duns Scotus auf seinem angeblich exzessiven Indeterminismus (Vienne). Skotistički pokret u katoličkoj filozofiji. Već je De Basly izim svojih izdanja sad uregjuje skotii zeman, da se jednom poeme na svjetlo iznositi filo­ skički časopis »La Bonne Parole«, koji se sa svake zofija suptilnog naučitelja franjevačke škole b. Ivana strane najsimpatičnije preporuča, a izlazi u La Duns Scota. Moramo priznati, da se je dosada nje­ Havre. Uprav je nuždan za razumljenje Skotovih gova nauka odveć slabo gojila. Ovo neopravdano djela: »Lexicon Scolasticum philosophicum-theolonehajstvo znalo bi kadgod prijeći i u strančarstvo, te gicum in quo termini đistinctiones et effata philosopod firmom tomizna napadalo se je na Duns Scota phiam et thealogiam speetantes a B. J. Duns Scoto kao izrazitog »protivnika« sv. Tome. Pod riječju Doctore Subtili atque Mariano expomuntur et de»protivnik« smatralo ga se je ne kao razložnog i clarantur« i B. Joannis Duns Scoti: Questiones objektivnog prigovaratelja Angjeoskom naučitelju, disputatae D e R e r u m P r i n c i p i o . Tractatus nego kao — Bože prosti — jednog fanatičnog konD e P r i m o Re r um omni um P r i n c i p i o troverzistu. (Ouaracchi, 1910. 8° str. XCVI.—723.) oboje od O. Od tale sva ona neobjektivna ii neopravdana Garcia. kritika Scotove škole; kad dogji govor o njezinim Spomenuti pisci pobudili su ne malu pažnju u mnijenjima, zadovoljalo bi se kojim tekstualnim učenjačkom svijetu. Tako uvaženi časopis fran­ izrazom i njezina nauka kao a priori — recimo — cuskih oo. Isusovaca »Etudes« u broju od 26. svib­ protivna zabacuje se i na krivo izvrće, a da se nije nja 1910. preko Le Bacheleta veoma se laskavo ni pregledalo izvornik, što i kako Duns Scoto mi­ bavi neoskolastičkim pokretom, kojeg je u »Francus­ sli i naučava. koj potako o. Deodato De Basly. Naša je želja, da bi Dosta i školskih teksta, pa i oni, koji se po se i kod nas odazvalo ovom pothvatu, jer je i jedna �14 B r.ll. — Serafinski Perivoj. — 1911. hrvatska knjiga, i to glavom dra. Bazele »Povjest filozofije« ljuto nasjela u prikazu i ocjeni Skotove nauke, po čem se vidi, da se je premalo ili baš ni­ malo bavio u izvorima njegovim naučavanjem. VJESNIK. Saskl knez Makso o sjedinjenju crkava. Nedav­ no je saski knez Makso, freiburški profesor objelo­ danio u »Roma e Г Oriente« raspravu pod naslovom: »Pensees sur la puestion de Г union des Eglises«, u kojoj je istako svoje krive nazore o ujedinjenju crka­ va. Knez Makso tvrdi: da se istočna crkva neće nikada sa zapadnom sjediniti pod uvjetima, koje za­ padna Crkva pruža. Takovo su sjedinjenje prihvatili samo neki n. pr. Ruteni. Grci smatraju papstvo latinskom institucijom. Njemu je današnja ustanova Crkve sasvim drukčija nego li je bila nekoč. Sveti Petar i Pavao bili su mu u istome rangu(?l. Crkvena se je ustanova osobito od IX. stoljeća promjeihla(?). Papa je na zapada, gdje nije bilo patrijarha, vazda imo veću vlast, nego li na istoku, gdje su ga u mnogom supiirali patrijarhe. Istočnjacima treba dati ona prava, koja su imali prije raskola. Nove dogmate istočnjaci teško primiti a stare — proizlazak sv. Duha i od Sina — drži i istočna crkva uklju­ čivo. Istočnjaci vjeruju, da sv. Duh izlazi i od Sina, nu u premissama, a zapadnjaci u zaključku iz premissa stvorenu. Papa je Nikola I isto tako kriv raskolu ko i Focij(!). U papinu poglavarstvu treba razlikovati izmegju vlasti i naučavanja. Cistilište površno prelazi. Istočnjake ne bi tiebalo siliti, da ostave svoje mnijenja, da pretvorba biva nakon svr­ šene epikleze, jer nije ni u katolika dogma, da pre­ tvorba biva odmah poslije Hristovih riječi. Osim Isusovih riječi traži se i odluka, a ova je kod istočnjaka do konca epikleze. Stari su se kršćani krizmali kao i danas istočnjaci. Sva je razlika megju istoč­ nom i zapadnom Crkvom u teološkim formulama, a ne u vjeri. Iz svega se vidi, da je knez profesor do­ sta naivan i preidealan, a prema katoličkoj Crkvi ne­ pravedan. Ustanova je katoličke Crkve u biti Bo­ žanska, pak je u tome pogledu uvijek ista. Da sv. Duh proizlazi i od Sina učili su stari istočnjaci i izri­ čito, kao što i današnji izričito uče, da izlazi od s am o g a O ca . Megjutim se je knez Makso popravio i svoje zablude opozvo. Dr. Ante Bauer imenovan biskupom. Još su podavno hrvatske novine počele glasati, da će dr. A. Bauer, zagrebački kanonik biti imenovan koadjuto­ rom zagrebačkoga nadbiskupa. Kako se iz Zagreba čuje, to je sada već gotova činjenica — on je imeno­ van koadjutorom, i to s pravom nasljedstva. Rodio se je 11. veljače 1856. u Breznici. Početne je nauke svršio u Jaski i Varaždinu, gimnazijalne u Varaždinu i Zagrebu, bogoslovne u Zagrebu i u Budimpešti, a doktoriro je god. 1885. u Beču. U zagrebačkoj je nadbiskupiji vršio razne službe: kapelana, katehete u raznim školama, sveučilišnoga profesora i rektora, urednika »Katoličkoga Lista« itd. Puno je piso, a spise mu rese dva dragulja »Ontologija« i »Naravno bogoslovlje«. Presvj. dru Baueru i naše čestitke! Biskup Marković u Sarajevu. Na 12. u noći pri­ spio je u Sarajevo banjalučki biskup Marković. U susret su mu izašli m. p. o. Mišić, njegov tajnik Ćorković i dr. Blažević. Presvjetli je odsjeo kod Franjevaca. Car Vilim 13. katolik? Zadnjih je dana Maurice Muret u listu ».I o u r n a 1 d e s D e b a 11 s« o pru5к о т caru Vilimu II. piso s katoličkim simpatijama. »E g у h a z i K 6 z 1б n у« tvrdi, da je tome povod članak, što ga je jenski profesor Ernest Haeckel izdo u frankfurtsKome listu »D a s F r e i e W o r t« zva­ nu, kome je htio, da opravda svoj istup iz evangeličke crkve. Haeckel silno grdi cara Vilima, da se on nazivlje »milošću Božjom vladar«, da je gojio ne­ prirodno prijateljstvo s Leonom XIII., a sada s Pijom X., da je svečano pohodio Vatikan, te da se je onako ponio za Boromejske enciklike, u čemu on nazire ultramontanističke težnje. 1 mi priznajemo, da je car Vilim izvanredno sklon katolicima, ali to­ mu će biti uzrok politika — moćni u Pruskoj kato­ lički centrum, a ne ultramontanizam. Božična alokucija sv. Oca kardinalima. I ove godine došli su svi rimski kardinali, osim sijedog Oreglija, k Njegovoj Svetosti, Piju, da mu izraze svoje čestitke. Sv. Otac je njih primio u svojoj pri­ vatnoj biblioteci i u odgovoru na čestitanje u vrlo finoj ironiji osvrnuo se on na one novine, koje su očekivale, a neke već objavile, nekakav politički pa­ pin govor. Njegova Svetost je rekla, da uzorita go­ spoda ne očekuju od Njega nikakve politike; On će s njima da govori o predmetu, koji je izvan svake politike, a to je dekret o prvopričesnicima i poimen­ ce o njegovoj primjeni u Francuskoj. Vrlo veseo bio je On zbog velike množine pisama, što su mu ih po­ slali pričesnici od 7—10 godina. Iskrenuo je bio ovaj govor i na kodifikaciju kanoničkog prava i reko, da će se slijedeće godine moći predložiti ne samo I. svezak, nego jedan oveći dio toga djela. Rasulo u luteranskoj državnoj crkvi. Zastup­ nici »slobodoumnog kršćanstva« u Norveškoj razdi- �15 Listak. jelili su se u dvije stranke; jednu sačinjavaju umje­ reni, drugu skrajni radikali. 1 u profesorskom ko­ legiju bogoslovnog fakulteta na jedinom norveškom sveučilištu ima ista djelidba. 0 tome s nekom iro­ nijom i žaobotn govore i sami listovi njihovi — a ini znamo da izvan prave Crkve nejma istine i stal­ nosti! Katolička Crkva u Engleskoj. Prošle je godine katolička Crkva u Engleskoj proslavila pedesetgodišnjicu zavedenja hijerarhije. Vrijedno je baciti po­ gled na razvoj katoličke Crkve u Engleskoj kroz tih minulih 50 godina hijerarhije. Taj nam razvoj naj­ bolje predstavlja slijedeća statistika, iz koje sazna­ jemo, da je Engleska god. 1850. imala: crkava i ka­ pela 587, raznih škola 500, svećenika 788, samostana 70; dok je prošle godine 1910. brojila: crkava i kapela 1760; viših škola 1064, pučkih 2000, svećenika 3687, a samostana 1159. Ovaj je prijegled katolištva u Engleskoj za svakoga katolika vrlo utješljiv. Portugalski katolici prosvjeduju Revolucijonarci u Portugalskoj u progonjenju Crkve, uništenju oltara i manastira prevršili su svaku mjeru. Velika množina protesta od strane katolika raste svakim danom to više, tako, te »liberalna« vlada pokazuje od straha i sramote svoju »netiberalnosi . Da do­ skoči opravdanim prosvjedima izdala je neopravda­ nu naredbu, da se samo oni protesti ucažuju, koji se ulože u općinskim prefekturama - a to je znak po­ litičke smiješnosti! Španjolska. Na 23. prosinca je u Španiji prihva­ ćen zakon (uz 174 glasa proti 54), da se provizorno kroz dvije godine ne smije podizati nijedan samo­ stan, dok se ne postigne potpuni sporazum sa sv. Stolicom. Kada će biti konzistorij? Sav se je svijet razmaho s upitom, kada će Papa držati novi konzistorij, u kome će se popumti mnoge ispražnjene kardinalske stolice. Neke su novine kao i »Corriere della Sera« razglasile, da će se konzistorij držati u veljači ili ožujku o. g. Nu Papa Pijo X. oprovrgo je te gla­ sine, naglasiv, da se konzistorij čitave ove godine neće držati, a razlog mu je taj, što ove godine pada i 50-godišnjica ujedinjenja Italije. Instalacija. Iz Gjakova nam javljaju, da su ta­ mo na 29. prosinca već prošle godine svečano za kakanonika instalirani: presvj. g. msgr. Milko Cepelić i preč. g. dr. Jakša Pliverić. Presvj. se je Cepelić sva­ kom zgodom istako kao osobiti prijatelj bosanskih Franjevaca, s toga se njegovoj promociji i vrlo ra­ dujemo. Njegovu je župu u Gjakovu po odredbi presvj. biskupa dra Krapca preuzeo dr. Pavo Gjelatović. Naša slika. Dne 30. svibnja god. 1910. u 3 sata po podne stupilo je Nj. Veličanstvo car i kralj na sa­ rajevsko tlo. Sati, dani, pa i mjeseci su se odatle osuli u zaborav, jedno je samo od svega toga ostalo — lijepa uspomena na krasne tadanje prizore. Jedan od tih prizora jest i naša slika na str. 3. ovoga broja »Seraf. Perivoja«, koja predstavlja razgovor Nj. Ve­ ličanstva cara i kralja kod duhanske tvornice u Sa­ rajevu s redodržavnikom Bosne srebrne preč. Alojzijem Mišićem. KNJIŽEVNA SMOTRA. Dr. Jelenić: Nikola Alačević: Slavni i zaslužni muževi: Makarska i Primorje. Izlet na oiokovo. Spljet, ЈЛи. u je n a 1 K. Gosp. Alačevića lično ne poznam, ап sudeći po gore spomenutome njegovu ujelu, mora Piti plemenita duša. On ljubi Hrvatsku i hrvatski narod, a osobito ga resi lokalni patriotizam, koji ga sili, da ljubi svoje Primorje i njegovu i prošlost i sa­ dašnjost, te koji mu je bio i motor gore citiranoga Ju^ stranice sadržavajućega ujelcu, u kome opisuje slavne Primorce, Primorje i izlet na Biokovo. Alačević je svoje djelce posvetio »miloj i ne­ zaboravnoj uspomeni nezaboravnoga prvoga ravna­ telja arbanaškoga učiteljskoga zavoda, vrlomu hr­ vatskomu pedagogu i pjesniku pokojnome don Stjcpannu Buzoliću,« koji je za svoga dvadesetgodišnjuga učiteljevanja podgojio barem do 300 gojenika, koji u ono tmurno i dremežno doba — sa rodoljubivim svećenstvom i sa onom uzornom, ako i malobrojnom, četom svjetovnjaka___bijahu postali pravi dalma­ tinski učitelji i prvi odani apoštoli hrvatske misli i hrvatske prosvjete u. . . Dalmaciji«; koji je napiso pjesmaricu: »Bog, Rod i Sviet«, te prevagjo: Leopardija, Foscola, Manzonia, Monstia, Giustia, Alearda, Dantea itd. Bijelce je podijeljeno u dva dijela. Prvi dio (str. 7.—13.) sadržaje biografije 20 glasovitih Primorca: Mihovila Pavlinovića, Stjepana Ivičevića, Kažimira Ljubića, kanonika Ivana Josipa PvlovićLučića, biskupa Pavla Miošića, generala Nikole Majstorovića, prepozita Josipa Ćobarnića, profesora Augustina Grubišića, don Antuna Mrkušića, popa Mate Ivičevića, novinara Antuna Deana, pjesnika fra Ivana Despota, nadučitelja Grgura IvanovićMrlića, fra Ante Lulića, fra Gabre Puratića, dra Cesara Pavišića, profesora Mihovila Glavinića, histo­ ričara Josipa Alačevića, dra Lovre Pavlović-Lučića i Ive Marije Vukovića, a pred ovima je, kao poznat �16 Br. 1. — Serafinski Perivoj. — 1911. samo spomenut pjesnik »Ugodnoga razgovora«, fra Andrija Kačić-Miošić. Sve ove velikane pisac riše s istim zanosom i bez pristranosti. Čini nam se ipak, da je potpunost ovoga dijela iziskivala, da se i pjesnik »Ugodnoga razgovora«, ma bio on i poznat opširnije opiše. Svakako radi pristranosti nije izo­ stavljen. U drugome dijelu (str. 55.—103.) pisac pod mottom starca Milovana: »Primorje je inisto pono­ sito od starine, jer je vilenito«, riše Makarsku i P ri­ morje, te izlet na Biokovo, U opisu je Makarske i Primorja dosta precizan. Tu se u XVII. poglavlju u tančine rišu: Primorje, pučanstvo, razdioba opći­ ne, manastiri, podneblje, Primorci i njihova narav, prosvjeta i njezini zavodi, razne zadruge i bratov­ štine itd. »Izlet na Biokovo« uvodi nas u čare ovo­ ga vilinskoga mjesta, koga svake godine osim ini gih turista na 31. kolovoza — na sv. Jurja — t o D ^; do 1000 duša, gdje slušaju i glagolačku m: ■ Na koncu djela pisac ponovno upozoruje na lje­ pote Primorja, na njegovu krasnu prošlost i na nje­ gove velikane, te žali, da danas i to mjesto »mori ubitačni bratski razdor i zlosretn nesloga«, koja t a ­ ca u »moralni, narodni i ekonomi: ki nazadaf vito i slavno« Primorje. On s Ct ngić-Agor razdorom plače: »Oj hrvatska zemljo p sto gr’ješi nebu gori, da te tako razdor moi te s iVanteom Allighiemm vapi za mirom i slogom: »Pače, pače, ei va gridando, a qui, che un . uiro ed u ia possa serra«. Uopće je djelo uspjelo i svake hvale vrijedno. Ali kao što nije ništa na ovome svijetu tako savršeno, da mu kritika neće prigovoriti, tako i Alu^ »Slavni i zaslužni muževi« itd. Po mome mnijenju, pisac je trebo djelo tako rasporediti, da na prvo nije sto dogje drugi, a na drugo prvi dio. Primorje je krasno stablo, koje je uredilo s onolikim velikanima. Stablo se svakako prije ploda opisuje. Uz to se opa­ ža neka nedošljednost, kada piše sad Split, a sada (u naslovu) Spljet. U djelu se nagje i krupnijih gram a­ tičkih i sintakti* nih pogrešaka. Nr. pr. » ... s toga ga možemo smatrati kao njeki hrvatski Mezzofanti« (str. 13.), mjesto: kao nekoga hrvatskoga Mezzofanti-ja; »___ jerbo se tada nahodijaše u Zadru na uredniš­ tvu« (str. 16.), mjesto: u uredništvu itd. Ako sti­ listika i ne trpi uopće velikih izreka, ja im ipak u radnjama za višu inteligenciju nijesam neprijatelj, sa­ mo. kada se tako slože, da su i jasne i blagoglasne. A to kod gosp. Alačevića fali. Klasičan je tome pri­ mjer ona od 20 redaka složena rečenica, što se na­ lazi na str. 56. Djelo bi bilo puno praktičnije, kada bi imalo i kazalo. Dr. A. Koch: Lerbuch der Moraltheologie. Dritte vermehrte und verbesserte Auflage. Freiburg im Breisgau, 1910. Herdersche Verlagshandlung. Ci­ jena K 13.20, uvezanu K 15.—. C. Kirch, Enchiridion fontium historiae ecclesiasticae antiquae. friburgi Brisgoviae, 1910. Do izdatka ovoga djela crkvene je povjesničare trla jedna velika poteškoća. Tko je htio biti kritičnim crkvenim povjesničarom moro je u izvore zaviriti, a to je bilo mnogim uprav nemoguće. Izvori su ve­ ćinom u velikim bibliotekama, koje pojedinci posjemogu, a od velikih su biblioteka udaljeni, poteškoću god. 1910. odstranio učevni o. chT . vši svoj »Enchiridion«, u komu se nalaze 1002 fragmenta: kanona, okružnica crkvenih sabora, papinih dekreta, carskih zakona, natpisa, akata mu­ čenika itd., Kojim se razjašnjuje vanjska i unutarnja crkvena povjest do Vili. stoljeća. Grčkim je frag­ mentima nadodan i latinski prevod. Djelo se naru­ čuje u Herderovoj knjižari u Freiburgu i u Beču, a toji K 9.60, u platno uvezano K 10.80. »dušobrižnik«, što ga »uz sudjelovanje više sve­ ćenika« uregjuju Franjevci u Varaždinu, početkom ove godine stupio je u XVI. godinu. Ovaj »mjeseč­ nik za katoličke propovijedi« stoji na godinu 8 K. Svoje je vrsti jedini u velikoj Hrvatskoj katoličkome svećeniku toliko potrebiti list. Preporučamo! Glasnik sv. Franje. Imamo: »Glasnik sv. An­ te«, »Glasnik Srca Isusova«, »Glasnik sv. Josipa«, »Euharistični Glasnik«, a sada smo dobili i »G 1a sn i k s v. F r a n j e«, što ga uregjuju varaždinski F ra­ njevci. List je namijenjen trećoredcima sv. Franje. Izlazi u Varaždinu svakoga mjeseca jednoć. Cijena mu je na čitavu godinu K 1.50. Toplo preporučamo! D o p i s n i c a u r e d n i š t v a . Nekim je ovaj broj »Seraf. Perivoj« poslan na ogled. Ako ga zadrže, pozdravljamo ih kao predbrojnike. I drugi, koji ne misle držati »Seraf. Perivoj« neka ga odmah vrate, a ne istom u pol godine. Kogod »Seraf. Perivoj« nije još platio neka to Čim prije učini. List nije skup : 5 K na godinu — za gjake, trećoredce i sjeromahe 3 K- Tko sabere pet novih pretplatnika dobiva list badava. Pošto u »Seaf. Perivoju« suragjuju najbolji pisci, to se niko neće prevariti ako za nj plati odmah, što ga zapada. Opet velim o: širenje je dobre štampe, širenje Evangjelja. Serafinski Perivoj" izlazi na dva arka svakog 15. u mjesecu; godišnja cijena 5 kruna. Rukopise, pretplate reklamacije prima uredništvo u Sarajevu. (Bosna, Sarajevo, franjevački samostan). Odgovorni urednik: dr. o, Julijan Jelenić. Tiskara Vogler i drugovi u Sarajevu. �& UTEMELJENA GODINE 1882. UTEMELJENA GODINE 1882. Tiskara i litografija Vogler i dr., Sarajevo Telefon broj 119. (Komanditno društvo) Najstarija knjigotiskara ćemaiuša ulica m . aoBosni i Hercegovini i л Preporučuje molitvenika, poslova, što u tis ukusnom ku i M oderno uregjena :: D , nBfldnih djela, brošura, i. vjenBnih -carta, kao i svih afsku striku zasjecaju sa Jnjerefiije cijene. knjigovežnica, izragjuje sve vrsti uveza za knjižnice, velečastne župne urede, škole i privatna poduzeća. — Uvezi obavljaju se po naručbi: u papiru, platnu i koži. Vanjska narufbe obavljaju se brzo l točno. Slagaći stroj „TIPOGRAF". Brzojavi: Vogler, Sarajevo. �KS Podružnica o Sarajevu. Centrala u Llnbljani. Podrnžnice n Spljetn, Trstn, Celovca i Gorici, ii Dionička glavnica K 5,000.000. ■■ Pričuve preko K 500.000. mr Prima uloge na štednju na uložne knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih sa bez ikakvih poreza i odbitaka, 4 V ° l0 listo Kupuje i prodaje sve vrste papira od vrijednosti po najpovoljnijim cijenama, isto tako sve vrste domaćeg i stranog kovanog i papirnog novca. 0 svim ostalim bankovnim poslovima daje na zahtjev pismena i nsmena obavještenja. vodov^ itd., te p» anje i izvagjanje vrsnih javnih zgrada, drumova, betonskih radnja, dnja u vodi, elektrana, tvornica manciranje gradnja uz povoljne i gjć svakovrsne cigle u vlastitoj k inoj ciglani. ' :: za Bosnu i Hercegovinu ETERNITA za pokrivanje krovova. — Hrvats anka društvo). Uplaćena dionička glavnica 2.000.000 kruna. ZI Centrala u Sarajevu. Preuzima uloge na uložne knjižice te ukamaćuje iste uz 4 1/30/0 čistih. Eskomptira i reeskomptira mjenice i tražbine. Daje zajmove na tekući račun. Kupuje i prodaje vrijednosne papire, devise, valute. Zalagaonica Podružnica u Mostaru. Unovčuje mjenice, izŽrljebane, vrijed­ nosne papire i kupone. Pohranjuje svakovrsne depozite i upravlja njima. Izvršuje isplate i naplate na svim trgovačkim središtima tu- i ino­ zemstva. prima u zalog sve dragocjenosti kao: dragulje i ostalo. srebro, zlato, � https://kolekcije.nub.ba/files/original/3cc030fd3e49e333ab2a2f3e361193a1.pdf 461472e879a01ea640fe113d8b810cb7 PDF Text Text serafinski Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU BROJ 3. SARAJEVO, 15. OŽUJKA 1911. GOD. XXV. SADRŽAJ: A) ČLANCI I PJESMA: 1. 0 . Petar Vlašić: Kritika i protukritika golgotske ž r t v e ...................................................................... 33 2. 0 . Krsto Belamarić: Čemu slobodna škola? . . 37 3. Anka Topićeva: Bio jednom narod jedan! . . 40 4. N. fra. Lovro Mihačević: Zanimljivi ulomak iz povjesti Štovanja B. D. M arije.................................41 5. O. fra. Leon Petrović: Osvrt na o. Radoslava Glavaša „Život Isusa Krsta“ .................................43 B) LISTAK. C) VJESNIK. Papa Pijo X. opet proti sekularizaciji redov­ nika. - Javna rasprava. — Franjevac izumitelj. — Bogoslovni tečaj za naobražene ženskinje. — Ju­ naštvo jedne časne sestre- — Profesorski izpit. Adoracija — Valija odlikovan od Pape. — Mini­ star Canalejas i redovi. — Nečista savjest. — Obra­ ćenja. — Katolička Crkva u Prednjoj Indiji. — Tlotic.vaŠče u sv. zem lju............................................. 45 V KNJIŽEVNA SMOTRA. j -L ov . j Gančević: Father Paschal Roort Introduction to Franciscan LiteKršćanske Besjede...................... 47 I bez ikakvih poreza I L Kupuje i prodaje sve vrste papira cd vrijednosti po najpovoljnijim cijenama, isto tako sve vrste domaćeg i stranog kovanog I papirnog novca. (L 0 svim ostalim bankovnim poslovima daje na zahtjev pismena i usmena obavještenja. -- B O S A N S K O -H E R C E G O V A Č K O -- G R A G JE V N O D IO N IČ K O D R U Š T V O U S A R A JE V U DIONIČKA GLAVNICA K 5 0 0 .0 0 0 - Preuzima osnivanje i izvagjanje vrsnih javnih i privatnih zgrada, drumova, betonskih radnja, vodovoda, gradnja u vodi, elektrana, tvornica itd., te preuzima financiranje gradnja uz povoljne uvjete; proizvagja svakovrsne cigle u vlastitoj :: kružnoj ciglani. :: Glavno zastupstvo za Bosnu 1 tlercegovlnu HOŽE SE POVISITI NA K 2 , 0 0 0 . 0 0 0 - TVORNICE ETERNITA Direktor: gragjevni savjetnik J o s ip pl. Vancaš. najboljeg m aterijala za pokrivanje krovova. �Hrvatska centralna banka (dioničko društvo). Uplaćena dionička glavnica 2.000.000 kruna, Centrala u Sarajevu. Podružnica u Mostaru. Preuzima uloge na uložne knjižice te ukamaćuje iste uz 4 %% čistih. Eskomptira i reeskomptira mjenice i tražbine. Daje zajmove na tekući račun. Kupuje i prodaje vrijednosne papire, devise, valute. Zalagaonka Unovčuje mjenice, izžrijebane, vrijed­ nosne papire i kupone. Pohranjuje svakovrsne depozite i upravlja njima. je isplate i naplate na svim trgovačkim središtima tu- i ino- 'hna u zalog sve dr dragu.,, :{Q ,nosti kao: srebro, zlato, tale. Privile 5П*u. I H e r c e g r Uplaćeni dionički kapital 10 milijui." Vmn, љ тл. TRALA U SARAJEVU. S T A V E : u Bihaću, Derventi, Doboju B. GraF I L I J A L E : u Banjaluci, Bjelini, Brčkom, Mosu». i V A : u Gacku, Goraždi, Sanskom Mostu, diški, Lijevnu, B. Samcu Travniku, Trebinju i Viševradu. — Siocu i Zvomiku. V e le p r o d a ju d u h a n a u svim spomenutim mjestima. T T i r u v t o E a r n n n r l i o l i a r n a Daje hipotekarne i komunalne zajmove do 33 godine. Izdaje 4»/a°/o založnice i Ш Ј U U jtJ lJ C ilJ t? . 5«/o komunalne obligacije. Ove su založnice i komunalne obligacije u Bosni i Hercegovini proste od proveza, imaju pupilarnu sjegurnost, te se mogu upotrijebiti kao jamčevine pri trgovačkim poslovima. Osim toga mogu služiti u čitavoj austro-ugarskoj monarhiji kao vojničke ženidbene kaucije. fta n k o v n n o đ ip lip n ip Kupuje, prodaje i izdaje vrijednostne papire, devize i druge kovine — Preuzima «/ kupone i vučene srećke. — Eskomptira mjenice i doznačnice, daje zajmove u konto-korentu i na mjenice uz dovoljno pokriće ili osiguranje. Obavlja naplate mjenica i trgovačkih naputnica u svim glavnim mjestima Bosne i Hercegovine, Austro-Ugarske i inozemstva. — Daje zajmove na vrijednosne papire. — Prima novac na tekući račun i uz ukamaćenje na uložne knjižice. — Prima vrijednote svake vrsti u pohranu i upravu, kao otvoren polog ili kao ,,Safe“ — u za tu svrhu uregjenom oklopljenom prostoru — pod zatvorom stranke i banke. Odielienie ZH robu bankc ustr°ieno odjelenje robe, kao što i posebno odjelenje za zemaljske proiz* * vode u Brčkom sa agencijom u Doboju, bave se sa svijem u trgovačku struku za" sjecajućim dobavama, kako u komisiji tako i na vlastiti račun, financiranjem i podizanjem industrija i javnih poduzećaJ J J G lavni eu pred m eti Izvoza suhe šljiv e 1 žito. Kod banke opatojeća generalna agentura c. кг. povi, osigurav. ,,A 8B E C U B A Z IO N I GENERALI** prima direktno Hi putem filijala ,,P R O V ID E N C IJA “ prima o si­ ili ispostava razne vfgte osigurania na život \ proti vafrp, a generalna agentura osiguravajućeg društva guranja za slučaj nesreće proti raznih šteta na strojevima i na drugim predmetima. �serafinski Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU BROJ з SARAJEVO, 15. OŽUJKA 1911. 0. P etar Vlašić, p ro feso r, Dubrovnik: OOD. XXV. 2. Freyevi problemi. Kritika i protukritika golgotske Žrtve Da ima u muci Isusovoj dosta toga, što bi ražurnu ljudskomu — pripuštenom samom sebi — bilo nejasno, nerazumljivo, živa je istina: no nije istina 1. Otajstvo križa nekada i danas. ono>što moderni kritiiari vele- da 'е čitava muka ,susova klupko problema, koji su nerazriješivi doklegod jh se shvaća u katoličkom smislu, t. j. sa vrhunaravnog gledišta. Nije ni ono ispravno, što moderni kritičari nazrijevaju u evangjeoskom pripovijedanju muke jsusove nesuglasje i protuslovlje, pa na temelju toga krivo shvaćaju cijelu muku i izvrću njezino značenje Tako je p imjerice uradio џ llajnovije doba prof. F r e y , koji je u svom dielu, pod zvučnim naslovom » P r o b i e m i m u k e I s u s o v e « 1) podvrgo oštroj kritici Markovo pripovijedanje (pogl. 14 i d.), te ga usporedio sa Matejevim, Lukinim i Ivanovim. Najzamršeniji problem muke Isusove -za Frey-a su ovi. vijeće sinedrija, da se Isusa pogubi, pomazanje u Betaniji u kući Šimuna gubavoga, izdajstvo Judino i osuda izrečena nad Isusom. Rezultat pak njegovog istraživanja jest u glavnome ovaj: 1. Pripovijedanje Sinoptičara (triju prvih Evangjelista) ob ovom dogagjaju veoma je nejasno i nestalno, dočim je Ivan cijelu muku točnije prikazo. - 2. Vijest o izdajstvu jednog učenika psihologično je nevjerojatna, niti odgovara istini. Evangjeliste su to ustvrdili u inte­ resu Starog Zavjeta. U proročkim naime knjigama govor je o nekoj procijeni, za 30 srebrnika (Jer. 32. 6—9, Zah. 11, 12—13). Evangjeliste su izmislili Ju­ dino izdajstvo za 30 srebrnika, da mogu kazati, da su se i u tom pogledu ispunile riječi proroka o Isusu. Zato i veli Mat. (27., 9—10): »Tada se izvrši, što je kazo prorok Jeremija: I uzeše trideset srebrnika, ci­ jenu cijenjenoga, koga su cijenili sinovi Israelovi i dadoše ih za njivu lončarevu, kao što mi kaza Gospo­ din.« — 3. Pogriješio je Marko, što je zabilježio po­ mazanje nogu Isusovih malo dana pred smrt Njegovu, jer je to pomazanje bilo učinjeno početkom javnog Isusovog života, kako to Frey hoće da dokaže na Korizmeno doba dozivlje nam u pamet prizor najpotresniji od svih, što se zbili otkako je svijeta i vijekova: k r v a v u ž r t v u n a G o l g o t i . Sintezu one potresne tragedije, one dirljive muke BogaČovjeka, predstavlja nam na živo križ Isusov. Taj križ, ili točnije govoreć, O t a j s t v o k r i ž a , bijaše kroz vijekove, a još je i dandanas predmetom ljubavi i mržnje, slave i prezira, časti i napadaja. Na to je vec upozorio Apostol naroda, kad je ono ičonnćanima u prvoj poslanici piso: »Mi p r o p o v i j e ­ damo Hri st a r azapet a, Ži dovom sabl a­ zan, a G r k o m b e z u m l j e ; o n i m pako, koj i s u p o z v a n i , H r i s t a B o ž j u| s i l u i B o ž j u p r e m u d r o s t . « (I. Kor. 1., 23—24.) Razlika je ipak megju negdašnjim i novijim na­ padajima na ovu svetinju kršćanstva. Noviji na­ padaji uijesu onako divlji kao stariji, bar ne u više slučajeva; niti se moderna borba vodi o znaku kri­ ža, nego o njegovom značenju, t. j. ob Otajstvu križa, a svrha je, da se c j e l o v i t u m u k u I s u s o v u p r i k a ž e kao p o s v e m a nar avni d o g a ­ đ a j , koji za nas nema nikakove važnosti, ili tek ne­ znatne. Te su pogubne ideje zaodjevene ruhom mo­ derne galanterije i znanstvene spreme, te po taj na­ čin sposobnije, da zavaraju neupućene duhove. Zadali tog racionalističnog tumačenja (golgot­ ske žrtve, dopro je iz tugjih krajeva i u našu domo­ vinu, te ga stanoviti listovi bezobzirno do prigode prinose na sablazan vjernika, a na nasladu naših protivnika. Zato ne će biti s gorega, da iznesem u ovo korizmeno doba dva tri napadaja modernih kri­ tičara na Božanstvo žrtve golgotske, i da istodobno protukritiku njihovih nazora podam, e da se tako ot­ krije plitkost i neosnovanost njihova, te nam po taj način jače zasine veličina i cijena presvete Muke 0 spodina našega. ‘) J. Егеу: Die probleme der Leidensgeschihtc Jesu. I. Leipzig, 1407. �Br. 3. — Serafinski Perivoj. — 1911. temelju Lukinog Evangjelja 7., 43—50. — Druge Freyeve zaključke radi kratkoće prostora mimoila­ zim. Što da kažemo na ovakovu kritiku? Sva vrvi od početka do kraja kritičnim pogrješkama i nedošlejdnostima. Začudno je, što Frey drži Ivanovo pripovijedanje točnijim od Sinoptičara, dok golema većina modernih kritičara ne samo što pretpostavlja pripovijedanje Sinoptičara Ivanovom pripovijedanju, nego oni naprosto niječu svaku historičnu vrijednost četvrtom Evangjelju. Tako, — da jednog samog spomenem —, J U1i c h e г, pored liarnacka najuvaženiji moderni kritičar Novog Zavjeta, veli o četvr­ tom Evangjelju doslovce ovako1): »Ivanovo EvangjeIje mora se već »a priori« isključiti iz povjesnih vre­ la za život Isusov. Auktor ne kani toliko pripovije­ dati prošlo, koliko upozoriti na vječno; njegove to­ božnje činjenice imadu se shvatiti kao s i m b o l i i a l e g o r i j e jedne ideje: »Utjelovljenje Božje u Hristu.« Isti ton previjava i ostalim radnjama kriti­ čara ob ovom pitanju, akoorem ovaj ili onaj dopusta koje zrnce povjesti i u četvrtom Evangjelju, napose ono, u čemu se slaže sa Sinoptičarima. Imajuć ovo na umu izgleda zazbilj začudno Freyevo mnijenje, no prestaje svako začugjenje, kad se sjetimo, da mo­ derni kritičari sasvim udobno i na laku ruku riješuvaju biblijska i u opće religijozna pitanja ne gledajuć, da li su pri tom u protuslovlju sa zaključcima svojih kolega, pače i sa samima sobom. U jednoj prigodi poriču svaku historičnu* vrijednost Ivanovom Evangjelju, u drugoj ga uznose kao najmjerodavniji povjesni dokaz iz davnine: sve prema tome, da li je u prilog ili ne njihovim krivim pretpostavkama. Isto tako čine i sa Sinoptičarima i drugim svetim knjgama Novog i Starog Zavjeta. To je bez sumnje udobno i praktično, no da se to ne slaže sa zdra­ vom kritikom priznati će svatko, ko zdravo sudi. Nedosljedan je Frey samome sebi, kad poriče Judino izdajstvo zbog toga, jer Evangjelista pripovijedajuć taj dogagjaj navodi ispunjenje proročan­ stva. On naglašuje, da hoće svako pitanje znan­ stveno i kritički obraditi, no ovdje radi tome na­ suprot. Uzimlje u pretres samo. jedan Evangjelistin redak, pa prema tome prosugjuje cijelo pitanje o Judinom izdajstvu, a opet naprosto pretpostavlja pro­ ročanstva nemogućim, niti ne pokušav, da bar je­ dan ozbiljni dokaz navede u prilog tome; radi toga čini mu se sumnjiva vijest o Judinom izdajstvu i o njegovom samoubojstvu, buduć da Evangjelista pri tom navodi proročke riječi. Da se je Frey malo kri- tičnijim okom zagledo u Evangjelje, brzo bi se bio uvjerio, da je onaj proročki navod, tek sporedno uinetnut, ne kao u z r o k , nego samo kao p o t v r d a Judinog izdajstva, o čemu su sva četiri Evangjeliste opširno izvijestili. Zar ne navodi i Ivan — za Freya u ovom pitanju veliki auktoritet —, ne jedanput ispunjenje proročanstva, kad nam pripovijeda nekoje potankosti muke Isusove?1) Hoćemo li radi toga držati cijelu povjest muke Isusove prostom legen­ dom? Frey se ne usugjuje toga dokazati, dakle i opet nedosljedan samome sebi. Što Frey veli, da je Marko pogriješio metnuvši, da se zbilo pomazanje nogu Isusovih, pred samu Nje­ govu smrt, dočim Luka kaže, da se zbilo pri početku Isusovog javnog života, moramo i ovdje priznati, da nije Evangjelista pogriješio, nego je pogriješio prof. Frey, koji misli, da je jedno te isto pomazanje ono, o kojem govori Marko 14., 3.—10. i ono, koje Luka 7., 43. 50. donosi, dočim su u istinu d v a r a z l i ­ č i t a p o m a z a n j a , kako to općenito tumače ka­ tolički egzagete2), a to se lasno iz evangjeoskog teksta razabire. Prvo pomazanje (L.) zbilo se u N a i m u, drugo u B e t a n i j i. Naim je u Galileji, Betanija u Judeji, dakle već iz ove okolnosti mjesta da drugih ne spominjem — lasno se uvigja dvo­ struko pomazanje. Tako bismo mogli ići dalje i sve redom rješa­ vati Freyeve probleme o muci Isusovoj. Svuda bismo naišli na kritične pogrješke, nedošljednosti, na tvrdnje, kojima ćeš uzalud tražiti dokaza. Dokaza nema, naprosto zato, jer ih ne može biti, i uzaludna su sva naprezanja moderne kritike, da ih izmisle. Evangjeliste su nam tako savjesno i točno opisali muku Isusovu, da im se nema šta prigovarati, a pri­ govori, koje Frey i njemu slični iznose, to su sitne paučine, koje pri svjetlu vjere svatko veoma lasno može rastrgnuti. Ч Ad. Julicher: Die Religion Jesu und die Anfange des Christenthums (u djelu: Die cristliche Religion). Berlir-Leipzig, 1906. str. 45. 9 Spor. Iv. 18. 9; 19. 24. 28 36. *) Spor. R. Cornely: Histor — etcritica Introduclio in U. T. libros sacros. (Cursus Scripturae) IM. Parisisis, 18)7. str. 192. 3. Historično riješenie Harnackovo. Biblijska pitanja većim su dijelom povjesne naravi, i imaju se riješavati povjesnim dokazima. Pitanje o autenciji, izvornosti, vrijednosti Evangjelja najbolje riješava tradicija, kao što nam ona najbolje tumači pojedina mjesta Evangjelja. To je sasvim shvatljivo. Prvi kršćani, za koje su Evangjelja bila neposredno pisana, i koji su bili u uskom saobraćaju sa piscima, dotično vijesnicima Evangjelja, bez sum­ nje će ih bit lakše i bolje shvatiti, nego li to može­ mo mi nakon punih 19 vijekova. Zato se baš kato­ lička nauka o biblijskim pitanjima temelji većim di- �Kritika i protukritika golgotske žrtve. jelom na tradiciji, na dokazima iz drevne prošlosti kršćanstva, dočim moderni kritičari zapuštaju i mi­ moilaze tradiciju, pa uslijed toga i upadaju u mnoge pogriješke. To je opazio prvak modernih kritičara, berlinski profesor teologije dr. A d o l f H a r n a t k , pa se stao i on zanositi za povjesnim dokazima iz predaje uzetim, te a njihovom smislu riješavat biblij­ ska pitanja, napose ona o životu Isusovu. No dok je s tog pogleda dobro uradio, pogriješio je na dru­ goj strani, u koliko je precijenjujuć povjesne dokaze stao ih iznositi na uštrb istog Evangjelja, kao protiv­ ne njemu. Evo n. pr. kako Harnack shvaća muku Isusovu1): Općenito se — veli Harnack — pripisuje toj muci veliko vrhunaravno značenje i ekspiatorni značaj. Prikazuje ju se kao žrtvu, i to žrtvu za spas svije­ ta. On se tome dosta načuditi ne može, jer ne može da uvidi »potrebu, koju je Božanstvo imalo od ta­ kove žrtve«, a opet čini mu se, da takovo shvaćanje vodi do mnogo i velikih besmislenosti. Kako dakle riješiti taj čvor? Pomoću povjesti. Isusova smrt u istinu ne nosi na sebi nikakav znak vrhunaravnosti, nego su ju vrhunaravnom prvi kršćani učinili. Troje su naime prvi kršćani držali o muci Isusovoj: 1. da je smrt Isusova na križu bila p r a v a ž r t v a, koja je upotpunila sve žrtve Staroga Zavjeta i posve zadovoljila Božjoj pravdi, te su uslijed toga i prestale sve krvne žrtve. Na temelju te prvotne kršćanske predaje piso je Pavo u poslanici k Hebrejima, da je Isus jednim prinosom savršio za uvijek one, koji bivaja posvećeni. (Una enim oblatione, consummavit in sempiternum sanctificatos — Hebr. 10., 14); — 2, da je smrt Isusova bila n a k n a d a z a g r i j e h e s v i j e t a, te je uslijed toga križ Isu­ sov najočevidniji dokaz Njegove ljubavi prama čo­ vječanstvu i ujedno najsjajnija potvrda Isusovih rije­ či: »Od o v e l j u b a v i n i k o v e će n e m a , d a ko d u š a s v o j u p o l o ž i za p r i j a t e l j e s v o ­ je.« (Iv. 15., 13.) On, koji je bio pravednik u pot­ punom smislu riječi, trpio je i umro za naše grijehe, prema onome, što se čita u 53. pogl. Izaije: »On bo­ lesti naše nosi i nemoći naše uze na se . . . bi ranjen za naše prijestupe, izbijen za naša bezakonja.« — 3. Jer u muci svakog pravednika imade nešto pomir­ benog (ekspiatomog) značenja, to su i prvi kršćani u istom smislu tumačili Isusovu smrt, pače oni su joj — kanoti smrti najvećeg pravednika — p r i p i ­ s a l i s v e o p ć i e k s p i a t o r n i z n a č a j , te su zato vazda uznosili križ kao znak spasenja i pomirbe za mnoge, t. j. za sve one, koji to hoće. ‘) Ad. Harnack: Das Wesen des Christenthums. 5. izđ. Leipzig, 1901. str. 97.- - 101. 35 Harnack opetovano naglašuje, da su prvi kršća­ ni u istinu tako shvaćali muku Isusovu; to da se ne može poreći, pa o tom nijesu niti najmanje posum­ njali ni isti S t r a u s s , niti »veliki kritičar« Ferdi­ nand Christian B a u r. To je sve živa istina i mi se u svim tim točkama slažemo s Ha mačkom. No začudno nam je, kako*on — inače duboki um — ne uvigja, da se ta starodrevna kršćanska predaja u s v e m u s l a ž e s E v a n g j e l j e m i krasno ga 'razjašnjuje, pa da je u istinu smrt Isusova o n a k o v a i o n a k o g z n a č e n j a , kakovom nam ju ti prvi kršćani u suglasju s Evangjeljem, dakle s Isu­ sovom i s apostolskom naukom prikazuju. Zar nije­ su oni mogli bolje poznati sve potankosti života Isu­ sova, dosljedno i uzrok, svrhu, značenje muke Isu­ sove, nego li to mi dandanas poslije toliko vijekova možemo znati? Berlinski profesor, kad je piso ono svoje veoma rašireno djelo »Bitnost Kršćanstva« nije sjegurno imo pri pameti, da tim posluži u čemugod katoličkoj nauci, no htio on ili ne htio, dokazi iz povjesti prvih vremena kršćanstva, koje on navodi u potvrdu svojih racionalističnih ideja, jesu baš po­ tvrda katoličkog mišljenja. To i jest svojstvo istine, ^а sv^gda svijetli, pa bila i na najtamnijem mjestu. To_ svietl° istine, štono je pomiješano sa racionalistidnim nazorima u spomenutoj tiarnackovoj knjizi, upozno je veoma dobro čuveni obraćenik najnovijeg doba Dr. A 1b e r t v o n R u v i 11 e, sveučilišni pro­ fesor u Halle, te je čitajuć Harnackovo djelo »Bit­ nost Kršćanstva« ostavio protestantizam i prešo u krilo katoličke Crkve.1) 4. Romantično riješenje Boussetovo. Prof. dr. Wil. B o u s s e t urednik je uvaženog protestantskog časopisa »T h e o 1o g i s c h e R u n d ­ s c h a u « i auktor najpopularnijeg protestantskog, točnije govoreći, racionalističnog, spisa o Isusu. Nje­ govo djelce » J e s u s«2) doživjelo je u malo vremena treće izdanje u 30 tisuća primjeraka. Nema nego ciglih 100 stranica, niti je strogo znanstveno djelo, nego je ragje tu sakupljen rezultat modernog raciona­ lističnog istraživanja o Isusu, pa sve prikazano u zamamljivom, pučkom stilu, da lakše nagje ulaza kod prostog puka. Bousset prikazuje Isusa kao nekog r o m a n ­ t i č n o g j u n a k a , pa u tom smislu tumači i N j eg o v u s mr t . Isus je imo velikih ideala, za koje je živio i koje je želio ostvariti. On se pouzdo u ‘) Spor. A. v. Ruville: Zuriick zur heiligen Kirche. — 13,—18. izd. Berlin, 1910. str. 9—11. *) W. Bousset: Jesus. (Religionsgeschichtliche Volksbucher) 3. izd. Tubingen. 1907. O našem pitanju raspravlja na str. 67—100 pod člankom „Das Geheimnis der Person". �36 Вг. 3. - Serafinski Perivoj. 1911. sama sebe i nado se, da će Mu zbilja poći za ru­ kom ostvariti ili. Zato onako često govori o budu­ ćem kraljevstvu, gdje će On biti možnini i uzviše­ nim vladarem, pun sjaja i veličanstva, od koga će i Njegovi učenici biti podignuti na visoka mjesta. Kada je Isus govorio o tom svom budućem kraljev­ stvu, govorio je vazda zanosno i pouzdano, ko sta­ lan o obistinjenju svega toga. Tek pred zadnji čas života puče Mu pred očima crna zbilja: uvidi kako su Njegove osnove teško izvedive, pače uvidi, da će nastradati prije nego li ostvari Svoju namiso. On ipak ne sustaje. Drže Ga buntovnikom, hvataju Ga, vode od sudišta židovskoga do sudišta rimskoga, na smrt Ga osugjuju i vode na Golgotu, da Ga na križ razapnu. Njegovo je duševno stanje bez sumnje iz­ gubilo dosta srčanosti, no ipak ne zdvaja. Tik pred samu smrt očekiva ostvarenje svojih ideala p om o ć u v i š n j e , n e b e s k e s i l e . U tom smislu tumači Bousset Isusovu molbu Ocu nebeskome » O če, a k o je m o g u ć e , ne k a m e ш i m о' i g j e o v a č a š a ! « Učenike Je do pred samu smrt so­ kolio i pripravljo ili na užasnu katastrofu, navodeć, sve i ako umre, da će se to zbit* Višnjom voljom i da će poslije smrti nastati zlatno doba Njegove sla­ ve. Tako je Isus »varo« svoje učenike i samoga sc be, a u toj varavoj nadi — umire na tvrdom oci k riža. . . Bousset na to pridodaje. Smrt Isusova to je k r u n a N j e g o v a ž i v o t a (»D i el K r o n e u n d V o l l e n d u n g d e s L e b e n s J , a križ i trnova kruna to su znakovi Njegove veličine. Kakove veli­ čine? Jer je pao žrtvom svojih ideala, njima je osto vjeran do zadnjeg časa svojega života, A to je znak junaštva i duševne veličine. Kolikogod se Bousset napreže, da nam prikaže veličinu muke Isusove u pomenutom smislu, to nam se ta muka pričinja to jadnijom i nesretnijom, a po­ java Isusova, ona svjetla pojava, koja je kadra uznijeti naše srce i dušu našu nad prašljivom zemalj­ skom nizinom u sjajne nebeske vedrine — ta Isu­ sova pojava — onako kako nam ju Bousset predstav­ lja — napunja nas nekom odvratnošću i samiljenjem. Prosti tesarov sin, bez sile i novca, bez nauke i dru­ gih sredstava, zaželio je biti gospdarom svega svi­ jeta, Onaj, kome će se vijekovi k la n ja ti!... Kako da se psihološki protumači zametak slične ideje u si­ nu tesarovom? Ima u povjesti ljudskoj na izobil primjera, da se neznatni ljudi digli nad obične smrt­ nike sjajnošću svojega uma, ili zavladali čitavim dr­ žavama pomoću oružane sile, mača i ognja, ali ne­ ma primjera, da se tko gradio Spasiteljem svega svi­ jeta, i to Spasiteljem duševnim i tjelesnim, te hotio ustanoviti sveopće kraljevstvo mira i ljubavi, a to postići samo propovijedanjem svoje nauke. Slične se ideje mogu poroditi u glavi kojeg suludastog čovjekan, Don Ouischotova kova, no ne u pameti raz­ boritog čovjeka. Neću kazati, da Bousset drži Isusa duševno bo­ lesnim, ima megju modernim kritičarima, koji Ga takovim u istinu drže, a to je žalosno i spomenuti ~ no doklegod on drži Isusa »prostim tesarovim sinom« a ne pravim Sinom Božjim, dotle logično slijedi, da je Isus u istinu bio pojava — sažaljenja vrijedna, a ne junak, kakovim Ga Bousset smatra. A muka Isusova bila bi s jedne strane opravdana, bar u tom pogledu, da bude drugima na usvijest, da se ne gra­ de većima, nego li što su — a s druge strane Nje­ gova smrt, bila bi naprosto konac jednog kukavnog života, za čiji se sjegurno nitko nebi zagrijo, po go­ tovu ne milijuni ljudi kroz punih devetnaest vijekova. Ja k o dakle Isusova smrt, doklegod ju se ne shvati kanoti s m r t B o g a-Č o v j e k a biva nera­ zumljivom, neznatnom, nevrijednom, da ju se spo­ minje, a htjeti ju romantično riješiti, kako je to Bous­ set pokušo, upada se u grdne pogriješke, koje se grusti kršćanskom srcu samo ih čuti. 5. Skup modernisti i jezgra Apostolske nauke. I ako zvani k a t o l i č k i m o d e r n i s t e « slič­ ni su u neku ruku majmunima. Ne obličjem niti duševnim sposobnostima, jer majmuni duše ne imaju, nego onom vlastitosti majmuna, što se zove »oponašanje«. Kako naime majmuni čine ono, što vide, da drugi rade, tako naši moderniste u religijoznim pitanjima povagjaju se za modernom racionalističnom kritikom, prepisuju njihove krive nazore i prikazuju ih katoličkom puku kao p l o d z r e l e i n e p r i s t r a n e k r i t i k e , kao plod svog vlastitog znanstvenog istraživanja. Najdalje je u tom pošo svakome već čuveni L o i s у, koji je zato i slavljen od racionalista kao prvi katolički učenjak'), no koga je Crkva potpunim pravom izopćila, a njegova djela osudila. Evo n. pr. kako Loisy sudi o muci Isusovoj2): U Isusu se polagano ali postepeno budila svijest, da je On Mesija — Spasitelj svijeta. U 30. godini života zadobi jasnu sliku svog mesijanskog poslan­ stva, te poče propovjedati skori dolazak kraljevstva nebeskog, t. j. mesijanskog. Pri tom Mu niti ne do') Ad. Jiilicher: Einleitung in das Neue Testam ent (Grundris der theologischen Wissenschaften), — 6. izd. Tubingen 1906. str. 21. 2) Ove nazore priopćio je Alfred"Loisy u raznim |svojim d je lim a /k a o : »Le7quatrieme*Evangile« (1903.) »Autour d’ un petit livre« (1903.) »Les Evangiles sinoptiques« (1907.) dva sveska i drugdje. '.Spor. »Bogoslovska" smotra« god. I. (1910.) str. 3 -3 3 . �Čemu slobodna škola? laži na pamet, da bi On radi toga mogo nastradati, pače On je sjeguran, da Njegov Otac nebeski ne će dopustiti da propanu Njegove osnove. No malo po malo nastupa razočaranje. Uvidio je, da ljudi ne mare vele za Njegovu nauku, pače, da snuju kako će Oa pogubiti. »Isus predvigja katastrofu, ali uz a sve to očekuje čudo, jer se još uvijek pouzdaje u skori dolazak kraljevstva mesijanskoga kraljev­ stva Božjega.« To Njegovo pouzdanje odrazuje se u govoru pri zadnjoj večeri, kao i u molitvi u vrtu Oetlisemani, a i u poslijednjim riječima, koje je na križu izreko, premda su te riječi bile ponriješane ne­ kom otajnom zdvojnošću. I Isus je umro, razapet na Golgoti, kao što drugi ljudi umiru, niti Njegova smrt znači išta velika za ljudski rod. Tu su smrt prvi kršćani shvatili kao žrtvu za grijehe svijeta, kao smrt otkupljenja, a već sveti Pavo toj muci i smrti Isu­ sovoj pripisuje ekspiatomi značaj. Sam Isus ne is­ tiče nigdje takova značenja svoje muke i smrti. Ta­ ko Loisy i njemu slični moderniste. Tko ne opaža na prvi mah sličnost moderni­ stičkih nazora o golgotskoj žrtvi sa nazorima racijonalista. Ono, što Loisy iznosi, nije drugo, do skup racijonalističnih nazora počev od Renana i prije njega pa do Harnacka, Roussetta i njima sličnih. C svakoga je po štogod uzeto i na svoju sakupljeno. Zato i nije od potrebe, da ovdje podam protukritiku Loisyeve kritike, jer ju već u glavnome gori podvrgoh.1) Ne mislim baš ni katoličku nauku o Golgotskoj žrtvi ovdje nanizati: ona je svakome čitatelju ove moje rasprave predobro poznata, pa je suvišno i spo­ minjati ju. Jednaka je onoj prvih kršćana, koju nam u glavnome ističe i Harnack, kako gore vidjesmo. A ta nauka prvih kršćana nije drugo, do vjerni odraz apostolskog mišljenja, koje se opet temelji na izja­ vama istog Spasitelja i na nadahnuću Duha Svetoga, pa je jedino pravo i istinito. Jezgru tog apostolskog shvaćanja muke Isusove zabilježio nam je lapidarnim stilom Apostol naroda sv. Pa.vo u 5. p o g l a v l j u svoje nedostižne p os 1a n i c e k R i m 1j a n i m a. To poglavlje u koliko je jedno od najtežih za razumijevanje, u toliko je sa druge strane jedno od najdragocjenijih Pavlovih po­ glavlja. U nekoliko redaka — u sve 21 — sadržana je tu č i t a v a H r i s t o l o g i j a : U p u ć e n j e S in a B o ž j e g a i svrha tog Upućenja, potreba naime, da se Čovjek izmiri s Bogom posredovanjem BogaCovjeka; s m r t I s u s o v a , koja je za nas: a) ž r') Nazore modernista, poimence Loisy-a, veoma je uspješ­ no pobio o. P e t a r G r a b i ć u svojoj učenoj raspravi »Va ž ­ n o s t m o d e r n e k r i t i k e « , što je izašla u »Hrv. Straži« god. VIII. (1909.-1910.) br. I., II. i IV. 37 t v a l j u b a v i : »j oš k a d b i j a s m o g r i j e šn i c i u m r i j e z a n a s« — b) po m i r b e u a ž rt v a : » p o m i r e n i s m o s B o g o m s m r ć u Si ­ na N j e g o v a « c) p l o d o n o s n a ž r t v a : »N j e g o v o ni s m o s e k r v 1j u o p r a v d a I i.« » J e r a k o k r o z g r i j e h j e d n o g a ( n a i m e Ad a ni a) p o in r i j e š e m n o g i, m n o g o s e v e ć a ni i I o s t B o ž j a i d a r i zj i o b i 1n o n a m п o g e (t. j. na sav svijet) m i 1o š ć u j e d n o g a č o v j e ­ k a I s u k r s t a.« Nema sumnje, da će nam štogod biti nejasno u ovome poglavlju, jer nam je teško prodrijeti do u tančine uzvišenih Pavlovih ideja, no jedno je stalno, da nam sv. Naučitelj u ovome poglavlju prekrasno razjašnjuje Otajstvo križa, te time ujedno podava nam najjače oružje protiv napadaja nad ute moderne kritike, a to je promatranje ovih Pavlovih riječi i u opće promatranje Otajstva križa. Niti ima uzroka, da posu lunjamo o vjerodostojnosti Pavlove nauke. O svojoj nauci on isti veli: »ne primili ju od čovje­ ka, niti naučili, nego otkrivenjem Tsukrsta« (Gal. 1.. .??.). A Isukrst je istina. O. K rsto B elatnarić, profesor: Čemu slobodna škola? Zlatna je dakle riječ: sloboda! Zlatna, velimo, budtić njom Svevišnji Stvorac obdario razumne stvo­ rove. čovjeka, to ponajbolje djelo stvaralačkih ruku svojih. Netom je čovjek zenuo na svijet, vidimo ga slobodna, pa i sami njegov pad živim nam je svjedokom slobodne mu volje. Praroditeljskim pak posrnućem nije ljudski rod ovoga dara izgubio, nego mu je malaksanjem volje i razuma otančalo čuvstvo shvaćanja i spoznaje, pa je mnogo toga krivo razu­ mio i o mnogočem nastranljivo utnovo. To i je uzrokom, da ljudi i sad zlo shvaćaju Bogom uđijeljenu slobodu, da se njom naopako služe, te da im ona mjesto dobrim, ragja često zlokobnim posljedi­ cama, ropstvom ljudskoga duha, pače - - što je naj­ žalosnije — katkad i ubijstvom cijeloga njegova bića. Ali sloboda ne samo da je zlatna, nego je njezina riječ zamamljiva, zvučna i krilata. Kad obuzeti nje­ zinim plamom, ljudski duhovi planu: naoseb kad njom opojeno mnoštvo nižih slojeva skakati i rušiti stane, eto biča, da mu se slična na svijetu naći neće. Žalosnim iskustvom podučeni, povješću u ruci mo­ žemo ustvrditi, da je od odmetnika Lutera do naših zemana u ime slobode više zla kod tobože prosvjet- �38 Br. 3. - Serafinski Perivoj. — 1911. Ijenili naroda učinjeno, nego li kod barbara i pogana dušu. Oplemenjenjem naroda ojača njihova samo­ svijest; naobrazbom uma i duha razviše se kod ljudi na račun ropstva i sužanjstva. Svega toga ne bi zaista bilo, kad bi ljudi dar osjećaji ljepote i koristi, ter tako brzo dogjoše do slobode pojimali onako, kako bi u istinu trebalo da spoznaje svojih naravnih prava. bude. Katolička Crkva dobro ovo znade, pa je kroz Katolička Crkva, vjerna duhu i načelima svog vijekove narodima tumačila spasonosne plodove do­ utemeljitelja, digla je odmah u svom početku visoko bro shvaćene slobode i po svojoj dužnosti označivala barjak slobode. Bez obzira na dotadašnje poganske njezine granice. To je bilo dosta, da na nju graknu zakone i običaje, uprla je svim silama, da sa ljud­ uortačeni dušmani križa Isusova, koreć ju svagdano skih pleća snimi sramotni jaram ropstva, eda tako svojom štampom, svojom osobito zaglušnom vikom. čovječanstvo pravom slobodom sinova Božjih udari Liberalcima naime svih boja i nazora već je u krv novom stazom, što bi ga vodila k odregjenom cilju. prešlo, da nas katolike objegjuju s natražnjaštva, pri- A da sve to postigne, trebalo je Crkvi svladati silne kazujuć nas svijetu ko protivnike i zatornike svako­ poteškoće, što su joj na putu bile. Tko poznaje ga napretka i slobode, a sebe iznoseć ko neki uzor povjest katoličke Crkve, taj ne može, a da se ne svega onoga, za čim ide današnje slobodno i napred­ divi njezinoj divskoj borbi, njezinoj otpornoj snazi i no doba, Neka je to sve pred očima čeličnih i pa­ ustrajnosti. Ona je za ukinuće ropstva morala rat metnih ljudi puka ironija i bezočna laž, ipak kod ov- navijestiti krivom mišljenju i ukorijenjenim navada­ like vojske duševnih slijepaca i ta se zargjana kovina ma svega staroga svijeta. Radi takih novotarija za­ pod suho zlato prima. Da, u vijeku općenite pokva­ mjeri se silnicima i mogućnicima, uhvati se u koštac re, kad zlo nad dobrim pobjedu slavi, podvale i laži sa svemožnim rimskim cesarima, koji su u toli na­ pazare se dosta dobro, guraju se na vas mah, jer se glom preokretu i u žilavom radu Crkve nazirali nije još desio slučaj, da se je tom odurnom pićom do suživanje svojih vrhovnih prava, propast svoje ne­ danas tko zadavio. Da pak saspemo u grlo sve laži ograničene moći. 0 pravoj slobodi nije poganski naših protivnika, dosta nam znati pravo značenje slo­ svijet imo pojma, a nije ga ni mogo imati u onakim bode, kako gore istakasmo, te obazrijet se trkimice okolnostima. Tko je Grku i Rimljanu smio i prispo­ na neumjetnu učiteljicu života, koja za hator ne zna, dobiti, a kamo li izjednačiti barbara i roba? To je već svaku po istini priča, bilo to kome drago ili mogla učiniti samo Crkva; jer je od svog Utemelji­ mrsko. telja nalog primila, da propovijeda jednakost, brat­ Svi narodi svijeta više manje teže za slobodom; stvo i slobodu svih ljudi. sama ih narav na to potiče. Го je jedan od poziva Nego nije se Crkva tako odlikovala u samome ljudske duše, što čovjeka ko razumno biće od ne­ ukinuću ropstva, već nju ide slava takogjer i rad razumnih stvorenja razlučuje. 1 najveći divljaci, ma­ ostalih sloboština i stečevina ljudskoga duha; ona kar im čuvstvo slobode s raznih okolnosti otančalo, je vazda bila prva, da čovječanstvu pokaže put na­ znadu ipak u stanovitim prigodama pokazati, koliko pretka i blagostanja. Njezine uredbe i zakoni, škole im je ona mila i kako nisu voljni nikome za ljubav i ženidbe, zavodi i ustanove, sve to odiše duhom nju žrtvovati, pa im se bud šta nudilo u zamjenu te Isusovim, duhom prave slobode. Ovakim duhom za čovječanstvo neprocijenive blogodati. prožeta, odnjihala je u svom krilu plejade junaka i Ovo pak čuvstvo, ovaj osjećaj slobodnog ljud­ veleuma, koji, osim što nju prodičiše, stekoše isto­ skoga duha pokazo se na svijetu u najvećoj mjeri po­ dobno na polju svake ljudske znanosti i umijeća vjejavom kršćanstva. Jest, sve do kršćanske ere, bilo kovitih zasluga. bi zaludu tražiti prave slobode; jer je ne bi našli. Na dugo bi otišli, kad bi o svemu ovdje istaknu­ A kako bi je i našli, kad je za toliko vijekova u po­ tu povjesne činjenice nizati stali. To nije naša za­ ganskom svijetu vladalo najodurnije ropstvo, a oti­ daća, već se samo nuzgredno toga dotakosmo, eda mačina i pravo jačega bilo u potpunom jeku? bolje odskoči ono pusto neznanstvo i zamjerna zloba Buduć je Božanski utemeljitelj kršćanstva svo­ naših protivnika, koji kod svih toli jasnih činjenica, jim naukom proglasio jednakost, bratstvo i slobodu što se zabašuriti i pobiti ne dadu, imaju pak obraza, svih ljudi, nastalo je onda na svijetu novo doba, otvo­ da katoličku Crkvu vazda napadaju, кб da ona to­ rili su se širi vidici svega, što je čovječanstvu pru- bože uzdržaje ropstvo i ruši ljudsku slobodu. Pa­ diti moglo. Od toga zemana bilježe učeni ljudi nagli metan i nepristran motrilac svjetskih dogagjaja, ma­ preokret u svemu, za čim je čeznula ljudska duša i kar on i ne vojevo u redovima katoličanstva, neće srce. Čega se dakle nije moglo naći kod prosvijet­ za živu glavu takova šta reći, buduć unaprijed zna, ljenih tobože Grka i Rimljana, donijelo je čovječan­ da bi takovom tvrdnjom pošo uz nos istini i pljunuo stvu kršćanstvo, jer mu je ono oplemenilo srce i u lice povjesti. Stoga i jesu pravi učenjaci i iskreni �Čemu slobodna škola? posmatrači svjetskih zgoda i nezgoda, mjesto borbe i’prigovora, sipali katoličku Crkvu punom pre­ gršti priznanja i pohvala, pletuć joj tim pred obrazom čovječanstva lovor-vijenac neumrle slave. Uza svu viku njezinih dušmana, neće katolička Crkva nigda pristati uz onaku slobodu, kakovu pro­ nose i propovijedaju vikači naših vremena. Ne mo­ že se Crkva sprijateljiti s takovom slobodom, jer je ona u svom pojmu izvrnuta, jer joj je izvor kriv, te jer su joj granice do skrajnosti prećerane. Takova sloboda podžiže strasti, kvari čovjeka i baca ga u naručaj najokrutnijeg ropstva; jer doista većega sužanjstva nema. Takova sloboda ragja skrajnom bije­ dom, a svršava se potpunim odmetništvom od Boga i njegova zakona. Gdje se je ona udomila i njezina načela razvila, tamo treba svesebice da pucaju spo­ ne, što čovjeka nužno vežu sa njegovim Stvorite­ ljem. Takova sloboda u svom zametku je kriva i lažna, a njezini učinci ljuto se osvećuju pojedincima i cijeloj ljudskoj zadruzi. Ovo se ne da kriti, jer osim dosada prošlosti, sadašnjost nam sve to najbolje potvrgjiva. Crkva dakle ne bi bila Crkvom, nit bi bila uči­ teljicom istine, a pogotovo ne bi se više smatrala djelom Božjim, kad bi laž priznala istinom, kad bi begenala ono, što narede truje i od Boga, vrela sva­ kog dobra, odvraća. Neka se dakle ne govori, da je katolička Crkva pravoj slobodi protivna, jer se za take smione (da drukčije ne reknemo) tvrdnje u povjesti čovječanstva ni u životu Crkve ne nalazi dokaza, pa ih valja zajimati u tugjoj mašti, zlobnoj namjeri, u iskrivljivanju činjenica, koje stoje na našoj strani. Tko inače sudi, taj sve može biti, ama nigdje i nikako nepristran sudija i objektivni tražitelj istine. Komu pripada škola i nastava? Nijedan Božji stvor ne treba toliko njege i bri­ ge, koliko ih iziskuje čovjek. Dok je nerazumnim bićima dostatan koji mjesec, što više, koji dan, a da se osove na vlastite noge i samostalno živjeti počnu, čovjeku to na dugo ne ide, dok dopre do onoga, što će mu služiti za dostignuće odregjena cilja, koji nije vremenit, nit je čovjekova svrha propast, kako to bi­ va kod životinja. Dijete je doprlo do dobe razuma; ali tim nije još ni na domak onome, što mu treba za budući život. Istom onda započimlje oko njega pravi trud i briga, koja se sve to većma povećava, što ono više odmiče u godinama. Pravac što mu se u to vrijeme dade, put kojim u to doba krene, vrijedit će za cio njegov život. A što je najznamenitije: taj će ga pravac i put dovesti i do vjekovječnosti, sretne ili nesretne, kakve već svojim djelima zaslužio bude. 39 U tu svrhu djetetu je potrebit uzgoj. Da, taj mu je od prijeke, najveće nužde; jer sama njegova op­ stojnost na svijetu, nebi ni njemu ni bud kojem dru­ štvu koristila, kad ono nebi davalo nade, da će u budućnosti biti dostojnim članom zadruge ljudske. Ali valja i ter kako zapamtiti, da ta nada jedino u pravom uzgoju počiva; bez njega ne samo da je pusta, nego i kukavno ono stvorenje ostaje sasma zanemareno, u duši — da tako rečemo — sakato, pustopašice pušteno, ostavljeno samome sebi, hrgjavim okolnostima i nehajnoj maćulii prirodi, ama ne da iz njega isteše savjesna čovjeka, što će dolično znati zastupati megju ljudima svoj značaj, nego da ga svojim lažnim i varavim obećanjima stranputi­ com zavede, da mu opčini dušu i srce, pa da vreme­ nom od razumna stvora vide u njemu ljudi kruto i grabežljivo zvijere, što će drugoga daviti i klati, a do zgode — što nebi ni zvijere - i na svoj vlastiti život kidisati. U današnjim prilikama, kad su razvikanoj pro­ svjeti i napretku putevi i do najzabitnije potleušicc svesebice krče; kad se po što po to hoće, da svak bude dionikom golemih stečevina modernoga doba, naravno je, da se veći i znamenitiji dio uzgoja pre­ pušta školi i školskoj obuci. U školi i nastavi raz­ vijaju se djetetu duševne moći, pucaju mu pred oči­ ma širi vidici; tu mlado srce traži i nalazi hrane i pokrjepe za budući život. A da mu to prijatno bude, dužni su se starati zanimani čimbenici, kojima je vlast u ruci. Ta vlast nameće im s jedne strane dužnost, a s druge im daje pravo zdušna nazora, e da poso uzgoja u svakom pogledu mladosti koristan i spaso­ nosan bude. Nego pitanje je za nas od najveće vrijednosti: ko da tim upravlja? komu pripada škola i nastava? Neće nitko zdravih moždana ustvrditi, da je Bog ovo znamenito pitanje ostavio neriješeno, prepuštajuć ga možebit ljudskoj samovolji, ili čak gruboj sili i tako zvanom pravu jačega; jer bi tim on, inače uzor mira i sklada, bio začetnikom ljute borbe i svegjernog trvenja, što bi se bez oduška izmegju zanimanih vlasti vodile na uštrb čovječanstva. Ne, to se ne da reći o Bogu, koji je sve na svijetu toli divno uredio, koji je sve vlasti postavio i jednoga te istoga čovjeka svakoj podvrgo. On se je dakle u svojoj mudrosti i za ovo pobrinuo, udarivši dojednoj vlasti granice i označivši joj megjaše, kojih nijedna nesmije prekoračiti, neće li da se iznevjeri svome cilju i svojoj zadaći. Obzirom na njegovo zvanje i na njegov društve­ ni položaj u budućnosti, zdrava nas svijest bez ičesa drugoga uči i uvjerava, da na dijete imaju u pr­ vom redu pravo roditelji, a za ovim Crkva, država �Br. 3. — Serafinski Perivoj. 40 i ljudska zadruga. Prava svih ovih čimbenika po­ tječu dabome iz jednoga izvora: od Boga; ali ne je­ dnako, već za neke neposredno i upravno, a za neke opet posredno i neupravno. Prava pojedinih mjere se prema naravi i cilju, što im je postavljen; jer je sasrna jasno, da država pa i zadruga ljudska — ako će stati na pravnom temelju svoje moći — ne mogu u nijednom a naoseb u ovom poslu svojatati prava roditelja i prava Crkve. 1 kad se spomenute vlasti u granicama svojih prava tako okreću, da jedna dru­ gu pripomaže i popunja, eto onda slobode i pravice, eto spasonosnih učinaka, što će od škole napraviti prosvjetne zavode na korist i spas sveukupnog čo­ vječanstva. U protivnom pak slučaju, kad se naime zanimam činbenici zalijeću u megjaše tugjih prava nastaje grdna pometnja, poragja se žestoka borba, a obima je konac: rasulo obitelji, države i zadruge ljudske. (Nastavit će se.) Anka Toplćeva: Bio jednom narod jedan! Bio jednom narod jedan; Od čelika srce imo, A duša mu bila rajska, Borio se i radio Na domaku svoga praga Na ognjištu svoje sreće. — Došla bura, došo vihor I razn’jeli žeravicu. — Nikad više planut neće Vatra sveta na ognjištu Samo jeka jadovanka Šaptom muklim šapat zbori: Bio jednom narod je d a n !------* U bešici od željeza Njihao ga babo vrli, A majka mu zdrava, mlada, Napajala vrelom krvi. МГјеко mazi, za slabiše Dovoljna bi hrana bila, A1 sokolu treba krvi, Treba snage i junaštva, Da se vine gor visoko, Na pećini gn’jezdo svije; A kraj toga ruke dvije Otlile su snažno djecu, 1911. U sred meka, slatka krila. 0 kako je dobra žena, Majka brižna ona bila! Sabljom, puškom i handžarom Igrao se, mačevao, Da očuva djedovinu, Da ostane svoj na svome; Sve, dok nije krunu skovo, Okrunio kralja svoga. Narod sretan, sretna zemlja, Ognjeno je sunce sjalo, A pod nebom toga sunca Pjevalo je, sve je cvalo, Što je narod zvao svojim .-----U pupoljku sreće svake, Crv nesreće tiho snije, — A ljudi su samo ljudi, Nad ljudima čovjek nije. — Stog zamrzi brat na brata, Narod izda krunu zlata! Od slobodnih gragjanina, Posta b’jelo, podlo roblje; Od poljana plodnih žitnih 1 livada, mrtvo groblje. — Slavujevu pjesmu, milu, Zam’jenio glas kukanja Kukavice, — nesretnice, U gnijezdu zarobljenom; — A ćuk noći kazivao: Eto smrti, — smrt je tuđe! — Jauk samo i kukanje, Uzdah, suze, naricanje, Narod bude ojagjeni, Raskidan, — zavagjeni;----------Da se prene, ne u zori, Ne u sunca rumenilu, Već u noći v’ječne tmine, — Gdje no nema zv’jezda zlatnih, Tračak sv’jetla tu ne sine---Jednog dana krvili se Na kristalnoj santi leda, Roditelja davnih djeca. — Megju njima srce stalo, U kojeg su nišanili; A tugjinac blažen gledo, Kako kaplje kap, za kapi Izmučene, krvi svete. Led pucketa, led se tali, �41 Zanimljivi ulomak iz povjesti štovanja B. D. Marije. A ona se ledom stvara, Dok stigoše paščad crna, Paklenoga, oka planina I pohlepno polizaše Što je nekoč živo bilo. Rajo kleta, — nesretnice, Zar paščadi ti si p ilo ? ! ----------Nasmiju se Iarfe žive, Iz tugjinskog grla siknu Kroz noć muklu: halia, - ha ha, A sa gore odzvanjalo Grobnim šumom, — smrtnim zvukom: Bio jednom narod jedan.---------* Godine su mnoge prošle, Pramaljeća mnoga evala Od kad mjesec zakrvavi, Kao što je danas sjao, Kad je na prag starac s jedi Satrvena t’jela stao. Gdje ’no vojska tulumi se, Tain’ je negda ono bilo. — Starce, hajde svojini putem, Pa se sjeti u samoći: Da je bio narod jedan! — Da, bio je narod jedan! Usahnula usta šapnu, A iz oka pomutjelog Suza zadnja teško kanu, Iznemoglost t’jelo sruši! Ncsta slave, nesta starca. Pogažen je grob pjesnika U tugjini, sred tugjega: Samo jeka jadovanka "uptnin muklim šapat zbori: Bio jednom narod jedan! - O. fra. Lovro Mihačević: Vratio se iz tugjine Lovorovim v’jencem svelim. Da zagleda još te jednom: Polja svoja, svoje luge; Da začuje milozvučni, Materinski glas govora I zagleda groblje n’jemo. Gdje su oci zakopani; Te se sjeti starih dana, Slave stare, — starih jada. Ali jao, — jao njemu, Nigdje svoga nema sada! — Sve je tugje, svagdje tugji I jezikom tugjim zbore. Zar to nije otadžbina? Zar to n’jesu moje gore, Šume moje i livade? Zapitao mnoge ljude? Tvoji starče? - Tvojih nema Već odavna jadan tuđe. To su polja, naša polja I livade naše blago, — Tamo pasu stada naša, Tu se ori naša pjesma, A na hurnku onom tamo Djeca su nam zakopana. — Gdje su kosti mojih pregja? — Zar i za njih da ti kažem? Eno, gledaj polje bujno, Zanimljivi ulomak iz povjesti što­ vanja B. D. Marije. Majko dobra savjeta, moli za nas! Skadar u XV. vijeku. Kako je slika »Majke dobroga savjeta« prešla iz Skadra u Generano u Italiju? Slika naše Gospe dobroga savjeta dogje iz Ska­ dra u Generano g. 1467. na slijedeći čudesni način. Scutari, Skadar, u turskomu jeziku Iscodar, grad je u gornjoj Albaniji, smješčen na obali jezera i ušća rijeke Bojane (Buna), koja iz jezera izlazi. Pokvarenost stanovnika bila je tolika, da ih je Bog kaznio sa provalom Osmanlija u njihovu zemliu. Ne samo da je nećudorednost bila na vrhuncu zloće, nego je još puk otpado od same svete vjere, kršeći katoličko jedinstvo i naginjući na otpad raskol. Omdetništvo, nezavist prema rimskomu Papi, nepodložnost prema biskupima i njihovoj vlasti, strast, voditi razgovore i prepirke o vjeri; ovo su bili glavni razlozi žalosnomu padu, koji Crkvi katoličkoj često uzrokuje krvava progonstva. Istočnjaci uvijek u zloj namjeri, sve su moguće činili dok nijesu vjernost Latina uskolebali i predobili. da im nametnu svoju lažljivu i lukavu ortodoksiju ili pravo rekuć eterodoksiju: te da se svi zajedno podvrgnu pod turski jaram, koji im ga je dragi Bog brzo i pošlo za kazan jednih i drugih. Puni mržnje na Papu, oni volješe. kako piše bilježnik Luka, za opsade Carigrada, po­ kloniti se polumjesecu, nego li tiari. Mahomet II. �42 Br. 3. — Serafinski Perivoj. baš se je ii zauzeo, da im ispuni volju, pa da stavi carstvo polumjeseca, umjesto kršćanskoga carstva propalih Paleologa. Jedinstvo Istoka sa Zapadom, moglo je tada spasiti istočno carstvo od propasti i rasula. Povjest nam svjedoči, kako je baš raskol uzrokom bio propasti Carigrada i svega grčkoga carstva. Grad Skadar pri općemu preokretu bio je uple­ ten. Godine 1434. Amurat 11. zaposjednu Albaniju, gdje neostavlja od vlasti nego samo jednu sjenu Iva­ nu Kastrioti, čiji sin Juro, zvani Skenderbeg, uzalud nastoji kroz sav svoj život propalu i pritisnutu otadž­ binu svoju podignuti i uzvisiti. Godine 1467. po smr­ ti ovoga junaka, Mabomet II., od veselja skače i kliče: »Tko će mi sada zabraniti, da neiskorjenim kršćane, pošto izgubiše svoj mač i štit. Prijetnju su slijedila djela, a puk videći, da više ni u koga uzdaпја nije doli u samoga Boga, pohrli u crkve, poče p u ­ stiti i Bogu se moliti, te razne zavjete činiti, e da bi dragi Bog odstranio bič, kojim ih šiba i pedipsaje. Malo udaljena od Skadra, stajaše crkva pod brijegom. U ovoj se je crkvi štovala čudotvorna slika blažene Glospe, poznata pod imenom »Djevica dobre dužnosti« ili »dobroga savjeta«. Ivan Kastriota kao i njegov sin Juro često je u ovu crkvu zala­ zio i sa pukom se molio, koji bi hrpimice hrlio u ovu crkvu u svojoj bijedi i nevolji. Nu ustrpljivost Božja bila je prevršila svoju mjeru, pa molitve iz straha prid Božji prijestol poslate, nijesu bile dovoljne, a da pedipsu odvrate. Marija odvraća oči svoje od puka, koji ju je toliko puta uvrijedio, te neće dalje da tu megju njima svoju sliku ostavi, gdje bi još gore bila izvržena porugama i psovkama muslimana. Megju tim ne ostavlja ona posve svo.ie stare štovate­ lje, jer ona udahnjuje kraljeviću Aleksandru veliko pouzdanje i jakost u žitelje skadarske, pa uz njiha i pomoć, koju im pružiše Mlječani g. 1474. Admiral Moćenigo, uprav na čudesni način obrani Skadar, tako, da dok su svi ostali gradovi, ne izuzevši ni samoga Carigrada, grdno bili orobljeni i oplijenjeni, sdm Skadar netaknut osta. Blažena Petrućija iz Genezana. Na drugoj obali Jadranskoga mora, upravo napram Skadru, leži varošica Genezano, utemeljena na staromu Latium-u, u današnjoj biskupiji Palestrini, glasovitoj zbog svojih učenjaka i svetaca, koje ona dade svetoj Crkvi, a ne manje glasovita radi velika štovanja prema kraljici neba. Povjesnici tvrde, kako se je ovdje od papinstva sv. Marka počelo u velike štovati i u pomoć zazivati BI. I)j. Mariju, te u V. vijeku za Pape Siksta III. bi podignuta jedna crkva na poštenje bi. Djevice pod 1911 nazivom »Naša Gospa dobroga savjeta« na zemlji­ štu, koje je pripadalo crkvi sv. Marije Veće u Rimu. Godine 1356. velmoža Don Petar Kolonna, do­ vede za čuvare ovoga svetišta oce Augustinovce, a g. 1475. Siksto IV. svojom bulom potvrdi posjed sa­ mostana sa crkvom. Početkom XV. vijeka ova crkva poče propa­ dati i pokaza se potreba, da se mora na novo sagra­ diti. U to vrijeme življaše u Genezanu neka starica zvana Petroćia Jenko, koja se odlikovah; svojim bogoljupstvom i svetim životom. Još u svojoj mlado­ sti prodade ona svoju očevinu i razdijeli megju sjeromahe, a da se što bolje usavrši u kršćanskim krjepostima poniznosti i poslušnosti, obuče habit trećega reda sv. Augustina. Odlikovala se je u štovanju bi. Gospe, od koje je mnoge milosti i dobila. Usljed du­ ge molitve, oćuti se nadahnutom, da ona sama pod­ uzme gragju ove crkve u najvišemu objamu. Ona za neko vrijeme oklijeva staviti se na taj zamašni poso, ali joj se bi. Dj. Marija ukaza i obeća joj, da da ju neće napustiti, ako se odmah stavi na poso. Gdje god bi ona pripovjedila svoju namiso i visoko poslanstvo, rugali bi joj se, ali bi ona na poruge mirno odgovarala: Ne uznemirujte se, djeco moja, jer sv, Djevica i moj sv. otac Augustin dovršiti će oni sami ovu crkvu, a ja imam od Marije obećanje, da godina neće svršiti prije, nego ova crkva bude gotova. I crkva se počela zidati i zidovi izišli koju stopu iz zemlje, kad na jednom sredstva uzmanjkaju, poso se je moro* ustaviti, a pučanstvo se utvrdilo u mnijenju, da od posla neće ništa biti. I crkvena se vlast umiješala u ovu stvar, te naredila, da se poso ne može proslijediti, koji se je počeo na preuzetnim vigjenjima i umišljenim ukazanjima. Petrućia se megjuto ne žalosti i duhom ne malakše, čvrsto se uzdajuć u Gospodina, te s ustrpljenjem čeka na Gospino obećanje. Ukazanje Gospino. Dok se je Skadar žalostio nad svojom nesrećom, neki Slaven zvani Slavić (Sclavis) i drug mu Juraj Albanez, odlučiše ostaviti grad, koji im i onako osob­ ne sjegurnosti pružiti ne može. Nu prije nego ostave nesretni grad, htjedoše dopust i blagoslov uzeti od čudesne Gospine slike u crkvi, gdje ju sa suzama na očima moljahu, neka im se smiluje i proslijedi pru­ žati im svoju moćnu zaštitu. Kada su iz crkve iz­ lazili, ugledaše, da Gospina slika na bijelom oblačiću izagje iz crkve. U isti mah opaziše, kako se sveta slika otrže od zida, koju oblak u dva stupa razdije­ ljen uze na sp, a povrh slike ukaza im se sjajan vijenac, pa se slika poče polagano dizati u zrak i pre­ ma zapadu ići. Gori spomenuta dvojica, ovo čudno- �Osvrt na o. Radoslava Glavaša »Život Isusa Krsta«. vato vigjenje spočetka pratiše samo očima, onda se zaputiše za slikom, bez poteškoće putujuć preko br­ da i dolina do obale morske. Došavši na obalu Ja­ dranskoga mora, opaziše, kako slika prelazi more, pa i oni potisnuti nekom nutrnjom silom zagaziše u vodu, i tako morem proslijediše put sve do Apenina. Pod večer oblak izgubi svoju bjelinu i njih dovede do rimskih vrata, gdje posve iščeznu. Ovo se zbi dne 25. travnja g. 1467. U Generanu svetkovaše blagdan sv. Marka, i ovom prigodom imali su vašar u mjestu blizu crkve. Pod večer, ka­ da je najviše svijeta, ukaza se sveta slika u zraku okružena bijelim oblakom. I poče se po malo spu­ štati, prisloni se uza zid nove crkve te odjednoč iš­ čeznu i više se ništa ne vidje, doli sv. Djevica i njezin Sin. U isto vrijeme počeše zvoniti sama od sebe sva zvona na tornjevima u znak veselja, a blažena Petrućia opomenuta od Marije dotrči na mjesto ču­ da, te poslije nego ugleda sveto sliku s ushitom zavapi: »Evo svete slike, koju sam očekivala!« Na to Čudo svijet ostavlja svoje poslove i trči mjestu čuda. te s radošću promatraju svetu sliku. Slika je pred­ stavljala: Gospu sa Sinom Isusom u naručju, u lije­ pom namaljanom kvadratu, pribijenu na zid u raz­ maku jednoga prsta. Naša dva putnika unišavši u Rim, ožalostiše se, kada opaziše da su izgubili ispred očiju svetu sliku, koju su sa velikom pomnjom svukuda tražili. Za kratko vrijeme čuše, kako se pripovijeda o čudnova­ tom skorašnjem ukazanju njeke slike na zidu crkve­ nom u Generanu, ne daleko Rima. Sretni, na ovu vijest odmah pohrliše tamo, pa videći sv. sliku, s ve­ seljem potvrdiše, da je to ona ista slika, koja je osta­ vila Skadar i koju su oni slijedili do Rima. (Nastavit će se.) Dr. fra. Leon PetmvIĆ Osvrt na o. Radoslava Glavaša „Život Isusa Krsta“. 2. Mudraci-zvijezdozoaiici došli su se pokloniti Isusu ; ah k a d a i g d j e su sv. Obitelj našli? O. Gla­ vaš je mnijenja da je poklon uslijedio ubrzo iza rogjerija, i to baš u š p i l j i betlehemskoj (str. ,50., bilj. 1.). Mislim, da se pouzdano može uzeti, e je pro­ teklo više dana — valjda i mjeseci — od Isusova rogjenja do poklona istočnih kraljeva, te prema to­ mu nije moglo biti u š p i l j i , premda se mora uzeti, da jest u Betlehemu. I sam o. pisac uzimlje za vje­ rojatno, da su mudraci i s p i t i v a l i » s t a r o ­ d r e v n e p r e d a j e « , čemu se hoće n e k o barem 43 vrijeme. Porijetlom su bili iz Perzije, ili Arabije ili iz Haldeje i u domovini su opazili čudnovatu zvi­ jezdu; nekoliko su dana trebali za put do Jeruzale­ ma i ondale do u Betlehem. Da su za cijelo ovo vrijeme Josip i Marija ostali u š p i l j i jamačno se može razborito podvojiti. Ima mnijenje starih i no­ vih pisaca, da su protekle čitave dvije godine od rogjenja do poklona. Po svoj prilici, da su kralji našli Isusa u špilji, to bi i evangjelisti spomenuli. Prema tomu obrezovanje i prikazanje Isusovo u hramu mo­ glo je biti vrlo lako prije pohoda maga. Krasno i jasno se upozoruje na proročanstvo starca Šimuna i Ane i onda nastavlja o pokolju ne­ vine djece, radi čega je angjeo Božji u snu se javio Josipu da bježi u Egipat. Posve je pravo učinio o. Glavaš, kad nije niti spomenuo neosnovano nakla­ panje nekih starih i modernih sanjara o nekakovom školanju Isusovu u Misiru, gdje bi se i u magije usposobio! Po ponovnom naputku angjela vrati se sv. Obi­ telj u Nazaret. Kako je sproveo Isus ovaj dugi dio svojega života nemamo odakle saznati. Evangjelisti su nam neke vrlo važne epizode iz ove dobe zabi­ lježili, ostalo sve naš je autor nastojo nadopuniti iz židovskih običaja. Što sve samo poznate činjenice razjašnjuje. Od dvanaeste godine do j a v n o g a života Isusova (30. god.) nikakovih podataka ne­ m am J a v n i ž i v o t Isusov počinje s onim časom, kad ga je u Jordanu u njegovoj 30. godini krstio Ivan sin Zaharijin. U isti je čas i nebo-Otac nebeski Isusa svojim sinom proglasio, rekav: »0 v o je m o j S in l j u b l j e n i , k o j i mi j e o ni i I i o.« S tim je Otac nebeski Isusa svojim n a r a v n i m Sinom javno nazvo i proglasio čovječanstvu, da je došo i da počinje djelo spasenja, j a v n o n a r o d p o d u č a ­ vajući. O j a v n o m ž i v o t u Isusovu govori Glavaš u d r u g o m d i j e l u svoje knjige, koji se, kako smo već prije spomenuli, dijeli na više k n j i g a . U p rv o m poglavlju prve knjige govor je o pokrajinama i pojedinim mjestima kamo je Isus na svojim putova­ njima dopiro. Ovdje je lijepo označio svako pleme židovsko. Iz povjesti je vrlo umjesno spomenuto o propasti kraljevstva židvskoga i prevlasti rimskih careva. Jordan, Jerusalem i hram jerusalemski po najboljim su piscima prikazani. U času potpunoga rasula židovske države i ci­ jele narodne slave pokazo se je Ivan Krstitelj i po­ koru čineći, Spasitelju je put pripravljo. Prispodoba izmegju Ivana Krstitelja i samoga Isusa nije precizno i jasno izvedena, što je svakako potreba bila istak­ nuti. �44 Br. 3 Serafinski Perivoj. — 1911. Poslije četrdeset dnevnoga posta i napasti od ljenja, na svijetu propanu mnogi istupiv iz lagje, t. j. strane vraga, pošo je Isus k Ivanu, koji je prstom iz crkve Isusove. Pri koncu prve godine javnoga narodu pokazo, da je on obećani po prorocima M e- života Isus upozoruje, kako je Mojsijev zakon zas i j a. Sada je već došlo vrijeme i Isus je stao ku­ starjeo i da ga valja promjeniti. D r u g u g o d i n u djelovanja Spasiteljeva opi­ piti oko sebe učenike. Prvi sastanak Isusov sa sv. Petrom znamenit je i zato, jer ga je odmah označio, suje veleuč. pisac u t r e ć o j k n j i z i drugoga dije­ da je on K e f a s, t. j. glava, hrid. stijena, pećina, na la (str. 153—248). Kad je Isus u subotu, židovski kojoj će počivati temelji » k r a l j e v s t v a Me s i - blagdan, ozdravio 38-godišnjega nevoljnika, diže se j i n a«. Malo zatim pristaše uz Isusa Filip i Bariša, proti njemu bura od strane farizeja, jer da je blagdan a Andrija i Ivan jesu još otprije uza nj pristali. Sa pogrdio. To dade lijepu prigodu Isusu, da se još ovom četom ljudi pogje Isus u Kanu Galilejsku, gdje jednom očituje Sinom Božjim, jednakim s Ocem, a je prvo čudo učinio, pretvoriv vodu u vino. Odgo­ o. Glavaš svaku Isusovu riječ lijepo razglaba i čita­ vor Isusov zabrinutoj Majci premda izgleda oštar, oca upozoruje na njeno dalekosežno značenje (str. ipak buduć je onakov način govora kod istočnjaka 158.). Ne mogavši Isus uvjeriti Zidove o svojoj mi­ siji. ode u Galileju, gdje je moralnu svoju nauku u zato oštrina ostaje samo prividna. U domovini svojih učenika ne ostade Isus dugo o s a m točaka narodu na brdu proglasio. U ovim vidi uzvisenost, Božanstvo Isusove navremena, nego se povrati u pratnji svojih učenika se točkama ioc u srce židovstva, u Jerusalem. Tu se Isus pokazo uke i njena nrednost nad Mojsijevom i cijeloga sta­ nemilosrdnim prema oskrvniteljima zakona Božjega roga zavjeta. Zgodno, premda dosta ukratko, tu­ mači o s a m b l a ž e n i h (str, 172.—3.). Dalje je nai sv. hrama. Ovom se je zgodom Isus sasto s Nikodemom i nizana Isusova nauka o ljubavi itd. (str, 174. 189.). U poglavlju t r e ć e m u ove knjige pripovjeda tada je Isus prvi put najavio svoj program i stavio osnovu za svoj Božanski nauk, I ako opaža lijepo o. se vjerno po evangjelistima djelovanje Isusovo u Ga­ lileji. Tu su osobito lijepe priče uvrštene, kojima je Glavaš. Pošto Isusu nije bio cilj sar o židovski narod po­ pisac vrlo zgodne opaske dodo. Ovo se proteže sve učiti i spasiti, nego cijeli rod ! udski. zaf ostavivši do strane 205. U slijedećem poglavlju nastavlja priJudeju, prolazeć kroz Samarim u Ga’ ju zaustavi povjedanje pojedinih čudesa Isusovih oko Genezase s jednom Samaritankom. Kad su ovo opazili uče­ retskoga jezera (str. 206.—232.). Dobro je učinjeno, nici Isusovi začudiše se, a Samaritanka je dalje me- tumačeći onaj pasus sv. Mate (X., 31.—32.), o grije­ gju svojim svoje iznenagjenje pričala. Razgovor Isu­ hu proti Duhu Svetomu. Upadno je, da je ostalo ne­ sov s Nikodemom i sa Samaritankom zapravo je po­ razjašnjeno, kadno je Isus reko prigodom stiske na­ četak j a v n o g a i s v e o p ć e g a propovijedanja roda: »Neko me se je dotako, jer ja znam, da je iz Isusova. 0 p r v o j godini propovjedania govori o. m e n e i z i š I a si l a. « (L. VII., 46.) Najveće djelo Isusa, Boga-Čovjeka jest usposta­ pisac u d r u g o j k n j i z i , drugoga dijela. Stigavši Isus preko Samarije u Galileju, tu je na­ va presv. oltarskoga sakramenta. Isus obećaje ovo rod podučavo, bolesne ozdravljo i mnoga inače ču­ otaistvo kao: »vječno jelo«, a narod od njega se od­ desa činio. Ali najzanimljiviji je svakako ribolov na vraća. govoreći: »Tvrda je ova besjeda, koju može genezaretskom jezeru. Divno je to naš autor pri- čuti!« Niti učenici povjerovaše Isusovim riječima (svišit će se.) kazo: jezero je ovaj svijet, pun ružnih strasti i miš­ (str. 233.—248.). LISTAK. Dr. Blažević: Modernizam u Italiji. Kad smo zadnji puta pi­ sali o Piju X. i modernizmu (»Serafinski Perivoj« 1910., br. 10.) natuknuli smo i razloge, koji su sretno vladajućeg sv. Oca prinukali, da se na modernizam obori. Onda smo rekli, da moderniste nijesu najed­ nom postali, nego su se malo po malo razvijali, orga­ nizirali da u svoje vrijeme svu svoju po katoličku Crkvu pogubnu djelatnost razviju. Oni su imali svoje novinstvo, koje im je u tu svrhu služilo. Ovim su raspolagali, a i danas raspolažu francuski, njemački, a napose talijanski moderniste, koji su mo­ že se reći uprav povodom bili glasovite papine okružnice proti modernizmu. Papa nije mogo mirno gledati, kako se temelji katoličke vjere polako, ali sistematično ruše u Italiji. Ondje bo već od nekoli- �Vijesnik. ko godina vlada takova zbrka pojmova i duhova, ra­ dikalnih pravaca, vjerskih maštanja, da je Rim moro skrajnih se sredstava latiti, da vjeru očuva. Vanj­ ske protuvjerske i racionalističke knjige nagjoše u Italiji zgodno za se tlo — mladež ih je gutala, a učeniji su dalje nabačene tvrdnje razvijali. Ali dok su se ovim knjigama bavili, išli su za tim, da kato­ ličku Crkvu prilagode idejama zastupanim u dotičnim djelima, idejama, koje uče subjektivizam, idejama, koje nepoznaju objektivne istine. Na ovaj način vjer­ ske istine bile su prepušćene volji pojedinaca, hoćeš li ih vjerovati ili ne. A šta ovo znači za katoličku Crkvu, ako ne to, da se danas, sjutra, ali ipak sjegurno sruši. Tomu nadogjoše razni filozofski pravci, koji još veću pomutnju proizvedoše, te se mnogi nijesu za pravo ni snaći mogli. U ovo vrijeme pada postanak modernizma, koji se je sada razmaho po Italiji, kao što ćemo iz slijedećih redaka vidjeti. Moderniste su se, kao što je napomenuto u zad­ nje vrijeme, organizirali, te propagandu svoju u naj­ ružnijim pravcima šire. Oni drže skupštine, osni­ vaju tiskare i knjižnice. Gradovi srednje Italije, Rocca, San Casciano, Perugia, glavno su sijelo moder­ nista. U Mlecima se isto tako modernističke skup­ štine obdržavaju. Neki Gennaro Avoglio u Napulju kupi milodare za jednu svećeničku kuću, kojoj će biti svrha, da udara na celibat. Drugi jedan modernista Romoletto, osnovo je školu, u kojoj se modernistička i racionalistička djela predaju. U Firenzi opstoji filozofsko društvo (sala filozofica), gdje se redovito modernistična predavanja dr­ že, a članovi su Murri, Minochi, većim dijelom sve­ ćenici apostate i najžešći moderniste. U Perugji, gdje Murri mnogo pristaša imade, vlada osobita ne­ ka zanešenost za modernizam, te je izmegju drugih sjegumo i taj razlog bio, da je ondašnje svećeničko sjemenište dokinuto. Modernističkim časopisima ne raspolažu niti francuski ni njemački u onolikom broju, u kolikom talijanski. Tako n. pr. C u I t u r a C o n t e m p o r a n s a izlazi u Rimu, suradnici socijaliste i rationaliste; A z i o n e d e m o c r a t i c a , službeno glasilo demokratske Murijeve stranke; V i t a f e m i п i I e i t a 1i a п a ; L i b e r ta, C o e n o b i u m ; V o ć e u u Firenzi zastupa pafitheisam; C u 11 u r a m o d e rn a, koju uregjuje suspendirani svećenik Battaini, koji već dvije godine izdaje biblioteku modernog re­ ligioznog mišljenja (bibliotheca del pensiero religioso moderno), i mnogi drugi. Sto osobito u oči upada jest to. da su se u Italiji za modernizam oduševile i osobe ženskog spola. Ta­ ko neka učenica Murijeva Antonietta Giacomelli, 45 uzima u obranu Murija proti Papi, napada na presv. Trojstvo, na misu, na pričest itd. Druge opet hoće, da oslobode svećenike ispod »jarma celibata«; neke pak hoće da »slobodnu ljubav« zavedu, rastavu bra­ ka hvaleć i braneć. Neki svećenik, Nediani, u svom djelu » Mi s t i c o 0 r i e n t e« život sv. Franje Asiškog ruglu i smi­ jehu izvrgava. Godine 1909. nekoliko seminarista izdade brošuru: »U n a m a j e s p a s « , u kojoj se najčišći modernistički program razvija i proti Crkvi i Papi buni. Drugi niječu Božanstvo Isusovo, pri­ mat, brane radikalne teorije, ispovjedaju skrajni pozitivizam, te svojom naukom temelje katoličke vjere potkopavaju. Nije li dakle okružnica sv. Oca potrebita bila? 0 tome neka sude čitatelji i nek se mole Bogu, da ovakovo stanje odvrati od naše domovine. VJESNIK. Papa Pijo X. opet proti sekularizaciji redovnika. U 8. br. »Seraf. Perivoja« od god. 1909. javili smo, kako je kongregacija redovnika u sporazumu sa sv. Ocem 15. lipnja 1909. izdala neke poteškoće za sekulazirane svećenike, polag kojih oni ne mogu: u bazilikama i stolnim crkvama vršiti kakovu službu te uživati u istim nadarbine makar inače i bili habi­ litirani za iste; biti profesori u kleričkim zavodima itd.; vršiti službu u biskupskim kurijama; biti upra­ vitelji redovnika i redovnica; te imati stalno prebi­ valište u mjestu, gdje se nalazi kuća redodržave, ko­ joj su pripadali. Tim je Papa htio, da pokaže, da on redove smatra cvijećem katoličke Crkve, te da žali, da se ono runi. Ove god. 15. veljače Papa je još veće zaprijeke stavio za sekulariziranje redov­ nika. On je izdo zakon za čitavu Austro-ugarsku, a osobito Bosnu, Hercegovinu, Dalmaciju, Hrvatsku, Slavoniju i Istru, te Albaniju, kojom biskupima stro­ go zabranjuje primanje redovnika u svjetovno sve­ ćenstvo bez naročite dozvole sv. Stolice, koja se za svaki slučaj mora ponovno tražiti. Javna rasprava. Sarajevski bogoslovi nadbi­ skupskoga sjemeništa držali su 6. ožujka u oči sv. lo m e Akvinskoga javnu raspravu iz fundamentalne dogmatike i etike. U etičkome se je dijelu dokazi­ valo: a) da je pošljedna svrha razumna slobodna bi­ ća Bog, i to tako, da je izvanjska Božja slava po­ šljedna svrha formalna prvotna, a blaženstvo čo­ vjeka u posjednuću Boga kao apsolutne ljepote, po­ šljedna svrha formalna drugotna; b) da je ista ob­ jektivna pošljedna svrha takogjer posljednje objek­ tivno mjerilo moralnosti; a bliže mjerilo moralne do­ brote i zloće za čovjeka, da je samo njegova ra- �46 Br. 3. — Serafinski Perivoj — 1911. zumna narav kao takova. Dogmationoga je dijela rasprave predmet bio nadahnuće sv. knjiga. Pogmatične je teze protiv g. Bakovića Mate i g. Rajića Josipa krasno branio g. Barišić Jakov, a etičke pro­ tiv g. Ambrože Benkovića i g. Franje Poschka g. IJalili Augustin. Na koncu je g. Prgomet Stjepan čito juridičnu raspravu: »Koja prava imade svjetov­ na vlast obzirom na ženidbu kršćana, a koja joj se ne mogu dopustiti.« Kao početak tako i svršetak ne samo Čitave rasprave, nego i pojedinih dijelova zaslagjivali su klavir i violini. Franjevac izumitelj. U 12. br. »Seraf. Perivoja« od 1909. javili smo, kako je jedan Franjevac o. Наdrijan d’Antonio izumio aparat, kojim će se u budu­ će smesti sukob vlakova. Sad nam opet novine do­ nose vijest, kako je Franjevac o. Bontempi izumio električni aparat, koji automatično mijenja šinie na tramway-skim kolima. Ministarstvo trgovine i in­ dustrije poslalo je rečenom Franjevcu patenta na nje­ gov izum. 0. Bontempi rodio se je u Orscgni u Abruzzu; 1900. stupi u franjevački red, te se iza novicijata matematikom i fizikom bavio. Sada bo­ ravi u franjevačkom kolegiju sv Ante u Rimu, da se u navedenim strukama usavrši. Bogoslovni tečaj za naohvažene ženskinje. Moskvi je otvoren bogoslovni tečaj za naobražene ženskinje. Svrha mu je ženskinje usavršiti u tome, kako će društvo odgajati u vjerskom, ćudorednom i domovinskom pravcu, te ga podučiti o zadruzi kr­ šćanskih matera. Tečaj će trajati 2 godine, a na nje­ mu će se predavat apologija pravoslavne vjere i mo­ rala, sv. Pismo S. i N. Zavjeta, kršćanska pedago­ gija, usporedba vjera, kritika socijalizma, opća i rus­ ka povjest. Megju profesorima, koji predaju, nalaze se mnogi profesori i moskovske svećeničke akade­ mije. Junaštvo jedne časne sestre. U Grand Rapido-u (Michigau) buknuo je na 18. siječnja silan požar, ko­ mu je žrtvom pala čitava zgrada. Za požara je uspjelo spasiti 150 djece, koja su tu u zavodu bila i to najviše junaštvom jedne časne sestre - Marakolene. Ona je za požara triputa uletjela u goruću kuću i sjeročad iznosila. Pa neka neprijatelji opet viču na požrtvovne i blagosloveno djelujuće časne sestre! Profesorski ispit. Dr. fra Karlo Ikić položio je prošlog mjeseca u Gracu strogi ispit iz slavenske filologije kao sporedne struke za profesorat. Sa sre­ ćom i na drugi stupio! Adoracija. Prema običaju i ove je godine u fra­ njevačkoj crkvi u Sarajevu bila uoči čiste srijede od 6 sati iz jutra pa do 6 sati na večer izložba Presve­ toga. Isti su se dan govorile i mise od 6 sati iz ju­ tra pa do 12. U 8 sati govorio je misu presvj. gosp. biskup Marković. Svijet je još više nego li lani grnuo u crkvu, da prikaže Spasitelju kakovu zadovolj­ štinu za uvrede, koje mu se osobito u pokladno vrije­ me nanosi. Valija odlikovan od Pape. Skoro mgp. o. Angjeo Claureški, poglavar kapucinskih misija u Mesopotaniji i Armeniji pređo je ispred apoštolskog delegata u Beyrutu Mohamedu Aliji Ainibegu križ konturskog reda sv. Grgura Vel., Što mu ga sv. Otac pošlo u znak zahvale za zaštitu kr­ šćana pri pokoljima u Ciliciji. — Ainibeg se je lijepo zahvalio sv. O. Papi. Ministar Canalejas i redovi. Portugalska nam svaki dan iznosi po koju zanimivu iz života novih vladalaca. Nije se dakle čuditi, ako je i Canalejas s jednom izjavom izašo. On ne da reći, da je pro­ tivnik redova. Ne, veli on, ja hoću samo da redovi potpadaju pod odredbe, koje su u tome pogledu iza­ šle za sva udruženja. Redovi, koji se posvećuju nje­ zi bolesnika, potpomaganju sjeromašnih, ili provode razmatrajući život, mogu se uvijek 1 u svako doba osnivati, kao i druge zadruge. Jedno samo ne dopušćam, da se vječni zavjeti polažu. Redovnici tre­ ba da imaju pravo i slobodu, da se svaki čas opet u svijet vratiti mogu. Ako ovo nije reći redove progoniti, onda mi ne znamo šta je! - Miriši framažujistvom! Nečista savjest. Lisabonski dopisnik liberalnog lista »Corriere della Sera« Barzini, otkrio je u svojim dopisima golu istinu gledom na postanak i razvitak revolucije u Portugalskoj i upro prstom u one, koji su tome krivi. To im nije po ćudi, te list »Secolo« — vladin — poručuje rečenom dopisniku, da republi­ ka ne će trpjeti, da joj se žig sramote na čelo uda­ ra. Ujedno mu zabranjuje, da u takovom smislu ne smije više svoj list izvješćivati. — Vidi se, da im je savjest nečista! Obraćenja. Rajah Taipourski, Shiam Sinha, član vijeća za zakonodavstvo ujedinjenih pokrajina u In­ diji, obratio se je na kršćansku vjeru brigom o. Romula, kapucina. Na krstu je uzeo ime Franjo, a iza toga stupio u treći red. Na uspomenu svog obraćenja gradi krasnu crkvu u Taipounu. — Konzul engleski u Magadaru (Maroko) sprema se, da pregje u kato­ ličku Crkvu. Podučaje ga u vjeri o. Avelin Muinas, Franjevac. — Misije u Siriji, s lanjskih progona goto­ vo uništene, sjajno se podižu i napreduju. U Kessabu oko 40 obitelji traže prelaz u katoličku Crkvu. Fra­ njevci imaju s toga velikih okapanja s Armencima i protestantima. »Krv mučenika, sjeme kršćana!« �Vjesnik. Katolička Crkva u Prednjoj Indiji. Danas ka­ tolička Crkva u Prednjoj Indiji broji dvije nadbisku­ pije — u Agri i Simli, dvije biskupije u Allahabadu i Lahorite, te jednu apostolsku prefekturu — u Rajputanu. Do skora je bila samo jedna nadbiskupija — u Aagri, nu Pijo X. podigo je i drugu - u Simli. Simlski je nadbiskup skoro posvećen u Rimu, a po­ svetio ga je sam prefekt V j e r o p l o d n i c e kard. Gotti uz podvorbu westminsterskoga nadbiskupa Bournea i salaminskoga nadbiskupa Jagueta. Novi je nadbiskup Franjevac-kapucin, a zove se Aleksander Kenealy. U Londonu je opće poznat kao otac Anzelmo. Papa ga je Pijo X. na novu godinu primio u audijenciju, te je s njim više vremena govorio. Novi je nadbiskup na svoju stolicu krenuo istom po­ četkom ožujka. U Prednjoj Indiji kapucina ima sve­ ga 140, a svjetovnih svećenika 20. Crkava ima sve­ ga samo 113. Osim toga ima u Prednjoj Indiji 4 ko­ legija sa 600 pitomaca, 29 sjerotišta s 1760 sjerota, te 66 pučkih škola. U čitavu teritoriju, gdje kapu­ cini djeluju, ima 88 milijuna duša, a od tih je samo 30.000 katolika. Hodočašće u sv. zemlju. Budimski gvardijan fra Ferdinand Kaiser i komisar sv. Zemlje pošlo nam je program budućega hodočašća u sv Zemlju. Hodočašće će krenuti iz Budimpešte 1 kolovoza 1911. u sv. Zemlju. Ako se za put do 1. svibnja pri­ javi 300 hodočasnika, onda će cijena iz Budimpešte u Jeruzalem iznositi za I. razred 425 K, za II. razred 365 K, za III. razred 225 K. Ako tko želi iz Jeruza­ lema otići i u Nazaret, onda će ga sav put stajati za 1. razred 505 K, za II. razred 445 K, a III. razred 350 K. Ako se do 1. svibnja ne prijavi 500 hodočasnika onda će 1. razred iznositi 700 K, II. razred 550 K, a III. razred 350 K. U cijeni se sadržaje: vozna karta od Budimpešte do Jeruzalema i natrag; opskrba na brodu od Trsta do Jafe i od Jafe do Trsta bez alko­ holnoga pića; potpuna opskrba u sv. Zemlji za 9 da­ na; troškovi za izlete u Betlehem i sv. Ivanu, za ukrcavanje i iskrcavanje u Jafi, vidimovanje putnica i za posjet sv. mjesta, koja su u turskim rukama. Putnici će ići ne pod magjarskom zastavom, nego pod zastavom BI. Dj. Marije i sv. Stjepana. Putni pravac: Budimpešta—Trst- -Jaffa (ovdK izlaze oni, koji neučestvuju putovanju u Nazaret, ie polaze sa jednim na raspolaganje im stavljenim ocem franjevačkog svetog reda u Jeruzalem, gdje si promatraju svetišta, dok se ostali učesnici vrate iz Nazareta) Caifa—Karmelsko brdo—Nazaret (tro­ dnevni boravak skupa sa putovanjem tamo i nazad; za ovo vrijeme može tko želi o vlastitom trošku ići na Taborsko brdo na konju ili oslu) Caifa—Jeruza­ lem --B etlehem -Sveti Ivan (za ovo vrijeme može 47 tko želi o vlastitom trošku ići u Jericho K’Jordanu i mrtvom moru) Jaffa—Trst—Budimpešta. Prijaviti se može do 1. svibnja 1911. kod o. Fer­ dinanda Ka i z e r a (Budimpešta II., Margit-korut 23), kojom se zgodom imade poslati predujam od 50 kruna. Preostala svota imade se najkasnije d< 15. svibnja bezuvjetno priposlati. KNJIŽEVNA SMOTRA. Anton-Lovre Gančevlć. Father Paschal Robinson: A short Introductioii to Franciscan Literature (Kratki uvod u franjevačku književnost). New-York: Tennant and Ward; 287 Fourth Avenue 1907. Danas kadno se svijet koli učenjački toli prosti zanosi za sv. Franjom, čini nam se neophodno potre­ bitom ta knjiga, kojom je veleučeni auktor uprav htio istom spomenutom zanosu doskočiti. Moramo otvoreno odmah na početku kazati, da je o. Robinson danas najveći Franciskolog u Americi. Da nemamo drugih njegovih djela pri ruci, već da je samo ovo djelo Father Pascal objelodanio, za nas bilo bi do­ statno, da o njemu najpohvalniji sud izrečemo. Da i drugi, koji nemaju u ruci te knjige, uzmognu prilični sud o njezinu piscu kao i važnosti same knjige stvo­ riti, donašamo ovdje njezin kratki prikaz. Father-u Robinson-u poznata je oskudica kri­ tične literature o sv. Franji i njegovu redu. Zato on, ne obazirući se mnogo na današnje čestokratne publikacije bilo sa knjigama bilo sa časopisima, igje na izvor, t. j. igje onamo, gdje će moći sa znanstve­ nim aparatom prikazati publici pravu sliku sv. Fra­ nje. Za uspjeh toga treba mu ispitati same spise Poverollo-ve. 0 njegovim spisima (Scripta-Writings> donaša sve ono, što su stručnjaci ne zavedeni pred­ rasudama donijeli. Pri ovom uzimlje on u ruku za svoj poso i diplomatične dokumente, donacije, pa­ pinske bule i k tomu slično. Poslije nego je o tomu iznio kritičnog materijala, igje da ispita i sve one knjige, koje počimaju kod Franjinih savremenika, a svršavaju kod današnje inteligeuce. Ove je podi­ jelio po vijekovima: XIII. vijek: Prvi, koji je piso život sv. Franje bijaše Toma Celano. On je sastavio » Vi t a P r im a« po naredbi Pape Grgura IX. prije veljače godine 1229. Kašnje je moro Celano preraditi taj »prvi Ži­ vot« uslijed nekih nutarnjih redovnih prepirka, i to on učini izmegju g. 1244.—1247. u svojem djelu zva­ nu » Vi t a S e c u n d a«. God. 1257. (oko) ostavi nam, još neotkriveni pisac »T r a c t a t u s d e M i­ r a c u I i s«, prvi put objelodanjen od Isusovca Van Ortroy-a (Anal. Boli., 1899., tom. XVIII., pp. 81.— 176.). Legenda sv. Bone, napisana oko 1263., i Ie- �48 Br. 3. Serafinski Perivoj. — 1911. genda triju drugova »Legenda Trium Sociorum«, sa­ Augustin de Stronconio, de Moustier i Fortunatus stavljena oko 1246., vrlo su opširno snabdjevene sa Hueber. svom mogućom bibliografijom, tako da nam se ovo XVIII. v i j e k . — God. 1768. počeše Bollandisti mjesto u djelu čini najzanimivijim i najvažnijim. Jed­ ispitivati prva vrela franjevačke književnosti. U nako smijemo reći i za »Speeulum Perfectionis«, sa­ ovom vijeku ističe se konventualac Sbaralea sa svo­ stavljen od još neutvrgjena pisca. Još na ovaj vijek jim »Bullarium Franciscanum« i Francuz Kandid spadaju hronike Tome Eccleston-a (napis, oko 1260.), Chalippesa (Vie de S. Frangois) (Pariš, 1728. 2 vol.). Jordana Giano-a (sastavlj. oko 1262.), Fra SalirnXIX. v i j e k i n a š e d o b a. — Tko bi mogo i bene-a (pisana izrned 1282.—87.). Mora u svakom nabrojiti sva ona djela, koja su se pojavila kroz ovo pobuditi zanimanje piščevo istraživanje o »Sacrum doba? Ipak, u koliko je bilo moguće, auktor je ulo­ Commercium«, koje je prvotno djelo što nam kazuje žio vas mar, da i u tom zadovolji današnje franciskoo sv. Franji, a koje je valjda napiso bi. Ivan Parenti Ioge, te je pokupio dosta opsežnu literaturu naših ( t 1230.). vremena. Nami je dosta ovdje istaknuti: KonvenXIV. v i j e k . — U ovom vijeku imamo slijedeća tualca Nikolu Papini-a, Chavin-a de Malan, Fridrika djela, koja govore o sv. Franji: »Actus B. Francisci Morin-a i Ozanam-a, Da Magliano-a, Patrem-a, Criet Sociorum Fjus,« sastavljena izmegju 1322. i 1328., stofani-a, Leona de CIary-a. Godine 1885. započne pripisiva se fra Hugolinu di Morite Giorgio; »Arbor objelodanjavanje revija »Archiv fiir Litteratur- und Vitae Crucifixi« napiso je na La Vernia god. 1305. Kirchengeschichte des Mittelalters« po o. Deniffe-u, Ubertino da Casale; »Clironica Tribulationum«, na- - Analecta Franciscana« iz Zavoda u Quaracchi-u, pisana jedno 20 godina poznije, a većinom od Angela Miscellanea Francescana« po Mgr. Faloci-u, što Clareno-a, bavi se sa trpnjama Zelantu; »Chfonica nam doprinaša silne pomoći za franjevačku književ­ XXIV Generalium,« sastavljena po svoj prilici od nost. Nt smijemo mimoići Sabatier-a, Le Monnier-a, fra Arnolda Sarano-a oko 1379., podaje nam vele- Кпох Little-a, MiB Šalter, MiB Gordon, Mr. Carmivažne podatke za prvotač franjevačkog reda. »De chael-a, MiB Macdonell, Golubovića, Eubel-a i »PaConformitate«, djelo Rinonico-a (око 1399.), te »Trac- tres Editores-a, Quaracchi-u itd. Najnovije revije o tatus de Indulgentia S. Mariae de Portiuncula« od tom: »Archivum Franciscano-Historicum«, »Etudes fra Frane Bartholi-a, i »Provirciale Ordir'is Mino- Franci'Caines«, Bulletino Critico di Cose FrancesAugusta Perusia«, zaslužuju svaku prepo­ rum«, koje je iznio čuveni konventua1 Konrad cane«, Eubel god. 1892. zaključuju franjevačku književnost ruku. Eto to bi bio najkraći prikaz o. Robinson-a. iz XIV. vijeka. Ш Ш XV. v i j e k . — Ovaj vijek ’gja nam samo dva Mislim, da se je svatko mogo uvjeriti o vrijednosti djela za poznanje pravog franjevačkog duha, i to: njegove knjige. Nama se čini suvišnim išta dalje go­ »Dicta B. Aegidi Assisiensis« (objelod. u 1905., a voriti, osim da je djelo Father-a Robinson-a dosad sast. u 1463.) i »Laudes« fra Jacopone-a da Todi najbolje djelo svoje vrsti, napisano stručnjačkim na­ (god. 1490.), koja nam donose svjedočanstva o utje­ činom, snabdjeveno strogim kritičkim aparatom, i prepuno zanimivosti. caju sv. Franje na mladu talij. književnost. Napred budi istaknuto, da su izdavači ove knjige, XVI. v i j e k . — Na ovaj vijek spadaju: »Speculum Vitae« (tiskan u Mlecim g. 1504.), »Speeulum naime Tennant and Ward, spravili svakomu svako Minorum (u Rouen-u g. 1509.); »Chronica Fratris djelo nabaviti, koje se spominje u ovoj knjizi, kojoj Nicolai Glassberger« (Ouaracchi 1887.); »Chronica na žalost cijena nije naznačena. Kad bi tko zaželio Mariani de Florentia« (sastav, prije 1527.) i »Chronika 0 tom se detaljnije upoznati, može se najslobodnije Marka Lisabonskog« (tisk. u Lisabonu od god. 1556. obratiti i na pisca ovih redaka u Makarsku. Na koncu do 1568.). Ovaj vijek već počima udaljivati se sa knjigu o. Robinson-a od svega srca preporučujemo. Vuletin, Kršćanske Besjede, svezak II. i III. za­ izvora, kao što i potonji, zato primorani smo una­ prijed samo pisce i prama potrebi njihova djela na­ jedno vrlo je zgodan priručnik za propovjedi u svim vesti, akoprem kod našeg auktora slijedi prama gor­ prigodama nedjelja i blagdana, a napisana je lakim 1shvatljivim načinom, pa se zato osobito preporučuje njem načinu. XVII. v i j e k . — Sedamnajesti vijek dade nam za nabavu vel. gg. svećenicima kao neophodno po­ Luku Waddnig-a, čiji »Annales Minorum« za nas su trebit vodić za propovjedi u svim prigodama. Cijena je svim trim svescima broš. K 3.50 s po­ najmarkantniji prikaz djelovanja franjevačkog reda. Takogjer glasovito je njegovo djelo »Scriptores Or- štom 30 filira više, dočim ukusno i elegantno uveza­ dinis Minorum«. U ovom vijeku nižu se i drugi za- na u platno stoji 5 K. nimanici naše stvari, kao: Sedulius, De Gubernatis. Nabavlja se kod Knjižare Sjemeništa u Spljetu Serafinski Perivoj" izlazi na-dva arka svakog 15. u mjesecu; godišnja jcijena 5 kruna. Rukopise, pretplate reklamacije prima uredništvo u S a ra je v u . (Bosna, S a ra je v o , franjevački samostan). Odgovorni urednik: dr. o Julijan Jelenić. Tiskara Vogler i drugovi u Sarajevu. �—I Ф I Tiskara i litografiia I” V O G LER I DRUGOVI, SARAJEVO :: (Komanditno društvo) :: preporučuje velečasnoj gg. svećenicima i župskim ure­ dima svoje obilato snabdjeveno skladište sviju vrsti - - crkvenih tiskanica, - kao: matica krštenih, matic'* ^'"тглШ , matica vjenčanih, matica umrlih, prr •<r računa i exhibita, krstnib, yjenčr;iih i smrtnih listova i t. d. u pojedinim arcima ili u solidnom" uvezu, u vlat :*oj knjigovežnici. Služh-nih kuverata u svi Hčiiama. Prva hrvatska parna tvornica voštenih в в в в в в в в в в в в svieća i roedičarskih proizvoda М. LUKINIĆ, KARLOVAC. Kao jedina domaća hrvatska i u toj struci najpoznatija tvrdka preporuča se ovime najuljudnije veleč. župnim uredima, samostanima i inim crkvenim predstavničkima za nabavu pravih i nepatvorenih vožtanica, gtearinskih svijeća, crkvenog nlja za gorivo, najfinijeg tamjana, stienja, dužica i t. d. Preko 300 javnih priznanja i pohvala o vrsnoći proizvoda i o solidnosti tvrdke leže svakomu na uvid, dočim preko 600 župnih ureda u domovini našoj svojim proizvodima poslužujem. U interesu je svakog konsumenta, da se kod nabave gornjih predmeta na tu domaću i valjanu tvrdku obrati. Tvrdka je odlikovana na svim domaćim izložbama, рф* Za olakšati naručbu, valja tražiti cienik, koji se franko dostavlja. �Tiskara i litografija Vogler i dr., Sarajevo Telefon broj 119. (Komanditno društvo) Najstarija knjigotiskai Preporučuje molitvenika, poslova, što u ukusnom izra Moderno uregjena ĆemaluSa ulici 172. ni i Hercegovini đf< djela, brošura, mrt?,kao i svih ruku zasjecaju sa renije cijene. jen»_#’h knjigovežnica, izragjuje sve vrsti uveza za knjižnice, velečastne župne urede, škole i privatna poduzeća. — Uvezi obavljaju se po naručbi: u papiru, platnu i koži. Vanjske norutte abavljalu se trže i točno. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/9f8fc127ba7f481d8f938d73cf9bb559.pdf 4cf9fcd1a509f3dfff11029fac9a1074 PDF Text Text serafinski P erivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU BROJ 4. i 5. GOD. XXV. SARAJFVO, 15. TRAVNJA I SVIBNJA 1911. Anka Tdpićeva: U skrsnuće. Bog je umro! Čovjek neće mr’jeti! Padom jednim, pad se drugi diže Iz mramora, Na Golgoti goloj. Ali jao! starodrevna palma Uništena, satrvena leži; - S njome leže narod jedan < 1 bešiku budućnosti svoje, Zakop’o je on — te noći — s njome. Ruševine još i danas stoje, Ali nema lirama Salamona, Slomljeno je ime Davidovo; — A zgaženili, uništenih ljudi, Vapaj luta, — vapaj sv’jetom b'ježi: Krv Njegova na nas! Djecu našu! — Zlato, kumir, sunce, grom i zv’jezde, Raskidani u prašini sniju, Na istoku, preko Oceana; A kraljevi oholi i jaki, Snimili su s glave krune teške, Pa prigeo skromno od njih svaki, Tjelo svoje — svu ništetnost svoju. — Zemlja c’jcla u trzaju jednom Sa ljudstvom je zaiiešcno stala; II od straha, — ii jc nada sviju Od čeznuća, Na Golgotu — zvala!? — V’jekovi su tako dugi prošli, Golgota je u lovoru sjala. Još i sada nepomično stoji I stajaće dokle bude sv’jeta, Jer je na njoj satrvena tuga, Uništena tu jc - v’ječnost k le ta ... Nestalo je smrti iza smrti, Uskrsnuće slavi svoje slavlje, U životu slavi — život novi. — Mraka nesta — i tmina je pala, Čovječanstvo grije: Sv’jetlost, sunce! Bog je umro! — Čovjek neće mr’jeti! Padom jednim, pad se drugi diže Iz mramora, Na Golgoti goloj. — O. fra. Lovro Mihačević: Zanim ljivi ulom ak iz p o v jesti š to ­ vanja B. D . Marije. Majko dobra savjeta, moli za nas! 2. Čudesa. Slika Marijina bi primljena od puka sa velikim ushitom veselja i ljubavi. Čim se je više puk užgo u ljubavi i štovanju Majke Božje, tim je ova još više svoje milostive oči obraćala k njemu i milosti dijelila. Zato su oo. Augustinianci ustanovili jednoga pisara - bilježnika — neka bi u posebni zapisnik za poznija vremena ubilježio sva učinjena potvrgjena i dokazana čudesa — milosti. Ovaj se zapisnik još i danas čuva u arhivu samostanskom. Mi smo iz njega neke samo važnije dogagjaje izvadili. Nedjelko Gjtiliani iz Genezana, trpio je česti na­ padaj ludila. On je ozdravio poslije kako je vidio sv. sliku. Akile, stanovnik Genezana, zazvavši u pomoć Ma­ riju potpuno je ozdravio od bedrobolje. Jakov Skambelotti, iz Kastelzangati tako je bio slab, da niti je mogo govoriti ni jesti. Ozdravio je sa­ svim, kada je Mariju u pomoć zazvo. Tri su Čuda ubilježena 27. travnja dva dana na­ kon ukazanja. Na 7. kolovoza iste godine, dogodi se uskrišenje jednoga mrtvaca. Umrije neki sluga Kon­ stanti^ Karolis. Po običaju zamotaju ga u platu, a sve­ ćenici jur došli da obave pogreb. Gazda mrtvoga, koga je vrlo volio, unigje u sobu, da mu zadnji put reče �50 Br. 4. i 5. — Serafinski Perivoj. 1911. s Bogom. Unigje u sobu, kleče i ovako se poče mo­ liti: o sveta Djevice, ja te molim, ako je to za slavu Tvoju, da povratiš život momu sluzi, a ja Ti obećajem, da ću ga odvesti u Genezano pred Tvoju sliku. Istom što je svršio ove riječi, kada mrtvac otvori oči, podiže se i zatraži jesti, tvrdeći, da je sasvim ozdravio. Za tri slijedeća mjeseca bilježnik pobilježi 161 čudo i zatvara svoj zapisnik tvrdeći, da se mnoga čudesa dogagjaju, da je crkva puna darova, zavjeta i slika, na kojima su prikazane razne bolesti, od kojih su bole­ snici ozdravili. Godine 1656. i 1657. bio je Rim i okolišna mjesta udarena od kuge. Svukuda okolo Genezana na stotine mrtvih padaju, samo je Genezano bilo izuzeto od toga biča, i ni jedan, koji se je ondje zaklonio, nije bio okužen. Takogjer Genezanci tvrde, da zaštitom bi. Dje­ vice, puk Genezana nikad nije trpio od kuge, kolere niti druge pošasne bolesti. Milosti duhovne. Čudesa i milosti, o kojim smo do sada govorili, sva se odnose na tijelo, a zbila su se mnoga u isto vrijeme, koja se odnose i na dušu. Tko bi sve izkazo, koliko je sumnja razpršenih, tmiaS razsvijetljenih, po­ gibelji izbjeglih, grijeha oplakanih, tužnih utješenih, :pogiblji pakla izbavljenih I u raj privedenih. Dne 2. veljače 1748. Andrija Baći, kanonik crkve sv. Marka u Rimu, jedan upravo izmegju apoštola štovanja Naše Gospe dobroga Savjeta, piše o. Orgiju jedan list, ovako sastavljen: „Kazati ću ti svom iskrenošću, otkako sam došo u Rim g. 1734., milosti prim­ ljene po zagovoru svete slike u Genezanu. Pun ljubavi i bogoljupstva za Majku dobroga savjeta, počeo sam puku propovijedati o osobitim Njezinim preimućstvima. Poznajuć iz iskustva one, koji mi ne bi dolazili na #propovijedi, tražio sam ih po kućama sredstvom uputa i nagovaranja, neka bi da je moguće sav svijet, oso­ bito žalosni i opterećeni utekli se pod moćnu zaštitu sa pouzdanjem ovoj Majci dobre ljubavi. Počeo sam sam takogjer dijeliti Njezine slike, opominjuć one, koji bi ju primili, da ju u svojoj kući često gledaju, natje­ čući se u bogoljupstvu i preporučujuć se Njoj svim srcem, sa čvrstom odlukom, da više nikada ne će vrijegjati Boga radi ljubavi Marijine. Tako radeći kroz četrnaest godina, ja sam vidio čudesne stvari i doživio prava čudesa> koja u savjesti potvrgjujem, prid kim bilo, sa svom istinom i iskrenošću. Vidjeh da sredstvom pobožnosti, koju sam propovijedo i udahnjivo pravovijernima prema ljubeznoj i prečistoj Majci dobroga savjeta, te po slikama, koje sam razdijelio do 86 hiljada, vidjeh u obitelji mir procvasti, mladost povraćati se sa pogibeljnoga puta svje­ tovnih naslada, i ozbiljno misliti o spasu svoje duše. Vigjeh otvrdnule griješnike bježati ne samo od grijeha, nego i od grješnih prigoda te ostavljati prijašnji griješni život. Vidjeh osobe, koje svaku nadu u svoj spas izgubiše, vesele, jer ohrabrene i osjegurane o svomu spasu po Našoj Gospi dobroga savjeta. Razumijeh, da pomoćju sv. slike, koju sam u puk bio razdijelio, da se mnogi oslobodiše dugotrajnih bolestih, vučca, suhobolje, otoka, sljepoće, neprilika u dihanju, kostobolje, smrtonosne groznice. Žene pod bremenom, štetno su ga se oslobodile, jedni su dobili parnicu, o *Rbjoj su bili izgubili svaku nadu u povoljno riješenje, jedni su našli izgubljeno, isprave, novac i druge vrijedne stvari. Neki su sretno svoje kćeri poudali a sinove oženili. Napokon sam s veseljem razumio, da su mnogi pobožnin ove sv. slike, snašli se u duhovnoj potrebi, zadobivši mir i utjehu savjesti. Kojim je bilo teško umri­ jeti, stavivši sv. sliku pred oči, zadobili su utjehu, ufa­ nje i mir. Bijaše to mjeseca prosinca 1734. bijah uznemiren i žalostan noćju i danju na toliko, da si nijesam mogo nigdje naći mira. Megjuto odem pohoditi jednu dje­ vojku, koja od osam godina trpi bijedobolju, da se nije mogla na nogama držati. Vidivši ju zdravu i ve­ selu, začugjen upitam ju, kako je došia do svoga iz­ gubljenog zdravlja. Ona mi pripovjedi, kako je koji dan prije išla u Genezano, da traži svoje zdravlje od bi. Gospe, prid Njezinom slikom. Dok su se litanije pjevale, ona je bila prid oltarom, gledajuć u Gospinu sliku, kad na jednoć ona se oćutje jakom da se kreće. Odmah odbaci svoji štake te poče hodati, kao da ni­ kada ništa trpjela nije. Ovaj me se dogagjaj toliko srca tače, te sam odmah odlučio pohoditi crkvu u Genezanu, sjeguran da ću tuđe naći zdravlje svojoj nevolji. U oči Gospina bezgriješnoga Začeća, uzprkos zla vre­ mena i ružna puta ipak se zaputih u Genezanu. Na 12 milja puta iz Rima, momu kočijašu dosadi neki dječko, koji se je otrag kočije bio smjestio, i htijaše pod svaki način da ga skine, da ga se riješi, pa da olakša teret svomu konju. Ja se smilova malomu jad­ niku jedanaestgodišnjem dječaku, drhćućemu od stu­ deni, a imajuć bolesne noge, nije mogo ići pješke. Njegovo bijedno stanje, pobudilo je u meni smilovanje. Uzmem ga sebi u kola i zagrnem ga svojom kabani­ com. Na putu svratim se u gostionu sv. Cesara da ručam, te pozovem i mališa; dok ručak bude gotov počesmo govoriti sv. RoŽarije, pa kada dovršismo on mi se okrenu pun vjere pa blago al ozbiljno će mi reći: „svetu krunicu govoriti ću svaki dan". Priuzesmo razgovor i on nastavi: za veliku ljubav koju ste mi danas iskazali, ajdete i tražite milost, od koje imate potrebu, od bi. Gospe, jer ćete dobiti." Sav izvan sebe odgovorim m u: „Ti dakle znaš, kuda ja idem ?“ A on �Zanimljivi jdomak iz povjesti štovanja B. D. Marije.___ nadoda: „Vi idete u Genezano tražiti od Gospe mi­ lost, koja Vam je na srcu. Ajdete megjuto pouzdano, jer će te ju i dobiti." U veliko se začudi čuvši od dječka ove riječi, jer on nije mogo znati za moju bo­ lest. Došav oba u koli u Genezano, na mjestu gdje se putevi križaju, dječko sagje s kola. Rekoh mu s Bo­ gom i dadoh mu nešto novčića za puta. Nije mogo učiniti nekoliko koračaja, kad mi pade na pamet da ga sa sobom uzmem u Genezano. Nu usprkos sve po­ trage za njim nije ga više bilo. Svrha moga hodočašća bila je pokloniti se prid slikom Marijinom, te od iste tražiti milost, od koje imam potrebu. Kada je bilo na pol litanija, slika bi. Djevice poče se bojadisati i postade crvena kao ruža. Časni oo. Agustinianci — od kojih sam bio dočekan u samostanu vrlo usrdno — kada opaziše promjenu lica sv. slike, rekoše mi na momu rastanku, da ću biti uslišan. 1 zbilja na momu povratku u Rim, izgubi se svaki trag mojoj žalosti, i ja oćutjeh mir i utjehu. Perta Gradilia, mlada čifutkinja od 10 godina, bi dovedena u Ghetto, u gojilište novoobraćenika, da se pripravi za sveto kršćenje. Malo dana kašnje, ona je oćutjela u srcu toliku žalost, da je na svaki način htjela izaći, uzprkos svim nagovorima, da ju zadrže. Zovnuše mene da joj donesem jednu slika Naše Gospe dobroga Savjeta. Kada sam tamo došo, darovah joj sliku i sa malo riječi spomenem je na poslušnost a u gojilištu naredih devetnicu. Već peti dan Perta ode prid starješicu, te izjavljuje, da ne može dulje odoliti Božjoj mi­ losti, i da će joj srce puknuti ako čas prija ne primi sv. kršćenje. Ovaj preokret u cijelom samostanu pro­ uzrokova veliko veselje, a dobra se Perta sa svom pobožnošću pripravi za primiti dostojno sv. krst. M. Nikola Piagin, poštar kralja portugalskoga pripovijeda, kako je on bio prošle godine 1733. u prisut­ nosti mnogo osoba u pogibelji i kako bi bez slike bi. Djevice, koju je držo na prsima, za sjegurno bio utopio u jednoj velikoj rijeci, koju je odvažno htio pregaziti, pa je bio od vode zanesen. 51 Takogjer se svake godine slavi uspomena Uka­ zanja, te tom prigodom bogati i sjeromašni prika­ zuju obilate darove za nakit i ukras svetišta, svaki želi na Gospinu oltaru ostaviti koju uspomenu svoga pohoda. Istina kroz cijelu godinu ovamo hrle pobožni hodočasnici, da traže pomoć u svojim nevoljama od Majke dobroga savjeta, a osobito to biva u jesen, u vrijeme praznika, kada je mladež na praznicima po obližnjim zaselcima, ovamo se sakupljaju, da se mo­ le, mise slušaju i srca svoja užgaju u pobožnosti i ljubavi prema Majci dobroga savjeta. Princip Colona, na čijem je zemljištu crkva i samostan u Genezanu, pokazo je veliku darežljivost prema ovomu svetištu, kako se i dolikuje rimskim velikašima. Don Filip Colona nije bio zadovoljan, da je crkvu sagradio, on liti jaše još i kapelu ukra­ siti sa skupocijenjenim mramorom, svijećnjake na­ bavi iz koralja, a sveto posugje iz srebra i zlata. Rodbinski grbovi u crkvi svjedoče potomcima o nje­ govoj pobožnosti prema Majci Božjoj. Štovanje bi. Djevice dobroga savjeta u brzo se proširi po svoj Italiji i na nebrojenim mjestima počeše se <jj,zati crkve, ustanovljivati bratovštine pod jmenom Majke dobroga Savjeta. Sveta se slika vješala ne samo po crkvama, nego i po kućama, po sokacima i po selima. Njezino se štovanje raširi i utvrdi po Francuskoj, Španjolskoj i Austriji. Još i danas hodočasnici, koji u Rim dolaze, da vide sv. o. Papu, putuju i u Genezano, ovdje oni mole b. Dje­ vicu, da im udijeli krjepost i jakost, e da bi odvažno čuvali i branili sv. vjeru i ipripravni bili umrijeti za slavu i uzvišenje sv. majke Crkve. U crkvi jedna gizdava zastava ostavljena po jednom hodočasniku svjedoči njegovu pobožnost i gorljivost. Svaki ho­ dočasnik želio je svojoj kući ponijeti iz ovoga sveti­ šta bar po koju blagosovljenu medalju, da tako što­ vanje Majke Božje dalje šire. Puk ovako bogoljuban neće ostati bez moćne zaštite od one, koju on toliko ljubi i štuje. Štovanje Marijino. Godine 1876. proslavljeno je četvrto stoljeće Istom što je glas puko o ukazanju Marijinu, od­ Ukazanja. Svečanost u crkvi i okolici genezanskoj mah se raširi po svoj okolici i svoj zemlji talijanskoj, bila je vrlo sjajna i veličanstvena. Kroz tri dana te odasvuda hrli puk u Genezano da se pokloni sv. kardinali, Patricijo vikar Njegove Svetosti, Amat, slici i pomoli se Mariji u njezinoj crkvi. Naročito biskup Palestine i Altieri ikamerlengo sv. crkve, na oni, koji su bili ožalošćeni, kojom nesrećom opte­ izmjenice su govorili svete mise. Ovom prigodom rećeni, pohrliše ovamo, da traže utjehu. Bijaše pra­ bi. Djevica i njezin Božanski Sin bili su okrunjeni vo i svegjerno veselje, koje je odjekivalo u veselim zlatnom krunom, što su ju žitelji Genezana prikazali pobožnim pjesmama. Od tada neprestano dolaze svojoj zaštitnici. posjetioci sa darovima, te se je mogla gragja crkve Da se podigne i proširi što većma ova lijepa proslijediti i dovršiti, a samostan oo. Augustiniana- pobožnost, sveti oo. Pape dopustiše mnoge obilate ca bi na novo sagragjen. To je početak pučkoga oproste; oo. Augustinci su držali trodnevnicu i de­ štovanje stfcte slike bi. Djevice u Genezanu. vetnicu, govoreći svete mise te ispovijedajući i pri- �52 Br. 4. i 5. — Serafinski Perivoj. — 1911. poviiedajuć. Od zore do mraka svećenici s pukom pjevali su pobožne pjesme u čast i slavu kraljice neba. Osobita pobožnost rimskih Рарб. Uvijek su rimski Pape svjedočili veliko svoje štovanje bi. Djevici dobroga savjeta. Pavo II. podvrgo je strogom ispitu sve milosti i čudesa do tada učinjena te ih sva i postvrdio. Osam godina kašnje Siksto IV. sa svojom bulom potvrgjuje darovnicu crkve i samostana oo. Augustincima, te nadodaje još mnoge milosti i povlastice. Da im sve više zasvje­ doči svoju milost i odanost, darova im u Rimu dvije crkve svete Marije pučke i sv. Augustina, koje su iz vremena njegova pontifikata glasovite bogoljupstvom i dobrim djelima. Godine 1630. Urban VIII. praćen mnogim kar­ dinalima i velmožama dogje u Genezano da moh bi. Gospu, neka bi od Rima odvratila kugu, koja je ha­ rala po Italiji, a otac Torelli povjesničar reda tvrdi, da ga je vidio pred slikom molećega lijevati vruće suze, poslije rečene sv. mise. Godine 1682. Inocenc Papa XI. naredi kapitulu sv. Petra u Vatikanu, da sv. Djevici toli glasovitoj, prikaže jednu krunu. Nu. veličina i širina ove kru­ ne, ne dopusti, da joj se stavi na glavu, nego su ju morali o zlatni konopac objesiti više glave. Benedikt XIV. dijeli potpune oproste ovoj crkvi. Otpisom svojim od 4. prosinca 1751® podjeljuje po­ vlasticu ovlaštenoga oltara svima misnicima seku­ larnim i regularnim, koji bi ovdje misili. Svojim apo­ stolskim pismom od 2. srpnja 1753. on potvrgjuje po­ božnu Uniju i prvi se u nju upisuje. Klement Papa XIV. otpisom svojim od 6. pro­ sinca 1771. daje povlasticu svima misnicima seku­ larnim i regularnim da mogu čitati sv. misu zavjetnu bi. Marije Djevice, na svakomu oltaru, svaki dan, izuzevši dane zabranjene rubrikama I. i II. reda. Pio VI. g. 1777. dozvoljava vlastito officije od Ukazanja, koje je dozvoljeno i za cijeli red augustinski te za biskupije Palestrime i Bergama. Pio Papa IX., koji je bio sretan te je mogo pro­ glasiti člankom vjere, neoskvrnjeno Začeće bi. Dje­ vice Marije, u svojoj buli svjedoči, da je od mladosti svoje imo gorljivu pobožnost prema Majci Božjoj. Nije li ga bi. Djevica Dobroga Savjeta, pro­ svjetljivala u ravnanju sa crkvom, u toli teškim vre­ menima? Nije li mu sveta Djevica dala slavodobiće nad neprijateljima, i oko Njega što tješnje okupila biskupat u saboru vatikanskom? Kako je veličan­ stveno bilo, kada je Pio, da posvjedoči svoju zahval­ nost nad tolikim primljenim milostima, sam glavom sa velikom pratnjom pošo dne 15. kolovoza 1864. iz tvrgjave Gandolfo u Genezano. Nakon što je slušo sv. misu te iskazo dužno štovanje svetoj slici, darovo je jedan bogat diadem sa briljantima. Udostojo se je primiti ponugjenu mu gostoljubivost kod redovnika u njihovu samostanu, onda je otišo princu Colonni u njegovu palaču, odakle sabranome puku podijeli svoj apostolski blagoslov. Papa Lav XIII. stavlja u litanije Iauretanske na­ slov: »Majko Dobroga Savjeta«, da vječna uspome­ na ostane u cijelomu kršćanskomu svijetu na cijeli gori spomenuti dogagjaj t. j. na Skadar i Genezano. Crkve u Skadru i Genezanu. Crkva Gospina u Skadru (Albanije) svjedoči o istini čuda. Dva očevidna svjedoka), nadbiskup Skoplja i kapetan Medin, ostavili su nam slijedeće iz­ vješće: Crkva je malena i sazidana iz kamena. Vanj­ ština štila i boje ista je one u Genezanu. Katolici su vrlo pobožni ovoj crkvi i po predaji drže za stalno, da je ondje nekoč bila čudotvorna slika, koja je na čudnovat način ostavila grad i svoju crkvu. Jasno se vidi u Genezanu na »affresco« skadarska crkva. Po crkvenim zidovima i danas se raspoznaju stare slike u »affrescu«. Danas je ova crkva sama na četiri zida bez krova, vrata i prozora. Puk pripo­ vijeda, kako su razna čudesa zapriječila, da nije po­ sve srušena, niti po Turcima oskvrnuta; niti im je ikada pošlo za rukom okrenuti ju u džamiju. Jedan hodža popeo se bio na toranj — kao na minaret — da sazove muslimane na molitvu, kao u džamiju, u ovu crkvu, nu podigo se je silni vihar, da ga je sa tornja bacio u rijeku, gdje je i smrt našo. Neki muftija porušio je crkvu, nu na povratku svojoj kući nagje sedmero svoje djece mrtve, koju je ostavio zdravu, a on s&m od žalosti poludje. U noći od 24.—25. ožujka, vidješe više puta svjetlost oko zapušćenoga oltara i tako Bog dragi pokazuje, da on još nije zapustio ovo sveto mjesto i zemlju, u kojoj je Majka Njegova stanovala i stanuje. Godine 1905. kada se je sav Skadar i daleko okolica njegova jako, iz temelja potreso od silnoga zemljotresa, i brdo, sama hrid, na komu je skadar­ ska tvrgjava, a pod istim rečena crkva, potreslo se je živo i ogromne mase kamenja poletjele niz brdo, rušeći sve šta na putu nagje, samo dva ogromna ka­ mena, koja su pravcem prema crkvi sa brda se skotrljala, tik crkvenoga zida su se oba ustavila, u stra­ ni, kamen na kamenu, bez da se je i dotako zida. Crkva u Genezanu premda nije velika, to je do­ bro uregjena: dijeli se na tri lagje, a svršava na koru. Dva vijeka poslije ukazanja ova je crkva bila na novo prisagragjena, ali je kapela ostala ne­ taknuta, kalkova je bila u početku. Ova kapela do­ broga savjeta nalazi se na desnoj strani crkve. Ona �Zanimljivi ulomak iz povjesti štovanja B. D. Marije je zatvorena željeznim rešetkama, pod kojim su dva stupa iz ukusnoga 'kamena, darovi od Uzor- g. kar­ dinala Jerolima Colone. Oltar se odlikuje svojim mramorom, portirom i alabastrom te svojim stupovi­ ma starozelenim. Vjekoslav Tosi, genoveški maljar, mnogo se je trudio da snimi svetu sliku, pa tvrdi, kako sveta sli­ ka mijenja boju, niti je u štilu grčkom ni sredovječ­ nom, nego je osebina od vanredne ugodnosti i Ijubeznosti u svojim potezima. Uzalud su ju nastojali snimiti u običnomu izgledu i obličju, ona je uvijek ostala kako tvrde slikari, u nebeskoj ugodnosti i čaru. Kažu, kako je u času ukazanja ostala obješena o zidu bez ikakove podloge i naslona, da još i danas tako čudesno stoji. Dne 25. studenog 1682. prigo­ dom okrunjemja, i dne 11. lipnja 1747. bi ponovno ispitano ovo sveudiljno čudo, i poslato izvješće и Rim na kongregaciju obreda. Evo šta svjedoče te ponovne istrage svjedoci: »To je jedno čudo očito i svegjerno, vidjeti sliku visoku dva pedlja, a široku jedan i pol u svomu okviru na zidu, sačuvanu više od četiri vijeka (1467.) do danas; tim više, što slika nema otraga niikaikova naslona o čemu se drži. To što smo našim očima vidjeli, našim potpisima svjedočimo.« — Original ovoga svjedočanstva i izvješća još se i danas čuva u arhivu ovoga svetišta. Naslov dobroga savjeta. Slika, koju je prastara crkva u Genezanu imala, zvala se je »Gospa dobroga savjeta«, a ona u Skadru zvala se »Majka dobre službe«. A kada je prišla u Genezano, puk ju je prozvo »rajskom Gospom« s raz­ loga, što je ona čudesno megju njih došla Sasvim tim naziv »dobroga savjeta« prevlada, naslov krasan i sjajan, koji uključuje svu slavu- Marijinu. Ovaj naslov zbilja može značiti, da je Marija zajedno sa Hristom uključena bila u dekret predestinacije, jer poslije ove i -po ovoj oma predstavlja najljepši i najuzvišeniji pojam cijeloga svijeta. Ovaj naslov takogjer može značiti, kako je Marija od vijeka oda­ brana bila, koja će uništiti posljedicu grijeha, i zlo uzrokovano po jednoj drugoj ženi popraviti. Zove se takogjer Majkom dobroga savjeta, jer je ona za­ ručnica Duha svetoga, od -koga nam dolazi svaki do­ bar savjet. Napokon ona je vrutak, iz koga nama smrtnicima dolazi svako dobro. Njezin dobar sa­ vjet, prlilikuje -se sjajnoj zvijezdi, -koja razbija tmine i dovodi nas u luku vječnoga spasa. Svi su dakle razlozi umjesni, da se Marija štuje pod ovim na­ slovom. Smrt bi. Petrućije. Blažena Petrućija bijaše još na ovomu svijetu 53 na vrhuncu svoje utjehe i želje zbog Marijina Uka­ zanja, zatim čudesa i milosti, te pobožnost puka, bila je njezina neizrečena utjeha, dapače pri kraju njezi­ na života bijaše joj dano okusiti slast slave nebeske. Godine 1470. njezina duša doletje u naručaj Ma­ rijin, koju je za cijeloga svoga života nježno i toplo štovala. Puik uvjeren o njezinim krjepostima, od­ mah ju prozva blaženom. Njezino tijelo ukopaše u kapeli dobroga savjeta, zato, da i poslije smrti bude blizu one, koju je toli štovala i drugim povod da­ la štovanja. Ljetopisci njezina vremena 1 natpisi u svetištu Petrućiju spominju kao dušu čistu-, nevinu, blaženu, i ogledalo svih kršćanskih krjepostih. Dapače otac Orgio tvrdi, da je njezina živa vjera i vlastite zaslu­ ge, uzrokom bila, te je Marija izabrala Genezano za svoj stan, za svoje Ukazanje. Povjesničke isprave. 'Pobožnim čitaocima biti će drago, ako im se -iz­ nese koia povjesnička isprava, koja bi im dobro do­ šla, da ih utvrdi u vjeri, kako je povjest Ukazanja zbilja jedno veliko ču-do. Pavo II. čuvši govoriti o ukazanju povjeri ispit »o čudotvornoj slici« Gaucher-u biskupu Gapa i Nikoli od Križa, biskupu Hvara u Dalmaciji, koji je Skadar potpuno poznavo. Mi istina nemamo više ovoga prvoga izvještaja, ali znamo iz predaje, da je štovanje svete slike po rečenom Papi bilo potvrgjeno i odmah se crkva stala graditi. Otac Ambroza Coriolano, koji bje kašnje generalom Reda sv. Augustina, bijaše provincijalom u vrijeme ukazanja. Njegova je dakle dužnost bila odmah se zaputiti u mjesto i pomno ispitati dogagjaj. On je to i učinio, pa je sastavio jednu brošuru, koju je posvetio Sikstu IV. Niegovo nam je dakle svjedočanstvo od velike važnosti. Evo ga u istom jeziku u -komu ga je i pi­ sao: »Octava (mulier insignrs) fuit B. P etruđa de Jenazzano, quae venditis omnibus, in domo sua ecclesiam nostri Co-nventus fa-bricavit, adimplens consilium Christi; si vis perfectus esse, vade et vende omnia quae habes et da pauperibus et seguere me. Et cum ej-us facultates ad ecclesiam non sufficerent, venit in derisum toti populo; ipsa autem dicebat: Nolite curaire, filii mei, quia antequam moriar (cum tune decrepita esset) B. Virgo et S. Augustinus complebunt ecclesiam istam. Sed mirabilis fuit prophetiae adimpletio, quia a prolatis verbis vix transivit annus, quaedam Imago Beate Virginis in pariete dictae Ecclesiae m-iraculose apparuit, ad quam visendam tota Italia sic commota est, ut processionaliter illuc oppida et civitates confluerent cum si-gnis, miraculis et eIemosynis inexplicabilibus, �54 Br. .4. i 5. — Serafinski Perivoj. — 1911. et ita adhuc ea'vivente non solum Ecclesia sed pulcherimus conventus factus fuit, et moriens in cappella Dictae Imaginis tempore nostri provincialatus sepelitur, (Defens. pag. 11. cap. 3. Romae 1481.) Dva natpisa, koji potječu iz vremena ukazanja, potvrgjuju čudesni dogagjaji. Jedan od ovih, stavljen je u kapeli Dobroga Savjeta, na dan samoga uka­ zanja 25. travnja 1467., a drugi vrhu velikih vrata, a potvrgjuje navode (datum) prvoga. Evo toga nat­ pisa: »Divinitus apparuit imago haec, anno Dni 1467. die 25. aprilis«. 1467. sub atnnis, divi fešto Marci, hora vespere, Dei Genitricis Mariae, quam in hujus fani sacello marmoreo veneramini, ех alto figura prospexit.« , Svjedočanstvo Nikole Cambsi-a, ugledna žite­ lja iz Skadra, koje se je sve do danas sačuvalo u genezanskom arhivu, potvrgjuje jur navedeni iskaz o crkvi skadarskoj, kako je istovjetna sa onom u Genezanu. Obitelji ove dvojice hodočasnika to isto svjedoče. Jedna od ovih još prošloga vijeka se je utrnula, dočim druga još živi. Godine 1526. do 1559. izgubi se jedan dio zapisnika i isprava u dogagjajima zbivšim se u Genezanu. Nu ostala je živa predaja od vremena ukazanja sve do danas, o svim važnijim čudesima i milostima. Sveta kongregacija obred obrila je i officije čudesnoga ukazanja pod Pav 11., a drugi rimski pape samo potvrdiše isto a ovoga offičija naziva čudesno ukazanje spino. O. Branko Strahlmlr Škarica: P on os od B osne. (Ulomak iz života biskupa Sunjića*) Travnik 1827. Travnik-grade, vezitsko prijestolje, Spomenice zgoda svakakvije’, Sta se zgodi preko noći crne, Pa te tuga nepamćena bije? Rana zora s kršne Bukovice Pred tvojih se nasmijala vrati’, A ti snivaš, кб da ponoć gluhu S mrke kule odbijaju sati. Kudgod gledn’o uz demirli-pendžer Pa da imam sokolova oka, Ne bih zgledo ruke djevojačke Da zal’jeva kitu bosioka; *) Ova je pjesma spjevana još prigodom 50-godiSnjice smrti biskupa Šunjića, a posvećena je presvj. g. biskupu fra Marijanu Markoviću- Ili kren’o kamenim sokakom Ne bih sreo najprvog jarana, E, bih гекб i vjerom se kleo: Sva su tuđe čeljad pozaklana! — Posluži me sa Vlašiča vilo. Onako te poslužila krila, Ili kašalj sitnu djecu davi, II’ je LaŠva Travnik poplavila? »Moj pjesniče, jedan ubožniče, Svaka zgoda tvoju dušu lama; Gdjegod treba, svome rodu nosiš 1 sm’jeha i suza u pjesmama. £touo Travnik crna tuga bije, Nije ono s bolesna evlada; A i Lašva pitom ina sama Bez b’jesa se niz korito krađa. Gledni tamo gradu niz bedeme, Je li poznaš one kršne glave? Bezbroj iih je, rek’ bi da su žive, Sve do jedne modre i krvave. To su glave bosanskih plemića,1) hjkide ih silni Rahman-paša. na vjeri pogibiju sramnu Listom plaču sva gospoda naša, i zaišći od dželata ključe, АГ tu moga ne ćeš vidjet’ lica, Od jada bih svijet zam’jenula, I otvori vrata od tavnica, Ugledat’ ćeš do dva tavničara, Noćas, su ih jadom okova!i, Кб ovčari što su stadu svome dno jeste starac Skočibuha3) Proti vuku na braniku stali. A drugo je mladi Marijane3) Oba fratra, dvije krasne duše, Od naroda harno milovane. $to su čedu i otac i majka, To su raji mučenici ovi, АГ džidija kruti Rahman-paša Ne počini] dok ih ne ulovi. S tog’ je tuga Travnik ob’rvala, 1 s tog’ mu je neveselo lice: i) Ood. 1827. velikim vezirom u Bosni bio je AbdurRahman-paša, veliki krvolok i gladnik, koji nemilo podavi i isiječe bosanske begove i baše. Kad bi top na gradu рикб, bio je znak, da je jedan bosanski velikaš manje. ‘) Fra Ivo Skočibuha, u to vrijeme gvardijan samostana fojničkoga. *) Fra Marijan Šunjić, rogj. dne 6. siječnja 17U8. stupio u red sv. Frane dne 7. siječnja 1813., filozofiju slušo u Za­ grebu g. 1816. i 1817-, slijedeće četiri godine slušo bogosloviju u Ugarskoj, a g. 1822. štupi u akademiju istočnih jezika u Beču. Ood. 1825. ode u Bolonju, zatim u Rim, a na svršetku g. 1826. vrati.se u Bosnu u samostan fojnički. �55 Ponos od Bosne. Raja žali vrle zatočnike, Muslimani svoje poglavice; A ja jadna iz gorice vila, Tako meni današnjega dana, Kol’ko žalim svu gospodu našu, Tri put tol’ko sama Marijana. Dok je malen u povoju spavo, A majka mu kod koTjevke bila, Prevarih je sankom laganijem Пок sam d’jete ml’jekom zadojila. Od tog časa svojim sam ga zvala, Učila ga mudru knjigu štiti, 1 kako mi napredova dično, Pohvalili se, da će ponos biti, I najprvi megju najprvima Sirom Bosne izmegj’ braće svoje, I bio bi! — аГ ko danas znade Sta mu sutra zli udesi kroje?! Sve se bojim i strah me je ljuto, Da mu glave ugledati ne ću Na bedemu jadno okićenu, Cv’jet najljepši u svenulu cv’jeću! Rahman-oaša i bezi bosanski. U travanjskoj tvrdoj kuli, .Što u travmo gleda polje, Sjedi Rahman, ljuto zv’jere, 1 gorsko je od njeg’ bolje! Podviv noge po diivanu Kavu srče, lulu puši, Gledajuć’ ga svaik’ bi гекб. Da mu ključa b’jes u duši. Po čelu mu oblak pao Kao da će gromom pući, Čas usplamti, čas probrjedi Kao koji umirući. Bdije paiša s prve zore, Vidi mu se zlo je snio, Pa i sad mu ružan sanak C’jelu dušu poplavio. Vidi Rahman mrtve glave, Л to i jest ružna slika! Sjećaju ga sarajevskih Pa!ih baša kod Zvornika.4*) I travanjska tavnica je *) Rahman-paša došavši kao veliki vezir u Zvornik, na­ mami k sebi iz Sarajeva sedmoricu prvih bašinskih poglavica: janičarskog agu, dvojicu Tamišćija, Pinju barjaktara, Fejzu Tornadžiju i dva brata Bakarovića, konopcem ih podavi, a glavrma njihovim okiti bedemove. Otvorena pred njim stala, Jadna slika: mračno zigje, 1 prozori bez stakala; Na duvaru korov niko, U njemu se zmije kote, A po podu nečist sama Ko pred kućom od sramote. 1 u tome gadnom sramu Mnoga žrtva vijek vije, Megju njima noćašnje su: Haljina ih crna krije. Po licu im tuga pala, A kroz nju se nada smije 'J pripomoć Oca Boga 1 svetaca najsvećije’. Gleda paša tužne slike I bez iskre milosrgja, Koliko je gvožgje tvrdo Njegova je duša tvrgja! Gleuao ih mrka oka, 1 dotle je u zlo pao, Pusftv lulu, gjavotski se U sav grohot nasmijao: »Znam, papazi, da ste pravi Sred okova pali ovih, АГ tako mi alkorana6) 1 tespija") prorokovih Ne dadnu li crni vlasi Sve u žutu trin’est kesa7) Za ucjenu vaših glava, Otić’ ćete do bijesa!« Još je nešto reći htio, Kad pod kulom cesta zveknu, Кб da oblak iz visina Ljutim gromom ljuto jeknu. Sa divana klisi paša 1 ugleda do dva bega. Kud će? šta će? — eto šta će, Kavaz javlja: traže njega! »Neka ugju!« lanu mrko Kao da ga nešto žeže, Prvi ugje Ali-aga8) ‘ ) Alkoran = sveto štivenje, dotično sveto pismo kod muslimana. *) Tespije = zrna, kod bogataša obično čelibara, nani­ zana na vrpcu poput krunice kod kršćana, koja Muslimani i Židovi prebiru ili moleći nešto uz to, ili nemoleći ništa. 7) T rin ’est kesa, = do 3097* carskih dukata, a onda je dukat vrijedio 22 groša. 8) Aii-aga Rizvanbegović, kasnije paša i vezir nad Herce­ govinom. Ovoga pogubi Omer-paša g. 1851. nadomak Banjeluke u 75. godini, �56 Br. 4. i 5. — Serafinski Perivoj. — 1911. Za njim beže Babić-beže8). Svaki pasi po adetu Selam viknu — dignuv ruke, A paša ih oštro gleda Ne кб bege — ko hajduke! l b Babiću mučno vele, Na ponos mu Rahmam jaši, Sve тш nešto-mozgom plete Da za grkljan skoči paši, AГ sjetiv’ se s čeg’ je došo, Tajnu srdžbu s mukom guši. »Sta hoćete?« — poče paša — »Je Г vam žao zlobnoj duši Onih glava odmetničkih, Što se suše po bedemu? Ko ne sluša Mahmud-cara Pa je Г sin mu — jao njemu!« I još dalje vr’jegjat htjede, АГ mu Babić riječ ote: »Gospodaru!« — tako A u sebi šanu: »sKote!« »Ti Bosanca znaš odavna Pa tu zbori blaže, tiše! Svako ljubi svoju grudu A Bosanac ponajviše. N’jesmo došli da molimo Za upokoj onih glava. Pokoj njima! ali Bosna Još imade ljutih lava, Koji no će znat’ osvetit Pogubljenu braću svoju. Ne na vjeri кб što ti si, Neg’ u ljutom, paša, boju. Mi smo došli, da nam pustiš Iz tavnice roblje novo: Starca fratra i Mar’jana, A za ime prorokovo. N’jesu fratri krivi ništa, Salih10) laže kano pseto, Njeg’ bi Babić bez istrage Do na mrtvo izdeveto! Nemoj, paša, da ti ime Bezdušnosti skvrni ljaga, N’jesu, vjeruj, krtvi ništa, ») Mustaj-beg Babić, zvani Hrnjo. Jedan od prvih izmegju sarajevske gospode. Kasnije je posto paša i načelnik u Gradačcu, i u Sarajevu 1840. I ovoga kao buntovnika ulovi Omer-paša g. 1850., otpremi ga u Carigrad, pa je u Brussi umro. ‘») Salih Telalogić i Sarajeva, zakupnik državnih poreza radi silnih nepravda optuži ga raja kod Rahman-paše, zašto ga paša oglobi. Iz osvete Salih optuži fojničke Franjevce, da bune narod, da ne daju poreza, s čega Skočibuha i Šunjić dopadoše tavnice g. 1827. Svjedok je i Ali-aga.« — »N’jesu krivi, gospodaru,« Rizvan-beže riječ uze, »Salih laže, saprile ga Sirotinjske teške suze! Ta i nebo vječno znade, Da su fratni vjerni Bogu, Pa nevjeru caru svome Kako, paša, snovat’ mogu!?« »1Г su krivi ili pravi — Uze paša malo tiše: »To su, aga, moje stvari, Ne treba ti zborit više! Kad ugledam na divatru Sve u žutu trin’est kesa, Pustit' ću ih, — a inače Otišli su do bijesa! Moje pravo — moja volja! \ sad ajte, jeste čuli? Dok vam n'jesu moji momci Rusih glava ukinuli!« — Babiću mučno vele, Na ponos mu Rahman jaši, Sve mu nešto mozgom plete Da za grkljan skoči paši, A1 sjetiv’ se što je došč, I šta jošte činit’ mora, Gušeć bijes s Ali-agom pašina krenu dvora. ; su bili kraj tavnica agi Babić šairuu: kako je u tom smradu rou fratru i Mar’janu? Tako meni moje vjere Ne će proći ni tri dana, Ogrlit’ ću u slobodi I tog’ starca i Mar’jana!« 2. Begovsko vijeće. U Saraj’vu, u dvoru svome Кб lave na tlu slobodnome Na minder sjeo Babić-beg, Kraj njega silni Ali-aga, Dva Rahmanova ljuta vraga Sad v’jeće čine protiv’ njeg’. Zabolilo ih u dno duše, Gdje tugje paše narod guše, Ah, narod dobar tako Кб janje što je dobro svako, I hrabar, da mu nema para, A rob je tugjih iztnećara. S tih misli crnjih crne noći S divana b’jesno Babić skoči, �57 Ponos od Bosne. ] lupi nogrni poput groma: »Sramota našeg slavnog doma, Па njime vlada tugje smeće, Bosanac v’jekom da je rob. Sloboda — izvor svake sreće, A ropstvo gore nego grob! АГ svemu tome mi smo krivi, U nama ropstvu sjeme živi. Na stotinu smio vikli mana, A svaka mana — jedna rana! Prvaci naši traže časti, Za njih bi vragu dušu dali; I novac im je prva sreća, Sto put bi sebe preprodali. Brat bratu s časti oči vadi, I tugjoj sili petu gladi. Iz pohlepe za žutim zlatom Zavrnuli smo krstu vratom. Svog’ rogjenoga eto brata Ogolili smo do nokata, Još ostalo mu da je živ, Pa da nas mrzi, ko je kriv?! I dok se tako braća ljube, S njih tugji ljudi glave rube, Slobodi našoj lance kuju, Na našoj grudi grob nam ruj Ej, dokle ćemo, aga, tako? Izrovili smo sebi ракб, Sad vaJja novi stvarat raj! Bosanac ko je, ko još ima Za narod vatre u prsima, U jedan ajde zagrljaj! Sloboda — nek’ nam prva čast! I ljubav bratska — prva slast! Naš narod dobar tako Кб janje što je dobro svako, I hrabar, da mu nema para, Nek’ strah je tugjih izmećara!« — »Poživio te Allah, beže, Кб munja svaka r’ječ ti žeže, Nek’ umre, ko ti protuslovi, Kom’ ropstvo drago i okovi!« — »Da živi raja, Ali-aga, I njeno pravo i sloboda! Povratimo jioj što smo dužni, U borbi da nam ruku poda! Oprostit’ će nam crne gr’jehe. Sto skriviše ih oci naši, I onda — zbogom Carigradu, A uže o vrat Rahman-paši! Da, uže o vrat sinu pakla, A nama, aga, brat po krvi. Da živi Sunjić! živi raja, I njeno pravo i sloboda, Povratimo joj što smo dužni, U borbi da nam ruku poda!« — »Da živi Sunjić!« — kliknu aga, »A Rahman-paša ajd’ do vraga! Zatrpajmo mu srce zlatom, A sutra v r’mmo psetu vratom. Još danas novac nek’ se kupi U otkup fratnim za slobodu, Nek’ živu na spas i na ponos Svom bosanskome milom rodu!« 3. Povjesnički dan. Munjevito ko jedan čas Po c’jeloj Bosni puko glas: Dva bega — prvi velikaši, U Travnik išli k Rahman-paši, Da milost mole i slobodu, Da do dva fratra spase rodu; ] paša, tugjin, ljući b ’jesa Za otkup išće trin’est kesa. Ej! silan novac, ko je željan Da najede se tvrda hljeba, АГ crna muka i nevolja 1 zv’jezdu istu skine s neba! I kršćani sad tihim mukom U zadnji uz6 segli rukom, I neko manje, neko više Dok pola c’jene sastaviše. A drugu polu, za utažit Za zlatom gladni pašin hir, Namirila su do dva bega I od Fojnice manastir. S tim novcem opet došli k paši Dva bega — prvi velikaši, 1 našli zmiju na divanu Gdje kavu srče, lulu puši. Kad zlato zgledo, кб da raj je Ukazo mu se grješnoj duši. S divan a skoči gladna hulja, I dlanom o dlan hitro lupi, 1 što bi neko okom tren’o, Pred Rahman-pašu kavaz stupi. »Dželata traži, ključe pitaj, U tavnicii mi mahom hitaj! I oba fratra amo svedi, Rec’, tako paša zapov’jed i!« ------Ne prošlo dugo, oba fratra Pred Rahman-pašu tiho stala; Iz oblaka ga str’jela takla! $ta trebaju nam tugje paše, Bosancu šta je Carigrad?! Prvake redom gube naše, �Br. 4. i 5. — Serafinski Perivoj. — 1911 A rdji snose jad na jad. U čemu sad je krivnju našo, Па s nova raji za v rat skoči U zatvor vrgnuv' one fratre, Na pravdi, što joj kopa oči Za otkup išćuć trin’est kesa 1Г — fratri idu do bijesa!? Ш , znade hulja, da će raja Od zadnjeg kidat’ zalogaja Da spasi one, koji znadu, Da c’jelo srce rodu dadu. I Šunjić ko je — i to zna! Za njime žali Bosna sva. I sami fratri, mog’ mi dina, JoŠ n’jesu takog’ stekli sina! Ko rajsko biće lijep je i svet I uman, da mu ravna nije Megj’ deset hodža najvećije; Što turski ih je imo sv’jet! Od Bosne on je ponos prvi, Po licu sudeć, svak’ bi гекб, Da mjesece su bolovala Ubl’jedilo im tako lice U onoj zduhi od tavnice. — »Sad slobodni ste!« reć’ I prosto vam je hodit’ svuda. Ti bezi evo, dosta dana Obl’jetali su kojekuda, I pokupili nešto par& Za otkup vaših glava Iu Sad u red, krsti! bud’te Nek raja sluša Mahmud-cara, što sv’jetom drma, trista jad Nit’ ruši njeg’ ni Carigrada!« ------- Кб ptice malo iz krletk Kad prosto letne u slobodi, Ko čedo što je sretno ono, Što istom ti se na sv ’jet rodi, Slobode svete vijest vedra Na lice fratru ružu vrže, I mladi Šunjić Babić-begu U zagrljaj pred pašom trže, I šanuv’ samo: »hvala, brate!« Ne može više ništa reći, Tek ćutio je suzu svoju U kapnicama vruću te ć i. . . To čudom gledo silan paša, Ni u snu toga nije snio, A pred njim eto mrski krst se Uz polumjesec nježno svio. 1 htjede lanut psovku neku, AГ s jezika joj ne bi časa, Jer mladi Šunjić k njemu stupi, I poče zborit u рб glasa: »Dopusti, sv’jetli gospodaru, Da izreć smijem, što me peče. Slobodu si nam dao danas, АГ još mi s oka suza teče, I srce moje tuga smara Rad’ dvaju, paša, tavničara. To pravoslavna dva su kmeta, Što ostadoše trpjet’ dalje. Da vidi neko te bogalje, Bi гекб, s drugog’ da su sv’jeta! Nagrdila im tuga lice, I vedru miso istančala, A kuda ih je gvožgje steglo, Tud’ krvca im je crna stala. 0 milost, sv’jetli gospodaru, Slobodu daj im radi Boga, Jer teško onom, koga prije Pred Pravdom krvca nevinoga!« »Da smilujem se?« grmnu paša, >1 za njih još me molit smiješ? U ludo li si glavu šiješ. Ti moli svoga Očenaša! A moje pravo — moja volja! Bez sedam kesa, tako m’ vjere, Pa jedni da su u matere, Raztezat će ih vuci s kolja!« To reče paša i na divan Srm&li lulu ljutit spusti, T kletvu neku zaizusti. »Što jednom rekoh, ne porekoh, 1 mahom mi se kin’te s vida!« To lanu paša sa divana 1 bez svog srca i bez stida. АГ Babić-begu dosta bilo, Da igrajuć se sa životom Tu koplje slomi s tugjim skotom. »Daj lakše zbori, Rahman^paša, Ti kmeti, to su braća naša! Zar što nas, paša, vjera d’jeli, Da drugom zato dan se b’jeli, A nama vječno ponoć bije Sred jada mrijuć’ najvećije’? Ta miso samo tugjem bogu Na našem pragu sv ’jeću pali; Ej, druga b’ bila, da smo dosad Za ovu miso vojevali. АГ ne ću o tom zborit dalje, Neg’ dajde pusti te bogalje, Za koje Šunjić milost moli. Ko prašta, onog’ Allah voli! Ti, znadem, da im prostit ne ćeš, I zato evo sedam kesa, �59 Čemu slobodna škola ? Tek jadno roblje pusti kući, Da ne kune te umirući, I ’nako ti ćeš do bijesa!« Rasrdio se silan paša, АГ beg mu zlatom bijes steže. I kroz po ljutnje, kroz рб šale Za novcem gladnik rukom seže, I nalog dade da se puste Iz gadnog’ ropstva »do dva vlaha«. »Sad ajte!« — reče — »s mirom kući U zdravlju sv’jetlog’ padišaha, Sto sv’jetom drma s trista jada, Sred svoga sjedeć Carigrada!« Pjesnik i vila. Mlagjam pjesnik rano podranio, Pa se snužden po ćeliji šeće, Nit’ mu gode slavuljevi pjevi, Ni šareno na pendžeru cv’jeće. Svojom se je tugom zakitio, Pa za drugo ništa i ne mari. Pred dušom mu krvna povjest titra Kako Bosnom nesloga ro v a ri.. U te misli nikom poniknuo, Pa se snužden po ćeliji šeće, Nit’ mu gode slavuljevi pjevi, Ni šareno na pendžeru cv’jeće. •Upade mu na uzamak vila. Bosanka je, s ponosa je znade Ima zlatna do ramena kr Kako banu, za ruku ga uze Pustiv suzu niz bijelo lice, I povede snuždena pjesnika Viš’ Travnika u vrh Bukovice Pokaza mu čudo nevigjeno’ AГ željeno ugledat’ odavna. Da bi tako po svoj Bosni bilo, Noćca bi se raspršila tavna, I nad Bosnom, banovinom slavnom Slobode bi žarko sunce sjalo, I zadnjemu jadu bosanskome Utoma bi ponoć zakucalo! Vigje 'pjesnik do šest braće svoje, Sve ili redom po imenu broji; Sve dva a dva druga vjera d’ejli, AГ po krvi jedni su i svoji. Ispod grada na kamen-sokaku Sva se braća bratski zagrlila. Od ganuća pjesnik proplakao, S njim proplaka Marjanova vila, I kroz plač mu sve izbroji redom Sto se zgodi dana pošljednije’. I pjesnika s milja rasplakana Na vilinske tople grudi svije. »Moj pjesniče* jedan ubožnice, Svaka zgoda tvoju dušu lama; Gdjegod treba, svome rodu nosiš 1 sm’jela i suza u pjesmama. Uzmi sada gusle javorove, Sto ih vile pjesnicima daju, Pa uz gusle davoriju slaži 0 današnjem’ divnom dogagjaju. Ne bi Г braću dozvao pameti A na sreću domovine zlatne, Da se dignu iz ropskoga kala U slobode vise nebohvatne. 1 Sunjiću, od Bosne ponosu, čedu mome ne će I’ spomen poći, Kudgod bude drumom bosamskijem Ova tvoja davorija doći!« Г^ S l -Л O. K rsto B elam arić, profesor: ------------- Čemu slo b o d n a šk o la ? з. Koja su prava roditelji u školi i nastavi? Divna Ii je Božja uredba, što dvjema osobama ičitog spola u ženidbenoj svezi označuje njihove dužnosti i prava! Kršćanska je nauka te dužnosti i prava još bolje omegjaŠila i rasvjetlila, ter je, posta­ vivši ženidbu na čvršći temelj sakramenta Isusova, obi­ telj podigla i oplemenila, e da tako uregjena i posve­ ćena bude živim izvorom i tvrdim jamstvom napretka i blagostanja, čemu bi kroz vjekove mogo kročiti ljud­ ski rod. Na nas sad ne spada, da pretresamo o svim prav­ nim odnošajim ženidbom sjedinjenih parova, već držeć se postavljena upita, na jedno ćemo se ograničiti. Pre­ tražit ćemo ono domaće gnijezdo, koje je megjusobna ljubav savila; a to u ženidbenoj svezi, koju je Bog za rasplod i pomnožanje čovječanstva ustanovio, i jest glavno. Makar sve prevrnuli, što se muža i Žene tiče, kad bi zanemarili porod, kojim ih je Providnost obda­ rila, nebi opet ništa znamenita kazali. Nas katolike, u ovo razvratno doba, dužnost steže i potreba goni, da u pitanju škole i nastave bistrimo pobrkane pojmove; tim više što se dandanas i nepo­ zvani ljudi uprav grozničavo natječu, da u svoje ruke pograbe tjelesni i duševni razvoj našega pomlatka. Oni dobro znadu da na mlagjemu svijet ostaje, pa se tim nadaju osvojiti mladi naraštaj za svoje ciljeve i putem škole izrabit ga u svoje stranačke svrhe. Nego njihova jagma i naprezanje točnim označivanjem i isticanjem roditeljskih prava silno pada. �60 Br. 4. i 5. — Serafinski Perivoj. — 1911. Na gore postavljeno pitanje: koja su prava rodi­ telji u školi i nastavi ? neda se točno odgovoriti, ne upre li se prije prstom u dužnosti, Što ih roditelji imaju u pogled uzgoja djece. Te dužnosti - ako smo sa­ vjesni i nepristrani sudije — ne ćemo jednostavno uzeti, već ih moramo promatrati s više strana; jer nisu roditelji samim gragjanskim zakonom obduženi, da se brinu za dobro — a dobar uzgoj najveće je dobro — svog poroda, već im tu svetu dužnost najstrožije peli i naravni i i Božji i crkovni zakon. Ovoj se dužnosti roditelji ne mogu nikako izmaknuti; jer bi i pred Bo­ gom i pred ljudima smatrani bili krvnicima svoje djece. Bez da na dugo i široko razglabamo dužnosti ro­ ditelja u opće, mi ćemo se ograničiti na trovrsne duž­ nosti katoličkih roditelja, pa ćemo reći, da su oni, što se uzgoja tiče, strogo dužni ulagati sve sile: neka im djeca budu vjerni sinovi, pravi kršćani-katolici i če­ stiti gragjani. Iz ovoga slijedi, da su njihove dužnosti i mnogobrojne i teške, a da i ne govorimo o odgo­ vornosti, što bi ju na se naprtili u ovom poslu ne­ marni roditelji Katolički roditelji, koji to zaboravljaju i zanemaruju, ogriješuju se o najprve i najznamenitije svoje dužnosti, te svojim porodom .ieće sebe obvese­ liti, neće crkvi koristiti ni državi potpore dati; jer se od djeteta takih roditelja, ako nije vjeran sin, dobar kršćanin i Čestit gragjanin nije nikakvu dobru nadati. Sve što bi se od takova individua moglo iščikati, jest: da će biti na sramotu svojih roditelja, na sablazan crkve i na teret države. Katoličkim dakle roditeljima po naravnom i Bo­ žjem zakonu stroga je dužnost, da svojoj djeci onaj uzgoj dadu, što će odgovarati stanovištu njihovih vjer­ skih osjećaja. Sasma je naravno, da djeca, čto su kost njihove kosti, put njihove puti, budu takogjer u cijelom uzgoju roditeljem u prvom redu podvržene, te da im život duše baš oni usavršuju, koji su im dali i život tijela. Ovoj dužnosti ne mogu roditelji sami po sebi udovoljavati. Domaće brige, mnogobrojna obitelj, pri­ rodni nedostatci i još mnogo toga roditelje u ovom poslu silno priječi, pa su i s ovih razloga prisiljeni, da svoj porod drugima na odgoj povjere, da ga u školu šalju, e da tu proslijegjeno bude onim, što je na maj­ činom krilu započeto Pod ovaj uvjet predaju roditelji svoje mališe školi. Nije taj uvjet zapisnički istaknut ili pismenim ugovorom s obe strane utvrgjen, nego je »mučke« megju roditeljim i školskim vlastima uglav­ ljen ; ali mu snaga pred misaonim i savjesnim ljudima nije ništa zato manja, nego da je svim mogućim pi­ smenim i usmenim formalnostima pokrijepljen. Prama tomu katolički će roditelji brižno paziti: kakve su škole, koje će im djeca pohagjati; jer one Škole, što se udaljuju od katoličkih i kršćanskih načela, što stoje na bazi uzgoja bez Boga i bez vjere, nisu za njihovu djecu, buduć ne odgovaraju načelima njihova vjerovanja, u opreci su sa onim vječnim istinam, na kojima se temelji i katolička Crkva i kršćanstvo. Duž­ nost je njihova da u take škole ne daju svoje djece* Nadalje isti roditelji dužni su bdjeti nad školskom obukom, koja ne samo ne smije bit protivna, nego se mora i slagati s njihovim vjerskim čuvstvima. A da ovoj dužnosti udovolje, bit će im od »potrebe nadzor učiteljskog djelovanja i pregledanje školskih knjiga. Samo se po sebi razumije, da hrgjav i nastranljiv na­ stavnik ne samo neće ispuniti roditeljskih nada u uz­ goju njihova djeteta, nego će još svojim predavanjem i tendecijoznim knjigama zlorabiti svoju vlast i povje­ renje, pa će ono isto dijete, što je pri svom nastupu u školu bilo sve uzdanje roditelja, malo po malo izgubiti prijašnje krjeposd i iz škole izaći sasma promijenjeno, tako da će u mnogom slučaju biti uzaludno svako na­ stojanje oko njegova popravka. Može bit će ko držati ovo prećeranim? Bog bi dao da nas katolike sablažnjivi primjeri francuskih učitelja nisu već dosta oparili! Tamo se, na žalost, ponavljaju u školi takovi prizori, koji nebi služili na diku ni najvećim prostacim, a nebi se u vijeku tobožnje slobode i napretka mogli zgagjati ni u najzapuštenijim krajevima svijeta! Zar da ovdje iznosimo sve one zloporabe, što se na štetu katoličkih roditelja onamo dnevice počinjaju strančarskim i protukršćanskim predavanjem učitelja i uporabom školskih knj:ga? Francuski su biskupi bili u svojoj pastirsko službi prisiljeni, da lani u rujnu na sve ovo upozore katoličke roditelje, te je rad toga pastirskoga pisma na nje skočila udružena bezvjerska klika, koja je sudbe nim putem mislila ušutkati vrhovne pastire francuskih katolika, i neznajuć, da ima posla s odvažnim borcima vjere, koji se ne boje ni osude ni progonstva, nego svegjer pravni stoje da za volju svoje uzvišene službe sve junački pretrpe, ne pokoravajuć se ni samoj oru­ žanoj sili, kad bi ova pokušala, da ih spriječi u vršenju njihovih dužnosti i prava. Za sve ovo dužni su se roditelji zbog uzgoja svoje djece brigati; jer njihove dužnosti nisu privre­ mene, nego svegjerne i trajne. Ne vežu ih naime samo za koju godinu, do dobe razuma, do početka školskih ljeta. Ne, one su jednake, dokle je god dijete pod ro­ diteljskom vlašću i paskom; jer samom tom okolnošću: što je dijete k pameti došlo i u školu stupilo, niti je postignut cilj uzgoju, niti je dijete zamijenilo svog na­ ravnog i zakonitog uzgojitelja: roditelja. Mi smo već kazali, da istom onda počimlje pravo zauzimanje oko uzgoja, pa je jasno i očito, da oni isti roditelji, koji su se do toga zemana za svoju djecu brinuli, moraju i nadalje taj poso voditi i nadzirati; a one vlasti, u �Čemu slobodna škola? čijim su rukama škole ne smjedu im u tome neprilika praviti, nego su ih dužne potpomagati i popunjati. Eto dakle roditeljskih dužnosti; one su nam mjera, kojom ćemo odmjeriti i njihova prava na Školu i škol­ sku obuku. Svak će se pravedan i pametan s nama složiti, pa reći: prava treba da odgovaraju dužnostima. Šta bi vrijedile u poslu uzgoja sve kolike roditeljske dužnosti, kad im roditelji s raznovrsnih zapreka nebi mogli udovoljiti? Komu je dužnost da nešto učini, taj došljedno ima privo, da mu nitko te dužnosti ne smeta. Ovo je tako jasrto, da ne treba daljnjega razlaganja i dokazivanja: Mi škole smatramo: pripomoćnim zavodima za uzgoj mladosti. Sva školska obuka tomu bi pravcu imala bit upućena; pa je sasma naravno, da onaj tko ima dužnost i pravo na uzgoj, posjeduje takogjer neo­ sporivo pravo na školu i nastavu. U naravnom redu nitko drugi nema prava, da se u to prti, već samo u toliko, u koliko bi tim mogo roditeljskim dužnostima u pomoć priteći. Neka nam nitko ne predbaciva: jedno je uzgoj, a drugo je škola i nastava' onaj jer se brine za jedno, nije u stanju, da na se rigu i za druge uzme. Tko tako govori, taj ili nern pojma o stvari, ili hotice muti pojmove u osobite svrhe. Zdrav razum i svagdanje iskustvo uče nas do\oljno, da se ovo dvoje rastaviti ne da; pa tko bi pokušo, da ih razluči, taj bi bio sličan onomu, koji čovjeka dušom rastavlja i hoće, da mu tijelo jednomu, a dušu drugomu izruči. Nastava je bitni dio i glavno sredstvo uzgoja, buduć po njoj dijete stiče dovoljno poznaja o svemu, što će mu kroz tijek cijeloga života trebovati i dovesti ga k odregjenom cilju. Ove naše tvrdnje mogli bi bezbrojnim navodima riječi Božje potkrijepiti. To ne činimo s jednostavnog razloga: što su i u redu naravi roditelji označeni kao neposredni uzgojitelji, ter im je kao takovim isključivo pravo na uzgoj djece. Ovo je pravo uključeno u rodi­ teljskoj vlasti, na njemu počiva temelj i napredak obi­ telji. Tko to niječe, ruši naravni red, drma temeljima obitelji, obara njezinu divnu uredbu, a ne pomaže doista ni onoj vlasti, za koju svojata roditeljska prava, kako ćemo to kašnje vidjeti. Vjerski momenat u školi i nastavi. Povjesna je činjenica, utvrgjena iskustvom svih vjekova, da je čovjeku na ovome svijetu vazda tre­ balo Boga. Bez Boga nebi čovjek čovjekom bio, a bez njegova vodstva on bi duboko pao. Ovu potrebu živo osjeća ljudsko srce i duša. Dajte slobodno čovjeku sve, a dignite mu ispred očiju Boga, učinili ste ga svačijim robom i najnesretnijim stvorom; vi ste ga kroz naj­ kraće vrijeme poživinčili, pače ste ga moralno i mate­ rijalno ubili. Odnesite pak čovjeku sve, a ne krećite 61 mu u Boga, eto vam ga sveisto sretna, čestita i zado­ voljna. Ovo se ne da pobijati, jer se temelji na neobo­ rivim dokazima, crpljenim iz života svijuh naroda. Bog je nadalje početak i svrha svakog ljudskog čina, u njemu je konac svih naših želja i nada; u jednu riječ: Bog je prvi uzrok i pošljedna svrha svega na svijetu. „Ne z a b o r a v i mo * — veli Viktor Hugo u svom govoru na skupštini francuskoga naroda 15. si­ ječnja 1850. — „ne z a b o r a v i m o i s v a k o m u k a z u j m o, d a j e B og k o n a c s v i j u h st var i . " Prema tomu vrijednost i dobrota ljudskih djela mjeri se aršinom Božje mudrosti, pravde i svetosti, niti čo­ vječanstvu može išta pruditi, ako se to ne oslanja na načelima vječnoga reda i pravice. U toliko je dakle nešto ljudskoga sveto, plemenito i korisno, u koliko se slaže s redom od Boga postavljenim. Sve ovo pak sili nas, da priznamo jednu ogromnu istinu, da je naime megju Bogom i čovjekom čvrsti vez i intimni odnošaj. Ovo su i bez svjetlosti objave Božje priznavali isti pogani, te se je na riječi poganskoga pjesnika Arata iz Cilicije pozvo i apostol Pavo, kad je u areopagu reko, da u Bogu živemo, da se u njemu mičemo i jesmo, »jer smo i od roda Njegova.« Tko bi ovaj toli uski vez i takav skroz tijesni odnošaj gledo oslabiti i pobrkati, taj bi se uz zlobnika pokazo i neznalicom, što zapostavlja prve i glavne uvjete ži­ vota, kojim treba da diše i žive naša duša, pa bi svak zdrave pameti i bistra oka zaključio, da je takav stvor pravi zlotvor čovječanstva, umet njegova roda i krvnik zadruge ljudske, kojoj bez Boga ni napretka ni slobode. Bilo je dakako zemana, kad su pojedini narodi ove istine više manje zaboravljali, pa kakav im je bio život, kolika sloboda i napredak, koje vrste prosvjeta, to nam opširno kazuje njihova povjest, iz koje razabiremo sve grozne posljedice njihova bespuća. Pred dolazak Isusov na svijet kotrljo se ljudski rod na vas mah nizbrdicom, a kad je uslijed nevjere odabrana puka zaprijetila pogibo posvemašnjeg i općeg odmetništva, onda se je Svemogući postaro, da po jedinorogjenomu sinu svomu čovječanstvo podigne, ob­ novi i spasi. Isus je vjerno izvršio svoje Božansko poslanje. On je svojim naukom, zapečaćenim pečatom vlastite krvi, ne samo ljude na nedoglednu visinu podigo, nego je takogjer kao njihov Spasitelj steko vrhovno pravo, da do skončanja svijeta ljudima vlada, da ih podučava i za kraljevstvo Oca svoga marno pripravlja. Tim je posto, pored kralja i gospodara, učiteljem i javnim uzgojiteljem ljudi, imajuć neosporivo pravo na svako čeljade, što dolazi na ovaj svijet, makar ono trista puta reklo: »nolumus hunc regnare super nos.* Toga prava Isusu ne ote više nitko, pa se vas pako s ljudima zajedno digo, da mu ga ugrabi, te da ga sa prijestolja tolike vlasti sbaci. �62 Br. 4. i 5. — Serafinski Perivoj. — 1911. Nije ovo pravo ne s Isusovim uzašašćem na ne­ besa sa zemlje iščezlo; ono je na svijetu ostalo, buduć ga je Spasitelj ujedno sa svom svojom vlasti na proslijegjenje svoga započetog spasonosnog rada pređo odabranim ljudima, davši im strogi nalog, da idu i poučavaju u njegovoj vjeri sve narode (Mark. 16. 15.), da po cijelom svijetu propovjedaju svakomu čovjeku njegovo Evangjelje (Mat. 28. 19.) Pa ko što Isukrstu ne smije nitko toga prava poreći, ne može ga poreći ili ugrabiti ni onoj Crkvi, koju on iza sebe ostavi, da mu bude baštinicom, što će nastaviti i kroz vjekove provagjati isto njegovo spasavajuće djelo, bez bojazni da bi ju tko mogo od toga odvratiti, ili da bi joj pako mogo nauditi. Sve ove temeljne istine, koje ni najveći bezbošci ne mogoše do danas oboriti, uči nas kršćanska vjera. Ona riješava velika pitanja, što se odnose na ljudski ro d ; ona prstom upire u postanak čovjeka, u njegovu svrhu i budućnost, ter označuje odnošaje njegove s Bo­ gom. Na temelju vjerskih nazora počiva na svijetu od vajkada cijela društvena zgrada, kroje sc zakoni, pri­ hvaćaju stanoviti običaji i iraži se neka uredba svega, što bi se imalo smatrati lijepim kor snim, i istinitim. Nema dakle na svijetu društvene zgrade, što bi mogla na drugim temeljima počivati i odoliti nepogodam vremena. Nije li ona zidina na živcu i litici vjere, sve što joj se u temelje siplje, pijesak je, što ga svaki rik potoka potkopava i nosi, ter se tako zidanje brzo sasiplje i preko noći u gomilu obraća. Nema na zemlji ljudske ustanove, koja bi se — mimoišav načela vjere — mogla dugo uzdržati, a po gotovo smatrati za čo­ vječanstvo podesnom i korisnom Nema toga zakona, koji bi mogo šta vrijediti, ako nije krojen po kalupu vječnih istina; samo takav zakon sregjiva ljudska djela, vlada ljudskim srcima i donosi žugjena ploda; inače to je nagrda zakona, kadra jedino da pojedinca i svu ljudsku zadrugu turi u ponor bijede i svakovrsnih zala. Objektivni promatrači svjetskih prilika i pravi ljubitelji istine, makar oni i ne vojevali u redovima vijernih sinova Isusove Crkve, vazda su držali, da nauk Isusov vrijedi za sva vremena, jer je njim udovoljeno svim mogućim potrebam čovječanstva. Pa kad bi se ljudska zasukanost ili zloba drznula u nj krećati i na njegovo mjesto postavljati kojekakove nove nazore, onda su pametni i nepristrani sudije takove pokušaje okrstili zločinom, koji se ničim opravdati ne da, a naj­ manje pak tobožnjim zahtjevima vremena, napretka i oslobogjenja spućena duha, čim su se zlikovci vazda služili u svoje pakosne svrhe. Iz ovoga je lasno zaključiti: koliku ulogu treba da u školi igra vjerska obuka, koju protivnici svake pozitivne vjere kao kakvu sablast iz škole gone. Kad se po sudu misaonih ljudi iz nijedne ljudske ustanove ne smjedu isključiti načela vjere, zar može vjerski momenut u školi bit zanemaren? Za nas su upravo ne­ shvatljivi oni bijesni poklici: „ne ćemo u Školi Boga"! Šta će u njoj vjera, svećenik i katehizam"? Takim po­ klicima, uz pokvaru svoga srca, pokazuju protivnici manje nego površno znanje i skroz nastranljivo umo­ vanje. Tko je njima dao oblast, da mogu tako jedno­ stavno poricati Isusu pravo na uzgoj malenih ? za koje se je on toliko brinuo, da mu je bjjo teško žao, što su učenici priječili k njemu pristup njihov, pa im je odrješito kazo: pustite da mališi dolaze k meni, ne mojte ih priječiti, jer je njihovo kraljevsto nebesko (Mark. lu. 14.), dok na drugom mjestu kaže kaznu, Što bi ju zaslužio svaki od onih, koji se usugjuje da sablazni samo jednoga od malenih (Mat. 18. 6.) Čim bi dušmani Isusovi nadoknadili štetu, što se nanosi mladosti i ljudskoj zadruzi odstranjenjem katehizma iz škole f Čim bi oni zamijenili nauk vjere i sustav vječ­ nog zakonodavstva? Zar svojim mahnitim naklapanjima 0 postanku svijeta i svrhi čovjeka? Nek nam samo kažu: šta su oni dobra, sveta i korisna pronašli, Čim bi se dalo udovoljiti potrebam uzgoja, zapostavivši na­ čela i odredbe kat. Crkve, koja školom upravlja u i m 1 po nalogu svog Utemeljitelja? Usprkos svih nasrtaja i silničkoga bijesa nije Crkva kroz stoljeća ni za dlaku popustila u svetim i spasonosnim načelima uzgoja, već se strogo drži onoga, što je najbolji poznavalac naravi ljudske i njihovih potreba naredio, dok su protivnici Crkve zidali i rušili, izmišljali i zabacivali žalosne plo­ dove umne aberacije. Kod dušmana kat. Crkve vrijeme i okolnosti uplivišu na temeljne im nazore, tako da im najbolje pristaje oblik prevrtljiva mjeseca; a u Crkvi vrijeme i okolnosti treba da se prilagode onim nazo­ rima, što će netaknuta ostati do konca svijeta, što će vječnim svojim sjajem razgoniti mrak i tmine zemalj­ ske, ter poput žarkoga sunca svojim blagotvornim zrakam prodire u ljudska srca, koja će se na vatri i živoj žeravi nauka Isusova vjek braniti od poledice i mraza, što kod protivnika na garištu pogaženih ideala ubija svaki polet i svaki život na svijetu. Vjerski dakle momenat bitni je i najznamenitiji dio obuke, buduć se u školi ne radi samo o prosvjetljenju dječijeg uma, nego a to je svakako poglavita stvar — i o uzgoju mladenačkog srca. Sredstva su uzgoja: vjera i moral, bez njih dobra uzgoja nema, bez njihove pomoći ne da se uzgoj ni zamisliti. Nu jer za sve to pruža najveće jamstvo Crkva svojim Božan­ skim auktoritetom, shvatljivo je, da dušmani vjere i kršćanskog morala nastoje iz petnih žila istisnuti Crkvu iz škole. Ni po jada, da bi takova šta tražili u svoje ime i prama pozivima svoga srca; čovjek bi ih još nekako sažaljivo; nu kad to iziskuju u ime prosvjete, napretka i slobode, onda postaju ne samo do skraj- �Čemu sloboc a škola ? nosti smiješni, nego se i pokazuju u odurnoj slici natražnjaka i silnika, koji iskrivljuju svaki pojam prosvjete i napretka, skučuju svačiju slobodu rada i verugam svojih maštanija hoće da spute svačiju pamet. Nego crni ćemo dokazat protivnicim, da je vjer­ ski momenat u školi stvar najglasnija najpotrebiti­ ja? Da se pozovemo na nauk Isusov i njegove crkve, bio bi nam kod njih trud uzaludan i vrijeme izgubljeno; jer baš toga omi neće da čuju, sve im iz takovh izvora natražnjaštvom zaudara. Da za svoju stvar navedemo dokaze iz crkvenih sabora, svetih otaca i veleuma kat. crkve, oni će graknuti na take navode, prepisujuć im obilježje mračnjaštva, sredovječnih ustanova, crnoga klerikalizma. Ne ostaje nam stoga drugo, već ih sasuti svjedočan­ stvom pogana, dubokih mislilaca i istih njihovih sa­ veznika, za koje se sjegurno znade, da nisu bili ni­ kakvi privržemici kat. crkve, ni obožavatelji njezi­ na nauka i vlasti. Na dugo bi otišli, kad bi pričati stali: šta u stva­ ri govore ponajbolji poganski umovi: Sokrat, Ari­ stotel, Pitagora, Ciceron, Seneka i drugi. Mi ćemo se zadovoljiti samim Platonom, kome sjegurno ni naši protivnici neće poricati zdravih i dubokih mi­ sli. Ovaj dakle veleum iziskiva, da nastavnik, kao svaki drugi zanatlija, ima pred očima u svom poslu neki savršeni model, eda ne skrene s puta i udari stranputicom. A koji je to model? r! ) je po sudu Platonovu »vječno i nepromjcrliivo Biće«. Pravi majstor — veli on — kad u to gleda, mora stvoriti u cjelosti nešto divna, dok onaj što se zanosi za pro­ laznim, neće ništa lijepa napraviti. Nastavnika tre­ ba da zanima nestvorena i neprolazna ljepota, koja ne ovisi o vremenu ili ljudskome sudu; ona treba da je čista, sveta, prosta od svake primjese, bez sjene, savršena, apsolutna, u jednu riječ Božanska. Platon dakle šćaše, da se mladosti Bog piedstavlja kao mo­ del savršenstva i ljepote, a tim je dostigo na neki način onu Isusovu: »budite savršeni, kao što je sa­ vršen vaš otac nebeski.« Hoće li ova Platonova mi­ risati zagovarateljim slobodne škole? Glasoviti francuski bezvjerac Diderot u svojoj knjizi: »Trattato sulla educazione pubblica« piše: »prva bitna spoznaja treba da bude vjera, koja je jedini temelj morala. Vjera dakle neka bude prva lekcija, pače lekcija svakoga dana.« A u svom od­ govoru Bauze-u bez obzira veli: »posije neg sam se mnogo mučio, da dobro podučim moju kćerku, nisam za to našo podesnije knjige od biskupskog ka­ tekizma. D&, ne čudite se ništa. Ja se katekizmom služim i držim ga za uzgoj najstalnijim. Kakav bih čvršći temelj mogo udariti naobrazbi moje male?« U drugoj knjizi »Saggio su I nierito e la virfcu« pita: 63 »Koji moral može se usporediti sa moralom Isuso­ vim?« Utemeljitelj najmoćnije moderne republike, oslo­ boditelj svoje domovine, vojskovogja Wasbington kaže: »Vjera i moral dva su potrebita stupa svih od­ redaba i običaja, što kuće na političko dobro. Ba­ dava bi tražio lovore patriotizma onaj, što bi se usu­ dio rušiti ta dva velika stupa, što su ko vodici čo­ vjeku i gragjaninu. Kakvo bi imali jamstvo za vlas­ ništvo, za osobno poštenje i život, kad čuvstvo vjerske dužnosti nebi bilo spojeno sa svetošću pri­ sege, na koju se oslanja sudbeni pravorijek? Razum i iskustvo ne dadu nam vjerovati, da bi moral, odvo­ jen od vjerskih načela, mogo imati snage.« Ovako zbori pametan i iskustvom podučen čovjek, a šta će na ovo naše napredne i usijane glave? Veliki državnik i ne manji pravnik Por tališ go­ vorio je na francuskoj tribuni u brk Voltaire-voj dje­ ci: »vrijeme je, da pred čimjenicam umaknu vaše teorije. Nema nastave bez uzgoja, a ovoga bez mo­ rala i vjere. Dj^ca nemaju ideje o Bogu, ni pojma 0 pravici i nepravici. Odatle divlje i surovo pona­ šanje i veoma brzo surovi puk . .. Cijela Fran­ cuska vapi za vjerom, da spasi moral i zadrugu ljudsku.« Plodove vjerskog uzgoja oriso je Portalis veo­ ma dobro u zakonodavnom tijelu kazavši megju inim 1 ovo: »pobožimst puka to je zamjerili plod uzgoja; ovaj ga oplemenjuje čuvstvom pristojnosti, čini ga časnim pred sobom 1 drugim, uzdiže njegovu po­ niznost, umanjuje njegove potrebe, daje neko pošto­ vanje njegovu sjeromaštvu i njegovim patnjama. Bog vas učuvo puka bez vjere! Ne nabrajam mana, što će ga crvotooiti ni zločina, koji će ga nagiditi; go­ vorim sauno o naV»kam, što će ga u takom odgoju (bez vjere) učiniti surovim i neotesanim. Puk bez vjere bit će nadut i nepokoran; njegova će besjeda bit oštra i uzgorita, a njegov pogled divlji. Uzgoj bi se dakle moro poglavito posvetiti tomu, da oživi u puku svetost i priprosti tost domaćih običaja, eda u puku uskrisi obiteljski duh, i obnovi roditeljsku vlast. Neka djeca posluhom, ljubavlju i trudom uz­ drže kuću, nek se visoko ne penju, a poštenje neka ih nada sve resi. Ako ovake krijeposti nagju mjesta u njihovu srcu, puk će poboljšati svoje prilike, bez da se tovi pukim inaštamjam i lažnim obećanjem. Ovaj čedni uzgoj puka oplcmenit će bez sumnje nje­ gove misli, pobudit će u njemu utakmicu dobrih dje­ la, odvratit će ga od svili grdesija i nepodobština. To će biti pravi kršćanski uzgoj, jer samo kršćan­ stvo udahnjiva ono, što je plemenito i sveto.« Dobro bi bilo da se u ove krasne misli zanesu naši demo- �64 Br. 4. i 5. — Serafinski Perivoj. krati, pa da vide: kamo vodi naš narod njihov bezvjerski i zatomi rad. Godine 1840. pošlo je francuski ministar Guizot filozofa Cousin-a u Njemačku, da onam prouča­ va metod pučke nastave, koji bi bio najprikladniji za francuske prilike. Na povratku, iskustvom po­ dučen, piso je Cousin: »najveću važnost treba sva­ kako dati moralnoj pouci. Treba pričvrstiti moral­ ne podloge, a za to u školskoj obuci neka je u pr­ vom redu vjerska nastava i recimo čisto kršćanska pouka.« Cousin-ov učenik Jouffroy u svojim: »Miscellanee filosofiche« na strani 424. piše: »ima jedna knjižica, što se mladosti za rana u ruke pruža, po kojoj se u crkvam mladost naučava. Čitajte ju, to je katekizam. U njemu ćete naći odgovor na sve bez iznimke postavljene upite. On poznaje postanak svijeta i ljudskoga roda, njegov cilj na ovome i dru­ gome svijetu, odnošaje čovjeka prama njegovu bliž­ njemu, njegova prava na stvorene stvari; ta knjiga poznaje sve. Tom knjigom poučen neće odrasli mladić više sumnjati o naravnom, političnom i megjunarodnom pravu, buduć sve to bistro i naravno proističe iz kršćanstva.« Massimo D’Azeglio u svojo, knjizi: »1 miei ri cordi« piše: »vjerska pouka najveći je problem uz­ goja«; a na drugom mjestu: »Osim ministra javne nastave, trebo bi i ministar javnog uzgoja; prvi bi teso učenjake, drugi bi podizo ekladne i poštene ljude. Ali koga uzgoja? Poštene i skladne ljude daje moral, a ovaj treba da je poduprti dogmom . . . Uzgojitelj, makar bio skeptik, neće uzeo dogme korana ili brame nego Evangjelja.« Putem dogme tre­ ba u srca gojenaca saditi čuvstva kršćanska, kojim će raspoznavati dobro od zla, a to je temelj m oder­ noga društva i jedino jamstvo blagostanja.« Znamenito je za našu stvar i ono, što u pred­ govoru svoje »Comedie liumaine« veli Balzac: »Sa­ mo religija može pripremiti, pripitomiti i upravljati miso, taj izvor zala i dobara. Kršćanstvo je pak je­ dina moguća vjera, koja je stvorila moderne naro­ de i koja će ih sačuvati.« Povodom toli izrazitih i oblih riječi piše Paul Bourget: »Mnogo treba raz­ mišljati o ovim formulama, koje potvrgjuju oprav­ danu osudu svjetovne (slobodne) škole. Ova nje­ guje i zaoštrava u djeci puka sposobnosti, koje bi trebalo mudro, sporo razvijati. Kritičnom analizom ona preko mjere uzbugjuje umove, kojima bi, da ih se navikne rra koristan i skroman rad, bilo bolje pružiti vjerovanja, stalna načela i nasljegjenu stegu. Pored toga ova svjetovna škola ne može naučiti mo­ ralnome načelu, jer moralnoga načela izvan revelacije (Božje objave) nema. Povjest filozofije doka­ zuje nemoć najsilnijih duhova, da učine, da ideja dužnosti iznikne iz više ili manje domišljatih teori­ ja, koje pak neće nikad imati općenito obveznoga ka­ raktera, dok ne budu imale Boga. Ja sam dakle uvjeren, da današnja pučka nastava ide na susret propasti, a predvigjam još, da će se iz zla poroditi lijek. U svakoj zemlji ima nešto, što neće da mre. To nešto uzbunit će se pred očitošću opadanja, koje je snašlo one zemlje, što su usvojile skroz lažan sistem vaspitanja. Crkva će biti spremna da izvrši svoju vječnu radnju, koja se sastoji u liječenju za­ bluda. Ona nas je spasila od varvarskih vremena; ona će nas spasiti i od novih varvara, koje nam sprema svjetovna škola. (Smotra Dalm. 21. IX. 1910. Br. 76.) »Poznati su nam plodovi — piše Faquet — »nasljegjenoga morala. Dobro nam je poznat značaj moralnoga učenja, kojim su se za dvadeset vjeko­ va vaspitavali naši preci. S druge strane plodovi novoga morala, morala bez Boga počinju se u nekim zemljama, a osobito u našoj već opažati.« (S. D. isti broj.) Juraj Вугоп, skeptik i u svom životu do skrajnosti gnjusan, htio je da mu kćer bude katolički uz­ gojena jer je baš u takom uzgoju uvidio najbolje jamstvo za oplemenjivanje ljudskoga srca, za ures ljudske duše. Bezbožni filozof Forney, koji inače nije znao štediti Isusa rri njegove Crkve, uza svu svoju mrž­ nju na katoličke ustanove, pri svjetlosti razuma evo kako je prisiljen zboriti: »Zaklinjem do jednog oca obitelji, da si uzdigne potomstvo, koje će poznavati Evangjelje.^. (Voltaire Oevres, edition de Kekl, tom. XXXIV. p. 175.) Julije Sirnon, koji nije bio katolik već teist, digo se je god. 1886. u francuskoj komori proti ško­ lam, koje bi iz svoje sredine izbacile Boga. Ja ne­ ću, vikaše vas razjaren, učitelja, koji ne poznaje Bo­ ga; ja do njega ništa ne držim, jer je to najsramot­ nija stvar na svijetu. Ima li takav učitelj koje mnijenje o Bogu ili nema? Ako ima, pa ga krije, to je kukavica; nema li, onda ga sažaljujem. Pa je ta­ kav zar uzor, što ga dajete vašoj djeci? Takova škola, to je sramotna škola, koje se treba stidjeti.« Neka na ovo odgovaraju napredni tobože naši lju­ di, koji u svakoj zgodi uzvisuju francuske slobošti­ ne, proti kojim se eto dižu svi svojom glavom mi­ sleći ljudi. Mi bi sebi u prilog mogli navesti još svu silu do­ kaza, a sve od ljudi, koji nisu našega kova, a kojima zdrav razum nije dopušto, da zabašuruju istine i da glavom udaraju o onaj tvrdi zid, štono ga ni vjekovi ni zloba svijeta ne mogoše do danas oboriti, �serafinski Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU BROJ 4. 15. SARAJEVO, 15. TRAVNJA 1 SVIBNJA 1911. GOD. XXV. Pretplatiše se na „Seraf. Perivoj" za god. 1911. Ggjica Franjka Riickert, Gradiška. Franj. samo­ P. Sučić, L. G. Niko Sučić, L. Preč. o. Franjo stan Mariaradne. Župa Dubjca (2primj.). Franj. samo­ Lulić, Rim. Presv. Milko Cepelić, Gjakovo. O. fra stan Imocki. O. Vinko Sisarić, Vrgovac. Mirija Singer, Mirko Sestić. Preč. redodržavništvo Franjevaca, Sarajevo. Ggjica Kata Jović, Sarajevo. Marija Rid- Šibenik. Župa Koraće. Župa Ljubunčić. O. fra Fi­ zovna, Sarajevo. Župa Zenica (2. kom.). Voss’ Sor- lip Pašalić (1910. i 11.). Don Vid Lekić, Komin. Žu­ tirnent, Leipcig. Presv. Don Lazar Lazarević, gen. pa Zovik. Samost. oo. Franjevaca, Omiš. G. MiPrp’ć, postajevodnik. G. Emil Sarić, gostioničar. vik. G. Mihovil M. Simić Kapelčrć, Vareš. ШŽupa jat Штж Podmilačje. G. Stipo M. Sučića, L. lirv. čitao* .0. Josip Varga, rrarni zlatar. Franjo Smole, bank. nica, Dolac (1. polug.). 0. Petar Plepel, Suhi dola'' Ivan Krzynanovsky, listonoša. G. ; ičitelj. Ggjica Sofija Podemnik, ZeŽupa Tišina. Preč. o. Nikola Simović. g. p J ." a ojivala Ivošević, ljekarnik. G. Strpo ViPreč. o. Luka Begič, Mostar. .Ti. G. Petar Zrnić. G. Ivan Lazar, nović, Dubrovnik. Franj. samostai , Široki Brijeg. dović, u. ^arko Leskovar. G. Alois Jesieh, Vel. g. Petar Škarica (Dalmacija), župa Vijaka. G. oruž. stra Ivo Višević, L. O. Jure Bunjić, tupa Gala. Preč. gost. (1. po ^ e e . g. Franjo Sultajs, kan., Za­ Matija Seigerschrnidt, Zagreb, P reJ Don Mihovil greb. Preč. . .no Igre, arajevo. Vel. g. Petar HrPavlinović, Makarska. Fra Л ijan Jakovlje^ (2 ga, ŽemuL- L ■. g MHui Grnek, Sarajevo (1910.— iašt vić«. Oc' Trapisti 1911.) CĆ. se re i'losrdiiice, Derventa. F. F. V., primjerka). Društvo »fomašt Bluka (1908., 9., 10., l j . H Gd ojavo Jfp1.ј Ш Omi Ч fra M Veljko (od list. 1909. — kol. 1911 % :•< fsamustan u Siav. Brodu. ĆC. Dujam Ostojić, guar. Humac. župa ( . LJiKUaj- seTr s r f ’i e i Ln’evnu. Preč. Milan i H.J. G. Ilija Crvenkovic, “ Strah innik. Visoko. Fra Bariša Drmi^ ž j^ fc -d a c .' | Ж о deka rfcVeb Krril Simić, Krapina. Poslaše milodare ,,Seraf . erivoju“ Gala (Dalm.) 2 K. 0. Fra N. N. 10 K. N. N. 5 K. Filip Pašalić 10 K. PoOiiiiDiia d Sanjivo. Centrala n Ljubljani. Podrnžnice д Spljetn, Trsta, Celovca i Gorici, Dionička glavnica K 5,000.000. ■ ■ Pričuve preko K 500.000. Prima -uloge na štednju na uložne knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih sa btz ikakvih poreza i odbitaka. \ и 4 V io žisto Kupuje i prodaje sve vrste papira od vrijednosti po najpovoljnijim cijenama, isto tako sve i stranog kovanog i papirnog novca. vkste domaćeg i wim ostalim bankovnim poslovima daje na zahtjev pismena i nsmena obavještenja. л �UTEMELJENA GODINE 1882. UTEMELJENA GODINE 1882. Tiskara i litografija Vogler i dr., Sarajevo Telefon broj ne. (Komanditno društvo) Najstarija knjigotiskara Preporučuje molitvenika, poslova, što ukusnom (emaluša ulica m. g fosni i Hercegovini , brošura, ' i svih zasjecaju sa cijene. Moderno uregjena k n j i g o v e ž n i c a , i2 ragjuje sve vrsti uveza za knjižnice, veiečastne župne urede, škole i privatna poduzeća, — Uvezi obavljaju se po naručbi: u papiru, platnu i koži. Unn№ nnručbe obavljaju se № 01 točno. Slagaćl stroj „TIPOGRAF". u Brzojavi: Vogler, Sarajevo s � https://kolekcije.nub.ba/files/original/4d666f137fccea28612b2074fb41cb0d.pdf 3494738f420e0c1e55030cfb192114a2 PDF Text Text LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU SARAJEVO, 1S. LIPNJA 1911. BROJ 6. GOD. XXV. SADRŽAJ: A) ČLANCI I PJESMA: 1. Dr. fra Franjo M. BlaŽević: Iz prošlosti crkve sv. Ivana Krstitelja u Kr. Sutjesci .................... 81 2. Fra Eugenije Matić: Socijalni nazori Andrevva 84 Carnegie-ja ................................................ 89 3. B. Markušić: Pjesma o nekom Žutiji . . B) LISTAK. 1. Ferdo Krčmar: Pabirci sa socijalnog tečaja 2. Izvještaj »Jukića« zbora franjev. bogosl. u Sarajevu za g. 1910. 191 filosofske radnje. — Socijalne i p: /jesne radnje. Beletristika. — Glazbeni produkt i deklamacije . 3. Fra J. B-ć.: Hipoteze čuvenoga materijaliste sara Lombrosa padaju . C) VJESNIK. Rastanak bivšeg poglavr vine s Franjevcima. — Dolazak novoga poglavice zemlje. — Hodočašće u Asiz. Antunovo u Sarajevu. — Regjenje. — Zahtjevi kršćana u. Turskoj. Pjesnik Žumberačkih elegija o „Seraf. Perivoju". — Čudotvorna slika BI. Djev. „Majke milosti" na Trsatu. — Generalov komisar. — Ispravak . . . . 94 NJIŽEVNA SMOTRA. mtiche leggende di Francesco di Assisi e la scana di questi ultirni decenni. — 0. vanić, Duhovne vježbe za redov­ nike i sve • Fra Angjeo Nuić, Molitvenik. Dr. A. M Lenrbuch der Kirchengeschichte. i vihologija. — Dr. Konst Holi, Fr. A. Maria Weiss. Die Kunst *" anka ogovmu (dioničko društvo). Uplaćena dionička glavnica 2.000.000 kruna. ZZZ Centrala u Sarajevu. Preuzima uloge na uložne knjižice te ukamaćuje iste uz 4 %% čistih. Eskomptira i reeskomptira mjenice i tražbine. Daje zajmove na tekući račun. Kupuje i prodaje vrijednosne papire, devise, valute. Zalagaonka Podružnice: Mostar i Tuzla. Unovčuje mjenice, izžrijebane, vrijed­ nosne papire i kupone. Pohranjuje svakovrsne depozite i upravlja njima. Izvršuje isplate i naplate na svim trgovačkim središtima tu- i ino­ zemstva. prima u zalog sve dragocjenosti kao: srebro, zlato dragulje i ostalo. �Privilegovana zemaljska banka za osnu i Hercegovinu uvela je novi način Štednje podesan za svakoga! Da uzmogne štediti sa uspjehom i u najmanjim svotama, a da ne mora često ići u banku. Privilegovana zemaljska banka za Bosnu i Hercegovinu nabavila je zgodne male vrlo lijepe privatne kutije za štednju iz čelika (vidi gdje će se kutija otvoriti sa tamo spremlje­ sliku), koje ona po Želji ustupa svakome uz nim ključem, novac iz nje prebrojiti i upisati uplatu od 6 kruna (trošak kutije), koji se ulo­ kao ulog u uložnu knjižicu. Ta se pak knji­ žak vraća, kad se kutija opet preda zavodu. žica uručuje vlasniku, koji može po tom sa Te kutije može svaki ponijeti kući, da ih svotama, koje su iskazane u knjižici sobodno ima u svako doba pri ruci. Iste su zaključane, raspolagati. i napose uregjene za kovani i papirni novac, te Ovaj se način štednje prema tome osniva je vagjenje i ispadanje novca zapriječeno pa­ na principu, da se jednom spremljena uštedtentiranom spravom. Kovani se novac ubacuje nja ne može opet olako dignuti, nego se •a Bosnu i Hercegovinu kroz prostrani otvor | |. dočim se papirni mora donijeti u banku, gdje se ukamaćuje, a novac savije i utura kroz šupljinu O na pro­ banka prima kao štedovni ulogna ukamaćenje tivnoj strani. i najmanji iznos. Kad se kutija napuni ili prije u zgodnom Ovaj način štednje osobito je podesan za času, ali svakako svakoga ili svako dva m je­ osobe svakog staleža, koje mogu da štede seca donese se u banku ili na m jestima, gdje samo u malim svotama, napose za obrtnike i banka nema podružnice, na odregjeno mjesto, radnike ; za domaćice i u uzgojnom smislu za djecu; za stolna udruženja i sabiranje prinosa za razne društvene ravajuće, dobrotvorne i pobožne svrhe itd. kao i za osobe, koje stanuju u udaljenim mjestima, te n svaki u*tegjeni novčić donijeti u banku. Ovaj način štednje ima zadaću, da unapredi smisao za š ‘*ai.je. kokrkoć kuće leže u orm aru privede ukamaćenju. I ako se samo na helere štedi, mogu na taj način ла.по 3 helera stavi u kutiju, zaštediće kroz godinu dana 75 kruna, za pet godina oko 400 kru ',а. Sto se u malome stavi u kutiju neće nikomu uzmanjkati, dočim će sr s,y*U i m.iiaditi i poradovati u. Ravnici koju će tako postići »ввагаа.. Da se dobije takova ku'tjr, dosta je doći u ba -- ? javiti adresu ili pisati. B O SA N SK O -H E k^ E i30V GRAGJEVNOPfO DRUŠTVO gr I'/ J ! DIONIČKA GLAVNICA HtOŽESE POVISITI NAK 2,00< Ditektor: gragjevni savjetnik Jos Centrala u Ljubljani. /agjanje vrsnih javnih imova, betonskih radnja, i vodi, elektrana, tvornica nciranje gradnja uz povoljne svakovrsne cigle u vlastitoj užnoj ciglani. :: za Bosnu i Hercegovinu ICE ETERNITA rljeg ^af^rijala za pokrivanje krovova. Poilmfliaaшајш. Podružnice n Spljetu, Trstu, Celovcu i Gorici, Dionička glavnica K 5,000.000. ■■ Pričuve preko K 500.000. Prima uloge na štednju na uložne knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih sa bez ikakvih poreza i odbitaka. 41k °lo ŽistO Kupuje i prodaje sve vrste papira od vrijednosti po najpovoljnijim cijenama, isto tako sve vrste domaćeg i stranog kovanog i papirnog novca. svim ostalim bankovnim poslovima daje na zahtjev pismena i usmena obavještenja. Л �serafinski Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU BROJ 6. SARAJEVO, 15. LIPNJA 1911. GOD. XXV. ninama iza Tarnovacza, od kojih jedna zove se Shoshgna a druga Hum*1) usijeku. Pošto im ovo nije dotjecalo, Iz prošlosti crkve sv. Ivana kupe oni od Varešana koji su u isto vrijeme svoju crkvicu prikrivali, još 400 komada lučeve šimlje. lste godine, t. j. Krstitelja u Kr. Sutjesci. 1820., dogje za gvardijana fra Petar Babajić, čovjek odSlabi krov, kojim je crkva ovaj put pokrivena važan i neustrašiv, te se još iste godine zaputi k^vebila, nije mogo dugo zubu vremena odoljevati, te ziru Dželaledih pašf, da bi mu ovaj aozvolu za po­ se već god. 1816. poče potreba osjećati, da se izmi­ pravak samostana i crkve izdo. Plativši silni nojeni. Zato slijedeće odmah godine braća počeše ■ ' f - dozvola bi izdana, koju gvardijan prikaza u ozbiljno misliti na popravak crkve, te u t^ ^ v r ;,1i Visokom; odakle se mnogi Turci zajedno s carskim sklapahu ugovore s rad- * nicima, tražahu dozvo­ lu i potrebiti materijal pripravljahu. Očevidac, učeni fra Stjepan Marijanović opisuje nam stanje rečene crkve, te veli da nije kutića bilo, kud ne bi prokisivalo.1) S ovim se slaže i izvještaj biskupa'Miletića vjeroplodnici u Rim poslani) ‘godine 1819. U ovom izvje­ štaju veli Miletić: »da se brez silne štete po biskupiju ne možemo odreći namjere da po­ pravimo samostan i crkvu u Sutjeskoj, po­ što su dotične zgrade koliko u zidu toliko u krovu u žalosnu stanju, Stara crkva sv. Ive u K. Sutjesci. te je prešna potreba, da se iz temelja preinače.«2) Braća bi sjegurno još i mjernikom podigoše da primjeraju crkvu i samo­ prije crkvu popravila bila, da nije bilo zapreka od stan. PrimjeriVšf sve točno i odredivši rok do ko­ oblasti, a uz to i očitih varka, koje ćemo na svoje ga treba da 'radnje dogotovljene budu rečeni Turci, vrijeme iznijeti. Napokon braći uspije da god. 1820. iza kako su se tri dana na samostanski trošak ča­ potrebitu japiju i šimlju, i to hrastovu, „u dvima pla- stili i gostili, odoše, a braća dne 29. svibnja sa 250 9 Podatke za ovo razdoblje do god. 1853. vadio sam iz radnika poso započeše r T. studenog kraju priverukopisa rečenog Marijanovića pod naslovom: Po koi način doše. Ovom prigodom o^im drugih popravaka u s komli arčom bi ponoglien ovi Manastir Svetoga Ive Karsticrkvi, sjediniše braća crkyu s manastirom dignuvši telja u Suttiszi godine 1821. Dr. fra Franjo M. Blažević: -- >) Batinic: Životopis Ira Augustina'Miletića. Zagreb. 1883. str. 21. *) Spomenuti Marijanovićev rukopis str. .8 �82 Вг. 6. — Serafinski Perivoj. 1911. pjevaliste s njegovog starog mjesta 1 smjestiv ga spram srednjega samostanskog trijema. Početkom prosinca dogje ponovno mjernik, primjeri' i češef učini gragje, te skupo naplativ svoj put, vtfati se u Travnik.1) 'лDok se je crkveni krov izmjenjivo, opaziše; da prijašnji svod od šašovine nije dugotrajan, te ga zato zamjeniše svodom od šepera i »oblipivši ga zemljom krečom obiliše.« Ovo se je megjutim bra­ ći osvetilo, jer buduć da je na taj šeper mnogo zemlje nakrbano«2), a uz to i sam krov pretežak za tanke crkvene zidove bio, počeše zidovi pucati, prijeteć da će se razrušit. Što da uklone, moradoše braća rečene zidove gvozdenim gredama u Varešu kovanim stegnuti. Osim troška za same grede, pla­ tiše braća i globu mulli sarajevskom za iste, a uz to i za oslobogjenje gvardijamovo iz tamnice, kamo ga bijaše rečeni mulla bacio3), veliku svotu položiše. Godine 1822. na 20. svibnja dogje biskup Miletić, te crkvu posveti. Oko godine 1839. nabaviše braća Gospin kip, koji predstavlja njezino uznešenje na nebo, a koji se i danas u rečenoj crkvi nalazi Slijedeće godine biskup fra Rafo Barišić svečano ga blagoslovi i okruni krunom, koja je u *u svrhu bila u Travniku od naših kujundžija napravljena. Ovako iskrpljena crkva stajaše do godin^ 1855., kad no ju pod nadgledništvom fra Martina Nedića srušiše a novu prostraniju zidat; r^češe. Prije sve­ ga trebalo je zgodno zemljište naći. Stara bo crkva bijaše okrenuta od istoka zapadu, te ie sve zgodno zemljište obuhvaćala. Jesu li braća htjela, da novu, veću crkvu na istom mjestu grade, to su morali silnu zemlju otkopati, a uz to i kamenje, koje je oko crkve stršilo ukloniti. Da se ovome izbjegne uzeše crkvi drugi pravac — od juga sjeveru. Istina i u ovom su pravcu zemlju otkopavati morali, ali u kud i kamo manjoj mjeri. Već 1853. pobrinu se fra Martin Nedić za do­ zvolu, koja mu nakon mnogog moljakanja bi izdata. Iste godine rečeni nadglednik radnje, sazva starješine sela, predoči im kukavno stanje crkve, kaza odluku, da će se nova praviti i pozva narod, da što izda­ šniju pomoć doprinese. Koliko je oduševljenje za novu crkvu megju ispaćenim narodom bilo, vidimo iz riječi, koje je nadgledniku reko: »Mi ćemo koliko god i čim god mognemo pomagati«.4) I u istinu vi­ dimo, da je narod pri gradnji tadanje crkve ne sa­ mo novčanu pomoć dao nego dapače i druge stvari ‘) Nedić, Ljetopis str. 101.; Marijanović op. cit str. 24. *) Nedić. ondje str. 102. Marjanović str 9. *) Nedić ondje str. 103. Marjanović str. 36. i 37. *) Nedić, Ljetopis str. 105. i 106. donosio, koje su bivši unovčene u gradnju okrenute. K tomu je narod uz druge stvari sav drveni materi­ jal pribavio i svuko.1) Pribavivši rečene godine potrebiti materijal, slijedeće ranim proljećem počeše radnici zemlju ot­ kopavati za novu crkvu, koja da se nebi dalje rušila udaren bi zid dug 102, a visok od 2—4 lakta, stavivši u njega ploču s natpisom za vječnu uspomenu toga dogogjaja! — Dne 27. svibnja 1855. redodržavnik fra Martin Nedić svečano blagoslovi temeljni kamen. Gradnja je u opće polako napredovala, sve je naime od kamena bilo, a domaći radnici — najprije iz Skoplja, a zatim iz same sutješke župe — kao da nijesu najvještiji tome poslu bili. Nu ipak najviše su posla zadavali ugalni kamemovi, za koje veli ljetopisac: »u mesecu Maju najdosmo mlogo mašeta i kamenja na Cerkovnjaku pod Aljinićim, prama Miljačićim, od ko­ ga kamenja ponačinjasmo ćošetnjake u Nove Cer.kve i vrata Sakristinska.«2) Crkva je bila duga 44, a široka 22 lakta, te je bila popločana velikim kame­ nitim pločama, od kojih su neke na sebi i natpise imale, te su i one sva je prilika s rečenog Crkovnjaka dovežene bile, a biti će da su za grobnice slu­ žile. Spomenuti ugalni kamenovi i sada su smješteni po uglovima tornjeva, dok su ploče, neke prenesene u novu podzemnu crkvu a neke u drugu svrhu okre­ nute. Uz silne troškove, pomoć naroda i dobročinite­ lja bi crkva kao što se općenito drži 1858. dogotov­ ljena. Po troškovniku megjutim istom godine 1860. bijahu majstori otpušćeni3), znak da je istom onda dogotovljena bila. Cjelokupni trošak u samu gragju iznosio je 50.000 groša. O kakovome štjlu kao i o broju lagja4) u crkvi, strogo uzevši, ne može ni govora biti. Na zapadnoj strani crkvi bio je trijem, koji je služio za muška vrata, a u dnu nje­ govu nalazio se je grob s kostima kralja Stjepana Tome, koje je Nedić pod žrtvenikom sv. Križa u staroj crkvi našo. ..Crkva je bila bez ikakovog dru­ gog uresa, osim starih žrtvenika — njih 6 na broju, koji su svi iz stare crkve prenešeni. Godine 1859. dobiše braća dozvolu da smiju i toranj podignuti, te ovu zgodu ovjekovječiše kame­ nom pločom s natpisom: »Prvi u Bosni postade G. G. 1860.« U nj bijahu smještena stara zvona. Iste go­ dine počeše misliti i na to, kako bi se za novu crkvu i veće zvono nabavilo. Prinosima naroda i braće ‘) Ondje str. 65. i mjestimice od str. 1,-64. *) Benić-Mikić III. *) Nedić, ondje str. 53.; »I dne 25. o. m. (kolovoza) maj­ stori i Irgati bjahu razpustjeni. Bogu hvala! i Slava vičnja!! 4) Barišić u Franj. Glasniku str. 234. veli da imade če­ tiri lagje, nu ja se nebi usudio ovo ustvrditi. �Iz prošlosti crkve sv. Ivana Krstitelja u Кг. Sutjescl. snabdjeven fra Dominik Andrijić, naruči još iste godine zvono 280 oka teško. Nu ova težina zvona bila je pogibeljna za podignuti zvonik, za to ga smjestiše s južne strane crkve pri ulazu u trijem, gdje je opstojalo sve dok se nije nova crkva graditi po­ čela. Godine 1882. fra Dominik Andrijić popravi pro­ čelje crkve, i time bijahu svi popravci na crkvi do­ vršeni. II. Sadašnja crkva. 83 koliko toliko umanji, zaključiše, da će podzemnu cr­ kvicu napraviti. Iza kako je sve potrebito pripravljeno bilo go­ dine 1906. dne 10. lipnja imenovani upravitelj gra­ gje, tadanji redodržavnik fra Franjo Komadanović uz prisutnost braće i mnogobrojnog naroda, blago­ slovi temeljni kamen, koji je smješten pod pragom župskog iureda, više muških vrata. Od ovoga vre­ mena gragja je lijepo napredovala pod nadgledništvom vrijednog Franje Holca. Slijedeće godine ranim proljećem došavši zidari započeti poso nastaviše i to tako brzo, da su već 12. rujna, rogove mo­ gli na srednjoj lagji dignuti — dok su pokrajne mno­ go prije pokrivene bile — a 25. listopada bi srednja lagja eternitom pokrivena. Tornjevi, koji su vi­ Što nam je navedeni o. Marijanović reko za crkvu na početku XIX. stoljeća, to mogu i ja isto na svršetku rečenog stoljeća ustvrditi. Nije bilo nai­ me kutića, kuda ne bi prokisavalo; vrijeme ju je na­ pokon tako iznakazilo, da je, kao što kućni Ijetopisac veli, više štali nego kući Božjoj naličila. Bila je dakle skrajna potreba, da se kuća Božja, dolična službi Nje­ govoj, odgovarajuća okolno­ stima i vremenu pridigne. Na to se je još davno i to odmah čim je novi samostan sazidan (1891.) misliti i u tu svrhu od naroda dobrovoljne prinose ku­ piti počeio. Razni ipak nijesu dopušćali, da se s grad­ njom onako rano kao što je općenita želja bila, pocrne. Istom godine 1904. na 22. rujna bijahu pozvana sva braća onoga samostana na zdogovor, kome je sam redodržavnik predsjedo, a na kome bi stalno odregjeno kako i kada, da se gragja otpocme. Na rečenom zdogovoru izmegju drugoga bi odregjeno, da braća uz nov­ čanu pripomoć potrebiti ma­ terijal pripravljaju, a narod Ponutrica stare crkve sv. Ive u K. Sutjesci. da sa svoje strane doprinese koliko mu to sile dopušćaju. Ujedno tom istom pri­ soki 45 metara — bijahu istom 1908. dogotovljeni, a godom nadglednikom i upraviteljem gragje imeno­ 20. lipnja r. g. uz pucanje mužara stavljena bijaše van bi, fra Franjo Komadanović, stari vještak u la­ kruna zvonicima, križ. Pokriveni su bakrom i mukim stvarima. Ovaj se odmah pobrinu za plan, te njovodima provigjeni. Krasna izradba tornjeva ugodno se upravo dojimlju posjetioca, ispod drve­ se npokon odluči za Vancašev. Slijedeće godine bivši materijal donjekle pri­ nih prozora na korniži, reda se sa svake strane po pravljen, stara crkva bi srušena, kao i nepotrebite 12 malih stupića, koji čitavu zgradu posebnim nači­ zgrade, koje su položaj crkve oteščavale. Pošto je nom rese. Pod ovim pak i to u lijevom tornju smje­ bilo zdogovoreno, da se crkva okrene od istoka za­ šten je sahat, djelo F. Moravus-a. padu, a uz to, da bude dulja nego prijašnja, to su braća pri pripravljanju zemljišta na dosta poteškoća naišla. Moralo bi se naime, da se crkva zgodno smjesti mnogo zemlje otkopati i izvlačiti, pa da se to Zvona, koja se u njima nalaze nabaviše i pla­ tiše braća godine 1908. i to od poznate ljubljanske ljevaonice Samassa. Zvona su ovim redom smješte­ na: u desnom tornju zvono sv. Ante, — teško 507.5 �B. 6. — Serafinski Perivoj — 1911. 84 kila, — s natpisom: Sv. Anto moli za nas; drugo, Blažene Djevice Marije — teško 883 kile — na kom se čita: Kraljice bez grijeha začeta moli za nas; u lijevom pak tornju nalazi se staro — iz godine 1860. sv. Ive zvono, i veliko sv. Franje s riječima: Sv. Frano moli za nas. Ovo teži 1680 kila. Težina zvo­ na razumije se bez zvečka i druge opreme. Udešena su harmonički, te ih je milota slušati, a napose veliko sv. Franje, koje se jakošću svog glasa odli­ kuje, tako te se pri lijepu vremenu, kao što su mi težaci sami kazivali na 2 sahata udaljenosti čuje. Jednom riječju, krasnim tornjevima odgovaraju kras­ na zvona! Lijep utisak i izgled daju crkvi i prozori sa svo­ jom izradbom. Izvedeni su u obliku luka; te kod ne­ okolo stavljeno žuto, kih — u srednjoj naime lagji a u sredini bijelo, a kod drugih — u pokrajnim lagjaша — okolo crveno, a sredinom bijelo staklo ugodno svijetlo bacaju. Od ovih se razlikuju dva kraj ve­ likog oltara umjetno maljana prozora, pređstavljajuć Srce Isusovo i Marijino, još mi je pripomenuti, da se na strani Evangjelja nalazi župski ured a poviš njega soba za spremanje crkvenih tvari, da te onda, dragi štioče, povedem u mitarnjost, i to najprije pod­ zemne, a onda gornje crkve. (Svrši' će se Fra. Eugenije Matić: Socijalni nazori Andre\va Carnegie-ja. Ime Cornegie-vo nije posve nepoznato. Dnevna štampa sviju naroda češće donosi vijesti ogromnim novčanim darovima, koje on daje u razne kul­ turne i humanitarne svrhe. 'Pakova šta moglo se je u najnovije vrijeme i kod nas čitati, jer njegova po­ datnost jest besprimjerna: on je dosad podijelio p r e k o 500 m i l i j u n a k r u n a u korist čovje­ čanstva. No dok nam je poznat isključivo kao dobrotvor ljudstva — nepoznat nam je kao socijolog. A ipak njegovi su nazori vrijedni, da se upoznaju. Ta okol­ nost potakla me je, da ih u kratko prikažem cije­ njenim čitaocima »S. P.«, no prija reći ću koju O značaju njegovih nazora. Carnegie nije učenjak — on je samo mislilac i opažač. Zato kod njega nema ništa sistematični: sad raspravlja o jednom, sad o drugom predmetu. Ali njegovi se nazori odlikuju nečim posebnim, što nas privlači, da uzmemo njegove spise i čitamo. To je iskustveni momenat. Kod današnjih mnogih teoretičnih nazora o socijalnom pitanju, koji su uvijek nešto idealno, dvostruko je zamimivo čuti jednog čo­ vjeka, koji poznavajući moderno stanje stvari, a uz to imajući srca za sveopće dobro, a napose za dobro potištenih hoće reforme, ali reforme, koje se mogu u sadašnjosti ostvariti. A taki je Carnegie: prilike su ga takim učinile. Rogjen u Dunferline-ju (Škotska) od sjeromašnoga tkalca, koji je, kad su uvedeni strojevi, potpuno propo, bio je odmah iz početka upućen na rad. To je on znao i htio je čim prije da postane »korisni član obitelji«. A domalo mu se pruži prilika. Njegovi se roditelji preseliše u Ameriku i nastaniše u Allegheny City — gradu fabrika. Tu se za nj’ nagje posla — u fabrici pamuka, suko je cijevi. Tada mu je bilo i2 godina. Na nedjelju dana dobivo je za to jedan do u i 2C centsa. To je »bila neposredna plaća poštenog rada« i ona je »predstavljala jednu nedje­ lju napornog rada, tako napornog, da ne bi za to bio prejak izraz »ropstvo«, kad ga ne bi cilj i svrha posvećivali«. No on je zdušno radio: njegove spo­ sobnosti, — a čovjek si jedanput postane svijestan njih — njegove su mu SDOsobnosti govorile, da to neće za uvijeke trajati. U 13. godini imo je malu promjenu. Jedan ga je zemljak primo u svoju tvornicu cijevi. Tu mu je bilo gore: moro je ložiti pod koto i bdjeti nad strojevima, da ne stanu. Na­ prezanje, to mu je bilo svagdašnji kruh, ali tu je prevršilo svaku mjeru, jer, kad bi pušćo veću koli­ činu pare, nego se traži, mogla bi cijela fabrika eks­ plodirati. U noći bi često ustajalo nebogo dijete i strepilo i gledalo — onako besvjesvjesno pod doj­ mom vječnog straha. Kasnije je u istoj fabrici obavHo poso pisara, a ujedno i radio. — Svaka od dobrih stvari ima tri stupnja, i s trećim dolazi spasenje — veli on. A treći mu je došo: namjestili su ga kod telegrafskog ureda u Pittsburgu kao raznosičca te­ legrama. Tu je došo u novi svijet. Bio je sretan: jedina mu je briga bila, da ne bude jednog dana ot­ pušten. Uz obični svoj poso pravio je šest prepisa raznih telegrafskih vijesti za šest pittsburških novi­ na’ i za to je dobio u nedjelju zlatni dolar. Dok je on tu službovo, upravo se je dovršivala pensilvanska željeznička pruga do Pittsburga. Toma A. Scott bio joj je nadglednikom, te kako mu je poso donosio, da češće referira generalnom inspektoru u Altoni, mno­ go je puta dolazio u telegrafski ured. Tu on upo­ zna mladoga Carnegie-ja i svidi mu se . . . a to po­ znanstvo bilo je za Carnegie-a sreća ili bolje uslov njegove sreće. Kad je pensilvanska željeznica po­ dignula svoju vlastitu telegrafsku lineju, uzme ga A. Scott za telegrafistu. Mjesečna plaća iznosila mu je �Socijalni nazori Andrevva Carnegie-ja. tu 35 dolara. 13 godina osto je u toj službi, nakon čega postane nadglednikom pittsburškog odjela kao iiašljednik A. Scotta. Od tog časa on se je sve više i više podizo. Jedinom mu kaza Mr. Scott, da je umro jedan dioničar Adam Express Company-a, koji je imo 10 dionica, pa da bi ih on mogo kupiti: dio­ nicu po 50 dolara. On je pristo. Nije imo novaca u gotovom, ali su mu roditelji založili kuću i tako smogli tu svotu. To je bio njegov sretni korak, koji mu je po'kazo i smjer, kojim će ić i. . . Odmah ga za tim vidimo kao dioničara kod poduzeća spavaćih vagona na istoj lineji i t. d. Smjelom duhu Carnegie-jevu dala su ta sretna dioništva pobude, da ide 85 zore. Mnoga točka činila bi nam se neosnovanom, mnoga činila bi nam se pretjeranom, ali kad znamo, da govori čovjek, koji je mnogo pretrpio, koji zna za jade i kubure sjeromaha; kad znamo, da govori čo­ vjek, koji je iskusio i nesreću i sreću, a u sreći se nije ponio, nego sve radi učiniti srećnim - moramo mu dati pravo: jer njegova je nauka reprodukcija njegova života. Misli A. Carnegie-ja o sjeromaštvu i bogatstvu.1) Svaki se socijolog mora dotaknuti ovoga pro­ blema: On je osnov i samoj socijalnoj nauci i raznim smjerovima te nauke. I Carnegie ga se dotiče. Pače Nova crkva sv. Ive u K. Sutjescl. dalje i da sam ustanovi kakvo poduzeće, a njegova mu je pronicavost garantirala, da će izabrati naj­ bolje. Tako je i bilo. Uzev kapital iz banke podu­ ze izgradnju željeznih mostova na pensilvanskoj že­ ljezničkoj prugi. Poduzeće je uspjelo i učinilo je Carnegie-ja posjednikom velike željezne fabrike, i dalo mu je naziv »ocjelni kralj«. U pisaca najbolje nam tumače njihove životne prilike ovo ili ono svojstvo. Na pr. pesimizam Leopardijev — razumljiv je samo, ako se poznaje nje­ gov život. Zato sam naveo i ja crte iz života Carnegie-jeva: One najbolje harakterizuju njegove na- svojom raspravom o tome steko je opću hvalu. Po­ znato je njegovo »evangjelje bogatstva« i »korist sjeromaštva«, što je ipak samo apologija prvoga. Carnegie nije radikalni reformator, kao socija­ listi. On ne zastupa načelo posvemašnje jednakosti u podjeli dobara. Njemu je sadašnji red i- dobar i nuždan. Mora biti i sjeromaha i bogataša. Samo se moraju bolje urediti odnošaji izmegju jednih i drugih. To je pravi put. (1 Pri izradnji ovoga članka služio sam se autorizovanim prijevodom njegovih radnja od dra. Pavla Heubnera, koji nosi naslov: Das Evangelium des Reichtums u. andrc Zeit- u. Streitfragen. Leipzig. Verlag von J. Schalscha — Ehrenfeld. �Br. 6. — Serafinski Perivoj. — 1911. 86 Sjeromaštvo nije nikakvo zlo. Razumije se čo­ vjeka dostojno sjeromaštvo, a ne ekstrem. — »U skromnoj kolibi kojeg sjeromaha veće i ^ fzadovoljstvo, plemenitiji život i bolje veselje, nego u palači bogataša. U tom smislu uvijek sažaljujem sjnove i kćeri bogataša. . . Oni imaju svoje roditelje, k,ao i sjeromasi, te misle, da taj blagoslov u potpunoj mjeri uživaju.« Ali ne! Sinovi sjeromaha, koji u'svom ocu uvijek imadu druga, učitelja, savjetnika, a u svojoj majci hraniteljicu, odgojiteljicu i čuvaricu, uži­ vaju bolje. Život je sjeromaha pravi život. I sjero­ masi su život svijeta. »Ako čitamo listinu onih, koji su rogjeni, da ne umru, naći ćemo, da ih je većina rogjena kao sjeromasi.«**) Razlog: »sjeromašni mla­ dići, koje odgajaju sami njihovi roditelji, posjeduju tako veliku prednost pred onima, koje nadzire i podučava tugjinac, i koji su izvrgnuti napastima bogatstva i svoga staleža, da nije nikakvo čudo, što oni u svakoj grani ljudske djelatnosti bivaju vogje. Om se pokazuju na pozornici svijeta kao gotovi borci. . . Zato su takovi ljudi uvijek na čelu i vogje svijeta, Zato takovi ljudi čine epohalno doba.. .«2) Sjeromaštvo ili bolje škola sjeromaštvo jedina može odgojiti genije. Dakle iz dva uzroka mora b ti sjeromaha! 1. što nije njihovo stanje s obzirom na zadovoljstvo hrgjavo, 2. što sjeromaštvo daje poticaja : mišljenje i stvaranje. Tim je rečeno, da mora biti i bogataša. Bogat­ stvo je kao neki, makar podregjeni cilj ljudski: za njim se teži. A i nužno mora biti bogatstva. Bez njega nije moguće pojmiti ni kulturni, ni materijalni razvitak čovječanstva. A sad se ono ne može uz­ držati, nego u rukama pojedinaca. S vremenom mo­ že biti drugačije. — Ali sad ne, jer bi evolucija po­ stala revolucijom. Zato se sva pažnja mora tome posvetiti, kako jedan bogataš ima upotrebljavati svo­ je dobro, da postane biti privilegovanim staležem i po tom, da se izbriše opreka izmegju klase bogataša i sjeromaha? Shvaćanje bogatstva daje odgovor na to pitanje. Bogatstvo ili bolje suvišno bogatstvo, koje posjeduje jedan čovjek, ima se smatrati kao na­ rodni zalog, s kojim po providencijalnoj odredbi upravlja dotičnik. Prema tomu bogataša vežu dvije dužnosti s obzirom na upravljanje svoga suviška: jedna negativna, a druga pozitivna. Negativna je, da ne smije upotrebljavati svoga bogatstva za luksus, koji je u glavnom s bogataške strane predmet oho­ losti, a sa sjeromaške predmet zavisti. Pozitivna je, da mora suvišak upotrebljavati na korist naroda ili uopće ljudstvu. Gomilat bogatstvo, samo da se osta­ ») Str. XVIII. Op. cit. *) Str. 65. Op. cit. vi sinovima, jest znak taštine, osim što se tim ne daje njime nikakove sreće, jer se sinovi nauče- la­ gano živjeti uzdajući se u očinski imetak i troše bez­ obzirno u svaŠto, ne znajući, koliki trud predstavlja izrada makar samo jedne krune. Ostavljeni novac ne čini njih sretnim i valjanim, nego njihova valja­ nost čini, da mognu lako steći novac. Stoga: je­ dnako je, ostaviti sinu svemožni dolar ili kletvu. Ovo se razumije, da se sva baština ostavlja po­ tomcima. Nego u pravu se svrhu upotrebljava suvišak, ako se upotrebljava na korist ljudstva, da svi oćute blagoslov od toga. A kako? Je li možda naj­ bolje, da se megju pojedince razdijeli? Na taki bi način veoma mali dio zapo svakoga i ne bi od tog bilo koristi za Čovječanstvo. Ili moguće, da se dadne raznim t. zv. karitativnim ustanovama? Nije ni to najbolji način, da se koristi čovječanstvu. Tu ima prijevara (?) novcem đatim u spomenutu svrhu uzdržavaju se često i oni, koji po svojim bilo materijalnim, bilo tjelesnim , kondicijama nijesu upućeni na potporu drugih. A to prouzrokuje lijenost, — što je čitavo zlo za ljudsko društvo. Koji su pako u pravom smislu potrebni, njih pomaže država. Nego bogataš najbolje upotrebljuje svoje bogatstvo, ako iz onog što potpomaže za cijelu jednu skupinu ili Ijudstvo proizlazi nekakova korist. To biva: osniva­ njem "slobodnih narodnih biblioteka; osnivanjem ili širenjem bolnica, liječničkih zavodi ili ponajpaČe la­ boratorija, gdje se upoznaje bitnost bolesti; osniva­ njem narodnih sveučilišta i njihovom dotacijom; sagjenjem javnih nasada i vrtova, gdje je svima dozvo­ ljen dolazak; opskrbljenjem naših gradova sa prosto­ rijama, u koiim bi se mogla držati razna predavanja ili zabave; izgradnjom pučkih kupališta, koja bi ima­ la odjele za muške i ženske, a u kojim bi se i školska djeca mogla stalnim danima kupati; podizanjem cr­ kava »gdje u svome magičnom okrugu živu njihovi sugragjani nekim unutarnjim životom, koji je drago­ cjeniji, nego vanjski.«1) Pojedino od tih ima pred­ nost jedno pred drugim. To je providencijalna misija bogataša. A da je mognu potpuno izvršavati, treba, da svoj suvišak dijele, dok su još u snazi, za života, a ne na smrtni čas. Onaj, koji testamentarno ostavlja, hoće da se pokaže velikodušnim, a u istinu nije: jer ostavlja za­ to, što ne može sa sobom ponijeti. A davanje za života još ima i tu prednost, što darovatelj može in persona nadzirati, da li se upotrebljava njegov dar u odregjenu svrhu. A je Ii takovo primanje bogatstva proti Evangjelju? Nije. Ono je dapače odjek Evangjelja, — jer traži da bogataš sve svoje proda i to u najboljem ‘) Str. 43. ibidem. �Socijalni nazori Andrevva Carnegie-ja. i najkorisnijem obliku dadne sjeromasima, — prije nego bude pozvan, da legne na počinak u krilu ma­ tere zem lje...« Kad se učini tako, riješit će se problem bogatstva i sjeromaštva. Odnošaj izmegju rada i kapitala. Ovo je dio gornjeg predmeta, ali je posebne naravi: u njem se očituje sva žestina i aktualnost socijalnog pitanja. Carnegie-jevi nazori o njem je­ su vrlo realni i polaze sa stanovišta pravde. Vidi se iz svega; da Carnegie nije nikakav kapitalist u običnom, zlom smislu riječi. Njemu radnik nije pro­ sto orugje, nije prosto sredstvo cilju, nego čovjek ravnopravan samom poslodavcu. Evo, kako razvi­ ja gornje pitanje: Rad i kapital još nisu u potpunom miru i skladu, premda se je radnički položaj veoma poboljšo. Opet i opet dolazi do mnogih trvenja megju njima, pošto u mnogočem imadu protivne interese. Kako će se tomu na put stati? Bilo je u svijet bačeno mnijenje, da bi tomu doskočio dionički režim, po kojem bi se mogli rad­ nici neposredno okoristiti proizvodom svoga rada. U sebi lijepa zamiso! Carnegie je načelno za nju i misli, da će se možda u budućnosti ostvariti, ali sad -Z$sad, da se veoma teško može samtrati kao sredstvo, koje će poboljšati socijalne odnosaje' Raz­ log je: 1. što treba velike spreme za vodstvo jedne tvornice, 2. što još ljudi nijesu odgojeni, da bi mogli pristati na nejednake uloge u radu, a to bi dionički režim nužno u sebi uključivo. S toga, dok svaki spomen o tom — potpuno is­ ključujem, držim, da se najbolje može doći, do trajnih mirnih odnošaja izmegju rada i kapitala na slijedeći način: 1. Ako se ljudima, daje plaća, koja će se mije­ njati prema primljenoj cijeni za proizvode. 2. Ako se osnuju shodne organizacije ljudi sva­ ke struke, koje će u posebnom slučaju izabrati sebi za naravne vogje najbolje ljude. Zadaća dotičnika bila bi, da sa poslodavcima slobodno raspravljaju. 3. Ako se ustanovi priziv na izbranički sud u svima slučajevima, koje ne mognu mirno urediti vlasnici i fabrički odbor. 4. Ako ne bi nikad prekidali posla, nego, ako bi se odmah obratili na izbranički sud, da stvar izravna.«*) U malo riječi rečeno je mnogo. Što se tiče prak­ tične provedbe gornjih točaka, nema nikakove po­ teškoće. ‘) Str. 46, ibdem. ») Str. 120. 121. Hidem. 87 Posebni odbor kontroliro bi, po što faktično igju proizvodi i prema tome odmjerivo bi plaću: kad se proizvodi bolje plaćaju bolju, a kad se proizvodi slabije plaćaju manju. To je s obzirom na prvu točku. Za drugu ne treba naputaka. Tek vrijedno je spomenuti, da se organizacije provagjaju više rad­ ničkom inicijativom. A poslodavac nek se ne boji takih Udruženja: ona po naravi svojoj djeluju uzgojno. Izbranički sud mogli bi najbolje sačinjati oni, koji su prije sami bili veliko-obrtnici, a sad su se povukli u mirni život. Jer samo taki posjeduju ono, što je nužno za jednog suca: i poznavanje stvari i nepri­ stranost. Carnegie drži, da bi takim načinom došlo do prijateljskih odnošaja izmegju rada i kapitala, jer bi interes radnika bio skopčan sa interesom poslodavca. Štrajh. Svoje misli o njemu izrazio je Carnegie, kad je 1886. vidio posljedice njegove. I tu dakle nije prosta teorija. Carnegie smatra štrajh pravom radničkim, kad na gore označene načine ne mogu polučiti svojih opravdanih tražbina On je dakle slobodan, pretpostaviv, da se je prije sve kušalo, da se urede stvari na mirni način. A da bude uspješan traže se ove pojedinosti: 1. Da se radnici, koji štrajhuju, dostojno po‘našaju i ne narušavaju opći mir, jer točno je označena megja izmegju nereda i bezakonja s jedne strane, a s druge izmegju reda. Bacanje bomba znači za sa­ mog bacatelja brzu smrt. Buntovnici, koji se skup­ ljaju u grupe i pljačkaju, padaju ne od jake aktivne vojske na zapovijed jedne vlade, ne od poslanih četa iz daleka, nego od možne vojske mirnih gragjana. .. sviju staleža. . . čiji upliv po demokratskim ustano­ vama 'predstavlja ono neosporivo, kao i javno mnijenje. 2. Da se ne čuvaju samo nasilničkih čina, nego i buntovnih govora. To s obzirom na radnike. A i poslodavac u vrijeme štrajha treba da po­ stupa s radnicima humanitarno. Kao s jednopravnim! Zato on neka ne uzima druge u službu, osini ako se ne može bez velike štete ustaviti promet. Na pr. na željeznicama. Razlog je, jer bi tako poslodavac odu­ zeo nekim rad, koji im je posve nuždan, o kom ovisi život njihove žene i djece; oduzeo bi im rad, koji je dotičnicima sve. A to bi sjegurno i podržavalo štrajh i pooštravalo megjusobne odnošaje. Megjutim pita­ nje je, bi li poslodavac dobio na taj način bolje ljude. �Br. 6. 88 Serafinski Perivoj — 1911, Dakle štrajh ima svoj uspjeli samo u slučajevi­ ma, gdje strast pojedinih stranaka nije tako raspaljena, da su spremni na skrajnosti i terorizam. Trustovi. Trustovi su udruženja raznih velikoobrta, koji su rasijani po pojedinim dijelovima zemlje u jedno jedino jako društvo. Na prvom mjestu cilj im je, da donekle uklone opasnu -konkurenciju i tako osjeguraju stabilnost proizvoda. Iz toga se vidi, da taka udruženja p o s e b i ne snizuju cijene proizvodima, nego ju dižu. Ali ipak donose sa sobom jednu vid­ ljivu pogodnost: umanjenje prevoznih troškova. Dakle hoćemo li za njih reći, da su korisni ili ne? Carnegie drži prvo. Udruženje velikoobrta pred­ stavlja uzmnožanje kapitala. A uzmmožanie kapitala jest prva pogodba za razvoj industrije na veliko, o kojoj ovisi blagostanje. Jer, gdje je veći objam pro­ izvoda, ievtinija je roba. Na taj način dolazi, da se i sjeromah može opskrbiti onim potrebama- pa da­ pače i luksusima u malom, što se pr'je mje moglo vidjeti ni u plemićkim đvorima. Uzmimo na pr. knjige. Uzmnoženje kapitala nema samo tog učin­ ka, da obogaćuje bogataše, nego ću obogaćuje i sjerornahe. U tom smislu vrijede \ trustovi. Oni čine. da se pojedina industrija može snažno razviti ne­ majući borbe za opstanak. UšIJed toga nastupi veća proizvodnja, te i istoimenih tvornica i eto već uzroka, da stvari pojevtine. No Carnegie je u tom naiŠo na prigovor: Nema mjesL oojevtinjeoju, kad oni monopoliziraju proizvod. Egoizam je jači i on će ih voditi svojim smjerom. - Dakle o pitanju mo­ nopola ovisi korist trustova. To i Carnegie priznaje. Ali niječe moć, da mogu monopolizirati. Dvije su vrste monopola: monopol po drž nom patentu i monopol po privatnim pretenzija ma. Trustovi obično nemaju prvoga. A da drugi imadnu traži se, da posjeduju neku kontrolu ili nad sirovim materijalom ili nad područjem, otkale se do­ biva sirovi materijal. A to rijetko i teško biva. U Americi se nalazi taki samo jedan jedini trust. Standart Oil Сотрапу. No uzmimo, da mnogi tru­ stovi i imadu monopol. Učinak je njihov da donekle uspore konkurenciju, ali ju ,ne mogu zapriječiti. Ta­ ki je danas kurs stvari. Monopolizirat se može sa­ mo na kratko vrijeme ili bolje monopolizirat se ne može nikako. Evo kako. Dobitci jednog trusta ušljed tobošnjeg monopola postanu veliki. Za to se zna. Jedan kapitalist videći to, pregovara sa kojim uplivnim članom trusta, pa osnuje novu fabriku s mo­ dernim strojevima. To dadne srčanosti drugim ka­ pitalistima i fabrika za fabrikom raste. Trust će na­ stojati, da im odoli kupujuć ih ili odstranjujuć ih, na to će istrošiti njihovu snagu i morat će Kapitulirati. Dakle se nije bojat od monopola. Monopolizirat nije moguće. Po tomu, kad je iz trustova isključeno to zlo — trustovi su korisni. I doći će dan, klice Caruegie, kad će se trustovi smatrati kao jedan veliki korak, koji je prouzrokovo svijetu jevtiniju proizvod­ nju dobara. Osvrt. Carnegie je protestanat i Carnegie je socijolog. S toga umjesno je ovdje pitanje, kako se odnose nje­ govi nazori prema Evangjelju i katoličkom pojimanju, te kako se odnose njegovi nazori prema pobolj­ šanju zbiljskih odnošaja u ljudskom društvu. P ita­ nje je ovo tim umjesnije, što se danas drži, da je ka­ pitalizam, plutokracija uzrok svega zla i što ga neki posvema osugiuju kao socijalisti1), Tolstoj'O i mnogi drugi. Po Evangjelju bogatstvo nije u sebi i po sebi mkakovo zlo. Ono je stvar indiferentna, koja svoju moralnost dobiva samo o namjeri onoga, koji se njim služi. Po tome bogatstvo je dobro, ako se upotreb­ ljava na dobro ili ako se smatra samo sredstvom za polučenje — našeg odregjenja, a zlo je, ako se upo­ trebljava na zlo ili ako se uzima kao c i l j . Svakako jedino taj smiso mogu imati riječi Hristove: »Ne m o ž e t e s l u ž i t i B o g u i M a m m o n i«, » l a k ­ š e j e p r o ć i d e v i k r o z i g l e n e uš i , n e g o b o g a t a š u unići u k r a l j e v s t v o nebes k o.« Kad bi ih apsolutno uzeli, bile bi apsurdum, jer vidljivo je, da bi značile, e se niko ne može spa­ siti, koji god makar prilično posjeduje A to bi bilo ponizivati Hrista. Megjutim glede ovoga ne mora­ mo tražiti kakve nutarnje dokaze: u Evangjelju je i protumačeno, kako se moraju shvatiti te riječi, i to s velikom bistrinom, jasnoćom i evidencijom, premda s malo riječi: » B l a ž e n i s j e r o m a s i d u h o m « propovjedo je Hrist narodu. Blaženi oni, koji ne priveuzju svoga srca o bogatstvo, ako ga i imaju. Blaženi oni, koji ne misle, da je bogatstvo cilj, svrha ljudska, nego samo sredstvo, da dobiju vječno bla­ ženstvo. To je tenor Evangjelja___ A i sv. Pavo veli nam, da imamo obećanja i ovo­ ga i budućeg života. Šta o ovome možemo reći? Zar da se njim osugjuje bogatstvo? Metnimo! Ali nema harmonije s riječima Isusovim. Pa stavimo, da sam ja dao taj smiso Isusovim riječima — ali zar se tako pojimanje ne protivi moralnoj zapovijedi Hristovoj: ne ukradi i zar se ne protivi tradiciji i na­ činu življenja kod prvih kršćana. Jer, ako je bo­ gatstvo zabranjeno, dotično ako nema neka prava *) 9 Isp. Marksov: Das Capital. *) Isp. Kurze Darlegung des Evangeliums. �Pjesma o nekom Žutiji. na nj, zašto nije slobodno robiti, oteti, zaplijeniti ga? Zašto nije bilo slobodno nikada? Ta dva dokaza: jedan direktno, drugi indirekt­ no, pokazuju, da Evangjelje nije proti bogatstvu, pa onda da nije ni proti skupljanja bogatstva, dok ga ne otruje žalac egoizma i lakomosti. U Carnegiejevoj nauci, koja uči, da je »bogatstvo pojedinca sa­ mo zalog narodni« — nema ništa egoističnog, pa ni protuevangjeoskog. Dobro je reko kardinal Manning: »Ovo je Evangjelje (naime Evangjelje bogat­ stva) . . . Evangjelje po duhu i životu osnovatelja kršćanluka.« Jedino bi mogli opservirati, da previše umanjuje karitativni momenat, ikako se danas poimIje. Doduše njegovi su nazori opravdani s obzirom na veću vrijednost duševne milostinje, koju on za­ stupa, jer se na taki način može koristiti cijelom čo­ vječanstvu, ali ipak valja znati, da se mnogi nalaze u velikoj bijedi, da država take slabo ili nikako ne pomaže — i da je zapovjed Hristova, te »gladne na­ li ran jujemo«. Sa socijološikoga gledišta trebamo s o c i j a l ­ n o g b o g a t s t v a , ali ne i n d i v i d u a l n o g . Smiso je: trebamo bogatstva, koje se ulaže za pro­ cvat društva, koje i n d i v i d u u m kupi za se, da uživa u njemu i s njime. Ništa ne smeta i ništa nije kontradiktorno, da opet individuum posjeduje to bo­ gatstvo. Gleda se samo, u što se upotrebljuje, i to daje kvalifikaciju. Ako se upotrebljuje za se, indi­ vidualno je; a ako za društvo, socijalno je. Rezultat toga jest, da je gotovo krjepost skup­ ljati bogatstvo, da se mogne koristiti ljudskom društvu. Socijalni se napredak sastoji u napretku intelek­ tualnom, moralnom i materijalnom. A za sve od to­ ga treba čovjeku sredstava. Dakle i s te strane opravdani su nazori A. Carnegie-ja. Poznato nam je naime, da je njegovo načelo, da čovjek upotrebljava svoje bogatstvo na korist dru­ štva, a ne za svoj luksus i rasipnost. Misli o odnošaju radnika i poslodavaca, kao što i misli o štrajhu imadu istu zdravu jezgru. On rad­ niku priznaje njegovo dostojanstvo, a tim mu pri­ znaje i sve, što spada u područje opravdanih tražbi­ na: skraćeno radno vrijeme, plaću primjerenu sa ci­ jenom proizvoda itd. Kod njeg se vidi više nego hu­ manost u postupanju, a stvarnost u pokazivanju na­ čina, kako se što ima provesti. Ne znam, da ne bi koji radnik bio s ovim zadovoljan. Što se tiče trustova ne možemo govoriti o nji­ ma s onolikim zanosnom kao Carnegie. Možda je to osebno mišljenje nas Evropljana, koji smo vikli samo na zloporabe kapitalizma, ali je ipak s obzirom 89 na nas opravdano. Ovime neću da reknem, da u njima nema nikakove koristi — ta dosta je, što oni prouzrokuju stabilnost u proizvagjanju - ali drži­ mo, da je jača njihova zla strana. Što Carnegie ci­ jeni, da se trust ne može održati, čim pogje samo za špekulacijom i zgrtanjem kapitala po monopolu ne sumnjamo, ali nama se čini, da onaki proces rastvaranja treba mnogo vremena. A to ide na štetu ljudskoga društva. Megjutim dosta! Nama Evropljanima mjero­ davna je glede trustova, pa uopće i kapitalista, ona izreka, koja se je u XVIII stoljeću češće čula o ple­ mićima: »Oni nam čine dobro, kad nam ne čine zla«.1) .--, R. Markušić Pjesma o nekom Žutiji. Zla godina orla prebi Ko mećava gladna vuka, I oro se gn’jezdu vrnu. Da porazne dane kuka. Za ideje opće sv’jeta Nu, poleta volju gubim, A lutat ću selim’ gladnim. Da ih gladne čvršće ljubim. Ej prosjaci sela moga, Što ne znate ništa reći; Ej prosjaci, tko bi reko. Da mi nismo tu najpreči?! A nekad su strune puste Proricale dane sveće. Hvaleći se krivokletno, Da nam ime propast neće. Gle, ja plamtim ne brinuć se, Da Г što naše pjesmom bunim; Selo zovem, što je nekad Zadovoljstvom cvalo punini: Ovud im se sa janjcima Naganjala kozlad mlada, I punije kuće bile Od podbuhlih ovih sada. Upamti li itko od vas Ko negdašnje priče puke. Kad bi blaga u ooporim’ I etjelo nam lizat ruke; >) Beaumarhais u svojoj drami Barbier de Geville. �Br. 6. — Serafinski Perivoj. — 181' 90 Sad prijašnja čobančad nam Po mehanam’ do po noći; Sto praznije dvore ima, Manje brige, kad će doći. A što laje, s tuge to je, Što pretromo čaši idu. чп- Tu baš skoro psovali nekog S glavom pjanom, s nogam’ bosim, A skot jedan drsko reče: »Glavu svoju sobom nosim! Zar što imam drugo žalit, По gladnoga kućnog zrička? Anatema porad mene Nad ognjišta izdajnička!« Kad nestane i tog blaga Pri potrebam danas novim, A ostanu dvori pusti: Razboj mačkam’ i parcovim’, Ah, onda će psina v r’jedna Bez sažalbe i bez časti Uz plot negdje klupkom smotan Vjerne službe žrtvom pasti. *Ui, eb A nu: odmah ovdje to su Psu Žutiji spomen-v’jenci; Jer istina selu mome Kotit će se novi štenci; I moguće nadobudni Da od Žutog budu jačim, Tek što dvojim, tek što dvojim Hoće Г imat lajat za čim?! Ej prosjaci sela moga, Imam ljutit reć’ vam nešto I samim ste sebi krivi Ludi ste mi i koješto. S tog i jest vam u toj noći U bezbrizi trunut prosto, Пок pod streham ’ blago gine Sam ga Žutov čuvat osto. Zla godina orla prebi Ko mećava gladna vuka, I oro se gn’jezdu vrnu. Da porazne dane kuka. Za ideje opće sv jeta Nu, poleta volju gubim, A lutat ću selim’ gladnim’, Da ih gladne čvršće ljubim. Sad baš njemu pjesmu jevam (Tom Žutiji vjernom, s'arom Sto još pazi kvcčke n.^što U toj noći pod hamba om; Dok je nekad važno cuvo Kraj torova punih straže Sad to pusto u dug odi Sto vremena nova traž u< Ej prosjaci sela moga, Sto ne znate ništa reći; Ej prosjaci, tko bi reko, a tu n’jesmo mi najpreči?! nekad su strune puste Proricale dane sveće, Hvaleći se krivokletno, Da nam ime propast neće. Tako gine v r’jeme Žutom Na buništu rahlo-meku; A trbuh mu glad već mota Pak iščika sreću neku . . . Svunoć luta lajuć muklo Umirovljen u svorp vidu; LI ST AK. Fra Ferdo Krčmar: Pabirci sa socijalnog tečaja. ( D o j a m p o s l i ­ j e i z l e t a u S l o v e n s k o j o d 25.—30. travnja o. g.) Socijalno se pitanje mora riješiti. Bijeda se mnoge hoće i moraju, ako im se ne pomogne ja­ kom organizacijom, da se mogu odavati veleindustriji. Nu nije organizacija potrebna samo obrtnici­ ma, nego i radniku i seljaku i trgovcu, — svakom svagdan množi, s druge se strane skuplja golemo bo­ gatstvo. Industrija napreduje. Veliki obrt dpminira, a mali (mnoge grane) pogiba, i sve ono, š,to je s tim malim obrtom svezano, osjeća ljuto pritisak jačega. Neke doduše grane malog obrta ne će izginuti, ali čovjeku, jer danas samo onaj vrijedi nešto, koji je pripojen jakoj sili (organizaciji), da mu otia čuva i brani prava; da mu ona jamči za kruh; da mu štiti riligiju itd. Blago si ga onome, koji bude tako sretan, da �Listak. riješi te stvari djelom. Taj će si zaslužiti mnogo i dobit će mnogo i na ovom i na drugom svijetu. Taj će moći svjesno stupati svojim umornim nogama po ovoj suznoj dolini. Toga ni Svemogući ne će ostavit nenagragjena. Pita se: a tko je podoban, da to učini? Može Ii to pojedinac? Može li to moderna država? Mo­ že li to moderno društvo, (liberalizam, materijalizam, soc. demokracija, framazuni, anarhiste itd.)? Na sve se to odgovara negativno. Sva je ta šarena četa već stotinu puta pokazala, da je ne­ moćna i suviše oskudna gledom na sile, gledom na moral i gledom na svoje pravne principe, a da bi riješila socijalno pitanje. Svi bi ti ljudi htjeli doduše usrećiti čovjeka, ali na vrlo smiješan način. Hoće naime, da udovolje tijelu, a na d u li posve zaborav­ ljaju, mnogi mu dapače uskraćuju i pogrgjuju otio, što mu je najnužnije - - religiju. Nema dakle sumnje, da će jedino onaj moći ri­ ješiti soc. pitanje, koji će poštivati svojim principima p r a v d u ; koji će poštivati m o r a l ; koji će zado­ voljiti čitava čovjeka. To može jedino kršćanstvo, ali žilavim radom ne samo na vjerskom i kulturnom, nego i n a g o ­ s p o d a r s k o m p o l j u . Tim je osvjedočenjem rodio u meni i u ostalim drugovima izlet i soc. tečaj, što ga obavismo od 25.—30. travnja o. g. u Sloven­ skoj. Tu smo i slušali, a donekle i gledali, kako se liječe slabe današnje društvene prilike. Uredništvo mi je dozvolilo samo po stranice u ovom dičnom časopisu. Zato mi je nemoguće opi­ sati ovdje cijeli tečaj, a još manje cijeli izlet. Spo­ menut ću samo nekoliko uputa, Što ih dobismo i ne­ koliko primjera, što ih vidjesmo u Sloveniji. Organizacije valja započeti na religijoznom te­ melju (III. red, kongregacije, bratovštine i slično). Na putu od Ljubljane do sv. Jošta pripovijedo nam je vlč. g. Finžgar, župnik u Sori, koliko udruga ima gospodarskoga značaja. Pitasmo ga, zašto nema kojeg političkog društva. »Toga nam ne treba,« reče on po prilici: »Politička su društva oblastima mrska, a slaba je korist od njih. Naša se pak religijozna društva sastaju kada hoće i gdje hoće. Nitko nas ne nadzire. Nitko se nas ne boji, a ipak, ako treba za vrijeme izbora ili inače poduzeti što, mi to možemo bez demonstracija, bez skupština, bez buke i vike. Tako vam je napokon to sve političko.« U d r u ž u j m 1a d e ž, a ne odrasle i starce. Sta­ riji su naši gotovo svi odgojeni individualistički, pa nemaju smisla za udruživanje. Slovenci tako i čine. U svakoj gotovo župi ćeš naći: III. red, kongrega­ ciju za mladiće, kongregaciju za djevojke, gimnasti- 91 čko društvo (»orel«), izobrazbeno društvo i slično. Članovi su — jedino mladež (osim u III. redu). Poslije religijoznih društava prvo mjesto ide I z o b r a z b e n a d r u š t v a . Tu je uključena či­ taonica, knjižnica, glume (predstave), zabave (jedan­ put na 8 ili 14 dana) itd. Prvo je kod tih društava, da u članovima probudiš želju za čitanjem. Odje su ljudi dosad malo čitali, neka odsad čitaju bar neke listove. U te listove neka dopisuje i sam voditelj društva, ili barem koji od spretnijih članova. Kad je dopis štampan, čitaj ga na nedjeljnom sastanku. To će u slušateljima prouzročiti zanimanje, pa će i sami poslije čitati. Diskutiraj s članovima o vanjskoj i nutarnjoj politici i o burzama, neka i oni vide, koIko mogu, parlamentarne i diplomatske mreže; neka znadu tko i kako odregjuje cijenu njihovu žitu i ku­ kuruzu. Čitaj im takogjer protivničke listove, na­ ročito markantnija mjesta, koja su podobna, da iza­ zovu gagjenje i odvratnost. Ne brigaj se ispočetka mnogo za brojn^ članove, za mnoštvo slušatelja. Ako ih je deset, budi zadovoljan. Za рб godine tvoja će desetorica dominirati i imponirati cijelom selu, cijeloj župi. S e l j a č k i j e e l e m e n a t kod nas u velikoj većini, a baš tai elemenat, koji čini jezgru u narodu hrvatskom, taj je elemenat najslabiji gledom na izo­ brazbu. Kamo si;eće da je ta obrazovanost niska samo relative prema radnicima i obrtnicima, ali naš je seljk niži od seljaka kojega ti drago kulturnoga naroda. To je valjda bilo uzrokom, da nam je dr. Krek najviše govorio o seljačkom staležu. Prevažno je pitanje za seljaka — s t a I a n d o m. U Americi seljak ne može prodati svu svoju zemlju. Nešto mu zakon ostavlja za uzdržavanje obitelji, makar bilo ne znam koliko vjerovnika, koji traže svoje. To je i za nas nužna ustanova, ali pošto mo­ ra ići zakonodavnim putem, dugo ćemo čekati, dok se nagje kod nas. S tim je skopčano n a s l j e d n o p r a v o . Jer, ako se kuća i kućište ne smije cjepkati niti posve zadužiti, mnogi će i mnogi brat ili sestra udavaj ‘ći se otići od kuće praznih ruku, buduć u domu više nema, osim ono, što mora ostati. To se pitanje mo­ že riješiti jedino osjeguranjem, t. j. uvesti valja novi porez, iz kojega će djeca dobivati svoj miraz, a star­ ci svoju mirovinu. Seljak u nas mnogo zaradi i skupi obilno plodova u polju, u vinogradu i voćnjaku, ali se ne razumije u trgovinu, ne zna prodati, što je pribro. Tako biva, da mnogi preprodavači živu od seljačkih žuljeva, da u njihovim šakama ostane ono, što bi moralo ostati u seljaka. �92 Br. б. - Serafinski Perivoj — 1911. Kako opet tu pomoći? Nema druge, nego osno­ vati ž i t a r s k e u d r u g e — spremišta (magazine). Ovamo neka seljak doveze izvlaćeno žito. Ovdje će mu se polovica odmah isplatiti onom cijenom, što je žito baš tada ima. Za drugu polovicu, dat će mu se jamstvo (svjedodžba). Ako mu je sila za novac može i ovu polovicu s mjesta dići u štedioni. Za­ druga će megjutim žito čuvati, te izaći van s njim, kad mu poraste cijena. Na taj način ne će seljak biti izigran i prisiljen, da poljske plodine daje za po­ la cijene. — Isto vrijedi i za vinograde. Samo je u tom razlika, da bi vinske zadruge morale dobi­ vati grožgje, — ne mošt. V o ć a r s t v o se kod nas tako slabo vodi, da milijuni odu u ništa. Mi plaćamo golemim novcem tugjinsko voće, a naše gnjili ili ga odvezu kojekakvi bezdušni kramari (puna kola šljiva na pr. po 25—30 K). Po gradovima se treba bez mjere ukuhanog voća. Gospoda su to pripravna dobro platiti, samo nema tko da im ga priredi. I to bi ope+ morale po­ primiti udruge, koje će znati robu prirediti i prodati; koje će biti u svezi s velikim gradovima, gdje će se vazda naći kupaca za njihovu robu. Žalim, što ne mogu dalje. Možda ću moći dru­ gom kojom prilikom opisati cijel', izlet, koji će, čini ini se, biti važan za cijeli moj žvot, jer me doveo u novo polje, koje sam dotad pozno samo po jednom kutiću. Ovdje mi je pukla pcd duševnim okom sva važnost i ljepota socijologije. I to će biti po svoj pri­ lici zanat moj na ovome svijetu. Izvještaj »Jukića« zbora franjev. bogosl. mla­ deži u Sarajevu za g. 1910.1911. Na koncu ove go­ dine rada zbor naš punim pravom može da se ve­ seli svome napretku, jer ne samo da nije ni u čemu zaosto za prijašnjim godištima svoga opstanka, ne­ go može bilježiti i novih uspjeha. Rad je nastavljen u dosadanjem smjeru. Sve što bi nam moglo biti korisno za poznija vremena, njetili smo u društvu, vježbajući se u književnim sastavcima, pobugjujuć na prosvjetni i socijalni rad u narodu — i već u neku ruku aktivno sudjeljujuć u javnosti. Imajući na pameti, da samo temeljita naobrazba vodi pravoj i potpunoj prosvjeti zbornici Jukića oso­ bito su ove godine uzeli pred oči, da se — uz bogo­ slovnu studiju u školi — u zboru kao takovom gle­ daju zanimati svaki samo jednom najmilijom stru­ kom, jer universalnost lako vodi do površnosti, a za­ nimanje oko jednog stalnog predmeta vodi temelji­ toj naobrazbi. I zato nije čudo, što se ove godine mogo opaziti očiti napredak u književnim sastav­ cima. U svemu smo imali 4 organizatorne i 14 literar­ nih sjednica. Na ovim zadnjim čitale su se radnje, iznosili glazbeni sastavci i izvodile deklamacije. Bogoslovno-filosofske radnje, fra A. G r g i ć čito je: Ima li se raširenje protestantizma pripisati osobitoj volji Božjoj? (ulomak); fra A. B r k o v i ć : Ruska crkva i njezino svećenstvo (ulomci); fra K. B r k i ć: Najveća socijalna- dobrobit (po njemačkom) i Vjera i sloboda znanosti (po njemačkom); fra M. Čondrić: Da li je stariji monotheizam ili politheizam; fra A. H r v a t : Vjera i znanost (s njemačkog). Socijalne i povjesne radnje: fra A. G r g i ć : Teorija slobodnog gospodarstva i ekonomski libe­ ralizam (s njemačkog); fra M. M i I i č e v i ć: Potre­ ba gospodarstva i ujedno kako da se provede; fra Rad. K I a j i ć: Kapitalizam i kat. Crkva i Šta spada na socijalno pitanje; fra Kazimir I v i ć : $ta je soci­ jalno pitanje i kako je nastalo, te Život i rad o. fra M. Nedića; o. fra M, K o z i n o v i ć: Blaženi fra A. Zvjezdović, Prosvjetni rad Franjevaca do pada Bo­ sne, Prosvjetni rad od pada do doba književnosti bo­ sanske (1611.); fra B. S v a b i ć : Djelovanje Franje­ vaca do pada Bosne; fra A. B l a ž e v i ć : Odnošaj Bosne prema Ugarskoj za Tvrtka I. (čitano na 7 sjednica). Beletristika: fra A. Ć i č i ć : Branku Str. Škarici, Uspomene, Cergaši, U molitvi1), Na morskoj obali, Nevrijedni, pjesme. Dva suvremena bosanska pjesnika2) književni essay; fra A. G r g i ć : U dani­ ma ropstva (crtica), fra Lj. Ku l i š : Nesugjena osveta (crtica): fra M. M a r k a n o v i ć : Sjetne uspo­ mene (pripovijest) i Hosanna, Golgotska žrtva, Resurrexit (slike). Glazbeni produkti i deklamacije. Tu je o. M. Ko z i n o v i ć izložio kompozicije: Kraljice slavna (4-glasno za mj. zbor). Svom silom (korač. od Hmocka, priredio za glasovir). I auretanske litanije (1—8) i Album narodnih bos. kola (1 -12). Dok je opet fra A. G r g i ć ganutljivo slovio: Zadnja zdra­ vica Hanibala i Heronejski lav od Kranjčevića. To je skromni književni rad Jukića. A u jav­ nosti može se ponositi zbor naš svojom edicijom: Socijalna obnova u kršćanskom duhu prevod s francrskog od dra L. D e h o n a. I hrvatska i slovenska kritika nailaskavije se izrazila o samomu djelu. Sera­ finski Perivoj, Hrv. Straža, H. Zajednica, Luč, Kat. List. Glasnik sv. Ante, Kršćanska obitelj, Dušobriž­ nik, Dan, Čaš, itd. sve su u velike preporučili knjigu, hvaleći je radi dobrog prevoda, njezine aktualne vri­ jednosti, jezgrovitog sadržaja itd. itd. Tim djelom*) *) Tiskano u »S. P« t. g. br. 2. *) Luč i. g. br. 6. �Listak. zbor Jukić osvjetlo si je lice, a svojim prijateljima pribavio iskrenog veselja, kao što se je moglo viditi iz mnogobrojnih pisama i čestitaka, prispjelih osobito od bos. Franjevaca. Napose ističemo presvjetloga gospodina fra M a r i j a n a M a r k o v i ć a , biskupa, koji je blagonaklono primio posvećeno mu djelo i pru­ žio znatnu potporu za pokriće troškova. Brigu oko razašiljanja knjiga vodili su naš vrijedni radenik fra K. Brkić i fra M. Čondrić, kojim od zbora budi topla hvala. Na II. pokrajinskom sastanku hrv. kat. gjaštva, u Sarajevu 27. i 28. srpnja 1910. ispred zbora držo je predsjednik fra A. Čičić referat: Gospodarstveni rad u narodu i kler, koji je primljen od svih učesni­ ka uz burno odobravanje i na predlog istih tiskan je u Hrvatstvu br. 199. i 200. Uspjeh svoj imade zahvaliti Jukić na prvom mje­ stu solidarnosti svojih članova, a onda korespondenci, što ju je vodio sa svim bogoslovnim zborovima, akademskim gjačkim društvima Domagojem i Hr­ vatskom, uvaženim ličnostima u našoj javnosti: dr. fra Karlom Eterovićem, dr.T.Alaupovićem, Msgr. M. Cepelićem, zanosnim pjesnikom Škaricom, mladim književnikom o. V. Ćurićem i s mnogim bivšim čla­ novima zbora; osobito s mladim našim bratom fra E, M a t i ć e m, koji je, i ako odsutan, najragje se đavo obavješćivati o prilikama zbora i priposlo nam radnju: Socijalna važnost III. reda. Broj po­ slanih pisama iznosi 250, a razmjerno i primljenih. Konačno zbor je držo 28. svibnja zaključnu sjed­ nicu, na kojoj je izabran i ferijalni odbor p r e d s j e d ­ n i k : fra -Krunoslav B r k i ć , t a j n i k : fra Rad. Kl a j i ć , pa je na istoj ovjerovljen i ovaj izvještaj. Fra Augus t i n Č ičić , Fra Ra d o s l a v Kl aj i ć predsjednik. tajnik. Fra J. B-ć.: Hipoteze čuvenoga materijaiiste Cesara Lombrosa padaju. Vogja kriminalističke škole u Ita­ liji C. Lombroso umro je na 18. listopada 1909. Na­ ravno uza svu razvikanu slobodu današnjih mo­ dernih mislioca nije uzmanjkalo ni pukog ropstva u pameti tih mnogih i tako se je na vas mah hvalilo i himne pjevalo pepelu i nauci svoga starješine C. Lombrosa. Ali u ovo ropstvo nije htjela upasti gospogja M.lle L. Fratjny, te objelodani jedan svoj in­ tervju, koji pravoj nauci u zgodan čas dolazi, a i naši ga se hrvatski zanešenjaci Lombrosove škole mogu stidjeti. Gospogja spomenuta gleda jedino metafizičnu stranu Lrombrosove nauke. Ove nje­ zine izvode sakupi jedan od najboljih poznavaoca L.rada Mignozzi-Bianchi. Tu se pokaziva, kako je 93 spomenuti materijalista i Židov Lombroso' bio odveć manjkav, da činjenice pravo istraži i tako bi često uzeo za dokazane, što ne bi ni izdaleka odgova­ ralo istini. Evo nekoliko klasičnih primjera. Lom­ broso pišući o Vacheru u »Progrćs Medical« (1899., br. 30., str. 77.) veli, da je u njegovim možgjanima našo sve' osebime epileptičara i rogjenog krimina­ liste. Ali u slijedećem broju istog lista Paul Boncour izjavljuje, da Lombroso nije nikad ni vidio Vacherovih možgjana i da u njima po izvidima Lamborda i Manouvriera nije bila nikakvog obi­ lježja po Lombrosi opisana. U »L’nomo di Genis« tvrdi Lombroso, da je slavni kipar Michelangelo bio posve indiferentan prama osobama drugog spola i da to ustali, veli da je njegova Baccante muškarača sa ljudskim muskuIima, izgrgjenih njedara i bez ikakvog ženskog mota. Ali gle nezgode! Kip, za koji je L. mislio tla je Bac­ cante, bio je naprotiv kip poganskog boga Balia, Lombroso mislL da geniji imaju tu osebinu, što su neplodni i za dokaz navagja Shakespeara, Miltona, koji nijesu imali potomstva; Galileo i Meyerber nijesu se ženili; Zola ne ima djece, a Verdi je bio ne­ ženja. Naprotiv ovomu La Fratiny dokazuje, da su svi spomenuti geniji imali i ženu i djecu. Evo dokaza, kako bi se Lombroso dao lako od drugog zavarati. Pisac Bellezza tvrdio je nešto o glasovitom Manzoniju. Tu njegovu tvrdnju popri­ mi Lombroso i u svojoj Knjizi »Novo proučavanje o geniju« (vol. I., str. 41.—91.) stavlja ju za temelj. Dok je to Lambroso radio, Bellezza javlja, da je on svoj dokaz o Manzoniju uzeo za šalu i tako se L. ljuto nasamari. Ovo njegovo lako zavaranje priznaju i njegovi isti sektarci Ferri u »Nuova Autologia« str. 156. god. 1910. i Sergi u istom broju spomenute smotre. Evo tako je Lombroso proučavo čine, na kojim je kašnje podizo svoje znanstvene gragje, pa nije ni čudo, da dok je naučavo, da veća ili manja pa­ met zavisi o veličini možgjana, uprav su njegovi možgjani težili tek 1300 grama, dakle manje, nego ljudi obične pameti, a naprotiv moralo se je po nje­ govu kazivanju nadati, da će težiti bar 1800 grama. Lombrosova metoda u stavljanju zaključaka ne( rijetko bi se temeljila na prostim: al i , a k o , r e k’bi, m o ž d a , k a ž e se, a kad bi s kim polemiziro, bio je tako goropadan, da bi i najbolje učenjake nazivo: nevaljancima, djecom i t. d. Zaključujemo sa Flechsingom, koji veli: »Lombroso ne pripada stro­ goj znanosti, i ne može ga se postaviti nego izvan nje.« �94 Br. 6. Serafinski Perivoj — 1911. Antunovo u Sarajevu. Crkva sv. Antuna u Sa­ rajevu svake godine biva sve milijim središtem što­ Rastanak bivšega poglavice Bosne i Hercego­ vatelja sv. Antuna. To je pokazala i ova godina, vine s Franjevcima. Na 25. svibnja prije podne došo kada se je na Antunovo još veći broj naroda zgrnuo je bivši pogl. zemlje preuzv. barun Marijan Vasešanin u trošnu crkvicu sv. Antuna, da tu otkrije svoje srce od Vareša na oprost osobno u franjevačkoj residen- svecu svega svijeta, te da mu ili pokaže što ga tišti ciju u Sarajevu. Oko njega su se brzo okupili svi ili izreče hvale na primljenim dobročinstvima. Sve­ sarajevski Franjevci, ispred kojih je prečasni redo- čanost je ove godine povećo preč. dr. Košćak, vrh­ državnik Mišić preuzvišenoga nagovorio s jedne bosanski kanonik, koji je taj dan držo sv. misu i strane sa žalosnim, a s druge s radosnim srcem. Fra­ propovijed. njevci se Bosne srebrene žaloste da iz svoje sredine Regjenje. Na dan presv. Trojstva podijelio je gube muža, koji je poteko iz njihove sredine i koji presvj. gosp. dr. Ivan Šarić u franjevačkoj crkvi sv. je znao osjećati za svoj narod; nu vesele se, da on Antuna u Sarajevu petnaestorici franjevačkih bogo­ ide svojom voljom, da je umirovljenje zaslužio; slova tonzuru i manje redove. Bilo srećno! s toga i žele da svoje dane umirovljenja sa zado­ Zahtijevi kršćana u Turskoj. U identičnim me­ voljstvom sprovede. Na ove se je riječi barun Vamorandumima ekumeničnoga, armensko-gregorijanrešanin od srca zahvalio, te je svoj govor završio skoga i armensko-katoličkoga patrijarhata, te bulriječima: »A vi Franjevci budite kakovi i jeste! Iza toga su naši bogoslovi Nj. Preuzvišenosti otpje­ garskoga eksarhata, izrazuju crkveni šefovi, da si vali: »Ljubimo Te naša diko«, što je Nj. Preuzviše- je do sada osmanlijska vlada u školskim pitanjima i u nost do suza ganulo, jer se je, veli, sjetio svoje mla­ pitanjima rekrutiranja konstitucijonalne jednakosti i dosti — sjetio se je, da ie bio istom lajtnant, kada je postojećih povlastica protuslovila. Pravedno riješenje ovih pitanja, jest jedina baza, na kojoj se temelji neumrli Preradović ovu pjesmu spjevo. dobro države. U memorandumima se stavljaju i na­ Dolazak novoga poglavice zemlje. Na treći crti za pravedno riješenje tih pitanja. Školski bi se dan Duhova unišo je novi poglavica zemlje preuz. programi od sada morali izragjivati i potvrgjivati od Oskar Potiorek u Sarajeva. Od katolištva su patrijarha i metropolita. Prosvjetnoga bi ministar­ ga na kolodvoru dočekali: preuzv. dr Štadl^r, pre- stva zadaća bila jedino općenite školske zakone izsvj. dr. Šarić, franjev. redodržavnik preč. fra Aloj- ragjivati. Crkvene bi vlasti morale potvrgjivati uči­ zij Mišić, grko-istočni generalni vikar 2uk, dr. Ko- teljske diplome. I strani bi se učitelji mogli na ško­ šćak, preč. Igre, sarajevski župrak Predmerski, isu­ le tako dugo prrpušćati, dok se dovoljan broj učite­ sovački redodržavnik Kujundžić i direktor Dostal, lja ne usposobi u otomanskome carstvu. Vladini bi dr. fra Jelenić i dr. fra Blažević. Sjutra dan ovim nadzornici mogli i u buduće škole nadzirati. O mo­ se je još pridružio predsjednik franjev. residencije žebitnim bi se nesporazumima u školi imale spora­ u Sarajevu Corković i profesor franjev. bogosl. zumjeti crkvene vlasti s učiteljstvom. Školske bi Ivandić, te su se svi u 8*/« Njegovoj Preuzvišenosti se svjedodžbe imale pisati u jeziku dotične općine, a poklonili. Novoga je poglavicu nadbiskup dr. Štad- turski bi se prevodi imali od crkvenih vlasti legali­ ler »u ime redovnoga i svjetovnoga klera« zirati. Abiturijenti općina imali bi ista prava kao pozdravio kao muža povjerenja i željezne ruke, i državni. Potpore za općinske škole imala bi vla­ komu želi da bude i sretne ruke, i od koga se da davat preko crkvenih vlasti. Obzirom na mili­ uzda, da će biti pravedan i miroljubiv, jerbo su še tarizam crkveni šefovi traže bolji razmjer u rekrutipravednost i mir poljubile — »justitia et рах oscula- ranju i rezerviranju, prevod vojničkih zakona u sve tae sunt«. Poglavica se je zemlje zahvalio, veleći, jezike, pripust kršćana na vojničke akademije, ispite da će sve učiniti, što cilja na procvat ovih zemalja u materinskome jeziku, modificiranje vojničkih za­ i dobro »naše vjere«. Na 9. o. mj. preuzv, je pogla­ kona obzirom na religijozni odgoj vojnika itd. vica zemlje sa svojim adjutantom posjetio našu rePjesnik žumberačkih elegija o »Seraf. Perivoju«. sidenciju te se s našim redodržavnikom podulje pri­ U svome 90. broju pisalo je lani »Hrvatstvo« o »Se­ jateljski razgovaro. raf. Perivoju«: » S e r a f i n s k i P e r i v o j « n a Hodočašće u Asiz na rodnu grudu sv. Franje h r v a t s k o m j u g u d a n a s s p a d a m e g j u Asiškoga pod vodstvom otaca kapucina kreće iz n a j u v a ž e n i j e i n a j p r i m l j e n i j e s m o t r e , Rijeke 5. srpnja, a vraća se u Rijeku 8. srpnja. Cije­ a u z t o o d l i k u j e s e t r i j e z n i m i s v a k o ­ na je za samu vožnju tamo i amo u II. razredu K 40, v r s n i m š t i v o m : z n a n s t v e n i m č l a n c i ­ a u III. razredu K 30. ma i p j e s m a m a , k u l t u r n i m p r i k a z i m a VJESNIK. �Vijesnik. iz s t r a n o g a i d o m a ć e g a s v i j e t a , a uz to n j e g o v o r e d a k c i j o n o o s o b l j e u ž i v a do­ s t oj no mj e s t o megj u h r v a t s k i m literat i m a.« Sličnu je pohvalu o »Serafinskome Peri­ voju« objelodanio i pjesnik žumberačkih elegija, grko-katolički svećenik Jovan liranilović u 12. sve­ sku »Letopisa Matice Srpske«, što izlazi u Novome Sadu. liranilović ocjenjujući razne hrvatske listove o »Seraf. Perivoju« veli: »lmade megju tim listovi­ ma i takovih, koji i ako im je glavna svrha moralno religiozna tendencija, otvaraju svoje rubrike i čisto književnim proizvodima poznatijih hrvatskih knji­ ževnika. Tako izlazi već XXV. godina u nakladi i uredništvu bosansko-hercegovačkih Franjevaca list: »Se-r a f i n s k i P e r i v o j « , koji je najprije počeo izlaziti u Visokom, zatim u Lijevnu i sada u Sara­ jevu. U n j e m u i m a i p e s a m a i p r o z n i h s a s t a v a k a i od p o z n a t i j i h h r v a t s k i h p i s a c a , od O j u r e A r n o l d a , T u g o m i ra Alaupovi ća, J os i pa Mi l a k o v i ć a i dru­ gi h. T o j e s v a k a k o j e d a n o d n a j b o l j e u r e g j i v a n i h te v r s t e l i s t o v a , a s t o j i da­ k a k o na a h t i m o d e r n i s t i č k o m e s t a j a l i ­ š t u. N a r o č i t o s u mu p r o z n i s a s t a v i pi ­ s a n i v r l o l e p i m i b i r a n i m n a r o d n i m je­ z i k o m, a i m a d e u n j e m u r a z n o v r s n i h istor. ijskih, f i l o z o f s k i h i p r i r o d o s l o v n i h,_____ p o u,č n. •i h _______ r a s p r ____ a v a . D r.. u g i i. s.. t. o..... g a.. ž a n r a l i s t o v i d a l e k o za nj i m z a o s t a j u , te.su vi š e ma n j e i š i r i m Kr u g o v i ma ne­ p o z n a t i . « Potakle ove krasne ocjene naše pređbrojnike, koji još ne uplatiše »Seraf. Perivoja«, te čim prije odgovorili svojoj dužnosti! Ni nama ti­ skara ne dopušća, da u dugu živimo. Baš smo ovih dana za sami papir platili 800 K a kamo slog, pre­ lom, marke itd.? Čudotvorna slika BI. Djev. »Majke Milosti« na Trsatu. Blizu i daleko dobro su poznate zidne slike BI. Dj. Marije Trsatske u velikom formatu. Imade tomu mnogo godina, što su prve slike te vrsti izragjene, te su tako omiljele našem narodu, da ih ne sa­ mo Primorje, već i Dalmacija, Istra, otoci, uža Hr­ vatska po svojim kućama čuva i poštuje, da naći ćeš ih i po Bosni i drugim hrv. zemljama. Što više, otkad nam se narod seli u daleke krajeve, on i ona­ mo polazi sa slikom Trsatske Bogorodice, te ćeš ju ne rijetko naći u stanovima naših zemljaka u Ame­ rici, Africi i Australiji. Ta slika sjeća čovjeka na njegovu rodnu grudu i pred njom se moli u svim pri­ likama i neprilikama svojeg mukotrpnog žića. Ta je slika bila stisnuta u više navrata, no sve su ove naklade raspačane. Zato je uprava zavjetne crkve na Trsatu dala izraditi novu takovn sliku, koja svo­ 95 jom izradbom natkriljuje dosadanje naklade. Slika (koja je 53 cm. široka a 46 cm. visoka) predstavlja u sredini lik BI. Dj. Marije onakov, kakov vidimo na glavnonPCfltaru trsatskog svetišta. Ispod lika nalazi se mjesto Trsat, a nad likom mala geografska karta, koja- pokazuje smjer puta sv. kuće iz Nazareta na Trsat, a odavle u Loreto. Vrlo su lijepe slike štono okružuju lik BI. Dj. Marije, a predstavljaju važnije zgode iz povjesti samog svetišta, rakovih slika ima­ de u okrugu osam, a svaka sa natpisom, koji nam tumači samu sliku. Naš narod kupuje kojekakve ne­ ukusne svetačke slike, od tugjih agenata, vrlo često i od inovjeraca, a eto mu sad lijepe zgode, da svoj hrvatski kršćanski dom, uresi slikom Gospe Trsat­ ske. Ta trsatsko proštenište omiljelo je našem na­ rodu, koji je kroz vijekove na Trsat hodočasti«. Cijena je slici sa poštarinom i otpremninom 1 K 20 li, a dobiva se kod uprave Svetišta Bogorodičiuog na 1rsatu z p. Sušak. Generalov komisar. Kako nam piše prijatelj s Trsata i fra Rafo Rodić, zagrebački gvardijan po­ sto je generalovim vikarom za tirolsku redodržavu sv. Leopolda, te se je u istu već zaputio, da ju po­ hodi. Ovo je lijepo svjedočanstvo za našu mladu redodržavu sv. Čirila i Metoda, koliko ona ima u Rimu povjerenja. Čestitamo! Ispravak. U zadnjem dvobroju S. P. pid prelamanju u pjesmi P o n o s od B o s n e « zabunom prelamača umetnuti su retci u »3. P o v j e s п i č k ; d a n«: »Iz oblaka ga str’jela takla« do »O d B o s п e o n j e p o n o s p r v i « uključivo, koji su se imali na­ staviti u pod razdjel bi »2. B e g o v s k o v i j e ć e iza retka: »D a, u ž e o v r a t s i n u p a k 1a«. KNJIŽEVNA SMOTRA. Anton-Lovre GanČević: Le antiche leggende di Francesco di Assisi e la critica Francescana di questi ultinii decenni. Studio critico con Appeudice di A п t o n i o D e m i c h e i i. Spalato — Tipografia Sociale Spalatina — 1908. Prezzo: 1 Cor. Najradosnije uzimamo pero u ruku, što možemo javiti široj publici, da se je evo i kod nas u Dalma­ ciji počelo zanimati sa franjevačkim stvarima. Meni je nepoznato, da je itko prije veleuč. Demicheli-a pozabavljo se e\ professo s tim pitanjem. Dok se ve^ćlimo takovu našem novom pokretu, dotle smi­ jemo r-eći, da i naše tlo mnogo obeća je, što će uzmoći i strani svijet zadiviti. Naše se nade opravda­ vaju već4z gore stavljene raspre profesora Demiche­ li-a. On zanesen za studijem sv. Franje pokušo je �96 Br. G. — Serafinski Perivoj — 1911. ispitati prvašnja vrela sa svim mogućim aparatom. radnju vruće preporučamo, jer je radnja baš kritički Sto je o. Robinson poduzeo na veliko, to je gosp. i stručnjački izvedena. Tko pak knjigu želi naručiti, neka se obrati na Demicheli uzeo na malo. Smijemo reći, da su ili jed­ naki ciljevii vodili. Profesor na spljetskoj realci gosp. samog pisca s ovom adresom: Anton Demicheli, pro­ Demicheli jedino se je posvetio u ovoj knjizi prouča­ fesor na c. k. vel. realci u Spljetu (Dalmacija). vanju prvotnih legenada o sv. Franji. Dakako da O. Bernardin Skrivanić, Duhovne vježbe za re­ prema tomu igje najprije da govori o životim sv. dovnike i svećenike, Rijeka, 1911. »Kuća dobre Franje, napisanim od Celano-a. Vrlo je zanimiv kri­ štampe« može se pohvaliti, da je i opet izdala novo tični studij pri ovim životim, koje cn kuša svesti u djelo, koje će bez sumnje biti na korist mnogome tačnu datu. Poznato je svima, kako se ta dva života, i svećeniku i redovniku,, a na ponos piscu — kapucini ako napisana od istog pisca, u mnogočem razilaze, skome redodržavniku fra Bernardimi Skrivaniću. ako ne dapače i protuslove. Moderni kritici kao Njegove D u h o v n e v j e ž b e opsežu 281 stranicu Sabatier i Tamassia nastoje da zataje auktorstvo tih u 8U, a krasne su i divne. Iz plemenita srca potje­ dvajuh života 1 omi Celano-u. Razlozi su im istom ču, pa nije ni čudo, da u srce diraju. U nas će se spomenuta razlika. Ipak što bilo da bilo pred silom u Bosni baš u srpnju držati za župnike-Franjevce argumenata gosp. Pemiclieli-a moramo da M priznamo mu.a.nu ua — duhovne duhovne vježbe, vježbe, U a VOgje vogje Ć će se tih puno trud olakunatoč svim onim varijacijama . e je zbilja auktor tili šatjj ako se odma)i obrate na oce kapucine na Ridvajuh života Toma Celano, drug Irug i suvremenik sv. ј ап ,бе. C' Franje, koji je bio prisiljen onakove različne ž’ . .. Fra Angjeo Nuić, Molitvenik, Mostar 1910. 0 istom Svecu napisati uslijed ondašnjih redo^dčk.m borba. Nakon Celano-vih divota gf . p Demicheli Ovaj kiasni i popularni molitvenik, koga često na­ uzima u pretres »Legenda Triiun Sbciorum«. Tko rod osobitO| radi p-eporuka traži, ugledo je i osmo ju je napiso i kako, kritički nam po .aziva veleučeni .izdanje. Naše preporuke ne treba — on je već dosta pisac. Iza ove Legende dolazi na red ona napisana poznat. Samo svakoga napućujemo, da se raspaod sv. Bonaventure. Gosp. Pemiclieli sa zadovolja­ čava u Mostaru u Hercegovini u franjev. samostanu. Dr. A, Knopfif r, Lehrbuch der Kirchengeschichte. vajućim razložim tumači nam sr.jtr, važnost i dob ovih legenada. Iza kako se je pisac na d ,o poza­ Freiburg m Breisgau, 1910. Ovo je peto izdanje bavio sa predstavljenim životim i legepdam, ©svrće glasovjte Knopflerove povjesti, koje broji s kazalom se takogjer i na neznatnija djela, Koja služe za fra­ XXVIII. i 8491Stranica.! Djelo druge slične crkvene njevačku stvar prvog vremena, i na one: Tome povjesti natkriljuje i s tim, što ima na svrsi i histoda Ceperano; Julijana da Spira i na nekoje latinske ričku kartu »orbis christianus saec. L—VI.« za cr­ stihove ostavljene od Tome Celano-a. Pri ovomu kvenu povjest toliko nužnu. Djelo naše preporuke auktor za usavršenje svoje rasp.e osjeća nužnim na ne treba. Naručuje se u Herderovoj knjižari u Freivesti i ono, što i kako najnovija kritika . Ciijena K 14.40, uvezanu K 16.20. drži. Megju zastupnike te najnovije kriti osip Stadler, Psihologija, Sarajevo, 1910. je: Sabatier-a, Voigt-a, Bonghi-a, Thcde-a, akladom kaptola vrhbosanskoga. 1 Walter-a Goetz. Na koncu svoje knjige auktor je Dr. Konst. Holi, Sturm und Steuer, Fin ernstes priložio jedan dodatak, koji nam služi kao sinopsa četiriju najvažnijih djela za franjevačku književnost, Wort iiber einen heikeln Punkt an die studierenđe t. j. dvaju Životd Celanovih, »Legende triju drugo­ Jugend. Freiburg im Bresgau, Herdersche Verva« i »Ogledala Savršenosti« (»Speculum Perfectio- lagshandlung. Preporučamo! nis«). Fr. A. Maria Weiss, Die Kunst zu Leben, Frei­ Pri svrsi ne možemo na ino, a da ne čestitamo burg, 1911. Ovo se vrlo krasno djelo dobiva u Her­ veleučenom gosp. piscu na sretnom uspjehu i da mu derovoj knjižari u Freiburgu. Neuvezano stoji Zaželimo i na dalje uspjeh, e bi nas opet doskora po­ 3.20, u platno uvezano 4.20, a u polukožu uvezano častio sa kojim onakovim djelom. Hrvatskoj publici 6 maraka. Preporučamo! Serafinski Perivoj" izlazi na dva arka svakog 15. u mjesecu; godišnja jcijena 5 kruna. Rukopise, pretplate reklamacije prima uredništvo u Sarajevu. (Bosna, Sarajevo, franjevački samostan). Odgovorni urednik: dr. o Julian Jelenić. Tiskara Vogler i drugovi u Sarajevu. �Prva hrvatska parna tvornica voštenih н в н н в i i i i i i i svieća i međičarskib proizvoda М. LUKINIĆ, KARLOVAC. Kao jedina domaća hrvatska i u toj struci najpoznatija tvrdka preporuča se ovime najuljudnije veleč. župnim uredima, samostanima i inim crkvenim predstavničtvima za nabavu pravih i nepatvorenih voštani ca, stearinskih svijeća, crkvenog д!ја za gorivo, najfinijeg tamjana, stienja, dužica i t. d. Preko 300 javnih priznanja i pohvala o vrsnoći proizvoda i o solidnosti tvrdke leže svakomu na uvid, dočim preko 600 župnih ureda u domovini našoj svojim proizvodima poslužujem. U interesu je svakog konsumenta, da se kod nabave gornjih predmeta na tu domaću i valjanu tvrdku obrati. — Tvrdka je odlikovana na svim domaćim izložbama. Рф- Za olakšati naručbu, valja tražiti cienik, koji se franko dostavlja, -рц tamanditno ) :: preporučuje velečasni^ 6 „ o. j?nicima i župskim uredima svoje obilato snabdjeveno skladište sviju vrsti - - crkvenih tiskanica, - kao: matica kršte/lih, matica krizmanih, matica vjenčanih, matica umrlih, protokola, crkvenih računa i exhibita, krstnih, vjenčanih i smrtnih listova i t. d. u pojedinim arcima ili u solidnom uvezu, u vlastitoj knjigovežnici. Službenih kuverata u svim veličinam a. Posluga b rza.: : Cijene umjerene. Skladište uredovnih stvari, kao papira i svih pisatih potrepština. �Tiskara i litografija Vogler i dr., Sarajevo Telefon broj 11». (Komanditno društvo) Preporučuje '• za molitvenika, p. Д јс а ,, poslova, što у ukusnom izrao Moderno uregjena ĆemaluSa ulici 172. n djela, brošura, karta, kao i svih ruku zasjecaju sa renije cijene. o knjigovežnica, izragjuje sve vrsti uveza za knjižnice, velečastne župne urede, škole i privatna poduzeća, — Uvezi obavljaju se po naručbi: u papiru, platnu i koži. Voniske narufbe otrauljoju se tezo l tofno. Slagaćl stroj „TIPOGRAF". Brzojavi: Vogler, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/0bb1818dee763aa2a3af916d3bfe771b.pdf 0258a07480a1fb6ed9d137ee4e5d369c PDF Text Text Perivoj serafinski LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU SARAJEVO, BROJ 7. 15. SRPNJA 1911. GOD. XXV. SADRŽAJ A) ČLANCI I PJESMA: 1. 0. Petar Grabić: Zanimivi sud modernog rabina 2. Dr. fra Franjo M. Blažević: Iz prošlosti crkve sv. Ivana Krstitelja u Kr. Sutjesci................... 3. A, Čičić: Nevrijedni......................................... 4. 0. Krsto Belamarić: Čemu slobodna Škola? . . B) 97 99 102 102 LISTAK. C) VJESNIK. Redodržavnik Mišić odlikovan. — Poglavica Bosne i Hercegovine osvjedočeni katolik. — Nedeljni počinak vojnika. — Nemaju bogoslovne književnosti. — Za naobrazbu katoličkoga klera. — Zaista ruski. — Jurisdikcijonalni ispiti. — Regjenje. — Odgogjena hodočašća. — Milodari za grad­ nju Iжзе sv. Antuna u Sarajevu 110 KNJIŽEVNA SMOTRA. 1. Dr. Jelenić: »Zdravo Kraljice!« i ljice i « ................... 2. Izvještaj društva za gradnju u Sarajevu . . . . 108 РПиНешг U p laćen i d io n ičk i k ap ital Ш г кп F I L I J A L E : u Banjaluci, Bjelini, ’čkoi diški, Lijevnu, B. Šamcu Travniku. Л ost] ć: Matija Lisičar: Pripovijesti. — i^nače'a kršćansko-socijalnog po­ ........................................... .111 Za upo. kreta . . . i T i :eg -vri? '•х ' .. LWH IIPOST IV fa Stocu i Zvorniku. V eleprodaj,ч, dah an a u svim spom m PALA U SARAJEVU. Bihaću Derventi, Doboju B. Gra­ > С' .cku, Goraždi, Sanskom Mustu, pestim a. T T i r i A t a l r a r n r k n r l i a l i f m i o Da)e hi. “ - rtJmove do 33 godine. Izdaje 4*',% založnice i J -L ip U L c lid riJ U v U J v iJ b liJ C t 5•/„ komu; „.ne ~ ..gac j . Cve su založnice i komunalne obligacije u Bosni i Hercegovini proste od proveza, imaju pupilarnu vjegJ> tost, te se mogu upotrijebiti kao jamčevine pri trgovačkim poslovima. Osim toga mogu služiti u čitavoj austro-ug^rskoj monarhiji kao vojničke ženidbene kaucije. R ankovrm o đ ifilifiT lip Kupuje, prodaje i izdaje vrijednostne papire, devize i druge kovine — Preuzima ~ * “ - -Ј -А Ј - Ч Ј * kupone i vučene srećke. — Eskomptira mjenice i doznačniče, daje zajmove u konto-korentu i na mjenice uz dovoljno pokriće ili osiguranje. Obavlja naplate mjenica i trgovačkih naputnica u svim glavnim mjestima Bosne i Hercegovine, Austro-Ugarske i inozemstva - Daje zajmove na vrijednosne papire. -- Prima novac na tekući račun i uz ukamaćenje na uložne knjižice. — Prima vrjednote svake vrsti u pohranu i upravu, kao otvoren polog ili kao ,,Safe“ — u za tu svrhu uregjenom okloplienom prostoru — pod zatvorom stranke i banke. O d i e l i e n i e Z ft r o b u han^e us,r°ieno odjelenje robe, kao što i posebno odjelenje za zemaljske proiz- * J J J * vode u Brčkom sa agencijom u Doboju, bave se sa svijetn u trgovačku struku zasjecajućim dobavama,, kako u komisiji tako i na vlastiti račun, financiranjem i podizanjem industrija i javnih poduzeća. ...................... G lavn i su p red m eti iz v o za enhe ftljive i žito. ■ ,,A8BECURAZIONI GENERALI'* prima direktno ili putem filijala generalna agentura osiguravaj u .... tva_^PR O VIDENCIJA“ prima o si­ Kod banke opstojeća generalna agentura c. kr. povi, osigurav. ili Ispostava razne vrste osiguranja na iivot i proti vatre, a guranja za slučaj nesreće proti raznih žteta na strojevima i na drugim predmetima Kod banke je etablirano i „GLAVNO ZASTUPSTVO ZA BOSNU 1 HERCEGOVINU PRVOGA AUSTRIJSKOGA OPĆEGA DR U ŠT V A ZA O SIG URAN JE PROTIV NEZGODA* c prtma osiguranje svake vrsti protiv nezgodama po- jedinaca, radcnika, družtava 1 t. d.t kra&je. vodovodnih žteta: — nadalje prima osiguranja - protiv zakonite dužnosti jamstva, protiv prova! djece protiv nezgoda sa povratkom premije. �Prva hrvatska parna tvornica voštenib н н и и и ш и ii « ш u и svieća i rnedičarskib proizvoda М. LUKINIĆ, KARLO VAC. Kao jedina domaća hrvatska i u toj struci najpoznatija tvrdka preporuČa se ovime najuljudnije veleč. župnim uredima, samostanima i inim crkvenim predstavništvima za nabavu pravih i nepatvorenih voštanica, stearinskih svijeća, crkvenog ulja za gorivo, najfinijeg tamjana, stienja, dušica i t. d. Preko 300 javnih priznanja i pohvala o vrsnoći proizvoda i o solidnosti tvrdke leže svakomu na uvid, dočim preko 600 župnih ureda u domovini našoj svojim proizvodima poslužujem. U interesu je svakog konsumenta, da se kod nabave gornjih predmeta na tu domaću i valjanu tvrdku obrati. — Tvrdka je odlikovana na svim domaćim izložbama, р ф - Za olakšati naručbu, valja tražiti cienik, koji se franko dostavlja. kao: matica krštenih, matica krizmanih, matica vjenčanih, matica umrlih, protokola, crkvenih računa i exhibita, krstnih, vjenčanih i smrtnih listova i t d. u pojedinim arcima ili u solidnom uvezu, u vlastitoj knjigovežnici. Službenih kuverata u svim veličinam a. Posluga brza. — Cijene umjerene. Skladište в г е М ћ stvari, kao papira I svili pisaEih p M itio a . �serafinsri Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU BROJ 7 0 . Petar Vlašić, Dubrovnik: SARAJEVO, 15. SRPNJA 1911. ----------- - Z ------ Zanimivi sud modernog rabina o Isusu i Evangjelju. 1. Odjek na Drewsove napadaje. Uzbunjenost, koju je prouzročio dr. Artliur D r e w s sa svojim bezočnim napaaajem na povjesnost Isusove osobe1), dočini se stišala u širim ma­ sama naroda, nije se stišala u učenjačklm krugovima. Tu se i nadalje pojavljuju skupno ili pojedince glasovi protiv Urewsovih nazora u »Christusniytlie«, a gla­ sovi su to prvaka njemačkih protestantskih bogo­ slova, ubrajali se oni megju rae onaliste ili ne Do svrhe prošle godine 1910. izišlo je o tom pitanju — u koliko je meni poznato — devetnaest znamenitijih spisu, većeg ili manjeg objasna, u kojima se pobijaju L)rewsove izmišljotine i brani se povjesnost Isusove pojave"). Megju ostalim čuvenim rat onalistUna pro­ govorili su o tom: Ad. J i i l i c h e r : Hat Jesus gelebt? (Halle.) H. Zi ni me r n: Zum Streit um die Christenmytlie. (Berlin.) H. NVei nel : lst das liberale Jesusbild widerlegt. (Tubingen.) H. von S o d e п: Hat Jesus gelebt? (Berlin.) K. A. D i e t z e : Kritische Bemerkimgeu zur neuesten Auflage von A. Drevvs »Christusmythe«. (Berlin.) Svi ti racionaliste ustaju otvoreno i odlučno na obranu Isusovog povjesnog opstanka. Čudnovato! Zazbilj čudnovato! Oni, koji svojim razvratnim spi­ sima potkopavaju ugled Isusov, i prikazujući Ga prostim čovjekom u istinu niječu Isusov povjesni op­ stanak; niječu naime Isusa, kakova nam Evangjeliste u suglasju sa starodrevnom kršćanskom pre­ dajom predstavljaju, — sad dižu toliko graje, što se u njihovom taboru našo jedan, koji je pošo malo dalje, te zanijeko opstanak i tog racionalističnog ili kako Ga oni nazivlju, »liberalnog« Isusa! A ipak, ako ') V. br. 1. i 2. „Seraf. Perivoja" t. g. a) Svih je devetnaest naveo i u kratko ocijenio Wi n d i s c h u prot. časopisu: „Theologische Rundschau" XIV. (Tu­ bingen 1911.) str. 114-137. 000. xxv. ćemo iskreno govorit, korak I)rewsov logični je za­ ključak radiohilstičnih premisa. Ako je dopušteno bez temeljitih razloga zanijekat povjesni opstanak cvangjeoskog Isusa - pravog Boga i pravog Čo­ vjeka — zašto se ne smije stavit u sumnju ili naprosto zanijekati povjesni opstanak njihovog »liberalnog« Isusa? Da je opstojo evangjeoski Isus imademo kud i kamo više dokaza, nego li ih racionaliste mogu iz­ nijeti u potvrdu njihovog »liberalnog« Isusa, prostog naime čovjeka bez oznake Božanstva? Najčudnovatije i najzanimivije u ovoj najnovijoj prepirci o IsčSJ jest što je u obranu Isusove povjesuosti progovorio i čuveni židovski rabin dr. Gottlieb Kl e i n, sveučilišni profesor u Stockholmu. Nje­ govo djelce pod zvučnim naslovom: »l st J e s u s e i n e hB| t o r i s c h e P e r s b n I i c h k e i t« — Je li Isus povjesna оч ba? (Stockholm 1910.) pobudilo je veliko zanimanje po Njemačkoj.') Nije velikog opsega, e obuhvaća nego ciglih 40 stranica običnog ” formata, ali je važno, jer u njem progovara uvaženi Lžidovski r abi l i , koji dobro poznaje prošlost svo­ jega naroda, kako se to iz ovog i drugih Kleinovih spisa može razabrati, a opet govori o Isusu, i to ob onom Isusu, koga su njegovi pregji svom silom na­ stojali pogubiti, pa su ga i pogubili. U doba, kad i iiežidovi napadaju Isusa i hoće Ga iz povjesti istisnu­ ti, ne bi bilo ništa čudna, da se je i dr. Klein već »iz načela« priključio Drewsu i pomogo inu u »doka­ zivanju« Isusove nepovjesnosti; a kad tamo židovski rabin dr. Klein ustaje javno u obranu Isusovu i poka­ zuje dokazima uzetim iz starodrevne predaje svojeg naroda, da je Isus u istinu opstojo i da je u glavnom istina ono, što o Njem Evangjeliste pripovijedaju, jer se to pripovijedanje u velike slaže sa tom staro­ drevnom židovskom predajom, koja nam je sačuva­ na većim dijelom u Tahnudu, kod Josipa Elavija (»Antiguitates«) i u spisima uvaženih davnih rabina. Evo nekoje Kleinove isporedbe megju židov­ skom predajom i Evangjeljeit). 2. Židovska predaja u Evangjelju. Otrag devetnaest vijekova — piše dr. Klein — bile su tri glavne religiozne stranke kod Židova: ‘) Spor. ocjena u „Neue Ziircher Zeitung" br. 2, t. g. 1911. �98 Br. 7. — Serafinski Perivoj. — 191 i. stvo Ivanovo, po uvjerenju Židova, bilo je uzrokorri propasti Irudove.«1) liillelov usklik potsjeća na le­ gendu, no to svejedno vijesti o umorstvu Ivanovu po Irudu ne umanjuje istinitosti. Zanimivo je, da Klein u metodi Isusovog propo­ vijedanja nazrijeva metodu podučavanja ondašnjih rabina. U Talmudu čitamo, da je način propovije­ danja bio ovaj: Učitelj uzeo je tekst sv. Pisma, pročito koji redak, pa je stao tumačiti i priopćivat svoje misli odnosno na ovaj redak. Isus je u istinu tako više puta naučavo, a klasičan'je primjer kod L. 4, 16 i dalje, gdje čitamo: »I d o g j e ( I s us ) u N azaret, gdje b j e š e o d r a s t o , i ugje poobičaju s v o m e u dan s u b o t n i u z b o r n i c u i u s t a d e da č i t a . I d a š e mu k n j i g u I z a i je, i o t v o r i v š i k n j i g u n a g j e m j e s t o , g d j e jedna se uporno držala Mojsijevog zakona, doslovno ga tumačeć ( S a d u c e j i ) ; druga je povrh pisanog zakona držala obvezanom i usmenu predaju ( F a r i ­ zej i ) ; treća je bila liberalna stranka, koja je zastu­ pala universaHstičmi nauku proroka; na čelu te stranke stajo je čuveni rabin Н i 11 e 1. Te su tri stranke bile u neprestanom megjsuobnom trvenju, ka­ ko to razabire iz Talmuda i pripovijedanja J. Flavija. A baš više puta dotiču se Evangjeliste tih prepiraka, u koliko su se na Isusa odnosile. Iz nekih potanko­ sti Evangjelista možemo sasvim lako zaključiti, da su Evangjeliste bili dobro upućeni u nazore pojedinih stranaka, te time dokazuju istinitost svojeg pripo­ vijedanja, kao i to, da su živjeli baš u ono doba, o kojem pripovijedaju. Farizeji su uprav karakteri­ stično ocrtani, kako nam ih i židovska predaja pred­ stavlja: bili su to licemjeri, koji su se gradili praved­ nicima, skrupoloznim obslužiteljima zakona, a ova­ mo su bili narodni krvopije, njegovi zavoditelji i upropastitelji. Zgodno ih — veli Klein - - isus na­ zivlje »obijeljenim grobovima«; a tu prspodobu tu­ mači židvoska predaja u tom smislu, da su farizeji često bijelili grobove, samo, da ih mogu iz daleka opaziti i ubjegnut ih, da se po taj način i u tome istak­ nu kao revnitelji opsluživanja zakona; po zakonu naime bilo je zabranjeno dotaknut se grobova. Isto su tako i Saduceji vjerno prikazani. Talmudiste o nji­ ma vele, da nijesu priznavali Uskrsnuća od mrtvih, a to isto Evangjeliste o njima pišu (Spor. Mt. 22, 23— 33. Mr. 12, 18—27. L. 20, 27—38.), a što Isus, da ih pobije, nije naveo kojegod jasno mjesto o uskrsnuću iz proroka, nego nejasno iz Pentateuha, to je za to učinio, jer Saduceji drugih knjiga Svetog Pisma ne priznavahu do samih pet knjiga Mojsijevih. Isus se dakle poslužio, da Saduceje pobije, njihovim vlasti­ tim oružjem. Na ovo pripominje dr. Klein, da bi ova vijest bila dostatna, da dokaže povjesnost Isusovu, i da to zanijekati može samo onaj, koji je izgubio svaki smiso za nepristrano promatranje novozavjetne povjesti.1) Vijest o umorstvu Ivana Krstitelja (Mt. 14, 1—12. Mr. 6, 14—29. L. 3, 19—20; 9, 7—9.) sačuvala nam je i židovska predaja, koja donekle upotpunjuje evangjeosko pripovijedanje, jer kaže, što se zbilo od gla­ ve Ivanove, koju je bila uzela žena Irudova. »Hillel je vidio glavu Ivanovu plivati povrh vode, te je uskliknuo: Jer si ti krstio pogubiše te; a konac onih, koji su te pogubili biti*će, da će i oni biti pogublje­ ni.« Kao tumač ovog Hillelovog usklika može slu­ žiti, što Josip Flavij o istom dogogjaju veli: »Umor­ m e n i i t d ___ I z a t v o r i v š i k n j i g u d a d e s l u z i , pa s j e d e : i s v i u z b o r n i c i g l e d a h u nanj . I p o č e i m g o v o r i t i : D a n a s se i z v r ­ ši o v o P i s m \ u ' u š i m a v a š i m . . . « . U toj sličnosti megju Isusovim podučavanjem i metodom podučavanja, o kojoj govori starožidovska predaja (u Talmundii sačuvana) vidi Klein dokaz »prvog reda« u prilog povjesnog Isusovog opstanka i isti­ nitosti evangjeoskog pripovijedanja. Još je zanimivije, što dr. Klein veli, da je i »Isu­ sov najsvetiji zapis, koji je ostavio svojim učenici­ ma-, naime » Oč e na š«, stastavljen po propisima ondašnjeg židovskog obrednika, pa i to dokazuje, da je Isus u ono doba u 'istinu živio. Po židovskom pro­ pisu molitva je morala sastojat od s e d a m p r o š ­ n j a ili eulogija, a dijelila se u tri dijela: počimala je jednom himnom, uzveličavanjem Boga, a zvao se taj dio ro&’ (Šebah) = uzdavanje hvale. Slijedilo je pi­ tanje kakove milosti, a zvao se taj drugi dio n7ĐP (Tefila) — molitva; a svršavala je cijela molitva sa ГРЛ1П (Hoduja ili Hodaja) == slava Gospodinu. Ovaj red u istinu se i nalazi u Očenašu kako ga nam je Matej 6 10—14 zabilježio; i to evo kako: I nDtr (Šebah): 2. Pridi kraljestvo Tvoje. 3. Budi volja Tvoja, kako na nebu, tako i na zemlji. II ГЛСЛ (Tefila). 4. Kruh naš potrebni daj nam danas 5. I oprosti nam dugove naše, kako i mi opra­ štamo dužnicima svojim. 6. I ne uvedi nas u napast, no izbavi nas oda zla. III ГРЛП (Hoduja). *) U naznačenom djelu str. 22\ gdje je označeno djelo odakle je ovaj navod uzet. ') Klein je ob ovom umorstvu potanje raspravljao u »Zeitschrift fiir die neutest. Wissenschaft«, sv. II. str. 346. b j e š e n a p i s a n o : D u h je G o s p o d i n o v na �Iz prošlosti crkve sv. Ivana Krstitelja^u'Kr. Sutjesci. 99 7. Jer je Tvoje kraljestvo i sila i slava u vijeke 3. Isus u svjetlu židovske predaje. Arnen1). Da radnjom ne oduljim mimoilazim dosta toga Opširnije je Klein progovorio o »Očenašu« u dru­ iz Kleinove rasprave, niti se upuštam u potanko gom svom spisu »Die urspriingliche Oestalt des Va- pretresavanje njegovih nazora, koje je, kako sam terunsers«1), ovdje još u kratko pridodaje, da je i veli, višegodišnjim iskustvom steko. Jedno samo sadržaj »Očenaša« učinjen u smislu ondašnjih židov­ pri svrsi ističem, što je za nas katolike veoma utješskih mesijanskih želja. Dok se prva Kleinova tvrd­ Ijivo: po priznanju uvaženog modernog rabina staro­ nja, da je red Očenaša po židovskom Obredniku onog davna židovska predaja bjelodano svjedoči povjesvremena učinjen — može držati vjerojatnom, jer iiu istinitost Evangjelja; Utemeljitelj dakle vjere na­ tim Očenaš ne gubi ništa od svoje uzvišenosti ni iz­ še, Isus Hrist, prikazuje nam se u svjetlu židovske vornosti, to se druga tvrdnja Kleinova mora krivom predaje onakovim, kakova nam Evangjeliste opisuju, i neosnovanom nazvati: jer židovske želje odnosno a to je, da je On p r a v i Bo g i p r a v i č o v j e k. Naravski, po židovskoj predaji direktno i jasno na budućeg Mesiju znatno se razlikuju od prvih triju prošnja u Očenašu, \ njihovo očekivanje kraljestva to ne slijedi, ali slijedi indirektno kao nužna poslje­ Božjeg (»Adveniat regnum tuum«) sasvim je razli­ dica te predaje. Kad je dokazana povjesna vrijed­ čito od smisla, koji je Isus dao drugoj prošnji Oče­ nost Evangjelja uopće, kojim se pravom može za­ naša. U ostalom potpunim pravom kaže d-r. Klein, nijekati povjesna vrijednost onim dogagjajima i či­ da je u Isusovo doba kod Židova bilo uvriježeno oče­ njenicama u Evangjelju opisanih, koje nam dokazuju kivanje kraljestva Božjeg t. j. Mejsijina, kao što je Isusovo Božanstvo? A ako su i ti dogagjaji povjesno bila u njihovom srcu i nada, »da je blizu« to kra­ istiniti, onda ftema drugog izlaska do priznati Isusa ljestvo. Da nije toga kod Židova bilo, ne bi bio Isus pravim Bogom. Racionaliste toga neće da priznadu, onako često i zanosno govorio pred Židovima o tom ni moderni rabin dr. Klein neće da povuče nužne za­ kraljestvu: i ova dakle okolnost dokazuje kako lije­ ključke iz svojih premisa, pače- i on kao i raciona­ po Isusovo propovijedanje stoji u skladu sa ondaš­ liste odlučno poriče Isusu aureolu Božanstva, no sve njim religioznim židovskim težnjama, pa je i to jedan to ipak u stvari ne mijenja ništa. Je li dokazana po­ dokaz više, da se je Isus mogo u ono vrijeme po­ vjesna vrijednost Evangjelja zdrava logika sili nas javiti. A da se je u istinu pojavio, to nam opet do­ da priznajemo i Božanstvo Isusovo, kao što su u kazuje način, kojim su Evangjeliste Isusa prtakzali. istinu i priznali toliki veleumni tečajem devetnaest Da je Isus izmišljena osoba — kako Drews hoće — stoljeća i milijuni vjernika s njima. Dr. Klein završio je svoju raspravu ovom zna­ ili kakav kršćanski mitološki junak (heroj), to bi Isus moro sasvim drukčije biti prikazan nego li jest. čajnom izjavom: »Rezultat mojeg tridesetgodišnjeg Poznato je, da je već za prvih vremena kršćanstva istraživanja na polju novozavjetne povjesti jest du­ bila velika napetost megju Židovima i kršćanima: boko uvjerenje, da je Isus iz Nazareta povjesna oso­ napetost, koja je više puta bila povodom žestokih ba; ta činjenica počiva na tvrdom temelju niti će ili sukoba, je li dakle moguće i zamisliti, da bi kršćani ijedna filozofija oboriti!« Mi možemo potpunim pra­ bili uzeli za utemeljitelja svoje vjere jednog Židova, vom upotpunit ovu izjavu i kazati: »Rezultat istra­ i to baš u duši Židova, koji je svoje djelovanje ispr- živanja prvih veleuma svjetskih ne kroz trideset go­ vice ograničio samo na Palestinu, a tek učenicima dina, nego kroz devetnaest stoljeća jest duboko uvje­ svojim naredio, da propovijedaju njegovu nauku po renje, da je Isus iz Nazareta, pravi Bog, kao što je i cijelom svijetu? Da On (Isus) nije povjesna osoba, pravi Čovjek; to je činjenica, koja počiva na tako bez sumnje Evangjeliste ne bi Ga bili Židovom pro­ tvrdom temelju, da ju znanost nigda oboriti neće!..« glasili, nego bi Ga bili u drukčijem svjetlu prikazali. Jer su ga dakle kao Židova opisali mora se zaklju­ čit, da je On u istinu opstojo. Dr. fra Franjo M. B lažević:----------------------------‘) U Vulgati i u običnim grčkim tekstima nema ovog do­ datka Očenašu, nego se završuje sa »izbavi nas oda zla“ kao sedmom prošnjom. No nalazi se na nekojim uvaženim tekstima (hr Wm) a glasi u izvorniku ovako: Stt aoO I otiv jtaacXeia xać r) ouvapcc; xal тђ бо£а toui; acđivac;. ijrftv. Spor. Eb. Nestle: Novum Testamentum graece et latine.. . cum apparatu critico. — Stutfgart 1906. u bilješci pod Mt. 6 13. 3) Izišla je kao prilog ovećeg djela D. Kleina: „Der alteste christliche Katechismus und die judisehe Propaganda-Literatur. Berlin, 1909. Iz prošlosti crkve šv. Ivana Krstitelja u Kr. Sutjesci. з. Cim u podzemnu crkvicu stupiš već te neko čudnovato čuvstvo obuzima. Tišina i ono tajinstveno svjetlo doziva ti u pamet, da si u mjestu, koje nije za svakidanje svrhe odregjeno. I nehotice �100 Вг. 7. — Šerafinski Perivoj. — l9 l t . ti dolaze na usta riječi: »Pokoj vječni đaruj im Go­ to ti prvi već korak u crkvu vadi iz grudih usklik: spodine!« Te ti riječi mami natpis, koga na plafonu »u istinu je ovo mjesto sveto!« Sve štogod vidiš po­ srednje lagje čitaš — donja bo crkva ima tri lagje tiče te na pobožnost, budi u tebi čuvstva strahopoči—. »Beati mortui qui in Domino moriuntur« — »Bla­ tanja prama kući Kralja kraljeva. Na to te potiču ženi mrtvi, koji u Gospodinu umiru.« Vidiš vrhu krasni oltari, njih tri na broju, od kojih je glavni naj­ sebe obične znakove smrti, koji ti u pamet dozivaju: ljepši, a ujedno i najskupocjeniji. Za krasnu izved­ memento mori: sjeti se smrti! A1 da te možda ne bi bu ko li oltara to li propovjedaonice jamči samo ime strah zbunio, pogledaj na znak otkupljenja, koji je glasovite svjetske tvrtke Stuflesera. Osobito je uzajedno s onim smrti naslikan i sjetit ćeš se da je kusna propovjedaonica, koju naokolo rese reliefi tro­ Isus smrt pobijedio, da je smrt samo prelaz u bolju jice sv. otaca, dok s nebnice gleda Uskrsnuli Spasitelj domovinu. Pokoj vječni daruj im Gospodine! jer na puk, za koga je krv svoju prolio. Stol velikog oltara počiva na četiri ka­ u desnoj Iagji smješćen je menita stupa, te je od mra­ grob dobrog kralja Stjepana mora, a djelo je sarajev­ Tome, i to u onom istom skog klesara Lužine! kamenom sanduku, u kom je i našast, samo je pod­ Na to te potiče sama nožje novo. U lijevoj opažaš nutarnja gragja! Srednja novu grobnicu, koja u sebi naime lagja betonirana, dok krije kosti dvojice zemljaka su druge dvije ciglom izve­ Varešana, dvojice biskupa dene. Čitava ova slota be­ Franjevaca Lučića i Ilijića, tona kao i rečenih svodova a ploča nad grobom kazuje počiva na velikim i jakim ti kad su umrli, a ujedno stupovima, koji su prema te moli, da ih se molitvom ostaloj crkvi omaljani, te tim sjetiš*1). Bacivši još kratki načinom uresu crkve mnogo pogled na mramorni oltar, doprinose. A šta da rečemo koji u pozadini crkve na o samoj maljariji, koju je dva isto mramorna stupa poznati već u Bosni i izvan počiva, te uz „pokoj vječniм nje maljar Antonini izveo. ondje: počivajućim ostavimo Kako se je braći dopala vi­ ovu crkvicu, da se n gornju dimo najbolje iz same prizna­ popnemo. U tu svrhu treba nice, koja je iza svršenog da se uz 27 stepenica pe­ djela maljaru izdata. Mi mo­ njati, a da ti se možda ne­ žemo svoj sud u kratko ovim sreća ne bi dogodila čuva riječima izraziti: Krasno i to jaka željezna ograda. Već time smo sve rekli. Boje u smo pročelje crkve — koja tu svrhu upotrebljene tako­ je mimogred budi spome­ ve su da niti su previše nuto u romanskom Stilu jasne niti pretamne, što se gragjena — pripravlja te na najbolje iz samog svjetla Podzemna crkva sv. Ive u K. Sutjesci krasan utisak i pogled, ko­ crkve vidi. Po srednjoj laga ti ponutrica pripravlja: gji redaju se slike ovim Oni mnogobrojni stupići, što no se jedan do drugoga redom : u prezbiteriju u medaljonima prestavljeni su redaju, veliki prozor na sredini pročelja, sama izradba četiri evangjeliste, zatim sv. Ilija i sv. Juraj, a za ovim istoga, sve te to mami, da što prije unutarnjost raz­ dolaze sveci iz reda franjevačkog, i to: sv. Вопо motriš, jer si sam misliš, ako je pročelje i vanjština Kapistran, Ljudevit, Elizabeta, Didak, Janja Asiška, ovako krasna ni ponutrica neće sjegurno za njima Pashal, Ruža, Viterbska, Katarina Bononska, Bernardin zaostati. Sienski, Ljudevit Tolosanski, Elizabeta Portugalska, Pak i u istinu, tomu je tako! Jer dok ti već Margarita Kortonska, te Petar Alkantarski. Apsidu iza sama vanjska uredba crkve čudnovata čuvstva budi- velikog oltara nresio je umjetnik krštenjem Isusovim. Čitava je maljarija izvedena a fresco. Dok nam se oko pase na krasnoj izvedbi ponu') Natpis priopćen u Franjevački Glasnik (1895.) str. 170i 235 mjestimice je pogrješan. trice, dotle se je i na zdravstveno gledište pazilo �Iz prošlosti crkve sv. Ive u K. Sutjesci. 101 te su u tu svrhu provedeni ventilatori, koji ne samo koju su podigli, punim pravom mogo je godine 1910. da su s rečenog gledišta zgodni, nego takogjer i su­ »Bbsnischer Bote« napisati, da je »eine der sclmnhoći crkve mnogo doprinose. Ovdje još spominjem sten im Lande« jedna od najljepših u zemlji! Bog kao nuzgredno, da je crkva duga 39 metara 40 cm, a dragi blagoslovio sve one, koji su ma čim pripomogli, široka 18 metara 10 cm, te je običnim svetkovinama, da se onako krasno djelo uzdigne i dovrši, a narod nedjeljama puna pobožnog puka, dok je za veće blag­ one župe znat će i nadalje cijeniti, štovati, ljubiti dane premalena, a da bi mogla sav onaj puk obuhva­ one, koji su se za nj toliko žrtvovali, koji ga ni u titi, koji dolazi,^da se Bogu pomoli i svoje mu potrebe prikaže JoŠ ću te dragi štioče da odve­ deni na pjevalište, gdje su smještene nove orgulje, kojima jednakih, izuzam jednu u Bosni crkvu, nećeš naći. Orgulje su djelo prve hrvatske tvor­ nice orgulja, harmonija i glasovra u Zagrebu M. Heferera Udove i sinaGragjena su u pneumatičkom susta­ vu koji je mnogo zgodniji, a ujedno i durećniji od dosadanjih sustavaKlavijaturu sačinjava dvostruki manual sa koplama od 5.5’ oktava, dok pedal obuhvaću 2.4’ oktave. Regi­ stara ima 13, koji se ovim redoin redaju. Geigen-Prinzipal 8, Flautodolce 8, Bariton 8, Dolce 4, Prinzipal 8. Gamba 8, Liebl. Gedekt 8, Travers-fldte 4, Regal 4, Mixtur 4 f 2 2/з, Subbasforte 16, Subbas piano 16, Cello 8. Milota pojedinih regi stara teško se da opisati, to treba čuti. Zato se niti najmanje ne čudim, da su se neki domaći glazbenici ob orguljama najpohvalnije izrazili, a zagrebački ko li graditelju to li braći na uspjehu dotično na sretnom izboru Čestitali. U drugom pjevalištu — sa strane poslanice kraj velikog oltara — u kome braća svaki dan svoje molitve obavljaju, nalazi se stari or­ gan, koga je pokojni fra Blaž Jošić od nekoga magjarskog grofa, komu je latinsku pjesmu spjevo, — u čem je mimogred rečeno Jošić vještak bio — na dar dobio. A sada te, dragi čitaoče ostav­ P onutrica nove crkve sv. Ive u K. Sutjesci. ljam. Prikazo sam ti u kratko prošlost kao i sadašnjost crkve. Ako ti vrijeme, a i ministar financija dopušćaju, po­ vrijeme najgorih progonstva ostavili nijesu. Onima, trudi se, da sam osobno ovu velebnu zgradu vidiš. koji će osobno na samu svečanost doći, da zgradu Vjeruj mi ne ćeš se pokajati, jer ćeš naći nešto što .'ide i braći čestitaju, priključuje se i pisac ovih re­ se svagdje ne vidi! daka, želeć, da ni u buduće ne sustaju braća u radu Da završim! Sutješka braća Franjevci mogu za Boga, rod i franjevački red! se djelom na slavu Božju učinjenim ponositi. Crkva, �102 Br. 7. — Serafinski Perivoj. Fra Augustin Čičić, Sarajevo. Nevrijedni. Pokraj puta oprli se o tarabe gradskog parka Čudni druzi, poderanih i kaputa i pantola. O vratu im mašna visi precrvena i prežarka. Zgledaju se svjesna braća od veselja ili od bola? Pa ni čudo — s alkohola U očima krijese im se do tri sunca svijetla i jarka! 191 I što jošte, gladna vaši: nek ti i to bude; АГ kud brodi lagja vaša, kud smjeraju misli čedne: Tu stojite pune sate, sramoteći dobre ljude. Gdje vam s pića srce trune, miso staje, obraz bijedne, Na radnika ruke vrijedne Monopol ste zauzeli. — Njih pozivam da vam sude! I ja imam braću svoju ko dva hrasta, dvije stijene, Od djetinjstva muku muče i po danu i po noći. Čudo pa još dušom dišu, da se davno ne skamene S nesmiljene suze puste, otkad im se s oka toči Nijesu naši. Naši momci i pjani se stide toga, I tim jošte s alkohola ne ljeskaju zvjerski oči, A da ljude putem mjere ni pomislit ne može se. Još tu koji da se koči, Čudna družba u zrak gledmi, pa sred smijeha grohotnoga Pa da radu čast povrate, pa da ljudstvo procijene?! * Zagrle se čvrsto braća, rekao bi, da su blese. Kad najednoč rasture se — Pokraj puta oprli se o tarabe gradskog parka Jednom S glave kapa pade; a on prosio, da joj Čudni druzi, poderanih i kaputa i pantola. Boga!! O vratu im mašna visi precrvena i prežarka. Zgledaju se pjana braća od veselja ili od bola. I sad opet skupiše se pjani druzi; nešto zbore Pa ni čudo: s alkohola Upirući prstom nekud — a to mladi iratri idu: U oči im udarila do tri sunca svijetla i jarka. Bosa čeljad, glave gole, n;t što šapću nit govore, U rukave ruke djeli u čednosti i u stidu, Nijesu naši Naši momci još u poslu suze toče Ko da riječi reć’ ne smidu. Izdišući s teške muke i napora sve u krvi. A za glavu mislim ne bi burne digla razgovore. По nokata dogorje im, i već pravo svoje hoće. I vrijeme je! Pa još danas pred njih stat će pjesnik Nu što zato? Eto tu ih popljuvala pjana r lja, prvi: Na po puta, nek svak vidi; ko je luda, nck se smije; Neka umru lijeni crvi S porugom im jedan viknu: pogledajte svetih hulja, Bili gazde iT fukare! Na rad, na rad živjet ko će!! Zanosni su ko serafi, kad ih rujno vino grije! — Mladi fratri tek hitrije Projuriše, obasjani kao biser usred mulja. O. Krsto Belam arić, profesor: ------------- J i progjoše kao sjene, a u sebi praštal Prostila su smjerna braća — аГ sad pjesnik riječ ima Nevrijedna vaši gladna, svi vam raji pretjesni Ba podmire želje vaše: vam’ i vašim trbusima. A sad tijem angjelima Sto psujete bezobzirno, kad vam ništa krivi nisu. Niti njima maj ne cvate — osama ih teška bije, Sve od zore pa do mraka ti krvavo suze toče. Moleći se svome Bogu, a da sunce vas ogrije, I uz knjige danju, noću prsa lome: a sad hoće U prirodu da pokroče, Da udahnu svježa zraka, pa će opet ko i prije . . . Ti ne znaju sreće druge što imaše osta vama, Neka vama bolje bude, neka vaše zvijezde svijete; U zidine hladne i teške ponijeli su srca sama Da na križu raspinju ih, a sve za te mio svijete. I vi još ih sad psujete, Pjani skoti, pjani svati, pjana družbo neoprana! Čemu slobodna šk ola? 4. Kakva su prava države u školi i nastavi? Tko ima i zrno soli u glavi, taj odmah neće nijekati državi svako uplićanje u školu i nastavu. Sve kad drugoga i ne bi bilo, sama okolnost, da se u školi uzgajaju i dižu budući državljani, bila bi do­ statna, da se i državi priznadu stanovita prava na školu 1 školsku obuku. I država je neko zakonito društvo, koje imajuć svoj cilj, nužno treba da po­ sjeduje i ona sredstva, kojima će se služiti za po­ stignuće svog cilja. Želimo Ii dakle u ovom poslu točno opredijeliti prava i dužnosti države, stavimo samo časkom pred oči njezinu svrhu, pa ćemo po tom lasno označiti opseg i granice, do kojih državna vlast u ovoj stvari može doprijeti, ali ih ne smije prekoračiti bez uštrba i povrede tugjili, viših i svetijih prava. Moderni političari i svi prama Crkvi zlo raspo- �Čemu slobodna škola? 103 loženi ljudi, polazeć sa krivog i skroz natražnog sta­ vlasti, treba, da u poslu škole i školske obuke u pr­ novišta: »sveinogućstva države«, njezina prava vom redu podupire one činbenike, koji su naravnim preko izma povećavaju, razmiču joj granice do ne­ i Božjim zakonom zvani, da uzgajaju mladost. Dr­ vjerojatne daljine, ter joj sMimice sve na svijetu u žavi je stroga dužnost, da u ovom pitanju štiti i po­ ruke tiskaju, ne isključujuć ni pitanja vjere i kr­ štuje prava roditelja, da se obzire na prava Crkve, šćanskog morala. Oni, koji nemilice postrizavaju jer bi inače promašila cilj. Državi naime za nje­ krila crkvenoj vlasti iz bojazni, da Crkva svojom zine svrhe dostatno je, kad imade jamstvo, da iz vrhovnom vlasti ne bi po čemu postala država u škole neće izlaziti elemenat njoj protivan i javno­ državi, ne uvigjaju, kako svojim teorijama sami se­ me poretku štetan, nego da će se tu podizati čestiti bi protuslove, buduć kad daju pravo državi i u cr­ gragjani, što će kašnje i samoj državi od pomoći i kvenim stvarima stvaraju crkvu u Crkvi. Očito je koristi biti. Više od ovoga država tražiti ne može, da ti ljudi malo mare za razloge, da oni niti znadu buduć je tim u sve i po sve postigla svoj cilj. A da niti istražuju: koji je cilj državi; pa kakvo onda ču­ država u poštivanju i zaštiti roditeljskih i crkvenih do, da su i u poslu škole njihovi nazori krivi i poj­ prava za to sve imade najbolje jamstvo, to kaziva movi pomućeni? Uznositi državnu vlast nad svaku povjesnica i svečane izjave istih naših neprijatelja, drugu, isticati njezina prava nad naravna prava ro­ tako da bi nam bilo i suvišno o tome direktno go­ ditelja i Božanska prava Crkve, to je njima prosto, voriti, kad smo gore već spasonosni rad crkve istaknuli. to je sasma naravno i pravedno! Mi njihovim putem nećemo stupati, već držeć Ako ćemo da savjesno sudimo, priznat nam je, se one: »dajte, što je carevo caru, a što je Božje da državi nikakve usluge ne čine oni, koji proglaBogu«, kad smo gore kazali cilj Crkve i prama to­ sujuć^ju izvorom svih prava, uzdižu istodobno nad mu odmjerili njezina prava i dužnosti u uzgoju mla­ svaku drugu vlast na zemlji. Odatle državi ni pri­ dosti, ovdje nam ne preostaje već zaviriti u cilj i vidne koristi, jer dolazi u sukob sa pravim, što su svrhu države, pak ćemo Jasno doći do granice, pre­ i vremenom starija, a opet po svojoj naravi jača i ko kojih njezina vlast ne bi imala prelaziti. stalnija. Ovim zlobnim i štetnim razmicanjem gra­ Držimo, da ne ćemo ništa pogrješha kazati, ako nica državne vlasti polučuju se samo beskonačne kako nam žalosno prama mišljenju pametnih i nepristranih ljudj granice razmirice, trvenja i borbe, koje svakome štetu nanose, a državu državne vlasti i moći svedemo na: »očuvanje pra­ iskustvo priča va pojedinih gragjana«. Jest, narodi su se, obitelji ponajvećma rastrajaju i javni poredak na svijetu i pojedinci pod okriljem države baš zato okupili, da ruše. mogu svoja prava bolje zaštititi, te da im u vršenju Mi se ne možemo dosta načuditi kratkovidno­ istih nitko ne smeta. Država im je dužna jamčiti za sti i zlobi modernih nekih ljudi, koji prem u duši pro­ sveta i nepovrediva prava njihovih osoba, njihove tivnici do jedne vlasti i auktoriteta, usugjuju se ipak časti i zemnih dobara, te u slučaju potrebe i oru­ u pitanju škole i nastave zauzimati čudno, sveosve žanom rukom u pomoć im priteći. To je eto cilj i natražno i toli uzvisivanoj slobodi protivno stano­ svrha državne vlasti, kojoj izvor nalazimo u sa­ vište, ne zaziruć ni od monopoliziranja škole sa mome Bogu, začetniku svake vlasti i svijuh prava strane države samo da im je nejač oteti vlasti Crkve na svijetu. i uplivu vjere, makar se takova šta i kosilo sa na­ Kad država svojom moći i sredstvima, što su ravnim zahtjevima roditeljske vlasti. Roditeljska joj na raspolaganje, sve ovo točno i savjesno ispu­ prava i prava Crkve izgledaju za nje ko neka ne­ nja, onda ona potpuno odgovara svome cilju; onda mila strašila, pa bi diždume uzgoja ragje predali u su njezini narodi zadovoljni, obitelji sretne, a poje­ svačije ruke, nego dopustiti, da u školu zaviri na­ dinci Ijubavju prama vlasti opojeni. A kakvo je ravni žastupatelj roditelja ili predstavnik Crkve. A istom odatle korist državi i ljudskoj zadruzi, svak takovim postupkom rade li ti ljudi u prilog državi? će lasno uvidjeti, jer srećom i zadovoljstvom poda­ Ne, jer tim izopačuju red naravi, a da i ne iznosimo nika država se mirno razvija, postaje jaka, da joj jasnih odredaba Božjih. Tako izvrćanje naravnoga nijedna/ izvanjska sila ne može nahuditi, a to sve reda ruši roditeljsku vlast, obara iz temelja obitelj, ljudsku zadrugu u životu uzdrži i u svakom dobru a da onda ni državi nije dobro, to bi i slijepci lasno krijepi. U ovo malo redaka označismo svrhu drža­ vidjeti mogli. Prepisujuć pravo uzgoja državi, a ve, kako zamišljaju učeni i veliki ljudi (Schenach: dižuć ga obitelji i Crkvi, postavljaju državu pred Mtehaphysik str. 416.) obitelj i Crkvu, odregjuju joj mjesto, gdje po nijed­ Iz ovoga je lasno shvatljivo, logično i jasno da nom pravu ni zakonu zasjesti ne bi smjela, turajuć država, ako će, da stoji u pravim granicam svoje obitelj i Crkvu u pozadinu. A posljedice? Po obi- �104 Br. 7. — Serafinski Perivoj. telj, po državu, a i po zadrugu ljudsku one su uprav grozne, kako se to očito vidi iz nazatka i propada­ nja onih naroda, kod kojih je bezbožna škola držav­ nim zakonima zaštićena. Za čim idu zagovaratelji slobodne škole? »Pour fair ržgner parmi nous le bonheur social, pour la libćration du, peuple, »ce n’e s t p a s s e u l e m e n t l’E g l i s e q u ’ il f a u t a b a t t r e « , »ii faut tuer Dieu«. (Catćchisme republicain, populaire, scientifigue illustrć).« Kad se je zametnula u Francuskoj borba za slo­ bodu škole, neprijatelji katoličke Crkve bili su veo­ ma oprezni. Zagovarajuć slobodu nastave, bješe im svaka izreka prociegjena. svaka riječ izmjerena, a. e se nebi katolici dosjetili i skočili ha obranu ugro~ ženih naravnih prava i svojih vjerskih svetinja, te tako pomrsili račune uortačenim du š ma nima vjere i prosvjete, napretka i slobode. Tako je francuski ministar nastave Ferry godine 1876 u zastupničkoj komori tražio igrom riječi prekriti zločinačke na­ mjere framasonske lože. koin ie bila svim silam uprla, da se glasuju u komori školski zakoni, pretre­ sani prije i odobreni u njezinoj sr dini. Bilo . jepcim uvidno i iasno: za čim ide cjela osnova, buduć je svak u njoj m zrjevo ne samo ga­ ženje svetih prava katoličke Crkve, nego i rušenje najelementarnijih prava prirode, koin nikomu ne do­ pušta krećati i krnjiti roditeljsku vlast i tako dr­ mati temeljima obitelji. Uzbugienost bila je velika, razdraženost duhova ozbiljna i jaka, tako da je spo­ menuti ministar Ferrv smatro potrebitim, da sa nje­ gova stola padne kakva izjava, koja bi barcn, čas ;vito djelovala i razvedrila crne slutnje uznemirenih roditelja. 1 taj čovjek, koji je kao prosti zastupnik sve drukčije pjevo, uzvisujuć crnu internacionalu framasunskih loža i njihovo zatorno djelo, a obarajuć se na teologiju, dogmu i Crkvu, nije se stidio svome uvjerenju i mišljenju skroz protivnom govo­ rancijom poprskati svoje misli, svoje prijašnje go­ vorenje i svu svoju prošlost. On je dakle u punoj komori francuskomu narodu glasno jasno poručio: neka se smiri, jer projektirani zakoni poštuju u naj­ većoj mjeri individualnu slobodu, svetost domaćeg ognjišta, roditeljsku vlast i prava katoličke Crkve!? Toli bezočna tvrdnja mogla je izaći samo iz ustiju čovjeka, koji do svoje besjede, do svog obraza i do javnosti, pred kojom tako zbori, ništa ne drži. Nu ne treba se ovomu ništa čuditi. Obična je igra i stara taktika svih dušmana Boga i vjere, da se u svom istupu naumice kriju; pače neupućenim lju­ dima znadu se prikazati u slici umiljatih janjaca i nevinih dušica, koje ljube i poštuju Boga, priznavaju potrebu vjere, a s jezika im sami med teče, dok im je srce puno jalne žuči i najžešćeg otrova. Povjest čovječanstva bilježi nam rpu primjera, iz kojih razabiremo, da su se tako vladali svi Božji od­ metnici, svi rušioci vjere i oltara i zlotvori svih vje! ova. U ovomu se oni vjerno povode za svojim uči­ teljem, onim starini varalicom, koji se je od potrebe vazda znao i u angjela svjetlosti preobratiti, samo da zavara i stranputicom zavede one, što putem pravoga svijetla koracati žele. Francuski se narod megjutim veoma brzo osvje­ dočio o iskrenosti Ferry-eve govorancije; taj narod, a s niitn i vas izobraženi svijet očito danas vidi: što traže, za čim idu zagovaratelji slobodne škole. Da­ п: nas dakle protivnici vjere i kršćanske prosvjete više ne Uje svojih osnova; ono što im je odavna bilo na srcu, sad im je eto već i na jeziku. Ako ih mi po tomu sudimo, ne nanosimo ini nikakve krivice; riieči su tu : diehL pa opet plodovi njihova višego­ dišnjega rada, što se sve prekriti ili zabašuriti neda. Neće nam s toga nitko pametan zamjeriti, ako iz svega toga đogjemo do zaključaka, što se mimoići i prešutjeti ne mogu. Zagovaratelji neutralne (kod nas kažu slobod­ ne) škole u Francuskoj u pogled pitanja školske obuke ne taje više svojih osnova, njihovo se mišlje­ nje odrazuie iz svake im izjave. Nije tu više ništa zavijena ili igrom riječi prekrivena; nema onog običnog plašila: ..klerikalizma«, već se otprto i ja­ sno naviješta boj do istrage kršćanstva. Kršćan­ ski moral, koji je kroz vjekove bio temeljeni zakono­ davstva i služio stožinom, oko koje se vrtio vas na­ predak čovječanstva, danas za nje već ne vrijedi. Kršćanska prosvjeta, što je narode podigla, oboga­ tila svakim umijećem i obdarila blagostanjem, za nje se ie preživila; kod današnjeg napretka u znanosti njoj više mjesta nema, treba da se ukloni i pokloni onoj, što se temelji na tobože znanstvenoj podlozi, na neoborivim činjenicam i na općem uvjerenju (svoje maštanije nazivlju: »općim uvjerenjem«!) Povjesna je činjenica, da je ovaj svijet prebrodio devetnaest vjekova. Kroz vas taj dugi niz godina igro je na njemu vazda glavnu ulogu Božanski Ute­ meljitelj kršćanstva. On je svojom vrhunaravnom moći, svojim nebeskim naukum čovječanstvo za se osvojio, pa je posto glavnom, pače jedinom pot­ porom onoga društva na zemlji, koje se po Njemu kršćanskim zove. Svojim duhom prožeo je Isukrst sve prirodne i ljudske ustanove, te je kao kralj i gospodar svijeta sve to podvrgo vječnim istinama i učvrstio svojim nepromjenljivim zakonima. �Čemu sobodna škola? 105 Zlorabeć slobodu volje, mogu se ljudi Isusovoj 0 Božanstvu zbori. Božanstvo je u njemu, on je bog. vlasti otimati, mogu se izmicati njegovim naredbam, Pa ako je taj Bog dosad bio nesposoban, nestalan ali odatle nipošto ne slijedi, da ta vlast za nje pre­ 1 skučen teretom života, to je s toga, jer je laž i nestaje ili da te naredbe nisu više za nje obligatorne, znanstvo (katolička nauka) držala veoma dugo oko­ ko što na pr. ni roditeljska vlast ni carska ne pada, vane snage njegova duha. Naša je dužnost da ga što su se možebit sinovi ili podanici stali tomu oti­ oslobodimo, da ga u 'potpunom smislu riječi učini­ mati i njihove naredbe prezirati. Kod pametnih i mo čovjekom, pravim gragjaninom (Bullctin de la svijesnih ljudi ne će se nigda šta takova nazvati: societe d’Fducation 15. sept. 1906. p. 772 773.). težnjom za slobodom ili ostobogjenjem iz nametu iM. Buisson, koga u Francuskoj drže ko nekoga čkih ruku, već će svak misaon i pošten svaki takov modernog proroka u svojoj knjizi: »la Religion, mo­ pokušaj okrstiti: neharništvoni, odmetništvom i pra­ ral et la Science« p. 138 govori o nekakvoj novoj vim ropstvom, buduć u tom slučaju volja skučena vjeri, što će biti pravo katolička i društvena. Ova hrgjavim sklonostima i strastima pokvarena srca, vjera, kaže on, žrtvovat će spasenje pojedinca spa­ koje svojim pohotam zamrači razum, te tako oduzme senju društva, otkupljenje nekoličine otkupljenju svijuh. Blijedi i magloviti raj onkraj groba ona će čovjeku sve, što ga čovjekom čini. Ovu eto Isusovu vlast na zemlji ljudi hoće da veli pisac dalje — zamijeniti živim i aktivnim rajem obore, da svaki spomen njegova imena sa svijeta (na zemlji!?), što će ga stvoriti i uzdržati snaga svi•izbrišu, i — 1 služi pored ostaloga i slo­ i 'i, pravica za sve i ljubav niegjii svima. pa im u tu svrhu Drugi zagovaratelj lajičkog morala, što bi inio bodna škola. Dosta je da samo prigodno svoja usta otvore, već znadeš na što su upravljene želje njihova služiti temeljeni uzgoja, čisto kaže, da taj novi mo­ ral ne poznaje osobnoga Boga stvoritelja, da niegju srca. Godine 1904. odgovarajuć nekom predsjedniku čovjekom i živinom specifične razlike nema (Pavot, framasonske lože Combes je niegju inim i ovo reko: Bulletin de la Societe d'education p. 958. 959.). »U doba, kad staro (katoličko) 'vjerovanje, više ma­ U francuskoj smotri: Г Fiisegnemcut primairc nje bez smisla, a svakako pogrješno, iščezava (sic!), (No. 12., 18. dec. 1904. p. 94. 95.) kazuju nastavnici eto nam u ložam stjecišta za načela riavoga mo­ pučke škole, da su najstalniji zaključci znanosti: rala!« (Journal officiel 20. juhi 1904, p. 6,56.) lste » n e ma P r o v i d n o s t i, n e m a s t v o r e n j a godine u samome Senatu pošo je tako daleko Сош- s v i j e t a , d j e ! i p r i r o d e ne i m a d u n i k a ­ bes, da je ustvrdio: »Katolički život ne upliva u ni­ k v e s v r h e « , pa zaključuju, da su ova načela za jednu stranu realnoga života. On isključuje obitelj, uzgoj najpodesnija. To im je program, o kojem go­ a po tom ruši temelje društva.« Reče i ostade živ! vori Sčailles: »priviknite djete na razmišljanje, (go­ Ministar Ferry bješe već odavno kazo, da fran­ re izloženih načela), pozovite se na njegov sud; na­ cuski narod za uzgoj svoje djece ne treba sveće­ stojite da shvati sveopćeuost i stalnost prirodnih za­ ničke službe, vjerovanja ili bogoštovnih čina. Svim kona, pak će pasti vjerovanje u luda čudesa i ispraz­ potrebam uzgoja udovoljit će nastavnici, koji će na ne presude (istine vjere).« »Mi ne znamo, piše Bavet, opstoji Ii Bog, ili ga načelima laičkoga (bez Boga) morala uzgajati fran­ cuski pomladak.« (Fxamen de la loi Ferry Tequi. naprotiv nema.« (Mamici de Morale p. 93.) A na Pariš, 1879.) drugom mjestu veli: neumrlost duše nije gotova či­ Social-demokratski ministar Briand, predsjeda- njenica. To su stvari nepoznate, metafizične, vjer­ juć skupštini lože u Angersu, zagovaraše nekakvu ske; to treba zabaciti, jer se čisto, točno i znan­ svestranu (kršćanska je po tom jednostrana!?) na­ stveno ne da dokazati, buduć se sve to izmiče isku­ obrazbu djece ovim riječima: »Htjeo bih da u škol­ stvu. Znanost računa sa činjcnicam, vjerovanje i skoj obuci učitelji i nastavnici ne budu puki poduča- hipoteze ostavljeamo metafizici i vjeri.« A što bi i duljili sa citatim, kad se iz svake be­ vatelji, nego baš uzgojitelji, da od djeteta istešu čo­ vjeka, da se ne gube u formulam i počecitn, već da sjede naših protivnika očito vidi, za čim u uzgoju ga upućuju u stvari života, usprkos ludih presuda teže? Mi bi mogli još sijaset toga iznijeti: nu ne (vjerskih istina dakako), pa da se djete navikne lju­ treba dalje, pošto se sve na jedno svagja; na školu biti život, bez obzira na pogibli i jade, što mu on za­ bez Boga, bez Crkve, bez vjere. A da zbilja ne do­ daje.. . Onaj, komu moždani nisu otajstvom i dog­ lazimo bez temelja do ovog zaključka, evo nam po­ mom pomućeni. . . čovjek, koji traži cilj svojih mi­ red drugih usmenih i pismenih izjava i njihova kasli i djela ondje, gdje se u istinu to ive nalazi, to jest tehizma, koji je nazvan znanstveno-pučko-republiu njegovoj pameti i savjesti; taj čovjek, kad mu se kanskim. U tome ogromnomu djelu, koje će obuhva- �106 Br. 7. — Serafinski Perivoj. ćuti osam velikih volunia, jasno je izraženo mišlje­ nje tili nazovi slobodnjaka. Po svemu se vidi, da ni njima nije drago više se kriti, već da su odredili unaprijed bez uzla na jeziku govoriti. Bez uvijanja i cjepidlačenja prijeti se tu smrću i Bogu i Crkvi, a sve to dakako iziskiva napredak ljudske zadruge i sloboda puka. U predgovoru naime drugog vbluma stoji crno na bijelu: »П a z a v I a d a ni e g j u n a ш a d r u š t v e n o b l a g o s t a n j e , za o s Io b o g je ­ li j e p u k a, nije dosta rušiti sarno Crkvu, nego treba ubiti Boga.« Kad se uzme u obzir, da ovo djelo iz­ daje jedno dobro organizirano društvo, onda je i slijepcim jasno: za čim idu zagovaratelji slobodne škole. Pametnu čovjeku ovo je dosta, niti je po­ trebito ikakva drugoga komentara. Nas pako najviše zanima znati: idu Ii i naši slo­ bodni mislioci za istim ciljem? Da zagovaratelji slobodne škole imadu i kod nas stanovitu svrhu da rade prama dobro proračunanoj osnovi, 0 tomu nema sumnje. Istup i vas postupak naših slobodnjaka bio je na dlaku jednak onome njihovih francuskih istomišljenika. Zakulisne igre i svoje zločinačke namjere i naši su moderni plaštem napretka, slobode, pučkog oslobogjenja i sto drugih krilatica majstorski prekrivali, dok se nije raskrinkala i njihova obrazina. te uočila prava im svrha. _ li zadnje dakle doba, pritisnuti 0 7 otkriše nam naši naprednjaci svoje karte. Nije više ni kod nas tajna, da im u pitanju škole i školske obuke, ko što i u svim drugim kulturnim pitanjima, pred oči­ ma lebdi duh francuskih enciklopedista, te da je za nje mjerodavno, dobro i idealno samo ono, što u Francuskoj i drugdje na štetu vjere i ubijstvo ljudske zadruge rade i poduzimlju njihovi ortaci. Framašunske lože i kod nas su kovačnice, u ko­ jima se sprema materijal za osvojenje čovječanstva. Tu se kuje i brusi nož, namijenjen srcu katoličke Crkve. Jasan nam je za to dokaz u samoj Francu­ skoj. Otkako je onamo na upravu zemlje zasjela i na vrat naroda zajašila židovsko-framašunska klika, kroje se tu prvo poganski zakoni, što državu i na­ rod do skrajnosti crvotoče i pred naobraženim svije­ tom nemilo ponizuju. U trećoj republici kroz ovo zadnjih 25 godina nije u komori i senatu poprimljen ni jedan zakon, a da prije nije izragjen, pretresan j odobren u loži. Od laiciziranja škole pa sve do zakona 0 rastavi Crkve i države, maslo je framasonerije, koja je pokušala i poduzela sva usihia sred­ stva za iskorenuće katoličke Crkve. Od Oambette do Combes-a svi su francuski državnici i viši poli­ tičari bili same mašine i strogi vršioci naloga i na­ redaba, što su se izdavale u tajnim sastancima raz­ vratnih loža. Naši slobodoumuici sve ovo dobro znadu, ali da im borba pred očima neupućenih i lakovjernih bude lakša, umidu ju oni oličiti raznovrsnim bojani, znadu joj dati oblik, koji na masu časovito djeluje. Nu ako se samo za čas postavimo na čvrste i ne­ pokolebive temelje naravnoga prava, koje kako gore kazasmo — štiti u prvom redu roditeljsku vlast; ako se obazremo na nepovrediva prava Crkve; ako se kako treba osvrnemo na granice državne vlasti; ako nam je, makar prividno, pred očima na­ predak, blagostanje i sloboda zadruge ljudske, onda sve njihovo uvijanje i razlaganje pred pametnim ljudima pada, a njihove tobožnje tražbine u ime pu­ čkog oslobogjenja prave su i puke doskočice, koje u pravničkom i znanstvenom svijetu smisla, temelja i važnosti ne imadu. Mi smo već vikli slušati svegjerne prigovore i 7 danja naših protivnika. U nestašici ozbiljnih dokaza, oni su samo na jedno uprli, to jest: isključiti iz škole vjerski momenat, a za nas je u uzgoju baš to stvar najpoglavitija, kako smo jur gore kazali i potkrijepili mnogobrojnim izjavam misaonih ljudi, makar se oni i ne ubrajali u redove 'privrženika kat. Crkve. $ koju _ tako barem kazuju n0vovjeki pogani - - treba osloboditi nepozvanih štitnika i štetnih na­ metnika. l Tškoli — po njihovom umovanju — valja uzgajati svijesne, slobodne i poštene gragjane, koji se neće zanositi za stečevinam sredovječne mistike, što je narode ubijala strahom i nadom budućega ži­ vota i tim suzbijala slobodni kret, razvitak i napre­ dak ljudskoga duha. Čovjek je prama njihovu shva­ ćanju jedino gragjanin i uživaoc ovoga svijeta, na komu treba da žive, djeluje i promiče svoju vreme­ nitu sreću i blagostanje, da traži zernno i prolazno uživanje, i bez obzira na ono, što bi ga s onu stranu groha zapasti moglo. Ovo su glavne misli, što se vazda vrzaju po glavi naših protivnika; ovo su načela, kojih se ko pi­ jan plota drže svi dušmani nauka i duha Isusova, ma kojoj religioznoj struji ili političkoj stranci oni spa­ dali. No takim eto temeljima usugjuju se oni dizati kulu narodne budućnosti, a ni na kraj pameti jadni­ cima, da na pijesku zigju, te da će prva bujica strasti te labave temelje podrovati i sve skupa u more pro­ pasti zavaljati. Nama zaista ne bi više trebalo odgovarati na tolike neozbiljne prigovore i podvale protivnika, jer smo u posebnom poglavlju označili prava Crkve na školu i školsku obuku. Crkva je - kako smo to temeljito dokazali Bogom pozvana, da u ovoj usta­ novi vrši svoju spasonosnu zadaću; ona se tu niko- �Listak. 107 inu ne nameće, već se strogo drži naloga svoga bo­ nije nego ona stara pjesma, što se još od vremena žanskoga Utemeljitelja. Ipak uza sve to naši pro­ Isusovih suvremenika svegjerno na svijetu sad žešće tivnici, u živoj želji da Crkvu u vršenju prava i duž­ a sad laganije ponavlja: »nećemo da ovaj (Židovi su nosti ometu, zovu je nepozvanim štitnikom i štetnim tim upirali prstom u Isusa) s nama vlada!« A kad nametnikom! Naravno, ako je taka Crkva, onda su On, usprkos tolike vike i paklena naprezanja, ipak jednako taki i oni njezini radnici, koje ona u svoje svijetom vlada, upravlja i na njemu kraljuje, onda ga ime šalje da svugdje, pa i u školi, nastavljaju djelo pako u svom bjesnilu nazivlje nametnikom, turaHristovo na spas čovječanstva. Ne samo nego se juć ga svom snagom s njegova prijestolja, na koje ta kim- može okrstiti i sami Isukrst, koji se je bez hoće da postave barjak bezvlagja i potpunog vjer­ znanja i privole njegovih dušmana usudio vrhov­ skog odmetništva. nom svojom vlašću nametnuti čovječanstvu i pro­ Riječ dakle: »slobodna škola« nije nego konven­ glasit se njegovim Spasiteljem. cionalna laž u ustima naših protivnika. Iz slobodne Pa zbilja, sinovi ovoga svijeta, predstavnici škole — eno jasnih dokaza u Francuskoj - nikakva tmina, kojima je Isusova vlast vazda priječila razor­ dobra, a zla na sve strane svakakova, ko kad se nu rabotu i mrsila krive račune, nisu nigda prestali ljudi otmu Božjoj vlasti i uplivu vjere, pa se svom na Nj dizati svoj glas i grdit ga najvećim uvredam. snagom bace u naručaj pogubnih strasti, koje u za­ Danas u dvadesetom vijeku ova hajka na Isusa, na metku ubijaju svaku slobodu i svaki život na zemlji. njegovu Crkvu i na njegove predstavnike na zemlji Eto dakle čemu slobodna škola! Dr. Jelenić : »Zdravo Kraljice!« i »Spasi Kraljice!« Jedna od najslagjih antifona sastavljenih na čast prečiste Bogo­ rodice bila je kroz vjekove, a i danas je ona, što se latinski počima sa » S a l v e R e g i n a!«, hrvtaski sa » Z d r a v o Kr a l j i c e ! « , a stari ju Bosanci još i danas sa punim ustima počimlju sa: » S p a s i K r a ­ l j i ce! « Tko ju je sastavio i kada ju je sastavio za sjeguriio ne možemo ni otkle saznati. Jedni.hoće, da ju je sastavio biskup Adhemar Puyski, drugi biskup Petar Kompostelski, nu svakako je najvjerojatnije, da potječe od monaha Hermana Contractus-a iz Reichenau-a, koji je umro u drugoj polovici XI. stoljeća god. 1054. Megjutim potjecala ona od koga mu dra­ go, svakako je to sjegurno, da je na koncu XI. sto­ ljeća bila općenito poznata. Križari ju i hodočasnici upotrebljavahu još na koncu XI. stoljeća kao omiljelu koračnicu; španjolskim mornarima postane najobič­ nijom pjesmom »cantio nautica«; Cisterciti ju 1218. nadodaju primi ili prvoj uri u časoslovu, a od 1251. kompletama ili ti povečernji; Dominikovci zavedu u Parizu svagdanju procesiju sa » Z d r a v o K r a1j i c e !«; Franjevci ju 1249. primaju u svoj časoslov, a Papa Pijo V. nadoda ju kao zaključak kanonskim urama. Danas » Z d r a v o Kr a l j i c e ! « oni, koji se drže rimskoga časoslova, mole na koncu kanon­ skih ura, i to od presv. Trojstva do Došašća; a koji se služe Ambrozijevim časoslovom samo u korizmi. Kartuzijanci ju mole svaki dan iza večernje, izuzev dane od prve nedjelje došašća do svršetka osmine sv. Triju Kralja, te od Oluhe Nedjelje do maloga Uskrsa; a Karmelićani ju mole iza svake kanonske ure. Od 6. siječnja 1886. moli se još po svim crkva­ ma iza privatnih misa; bosanski ju pak Franjevci od pamtivijeka pjevaju još svake subote iza ručka. Na čast služi bosanskim Franjevcima i to, da su ju oni još u starodrevna doba u svojini crkvama, i hrvatski pjevali, i to sa početnim riječima: » Sp a s i Kr a l j i c e ! « To nam svjedoči i jedno muzično djelce: »R e g u l a e c a nt . p I a ni p r o i ne ip i e n t i b u s«, što smo ga neke godine vidjeli u franjevačkome samostanu u Kralj. Sntjesci. Ovo je djelo početo 1687., kao što to sam pisac tvrdi: »F r, M a t h e u s B a 11 i a F e I s i i D i o s, v e I a Bagn a 1u c a, s c r i b e b a t 1687.«, nu kašu je je n a s t a v ­ ljano. U djelu se nalazi u notama i »S z p a s z i k r a g I у c z e !« Vrlo je interesantno, da su bosanski Franjevci u ovoj molitvi riječi: » Zd r a v o ! « zamjenjivali sa: �108 Br. б. — Serafinski Perivoj. — 1811. »Spa s i ! « Tako su oni sve do skora s narodom molili: » S p a s i K r a l j i c e , M a j k o ni i I o s r g j a, ž i v o t e , s l a s t i i u f a n j e n a š e s p a s i .. mjesto: » Z d r a v o K r a l j i c e , M a j k o m i 1o s rg j a, ž i v o t e , s l a s t i i u f a n j e n a š e z d r a ­ vo. . . « Otkuda to? Mnogi će na prvi mali misliti, da su bosanski Franjevci pogrješili i zamjenili la­ tinsku riječ »salve« — »zdravo« sa »salva« — »spa­ si«. Nu tko dublje zaroni u prošlost bosanskih Fra­ njevaca i u internu evoluciju molitve: » Z d r a v o K r a l j i ć e«, postat će mu to mnijenje uprav smjcšnim. Bosanski su Franjevci imali takovih latinista, da im se svijet mora diviti. Humanista Aničić (Anicio), latinski gramatici: Babić i Marijanović, latin­ ski pjesnici: Barukčić i Jošić, latinski filozofi i bogoslovi: Dobretić fra Juraj, Barišić, llijić, Janković, Martinović i Putljičević, historici i govornici: Laštrić Pavić, te svjetski filolog Suiijić to nam najbolje svje doče. Apsurdum je dakle i pomisliti, da ti ljudi nijesu znali razlike izmegju »salve i salva«. Iz čega izvodimo, da bosanski »urci« » S p a s i K r a l j i ­ ce!« nijesii strogo preveli, nego ju preradili i to mnogo srećnije od onih, koji dar s u istoj antifoni mole: »... svrni dakle zagovornice naša m i l o s t i ­ vo s v o j e o k o na n as...« mjesto: »m š t i v e s v o j e o č i na nas ....: Bosansk i su Fra­ njevci sa svojim narodom tamo od 1463. bili u pra­ vome ropstvu: »Životarimo samo na časove — piše 1686. bosanski redodržavnik Radnić u Rim držeći svegjer smrt na ustima, te se skrivamo danju i noću po špiljama.« U takovim teškim okolnostima bosan­ skome se je i Franjevcu i katoliku činilo unosnije Majku Božju zazvati u pomoć, nego li ju pozdraviti — viknuti joj »s p a s i!«, nego li »z d r a v o!«. Па postupak bosanskih Franjevaca nije bio ne­ što na svijetu nečuveno — unicum, to nam dokazu­ je i sama povjest razvoja antifone » Z d r a v o K r aI j i c e!« Ni sama bo antifona » Z d r a v o K r a l j i ­ ce!«, pa preveli mi nju kako mu god drago, nije danas onakova, kakova je izašla ispod prvoga pera. Sastavljač joj, ma tko taj bio, nije ju molio: »Z d r av o K r a l j i c e , M a j k o m i I o s r g j a«, nego: » Z d r a v o K r a l j i c e m i I o s r g j a ...« — »Salve Regina misericordiae!« Uz to auktor nije molio: » . . . ž i v o t e , s l a s t i i u f a n j e n a š e , z d r av o!«, nego: » . . . ž i v o t a s l a s t i >... vitae dulcedo...« ; a za sv. Bernarda znamo pozitivno, da joj je, kada ju je u špajersku crkvu sa cesarom Konradom 1146. zaveo, nadodo ove konačne riječi: ». ..o b l a g a , o mi l a , o s l a t k a D j e v i c o Ma r i j o « — » ... o clemens, o pia, o dulcis Virgo Maria!« Jesu li za sve to znali bosanski Franjevci? Tko pozna, da su prvi bosanski Franjevci dolazili iz raznih krajeva: Talijanske, Španjolske, Njemačke i t. d.; da su kašnji svoje nauke svršavali većinom po Italiji, gdje su češće i profesorsku službu vršili i gdje su im arhivi i biblioteke bile otvorene, teško će a priori pristati na negativno mnijenje. Megjutim bilo to bosanskim Franjevcima poznato ili ne, to je svakako jasno, da bosanski Franjevci antifonu » Z d r a v o K r a l j i c e « nijesu preveli, nego ju liotice preudesili i da je ova preudezba ne samo uspje­ la, nego je i krasna pojava u kulturnoj povjesti bo­ sanskih Franjevaca. Izvještaj društva za gradnju crkve sv. Antuna u Sarajevu. Osma redovita skupština društva za gradnju crkve sv. Antuna Paduanskoga u Sarajevu održana je 3. srpnja 1911. običajnim redom i nači­ nom u samostanu oo. Franjevaca. Iz tajnikova iz­ vješća saznajemo, da je društvena glavnica ove go­ dine što članarinom, što milodarima i kamatima po­ višena za 12.286 K 47 h. Ove godine pristupili su društvu kao utemeljite­ lji: Obitelj gosp. Lacknera, tehničkog oficijala u Sa­ rajevu Antun Josip Milorad, župnik u Staroj Rije­ ci; Josip Fbner, porezni nadkontrolor u Visokom; Ma to Simić-Kapelčić, veleposjednik u Varešu; dr. Luka Ćabrajić, gradski liječnik u Sarajevu. Oso­ bitim trudom gospojinskog društva za nabavu cr­ kvenog ruha za sjeromašne naše crkve pod pokro­ viteljstvom presv. gospogje Olge H 6 r m a n n dobila je i crkva sv. Ante u Sarajevu jedno lijepo misno ru­ ho uz još nekoliko komada ruha potrebitog za službu Božju, na čemu plemenitim gospogjama odbor i glavna skupština izriču najveću zahvalnost. Osobita zahvala i priznanje iskazuju se gospogjama Katalinić. Rukavina, te gospogjici Jović, napokon našim vrijednim rudarima u Pržićima kod Vareša za njihov požrtvovni rad u promicanju društvenih interesa. Odbor moli gospogju Hedvigu Biedermann rogj. Nonković sada nepoznata boravišta, da mu javi svoju adresu, da joj se može poslati diploma kao uteme­ ljiteljici. Za slijedeću upravnu godinu izabran je dosa­ dašnji odbor u cijelosti. (Vidi Serafinski Perivoj od 15. srpnja 1910. br. 7 strana 130.) Sto se pak tiče godišnjeg računa o novčanom stanju društva, on je slijedeći: �Listak. h K PRIMITAK 109 a) Početni blagajnički ostatak: — 1. u g o to v in i.......................... 2. u uložnim knjižicama . . . . 74 474 b) Uplate član o v a.......................... 5.519 c) Milodara je unišio...................... 3.485 d) Kamati za godinu 1910............... 3.281 IZDATAK — 11 29 23 95 Ukupno . . 86.760 Ii K a) Za tiskanice i diplome.............. 204 b) Za pisarničke troškove i poštarinu, provizija za sabiranje u Sarajevu 54 c) Uloženo na knjižice kod zemalj­ ske centrale i Unionbanke: 1. Od prije . . . K 74.47441 2. Naraslih kamata K 3.281-95 3. Nove glavnice . K 8.700' 86.456 d) Preostalo u gotovini.............. • 45 70 Ukupno . . 86.760 58 58 Fra Petar Ćorković, Ivan Krčmar, Nikola Sambrajlo, Mirko Premužić, blagajnik. revizori. tajnik. 01 06 81 Apelira se na sve dobročinitelje, a posebno na poštovanu gospodu župnike, da preporuče narodu našu zavjetnu crkvu sv. Ante, koju se misli u najkraćem roku graditi. ' Redoviti prinosi po pojedinim župama za gradnju crkve sv. Antuna u Sarajevu i to za vrijeme od 25. lipnja 1910. do 27. lipnja 1911 • IM E Ž U P E Banbrdo . . . . Karlovci . . . . Bihać .................. Brajkovići . . . . Brestovsko . . . B re š k e ............... B u č ić i............... Bugojno . . . . Busovača . . . . Crkvica............... Ć u k lić ............... Dubica gornja . . D o b o j ...................... Dobretići . . . . Dolac ............................ D oljani ...................... Domaljevac . . . Dubrave . . . . F o č a ............................ Fojnica ...................... Glamoč ...................... Gornji Vakuf . . Gračac-Triješćani . Gradiška bosanska Gromiljak . . . . Gučagora . . . . Ivanjske ...................... J a j c e ........................... Kiseljak ...................... K ljuč ............................ Za godinu 1904.— 1909 Za godinu 1910. K | h K ' Ii 29 28 — I— 1.256 45 307 82 99 85 8 20 550 90 627 94 500 856 40 654 90 1 234 35 13 40 24 — — — — — 587 1.165 273 2.797 600 37 3 30 94 777 14 21 90 63 - — 20 60 58 90 21 — 709 26 528 03 50 60 Ukupno i m e K Ii — б 60 ~ П I2 40 9 - - 17 50 32 10 — - — _ 1— 114 34 125 — 6 — 20 - — 1 60 - 27 20 20 — 50 60 6 — — Za godinu 1904.- 1909. K h Za god nu 1910. K h Ukupno K h Koraće . 243 74 248 74 Kotor-Varoš . . . 487 158 487 58 — — 1.526 45 ; Kreševo . 1.516 53 1.516 53 314 42: Kulaši 334 ' 20 334 20 — .. 99 85' Liskovica 128 128 — 19 20 Listani 498 27 498 27 550 90 Lijevno . 1 423 89 1 423 89 — * 630 34 Ljubmčić 49 50 49 50 — 509 Modriča . 50 50 102 10 856 40 Morančani 102 iO — — __ _ 672 40 Odžak . . 1.266 45 Osova . . 67 67 113 40 Ovčarevo 63 54 3 60 67 14 24 — Pećnik 573 70 7 580 70 — f Petrićevac • • • . 815 10 260 25 1.075 35 — 295 11 Plehan . 204 89 500 — 701 48 Podhum . 764 26 10 774 26 _ — 1.290 21 Potkraj -Dželilovac 52 60 52 60 — 279 90 Podmilačje . . . . 134 10 134 10 — 2817 63 Ponijevo- N. Šeher 532 40 532 40 i— 250 08 600 Potočani . 250 08 143 10 38 80 Prijedor . — !— 143 10 _ 244 — 3 60 Radunice • 244 — — — .. _ 30 58 Ratna . . — --122 10 Sanskimost . . . 35 ■40 35 40 16.372 08 1.872 60 18.244 68 778 41 Sarajevo . — 1— i— SivŠa . . 313 30 313 30 759 86 Sokoline . 211 80 14 40 226 20 534 i03 Stara Rijeka . . . 1.849 58 439 - 2.288 58 50 i60 Stratinska - 1— - !— 29 28 270 ;>UPE — �1 10 IM E Ž U P E Br. 7. — Serafinski Perivoj. — 1911. Za godino 1904, 1909. K | h Suhopolje-Kupres 260 52 K. Sutjeska . . . 1.192 52 Svilaj ............... 66 80 Špionica . . . . 163 60 T i š i n a ............... 252 94 T o l i s a ............... 813 08 Tremošnica . . 222 70 Tuzla ............... 149 36 Ulice ............... 512 10 Uzdo • ............... Varcar Vakuf . . 160 10 VareŠ ............... 1.136 42 V id o Š i............... 401 42 Za godinu 1910. K h Ukupno « i 10 270 62 90 1.336 42 170 20 40 167 80 20 — 252 94 847 48 40 — 222 70 — 185 36 — 546 10 — — — — 160 10 818 39 1.954 81 401 42 10 143 103 4 — 34 — 36 34 - VJESNIK. Redodržavnik Mišić odsikovan. Ovih dana pri­ mio je redodržavnik Bosne Srebrene od Njeg. Veli­ čanstva cara i kralja Franje Josip i I. red željezne krune trećega razreda. Odlikovanje našega redo državnika Mišića, jest jedno novo priznanje svi bosanskim Franjevcima od habsburške kuće u njiho­ vu radu za narod i dinastiju. Na primljenoj je previšnjoj odlici preč. Mišić primio svu silu čestitaka, pa i od istoga ministra baruna Buriana. Poglavica Bosne i Hercegovine osvjedočeni ka­ tolik. Novi poglavica Bosne i Hercegovine, preuzv. Oskar Potiorek, daje svima katolicima vrlo krasan primjer u katolištvu. On nije jedan od onih, koji su samo po maticama kršćenih katolici, nego on je i djelom katolik. To najbolje dokazuje i to, što on otkako je došo u Sarajevo, nije još propustio ni ne­ djelje ni zapovjednoga blagdana, a da nije sa svo­ jim adjutantom došo u crkvu sv. Antuna u Sarajevu i pobožno slušo sv. misu. Ugledali se u Njeg. Preuzvišenost oni, kojima je sve zemaljsko preče od nebeskoga, prolazno od neprolaznoga, vremenito od vječnoga! Nedjeljni počinak vojnika. U Belgiji je ratni ministar Hellebaut zaveo u vojništvu novi vrlo kra­ san zakon. On hoće, da vojnici nedjeljom imaju svoj počinak. U kasarnama će odsele nedjeljom osta­ jati samo toliko vojnika, koliko ih je potrebno za uzdržavanje mira. Ostali će vojnici ići na počinak kući, nu vraćajući se od kuće moraju imati svjedodž­ bu kuće domaćina, da su kod kuće bili. Nemaju bogoslovne književnosti. »Cerkovni Viestnik« u svome 16. broju tuži se, da u Rusiji bo­ I ME Ž U P E Za godinu 1904.-1909. H h Za godinu 1910. K | h _| Visoko od Članova 97 Visoko preko Glas. sv. Ante . . . 2.236 20 626 104 70 V ija k a ................ — —Vitez ................ Volar . • . . . 880 78 38 — Vrbanjci . . . . 45 — — Zelinovac . . . 147 60 — Z e n ic a ............... 186 22 — Zovik ............... 1.630 64 — 922 44 Žepče ............... Žeravac . . . . 854 50 10 UkupnoH. 53.659 35 5.519 42 Ukupno K h 97 42 40 2.862 60 — 104 70 — 80 — — — — — — 29 — 919 45 147 186 1.630 922 864 59.178 58 60 22 64 44 50 64 dovne književnosti i znanosti gotovo i nema, jer gotovo nijedne bogoslovne struke nema, koja bi mogla uprijeti prstom na štogod samostalna i velika. »Naša bogoslovija« — veli »Cerkovni Viestnik« — »živi od autoriteta zapada i hrani se rezultatima za­ padnih istraživanja«. »Znanstvena djelatnost naših akademičnih profesora ograničuje se češće« — veli »C. V. »na dvije rasprave, a izvan akademije samo se iznimno tko bavi (bogoslovnom) znanošću. U nas nema tako velikih bogoslovnih poduzeća kao u protestanata i katolika. Sve do sada nijesmo bili u stanju jedno znanstveno biblijsko slavensko izdanje stvoriti___« Sve se ovo u mnogo većem stupnju može primjetiti i na naše bosanske hrišćane. Oni ne samo da se u Reljevu služe protestatskim i katolič­ kim autorima u bogosloviji, nego ni za puka nemaju niti molitvenika niti religijoznih novina. Puk tra/i kruha, a nema tko da mu ga odlomi. Za naobrazbu katoličkoga klera. Mosinjor Wahls osnovo je zakladu u Sjedinjenim državama za odgoj katoličkoga klera. Zaklada iznosi 400.000 dolara — preko 2 milijuna kruna. Iz ove će se za­ klade odgajati kler sjeromašnih biskupija Sjedinjenih država. Za upravitelja ove zaklade imenovani su profesor Graliam i katolička sveučilišta. Zaista ruski! Skoro je u Kijevu u ruskoj Polj­ skoj obdržavan misijonarski kongres. Na kongres je prispjela jedna spomenica, u kojoj se tuži, da je u kijevskoj pokrajini još samo trećina grčkoistočnjaka, a sve ostalo, da je prešlo u katoličku Crkvu. Spo­ menica upozoruje, da će i ta trećina na katolištvu preći, ako ne stignu u Kijevo novi grkoistočni misijonari i ako se ne zabrani grkoistočnome življu po­ hod katoličkih crkava. Pa zar to nije ruski? �Vijesnik Jiirisdikcionalni ispiti. Na 30. lipnja položili su svršeni franjevački bogoslovi: fra Miron Kozinović, fra Valerij Filipović, fra Silvij Franjković, fra Arliangjeo Grgić i fra Augustin Ćičić, pred nadbisku­ povim povjerenstvom u Sarajevu jurisdikcijonalne ispite i zaputili se na odregjene si postaje. Regjenje. Na 18. i 24. lipnja primili su franje­ vački bogoslovi u Sarajevu: fra Augustin Cičić, fra Silvij Franjković, fra Arhangjeo Grgić, od presvj. g. dra Šarića, subdijakonat i dijakonat. Odgogjena hodočašća. Usljed glasina, što se još svejednako pronose o koleri, vlada je zabranila ove godine obadva hodočašća — i u Sv. Zemlju i u Asiz. Organizatori su hodočašća odredili naumljeni plan ostvariti slijedeće godine. Milodari za gradnju crkve sv. Antuna u Sara­ jevu 1910. 11. Milodari iz kašice u crkvi sv. Ante u Sarajevu K 1998.65, N. N. Sarajevo 8 K, Adela Kamiž 5 K, N. N. Voćarevo 1 K, Pero Jurić Busovača Ш K, Adnrija Kulijer 4 K, Rudolf Pisinger 5 K, N. N. Sarajevo 1 K, Ivo Dujlović Gradiška 5 K, Bonifacius-Verein za N. N. K 29.37, Blaško Petrović Vares 2 K, Kata Marković Gradiška K 2.60, Jozo Lozic Sanskimost 10 K, Llizabeta Orač 5 K, N. N. Saiajevo 20 K, Aleksa Cvjetić 20 K, Jelena Mervar Prijedor 2 1 . fra Stipo Ikić 10 K, N. N. Vareš 2 K, Preko »Schlesische Volkszeitung K 27.01, Lujza Karl Sarajevo 10 K, Antonija Ris Uvac 3 K, Auto Propadalo Lijevno 10 K, Mara Kajić Lijevno 2 K, Pater Puntigam sakupio 100 K, Mato Grebenar Odžak 20 K, Pater Josip Schonbach u Reinbachu 60 K, Ivo Tješo Zgosća za zvonce u sa­ kristiji 100 K, Ana Paulin Sarajevo 10 K, ivka Gjurić Žepče 12 K, Mirko Premužić 2 K, Nikola Sambrailo 5 K, Ivan Krčmar 6 K, Samostan trapista Banjaluka 200 K, Andrija Kasapović Vareš 5 K, Mijo Mijatović Vareš 10 K, Franjo 'Putić Petrićevac 10 K, fra Grgo Došen 10 K, M. Rohling Gelsenkirchen K 8.22, Lucija Dobrinić Banjaluka 5 K, fra Domin Pavlović 30 K, Ilija Kovačević Odžak 5 K, Vilim Kovačević Gučagora 10 K, N. N. Vareš 2 K, Frnest Skaloneck Ljub­ ljana 10 K, fra Jozo (Jarić 105 K, N. N. Sarajevo 3 K, Metod Senienčić Košljun 10 K, Braća Ilijaš 20 K. Stefanija Dukarić Belovar 3 K, N. N. Vareš K 5.40, N. N. Lijevno 10 K, N. N. Plehan 50 K, Drag. Kulijer Zenica 4 K, Jure Obučina Mostar 10 K, Mijo Pogar čić Vareš 5 K, Franjo Kulier Vareš 4 K, Kate Keško 1 K, Ivan Majetić Zagreb 3 K, Ljuba i Angja Dolić 2 K, Marijan Galović, spiritual Gjakovo 2 K, Fugen Tvrtković župnik 43 K, Franjo Dobrić Dolac 2 K, Ma­ rija Cerjak Gradiška Ш K, Ana Benešić skupila u Gjakovu K 23.70, Gjuro Vrinjanin Banjaluka 250 K, 111 Mijo Semunović Vareš 10 K, N. N. Vareš K 1.20, N. N. Gučagora 1 K, Karoline Rossler Sarajevo 2 K, N. N. Sarajevo 1 K, Trećoretci u Sarajevu K 60.90, Trećoretci u Polisi 20 K. — Ukupno K 3.485.23. KNJIŽEVNA SMOTRA. Vojislav Ćurlć: Matija Lisičar: Pripovijesti. Naša »Matica Hr­ vatska« izdala je za prošlu godinu više knjiga u jed­ nu ruku, da se oduži svojim članovima i pretplatni­ cima za njihove pare, a u drugu, da izvrši svoju kul­ turnu zadaću. Ima tu knjiga svakakvih, ali ja ću se pozabaviti samo s »Pripovijestima« Matije Lisičara. Ime toga našega pripovijedača nalazio sam u našim časopisima počešće. Gotovo sam sve ove pripovijesti štogdje čito, a sada su eto u jednu knjigu sakupljene. Silna je raznolikost tipova u svjetskih pripovje­ dača. Ali smo već odvikli čitati lijepu knjigu, u kojoj se opisivahu lijepi junaci s lijepim i poštenim djeli­ ma. Danas smo osugjeni na zabavno čitanje junaČKiii djela od tjelesno i duševno palih ljudi. Grijesi i opačine, tama i što mračnija skrovitost, uzburkano more, uzburkane ljudske strasti, časovita drska ugodnost opačine uz ćarlijanje vjetra, talasanje vode i njihanje granje i lišća. Tako se je i Lisičar odužio novom vremenu i modernim zahtjevima, te s pomo­ ću »Matice Hrvatske« izdade kolekciju tipova pu­ nih perverznosti, sa gnjilim mozgom i potrganim živcima. U prvoj noveli »Bolesna savjest« junak je nekakva kukavica, bolesni pronevjeritelj novca i sa­ moubojica, otac mu vječni bolesnik, a mati ih oboje prehranjuje prodajom svoga tijela. Pa dalje tako sve po redu do predzadnje pripovijesti, gdje neka­ kav ušljivac ljubi leldmaršallajtnantovu kćer. Ni­ gdje svjetla ni vedrine. Sve sami trulež i gnjiloća. Uz to tako umoran opis, da taj gnjili mozak i po­ kvareni živci još više gnjiju i pucaju. Takvom suinornošću pisanih knjiga još ne bi u našoj literaturi. 'Го se je moralo namaknuti. Za to je lako. Širok je svijet i na njemu svašta imade. More je svagdje more i pustoš je pustoš, a lopova je na svijetu ni broja se ne zna. 1 tako nasta opisivanje uzburkanog mo­ ra, crnih oblaka, »studenog svijetla« ko Gorkijevo Crno more, strasti beskućnika i tužna pustoš ruske ravnice. Oćutinio hladni zapali bazarovštine, gleda­ smo studene tipove sjevernih pisaca i Maupassautovo nesvršeno završivanje pripovijesti. Sve hladno, studeno. 1 još studenije nego kod ovih pisaca, jer i kod njih barem o 11inoj zasja sunce, a i čovjek kadkad se zdravo nasmije. �112 Br. 7. — Serafinski Perivoj — 1911. Nisam ni sam oduševljeni prijatelj slatkih juna­ lizati o lta re ... Kao da Bog nema drugog posla, ka romanticizma i optimizma, jer nema svako lijepa nego bez prestanka slušati jezuvite.« 1 tako se pisac gotovo u svakoj pripovijesti ma­ lica i junačke mišice. Dapače volim zgodne nega­ tivne figure kad ih je već Bog dao i trpi ih na svijetu, nje više češe o isusovačku družbu i njezine članove. i ako čine ovu »suznu dolinu« punijom plača i suza, Izgleda, ko da je ova zbirka izdana samo za to, da ali znadem uz to, i moram znati, da imam slobodan se osramoti jedna crkvena družba. Trebalo bi jednom »Mat. Hrv.« па pamet do­ izbor ua dobro i zlo. U Lisičara je naime pripovije­ danje samo golo konstatovaiije fatumom porinutili zvati, da ona ima članova, kojima je stalo do njihove zlih ljudskih činova i djelovanja. Ali su u njega dvije vjere i moralnog zakona, a diče se s redovima i markantne dobre osebine, a te su: nješto pretjerana družbama od crkve odobrenim, pa im nije drago, da i odsječena i kao naučena, no ipak krasna njegova se — makar i u lijepoj knjizi - to troje kako bilo tugaljiva pojezija i vanredno lijepi jezik, jedan od ruglu izvrgava. najljepših u našoj literaturi. Samo vječna šteta, što Za upoznavanje načela kršćansko-socijalnog po­ to krasno pjesničko crtanje i čisti naš govor opisuju kreta preporučujemo ovdje navedene brošurice, ko­ onako studenu i odurnu gnjiloću i opačinu. Ne znam je su u prvom redu vrlo jevtine, tako da si ih svatko kojeg je zvanja Lisičar. Ali se je moro mnogo vr- može lahko nabaviti. A u drugom redu odlikuju se zati oko ljudi slabe pameti i velike perv'erznosti, dok time, što su skroz jasno i shvatljivog pisane, a da su ga ta nesretna lica onako zaokupila, pa onda ili ni«u prevelike ni dosadne, da ih ne bi svatko rnogo on crta sasvim bezbrižno i nekako s visoka Naj­ čitati. Napose svaka pojedina je od njih poučna i manje je sudionikom pri sudbenim izvidima : u svom vrijedna, te se sama po sebi preporučuje svakomu poslu obiko i otvrdno na sve ko liječnik na seciranje. pojedinom našemu prijatelju. Evo popisa tili broA moral Lisičara? To je sve u nije moral. Kod šurica: njega se poštenje, stid, obraz upiuvo cinički ismjeProgram hrvatske kršćansko-socijalne organi­ hava. Tako u pripovijesti »Lopu .ska sirotica« čisto zacije. Cijena 10 lielera. pijetetu spr se vraški podsmjehuje Je li vjera privatna stvar? Cijena 8 helera. j'inju za grijeh roditelja, naravnoj odu mosti Naši socijal-demokrati što su i što uče. Cijena čnu s i »Lopudska sirotica« zapita Ueler&sj.' zavrigjen prezir odgovara sv Socijalistička zavaravanja. Cijena 6 helera. jravan na ublj^ffl ga. U »Strahu« je Rade Z. atolik^socijal-demokrat. Cijena 8 helera. ako mirno izgostvo, ko onaj (Jorkijev junak va nazora o socijalnom pitanju. Cijena 20 li. o ubiti čovjeka? vara onu strašnu izjavu: Šta 'ko su socijal-demokrati? Cijena 10 lielera. Kvrc i njega nema više. Sloboda, jednakost, bratstvo и svijetu socijal­ Ovakim i sličnim moralnim tizavdcmna vrvi Li- demokrata. Cijena 10 helera. sičareva knjiga. U njoj je još gadno potkadilo č. Isu­ Strukovna organizacija. Cijena 10 helera. sovcima, a sv. vjeri svakako. šćanski socijali i obrtnici. Cijena 6 helera. U prvoj se pripovijesti spominje i neki Isusovac Jesu li ‘kršćanski socijali klerikatci? Cijena 4 Ii. - Lisičar od milinja piše: jezu vita kao kukavan Kršćanski soci jal i i inovjerci, Cijena 4 lielera. pedagog i svećenik, koji, da iznudi od učenika neku Kršćanski socijali i radništvo. Cijena 2 helera. tajnu, nudi mu godinu dana oproštenja. U spomenu­ Izvještaj konstituirajuće skupštine »Hrv. Kr­ toj pripovijesti »Strah« govori o isusovačkim misio­ šćanskog Radničkog Saveza«. Cijena 20 lielera. narima kako kupuju crnce za funtu na glavu, pa ih Osim toga preporučuju se još slijedeće brošu­ onda silom krste. Pripovijest »Pata Brnja« ponav­ rice ilustrovane radničke knjižnice: Povijest jednog lja negdašnju izmišijenju i gadnu avantiru jednog Isusovca, da tobože opere okaljano ime »našega jednog učenjaka, a ovam o opet isti poznati otac Beruardo uči nevino dijete bibličkom farizejskom drža­ nju i vladanju. »Valja da se naučiš gledati sv e okolo sebe, a ipak gledati preda se,« itd. Kako su kukav­ ne ove riječi istog »časnog« oca: »Ne treba mnogo štrajka; Krvopije radništva i Varalice. Cijena je svakoj ovoj brošurici 6 helera, a tko od svake naruči 100 primjeraka dobije iste po 4 helera primjerak. S ve pak o v e brošurice mogu se dobiti, ako se za njih otpadajuća svota uz dodatak od 20 helera za poštarinu i omatanje pošalje na upravu »Glasa Na­ roda«, Zagreb. Serafinski Perivoj" izlazi na dva arka svakog 15. u mjesecu; godišnja jcijena 5 kruna. Rukopise, pretplate reklamacije prima uredništvo u Sarajevu. (Bosna, Sarajevo, franjevački samostan). Odgovorni urednik: dr. o Julian Jelenić. Tiskara Vogler i drugovi u Sarajevu. �Kl Pninnita i Sarajeva. Centrala u Ljubljani. Podružnice n Spljetn, Trstu, Celovcu i Gorici. ______________________ Dionička glavnica K 5,000.000. ■■ Pričuve preko K 500.000.. Prima uloge na štednju na uložne knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih sa bez ikakvih poreza i odbitaka. 41ls°lo {isto Kupuje i prodaje sve vrste papira od vrijednosti po najpovoljnijim cijenama, isto tako sve vrste domaćeg i stranog kovanog i papirnog novca. 0 svim ostalim bankovnim poslovima daje na zahtjev pismena i usmena obavještenja & Л -- BOSANSKO-HERCEGOVAČKO ;——г ' rci zima osnivanje i izvagjanje vrsnih javnih ' ‘ tf-p zarada, drumova, betonskih radnja, gradnja u vodi, elektrana, tvornica itd., v. financiranje gradnja uz povoljne uvjete; ia svakovrsne cigle u vlastitoj I , lijenoj ciglani. GRAGJEVNO ГН DRUŠTVO U Sj%AJEV Glavno z a |‘upstvo za Bosnu i Hercegovinu DIONIČKA G U ftNIOE ETERNITA MOŽE SE POVISITI NA . 2,000.000 boi] ’iTDuK нз!а za pokrivanje krovova. Direktor: gragjevni savjet -: Jo Hrvatsk cia banka za Bosnu i Hercegovinu (dioničko društvo). ~ ~ ~ Uplaćena dionička glavnica Centrala u Sarajevu. 2 .0 0 0 .0 0 0 k ru n a , s s s Podružnice: Mostar i Tuzla. P reu zim a uloge n a uložne knjižice t e u k am aću je iste uz 4 x/a% čistih. UnovČuje mjenice, izžrijebane, vrijed­ nosne papire i kupone E sk om p tira i reesk om p tira m jenice i tražb in e. Pohranjuje svakovrsne depozite i upravlja njima. Daje zajm ove n a tek u ći račun. Kupuje i prodaje vrijednosne papire, d evise, va lu te. Izvršuje isplate i nap late na svim trgovačkim središtim a tu - i ino­ zem stva. Zalagaonica prim a u zalog sve dragocijenosti dragulje i ostalo. k a o : srebro, zlato �Tiskara i litografija Vogler i dr., Sarajevo (Komanditno društvo) Telefon broj 119. femaluša ulica 172. sni i Hercegovini Najstarija knjigotisl flilllm pi. rnefa« s № • • 1 stro'cuiffit Preporučuje se molitvenika, posje. poslova, što ukusnom ta , :s djela, brošura, ' karta, kao i svih шЉл litografsk’ oiiuku zasjecaju sa ije cijene. Moderno uregjena knjigovežnica, izragjuje sve vrsti uveza za knjižnice, velečastne župne urede, škole i privatna poduzeća. — Uvezi obavljaju se po naručbi: u papiru, platnu i koži. Vonlske naručbe obavljaju se brzo I točno. S laga ti stroj „TIPO GRAF". i Brzojavi: Vogler, Sarajevo � https://kolekcije.nub.ba/files/original/0dc4df9c60795db3c75ebd54a1f10579.pdf 9bb19e44464fc771b8fe5a3c791cac2e PDF Text Text SEKAFiNSKi P erivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU B R O J 9. SARAJEVO, 15. RUJNA 1911. OOD . XXV. SADRŽAJ: A) ČLANCI I PJESMA: C) VJESNIK. 1. Fra Petar V lašić: Neuspjeh jednoga novoga protubiblijskoga sistema . . . • ..................... 129 2. Sijep. Ilijić: Jesenji p relu d ij................................. 132 3. Dr. Jelenić : Iz neobjelodanjenih bosanskih klasika 133 4. Fra Eugenije Matić: Socijalna važnost trećega reda za današnje prilike B) LISTAK. 1. Dr. Jelenić: Katolicizam 2. 0 . Alojzij Cvitanović 3. 0 . Miroljub Pukler: Književi Ćirila i Metoda . Dalmatinski Franjevci na sudu. — Primicija. Uprava zbora »Jukić« za prvo polugodište. — Westminsterski nadbiskup o papinu suverenitetu. — Iz najnovijega grčkoga ustava. — Fra Miroljub Pukler. — Katolištvo grada Beča. — Umro. — Ross' etov spomenik. — Portugalska vlada u brizi. - Espe.anti i katolici. — Katolička crkva u Sje^ v d rž f,v a m a .....................................................142 D) . 'ranjevaca sv. 141 VNA SMOTRA. Dnu sv. Jeronima. Fra Krsto Belamarić: Čem oboana škola ? - Spomenica Rugjera Jo sipa B o sk o v 'č a ............................................ 144 banka 4 (1 Uplaćena dionička glavnica 2.000.000 kruna. Centrala u Sarajevu. Preuzima uloge na uložne knjižice te ukamaćuje iste uz 4%% čistih. Gskomptira i reeskomptira mjenice i tražbine. Daje zajmove na tekući račun. Kupuje i prodaje vrijednosne papire, devise, valute. Zalagaonica Podružnice: Mostar i Tuzla. Unovčuje mjenice, izžrijebane, vrijed­ nosne papire i kupone. Pohranjuje svakovrsne depozite i upravlja njima. Izvršuje isplate i naplate na svim trgovačkim središtima tu- i ino­ zemstva. prima u zalog sve dragocijenosti kao: srebro, zlato dragulje i ostalo. �za Bosim i Hercegovinu. Uplaćeni dionički kapital 10 milijuna kruna. — ------- — CENTRALA U SARAJEVU. F IL IJ A L E : u Banjaluci, Bjelini, Brčkom, Mostaru i Tuzli. — IS P O S T A V E : u Bihaću, Derventi, Doboju B. Gra­ diški, Lijevnu, B. Šamcu Travniku, Trebinju i Višegradu. — Z A S T U P ST V A : u Gacku, Goraždi, Sanskom Mostu, Stocu i Zvorniku. V e lep ro d a ja d u han a u svim spomenutim mjestima. i T T irk n + o lrn rn rk П г1ш 1ш гП Р DaJe hiPotekarne i komunalne zajmove do 33 godine. Izdaje 4*/*% založnice j J l i p U l t J K d l IJU UUJUlJuIJJtJ. 5 «/0 komunalne obligacije. Ove su založnice i komunalne obligacije u Bosni Hercegovini proste od proveza, imaju pupilarnu sjegurnost, te se mogu upotrijebiti kao jamčevine pri trgovačkim poslovima. Osim toga mogu služiti u čitavoj austro-ugarskoj monarhiji kao vojničke ženidbene kaucije. R a n lć O V im o d ifilifiT lifi Kupuje, prodaje i izdaje vrijednostne papire, devize i druge kovine — Preuzima kupone i vučene srećke. — Eskomptira mjenice i doznačnice, daje zajmove u konto-korentu i na mjenice uz dovoljno pokriće ili osiguranje. Obavlja naplate mjenica i trgovačkih naputnica u svim glavnim mjestima Bosne i Hercegovine, Austro-Ugarske i inozemstva, — Daje zajmove na vrijednosne papire. — Prima novac na tekući račun i uz ukamaćenje na uložne knjižjce. — Prima vrijednote svake vrsti u pohranu i upravu, kao otvoren polog ili kao ,,Safe“ — u za tu svrhu uregjenom oklopljenom prostoru — pod zatvorom stranke i banke. o ' •> Odjeljenje za robu. :ao što i p seb n o odjelenje za zemaljske proizboju, bave se sa svijem u trgovačku struku za■ - “dizanjem industrija i javnih poduzeća. ~ sjecajućim dobavama, kako u komisiji tako i na vlar davni 1 ž ito . Kod banke opstojeća generalna agentura кг _po\ 1. ocigurav. „A S SE C U R A ŠttDNI 0 3 ^ I ^ B A L I “ prima direktno Ili putem filijala ili ispostava razne vrste osiguranja na ž jKOti vatre, a generalna agentura osigura 'tva ,,P H O V ID E N C IJA “ prima osi­ guranja za s’ aj nesreće proti г-.znih žteta пг strojevima i i Kod banke je etablirano i ,,GLA redmetima. - i A S l 'UPŽ3TVO ZA P O S N U I P S R C E l \ 5 V* O PĆEGA D R U ŠT V A ЧА O d i U R A №JE jedinaca, radenika, društava i t, d., — |) otiv zak(tiit<~ 9 H nos i Jilt irotiv pr IR 7 P R VOGA A U ST R IJSK O G A рг!~ i os anje svake vrsti protiv nezgodama po- ч kjFagjj.jVoa сМЦћ ftteta; — nadalje prima osiguranja koje ^tlcoinprem^B t Prva hrvatska parna tvornica voštenih ш н в ш u н и и и н и svieća i medičarskib proizvoda М. LUKINIĆ, KARLOVAC. Kao jedina domaća hrvatska i u toj struci najpoznatija tvrdka preporuča se ovime najuljudnije veleč. župnim uredima, samostanima i inim crkvenim predstavničtvima za nabavu pravih i nepatvorenih voštanica, stearinskih svijeća, crkvenog ulja za gorivo, najfinijeg tamjana, stienja, dnšica i t. d. Preko 300 javnih priznanja i. pohvala o vrsnoći proizvoda i o solidnosti tvrdke leže svakomu na uvid, dočim preko 600 župnih ureda u domovini našoj svojim proizvodima poslužujem. U interesu je svakog konsumenta, da se kod nabave gornjih predmeta na tu domaću i valjanu tvrdku obrati. Tvrdka je odlikovana na svim domaćim izložbama. Za olakšati naručbu, valja tražiti cienik, koji se franko dostavlja. �serafinski Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU 1 ZABAVU BROJ 9. SARAJEVO, 15. RUJNA 1911. Fra Petar Vlašić, D ubrovnik:------------------------------------- Neuspjeh jednoga novoga protubiblijskog sistem a. 1. ispod ruševina dalekog istoka. Kad je god. 1811. ^nglez Kiču, član indijanskog društva, na svom putovanju po ravnicama cuirata i ligrisa, našo lieKoliko ulomaka razoivenm opeka, na kojima se opažali neki čudni znakovi, ne ce bit m iz daleka preavigjo, kakovu važnost ti ulomci lrnadu. On ih je ipak pomnjivo sakupio i pošlo glasovrtorn britanskog muzeju u London, gdje su se brižljivo čuvali. S vremenom sakupili su Kich i drugi revni istražitelji istočnih ruševina mnogo drugih opeka sa isto onakoviin znakovima. Naga gjalo se, da to mora biti koje starinsko pismo i uče­ njake je snalazila silna želja, da ugju u trag aliabetu istog, isprvice činilo se, da ćc sav trud biti uzalu­ dan: pismena ostajala neraznješivom zagonetkom. Ipak željeznoj volji i oštrini angi.kanskog duha pogje za rukom pronaći alfabet tog pisma, koje je babilon­ sko, a obično se nazivlje k l i n o v i t o p i s m o . Glavnu zaslugu u tom imadu četiri Engleza, učeni orijentaliste: W.H. Еох F a 1bo 11, E. H i n c k s., M. O p p e r t i H. R a w l i s o n . Oni su god. 1857. svaki ponapose stali, da čitaju i prevode jedan babi­ lonski natpis pomoću prije uglavljenog načina iliti zajedničkog ključa i njihov trud bio je okrunjen sjaj­ nim uspjehom: Sva četiri prijevoda u glavnome pot­ punoma su se slagali. Europska javnost bila je u velike uzradovana takovim otkrićem, jer gle! na onim ulomcima razbi­ jenih opeka rnogo si čitati povjest starodavnih kraIjestva asirsko-babilonskih, zgode i nezgode stanov­ nika onih gradova, kuda se je šeto bogoduhi prorok Jona, navještajući pokoru, ili kraj kojih je mladi Da­ nijel piso svoja uzvišena proročanstva. Ispod ruše­ vina dalekog istoka pomolilo se svjetlo, koje je rasvjetlilo mrakom obavitu povjest davnijeh vre­ mena. Zanimanje za istočne iskopine bilo je sveopće, pogotovo, kad se stalo na tim iskopinama nalaziti zabilježena imena, nami već iz sv. Pisma Starog Za­ OOD. XXV. vjeta poznata, kao što su: Ninive, Babilon, Assur, Nabukodonosor, rijeke Kobar itd. i kad se opazilo, da su u onim klinovitim natpisima ispisani nekoji dogagjaji, koji dolaze u dodir sa povješću Starog Za\jeta. . . . , „ . , . Kao sto je bilo i očekivati, raspoloženje duhova p rerna tim istočnim otkrićima bilo je svakojako, Protivnici kršćanstva nadali se, da će bar sada, jSp0(j ruševina dalekog istoka pronaći koju vijest, koja’će dokazati pogriješnom povjest Starog Zavj|ta. mai0,dušni kršćani bojali se, da se u istinu ta|<ova §ta ne zbude, no katolički učenjaci bez straha j oklijevanja poticahu strukovnjake na revno istrabivanje i proučavanje tih iskopina, tvrdo uvjereni, da j te iskopine biti jedan novi, jaki dokaz u prilog povjesne istinitosti biblijskog pripovjedanja. 1 nijesu se prevarili.. Kroz zadnjih 20 godina, otkad se revnije počelo istraživat ruševine dalekog istoka, pro­ našlo se dragocijenih spomenika, koji zbore o izo­ brazbi, vjeri, običajima starih Asiraca i Babilonaca; našlo se nadalje puno toga, što je u skladu sa biblij­ skom povješću, te donekle tu povjest upotpunjuje i rasvjetljuje, a nije se našlo ni cigle vijesti, koja bi se očito kosila.sa biblijskom povješću. Uslijed toga razni sistemi racijonalista, koji su pokušali pomoću istočnih otkrića, umanjiti ili uništiti ugled sv. Pismu, ostadoše neuspjeli pokušaji, i sv. je Pismo zasjalo novim svjetlom. Ponad sviju jedan se racijonalistični sistem istaknuo u ovo doba, naperen na povjesnu vrijednost Starog Zavjeta, a to jc tako zvani panbabilonizam. Ovaj sistem sastoji u glavnome u tom, što se po njemu smatra cijelu po­ vjest starih istočnih naroda ovisnom o babilonskom pojimanju svijeta, koje se temeljilo na opažanju i obožavanju neba, zato se i zove a s t r a l n i (z v ij e z d a n i) n a z o r o s v i j e t u . Cijenjeni će čitatelj bolje shvatiti u čemu sastoji panbabilonizam iz onoga, što ću niže kazati: ovdje odmah pri početku ove raspravice pripominjem, da je ovaj sistem baš zadnjih dana po mnijenju istih racijonalista, doživio potpuni poraz, te ga se slobo­ dno može metnuti u ropotarnicu prošlih, mrtvih si­ stema. Evo u kratko kako je nasto, kako se razvio i kako je svršio taj novi protubiblijski sistem. �130 Br. 9. - Serafinski Perivoj. — 1911. 2. \Vincklerov panbabilonistični sistem. Glavni zastupatelj i možemo slobodno kazati, stvoritelj panbabilonističnog sistema jest čuveni ori­ jentalista i profesor na berlinskom sveučilištu đr. H u g o W i n c k l e r . Proučavajući istočna otkrića, poimence velevažno otkriće u E l - A m a r n a (jedno 300 km. južno Kaira u Africi), mislio je, da je našo ključ za riješenje sviju problema starinske mitologije i religije istočnih naroda, i to shvaćajuć sve u smislu babilonskog pojimanja svijeta. On je o tome pro­ govorio u raznim časopisima i napose otisnutim dje­ lima’), a nada sve u znamenitom djelu: »A 11 o r i e nt a 1i s c li e G e s c li i c li t s a u f f a s s u n g«, ех oriente lux. 11. Leipzig 1906., u kome su nepromije­ njeno otisnuti neki članci od godine 1904. u raznim znanstvenim časopisima objelodanjeni, lste je nazo­ re NVinckler još prije priopćio u preradbi glasovitog Schraderovog djela: »Die Keilinschriften unđ das Alte Testament« (Klinovito pismo i Stari Zavjet) izdanje 1903. Svaki povjesničar, tvrdi dr. Winckler, u prika­ zivanju povjesnik činjenica, ovisan je o pojimanju svijeta onog vremena u kome on sive. Sve do KePlera pako i do Kopernika, ljudstvo je bilo prikovano uz staroistočni nazor o svijetu, koji je bio istovjetan sa babilonskim. Taj pak babilonski nazo ) svijetu temeljio se па o b o ž a v a n j u n e b a (Gestirnreligion). Prema tome u ono davno doba nazor o nebu bio je sličan nazoru o svijetu. Stari Babilonci bili su vještaci u promatranju zvijezda, a držali su, da sve što je na nebu, mora bit’ i na zemlji, ili obrat­ no; sve što se na zemlji vidi i dogagja, nije drugo nego odraz nebeskih pojava. Oni su i nebo dijelili na tri dijela, kao i zemlju, na kopno (to bi bio sustav obodnice našeg sunca), na more, to bi bio predjel južno sunčanog sustava i na zrak, koji oboje paše. Suviše, sve što zemlja ima, ima takogjer i na nebu; države zemaljske, gradovi, rijeke, šume, sve su to slike nebeskih predjela. Po isti način rogjenje, ži­ vot, djelovanje i smrt pojedinih ljudi; razni dogagjaji kao ratovi, potresi, poplave, bolesti i tomu slično; sve je to — uči NVinckler — po mišljenju starih Babilonaca bila pošljedica nebeskih dogagjaja, utjecaj raznog smještaja zvijezda ili zalaza sunca u pojedina zviježgja. Prožeti takovim nazorima, starinski pisci nijesu >) Tako poim ence: Die W eltan sch au u n g des Alten O rients (P reusische Jahrbiicher 1901.) — A rabisch-Sem itisch-O rientalisch (M itteilungen der V orderasiatischen G eselschaft VI. 1901.) — H im m elsbild und V/eltenbild der B abylonier als G rundlage der W eltanschauung und M ythologie aller Volker (Der Alte O rient III. 1903.) — Die Babilonische G eistesk u ltu r in ihren Beziehungen zur K ulturentw icklung der M enschheit (1907.) prikazivali dogagjaje onako, kako su se dogagjali, nego onako, kako ini se činilo, da su odraz nebeskih dogagjaja i pojedine osobe, koje nam ti pisci spomi­ nju, više su ili manje predstavljene po zamišljenim uzorima nebeskih osoba. »Mitologija se dakle ušu­ ljala u povjesno pripovijedanje, davajuć pripovjeda­ čima predmeta za kazivanje i načina, kako će iste predmete prikazivati.«1) Slične nazore ide dalje NVinckler — imali su i p i s c i St a r o g Z a v j e t a , pa je u tom smi­ slu i napisan čitav Stari Zavjet. S ovog gledišta imali bismo promatrati cijelu povjest izraelsku, jer u svakoj pojedinoj izreci starozavjetnih pisaca, u svakoj misli nalazimo tragova, po kojima možemo zaključiti, da tu nije točan govor o pravim povjesnim đugagjajima i osobama, nego da je sve to pri­ kazano pod dojmom babilonskih astralnih nazora. Za bolje razjašnjenje ove nauke iznosi Winckler i an primjer i to iz II. knjige Samuelove (po Vul­ gati liber. II. Reg.) pogl. 13, gdje se opisuje zločin, koji je A m n o n sin Davidov, počinio na svojoj sestri Tamari. Pod tom Tamarom imala bi se razumjeti neka nebeska osoba, a ta je božica Istar, jer je me gju obim imenima neka sličnost, a opet ono, što se u Samuelovoj knjizi kaže o Tamari, da je bila dje­ vica, da je imala na sebi šarene haljine i da je bratu zgotovila jelo, slično je onome, što priča kaže o bo­ žici Istar. Sto se pak u istoj knjizi čita, da je Tamara obitavala u kući svog brata Apsalona, to je kazano za to, jer je božica Istar obitavala u pod­ zemnom svijetu. Amnon pak i njegov brat Apsalon bili bi Dioskuri. U tom smijem tumači dr. NVinckler i druge vije­ sti Starog Zavjeta. Ne niječe svaku povjesnu vrijed­ nost tim vijestima, nego hoće da su te vijesti znatno iskrivljene, iliti mitološki prikazane, već prema to­ me, kako je koji pisac posjedovo veću ili manju dozu babilonskih astralnih nazora. Kolika je besmisle­ nost, takova šta ustvrditi o starozavjetnim piscima, ovdje niti ne napominjem, jer ću o tom napose pro­ govoriti malo niže, a sad ćemo bacit letimični pogled na daljnji razvoj NVincklerove teorije. 3. Drugi poglavitiji pristaše panbabilonizma. NVinckler je sa svojom čudnom teorijom u brzo steko ne mali broj ozbiljnih pristaša, koji su se skoro više nego isti njihov učitelj zagrijali za ovaj protubiblijski sistem. U prvom redu moram spomenuti učenika NVincklerova i sadašnjeg sveučilišnog profe­ sora u Leipzigu, dra A l f r e d a .1 e r e m i a s. U ‘) »Altorientalische G eschichtsanffassung« str. 37. �Neuspjeh jednoga novoga protubiblijskoga sistema. svojim trima spisima o panbabilonizmu1) upro je Jeremias svim silama, da obrani nauku svog učitelja od raznih prigovora i da ju bolje razjasni i utvrdi. On vidi jaki dokaz za ovaj sistem u tom, što je povjest pojedinih asirsko-babilonskih kraljeva obavita mitološkim potezima; pojava tili kraljeva prikazana je kao dolazak nekih nebeskih osoba na zemlju, kao osloboditelji ljudskog društva. Pri kazivanju o rogjenju kralja S a r g o n a veli se, da je prije njega vladalo 350 kraljeva: Jeremijas odmah zaključuje, da je onaj broj 350 postavljen za to, jer se hoće označiti, da sa Sargonom počinje novo doba u povjesti asirsko-babilonskoj, kao što mjesečna godina počimlje nakon 350 dana (točno baš 354 dana). S a n h e r i b, s kojim takogjer počinje novo doba babi­ lonske povjesti, označen je kao nebesko biće, kao Adapa, iliti novi pračovjek. Da je takogjer i Stari Zavjet napisan pod utje­ cajem babilonskih astralnih nazora, to hoće Jeremi­ jas da dokaže: 1. na temelju simbola u izraelskom bogoštovju; 2. jer su poglavitije osobe u Mojsijevoj Genezi prikazane kao spasitelji ljudskog roda, tako Adam, Denoh, Noe, Abraham, Izak, Jakov, Josip; 3. jer u kosmogoniji Mojsijevoj imade dodirnih to­ čaka sa kosmogonijom starih Babilonaca. Na te­ melju toga — zaključuje Jeremijas, — da je sav Sta­ ri Zavjet napisan u panbabilonističnom smislu. Pa i povjest proroka u istom bi smjeru bila na­ pisana, kako to hoće da dokaže napose pastor W. E r b t u svojoj poduljoj raspravi o trima znameni­ tim prorocima Starog Zavjeta, naime I l i j i , E 1 iz e j u i J o n i.1) Zagrijan i on za Wincklerovu teo­ riju iznosi razne činjenice iz života ovih triju proro­ ka, isporegjuje ih sa babilonskom mitologijom i na­ lazi povjest proroka ovisnom o ovoj, a ovu, t. j. ba­ bilonsku mitologiju, ovisnom o babilonskim astralnim nazorima. Ilija Tezbićanin bio bi sunce, Elizej mje­ sec, pa kao što mjesec vazda oko sunca ide, tako i Elizej ne ostavlja Ilije uza sve to, što ga Ilija nago­ vara, da ga ostavi, kako to čitamo u II. knjizi Kralje­ va (po Vulg. 1. IV. Reg.) pogl. 2.: »A kad Gospodin hotijaše uzeti Iliju u vihoru na nebo, pogjoše Ilija i Elizej iz Galgale. I reče Ilija Elizeju: ostani ti ovdje, jer mene Gospodin šalje do Betela. Ali Elizej reče: Tako živ bio Gospodin i tako živa bila duša tvoja n e ć u t e o s t a v i t i . I dogjoše u Betel.« — Ko*) Die Panbabylonisten, der Alte Orient und die 3gypti sche Religion. Leipzig, 1907. — Das Alter der babilonischen A stronomie (objelodanio u dru štv u W inckleru) Leipzig 1908. - - Der Einfluss Baby|oniens auf das Verstandnis des Alten T estam en ts (Biblische Zeit- und Streitfragen), Berlin 1908. *) W. E r b t: Elia, Elisa, Jona. (U ntersuchungen zur Geschichte der liebraer. I. Leipzig 1907. 131 liko samovolje i fantazije u ovom Erbtovom tuma­ čenju, prepuštam cijenjenom čitatelju, da sam pro­ sudi, i da se — nasmije! Žaliti je u istinu, da se ljud­ ski um ne će da otrese predsuda, koje ga logično dovode do ovakovih besmislenosti!. . . I uvaženi inače pisac hebrejske Arheologije, ko­ ja je primljena kao školski tekst na protestantskim sveučilištima, dr. I. B e n z i n g e r , pristaša je Wincklerovog sistema, pa na više mjesta svoje Ar­ heologije2) spominje upliv babilonskog mišljenja na zakonik, religiju, običaje Izraelaca. Poimence o tom raspravlja na str. 159—188. Po njemu I. pogl. Ge­ neze napisano je posvema u babilonskom smislu; a isto tako i obrednik (Ceremonijal) židovski, sadržan poglavito u III. i IV. Mojsijevoj knjizi. (Po Vulg. 1. Levit. et Num.) Evo dva tri primjera, koja Benzin­ ger donosi: Broj 7 kod Hebrejaca bio je sveti broj: u sedmi dan svetkovala se subota; i sedma godina bila je sveta, takogjer 7 X 7 — 49 (godina jubileja); velike svečanosti (Vazam, Sjenice) traju 7 dana ili 2 X 7 14 (posveta Salamunovog hrama); u svečane dane moralo se žrtvovati po 7 životinja, škropljenje krv­ lju redovito se obavljalo po 7 puta. Sve ovo — veli Benzinger, — potsjeća nas na babilonsku religiju, gdje je broj 7 bio takogjer svet, budući je označivo sedam planeta iliti po njihovom shvaćanju sedam velikih bogova, naime: Sunce, Mjesec, Danicu, Mars, Merkura, Saturna i Jupitra. Broj 12 takogjer je za Izraelce bio važan: 12 je sinova Jakovljevih, od kojih proističe sav narod izraelski; 12 stupova načinio je Mojsije na oltaru pod gorom Sinajskom; 12 je kamena ostavio Jozue u rijeci Jordanu za spomen sinova Izraelovih; na 12 mjedenih volova počivalo je saliveno more iliti umivaonica u trijemu Salamunova lirama; 12 koma­ da dragog kamenja sjajilo se na velikom svećeniku i t. d. — Taj broj 12 — veli Benzinger — uzet je iz babilonske astrologije, a označuje 12 mjeseci. Na ovakav evo način tumače nam panbabiloniste sveto Pismo Starog Zavjeta i u opće povjest istočnih naroda. Cijenjeni će čitatelj sa začugjenjem pitati, da li je u opće moguće, da razborit čovjek ovako tumači starodavne dogagjaje. U istinu čudit se je, da su onakovi umovi kao što su Winckler, Jeremias, Benzinger i njima slični, došli do ovakovih besmislenosti, no ipak, do takovih besmislenosti mo­ že se i mora se doći, doklegod se drži istinitim i neoborivim načelo, koje panbabiloniste uporno bra­ ne: sav negdašnji istok stajo je pod utjecajem babiг) 1. B enzinger: Hebraische Archaologie (G rundriss der theologischen W issenschaften) 2. izd. sa 253 slike. Tiibingen 1907. t �Br. 9. — Serafinski Perivoj. 132 lonskih astralnih nazora, po kojima ništa na zemlji ne biva, što nema kakvog odnošaja sa kojom poja­ vom na nebu. No baš u ovom panbabilonistični si­ stem jako hramlje, te ga je ista moderna racijonalistična kritika osudila i odbacila, kao što ćemo pri kraju rasprave čuti. Za sad ćemo časKom promotrit besmislenost ovog sistema osobitim obzirom na sv. Pismo Starog Zavjeta. (Svršit će se.) Stjep. I lijlć : Jesenji preludij. Tamo daleko goljet podrhtaje U bl’jedom sjaju dršće zadnji tračak Zamirujući nad poljanam snenim: Jesenja veče u sivkastom velu Prozirne magle ovija se tiho I sve polako1 iščezava vidu Toneć кб sjenka sred duboke noći. I tmica gluha, tamna i ledena Prirodu tišti kano avet г jema. I stenje život i stravična jeka Kroz bl’jedo lišće tajanstveno z Кб bol što dušom podrhtaje Ijudskon I priča tugu, bjedu i čeznuća Što mrak sakriva i trzaje srca Sred kojih nada tihano zamPe, I želje puste koje v r ’jeme krda S životnog stabla, dok ga ne o; I suze trpke što no izbijaju Iz tajnog vrutka bola i života. Velebna pjesan mrknu na krilima Goleme noći tužno se razl’jega I sjetnim šumom uspavanku poji Ljudskome srcu. Ja kroz maglu lutam I teške slušam kucaje života, Disanje noći, uzdisanje vjetra. Prirode jecaj kroz dušu mi struji Akordom muklim bola sveopćega Što ljudske snove, ko i suho lišće U vrtlog nosi bezkomačne ncći! E*3 1911 Dr. J e le n ić : --------- Iz neobjelodanjenih bosanskih klasika. Dok se je duh hrvatskoga preporoda i samom ponosnom Bosnom i Hercegovinom širio, te u jedno kolo okupljo: Nedića, Matića, Jukića, Bakulu i t. d.; dotle su se neki Franjevci u Bosni i dalje jedino klasikama bavili. Prvak je ovih fra Blaž Jo­ šić (1820.— 1868.), koji je klasičnom latmštinom i nenatkriljivom pjesničkom majstorijom spjevo i objelo­ danio više pjesama. Sve su ove posvećene raznim velikašima, jer je bez mecena i u najvećemu jeku hu­ manizma bilo teško objelodanjivati djela. Jošića: Ode honoribus excelentissimi iliustrissimi ac reverendissimi domini dom ini Petri Kobusitzky de eadem : m et apostolicae Sedis gratia metro-politanae ecclesiae Colocensis archiepiscopi; Carmen jubilaeis ho­ noribus illustrissimi, ac reverendissimi domini Caroli Pavić, electi episcopi Rosonensis etc.; Elegia festis honoribus illustrissimi, ac reverendissimi patris Mariani Šunjić etc.; Carmen honoribus Augistissimi Francisci Josephi I. Austriae imperatoris etc. svima su poznate. Nu Jošić ima i neobjelodanjenih pjesa­ ma. Vel. fra M i r k o Š e s t i ć ustupio nam je tako­ ve dvije a obe su posvećene fra Martinu Nediću, i to prva prigodom njegova povratka iz Rima s općega kapitula franjevačkoga reda 1856., a druga prigodom imendana iste godine. Ako objelodanjene pjesme i natkriljuju obe ove neobjelodanjene, to ipak, da i ove ne propanu, rado u »Serafinskom Perivoju« objelo­ danjujemo: . Rndo Patri M a r t i n o N e d i ć ех Deft. act. rovli. - - Vicario Gnli Eppi. Ono dum Romae celebrato Generali Capitulo Ordinis Seraphici ad Contum Suttiskensem reverteretur a fratribus salutatur. 1856. Motto. Vixit iter durum pietas, datur ora tueri Tua. Virg. Aeu. L. VI. E solites curiš, veteres revocanuir ad undas Et tenuis facili sydere puppis eat. Ibit, et id tuto, reduces-donare salute, Nam redit Ausonia clarus ab urbe Pater. Nunc, nunc si quando jucundos edere plausus, Nunc decet in laetas solvere corda sales. Nunc ope Musarum festivos scribere versus, Nunc iuvat alternis verba ligare modis. Omnia nunc fecisse juvat quae gratus amati Adventus Patris, quae pius optat anior. �h neobjelodanjenih bosanskih klasika. Scribere suadet amoi, pietas, gaudere sereno Vultu, guein cerno nos jubet esse modo. Ergo Pater ter amate! mihi benedicito dextra, Ut valeam metris Te recreare meis. Tu quoque Musa fave, Musarum Praeses Apollo Auxiliatrices porrige quaeso mamiš: lile etenim nostras tandem remeavit ad oras, Ouo dudam cupiit nostra corcna frui. lile cui pietas praeclara modestia mentis, Candor, рах animi, vita guieta placet. Qui res humanas animo sic ardiius alto Pespicit et subito cuncta peric’la subit. Nec luctus, lacrymas nunc, nec suspiria ducent, Cum populo fratres vel pia turba Patres Et Rectore bono sedulo commissa sequuntur, Nec stringet miserum sors inimica gregeni Oualis enim Рех est, tališ grex pagina dicit Rex pius et praestans, grex quoque tališ erit. tiaec quid at, enumero, quae praesens vita fatetur Nec nisi cum mundo sunt perituro prius. Namque Oeus voluit tali nos Patre beare, Cum de illo unanimes disposuere Patres Nec potuit nobis melior fortuua favere Ouam placito tales dando pectore Patres Tempore qui moesto fisos tuetur alumnos, Nec patitur saevis dilacerare lupiš. Quem angit non aliud semper, nisi publica Anxia communis sollicitudo boni. Dignus et hine, Patrum in pleno residere Senatu Rara fortuna, votaque ferre simul, Et post tot montes, post flumina, totque pericla, Et post tam duras diffici!esque vu Incolumis tandem nostras properavit a Et Iicuit patrios, sospiti adire Lares. Salve igitur felix Patriae, salveto Minister! Et refove paulum corpora fessa dorni. Salve inter proprias soboles cavosgue clientes, Salve sic u-num tota corona canit. Nos solitis semper pulsamus sidera votis, Et ferimus pro Te thura, precesque Пео: U vegetus, laetus, multis vertentibus annis Serveris florens, incolumisgue diu! Et Tibi sufficiant Dii semper robur et annos, Et cuniules meritis Matris ubigue bornim! Vivat! Honoribus. Admodum Reverendi Patris M a r t i n i N e d i ć , Lect. Theol. Gone. Prof. LL. 0 0 . Em. Ех Pefiriitoris Proviae Bosnae Argent. atque act. Ministri Provmcialis Ejusdem nec non Vic. Genlis. Illmi. Vicar. Aplici. Dignissimi. Oicata. Reccurrente Fešto Divi Martin i Ep. 1856. 133 Semper in orbe fuit magnorum fama Virorum Hoc monumenta probarit factaque plura docent: Orpheum sic quondam cecinerunt carmine Musae, Maro Mecenatem sic celebravit ovans. fVVos pius hic crevit, quia sic reverentia crescit, Laudatur virtus, et stabilitur umor. — Hine decet eximio Rectoii pandere carmen, Annua Patroni Qui pia Fešta colit. Rector amate! Suum nomen, laudesque maiiebum Nec valeo meritis digna referrć Tuis! Nomine sed nostri celebret Te Musa sonora, Et capias liymnum, quem Šibi laeta canit: Pesuper mitti bona cuncta scimus. Et dari Patrem Patriae, fatemur Coelitus, felix modo Bosniae Provincia gaude! Ouae duces plures pietate claros Ordini Fratrum dederas Minorum, Inter hos Nedić merito referre Jure tene ris. Qui mihi gessit sine laude magna (Jua studens quondam fuit inter illos. Pocta quos laudat memoratque saepe Pamiona tellus. Multa quae dexter faciebat olim pum fuit Matris junior sacerdos, Et dein Pastor populi fidelis Facta !aquuntur. Porro quae posthac fuerant peracta Rite coinmuneni meruere laudem Unde Pefinitor, et hine creatur Jure Minister. Impiger quare fragilern carinam Ut Pater verus vigilans regebat In bonum Fratrum, populi salutem, ac Emolumentum. Ejus en tempiis redidit cupitum, Quo Inclyctus Praeses pietate magna Aiinuam lucem recolit Patroni Plaudite Fratres! Voće concordi flagitate porro: Ut diu samim vegetumque nobis! Praesulem nostrum, decus, et coronani Numina servent!!! Ergo nihil superest, cordis quam promere vota, Laetus et incolumis vi vito care Pater! Ac demum senia fauste, plaudeque peracta In coelis sanetae numera pacis babe!! �134 Br. 9. — Serafinski Perivoj — 1911. Corgue sacrare valent Fratres et fervida vota, Hi dare plus nequeunt, cor tene, corde lubens! Quidquid habet dat, qui cor affert pectore puro Usque diu vivat corde precamur! Ave! Vivas!!! H SH Fra Eugenije Matlć : - Socijalna važnost trećega reda za današnje prilike. 2. Treći red i nevolje XX. vijeka. 1907. napiso je član francuske akademije Alfons Germain ove pohvalne riječi o trećem redu Ako se je u Njemačkoj moro svršiti Kultur-Kampf, ako satanizam nije mogo dobiti Italije, aku masonerija i socijalizam nisu mogli potpuno pokvariti francuske radnike, ima se mnogo zahvalit ovoj djeci sjeromašnog Asižanina.«1) On je govorio o činjenici. Mi ćemo u slijedećim retcima ocr.ati više sposobnost trećeg reda, da bi mogo stati na kraj današnjim ne­ voljama, poimence: socijalizmu, kapitalizmu, zatim laicizmu i alkoholizmu, a onda zloj štampi, koju bi punim pravom mogli nazvati savremenim Ahrimanom. Treći red i socijalizam Socijalizam je veoma opasni, pravi kužni bacil i opstanak društva i njegovo blagostanje. Premda je osnovan na materijalističkim ideama, koje sank­ cioniraju culte de noi, ipak je začudno posve protivan strogom individualizmu — zabludi, koja danas spada gotovo već u antikvitete, a koja je priie uči­ nila mnogo zla. Načelo je socijalizma: ni Boga, ni gospodara. Sve je svačije. Svi su jednaki. Tu nons crćas pour ćtre eganx, nature, a bienfaisante mere. Pourgnoi des biens et des travaux, L’ ingalite meurtriere. . . Dans Г enfance de genre hurnain . .. . 1a sainte et douce egalite, Remplit la terre et la feconde: Ti si nas stvorila jednake, Na­ ravi, dobrostiva majko. S toga čemu ubitačna ne­ jednakost u d o b r i m a i r a d u ? . . . U djetinstvu roda ljudskog sveta i slatka jednakost napunjaše zemlju i nju plogjaše. (De Darthe: socijalistička himna.) Ta bi se jednakost morala odnositi na sve. Ostvaranje njeno vide u kolektivizmu: zato privatno i) Alphonce Oermain : L’ influence de St. Fran^ois d’ Assise sur la Civilisation et les Art- Str. 31. vlasništvo nije opravdano, nije opravdana ženidba, jer je i ona najgore vrsti vlasništvo, nije opravdan moral i vjera. Živjeti na divlju — more pecundum. Oh kako su uzvišeni u tom pogledu bili Huni! Schoppenhauer i Hartman nisu trebali tražiti načina, kako će se ljudski rod približiti nirvani; socijalizam je nirvana. Treći red za svog opstanka sukobio se je sa slič­ nom naukom, kako sam pokazo. I uništio ju je: Ne smijemo sumnjati, da nema u sebi krjeposti, da uni­ šti i socijalizam. Svijet je u naravi religiozan; treći red mu to nudi na najlakši način, dok je socijalizam bezbožan. Pri­ vatno vlasništvo jest skopčano s naravi ljudskom: Treći red ga štiti naregjujuć uz to svojim članovima, da se na vrijeme napravi oporuka, te tim sjegurnije ostane u rukama onoga, koji ima pravo na nj, a so­ cijalizam ga odbacuje. Dakle je socijalizam proti na­ ravi. Puk to može lako shvatiti. Jednakost, koju propovjeda socijalizam, jest samo fraza, buduć da se ne može ostvariti, jer da ništa, svak nema na­ ravnih sposobnosti, da bude jednak u svemu. Hoće li svi raditi isto? Hoće li svi upravljati društvom? Odgovorimo li jesno za sve, onda mora biti razlike: ne stoji njihovo, da mogu ostvariti jednakost u radu. Ali ne mogu ostvariti jednakost ni u dobrima. Hoće li imati jednake plaće svi? Jednakost bi zahtjevala. No ko će onda htjeti raditi što teže? Metnimo, da ne: pada jednakost. Kako je oni pojimaju, utvrgjuje se jednakost u trećem redu, naime jednakost čovječijeg dostojanstva, na temelju čega moraju se i nižim —• puku dati ista prava kao i višim bogati­ jim i bogatim. Treći red prama tome posjeduje sve ono, što se u socijalizmu pričinja lijepo, na najbolji način, a daleko je od njegovih zabluda. Treći red isto tako odgovara težnjama ljudskog srca i ljud­ skoj naravi. S toga razloga može treći red biti naj­ boljim ustukom proti socijalizmu. Treći red i kapitalizam. Uloga se je kapitala u današnje vrijeme znatno promijenila. Novac ne vrijedi samo kao sredstvo prodavanja i kupovanja - vrijednost njegova stoji u tome, što se on na neki način kao plodi. Aristo­ telovu nazivu: nummus sponsor, trebali bi nadodati i nummus productor. Novac nosi interese, pa danas je to poso, koga vodi čitav jedan društveni razred: kapitalisti. Prema sadašnjem tijeku stvari, mi ne­ mamo ništa proti tome, premda ima nekih konservativnih i radikalnih ekonomičara, koji hoće, da je to nepravedno s jednostavnog razloga, što je novac fungibilna stvar, pak onda po tome mora se vratiti �Socijalna važnost trećega reda za današnje prilike. onoliko, koliko se uzajmi, a ne više — s kamatima. Ti se varaju dajuć ku oznaku novcu. Nesumnjivo je, da uzajmlji. :• *;jem novca dolazi za vjerovnika neki lucrum cessans, koji se po pravu mora nadokna­ diti; kod prostih fungibilnih stvari toga nema. Da­ kle ne smije se generalno osugjivati svaki interes — a buduć da taj novac daju kapitalisti, ne smije se generalno osugjivati kapitalizam. On je dapače ko­ ristan — osobito ako je kolektivni mjesto individual­ nog — pretpostaviv naravno, da uzimani interes nadmašuje lucrum cessans. Proti pravom kapitalizmu nismo, nego zloporabama kapitalizma, što se ipak označuje tim imenom. A ko ne zna, kako je veliko zlo taki kapitalizam? Sto je bio feudalizam u sred­ njem vijeku, to je kapitalizam danas. Oba ta siste­ ma imadu isti agresivni značaj. Za feudalizam smo čuli, za kapitalizam vidimo i sami. Na koje se polje niie dao kapitalizam, da može eksploatisati i lihva­ riti? Koje načine nije prokušo, da sve sebi podvrg­ ne? Dao se je na trgovinu. Dao se je na spekula­ ciju. Upotrebljaje prostu lihvu uzimajući visoke ka­ mate, pravi monopole, daje se na zakupljivanje u velikom, spekulira. A sve je to nepravedno; drugih namjera nema, nego da na sve moguće načine zgrne sebi čim više novaca. Sto time pojedinci stradaju, što strada društvo, njemu je svejedno. Na jednom mjestu ove naše radnje opisali smo, kako' kapitali­ zam nesmiljeno harači i ništi. On je veliko zlo našeg društva. Treći red ima snage, da stane na put i niemu. Širite ga samo! On uči ljubav prama svima, ljubav svestranu, izmjeničnu i efektivnu, koja nije ravno­ dušna prema nevolji bližnjega. U potrebi ne idie ona za tim. da ih izrabljuje, nego da ih potpomaže. Ona bi ukinula Hhvu* ona bi ukinula agiotažu, ona bi ukinula zakupljivanje na veliko i monopole. Mo­ žemo biti o tom sjegurni. Treći red ima i svoju tra­ diciju s obzirom na to. Franjevci su tijekom vjekova bili uviek proti ništenju i trvenju sieromaha. Sv. Auto Padovanski u svim svojim misijama propovjeđo ie proti varnnui u trgovanju. Sv. Bernardin Sienski i sv. Ivan Kapistran činili su to is t o ... Brat Bernarda. Franievac, utemelji prve zalagaone. Sv. Bernardin Feltrejski širio je zalagaonice i vodio ie energičnu i uspješnu vojnu proti lihvarima, koje nazivaše trgov­ cima suza: venditori di lagrime.«1) U psalmu 7L čitam: liberabit pauperem a potente, cui поп erat adjutor. Animas panperum salvas fadet: ех usuris et inkjuitate redimet animas eorum. (Oslobodit će ‘) Dr. D ehon-»Jukić’:« Socijalna obnova u duhu kršćanskom. Str. 148. 135 sjeromaha, koji nema pomoćnika. 1 otkup pribavit će sjeromahu: od lihva i nepravde otkupit će njega.) Trećem se redu to najpotpunijim pravom može primjetiti. Treći red i laicizam. Ta je struja kod nas raširena, premda je slabo poznata pod tim imenom. Njoj pripadaju svi oni, koji su antiklerikalci. Antiklerikalizam = laicizam. Ko ne trpi svećenika u javnom životu, on hoće, da se sve pripušći svjetovnjacima, laicima, on hoće, da vlada laicizam. Vidimo, kakova je to pogrješka bolje ćemo upoznati važnost trećeg reda u pobija­ nju te zablude. Laicizam nije političke naravi, košto mnogi mi­ sle, on je više vjerske. Njegovi povici: dalje od svećenika, klerikalizam je neprijatelj; ne idu za tim. da narodu prikažu, da je jedan svjetovnjak upuće­ niji u političkim stvarima, stoga da njima pripada vodstvo, nego da ograniče upliv vjere na narod. Dok su svećenici u javnom životu, nije im to moguće — valja raspršiti pastire, pak su ovce gotove. . . Nadoći će onda samo od sebe, što žele: čovjek bez Boga, obitelj bez Boga, država bez Boga. U prošlosti možemo uprti sličan slučaj: eno galikanizam za vrijeme Ljudevita XTV. On je zatvo­ rio . svećenika u sakristiju, da broje svjeće i čiste čirake i duh kršćanski sve je više plavio. Libe­ ralizam baš tom činu ima zahvaliti svoj opstanak. A u sadašnjosti možemo pokazati pošljedice samog laicizma. Bogu hvala, ako je kod nas mlad, u Francuskoj je već dozreo i plod bacio. Učitelji laičke škole i laičkog morala vide divan uspjeh. Kriminalitet se množi kod muških, kod ženskih, kod stari, pa jao! i kod mladi. Evo malo statistike s ob­ zirom na mlade po M. Tarde-u od g. 1836.—1880. Kriminalitet je nepimoljetnih (izmegju 16.—21. god.) skočio od 5.933 na 20.480, a kriminalitet nedoraslih ženskih od 1.046 na 2.839. Od godine 1881. za djecu valja slijedeći razmjer: U petogodištu od 1881.--1885. iznosi broj 61. od 1886.- 1890 iznosi broj 70. od 1891.—1894 iznosi broi 75. Za nepimoljetne pnko još je gore: 1881 - 1885. iznosio ie broj 309, od 1886—1890. iznosio je broj 366, od 1891.—1894 . pako na 450. Sebeuboistvo ide uz bok sa kriminalitetom. Od 1836.—1881. digo se ie broj od 2.574 na 6.295. Od 1881.—1894. naraso ie na 9.703.*) To je zbilja ogroman dekadentizam. Mnogi se ekonomičan boje za budućnost Francuske. Broj rogjenih spada, broj sebeubojstva raste, krjepost je rijetka, zločini su česti. Pa kako i ne: Daje se velika važnost atavizmu i rogjenim zločincima. ‘) V. Hrvatska Straža. G- VI. Sv. III. Str. 863. �136 Br 9. Serafinski Perivoj. 1911. židovski NVolzor telegrafski ured u Berlinu, Reutcrov ured u Londonu, agencija liavas u Parizu i agen­ cija Stepliani u Rimu. Zidovi su danas gotov simbol zla. S toga nije moguće, da govorimo o zloj štampi, a da ne govo­ rimo o Židovima. Oni su prestavnici zle štampe. Pa opisati veličinu njihova upliva, mislim, da znači opisati veličinu zle štampe. Ja sam to htio u ovome članku. A iz ovoga se takogjer vidi, kako je dobro organizovana zla štampa, kako je snažan naš nepri­ jatelj, s kojim se moramo boriti. Hoćemo li mi biti pobijegjeni? Hoće li biti pobijegjena sveta stvar? Ne smijemo sumnjati, jer je Hrist reko, da je vrata paklena neće moći nad­ Treći red i zla štampa. vladati, Ali može biti za čas potištena i naša ie . Javno mnijenje vlada svijetom, a javnim milije- dužnost, da odvraćamo zlo. U tome moramo imati njem vlada štampa. Koliko je po tome štetna zla taktike kao i neprijatelji; sila imamo samo nam tak­ štampa! Ona je otrov svijeta. 1 kao što svaki . tike treba. Moramo imati jedmi discipliniranu ured­ rastvorno djeluje, tako djeluje i zla štan1. a. Ona bu, koja će čelo o čelo kao prestavnica katoličke ništi sve dobro i plemenito. Podržavana i plaćena, misli boriti se sa židovskom najezdom. Moramo dapače u velikom dijelu i uregjivana od židcva, na­ imati jednu uredbu, koia je kadra po svojoj stegi v r­ pada na sve, što nije židovsko. A najviše kršćane šiti službu izvjestitelja, neposredno ili posredno plai kršćanske svetinje. U listu ZvJzi i Kapaly izišo oajuć za to posebnog činovnika. Moramo imati je jedan govor, u kojem se veii, da će Židovi saču- jednu uredbu, čiji će članovi imati apsolutnu obvezu. vati trajnu mržnju naprama kršćanima, V rt ubuji- ^ ne pj-jmaju zla Štiva, zle štampe, a šire dobru, čama i neprijateljima puka Izrajelova. Io se do- Jer jedno bez drugog istom je parcijalno sredstvo, šljedno i provagja. Oni dapače ne vji ujuć u svoj Mislim, đc je takva uredba i to u najsavršenijem novac, ni u vjernost plačen.h slobode umnika sami smislu treći red. Ko ne vidi, da bi on bio kadar, da su odabrali take pozicije, odakle bi mogli direktno obme izvršuje pretpostaviv samo, da bi se raši­ uplivisati. Megju izvjestiteljima raznili novina naj­ rio? Nema na svijetu nijedne organizacije, čiji su više se nalazi Židova. Megju gospodarima raznih članovi pripravnih i spremniji, da rade za proširenje korespondenca — listova, koji u najtanjim potezima slave Božje, nema ni jedne organizacije, koja bi kupe najznamenitije stvari po svijetu i služe za pu­ mogla biti univerzalnim lijekom — kao što je treći njenje drugih svagdanjih listova, koii nemaju svojih red. Druge takve organizacije nose značai ogranivlastitih izvjestitelja, ima takogjer najviše Židova, čenosti, jer su ili provincijalne ustanove ili narodne Megju gospodarima specijalnih korespondenca ima _ s toga ograničeno mora hiti i njihovo djelovanje. opet najviše Židova. Na pr. bečka korespondenca Jedini treći red — to katoličko framasunstvo toga Wilhelm za mjesne vijesti pripada Židovu, bečka nema. On je bez ograničenosti kao uredba, ako i korespondenca za skupštine, predavanja i t. d. jest pripadaju njegovi članovi ovome ili onome narodu. židovska (naslov joj je: »Allgemeine osterreich'sche Jer Članovi se ipak megju sobom ljube i potpomaže Korrespondenz«). Židovska je isto tako Politische jedan drugog u ostvarenju svojih ideala. Korrespondenz, Reichsrats-Korrespondenz, TheaterDakle? u. Konzert-Korrespondenz Lewy, zatim Korespon­ dencija TSncer, Herzog, 1 anger. Židovska je i Treći red i socijalno kraljestvo Hristovo. bečka trgovačka korespondenca (Orenzer) i nje­ Pranjo, ajde, popravi kuću mačka korespondenca (Oerzon) i slavenska kores­ m oju, koja se ruši. pondenca i konservativna korespondenca i poljska »Što više promatram svijet, to se sve manje korespondenca, pak zatim i Orafcv Information. mogu nadati, da bi čovječanstvo moglo ikada po­ Kao što to, tako su i telegrafski dopisni uredi stati mudra, razborita i sretna masa.« (Goetlie н u njihovim rukama. U bečkom c. i k. telegrafskom pismu na Herdera 19. IV. 1787.) Mi potpisujemo to dopisnom uredu većina je Židova i on je pod njiho­ mnijenje, ali s nadodatkom: bez Hrista. Da, bez vom upravom. Magjarski pako telegrafski dopisni Hrista, bez njegove ljubavi, njegove pravde, njegova ured u Pešti jest čisto židovski. Osim toga čisto su mira, što nam ga je donio na svijet. Hrist je nama Svjet mora taki biti, tako je sazdan. Oni ne poznadu nadnaravnih milosti i sakramentalnih sredsta­ va za vodjenje dobrog i poštenog života. Treći je red u svoj biti proti laicizmu. On po svojim pravilima traži svećenstvo. Predstojnik mo­ ra biti svećenik — s njim su u doticaju na mjesečnim skupštinama. Pohoditelj mora biti svećenik — s njim su u dodiru prigodom pohoda. Svećeniku osim to­ ga moraju uvijek ići, da ispune svoje dužnosti o mjesečnoj ispovjedi i pričesti. A i megju svojim čla­ novima ima treći red svećenika. Treći je red most izmegju laika i svećenika. Treći je red lijek lai­ cizmu. �Socijalna važnost trećega reda za današnje prilike. zalog socijalnog napretka i sreće. Jer kako je sa­ vršena ljubav, koju nas je ućio, kako je velika prav­ da, kako dostojan mir pravde! Ljubi i neprijatelje! Justitia et рах osculatae sunt. Promatrajmo samo njegovu nauku! S njome je stupio novi duh u društvo, a s njim i preobraženje. Ona je podigla obitelj, istisla nepravdu, oslobodila niže. U povjesti najdivnije su stranice, koje govore o tom. Njih prodahnjuje osjećaj zadovoljstva i sreće. Hrist je uvijek tješio žalosne, a potpomago opterećene. Oogjite k meni. . . i ja ću vas okrijepiti — to su riječi njegove i nijesu besplodne, kako već vidjesmo. Do­ takli smo se toga, da pokažemo, u čem se sastoji socijalno kraljestvo Hristovo i kako je ono jedino kadro, da stvori blagostanje na zemlu. Socijalno kraljestvo Hristovo jest opsluživanje njegovih za­ povijedi u društvenom odnošaju. Za treći red to je istom prva pozitivna zadaća. Njegova je svrha ne samo da posveti pojedinca, nego da po pojedincima posveti cijelo društvo. »Sveti je Franjo htio, da njegovi trećoredei budu kršćanski gragjani, koji će biti kadri, da uspostave vladu Hristovu u općini i državi1). Fto. siriti spasonosna na­ čela Hristova, a posebno izvršivati ta načela i giedati, da ih i drugi izvršavaju to je glavna misija trećeg reda, a s time dolazi sreća i zad voljstvo kao od sebe. Dobro smo dakle prije istakli, da je treći red perfekcija duha kršćanskog, jer vrijednost nje­ gova stoji u samom o p s I u ž i v a п j u. On je prema tome sredstvo za obnovljenje Hristova socijalnog kraljestva. Mi mislimo, da je i uspješno sredstvo. Članovima njegovim prirogjeno je, da se užgaju serafskom ljubavlju i revnošću za svetu stvar, lju­ bavlju i revnošću, koja ne pozna umora i granica. A taka ljubav i revnost ostvaraju ono, za čim idu. Vidimo to i sada u praksi. Koliko je i koliko župnika priznalo, da im se odmah župa popravila, čim su uveli treći red. Pronicavom Leonu XIII. nije bila nepoznata prikladnost trećega reda oko raširenja so­ cijalnog kraljestva Hristova. Za to je svakom zgo­ dom opominjo župnike, da šire treći red, zato je svakom zgodom potico vjernike, da stupe u treći red, a razne kongregacije svjetovo, da se upisuju u treći red (alokacija na članove od više kongregacija g. 1882., 1. XII.). I sadašnji Pijo X. nije drugačijeg mnijenja. 1 on radi oko raširenja socijalnog kra­ ljestva Hristova po trećem redu. To nam potvrgjuju i neprijatelji, premda oni to tumače kao klerikalnu najezdu. Framasunski meštar reče jedanput: »Pijo X. jest prije svega socijalni papa. papa puka, čovjek ’) Dr. D ehon-»Jukić:« Socijalna obnova u kršćanskom duhu. Str. 233. 137 koji si je postavio za zadaću, da kao i Leon XIII. raširi k l e r i k a l n o gospodstvo nad modernim dru­ štvom pomoću trećeg reda1). Neka ove riječi budu i za nas mjerodavne! Treći red i alkoholizam. Dosad smo govorili o trećem redu kao ustuku pojedinim opasnim sistemima: s alkoholizmom počimamo govoriti o trećem redu kao istrijebitelju пајgrdnije mane. Alkoholizam, pijanstvo, poživinčcnje čovjeka jesu na dlaku isti pojmovi. Gledajte samo jednoga pijanca! Samo gledajte! Ne morate nikog pitati, da vam ga pokaže. Vi ga i te kako možete sami poznati onako od naravi, bez dubokog poznavanja čovječje nutrine, bez psihologije. Na njemu utisnut je znak neprevarljivi i nefaljivi. Prati ga neured­ nost, resi ga podbulost, kiti ga tromost. Bježi od ljudi, ne mari za jelo, utaplja se u čašici. Ne voli crkve, smrdi mu čitaonica — tek birtija mu je mjesto ugodnosti. Gledajte ga: oduran vam je, Naravno raspoloženje čovjeka! Ali tim niste vidjeli sve nje­ gove bijede, a i bijede njegovih ukućana, njegove djece, jednom riječju njegove obitelji. Gledajte njega, pijanca na ulici, gledajte ga u kući, gledajte njegovu kuću i njegov porod. Kad vidite na ulici čovjekasliku Božju, gdje oborene glave, a na pola zatvore­ nih očiju tetura, naginjuć se sad na lijevu, sad na desnu stranu, kad ga vidite, gdje pravi cik-cak, kad ga vidite, gdje zapliće nogama . . . posrće . . . pada, kad ga vidite, gdje leži u grabi zakalian. zamazati, kad ga zatečete. gdie se valja po svojoj bljuvotini A ondale na vas glupo bulji — kad ga tako vidite i nemadnete riječi, s kojim bi ga usporedili — onda istom shvaćate bijedu njegovu kao osobe, kao raz­ umnog stvorenja Božjeg. To je samo ipak prvi pri­ zor — i dosta lijep. Pratite pijanca u kuću: naći ćete tu još više razočaranja. Njegov dolazak već je čitav nemir, on viče na ženu, tuče ju, viče na djecu, psuje ih: ničim nije zadovoljan. Baca predmete po kući. razbija ih ... A ženi, izrgjaloj, malaksaloj, kapaju suze jedna za drugom. Plače nehotice: ustavlja suze — a one još jače naviru. Ubija je mužev nehaj: ništa žitnog nema u kući. ništa vrućeg nema u kući: svud vlada glad, golotinja i studen. Djeca u kutu drhću: izobličena, bijedna, blijeda gotovo prozirna. Izgledaju ko bez čustva. U ono nešto haljinica zavukli su glave i šute. A prije su ‘) V. Revue Franciscaine br. 3. Str. 139. �Br. 9. — Serafinski Perivoj. 138 plakali i iskali kruha — a sad ne smiju, šute. On ili bije, kad plaču i govore---Grozna i dirljiva slika, a tako običajna! Meg.iu svima manama mučno ima, koja da je raširenija od pijanstva. Zegja za rakijom sad je gotovo veća nego žegja za zlatom! Pregledajmo statistike svih evrop­ skih država; svagdje ćemo naći, da se alkohol jako troši, da je broj pijanaca svagdje velik. A kod nas? Sita ćemo govoriti, kad svak zna. Šljiva i špira, meka i ljuta imadu svoje trošitelje, koji u tom ne poznadu granica. Šljiva i špira, mehka i ljuta imadu svoje ljubitelje, u pravom smislu ljubitelje do ludila. U stenjevačkoj umobolnici bilo je u vremenu od 1893. do 1902. ravnih 974 poludjela od pića izmegju 3416‘). Trećina! Za pobijanje ovoga zla osnivaju se razna apstinentska i temperantska društva. 1 u mnogočem ko­ riste. Djeluju bar antiseptički. No zar ne bi t reći red imo u svakom pogledu veći uspjeh? U tim dru­ štvima daje se samo riječ, obveza, da se neće piti, odnosno napijati, i iz poštenja se drži. Društva pako ne pružaju nikakovih sredstava za očuvanje ili bar ne pružaju moćnih sredstava. Naprotiv treći red nije bez njih. Kod njega jedna ačka (§ 3.) osugjuje alkoholizam, a druge napućuju na najiskušanija siedstva. da se očuva. To je svagdašnje ispitivanje sa­ vjesti, to je po mogućnosti svagdašnje slušanje sv. mise, to je mjesečna ispovjeć i pričest Ko će zani­ jekati važnost ovome, ko će zanijekati čestom ispiti­ vanju savjesti, čestom molenju, čestom ispovijedanju moć i upliv? Sve mogu u onome, koji me jači veli Apoštol. Treći red dakle više nego i jedno drugo društvo vrijedi koli za umanjivanje, toli za priječenje ovoga zla: narav je njegova taka. Zaključak. Jasno je dakle, da treći red posjeduje u sebi sila za sadašnji socijalni preporod ljudstva. No tu ćemo opet ovdje u zaključku potkrijepiti mnijenjima raznih autoriteta, ali ipak ne kao da bi nužno bilo, jer. i onako stvar ima mnogo evidencije, nego što to bolje utvrgjuje naše izvagjanje, budući da ćemo navesti upravo one, koji nijesu Franjevci. Непгу Raymond veli: »Sv. Franju izabro je Bog da sačuva kod puka duh kršćanski prelijevajući svoj serafski duh u sve svoje sinove sviju doba. A u naše pokvareno doba, doba egoizma, naslade, neodvisnosti, strastvene reakcije proti individualizmu, u doba socijalističkih težnja i oholosti, koju poka•) V. D ur-Š ubert: B orim o se, dok je v rem en a: Str. 8. O vu k rasnu bro šu ru sa m nogo slika preporučujem o svim a, tim više, što je čisto prem a narodnom shvaćanju pisana. C 50 h. zuju pristaše jednakosti, treba nadnaravne pomoći, da se ucijepi sjeroiuaštvo, poniznost, pokora, odrica­ nje sama sebe i duh bratski. . . To je primio sv. Franjo od lirista na križu, i dogje li takova šta u naša društva, oživjet će. Roulaix, Val-des-Bois itd. pokazali su nam, da moramo odobriti rezultate, što ih očekivamo od stvarne franjevačke akcije. Suum cuique! Jer je Bog dao franjevačkom redu dar socijalnog apostolstva, dao mu je s njime i posebne milosti: okoristimo se s njima!1) Alfons Germain ističe istu socijalnu misiju tre­ ćeg reda: »Živjeti po Asižaninu znači napredovati u duhovnom životu i uskorijevati socijalni mir.«') Msgr. Segur emfatično kliče: »Treći je red nada svijeta.« Mogli bi navesti još silu priznanja, no mislim, da nije potreba: Omne trinum perfectum. Ragje ćemo upozoriti na jednu činjenicu, koja naru jakim glasom dozivlje u pamet, da je socijalna misija trećem redu nešto bitnoga. A to je, da su prvi po­ četnici i najglavniji promicatelji socijalnog pitanja na katoličkom stanovištu bili svi trećoretci. Na­ vest ćemo izričito neke. Lav XIII. bio je treć'jredac, a on je otac t. zv. kršćanske demokracije; kardinal Manning, prvi promicatelj kršćanske soci­ jalne akcije u Engleskoj, bio je trećoredac; biskup Ketteller, koji takogjer nije nepoznat onima, što se zanimaju socijalnim razvitkom Njemačke, pripado je trećemu redu; liitiski (Belgija) nadbiskup Doritr.boux, dobar socijolog, takogjer je sin sv. Franje .sn trećem redu; tako isto neki stručnjaci u tom pitanju kao Mandet Salvator itd., jesu članovi trećeg re !.». Osim toga i u nas u Banovini nadbiskup dr. Bauer, te u Bosni prvi organizator radništva Gjuro Džam ?nja, pa i simpatični sa svog demokratizma narodni zastupnik pl. Gjurkovečki. Osim toga treći red шо/е se poditičiti, da njemu pripadaju i korifeji karitativne akcije sv. Vinko Paulski, osnovatelj milosrdnica, zatim don Bosco, Pavo od Križa itd. Širimo s toga treći red: njega šireći, širimo duh Hristov kao i blagostanje! Širimo ga! Tako ćemo izaći u susret željama papinim. Širimo ga! tako ćemo sjegurno osjegurati mjesto u raiu, jer nejma sjegurnijeg načina, kako bi osjegurali dušu svoga bliž­ njega, a Hrist je reko: Ko obrati jednoga, spasio je dušu svoju. Širimo ga! Širimo ga s ljubavlju, sa za­ nosom. On je potreban za današnje doba. On je koristan za današnje doba. Širimo ga! U njemu ćemo imati oslon za pastirsku službu, u njemu ćemo *) V. Revue Franciscain. G. 1909. br. V. J) Influence de St. Fran^ois su r la G ivilisation Act, 64. et les �Listak. imati utjehu u danima sve rastućeg bezboštva, u njemu ćemo imati veselje, jer nije moguće, da nje­ govi učinci ne će biti izvrsni, jer kao što je napiso u francuskom listu »La Croix« neki pod imenom »parižljija«: »on je zraka vječne zore, koja rasvi­ jetli čistim evangjeoskim mislima banalni život, tijelu 139 sirpotstavi duh, na ruševinama egoizma i lakomosti postavi hram kršćanskog sjeromaštva, jednostavnost stavi na mjesto raskoši, bratstvo na mjesto mržnje; pokoru, koja pomiruje i čisti na mjesto divlje raskalašenosti, na koju su se davali zapušćani duhovi...")« Sirimo ga! LISTAK. Dr. Jelen ić: Katolicizam u Francuskoj 1910. Stanje katoličke Crkve u Francuskoj u prošloj godini riše clr. Ivan Schreier u 26. broju »K a t li o 1i s c h e K i r e h e n z e i t u n g«-a. Kulturni boj u Francuskoj, veli dr. Schreier, nosi na sebi biljeg megjunarodnog znače­ nja. U nj su uprli oči ne samo katolici nego i neka tolici svega svijeta. U njemu i u činjenicarna, koje se u Francuskoj odigravaju, traže i jedni i drugi pouke i metodu djelovanja. Već je rečeno, da je Francuska po­ lje kušnje za akatolike—uspije li tu kušnja- nastavit će se drugdje. I u Francuskoj, i u Portugalu, i u Uruguayu, i u Italiji, nastavlja se samo u Francuskoj započeto djelo. Podlegne li. katolička Crkva u Fran­ cuskoj, po svoj prilici, promijenit će se u čitavome obrazovanome svijetu slika religije. Pa što se je lani u Francuskoj radilo? Možemo kazati, veli dr. Schreier, da se u svih romanskih naroda, a navlastito u Francuskoj u pro­ šloj godini opaža duh centralizacije naravni plod staroga liberalizma. Nekoč se je sloboda poprijeko gledala, a danas se ona više manje smatra prelomom osobito na političkim poljima. Moć obično počiva u rukama stalnih grupa, koje nište svaki pokret. U Latina su rimske tronove zasjedali bagrom okićeni cezari, a danas su cezari u frakovima i cilindrima. To je ono, što se u Francuskoj nazivlje demokra­ tskom vladom, koja nije drugo do rimski vremenu prilagogjeni Crkvu progoneći cezarizam. Nu suprot svemu tomu prošle je godine katolička Crkva u Fran­ cuskoj učinila jedan korak naprijed, ko li na polju kršćansko-socijalnoga rada i upliva na javni život, toli na polju unutarnjega jačanja i ujedinjenja. Inte­ lektualni je rad katolika u Francuskoj posljednjih de­ cenija uopće intenzivan. Jedva, da i jedan narod pro­ izvede toliko duševna ploda, bilo na znanstvenome polju, bilo na polju popularnoga djelovanja, kao fran­ cuski. U svemu prednjači francuski kler, kao što to svjedoče akademičke nagrade. Ali kler slijede i lai­ ci. Časopis: »L e ш o u v e ni e n t s o c i a I«, što ga objelodanjuje »A c t i o п p o p u I a i r«, prvi je svoje vrsti. U njemu su članci u francuskome, španjolskome, talijanskome, engleskome i njemačkome jeziku; a informacija mu je savršena. Uz »Le inouvement« nalazi se sva sila drugih publikacija, koje, ako i nijesu toliko interesantne, ipak čine na puk ve­ lik utisak. Isti liberalci ne mogu više propagande katoličkoga pera jednostavno ignorirati. CTz literarni rad, cvatu u Francuskoj i konferen­ cije. Ovi se na godinu na tisuće održi, a sve su popraćene s fotografijama. U Francuskoj opstoji 78 svećeničkih dijecezanskih zadruga, koje se bave s fo­ tografijama. »B o n n e P r e s s e« posjeduje i prodaje ođ svjh najsavršenije serije. Megjutim sav ovaj rad nije djelo jedne godine, nego decenija. Neprija­ telj je u Francuskoj daleko raspleo svoje mreže. »Nous avons perdu le peuple« viču sada zastupnici katolištva u Francuskoj. I uistinu, ako i nije sav francuski narod za katolištvo propo, jest veliki dio. Da se i ovaj dio spasi, treba ga duševno promijeniti. Sa spašavanjem treba od djece početi. Usporedu s katolicima oružaju se i neprijatelji, što je opet naj­ bolji znak, da i sami priznaju e Crkve nijesu pobije­ dili i uništili, nego samo orobili i oplijenili. S pismenom i usmenom podukom francuski puk nije zadovoljan. On traži i praktičnoga, socijalnoga rada. T zaista, francuski katolik može s ponosom uprti prstom na uspjehe i na tome polju. Ako svih tih djelovanja i nemamo skupljenih i statistično po­ redanih. ipak nas to uvjeravaju podatci pojedinih pro­ vincija. koji su do nas doprli. Provincija Nivernais broji 348.000 hektara, a odregjena je jedino za gospodarenje i stočarenie. Godine 1906. tu je bilo 7 kršćanskih gospodarskih sindikata; koncem 1908. 29, a 1909. 58. Osim djelovanja, koje je ovakim za­ drugama vlastito, te osim skupština, koje obdržavaju, imaju sindikati i drugih zadaća. Oni su osnovali 12 pripomoćnih zadruga, 4 marvu osjeguravajuća društva, fond za penziju svih gospodara i t. d. U 9 Navod po E. de Nćcy: Le Tiers-Ordre de St. Fran^ois Str. 70. �140 Br. 9. — Ser.ifinski Perivoj. Niveniais-u postoji 8 sindikata za sječu drva, jedan za sluge, 11 patronaža za mlade ljude, 20 turističkih društava, 6 muzikalnih zajednica i za gospogje 22 pa­ tronaža i t. d. Oimnastična i športna federacija pa­ tronaža prošle je godine u Francuskoj brojila 800 dru­ štava s 80.000 članova. Da si dobijemo kakav po­ jam o prirastu takovih ustanova, bacimo pogled na Gironde. Tu je 1902. bilo 30 patronaža, a 1910. 107. Ustanove svih ovih društava zahtijevaju, da njezini članovi vrše strogo kršćanske dužnosti, a obično im na čelu stoji koji svećenik. Prije nekih 11 godina po­ kuša jedan mladi kapelan Abbee Reymann, - da organizira željezničarske radnike svoje župe. Danas »Federat i on ca t h o l i g u e des travaill e u r s d e s c h e m i n s d e f e r « broji 230 sekcija s 40.000 članova. Ova je federacija strogo konfesijonalna — svake godine drže opću pričest i koje hodočašće. Na sličan se način napreduie ; ■■ najmanjim župama, gdje je nekoč izgleda! da se tu ne može razviti nikakov socijalni rad. Za ovaj su se pokret zagrijali i mnogi biskupi, koji su iz početka prijekim okom motrili te novotarije. Škole su i dalje u Francuskoj za katolištvo naj­ odlučnije pitanje, koje mnoge duhove mori. Neutral­ ne škole, što ih je Jules Ferry obećo, oče idno siju atheizam, kao što su to neki katolici još prije pro­ ricali. Katolički su biskupi mnoge tekste školskih knjiga osudili. Radi toga je učiteljska zadruga »A m ic a I e s d e s i n s t i t u t e u r« mnoge biskupe tu­ žila. Neka su sudišta tužbe odbila, a druga su ih prihvatila, usljed čega je i bordovski (Bordeau\) nadbiskup, kardinal Andrieu osugjen na 500 kruna globe. Još većom pogibelju katoličkim obiteljima obzirom na škole prijete profili novih zakona, koje su na diskusiju podastrijeli Brisson i Doumergue. Nu i francuski se katolici svejednako organizuju za spas duša svoje djece. Vrlo je vesela pojava, da i katolička literatura u Chateaubriandovoj domovini iz dana u dan dobiva sve veći interes. Proslavljena su imena Huysmans-a, Coppće-a, Brunetiere-a i Rette-a. Uz ove stoji još sila velikaša, čija se djela odlikuju i uzvišenošću ide­ ja i čistoćom stila. Иепгу Bordeaux, član akade­ mije i Rene Bario, prvi su novelisti ne samo Francrske, nego našega vremena uopće. Djela: » Le s y e u x q u i s’ o u v r e n t « i »La r o b e d e l a i n e « , što ih je Bordeaux objelodanio, te Barinova: » Un e t a c h e d’ e u c r e « i » D o n n a t i e n n e«, te najnovije »B a r r i e r e«, uprav su nenatkriljiva. Uz ove muževe i domaći i strani u zvi­ jezde kuju Charles-a de Pomairols-a i njegovo djelo: »A s c e n s i o n«. I kršćanska se pojezija u Francuskoj budi. Aka- 1911. demija je već uvažila Roberta Vallery-Kadot-a: »E o n s d u p u i t s«, te Gustava Ziglera: »T e гr e d i v i n e«, a te su časti vrijedne i Franje Mauriac-a: »M a i rus j o i n t e s«. Uz ove se susrećemo s Ivanom Verny-em i njegovim »L u m i e r e d e l a m a i s o n « , s Viktorom Lionetom, s Emilom Baumann-om i njegovim »L’ I m m o I e«, s grofom H. de Lacombe-om i njegovim: »A m o u r e t f o i«, s Davignon-om i njegovim: »L e P r i x d e l a v i e« i mnogim drugim. Politička se djelatnost francuskih katolika u 1910. ne može pohvaliti kakovim uspjesima. Prem­ da se pri svakoj promjeni ministarstva pita, ne bi Ii ta čast mogla koga katolika zapasti, ipak će proći 20, 30, pa i 40 godina, dok se to zbude. Svako zna, koliko se svaka stranka trudi, da se što bolje učvrsti i što dalje u svojim rukama moć zadrži. Sve da ka­ tolici imaju dvcjstruk broj zadruga, sindikata, osjeguravajućih društava i t. d.; sve da se oni brojem izjednače sa sogijalistima, imat će ipak dosta muke, dok prodru u aimreHgijozne komore. Treba polako i većinom mukom raditi; puk se mora nanovo odgojiti; njemu treba usaditi nove žile, pak će se istom onda svjetlo ukazati. Rastavni je zakon u Francus­ koj crkvi puno škodio, ali i koristio. Sada, kada kler od države ne prima nikakove potpore, sada on go­ vori slobodno; sada češće biskupi dižu svoj glas i nije se nikada s većom pozornošću sltišo ko danas. Biskupi, koje sv. Stolica neposredno stavlja, bez ika­ kova upletaja države, ti se biskupi diče da svoje časti obnašaju kao pojedini Uristovi namjesnici. Sami francuski katolici stoje pred strašnim pitanjem bivovanja i nebivovanja i ta ih je jasna alternativa prenula iz dubokoga sna, u kome su stoljeća snivali. O. Aloilzij Cvitanović. Mnogo žanje i jedan žeteoc, moglo bi se reći o velikom žeteocu - smrti, koja je kroz mjesec dana prisjekla život trojici otaca bosanske franjevačke redodržave. Najmalgji, za ko­ jim ona najviše i žaluje, jest fra Alojzij Cvitanović, koji je istom Hristove godine bio navršio. Vrijedni pokojnik potječe iz starodrevne varoši Fojnice, koja je dala bosanskoj redodržavi kolik nijedno drugo mjesto Franjevaca. Već je u djetinskim godinama bio poletna i vruća srca, te želio posvetiti sebe Bo­ gu, a svoj budući rad narodu; za tu je svrhu vlasti­ tom pobudom prigrlio franjevački red. Svršivši niže i srednje škole, u kojima je uvijek i u svem bio prvi, bi poslan od starješina u Rim, da u megjuuarodnom kolegiju cijeloga reda proučaje bogoslovske nauke. Tu se je još žarče zaljubio u duh i školu serafskog reda, gdje je bio u doticaju s mladim Franjevcima iz cijeloga svijeta. Nastavnici su mladog Bošnjaka ve­ oma cijenili, koli radi njegove muževne zrelosti i re- �Listak. dovništva, toli radi njegove umne darovitosti i raz­ vijenosti, osobito u filozofiji, te su mu neki davali ime »filozofa« u punom smislu. U domovinu se vrati dosta krhka zdravlja, a nije s dobrim ni otišo. Uza sve to povjeri mu njegovo starješinstvo službu uči­ telja redovničke mladeži. Ali kleti katar u plućima, koji se poslije popeo i do grla, prisilio ga, da se već druge godine zahvali na učiteljskoj službi, koja je ina­ če bila njegov ideal. Punih 8 preostalih godina pro­ živio je u svom rodnom mjestu. U bolesnom tijelu živio je zdrav i krjepak duh, koji nije mogo miro­ vati. Poletni je fra Alojzij svakom bio poznat kao idealista, koji je vječno sanjo o usrećenju svoga reda i domovine; no o njem se može reći, da je bio realni idealista, — snovo je i izvodio. Na peru je bio pri­ znata i zrela sila, te je mnogo toga aktuelnoga pritreso i opisivo; ali gotovo uvijek kao nepoznat. Uz institucije svoga reda, osobito III. red, imo je na srcu i živo radio za sve narodne institucije, bilo moralne, bilo materijalne. Па ništa drugo ne spominjem, dista ga osvjetljuje, što je kao skromni redovnik osno­ vo u Fojnici kulturno katoličko društvo »Rodoljub«, u koje mu je uspjelo spojiti sve elemente i slojeve mjesnoga pučanstva. Krasni dom »Rodoljuba«, ka­ kvim se ni naši prvi gradovi ne mogu ponositi, nje­ govo je čedo, njegov trajni spomenik, bilo mu potom­ stvo ili ne bilo zahvalno. Dok je dobri fra Alojzij i na smrtnoj postelji »fantaziro« o raznim planovima, pozvo ga je Gospodin k Sebi, koga je uvijek pri­ pravno i odano čeko, pošto je kod svakoga ostavio visoko štovanje o svome redovničkom i svećeničkom življenju. 0 idealni fra Alojziju, ovo ti nekoliko cr­ nih slova budi za otplatu prijateljevanja i istornišljenja. Fra X. O. Miroljub Pukler: Književnost Franjevaca sv. Ćirila i Metoda. Upravo mi je mučno dirati u ovo teško i nepoznato pitanje, kad se u nas o tom još ništa nije sistematički pisalo. Ali na nekome je ipak, da ga se takne.1) Prvi slavonski Franjevac, za kojega pozitivno znamo, da se je bavio literaturom, bio je bosanski redodržavnik (od 1687.- 1690.) o. Mijo R a d n i ć, kojega je car Leopold 1. odabro svojim teologom. On prevede na ilirski jezik »Contemtus vanitatum mundi« od s. Didaka Stella 1683.') O. Laurencije B r a č u l j e v i ć iz Budima, izda na korist prabral) Sm atram si dužnošću ovdje se javno zahvaliti g. J u ­ liju Kemfu, ravn. učitelju u Požegi i vtč. o. Antunu Gretschl-u knjižničaru požeškog sam ostana, koji su me savjetovali upu­ tam a i poslali mi nekoja pomoćna djela. ’) Služim se ovom literaturom : P a v i ć : Ramus viri­ dantis slivae in arcam militantis ecclesiae relatus seu paraphrastica et topographica descriptio Provinciae nuper Bosnae 141 tovštine sv. Franje knjigu: »Uzao serafinske goreće ljubavi, triput svezan« 1730. O. Antun B a č i ć, redo­ državnik: »Istina katoličanstva iliti skazanje uprav­ ljanja spasonosnoga žitka karstjanškoga i zabilježenje zabludjenja Garčkoga odmetničtva . . .« Budini 1732. Ostavi za tisak, što poslije izdade o. Velikanović: »Život majke Božje, kraljice i gospoje naše, prisvete divice Marie«. U Pečuliu 1773. O. J o s i p J a n k o v i ć, Vukovarac, redodržavnik i definitor reda, intiman sa Marijom Terezijom i Benediktom XIV., koji tijelo sv. Bone »in Patriam suam Syrmiensem (Vukovar) intulit, izda: »Promiptuarium Com. Visitatoris«, Ravennae 1742. i »Compendium sacrarum caeremoniarum pro ahna et antiguissima provincia Bosnae«. Venetiis 1751. O. N i k o l a K e s i ć. lektor bogoslovlja i gvardijan u Baji: »Epistole i evangjelja priko sviu nediljah«. Budim 1740. O. J er o n i . m L i p o v č i ć, Požežanin, lektor jubilarni u Budimu: »Dušu čuvajuće pohodjenje«. Budim 1750. Onda: »Stazica Nebeska« i »Treći red« 1769. O. A n t u n P a p u š I i ć, lektor jub. »Sedam govorenja za sedam svetkovina bi. divice Marije« i tri latinska na čast Svetih. 0. E m e r i k P a v i ć, dvaput komisar u Bugarskoj i lektor jubilarni, »vir perampla eruditione, ac subtili rerum indagine clarus«: »Ехешplar encomiorum commodo seraphicae juventutis Budimu. Zatim: »Oca posstovanog Goffine pravovirno, po misalu cerkvenomu uregjeno knjizenstvo iliti Kratki nauki i tcmacsenja svih nediljni i glavni svecsani evangjeljah«, Budim 1778. i »Prosvitljenje donatum, a guodam Lectore Generali«... 1754. u i ogrianje jesenog i zimnog doba iliti nediljne i svescane predike«, Budini 1762. Sve tri sam našo u zagrebačkom samostanu. Najvrijcdnjje mu je djelo: »Ramus viridantis olivae«, što sam ga dolje citovo. Osim toga napiše kalendar ilirski cd 1754. -1780. i kronologije provincije i slavenskih kraljeva. O. G j u r o R a p i ć iz Gradiške, lektor teologije izdade dva sveska nediljnih i svetačkih prodika. Cijeli na­ slov glasi ovako: »Svakomu po malko uliti Predike nediljne zajedno s’ korizmenima svima duhovnim pastirom vehoma koristnae a pravoviriiim karstjanom osobito hasnovitae kojae stanje, i svakoga csovika vechianje u selbi uzdarzaju i temelj evangjeoskoga zakona, svakomu, i inesetnomu obilato navisstuju, po P. F. Gjuri Rapics Gradiscaninu Reda MaArgentinae, jam vero S. Joannis a Capistrano nuncupatae. Budae 1766. pag. 70. C e v a p o v i ć - Synoptico memorialis Catalogus obs. niin Prov. S. Jean a Cap. Budae 1823. pag. 319. B a t i n i ć: Djelovanje Franjevaca u Bosni i Hercegovim I - I I I . sv. Zagreb 1881.-87. M a t k o v i ć : Bibliografia Bosanskih Franjevaca. Sara­ jevo 1896. �142 Br. 9. - Serafinski Perivoj. - le Bratje s. o. Francesca od obsluxenja, Provinciae S. Ivana Capistrana Sinu svetae Boghoslovicae sstioczu vridnomu, sloxjtae i na svitlost datae, godinae MDCCLXII. (1762.) u Pesti kod Eitzenbergera, pur­ gerskoga tlacsiocza 1762. (ima 474 strane i indeks). 0. I v a n V e 1i k a n o v ić, rodom iz Broda, isluženi redodržavnik, jubilarni lektor, v i r i n T h e o 1og i a D o g m a t i c o p o l e m i c a a c M o r a l i Cl a ­ r i s s i m u s (tako ga zove Ćevapović), bijaše ujedno po riječima našeg zagrebačkog nekrologa »vir prudentia, humilitate et patientia, octuagenario major; hic plura salubria edidit ligua illyrica opuscula« ( t 21. kolovoza 1803. u Vukovaru). Iz Cevapovića sa­ znajemo da je izdo Pouget-ovu »Istinu katoličku«, »Terezijine slave« i Bačićev »Život majke Božje« 1773. u hrv. jeziku. Osim toga latinski »speculum s. Bonaventurae«. Napiso je i dva L j e t o p i s a, pr­ vi od g. 1406.—1690. po Šipračiću (1774.), a drugi od 1702.—1735. u Vukovaru. Oba se čuvaju u knjiž­ nici franjevačkoj u Buđimu. 0. J o s i p P a v i š ev i ć, Požežanin, više puta redodržavnik (1783.— 1892. i 1797.—1880.), vrstan hronolog i pjesnik (versatissimus), koji dopisivaše s talijanski л literatima, izdad$: »Secula Seraphica« i »pnnegyres de.Sancto Josepho Sponso Beatae Mariae л irginis (et alia fra gmenta latina et illyrrica — veli nekrolog). Umre u Osijeku 24. studena 1803. 0. L a d i s l a v S p a i c s : »Regula vitae humanae«. O. B e r n a r d i n L e a к o v i ć ( t 8. siječnja 1815. u Sa’-engradu), lektor bo­ goslovlja: »Propovijedi nediljne i svetačke« i »Nauk kršćanski«. Nekrolog kaže samo: »Edidit lllyricas Gonciones«. O. J o s i p S t o j a n o v i ć signanter p a r a e n e s i m in morte celeberrimi Laudonis, S e r m o n e s idiomate lllyrico publica donavit luče; cuius insignes C o n c i o n e s Dcminicales typum praestolantur. O. M a r i j a n L a n o š e v i ć i z Orubice (f 25. studena 1812. u Brodu) izdade g r a m a ­ ti ku h r v a t s k o - n j e m a č k u i nj e ma č koh r v a t s k u, zatim hrvatske e p i s t o l e i e v a n g j e 1j a i još nekoje fragmente. Za nj kaže Cevapović, da je bio juriš Canonici et Litteraturae amoenioris cultor insignis; quem Augustus Impera­ tor Josephus 11. pro subsidio Litteraturae Ulyricae Viennam subinde vocavit«. O. G r e g o r i j e P e ­ š t a I i ć, Magister Artium Liberalium et Philosophiae na ilirski je protumačio »sedam psalama Davidovih« sa »pravilima kako se valja čuvati u vrijeme kuge«. O. A l e k s a n d e r T o m i k o v i ć , isluženi redodr­ žavnik, napiše 50 govora svetačkih. (Svršit će se.) 1911. VJESNIK. Dalmatinski Franjevci na sudu. Vatreni rodo­ ljubi: o. Kotaraš i o. Adžija bili su prošli dana na optuženičkoj klupi u Vrlici. Pokretaške perjanice Wilder, Šurinin i dr. Lorković tužili ili, što su pred narodom kazali i to o. Kotaraš u crkvi, a o. Adžija izvan crkve, da pokretaši i pokretaške novine go­ vore i pišu o BI. Dj. Mariji kao o bludnici, a o Isusu kao o lopovu. Na sudu je pokretaše branio napred­ njak pl. Grisogono, a o. Kotaraša i o. Adžiju dva od­ vjetnika, dr. Marović i dr. Krstelj. Dr. Marović i dr. Krstelj na sudu su pred sudca Vernazzu proti pokretašima iznijeli toliko dokaza, da je i sam pokretaški branitelj Grisogono kliknuo: »To je čitava bibliote­ ka!« Sili dokaza nije mogo odoljeti ni sudac Vernazza, te je dalmatinske oce riješio od optužbe, a tu" telje osudio na parbene troškove. Nakon ove pre­ sude pokretaši treba, da umuknu sa svojim dvoličnjastvom. Primieije. Na 27. kolovoza rekli su dva naša mlada Franjevca: fra Silvij Franjković i fra Ivo Mišković prvu svetu misu. Franjković je primiciro u Fujnici pod rukovodstvom p. o. fra Dominika Gojsilovića uz krasno slovo fra Leonarda Čuturića, višegodišnjega urednika »Glasnika sv. Ante« i profesora u Visokome. Mišković je pak prikazo prvu žrtvu u Tolisi. Njega je pod misom ru­ kovodio p. fra Grgo Došen, župnik >\ dekan iz Dubra­ va, a svojom je kićenom besjedom svečanost uzveličo dr. fra Franjo Blažević. U Kreševu je takogjer na 10. rujna primiciro naš mladi pjesnik fra Augustin Cičić. Bog blagoslovio sve naše mlade ujaj<e! Uprava zbora »Jukić« za prvo polugodište. Na početku školske godine, dne 10. IX. 1911. pod pred­ sjedanjem fra Krunoslava Brkića, ferijalnog predsjed­ nika zbora »Jukić« obavljeni su izbori za prvi seme­ star sa slijedećim rezultatom: Predsjednik: fra Mi­ roslav Markanović, bogoslov III. tečaja; potpred­ sjednik: fra Alfonz M. Brković, bogoslov III. tečaja; savjetnik: fra Franjo Klajić, bogoslov III. tečaja; taj­ nik: fra Emanuel Krajinović, bogoslov I. tečaja. NVestminsterski nadbiskup o papinu suverenite­ O papinome se je suverenitetu westminsterski nadbiskup skoro ovako izrazio: »Papi je za slobodno izvršivanje pontifikata civilna neodvisnost apsolutno potrebna. Ali nije dosti, da Papa suverenitet ima, nego je nužno, da se on njim i služiti može. Ovu je civilnu neodvisnost do 1870. garantiralo papino svjetsko gospodstvo. Svjetsko su gospodstvo uništili talijanski kralj i parlamenat. Garancije neodvisnosti, što ih je talijanska vlada zavela, apsolutno su iluzor­ ne, za svrhe nedovoljne, a parlamenat ih može svaki tu. �Vijesnik. čas uništiti. Ove su garancije više godina nepresta­ no ranjavane. Premda se tvrdi, da je papin suvere­ nitet priznat i da se brani, ipak se atentati na njego­ vo dostojanstvo i osobu trpe i ostaju nekažnjeni. Dužnost je talijanske vlade, da garancije civilne neodvisnosti poštuje i cijeni i da 1870. uništeno svjet­ sko gospodstvo kompenzira. Talijanska vlada od onoga vremena nije ništa učinila, da zahtjeve katoli­ ka u tome pogledu ispuni; velika nepravda još je­ dnako očekuje na svoj popravak.« Iz najnovijega grčkoga ustava saznajemo, da je u Grčkoj vladajuća vjera grkoistočna. Svaka se dru­ ga konfesija trpi, ali se i svaki prozelitizam i atentat na grkoistočnu crkvu kažnjava. Službeni je jezik u Grčkoj onaj, u kome su ispisani grčki zakoni. Svaki pokus, da se taj jezik pokvari, jest zabranjen. Grko­ istočna crkva u Grčkoj priznaje za vrhovnoga svoga poglavara samoga Isusa Hrista, u dogmatici se slaže s velikom carigradskom crkvom. Priznaje apostol­ ske kanone i kanone sabora, kao i sv. predaju. U upravi je autokefalna, ne ovisi o nijednoj drugoj cr­ kvi, a ravnaju ju sinode nadbiskupa. Kao što pod državni nadzor, potpadaju svećenici vladajuće vjere, tako potpadaju i svećenici drugih priznatih vjera. Tekst će se sv. Pisma smatrat: nepokvarenim. Bez­ uvjetno se zabranjuje svaki prevod sv. Pisma u dru­ gi koji dijalekat bez dozvole carigradske crkve. Fra Miroljub Pukler. Naš suradnik v. o. Miroljub Pukler, otišo je iz Varaždina, gdje je profesor­ sku i uredničku službu vršio, u Luven u Belgiji, da se u Filozofiji još više usavrši. Bilo na diku redu, a osobito redodržavi sv. Ćirila i Metoda! Katolištvo grada Beča. Na temelju lanjskoga popisa pučanstva »NViener Dibzesanblatt« javlja, da grad Beč broji 1,742.878 rimokatolika, 2.494 grko­ katolika i 121 armeriokatolika. Umro. U franjevačkome samostanu u Tolisi na 29. kolovoza umro je p. o. F l o r i j a n M a t u z o v i ć. Matuzović se je rodio u Grebnicama, u selu domaljevačke župe. Bio je više godina u gimnaziji profesorom, duhovnim pomoćnikom i župnikom. Zad­ njih je godina puno trpio na želutcu, što ga je i u grob svalilo. Počivo u miru! Bossuetov spomenik. Na papinu zapovijed po­ šlo je Мегу de Val biskupu grada Meaux-a pismo, u kome mu dozvoljuje, da se podigne spomenik veliko­ me govorniku i bogoslovu Jakovu Bossuetu (Bosie-u). Bossuet se je rodio 27. rujna 1627. u Dijonu (Dižnou). Nakon izvrsno svršenih svojih nauka bu­ de 1652. zaregjen za svećenika, te zaposjedne u Metzu kanonikat, što ga je još u 13. godini dobio. U Metzu se svojom revnošću za duhovnu pastvu i 143 svojim propovijedima toliko istače, da je dignut na čast saarbuškoga arhigjakona. Jedna jedina propo­ vijed, što ju je 1669. u Parizu držo, toliku je pozor­ nost na nj svratila, da je još iste godine posto kondomskim biskupom. Godine 1670. bude zaregjen za biskupa, nu iste godine odreče se svoje biskupije i bude stavljen za odgojitelja u kraljevu dvoru. Ovaj je položaj za Bossueta bio kritičan. Godine bo 1682.. kada je posto biskupom grada Meaux-a, razmaše se borba izmegju Ljudevita XIV. i Inocencija XI., u ko­ joj Bossuet iz početka stane na stranu Ljudevita XIV. i tako dijelomice bude početnikom onih 4 točaka Gallikanizma. Kada je Ljudevit XIV. svoje zablude opozvo i Bossuet se je povuko, te se je u buduće puno bciio proti Janzenizmu i Ouietizmu. Najveću je ipak slavu Bossuet postigo sa svojini klasičnim propovjedima. Megju mnogobrojnim njegovim djelima ističe se »Discours sur Г hist. univers.«, što ga je za odgoj dauphina sastavio. Na 12. travnja 1704. umro je ve­ liki Jakov Bossuet. Portugalska vlada u brizi. Neprijatelji su kato­ ličkoga klera u Portugalskoj prosuli u narod vijesti, da će se portugalsko svećenstvo gvardske nadbi­ skupije, iz crkava povući i Božje službe privremeno otresti, a to za to, da vladi demonstrira i katolički puk digne na ustanak. Ćim su ove glasine doprle vladi do ušiju, »prestrašen« ministar pravde saopćio ih je brzojavno gvadrskom nadbiskupu. Gvardski je nadbiskup odmah iza dobivenoga brzojava protesti­ ra, da se njegovu kleru takove izmišljotine podmeću. Esperanto i katolici. U kolovozu se je u Antvverpenu na kongres skupilo nekih 7.000 esperantista. Kongresu je učestovo i velik broj katolika. Ovi su na veliku Gospu dne 15. kolovoza slušali sv. misu, a pod sv. misom prviput prediku u esperantskom jeziku. Poslije mise bila je svečana procesija, na ko­ joj se moglo vidjeti oko 100.000 duša, a megju ovim su odmah iza Presvetoga bili pod zastavom esperantisti. Kongresu ie prisustvovo i magjarski prelat dr. Gieswein. Katolička Crkva u Sjedinjenim Državama, broji 13 nadbiskupa, 97 biskupa, 17.084 svećenika, megju kojima se nalazi i 4.437 redovnika. Crkava ima 13.641. Osim toga u Sjedinjenim Državama u Ame­ rici ima 82 sjemeništa sa 6.969 pitomaca, 225 dječinjih internata, 696 viših djevojačkih škola, 4.972 župničke škole s 1,270.131 učenikom, te 285 sjerotišta s 51.938 sjeročadi. �144 Br. 9. — Serafinski Perivoj. — 1911. 1. d i o : 1. U slavu Rugjera J. Boškovića (pje­ sma). — Ante Anić. Društvo sv. Jeronima šalje i ove godine u svijet 2. Život i rad Boškovića. Znanstvena djela nje­ svoje najnovije publikacije, i to sve ljepše od ljepših gova. — Ante Anić. i sočnije od sočnijih. Tu vam je: » D a n i c a « za 3. Boškovićev rad na filozofskom polju. - O. 1912. tiskana u 60.000 primjeraka, a nakrcana svako­ U. Talija. vrsnim poučnim i zabavnim štivom, tu: » B i b l i j ­ 4. Rad R. J. Boškovića na polju atomistike, me­ s k a p o v j e s t«, knjiga 11., dio 1., sv. 11., dok Mar­ teorologije i geodezije. — Prof. dr. Božo Cvjetković. ko M. Majević u svome djelu: » K a k o ć e š u z ­ 5. Per Г epistolario di R. 0. Boscovich. Memog a j a t i d j e c u « podučaje kršćanske roditelje, ka­ rie e documenti. — Prof. O. Gelcich. ko imaju podgajati svoj podmladak. Njemu je žao, 6. Boškovićevi nazori o Bogu i duši, — (). Pe­ da dok zanatlije, trgovci, suci, učitelji, svećenici i t U. tar Vlašić. uče po više godina svoju struku, jedini se roditelji u 7. Atomi i R. Bošković. - Prof. Juraj Carić. svojoj najvišoj zadaći i odgoju djece ne podučaju 8. (). Serafin M. Crijević (Cerva) o R. Boško­ uprav ništa, s čega se opet na svijetu opaža toliko viću..— O. Antonin Zaninović. zlih ljudi. Da se tim zlim posljedicama koliko toliko 9. Anica Boškovićeva. — Sveć. Niko I. Gjivadoskoči, Majević nam u svom djelu po Nijemcu Dies- nović. selu vrlo popularno, a ipak učevno razlaže: o zvanju 10. O. L. Tomagnino, tajniku Boškovića. — N. roditelja i njihovoj velikoj važnosti, o očekivanju no­ Gjivanovfć. voga člana u obitelji, o brizi roditelja pri poroci 11. R. Bošković kao redovnik. — Ante kan. Lieposlije, o prvim godinama i svitanj'. djetinjem, o popili. dobi od četvrte godine pa do istupa iz škole, te o II. d i o. 1. Decus Ragusii (pjesma lat.). - Sveć. skrbi roditelja poslije istupa iz š' ole. Dr. Milan Niko prof. Batistić. Gruber podučaje nas opet u : »Ć u v a j s v o j u r o2. O 200-godišnjici rogjenja R. Boškovića (pjeg j e n u g r u d u « , o zakonir- u, posjedu, vlasništvu, e). — A. Anić. zalogu i pogodbama; a Milan Лауег pruža 3. O 200-god1snjici rogjenja Boškovića (pjesma). zabavnu i poučnu povjesnu pripov ljest iz Jovan Hranilović. pod naslovom: » Š t i t k r a $ e v s t v' a h r 4. Crtice o R. Boškoviću. — Vid V. Vukasović. s k o g a « . S ovim je djelima D r u š t v o s v. J e ­ 5. R. J. Boškoviću (pjesme). M. Stipković i r o n i m a sjajno ispunilo svoju zrdaću, jer će u nji­ P. Perića D. I. 6. Neuvelom imenu R. Boškovića. — D. Andro ma duševne hrane naći, ne samo inteligencija naj­ više klase, nego i sami učevni muževi. Djela dru­ Mu rat. 8. Dva ljetnikovca (crtica). — Ante Anić. štva sv. Jeronima i samo društvo svima Hrvatima III. d i o: Kratka kronika katoličkog društva najtoplije preporučamo. Bošković« u Dubrovniku. Fra Krsto Belamarić: Čemu slobodna škola? Listak. Krasna rasprava našega suradnika fra Krste, dok je Kako se iz samog sadržaja vidi, nije ovo jedna 1 još u »Serf. Perivoju« objelodanjivana nailazila je kod čitaoca »Seraf. Perivoja« uprav na aplauze. Da od običnih spomenica, nego krasno znanstveno i za­ pisac mnogobrojnim molbama udovolji, otisnuo ju je bavno djelo, plod ponajboljih dubrovačkih pisaca — i naponase, te ju raspačaje u franjevačkom samosta­ megju kojima susrećemo i dva naša suradnika 0 . Tanu u Makarskoj (Dalmacija). Toplo preporučamo! liju i O. Vlašića — a svi hoće da s raznog gledišta istaknu znamenitost Boškovićeve pojave. U istinu, Spomenica Rugjera Josipa Boškovića. () 200-toj kad čovjek proštije ovako krasnu spomenicu, shvaća obljetnici njegova rogjenja (18. V. 1711. — 18. V. kakav je veleum bio naš Bošković i kako je zaslužio, 1911.). Daje na svijetlo Dubrovačko Katoličko Dru­ da ga sav učeni svijet štuje. štvo »Bošković«. — Dubrovnik 1911. Ne možemo, a da toplo ne preporučimo svim Primili smo ovu ornašnu knjigu, koju je izdalo našim čitateljima ovu zlata vrijednu spomenicu, ko­ velezaslužno katoličko društvo »Bošković« u slavu ja je urešena takogjer sa 10 lijepih slika. Može se 200-godišnjice rogjenja onog našeg velikana, čije ime nabaviti kod istog nakladnika, naime »Katoličko Dru­ isto društvo nosi. Knjiga obuhvaća 200 stranica ove­ štvo Bošković« u Dubrovniku uz neznatnu cijenu od ćeg formata, a sadržaj joj je slijedeći: same 2 krune, pridodav tome 20 helera za poštarinu. KNJIŽEVNA SMOTRA. Serafinski Perivoj" izlazi na dva arka svakog 15. u mjesecu; godišnja cijena 5 kruna. Rukopise, pretplate reklamacije prima uredništvo u Sarajevu. (Bosna, Sarajevo, franjevački samostan). Odgovorni urednik: dr. o Julian Jelenić. Tiskara Vogler I drugovi u Sarajevu- �UTEMELJENA GODINE 1882. UTEMELJENA GODINE 1882. Tiskara i litografija Vogler i dr., Sarajevo Telefon broj 119. (Komanditno društvo) Ćemaluša ulici 172. sni iHercegovini Preporučuje molitvenika, poslova, što ukusnom izra cjela, brošura, karta, kao i svih »iruku zasjeeaju sa erenije cijene. Moderno uregjena кПЈЈдОУвХПЈМ , izragjuje sve vrsti uveza za knjižnice, velečastne župne urede, škole i privatna poduzeća. — Uvezi o bavljaju se po n aru čb i: u papiru, platnu i koži. Voniske nnrui&e olmulinju se №o l točno. �T isk a ra i lito g ra fija VOGLERI DRUGOVI, SARAJEVO :: (Komanditno društvo) :: preporučuje velečasnoj gg. svećenicima i župskim ure­ dima svoje obilato snabdjeveno skladište sviju vrsti - - crkvenih tiskanica, - kao: matica krštenih, m r atica vjenčanih, matica umrlih, ^čuna i exhibita, /jenča-ii i smrtnih listova Г Т с б Иu pojedinim krstnih. vje«Ča^h arcima ili u -clidnom uvezu, u vlast knjigovežnici. irnžnita i laraievo. *■ i r Dionička glavnica K 5,000.000. ■■ Pričuve preko K 500.000. Prima uloge na štednju na uložne knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih sa bez ikakvih poreza i odbitaka. 4 V lo čisto Kupuje i prodaje sve vrste papira od vrijednosti po najpovoljnijim cijenama, isto tako sve vrste domaćeg i stranog kovanog i papirnog novca. & 0 svim ostalim bankovnim poslovima daje na zahtjev pismena i nsmena obavještenja. *»■ me ______________________ Podružnice a Spljetu, Trstu, Celovcu 1 Gorici, � https://kolekcije.nub.ba/files/original/d6efd3598165866d1be20835bc7063a7.pdf 253664cedddd5781fc2b197cbaf26fcc PDF Text Text SERAFiNSKi Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU GOD. XXV. SARAJEVO, 15. listopada 1911. BROJ 10. SADRŽAJ: A) ČLANCI I PJESMA: 1. 0 . Petar Grabić, Dr. Bazala o slobodnoj volji 145 2. A. Čićić, U V e le g ra d u ......................................... 149 3. Fra P. Vlašić, Neuspjeh jednoga novoga protubiblijskog s is te m a ................................................. 150 B) LISTAK. 1. Dr. Blažević: Što je nama kršćanima sv. Pismo? 154 2. O. M. Jakovljević: Stogodišnjica rogjenja, i 25godišnjica smrti dra Franje L is z ta ..................... 155 j 3. Umjetnička izložba Gabriela Jurkovića . . . . C) VJESNIK. ■ Iz kurije franjevačkog generala. - Naš »Na predak*. — Blagoslov frar,. crkve u -aj^u. — Ve­ Centrala n Ljubljani Dionička g la vn i:' Prima uloge na štednju lika gimnazija u Tuzli. - Kardinal Vives у Tuto našemu redodržavniku — Crkva sv. Antuna u Sa­ rajevu. — S Trsata. Posveta Marijine Crkste u Sarajevu. — Napredak crkve u Sokolinama. . 156 D) KNJIŽEVNA SMOTRA. O. J. Markušić: Fra Branko Strahimir Ška­ rica: Ponos od Bosne. Dr. J. Schafer: Die Parnhtin des Herrn. - Prof. Ferdo Heffler: Slike iz omladinske duhovne pastve. Dr. Seb. ReinW : Elur.enta philosophiae scholasticae. — Dr. Fra uz Reck; Das Missale als Betrachtungsbuch. — Ai Gosp^ Lurdske. — Josip Milaković: Knjiga i 'mc u našoj narodnoj pjesmi. . . . 158 Pođrn^nice д S p ijetn , T u t n , Celovcn i Gorici, .CSC. ■■ Pričuva preko K 500.000. ne knjižice i tekuće crne i ukamaćuje ih sa ja^io Ž i S l e bez ikakvih poreza i odbitaka. Kupuje i prodaje sve vrste papira od vrijednosti po najpovoljnijim cijenama, isto tako sve vrste domaćeg i stranog kovanog i papirnog novca. & 0 svim ostalim bankovnim poslovima daje na zahtjev pismena i usmena obavještenja Л �Privilegovana zemaljska banka za Bosnu i Hercegovinu uvela je novi način štednje podesan za svakoga! Da uzmogne štediti sa uspjehom i u najmanjim svotama, a da ne mora često ići u banku. Privilegovana zemaljska banka za Bosnu i Hercegovinu nabavila je zgodne male vrlo lijepe privatne kutije za štednju iz čelika (vidi gdje će se kutija otvoriti sa tamo spremlje­ sliku), koje ona po želji ustupa svakome uz nim ključem, novac iz nje prebrojiti i upisati uplatu od 6 kruna (trošak kutije), koji se ulo­ kao ulog u uložnu knjižicu. Ta se 'p a k knji­ žak vraća, kad se kutija opet preda zavodu. žica uručuje vlasniku, koji može po tom sa Te kutije može svaki ponijeti kući, da ih svotama, koje su iskazane u knjižici sobodno ima u svako doba pri ruci. iste su zaključane, raspolagati. i napose uregjene za kovani i papirni novac, te Ovaj se način štednje prema tome osniva je vagjenje i ispadanje novca zapriječeno pa­ na principu, da se jednom spremljena uštedprivilegovana tentiranom spravom. Kovani se novac ubacuje nja ne može opet olako dignuti, nego se ZE»M.)SKA ВМ*А .Šoanu i Hercegovinu kroz prostrani otvor |___ |, dočim se papirni mora donijeti u banku, gdje se ukamaćuje, a novac savije i utura kroz šupijinu O na pro­ banka prima kao štedovni ulogna ukamaćenje tivnoj strani. i najmanji iznos. Kad se kutija napuni ili prije u zgodnom Ovaj način štednje osobito je podesan za času, ali svakako svakoga ili svako dva mje­ osobe svakog staleža, koje mogu da štede seca donese se u banku ili na mjestima, gdje samo u malim svotama, napose za obrtnike i banka nema podružnice, na odregjeno mjesto, radnike; za domaćice i u uzgojnom smislu za djecu; za stolna udruženja i sabiranje prinos.* za razne društvene ravajuće, dobrotvorne i pobožne svrhe itd. kao i za osobe, koje stanuju u udaljenim mjestima, te ne svaki uštegjeni novčić donijeti u banku, Ovaj način štednje ima zadaću, da unapredi smisao za štedn? e, koie kod kuće leže u ormaru privede ukamaćenju. ako se samo na helere štedi, mogu na taj način po** '0 helera stavi u kutiju, zaštediće kroz godinu dana 75 kruna, za pet godina oko 400 krun? __ ___ 'S - ^to se u malome stavi u kutiju neće nikomu uzmanjkati, dočim će ~e svak^ i poradovati uv ’lavnid, koju će tako postići. Da se dobije takDva dosta je doći u ba \ javiti adresu ili pisati. anka »nitko družv s), Uplaćena dionička Centrala u Sarajevu. Preuzima uloge na uložne knjižice te ukamaćuje iste uz 4 % % čistih. Eskomptira i reeskomptira mjenice i tražbine. Daje zajmove na tekući račun. Kupuje i prodaje vrijednosne papire, devise, valute. Zalagaonica 2.000.000 kruna. družnice: Mostar i Tuzla. Unovčuje mjenice, izžrijebane, vrijed­ nosne papire i kupone. Pohranjuje svakovrsne depozite i upravlja njima. Izvršuje isplate i naplate na svim trgovačkim središtima tu- i ino­ zemstva. prima u zalog sve dragocijenosti kao: srebro, zlato dragulje i ostalo. �serafin ski Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU BROJ 10. SARAJEVO, 15. listopada 1911. 0. Petar Grabić, franjevac : ^ZZI Dr. B a za la o slo b o d n o j v o lji. »S pravom se dakle u kritici indeterminizma ističe: da je on ne samo kriv, nego da je ispra­ van da ne bismo mogli zamisliti gori dar prirode, nego što bi bila takova volja«. Dr. Albert Bazala. Kolo 1910., str. 104. 1. Savremeno pitanje. U ovogodišnjem »Kolu« naš je čuveni filozof dr. Bazala pod gornjim naslovom jednu raspravicu napiso. On pretresa jedno pitanje, koje je od aktuelne vrijednosti. Ko će ustvrditi, da je problem volje nesavremen, bespiedmetan? Ja cijenim, da ne bi smjelo biti jednoga iole prosvjetljenoga čovjeka, koji se ne bi zanimo s pitanjem slobode, koja tako snažno utječe na sveopću intelektualnu izobrazbu-. Mnoga se pitanja filozofije, socijologije, religije, etike ne dadu nikako riješiti, ako jednostavno napustimo problem slobode. Prama odgovoru o slobodi osobito se socijologija i etika orijentira, tako da su one pod upravnim utjecajem njezina tumačenja. Pod dojmom općenitoga zanimanja dobro je g. Bazala učinio, što ^е je u »Kolo« odlučio da napiše par stranica o problemu volje. Nije bio opširan. On se je ograničio na najnuždnije. Osobne nazore raznih filozofa nije u velikoj mjeri istico. Gosp. je pisac to odveć taktično učinio. Raspravica nije stručno izobraženoj javnosti namijenjena, nego je ona za široke slojeve hrvatskoga naroda opredijeljena. No, neka nitko ne misli da pisanje za šire slojeve nema svojih osobitih poteškoća, koje se u stručnim radovima ne opažaju. Mnogo je puta lakše stručnu raspravu na­ pisati, nego svoje filozofske misli u pristupačnom obliku za šire slojeve prikazati. Ako slične radove ne prati bistrina shvaćanja i shodan izražaj, oni svoje svrhe ne postizavaju, bezuspješni su, a često i škodni. Boluje li na kojoj od ovih mana i rasprava veleuč. pisca, to će se vidjeti tekom moga raspravljanja. Na ovu sam se raspravu tek onda odlučio, kad sam raspravu dra. Bazale dva puta pomno pročito. GOD. XXV. Preko nje ne niogu mukom proći, jer ju je napiso kod nas dobro poznati gosp. pisac. Njegovo ime kod mnogih znači mnogo, što radi svoje književne djelatnosti gosp. Bazala i zaslužuje. Dogagja se, kad čovjek steče priznanje da se njegove misli bez kritične rasudbe usvajaju. Već ih se unaprijed smatra ispravnim, pa odatlen pogibelj, da se zablude, ako ne namjerom pisca, ali slijepim usvajanjem publi­ ke množe, što ne može da bude u interesu napretka, znanosti. Nijesam htio da bez moga osobnoga rasugjivanja pristanem uz istaknute misli veleuč. profesora, što mislim, da gospodinu ne će biti ni najmanje žao, jer je u znanosti istina nada sve, nego sam njegove misli kritici podvrgo, pa evo što ja sudim o nazo­ rima gosp. profesora. Nije mi namjera da pred štovane čitaoce izno­ sim razne nazore, koje je tijekom vijekova problem slabode izazvo. Ja ću se na misli dra. Bazale ogra­ ničiti. Njegove ću glavne tvrdnje onim redom, kojim ih je on napiso, iznijeti i prama momu uvje­ renju trizmeno, hladno, skladno i objektivno ocjeniti. Prosvjetljeni će čitatelji suditi, da li je moja ocjena opravdana ili nije. 2. Oznaka determinizma i indeterminizma. Pitanje, kojim se filozofi zabavljaju jest slije­ deće: ima li čovjek slobodnu volju, ili je nema? Može li se uopće reći, da je čeljade slobodno biće, ili mu je ta sloboda po prirodi uskraćena? Ovo je problem, koga se nastojalo riješiti, a koga se evo uhvatio i naš dr. Bazala. Gospodin pisac zgodno ističe, da se na gornje pitanje odgovori kreću u dva oprečna smjera, po­ znata pod imenom d e t e r m i n i z rn a i i n d e t e r ­ m i n i z m a . I n d e t e r m i n i z a m je nauka onih, koji naučavaju, da je čovjek slobodan: »čovjek je u svom htijenju neovisan od uzroka i utjecaja; jer i ako se volji nameću neki uzroci i razlozi, odluka je njezina od njih neovisna tako, da se uz iste uvjete može odlučiti ovamo ili onamo«. U ovo par zagragjenih riječi gosp. je pisac dobro označio nauku indeterminista. Njihova nauka u tomu �Br. 10. — Serafinski Perivoj. — 1911. 146 uprav i sastoji, što se čovjek uza sve razloge i mo­ tive ipak može odlučiti tamo ili ovamo. Razlozi na volju nemadu prisilnoga upliva, kan da je naše htije­ nje njima tako uvjetovano, pa da bi ono iz njih nuždno imalo slijediti. 0. Bazala dalje nadodaje: »Volja se dakle odlu­ čuje bez obzira na motive«. Iskreno kažem, da bih volio, da je ovaj zaključak izosto. Ako ga je pisac i htio uvrstiti, moro ga je drukčije stilizirati. S ovim bi se zaključkom moga tkogod zavesti u bludnju. Nije isključena mogućnost, da nam gornje riječi veleuč. Bazale dadu kriv pojam o indeterminizmu, kako ga većina pristaše slobodne volje zagovaraju. Indeterminizam ne uči, da se volja bez obzira na motive odlučuje. Ovakov sud nije ispravan. Kad bi to indeterministe učili, veliku bi pogrešku, ako ne i glupost počinili. Indeterminizam priznaje upliv razloga, porive drugih bilo vanjskih bilo unutrašnjih činbenika na ljudsku volju, ali se u načinu upliva od determinizma razlikuje. Uza sve motive oni kažu da volja svoju autonomiju ne napušta. Neka razlozi i opstoje, ona ipak s njima nije tako skučena, — da im se ne bi mogla oteti. Veleuč. je Bazala stanovište determinista odveć dobro označio. Čujmo ga: »Determinizam zastupa protivno mišljenje (indeterminizmu). Po njem je volja vezana na motive, te nužne proizlazi iz zna­ čenja i posebnih prilika, u kojima se nalazi. Tko bi dakle poznavo sve prilike, mogao bi u svakom po­ jedinom slučaju odrediti, kako se volja morala od­ lučiti«. Ja ne bih imo što da nadodam jasnim izrekam gosp. pisca, jer je, kao u raspravi za šire slojeve namjejenjoj, jezgru nauke iznio, a to je za njegovu svrhu dosta. 3. Kritika dra. Bazale. Što naš filozof o teškomu pitanju o slobodi volje misli? Naginje li on k struji indeterminista, ili ga determinizam više zanaša? Naš pisac opaža mnoge poteškoće u indeterminizmu, ali ih ne niječe ni u nazoru determinista. Evo, što on sudi o iznešenim teorijama: » I n d e t e r m i n i z m u j e h t i j e n j e nekaki izolirani faktor, d e t e r mi n i z ­ mu a u t o m a t i č k i p r o d u k t ; onaj se doduše oslanja na svijest o slobodi, ali dolazi u opreku s mnogim činjenicama našega iskustva (?); ovaj vodi više računa o ovim potonjima, ali ne može da protumači svijest o slobodi, a i odgovornost i ubrojivost zadaje mu poteškoća.« Pri ovakom shvaćanju psihološki je shvatljivo, da gosp. pisca nijedan nazor ne zadovoljava. Tako- gjer je pojmljivo, kad se je jedan put odlučio da raspravlja o slobodnoj volji, da nam kaže način, po komu ćemo se jednih i drugih poteškoća znati riješiti. Čitavu borbu izmegju dva oprečna smjera deter­ minizma i indeterminizma, drži samo za »prosto ras­ pravljanje . . . koje nalazi svoju povjest samo u slaboćama i manama protivnika«. Veleučeni dalje slije­ di i nadodaje: »No već toliki utrošeni trud morao bi nas uvjeriti, da je problem slobodne volje ili privi­ dan ili krivo postavljen, i da rješenje njegovo valja tražiti u drugome pravcu«. Evo programa, koga će se u svojoj raspravi veleuč. Bazala držati. 0 namjeri unaprijed neću ništa govoriti, premda je on, sudeći prama stanovištu pisca, hvalevrijedan. Misli ću veleuč. profesora pred prosvjctljenu javnost iznijeti i tekar, kad ih objektiv­ no prikažem, onda ću moje stanovište, sa svom čašću gosp. piscu, nastojat da odredim. 4. Sloboda od nečesa. Veleučeni profesor pozajmljuje pojam slobode, kako ga je Schopenhauer shvaćo. Čuveni Nijemac drži, da je pojam slobode negativan, koji dr. Bazala nazivlje slobodom o d n e č e s a . Doslovne su rije­ či gosp. d o k to ra:/»sloboda uopće ili naprosto nije ništa«. Slijedeća opažanja dovela su ga do onake tvrdnje. Možemo govoriti o slobodnom padu. Ako kamen bačen s visine ne nalazi nikakve zapreke u svom padanju, mi taj pad nazivljemo slobodnim. Ta je sloboda negativna, sloboda, kako kaže dr. Bazala, o d n e č e s a . Kamen u svom padanju, jer nije spriječen nikakvim zaprekama (negativna strana), samo je pod ovim vidom slobodan, i ako on, ušljed zakona teže, nužno pada. Rado pripuštam gosp. piscu, da je primjer zgodno izabran za dokazati ne­ gativnu vrijednost slobode. O iznešenom primjeru ne može da bude prigovora, jer onako shvaćenu slo­ bodu i primjenjenu na konkretni slučaj padanja, mi istovjetujemo sa nuždom. Tekar se može u prenešenom smislu riječi »sloboda« u onom slučaju upotrebiti. Da nas tko upita: mora li kamen s visine bačen padati? Odgovorili bi, da mora (nijekanjem slobode). Da nas tko ponovno priupita: kamen bilo kojom energijom u zraku spriječen, može li da pa­ da? Odgovor bi bio jasan, da ne može (negacija slo­ bode). Onaka sloboda tekar u našoj ideji može da opstoji, u koliko neke zapreke otklanjamo; a slični su primjeri nuždi, koja iksljučuje slobodu, podvrg­ nuti. Gornji je primjer o slobodnom padanju tijela, dr. Bazala htio i čovjeku primijeniti. Njegovo je umo­ vanje: »Svako biće dakle, pa i čovjek, može nekako �147 Dr. Bazala o slobodno] volji. biti vezan, a da se ipak u neku ruku može zvati slo­ bodnim«. Iz cijeloga se raspravljanja velecijenjenog pisca razabire, da on hoće da svede htijenje čovječje na neki stalni prirodni zakon, po komu bi čovjek svegjerno djelovo, niti bi se čovjek niogo oteti uplivu toga zakona. Kao što god je tijelo u svom padu slobodno, ako nije spriječeno, jer je to prama naravi i svojstvu tijela, rek bi da se to jednako može i čo­ vjeku primijeniti. Ovaj se moj zaključak sadržaje u općenitoj stavci, koja kod dra. Bazale glasi ovako: »Tako nijedno biće ne može djelovati, nego prema svojoj prirodi, prema zakonima svoga bistva; a da tim ne prestaje biti slobodno; baš naprotiv, što više je njegovo štovanje proizišlo iz njegove prirode, to je slobodnije — j e r n i j e s p r i j e č e n o s t r a ­ n i m u t j e c a j e m«. Posljedne su riječi znamenite, koje sam pot crto, za shvatiti miso dra. Bazale. Gosp. pisac sma­ tra svako djelovanje slobodnim, samo ako ono nije spriječeno stranim utjecajem. Sloboda se jedino kosi sa prisilnim vanjskim utjecajem, dočim ono, što se radi unutar granica naravi, ono ima jednak način slobode, premda u djelovanju može a i mora da bude razlike. Na primjer kamen, s visine bačen zemlji teži; živinče gladno hranu voli; čovjek umuje. Kako sve ovo biva? To sve biva slobodno, ali slobodom o d n e č e s a , negativnom. Istaknuo sam, što to znači u misli gosp. pisca sloboda o d n e č e s a . Ta se sloboda ne sastoji u djelovanju bića, jer su ona — po običnom shvaćanju riječi, nužna, ili prirodno slobodna. Kamen bačen s visine nužno pada, gladno živinče nužno hranu ište, čovjek hoće, on nužno mora htjeti; jer nijedno od navedenih bića, nebi moglo protivno da radi. Ovakova djelovanja naš filozof nazivlje slobodnim, jer nijesu pod stranim utjecajem. Valjda bi koji prosvjetljeni čitaoc želio bližu oznaku o htijenju ili o slobodi čovjeka, koja bi pri­ kazivala u još jasnijoj slici miso našega profesora. Ja neću te oznake po sebi kovati, nego ću pustiti doktora, da on govori: »Sloboda nam neće biti u z r o k djelovanja, ni sila, koja bi bila kadra, što proizvesti, nego tek stanoviti oblik djelovanja. Slo­ boda ne može razbiti kariku uzroka, jer ne stoji nad njima, nego je sva u njima, kao izvjesni i u neku ruku nama vrijedni način djelovanja, t. j. stanovište djelovanja k v a l i f i c i r a n o kao slobodna«. 5. Je li dr. Bazala determinista? Malo je prije gosp. profesor izjavio da nije pri­ staša ni determinizma ni indeterminizma. To se logično dovodi iz njegovih riječi: »da rješenje nje­ govo (problema o slobodnoj volji) valja tražiti u dru­ gome pravcu«. Iz pomljivoga promatranja raspra­ ve gosp. pisca, meni se čini, da je gospodin pristaša determinizma. Istina, gospodin profesor izbjegaje izražaje, kojim se deterministe uopće služe, kao n. pr. nuždan, uvjetovan, sadržan, ali to na stvari ništa ne mijenja. Dobro mi je poznato, da se dr. Bazala s riječi »sloboda, slobodan« u svojoj raspravi opće­ nito služi. Strukovnjacima je dobro poznato, da su riječi konvencionalni znakovi, koji mogu i oprečne ideje označivati. U ovim je pitanjima glavno sadržina. Ima li se razloga, da se ustvrdi, da je gosp. Ba­ zala zagovornik determinizma? Što je determinizam? Smjer onih, po komu je v o l j a v e z a n a n a m o t i v e , te nužno proizlazi iz značaja čovjeka i posebnih prilika, u kojima se nalazi. Ovako gotovo doslovce dr. Bazala nauku determinista označuje. Kako veleuč. pisac sam osobno poimlje pitanje slo­ bode? On kale: S l o b o d a n e m o ž e r a z ­ b i t i k a r i k u u z r o k a , j e r n e s t o j i nad n j i ma , n e g o j e s v a u n j i ma , kao iz­ vjesni i u neku ruku nama vrijedni način djelovanja, t. j. stanovita djelovanja kvalificiramo kao slobodna. Koliko po prirodnom tumačenju riječi znače, me­ ni je jasno, da je nauka, u od mene potcrtanim rije­ čima, istovjetna sa naukom determinizma. Ili mi rekli, da je v o l j a v e z a n a n a m o t i v e ili tvrdili, da s l o b o d a ne m o ž e r a z b i t i k a ­ r i k u u z r o k a , stvarno'se bez dvojbe jedna te ista miso izrazuje. Velecijenjeni nastoji, da izbjegne determinizmu u koliko, povodeći se za Schopenhauerom, na drugi način poimlje slobodu i nuždu, nego Ii deterministe. Koliko ja shvaćam, svakako dr. Bazala nije našo sre­ tan izlaz. Stvarno se njegova sloboda negativna podudara sa nuždom determinizma. S l o b o d a o d n e č e s a u stvari znači, da svako biće radi prama svojoj naravi i drukčije nikako; jednako i de­ terminizam naučaje, i ako izbjegaje naziv »slobodan«. Na ovaj mi zaključak daju pravo i riječi veleučenoga profesora, gdje kaže, da sloboda ne može razbiti ka­ riku uzroka, nego da mi stanovita djelovanja k v aI i f i c i r a m o k a o s l o b o d n a . Ove nas pošljednje riječi uoblašćuju, jer su zaključak rasprav­ ljanja veleuč. pisca, da završim e je izmegju determi­ nizma i negativne slobode dra. Bazale razlike u ide­ alnoj primjeni naziva »slobodan«, bez da se u stvari očituje i najmanja razlika. * * * �148 Br. 10. — Serafinski Perivoj. — 1911. 6. Primjena negativne slobode na ljudsku volju. neovisna od izvanjskih utjecaja kao i od unutrašnjih motiva. Takovu slobodu nazivlje izpraznom, da je nema. Njoj bi se protivilo cijelo naše iskustvo. Ovo su tvrdnje gosp. doktora, koje su potkrijepljene s ovim dokazom. On je od velike važnosti, pa ćemo ga doslovno prinijeti i opširnijem ga razmatranju podvrgnuti. » On o ( i s k u s t v o ) n a m k a z u j e , d a s u s v a g d a neki r azlozi pokrenuli našu v o l j u . . . « Ovo bi bio najglavniji dokaz proti na­ uci indeterminista. Meni se Čini, da izneseni dokaz o iskustvu, da su našu volju svagda neki razlozi pokrenuli, ne do­ kazuje ništa ni proti indeterminizmu ni za determi­ nizam. Indeterminista će pripuštati gornju stavku, , . , „ . . bez da se odrece svoga nazora; a determinist puno .. .... L_____ se u nju bez dvojbe pouzdavati neće. Zaštitnici slo­ bodne volje priznat će, da volju pokreću razlozi, ali će odmah nadostaviti pitanje o načinu toga upliva. Sasvijem će biti umjestan njihov upit: neka razlozi uplivaju na volju, ali je li taj upliv tako snažan, da mu se volja ne može oteti? Kako svak vidi pitanje promjenjuje oblik. Da se pogrešnost, neispravnost iridetermistične nauke dokaže, potrebito bi bilo ne samo da se ustvrdi, da na volju uplivaju razlozi, nego da se dokaže, da je utjecaj dotičnih motiva tako snažan, da mu se volja pokoriti mora. Meni se čini, da ovo nije dokazano. Dosljedno, uza sve prizna­ nje gornje stavke, indeterminizam nije porušen. Dr. Bazala svoj nazor o negativnoj slobodi hoće da primjeni i na slobodu volje. Premda je to vele­ učeni u kratko, načelno u jur iznešenim recim istak­ nuo, on hoće da bude opširniji. Ovo je sasvim razlo­ žito. Rasprava je o slobodi volje, pa je logično, da se s njom gosp. pisac više zabavi. Nužno je da znamo, što velecij. pisac razumi pod voljom. On volju smatra skupnim imenom » . . . v o l j a j e d a k l e s a m o s k u p n o i me ; n i j e n i k a k v o b i ć e.« Pustimo g. piscu slobodne ruke, neka on po svom shvaćanju označi volju. On je reko, da je volja skupno ime, a nije nikakvo biće. Premda bi se dalo štošta i izrazu zapaziti, ali nam veleučeni i sam svoju miso o volji tumači, koja se slično kod . .... x.. £ . ’ . v. ,. . najuvazemjih filozofa nalazi. On pripusta volju kao sposobnost za slobodno htijenje, a ta sposobnost nije bez dvojbe ništa, nego je ona nešto t. j. ima neku vrst bića. Usvajam riječi g. pisca, da je zgodnije govoriti o slobodnom htijenju nego li o slobodnoj volji. Slobodno htijenje jest čin volje. Nami su nje­ zina djelovanja pristupačnija i apsolutno nužna, da spoznamo samu narav volje. Kod filozofa je odavno priznata i istinitost ovoga staroga a i novoga prin­ cipa: effectus ducit ad causarr. Po učinku narav uzroka upoznajemo. Dr. Bazala sa svojih razloga ne stavlja pitanja: da Ii je volja slobodna? nego pita: -Smijemo li dakle htijenje zvati slobodnim?« 7. Indeterminizam i društveni poredak. Veleučeni pisac razlikuje tri stupnja duševnoga aktiviteta. Mi imamo refleksne kretnje, koje izvo­ Veleučeni Bazala opaža, da bi indeterminizam dimo bez da na nje mislimo. Na primjer čovjek rušio društveni poredak. »S kakovim bismo pouz­ sklapa vjegje, da mu što ne upane u oko ili bilo danjem — pita on — mogli očekivati, da će pošten i skoga mu drago drugoga podražaja, bez da na tu svo­ značajan čovjek raditi kako treba, kad bi htijenje ju akciju pazi. Takovi se čini kod filozofa nazivaju re­ njegovo bilo nemotivirano, kad bi on doista bio go­ fleksnim. Drugi stupanj duševnog aktiviteta sačinja­ spodar »de vouloir et de non vouloir pas« kako to vaju instinkti, koji služe životnim svrhama. Dr. Ba­ indeterminizam tvrdi.« zala razjasnjiva, da kod njih svrha nije svjesna, a Kad bi doista nauka indeterminista bila ovaka, da se izbor srestvi vrši više manje svjesno. Nagoni kako je veleučeni pisac ističe, ja bih je prvi osudio. u misli veleučenoga profesora imadu već i svrhu Kad bi pristaše slobodne volje istu sa krutom samo­ svjesnu, koji znadu katkada tako djelovati, da pre­ voljom, bezrazložnosti istovjetovali, tad bi bez vladaju sam razum. dvojbe ispravni bili izvodi i po socijalni poredak Dovlen ne bi imo velikih poteškoća, da u cije­ gosp. profesora. Koliko mi je poznato općenitu na­ losti pripustim miso dra Bazale. ali ovo što slijedi uku indeterminista ne smijemo u ovom svjetlu pro­ daje mi povoda mnogim poteškoćama. matrati. Slobodno htijenje ne znači isto, što i ne­ Dapače i indeterminizmu Dr. Bazala ponovno preuzimlje svoj već ozna­ motivirano htijenje. čeni pojam negativne slobode ili slobode od ne- svegjerno je htijenje motivirano, ako i ne s takom česa, pa ga prinosi na htijenje. Prema onome, što motivacijom, koja slobodu ništi. Mi jednako možemo smo prije spomenuli, ne će se kod slobode volje ra­ se pouzdavati u poštena i značajna čovjeka i od diti o tom, da bude slobodna naprosto, nego o tom, njega nesumljivo očekivati, da će i unaprijed po­ da bude od nečesa slobodna.« Veleučeni profesor šteno djelovati, i ako smo pristaše indeterminizma. Sloboda volje ne ruši zdravih moralnih načela. napada na indeterminizam, koji da uči: e je volja �149 Dr. Bazala o slobodnoj volji. Ona ne ruši razložitih i opravdanih motiva. 1 ako naša volja može se staviti u opreku sa zdravim mo­ ralnim principima; i ako se ona u praksi može suprotiviti razložitim motivima, odatlen nikako ne sli­ jedi, kad volja ne bi te opreke pokazivala, da ona ne bi bila slobodna. Ili volja bila u skladu s razbo­ rom ili se od njega odalečivala, ona ostaje svegjerno slobodnom. Ima čestitih ljudi, koji su svojim ponašanjem dokazali, da su se pošteno, značajno vladali. Nji­ hovo čestito življenje ne dokazuje ništa proti indeterminizmu. Za ovo dokazati bilo bi nužno, da se prikaže neodoljiva snaga dobrih motiva, koji su na dotičnika prisilno djelovali. Svaki indeterminista priznaje, da se mi u poštena čovjeka možemo po­ uzdati, a to s toga, što se on naviko pošteno djelo­ vati, bez da navika ništi njegovu slobodnu volju. Strogo govoreći nijedan čovjek nije tako savršen, pošten, značajan, da on ipak nebi mogo drukčije da djeluje. Iznimke su, da značajni ljudi postaju neznačajnim, ali te iznimke dokazuju, da je čovjek uza svu prošlost, sačuvo svoju individualnu slo­ bodu. Veleučeni je istovjetovo samovolju, razvratnost, bez čega se na neki način indeterminizam ne bi mogo ni da pojmi, a to mi se čini neispravno. On kaže, da indeterminizam u sebi krije samovoljnost, skrajnu nesaveznost i neproračunivost«, a to nipošto ne slijedi iz nauke o slobodnoj volji, kako ju indeterministe poimlju. ' 8. Idealno i realno dobro Indeterminizam uči, da volja pp svojoj naravi teži k dobru. Njezin je objekat dobar. U ovomu volja ne smije da se o di uči va. Ona je po svojoj na­ ravi tamo upravljena. Zamislimo idealno stanje sa­ vršenoga dobra, iz koga bi slijedilo svako zadovolj­ stvo. Bi li se mogla volja odlučiti na protivnu stranu, t. j. ne htjeti ovo idealno savršeno dobro? Volja takovo dobro nuždno želi, jer je ona uprav svom naravi tamo upravljena. Idealno dobro ne bi pripuštalo mjesto nikakvom protivnom razlogu, koji bi ga od toga odalečivo. Mi toga savršenoga dobra u praktičnom životu ne susrećemo. Svako dobro u ovom životu jest po­ jedinačno, konkretno, koje u sebi ne ima svih uvjeta, da volju u sve i po sve pritegne. U svakomu od njih volja može da nagje, što je posve ne zadovoljava. Svjetlimo ovo slijedećim primjerom. Predmet naše volje reko sam da je dobro. Dobar je rad predmet A, a dobar je odmor, bezbri­ žan život, predmet B. КаКо se volja prama A i prama B ima. Istina je, da čovjek vidi razloga za rad, koji je, kako svak znade, pun dobrih pošljedica za radišu. To ga pro­ matranje nužno ne siluje, da se na rad odluči. 1 ako su veliki razlozi, koji ga na rad potiču, ipak po sri­ jedi su i drugi razlozi, koji pitaju toliko žrtava, sa­ moprijegora sa strane čovjeka, što se ne bi zahtjevalo, kad bi se volja odlučila na stanje mira, odmora. Primijenimo ovo na konkretni slučaj. Pavo hoće da napiše jednu znanstvenu raspravu. Prije nego pane konačna odluka, pretresa razloge, koji vojuju za pisanje, a obzire se i na one, koji ga od toga od­ vraćaju. Za pisanje vojuju razlozi napretka, pro­ svjete, kod čega sudjelovanje naša volja svojim do­ brom smatra. No znanstveno pisanje ima svojih ve­ likih poteškoća. Ako hoće, da njegov rad bude cije­ njen, on mora pitanje dobro proučiti, čestokrat znan­ stveno putovanje poduzeti, novac izdavati itd. Ako se je Pavo odlučio ili na jedno ili na drugo, je li on na t^bio tako prisiljen, da nije mogo drukčije htjeti? Teoretično govoreći razlozi nijesu ni s jedne ni s druge strane prisilni; praktično pak determinizam nema nikakva razloga za se, jer se čovjek u sličnim radovima potpuno osjeća slobodnim. Ako radi, znade da radi neprisiljeno. Tomu je dokaz i to, što čovjek svoje djelo nedovršeno može da napusti. Takogjer se jednako slobodnim smatra i ako se na rad nije odlučio. < 9. Determinizam i iskustvo. Veleučeni Bazala tvrdi, da je deterministična tvrdnja u skladu s iskustvom. Neću reći, da nema nekih prividnih razloga, koji na prvi mah daju pravo determinizmu, ali s najglavnijim se iskustvom deter­ minizam kosi. On se protivi našem psihološkom individualnom iskustvu. O velikoj većini naših čina mi imamo svijest o našoj slobodi, u čemu i sastoji naše stalno iskustvo. Mi osjećamo, da su naša hti­ jenja djelo naše slobodne volje. Poslužimo se slijedećim primjerom. Profesor N. odluči preko praznika poduzeti znanstveno putova­ nje u P. U tu je svrhu sabro potrebitu svotu no­ vaca. Po prigodi dogje u bolnicu milosrdne braće u R., koja je puno oskudjevala. Profesor N. gane se na milosrgjc radi sjeromaštva, koje je tu vladalo. Dogje mu miso, da bi sabranom svotom novca priteko u pomoć bolesnicima. Djelo doista hvale vri­ jedno — humanitarno! Od te ga je misli nakanjeno putovanje odvraćalo, koga bi moro, kad bi djelo milosrgja učinio, napustiti. Ipak se odluči, da djelo milosrgja učini. Tko će se usuditi reći, da je profe­ sor N. to djelo takom prisiljenošću učinio, da ga nije mogo izostaviti? Svijest profesora N. svjedoči, da �Br. 10. — Serafinski Perivoj. — 1911. 150 je to on sa svojom slobodom učinio. Ona mu jamči, da se je on mogo i za svoje putovanje odlučiti. Teoretično prosugjujući, razlozi, koji su vojevali za djelo milosrgja nijesu bili prisilni. Moje je osvjedočenje, da se indeterminizam ne protivi našemu najbližemu iskustvu, svijesti našoj. (Svršit će se.) нвн Prva duša pokršćena, kojoj rana ne krvari. A vidjevši Vašu zvijezdu, nasmijano blago lice, Na šemluk snio tope vrgli, a na vrata od tavnice. Kroz Sarajvo serbez svakom: jadnoj raji ko i agi. Golubice čista i bijela palmu mira ti nam donije, Nek jednako bude svima: svi u miru i svi blagi, Па jednakost vlada stara, što je vrijeme neko odnije. 1 to malo, što je novo, to je samo sreća Vaša, A jednakost željna stara: nejma raja — nejma paša!! A. Ćlčlć: U v elegrad u . Ne klanjam se, gospojice, ni ne ljubim smjerno ruke, Pod crvenim suncobranom, a u halji sve od svile I preveć ste mila i sretna - ne poznate teške muke: Sunčani Vas traci zlate, skuti Vam se sami krile Sve Vas zdravi, sve Vam pjeva u suglasnom jeku i zvonu, Samo pjesnik ne klanja se bajnoj gosp* i salonu. Vi plovite morem sanja i kroz bašcu šarna cvijeća: Kad ponoćni sati biju, Vama podre skladno zvoni, S dana na dan novo ruho, nova zvijezda, nova sreći Fino društvo, tople želje i uzdarja i pokloni, U Sarajvu ništa gore, pače ljepše neg’ na Rajni, No napokon to je isto — svud njemački jezik bajni! Sretno gospo! A ja eto klanjati se ne umijem, No u počast plemstvu slavnu skiiit ću Vam verze ove. Odavna Vam tople želje na pjesničkom srcu grijem, Primite ih veledušno ko iz ruke pjesnikove. Pjesma Vama — a ta miso mučeničkom mome rodu Za vedrije dane bolje, čvrsti zalog za slobodu. Eto gospo, sunce sije sa kristalna neba vedra, Usijano zlato toči na biserje u gjerdanu; S blagoslova obilata nadimlju se sama njedra, Igra srce u grudima, radujuć se toplom danu. A kud jedri lagja Vaša, sve se smiješi i sve pjeva Dok i opet sunce jarko šalje svjetla i ogrijeva. E pa tu smo vijek na slavi i na svadbi i na piru. Tridest ljeta davno minu, kako prva puška puče, Kao poziv da se rekne: zbogom lancu i sindžiru! Da nam svane danak bijeli — mrtvi sahat nek ne tuče, Da vidimo zvijezdu sreće nasmijanu, a kroz suze: I stigosmo, što smo htjeli, što nam vrijeme dosad uze. Jurnuli smo kao lavi, a po bedru ruka pala Neko dolom, neko gorom, a svi listom mladi i stari, Jurnuli smo svojoj sreći — Vi ste, gospo, pred nas stala, Oh! zato se ja ne klanjam ni ne ljubim smjerno ruke. Pod crvenim suncobranom, dok Vam zvona skladno zvone, Vi šetate trideset ljeta — a ja sad ću u hajduke, u salone! Na novo r^ nut toP’’ na A stoput je vojska jača i nevolja stoput veća Sijevnuti će britke ćorde, pa što dadu Bog i sreća! Tu po korzu Vi šetate nasmijano i veselo, Uvijek ljepša i vedrija — ko na tugji račun, sele; A umorna u fotelju krijepit ćete bujno tijelo, Pa će pratnja sjajna stići, prinositi tople želje, Tridest ljeta Vi kušate pravo plemstva i pergamene, A moj narod još jednako plače, pati, mrije i vene. Nerodica sela bije trista zala tom je krivo. Po varošim ljudi pali — ko starinski i zanati; A tu eto što je stiglo u Sarajvo, a još živo, I po danu i po noći to s nevolje gorko pati. Ispiše ih dnevne brige i mozak se smrzo suši, A oblak se tmasti hvata i po srcu i po duši. I ta miso mene mori — i krila mi opet diže: Jednom mora sunce granut ojagjenu, iskr’anim. Neko drugi naše zvijezde kroz oblake sebi užiže, Naše suze nekom svijetle nebeskijem svjetlom bajnim — U salonu, gospo, gore, a u počast plemstvu slavnu, Da se vidi finoj dami po bespuću — na Balkanu! Ne klanjam se, gospojice, ni ne ljubim smjerno ruke, Druga miso mene vodi — a za sreću tužnom rodu, Što uzdiše bezufano s nesmiljene patnje i muke, Izvijajuć dane i noći sve za tugju za gospodu. Ne će dugo, gospo bijela — u topova riku i zvonu Ja ću prvi ljut nasrnut, a najnapre spram salonu. Srušit ćemo carstvo lasti; a dignuti carstvo rada, Da vidimo ko još vrijedi i koliko ljudi ima. Pa u Jijetu kad klonemo, a umor nas obavlada, Svi ćemo se odmoriti na bratskijem na srcima. Svima nam je zemlja mati, a u nebu nada nova! Ne klanjam se gospojice! Dakle zbogom do vidova!! �Neuspjeh jednoga novoga protubiblijskoga sistema. Fra Petar Vlašić, Dubrovnik: - . ---- N euspjeh je d n o g a n o v o g a protub ib lijsk o g sistem a . 2. 4. Besmislenost panbabilonizma. Moderni kritičar Bezold označio je Wincklerov panbabilonistični sistem »smjelom fantastičnom sli­ kom, kojoj nema nikakve podloge ni u klinovitim natpisima.«1) U istinu i ne zna čovjek kako da drukčije nazove ovaj sistem, nego proizvodom ugrijane mašte, koja ima dosta analogije sa maštanijom starih istočnih naroda. Red je do istine priznati, da su stari istočni na­ rodi bili više manje ovisni o babilonskoj kulturi; priznati ćemo i to, da se u literaturama tih naroda, nada sve u poznijoj babilonskoj literaturi može za­ mijetiti tragova babilonskih astralnih nazora, no htjeti posvuda gledati te nazore - kako to panbabiloniste čine - dolazi se do takovih besmisle­ nosti, da se čovjek zdrava razuma mora nasmijati. Po panbabilonističnom sistemu slijedilo bi — kako veoma dobro opaža Fr. Wilke2) — da nije ništa na svijetu opstojalo, što se ne bi moglo protumačit u smislu babilonskih astralnih nazora. Je li ko imo sjajne oči, kao n. pr. Mojsija, to se mora o njem ka­ zati, da je mitološki junak sunca; počinje li ko u sta­ rosti gubiti očinji vid, kao starac Izak, to nas ta vijest potsjeća na pomrčinu mjeseca, je Ii kome drago boriti se kopljem kao Abner eto odmah umi­ šljen vitorogi mjesec, jesu li gdje dva brata odmah se pomišlja na Dioskure. U istinu takovo tumačenje prava je besmislenost. I dandanas, kad svak već znade, da ljudstvo dvadesetog vijeka ne stoji pod uplivom babilonskog mišljenja, mogli bismo ipak, kad bismo htjeli, svaki dogagjaj tumačit u panbabi­ lonističnom smislu, natežuć činjenice i tražeći im uzroka i sličnosti u nebeskim pojavama. Možemo priznati i to, da stari istočni pisci pri pisanju povjesti nijesu imali onakog kriterija, koji današnji povjesničari imadu, no zanijekati im svaki kriterij i proglasiti ih prostim orugjem stanovite re­ ligiozne struje, to je, da se najblaže izrazim malko odviše. Zar nijesu mogli i oni pisci vjerno prikazati osobe, koje su njima bile poznate i dogagjaje, koji su se zbivali pred njihovim očima? Nije im trebalo tražiti nejasnih znakova na nebu, kad su pred sobom imali realne činjenice. Dakle bar kod nekojih vije‘) Spor. »Theologische Rundschau« XI. (Tiibingen 1908.) £r. 212. *) Die astralmythologische Weltanschaung und das Alte Testament Lichterfelde 1907. str. 36. 151 sti starih pisaca ne smijem tražiti panbabilonskog utjecaja. Što se napose tiče povjesti Starog Zavjeta, to možemo slobodno priznati, da u Mojsijevom kaziva­ nju o postanku svijeta i počecima ljudskog roda imade dosta sličnosti sa babilonskim kazivanjem, kako to možemo razabrati iz onoga, što čitamo u Genezi, isporedivši sa dvama velikim babilonskim pjesmama, naime »E n u m a e I i š« i G i I g a m e š«1). No uzrok toj sličnosti ne smijemo tražiti u utjecaju babilonskog mišljenja na Mojsiju, nego u starodrev­ noj predaji, koja se je donekle i kod Babilonaca saču­ vala, a koju nam je Mojsije — Bogom nadahnut — nepokvarenu u Genezi priopćio. Tvrditi pako — ono što panbabiloniste tvrde —, da je sav Stari Zavjet napisan pod utjecajem babi­ lonskih astralnih nazora, znači, ne poznavati Stari Zavjet, ili zatvarati oči pred bjelodanom istinom. Ta.ev^o samo jedan ili dva primjera, koji nam jasno svjedoče golemu razliku izraelskog i babilonskog mišljenja i osuđuju svom snagom panbabilonizam. Religijozno mišljenje Babilonaca temeljilo se na obo­ žavanju neba: sunce, mjesec, zvijezde itd., sve su to za Babilonce pojedini, veći ili manji bogovi; za Izraelce nasuprot, ne samo da u tim nebeskim tjelesinia nema ništa Božanskog, već su za njih to puki stvorovi, d j e l o r u k u B o ž j i h , p o s t a v ­ l j eni , da u z v e I i č a j u s l a v u j e d n o g a , p r a v o g a Boga , koj i je s v e iz n i č e s a s t v o r i o . To se može iz više mjesta svetog Pisma razabrati, kao п. pr. iz Psalma XIX. 2.: » N e b e s a k a z u j u s l a v u Bo ž j u i d j e l a r u k u Nj e g o v i j e h g l a s i s v o d n e b e s k i « ; ili iz Ps. Vili. 1 —4.: Gospodine, Gospodine naš, kako je veličan­ stveno Tvoje Ime po svoj zemlji!... Kad pogle­ dam n e b e s a T v o j a , d j e l o p r s t a T v o j i h , m j e s e c i z v i j e z d e, k o j e si Ti p o s t a ­ v i o . . . « Gdje je ovdje i najmanji trag babilonskim astralnim nazorima? A takovih izraza ima na pre­ tek u sv. Pismu, osobito u Psalmima i Jobovoj knjizi.2) Još je važnije, što Bogom nadahnuti proroci ustaju otvoreno i odlučno proti svakoj vrsti a s t r ol o g i j e , iliti gatanja po zvijezdama, — na čemu se temeljila znanost i religija babilonska — proričući teške kazne Božje, na one, koji takova šta čine. O tome imademo klasični primjer u knjizi Izaije pro•) Obadva eposa preveo je u cijelini na njemački i bi­ lješkom popratio poznati orijentalista dr. H u g o Gr e s s ma n n , prof. bogosl. (protestanskog) u Berlinu, te ih objelodanio u omašnom djelu pod naslovom »Altorientalische Texte und Bilder zum Alten Testamente« 2. sv. Tiibingen 1909. Ћ) V. nadasve pogl. 38. Job. �152 Br. 10. — Serafinski Perivoj. — 1911. roka, gl. 47., pa zaslužuje, da ga ovdje u izvatku pre­ nesem. Prorok se obraća babilonskom carstvu i megju ostalim veli: »Sigji i sjedi u prah, djevojko, kćeri babilonska; sjedi na zemlju, kći Haldejska; sjedi mučeći i ugji u tamu, jer se nećeš više zvati gospogja čaratarirna. .. radi mnoštva čina tvojih i radi velike sile č ar a п j a tvoga . .. Stani sada s v r a ć a n j e m svo­ jim s mnoštvom zlodjela svojih, oko kojih si se tru­ dila od mladosti svoje, ne bi li se pomogla, ne bi li se okrijepila. Umorila si se od mnoštva namjera svojih; neka stanu sada z v j e z d a r i , k o j i g l e ­ daj u z v i j e z d e , koj i p r o r i č u s v a k o g a m j e s e c a , i neka te sačuvaju od onoga, što će doći na te. Gle! oni su kao pljeva, oganj će ih spaliti, ni sami sebe neće izbaviti iz plamena; ne će ostati uglja, da se ko ogrije, ni ognja, da bi se posjedjelo kod njega. Taki će biti oni, kojima si se trudila i s kojima si trgovala od mladosti svoje, razbjeći će se svaki na svoju stranu, ne će biti nikoga, da te izbavi.« Ne ću duljiti drugim navodima iz sv. Pisma. Kad čitamo ovako strjelovite riječi protiv zvjezdara i vračara babilonskih, a s druge se strane sje­ timo, da je baš zvjezdarstvo i vračarstvo sačinjavalo glavnu čest babilonskih religioznih ideja, u istinu ne možemo vjerovati, da se može u prosvjetljenom dva­ desetome vijeku naći učenih muževa, koji hoće, da je sav Stari Zavjet napisan u babilonskom duhu. 5. Osuda panbabilonizma. Moderna kritika, uza svu pristranost, koju uopće iskazuje u biblijskim pitanjima, izrekla je nad panbabilonizmom osudu, koja je za Wincklera i njegove pristaše uprav porazna. O tome su u tri navrata progovorili Schmidt, Nowack i Kuchler u uvaženom protestantskom časopisu »Th e o l o g i s c h e R u n d s c h a u«1), koji, kako sam više puta spomenuo, stoji na racijonalističnom stanovištu, a izlazi u Tiibingenu. Opazilo se sa strane moderne kritike, da raz­ lozi, koje panbabiloniste navode u potvrdu svog si­ stema nijesu takovi, da bi ih nepristrana znanost mogla prihvatiti i s toga, da sav sistem počiva na veoma krhkom, nestalnom temelju. Tako je poimence dr. Schmidt2) prigovorio dru Alfredu Jeremijas, da ne iznosi činjenice kako su prikazane u klinovitim natpisima, nego da ih je on tako preudesio, kako bi bolje odgovarale zasnovanom sistemu. Da u pri­ kazivanju povjesti pojedinih babilonskih kraljeva imade mitoloških poteza, tome se nije čuditi, i to je ‘) XI. (1908.) str. 205.-218. - X'I. (1909.) str. 2149.-277. - XIV. (1911.) str. 237.-217. *) U »Theologische Rundschau« XI. (1908.) str. 213. lasno shvatit kod starinskih pisaca, no odatle nipošto ne slijedi, da su oni pisci to tako predstavili pod utjecajem babilonskih astralnih nazora, nego je to naprosto subjektivno mišljenje Jeremijino, kojeg ne bi smjelo biti pri znanstvenom istraživanju, jer jedno su objektivne činjenice, a drugo je naše privatno shvaćanje tih činjenica. Otvoreno, kao malo tko, usto je protiv istog sistema J. K б b e r 1e, te je u tu svrhu držo u Rostocku šest sveučilišnih slobodnih predavanja, pa ista predavanja u posebnom djelu na svjetlo izdo3). U dvama prvim predavanjima ocrta Koberle u krat­ kim potezima sliku izraelske povjesti obzirom na povjest prednje Azije. U trećem predavanju ras­ pravlja o utjecaju babilonske kulture na kulturu Izraelaca, dokazujuć, da i ako je izraelska kultura u nekom pogledu ovisna o babilonskoj, ipak se od ove znatno razilazi, jer se u mnogom pogledu samostalno razvila, kako se to razabire iz literature izraelskog naroda, а poglavito iz njegovog zakonika. Velike je važnosti četvrto predavanje, gdje se auktor bavi babilonskim politeizmom i izraelskim monoteizmom. Po Koberlu nalazimo i kod Babilbilaca tragova monoteistične iaeje, no ne nalazimo monoteizma, kakav jc kod Izraelaca, već višeboštvo i nejasnu sliku bo­ žanstva u opće. Dasiijedno tome mora se sa svom odluĆnošću poreći svaki odnošaj izraelskog mono­ teizma prema babilonskom politeizmu, kao u opće prema svakoj drugoj starinskoj religiji. Izraelski monoteizam nije tugjeg izvora, on je svojina naroda izraelskoga i nijednog drugog starinskog naroda. Peto i šesto predavanje najvažnije je za naše pita­ nje: tu se dokazuje temeljna razlika megju babilon­ skom mitologijom i biblijskom povješću, te se konačno kaže rezultat ove prepirke. Taj rezultat po Koberlovom mnijenju bio bi dvostruki: 1. Intelektualna i materijalna kultura starih Izraelaca u mnogočem je ovisna o sveopćoj istočnoj kulturi starih azijatskih naroda, a izvor te kulture imamo tražiti u Babiloniji. Doslijedno i Stari Za­ vjet mora se shvaćati i tumačiti u duhu stare istočne kulture.1) 2. No ujedno istina je i to, da Izrael u religioz0 Pod naslovom :»Die Beziehungen zwischen Israel und Babylonien«. Sechs VortrSge. Wismar, 1908. J) Kao katolici možemo slobodno potpisat ovu Kdberlovu izjavu. Jer nema sumnje, da su i Izraelci bili pod utjeca­ jem sveopće istočne kulture, kao što nema sumnje da su i sveti pisci starozavjetnih knjiga uza sve Božje nadahnuće tkoje ih je čuvalo od pogrješaka u pisanju) ipak bili djeca svoje dobe, te su i pisali prema duhu svog vremena. Zato baš, da se dobro razumije sv. Pismo Starog Zavjeta od potrebe je biti dobro upućen u istočne prilike ondašnjih vremena. Inače Stari Zavjet ostaje nam zagonetnom knjigom, a na nekojem mjestu komugod i kamenom smutnje, �Neuspjeh jednoga novoga protubiblijskog sistema. 153 iiorn pogledu stoji osamljen megju svim ondašnjim narodima; pače izraelska religiozna načela kose se sa religioznim mišljenjem sviju ondašnjih naroda, pa i Babilonaca. i zato je posve nevjerojatno, da bi knjige Starog Zavjeta — svete i religiozne knjige izraelske — bile napisane pod utjecajem babilon­ skih astralnih nazora. — Tako Koberle. Poput Koberla podvrgo je oštroj kritici panbabilonistični sistem, gore spomenuti Fritz W i 1k ег), koji promatra ponapose izraelske nazore o Bogu i svijetu, te način prikazivanja starozavjetnih pisaca i sve to isporegjuje sa babilonskim nazorima. Wilke misli, da je megju izraelskim i babilonskim nazorima o svijetu u glavnome takova sličnost, da se ne može zanijekat megjusobna ovisnost, tako, da bi Mojsija svoje kazivanje o postanku svijeta itd. bio uzeo iz babilonskog pripovijedanja. Na ovo mora­ mo odlučno kazati ono, što već gore kazasmo: to nije ovisnost o babilonskom kazivanju nego o pra­ davnoj povjesti, koja se u suštini dakako iskva­ rena — i kod Babilonaca sačuvaia. U ostalom pri­ znaje i Wilke, da u jednom pogledu izraelski nazori o svijetu stoje u diametralnoj opreci sa babilonskim, naime u tom, što Babilonac u suncu, mjesecu i zvi jezdama vidi, neko božansko biće, vidi različite bogove, koje štuje, dočim je za Izraelca čitav sve­ mir naprosto djelo jednog pravog Boga, Stvoritelja neba i zemlje i svega, što je na njima i u njima. Takogjer u nazorima o vrhovnom biću, koji sve obu­ hvaća, naime Bogu, vidi Wilke neke sličnosti megju izraelskim i babilonskim nazorima - kao što takove sličnosti imađe u opće megju svim religijama, bar što se tiče pojma Božanstva — ali i u tom priznaje golemu razliku, budući kod Izraelaca vlada monoteizam, kod Babilonaca naprotiv politeizam, a to su dva nazora sebi tako opriječna, da se već ne može ni govorit o sličnosti religioznih nazora megju ovim dvama narodima. Sto se tiče starozavjetnih pisaca, to Wilke po­ riče sa svom odlučnošću, da su oni pisali pod utje­ cajem babilonskih astralnih nazora, i to zbog ova 3 razloga: 1. Razni dogagjaji opisani u knjigama Starog Za­ vjeta sasvim se lasno i naravno mogu shvatiti tuma­ čeći ih kao povjesne ili psihološke činjenice, dočim se valja naprezati, kad ih se hoće shvatit u panbabilonističnom smislu. 2. U opće cio Wincklerov sistem nije stalno do­ kazan; valjalo bi dakle, da njegove pristaše ponaj­ prije iznesu jake dokaze, na kojim bi se temeljio nji- hov sistem, pa bi se onda moglo u smislu tog siste­ ma promatrati starozavjetna povjest. 3. Ako su kod Izraelaca nekoji brojevi bili sveti (kao broj 7, 12, 14, 70, 72) nije od potrebe tome tra­ žit motiva u zvjezdarskoj babilonskoj znanosti, jer razlog važnosti pojedinih brojeva nalazimo u istim starozavjetnim knjigama naznačen. (N. pr. za broj 7 jer je Gospodin sedmi dan otpočimio od stvaranja; br. 12 jer je dvanaest sinova Jakovljevih, od kojih proistekoše svi Izraelci itd.). Suviše Mojsijev za­ kon strogo je zabranjivo Izraelcima miješanje bilo s kojim narodom; proroci su neprestano opominjali narod, da se čuvaju od krivih bogova tugjih naroda, kao i od njihovih običaja, ne isključivši ni Babilonce, doslijedno ti isti pisci — Mojsija i proreci — morali su se pomnjivo čuvati, da u njihovim spisima ne bude ništa, što bi tugjinstvom odisalo i tako je nemoguće zamislit, da bi oni u pisanju bili ovisni o babilonskim nazorima. Svejedno ima se kazati i o drugim staro­ zavjetnim piscima. Pored spomenute dvojice kritičara, naime Kbblera i Wilkea, i drugi su ustali protiv panbabilonizma, kao Konig, Stahelin, Bezold, Boli, zahtjevajuć od Vincklera i njegovih pristaša, da iznesu jačih doaza u potvrdu panbabilonizma, jer da izneseni do­ kazi slabo uvjeravaju. Panbabiloniste im takove izazive izmicali su se, kako su bolje znali, raznim doskočicam, kao što je u opće običajno kod onih, koji ne mogu pozitivnih dokaza iznijeti. No doskočicama može se zaslijepiti neuke i nevjeste, pravi učenjak vidi njihovu prozirnost, pa su pred učenjacima Wincklerove i Jeremijine doskočice slabo pomogle, pače puno su oslabile njihov ugled. Megjutim u zadnje doba — baš prošle godine 1910. — panbabilonizam srušio se sa one umjetne vi­ sine, na koju se bio podigo, a srušio ga je po mni­ jenju istih racijonalista - učeni orijentalista, P. Franz Ksav. K u g I e r. Isusovac u Valkenburgu. Upućen temeljito u klinovito pismo i u asirsko-banilonski jezik, za više godina proučavo je Kugler istočno biblijsko pitanje, poimence astralne babilon­ ske nazore. Plod svoga istraživanja priopćio je u raznim djelima1) i napokon u znamenitom djelu »Im B a n n k r e i s B a b e I s. P a n b a b у I o n is t i s c li e K o n s t r u k t i o u e n u n d r e l i g i o o s g e s c h i c h t l i c h e T a t s a c li e n«, što je objelodanjeno prošle god. 1910. S ovim djelom zado jc Kugler smrtni udarac panbabilonizniu, jer je tu, dokazima u ruci, pokazo, kako ne stoji ni stoti dio NVincklerovih tvrdnja, ponajviše već s tog prostog ') Die astral-mythologische Anschaungen und das Alte Testament. (Biblische Zeit und Streitfragen) Berlin, 1907. ‘) Die babylonische Mondrecbnung 1900. — Sternkurde und Sterndienst in Babel 1907. 1909. �154 Br. 10. — Serafinski Perivoj. razloga, što zvjezdarska znanost nije bila u davno doba Babiloncima poznata, nego se tek kasnije u 7. vijeku prije Isusa razvila, i to ne onako, kako Winckler tvrdi. Doslijedno tome prije 7. vijeka (pr. Is.) ne može ni biti govora o utjecanju kakovih ba­ bilonskih astralnih nazora kod starozavjetnih pisaca, kad takovi nazori nijesu ni opstojali. Kugler nadalje — i opet dokazima u ruci, uze­ tih iz klinovitih natpisa — pokazuje kako je grubo pogriješio NVinckler u prikazivanju babilonskog ka­ lendara, u tumačenju njihove astrologije, u imenima babilonskih bogova itd. Sve ovo u prah obara umi­ šljenu veličinu panbabilonske zgrade. Milo mi je kao katoliku ovom zgodom istaknuti, kako se je racijonalistična kritika veoma pohvalno izrazila ob ovom katoličkom učenjaku i pošteno pri­ znala, da poslije onako temeljitih dokaza od Kuglera iznesenih, ne može više opstojati panbabilonistični sistem. To je nadasve otvoreno naglasio Fr. K ii c li­ l e r u poduljem članku, otisnutom u već prije spo­ menutom časopisu »T h e o 1o g i s c h e R u n ds c h a u«s), gdje takogjer u glavnome ističe u čemu je Kugler pobio Wincklera. Kako je dakle brzo nasto, tako je i brzo i žalosno svršio ovaj novi protubiblijski sistem. Moguće, da VVinckler i njegovi pristaše uza sve to ne popuste; moguće, da oni ustanu novom snagom na obranu svog propalog sistema, no njihovo naprezanje biti će Sizifovo naprezanje, a njihovi dokazi proste do­ skočice, a kao što se sunce ne da dlanom sakriti, tako ni istina doskočicam zabašuriti. 1STAK. Dr. fra Franjo M. Blažević : Šta je nama kršćanima sv. Pismo? Ovako se možda pita danas mnogi i mnogi kršćanin, komu je vjera malaksati počela. Nekada je bio svaki kršćanin na čistu glede ovoga pitanja. Bio je na čistu onoa, kada se je sv. Pismu davala ona važnost, koja ga po njegovu porijeklu ide. Ali danas? Danas je na žalost drugačije! Danas se ne samo ne cijeni sv. Pismo — kao što bi se moralo nego se dapače navaljuje na nj sa svih strana i u ime sviju znanosti! I mnogi i mnogi kršćanin čitajući te navale pita se: Šta je nama kršćanima sv. Pismo? Drugi se tako pitaju radi toga, što nikada nijesu imali prigode, da se sv. Pismom podrobnije bave. Ovi se ne straše toliko navala neprijateljskih, ali s druge strane nijesu potpuno na čistu o važnosti sv. Pisma, o njegovu Božansko-čovječanskom pori­ jeklu, o duhu sv. knjiga. Jednim i drugim odgovara i naputke daje učevni dr. P. Romeis u svome djelu »W a s i s t u n s C h r i s t e n d i e B i b e l ? « 1) Sv. Pismo jest sama riječ Božja, upravljena nama ljudima, koja nam ot­ kriva sve ono što Bog hoće od nas da činimo i vje­ rujemo i time zadnji svoj cilj postignemo. Ovo je u glavnom predmet, koga razvija i dokazuje učeni pisac! Cilavni razlog zašto se danas toliko na sv. Pi­ smo napada, jest taj, što ga se ne razumije! Razu­ mjeti ga ne mogu svi oni, koji v r h u n a r a v n o niječu, koji ne vjeruju u o b j a v u B o ž j u , koju sadr*) Dobiva se kod Herdera u Freiburgu. Cijena M. 2'50. 1-Jvezano M. 3'40. žaje j pretpostavlja sv. Pismo. Čovjek je, pa i najveći umovi, kao što nam povjćst i iskustvo pokazuje, s puta istine i naravne spoznaje Boga zaluto. Čovjek, sam sebi prepušten, nije u stanju ni prvih pitanja: odakle? čemu? i kuda? riješiti. Badava se naprežu mnogi duhovi da ta pitanja riješe. Jedini je Bog moguć, da nam protumači. Kolika dakle sreća za čovjeka, da ga Bog sam o t o m e poduči. Čovjek osjeća u sebi da imade nekih dužnosti, koje propustiti ne smije. Ali s druge strane osjeća se sla­ bim da ih izvrši, treba mu dakle neke više moći! I koliko se puta dogodi, da zakon u srcu upisani pre­ krši, i eto se odmah diže onaj strašni i neumoljivi sudac — savjest , koji ga osugjuje, spočitava mu krivnju i čovjeka nagoni, da se svijuh sredstava lati e da bi se sudac umirio i uvrijegjeno Božanstvo ubla­ žilo. Da! čovjeka obuhvaćaju takova pitanja, salijeću ga takove misli, kojih se osloboditi ne može, koje ga u duševnu potištenost i zdvojnost gone. I opet je Božja objava, koja čovjeka čuva »i za to mora da griješni čovjek zahvalno poljubi očinsku Božju ruku«, koja mu rješava pitanja, koja »mu sama ka­ zuje način i put kojim da se krivnje oslobodi«. Či­ njenica je, da se je Bog u istinu objavio. O tome nas uvjeravaju sv. knjige izabranog izraelskog na­ roda, koje su spisane od uvaženih, nepristranih, trez­ venih ljudi, kojima nije bilo u interesu da štogod iz­ mišljaju ili kvare; uvjerava nas svjedočanstvo na­ roda izraelskog; uvjeravaju nas proroci, koji daleko *) Pod naslovom: Die »Altorientalische Weltanschaung« und ihr Ende. — Theol. R. XIV. (1911.) lipanjski broj tek. god. str. 237-247. �Listak. 155 to veoma pazilo. Evangjelja su vjerodostojna glede činjenica, koje se u njima pripovijedaju, a naročito glede osobe Isusove. I ovu vjerodostojnost badava je kušati oboriti, jer je zajamčena po ljudima, koji su mo g l i , h t j e l i i m o r a l i istinu pisati, inače bi im se još odmah bilo prigovorilo. Ova se vjero­ dostojnost odnosi i n a g o v o r e I s u s o v e , koje nam evangjelisti donose. Njihovu vjerodostojnost potvrgjuju ne samo evangjelisti, nego i sami narod, koji je Isusa slušo, te se je dosta toga još sječo kad su evangjelja spisana. Da dakle nijesu vjerodostojno napisani bili, sjegurno bi ih bilo koji bi tome pri­ govorili. U novije se doba najviše na Ivanovo Evangjelje napada, jer je u njemu Božanstvo Isusovo najjače naglašeno. Dvoje se dokazati želi: da Ivan nije napiso Evangjelja, koje se njemu pripisuje, i da Isus Ivanov nije isti kao kod trojice drugih evangjelista. Crkva je vazda cijenila, štovala i upotreblja­ Ova objava nalazi se u s v. P i s m u i p r e d a j i vala sv. Pismo. Ono je od vajkada ravnalo Napose, sv. Pismo veoma je važan čimbenik u na­ crkvenom znanošću i umjetnošću. Crkva ga šem spasenju, jer je ono najglavnije vrelo svega, što nije nikada branila čitati. Mjere pak opreznosti, nam je činiti, ono je »knjiga čovječanstva«, te natkoje je ona u tom pogledu stavila, posve su oprav­ kriljuje sve »druge spomenike religiozne književ­ dane, jer u sv. Pismu ima »teško razumljivih« stvari, nosti«. »Ono je, za spasom i istinom žegjajućern čo­ koje mnogi na svoju i drugih štetu tumače. »Dnevno vječanstvu rijeka, koja ga oživljuje«, a izvor toj ugleda tisuće knjiga svjetlo svijeta, a svake godine rijeci jest sami Bog, t. j. »njegov utjecaj i pomoć, ko­ pada ih 'tisuće u grob zaboravnosti. Samo knjiga jom Bog razum sv. pisca tako rasvjetljuje i na volju nad knjigama, sv. Pismo, preživljuje sve svoje male utječe, da sve i samo ono napiše, što Bog hoće, da i velike konkurente.« I zato završuje pisac, željom, se u Njegovo Ime ljudima saopći.« Naravno, da da se svi bavimo, svi čitamo, cijenimo, ne zaborav­ ovo nadahnuće sv. knjiga i svojih neprijatelja ima. ljamo nepresušivog izvora blaga i bogatstva, jer će »Nadahnuće je predmet vjere i jedino na temelju nam ono krunu spasa donijeti. Božje objave do spoznaje istoga dolazimo.« Ovu objavu Božju čuva sv. Crkva, kojoj je dužnost da 0. м . J. bdije nad sv. i nadahnutim knjigama, razlučujući Stogodišnjica rogjenia i 25-godišnjica smrti dra pšenicu od kukolja. Ona je to uvijek činila pa i da­ Franje Liszta. Glasoviti ovaj umjetnik rodio se prije nas čini, kad veli, da su knjige Starog i Novog Za­ 100 godina, te je od mladosti imo volju i neobični vjeta po njoj predložene u istinu Bogom nadahnute. dar za glazbu. Narav je njegova bila zadojena uz­ Crkva nije zabludila u tom pogledu. U tu svrhu višenima mislima i željom, da što više proslavi možemo se pozvati na izraelski narod, na Philona, umjetnost i uresi službu Božju. Vjera i znanost, ovo Flavija, na svjedočanstvo Sina Božjega, na apostole, dvoje mu je uvijek pred očima bilo. na starokršćanske pisce. Učinci su nadahnuća razni. Iz početka je zastranio, zaveden ljudskom sla­ Prvi učinak jest: j e d i n s t v e n o s t s v P i ­ vom. Upiso se je bio niegju krivovjerce Simoniste, s ma . Jedna te ista nauka povlači se čitavim sv. a još više, i megju slobodne zidare. Ali milost Božja Pismom. Knjiga »Postanka« kazuje nam početak, a i njegov odlučni duh učiniše, da je odmah svoj grijeh »Otkrivenja« svrhu svijeta. Sve je jedinstveno, bez prizno, čim je upozno, da je zastranio. Prekinu s do­ protuslovlja! Druge sve vjere, slabe su i nemoćne, tadanjim svojim životom, povrati se katoličkoj Crkvi, uz to prazne, suhoparne bez začine, te ne mogu da te iz ruku o. gvardijana u Budimpešti primi pokor­ zadovolje težnji srca ljudskoga, i ono se poput goluba ničku haljinu sv. o. Franje i postade trećoredac. Od Noe-va, vraća katoličkoj vjeri, u kojoj nalazi umi­ tada je bio preobražen; duša je njegova uživala u renje svoje! Naša se današnja Evangjelja s izvor­ miru, što mu ga je vjera pružala. Zaputiv se u Rim, nikom slažu, jer svaki i najmanji pokušaj, da se što primi iz ruku kardinala Hohenloha manje s. redove iskvari ili nadoda, bio je nemoguć, buduć se je na i sasvim se posveti duhovnom životu i kršćansk; nadmaŠuju sve proroke poganske. Oni, t. j. proroci, svjesni su si objave Božje, kao Što nam to njihova djela dokazuju. To posvjedočava kršćanska vjera, koja je bitno o b j a v I j e n a, jer je donesena od Sina Božjega, koji čitavim svojim životom pokazuje, da nije od ovoga svijeta. Svojom pojavom privlači sve ma i najljuće Svoje dušmane, da se njom bave. I uprav to je ono, što mnoge danas u očaj goni, te ne znaju šta bi s Isusom. Ali »jer vole tamu nego svjetlo«, ragje Ga niječu, preziru i mrze, nego da Ga priznaju, ljube i pokoravaju mu se. Cijelim djelo­ vanjem pokazuje, da je došo, da nam ono objavi, što Bog hoće, da činimo i vjerujemo, »a Onaj, koji Ga je pošlo, istinit je«, pak prema tome riječ Isu­ sova riječ je Božja. Ovu istu riječ Božju, ovu istu objavu, prigrljavaju i na zapovijed Isusovu pripovi­ jedaju a p o s t o l i i učenici Isusovi, i time posvjedočavaju činjenicu objave Božje. �156 Br. 10. — Serafinski Perivoj. — 1911 umjetnosti. По onda je ои bio glasoviti glazbotvorac, symphonskih pijeva, velikan na klaviru, a od on­ da je počeo sastavljati samo za službe Božje, da ga je stoga Pijo IX. nazivo svojim Palestrinom. Dosta je, da spomenemo neumrla djela njegova, oratorije: »Život sv. Flizabete«, »lirist«, »S. Stanislav«. Kao trećoredac sastavi oratorij na čast sv. o. Franji: »Franjina propovijed pticama«, i u glazbi »Pjesmu suncu« za bariton-solo, muški zbor, orkestar i or­ gulje. U Bayreuthu kod svoga prijatelja Wagnera pre­ seli se s ovoga svijeta od svega svijeta čašćen i od­ likovan od svih vladara. Bio je posjednik šestdesetriju redova. Zadnja mu je želja bila, da ga po­ kopaju u franjevačkom habitu, i da mu se kod spro­ voda pjeva samo gregorijanski. Svaki drugi pijev je zabranio. U Bayreuthu pod divnom kapelom, koju mu sazida zahvalni Wagner, počivaju njegove kosti, a duša mu sjegurno uživa u zboru angjela i svetih, te pjeva vječnu slavu onome, koga je siavio svojim djelima na zemlji. Umjetnička izložba Gabrijela Jurkića. Dne 8. o. mj. otvorena je u Sarajevu prva iz! jžba slika doma­ ćeg umjetnika, akademskog slikara J u r k i ć a , ro­ dom iz L i j e v n a . Jurkiću ima tek 25 godina. Umjetnički dar izbio je u njemu kao u samouka, a onda je pošao da se umjetnički naobrazi. Počeo je obrtnoj i umjetničkoj školi u Zagrebu, a po tom je na osnovu ispitne radnje primljen odmah u četvrto go­ dište bečke slikarske akademije. Koliko je tu napre­ dovao, to pokazuje ova izložba. Umjetnik je u nju uvrstio samo svoje radnje od posljednjih dviju godi­ na, koje je izradio nakon obligatnih školskih radnja, dakle čisto iz svojih slobodnih umjetničkih pobuda. Ono, što nam taj mladi umjetnik, oosanski Hrvat, iznaša u svojoj izložbi, doista je nešto fenomenalno. Upravo je nevjerojatno po običnom iskustvu umjet­ ničke produkcije, da se u dvije godine može stvoriti toliko toga, a opet tako valjano. Ima tu oko 350 ve­ ćih i manjih slika izvedenih uljenom bojom, pastelom i crteža olovkom. Još više zapanjuje gledaoca ono široko područje, kojim se je pružio umjetnikov stva­ ralački duh. Ima tu portreta, krajeva, genre-a, hi­ storijskih predmeta, a sve je tako pomno izgragjeno i dotjerano, sve pokazuje umjetničku snagu i ljubav za dotični predmet, da se ne možeš odlučiti, u kojem bi području našao prvenstvo umjetnikove snage. U portretima ističe se osobito slika umjetnikove matere uljenom bojom, koja bi se mogla svojom uspjelošću uvrstiti mirne duše megju portrete najotmenijih galerija. I ostali portreti, imenito neki pa­ stelom ragjeni, pokazuju osobiti umjetnikov dar za Portretiranje. Megju krajevima ističu se predjeli iz umjetnikova zavičaja, oni odišu upravo Ijubavju, što ih je njegova duša nad njirna izlila. Svaka je od »tih slika postala pravi »stimung«, a gotovo istim umjetničkim zanosom stvarao je i pomorske slike sa dalmatinskog žala. No iz ove izložbe razabire se takogjer i osnova budućeg umjetnikovog stvaranja. Megju izlošcima ima oko trideset kartona najznamenitijih ličnosti iz bosansko-hercegovačke povijesti, izragjenih stra­ nom po historičnim pokretima, stranom po opisima i modelima iz naroda. To su študije za v e l i k i ci ­ ki u s s 1i k a, u kojima umjetnik kani iznijeti h i s t or i j u s v o g a n a r o d a . U izložbi imaju i dvije go­ tove slike toga ciklusa, a to su: »Vila roda moga« i „GuslarT Prva predočuje rosno jutro na visočini, gdje se vila naslonila na grobni stećak pa promatra krai pod sobom, a drugi večernje sijelo oko ognjišta, gdje se je kućna čeljad kraj ognjišta okupila oko starca guslara, pa prisluškuje njegovoj pjesmi o slavi djedova. Obje se slike odlikuju i tehničkom izved­ bom, prva prikazuje titraj svijetlih zraka tačkastom manirom pojedinih boja, a druga riješava problem sumračnog svjetla u zadimljenom prostoru. Vrlo su zanimivi i crteži kao študije pojedinim radnjama, jer nam otkrivaju svu ozbiljnost i pomnju, kojom umjet­ nik shvaća svoj poziv. Želit je, da ovoj izložbi, koju je otvorio zemaljski poglavica, preuzv. g. FZM. Potiorek, kao prvu kulturnu tekovinu te vrste u Bosni i Hercegovini, svojim posjetom dadu dolično pri­ znanje svi pravi prijatelji našeg umjetničkog na­ pretka.. Time će dati ujedno pobudu i našem mla­ dom umjetniku da razvije svoju snagu, koja se je u prvom svom poletu pokazala toli jakom. Koliko tek imamo od nje očekivati. Lj. D—ć. VJESNIK. Iz kurije franjevačkoga generala. Franjevački general preč. fra Dionizij Schuler izdo je u »A c t a O r d i n i s« u listopadskome broju na sve redodržavnike okružnicu, u kojoj im javlja, da je Nj. Sve­ tost Pijo X., kao prošle tako i ove godine, dozvolio svim Franjevcima i Franjevkama služiti se u franje­ vačkoj adventskoj korizmi mesom prvih 5 dana u sedmici, a u petak i subotu služiti se jajima i mliječ­ nim jelima, izuzam vigilije Bezgrješnoga Začeća, i ostalih općenitih crkvenih posnih dana. Za naknadu preč. general hoće, da se braća ne samo inače pri­ vatno mrtve, nego u petak pohode Presveti i tu ili sami ili skupa izmole: » O s a c r u m c o n v i v i u m«, sex P a t e r , A v e et G l o r i a ac semel S a l v e R e g i n a«. Na drugome mjestu Nj. Prečasnost jav­ lja, da je s v. Z b o r z a r e d o v n i k e 1905. na 6 �Vijesnik. godina odobrene U s t a n o v e za studije odobrio i na dalje i to samo dotle, dok sv. Zbor za redovnike ne bude gotov sa svojim U s t a n o v a m a . Uz to je sv. Zbor potvrdio preinaku u p-ogl. IX., br. 41., spo­ menutih U s t a n o v a , učinjenu na asiškoj skupštini 1909., polag koje će u buduće budući lekturi polagati ispite pred predsjednikom i 4 ispitatelja. Ispitatelje će za kandidate generalnih lektura izabirati iz gene­ ralnih lektura sam general reda; a za pokrajinske definitorij s redodržavnikom, nu i ove će potvrgjivati general reda. Naš »Napredak«. Ima tome više godina, da u Sarajevu opstoji društvo » N a p r e d a k«. Svrha mu je ista, koja je i srpskoj » P r o s v j e t i « , te muslimanskome »G a j r e t u« — potpomagati bosanskohercengovačke gjake i naučnike, da se usposobe u znanostima, umjetnostima i zanatima. Razlikuje se od »Prosvjete« i »Gajreta« samo u tome, što »Pro­ svjeta« potpomaže srpsku mladež, »Gajret« musPmansku, a » N a p r e d a k « hrvatsku katoličku. U pošljednje su vrijeme po rovinama zaredale sa stra­ ne ravnateljstva »Napretka« pritužbe, kao da su mnogi — osobito župnici i učitelji — u radu za »Na­ predak« pali u stagnaciju ili ga sasvim napustili. U koliko su te tužbe opravdane, a u koliko samo po­ buda, za što ustrajniji rad za našu mladež, ne znamo. Samo smo to vazda držali, a držimo i sada, da je u »Napretka« velika pogrješka, da on subvencije dijeli, a ne išće računa za njih, i da ih mnogim dijele, ko­ jim baš svećenstvo ne bi podijelilo. Čemu n. pr. subvencije dijeliti raznim renegatima, koji su ostavili gotove konvikte i masnu juhu, a pošli tražiti masniju? Čemu se ta svota ne bi ragje dala onome, koji bi nauke proslijedio, ali ni suha komad kruha nema? Zašto se ne išću od naučnika svjedodžbe, ne samo, kako su oni odgovorili svojim školskim dužnostima, nego i da li su se vladali kao osvjedočeni, praktični katolici? Ima se znati, da je naše svećenstvo zado­ jeno ljubavlju za svoju hrvatsku narodnost, ali, da ujedno mnogi često sa skepsom otkida, od krvlju i znojem stečenoga helera, heler i daje za »Napredak«, bojeći se, da se možda time ne potpomaže kojega lumpa, skitalicu i budućega rovara crkava i oltara. Povjest i sadašnjost hrvatskoga naroda puna je sva­ kojakih primjera, a koga su zmije klale i guštera se boji. Blagoslov franjevačke crkve u Jajcu. Na 8. listo­ pada kraljevski grad Jajce doživjelo je rijetko slavlje — blagoslov obnovljene samostanske crkve Rogjenja BI. Dj. Marije. Na -sami dan blagoslova dohrlio je sa svojim pastirima sav narod, ne samo iz mjesne jajačke župe, nego i iz: Dobretića, Liskovice, Var- 157 cara i Podmilačja. Blagoslov je obavio redodržavnik Bosne srebrene preč. o. Alojzij Mišić. Uz mno­ gobrojne čestitke, koje je obnovitelj spomenute crkve i gvardijan p. fra Stjepo Nevistić primio, istaknuti nam je čestitku Nj. Preuzv. i poglavice zemlje Oskara pl. Potioreka, kojom visoko uzdiže zasluge franje­ vačkoga reda u Bosni i tim navlači rumen na lice klevetnika bosanskih Franjevaca. Velika gimnazija u Tuzli. Sa zahvalnošću smo primili »Dvanaesti godišnji izvještaj velike gimna­ zije u Tuzli«, iz koga saznajemo, da je veliku gimna­ ziju u Tuzli prošle školske godine pohagjalo 229 re­ dovitih gjaka i 6 privatista. Od ovih je na katolike otpadalo 82 redovita gjaka i 2 privatiste, na srpskopravoslavne 86 i 2 privatiste, na muslimane 44, na španjolske Židove 1, na austro-ugarske Židove 16 re­ dovitih i 2 privatista. Kardinal Vives у Tuto našemu redođržavniku. Na. IZ rujna pao je kardinalu Vives у Tuto-u imen­ dan. Tom je prigodom naš redodržavnik preč. fra Alojzij Mišić po^lo u ime čitave redodržave Nj. Uzoritosti čestitku, a ovaj mu se brzojavno zahvalio. U zahvali Nj. I zoritost našemu redodržavništvu želi po zagovoru sv. Franje , Marije i Josipa redu i čitavoj redodržavi napredak i Božji blagoslov. Vives у Tu­ to pripada franjevačkome redu - kapucinima. Ro­ dio se je 25. veljače 1854. u Levaneras-u. Godine 1876. postane svećenikom. Od tada je vršio u redu u Guatemali, u Francuskoj i Španjolskoj razne redov­ ničke službe. Od 1885. nalazi se u Rimu. 1887. po­ stane konzultorom sv. Officija, 1896. generalnim definitorom reda, a 19. lipnja 1899. kardinalom djakonom. Crkva sv. Antuna u Sarajevu, kao što se je mi­ slilo, ove se godine nije počela, niti će se početi. — Razloga je bilo više, ali svakako je glavni, što se je plan vrlo kasno zgotovio, a od visoke se zemaljske vlade istom ovih dana odobrio. Megjutim preč. je redodržavništvo već počelo zemljište za buduću cr­ kvu regulirati. Dne 27. IX. nastojanjem vrloga kato­ lika g. Ivana Martinčevića, sklopljen je s El. KabiIjom ugovor, da do 31. siječnja bašču više crkve iz­ jednači s podom današnje crkve sv. Antuna i to za toliko, koliko to plan buduće crkve bude zahtijevo. Osim toga će do 31. siječnja morati biti gotov i čvr­ sti novi zid poviše crkve. S tim će se sve pripraviti za to, da se još u rano proljeće otpočme s rušenjem stare crkve, a stavljanjem temelja za novu. S Trsata, dobivamo vijest, da je tamo na 8. listo­ pada prikazo prvu sv. misu mladi Franjevac redo­ države sv. Ćirila i Metoda v. o. Adalberto Trux. I naše čestitke! �158 Br. 10. Serafinski Perivoj. — 1911. Posveta Marijine crkve u Sarajevu. U nedjelju na 1. listopada otvorena je, posvećena i javnoj službi Božjoj predana crkva Majke Božje na Banjskome brijegu u Sarajevu, koju su podigle radine i za pro­ svjetu vrlo zaslužne sestre »Božanske ljubavi«. Po­ svetu je obavio presvj. ljubljanski knez-biskup dr. Antun Jeglić, bivši nekoć ravnatelj časnih sestara »Božanske ljubavi« na Banjskome brijegu. Sveča­ nosti je, kao što se je i očekivalo, prisustvovala sva sila pobožnoga svijeta, zanosna i ugodnim osjećajima duboko ganuta, da već jednom u Sarajevu vidi i cr­ kvu Majke Božje. Iskrena pobožnost Nj. Preuzvišenosti poglavice zemlje pl. Potioreka Oskara, za­ stupnika Nj. Veličanstva mnogim je služila uprav na sagragjenje. Iza podne u 1 sat časne su sestre dale uprav velikaški ručak, komu su prisustvovale najviše ličnosti grada Sarajeva. Pod ručkom je presvj. knezbiskup držo nazdravicu Nj. Svetosti Papi Piju X. : Nj. Veličanstvu caru i kralju Franji Josipu I., čije su divno urešene slike resile blagovaonicu. Nj. Preuzvišenost poglavica zemlje istico je zasluge časnih sestara »Božanske ljubavi: na polju prosvjete. Isti su se dan požrtvovnih sestara na banjskome brijegu mnogi i brzojavno sjetili. Vesele su časne sestre istu i slijedeću večer, da svečanost povećaju, pripravile i ugodnu zabavu, koje su bile vrlo brojno posjećene. Na svršenom djelu zaslužnim sestrama .Božanske ljubavi« od srca čestitamo i molimo Majku Božju, da im njoj na slavu uloženi trud stostruko naplati! Napredak crkve u Sokolinama. Župnik iz Soko­ lina fra Jozo Peulić piše nam: »Došav u Sokoline, na prvi pogled opazio sam, da goiovo sve crkveno ruho, jest staro, poderano, i sagnjilo, te je bilo teško u takom ruhu i sv. misu reći. Odmah sam se po­ brinuo, pa zamolio dobre sestre u Nazaretu, koje me opskrbiše obilatim bijelim ruhom. Crkva je posve­ ćena Uznešenju BI. Dj. Marije. Crkvu je ozido da­ našnji gvardian u Jajcu o. Stipo Nevistić i napravio oltar, obojen jednostavnom lugastom bojom. Ja sam taj oltar najfinijim bojama uredio. Na oltaru je kip Majke Božje metar visok, obučen u bijelu košulju, a pripasan modrim pojasom, sa krunicom na ru­ kama i zlatnom krunom na glavi. Ovaj Gospin kip napravio je naš brat o. Grgo Kotromanović u Kotoru župnik, a biskup Miletić blagoslovio i obdario s opro­ stima. Original ovog oprosta čuva se u župnom uredu, te glasi: »Iliustrissimus ac Reverendissimus Oominus Augustinus Milletich Episcopus Dauliensis, et Vicarius Apostolicus, totius Bosniae Otthomanae Argentinae. Ad humilem supplicationem R. P. Gregorii Kotromanović actualis parochi in Kottor, benigne concessit quardraginta dierum Indulgentias omnibus fidelibus coram hac Statua Beatissimae Vir- ginis Mariae tria Pater et Ave cum totidem Gloria Patri etc. pro dilatatione Fidei Orthodoxae et felici Statu S. Romanae Ecclesiae pie ac devote recitantibus. Signaturu Fojniczae die 23. Decembris 1829. Fr. Augustinus Eps. Dauliensis Vicarius Apostolicus Bosnensis. Ad gratiosum Mandatum Suae Illustritatis, Fr. Laurentius Karaula, Secretarius Episcopaiis m. p. Lanjske godine, na 10. kolovoza i na 30. istoga mjeseca strašni grad, uništio je cijelu lje­ tinu u ovoj župi. Za četvrt sata, bili smo svi pro­ sjaci. U tolikoj našoj bijedi obratimo se sv. Anti za pomoć. Obećasmo nabaviti njegov kip i kip sv. Ive Krstitelja, što je i učinjeno. Još nabavismo tri lampe za ovu crkvu. Vijence od ružica za kipove i oltar, darovaše nam i opet sestre iz Nazareta. Ali tu se nije stalo. Naručismo veliko zvono od 400 kg. i jedno manje od 200 kg. za K 1660. Oba zvona imaju slike: sv. Ante, BI. Dj. Marije, sv. Ive i Propeće sa natpisom- »Ovo zvono uz pripomoć župljana nabavi o. fra Josip Peulić župnik sin sv. Franje, god. 1911.« Ni tu mi nismo šuštali, nego neimajući u crkvi lijepog Propela, naručismo iz Kraljičina Gradca, od umjetnika: Josipa Soudila, uz cijenu od K 60 takovo Propelo, da takog Propela u cijeloj Bosni nema. To je najprirodnija smrt na križu Spasitelja svijeta. Do­ brotom našeg milog pastira presvjetlog g. Biskupa fra Marijana Markovića, dobili smo sv. moći za 8 križeva, koji će se po brežuljcima Sokolina podignuti. U ovoj crkvi imadu i dvije starine, koje su zbilja velika vrijednost. Ima vrlo stara kutija za hostije. Još ima jedan pozlaćeni križ za nasaditi, sa tri rubina odozgor i sa strane. Tijelo Isusovo na križu saljeveno je od čiste srrrie. Križ je navezen sasvim umjetnički. KNJIŽEVNA SMOTRA. O. Josip Markušić: Fra Branko Strahimir Škarica: »Ponos od Bosne«. (Ulomak iz života biskupa Šunjića.) Mladi naš i vrlo simpatični pjesnik Škarica, po­ stavljen je u duhovnoj pastvi u Jajcu, od čega za poeziju imade i koristi i štete. Koristi imade, jer se tamo u najromantičnijem našem kraju identificiro ta­ ko rekući s narodom i s prirodom, a odatle mu žar­ ko čuvstvo; ali mu imade i štete, jer malo zgode imade, da se bavi i s teorijom pjesništva, a bez ovoga drugoga neće u njegovim pjesmama nikada biti pot­ pune dotjeranosti. Lani se je navršavala 50-godišnjica smrti bisku­ pa Šunjića, a to je pjesnika nadahnulo, da se s fragmentarnim stihovima oduži uspomeni velikoga naše­ ga biskupa. Istom je zgodom ujedno iskazo i dužno štovanje prema našem ne manje obljubljenom bisku­ �Vjesnik. pu, fra Marjanu Markoviću, koji nosi ne samo ime biskupa Šunjića, nego je nad njime kano po oporuci otpočino i duh njegov. Branko je uistinu talentiran pjesnik, pa da nije u Bosni, čuli bi za njega i priznati hrvatski kritičari; ali budući je Bosna prekosavskim Hrvatima još zem­ lja obećana, koju istom uhoditi i otkriti treba, ne bi bilo čudo, kad gore u Zagrebu me bi za Škaricu znali ni po imenu, dok se o drugim daleko manjim pjes­ ničkim »veličinama« već govori sa poštovanjem. Za­ grebački su kritičari površni, ili slabo ljubavi imadu za ovim vilinskim krajevima. Ipa neka pjesnik bude umiren, jer treba znati, da dragulj i u pijesku svijetli, a po tome i opazi se lako. Probugjeni talenat neće ostati zakopan, a čim se slučajnije nagje, tim će biti i čarobniji. Škarica je već izdo jednu zbirku pjesama, ali to su »prvijenci«. Poslije toga tisko je po »S e r a f. P e r i v o j u « i drugdje lijep broj pjesama, od kojih su nekoje dotjerani majstorluk. Nije još došo do toga časa, da izda drugu zbirku pjesama; a ovaj jedan spjev »Ponos od Bosne« nije zgodno izabran, jer dolazi pred sud šire javnosti, dok još dotjeran nije, i ne spada u broj onih pjesama Brankovih, kojima bi se moglo reći, da su pravi majstorluk. Naprotiv »Ponos od Bosne« odaje osjetljive mane pjesnikove: da nije sjeguran u teoriji i da se previše žuri. On imade veliku i neugasivu žegju, da svoje proizvode čim prije priopći javnosti, bojeći se valjda kratkoga boravka na ovoj našoj oplakanoj zvijezdi, premda ne bi mogo imati opravdana razloga strahu, jer je naš »Grga« zdrav kao i komotinske hridi, kraj kojih onako simpatično okukava uspomene naše. Govo­ rilo se već mnogo pjesniku, da se strpi i da se sa resignacijom povjeri vodstvu sudbine na putu do uspjeha u potraživanju pjesničke lovorike. On će moguće napokon ove poruke i poslušati, a onda će njegove pjesme uvijek odavati njegov potpuni talenat u sjaju, kakav uistinu i jest, dok mu njegova dosadanja praksa kadikada dosta toga oduzimlje. Brankovu »Ponos Bosne« fali zaokruženost cje­ line, makar da imade pojedinih partija ne znam ka­ ko lijepih! Po cijeloj se pjesmi opažaju jasni tragovi praznine; negdje opet nema niti motivacije, a niti jedinstva u razvoju dogagjaja. Pjesnik je moro sva­ kako nadopuniti povjest; ako li je pak nije mogo na­ dopuniti, onda nije smio ni opjevati onih ulomaka, jer onakovi, kako su ispripovjedani u »Ponosu od Bosne«, nisu za pjesme. Negdje nekim dogagjajima nije pjesnik dao života, nego se ponašo ko suhoparni Ijetopisac. Ideja, to je život pjesme i dogagjaja. Za što Rahman-paša ukide glave bosanskih plemića? Samo iz pohlepe za novcem? Ali to nije vrijedno «a 150 ovaj slučaj opjevati. Pjesnik je moro Rahman-pašu opisati kao predstavnika tugjinske uprave, a toga nema. Onaj veličajni sklad izmegju Šunjića, Skočibuhe, raje i plemenitih begova postaviti uporedo pre­ ma Rahmanovom ^sićušnom jogunluku i prostačkoj pohlepi za novcem (»A moje pravo moja volja — Bez sedam kesa, tako m’ vjere — Pa jedni da su u ma­ tere — Rastezat će ih vuci s kolja«), to nema raz­ mjera, i bilo bi ko izaći s toljagama na miša. Veli­ čajno je, što su rodoljubivi begovi (Babić i Aliaga) oslobodili zatvorene fratre i raju, ali od toga junač­ koga zauzimanja ne vidi se posljedica sa kakvom većom idejom; pa radi toga i uspjeh onih begova iz­ gleda sićušan, ko prosto zabilježenje jednog krono­ loškog dogagjaja. Fali dakle u pjesmi ideja; ili bo­ lje: fali razmjer izmegju ideje i dogagjaja. Dogagjaj kao veliki plast, a ideja kao sićušni krtičnjak. Na mnogim se mjestima u pjesmi opažaju prodrtine, koje dolaze odatle, što je pjesnik previše hi­ tio prbma svršetku, pa je ispušćo takove epizode, bez kojih pjesma izgleda kao kuća, koja prokisuje. Ne spominje n. pr, pjesnik, za što Rahman pozatvara i posmica bosanske plemiće? Za što zatvori Šunjića i Skočibuhu? Koji drukčije ne pozna Šunjića i Skočibuhu, po »Ponosu od Bosne«, ne bi dobio za njih nikakvih simpatija, jer se ne zna, da li je plemenita i velika ideja, radi koje stradaše oni? Da nisu mo­ guće bili prosti bundžije? Osuditi jednoga upravni­ ka, što nekoga zatvori, samo za to, što je taj uprav­ nik Osmanlija, ne može opravdanost nužno slijediti kao posljedica iz uzroka. Na drugom opet jednom mjestu spominje pjesnik nekoga Saliha, koji je tobože bio uzrokom, da su fratri: Šunjić i Skočibuha poza­ tvarani, a da nas s njime nigdje više ne upoznaje po­ bliže. To je osjetljiva praznina. U savršenoj epskoj pjesmi mora biti mjesta, gdje se upoznajemo sa glav­ nim licima. Salih je izveo znatan dogagjaj za ovu pjesmu, a ipak nas upoznaje pjesnik s njime samo po imenu i onim stihom: »S a I i h I a ž e k a n o p s e t o«. U noti je istina nadodato, tko je bio taj Salih, ali note ne smiju jednoj pjesmi bitnosti nadopunja­ vati. Da budem u ocjeni potpuniji, neću propustiti da navedem i nekoliko stihova, koji su po samome smi­ slu nespretni. Što znače ovi stihovi za jedan do­ gagjaj u prošlosti: »Ili k r e п o k a m e n i m s o ­ k a k o m — Ne b i h ( p j e s n i k - o p . ) s r e o naj p r v o g j a r a n a « ! Ili šta znači ovaj stih: »I I i k a š a l j s i t n u d j e c u d a v i « ? Pa onda i slije­ deći : » Mn o g a ž r t v a v i j e k v i j e « — » Ka d p o d k u l o m c e s t a z v e k n u « . I)olazi, da je cesta zveknula pod jemenijama (pa makar i pod kundurama)! �160 Вг. 10. — Serafinski Perivoj — 1911, Iniade nekoliko stihova hrapavih i po samoj me­ apsurdum za pjesnika, da za prilike svoga vremena tričkoj gragji; n. pr. »1 s m j e h a i s u z a u p j e - bude mrtav. Da ništa, mašta se u radu sregjuje i s m a m a« (deseterac, a nije odmor riječi ujedno i jača, a poezija dobije novih dojmova. odmor smisla). Nije ni slijedeći stih posve pravilan: Dr, J. Schafer, Die Parabeln des Herrn. Učevni » Sv e d v a a d v a d r u g a v j e r a d i j e l i « (fali profesor egzageze u mainčkome bogoslovnome sje­ takogjer nešto glede odmora), Ne razumijem ni pje­ meništu, priredio je evo i objelodanio i drugo izdanje snikovih apostrofa: g 1e d n’o, k r e n’o s t o g ’, svojih G o s p o d n j i h p a r a b o l a . Ovo je izdanje m o g ’. Ne treba metati apostrofa ondje, gdje se i sa zanosnim uvodom popratio dr. P. Wilhelm von onako u običnom govoru samoglasnik izbacuje, kao Keppler, rottenburški biskup. Schaferovo će djelo što u navedenim primjerima. Apostrof i nije drugo obveseliti i pomoći ne samo profesore egzageze, ne­ ništa, nego da se označi razliku izmegju dobroga iz­ go i propovjednike, jer bo je i obilno i skroz suvre­ govora svakidanjega i pjesnikove elizije za potrebu. meno. Dobiva se u lierderovoj knjižari u FreiburguPrikazujući Škaričinu pjesmu »Ponos od Bos­ Breisgau i u Beču. Neuvezano K 6.48, a uvezano u ne«, makar da sam naveo osjetljivih mana, moram platno K 7.68. ipak pripomenuti, da se sve navedene pogrješke kao Prof. Ferdo Heffler, Slike iz omladinske duhov­ takove moraju smatrati samo u odnošaju prema pot­ ne pastve spomen-spis za upotrebu u školi i na propunoj savršenosti, koju bi pjesnikov spjev mogo ima­ ti; ali neodvisno od te pretpostavke govoreći: te povijedaonici. Ovo je djelo prava riznica svakovrs­ pogrješke nisu tako krupne, da bi bacile sjenu n ? nih primjera, koji se odnose na odgoj mladeži. Tu pjesnikov nesumljivo odlični - - dapače i veliki taie- se govori o odlukama prigodom godišnjice našega nat. Pjesma je inače u pojedinostima vrlo lijepa. regjenja; o kršćanskome uzgoju, o duši, o dušobriž­ Šteta je samo to, kad je pjesma u pojedinostima do­ niku uopće; o omladinskoj i duhovnoj pastvi izvan bra, da pjesnik sebi nije metnuo pred oči savršenu škole; o kateheti; o vjerskoj obuci u školi; o dječijim umjetnost, kad je bio naumio opjevati onako zanimiv vrlinama i pogrješkama; o svrhunaravnim sredstvi­ komad iz XIX. stoljeća. Branko e talentiran pjes­ ma uzgoja; o ispovjedniku; o pokorniku; o molitvi; nik, pa će krivnja ležati na hrvatskoj kritici, ako o vježbanju u pobožnosti; o dječinjem apostolatu i pjesnika ne uzdigne ondje, gdje tim je odrr iio mje­ na koncu o drugim raznim stvarima. Pisac je djelo sto po nadarenosti. 1 ja, kad sam uzeo Ponos od posvetio presvj. zagrebačkome nadbiskupu koadjutoBosne«, da ga posve objektivno ocijenim, učinio sam ru dru. Anti Baueru, a stoji K 2.70. Najtoplije prepo­ to jedino s tom namjerom, da pokažem pjesniku put ručimo dušobrižnicima, a osobito katehetama i pro­ do vijenca lovorova, kojeg mu hrvatska vila poezije fesorima pastorala. sprema, samo ako ju opaziti znadne A postoji znat­ Dr. Seb Reinstadler, Elementa philosophiae na pogibelj, daju pjesnik svojom vlastitom riepom- scholasticae, vol. I., II. Friburgi Brisgoviae. B. Hernjom mimoigje, budući se osim drugih mana još i to­ der. Cijena neuvezanim svescima K 7.20, a uvezaim K 8.80. Djelo je praktično i savremeno, stoga liko slabo zanima prilikama svoga vremena (a to j za pjesnika apsurdum), te postoji pogibelj, da mu sve više u sveučilišta zalazi. kritički sud ostane u povojima, a na račun kritičkoga Dr. Franz X. Reck, Das Missale als Betrachsuda, da mu se mašta najprije previše razigra, da mu tungsbuch. Vortrage iiber die Messformularien. Herse iza toga raznježi, a napokon da mu se i dotle ras- dersche Verlagshandlung zu Freiburg im Breisgau pline, te mu od cijeloga pjesničkoga talenta preosta­ und Wien. Svezak II. K 5.76, uvezano K 7.20; III. ne samo pretanko, ali neplodno čuvstvovanje; isto svezak K 8.40, uvezano K 9.84. onako, kao što se i biljka u prevelikom dobru tako Almanak Gospe Lurdske za hrvatski katolički osili, da nikakva ploda ne donese. Bez borbe nema napretka. Neka me dakle pjesnik posluša, i neka se narod~već je ugledo svjetlo. Lijep je i obilan, te bolje uputi u teoriju pjesništva ne samo proučava­ urešen sa slikama. Naručuje se u otaca Kapucina na njem dobrih djela o pjesništvu i dobrih kritika, nego Rijeci. Josip Milaković, Knjiga i pismo u našoj narod­ i čitanjem velikih stranih pjesnika; a uz to neka se oslobodi groznice u priopćivanju svojih pjesama jav­ noj pjesmi. Naklada knjižare L. Finzi u Sarajevu, nosti! Na kraju uz to opet pripominjem, kako je 1911. Serafinski Perivoj" izlazi na dva arka svakog 15. u mjesecu; godišnja cijena 5 kruna. Rukopise, pretplate reklamacije prima uredništvo u Sarajevu. (Bosna, Sarajevo, franjevački samostan). Odgovorni urednik: dr. o Julian Jelenić. Tiskara Vogler i drugovi u Sarajevu* �Tiskara i litografija Vogler i dr., Sarajevo Telefon broj 119. (Komanditno društvo) Najstarija knjigotis Ćemaluša ulica 172. " * ^ 21' Bosni i Hercegovini pismenima, Preporučuje se za .anje novina, nakki Jt ih djela, brošura, molitvenika, posjetnica, zaručnih i vjenčanih karta, kao i svih poslova, što u tiskarsku i litografsk struku zasjecaju sa ukusnom izradom : uz najum jerenije cijene. Moderno uregjena k n j i g o v e ž n i c a , izragjuje sve vrsti uveza za knjižnice, velečastne župne urede, škole i privatna poduzeća. — Uvezi obavljaju se po naručbi: u papiru, platnu i koži. Vanjske norufte obavljaju se brzo I točna. Slagaći stroj „TIPOGRAF". Brzojavi: Vogler, Sarajevo. �3 * 1 T is k a r a i lit o g r a f ija № VO GIERI DRUGOVI, SARAJEVO :: (Komanditno društvo) :: preporučuje velečasnoj gg. svećenicima i župskim ure­ dima svoje obilato snabdjeveno skladište sviju vrsti - - crkvenih tiskanica, - kao: matica krštenih, matica kri/Ti?nih, matica vjenčanih, matica umrlih, prot^ v Њ rač ina i exhibita, krstnih, vj^rčan1', i smrtnih- listu " d. n pojedinim arcimr ili u sol.dnom uvezu, u vla: knjigovežnici. Službf lih kuverata u svim ;сшаша. Prva hrvatska parna tvornica voštenib m н и н ш н и » ш к ш к svieća i medicarskih proizvoda М. LUKINIĆ, KARLOVAC. Kao jedina domaća hrvatska i u toj struci najpoznatija tvrdka preporuča se ovime najuljudnije veleč. župnim uredima, samostanima i inim crkvenim predstavniČtvima za nabavu pravih i nepatvorenih vo Stanica, stearinskih »vijeća, crkvenog ulja za gorivo, najfinijeg tamjana, stienja, dušica i t. d. Preko 300 javnih priznanja i pohvala o vrsnoći proizvoda i o solidnosti tvrdke leže svakomu na uvid, dočim preko 600 župnih ureda u domovini našoj svojim proizvodima poslužujem. U interesu je svakog konsumenta, da se kod nabave gornjih predmeta na tu domaću i valjanu tvrdku obrati. — Tvrdka je odlikovana na svim domaćim izložbama, рф* Za olakšati naručbu, valja tražiti cienlk, koji se franko dostavlja. i � https://kolekcije.nub.ba/files/original/982d80a0b3fd295761ec181904fa83a3.pdf b773c9a5fa63b08ce49af4ebce174958 PDF Text Text SERAFiNSKi P erivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU BROJ 11. GOD. XXV. SARAJEVO, 15. studenoga 1911. SADRŽAJ: A) ČLANCI I PJESMA: Г. Motu Proprio Pape Pija X.................................... 161 2. 0 . Petar Grabić, Dr. Bazala o slobodnoj volji 163 3. P. Senjski-Tvrtković, S v a m i................................. 165 4. Dr. Blažević, Iz sarajevske trž n ic e ..................... 166 B) LISTAK. 1. Nadčovječno junaštvo. — S lažu se nijesu uda­ vili. — Protivnici uvažuju Franjevca. — Zbliženje Vatikana s Kvirinalom. — Osi is t r a g e ..................... 2. Julij br. Lav Kerval 3. O. Miroslav Pukler, Književi O rila i Metoda C) VJESNIK. Franjevac budući kardin vim Bivši general tranjev, nadbiskup. — Promjena generalnoga starješinstva franjevačkoga reda. — Akademija u čast Škotu. Kršćanstvo u Tripolisu. — Spomenik od mramora o. Franji Solanskom. — Chili. Najglasovitiji go­ vornik u Južnoj Americi. — Visoki gost. — Ka­ tolička štampa u Japanu. . .* .................................174 IJIŽEVNA SMOTRA. svi kršćani dužni čitati sv. pismo? Dr. Friedrich J. Knecht: Praktischei mentar zur Biblischen Geschichte. Socijalna n^va u kršćanskom duhu. — Nilkes, brana u borbi prmi modernom bezvjerstvu. — K. Ried‘ Frohi*Botschaft in der Dorfkirche. Ог. Knati ten, Rudimenta linguae he.ola Bucorjić, Povijest ustanka u 175 H rv a ts anka igovmii za Eto družtvo). U plaćena d ion ičk a glavn ica 2 .0 0 0 .0 0 0 kruna. Centrala u Sarajevu. Preuzima uloge na uložne knjižice te ukamaćuje iste uz 4 4 % čistih. Eskomptira i reeskomptira mjenice i tražbine. Daje zajmove na tekući račun. Kupuje ) prodaje vrijednosne papire, devise, valute. Zalagaonlca Podružnice: Mostar i Tuzla. Unovčuje mjenice, izžrijebane, vrijed­ nosne papire i kupone. Pohranjuje svakovrsne depozite i upravlja njima. Izvršuje isplate i naplate na svim trgovačkim središtima tu- i ino­ zemstva. dragocjenosti k ao: srebro, zlato dragulje i ostalo. prima u zalog sve �za Bosnu i ZEU erceg'o^rin-a.. Uplaćeni dionički kapital 10 milijuna kruna. ^ = — CENTRALA U SARAJEVU. F IL IJ A L E : u Banjaluci, Bjelini, Brčkom, Mostaru i Tuzli. — IS P O S T A V E : u Bihaću, Derventi, Doboju B. Gra­ diški, Lijevnu, B. Šamcti Travniku, Trebinju i ViŠegradu. — Z A ST U PST V A : u Gacku, Goraždi, Sanskom Mostu, Stocu i Zvorniku. V ele p ro d aja d u h an a u svim spomenutim mjestima. T T m n t p l r a r n A П гП р Н а г П Р Daie hiP<>tekarne i komunalne zajmove do 33 godine. Izdaje 4»/,% založnice i -LLipULCJi.al llU U U j t J l j u l l j c . 5 komunalne obligacije. Ove su založnice i komunalne obligacije u Bosni i Hercegovini proste od proveza, imaju pupilarnu sjegurnost, te se mogu upotrijebiti kao jamčevine pri trgovačkim poslovima. Osim toga mogu služiti u čitavoj austro-ugarskoj monarhiji kao vojničke ženidbene kaucije. R nnkovno O fi lV llP T l ip Kupuje, prodaje i izdaje vrijednostne papire, devize i druge kovine — Preuzima v J kupone i vučene srećke. — Eskomptira mjenice i doznačnice, daje zajmove u konto-korentu i na mjenice uz dovoljno pokriće ili osiguranje. Obavlja naplate mjenica i trgovačkih naputnica u svim glavnim mjestima Bosne i Hercegovine, Austro-Ugarske i inozemstva. — Daje zajmove na vrijednosne papire. — Prima novac na tekući račun in i uz ukamaćenje ,ia uložne knjižice. — Р г na vrijednote svake vrsti u pohranu i upravu, kao otvoren polog ili kao ,,Safe“ — u za tu svrhu uregjenom okloplji^oin prostoru — pod zatvorom stranke i banke. posebno odjelenje za zemaljske proizbave se sa svijem u trgovačku struku zapodizanjem industrija i javnih poduzeća. Odjeljenje za robu. Kod O 'Ј 0 vode UP ^. agci.v.,v.:: • sjecajućim dobavama, kako u кот!Ј:јДр^<- i ^ла a vlastiti račun, finaiK a p red m eti izvoza suhe SI ;г. povi,. osigurav. „ A S S E C U R A Z I O K I g e n k m H Kod banke opstojeća generalna agentura c iJi ispostava razne vrate osiguranja na ži_ vVto. ----- i proli va*re, a generalna ntura osiguravaiućt , ... .šr m prima direktno ili putem filijala „PHOVIDENCIJA** prima osl- g u ra n ja -a . učaj ntsreće proti Kod banke je etablirano i „GLAVNO Z A 8T U P r SGOVI 1 OPĆEGA D R U ŠTV A ZA O * ? ’rU R A F I jedinaca, radenika, društava i t. d,, - pr Mv zako n| Sj jnovalne I PRVOGA A U STRIJSK O G A e pnrr j дпје svake vrsti proliv nezgodama po- racte . d^. inih š teta; — nadalje prima osiguranja protiv nezgoda sa povratkom prei Лје. Podružnice д Spljetn, Trstu, Celovcu i Gorici. Dionička glavnica K 5,000.000. ■■ Pričuve preko K 500.000. Prima uloge na štednju na uložne knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih sa bez ikakvih poreza i odbitaka. 41b0lo čisto Kupuje i prodaje sve vrste papira od vrijednosti po najpovoljnijim cijenama, isto tako sve vrste domaćeg i stranog kovanog i papirnog novca. 0 svim ostalim bankovnim poslovima daje na zahtjev pismena i usmena obavještenja. Л trn u € Centrala n Ljubljani. PodružniianSaialtvu. �serafinski Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU BROJ 11. SARAJEVO, 15. studenoga 1911. Motu Proprio Pape Pija X. (Ustanova, koja uvodi nove reforme u franjevački red.) Quo magis incoiumis fiat unio quatuor Familiarum JVUnoriticarum, quae pari omnino iure parique minoritico titulo, sive Regularis sive Strictioris Observantiae S. Erancisci, unum morale Corpus constituebant, et quo facilius augescat opus feliciter absolutum a Leone XIII, piae recordationis, necessarium duximus prorsus eliminare quaindam permanentem semperque graviorem discordiae et mutuae diffidentiae causam, productam e fusione multarum Provinciarum Fratrum Minorum, inclinationes, usus et consuetudines diversas habentium, iuxta differentem ex-familiam, ad quam pertinebant, restituendo familiis antiquarum Provinciarum, quae super hoc Nos instantissime efflagitarum, et quae ob auctum sacerdotum numerum et ob alias causas poterant de novo constitui, ipsarum autonomiam, servata tamen perfecta unione Constitutionum et Regiminis, praescripta a Leone XIII, et hoc fine prae oculis habito, ut praefatae Provinciae differentia haberent territoria et non commixta, exceptione facta pro nonnullis magnis civitatibus relate ad aliquas Provincias. Quibus adhibitis mediis, revixit promissio facta et usque ab initio iterata ех parte Superiorum, qui promoverunt unionem; quo vocabulo significare volebant, non unionem, nec destructionem Provincia­ rum, sed plenam legislationis et regiminis unitatem, efformando unam dumtaxat magnam Minoriticam Familiam, perfecte imitam. Fusio illa Provinciarum ех parte Superiorum Maiorum bona fide facta fuit; verum finiš per se nobilis, quem prae oculis habuerant, in praxi id effecit, ut multorum animi magis seiungerentur: idcirco temerarie et iniuste reprobarentur, tum vivum desiderium, tum humiles preces, quas Apostolicae Sedi porrexerunt plures religiosi, non exceptis etiam iis dignioribus ob singularem virtutem, scientiam et auctoritatem, ut intra unionem recuperaretur antiqua autonomia quoad respectivas ipsorum Provincias, atque ita de medio tolleretur pomum discordiarum, quae, praecipue in Italia, fie- GOD. XXV. bant gravissimum, imo et imminens periculum completae ruinae unionis sanctissimae, factae per сопstitutionem Fellcitate quadam. Sublata hoc modo praecipua dissensionum causa, nunc, omnis cura est adhibenda, ut in hac magna Minoritica Familia, quam constanti amore prosequuti fuimus et prosequimur, gubernium generale, provinciale et Iocale totius Ordinis facilius, efficacius et salutarius reddatur, et insuper, ut in omnibus Generalifcijjs Comitiis, quando, sexto quovis anno, iuxta Constitutionum praescriptum, simul conveniunt quotquot gaudent iure suffragii in Capitulis Generalibus, semper fiant electiones Ministri Generalis et Definitorii Generalis, cum non dissimili temporis duratione. Sed quoniam, ut experientia docet, nimitis Consiliariorum numerus recto regimini magis nocet, quam prođest; necesse est, ut restringatur numerus Religiosorum, fruentium iure adsistendi coetibus definitorialibus. Expedit insuper, ut Ordo agnoscat, quinam de iure vices gerere debeat, Ministri Generalis aut Provincialis, Sede plena, aut Sede vacante; ut elec­ tiones fiant cum maturo examine, multa cum serietate et religione, remoto prorsus abusu iteratorum scrutiniorum cum excessivo omnino numero, qui saepius deploratus fuit, et qui non leves discordias fovet, et qudodammodo destruit aestirnationem debitam auctorltati tum eligendorum, tum electorum; ut, novae electiones semper debitis normis et intra debitos limites peragantur. Praeterea, cum tituli honorifici, ius praecedentiae, et exemptionum, seu personalia privilegia, concessa velut in praemium temporale et velut honor terrenus, religiosas familias facile avertant a plena regularis disciplinae observantia, et saepissime etiam a vero progressu inđividuali in virtuibus, iure meritoque quamplures e dignioribus filiis Seraphici sanctae humilitatis Magistri Francisci Assiensis, vehementissime cupiunt et instant, ut tales honores et privilegia, quae practice redundant in personale tantum et terrenum commodum, ех Ordine removeantur; cumque tališ petitio penitus respondeat desideriis Nostris; idcirco praefata privilegia tollimus, abolemus, abrogamus, exceptione facta, ех parte tamen, pro Ex-Provincialibus immediatis et pro Fra- �162 Br. 11. - Serafinski Perivoj — 1911. tribus, qui duas primas Dignitates totius Ordinis ехегcuerint, scilicet pro Ex-Ministris Generalibus et ЕхProcuratoribus Generalibus, et pro hisce ultimis, etiam quia officio Procuratoris Generalis erit adnexum illud Delegati aut Vicarii Generalis. Haec autem non excludunt, sed id etiam includunt, ut Patribus, qui vires suas consumpserunt aut consmunt in bonum Ordinis, !in difficilioribus aut gravioribus muneribus exercendis, omnes et singuli conentur specialem exhibere reverentiam, grati auimi significationem, in špiritu verae dilectionis, cliaritatis et cuiusdam veluti aequitatis: sed gratissimum erit Deo mutuum et sanctum illud certamen, quo subditi suos iam Superiores aliosque benemerentes adiuvabunt et reverebuntur, et quo isti totis viribus evadere curabunt humiliores, et eo magrs alieni fieri a quolibet vef desiderio honorum et specialium adiumentorum, quo maiora fuerunt ipsorum merita, tum praeterita, tum praesentia. Deo maxime quidem acceptus et benedictus a Seraphico Р а ^ е erit ardor ille laudabilissimus, quo viri apostohci, peritissimi sacrarum scientiarum professores, atque eximii educatores et moderatores Eratrum Minorum, nullum alium honoris titulum aut privilegium habere satagent, quam abiectos vivere in Domo Dei, novissimum locum quaerere, et nullum suorum operum praemium desiderare in terris, ut securius maiora praemia, imperituros honores, retributionem maximam in aeterna beatitudine consequantur. Ouapropter Motu hoc proprio sequentia omnino perpetuoque servanda edidmus, decernimus, mandamus: I. Sex tantum erunt Definitores Generales, ех quibus, duo pro lingua italica; unus pro lingua germanica; unus pro lingua anglica; unus pro lingua gallica; unus pro lingua hispanica. II. Lingua tamen hic sumenda erit promiscue eti&m pro imperio, regno, regione, cum linguis et regionibus, affinibus vel vicinioribus, dummodo tamen eligendus veram peritiam habeat linguae, in praecedenti articulo designatae. III. Officium Ministri, Procuratoris et Definito­ rum Generalium per sex tantum annos perdurabit. Post primum tamen sexennium Minister, Procurator et duo tantum ех Definitoribus rationabili de causa reeligi poterunt ad secundum sexennium, dummodo duas ех tribus partibus votorum favorabilium obtineant. Pro ulteriori sexennio requiritur licentia S. Sedis. IV. In electionibus Ministri Generalis, Procura­ toris Generalis et Ministri Provincialis, si post ter­ tium scrutinium non habeatur electio, fiat quartum, in quo voćem passivam habeant duo Patres, qui maiorem suffragiorum numerum in tertio retulerint: et si suffragia fuerint paria, electus declaretur religione senior. — In electionibus Definitorum, tum Generalium, tum Provi.ncialium aliorumve Superiorum seu Officialium per scrutinia secreta constituendorum, inaniter peracto primo et secundo scrutinio, fiat tertium tantum, in quo sufficiat maioritas relativa suffragiorum: quod si suffragia fuerint paria, electus proclametur religione senior. V. Ministri, Custodes et Definitores Provinciales per triennium in officio perdurent. Ministri Provin­ ciales, Custodes et duo ех Definitoribus rationabili de causa reeligi possimt ad secundum triennium; sed pro ulteriori triennio requiritur licentia S. Sedis. VI. Guardini per triennium in officio perdurent, seu de Capitulo ad Capitulum: abrogatis omnino congregationibus annuis seu intermediis. Elapso triennio, Guardiani justa de causa eligi possunt pro alio conventu; pro secundo triennio in eodem conventu, requiritur licentia Ministri Generalis. Pro tertio autem triennio in eodem conventu, et pro quarto triennio in alio vel aliis requiritur licentia S. Sedis. VII. Absente Ministre Generali, Procurator Ge­ neralis, et absente Provinciali, Custos Provincialis munere Delegati Generalis vel Provincialis respective fungi debet; qui, vacante officio, nomen Vicarii Generalis vel Provincialis item respective assument. VIII. Tituli praecedentiae et exemptiones de iure vel consuetudine in Ordine vigentes inter eos, qui actu Superiores non sunt, omnino tolluntur. Soli ЕхMinistri et Ex-Procuratores Generales, semper et ubique, et Ex-Provincialis Minister durante immediato triennio, sed in sua Provincia tantum, titulum et praecendentiam habere poterunt cum voće activa et passiva in capitulis generali et propriae Provinciae, si de Ex-Generali et Ex-Procuratore, et in Capitulo Provinciali, si de Ех-Provinciali agatur. Nullus vero, etiamsi sit Ex-Generalis, locum aut voćem habere poterit in congressibus definitorialibus, sive generalibus, sive provincialibus. IX. Fiant reformationes studiorum, et normae Lectorum constituendorum, suppressis titulis officiorum, quae actu non exercentur. X. Constitutiones Ordinis reformentur infra sex menses iuxta praescripta in praesenti decreto, idque per specialem Commissionem a S. Sede designandam, additis insuper necessariis aliis et oportunis modificationibus, tum ut plane respondeant hodiernis praescriptionibus Canonicis, tum ut e medio tollantur abusus, qui novissimis praesertim temporibus hine inde irrepserunt, tum ut spiritus vere seraphicus in toto Ordine efficacius uberiusque vigeat novaque semper inerementa suscipiat. — Haec tamen Consti- �Dr. Bazala o slobodno] volji. tutionum reformatio non importat sabstantialem mutationem earumdem, sed novam tantummodo editionem curn suppressione, vel modificatione eorum, quae, hisce Nostris praescriptionibus contradicunt, et cum emendationibus et additionibus opportunis et necessariis. Nomina Moderatorum Curiae Oeneralitiae Ordinis Minorum, per has Nostras praescriptiones reformatae, a Nobis electorum et constitutorum, in separato docurnento publicari mandamus. Circa Commissionem novae Constitutionum editioni parandae, cum novis Superioribus voluntatem Nostram communicandam curabimus. Denique ipsis Superioribus Generalibus, ad maius totius Ordinis bonum et incrementum, opportunas Regiminis Normas dabimus. Contrariis quibuscumque, etiam specialissima mentione dignis, minime obstantibus. Datum Romae, apud S. Petrum, die 23 Octobris, anni 1911, Pontificatus Nostri anno nm n^PIUS PP. X. h e h 0 . Petar Grabić, franjevac: Dr. Bazala o slobodnoj volji 2. 10. Ljudska je volja podregjena. Dr. Bazala uvažuje materijal fiziološki, patologijski, socijološki i statistički, s kojim se doneklen zgodno pobija stanovište indeterminista. Bez dvoj­ be je naša slobodna volja neposredno ovisna o na­ šem organizmu, a bez dvojbe na nju utječu i druge vanjske prilike. I ako naša slobodna volja u svojoj naravi nije uvjetovana po našemu organizmu; apso­ lutno govoreći, ona je u svojoj egzistenciji o njemu neovisna. Naš duh, u koliko se on na vanjski način očituje i u koliko uopće svoje funkcije obavlja, on je vezan na organizam, u komu djeluje. Organsko poremećenje, moglo se analizom ustanoviti ili ne, prije­ či normalno razvijanje rada slobodnoj volji, jer se ona s njima u sadašnjemu svomu stanju nužno mora da služi. Fizijologija je usko vezana sa antropologijom, i ako ovo dvoje ne smijemo pod nijedan uvjet istovjetovati. Ne samo da organizam upliva na djelovanje slo­ bodne volje, nego se ne smiju mimoići ni drugi čim­ benici, koji se kako tako odnose na duh čovječji. Pitanje podneblja* naravnih i baštinjenih sklonosti, odgoja i t. d., sve to koliko toliko utječe na slobodnu volju čovjeka. 163 Nastaje pitanje: kako sve to na slobodnu volju čovjeka upliva? Па li je taj upliv tako snažan, da pod njegovim pritiskom volja gubi svoju autono­ miju? Može li se volja, uza svu nazočnost sličnih motiva, na protivnu stranu odlučiti? Prije svega treba izuzeti slučajeve ludila i svih onih više manje sličnih patoloških pojava, koje odaju, da je čeljade umno bolesno. Kod ovih se slučajeva i ne pita o slobodnoj volji, i ako je često puta teško ustanoviti, da li je bolest u sve i posve spriječila funkcije slo­ bodne volje. Proti nauci o slobodnoj volji, rado se iznosi nazor Lombroza o rogjenom zločincu i materijal sta­ tistički, koga nam i dr. Bazala narivava. Dobro kaže uvaženi psiholog Mercier, kad bi se i pripu­ štala opstojnost neodgovornih zločinaca, to nebi ni­ šta proti slobodnoj volji dokazivalo, ko što ništa ne dokaziva proti zdravoj pameti, i ako ima onih, kojim je pamet poremećena. Otac kriminalne psihologije C. Lombrozo nastojo je, da ustanovi rogjeni uzorak zločinca, i to je htio dokazati po nekim znakovima anatomičnim, fiziološkim, psihološkim, ali je udario na hiljadu zapreka, kad su njegova rogjena zločinca nepristrani strukovnjaci počeli da proučavaju. Anatomičnim se proučavanjem, još nije dalo ustanoviti rogjenoga zločinca. Lombrozo je pokušo, da nagje zametak tomu tipu u fiziologiji. Danas najuvaženiji strukovnjaci o tom drukčije sude, kako je to dokazo uvaženi liječnik dr. Augustin Gemelli 0. F. M., prigodom njegove smrti u posebnom djelu »Cesare Lombroso. I efunerali di un’ uomo e di una đotrina«, 3. izd., Firenze 1910. Nitko ne pobija, da svaki u jednakoj mjeri nije odgovoran za svoja djela. Tko će zanijekati, da ne­ ma nekih baštinjenih bolesti, koje umanjuju i skroz dižu svaku odgovornost s dotičnoga, koji je toj bo­ lesti podvrgnut. Tipičan je dokaz kod našljedstva umnih bolesti, koje se znadu kadšto tako uvriježiti, da mnoga pokoljenja na vijekove prate. Nema sum­ nje, da i hrgjave navike na odgovornost čina uplivaju. Čini se pijanca ne rasugjuju kriterijima, koji­ ma se služimo, kad ocjenjujemo djela trijezna čo­ vjeka. Kao što je god stalno, da se i ovaki uzorci u društvu nalaze, tako je isto nedvojbeno, da se u njemu nalaze i takovi individui, koji svu odgovor­ nost svojih čina osjećaju. Pripustimo jedno i drugo, jer to odgovara činjenicama, a nemojmo kao Lom­ brozo počinjati veliku pogrešku, da i ona djela ne­ odgovornima sudimo, kad se sam krivac takovim smatra, i da ih kojekakvim sumnjivim, neodregjenim, neosnovanim zaraznim klicama primjenjujemo. �164 Br. 11. — Serafinski Perivoj. — 1911. 11. Statistika prama slobodnoj volji. Statistički materijal indetenninizmu ne pravi ozbiljnih poteškoća. Obično se iznosi poprečno je­ dnaki broj moralnih čina, kao ženidbi, zločina bilo na drugom (ubojstvo) bilo na sebi (samoubojstvo) počinjenih, jednaki broj nezakonite djece i t. d. Iz ovoga se statističkog razmatranja hoće, da opravda nazor determenista, da je slobodna volja tako ve­ zana na neke bilo vanjske bilo unutarnje motive, pa da ona stoji pod neodoljivim njihovim utjecajem. Deterministe sa statistikom nimis probant. Pro­ nicavu su duhu neispravnost determinističnoga za­ ključka bez velike muke ukazuje. Sve kad bi pri­ pustili i matematičnu odmjerenost kod statistike, odatlen nebi slijedila ispravnost determinizma. Ako nam komparativna statistika pokazuje približno je­ dnak broj rogjenja, ženidbi, ubojstva, samoubojstva, slijedi li otalen, da se je tako nužno moralo dogagjati? Ta pitanja ni najmanje ne kreću pitanje o slobodi. Ona se kreću u drugim granicama. Statistika se sastoji od pojedinih ljudskih čina. Protivnici bi morali dokazati, d; su pojedinci bili tako okolnostima prinuždeni, da su se morali na uči­ njeno djelo odvažiti. Kad bi u većini pojedinih slu­ čajeva dokazali opravdanost determinističkoga sta­ novišta, tada bi mogli taj sud općenitosti primijeniti. Dok oni u pojedinomu slučaju ne mogu dokazati op­ stojnost prisilnih motiva, dotle im nije dopušteno, da onake izvode prave. Željezničke kao i parobrodarske uprave s godi­ ne na godinu poprečno nam pokazuju jednak broj putovanja. Ko će se usuditi reći, da su ti putnici tako bili prisiljeni na putovanje, da se om nijesu mogli oteti? Mislimo, da je bilo upitati sve te put­ nike, da nijedan nebi odgovorio, da tako nužno pu­ tuje, da nebi mogo od svoga putovanja odustati. Komparativna nam statistika dokazuje, da ljudi u stalnim prilikama jednako djeluju. Okolina, odgoj, fizične prilike, fiziološko-psihični uvjeti djeluju na ljudske čine, ali o načinu toga upliva ništa nam ne otkrivaju. To se pitanje s drugim kriterijima is­ pituje. 12. Psihični mehanizam osugjen. Veleučeni Bazala ljudsku slobodu ne podvrgava psihičnom mehanizmu. On hoće da se sloboda to­ mu uplivu otme. U misli gosp. profesora, kultura duha treba da stoji nad kulturom instinkta. U čo­ vjeku se pojavljuju ćutni porivi, nagoni, strasti, raz­ na čuvstva. I a k o ima individua, koji su robovi ovoga psihičnoga mehanizma, ipak se ne može za­ nijekati, da nema otmenih duhova, kod kojih su ra­ zumni motivi prevladali one strasti i nižega nagona. Ako ima slučajeva, gdje čovjek podliježe istaknutu mehanizmu, proti nauci dra. Bazale, odatlen se ne može ništa da dokaže, jer, kako veleučeni logično zaključiva, zato što ima pokvarenih strojeva, ne mo­ že se reći, da nema dobrih. Svigja mi se, što dr. Bazala ne istovjetuje slo­ bodnu volju sa nemotivacijom iste. On hoće, da slo­ bodna volja ne znači, što i nemotivirana volja. Proti ovoj stavci najveći indeterminista nebi imo što da prigovori. Iz cijeloga raspravljanja veleuč. gospodi­ na, jasno je, da on istovjetuje indeterminizam sa nenazočnošću motiva. Kad bi se indeterminizam u tome satojo, on bi imo potpuno pravo, ali, koliko mi je pitanja poznato, nauka indeterminista ne smije da se uzme u gornjemu smislu. Pogledajmo u odregjenj slučaj, koji nam jasno očituje miso veleučenoga pisca. On kaže, ako čovjek ubije drugoga u navali srdžbe ili pijanstva, ne može se u punoj mjeri (kadikad može biti pitanje slobode skroz isključeno. Mo­ ja op.) zvati slobodan, jer je jakim afektom ili pre­ komjernim alkoholom bilo spriječeno djelovanje ra­ zuma. Naprotiv pak smatra slobodnim onoga čo­ vjeka, kad bi poslije mjesec dana, nego li se sa svo­ jim protivnikom zavadio, iz zasjede ga, učinivši sve što je za to potrebito, ubio. Po mišljenju dra. Ba­ zale, slobodan je svaki čovjek, koji radi svjesno, prama razumu. Djelovo on dobro ili zlo, ako on to svijesno radi, on je slobodan. Dr. Bazala hoće da bude još jasniji, pa kaže, da se u slobodnom htijenju onda ipože govoriti: a k o su m o t i v i r a z u m ­ s k i bi l i j a č i od s v i h d r u g i h . Veleučeni pisac doneklen ima pravo, kad on za­ ključuje, da se o slobodnom htijenju onda može go­ voriti, ako su motivi razumski bili jači od svih dru­ gih, ali, to se razumije, ovo ne smijemo uzimati u isključivom smislu. Katkada čovjek radi iz časovitoga svoga raspoloženja, n. pr. strasti, ipak se u sva­ kom slučaju, pa i većini istih, ne može reći, da on slobodno ne djeluje. No, ovo je tek nuzgredna opas­ ka, kojoj orisani pojam slobode, koga dr. Bazala opi­ suje, nebi se protivio. Nebi suvišno bilo, da nam je gosp. profesor gor­ nju stavku o snazi razumskih motiva bolje protu­ mačio. Navedena se stavka dade razumjeti i u smi­ slu indeterminističnom i onom determinizma, a proti obim shvaćanjima doktor se izjavio protivnim. Ako su razumiski motivi tako jaki, da volja uza nje nuž­ no pristaje, tada imamo potpuni determinizam; ako li pak motivi u istomu na Č9 vjeka djeluju, ali, ako on kod svega utjecanja motiva ne gubi svoje auto- �Sva mi, nomije, tad bi se ovako shvaćanje podudaralo s na­ zorom indeterminizma. Ja se slažem s veleučenim, kad on najvećega zlikovca, kao i najvećega kreposnika jednako slo­ bodnim nazivlje, samo ako su pri njihovim djelima, razumski motivi bili odlučni, ali tekar u tom slučaju, ako kreposnik nije bio taka prinužden razumskim motivom, da je on moro onako raditi. Jesu li naj­ veći zlikovac, kao i kreposnik, bili pod neodoljivim utjecajem razumskih motiva, tada ih ja nebih nazivo slobodnim, nego silom motiva potaknutim strojem, koji su morali onako da djeluju. Ako bi ih se i na­ zivalo slobodnim, izmegju tako pojmljene slobode i nužde, koju determinizam naučaje, bila bi tekar lo­ gična razlika, dočim bi se u stvari s nuždom istovjetovala. 14. Dr. Bazala ruši slobodnu volju. Dr. Bazala očito isključuje mehanički, fizički, psihološki determinizam, ali njegova teorija o nega­ tivnom pojmu slobode ruši pravu, zbiljsku slobodu. Meni se čini, da bi stvarno gosp. pisac učinio, da se sa riječi »sloboda, slobodan,« nije ni poslužio, kad je sloboda tek negativna. Veleučeni pisac odbija kruti, vulgarni determinizam, kao da bi čovjek moro da bude rob svojih strasti. On se može vinuti do razumske slobode. Moje uvjerenje, da je našu slo­ bodu podvrgo snazi razumskih motiva, bili oni is­ pravni ili neispravni (primjer o zlikovcu i kreposniku), po čemu bi uvaženi naš filozof naučavo psihični determinizam ili intelektualni, razumski, Dr. Bazala zove čovjeka moralno slobodnim, ako su kod njega prevladali motivi ćudoredni. Ovo­ mu se poimanju dade prigovarati. Neispravno mi se čini, što se pisac svegjerno služi sa izrazom »jači«. On se kosi sa pojmom slobode. S drugoga gledišta mišljenje veleučenoga pisca ne može dh dopane. Neću raspravljati o tomu, bi li se za pojam moralnosti kao takove, zahtjevala mogućnost prekr­ šaja, nego ću samo upozoriti na to, da se u poimanju dra. Bazale nebi mogla protumačiti odgovornost, ko­ ja nužno slijedi svaki moralni čin. Mi smo naučni cijeniti kreposne ljude i u zvijez­ de ih kovati, jer prama moralnom kodeksu svoj ži­ vot udešavaju; a dočim smo priviknuli osugjivati i žigom sramote one bilježiti, koji se moralnom za­ konu ne pokoravaju. Ako bi dotičnici radili prama jačim motivima, pa oni bili mehanički, fizički, psihični ili pak razum­ ski, naša bi hvala kao i pokuda bila suvišna, nepra­ vedna. Mi zato osugjujemo jednoga zločinca, jer iz iskustva smatramo, da je on mogo dotično zlodjelo 165 izbjegnuti; a pohvalama obasipljemo one kreposne ljude, koji se u dobrim djelima ističu. Kad bi mi znali, da je zločinac jačim motivima, kako deter­ minizam liči, bio prinužden, da zlo djelo počini, mi toga nesretnika ne samo, da nebi smjeli osugjivati, nego bi se u nami moralo da poragja čuvstvo sa­ milosti, što je nesretnik posto žrtvom nekoga čud­ noga udesa, koji ga je na zlo naveo. Indeterministe su iz kazna, koje se krivcima nameću, htjeli dokazati svoju nauku o slobodnoj vo­ lji, ali ih je Leibniz gledo da pobije. On je naveo primjer o nepokornim životinjama, koje čovjek radi njihove nepokornosti kazni. Ugledni je filozof htio dokazati, kao što se nepokorna psa i konja pedipsaje, premda nemaju razuma ni slobodne volje, tako da se isto shodnost pedipsa i kod čovjeka tumači, a da se tim ne kreće u problem njegove slobodne volje. Poznati filozof i ako je po nekoj analogiji pri­ mjer i čovjeku primijenio, ipak u pedipse, koje se udaraju životinjama, od onih, koje ljudi za svoje po­ greške trpe, u skroz drugomu svjetlu posmatrane. Čovjeka se zatVosugjuje i zato se pedipsom kazni, ier je on mogo, da dotični prekršaj ne učini. Još je poganski filozof Aristotel ovu moralnu istinu upozno. On kaže: Kazni se onoga, koji je zlo mogo neuraditi; kao što se hvali onaj, koji se je svojini talentom na dobro znao poslužiti. Da se pedipse živinama odmjerene u svom shvaćanju ne uzimlju, to bi bilo suvišno dokazivati. suvi I s ovim sam glavne misli veleučenoga profe­ sora iscrpio. P. Senjić-Tvrtković, Sarajevo: Svatni*). Zanosna priroda svježa, gajima kićcna palma Smračila čarobno oko, na svetu neku se ljuti, Tanka što prozirna magla ogromno zrcalo sveto Tihom u bljeskavom Gangu prekrasni odraz joj muti. Mističnom istočnom nebu nedužni podsmijeh zginu Nevično krilit se iznad olujnog mora od pješka, Vedro si navlači čelo, plače i munjama lama, Gromorno mrmlja i buči, oko mu tresima bljeska. *) S v a m i je svetinja indijska o kojoj se priča, da ju je napravio neki Španjolac sa Indijcem — »djelo tajne« a ko­ či se na svetom brdu Nakotky blizu Bildahabada. Kumir je umjetno priregjen, da usmrti svakoga, tko bi mu skinuo na­ kit Danas uzidana ruševina. �166 Br. 11. — Serafinski Perivoj. Oluja urliče strašna, hrvuć se s palmama vitkim Kokosa nakit im skida, — tuča sa maslina pada, Gustog iz šikarja strašan, preplašen tigar se budi; Lavova ori se rika dolinom Bildahabada. — Nakotky spokojno snije, večer ga uspava sparna, Vihora olujna krila, krše se na njem u tami, Ne trepće ni jedan listak: štiti ga ruka božanstva; Priroda pred njim se klanja: — užasni vlada tu Svami. Tek se kroz guštaru gustu pomiče tajstvena sjena Podmukloj nalična zv’jeri; dva joj se oka tek sjaju, — B’jesnome prilična Indu za krvlju ljudskom što žegja, Ali nam užasne kletve Europejca odaju. Došo je tražit božanstvo; zlatnom se Teletu klanja, Koje ga bije prokletstvom više no Indijce Svami; Bije ga olovnom rukom, pali ga paklenim žarom; On mu se slijepo klanja, lutajuć za mim u tami. ' Ćuo je još u domaji, za indijskog alatnoga boga Velebno, nezgrapno djelo europe;skoga dl’jeta Njemu je došo na poklon, boštva da krunu mu skine Preziruć priče i bajke, glupoga indijskog sv’jeta. Sada se guštarom vere, preskače ponora zjal Zaglušni škrgut ga prati, žrtvenih mrtvačkih kosti, Boštvu se približa stranom, krunu da s glave mu skine Preziruć divsku mu snagu, o kojoj baia sv’jet prosti. Našo je žrtvenik gordi, b’jele gdje žrtvuju Što no sad spokojno sniju skrite u pećina tami, Našo je ogromno boštvo, tamnom što odsjeva noću K prijestolju stigo je ziatnom, na kome kraljuje Svami. Strastveno sjevnu mu oko, žrtvenik nogama zgazi, Boštvu na krilo se penje, krunu da s glave mu skine; Diže se, — zaurla b’jesno,-------udovi škripnuše jaki, Boštvo ga ogrli strašno, da ga na grudi si vine. — Gigantska, strastvena snaga ogromnom mjerena mjerom, Kojom je za zlatom čezno, — zagrljaj — kosti mu smrvi, Diže ga pesnicom jakom, u zjalo ponora rinu, Izažev sebi na oltar potoke rumene krvi. Nanovo pesnicu diže, sv’jetu da c’jelome pr’jeti, Spremajuć zagrljaj vrući, čeznuć za krvavom žrtvom; 1911 — Zavlada opet tišina, — tek se još glasala bura Pronoseć guštarom urlik: — tužaljku posmrtnu mrtvom. Razdražen vije se vihor, hrve se s palmama vitkim, Kokosa nakit im skida, tuča sa maslina pada, Gustog iz šikarja strašan, preplašen budi se tigar; Lavova ori se rika. dolinom Bildahabaaa. — Jednom u prikrajku gaja, gomila izgara drva, Varnice vihar joj diže, nemirno drhture plami, Uz nju se stisnula b’jedna indijska naga obitelj, Drhćući priča im otac o strašnom bogu — o Svami. Sutra će sunce u eter sm’ješeć se sažalno žrtvi Crtati Eata Morgana, krug Europe što hvata Pozorje najveće drame, što će je motriti Indi Prosvjetno igrati ljudstvo samo za mrvicu — zlata! Dr. Franjo M. Blažević: S Ž ir3 .i6 V S k C tf Ž fliC C ! J Mi smo Sarajlije sretni i nesretni, prema tome, kako se stvar posmatra. Sretni smo u tome, što se obično najljepše stvari, najljepši proizvodi u našu uprav sredinu donose, dok se pokrajina i s lošijim zadovoljiti mora. I često nam puta iz pokrajine, dolazeći u naš šeher, reknu: što bi ljepšeg, to vi Sarajlije potrošiste. I mi se s tim sudom potpuno slažemo, te dotičnicima zavigjamo drugu stvar, a to je: čisti zrak, koga u Sarajevu baš najmanje ima. — Nesretni smo pak u tome, što su cijene prema kakvoći velike, te koji puta uz najbolju cijenu nije nam moguće, da do onih lijepih proizvoda dogjemo i time se na neki način izravnjujemo š onim u po­ krajini. — Da Sarajevo je puno svega i svačesa, sa­ mo para dosta i eto ti stvarih, za kojima u pokra­ jini badava čezneš. — Osim tržnice, na kojoj se pro­ daju potrebite stvari za tijelo, imade i druga, gdje se nalaze stvari za dušu, za pamet, za srce. I u ovome pogledu smo mi Sarajlije najbogatiji, najopskrbljeniji. U nas su tiskare, u nas su razne mašine, koje svojim ustrojem i sustavom neodoljivo mame duh ljudski da ih proučaje, da u njihove tančine zagje. Naša tržnica proizvodima tiskara i mašina krcata ie, puna je, punija neg i jedna tržnica u pokrajini. Tu su novine dnevne i časopisi, tu su razne slike i raz­ glednice, tu su tiskanice svake vrste, tu su i knjige raznog smjera i sadržaja, pisacah raznih vjera i na­ rodnosti! Na mnogim mjestima izložene knjige, sli- �Iz sarajevske tržnice. ke, novine mame te, da staneš, da razgledaš, naslov pročitaš, i, ako je moguće, i unutra zaviriš, a ako ne u izlogu naslov te možda mami, da ju kupiš i svojinom učiniš. Da, naša je sarajevska tržnica u istinu u tom pogledu veoma bogata, i mi bi se time sretnim cijeniti morali, sretnijim nego naša braća u pokrajini. Ali na žalost u ovom smo pogledu mno­ go sjeromašniji, oskudniji, nesretniji, nego naši u pokrajini. Dok oni u svakom pogledu čisti zrak uživaju, dotle je kod nas u Sarajevu taj isti zrak okužen ne samo raznim dimovima iz tvornica, nego i neugodnim vonjom literature, koju nam pruža naše tržište. Iz nje bo se često puta takav zagušljivi dim vije, da se uprav čuditi moramo, kako nas sve ne zaguši, ne zadavi, i potraje li ovo dulje, zabrinuti smo veoma i u strahu smo, da nas nestane, da se ne izgubimo, da dalje ne znadnemo pravog pravca, pravog svjetla naći; da ne budemo poput onih, koji tumaraju u tami, a na pravi put ne mogu da izagju, premda ga vide pred sobom, premda je u njihovoj neposrednoj blizini! U istinu, zrak je u tom pogledu kod nas oku­ žen, i bacili ove bolesti već kao da se hvataju i nas i našeg dobrog katoličkog hrvatskog naroda, i ako im se ne bude na put stalo, brzo će nas kolera po­ plaviti, da svojim kužnim zadahom mnoge žrtve sa sobom ponese. U našoj tržnici nalaze se često puta takove stva­ ri, koje su podobne, da nam vjeru, a time i sve dru­ go otmu. Jesmo li jednom vjeru izgubili, ili joj te­ melje potkopali, čitava je zgrada društvenog života na slabim nogama. — U današnje doba mnogo se o javnom ćudoregju piše, i razni se načini iznalaze, ka­ ko da ga se uzdrži, promakne ili uspostavi. I punim pravom, jer je javno ćudoregje prvi uslov sretnog i zadovoljnog života i napretka, a ovo se bez vjere ni pojmiti ne može. To potvrgjuje po vješt, iznoseći istinitu, ali i žalosnu činjenicu, da su narodi malaksanjem vjere, i u ćudorednom pogledu padati po­ čeli. To priznaju i najveći neprijatelji katoličke Cr­ kve, kao i oni, koji nijesu ni u vjerskom niti u ću­ dorednom pogledu kakove sjajuće zvijezde. »Neki bi htjeli, da krepost na samom razumu temelje, ali ja ispovijedam i priznajem, da izvan vjere solidnog temelja za ćudorednost ne nalazim,« veli na jednom mjestu Rousseau. »Ćudorednost bez vjere izgleda, kao paradna sablja, a li. . . hoćete li ju da iz korica izvučete, izvući ćete paunovo pero, stvar, koja niti siječe niti bode.« Ovako sude ljudi, za koje se ne može reći, da su klerikalci, da im je katolička Crkva na srcu, da su katoličanstvu odani ili prijazni! Današnje je pak doba u tome pogledu čudno­ vato! Ono, kao da se je urotilo proti vjeri i ćudo­ 167 regju. Obadvome se razne zamke stavljaju, da ih se uništi, iskorijeni, iščupa iz srdaca ljudskih. Danas ko li vjeru, to li ćudorednost, sačinjava j a v n o m n i j e n j e , koje na žalost stvaraju više puta oni, koji za to baš najmanje prava, a još manje smisla imaju. Glavni znak našega vremena jest u ž i v a ­ nj e, o s j e t n o u ž i v a n j e . I da se do ovog dogje, sve je dobro i dopušćeno. Ovome granica nema! U tu svrhu uči se, da ništa nadosjetnog ne­ ma, sve je tvarno. Čovjeku mora da najveća briga u tome bude, kako će naravi svojoj ugoditi, u ovom bo se sastoji pravo dostojanstvo njegovo. Mrtviti svoju narav, podvrgnuti ju duhu, prema odredbi Bož­ joj, to je nedostojno čovjeka jednog. Uživaj, uživaj, ori se danas glas, jer te iza smrti ništa ne čeka, smr­ ću sve je prošlo, pak čemu onda, da se ne bi bar ovdje naužio! I nehote nam padaju na pamet riječi, žene Pasheremptah-ove, koje se na njezinom gro­ bu čitaju, a koje ona svome mužu dovikuje: »Ne prestaj, mužu moj, jesti i piti, ljubiti i zabavljati se! Ugagjaj dnevno tvojim požudama. . . Jer oni, koji u ovom podzemnom svijetu spavaju, ne bude se više. Ime boga, koji ovdje vlada, jest: »potpuna smrt«.1) Da, ove riječi potpuno odgovaraju duhu današnjeg vremena, koji sve, što mu osjetno uživanje priječi, hoće da ukloni, a s druge strane sve čini, da do njega dogje. A šta ovo znači, ako ne širom otva­ rati vrata nećudorednosti. Šta znači drugo, nego li zabacivati vječne ideale, koji su u opreci s našom naravlju! Šta znači drugo, nego Ii htjeti se otresti zakona u srce čovječje upisanog, da je on za nešto višega, a ne za ovu zemlju stvoren! Znači, htjeti se otresti one možne ruke, koja ga je do sada vo­ dila i ravnala! I čim smo se počeli otresati ove možne i sjegurne ruke, počeli smo posrćati. Ljud­ stvo istina koraca naprijed, ali mu je korak nesjeguran! Kako će u tome pogledu kod nas biti, to Bog zna. ali ako svi znaci ne varaju, moglo bi se i kod nas uvriježiti ono, čega se je veliki apostol Njemač­ ke sv. Bonifacije bojo. Do sada je naš narod još ipak odan vjeri otaca svojih, još čvrsto drži zakon Božji u srcu svome, još ima straha pred Bogom i ljudima, pak nam je sveta dužnost, da ga u tome uzdržimo. Jer »ušulja li se pak nećudorednost, megju anglosaski narod,« piše jednom spomenuti sv. Bonifacije, »to je on na putu propasti. Troga se je bojati: da će narod oslabiti i tim svoju hrabrost iz­ gubiti, da će mu ugled megju narodima pasti, i da će se nećudoregje baštiniti i ojačati. Time se otva­ raju vrata bezvjerstvu i srdžba Božja izaziva.« —)* *) Vidi: Dr. Fr. Kayser: Agipten Einst und jetzt str. 47. (Freiburg 1889. Herder.) �168 Br. 11. — Serafinski Perivoj. — 1911. Čega su nekad velikani za svoj narod bojali, toga no za tim idu, da ćudorednost kvare. A mi to sve treba i mi, da se strašimo. A iskustvo nas uči, da gledamo, a mi to sve trpimo, i dapače dopušćamo, nam je sad odmah početi djelovati u tome pogledu, da i naša mladež do takovih knjiga dogje. Zaista upozorivati sve pozvane faktore na prijeteće pogi­ žalosna pojava. Na prvom mjestu spominjemo romane i kojebelji, da nam nebi kašnje poso ili uzaludan bio ili posve oteščan, ako ne i prekasan. Odstranjujmo, kakove crtice, koje su u sebi »pikantne« i time za­ upozorujmo na sve ono, što bi našemu narodu i mla­ nimljive, i čim su pikantnije tim im je veća progja. deži Škoditi moglo! To je upravo svrha ovim ret- Ovakovim romanima i crticama vrvi naša tržnica; uz to jevtino se prodaju pa zašto si čovjek ne bi pri­ cima. Naša sarajevska tržnica, puna je takovih stvari, bavio to veselje, da se u teškim i gorkim časovima koje su podobne, da vjeru potkapaju, ćudorednost ili malo razveseli. Da li će pri tome što vjera ili ćudounište ili oslabe! Naša tržnica pruža nam često pu­ regje štetovati, to se ne pazi. S jedne strane treba ta takovih djela i proizvoda, od kojih svaki po­ napraviti »gšeft«, a s druge čovjeku prigode dati, da šten čovjek, bježi i nekako ih sa zebnjom i strahom se iza uredovne ili školske prašine malo rastrese! u srcu gleda i boji se narodu svome. Pružaju nam »Lustige Anekdoten, Mikosch Witze, Geschichte se proizvodi uma, ljudskog, i to pod pokrovom zdra­ eines Corsets« itd. razbijaju umor i tugu čovjeka. vog i snažnog štiva, okrijepljujuće hrane, ali ako Pridodamo li tome još kojekakove Zoline i slične ro­ odgrneš pokrov, mjesto hrane nagješ otrov, koji ubi­ mane, te Tagebuch-e, i tko bi to još sve onda izbro­ jio, imamo dosta gradiva, da ga čitamo! ja, koji svojim zadahom prekrije čisto i nepokvare no zrcalo u dušu čovječju Bogom stavljeno! i Za ovim dolaze »znanstvena« djela, raspravljasmo si i smatrali dužnošću, da na ovakove proiz­ juća lih o »kršćanstvu«. Tu ćemo naći Harnacka, vode upozorimo, da ih se na vrijeme ukloni, jer su Feuerbacha, Spinozu, Nietzschea, Voltaiera, Rouspogubni, a veliku će odgovornost pred Bogom ima­ seau-a, Darvvina i slične, i već si pojam možemo ti, ko li oni, koji Sablaznjuju, to li oni, koji prem stvoriti kakova su. Da samo spomenem Feuermogu,-ipak neće da sablazan uklone! bach-ov »Bas Wesen des Christentums« izdan po Nije nam namjere, da čitavu tržnicu pretrese- dru. Ffenriku Schmidtu, Leipzig 1909. i njegove »Vormo, da iznesemo pred naše čitatelje sve one plodo­ lesungen iiber das Wesen dei Religion« i dosta nam ve, koji se ondje nalaze, i koji su ondje snešeni. To je da se osvjedočimo, kakova se djela prodaju. bi nas predugo vodilo, a čitateljima bi dosadilo, a »Čovjek je božansko biće, i izvan sebe ne treba da uz to i crven u obraz natjeralo. Nećemo ni o raz­ čovjek traži drugoga božanskoga bića; Čovjek je glednicama, da govorimo, koje na svakom uglu opa­ ens realissimum; čovjek sam u sebi treba da traži žamo, megju kojima imade ih »umjetničkih«, i kao spas. Članak vjere, koga ne pojimaš ne trebaš da takove posve su »čedne«. Umjetnosti se treba di­ vjeruješ. Tajnah u opće nema, nego se sve temelje viti, pak su za to i stavljene, neka mladež motri i na prostim, naravnim istinama. Crkva nije više ona divi se dotičnom umjetniku, a ćudorednost je spo­ čista zaručnica Isusova, ona je okaljana, jer je izgu­ redna stvar. Prelazimo i preko kojekakovih no­' bila onu pravu uzvišenu, veliku nauku, koju je Isus vinskih oglasa, koji sii upravljeni ženidbenim dru­ učio; sakramenta su samo dva« itd. (Vidi str. 149.) govima, da budu »pametni«, da »prištede novac«, da Ove i slične stvari čitamo u tom djelu, a pisac je da­ »umanje brigu«, da »uzdrže ljepotu«, da »ne imaju pače toliko odvažan, da poziva slobodno sve neka straha« i t. d., jer je o ovim stvarima već jednoć mu dokažu protivno, jer veli, da nije ništa napiso bilo u našem listu govora. Mi ne spominjemo niti što ne bi izvorima (?) potvrditi mogo! A ovi su vam raznih engleskih, francuskih, »Gummi-Spezialita- izvori Kant, Leibnitz, Malebranche, Calvin, Melanchten-a«, jer je to, dnevna stvar, koju cijenjeni čitatelji ton, i ovakovim djelima, puni se naša tržnica, a i sami mogu načitati, a koje se mal ne d n e v n o mi se ne mičemo! Nek mladež dogje do ovog djela, tiskaju, na »sazidanje« čitalaca i na njihovu korist, neka ga pročita, ne bude li upućena, onda će joj po­ da se kako bi Ungewitter reko »oslobode katoličkog četi vjera malaksati! morala«, koji se s ovakovim stvarima spojiti ne da! Napokon dolaze knjige, koje upravno vrijegjaju Dok preko svega ovog prelazimo, dotle ćemo ćudorednost, koje iznose stvari, pred kojima treba, si ma i u kratko pogledati knjige, koje nam se pru­ da se svaki čovjek stidi. Žalosno, ali istinito. žaju. I obuhvaća nas pri tome pogledu pravedni Upravo se zgražamo kad pogledamo naslove nekih gnjev! Pa kako i ne bi, kad svojim očima gledamo ovakovih knjiga. Kakova im je vrijednost. Umjet­ knjiga, koje su naperene proti našoj sv. vjeri, kad nička, literarna, znanstvena možda? Oh sjegurno svojim očima gledamo takovih proizvoda, koji uprav- ne! Koji im cilj? Taj, da ćudorednost potkopaju. �Listak. 169 Ta čemu nam mogu da služe knjige: Das Dirnen- saditi. Dok je po drugim zemljama ovaj pokret go­ tum in Berlin, Die Maetressen von Berlin, Frauen- tovo izdahnuo, dotle ga se hoće kod nas da probudi. reiz und Mannerschonheit, Пег Klapperstorch oder U tu svrhu ukrašena je naša tržnica slijedećim dje­ gewollte und ungewollte Kinder, Diskrete Antwor- lom: Die Nacktheit in entwickelungsgeschichtlicher, ten auf vertrauliche Fragen, Was die Frauen wissen gesundheitlicher, moralischcr und kiinstlerischer Besollten, Mutter hilf dir selbst itd., te razne još knjige, leuchtung, von Richard Ungewitter’). Mit 60 Abbiliznoseće nam prljavštine velikih gradova, kao Ber­ dungen. Stuttgart 1907. (Naklada izdavača.) Kad lina i drugih. Importiraju nam se uz druge i ovakove smo ovo djelo neki dan vidjeli, nijesmo mogli očima prljavštine, da ih mi čitamo, da ih mladeži dajemo, vjerovati, da će nam se ovaki proizvod pružiti. neka se i naša mladež »prosvijetli«, neka vidi »ju­ Same korice urešene su djelu odgovarajućim sli­ načka djela« kulture. Gospodo, poštedite naš narod kama, i onako su bile izložene s papirom preko od ovakovih proizvoda, ostavite ih ragje sebi, a nama slika. Drži li se nas i naš narod za divljake, za crn­ ih ne šaljite, jer je naš narod još zdrav i dobar. ce, za tako pokvarene, da ćemo se mi ovakom gnjuVrhunac bezočnosti, svakako smatramo u jednom sobom hraniti! Drži li se nas dotle pokvarenim-, djelu, koje smo ovih dana u jednom izlogu vidili. da snio svaki stid izgubili! Drži li se nas za tako Ono je uprav očito, otvoreno, hotimično napereno neuke, da ne prozrijevamo nakane, za kojom se proti ćudorednosti. Želio bih znati, bi li se ma i ide! Ne možemo prikazati sadržaja samog djela jedna majka našla, koja bi ono djelo svome djetetu niti njegovih mislili, da ne povrijedimo osjećaja cije­ u ruke dala. Onaj cinizam, onaj gad, koji iz svega njenih čitatelja. Ali se slažemo s njime, kad piše, probija, ne da se opisati, a našlo se je ipak ljudi, koji da bi se kojekakova »Schnudliteratur« zabraniti mo­ ga nama, i to za skupe novce, nude. Ta »znanstve­ rala. Jer ako ikoje djelo spada u onu literaturu, to no«, ta »moderno« je, pa nek se čita. je sjegurno navedeno, koje bi trebalo spaliti! Djelo Ovdje mi je učiniti malu digresiju. Izmegju je pisano u duhu Darwinovu, monizam se zastupa, drugih neprijatelja javnog ćudoregja, svakako je u a katoličku se vjeru, njezinu ćudorednu nauku, naj­ novije doba tako zvani: Nacktkult. Prije nekoliko pogrdnijim imenima naziva. Njezin moral nije drugo vremena nastade pokret, koji je najprije tvrdio, da nego pretvaranje, ugnjetavanje čovjeka i njegove je protunaravno, tijelo uvijek odijelom pokrivati, da slobode, a pravo dostojanstvo, sloboda, pravi moral, se naprotiv svaka zdrava kultura na golotinji te­ sastoji se u n e m o r a l u. 1 svi ljudi, ma bili oni ne melji, a svaka protivna, da je samo sjena kulture. znam ko, koji u golotinji nalaze štogod nećudoredNe treba nam se golotinje stidjeti. Haljine možemo nog, oni su pokvareni, dočim je jedini pisac norma­ uzeti samo onda, kad u veća društva idemo, ili ako lan, nepokvaren. Ovo je summa summarum njego­ ie vrijeme hladno i neugodno. Ovo se zatim počelo vog djela, a tim najveća uvreda čitavom čovječan­ i u praksu prevoditi, osnivanjem takozvanih »nackt- stvu nanešena. loža«, u tu svrhu, da se s jedne strane, što više pri­ Imali bi još na kojekakove uzroke, koji zlo na staša nagje, s druge, da se prema propisu istomišlje­ javnu ćudorednost uplivišii navesti, ali ih za sada nici mogu sastajati bez odijela na zabave. Dapače ostavljamo. A sve naše nadležne faktore molimo i na pozornicu bijaše se taj pokret popeo. Sreća da u interesu općeg dobra uklone sve ono, što vjeru samo, da se kao protunaravna stvar niti održati nije potkapa i ćudorednost ruši, prodavalo se to ina pod mogla, te s ove strane nije tolike pogibelji, koliko kojom firmom i izlikom. Time će veliku dobrobit s one, što danas slikarstvo i kiparstvo ovu ideju narodu iskazati, a sebi ime ovjekovječiti! A molili zastupa! bi i našu gg. zastupnike, da u saboru na ovome po­ Mi smo u istinu sretni. Sto ne može, da u dru­ rade, jer su vjera i ćudorednost prvi uslov sretnog gim zemljama uspijeva, to se kuša na naše tlo pre­ života. LIS TAK . Nadčovječno junaštvo! — Ovoga ljeta u Santa Marinella, kod Citta - Vecchia u Italiji, kupo se jedan radnik u moru, koga valovi zaniješe, te poče vikati u pomoć. Tom zgo- dom desilo se je mnoštvo osoba svake dobe i obojega spola, ali se ne nagje nitko, ko bi nesretniku 9 On je povjerenik za južnu Njemačku tako zvane- Aristokratisehe »Nudo-Natio« Allianz. �170 Br. 11. — Serafinski Perivoj. u pomoć priteko. Tu su se nalazila dva svećenika Tamarati i Augustus, i ova se dva junaka dadoše na poso. Do nesretnika su doplivali, ali je bilo sve uzalud, jer i oni u moru smrt nagjoše. Ko da se ne divi ovim junacima, koji i život svoj za brata iskrnjega pregorješe?! Na 27. rujna u Parizu na jednom se strovali u rijeku Seinu automobil, u kom je bilo 18 dječaka i 8 odraslih, izmegju kojih i mladi svećenik Richard (Rišor). U toj nesreći pogje za rukom svećeniku, da je kroz prozor automobila izašo i naŠo se na površini vode. Mladi junak nije mislio na svoj vla­ stiti život, nego je u vodu ronio i bijednike spasavo, iznoseći ih na obalu Seine. Šest se je puta u rijeku navratio i svaki put po jedno po dvoje djece spasio, dok i on nije sasvim onesviješćen iznemogo. Ovakove ljude francuska liberalna vlada pro­ goni! — O. P. G. S laži se nijesu udavili. - - Г Frankfurtu na Majni opstoji izvještajni bureau pod imenom »Central-Auskunftstelle đer katholischen Presse«, koji se potanko izvješćiva o svim stvarnim i umiš­ ljenim škandalima, kojima liberalna štampa katoličku Crkvu i njezino svećenstvo tereti. Iz ovogodišnjeg izvještaja razabire se. da se je bureau bavio o 892 slučaja, gdje se je sv enstvo na­ padalo radi ubojstva, radi hipeštrne, radi bluda, radi veleizdajstva, radi rodoskvrnstva i t. d. Centrala je sve ta zločinstva uzela u pretres i tačno ispitala, pa evo, što je od 892 zločinstva, o kojim je evropska framasonska štampa toliko bubnjala, u realnosti op­ stojalo. Za 75 slučajea nije se mogla nikakva istraga vo­ diti, jer gospoda liberalci nijesu se dostojali ni pckrajine, ni mjesta, ni osobe spomenuti. Pisali su samo, da se ocrnjuje. Premda su imena dotičnih svećenika i redovnika označivali, ta su imena bila skroz iz­ mišljena. Izvjestitelji su potanko ispitali 817 u grijeh upi­ sanih zločinstva i našli su, da se od 817 samo 90 slučajeva na istini temelji, dok drugih 727 slučajeva ili su skroz izmišljeni ili su zlonamjerno iskrivljeni. Ako se to 90 sučajeva razdijeli megju 500.000 što redovnika, što redovnica i inih crkvenih službe­ nika, ne dolazi niti jedan zločin na 5.000 što sveće­ nika, što redovnika. Neka gospoda otkriju zastor sa svog poštenog lica, pa će uvidjeti, da je svaki stalež u moralnom pogledu na mnogo nižem stepenu, nego li svećenstvo katoličke Crkve. Liberalci su svukud jednaki. Ako svećenik uči- 1911. ni i najmanji prekršaj, nazovi-slobodnjaci ga uvećaju, razglase, na cijeli stališ protegnu. U ovom su po­ gledu kod nas vješti majstori laži-naprednjaci. — O. P. G. Protivnici uvažuju Franjevca. — U uvaže­ noj i ako protivničkoj smotri »Revue de Metaphysique et de Morale« u ogromnom svesku od srpnja, gdje se potanko izvješćuje o megjunarodnom filozofskom kongresu u Bologni (1911.), nalazimo do­ sta laskav sud, kao s protivničke strane, o našem bratu o. Augustinu Gemelli-u, gdje ga usporegjuje sa uglednim, i ako protivnih nazora Gemelli-u, Barzellotti-om, Croce-om, Nariseo-om i kaže, da je i o. Gemelli jedan od glavnih predstavnika talijanske suvremene filozofije. Priznanje je tim dragocjenije, što dolazi s one strane, koja se proti neo-sholastici bori, a za koju Gemelli svoj vanredni talenat neumorno ulaže. Pri­ znanje Gemelli-u, jest i priznanje katoličkoj filozo­ fiji. - O. P. G. Zbliženie Vatikana s Kvirinalom. U zad­ nje su vrijeme liberalne novine donijele vijest, da je sveti Otac Papa Pijo X. upravio ručno pismo talijanskom kralju Viktoru Emanuelu, u ko­ mu, tobože, da mu je zahvalio na čestitci, koju da je talijanski kralj prigodom zadnje Papine bolesti na ozdravljenju upravio. U sadašnjim ratnim pri­ likama, dobro bi došlo talijanskoj vladi, da se smiri u svojoj vlastitoj kući, ali sv. Otac ne može da odobri otimačinu crkvenog posjeda, jer je korak ta­ lijanske vlade skroz nepravedan i inhunianitaran. Takogjer se čita po liberalnim novinama, da je sv. Otac naklon i da odobraje talijansku vojnu na Tripolis. 1 ovo je izmišljotina! Po sebi je stvar nevjerojatna, da bi sv. Otac odobrio nepravedne osvajalačke težnje talijanske vlade, koja je i s P a­ pinim posjedom pokazala, kako joj za tugjim zazu­ bice rastu. Ne vode talijansku vladu u rat ni vjerski, ni nacijonalni, ni drugi prosvjetni interesi, nego prirogjena kleptomanija (Docet Porta Pia). — (). P. G. Osuda bez istrage. — Svi mi, koji smo teologiju i filozofiju učili, bit ćemo bez dvoj­ be opazili, kako gotovo svi spisatelji bilo pri­ ručnih bilo filozofskih, bilo teoloških knjiga, na­ uku Franjevca bi. Ivana Dunscota zabacuju, na­ padaju i mnogi s prezirom preko nje prolaze. Slič­ ne su osude kao u baštinstvo nekim ter nekim ostav­ ljene. Dosta je, da se je netko u bogoslovnim knji­ gama na Scota nabacio, već to cijela legija čitatelja slijepo usvaja, a pisci bezobzirno osude prepisuju. Dosta ih je Egger i Tumer neispravnih prepiso, �List ak 171 ispod njegovih ruku: »Sainte Ages dans la legende et dans la histoire« — »Sv. Janja u pričama i povjesti«. Iza proglašenja sjedinjenja franjevačkoga reda spremi on djelo: »Saint Frangois d’ Assise et i’Ordre des Frores Mineurs en ltalie, en France et en priručnik za Franjevce i trećorece, da se iz njega nauče duhu franjevačkome. Oduševljeno je piso i 0 kruhu sv. Ante u »La Voix de S. Antoine« — »Glasnik sv. Ante«. A napokon ko bi izbrojio sve njegove članke u čast reda? Čim se je osnovalo: »Megjunarodno društvo za proučavanje djela franje­ vačkih u Asisu« slavni ovaj pisac trećoredac posta Julii br. Lav Kerval. Na svetkovinu sv. Ante, članom njegovim, te je bio glavni suradnik »Bolletino 13. lipnja zaklopi za uvijek svoje umrle oči slavni critico di cose francescane«. Dodaj još dugi niz pisac, trećoredac Julij br. Lav Kerval. Jules (Zil) članaka Revue Franciscaine »Sur les origines de Kerval rodi se g. 1852., 7. rujna. Istom, što je na­ l’Ordre des Freres Mineursen Italie, en France et en vršio 20 godina, primi iz ruku o. Franje Richarda Angleterre« — »0 početku reda Manje braće u Ita­ u Parizu pokorničko odijelo III. Reda, a za godinu liji, Francuskoj i Engleskoj«, te izdanje njegovo dana kašnje položi zavjete pred g. Liardom milosti- dvaju životopisa sv. Ante Padovanskoga, jednog do onda jpš neizdatoga, pa ćeš razumjeti kolikim je ra­ njarom Klarisa. U redu je dobio ime Lav. dom proslavio franjevački red. Od toga doba posta on prijatelj i vjerni učenik Julij Kerval je namjeravo još toga izdati, ali sv. Franje. Posveti svoj um i pero širenju slave sv. naporni rad oslabi mu živce. Ode u Italiju, da se Franje i njegovih sinova. Posto je najglasovitijim oporavi, i da prouči starije rukopise, ali nesmiljena piscem i braniteljem svoga reda, jedan od prvih pri­ smrt pomrsi njegov naum. Osjetiv konac svoga ži­ staša franjevačkih. Bio je urednikom Journala de vota, pobožno primi sv. sakramente i preko svakog Mans-a. G. 1880. u tome listu zametnu oštar boj očekivanja za par dana preseli se u Fiorenci na bolji proti d’ Avenir-u radi napadaja na oce kapucine. život izgovarajući presv. ime Isusovo. Tijelo mu do Uspjeh je bio, da je uredništvo L’ Avenir-a ostragroba dopratiše njegova braća: sinovi sv. Franje 1. nilo svoga tajnika, da se dadne potpuna zadovolj­ 1 III. reda. — O. M. J. ština Kervalu i kapucinima. O. Miroslav Pukler: 2. Svojim je perom proslavio i trećoretski list Književnost Franjevaca sv. Ćirila i Metoda. »Revue Franciscaine«, osobito člankom »Les Fran- Spominjem tu mimogred i o. P e t r a K a t a n ciscaincs et le peuple« — »Franjevci i puk koji iza- č i ć a, koji si je steko neprocjenjivih zasluga za li­ gje pošlje kao posebna knjiga. teraturu hrvatsku. Bijaše profesorom na osječkoj i Пје1а »Saint Јеап de Capistran, son siecle et zagrebačkoj gimnaziji, a poslije i na peštanskoj unison influence« — »Sv. Ivan Kapistran, njegovo doba verzi. Napiso je silu radnja iz geografije, arheolo­ i njegov upliv« pribaviše mu neopisivu zahvalnost i gije, filologije, poezije, topografije i biblikuma. Po slavu u franjevačkom redu, kod biskupa i glasovitih Čevapoviću izdaje »opera litteris calamotjue indesvjetovnjaka. П. Edouard Drumont napisa mu tom fessa«, pa je »in recensionibus Historicis. Pliilologizgodom: »Već dulje vremena sam ja zanesen kao i cis, Geographicis, Numariis, Antiquariis. aliisejue Vi veličanstvenom ulogom, koju su odigravali u sred­ scientiis Politicis hac aetate nemini secundus«. Kanjem vijeku sinovi sv. Franje, koji doista bijahu tančić je auktor ovih djela: duša puku, te je njih puk ljubio, jer su oni duboko »Dissertatio de Columna milliaria ad Essekum«. ljubili puk i jer puk uvijek ljubi one, koji ga iskreno i Osijek 1788. bez svoje koristi ljube.« Jednako se je proslavio i »Poskocsnica Pana i Thalie, na cernonm berdu«. s djelom »Sainte Rose de Viterbo, sa vie et son Osijek 1788. temps« — »S. Ružica, život njezin i nezino doba«. »In veterem Croatorum patriam inđagatio PhiFranjevci su priznali njegov um, pa mu povjeriše, da lologica«. Zagreb 1790. opiše život nekih glasovitijih njihovih drugova, što »Fructus autumnales in iugo Parnassi Pannonii on učini osobitim marom. maxima parte lecti, Latia et Illvrica cheri decori«. Kad se je bio uputio u Kinu, tu ga imenuju čla­ Zagreb 1791. nom društva »Cultores Martyrum«. Izagje tada »Specimen Philologiae et Geographiae Panno- a čije se priručne knjige i u našim krajevima po ne­ kim bogoslovnim učilištima rasprostranjuju. Imo sam prigode čuti, da se mnogi, jer su čuli valjda od svojih profesora, s napadajima na franje­ vačku školu i na vogju joj bi. Dunscota razmeću. Svoj bili toj gospodi jedan praktičan ali i opravdan savjet dao. Proučite djela dubokoumnog Škota, pa ga onda osudite; ako nemate vremena ili sposob­ nosti, da ga proučite, tad ga bez istrage nemojte osugjivati. Osuda bez istrage uvijek je nepravedna! 0 . P. 0. �172 Br. 11. — Serafinski Perivoj. — 1911. niorum; in quo de origine, lingua, et l i t t e r a t u r a C r o a t o r u m , simul de Sisciae, Andautonii, Nevioduni, Poetovionis Urbium olim in Pannonia celebrium . . . disseritur«. Zagreb 1795. »Tentamen publicum ех Numismatica veteri«. Pestini 1797. »De Istro eiusque adcolis commentatio, in qua autochtones Illyrii ех genere Thracio, adducuntur«. Budae 1798. »Elementa Numismaticae Veteris«. Budae 1799. Najveće i najznamenitije mu je djelo: »Sveto Pismo (po Sikstu V. i Klementu VIII.) sada u jezik slavno-iIIyricski izgovora bosanskog’ prinesheno; tad ss. Otacah i Naucsiteljah tomacsenjem nakitjeno. Šest svezaka s’ osobitim protresom i povlastju poglavarah.« U Budimu 1831. Sadržaje praktična »ukazala« i malu konkordanciju. Izim ovih navodi Čevapović još 18 djela, koja dijelom čekaju tisak, a dijelom su već (1823.) u štam pi. To su raz-ne i epigrafičke geografije (10), povijesti i filologije. O. J o s i p M i h i ć iz Slavonije izda g. 1735. »Cerkvene pjesme«. 0. G r e g o r i j e Ć e v a p o v i ć, kao aktualni redodržavnik napiše 1823. u Budimu znameniti: »Sinoptico-nemorialis Catalogus — a dimidio saeculi XIII usque recentem aetatem, ех archivo et chronicis eiusdem recusus«. Broji 372 strane. Knjiga zlata vrijedna! Godine 1850. dne 14. siječnja umro je o. A d a I b e r t H o r v a t h , za kojeg kaže zagrebački nekrolog »edidit illyricas conciones«, g. 1825. — O. M a r f j a n J a i ć (rogjen u Brodu 1795. t 1858. u Budimu) »Rucsna knjižica za narediti i na sritno priminutje sa svetima sakramentih dostojno pripraviti bolestnike, kakono takojer i nad nemochnicih moliti, dushu jim priporucsiti, i kod umirajucsih spasonosne uzdahse ponavljati«. Budim 1837. No to još nije razlog, radi čega je o. Jaić glasovit posto. Danas nema gotovo orguljaša ni osobe, koja bi se bavila historijom naše glazbe, a da ne bi znali za ime i kompozicije Jaićeve. Njegov bogati »Vienac bogoljubnih pjesama« koji je danas kod nas po gotovo u Slavoniji, gdje je on službovo, jako ra­ širen izišo je još za njegova života u sedam izdanja. Najvrijednija mu je knjiga hrvatki kantual »Napivi bogoljubnih crkvenih pisamah« Budim 1850. za or­ gulje. Opšrnje ću О' njemu, kao i o narednom govo­ riti malo kasnie. Pravi virtuoz na orguljama i kompozitor o. F o rtunat Pintarić (rogjen u Čakovcu 1798., a umro 1867.) komponiro je sijaset crkvenih pjesama i misa, množinu figuralnih crkvenih i svjetovnih pje­ sama, školu za pjevanje, dosta preludija i fuga za orgulje i više komada za instrumentalnu glazbu. Ve­ ćinu ih i dragocjenu »crkvenu liru« posjedovo je g. Kuhač u Zagrebu. On ih je sve spiso u 11 strana. U jermenskom manastiru u Beču štampao je g. 1849. »Knj i ga bogoljubnosti ka rstjanske sadržavajuća pobožnih molitvah i pčsmah vežbanje. Mladeži školnoj posvetjena po otcu F o r t u - n a t u P i n t a r i ć u, reda s. Franje misniku, u varaždinskoj kraljevskoj većoj gymnažii blagorečja učitelju«. Strana 260. Ima tu kalendar, molitava i pjesama s pratnjom za orgulje (od 97.—252. strane). O. K ajo A g j i ć Pleterničanin ( t 1. prosinca 1892.) licencijat teologije i od g. 1848. ravnatelj požeške gimna­ zije. Tiskom je izdo ova djela: »Sastav bogoslov­ lja delorednog«, koje za obću korist napisa Kajo Agjić, reda s. Franje, deržave kapistranske’ misnik. Dvije knjige. Budim 1847. »Stijenje poslanici i evangjelja«. Zagreb 1851. »Stijenje poslanica«. Požega 1865. »Octava Seraphica pro faciendis quovis anno in ordine s. Francisci spiritualibus exercitiis adornata, nunc autem novitus recusa atque altero piarum meditationum cursu aucta«. Budim 1871. »Manuale Franciscanum in usum alumnorum ord. s. Francisci provinciae Capistrane ех dispositione P. Caji Agjić, ministri provincialis editum«. Budae 1872. »Dve ćudoredne predstave o Rozaliji i Margariti«. Požega 1862. U rukopisu je ostavio »Povjest crkve Kristove«, bio je neumorni suradnik lista »Slavonac« (od 1863. u Požezi) i ostavio biblioteci požeškog samostana dru ^ocjenu numismatiku. O. E u z e b i j e F e r m e n d ž i n , analista reda »membrum correspondens Academiae scientiarum et*artium Zagrabiensis; vir pietate, prudentia humilitate ac patientia conspicuus« ( t 25. lipnja 1897. u Našicama). F e r ­ m e n d ž i n , ta slava našega reda, rodom Bugarin, »jedan od najumnijih Franjevaca našega vijeka«, tradiro je 12 godina filozofiju i teologiju u Iloku. Godine 1883. bi imenovan generalnim definitorom i historičarom cijelog reda. Sada je mnogo putovo, a kako je dobro poznavo paleografiju i diplomatiku, poput neumornog crva je prekopo arhive i knjižni­ ce. Tko mu se je približio, toga je smjesta plemeni­ tom svojom jednostavnošću za uvijek osvojio. On je — po riječima fra Mate Ivaniševića — bio živa historija, bio je epohalan muž, bio je otvorena knji­ ga enciklopedije, bio je za Slavene u opće, a napose za nas Hrvate drugi Rački. Taj uzor svećenika-redovnika živjet će u narodu, dok bude i jednoga Hr­ vata. Uz nedostiživu učenost, neutrudivu marljivost, resila ga je duboka pobožnost i sve moguće vrline kreposnog života, da se kaže te je i svoju smrt braći proreko. Nastavio je i dovršio monumentalno djelo »VVaddingi Annales«. Bio je urednik »Acta Ordinis«, suradnik bugarskog kalendara »Godišnjak« i »Glas­ nika« gjakovačke biskupije. Jugoslavenska Akade- �Listak. mija ga primi objeručke u svoj gremij, te mu odmah ustupi svoje stupce. Izdala mu je slijedeća djela i rasprave: »Prinos za životopis Gjurgja Križanića«. Zagreb 1886. (u XVIII. knjizi zbirke »Starine« i separatno). »Acta Bulgariae ecclesiastica« u Monumen­ ta spectatoria historiam Slavorum miredionalium g. 1887. »O. Rafo Levaković i Vlasi u Hrvatskoj god. 1641.« (u XX. knjizi Starina str. 22—32.) g. 1888. Spominjani već »Chronicon observantis provinciae Bosnae Argentinac ord. s. Francisci seraphici« god. 1890. (separatno i u XXII. knjizi Starina). »Listovi o izdanju glagolskih crkvenih knjiga i o drugih knji­ ževnih poslovih u Hrvatskoj od god. 1620.—1648.« (XXIV. knjiga Starina 1891. str. 1—40.). »Acta Bo­ snae potisimum ecclesiastica cum insertis editorum documentorum regestis ab anno 925 — usque ad annum 1752.« (U Monumenta spectantia historiam Sla­ vorum meridionalium XXIII.) g. 1892. Tu je u 613 strana iznio 1520 isprava. Silu toga proučio je kod propagande u Rimu. »Isprave god. 157с>. 1671. tičuće se Crne Gore i stare Srbije« (u XXV. knjizi »Starina« g. 1892. str. 164—200.). Osim toga ostavio je Akademiji »Acta Croatiae ecclesiastica« i »Prilozi za poznavanje diplomatskog poslanstva Aleksandra Komulovića medju Slavene g. 1593.— 1597.« 0. Rob e r t K a u k, lektor bogoslovlja napisa pripovijesti »Zaručnica«, »Zadnji dani života Zrinjskoga« (Vuko­ var 1879.) i »Kaznenica« (Vukovar 1900.). Takogjer je ispjevo mnogo pjesama (f 1900.). O. J o s i p K o v a č e v i ć, požeški gvardijan i definitor ( t 1902.): »Svibanjsko cvieće ili duhovna razmatranja, molitve i pjesme, posvećene Mariji, Majki Božjoj za mjesec Svibanj«, Zagreb 1886. (treće, zadnje izdanje 1897.). »Kateheze za prvi razred kat. pučkih škola prema postojećoj naukovnoj osnovi, ter prema svo­ mu dosadanjemu iskustvu praktično svojim milim kolegom za porabu priredio o. J o s i p K o v a č e v ić, vjeroučitelj opće pučke i više djevojačke škole. Požega 1891. »Katekeze za II. razred katoličkih pučkih škola«, metodički obradio o. J. K o v a č e v i ć. Zagreb 1894. »Lurdska Gospa«, knjižica za puk. Druge katekeze, kao i opis svog putovanja u Jeruzalem, Rim i Atenu, ostavio je u rukopisu. Suragjivo je u »Obzoru« i »Katoličkom Listu«. O. I v o R o d i ć, rodom iz Nurkovaca kraj Požege ( t 18. veljače 1904.), isluženi redodržavnik: »Petdeset dvije subote« duhovna promatranja. Druga razma­ tranja za svaki dan godine. O. F z e k i j e I J u r in i ć ( t 1904.), lektor teologije i filozofije, dedinitor izdade »Svjetovni redovnik ili svjetovni treći red sv. Franje.« Udešen po odredbama apostolskim sa kratkim tumačenjem pravila i 173 obretnikom. Zagreb 1911. Vjerno je piso kri­ tike hrvatskih literata i pjesnika u znamenitu Mahnićevu reviju »Rimski katolik« i propovijedi u »Dušobrižnik«, ostavio je u rukopisu mnogo izagoških i asketskih radnja. 0. F i l i p F r i b e c ( t 1907.) kao vrstan lektor filozofije ostavio je nekoliko lijepih disertacija iz filozofije. Suragjivo je kod »Dušobrižnika«. 0. M a r i j a n S i r c a bivši član i denfinitor naše redodržave opiso je povjest Trsata u talijanskom i njemačkom jeziku, lzdo je »Duhovne vaje« po sv. Alfonzu i jedan hrvatski molitvenik. Pouka o molitvi i razmatranju: »Gospode, uči nas moliti« (Zagreb 1904.) veoma je raširena i odmah rasprodana. O. J o s i p I v a n č i ć u Jaski, mnogo piše u »Katolički List«. Počeo je na Sušaku izdavati i više godina bijaše urednikom mjesečnika za pro­ povijedi »Dušobrižnik« i lista za trećorecc »Ružičjak«. Napiso je »Kratku povjest Svetišta Majke Božje Trsačke u Hrvatskom Primorja« (Ljubljana 1905.) i »Zdravo Marija, Majka milosti« marijinski molitvenik i »Slava Bogu« molitvenik. Njegov »Ži­ vot Svetoga Franje« doživio je već drugo izdanje (Zagreb 1908.). Izdo je i »Treći red sv. Franje«, pa iz Dantea »la divina commedia« B o g i s v i j e t i Andrović-Nicolas-ovu »Rasudna rasprava o kr­ šćanstvu« (Etudes philosophigues sur le Christianisme). Sušak 1898. 0. M l a d e n B a r b a r i ć, gvar­ dijan u Iloku izdaje list za djecu »Angjeo čuvar«. Spjevo je više pjesama. Piso je u Prosvjeti »Kratka povjest crkve i samostana franjevačkog u Zagrebu« i u »Almanaku bogoslovne mladeži« u Baji. Više to­ ga napiso je o povjesti Iloka (Iločke starine i sv. Ivan Kapistran). Izdo je i lijepu »Malu službu bi. Djeve Marije« (Officium parvum). O. P 1a c i d B e1a v i ć, suragjuje u »Hrvatskoj Straži« i »Angjelu Čuvaru«. Mnogo je toga preveo iz engleskog, fran­ cuskog, španjolskog, holandeskog i drugih jezika. Zanimiva mu je »Basil H. C h a m b e r l a i n : »Japanske pripovijetke«, poslovice i t. d., s engleskoga preveo o. Placido Belavić. Zagreb 1905. (Tu je dodo i krat­ ku skicu japanskog jezika.) Opiso je borbu i rad sv. Ivana Kapistrana pod Beogradom. Nedavno je izdo: »Poviest samostana i župe vukovarske«, Vukovar; te: »Čudotvorna Gospina slika u Sotinu«, Vukovar. Napokon spominjem još djelo: »Vogja u duhov­ nom životu« namijenjen Manjemu Bratu. Izdala hr­ vatska franjevačka Provincija. Novomesto 1906. To je opširan rukovod i tumač Regule za braću lajike. Sastavili većim dijelom oo. Marijan Sirca, Ezekijel Jurinić i Gjuro Bencetić. Društvo pak Duns Skot u Zagrebu izdalo je u posljednje vrijeme više zanirnivih djela. �174 VJESNIK. Br. 1\. — Serafinski Perivoj. — 1911. sulli, fra Josip Bottaro, fra Petar Begley, fra Lju­ devit Antonelli, fra Kolumban Ргеуег i fra Valerijan Bendes. Kako »A c t a O r d i n i s« u ovomjesečnonie broju donose novi je general potvrdio sve, što je njegov predšasnik preč. o. Dionizij Scluiler zaveo, a nije opozvo. Franjevac budući kardinal. Kako » O s s e r v a t o r e R o rn a n o« javlja, Papa će na 27. o. inj. odr­ žati tajni, a 30. javni konzistorij. Na tome će se konzistoriju mnogi biskupi prekonizirati, te kreirati 17 kardinala. Izmegju kardinala, koji će se kreirati, Akademija u čast Škotu. Na 8. studenoga pala spominje se i Franjevac fra Diorned Falconio, apo­ je uspomena časnoga i suptilnoga Ivana Den Škota stolski delegat u Sjedinjenim Državama u Americi. (Duns Scot). Uoči toga dana zbor franjevačkih bo­ Fra Falconio se je rodio 20. rujna 1842. u Pescogoslova »J u k i ć« u Sarajevu, priredio je u svojoj costanzu u Italiji. Stupivši u franjevački red 1866. dvorani akademičku sjednicu, koja je posjetom bila postane svećenikom, a iza toga generalnim prokučedna — obuhvaćajuć samo kućnu obitelj —, ali ratorom reda. God. 1892. imenuje ga sv. Stolica aparatom uprav visoka i dostojna suptilnoga doktora. lacedonskim, a 1895. acerenckim i materaskim bi­ Radnja č. brata Ivića: D e n Š k o t p r e m a s h o skupom. God. 1899. dobije naslov naslovnoga larisl a s t i c i m a i n j e g o v u g l e d u C r k v i , uprav skoga nadbiskupa i apostolskoga delegata u Kanadi. je strukovno pobijala razna mnijenja, da Den Škot Od 1902. obnaša čast apostolskoga delegata za Sje­ potječe iz Škotske ili Irske, te dokazivala, da potječe dinjene Države. I tako će katoličku Crkvu uz doiz Engleske; razbila razne predsude, da je on bio sadanja dva Franjevca i treći resiti sa kardinalskim krvni neprijatelj sv. Tome; otkrila način njegova klobukom. naučavanja i odnošaj u nauci prema Platonu, Ari­ Nekrologij živim! Povodom najnovije papine stotelu i sv. Tomi, te kako su razni crkveni učenjaci ustanove »0 u o ma g i s « raznijeli su mnoge no­ i crkveni sabori cijenili Den Škotovu nauku, a Pape vine lažne vijesti, da je Papa franjevački red uki­ ju hvalili i preporučivali. Iza ove historično-filozonuo, a njihova dobra i članove pridružio kapucinima. fične radnje ističe se strogo filozofična rasprava č. Iza te vijesti zaredale su po istim novinama o franje­ brata Brkovića: O p o š 1j e d n j i m u z r o c i m a vačkomu redu razne osmrtnice. Takovu je donijela s v i j e t a . Radnja je opširnija, te je tom prigodom i sarajevska » B o s n i s c h e P o s t « u 246. broju t. g. č. Brković samo pretreso razne sisteme o suptilno­ Možda će se » B o s n i s c h e P o s t « malo prestra­ me ovome pitanju. C. brat Krajinović svojim kras­ šiti i pomisliti, da smo se povukodlačil kada joj se nim slovljenjem Kranjčevića: »Domovini«, sve nas predstavimo, i javimo, da su joj izvori neispravni, je trgo iz dubokih filozofičnih misli. Sjednicu je za­ koje je ona rabila pri pisanju našega nekrologija. nosnim govorom i otvorio i zatvorio predsjednik zbo­ Da franjevački red nije ustanovljen 1221. mogla je ra č. brat Markanović. Časnoj braći, kja su sasvim i odatle zaključiti, što je isti red 1909. i u Bosni spontano priredili ovu učevnu zabavu, na uspjehu od slavio 700-godišnjicu opstanka. Iz toga, što veli, srca čestitamo i veselimo se, da shvaćaju svoju zada je franjevački red do »Quo magis« imo samo 6 daću j visoko cijene svoje zvanje, generalnih definitura, zaključujemo, da joj »KonverKršćanstvo u Tripolisu. Prije mjesec dana sations-Lexikon« nije savremen, te bi joj savjetovali, da si nabavi kakov noviji ili barem »Ergiinzungs- buknuo je radi Tripolisa u Africi izmegju Turske i Band«. U ostalom, nijesmo bili daleko, pa je mogla Talijanske rat. Da li je taj rat opravdan ili ne, ovdje i k nama doći, te nam pokucati bilo i konstatirati se o tome nećemo, da bavimo. Ovdje samo donosi­ mo mali prijegled kršćanstva u Tripolisu, na koji spa­ smrt ili — život. da i Fez. Tripolis sačinjava jednu apostolsku pre­ Bivši general franjevačkoga reda posto nad­ fekturu, kojom od 1907. ravna fra Bono Rossetti s 23 biskup. Njegova Svetost Pijo X. uzvisio je bivšega druga Franjevca. Franjevačka misija u Tripolisu još franjevačkoga generala preč. o. Dionizija Schulera u XVII. stoljeću počima. Još 1630. Vjeroplodnica na čast nazijanskoga nadbiskupa. posla kao misijonare u Alžir, Tunis i Tripolis oce: Promjena generalnoga starješinstva franjeva­ Marka de Scalvo i Edvarda Bergamskoga. Godine čkoga reda. Nj. Svetost Pijo X. prigodom ustanove 1637. bude fra Franjo Mletački, koji je u Tripolisu »Ono magis«, u kojoj uvagja u franjevačkome redu djelovo, imenovan apostolskim misijonarom. Istom neke preinake, promijenio je čitavo generalno starje- 1643. bude u Tripolisu osnovana apostolska prefek­ šinstvo reda. Polag ove promjene generalom će biti tura. Prvi apostolski prefekat bude imenovan fra fra Mirko (Pacificus) Monza, prokuratorom fra Paslial Canto iz Francuske, kome bude iz raznih Milko (Placidus) Lemos, a vijećnici: fra Franjo Ma- francuskih redodržava podregjeno 8 drugih Franje- �Vjesnik. vaca. Na koncu XVII. stoljeća uspije Franjevcima u Tripolisu podignuti malu crkvu. Malo po malo di­ gne se po Tripolisu više kapela i franjevačkih residencija, koje češće budu od urogjenika porušene. Muslimane je u Tripolisu obraćati bio težak poso. To su smetali državni zakoni. Ako se je koji musli­ man obratio, trebalo ga je za sjegurnost njegova ži­ vota otpremiti u Evropu. U XIX. stoljeću misije su predane u ruke talijanskih Franjevaca, koje ih proslijediše u istom stupnju revnosti, u kome su ih počeli njihovi predšasnici. Po najnovijoj statistici od 1,260.000 duša u Tripolisu pripada 5541 katolicima latinskoga obreda, a 61 grčkoga ili armenskoga obre­ da. Osim Franjevaca, danas se u Tripolisu nalazi i 7 Marijanista, koje su Franjevci prije 25 godina do­ veli. U rukama ovih cvate i jedna škola. Uz te u Tripolisu ima još 16 drugih Franjevaca i 17 časnih sestara sv. Josipa. 1 ove drže škole i sjerotišta. Glavne su postaje tripolskih misijonara: Tripolis, Menscia, Comes, Bengasi, Bergast i Berna. 175 narskoga sjemeništa u »Die Kath. Missionen«. P. Steichen veli, da japanski katolici imaju dva lista: »Ko e« (Glasnik) i »O s h i e no S o n o « (Vjerski vrt). »Ko e« je odregjen za odrasle, a »() s h i e no S o n o « za mladež. Prvi list broji preko 1000 pret­ platnika, a drugi preko 1200. Prvi stoji na godinu K 2.50, a drugi K 1.50. Prvi list čitaju i mnogi po­ gani, te se po njemu i obraćaju. KNJIŽEVNA SMOTRA. Dr. Blažević: Da li su svi kršćani dužni čitati sv. Pismo? Odgovor M. A. Dobrovoljcu bivšem kat. svećeniku — sada protest, pastoru u Požegi. Napiso Josip Marić, ravnajući učitelj u Antunovcu i pravi član hr­ vatskoga pedagoško-književnoga zbora u Zagrebu. Cijena 30 filira. Zagreb 1911. Nakladom i tiskom hryatskog katoličkog tiskovnog društva. Str. 105. 8". U naše doba mnogo se piše i raspravlja o sv. Pismu. Naravno da pri tome često puta izbijaju na javu takove stvari, koje se skroz na skroz protive sv. Pismu, ili nauci čuvarnice sv. Pisma, t. j. Crkve. Neki to čine možda i nehotice, a neki i zlonamjerno, htijući time opravdati samog sebe ili svoj korak. Tako je učinio i g. Dobrovoljac, kada je izdo svoju brošuricu o čitanju sv. Pisma. Koliko smo mogli opaziti brošurica njegova vrvi uprav iskrivljivanjem sv. Pisma i crkvene nauke. Da ovoga pobije, na­ piso je spomenuti g. Marić drugu brošuricu, u kojoj točku po točku, zgodnim i jakim argumentima pobija krive izvode i nauke g. pastora. Nama je ova bro­ šurica tim draža, što potječe iz pera jednog svjetov­ njaka, koji visoko cijeni sv. Pismo i svoju katoličku Crkvu. Djelu, izuzev neke male pogrješke — kao oštrije izrazre prema g. Dobrovoljcu, koji inače iz ogorčenosti potječu, te navode raznih djela, koji su svi iz treće ruke, kao i tumačenja nekih mjesta sv. Pisma — ne imamo šta prigovoriti, te ga za to svima najtoplije preporučujemo, a osobito svećenstvu, da ga megju narodom proširi. Na ovaj ćemo način dati narodu prigodu da se upozna s naukom katoličkom gledom na čitanje sv. Pisma, kao i gledom na neke posebne nauke, koje je g. Dobrovoljac hotimično iskrivio! Spomenik od mramora o. Franji Solanskom. Argentinska vlada odredila je 150.000 K za spome­ nik sv. Franje Solanskoga, Franjevca, apoštola južne Amerike. Spomenik će biti od mramora, a pretstavIjati će sveca kao propovjednika. U desnoj ruci drži križ, a u lijevoj violine. Do noga mu kleče Indi­ janci, obuhvativ ga za koljeno. Time se Argentin­ ska vlada odužuje spomenu tristogodišnjice smrti ovoga svoga apoštola Franjevca. — M. J. Najglasovitiji govornik u južnoj Americi. Novoimenovani biskup u La Seri, Chili, Mons. Jara jest najglasovitiji govornik u južnoj Americi, ali ujedno i trećoredac i revni štovatelj sv. o. Franje i franjevačkoga reda. Kad je zauzeo svoje biskup­ sko mjesto, pozdravio je kršćane ovim riječima: »Osobito od srca pozdravljam, Vas, u sv. Franji, koji se žrtvujete za posvećenje duša. Ja sam kao trećoredac s redom sv. Franje nerazrješlvim vezom vezan.« A u svojoj prvoj okružnici veli: »I ja sam sin sv. Franje, te držim za najveću čast, što nosim odijelo trećega reda.« — M. J. Visoki gost. Na 21. listopada došo je u Sarajevo presvj. biskup Marković, te je odsjeo u franjevačkome samostanu. Presvjetli je bio ko obično tako i sada vrlo raspoložen i veseo. Biskup je u Sarajevo došo jedino radi saborske krize, a ne službeno, ko O. Petar Vlašić što su neke novine pisale. Na 26. i. m. u pranji preč. Dr. Friedrich J. Knecht: Praktischer Komrnenotaca redodržavnika: Mišića i Begića, ostavio je bi­ tar zur Biblischen Geschichte. 22. nepromijenjeno skup Marković Sarajevo i zaputio se u svoju resi- izdanje. Freiburg (im Breisgau). Herdersche Verdenciju. lagshandlung, 1910. Cijena K 8.40, vezana K 10.80. Katolička štampa u Japanu. O katoličkoj štampi Tumača sv. Pisma Starog i Novog Zavjeta imade u u Japanu piše Steichen, profesor pariškoga misio­ raznim jezicima sva sila, no ipak mislim, da je malo �Br. 11. — Serafinski Perivoj. 176 čiji tumač steko toliko priznanja, koliko gore nazna­ čeni praktični tumač dra. Knechta, posvećenog bi­ skupa u Freiburgu. Već ta okolnost, što je ovo djelo doživjelo dvadeset i drugo izdanje, podaje mu neki ugled i moglo bi ga se u neku ruku već »a priori« preporučit. Nije ovdje tumačenje sviju knjiga sv. Pisma, nego samo povjesnik, a i od tih izostavljeni su nekoji dijelovi, koji ne spadaju strogo u cijelinu biblijske povjesti, a koji bi se opet uza sve tumačenje mogli krivo shvatiti, pa je bolje, da ih se u tumaču namijenjenom za šire slojeve naprosto izostavi. Učevni auktor ne zadovoljava se samo sa pro­ stim tumačenjem teksta, nego je tome pridodo krasnih i zanimivih refleksija, pobožnih razmatranja, pokazo, koje nauke slijede iz dotičnog teksta, tako, da ovaj tumač jest u istinu za svakoga veoma prak.. v .. ... , ,.,. tican i svatko se može njime u velike okoristiti. _ . . . . . .. Sveta povjest napisana je nami na pouku, ah onako kako stoji u tekstu mnogima je nerazmljivn , mnogi ne znadu zahvatiti onih dubokih istin ., šiono se na­ laze u nepresahljivom vrelu Biblije. Uz ovaj prak­ tični tumač to će im biti puno lakše. Navesti ću samo jedan primjer, kako dr. Knecb* lijepo razjašnjuje biblijsku povjest. Tumačeć prve poglavlje Geneze — stvaranje svijeta — navodi ponajprije prijevod teksta i popraćuje ga kratkim bilješkam koje tu­ mače literalno značenje riječi. Ujedno p Java raspo­ red onih šest dana stvaranja i što je sve dotičnog dana bilo stvoreno. Slijede razne Jogmatične i mo­ ralne istine, koje su sadržane u onom I. pogl. Geneze, naime, da je Bog Stvoritelj svega svjfeta, da je On svemoguć, premudar, da Njegovo veličanstvo mora biti neizmjerno, kad je tako krasni i veličanstveni svijet stvorio. Raspravlja se nadalje o ustanovi subote i kako ju se imade posvetiti, a pri koncu dolazi kratko razmatranje o Božjoj dobroti, koja se poka­ zala pri stvaranju svijeta i o našoj dužnosti, da Boga tako velikoga i tako dobroga štujemo 1 ljubimo. U ovom smijeru tumači biskup Knecht i druge zgode Starog i Novog Zavjeta, sve do svrhe djelo­ vanja apostolskog, koje nam je prikazano u zad­ njem povjerenom djelu sv. Pisma, naime u »Dje­ lima Apostolskim«. Osobito se dugo zaustavio pri prikazivanju dogagjaja iz Isusova života, pa je za to djelo i izišlo veoma omašno; obuhvaća naime 880 stranica, što većim što sitnijim slovima napunje­ nih. Djelo je napisano ponajprije ža katehiste, ali je takogjer veoma zgodno za župnike, kao u opće za svakoga, te ga zato toplo preporučamo onima, koji razumiju njemački. Socijalna obnova u kršćanskom duhu, od dra. L. Deliona, s francuskog preveo zbor franjevačke bogoslovne mladeži »Jukić«. Cijena K 1 (prija K 1.40). Ovu je knjigu kritika oduševljeno pozdravila, zato bi trebalo, da ju naruči svako, ko se zanima s ta­ ko važnim pitanjem. Knjiga je vrlo jevtina prema sadržini i formatu. Naručuje se kod zbora franje­ vačke bogoslovne mladeži »Jukić« u Sarajevu. Nilkes, Obrana u borbi proti modernom bezvjerstvu. I. dio, cijena 50 h. Danas se na katoličku vjeru napada i u školi i u uredima i na cesti i na polju i t. d. Pošto nema svako dovoljne naobrazbe, , . . ,. . . . da vjeru može braniti, pisac je gornjega djela dobro , . . . , „ , . . <• o, sto se -e dao na pisanje ove brošure, u kojoj ^ se izvrsno raspravlja o: religiji, Bogu i svijetu, ateiz­ mu, materijalizmu, panteizmu, Božjim stvojstvima i djelovanju, čovječjoj duši i t. d. - brani se Svjetlo, a potiskuje u kut tamu. Od srca preporučamo. Na­ bavlja se kod knjižare sjemenišne u Spljetu. Dr. K. Rieder, Frohe Botschaft in der Dorfkirehe. Homilien ftir Sonn- und Feiertage. Zlatno ovo djelo, koje je na homiletičnome području lijepa novost, najbolje će doći svim, a osobito seoskim pro­ povjednicima. U njemu su ukratko istumačeni mno­ gi dijelovi Staroga Novoga Zavjeta, a kakav je odziv našlo, vidi se i odatle, što je za kratko vrijeme doživjelo i^drugo, pa i treće izdanje. Djelo se naru­ čuje u Herderovoj knjižari u Freiburgu-Breisgau i u Beču. Cijena neuvezanu K 3.60, a uvezanu K 4.80. Dr.'. Vosen-Dr. Kaulen, Rudimenta llnguae hebraicae scholis publicis et domesticae disciplinae brevissimae accomodata. Francuske, engleske i nje­ mačke novine izrazile su o ovome devetome izdanju Vosen-Kaulenove jevrejske slovnice, što ga je pri­ redio prof. Schumacher, najljepši sud. Dobiva se u Beču i u Freiburgu u Herdera. Preporučamo ško­ lama! Nikola Buconjić, Povijest ustanka u Hercegovini i boj kod Stoca. Nakladom i troškom pisca. Mostar, 1911. Pisac priznaje, da je o ustanku u Hercegovini puno pisano, ali krivo i neispravno, To ga je ponu­ kalo, na pisanje i izdanje ovoga djela, a ne možemo kazati, da nije uspio. Cijena je djelu K 1.60. Prepo­ ručamo! .Serafinski Perivoj* izlazi na dva arka svakog 15. u mjesecu; godišnja cijena 5 kruna. Rukopise, pretplate reklamacije prima uredništvo u Sarajevu. (Bosna, Sarajevo, franjevački samostan). Odgovorni urednik: dr. o Julian Jelenić. Tiskara Vogler i drugovi u Sarajevu. �R ® T ^ Tiskara i litograflia VOGLERI DRUGOVI, SARAJEVO :: (Komanditno društvo) :: preporučuje velečasnoj gg. svećenicima i župskim ure­ dima svoje obilato snabdjeveno skladište sviju vrsti - - crkvenih tiskanica, - kao: matica krštenih, m ^ir, V * munih matica vjenčanih, matica umrlih, p»* ' k računa i exhibita, krstnih, vjenčanih i smrtnih listova d. u pojedinim arcima ili u solidnom uvezu, u vla. knjigovežnici. Slu*beiiih kuverata u svim Posluga ličm am a. ne umjerene. Шш sredi sit stvari, lao papira i svil pinti! ршгеШш. Prva hrvatska parna tvornica vošlenih в н н н н i i i i i i i svieća i medičarskih proizvoda М. LUKINIĆ, KARLOVAC. Kao jedina domaća hrvatska i u toj struci najpoznatija tvrdka preporuča se ovime najuljudnije veleč. župnim uredima, samostanima i inim crkvenim predstavničtvima za nabavu pravih i nepatvorenih vožtanica, stearinskih s r i, crkvenog ulja za gorivo, najfinijeg tamjana, stienja, dužica i t. d. Preko 300 javnih priznanja i pohvala o vrsnoći proizvoda i o solidnosti tvrdke leže svakomu na uvid, dočim preko 600 župnih ureda u domovini našoj svojim proizvodima poslužujem. U interesu je svakog konsumenta, da se kod nabave gornjih predmeta na tu domaću i valjanu tvrdku obrati. Tvrdka je odlikovana na svim domaćim izložbama. Za olakšati naručbu, valja tražiti cienik, koji se franko dostavlja. �Tiskara i litografija Vogler i dr., Sarajevo Telefon broj 119. (Komanditno društvo) fmaiuia ulici Najstarija knjigotis ni i Hercegovini Preporučuje s molitvenika, poslova, što ukusnom izrad dпii djela, brošura, h karta, kao i svih struku zasjecaju sa erenije cijene. Moderno uregjena k n j i g o v e ž n i c a , izragjuje sve vrsti uveza za knjižnice, velečastne župne urede, škole i privatna poduzeća. — Uvezi obavljaju se po naručbi: u papiru, platnu i koži. Vanjske noruCbe obovllnju se brzo l točno. Š la g a « stro j „TIPOGRAF**, Brzojavi: Vogler, Sarajevo � https://kolekcije.nub.ba/files/original/10bf5cb71e7330d147a9d53f3d0f6422.pdf 0fd4b1f2482edaec0110bb72a1574114 PDF Text Text serafinski Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU BROJ 12. SARAJEVO, 15. prosinca 1911. OOD.XXV. SADRŽAJ: A) PJESMA 1 ČLANCI: 5. X., Savremena periodična štampa hrvatskih Fra­ njevaca ............................................................. 188 1. Dr. Tugomir Alaupović, Uz XXV-godišnjicu „Serafinskog P eriv o ja "........................................177 B) LISTAK........................................................... 190 2. Dr. Jelenić, Postanak i evolucija „Serafinskog C) VJESNIK........................................................... 194 Perivoja"..........................................................178 D) KNJIŽEVMA SMOTRA .................................. 198 3. U. Talija, Modernisti i kršćanska apologetika . 182 4^Dr. Arnold, Pred Božić......................... • . . 188 E) DOPISNICAUREDNIŠTVA............................. 200 Uplatiše „ god. 1911. Gosp. Mato Grebenarović, Kraljević, Grahovica; vel. g. 25); g. Vinko Malvić, Banjaluka Docu (drugo polugodište); fr° Župski ured Konjevrete (Dal.; Nazaret (kod Banjaluke); vel. 1910.); gja Kata Doubek, Kakarić, Nikinci; Cč. Sestre dr. Josip Lončarić, Zagreb; Žups' Drniša); fra Andrija Matutinovi ko Kapić, Zagreb; Zagreb; v Varcar-Vakuf; Župski ured, Kop grinec, Zagreb; fra Franjo Čuturić, Pa< zicijeva Braća, Spljet (1910); vel. g. Zvonii ^ Čakovac; vačko yači o; Fran, Draganović, Travnik; Hrv. Pje­ vo, Vareš; gja. Kata Cvitan, Sasamostan, Visovac; o. LTTomaš Otok; Velemožni g. preČ. g. L. Ivančan, Zakimost; Шја Jelenić^ Modjudevit, Visoko; Župski ured, limir Jurak, Lopatinec; g. Pea /о (ja 1910. i 48 h za 1911.); fra i 'K .0); g. Ivan Mutić, Vareš; ..um, Zagreb. ili smo preko vel. o. aMrkovića pretplata. Dok dobijemo i imena, njih. IR I Poiliuiiiiia« Saiajevu. Centrala u Ljubljani. Podružnice n Spljetu, Trsta, Celovcu i Gorici. Dionička glavnica K 5,000.000. ■« Pričuve preko K 500.000. Prima uloge na Štednju na uložne knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih sa 4V Чо čisto bez ikakvih poreza i odbitaka. Kupuje i prodaje sve vrste pnplra od vrijednost! po najpovoljnijim cijenama, isto tako sve vrste domaćeg i stranog kovanog 1 papirnog novca. 0 svim ostalim bankovnim poslovima daje na zabtjev pismena i usmena obavjefttenj & r �Privilegovana zemaljska banka . za Bosnu i Hercegovinu uvela je novi nafin Štednje podesan za svakoga! Da uzmogne Šteđiti sa uspjehom i u najmanjim svotama, a da ne mora Često ići u banku, f* ш Privilegovana zemaljska banka za Bosnu I Hercegovinu nabavila je zgodne male vrlo lijepe privatne kutije za štednju iz čelika (vidi sliku), koje ona po želji ustupa svakom e uz uplatu od 6 kruna itrošak kutije), koji se ulo­ žak vraća, kad se kutija opet preda zavodu. Te kutije može svaki ponijeti kući, da ih ima u svako doba pri ruci. Iste su zaključane, i napose uregjene za kovani i papirni novac, te je vagjenje i ispadanje novca zapriječeno pa­ tentiranom spravom. Kovani se novac ubacuje kroz prostrani otvor I I. doČim se papirni novac savije i utura kroz šupijinu O na pro­ tivnoj strani. Kad se kutija napuni ili prije u zgodnom času, ali svakako svakoga ili svako dva m je­ seca donese se u banku ili na m jestima, gdje banka nema podružnice, na odregjeno mjesto, djecu; za stolna udruženja i sabiranje prinos- za razne društvene, i za osobe, koje stanuju u udaljenim m jestim a, te ne Ovaj način štednje ima zadaću, da unapredi sm isao za št 1 ako se samo na helere štedi, mogu na taj način post*' dinu dana 75 kruna, za pet godina oko 400 kruna. uzmanjkati, dočim će м ' — : -----J------ gdje će se kutija otvoriti sa tamo sprem lje­ nim ključem , novac iz nje prebrojiti i upisati kao ulog u uložnu knjižicu. Ta se pak knji­ žica uručuje vlasniku, koji može po tom sa svotama, koje su iskazane u knjižici sobodno raspolagati. Ovaj se način štednje prema tome osniva na principu, da se jednom sprem ljena uštednja ne može opet olako dignuti, nego se mora donijeti u banku, gdje se ukamaćuje, a banka prima kao štedovni ulogna ukamaćenje i najmanji iznos. Ovaj način štednje osobito je podesan za osobe svak og staleža, koje mogu da štede samo u malim svotama, napose za obrtnike i ra d n ik e; za domaćice i u uzgojnom smislu za vajuće, dobrotvorne i pobožne svrhe itd. kao aki ušteg;eni novčić donijeti u banku, o j e kod kuće leže u orm aru privede ukam aćenju. helera stavi u kutiju, zaštediće kroz gose u malome stavi u kutiju neće nikomu vnici. koju će tako postići. Da se dobije Hrvats Uplaćena dionička Centrala u Sarajevu. Preuzima uloge na uložne knjižice te ukamaćuje iste uz 4 % % čistih. Eskomptira i reeskomptira mjenice i tražbine. Daje zajmove na tekući račun. Kupuje i prodaje vrijednosne papire, devise, valute. Zalagaonka 2.000.000 kruna. družnice: Mostar i Tuzla. Unovčuje mjenice, izžrijebane, vrijed­ nosne papire i kupone. Pohranjuje svakovrsne depozite i upravlja njima. Izvršuje isplate i naplate na svim trgovačkim središtima tu- i ino­ zemstva. prima u zalog sve dragocjenosti dragulje i ostalo. kao: srebro, zlato �serafin ski P erivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU BROJ 12. SARAJEVO, 15. prosinca 1911. GOD. XXV. Dr. Tugomir Alaupović: Uz X X V -god išn jicu „ S era f. Perivoja**. Da mirisno berem cvijeće, što po našem kršu raste I po davnim grobovima naše muke, naših jada. Krupno klasje, što za drugog žulj i žega teško plaste I krvavu kaplju znoja, što s patmčkog čela pada; Da prebirem crne knjige, našom krvlju ispisane, Gorke mrve mrka hljeba i nezgode naše davne I grčeve Što nam mrače od iskona jadne dane Patne staze i drumove i proplanke rijetko sjajne Bratskom suzom da prelijem, Da vam vijenac vijeml Svetost pada i tišina, a molitva vrela, stara h dubine, iz grobova tvrdom vjerom progovara : »Stoji kula ponosita, plamna ruka Serafova U milosti i ljubavi temelje joj iskopala. Mnoga bura i ^oluja progrmjela iznad'krova, Mnoga krvca mučenička stanac kamen zaljevala. Zalazio mutan mjesec, izlazilo u mrak sunce, Lomilo se gvožgje ljuto krliale se^zlobne glave A sa kule žar i ljubav grijala nam do, vrhunce, Vječan svjedok starih rana, naših nada,r naše slave. »Stoji kula ponosita, a oko nje u sve strane Perivoj se razgranao pun mirisna slatka hlada. Razgaljuje jed i čemer, melem kapa, vedri dane I vodi ih Bogu pravde i svjetlosti mladih nada. II cvrkuću ptice mile ii se teški sumor goni, Traži pravda i istina ii se gola laž obara: Glas istine, svet i miran, ko sitan se biser roni, Znanac stari djeci svojoj znanim glasom progovara.« Blago vama, zlatne ruke, što ste znale nastaviti Gdje vam časna braća stala i što glavnju raspaliste U plam ognjen. Po rupi će vlažni mrak se vazda kriti, A svjetlosti bijela dana traže duše srcem čiste. Nek vam nije muke žao: iz nje kapa medna mana Pa vijekove duge hrani, pokoljenja zdrava stvara. Apostoli u ljubavi, zatočnici od mejdana, Kad pridigne mržnja glavu i propišti zavist stara, Branite nam nejač sitnu, angjeosko sijte sjeme, Napajajte žedna usta Serafinskog slatkog pića: Pa će srećom zazeljenjet naša polja, naše sljeme Plač se smirit Milovani i patnički duh Jukića, Da vam mekši vijenac oko čela svija! �178 Br. 12. — Serafinski Perivoj. — 1911. Dr. Jelenić: P o sta n a k i e v o lu c ija „ S e r a fin sk o g Perivoja',ii S ovim brojem navršuje naša revija 25 godina svoga postanka i svoga opstanka. Nije to ni sat ni dan ni nedjelja ni mjesec ni polugodište ni godina, nego ravan četvrt jednoga vijeka. S toga i jest vrijedno, da dok postanak naše revije nije umotan u mite i bajke, ukratko bacimo pogled i na nju i na njezinu 25-godišnju evoluciju. Pripreme za osnutak. Kako je kod Franjevaca Bosne srebrene na­ stala i sazrela miso, da se osnuje list, koji danas nosi naslov: »Serafinski Perivoj«, o tome smo se propitali na izvoru — kod samoga još, hvala Bogu, snagom i čeličnim zdravljem opasanoga prvoga ured­ nika našega jubilarnoga lista, fra Jeronima Viađića, a on nam je poput kakova Nestora sve to od riječi do riječi ispripovijedo evo ovako: »Još šezdesetih godina — veli on — htjede bi­ skup o. Pashal Vujičić, da osnuje u Bosni književno društvo, i dok se je mislilo, vijećalo, spremalo, pra­ vila kovala i zaključeno bilo, da se i tiskara nabavi i smjesti u Gučoj-gori, ko najprostranijem samosta­ nu, ter da se tuđe izdaje i jedan listić poučnog sa­ držaja, kome bi bio urednik pok. fra Anto Knežević; dotlen se u Zagrebu god. 1868. osnuje S v e t o j er o n i m s k o d r u š t v o , koje je slijedeće god. 1869. otpočelo svoju djelatnost. A bosansko knji­ ževno društvo zamrije prije rogjaja. Pok. Kneže­ vić dogje god. 1869. za duhovnika u gjakovački fra­ njevački seminar i preporuči nama mladim kleri­ cima, neka se postaramo, da u svoje vrijeme oživo­ tvorimo njihovu namiso. Ali sve to ostade kod sa­ mih dobrih želja, i to opet samo kod nekojih. Kada su neki srpski listovi sedamdesetih go­ dina prošlog stoljeća — osobito u vrijeme ustanka u Bosni i Hercegovini — ustali bosanskim Franjev­ cima poricati sve zasluge i spasonosno djelovanje za hrvatski narod u Bosni i Hercegovini, u Fojnici se rodi miso, da bi bilo neophodno potrebito, u jav­ nosti pokazati lažne tvrdnje srpskih klevetnika. U tom se združiše od starijih: oo. Bono Perišić i Ni­ kola Krilić, od mlagjih: oo. Blaž M. Kulier, Ivo Vujičić, Mijo Franjković i Mijo V. Batinić, na čija pleća svališe i teret, da napiše franjevačku povjest. Ovaj se otac svojski prihvatio posla i neutrudivo je radio, ter je god. 1881. izdo I. knjigu: » D j e ­ lovanje F r a n j e v a c a u Bosni i H erce­ g o v i n i za p r v i h š e s t v i e k o v a n j i h o ­ v a b o r a v k a « . Ali nije mogo pobaciti misli, da nam je vrlo potrebit makar i mali listić, koji bi zastupo naše interese. Ja sam došo u Fojnicu god. 1880. i odmah me je počeo salijećati o. Batinić, da štogod i pišem; jer će biti zbilja — i to na brzo — nužno, da osnu­ jemo svoj list, i ciljo je na me, da bi mu mogo biti urednikom. Ali je u Bosni opstojala u Sarajevu samo jedna tiskara, i to državna i u Mostaru nešto ručne, male štamparije, pa se nijesmo još mogli na to odvažiti, da na drugom mjestu uregjujemo list, a na drugom da se tiska. U tome se rastanemo god. 1882., on ode u Sutjesku, a ja na Golobrdo za župnika; ali nijesmo pobacili misli o listu. On je govorio o tom i s no­ vim starješinom, ocem fra Ilijom Ćavarovićem, koji nij bio tome protivan, ali ko starješina, predvigjajući sve poteškoće, koje bi mogle na koncu konca po njegovim legjima pucati, bio je konzervativan. Već mi je druge godine dosadila župa, ter sam želio, da se vratim u školu. To sam naglasio svom starješini, koji mi ponudi mjesto vjeroučitelja na ve­ likoj gimnaziji u Sarajevu, što je veoma obradovalo i mene a i sve prijatelje misli, da se čim prije osnuje ma kakav listić. Nu, došav god. 1884. u Sarajevo, starješina nekako hladno poče i misliti i govoriti o toj stvari, kano, da se nije mogo u me pouzdati, i kao da se je pribojavo, da se baš na meni ne bi dogodila ona: »Hic homo coepit aedificare et non potuit consumare«. I tako ostade stvar u samoj dobroj nakani. God. 1886. preseli novi starješina fra Anto Cufić u Sarajevo. Sada prijatelji davnašnje osnove, a oso­ bito o. Batinić, počmu još življe goniti stvar i kod mene i kod starješine, koji svom pripravnošću pri­ stane, da se list izdaje.« Program. Sastavak programa za novi list bude povjeren krugu izabranih Franjevaca, kome na čelo bude stavljen današnji čuveni historičar bosanskih F ra­ njevaca, fra Mihovil Venceslav Batinić. Ovaj ve­ leučeni muž, pun zanosa i ljubavi za svoj red i za svoj rod, nakon ozbiljnoga razmišljanja, uz pripomoć spomenutih otaca, stavi novome listu slijedeći pro­ gram: Novi će se list zvati »Glasnik Jugoslavenskih Franjevaca«, a izlazit će jedanput u mjesecu. On će saopćivati: a) Vijesti o franjevačkome redu uopće, ter sve �Postanak i evuluđja „Seraf. Perivoja". što važnijega čine u kojoj mu drago strani svijeta franjevački članovi; b) Javljati, što se važnijega dogodi kod Franje­ vaca u Bosni, Hercegovini, Dalmaciji, Hrvatskoj, Slavoniji i t. d.; c) Donositi važnije crkvene dogagjaje, osobito koje se tiču djelovanja sv. Stolice; d) Vijesti i pouke o trećemu redu, rasprave o crkvenih, pastirskih i strogo redovničkih pitanji; e) Životopise zaslužnih Franjevaca na slaven­ skom jugu, rasprave iz njihove prošlosti, crte o samostanih, te literarne kritike i oglase; f) Uvršćivati i druge znanstvene rasprave o sustavu, potekle iz pera domaćih Franjevaca; g) Donašati važnije dogagjaje ovih pokrajina, te iznašati na vidjelo rijetkosti, običaje i starine okrivene kod Franjevaca i koje oni otkriju; li) Donašati i druge strogo poučne članke i ras­ prave; ali samo u duhu religijoztiom i crkvenom. ) Dozvola za izdavanje. Gornji program bude potkučen najprije tada­ njem redodržavniku fra Anti Curicu«. Ovaj zasluž­ ni otac, o svemu još prije potpuno informiran, pro­ gram odobri s primjedbom, da se ne zove »Glasnik Jugoslavenskih Franjevaca«, nego »Glasnik Bosansko-hercegovačkih Franjevaca-, S tim je prvi led bio probijen. Stvar se preda tajniku redodržave, da u tu svrhu napiše molbu na vladu, ali tajnik dok je molbu sastavio u smislu redodržavnikove želje, za­ boravi u programu izmijeniti naslov i saopćiti tu stvar budućemu uredniku. Molba se s programom spremi na visoku zemaljsku vladu, a ova je vrlo rado, bez ikakovih poteškoća odobri. 179 kulturnoga indejalnoga, ali ujedno i teškoga pothva­ ta, zametne se afera o naslovu početoga lista. 0 toj nam aferi prvi urednik »Glasnika Jugoslavenskih Franjevaca« ovako pripovijeda: »Kada smo vijećali, kako će se dati ime listu, jedni su bili za to, da se nazove: »Glasnik Jugo­ slavenskih Franjevaca«, a drugi: »Bosansko-hercegovačkih Franjevaca«, jer se o Hrvatstvu u to vrijeme u Bosni nije smjelo ni sanjati. Za prvi smo naziv bili ja i Batinić, koji je i program sastavio, s još nekoliciлот. Za drugi je naziv bio redodržavnik, kako je i u molbi za koncesiju stavio, a u programu je bio stavljen prvi naziv, pod kojim je i prvi broj izašo, a tog nije nitko ni opazio, dok nije — sasvim beza­ zleno Mehmedbeg Kapetanović-Ljubušak — pred barunom Kučerom pročito: »Glasnik Jugoslavenskih Franjevaca« i ovaj se osupnuo na to, kan da ga je o. redodržavnik prevario — dočim baron Kučera nije programa ni pročito. Zovne i mene i redodržavnika i censora Gejzu pl. Szirmaya na odgovornost. Ja sam censorK opravdo time, što on nije znao za redodržavnikovu molbu i za naziv ondje naznačen, a sebe sam opravdo istim dokazom. Napokon bude zaključeno, da se unaprijed zove: »Glasnik Bosansko-hercegovačkih Franjevaca« do druge odredbe. Poslije po godine reče mi censor, da je dozvolila vlada, neka se uzme naziv »Jugoslavenskih«, ali ja do početka drugog tečaja nijesam htjeo mijenjati na­ ziva.« Prvi saradnici. Iza minule afere s naslovom nastavi naš Vladić sakupljati oko sebe suradnike za novi list. Nu brzo opazi, da je to težak poso. Prije osnutka lista mnogi pomoć obećavaše, ali ih na djelu bijaše malo. Prve se godine kao saradnici ističu hrvatski Homer fra Prvi broj, naslovna afera. Grgo Martić, fra Mijo V. Batinić, fra Augustin Ćengić, fra Angjeo Franjić, fra Ignacij Strukić, fra Domin Na 1. siječnja 1887. osvane u tiskari Spindlera i Loschnera prvi broj »Glasnika Jugoslavenskih Fra­ Andrić, fra Blaž Ikić, fra Petar Bačić iz Sinja, gosp. njevaca«. Taj je broj bio uzrok općega veselja ne Vid Vuletić Vukasović s Korčule i o. Stanko Šalkosamo Franjevaca ponosne Bosne i kršne Hercego­ vić iz Zagreba. K ovima se god. 1888. pridružiše: vine, nego i Franjevaca Dalmacije, Banovine, Sla­ fra Franjo Omrčenović, fra Martin Mikulić, fra Rafo vonije i Istre. Svak je u tome broju vidio ono, što Banšić, fra Auto Knežević, fra Filip Ljubas i fra An­ je i moro vidjeti, jedan novi dobar korak kultur­ gjeo Šunjić. Sto je »Glasnik Jugosl. Franjevaca« bivo noga napretka svih Franjevaca širom velike Hrvat­ koju godinu starijim, tim je stico sve veći broj što ske. Već prvi broj »Glasnika Jugoslavenskih Fra­ odličnih suradnika. Od kašnjih se za Vladića osobito njevaca« uz zanosni »Poziv k pretplati«, te poziv istakoše: fra Franjo Nedić, fra Alfonzo Bralić, fra »Na rad«, pun je Martića kićenih stihova, sočnih čla­ Stijepo Bralić, gosp. Mirko Gjurkovečki, sadanji na­ naka i zanirnivih vijesti. Nu, dok je novi urednik rodni poslanik, gosp. Josip Milaković, profesor pre­ Vladić primo čestitke na krasnome početku novoga parandije u Sarajevu, fra Vid Lekić, fra Augustin Pejčinović, fra Robert Kauk iz Iloka, Ilija Okrugić iz Petrovaradina, fra Filip Poljaković itd. 0 Glasnik Jugoslav. Franjevaca, god. 1887. br. 1. str. 2.—3. �Br. 12. — Serafinski Perivoj 180 1911. »Franjevački Glasnik«. U mjesecu lipnju 1894. pogje osmogodišnji urednik »Glasnika Jugoslavenskih Franjevaca« fra Jeronim Vladić za predsjednika u rodni kraj — u Kamu. Na njegovo mjesto dogje sa svoga kićenoga pera još otprije poznati fra lgnacij Strukić, koji odmah preuzme i uredništvo našega »Glasnika«, te ga u mjesecu srpnju nastavi objelodanjivati. Strukić je bio poletan i okretan muž. On je kod preč. ordi­ narijata vrhbosanskoga i banjalučkoga isposlovo, da su ovi izdali naredbu, da svi župski uredi njihova područja primaju naš list, te dali dozvolu, da ga žup­ nici mogu plaćati iz crkvene kase. Uz to Strukić uza sve poteškoće, koje su i uregjivanje i izdavanje lista pratile, god. 1895. naš list podvostruči. I tako 1895. počme današnji »Seraf. Perivoj« pod imenom »Franjevački Glasnik, poučni i zabavni list« uz stari tekući broj izlaziti dvaput na mjesec — svakoga .1 i 15. Koji je glavni motiv bio ovoj reformi naslova, mi ni danas ne znamo, ako ne ona arhaistična če­ stica: »Jugoslavenskih Franjevaca«, koja je kod mnogih, koji nijesu poznavali onouobnih političkih okolnosti u Bosni i Hercegovini, dovodila bosanske Franjevce u sumnju, da se ne priznaju ono, što su i po krvi i po jeziku — Hrvatima i da su širitelji za­ starjelih ideja — Jugoslavenstva. Smjer metamorfoziranome listu još u prvome broju najljepše orisa prvi na hrvatskome Parnasu štićenik vila, sadanji direktor tuzlanske gimnazije, dr. Tugomir Alaupović. Reformirani će »Glasnik« kao do sada tako i od sada: zaboravljati burnu prošlost, kad je brat bratu dušu na grlo ispijo, on neće vrijegjati »rane neprebone«. Kroz burnu dobu povjesti nam krvne Brat bratu dušu na grlo ispijo; Nad razvalam a sreće zakopane Nad hladnim čelom zlobni duh se smije Umukni pjesmo, vječnom zaboravi, Ponavljat čemu ljute uspomene? A1 čemu v r’jegjat rane neprebone, A vama mir neokajane s je n e ! ... On neće tražiti ni zlata ni srebra, nego će »tek ljubav nježnu, kćerku nebesnicu« sijati i nositi gran­ čicu mira: Na osvitaju pomlagjena dana 1 naša sunce ogrijat će vrata. Za blistom sjaja želja nas ne mori, Mi ne tražimo srebra niti zlata: Tek ljubav nježnu, kćerku nebesnicu Iz krila, silni Bože, spusti k nama. Ti maslinovu grančicu ponesi Ti, Glasniče, se vini domovinom Nek ljubav samo ravna l’jet ti krila, I budi vjesnik ljubavi i mira! On će poput patnili pradjedova paliti zublju pro­ svjete, razgoniti tmine, raditi prema geslu velikoga Strossmayera, pa i bosanskih ujaka: Sve za vjeru i domovinu: 'П, Glasniče, nam vječnu zublju pali Božanske vjere i razgoni tmine, Ko vjerno čedo patnili pradjedova Za vjeru radi, za spas domovine! I zaista, novi je urednik uprego sve svoje ple­ menite sile, da mu list bude ono, što je bio za predšas ka mu Vladića i da bude ono, što mu u historičkome i proročkome duhu pjeva pjesnik »Nesugjenice«; a koliko je u tome uspio, to najbolje pokazuju uz krasne pjesme: dra. Alaupovića, Kranječevića, Martića, Eugenije Šah itd., uspjele rasprave: Jemeršića, Radića, dra. Bana, Kozinovića, Matkovića, Šestića, Bralića, Cengića, Bačića, Barišića, Ivaniševića, Cvjetka Grubera, Ivana Klarića, Brkovića, fra Mladena Barbarića, fra Ambre Miletića, Gla­ vaša, Jelice Belović-Bernadzikowske, Pejčinovića i mnogih drugih, koje je Strukić oko sebe okupio, a oni s njim dihali i radili. Sve su ove radnje, kao i krasne vijesti, književni prikazi i dopisi u hrvat­ skome jeziku bili tako slatko prikazani, da su, oso­ bito po Zagrebu, mnogi »Franjevački Glasnik« či­ tali uprav najviše radi jezika. Naravno, da se ta osebina »Franjevačkoga Glasnika« ima pripisati naj­ više njegovu uredniku, a koliko je to Strukića sta­ jalo, osobito otkako je on 1899. počeo list tiskati u »Hrvatskoj Dioničkoj Tiskari« u Mostaru, a nasta­ vio ga uregjivati u Sarajevu, to može samo rijetki pojmiti. »Serafinski Perivoj«. God. 1900. prenesu bosanski Franjevci svoju gimnaziju iz Guče-gore u Visoko. Megju profeso­ rima, koji su se tada preselili iz Guče-gore u Visoko, nalazio se je i marni saradnik »Franjevačkoga Glasnika« sadanji župnik u Tuzli, fra Arhangjeo Brković. To je za naš list bilo od velike koristi; jer uprav te godine od naporna rada oslabljeli o. S tru­ kić, dobiv od vrhovnoga starješine reda dozvolu, krene na dulji oporavak u južne krajeve - u Aleksandriju. Naše redodržavništvo da uredničko mje­ sto popuni, smatralo je i po poziciji i po poletu i po sposobnosti za to najvrijednijim visočkoga profe- �Postanak i evolucija „Seraf. Perivoja" šora fra Arliangjela Brkovića. Ovaj odmah s praz­ nika bude iz Vareša pozvan u Sarajevo, gdje od nadležne strane primi u tu svrhu uredničku misiju. Do listopada Brković »Franjevački Glasnik« uregjuje kao Strukića zastupnik, a s brojem od 1. listo­ pada postaje mu pravim urednikom sd sjedištem u Visokome. 181 priznati, da je česta promjena urednikova boravištva »Serafinskome Perivoju« za Brkovića najviše ško­ dila, čemu on nije bio ni najmanje kriv. Najnovija metamorfoza i kriza. Na preporuku Brkovića, redodržavništvo Bo­ sne Srebrene preda god. 1907. uredništvo »SeraU Visokome je Brković »Franjevački Glasnik« finskoga Perivoja« mladome, a ženijalnome profe­ uregjivo sve do konca god. 1901. Pošto je Brko­ soru franjevačke gimnazije u Visokome — fra Josipu vić htio, da naš list što više proširi, a mnogi su Markušiću. Do 1906. »Serafinski Perivoj« bio je za mješovitu publiku. Buduć je god. 1906. u Viso­ tome zaprijeku nalazili uprav u ograničenome na­ slovu, s toga on u zadnjem broju »Franjevačkoga kome fra Angjeo Bašić pokrenuo novi pučki list: Glasnika« u pozivu na pretplatu oglasi, da će abo­ »Glasnik sv. Ante«, što ga danas u preko 6000 pri­ nenti »Franjevačkoga Glasnika« od nove godine pri­ mjeraka uregjuje i tiska fra Teonard Čuturić, to se mati novi list — »Serafinski Perivoj«, koji će se je »Seraf. Perivoj« još zadnje godine Brkovića urednikovanja počeo dizati na viši niv6. U tome je dijeliti na tri grane. smjeru još više pokročio Markušić god. 1907. i 1908. Na prvoj će ragjati razne rasprave iz franje­ Megjutim 1908. »Seraf. Perivoj« dogje u krizu. Mar­ vačke »kulturne poviesti«, na drugoj će se brati naj- kušić, preopterećen profesorskim dužnostima, za­ mirisavije cvieće: . .. š t o je uzraslo u crkvi kato­ hvali se na uredništvu »Seraf. Perivoja«. Tadanji ličkoj i što čovjeka na krjepostan život silnije pri­ ređodržavnik pteč. o. Franjo Komadanović, da spasi vlači«, a na trećoj će se blistati »sve važnije vijesti list, ponudi zboru profesora bogoslovije u Lijevnu iz cieloga katoličkoga svieta i sve zanimive sgode, uredništvo >Seraf. Perivoja«, s opaskom, da će, ako koje će koristiti čitaocima novoga lista«. Uz to će se još tu uredništvo ne primi, list o novoj godini list izlaziti ne dvaput nego na dva arka jednoć u prestati. Profesorski zbor sa svojim prodirektorom mjesecu, a tiskat će se, ne u Vlostaru, nego u Sa­ Vidovićem, uzam u obzir s jedne strane veliku uda­ rajevu. ljenost od tiskare, te neurednost zimske Ijevanjske Tek što je Brković novim smjerom zajedrio, pošte, a s druge važnost »Seraf. Perivoja«, preč. bude još iste godine 1902. iz Visokoga premješten za redodržavništvu odgovori, da je u Lijevnu vrlo teško župnika na Ulice kod Brčkoga, odakle ga drugom »Seraf. Perivoj uregjivati, ali da je za spas lista polovicom srpnja nastavi uregjivati. Daljina mje­ profesorski zbor na sve žrtve pripravan. sta od tiskare i župski poslovi Brkovića su u uredSada. nikovanju puno smetali. S toga se je on, kada se Na temelju izjave profesorskoga zbora u Li­ je 1904. fra Mirko Šestić na tajništvu zahvalio, rado odazvo pozivu za tajnika i s uredništvom se u Sa­ jevnu. imenuje preč. o. Komadanović pisca ovih re­ rajevo preselio, gdje je 1906. »Seraf. Perivoju« na- daka urednikom »Seraf. Perivoja«. U Lijevnu je dodo oznaku: »Glasilo hrvatskih Franjevaca«. Me- uredništvo »Seraf. Perivoja« bilo tamo od 15. rujna gjutiin god. 1906. Brković svoje tajništvo svrši i po­ 1908., pa sve do 15. rujna 1909. U Lijevnu je po­ stane župnikom u Tuzli. Tome se Brković puno četkom 1909. nadodana »Seraf. Perivoju« oznaka nije otimo, jerbo je mislio, da će i u Tuzli moći »Se­ »List za katoličku prosvjetu i zabavu«. Nu s tim rafinski Perivoj« ne samo uregjivati, nego ga i ti­ list nije nipošto presto biti i »Glasilom hrvatskih F ra­ skati. U Tuzli Brković brzo uvidi, da su njegovi njevaca«, i to j e d i n i m z n a n s t v e n i m »Glasi­ nazori bili Platonovi nazori - preidejalni. Tuzlanska lom hrvatskih Franjevaca«, u kome se blista ostva­ tiskara »S. P.« ne mogne tiskati, a premnogi župski rena lozinka Asiškoga Patrijarhe: »Ne samo sebi poslovi Brkovića su toliko oslabili, da se je on 1907. živjeti, nego i drugim koristiti«. Oko »Serafinoćutio prisiljenim odreći se uredništva, koga je sa skoga Perivoja« i danas se kupi lijep broj čitalaca svojim marnim suradnicima, osobito: o. Vjekoslavom ne samo iz Dalmacije, Banovine, Slavonije, Bosne, Krešićem (Ivša Mijov), fra Matom Ivaniševićem, Hercegovine i Tstre, nego i iz Ugarske. Poljske, Bel­ fra Ignacijem Strukićem, fra Ambrom Miletićem itd. gije, Westfalske, Italije, Turske, Amerike itd. U nj kroz 6 godina uzdržavo. Kao za Vladića i Strukića, piše veliki dio elite hrvatskih učenjaka i književ­ tako je i za Brkovića nekoČ »Glasnik Jugoslaven­ nika: dr. Gjuro Arnold, dr. Tugomir Alaupović, dr. skih Franjevaca« i »Franjevački Glasnik«, a sada fra Karlo Fterović, Urban Talija, fra Petar Grabić, »Serafinski Perivoj« krasno uregjivan, ali mora se fra Petar Vlašić, dr. fra Franjo Blažević, prof �182 Br. 12. Serafinski Perivoj — 1911. Dvorniković, prof. Milaković, Anka Toipćeva, fra Josip Markušić, fra Branko Strahimir Škarica, dr. fra Leon Petrović, Miroljub Pukler, fra Pajo Mi­ šu ra, fra Lovro Mihačević, fra Augustin Cičić, fra Leonard Cuturić, fra Eugenije Matić i mnogo drugi, a kritika ga je uvrstila rnegju prve revije na sla­ venskome jugu.1) Na koncu dvadeset i pete godine želimo »Seraf. Perivoju«, da i dalje živi, raste i cvate! U. Talija: M odernisti i kršćanska apologetika. (Ulomak iz oveće radnje »Religijozna skepsa i kršćanska apologetika.) Kada su modernisti kušali, da na novo oživu temeljne ideje religijozno-filozofske Jakobi-a i 6chleirmacher-a, i da ih u nečemu popune negdje modificiraju, imali su neku svrhu. Oni su je formulirali na više mjesta u razasutim tamo, amo svojim spisima, naročito u svomu programu, kojim su se htjeli reabilitirati i opravdati pred enciklikom Pija X. »P a s c e n d i«. Svrha im je b la, -- ko što oni а т м se (p sami to kažu, — da spase religijozni duh. kojemu sve više i više izmiče zemljište ispod n ?u, i oču­ vaju kršćanskoj religiji i Crkvi vitalnu moć, da k se­ bi privuče i ovije okolo sebe sva jna uda, koja joj se otugjuju. U ovomu času — pišu u svomu » P r o g r a m m a« — kada vrije sva sila moralnih prevrata, kada se svijet otugjuje Hristu i njegovoj Crkvi, te kreće različitim pravcima prema još neizvjesnom preporodu svoje psihologije; mi (modernisti), postavljamo čisto naš problem. Taj je problem: Katolička Crkva, taj jaki organizam, u kojemu se je realizovo evangjelski duh, hrani li još on u sebi snage da osvaja, ili se on samo zadovoljava, da se održi samim instink­ tom. Imade li Crkva još u svojim naborima čudno­ vate svoje organizacije spremnosti za proselitizmom, ili joj je iza vrata potpun rasap. — Je Ii mi­ sija katoličke Crkve svedena samo na to, da nepo­ vjerljivo čuva vjeru vulgarnu, svojih rijetkih sljed­ benika, ili joj steći nove snage, koju su joj činili iz­ gubiti duge godine njenog osamljenja? . . . mi ushi­ tom zaneseni za novim idealima sveopćega bratstva, sudili smo, da smo se dohvatili — u čitavom tomu vrtlogu sintoma — jednoga krasnoga religijozneg preporoda. Blaga Spasiteljeva riječ pomolila je na naše usne: »Gledajte, kako se polja žute klasjem: ‘) Sravni uz ostale dva prikaza pretiskana u »Seraf Perivoju« g. 1911. br. 6. podignite čelo vaše, već je blizu spasenje vaše«. 1 kušali smo, približiti Crkvenu nauku našemu vreme­ nu, e da bi tako u zbliženju odskočila duboka megjusobna srodnost. A to smo kušali da postignemo, govoreći mu njegovim govorom, njegovom misli. . . Ako Crkva nije izgubila osjećaj svoje katoličke mi­ sije; ako se još čuje u dno duše njene proročki glas: »bi t ć e j e d n o s t a d o i j e d a n p a s t i r « , ona valja da iskoči iz ograde samotnoga središta, do kojega ne dopire žar kolektivnog života, što bukti u tvornicama i sveučilištima; ona valja da potraži saobraćaj ljudi, da prodre do u njihovu savjest, da odstrani nepouzdanje u se, što joj je privukla njena odaljenost i njene zablude. Ovdje se radi, da se uspostavi narušenu religiju, da se potraži u najdub­ ljim slojevnima nu*rnjega života iskre još neutrnute stare ga kršćanskoga duha, da se ucijepi osjećaj altruizma i požrtvovanja, što je samo Evangjelje sposoono uliti, čim se hrani djelotvornost današnjega doba; da se prikupe napokon rasijani odlomci kršćanske obitelj’ onoga religijoznog uhvanja, u kojemu je cijela Isusova nauka, u jednu spoljašnju veću. Ali se Crkva i civilno društvo ne mogu susresti na bazi tridentinskog sabora, niti se mogu razumjeti, ako budu govorili sredovječnim jezikom . . . :1_____ г 1• . : , . . . : . :: л ^ Filozofija i _.rtligijozne ideje, Ikoje se ______ razvijaju sve­ općim razvijanjem javnoga duha, danas su posve različite od onih, što su mogli zamisliti monasi medijoevalnih sveučilišta i apologeta protiv reforme. Nije čudo stoga, da su stari dogmatički formulari ne­ razumljivi našemu dobu, i da te tobožnje teokratske tradicije vrijegjaju najelementarnije osjećaje perso­ nalne odgovornosti. .. Crkva ne smije zahtijevati da »S u m m a« odgovori svim zahtijevima religi ic jozne misli stoljeća XX,, kao što nepotpuna teologija karolinških vremena nije zadovoljavala istraživa­ njima XIII. stoljeća, i kao što je platonizam sv. Ota­ ca u III. i IV. vijeku preobličio Pavlovu nauku. Megjutim Crkva se nema bojati, da religijozna tradi­ cija, koju ona čuva brižno, nije više sposobna prilagogjivanju. Sto je moguće bilo prije, moguće je i danas, i ibt će moguće poslije.« Ovo je dakle svrha modernista. Ali, da oni tu svrhu postignu, valja da potraže neku operacijomi bazu. Oni su je potražili, i misle, da su je našli. A ta je baza, u koliko se dade ra­ zabrati iz njihovih principa: agnosticizam u filozofiji i u »praeambilima fidei«, a u kršćanskoj vjeri do­ gmatički transformizam. Principi njihovi ovi su: 1. Bog, oslon religiji, ne može da bude predmet znanju (scientia). 2. Izvan ljudskoga duha ne mogu se tražiti ka- �Modernisti i kršćanska apo'ogetika. 183 kovi dokazi ni za opstanak Božji, niti opstanak ka­ Na ovo ne bi smjeli pristati ni modernisti, jer se kažu, kove revelacije: to se samo može naći u vitalnoj da su oni poslušni sinovi rimske Crkve. U hipotezi da bi im dozvoljeno bilo staviti se na imanenciji. (Sravn. Enc. »P a s c e n d i D o m i n i agnostičnu i transformiznu bazu, njihov apologetični c i g r e g i s.) 3. Religija je neki vitalni fenomen, koji se po- trud bio bi neuspješan. Prema modernističnoj teoriji religija proistječe iz ragja u čovjeku iz neke u njemu potrebe (indigentia) Božanstva, što čovjek osjeća u svomu duhu. (Enc. nekakova slijepa čustva; religija je nešto neponjatna, protuumna, i na neku ruku absurdna. Nju um ne »P a s c e n d i«.) 4. Ova potreba Božanstva, koja se osjeća samo može ni oboriti ni poduprijeti. A u ovakomu slu­ u nekim prilikama, ne spada u granice naše svije­ čaju čitav modernistični napor valja da bude beskosti (conscientia), već je ona u tajinstvenoj našoj ristan. U duhu, u kojemu bude postojalo to religijozno čustvo, ta imanentna religijozna potreba, svijesti (subconscientia): tu joj je korijen. 5. Znanost se proteže samo na vidljivi svijet, a razvit će se samo; gdje je ne bude, tu ne će apolo­ to je vanjski termin, i na činjenice naše svijesti, a geta ništa koristiti. Razlog je tomu, što je u moder­ to je nutarnji elemenat: izvan ovoga okvira ostaje nističnoj teoriji apologetika n e r a c i j o n a 1n a. Da bi bila modernistična apologetika racijonalna, nešto nepoznato (incogniscibile). pripustila bi neke principe stalne, izvan svake pre­ 6. Potreba Božanstva ( i n d i g e n t i a d i v i n i t a t i s ) , što osjećamo u sebi, budi u nama neki oso­ pirke — bar za se. Iz tili principa već poznatih biti osjećaj, a ovomu osjećaju objekat je Božanska izvagjala bi zaglavke dotle nepoznate, dokle bi na­ realnost, koja je skupa i objekat i sebi uzrok i koja pravite znanstvenu apologetičnu zgradu. Volja, koja je slijepa, pitala bi savjeta u razuma, pa bi se nas udružuje s Bogom. (Enc. »Pascendi«.) 7. Osjećaj ovi, koji se krije u s u b c o n s t i e n- ona odlučila tamo ili amo, prema zadnjim njegovim t i a«, izvor je svim religijama, ko;e su bile i koje će sudovim. Praktika, koja bi bila orijentovana vo­ ljom neposredno, a posredno umom, imala bi svoju biti, a tu se ne isključuje ni kršćanska. 8. Ovaj se je osjećaj isprva u zametku razvijo bazu, a ta je baza odgovor na pitanje »za š to« se malo po malo sa razvijanjem ljudskoga života i po­ tako radi. Ovo je racijonalna apologetika, koja utječe na volju i može je okrenuti tamo, i amo, ostav­ sto nekakovom formom. 9. Kršćanska religija je nastala ovako: u svi­ ljajući netaknutu njenu slobodu. Ali toga svega ne­ jesti Hrista, čovjeka najizvrsnije naravi, kakove do staje u modernističnoj apologetici: religija je tu sada nije bilo niti će biti, porodila se je razvitkom čustvo imanentno, na koje ne može ništa utjecati: gdje bude, tu će ono biti i ostati; gdje ne bude, tu te vitalne imanencije. (Encikl.) ga ne će nikakova dijalektika stvoriti niti uzbuditi. 10. Kršćanski su se dogmati malo po malo razvija­ Apologetika valja da privuče agnostika k gnozi. li i mijenjali prema potrebi imanentne religijozne sa­ vjesti, ali to mijenjanje ne može se smatrati objek­ Ali iz agnoze ne potječe drugo no agnoza. Tko se stavi na bazu agnoze, ne može drugomu terminu tivnim, već samo subjektivnim. U ovoj modernističnoj teoriji znamenita je: v i ­ da dopre već do agnoze. To je smjer i modernistične talna i m a n e n c i j a, » p o t r e b a B o ž a n ­ apologetike. s t v a « (indigentia divinitatis) i »subconscientia«. Modernistična obrana. Promašena je modernistlčna apologetična svrha. Modernisti hoće da sebe zaštite, oni govore, da Iz gore navedenih principa jasno je, da se mo­ dernisti postavljaju na bazu agnosticizma i dogmatičkog transformizma. Apologetika kršćanska ide pravcem da privuče inomišljenike kršćanstvu, a megju takove ubrajaju se i agnostici i dogmatički transformisti. Ali ako se modernisti, kao kršćanski apologete, postave na bazu agnosticizma i dogmatičkoga transformizma, oni takove ne će k sebi pri­ vući, već im oni idu u susret. Modernisti indentifikujii kršćanstvo sa agnosticizmom i transformizmom, a tim uništuju kršćanstvo. A na ovo nijedan katolički apologet ne bi smio pristati nakon toliko osugjenih propozicija, naročito nakon vatikanskoga sabora. nijesu agnostici. »Prije svega - pišu oni — valja da natrag posegnemo, na izvor naime gnosticizma, i to mi činimo prema razlaganju Erberta Spencera, korifeja agnosticizma, koje je on razvio u svojim »Prvim principima«. Ako mi budemo ispitali narav i nutarnju vrijednost religije i znanosti, mi ćemo naći u religiji neke prvotne ideje, neke elemente, koji ne mogu tu ne biti; a u znanosti neke zaglavke, koji se ne mogu svesti na nikakove druge, s toga nemoguće da se protumače. Na bazi i religije i znanosti mi nalazimo »t e r r e п u m n e u t r u m«, koje se izmiče analizi našega uma: to je neka smjesa ideja i čustva, koju da raščinimo ne može nikako da nam to pogje �184 Br. 12. — Serafinski Perivoj. — 1911. za rukom. Mi smo prisiljeni konstatovati gospod­ stvo ovoga »i n c o n s c i u m-a«. I baš s toga, jer je takov, moramo se čuvati, da mu ne pokušamo pro­ drijeti u narav i da mu specificiramo njegove atri­ bute i njegovu akciju našim djetinjastim metafizikama. Ovakovo priznanje svoje nemoći, koje ispo­ vijeda agnosticizam pred tajnom ovoga svemira radikalno se odaljuje od našega pojimanja. Naša ie apologetika pokušaj, da se umakne agnosticizmu, kao nauci spoznaje, i da ga se svlada, kaono što je prije agnosticizam bio pokušo da svlada pozitivizam i materializam. Agnosticizam sit i presit racionalističnih principa ne pozna drugih formi spoznaje, osim iskustva sensilnog fenomena i osim razuma, koji je pozvan da obori dokaze, kojim se služi religijozna filozofija protiv nekih teorija o postanku svijeta, o ovisnosti o nekom vrhovnom biću. Kao što je Kant otkrio antimonije u kozmološkoj, psihološkoj i teološkoj ideji, tako je Spencer htio pokazati čistim obrazloženjem svojevoljne i aprioristične elemente, koji ulaze u metafizično i "eligijozne naše tumačenje realnosti. S toga je ustvrdio, da imade neki temelj realnosti, koji izbjegava sna? i naše spoznaje, i komu je prepriječen svaki pristup. Naše je stanovište prama problemu spoznaje i njene vrijednosti posve različito i sudara se sa onim stanovištem, koje je poprimljenc danas od najraši­ renije filozofije i nije drugo, već nastavak general­ nih rezultata znanstvene kritike. Mi dijelimo spoznaju u različite redove: feno­ menalna spoznaja, znanstvena, filozofska i religijozna, Fenomenalna obuhvata sensilne predmete u nji­ hovoj individualnosti; znanstvena udružuje fenome­ nalnim grupama, što se osjete, kalkul kojim izrazuje zakone konstantne evolucije; spoznaja filozofska je shvatanje svemira prema nekim kategorijama, što su nam urogjene, i koje nam odrazuju duboke i nepromjenive potrebe naše akcije; religijozna je spo­ znaja iskustvo što mi imademo, Božanstva, koje se pojavljuje u nama i u svemu. Naravno, da ovim načinom padaju stare defini­ cije, koje je sholastika baštinila od nekih klasičnih tradicija o znanosti, koje su shvaćale znanost »c o gn i t i o r e i p e r c a u s a m « i filozofije, koja se je •definirala, » s p o z n a j a s t v a r i B o ž a n s k i h i l j u d s k i h u n j i h o v i m n a j z a đ n j i m uzroc i m a.« Ali mi za to ne odgovaramo, jer je filozo­ fija znanstvena već dokazala za svoj račun, koliko imade konvencijonalizma u svakoj znanosti, a psi­ hološka analiza pokazala je u svoje vrijeme i otkrila subjektivne i personalne elemente, koji sudjeluju u stvaranju abstraktnih spoznaja. S toga je nemoguće danas govoriti više o nekomu svojstvu spoznaje (f a­ c u 1t a s c o g n o s c i t i v a ) , koja bi se razvijala izvan svakoga utjecaja savjesti i koja bi dosegla do izvjesnosti i istine, koja bi se mogla zvati »a d eq u a t i o r e i e t i п t e 11 e c t u s«. Spekulacija je danas akcija u najširem smislu riječi i ona je poslušna akciji. Akt naše spoznaje rezultat je teškog duševnog napora, kojim se traži dohvatiti, koliko je to moguće bolje, realnosti, i njom se služiti, preko mentalnih skema, koje čovjek sebi utvori. Takovo shvatanje stvari stoji na naj­ višem stepenu slobode. Ako stanemo promatrati svojstvo naše spoznaje u prepletaju cjelokupnim čo­ vječjim nutarnjim životom; ako ne zaboravimo onu jaku korelaciju izmegju abstraktne spoznaje i na­ šega djelovanja; ako oborimo onai umišljeni zid. Što je sholastična filozofija sagradila izmegju misli i volje, rni raširujemo preko mjere granice spoznaju i k >emo čov:eku mogućnost, da dosegne do viših realnosti - pa bilo baš to i preko formi spoznaje do sada neuvaženih, koje pojačavaju vrijednost životu i obogaćuju je novim potencijalnostima. Kao što nam znanje pomaže u upotrebi realnosti udruženjem empirije i kalkola. kao što metafizika odgovara pntrebi da se u praksi dade voditi od nekog opredijellenog oojimanja svijeta: tako zahtjevi našega moralnoga života i osjećaj Božanstva, koji se stvara u najtmastijoj dubini naše savjesti, vode nas osobitomu osjećaju nadsensilne realnosti, koja upravlja čita­ vom našom etičkom ekzistencijom. Nama više niie do toga da dopremo naime do Boga preko dokaza medijoevalne metafizike, ili preko čudesa i proročanstva, jerbo su ovo činjenice, koje ne samo u čudu sluša današnja svijest, već su joj u očitoj protimbi, i izbjegavaju svaku kontrolu empirije. Mi bilježimo druge načine, da upoznamo Božanstvo, mi nalazimo u sebi » s e n s u t n i 11 a t iv u m«, o komu je govorio Newton, a tim možemo obuhvatiti opstanak viših energija u nedokučivoj njegovoj tajni. Ako se isporedi agnosticizam sa ovim našim gnoseološkim mišljenjem, prikazuje nam se agnosti­ cizam sistem hladan i raciionalističan, kao što on zbilja i jest. Mi primamo Kantovu kritiku čista uma i Spencerovu; ali smo mi daleko, da pribjegnemo apriornomu svjedočanstvu praktičnoga uma, koji si­ lazi na afirmaciju opstanka jednoga » i n e o g n o s e ib i 1e«. Mi kazujemo u duhu ljudskomu druge staze, koje nas vode k istini, a te su s t a z e jednako sijegurne (fo r t i) kao i one uma, koji umuje. Istina je, naši su postulati zadahnuti imanentističnim principima, jer svi polaze sa pretpostavke ove: subjekat nije pasivan u svojim operacijama znan­ stvenim i religijoznim, on vuče iz sebe svjedočanstvo �ZA GODINU 1911. ^L/S S DOZVOLOM CRKVENE 1 REDOVNIČKE, V VLASTI UREDIO DR 0 . JULIJAN JELENIC. o n U SARAJEVU. TISKARA VOGLER I DRUGOVI. 1911. �SADRŽAJ „S. P.“ ZA GOD. 1911 Pjesme. Sirana Ah, mnogi misli (Dr. Gjuro A r n o l d ) ..................... 113 Bio jednom narod jedan (Anka Topićeva) . . . 40 Ja ćutim (Dr. Gjuro A rn o ld ).......................................... 70 Jesenji preludij (Stjep. I lijić ) .........................................132 Još pjevam (Dr. Gjuro Arnold) ......................... 1 Na seoskom groblju (A. Č ičić).................................. 7 Nevrijedni (A. Č i č ić ) ..................................................... 102 Pjesma o nekom Žutlji (B. M arkušić)......................... 89 Poni s od Bosne (O. Branko Strahimir Škarica) 54 Pred Božić (Dr. Gjuro A rn o ld ).................................... 188 Svami (P. Scnjić-T vrtković)........................................ 165 U molitvi (A. Č i č i ć ) .......................................................23 U Velegradu (A. Č ič ić )................................. Uskrsnuće (Anka T o p ić e v a )..........................................49 Uz XXV-godišnjicu „Seraf Perivoja" (Dr. Tugomir A la u p o v ić )................................... Znadem da sva mora držiš (Dr. (jjuro Arnold) . . 7 Zvijezde i cvijeće (D r/G ju ro Arnold) . . . . 7o Članci. Čemu slobodna škola? (0. Krste Belamarić, pro­ fesor) .............................................. 17, 37, 59, 102 Djelo izvanredne vrijednosti (O Petar Grabić; 5, 23 Dr Bazala o slobodnoj volji (O. Petar Grabić) 145, 163 Franjo AsiŠki, svetac Euharistije (Dr. fra Karlo E te ro v ić )...........................................................1, 20 Iz neobjelodanjenih bosanskih klasika (Dr.Jelenić) 133 Iz prošlosti crkve sv. Ivana Krstitelja u Kr. Sutjesci (Dr. fra Franjo Blažević) . . 70, 81, 99 Iz sarajevske tržnice (Dr. B la ž e v ić )..................... 166 Kritika i protukritika golgotske žrtve (0 . Petar V la š ić ).................................................................33 Modernisti i kršćanska apologetika (U. Talija) . .1 8 2 Motu Proprio Pape Pija X. .........................................161 Najnovija prepirka o Isusu (0. Petar Vlašić) . .5 , 23 Neuspjeh jednoga novoga protubiblijskoga sistema (0 . Petar V l a š i ć ) ......................................129, 150 Osvrt na o. Radoslava Glavaša „Život Isusa Krsta" (Dr. Fra Leon P e tr o v ić ) ..................... 26, 43, 74 Postanak i evolucija „Seraf. Perivoja" (Dr. Jelenić) 178 Pokus književnog društva u Bosni god. 1868 (Dr. Jelenić).................................. . . . 25 Strana Religija i čovječanstvo (F. F. S l a v i ć ) ..................... 117 Savremena periodična štampa hrvatskih Franjevaca 188 Socijalna važnost Trećega reda za današnje prilike (Fra Eugenije M a tić ).................................. 113, 134 Socijalni nazori Andrevva Carnegie-ja (Fra Eugenjje M a tić ) .................................................................... 84 Ulomci iz socijalnog djelovanja bosanskih Franjevaca (Dr. fra Franjo B la ž e v ić )..................................119 Zanimivi sud modernog rabina (O P. Vlašić) . . 97 Zanimljivi ulomak iz'povjesti štovanja BI. Dj. Ma­ rije (0. fra Lovro M ih ačev ić)..................... 41, 49 149 Listak. Fra Grgo Martić Hrvat (A. Č ič ić ) ..................... 000 Hipoteze 177 čuvenoga materijaliste Cesara Lambrosa padaju ^Fra J. B i ć ) .......................................... 93 Izvještaj društva za gradnju crkve sv. Antuna u Sarajevu ................................................................ 108 Izvještaj „Jukića’ zbora franjevačke bogoslovne mla­ deži ulSarajevu za g. 1910.—I I ......................92 Julij br. Lav Kerval (0 . M. J . ) .................................. 171 Katolicizam u Francuskoj (Dr. Jelenić)................. 139 Književnost Franjevaca sv. Ćirila i Metoda (0. Miroljub P u k l e r .................................................141, 171 Luter i Kršćanstvo (F. E. M , ) .....................................125 Modernizam u Italiji (Dr. B lažev ić)............................. 44 Monarhija ili republika (Dr. B lažević)..........................12 Muslimani i biskup Šunjić (0. Markušić) . . . . 29 Nadčovječno junaštvo (0 . P. G . ) ................................ 169 Novi školski zakon u Belgiji (Dr. Blažević) . . . 75 0 . Alojzij Cvitanović ( X .) .............................................140 Osuda bez istrage (O. P G . ) .................................... 170 Pabirci iz socijalnog tečaja (Ferdo Krčmar) . . 90 Privilegium fori i Papa Pijo X. .......................... . 194 Pokus književnog društva u Bosni, god. 1868 (A. Č i č i ć ) ......................................................................191 Protivnici uvažuju Franjevca (0 . P. G .) ....................170 Silan požar u kraljevskom V is o k o m ........................192 S laži se nijesu udavili (0 . P. G . ) ............................ 170 Skotistički pokret u katoličkoj filozofiji (Fra J. B-ić) 13 Stogodišnjica rogjenja i 25-godišnjica smrti Franje Liszta (0 M. Jakovljević).................................... 155 �Strana Strana Katolička crkva u Sjedinjenim Državama . . . 143 Katolička crkva u prednjoj Indiji . . • .................... 47 Katolička štampa u J a p a n u ......................................174 KatoliŠtvo grada B e č a ............................................. 143 Knez Btilow kod Pape . « . . . • ....................... 30 Konzistorijalna kongregacija bosanskimFranjevcima 30 Kršćanstvo u T rip o lisu .............................................174 Lažni biskup .............................................................127 Milodari za gradnju crkve sv. Antuna u Sarajevu 1910.-1911......................................................... H l Ministar Canalejas i r e d o v i .......................................46 Vjesnik. Mostarski biskup.......................................................... 78 A doracija................ 46 Najglasovitiji govornik u južnoj Americi................. 175 Najnovija statistika Bosne i Hercegovine . . . . 78 Akademija u čast Škotu ........................• . . . 174 Najnoviji „Motu Proprio" Pija X. . • ................. 126 Američka zlatna ja b u k a ............................................127 Napredak crkve u Sokolinama.................................158 Antunovo u S arajev u ............................................... 94 „Naprednjaci** ponovno osugjeni kao protivnici vjere 196 Apostolski d e l e g a t................................................... 30 Naš „N apredak".............................................. 157, 195 Apostolski delegat u B o s n i ................................... 76 Naša slika...................................................................... 15 Bibliotheca Hieronymiana................................... 197 Nečista savjest..............................................................46 Biskup Marković u Sarajevu................................. 14 Bivši general franjevačkog reda postonadbiskup . 174 „Ne da mi ovo!“ .................................................... 196 Blagoslov franjevačke crkve u J a j c u ......................157 Nedjeljni počinak v o jn ik a .........................................110 Bogoslovni tečaj za naobnženo ženskinje . . . . 46 Nekroiogij živ im .........................................................174 Nemaju bogoslovne književnosti . . . . . . . 110 Bossuetov s p o m e n ik ........................................... 143 Nova vjera Božična alokucija sv. Oca kardinalim a................14 . . L4 Novi austrijski poslanik u V a tik a n u ..................... 77 Car Vilim II. katolik? .................................... 78, 157 Novi odlični trećoredci u Zagrebu ................... 77 Crkva sv. Antuna u S a r a je v u .................... Čudotvorna slika BI. Dj. »Majke milosti« na Trsatu 95 Obraćenja . . . 126 Obnova crkve u T o lis i.............................................. 77 Čuvajmo starine!................ . . 30 O b z n a n a ..................................................................... 78 Da li će Papa napustiti Rim? . . . 142 Odgogjena hodočašća................................................ III Dalmatinski Franjevci pred sudom . 196 Organizacija gimnazijalaca na T rs a tu ....................... 77 Deklaracije kongregacije za redovnike Devetnica Bezgrješnom Začeću . 197 Papa Pijo X. kardinalu Fischeru...............................29 Dr Ante Bauer imenovan biskupom • . . . 14 Papa Pijo X. o nasljedstvu a p o š to la ....................... 78 45 Dva fra A ugustina....................................... 77 Papa Pijo X. opet proti sekularizaciji redovnika Engleska se povraćak Hristu .. ................................. 126 Pastirski list grko-nesjedinjenog biskupa o sjedi njenju Crkava............... • .......................... 30 Esperanto ij katolici.................................................. 143 77 Fra Miroljub P u k l e r ................................................. 143 Pjesnik, koji se divi sv. Franji........................... Franjevac budući kardinal......................................... 174 Pjesnik žumberačkih elegija o „Seraf Pirivoju" . , 94 Pod zaštitom, a ne pod kontrolom....................... 126 Franjevac imenovan nadbiskupom ....................... 77 Poglavica Bosne i Hercegovine osvjedočeni katolik 110 Franjevac izum itelj......................................................46 Portugalska vlada u brizi . . • ........................... 143 Generalov k o m is a r........................................... 78, 95 Portugalski katolici prosvjeduju ,• ..................... 15 Hajka na b is k u p e ................................................... 31 Hodočašće u A s i z .......................................................94 Posvećenje crkve u Kr. Sutjesci .* ....................... 127 .158 Hodočašće u sv. zemlju...............................................47 Posveta Marijine crkve u S arajevu................... Poziv na uplatu i p retp latu .....................................194 Instalacija.................................................................. 15 Ispravak ...................................................................95 Praktična sre d stv a ..................................................... 31 Izgubljeni plijen srpske »Prosvjete« . . . . . . . 196 Pravi uzroci žalosnih pojava na srednjim školama . 195 Iz kurije franjevačkog generala................................. 156 Prenesen novicijat . . . . ■ . • . • ................... 127 Iz najnovijega grčkoga u s ta v a ................................. 143 P rim ic ije ....................................................................142 Javna rasprava.............................................................. 45 Primanje u treći r e d .................................................197 Junaštvo jedne časne sestre . . . . • . . 46 Profesorski ispit . . • ..............................................46 Jurisdikcijonalni isp iti................... 111 Promjena generalnoga starješinstva franjevačkoga Kada će biti konzistorij ? ........................................... 15 r e d a ................... • ....................... • . . . . 174 Kardinal Vives у Tuto našemu redodržavniku . . 157 Promjena u redodržavi Bosne Srebrene................... 76 Katolička crkva u Engleskoj . . . . • ....................15 Raspored hodočašća za sv. ze m lju ........................... 78 Sv. Franjo Asiški ire n e s a n s a .................................... 190 Što je nama kršćanima sv.Pismo? (Dr. Blažević) 154 Temeljna načela starosemitskoga prava (0. Josip Markušić) .........................................................122 Tko je sastavio himnu „Tebe Boga hvalimo"? (Dr. Jelenić)................................................................... 28 Umjetnička izložba Gabriela Jurkića (Lj. D-ić) . .156 Zbliženje Vatikana s Kvirinalom (0. P. G.) . . .170 „Zdravo Kraljice * i „Spasi Kraljice" (Dr. Jelenić) 107 �Strana Strana Franjo Asiški (Dr. fra Karlo Eterović) . • . . . 80 Frohe Botschaft in der Dorfkirche (Dr K. Rieder) 176 Glasnik sv. F ra n je ................................................ 16 Katekizam trećega reda sv. Franje („Duns-Skot") . 80 Katolički Đak (Grgur Galović)............................ 80 Knjiga i pismo u našoj narodnoj pjesmi (Josip Mila k o v ić ).......................................................160 Kršćanske besjede (V uletin)................................ 48 Le antiche Leggende di Franctso di Assisi e la criticana Francesca di questi ultimi decenni (Antonio D emicheli).................................... 95 Lehrbuch der Kirhengeschichte (Dr. A. Knopferj . . 96 Lehrbuch der Moraltheologie (Dr. A. Koch) . . . 16 Melita del Naufragio di S. Paolo e 1’ isola Melada in Dalmazia (V. Palunko) . . • ................. 79 Molitvenik (Fra Angjeo N u ić ) ............................ 96 Nov život (Ljubomir Maraković).........................31 Obrana u borbi proti modernom bezvjerstvu (Nilkes) 176 Opuscula Ascetica Joanis Cardinalis.....................80 Pastoral Medizin (Dr. F. V. M. von olfers) . . . 80 Pjesme (Ivan Ev. Šarić)....................................... 200 Ponos od Bosne (Fra Branko Sirahimir Škarica . 158 Povjest ustanKa u Hercegovini i boj kod Stoca (Ni­ kola Buconjić)............................................... 176 Praktischer Kommentar zur Biblischen Geschichte (Dr. F. J. Knecht)....................................... 175 Pripovijesti (Matija Lisičar)................• ..................111 Književna smotra. A short Introduction to Franciscan Literalure . . 47 Psihologija (Dr. J. Stadler).................................... 96 Put k spasenju (fra Marijan Jakovljević. . . . . 200 A Tuscan Penitent ог the Life of St. Margaret of Rudimenta linguae hebraicae (Dr. Vosen — Dr. Kaul e n ) .............................................................. 176 Almanak Gospe Lurdske . . . ....................... i 60 Ćemu slobodna škola (Fra Krsto Belamarić) . . . 144 Slavni i zaslužni muževi: Makarska i Primorje. Iz­ let na Biokovo (Nikola A lačević)............. 15 Das kroatisch-serbische Schriftum in Bosnien und Slike iz omladinske duhovne pastve (Prof. Ferdo Hercegovina (Dr. Dragutin Prohaska) . ..198 H e ffle r).......................................................160 Da li su svi kršćani dužni čitati sv. Pismo (J. Marić) 175 Socijalna obnova u kršćansksm duhu (Dr. Dehon Das Missaleals Betrachtungsbuch (Dr. F. X.Reck) 160 „Jukić") . . > i ........................................... 175 Die Kunst zu leben (Fra A. M. W e iss).............96 Spasimo domovinu („Duns-Scott")..................... 80 Die Parabeln des Herrn (Dr. J. SchSfer) . . . . 160 Spomenica Josipa Rugjera Boškovića................ 144 Društvo sv. Jeronim a...........................................144 Sturm und Steuer (Dr Konst. Holi).....................96 Duhovne vježbe za redovnike i svećenike (0. Ber­ Th Кеу to the World’s Progress (Charles Stanton nard in Škrivanić........................................... 96 D evas).......................................................... 127 Dušobrižnik........................................................... 16 Vedri Danci (Josip M ilaković)............................200 Elementa philosophiae scholasticae (Dr Seb. Reinstadler . • .................................................. 160 Dopisnica uredništva. Enchiridion fontium historiae ecclesiasticae antiquae 16, 32, 80, 202 (C. K ir c h ) .............................................. ... . 16 Rastanak bivšeg poglavice Bosne i Hercegovine s Franjevcima...............................................94 Rasulo u luteranskoj državnoj c r k v i .................15 Redodržavnik Mišić odlikovan........................... 110 Regjenje.............................................................94, 111 Ruska vlada protiv papinskih naredaba............. 31 S T r s a t a ............................................................. 157 Saski knez Makso o sjedinjenju crk a v a............. 14 Spomenik od mramora o Franji Solanskom . . .175 Svibanjska pobožnost............................................77 Španjolska...............................................................15 Španjolski kralj i Euharistija.................................78 Tursko poslanišUo u Rimu? . . . • ............. 78 Umrli......................................................................127 U m ro......................................................................143 Uprava zbora »Jukić« za prvo polugodište. . . . 142 Valija odlikovan od p a p e .................................... 46 Velika gimnazija u T u z l i ....................................157 Visoki g o s t ............................................... .175 VVestminsterski nadbiskup o papinu suverenitetu . 142 Za II. hrv. kat. sastanak ......................................... 197 Za naobrazbu katoličkoga k l e r a ........................ 110 Zahtjevi kršćana u Turskoj . . . 94 Zaista ru s k i................................... . . • . . . 110 Zavjetovanje i oblačenje trećoređaca u Sarajevu . 71 �Urednici ,,S. P.“ i to na pročelju: VLflDIĆ, s desne Vladića: STRUK1Ć i MHRKUŠIĆ; a s lijeve: BRKOVIĆ i JELENIĆ. �186 Br. 12. - Serafinski Perivoj. 1911. opstanka neke više realnosti, čiji opstanak gleda ili njenu abstraktnu formulaciju. Ali taj vitalni prin­ cip imanencije da li je donapokon tako koban, kako Enciklika misli?« Modernistična ova obrana ne pomaže. Čitava modernistična obrana može se svesti na ove tačke: 1. Agnosticizam je u tomu, što se čovjek u svo­ jim filozofskim i religijoznim istraživanjima nagje pred nepoznaticom (i n c o g n i t u m), koja izbje­ gava analizi njegova uma . . . 2. Filozofsko znanje nije drugo, već tumačenje svemira prema nekim kategorijama, što su čovjeku prirogjene, u kojemu se zrcali duboka potreba naše akcije. 3. Religija je aktuelni osjećaj Božanstva, koji je u nama i u svemu 4. U svakomu znanju imade i konvencionalna i subjektivna. 5. Dokazi sredovječne metafizike mti čudesa i proročanstva ne vode nas k poznaji Boga: tamo nas može odvesti potreba našega mo.alnoga života i osjaćeaj Božanstva. 6. Božanski taj osjećaj je a nekom »i l a t i vn o m o s j e ć a j u « , koji nam kaže opstanak nekih viših sila u nedokučivoj tajni. 7. Pristajemo uz Kantovu kritiku, ali ne prista­ jemo uz njegove praktične postulate. Mi se tim po­ stulatima ne služimo, jerbo imadenio druge puteve, koji nas vode k Bogu, a ti su — i m a n e n c i 1a. Ova čitava modernistična obrana ne pomaže, jer smjer, kojim kušaju modernisti da nas privuku Bogu, a odaleče od agnosticizma, vodi nas ravno, što više, potiskuje nas u agnosticizam. Agnosticizam je dakle — a tako govore i sami modernisti — u tome, što se čovjek i na znanstvenom i religijoznom polju nagje pred nepoznaticom (i nc o g n i t u m), koja se izmiče analizi njegova uma, a ta je nepoznatica »t e r r e n u m n e u t r u m« i za filozofiju i teologiju. Kako nam dakle modernisti tu nepoznaticu objašnjavaju i rješavaju? Ako im se je izmaknuti a g n o z i, valja da privedu g n o s i . Oni nam ovu nepoznaticu, koju hoće da riješe, zamijenjuju drugom nepoznaticom, ništa manje tma­ stom, nego li je prva. A ta je nepoznatica » a k t u a l ­ ni o s j e ć a j B o ž a n s t v a « i » i l a t i v n i o s j e ­ ćaj , koji nam u nedokučivoj tajni kaže opstanak nekih viših sila.« Ovo su nepoznatice kažem ništa manje maglo­ vite od nepoznatice agnosticizma. Što je taj »a k t ue 1n i o s j e ć a j B o ž a n s t v a « , što li je taj »i 1a- t i v n i o s j e ć a j « ? Postoji li zbilja, možemo li mu povjerovati? Na ovo nam naš um ne može ništa odgovoriti, jer mu je to sve obavilo nedokučivom tajnom. Neka se isporedi ova modernistična tajna sa » n e p o z n a t i c o m « agnostika, koja se izmiče analizi ljudskoga uma, kakva će se granična crta moći prevući izmegju ove dvije nepoznatice. Nepoznatica ostaje i na jednoj i na dugoj strani: obe nepoznatice, koje izbjegavaju analizi ljudskog uma, obe nepoznatice, koje se svrstavaju u kategoriju nepoznatica. Agnosticizam zove nepoznaticom, jer se izmiče analizi ljudskoga uma; a modernisti isklju­ čuju svaki utjecaj ljudskog uma na njihovu nepoznaticu i poriču, da ona može biti njegova elaboracija. I modernisti dakle i agnostici poriču utjecaj uma, a to je bitna nota agnosticizma, dosljedno izmegju jednih 1 drugih пе može biti bitne razlike- S t0^ - sve- štj modernisti navode, da sa sebe izbrišu notu agnosticizma, neuspješno je: to su samo riječi, u suštini oni nostici i nužno su agnostici. Interesantnije je to, što tim prestaje i potreba i korist modernističke apologetike, ako se obazremo na njihove premise, koje oni pretpostavljaju ili na bazu, na koju se oni postavljaju. Modernisti uvlače u filozofiju i u religiju subjektivizam. Ako je — a to čisto govore moder­ nisti — filozofija znanstvena, dokazala da imade konvencijonalizma u svakoj znanosti, ako je psiho­ loška analiza otkrila subjektivne elemente i perso­ nalne, koji utječu u stvaranje abstraktne spoznaje; kakve više koristi i potrebe možemo očekivati i tra­ žiti od apologetike, koja je čitava oslonjena na subjek­ tivnim elementima? Cijela ta apologeticna zgrada može vrijediti samo za onoga, u komu se razvija ta subjektivna spoznaja, na drugoga ne može utjecati, jerbo je tu sazidan debeli mir subjektivizma, koji dijeli jednoga od drugoga. Neuspješnost modernistične apologetike odsjeva i odatle, što modernisti prihvaćaju Kantonu kritiku, a zabacuju njegove praktične postulate, pa te praktične postulate zamje­ njuju nekim drugim postulatima, koji manje vode k istini, nego li Kantovi postulati. Taj je postulat — po modernističnom mišljenju — »i m a n e n c i j a«, to jest neki slijepi, subjektivni osjećaj Božanstva. Pa misle li zbilja modernisti, da je ta njihova »i m a n e n c i j a« nešto krepčije od Kantovih prak­ tičnih postulata? Modernisti morali bi napustiti svoju imanenciju s istoga razloga, radi kojega odbijaju Kantove prak­ tične postulate tada, kada bi njihova imanencija bila dajbar toliko krepka, koliko i Kantovi postulati. Ali njihova imanencija nema ni toliko krepčine. I evo za što. Kant sa svojom kritikom prerezo je žile �Modernisti i kršćanska apologetika. umovanju ljudskomu — a to je učinio, jer se je abuziro dogmatizmom. On je tada uvidio, da mu etika ostaje bez oslona, jer je on oduzeo racijonalni temelj onim nekim istinama, bez kojih etika ne može opsto­ jati; a to su Božji opstanak, sloboda, ljudska neumrlost duha. Kant da spasi etiku i socijalni poredak, proklamiro je: valja pripustiti kao stalne, ujamčene principe: opstanak Božji, neumrlost duha, slo­ boda ljudska. Kraće: ove postulate — ako i nijesu znanstveno dokazani — valja ih pripustiti. Kazo sam, kada bi modernistična »i m a n e nc i j a« imala bar toliko krepčine, koliko Kantovi po­ stulati, morali bi je modernisti zabaciti, s istog raz­ loga, radi kojega zabacuju Kantove praktične postu­ late; ali ta »i m a n e n c i j a« ne ima ni toliko krep­ čine. Kant je dakako pogriješio, kada je zanijeko ovim postulatima znanstvenu vrijednost, a do toga ie došo, jerbo se nije htio zadovoljiti dogmatizmom, već je htio tražiti, što nije mogo ni smio. Naćelno Kantovi postulati — i u njegovoj teoriji — nemadu pozitivne znanstvene vrijednosti; ali im se može poricati neka negativna vrijednost. Ta negativna vrijednost u tomu je. kada se pretpostavi da istinita nauka ne dovlači sobom kobnih posljedica praktifnih. Ako dakle iz jedne nauke protječu štetne poslje­ dice, ta nauka nije ispravna: ona valja da bude kriva, valja je zabaciti. Sa ovom pretpostavkom Kartovi postulati po­ stižu snage ovako: kada se zaniječe opstanak Božji, neumrlost duha, sloboda ljudska, oduzimlie se etici oslon; a kada etika u narodima oslabi ili se poruši, valja da se rastepe i društvo, pa tim da zaredaiu sve nemile posljedice. Ovakove posljedice prak­ tične ne mogu teći — prema postavljenom principu — iz istine, dakle nije istinit princip, da Boga nema, da sve svršava rasulom našega tijela, da je ljudska volja sputana gvozdenim obručom nužde. S toga kontradiktorna propozicija ovim propozicijama valja da odgovara istini. Kantova argumentacija sličila bi indirektnoj ar­ gumentaciji logičnoj, koja se zove e х a b s u r d i s, premda joj ne odgovara na dlaku. Ali modernisti na što će osloniti svoju i m aпе n c i j u, to slijepo čustvo Božanstva? Na ljudsku narav možda? Ali ako upitamo naše iskustvo, ono će nam kazati, da pojam Božanstva običajno dobi­ vamo izvana — odgojem, poukom, naročito u djetinstvu - da tu nauku, što poprimimo preko auktoriteta, možemo i znanstveno dokazati pretpostavlja­ jući neke principe, što tu trebaju, kao u svakoj znan­ stvenoj demonstraciji, jer nikakove znanstvene de­ 187 monstracije ne može biti bez osnova, a to su prin­ cipi. Iskustvo nam kaže i narav, da kada taj pojam o Božanstvu mi ne bi stekli preko tugje riječi (auktoriteta), mogo bi ipak čovjek svojim umovanjem naslonjenim na empiriji iz poznatih nam stvari i osjetilnih zaglaviti na opstanak nekih bića, koja iz­ bjegavaju osjetilima, al ipak ne možemo kazati, da su manje realna, nego li je ono, što nam pada pod naša osjetila. Ova mogućnost, da se naime čovjek dovine do spoznaje, nešta što mu nadmašuje osje­ tila i što nadilazi rad ovim redom, u komu žive, ako se ne bi mogla protegnuti na svakoga pojedinog čo­ vjeka, može se protegnuti na kolektivno ljudstvo, hoću reći na neke obdarenije umove, koji bi otkrili te metafizične istine i naveli razloge, koji bi mogli udovoljiti ljudskomu umu. Razlog je shvatljiv, jer sve ljudske inteligencije nijesu poredane jednako na jednoj orizontalnoj crti, već na krivulji, koja se diže ' sPllštava: izme^ u inteligencije i inteligencije imade katkad 0j j 0mni'' razlika- 0vo možemo raziasn,tl isporegjivanjem istraživanja prirodnih znanosti, cisto racijonalnih - - kakove su matematičke, i mješovi­ tih, kakove su prirodne udružene sa matematičkim. A1 . „ . , Ako svakl p'! e ,'п’ 00v)ek пе svojom umnom naravnih za­ snaS°m oprijt . > spoznaje ne i kona, ipak drugi to mogu ili više takovih. Ovo nam potvrgju'e historija prirodnih znanosti u opće. Sto su otkrili na polju geometrije i fizike Pitagora, Arhimed, Oalilej, Euler, Newton i drugi, nadmašuje ja­ mačno umnu snagu dobra dijela ljudstva, koji je bio. koji je sada i koji će biti. Sto vrijedi za empirijske znanosti i čiste matematike, to isto vrijedi za meta­ fiziku i religijsku znanost. Obdarenije i jače inteligencije mogu — a da ništa i ne prime preko tradicije — elaboracijom svoga uma i empirijskim istraživanjima doprijeti dn prvoga uzroka iliti — kako bi moderna filozofija kazala do viših energija. A i ovo nam potvrgjuje povjest filozofije, ako se samo odatle izuzmu skeptici, agno­ stici i njima srodni modernisti. Ovo nam govori narav i empirija. No, može li modernistima narav ili iskustvo ka­ zati taj »i n t u i t« (vigjenje) Božanstva, što ga čoviek u sebi nosi? Ja mislim, da ne. $to pojam o Božanstvu mi ^adn imađemo, koji kao nekako prirogien nam je na­ ravi; ali odatle ne slijedi da taj pojam klija iz toga »i п t u i t a«. Slijedi, da je taj pojam tu i ništa drugo Da je pojam o Božanstvu »i п t u i t« u ljudskoj naravi ,svaki bi ga čovjek imo; ali čini se — pa i prema modernističnom mišljenju — da ga svak nema. Modernisti pišu u svomu » P r o g r a m u « (o p. ci t . s t r . 115.). Matematik, kao matematik, �188 Br. 12. — Serafinski Perivoj. — 1911. može i ne uživati u jednoj armoniji, u kojoj će uživati muzik. Ali s toga, što matematik ne osjeća armonije, ne slijedi, da tu armonija ne postoji re­ alno.« Ovako pišu modernisti. Mogo bi dakle — prema njihovu mišljenju — negdje i nepostojati taj intuit. Ovaj slučaj kazo bi, da »i n t u i t« nije ima­ nentan ljudskoj naravi, jer što je imanentno ljudskoj naravi, to valja da bude ondje, gdje je narav, već da joj je dodat izvana ili odgojeni, ili auktoritetom ili samostalnom umnom elaboracijom. Narav može biti bez onoga, što joj poslije nadolazi, premda o ovomu pojmu, o komu je govor, faktično takvih slučajeva neće biti. Radi ovih razloga modernistična »i m a n e nc i j a« pada, i tim se kaže čak slabija, nego li su Kan-tovi praktični postulati, koje su htjeli modernisti zamijeniti svojom »i m a n e n c i j o m«. Dr. Gjuro Arnold: Pred B ožić. Sunce sada Za goricu sjeda A krajem se < Seta večer bi To su oni dani I večeri tije, Gdje se ljudsko srce S preobilja smije Gdje svak zv’jezdu Sto no rodi Hrista, Da mu zadovoljstvo Još i krunom blista; I gdje morem tihim Mirisa i sjaja Vraćaju se čaši Izgubljena raja. To su oni dani, Gdje no budnem d’jete I ako sam blizu Svog života mete. * — * X Savrem ena periodična štam pa hrvatskih Franjevaca. Kad senior hrvatskih franjevačkih listova slavi mali jubilej, to slavlje nema značenja samo za njega, nego za sve novinstvo hrvatskih Franjevaca; svi bo njihovi listovi ili su od »Serafinskoga Peri­ voja« nadahnuti, ili su počeli živjeti, ugledavši se u »Serafinski Perivoj«. Zato nije bestemeljno, baciti ovaj put letimični pogled na pokret i stanje naše fra­ njevačke periodične štampe. Nepovršan motrioc može opaziti, da je od kako datira ujedinjenje i reformacija franjevačkoga reda (1898.), zastrujio neki svježiji i krepčiji život kroz žile toga reda. Ne spominjem unutarnje približenje reda duhu sv. Franje, niti njegovu intenzivniju djelat ^st na polju religijoznom i socijalno-karitativnom, nego ovdje ističem napredno kročenje reda u pro­ svjeti., Ne treba nam ići dalje od naših hrvatskih redodržava, jer vidimo u svakoj neku plemenitu utakmicu u naobrazivanju svoga redovničkoga po­ mlatka i usavršivanju u znanosti nekih sposobnijih članova reda Tu gotovo svaka redodržava ima svoje srednje i isoke škole, na kojima djeluju vla­ stiti sinovi, neki usposobljeni na prvim emporijima znanosti, a neki privatnim trudom nadoknadili for­ malnu habilitaciju. Pa i megju učećom franjeva­ čkom mladeži opaža se mnogo napredniji polet za solidnim znanjem. Za mjerilo ovoga zanimanja s knjigom svakako može služiti franjevačka štampa, koli književna, toli novinska. Nijesam pak preduzeo tu zadaću, da osvjetlim književnost hrvatskih Franjevaca, nego samo novinstvo. Priletio sam najpre pameću hrvatsku katoličku štampu, pa sam se uvjerio, da mogu ustvrditi: ni­ jedan corpus kod nas nema brojem obilnije perio­ dične štampe, nego franjevački red. Ima šest časo­ pisa i jednu reviju za propovijedi. Pred nekoliko godina bilo je 130 listova, što ih izdaju Franjevci po cijelom svijetu u 14 jezika, najviše u francuskom (30); ali nije razmjerom narodnosti ni hrvatski jezik zaostao sa svojih 7 listova. Ti listovi jesu: » S e r a ­ f i n s k i P e r i v o j « (Sarajevo, » D u š o b r i ž n i k « (Varaždin), » G l a s n i k s v F r a n j e « (Zagreb), » K r š ć a n s k a O b i t e l j « (Mostar), »A n g j e o Č u v a r « (Ilok), » G l a s n i k s v. An t e « (Visoko), » E u h a r i s t i č n i G l a s n i k « (Zadar); dakle po jedan franjevački list u svakom glavnome gradu hr­ vatskih pokrajina, osim u Osijeku. » S e r a f i n s k i P e r i v o j « , pri svom osnutku skroman i šarolika sadržaja listić, danas je strogo znanstveni list hrvatskih Franjevaca, koji se u zad- �Savremena periodična štampa hrvatskih franjevaca nje vrijeme bavi pretežno bogoslovijom, (samo bi bilo poželjno, da je ova bolje zadahnuta franjevačkom školom); nu zastupana je i filozofija, socijologija, historija, te kronologija cijele franjevačke obitelji, »Serafinski Perivoj«, koji je proživio razne faze i programa i imena, može danas zadovoljstvom gledati na preživjelih 25 godina, a još zadovoljnije na svoj sadašnji život. On se je svojim sadržajem digo na dostojnu visinu, okupivši oko sebe za suradnike ponajvrsnije naše franjevačke pisce; naše sinove muza, ali nerijetko možemo naići na vješto pero i kojega odličnog lajika, većinom prijatelja franjevačkom redu. »Serafinski Perivoj« steko je u našem naučenjačkom svijetu znatan ugled, te ga neki, vrlo mjerodavni, ubrajaju megju najbolje stručne listove kod Hrvata. To može biti samo na diku redu, a na pobudu njegovome zauzetnom uredništvu! » D u š o b r i ž n i k « jest smotra za katoličke propovijedi. Već joj teče 16. godište. Ona unaprijed donosi propovijedi za sve nedjelje i blagdane u mjesecu. Kad se uzme na um, da velik dio današnjega zla i liberalizma dolazi od manjkava, površna, nesavremena naviještanja riječi Božje, moći će se onda shvatiti važnost ovake periodične smotre, koja svećeniku donosi gotovu gragjti za propovijedanje. »Dušobrižnik« donosi propovijedi — a nekad i nacrte — od čuvenijih naših propovjednika, koli redovničkoga, toli svjetovnoga svećenstva. Te propovijedi za naše su slušateljstvo prikladnije, što su sastavljene prema duhu, potrebama i prilikama našega naroda i kraja. »Dušobrižnik« je prije izdavo i priloge, kao: tumačenje katekizma, duhovne vježbe, svibanjska pobožnost itd. Svakako je bilo smiono poduzeće, pokrenuti ovaki časopis za malo­ brojno čitateljstvo, — a k tome smo ili još imali istoga smijera — no ipak se je »Dušobrižnik« uzdigo nad druge i posto glavnim glasilom za hrvatske pro­ povjednike. Dužnost je zato svega hrvatskog sve­ ćenstva čuvati, da se njegov »Dušobrižnik« ne uguši u moru financijalnih neprilika, koje ga tište, ko mnoge hrvatske listove. Treba nam imati jednu, i dosta je jedna smotra za katoličke propovijedi. Ostali naši franjevački časopisi namijenjeni su prostome puku, — odraz demokratskoga duha si­ nova sv. Franje. Svi su ti, osim »Glasnika sv. Frane«, postali poslije reformacije reda, što pot­ krjepljuje moju gornju tvrdnju. Što da reknem uopće o svrsi franjevačkih pučkih listova kod nas? Po njima sinovi divnog Asižanina nastoje nadokna­ diti kod naroda svoju živu riječ, — kud naime ne mogu oni, može njihov list. Poimajući hrvatski Fra­ njevci važnost i korist štampe u današnje doba, pregnuše oko nje, da tom sjajnom i toplom zubljom m razbijaju mrak bludnje i led zloće, da šire duh Isusa i sv. Franje, socijalnog reformatora, da podržavaju megju našim milim pukom staru tvrdu vjeru i uzornu bogoljubnost. Ovi iranjevački listovi zalaze svuda, gdje ima Hrvata; ne samo naime po hrvatskim dubravama, nego po svim onim dijelovima svijeta, kamo borba za kruhom odagna našu mnogu djecu, Svakako je utješljivo, jer ovi tražeći i u daljini svoje vjerske listove, pokazuju, kako ostaju odani djedovskoj vjeri i materinoj riječi! Ukupni broj predbrojnika na franjevačke listove kod nas iznosi - kolko sam se mogo informirati — oko 15.000 osoba, a đa­ kako peterostruko tolko čitatelja. Osim općenite svrhe imaju spomenuti franjevački listovi svaki svoju posebnu svrhu i smijer. Evo toga ukratko: »G 1a s n i k s v. F r a n e«, osnovan 1895. Prije je nosio ime »Ružičnjak sv. Frane«, i to sve do ove godine. Bio je prvotno glasilom za gradnju crkve Marijine na Trsatu i u drugom redu organom 111. reda. Od ove je godine s promjenom imena izrazitije istupio sa svojim programom: podizanje 111. reda; dakle sad je čisto trećoredski list za hrvatske katolike. Glasnik sv. Frane« nastoji provesti organizaciju trećoredskih općina u Banovini, poput one u njemačkim zemljama, te izvješćuje o radu toga smijera. Pohvalno je, da donosi, kao za uzor, opširnije izvještaje o trećoredskim konferencijama, što ih priregjuju Franjevci u Zagrebu. Ne bi li doži­ vjeli, da na ove uže sastanke nastupe širi, dapače sveopći sastanak za hrvatske trećorece — o čemu se je pogovaralo —, što bi istom razmahalo krila 111. redu kod nas. » K r š ć a n s k a Ob i t e l j « . 1899. pokrenuše ju Franjevci u Mostaru, najviše za bosansko-liercegovački puk. Nije imala zaokruženog programa, ali se ipak trsila donositi štivo, koje bi odgovaralo nje­ zinu naslovu — obitelji i za obitelj. Prvo svoje desetgodište bila je »K. Obitelj« .skroz religiozni list; nu od lani s no.vim uredništvom počela se ba­ viti pomalo i profanim stvarima te đogagjajima. 'Гај dvostruki smijer ne može se odobriti, nego bi po mome skromnom mnijenju bilo probitačno, da »K. Obitelj« promijeni svoj program i pretvori se u posve profani kršćanski list za bosansko-hercegovački katolički puk, kojemu takov listić neophodno treba u razvijenijim danas prilikama političkim, kao što sve ostale hrvatske pokrajine imaju po koje pučke kršćanske novinice. Ovaka reforma najzgod­ nija je baš ovome list, jer joj je najbliži i sadržajem i naslovom, a listu bi bez sumnje osigurala procvat i raširenje. »A n g j e o Č u v a r«. Počeo ga je izdavati g. 1901. O. Mladen Barbnrić, te je listić za njega, kao �190 Br. 12. — Serafinski Perivoj — 1911. urednika i nakladnika, još i danas privezan. List je, kao svi ostali naši listovi, mjesečnik. Jest nabožnozabavni list za mladež pučkih škola. Po uregjivanju i opremi vidi se, da urednik razumije dječinju dušu. »Angjeo Čuvar« čita se, mislim, najviše po Slavoniji, pa i od srednjoškolaca. Svakako je dobro, što našim nevinim početnicima u učenju imamo dati u ruke neokaljano periodično štivo! » G l a s n i k s v. An t e « . Reko bih, da je mo­ ralna potreba pokrenula ovaj časopis. Nevjerojatna je ljubav, koju goji prema Svecu čudesa naš pleme­ niti puk, navlastito u Dalmaciji i lierceg-Bosni. Da se taj ljubavni žar ne samo podrži, nego još više raspiri i raširi, te blagoslovi miloga Sveca nad dragi nam narod što obilnije privuku: nakanili su bosanski Franjevci izdavati glasilo sv. Ante. Tu spasonosnu nakanu i ostvariše g. 1906. List narodnog milje­ nika na nebu prigrljen je od Hrvata to Ikom susretljivošću, da danas broji sam on čitatelja, blizu kolkn svi ostali franjevački pučki listovi ukupno; tolko sc je ubrzo raširio, da se on danas štije, kako u S ara­ jevu, tako u Clevelandu; kako u Zagrebu, tako u Australu; kako u Spljetu, tako u Kitaju; kako u Osi­ jeku, tako u Misiru; kako u M ostar , tako u Bugar­ skoj. Ničemu se drugome ne može pripisati širenje ovoga lista, kolko onoj čarobnoj moći, što ju u sebi krije samo ime nad sve simpatičnoga Sveca, i snažni njegov zagovor kod Boga. Glasniku je, istina, prva svrha: širenje pobožnosti prema sv. Anti, što čini člancima, pjesmama, objelodanjivanjem primljenih po Njemu milosti; ali nije isključio iz svoga programa pridizanje religijoznoga duha u našemu narodu svim mogućim sredstvima: raznostranim nabožnim šti­ vom, vijestima, beletristikom, ilustracijama. U listu ima posebni odsjek za miljenicu sv. Ante — mladež a zove se »Ljiljan sv. Ante«. Po tome »Glasnik sv. Ante« može udovoljavati svim zahtjevima pučkoga religijoznog časopisa. »E u h a r i s t i č n i G l a s n i k « jest istom tro­ godišnje čedo megju listovima franjevačkim. Kako ga je pokrenula ljubav prema presv. Euharistiji, tako mu je i prva zadaća: nijetiti poput Vestalke oganj ljubavi prema ovome najbožanstvenijem Otaj­ stvu ljubavi. Svoju svrhu postizaje »E. Glasnik« donoseći nježna razmišljanja i pjesmice o presv. Eu­ haristiji, te životopise velikih štovatelja Euharistije, opisujući Erharistične pobožnosti i svečanosti, kao: osnutak društva za svagdanje klanjanje i društva malenih podvornika. »Euharistični Glasnik« je za­ pravo utemeljitelj tih društva po hrvatskim kraje­ vima i glasilo svih euharističnih bratovština, napose dviju spomenutih. Buduć su ove bratovštine presagjene većinom iz Italije, to se i u »Euharističnom Glasniku« opaža neki duh gledanja na Italiju. Ovo je samo u bitnosti pregled periodične štampe kod nas, hrvatskih Franjevaca. No proma­ trajući prilike naše franjevačke žurnalistike napose, a hrvatske religijozne uopće, dolazim do mnijenja, da u nas vlada hiperprodukcija ove štampe. Nema r naime razmjera megju kontigentom čitalačke publike i obiljem periodičnih publikacija; :ili možda bolje rečeno :jiem a proporcije megju konsumentom i pro­ ducentom sve štampe. Trebalo bi uzet u obzir anal­ fabetizam i siromaštvo našega naroda; treba uzet u obzir, da se njegovoj duševnoj potrebi može udo­ voljiti s jednim solidnim nabožnim listom, kolko i sa tri: pa ga zato ne bi smjeli preopterećivati sa mnogobrojnim listovima. Ne samo da za još dugo vremena ne bi bio nuždan kakov novi list za puka, nego bi bilo korisnije i opstojeće reducirati, ili s dru­ gima fuzionirati; td i onako mnogi životare, te samo izlaze, da se broji. A ne bi bilo bez koristi pove­ ćati zato profanu kršćansku štampu kod nas, koja je brojem vrlo kukavna. Ovaj predlog valja objektivno i zrelo shvatiti, a ne krivo uzeti. Da bi se nešta u ovome smislu reformirala naša štampa, ne može išta pojedinac, nego svi, ili većina onih, kojih je ta stvar. Kod nas se još i ne pomišlja na sastanak ka­ toličkih novinara, koji bi jedini bili mjerodavni nešta slična izvesti, organizaciju naše religijozne štampe provesti, megjusobno uloge razdijeliti itd. Tome bi možda bila najprijatnija zgoda na II. hrvatskom ka­ toličkom sastanku, o kome se počelo po našim no­ vinama nešto šaptati. Bože, podupri!1) L IS T A K . Dr. Blažević: Sv. Franjo Asiški i renesansa. Godine 1876. bi na uspomenu velikog borca za slobodu katoličke Crkve u Njemačkoj Ivana Josipa pl. Gbrres-a usta­ novljeno i po njemu prozvano društvo: Gorres- Gesellschaft. Društvu je svrha njegovati znanost megju katolicima u Njemačkoj. Od *toga si je vre­ mena do danas rečeno društvo svojim znanstvenim radnjama, knjigama, te pomaganjem sjeromašnih ‘) Na želju pisca, ostavili smo nepromjenjen pravopis. �Listak. učenika veliki glas i ugled postiglo. Svake godine imade se držati glavna skupština, na kojoj se o broju članova, izdatim djelima, te stanju blagajne potanko izviješće daje. Ovogodišnja glavna skupština u to­ liko nas zanima, u koliko je na njoj bilo govora o sv. Franji. Profesor na freiburškom sveučilištu dr. Gustav Schniirer — koji je prije nekoliko godina krasni ži­ votopis sv. Franje izdo — i ovom je prigodom za predmet svoga govora uzeo sv. Franju, dotično njegov odnošaj prema renesansi. Mnogi su naime držali, da se sv. Franjo od renesanse rastaviti ne da, da je on njezin bar preteča bio. Govornik megjutim dokazuje protivno, a publika ga burnim pljeskom nagragjuje. Njegov krasni govor dono­ simo u izvatku. Sabatier i Thode, veli rečeni profesor, u svo­ jim djelima o sv. Franji, kušaju, da dokažu, da je svetac više naginjo renesansi, nego svome t. j. srednjem vijeku. Ali da se ovo dokaže, najprije treba znati u čemu je bitnost renesanse. Ova se pak ne sastoji u uskrišenju stare kulture, niti u indi­ vidualnoj izobrazbi ljudi. Renesansa se naprotiv ima da smatra plodom pokreta za napredak kulture, koji se već u XII. vijeku opaža, a prouzročen je go­ spodarskim napretkom talijanskih gradova, iza kako je islam iz srednjeg mora potisnut. Ušljed raznih momenata, Kao i ušijed toga, što su si mnogi gradovi neke zadaće preuzeli, koje je do toga vremena Crkva vršila, stvori se neka vrst opreke prema Crkvi. Treba nam samo spomenuti gradske škole i gradska sveučilišta. Ovo je dopri­ nijelo, da su svjetovnjaci u opreku sa svećenstvom došli. Renesansa, znači nadalje malaksanje sta­ rog zadružnog duha, koji je u srednjem vijeku vlado. Stare je vjernosti nestalo. Talijanska je renesansa doba državnog nezadovoljstva i prevrata. A sad se pita, kakovo je stanovište prema ovim novim pri­ likama zauzeo sv. Franjo. Raskošnosti renesanse suprotstavio je sveti Franjo potpuno sjeromaštvo. Izboru govorničkih oblika, kao što ih je renesansa gojila, pokazuje sv. Franjo svoju odvratnost. I dok su glavni čimbe­ nici renesanse jezik tako jednostrano odgojili, da su radi toga često puta na sadržaj posve zaboravili, dok su njemački učenjaci svoja imena latinskim za­ mijenili i uporabom latinskog jezika, jaz megju naobraženim i nenaobraženim, koji još i danas opstoji, stvorili, dotle je Franjo to sve zabacio, a osobitu si je odliku time steko, što se je obično pučkim jezi­ kom služio. Пок je renesansa zadružni siniso gu­ šila, dotle ie Franjo ovim zadružnim duhom napu­ njen bio i time stare redovničke ustanove novim 191 duhom zadahnuo. Neki bi htjeli, da nekom vrstom religioznosti Franju s renesansom spoje. Istina je, da se Franjo u prvom redu srcem Bogu obraća, i na našljedovanje Isusa potiče. Ali time nije Franjo došo u opreku s Crkvom, niti se to može današnjim protucrkvenim subjektivismom nazvati. To nam najbolje razjašnjuje jedno mjesto u Franjinoj opo­ ruci: »Gospodin mi je takovu vjernost prema kato­ ličkim svećenicima dao, da bi ih slijedio, i kad bi me progonili.« Iz svega toga slijedi, da ništa nije nepravije, nego Franju pretečom renesanse činiti. Naprotiv, njegova sama pojava nije drugo do li re­ akcija proti novim tendencijama, koje se u rene­ sansi svršuju. On ne stoji na početku renesanse, nego na svrhi kulturnog razvoja, koji se skroz i skroz protivi renesansi! A. Čićić: Pokus književnog društva u Bosni, god. 1868. Pod ovim naslovom izašo je u S. Perivoju, br. 2. god. 1911., omanji članak od dra. Jelenića. Glavna miso članka jest, da se je u Bosni osnovalo književno društvo, koje bi imalo pred očima niži puk, jer po­ stojeća »Matica Ilirska« u Zagrebu nije udovoljavala prosvjetnim potrebama prostoga naroda u Bosni, buduć da je bila nešto više iznad njihova shvaćanja i kulturnog nivoa. Zato je najviše nastojanjem biskupa Vujičića osnovano novo društvo, kome je bio prvi predsjednik fra Grgo Martić. Dr. Jelenić iznosi jedan poziv ji taj zbor, što ga je Martić pošlo na o. fra Iliju Ćavarovića. Sami poziv može se čitati u S. Perivoju na označenome mjestu. Dr. Jelenić veli, da je društvo osnovano za Bosnu, a to se isto još jasnije razabire iz Martićeva poziva, pa bi i književ­ ni plodovi na svjetlo izlazili u knjizi pod imenom »Bosanska književnost«. Ovaj megjutim pokušaj je zašto; a glavni uzrok zastoju imo bi biti osnutak sličnoga društva u Zagrebu pod imenom »Društvo sv. Jeronima«. Po nalogu o. gvardijana dra. fra Danijela Bana uregjujući ja pismene stvari fra Grge Martića, kojih, osim njegovih uskih djela, što su u rukopisu, neima bogzna koliko, naišo sam na jedno pismo, što ga 16. 9bra (novembra?) 1868. pošlo Martiću iz Mostara Fr. Angelus Episcopus, a na omotu vlastoručno Mar­ tić je notiro: u D r u š t v o B i s k u p K r a l j e v i ć . Ja ne ću da nadodajem svojih refleksija na ovaj kulturni dokumenat naših starih ujaka, jer ko sravni članak dra Jelenića i osobito Martićev poziv sa ovim listom biskupa Kraljevića, lako će opaziti svu slič­ nost i različnost; hoću reći: lako će pojmiti misli sadržane u ovome pismu kao logični odziv na Mar­ tića poziv, a proširiti će mu se poznavanje, što ga je dobio o tome pokusu iz članka dra. Jelenića tim, �192 Br. 12. — Serafinski Perivoj. što će se upoznati s nekim potanjim mislima za ustrojstvo toga društva. Ja samo upozorujem na jednu osebujnu diferenciju Kraljevićeva odziva, koju ne bismo mogli očekivati iz poziva na o. Ćavarovića, jer kod Ćavarovića ambijenat ovoga društva pro­ teže se na b o s a n s k u r e d o d r ž a v u i djela bi izlazila u knjizi pod naslovom » B o s a n s k a k n j i ­ ž e v n o s t « : ovdje pak odgovor je na poziv, što ga Martić upravio na Hercegovca Kraljevića: a to je već Širi ambijenat — društvo bi dakle bilo i za Her­ cegovinu! Posebna opet ideja Kraljevića bila je, da se pozove u društvo i dalmatinska redodržava »ss. Redemptoris.« Bez daljnjeg komentara ja ću ovdje iznijeti Kra­ ljevića pismo na Martića, a ko ima volju za tu stvar, neka prispodablja što hoće i kako hoće: a najbolje bi bilo, ne bi li ko potražio još sličnih pisama o toj stvari, pa da ih priopći ovdje u Perivoju. Pismo doslovno glasi: Stasi: Reverendo Patri Grege io Martić Def. atque Pajregorio t rocho. Saraevo. ilio p p f Dragi zemljače! Ja sam onu knjigu primio nešro čito i pridao Bakuli. Sad evo opet primi Vaš poziv u društvo knji­ ževno. Kad biste Vi mogli amo pripast da se zbiljno dogovorimo i moje opaske metnemo, čini mi se da bi dobro bilo. Ja bih hotio uvest ovde T i p o g r a f i u . Ovde bi bilo Misto bivši ova R e s i d e n z i a dosta prostrana. Ima ovde jedan fratar koi bi mogao bit director iste, i kalendarista. 2. da bude jedan censor od strane biskupove. 3. da pozovemo i Provinciu Dalmatinsku Ssmi Redemptoris u društvo. 4. da učinimo 1. Maticu. 5. Znam da bismo imali i Popo­ vah nikoliko s nam ter da nešto bude divno, i stalno. 6. da skupimo para ter metnemo na I n t e r e s j e r p a r a i š j a p a r (?) r e č e t u r č i n . Još mloga druga imadu koja bi ja s Vama zborio, i činili bi, da zavedemo jedno zbiljno i divno društvo. No što se mene tiče, ja ću štogod mogao g a r j e t i t više, svu snagu uložit i ovu amo bratju probudit: ali velim mlogo bi mi drago bilo s Vama se razgovorit: pak onda započet radit: ako Vi ne morete amo doć brez dopušćenja Vašeg Biskupa morete istomu javit. Meni je takodjer drago dasu Vas učinili U r e d n i ­ k o m. Predloga nisam primio, kog velite, da ša­ ljete. Ja znam da biste Vi došli amo, bio bi jedan e l e c t r i c i s a m za probudit ovu bratju Vaše zem­ ljake. Popove bi mloge ja iz Dalmacije naveo da primaju iztiske naše i para šalju; a čini mi se još koga i Biskupa Dalmatinskoga da nam koju paru pokuči za podignutje Matice. — Više bi se medju nama 1911 prijateljstvo razplodilo, a mir napridovao, bez koga sve je zaludu. — Stog Jesuite idju naprid, jer je vas Red kao jedna kuća. — JVliogo bi bilo koristno uvest Tipografiu: ama da bude sub inspectione obaju Bi­ skupa to jest da Vaše spise prigleda Censor Vaš Biskup, a naše amo, da ne bi štogod s vrimenom se iztizkivalo contra bonos mores vel politicam. Ova ako begenišete tamani, ako li ne a Vi bacite. — Ja upavam (?) što mogo više garjatit, neću zanemarit. Crkva Mostarska dosad zapala 424 kese, a još će do 80 otić dok se dovrši. Tamo idje M eštar isprid naroda, nek Vam je priporučen. Mostar na 16. 9bra 1868. Srčani priatelj Fr. Angelus Episcopus. n požar u kraljevskom Visokom. Padala mi je onda na um Kartago, Roma, Mediolanum, Magdeburg i druge žrtve velikoga požara, kad sam promairo njihovu en miniatur sliku u požaru Viso­ koga. Bijaše veličanstven i grozan prizor, kad oveću varoš proždire žedni oganj, kad stotine zgrada prave bajnu rasvjetu, koja mrklu noć čini jasnim danom toliko osvjetljuje obzorje, da sva mjesta u okolici od 40—70 kilometara daljine opažaju požar. Dusi bosanskih kraljeva, koji no nekada sjediše na svom gradu Visokom, gledali su jamačno iz visina, kako pred lju­ tom »jangijom« iščezava njihovo, nekad kršćan­ sko, sad muhamedansko, Subvisochium, gledali su, kako divlji vihor savija visoke stupove plamena preko deset, dvaest drvenih krovova, koje jednim mahom obujmi u svoj nesmiljeni zagrljaj. Pogorjelo je srce, sva sredina industrijalnoga grada Visokoga, pola ga je sad ugljen i pepeo; pogorjelo je bogatstvo i imanje, mnogi bezi, hadžije, age i trgovci; jadna fukara izgubi i ono droljavo pokrovlje, te sa polunagim i gladnim sibjanom ostade na polju. Nije, hvala Bogu, pogorio istina nijedan od onih malo­ brojnih katolika, ama mi je opet žao svoje po krvi braće muslimana i pravoslavnih, pa se ne mogu lako oteti maštanju nad ovom katastrofom, te reći koju konkretnu. Prem da bi ovaj opis pristajo za novin­ sku samo kritiku, ipak mu nećete, mislim, uskratit mjesta u Vašem uglednom listu, kao franjevačkom glasilu, jer se u ovoj zgodi istakoše baš Franjevci. Jutro od 24. studenoga nastalo je prije vakta, već u 3 sata se je umjetno svanulo i sve oživjelo. Na prasak pušaka — topovi im zargjali — probudi se svijet; na to udari zvono s franjevačke crkve, pošlje s pravoslavne, a i mujezini s nekih džamija se oglašiše, — sve je alarmiralo na pomoć. Ne znam, šta se je dotle dešavalo, osim po čuvenju, da se je vatra �I® I [-t T iskara i lito s ra llia VOGLERI DRUGOVI, SARAJEVO :: (Komanditno društvo) :: preporučuje velečasnoj gg. svećenicima i župskim ure­ dima svoje obilato snabdjeveno skladište sviju vrsti - - crkvenih tiskanica, - kao: matica krštenih, matica krizmanih, matica vjenčanih, matica umrlih, protok'' ?Petina i exhibita, krstnih, vjenčanih ^..лп;п usu -> d. u pojedinim arcima ili u S'dHnom uvezu, u vla* knjigovežnici. m м ^ Službe* Л1 kuverata u svim 'Л Posluga D7? i, _______ nama. nar __-_ n { ' ] 'ene umjerene. Prva hrvatska parna tvornica vostenib в н в в в в в в в в в в svieća i medičarskih proizvoda М. LUKINIĆ, KARLOVAC. Kao jedina domaća hrvatska i u toj struci najpoznatija tvrdka preporuča se ovime najuljudnije veleč. župnim uredima, samostanima i inim crkvenim predstavničtvima za nabavu ргатШ i nepatvorenih vožtanica, atearinskih svijeća, crkvenog ulja z i ^ i vo. tamjana, stienja, dušica 1 t. d. Preko 300 javnih priznanja i pohvala o vrsnoći proizvoda i o solidnosti tvrdke leže svakomu na uvid, dočim preko 600 Župnih ureda u domovini našoj svojim proizvodima poslužujem. U interesu je svakog konsumenta, da se kod nabave gornjih predmeta na tu domaću i valjanu tvrdku obrati. — Tvrdka je odlikovana na svim domaćim izložbama. Za olakšati naručbu, valja tražiti cienlk, koji se franko dostavila. 1 ^- '' '1"~ �UTEMELJENA GODINE 1882, UTEMELJENA GODINE 1882. Tiskara i litografija Vogler i dr., Sarajevo Telefon broj 119. (Komanditno društvo) ćemaluša ulici 172. Najstarija knjigotiskara i s l i č i l a к Bosni i Hercegovini Preporučuje molitvenika, poslova, što ukusnom Moderno uregjena i djela, brošura, ka.ta, kao i svih .uku zasjecaju sa nije cijene. knjigovežnica, izragjuje sve vrsti uveza za knjižnice, velečastne župne urede, škole i privatna poduzeća, — Uvezi obavljaju se po naručbi: u papiru, platnu i koži. Vanjske nmotte oMlalu se Ono l tofiio. Slagaćl stroj „TIPOGRAF" Brzojavi: Vogler, Sarajevo. � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Serafinski perivoj Subject The topic of the resource franjevci , religija, književnost Description An account of the resource Izdavač lista je franjevački red u Bosni I Hercegovini. Uz odobrenje redovničke vlasti urednici su bili fra Ignjacije Strukić i fra Anđeo Brković. Odgovorni urednik bio je fra Josip Markušić. List je izlazio jedanput mjesečno u sveskama od dva tabaka na latinici i na hrvatskom jeziku. Smatra se nastavkom Franjevačkog glasnika. Uredništvo je u Visokom, a štampan je u Štampariji Fogler i drug i Štampariji „Bosanska pošta“ u Sarajevu. 1914. Godine je promijenio naslov u Naša misao, a od 1903. do 1908. godine ima podnaslov Glasilo hrvatskih franjevaca, te od 1909. Do 1913. ima i podnaslov „List za katoličku prosvjetu i zabavu“. Creator An entity primarily responsible for making the resource uredjuje fra Arkangjeo Brković Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Visoko : Bosanski franjevci, Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1902-1913 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Language A language of the resource hrvatski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2303-7741 (Print) ISSN 2712-1194 (Digitalna reprodukcija) Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 30 cm NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22578438 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Serafinski perivoj 1911 Description An account of the resource Br. 1; 3-7; 9-12 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1911 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2303-7741 (Print) ISSN 2712-1194 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22578438 https://kolekcije.nub.ba/files/original/6cfa6169a6097d2ec431c889c4f7a292.pdf dcae1e00869a1da3fd63741c960755ba PDF Text Text SERAFiNSKi Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU SARAJEVO, BROJ 1. 15. SIJEĆNJA 1912. GOD. XXVI. SADRŽAJ: A) PJESME 1 ČLANCI: 1. 2. 3. 4. 5. Dr. Gjuro Arnold: Zvijezda mora G. Guenot: Neronove žrtve P. Senjić-Tvrtković: Genij Hrvatstva Pjesnik i pravnik b. Jakopone da Todi Dr. Gjuro Arnold: Što se više bližim . . j B) LISTAK .............................................. 1. Dr. Jelenić: Sraz kršćanstva i islama pod P' gradoi^ 1456 . . . . 2. F. A. G .: Socijologija u Špar;jolsk; .■ oeiuinarima 12 C) VJESNIK . . Ж Д р Г .............................. 13 Naša domovi л. Zahvala franjevačkoj gim.i .ziji п Visokome — Skupština za gradnju crkvo гл. Antuna u Sarajev — Obnova crkve u Tolisi. - 'romjene..— U — Kužan vjetar s mora. — i postolski d gat ItaMj.i Deficit jubilarne godine. — Žrt Čudan način propovijedanja . . Švicarska. Borba proti spaljivanju tje le sa............... 15 Engleska. Značajni govor kardinala Bourne . . . . 15 uiturni boj N Njemačka. ...................................................15 r ’— 'ka Joahima III............................................. 15 D) Kiv : NA SMCTRA . • ..............................15 Prikazi i ocjene. Dr. Bl\ v : L>atka povjest glazbe.................15 'rum!i smo na prikaz i ocjenu. Sveto Pismo Staroga i Novoga Zavjeta. — Kine­ ske oitanje ц fiosn i Hercegovini. — Der Rosenkranzf de> Priesters Erklarung des kleinen De^H|tjschen Katechizmus. — Aiban Stolz, ErzidiuMg u n s t ............................................................................... .... . . . 14 ______________________ Podrnžnice д Spljetn, Trstu, Celovca, Gorici i Celje, Dionička glavnica K 8,000.000. ■■Pričuve preko K 900.000. Prima uloge na štednju na uložne knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih sa 4 V lo čisto bez ikakvih poreza i odbitaka. Kupuje i prodaje sve vrste papira od vrijednosti po najpovoljnijim cijenama, isto tako sve vrste domaćeg i stranog k o v a n o g i pap irn og novca. 0 svim ostalim bankovnim poslovima daje na zahtjev pismena i nsmena obavještenja & 16 “ opisnica uredn s t v a ......................................16 �ANTUN HUBER, Bruneck, Tirol dekoratorni slikar i pozlaćivač. Atelier za crkveno slikanje. PREPORUČUJEM SE VELEČASNOM SVEĆENSTVU ZA SLIKANJE CRKAVA U SVAKOM ŠTILU I IZVEDENJU UZ UMJERENU CIJENU. ISTO SE PREPORUČUJEM ZA GRADNJU I POPRAVLJANJE OLTARA, KRIŽNIH PUTEVA I T. D. -------SA NACRTIMA I CIJENOM PRIPRAVAN SAM ODMAH POSLUŽITI.-------Brzojavna adresa: HUBER, BRUNECK, TIROL. Privilegovana iska banka novi n i Da uzmogne štediti sa б K Privilegovana zemaljska akoga! di iaba a često ići u banku. . jt zgodne male vrlo lijepe privatne kutije za štednju iz če ка (v sliku), koje ona po želji ustupa sve. (om e :e kut.ja otvoriti sa tamo spremi j e \ kl. em, n^vac iz nje prebrojiti i upisati uplatu od 6 kruna (trošak kutije), kop se u kćo шо i uložnu knjižicu. Ta se pak knji­ žak vraća, kad se kutija opet pred:, zavodu, žica , vlasniku, koji može po tom sa Te kutije može svaki svoJ »л које su iskazane u knjižici sobodno ima u svako doba pri ruci. Iste su zt ključan raspolagati. i napose uregjene za kovani i papirni u m e , s način štednje prema tom e osniva je vagjenje i ispadanje novca z a p r v з P , r ipu, da se jednom sprem ljena uštedtentiranom spravom. Kovani se novac ,'a г može opet olako dignuti, nego se kroz prostrani otvor I I. dočim Snijeti u banku, gdje se ukamaćuje, a novac savije i utura kroz šupijinu ma prima kau štedovni ulogna ukamaćenje tivnoj strani i najmanji iznos. Kad se kutija napuni ili prije u >vaj način štednje osobito je podesan za času, ali svakako svakoga ili svako dva mje osobe svak og staleža, koje mogu da štede seca donese se u banku ili na m jestim a, gdj samo u malim svotam a, napose za obrtnike i banka nema podružnice, na odregjeno m ^ sto, radnike; za domaćice i u uzgojnom sm islu za djecu; za stoln a udruženja i sabiranje za . prinosa . društvene, osiguravajuće, dobrotvorne i pobožne svrhe itd. kao i za osobe, koje stanuju u udaljenim mjestima, te ne mogu svaki uštegjeni novčić donijeti u banku. Ovaj način štednje ima zadaću, da unapredi sm isao za štednje i da uštednje, koje kod kuće leže u ormaru privede ukam aćenju. I ako se samo na helere štedi, mogu na taj način postati stotine. Ko dnevno samo 20 helera stavi u kutiju, zaštediće kroz go ­ dinu dana 75 kruna, za pet godina oko 400 kruna, a za 10 godina oko 900 kruna. Što se u malome stavi u kutiju neće nikomu uzmanjkati, dočim će se svako iznenaditi i poradovati uspjehu u glavnici, koju će tako postići. Da se dobije takova kutija, d osta je doći u banku i javiti adresu ili pisati. -- BOSANSKO-HERCEGOVAČKO - - G R A G J E V N O D IO N IČ K O D R U ŠTV O U SA R A JEV U Preuzima osnivanje i izvagjanje vrsnih javnih i privatnih zgrada, drumova, betonskih radnja, vodovoda, gradnja u vodi, elektrana, tvornica itd., te preuzima financiranje gradnja uz povoljne uvjete; proizvagja svakovrsne cigle u vlastitoj :: kružnoj ciglani. :: DIONIČKA GLAVNICA K 500.000 — MOŽE SE POVISITI NA K 2,000.000 - Glavno zastupstvo za Bosnu i Hercegovinu Direktor: gragjevni savjetnik Josip pl. Vancaš. najboljeg materijala za pokrivanje krovova. TVORNICE ETERNITA �serafinsri Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU BROJ l. SARAJEVO, Dr. Gjuro Arnold: 15. SIJEČNJA ■ Z v ie zd a m ora. Noć i mrak; a tamno more Vrije opet srcu u mom — Diže vale poput gore 1 gromotnim šumi šumom. Lagje mnogih nada mojih Kroz valovje mutno jure Svaki čas se druga znoji U mukama skrajnje ure. A1 meni je tek do one, Što rio moju krije vjeru Ole, kako je vihri gone I po virim’ b’jesno deru. Mislim, da je sada stala Blistat nad njom blijeda zora . . . Ne, ne! — Ti si! Tebi hvala. Majko Spasa, zvijezdo mora! G. Guenot: --------------------- N e r o n o v e ž rtv e. (S francuskoga prevodi Pajo Mišura.) 1. Subura. Pod Aventinom, na Tiberovim obalama, u carskome Rimu, vijuga se poput zmije nečista, smrd­ ljiva, kriva ulica, imenom Subura. Tuda vrvi ne­ voljno, besposleno, prljavo stanovništvo, koje se uzdržaje državnom blagajnom na troškove svijeta, koji je plaćao čast, što je rimskim postao. Ova svjetina prognana s Foruma od pada republike, nije održala od svoje stare moći, do prava na kruh i kazališta. Povjest pripovijeda, kako su cezari za to veliko­ dušno doprinosili terete prvoga reda: cirkusi i amfi­ teatri rijetko su praznikovali. Jednoga jutra 64. g. Isukrstove, mnogo prije dana, sve je bilo u vrtnji u jednoj od ogromnih 1912. GOD. XXVI. zgrada na osam podova, koje su se nalazile s jedne strane uzduž ulice, a s druge uzduž rijeke. U jednoj najubožnijoj sobici otoka — ovako su se zvale ove prostrane zgrade radi njihova osamljena položaja, — stanovalo je šest ljudskih stvorenja: čovjek, žena i četvero djece, od koje najstarijemu bilo jedva osam godina. Čovjek, gospodar stana, glavar obi­ telji, bio je u naponu dobe; potezi su pokazivali rimsko lice, preinačeno smjesom tugjinske krvi, ka­ kovo se je pojavljivalo u one dane propadanja; na njemu se je čitao ponos zajedno sa potištenošću, uspomena na staru slobodu i osjećaj sramotnog rop­ stva. Obučen u vunenu togu, suburski stanovnik dostojanstveno je navlačio na se kabanicu od kostrijeti; noge su mu bile obuvene u sandale, zakop­ čane sa četiri vezane steznice. On se je spremao na dvor, premda se još nije bilo svanulo. Žena mu, otmena stasa, visoka, stajala je kraj njega. I ako joj je bijeda, a možda i glad, lice ispio, još je bila lijepa. Oči su joj imale neku značajnu nježnost: one su odrazivale ustrpljivu mirnoću, koju je kršćan­ stvo, od tog doba, onako divno udahnjivalo siroma­ štvu. Ovoj ženi bilo je jedino odijelo i nakit jedno­ stavna crna tunika. Četvero djece bez reda se pru­ žilo po vremenom izjedenom prostiraču i mirno je spavalo. U jednom zakutku sobe ležala je malena mjedena cijev pod utisnutim imenom vlasnika na zidu i označenom kolikoćom žita, koju mu se da­ valo svakoga mjeseca iz državnih žitnica. Još su se u sobici opažala dva kamena, koja su služila za mljeti žito; jedna klupa i jedan stol sačinjavali su ostalo pokućstvo. Rimski gragjanin živući ob dan pod trjemovima hramova, bazilika, u atriju veli­ kaša, kojim se je udvarao, u kupalištima ili termama, prostranim dvorovima, koji su bili za nj sagragjeni s nekim kraljskim sjajem, prezirao je ugodnost do­ maćega krova; to je raskošje bilo pričuvano oda­ branim obiteljima, koju je obogatio i ugojio plijen svijeta. Što se tiče njegove žene, malo je glavu raz­ bijao: željezni zakon činio ju prvom robinjicom čo­ vjeka; pa i djeca bila su podvržena neograničenoj vlasti poglavice obitelji. Unutrašnjost onoga, što smo opisali, koju je �2 Br. 1. — Serafinski Perivoj. — 1912. rasvjetljivala zadimljena svijeća postavljena na ka­ men, koji je bio u zid zabijen, vjerno se odrazivala sa svim sitnicam golotinje i skrajne bijede u hilja­ dama stanova, odregjenih rimskom puku. Čovjek i žena, čiju smo sliku digli, mukom su se gledali za nekoliko časa. Zora je počela bijeliti daleke sabinske planine, kad je prvi koracao prama vratima; jednim kretom žena ga ustavi, govoreći mu uzru­ jano: — Gdje ćeš tako rano, Veturije? Gradske su ulice još puste; sve počiva u stanu bogatih patricija. — Siromašni štićenik ne smje, da ga čekaju u trijemu velikaša. Ti znaš, Koralijo, rimskim se sret­ nicima mili brojiti dugi niz dvorjanika na vratima nji­ hovih prekrasnih dvorova. — Koga ideš danas pozdraviti? prihvati Rimljanka. — Namjeravam se prikazati Pedaniju Sekundu, prefektu grada. — Mogu li znati uzrok ovoga izbora? Mislila sam, da si imao druge osnove. — Pedanij Sekund večeras prregjuje sjajnu ve­ čeru; možda će i mene na nju pozvati i posaditi me na klupicu kraj njegovoga bogatoga stola. Ovaj odgovor smrači lice bijedne majke; jedna suza poput bisera zasja na kraju njezim crnih tre­ pavica. — A nama, reče ona sa bolnim uzdisajem, ko će nama priskrbiti večeru? Veturij saže ramenima s nekim nestrpljivim iz­ gledom. Ipak Koralija proslijedi: — Ne ćeš li imati milosrgja na ovu nevoljnu djecu? Već su se juče morala zadovoljiti s kruhom i s kašom skuhanom na vodi, megjutim ti si primio dar od sto kvadranta1), svotu, koja ti se nije činila zgodnom, da se i mi s njom okoristimo. — Sastao sam se sa Hermom, Tigelinovim oslobogjenikom, odgovori Veturij, u smetnji; on me je odvukao u p o p i n u2). Nisam se mogao oprijeti čo­ vjeku, čiji gospodar zaprema tako važno mjesto u Rimu. — Tu si, bez sumnje, potrošio novac, koji je bio dovoljan, da ti se djeca za dva dana prehrane. Onoga časa, kada si ti jeo ovnovu glavu s lukom i kada si pio pečeno vino, pitali su me, hoćeš li im povećati njihovu mršavu hranu. — Stvar je učinjena, više o tomu ne govorimo, odvrati Veturij, više ponižen, nego rasrgjen prigo­ vorima svoje žene. Taj izljev riječi ne će izliječiti zlo, na koje se tužiš. ‘) Franak i dvadeset i pet centima. *) Tamna i gnjusna krčma. — Lako bih se utješila s neprestanih oskudica, koje podnosimo, kad bih imala nadu, Veturije, da ćeš u buduće više misliti na svoju obitelj. - Za našu djecu i za te, Koralijo, žurim se kući Pedanija Sekunda; ja držim do toga, da me tu nitko ne preteče: rimski je prefekt veledušan; on me po­ znaje, neće me zaboraviti pri diobi svojih dobročin­ stva. — Još ćeš novca primiti, s kojim ćeš, bojim se, kao jučer upraviti. — Gdje ćeš dakle, da se prikažem? upita Rim­ ljanin zlovoljno. Treba li, da se odem udvarati ko­ mu strancu, ili komu od onih poreznika, koji, iza kako su se natrpali državnog imanja; zvjerski odbi­ jaju siromašne gragjane? — Nije pitanje o tomu, Veturije, ti zlo tumačiš moje riječi. Ja bih voljela, da se ti jutros pokloniš Aulu Plauciju. Za što ragje Plauciju, nego Pedaniju? Megjutim rimski prefekat pFolazi kao velikodušan čovjek, on nam je o tome često dao dokaza. — To ja ne niječem; ali, po mome mnijenju, skuplje su darežljivosti bivšega konzula Plaucija. — Vrlo bi' mi drago bilo znati, koja je razlika izmegju aša1) jednoga i drugoga. — Ja ću ti to kazati: kod Plaucija uvijek se puni košarica siromašnog štićenika s mesom i vo­ ćem, diobe se obavljaju razborito. Tu se dijele do­ bročinstva onim, koji ih traže, ne radi samoga hvastanja; računa se, da ima iza gragjanina, lišena sre­ će, obitelj, žena, djeca, koji u njihovoj uzanoj so­ bici rijetko imaju prigodu, da se dobro nahrane. Tu je nježnosti i osjetljivoga načina u postupanju, na koji nas nisu privikli ostali patriciji. Eto, za što bih željela, da kreneš jutros Plaucijevoj kući. — Ići ću drugi put, možda sjutra, k bogatomu konzularcu Plauciju, odgovori Veturij, koji nije lako žrtvovao nadu u izvrsnu večeru. U ostalom bo­ gati patricij, prama kome imam osobitu čast, često ima dobru misao, da priskoči u pomoć na domu si­ romašnih gragjana. To je zbilja, nešto nova u Ri­ mu, što se razno tumači. — Imamo li se mi na to tužiti? prihvati živo Koralija. Morali bismo se držati presretnim, kad bi slična dobrohotnost tako često dolazila u pomoć našoj bijedi. — Pa i ja štujem Aula Plaucija. — Vjerujem u to dobro; svakako dužnost je pokloniti se onomu, koji ima pravo na to. Ima u kući Plaucijevoj čestita žena, dika rimskih gospogja; nje­ zino je življenje čisto, njezine krjeposti divne. Pom’) Rimski novac. �Neronove Žrtve 3 ponija Grecina, žena konzularca ima jedinoga sina; mramora i u zid zamjerne jednostavnosti, jedina su nego, ona ga je odgojila, kaže se, u strogim običaji­ se vrata ovoga pročelja otvarala na dva krila, a ma; ona ga je, da sve u kratko rečem, na svoju sliku svako je bilo sastavljeno od dvije pregrade mjedotjerala. Ovo je plemenita gospogja, koja bdije nad dom optočene, prekrivene s velikim čavlima sa po­ dijeljenjem mesa, ulja, voća, pa i novca, što nas je zlaćenim glavama. Na njima je bila dvostruka brava više puta iznenadilo po našim nevoljnim otocima. umjetnički izragjena, dotjerana oblika. Na ta se je Ona ima požrtvovnih robova, njezinim duhom za­ vrata ulazilo u četvorni dvor, nazvan a t r i u m. grijanih, punih samilosti prama stradajućim stvoro­ Štićenici, na svoje veliko razočaranje, još su bili vima; ovi izvrsni službenici znadu dobro naći put nekoliko časova zadržani ispred ovih vrata; oni do naših sobica; ne boje se unutar ući, sisati smrdljivi su pod glas saopćivali svoje misli, ne znadući druk­ zrak naših stanova. Čovjek bi malo sumnjao, kad čije, no nagagjanjem tumačiti ovo neobično zakaš­ ih vidi, jesu li rogjeni pod pozlaćenim krovovima njenje. Pa, kad su se dva krila krenula na svojim koje palače, stanuju li u mramornim stanovima, gdje šarkama, nestrpljivo je ljudstvo naprijed poletjelo; su se nagomilale sve slasti, koje mogu život uljepšati. nego, od jednom je uzmaklo u čudu, kao prestrašeno Koralija je govorila sa oduševljenjem i zano­ od prizora, koji mu se ukazao. Vojnici, sa mačem som o dobročinstvima Pomponije Grecine. Veturij u ruci, ispunjali su dvorište opkoljavajući prefektove je mislio, da se mora pridružiti harnosti svoje žene, robove. Pas iz Epira, privezan s jedne strane, suče­ pa će reći: l e prama vratarevoj sobi, kadšto bi turobno za­ — 1 ja priznajem plemenitoj Plaucijevoj ženi, vijao. Pa i vratar inače oštar u traženju koga asa premda mi njezino ponašanje izgleda čudnovato; a i komu se je obično malo htjelo, da odbije dosadne ima ih, koji to nazivlju i ludošću. štićenike sa udarcima štapa, poniknuo je glavom i — Veturije, prekinje Rimljanka, ne ponavljajmo bio je tužan i očajan; očito se je dogodila nesreća u nikada takovih nesmišljenih brbljanja; bilo bi po nas ovoj patricijskoj kući. Posjetnike obuze muk zloružno grditi pomoćnicu ruku. udesna proricanja; nitko, ni vojnici, ni robovi riječi Veturij strese glavom šuteći i mahom otvori vra­ im ne progovori, tako da su stali nepomični, ne zna­ ta, bez ikakova odgovora. Dostojanstveno sagje, dući, šta će činiti. Veturij nije bio čovjek da gubi kako je dolikovalo rimskom gragjaninu, sto i pedeset svoje jutro u nijemom očekivanju. Budući došao stepenica stuba od svoga stana i dogje na ulicu ono­ megju poslijednjim i ne videći no djelomično, što se ga časa, kada je sunce pozlaćivalo svojim prvim je dogagjalo, stade mahati rukama, napravi prolaz zrakam vrhunce kapitolske tvrgjave. Grad se je kroz svoje takmace i dokopa se prvoga reda. Kad stao buditi; robovi i pučki ljudi obilazili su ulice, hi­ se je primakao robu, upitat će ga bez oklijevanja: ljadu nejasnih glasova dizalo se s raznih krajeva. — Što to znači? Je li tvoj gospodar upao u ne­ Stanovnik Subure išao je uzduž bjelušastog Tibera milost? Da mu nije cezar svoju milost ukratio? prama brdu Palatinu i njega ostavi na desnu. Kad Jao! odgovori plačnim glasom vratar, koji je došo podno brda Kapitolina, pogje lijevo jednom je bio u svojoj sobici svezan, kao kakov epirski pas, prostranom ulicom, za tim se ustave pred jednim hiljadu bi puta bilo bolje, da je tako. sjajnim dvorom: bio je rimskog prefekta, Pedanija — Kako! misliš li ti, da je ništa carska milost? Sekunda. Već je mnoštvo štićenika čekalo u po­ Upasti u nemilost Neronovu, nije Ii najveće zlo? vorci na vratima; ovliki broj nije se milio Veturiju, — Ovo, barem, zlo tišti samo jednoga čovjeka; jer je osjetio dobro, kako su njegovi izgledi u večeru što se tiče našega gospodara, on se više neće ništa s patricijem, bili silno pali. Zaglušni šapat išao je ni bojati pi nadati. ovom svjetinom, koja se je snebivala nad okašnje— Govori jasnije. Zar je dakle mrtav Pedanij njem vratara. Napokon se prva vrata stana otvore. Sekund? Štićenici ugju u vestibul ili čekaonicu, prostrani peri­ —Pogodio si; noćas ga je ubio rob, priregjivač voj posagjen lovorikom, javorom i brižno pošišanim gosdba. šikarjem. Tu se je opažao kip rimskoga prefekta, Na ovu kobnu vijest, štićenici poraženi većinom vodometi, okruženi cvijećem, koje je saginjalo svoje se povukoše; Veturij i neki drugi, srčaniji ili pozna­ miomirisne vjenčiće nad mramornim jezercima. Na tiji, ugjoše polako u atrij. Ovaj dio stana, uz koji dnu pored zida, koji je prolazio kroz vrata ulaza, su bili prostrani trijemovi, bio je pokriven grimiz­ dizalo se je glavno pročelje, koje je u stupovlju pro­ nim zastorima i osvježen oširokim jezercem okru­ zora, u dražesnim crtama korniža s dlijetom naprav­ ženim rijetkim cvijećem. Pošto su Veturij i nje­ ljenih i u raznolikim uresima, pružalo sve krasote govi drugovi prešli preko jednoga hodnika, došli su staroga graditeljstva. Umetnuta u stupove bijeloga do peristila, urešena sa stupovima od karitskog mra- �4 Br. 1. — Serafinski Perivoj. — 1912. mora; stropovi su bili umjetno izragjeni, zidovi oblo­ ženi krasnim pločicama, sve se je prelijevalo bijelim sjajem. U etrurskim posudam, koje su resile mjesto izmegju stupova, sjalo se je cvijeće najugodnijeg mi­ risa; sve što je izumjelo raskošje onoga doba, sve je tu bilo sabrano. Ali žalostan prizor bio je u opreci sa ovim raskošnim sjajem: na zemlji, ili bolje, na mozajičnom pločniku peristila, ležalo je tijelo Pedanija Sekunda. Oko njega je bila rodbina i nešto prijatelja. Prefektovo je lice, blijedo poput slonove kosti, nosilo tragove smrtne trzavice; grimizni sag, na komu je ležao, bio je krvlju nakvašen. Vidjela se je na njegovim otvorenim i krvavim prsima brit­ kim bodežem zadana rana. Oružje, s fcojim se zlo­ čin izveo, crveno do ručice, bilo je tu blizu postav­ ljeno na mramorni stočić, kao dokaz. Pedanijev li­ ječnik stao je uz glavu lješine i turobno motrio ranu i već pomodrene usnice: znanost je bila nemoćna, a da povrati život bogatome patriciju. Dva koraka odalje tri su vojnika, s mačem u ruci, čuvali uuojicu, izvaljena na uznak i čvrsto svezana. Na sve je strane prevrćao divljim očima, u kojima je još bio uslikan bijes, strast i osveta; skučeno mu i krvavo lice svjedočilo je o borbi, koju je održo prije no se je pustio uhvatiti. Nesretnik je od n uke i ognjice di ri­ tao; jer saponi, koji su ga sapinjali, stegnuti skrajnim divljaštvom, meso su mu bili zaparali; on se megjutim nimalo nije tužio. Kad Veturij prepozna izmegju prisutnih oslobogjenikp Aurelija Pudenta, imenom Filoksena, primače mu se i propita se o okolnostima, koje su zločin popratile. p — Koji je povod, reče, s koga ]e ovaj nesretnjak, pokazujući roba, tako udario svoga gospodara? Filoksen povuče Veturija na stranu u jedan za­ kutak atrija i niskim glasom mu odgovori: — Ako je istina ono, što se pripovijeda, Pedanij Sekund je teško skrivio onome čovjeKu. — Gospodar ne smije voditi računa o svome robu, prekine Veturij. — Slažem se u tome, prihvati Filoksen; megju­ tim kršenje besjede nikad nije dopušteno, pa ni go­ spodaru prama robu: dakle, Pedanij Sekund poka­ zao se je nepošten. Ubojica je, na silu štednja, oskur dica i truda, u znoju svoga tijela skucao nešto ma­ loga imetka, s namjerom, da kupi svoju slobodu. Kad je mislio, da je dosta bogat, prikaza se gospo­ daru: ima od toga dva dana; zapitao ga je, pod kojim bi uvjetom pristao, da se otkupi. Pedanij zatraži osam hiljada sesteraca1) Rob se je čas otimao ci­ jeni, koju je prefekt udario, napokon je primio. Sutra dan opet se prikaza Pedaniju Sekundu sa za‘) Šesnaest hiljada franaka. traženom svotom, moleći gospodara, da ispuni za­ htjeve oslobogjenja; ali Pedanij promijeni mnijenje i ne htjede više ni riječi čuti o oslobogjenju. Uzalud je rob spominjao sinošnju pogodbu, prefekt je bio neumoljiv: pače, on se je stao rugati nevoljniku, iz­ javljujući mu, da mu je u ropstvu umrijeti, da bude spravan. Rob se povuče sav bijesan i očajan. U to mu se ote nekoliko nejasnih prijetnja, za koje ga go­ spodar oštro kazni. Srdžba robova nije više pozna­ vala granica: u nerazboritosti zače strašnu osnovu osvete: cijelu je noć vrebao zgodan čas, pa jutros, dva sata prije svanuća, uspije mu da unigje u sobu Pedanijevu, pripravan, da izvrši svoj zločin. Gospo­ dar, koji je sinoć obilato večerao, prama svome obi­ čaju, kasno je legao, u dubokom je snu spavao; rob oružan s bodežom, udari ga pouzdanom rukom. Eto, kako se je izvršilo ubojstvo rimskoga prefekta. — Je li onoga časa ostao mrtav Pedanij Se­ kund? upita Veturij. Kad je vidio, da je ranjen, još je imao snage, da zaviče, što je činilo, da se njegov sin i više vjer­ nih robova sleti. Oni su teškom mukom svladali ubojicu, jer se je bjesomučno sa svojim bodežom branio. Kad su ga oborili, svezali su ga i bacili ovdje u peristil, pa čekaju, da ga stave na mučilo, e bi doznali, je li imao sukrivaca. — Pa zašto to, kad zakon bez razlike sve ro­ bove osugjuje, pa i onda, kad ni malo nisu u zločinu sudjelovali? — Istina, tako se je nekoč radilo; nego sam do­ znao, da će se o pitanju u senatu raspravljati. — Tako, prihvati Veturij, prefekt je na mjestu poginuo. On je izdahnuo uprav onoga časa, kad je sin k njemu doletio; bodež je bio pogodio u izvore ži­ vota. — Znade li vladar za dogagjaj? — Cezara se je obznanilo; on je odredio da se odmah pravda otkroji, jer je Pedanij Sekund bio jedan od ponajboljih njegovih prijatelja, ako se ipak može ovaj naziv dati vladarevim miljenicima. Kad je Veturij svoju radoznalost zadovoljio, pri­ mače se skupu, koji je bio oko lješine. Sin pokoj­ nikov tada se obraćao Štićenicima i zahvalio im sa jednim migom očiju na posjetu; za tim naredi, da im se udijeli nagrada od sto kvadranta, pa ih zamoli, da ostanu kraj mrtvaca sve do pogreba, koji se je imao još ove večeri obaviti, o zapadu sunca. — Idem narediti, doda, da vam priprave užinu. Štićenici zahvališe mladiću na njegovoj brizi i izjaviše, da su sretni, što su mu ugodni. —- Moje robove, prihvati on, pošto su pod udarcom zakona, u nijednu službu ne smijem upotrebiti; �Neronove Žrtve. usljed počinjene nasilne smrti njihova gospodara, moraju ostati pod vojničkom paskom, sve do onoga časa, kada senat proglasi osudu. Ja bih bio sam sve dotle, dok bih druge namakao. — Ti možeš računati na nas, prihvati Veturij, u ime svoje i svojih drugova. — Dobro je, na to će mladi Pedanij, vi nećete žaliti svoga truda. Veturij se iznova rastapao u obećanjima samo­ prijegora. Ovaj poziv za nj je bio krasna sreća; misilo je, da ga je zapao masni zalogaj u ovom bo­ gatom dvoru, pa se je nadao novom dobročinstvu. Sin Pedanija Sekunda, rodbina i prijatelji, iza kako su čuvanje mrtvaca povjerili štićenicima, udaljiše se; za tim poduzetnik pogrebnih obreda ugje sa svojim robovima. Ovi ljudi uzmu mrtvaca, pom­ njivo ga operu, oškrope ga miomirisnom vodom, obuku ga u časno odijelo njegova dostojanstva, pa mu prama običaju, pokriju lice s nekakovom obo­ jenom tjesteninom. Za tim posade pred kućom čempres, nakite pročelje znakovima žalosti i ispune ostale zahtjeve, koje je tražio običaj, kad se je radilo 0 bogatim gragjanima. Povrativši se tijelu mrtvaca, dignu ga sa saga, na kome je ležalo, prenesu ga u atrij i tu ga polože na mrtvački odar, okrenuvši mu noge prama vratima. Zidovi su bili obučeni u crne pokrove. Robovi, koje su vojnici s početka čuvali u atriju, bili su odvedeni u državnu tamnicu, isko­ panu u samom podnožju Tarpejske pećine, i bačeni pod zemlju, mjesto nazvano T u 11 i a n u m, po imenu kralja, koji ga je dao iskopati. Kad je to bilo uči­ njeno, poduzetnikov glasonoša obleti rimske ulice javljajući zvukom trube smrt Pedanija Sekunda i utanačeno vrijeme svečanih zadušnica i pozivajući na njih narod. Već je kobna vijest o prefektovu umorstvu kolala po gradu i s gradom potresla. Dva oprečna dijela rimskoga društva, koje se razlikovalo od našega življenjem i običajima, bavila se zločinom 1 njegovim posljedicama. Patriciji i bogataši su se sa visine zgražali nad drzovitošću jednoga roba i većim dijelom bili su mnijenja, da se zakon izvrši sa svom svojom strogošću. Robovi, čepani nogam rim­ skih sretnika, držani, kao prosta marva, drhtali su od straha i užasa na pomisao, da je njihov život predan na milost i nemilost radi jednoga bjesomučnika, čijim su ih se sukrivcima smatrali, što su na svoju nesreću pripadali ubijenom gospodaru. Na­ rod, koji je bio, kao srednja ruka, i koji je brojio u svojim redovima mnoge oslobogjenike, naginjao je na milosrgje i prijekim okom gledao raspoloženje velikaša. U večer, redatelj pogrebnih obreda dogje s tuž­ nom povorkom svojih crnih liktora, sa plaćenim 5 trubljačima i narikušama. Kad je tijelo bilo polo­ ženo u lijes od cedrova drveta sa osam ploha, naj­ bliži rogjaci pokojnikovi uzmu ga i stave na ramena, pa ga ponesu gologlavi grobu, koji mu je bio priregjen na Apijevoj cesti. Tu je bila podignuta i lo­ mača. Iza mrtvaca dolazile su voštane slike nje­ govih pregja, oznake dostojanstva, koje je obnašao i isluženih časti; ove posljednje oznake ljudske ispraznosti nosile su se na nosiljkama za to odregjenim. Veliki broj patricija išao je u sprovodu, pa su svojim držanjem pokazivali, kako su jednodušni u osveti i kako nisu voljni popustiti u staroj stro­ gosti. Za cijeloga su puta od mrtvačke kuće do lo­ mače, rogjaci, prijatelji i štićenici, megju kojim se isticao Veturij, svi sa zubljom, jaukali i spominjali vrline pokojnikove. Narikuše su se derale, čupale kosu, noktima grebale jagodice, okolicu ispunjale vikom i jaukom i svjesno vršile svoju plaćeničku službu. Svjetina je grnula, kuda je povorka prola­ zila, iz radoznalosti, a ne iz ljubavi. Kad se je došlo k pozorištu turobnog obreda, sprovod se ustavi. Lijes postave na zemlju, a rogjaci, prijatelji i štiće­ nici poredaše se oko njega u redu uobičajenom i pro­ pisanom samim prilikama. Grob, koji je imao za­ tvarati Pedanijeve ostanke, dizao se je nedaleko Scipijonova; bio je sagragjen prama naredbama sa­ moga prefekta, pa je divnim svojim razmjerima po­ davao veličanstvenu sliku. Lomača, nakladana bo­ rovim drvljem, bila je odmah po strani smještena. Kada su imali početi pogrebni obredi, opazilo se je, gdje nadolaze mnogi ljubimci Cezarovi, kojim je još jučer prefekt bio drug po izbor: bili su to Tigelin, Servilij Tusko. Senecij i neki drugi, kojim je Neron bio naredio, da budu na Pedanijevu pogrebu. S nji­ ma su bili došli Marko Plaucij, sin konsularca i Pomponije Grecine i oslobogjenik Filoksen. Po običaju velikih obitelji, prije no se je prešlo na spaljivanje tijela, najbliži rogjak uze riječ, da proslavi pokoj­ nika. Kad je u zanosu pripovjedio glavna djela nje­ gova života, dostojanstva, koja je imao, časti, koje su uzdigle sjaj njegova plemena, prijatelji i štićenici pokojnikovi odgovoriše laskavim odobravanjem, običajnim izrazima, u kojim se nitko nije varao. Po­ što je bilo vrijeme, stavilo se je tijelo na lomaču, koju su dva gragjanina zapalila. Kad je meso izgor­ jelo, pokupiše pomnjivo kosti, u vinu ih upraše i onda ih zatvoriše u srebrnu žaru. Toga časa po­ duzetnik mrtvačkih obreda, koji je upravljao službom u svim prostorijama, umoči maslinovu granu u po­ sudu punu čiste vode, tri puta poškropi prisutne i otpusti ih izgovarajući tajinstvenu besjedu: »11ic e t ! « »Možete otići!« Ovi okrećući se prama žari, u kojoj je bio pepeo pokojnikov, zavikaše, što �6 Вг. 1. Serafinski Perivoj — 1912. ih grlo nosilo: »Zbogom, zbogom! zbogom!« Primakoše se sinu Pedanija Sekunda, opet mu iskazaše svoju žalost i pustiše ga, da sakrije u grob ostanke svoga oca. Kod mladića ostadoše samo dva prija­ telja, Veturij i još štiećnik. Kad je sve svršilo, mla­ di se Pedanije tužan kući vrati u društvu četiriju spo­ menutih lica. Na povratku kući, naredi nastojniku, da obilato nagradi njegove štićenike, a osobito Veturija. Moramo priznati, na njegovu čast, da se je danas čankoliz sjetio Koralijinih preporuka; dosta se je rano povratio pod bračni krov i sa svojom obitelju podijelio izvanrednu nagradu, što ju zaslužio. Obilje je vladalo jednu sedmicu u siromašnom stanu; Ve­ turij je živo žalio, što nije katkad otišao u krčmu, da potroši jedan dio svoga dobitka; nego ovo kajanje bilo je kratka vijeka. Dok je sin Pedanija Sekunda ispunjao posljed­ nje dužnosti prama nesretnome rimskom prefektu, turobna se je povorka raštrkala u mnoštvu skupova i u grad se vraćala. Jedra od tih skupina, u kojoj je bio Marko Plaucij, oslobogjemk Filoksen, i Servij Tusko, šuteći je stupala, zadubljena u teške misli. Napokon, Servilij, koji je možda prvi put u životu razmišljao, reći će svojim suputnicima; »Prijatelji, kako li su žalosni ovi pogrebni obredi! S tim dakle svršava naš život? Jeli grob .krajna granica ljud­ skoga života? Tako je nekoliko trudnih godina, u kojima je smiješano više zla, nego dobra, cijela naša baština. Čas se pojavimo na pozornici svijeta, a za tim nam vječni san vjegje zaklopim Ove je riječi izgovorio klonulim glasom i poka­ zao dušu, koja je počela hladnjeti u tjelesnim nasla­ dama i odvratnost je bila blizu. Servilij, Neronov prijatelj, bio je učesnik njegovih pijanaka i raskalašenosti; ali već se je osjećalo sito srce mladoga čo­ vjeka; on je kušao tajinstvena nadahnuća, žegju sre­ će, koju se nije nadao, da će moći zadovoljiti. On je bio iscrpio naslade ove zemlje; na dnu čaše, koju je bio pomamno zgrabio, našao je samu gorčinu. Nego, on je znao, da kraj njegove patricijske kuće ima ljudi, koji su poznavali put neumrlih sreća. — Možeš li ti ozbiljno vjerovati, Silvije, da nam u grobu sve svršava? — odgovori oslobogjenik. — Jao! ne znam. Naša je sudbina nerazrješljiva zagonetka. — Nisi li pohagjao škole filozofa? Pa još i danas nisi li u općenju sa učiteljima znanja? — Jest, bez sumnje, ja se družim sa Senekom, najslavnijim od njih. Nego, ja kažem na žalost, ovaj čovjek tako velikoga glasa, nije me ništa naučio. Čitanje me je njegovih spisa utvrdilo u svim mojim sumnjama. Megjutim je filozof, učitelj i prijatelj vlada­ rev, napisao veličanstvenih stranica o neumrlosti, koja čeka krjeposne duše. — To je istina; ali inače on veli, da je njegovo vjerovanje pjesnička šala i da smrću sve svršava. Seneka je, molim te, prosti skeptik i glumac. Kad on, čovjek takvoga znanja, nema osvjedočenja, ka­ ko ćeš, da ja vjerujem, ja, čovjek uživanja, kao što svak zna? Za što bih ja posmatrao život sa ozbilj­ ne strane, kad se ljudi, koje se drži ozbiljnim, malo bave s takovim stvarima? Mislim, da ti ne držiš, Filoksene, e ja vjerujem u stare basne, koje bajaju o Stiksu, Karonu i njegovom čamcu, o mirijadama bogova, kojim se svjetina klanja? — Ne, doduše, pa ni ja u to ne vjerujem. O vjerskom sustavu, koji se još megju nami podrži, nema ni govora. -- Koje su dakle tvoje misli u poslu vjere? Što ti misliš o našoj sudbini? U času, kad je Servilij upravljao ovaj upit sta­ romu oslobogjeniku, tri su čovjeka bila na domak brdu Ćeliju, na čijem je obronku bila sagragjena ku­ ća Aula Plaucija, gdje je Marko stanovao. Oslobo­ gjenik, jer nije htio stavljati ova visoka pitanja, i jer je mače znao, kako je Servilij Tusko slabo pri­ pravan slušati ozbiljan razgovor, zadovolji se s od­ govorom : — Bilo bi nemoguće, Silvije, da se danas ovaj predmet duboko pretresa. Biti će možda vremena ili podesnije prigode. Kako mu drago bilo, ja ću ti iskreno reći: što se mene tiče, ja tražim sudbinu drukčiju od sudbine ovoga svijeta; jer sam uvjeren, da duše ne mogu umrijeti. Sretan sam, da s tobom u to vjerujem, Filoksene, — odvrati Servilij. I oni se rastadoše. (Nastavit će se.) ЈШ L j P. Senjić-Tvrtković: Genij Hrvatstva. Gdje svemir grle krši Velebita, gdje strašnog vihra bjesni grozan huj, megj’ klisurama — zora gdje ne svita, strahovit, kažu, ponor zjeva tuj. Za vedrih noći, kad no viš Jadrana svud svemirom se širi blažen raj, tad muklo, tromo, puže s onih strana pučinom mora, bolan uzdisaj. �Genij Hrvatstva. Tad zdvojan urlik moru iz dubina uz šum se vala gromko ori svud, i opet zamre; — zavlada tišina, za novi urlik nadimljući grud. U crnog zjala strašnoj raspuklini tajnovit neki tu se priča dvor, gdje stoljet mnogu čami u dubini, hrvatstva silnog pobornika zbor. Uz hladne hridi tri su spete vile, simboli slave: — megj’ njih roda spoj simboli vječni: — slobodne su bile, dok rod im i dom negda bio svoj. I dizali se gordi gorski dvori, što sad ih puste krije mašak siv, na Kapeli, na Zagrebačkoj gori i gdje se koči Vlašić kršni div. Tu pjevale su rodu pjesme svete, slobode dične dok još blista trak, dok dušman stenjo još mu ispod pete visoko bljesko pobjede se znak. A burni vihor kršnih sa p:anina raznosio je svemirom taj poj, navještajući narodima svima, da Hrvat još je u svom domu svoj. Sad mjesto pjesme teške negve zvuče, (— zar sam ih rod baš imao im dat? —) kad sloge bratske zagrljaj im puče: kad bratu nogom na vrat stade brat. Sad kletvu Pravde zalud blaži uza i zdvojan jauk, — zubi mukli škrip, zaludu potok gorkih teče suza; ti vitki stasi koče se ko kip. U moru suza čudna neman reži i strašno sikće, hropće, riga jed sa strave vlas se uznicima ježi, na oku suza kruti se u led. U drhtu strave usnice se kupe i sv’jetli nekad ukoči se gled, uz stanca tvrdog orijaške stupe, gdje kostura se čudan koči red. Tek kosti suhe, — zgin’o pepel slave i desnica im zgin’o udar čvrst, bez lovora su okrunjene glave, tek gdjekom čelo prazno resi krst. Pod nogom leže žezla polomljena i krune puste — davni ponos taj, već rosna hrgja s vlažnih prekri st’jena, pod maškom sivim zginu divni sjaj. Dok orijaške strše kosti one; što jedin ostan divske snage jest, i šuplje oči katkad suze rone, i suha katkad grči im se pest. — Na škripu kosti junačkoga stasa u ponor sagje čudan sjene lik, a neman suza more ustalasa, iz divljih ralja vine joj se rik. To navještaj je borbe divske davne, već stoljet mnogu što ju krije jaz od doba onog, kada krvi slavne na pokolj braće prvi brižnu mlaz. Gromoviti se odjek borbe gubi kroz raspukline u tugaljiv muk, u suzno lice vila vilu ljubi, аГ zalud kostur kuša napet luk i neman zgodit: sputane su kosti, a sjen već mine, divski pušta boj kroz ponor zgine, zboreć: »Prosti, prosti ah, Bože, prosti, rod što zgr’ješi moj!« Strahota briše uznicama s lica i zadnje nade prosinuli pram, a šuplje oči golih okosnica po suzu spuste studeni na kam. Tek jedan kostur stišće luk u šaki i trga uze, kao sputan lav, јеГ Tvrtko silni, Ljudevit li jaki, јеГ kralj nam prvi slavni Tomislav? To tajne vječne mračno velo krije za domovinu sluti pjesnik njen: T& nesloga je neman boj što bije, Hrvatska genij ona čudna sjen! — U crnog zjala strašnoj raspuklini tajnovit neki tu se priča dvor, gdje stoljet mnogu čami u dubini hrvatstva silnog pobornika zbor. �Br. \. — Serafinski Perivoj. — 1912. Tu borba strašna v’jekom vodit će se i vječni bjesnit s netnanim će boj, dok rod za gr’jehe svoje pokaje se, dok suza s krvlju zbriše gr’jeha broj. Hrvatstva tad će genij neman b’jesnu u borbi svladat, uze skršit jak i zapjevat će vile, rodu pjesmu, slobode sinut izgubljeni trak. — Duh pomlagjeni junački nam pregja uz davne slave vratit će se glas, glas slave, za kom Slaven v’jekom žegja u bratskoj slozi podignut će nas. I viti će se kolo, košto davno brat, bratu past’ će u zagrljaj čvrst, na glavi lovor dizat će se slavno, a snažne grudi kitit će nam k r s t ! — Pjesnik i pravnik b. Jakopone da Todi. BI. Jakopone, rodio se je g. 1240. u Todi, u uba­ vom gradiću Umbrije od plemićkih roditelja. Na kr­ štenju mu nadjenuše ime Jakov, a od miiinja ga prozvaše Jakopone. Mlade je dane svoga života sproveo pod strogim nadzorom svojih rodnelja, dok se u nje­ mu ne porodi želja za naukama; čemu roditelji i udovoljiše, poslavši ga u osnovnu škoiu, koju svrši s od­ likom. Nakon toga Jakoponu sinu zora bolje buduć­ nosti, jer on ode na sveučilište u Bolonju; tu svrši nauke sa općim priznanjem, te zadobije lovor-vijenac, postade doktor prava. Otalem se povrati kao odvjetnik u svoju domovinu, gdje ga je čekala vi­ soka služba. Po želji svojih roditelja, zagleda se u lijepo djevojče imenom Vannu Koldimezzo, grofovske poro­ dice, veoma bogatu i krjeposnu. Ali ona nije bila prava njegova zaručnica, nego samo uzor njegovu pjesnikovanju, namjesto muze. Jedne večeri g. 1268. kuća Jakoponova blistaše od narodnoga slavlja. Sla­ vila se je jedna stara svečanost, koja se danas ne slavi, nego se samo spominje. Tu se bjehu skupile odlične i dragocjeno obučene rimske matrone, naj­ veći bogataši i plemići, kao i prosti narod. Megju ovima nije smjela faliti ni mlada Vanna, buduća za­ ručnica našeg odvjetnika. 1 ona je, vragoljasto djevojče, megju vršnjakinjama svojim i odličnim ma­ tronama na pozornici mjesto zauzela. Kod prisutnika vladalo je neopisivo veselje i raspoloženost, a na sve strane brujilo je neodoljivo odobravanje prestavljačima, poput šumećeg vjetra u atmosferi. 1 u najvećem trenutku živatnosti i veselja, do­ godi se rijedak i koban slučaj: Pozornica se sruši! Ah! B o ž e !... strašna prizora! Ranjeni jadikuju, satrveni izdišu, oholi su zastrašen i!... Jakopone kao gromom ošinut radi strašne katastrofe, poleti na lice mjesta, te napokon pane megju ruševine od sla­ bosti . . . pita . . . viče, traži, gdje je moja vila? . . . Oči su mu bile pune suza, a glas iznemogo i u grlu zapinjao. Jao! strašna prizora, žalosna iznenagjenja! Napokon megju ležećim mrtvacima, pod ru­ ševinama raspozna svoju vilu po haljinama i zlat­ nom ovratniku. Jakopone sav preneražen od ža­ losti odmah rastrgne zlatni ovratnik na nevinom angjelu, sagne se k nevinoj žrtvi i stane prisluškivati, da !i još diše; ali nenadano opazi pod sjajnim odije­ lom strogu pokorničku haljinu; zbog toga mu se strašna borba u duši porodi. To je bilo za našeg mladog odvjetnika gorka čaša mučeništva — trenu­ tak u pravome smislu tragičan. Smrt njegove mlade zaručnice, bješe poziv ne­ beski i krasan primjer njegova obraćenja. Bog nje­ ga tim ganu na obraćenje, a on sav izmučen svjet­ skim ispraznostima i prolaznim užitcima, ču glas svoje savjesti, i osjeti gdje mu dovikuje: bježi i plači! Jakopone prezrevši prolazne stvari ovoga svijeta, obrati se i poče uzdisati prema svomu Spa­ sitelju na križu, moleći ga, da mu oprosti. Razdijelivši sve svoje bogatstvo siromasima, ži­ vio je sam u žalosti punih deset godina po zabit­ nim mjestima, ili je putovao tražeći ukor, prezir i poniženje od ljudi. Tako sprovede naš Jakopone svoj svjetski ži­ vot, a g. 1278. potraži — kao i pjesnik Dante Aleghieri — samoću u franjevačkom redu. U jednom apokrifnom životopisu, kaže se pogrješno, da je bi. Jakopone obukao franjevačku haljinu g. 1296. Jakopone ostavivši svijet, a stupivši u franje­ vački red, tu u samoći ispjeva svoje pjesme, koje su slavne u književnoj povjesti, kao što su važne i radi poznavanja prilika, u kojima vladaše papa Bonifacij VIII. Najvažnije su mu pjesme: »S t a b a t m' a t e r« (Stala majka) i »C u m m u n d u s m i 1it a t s u b v a n a g 1o r i a«. Da se je potpuno bi. Jakopone Bogu obratio, najbolji su nam dokaz dva njegova hvalospjeva: »A m o r d e c h a r it a t e« i »A m o r m e i n p u l v e r e m сопv e r t i t«. No svaki čovjek, pa i izvanrednih kreposti, kat­ kada pogriješi. Naš bi. Jakopone kao vatreni pri­ staša Gibelina, pristade uz nasilne političare i tako �Pjesnik i pravnik b. Jakopone da Todi. se uplete u akciju proti Bonifaciju VIII., koji sumnjiv bijaše radi izbora s obzirom na zakonitost. Papa braneći svoj zakoniti izbor i čast, izopći iz Crkve Jakopona i sve njegove pristaše. Jakopone bude još osugjen na zatvor u samostanu u Palestrini, i tu živući, o suhu kruhu i vodi, promišljaše zloće ovoga svijeta. Vatreno je ljubio svoje pristaše Gibeline, pa mu je zato i misao na papin izbor još uvijek lebdjela pred očima, izopćenje mu se je gore činilo od paklenih muka. A energična izjava sa strane zbora stožernika: da je valjan izbor Bonifacija VIII., palilo ga je u srcu kao munja. Napokon Jakopone priznade svoju krivnju, te spjeva i posla Papi Bonifaciju VIII. pjesmu pri­ znanja: 0 papa Bonifacije Evo moja duša stenje Radi riječi, kojom na me Baci prokletstvo 1 izopćenje.------ A po Bogu Tebe molim Otpusti mi prekršaje I sve druge kazne jošte Dok ovoga sv’jeta traje. Ova nam pjesma otkriva svu njegovu duševnu žalost, što je od ostalih kršćana, braće svoje, bio odijeljen, ali ovu poniznu molbu na prvi mah ne usliša namjesnik Hristov. Jakopone opet spjeva pjesmu, u kojoj moli svetog oca da ga odriješi, te ju godine 1300. po hodočasnicima pošalje Papi u Rim. Ćuj pastiru glas barem sada, Ne daj da sam izvan stada, O pastiru Ti se još ne budiš, Nit’ za ovcu hoćeš da se trudiš! Megjutim Papa nije ni ove druge molbe našega žalosnoga i neustrpljivoga pjesnika htio da primi, nego i tom prilikom ostade neumoljan, a naš starac Jakopone pjesnik ostade i nadalje u izopćenju. Zašto je Bonifacije odbio tu Jakoponovu molbu, drži se da su tomu bili uzrokom stanovnici vatreni Gibelini, koje je Jakopone volio, i koji su čeznuli za gospostvom u Rimu. Bonifacije VIII. ožalošćen radi strašnoga vjerskoga • svetogrgja, što ga počiniše francuski vojnici pod vojskovogjom Julijanom Nogaretom umrije god. 1303. Poslije Bonifacija izabran 9 je za papu Benedikt XI. Ovaj iste godine 1303. 23. prosinca izdade bulu, kojom ukidaše sve cenzure svoga predšasnika. Tom bulom bješe i Jakopone oslobogjen tamnice i izopćenja, te se povuče u samo­ ću u samostan u Kolaču u Kampaniji i ovdje je sav blažen u miru posvetio se pjesništvu. Živio je tri godine u pripravljanju na bolji život i sretnu smrt, u najstrožijoj pokori, sastavljajući pjesme i revnujući za slavu Božju, obranu Crkve i korist domo­ vine. Iza burnih dana prošlosti pokazaše se' našem Jakoponu vedri dani života, kao što se običaju po­ kazati poslije silne bure. Ali Jakopone je bio već veoma slab nešto radi starosti, nešto opet radi pre­ trpljenih suprotivština. Osjećajući da su mu dani već izbrojeni, a smrt blizu, primi zadnju utjehu svetih sakramenata. No Jakopone iznemogavši od goruće ljubavi napram Bogu očekuje, dok mu dogje " jerni duhovni prijatelj Ivan od Verne, koji ga je u slabosti višeputa svojim milozvučnim pjesmama tješio. No to se upravo činilo nemoeuće da će njegov prijateljv prije doći nego što će Jakopone do­ vršiti svoje odiseiske dane. Napokon Jakopone na rukama svojih ljubitelja i svoje braće u zadnjem času srmtnc borbe sa slijedećom pjesmom opraštaše nepi ijateljirna svojim: Dušo blagoslovljena Od stvoritelja sv’jeta Gledaj na Gospodina, Na križu razap eta!. . . Ta je pjesma slična ostalim pjesmama, koje su nam do danas od nje.ga preostale. A prestao je pje­ vati ovu divnu pjesmu onda, kad mu je došao nje­ gov vjerni prijatelj od Verne. Jakopone kao po­ kornik okrijepljen sa sakramentima, veseo videći slavu nebesku blaženo uzdahnu u naručaju svoje braće, na Božić ob noć god. 1306. Ostanci su mu prenešeni s velikim slavljem u njeeovo rodno mje­ sto, a pokopan je u samostanu Klarisa, zatim je bio prenešen u samostan sv. Fortunata, i pokopan u grobnicu, koju je po svoj prilici kao spomenik digo njegov strić, biskup Angjeo Cesi (Todi), na kojoj stoji napisano: Ossa Beati Jacoponis de Benedictis Tudertini, fratris Ordinis minorum, qui stultus propter Christum nova mundum arte delusit, et coelum rapuit1). Narod ga je odmah poslije njegove smrti štovao i držao blaženim, a i njegovi ostanci, pokazuju nam znak svetosti i neumrlosti njegove. Dvostruku slavu postiže, jer je svijetu poznat kao pjesnik, kao ‘) Kosti blaženoga Jakopana „de Benedictis", Tudertinca, brata reda manje braće, koji lud za Isusa novim načinom sv i­ jet prevari i nebo zadobi. �10 Br. 1. — Serafinski Perivoj 1912. Blaž. Jakopone ostavio nam je sto i jedanaest pjesama porazdijeljenih u sedam svezaka, a sadržaj im je: epski, lirski, satiričan i dramatičan; namjera im je uništivati zablude svijeta. Uz ove pjesme imade i čisto duhovnih pjesama, kao što i prigodnica: prijateljima, prigodnim svečanostima itd. Te pjesme obiluju čistim stilom, vjerskom isti­ nom, dirljive su čuvstvene i uzvišene, misli su i osje­ ćaji čisti kao kristal, a proistječu iz duše pune suza pokornica; duboki su glasovi molitve, nose znak negdašnje duševne krize, koja poslije tolike bure, Žalosti se Crkvo, plači i jadikuj. (tuge) žalosti i progonstva, nagje sebi izvor mira i Snosi sudbinu, žalosnog stanja svog. utjehe, obrativši se Bogu i stupivši u franjevački red. Ovaj sin sv. Franje Aziskoga pozdravljen je kao Druga glasi: pjesnik Pindar i Anakreont, i steko je sebi neumrlu O Papa Bonifacije, slavu. Mnogo li se sa sv’jetom igrao?! Njegove su se pjesme pjevale na njegovim mrt­ vim ostaneima »Dies irae«, a pjevo ih je i prosti puk Zato je bi. Jakopone doživio sudbinu, manje po ulicama i šumama, kao što se dandanas Danteove više kao i ostali glasoviti ljudi, koji podnesoše mrž­ rime »Božanske Komedije« pjevaju. Talijanski su nju, zavist i progon. To *u velike kušnje u povje- se pjesnici Dante, Petrarka, Tasso, Manzzoni, na­ sti života, i povlastica su onih ljud;, koji putuju pu­ tjecali da prestignu bi. Jakopona u duhovitim inspi­ tem krjeposti u slavu nebesku Bez tih kušnji racijama, kao Vircril Eneju. Promjenljive okolnosti nema pobjede. I Jakopone je :'mo povlasticu i u vremenu mogu katkad iskorjeniti u narodu lijepu kušnje i prezira; pa buduć da ou se napokon tmasti uspomenu na pjesnika, kao i na vojskovogju, umjet­ oblaci kritike smirili, ponosno smijemo reći: n a š nika, učenjaka itd. Ali što se tiče Jakopona — veli je J a k o p o n e ! Prva pjesma satiričnoga sadržaja Fridrik Ozanam proučavanje i poštovanje nje­ nije bila naperena protiv Bonifaciju VIII. Nema tu gove poezije moramo sada uskrisiti. On je u Х1ТТ. ni jedne protivne riječi, koja bi aludirala proti papi; vijeku zatekao tlo talijansko napunjeno samo primi­ nego tuđe izrugiva Jakopone one ljude, koji se pre- tivnim pjesmama, koje su iz Sicilije proizlazile, a već brinu za zemaljske stvari. Tim se je pokazao pjevao ih je narod. To su većim dijelom bile pokra­ Jakopone gorljivim za slavu Božju i crkvu nje­ jinske pjesme, a složio ih je prosti narod po predaji govu. u formi: zvonjelicćl (sonetta), popjevaka (Canzone) Druga pjesma takogjer sadržajem je satirična, ili poskočica (balada). Pjesnik iz Todija promjenio a napada Papu Bonifacija VIII. Megjutim je ona je ukus i sadržaja i čuvstva i forme. apokrifna, jer je nemamo nikako u kodeksu JakoRadi toga se je činilo u to vrijeme, da je kla­ ponovih pjesama iz XIV. vijeka; ne nalazimo je ni sično taliiansko pjesništvo dosta pretrpjelo i uzmaklo u prvim izdanjima tih pjesama, koje svjetlo ugle­ pred bi. Jakoponom sa prvacima, koji su bili preteče daše: jedno u Florenciji god. 1490., a drugo u Ve­ florentinskoga pjesništva i novoga i slatkoga stila, neciji god. 1617. kao što ga zovu: »đ o 1c e s t i 1 n o v o«. Ti su pr­ Ta pjesma — pravo veli Ozanam — ne odiše vaci bili Enzo, Petar od Vigne, Jakov od Leutine, svetošću Jakoponovom, stil i fantazija ne slaže se Arrigo Testa di Arezzo, Gvido od Kolone, Bonagisa štilom i fantazijom drugih njegovih pjesama. unto Orlicciani, Gvido Arezzo, Gvido Gvinicelli. Kontradikcije i anahronizmi najbolje nam svjedoče f^onone je daleko nadvisio svoje savremene da ta pjesma nije djelo Jakoponovo. Tu je dakle pjesnike, a nije mnogo zaostao ni za kasnijim pjesni­ konkluziju stavio Ozanam nakon strogog istraživa­ cima, zato ga punim pravom možemo ubrojiti u red nja i proučavanja Jakoponova kodeksa. i kasnijih velikih pjesnika. Opisavši ovdje ukratko javni i privatni život Dante je poznavao i žarko ljubio našeg pjesnika bi. Jakopona, povratimo se sada na njegov rad, na Franjevca; jer je Dante kao poslanik u dvoru mnoge njegove pjesme, i na harakter njegovih pjesama. verze citirao kralju Filipu Lijepome, iz pjesama Jakoponovih. Pa ne samo to, nego Dante još i pred ‘) Neokaljanu krjepost mrzimo, a kada uteče od očiju tražimo ju zavidno. cijelim naraštajem sviju vremena naglasuje, da je svetac. Katolička ga crkva štuje kao blažena, radi njegovih izvrsnih krjeposti, o kojim pripjeva uzvi­ šeni pjesnik Horac (III. Od. XXIV, 31—32.) »Virtutem incolumen odimus: Sublatam oculis, quaerimus invidi.1) Neprijatelji su rimske stolice svojim klevetama bili okrivili našega pjesnika kod naroda radi dviju satiričnih pjesama, koje su po njihovom mišljenju bile naperene proti Papi Bonifaciju VIII. Jedna glasi: �Listak bi. Jakopone kao pjesnik bogoslov, satirik i narod­ njak epik, prije svih drugih, svojom pjesmom narod zadahnuo. BI. Jakopone kao uzvišeni pjesnik bogoslov raspravlja u svojim pjesmama o metafizici, o kršćan­ skim načelima na laki način, pa nas ne samo poučaje o uzvišenim stvarima, nego nas i zamamljuje pjesničkom ljepotom. On je opjevao svu mističnu teologiju; prestavlja nam strahovit prizor o osudi grješne duše, crta nam u mističnom duhu kraljestvo nebesko, poučaje nas zornim primjerima, kako se moramo poniziti pred Svemogućim Bogom; to je sve poslužilo Danteu pjesniku, kad je sastavljao svoju pjesmu »Raj i Pakao«. Jakopone se je prvi poput orla digao u visine, te nam pjesničkim poletom rje­ šavao vjerska pitanja. Kao pjesnik satirik — prije Dantea — strogo kori naraštaj svoga vremena i zle običaje svojih zemljaka. Neustrašivo se bori kao lav, te šiba i obara nemoralnost sjedeći kao Židov svrhu Jeruzolima, a tugaljivo vičuč" Teško domo­ vini! Jao se ovom naraštaju! Kao pjesnik narodnjak pjeva narječjem, koje se govorilo u Umbriji. Znamenito je osobito to u nje­ govim pjesmama, što često upotrebljuje izmjene sad iz sv. Pisma sad opet doživljaje iz svoga ži­ vota, zorno nam crta i opisuje dušu svoga naraštaja, krjeposti i surovost svojih zemljaka Pjesničkim zanosom opjevao ljepotu svoga rodnoga mjesta, te se čini kad ili čitaš da pred očima gledaš te lijepe gorovite i romantične predjele Umbrije. Dante je zato najviše imao sebi za uzor bi. Jakopona i držao ga plodnim i rječitim pjesnikom. Jakopone se je mnogo trudio i učio ne samo kod kuće, u školi i samoći, nego je marljivo i često putovao kroz Umbriju i druga mjesta Italije, pa tako je marljivo sabirao gradivo svojoj liri. Dante uznešen prirodnim ljepotama Mantove i Solmone, a marljivo proučavajući Lukana i Stazia odluči oponašati bi. Jakopona, opjevajući te krasne predjele jezikom i verzom Virgilovim: Ultima regna canam fluido contermina tnundo:1) Megjutim Dante nije s tim toliko zainteresovao 11 publiku, jer su učenjaci kao i prosti puk više se za­ ljubili u lirsko pjevanje svog narodnog jezika. I to je bilo uzrokom da je Dante napustio latinski eksametar, a priuzeo narodni jezik i oblike, kao što je to davno učinio Jakopone. Kao pjesnik mističan pjeva čistim i uzvišenim štilom o putujućoj kršćan­ skoj duši po trima putevima, i to putem: pomirenja, rasvijetljena i sjedinjena s Bogom u nebu; a kao apostol revan za slavu Božju i spas ljudi, pjeva du­ hovne pjesme o stožernim krjepostima. Kao pjesnik dramatik i tragik, prije Dantea, penje se daleko u visinu sa svojom dubokom »trilogijom«, te otalen upravo divno i zamamljivo crta i mjeri pogrješke svoga vijeka. Osim spomenutoga on je još spjevao pjesme: »Otkupljenje roda ljudskoga«, »Neopisiva radost u Nazaretu«, »Utjeha u Ebronu«, »Božić i ljubav Bo­ žja u Betlehemu«, »Žalost i radost u hramu jerusalemskomu«, »Bijeg u Egipat«, »Bijeg, žalost i suprotivštine u progonstvu«, »Veliki petak«, »Duhovi«, »Muka i krvna žrtva na Kalvariji«. —ć. Dr. Gjuro Arno! — ------------------------- Što se v iš e bližim . . . Što se više bližim žića svrsi, To se, Bože, više mrače puti U daljini samo sjaju vrsi, Za kojima srce Tebe sluti. • I po mraku ja se mukom vijern Kroz kamenje i kroz trnje gusto, S rana mnogu gorku suzu slijem Na to svoje živovanje pusto. Potraje li dugo kušnja ova. Strah me ipak: jošte da ne zagjern Ne daj, Oče. nakon zimskih snova, Da ti barem sveti prag ne nagjem! LISTA K. Dr. Jelenić : Sraz kršćanstva i islama pod Biogradom, 1456. Srednji vijek sačinjava drugu heroičnu periodu kr­ šćanstva. U njoj nailazimo na neprestane sukobe *) Pošljedna ću kraljevstva pjevat, s tekućim, koja gra­ niče svj’etom. sljedbenika Hrista i Evangjelja sa Sljedbenicima Mu­ hameda i alkorana. Ne samo u Maloj Aziji, Africi i Španjolskoj; nego i na samome Balkanu, vode se lju­ ti bojevi. Od balkanskih krvavih okršaja, puno se u kršćanstvu slavi pobjeda križara pod Biogradom, koju su ovi nad Turcima izvojštili na sv. Magdalenu �12 Br. 1. — Serafinski Perivoj. — 1912 — 22. srpnja 1456. BI. Bernardin ab Aquila, koji je iza 7 godina iza ove bitke pod Biogradom, postao vi­ karom franjevačke bosanske vikarije, opisuje u svo­ me ljetopisu ovu pobjedu i pripisuje ju zaslugama Franjevca sv. Ivana Kapistrana i Imena Isusova. Buduć se Ime Isusovo baš ovoga mjeseca slavi, to od­ nosni ulomak donosimo iz ljetopisa bi. Bernardina, što ga je u Rimu 1902. objelodanio fra L. Lemmens pod imenom: »B. Bernardini Aquilani Chronica Fratrum Minorum observantiae«. Taj ulomak glasi: »Čuvši otac fra Ivan, da se je Turčin puno protiv kršćana spremao, da im oduzme neku zemlju na Dunavu1), koja je Turčinu puno smetala, a kr­ šćanima — osobito u Ugarskoj puno pomagala, prohtjedne mu se, da se Turčinu opre kao lav, koji trči ža plijenom. I buduć je već bio silu kiižara skupio, i svejednako skupljao, najednoč ostavi Njemačku i prijegje u Ugarsku, gdje se predstavi kardinalu sv. Angjela, preč. gospodinu poslaniku Gospodina Na­ šega2). Očev je glas tako rastao kod onoga naroda, da je izgledalo, da je na poslanika Apostolske Stolice zaboravio i samo s Kapistranom govorio. Otac ga je pak, kao što mi njegovi drugovi kazaše, svakom zgodom častio i nukao druge, da ga časte; ali bu­ duć je puk njega obožavao, jedva je mogao kako je želio svoje dužnosti da obavi. On je uvijek običa­ vao i najmanjim crkvenim prelatima najveće časti iskazivati. Nu nije bilo moguće, da toliku silu sklo­ ne, da preč. gospodinu poslaniku iskaže čast, jer nije poznavao jezika — činio je ipak, što je mogao. Napokon je Turčin s velikom vojskom prispio. Otac je pak, prema mogućnosti, danju i noću bdijući, upregao sve moguće sile, da s pomoću pisama i poslanika potakne na obranu vjere. Na koncu Tur­ čin, da tvrgjavu dobije, razašalje Dunavom mnoge zastave, utvrgjene, kako se je bolje i znalo i moglo. Vidjevši to kršćani, rasporede se, da turske zasta­ ve opkole. To se uistinu i dogodi.. Sve turske lagje budu kršćanskim lagjama opkoljene. Vidjevši pak Turci, da neće izbjeći, sve svoje lagje potope, a sami pobjegnu na kopno. Turci su, izuzev četiri, sve lagje potopili, bojeći se, da se njima ne bi kr­ šćani poslužili. Takogjer su rasporedili po kopnu veliku vojsku, te su mislili, da će izgubiv lagje, kopno osvojiti. Rasporede strojeve za rušenje bedema. Pripreme vojsku, koja će, kada se bedemi poruše, zemlju pri­ svajati, ljude tući i zarobljavati i prodavati, i koja će, kada postanu gospodari grada, pokazati prema kr>) Bolje grad Biograd.3, *) Papinim je poslanikom tada u Ugarskoj bio Ivan Carvajal. šćanima veliki ponos. Svojim strojevima poruše veliki dio grada. Tada Turci unigju unutra i u ve­ likoj preuzetnosti, te u velikoj moći i oduševljenju pomisliše, da su gospodari. Zaposjedaju zemlju, dok kršćani još jedinu tvrgjavu drže. Otac stoji na tvrgjavi sa drugovima, te u koliko može molitvama i savjetima hrabri. Križare je pak opomenuo, da, ka­ da on velikim glasom vikne: »Isuse!«, svi odgovore: »Isuse!«, da se u ime Isusovo svako koljeno pokloni. Suprot bedemima tvrgjave stavljaju se stroje­ vi. Strojevi se pritegnu, a veliki se dio bedema ospe. 500 ili oko 500 Turaka unigje u tvrgju i po­ kažu se kao gospodari. Dobri Gospodin, da pokaže, da će radi zasluga svoga sluge udijeliti pobjedu, mjesto, na kome je on stajao, na čudan je način hotio da brani. Bijahu bo u tvrgji trstike smolom na­ mazane ili oblijepljene, koje kršćani uzmu i upale i ne s malim nego s velikim oduševljenjem stanu na Turke bacati. Poviče otac: »Isuse!«, a sva kršćan­ ska vojska odgovori: »Isuse!« I porodi se veliki ža­ mor i veliki strah megju Turcima, a megju kršća­ nima užganost, što su Turci na bacanje nasmbljenih trstika i na poklik: »Isuse!«, počeli malaksati i bje­ žati. Najveća ih je pak množina u opkopima grada sa zapaljenim smolama izgorjelo i u gradu od kršćana pogubljeno. A samih je pet (hiljada) 0 kri­ žara, kao što su pripovijedali drugovi očevi, koji su bili prisutni, svu tursku vojsku nagnalo u bijeg. Ta­ da ohrabeni kršćani, dugo su ih gonili, a i otac je skupa s kršćanskom vojskom gonio Turke. I prem­ da je gotovo neprestano u sredini strijelica stajao, ipak ga za čudo nije nijedna ranila — što su kr­ šćani za čudo držali. Čuo sam, da je kršćana 60.000 mučeno. Turci su pak ostavili sve strojeve, i više ih je hiljada ubijeno. A čuo sam, da su Turci pri­ povijedali: Kada su kršćani počeli vikati :~»Isuse!«, da su izgubili duh i tjelesnu snagu; da su, dok ih nije niko progonio, bježali, i da su im sulice i ostalo oružje iz ruku ispadalo, kao da su bez udova ili bo­ lesni. I pošto su Turke dugo progonili, ostaviv ih, vrate se u grad, (zahvaljujući se )2) Gospodinu naše­ mu Isusu Hristu, u čije su ime postali pobjednici i bi. Mariji Magdaleni, na čiju se je svetkovinu vodio rat i izvojštila pobjeda« . . . F. A. G.: Socijologija u španjolskim seminarima. Socijal­ no pitanje sve više uzrujava svijet. To je već ta­ ko jasna činjenica, da bi u najboljem slučaju nazvali slijepcem, ako ne i neznalicom onoga, koji bi to nije‘) Zagragiene riječ u izvorniku fali. s) Zagragjene riječi fale u izvorniku. �Listak. kao. Krvavi štrajkovi, barcelonske barikade, pa i nedavni bečki nemiri, odveć jasno govore. No što nam kod svega toga ovaj čas najviše u oči upada jest to, da su bezdušni agitatori crvene internacijonale znali gotovo uvijek tu borbu izglad­ njelih masa svrnuti proti »omraženom klerikalizmu«, te da su se ti nemiri redovito svršavali ubijanjem svećenika i rušenjem crkava i samostana. Stoga su katolici ozbiljno stali pomišljati na to, da tome na put stanu. Znajući, da se klin jedino klinom izbija, pohrlili su megju radnike i stavili su se na čelo sva­ koj pravednoj stvari bijednih proletaraca. Po Au­ striji, Njemačkoj Belgiji, već je sva sila bogoslovskih seminara sa socijologijom kao obligatnim pred­ metom. No katolička je Španija u tome košiju od­ nijela. Godine 1901. ustanovljena je u toledskom sje­ meništu prva stolica za socijologiju. Iza burnih rad­ ničkih nemira, koji su podrmali i prijestoljem mlagjanog kralja Alfonza, uprli su katolici još življe na rad u tome smijeru. Zaslugom španjolskog prima­ sa, toledskog nadbiskupa, kardinala Franjevca Aguirre-a Španjolska danas broji preko 50 takovih semi­ nara. Po nalogu istoga kardinala imadu se u bu­ duće u svim španjolskim sjemeništima podizati ta­ kove katedre. U uvaženom »Kirch. Zeitung«-u upoznaje nas dr. Schreyer malo pobliže s tim seminarima. Socijologija se u tim sjemeništima predaje pod raznim imenima. U većini se seminara ustanovljuju »katedre za socijologiju«, no dolaze takogjer i ime­ na »katedra za etiku i socijologiju«, »katedra za so­ cijalne probleme«, »za socijalni moral« i t. d. 13 Ni broj učevnih sati nije takogjer svuda jednak. U Madridu traje socijalni tečaj četiri godine sa dva sata predavanja nedjeljno; u Toledu i Bilbao-u tri, a u Valenciji dvije godine sa tri sata nedjeljno. U samom predavanju nema još svuda jedinstve­ ne podloge. Na nekim se mjestima teoriji posveću­ je veća pažnja, dočim na drugim prevlagjuje prak­ tična poduka. Energičnom primasu španjolskom, koji je cijelu stvar u svoje ruke uzeo i zauzetnim biskupima španjolskim, od kojih su neki pravi ka­ paciteti u socijalnoj struci, poći će sigurno za rukom, stvar i s toga gledišta jedinstveno urediti. Kod predavanja dolaze u obzir španjolski i stra­ ni auktori, u koliko su na španjolski jezik prevedeni. Od stranih auktora i profesori i slušatelji najragje posežu za Biederlackom i simpatičnim Hitze-om. Kraj tih dolaze još u obzir i Toniolo, Turmann, Goijau, Antoine, Pottier i Garriguet; od domaćih najviše se rabi kao priručnik »Soziologia cristiana« od P. Slovere, no ne zanemaruje se ni Cartrovigo, Vicent, Sanz Escartim Innocencio Gimenez i ostali. I već se opažaju krasni plodovi toga rada. Iz tih seminara potekoše dva vrsna socijalna časopisa »Revista Social« i »Paz Social«. Uregjuju ih sveće­ nici, nekadanji slušaoci socijalnih predavanja u tim seminarima. Gotovo svako socijalno poduzeće špa­ njolskih katolika ima svoj početak u redakciji tih dvaju listova. Preko tih časopisa dobivaju španjol­ ski katolici vjernu sliku o kulturnom i socijalnom djelovanju katolika po Njemačkoj, Austriji, Francus­ koj, Engleskoj, Italiji. Svako plemenito poduzeće nalazi u tim središtima socijalnog života u Španjol­ skoj vjerne zagovornike i očinske prijatelje. Tako u Španjolskoj. A kod nas? VJESNIK. NAŠA DOMOVINA. Zahvala franjevačkoj gimnaziji u Visokome. »Sarajevski List« u broju od 16. prosinca objelodanio je pod naslovom »Javna zahvala« slijedeću zahvalu višoj franjevačkoj gimnaziji u Visokome: »Potpisani odbor cijeneći primjerno i požrtvovno djelo mladeži i gg. proferskog zbora, ovdašnje franjevačke gimna­ zije, oko spašavanja pojedinih porodica, izišavši na dan katastrofe dne 24. (11,) t. g. sa svom gimnazij­ skom omladinom i tako spasiše, što se je spasiti dalo, imetak pojedinih familija; kao i stoga, da je školska omladina i pri samom gašenju učestvovala potpi­ sani odbor ovim putem izražava slavnom predsjed­ ništvu rečene gimnazije svoju najtopliju blagodarnost. Odbor za pogorelce grada Visokog. Predsjed­ nik: Salihaga Sehović, gradonačelnik.« Skupština za gradnju crkve sv. Antuna u Sa­ rajevu. Redovita glavna skupština za gradnju nove zavjetne crkve sv. Ante Paduanskoga u Sarajevu, držana je dne 28. prosinca 1911. Prisutni su bili potpisani članovi. Na skupštini: 1. Blagajnik izvješćuje o stanju blagajne do kon­ ca godine 1911. — U gotovu novca K 48.63; Uloženo na knjižice K 95,170.51; Ukupno K 95.219.14. �14 Br. 1. — Serafinski Perivoj. — 1912. 2. U ime revizora izvješćuje g. profesor I. Krč­ mar, da je blagajnu sa g. prof. N. Sambrailom pre­ gledao, i da je koli gotovi novac, toli onaj uloženi na knjižice u redu pronagejn. 3. U ime odsutnoga tajnika društva g. M. Premužića (otsutan radi bolesti), izvješćuje blagajnik o predradnjama za gradnju crkve. Predradnje su po­ čele od dne 28. rujna, te neke poteškoće do danas lijepo napredovale. Preporučuje društvu, da izgrad­ nju crkve primi prema učinjenom proračunu u vla­ stitu režiju uz sudjelovanje graditelja gosp. Franje Holza. Sve tri se gornje točke primaju jednoglasno. Zaključeno i potpisano. Sarajevo, dne 28. prosinca 1911. Predsjednik: Perovogja: 0. Alojzije Mišić. Nikola Sambrailo. Ostali članovi odbora: Ivan Strauss, vi. savjetnik, Ladislav Schuller, Ivan Krčmar, revizor, Tomo Igre, potpredsjednik, Josip Brogjanac, Antun Peršić, Eduard Sokolić 'Jr. Luka Čabrajić, 0. fra Petar Ćorković, blagajnik. Obnova crkve u Tolisi. Iz Tolise dne 19. XII. p. g. piše nam prijatelj: Naša je crkva izvana već davno gotova, a i iznutra je u glavnome već namaljana, te su skele danas iz nje izbačene. Još nije do kraja, popločana — mogla bi biti do nove godine gotova, ali nijesu još stigle sve pločice, te će si­ gurno biti gotova do 15. siječnja. Novo veliko zvono — od 1050 kila — dignuto je dne 19. X., te sada imamo 4 zvona. Veliki novi oltar biti će gotov slijedećeg mjeseca, a propovjedaonica je već go­ tova. Trsi se, da se barem i 2 pobočna oltara nabave. Tornjevi su pokriveni bakrom, a crkva, sakristija i trijem eternitom. Crkvu slika g. Antun Huber iz Tirola, i to sa sveopćim zadovoljstvom. Četiri Evangjelista, mislim, da ovakova uopće na Balkanu nema. Promjene. Vel. o. Tugomir Marković premješćen je iz Gučegore u Vitez za duhovnoga pomoć­ nika, a fra Jozo Vukadin otišao je u Gučugoru. Isto tako fra Stanko Marinović otišao je iz Tuzle za du­ hovnoga pomoćnika u Jajce, a fra Nedjeljko Dugonjić iz Jajca u Tuzlu. Umrli. Na 26. prosinca umro je na Plehanu fra Petar Arelijić, rodom iz Bukovice; a u Derventi 1. siječnja 1912. vel. prof. Nikola Odić, brusnički župnik. Počivali u miru! Kužan vjetar s mora. Dopala nam je ruku brošura: »Trijalizam i hrvatska država«, što ju je neki N. B. objelodanio u Dubrovniku, 1911. N. B. sliči onome, što je pravio ražanj, dok je bio zec u šumi ili onome, što je pravio račun bez krčmara. On u za­ mišljenoj ujedinjenoj Hrvatskoj, ne samo, da svojom voljom uregjuje liturgična i hijerarhična pitanja, nego dokida i sve pučke konfesionalne škole. Na str. 14. veli: »Nu s v e p u č k e š k o l e m o r a l e bi b i t i d r ž a v n e . P r i v a t n i h li k o n f e ­ s i o n a l n i h ___š k o l a n e bi s m j e l o bi t i . « Na str. 19.: » P u č k e š k o l e s u s v e d r ž a v n e . N e m a n i p r i v a t n i h ni k o n f e s i o n a l n i h š k o l a . . . n e bi s m j e l a b i t i n. pr. k a t o l i ­ č k a p u č k a š k o l a ---- « Apostolski delegat, kako se čuje, ovih će se dana zaputiti iz Sarajeva u Banjaluku, k presvj. biskupu Markoviću. ITALIJA. Deficit jubilarne godine. Lani je sv. Otac Papa u Italiji proglasio žalobnu godinu, jer se je navršilo ravnih 50 godina, da mu je silom oduzeto kraljev­ stvo. Talijanska vlada naprotiv proglasi tu godinu jubilarnom godinom, otvori izložbu i s raznim rekla­ mama pozva sav svijet u Rim. Da talijansku oho­ lost i prkos skrši, posla Bog na Italiju koleru, koja je po čitavoj Italiji harala i tako oni, koji su mislili pohoditi Italiju i njezinu izložbu, od namisli odusta­ nu. S toga, kako novine danas glasaju, Italija na iz­ ložbi ne samo da nije ništa dobila, nego je štetovala 2 milijuna lira. Žrtva klevete. Prije dvije godine bude sveće­ nik don Riva, ispovjednik u zavodu P. Fumigalli na potvore neke petnaestgodišnje djevojke osugjen na 16 godina tamnice. Pred nekoliko dana spomenuta je djevojka dala izjavu, da njezine osvade ne odgo­ varaju istini, da su potvore, koje je ona na nagovor drugih iznijela. Kako socijalistični list »Avanti« tvr­ di, do skora će se povesti istraga, koje tu djevojku nagovorio na one klevete. Ćudan način propovijedanja riječi Božje. U ne­ kim talijanskim mjestima vlada čudan način propo­ vijedanja riječi Božje — sličan raspravama, što se u bogoslovnim i filozofičnim zavodima drže. U spo­ menutim mjestima ne drži jedan, nego dva svećenika propovijed. Prvi se popne na propovijedaonicu i is­ postavi temu. Kada ovi svrši, drugi se svećenik izmegju puka digne i napane nekoliko tačaka prvoga govornika. Na to prvi govornik ustane i svoga pro­ tivnika dokaze pobije. Take predike traju češće i više od sata, a narod ih vrlo rado sluša. * �Književna smotra. ŠVICARSKA. Borba proti spaljivanju tjelesa. Na 7. o. inj. dr­ žalo je veliko vijeće u Bazelu svoju izvanrednu sjed­ nicu. Na sjednici ustao je slobodoumni Gehrig i predložio, da se zakon o pokapanju mrtvih revidira i da se za buduće uzakoni, da se tjelesa mrtvih spa­ ljuju, a samo ne izričitu molbu pokapaju. Na to se je razvila debata, u kojoj su se liberalci i katolici našli proti prijedloga slobodoumnoga Gehriga, dok su Gehrigov prijedlog branili slobodoumnici i soci­ jalisti. S 49 proti 42 glasa potisnu katolici i liberalci Gehrigovo mnijenje u kut. Pitat bi se moglo: zašto slobodoumnici toliko ustaju proti pokapanju tjelesa? Odgovor je jednostavan i jasan. Nijesu tu po srijedi ni higijenični, ni ekonomični, ni estetični, ni ikakvi drugi razlozi, nego, mržnja na sve što je katoličko i što potječe od katolika. Istina je, spaljivanje se tje­ lesa ne protivi nijednome članku katoličke vjere, ali protivi se obredima katoličke Crkve i njezinoj stezi. Uz to spaljivanje tjelesa pobugjuje ljude na poganske obrede i na njihovu vjeru, da s tijelom prestaje i ljudska duša bitisati. 1 to je onaj glavni i pravi mo­ tiv, koji vodi protivnike katoličke Crkve, da se to liko angažuju za spaljivanje tjelesa. ENGLESKA. Značajni govor kardinala Bourne. Ovih je da­ na kardinal Bourne bio ustoličen u svojoj crkvi sv. Pudencijane. Pri ustoličenju Bourne je držao vrlo značajan govor, koji nam razjasnjuje odnošaj angli­ kanske crkve prema katoličkoj Crkvi. »Misli mno­ gih — veli Bourne - u Engleskoj sa žarom su na to upravljene, da se opet uspostavi onaj vez, koji je prije 300 godina pukao. Ali većinom se traži po­ stignuće cilja ondje, gdje se nikada neće naći — u kompromisu vjerskih istina. Raznovrsni su planovi, koji su na površinu izbili, nu svi su jednako neutješIjivi radi nemoći napora, koji su tako dobro zasno­ K N J IŽ E V N A PRIKAZI I OCJENE. Dr. Blažević: Kratka povjest glazbe, po Bernardu Kotheu i Fr. X. Kuhaču, priredio Stjepan Hadrović, kanonik vrh­ bosanski. Vlastita naklada, Zagreb. Tisak A. Scholza. 1911. 8". Cijena 1 K. Str. 144. Prijateljima glazbe sigurno je davna želja bila, 15 vani. Uspjeh može imati samo jedna shema — Bo­ ga Isusa Hrista, koji je iz Petra i njegovih našljednika načinio stup svoje Crkve i njima dao vlast, da svoju braću u vjeri potvrgjujii. To je ona velika činjenica, o kojoj mi tako ozbiljno želimo osvjedo­ čiti naše zemljake i tako stvoriti opet zajednicu vje­ re, koja je dugo bila jakost Engleske, koja je ostavila tako duboke tragove u vjerskome značaju puka tragove, koji u svojim učincima preživljuju uzroke, ali koja je na žalost davno usahnula.« NJEMAČKA. Kulturni boj. U Bavarskoj dulje vremena vodi se žestoki kulturni boj. Sama vlada upregla je sve moguće 4sile, da sačuva većinu protivnu centrumu. Nedavno je ministar prosvjete Wehner obnovio pro­ tiv Isusovaca stvoreni zakon — da se Isusovci iz­ bace iz svih aktivnih društava. Po dosadanjem obi­ čaju —v veli zakon — Isusovci mogu samo tihu misu govoriti. U crkvi ne smiju držati predavanja niti o znanstvenim nitr o vjerskim pitanjima. U duhovnu se pastvu ne smiju miješati, a osobito sv. vježbe držati. TURSKA. Ostavka Joahima III. Na 26. prosinca grčki je patrijarha dao ostavku na patrijarskoj časti. Kao uzroke ovoga koraka patrijarha navodi teški polo­ žaj patrijaršije i ino. Ima se znati, da je ovo treći puta, kako patrijarha Joahim daje ostavku, a kako brzojavi iz Carigrada stižu, on ju je i opet povukao natrag. Patrijarha Joahim, kadgod je ostavku davao - veli se — da je s njom htio, da učini presiju na vladu, za podijeljenje raznih milosti. Slično se je i sada dogodilo. Patrijarha je zahtijevao za kršćane, da se stvari kršćanskih vojnika u Turskoj dostojno urede, da vlada ne progoni kršćanskih škola i t. d. S toga, što je patrijarha ostavku opozvao, dovode ne­ ki, da mu je vlada pošla u susret. SM O TRA. da im se dadne u ruke kakova knjižica, koja će im biti putokazom, na širokom glazbenom polju, napose na njezinoj povjesti. U istinu, za glazbenika nema veće slasti, nego kada se može zadubiti u svu onu raznolikost, koja se je tečajem vremena na glazbe­ nom polju ragjala. Prvi početci kao i daljni razvi­ tak glazbe zanimaju ga i on u tu svrhu poteže za �16 Br. 1. — Serafinski Perivoj. — 1912. ^zgodnim djelcem. I našim hrvatskim glazbenicima, kao i prijateljima glazbe, evo je takovo djelce pru­ ženo, na koje ćemo se kratkim potezima osvrnuti, kao što su to već neke hrvatske novine učinile. Sadržaj djela u glavnom je slijedeći: Grčku gla­ zbu za temelj uzevši, i njezine osebujnosti navedavši, prelazi pisac na crkvenu, za koju veli, da se teme­ lji na grčkom načinu i pravilima, ali ne na duhu i melodiji«. Prvi početci crkvene muzike bili su pro­ sti, a kašnje su usavršavani po sv. Ambroži i Grguru Velikom, koji se punim pravom ocem liturgijskog horalnog pjeva nazvati može. Što je još iza Grgu­ ra manjkavo ostalo, to su kažnje drugi učenjaci na tom polju, kao Guido od Arezza, Hucbald i drugi po­ punili, i time vrata višeglasnoj glazbi otvorili, koja se tijekom vremena po raznim pjevačima — truba­ duri, Minnesangeri, — a napose nizozemskoj školi razvija. Za ovima dolaze Palestrina i Orlando Lasso reformatori glazbe. Zatim se prikazuje azvitak muzikalne drame« — oratorija — i opere u Italiji. Crkvena glazba u 17. i 18. vijeku pada, a opera se, nastojanjem Handela, Bacna, Glucka, Haydna, Mozarta i drugih, diže. Ovime se za\ ršuje povjest gla­ zbe, ako izuzmemo još nadometak o ilirskim glazbe­ nicima, kao i nekim — u svemu b — novijim hrvat­ skim. Neki kao prilog, moglo bi se reći, knjizi, sači­ njava povjest razvitka gradnje gusala i guslanja, gla­ sovira i glasoviranja, i napokon povjest orgulja, nji­ hov sastav, povjest gradnje orguija i sviranja na or­ guljama. S »kazalom imena« zavr.šuje se ovo djelo. Što se našega suda o djelu tiče, to ćemo ga ovako izraziti: Djelo imade svoju vrijednost u toliko u koliko je prikladno da početnicima glavne upute u razvoj glazbe pruži. Nu opet s druge strane imade i nekih manjaka, koji se mjestimice bolno osjećaju, te djelu namijenjenu vrijednost umanjuju. Ona mje­ stimična zbijenost, kratkoća, te prosto nabrajanje imena raznih glazbenika, piščeva mjestimična neiz­ vjesnost; ispušćanje stalnih faza crkvenog pjevanja — canto fratto, koji je podloga našeg uobičajenog pjevanja — kao i slabi obzir na novije glazbenike, neugodno nas se dojima. Poželjno bi bilo, da nam je pisac opširniju sliku rada tridentskog sabora, kao i Palestrine na polju reforme crkvenog pjevanja dao. Za povjest crkvene glazbe od važnosti je i Motu proprio Pija X., koji je ispušćen. — Djelo preporuču­ jemo! Primili smo na prikaz i ocjenu. Sveto Pismo Staroga i Novoga Zavjeta. P re­ veo i bilješke prikupio dr. Valentin Cebušnik. Iz­ dao Zbor Duhovne Mladeži Zagrebačke. Svezak I. U Zagrebu, 1911. Štamparija Hrv. Kat. Tiskov­ noga Društva. Kmetovsko pitanje u Bosni i Hercegovini. Na­ pisao Vojislav Hranić. Preštampano iz »Hrvatske Zajednice«. Cijena 1 K, za seljake 50 h. Sarajevo, Tiskara i Litografija Vogler i Drugovi, 1911. Fra Andrija Matutinović, Rukovet cvijeća, 1911. Tisk. umj. zavod »Miriaum«, Rijeka. Cijena 30 hel. De» Rosenkranz des Priesters, ein Mittel zu seiner fieiligung, geistliche Lesung von Dr. Fer­ dinand Rudolf, papstl. Hauspralat und Domkapitular in Freiburg i. Br. Mit Approbation des hochw. Herrn Erzbischofs von Freiburg. Freiburg im Breisgau, Herdersche Verlagshandlung, 1911. K 3.60; geb. in Leinwand K 4.56. Erklarung des kleinen Deharbeschen Katechismus von Dr. Jakob Schmitt, pdpstl. Hauspralat und Domkapitular zu Freiburg i. Br. Mit Approbation des hochw. Herrn Bischofs in Meinz. Zehnte Auflage. Freiburg im Breisgau, Herdersche Verlags­ handlung, 1911. K 3.12; geb. in Leinwand K 4.08. Alban Stolz, Erziehungskunst, mit einer Einfiihrung von Dr. Julius Мауег, Prolessor an der Universitat i. Br. Achte Auflage. Herdersche Ver­ lagshandlung, Freiburg im Breisgau und Wien. Geb. in Leinwand K 2.88. Dopisnica uredništva. — Upozorujemo, da smo u „Seraf. Perivoj" neke preinake zaveli radi lakšega prijegleda. — Na neka djela, koja su ogla­ šena i koja budu oglašena pod rubrikom: „Primili smo", svoje­ dobno ćemo se opširnije obazrijeti. — Sve naše prijatelje mo­ limo, da nam barem na dopisnici jave svaki znamenitiji pokret, da nam „Vjesnik" bude Što puniji, biraniji i originalniji. Koji još ne platiše „Seraf. Perivoja" lijepo ih molimo, da se požure. „Serafinski Perivoj" izlazi na dva arka svakog 15. u mjesecu; godišnja cijena 5 kruna. Rukopise, pretplate reklamacije prima uredništvo u Sarajevu. (Bosna, Sarajevo, franjevački samostan). Odgovorni urednik: dr. o Julijan Jelenić. Tiskara Vogler i drugovi u Sarajevu. �M I L O D A R I : za gradnju crkve sv. Ante Paduanskoga u Sarajevu. (U mjesecu prosincu 1911.) Anton Hanyš 1 K, Marko Cović 1 K, Ana Gašić Osova 2 K, Anka Lučić 10 K, Mijo Mijatović 10 K, 1 K, sakupio g. Sokolić 10 K, N. N. Sarajevo 5 K, N. N. iz Vareša K 3.20, članovi iz Jajca K 18.30, N. Š. Sarajevo 65 K, N. N. Banjaluka 5 K, obitelj Mijo i Ana Pavlović 50 K, Vilim Servis 5 K, presvj. Marušić 60 h, Suzana Ruppert K 2.50, sakupila Ivka g. o. Marijan Marković biskup 500 K. Davidović K 4.90, Marko Gavranić K 11.20, Marija Sv. Anto Paduanski isprosio svima dobročini­ Lisac 30 K, sakupio Zlović 11 K, sakupila ggja Kateljima i sabiračima milodara obilje blagoslova! talinić (Novo-Sarajevo) K 26.90, Mara StojanovićPreporučamo i dalje svima štovateljima velikog Vešarić K 4.87, ggja Zwiefelhofer 3 K, sakupila Katica .lović K 29.10, župa Osova od članova 8 K, N. N. Čudotvorca njegovu zavjetnu crkvu u Sarajevu. P retplatiše i uplatiše „Serafinski P erivoj1*. N. N. Sarajevo (K 70); biskup Marković, Banja­ luka, za 1912.; Fra Franjo Stepanek, Banjaluka, za 1912.; O. Bernardo Brlić, Drvenik, za 1911.; Franjev. samostan, Knin, za 1911.; Župa Podhum 1912.; Fra Juro Tvrtković, Osova, (10 K, i to 5 za 1912., a 5 K milodar za dobru štampu); l)r Karaman, Krilo-Jasenice, za 1911.; Ft kovljević (2 primjerka) za 1912.; Dubrovnik, za 1912.; Dc л ^foite ić, Dragove, za 1912.; vel. Ivan Kozhiović, 5 K za »S. P.«, a 10 K u Pletikosić, Sarajevo, za 1' Leber, Zagreb, za 1912.; za 1912.; Fra David Brlić, 7л O. Leonarđ Radoš, Goranci, M. Glavina, Šibenik, (za 1911. i 1912.; Fra Ciril Sti g. Josip pl. Ivanišević pok. 1912. ; o. Augustin Pavlić, SI nica rad. Hrvata, Vareš, za 1912., рг L Stepinec, Varaždin, za 1912.; Franjev. samoštan, Osijek Ц za 1912.; Zemalj. Vlada I. Bureau H. Sarajevu, z 1912.; Župnički ured, Dubrave, za 1912.; vel. gosp. Ivan Crnić žup., Piškorevci, za 1912.; Župa, Barlov ci, za 1912.; Župa, Petrićevac, za 1912.; Biskup dr. Krapac, Gjakovo, za 1912.; Fra Jure Samac, Stankovci, za 1912.; Franjev. samostan, Petrićevac, za 1912.; vel. g. Stjepan Bojanić, bog. Zadar, za 1911.; č. sestra Dionisija Basilijanka, Lavov, za 1912.; Hrv. društvo Zvijezda, Vareš, za 1912.; vel. g. Matija Dolenec u Pozgi za 1912.; vel. g. Nikola Gjebić, Sarajevo, za 1912.; Franjev. samostan Imocki za 1912.; Župa, Varcar, za 1908., 1909. i 1910.; o. P. Strukan, Petravlje, za 1912.; Samostan sv. Dujma, Pašman, za 1912.; Biskup Marčelić, Dubrovnik, za 1912.; Biskup dr. Voršak, Gjakovo, za 1912.; nad­ biskup dr. Bauer (za Kat. djet. društvo, Varaždin), za 1912.; Franjev. samostan, Kr. Sutjeska, za 1912.; Franjevci u Šarengradu za 1912.; Župa, Sanskimost, za 1912.; g. Marija Singer, Sarajevo, za 1912.; o. Tomo Brbić, Plima, za 1912.; Franjev. filozofsko učilište u Zaostrogu, za 1912.; Župa, Domaljevac, za 1912.; o. Ambroz Živković, Domaljevac, za 1912.; ggja Barbara pl. Drugčević, Bihać, za 1912.; Fra Angjeo Nuić, Megjugorje, za 1912.; Župa, Prijedor, za 1°12.; Župa, Bugojno, za 1912.; Biskup Roko enj, za 1912.; o. Makarij Križan, Cernik, za ' • pr^č, ćr. Gustav Baron, Zagreb, za 1912.; vel. Milorad, Stara Rijeka (10 K, i to 5 K za za dotru štampu); Fra Ante Gojak, žup. Nevesta, 1912.; g. Emanuel Fialka, Sarajevo za 1912.; prc v Suk, Zagreb, za 1912.; Franjev. samostan, 1 n, za 1911.; Fra Rafael Babić, Ulice K, i to 5 k pretplata za 1912., a 10 K kao čestitku jubilarcu »S. P *); ^upa, Zelinovac, za 1910. i 1911.; pres Svindcrnii i, Zagreb, za 1912.; Fra Andrija Buzuk, ILmbrdo (10 K, i to 5 K pretplata za 1912., a 5 K za dobi u t ipu) ; ggjica Brigita T. Lenz, Glo­ g o v a, za 191 ; ra Bonifacij Vidović 21 K (10 K za primejr! a S. p .«, za 1912., a 11 K za gradnju crkve sv. A nte u Sarajevu, dar L. Lisice i Mate S. Kaića); Jozo Garić, Vrbanjci (za 2 primjerka), za 1912.; preč. Milan Strahinšćak, Zagreb, za 1912.; Presvj. Milko Cepelić, Gjakovo, za 1912.; vel. gosp. Stjep. Zorac, Podgorac, za 1912.; Župa, Dobretić, za 1912.; Župa, Dolac, za 1912.; Samostan »Marija Po­ moćnica«, Banjaluka, za 1912.; Župa, Trernošnica, za 1912.; vel. g. Kraljević, žup. Oriovac, za 1912.; vel. g. Ivan.Kristić, žup. Novigrad podravski, za 1912.; Franjevački Bogoslovi u Gyongyošu, za 1910., 1911. i 1912. Preko bivšega našega povjerenika u Zenici, vel. o. Tugomira Markovića osim prije oglašenih platili su još »Seraf. Perivoj« za 1911.: Ivan Radoslav Palinić, asistent. Nemila; Matija Dević, strojovogja, Ze­ nica; Franjo Smole, bank. činovnik »Hrvatske šte­ dionice«, Zenica; Sofija Podmenik, trgovkinja, Ze­ nica; Stipo Jozić, radnik u željezari, Zenica; Nikola Hellmann, financ. respicient, Zenica; Hrvatsko pje­ vačko i tamburaško društvo »Zvečaj«, Zenica; Anto Strepački, upravitelj postaje, Nemila; Ivan Novaković, gruntovničar, Zenica, za 1910.; »Organizacija radnika Hrvata«, Zenica, za 1910. �—I ® I Tiskara i lito g rafija I^ N VOGLERI DRUGOVI, SARAJEVO :: (K o m a n d itn o d r u štv o ) :: preporučuje velečasnoj gg. svećenicima i župskim ure­ dima svoje obilato snabdjeveno skladište sviju vrsti - - crkvenih tiskanica. - kao: matica krštenih, matica krizmanih, matica vjenčanih, matica umrlih, prot^' ' raci na i exhibita, krstnih, vjenčarl^ . »mrtnih listo* d. r pojedinim arcima ima ili u solidnom uvezu, u v la j^ o ^ n jig o v e z n ic i. Službe ih kuverata u sviin \^Hči^ema. s i Prva hrvatska parna tvornica voštenib в н » н и i в i i i i i svieća i roedičarskih proizvoda М. LUKINIĆ KARLOVAC. Kao jedina domaća hrvatska i u toj struci najpoznatija tvrdka preporuča se ovime najuljudnije veleč. župnim uredima, samostanima i inim crkvenim predstavničkima za nabavu pravih i nepatvorenih vostanica stearinskih svijeća, crkvenog nija za gorivo, najfinijeg tamjana, stienja, dnšica i t. d. Preko 300 javnih priznanja i pohvala o vrsnoći proizvoda i o solidnosti tvrdke leže svakomu na uvid, dočim preko 600 župnih ureda u domovini našoj svojim proizvodima poslužujem. U interesu je svakog konsumenta, da se kod nabave gornjih predmeta na tu domaću i valjanu tvrdku obrati. Tvrdka je odlikovana na svim domaćim izložbama. Za olakšati naručbu, valja tražiti cienik, koji se franko dostavlja, - p j . i � https://kolekcije.nub.ba/files/original/3c61c3f61693f1fd3ca005df80b966ff.pdf 177a349b432f52d036849f3de075cc4b PDF Text Text Ovaj broj ima 4 strane priloga. serafinski P erivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU SARAJEVO, IS. VELJAČE 1912. BROJ 2. GOD. XXVI. Pretplatiše i uplatiše „Serafinski Perivoj U Fra Augustin Cičić za trećoredsku općinu u Kreševu za 1911.; Župski ured Bos. Gradiška za 1912.; o. Ambroza Radmanović za 1912.; Župski ured Ivanjska za 1912.; don Kleme Sumić-Klajić, Klepci za 1912.; g. Nikola Tajić, Peći za 1912.; Redodržavništvo sv. Jeronima 10 K, i to 5 K kao pretplatu za 1912., a 5 K za dobru štampu; g. J. Matić, Županjac za 1912.; vel. A. Švarić, Odra za 1911. i 1912.; Fra­ njevci, Šarengrad za dobru štampu 5 K ; o. J. Tomaš, Prgomet za 1911.; Franj. samostan. Kreševo 1911. ; Župa Gornji Vakuf, za 1912.; Franj. Otok, Korčula za 1912.; don Vid L 1912. ; Franj. samostan, Kostajnica /.a 1912.; Župa Kr. Sutjeska za 1912.; Preć. Antun Kotlarski, Zagreb za 1912.; Fra Josip Andrić, Vareš a 1912.; Žu reš za 1912.; Župna ekspositi ranl i 1912.; Vlč. g. Ivo Cvrkc vlč. g. Petar Hrga, Zemun za eo gimn. Sarajevo za 1912.; fr£ Arli Tuzla za 1912.; Župa Tuzla B 1pa Г12.; F 1912.; Franj. samostan Subotk L Kora]; ran c, Mat mostan Trsat za 1912.; vlč. g. čević za 1912.; Župa Ovčarevo Košta lidrmann, Sarajevo za 1912., 1r Josip Lang, kan., Zagreb za 1912.; Franj. sam ostan Čakovac za 1912.;' Župa Bučići, za 1912.; Župa Spiv. 1912.; Župa Tolisa za 1912.; Fra Bona Brkić Tolisa za 1912.; Franj. samostan, Tolisa za (1912.; fra Ivo Maretić, Ilok za 1912.; Kat. brv. prAsvj. društvo -Rodoljub«, Fojnica za 1912.; Franj. samostan, Ko- privnica za 1912.; ggjica Milka Mostarčić, Sarajevo za 1911.; »Cvjetje«, Gorica za 1912.; vlč. g. Silvestar Turzan, Mihovijani za 1912.; Franj. samostan Živogošće za 1912.; fra Angjeo Ikić, Zovik za 1912.; Ćč. Sestre sv. Križa, Djakovo za 1912.; Samost. III. Reda sv. Franje, Preko za 1912.; fra Mijo Kotaraš, Otok za 1911. (za godinu 1912. prije plaćeno); Župa Potočani za 1912.; fra Marijan Marić, Poticani za 1912.; fra Milivoj Mijatović, Vi1912.; preč. don Milio Pavlinović, Makarska г. Ravlić, Zavojane za 1912.; preč. DiijW' у, Zagreb za 1912.; g. Stjep. Vuković, Sa­ rajevo , .5. veljače 1911.—15. veljače 1912.); vlč. g. Alojzij ovk\ Kunić, za 1912.; fra Marijan LoBresti sko nj K, Sto: 5 K za pretplatu, a 5 K ra Marijan Sirca, sv. Gora za rv. o Miličić,- ž. Krapanj za 1912.; fra L. rišić ^а б. gfr.m. Visokom) za 1911.; Župa Zenica za 1p 1_ ®Ш^Зо1 ’ iblanović, Zenica 10 K, i to: 5 K 1912 a ¥ u -dobru štampu; gosp. Ivo ović, Сјч :i\-< ora za 1912.; vlč. gosp. Stjep. rniet, H e l., Otinovci za 1911.; Franj. residenllR aj^a za 191^.; g. Josip Mikić, Kostrč za 1912.; vlč. g K. Moaričin, žup. Hol (Hrv.) za 1912.; vel. M. Bozo r o, Nazaret (Banjaluka) za 1912.; v. g. Gu­ stav Lapušić, Rameta za 1911.; v. g. Franjo Horvat, za 1911.; fra Altonz Kudrić, Binać 10 K, i to: 5 K za pretplatu 1912., a 5 K za dobru štampu; Msgr. dr. Pajić Pavao, Banjaluka za 1912. Podiuiniia u Sarajem. Podružnice u Spljetu, Trstu, Celovcu, Gorici i Cel|e, Dionička glavnica K 8,000.000. ■■ Pričuve preko K 900.000. Prima uloge na štednju na uložne knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih sa bez ikakvih poreza i odbitaka. 41h0lo čisto Kupuje i prodaje sve vrste papira od vrijednosti po najpovoljnijim cijenama, isto tako sve vrste domaćeg i stranog kovanog I papirnog novca. svim ostalim bankovnim poslovima daje na zahtjev pismena i nsmena obavještenja. Л �B o s n u i HCercegovirru.. za, Uplaćeni dionički kapital 10 milijuna kruna. —= — CENTRALA U SARAJEVU. F IL IJ A L E : u Banjaluci, Bjelini, Brčkom, Mostaru i Tuzli. — IS P O S T A V E : u Bihaću, Derventi, Doboju B. Gra­ diški, Lijevnu, B. Šamcu Travniku, Trebinju i Višegradu. — Z A ST U PST V A : u Gacku, Goraždi, Sanskom Mostu, Stocu i Zvorniku. V e lep ro d a ja duhana u svim spomenutim mjestima. T T in r d 'A lr n r n D п ^ 1 а Н р п 1л Daje hipotekarne i komunalne zajmove do 33 godine. Izdaje 4*/,% založnice X lip U tt? K d r i lU U U J c lj c I J j^ . 5° 0 komunalne obligacije. Ove su založnice i komunalne obligacije u Bosni Hercegovini proste od proveza, imaju pupilarnu sjegurnost, te se mogu upotrijebiti kao jamčevine pri trgovačkim poslovima. Osim toga mogu služiti u čitavoj austro-ugarskoj monarhiji kao vojničke ženidbene kaucije. R ankovno n H ip lip n ip Kupuje, prodaje i izdaje vrijednostne papire, devize i druge kovine — Preuzima U .... ~ ~ UJ UAJ CAJJ ' ; ’ kupone i vučene srećke. — Eskomptira mjenice i doznačnice, daje zajmove u konto-korentu i na mjenice uz dovoljno pokriće ili osiguranje. Obavlja naplate mjenica i trgovačkih naputnica u svim glavnim mjestima Bosne i Hercegovine, Austro-Ugarske i inozemstva. — Daje zajmove na vrijednosne papire. — Prima novac na tekući račun i uz ukamaćenje na uložne knjižice. — Prima vrijednote svake vrsti u pohranu i upravu, kao otvoren polog ili kao ,,Safe“ — u za tu svrhu uregjenom oklopljenom prostoru — pod zatvorom stranke i banke. O d i e l i e n i e Z ft r o b u banke ustroieno odjeienje robe, као što i posebno odjelenje za zemaljske proizJ J J * vode u Brčkom sa Doboju bave se sa svijem u trgovačku struku za sjecajućim dobavama, kako u komisiji tako i na vi•> ; podizanjem industrija i javnih poduzeća r. Kod banke opstojeća generalna „dm etl iz v o z a suhe" s i v „ASSECURAZIO* .entura i. k«- po prima direktno ili putem filijala tii ispostava razne vrste osiguranja na život • рпЛЈ vatre, a generalna »gentura osigurav . guranja za r D R U ŠT V A ZA >a aj nesreće proti raznih šteta na itrojeviffla i n. O S If .U R A l Г ЈЕ r O PĆ E G A 1 je d in a c a . r a d e n ik a , d r u š ta v a i t. п ., — p , tiv z a k o ii ’ V ] » C V riir Ј И Д т l l t U j M M v a . p r o tiv р к : p ie c e рг<ЈI H s r povrati« ' koje р п k r a g je ijj* f ,,P R O V ID E N C IJA “ prima osi­ cdrnetima. ''s i • n ije s v a k e v rs ti o r o tiv n e z g o d a m a po 1’ ih š t e t a ; — n a d a lje p r im a o s ig u r a n ja 1 Hrvatsl za Bosnu i Hercegovinu (dioničko društvo). Z = Uplaćena dionička glavnica 2.000.000 kruna, u z : Centrala u Sarajevu. Podružnice: Mostar i Tuzla. Preuzima uloge na uložne knjižice te ukamaćuje iste uz 47*% čistih. Unovčuje mjenice, izžrijebane, vrijed­ nosne papire i kupone. Eskomptira i reeskomptira mjenice i tražbine. Pohranjuje svakovrsne depozite i upravlja njima. Daje zajmove na tekući račun. Kupuje i prodaje vrijednosne papire, devise, valute. Izvršuje isplate i naplate na svim trgovačkim središtima tu- i ino­ zemstva. Zalagaonica prima u zalog sve dragocjenosti dragulje i ostalo. kao: srebro, zlato �serafinski P erivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU BROJ 2. Dr. B lažević: " SARAJEVO, 15. VELJAČE 1912. OOD. XXVI. Koje čudo, ako katolici otajstvenog Isusa, ovako svečanim načinom štuju? Nije li On središte, nije K budućem euharističnom li žarište, nije li os, gdje se sve usredotočuje, na kongresu u Beču. kome se sve grije, oko koje se u katoličkoj nauci sve vrti! Nek nam se otajstveni Isus uzme, naše će Mi živimo u vremenima sastanaka, koji našoj crkve puste, naša vjera suhoparna izgledati! Nek dobi neko posebno obilježje daju. Malo koja godina nam se uzme otajstveni Isus, i naše će crkve izgle­ progje, a da nas bar kojim — većim, manjim — sa­ dati kao i svaka druga zgrada, koju možemo kititi stankom ne usreći. A to je posve i opravdano, da * resiti, al kojoj ipak nešto manjka, nešto što ju oživ­ čovjek kao društveno biće, na druge upućen s njima ljava, što ju milom i ugodnom čini. Naše će srce 0 svom boljku i napretku radi, da načine traži, kako ostatDbijedno i prevareno u svojim težnjama. »Kako će možebitno svoje ugroženo stanje održati i saču­ su sjeromašni oni, koji nikakovog više oltara nemaju, vati ili svoju misao i osvjedočenje u društvu s dru­ pred kojim bi moliti mogli. Srce hoće, srce mora, gima sjajnije manifestirati. Prema naravi stvari rav­ da se klanja, ono hoće da sve svoje moći utopi u naju se i sastanci, te su ili socijalni ili samo vjerski. rijeku Božanstva, hoće da se opoji, hoće da se oboNas zanimaju u ovaj čas samo vjerski, napose žanstveni.«*1) Da bez otajstvenoga Isusa, srce bi nam katolički sastanci, koji za tim idu, da vjersku stvar prevareno bilo, a crkve naše bile kao kakovi uredi, pospješe, na pogibelji upozore, na zgodna sredstva koji se samo otvore kad činovnici dogju, a zatvore za-očuvanje vjerskih svetinja upozoie! Ovakovih čim isti izagju! katoličkih sastanaka, Bogu hvala, mogli bi više na­ I evo gdje nakon dvije godine katolici sveg svi­ brojiti, na plodove njihove upozoriti, ali to nije svrha jeta ponovno hrle, da svoje štovanje i svoju vjeru u ovim retcima. Želimo samo, da se ovakovi sastanci otajstvenog Isusa, javnim načinom iskažu! Da, hrle što češće opetuju, jer im je svrha spasonosna i Bogu i pripravljaju se, da, ne na drugom mjestu, nego u ugodna! srcu katoličke Austrije, u carskom gradu Beču od Ali bili ovi sastanci socijalni ili katolički, u smi­ 12. do 15. rujna svoje osvjedočenje i vjeru mani­ slu u kome se obično to uzima, kad se ovaki sasta­ festiraju. Ako nas sve ne vara veličanstven će biti nak drži — ipak im nešto manjka! Oni su naime taj brojem 23. megjunarodni kongres. Sudeći po ograničeni ili na jedan stališ, ili na jednu pokrajinu, pripravama, koje se već sada čine, biti Ce to nešto zemlju, i time u svojim učincima za dotični stališ, velebnoga, tako, da bi već unaprijed mogli reći »da«, pokrajinu ili zemlju privezani. Kolikogod su ovakovi ako je po riječima kardinala Vanuteli-ja »londonski sastanci dobri, plemeniti, dotle su ipak manjkavi i euharistični kongres historičnu razvojnu točku zna­ stegnuti. čio; Kolu svojom impozantnom procesijom vrhunac Ovim nasuprot stoje u novije doba sastanci, vjere u euharističnog Isusa postigao, a Montreal koji nijesu privezani za jedan stališ, pokrajinu, zem­ amerikansku velebnost pokazao«1’), da će se u Beču lju, nego koji sve stališe svega svijeta u svoje kolo p r a v a k a t o l i č k a velebnost pokazati. Za ovo svode, koji su megjunarodni. Ovamo spadaju euhanam donekle jamče austrijski katolički sastanci, u ristični megjunarodni kongresi, koji se dosta često 1 veličanstveno obdržavaju. Svojom svrhom i ciljem ovom nas ukrijepljuje živi interes megju katoličkim za kim idu — iskazati štovanje otajstvenom Isusu, pučanstvom za ovaj kongres. Sve se uprav natječe, koji nam se ovdje ne prikazuje u svojoj slavi i veli­ da kongres što velebnije ispane, da se slava uzčanstvu, nego u neizrecivom poniženju; probuditi i množa! oiačati vjeru u Njegovu prisutnost, rasplamtjeti srca ‘) V. F. Hettinger: Apologie des Christenthums 6. II. 2. ljudi ljubavlju prema Neizmjernomu — nadmašuju str. 256. Freiburg 1887. oni sve druge sastanke! ž) V. Serafinski Perivoj 1910. str. 183. �18 Br. 3. — Serafinski Perivoj. — 1912. Kardinal-nadbiskup u prvom svom pastirskom pismu od 25. prosinca 1911. opširno govori ob ovom sastanku i poziva sve vjernike »da zajedno s vrhov­ nim pastirom sve upotrebe, da ovu svjetsku sveča­ nost, na koju će i sv. Otac svog zastupnika poslati, načinom dostojnim Beča proslave...« Na ovaj po­ ziv odazvaše se bečki katolici, te se u tu svrhu osnovaše odbori, koji neumorno na pripremama rade, a interes općinstva sve to više raste, što se najbolje vidi iz raznih i mnogobrojnih upita, savjeta, sve više rastućeg broja pomagača, i to ko li iz svećeničkih, to li svjetovnih krugova. Već je i program za pro­ cesiju ustanovljen, kao i crkva, u kojoj će se kongres obdržavati. Po sebi se razumije da je za to najzgod­ nija crkva sv. Stjepana. Ulazne, dotično učesničke karte, kao i učesnički znakovi već su odregjeni. Protektorat nad kongresom primila je posve­ ćena osoba Njegova Veličanstva. Pa tko bi • bio zgodniji za toga! Ta poznato je, da je uprav štova­ nje otajstvenog Isusa, svetkovina, i to par excellence habsburške kuće. Dosta nam je u tom pogledu spo­ menuti veličanstvenu procesiju n Tijelovo, gdje se sav sjaj prejasne carske kuće razvije i zablista u počast Kralju kraljeva! I drugi članovi previšnje kuće rado su se odazvali pozivu. Tako je nadvojvotkinja Anunciata preuzela protektorat nad sudjelova­ njem gospogja u pripravama za kongres, a Isabela je obećala, da će megju magjarskim gospogjama u istom smjeru akciju pokrenuti, dok su druge nadvojvotkinje svoje sudjelovanje najpripravnije obrekle. I tako vidimo da su glavne uloge u prvim rukama. Koliku djelatnost razvija pripravljajući odbor, neka nam svjedoči ovo pismo koga je upravio na češki narod: »Cesi, katolici! Veliki i slavni dani po austrij­ ske katolike eto se približuju. Glavni i stolni grad naše države zapast će velika čast, jer će se u njemu od 12. do 15. rujna ove god. obdržavati svjetski kon­ gres u čast Presv. Oltarskog Sakramenta — svjetski Euharistični kongres. Nakon slavnih svjetskih euharističnih kongresa u Francuskoj, Engleskoj, Njemačkoj, Americi i Špa­ njolskoj — dolazi na red katolička Austrija. Zastupnici svih staleža i naroda katol. svijeta dohrlit će u Beč, da dadnu čast presv. Euharistiji, koja je izvor svake jakosti i središte svake snage katoličkog života. Na tome kongresu, čiji protektorat uze Nj. Veli­ čanstvo, učestvovat će na osobiti način svi katolički narodi Austrije; pa i katolički narod češki ne smije zaostati,a da kao narod, koji časti Euharističnog Spa­ sitelja, ne učestvuje i on u velikom broju u tomu svetomu činu. Česi, katolici! Sijači sjemena nevjere i zavisti proti Hristu u narodu našemu zameću borbu, da bi ga odvratili od vjere u Boga Spasitelja: ne dopusti­ mo, da bi se ti dušmani pred svijetom ponosili s пеdična uspjeha u toj mrskoj borbi. Narod sv. muče­ nika Vojtjeha, Vaclava i Nepomuka, neka se ne iz­ nevjeri svojim svetiteljima, vjeri svojih otaca, nego neka pred čitavim svijetom na tom svjetskom euhar. kongresu u velikom broju učestvuje i svoju vjeru u Boga jakoga glasno ispovjedi. Česi, katolici! Iz svih strana svijeta, gdje se božanski naš Spasitelj časti, dohrlit će prestavnici katoličkih naroda, da čast iskažu Isusu Hristu, te da zajedno s drugima iz toga crpe snage i zanosa, i da u srcu uzbude duboko čuvstvo vjere i poKlona Bogu, da bi otvorenije ispovijedali svoju vjeru. Megju tima ne smiju izostati ni prestavnici češkoga naroda. Zato se već sada pripravljajmo. Neka se već sada za to spremaju sva društva, sve organizacije i sve korporacije. Neka ne bude nikakva društva, koje ne bi poslalo svoje predstavnike na taj veličan­ stveni kongues. U tu je svrhu i god. 1912. od austrij­ skog episkopata proglašena euharističnom u mjesecu studenom minule godine. Na posao dakle!« Katoličko novinstvo, s osobitim zanimanjem prati akciju i rad odbora u tome pogledu, te o tome od vreVnena do vremena i općinstvo izvješćuje. 1 mi ćemo s naše strane to isto činiti, a sada velimo: Dogjite, poklonimo se! O. P etar Vlašić: ~ ~ - = Pretkršćanski Isus. 1. Nastavak prepirke o Isusu. Najnovija prepirka o Isusu, o kojoj sam opeto­ vano progovorio u »Serafinskom Perivoju« prošle godine, kao takogjer u prvom ovogodišnjem broju »Hrvatske Straže«1), neće da prestane, nego se još i dandanas nastavlja većom ili manjom žestinom ras­ pravljanja. Doduše, smatra se općenito posve izjalovljenim pokušaj dra. Arthura Drevvsa, koji je hotio prikazati presvetu osobu Gospodina našega Isusa Hrista nepovjesnom, ali pojedine točke Drewsovog dokazivanja, još se i sada sa stanovite strane nje­ govih privrženika ističu kao istinite ili bar vjero­ jatne, pa se o njma i nadalje raspravlja u krugovima modernih kritičara. Jedna od takovih točaka i to bez sumnje poglavita — kojoj je Drews posvetio či‘) Pod naslovom: Osvrt na prošlogodišnju prepirku o Isusu. »Hrv. Straža« g. X. (1911.—1912.) br. 1. �Pretkršćanski Isus. tav prvi dio svog bezočnog djela »Die Christusmythe« — jest pitanje o p r e t k r š ć a n s k o m I s u s u . Drews se naime napreže, da dokaže, da je i prije kršćanstva opstojalo štovanje nekog Boga imenom Isus (Jehošua, Bog Spasitelj), te je to štovanje prihvaćeno i od kršćana, s tom razlikom, da su kršćani tog Isusa umišljali povjesnom osobom i utemeljiteljem svoje vjere. Pravo govoreć nije Drews začetnik ove drske izmišljotine o pretkršćanskom Isusu, nego su i prije njega nekoji to isto tvrdili i uporno branili, a na čelu im W i 11 i a m B e n j a m i n S m i t h , profesor ma­ tematike u tulanskom sveučilištu u New-Orleansu. Ovaj je u svom djelu pod naslovom » De r v o rc h r i s t l i c h e J e s u s « — pretkršćanski Isus (Giessen, 1906.) na temelju nekoliko zlo shvaćenih i krivo tumačenih mjesta u »Djelima Apostolskim«, kao i spisima svetih Otaca, pokušao da dokaže od­ stojanje štovanja nekog Boga Spasitelja imenom »Isus« i prije ere kršćanske; dosljedno tome ustvrdio je Smith, da Isus kršćanski nije naziv povjesne oso­ be, nego naprosto naziv nekog umišlejnog boga Isu­ sa, koji je kao takav bio poznat i štovan prije po­ stanka kršćanstva. Drews sa svojim pristašama, rado je i veselo prihvatio ovu Smithovu tvrdnju, jer je veoma u pri­ log njegovom nijekanju povjesnosti Isusove; kad bi naime bilo istinito ono, što su Smith i njegovi isto­ mišljenici ustvrdili o pretkršćanskom Isusu, povjesnost Isusova bila bi bez sumnje, ako ne nužno obo­ rena, ali svakako jako uzdrmana. Nego takova tvrd­ nja, tako je drska i na tako slabim dokazima osno­ vana, da su je sa negodovanjem odbili golemom veći­ nom moderni kritičari, pa i oni najradikalnije racio nalistične struje, koji inače nijesu baš nježne savjesti u vjersko-biblijskim pitanjima, pa i u njhovim spisi­ ma nalazimo na izobilj pogrješaka povjesnih, filo­ zofskih i teoloških. No zato je baš začudnije, da su oni u velikom broju ustali protiv Smitha, Drewsa i njihove družine upiruć prstom u ništetnost njihovog dokazivanja i nazivajuć njihove dokaze nedostoj­ nim naziva znanstvenih dokaza. Nadasve oštro i temeljito ustao je protiv pomenute dvojice čuveni mo­ derni kritičar Heinrich W e i n e 1, profesor bogoslov­ lja (protest.) na sveučilištu u Jeni1), koji je završio pobijanje Smithovih tvrdnja sa ovim značajnim rije­ čima; »U čitavom Smithovom dokazivanju nema ni mrve istine. Smith ne bi bez sumnje bio izišao pred*) *) U opširnoj raspravi pod naslovom »Ist d a s l i b e ­ r a l e J e s u s b i l d w i d e r l e g t ? — Eine Antvort an seine positiven und seine radikalen Gegner, mit besonderer Rucksicht auf A. Drevvs: Die Christusmythe. - Tubingen, 1910. 19 javnost sa onakovom knjigom, da poznaje malo te­ meljitije vrela starokršćanske povjesti i da znade, kako se pametan čovjek mora služiti tim starim vre­ lima.«1) Uza sve to W. B. Smith smatra se nepobjegjenim, te je svoje nazore o pretkršćanskom Isusu obje­ lodanio nepromjenjeno, pače upotpunjeno, u drugom izdanju svog djela, i to otrag malo mjeseci"). Tu on odmah pri početku naglasuje, da ga sva pobijanja bogoslova nijesu mogla o protivnom uvjeriti i da je s toga on primoran ostati pri svojoj tvrdnji o pret­ kršćanskom Isusu i novim ju dokazima potkrijepiti. Dakako da ni na ovo drugo izdanje Smithovog djela nijesu kritičari umukli, nego su po raznim časopisi­ ma nemilice otkrili svu golotinju i plitkost Smithovog dokazivanja. Poimenice je to uradio profesor u Gdttingenu dr. W. Bousset u raspravi »N o c h e i n m a 1 d e r v o r c h r i s t t l i c h e J e s u s « (Još jednom o pretkršćanskom Isus), što je otisnuta u protestant­ skom racionalističnom časopisu »Theologische Rund­ schau« mjeseca listopada netom minule godine 1911. Pri svrsi te rasprave Bousset je primjetio: »Smith se hvali, da on uza sva pobijanja svojih protivnika može otisnuti u drugom izdanju svoje nazore (o pret­ kršćanskom Isusu) bez bitne promjene. No mora znati, da time njegovi nazori ne dobivaju pečat isti­ nitosti, jer zaoluda ne može postati istinom kolikogod se puta ona (zabluda) opetovala. Čudna je u istinu Smithova tvrdnja; još su čud­ niji dokazi, koje on iznosi u potvrdu te tvrdnje, a najčudnije je to, Sto on drži, aa u tim dokazima imade nešto što uvjerava. Da li je on o tom u duši svojoj osvjedočen ne znam ; znam samo to, da će svaki raz­ boriti čovjek kad samo malo pomnjivije prosudi te aoKaze, morati kazati sa Weineiom, da u njima nema ni mrve istine; ih sa Boussetom, da oni ne postaju istinitim uza sve što ih Smith opetovano naglasuje. Cijenjeni će čitatelj i sam sasvim lako razabrati иеosnovanost Smtihove tvrdnje i ništetnost njegovih dokaza iz nekojih niže navedenih primjera, uzetih iz bezočnog Smithovog djela »Der vorchristliehe Jesus«. 2. Poglavitiji Smithovi dokazi. Na što temelji Smith svoju tvrdnju, da je opstajalo i prije kršćanstva štovanje (kult) nekog boga imenom Isus? Dokazi, koje navodi, jesu povjesne i filološke naravi, no koji na koncu konca ne doka­ zuju a ma baš ništa, te je red priznati, da je Smith ') U naznačenoj raspravi str. 103. 2) Pod cjelovitim naslovom: W. B. Smith: Der vorchristliche Jesus. 2. Aufl. Vorwort von P. W . Schmiedel. — Jena, 1911. �20 Br.'2. — Serafinski Perivoj. — 1912. u istinu smion preko reda, kad se usudio — on sve­ učilišni profesor — pred javnost ili iznijeti. Ponajprije naglasuje Smith, a za njim i Drews sa družinom, nekako apodiktički i auktoritativno, da »Isus« nije vlastito ime, nego je to ime općenito, ko­ jim se označuje Boga spasitelja ili pomoćnika: jer je ta riječ semitskog porijetla (>12ПГР čitaj Jeliošuah), a znači doslovce »pomoz Bog« (Gotthilf) i uslijed toga nije to ime kakove povjesne osobe, nego ime božanstva; a božanstvo pod tim imenom bilo je po­ znato prije kršćana. To Smith zaključuje na temelju istog sv. Pisma Novoga Zavjeta, i to knjige »Djela Apoštolskih«, jer da tu imade spomena o nekojim ljudima, koji su obožavali Isusa, a da nijesu znali za kršćanskog Isusa. Tako n. pr. čitamo u »Djelima Apošt.« gl. 18, 24 i d. slijedeće: »A dogje u Efez jedan Židov po imenu Apolon, rodom iz Aleksandrije, čovjek rječit i silan u knji gama. Ovaj bijaše upućen na put Gospoomov i goreći duhom govoraše i н č a š e p o s t o j a n o o Isusu, a z n a d i j a š e s a mo k r š t e n j e I va ­ n o v o « 1). Smith tumači ovaj zadnji redaK ovako: Glavni predmet Apolonova propovijedanja bijaše o Isusu, (xi ттер? хоо Tr^ooO — om , što se odnosilo na Isusa), a uza sve to poznavao je samo Ivanovo kršćenje. Apolon dakle nije propovijedao kršćan­ skog Isusa, jer bi u tom slučaju bio morao znati za Njegovu glavnu nauku o krštenju, nego je propovije­ dao drugog nekog Isusa, pretkršćanskog, koji nije krštenje naučavao, koji u opće nije ni opstojao, neg'o se naprosto štovao kao vrhunaravno biće. Isto tako — ide dalje Smith — čitamo u slijede­ ćoj 19.glavi »Djela Apošt.« ovo: »Dogodi se pak, kad bijaše Apolon u Korintu, da Pavao prolažaše gornje zemlje i dogje u Efez i našavši nekoje učenike reče im: jeste li primili Duha Svetoga? A oni mu re­ koše: nijesmo ni čuli, da ima Duh Sveti. A on im reče: na što se dakle krstiste? A oni rekoše: na krštenje Ivanovo. A Pavao reče: Ivan krsti kršte­ njem pokajanja, govoreći narodu, da vjeruju u Ono­ ga, koji će za njim doći, to jest u Isusa«**). Smith pri­ dodaje: što Pavao kaže, da vjeruju u Onoga, koji će za Ivanom doći, ne slijedi, da je taj već došao, nego, da Onaj, koji ima doći jest »Isus (6 ’ir^co; = der Jesus = ille Jesus), a to znači Spasitelj; ovdje je dakle ime općenito, a ne vlastito i odnosi se na pret­ kršćanskog Isusa. U istinu od potrebe je silnog naprezanja i po­ tezanja i rastezanja teksta »Djela Apošt.«, da se izaxa ‘) Grčki tekst veli doslovce ovako: Kal eSćSaaxev ахрф т? хоО Tr/aoO, Ž7Uoxa|xevo? |jlovov х4 рагсхсзра Ttodvou. Tiepl г) Grčki te k s t: тоОх’ eaxtv eč$ x4v 'lija&Ov. žme onaj smisao, koji Smith u njemu nalazi. Ili go­ voreći točnije moramo se slagati sa dr. Weinelom, koji ob ovakom tumačenju veli1): Čovjek se mora ovdje zapitati proizlazi li takovo tumačenje iz ne­ znanja grčkog jezika ili iz hotimičnog iskrivljivanja teksta? Jer i početnik u grčkoj gramatici mora znati, kad se u grčkom jeziku stavlja spolnik pred kakovu imenicu, da se u tom slučaju hoće pokazati, da nam je ta osoba već poznata. Ovdje je pak jasno, da je auktor »Djela Apošt.« (dotično govornik sv. Pavao) s onim spolnikom ispred imenice Isus liotio naznačiti čitaocima osobu već svima poznatu, Isusa Hrista, jer sigurno ni sv. Luka ni sv. Pavao nijesu obožavali drugog Isusa do li našeg kršćanskog Isusa. A ni Apolon nije drugoga obožavao, jer ako i nije znao za krštenje Isusovo ne slijedi da nije znao za istog Isusa, utemeljitelja kršć. vjere. Do istine dandanas nije moguće naći kršćanina, koji ne bi znao za krštenje, ali u prva vremena kršćanstva, nepo­ sredno nakon smrti i uskrsnuća Isusova, takovih je moglo biti, a u istinu ih je i bilo, megju tima i Apo­ lon, koji su Isusa poznavali kao povjesnu osobu, pri­ znavali Ga Bogom i Njegovo čudesno djelovanje razglasivali, a ipak ne znali, da je Isus ustanovio krštenje posebno od Ivanova krštenja. Što se pak tiče onog Smithovog dokaza, uzetog iz etimologije Isusovog imena, to i taj dokaz ništa ne vrijedi; odatle bi se mogla zaključiti naprosto mo­ gućnost, da se je kakovo božanstvo nazivalo opće­ nitim imenom Jehošua Bog pomoćnik, kao što ga se moglo nazivati i »Emanuel« = »Bog s nami« i drugim mnogim sličnim nazivima. Pače baš iz eti­ mologije Isusovog imena možemo zaključiti na nevjerojatnost Smithove tvrdnje; jer Jehošua ne znači naprosto »Bog pomoćnik« nego » J a h v e pomoć­ nik«, te su pod nazivom »Jahve« ( m n 1) samo liebrejci Boga nazivali; »Jahve« je bio specifično samo njihov Bog. Jasno je pak da kod Hebrejaca nema ni traga kakovom obožavanju nekog Jehošua, ako ne da kažemo sa istomišljenikom Smithovim — R o b e r t s o n o т г)(> da su Isus i starozavjetni Jozue, jedno te isto. No takova šta ustvrditi toli je očita besmislenost, da ni isti Smith nije se usudio opetovati ju. Nego Smith misli, da imade pozitivnijih dokaza u prilog svoje tvrdnje. Megju takovima jest i ovaj dokaz: U jednom psalmu gnostičke šljedbe — Naassenske — nalazimo spomenuta i Isusa. Čitamo na­ ime u tom Psalmu, kako nam ga je ITippolyth') po­ četkom trećeg stoljeća po Isusu, zabilježio: »Na to ') U gori naznač. raspravi str. 92. *) H. Weinel: Ist das liberale Jesusbild widerlegt. Str. 91. *) Philosophumena, V. 10. �Pretkršćanski Isus. 21 reče Isus: Gle! Oče, pošlji mene, ja ću se na jedrima opet sebi u prilog. Tako on iznosi u svom djelu je­ spustiti dolje na zemlju« (da ljude spasim/. Nije nam dan starinski natpis, koji je prvi pronašao C. Wespoznato — veli Smith — kad je ovaj psalam sastav­ sely na komadu papira, a potječe valjda iz četvrtog ljen, ali po onome, što sude Harnack i Preuschen, vijeka po Isusu, te glasi na grčkom izvornom jeziku ovako: mora da je veoma starinski. брхс Е;о> ae хата тои = Zaklinjem te . .. U istinu i jest ovaj psalam u davno doba sastav­ |i,ap7rapxoupt0- vaaaa marpakurit nasaa ljen, ali je starodrevan samo u kršćanskom smislu, pt vatqiap3 ran racpt ri naiemare pai pari pripada naime prvim vijekovima kršćanstva, kad su A na drugom mjestu istog papira čitamo: po istoku bile razgranjene gnostičke sljedbe. Sa­ бру.i^w as хата хои freou tcov 'E[3paiwv Trjaoou = stavljen je kako Harnack, uvaženi poznavalac kršć. starine, tvrdi u II. ili III. vijeku po Isusu. Smith zaklinjem te hebrejskim Bogom Isusom. Smith, a po njemu i Drews, priznaju, da je ovaj pako čitajuć na jednom mjestu u Harnackovoj ras­ pravi, da je ovaj psalam veoma starinski, pridodao natpis zabilježen u kršćansko doba, ali da mu je sa­ je odmah, da je sastavljen prije kršćanstva i da je držaj pretkršćanski; ovdje bi naime bila sadržana za­ s toga prije kršćanstva opstojala neka sljedba — kletva starih pretkršćanskih čarobnjaka, koji su znali Naasena —, koja je Isusa štovala. Može Ii se naći za neku šljedbu »nazarejsku« ili za nekog boga »Naveće zablude od ovakove? U sebi nije isključena zarećanina«, dakle Isusa, jer se i u Novom Zavjetu mogućnost, da je prije Isusa opstojala šljedba Naa­ na više mjesta utemeljitelja kršćanske vjere zove sena, obožavatelja zmije — jer to znači hebrejska »Isusom Nazarećaninom«. Pače to je izvan svake riječ !*ТП (č. nahaš) — ali je izvan svake sumnje, sumje, jer eto ti čarobnjaci u svoioj zakletvi izričito da je ovaj psalam proizvod jedne gnostičke sljedbe, spominju Isusa kao hebrejskog Boga. Ne znam koiim nravom i po kojoj egzegesi može koja se za vremena prvih vijekova kršćanstva u Egiptu pojavila, te je po tom kriva kršćanska sljedba, se takova Šta zaključiti. Ponajprije onaj prvi tekst koja je za Isusa znala i na svoi Ga način obožavala1). skroz i skroz ie nejasan: razumljive su nam samo zakliniem te: druge To je jasno već odatle, što ti Nanseni. o kojima Hip- dvije prve riječi• opxi£w oe po!yth piše, priznavahu Evanejelje Ivanovo i pa- riječi uzalud ćemo tražiti pod rječnicima grčkim, ili slanicu sv. Pavla k Efežanom, kao svete knjige, očito kojeg drugog jezika. Tu su, kako je dobro opazio je dakle, da su to kršćanski Naaseni Ili će valjda Wern!e (str. 102.) naprosto nagomilane tamne riječi Smith ustvrditi, da su i te novozavjetne knjige na­ bez ijednog značenja i kad čovjek hoće da time pot­ pisane koji vijek prije kršćanstva? Ne bi bilo čuda, krijepi svoju tvrdniu o opstojanju pretkršćanske kad bi on i takova šta ustvrdio, no onda bismo mi sljedbe nazarenske ili o pretkršćanskom štovanju s naše strane mogli mirne duše kazati, da tom sve­ Isusa, tad se zazbilj s tim čovjekom ne može ozbilj­ učilišnom profesoru matematike fali bez sumnje koji no raspravljati, pa taman on bio profesor matematike na jednom sveučilištu. One druge riječi: »Zaklinjem broj u moždanima___ te hebrejskim Bogom Isusom mogle bi se onako na­ prosto uzete nekako shvatiti u Smithovom smislu, 3. Što da sudimo o Smithovim dokazima. ali tekar onda, kad bi bila istinita nieeova pretpo­ Čitavo Smithovo razlaganje pokazuje čovjeka, stavka, da su to riieči izrečene prije kršćanstva; što koji ili nije pri zdravoj pameti ili hoće da sve zlobno Smiht niti je dokazao niti može dokazati. Kao što na svoju izvrne. U starinskim povjesnim vijestima, je papir, na kom je zakletva zabilježena, trećeg ili koje su svakome jasne, nalazi on nejasnoće, pa iz četvrtog vijeka po Isusu, tako je i zakletva iste dobe; nejasnosti iznosi na vidjelo zaključke, koji su u pri­ a što se Isusa nazivlje hebrejskim Bogom, lasno se log njegovoj tvrdnji, ali koji se protive znanstvenom tumači tako, da je koji poganski vračar ili pisac za­ zaključivanju i u opće zdravom razumu. Vidjeli smo, mjenjivao židovsku sa kršćanskom vjerom držeći kako Smith tumači ona dva jasna mjesta »Djela Apo- obe jednom te istom; te je po tom kazao, da je Isus štolskih« i onaj gnostični psalam i na kako čudni na­ hebrejski Bog. U povjesti u istinu imade slučajeva, čin izvodi on odatle svoje zaključke. No Smith da se kršćane držalo Židovima i obratno Židove znade ne samo jasno izvrnuti u nejasno, nego i obrat­ kršćanima. To mislim, da i Smith i Pre\vs znadu ili no: ono, što je nejasno prikazati jasnim, i to naravski bi bar morali znati. To bi bili eto ti neoborivi Smithovi dokazi usli­ ’) O toj sljedbi čitat će cijenjeni čitatelji potanje u „Роjed kojih je on primoran — »uza sva pobijanja pro­ vjesti crkvenoj" od raznih auktora. V. napose: J. Магх: Lehrtivnika« — pridržati svoje mnijenje, da je i prije buch der Kirchengeschichte, 2. i 3. izd. Trier, 1906. str. 83. �Br. 2. — Serafinski Perivoj. 22 1912. kršćanstva opstojalo štovanje nekog Isusa i da kršćanski Isus nije povjesna osoba, nego onaj pret­ kršćanski umišljeni Isus1). Pripominjem, što sam već jednom spomenuo: ne možemo zaviriti u dušu Smithovu i saznati, da Ii je on u duši uvjeren ob onome, što je eto ponovno pred svijet iznio; no da to cijelo njegovo dokazivanje ne dokazuje a ma baš ništa, jasno je, da jasnije ne može biti. Te Smithove do­ kaze, koje on nazivlje »neoborivim, nepobijenim« možemo prispodobiti onim malim kućicama ili ku­ lama, štono ih malo dijete napravi: ludom djetetu čine se te igračke neoborivim, ali odrasli čovjek smije se toj djetinjskoj naivnosti i sa jednim lakim udarcem noge ili štapa, dokaže djetetu koliko su čvrste njegove gragjevine. Razlika je ipak velika megju Smithovim dokazima i djetinjim igračkama: jer dijete je dijete: to svak znade, pa se njegovo? naivnosti nitko ne će čuditi; ali se je u velike čuditi jednom sveučilišnom profesoru matematike, što iz­ lazi pred svijet sa onako neosnovanom tvrdnjom, sa onako djetinjastim, smiješnim, ništetnim dokazima. I to u dvadesetom vijeku, pod plaštem znanstvenog istraživanja!. . . Kamenovat divlju dušu, Sto zborove tajne kupi! Tako mišljah, a to upro Svatko u me pogled tupi. Uzaludna borba sva je, Makar divskom snagom segli! Ja sam kući čaman pošo: Odžaci su glavni legli. B. M arkušić: КоГко puta i sad gledam Kršne momke po sokacim’, A kunem se: uv’jek moram, Da se na njih okom bacim: Ej vi »Turad« Гјера stasa, Hrvatsko ste stablo mlado; Kad nam na dar sv’jetla puste, To ćete nam priznat rado. Iz „Pjesam a Ruši (Visoko u po: 1Г čaršiju plamen ništi, Da otjera na štap ljude, IГ to neki osvetnici U krivom se v ’jeku bude? Od Lužnice samostana Prostili su valjda s v e ti. . . Već rgja se s gradom prila, Sad im sudi oganj kleti. Gle Šadrvan-sokak planu, A do njeg je grada pola; Sad tu vrište po sokacim’ Sa ženama djeca gola. To i džini vatrom pljujuć Pale skakom napopr’jekom, Sazivlje ih vještac zloban U poslanju g r’ješnom nekom. ’)ЛО svjedočanstvu sv. Epifanija, kog navodi Smith sebi u prilog progovoriti ću napose drugom zgodom u poseb­ noj raspravi, jer je i tom e dandanas u krugu modernih kriti­ čara živahna prepirka. Nadahni me, vilo, sada, Da zaplačem nad tim gradom, Od ćuprije nad prosjacim’, Nad hadžijam’ s Гјерот bradom! Nek me zovnu na sud zato, Tamo ću im grgje reći. Na nekog sam ljutit nešto: Kroz srce mi bura ječi. Krvno li se nekad kolo Po garištim’ ovim v'ilo; АГ Visoko od sad više eće biti, što je bilo: jezdo krvnih od junaka, (Bar moje je tako mn’jenje); duše im ode spomen ožjom voljom u bescjenje. A gle nije tlapnja luda, Da nejačke kuga voli; Vjetar ragje suhar krši, Neg stoljetni hrast oholi. Gledajući momke take Zanos mi se srca prima, Jer pod gladnim kapam’ tijem Ja tu gledam: vatre ima. АГ da prošlost! — Bješe (rekoh) I pametnih i budala, S neopranom ćulah-kapom Od Orašca harsuz-Tala. I kulaš mu pogan jedna Htjeo stoput smetat redu, Bagav parip manu krijuć Za čestitog Čejvan-dedu, �Neronove žrtve. I Kostreši tu se legli Hodeć putem više pr’jekim. Pokoj svima! — ljudi bjehu, Tek falio ukus nekim. Nu sad nema takog sv’jeta, АГ ni Hrnja slavnih' više; Izrode će (strah me) ragjat, Tko i sobom jedva diše. Nekad grad je Nadu imo, Kašnje su se razvjenčali. Naglost moja! - - stihom pitam, Па Г ga moma danas žali? Zvanično će pisat mislim, Što baš nije pov’jest c’jela; Po jeziku grč mi šeta: Istina mu na vrh sjela. Gledao sam zadnje sljeme Ponajvećim plamom planu, Ko narodu pozdrav da je Pri pr’jetećem nekom danu . . . Smije Г i moj grad ga čekat? Rekoše mi, da se sprema. Bez takta sam u r ’ječ upo: U prosjacim’ kruha nema. Sa Kraljevca čujte, bezi, (Ma da sumnjam - to se znade) Pregorit se mnogo može, Nu Šadrvan što nam p ad e !. . . Ovud bilo Гјеро proći Sa pjesničkim zamišljajem; АГ obrast će trnjem sada П’ još gore — tugjim sjajem. Kad nam neki dogju, grade, Htjet ćeš konak da im dariš; Šadrvan će posjest za tim I zagrmit: deutsch-ungarisch. Ah, onda ću mrzit tebe I bogznade dokle s tije m !... Prostit će se dašto meni, Jer se nemaš branit s kijem. Eto pjesma, »Rušigrade«, A u njoj su dv’je-tri suze; Mogo sam ti alem dati, АГ nema ga — netko uze. Ja tu sanjam noći l’jepih Od junaka naše krvi; Htjedoh slavan epos spjevat, Nu zape mi o stih prvi. c> o 23 G. G uenot: ■ Neronove žrtve. (S francuskoga prevodi Pajo Mišura.) II. Hostilijska Vijećnica. Sutradan po pogrebu Pedanija Sekunda, u osvit dana, pojavila se neobična graja u okolici Foruma. Senatori, odjeveni u grimizom obrubljene tunike, počasni znak, osnovan na predaji njihova dostojan­ stva, grnuli su ovome središtu staroga Rima, posred koga se dizao zlatni stupac, točka, s koje su pola­ zili divni putevi, koji su rodili legije sve do granica svijeta. Odabrani oci prolazili su kroz dvostruki trijem napravljen od dva reda stupova korintskoga sloga, koji su bili na kraju trga sa četiri strane. Na dnu se je dizala govornica; ali oni su išli dalje, svrha njihovoga jutrošnjega puta bila je drugamo. Iza go­ vornice nalazila se je zgrada jednako kao i ona zna­ menita, bila je toliko puta svjedokom oluja slobode, tu su se nekoč pretresali udesi naroda — kraljeva: bila je ovo hostilijska vijećnica, redovito mjesto senatskih sjednica. Tu su se često, u doba republike, izdavale odredbe, koje su zbacivale kraljeve i narode strahom napunjale. Osmera vrata zgrade razvaljena izmegju devet stupova divskoga sloga, da­ vala su lak pristup pozvanim patricijima, da vije­ ćaju u njezinim prostorijama. Pod kubetom dizao se je žrtvenik Pobjede, Čiji kip ponosno je širio zlatna krila. Doista, ovo je mjesto bilo znamenito i sa uspomena, koje je u pamet dozivalo i sa svoga graditeljstva. Dok su se vijećnici žurili, da unigju u vijećnicu, da drže sjednicu, molimo čitaoca, da se prenese u bogati dom brata Ćelija, uprav u onaj, gdje smo vi­ djeli, da je sinoć ušao Marko Plaucij, na povratku s pogreba. Tu se odigravao prizor, koji moramo pripovijediti. Aulo Plaucij, plemeniti konzularac, koji je nekoč pod Kaligulinom vladom vodio uspješ­ ni rat proti Bretoncima, spremao se, da ostavi svoju kuću i da se pridruži svojim drugovima u senatu. Plaucij je bio u tablinumu, sobi spisa. U već poodmakloj dobi, slavni je patricij, komu je vrijeme i bojni napori glavu pobijelili, odavao svojim licem i svojim držanjem onu kiparsku ljepotu, često otisnutu u stare spomenike i novce. Neka muževna odvaž­ nost. ublažena izrazom velike dobrohotnosti blistala je u njegovom sjajnom pogledu; on je ustezao svoju dušu od onih pogubnih dojmova, koji pretvoriše Rim­ ljane u najkukavnije robove. Nije ga bilo megju ovim ljudima, koji se nije, po snažnom izrazu Teutovu, strmoglavio u ropstvo. Njegov dugi boravak �24 Br. 2. — Serafinski Perivoj. — 1912. u pokrajinama, na čelu vojska, bez sumnje ga je sa­ čuvao od progonstva, koje je udaralo tako često pod sramotnim gospodarima bjelodanu krjepost, koja je bila kao najveći zločin. To znači, da je Aulo Plaucij imao malo prijatelja, osobito na carskom dvoru. Ozbiljnost njegova vladanja i njegovi poznati osje­ ćaji nisu imali prava na povjerenje. Plemeniti konzularac malo je za to glavu razbijao. Zadovoljan s ljubavlju, koju mu je obitelj posvjedočavala, pa i njegovi robovi, nije ništa drugo tražio. Poslije rat­ nih trzavica, mir domaćeg ognjišta lijepo je pristajao njegovoj duši. Uz Plaucija bila je njegova žena, Pomponija Grecina, još lijepa, kraj svojih četrdeset i osam godina i mnogih kušnji, koje su joj prešle preko glave. Časna gospogja kroz trideset godina bila je dika svoga muža, njemu je bila ravna u srča­ nosti i u dostojanstvu. Marko, sin Plaucijev, komu je bilo oko dvadeset i pet godina, izgledao je izmegju oca i majke, kao draga veza njihova jedinstva .! t o bavi, koju nikad nikakov oblak nne notammo. Ušavši u život kroz zlatna vrata sreće, odgojen u ozbiljnim načelima stroge filozofije, rekao bn da Će se posvetiti zanimanju časti. Vidjeti ga u njegovom otmenom i plemićkom držanju, narešena najsjajnijim svojstvima, proricalo mu se sjajni uspjeh u napred govorilo, da će dostojno održati slavu svoga plemena. Ali mladi patricij slatko bi se smijao ovim laskavim pro­ ricanjima svjetskoga veličanstva. On je gajio druge misli, kako ćemo kašnje vidjeti. Ispraznosti vremena slabo su ga dirale, ili bolje, on ih je živo prezirao. Njegove težnje, njegovi ukusi i njegovo ponašanje stvaralo je izmegju njega i mladića njegove dobe i njegova stališa veliku opreku. Opažalo se. da je ne­ premostivi jaz izmegju njegovih i njihovih želja. Tri opisana lica, rekao bi, da su, onoga časa, kad smo čitatelja k njima uveli, zaokupljena veoma ozbilj­ nim razgovorom, koji je bio od velike važnosti. — Budi milostiv, Aulo, — govorila je gospogja tronutim glasom. — Promisli, da su ljudi, kao i ti oni, o Čijoj sudbini imaš glasovati i jedina je razlika izmegju njih i nas, što su oni u ropstvu rogjeni, pa trpe, pa su nesretni; dvostruki razlog, s koga su do­ stojniji naše ljubavi, jer ih je priroda s nama izjed­ načila. — Naši pregji, Pomponijo, nisu nikada pripuštali tih čudnih nazora, odgovori senator. — Ako su naši pregji bili prestrogi, ako su se va­ rali, je li to razlog za nas, da počinjamo iste po­ greške? Ne, sigurno, ali je zakon jasan; božanski ga je August iznova potvrdio. — Pa, što veli taj strašni zakon? — On proglasuje smrtnu kaznu svima robovima, od njih ubijenoga gospodara. — To je krvnički zakon. — Slažem se u tome; ali on postoji. — Megjutim, Aulo, ja se usugjujem nadati, da ćeš se danas s ugledom, koji dolikuje tvome imenu, tvomu značaju, tvomu neokaljanomu glasu boriti proti izvršenju. Molim te za ovu milost. - Hoćeš li ti, moja draga, da još sumnji iza­ zovem? Znadeš, malo je vremena, kad si bila tu­ žena, da slijediš tugjinska praznovjerja, bila si do­ vedena pred kućni sud. Ja sam, istina, izrekao osudu, s kojom sam te nevinom proglasio; ali ova je parnica zabavila općinstvo i ono je sačuvalo nepo­ vjerenje1). Pa što je stalo za narodnim sudom, moj oče, kad se radi o pravici? odvrati Marko u zanosu. Li­ jepo je i plemenito uzeti u obranu stvar nesretnih, potlačenih i nevinih, pa i onda, kad bi se izvrgao po­ gibelji klevetanja tvojih namjera. Na te riječi Plaucij u čudu pogleda svoga s-ina; slavni je patricij nastojao čitati iz mladićevih očiju, prozrijeti u njegovu dušu, da otkrije razloge, s kojih je onako govorio. Napokon duboko uzdahnu i tre­ sući glavom tužno reče: — Pa i ti, sinko, zar si i ti pohagjao kuću Aurelija Pudenta? — Kad bi to i bilo, zar bi zlo bio učinio, moj oče! Držiš li zločinom općenje sa ovim strogim sena­ torom? — Ne, ne, ja neću, da to rečem. Aurelij Pudent mudrac je i pametan; on pripada, mislim strogoj stojičkoj družbi, koja nam je dala Musonija Rufa2), najkreposnijega Rimljanina. Nego, od nekoga vre­ mena, reklo mi se je, on prima u svoju kuću strance, ljude, koji su sa Istoka došli, da propovijedaju novi nauk i da uče ćudoregje nama do sada nepoznato. Ovi strani učitelji zabacuju naša božanstva i bogo­ štovlje naših pregja. — To je istina, nisu te prevarili, moj oče. Ovi čudni ljudi propovijedaju samu krjepost; oni uče svoje učenike, da provode savršeniji život; otkrivaju im otajstvo ljudske sudbine; njihovo je znanje veliko, a njihovo požrtvovanje zamjerno. Na prvi mah Plaucij ne odgovori, neko vrijeme osta zamišljen, poniknutom glavom k prsima; kad ju podiže, zadovolji se sa ovim riječima: — Vrijeme bježi, čekaju me u senatu. — Ti ćeš biti milostiv; ti ne ćeš osuditi nevinih, još zamoli Pomponija. *) Tacit, A n n a l e s . 3) Filozof, koji je Živio za Nerona, koga je, kako veli jedan Otac, Sotona progonila radi krjeposti. �Neronove žrtve. 25 — Ja ću učiniti, kako želiš, odgovori Plaucij. Cezareje, donijelo je u skutovima kabanica uzvišenu Rekavši ove riječi zaputi se k vijećnici. Senat filozofiju, odakle je imao poteći preporod svijeta. je bio dupkom pun. Ovo društvo, nekoć toli moćno, Miješali se oni megju robove, pučane i sve razbaštikoje je kroz vjekove namećalo zakone čitavome svi­ njenike svijeta; udahnjivali su im ne bunu, ne mržnju jetu, pod Neronom drugo ništa nije bilo do sjena nje­ proti gospodarima i tiranima, nego ustrpljivost, gova. Carska je vlast od Augusta oteta svaki ugled oprost, junačke krjeposti, meleme bačene usred i narodu i patricijskom stališu. Cezar, koji je u svo­ strašne pokvarenosti, što je moralo nabrzo ustaviti joj gvozdenoj ruci usredotočio sve snažne sile vlasti, haranja. Ovi ljudi, koji su imali Božansko poslan­ bio je više nego smrtnik u očima odrogjenih Rimlja­ stvo, ulazili su u boljarske dvorove, nalazili su pri­ na; bio strasniji bog, no onaj na Kapitolu. Za života staša pa i u carskim dvorovima, pa i megju carskim su mu podizali hramove i žrtvenike; poslije smrti ga prijateljima. Oni su malo po malo ulijevali u život je javno ulagivanje, nezasitne podlosti stavljalo na ugodnije i čovječnije težnje. Za carevanja Klaudinebesa megju zvijezde, odakle je još rukovodio jeva došli su u prijestolnicu svijeta, njihovo djelo­ udese svijeta. Cesarova volja bila je vrhovni za­ vanje već je bilo u jeku i oni su znali za otpor, koji kon; najponosniji značajevi, brzo ubijeni, saginjali su ih je čekao u senatu i narodu grozni kazneni za­ glavu pred nakaznim idolom. Megjutim, još i u ove kon, što je na smrt osugjivao robove Pedanija Se­ žalosne dane, neki ostatak staroga veličanstva ostao kunda. je u rimskom senatu, koji su sačinjavali poglavice Aulo Plaucij, došavši u hostilijsku vijećnicu, velikih i bogatih obitelji. Cezar mu je kadšto do­ sjede megju svoje drugove, nedaleko Aurelija Pudenpuštao, da neograničeno sudi u nekim pitanjima, u ta, Sofonija Tigelina, prefekta pretorija i Servilija kojim ne bi bilo ni zere političke važnosti. U dobi, Tuska, prijatelja Tigelinova, koji je kao i on bio pri­ u kojoj počinje ovo pripovijedanje, senat je mnogo jatelj Neronov. Servilij je pripadao onomu društvu više drhtao, nego pod Tiberijem, čiju je uspomenu mladih raskalašenika, kao i Oton i Senecijon, vični slavni povjesničar Tacit, žigosao, barem u onome, s vladarom provoditi g r i j e Š n e п o ć i, o kojim Što se odnosi na općenitost uprave. Neron je bio ^ govori sv. Pismo. Oni su pokvareno živjeli i tu su onaj okrutni lav, o kome govori sv. Pavao1); u nje­ sjedili cvijećem ovjenčani, kao da su na kakvoj mu je bila paklena naslada zla, znanje i moć u izvr­ gozbi; uživanje pod svaku cijenu, izbjegavanje pat­ šenju sotonskih osnova grozne mu duše. nje; u tome je, po njihovu mnijenju, sastojala čovje­ Onoga dana, koga smo početak pripovjedili, čja svrha, ovo im se jedino činilo pametno tražiti. Neron je bio pozvao u vijeće izabrane oce, da iznova Servilij Tusko, kao i Tigelin, bio je zakleti neprija­ posvete barbarski zakonik o ropstvu. Pošto je Pe- telj novih misli, donesenih sa Istoka, jer je znao, da danij Sekund poginuo zločinom jednoga svoga roba, one udaraju proti njegovim epikurejskirn navadama. zakon je sve ostale na smrt osugjivao. No njih je On je bio zaboravio sinoćnju sjetu, koja mu se bila bilo četiri stotine; okolnosti ubojstva rješavale su ih žalosno u srce zasjekla povodom pogreba rimskoga svakoga sudjelovanja; okrivljenik stavljen na mu­ pret kta; on je došao u senat, odlučan boriti se proti čila uvijek je govorio, da je sam ubojstvo zamislio; svakome prijedlogu, koji bi išao za pomilovanjem. da je onoga istoga dana, da tako reče, ugledao prvu Kad su izabrani oci zasjeli, zavlada duboki muk misao zločina. S druge strane bilo se je bojati, da u dvorani. Tada konzul, koji je predsjedao, stavi ne bi kazna tolikoga nesretnoga mnoštva pobudila narodni bijes; ne, što bi proljevana krv bila na užas pitanje umorstva Pedanija Sekunda. Aulo Plaucij, rimskih gragjana; njima se je naprotiv mililo gledati komu je položaj i časti, što ih obnašao i njegov upis ju teći na potoke u borbama cirkusa; nego, kad bi na ploči, davao pravo, da glasuje prvi, odvažno se uzeli u obranu nesretnike, čiju je sudbinu veliki dio izjavi za dokinuće staroga zakona, koji on nazva oslobogjenika dijelio, oni bi bez sumnje držali, e je okrutnim, i ztraži, da samo ubojica bude kažnjen suvišno ovo krvoproliće, da se sačuva život patri­ skrajnom kaznom. S velikim začugjenjem slušali su cija. Ovi su ini bili mrski do skrajnosti, radi svoga njegove riječi. Odmah u istom smislu glasova Auredrzovitoga razmećanja, radi svoga neizmjernoga bo- lij Pudent; on još s većom žestinom udari na ne­ gastva, plijena čitavoga svijeta, stečena lupeštinom, pravdu, koja bi imala obuhvatiti u smrtnoj osudi to­ pronevjerenjem i kamatima. Treba spomenuti, da je like nevine. Govorio je na dugo s rijetkom rječitošću onda neki novi duh, neki tajinstveni dah prolazio usprkos žamora s jedne strane vijeća. Kad je Pudent Rimom. Nekoliko ribara, što se zaputilo sa obala svršio, Sofonij Tigelin baci na nj užasni pogled. Ovaj sramotni starac bio je svemoguć nad Neronovim duhom; on je izgledao kao zloduh vladarev. ‘) Poslanica na Timoteja. �Br. 2. 26 Serafinski Perivoj. — 1912. Neprijateljstvo prijatelja bilo je užasnije, što je ono bilo skoro uvijek smrtonosno. Na sami mig čovjeka po njegovu srcu, cezar bi na smrt osugjivao. Servilij Tusko bio je jednako ljut kao i Tigelin na Pudentov govor; ali, kako ćemo kašnje kazati, on je imao razloga, da se obzirno vlada prama časnom senatoru, pa zatvori svoje nutarnje osjećaje. Jasno je, jedan je dio senata bio protivan popuštanju, koje je pripisivao kukavičluku. Kajo Kasij, okrutni starac, diže se, da protumači svoje misli. — Senatori, reče on, zar ćemo mi tražiti raz­ loge, kad su naši pregji, pametniji od nas, tako od­ redili? Od četiri stotine robova nijedan dakle nije posumnjao, nijedan čuo, nijedan vidio zločinca; ni­ jedan ga ni zaustavio, ni izdao? Reklo vam se, da su nevini; a vi vidite, da su sukrivci. Usugjuje se tomu nadodati, da se je ubojica osvetio na nepravici; u ovome slučaju proglasimo, da je umorstvo gospo­ dara pravedno bilo. Naši pregji nisu se u robove pouzdali, pa ni onda, kad su se na našim imanjima i u našim kućama ragjali i sa životom pnmali osjećaj ljubavi prama gospodarima. Danas, kad su od hi­ ljadu raznih naroda, tugje vjere ih' bez vjere, strah je jedina uzda za ovaj izrod čovječanstva. Nu, mi ćemo činiti, da nevini poginu! Kad u vojsci pone­ stane odvažnosti i kad se desetkuje i juna i se i ku­ kavice sudbini predaju. U velikom djel i ima uvijek nešto nepravedna; ali se pojedine nesreće nadoknagjuju općim dobrom1). Ovo mnijenje, poduprto Tigelinom, Servilijem Tuskom i s njihovim prijateljima, nadvlada. Smrtna kazna bila je odlučena četirima stotinam nesretnih robova Pedanija Sekunda: morali su se na križu po­ gubiti. Kada im je bila ova grozna osuda saopćena tamnici, u koju su bili strpani, megju ovim nesretni­ cima nastade silno jadikovanje, vika i urlikanje. Svodovi su Tulijanuma odlijegali iznemoglim klet­ vama i proklestvima, kojim su zvali nebesku osvetu proti nemilosnim gospodarima, začetnicima ovoga užasnoga pokolja. Bilo je robova svake dobe i obojega spola. Jedni su pokazivali svoje sijede vlase i naborane poteze na svome licu, tragove truda muko­ trpnoga života, što no im čitav protekao u vjernoj službi njihovih gospodara. Drugi su, u cvijetu mla­ dosti, ponizno molili, da ih još puste uživati ugodnu svjetlost dana; žene su dojile svoju djecu i molile krvnike, da se smiluju ovim nevinim žrtvam a; dje­ vojke su pružale svoje slabašne ruke prama vojni­ cima i povjerenicima senata. Ali to je bio uzaludan trud i ove jadikovke, molbe, suze i žalosni povici bili su upravljeni tvrdokornim i okrutnim srcima, duJ) Tacit, An п a l e s , XIV. šama odgojenim s uvjerenjem, da je rob neka stvar, a ne čeljade, s kojim se može gospodar služiti po mi­ loj volji, bilo da utovi ribu u svojim ribnjacima ba­ civši joj ga za hranu, bilo da se bori u krvavoj borbi u gostinskog dvorani. Netom osuda bi doznačena osugjenim, liktori spopadoše robove, koji su osim žena bili svezani. Iza kako su ih iz podzemlja izvukli, poredaše ih u dva duga reda, da ih povedu preko Tibera, kraj Neronova cirkusa, gdje se priregjivalo četiri stotine križeva. Po prilici tri sata prije zahoda sunca, za­ puti se tužna povorka, a pratili su ju liktori i neko­ liko vojnika. Trebalo joj proći jednim dijelom grada, da dogje do stratišta; ali jedan neočekivani slučaj ustavi odmah na početku puta osugjene. Otkako je bila proglašena osuda, strašna pobuna buknula je u gladu, narod je bio uzrujan. Guste rulje pod vod­ stvom usijanih glava sukale se brdu Kapitolinu, očito prijeteći. Mnoštvo, u kome je bilo oslobogjenika i siromašnih gragjana, planu bijesnom rikom, kad ugleda dva dva povezane robove i većinu u mu­ kama groznoga očaja. Ovo mnoštvo bez prestanka potiskivano prijetnjama patricija, odlučilo je sprije­ čiti izvršenje nepravedne osude. Na pogled ove bu­ jice naroda, koja se valjala prama Kapitolu poput olu­ jom uzburkanih morskih valova, straže osugjenih zadrhtaše; robovi začmu slabu nadu spasa, pa sta­ doše zvati u pomoć trčeću svjetinu i vikati na ne­ pravdu. Megjutim su liktori vojnici gledali prodri­ jeti kroz zbijenu svjetinu, koje je bila puna ulica; ali su bili žestoko suzbijeni. Svjetina zgrabi kamenje i sve što joj pod ruku došlo i stade se hitati na oru­ žanu pratnju, što no osugjene okružila. Vojnički vogja stade govoriti i tumačiti narodu, kako se od senata izdana i od vladara potvrgjena osuda ne mo­ že opozvati; novi poklici i užasne grožnje prikriše njegov glas. On dade zapovijed na uzmak i da se na v rat na nos unigje u utvrgjenu ogradu m amertinske tamnice. Bilo je vremena, jer istoga časa v rata su se teškom mukom zatvarala i narod navalio. Još su tu bili povjerenici senata; vojnički se vogja s nji­ ma posavjetova i bi uglavljeno, da valja cara odmah obavijestiti o narodnoj pobuni. Odmah bi poslan jedan stražar tamnice u carski dvor, da javi cezaru, e se ne može osuda senata izvršiti. Neron se spre­ mao na večeru sa svojim običnim uzvanicima; bili su kod njega Tigelin i Servilij Tusko i gledali su za­ čarati njegove dosade sa pokvarenim razgovorom. Poslani iz tamnice drhćući provali u carski stan. Odmah doveden pred vladara pripovijedi, što se do­ godilo i kako je sm rt robova bila na silu obustav­ ljena. �Neronove žrtve. Neron problijedi od bijesa slušajući ovu vijest. Još mu nije bila misao na pamet pala, njemu, koji ie, da tako reknem, od djetinjih nogu uživao neogra­ ničenu vlast, pa da su mogli rimski gragjani i naj­ manje pokušati njegovoj se volji oprijeti. Kad je po­ slanik svršio, vladar se okrene prama Tigelinu: — Što veliš ti? zapita ga izobličenim glasom. Ti ne ćeš dopustiti, cezare, da se tvoja vlast ne poznaje, odgovori prefekt pretorija. — Ne, tako mi bogova! Ako se narod nastavi opirati, ja ću ga znati dovesti k dužnosti. — Svjetina je, na mome odlasku, stajala pred tamnicom, prihvati poslanik; njezino je držanje iz­ gledalo sve više i više prijeteće. — Onda nam, reče Neron, treba vojnika, da suz­ bijemo drzovitost naroda; nekoliko Iješina opruženih po javnom trgu, biti će lijepim primjerom i strah će zadavati onim kukavnim prosjacima, koji nisu za­ dovoljni s kruhom i s igrama, što no im se daje. Neka više četa ode tarpej^koj pećini, da otprati osugjene na stratište. Tigelin, s privolom Cezarovom, naredi Serviiiju, da on sam preuzme zapovjedništvo vojske, pa da žurno krene u pomoć onima, što su čuvali robove. Mladi patricij ništa bolieea niie tražio do izvršenja ovoera naloga: njegovi okrutni osjećaji, njeeove misli, koje je jutros pri glasovanju u senatu otkrio, pot­ puno su se slagale sa Cezarovim naredbama. Zakle se Cezarovom glavom, da će narod biti kažnjen i da će na brzo osugjenici na smrt stupati. Kad je Servilij Tusko otišao, Neron reče Tige­ linu: — Odakle ovo naglo narodno smiljenje nad tom šakom robova? To me tim većma u čudo stavlja, što sam hiljadu puta vidio, kako se svjetina opija s mirisom krvi, kako odreejuje smrt gladijatorima i kako u ludilu s pljeskanjem odobrava, kad zub lava ili tigra kida po pijesku drhćuća uda žrtava ili drobi njihove kosti. Ja tu više ne raspoznajem naroda rimskoga; mora, da su me prevarili. Možda je, cezare, više istine u tvojim rije­ čima, nego u tvojim mislima. — Pa dobro! kakov može biti uzrok ovom čud­ novatom pojavu? - Ne treba ga dugo otkrivati, odgovori Tige­ lin s nekim opakim posmjehom. Nu, napokon koji je? zapita neustrpljivo Neron. — Cezare, treba da znaš za silni preokret, koji je na putu k ostvarenju i s koga sam ja nemiran. Od nekoliko godina jedna opaka šljedba, kivna na obi­ 27 čaje naših pregja, propovijeda narodu nekakov opas­ ni način življenja, a robu ljubav za slobodu. — Više sam puta čuo govoriti o toj sljedbi, pre­ kine vladar; nije li to ona, o kojoj se radilo u tužbi proti Pomponiji Grecini? Upravo! Njezin muž Aulo Plaucij, bio je predsjednikom u domaćem sudištu, na kome je ona bila riješena. Aulo Plaucij, sjećam se, bio ju oslobodio i izjavio, da nije kriva. Jest, takva je bila osuda Plaucijeva, prihvati Tigelin; ali ja mislim, da je on u sporazumu sa ženom. — Što! Aulo Plaucij, bivši konzul! Teško je vjerovati, da se takov stari borac daje na lijepak smiješnim majkama. Ne mislim, da se je on potpuno predao prazno­ vjerju, koje je stalo poganiti grad i carstvo; ali ja se bojim; inače mogao bih iznijeti časnih lica, koja su zaljubljena u ove pogubne nauke. Cezare. biti će mi dosta jednu riječ nadodati: po mome mnijenju, ako nova sljedba bude slavlje slaviti, već je odzvonjelo carskoj vlasti. — Koji su to ljudi, koja čeljad, o kojoj govoriš? — Senator Aurelij Pudent. - Nije li nakanio Servilij Tusko zaprositi ruku kćeri ovoga patricija? Doduše, Servilij se želi združiti s kćerkom Pudentovora; on ljubi Aureliju, jedinu senatorovu baŠtinicu, ali se bojim, da se njegove osnove neće ispuniti. — Za što neće? Servilij je bogat i plemenit, on uživa naše prijateljstvo. Pudent ne bi mogao že­ ljeti bolje sreće svojoj kćeri. - Možda; megjutim ja ostajem pri mome miš­ ljenju, jer ga. držim, osnovanim. — Na kakovim se razlozima osniva to mišlljenje? - Aurelija, kći Pudentova, zavedena, kao i mnoge naše gospogje, živi u tuzi i samoći; nikada je nije vidjeti u društvima ni na vjerskim svetkovi­ nama rimskih gospogja: ona će odbiti Servilija. — Mislio sam, da ti sokoliš Servilija u njegovim nadama. — Zbilja, tomu je tako; ali ja imam sasvim drugu svrhu nego se misli, odgovori T igelin prasnuvši u divlji smjieh, koji je uvijek naviještao grozne naume. — Koja je to svrha? upita Neron postajući sve pomnjiviji. — Ja bih htjeo upropastiti Pudenta i njegovu kuću; njegova zaplijenjena dobra tebe bi zapala: ona bi obogatila tvoju blagajnu. — Tigeline, ta je misao izvrsna! zaviče Neron, ganut do suza; s tvojom pomoću, ja mogu živjeti, �28 Br. 2. — Serafinski Perivoj — 1912. kako se dolikuje jednome caru. Ti si mi već priskr­ bio baštinu mnogih patricija, koji su s raskošjem i bogatstvom vrijegjali moje veličanstvo. Tigelin se nakloni cezaru, govoreći, da je vladar punim pravom gospodar života i imanja stanovnika svoga carstva. Za vrijeme ovoga razgovora izmegju Nerona i zloglasnog Tigelina, Servilij je Tusko digao više četa u pretorijanskom taboru, pa je njima na čelu išao na sav mah mamertinskoj tamnici. Dolaskom pretorijanaca najedanput se sleže narodni bijes; pogled na vojnike i na oružje, što no se sjalo u posljednjim zrakama sunca, utjera svjetini spasonosni strah i nauči ju, da se cezar ne šali sa pobunom. Robovi strpani u ogradi tamnice, ne čujući više ni graje ni vike svjetine, razumješe, da je svaka nada izgubljena i nanova stadoše plakati i jaukati. U taj čas, Servilij Tusko, u društvu sa poglavicam vojske, unigje u ogradu, naredi, da se zublje zapale, jer se je smrkavalo, pa da se krene na put, koji je vodio na stratište: liktori brzo poslušaše. Nesretni osugjenici, koji su za nekoliko sati očekivali drugi izlaz, dušili su se pritisnuti očajem. Iznova se o tv iše vrata tamnice, osugjeni kroz njih izagjoše i nagioše se izmegju dva reda vojnika, koji su potiskivali svjetinu i nemilo ju grdili. Servilij Tusko, kad su posljednji * bovi izašli iz mamertinske tamnice, naredi, da se 'tane. Zatim cbrativši se svjetini, pročita cezarov ukaz, koji ih je opoininjao oštrim izrazima radi njezine drzovitosti i grozio joj se strašnim ustukom u slučaju, kad bi se unapred usudila prkositi izvršenju osude senatove. Veliki broj gragjana, od straha pred vojni­ cima, a možda i Neronovim hirima, jer se je znalo, da je spreman hladnokrvno pokolj narediti, povuče se i ostavj puste ulice, kuda su imali proći osugj nici. Stalo se je dakle bez zaprijeke ići u turobnom svijetlu zubalja. Tužna povorka pregje preko Tibera drvenim mostom i polako je išla prama Neronovu cirkusu, gdje su podignuti križevi od više sati čekali žrtve. Više je krvnika tu bilo i nestrpljivo čekalo da izvrše svoju službu. Napokon robovi dogjoše na mjesto, gdje su morali poginuti. Servilij zapovjedi, da se ustavi; naredi, da se smjeste voj­ nici iza svakoga reda križeva i ostavi liktore, da iz­ vrše jutros izdanu osudu. Mjesto, gdje su se križevi dizali, nije bilo pusto; osim krvnika, opažalo se je razne skupine, koje su šuteći čekale dolazak mučenika. Kad se ovi ustaviše pod svojim mučilima, opaziše se dva čovjeka, kako se dijele od jedne nejasne skupine, koja je bila nabaška, i kako se primiču napravljenim redovima robova. Jedan od njih, u koliko se je moglo raza­ birati u svijetlu zvijezda i zubalja, bio je još mlad: lice mu je bilo na pola sakriveno u kabanici; njegov drug sa sijedom glavom i bradom pokazivao je, da je prekoračio granice zrele dobe. Ova se dva čo­ vjeka šuteći došuljaše do stisnutih redova osugjenika, a da vojnici ni vremena nisu imali, da ih spri­ ječe; oni polako obigju dva reda posred liktora i posred krvnika. Ustavili bi se kod gdjekoga roba i pod glas im nešto rekli; za tim bi starac učinio neki tajinstveni znak, dizao ruke nad njihove glave, a oči u nebesa i odmah ih ostavio. Nejasno svijetlo zubalja, pometnja, koja je morala vladati u tolikom mnoštvu, hitnja, s kojom su ljudi izvršivali svoju službu, ne dopusti ni vojnicima ni njihovim poglavarim: da ih odbiju prije no su dovršili. Osugjenici, kojim je starac govorio, u kome je broju bilo više ženski! ustrajno su mirovali i čekali svoje muke. Kad ih staviše na mučilo, mjesto da se, kao i nji­ hovi drugovi, tuže na muke, oni se zadubiše u du­ boko razmišljanje i zanesoše se nekom ushićenom pobožnošću; kadšto bi se njihove oči dizale prama nebu s nekim neopisivim izrazom nade i veselja: njihove duše, odcijepljene od zemlje, već su gledale u bolji svijet, u kome nije ni nepravda, ni patnja, ni suza. Krvnici se zapanjiše nad ovim junačkim dr­ žanjem mučenika i uzalud su tražili uzrok strpljivo­ sti, koje nijesu razumijevali. Servilij, primakavši se slučajno mučilima, na kojim su bile smiješeće se žrtve u zagrljaju smrti, opazi opreku, u kojoj su bile s drugim osugjenicima. U isto doba opazi starca i mladića, koji ga je pratio, pa će kroz zube promrmljati: Zar ću se svagdje na njih namjeravati; na ove proklete ljude. Zatim ih časom poprati rasrgjenim pogledom, pa doda: — Nisam se prevario, ono su kršćani; oni imaju bez sumnje pristaša megju ovim nevoljnicima; nego, strpi se! skupo će platiti svoju smionost. Jedva su svi robovi bili na križ dignuti, a na­ redba bi izdana, da se brzo pošalju na drugi svijet, to jest, da im se ruke i noge prelome i da ih smaknu, . ako su još na životu ostali poslije te strašne muke. Za nekoliko časova potraja užasna glazba urlika­ nja, jaukanja i smrtnoga hripanja; za tim grobni muk obavi mučila i poginule. Divljačka se osuda senata ovršila; četiri stotine robova Pedanija Se­ kunda podnijelo je svoju kaznu. �Listak. 29 L15 TAK. Proto Ilić o sadanjoj crkvi neujedinjenih Srba. U Beogradu već je s malim prekidom 30 godina, da izlazi »Н r i š ć a n s k i V e s n i k«. Urednikom mu je kroz sve to vrijeme bio sadanji mu vlasnik proto Aleksa Ilić, koji je te, inače dobro uregjevane smotre, uredništvo u dvobroju od listopada i studenoga pro­ šle godine predao profesoru A. Obradoviću. U isto­ me dvobroju riše proto Ilić tužno stanje crkve neujedinjenili Srba izvan i u Srbiji. Izvan Srbije u Staroj Srbiji i Macedoniji srpski se narod bori sa carigradskom patrijaršijom, koja hoće, da ospori pravo Srba stavljati za kandidate ispražnjenih eparhija Srbe. Borba se je u toliko raz­ vila, da su neki listovi u Srbiji - » P o l i t i k a « — počeli širiti devizu: ili stara prava ili prelom s pa­ trijaršijom. U Bosni i Hercegovini Ilić opaža još »onaj duh udvorništva i despotije kao i za vreme vladika i nji­ hovih sledbenika«; jer »nekoji crkveni predstavnici ne samo što ne obraćaju dovoljno pažnje na opasno­ sti, koje prijete crkvi i narodu, nego se više brinu kako bi uslugama i udvaranjem vlastima, došli do najvišeg blagovolenja.« Čudi se, da jedan arhipastir za jedne narodne svečanosti ostavlja svećenstvo i duhovnu pastvu, te ide u posjet oficirima; da drugi metropolit za posvete crkve sv. Konstantina i sv. Jelene sjedi »megju dva Latina sa žalosnim sveće­ nikom g. S. P., dok se drugo zaslužno svećenstvo zapostavlja. Svećenstvo mu je u Bosni malobrojno, nezaštićeno i neosigurano. To je uzrok da su, kako ga iz Bosne krivo izvješćuju, učestali u Bosni i Her­ cegovini napadaji na srpsku crkvu(I), a svećenstvo mu se ne može, da opre. »Ovo se ponajbolje opaža u zahumsko-hercegovačkoj eparhiji, gdje se pravo­ slavlje danas nalazi u najvećoj pogibelji(I). Rimski misionari svojim sistematskim i potajnim radom po­ stigli su najveći uspjeh u Bosni i Hercegovini, a to im ne može nitko osporavati. Pored bosansko-hercegovačke vlasti njima su uvjek na usluzi katolici činovnici, učitelji, pa i sami poslanici katolici(l). . . Katolički klosteri i kapele nalaze se u mnogim srp­ skim selima, u kojima nije bilo do sada ni jednoga katolika osim žandara, cestara i upravitelja ispo­ stave.« U karlovačkoj mitropoliji »ne stoje stvari nimalo utešno«. Tu se je u sinodi stvorio tajni statut, u komu se osobito dvoje protupravno uvodi: isklju­ čenje svećenika u disciplinarnim sporovima i neke preinake na uštrb autonomije. Proti ovih preinaka srpska je zagrebačka omladina izdala »jednu žučnu rezoluciju, kojom osugjuje taj korak sinoda mimo sabora crkvenoga«. Najcrnijim bojama riše Ilić stanje crkve, koje on najbolje pozna u Srbiji. »Crkva naša — veli on — daje nam neutešnu sliku . . . Crkva naša bo­ luje, boluje opasno, boluje onu dugu hroničku boljku, kojoj nikakovi palijativi ne pomažu. Očevidno njoj su potrebna radikalna sredstva, potrebne su snažne doze, od kojih se ili umire, ili odlučno ozdravljava. . . sa svih strana čuju se vapaji: dajte nam kiseonika, dajte nam svetlosti, dajte nam novih životnih sokova, inače ćemo se ugušiti u ovoj strašnoj atmosferi! . . . Ali to su sve glasovi vapijućih u pustinji.« Jedan prosvjećeni i u crkvene stvari u Srbiji upućeni Englez »jamačno bi ovako — veli Ilić — stilizovao svoje utiske iz Srbije: U istoriji hrišćanske crKve mučno da bi se našao ma i jedan momenat, Koji bi se po ružnoći svojoj mogao uporediti sa momentom, koji se danas preživljuje u crkvi srpskoj. Bilo je veoma teških i surovih trenutaka u životu Hristove crkve; bilo je nesumnjivo mnogo gorkih iskušenja i velikih uniženja, ali ove sramote, ovoga razorenja verovatno nigde i nikada nije bilo, otkako je Spasitelj raspet na Golgoti. Od onoga dana, kad je Hristos darovao Apostolima vlast da vezuju i dreše na zem­ lji, nikada se ni u jednom delu Hristove crkve nije ovako vavilonski i smetenjački vezivalo i drešilo, kao što se vezuje i dreši u srpskoj crkvi! Otkako je postalo na zemlji slovesno stado Hristovo, nikad i nigde nisu pastiri ovako kurjački pasli svoja stada, kao kod nas, niti se stado tako besomučno džilitalo na svoje duhovne pastire, kao što se džilita pravo­ slavna pastva kraljevine Srbije . . .« — Dr. J. Vindthorstova stogodišnjica. Usred ratne vreve saborskih izbora proslavili su njemački katolici 17. prošlog mjeseca stoti rogjendan svoga velikana, Ludviga Vindthorsta. Sta je za Njemačku ime Vindhorstovo, nama je tek malo poznato; bolje to znadu njemački katolici, koji upravo u znaku njegove organizacije već dece­ nije izdržaju divsku borbu sa udruženim protivni­ cima. Potekav 17. siječnja 1812. iz Caldenhofa blizu Osnabriicka u Hannoveranskoj od oca advokata, po­ sveti se javnom životu. Kao zastupnik meppenskog kotara sjedio je sve do smrti u njemačkom saboru i tu se istom pokaza sva veličina njegova genija. Već 1870. vidimo ga megju prvim osnivačima njemačkog Centruma, te danas nepobjedive kule nje­ mačkih katolika. Kao skroz moderni političar neu- �30 Br. 2. — Serafinski Perivoj — 1912. moljivom je logikom rušio državni i privatni apsolu­ tizam. Na socijalnom si je polju stekao neprocjenji­ vih zasluga. Na čelu snažnog Centruma grmio je proti raznim državnim i privatnim monopolima, a dušu je dao za stare i nemoćne radnike. U povjesti katoličke Crkve ostat će mu trajna spomen, jer joj je upravo Vindthorst izvojštio ko­ načnu pobjedu u famoznom »Kulturkampfu«. Nje­ gova je zasluga, da je pobjednik kod Sadove i Kralji­ čina Graca išao ipak u Kanosu. Mislimo na sveinožnog »željeznog kancelara«, koji se malog Vindtliorsta bojao ko žive vatre. Svoje pobjede sticao je svojom nenatkriljivom taktikom. U debatiranju nije mu bilo premca, a kao stranački pročelnik znao je držati takovu disciplinu, da su ga njegovi stranački drugovi slušali kao oca, a protivnici ga se bojali ko groma. Ponugjene časti, koje su mu obećavale najsjajniju budućnost, kao karakter odbi, voleći kao slobodni političar raditi za dobro svoga naroda. Njemaekoj za baštinu ostavi ponosni Volksverein, zadnje djelo svoga veleuma, koje mu i danas raznosi slavu po svem svijetu. Braneći kršćanski značaj njemafikih škola domogne se upale pluća i kao časn: starac blago u tjospodinu preminu 14. ožujka 1891. Uz saučešće cijelog svijeta pokopan je u Mari­ jinoj crkvi u Hannoveru, a zahvalni mu katolici nje­ mački još i danas grob suzama oplakuju. 0. A. G. Ijuju sve nemoralnosti kat. svećenika i redovnika. I nije bilo broja, u kojemu se ne bi kat. kleru pripisi­ vale opačine svake vrsti. A dok su se ti »branitelji« morala zgražali nad najmanjom pogrješkom kojega svećenika, dotle se u miru »čiste savjesti« nisu žaeali počinjati najgnjusnije opačine, na koje katolički svećenik ni pomisliti ne bi smio. Zaista krasan pri­ mjer framažunske iskrenosti. Vrijedno je, da se i ovo uzme na raboš za zgode, kad nam »Pokret« i slična mu čeljad stane puniti uši o tobožnjim nemoralnostima katoličkog svećenstva. - O. F. G. Javna sablazan. Socijal-demokrati optužiše svećenika Deziderija Samberga, vjeroučitelja na ka­ toličkoj samostanskoj učioni u Temešvaru, da je nečuvene sramote na školskoj djeci činio, Slobodnjačke su novine, kao »Volkswi!le«, u taJambase udarile, da dokažu, kako je katoličko svećenstvo nemoralno i pogibeljno, Bijedni Uesiderijo dosta je pripatio! Proti njemu je sudbena parnica vogjena, te je na 8. prosinca, na Qospu od Začeća, sudbeno n e v i n i m p r og 1a š e n. gt0 mislite: je su ц libera|na gospođa j njihove n o v jne povukle natrag ono, što su proti nevinom svećeniku onake sramote iznosili? Liberalci su dav­ no zaboravili na kršćansku zapovijed; Ne reci krivo svjedočanstvo, i na onu drugu: Tugje nevraćeno, griieh ne oprošten! — O. P. Framažunsko licumjerstvo. Prije nekoliko vre­ mena iznenadilo je čitavu francusku javnost uhapšenje g. Plachona, urednika lista »Lanterne« sa više odličnih drugova. Pošto je dotični gospodin stajao u tijesnim vezama sa najodličnijim krugovima u Francuskoj, njegovo je uhapšenje pobudilo veliku senzaciju. Nu napokon je stvar izašla na vidjelo. Na kaznenom sudu dokazano je g. Plachonu, da je sa svojini društvom počinjao najogavnija nedjela na maloj djeci, da je dapače i djecu, vraćajuću se u bije­ loj haljini sa pričesti, upotrebljavao za svoje živinske nagone. Optuženi je u liberalnoj Francuskoj osugjen na godinu dana teške tamnice, a njegovi drugovi na nekoliko mjeseci. To je zgoljna činjenica, a mi ćemo sa svoje strane nadodati samo nekoliko redaka, da cijelu stvar malo ilustriramo. List »Lanterne« poznat je daleko izvan granica Francuske. Poznat je barem po tome, što su svi bezvjerski listovi iz njega, kao nepresušivog vrela crpili informacije o moralnom, dotično nemoralnom životu katoličkih svećenika. Sa strane spomenutog lista postavljeni su bili dapače i špijuni, da dojav- Za kulturni program. Sve pravaške pokrajinske stranke izjavile su se, da stoje u religijoznim pitanji­ ma i u onim mješovite naravi na stanovištu pozi­ tivnog kršćanstva. Vrhovna pak uprava stranke prava šuti ko zalivena o kršćanskom kulturnom pi­ tanju! Kako to!? Ako se prestavnici pravaške mi­ sli u svim pokrajinama iskazuju za kršćansku ideju, ne znam, što može priječiti, da se vrhovna uprava stranke na isto stanovište postavi? Mi svećenicižupnici u ovom pitanju morali bi biti na čistu. Starčevićeva nam je politička nauka draga, ali religijozno pitanje u vijeku razvratnog liberalizma ne smi­ jemo s vida puštati. Naša je dužnost, da narod u svakom pogledu odvažno, ustrajno odgajamo za Bo­ ga i Hrvatsku. Iznevjerili bi se našoj najsvetijoj dužnosti, kad u današnje doba nebi zahtjevali od stranke, kojoj pripadamo, da. se izričito postavi na solidnu bazu kršćanske prosvjete i pravog patrio­ tizma. Nije nam dozvoljeno ničije vjersko uvjere­ nje vrijegjati, ali ne zahtjevati, da se naša religijozna čuvstva od samih katolika u javnosti, a osobito u politici pozitivno štuju, to bi bila skrajna malo­ dušnost i mladenačka kratkovidnost. — Svećenikpravaš. �Vjesnik. Malikov predlog. Prošlog zasjedanja našeg par­ lamenta u Beču, zastupnik Malik iznio je prijedlog za reformu ženidbenog prava u zemljama, zastupa­ nim na carevinskom vijeću. Liberalna reforma igje za tim, kako da sruši nerazrješivost sakramenta že­ nidbe. Dakle pitanje kulturno, katoličko. Što mislite: kako su se naši dalmatinski zastup­ nici u ovom poslu ponijeli? Čast zastupnicima stran­ ke prava i Biankiniju, jer su oni, glasujuć proti Malikovu prijedlogu, svoju dužnost, kao prestavnici ka­ toličkih izbornika, savjesno ispunili. Mi imamo još četiri zastupnika tobože katolika: Ivčevića, Smodlaku, Tresića i Čingriju. Je su li oni svoj glas digli na obranu katoličke ženidbe? Oni su kroz to vrijeme, da ne glasuju ni za ni proti predlogu, iz sabornice pobjegli. Ovo je kukavičluk i farizejština prvoga reda! Pred svojim izbornicima zaklinju se, da oni nijesu proti vjeri, a kad tamo u 31 Beču, kad se vjera sa bezbožnim predlozima napa­ da, bježe i neće da je uzmu u zaštitu!?! Ivčević se pred nadbiskupom jada, što svećen­ stvo proti njemu kao poznatom katoliku u izborima kortešira; Smodlaka donapokon ide na poklon bi­ skupu dru. Gjivoji; Tresić nosi svijeću pri crkvenim obredima za vrijeme izborne bitke; Čingrija se jav­ no, da posvjedoči svoje kršćanstvo, križa pred vrligorskim i neretvanskim biračima. Kad se oni pri­ znaju katolicima? Kad hodočaste katoličkim bisku­ pima? Onda, kad im je u pogibelji saborski mandat. Kad budu raspisani ponovni izbori, opet će oni steći kršćansko uvjerenje pred narodom, ali će duž­ nost biti svakog pravog rodoljuba, a osobito sve­ ćenika, da te farizeje raskrinka pred zavedenim bi­ račima. Volimo očite neprijatelje, nego farizeje: Ivče­ vića, Smodlaku, Tresića i Čingriju! Dalmatinac. VJESNIK. NAŠA DOMOVINA. Dr. Ritig o tonu našega novinstva. S trećim brojem ove godine primio je uredništvo »Kat. Lista« dr. Svetozar Ritig. Novi je urednik tom prigodom mjesto svoga programa u urednikovanju na uvod­ nome mjestu iznio vrlo krasan članak o tonu našega novinstva. I dr. Ritig polaže u novinstvo veliku važnost, pa s toga i zaključuje, da novinari moraju imati i veliku spremu, »da predvode javno mnijenje u narodu«. Neće, da rešeta novinare, da li su oni za svoju zadaću dostojni, nego naglasuje da način pisanja naše publicistike i metoda njezine borbe ni­ jesu dostojni i da vrše vrlo pogubni upliv na naš puk i i a same naše izobražene slojeve. »Većina« naše publicistike »živi od neprestanoga ratovanja«. U nas svako si prisvaja monopol na istinu i pravicu, a dru­ goga opada i slabi. »Naša borba redovno nije stvar­ na, nego osobna. Mnogi misle, da braneći nepogrje­ šivu nauku Crkve, i sami ju brane — nepogrješivo. Dr. Ritig drži, da bi u naše vrijeme više uspio sv. Ivan Evangjelist i sv. Franjo Saleški, nego li sv. Pavao i sv. Jeronim. U članku ima i gorkih po ured­ nike katoličkih novina, ali držimo, da je sve potaklo »ех bona fide«. Mlada misa. Na 4. veljače otčitao je v. o. Arhangjeo Grgić u svome rodnome mjestu u Kr. Visokome prvu sv. misu. Na mladu je misu svijet dohrlio iz Sarajeva, Vareša, Kr. Sutjeske, Kiseljaka, Brestovskoga itd. Na misi su o. Grgića dvorili kolege: o. Cičić iz Kreševa i o. Franjković iz Fojnice, a ruko­ vodio p. o. Stjepan Ikić, predsjednik gimnazije, istaknuti govornik fra Leonard Cuturić svojim je cr­ tanjem svećeničke djelatnosti u puku mnoge pod misom do suza ganuo. Skladni poj i svirka visočkih činovnika na prisutne je vrio ugodno Gjelovao, te su se kućama razdragana srca povratili. Iza mise je predsjednik ikić dao bogat objed, na kome su se našli uz visočke činovnike i zastupnici Franjevaca: iz Sarajeva: predsjednik o. Čorković, protesori Jelenić, Ivandić i Blažević; iz Kr. Sutjeske o. Aug. Pejčinović; iz Fojnice o. Silvije Franjković; iz Kreševa o. Aug. Čičić; iz Zenice o. Miron Kozinović, te za­ stupnice čč. sestara Božanske Ljubavi: sestra Nada i sestra Amanda, koje su inladomisniku napravile i poklonile vrlo krasan vijenac i jastučić. Na ručku je o. Ikić kao kum mladog Grgića nazdravio najprije inladomisniku i svećenstvu, zatim redodržavniku bos. Franjevaca, a onda visočkome činovništvu, dok je Čičić čestitao ispred kolega. Mladoinisnik se je u duljem govoru zahvalio svima, koji su što dopri­ nijeli, da se je on popeo na tako uzvišen svećenički stališ i da se je tako krasno proslavila njegova mlada misa. Pogl. predstojnik Zimonjić zahvalio se je is­ pred činovništva na nazdravici o. Ikića. Čitava je proslava u sve prisutne utisla mio i dubok dojam . . . �32 Br. 2. — Serafinski Perivoj. — 1912. Okružnica biskupa dra. Marčelića. »List Dubro­ vačke Biskupije« u 2. br. donosi na uvodnome mje­ stu okružnicu bisk. Marčelića, koja se bavi s školama. Biskup Marčelić najprije ističe važnost škola, o ko­ jim ovisi budućnost, a za tim navodi dvostruku vrst protivnika katoličke Crkve, koji nastoje, da ugrabe prevlast u školama: »Prvi su na redu današnji bez­ vjerci, koji brane tako zvanu beskonfesionalnu školu, ili kako kažu, da bolje prevare nevješte, školu indi­ ferentnu . . . Drugi, u načelu jednaki s prvim, hoće tako zvanu slobodnu školu, slobodnu od Crkve i dr­ žave«. Upozoruje na prvome mjestu svećenike, te učitelje i učiteljice, »napose one, kojim je povjerio nauk vjere radi nestašice svećenika«, da budu oprezni i za Crkvu složni. Zemaljska vlada visočkoj gimnaziji. Zemaljska vlada za Bosnu i Hercegovinu upravila je na o. Stje­ pana Ikića, kao predsjednika franjevačke gimnazije u Visokome priznanje i zahvalu, uad požrtvovnošću prigodom prošloga požara. Priznanica i zahvala gla­ se: »Zemaljska vlada za Bosnu i Hercegovinu. Ad broj 6372 Prez. ех 1911. Sarajevo; dne 24. januara 1912. Prečasni gospodin o. Stjepan lkić, predsjednik franjevačke gimnazije u Visokom. Prigodom poža­ ra u Visokom u noći od 23. na. 24. riovernbra 1911. Vaša je prečasnost megju prvima pritekla u pomoć i požrtvovno sudjelovala kod spašavanja. Na ovom plemenitom činu čast mi je ispred zemaljske vlade izraziti Vašoj prečasnosti moje priznanje i zahvalu. Za poglavara zemaljske vlade, gragjanski doglavnik Benko.« — Visočka je gimnazija što skupila što od sebe dala za pogorelce u Visokome preko 1500 K. Matura. Iz Tuzle nam se javlja, da je na tamoš­ njoj velikoj gimnaziji fra Kazimir Ivić, bogoslov III. godine, član bosanske redodržave s vrlo lijepim us­ pjehom položio maturu. Čestitamo! Prelaz na islam. Kako neke novine donašahu, prešao je prošle godine jedan austrijski državljaninkatolik u Sarajevu na islam. Prema propisima naše svete vjere to nije moguće, jer sakramenat krsta utiskuje duši našoj neizbrisivi biljeg; samo državni zakon priznaje — odnosno dopušta taki prelaz ili bolje reći otpad. Spomenuti je samo na papiru mu­ sliman, dočim je u istinu i nadalje kršćanin. Isti je otpadnik oženjen. Muslimanski »rijaset« u Sarajevu razriješio je njegovu po katoličkom obredu sa katolikinjom valjano sklopljenu ženidbu (po svoj prilici za to, da novi brak može sklopiti). Zajedničko mi­ nistarstvo financija proglasilo je dotičnu odluku »rijaseta« ništetnom, budući da se po austrijskomu ženidbenomu zakonu ženidba (katol. sklopljena) otpadom jedne stranke od kršćanstva nikako ne razrješuje. Uz to bosanski šerijatski zakoni imadu valjanost ne za Austrijance, nego samo za muslimane nadležne u Bosni i Hercegovini. Veći pape od Pape! Na 21. siječnja proglašena je po Bosni ustanova Pape Pija X. o ukinuću nekih svetkovina. Tom je zgodom radi ukinuća spomenu­ tih blagdana u nekim mjestima, pa i u Sarajevu, došlo do izgreda. Naravno, da su se u tome najviše istakli socijal-demokrati, jer kada je njima u prilog, oni se znaju pokazati većim papom i od samoga Pape. Devedeset-godišnjica rogjenja. Na 5. veljače navršilo se je punih 90 godina, da je u Posušju u Her­ cegovini prvo svjetlo ugledao neprežaljeni hrvatski Homer fra Grga Martić, čije kosti počivaju u staro­ drevnome Kreševu. Profesorski ispiti. Iz Graca nam pišu, da je ta­ mo na 6. veljače dr. fra Dragutin lkić položio i pro­ fesorske ispite i bio promoviran na čast profensora. Uvo je za našu redodržavu i za našu visočku gimna­ ziju monumentalan čin; jer je novi profesor prvi, koji je na filozofskome fakultetu postigao eto najviši akadem. stupanj, s koga će resiti našu gimnaziju u Visokome, nasu redodržavu Bosnu srebrenu, pa i čitav red. Bilo na slavu Bogu, korist narodu i redu! Papin delegat. Preč. Petar Bastien delegat sv. Stolice povratio se je 31. siječnja iz Banjaluke u Sarajevo. Antunovo u Docu. Ubavi Dolac kod Travnika proslavio je i ovaj put sv. Antuna Pustinjaka na vrlo svečan način. Narod svjestan predaje svojih pregja skupio se je 17. siječnja iz čitave travničke okolice u Dolac. S narodom su se našli redodržavnik fra A. Mišić i okolišni župnici, te gučgoranski gvardijan fra Marijan Duić. Svi su ovi svijet ispovjedali i pričešćivali, a uz to je svečanu misu i svečani prigodni govor držao sam redodržavnik preč. Mišić. NAŠA MONARHIJA. Skupština Marijine kongregacije u Beču obavila se je prošle godine na 10. prosinca u velikoj pučkoj dvorani vijećnice. Prije podne skupštinu su držale gospogje, a poslije podne gospoda. Obadve su skup­ štine brojile preko 6000 članova. Na večernjoj se je skupštini uz mnoge druge odličnjake našao i kardinal-knez-biskup dr. Nagi. Velika skupština štampe u Budimpešti. Magjarski su katolici upoznali važnost štampe, pak često o tome misle i rade, kako bi s jedne strane osigurali štampi opstanak, a s druge ju što više raširili. Na to je ciljala i velika skupština katoličke štampe, što �Vjesnik. su ju magjarski katolici 7. siječnja obavili. Na skup­ štini su govorili 3 izvrsna magjarska govornika prof. Stjepan Miklosy, dr. Kriiger i gvardijan peštanskih Franjevaca fra Anto Buttkay. Prof. Miklosy govo­ rio je o duhu slobodnozidarske štampe, dr. Kriiger, velikovaradinski odvjetnik podvrgao je oštroj kri­ tici nemoralni rad zle štampe, a gvardijan I3uttkay raspravljao je o načinu, kako bi se štampa iz sve­ ćeničkih krugova što više u puk proširila. Poslije smrti bečkoga nuncija Bavone. Na 20. si­ ječnja umro je u Beču apoštolski nuncij Bavona. Dok se je u nuncija na smrtnoj postelji borio duh s tije­ lom, raznijeli su neprijatelji senzacije, đa je Bavona išao za tim, da uništi trojni savez, da potakne Au­ striju i Njemačku na rat s Italijom i tako uskrisi pa­ pinu državu. Katoličke novine danas na sav mah pobijaju te izmišljotine. Nasljednik nuncija Bavone. Za našljednika nun­ cija Bavone sv. Stolica imenovala je Mons. Rafaela Scapinelli-a, koji je u Rimu poznat kao čuveni diplo­ mata. Mons. Scapinelli rodio se je 1866. u ReggioEmiliji. Nauke je svršio na rimskoj akademiji, gdje je kašnje profesorovao. Za Leona XIII. bio je komornik, za Pija X. od 1905. prefekat vatikanske pa­ lače, a od 1907. tajnik kongregacije za izvanredne crkvene stvari. U isto je vrijeme Mons. Scapinelli postao apostolskim protonotarom. RIM. Reforme redovničkih škola. Obnovitelj crkvene stege Papa Pijo X. poduzeo se je i reforme redovnič­ kih škola, koje su u nekim pokrajinama i u nekim redovima na vrlo nisku stepenu. Kako budimpeštan­ ski » E g y h a z y K 6 z 16 n у« donosi, sv. Otac za­ tražio je u toj stvari savjet i od franjevačkoga gene­ rala preč. fra Pacifika Monze,* koji mu je sa svojim vijećnicima u tu svrhu dao praktične nacrte. Muzej za kršćanske starine. Na 20. siječnja za svečane proslave sv. Sebastijana, osnovan je u Rimu na Apijevoj cesti kod bazilike spomenutoga sveca muzej za kršćanske starine. Ima se znati, da je tu uprav i kolijevka kršćanske arheologije, jer tu su u 15. i 16. stoljeću kršćanski učenjaci počeli najprije proučavati kršćanske starodrevne katakombe. Reforme rimskoga vikarijata. Rimska je bisku­ pija papina biskupija. Ali buduć papa ne može smoći da osobno sve biskupske dužnosti izvrši, to je od davnina ustanovljen vikar, koji mjesto sv. Oca vrši biskupske dužnosti u toj biskupiji. Na 1. siječnja 1912. izdao je sv. Otac novu ustanovu, kojom uvodi neke reforme u svojoj biskupiji. Polag ove ustanove bi­ skupiji će i dalje na čelu stajati jedan kardinal kao 33 vikar. Uz njega će biti tajnik, ali u svojstvu biskupa. Čitava uprava dijeceze dijelit će se na 4 sekcije: 1. na sekciju kulta i vizitacije, 2. na sekciju stege, 3. na sudačku sekciju i 4. na sekciju uprave vremenitih dobara. Na čelu prve sekcije stajat će jedan k om i s a r — sada Mons. Ceppetelli, carigradski patri­ jarha; na čelu druge sekcije a s s e s s o r ; na čelu treće a u d i t o r, koji će s kardinal-vikarom činiti jednu osobu; na čelu četvrte p r e f e k a t . Druga se sekcija opet cijepa na 4 dijela. Prvi će se brinuti za stegu svjetovnoga i redovnoga klera; drugi za ženske kongregacije; treći za škole, kolegija, kon­ vikte itd.; a četvrti za razne pobožne zadruge. U čitavoj se ustanovi vidi neka centralizacija i decen­ tralizacija biskupske vlasti. Mnogi drže, da je ova ustanova pokus, pa ako bude praktična, da će se protegnuti na sav katolički svijet i tim će se ukinuti eksemcije redovnika. ITALIJA. Vjeronauk opet ulazi u škole. Kako je poznato, državno je vijeće u Italiji vjeronauk izbacilo iz re­ dovitih predmeta. Proti tome su se u mnogim po­ krajinama, a osobito u Mletcima katolički roditelji listom digli. Duge je borbe uspjeh bio taj, da je pri­ siljeno općinsko vijeće u Mletcima dozvolilo, da se vjeronauk u školama neposredno iza drugih pred­ meta predaje, i to od 2 do 2 i pol sata. Od 10. siječ­ nja u mletačkim se školama ova dozvola već prakti­ cira. Vijest o pobjedi katoličkih otaca i matera, te da se je u mletačke škole vjeronauk već zaveo, naj­ više je obveselila Nj. Svetost Papu Pija X.. koji je tu radost i svome nasljedniku kardinalu patrijarhi Cavallari-u pismeno izrazio. ENG LESKA. Godišnji napredak katoličke Crkve. Koliko je katolička Crkva u Engleskoj kroz prošlu godinu na­ predovala, to pokazuje i najnoviji engleski »Catholic Directory«. Polag ovoga sama Velika Britanija sada broji 4549 svećenika, dok je prije godinu dana bro­ jila ih 4302. Od ovo 4549 svećenika otpada na re­ dovnike 1709, a ostalo na svjetovni kler. Što se tiče crkava i kapelica i tu je lijep prirast. Ove se go­ dine u Velikoj Britaniji broji 2182 što crkve što ka­ pele, dok ih se je lani brojilo samo 2167. Westminsterska nadbiskupija broji 1776 svećenika i 666 cr­ kava; livrpulska (Liverpool) 1379 svećenika , i 642 crkve; birminghamska pokrajina 835 svećenika i 478 crkava. Osim toga katolištvo je u lijepu broju prodrlo i u zakonodavne odsjeke i u viteštvo. Megju 90 katoličkih vitezova kao najnoviji ističu se: Вугпе, Dempser, Redmond, Coghlan, Lincli i Hane. �34 Вг. 2. - Serafinski Perivoj. 1912. KNJIŽEVNA SMOTRA. PRIKAZI I OCJENE. A. Č ičić: Ivan Ev. Šarić, Pjesme. Uredništvo »Seraf. Perivoja« predalo mi je prvu knjigu pjesama presvj. g. biskupa Sarića, s opaskom, da što o njoj napi­ šem. — Vanjska njezina elegantna oprema i čisto pjes­ nička fotografija pjesnikova, učinile su na me vanredno ugodan utisak, pa sam zato s ne malom znatiželjnošću zavirio u njezinu unutarnjost, a to i jest prava vrijednost ove edicije. Pravo govoreći, ja sam prije vrlo malo čitao Šarićeve pjesme; ne radi toga, što me poezija ne zanima, nego zato, pošto je u biskupa Šarića druga narav i umjetnički nazori, nego u mene. Ali je drukčije, kad se mora izreći javni sud o njegovoj poeziji, jer niti su sada niti su ikada bile sve jednake naravi i umjetnički nazori svih, pa i najboljih pjesnika: a ipak njihova djela mo­ gu biti u svojoj vrsti lijepa i dotjerana. Pročitavši dakle cjelokupnu zbirku Šarićevih pjesama, prizna­ jem, da su njegove pjesme općenito lijepe, a pos na vrijednost im stoji u originalnosti, jasnoc i nekoj psalamskoj veličajnosti. Zbirka je razdijeljena u 4 skupine D e o m e o — S a l v e R e g i n a — P r o p a t r i a — Gl or i o 1 e. Spomenuo sam pjesnikovu originalnost. Ta se sastoji ne u tome, kao da bi nam Šarić iznio neke nove ideje o Bogu, svetijem . . . ili nas zagrijavao za posebni sistem u radu za domovinu; sve je to u nje­ ga tradicijonalno, ali se njegova originalnost sastoji u skladu pjesničkih produkata sa njegovim životom i praktičnim manirima, a to bi običnije rekli: iskre­ nost — što je vjerni odraz piščeva srca. Jer ko pročita njegovu zbirku, vidjet će u njoj njega onako religijozna, srdačna, na riječi slatka, odana svojim učiteljima, pa nije ni ovdje izašao bez svojih običnih latinizma. — Druga odlika njegove poezije jest jas­ noća. Pjesnik je na čistu sa svojim nazorima i po­ imanjem života, pa nam je jasan i u stihovima. Mo­ derni parnasovci češće su puta nejasni, a to je nužna pošljedica njihove idejne nesregjenosti, jer »moderni vijek boluje od čežnje i tuge za božanstvom« (Jules Simon). Šarić dobro pozna Boga svoga i on je kao drijemajuć na evangjeljima pjevao pjesme svoje, pa odatle u njega jasnoća i obilje teoloških nazora, — odatle i najveličanstvenija oda V j e č n o m u , iz koje spominjem samo prvu kiticu: Gospodu mojemu, Bogu svemogućem. Ljubavi mojoj Želim siroče da podignem srce i uzdahe svoje. O Jaki, Pravedni i Blagi! Pogledaj na me sirotu, Roba nedostojnog svoga udostoj da preda Te pane, Žeravom ko Isaiji očisti usta i meni! Gospode, dika Ti, hvala na Ijubeznom Tvome pogledu, Hvala i dika Ti i slava, o Jaki, Pravedni, Blagi! Treća osebina Šarićeve poezije jest: psalamska veličajnost. Ovo i jest, rek bi, naravni dojam, što ga mogu pobuditi u nama ideje, koje su nadahnjivale starozavjetne proroke i bogadahnog sionskog pjesni­ ka. Tomu je uzeo i pristalo ruho: klasični m etar i pogdješto slobodni metar na način Davidovih psalama. Л Nego ću nešto spomenuti, glede ovoga slobod­ nog meira u njegovim pjesmama, a to je, da je Šarić uspio s ovim metrom najbolje ondje, gdje direkt­ no veliča Božju dobrotu, milosrgje . . . ili gdje di­ rektno slavi koga ( R e g i n a c o e l o r u m , V i v a t R e х), naprotiv pada u malo slabiju prozu. Ja ću za primjer ove druge tvrdnje uzeti neke stihove iz sredine pjesmotvora P e r M a r i a m a d J e s u m : i mi se ko budali Narugali ni mi se grotko nasmijali Ko dječaci na slobodi I prstom mi pokazali Širok ravan, a kriv put. Ja se tužan namučio Hodajući, Lutajući* Sav se sav izmorio, Tijelo i dušu umorio. I ko vatra bio sam ljut, Dok srećom ne opazili sjaj, Sjaj ko zvijezde Danice Na čistoj kruni Tvojoj, O Kraljice pomoćnice — 0 Imakulata! 1 meni se odmah ukazo kraj Pjesme presvj. gosp. Šarića jesu lirske naravi; u njima opet prevladava ideja. Religijozna poezija Šarićeva u nas je do u najnovije doba bila osamljena, �35 Književna smotra, jer pravo nijesmo se susretali sa stihovima ove ruke listajući stranice naših literarnih časopisa. Od zna­ menitijih parnasovaca u novije vrijeme najbolje kod nas uspijeva u toj struci Sabić, pjesnik rijetkog talen­ ta u religijoznoj poeziji. Šarić je kao svezao Martića Posvetnike sa savremenim religijoznim pjesničkim jedinicama, i zato je on u tome pogledu karakteri­ stičan. Popunio je jednu vremešnu prazninu i pre­ dao novim kršćanskim parnasovcima taj amanet sta­ rih naših pjesnika, ter nije duh paganizma, koji se od dva decenija duboko uvriježio u hrvatskoj lite­ raturi, posve prekinuo ove od sebe pjesničke niti. Vrijedno je stoga iznijeti nekoliko stihova iz njegove pjesme 0 r 1e! Drago mi te vidjet, orle, Kad se vijaš I Iako uzvijaš Pod visoka Božija nebesa! Makar si se vjerio s pećinom, Krilo ti se lako nje otresa; Mrsko tebi lebdit nad planinom Pa gledati divlju trku zvijeri Od uranka do večeri; Gledat crve gladne, svakojake, Mrke vuke I ljute hajduke I oduške brda ognjevitih I puzanje zmija Šarovitih I gudure krivudaste, blatne. Tebi duša ronit u oblake, U oblake nedohvatne Kad ih sunce jarko poljubilo Poljubilo pa i pozlatilo Tad se dižeš ko nebesnik jedan I ljepote i svjetlosti žedan Letiš ravno k njihovom vrhuncu Zarkovitom suncu. Orle, U plave vedrine Zamako si u najdalje . . . Srce moje žudi još i dalje. Za serafinskim krilima uzdišem Danju i noću uzdišem Da poletim Nebesima svetim — Svetotajstvu Najvišem. Pa mi duša praha se otresa, I drago mi gledat u nebesa, Drago mi te tamo vidjet, orle! * Najljepše Šarićeve pjesme jesu: Orle!, Vječno­ mu, Ubi majestas, Pastor bonus, Pod stablom, Coram Sanctissimo, Vrati se odmetnice, U Gjakovačkom hramu, Hrvatskim mladomisnicima, Samaritanka, Asperges me, Marijin pjesnik, divna pjesma Regina coelorum, Pred Gospom u Lurdu, Dukatu, Na vodama Babilonskim, Travniku, U šeher-Sarajevu, Vivat Rex, Fra Grgi Martiću, i njegovi sonetti. P r i a m o v plač pr ed Aki l om i Fo r u m R o m a n u m , pjesme su posebne hvale vrijedne. Osobito parafraza P r i a m o v p l a č , umjetnina je svoje vrsti i idejom i vanjskom formom. Tu je kon­ centrirana jedrina, kratkoća, jedinstvenost i savrše­ nost sa puninom psihologije, a sve promatrano u svijetlu kršćanskog osjećaja, i to je primjer, kako kršćanski pjesnici mogu se zanositi za stari kulturni svijet i na koji način. Kad ja ne pročitam nikoje Šarićeve pjesme, naučit ću (i već je znam) njegovu ovu klasičnu umjetninu na pamet, pa ću je recitirati uvijek s nasladom i užitkom. U ovoj ediciji ima i nekoliko loših pjesmica, gdje pjesnik iz istančanog čuvstva prelazi u preveliku naivnost, koja ne stoji ni u kakvoj proporciji sa onim stojnim klasičnim duhom mnogih mu pjesama (pr. P r o s j a k , Uz d a h , Go s p i , D a r a k Go s p i , Sa Ma r i j o m, Mo j e sr ce) . N e d u ž n o m o k u slučajno te sjeti Gregorčićeve P o g l e d v n e d o l ž n o o k o ! Kolika diferencija u uspjehu! — : Nikar, nikar se me ne boj, Nedolžni nežni angel moj, Le semkaj k meni sedi, Oko v окб mi gledi! Kad mi na srce tuga pane ili kad zloba na me ustane, Ili kad zvijer ljuta Stane mi nasred puta Početak sam u Gregorčića koliko je naravniji, muzikalniji i bez naučenosti i natege. I još se opazi tu i tamo po koja osjetljivija mana i nedostatnost u pjesmama presvj. gosp. Šarića, oso­ bito ako uzmemo, da bi se mnoga mjesta dala za­ mijeniti sa boljim — a ovo je prva norma za pjesni­ ka, koje nikako s uma ne smije smetnuti, hoće li da mu umjetnina bude savršena. Jezik je u Šarićevim pjesmama čist i izbrušen, kakav je uopće kod bosanskih pisaca i pjesnika. On ga je usisao s mlijekom od matere, pa mu se ne treba mnogo mučiti ni za naglasak, u čemu prekosavski pjesnici mnogo fale. To je kratki prikaz ove pjesničke edicije presvjetlog pjesnika. Što će nam njegova Vila donijeti u buduće, vrlo je zanimivo, jer je naš pjesnik jako u naponu snage i u najboljim godinama za stvaranje. Primili smo na prikaz i ocjenu. Srpsko-hrvatski Almanah za godinu 1911. iza­ šao je koncem prošle godine u Biogradu pod redak- �36 Вг. 2. — Serafinski Perivoj. — 1912. čijom dra. Milana Ćurčina, a posvećen je uspomeni Dositija Obrađovića, prvog velikog borca narodnog jedinstva. Sto se tiče vrste sadržaja, promijenjen je u toliko, što su u ovogodišnji Almanah ušli knji­ ževni kritičari mjesto pripovjedača, a ostalo je sve isto kao i lani. U uvodnom su dijelu, koji je posvećen ideji na­ rodnog jedinstva Hrvata i Srba, radovi od: V. Jagića, S. Novakovića, Matije Murka i .1. Cvijića. Iza ovoga su pjesnici i njihovi kritičari. Pjesama ima 33 od 20 pjesnika i 11 kritičkih članaka od 10 autora. U jednom od ovih kritičkih članaka prikazuje dr. Dragutin Prohaska pjesnički rad naših pjesnika Ška­ rice i Markušića, koji su još i davno zaslužili, da se o njima braća preko Save makar malo zabave. U predgovoru ovog Almanaha poručuje urednik, da Hrvati pišu svoje članke za Almanah ćirilskim, a Srbi latinskim pismom!? , . Knjigu bi sa zanosom pohvalili, kad bi a n bilo toliko etike, koliko artistike, ali io je ono, što fali. Nikako se načuditi ne možemo, da ima ljudi, koji su dotle pali, da sve svoje s ihove posvećuju lascivnosti — da slavu poje prolaznosti. Godine 1908. bijaše u senjskoj okolici od 30, što Franjevaca, što svjetovnih svećeniki-dušobnznika, N 't k d samo 8 unešeno u izbornu listinu, a РП UZ U O c. k. kotarskoga poglavarstva, dosudi se, da se u izbornu listinu unesu svi župnici » o s i m F r a n j e ­ v a c a ž u p n i k a , k o j i ni j e s u u o p ć i n i r og j e n i « . Godine 1910. fra Mijo Kotaraš na čelu u općini neurogjenih Franjevaca, potraži svoja prava. Odbijen kod općine i kot. poglavarstva, dadne žaobu na c. k. upravno sudište, koje čitavu borbu dovrši s predsudom u prilog o. Kotaraša. Da u sličnim slu- čajevima i u buduće župnici pred očima imadnu ka­ kav kompas, o. Kotaraš iznio je čitavu ovu borbu u brošuri od 32 strane u 8n. Mi od srca preporučamo ovu brošuru. U njoj će svi redovnici, a osobito F ra­ njevci naći lijepih temelja, na kojim počivaju njihova redovnička prava, i pomoću koji se je o. Kotaraš branio. Malta ili Mljet? Napisao dr. Rudolf Vimer, sve­ učilišni profesor, Zagreb, 1911. Tisak Hrv. Katol. Tiskovnog Društva. Zbirka pučkih predstava po slovenskoj Zbirka ljudskih iger. Priredio o. Ivan Vuković. Svezak I. Naklada knjižare sjemeništa, Split, 1912. Istočno crkveno pitanje. Napisao dr. Fran Grivec profesor bogoslovlja u Ljubljani. Izdao »Apo­ stola! sv. Ćirila i Metoda pod zaštitom BI. Djevice Marije«. 'Cijena knjižici 50 helera, Zagreb, 1911. Tiskpra^HiV. Kat. Tiskovnoga Društva. Naručuje se na adresu: ^postolat sv. Ćirila i Metodija«, Zagreb, Kaptol 29. Dr. Franjo Novak* Pogledi u Svećenički i Bogoslovski Život. (Aforizmi.) Zagreb, 1911. Tiskara primili ovoga ili onoga broja. Upozorujemo svakoga, da odmah još onoga istoga mjeseca reklamira za neprimljeni broj. Da znam0 * oqmah potražiti čijom se je krivnjom to dogodilo, Reklame nijesu težak posao. Na komadiću papira napiše se: „ R e k l a m a novj na. U r e d n i š t v o Serf. P e r i v o j a , S a r a ­ j e v o , F r a n j e v c i . " Unutra se napiše: „Nijesam primio taj ili taj broj Seraf. Perivoja." Zatim ime, prezime i zadnju poštu. Za reklame se ne plaća ništa, niti se stavlja marka, biljeg, pula. B. u M. I drugi su nam kao i Vi predbacivali, da se u „Seraf. Perivoju- „Eccelsior" i ne oglasi. Ali imate znati, da se i mi kao i svi urednici držimo načela, ništa ne oglašivači što barem ne vidim o, a spomenute brošure niti sm o kad pri­ mili ni vidjeli. Ergo! „Serafinski Perivoj" izlazi na dva arka svakog 15. u mj.; godišnja cijena 5 K, — za gjake, trećoredce i siromahe 3 K. Rukopise, pretplate reklamacije prima uredništvo u S a ra jev u . (Bosna, S a r a je v o , franjevački samostan). Odgovorni urednik: dr. o Julijan Jelenić. Tiskara V ogler i drugovi u Sarajevu. �MILODARI: za gradnju crkve sv. Ant e Paduanskoga u Sarajevu, (U mjesecu siječnju 1911.) Obitelj Sturnpfegger 60 K, g. Som ogyi 35 K, Ruža Franjić K 2.60, Emil Zorić K 4.80, sakupila ggja Sczen sen K 56.90, ggja Franz 5 K, Anton Hanyš 1 K, župa P etrićev a c 43 K, Marija Lisac 30 K, župa Jajce K 17.40, preko »Ql. sv. Ante« 110 K (isto za zvono) K 50.20, sakupio g. Sokolić 8 K, župa L ivno 11 K, sakupila ggja D avidović K 7.50, sakupila ggja Katalinić K 31.90, Hrobaček 5 K, Krpan 2 K, sa- rajevski trećoreci K 32.40, Mato Čalušić 10 K, župa Potočani K 17.90, sakupio Zlović K 15.90, Gregurić 3 K, g. Schon 25 K, župa Ivanjska 100 K, sakupila K. Jović K 29.90, N. N. 2 K, Tomić 3 K, g. Vidmar 20 K, kanonik Pavlinović K 3.40, župa Tolisa 28 K, ostali članovi iz Sarajeva K 27.60, sakupio fra Ma­ rijan K 260.36, N. N. Vareš K 1.20. eporučuje velečasnoj gg. svećenicima i župskim uredima svoje obilata snabdjeveno skladište sviju vrsti - - crkvenih tiskanica, - kao: matica krštenih, matica krizmanih, matica vjenčanih, matica umrlih, protokola, crkvenih računa i exhibita, krstnih, vjenčanih i smrtnih listova i t. d. u pojedinim arcima ili u solidnom uvezu, u vlastitoj knjigovežnici. Službenih kuverata u svim veličinama. Posluga brza. : Cijene umjerene. Skladište uredovnih stvari, kao papira i svih pisaćih polrebštioa. �ЏШ p m ANTUN HUBER, Bruneck, Tirol m ш Atelier za crkveno slikanje. m ш Ш Ш IH ш ш ш vk > k )'/у>4' Л"^'V''г< ?£*4 Y^ тжћч^ У->. .Ov .O . s O / v—V V -<1X- s —v v-v- <\ —r v~w M pf 'fШ a? d e k o r a t o r n i s lik a r i p o z la ć iv a č . ш w a m « m PREPORUČUJEM SE VELEČASNOM SVEĆENSTVU ZA SLIKANJE CRKAVA U SVAKOM ŠTILU I IZVEDENJU UZ UMJERENU CIJENU. ISTO SE PREPORUČUJEM ZA GRADNJU I POPRAVLJANJE OLTARA, KRIŽNIH PUTEVA I T. D. ------- SA NACRTIMA I CIJENOM PRIPRAVAN SAM ODMAH POSLUŽITI, RrTniavna arfrpsa • HITRFR RRIINFCK TIROI. 'vfs’ -- 'у BOSANSKO-HF-RCEOO /AĆKO -■ GRAGJEVNO D'ONIČKO DRUŠTVO U tj tRAJFV; DIONIČKA GLAVNICA I 00 j f i O Č s**c> Ereikfa* .snivanje i izvagjanje vrsnih javnih i privati 'a, drumova, betonskih radnja, vodovoda1 ;dm\ u vodi, elektrana, tvornica iid., te pruiz . financiranje gradnja uz povoljne uvjfetepnro^vgja vakovrsne cigle u vlastitoj :: I inoj ciglani, :: Glar 50( MOŽE SE POVISITI NA K 2,0 Vr° ’lA m c tv n J z a Bosnu i Hercegovinu E TER N ITA Direktor: gragjevni savjetnik o is lb p l. Vancaš. Prva hrvatska parna tvornica voštenib в и н и н i i i i B i i svieća i medicarskib proizvoda М. LUKINIĆ, KARLOVAC. Kao jedina domaća hrvatska i u toj struci najpoznatija tvrdka preporuča se ovime najuljudnije veleč. župnim uredima, samostanima i inim crkvenim predstavničtvima za nabavu pravih i nepatvorenih voštanica, stearinskih svijeća, crkvenog ulja za gorivo, najfinijeg tamjana, stienja, dušica i t. d. Preko 300 javnih priznanja i pohvala o vrsnoći proizvoda i o solidnosti tvrdke leže svakomu na uvid, dočim preko 600 župnih ureda u domovini našoj svojim proizvodima poslužujem. U interesu je svakog konsumenta, da se kod nabave gornjih predmeta na tu domaću i valjanu tvrdku obrati. — Tvrdka je odlikovana na svim domaćim izložbama, рцр" Za olakšati naručbu, valja tražiti clenlk, koji se franko dostavlja. - ф | i � https://kolekcije.nub.ba/files/original/23b2867fb8c18c4b95042976662d2f4d.pdf 8eba668e236b315a7195e01d09f39aa5 PDF Text Text SERAfiNSKi Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU �38 Br.-З. — Serafinski Perivoj Мр. o. fra Alojzij Mišić, mostarski biskup! Godine 1891. u pramaljeće nazdravljajući presvj. g. o. fra Marijan Marković, biskup u Banjaluci, o. fra Alojziji Mišiću, gvardijanu na Petrićevcu, svome nekadanjemu tajniku, reče: neće te obaći biskupska čast! I što proreče, to dočeka. Njegov bivši tajnik postaje eto Božjom providnošćii drug mu u apoštolskoj časti! Jer dne 11. o. mj. stiže u našu residenciju u Sarajevu vijest: Mp. o. fra Alojzij Mišić imenovan je za biskupa u Mostaru! A njegova se djeca u sv. Franji obveseliše, ali odmah se i rastužiše. Radost ih obuze, jer Hercegovina dobiva bi­ skupa vrijedna, radina, Ijubezna i ne krijemo! sveta. Žalost nam srce obuze, jer u njemu gubimo starje­ šinu, koji je, a nek nam svak oprosti, što moramo reći, u preteškim vremenima za nas po'agaH svoju. . . Zaista će svak na ovu vijest reći: i zaslužio je da bude biskupom! Istina, crk-ene časti nijesu plaće za krjeposti, ali se hoće krjeposti za dosto­ janstva. I po tome možemo reći, krjeposnici mo­ raju dobivati te časti, da svijetle svijetu svojim ži­ votom. A takav je, velimo bez laskanja i mp. o. fra Alojzij Mišić. Ko je on, i kakav je, to zna i svako dijete u većini Bosne. Mp. o. fra Alojzije Mišić rodio se je u Bos. Gradiški g. 1859. 11. studenog od bogobojaznih rodi­ telja Mate i Marije. Majka mu je i sada u životu, krjepka i brižna starica za svako dobro Na kršte­ nju je dobio ime Stjepan. Osnovne je nauke svršio u Gradiški pod paskom i podukom o. Marka Dulibića. Videći ovaj otac darovitost njegovu i pobožnost, preporuči ga za »ujaka«. Latinsku slovnicu po ondašnjem običaju svrši u Fojnici, gdje g. 1874. obuče habit, a 1875. položi proste zavjete. U Gučoj gori svrši s odlikom filozofske nauke, a u Ostrogonu bogoslovske. Svak je opazio darovitost, mar i pobožnost mladoga Franjevca i ko predvigjao da će ga stići velike časti u Crkvi. Samo je on do sebe malo držao. G. 1883. 6. srpnja prikaza prvi put žrtvu neokaljanog Jaganjca, a zatim odmah bi poslat u S a r a j e v o za duhovnoga pomoćnika. Tu je pokazao pravi apostolski duh. Svjedokom je tomu preuzv. g. Nadbiskup dr. Stadler, koji se je često divio njegovoj revnosti za spas duša. Ko što sv. Pavao apoštol veli za se, da je svima sve postao, isto je činio i mladi »fra Alojzija«, kako ga obično zovu. Nije on pazio ni na vrijeme i ne­ vrijeme, ni na zdravlje ili slabost, kad se je radilo 1912. 0 spasu koje duše. Dogagjalo se je, da su ga mo­ rali dizati iznemogla od napora. Iza dvije godine imenova ga naše starješinstvo, na želju presvj. g. 6. fra Marijana Markovića, za tajnika biskupova u Banjaluci. Pa je ušao u volju 1 presvj. gospodinu i svemu gragjanstvu sa svoje revnosti i pobožnosti. Sedam je godina bio tajni­ kom i pošljednih godina još i njegovim vikarom. G. 1891. bi imenovan za gvardijana na Petrićevcu kod Banjaluke. Tom mu je zgodom rekao one riječi presvj. g. o. biskup. Mudrom upravom i pra­ vom apoštolskom revnošću pridiže onaj samostan. G. 1894. bi imenovat za župnika u Bihaću. Tu mu se otvori široko polje radu. Župa ogromna. Škole mnoge. Na sve stiže »fra Alojzija«. Župa procva, gragjanstvo i seljaštvo se poče pridizati. Svak je štovo svoga župnika, svak ga cijenio. U to doba posta i definitorom po smrti o. fra Joze Curića g. 1898. G. 1903, bi ponovno izabrat za gvardijana na Petrićevcu. Iste je godine posto kustodom redodržave. Presvj. g. o. fra M. Marković ga takogjer imenova za svoga vikara u to doba. G. 1907. bi odregien za predsjednika u našoj gimnaziji u Visokome. Svagdje pokaza svoj neumorni duh i redovnički život. Na kapitulu g. 1909. bi izabrat za Redodržavnika. Kakova su vremena bila, svak zna. Kako je bio miroljubiv, ali i odvažan, svak je uvidio. Kako­ god je umio i prije progutavati gorke, samo da po­ stigne, neka budu svi jedno u Isusu, znati će i sada u časti uz pijev i hvalu držati se jednako u revnosti za spas povjerenog si stada. Svome milom ocu čitava Redodržava in »S. P.« od srca čestitaju, i žele, da upravlja stadom onako, kako traži sv. Pavo apoštol u svojim poslanicama na Tita i Timoteja. »Stet — AIoysius noster — et pascat in forti tuđine tua Domine, in sablimitate nominis tui« — oves Hercegovinae Tuae! HDH O. P. O. r. М.: Borba za moral. U Njemačkoj opstoji udruženje pod naslovom »Verband der Mannervereine zur Bekampfung der offentlichen Unsittlichkeit«, što bi u hrvatskom prevodu glasilo: »Savez muževa za pobijanje javnoga nećudoregja«. Savez je nastao iz skrajnje nužde, da se ujedi­ njenim silama opru zatornom uplivu pokvarenosti. �Borba za moral. koja ugrožava opstanak moćnog njemačkog carstva. Svi su se uplivni i pametni ljudi sastali, izradili pra­ vila, izdaju svoje posebno glasilo »Volkswort«, koje se neustrašvo bori proti sramotnim sastancima, gad­ noj književnosti, nepristojnim riječima i t. d. U savez su stupili ljudi, koji pošteno misle, bez razlike vjere i stranaka. Njihove su namjere svete. Mnogo je potrebitija ova borba, nego li borba proti koleri ili kugi, jer one ne traže toliko žrtava, koliko nesretni nemoral. Brojke su po srijedi! Sudbeno osugjene mladosti od 12—18 godina bilo je godine 1905. 51.498, a u godini 1906. taj je broj poskočio na 55.270. Na hiljadu vojnika bolovalo je od sramotnih bo­ lesti 413. Broj nesretnih učenika u godini 1894—95., koji su bolovali od istih sramota iznosio do 69 na sto. U javnim bolnicama ležalo je godine 1900. bo­ lesno radi nećudoregja 196.008 čeljadi. Godine 1906. iznosio je broj nepoštenih ženskinja u Njemačkoj ništa manje 1,500.000, Pruska je imala u godini 1904. 36.657 manje porogjaja, nego u godini 1901. Broj nezakonite djece u Berlinu iznosi na godinu do 18.000. Bračnih rastava Pruska je vidjela u godini 1909. 9070. Gdje nemoral vlada, tu nema zdravlja, kao ni duševnog ni moralnog napretka. On narode u sva­ kom pogledu natrag baca. Računa se, da Njemačka za veneričke bolesti godišnje potroši 90,000.0000 maraka; a zapadaju je sramotni romani, nepristojne slike, razglednice, ki­ nematografi do 50,000.000 maraka! Pa da ovo nije užasno!? Pred ovakim žalosnim činjenicama strepi nje­ mački moćni narod i svim se mogućim sredstvima hoće, da odupre kužnim efektima nemorala. Kako stojimo u našoj kući? Nemojmo se zavaravati! Kod nas, ako nije go­ re, ništa nije bolje nego u Njemačkoj. Nemoral je u nekim krajevima zafatio (Slavonija) i široke mase našega hrvatskoga naroda. Vojništvo nam s dana u dan propada i na povratku kućama nemoral i psov­ ku bezobzirno širi. Iseljenici sve mane stranog svi­ jeta u našoj domovini presagjuju, a časne su iznimke, ako je ko štogod dobra i plemenita u tugjem svijetu naučio i u rodnim ga krajevima širio. Mladež nam na srednjim i visokim školama fizično i moralno pro­ pada, tako da se javno govori i piše, da »Potporno sveuč. društvo u Zagrebu« troši 90% svojih prihoda 39 za bolesti, u koje je mladost s nemoralnog ponaša­ nja upala. Naši se brojniji gradovi mogu u nećudoregju na­ tjecati sa Parizom i Budimpeštom. Žalosna je činje­ nica, da u Zagrebu broj nezakonite djece iznosi 29%. Sarajevo malo zaostaje za glavnim gradom Hrvat­ ske. Njegove je moralne prilike vješto ocrtao fra Franjo dr. Blažević u »Serafinskom Perivoju« pod naslovom »Iz sarajevske tržnice«. Zaslužuje čuti, što kaže dobri poznavaoc tamošnjih prilika dr. Bla­ žević: »Naša sarajevska tržnica, puna je takovih stvari, koje su podobne, da vjeru potkopaju, ćudorednost ili unište ili oslabe... Pružaju nam se proizvo­ di uma ljudskog, i to pod pokrovom zdravog i snaž­ nog štiva, okrijepljujuće hrane, ali ako odgrireš po­ krov, mjesto hrane nagješ otrov, koji ubija, koji svo­ jim zadahom prekrije čisto i nepokvareno zrcalo u dušu čovječju Bogom stavljeno.« Nami je Dalmatin­ cima svima poznato, da je Spljet sa svoje neuglagjenosti, divljaštva, nemorala, najprvi grad u Dalmaciji. Ne ćemo reći, da u Spljetu nema čestitih ljudi, ali su oni u zatišju. Ne smiju se niti da pokažu pred zanešenom svjetinom demokrata, koju je dr. Smodlaka za svoje osobne hire odveć vješto znao da izrabi. Nekoć bogoljubni spljetski težak svoje je kr­ šćanske dužnosti marno ispunjao, a sada, možemo bez i malo pretjerivanja reći, otkad je Smodlaka svoju pogubnu sektu razvio, da je izvršivanje kr­ šćanskih zapovjedi spalo barem za 70%. Pojmljivo je, što je kadra ta masa počiniti, kad se Boga ne boji, a u crkvu ne ide. U nas nije nikakvo čudo, da se spljetski težak kamenjem nabaciva ne samo na svećenika, nego i na sama biskupa (Presvj. Palunka). Uličarsko pisanje »Pučke Slobode«, »Slobode«, »Pučkoga Lista«, »Na­ šega Jedinstva«, sve je ugledne svećenike oblatilo. Imadu srca, da blate ugled jednoga don Franje Bulića, učenjaka na glasu i marljivog, na ekonomskom polju prezaslužnog don Franju Ivaniševića, dva od stari­ jih najpriznatijih svećenika spljetske biskupije. Ko­ liko su podvala učinili dru. Alfireviću! ? Sreća Bož­ ja, da je to čovjek od rada i eneržije, inače bi davno klonio pod udarcima spljetske klike. Nadamo se, da će taj neustrašivi borac i nadalje u Spljetu djelovati na zator neprijatelja vjere i doma. a uz njega će se vjerno boriti mirsko i redovno svećenstvo. * Letimično sam iznio žalosne prilike, koje i u Hr­ vatskoj u pogledu morala vladaju, sa svrhom, da po­ gibelj uočimo, i da joj se suprotstavimo. Ovo je dužnost svakog pojedinca, ma kojoj vjeri ili stranci pripadao. �40 Br. 3. — Serafinski Perivoj. — 1912. Bi li se moglo i kod nas štogod slična osnovati? Mi mislimo, da bi to dapače bila skrajna nužda. Isti­ na, da mi imademo udruga, redova, organizacija, ko­ je se bore proti razvratnosti i nemoralu. To je dje­ lovanje raspršeno, nesustavno i ne zahvaća cijelu našu domovinu. Mislimo, da nepovoljne moralne pri­ like u domovini, nužno nameću dužnost, da osnujemo jedno udruženje ad hoc, koje će imati zadaću, da u svim područjima progoni kužne pojave moderne razvraćenosti. Gdje da bude sijelo ovoga saveza? Najnaravnije je, da to bude u Zagrebu. Manja mjesta s mnogo razloga ne mogu da budu uspješna za slična podu­ zeća. Ovo pitanje stavljamo na srce svim rodoljubima u našim glavnim gradovima: Zagrel.u. Sarajevu i ------oa Spljetu, da se s ovim pitanjem, ozbiljno pozabave, za konkretne upute spravno je, da bude svakomu pri ruci upraviteljstvo gore spomenutog njemačko; veza Coln, Triererstrasse 11. Ii jm * Svećenički sastanak U Spljetu« Takovo je bilo učestvovanje da1ma+' >koga mirskog i redovnog svećenstva na skupštini (19. velja­ če) u Spljetu, da se ni najveći optimista onako im­ pozantnom broju (preko 250 svećenika) ni iz daleka nije nadao. Demokratska je i liberalna štampa pro­ ricala, da će priregjivači ovoga zbilja u povjesti neupamćenog sastanka, doživjeti grozno razočaranje. Po njihovom nagovještanju sastanak je morao da bude zadnje pomazanje katoličkoj miagjoj generaciji, koju kod nas u glavnom predvodi veliki biskup dr. Mahnić i neumorni radiša dr. Alfirević. Liberalci sviju dlaka, nadali su se, da će ovom prigodom puk­ nuti jaz izmegju episkopata i nižega svećenstva; da će uspjeti nekolicini zabludjele braće svećenika ome­ sti rad za ideale vjere i doma, za koje se najodriješitije bore prvaci mirskog svećenstva: dr. Alfirević, don Franjo Bulić, don Franjo Ivanišević uz brojnu falangu neustrašivih boraca, kojima se franjevačka redodržava Presv. Otkupitelja punim pravom može da ponosi. Protivnici nijesu uspjeli! Oni su ostali pora­ ženi! Episkopat ne crpi svoje informacije o socijal­ nim, kulturnim, političkim, ekonomskim prilikama Dalmacije iz mutnog vrela liberalnog i antireligijoznog novinstva, kao što je »Sloboda« i »Naše Jedin­ stvo«. Naši biskupi visoko drže stijeg propetog Nazarenca i nesebičnog patriotizma, te je nemoguće da do naših dostojanstvenika dopre licumjerno, sebično udvaranje jednoga Smodlake, a još manje poznatog vrtikape Antonija Stražičića. Naš je sastanak doka­ zao, da megju svećenstvom ne može da bude raz­ dora. Isus je vogja mira, kralj ljubavi! Mi se pri­ znajemo njegovim našljednicima i učenicima. Sve naše osobne nazore Njemu žrtvujemo. Isusova nas nauka tako ujedinjuje, da je za istu svaki od nas i krv svoju proliti pripravan. Liberalci Ga napadaju. On je za njih signum cui contradicetur. No, neka znadu, da je nami Isus, Njegov sveti križ, zalog po­ bjede i našeg vječnog jedinstva. Sastanku je učestvovalo šest hrvatskih biskupa: An' e Ma1hnić,' ^ J; dr. A. Gjivoja, L. Pappafava, dr. J. Сапс, V. Palunko uz mnogobroj­ no mirsko i redovno svećenstvo. Iz provincije Presv. Otkupitelja sastanku je prisustvovalo 55 Franje­ vaca sa mnogopošt redodržavnikom drom. Karlom Eterovićem. Prije zborovania prigodom sv. mise, koju je presvj. dubrov. biskup dr. J. Marcelić za sretan uspjeh sastanka čitao, sam je presvijetli par riječi sakupljenom svećenstvu u starodrevnoj bazilici sv. Duje na srce stavio. Dr. je Marcelić sa svojom poznatom intuicijom sakupljeno svećenstvo upozorio, da se ne možemo nadati restauraciji društva u Isusovu duhu, ako mi svećenici sami sebe u tom duhu najprije ne obnovimo. Po sv. misi svećenstvo je korporativno s epi­ skopatom otišlo u prostorije »Kršćanskog radničkog društva«, gdje je na prijedlog našeg opće ljubljenog predsjednika središnje spljetske organizacije, dr. Alfirevića izabrano per acclamationem vodstvo našega sastanka: pokrovitelj dr. Ante Gjivoje, predsjednik dr. Ante Mahnić, potpredsjednik dr. Karlo Eterović, redodržavnik, tajnici: dr. Bervaldi, prof. fra Ante Cikojević. Vodstvo zauzimlje svoja mjesta. Presvjetli se Mahnić na povjerenju zahvaljuje, te ističe modernu nuždu, da episkopat po ovakovim sastanci­ ma dogje u povjerljiv doticaj sa svojim dušobriž­ ništvom. Ovakovi sastanci, kaže, da su imperativ modernog doba. Upravlja prorokove riječi na naše javne prilike: liaereditas nostra versa est ad alienos, domus nostrae ad extraneos; servi dominati sunt nostri. Ovi pojavi nas sile na ustrajnost, kompakt­ nost u radu. Osugjiva popustljivost, stari naš konzervatizam proti liberalnim strujama. U našem reformatornom radu stavlja nam pred oči askezu, ob­ novu nas istih, a preko nas preporod naroda. Spo­ minje zlatne riječi, koje je Pio X. hrvatskim bisku­ pima upravio: fuori dalla sacristia! �Neke misli o trećoredskom pokretu u Hrvatskoj. Na do podnevnoj i po podnevnoj sjednici četiri važna socijalna pitanja bila su predmetom opće paž­ nje i zanimanja. Prof. 1. Butković referirao je o svećeničkim organizacijama; vlč. Pušić o novinstvu; vlč. don Niko Gamulin o zadrugarstvu; vlč. o. fra Ante prof. Cikojević o omladinskim društvima. Re­ ferenti su svoja temata na općenito zadovoljstvo is­ crpivo, svestrano, praktično izradili i pred uglednim općinstvom živom intonacijom svoje razlaganje raz­ vili. Treba priznati, da je dr. Alfirević kao pred­ sjednik središnje svećeničke organizacije bio sretan u izboru gg. predavača. Referenti ne samo da su pokazali teoretičnu naobrazbu u svojim referatima, nego, što je glavno u ovakim raspravama, oni su svo­ jim praktičnim iskustvom sve svoje nazore u životu vagnuli. Kao plod našega razlaganja i svestranog deba tiranja, pri komu su sudjelovali mnogobrojni govor­ nici uz izrazitije, kao što su: dr. Juraj Carić, dr. Marcelić, dr. Gjivoje, don Franjo IvaniševK, don Franjo Bulić, dr. Carević, dr. Alfirević, prof. Truta i t. d., stvoreno je nekoliko praktičnih rezolucija, od kojih se spominjemo: 1. Da se pod nadzorom diecezanskih biskupa čim prije po svim dekanatima provede svećenička orga­ nizacija u smislu pravila pod naslovom svećenička zajednica«. 2. Neka se glasilom svećeničkih organizija pri­ zna časopis »Svećenička Zajednica«, koja izlazi na Krku. 3. Nijedan svećenik ne smije podupirati onu stranku, koja direktno ili indirektno napada vjerske svetinje. 4. Neka se osnuje dioničko društvo, u koje mogu stupiti i dobri katolici svjetovnjaci, za otkup knjižare sjemeništa i Leonove tiskare, kojima će zavodima upravljati odbor, od dioničara za to uoblašten. (Dio­ nica K 50.—.) 5. Neka se svećenstvo što energičnije zauzme za procvat našega katoličkog novinstva osobito »Da­ na«, »Mladosti« i »Pučkih Novina«. 6. Neka dalmatinsko tiskovno društvo bude u što tjesnijem odnošaju sa svim katoličkim društvima ovoga smjera u Dalmaciji i izvan nje. 7. Neka se, po mogućnosti, u svim selima uvede seoska blagajna, a po većim varošima štediona. 8. Neka se osnuje za Dalmaciju jedna potrošna centrala, koja će opskrbljivati seoske blagajne i ine institucije potrošnim potrepštinama. 9. Neka se u svakom mjestu, prema prilikama, osnuje Marijina družba ili omladinsko katoličko pro­ svjetno društvo. 41 10. Neka upraviteljstva omladinskih društava nastoje, da ona budu žarištem gospodarskog, soci­ jalnog i kulturnog života. 11. Neka se ove godine u Dalmaciji priredi omla­ dinski slovensko-hrvatski sastanak. * Ovo su tekar važnije rezolucije, pri kojima je osobito sudjelovao poznati svjetski socijolog dr. Krek. Kada bi se htjelo doznati za sve one praktič­ ne izvode gg. referenata, a osobito dra. Kreka i prof. Cikojevića, trebalo bi opširnu brošuru napisati. U ostalom, to za naš »Seraf. Perivoj« *) nije potrebito. Ko se sa ovim sastankom želi opširnije baviti, pre­ poručujemo mu izvješće, koje izlazi u spljetskom »Danu«. — Učesnik P. 0 . A. Čičić: - Neke misli o trećoredskom pokretu u Hrvatskoj. (S osobitim obzirom na 11. kat. sastanak u Zagrebu.) Ajde, Franjo, popravi kuću moju, koja se ruši. Imam pred soborfi okružnicu o. Raiaela Rodića, franjevačkog gvardijana u Zagrebu, što ju je 15. siječnja o. g. poslao na upravitelje 111. reda širom hrvatskih zemalja, a radi o organizaciji Ш. reda u našim krajevima. Pri ruci su mi i 2 broja ovo­ godišnjeg »Glasnika sv. Franje«, koji je do lani bio tek provincijalno glasilo za trećoredce hrv. redodržave, a ove godine priuzeo je zadaću da sakupi oko sebe svu trećoredsku vojsku po svim hrvatskim pokrajinama. Ovo dvoje: okružnica o. Rodića i reformacija »Glasnika sv. Franje« udarit će osnov jednoj velikoj zgradi — udruženju, oživljenju i javnom djelovanju III. reda; tim više, što je ovaj jasni istupak za trećo­ redsku organizaciju prispio u najzgodniji čas; a odzivi iz Bosne, Hercegovine i Dalmacije, sudeći po izašlim brojevima »Glasnika«, srdačni su i zanosni. Brez svake bo je sumnje, da je u ovo nekoliko zadnjih godišta neki novi duh unišao u hrvatski svijet. Nove aspiracije i težnje, koje svakako imaju najmarkantniju notu s o c i j a l i z m a , provejavaju *) O paska. — Vaša se je brzojavna čestitka, g. uredniče, skupštinara ugodno dojmila. Ne bi li se i kod vas u Bosni, gdje je povoljnije tlo za katoličku akciju dalo poraditi u smislu gornjih rezolucija? (Držjmo, da nijesmo od toga da­ leko; jer nakon već minulih bura i oluje sviću i u nas dani rada, — Dodatak ured.) �42 Br. 3. — Serafinski Perivoj. našim životom. Lokalne i provincijalne prilike; pri­ vatni razgovori i govori na sastancima; političke, gospodarstvene i druge okolnosti odišu novim duhom; a o novom smjeru i pisanju u našem no­ vinstvu ne treba ni govoriti. Socijalizam je duboko uhvatio korijen u našoj javnosti. Hrvatska se je ne prikučila, nego utonula posvema u evropejskom životu 1 to već nije sudbina naših glavnih gradova ili sudbina Banovine ili obala Dalmacije: svi mi s kraja na kraj velike Hrvatske osjećamo ovu struju. Novi ovaj duh, koji je zavladao u našem svijetu, koliko je neumoljiva potreba vremena, i kao taki skroz indiferentna, pače u mnogom i dobra stvar: toliko opet s druge strane donio je sa sobom i ne male rane razvratnog europejskog svijeta: indiferentizam i liberalizam u vjerskom pogledu, ekonom­ sku krizu na socijalnom polju i druge neke ne naj­ bolje stvari. Već u našem životu opaža se gubitak mnogih krjeposti: vjere, pravednosti, milosrgja, č nosti; javno mnijenje osvajaju novine i knjižice ne vjerničke boje; na sastancima se vode svakakvi razgovori; u društvima se pjevaju nečedne pjesme, na pozornicama i u kazalištima se daju bestidni ko­ madi. Sve su ovo zle strane novoga života u vatskoj, koje valja liječiti i odst aniti. I baš s ovoga razloga velim, da je istup za orga­ nizaciju III. reda u našim zemljama došao u naj­ bolju oru. Organizaciji prija duh vremena; a i nužna je organizacija, hoćemo li popraviti javne rane i zlo vjersko i socijalno stanje Hrvatske. U katoličkom životu u Hrvatskoj opažaju se tu i tamo razna udruženja za iskorjeienje gore spome­ nutih zala: ali organizacija III. reda, koji je kod nas najbrojnije društvo, prožeto duhom evangjelja i po svojoj naravi skroz organizovano, samo ga eto treba, da tako reknem, sklopiti: o v a o r g a n i za č i j a je n a j s h o d n i j a , da i z l i j e č i j a v n e rane. To je uvidio i veliki papa L a v XIII., koji je, sam bivši trećoredac, uvijek preporučivao III. red kao najshodnije sredstvo za melioraciju vjerskih i socijalnih trzavica u Europi. Misao velikog Lava i druge dobre socijalne strane III. reda iznio je lani u »Serafinskom Peri­ voju« (br. 8—9) vrijedni fra E. Matić; a ja i inače ne sumnjam ni najmanje, da će našoj publici biti po­ znata narav III. reda barem u krupnijim potezima. * Iznijet ću tada neke konkretnije misli o trećoredskoj organizaciji kod nas, gdje ću se dotaći i II. kat. kongresa u Zagrebu, jer će u njemu hrv. trećoredci igrati ne malu ulogu, a i oni će tom zgodom 1912. megju se vijećat o čim boljem uspjehu III. reda u Hrvatskoj. Prije svega da ove nade, koje polažemo u III. red, ne budu puke obsjene, prvi i najnužniji uvjet jest, da se drže u redu lokalne trećoredske organi­ zacije: moraju se obdržavati mjesečne skupštine, trećoredci neka se upućuju u svoje vjerske, obitelj­ ske i socijalne dužnosti itd. — sve u duhu sv. o. Franje i na temelju kršćanskih krjeposti. Glede opće opet organizacije III. reda u hrvat­ skim zemljama, najprije treba »placet« hrvatskih redodržavnika i valja održat još ove godine jedan sa­ stanak trećoredskih vogja, na kome će se napraviti plan za čim solidniju organizaciju III. reda po cijeloj Hrvatskoj. S ovim planom i u smislu rezolucija stvorenih na sastanku vogja poradit će dalje trećoredski upravitelji — a onda do godine se mora sa­ zvati I. opći sastanak hrvatskih trećoredaca. Obzirom na postignuće »placeta« to će biti si­ gurno već gotova stvar, jer će hrvatski redodržavnici svjesni važnosti III. reda i njegova poziva u da­ našnje doba dragovoljno ne samo odobrit, nego da­ pače pohvalit i preporučit istup o. Rodića za ujedi­ njenje III. reda. Više treba pažnje posvetiti sastanku vogja. O. Rodić znati će jamačno udesiti ovaj sastanak i naći zgodna temata za pretresanje, iz kojih će se onda izvući zgodne rezolucije, koje će biti norma daljnjem djelovanju trećoredskih upravitelja. Ob ovome sastanku vogja piše mi o. Rodić u pismu od 15. II. t. g. slijedeće: »Sastanak, što ga ove godine sredinom srpnja kanim sazvati, ograničuje se lih na vogje, dočim drugi na njega ne bi imali pristupa. Za ovaj sastanak izradit ćemo točan pro­ gram, temata i referente naći, koji bi ova temata obradili. Ujedno ćemo točno fiksirati mjesto i dane vijećanja. Sve ovo bit će posebice svim vogjama još svhkako do Uskrsa javljeno radi znanja i ravnanja.« Ovako ustaljen III. red moći će onda da ne­ smetano dalje uspijeva i s ovim pretpostavkama go­ tova je daljnja njegova organizacija, samo ne treba gubiti dalje volje i ljubavi; a blagoslovljeni njegovi plodovi pokazat će se brez svake sumnje. Jasno je dakle da ne treba mnogo riječi trošiti u to. da trećoredski vogje shvate svoju zadaću u ovim časovima, kada dolazi fdra, da se III. red po­ kaže u sadanjim prilikama, koje su mu tako povoljne, u svojoj pravoj jakosti i veličini. S ovim nacrtom nastavit će trećoredski upra­ vitelji daljnje svoje djelovanje. »Glasnik sv. Franje« stati će na sigurne noge i onda eto ti serafinske �Noćno spominjanje. vojske u našim krajevima probugjene i s novim po­ gledom u život, da onda serafinskom ljubavlju i gorIjivošću razasiju sjeme kršćanskih krijeposti širom hrvatske domovine. Pa onda do godine, kada se sastane II. kato­ lički kongres u bijelu Zagrebu, hrvatski trećoreci biti će najpouzdaniji pobornici rezolucija, koje će se stvoriti na tome kongresu; širiti će njegove ideje s onom voljom i požrtvovnošću, kako to mogu sa­ mo serafinski sinovi Asiškog Patrijarhe. Na II. k a t o l i č k i k o n g r e s p o h r l i t i će i o g r o mn a voj s ka f r a n j e v a č i k i h trećor e d a c a t i m r agj e, š t o će t om z g o d o m b i t i i I. s v e o p ć i t r e ć o r e d s k i k o n g r e s . Razlog tome jest: pošto sva sila franjevačkih trećoredaca rado bi prisustvovati II. katoličkom kon­ gresu, koji će uprav u trećorecima imati najpouzda­ nije pobornike svojih rezolucija: a jedino ovako može se trećorecima pružiti prigoda učestvovati kod II. katoličkog kongresa i opet održati svoj apso­ lutno potrebiti I. kongres: a obadvoje s Jednom dan­ gubom i jednim troškom. Osim toga i o. Rodić mi javlja, da je to takogjer njihova (u Zagrebu) namisao i želja, »da se I. trećoredski kongres održi za­ jedno s II. katoličkim kongresom; a to je vruća želja samih priregjivača katoličkog kongresa. Ovo bi bilo istom u kolovozu g. 1913. Do tr a vremena nada se, da ćemo se moći lijepo i jezgrovito pripra­ viti i našu vojsku, dobro uregjenu na taj kongres dovesti«. Da priregjivači II. katoličkog kongresa u Za­ grebu shvate dostojno ulogu III. reda u preporodu Hrvatske, za kojim ide i ovaj II. kongres: to će biti briga o. Rodića, koji će poznatom okretnošću znati ishoditi dostojno mjesto trećoredskoj ideji na II. kat. kongresu — volja ga je, da I. trećoredski kon­ gres bude održan kao posebna sekcija II. kat. kon­ gresa ili neodvisno od ovoga pod neposrednim vod­ stvom i nadzorom franjevačkog starješinstva, ko­ jemu III. red juridično potpada. * S III. franjevačkim redom, odnosno njegovim udruženjem katolička stvar u Hrvatskoj postići će ne mali uspjeh, jer je to jaka disciplinovana vojska, osnovana na evangjeoskoj i demokratskoj podlozi, a samo kao ovaka može da donese blagosovljeni plod evangjeoskog života, i to u svim slojevima društva, ponajpače u puku, koji i jest srčika naroda. Demokratizam franjevačkog III. reda to je eminentna njegova odlika, i taj demokratizam daje ovomu redu opću vrijednost, jer su u III. redu svi braća, bez ob­ zira na staleške povlastice: svi smo braća i svi se 43 moramo megju se ljubiti i štovati, pravični biti jedni prema drugom — a manjak baš ovih krjeposti i jest stvorio današnje zlo i razrovanost u društvu ljud­ skomu. Kada se pokaže u hrvatskoj javnosti jaka voj­ ska serafinske braće, okupljena sa svili strana: sa obala mutnog Dunava i Jadranskog mora, od neho­ tičnog Triglava pa preko Banovine, Bosne i kršne Hercegovine: onda će cjelokupna Hrvatska dahnuti novim životom; životom vjere, pravde, ljubavi i čistoće; jer je III. red uspješni lijek proti indiferentizmu, egoizmu i sensualizmu našega vremena (Dr. L. Dehon). U to ime ponovno moramo pozdraviti istup za­ grebačkih Franjevaca za trećoredsku organizaciju; a svi, koji smo na to zvani: ponajprije braća I. reda sv. Franje, koji su se zavjetovali na ideale; ponajprije, ve' n, Franjevci valja da se zagriju i zauzmu za ovaj trećoredski pokret, da budu na ruku o. Rodiću, i onda na skoro eto nas u eri boljih i sretnijih dana! •--------P. Senjić-Tvrtković: = Noćno spominjanje. 0 noći n’jema, tihi raju žića, Gdje kr’jepost svaka svojim sv’jetlom kr’jesi, Kad zemnik kuša zaboravi pića Dok danju trudan vapi: »Gdje si! — gdje si! 1 meni raj si, аГ već n’jesi tako Ko nekad davno; — n’jesi mi ni pako АГ mene boli, kad mi šaneš tio: »Ah, ti si kerub bio!« Da, bio ja sam; — čemu spomen ovi? — Ukorit želiš zar me s prošle sreće 1Г otkrit ponor, gdje mi truhnu snovi: Na prvoj zraci utrgnuto cvjeće; ЈГ misliš, da je utjehe to znamen; — Ne, nije, noći; — tvrd sam kao kamen I sve što ćutim, što bi reći htio: »Ah, ja sam kerub bio.« Nek bruji spomen, nek me njiha samo U besvjesnici pobrkanih slika; — АГ što me kružiš, pamučna ti tamo, Još n’jesam dahno dahom očajnika. Nek bruji spomen, uv’jek nek mi zbori O zv’jezdi sitnoj, štono nekad zgori Na čelu tvome, dok sam — dijete - snio; »Još, kad sam kerub bio!« �44 Вг. 3. — Serafinski Perivoj. — 1912. Jest, ja sam kerub bio; — v’jek mi šanu U polnoć dusi dobri, — ne znam, — zli li; Ja stisnem oči, kad mi suze kanu I pitam noćcu: »Gdje su, gdje su bili Ti dusi, kad sam bio malo d’jete, Čuvari one žarke luči svete, Sto trepetala noćnim nebom tio, • »Još dok sam kerub bio!« I šapću dusi, ko da pčele zuje I pričaju mi o zlatnom lepiru, O cvjetnom grmu, gdje se krile guje, „ 0 mnogom prošlom lakomlju i hiru. A ja ih slušam, pa im reknem: »Pravo, Da, napast sv’jet je i lepir je gjavo, A ja to Ijubljah, o tom sam i snio »Ah, kad sam kerub bio.« Znam, onog doba ruže mirile su 1 da sam s trnja njinog plako često A1 neznah jošte objestan na plesu Kud gazi noga, nit bi ples^t presto, Kad ubod trnja ragjo kapkom krvi, Sve bilo jedno, samo da sam prvi I onda, kad čuh prvi puta »Jest, ti si kerub bio!« Svejedno, — rekoh, — polje cv’jeta o Leptiri l’jeću,------ sv’jedno, život ovi U danu zgara. АГ kad zjene sklope Na počin blagi svemu ljudstvu snovi, Tad spazih nebo čara i milote АГ jedna zv’jezda oku mi se ote, U koju v’jek sam ponajragje zrio — »Ah, kad sam kerub bio.« A noći n’jema, tihi raju žica, Gdje kr’jepost svaka svojim sv'jetlom kr’jesi, Kad zemnik kuša zaboravi pića Dok danju trudan vapi: »Gdje si? — gdje si?« I meni raj si, аГ već n’jesi tako, Ko nekad davno; — n’jesi mi ni pako, АГ mene boli, kad mi šaneš tio: »Ah, ti si kerub bio!« Da, bio ja sam; — čemu spomen ovi? — Ukorit želiš zar me s prošle sreće 1Г otkrit ponor, gdje mi truhnu snovi: Na prvoj zraci utrgnuto cv’jeće? IP misliš, da je utjehe to znamen —? — Ne, nije, noći, — nego zlatni pramen Od zv’jezde one moja nosi lira, Pa s nje me uzdah dira; — A šušt tvog perja uz nju šapće tio: »Ah, ti si kerub bio!« — G. Guenot: ■ Neronove žrtve. (S francuskoga prevodi Pajo Mišura.) III. Večera. Sofonij Tigelin, postavši prefektom pretorija i pouzdanim savjetnikom Neronovim, pokvari, razvrati i raskalaši mladoga vladara. On je stanovao u okružju Flaminijeva cirkusa izmegju Panteona i Augustova mauzoleja. Njegova je zgrada bila sagragjena skoro po istom nacrtu, kao i ona Pedanija Sekunda, a bila je snabdjevena još sjajnijim pokuć­ stvom. Kada bi kamenje ove krasne i raskošne kuće imalo glas, ono bi pripovjedalo, koliko je zapljena, nepravdi i ljudskih života zapalo bogatstvo, koje ona krije. Rijetki mramor, kipovi, mjed, djela naj­ glasovitijih umjetnika, bila su krvna nagrada, za koju se nije nikada Neron pogagjao sa svojim miljenicim. Ovi su se zlotvori igrali sa sudbinom, sa čašću i sa životom gragjana. Nitko nije mogao misliti, e je zaklonjen od njihovih namjera, pa da je pobjegao na kraj svijeta. Bio je dosta jedan centurijon, kad bi se iz Rima zaputio sa cesarovom na:dbom; on bi im naredio, da se priprave na smrt. A oni otvaraj žile ili zapovijedaj oslobogjeniku, da ih smakne, pa ostavljaj jedan dio imanja Neronu i njegovim prijateljima, a ostalo svojoj obitelji. Tri dana poslije smrtne kazne četiri stotine Pedanijevih robova, okupljalo se u večer po izbor društvo kod Tigelina. Uzvanici prefekta pretorija, čekali su večeru i sjedjeli u eksedri, u dvorani za razgovor prostrtoj sjajnim sagovima. Tu je bio Servilij Tusko, s kojim smo se imali prigodu već više puta upoznati, za tim Aulo Plaucij. Premda bivši konsul nije imao nikakove naklonosti prama Tigelinu, mi­ slio je, da je dužan na neke obzire: ne, što bi se za se bojao; nego jer je nježno ljubio svoju obitelj, pa se je nadao, da će ga mržnja proći, kad mu nešto popusti. Tu se je izmegju uzvanika vidjelo i Otona, Neronova prijatelja, koji se je kašnje zacario. Malo dana od kako se popeo na carsko prijestolje, rekao bi, e je htio zabašuriti svoju osamotnu prošlost i pokazati se dostojnim najviše časti. Za tim tu su bili i Senecijon i Veturij u svojstvu štićenika i čankoliza, pa napokon i oslobogjenik Tigelinov, još gori i još grozniji od gospodara, ako je moguće. Ovaj čovjek, po imenu Hermes, u već poodmakloj dobi podržavao je strasti mladosti; on je bio zloduh svoga gospodara, on je bio ogrezao u sva nedjela. Nešto podalje vidjelo se tri druga čovjeka ogrnuta u vu­ nene toge. Oni su mučali. Bili su to štićenici pre- �Neronove žrtve, fektovi, panduri uvijek spravni, da izvrše i najmanji njegov mig. Onoga časa, kada smo čitaoca uveli u sjajnu kuću tijesnoga Neronova prijatelja, Tigelin je izlazio iz kupelji i rukom popravljao svoje odijelo. Dok se je oblačio u svečanu bijelu tuniku, rob odregjen za pozivanje, kazivao mu je broj i ime pozvanika. Kad je ovaj svoj posao svršio, drugi je rob dao gospodaru po običaju popis jela. Tigelin pregledavši ga, udo­ stoji se s jednim znakom glave posvjedočiti svoje zadovoljstvo. Tada stavi na svoje čelo vijenac ruža i bio je spreman, da časti svoje goste. Kad je pošljednji pogled bacio na srebreno ogledalo ispred sebe obješeno, ugje u eksedru. Tigelinu je bilo oko šestdeset godina. Posijeda mu kosa sa gustim i oštrim pramenima prikrivala glavu. Njegov sitni i inače lijep struk, bio je malo debelinom nagrgjen. Lice mu je bilo otegnuto, boja živahna, oko crno; ono je upadnuto u očnicu sijevalo mutnim svjetlom; nos mu je bio savijen, kao u kakove ptice grabilice. Himbeni je posmijeh vječno titrao na nje­ govim tankim usnicama. Sve je to podavalo izrazu njegova lica divlju sliku; pa i njegovi ponajbolji prija­ telji kadšto su jedva mogli odoljeti njegovu oštru pogledu. Netom se pojavi u eksedri, svi se uzva­ nici naglo ustanu, on pozdravi poglavitije, s njima se izljubi, a Veturiju i ostalim štićenicima samo pruži ruku. Jedva je Tigelin imao vremena, da sjedne izmegju Servilija Tuska i Otona, kad rob, koji je vrijeme pokazivao, zaviče u eksedri. Na taj znak, koji je javljao, da je gotova večera, Tigelin i uzvanici se digoše. Veturij je pošto mu je napo­ kon uspjelo dokopati se dobre gozbe, sa nasladom udisao miris hrana, koji je prodirao u eksedru kroz na pola otvorena vrata. Gospodar povede uzva­ nike i oni ugju dostojanstveno u t r i c 1i n i u m, bla­ govaonicu, koja je bila tek do razgovaraonice. Triklinijarh ili glavni sluga pri stolu, u kratkoj tunici bez rukava, kao i svi ostali robovi, koji su stajali blizu stola, dade znak i u bijelo obučeni dječaci primakoše se uzvanicima. Jer im je bilo zabranjeno usta otvarati, pružiše im mučeći srebrene vrčeve, pune miomirisne vode, da operu ruke i nekakovu rubeninu da ih otaru. Kad je ovaj uvod svršio, Tigelinovi gosti legoše tri po tri na oniske postelje, na­ pravljene kraj stola i pokrivene grimiznim pokri­ vačima. Na desnu prefekta pretorija bio je Aulo Plaucij, a na lijevu Servilij Tusko. Bili su na istoj postelji Oton, Senecijon i Veturij; a tri se štićenika smjestiše na treću. Zidovi su dvorane bili ukrašeni bogatim slikama, koje su prikazivale bahovske pri­ zore i lovačke zgode i nekoliko erotičnih predmeta. Dragocjeno mrainorje okružavalo je slike ili ono je 45 bilo uklesano u korniže koje su držale bjelokosni štrop. Raskošje je bilo prosulo sva sredstva, da uresi ovu gostinsku dvoranu, u koju je svake sed­ mice dolazio Neron i prve ličnosti carstva. Tigelinovu je duhu bilo prirogjeno lagodno živovanje jed­ nako, kao i spletka i osvagjanje; u ovim posljed­ njim poslovima bio je majstor. Ovi su poslovi za apsolutizma postali umjetnošću. Podno postelja bili su nožni robovi, kako ili se nazivalo. Njihova je služba stala u tome, što bi uzvanicim izuvali obuću i za gozbe nijemo stajali i vršili njihove naredbe. Stol je bio od dragocjenog drveta, obložen sedefom i srebrom. Na njemu je bila samo jedna kristalna amfora, kroz koju se je iskrilo neko piće rubinove boje; to je bilo vino odregjeno za žrtve. Tigelin uze amforu i poli po stolu nekoliko kapi skupocjenog vina, sa uobičajenim ob­ redima, koje rob mahom otare. Za tim bi prostrt po stolu stolnjak, bjelji od snijega, a naokolo vijenci od lovorike, bršljana i zelenkastog lozovog lišća. Veturijevo se je oko od nestrpljivosti krjesilo; ova se je predigra gladnomu čankolizu bez sumnje su­ višnom činila, njegov je glad bio nezasitljiv; on je od čežnje umirao. U to doba pojave se robovi sa hranom na sre­ brenom spremniku, koji je bio velik kao stol. To je bila prva služba. Svi uzvanici s veseljem po­ zdrave ovu ugodnu pojavu. Tu je bilo jaja, obične salate, maslina, voća i jetara od bijelih gusaka, na smokvam othranjenih. Takav je bio uvod obilatih i beskrajnih gozba u doba rimskoga carstva. Jedva bi mig redateljeva oka dao odstraniti ovu prvu službu, druga bi se primicala, ili da se poslužim su­ vremenim govorom, drugi se je stol donosio. Tu se je izvalilo trojansko prase, tri pijevca utovljena sa tijestom umiješanim u mlijeku, volići, slavujevi jezici, kampanski golubovi i rode. Cim se je ova hrana stolu pokazala, odmah se našla u rukama razdirača, koji se brzo oslobodiše svoga posla; a za tim se prihvatiše razdavači, da s njom ponude uzvanike. Tigelin osokoli uzvanike, da počaste gozbu i u tome im dade primjer. Veturija nije tre­ balo podbadati. On je prionuo, bez ikakova him­ benoga srama, oko ogromnih komada preda nj po­ stavljenih. Ovi su pred njim sa čudnom brzinom iščezavali u dubine njegova želudca. Ipak rekao bi, e mu sve nije bilo na mjestu i njegov se pogled nemirno gubio po robovima i po vratima blagovao­ nice. Napokon, poslije nekoliko časa, diže se vratarica blagovaonice i ugju robovi, koji su imali vino točiti. Odmah donesu kristalnu amforu, kroz koju se blistalo staro vino iz Falerna. Prije no će se uzvanici služiti, jedan će ga rob okušati: potrebiti �46 Br. 3. — Serafinski Perivoj. — 1912, oprez glede života gospodara u tolikom svijetu ro­ bova, s kojim su bili okruženi. Poslije falernskog točilo se je cekubsko i masičko, obljubljeno Vergilovo vino, pa onda sve ponajbolje italske kapljice. Kad i kada se je častilo i Neronovirn izumljenim pićem: s vrelom vodom u snijegu razlilagjenom. Gozba je sve dotle bila mukla, svaki je uzvanik bio zabavljen, kako da zatomi svoju prvu želju za hranom s pohlepom, s koje se je ponosio onaj ža­ losni vijek. Vino otvori usta, razveza jezike i raz­ govor proključa. »Ti se, Tigeline, razumiš u uredbu goz'oe, reče Oton. Jela su bez prigovora, podvorba najboljega ukusa, večera najtočnija; ipak mi dopusti, da izra­ zim jedno žalovanje. — Koje? upita Tigelin u čudu. Njegovo je samoljublje grozno trpjelo i s najmanjeg kugjenja. — To je, što večeras nije megju nami cesara. Osim neizmjerne časti, s kojom bi nas njegova pri sutnost odlikovala, on bi stavr.o svoje hvale mojim pridružio, jer, ti znaš, vladar se razumi u krasne večere; on svagdje pokaziva svoj dar umjetnika. — Božanski cezarov glas, odgovori Tigelin, treba pažnje. Neron se pripravlja, da skoro u kaza lištu zapjeva. — Ako se cezar uplete u borbu sa naši ličnijim glazbarim, opazi Plaueij, teško ć slavlje slaviti. Srdit Tigelin baci pogled na konzularca, što se je usudio u sumnju staviti Neronovu prednost u pje­ vanju. — Aulo, prihvati on osorno, nije dopušteno po­ ricati divni cezarov talenat. Zar ne znaš, kako je otrag malo mjeseci platio sa životom neki nesretni glumac Parid, što se je objesno drznuo vladara u glazbi natkriliti? Ova je kazna bila pravedna; jer ,. svagdje, gdje se udostoji vladar na natjecanje izaći, treba mu prvo mjesto ustupiti. Plaueij umuča pred tim podlim načelima. Se­ necijon, koji je bio odregjen na skoru smrt, stade natkriljivati u laskanju prefekta pretorija. Imaš hiljadu razloga, Tigeline, zaviče. Neron je najveći umrlik, nedostiživi genij; što velim, cezar je bog! — Da, ponovi Veturij, koji je sve do ovoga časa više žderao, no jeo; da, ja to potvrgjivam i kunem se, cezar je bog! A ti, slavni Tigeline, blagoslov­ ljena zvijezdo, što no ju nebo nad carstvo stavilo, ti si njegov dostojni doglavnik. — Potomstvo će tvoj genij slaviti, doda Sene­ cijon, kao što i mi to danas radimo. — Potomstvo će te slaviti, Tigeline, opet će čankoliz ponoviti; ja se kunem, tako će biti. Dok su se Senecijon i Veturij takmili u podlim laskanjima, Tigelin će ravnodušno čašu masičkoga vina ustima primaknuti, pa ju iskapiti. Kad se je s pićem nasladio, s jednim će pogledom omjeriti za stolom sjedeće uzvanike, pa će im reći s nekim zlob­ nim posmjehom: - Priznajte, moji prijatelji, Neron je navijestio novu dobu; on je smrt preobrazio. A pošto su ga uzvanici gledali, bez da su ga razumjeli, doda: Danas se više ne oprašta zločin, kad koga cezar zamrzi; gragjanin, koga je ova nesreća za­ letjela, hiti, da izagje iz života. Danas se ide na smrt, ko na kakovu svečanost; rekao bi, da ona nije drugo no neka igra; a ja mislim, da je ona za neke neka promjena uživanja. U isto doba, kad je dovršivao ove grobne riječi, Tigelin osinu Plaucija s otrovnim pogledom, u kome su bile strašne prijetnje; ali konzularac ne pokaza, da je to opazio. — Treba, prijatelji moji, proslijedi Tigelin sa svojim užasnim posmjehom, treba prije no robovi donesu treći stol, da vam pripovjedim, kako je Petronij platio prirodi svoj posljednji dug. Što, Petronija više nema? viknu Plaueij. On je živio, odgovori nehajno Tigelin. Svoj je život svršio najvišom otmenošću, s kojom se slu­ žio u svim svojim djelima. Htio je po tenanu kušati opore i tajinstvene užitke smrti. Neki neosjetljivi posmjeh otvori na pola nježne Otonove usnice. On je megjutim mučao. Senecijon, pošto ni malo nije znao za smrt svoga prijatelja Pe­ tronija, oćuti pusti strah na prefektovo pripovije­ danje; strah, koji je osjećao, odrazivao se je u blijedilu njegova lica. — Pa je li umro hotimice? upita on zabrinuto. — Pod slatkom Cezarovom vladom, prihvati Tigelin, sretna smrt uvijek zapada onoga, koga se božanska vladareva usta udostoje osudjeti. - Megjutim, proslijedi Senecijon, Petronij je bio neograničeni gospodar Neronovih svečanosti. Ništa, po Neronovu mnijenju, ne bi bilo ukusno uregjeno, ako Petronij ne bi dao savjeta. —To je istina, na njegovu nesreću, odvrati gorko Tigelin; on je bio nevješt u osvajanju vladareva srca. Jer njemu ništa nije bilo velebno, prijatno i divno, nego ono, što bi se njemu svidjelo. On se je razmećao, da me natkriljuje u znanju naslade i Neron je neprestano izdizao njegove zasluge. To je bilo preveć; Petronija je moralo nestati. Dva su tome dana, bio je u Kumama, u Kampaniji sa nekoliko prijatelja. Opremao se, da dogje u Rim: ja sam ga iščikao. Dra­ goga su Petronija tužili, kao krivca neke urote, �Neronove žrtve. vladar mu odma naredi, da stoji daleko od grada. Neodlučan u dugomu izboru nade i straha, nespo­ soban živjeti daleko od Rima, znajući dobro, da uda­ ljen od dvora, ne može više ni malo upliva imati na Nerona i da je njegova sudbina predana na milost i nemilost neprijatelja, Petronij stade snovati o smrti. Megjutim nije htio nagliti ni nenadano život ostaviti; odluči mu izvore kap po kap izcrpsti. 'Гако, poslije no je žile otvorio, zatvori ih, pa ih opet otvori, a tricam se je zabavljao sa svojim pri­ jateljima, slušao njihove razgovore, ne o besmrtno­ sti duše ili o filisofskim načelima, nego o pokvare­ nim pjesmama i popjevkama. Nadari pogdjekoga roba, a druge kazni i stade za stol, pa se najede, zatim leže i zaspa, da mu smrt, premda nagla, bude izgledala kao naravna. Kad se probudi, opet žile otvori; krv mu poteče nanovo i on mirno izdahnu. Ja velim, dovrši Tigelin, da je bilo lijepoga načina i umjetnosti u takovoj svrhi. Oton se po drugi put nasmije ovom nesmilje­ nom pripovijedanju. Neki nejasni strah harao je uzvanike. Senecijon i Servilij, premda su odavno bili u vladarevoj milosti, nisu mogli sakriti nutarnjih osjećaja. Sami je Oton vedra lica i stalna pogleda slušao i nije blijedio. U njegovim se je očima neko čudnovato udivljenje prelijevalo. Njemu se je činilo, da je divno žrtva odigrala svoju posljednju ulogu. — Eto, reče on, kad je Tigelin dovršio, kako mora čovjek dobro uzgojen život ostavljati. Petro­ nij je dao izgled, koji će, nadam se, naći šljedbenika. — Ja sam tvoga mnijenja, odgovori Tigelin sa svojim zvjerskim posmjehom. — Radostan sam, Tigeline, da smo u ovoi. pred­ metu istih misli. Jest, Petronij je svoje poslove uvi­ jek ukusno opremao; ali u pošljednjem času sama je sebe natkrilio. Pravi mudrac mora iz života izla­ ziti, kao što izlazi uzvanik iza stola, gdje se je obi­ lato gostio. Oton je tako govorio s uvjerenjem i zanosom. On će jednoga dana, još u cvijetu svoga života, mjesto da se bori za posjed carstva, spokojno u po­ stelju leći i mirno spavati, a kad se probudi, rinuti će u se bodež s nekim strašnim nehajem. U duši ovih odrodnih Rimljana, bila je sasvim iitrnuta vjera u drugi život; njima su bile naslade cijelom ljud­ skom srećom. - Ja moram ipak nadodati, prihvati Tigelin. da Petronij nije bio na smrti okretan. — Sto dakle? upita Oton, zar on nije umro lijepo, sve divno proračunavši? Ja toga ne niječem, nego ostajem pri mome mnijenju. 47 - Možemo li znati, s kojih razloga? Dakako. U ostalom, što ću kazati, biti će brzo razglašeno: Petronij je uvrijedio cezara. - Vladar je, reče Servilij, bez sumnje požalio svoga staroga i duhovitoga dvorjanika? — Ti se varaš; Neron je htio, da on pogine. Nego, Petronij nije ništa namro cezaru; on nije slije­ dio pametni primjer tolikih drugih, kojim je vladar dopustio sa životom se rastati. Oni su ga, da iskažu duboko štovanje njegovoj blagosti, učinili baštinikom jednog dijela svoga imanja, onoga časa, kad su bili slobodni predusresti krvnički mač, oni su se poka­ zali opreznim; jer se je vladar u svojoj dobroti dostojao ostaviti njihovoj djeci ostatak imetka. Onoga časa, kada je Tigelin svoj govor dovršio, zvuk truba oglasi treći stol. Lice se je uzvanika, a osobito Veturija razvedrilo. Zbilja, ovaj je glas obe­ ćavao po izbor jelo, kao kitu večere. Nije ju se če­ kalo. Robovi se pojave sa ogromnom jesetrom, lo­ vorom okrunjenom i opruženom na velikom srebre­ nom pladnju. Nju su pratile morune iz Pesinonta, čančice iz Hija, kamenice iz lukrinskog jezera, svježa tunjevina iz Halcedonije i na brašnu i peče­ nom vinu othranjeni spuževi, po propisu, glasovitoga sladokusca Fulvija Herpina. Ova je pošljednja služba zapala silnu svotu. Ine su strane svijeta ne­ kako doprinijele, da ju se priredi; Tigelinovi su ih uzvanici, kraj sumornih misli, koje im pobudilo maloprvašnje pripovijedanje, dočekali pljeskanjem ruku. Svi do nebesa pohvališe izbor jela, njihovu spremu, njihov vještački razmještaj po srebrenom pladnju. Prefekat pretorija sa očitom hladnoćom primi ove jednodušne čestitke, taj je čovjek bio vičan često sličnih primati. Netom se uzvanici okusiše ovih krasnih i izabranih jela, robovi u cvijetu mladosti, obučeni na žensku, u tunike od tanke vu­ nene tkanine, izvezene sa biserjem, a stegnute sa grimiznim pojasom, primakoše se sa namirisanom glavom, pa stadoše svojim bijelim rukama neštedice nalijevati čaše, iskreće se s dragim kamenjem, kras­ nim vinom iz Krete i Cipra. Nalijevanje je učestalo; i Aulo Plaucij, kraj sve svoje opreznosti, umjere­ nosti i strogosti življenja, podleže općem veselju. Primoran odgovarati na nazdravice, koje su mu na­ pijali prisiljeno Tigelin i Servilij, na brzo oćuti, kako mu glava pada i požali, što je s pravoga puta skre­ nuo u ovom epikurejskom društvu. Gostovima rimskoga prefekta lijepo je ovo ime pristajalo, jer jedino njihovo zanimanje i njihove najživlje želje odnosile se na nasladu i na tjelesna uživanja i na življenje u nepristojnoj pokvari. Oni su svi bili od­ gojeni u takovoj razuzdanosti i u takovom sibari- �48 Br. 3. Serafinski Perivoj. — 1912. tišmu, da bi im najmanja neurednost ruku njihovih robova pobugjivala gagjenje. Sami su se sebi, da se tako reče, gadili i na zemlju prolijevali vino, što bi im u čašam ostajalo, poslije no su ga pili. Pa, pri svrhi gozbe, mozajični je pločnik dvorane pli­ vao i stapao svoju paretinu sa zadahom hrane i vrućim disanjem u zakutak zbijene vojske robova. Bilo je to, kazali smo, u puklo doba mjeseca srpnja. U trikliniju je bila nesnosna sparina, jer su svi pro­ zori bili zatvoreni i mnoštvo svijeća gorjelo. Nego, duhovita raskoš onoga vremena, predvigjala je te neugodnosti i izumjela sredstvo, kako da se ostrane. Na mig gospodarev bjelokosni se strop naglo otvori; divni ustroj, dok je uvodio vanjski zrak, od­ stranjivao je iz dvorane smradni zadah; zatim je s nekim novim djelovanjem pao nekakov oblak, iz koga se je miomirisna kiša proljela po čelu uzva nika. Ugodna svježina zamijeni nesnosljivu vrućinu, što je čas prvo vladala; uzvanici stadoše kliktali od udivljenja osim Otona, koji se nježno smiješio, bez da je odao ikakova začugjenja. — Vidiš, reći će mu 1 lgelin, mi se znademo oko­ ristiti s tvojim divnim izumom. — Cezaru treba pripisati s\ u zaslugu u ovome poslu. — Neka bude i cezaru i tebi, priuze Tigelm. Izmegju tebe i vladara ima neka plemenita takma u ukrasivanju naših gozba, u umnažt iju naših uži­ vanja i u uljepšavanju našega života. Tebi dakle i njemu naša vječna hvala! — Ti mi laskaš, Tigeline, odgovori nehajno Oton. - Ne, doduše; ja nisam zaboravio, e si ti na­ učio cezara, kako da namiriše tabane na nogama. — Ne protivim se; ali to nije oogzna što. — Ja se sjećam i onoga dana, kad sam se s to­ bom kod Nerona gostio u nedostiživom trikliniju nje­ gova dvora, pri svrhi gozbe naše su glave bile poIjevene dragocjenim miomirisim. - To su one ljubljene usluge, na koje nas je vladar priučio. Jest, bez sumnje; ali sutra dan bio je na tebi red. Cezar je bio tvojim uzvanikom sa više svojih pouzdanih službenika. Ništa nije nedostajalo uredbi gozbe. Mi smo te svi jednodušno proglasili kraljem lijepoga ukusa i otmenosti; ali, kakovo je bilo naše začugjenje, kad na tvoj znak, vidjesmo gdje sa svih strana bjelokosne i zlatne cijevi na vladara, na uzva­ nike, pa i na robove prosiplju onu maglovitu i mi­ risnu rosu! Mi ne možemo biti nego tvoji oponašatelji i tvoji našljednici. Aulo Plaucij za ovih više no djetinjastih razgo­ vora, izgledao je silno zlovoljan. Kraj dima vina i dobre hrane, što mu se je po malo dizao u moždane, bio je potpuno pri sebi i svrši sa nekoliko riječi pro­ svjedom proti neobuzdanom raskošju vremena. Ali Servilij Tusko, rekao bi, e je preuzeo ulogu u iza­ zivanju konzularca, neprestano odapinjući na nj ljute i otrovne strijele. Njega bi kađikad Tigelin zlobno podbadao, da se oštrica još dublje zabode u srce časnoga patricija. Opazivši, da se je ovaj po­ čeo grijati i da mu se malo hoće do srdžbe, prefekat mu reče: - Ne slušaj Servilija, blagorodni Plaucije: on je zloban na tvoga sina i zato večeras on se tebi nevinu osvećuje. — Zašto on može biti zloban na Marka? živo upita Plaucij; on je bogat, plemenit i on sjedi u se­ natu, a, što je još više, njega vladar ljubi. - Ja ću ti tajnu otkriti, primjenu Tigelin baca|ur licumjerski pogled na svoga oslobogjenika Herma. Marko, kaže se, snuje o ženidbi sa Aurelijom, kćeri Pudentovom. Naš prijatelj Servilij, sa svoje strane, silno bi se zadovoljio sa bogatim mira­ zom, koji je djevojci odregjen. Bogatstvo, što no bi Aurelija donijela u kuću svoga muža, sjaj bi joj uzveličao. Razumiješ li sada? dovrši opako Tigelin. - Izvrsno, odvrati Plaucij nešto zamišljen, nisam poznavao Servilijeve osnove. - Megjutim, doda prefekat pretorija, ono, što ćii ti kazati, još će te možda više uvjeriti, što se tiče Markovih nazora. Nisam Servilijev pouzdanik, jer, u ostalom, rek bi, da nije sklon upoznati nas sa svo­ jim nutarnjim osnovama. Kako mu drago bilo, ja mogu izjaviti, da će takov brak teško postići Ceza­ rovu privolu. Radi koga će mi razloga, zapita Servilij, od­ biti svoju privolu, kad bih se htio vjenčati sa Aurelijom? - Jer se drži, da su Pudent i njegova obitelj prožeti tugjinskim praznovjerjem, koje je nedavno rnegiu nas unešeno. Oni su primili kao goste ljude, koji su došli iz neke proklete židovske zemlje; oni su ih nevjerni učitelji zaveli. Zato, ja se usugjujem ustvrditi, da cezar neće nikada dopustiti, e mu se, da tako rečem, kućno čeljade, vjenča sa pristašom nove vjere. - Aurelij Pudent je krepostan čovjek, prekine Plaucij; a to mu ni naši pregji ne bi porekli. - Je li to, što se ti usugjuješ činiti, proti mojih riječi? srdito odvrati Tigelin; zar si me naumio u laž natjerat. - Ne, doduše, mirno odgovori Plaucij. Moja namjera nije ovdje nikoga vrijegjati, a tebe najmanje Tigeline, u času, kad si me častio s tvojim stolom; nego ja sasvim slobodno iznosim moje mišljenje o �Neronove žrtve. Pudentu; k tomu ću nadodati, da je ovaj senator moj prijatelj. Bio bili dakle kukavica, kad ga ne bih u obranu uzeo. — Aurelij Pudent, sa svoje strane, priuze Tigelin s nekom smjesom ogorčenosti i ruganja, Aurelij Pudent prijatelj je jedne slavne gospogje, koju ti po­ znaješ i koja se zove Pomponija Grecina. Ova je gospogja, ti znaš, digla glasine po Rimu, a to se ima zahvaliti naučim Pudentovih učenjaka. — Pomponija Grecina je, odvrati Plaucij, ple­ menita žena, ponos moje obitelji. — Megjutim, bila je nedavno pred cezarom tu­ žena, a on ju otposlao pred domaće sudište. — Ona je bila riješena s privolom svih članova moje obitelji, mi ju nismo našli u ničemu krivu, od­ govori snažno Plaucij. — Kako mu drago bilo, proslijedi Tigelin, in te opominjem na razboritost; ja svjetujem tebe i tvoje, da ne zlorabite vladarevu blagost. I aucij se muče nakloni; ali je sama sebe živo korio, što je primio poziv prefekta pretorija. On je bio čudnovato izgubljen posred ovih raskalašenika; on, koji još vjeruje u krepost i božju pravdu, nagra diteljicu dobrih djela, a osvetnicu zloće i nedjela. On se je spominjao čistoće svoje žene i tim mogao prkositi svakom sumnjičenju; spominjao se je i nevi­ nosti i čednosti svoga sina i zato je mnogo trpio, što je bio osugjen na slušanje takovih kleveta. Ti­ gelin svrši sa napadajem, prepunim mržnje na kršćane. — Prokleta šljedba, štono nam sa Istoka došla, reče on, već je prekovratila veliki broj pučanskih kuća; ona se je podlo obratila na naše robove i oni ju rado slušaju. Cezar ih je više u svojoj kući otkrio, oni su puni tugjinskog praznovjerja. Ja se ne bih čudio, kad bi bilo megju onima, što nas okru­ žuju, i pristaša i učitelja židovskih, jer se ovi stranci znadu svagdje s nekom osobitom vještinom uvlačiti. Žalosno je gledati, kako se Rimljani zaboraviše svoga plemenitog postanka, pa se bez stida združiše sa smrtnim neprijateljima naših drevnih predaja i našega bogoštovlja. Gozba se je nastavljala; robovi su iznova obila­ zili s vinom. Flabeliferi su, u mirtinu granju, mahali oko postelja sa lepezam paunova perja. Kad bi koji uzvanik klonuo, robovi bi preda nj stavili ga r um, silno namirisanu začinu, napravljenu sa tekućinom, štono teče iz usmrgjene ribe. Ova je stvar bila na­ mijenjena oživljivanju teka, koji bi se dugom gozbom gubio, i bugjenju želudačnih snaga. Ove sitnice, koje nam se danas čine nevjerojatnim megjutim su sasvim točne. Tacit, Suetonij i Juvenal, svi savre- 49 meni pisci dugih carskih pijanaka, vjerno ih pripo­ vijedaju. Vjerodostojnost se ovim spisateljima ne može poreći. Oni su u svojim spisima žigosali sra­ motno življenje, štono je ponizivalo čovječanstvo, strašnu pokvaru, u kojoj se je društvo bez spaso­ nosnoga križa, koji je bio s Kalvarije još vlažan s bo­ žanskom krvlju, u Rim donesen, kao u jazu sramote topilo. Kad je gozba svršila, glazbari se oglasiše; za tim Tigelin naredi, da ugju gladijatori, da pobude u uzvanicim posljednju radost. Ovi grozni ljudi ćutjeli su Dotrebu udisati oštri vonj krvi. Njihovo uživanje nije bilo potpuno, kad ne bi vidjeli koga nesretnika, gdje se bori u smrtnim trzavicam. Ali Aulo Plaucij, sjećajući se savjeta svoje plemenite žene, pokaza svoju zlovolju prama ovoj vrsti zabave. - Pa što? reče mu Hermes, odabrani Tigelinov oslobogjenik, ti stari borac, pa ti se bojiš gledati, kako se mačevi križaju! Herme, priuze dostojanstveno konzularac, kad bismo bili pred neprijateljim Rima, ja bih te naučio, kako se ničega ne bojim. Moji su dokazi od davnog vremena, pa neće uspjeti tebi, koji si se cio život hranio u velikaškim dvorovima, tebi ipak neće uspjeti, da me prikažeš kukavicom. Nego, ja pitam, čemu ovo beskorisno profjevanje krvi ljudske? Zar mi ne možemo jedan dan provesti, a da ne gledamo, kako se u divljem prizoru nesretnjaci megju sobom kolju! - Evo ti mišljenja ljudi, koji su otrag tri dana hotjeli u senatu, da slavlje slave nauci milosrgja, da preinače kaznen zakone i oslobode robove Pedanija Sekunda! odgovori bolno prefekat. — Ja sam odlučan u mome mišljenju, Tigeline, na to će, jako Plaucij. Otkako sam ga s visine bra­ nio, pa sve do danas ga ne bi opozvao. U sličnoj prigodi, izjavljujem, da bih jednako činio. Cezar nije bio uz tvoje mnijenje, doda Servilij. — Cezar je gospodar raditi i misliti, kako hoće; a ja, kad je pitanje glasovanja u senatu, ispitujem jedino moju savjest. Ja mislim, da svaki pošteni čovjek mora ovako raditi. Na te riječi grozni posmijeh zadrhta na Tigelinovim usnama. Njemu se nije činilo umjesno odgo­ varati. On opozva gladijatore na osjetljivo razoča­ ranje svih uzvanika. Napokon rob, koji je stao kraj klepsidre, upozori uzvanike na prolaženje vremena i na.primicanje dana. To je bio znak za odlazak. (Nastavit će se.) O ® 0 �50 A. L. Gančević, O. F. M.: Br. 3. — Serafinski Perivoj ■ ....... — = Savremeno Robinsonovo preda­ vanje o sv. Franji Asiškome. Gospodo!*) Mislim, da nema na svijetu onoga, koji ide za pravcem novog povjesnog proučavanja i ispitivanja, a da ne priznaje onu činjenicu, koja pred svačijim očima dandanas lebdi, naime, da se kroz ovo par posljednjih godina opaža zamjerili porast općenog zanimanja za život i rad Sv. Franje Asiškog. Ovo zanimanje ponajviše se pojavljuje u književničkim i akademskim krugovima. Književ­ nici i akademičari usredotočiše svoj rad najprije u proučavanju prvotnih isprava, što se tiču osobe sv. Franje i početaka redova, koje je isti Svetac utemeljio. Priznati će mi svatko, da nam sredo­ vječna vremena ne ostaviše izglednijeg životopisa sa brojnijim ispravama nego li je životopis asijicog Poverello-a. Na prvom mjestu nalazimo spise — barem nekoje — umbrijskcg domorolca. Iz ovih smo kadri najmjerodavnije podatke crpsti za oznaku zna­ čaja i važnosti Bernardonova sina, Nakon tih spisa susrećemo razne životopisce, koji su živovali sa našim Svecem sve do njegova zadnjeg ovozemnog časa. Bijografi Franjini bili su — smijem ustvrditi ljudi neporočna življenja kao što i ljudi željni ostaviti potomstvu vjernu sliku svjetskog Ubogara. Ljudska nesavršenost očitovana i kod ovakovih životopisaca umanjuje se sa ondašnjim do nas ne­ cjelovito doprlim — ljetopisima franjevačkog reda. Tim dobismo tri vrste najboljih Vieia, koja nam naj­ izdašnije pripomažu za točno karakterisanje djelat­ nosti i života sv. Franje. Nego, gospodo, čini mi se, da mi danas odosmo korak naprijed. Ispitivanje tih istom navedenih iz­ vora načinilo je u naše vrijeme potpunu prijepornu književnost. Odatle svatko, pa i ne bio posve — što *) Vrsni predavač i književnik Father Paschal Robinson poslao je piscu ovih redaka nekoje podatke iz svojega preda­ vanja, koje je držao na zamolbu corkičkih učenjaka u St. Anthony's Hall-Corc-u dne 12. studenoga prošle godine. Dakako da je pišući bio primoran zbog malena prostora u listu pokratiti i preudesiti svoje predavanje. O vrijednosti i zanimivosti predavanja irske novine sa zadovoljstvom su istaknule uspjeh predavačev. S naše strane biti će dovoljno ako samo napomenomo, da je Robinson jedan od najuvaženijih amerikanskih franciskologa. Svoju vrijednost i prednost pokazao je svojim dosad objelodanjenim djelima, kao: T h e W ritin g s of S t F r a n c is of A ssisi-Pp. XXXII. 208 (1906.); T he Go l d e n S a y i n g s o f B l e s s e d B r o t h e r Giles-Pp. LXIII + 140 (1907.); A I hor t I n t r o d u c t i o n to F r a n c i s c a n L i t e r a t u r e Pp. 55 (1907.) i T h e Li f e of Sa i n t Cl ai re-Pp. XLIll + 169 (1910.) O ovim dvama potonjim vrlo se laskavo izrazio i kri­ tičar naše dične »Hrvatske Straže«. 1912. no riječ — domaći sa zamršenim pitanjima i stručnjačkim nazivima, koje vidimo u pretraživanju prvih franjevačkih isprava, primoran je, da se upozna s tom najnovijom granom povjesne znanosti. Ali, časni prisutnici, izvinite, što ja u ovaj čas1) nijesam nakan o tom na dugo zboriti. Ipak da izmaknem vašoj možebitnoj upadici pri ovim riječima, sma­ tram dovoljnim dozvati vam u pamet svu onu lju­ baznu i gorljivu skrb, s kojom u naše doba potvrgjeni učenjaci, bez razlike vjere i narodnosti, pre­ tražuju i prebiru svaku i najmanju sitnicu, samo nek se odnosi na Franjin život. Povjesnoj znanosti na­ nijeli bi štetu, kad bi zanijekali takovu skrb i pri­ jašnjim vremenima. Zbilja priznati nam je, da je svaki viiek - počam od XIII. ostavio tragove bes­ primjerna zanosa za Poverello-vu osobu. Ali opet - istini u čast — moramo istaknuti, da je sadašnji pokret za proučavanje i ispitivanje Franjine djelat­ nosti potekao u ili oko godine 1894. U razmaku od 17 godina ovaj pokret tako je brzo napredovao i za­ hvatio tako znatne proporcije, e se može s punim pravom reći. franjevački pokret danas sačinjava po­ sebni odio povjesne stručne nauke. To se tim jače potkrepljiva, što se za promicanje te nauke u raznim pokrajinama s dana u dan osnivaju mnoga dru­ štva; otvaraju se serije čisto znanstvenih djela; iz­ daju se časopisi sa obilnim gradivom; nižu se ras­ prave i knjige; a brošire i članci sve to brojniji po­ staju. Dok smo, gospodo, pri tomu, moje je mnijenje, da je još prerano izreći ikakov sud vrhu dojakošnjeg uspjeha u pokretu franjevačke književnosti2), jer ako nas činjenice ne varaju — ovaj pokret sa svojim nepristranim i kritičnim nazorom obećava mnogo, što će najpovoljnije doprinijeti za što iskreniji oris sredovječnog reformatora. Svakako u opće se drži, da mi do današnjega dana još ništa nova ne prikučismo onomu, što je poznato i nekolicini marnih trud­ benika, koji nam životopise o sv. Franji otkriše u nečitljivim sredovječnim manuskriptima i premetnuše one na po zaboravljene knjige, što se najvećma bave sa franjevačkom literaturom. Iz ovoga, gospodo, kao da izbija suvislost na­ šega franjevačkog pokreta. Nipošto, dragi! Bilo bi skroz kratkovidno i nerazborito htjeti umanjiti važ­ nost zanosnog istraživanja i književnog rada na *) Kako u početnoj bilješci natuknusmo, ovo predavanje u hrvatskom ruhu u mnogočem je okrnjeno. Tako n. pr. učeni predavač na dugo je besjedio o glavnijim dogogjajima iz Svečeva žića kao i o markantnijim crtama njegova karaktera i utjecaja. 2) Pod imenom franjevačke književnosti dolaze svi oni književni sastavci, koji se bave sa ispiiivanjem i proučavanjem života i djelatnosti sv. Franje. I ako naziv nije baš pogogjen, ipak dandas mora se uzeti u smislu napomenutom. �Jedan prinos kulturnoj povjesti bos. Franjevaca. ovom polju kroz mali broj potonjih godina. Jer taj pokret nije nam samo iznio nekoliko važnih tekstova iz prve dobe spadajućih na početak franjevačkog re­ da, niti se je on odlikovao jedino u brižnom preizdavanju i prevagjanju svih - - ili blizu svih -- savremenih svjedočanstva, koja se tiču franjevačkog pred­ meta, nego taj pokret izazvao je — a i danas izazivlje — od najvrijednijih učenjaka najfinije kritične studije. Sigurno, gospodo, nije baš loša imovina franje­ vačke književnosti, ako se sjetimo, da je naš pokret proizveo mnogo lijepih teorija, da je on iznio na površinu razne manuskripte zatrpane u zaboravi, i da je isti ponovno objelodanio ona stara djela, koja nam donose najsvježijih podataka za savršeniju i toč­ niju povjest djelotvornog žica sv. Franje. Ovo po­ sljednje cijenim, da je nami upravo najpotrebnije. Stoga sa najvećom slobodom tvrdim, štovani sluša­ telji, da mi danas još nemamo pravo realnog životo­ pisa sv. Franje, i da je to još nenapisana knjiga koJ svih naroda. Donoseći Vam, gospodo, to na um, držim, da će biti dobro, ako navedem, da se život asiškog sv. Franje ne može odijeliti od vremena i zemlje, u ko­ joj je Svetac živio. Zato je prvi uvjet onima, koji se kane posvetiti temeljitom proučavanju njegova žića, da se ponajradije zaustave na ispitivanju Svečeve dobi i okoline. Svima nam je, cijenjeni poznato, da je sv. Franjo živio pošljednjih dvaju desetaka dvanestog vijeka i za prve četvrtine trinestog stoljeća. Takogjer nam je u uspomeni, da ono zadnjih dvadeset godina dvanestog vijeka sa ono prvih dvadeset i četeri godine trinestog sačinjava — kako to struč­ njaci prikazuju - najzapletenije poglavlje u sredo­ vječnoj povjesti, koje zahvaća periodu promjena i nemira. Koje povjesne zgode u ovoj perijodi igraju najzamršeniju ulogu, kazuje nam najbolje kritički obragjena povjest. Ova nam znade lijepo pripovije­ dati: o feudalnom sustavu kao i o zloporabama, koje je takav sustav prouzrokovao. Upravo u ovoj dobi prelazi granice pravičnosti borba njemačkog carstva proti rimskom papinstvu. Pošljedice, što su nužno slijedile iz križarskih vojna, započirnaju djelovati na duhove baš za vrijeme Svečeva življenja. U ovo doba pojavljuju se čudnovati duhovi, koji nastoje, da uspostave evangjeosku priprostitost po nazoru tako­ zvanih bonskih siromaha i njihovih nepoznatih sljed­ benika. Množenje gradova u početku XIII. vijeka privlačilo je piičane, da se otmu skromnom življenju zabitnih monaha i da se smiješaju svi zajedno po prljavim kućercima. Općinska lena nigdje se broj­ nija ne ukazuju kao u Umbriji, domovini sv. Franje. Sredovječno velelijeplje i raskošnost kod viših kru­ 51 gova, cvalo je i sada — možda kao nikada — uspo­ redo sa siromaštvom i gubom kod nižih slojeva. Su­ višno bi bilo nabrajati potanko sve one momente, koji se sa svojim posljedicama očituju za vrijeme Franjina živovanja. Ta dosta nam zlogubih uspome­ na donosi sami spomen sredovječnih viteških borba kao i onih famoznih pjesnika-trubadura! Sa ovim samim brojenjem raznovrsnih epizoda, hotio sam vam, gospodo, predočiti, o kakvom se ov­ dje poslu radi, dok se mi mislimo baviti sa preciz­ nim ispitivanjem žića sv. Franje asiškoga. Vrijeme nam u tom najbolju nadu pruža. Stoga, gospodo, ovo par gornjih stavaka mogu zaključiti sa jednom jedinom, a ta je, da čim više mi upoznavamo okoliš života sv. Franje, koji je na njega djelovao, tim bolje mi napredujemo u pojimanju Poverello-vih idejala i u prosugjivanju njegove veličine. Fra Eugen Matić ------- Jedan prinos kulturnoj povjesti bos. Franjevaca. Bosanski su Franjevci svini silama radili oko prosvjetljivanja sebi povjerenog naroda. 0 tom nema sumnje! Svaki se dan otkrivaju dokumenti, koji to bjelodano pokazuju. Evo jednoga! On nam detaljno iznosi mišljenje Franjevaca u predokupacijonom vremenu, a uz to sadržaje nacrt pravila za književno društvo, koje su mislili osnovati g. 1868. Zamisao se nije doduše ostvarila, ali time stvar ne gubi svoje vrijednosti: ako igdje može imati smisla latinska poslovica: sat est voluisse, može sigurno u ovom slučaju. Jer koji je glavni uzrok, da se dru­ štvo nije dalo na rad po zamišljenoj osnovi, na koju su pristali veoma uplivni Franjevci, a na čelu im sam apostolski vikar Vujičić? Dr. Jelenić s pravom drži osnutak slične institucije u Zagrebu svetojeronimskog društva1). Franjevci dakle nisu htjeli da čine konkurencije, e ne bi uništili i jedno i drugo poduzeće, do čega obično dolazi kod malih naroda, ako opstoje dva društva sa istim glavnini ciljem. Za to: dosta je da su htjeli. Takim svojim nastojanjem oni su dobro dokumentirali shvaćanje svoje kulturne misije. Ovom zgodom ne možemo, a da ne istakne­ mo, e bi društvo najljepše uplivisalo na kulturni raz­ vitak naše pokrajine Bosne, da se je ostvarilo. Jer društvu nije bio samo cilj okupiti bosanske književnike-Franjevce u jedno kolo, da bi tako bilo sposob') V. dr. Jelenić: Pokus književnoga društva u Bosni, g. 1868. S. Perivoj Br. 2. g. XXV. �52 Br. 3. — Serafinski Perivoj. no izvršavati svoju glavnu zadaću: publikaciju pučkih knjiga, nego takogjer dati prilike samim Fra­ njevcima, da se čim temeljitije naobraze, a uz to sku­ piti sve kulturne spomenike naše Bosne u jednom centrumu — da ih vrijeme i nemarnost ne unište. Prvo se vidi iz tačke, koja stavlja, da se osnuje — središnja knjižnica, a uregjuju samostanske knjižnice, a drugo iz stavke da se sabiru knjige, listine, nat­ pisi, novci, prstenje, prilike, kipovi, posugje itd. No nije potrebe, da dalje razvijam samo će to upasti u oči, kad se bude čitao predlog i nacrt, koji doslovno s nepromijenjenim pravopisom glasi ovako: »Od kako je postao naš red u Bosni, još odtada nalaze se tragovi u književnosti svakoga gotov pismenoga vieka, da se je po gdjekoji od redovnikah naših marljiviji za znanosti kojom bilo na tom polju rada pojavljivao, osobito od šestnaestoga vieka ima mo njihovih i ovećih djelah, koja su iz tminah tiskom spašena, a može se misliti, da su mnogo veća u tiem poginula. Tiem nam fali povjestnica va’jastinu sta­ rih. Malo s’ manjom dikom smjeli bi se i u našemu književnomu vieku iz djela našega slavnoga Šunjića i vriednoga Jukića takom klicom i a polju književno­ sti ponieti, nu ta se s’ gubitkom rečenih vrlih muževah i s’ nepogodom udesa pričepi i njihov1' početci ostadoše glas vapijući u pustinji. Tomu pak svemu osta vjekovita uspomena kod onih, koji će znati za­ sluge njekoč procieniti. Nego jurve kamo nas?; ja scienim da jako i kod kuće početne nauke štogod obilatije prifaćamo, i u inozemska učilišta puno razgranitijih naukah prilazimo, i tečaje umjetstvah dovrŠujemo, nego li su naši predci, a živemo u vieku, koji gotov i čobane na štivenje nuka i u poznanje 0 smenosti dovodi, ter iz svake struke čovječanskih družbah književnici niču, a u našoj nebogoj državi bi već ohladili dusi od ljubavi za znanostima, utrnula se iskra gorućnosti spram rodom, baš ni ćuha na tom polju kriepostnoga poslovanja, kano da nas je tama nevjetstva ili nehajstva obujala većma negoli naše u trudnoj prošlosti! Šteta je to za naš har, još veća za dobro ime, s kojim su naše stare zabilježili pisaoci inostrani u povjestnici, a najveći kvar i gubitak za našu budućnost, jer tko ne sije i ne niče mu, rusticus expectat dum defluat annis — ako čuješ inostrance, prigovaraju nam, kore nas, i malo ostaje, da nas jav­ nim putem niesu počeli osvadjati, mnijući da bi mi mnoga i mnoga mogli, ako ne sva ona što učeni do­ morodci u svojim otačbinam, u koja i nas tobože po izvršenju naukah brojiti imadu — činiti mogli, nu valja da mi njima prostimo, jer neznaju da mi, ako 1 jesmo učili, niesmo učenjaci, ako i jesmo rodoljubi i domorodci, da mi niesmo u onakoj ugodnoj srećom i načinima državi kao ini; ipak ima nješto zašto mi 1912 nikad oproštenja ni od njih, tako neizvjestno sudećih, niti od domaćih, kad se osvieste imati nećemo moći; reći hoće nam sluge bezkoristne bijaste, njivu gospodnju težiliste vrstno, i plodove daste š’ nje, a jedali i oko te blagosovljene njive nebijaše moguće još koju voćku po divjim stabalcima navrnuti i uploditi? Mučno će nam biti na ovo razlog dati; naši predci pokazaše, da mogoše, a mi istor da se prav­ damo nemogućnostju, osramotili bi se; radi toga vrieme je po čemu bi se i kod sadašnjosti u lice, i kod potomstva u nadi, sramu i priekoru ugeli, pričeti i izvan ogradah njive potezati se što je mo­ guće, i što nam snaga daje u dio krčevine zaraliti, i tiem bezukorne viesti naše naraštaju ostaviti, rekli biše bo, dasnio u svoje vrieme i priko izvršenja dužne zadužbine sjetili se osim hljebca svagda­ njega, još koju mrvu blage hrane nudjati stadu svo­ jemu, šte će mu srce užgati, ćut pitomiti i um kojom / iše iskricom žara prosvietljujućega žarnuti, a to je Poštovani Otci! knjiga književnost! Ona božja neizmjerne cijene blagodatnost, bez koje zna se očito niti sami Mojsia nije mogao prostnomu na­ rodu volje božje istine božanstvene priobćiti, niti isti neznabožački mudroznanci i zakonodavaoci svietini zakona predavati, a tako ni isti Spasitelj svieta svjetlosti nebeske za spasenje narodah po zemlji razglasiti; sve je knjigom bilo, knjiga je sliepim vidjenje, gluhim čuvenje podjelila, ona je odkrila neizmjerne svijeta širine, ona je upoznala medju se ljudska razsijana plemena, ona je stekla Ijudma i iz gore i iz vodah, ta je otvorila put svakomu svakuda, a svakom na pose da teče k’ svomu cilju i usrećenju - ta knjiga je i nas pastire puku našemu dala, i ono čim njih duhovno pitamo iz nje imademo, knji­ gom se uzdržaju i u podpunost dovode krieposti, i one koji njih djeluju pridaje vječnosti s dobrim spo­ minjanjem da su se te vrle duše za svoje dobi tru­ dile, da su put svoj blaženo putovale, i svomu iz­ voru brez duga blaženo odputovale. Braćo, ja niesam toj časti ni naukom ni dostojanstvom dora­ stao da bi smio i umje(o) ovoj družbi redovničkoj u tomu zadatku početnikom biti, ili u toj kakvo vriedno kolo povesti, nu usudio samo se na toliko da Vam na dobro počtikač budem, i to ne svojim, nego imenom Prisvietloga našega Pastira fra Paškala. kojino iz prirodne ljubavi spram nas svo­ jih pastirskih drugovah i stada svoga pozivlj(e) na njivu teženja književnoga u dičnu tu vršitbu, kojano će našemu bratstvu blagosivljanje zadobiti. — On dade svoju častnu rieč, a evo je ja vama dodajem da će k’ toj svrhi i novcem i svakim načinima po­ magati, a želi od nas da se najdemo u dobroj volji �Jedan prinos kulturnoj povjesti bos. Franjevaca. i skladnosti, ter da protražimo i proberemo izmedju nas, jednu kitu, jedan odbor Bratje, koja bi se od­ redila za početak i unapredjenje književnoga djelo­ vanja u Državi. Mi ovomu čestitu glasu našega Natpastira treba da se i dragovoljnim posluhom odzovemo, a kad ne bi tako učinili i s’ riešenjem pri­ stali, ostali bi prezreni i ukleti od Ijubiocah prosvietljenja. Držeći indi i poznajući da u našoj bratskoj državi ima srčanih knjige ljubiteljah, marljivih štiocah, i vještih pismenu sastavljanju, a drugi, koji ovim načinom niesu vriedni u kolo pristati, ali su vrući za podpore i pomoći ovako dobroj svrhi; za to ja bi se usudio pouzdati i u jedne i u druge toliko, da se mo­ žemo u Ime Božie upustiti u zdogovor, na koji način da zavedemo i osnujemo jedno malahno književnosto Družtvo, koje da baci zrno gorušice u pustu zemlju, i po tomu da ubrusimo i u djelovanje, čim bi ono izniklo i hlada dalo po vriemenu dušama za naukom čeznućim. Mi veliko štogod u istinu početi nem^ žemo, a još manje velika ploda obećavati, parvos parva decent, dosta će biti da ono blago nauke što imamo, i ono dobre volje, što pojtdini kod sebe goji, u jednu torbu saberemo, pak istiem na vidik izi­ šavši u starijim utinjami iskricu poživimo, a rnladjc s’ izgledom na usavršenje svojih darovah podjarimo. Početak od svakog rada trudan je, a ovaki osobito nezgodan; sredstvah slabo, učenjaka oskudnost, a ni vriemena obilnost ne godi, buduć smo svaki službom zvaničnom naprtjeni, ni zgode za viećanje, jerbo smo raštrkani; ali sve ove nezgode moći će se olahkotiti, ako se skladno riješimo i slatko posla latimo, dimidium facti qui bene cepit habebit — niesu ni drugi mahom se na krila digli pod oblake, nego pješke pogamzili fatajući se drva i kamena, kriepkoj volji, počinimo. Bog će dati pak će dobro uroditi, i naš zadatak može steći prijateljah pomoćnikah i tako okrilatiti, ter po vriemenu r o d u s l a d k i i d r a g i u h a r d o n i e t i . Hic labor, hoc opus! Parvi properemus et ampli, si patriae volumus, si nobis vivere čari!! — Kako pak da mognemo ovo blago djelo započeti valjati će: 53 a tako i sabjerači starinah, gdjegod se nalazili, da posluju i svoja djela Zboru Upravljajućern predaju. 3" Pomagači mogu biti svi koji novčanom podporom ili stalnom ili izvanrednom na korist i uzdržanje družtva pristati budu. 4“ Ako kada ovo družtvo u red dojde i ugled svoj dobije, neka se neuskrati ni inostranim književnicim i knjige prijateljima u naše kolo stupiti i u prilog našeg posla djelovati. 5WOdbor upravljajući imati će vlast članove odabirati, promjeniti, zakone iliti uprave sastavljati, članovima poslujućim književne predmete predlagati, njihove spise pretresati, ocienjivati, popravljati, lak o isto i pomagajućim kolikoću podpore odregjivati, inostranim, ako bi koji u družtvo stupio, po­ velje izdavati, dopisivanja držati, vrieme sastanka na viećanje opredjeljivati — dohodke i troškove upravljati i za sve štogod bude Družtva se ticalo na se odgovornost uzeti. 6U Ovi isti odbor kad bude odobren i uredjen u sporazumljenju * Prisvietlim G. Biskupom, Držav­ nikom i drugim otcima od Države, koji nebudu u ovom kolu, da odredi u jednomu od središnjih naših Samostanah, kao: u Gučogorskomu ili Fojničkomu pristojnu stanicu jednu, ili ako bi se moglo dvie, u kojoj da se smjesti osobna Družtvena Knjižnica, pridielci za stvarih drugih, koje budu družtvenom poslu potrebite prostor za viećanja, pisanja itd. U tomu mjestu da stanuje uviek jedan od oda­ branih viećnjikah, ili bilježnik za držati stvari u redu. T Ima se zavesti kassa, u tu polaže Prisv. G. Biskup fra Paškal grošah 5000. — Za njim nek po­ loži svaki član i upravljajući i poslujući a tako i pomagajući za prvi mah svaki koliko koji mogne, a poslie da se odredi svota godišbenoga stalna pri­ loga, s’ razlikom dokle je koji na župi i u Samostanu. Glavnica kase ako bi bila znatna, mogla bi se dati na tvrdo mjesto da plodi, sa zakonitom Kaniatom. 8° Odbora upravljajućega Članovi, a tako ako bude moguće — i glavniji od poslujućih da se I. sastanu u godini barem jedanred ako ne više na vie­ Probrati iz sve Države Redovničke koji su što ćanje u mjestu, koje jim bude za poslovanje odrejezgrovitie u književnosti upućeni, i u štivenju mar- gjeno, ili u koje drugo koje im predsjednik naznačiti ljiviji, pak iz ovih izabrati zbor upravljajući, Članove razlog imadne. U tomu sastanku svjetovati se o svemu što je potrebito za uzdržanje Družtva i što­ poslujuće i pomagajuće i tako: Г U zboru Upravljajućern da bude glava i pre- god se tuđe predloži i odredi, da se kako državnom sjednik Prisvietli Gosp. Biskup ili Državnik, jedan upraviteljstvu, tako i svakomu članu objavi. podpresjednik i jedan Bilježnik. Ovi da se bave 9° Svi članovi Družtva valja za sada da žrtvuju uredbom i upravom, Članovah koliko treba da im i trud i nastojanje za poštenje Države i ljubav roda, se dade. a ako bi Bog dao zavodu mogućan uspjeh, tada bi 2” Članovi poslujući biti će koji su vriedni pisati se moglo onim redovnicim koji izminivo oko posla bilo izvorna djela, bilo privode iz drugih jezikah, Družtvenoga budu trudili i plaća kojagod opredie- �54 Br. 3. — Serafinski Perivoj. — 1912. liti, kano n. pr. uredniku spisah, Bilježniku i pripisivačima... II. Rad cieloga u obće Družtva da bude: Г Brinuti se za promicanje knjige u puku, za tu svrhu u koliko novčana snaga dopustila, da se prištampava koja knjižica od onih, koje su u našem puku obljubljene, ili koje iznova, pak da se o jeftinu cienu razdavaju, i vrlo učećoj se djeci u vrieme ispi­ tah za uzdarje poklanjaju. 2° Da se knjižnice Samostanske u dobar red dovedu (a sva) ki član književni u svom području da na se uzme brigu. 3° Nabavljati knjige ako ne svekolike koje u na­ šemu jeziku izlaze na svietlost bilo latinicom, bilo ćirilicom, a ono barem koje su vriednije i koristnije po jedan iztisak za svaku knjižnicu Samostanah; ako se to nemoglo, da je Družtvo za svoju knjižnicu dužno znatnija djela pribavljati sva kolika, radi toga valja se sporazumjeti s Matičnim Družtvima, koja se nalaze odavna u Jugoslavenskom Narodu za iz­ davanje knjigah, ta su u Zagrebu, u Biogradu, u Zadru, Pešti, Novom Sadu i Ljut ijani. 4" Truditi se oko književne radnje, svaki Što po svojoj darovitosti unjeo, koji bude vriedan izvor­ na djelca, koji za privadjanja iz drugih jezikah, koji za sabjeranje narodnih pjesama! , pripovjedakah, poslovicah, pričanjah. — Odbor upravljajući da pred­ laže predmete radnje svakom koji zašto vješt se pokaže. 5° Kad ove spise i zbirke odbor pregleda i ocieni tada se proberu vriednije i koristnije vrste djelca, pak da se čine tiskati u jednoj svezei pod naslovom: » B o s a n s k a k n j i ž e v n o s t « od oo. Franjevc-.cah. A za knjigu bili bi predmeti kanoti: Pouke za puk duhovne i ćudoredne, istomačenje jasno i pro- sto članakah vjere, — jezgrovita i Iahka govorenja pastirska, naših izvrstnih govornikah, ćudoredne pripoviedke bilo pučke, bilo iz knjigah izvadjene — istomačenje stvarih narodnih po pravilima zdravoga razuma naravoslovacah, ukori i opomene svrhu hrdjavih običajah puka, kano pjanstva, lienosti i rasipnosti od kojih prirodjenih pomanjkanjah gube se; svjetovanja na družtvo trizmenosti i štedljivosti napućenja u težačtvu, stočarstvu i pčelarstvu početne crtice zemljopisne za upoznanje svieta — tako povjestnice obćenite, osobito mjestne iz pro­ šlosti i sadašnjosti — bilježbe dogadjajah u našoj otačbini, stanje puka, učilištah, Crkavah, godine, plo­ dine itd. 6° Nebi zgoreg bilo, kad osnaži kassa, da se odredi i uzdarje, kao nagrada za najbolje djelo u pogledu sadržaja i jezika. 7° Sabjerati starine, kano: a) knjige, listine, nadpise, novce, prstenje, prilike, kipove, posudje i ostalo, b) vrste rudah, spužalinah, okamenjenih stvarih, izvanrednih plodinah naravnih kostih itd. c) Biljah iliti travah od svake vrste iz svake pokra­ jine s’ korjenjem, s tabarikam, i cvietjem — koje sve da se u liep red ponamješćuju i učuvaju. Daljne odredbe u Skupštini, u Sarajevu, dne 17. Rujna 1868. Poslano iz Sarajeva na Lučindan godine 1868. Fra G. M a r t i ć. Taj dokumenat našao sam u knjižnici samo­ stana Gorice kod Lijevna. Poslan je pako »Mnogopoštovanom Ocu fra Lovri Karauli Članu III. Od­ bora Upravljajućega književnosti Bosanske«, a pi­ sala ga je nepoznata ruka. Martić je pako domet­ nuo datum, uz ono »Poslano iz Sarajeva«, sebe vla­ storučno potpisao — i stavio gore spomenutu adresu. LI S TAK. Mladohrvatstvo. Megju hrvatskim gjaštvom izbila je na površinu ideja »mladohrvatstva«. Za­ stupa ju ona skupina bivšeg starčevićanskog gjaštva, koja je za fuzije stranke prava sa. kršć. socijalima samostalno istupila kao odijeljena organiza­ cija na pravaškom programu. Glavni razlog toga »exodusa« bilo je, kao što sami rekoše, navodno klerikaliziranje stranke prava pristupom kršć. socijala. Pobijanje klerikalizma u pravaškim redovima jest raison d’ etre mladohrvat­ stva i u tom smjeru kreću se sve točke mladohrvatskog programa. Da je vjera privatna stvar svakog pojedinca, naučni smo slušati od socijalne demokracije, a ne od jedne grupe, !y na se razmeće pravim libera­ lizmom, dakle objektivnim posmatranjem svačijeg vjerskog uvjerenja. Princip Slobode savjesti mogu mladohrvatska gospoda sugerirati drugim konfesi­ jama, kojim to kanonske dispozicije dopušćaju, no za katolike ne može vrijediti, jer se diametralno protivi nauci katoličke Crkve, da je na Božjem auktoritetu osnovan infalibilitet rimskog Pape ob­ vezatna norma za sve pripadnike te Crkve u kon­ fesionalnim stvarima. Dakle pada taj glavni princip mladohrvatskog programa, »sloboda savjesti«. 1 ko se prema tome principu smatra dotle slobodnim, �Listak. taj se već ne može brojiti megju katolike, jer negira jednu od glavnih nauka kat. Crkve. A na to se svodi liberalizam mladohrvatstva. Tako je isto i princip »slobodnog kulturno-prosvjetnog naziranja u naučnim i kulturnim stvarima« u protimbi sa naukom kat. Crkve, koja u dispozici­ jama kanonskog prava od svakog katolika traži, da se i u j a v n o m i u privatnom djelovanju ravna pre­ ma normama kat. vjere. Ni u politici nije slobodnih ruku, jer ga i tamo prate načela katoličkog morala i prava. Za katolike ne smije vjera biti kaputom, kojim će se ogrnuti možda jedino, kad u izbore pogju. Napokon ne znamo, šta mladohrvatski program razumjeva pod sebi toli mrskim klerikalizmom, ko­ jem u 2. broju »Mlade Hrvatske« navješćuje naj­ žešću borbu. Ne tumače nam toga izraza, no na­ pokon nije ni nužno. Ta »Pokret« nas je sa osta­ lom braćom već dovoljno o tom podučio. Notorna je naime činjenica, da se napredna gospoda služe tim izrazom, kadgod na prekriven način hoće, da izvrgnu ruglu katoličku vjeru. Posta je pročitati nekoliko brojeva tih listova, da se o tom osjedočimo. To je značenje tako ustaljeno, da se danas pod »klerikalizmom« i ne razumijeva drugo, nego kršćan­ ski život. O nekoj suptilnoj distinkciji, iznešenoj sa strane nekih pravaša, prema kojoj se pod ime­ nom »klerikalizma« ima razumijevati nekompetentno presizanje svećenstva u svjetovne, osobito poli­ tične stvari, kod nas je apsurdno govoriti, kad znamo, da je upravo naše svećenstvo danas glavni nosioc pravaštva po svim hrv. zemljama. Baš sa strane pravaša nesmisao je i ludorija danas govo­ riti o najezdi i pobijanju klerikalizma (u tome smislu), kad se sve političke stranke otimaju za pomoć sve­ ćenstva, a pravaštvo i svoj opstanak u svim burnim vremenima zahvaljuje katoličkom svećenstvu. Bit će dakle nešto drugo, što gospoda razumi­ jevaju pod imenom »klerikalizma«, no zato ćemo se iz svih sila boriti proti takim idejama, pa ma ne znam odakle dolazile. Ne može nas zanijeti ni tobožnji pravaški pro­ gram mladohrvatstva, jer je poznato, da bez čvrste religijozne podloge nema pravog patriotizma. Ideju ovakoga mladohrvatstva ne možemo nazvati jedi­ nim prirodnim putem, kojim je našoj mladeži udariti. Svoj braći i svim pravim prijateljima našeg naroda preporučamo, da se ne dadnu zavarati. Zalog naše sretnije budućnosti vidimo jedino u krasnim organi­ zacijama našeg »hrv. kat. narodnog gjaštva«. Svaka druga struja, koja reflektira na našu mla­ dost, naći će u nama nepomirljive protivnike. — F. A. G. 55 Dominikanac ubijen pri kragji. »Jedne noći, dok je stražar bdio nad zaplijenjenim dobrim domini­ kanskog samostana u Portugalskoj, nenadano ugleda pred sobom noćnu avet, koja ga napade i s hitcem rani. Stražaru pogje za rukom, da toga nepoznatog gosta sa smrću sastavi. Pri razgledavanju usta­ novilo se je, da je to bio redovnik sv. Dominika. Koja je sreća tog nevoljnog Dominikanca na noćnu pustolovinu natjerala? Red je,posjedovao samo­ stan Barro, koga su revolucijonarci oduzeli. Lu­ kavi redovnici sve dragocjenosti, prvo nego su bili protjerani, u okolišu samostana zakopaše. Zako­ pano blago iznosilo je više od 5 milijuna kruna. Dominikanci su više puta pokušali, da dogju do tih milijuna, dok evo nije jedan njihov član na nečuven način životom platio.« Znate Ii, ko je ovu gatku izmislio? Framasunsko glasilo »Liegnitzer Tgbl.« br. 264. Šta je pak na stvari? Dominikanci u cijeloj Portugalskoj nemaju nego samo jedan jedini samostan, koga portugalska vlada nije mogla zaplijeniti, niti ga je zaplijenila, jer u njemu stanuju redovnici iz Trske, a samostan je pod protektoratom Engleske. Sve da je samo­ stan i imao blaga, nije ga trebalo zakopavati, niti ga noći s pogibelji života otkopavati. Čudimo se, kako ovu bajku nijesu prodale naše hrvatske novine: Sloboda, Novi List, Pokret pod gotov groš? Liberalcim je sviju dlaka laž u krv prešla! - O. P. Mladenačke organizacije u Dalmaciji. Jedna od najljepših točaka u programu kat. pokreta za Dalmaciju zaista su organizacije seoske, varoške i gragjanske mladeži. Tako se one brižno šire, da imaju i svoje uprav krasno uregjivano glasilo »Mla­ dost«, (urednik prof. Butković u Zadru). Na dnevnom je redu za diskusije na skupštinama »svećeničkih organizacija«, o njima još referirao na sastanku od 19. veljače vrsni dalm. organizator profesor fra Ante Cikojević upravitelj omladinskoga društva u Makarskoj. Tek su u početcima, a već ih ima do 30—40. Naravski da su gotovo uvijek svećenici za­ četnici i rukovoditelji ovih mlad. društava, a svrha im, da svojim članovima pribave solidnu i savremenu kršćansku naobrazbu u svemu, što se na njih može odnositi. Glavna su im sredstva: društvene sjednice, poučna predavanja, izleti, javne zabave, a gdje je zgodno i tjelovježbe. Da li ova omladinska društva pokazuju kakvu praktičnu korist? Da, i to veliku! Pisac se je ovih redaka više puta na svoje oči osvjedočio, kako je ova mladost poučena u kršćanski život i kako čisto �56 Вг. 3. — Serafinski Perivoj. — 1912. i bistro shvaća prilike Vremena, te korist hrvat, kat. pokreta. 1 starije ona umije sebi privući, a proslijedi li ovako, obilne će plodove brati kršna Dalmacija na religioznom, kulturnom i ekonomskom polju od ovakih omlad. organizacija. 1 svjetovno i redovno dušobrižništvo svojski se je zauzelo za propagiranje ove spasonosne ustanove, a dosada je najbolje uspjelo u makarskom primorju brigom i marom fra A. Cikojevića. Zaslužni ovaj otac za svoj okoliš već je osnovao i »savez hrvat. kat. omlad. društava«, a po svoj prilici, dojdućeg će ljeta sazvati i njihov kongres. Zivila, evala i na­ predovala ova omladinska društva, te se što više razgranala po svoj našoj široj domovini!! — L. B. VJESNIK. NAŠA DOMOVINA. Redodržavnik Mišić — mostarski biskup. Na 11. ožujka stigla je u franjevačko bogoslovno sjemenište u Sarajevu vesela vijest, da je redodržavnik bos. Franjevaca fra Alojzije Mišić imenovan rnostarskim biskupom. »Seraf. Perivoj« na prvim stranicama donosi imenovanoga biskupa klise i kratku ; grafiju, a ovdje originalno navještenje imenovanja, što mu ga je ministarstvo Onancija spremilo. »Presidium des K. u. k. Gemeinsamen FinanzMinisteriums in Angelegenheiten Bosniens und der Hercegovina Z. 365. Pr. B. Reverendissime D( Maiestati Suae Imperiali et Regiae A istolicae, _________ ± 1 ____* ______ О _____ __ vi conventionis cum Sancta Sede Apos*j ac_ ПBeatissimi Patris consensu, suprema resol tione die 14. februarii a. h. data Domination n Vestram Reverendissimam episeopum Mandetriensem On Mostar) benignissime nominare placuit. De quibus Dominationem Vestram Reverendissimam certiorem facio providendo simul, quo necessaria Suprema Praesentatio ad Sanctnm Sedem Apostolicam prosequatur. Praeconisatione dein secuta Dominationi Vestrae Reverendissimae notum facere non omittam, quid Maiestati Suae Imperiali et Regiae Apostolicae quoad locum et tempus iusiurandi a Dominatione Vestra Reverendissima praestandi statuere placuerit. Vindobonae, die 5. Martii 1912. Imperialis ac Regius minister financiarum communium: B i 1i n s k i.« Novoimenovani biskup dolazi u Sarajevo. Na 11. ožujka nalazio se je redodržavnik Mišić u službe­ nom poslu u franjevačkoj gimnaziji u Visokome. — Iza dobivene vijesti o imenovanju za mostarskoga biskupa, Mišić se je zaputio u Sarajevo. U Sarajevo su ga dopratili predsjednik visočke gimnazije fra Stjepo Ikić, direktor Markušić, te profesori oo.: Martinčević, Marković, Sarić, Cuturić, dr. prof. lkić, Ćubelić, Džaja i Cosić. a Na sarajevskoj je štaciji dočekan i pozdravljen od tajnika redodržave i predsjednika bogoslov, sjemeništa Ćorkovića, direktora bogoslovije Jelenića i prof. Ivandića. Sa štacije novoimenovani je biskup dopraćen u fijakerima u svoju rezidenciju. Pred bogoslovnim sjemeništem dočekan je od dra. Blaževića, o. Jakovljevića i bogoslova. Predsjednik »Jukića«, Tvić, zanosno je pozdravio novoga biskupa, zatim je . Jukić« iza urnebesnoga trokratnoga »Živio!« otpjevao »Ljubimo T e ...«. Rušenje crkve sv. Antuna u Sarajevu. Već golovo nedjelju dana visi oglas na vratima crkve sv. Antuna u Sarajevu, kojim se štovateljima sv. Antuna navješćuje, da će u petak dne 15. o. mj.j. biti u spom oM iif, » n i n rl- -г n n r lin rln ii cir in i menutoj sta~oj crkvi pošljednji sv. nčini. Poslije po­ dne spomenutoga dana iza put križa svečano će se prenijeti Presveto i kip sv. Antuna u proširenu kućnu kapelicu, a onda će se odmah iza toga početi s ru­ šenjem stare crkve i kopanjem temelja za novu. Prof. Perić o Franjevcima u carskome vijeću. Zagrebački »Neues Tagblatt« u svome broju od 25. veljače donosi govor, što ga je narodni zastupnik prof. Josip Virgil Perić držao o hrvatskome muzeju u Kninu i o dalmatinskim, te bosanskim i hercego­ vačkim Franjevcima. U raspravi o hrvatskome mu­ zeju u Kninu, hvali marni rad fra Alojzija Maruna. U daljnjoj raspravi o Franjevcima, ističe, da su oni po predaji došli u Dalmaciju još 1212., kada je vjetar sv. Franju putujućega iz Jakina u Egipat bacio u Dalmaciju. Polag historičkih izvora pak došli su u Dalmaciju iz Bosne, gdje su se još u vrijeme sv. Franje borili protiva patarena. U 15. stoljeću oni broje mnoge samostane izmegju Drine, Drave, Ja­ dranskoga mora i Bojane kod Skutarija. 1463. Mehmed II. ulazi s 150.000 vojnika u Bosnu, osvoji ju i 32 franjevačka samostana poruši. Ispred bjesnih Azijata narod bježi u gore, sakriva se u pećine, dok mu fra A. Zvijezdović ne isposlova slobodu vjere. U to se je vrijeme svjetovno svećenstvo za uvijeke razbjeglo, a Franjevci mu ostaše jedini dušobrižnici kroz 3 stoljeća, boreći se za egzistenciju i svoju �57 Vjesnik, i svoga naroda. To priznaje i Farbati, koji je 1620. obašao Ilirik. Oni se istakoše u Dalmaciji u ratu s Mlečanima protiv Turaka, kako to i papin legat 1708. priznaje. Ali ne samo, da se oni istakoše kao vojskovogje, nego i kao duhovni pastiri, te književ­ nici. Da to potkrijepi uz ostala citira dva Marmontova izvješća poslana Napoleonu, u kojima Napoleona nuka, da ili u ratu s Austrijom sebi privuče, jer inače, da ne će uspjeti. Suprot tome Franjevci ne bijahu uz Francusku, nego uz Austriju, kao što su kroz stoljeća bili. Kroz stoljeća su Franjevci mučeni za Austriju, a najnovija kruna toga njihova djelovanja jest osvojenje Bosne i Hercegovine. Obara se na dra. Hiptmaira, koji ih je onako nepra­ vedno napao u jednome znanstvenome i bogoslovnome časopisu, te pozivlje da se u buduće posvećuje više obzira naprama toliko zaslužnu redu. Novi šibenski biskup. Na 11. i 12. prošlo? mje­ seca bilo je svečano posvećenje i ustoličen] novog šibenskog biskupa presvj, Luke Panpafave. Presv biskup poznat je čitavoj Dalmaciji sa svoga oso­ bitoga rodoljublja, te apoštolskoga žara, a nada sve vesele mu se pristaše kat. pokreta, jer mu on pri­ pada još od njegova početka. Bilo sretno i blago­ slovljeno! Svečana akademija franjevačkih bogoslova u Makarskoj. Pišu nam odatle: Na l 1 veljače zbor franj. bogoslova »Milovan« iznenadio je naše gragjanstvo sa javnom koncertnom akademijom u čast N a š e G o s p e k u r d s k e . Nije to bila kakva obična zabava, nego se je zbor marno pobrinuo, da uz najraznovrsniju glazbu, pjevanje i deklamaciju, održi svojim gostim i dvije kratke konference. l Tz obljubljenog pomoćnog biskupa dra. Carića, gosp. po­ glavara i općinskog načelnika, prisustvovalo je aka­ demiji više i niže činovništvo, sokolaši, kot. omla­ dinsko društvo i veliki broj graejanstva. U I. dijelu fra Božo Milošević bogoslov III. teč. čitao je svoju raspravu: L u r d s k a o z d r a v l j e n j a i l i j e č ­ n i č k a z n a n o s t . Mladi konferencijer svakog je iznenadio i na koncu dobio silni aplauz, kao što i bogoslov I. teč. fra Bono Radonić, koji je u II. dijelu raspravljao o t r i u m f u kat . C r k v e : svi su proti Njoj, a Ona stoji nepomična, što joj dokaziva Bo­ žansku ustanovu. Deklamatori fra Franjo Alfonz Klarić I. teč. i fra Juro Božitković III. teč. pokazali su osobitu naravnost i uspjelu mimiku. Na izvan­ rednom uspjehu u glazbenom dijelu zahvaliti je vri­ jednom glazbeniku i suradniku »sv. Cecilije« fra Konradu Odaku III. teč. Na opću želju morao je opetovati neke partije na violinu, flautu i glasoviru. 1 pjesma »Laku noć« dvaput je ispjevana kao i na tamburicama komad »Savski valovi«. U pjevanju istakao se je mješćanin fra Gabro Žarnić I. tečaja i kolega mu fra Franjo Klarić: prvi tenor-solo, a drugi bas-solo. Izgleda kao da smo samo htjeli hvaliti, ali je tako bilo i svaka čast i priznanje nadobudnim članovim zbora »Milovan«. Na ovake poučne i za­ bavne akademije vrijedi poći kao i sa više kraja po­ trebno je, da se češće drže. »Bogoslovska Smotra«. Godište III. izlazit će i odsele u Zagrebu, četiri puta na godinu, a opseg biti će joj najmanje 6 do 7 araka u svakoj svesci. »B. S.« izdaje profesorski zbor bogoslovnoga fakulteta kr. sveučilišta Franje Josipa T. u Zagrebu uz sudjelo­ vanje ostalih prof. zborova bogoslovskih svjetovnih i redovnih, u Hrvatskoj, Slavoniji. Dalmaciji, Bos­ ni, Hercegovini i Istri, ter uz sudjelovanje dosadanjih mnogobrojnih suradnika. Po ovom sudeći bit će »B. S.« na visini svoje zadaće. Urednici »B. S.« jesu vrsne, prokušane na peru sile. sveučilišni pro­ fesori : đr. Josip P a z m a n i dr. Fran B a r a c, koji takogjer jamče, da će ovaj jedini bogoslovski na hrvatskom jeziku časopis biti dobro uregjivan. Za to preporučujemo i pozivamo dosadanje pretplatnike i one, koji se kane u buduće predbrojiti na »B. S.«, neka se izvole bezodvlačno pretplatiti, ili barem predbrojiti, da se uzmogne udariti naklada. Cijena »B. S. neznatna je, K 4 na godinu; bo­ goslovi i gjaci dobivaju jc za K 2, a za inozemstvo iznosi pretplata K 5 na godinu. — Pretplata neka se Šalje na: Upravu »Bogoslovne Smotre«, Zagreb, Kaptol 29. RIM. Skotova beatifikaciia. Franjev. general preč. fra Picifik Monza skoro je razaslao okružnicu na svu braću, u kojoj im megju inim javlja i to, da je Papa Pijo X. vrlo rado primio memorandum za što skorije proglašenje blaženim suptilnoga dra. bi. Ivana Den Skota i da je obećao takovo pospješenje, kako bi se ta stvar još ove godine svršila. S toga preč. general naregjuje, da se kroz svu godinu za što srećniji svršetak procesa svake subote moli iza otpjevanja: »T o t a p u I c li r a . . .« » Z d r a v o K r a ­ l j i ć e«, te savjetuje svećenicima, da subotom go­ vore zavjetne mise Bezgrješnoga Začeća. Nove reforme klera. U Rimu se sve ozbiljnije govori o novim reformama, što ih kani sv. Otac pro­ vesti u klerikalnome stališu uopće, a napose u svećeničkome. »Corriere della Sera«, kako »Egyhazi Kdzlony« javlja, prema vijestima dobivenim iz Va­ tikana tvrdi, da će se te reforme sadržavati u do­ kumentu »De vita et honestate Ciericorum«, što ga više godina sprema glasoviti jurista Gasparri. Bečka pak »Reichspost« u broju od 7. ožujka prema vijesti- �58 Br. 3. Serafinski Perivoj. ma dobivenim iz Rima priopćuje neke točke nove ustanove, koju bi Papa imao oko Uskrsa objelodaniti, a odnosila bi se na preustrojstvo bogoslovnih nauka i regjenje svećeničkih kandidata. Prema ovoj bi se ustanovi klerici za svećenike mogli rediti istom 28. godine. Bogoslovija bi trajala 6 godina. Prve bi se godine proučavala biblija, a drugih 5 godina druge struke. Koji bi klerik svoje nauke svršio prije 28. godine, redio bi se za gjakona, te bi kao gjakon pomagao koga župnika u funkcijama, koje ne traže svećeničkoga haraktera. Ovi bi dekret po vijestima iz Rima imao stupiti u krjepost 1913. NJEMAČKA. Glasoviti učenjak postao Franjevcem. Rašireni njemački list »Germania« donosi iz Breslave vrlo interesantnu vijest, a ta je: da je Franjevac Lamberto, koga je skoro kardinal Kopp redio, onaj isti glasoviti povjesničar i tajni vladin savjetnik dr Vilelm Schulte, bivši direktor kr katoličke gimnazije u Glatzu. On je kao povjesničar stekao velike zasluge za Šlesku. Kao učenjak upoznao je ništetnost ovoga svijeta, odrekao se njego’* h časti i lasti, te početkom 1909. stupio u franjevački red uzev ime fra Lamberto. Fra Lamberto Schulte broji 68 godina. ŠPANJOLSKA. Čuveni učenjak Casanova umro. Kako pošljednja »Ac t a O r d i n i s« donose na 8. siječnja umro je u Guadalajari čuveni učenjak Uabniel Casanova, redodržavnik redodržave sv. Grgura Velikoga na Filipinima. Ovaj glasoviti Franjevac rogjen je u Consaburonu, 18. ožujka 1860. od Petra Casanove 1912. i Julijane Amaro-e. U red su ga primili sadanji: kardinal toledski nadbiskup Aguirre i biskup fra Martin Garcia Alocer. 8 je godina iza novici­ jata učio filozofiju, filologiju, matematiku, fiziku i bogosloviju. U 24. godini postane lektorom u Manili i cenzor »casuum moralium parochorum«. 1886. postane profesorom filozofije i teologije u Passrani. Tu ga kardinal Monescillo, toledski nadbiskup ubroji megju doktore katoličkog sveučilišta. 1898. postane profesorom u centralnom kolegiju reda u Rimu, gdje je 4 godine predavao fundamentalnu dogmatiku i socijologiju. Povrativ se u Španjolsku postane prosinodalnim egsaminatorom više biskupija, a 1908. redodržavnikom spomenute redodržave' sv. Grgura Velikoga. Spisao je više djela u latinskome i španjolskome jeziku, koja se odnose na filozofiju, dogтпа^ 11\ socijologiju, povjest itd. Uza sve to Casanova J e • izvrstan govornik, te je za svoga živ )ta 0(^ ' а0 3700 propovjedi. 1ТД1 IIA ' * Kako talijanski katolici poštuju sv. Franju. Od 25.—30. rujna 1911. obdržavala se je u Asizu VI. socijalna nedjelja talijanskih organiziranih katolika. Časopis »L’O r i e n t e S e r a f i c o « donosi, »da je sve govore, koji su imali socijalni predmet, provejavao i prožimao duh franjevački«. Na večer dru­ gog dana g. De Simone držao je konferencu »Demo­ kratične organizacije i sv. Franjo«. Zadnjeg dana imali su trećoreci svoj kongres, gdje je bio i referat: » Tr e ć i Re d i P u č k o U j e d i n j e n j e K a t o ­ l i ka u I t al i j i «. Sastanak je svršio sa hodo­ čašćem na Svečev grob. KNJIŽEVNA SMOTRA. PRIKAZI I OCJENE. O. Petar Vlaiić: Malta ili Mljet? N a p i s a o dr. R u d o l f V i ­ me r, sveučilišni profesor. Zagreb 1911. Tisak hrv. kat. tiskovnog društva. Poznati biblicista, sadašnji rektor biblijskog za­ voda u Rimu, dr. L e o p o l d F o n c k , dok je još u Innsbrucku bio profesorom biblijskih znanosti, do­ taknuo se je jednom preko svojih predavanja pitanja, da ii je sv. Pavao bio na Malti ili na Mljetu. Odmah na početku tog predavanja istaknuo je Fonck, da ih imade, koji iz patriotskih razloga hoće po što po to, da dokažu, da je sv. Pavao bio na dalmatinskom Mljetu, pa je pridodao, da i ako je taj njihov patrio­ tizam pohvalan, nijesu pohvalni razlozi, koje oni iz­ nose u potvrdu svog mnijenja. Meni, rogjenom Dal­ matincu i to baš susjedu Mljeta, bilo je nekako ne­ ugodno čuti takovu izjavu iz ustiju uvaženog sveu­ čilišnog profesora i to pred onolikim brojem sluša­ telja raznih narodnosti — bilo nas je u prostranoj sveučilišnoj dvorani preko 200 : no kad je Fonck obrazložio svoju izjavu, u meni je svijest istine pre­ vladala nad patriotskim čuvstvom. U istinu dokazi, koje se obično iznosi u potvrdu mnijenja, da je sv. Pavao bio na našem Mljetu, rek bi na očigled, da uvjeravaju, ali pri dubljem promatranju u brzo se uvidi njihova nestalnost i netemeljitost, te je red pri­ znati, da zaostaju za dokazima, koje se iznosi u po­ tvrdu drugog mnijenja, naime, da je sv. Pavao bio na Malti. U zadnje doba izišle su kod nas dvije rasprave, �Književna smotra. koje se bave ovim pitanjem, a odgovor je jedne u opreci sa odgovorom druge. Prva je rasprava presvj. pomoćnog biskupa u Spljetu don Vi č e P a ­ lu n k a i to na talijanskom jeziku pod naslovom: Me l i t a de l n a u f r a g i o di S. P a o l o e Г i s o l a M e l e d a in P a l m a z i a. Spalato 1910. Tu se, kako već sam naslov kaže, dokazuje, da je sv. Pavao bio na našem Mljetu. Tome nasu­ prot objedanio je naš zaslužni sveuč. profesor u Za­ grebu dr. R u d o l f V i m e r, ponajprije u »Bog. Smotri« (br. 3. i 4. prošle god.), pa i napose otisnuo raspravu pod naslovom »Malta ili Mljet«, gdje doka­ zuje, da se je sv. Pavao iskrcao na Maltu, a nipošto na naš Mljet. Znatna je razlika megju dokazivanjem ove dvo­ jice naših pisaca. Presvj. Palunko dao se zanijeti od patriotskog čuvstva, pa se poslužio i takovim do­ kazima, koji su sumnjivi, n. pr. odmah na početku zabacujuć puno običnije čitanje eupaxuXu>v sjeveroistočnjak«, a prihvativši veoma rijetko čitanje еирохлиXu)v, što on tumači: scirocco — južnjak; ili do­ kazima, koji se moraju prije dokazati, n. pr. da na Malti nije nikada bilo zmija otrovnica (str. 37. i d.) ili opet dokazima, koji ništa ne dokazuju, n. pr. što se je sv. Pavao grijao pri ognju, zaključuje presvj. Palunko, da je to moralo biti na našem Mljetu, a nipošto na Malti, jer na Malti, da nema svrhom li­ stopada ili početkom studenoga zime (str. 37.). Sta­ vimo, i da nije bilo zime, svejedno ljudi mokri morali su se naime putnici, kad se lagja nasukala, baciti u more i do kraja preplivati, — potrebovali su vatre da se ogriju i osuše bila zima ili ne. bilo na Mljetu ili na Malti ili gdje mu drago. Druga, naime Vimerova rasprava, odaje objek­ tivnog istraživaoca istine, koji je pomnjivo i svestra­ no proučio svaku okolnost ovog pitanja, a dokaze protivnika podvrgao savjesnoj kritici. Vimer se nije zadovoljio sa jednim ili drugim dokazom, nego ih iznosi na izobil i to jakih temeljnih dokaza, protiv kojih malo se što stvarna može iznijeti. I da nema drugih dokaza, već onaj prvi, što ga Vimer na po­ četku svoje rasprave spominje i o njemu od str. 5. do 13. razlaže, naime, koji je vjetar gonio lagju na kojoj je bio sv. Pavao, već sami taj dokaz dostatan je, da stavi u sumnju, pače do pokaže naprosto uza­ ludnim svako dokazivanje, da se je sv. Pavao is­ krcao na naš Mljet. Jer, ako je u istinu duvao £'jpaxuXo)v — sjeverozapadnjak, — a to je više nego vjerojatno tad je izvan svake sumnje, da lagja nije mogla zabasati na dalmatinski Mljet. Zanimivo je, kako dr. Vimer usporegjuje na str. 12. kazivanje pisca Djela Apoštolskih, sa kazivanjem dvojice pro­ kušanih engleskih kapetana, odnosno na put, koji je 59 lagja prevalila, tako da bi se kazivanje te dvojice kapetana potpunoma slagalo sa kazivanjem sv. Luke, u pretpostavci, da je lagja prispjela na Maltu. U opće cijela Vimerova rasprava odlikuje se te­ meljitošću, pisana je lijepim jezikom, lakim stilom, razumljivim razlaganjem: odlike, koje rese sva Vi­ merova pisana djela. Preporučujemo od srca svakom stručnjaku ovu krasnu raspravu, a željeti je, da veleučeni pisac obradi, onako lijepo, kako on znade, još koje biblij­ sko pitanje i time pripomogne našu dosta mršavu bogoslovsku književnost. Herbert Vaughan: Der junge Priester, Konferenzen iiber das apostolisehe Leben. Njemački pri­ redio dr. Mathias liohler. Drugo izdanje. (Str. 345 XII.) Iskreno priznajemo: Otkako su »Ka­ toličkom Listu« prestali krasni članci o životu mla­ dog svećenika »Mlado vino«, »Neobragjene njive« itd., nismo ljepše knjige za mlagje svećenike čitali, nego što je ova. Sijedi kardinal engleski govori u njoj zjenici oka svoga, mlagjem svećenstvu svome, za koje je i cijeli život radio. Kao što sam kaže, nije mu bila namjera pisati za one, koji se još u seminaru nalaze, niti za već osjedjele pastire duša; pozornost svoju svratio je na one svećenike, koji se još nalaze u pogibelji punom prelaznom stadiju iza regjenja, kod kojih duh i harakter nisu još uzeli stalnog oblika, ni čvrstog pravca. U devetnaest konferencija nakrcano je nepro­ cjenjivo blago za svakog, a osobito mlagjeg sveće­ nika. Počima sa svećenikom kao »drugim Hristom, te govori o svetosti svećeničkog života. L krasnim člancima nastavlja o odnošaju njegovu prama Bogu, sebi i bližnjemu. Jedre konferencije o »apostolskom duhu«, o »apostolskom djelovanju«, o »svećeniku u raznim prigodama života« u ovo razvratno doba općeg meteža na dušu mladog svećenika kao blagi melem. To je najljepša baština, koju taj dobri pastir na koncu života svoga ostavlja djeci svojoj. Dr. liohler priredio je to djelo vrlo zgodno za svećen­ stvo, a vrijedna ga je Herderova knjižara u lijepom ruhu izdala na svijet. Nijedan mladi svećenik ne bi smio bez nje biti. Naručuje se: Merder, Freiburg im Breisgati, ili Wien, I., Wollzeile 33. Broširana stoji K 2.88, a u platnenom uvezu K 3.84. - (). A. G. Kmetovsko pitanje u Bosni i Hercegovini. Na­ pisao Vojislav Hranić. Preštampano iz »Hrvatske Zajednice«. Cijena 1 K, za seljake^ 50 lielera. Sa­ rajevo, 1911. 4°, str. 56. U zadnje vrijeme pisalo se je kod nas, a još �Br. 3. — Serafinski Perivoj. 1912. 60 više kod Srba o agrarnom pitanju u Bosni i Herce­ govini. Većina pisaca, koji su o ovomu pisali, kako se iz njihovih radnja vidi, bili su slabo upućeni u naše agrarne odnošaje. Drugi su opet pisali u prilog zemljovlasnika, a protiv kmetova i obratno. Mnogo su objektivnije radnje, što ih napisaše o ovom pi­ tanju neki stranci1). Djelo našeg Hranića jest jedno od najuspjelijih djela, što su do sad ugledala svjetlo, a bave se ovim pitanjem. On kao dobar poznavalac bosanske pro­ šlosti, kao sin seljačkih roditelja i kao svećenik, koji uvijek ima posla sa seljacima, proučio je posve do­ bro agrarne prilike u našoj domovini, i onda nam to obradio posve temeljito s historijskog i pravnog gledišta. Hranić počinje ovu brošuru sa tumačenjem rije­ či »kmet«, a onda govori o kmetstvu prije i poslije kobne 1463. godine, a onda o najzanimljivijem pita­ nju u cijelomu kmetovskomu pitanju Bosn*r otkit,.. toliki kršćanski kmetovi u Bosni. Na ovo jc pitanje odgovorio pisac držeći se strogo faktičnih podata­ ka. Dalje slijede članci c ukmećivanju kršćanskih zemljišta i kolonizaciji Bosne posli e kosovske bitke 1389. i za dobe otomanske vlade, te o nesregjenosti kmetovskih odnošaja za turske vade i o pokušanim reformama u turskoj državi. Brošuru završuje član­ cima, koji govore o kmetovskom pitanju »oslije 1878. godine. U zadnjem članku (»Na koji način, da se riješi agrarno pitanje u Bosni?«), koji je pisac obra­ dio uprav prema onoj: »i vuk Su, i ovca čitava«, iznio je vrlo lijep i podesan način, kako bi se imalo riješiti pitanje. Pri izragjivanju ove brošure služio se je autor sa vrlo malo priznatih djela, te da nije inače u stvari bio upućen, bilo bi djelo male vrijednosti. I ovako ne možemo mu oprostiti, što nije rabio pomenuto djelo dra. K. Kadleca i njegove članke u »Oesterreichisches Staatsw6rterbuch«r-u, te djelo St. Novakovića »Glasnik zem. muzeja« i t. d. Ovo djelo našeg Vojislava najtoplije preporučamo svakom, ko se za kmetovsko pitanje iole interesuje. — H. K. Jesu li naprednjaci-demokrati bezvjerci? Jedna senzacijonalna rasprava u Vrlici 5. rujna 1911. — Mislite da nisu? Izvolite samo pogledati ovu foto­ grafiju, koju im je izradio kotarski sud u Vrlici, a dobri ljudi reproducirali u tisuće primjeraka. Zanimivo je zbilja, kako su se ta »nevina janjad« mogla dotle »zaboraviti«, pa o Isusu pisati kao o najgorem lopovu, a našoj dragoj Gospi, kao o kakovoj blud­ nici. Ide, da budemo tako uslužni, pa da po cijeloj Bosni raširimo tu njihovu fotografiju, za slučaj kad nas gosp. Lorković ili koji od slične gospode izvole posjetiti, - da ih odmah po fotografiji prepoznamo. Ta se zanimiva brošurica dobiva: 1. Kod Sjemenišne knjižare u Spljetu, 2. Kod »Hrvatske Rije­ či« u Šibeniku, 3. Kod O. Mije Kotoraša, župnika u Otoku kod Sinja (Dalmacija). — Cijena 15 helera. Primili smo na prikaz i ocjenu. Povjest Bosne od najstarijih vremena do pro­ pasti kraljestva. Sastavio dr. Milan Prelog. Sarajev Naklada J. Studničke i Druga. Dobiva se kod J. Studničke i Dr. Sarajevo. Cijena K 1.50. Marinko Lacković, Dojmovi s istoka. Djakovo, 1912. Vlastita naklada. Dobiva se kod Marinka Lackovića prebendara stolne crkve u Djakovu ili u biskupskoj tiskari u Djakovu. Broširano K l — po­ štom 10 helera više. Katehetična obućna i uzgojna metodika za bogoslovske i učiteljske škole napisao prof. Ferdo Heffler. Cijena K 2. U Zagrebu, 1912. Naklada ka­ tehetske knjižnice. Anieitung zur IZrteilung des ErstkomunikantenUnterrichtes von dr. Jakob Schmitt Pralat und Domkapitular zu Freiburg im Breisgau, zwolfte Auflage mit Approbation des hochw. Herrn Erzbischofs von Freiburg. Freiburg im Breisgau. 1911. Dobiva se : Herdersche Verlagshandlung, Freiburg im Breis­ gau — Wien. K 3.60; u platno uvezano K 4.80. Alban Stolz, Predigten. Dritter Band Fest- und Gelegenheitspredigten K 5.52; u platno uvezano K 6.72. Dobiva se u: Herdersche Verlagshandlung, Freiburg im Breisgau — Wien. ■ Josip Milaković, Jedan naš prosvjetni jubilej. (Sarajevska učiteljska škola na književnom polju.) Sarajevo. Zemaljska štamparija, 1912. Mala Biblijska Povjest satroga i novoga zavjeta za niže razrede katoličkih učiona. Sa 46 slika. Nje­ mački napisao dr. F. J. Knecht, preveo Vladimir Bakotić, svećenik. Izdala knjižara Herder, Feiburg ') A. Karsznievicz, Das bauerliche Recht in Bosnien und der Hercegovina, D. Tuzla, 1909.; K. Kadlec, Agrarni pravo v im Breisgau — Wien I., VVohlzeile 33. Uvezana stoji 44 helera. Bosne a Hercegovine, Praha, 1903. ,Serafinski Perivoj" izlazi na dva arka svakog 15. u mj.; godišnja cijena 5 K, - za gjake, trećoredce i siromahe 3 K. Rukopise, pretplate reklamacije prima uredništvo u Sarajevu. (Bosna, Sarajevo, franjevački samostan). Odgovorni urednik: dr. o Jnlijan Jelenić. Tiskara Vogler i drugovi u Sarajevu. �Hrvatska centralna banka za Bosnu i Hercegovinu (dioničko društvo). = Uplaćena dionička glavnica 2.000.000 kruna, Centrala u Sarajevu. Podružnice: Mostar i Tuzla. Preuzima uloge na uložne knjižice te ukamaćuje iste uz 4 Vt®/* čistih. Unovčuje mjenice, izžrijebane, vrijed­ nosne papire i kupone. Eskomptira i reeskomptira mjenice i tražbine. Daje zajmove na tekući račun. Pohranjuje svakovrsne depozite i upravlja njima. Izvršuje isplate i naplate na svim trgovačkim središtima tu- i inounstv*. Kupuje i prodaje vrijednosne papire, devise, valute. Zai ia o n alog svv drag — Privi ^ocijrnosti kao: ostalo. 1ka banka L, . svakoga! novi Da uzmogne štediti sa uspj Privilegovana zemaljska ban^a za srebro, zlato fim' . ^ itelm ora često ići u banku. 'mi nabavila je zgodne male vrlo lijepe privatne kutije za štednju iz čelika (vidi gdje će se kutija otvoriti sa tamo spremlje­ sliku), koje ona po želji ustupa svakome uz nim ključem, novac iz nje prebrojiti i upisati uplatu od 6 kruna (trošak kutije), koji se ulo­ kao ulog u uložnu knjižicu. Ta se pak knji­ žak vraća, kad se kutija opet preda zavodu. žica uručuje vlasniku, koji može po tom sa svotama, koje su iskazane u knjižici sobođno Te kutije može svaki ponijeti kući, da ih ima u svako doba pri ruci. lste su zaključane, raspolagati. i napose uregjene za kovani i papirni novac, te Ovaj se način štednje prema tome osniva je vagjenje i ispadanje novca zapriječeno pa­ na principu, da se jednom spremljena uštedtentiranom spravom. Kovani se novac ubacuje nja ne može opet olako dignuti, nego se uSS kroz prostrani otvor I 1. dočim se papirni mora donijeti u banku, gdje se ukamaćuje, a Bosnu! Hercegovinu banka prima kao štedovni ulogna ukamaćenje novac savije i utura kroz šupijinu tivnoj strani. i najmanji iznos. Kad se kutija napuni ili prije u zgodnom Ovaj način štednje osobito je podesan za osobe svakog staleža, koje mogu da štede času, ali svakako svakoga ili svako dva mje­ samo u malim svotama, napose za obrtnike i seca donese se u banku ili na mjestima, gdje banka nema podružnice, na odregjeno mjesto, radnike; za domaćice i u uzgojnom smislu za djecu; za stolna udruženja i sabiranje prinosa za razne društvene, osiguravajuće, dobrotvorne i pobožne svrhe itd. kao i za osobe, koje stanuju u udaljenim mjestima, te ne mogu svaki uštegjeni novčić donijeti u banku. Ovaj način štednje ima zadaću, da unapredi smisao za štednje i da uštednje, koje kod kuće leže u ormaru privede ukamaćenju. I ako se samo na helere štedi, mogu na taj način postati stotine. Ko dnevno samo 20 helera stavi u kutiju, zaštediće kroz go­ dinu dana 75 kruna, za pet godina oko 400 kruna, a za 10 godina oko 900 kruna. Što se u malome stavi u Kutiju neće nikomu uzmanjkati, dočim će se svako iznenaditi i poradovati uspjehu u glavnici, koju će tako postići. Da se dobije takova kutija, dosta je doći u banku i javiti adresu ili pisati. �UTEMELJENA GODINE 1882. UTEMELJENA GODINE 18M . Tiskara i litografija » Vogler i dr., Sarajevo Telefon broj 113. (Komanditno društvo) Ćemaluša ulici 172. ^~4«!M i Hercegovini Preporučuje molitvenika, pcs, poslova, što ukusnom Moderno uregjena djela, brošura, kao i svih asjecaju sa ije cijene. knjigovežnica, izragjuje sve vrsti uveza za knjižnice, velečastne župne urede, škole i privatna poduzeća. — Uvezi obavljaju se po naručbi: u papini, platnu i koži. Vanjske погаае obavljale se brzo I tofno. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/6b421e0d85ede396a0ce6214ab6ae3b7.pdf af820ad6264bb00991d0e0bed114c110 PDF Text Text SERAFINSRl PERlV' LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU BROJ 4. SARAJEVO, 15. TRAVNJA 1912. GOD. XXVI. Privilegovana zemaljska banka za Bosnu i Hercegovinu uvela je v. novi način Štednje podesan za svakoga! Da uzmogne štediti sa uspjehom i u najmanjim svotama, a da ne mora često ići u banku. P rivileg ov an a zem aljska banka za Bosnu i Hercegovinu nabavila je zgodne male vrlo lijepe privatne kutije za štednju iz čelika (vidi gdje će se kutija otvoriti sa tamo spremlje­ sliku), koje ona po želji ustupa svakome uz nim ključem, novac iz nje prebrojiti i upisati uplatu od 6 kruna (trošak kutije), koji se ulo­ ka ulog u uložnu knjižicu. Ta se pak knji­ žak vraća, kad se kutija opet preda zavodu. žica uručuje vlasniku, koji može po .om sa Te kutije može svaki ponijeti kuć', da svotama, koje su iskazane u knjižici sobodno ima u svako doba pri ruci.' Iste ~u zaključa raspolagati. i napose uregjene za kovani i .pirni novsr. Ovaj. se način štednje prema tome osniva je vagjenje i ispadanje novca zapriječen pa­ n . p incipu, da se jednom spremljena uštedtentiranom spravom. Kovani se novac i acuje nja ne može opet olako dignuti, ..ego se kroz prostrani otvor |___ Ј, dočim se >apirni mira donijeti u banku, gdje se ukamaćuje, a novac savije i utura kroz šupijinu C a p 'anka p !ma kao štedovni ulogna ukamaćenje tivnoj strani. i najmanji iznos. Kad se kutija napuni ili pri i jodnom vaj i ačin štednje osobito je podesan za času, ali svakako svakoga ili svako l « mje­ osobe akog staleža, koje mogu da Štede siur : ;а!кп napoce za obrtnike i seca donese se u banku ili na ’ uat gdje banka nema podružnice, na odregr" mjest radnikf ; za domaćice i u uzgojnom smislu za itur.uc đ u i u s tvene, ucuc, u s i g u i .у в ј г t , dobrotvorne u djecu; za stolna udruženja i cMriranič prin oa i a razne osiguravajuće, i pobožne svrhe itd. kao i za osobe, koje stanujr < rdalienim mjestima, te n° mogu svaki u teg ni novčić donijeti u banku. Ovaj način štednje ima zadaću, da tedl smisao za štednje i d?. uštednje, koje ко cuće leže u ormaru privede ukamaćenju. I ako se samo na helere štedi, mogu na +aj i ačin postati stotine ko dnevno san. - heiera stavi u kutiju, zaštediće kroz go­ dinu dana 75 kruna, za pet godinaT’ks.4 Л k-una, a za 10 godina oko 900 krun to se u malome stavi u kutiju neće nikomu uzmanjkati, dočim će s_ BVak iznenaditi i poradovati uspjeR gV'nici, koju će tako postići. Da se dobije takova kutija, osta ie doći u banku i javiti adresu ili pisati, :■ PoliužBica i Ssiajm . Podružnice u Spljetu, Trsta, Celovcu, Gorici Ttfelje, Dionička glavnica K 8,000.000. ■■Pričuve preko K 900.000. Prima uloge na štednju na uložne knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih sa bez ikakvih poreza i odbitaka. 4 1|2°! o čisto Kupuje i prodaje sve vrste p apira od vrijednosti po najpovoljnijim cijenama, isto tako sve vrste domaćeg i stranog kovan og i papirnog novca. 0 svim ostalim bankovnim poslovima daje na zahtjev pismena i usmena obavještenja € Л �yt ш m ц u ш Ш v-je> to?* -A - ^0'„ lolrcO;. ч<-4> ш A N TU N H U B E R , B ru n e c k , T ir o l dekoratorni slikar i pozlaćivač. Atelier za crkveno slikanje. шшт Ж ш i IH ™ PREPORUČUJEM SE VELEČASNOM SVEĆENSTVU ZA SUKANJE CRKAVA U SVAKOM ŠTILU I IZVEDENJU UZ UMJERENU CIJENU. ISTO SE PREPORUČUJEM ZA GRADNJU I POPRAVLJANJE OLTARA, KRIŽNIH PUTEVA I T. D. --------SA NACRTIMA I CIJENOM PRIPRAVAN SAM ODMAH POSLUŽITI.--------. . ----- = Rrvniavna adrpsa- HIIRFI? RPITNFPK- ТИ?П1. m 'Л 0 n e, 'S•:: C' *£ £: a &У ®@£■ ~""^'V’&* £5Ш?. i ■ : u. St/ (Jlrich, u Tircl, kraljevske umjetničke aka­ demije počasni čla 4agjen više puta, a dvaput i na i veleč. p. n, kleru: oltare, tspovjedaonice, ki□ M t b e t l e m s k e stalice i svjetkim izložbama pi * acr ti л m svi vlastiti! Ns :: olvaju tH i se b 1 ovim narudčbama na nju se upravno obraća! Nemojte kupovati crkvenoga odijela dok se nijeste osvjedočili o izvrnosti i jeftinoći: Misnih odijela, dalmatika, baldakina, zastava = crkvenoga rublja i kovne robe, što ju pi odaje — ■. J o s eOLOMUC, f NMORAVSKA. eškudla Pošiljke se dostavljaju na ogled bez obveze. Cijenici i proračuni badava! Radi velikog prometa kao i radi toga, što je tvornica izvan grada, cijene su za 20 po sto jeftinije, nego li u konkurrentih tvrtkih ! Siromašne crkve dobivaju znatan popust. Tvrtka je za crkvene narudžbe preporučena od preuzv. Nad— biskupa Štadlera i preč. g. Andrij Predmerskoga. — м. HEFERER - ud. i Sin.- Za odmah prodati stoje jedne nove orgulje po pneumatičnom sustavu sa 16 registara, 11 zvučnih registara i 5 Coppelungsregistara, koja je izložena u trgovačkom muzeumu u Zagrebu. Osim toga preporuča se potpisana tvrtka za pravljenje novih orgulja svake vrsti. Preuzima i renoviranje starih orgulja sa jamstvom :: :: :: :: �serafinski Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU BROJ 4 SARAJEVO, 15. TRAVNJA 1912. 0 . P e ta r V lašić, D ub rovnik: Dvije okolnosti snuća. Isusovoga Uskr­ Napadaji moderne kritike. Isusovo uskrsnuće bilo je u svako doba izvrg­ nuto žestokim napadajima protivnika kršćanstva. Ti napadaji sasvim su shvatljivi. Uskrsno čudo je­ dan je od najjačih dokaza istinitosti kršćanstva i kad bi se dokazalo lažnim uskrsnuće Isusovo uza­ ludna bi bila vjera naša, kako to ističe prvi kršćan­ ski apologeta sv. Pavao (I. Kor. XV. 17.). Zato nije nikakovo čudo, što protivnici kršćanstva nastoje na sve moguće načine kako da oslabe apologetičnu vri­ jednost ovog dogagjaja prikazujuč isti dogagjaj ne­ istinitim ili ga tumačeći posve naravski. Moderni kri­ tičari — najnoviji protivnici kršćanstva - ne napa­ daju ipak odjednom sav uskrsni Jogogjaj, nego se postepeno obaraju na pojedine okolnosti ovoga ve­ likog čuda, krivo ih tumačeći i prikazujuć ih u protusovlju sa cijelim dogogjajem. Oni misle, da će na taj način uspješnije dokazati neistinitost Isusovog uskrsnuća, jer je lakše otkriti megju pojedinim okol­ nostima uskrsnog dogagjaja, kako nam ga Evangjeliste prikazuju, bar prividno nesuglasje, nego Ii od­ jednom dokazati lažnim cio dogogjaj. A kad bi im uspjelo, da dokažu samo jednu okolnost neistinitom, imali bi u ruci jaki dokaz, da stave u sumnju, pače da i zaniječu istinitost čitave uskrsne vijesti. Dvije su osobito okolnosti uskrsnog čuda, s ko­ jima u novije doba raspravljaju moderni kritičari, okolnost t r e ć e g d a n a i p r a z n o g g r o b a . Tu­ mačeći na svoj način i jednu i drugu okolnost naglasuju moderni kritičari, da temeljito proučavanje tih dviju okolnosti dovodi do zaključka, da je uskrsna vijest neistinita i da ne može biti govora o kakovom uskrsnom čudu. Kojim pravom to oni naglasuju ra­ zabrat će cijenjeni čitatelji iz ove kratke rasprave. 1. »Treći dan«. Da je Gospodin naš Isukrst treći dan uskrsnuo od mrtvih članak je naše vjere, koji katolik izrazuje u apostolskom vjerovanju, kad ispovjeda: »Vjeru­ g o d . x x v i. jem -------i u Isusa Hrista, Gospodina našega, koji — u s k r s n u t r e ć i d a n od m r t v i h«. Ta okolnost »trećeg dana«, jasno se razabire iz čitavog kaziva­ nja uskrsnog dogagjaja kod sve četvorice Evangjelista, a očito ju je naglasio i sveti Pavao u I. poslanici Korinćanima XV. З1. kad ono veli: »J e r v a m p r e d a d o h , š t o i p r i m i li, da H r i s t u m i r e z a g r i j e d i e n a š e , po p i s m u : i da bi u k o p a n i da u s k r s n u »treći dan« po p i s mu « . Riječi su svetog Apostola jasne, da jasnije ne mogu biti, a i kazivanje Evangjelista ne sadrži nikakove nejasnosti ili protuslovlja, te je izvan svake sumnje, da je okolnost »trećeg dana« u nerazriješivom spoju sa čitavim uskrsnim dogagjajem. Baš zato moderni kritičari ustali su svom žesti­ nom protiv ove okolnosti i pokušali su, da ju na svoj način protumače, kako bi uspješnije pobili istinitost uskrsnuća Gospodinova. Tri su poglavita mnijenja modernih kritičara ob ovoj okolnosti. Prvo je onih, koji govore, da broj t r i ne treba uzeti kao matematičnu vrijednost, nego naprosto kao općenitu oznaku vremena. »Treći dan« naime bilo bi isto, što i »po­ slije kratkog vremena. To oni zaključuju na temelju Starog Zavjeta, gdje dolazi isti izraz »treći dan«, a značio bi »kratko doba«. Гако poimence Ozeja VI. 1.—2. Hodite, da se vratimo Gospodinu, jer on razdrije i iscjelit će nas; rani i zaviti će nas. P o v r a t i t ć e n a m ž i v o t do d v a d a n a , treći dan p odignut ć e na s , i ž i v j e t ćemo pred u j i m«. Ili II. Kralj XX. 5: (I dogje riječ Gospodinova Izaiji govoreći): »Vrati se i reci Ezehiji, vogji naroda mojega: ovako veli Gospodin Bog Davida oca tvoga: č u o s a m m o l i t v u t v o j u i v i d i o s a m s u z e t v o j e ; e v o i s c i j e l i t ć u t e ; do tri dana i ć i ć e š u d o m G o s p o d i n o v « . Mo­ derni kritičari na to pridodavaju: »treći dan« ili »do tri dana« znači, »kroz kratko doba,« ili »do malo vremena«; u tom smislu govorio je Isus, kad je za života kazivao svojim učenicima, da će treći dan ustati od mrtvih, a tako su učenici i shvatili, pa su u istinu držali, da će im se njihov Učitelj malo poslije smrti živ prikazati. Tom mišlju bili su zaokupljeni, �62 Br. 4. — Serafinski Perivoj. — 19 l2. da su ga malo poslije smrti pred sobom ugledali; ali objekat njihovog gledanja nije zazbilj bio uskrsnuti Spasitelj, nego im se tako u njihovoj razgrijanoj ma­ šti pričinjalo.J) Drugi su kritičari mnijenja, da su ovu okolnost novozavjetni pisci istaknuli, jer je Isus u više na­ vrata za svojega života naglasivao, da će »trećeg dana« uskrsnuti. Tako n. pr. Mt. XVI. 21. »Od t a d a poče Isus k a z i v a t i u č e n i c i m a svoj i m, da n j e m u v a l j a i ć i u J e r u z a l e m i m n o ­ g o p o s t r a d a t i od s t a r j e š i n a i od g l a ­ v a r a s v e ć e n i č k i h i k n j i ž e v n i k a i (La ć e g a u b i t i i treći dan d a ć e u s t a t i . « Spor. Mr. VIII., 31; IX. 31.; X. 34.; L. IX., 22.; XVIII. 33.; Iv. II. 21. i d. A jer t3 Isusova proročanstva nijesu povjesna to je naravna stvar, da okolnost »trećeg člana« nema šta činit sa pravim shvaćanjem uskrsnog dogagjaja. Začudno mi je, da uvaženi profesor crkvene povjesti na sveučilištu u Kalle-Wittenberg dr. Friedrich Loofs,2) koji inače brani povjesnost uskrsnog dogagjaja protiv napadaja moderne kritike, slaže se u ovoj točki sa onima, koje pobija. I Loofs naime dr­ ži, da proročanstva Isusova o uskrsnuću trećeg dana nijesu povjesne i stoga, da se ne smije na nijh raču­ nati pri dokazivanju istinitosti uskrsnuća Gospodi­ nova. To Loofs tvrdi ponajviše na temelju onoga, što četvrti Evangjelista naglasuje, da Apostoli nijesu razumjeli Gospodina, kad im je za života govorio o uskrsnuću trećeg dana, nego, da su to shvatili tek poslije Njegove smrti. Evo duhovne riječi Evarigjeliste: »Isus reče: razvalite ovu kuću i za tri dana ću je podignuti. A Židovi rekoše: četerdeset i šest godina gragjena je ova crkva, a ti za tri dana, da je podigneš? A on govoraše za crkvu tijela svojega. A kad u s t a i z m r t v i j e h , o p o m e n u š e s e u č e n i c i n j e g o v i , da o v o g o v o r a š e i v j e ­ r o v a š e p i s m u i r i j e č i , k o j u r e č e I s us . « (Iv. II., 19.—22.) Ne znam po kojem egzegetičnom pravilu slijedi, da je nepovjesno Isusovo proročan­ stvo o Njegovom uskrsnuću zato, što to Židovi i ,učenici nijesu dobro razumjeli. Svako proročanstvo više je ili manje nejasno prije nego li se zbude ono, što je prorečeno; nije stoga nikakovo čudo, niti je to kakav dokaz neistinitosti ovg proročanstva o uskrsnuću, ako su. ga učenici Isusovi pravo razum­ jeli tek kad je Isukrst u istinu uskrsnuo. Treće je mnijenje onih modernih kritičara, koji ‘) Spor F. Loofs: Die Auferstchungsbericlite und ihrW ehrt 3. izd. Tubingen, 1908., str. 13. *) U gore naznačenome djelu. u onoj okolnosti »trećeg dana« ne vide drugo do be­ smisleni prijepis nekih starozavjetnih proročanstva, poimence gore navedenih riječi Ozeje proroka. ApoŠtoli su — vele ti kritičari — poznavali prilično do­ bro. Stari Zavjet; tu su našli govora o n e k o m 0 ž i v I j e n j u » t r e ć e g d a n a « (Oz. VI., 2.) pa jer su bili uvjerenja, da se mnogo toga u Starom Zavjetu opisanog odnosi na Mesiju, primjenili su oni 1 to oživljenje trećeg dana na svog Učitelja, koga su Mesijom smatrali, te su za to kazali, da je on ustao treći dan iz groba. Potvrdu tom svom mnije­ nju nalaze moderni kritičari u Pavlovim riječima, koji izričito veli: »u s kr s n u tr e ć i d a n po pismu.« Ovog je mnijenja megju ostalima i H. Windisch, u časopisu »Theolcgische Rundschau«1) Sva^tri rfmijenja podvrgao je oštroj kritici dr. Loofs u opetovano spomenutoj raspravi »Die Aufersteliungsbericht und ihr Wert« (Uskrsna vijest i njezina vrijednost), gdje dokazuje na temelju Pav­ lova razlaganja I. Kor. 15, da je okolnost trećeg dana posve istinita i da potječe od neposredne apo­ stolske predaje, kao što to sam Pavao ističe: »A ja v a m p r e d a d o h š t o i p r i m i h« itd. Pavao se je obratio treće ili četvrte godine poslije Isusove smrti; a možda kako Harnack tvrdi, iste godine muke Gospodinove ili godinu kasnije; u svakom slu­ čaju dakle vjerodostojni svjedok predaje apoštolske, te mu možemo vjerovati, kad nam kaže, da je Isus treći dan uskrsnuo. On je to mogao sasvim točno saznati od Apoštola očevidaca dogagjaja na Golgoti, koji su se vlastitim očima uvjerili trećeg dana po pokopanju, da Isusova tijela nema u grobu. Tako dr. Loofs. Njegovim lijepim opaskama dodajem i ja sa­ mo tri, kao odgovor na trostruki napadaj modernih kritičara protiv okolnosti trećeg dana. Pravo govo­ reći moglo bi se iznijet na izobil umjesnih primjed­ ba, ali su dostatne i tri same, a da cijenjeni čitatelj upozna, kako su uprav nespretni moderni kriti­ čari pri pobijanju istinitosti bilo kojeg biblijskog dogagjaja. Ponajprije, Što se tiče prvog mnijenja, nije isti­ na, da onaj hebrejski izraz kEP'T’ZfT! □'ОГЗ (Č. bajom hašelišij) = № (>* = tertia die trećeg dana, znači u opće neko kratko doba, nego zapravo označuje ono, što glasi, naime r o k od t r i d a n a , ni više ni manje. A sve i kad bi taj izraz označivao neko kratko vrijeme u opće, a ne samo tri dana, opet se u našem slučaju, naime u uskrsnoj vijesti, ne može uzeti nego u prvobitnom značenju ') XII. (Tubingen, 1909.) str. 182. �63 Lipa. od sama tri dana. To se jasno razabire iz kazivanja Evangelista. Ovi naime jednoglasno svjedoče, da je Isus umro na križu u petak (Parasceve Sabbati priprava subote - petak) isti dan bio pokopan, sta­ jao u grobu cijelu subotu, a u osvitu prvog dana po suboti, dakle u nedjelju, nestalo ga iz groba. »Us­ krsnuo je« kako reče angjeo ženama. Petak, subota, nedjelja: tri su dana, mora se dakle kazati, da je Isukrst uskrsnuo trećeg dana, a ne kako bi moderni kritičari lukavo ili zlobno htjeli tumačiti: nakon kratkog vremena. šaj, da se izrazu »treći dan« dade drugi smisao, nego li to općenita katolička predaja uči. Objektivno pro­ matranje uskrsnog dogagjaja dovodi svakog nepri­ stranog mislioca do bezodvlačnog priznanja, da je Gospodin naš Isukrst ustao treći dan slavodobitan iz groba. (Svršit će se.) Moderni kritičari (oni, koji zastupaju drugo mni­ jenje) nadalje umuju: Kad je Isukrst za života go­ vorio svojim učenicima, da će treći dan uskrsnuti, ovi ga nijesu razumjeli, kako su dakle mogli kasnije ustvrditi, da je treći dan uskrsnuo? Začudno je u istinu, da moderni kritičari postavljaju ovakovo pi­ tanje. Ta zar ne vide, da se na taj način sami zapliću u mrežu, koju razastiru katoličkoj egzegezi. Jer baš zato, što učenici nijesu razumjeli svojega Učitelja, kad im je on za života govorio o svom budućem uskrsnuću, a tri dana poslije Isusove smrti to razumješe očito je, da se je moralo nešto dogoditi, uslijed česa postadoše im jasne nekada nejasne riječi nji­ hova Učitelja. A to nešto, što se dogodilo mora da ima odnošaja sa nekadašnjim Isusovim govorom; drugim riječima: Isukrst je morao trećeg dana us­ krsnuti; inače bi bio Apoštolima na vijeke nerazum­ ljivim ostao govor Isusov o Njegovom Uskrsnuću. Anka T o p iće v a : Što pak zastupnici trećeg mnijenja tvrde, da je okolnost trećeg dana u uskrsnom dogagjaju izvagjena iz Starog Zavjeta, to ćemo priznati, da sv. Pavao u svojoj poslanici (I. Kor. 15.) kaže, da je Isukrst » u s k r s n u o t r e ć i d a n po p i s rn u«, ali ne kaže sveti Apostol, da je ta okolnost izmiš­ ljena u interesu Starog Zavjeta, nego, da je okolnost istinita, predvigjena i prije navještena već u St. Za­ vjetu. Apoštol je otprije spomenuo, da je po predaji čuo da je Isukrst uskrsnuo trećeg dana; on tome svjedočanstvu neposredne predaje pridodaje i svje­ dočanstvo sv. Pisma, da bolje uvjeri svoje čitaoce ob onome, što im piše. To pak proročanstvo, da će Isukrst uskrsnuti treći dan, nije uzeto iz nejasnog proročanstva Ozeja, kako to moderni kritičari iz­ vode, nego poglavito iz života Jone proroka, koji bijaše u ovom pogledu slika (tip) Isusa, kako to sam božanski Spasitelj izričito tvrdi: » J e r k a o š t o j e J o n a bio u t r b u h u r i b l j e m tri da na i tri noći: t a k o će bi t i i Si n č o v j e č j i u sr c u z e m l j e t r i d a n a i t r i noć i « . Mt. XII. 40. Uzaludno je dakle svako izvraćanje sa strane modernih kritičara, uzaludan je svaki njihov poku­ Lipa. Zar da pjesma pjesmom bude Kad je duša raskidana? Zar je ikad prolistala Maslinova sv’ježa grana Iz grobišta okosnica ? Čimpresa se tamo vije A na njojzi skoro nikad Slavujeva — glasa — nije . . Stog ne traži pjesme moje, Jer je bolju satrvena, A čemera suzom gorkom Nakvašena, — ojagjena Već u gluho, noćno doba, Kad mrtvaci kolo vode, Tada pitaj: Što cvjetovi Lipe naše već ne rode? ( !) Jer dok stenje granje suho I zamre lišće svelo; Sve dok bura grozničavo Zviždi, vije njoj op’jelo, — Dotle neće prelistati, Nit u cvatu cvatom biti! Zaludu je tugja ruka Krasotama svojim kiti . . A kad opet pomladi se Ko u davno, davno doba, Onda, dogji da ti pjevam, Jer će ne stat moga groba,— Ne stat boli otadžbine; Slobodan će narod biti, Da u sjaju pramaljeća Sjcn’ djedova lipom kiti. [7 4 �64 G. Guenot: Br. 4. — Šerafinski Perivoj. — 1912. " Neronove žrtve. (S francuskoga prevodi Pajo MiSura.) Igre u Velikom Cirkusu. Nema ništa u našim savremenim društvima, kršćanstvom uljugjenim, njegovim duhom zadajenirn, što bi nam moglo dati i malo pojma o preziru, što ga je stari Rim nosio prema ljudskom životu. Da se steče potpuna slika rimskoga svijeta za prvoga vijeka naše dobe, treba se čitaocu časkom prenijeti u Veliki Cirkus. Tu će se slijedeći nit povjesti, koju smo preuzeli opisati, potpuno upoznati skupa s groz­ nim življenjem, što no ga je Hristova nauka za uvijek uništila. Poslije toga on će bolje otkriti ve­ ličinu djela, što no ga apostoli ovršiše, divotu svjet­ skoga preporoda i čudo ustanove golgotske vjere. Po ljudsku sudeći, pravo se je opetovalo mnogo puta, uspjeh je bio nemoguć; filosofija je propala, genij je bio nemoćan: sami Boe mogao je, u krilu neiz­ mjernih ruševina i neograničene pokvare, uraditi, da proklija, za tim, da uzraste i razvije se krjepost i svetost. U svojim bezbožnim rukama držao je cesar žezlo sramote; ali i veći je dio svijeta bio njegovim suradnikom. Hajdemo dakle u Veliki Cirkus, gdje ćemo proučiti i pošljednje poteze, slike, kakovu je onda prikazivalo društvo i gdje ćemo se namjeriti na više lica spomenutih u ovome pripovijedanju. Bilo je u Rimu više cirkusa. Gospodari su svijeta umnožavali mjesta odreg;ena za kazališta; ovo je u njihovim rukama bilo neko sredstvo vla­ danja. Narod je bio pohlepan za užasnim igrama borilišta. S toga je odstranjivao pogled od ostalih djela carske samovolje, a da se samo naužije, gle­ dajući, kako teče krv, kako se motaju žrtve u smrt­ nim trzajima i u bolnom urlikanju, što se izvijalo nesretnicim, dok ih je lav ili tigar svojim zubom raskidivao. — Najstariji cirkus, s koga je i deseto augustovo okružje svoje ime dobilo, nalazio se je na brdu Palatinu, okrunjenu sa Neronovim dvo­ rom i na Aventinu, glasovitu u burnim danim re­ publike. Ovu je orijašku zgradu, imenom Veliki Cir­ kus, sagradio Tarkvinij Stariji, rimski kralj za tim ga poljepšaše i obnoviše Julij Cesar i Klaudij, predšasnik Neronov. Osam dana poslije Tigelinove večere, još u zoru, svjetina je hrlila iz ovih kotara rimskih u okružje Velikog Cirkusa. Ona je po ulicama žuborila poput valova uzburkanog mora. Dok je letjela u grozničavoj brzini okolicom borilišta, već se je poštara robinjica spuštala niz obronke brda Ćelija i mučke se je šuljala kroz mahnito valovlje svjetine, pa je, nakon nekoliko časova, došla do podnožja spomenika osobitoga oblika, što se tužno i žalosno kočio ne daleko zelenoga trga. Robinjica se ustavi ispod ovoga okrnjenoga stupa, što se je zvao mliječ­ nim stupom; jer su tu i patriciji i pučani bez srca i duše ostavljali djecu, kad ih ne bi htjeli hraniti. Katkada bi koja pučka žena davala svoje prsi po gdjekomu od tih nesretnika, koji čim su progledali, na smrt osugjeni; ali takovo smilovanje bilo bi nešto rijetka. Veći dio bačene djece ispod krova odrodne obitelji, ginuo bi u ponoru blizu grada. Robinjica kad je došla pod stup, prignu se, uze neki ružni predmet, umotani tanki omot i stavi ga pod svoje odijelo. Odma se vrati i dogje u okolicu brda Ćelija, pa ugje u kuću Aula Plaucija. Stara je robinjica pripadala slavnom konsularcu. Ona ode ravno u odaje, koje su bile s protivne strane peristila sa za­ padne strane, uz triklinij, a pred knjižnicom i dvo­ ranom slika. Tu nagje svoju gospodaricu, Pomponiju Grecinu, koja nije bila zaokupljena podrobnim regjenjem same sebe, nego davanjem naredaba za lijepu uredbu svoje kuće. Plemenita je gospogja bila mirna i vedra, kao i onoga dana, kada je svoga muža molila, da uzme u obranu stvar robova Peđanija Sekunda. Duboki mir njezine duše odrazivao joj se na licu, pa joj poljepšavao ono njezino prirogjeno dostojanstvo. Ona dočeka robinjicu Ijubeznim i ozbiljnim posmijehom i naredi joj, da kraj nje, kao kraj svoje prijateljice, sjedne, pa joj reče sa svojim čuvstvenim glasom: »Je li tvoj put bio sretan, moja Agapito? Ima li što nova? Moj je put bio izvrstan, moja časna gospoda­ rice; sigurna, da ćeš sa mnom biti zadovoljna: nu vidi! U isto vrijeme Agapita razvije omot i pokaže se pred očima dviju žena mala lijepa djevojčica. »Strašne li okrutnosti, pustiti ovo nevino stvo­ renje, priuze gospogja. Doista, roditelji ovoga dje­ teta imaju nečovječno srce. Sto ćemo s njim učiniti? upita stara robi­ njica, pogledajući na gospodaricu. — Ti ćeš se za njom starati, draga Agapito; ja ću joj biti majkom, kad ju je vlastita odbacila. — Isukrst će te blagosloviti, gospodarice, radi ovoga novoga dobroga djela. On, koji je toliko ljubio malenu djecu. — Oh, da bi on, na uzvrat, ganuo Plaucijevo srce! odgovori Pomponija nježnim glasom. • — On će te sigurno uslišati, plemenita gospo­ darice! Gospodin, koji ne pušta bez nagrade ni čaše �Neronove žrtve. vode u njegovo ime dane, ne može, a da ne primi tvoju molitvu. — Kad bi to istina bila! Kad bi moj slavni muž jednoga dana jednak bio mome plemenitom Marku! Znaš li, gdje je sada moj sin, moj ponos i moja utjeha, gorljivi štovatelj Isukrstov? — To sam nagagjala. . — Ovoga časa on je još u kući Aurelija Pudenta, gdje je noć proboravio. Kakve su se nove zgode ondje odigrale? zapita robinjica. — Tu smo uživali divni prizor; jer i ja sam tu, moja dobra Agapito, sa dopustom Plaucijevim bila. O tome ću ti malo poslije pripovijedati. Još danas čeka božanskog Učitelja veliko veselje i to ću ti ka­ zati, jer sada nemam vremena. O Agapito, sretnih li nas, što smo upoznali one strane, na koje smo s početka sumnjivo gledale! kakovih li nam nepro­ cjenjivih dobara ne pribaviše! kakovih li nebeskih ljepota ne ulješe u naše duše!« Toga časa prekine Pomponiu Grecinu galama svjetine, koja je trčala u Veliki Cirkus. Snažna graja prodirala je i u zabitne odaje ove gospogje. «Što je dakle? zapita ona; što znači ta neiz­ mjerna vika? — Jao! odgovori stara robinjica, još divljački prizor narod opija; danas mora ljudska krv krvariti borilište Velikog Cirkusa. Pa i cesar sa svojim dvorjanicim Tigelinom, Otonom, Servilijem Tuskom i s mnoštvom drugih, gleda ove grozne igre. —Moj Bože, je li moguće! zaviče s tugom na srcu Pomponija; koliko sam strepila Dred viješću, što mi ju kazuješ! — Megjutim, dobra gospodarice, kako se često obnavljaju u Rimu ove krvave naslade. — Bez sumnje, ali ovoga puta imam osobitih raz­ loga, što se bojim otvora borbi u Cirkusu. Sjećaš li se Glabrijona, onoga roba, što mi ga je muž otrag tri mjeseca oslobodio? — On je bio tvoj najvjerniji sluga. — E, pa dobro, ima više sedmica Glabrijona su odredili, da se u borilištu bori. — Doduše, čula sam govoriti. — Zbilja čudan je ovaj čovjek. On je žedan pljeskanja svjetine i jednog cesarova pogleda. Eto zašto hoće, da izlaže život u borbama Cirkusa. Do­ znala sam. da se je ovo zadnje vrijeme neumorno vježbao za prve prizore. — Ja mislim, odgovori Agapita, e Glabrijon ima drugih razloga, da sagje na borilište. Njegova želja nije isticati se pred očima javnosti. — Sto misliš, da bi to bilo? — Ne znam; nego se bojim, da u njegovoj odluci osveta igra veliku ulogu 65 — Jesi li se namjerila na koju misao, uhvatila koju riječ, koja opravdaje tu slutnju? — Jest doista. Prijatelj Glabrijonov, silno vjerodostjan, pripovijedao mi je, kako se je tvoj oslobogjenik više puta sastao u krčmi s Atalom, gladija­ torom Servilija Tuska. Uvredljive riječi izmakle se Atalu; ova su se dva čovjeka posvadila i Glabrijon se je zakleo, da će se svome neprijatelju sjajno osvetiti. - Glabrijon će nedvojbeno, reče tužno Pom­ ponija, podleći. — Za što misliš tako? — Jer je Atal div, obdaren izvanrednom snagom. — Priznajem, ali je Glabrijon okretan, žilav, srčan i neustrašiv. Borba izmegju ova dva čovjeka bit će užasna. — Nesretni Glabrijon sve je dosad odbijao biti kršćanin; Bog ga kazni radi njegove tvrdokornosti. Njegova duša srće u velike pogibli u ovim grješnim igrama, u kojim sudjeluje. — Nadajmo se, da će mu Gospodin biti milo­ srdan, da će ga očuvati i da će mu svjetlost oči otvoriti. — Mi ćemo se, Agapito, Bogu moliti. Dok se je tako razgovaralo u stanu Aula Plaucija narod je neprestano grnuo u Veliki Cirkus. U brzo je dvjesta i pedeset hiljada gledalaca zauzelo mjesto po neizbrojnim mramornim stepenicama. Zgrada je bila jajasta oblika, izuzev joj temelj, gdje je bilo u pravcu dvanaest staja, nazvanih c a r c er e s ili tamnice, u kojima su se držali konji i zvijeri. Ove su se tamnice, nalazile prama Tiberu. Ulazna su vrata bila na Apijevoj cesti. Cirkus je bio okružen od temelja sa tri reda trijemova, a ispod njih su bili mramorni stupovi, urešeni s kipovima; u vrhu je sli­ čio polumjesecu. S pročelja, na Apijevoj cesti dizala su se tri šatora, jedan po srijedi a druga dva na ug­ lovima. Tu su bila dvoja dosta prostrana vrata, da može prolazit valovlje svjetine. Ovi su šatori služili za lože činovnika i bili su glavnim uresom Cirkusa i sa ljepote i sa graditeljstva. Na njihovoj visoravni bile su sjajne dvokolice sa četiri konja naporedo upregnuta. U ostalom, ovo je bio skoro jedini spo­ menik u okružju starog Rima, po komu se je i naziva­ lo. Ispred trijemova na razmake su se razmiještale stepenice, na kojima su stali gledaoci. Da se izbjeg­ ne pogibelji, kada su se izgonile divlje zvijeri, iska­ pale su se ispred prvog reda stepenica i borilišta jaruge od deset stopa u širini i u visini. Da budu pot­ puno sigurni gledaoci prvoga reda jaka je rešetka dijelila donje stepenice od jaruge. Čitavo je borilište bilo ogragjeno cijelom svojom dužinom sa ogradom iz klesanog kamena ili opeke. Bila je obložena mra­ morom, a u njoj su se vidjeli kipovi. �66 Br. 4. — Serafinski Perivoj. — 1912. Kad se je narod smjestio, dvanaest liktora sa svojim šibicama na ramenu, okićenim lovorikama, najave dolazak cara i činovnika. Tada ga se ugleda, gdje ulazi u Cirkus i gdje se penje u svoju ložu, oslon­ jen o dva svoja dvorjanika. Bio je obična stasa, mli­ tav i nerazmjeran. Noge su mu izgledale odveć tanke prama prsima i izvaljenom trbuhu; ogromna mu gla­ va počivala je na dva široka i nezgrapna ramena; lice mu je bilo okruženo pouzom žućkaste brade, koja mu je dijelila debeli vrat. Na pjegastoj i nabo­ ranoj koži bili su neizbrisivi znaci neuredna života; otvorene nozdrve rekao bi, e s nasladom udišu miris krvi. Bacao je po svjetini užasne poglede sa svojim zelenim, škiljavim, žmirkastim i tupim očima. Kad se­ natori ugledaše ovoga čovjeka, zadrhtaše kao na po­ gled kakove divlje zvijeri; a imali su i za što: taj je čovjek bio Neron, najpotpunija slika nedjela, razvratnosti i zloće. U 30. godini na svoju je glavu sasuo ne čuvene zločine. Današnjega kazališnoga dana javljao se je Rimljanima okaljan krvlju svoga po ocu posinjenog brata Britanika, od roda svoje ubijene majke Agripine. On je dao svoju ženu Okiaviju udušiti u sobi za kupanje. On je otrovao i svoga prefekta pretorija Bura, čovjeka, koji ga je na čelu vojske prvi kao cara pozdravio. Svaki se je dan igrao sa životom mnogih najslavnijih gragjana; naregjivao im, da žile otvaraju i umiru, ubijao ih i trovao. Lokust je igrao važnu ulogu u carskoj politici. Car Neron, odjeven u svoje svečano bijelo odijelo, isprugano grimizom a zlatom optočeno sjede na odregjene meke grimizne dušeke, zlatom izvezene. Kraj nogu mu i oko njega smještiše se njegovi dvorjanici Tigelin, Oton, Senecijon, Servilij Tusko poglaviti mu oslobogjenici. Na samu njegovu pojavu i patriciji i pučani digoše se sa stepenica pa svi zajedno zavikaše: »Dug život Cesaru Neronu!« vjerovali; narod poslije nego je vidio, kako postaje bogom Tiberij, sramotni kaprijski pustinjak i tupoglavi Klaudij, uze misliti e je povjest njegovih bogova prosta basna po volji izmišljena. Kroz malo narod ne­ strpljiv postade, poče mrmljati i stade silno vikati, upirući oči u carski podij, doksat od mramornih stupića, na kome je bilo cesarovo sjedalo. Neron i nepazeći na opću zlovolju neprestano se je smijao sa svojom družinom i izgledalo je, kao da se zabavlja sa narodnom uzrujanosti. A budući da je vika postala preveć nesnosna, baci vladar jedan grozni pogled po stepenicam zatim prišapne Tigelinu: »Imadu Ii snage pretorijanci?« —Sve su čete na svom mjestu i na tvoju zapovjed, cesare, odgovori prefekat. Više je od jednog puta Neron s nekom nasladom nagnao pretorijance na narod; nego sada ovo je bila šala, na koju se nije srdio. Vladar za sada osta tu. U ostalom od časa do časa stanovita bi se rika iz podzemlja izvijala i naglo bi umirivala galamu i srdžbu svjetine. Užasni glas lavova i tigara odregjenih za borbu nosio je strah, pa i u najvičnije duše na ovakove igre. U jedan mah sve umuča; bijeli veo, bačen sa carskih dušeka, pade talasujući se u Cirkus: to je bio vruće očekivani znak. Dvije su vrste borbe bile na dnevnom redu: borba divljih zvijeri i gladijatora. Netom se je bijeli veo dignuo, pojavi se čovjek na borilištu, ^krenuvši se podiju radosno pozdravi ce­ sara i počeka. Borac je bio obična uzrasta, ali njego­ va žilava i okretna uda, razvijene prsi, snažna i širo­ ka ramena odavala su veliku snagu. To je bio Glabrijon, oslobogjenik konsularca Plaucija; on se je upi­ sao još prvo mnogo dana, da se može odmah na po­ četku boriti s lavom, a za tim sa gladiatorom AtaJom. Ovo je onaj rob Servilija Tuska, koga se je bio zakleo ubiti. Koplje mu je bilo jedino oružje, pa je za to Glabrijon uložio najokretnije držanje. Prvi su ga od straha pozdravili, a drugi iz ljuba­ vi : jer reda je kazati, na sramotu onoga vremena, na­ Velika rešetka na vratim lavljega podzemlja bila rod je ljubio cesara, jer ga je bogato nadarivao na je dignuta, užasna zvijer kao strijela izleti u Cirkus račun bogataša i jer ga je krvlju pitao. Pučka korist i preleti ga u tri odskoka, a da nije opazila Glabrijopod njegovom vladavinom nikad nije na manje do­ na, koji je stao nepomičan; ali ga opazi na povrat­ lazila. Smrtne su kazne jedne druge nastupale. Žrtve ku, gdje ju izazivlje s kopljem. Tada se pruži trbu­ su jedne druge zamijenjivale na veliku radost go­ hom po zemlji, snažno glavu položi na spružene no­ spodara i naroda. Jedva se je Neron udostojao po­ ge i Čas pogleda ovoga drzovitoga protivnika, žmi­ kazati kad je čuo klicanje svjetine; on je bio već reći sa divljim očima, kojim kao da je svijetlo škodilo. otupio u takovim pozdravima; on se odmah stade Grobni muk obuzeo je nebrojeni svijet. Jedva je ne­ razgovarati i smijati sa svoiim oslobogjenicim i s koliko časova proteklo, kad lav, potresavši dugom Tigtiinom. Vjerski obredi prije igara bili su predugi. grivom, nasrnu s užasnim skokom na borca. No Ophod svećenika raznih redova osukao se je na veliko čudo većega dijela gledalaca, Glabrijon u cirkusu uz obične službe propisane starinskim zako­ dobro poučen iskustvom ovih igara, koje je često gle­ nom. Gledaoci su su se milo zanimali, jer je u to doba dao obori se u sukob na ponosnu zvijer. U času kad ružno pogansko bogoštovlje stalo mrznuti, pa i u je ova mislila, da drži svoj plijen, borac ju sa čudnopjžjm slojevima društva. Boljari više nijesu u ništa vatim udarom svlada i lav se nagje pod njim. Gly- �Neronove žrtve. brijon brzo se okrene i zabode nogu u bok svoga ne­ prijatelja, a on padne na pješak na borilištu krvareći i natapajući zemlju silnom krvlju. Narod zapljeska, kao i cezar, u počast borcu. Poslije Glabrijona nastupiše tri druga borca i proti jnima bila su puštena tri lava; nego ovi nesret­ nici nisu imali uspjeha Plaucijeva oslobogjenika. Oni jedan za drugim podlegoŠe. Pobjedonosni lavovi raspršaše njihova krvava uda po borilištu, proždrijeŠe njihovo pušeće se meso i zdrobiše sa svojim nesmil­ jenim zubima njihove kosti. Svjetina je pijana s ve­ seljem ovoga strašnoga prizora, jače pljeskala no malo prvo, kad je Glabrijon pobjegao. Kad lavovi nisu više imali suparnika, trebalo ih je strijelama oboriti. Neron s nasladom ubi prvoga, ostali poginuše po udarcim njegovih oslobogjenika. Ovi su im smrt po­ slali daleko od svake pogibelji, odozgor sa carskoga doksata. Narodu, žednu krvi, krvava pohlepa bila je tek podražena s opisanim prizorom, pa je s velikom vi­ kom tražio drugi dio dnevnoga reda. Imala su dva čovjeka megdan dijeliti, to je bio najmiliji prizor svje­ tini, jer je uvjek imao jedan život ljudski platiti; dok u borbama sa divljim zvjerima borci bi znali kadšto tako okretni biti. da bi smrti umakli, kako se je dogo­ dilo sa neustrašivim Glabrijonom. Gledaoci bi bili kao prevareni u svome očekivanju da ne bude ljud­ ska krv potekla. Barem ovdje u gladiatorskim bor­ bama, ako pobijegjenik ne bi bio smrtno ranjen narod bi se utekao c a r n i f e х - u, nekakvom krvniku. On bi svršio one, koje bi narod osugjivao spuštanjem palca. Borba proti divljim zvijerima svršila je s pozna­ tim načinom, svjetina sa divljim bijesom, krijesećim se očima, nadnijela se je nad borilište, a da što prije vidi kako izlaze gladijatori. Cesarova je veleduŠnost njihov život svjetini darivala. Na dati znak oni izagju na borilište. Bilo ih je samo šest. Cesto bi stotine boraca natapale krvlju borilište, poslije koje sretne zgode. Glabrijon sa Atalom dolazio je prvi. Kad se je Plaucijev oslobogjenik na novo pojavio pred narod, dočeka ga silno oduševljenje. Takav je čovjek obećavao po izbor nasladu i odulje uživanje. Atal je od srdžbe poblijedio, pa primaknuvši se Glabrijonovu uhu, promrmlja nekoliko uvredljivih riječi. On se nije dostojao odgovoriti, nego ognjeni plamen sjevnu s njegovog crnog oka. Mislio je u jedan čas skupo platiti svomu neprijatelju i ove i prvašnje uvrijede. Gladijatori se poredaju ispod carske lože i upi­ rući prama vladaru svoje poglede i svoje oružje, zavikaše: >>Cesare, spravm na smrt tebe pozdravljaju!« 67 Neron je stao nepomičan pri ovom darivanju krvi. Njemu je to nešto odveć niska bilo i nevrijedno nagrade. Cijeli se je svijet takmio, da cesaru ugo­ di: a ovi su imali samo život i drugo ništa, pa su se imali presretnim držati, što mu ga daju. Pošto mu je Servilij rastumačio, kako je njego­ vog gladijatora Atala izazvao oslobogjenik Aula Plaucija, pa kako ide u borbu, cesar postade pažljiviji. »Koji je povod mogao dovesti na borilište jedno­ ga slobodnoga čovjeka«, upita on. — Rek’ bi da se je Atal uvrijedlivo izrazio na račun Plaucija; on je žigosao, kako je i trebalo, obi­ telj konsularca, jer je pustila da ju pokvari tugjinski naum. To je u redu, odgovori Neron, milo mi je što mi kažeš. U tom slučaju nema milosrgja; ako Glabrijon ostade na životu, on će se sve dotle boriti s drugim gladiatorima, dok ne podlegne. -A ako pobjedi? upita Servilij, jer može biti svašta-sa čovjekom, koji je ovoga časa lijepo dokazao svoju vještinu i hladnokrvnost. .—E dobro! odvrati Neron, a u isti mah oko mu zakrijesi bijesom, zar nema krvnika i s p o l i a r i u m? Truba zatrubi a gledaoci po drugi put zavikaše: »Dug život cesaru!«, Odmah se Glabrijon i Atal približiše sredini Cirkusa. Umjetno naborana grimizna tkanina, pri­ čvršćena uz tijelo sa sjajnim mjedenim pojasom, od drugih ih je razlikovala. Glabrijon je okretan i spre­ man kao da je zaboravio prvu borbu. On je nosio na lijevoj nozi koturnu1) od modre kože, a na desnoj bakrenu cipelu. Na glavi mu se dizala duga kapa, a niza nju su visjele zlatne mrežice. U jednoj je ruci držao trozub, a u drugoj nekakovu mrežu: morao se boriti poput tako zvanih mrežara — retiarii. Atal oružan iskrivljenom kosom i okruglim šti­ tom, imao je značajnim biljegom ribu kao nakit na vrhu kacige. Dva gladiatora, kad su jedan drugom na doinaku bili, udare se sa žestinom. Atal je, sa orijaškim stru­ kom cijelu glavu viši od svoga protivnika, digao nada nj svoju kosu takvom brzinom, da se je mislilo e je Glabrijon pogogjen; ali mrežar, obdaren čudnovatom okretnošću, lukavo izbježe udaru, uzmače dva kora­ ka pa zatim se naglo izvrati na neprijatelja i od jed­ nog maha baci svoju mrežu. Atal se na vrijeme pokri sa štitom, osujeti Glabrijonov naum i izmače mu. Ali nastade živahnija borba. Opijeni poklicim i pleskanjem naroda, puni osvete, dva gladiatora ništa dru­ go nisu gledali, nego kako će jedan drugoga ubiti. Trozub i kosa opisivale su po zraku brze kretnje, pa ‘) Glumačka obuća, �68 Br. 4. — Serafinski Perivoj. su se križali i sudarali bez prestanka. Lica dvaju pro­ tivnika bila su puna neizrecivoga bjesa, bilo ih je užasno pogledati. Glabrijon sabravši svu svoju sna­ gu i svu sposobnost brzo stisnu svoga protivnika, pogna ga naprijed i nagna ga vratima tamnica, pa izrabi hinjeni nasrtaj Atalov, zahvati ga svojom mre­ žom, baci ga na zemlju, padne na nj i stane mu prsi gnječiti sa svojim snažnim koljenima. Ponosan nad pobjedom Plaucijev oslobogjenik okrenu oči k cesaru da dozna što on zapovijeda; ali Neron ostade hladno­ krvan. Tada Glabrijon zatraži to od naroda, a ovaj pruži prama njemu ruke sa zavinutim palcem, to je bio smrtni znak, neopozovljiva osuda, koju ni cesar nije bez pogibelji mogao oporeći. Ta osuda ispuni nje­ gove želje i žegju za osvetom, pa će pobjedonosni gladiator malo koljeno ukloniti, dignuti ruku i sa trozubom probosti prsi svoga protivnika i ove mu riječi upraviti: »Hajde sada u podzemni svijet i grdi časne patricije, najkrijeposnije gragjar.e Rima U Servilij ču ove riječi, pobjesni od jeđa, pa se na­ gne vladaru i reče mu: »Cesare, hoćeš li pustiti bez i azne takovu đrzovitost?« Neron odgovori mladom senatoru i naredi, da se Glabrijon iznova bori. Drugi gladiator st' na Atalovo mjesto, a Atal prama običaju bi odvučen u s,ooliarij s jednom kukom. Pijesak se posu po borilištu krvlju nakvašenu i borba opet otpočne. Novi Glabrijonov protivnik poleti, a da mu nije dao vremena da se odmori. Kraj toga strašnoga juriša i truda, što ga je morao podnijeti Plaucijev oslobogjenik junački podnese udar, oprije se sa nevigjenom okretnošću i uspije mu protivnika sa zemljom sastaviti. Jsarod je bio nemilostiv, on dade smrtni znak i nova se žrtva pruži pred Glabrijonovim nogama. Proti svim pravi­ lima igara, cesar zapovijedi treću borbu. Zalud je ne­ sretnik molio čas odmora, premda je stao razumije­ vati da se traži njegova smrt. Neron je bio neumoljiv. Borba se megjutim proslijedi za nekoliko časa sa ne­ jednakom srećom. Napokon se dva gladijatora, odranjena, stadoše valjati po pijesku s njihovom krvlju napojenom. Narod se pokrenu u prilog Glabrijonu i uza sve, što je bio izdan znak smrti iz carske lože, on je tražio njegov život. Već su ga nosili kroz vrata odregjena za pomilovanje na borilištu, kad prijeteći Neronov znak naglo ustavi robove, koji su bili uzeli gladijatora. Jedan će se od njih primaknuti k cesarovu podiju pa primiti naredbu, da se ranjenik vuče u spoliarij; tu su dva roba čekali na borilištu pale ne­ sretnike, jedan bi ih krećao sa usijanim gvožgjem, da vidi jesu li mrtvi, a drugi, kad nebi bili, razbijao im glavu sa udarom drvenog bata. Ne samo što je živio 1912. Glabrijon, nego on nije bio ni smrtno ranjen. Onoga časa kada se gladijatora vuklo u spolijarij, neki će se oslobogjenk dovući do ulaza dvorane i naglo tamo poletjeti. To nije bio nitko drugi nego Filokseri, prija­ telj Marka Plaucija. S naglom kretnjom on potisnu dva roba, koji se spremali da izvrše mrtvačku službu, primače se Glabrijonu, nadnije se nada nj i prišapnu mu nekoliko riječi na uho. Lice se je nesretnikovo razvedrilo poslije patničkog bljedila, otvori oči, upo­ zna Filoksena i promrmlja nekoliko riječi u sretnom posmjehu. Tada Filoksen, držeći u ruci staklenu boči­ cu, izli na čelo gladijatorovo malo vode i pod glas iz­ govori neke tajinstvene riječi. Kad je to naglo opre­ mio, kako su prilike i zahtjevale, okrene se robovi­ ma koji su ga u čudu gledali: »Ovaj je čovjek ovdje pogrješno uveden. On nije smrtno ranjen a narod mu je, kako sam i ja sam vi­ dio, dao znak pomilovanja.« Rot n nijesu znali, što će mu odgovoriti; ali to­ ga časa unigje krvnik, živo ih izgrdi i zapovjedi, da odmah gladijatora pošalju na drugi svijet. »Narod ga je pomilovao,« ponovi Filoksen. — Šuti, prokleti čovječe! zaviče krvnik, ne znaš li da se je cesar izjavio? On naregjuje, da ovaj čovjek umre. Odmah, bez daljega razgovora, jedan od odregjenih robova za ove grozne poslove dotače se gla­ dijatorovi prsiju sa usijanim gvožgjem, a drugi mu s drvenim batom razlupa glavu. U isti se mah pojavi od Nerona poslani oslobogjenik. Krvnik je razumio, što se je htjelo carskom poslaniku, pa mu pokaza ležećega gladijatora, opružena po zemlji, razlupane gla­ ve. pa će mu reči: »On je živio!« Oslobogjenik bez jedne riječi dade znak zado­ voljstva i vrati se k vladaru, da mu pripovjedi, što je vidio. Nekoliko vremena poslije ovoga krvavoga i stra­ šnoga prizora, jedan je rob išao kroz svjetinu, koja je bila na povratku iz cirkusa, prama brdu Ćeliju. Kad je došao pred kuću Aula Plaucija, unigje unutra. Mahom ode u najzabitniji dio stana, u sobu Marko­ vu. Mladić je bio tužan, sumorno i blijedo lice odava­ lo neku plašljivu zabrinutost. Što je nova? naglo ga zapitaju. Je li se Glabrijon borio? —Jest, on se je borio. —Je li pobijedio? —On je ubio jednog lava i dva protivnika sa zemljom sastavio. —Onda je spašen! zaviče Marko veselim glasom. —Ne, na nesreću. —Sto govoriš? brzo stvar razjasni! Nisi li mi �Louvenski prof. M. De Wulf o nauci Ivana Duns Scota. rekao da je dva protivnika sa zemljom sastavio? —On se je borio i po treći put, u ovoj novoj bor­ bi nije imao istu sreću, kao u prvim. Kako to može biti? živo će Marko, zašto te tri borbe? —Cesar je tako htio —Što.se je dogodilo? Je li dakle Glabrijon mr­ tav? —Glabrijon je mrtav, rob će s promjenjenim gla­ sam odgovoriti, jer je od dugog vremena živio u prijajateljstvu sa Plaucijevim oslobogjenikom. Premda mu je narod milost udijelio, cesar je naredio da gine. —Moj Bože! moj Bože! promrmlja mladi patricij pokrivajući rukama lice. Kad će dakle ove užasne igre svršiti? Rim pije krv, ali pare krvi dižu se k ne­ besima i vape osvetu. Da bude barem nesretnik imao vremena, doda, da kršćanski umre, mogli bismo se tješiti. —Imao je vremena, odgovori rob. —Govoriš li istinu? Ko mu je u zadnjem času otvorio vrata Crkve? —Filoksen se je tu trefio onoga časa, kad su ga vukli u spoliarij; on je za njim uzastopce poletio, govorio mu i imao je dokad, da svetom vodom kršćenja polije glavu žrtve. Neka zraka radosti obasja Markovo lice. Miadi sin Aula Plaucija i Pomponije Grecine bio je krš­ ćanin, njegova je majka isto bila. Prvi uzrok njihova obraćenja bio je oslobogjenik Filoksen. On je bio u Jerusalemu na dan duhova, onoga časa, kada su apo­ stoli prvi put propovjedali. On je donio u kuću Pudentovu klicu Evangjelja. Zatim kad su poslanici Isukrstovi došli u Rim, on ih je odveo u odnošaje sa PIuacijevom kućom. Pomponija Grecina nije kasnila u zagrljenju vjere. To je bilo onda , kad se je nekako odbila od svijeta. Za to su je bili tužili sa tugjinskog praznovjerja i za to je bila privedena pred kućni sud, gdje ju je njezin muž riješio i proglasio njezinu ne­ vinost. On ju je lfubio i njezinu krijepost častio. Louvenski prof. M. De Wulf o nauci Ivana Duns Scota. Istina je čovjeku draga, jer odgovara njegovoj naravnoj težnji. Ocrnjuje li mu je kogod, to ga i peče. Ali nadogje li jednom vrijeme, kad mu je i njegovi protivnici stanu očito priznavati, eto čovjeku nove radosti. Ova nam refleksija dolazi u pamet, kad se sjeti­ 69 mo današnjeg scotističkog pokreta. Franjevci i njiho­ vi ostali sumišljenici svjesni ispravnosti nauke svog naučitelja, u filosofiji i bogoslovlju njega sijede. Ali kako sturiji, tako i današnji Tomiste to im prigova­ raju. Nu jer scotizam zahvaća sve toviše maha to se je i sa protivne strane stalo ozbiljnije misliti: U tom pogledu, veleč. čitateljstvu prikazujemo izjavu louvenskog profesora M. D e W u 1f a. Važnost je nje­ zina tim veća, što je ona došla s a g l a v n e u n iv e r s e u k a t . f i l o z o f i j i . Iz Louvena je počeo neoskolastički pokret, u njemu je i danas najveće stjecište kat., a ujedno i prave naobrazbe. Ali prije nego navedemo samu izjavu, želimo na nešto upo­ zoriti: 1. Neke opaske. Mislimo, da ne ima kat. mislioca, kojemu hi se u isti mah više prigovaralo, nego što se uprav pri­ govora prvaku franjevačke škole č. Ivanu Duns Scotu^Što se svega o njemu ne govori?!: — da je voluntarista kao i Schopenhauer, da uči kašnji spinozizam, da zagovara antropomorfizam, inderterminizam; opet neki u Scotu vide Sljedbenika starih Pironaca, on je skeptik, predšasnik Decartes-a, Paskala. Raznovrsnost mnijenja prevršila je optužujuć ga sa modernističkih teorija imanencije i pragma­ tizma; Što je Kant u modernoj filozofiji, to je bio Scot u skolastici. Možemo zaključiti, da je većina, inače vrsnih učenjaka, stajala na strani protivnoj Duns Scotu. To se osobito razabire iz djela Scheeben-a1), Stockla2), Haureau-a3), i. t. d. Naravski, da je ovo moralo izazvati reakciju sa strane Skotista, te uza sve protivnosti ipak fra­ njevački red u svojim generalnim ustanovama od 1897. naregjuje svojim l e k t u r i m a . d a u f i l o z o f i j i i u teologiji slijede franjevačku školu (br. 245.), ali ipak da ne zaborave i ostale naučitelje sholastične dobe. Ujedno im se zapovijeda (toč. 246.) da se kod naučavanja čuvaju pretjeranih sloboština. Iz ovoga logičko slijedi, da su Franjevci bili potpuno stalni o ispravnosti Scotove nauke, jer upravo on repre­ zentira »franjevačku Školu«. A kako se zabranjuje i prevelika sloboština, to je znak, da se ni Scot nije ni za dlaku udaljio od ortodoksnosti kat Crkve. Slavni Leon XIII., blagohotno je potvrdio ove na­ redbe i tim je sa najbolje i sa najkompetentnije stra­ ne odgovoreno na protivničke navale. U isto vrijeme i seotistička literatura po­ čela je iznova cvasti i broj se njezinih pristaša J) Handbuch der Katholisđien Dogmatik - 1873. *) Geschichte der Philosophie des Mittelalters. ii. 1865 Lehrbuch der Philosophie 1881. 3 Hjstoire de la philosophie scolastique, 1880, �70 Br. 4. — Serafinski Perivoj — 1912. množiti. Eto tako danas imamo velikili Skotista a njihov rad marno i pohvalno napreduje u Francuskoj, Belgiji, Holandiji, Španjolskoj, Italiji i Njemačkoj.1 E da se ima pred očima kratka sinteza Scotova sistema, i za to se pobrinuo O. d. Basly.2) Reklo se, da Scotov kriticizam naliči onom Kantonovom, a koliko ova objeda ne odgovara pravoj kri­ tici, pokazali su S. Belmond i O. Raymond.3 Uopće proti iznešenim prigovorima a u obranu Scoovih na­ uka, može se reći, da ifnaju veliku ulogu francuske smotre »Revue de philosophie« i »Etudes francis.caines«, te najnovija družica louvenske škole milan­ ska »Rivista di filosofia neo-scolastica«. Na četri glavne objede Scotove filosofije odgo­ vorio je savjesno i učeno bavarski Franjevac P. Minges. Sa četri oveće knjižice obranio serafinskog naučitelja. 1. od pretjeranog indeterminizma;4) 2. da je neispravno reći, da Duns Scot u nauci o moralnom činu nije davao dovoljnu važnost objektu, okolno­ stima i svrhi,5) nego naprotiv, da je istina, da on u suštini uči isto kao i angjeoski Toma a razlika je jedi­ no u formi; 3. Duns Scot nije nigdje naučavao, da je pojam opstojnosti (esse) Boga i st\ orenja, supstanci­ je i akcidenata univočan; on priznaje analogiju, ali na svoj način;" 4. objegjivati ga sa pretjeranog rea­ lizma i to je preuranjeno i neispravno.1 — ') V. »Rivista di filosofia neoscciastica«, br. 4-5, 20, otobre 1910., str. 416-417. *) Deodat de Basly 0 . F. M CaDitalia opera Beati Joannis Duns Scoti collecta 1. Praeparatio philosophica. edit. II. p. 553 in8, Havre 1908*) Isp. Rivista di fil. neoscol. 20 ctobre 1910, Članak : Da J . Duns Scoto a Kant i P. Raymonda: La pliiiosophie criticjue de Scot et le Criticisme de Kant u »Ćtudes franciscaines« aout 1909. *) P.P. Minges: Der Gottesbegriff des Duns Scotus auf seinem angeblich eszessiven Indeterminismus gepruft. W ien Verlag von Мауег, 1907. 5) Isti: Bedeutung von Objekt, UmstSnden und Zweck far die Sittlickeit eines aktes nach Duns Scotus Fulda. Izvadak iz »Philosophisches Jahrbuch« B. 19, H 4. *) Isti: Beitrag zur Lehre des Duns Scotus iiber die Univokation des Seinsbegriffes- Izvadak iz »Philos. Jahr.« B. 20, H 3-1907. Takogjer ob ovomu dobro će d o J rasprava Isoscova O M. Petazzi: »Univociti od analogia« izašla u lanjskom 1911) 1. broju sm otre »Rivista di filos. neoscolastica«. 7) Isti: D e r a n g e b i i c h e e s z e s s i v e R e a l i s m u s d e s D u n s S c o t u s , Beitršge zur Geschichte der Philosophie des Mittelalters, heraus. von Dr Bauem ker, Georg von Herling und Matthias Baum gartner, B. VII, H. 1, Munster 1908. Aschendorff. U pitanju Scotizma još se mogu proučiti i slijedeće ragje: V £tre transcendant d’aprfes Duns Scot od S. Belmonda u Revue de philosophie. Pariš 1 Janvier, te od istog auktora i u istoj smotri od 1. octobre 1909: La perfection de Dieu d’ aprćs Duns Scot; Symphorien de Mons: La distinction formelle de Duns Scot et les Universaues u „Etudes franciscaines'1, m arš 1910. Kako crnm odisti krivo shvaćaju Duns Scota isporedi pisanje učenog i marljivog O. G rabića: „Franjevački m o­ dernizam" u *S. Perivoju« br. 10, god. 1909. 2. I z j a v a p r o f. D e. W u 1 f a. Franjevac Kmilio Chiocchetti imao je prigodu, da na louvenskoj univerzi čuje prof. De Wulfa, koji je kao historičar filozofije govorio i o B. Ivanu Duns Scotu. Jer je ovim javnim predavanjem prof. De Wulf ispravio svoje nazore još od prije istaknute u svojoj velikoj i uvaženoj »Histoire de la philosophie medievale« (1905), to je O. Chiocchetti pokupio te izjave, te u obliku pisma poslao na čuvenog F ra­ njevca dr. Gemelli-a. Je r pismo ima veliku važnost u pitanju scotizma, a sastavljeno je od njegovog vrs­ nog i marljivog suradnika, dr. ga je Gemelli pod rub­ rikom » T r i b u n a 1 i b e r a« objelodanio u svojoj smotri »Rivista di filosofia neoscolastica«, a mi ga donosimo po prijevodu u cjelosti. Dragi O. Gemelli! Dok je 1909. naša smotra u kratko prikazivala djela O. Mingesa o Scotu, zaista ni ti a ni ja nijesmo se nadali, da će tek godinu kašnje oni isti zaključci (već smo fh vidjeli, op. prevod.), do kojih ie došao naš vrsni brat iz Bavarske, naići na potpuno suglasje kod najvećeg središta historično sholastične kulture a kroz usta čovjeka, koji «=fr kao malo ih — može go­ voriti sa auktoritetom historika filozofije, naročito o onom razdoblju filozofije, u kojem je Scot stavio svu svoju suptilnu kritiku u službu jedne od najvećih i najženijalnijih izradaba peripatetizma. Ovdje naime u Louvenu pred cijelim sveučiliš­ tem prof. De Wulf izjavio je, da usvaja te zaključke i ispravlja neke tvrdnje, koje je on bio iznio o franje­ vačkom naučitelju u svojoj »Histoire de la Philosop­ hie medievale«. Za izbistrenje sotističkih prepiraka, ovaj čin po mom mnijenju, preuzimlje veliku zamašitost, jer ti zaključci ne tiču se samo koje ili mnogih nuzgrednih točaka, nego baš uprav kreću se temeljnih pitanja u skotizmu. »Scota se je često puta krivo razumjelo«, rekao je De Wulf: — mnoge osvade na njegovu nauku proistječu iz nedostatnog dubljenja i sa nepotpunog proučavanja svih njegovih djela; ili se dade za­ varati od nekih prilika (similitudini), koje rabi Scot e da objasni svoju nauku. N. p. optužilo se Scota sa pretjeranog realizma, a prigodu ovoj optužbi pru­ žila je jedna poznata usporedba Suptilnog naučitelja, koju je on upotrebio. U knjizi: »De rerurn principio«, 9. 8. art. 4. p. 53, sqq (navod iz De Wulfove: Hi­ s to ir e .. . 2 vid. str. 399.) piše Scot: »Mundus est arbor quaedam pulcherrima, cuius radix et semii) Od početka godine 1911., dr. Gemelli sam je preuzeo uredništvo ove uvažene sm otre, a pismo je zvorniku izašlo u broju od 20. U 191). na talijanskom �Louvenski ptof. M. De Wulf o nauci Ivana Duns Scota. narium est materia prima, folia fiiientia sunt accidentia; frondes et raini sunt creata corruptibilia, flos anirna rationalis; fructus naturae consimilis et perfectionis natura angeiica. Unicus autem lmc seminarium dirigens et formans a principio est manus Dei . . . Odmah se reklo evo tvar (materija) n u m e r i č n o jedna a realno zajednička svim bi­ ćima! 1 ovaj tobožnji dualizam Scota — s jedne strane B o g , actus infinitus, a s druge tvar ili sve­ mir numerično jedan stavljalo se uz bok Giintherovu sistemu, kojeg je ovaj preuzeo šest vjekova kašnje. Neispravno je ovo, kaže profesor De Wulf zajedno sa O. Mingesom. Po Scotovu materija jedna, zajednička svim bićima, naprosto je proizvod ap­ strakcije i u stvari (in realta) ona je u bićima multi­ plicirana: svako biće ima svoju v l a s t i t u ma­ teriju i svoju v l a s t i t u formu. Svako je biće individualizirano: da je Bog stvorio materiju prvu, i ona bi takogjcr bila individualizirana. Čim je Scot pokazao, da je realnost individualna, ide da ju protumači na novi način: u ovom n o v o m n a č i n u tumačenja stoji osobina njegove nauke. Svakom apstraktnom pojmu odgovara u materiji jed­ na formalitas, koja opstoji u smislu bića još prije od apstrakcije — nastaje jedno pitanje: kako se dade složiti jedinstvo bića sa (curh) iormalitate? — »Evo nam jezive (delicato) točke u Skotizmu« - veli de Wulf. .Ali ipak što bilo da bilo, stalno je, da i za Duns Scota kao i za i sv. Tomu, vrijede ova dva načela: a) Pojedinac sam jest jedna supstancija; b) Univerzali su proizvod apstrakcije. U jednu riječ: Metafizika Scotova jest, kao i za sv. Tomu, meta­ fizike pojedinog (metafisika delP individuale). Iz metafizike pregjimo u teodiceju. Reklo se je »Scot je panteista, ili barem na nj naginje.« Zašto? »Jer po njegovoj nauci biće je univočno Boga i stvo­ renjima.« Ne, veli još De Wulf — slijed'' ći Nfrngesa: - pojam bića po Scotovu samo je logično »univočan«, dok je metafizično »analogičan«. Uza­ ludno bi bilo, da ovds3 ponavljam sve istumačenje, kojeg je učinio O. Minges vrhu Scotove nauke o slobodi u Bogu: već je o tom naša smotra jednom iznijela prikaz. 1 kao što u dvijema napomenutim točkama, које su, kako i vidiš, temeljne, tako i glede onoga, što se tiče naravi i upliva, kojeg ima sloboda u ljudskom životu, te o moralnosti naših čina, prof. De Wulf potpuno se slaže sa 0 . Mingesom, tvrdo stojeć na tom, da je u s u š t i n i j e d n a t e i s t a n a u k a S k o t o v a i o n a sv. T o m e . Uzevši dakle sve u obzir, možemo zaključiti, da ocjena nauke Suptilnog naučitelja, kao što i kriterij, po kojem da se rasugjuju odnošaji izmegju Tome 71 i Scota, po mnijenju ove dvojice vrsnih pisaca, dali bi se ovako svesti: 1°. Scotova je nauka u potpunom suglasju sa ostalim temeljnim pitanjima skolastike: njegova filozofska sinteza ima svoj osobiti pot­ puni i solidni odijel u polaganoj i trudnoj izradbi kršćanskog peripatetizma. 2°. Sve se je do sad držalo, da za ova dva velika naučitelja vrijedi tii pravilo, da se ne slažu, a iznimka bi bila, da se slažu: dok baš sve je naprotiv istina, i to ako se pazi nć na formu, ne na osobiti način tumačenja i poj^egjaja misli u sistem, nego na s a d r ž a j , na same ideje: u kratko na Weltanschaung. Je li ovo konačna riječ o Scotu? Ti znaš, da se mnogi priboljavaju da nije. Za ove su zaključci, koje je stavio 0 . Minges vrhu nekih točaka, odveć opti­ mistični, a to stoga, jer više ne pripuštaju mjesta njihovim sumnjama, koje se ragjaju iz njihove i ako ne posvemašnje, a to barem djelomične artiiicioznosti? Tim više pripustivši ovo suglasje, ipak ostaje riješiti jedno veliko pitanje. — Nije Ii Duns Scot pobijajući s^. Tomu, stao se boriti proti vjetrenjačam? Nije li on sam isti pao žrtvom, budući da nije shvatio angjeoskog naučitelja? — De Wulf si : ; stavio ovaj upit, ali riješavajuć ga, žalibože — bvem u pitanju ljudske slobode — naginje na straru protiv­ noj Scotu. Čini mi se , da je ovdko riješr :/je dosta radi kalno; nu jer do sada ne imamo boljeg, kojim da ga zamjenimo, to se mnogi n* ćute obvezatnim da ga poprime. Ja držim, d^ se konačno ne da izreći sud 0 Duns Scotu, nego tek onda, kad ga se bude prouča­ valo na k r i t i č n o m izdanju njegovih djela, a kojeg — kako je poznato — još ne ima.1 Ipak je stalno, da na t e m el j u d a n a š n j i h 1z d a п j a, najkompetentniji, dapače koji su jedini kadri, da vjerodostojno sude — slažu se u tom, e da što više nego li prošli vijekovi, u sklad svagjaju Scota i sv. Tomu; osobito što energično otkrivaju neke teže osvade, koje se na račun franjevačkog naučitelja opetuju po krugovim i sjemeništim, te sa najumornijom dosadom prikupljaju ih neki priručni­ ci historija filozofije, a iz ovih prelaze u članke, na konference i ___ drugdje. Zaista ovo je Iasno i ako ne možda uvjek pošteno. Pozdravljam i čestitam O. Belmondu. Tvoj svegjerni O. E. Chiocchetti 0 . F. M. Louven, 2. siječnja 1911. ’) Franjevački učenjaci u Quaracchi (Firenzal izdali su glasovito kritično izdanje svih djela sv. Bonavcnture. Sad do tosam otaca tog zavoda pripravljaju tako izdanje od »Summa heologica« Aleksandra Halesa u 12 vol. od istih se je otaca nadati, da će oni prvi objelodaniti kritično sva djela Duns Scota. �Br. 4. 72 Serafinski Perivoj — 1912. 3. Z a k 1 j u č.a k. Bez sumnje je, da je prof. De Wulf na temelju nih i objektivnih zaključaka. Filozofija suptilnog dok­ tora izmegju svijuh drugih sholastika, zahtjeva izvor­ no proučavanje i to svijuh njegovih djela. Tim je nužnija kod njega ova kondicija, što ga se površnim istraživanjem često puta krivo razumi. Iz ovog nerazumljenja potječe većina onih osvada proti Duns Scotu. Ovako se dade razabrati ne samo iz znan­ stvenih rasprava, nego i iz privatnih disputa, gdje se često dogodi, da kad se i najžešćem tomisti ob­ jektivno razloži Scotovo mišljenje, na svršetku ti prizna, da je on bio drugačije informiran i sad da ne ima ništa proti. U čemu je ipak prof. De Wulf ostao pri svojoj, to se i mi nadamo sa O. Chiocchettiom, da će se i to vremenom poravnati, osobito kad dobijemo novo kritično izdanje svih Scotovih djela.1) Kad tada scotizam zahvati to veće dimenzije, hoće li biti od toga koja korist? — Odgovor je lak i to da hoće. Veliki katolički mislioci sliče zlatnim rudnicima. Rudnik mi imamo, zlato posjedujemo. Tako i danas po djelim Bonaventire, Scota i Tome imamo temeljno oružje za obranu sv. vjere i prava J) Kritičnom izdanju svih Scotc.ih spisa mn^go će Vo ristiti nota, što ju je objelodanio historik i matematičar Petar Duchera u „ A r c h i v u m f r a n c i s c a n u m h i s t o r i c u m , " 1910 broj 4: Sur les mateorologicorum libri quatuor faussemant attribues a Jean Duns Scoto. Po nazoru ovog vrsnog historičara ta djela imala bi se izbaciti iz Scotovih knjiga, jer da ih on nije napisao. Iz humanitarnosti proti katolicizmu?! I u hrvatskim je zemljama, rekao bi, unišlo u modu da se bez obzira napadaju i vrijegjaju katoličke svetinje. Golobrada, raspasana, liberalna, naprednjačka mladost misli, da je svu mudrost zakupila, kad se s nekoliko glupih viceva proti katoličkoj Crkvi i njezinim predstavnicima istrče. Stara na­ predna gospoda slijede primjer svojih sinova, pa se i oni u svome pomlagjenome žaru osjećaju inteligentnim, modernim, humanitarnim, kad u ime napretka, slobode, čovjekoljublja, nekakve modernosti izaspu pregršt osvada proti katoličkoj ideji i njezinim pionirima. Grjehota, što se ta gos­ poda irjesu našla mjeseca siječnja 191?. u nujve ćemu gradu Amerike New Yorku i prisustvovala svečanostim, kojim je najmoderniji velegrad pred­ stavnika katoličke Crkve, kardinala Farley-a u nevigjenoj mjeri obasuo . razuma. Sto se rudnici više kopaju, to se i zlata više nahodi. Slično je tomu kod velikih filozofa. Njihovo proučavanje otkriva nam novih misli i boljih vidika, a što nam je sve od velike vrijednosti. U današnje doba, kad svaka prava znanost na temelju tradicionalnih principa traži novih puteva e da bolje odgovori modernom duhu ni katolička nauka niti zaostaje a niti smjede zaostajati, već »v ev e t e r a n o v i s a u g e r e « . Scotovo proučavanje i danas nam u tom potpomaže. A da će i ubuduće, to je lahko razumjeti, kad znademo, da je sistem Scotove škole — osobito i gde je to dozvoljeno u teologiji — više izragjen po naravnim zahtjevima razuma i prepreten je snažnijim logičnim dedukcijama. Ob ovomu ćemo se tim lakše uvjeriti, što dublje zaro­ nimo u Scotove principe i silogizme. Kad je ovako, prava znanost i dosljedno kat. nauka ne smije se ništa bojati od procvata scotizma. Angjeoski naučitelji i veliki sv. Toma uvjek će — sa svojih osobitih razloga — u glavnom ostati vogja kat. škole, ali valja dobro razumjeti, da niti objektivna znanost, niti Tomizam a pogotovo kat. Crkva ne po­ trebuju nikakovih pristranosti, nikakvih nekritičnosti, a načelno je protivna svakim osvadama. Stvarna i učeniačka izjava louvenskog profe­ sora M. De Wulfa puno će kod objektivnih učenjaka razbistriti pitanje Scotizma. Bilo bi dakle razložito i pravedno, da i h r v a t s k i z a n i m a t e l j i uvaže ovo priznanj e pr v a ka u hi s t or i j i shol asti čke filozofije. Neću spominjati sve ono slavlje, koga su američki katolici svom duhovnom poglavici priuredili, nego samo spominjem to: da je s t o dva desetpet ne-katolika novoimenovanom kardinalu priredilo kraljevski objed u New Yorku, WaIdorf Astoria, na koji je bilo pozvano sve što ima bogatijeg, prosvjetljenijeg u nekatoličkom amerikanskom gradu. Izmegju visoke gospode bio je pozvan sam predsjednik Saveznih Država W. H. Taft. Ovom svečanom prigodom kardinal Farley bio je predmetom burnih ovacija. Izmegju mnogobrojnih govornika istakao se je sam namjesnik i načelnik New Yorka, veliki rabin dr. Gimmermann. Ame­ rički posjednik W. H. Taft, jer je bio zaprije­ čen osobno prisustvovati, upravio je priregjivaču ovoga sjajnoga carskoga objeda slijedeće pismo, koga �u prevodu donosim našim Iiberalcima i dobrim kato­ licima na razmišljanje: Washington, 26. siječnja 1912. Dragi gospodine Metz: Žao mi je, što ne mogu prisustovati objedu, priregjenu u počast kardinalu Farley-u prigodom njegova promaknuća na visoko dostojanstvo kardinala rimo-katoličke Crkve. Obilježje priregjenog objeda dokazom je velikog napretka u amerikanskom društvenom životu u duhu uzajamne snošljivosti i pravog bratstva izmegju onih, koji su predstvnici raznih vjeroispovijesti i do­ tičnih organizacija. N e k a t o l i c i i m a d u s t o menata, framazona, koji su izvojštili pobjedu svako­ vrsnim makinacijama u nesretnom Portugalu. Libe­ ralnoj je gospodi bio dodijao jaram sužanjstva, u ko­ je ga je, kako oni kažu, bilo strovalilo kraljsko žezlo i papina tiara. Program je nove framazonske vlade, u čijim rukama stoji sudbina portugalskog naroda, slijedeći: n e o g r a n i č e n a i n d i v i d u a l n a i d r u š t v e n a sloboda. Čujte, čitaoci, pa dobro upamtite, kakva je na djelu ta moderna liberalistička sloboda! Danas u Portugalskoj, toj najmodernijoj i najprosvjetljenijoj državi, kako se hvale naši liberalci, leži u tamnicama ništamanje,- nego č e t e r d e s e t h i l j a d a bijednih utamničenika! Pitati će te, zašto r a z l o g a , da j a v n o i z r a z e s v o j e v e l i k o je ta najliberalnija vlada s njima tako okrutna? Znate poštovanje katoličkoj Crkvi radi zašto, jer utamničenici neće da priznadu zločinstva, koja su liberalci pri revoluciji u Portugalu počinili. njezina blagotvornog upliva u dr ud r u š t v u , j e r s e o n a n a j ž i v l j e o p i r e p o ­ Oni neće, da misle onako, kako slobodni zidari žele. Ovo je jedini uzrok, radi koga, tobože humanitarna g u b n i m a n a r h i s t i č k i m n a u k a m a i j e r je vlada, onako na nečovječan način nevine ljude u ona s n a ž n a z a š t i t a vl asti , reda i za­ zemaljske podzemne tamnice trpa. Ni po jada, da k o n a . Činjenica, da je Vrhovn’ Glavar Crkve po­ se s tamničarima po ljudsku postupa! Ni poganski častio ime amerikansko, imenovavši kardinalima tri pisci nijesu sličnih grozota u Nerona i Dioklecijana Amerikana, izvor je dike i ponosa za nas sve zabilježili. Na hiljade se bijedne čeljadi u podzemne Amerikance, najradosniji, što' su na to dostojanstvo prostorije zajedno smješća tako, da je bjelodano dokazano, da ih je na stotine od gladi i svake ne­ uzdignuti naši zaslužni i vrijedni gragjani. volje, usred najgroznijih muka, ostavljeni od svojte Molim Vas, da me cijenite svegjerno iskrenim i iodbine, u smradnim tamnicama smrt našla. I ovako čestitanja kardinalu Farley-u, koji me sa svojim je postupanje još prava blagodat, kad se znade, da prijateljstvom časti još od mnogo godina. su mnogi tamničari u daleke portugalske kolonije Molim Vas, da me cijenite svegjerno iskrenim odvedeni i da ih je tamo nevidom nestalo. Uzalud je rodbina tražila svoje mile; uzalud se mučila, da William H. Taft. bi barem mrtva tjelesa svojih dragi po zadnji put Iz pisma se razabire, da predsjednik ne gleda mogla da vidi i poljubi. Na hiljade je jadnika brodo­ toliko na osobu kardinalovu, koliko na blagotvorni vima se uputilo u portugalsku Sibiriju, ali je liberalna upliv katoličke Crkve na moderno društvo. Ovo je vlada našla načina, da ni jedan tamo ne dopre. Ako ono, što nas zanima i što našim nazovi — napred­ je ko i došao u zemlju sužanjstva, tamo je pod bla­ njacima stavljamo na razmišljanje. Ako su naši gim milovanjem liberalnih činovnika nenadno iščehrvatski liberalci toliki megalomani, zanešenjaci, zao. da se drže prosvjetljenijim, čovjekoljubivijim mo­ Evo vam primjera slobodne portugalske države! dernijim nego je predsjednik Taft i najuglednija Ne misliš li, kako hoće framazoni, moraš u ime mo­ gospoda amerikanskog velegrada, tada neka slo­ derne slobode u tamnicu, u more, moraš od mača bodno i dalje blate ugled katoličke Crkve, ali neka ginuti!! Grozne li ironije! Moderni liberalizam i znadu, da je nigda, u prosvjetljenom društvu om- njihovo postupanje!? Pri ovakim grozotama morao raziti neće, nego da će ih pri njihovom nezahvalnom bi i naš hrvatski narod da vidi, kamo bi i nas libe­ ralne stranke dovele, kad bi se vlasti dokopale. poslu pravo moderni i liberalni ljudi samo sažaljivati. — S Miljevaca. U Ime slobode četrdeset hiljada zarobljenika! Liberalna je Štampa svih evropskih zemalja, ne izuzevši ni našu hrvatsku, s neopisivim veseljem pozdravila pobjedu portugalskih razvratnih ele­ Proti ovakom liberalizmu rat do istrage, a bori­ mo se za slobodu pojedinca i društva u duhu Isusovu! — G. Turski Koran i katolički katehlzam. Talijanska vlada namjerava u zaposjednutom dijelu Tripolisa �74 Br. 4. — Šerafinski Perivoj. — 1912. osnovati talijansko-arapske učione. Ovaj je pothvat u sebi pohvalan. To je jedna izmegju najvažnijih misija kulturne evropske države. Izdan je nalog od talijanske vlade, da se u tim školama mora urogjenicim, pristašama islama koran predavati i po njemu arapsku djecu brižno uzgajati. Za učitelje korana biraju se Arapi. Mi ovaj korak talijanske oblasti razumijemo. Nikomu dozvoljeno nije tugje vjersko uvjerenje vrijegjati ili ga bezobzirno omalovaživati. Ne samo to, nego je prirodno, a i pravedno da se inovjerci u svom religioznom pogledu po sojim propisima podučavaju. Ima nešto što tali­ jansku vladu baš u pogledu religijoznog odgoja trsati i sto najzasukaniji liberatac mora da osudi. U Tripolisu Italija zapovijeda, da se turskoj djeci koran tumači, d o k n a j s t r o ž i j e zabran j i v a k a t o l i č k o m s v e č e n i k u , da k a t o ­ l i č k u d j e c u u k a t e h i z m u p o d u č a j e ! Ovo je snošljivost, liberalizam moderne mlade Italije!?! ako liberalizam nije tiranija najgore vrsti, nebi se, mogle u pogledu religiozne katoličke obuke onakve tiranske, nekulturne, nesavjesne zapovjedi izdavati. Bože nas učuvaj slobode i n ipredka, kako ga talijanski slobodni zidari shvaćaju! — O.P.G Anton G ančević, O. F . M .: Najnoviji prevodi »Fioretti-a«. Irski mjesečnik »The Franascan Terciary« počeo je sa novom go­ dinom donositi u prevodu krasne Franjine F i o r e tt i-e pod naslovom »The Little Flowers of St. Francis«. Prevagja ih profesor Berlitz-ke Škole u Cork-u Shemu* O’Sullivan. Uvod k ovom prvom irskom prevodu napisao je Father Paschal Robinson, koji nam u kratko riše zanimivost i važnost toli omiljelih Franjinih Fioretti-a. Sjetimo li se, da su »Fioretti« najtočniji odraz religijoznog življenja u srednjem vijeku, onda se ne ćemo čuditi, što su se »Fioretti« počeli prevagjati u svim mogućim evropejskim jezicima. Ovih dana uprav izlaze »Fio­ retti« i na japanskom jeziku po profesoru Anesaki-u sa Tokio-skog sveučilišta. Tim nam sve to jasnije biva, kakovu ulogu igra u svijetu nekadašnji samotni »poverello« sv. Franjo. Ko se želi uspješno pozabaviti i sa irskim prevodom »Fioretti-a«, nuždna mu je kratka uputa za gelički jezik stručnjački napisana od Rev. T. A. Fitzgeral-a, o. F. M. VJESNIK. NAŠA DOMOVINA. Ministar Bilinski biskupu Mišiću. Prigodom naimenovanja za mostarskoga biskupa presvj. je g. Mišić primio svu silu što usmenih, što pismenih, što brzojavnih čestitaka. Megju brzojavnim je i ministra financija ekscelencije Bilinskoga. Ekscelencija Bilin­ ski puno se veseli, da je član prezaslužne redodržave Bosne srebrene postigao tu veliku crkvenu čast, te nastavlja: » Mo l i m V a s d a b u d e t e u v j e r e n i e ć e mi d o b r o F r a n j e v a c a , k o j i su s t e ­ kl i n e p r o c j e n l j i v i h z a s l u g a po s t a n o v ­ n i š t v o B o s n e i H e r c e g o v i n e bi t i uvi ­ j e k na s r c u. « Na trećoredski sastanak! Na 28. ožujka poslao je zagrebački gvardijan na vogje i prijatelje trećega reda sv. Franje okružnicu, u kojoj im megju inim i ovo piše: »Kongres vogja III. reda sv. Franje biti će u Zagrebu u franjevačkom samostanu, na 4., 5. i 6. rujna o. g. 1912., što ovime javljam svoj braći u sv. Franji znanja i ravnanja radi. Želio sam, da se drži taj kangres u velikim praznicima sredinom srpnja, ali s razloga, što ću morati u to vrijeme biti službeno otsutan, i što će se o. g. i kapitul obaviti u našoj redodržavi sv. Ćirila i Metoda, moradoh opredijeliti kongresu navedeno vrijeme, kad će moći velečasna braća, koja idu na megjunarodni euharistični kon­ gres u Beč (12., 13. i 14. rujna), prisustvovati usput i kongresu trećoredskih vogja u Zagrebu. Kongres vogja trećega reda svršava se 6. rujna u petak, da se mogu lako vratiti kući do nedjelje (8. rujna) oni vč. oci, koji moraju biti na dan Gospodnji kod svo­ jih stada . . . Nacrte rasprava razdijelih megju hr­ vatske provincije našega reda, dok nekoja temata pridržajem zastupnicima ostalih redova sv. Franje Želim, da dogje na sastanak što veći broj vogja tre­ ćega reda i uopće svih onih, koji se zanimaju za treći red, pripadali ma kojem ogranku serafinskog stabla. Poraditi ću, da budu zastupana i braća domi­ nikanci, kao i gospoda svjetovnoga klera, koje će zanimati predmet zagrebačkog kongresa. Za vreme­ nite potrepštine učesnika brinuti će se -»Vodstvo III. Reda« u Zagrebu«. Iza ovoga o. Radić donosi u svo­ joj okružnici krasni rasporegjaj tema, koje radi preopširnosti izostavljamo. Nro. 225. Provincialatus Franciscanorum Bosnensium. Facultate a s. Congregatione Consistoriali obtenta praesentium vigore concedimus omnibus et singulis Patribus fratribusciue ordinis s. Francisci Provinciae Bosnae-Argentinae ciuatenus obire et r> tincre valeant officia in arcis vel mensis ruraJibus (»Montes pietatis«) non obstante decreto ejusdem �75 Književna šmortna. s. Congrg. Consist. de die 18. Novembris 1910. eadem quibuscumque sacerdotibus prohibente, et quidem ad beneplacitum nostrum. Monemus tamen omnes et singulos, ut in memoratis officiis omnem curam adhibeant, ne quid ех inconsiderata actione male gestum inveniatur, neve ех mala administratione scandalum damnive periculum oriatur. Similiter mandamus omnibus et singulis, ad quos principalis directio dictorum »Montium pietatis« spectat, ut in fine cujuslibet anni conspectum introitus exitus concreditarum pecuniarum ceseraque, quae ad id spectant, mittant ad Ministrum Provincialem. Peramanter omnibus et singulis seraphicam benedictionem impertimus! S a r a j e v o , die 9. Aprilis 1912. Fra Aloysius Mišić o. m. Hercegovci svome biskupu. Cim je redodržavnik Bosne srebrene Mišić imenovan mostarskim biskupom, odmah su ispred franjevačke hercegova­ čke redodržave došli preč. Ambro Miletić i post. fra Blaž Jerković, te su osobno novoimenovanoga bi­ skupa Mišića pozdravili. Štovateljima sv. Antuna javljamo, da je stara crkva sv. Antuna u Sarajevu već porušena. Dne 26. ožujka počeli su se temelji već kopati, a 30. postav­ ljati. Gragja vrlo lijepo napreduje, a graditelj g. Fra­ njo Holz, koji se je u Kr. Sutješci i u Podmilačju producirao, jamči da će i u Sarajevu postići naj­ ljepše uspjehe. Sve štovatelje sv. Antuna lijepo mo­ limo, da svojim novčićem pohrle u pomoć ovome no­ vome pothvatu na čast sv. Antuna. Milodari se mogu slati i na uredništvo »Seraf. Perivoja«. Sarafinska Udruga. Svjetovni bogoslovi u Senju zaveli su u svome sjemeništu treći red sv. Franje Asiškoga, te poput onih u Zagrebu osnovali Serafsku udrugu. Ugledala se u njih i druga bogoslovna sjemeništa! RIM. Papa postavlja u Rimu redovnike za župnike. »Katolički List« u svome broju od 14. travnja piše: »I ako vječni grad broji okolo 400 crkvi, ono kako se je Rim osobito u zadnje vrijeme naglo počeo širiti, nastala je potreba u novim predjelima držati i nove župe i nove crkve. Poznato je, kako je u spomen jubileja Leona XIII. u novom gradskom kotaru preko Tibera prilozima čitavoga katoličkoga svijeta izgragjena crkva sv. Joahima, a tako je u zadnje doba sv. Otac Pijo X. živo nastojeći, da duhovnu pastvu što bolje ustroji, podigao u Rimu njekoliko novih župa, a s njima i njekoliko upravo krasnih kuća Božjih. Na jugu Rima u blizini Monte Testaccio, koji je nastao od crepovlja polupanoga i amo svezanoga sugja, sagragjena je župna crkva S. Kamila de Lellis, van glasovite Porta Pia, kuda su 1870. provalili Piemontezi, opva je crkva sv. Josipa, a baš zadnjega Josipova posvećena je istome svecu nova župa pri Porta Triomfale. Kako je sv. Otac »pastoralni papa«* ima­ jući oštroga oka i velikoga srca za dušobrižne po­ trebe vjernoga puka, nema sumnje, da će on za koju godinu organizirati pastoraciju rimsku, da će biti na uzor svemu katoličkome svijetu. Zanimivo je, da u mnogim novim rimskim župama dobivaju redovnici curam animarum«. Koje novine ne smiju čitati Franjevci? Kako razne novine pišu redodržavnik je rimske franjeva­ čke redodržave sebi podložnim Franjevcima zabra­ nio čitanje i pretplaćivanje na slijedeće novine: na milanski U n i o n e, turinski M o m e n t o, bolonski A v v e n i r e d’ I t a li a, bergamski E c c o i rimski C o r r i e r e d ’ I t a l i a . Povod je zabrani taj, što su ove novine zaražene modernizmom. KNJIŽEVNA SMOTRA. Prikazi i ocjene. Dr. Milan Prelog, Povijest Bosne od najstari­ jih vremena do propasti krajevstva. Ima tomu više godina, da Bosanac i Hercegovac, te lju­ bitelj prošlosti Bosne i Hercegovine zalazi u knji­ žare i traži povjest Bosne i Hercegovine i da, ne našav ju, uprav s nekom indignacijom iz istih izlazi. Prof. Klaića: Povjest Bosne; Kneževića: Kratku povjest kralja bosanskih itd., te Pad Bosne i Bašagića: Kratku uputu u prošlost Bosne i Herce­ govine (1463.— 1850.), a pogotovu našeg mučenika Jukića: Zemlopis i povjesnicu Bosne već je vrlo te­ ško i kod specijalista bosanske povjesti naći, a kamo Ii u knjižarama na raspačavanju. Uza sve to Jukića povjest ne može podnijeti današnje kritike. Kneže­ vić je svoja djela pisao zadojen prevrućim lokal­ nim patriotizmom, u Bašagića fali prijeglednost, u Klaića uz neke ispravne nedostatke fali i Kneževića stil. Mislimo da su ti vapaji i nedostatci prinukali i dra. Preloga, gimnazijalnog profesora zemljopisa i povjesti u Sarajevu, da je ove godine objelodanio svoju: P o v i j e s t B o s n e od n a j s t a r i j i h v r e m e n a do p r o p a s t i k r a l j e v s t v a . A da li je dr. Prelog u svome pothvatu uspio? A priori teško je na to odvratiti. Generalno možemo samo to reći, da djelo dra. Preloga ima svojih i dobrih i zlih strana. Dobro je, što je djelo dra. Preloga kratko — iz­ nosi samo 78 stranica. Uz to je dosti prijegledno. Stil je lagan, tako da bi ga da nije nekoliko znan­ stvenih potrebnih i nepotrebnih termina mogao i najprostiji seljak s nasladom čitati. Uz to je dr. P re­ log i mnoge nove publikacije zgodno upotrebio. Megjutim djelce dra. Preloga ima i svojih ma- �?6 6r. 4. — Serafinski Perivoj. — 1912. njaka. Najglavnija je ta, da djelo nije pisano po izvo­ rima, nego po literaturi, a ni ovo sve nije poučno. Odatle u dra. Preloga mnoge neispravnosti i zastar­ jela mnijenja. Da svoju tvrdnju potkrijepimo, navest ćemo samo nekoliko konkretnih slučajeva. Dr. Prelog kao i pof. Klaić, dr. R. Morvat, dr. Truhelka i drugi tvrdi, da je uz patarenstvo pri­ onuo i sam Kulin Ban (str. 14. i 16.). Nu ovo mnijenje danas se teško može održati. Istina od izvora to tvr­ di pismo dukljanskoga i dalmatinskoga kralja Vukana, pisano papi Inocenciju III. (Fermendžin, Acta Bosnae, str. 5.), ali Kulin Ban to niječe, dapače on tvrdi, da je patarene samo radi toga trpio » j e r i h j e d r ž a o ne z a k r i v o v j e r n i k e , n e g o z a k a t o l i k e « — »quod eos non haereticos sed catholicos esse credebat« (Theiner, Monumenta Slav. Merid. I., str. 15.) Na »Boilino Poili« prvaci se pa­ tarena 1203. odriču svoje zablude, a o Kulinu se samo veli. da je to sve bilo u njegovoj prisutnosti a f a v o r i b u s b a e r e t i c i s, q u o s a r c li i e pis c o p u s S p a 1a t e n s i s d e s u a p r o v i n c i a e х u 1a v i t . . .« (Fermendžin, Acta Bosnae, str. 7.). Ako bi ovaj fragmenat bio vjerodostojan, onda bi Kulinu Banu produljili vladanje barem sve do 1215. U tome bi slučaju, znajući, da Kulin počimlje vladati 1180., u dlaku bila istinita i Farllatijeva predaja, koja tvrdi, da je Kulin 36 godina Bosnom vladao. »Quеш a n n o s s e x et t r i g i n t a B o s n a e p r a e f u i s s e t r a d u n t « (Farllati, lllyricum sacrum, tom. IV. str. 47.). Iz svega ovoga, te iz toga, što ne držimo, da je Kulin igda bio pataren, slijedi, da dr. Prelog (str. 18.), kao idr. Truhelka (Glas. zernalj. muzeja, 1898. IV.) bez temelja zaključuju, da je Ku­ lin Ban izmegju 1203.— 1204. sazidao onu crkvu u Kučevskome Zagorju, što joj se je neke godine nat­ pis našao u Muhašinovićinia kod Visokoga. Na 30. stranici dr. Prelog piše: »Osobito je živahnu dieiatnost razvio za 51јера|1а Kotromanića n k V o ^ o s n a e « “(Theiner, Monum. S.'M -'str. Peregrin (1349.-1356.) Stjepan K. živo Mislimo dakle, da je Kulin Ban bio samo pokrovi J poniagap^egova nastojanja, obratio se^pace pi telj patarena, a ne pataren, prern se je u -eunjemu srnom па papu Klementa VI. da pošalje Peregrinu pomoćnike , koji znadu nauk vjere i koji su vješti vijeku i takav kažnjavao istim kaznama, kojim i kri- slavenskom jeziku ili bi ga barem mogli naučiti«. vovjernici. Ovoga je mnijenja i P. Aleksandar Hot- Nadalje traži ban, da bi se biskupu bosanskome ier (Dr. Šarić, Spomenknjiga, str. 68.). dozvolilo, da može sam u Bosnu pozvati redov­ Na 17. stranici dr. Prelog ’aspravlja o obra­ nike . . .« Iz луо par* riječi najbolje se vidi, što je ćenju patarenskih poglavica, ce eli: »Godine 1203. grabiti vodu iz loka\ ал a šta iz izvora. Da je fra sastade se zbor patarenskih poglavica na Boljmom Peregrin i kao biskupjm no djelovao za dobro Cr­ polju (apud Bosnam juxta fliimen) kod Visokog.« kve i naroda u Bosni o tome nema sumnje, to do­ Na prvome mjestu upozorit nam je, d . u visočkoj nekle tvrdi i ugarski Ijetopisac Ivan Thurocz (Rad. okolici nema Boljina Polja, nego Bijelo Polje. Na jugosl. akad. VIII. str. 124.—5.) Ali fra Peregrin drugome mjestu izrazujemo, d^ se i opet s ovim mnijenjem, koga i prof. Klaić i :iatinić slijede ne je s banom Kotromanićem takogjer puno za Crkvu možemo nikako složiti. Bjelo Poiie nije uz riieku i narod radio i ko prosti vikar bosanskih Franjevaca. I upravo rad^ toga rada i radi njegova uskoga odBosnu — apud Bosnam juxta flunieH. 1) Zenici se nošaja prema Stjepanu Kotromauiću neki ga usponalazi neposredno uz Bosnu Bilino Polje. Puno nam regjuju s d r ž a v n i m k a n c e l a r o m « , a drugi se vjerojatnijim čini, da je to polaganje vjeroispo- s m i n i s t r o m i z v a n j s k i h p o s a l a « , a svi vjesti pred papinim delegatom Ivanom de Casamas glasovitim Himenesom. Pa i ono pismo, ris 8. travnja 1203. bilo na Bilinome Polju u £enici, općenito ? što ga je Stjepan Kotromanić pisao Klementu V!.. nego li na Bjelome polju. S nama se i u ovome slaže ^ nije ga pisao za fra Peregrinova biskupovanja, nego i P.Hoffer. (Dr. Sarić, Spomenknjiga, str. 68.) Kada je Kulin Ban prestao vladati još je tajna za vikarevanje. Ban S. Kotromanić spomenuto je pod pečatom. Prof. Klaić (Poviest Bosne str. 65.), pismo pisao 3. t r a v n j a 1347. (Fermendžin, Acta dr. Truhelka (Glas. zernalj. muzeja, 1898. IV.) i drugi Bosnae, str. 28.—29.), a fra Peregrin je bosanskim drže, da mu se ime gubi 1204. Njihovu mnijenju pa- biskupom postao istom 28. s i j e č n j a 1349. trocinira dr. Rački (Rad. jugosl. akad. VII., str. 145.) Takovih majnaka u djelu dra. Preloga ima još, Megjutim megju kratkim sadržajima zagubljenih pi­ ali mi ih dalje nećemo da parbičimo i u »Seraf. Peri­ sama Inocencija III. (1198.— 1216.) na ugarskoga voju« izlažemo, jer većina se ovih manjaka osniva kralja nalazi se i jedan, polag koga bi Inocencij III. na generalnoj gore istaknutoj pogrješci, što se djelo i 1215. ponukavao ugarski dvor, da prisili Kulina nije pisalo po izvorima, nego po literaturi i što se ni sva literatura nije proučila. Djelo se nabavlja u Bana, da se okani protežiranja patarena: » quod Sarajevu kod .1. Studničkc i druga. Dr. Jelenić. C u l i n u m b a n um c o m p e l l a t d e s i s t e r e .Serafinski Perivoj" izlazi na dva arka svakog 15. u nij.; godišnja cijena 5 K, — za gjake, trećoredce i siromahe 3 K. Rukopise, pretplate reklamacije prima uredništvo u Sarajevu. (Bosna, Sarajevo, franjevački\ samostan). Odgovorni urednik: dr. o Julijan Jelenić. Tiskara Vogler i drugovi u Sarajevu. �MILODARI: za gradnju crkve sv. Ante Paduanskoga u Sarajevu. (U mjesecu travnju i svibuju 1911.) Fra Domin Pavlović (Breške) 20 K, Obitelj Lakatoš 9 K, vlč, g. Milan Crnek 100 K., Suzana Ruppert 2. 80 K, Župa Petrićevac 27 K, Burgmaejer Pfarrert 3 K, Vilim Servis 5 K, N. N. (Tolisa 3 K, Gjga Katalinić (sakupila) 24. 12 K, Rozalija Horvat 2 K, „Glasnik sv. Anteu 107. 80 K, „Glasnik sv, Ante" za (zvono) 24, 80 K, M a g a r e t a K o ž e nj i 5 0 0 K, Lucija Begović 1. 40 K, Elizabeta Horvat 1 K, Johana Veiner 1 K, Ema Glumac 2 K, Otilija Andrašić 2 K, Anica Jovanović 2 K, Joka Davidović (sakupila) 9. 10 K, Pavo Jazvo (Livno) 20 K, N. N. (Livno) 1 K, Gosp. Sokolić (sakupio) 7. 40 K, Marija Lisac 4o K» (na temelj) 10 K, (za zvono) 50 K, obitelj Lakatoš 8 K, pošt. o Fra Franjo Štepanek200 K, Sarajevski trećoredci 2o K, Katica Jović (sakupila) 25. 30 K, Zwiefelhofer 3 K, Obitelj Marušić 0. 60 K, M. P. o. Provincija. 5o K, N. N. (Ilidže) 10 K, Članovi (Sarajevo) 8 80 K, Lucija Putre 4 K, N. N. (Slavonija) 1 K, vlč. oo. Trapisti 100 K, Gjga Sczenzen (skupila) 31. 60 Kl Župa Ulice (članarna) 26. 60 K, Suzana Ruppert 2. 50 K, Ana Gašić 1 K, Kata Cvitan 7. 40 K, Anton Homijš 2 K, Župa Sutjeska 59. 40 K, Joka Davidović (sakupila) 9. 80 K, Vilim Servis (Gacko) 5 K, Gosp. Sokolić (sakupio) 8 K, Ivan Kramarić 5 K, Ivan Mutić (VareŠ) 10 K, Teodor Gračanin 1 K, Ggja Katali­ nić (sakupila) 2 5 ,2 0 K, Janja Pitić 2 K, Gdja Horvat (sakuni’.đ) 9. 20 K, Franjevački samostan (Sarajevo) 500 K, Andrija Slokar 2 K, Članovi (Sarajevo) 12. 20 K Hrvats anka zanosnu i негсодсгппи (dioničko društvo). Uplaćena aic.ficka glavnica 2.0 0 0 .0 0 0 kruna. Centrala u Sarajevu. ?odiivžni(e: Mostar i Tuzla. Preuzima uloge na uložne knjižice te ukamaćuje iste uz 4 %% čistih. Eskom ptira i reeskomptira mjenice i tražbine. Daje zajmove na tekući račun. Kupuje i prodaje vrijednosne papire, devise, valute. Zalagaonica prima Unovčuje mjenice, izžrijebane, vrijed­ nosne papire i kupone Pohranjuje svakovrsne depozite i upravlja njima. Izvršuje isplate i naplate na svim trgovačkim središtima tu - i ino­ zemstva. u zalog sve dragocjenosti dragulje i ostalo. k ao : srebro, zlato �UTEMELJENA GODINE 1882. UTEMELJENA GODINE 1882. Tiskara i litografija Vogler i dr., Sarajevo (Komanditno društvo) TelefoD broj «8. ćemaluša ulici m . Najstarijaknjigotiskara ш ? “"т uBasni iHercegovini шшмгпшт | ; | m alerlliilr: 'trojsvlpa. T Preporučuje sc za molitvenika, pov; inica^ poslova, što ukusnom izrad "1 njćkladni'i djela, brošura, n Kai ta, kao i svih - uku zasjecaju sa ■ ^ r c n ije cijen e. Moderno uregjena к Ш Ј д О У в Ш Ј С а , izragjuje sve vrsti uveza za knjižnice, velečastne župne urede, škole i privatna poduzeća, — Uvezi obavljaju se po naručbi: u papiru, platnu i koži. Vanjske nnručbe obavljaju sc №o l točno. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/238513870710d7aefbc986e1c1366781.pdf a979732e9af85fa1b1f13ee7c99fe7a4 PDF Text Text serafinski Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU BROJ 5. i 6. SARAJEVO, 15. SVIBNJA -LIPNJA 1912. 001). XXVI. Privilegovana zemaljska banka ZA BOSNU I HERCEGOVINU uvela je novi način štednje podesan za svakoga! Da uzmogne Slediti sa uspjehom i u najmanjim svotama, a da ne mora često ići u banku. Privilegovana zemalj. banka za Bosnu i Hercegovinu nabavila je zgodne male vrlo lijepe privatne kutije za štednju iz čelika ' Kad se 1kutija napuni ili prije u zgod­ (vidi sliku), koje ona po želji ustupa nom času, ali svakako svakoga ili svako svakome uz uplatu od G kruna (trošak dva mjeseca donese se u ‘banku ili na kutije), koji se uložak vraća, kad se ku­ Tijestima, gdje banka nema podružnice tija opet preda zavodu. na odregjeno mjesto, gdje će se kutija Te kutije može svaki ponijeti k otvvirili sa tamo spremljenim ključem, ih ima u svako doba pr novac iz nje prebrojiti i upisati kao zaključane, i napose uregjcne za I log u uložnu knjižicu. Ta se pak knjii papirni novac, te je vagjenje i i mučuje vlasniku, koji može po tom danje novca zapriječeno patenti’ volamn, koje su iskazane u knjižici spravom. Kovani se novac ufc- ;aj~ slobodno raspolagati. prostrani otvor I f. do^im г 0 v’ se način štednje prema tome osniva novac savije i utura kroz šupljili*. 0 na . >incipu, da s£ jednom spremljena protivnoj strarn. iju ne može opet olako dignuti, nebo se mora donijeti u bank., gdje laćuje, :a ulog na ukarnaćenje i najmanji Mtnjni. za 4*so»e fcmi - stali iznos. Ovaj način štednja osobit je i da šlede samo u malim ^vo­ muliće i u tama, napose za obrtnike i rad za stolna udruženja i sabiranje Д п smis] prinosa za razne društvene, osigui iv; iće. dobrotvorne i obožne svi i za osobe, koje stanuju u udaIjenim mjcstbi a, igu sva eti u banku. tei Ovaj način štednje ima zadaću, da smisao za štedenje koje kod kuće leže u ormaru priveđe ukamaćenju I ako se ssmo na helere štedi, mogu na taj nac. ’ Ц ш Koducvno samo 20 helera stavi u kutiju, zaštediće kroz godinu dana 75 kruna, za pet godina oko 400 *- :ш., . za i0 godina oko 900 kruna. Što se u malome stavi u kutiju neće nikomu uzmanjkati, dočim će se svako iznenaditi i poradovali uspjehu u glavnici, koju će tako postići. Da se dobije takova kutija, dosta je doći u bauku i javiti adresu ili pisati. — --------------------------------- *----------------------------------------------------------- ^ ? Cjubljanska kreditna banka ^ Podružnica n Sarajeva. Centrala u Ljubljani. Podružnice u Spljelu, Trstu, Celovcu, Gorici i Celju. Dionička glavnica K 8,000.000-— PriCuve preko K 900.000-— Prima uloge na štednju na uložne knjižice A li 01 , . ., .... . i tekuće račune i ukamaćuje ih sa 4 |2 |0 kakvih poreza i odbitaka. Kupuje i prodaje sve vrste papira od vrijednosti po najpovoljnijim cijenama, isto tako sve vrste domaćeg i stranog kovanog i papirnog novca. O svim ostalim bankovnim poslovima daje na zahtjev pismena i usmena obavještenja. J �Н III f Antun Huber, Bruneck, Tirol dekorativni slikar i pozlačivač. A telier za crkveno slikanje. Preporučujem se velečasnom svećenstru za slikanje crkava u svakom šlilu i izvedenju uz umjerenu cijenu. Preporučujem se takogjer za gradnju i popravljanje oltara, križnih :: puleva i l. d. - Sa nacrtima i cijenom pripravan sam odmah poslužiti. :: § WM -------------------- BRZOJAVNA ADRESA: HUBER. BRUNECK. TIROL. ---------------------- Crkveni umj ni zavod ti crkvenoga odijela — — ičiii o izvrsnosti i jeftinoći: Misnih lakira, zastava, crkvenoga rublja : vn obe, «to ju prodaje ---------- --------------------------- • đ № > češka tvornica u St. Lirici umjetničke 1 T Vt i t i I nagragjen više у dl, dvhjlt i na svjetskim izložban i. 1шЈОгиШ leleč, p. n. kleru: o 1Uf r p ' o n o v j e d a o r na® , ж© o n i c e , i s p o v j e da c T. : ce, kipove, aosu.vljaju na ogled bez obveze. Cijenici i k r i ž ne , p u t e vejfPf *b L v .t -TT-^ ii badava! Radi velikog prometa kao i radi toga, š ta l i c e i. t. to je tvornica izvan grada, cijene su za 20 po sto Cijenici i nacrti dobi vaju se besplatno. Proizvodi su zavoda svi vlastiti! Pri svim narudžbama na nju se upravno obraća! jeftinije, nego li u konkurentnih tvrtkih! Site mašne crkve dobivaju znatan popust. IW Tvrtka je za crkvene narudžbe preporučena od preuzv. Nadbiskupa Stadlera i preč. g. Andrije Predmerskoga. Za odmah prodati stoje jedne nove orgujje po pneumatičnom sustavu sa 16 registara, 11 zvučnih registara i 5 Goppelungsregistara, koja je izložena u trgovačkom muzeumu u Zagrebu. Osim toga preporuča se potpisana tvrtka za pravljenje novih orgulja svake vrsti. Preuzima i renoviranje starih orgulja sa jamstvom. ' ........ M. H eferer ud. i S i n . ...................... = ......... �serafinski Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU 1Ж0Ј 5. i <». (>. Petar Grabić: — SARAJEVO, 15. SVIRNJA . —— Slobodni moral. (Nekoliko pabiraka iz moderne etike). Mislim, da ću ugoditi čitaocima našega dičnoga »Serafinskdga Perivoja«, ako ukratko prikažem osnovne misli Kantova (1724. 1804.) moralnoga sustava i upo­ zorim na neosnovanost njegovili tvrdnja. To za to činim što sam uvjeren, da su svi naobraženi čitatelji čuli u zvijezde kovati njemačkog filozofa i njegov mr ih. i sistem; suviše i s toga razloga, što Kani jo i d; znatno upliva na razvoj suvremene filozofske misli. 1. Tri istine. Koje su prethodne misli 1 ziranja? Njemački se nčenjak divio zvjezdanom nebu nad nami i moralnom zakonu u nami. On je priznavao nuždu moralnoga života. Njegova je nauka, -da mi moramo po njemu živjeti. Ako je nužno, da po zakonu ćudoregja živimo, to je znak, da smo mi u stanju po moralu svoje življenje udesiti. Uz ovu moralnu dužnost usko je skopčano pitanje o slobodi ljudske volje i jedino je ona kadra da nam etičku dužnost razjasni. Ako ostanemo pri ovim zgoljnim tvrdnjama, one se na prvi mah čine ispravnim. Zaronimo li dublje u nauku kenigsbergskog mudraca, povoljni će se utisak u tili čas rasplinuti. Kant u svom djelu »Kritik der reinen Vernunft« uči, da sve ono, što se u vremenu dogagja, ne izuzavši ni moralno djelovanje ljudi, biva po jur ođregjenim, ne­ promjenljivim gvozdenim zakonima. Očiti je nesmisao! U moralu naučaje, da je čovjek u svom etičkom djelovanju neovisan, slobodan; kad se pa kradi u konkretnom slučaju, da on svoju moralnu obvezu ispuni ili je prekrši, tad čovjek nije slobodan — on je sapet lancem prethodnih uzroka, kojim se nikako oteti ne može!? Dakle čovjek je slobodan i nije!? Kant se želi izmaknuti ovoj poteškoći. Po njemu mi treba, da razlikujemo dva svijeta. Pojavni svijet, koji nam se očiluje u našemu vidljivomu svakidašnjem životu i nadosjetni, intelektualni, koga naš um promatra. Čovjek LIPNJA 1012. Ш ) . XXVI. nije slobodan u pojavnom svijetu t. j, sve šio god on liic eL nunc čini, to se nužno zbiva, on tako mora dje­ lovali — on je determiniran. Uza sve to nami nilko ne priječi, da mi ljudsku slobodu u inteleklualnoin svi­ jetu naučajemo, dapače je lo nužni zahtjev našega praktičnoga umovanja. Ova razdioba nije dovoljna, da Kanla izvede iz neugodnoga položaja. On je hol io, da spasi društveni, moralni poredak sa naukom: čovjek je slobodno biće. U čemu stoji realni društveni poredak? On se sastoji u lom, ako članovi napose i uopće izvršavaju svoje moralne obveze, a to izvršivanje nije nešto apstraktna, nego konkrelno djelo­ vanje ljudi. Je su li oni u ovakim činima slobodni ? Nijesu. Ako u praktičnom djelovanju čovjek nije slobodan tad je pitanje slobode po društveni poredak skroz bezpredmetno i suvišno. Koja je korisl, ako mi samo teoretično držimo, da je čeljade u nadosjelnom carstvu, u carstvu uma slobodno, kad mu tu istu slobodu u realnom niječemo!? Moralni i društveni zakoni ne spašavaju se teoreličnim tvrdnjama, nego s onom naukom, koja upliva na stvarno, praktično življenje, što se uprav o Kantovu nauku neda ustvrditi. * Sama sloboda nije dovoljna da utvrdi temelj mo­ rala. Za to se hoće i neumrlosL našega duha. Mi smo nužno podvrgnuti moralnim zakonima. Nije nam dozvoljeno da radimo iz kakve sebične svrhe. Dužnost je dužnost. Nju treba izvršivati bez obzira na osobne pošljedice. Mnogo puta čovjek u izvršivanju svojih moralnih obveza mora da se odrečc sebe i svojih lagod­ nosti. Uza sve to savjest nam jasno govori, da svako dobro djelo nagradu zaslužuje. Može li se nagrada još na ovom svijetu očekivati? Sve da bi se naša dobra djela i mogla amo na zemlji dostatno nagraditi. Kant kaže, da moralan čovjek ne smije za tim da hlepi. U ostalom dnevno gledamo, kako su moralni ljudi na ovom svijetu progonjeni. Zloba nad mnogim krjeposnim mu­ ževima slavlje slavi. Dok najsvetije dužnosti ispunjuješ prezirom te nagragjuju. Suviše imamo lako teških duž­ nosti, da je primjerena nagrada na ovom svijetu ne­ moguća. Ko može primjereno da nagradi vojnika, koji je u boju pao žrtvom svoje palriotičke dužnosti? Njegove �?8 Br. 5. i 6. »SERAFJNSKI PERIVOJ« — 1912. se zasluge na ovom svijetu ne mogu dovoljno ocjeniti, a još manje po zasluzi naplatili. Hoće li njegovo heroičko djelo ostati bez nagrade ? Zahtjev je naše savjesti, da svako dobro djelo zasluga s nagradom prati. Amo joj se nadati ne možemo. U boljem životu nagrada treba da bude. Sve ovo traži, da je ljudska duša duhovna i neumrla. * Kada kreposna duša u carstvu vječnosti nagradu primi, ona se osjeća sretnom — blažena je! Ko je onaj koji je blaženstvom obasiplje? Njemački filozof kaže, mora da bude jedno biće obdareno svemogućom i pre­ svetom voljom, koje upravlja svemirom, a to je Bog. On je začetnik prirode i slobode, vidljivog i nevidljivoga svijeta, koji sve ovo u općenitu i vječnu harmoniju slaže. 2. Kategorički imperativ. Kategorički imperativ jest općenit^ pravdo, po komu mi moramo moralno pošteno uje!ovaii. On ne proističe odatlen, što bi mi bili razumom uvjereni o ispravnosti našega moralnoga djelovanja, nego mu je izvor u nekom nužnom zahtjeve lašega bića, da se moralno vladamo. U misli njemačkog filozofa ka tegorički sr mj izraziva sa slijedećim (radi jasnoće* slobodna prevedenim) temeljnim moralnim načelom: T a k o r a . d a t v o j e djelovanje postane vrhovno općenito p r a v i l o m o r a l n o g života. Ko će nam kazati, što moramo djelovati, da naša djelovanja postanu općenitim etičkim pravilima? Razum nam to ne može da kaže, jer se njegova moć ne pro­ teže preko granica osjetnog svijeta, on ne može da za­ viri u carstvo metafizike, kao što je pitanje o moralu. Može li nas u tom podučiti kategorički imperativ ? Ni on nije razumnim poznavanjem praćen. Uveden je radi praktične nužde, da se kako tako doskoči nekim moralnim i religijoznim potrebama čovjeka. Moralnost naših čina ovisi po Kantu o zakonu. D u ž n o s t j e p o t r e b a d j e l o v a n j a iz o b z i r a p r e ma zakonu. Ovo nije ispravno. Često se dogagja — kao što se zadnjih doba u Francuskoj i Portugalskoj dogodilo — da su državni i gragjanski zakoni nepravedni i da nije za to neko djelovanje moralno, jer je to zakonom naloženo. Progon nevinih ljudi, redovnika, svećenika ničim se opravdati neda. Makar zakoni slobodnih zidara ovaj progon hiljadu puta nalagali, to će djelo ostali svegjerno nemoralno. Suviše pak pitanje o moralnosti nekih čina nikako se neda privezati uz pozitivne zakonske odredbe. Pozi­ tivni zakoni, općenilo govoreći, ne nalažu milostinju si­ romasima, no, ako vidimo, da netko siromaha potpomaže, mi ćemo taj čin jednako moralnim nazvati, ako i nije zakonom zapovigjen. Kant pQd imenom zakona razumi one, koje čovjek sam sebi nameće i koje, jer je u društvenoj zajednici, na se prima. Ako čeljade isključivo po ovim zakonim žive, ono se nazivlje moralnim. Ovo je stanovište pogrješno. Kant neće, da prizna ovisnost našega morala s nekim vječnim moralnim na­ čelima. Po njemu čovjek je sam sebi svrha. Neovisan u umovanju kao i u moralnom životu. On je slobodan — autonoman. Što je moralno, što li nemoralno, razum ne može da kaže, jer mu je njemački filozof digao spoznaju stvarnih, nadosjetnih istina. Razumno biće prama svojim unutrašnjim potrebama zakone kroji i po istim se ravna. Kontrola nikomu dozvoljena nije! Ova ie nauka strašno pogibeljna. I ako joj Kant sve t , edicc predvidio nije, ona dovodi do potpune društvene anarhije. Mi ne smijemo stezati pitanje mo­ ralnosti na krutu ljudsku samovolju. Ubojica može sto puta misliti i za ^ zakon stvoriti, po komu bi njegovo ubojstvo bilo moralni čin, uvijek će ostati neoborivo moralno gledište, da je ubojstvo djelo nedozvoljeno, ne­ moralno. Lažac može dati maha iz vraćanju istine, ocrnji­ vanju brata iskrnjega, ali će nepobitna moralna istina vječno živjeti: da su slična djelovanja nemoralna i da čovjeku nije slobodno lagati, nego da je on ovisan o većim moralnim načelima u jednu riječ — on nije autonoman. 3. Načelna pogrješka. Koliko god se činile lijepe i uzvišene neke religijozne i moralne ideje njemačkog■ lilozofa, ta uzvišenost i ljepota iščezavaju pred destruktivnom snagom Kantova temeljnoga načela: r a z u m ne m o ž e d a u p o z n a s t v a r i k a k v e s u u s e b i — Di n g a n si ch, n e g o s a m o v a n j s k e , v i d l j i v e p o j a v e E r s c h e i n u n g e n . Temeljna misao vrvi kontradikcijom. Ako naš razum ne može nikakvu stvar poznali u sebi — Ding an sich — tada i sama tvrdnja, da naš razum ne poznaje stvari u sebi otpada. Logično bi sli­ jedilo, da je razum upoznao realnu nesposobnost svoju, koja ipak u stvari nešto je — Ding an sich. Kad bi Kant ovaj zaključak prihvatio, morao bi svoju temeljnu misao zabaciti. Neće li ovo da pripusti, tada je njegova tvrdnja proturječna. Logično bi se zaključivalo, da naš razum u Kantovoj teoriji može i ne može poznavati stvari u sebi. Nije li ovo očita kontradikcija? �Slobodni moral Njemački lilozof naučaje, da naš razum može samo vanjske pojave da upozna, a stvari u sebi podnipošlo. Nastaje pitanje: poznajemo li mi i vidljive pojave baš onako, kakove su one u sebi? Ako ih poznajemo, tad smo u posjedu realnog poznanja samih pojava, dakle znamo neke stvari u sebi — an sich. Pripusti li se ovo, pada Kantovo temeljno načelo; ne će Ii se ovaj zaključak da pripozna, tad imademo u Kantovu sustavu jedno proturječje suviše. Pojmovi o ljepoti, o dobroti, o religiji, o metafizici uopće sama su iluzija, zavaravanje. Ako ja držim, da Bog opstoji, da je moja duša neumrla, sam sebe varam. Kani uči, da se slične iluzije nekakvom unutrašnjom neodoljivom snagom našemu duhu nam3Ću. Nesmišljena je ova tvrdnja filozofa-pustinjaka. Ako naš razum ni­ kakve stvari u sebi ne može da upozna, došljedno ni iluzija kao takovih Ako se je Kant na gornju izjavu odvažio, to je još jedan novi besmisao na njegovu adresu. Kant je navjeslio borbu skf pticizmu, koji je po­ ricao znanje ljudskome razumu. U ime koga je Kant mogao, da navjesti rat ovomu sustavu? Njegova je borba neosnovana. On niječe realno pcznanje u svakom pravcu, uprav onako kao i skepticizam I ako je naučavao, da mi možemo osjetne pojave upoznati, no i to poznanje ne može se zvati stvarno, jer ga je sveo na svoje subjektivne osobne oblike vremena i prostora. Bez ovih oblika čovjek ne može ni vidljive stvari da upozna, U ostalom, da je čovjek drukčije osobno disponiran, on bi i pojave u drugom obliku promatrao. Na koncu svako je poznanje, po Kantu, pitanje subjektivnog ukusa. Borba proti skepticima neosnovana je, kao što je cijeli Kantov sustav, pa i onaj tobože autonomnog mo­ rala neispravan, nelemeljit i kontradiktoran. 79 Miris joj je bio mekan kao zvuci meke pjesme sa ciganskih violina, što se u noć toplu steru, širio je prsa moja, budio mi nade krasne, da još ima ono nešto, što mi jača mir i vjeru. Dao sam je drugom svijetu punu cara i mirisa, da si kiti svoja prsa, da ovjenča vedra čela pjesme sreće i ljubavi. Mislio sam, da će procvast na toplijoj, tugjoj grudi, ali mi je nešto svela. Ne znam je su Г tugje grudi, što ne znadu moje želje bili vrele kao suze, što i oko moje proli, pa su ruže moje svele ko i želje srca mlada u ružičnu toplu, mladost, kada cvatu rane boli. 1Г su one tugje grudi, što su hladne kao mramor i jeseni rodnog kraja, mrazom ruže posipale, pa je propo mnogi sanak i smrzlo se često srce, a latice svele ruže na zemlju se osipale. Ruža bila bež mirisa, pusta kao mutni dani za jesenjih krasnih kiša. Bjelina se lako truni sa prozirnog, čistog cvjeta ko sa duše djevojčela u maštanja doba sneno, dok je ljiljan lijep kruni. Uzeo sam ružu svelu, pritisno na svoje grudi što su svele ko i ona: neka barem na njim vene gdje će naći smilovanja, jer i one jadne znadu, kako bole teške misli i još teže uspomene. Smilovanja moje grudi imale su i odviše, pa je ruža oživjela i miriše već tiliano, ali nije za nju svijet, što je htjede da uništi; dok je još u cvatu bila u proljeti doba rano. (»• Gueiiot: Neronove žrtve. Nonca: Spomen. (S francuskoga prevodi Pajo Mišura). V. Kuća Aurelija Pudenta. Ubrao sam ružu čistu u dalekoj, pustoj bašći, gdje mirišu karanfili, a jorgovan tiho vene, kad se spuste topli mraci u sanjljivo ljetno vere puno mira i čeznuća, kad se dižu plave sjene. Nježna bila kao sanja, ko i onaj spomen sveli, što ga čuvah u dnu srca od mladosti tople, rane, dok sam imo mir i pjesmu, što ih ote svijet ovaj, pa sad čekam ljepše doba i dok sunce ljetno svane. Noć prije krvavog dogagjaja, koga smo pripovje­ dili. odigravao se je sasvim drugojačiji prizor u patri­ cijskom stanu senatora Pudenta. Plemeniti je Rimljanin stanovao na brdu Ćeliju, nedaleko od Auia Plaucija, s kojim je živio u prijateljskim odnošajima. Pudent je uživao bogatstvo, što no mu časno pregji stekli. On ga je povećao sa svojom ženidbom sa kreposnom gospogjom Klaudijom. Njoj bi se bio Rim divio u manje �80 Rr. 5. i (). — «SER A FINSKI PERIVOJ« — 1012. pokvarenom vijeku. Aurelij Puđent, prijatelj umjetnosti, pozvao je bio umjetnike, da mu kuću urese i umjetnost je bila skoro u sitnicama kao i ona Pedanija SekundaAli pretjerani sjaj, koji je vladao kod većeg dijela rim­ skih velikaša, bio je daleko od Pudentova ognjišta. On je još za rana uredio svoj, život po načelima starih. Još u cvijetu mladosti bio je u cijeni mudra čovjeka i filozofa; krasni mu um. pohlepan znanja, temeljilo ргоzre u djela najglasovitijih ljudi Grčke i Italije; on je bio žedan istine. Kuća plemenitog senatora od nekoliko je godina slala svraćali pažnju Rima. Kraj sve čednosti njegovih nazora, jednostavnosti' života i zabili, u koju se zabio. Aurelij Pudent bio je predmetom hiljade tumačenja. Pripovijedalo se je, pa i u narodu, da su u njegovoj sjajnoj kući našli gostoprimstvo čudnovati stranci sa Istoka. Govorilo se, da ovi nepoznati ljudi propovijedaju nove nauke, otkrivaju ludost rimskih bogova, osu;;juju i ponizuju savremeno življenje. \ još je bilo čudnije što su prezirali običaje grčkih učenjaka, koji su se obra­ ćali višim i uzgojenim umovima. Oni зе nisu bojali mi­ ješati se u najniže slojeve društva, \ . se i do roba spu­ stiti, da i on čuje visoke i divnr- besjede. Ovi strani učitelji govorili su, da istina ne smije biti samo u svelišlima, nego da ju se mora proglasivati sa krovova i po boljarskim dvorovima, kao i u sobici ibožnoga šti­ ćenika i po robijašnicama, gdje rob čam Bogato se boljarstvo uze s početka rugati, kad je doznalo, da Pudent sluša lako zvane basne i smiješna praznovjerja. Patricij je uronjen u pokvari. U gozbama i u nečuvenom sjaju, ispijao je sve do dna čašu života. Za tim, sit naslade, tražio je ljekariju u samoubojstvu. Iražio je na neki način pošljednje uživanje u smrti. Megjutim bogataše i sretnike Rima, stadoše uzbugjival, ove, s početka prezrene novotarije. Vidjevši čudne us­ pjehe po njima izvedene, razumješe snagu apostolske riječi Smetoše se i ozbiljno omjeriše zamašaj nauka, potkopavaj ućega iscrvotočeno i do temelja srušeno dru­ štvo, a da ga obnovi na čistim i nepomičnim načelima. Pošto je ovo društvo bilo skrojeno prema njihovom mišljenju i divno se podudaralo sa zahtjevima njihovih strasti, nastojali su ga podržati. Odatle se porodi ne­ prijateljstvo proti kršćanstvu. Neron, sa svoje strane, nije se nimalo mogao zaljubili u strogo bogoštovlje, jer je prijetilo lagodnim božanstvima Rima. Mržnja je klijala i razvijala se u njegovoj groznoj duši. On je mislio uto­ piti nauku Hristovu u krvi njezinih pristaša. On se je plašio, što su mnoge drevne obitelji, kao ona Pudentova i jedan dio Plaucijeve, prigrlili novu vjeru. On se je ozlojegjivao, što ju susreće i u svom dvoru izmegju oslobogjenika i robova. Tako su se pred užasnim otporom, što se opažao, kršćanski obredi, razborito, [to noći obavljali. Eto za što su išli Pomponija Grecina i njezin sin Marko k Pudentu u oči dana krvavih igara i Glabrijonovc smrti. Te noći u najskrovitijem dijelu stana Aurelija Pudenta bila je pripravljena jedna velika dvorana. Po­ božne ju ruke sjajno uresiše i nakitiše miomirisnim cvijećem. Ova je dvorana podavala sliku naših kršćan­ skih svetišta. Na dnu se je vigjao u jednom dijelu mra­ mornoga zida, ukrašena krasnom radnjom, uokvireni žrtvenik. Na njemu je bila slika raspetoga Boga, okru­ žena nebrojenim svijećama. Ali, prije nego opišemo uzvišenu službu, obavljenu ove svečane noći, neće bili s gorega, da upotpunimo, što smo prije rekli o obitelji senatora Pudenla; čim će se Iftkše spoznati kakov je položaj zapremala u ragjajućoj se rimskoj Crkvi. Aurelij Pudent, rogjen za Augusta, u vrijeme svoga pripovijedanja imao je oko šezdeset godina. Kao poto­ mak jedne od najdrevnijih rimskih obitelji, usprkos po­ kvari vremena, bio je, kao šio smo kazali, odgojen u ljubavi kreposti. Duboki nauci i Česti odnošaji s lju­ dima, koji su slpvili kao mudraci, ne mogoše zadovo­ ljiti njegov um i njegovo srce. Razumio je po nekom nutarnjem nagonu, da je primio samo mrvice istine, i da je u svjetlu ovih nestalnih nauka, nemoguće pouz­ dano život provoditi. Njegov uzvišeni i nepokvareni um govorio mu, da je današnji život čovjeku samo pred­ igra, jer se njegova sudbina ne može ograničiti na ovaj svijet. Nego bi ga malodušnost spopadala, kad bi se pitao, gdje može naći riješenje pitanja. Nisu ni stari, ni živući filosofi, ni svećenici s dokazima odgovorili na njegova pitanja. U takovom je trudnom stanju bio, kad mu je otac umro i ostavio ga gospodarom velikoga bo­ gatstva. Pudent je tražio ženu po svom srcu, i našao ju u Klaudiji, plemenitoj Rimljanki, dostojnoj drugarici ži­ vota. U vjerskim stvarima mlada senatorova žena nije bila naprednija od njega. Sumnja je vladala i u njezinoj duši, dok je živo za svjetlom čeznula. Izmegju oslobogjenika Pudentove obitelji bio je jedan, imenom Filoksen, čovjek naobražen, ozbiljan i krepostan. On je mnogo općio sa rimskim Židovima. Pudent, koga je on u djetinjstvu njegovao, ljubio ga, osobito je povjerenje kod njega imao. On mu malo po malo srce otvarao, govorio o svojim sumnjama, razo­ čaranjima i tajnim željama svoje duše. Filoksen je ljubezno slušao mladoga patricija; pa videći njegovu žarku želju za naobrazbom, stavi mu u ruke svete hebrejske knjige, pripovjedi mu divnu povjest izabranoga naroda, njegove seobe, kušnje i uzvišenu vjeru, toli različitu od vjerovanja i surovoga poganskoga življenja. Pudent je uživao u ovim nadahnutim knjigam i one postadoše �Neronove žrtve. običnim predmetom njegovih razgovora sa Filoksenom. Napokon oslobogjenik i gospodar zajedno proučiše pro­ ročanstva i ona ih zadiviše sa potpunim slaganjem sa kolajućim glasinama, e je spas svijeta sa Istoka izašao. Obojica osjetiše, da su na putu istine i da se moraju veliki dogagjaji zbiti, ako se nisu ostvarili. Filoksen, već obraćenik, odluči otići u Jeruzalem, da se tamo pokloni pravom Bogu, da vidi gdjekoje svetkovine svetoga grada i da se na licu mjesta uvjeri o istini židovskih nauka. To je bilo one godine, kad je Isus, na vrhuncu Golgote, izdahnuo pribijen na križu i svršio svoje božansko djelo. Filoksen sa raznih nezgoda zakasni na svom putovanju i ne dogje u Jeruzalem ( nego sutradan po Mojsijevoj pashi. Nagje grad pun ga­ lame, pod utiskom strašnih i otajstvenih dogagjaja, što su se tu dogodila na očigled sviju. Pripovijedali su Rim­ ljaninu, kako se je kroz tri godine proslavilo po Judej1 ime Isusovo: kazivali mu o njegovom Čudnovatom - pri­ prostom nauku, o jednostavnosti i svetosti njegova ži­ vota i o njegovom uzvišenom ćuđoregju. Za tim su mu otkrivali mržnju, s kojom su ga narodni poglavice pro­ gonili, njegovu osudu i smrt u najstrahovitijim mukama. Nepristrano i iskreno mu pripovijedali i opisivali ču­ desa, koja su se pokazala pri zadnjem Isusovu uzdisaju: pomrčinu sunca, potres zemlje, pukotinu kalvarijske pe­ ćine, razdor zastora u hramu i nada sve pojavu mr­ tvaca, kako su odigli grobnice, da prosvjeduju proti izrajelskom zločinu. Ovi neprijeporni čini, pošto su bili javni, duboko se dojmiše Pudentova oslobogjenika. Za tim je čuo gdje se pod glas govori, da grob, u kojem je bilo zatvoreno tijelo kažnjenika, nije sačuvalo svoga plijena i da je Hrist pobjednik smrti, pun života. U smetnji svećeničkih poglavara, u uzrujanosti grada, u nesuglasnim i bezsmislenim tumačenjima, što no ih slušao, uvidi Filoksen, da su ovi dogagjaji od najviše ozbiljnosti i odluči pomno ispitati njihove po­ sljedice. Jednoga dana namjeri se na jednog Židova, imenom Josipa, s kojim se nekoč u Rimu upoznao, pa će ga upitati o onome, što se dogagjalo i što on misli o Hristu. »Hrist živi, on je uskrsnuo, zavika ovaj sa pridušenim zanosom, jer mu je neki strah ovaj obzir namećao. Ja sam ga vidio, s njim sam jeo. — Da te nijesu tvoje oči izdale? Da nisi bio igračkom kakove obsjene? Ne, ne. Mi smo ga svi vidjeli, mi, njegovi apo­ stoli, prijatelji i učenici; on sjaji životom i slavom. Filoksene, Isus je svemogući, on je Sin Božji!« Oslobogjenik umaknu pred ovim nepokolebivim uvjerenjem i Josip priuze: Filoksene, on nam ga je obećao. Svijet, koji se je imao utopiti u sramoti i pokvaru, evo ga uoči pot­ 81 punoga preokreta; on će se preporoditi u svetosti i kre­ posti«. Filoksen sve više u čudu, zapita, bili i on mogao vidjeti Isusa? »Ne znam, odgovori Josip. Svakako, mnogo moli i budi pun pouzdanja, a ja ću ponizno Učitelja moliti, da ti udieli traženu milost«. Nakon ovoga sastanka, Filoksen se zatvori u svoj Stan i tu je dva dana razmišljao o onomu, što je čuo. Trećega dana u jutro gorljivo se je molio i zazivao bo­ žansku svjetlost, a u to će ga neki slatki glas pozvali, da ostavi svoju sobu i da ide k podnožju maslinske gore. On se brzo diže i ode bez otezanja k naznačenom mjestu. Jedva je došao, kad mu se divni prizor prikaza. Dugi red duboko sabranih i da se tako reče prcobraženih ljudi, primicao se je ozbiljnim i svečanim ko­ rakom k brdu. Sad su ljudi molili, sad su pjevali, a sad se razgovarali s čovjekem punim veličanstva i bo­ žanske ljepote. On je bio u njihovoj sredini. Kad progje ispred Filoksena, okrenK glavu prama njemu i upravi mu neiskazani posmjeh i potrese sa svim osjećajim njegova srca, cijelim mu životom zadrma i uli mu takovo čuv­ stvo ljubavi, da Rimljanin nije mogao odoljeti zanosu, što no ga osjećao i pade licem na zemlju. On je vidio Isusa, ovjenčana dikom i slavom, gdje prolazi kroz svoje i daje im višnje pouke. Kad je Filoksen ustao, sve je bilo iščezlo; ali on je uvijek u sebi osjećao istinu i vratio se je u svoj stan prepunim srcem neizmjernoga veselja. To je bilo upravo na Uzašašće. Onoga časa, kad se je oslobogjenik Pudentov vraćao u Jeruzalem, Bog — Čovjek, na oči­ gled svojih učenika dizao se je sa zemlje blagosivljajući ih i dizao se je k nebesima. Filoksen je živo želio opet vidjeli Josipa; ali dozna, da se je, netom se vratio sa maslinske gore, zatvorio sa apostolima i učenicima u blagovaonicu zadnje večere. Filoksen se je za deset dana navijao oko svetoga mjesta i srce ujedinjavao u žarkoj molitvi s Hristovim prijateljima. Duša mu je izgarala za njihovim razgo­ vorom; znao je da su oni čuvari nauka svoga Učitelja i bio je neustrpljiv, a da se upozna sa Isusovom naukom. Desetoga dana iz jutra, tu je još bio Filoksen, pred vratima blagovaonice, uzdišući za sretnim časom, kad bi se slobodno mogao sa apostolima sastali. Iznenada oćuli, gdje mu se zemlja pod nogama koleba: ču nešto poput huke oluje i poput duhanja nagloga vjetra, premda je obzor bio tih i vedar. Tada je blagovaonica izgle­ dala sjajem okupana; nebeska su svjetla sjala i čudo se je prvoga reda izvršilo: Duh istine, po Isusovu obe­ ćanju, salazio je na apostole, da konačno rasvjetli njihov um i da osnaži njihovo srce. U isti mah vrata, �82 Br. 5. i 6. SER AFINSKI PERIVOJ« 1912. do tada zatvorena, otvoriše se; Šimun Petar preobražen božanskim plamenom nad glavom, s čelom blistajućim se nadnaravnom ljepotom i sa krijesećim se očima razumom i ljubavlju, poleti posred zgrnute svje­ tine. Tada s odvažnom i rječitom besjedom proglasi božanstvo Hristovo, njegovo uskrsnuće, udijeljeni spas posredovanjem njegova svemogućstva. Tu je bilo ljudi svih naroda i raznih jezika: svi, pa i nepismeni s nekom osobitom lakoćom razumiše Šimuna Petra u svome jeziku, s kojim se on služio. »Što treba da radimoV zaviče svjetina. — Činite pokoru i primite kršćenje«, odgovori apostol. lste večeri, Filokscn kleknu pred noge prvoga na­ mjesnika Isukrstova i vrhovnoga svećenika novoga za­ vjeta, pa zatraži i primi kršćenje. Više drugih Rimljana, koji su s njim došli u sveli grad, imadoše sreću vjero­ vati riječi istine; oni su bili jednako kršćeni rukom si muna — Petra, pa tako postadoše prvim kamenjem rimske Crkve. Filokscn ostade još više dana u Jeruzalemu, da se utvrdi u vjeri; on ;e bio svjedokom apostolskih čudesa: ozdravljenja bolesnika i uskrisivanja mrtvih; bez prestanka je zahvaljivac Bogu za primljene milosti. Kad se je povratio k Pudehtu, pripovjedi mu. što je čuo i vidio. Časni ie patricij s početka kolebaoali svjedočanstvo Rimljana, koji no su bili u pijizalemu u isto vrijeme, kad i Filoksen i koje je obratilo prvo apostolsko propovijedanje, neizmjerna sreća, što ju uži­ vao oslobogjenik i divne krepos*' što ih vršio, osvjeđočiše Pudenta. Od tada je očekivao s opravdanim neuslrpljenjem učitelje nove nauke, da i on i njegova žena Klauđija prime iz njihovih ruku krščjnje. Filoksen jo bio donio iz Jeruzalema utješljivo obećanje: Simun — Petar mu je bio rekao: »Ja ću obaći Rim i zatražiti gostoprimstvo u Aurelija Pudenta«. Poslije dvanaest godina glasnik će javiti Filoksenu, da se je više stranaca iskrcalo u Ostiji; oni su došli iz Judeje i jedan se od njih zove Šimun-Petar. Na tu veliku vijest, Aurelij Pudent ostavi sve i odmah se za­ puti sa svojim vjernim oslobogjenikom pred tako dugo željkovanoga apostola. Oni ga zateku na ostijskoj cesti, kraj groba Kaja Cestija. On je ulazio, u grad. Namjes­ nik Hristov i poglavica njegove Crkve, bio je prosto obučen prama Učiteljevoj naredbi; nosio je u ruci svoj putnički štap. Nego uzvišeno dostojanstvo osvjetlivalo je lice ovoga čovjeka, jučer siromašnoga ribara judej­ skih jezera, a danas najvišega izmegju zemaljske djece. Mjesto je bilo puslošno, a noć se je spuštala. Aurelij Pudent po primjeru svoga oslobogjonika, padne na zem­ lju ispred otajstvenoga putnika. Toliko je bilo veličan­ stva na čelu i u hodu velikoga svećenika. Petar ih digne i blagoslovi. Već su apostolski poslovi natjerali bijele vlasi na njegovu časnu glavu i gustu mu bradu, koja mu je na prsi padala — trag velikih truda bio mu je otisnut na ozbiljnom i tugaljivom licu. Dvije du­ boke brazde posred bora na njegovim jagodicama po­ kazivale su, kuda su njegove suze često tekle. Bez sumnje gorke uspomene na zanijekanje u Kajifinoj kući, još su kidale njegovo srce, puno ljubavi prama božan­ skom Učitelju. Gledajući toga čovjeka opažalo se, da živi pod težinom neizmjerne odgovornosti: stvorenja no­ voga svijeta s riječju Hristovom. Aurelij Pudent ponudi svoju kuću za stanovanje apostolskom poglavici, a on ju bez oklijevanja primi. U pobožnom sabranju senator je preuzeo dužnost vod­ stva svoga gosta k brdu Ćeliju; ali Šimun-Petar, sam se zaputi, kao da je od dugo vremena poznavao glavni grad, obigje i okrene se oko Velikoga Cirkusa i zagje u ninske ulice Veliki Hristov svećenik uzimao je u mast glavni grad Crkve; išao je naprijed sve do kapitola, kao da je htio navijestiti paklenim dusima, obo­ žavanim u “vom glasovitom hramu, strašni boj, koji je imao trajati tri vijeka, pa se svršiti s njihovim padom. Dok su išli malo se je riječi otelo apoštolovim ustima, jer je on molio. Kad je prolazio ispred Jupitrova hrama, učinilo se Petrovim drugovima, e se je u.prirodi javljao neki neobični preokret. Kapitol se je iz temelja potresao, kao da je pojava velikog svećenika preslrašila stanovnike svetišta, posvećena krivim bogovima. Doista, vječnost najpoglavitijega grada osnivala se je na pećini čvršćoj, nego je bio Kapitol. Tu pećinu vrala paklena nikada neće pobijediti. Stožer, oko koga se svijet okrećao. skršio se: Šimun-Petar je sakupljao cesarovu baštinu. S. Foruma, apostol se vrati podno Će­ lija i uspe se u kuću Aurelija Pudenta. tu nagje ple­ menitu gospogju Klaudiju. Ona ga dočeka okružena sa svojim vjernim robovima. Njegovi drugovi, većinom na svećeničku odjeveni, bili su časno dočekani. Sutra dan po dolasku, apostol zatraži, da mu se dade jedna dvorana, da u njoj obavlja obrede nove vjere i njezina božanska otajstva. Aurelij Pudent, zanešen veseljem, što je napokon svoje želje ispunio, dade velikom svećeniku najprostraniju i najmilovidniju odaju svoga stana. Po njegovoj naredbi ona bi ukra­ šena s bogatim sagovima, umjetno urešena i što je bilo više moguće dolična visokoj svrbi. Tuđe dade podig­ nuti mramorni žrtvenik i pokri ga sa svijećama na zlatnim i srebrnim čirjacima. Pomponija Grecina i Klaudija s pomoću Filoksena iskite cvijećem mjesto, što je imalo poslati prvim svetištem Hristovim u Rimu. Napokon Pudent naredi, da se prenese u dvoranu bjelokosno i zlatno sjedalo, vječna stolioa nepogrješivoga učitelja, na kojoj još i danas sjede nasljednici Šimuna- �Neronove žrtve. Petra. Ova vječna sLolica, s koje se naučava i upućuje svijet u božanske odluke, čuva se u mjedenoj navlaci u bazilici sv. Petra. Prednja je strana stolice široka četiri pedlja, a visoka tri i pol; pobočne strane široke su nešto više od dva pedlja i pol; visina je uzevši na­ slonjač, od šest pedalja. Ona je od drveta, a urešena je sa stupcima i lukovima: stupci su visoki dva pedlja i dvije unče; a lukovi dva pedlja i pol. Na prednjoj je strani stolice urezano osamnaest bjelokosnih predmeta rijetkom savršenošću dotjeranih i ispremiješanih s ma­ lenim zlatnim ukrasima, izvrsno usagjenim. Uokolo je mnogo utisnutih sličica. Naslonjač je četiri prsta debeo. Ovu se je slavnu stolicu obuklo u bakar, da ju se učuva od nepogoda vremena. Ona je služila kao nosiljka senatoru Pudentu. To svjedoče na njoj pričvršćeni koluLi. Istinitost ove časne stolice ulvrgjena je više puta sta­ rinskim strukovnjacima: o tome se više dvojiti ne može. Male rezbarije u bjelokosti prikazivale su djeda Herkulova i razne bajoslovne zgrade. Filoksen to opa zivši, naredi pred apostolom da se znakovi laži odstrane, jer je ona imala postati stolicom istine: Petar se je tome usprotivio. *Ostavimo, reče on, te prazne oznake umirućeg bogoštovlja, l e će slike, kada budu lažna božanstva srusena, potomstvu svjedočiti nesavladivu moć Isukr stovu. One će biti spomenici i pobjedni zna ovi njego­ vog slavlja«. Filoksen se nije protivio; urezane slike ostadoše na stolici vrhovnih svećenika. Šimun-Petar ugazi svojom nogom u glavni grad svijeta i tu ustanovi svoju nepovrijegjivu stolicu za carevanj.a Klaudija. Ovoga tupoglavoga Cesara baci Bog na rimsku holost, kao strašnu i zasluženu porugu. Pudenta, njegovu ženu Klaudiju i jedan dio njihovih robova, već poučenih u pravoj vjeri krsti apostol. 1 ako je odavno bio oženjen Aurelij Pu­ dent, na veliku svoju žalost, nije još imao djeteta. Petar ga utješi i obeća mu, da će ubrzo njegovo og­ njište prestati biti pusto i da će se na njemu vidjeti kolijevka. Doista, godinu poslije dolaska velikoga sve­ ćenika, rodi se Pudentu kći i nju krsti imenom Aurelije. Kreposni patricij i njegova plemenita žena ovo su bla­ goslovljeno dijete najnježnije njegovali i prionuše, da mu udahnu ljubav kreposti i da ga upoznadu sa pra­ vilom kršćanske vjere. Kroz dvadeset i tri godine, štono su protekle ot­ kako je došao u Rim Šimun-Petar, pa do dana, s ko­ jim smo počeli naše pripovijedanje, apostol je više puta ostavio grad i išao nositi Evangjelje u razne kra­ jeve, pa pohagjati kao glavni pastir nove crkve. U dobi u kojoj smo, nedavno je bio došao i rek’bi odlučio više iz njega ne izlaziti. Upućen bez sumnje u odredbe 85 božanske, znao je, da je došao čas, kad bi trebalo uda­ riti u temelje Crkve njegovu krv i njegove svete os­ tanke. Kazali smo, kako je svetište pravom Bogu podig­ nuto u kući Pudentovoj bilo narešeno osobitim načinom u oči smrti Glabrijanove i krvavih igara u Cirkusu. U po noći Aurelij Pudent i njegova žena Klaudija tu ugjoše, klekrruše i stadoše se moliti. Kraj njih je bila krasna djevojka, ukrašena svim milotaina prirode; a duša joj bila još hiljadu puta ljepša od tijela: bila je to Aurelija. Otrag dvadeset i dvije godine nju je svojim mo­ litvama od Boga isprosio veliki svećenik. Nježna dje­ vica, u bijelo obučena, prikrivena dugim velom i bez ikakova drugog nakita osim njezine angjeoske nevinosti, u ljubavi je sklopila ruke, pa je žarka molitva tekla iz njezina srca i dizala se pred Hristov prijeslo. Ne daleko od nje, a bliže k žrtveniku, opažalo se i mlada čovjeka na koljenima, gdje je uronio u duševnom ushi­ ćenju, upirao oči u zlaLnu posudu, koja je zatvarala sveto li krstovo tijelo: to je bio Marko Plaucij, sin odličnoga konzularca. S njegove je strane molila majka mu Pomponija Grecina. Kroz malo vremena bila je razsvijetljena prostrana dvorana. Mnoštvo se svijeta zgrćalo ozbiljno i sabrano j smjestilo se u potpunom redu; za tim se pojave posvecem službenici u sjajnoj odori i polako su stupali k žrtveniku. Za njima, na glavi s papinskom tijarom, obučen u počasne znakove najvišega dostojanstva, išao je Šimun-Petar, Aronov nasljednik, namjesnik Isukrstov i poglavica nove vladalačke papinske obitelji i vječnoga svećenstva. On je prolazeći blagosivao prostrLe i sa­ brane vjernike, rekao bi, e je sam Krist kroz njihove redove prolazio. Krasno je bilo Petra pogledati onoga časa, kada se je u svemogućslvu svoga Učitelja pojavio, da obavi istu Isukrstovu službu. Uspeo se je na stepe­ nice žrtvenika, klekao, molio se i klanjao, za tim sjeo na svoju stolicu, ukrašenu sa grimiznom navlakom. Tu se okrene k vjernicima i oglasi se sa ozbiljnom i do­ stojanstvenom besjedom u jeziku gospodara svijeta. On je govorio s nekom osobitom lakoćom. Najavio je po­ četak božanstvene službe, u kojoj je imao položiti ruke na sina Aula Piaucija i zarediti ga za Isukrstova sve­ ćenika. Neko bučno iznenagjenje, popraćeno sa živim čuvstvom veselja proleti skupštinom. Oni koji su tu bili, znali su, kakva je bila opreka izmegju Marka, toga mladoga patricija, pozvana na časti i na sjajnu sreću, koji se svega toga odrekao, i ostalih mladića njegove dobe i njegova stališa, koji ništa drugo nisu tražili do svjetskih uživanja. Petar je još najavio, da će mladu djevicu Aureliju, kćer Pudentovu, posveliti službi Isukrstovoj; preporuči ove dvije duše molitvama vjernika i svečani se obredi otpočnu. �34- fer. 5. i 6. — »SfeRAFINSKl PERIVOJ« 1912. Marko sc piimače k žrtveniku, primi polaganje ruku namjesnika Kristova i svećeničko pomazanje. Po­ tomak patricijski je od davnoga vremena Čeznuo za svećeničkom čašću, što ju Isus ostavio u baštinu riba­ rima galilejskim sa naredbom, da predaju tu posvećenu vlast onim, koje nagju, da su dostojni. Poslije regjenja, za kojega je mnogo suza od uzbugjenja poteklo, ŠimunPetar prikaza božansku žrtvu, koju Isus ustanovi u oči svoje smrti. Svi prisutni, na čelu s Markom i Aurelijom išli su, da prime iz ruku apostolovih sveto Gospodi­ novo tijelo. Veliki svećenik, poslije nekih molitava okrene se prama djevojci i ona izgovori riječi zavjeta i za uvijek se združi sa odabranim nebeskim vjerenikom. Nijedna Crkva, pa ni ona u Jeruzalemu, nije natkrilila u gorljivosti ovo malo stado, što no se u Rimu okupilo pod pastirski štap najvišega pastira. U kući Pudentovoj nije se vidjelo do svetih duša, spravnih ragje sve žrtvovati, nego nešto učiniti proti Isukrstovoj vjeri. Kad je služba svršila, tada će vrhovni svećenik opet s tijarom ovjenčanim čelom, uspeti se na svoju stolicu, pa će navijestiti vjernicima, da će prije no se svićajući dan svrši veliko veselje zapasti rimsku Crkvu. »Naš brat Pavao, reče on, ta odabrana posuda, koga je sam Isus otrgao od svijeta, opet dolazi u ovaj grad; on je već bio svojom nogom stupio na itals. tlo. Prvi put. kad ste ga vidjeli, on je došao iz Jude, vezan kao kakav zločinac; pošto je vidio da se snici rimski neće da odluče, pa ga sude; on se je pri­ zvao na cesara. Vi znadete, kake se je na sudu bra­ nio i kako je bio riješen; vi ste svi bili svjedoci nje­ gove srčanosti i njegovih uzvišenih kreposti; vi ste ga ovdje često vidjeli u maloj iznajmljenoj kući; on je silno pomogao svojim neumornim radom, a da se vjera i Crkva učvrsti u ovoj prijestolnici svijeta. Ja vam đakle, moja braćo, naviješćam veliko veselje i obznanjujem vas, da ćemo brzo Pavla vidjeti u našoj sredini«. Vjernici se razveseliše na vijest brzoga dolaska velikog apostola, jer svi, koji su ga poznavali, žarko su ga ljubili. Šimun-Petar, kad se je po zadnji put pred žrtvenikom pomolio, povrati se s jednakom svečanošću, s kakvom je bio i ušao. Svjetina se je malo po malo muče razilazila i u malo vremena ostade u svetištu sam Marko Plaucij, majka mu i Filoksen. Mladi konzularev sin htio je pre­ nijeti svoje srce, puno ljubavi i zahvalnosti, u srce Isukrstovo; on mu se na novo zakle, da će ga slijedili sve do smrti, kad bi trebalo; suze su radosnice tekle po njegovim jagodicama. Filoksen oslobogjenik i prija­ telj Pudentov i on se je žarko molio. Od davnog vre­ mena starac je obnašao svećeničku službu; apostoli nijesu imali od njega gorljivijeg službenika. On se je ono bio uvukao u krepost svoga dostojanstva i svega sveće­ ničkoga upliva megju robove Pedanija Sekunda one ve­ čeri, kad su bili osugjeni, a da utješi one, koji su bili kršćani. U onome času, kad se je on ničice molio u svetištu Pudentove kuće, znao je, da Glabrijon ima ži­ vot na kocku u Cirkusu staviti; on se je molio za ovoga nesretnika milosrgju Božjem i spremao se bdjeti nad njim u času borbe, da, kad bi bio ranjen, konačno pokuša, e bi ga sklonio, da zagrli Hristovu vjeru. Sve do tada, i ako je Glabrijon bio pun poštivanja prama Filoksenu, uvijek je odbijao kršćenje. Poznato nam je, kakovim je samoprijegorom starac izvršio svoje dvo­ jako poslanstvo kod robova i kod krvnika. Kršćani su se, u potrebi, množili, a da pomognu svoju braću ili svoje prijatelje. Na nje se svagdje namjeralo od cesarovih dvora do radionica, gdje su živjeli okovani Kad se je Pomponija Grecina vratila svojoj kući, prii како je već bilo kazano, staru Agapitu s jednim siroče tom više, da ga hrani i spasi. Toga joj dana pri­ povjedi, prama obećanju, kako se je obavila božanska služba u kući Pudentovoj i kako će brzo doći Pavao. »Sada, nadoda plemenita gospogja, ja sam sretna; Marko obnaša svetu vlast Hristovu; on će moći miriti naše duše i radili, da Gospodin salazi u moju kuću pod tajinstvenom koprenom Euharistije: silne li sreće!« — To je istina, dobra gospodarice, odgovori Agapita; nego, jesi li miolila, da Marko više nije svoj, da njegova obitelj više nema na nj prava i da će morati ići svugdje, gdje mu veliki svećenik naredi! Znam ja to; nego bih bila sretnija, kad bih ostojna još jednu žrtvu Gospodinu prikazati. On mi je dao u Marku plemenita sina, njegova je duša jedno od najnevinijih i najuzvišenijih svetišta kreposti: pa mogu li što više tražiti? Ah, proslijedi plemenita Rimljanka, da bi Hrist takao Plaucijevo srce, ja bih mu rado prikazala moga sina, jer sam sigurna, da ću ga jednoga dana naći u mjestu vječnih uživanja«. Tako je govorila Pomponija Grecina, žena odlič­ noga patricija. Stara je robinja sa zanosom slušala, ne znajući čemu bi se više divila u svojoj plemenitoj go­ spodarici, ili preziru zemaljskih dobara, ili junačkoj samozataji,. s kojom je hladno gledala na žrtvu svoga sina. Što je u Rimu bilo više raskalašenosti i podlosti kod bogatih pogana, to je bilo više duhovne snage i veličine kod kršćana: opreka se je svaki dan sve više isticala i očevidnije izbijala. (Ш �Dvije okolnosti Isusovoga Uskrsnuća. O. Petar Vlašić: . - - ____ __ Dvije okolnosti Isusovoga Uskrsnuće. 2. „Prazan grob“ . Sva četiri Evangjelisla kazuju nam, da jo prvog dana po suboti, to jest u našu nedjelju, nagjen otvorenim grob, u kojem je, bio tri dana urije naš Spasitelj poko­ pan. To su prve opazile-žene, pa onda nekoji od uče­ nika, a poslije su se o Lom osvjedočili i poglavice židovskog naroda. Clrob je začudo bio prazan, ako prem je izvan svake sumnje, da je. u njem bilo položeno tijelo Isusovo. Pečat udaren na grobni kamen svjedočio je, da je pokopanje obavljeno uz prisutnost vladinih povjerenika, Niskjučena je dakle svaka prijevara. Pa opet rimski vojnici bili su danju i noću na straži kraj gro­ ba, nema dakle za ubojice Isusove bojazni, da bi ko bio osudio dignuti tijelo Isusovo iz tog grci a. po^a viti ga drugamo, a megju svijet baciti kakovu lažnu '“vijest. A ipak uza sve to Isusova' je tijela trećeg dana nestalo iz groba; svatko, ko je hotio, mogao se nad grob nadiviriti, mogao je u nj stupiti: grob bijaše prazan. To priznaju i stražari, a priznaju i poglavice ži ske, koji su zahtjevali i Isusovi smrt. Kako da se 'protumači ova okolno?' debnog us­ krsnog dogagjaja? Moderni kritičari i ovdje su u opreci sa čitavom kršćanskom predajom, koja se na Evangjelju temelji, pa nam iznose svakakvh tomačenja, samo da u čemugod oslabe apologetičnu silu uskrsnoga čuda. No kao na druga pitanja, tako je i na ovo njihov ododgovor, da se najblaže izrazim, jako nespretan. Spo­ minjem samo dva odgovora dana na naše pitanje sa sirane modernih kritičara; prvi je dra. A r n o 1d a Ма у е г а ' ) koji glasi; Vijest o praznom grobu ne pri­ pada prvobitnom Evangjelju; to je kasniji umetak, koji se mora odbaciti, kad se znastveno proučava uskrsni dogagjaj. Drugi je odgovor dao čuveni racionalista Henz. Jul. I l o l t z m a n n , koji veli: Činjenica je, koju se poreći ne može, da je trećeg dana po ukopanju grob u kom je prije ležalo tijelo Isusovo, bio nagjen prazan, ali se ne smije tu činjenicu tumačiti u smislu katoličke Crkve, koja uči, da je Isukrst treći dan ustao iz groba, nego se ima tumačiti ovako: Josip iz Arimateje samo je privremeno bio ukopao Isusa u onaj novi grob, te ga je odmah drugog dana pred večer ili obnoć odatle prenio na drugo mjesto; dosljedno sasvim je naravno, da je onaj novi grob, u kom je prije ležalo tijelo Isusovo, ostao prazan.2) ') Dic Auferslehung- Cbristi. Tubiiigen, 1905. :) Pas lecre Grab und clie gegeinvilrtigen Verhandhmgen iiber die Auferslelning Jesu — izašlo u »Theologische Rundsđiau< IX. Či'ilbingen, 190(3.) str. 72.-813. i 119.-132. 85 Upozorujcm cijenjenog čitatelja na protuslovlje megju mnijenjem ove dvojice kritičara, protuslovlje, ka­ kova se nalazi na svakoj skoro stranici, koju moderni kritičari napisu. Меуег naprosto briše iz Evangjelju vijest o praznom grobu, kao nešto, što nema posla sa uskrsnim dogagjajem: Holtzmann naprotiv priznaje kao pravu povjesnu činjenicu vijest o praznom grobu; a jedan i drugi imaju islu svrhu; oborili povjesnu vrijed­ nost uskrsnog čuda. Kome da se od ove dvojice povjeruje? Pametan čovjek neće povjeravali ni jodom ni drugom, jer su odveć prozirne i. nišlelne njihove tvrdnje, a da bi se u njima opazilo i n jmanji tračak svjetla isliim Na to su upozorili već isti nekoji njihovi kolege, mo­ derni kritičari, poimence Riggcnbach*), KntiT34), Eoo!sr’), koji su odrješito ustali protiv tako besmislenog tuma­ čenja uzkrsnog dogagjaja kako sam to već istaknuo u prošlogodišnjoj »Hrvatskoj Straži« (IVr. str. 890. -40U) u raspravi pod naslovom: »Preokret u kritici Isusovog Uskrsnuća*.) U istinu obe su tvrdnje takove, da će svatko, kn samo jednom ^ ro č ila cvangjeosku povjesl uskrsnuća Gospodinova, odmah morati priznati, da su nespretno izmišljene. -Меуег veli, da vijest o praznom grobu ne pripada prvobitnom Evangjelju. A ne uvigja li, da bi valjalo cijelo evangjeosko kazivanje o uskrsnuću dignuti iz Evangjelja, kad bi se bijelo dignut vijest o praznom grobu. Svćjedno kao što, kad bi se htjelo zanijekati gore spomenute okolnosti trećeg dana. Obe okolnosti tako su usko spojene sa uskrsnim dogagjajem, da je apsolutno nemoguće raslavil ih. Uskrsna vijest u Evangjeljima nije duga, ne obuhvaća nego po jedno kratko poglavlje, a ipak u kratkoj uskrsnoj vijesti spomenut je do d v a d e s e t p u t a p r a z a n gr ob. Pomislimo dakle, što bi ostalo od le uskrsne vijesti, kad bismo iz nje digli spomen o praznom grobu. A dobro je ovdje pridodati i ono, što je Korlf opazio protiv Meverove neslane tvrdnje: Kako bi učesnici bili mogli onakovim osvjedočenjem govorili o uskrsnuću Isusovu pred Žido­ vima, da je grob jošter bio zatvoren i u njem ležalo tijelo Isusovo? Židovi bi ih bili u bazu ušutkali i do­ kazali neosnovanosl njihovog pripovijedanja, a to sa­ svim uspješnim i ujedno Jakim dokazom: poveli bi ili bili na zatvoreni grob i bili bi im kazali: »Eto u grobu vašega učitelja, kako dakle vi velite, da je uskrsnuo?* Proti tome dokazu ne bi bilo izlaska. Slično bi se moglo i Mollzmannu prebacili: Da je Josip Arimatejski prenio drugamo tijelo Isusovo bili bi Židovi to odmah saznali od slražara, koji su grob ču3) К. Riggenbach: Pie Auferstchung Jesu. 2. i/.il. Lichlcrfdde-Berlin, ЈУ08. ■*) Tli. KorlT: Dic Auferslelning Chrisli und dic radiludc Thcologie. Halle, 1908. ®) l T gori naznač. rasprav'. �Вг. 5. i 6. — »SERAFINSKI PERIVOJ« — 1912. 86 vali. Da dokažu dakle lažnim pripovijedanje Apostola o uskrsnuću Isusovu, nije bilo od potrebe židovskim po­ glavicama, da potkupe stražare e da ovi razglase, da su ućenici ukrali tijelo Isusovo, nego je dostatno bilo, da kažu Apostolima: »Čemu se trudite, da razglasile Isusov ustanak iz groba, kad mi stalno znademo, kako je Njegova tijela nestalo iz groba: Josip Arimatejski prenio ga je u drugi grob!« Time bi bile u prah oborene tvrdnje apostola o Isusovom uskrsnuću. Poglavice ži­ dovsko bili bi se bez sumnje poslužili ovim dokazom, da je u njemu ma i sjena istine, jer znademo, Sto li sve nijesu protiv Isusa izmišljali; a jer se ovim nijesu poslužili, oćito je, da je dokaz s temelja ništetan. I red je iskreno priznati: postupali su pametnije od nekojih današnjih sveučilišnih profesora na protestanskim bogoslovnim fakultetima. Holtzmann tvrdi nadalje, da Pavao I. Kor. 15. ne spominje prazna groba, akoprem tu govori o uskrsnuću Isusovu. No zar je bilo od potrebe, da to sveti Apostol spomene izričito? Ne spominje izričito groba, ni kad govori o ukopanju Isusovu, slijedi li rđalle, da Isus nije bio ukopan u grob? Kad Pavao kaž : »I b i u k o p a n , i u s t a t r e ć i dan«, jasno je, da ,asmje ne može bili da sveti apostol podrazumijeva grob i u prvom i u drugom dijelu ovog retka; u prvom dijelu »т is je bio ukopan u grob«; u drugom dijelu: »Isus je ustao iz groba treći dan«. Čudit se je u istinu, da Holtzmann toga ne vidi, kao što se je čuditi i nedosljednosti mo­ dernih kritičara u opće, koji dok đrugda zabacuju vje­ rodostojnost 15. pogl. prve poslanice Korinćanim, to se na ovom mjestu hoće njome da posluže Иа uštrb Evangjelja. No donekle je i shvatljivo, da tako rade, jer kad kogod hoće, da se protivi poznatoj istini, tad je narav­ na stvar, da mora posegnuti za ludim i nedosljednim i smiješnim dokazima. A takovi su većim dijelom do­ kazi moderne kritike, kojimi oni ' hoće oboriti pojedine objavljene istine svetoga Pisma. Fra Mijo V. Patinić: .— -----: Bosanski ljiljan. (Istinita pripovjest iz prve polovice XVII. stoljeća). Katolička Crkva zaista izgleda u današnjem na­ raštaju ne samo kao vojska dobro uregjena, već i kao divni perivoj - cvijelnjak, gdje su brižno zasagjene sve vrlino i krjeposti, koje mogu samo resiti čovjeka, a mirisom svojim napunjati nebo i zemlju. One su plo­ dovi sv. Kvangjelja i darovi Duha Svetoga, koji ulijeva sokove i život u katoličku Crkvu. A izmegju svih vrlina osobito se ističe posvemašnja čistoće i djevičanstvo, prije svijetu nepoznato, njegujući ona taj cvijelnjak ne samo u svojim samostanima, već i u svećenstvu i nekim izabranim osobama na svijetu ostavšim, da budu što sličnije svomu uzoru i praliku — Isusu, Sinu Božjemu. Uza sve nepogode, koje snagjoše našu užu domo­ vinu i uza sav progon katolika, ponikao je jedan divan ljiljan u krilu katoličke Crkve i pojavila se je jedna čarobna djevica, koja je podala u ono žalosno doba osobiti svoj sjaj sv. vjeri, trećemu redu sv. o. Franje, čija je bila članica, a po tom i domovini, dapače i ono­ dobnim Franjevcima, koji su znali učuvati i nj eliti u onim jadnim sužnjima ovako uzvišene krjeposti. Ona je zaisto lijepa zvijezdica na katoličkom obzorju, da se njome ne samo ponosimo, već da u nju i danas oči upiremo, a ta je Mundalina Pereš-Vuksanović*) Ona se je rodila u Jelaškama, sada selu vijačke župe. kod Vareša, i to u mjesecu srpnju god. 1601). Otac joj se zvao Mijo, a majka Angja Bogdijanić, oboje veoma bogobojazni i čestiti katolici. Nad ovom skromnom obitelju kao da je izlila Božja1dobrota obilje svojih milosti, pa kao što izmegju samotnih gorskih kosa teku najbistriji potoci, tako i ovdje u tihom obiteljskom krugu odnjiha se veoma pobožna djevojčica, koja se još nejaka posve predade Bogu i štovanju Majke Božje, te za rana upoznavši cijenu djevičanstva, obeća svojoj ne­ beskoj Gospoji živjeti i umrijeti u potpunoj čistoći duše i tijela. Ova pako preuze za nju svoju materinsku brigu, da ju je zbilja u cijelom njezinu životu vanredno štitila. Pod ovako moćnim okriljem naša je Mandalina napre­ dovala u dobi, razboritosti, ljepoti, ali i u djevojačkoj postidnosti i pobožnosti, pak se je brižno klonula svih svjetskih zamama i pogibelji, kojim je izvržena svaka mladost i neiskustvo. Kada je već odrasla pade u oči svoj muškoj mladeži, ali osobito se u nju zagledao mladić Franjo Božić, i tako se zaljubi, da mu se je činilo, ć će umrijeti, ako je ne uzme. Megjutim držao je, da neće biti tomu ni otpora s njezine strane, buduć je bio iste skoro dobe, a uz to imućna i ugledna roda, i buduć oda svuda op­ koljeni muslimanima, koje je ona kao vatrena kršćanka izbjegavala, mislio je, da će teško dočekali i rado poći za Sljedbenika vjere Isusove. Ove i slične misli ulijevale *) Nju prvi spominje akademik I. Crnčić u raspravi: »Imena Slovjenin« sr. Starine krij. XVIII.; na prve podalkc o njezinu burnom životu namjerio se je prvi naš iicutmdivi o. Euzcbije Fermendžin, Franjevac redodržave prije kapistranske, poslije sv. Cirila i Metoda (sr. »Acla ttosnae ecđ.« Zagrabiae 1902 p. 401 —2.) a sve vijesti o njoj pobrao je dr. Luka Jelić, dalmatinski svećenik i učenjak u članku »Gragja za životopis Magdalene Pereš-Vuksanović, poznate pod imenom Fianice Slavonke«, priopćen u Glas­ niku zem. muzeja u Bosni i Hercegovini. Sarajevo sv. XVI. god. 1904, kojim sam se i ja poslužio, a osniva se ponajviše na živo­ topisu pisanu, a ne dovršenu njezina ispovjednika o. Virgilija Spada, Oratorijanca u Rimu, koji je imao prilike nju iz bliza po­ znavali i o svemu potpuno se osvjedočiti. �Bosanski ljiljan su mu slatku nadu, da će je brzo nazvati svojom, ali nije se mogao odvažiti, da ju zaprosi, jer nije vidio u djevojci nikakva znaka privrženosti prama njemu, ćemu se nije mogao načuditi. Megjutim je Mandalina iz dana u dan sve to većma što iz pouka svojih duhovnih pastira, što iz živih primjera svojih roditelja i kršćanskih susjeda, napredovala u sa­ vršenosti kršćanskoj, imenito u ljubavi prama Bogu i pobožnostima prama svojoj nebeskoj Majci, smišljajući, kako će ju bolje nasljedovati. Izgledi svetaca i svetica Božjih, o kojim je slušala u Crkvi i kod kuće, probudiše u njoj želju za samostanskim životom, gdje bi se posvema posvetila Bogu kroz cio svoj život. Ali buduć nije bilo u njezinoj domovini takoga zaklonišla za ženske, ona je nekom svetom zavišću zavidila Franjevcima, što .su se mogli sklonili u samostane i podvrći se slatkom jarmu sv. posluha, uboštva i uzdržljivosti; pak stoga, kada bi slučajno susrela ili vidjela kojega redovnika u svome selu, bolno bi uzdahnula i rekla: -Blc\ i ti se vama, o sluge Božje, koji ste se sretno za mladih dana izmakli od svijeta i sklonili u samostansku tišinu. 0 kako mora biti vaš život ugodan, prost od svjetskih briga i nevolja, bliz samomu nebu. 0 kako bi se cije­ nila sretnom, da mogu i ja moju odjeću zamijeniti vašom grubom haljinom i opasali se tankim užegom. Tada bi i ja svoju volju predala u ruke svojih starje­ šina. 0 blažena stanja i rajskog za mr života«. Obu­ zeta ovakom čežnjom za redovničkim i djevičanskim životom, zgražala se je i na sami spomen od udaje, pak je Svakom prilikom odbijala od sebe zaljubljenog mladića i oduzimala mu svaku nadu, da će igda bit njegova. Po svemu njezinu ponašanju jasno se je vidjelo, da na udaju i ne misli, pa bio on ne znam tko. Ovo njezino osebujno držanje prama muškim onog je jadnika toliko žalostilo, da već nije mogao jesti ni spavati, a po tom ni raditi. Dolazila bi mu koji put napast, da upotrebi silu ili prevaru, kako bi to činili okolni muslimani; ali brzo bi se sjetio, da bi je time teško uvrijedio i nigda više ne bi mogao računati na njezinu ljubav i odanost. On je nju toliko u srcu po­ štivao radi njezinih vrlina, da je nije htjeo toliko po­ niziti niti se ogriješiti o crkvene propise. To je opazio i mladi musliman Mustafa, njegov bližnji rogjak i prijatelj, čiji su se roditelji prevjerili, pak mu savjetovao, da dulje ne čeka, već upotrebi silu, kako to čine i njegovi jednovjerni, nudeć mu pri tom svoju pomoć i potporu. S početka je ovaj bogobojazni katolik odbijao takove nagovore i obećanja, jer da se to protivi njegovoj savjesti, onda se ovaj domisli dru­ gome načinu, a da ne povrijedi Franjine vjerske osje­ ćaje. Ponudi mu se, da će s nekoliko muslimana uvrebat je i svojoj kući dovesti, a odmah naći katoličkog 87 župnika i ondje je dati vjenčati, vjenčana pako po ob­ redu svoje vjere otići će mirno u Franjinu kuću i lamo pir slaviti, misleći, da će je na to lako molbama i raz­ lozima skloniti. Na to nekako privoli i Franjo, jer nije u tome vidio nikakova prekršaja crkvenih zakona. Megjutim je Mandalina sve to većma težila k sa­ vršenosti kršćanskoj, sve slobodno vrijeme upotreblja­ vala za molitvu i pobožne uzdahe, tako, da je pri tom kušala nebeske slasti. Uz to je umrtvivala tijelo postom i pokorom, a ušljed toga poče blijedjeti i gubiti onu ljepotu lica, kojom se je do sada isticala. Kada joj to opazi majka, poboja se za njezin život i zdravlje, pak ju otpravi u obližnje selo k njezinoj strini, da se ondje rastrese i oporavi. Sama strina dogje po nju, ali Man­ dalina, kao da je neko zlo predvigjala, stane se tomu protiviti, nu na izričitu majčinu zapovijed umiri se i ode. Kako su budno na nju pazili Franjo i Mustafa, doznadu odmah, da je Mandalina ostavila očinski dom i otišla k rodbini u drugo selo, te odluče tamo je uhva­ titi i oteti. Nagju još sedmericu muslimana, koji se pri­ vuku polajno ohbj kući i vidivši Mandalinu u vrllu, časkom priskoče ogradu, uhvate ju i začepe joj usta, pak popadavjU ju megju se, odvuku u obližnje musli­ mansko selo, tješeći ju, da joj ne misle ništa zla uči­ nili. Ugleda to Mustafa iz daleka, raslrijebi jednu sobu i kada ju dovedoše smjesti, zatvori, a otmičare otpravi njihovim kućama. Tada poruči odmah po Franju, koji se brzo tu nagje i dogovoriše se s njime, poruče po župnika. Redovnik dogje, te sva tri unigju k njoj. Vi­ djevši ona svećenika i zaljubljenika sjeli se, na što je ovamo dovedena, pak isti čas, poput sv. Katarine Sijenske uzdahnu prama svojoj zaštitnici i majci Mariji, da joj ona učuva čistoću, a odlučno stade opirat se njihovu nagovoru. Buduć je Franjo tu stajao ne znajuć ništa primjetiti, Mustafa preuze njegovu ulogu i reče: »Djevojko! ljubav ovog mog rogjaka, tvoje pako vrnjosenje uzrokom su bili, da su te moji drugovi silom ovamo doveli, a nipošto kakva zla namjera i da te osramotimo. Odavna ovaj kršćanin čezne za tobom. On te ne ljubi toliko, što si lijepa, već više radi tvojih vrlina. A da li, dokaže, koliko te štuje, neće te se ni dodirnuti, premda si u njegovoj vlasti, dok ne budeš vjenčana po propisu njegove vjere. On je zbilja zavri­ jedio tvoju ljubav i ruku. Vidiš sama, kako ga raslužujc tvoje nećkanje. Ovdje je i vaš svećenik, da blagosovi vašu privolu i po propisima vaših biskupa, da vas na vijeke sjedini, kao muža i ženu. Ali ako se ipak budeš opirati, znaj, da nećeš ovdale izaći, dok ne poslaneš moja žena. Sada oberi, šta voliš, ili ostali kršćanka i poći za Franju, ili se polurčiti i biti moja«. Ove zadnje riječi ohologa muslimana kao strijela prostrijeliše srce ove bogobojazne djevice, pak vidjevši se poput osam- �88 Вг. о, i 6. — »SEUAFINSKI PERIVOJ« — 1912. Ijene golubice u pandžama ljuta jastreba, pokuša spa­ si Li bar vjeru, kada više ne može očuvati dragog si đjevičanstva, bolno uzdahnuvši te izručivši se zaštiti svoje nebeske Majke, izjavi preko volje, da voli poći za Franju. Ovaj sada pun harnosti približi se sa župnikom ustrašenoj djevojci, dade svoju izjavu da ju uzima za ženu, svećenik pako obavi u kratko crkvene molitve, a time i ovo prisilno i nedostojno za kršćanina vjenčanje. Sada se Franjo zaleti, da je zagrli, a ona ga vanrednom jakošću odrinu od sebe, da se je prostro po zemlji, pak stade skakati u vis i rušiti sve oko sebe, što joj je ruku došlo, da se je svima činilo, e je u nju ušao duh Samsonov i njegova jakost. Svi prisutni oslaše zapa­ njeni, te pogledavši jedan od drugoga izagjoše iz sobe i zaključavši ju, odoše u drugu sobu, da se dogovore, što će sada činiti. Franjo je to držao pošljedicom neke tajne bolesti, Mustafa ženskim pretvaranjem, a župnik vražijim opsjeJiiućem, pak sva tri zaključe ostavit je istoj sobi, kamo su svaki dan dolazili i jelo »oj davali, čekajući, dok se umiri. Ona se je megjutim jednako uzdala u pomoć Gospinu; samo su njezini roditelji pla­ kali i raspilkivali na sve strane. Jeaino je ove tješio stric, Franjevac, kojemu su bili poznati njezini plemeniti osjećaji i težnje za samostanskim životom, pak je držao, da se je sklonula u koju pustoš, kao što mu e višepu naluknula. Franjo i Mustafa megjutim opaz la ostavlja njezina zanešenost, ali do sve l< ve na blijedi i naglo propada u licu, pa zato ostane joj prost ulaz u domaći vrt, da se naužije čista :aka i očuva se od leže bolesti. Ona bi i na polju češće pravila čudne skokove po vrtu kao suluda, a tacfa opet ušla u svoju sobicu, da se poda miru i molitvi, iza 12 dana ovakog zatvora popuste oni u čuvanju, a ona jedne noć* uskoči, premda je bio pao dosta dubok snijeg. Dok su naune domaći mirno spavali, ona je neprestano suze ronila naslonjena na prozor, te zazvavši pomoć Gospinu tiho izagje iz svoje klijeti i dogje do kućnih vrata. Dugo je vremena kušala ih otvoriti, pak htjede se đpel vratiti u sobu, kad joj nešto zape za nogu, ona se sagne i nagje, a to bio ključ, otvori vrata i bosa, noseć u ruci obuću, pobježe na polje. Ali kamo? Sama nije znala, gdje je, nu ipak žurno je išla i kada sunce ogranulo, ona se nagje pred crkvom sv. Mihovila, koju raspoznade po slici svecevoj nad glavnim ulazom. Htjede unići unutra, da se tu pomoli, ali bijahu vrata zabravljena, pak od­ luči dalje poći, kada se vrata sama odjaziše i ona unigje, a da ne nagje tu ni žive duše. Ovdje prostrta pred glavnim oltarom zahvaljivala je Bogu na izbavljenju i čudesnom otvorenju. Sjetivši, se, da su ostala vrata jazom otvorena i bojeći se, daj e tu tko ne opazi i time se ne oda progoniteljima, skoči i pritvori ulaz, a onda kleče pred oltar presv. Bogorodice, na kojemu je bila slika Gospina sa djetetom Isusom u naručaju. Ovdje u zanosu svoje harnosti kliknu: »Preslatki moj gospodine, čime sam ja nevoljna službenica tolike milosti zavrijedila ? oto sam ja za Te učinila, da se je Tvoje veli­ čan ivo na me obazrijelo? što sam rekla ili pomislila v ri,| i Tebi ugodna, te što ima pri meni, a da ni aru i će što morala učinili? Ako sam prikazala svoje djev. m.:tvo Tvojoj prečistoj Majci, tko mi je to stavio na s ' Tko je to u mojoj duši pobudio, ako ne Ti moj li eznivi Isuse?'Zar za tu malu želju, djelo Tvoje dobrote iskazuješ mi toliku pažnju? 0 ljubavi duše moje, tko f< ne bi rastopio'od harnosti? Tko ne bi htje služili t; ko dobru gospodaru?« Na krilima ovih i slični izdisaja obraćala se je Mandalina od Isusa k njegovoj presv. Majci, kano svojoj zaštitnici, Časteć je nebrojenim pozdravima, a do ćas od Majke povraćala se k njezinu Sinu. sjećajuć se njegovih dobročinstva, koja izkaza svemu rodu čovječjemu u ljudskoj spodobi, kao i gorkih njegovih muka na Kalvariji. Tu naša dje­ vica bi uv tena u tajne svog nebeskog zaručnika, ko­ jemu se je bila posvetila, ter je ušljed smrtonosne gorkosti osjetila i rajske slasti, drugom svijetu nepoznate. Ovaj dragocjeni vijenac njezinih osjećaja kao da su angjeli kupili i uznosili pred prijestolje nebeskoga Oca i sami raj njihovim mirisom napunjali, a Bogu je to godilo, kao što nekoć žrtva zahvalnoga Noa. (Nastavit će se) LISTAK. Svećeničke organizacije. Danas su nastala laka vremena, da je organiziranje, udruživanje svih gragjanskih slojeva poslalo apsolutnom nuždom, samo ako oni hoće da urade nešto stvarna i jaka, pa da se tim i na nje računa. Osamljene jedinice izjednačene su gotovo ništici i na štogod ozbiljna u socijalnom životu danas se ne može ni pomisliti, ako nema uregjeno i discipli- novanc zajednice, koja će biti kadra to proizvesti. Ovako nam je lako razumjeti, kako se danas svak ujedinjuje, svak traži sebi slične, u jednu riječ svak se organizuje. Potreba dakle i svećeničke organizacije jest impe­ rativ modernog doba i to je tim preča nužda, što savremena praksa uči, da gdje je svećenstvo organizirano �List;;k. kao n. p. u Njemačkoj, Slavoniji, lu i katolicizam na svakom područja bujno se razvija, a gdje se naprotiv podržava stari i krivo shvaćeni konsorvatizam, kao u većini Francuske, Španjolske i Italije, tu uvijek i po­ stepeno ruši se sloboda i prava Crkve, a katolicizam kao da gubi svoju nepresušivu i blagu reformnu snagu i moć. Sve je ovo predobro uvidio naš presvj. hrvatski biskup dr. Mahnić, te njegovo oštroumno oko htjelo je i tu pomoći i to tim prije, što je znao, da je prvi uslov svega kulturnoga i socijalnog napretka jednoga naroda o r g a n i z i r a n o s v e ć e n s t v o , jer bez svećeničke organizacije u praksi je gotovo nemoguća organizacija puka na bazi katolicizma. Zato presvj. biskup prošle godine stari svoj list »Euharistia« obnovi i pretvori u » S v e ć e n i č k u Z a j e d n i c u « , čija je svrha: s v e ­ u k u p n o hrvat , s v e ć e n s t v o o k u p i t i u m j e s n e o r g a n i z a c i j e , da i m one b u d u p o t i c a l o n j i ­ h o v e o s o b n e s v e t o s t i i d a š e p r e k o ij i b o d r e i z a j e d n i č k i t r a ž e s r e d s t v a i načine, k a k o će p r a v o i u s t r a j n o h r v a t s k i n a r o d o s v o j i t i za k r a l j e v s t v o Bož j e . Uistinu velik i uzvišen cilj a koji se, hvala Bogu, već dobro i posti­ zava. Mal da ne sve istarsko i dalmatinsko svećenstvo probugjeno je na novi život; svjetovno i redovno sve­ ćenstvo ozvalo se glasu presvj. Mahnića: - v e ć e n i č k c z a j e d n i c e « osnovane su gotovo po svim deka­ natima. A kakav je plod? Spomenut ću samo, što su u Dalmaciji učinili i čine sveć. organizacije: Smodlakov šuplji i krivi demokrat zam već se je podobro stao rušiti a narod preko svećenika osvješćivati i podizati seoskim blagajnama, težačkom zajedni­ com, kat. štampom, trećim redom, omladinskim dru­ štvima, Marijinim kongregacijama, kat. sokola Vuna itd Plod je ovih organizacija onaj velebni i epohalni svoc. sastanak prošle veljače u Spljetu, gdje se skupilo više od 250 svjetovnog i redovnog klera sa šest svojih bi­ skupa na čelu, da vijećaju o svećeničkim zajednicama, našoj štampi, zadrugarstvu i organizaciji madeži. I to je plod sveć. organizacija, što će kat. Dalmacija u naj­ kraći zeman dobiti svoje »tiskovno kat. društvo« i knji­ žaru. U kratko: u Dalm. se je slalo ozbiljno raditi na kulturnom i ekonomskom polju, a to je sve poteklo jedino iz sveć. zajednica, koje imaju svoje mjesečne sastanke, gdje se pretresaju sva savremena i razno­ lika pitanja, koja se odnose na kat. pokret i boljak naroda. — F. L. B. Smijemo Ii isticati treći svjetovni red sv. Franje kao najbol ju kat. organizaciju I Od početka ove god. hrvatski Franjevci i Kapucini stali su, da upravo nešto snažna i ozbiljna porade oko procvala trećeg reda u svojoj domovini, jer on je poznat kao 89 najuspjelija kat. organizacija. 1 hrvat. kat. štampa kad­ god se na to poli val no osvrne a osobito je to učinilo dično kat. glasilo »Dan« u broju od ll./IV. t. g. Iz­ gleda da je sve to bilo kao začudno gosp. A. V. te u istom »Danu« od 9. V. pod naslovom: Katoličke orga­ nizacije, veli: »Nije ni uputno isticati pojedino drušlvo pojedinu kat organizaciju, tako, kao da bi ovo društvo bilo najvažnije, najbolje«. Gosp. pisac ovdje misli i na treći red, jer njega i Marijinu kongregaciju poimenice i na više navrata spominje, te zaključuje: »Nije sve za sve. Niti su svi ljudi za Marijinu kongregaciju niti za treći rod, niti je Mar. kongregacija ili treći red za sve ljude«. U misli gosp. pisca treći je red obično društvo i kao takovog ne smije se isticati. A je li ovaj osobni nazor uputan i ispravan? — odgovaramo da nije, a evo samo nekih dokaza uzetih većinom iz sv. o t a c a P a p a: 1. »Treći je red — veli Pijo IX. - ne samo svet, zaslužan, odgovara kršć. savršenosti, nego još više on sačinjava p r a v i i i s t i n i t i r e d »divno udešen i zgo­ dan da obnovi svetost ćudoregja u cijelom kršćanstvu: on obuzima oba spola i ne isključuje nikakav stalež, nikakvo stanje života^, (u pismu od 25. IV., 1909.) 2. 1 ako je treći red pravi red i od sv. Matere Crkve naumice turen u svijet, da se po njemu, kako reče Deon XIII., obnavlja svijet, ipak on nije kakva nova Tebaida. ili samostan, nego naprosto najzgodnije sredstvo, da se svagdje i u svemu živi po smislu i duhu čistog nenatrunjenog katolicizma, naročito u o b i t e l j i i d r u š t v u . Treći red u misli njegove sv. utemeljitelja i sv. Crkve jest jedna o p ć a k a l o 1. l i ga, društvo p r a k t i č n i h katolika, čija je zadaća, da koli n a j a v i , toli u p r i ­ v a t n o m ži vot u z a v l a d a j u Kr i s t o v a načela: Bo g u s t o j e Bož j e , c a r u š t o j e c a r e v o . 3. Sv. je Crkva u najsvečanije prigode pozvala bez razlike sve vjernike, da stupe u treći red. Г velike ga islakoše i pohvališe d v a g e n e r r a l n a k o n c i l a , onaj u Vienni 1311. -1312. i lateranski 1512. Preporučiše ga i veli­ kim povlasticama obdariše više od š e z d e s e t (60) papa, a preko d v i j e s t o (200) papinih bula tumače treći red i brane ga od napadaja. Grgur IX. veli: »Ko bi se god usudio kritikovati, napadati ili u posmjeh stavljali treći red sv. Franje, upasti će u prokleslvo Božje i bi. apoštola Petra i Pavla«. 4. Lcona XIII. kao što možemo nazivati socijalnim papom, tako isto mo­ žemo i papom trećeg reda. »Neka svi dušobrižnici veli on — propovjednici, ispovjednici, bili oni svjetovni ili kojega mu drago reda, sve pokušaju e da potaknu vjernike, naročito muške a povrh svega mladost, da stupi u treći franjevački red«, (pismo od 30. IX. 1882.) a u audijenciji nekih franj. redodržavnika na 12.|V. 18SG. megju ostalog, reče im: »Ja s a m u v j e r e n , da po �90 Вг. 5. i 6. — »SERAFINSKl PERIVOJ* 1912. t r e ć e m r e d u mi će i no s v i j e t s p a s i t i « . Kad mu se jednom prikazali potpisi od 500.000 talijanskih trećoredaca, odgovori: »Ja bih želio, da broj trećoredaca prekorači milijun, dva milijuna, još više ja bih htio, da s v i v j e r n i c i p o s t a n u t r e ć o r e t c i « Prigodom zadnje 700-godišnjice franjevačkog reda, slavno vladajući Pijo X. piše vrhovnom starješini reda, da će glede trećeg reda u vremenu slijediti stope Leona XIII. te ga uvjerava, da ga ništa toliko ne veseli, koliko sa­ vjesno vršenje trećoretskih naredaba. »Mi želimo i pro­ simo od Boga, da ova sedamstogodišnjica (ustanov­ ljenja serafinskog reda) bude povodom razvitka za treći rcd«4 Dakle Franjevci imaju dužnost od sv. o. pape, da šire i ističu treći red, a katolički je princip, da se u socijalnom radu ima pokoravati odredbama Crkve. 5. Kat. socijolozi naučavaju, da je socijalno pitanje u svom korjenu ujedno i moralno pitanje. A koliko ima trećoretsko pravilo uprav krasnih naredaba i -savjeta za liječenje socijalnih bijeda, to ćemo se odmah osvjedo­ čiti, samo ako ga proučimo »Zapravo se može reći — veli Leon ХШ. u enciklici » Au s p i o a t o « — da kućni mir i javni poredak, neporočnost bičaja i dobrohot­ nost, dobra uporaba i uzdržavanje baštine, što je naj­ bolji temelj civilizacije i stalnosti država, izvire iz ćeg franjevačkog reda kao iz jednog korjenu dijelom Evropa duguje Franji očuvanje s\ i dobara«. Nije H još isti papa u eneiklikam » Hu ma n u m ge nus« i » Au s p i c a t o « suproslavio treći red kao naj­ bolji ustuk framasuneriji ? ■ Evo dakle što svaki katolik mora držali o trećem redu, a ko se želi i praktično o tom uvjeriti, neka iz­ voli čitali njegovu povjest i po stranim trećoretskim glasilima pratili njegov suvremeni rad na religioznom, kulturnom i socijalnom polju. Pa da ne smijemo isti­ cali treći red kao najuspjeliju katoličku organizaciju? Nije li u njemu sljubljen kršćanski obiteljski život sa dužnošću socijalnog rada? — L. B. 0. Eugenij Olivieri, Franjevac. Bila je 8. ura u jutro dne 10. februara. U širokim prostorijama biblio­ teke »Male braće« u Dubrovniku sakupljeni su bili bo­ goslovi ovdješnjega franjevačkoga bogoslovnoga učilišta, svećenici iste obitelji i Redodržavenik iz Zadra. Bilo je to vrijeme semestralnih bogoslovnih ispila. Prema obi­ čaju morao je upravitelj izreći proluziju, koja se je* običajno odnosila na taj svečani čin. On je zbilja ustao, ali mjesto proluzije rekao po prilici ovo. »Dok Vas ja ovdje svijeh pozdravljam, javljam Vam, da običaj, koji je vladao, da se u ovomu momentu drži jedan uvodni govor, ja danas ukidam. To činim iz pijeteta plama o. ()livier-u, kojega nam smrt prije pol sata ugrabila u ovom samostanu, iz pijeteta prema čovjeku, kojemu dosta duguje ovo učilište, kao marljivu i savjesnom lektoru, koji je kroz tri godine predavao kanonsko pravo i moralnu teologiju. Mjesto predgovora, neka se izvine iz naše duše sada vruća molitva za upokoj nje­ gove duše; neka ovaj »Do p r o f u n đ i s « što ćemo ga sada izmoliti bude zadnji pozdrav, što mu ga šalje ovo bogoslovno učilište, dok još njegovo hladno tijelo po­ čiva u ovomu samostanu, i bude mu jamstvo duboke harnosti, što će trajati u našim srcima i bili zapisani u fastima ovoga učilišta«. — Tronutim glasom bi izmoljen »De p r o f u n đ i s « . Zbilja o. Olivieri tako je i zaslužio: radio je on i vršio savjesno i tiho svoju tešku dužnost bez preten­ zije i razmetanja. Kako tiho i skromno živio, tako tiho i blago preselio se u vječnost u najljepšoj dobi, 33. go­ dini života. Mlad je umr’o, ipak posve odan Božjoj volji. — Kroz dugu i opasnu svoju bolest, predvigjao je možda i ne predvigjao, da bi moglo doći do katastrofe: al ipak uvijek mu ostajao po koji tračak nade, koja znade razveseliti i osokoliti tužno ljudsko srce, one nade, koja nikada ne oAavlja čovjeka ili, ako ga ostavi, najzadnja je, koja ga ostavlja. — Ali ipak kada je o. Olivieri bio očito javljeno, da više ne ima spasa, već da mu se je prepraviti, da koraci u vječnost; sasluša u muci tu te­ šku vijest, pa svladavši prve valove, što su se morali pobuditi u njegovu duhu, mirno reče: »umrijeti je te­ ško, ali ? teže u 33. godini života . . . . koliko sam mogao dobra učiniti i mislio učiniti ? Ali eto tim sve prestaje . . . . Odade se ipak posve Božjoj volji te oče­ kivaše mirno smrt, a to se je moglo čitati na njegovu licu, po kojemu se je prolijevala mirnoća i titrao mu kadikad okolo usta posmjeh, premda je trpio jake muke. — Gorka je smrt: ali to gorčilo može zasladiti nada bolje budućnosti. Čini se, da je i o. 01ivieri-u vedrina budućnosti razgoniala tinušu ovoga svijeta. Kakve sumisli prelijetale po njegovoj pameti, koja je uvijek bistra bila, kakva li su se čuvstva budila u njegovoj duši gledajući u oči smrt plašila. — Dvadeset i četiri sata prije svoje smrt zamoli starješinu samostana, e da bi dozvolio jednom teologu, da na pianu, koji je bio u sobi tik njegove sobe, udara ariju neke njegove uglazbljene, pjesmice, koju je on bio spjevao u čast Majke Rožje, kada je bio u »S a n t u a r i.u m«-u na Barbani. Htio je tim možda o. Olivieri zatražiti zadnju us­ lugu pojezije i muzike, da mu one pridignu duh njegov prama izvoru krasole, kojega su oni slabi odraz, što se pojavljuje na mahove u ovomu životu. Starješina mu udovolji želji, a teolog mu odigra na pianu zaželjenu melodiju. Ta malena ugodnost bila je možda preludij njegova boljega naskoro života, kojega je on po svoj prilici neustrpljivo i očekivao i u sebi osjećao, jer sjulra dan, tek u 4 sali u jutro kada zazvoni zvono samoslansko na ustanak čini zvati odmah starješinu, zamoli, �Listak. 91 da mu se pruži za zadnji put sveta pričest, dade svelo dnevnika, a o belelrisličnom listu možemo samo sa­ ulje, jer da se on osjeća već na vratima vječnosti. Bi njati. Uzmimo izdanja »Društva hrv. književnika«, »Matice mu učinjeno po volji. Sat kašnje izdahne. Hrvatske«, »Savremenik«, p*a i »Prosvjetu«, pa ćemo 0. Olivieri rodom je bio iz Cervara, kod Rima. vidjeti kakvim duhom diše naša inteligencija. Više nauke filozofske i teološke izučio u internacional­ U takva teška vremena posla nam Providnost ve­ nom franjevačkom ko!egium-u u Rimu, gdje je položio likog muža krčkog biskupa dra. A. Mahnića. On je od­ sLroge ispite iz kanonskog prava i moralne teologije i mah vidio naše jadno stanje, znao je. da ne će ništa usposobiv se za magisterij iz tih struka došao je u moći učiniti sa ljudima, koji su se već uživjeli u Dubrovnik g. 1905. i to kroz tri godine susljedne pre­ miran, tih život bez borbe i rada, pa je zato svrnuo davao izmjenično crkveno pravo i moralku. Skrupolozno oko na mladost i prije nekoliko godina izniknu divan je vršio svoju dužnost, intezivno se bavio svojim stru­ plod njegova nastojanja hrv. kat. akad. društvo Hr­ kama, kojim je htio prodrijeti sve do u najmanje tan­ vatska« u Beču. Bili su to mladi ljudi puni žara i za­ čine. To pokazuje njegova disertacija, koju je dao tis­ nosa, nijesu se bojali ni smijeha ni prezira svojih ko­ kati u Rimu g. 1909. » D i s e r t a c i o n e t e o l o g i c a lega ni čitave hrvatske javnosti, koja ih je osugjivala, i n t e r n o a ll’ e s s e n z a de l S a c r a m e n t o d e l l a nego su pošli teškim putem, da preporode sebe i narod P e n i t e n z a « . U ovoj disertaciji o. Olivieri zastupa svoj u Hristu. Od toga svijetlog momenta u našoj, no­ mišljenje Skotistične škole. I ako ovdje ne iznosi no­ vijoj istoriji postoji hrv. kat. gjački pokret, koji će do­ vih dokaza za Skolističnu tezu, on je ipak osvjetljuje nijeti našoj napaćenoj domovini ljepše dane sreće i sa svakoga pogleda, te joj se može lašnje vidjeti u ci­ slobode. Naskoro je zasjalo i njihovo glasilo »Buć i jelomu svjetlu njena vrijednost, kao i vrijednost pro­ pozvalo onda još malu čelu hrabrih borilaca na prvi tivnog mišljenja. Ova studija kaže, da je u o. Olivieri-u sastanak na Trsat. Tamo pod zaštitom kraljice Hrvata bilo osobite marljivosti, umne oštrine i zanimanja za sakupilo se 50 mladih borilaca, koji su se zavjerili na ovakovu studiju, što bi bilo sve poslije urodilo boljim i težak i uspješan rad. Prvi uspjeh toga sastanka bio je obilnijim plodom, da mu nije smrt potrgla konac ži­ osnutak »Domagoja« u Zagrebu. Zatim su se redali sa­ vota u cvijetu mladosti, kad tek čovjek p -inje da oz­ stanci u Zagrebu, Gjakovu, Travniku, SpljeLu, gdje ili je biljno misli. — 0. Olivieri bio se je zaljubio u naše bilo preko 700, onda u Osijeku, Sarajevu i Podgori. krajeve tako, da se je dao ozbiljno na učenje našega Lani je osnovan >Preporod« u Gracu i tako sad imamo jezika. Pisac ovih crta poučavao ga je u hrvatskom je­ tri akad. društva i svu silu srednjoškolskih organizacija, ziku i može konstatovati, da je u njemu našao osobitu u kojima se odgajaju ljudi karaktera i znanja. To će volju, pa i sposobnost, kakva se rijetko može naći kod bili naša mlada inteligencija, koja će preporodili naš jednoga rogjena i odgojena Talijanca. 0. Olivieri mo­ javni i privatni život. Hrv kat. nar. gjašlvo ne će, da žda je namjeravao, izučivši naš jezik, posvetiti se is­ se u nas o Hristu govori samo sa oltara i propovjeda­ povijedanju i propovijedanju; ali je Rog drukčije odre­ onica, ono hoće, da On vlada u našim obi Ičijima, u dio i to nije moglo biti a da ne bude bolje. Bilo je našoj školi, znanosti i umjetnosti, da njegova nauka bolje dakako, što je Božja Promisao odredila, mi joj zadobije vrijednost u privatnom i javnom životu. Pa se duboko klanjamo. ^ zato, čim su organizovali sve gjašlvo baciše pogled na »Platila enim erat onima illius narod, da u njemu oživotvore svoje ideale. »Propter hoc properavit eđucere illum demedio Niknuo je »Pavlinović« za Dalmaciju, »Dobri kc iniquitatum«. T. za Istru, »Marlić« za Bosnu, a rad u Banovini preuzeo Hrvatsko katoličko narodno gjaštvo. Samo na sebe »Domagoj«, sve su to društva akademičara ljudi uska pogleda mogu ustvrditi, da je kod nas svaki svjetovnjaka i bogoslova za narodno gospodarsko i kul­ kulturni boj nepotreban, a protna tome i naše isticanje turno predizanje na hrv. i kat. načelima. Prije tri go­ katolicizma na svim linijama i u svakoj zgodi. Njima dine izagje u Dalmaciji »Mladost« or.ean seljačke i rad­ je još uvijek hrvatski narod, a i njegova inteligencija ničke omladine, što je sada uregjuje najistaknutiji boprožeta katoličkim načelima i oduševljena za svoje rioc u kat. gjačkom pokretu pop Ivo Bulković. Odmah sLare ideale. Oni još ne vide, da je baš inteligencija iza nje stadoše se osnivati mladenačke organizacije u svojom ogromnom većinom'liberalna, a i katolicizam Dalmaciji. Istri, a sada nešto i u Banovini, a mi se na­ manjine nije onaj, što ga mi hoćemo da uvedemo megju damo, da će ove godine nastojanjem mladih kapelana naš svijet, naime katolicizam života i rada. Franjevaca i našeg, odeševljenog gjaštva u Bosni neko­ Svrnimo okom po našem novinstvu i žalosna ćemo liko takvih organizacija osvanuti. srca morati priznati, da je gotovo sve liberalno - - ta, To bi bio u kratko neki prikaz našeg gjaštva. Mi, mi katolici, Hrvati nemamo nijednog čislo katoličkog koji pozorna oka pratimo njihov rad i nastojanje ino- E �92 Br. б. i 6. — «SER AFINSKI PERIVOJ« — 1912. lamo priznati, da su to mladići, koji imaju pred sobom pirali svaki njihov pothvat. Policali su bogoslove u visdke ideale, ideale cijele katoličke Hrvatske, a koji će Gjakovu, Senju pa po Dalmaciji na rad i osnivanje i postići te ideale. Oni biju težak boj, s jedne strane društava. Da su mislili i na Bosnu vidi se iz toga, što očiti liberalizam naprednjaka i naprednjačke inteligen­ su Gjakovčanima na njihovo izgovaranje predbacili: cije, s druge strane još pogubnije lnlađohrvatstvo podu­ »Zar je Vama teško, a što će tad reći braća u Bosni pirano i od dobrih katolika, koji misle, da je sve ono, koja toliko trpe«. A i kasnije pomagao je »Zbor«, vje­ što se krije pod naslovom pravaštva sveto i nepovre­ ran tradiciji pregja, Bosance svojini knjigama. Društvo je živjelo u uskoj svezi sa Slovacima, Če­ divo, a povrh svega Loga nehaj kat. inteligencije. Duž­ nost je zato naša, da podupiranu) hrv. kat. nar. gjaštvo, sima, Poljacima i Slovencima, jer su njegovi članovi jer u njemu gledamo slobodu svoje domovine preporo­ bili zagrijani za slavensku uzajamnost. Bilo je općenje đene u Kristu, da mu pokažemo, da i mi stariji s ve­ lako, jer je svaki član morao naučiti bar jedan sla­ seljem pozdravljamo njihov pokret, pa će zato i »Sera- venski jezik i dobro poznavati njegovu literaturu. finski Perivoj« odsada češće iznašati rad te naše jedine Osnovali su knjižnicu te iz nje crpiii znanje i pleuzdanice. — I. M. menili svoja mlada srca da se’ tako osposobe za pro­ Proslava sedamdesetpot-godišn jice „Zbora duh. svjetitelje naroda. mladeži*. Koncem 18. i početkom 19. stoljeća bude se Kad je godine 1839. Gaj, posjetivši klerike vidio svi narodi zadojeni novom idejom nacionalizma, a hr- niif’ov zanos, reče pred svojim drugovima od priliko valski narod spava tvrdi san - spava, rekao bih da : , : Gospodo ako mi svi propadnemo naše ideje ne nikad probudili ne će. 6e jzgmuti, jer će ih ovi ljudi raširiti u narod. 1 nije Pavao Stoos na to se gorko tuži u »Kipu domo- se prevarijo ! Kroz 75 godina šalje »Zbor« megju navine« i pjeva: rod Širitelj 'i stoga Hrvatstva. Mnoge znamenite muževe »Vre i svoj jezik zabit Horvati lajike na po znanstvenom, umjetničkom, političkom Hote, ter drugi narod postati.« odnjihalo je društvo na svojim krilima kao n. pr. Gjuru Tužio se spravom tako, jer je aristokracija odna- Deželića, JuckoGća, Tomića, Perkovca, dr. Milu Starčerogjena, a narod neosvješćon i prepušćen sam seb ća. Klaića i t. d. Svećenike ne treba ni da spominjem. Čovjek bi mislio, kad gleda one dane: »Ja ropast će Njima je bio otac i majka. ' narod, jer nema tko, da ga probudi i jesti.« No, Već kod proslave trideset godišnjice mogao je Providnost je htjela drugačije ! Doskora e narodni du ;jednik društva mirno reći: »Zbor je svoju (prvu) ipak budi. rrliu postigao, jer je ono, što si je preduzeo: da u člaGjaci, nikli iz naroda, vidjevši sjeverne Slavene, novih svojih pobudi i uzgoji djelotvornu ljubav prama i narodnoj knjizi, a time posredno prema kako se bore za svoj •»jezik, spozndš> ' što znači cijeniti domovini ----------»svoje«, te počeše misliti na svoju grudu i jezik male- svetoj našoj vjeri - zbilja postigao rinski. Megju ovima bili su i zagrebački bofgosWi A danas? »Zbor* biva sve mlagji i živi upravo Godine naime 1835. piše Mlinarić, hrv. bogoslov bujnim životom. Budnim okom gleda potrebe naroda, i na peštanskom učilištu, svom prijatelju Jakova Petku, pruža svojim članovima sve što je potrebno, da kao tla su tamo Slovaci osnovali društvo, koje će čuvati pobornici ideje: »Sve za vjeru i za dom« mogu čuvati narodni jezik i širiti narodnu misao. Petek pozove dru­ u narodu ono, što je zdravo, a lječiti što je bolno. Za gove i oni odluče, da će buduće godine osnovati tu ih ideju pripravljaju: apologetski klub sa sekcijom društvo. za istočno pitanje, beletristički klub, deklamatorni s Godine 1836-7. bude osnovano društvo pod ime­ dramatskom sekcijom, zatim socijalni, koji u svom nom : »Kolo mladih rodoljuba«, a prvi inu je pred­ okviru sadržava: 'sekciju za omladinska društva, apslisjednik Jakov Petek. Društvo je pod lim imenom egzi­ nentski klub, Marijinu kongregaciju, Treći red, zatim stiralo do 1856., kad mu vlada zaprijeti raspustom, upute u osnivanje zadruga i t d. Uz to društvo, koliko ako ne promijeni njoj toli zazorno ime. Društvo se najviše može, pomaže knjigama pučke knjižice,, pritada prozva »Zbor duh. mladeži zagrebačke« i kao ta­ regjuje nova izdanja i tako podaje narodu zdravu du­ ševnu hranu. kovo egzistira još i danas. Prvobitna svrha društva bila je: »da se članovi Zbor slavi sad slavu a toj slavi radovat će se ne što boljma uče narodni jezik i u njem vježbaju, a uopće samo njegovi članovi i kat. svećenstvo, već sve što hr­ narodnim duhom zadahnjivaju i narodnost s vjeroza- vatski misli i osjeća. konskog gledišta podupiru.« A i Vi, sincj ponosne Bosne — krepka grana na Članovi društva bili su u živom saobraćaju s ilir­ slitblu Hrvatstva, radujte so, što je Nestor hrv. knjiž. skim preporoditeljima Gajem, Babukićem i t. d. i podu- drušlava doživio ovu rijetku slavu. To više, što je On •I i L -J •> O 1 �Listak. 93 pokazao svima kako treba raditi onaj, koji želi. da trajno »Mladenačka organizacija«; fra A. M. Brković: »Povjest živi t. j. raditi pod narodnim barjakom na kojem se crkve i samostana u Olovu« (u više navrata ja); fra Avije sveti križ. Uz takov život Zbora, puni me pogled Blažević: »Vjera Tvrtka 1.«, »Ban Stjepan Kotromanić i u budućnost nadam u bolje dane, hrv. naroda. Svrncm bosanski Franjevci«; fra Bono Švabić: »Lažni proroci«; li duhom u prošlost, vidim, kako se iz Zbora širi na­ fra A. Kristić: »Uzroci socijalne bijede, socijalna de­ rodni duh po župnim dvorovima i odatle prodire i u mokracija i buduća država«, Štrajk promatran s etičkog zadnju potleušicu. Kad to gledam silom mi se nameće i materijalnog gledišta«; fra M. Fvić: JesuJi redovnici misao: »Hrvatski narode, koliko li to zadužilo ovo bili neprijatelji znanosti'?«, »Opis nekih, starijih i no­ društvo! Spoznaj to i budi mu haran. A njegovim osni­ vijih iznašašća«; fra A. Hrvat: »Što priječi našemu na­ vačima, što snivaju već vječni san, čuvaj trajnu uspo­ rodu, da ne napreduje u gospodarstvu«; fra E. Krajinović: »Židovi i kršćani«. menu i kliči radosno: »Slava im«. Beletristika: Izvještaj ,,Jukića“ zbora franj. bogoslova u Fra V. Ćurić, senior. »Gorski car« (Hrama u peL Sarajevu za god. 1911.—1912. Kada se sastasmo zadnji puta ove školske godine, da biramo novo vodstvo ba- čina); fra M. Markanović »Novi vijek«, »Prvi osjećaji« (crtice); fra A. Hrvat: »Tužna uspomena« (crtica). cismo pogled na naš rad u prošlosti. Kada smo ga Knj i ževnost i umj et nost : pregledali, bili smo zadovoljni i veseli, vidjeli smo, da Fra N. Dugonjić senior: »Kritika pjesama dr. Ivana ne samo nijesmo popustili u svome radu, nego da nam Šarića, biskupa«; fra A. Kajić: »Crkva katolička i sli­ je ove godine rad i potpuniji i veći i opet jed'n .eni.i karstvo«, »Sveto pismo i Homerov ероз«. Rad je u glavnom takav kao i prijašnjih godina , Deklamacije: prvo nam je bilo, da se u svojim bogoslovnim naucima Fra M. Ević: »Pamet i sreća« (od Silvija Kranjusavršimo i da budemo u tome stručnjaci; a onda smo čevića); fra E. Krajinović: »Domovini«^ (od Silvija Kranjradili i pisali baš u onim stvarima, koje svakoga mo­ čevića), »Fratarska oporuka« (od A. Šenoe). To nam je bio tako rekuć literarni rad, nu mi raju pratiLi cijelog njegova života Ove godine možemo smo i inače u zboru radib — radili smo oko svoje so­ bilježili napredak u tomu. jer nam je rad potpuniji, imamo naime u svojim radnjama i takovih, kojih se do cijalne naobrazbe, što će nam trebati, kad izagjemo iz sada nije nalazilo u našem zboru n. pr. o umjetnosti. sjemeništa i upustimo se u Laj široki svijet, radili smo Rad nam je ove godine veći, nego inače jer nas je bilo i raspravljali smo o organizacijama. U tu smo svrhu i dosta u zboru i mnoge su radnje upravo morale izostati, osnovali mladenačku sekciju u našem zboru, da se čla­ jer se nijesu mogle pročitati. 1 opet je naš rad pot­ novi što više upoznaju s organizatorniin radom, da bi puno jedinstven, nijesmo se laćali sad ovoga, -sad onoga, još bolje mogli raditi u narodu. I još smo sasLavili i svako je gonio svoju glavnu struku, a drugo je bilo otpremili kao neki priručnik u mladenačkim organiza­ nuzgredno; gledasmo, da nam bude kod pojedinaca je­ cijama, svim našim istomišljenicima, da se i kod nas dinstvenost struke, a u zboru svestranost i mislimo, da jednom počine raditi na tomu polju, kao i kod svih kulturnih naroda. Samom je dru. fra Julijanu Jeleniću nam je uspjelo. U svemu je bilo pet organizatornih i 16 literarnih to vrlo milo bilo, te je on i pročelnik sekcije, koja će se tijem baviti. sjednica. I još možemo bilježiti jedan veliki uspjeh, šLo je Na njima su se čitali i govorili sastavci, pjevale usko skopčan s našim zborom. Ove su godine u Viso­ i deki amo vale pjesme. kom naši gimnazijalci osnovali literarnu sekciju i time Bogoslovno-filozofske radnje: se je ispunila davna želja naša. 1 tako je danas sva Fra K. Brkić: »Zastupnici novijih prirodnih zna­ nosti i kršćanstvo« (čitano na tri sjednice); fra F. Mili- franjevačka mladost organizirana i sva se prema svojim ćević: »Prava razlika izmegju čovjeka i životinje«; fra. silama bavi književnošću, što obećaje ne lošu bu­ A. M. Brković: »Poslijednji uzroci svijeta« (čitano na dućnost. Zbor je vodio veliku korespondenciju ne samo s tri sjedoice); fra K. Ivić: »Časni Ivan Duns Skot pre­ ma sholasticima i njegov ugled u Crkvi«; fra Bono akademskim i srednjoškolskim društvima, nego i sa raznim odličnijim osobama iz Bosne i Dalmacije. Broj Svnbić: »Crkva majka prosvjete«; fra E. Krajinović: pisama iznosi preko 300. »Budizam i kršćanstvo«. Napokon je zbor držao svoju zaključnu sjednicu S o c i j a l n e i p o vj e s n e r a d n j e : 27. svibnja na kojoj je izabran ferijalni odbor. Pred­ Fra E Milićević: »Nešto iz gospodarstva«; fra Fr. sjednik: fra Alfonzo Brković, tajnik: fra Emanuel Kra­ Klajić: »Socijal demokracija i religija prema socijalnom jinović. Na istoj je takogjcr ovjerovljen ovaj izvještaj. pitanju«; fra K. Ivić: »Važnost proučavanja socijalnog Fra Kazimir Ivić, Fra Marijan Ević, predsjednik. tajnik. pitanja za svećenika i redovnika«, »Svjetski trg i burza«, �94 Br. 5. i 6. - - »SER AFINSKI PERIVOJ« 1912. Baš u vrijeme kad je Baltić počeo praviti školu, dogjoše iz Zagreba sestre milosrdnice u Travnik, a ostalo nije bilo nigdje naći samostalnih pučkih škola, u kojim bi se domaća mladež u knjizi podučavala. Franjevački po želji biskupa fra P. VujiČića u Dolac. Baltić ih pri­ samostani bili su jedino rasadište prosvjete, a u njima vremeno smjesti u kuću Ane Bezića. Kad je škola do­ učila mladež, koja se pripravljala za svećeničko-redov- vršena bila, preseliše se sestre i počeše žensku mladež nički stališ. Tek početkom 19. stoljeća sinu bolje doba podučavati. God. 1873. preuzeše i prvi razred dječačko za pučku prosvjeta, kad se naime Franjevci dadoše na škole a kasnije sva četiri razreda. Sad se opazilo, da podizanje pučkih škola. Takova se podiže u Tolisi 1825., je škola pretijesna, te ju m'oradoše proširiti za 13 aršiml. U tu svrhu priteklo je u pomoć društvo Neoskvr. Za­ u Docu 1827., o kojoj sam naumio ovdje govoriti. Sa školom u Docu susrećemo se u doba, kad su čeća iz Beča sa 100 for. Za proširenje škole potrošilo se bos. Franjevci dali na življi rad oko pučke prosvjete se je 10.000 gr. i 10 para. Potom ukupni trošak za iz­ gradnju škole iznosi 43.316 groša i 10 para, ne ubrojiv i pridizanja škola. Osnova ju fra Stjepan Marković god. 1827. Te se u to trošak za popravke što ovdje što ondje u iznosu naime godine otvori u Docu nova župa, a prvim župni­ do 1.950 groša. Školu u Docu pohagjala su djeca katolička iz okokom imenovan bi fra Stjepan Marković. On se dade na što bolje unapregjenje iste. U onu malu kućicu, što si lišnjih mjesta. Djece je bilo jako uboge, a bilo je i ta­ ju uzeo sebi za stan, otvori on i školu za mjesnu kat. kove ženske, koja su se, ako smijem reći, jedino od mladež. Odatle se kasnije prenese u jednu iznajmljenu svoga ručnoga rada uzdržavati morala. Blage uspomene privatnu kuću, koja je zahtjevima školskim vise odgo­ biskup Sunjić za svoga života snovao je podignuti jedno varala. Školi je na čelu bio sam župnik, a učiteljevali sirotište u katoličkom mjestu Docu. Tu bi se imale pri­ su mjesni kapelani! U škoii se učile najnužnije stvari mati djevojčice od siromašnih roditelja; zatim djevoj­ kao: čitati, pisati, vjeronauk i računati pri čem se naj­ čice, koje su u pogibelji, da izgube sv. vjeru i one, koje više rabila knjiga zvana »Biskup^vača« od fr. A. Mile- bi prešle na katoličku vjeru. Ali smrt prepriječi i pre­ tića, biskupa. kinu uzvišene snove Šunjića i stvar još u svom začetku God. 1836. nailazimo na škole u još nekim mji propade. Župnik Baltić izvijesti tadanjega biskupa fra stima, no sustav školski i gradivo ostalo je isto. VujiČića, u kako se bijednom stanju nalazi katolička Tek kad god. 1848. izbi na javu Jukićeva misao ženska mladež, te kolikim je pogibeljima izvrgnuta. Bi­ o osnivanju škola te o prosvjetno-ćudorednom unapri- skup Vujičić promotrivši stvar ozbiljno zapovijedi Baljegjenju domaćeg pučanstva, krenu školstvo znatno na­ tiću, da se pobrine za sirote. Baltić ispuni svoju dužnost prijed. Jukić nagje u pokrajini dosta pristaša, koji se i nagje kuću Stjepana i Ive Bojanovića, gdje smjesti si­ pozivu odazvaše i na ostvarenje djela dadoše. Broj škola rotinju, kojom preuzeše upravljati sestre milosrdnice iza naraste odmah na 11. kako su ovamo došle. Baltiću je pako predano, da se Rad u dolačkoj školi bijaše odsada nešto življi. Г za sve što je potrebno za izdržavanje sirotišta, pobrine. njoj nailazimo već samoga pokretača-Jukića, gdje s ve­ Troškovi na sirotište su slijedeći: God. 1872. pre­ likim poletom i oduševljenjem mladež podučava i mlada dao je Baltić sestri predstojnici iz sirotinjskih novaca srca njihova svakom plemenitošću zadaja.*) na 30. prosinca 603 groša; za 1873. dao je 9.500 gr., Škola krenu još na bolje, kad joj se na čelo stavi — 1874. dao 7.323 gr. i 23 pare, — 1875. dao 10.553 neumorni radiša fra Jakov Baltić god. 1871., koji se gr. i 80 p., — 1876. dao 8.279 gr. i 46 p., — 1877. svom dušom dade oko nje. Došav za župnika u Dolac dao 3.118 gr. i 20 p’, — 1878. pako 1.060 gr., a za uz ostalo bijaše mu na umu sazidati novu školsku zgradu. Mjesto joj izabra pred crkvom. U tu svrhu obrati se na 1879—80. do 900 gr., malo kasnije opet dade 3.158 gr. i 26 para. razne strane za pomoć. I zbilja, nagje odziva. Samo­ Da je mogao izmaći tolikim troškovima, obraćao stan u Gučojgori dade mu 6.400 groša; fra Jako Duić 320 gr.; turska vlada iz novca, koji je za škole išao se je na razne strane moljakajuć i vapeć za pomoć. 4.000 gr.; zatim izmolio je od pobožnog društva Neoskvr. Dohodak za sirotište bio je ovaj: God. 1872. dobio je Zač ća bi. djev. Marije u Beču 3.000 gr.; k tomu po 4242 gr., god 1873. primio je: 1154 gr. 20 para; 1874. Ivi Dervenkiću spremio mu neki Židov iz Beča 100 gr., pritekoše mu u pomoć okolišnji župnici Franjevci žitom, ško skupa iznosi u vrijednosti novčanoj do 3399 groša. a sam od svoje štednje doprinio je 17.834 gr. Baltić imajuć već nešto u ruci, počme školu zidati God. 1875. obrati se Baltić na Nj. V. Ferdinanda te God 1872. potrošio je. na nju 7.803 gr., a 1873. 25.513 isposlova za sirotište 1000 for. a vr,; 1 for. trošio je gr. Koncem god. 1873. bila je škola dogotovljena. po 11 gr. Zatim od društva sv. Ljudevita iz Monakova dobio je 1000 franaka, te je I franak trošio po 5 gr. *) Predavao je: čitati, pisati, računati, vjeronauk, zemljopis i domaću povjest u kratko. Kasnije je steko još 1639 gr. Ukupni dohodak za god. Osnovna škola u Docu. Prije 19. stoljeća u Bosni �Listak. 1875. iznosi 17.639 groša. God 1876. i 1877. primio je 4367 groša; god. 1879. pako 1116 gr., a 1880. 636 gr. i napokon 1881.; 512. gr. Pripominjem još, da je u istu svrhu biskup Vujičić dao 600 for a vr. Počam od 1827., pa do 1882 učiteljevali su u dolačkoj školi slijedeći Franjevci: Nikolić, Jolić, Marinović, Alaupović, Jeličić, Sladojević, Tuzlančić, Lučić-Jablanović, Vučević, Krilić, Jukić, Marković, Katavić, .laranović, Barać, Alaupović, svjetovnjak, Barać ponovno. Mihaljević, Alaupović, svjetov., Marković, fra Alaupović, Mandić, Elegović, Vuksanović, svetovnjak, Dujmušić, Gjebić, Dujmušić ponovno i napokon fra J. Matković. Franjevci učitelji bili su plaćani iz novca, što ga je austrijska i turska vlada godišnje doprinosila, a do­ bivali su godišnje po 300 for. Pošto je dolačka župa svojim prostorom preopsežna bila, to su kapelani mo­ rali češće a osobito u korizmeno vrijeme školu ostaviti i krenuti u duhovnu pastvu. Zamjenjivao ih je mjesni župljanin Mato Elegović i djecu podučavao u nauku kršćanskom. Kasnije pako Marko Alaupović, koji je i mjesečnu plaću dobivao. Svako bi mu naime dijele mje­ sečno davalo po 12—24 32 novč God. 1870. dobaviše pravog ispitanog učitelja g. Božu Vuksanovića, koga je plaćao austrijski konzulat godišnje po 500 for. Po od­ lasku njegovu preuzeo je opet Franjevac. God. 1876.—-80. sestre milosrdnice podučavale su djecu obojega spola. God. 1880. zabrani vlast sestrama podučavati mušku djecu i zapovjedi, da mušku djecu ima podučavati u sva četiri razreda učitelj — Franjevac a žensku čč. sestre. God. 1882. nadbiskup u dogovoru s Baltićem odredi, da se djeca obojega spola imadu predati sestrama, a kapelan će imati samo katehizaciju. Plaća, koju je kapelan — učitelj primao naime 30° for.. neka se razdijeli, po polovica sestrama a pola kateheti. Ona polovica katehetska uginu, dočim je druga ostala bila na životu. To je dakle kratki historijat dolačke škole. Njom još i danas jednako upravljaju milosrdnice i jesu prava blagodat za tamošnji kat. narod, odgajajuć im djecu koli na prosvjetnom toli opet na vjerskom stanovištu. Fra Miron Kozinović. Socijalno-karitativua djelatnost katoličkih re‘doviiica u Njemačkoj. Na 22. ožujka zatvorila se je u Berlinu izložba: Die Frau in Haus und Beruf. To je dosada prva specijalna izložba te struke u Njemačkoj. Od svih mnogobrojnihpodručjaženskogarada i djelovanja,koja su tu bila prikazana kao: Žena u obitelji, žena u javnom životu, u umjetnosti, u socijalnom radu i t. d., najvećma se je isticao i osobitu privlačivost imao odjel: Socijalno karitativna djelatnost katoličkih redovnica.' I ako je u opće poznato i priznavano bilo, da katolički ženski re­ dovi i kongregacije po Njemačkoj vrše blagoslovim mi­ 95 siju i u velike promiču narodno blagostanje, ipak je svak ostao iznenagjen nad vanređnim naprelkom i cvatom tih neshvaćenih mučenica i njihovih raznih po ljudsko društvo spasonosnih institucija. Prema statistici spomenute izložbe broj katoličkih redovnica u čitavoj Njemačkoj iznosi oko 72.000. Osim njih po prilici 500, koje se bave većma podukom u gospodarstvu, ostale su sve: ili po bolnicama, sirolištima, odgojilištima, školama ili drugim raznim zavo­ dima. Bolnica, koje su u njihovim rukama, ima u Nje­ mačkoj 1216 sa poprječno 97.899 bolesnika, 2123 po­ staje za tako zvane »ambulante Krankenpflege«, koje su prošle g. 1911. bile zaposlene s 476.161 bolesni­ kom, škola 986, djevojačkih zavoda 11о2, sirotišLa 428, zavoda za gluhonijeme, slijepce, lazare 111, za onernogle starce i starice 423, hospicija za siromake 135, kod kojih dnevno dobiva hranu 3,788.751 osoba, k tome 135 kuća za čeljad, koja traže službu. "•Iz ovog popisa jasno se vidi, kako je to sve lijepo uregjeno i na najzgodnji način doskočeno svim višim potrebam ljudskog društva tako, da se i najviši socijolozi, koji si toliko razbijaju glave s riješenjem pitanja socijalne bijede, moraju smatrati pobijegjenim od pri­ prostih katoličkih milosrdnih sestara. — Po sebi se razumije, da toli velika vojska mora imati i svoje vogje Svakoj od pojedinih kongregacija na čelu stoji jedna generalna starješica. Ova obično residira u t. zv. ma­ tici - Mutterhaus, kojih po Njemačkoj ima u svem 138. Neke od ovih imadu do 300 svojih podružnica, često i izvan granica njemačkoga carstva. Da katoličke redovnice i kulturno visoko stoje, i 0 tome je nekidašnja izložba podala jasno svjedočan­ stvo. Tako uz mnogobrojne usposobljene apotekarice i sestre asistentice, koje pri operacijama znadu nado­ mjestiti i najvrsnije liječnike, imadu ženski redovi po Njemačkoj do 200 nadučileljica, koje su kao redovnice dovršile akademske nauke. Njemački su listovi s oso­ bitim zanimanjem pisali o izloženim predmelim redov­ nica, što su po misijama u inozemstvu, kao na pr. o novinama na urogjeničkom jeziku, što ih sestre izdavaju i tiskaju, o ženskim elektrotehnicima, mašinistima 1 t. d. u redovničkoj lialji. Ovo su Činjenice, koje nešto znače najljepše do­ kazuju neopravdanost prigovora, što ih često libe­ ralna štampa podiže protiv katoličke Crkve i njezinih redova. Neka se gospoda ne ustavljaju na onom, što valjda u kakvom gnjusnom i tenđencijozno napisanom romanu ili ložinom listu pročitaju, nego neka zavire u jednu od onih tisuća i tisuća po čitavome svijetu nahodećih se kuća, u kojim milosrdna braća ili sestre njeguju bolesnike. Nek zavire, velim, pa ruku na prsa i nek se izjave o onoj običnoj framasunskoj krilatici: �96 Br. 5. i 6. »SERAF1NSK1 PERIVOJ« — 1912. Katolička Crkva uzgaja samo trutove. — Lasno je nešto ustvrditi, ali, da li to i istini odgovara, drugo je pi­ tanje. Zar time što katolički redovi ne prave bučne re­ klame, niti se razmeću, nego u skromnosti rade, zar zato njihov rad prestaje biti velik? Nosioci moderne kulture na sav glas viču, kako su oni usrećili čovje­ čanstvo sa toliko novih socijalnih ustanova ; a ja ipak ne vidim, da bi se, u pogledu koristi za čovječanstvo, i najznamenitija moderna socijalna institucija mogla i iz daleka mjeriti sa katoličkim kongregacijama posvećenim njezi bolesnika. Tu imate hiljade i hiljade mladih ži­ vota postavljenih na oltar ljubavi iskrnjega. Ostavili su dom, oca, majku i sve, što im je najmilije u životu bilo, pa eto ih, ne da možda zamijene način lagodnog življenja s drugim tome sličnim, nego upravo da za­ počnu život, od kog se priroda ljudska sama od sebe najvećma žaca. Život megju kužnim, priljepčivim bo­ lestima, u svagdanjem razvijanju pa i najširav.mjih rana, danju i noću slušajuć jauk i bolno stenjanje, smrtnu muku i izdisanje. Svemu tome se oni drago­ voljno podlažu, bez da zato traže nagradu ili plaću, ako ne možda česte kletve i pogrde sa strane surovih bolesnika, pa i mnogo puta preranu svoju smrt, kao što sam nedavno u jednoj monakovskoj bolnici sam svjedokom bio: Djevojka, u cvijetu mladosti, njegujuć sušičave sama oboli i nakon nekoliko dana bila je već na putu u vječnost. A takovi su slučajevi na dnev­ nome redu. Kad čovjek sve ovo promotri, mora, da se divi i čudi, čudi i divi i samo od sebe mu se nameće pi­ tanje: Ma koja je to onda otajna moć, koja na takove žrtve nuka? — S odgovorom zatezati neću, nego na­ prosto velim: Isukrst, Bog-čovjek, donio je tu tajnu na svijet i povjerio ju svojoj zaručnici katoličkoj Crkvi. Ј( katolička Crkva, ona sama i jedina ona kadra je st.. takova svijeoi dati. — 0. K. Bulat, Monakov. VJESNIK. NAŠA DOMO1 INA. Promjena u redodržavi Rosne Sreb kapilulu redodržave Bosne Siebrene u tajcu, dne 1 o. m, pod predsjedanjem generalova komisara preč. o. Trbana Talije, izabrano je za redodržavno starješinšlvo slijedeće osoblje: m. p. o. Covro Mihačević za redodržavnika, p. o. Bonifacij Viđović za kusloda, pp. oo. Augustin Pejčinović, Stjepan Nevjestić, Marijan Marić, Petar Ćorković. za definiloro. Novo je redodržavno -tarješinslvo u Sarajevu, dne 14. i 15. o. m. provelo u redodržavi Bosne Srebrene promjenu, ušljed koje su postavljeni gvardijanima: u Gučoj Gori fra Alojzije Per-. činlić, u Кг. Sutjesci fra Jozo Andrić, u Fojnici fra Leonard Čuturić, u Jajcu fra Jaroslav Jaranović, u Cijevnu fra Bernardin Sarić, na Petrićevcu fra Jozo Loparević; predsjednikom u Visokome kustod fra Bonifacij Vidović, tajnikom redodržave fra Velimir Martinčević. Za profe­ sore u Visokome stavljeni su: fra Anto Capandić, fra Alfonzo Čolić, fra Vinko Lalić, za prefekta klerika i pro­ fesora, fra Miron Kozinović za profesora i urednika »Glasnika sv. Ante«. Za župnike su stavljeni: u Cukliću fra franjo Ćurić, u Bos. Gradišci fra Marijan Dujić, u Volaru fra Franjo Valentić, u Jajcu fra Jaroslav Jara­ nović, u Kotor-Varošu fra Stjepan Nevjestić, u Cijevnu fra Jako Pašalić, na Petrićevcu fra Jozo Coparević, u Sokolinama fra Franjo Pavlak, u Stratinskoj fra Angjeo Bašić, u Bugojnu fra Angjeo Franjić, u Doljanima fra Grgo Kotromanović,u Dobretićima fra Anzelmo Alaupović, u Domaljevcu fra Zvonimir Mikić, u Vijaci fra .Jozo Vuki'ć, u Var. su fra Augustin Pejčinović, u Tremošnici fra Am­ brozu Živković, u Podhumu fra Blaž Pordušić, u Kr. Sutjesci fra Jozo Andrić, u Tolisi fra Bono Brkić, u Gučoj Gori fra Alojzij Perčinlić, u Vitezu fra Ilija Gjebic, u Banbrdu fra Bafo Condrić. Osim loga dolaze: u Bihać fra Živko Konjević za kapelana i gimnazijalnoga katehetu, u Jajce fra Anto Mačinković za vikara i kape­ lana, fra Ivo Mišković za kapelana i katehetu, u Cijevno fra Mirko Džaja za kapelana, na Petrićevac fra Vladimir Dolić za vikara i kapelana, fra Rafajel Ostojić za kape­ lana i fra Ambroza Radmanović za katehetu u narodnoj osnovnoj školi u Banjojluci, u Sanski Most fra Anto Cuturić za eksponiranoga kapelana u Sasini i katehetu, u Bugojno fra Silvij Franjković za kapelana i katehetu, u Busovaču fra Ernilij Milićević za kapelana, u Vareš fra Arhangjeo Grgić za kapelana i katehetu, u Zenici fra Krunoslav Brkić za kapelana i katehetu, u 'Polisu fra Milivoj Mijalović za vikaraa, katehetu i kapelana, fra Jozo Božanović za kapelana, Fra Florijan Nadarević za diskreta, u Breške fra Grgo Odić za kapelana, u Guču Goru fra Tugomir Marković za vikara i kapelana, u Fojnicu fra Gaudencij Kulijer za organistu, fra Marijan Milićević za diskreta, u Plehan fra Stanko Marinović za vikara i kapelana i fra Jozo Peulić, u Kr. Sutjesku fra Franjo Nikolić za kapelana, fra Sljepo lkić za ka­ tehetu, fra Serafin Jurić za kapelana, u Kreševo fra Stjepo Barišić ml. za vikara i kapelana, u Podhum fra Mirko Mačuga za kapelana i katehetu, u Vitez fra Sta- �Vjesnik. 97 nislav Antunnović za kapelana, na Petrićevac fra Ma­ noga sjemeništa sve prisutne goste pozdravio, a nad­ rijan Jakovljević za katehetu na višoj djevojačkoj školi, biskup dr. Štadler u ime svi zahvalio se je i novome u Sarajevo fra drnd. Tomislav Džnja za profesora bo­ definitoriju čestitao na izboru. goslovije, fra Mladen Momčinović za vikara i profesora Ministar Bilinski u Bosni. Na 8. lipnja prispio pjevanja u bogosloviji, u Kreševo fra Andrija Buzuk za je ministar Bilinski u Sarajevo. Na kolodvoru je doče­ diskreta. kan uz mnogobrojno činovnišlvo i od predstavnika grkoBlagoslov temeljnoga kamena. Na Anlunovo istočne i muslimanske vjeroispovjesti. Predstavnici su Sarajevo je imalo i opet jednu impozantnu religioznu katoličke vjeroispovjesti ovaj put izostali, jer su pri do­ svečanost — posvetu temeljnoga kamena od davna žu- čeku zapostavljeni. Ministar Bilinski izrazio se je pred gjene crkve sv. Antuna. Na posvetu je dohrlio naš po­ predstavnicima drugih vjeroispovjesti, da mu je milo, božni narod iz Vareša, Kr. Sutješke, Tuzle, Guče Gore, da ih vidi, ali da žali, da tu nema predstavnika kalo-, Viteza, Kiseljaka, Fojnice Kreševa i t. d. Dan je bio, da ličke vjere, kojoj i sam srcem i dušom pripada. Na 9. nije mogao biti ugodniji: sunce krili tanki zastori ob­ Nj. je Preuzvišenost primala u audijenciju predstavnike laka, a umjereni vjetar igrao ulogu gospojinskih lepeza. raznih vjeroispovjesti i činovnišlva. Prvo je primljeno Na samome gradilištu crkve kao i u kućnoj kapelici katoličko predstavništvo: preuzv. dr. Štadler, biskup dr. govorene su mise, te je ispovjedano i pričešćivano tamo Šarić, biskup Mišić, preč. dr. Košćak, preč. Igre, Predod 472 sata, pa sve dok nijesu počeli sv. obredi — do mersky, Pajić, Antun Alaupović, preč. Žuk, fra Petar 9 sati. Budući su Nj. Preuzvišenosti ministar Bilinski, Gorković, dr. fra Jelenić, fra Bono Ivandić, p. Dosta! i te poglavica zemlje Potiorek željeli, da prisus uju po­ p. Pmjtigam. Ispred svih je nadbiskup Štadler Nj. Presveti temeljnog kamena, a do 10'Д sati nijesu mogli uzvišem t pozdravio i zamolio, da nastoji Bosnu i Her­ prispjeli, to je najprije otpjevana misa, rečena propovjed cegovinu u gospodarskome pogledu što bolje podignuti: a onda istom posvećivan temeljni kamen. Misu, pro­ katoličkoj mladeži za sveučilišta što više stipendija pri­ povjed i posvetu uz sviranje vojničke muzike držao je skrbiti i kleru kongruu zavesti. Njegova je Preuzviše­ obljubljeni pjesnik — biskup . presvj. dr. Ivan Jarić. nost obećala, da će svim mogućim željama katolika Biskup je Šarić sa svojim vatrenim i kićenim risanjem koliko je to do Njega poći u susret, nu kongrua, veli, života sv. Ante Paduvanskoga mnoge uprav do suze spada najprvo na sabor. Zatim se je Nj. Preuzvišenost ganuo. Točno u 107, na gradilište su u automobilu s pojedinim članovima predstavništva porazgovorila, te prispjeli dvije Preuzvišenosti — preuzv. ministar Bilin­ je tom prigodom Franjevcima izrazila: »Milo mi je, da ski i preuzv. poglavica zemlje Potiorek. Pri ulazu u ovdje vidim predstavnike najzaslužnijega reda. Ja dobro gradilište Nj. je Preuzvišenost dočekao i pozdravio poznam, što su sve Franjevci u Bosni i Hercegovini odbor za gradnju crkve sv. Antuna u Sarajevu. Poslije kroz vjekove za narod i prosvjetu uradili«. General franjev. reda liiskupu Mišiću. Koliko mise a prije blagoslova presvj. je dr. Šarić držao po­ novno govor, kojim je istakao značenje blagoslova i se je imenovanje Mišića za mostarskoga biskupa doj­ budućega Božijega doma, koji se na čast sv. Antunu milo čitavoga franjevačkoga reda, pokazuje nam če­ diže; pozvao sve koji su zainteresovani, da budu zah­ stitka, što ju je general reda preč. fra Pacifik Monza valni onim, ikoji su što doprinijeli za gradnju; a do­ biskupu Mišiću, dne 16. ožujka 1912. spremio. Čestitka bročinitelje, da sve dotle ne uskraćuju svoje blagodarne glasi: desnice, dok se spomenula crkva sasvim ne zgotovi. Rim, S. Antonio Via Merulana, 124., dne 16. ožujka 1912. Prečasni i premili u Hristu oče! Iza ovih riječi slijedio je uz pjev pobožnih psalama Blagoslovljen Bog, otac miiosrdnosti i Bog sve sam blagoslov temeljnog kamena. Ganutljivo je bilo vidjeti, kako Nj. Preuzvišenost ministar Bilinski za spo­ utjehe, koji nas tješi u svakoj našoj neprilici. Kad razabirem iz Tvoga lista tu veselu vijest, menutoga blagoslova pred 4—5000 duša uzima u ruke čekić i tri puta kuca, govoreći hrvatskim jezikom: »Za silno me obuzima veselje. I ne radujem se ja sam, Boga, v j e r u i d o mo v i n u ! « Iza toga je čekićem nego i sva braća naše kurije, kojim sam odmah pun kucao u temeljni kamen poglavica zemlje, te ostala radosti saopćio tu vijest. Duša se naša veseli, srce nam poigrava, ne samo, prisutna gospoda. Iza posvete slijedio je u blagovaonici franjev. bogoslovnoga sjemeništa obilni ručak, na kome što uvigjamo, da je najvrijedniji sin presiromašnog i je prisustvovalo osim domaćih do 50 gosta: nadbiskup poniznog Franje podignut na uzvišeno biskupsko dosto­ dr. Štadler, biskup dr. Šarić. protonotar Hadrović, janstvo, nego i jer se nadamo i ufamo, da će se uz kanonik dr. Košćak, preč. generalov komesar o. Talija, pomoć Božju po Tebi najviše podići i pomoći ko li msgr. Dujmušić, msgr. Canknr, vladin savjetnik Slrauss, njegova sveta Crkva to li serafinski red. Tako Tebi, premili oče, ispred sve braće, koja u dr. Čabrajić, i t. d. Na ručku je predsjednik bogoslov­ �98 Br. 5. i 6. — »SERAFINSKI PERIVOJ« — 1912. ovoj našoj kuriji borave, da ispred, cijelog reda iz sveg srca čestitam i molim od svemogućeg Boga, da Ti bude sve blagoslovljeno i povoljno na korist svete Crkve na sreću serafmskog reda, na radost i veselje sve naše braće. Na mnogo godina! Tim željama neka bude posvećeni znak i vjesnik blagoslov serafmskog oca sv. Franje, kojega Tebi iz srca podjeljujem. Tebi najodaniji u Gospodinu Fra Pacificus, ministar general. Kardinal Falconi biskupu Mišiću. Čim je presvj. biskup Mišić dobio iz Rima prekonizacijonu bulu, od­ mah se je obratio na kardinala, uzoritoga gospodina fra Diomeda Falconija, moleći ga, da bi ga on u crkvi sv. Antuna u Rimu redio za biskupa. Na tu je molitvu uzoriti gospodin Falconii odgovorio slijedećim pismom: Piazza Cavour, 17. Rim, dne 2б. svibnja 1912. Presvjetli i prečasni gospodine! U preteškim današnjim vremenima sv. Božj i Crkva najviše potrebuje prokušanih, u nauci, mudrosti i pobožnosti glasovitih ljudi. S toga se nije ni najmanje čuditi, što je najviši svećenik Pijo X., vrlo pronicavi posmalrač ljudi baš Tebe hotio izabrati za biskupsku čast i breme; jer Ti si za franjevački red, osobito upravom bosanske redodržave, stekao najviših zasluga. Iz dna Ti dakle srca čestitam na dostojanstvu, kojim te sada sv. Božja Crkva hoće, d; iresi. Ja sam čvrsto uvjeren, da će Tvoj rad za čitavu Tvoju dije­ cezu biti vrlo koristan. Megjutim drage volje uslišaj em Tvoju želju i pri­ dajem Ti se, a Ti ćeš me vrlo obveseliti, kada mi ja­ viš, da si gotov. Na koncu ti vrlo rado podjeljujem sv. blagoslov. D. Kard. Falconii, R. M. Odlazak biskupa Mišića u Rim. Dne 9. lipnja oprostio se je biskup Mišić s braćom u Sarajevu i za­ putio se u pratnji p. o. Jozipa Andrića preko Jajca i Banjaluke u Rim, da se u gradu nasljednika sv. Petra, a namjesnika Isusa Hrisla redi za biskupa. U Jajcu se je biskup Mišić srdačno oprostio sa svom redođržavom sa kapitulom Bosne srebrene. Biskup Mišić redit će se u Rimu u franjevačkoj crkvi sv. Antuna, a redit će ga Franjevac, uzoriti gospodin kardinal fra Diomed Falconi. 0. Hoiiorij Zauinović. Redodržava sv. Jeronima pretrpjela je težak gubitak; nemila smrt ugrabila joj i opet jednoga mladoga, a odličnog sina, vrsnu silu u svakom pogledu. Na 23. travnja t. g. preminu u fra­ njevačkom samostanu na Otoku kod Korčule, u napunu života o. H o n o r i j Z a n i n o v i ć , g e n e r a l n i l e k t u r f i l o z o f i j e . Rodio se u Grablju na Hvaru g. 1882; nije mu bilo dakle nego samo 29 godina, od kojih 13 je godina redovničkog života a 6 misništva. Bio je duša od čovjeka, zrcalo redovništva, svećenik baš po Srcu Isusovu. Svak tko ga je poznavao, jednodušno je o nje­ mu pohvalno govorio. Vazda ponizan, tih, skroman; vazda Ijubezan sa svakim, vazda megju prvima po umu i po srcu. A bio je pameti bistre, kriterija zdrava, vo­ lje za radom čelične, pa se u njega velike nade polagale. Nakon svršenih bogoslovnih nauka u Dubrovniku, starešine ga poslaše za godinu dana u Tirol, da se uvježba u njemačkom jeziku, a odatle u Ri m, da se u m e đ u n a r o d n o m z a v o d u sv. A n t u n a usavrši u filozofskim naukama, uz koje bijaše dušom i srcem prionuo. I vječnom gradu boravio je pune tri godine, mio svakom sa svoje dobrote i učenosti, te su starešine svakom prigodom imali o njemu pohvalnih riječi. 11 Ri muj e položio s o d l i č n i m u s p j e h o m s t r o g i i s p i t iz f i l o z o f i j e , koju stade predavati franje­ vačkim klericima u Z a d r u i to onakovim zanosom, kakova je on imao za tu struku. Pri tom se marljivo bavio proučavanjem pojedinih filozofskih aktuelnih pita­ nja, prikupljaj uć bilješke o tom, namjerom, da ih kas­ nije u red svrsta, obradi i objelodani u našem »Serafinskom perivoju«, »Hrvatskoj Straži« i drugdje. Kako je u pokojnika bilo svestrane izobrazbe, finog kritičnog duha i naravne logike, njegove bi radnje bile bez sum­ nje veoma zanimive i poučne. Ali eto, nemila bolest — sušica — oborila mu sve osnove, te njegovo i onako slabo tijelo u grob strovalila. Nadali smo se, da će mu sviježi zrak ubavog Otoka okrijepiti istrošene sile i povratiti poremećeno zdravlje, no na žalost i ta se naša nada izjalovila. On otide Bogu na istinu, a megju svo­ jom redovničkom braćom ostavi duboku prazninu, koju će za dugo osjećati. Duša mu se raja nauživala, a nje­ gove vrline drugima na ugled bile! KNJIŽEVNA S H O T RA . PRIKAZI I OCJENE. Fra Lovro Mihačević: Po Albaniji. D o j m o v i s p u t a , Z a g r e b . 1911. I z d a l a M a t i c a H r v a t s k a , Ovo je najnovije djelo o. Mihačevića. Do sada je Fra Lovro izdao nekoliko djela većom stranom bogoslovne naravi; a ova je poučno - zabavna knjižica napisana u vrijeme, kada se sva Evropa zanimala i željela više informacije o Albaniji i junačkim Arnautima. Ovajeknjižica (str. 144) napisana na način putopisa: �Književna smotra. ostalim putopisima ima tu prednost, da je manje u njoj izvještačenog čuvstva, nego je to živa slika suvre­ mene Albanije, prikazana tako plastično, kako kazivati može onaj, koji je uronuo u dušu Arnaulima i provcrao se po najnastranijim krajevima KaŠtriolićevih potomaka. Mihačević je proživio u Albaniji 13 godina; pro­ živio ih je na način Fratra-narodnjaka; te je kao čovjek osobite naobrazbe i snizivši se i uživivši se u narod mogao, kao malo tko, da prikaže Albaniju u pravoj njezinoj slici. 1 zato Mihačević sasvim originalno i na svoj način piše o Albaniji. Do sada što se u nas pi­ salo o Albaniji, najviše je to pisano na njemačkom jeziku; ali osim stručnjački što je pisao o arheološkom dijelu Albanije dr. Patsch, druga pisanja kao općeniti prikazi Albanije ne mogu se mjeriti sa pisanjem o. Mihačevića,. koji je radio u Albaniji i za Albaniju i kao privatnik i poslije pozvan za službu u javnosti (provin­ cijal) doživio je, što doživi obični Arnaut a imao je prigodu da gleda Albaniju; na očale diplomacije - nije čudo dakle, da oca Mihačevića i danas Arnauti spomi­ nje kao svoga, koji im bio dao i srce i život i sve. Knjiga je ova razdijeljenja u Mo j a p u t o v a n j a Kat ol i čka cr kva u Albaniji - P r i l i k e u Al ba ni j i — Obi čaj i Ar b a n a s a — A l b a n s k a n a r o d n a k n j i ž e v n o s t i K n j i ž e v n i ( u mj e t n i ) rad. U odsjeku Mo j a p u t o v a n j a riše pisac svoj put n albanaške planine, prijelaze preko najpogibeljnijih voda, dolazak inegju narod raznih plemena, o kojim nam priča najzanimljivije, naročito o junačkim i haj­ dučkim Miriditama; nadalje nas upućuje u istom od­ sjeku u povjest i sadašnjost poglavitijih arnautskih mjesta i sve to stavivši pred oči završuje zdravim krasnim, romantičnim Skađrom, odkuda je pošao na put i gdje je i svršio svoje putovanje. U odsjeku K a t o l i č k a c r k v a u A l b a n i j i pošto je već pisac dovoljno nas upoznao sa topo­ grafijom te zemlje, sad nabacuje, kao na okosnicu meso, najzanimivije note o Albaniji, i tu nam jasno prikazuje samoprijegor a ujedno i uspjeh katoličkih svećenika u ovoj provinciji naročito je zanimivo, što učeni pisac pripovijeda o Franjevcima, koji svagdje znaju vršiti svoju službu na svoj način: samoprijegorno i neopaženo, a tako je doista i s albaneškim fratrima. P r i l i k e u Al b a n i j i i Obi čaj i A r b a n a s a to su dva odsjeka, koja može napisati stvarno samo onaj, koji ne gleda Albaniju na tugje, nego na vlastite oči; i to ne samo u gradovima, u koja je prodro duh suvremene Europe nego više je o. Mihačević zagazio, bolje rekuć, đopuzao u najzabitnija gnijezda junačkih Kaštriotića, da nam ih odatle prikaže, kakvi su u domu i porodici, njihove zaruke i vjenčanje, pogreb, nošnju. 99 kako se ponašaju u društvu, kod svetišta, koliko drže do »bese«, što je to krvna osveta kod Arbanasa, po­ bratimstvo i krsno ime i ostalo. Odsjek A l b a n s k a n a r o d n a k n j i ž e v n o s t govori o narodnoj poeziji i narodnim poslovicama. Napokon u K n j i ž e v n o m r a d u daje nam o Mihačević zanimive podatke o umjetnoj literaturi Ar­ banasa, u kome odsjeku nas najviše zanima suvremeni i najdarovitiji pjesnik Arnautski Franjevac F i s h t a , koji je prvi pravo rekuć počeo domaću umjetnu knji­ ževnost arnautsku. Visoko naobražen, proučiv ponajbolje svjetske književnike, a Martićeve »Osvetnike« poznajući kao malo koji i Hrvat, on je prvi pregao za umjetnom literaturom na podlozi narodne poezije arnaulske. Možda je baš ovdje najuputnije da se spomene i za o. Mihačevića, daje prvi uveo u arnautske franjevačke škole arnautski jezik, slomivši krilo talijanskom duhu i talijanskom jeziku u arnautskim franjevačkim učiliš­ tima. Tako u kratko iscrpismo sadržaj Mihačevića puto­ pisa po Albaniji, označivši i njegovu književnu vri­ jednost. Čujemo sada, da o. Mihačević kani hrv. publiku podariti još s jednim djelom o Albaniji — lo je »EJ ovjest Albanije Bilo sve na diku radišnom o. Mihačeviću i za vječnu uspomenu slavnimKastrioti i Kastriotićima! — Č. Marinko Lacković: Dojmovi s istoka. Gjakovo 1912. (Preštampano iz »Glasnika biskupije Bosanske i Srijemske*.) Gijena 1 kruna: — Istok zanima svakog Evropcjca, napo&e istok u užem smislu, m.kne Palestina te se rado kupuju i čitaju knjige, koje istočne krajeve opisuju. Zato baš i imade kod raznih naroda veliki broj opisa istoka, napose opisa sv. zemlje. Mi Hrvali kao u mnogočem tako i u ovom oskudijevamo, te je veoma pohvalno, što je gosp. Lacković, kad je već bio srcian da vlastitim očima vidi opjevanu Palestinu, holio »da iitisne na papir misli i čuvstva svoje duše; mile uspomene sličice, impresije svoga putovanja po Pales­ tini«. A lijepo je, što te svoje dojmovo onako toplo, nenategnuto, naravno prikazuje tako, daše spravom ugod­ nošću čitaju. Pri lom čitanju čitalac kao da preživljuje sretne časove auktorove, kao da se i on — čitalac — šeće po čarobnom istoku, pohagja sveta mjesta, cjeliva tihu betlehemsku špiijicu ili još sačuvani grob u kome je ležalo presveto Tijelo Spasitelja našega. »Šteta samo, što pisac nije umetnuo više povjesnih i topografičnih bilježaka, a i egzegetičnih, jer bi tim korist od čitanja bila puno veća, a da uza sve to knjiga ne poslane znatno većom, niti opisivanje suhoparnim. Ko isporedi n. pr. »Un autunno in Orienle« čuvenog Bonomelii-a sa Lackovićevim »Dojmova s istoka« lasno će uvidjeli da je vrijednost Bonomellijeva putopisa trajna zato �100 Br. 5. i 6. — »SERAF1NSKI PERIVOJ« — 1912. je i doživjelo već više izdanja — dočirn je putopis, našeg Lackovića prolazne vrijednosti, navlastito, jer je prikazao svoje dojmove s istoka, a ne opis istoka. Doduše je pisac bio došljedan samome sebi, jer je u uvodu istaknuo: »ovo nije niti učena rasprava, niti historičko ili geografsko opisivanje sv. zemlje i kršćan­ skih svetinja u njoj«, ali baš taj način opisivanja ni malo mi se ne mili, jer je vazda dobro, »miscere ulile dulci«. Po gotovo to vrijedi, kad se radi o sv. Zemlji, jer svak, ko čita čijmudrago putopis Palestine, 1raži tu i razjašnjenja nekojih mjesta, običaja, izraza, koje po­ često nalazi spomenute u sv. Pismu, a koje su mu dosta nerazumljive. Po tom, što bi u kakovom drugom putopisu bilo dosadnim, u putopisu Palestine postaje zanimivim.— 0. P. Vlašić. P. R. Leguil. 0. F. M: Le Tiers-Onlre cle saint Fran<jois d’ Assise. Ova knjižica sa 80 str. na odveć zanimivi i slručnjački način prikazuje motive radi kojih bi svak morao stupiti u treći franjevački osobito su poučne tačke: Kako nam vruće preporučuje treći red sv. majica Crkva, što treći red može učiniti u obitelji i u društvu t. j. kako treći red rješava soci­ jalno pitanje. U drugom dijelu ph c vještački pobija prigovore protiva trećem redu, kao n. рг. ja sam premlad, ili već u drugim bratovštinama; ja mogu biti dohar kršćanin i bez trećeg reda, nijesam dosta f ± bojim ga se; treći red puno iziskuje, ne slaže sp dužnostima u svijetu, odveć je pučki ili on je samo za pobožne ženice. Kad se pročita knjižica sv* ovi umišljeni i smješni razlozi mahom padaju. Kako je knjižica u ob­ liku propagatorne brošure, bilo bi odveć poželjno, da ju koji franjevački bogoslovni zbor izda u hrvatskom ruhu. Cijena je četredeset (40) hel. a naručuje se: Couvent des Pereš Franciscains, Metz, rue Marchant, 17. F. L. B. (ж. Моу: Vollstiindige Katechesen fftr đie untercKlasse der katholischen Volkschule. 13 Aufl. Freiburg i. B. 1911. Herdersche Verlagshaiidlung. Meyeve kaleheze doživjele su evo i trinaesto izdanje: znak, da nečemu vrijede. 1 jesu u istinu ove kateheze vrijedne preporuke. Sav kršćanski nauk prikazan je .u malom prostoru od 476 str., pa se je uprav čuditi vještini auktorovoj, što je smogao toliko materijala u lakom malenom prostoru nagomilali, a da ipak sve bude jasno i djeci shvatljivo. Knjiga se dijeli u 2 dijela, već prema dvjema školskim polugodištima; u prvom je govor o Bogu; stvorenju o 10 zapovjedi Božjih i važnijim biblijskim dogagjajima Starog Zavj., dočim je u II. dijelu prikazan život Isusov, ustanova kat. Crkve i važniji dogagjaji Novog Zavj. Zanimivo uprav tumači Меу školskoj djeci kršćanski nauk: njegove riječi teku iz srca, i nema sumnje, da će se primati dječinjeg srca. Naši hrvatski katehete mogu se mnogo ovom knjigom okoristiti. Cijena je K 4.20. vez. K 5.40. Može se na­ baviti i u Beču kod podružnice Herdera. Prim ili smo na prikaz i ocjenu: Dr. Paul W’llielm von Keppler, Homilien und Predigten 1 —3. Auflage. Freiburg im Breisgau, 1912. Herdersche Verlagshandlung. Cijena K 8.84, u platno uvezano K 4.80. Može se dobiti i u Beču kod Herdera. Dr. Milan Prelog, Repetitorij Povjesti Austro­ ugarske Monarhije. Sarajevo. Cij na K I 50. Dragan Dujmušić, Kritična Povijest sv. Kuće Marijine u Loretu i njezini prenosi. Izdala »Kuća Do­ bre Štampe« (oo. Kapucini) na Rijeci, 1912. Dr. Mat, Eberhard — Dr. Agiđius Ditscheid, Kauzel-VortrUge. 6 Band. Predigten und Betrachtungen tiber Sonn- und Festtags-Evangelien. 4. Auflage. Freibug im Breisgau — Wien. Herdersche Verlagshandlung. Cijena K 6.60, u polukoži K 7.50. Vladimir Bakotić, Un Poeta Mitrato della Bosnia. Milano. Sip. Časa Editrice Ambrosiana. 1912. DOPISNICA UREDNIŠTVA. Č i t a t e l j i m a » S e r a f . P e r i v o j a « . Puno smo primili reklama za 4. i 5. br. »Seraf. Perivoja«. Nekima smo pismeno dali razloge, ali svima nijesmo mogli odoljeti. S toga to činimo ovim putem: Prije 15. travnja nastao je djelomični štrajk u tiskari »Vogler i dr.«, gdje se je »Seraf. Perivoj« tiskao. Štrajk se je malo pomalo ■ generalizirao ne samo u tiskari »Vogler i dr.«, nego u svim sarajevskim tiskarama osim zemaljske tis­ kare. 1 tako je »Seraf. Perivoj« većim dijelom u slogu zastao. Kada se je (štrajk i opet samo na tiskaru »Vogler i dr.« ogra­ ničio, nijedna nam tiskara započetoga 4. broja nije htjela, da primi. To je uzrok, da smo s nepočetim 5. i 6. brojem u tiskaru »Bosnische Post« prišli, dok će se 4. broj čim prije bude moguće u tiskari »Vogler i dr.« svršiti i ekspedirati. Molimo, da nam se ovo uzme na znajc. N o n c a . I oslalo će doći. »Serafinski Perivoj« izlazi na dva arka svakog 15. u mj.; godišnja cijena 5 K, za gjake, trećoretce i siromahe 3 K. Rukopise, pretplate i reklamacije prima uredništvo u Sarajevu. (Bosna, Sarajevo, franjevački samostan). Odgovorni urenik: dr. o. Ju lijan Jelen ić. Tiskara »Bosanske Pošte« u Sarajevu. �Pretplatile $e na „SerafinsHi Perivoj** za 1912. Biskup fra Alojzije Mišić (milodar) 100 K; o. Bruno Kovačević, Našice; Voss. Sortiment, Leipzig; residencija franjevaca, Konjic; franj. samostan, Sinj; fra Jozo Peulić, žup., Sokoline za 3 komada K 15; trećoredci, Bihać; fra Andrija Matutinović, Pasičina; fra Silvije Franjković, Fojnica (1911. i 1912.); veleč. g, Nikola Milčić, Magjarevo (za 1907. 8., 9., 10.11.) 25.; Župa Čuklić; fra Jako Pašalić, Čuklić; vel. g. Milan Antolić, kateh., Zagreb, (1911. 12.); dr. Franjo Zagorac, Karlovac; vel. g. Gjuro šimončić, Gradec; g. Niko Sučić, Lijevno; g. Pavo Jazvo, Lijevno; o. Anto Franjić, Vidoši; o. Jure Runjić, Gala (Dalmacija); čč. sestre milosrdnice, Derventa; redodrž. presv. Otkupitelja, Šibenik (i milodar K 5); Hrv. čit. pjev. i tamb. društvo »Bobovac«; Кг. Sutjeska župa Bu­ šo vača; g. Ivan Mutić, Vareš; g. Niko Gjivanović, Dubrov­ nik; čć. sestre milosrdnice (S. Stefanija) Zagreb; Rev. Elias Gušić, Amerika (1910. i 11.) K 10, a 10 za dobru štampu; fra Mirko Šestić, Koraće; župa Koraće; Župa Grabovica; bogosl. sjemen. Sarajevo (1911. i 12.); Gertruda Pinart, Sarajevo; Velem. g. Nikola Ćurić, Kiseljak; N. N. Visoko; župa Podmilaeje. MILODARI za gradnju crkve sv. Ante Paduanskoga u Sarajevu. ) Zlović (Vareš) sakupio ^9*01 ista. Zekić (Vareš) obitelj Baklan 4 K, N. N. (Vareš) 2 K, K, Suzana Rup2 K, Franjo Fiala 10 K, Martinče’ pert 2'50 K, Anica Katalinić Marušić 0*60, G. Sokolić do- ć skupila 0 7 0 K, ggja Zviefelhofer 3 K, Jeka Davide, 10'50 K, sarajevski trećoredci 18 0 K, MKild p' 2'80 K, Blaž Tomašić, župnik ^neJve) 20 K. Doubek 5 K, samostan čč. oo. trapista 300 K, Angja Milarđović 50 K, Ana Bilić 40 K, N. N. (Sarajevo) 10 K, Katica J ovj . -akupda 2670 K, ggja Sczeuzen sakupila 32’90 K, čč.lsestro Krvi Isusove (Banjaluka) 25 K, župa Bihać (članovi)- 200 K, g. Ivo Andrić (Visoko) 10 K, Ana Lister 2 K, Mara Kopić 3 K, g. Haraszil 2 K, župa Jozehna Marek 2 K, župa Domaljevac 8'80 K, Margareta Povek 5 K, N. N. (Sarajevo) 20 K Članovi (SarajRo 15 K. Uplaćena dionička glavnica 2,000.000 kruna. Centrala u SARAJEVU. Podružnice: MOSTAR i TUZLA. m џ ■■ Preuzima uloge na uložne knji­ žice te ukamaćuje iste uz 4 1j2° l0 čistih. Eskomptira i reeskomptira mjenice i tražbine. Daje zajmove na teknći račun. Kupuje i prodaje vrijednosne papire, devise, valute. Z , d Iđ g đ O lilt < l Unovčuje mjenice, izžrijebane, vrijednosne papire i ku­ pone. Pohranjuje svakovrsne depo­ zite i upravlja njima. Iz vršuje isplate i naplzte na svim trgovačkim s edištima tu- i inozemstva. ■ II 1 j ■ ■ prima u zalog sve dragoeijcnosti kao: srebro, zlato, drag u lje j ostalo. �JJ______ LL □ Т15Ш Д □ Preporučuje se za izradbu svib u tiskarsku Struku spadajućib poslova. - - Stereotipna. =Vlastita knjigovežnica. — ■■ H гг � https://kolekcije.nub.ba/files/original/567aee11ea50c556166c87ee9b346bdd.pdf 454cd58ac990c20bf030f2162ab48cf8 PDF Text Text serafinski P erivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU BROJ 7. SARAJEVO, 15. SRPNJA 1912. 001). XXVI. Privilegovana $г zemaljska banka ZA B O S N U I H ER CEG O VINU, CENTRALI U SARAJEVU. Uplaćeni dionički kapital 10 milijuna kruna. FILIJALE- u Banjaluci, Bjelini, Brčkom, Mostaru i Tuzli. — ISPOSTAVE: u Bihaću, Derventi, Doboju. B. Gradiški, Lijcvnu, Eos. :: Šamcu, Travniku, Treb nju i Višegiadu. — ZASTUPST' r4’ 11 Аас’ u, Goraždi, Ssnskom Mostu, Stocu i Zvorniku. Veleprodaja duhana u s4 m spomenutim mjestim a. ј ~ Љ :. л naputnica u svim glavnim mjestima Bosne i HIP0TEKARN0 ODJELJENJE Daje hipotekarne i komunalne zajmove d' godine Izdaje 4V3°/0 založnice i 5% komunalr' obligaeije O e su zaloznice i komunalne obligacije u Bosni i Hercegovini prosti od proveza, imaju pupilarnu sjegurnos’, te se mogu potrijebiti kao jamče­ vine pri trgovačk m poslovima. Osim to mogu služiti u čitavoj austro-ugaiskoj monarhiji kao vojn? e ženiđbene kaucije BANKOVNO ODJEL jENJE. Kupuje, kovine. mjenice nice uz prodaje i izdaie vrijednostne papire, dev - Preuzima kupone i vučei'f; srećke, i doznačnice, daje zajmove u konto-kr covoljno pokriće ili osigu «-: Oba plate roje* maćenjL pohranu i svihu uregj* ne knjižice — Plima vrijednote svake vrsti u \ kao otvoren polog ili kao ,,Safe“ — u za tu 'uljenom p ostorom — pod zatvorom stranke i banke. DJ .LJENJE ZA ROBU. ust счјп о djelerje robe, kao što i posebno odjezerraljske pro /ade u B čkom sa agencijom u Doboju, ' sa svijer u 1 govačku struku zasjecajudim dobavama, omisiji iako \ a vlastiti račun, tinanciianjem i podizanjf.n istrija i javnih poduzeća. jjH^i и p i r u e t i izvora suhe Š!” ~-o i žito. Kod banke opstojeća generalna g'-entur; povi. osigurav. ХА L ;NI GENERALI" prima direktno ili putem filijala i ispostava razne 1: te o u uranja na živpt i proti vatre, a ger ralna'agent ura osiguravajućeg društva „PROVIDENCIJAu prima osiguranja zalslueaj nesreće proti raznih šteta na strojevima i na drugim predmetima. Cjubljanska kreditna banka Podružnica n Sarajeva. Centrala u Ljubljani. Podružnice u Spljelu, Trstu, Celovcu, Gorici i Celju. | Dionička glavnica K 8,000.000*— Pričuve preko K 900.000*— | = = ........ ' 1 1 : -------= Z Z Е З Е-З.== ЕВ i Prima uloge na štednju na uložne knjižice л\\ 0l , .. t ., ...... i tekuće račune i ukamaćuje ih sa T 12 Ј0 bez ,kakvln Poreza 1 ođbltakaKupuje i prodaje sve vrste papira od vrijednosti po najpovoljnijim cijenama, isto tako sve ^ vrste domaćeg i stranog kovanog i papirnog novca. ш I O svim ostalim bankovnim poslovima daje na zahtjev pismena i usmena obavještenja. -------------------------------------- - ------------ c 5 �Hrvatska centralna banka za Bosnu i Hercegovinu. (dioničko društvo). :: Uplaćena dionička glavnica 2,000.000 kruna. Centrala n Sarajevu. Podružnice: jdoslar i Tuzla. Preuzima uloge na uložne knjižice te uka­ maćuje iste uz 4Vo čistih. Eskomptira i reeskomptira mjenice i tražbi*' Daje zajmove na tekući raču Kupuje i prodaje vrijednosne i valute. Unovžuje mjenice, izžrijebane, vrijednosne oapire : kupone. - 7 u;c svakovrsne depozite i upravlja • * в lzvršuje «аЧч i naplate na svim trgovačkim sreu. a Л- i inozemstva. Zalagao Siromašne crkve imaju znatan popust. B h I шт * Nemojte kupovati crkvenoga odijeladok .se. .niJeste osvJedoffli 0 izvrsnosti . ~ i jeftinoći: Misnih odijela, dalmatika, baldakina, zastava, crkvenoga rublja i kovne robe, što ju prodaje najstarija češka tvornica JOSEF NEŠKUDLA, ошмис. Moravska Pošiljke se dostavljaju na ogled bez obveze. Cijenici i proračuni badava! Radi velikog pro­ meta kao i radi toga, što je tvornica izvan grada, cijene su za 20 po sto jeftinije, nego li :: :: u konkurentnih tvrtkih! Tvrtka je za crkvene narudžbe preporučena od preuzv. Nadbiskupa Štadlera i preč. g. Andrije Predmerskoga. Siromašne crkve imaju znatan popust. :: :: 9« ж ш S i шшт �Bosanski ljiljan. one mjere, koje je prama njoj upotrebio, pak najposlje i crkvenom se vlašću poslužio, a to svakako bilo zako­ nito vjenčanje, i prema tomu ona postala njegova za­ konita žena, koja je dužna s njim zajednički živjeti. Kraj svega toga Franjo se je ipak prama njoj pristojno ponašao, te ju nije ni jednom prilikom zlostavljao ni vrijegjao. Na ove i slične riječi ovoga redovnika ublaži se srdžba očeva i primi tu ispriku, a oprosti uvredu nanešenu njegovoj obitelji, ali što se tiče njezine udaje to odgodi na drugo vrijeme dok se ona oporavi, bojeć se sam da i ne umre ovako izmučena, stoga poručFranji neka još ovamo ne dolazi. Jedva je to izgovorio, kad mu javiše, da se je djevojka onaj čas onesvjestila. Redovnik se oprosti, a otac ode k bolesnoj kćeri. Velikom nestrpljivošću čekao je Franjo na povra­ tak svećenika, žaleći, da je toli nesmetano postupao i bojeć se otpora njezina oca. Ali čim je razabrao, kako je povoljno riješeno ovo pitanje, odmah mu se povrati nada i dade očitati nekoliko sv. misa za svoj zaruč­ nicu, te zamoli i druge redovnike onoga kraja, da se pomole za njezino zdravlje. Megjutim je i Mandalina molila Boga, da je ovom prilikom oslobodi iz tamnice tijela i primi u rajsko veselje, tim većma, što su i pri­ zvani liječnici teško dvojili, da će ostati u životu. Tri mjeseca trajala je ova bolest, a ona bila posve odana u volju Božju. Napokon Franjo doznade, da se njegova miljenica po malo oporavlja pak s toga opet posla onog redovnika k njezinu ocu, da izrazi njegovo veselje i zamoli ga da smije koji put doći u njegovu kuću, po­ sjetiti djevojku i počastiti svojim dolaskom novu svojbinu. Mijo to ovaj put sasluša nekim zadovoljstvom, ali kao čovjek razborit, odgodi još na neko vrijeme, dok i on na to pripravi svoje dijete. Ovim odgovorom zado­ volji se redovnik, a još većma nestrpljivi mladić. Otac djevojčin opazio je naime, da se Mandalina svaki put uzrujava, čim joj se spomene što o udaji, a svaki put bi rekla, da se ne misli udavati. Nu on je i to znao, da se djeca s početka opiru roditeljskim namjerama s njima, ali .kada vide, da njihovi stariji ne popušćaju, ona njima volju ispune, ako su i priuba u drugom po­ slušna. Od ove udaje on se je mlogom dobru nadao, jer je znao, da Franjo ima velike rodbinske i prijatelj­ ske sveze sa najvigjenijim obiteljima u onome kraju, koje bi njemu vrlo dobro došle, osobito u ono žalosno po Bosnu doba. Opažao je takogjer, da bi mu i trebala ovaka sveza, da se ima na koga osloniti u raznim pri­ godama sužanjskog života, da ne nastrada onako osam­ ljen. Sada se je počeo bojati i Muslafine osvete, kojem su stajali na usluge toliki njegovi jednovjerni, uvijek spremni, da u čem naškode svojim kršćanskim susje­ dima, koje su one prezirali, što su ostali vjerni krstu, a njihovi mu se starenici za vremenitu korist iznevje­ 103 rili. Sve to uvaživši Mijo, jednog dana ugje k njoj i našavši je izvan postelje, otvori joj svoje srce i reče: »Draga kćerko, mislim da si potpuno uvjerena o mojoj očinskoj ljubavi, pa da ćeš rado sa svoje strane olak­ šati ocu brige, koje ga odavno muče, a sve radi tebe. Teška je bila za me žalost, kada sam te 12 dana dr­ žao izgubljenom i unesrećenom, ali i velika radost mi je nadošla, kada si se onako čudesno povratila. Bog te je vanredno štitio i čuvao. Hvala mu i slava! Nadao sam se, da ćeš mirno provoditi djevojačke dane pod mojim krovom, ali eto napade na te bolest i u malo da te nisam izgubio. Sada kada si i tu pogibelj pre­ metnula, došlo je vrijeme, da mene i svoju majku raz­ veseliš. 0 tebi sada zavisi sreća naše obitelji. Šta je Franjo (ne ljuti se, ako mu ime spominjem) tebi učinio, znaš bolje od mene, ali zašto, možebit i ne slutiš. Na ono ga je navela silna ljubav prema tebi, a za to ga treba ispričati i od srca mu oprostiti, jer nije imao zle nakane. Premda si bila u njegovim rukama, ipak nije ti ništa na žao učinio, niti te osramotio. To mene sili, da mu ne samo oprostim, već da ga i očinski ljubim, što se je tako plemenito ponašao u toj mladenačkoj zanešenosti. On je iza tvoga povratka lijepo se ponizio i preko župnika se ispričao, moleći za oprost. Kada je Čuo, da si se razbolila, dao je za te izgovoriti više sv. misa, podijelio ubogim obilnu milostinju i preporučio le u molitve redovnika. Osobito mi je u volju unišao, što te nije u bolesti pohagjao, premda je silno želio, samo da tebe poštedi. On već zna, da si se ti prilično opo­ ravila, pak hoće da zna, kada će moći slaviti svadbu i po te doći, da te vodi svojoj kući. Treba mu dati po­ voljan odgovor, ili se opet izvrći novim neprilikama. Meni je moja kćerko, veoma žao, da toliko zazireš od udaje i ja bih te rado ostavio u tome stanju, da nije drugih viših razloga. Ponajprije, ti si vjenčana, pa ne možeš tomu se više opirati, a drugo mi smo u zemlji progonitelja vjere Isusove, pak nas nema iko štititi ni čuvati. Baš onaj Mustafa u velikoj je milosti kod upra­ vitelja ovoga kotara, a čovjek zvjerske ćudi, pak bi mogli navući na se velike nesreće, ako bi se ti dalje opirala udaji za Franju. Zar bi ti mogla to mirno gle­ dati ? Zar da upropastimo naš imetak i naš život samo za to? Ej, kćerce, kćerce, zapostavi tu namjeru i želju koristi naše obitelji, sreći svog oca, i opstanku svog doma. Ako ti ne trpiš nikako Franje, kaži mi zašto i ja ću ti razagnati i zadnji trag te odvratnosti. Možebit i opet ćeš' mi navesti za glavni uzrok to, da si Majci Božjoj obećala očuvati djevičansku čistoću i što si to­ like nazaredne milosti pri cvom dogagjaju iskusila. Ali o kako se često prevari čovjek, misleći, da je nešto volja Božja i dobro djelo što čini, a kad tamo to je bila vražija utvara i napast. Mi kršćani znamo, da rao- �104 Br. 7. — »SERAFlNSKl PERIVOJ« 1912. ramo starije slušati u svemu, što nije očiti grijeh, da volja mlagjih mora biti u rukama starijih i da ne vri­ jedi ni zavjet, ako na to ne pristane njegov zakoniti starješina. Oni mogu ovaka obećanja obeskrijepiti, da mlagje ne vežu, jer se protive kućnome redu i dobru. Ako bi ti mrzila na udaju, jer bi ti škodila duši, ja te ne bi u tome priječio, ne dao mi dragi Bog, ali zar nije i ženidba sakramenat, zar nije i ona u sebi dobro djelo? Zar neće i Isusu biti drago, kad se dvoje zako­ nito sjedini i uzgoji porod u strahu njegovu? Znaš da je Spasitelj sazidao crkvu na Petru oženjenu, a ne na Ivanu djevcu i ljubimcu svomu. Nu pogjimo dalje. Zar misliš, da ćeš ugoditi Bogu i blaženoj djevici Mariji, ako se opreš volji svojih roditelja, dok oni žele i na­ mjeravaju uklonit sebe i tebe velikim nesrećama. Vjeruj mi, kćerce, da je to napast, koja potječe od zlog duha. Hoćeš li to jasn’je poznati? Čuj! Zamisli, da ni ja ne mislim na tvoju udaju. Dobro! U nas nema kao u dru­ gim kršćanskim zemljama ženskih samostana, gdje se zaklone takove djevojke i služe Bogu posve mirno, uklonivši se od svjetskih briga i pogibelji za njihovo djevičanstvo. Trebovalo bi dakle, da se tamo zakloniš, Ali ti ostaješ ovdje u ovoj kući. Ako ja umrem, što će biti do nekoliko godina, tko će te onda hraniti i braniti? Zar ćeš pod ovom nekršćanskom vladom i zaštitom nesmetano živjeti? Zar ćeš igda biti sigurna za svoju čast? Zar ti ne bi uvijek bio u opasnosti i tvoj dobar glas i moj život? Ovo su razlozi veliki i silni, moja kćerce, a nisu pusta naklapanja, koji me nukaju, da te lijepo smjestim prije, nego umrem. Iz svega ovoga vidiš da treba priklonit se volji Božjoj, koji te radi obitelj­ ske koristi zove u ženidbeni stališ. Nek te na to sklonu moje molbe i tvoje tužne majke, te nemoj me silovati, da ti to isto i zapovjedim kao tvoj otac«. Ovdje Mijo završi svoj govor. Očeve riječi rastužile su nanovo Mandalinu, osobito za to, što je znala, da ju je uvijek nježno ljubio. Njegovi razlozi ganuli su ju do u dno duše, ali kako Bog ne ostavlja nigda pravednika ni u najvećoj kušnji, tako i nju rasvjetli i ohrabri, da je od­ vratila ocu: »Dragi oče, ja dobro poznajem tvoju ljubav prama meni, pak ću ti biti uvijek zahvalna. Žao mi j$ da nisam to ničim zavrijedila, osim što sam tvoje di­ jete. Ja ću te do smrti štovati slušati i po tvojoj se volji vladati. Ali sada se radi o udaji, to jest, da se vječnim vezom s mužem spojim. Da se na to odlučim treba mnogo i ozbiljne priprave, a osobito, da mi Go­ spodin očituje svoju volju i namjeru, da dozfiam što je po me bolje. Dozvoli mi dakle još koji dan, dok se bolje oporavim i molitvom zaprosim nužno mi svjetlo, da ti mogu razborito odgovoriti na stavljeno mi pita­ nje«. Ne znade Mijo odbit joj ovu djetinjsku molbu, već joj dade još dva dana, da se može predomisliti i odvažiti, misleći, da je njezinu težnju za djevičanskim stanjem iz temelja uzdrmao i o potrebi udaje dovoljno je osvjedočio. — Čim otac ode, ona se zatvori i podade plaču i uzdisajima. Sada doleti joj i majka, mi­ sleći, da se je ona već sklonila ispuniti roditeljske želje. Nu ona joj samo reče, da će potražiti u molitvi volju Božju, pak što htjedne Bog ona će i učiniti. Nje­ zina se nada ispuni, jer slijedeće noći dok su svi u kući mirno počivali, ona prostrta pred slikom Gospi­ nom vruće se molila i u suzama se kupala. Kada učini joj se, da ju presveta Djevica razsvjetli i da joj reče: »Bježi, Mando, bježi i ne boj se, ja ću biti uza te«. Na ovaj otajstveni poziv ona se osnaži i obradova te ne odgagjajuć ni jednog časa, izvede sve što joj je srce kazivalo, i pošto je već bila zora, spremi se na put. U tu svrhu dohvati se očeve sablje i jedne odjeće, te uzevši jednu njegovu košulju i nešto rublja, izagje kra­ dom iz očeve kuće. Već je zora nebo rumenilom oblijevala, kada j9 mlada i lijepa bjegunica dala se na nepoznato putovanje. Njezinom srećom biše otvorena gradska vrata, a ona izišavši iz egipatskog ropstva uputi se k bližnjoj šumi, gdje skrećući s pravog puta, zagje u najgušći kraj. pak ovdje odloživši oružje i sve, što je nosila, pade na zemlju i bježeći od zemaljskog zazučnika, stade tražiti vrućom molitvom nebeskog i slatko tu odahne. Osam je dana ona tu proživjela, a da se nije imala ničim okrijepiti, te da je ipak nisu sile izdale, što je negdja i seraf asiški iskusio na otoku jezera Trasimenskog, provedavši cijelu korizmu 0 dva krušca. Napokon je trebovalo kuda mu drago poći, ter preudesivši prama sebi mušku odjeću i odrezavši druge svoje pletenice, preobučena ostavi šumu, noseć u njedrim muško srce, divno pouzdanje u Boga 1 u zaštitu svoje nebeske majke, rastavi se s očevim domom i milim zavičajem. Megjutim njezin dobri otac teško je čekao na njezin odgovor, pak ono jutro pogje u njezinu sobu, da ju upita trebuje li štogod, a ne našavši ju, stane pre­ traživati svaki kut i dozivati, pa videći, da je nekud pobjegla, silno se rastuži, a njezinu zaručniku poruči, da se je njegdje sakrila. Za čas ovaj prispije i obojica na sve strane obletiše; nu uzalud. Ona je slijedila ne­ beski poziv, a čitatelj ovih crtica duguje hvalu Bogu, koji je divno ravnao staze naše bjegunice. Na ovome putovanju, koje je trajalo 6 dana snagje je paklena napast, da bi samoj sebi život oduzela i tako svoje djevičanstvo očuvala. Već je bila počela o tome raz­ mišljati, kada prečista Majka Božja razagne iz njezina srca ove crne misli, a ona utješena još se vjećma privine zagrljenju svoje zaštitnice. Šestog dana dosta na­ pornog hoda pregje Savu i dogje u grad Mitrovicu, uzevši sebi ime Ivan, valjda radi svoje odanosti ovom �105 Bosanski ljiljan. djevičanskom ljubimcu Isusovu, pak ćemo ju i mi od­ sele tako zvati. Dok je on ulicom obazirao se, gdje bi otpočinuo i štogod založio, nanigje neki gragianin i za­ gleda se u njega. Sada Ivan čedno i uljudno zamoli ga, da mu pokaže koju gostionu, a onaj opčaran nje­ govim lijepim držanjem odluči pozvati ga k sebi. ter ga stade raspitivati o njegovu zavičaju, stanju i zani­ manju. Ivan mu odvrati, da je iz Bosne, da je poštena roda, pak se je uklonio, što su ga roditelji nagonili na ženidbu, čemu on nije ni malo sklon, već želi još koju godinu ovako neoženjen ostati, a to sve ispriča nekom vanrednom iskrenošću i ljupkošću, da mu je gragjanin Lovro ponudio službu kod sebe. Ivan to rado prihvati, osobito kada je razabrao, da je Lovro katolik, bez djece i da živi sa ženom u najvećoj ljubavi. Ovu po­ nudu smatrao je Ivan velikom Božjom blagodati, jer tu ga nitko ne pozna, nema novaca za dalji put. a nije znao kako bi se uzdržavao. I žena Lovrina obradova se mladomu slugi, osobito kad uvidi, da je zbilja po­ slušan i točan u svakomu poslu. Nije trebovalo njego­ vim gospodarima nikada ponoviti zapovijed; on je slu­ šao rado, bez prigovora, dapače, kada je upoznao nji­ hove navade, znao je preteći im želje, slijedeći provo­ diti uzoran život, pak u sebi ujediniti sabranost duha Marijina i marljivost sestre joj Marte. Nije on ni sada izostavljao molitvu ni drugih dobrih djela. Ove njegove krjeposti kroz prva četiri mjeseca službe prinukaše go­ spodare kućne, da su mu izrazili ne samo svoje zado­ voljstvo, nego i nakanili posiniti ga, i oženiti, ne bi li bar po njemu dobili željeni porod, kojem bi ostavili svoj prilično znamenit imetak, a time da zaštite i svoju starost od svake neprilike. Iza zrela promišljanja, Lovro mu progovori: »Čuješ, Ivane, već su četiri mje­ seca, da si nam došao u službu, a mi nismo ništa uglavili o tvojoj plaći, niti si ti nas za to još upitao. Ali ako ti iz postidnosti ništa još ne tražiš, hoću ja da izvršim svoju dužnost.« Htjede Lovro i dalje govoriti, ali ga naš Ivan prekinu, veleći: »Gospodaru, ja znam, da je slaba moja posluga i puna kojekakvih nedosta­ taka, pa što me ipak trpite, meni je i suviše isplaćeno. Ja znam da ste vi odlični gragjanin, pak ste zavrijedili valjanijega poslužitelja. Ako ipak hoćete ukazati mi koju plaću, to će bit samo vaša dobrota, a ne moja zasluga. Ja ću bit posve zadovoljan ako me budete trpjeli, ma kako bila nedostatna moja posluga.« Ova smjerna izjava Ivanova još većma utvrdi Lovru, da ga trajno uza se priveže, ter više ne odgagjajući sa svojom i ženinom nakanom reče mu: »Eh dobro! Ja hoću, moj Ivane, da te naplatim, ne toliko za tvoju službu, koliko za tvoje vrline. Hoću, da od danas prestanu megju nama nazivi gospodara i sluge, jer ovo ne dolikuje našoj megjusobnoj ljubavi. Ti se i tako više pokazuješ sinom, nego li slugom, i po svemu što vidim na tebi, ti si rodom i odgojem priličniji, da ti drugi služe, nego da ti služiš. Ja ću na skoro uzeti tebe za sina i ti ćeš u meni i u mojoj ženi steći nove roditelje, a tim načinom zakon će mi dati, što mi je narav uskratila. Ono što, hvala Bogu, imam i posjedujem i što ću do smrti steći, sve će prići na te kao zakonitog baštenika. Ja sam se već pobrinuo i za vrijednu ti drugaricu, a iz tog udruženja poniknuće, uzdam se u Boga, naše potomstvo, što želim da se na skoro ostvari. Ovo će bit jedina moja uLjeha prije smrti, ovo je želja moje supruge, a ovo će bit i i tvoja volja. Ivane, nisi ti više naš sluga, nego milo nam dijete.« Ove zadnje riječi poprati Lovro uprav očinskom ljubavju, ogrlivši ga i po poljubivši u čelo. (Svršit će se.) gED G. G uenot: N e r o n o v e ž r tv e . (S francuskoga prevodi Pajo Mišura). VI. Pavlov Dolazak. Servilij Tusko, koji no je na igrama u Cirkusu bio na carskom podijumu uz Nerona, vrati se kući silno srdit radi Atalove smrti. Ovaj se je mladi patricij ponosio sa okretnošću i snagom ovoga gladijatora. On je bio došao do velikoga glasa sa velikog broja održa­ nih borba. Atal je bio pogubio mnogo ljudi bilo u Cir­ kusu, bilo poslije sjajnih i dugih večera Neronovih pri­ jatelja. Servilijeva zlovolja bila je jasna njegovim pri­ jateljima, pa i samome cesaru. Ovaj je šalu zbijao, što se je tako zaljubio u prostoga roba. Nego, mladi se senator zakle, da će se osvetiti obitelji kon su Jarca Plaucija, a Marku osobito. U ostalom Atalova smrt bila je samo prigoda, koja je odlučila sa izljevom nje­ gove srdžbe. Dva su razloga bila, s kojih Servilij nije opraštao Marku. Najprije, što ga se nikad nije vidjevalo u pokvarenim sastancima mladosti rimske. On ga je objegjivao sa prezira, sa nadutosti i sa osornog ponosa. Drugi razlog Servilija Tuska proti Marku bio je, što je sin Plaucijev tražio, barem on je tako mislio, ruku Aurelije, kćeri Pudentove; jer je bio Servilij bacio svoje oko na plemenitu djevojku i htio se s njom vjen­ čati. On je dakle gledao Marka, kao škodnoga takmaca, pa je izmišljao načine, kako bi uklonio njegovu lakmu. Servilij svojim mislima podboden, ostavi se svoga obič­ noga nehaja i odluči boriti se do skrajnosti, pa i do smrti, kad bi trebalo proti čovjeku, koga je nazivao neprijateljom. �106 Вг. 7. — «SERAFINSKI PERIVOJ« — 1912. Dok se je on gubio u ovim sumornim i strašnim mislima, rob će najaviti jedan posjet. Servilij želeći biti sam, dade znak nestrpljivosti; ali je rob svoju službu izvršio, kad se pojavi u dvorani čovjek. »Jesi li ti to dakle, Herme? reče Servilij, a na licu mu se javi neko ugodno iznenagjenje. Doista, nisam ti se nadao. Mislio sam, da si sa gospodarom Tigelinom. — Prefekt pretorija, odgovori- Hermes, pošto ga je cesar ustavio, otišao je s njim u carski dvor. — Imadeš li mi štogod nova kazati? — Možda, odvrati oslobogjenik, zlobno se smi­ ješeći. — Jesi li danas vidio Marka? — Ne, nisam se mogao s njim sastati. — Je li ti barem uspjelo ući u poznanstvo sa Pudentom ? — Nije još na nesreću. — Pa dosad nisi dakle ništa učinio? — Priznajem malu stvar izlažući se pogibelji, da slabo misliš o mojoj darovitosti. — Ti tako ne misli; ja poznajem tvoje zasluge i rado t ' hvalim pred vladarom. — Zbilja! prihvati pomilovani Hermes. — Misliš li, imam li ja priličnih izgleda, e cu dobiti ruku Aurelije? — Toga ne znam, moje mi glave! — Kakvo je tvoje mišljenje? čisto mi kaži; ja mogu slušati istinu, pa bila po me i uvredljiva. — Ja mislim, Servilije, da je čovjek s dobrotom cesarovom silno moćan. — Sigurno; nego kakov odnošaj ti opažaš izmegju vladareve ljubavi i moje želje za domaćicom Aurelijine ruke? — Moja se misao, čini mi se, lako može shvatiti Kad se ne može uspjeti osvjedočenjem, onda ne ostaje druge, no latiti se sile. — Što ti s tim razumiješ? — Ako ti Aurelijini roditelji nju ne dadu za ženu, ti ćeš pametno učiniti, ako se pozoveš na vlast cesarevu. — To je moguće; nego bi mi neizmjerno milije bilo ovaj savez na prijateljsku sklopiti; premda, neka bude megju nami rečeno, tražim bogati miraz Aurelijin, da popravim moje imanje, koje je oštećeno sa malo ovećom razsipnošću. Ipak ne bi mi bilo žao računati na lijepu naklonost i djevojke i njezinih roditelja. — Ako ideš za takovom svrhom, a nisi se utekao nego osvjedočenju, mislim da ćeš teško uspjeti. — Zašto? koji su razlozi da tako misliš? — Više je razloga, koji me sile ovako govoriti. — Koji su? izjavi se. — Prije svega, Aurelija i njezini roditelji prožeti su novim praznovjerjem. Pudent je u svoju kuću primio židovskoga naučitelja, koji izgleda, kao da je poglavica svih drugih. — Pa što mi je stalo ! malo me uznemiruju Au­ relijini vjerski osjećaji. Što spada na me, njihov način klanjanja božanstvu, kad ne vjerujem u ništa? Jesu li lugji ili manje štovanja dostojni oni, koji se klanjaju raspetome Židovu od onih, koji se smjerno klanjaju na­ šemu smješnomu Jupitru i čitavoj olimpiskoj četi? Sve su to ludi načini, zgodni u najboljem slučaju, zabavljati ili obuzdavati narod. — Privrženci nove vjere uzimlju strogo oznaku njihova vjerovanja. — Jesi li o tome siguran? — Sasvim siguran; ja mislim, da ih je većina, a barem poglavice, koji su spravni ragje smrt podnijeti nego zanijekati svoju vjeru. Ako je tako, posao je ozbilniji, nego sam mislio, pa bi mi prijateljstvo cesarevo moglo biti od silne koristi. Kad ne bih imao uspjeha, ono bi mi pri­ bavilo osvetu. — Nisam svršio, prince Hermes. — Pa što mi još imaš kazati? — Noćas držala se je brojna skupština kod Au­ relija Pudenta. — Koja su lica na njoj bila? — Tu je bila cijela senatorova obitelj i više rimskih plemića. Pomponija Grecina i njezin sin Marko bili su megju prvim.« Na spomen Marka Plaucija, bijes plane u očima Servilija. Na pola će usta otvoriti, kao da je htio izljeti burna čuvstva, koja mu se u duši m otala; ali zadovolji se reći Hermu: »Proslijedi. — Obredu je predsjedao vrhovni poglavica krš­ ćana. Obred se je obavio u najdostojanstvenijim obli­ cima? — Kako znaš te potankosti i te tako točne osebine ? — Ja sam tu bio? — Kako, ti? zaviče Servilij i prasne u smijeh. Ljubav tugjinskog praznovjerja, bi li i tebe mogla zanijeti ? — Dobro znaš da je to nemoguće, odvrati Her­ mes s nekim strašnim izrazom mržnje. — Onda mi razjasni, kako si mogao ući u kuću Aurelija Pudenta i prisustvovati otajstvim, koja su kršćani obavljali? — To je sasvim lako: ja sam u tjesnim odnošajima sa jednim Pudentovim robom, koji se, s mojim posredovanjem, prodao Tigelinu; nevoljnik me prepustio �Neronove žrtve. 107 pa sam se mogao iza jednog zastora sakrili i gledati iskrcati u Italiju njihov najglasovitiji učenjak i da će jedan dio službe. još danas ući u Rim. — 0 kome hoćeš da govoriš? — Pa što je dakle tu bilo? Ti budiš moju rado­ 0 onome Židovu iz Tarsa, koji je s jednim znalost. — Vidio sam veoma važnih stvari po te i po vojnikom u gradu dvije godine kao zarobljenik u oko­ vima boravio. tvoje osnove, u koliko sam mogao razabrati. — Što, Pavao se u Rim povraća? — Kaži mi i budi kratak. — On će biti večeras u njemu, ako već nije. - Marka je Placija kršćanski poglavica posvetio - Doduše, taj je čovjek nečuvene smihonosti, nekoj vrsti svećenstva i on je primoran na život dosta prihvati Servilij. sličan našim vestalkama. — Kad su ga đomorodni Židovi tužili, on je za­ - U tome ne vidim, da se ta okolnost ne bi tražio, da ga cesar sudi. Kad su ga u Rim doveli, li podudarala s mojim željama. Naprotiv, u tomu vidim znaš bolje od mene, prikaza se bez straha pred Nejednu zapreku manje, opasnog takmaca za uvijek iz­ ronovim sudištem i bio je riješen. gubljena, ako je istina, što mi pripovjedaš, jer se veŠto je poslije činio? znaš li ti? stalke ne udavaju. Marko je, ako sam dobro shvatio - Obašao je pokrajine Azije, gdje je stekao smisao tvojih riječi, dužan na neženstvo. mnogo pristaša. Pavao će ovdje biti od velike pomoći — Doduše; nego se je i Aurelija noćas jednako vrhovnom poglavici kršćana. Ova dvojica, u koliko su mi poznata, vrijedna su preokrenuti grad. Oni imaju pri­ zavjetovala na nešto istoga. — Ti se varaš! usklikne Servilij; biti ćeš slabo staša u svim slojevima društava, pa i u cesarevu dvoru; vidio, slabo Čuo, a možda'msi dobro ni razumio. Nemo­ oni su najjači megju pukom i robovima; njihov će ih guće je, da bi bio Pudent žrtvovao budućnost jedinog nauk osloboditi, ako ne budemo na oprezu. . Kako da radimo? Slučaj je zamršen. Da se djeteta. Ja se ne varam, Servilij, budi siguran. Ja sam smaknu poglavica kršćana, trebalo bi imati barem iz­ lika, a ja ne znam, kako bih ih mogao zgodno izumjeti. te točno o službi izvjestio. -— Tako, da se Marko i Aurelija ne misle nikako Naći ćemo ih mi. Moj gospodar Tigelin mali je prijatelj nove nauke; siguran sam, da će nas on kod ženiti ? — Ne, sigurno; ono što sam ti pripovijedio do- Nerona snažno poduprijeti i da će nas pomagati, a da uspijemo u našim osnovama. kaziva i suviše. — U tom slučaju, nemam se više bojati takme sina - Taj je posao teži nego ti to misliš. Tigelin, Plaucijeva. kako ti to znaš, jer s njim zajedno živiš, teško se od­ - Istina je; možda, bi njegova takma više vrije­ lučuje na službu tugjega mnijenja; on se uvijek boji, e dila, nego današnje stanje stvari. Značaj je kršćana, u će izgubiti stečeni upliv nad vladarom. Neron je mu­ koliko ga poznam, tvrdokornost, mislim da su tvoje šičav; on se naslagjuje u nečuvenim stvarima, pa ako nade više no ikad izvrgnute pogibelji. jednoga dana bude misliti, e je našao neku prepredePa je li meni za nuždu uteći se cesaru? nost uživanja u propasti svojih ponajboljih prijatelja, — Nema druge pomoći. Radi dakle brzo i on će ih bez oklijevanja žrtvovati; nijedan od nas o tome ne dvoji i mi prama tome uregjujemo naše vla­ oprezno. — Što misliš, da treba činiti, kakovu vještinu danje. Ti mi malo prvo reče, da radim razborito; nada sve je potrebita razboritost netom se radi o naklonosti upotrebiti, a da dogjem mojoj svrbi? cesarevoj; ništa nema opasnijeg od njegova prijateljstva, — Imalo bi se prije svega udariti na ove strane ništa jadnijega od njegove lju b a v i.« došljake, koji su od nekoliko godina u Rimu, kao po­ Hermes je za to izvrsno znao, jer je on bio Tiglavari Sljedbe. — To je misao, koju treba dobro proučiti, priuze gelinova prokleta duša. On je došao obaći Servilija poslije no se je sporazumio sa prefektom pretorija; Servilij s nekom smetnjom. — Ne smije se vrijeme gubiti, poslijedi Hermes; nego on je primio naredbu, da onoga mišljenja ne kaže mladom patriciju. kršćani se ovoga Časa komešaju. »Cesar ima potrebu od sviju vas, odgovori on. Njihov je upliv posve slab; oni se uzalud bore da začini svoje naslade, da uredi svoja svetkovanja i proti općenitom preziru. — Njih se treba mnogo više plašiti, nego ti mi­ da vlada carstvom. Vi ste mu potrebni vi se dakle sliš. Još sam doznao na noćašnjem sastanku, da će se ništa nemate bojati. �108 Br. 7. — »SERAFINSK1 PERIVOJ« 1912. — Jest to je općenito mišljenje; nego, koliko ih je u Rimu, koji ništa boljega ne bi tražili, no nas is­ tisnuti! Cesar je gospodar svijeta, on ga.smatra svojim vlasništvom. Svak je griješan u njegovim očima, netom mu omrzne ili netom ga više ne zabavlja. - Megju tim radi se o ljudima, koji uče i vrše strogi način življenja; naravno, vladar ih mora mrziti. — Toga neću nijekati; njihova načela, njihov život i njihovi primjeri kugjenje su i oštra osuda Neronova življenja. — Onda dobro vidiš, da on ne može drukčije činiti nego nastojati da oslobodi Rim i carstvo. — J a o ! odvrati Servilij tresući glavom, bojim se da ih još ne poštedi za svoje nerazumljive prevrtljivosti. Nemoguće je. — Na žalost nije tako, to nije nemoguće; za do­ kaz ništa drugo neću do slučaja onoga života iz Tarsa, čiji si mi dolazak malo prije najavio. Pa dobro! kakov odnošaj'? . . . - Pusti mene, da svršim. Pošto je bio kao tam­ ničar doveden u Rim, što ti znaš, dvije je godine stao pod okom Afranija Bura, prefekta pretorija, koga je nedavno Tigelin istisnuo, da se domogne njegova polo­ žaja. Kad je to vrijeme isteklo, Pavao se pojavi pred cesarom1). Mi smo okružili sudište, dogovorili smo se, kako ćemo šalu zbijati s tim čovuljkom, s kome se svakakov glas raznosio; jer su ga njegove propovijedi upoznale s velikim brojem ljudi, koji su ga ocjenjivali prama pouzdanju, koje su davali njegovim riječima. Nego mi čudom zanijemismo, kad ga vidjesmo, gdje se primiče k sudnici sa osobitim dostojanstvom. Bio je ćelav i nosio je dugu bijelu i lijepo uregjenu bradu. Boja mu je bila blijeda, a godine su mu malo pognule skrušasti stas; njegov živi,, žarki i nadahnuti pogled nami se je namećao proti našoj volji2). Njegov orlovski nos nešto nagnut, davao je suviše neku lijepotu njegogovom značajnom licu. Pa i Neron, koji zna svakomu prkositi i ljude za ništa držati, podlegao je uplivu ži­ dovskog učenjaka. Neki će vladarev časnik pročitati li­ stove cezarejskog namjesnika i nabrajati osvade uprav­ ljene na tamničara, a on će uzeti riječ na svoju obranu. Govorio je grčki i izrazivao se sa oštrom i zrelom rječitošću; nikada nismo čuli lake besjede, pa smo slu­ šali s nekom radoznalošću i pomnjom, koja nas ni Časa nije izdala. Cesar, zadivljen, videći, gdje su sve nave­ dene objede proti Pavlu, sasvim srušene, nagje se ne­ kako prisiljen priznati njegovu nevinost; on ga riješi i proglasi slobodnim. Za to se bojim, da se što slično i po drugi put ne dogodi.« Hermes je izgledao kao da razmišlja, pa će nakon nekoliko časa odgovoriti. »Siguran sam, da će se prigode pružiti i mi ćemo moći okriviti kršćane i njihove poglavice s koga veli­ koga zločina. Ne more li si jednoga ili drugoga dana dignuti urota ili pogrda proti cesaru? Neron, ti si bio više puta svjedok, ne šali se, kad se radi o njegovu životu ili o njegovom božanskom glasu. — Ja ću o tome misliti«, odvrati zavlačeći Servilij. On nije ljubio kršćane, nego se je protivio ubijati ih na izdajdajnički način. »Čankoliz Veturij, koga si skoro vidio kod Tigelina, priuze Hemes, bit će mi od velike koristi kod prefekta pretorija. Ovaj čovjek ima dobre volje, on će što bude moći bolje poslužiti.« Servilij i ako nije potpuno shvaćao Hermovih na­ mjera, nije cijenio umjesnim od njega tražiti razjaš­ njenje. Tigelinov oslobogjenik hinio je protivnost, što no ju ćutio gledajući mladoga patricija tako neodlučna; ostavio ga i odlučio bez njega raditi. U isto vrijeme, dok se ovaj razgovor vodio kod Servilij a Tuska, Pavao je ulazio na kapenska vrata. On se je bio zaputio iz Azije vodeći sobom odlične vjer­ nike u svojstvu biskupa i svećenika. Megju njim je bio Demas, koji ga odma na početku puta ostavi radi lju­ bavi zemaljskih stvari, Krescent, Tito, jedan od najmi­ lijih učenika, evangjelist Luka, Tihik, Erast i Trofim. Sami ga Luka doprati sve do Rima, a ostali su na putu primili drugu naredbu. Apostol je susreo, kad je nogom u grad stupio, veliki broj vjernika, koji su se zgrnuli preda nj. Vidjevši ga u izvanrednom se veselju zaniješe i baciše se mu oko vrata s nekom čudnovatom ljubavlju. Megju svim kršćanima svih stališa bili su Filoksen, Puđent i Marko. Oni su od sreće plakali, što su opet vidjeli ovoga čovjeka i ovoga odličnog službenika Kri­ stova, koji je bio obašao dio svijeta, izvršio neizmjerna djela i podnio svakojake muke za slavu svoga božan­ skog Učitelja. Pavao je s njima brzao kući Aurelija Pudenta, gdje je Šimun Petar stanovao; jedva je čekao, da po­ zdravi vladara pastira, apostolskog i crkvenog pogla­ vicu. Veliki svećenik, sa svoje strane, sa svetim nestr­ pljenjem Čekao Apostola naroda. Kad je došao pred namjesnika Isukrstova. Pavao se htjede na zemlju ba­ citi, da počasti Boga-Ćovjeka u osobi njegovog dičnog zastupnika; ali mu Šimun Petar toga ne dopusti. »Ovamo se na moje srce, preljubezni brate! uskliknu s duboko potresenim glasom. Odabrana posudo i dragi Učiteljev Apoštole, blagosivljem Gospodina, koji te je k meni doveo.« ‘) Nicefor, knj. II., gl. XXXVII. Ovaj sastanak dvaju apostola pružio je divan pri­ *) Sv. Pavao je, kako kažu mnogi povjesničari, dva puta zor; grljenje dvaju staraca, prije vremena istrošenih u bio pred Neronom. �Neronove žrtve. teškim i neizmjernim apostolskim trudima. Čuvari pu­ nine božanske vlasti, oba su se borila u dobroj borbi, njihov se je mukatrpni život svršavao; bili su u oči odlaganja odjela tijela, a da odu po krunu pravde, koju im je pohranio pravedni sudac. Pošto su se apoštoli dugo vremena grlili, zajedno se pomoliše, a vjernici se njima pridružiše. Za tim Petar prikaza Pavlu Marka, sina konsularca Plaucija. »Noćas sam ga, reče on, zaredio za svećenika Isukrstova. S ovom riječju Apostol se razveseli, jer je poznavao Marka i ljubio ga kao svoga sina. »Aurelija se je, priuze vrhovni svećenik, noćašnje noći da se posveti Isukrstu i da u djevičanstvu živi odrekla nada svijeta i sjajne budućnosti, koju joj svijet dosugjivao. - Blagoslovljen bio Bog, Otac Gospodina Našega Isukrsta, usklikne Pavao, koji se je udostojao ova ču­ desa megju vama izvršiti!« Za tim Apostol razdragan ovim kazivanjem, kraj svoga putnoga umora, upravi oko sebe natiskanim kršćanim rječitu pouku, u kojoj mu se velika duša sva rastapala. Uze hvaliti neženstvo, dokazivati njegovu slavu pred Bogom, njegovu silnu zaslugu i njegove ne­ osporive koristi. Vjernici su ga slušali vjeseći o nje­ govim usnama, pohlepno kupeći božanski nauk. koji je tekao kao zlatna rijeka sa apostolskih usta Pavlovih. Oni se povukoše oživljeni, osokoljeni i utvrgjeni uzdavaući hvale Bogu za nove udijeljene milosti, što im je doveo slav­ nog naučitelja. Kad su kršćani otišli, dva starca u tjesnom i bratskom razgovoru saopćivali su jedan drugomu svoje bilješke o položaju kršćanstva u Aziji i Rimu. Oni su na neki način u svojim rukama omjerili sudbinu svijeta, koga su se pothvatili da ga preporode sa besjedom i krvlju Hristovom. Složiše se, da bi trebalo podvostru­ čiti samoprijegor, a da se utvrdi rimska Crkva; jer su oni došli u večer svoga života i Petar je imao brzo da preda drugomu sveto prvenstvo, koje mu bio Gospodin udijelio, prije no na nebesa uzašao. U ostalom su znali, da više jedan drugoga neće ostaviti, nego da će zajedno na smrt, pa da će braća u apostolstvu, biti braća i u mučenštvu. Sjutra dan po dolasku Pavlovu u Rim, Hermes čovjek podle duše, hladnokrvan u grozoti, dao se je na posao obogaćivanja sa sramotnim zanatom doušivanja i prolazio je krcz trijemove Foruma, snujući bez sumnje o kakvome nedjelu. Kad je htio proći kraj desnoga kuta trga, sa strane govornice, susrete Veturija Štićenik, tražeći po svoj prilici kakvu novu večeru, stade govo­ riti Hermu s nekim smjernim požrtvovanjem i pitati ga za gospodara: »Je li zdravo, slavni Sofonij Tigelin? zapita on. 109 — Posve zdravo, Veturije, odgovori oslobogjcnik, i zaustavi svoj korak. Susreo sam te baš u zgodan čas: budi dobar, pa hajde samnom.« On ga odvuče daleko na stranu iza govornice kraj Julijske vijećnice. — Pa tvoji poslovi, moj dragi Veturije, na čemu su? priuze Hemes s nekim hinjenim zanimanjem za čankolizem. — Moji su poslovi na ničemu, Ilerme, odvrati Velurij; slabo se miču; pače se ni malo ne miču i Koralija, moja draga polovica, život mi ogorčuje. — Ti nisi sretan, ja vidim, reče Hermes. Bilo bi teško, da bude sretan siromašni šti­ ćenik, kao što sam i sam. Kad se stanuje u nesretnoj sobici u Suburi i kad se živi sa žitom iz državne žit­ nice i milostinjom sakupljenom na velikaškim vratima, daleko je čovjek od poštene sreće, u kojoj je nekoć pjevao naš pjesnik Horac. — Megjutim, Veturije, ja se ne mogu oteli misli, da čovjek tvoga kova ne može uspjeti i domoći se onoga zlatnoga osrednjega puta, o kome govori pjesnik, što no si ga sada duhovito naveo. — Ti se hoćeš šaliti, Ilerme. Nego proslijedi, ja sam dobre ćudi, pa ako ti je u tome i malo uživanja, slobodno ti sa mnom uvijek šalu zbijati. Ja govorim posve ozbiljno. Uvjeren sam, da je samo do tebe, da se domognem udobna života, a možda i bogatstva. Tko nema ništa, ne može ništa ni dobiti, pri­ uze nenaravno Velurij. Tko nema ništa, može se kadšto dočepati ve­ like koristi; sve je u tome znati se snaći. — Oh! zaklinjem te! ponizno je molio štićenik sklopljenih ruku, kaži mi način ako ga znaš, kako da se domognem imetka. Vjera ti je, nećeš nezahvalniku ljubav učiniti. — Čuj me, Veturije, i utuvi dobro, što ću ti reći. Ti imaš ženu i četvero djece hraniti, nije li tako? Pet je grla i suviše meni siromašnom gragjaninu. Imao sam se ne ženiti. Zahtjevi su obitelji ne­ snosni teret, kad nema druge pomoći do slabe boga­ taške milosti. — Pa dobro! Veturije, ako hoćeš, Koralija tvoja vrijedna žena, i tvoje četvero djece kroz malo će moći promjeniti ružnu bijedu, u kojoj s tobom zlopate, s ljepšim položajem. —- Bih li, Herme, bih li hotio izaći iz bijede! pa da, dakako. Kaži mi samo, što moram činiti. — Malu stvar. — Nego još? bolje se izrazi molim te. �110 Вг. 7. — »SERAFINSKI PERIVOJ« — 1912. — Pokrsti se, naglasivao je polako Tigelinov oslobogjenik, dok mu je prozirni pogled prodirao u dušu čankoliza. Pa ja, da se pokrstim! viknu Veturij. Da ja pristanem ući u društvo zloglasnih ljudi, podatih tugjinskom praznovjerju! Ti na to ne misliš. — Ja na to i ter kako mislim. — Ne razumijem te, odgovori Veturij s nekom očajanom kretnjom. — Nudim ti nepogrešivo sredstvo, kako da se obogatiš, to ću ti poslije razjasniti. Za sada se obve­ zujem, u ime moga gospodara Tigelina, davati ti na sedmicu trista kvadranata, bez obzira na veoma oblu svotu, koja će ti se poslije odbrojiti.« Ova ponuda zavrati Veturijeve oči; mašta mu je slikala dobre gozbe, koje će/ po krčmama slaviti; nije se opirao ni iz daleka nadi hranjenja po miloj volji s ovunjskim glavam s lukom i pića vrućega vina, pa će s mjesta odgovoriti. »Pristajem, ja ću se pokrstili. Kako mi treba do toga doći? — Ti poznaš kuću Aula Plaucija — Tu sam više puta primio velikodušni dar. — U tome ćeš se poslu tu sjutra prikazali; nastojati ćeš zavesti se u razgovor sa kojim robom u atriju, oni su svi kršćani; u razgovoru ćeš hvaliti novu vjeru, a ja te mogu uvjeriti, da će se drugoga puta ako ne i prvoga, tražiti, kako da te uvrsti u vjernike. — Gotovo je, reče Vetunj. Nego, kada budem kršćanin, što mi je činiti? — Ti ne smiješ biti potpuni 1 m; nemoj počiniti tu nerazboritost. Ljudi što no su sa Istoka došli, imadu vračarske napitke, pa s njima kadšto preobrazuju one, koji se s njima druže. Vidio sam mnogo svojih prijatelja, koje je s početka radoznalost privukla, kako su svršili slušajući ih ozbiljno i grleći njihov nauk. — Ti moraš siguran biti, e se neće tako sa mnom dogoditi. Svakako tvoj ću savjet slijediti, bit ću razborit. — Pusti me, da svršim, priuze Hermes. Kada budeš povjerljivo pripušten i upisan u novake ili katehumene, kako ih oni zovu, doći ćeš k meni. — Toga propustiti neću.« Poslije još nekoliko savjeta, Hermes se oprosti sa čankolizom. Nego se odma naglo povrati i nagje Veturija, gdje stoji zamišljen na istome mjestu. »Baš mi pade na pamet, reče on, da svakako kažeš, kako kadikad večeraješ kod Tigelina i u njegovu kuću zalaziš.« Lukavi oslobogjenik tu je našao izlaz, kada bi štićenik bio neoprezan; on je držao do toga, da se me bi na nj odgovornost smišljene osnove svalila. »Zar se misli prefekt pretorija pokrstiti? prostodušno prekine štićenik. — To baš ne, odgovori Hermes smijući se toj misli. Napokon ostavi svoga prijatelja. Veturij, prama udešenoj osnovi, sjutra dan dogje k Aulu Plauciju, pri­ vidnom svrhom, da traži milostinju. Sa robovima, na koje se namjerio, zaplete se u razgovor o kršćanstvu. Ovi su sprva malo pazili na njegove riječi; nego kad su opazili, da je ustrajan i da se zagrijaje za njihova pitanja, jedne će ga večeri odvesti u Pudentovu kuću, pa ga pokazati Filoksenu. Starac, koji je poznavao Veturija, kao čankoliza bez savjesti i bez značaja, jedino zaokupljena, kako će ga bogataši pozvati k Aulu, primi ga nepouzdano. Nego, poslije nekoliko dana, ne shvaća­ jući, kakova ga je korist mogla zanijeti, da zagrli krš­ ćanstvo, ako nije osvjedočen, stade ga poučavati. Ve­ turij se pričinjao, da sluša pomnjivo božanske nauke. Doduše moramo i to priznati, da mu se je kadikad i srce potreslo. Nego ljubav za dobitkom i zlato, s kojim mu Hermes na ušima zvonio, ugušiše lijepe osjećaje, što no mu imali u srcu niknuti. U ostalom, Hermes nije ga s vida puštao, često se s njim susretao i sa zlobnom ga porukom pitao, je li napredovao u novoj znanosti. Veturij, s početka smetan na ovaka pitanja na javi, pa i na stolu Tigelinovu, napokon razumi, da mu treba otvoreno odgovarati i da to ulazi u uslove aric gospodara. Tako je čankoliz prolazio kod svih svojih znanaca kršćanskim vjernikom. Morao se predati svojoj sudbini, pa trpjeti njihove prezire i lakardijaške šale. Tigelin, kivan na vjernike, često je puta odao svoju zlovolju proti štićeniku. Ovaj bi se samo nešto smutio, jer se jer Hermes starao, kako da ga utvrdi, obećava­ jući mu kako će jednoga dana steći krasnu milost kod / . . . . . . gospodara <m će biti zadovoljan sa današnjim njegovim vladanjem. Tako je prolazilo više mjeseci. Napokon Filoksen sudeći, e je Veturij dovoljno poučen, odluči ga krstiti. Ali čankoliz, sjećajući se Hermovih savjeta, odbi, na ve­ liko čudo učitelja. On je mislio, da se je katehumen u poniznosti cijenio nedostojnim takove milosti. Megju tim je Veturiju počela dosagjivati čudnovata uloga, koju je uzeo odigravati. Jednoga dana kad je bio na sa­ stanku s Hermom kod groba Augustova: »Kada će se ova gluma dovršiti? Jesam li na svrhi moje kušnje? upita on nekako zabrinuto. - Ona će se do malo svršiti, odgovori Hermes, i to na tvoje potpuno zadovoljstvo. Dogji meni u po­ hode kod Tigelina kroz tri dana. — Govoriš li istinu? upita štićenik pun veselja. — Ja ti govorim istinu. Budi točan na ročište.« Veturij radosna Srca obeća. U očekivanju obilate nagrade od oslobogjenika, oživi svoju srčanost, pa je prkosio neugodnostima, koje su mu pribavljale njegovi pohodi Pudentovoj kući. �LISTdK Ustoličenje biskupa Mišića. Nedokučiv je Bog u namjerama svojim le i u tuzi i plaču daje djeci svojoj po kcji veseli i ugodni časak, da lime pokaže kako nad njima bdije, i kako je nedokučiva providnost Njegova. Tako je i braći Franjevcima bosanske redodržave uz gorku čašu kušnje i tuge nad gubitkom prvaka sina, blagopokojnog biskupa Markovića, za utjehu dao dan 14. srpnja, kađno je uz radost i ‘sudjelovanje mno­ gobrojnih svojih nekadašnjih sinova a sada braće, brat njihov zasjeo na uzvišenu biskupsku stolicu u Mostaru! Nek bude slava nedokučivoj providnosti Svevišnjega! 0 samom ustoličenju primamo iz Mostara ovo: Već davno prije dolaska presvjellog gospodina Mišića počeli-su se uvigjavni gragjani zdogovarati kojim načinom da manifestiraju radost pri dolasku njegove Presvjetlosti. U tu se je svrhu ustanovio posebni odbor sa velemožnim gosp. dr. Mazziem na čelu, koji je izdao proglas na gragjanstvo da u što većem broju prisustvuje dočeku i ustoličenju, da kuće u znak radosti okite hrvatskom trobojnicom. Dne 13. ovog krenuo je presvjetli gospodin iz Bosne u svoju novu postojbinu praćen svojim štova­ teljima i~ prijateljima, a ponajviše svojom braćom iz Bosne! Dugo prije dolaska njegove presv. opazila se je neka žurba po gradu, narod je hrlio prema kolodvoru. Točno u zakazano vrijeme dojuri vlak, a na prozoru se pokaza njegova Presvjetlost u pratnji bosanskog dr­ žavnika i upravitelja biskupije banjalučke! Čim je iza­ šao iz vlaka pristupi k njemu presv. g. don Lazar Lazarević, dade mu križ na poljubac i u kratko ga oslovi, na što je njegova Presvjetlost odvratila. Iza pozdrava od strane svećenstva predstavilo se je gra­ gjanstvo ispred koga je govorio dr. Mazzi, a presvjetli je bio očito dirnut. Zatim je prestavljeno presjedništvo srpske općine, mostarski muftija, generalitat a zatim drugo činovništvo s okružnikom na čelu. Iza toga je presv. krenuo u ustupljenu čekaonicu, gdje se je obukao, a onda je povorka odregjenim redom krenula u crkvu. U povorci su zastupana bila sva javna društva kao i oblasti. Iza otpjevanog »Tebe Boga hvalimo« primio je presvj. poklonstvo od strane svećenika, a zatim je istim redom dopraćen do svoga stana, gdje ga je dočekao tajnik fra Јегко Boraš i biranim riječima oslovio. Pred palačom čekalo je presvj. žensko sirolište, ispred koga ga je pozdravila jedna učenica i predala mu kitu cvijeća. Oprostivši se od prisutnika presvj. se je povukao u svoje prostorije da se od puta odmori. Kad je vidio da ga narod još neprestano čeka pokazao se je na balkonu, a narod ga je burno pozdravio. Istu večer priredilo mu je vojništvo podoknicu, na kojoj se je i presvj. okružen braćom pokazao, a zatim vrijednog dirigenta svratio u svoj gostoljubivi stan na razgovor i rashladu. Dne 14. prije ustanovljenog vremena skupio se je narod, da svečano doprati novog svog biskupa u crkvu, gdje će biti ustoličen. Točno u 9 sati krenula je povorka u crkvu, gdje ga je na vratima čekao presv. gosp. biskup dr. Ivan Šarić. Pred crkvom je stajalo vojništvo, koje je pod sv. misom davalo salve. Za vrijeme sv. mise pročitana su pisma Nj. Sv. Pape Pija X. o imenovanju Mišića za biskupa. Pod misom je presv. gosp. držao prvu svoju pastirsku riječ, zanosom kao što on samo znade. — U crkvi — koja je dupkom puna bila — vidjeli smo zastupnika vlade odjelnog predstojnika Adalberta pl. Scheka, dvorskog savjetnika Paula, generalitet, saborsko predsjedništvo, činovništvo kao i druge korpo­ racije. Sve obrede vršio je presvj. gosp. s mladenačkom lahkoćom tako da su mu se svi čudili. Iza dovršenih obreda odvezao se je presvj. u svoju palaču, gdje ga je dočekao savjetnik Pauli, predao mu posjed koli palače toli drugih vremenitih dobara! Nakon toga slijedile su poklonstvene deputacije i to ispred zemaljske vlade, generaliteta, činovničkog zbora, svjetsko, pravoslavnih, muslimana, predsjedništva sabora, općine, grada, saborskih poslanika, svećenstva, hercegovačke redodržave, franjevačke gimnazije na Širokom brijegu, spljetske redodržave koju je zastupao fra Stanko Marušić, nadbiskupa vrhbosanskog kao i sve nadbiskupije, biskupije banjalučke. Iza toga je došla bos. franj. redođržava s redodržavnikom na čelu i uz srdačnu čestitku predala mu darove: prsten, štap, prsni križ, što je presv. osobito obradovalo. Zatim su dolazile druge kor­ poracije kao „Napredak", bratovština sv. Ante, katoličke institucije i napokon seljačka deputacija pod vodstvom gosp. Gjure Džamonje. Na svečanom objedu, koji se je obdržavao u 2 sata po podne u „Hotel Narenta“ palo je više zdravica, izmegju kojdi spominjemo samo neke. Presv. gospodin naz­ dravio je Nj. Svetosti, Njegovu Veličanstvu, zatim za­ jedničkom ministru, zemaljskoj vladi i njezinom pred­ stavniku poglavaru zemlje fzm. Oskaru Polioreku, koje su sve tri bile burno primljene i pozdravljene. Iza presvjetlog gospodina biskupa govorio je presv. gosp. odjelni predstojnik Shek. Svojom poznatom vještinom govorio je dr. Mandić, ističući zasluge franjevačkog reda te je govor na sveopće odobravanje naišao. Zatim su slijedile nazdravice od fra Ambre Miletića. koji je u zastupstvu bolesnog redodržavnika u ime franjevačke redodržave, pozdravio njegovu Presvj. Don Angjelo Glavinić pozdrav­ lja ga u ime trebinjske biskupije, izaslanik iz Dalma- �112 Вг. 7. — »SERAFJNSKI PERIVOJ « — 1912. čije u ime franjevačke redodržave. Krasni govor izrekao je bos. redodržavnik, kao oprosnicu od njeg. Presvjetlosli, naglašujući da i ako se od braće iz Bosne dijeli, da to biva samo donekle a ne posve, jer će se braća njega sjećati, a ni on neće braće zaboraviti. U ime vrhbosanskog kaptola i nadbiskupa govorio je preč. g. dr. Ivan Košćak. Uz ove osobne čestitke i zdravice, primio je presvj. i premnoge druge iz vana i iznutra, te nam je žao da ih ovdje nemožemo sve nabrojiti. Isti dan u večer, pošto su se braća iz Rosne spremala da ostave Mostar, oku­ pio ih je presvjetli gospodin oko sebe na večeru, tekom koje je presv. gospodin otkrio svoje srce braći zaželivši im napredak, procvat, sreću i blagoslov Božji, koga će i on u svojim molitvama za svoju majku moliti. Na zdravicu je odgovorio mnogop. otac fra Lovro Mihačević, obećavši da će ga braća u vječnoj uspomeni zadržati i svakom se zgodom na nj za savjet obraćati. I tako progje taj dan, a braća krenuše na put, oprostivši se sa svojim bivšim ocem. Presvj. gospodine i pisac ovih redaka rastaje se s Vama sa željom: Dug život udijeli Gospode, njegovoj Presvjetlosti, na slavu Tvoju, korist roda i reda na ra­ dost i veselje franjevačkog reda i Vaših prijatelja i štovatelja! Mijo Sarajlija. Katolički mladenački pokret. De Clermont Fonnerre u jednoj svojoj raspravi kaže, da je >socijalno biće bez sumnje dobro, plemenito i milosrdno, uz to još više, to je biće proizvodilac i ništilac energije, a u tomu i jest novost«. I zbilja je socijalno biće sila i puno kontrasta, tu visoki položaj jednih, a tamo skrajna potištenost drugih. Danas se svijet dijeli na dva opriječna tabora, ekonomski na kapitaliste i proletarce, da srednjih ni ne spominjem, jer naginju jednoj ili drugoj stranci, vjerski na vjernike i bezvjerce. Ti su vam fak­ tori na socijalnom tijelu proizvodioci i ništioci. velike socijalne energije. Tu je tvornička hiperprodukcija i za­ tiranje mnogobrojnih radnika i obrtnika, tu su oni divni primjeri kreposti i kršćanske ljubavi, pa i ona zla, čije se pošljedice vide svuda po ulicama, bolnicama i lud­ nicama. Dakle ipak socijalno stanje nije zlo u sebi, ali ima mnogo zločestih strana, na koje se svaki mora obzirati i na njih računati. Mnogo je ozbiljnog motrioca kod nas pred neko­ liko godina obuzimala sjeta i žalost, kad bi gledao našu mladež na školama i kako se vlada kod kuće na praz­ nicima, te bi se pitao: Dokle će to doći, pa što će nam škole, ako one moraju baš takove uzgojiti? Istina, bilo je i dobrih gjaka, ali ih je ona velika većina, koja nije marila ni za vjeru, ni za domovinu, zasjenjivala. 1 nijesu bili zajedno, te se nijesu ni opažali. Danas pako naš kat. gjački pokret jako krasno napreduje, na zagrebač­ kom sveučilištu ima naših preko 70, ima ih dosta u Beču i u Grazu i gotovo na svim srednjim školama Osobito je dobro organizirano bosansko gjaštvo. Cjelo­ kupni gjački savez broji preko 3000 svojih pristaša Doista jaka vojska! Nu to nije dosta. Treba, da je inteligencija kato­ lička i organizirana, ali je ipak ona mali broj narodne snage, »puk je broj, on je sila, on je vrhovni gospodar općim glasovanjem i on je gospodar narodne sudbine ništa se ne može učiniti nego s njim i po njemu«. Narodna je snaga u gragjanstvu i seljaštvu, kod nas Hrvata osobito u seljaštvu. Potreba je organizacije očita, jer je kako kaže Dontreloux: »Demokratski je pokret neukloniv, on će se zbiti s nama ili bez nas, ako se zbudne bez nas bit će proti nama i kršćanstvu«. Treba danas orga­ nizacije na čistim i jasnim katoličkim principima. S odraslima nije lako raditi i neće se mnogo us­ pjeti. Ako hoćemo čestite# provest narodnu organizaciju, moramo početi s onima, na kojima svijet ostaje, to je nužno, da mi svuda počmemo s mladošću. osnivajući hrvatska katolička mladenačka društva. Mladež je živahna radina, ustrajna, ona je nada sve požrtvovna, samo je treba za što predobiti i to će biti, ona će sve zaprijeke svladati, da dogje do cilja. Treba joj dati putokaz, treba joj pokazati cilj i svrhu njezinu, da budu dobri katolici i Hrvati. - - To je svrha tih društava. Čovjek je kao drvo, koje se dok je mlado, lako savija i priljubi uz kolac, a kašnje, uzraste li krivo, slomiće se, neće se popraviti. Ni on šale ne napušta svo­ jih načela, svojih običaja, koje je u mladosti naučio. Počme li dobro s mnoštvom svojih drugova, sretne li otadžbine, koja će imati uzor sinove, značajne ljude! — Haraktere će nam stvoriti mladenačka organizacija. Da se naša mladež blagdanima ne vuča po krč­ mama i još kojekuda, treba joj dati zgodno mjesto za zabavu, gdje će se društvu sebi jednakih veseliti, zaba­ vljati i pjevati. — A to baš može i mora učiniti mla­ denačko društvo, kad ga u svakom mjestu osnujemo. Svako doba ima svoje ideje voditeljice, prema kojima teži, svoja načela, koja ga vode u djelu. I naše moderno doba nije bez svojih ideja, bez svojih načela, Kao što je za liberalizma bila ideja sloboda, a načelo, da niko njoj za liatur ne smije stupiti u društvo, da je se tobož ne moradne odreći, pokoravajući se starješini, tako se danas opet drži, da je pojedinac slab, ništica, nema ga, a kad se udruži, biće jedna velesila. Prema tomu se i vlada, te vidimo, da dnevice izbijaju društva kao jesenske gljive. To nam pokazuje ukus i želju svi­ jeta. Naš će svijet potražiti društva, naš mlagji svijet, muško i žensko stupiće u njih. Ne nagje li katoličkog društva, naći će socijaldemokratsko, ta eto oni na sva- �Lislak. kom trgu, na ulici i u prikrajku u lijepim i šarenim košarama nude svoje gnjilo voće. Mladenačka društva imaju biti utočište onih, koji će se organizirali izvan socijalne demokracije i ona nam moraju pripraviti terrain za druga društva, kojim će se naš narod podi­ gnuti duhovno i materijalno. Maksim Gorkij u svojoj pripovjesti Jemeljan Piljaj, istražujući uzroke, što je bolje u drugoj Evropi nego u Rusiji, kaže: »zato, što tamo glave ljudima nisu u tu svrhu, da se češu po zatiljku ; tamo misle — • • ■« Valjda ni kod nas Hrvata ne će biti u lu svrhu, pak ipak po­ gledamo П danas našeg čovu, on je bijedan i na svaku zaprijeku sagne ramenima, počeše se po zatiljku i tu mu je sva otporna snaga. Ta, šta bi drugo učinio, kad ne zna, kako bi inače, a nema ga ko podučiti ? — Mla­ dost se već jednom mora uputiti u te stvari, koje ga okružuju; na sastancima će se o svemu pritresati i kako će se vjera braniti, ako budne napadnuta i kako će ^е domovina ljubiti, ne samo pri čaši, nego van, čineći kod kuće djela, koja ne sramote otadžbine i kako će se i na sudu vladati i napraviti molbu i si. Mladenačka društva uvest će nam solidarnost megju mladeži, a ta će do koju godinu biti ljudi i onda će se istom moći raditi. Istom će se tada kod nas moći razviti i procvasti zadrugarstvo, konsume, apstinentska društva itd. Opravdanost mladenačkih društava uvigjaju svi prosvjetljeni narodi. Oni su . počeli kao i mi, nu prije nas sa gjaštvom, a danas se natječu Španjolci s Belgijancima, Nijemci s Talijanima u osnivanju društava za gragjansku, radničku i seljačku mladež. Osobitu su pomnju na to svratili Francuzi. Badava je Chateaubriand u svome »Gćnie du Ghristianisme« opisivao, kako bi lijepo bilo, da se iz ruševina podignu Božji oltari i da se povrati sjaj kulta i čast službeni­ cima oltara i badava je Brunetičre upozorio na bankrot znanosti i sve pozvao, da se obrate pravom znanju, koje je kršćanstvo odgojilo; eto je Francuska danas u vjerskoj slobodi i snošljivosti, stala gore od Turske. To je sklonulo Francuze na radikalnu reformu pomoću mladosti. Kod Francuza danas nije rodoljub, koji ne napregjuje mladenački katolički pokret, zato i stoji kod njih tako visoko mladenačka organizacija, da se mogu nadati boljim danima u budućnosti. U organizacijama ima 30.000 mo­ maka, osim onih, koji su postali već ljudi, a prije su bili u njima. S njima se uspješno popravlja cjelokupni narod, tako su Franjevci s njima popravili cjelokupnu okolicu Limogera, da je danas upravo uzorna. Oni su osnovali za mušku i žensku djecu »socićte v. efants du peuble« i po njima su dobili pristup k roditeljima. Iza nekoliko godina rada, mjesto poruga, koje su pratile sve­ ćenika na svakoj ulici, on je bio svima poštovana osoba. 113 Slavenski se narodi silno interesuju za taj pokret, u Češkoj kroz dvije godine opstanka stupi u nj 8.000 članova. Najljepše pako napreduje kod Slovenaca. Kod njih se znade skupiti po 8.000—10.000 momaka na skupštine Kod njih su mladenačka društva pripravila i pripravljaju radikalnu reformu na vjerskom, prosvjetnom, gospodarskom i političkom polju. Sloveni su svojom organizacijom premda malen narod (1,500.000) ipak jaki. Kod Hrvata je mladenački pokret počeo u Dalmaciji. Tu već lijepo napreduje, ima oko 35 društava s 1.500 članova. Sad se već giblje i po drugim hrvatskim zemljama. Dužnost je svakog rodoljuba, osobito svećenika, da svrati na to pozornost i da pruži svoju pomoć, makar i bilo poteško, Već je u starom vijeku kod pjesnika sve­ ćenik igrao veliku ulogu kao Hriso, Žrec Kalkas, Sibila, Vestalinka, no to je kako kaže Chateaubriand nuzgredno umješano u epos, a kod kršćana može i mora igrati sve­ ćenik najznamenitiju ulogu н epopeji, a još više u javnom životu. — Fra K. J. Nešto o naslovu VII. knjige Martićevih „Osvet­ n ik a^ Čitalačka publika i štovatelji hrvatskog Homera znat -4e, da naslov Vil. knjige »Osvetnika« glasi: Po­ sjede, aće B o s n e i H e r c e g o v i n e po c e s a r o k r a l j e v s k o j v o j s c i g o d i n e 1878. Tako je u štampu došlo i tako je u javnosti poznato. Megjutim važno je znati nešto glede naslova te knjige Osvetnika. U ostavštini fra Grginoj našao sam 2 pisana ruko­ pisa od te pjesme. Prvi rukopis u jednom sveščiću ne­ potpun je i ne zaprema nego trećinu pjesme. Drugi ru­ kopis, u tri sveščića, potpun je, a važan je stoga, što na početku, pred samom pjesmom, ima ovu notu: »—Pjesma bivši jur u svoje vrieme donekle spje­ vana, očika dosada e bi joj se naslov » p o s j e d n u ć e « »u »os voj e nj e < srećno okrenuo, nu pošto toga, »premda tvrdo držimo, gdje se je tu se je, jošter ne»dokučuje, da slava borioca nezavješčava i da se za »budućnost nepobacuje izlaz na svjetlost radi viteškog »spominjaja i harnosti« Eto lako dan 7. listopada 1908. izmjenio je naslov Vll. knjizi »Osvetnika«, što je sijedi Omer čekao, ali nedočekao, umrvši ne na mnogo vremena prije toga dogagjaja. Štovani čitaoci mogu slobodno u dosadašnjim izdanjima riječ » p o s j e d n u ć e « zamijenit sa »osvoj e n j e«, tim više, jer pjesnik ništa ne bi nadodao pjesmi, da ju je spjevao i posije aneksije, ako ne bi pjesma bila mnogo slabija, jer su i pjevaoca sile poizdale. Moju tvrdnju posvjedočaju i zadnji stihovi Vll. knjige »Osvet­ nika«, posjednuće bilo je za uvijek otrgnuta jabuka sa stabla turskog carstva. Njemu milo vidjeti nas bilo, A nas carsko dragalo gledanje, Mi vjerili vjeru neizdajnu, A on skrbav zalagao stajnu, Jer se bio, da bi nas dobio, A mi željni, da njeg dobijemo, Ter evo ga i dobili blaga, Da Bog spasi, moja braćo draga! I carevu slavu veličajnu I s’ njim našu sreću neizdajnu. Č. �114 Br. 7. -SERAFINSKI PERIVOJ« — 1912. VJESNIK. NAŠA DOMOVINA. Biskup Markovič. Na 19. lipnja umro je u Banjojluci općenito obljubljeni biskup fra Marijan Marković, te je pokopan uz sveopće sažaljenje u katedralci, koju je sam sagradio. Prigodom smrti biskupa Markovića dozujila je u Banjaluku sva sila sažalnica, izmegju kojih spominjemo sv. Oca Pape Pija X. i Nj. Veličanstva cara i kralja Franje Josipa I. Na pokopu biskupa Mar­ kovića bilo je do 100 Franjevaca. Pogrebno je slovo držao fra Blaž Čengić. »Seraf. Perivoj« u više je na­ vrata ukratko isticao biskupa Markovića — osobito u jubilarnome br. od 1909. Ovom prigodom donosimo na uvodnom mjestu pjesmu dra. Tugomira Alaupovića, a nadamo se, da će brzo svjetlo ugledati i biografiju do­ stojna velikoga biskupa Markovića. Papin delegat. Prije nekoliko nedjelja zaputio se je papin delegat preč. don Petar Bastien u Belgiju, odakle se je spustio u vječni grad Rim. Na 29. lipnja papin se je delegat iz Rima preko Beča opet sretno povratio u Sarajevo. Jurisdikcija. Na 29. lipnja položili su pred nad­ biskupskom komisijom u sjemeništu sv. Ćirila i Metoda u Sarajevu jurisdikcijonalne ispite vel. o. fra Ivo Mišković i gjakoni fra Kruno Brkić i fra Em Milićević. Ispiti u franjev. bogosiovuome sjemeništu u Sarajevu svršeni su 5., 12. i 20. lipnja. Na 21. bogo­ slovi su otpjevali »Tebe Boga hvalimo« i zaputili se na praznike. Proširenje franjevačkih zavoda u Bosni. Na zadnjemu kapitulu redodržave Bosne srebrene zaklju­ čeno je, da se bogoslovno sjemenište u Sarajevu i gi­ mnazija u Visokome prošire. Bogoslovno će se sjeme nište tako proširiti, da će se još ove godine dignuti još jedan boj, te će se tako urediti, da će svaki bogoslov imati svoju posebnu sobu. Viša će se gimnazija opet tako proširiti, da će se nadodati još jedno krilo, gdje će vremenom bili 7. i 8. razred. Gragju u Visokome nad­ zire kustod i predsjednik fra Bonifacij Vidović, koji se je i do sada s gragjama u Vidošima. Podhumu kod Lijevna i u Cijevnu istakao, a u Sarajevu definitor i predsjednik fra Petar Ćorković. Književna objava. Ovih ću dana objelodaniti » Sudbi nu i z da j i c e «, religijozni epos u XII. pje­ vanja. Knjiga će obuhvatiti do jedanaest štampanih агака. a biti će elegantno opremljena. Cijena je knjizi K 1. Predplata se šalje na potpisanoga. U to ime najtoplije molim ljubitelje hrvatske lijepe knjige, da me pretplatom pripomognu. Istodobno, molim ugledna uredništva naših novina, da bi ovu objavu donijela do znanja svojim čitaocima. Sinj, 17. lipnja 1912. Fra. Pajo Mišura, upravitelj gim­ nazije u Sinju. Dalmacija. AUSTRIJA. 0. Vinko Grebler umro. Upravo je 4. svibnja u pet sati u jutro umro o. Vinko Grebler u 89. godini života. Taj se je slavni učenjak iz frajevačkog reda pri nekom padu pogibeljno ozlijedio pred više sedmica. On se je~ istina očevidno oporavljao, ali je ipak zbog velike starosti bilo nemoguće potpuno ozdravljenje. 0. Vinko Grebler R. M. B. rodio se je 30. rujna ^odine u Telfsu u gornjoj Inskoj dolini. Postao je Franjevac i 1846, bude regjen za svećenika. Dugo je bio profesorom, a kašnje direktorom u franjevačkoj gimnaziji u Bozenu. 0. Grebler bio je što se tiče ento­ mologije (nauka o kukcima) i konhiologije (nauka o okamenjenim ostatcama mekušaca) učenjak svjetskog glasa, čijoj se istraživalačkoj sposobnosti imaju pripisati mnoga otkrića njegove struke. Od mnogobrojnih se njegovih djela o prirodnim znanostima ističu: tirolske kopnene i slatkovodne okamenine mekušaca, dva sveska; tirolski mravi; tirolski kornjaši, dva sveska; etičke naravne slike u Tirolu; o kitajskoj fauni konhilija i Porfiri u okolici Bozena. 0. Grebler s uspjehom je radio i na belelrističnom polju, tako je izdao: »600 poslovičnih trijesaka«; »400 pilotina«; »200 epigrama i naravnih slika«, u kojima se pokazuje pravi odnošaj učenjaka prema živoj i mrtvoj odi, koju je on proučavao. NJEMAČKA. Papin nuncij i polemika njemačkih katolika. Kako je poznato u Njemačkoj se dulje vremena vodi megju katolicima žestoki boj, koga su izazvali razni na­ zori glede organizacije radnika. Da se ova po katolike štetna polemika što prije i što uspješnije svrši, ovih je dana apostolski nuncij u Minhenu izdao proglas u kome veli, da je želja sv. Stolice, da se s polemikom, oso­ bito u Štampi prestane i da se čitava stvar pripusti njoj. Proglas završuje: »Sv. Otac stavlja veliku nadu u odanost svojih sinova u Njemačkoj, da će oni poći u susret ovoj njegovoj želji.« Oporuka abertskoga nadbiskupa. Bamberški di jecezanski list objelodanio je oporuku abertskoga nad­ biskupa, koja od riječi do riječi glasi ovako: »U ime presvetoga Trojstva, Oca i Sina i sv Duhu Amen. Pri �т к х ш т т ш ш Za odmah prodati stoje jedne nove orgulje po pneumatičnom sustavu sa 16 registara, 11 zvučnih registara i 5 Coppelungsregistara, koja je izložena u trgovačkom muzeumu u Zagrebu. Osim toga preporuča se potpisana tvrtka za pravljenje novih orgulja svake vrsti. Preuzima i renoviranje starih orgulja sa jamstvom. — M . H e f e r e r u d . i S i n . ■■ 1 ===== ХХХХХХХХ ХХХХХХХХХХХХ Antun Huber, Bruneck, Tirol dekorativni slikar i pozlačlvač. ------------ A te lie r 7« H sveno s lik a n je . . ' ~ Preporučujem se velela iiun svećenstvu za guranje crkava u svakom štilu i izvedenju uz umjc.enu čijem J Preporučujem se takogjer za :: radnju i popravljanje oltara, križnih puteva eni umjetnički zavod Josipa Ablettera u St. Ulrich, Gradcu Tirol kraljevske umjetničke akademije počasni član, nagragjen više puta, a dvaput i na svjetskim izložbama, preporuča veleč. p. n. kleru: oltare, 0 ^ 3 Proizvodi propovjedaonice, ispovjedaonice, kipove, križne ptiteve, betlemske štalice i t. d. :: (IJENICI I NAČETI DOBIVAJU SE BESPLATNO. С^П С ^ГЈ su zavoda svi vlastiti! -— Pri svim narudžbama na nju se upravno obraća! �u_ _ _ u Preporučuje se 2a izradbu svib u tiskarsku Struku spadajućib poslova. - - Stereotipima. Vlastita knjigovežnica. ==s==== TI гг � https://kolekcije.nub.ba/files/original/24a1f69d9725a61f141f2ede23416499.pdf 962fff0e7d1de83b1d9691551dcbdcd4 PDF Text Text serafinski Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU BRO.J 8. i !>. SARAJKVO, 15. KOLOVOZA RUNA 1912. GOD. XXVI. Privilegovana fr zemaljska banka Z: a . B O S N U I H E R C E G O V I N U . Uplaćeni dionički kapital 10 milijuna kruna. PENTRALA U SARAJEVU. ihaću, Derventi, Doboju, B. Gradiški, Lijevnu, Bos. Samcu, FILIJALE: u Banjaluci, Bjelini. Brčkom, Mostaru i Tuzli. — ISP''" Sanskom Mostu, Stocu i Zvorni u. Travniku, Trebinju i Višegradu ZASTI*1'* nica . ivaČkih naputnica u svim glavnim mjestima Bosne i Veleprodaja duhana u svim spomenutim mjei Hercjeovine, Austro-cgarske i inozemstva. — Daje zajmove na HIPOTEKARNO 0 vrijednosne рариеЧ— Prima novac uz tekući račun i uz ukaDalje hipotekarne i komunalne zajmove d( r$3 godine. Izdaje maćenje na ožneNknjižice. — Prima vrijednote svake vrsti u 4V.,% založnice i 5"/„ komunalne obligacijT Ove su založnice i pohranu i lkpravu, kao otvoren polog ili kao .Safe“ — u za tu ■komunalne obligacije u Bosni i Hercege ni prosti od proveza, svihu urcgjenot \ oklopijencm prostorom — pod zatvorom stranke ? i banke. imaju pupilarnu sjegurnost. te se mogu upotrijebiti kao jamče■Vine pri trgovačkim poslovima. Osim ил a mogu služiti u čitavoj ODJELJENJE ZA ROBU. austro-ugarskoj monarhijf* ftao voini.tie ženiidbene kaucije. Kod banke ustroje, o ct jelenje robe, kao što i posebno odjelenje za zema’jske proiz/ode u Brčkom sa agencijom u Doboju, bave BANKOVNO ODJE JENJE. Kupuje, prodaje i izdaje vrijednosti-papire, izH i dru£fe se sa 'm u trgovac u struku zasjecajudm dobavama, kako u kovine. — Preuzima^ к и ш е т vi'č'.ie srećk Eskomptira komisiji tak< i na vlascii račun, financiranjem i podizanjem indumjenice i doznačnlcepffl^&^rajmove u Lonto-k irentu i na mjestriia > javnih poduzeća, niče uz dovoljno pokriće ili osiguranje. Obavlja naplate mjelavni su predmeti izvoza suhe šljive i žito. Koti banke opstojeća generalna ac jtur; c. кг. povi. osigurav. ..ASSECURAZIONl GENERALU prima direktno ili putem filijala i ispostava razne vrste Msiguranja na život i proli vatre, a eeneralna'agentura osiguravajućegllruštva ,,PROVWENCLJA“ prima osigurc.njdUa*;dučaj nesreće proti raznih štita na strojevima i na drugim predmetima Cjubljanska kreditna banka P o d ru ž n ic a u Sarajeva. Centrala u Ljubljani.. I s p o s ta v a : G rađo. Podružnice u Spljelu, Trstu, Celovcu, Gorici i Celju. Dionička glavnica K 8,000.000* Pričuve preko K 900.000*— Prima uloge na štednju na uložne knjižice i l i 01 . . . . .. . , i tekuće račune i ukamaćuje ih sa |2 |o ^ez kakvih poreza i odbitaka. Kupuje i prodaje sve vrste papira od vrijednosti po najpovoljnijim cijenama, isto tako sve vrste domaćeg i stranog kovanog i papirnog novca. O svim ostalim bankovnim poslovima daje na zahtjev pismena i usmena obavještenja. ; �Hrvatska centralna banka za Bosnu i Hercegovinu. (dioničko društvo). Uplaćena dionička glavnica 2,000.000 Kruna. Centrala n Sarajevu. Preuzima uloge na uložne knjižice te uka II\20|0 Eskomptira i reeskomptira mjenice i traž^ Daje zajmove na tekući račun. :: Podružnice: jdostar i Tuzla. II Unn\čuje mjenice, izžrijebane, vrijednosne м “> Papire i kupone. svakovrsne depozite i upravlja hjimal lzvršuji i naplate na svim trgovačkim sreo1 na^u i inozemstva. Kupuje i prodaje vrijednosne pjpire, devize i valute. j.. Nemojte kupovati crkvenoga o d ije la itok se n|jesU' osvjedoau o izvrsnosti — " i jeftinoći: Misnih odijela, dalmatika, baldakina. zastava, crkvenoga rublja i kovne robe, što ju prodaje najstarija češka tvornica JOSEF NEŠKUDLA, OLOMUC, Moravska Pošiljke se dostavljaju na ogled bez obveze. Cijenici i proračuni badava! Radi velikog pro­ meta kao i radi toga, što je tvornica izvan grada, cijene su za 20 po sto jeftinije, nego li :: u konkurentnih tvrlkih! :: Tvrtka je za crkvene narudžbe preporučena od preuzv. Nadbiskupa Štadlera i preč. g. Andrije Predmerskoga. Siromašne crkve imaju znatan popust. �SERAFiNSKj P erivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSV JETU I ZABAVU KROJ K. i <). 0. SARAJEVO, 15. KOLOVOZA Лrli. Brković, Tuzla: Divni razvoj Duns Skotove šk ole u XVII. vijeku Taj naslov može iznenaditi mnogoga čitatelja. Pita se megjutim najprije, da li je u istinu opstojala ta ško­ la? Da li je ragjala dobrim plodovima? Kod nekih po­ vjesničara školastičke filozofije uzalud ćeš tražiti i spo­ mena o tom velikom pokretu. Prolistajte na primjer Četiri sveska povjesti filozofije, šio ju je napisao Domi­ nikanac o. Zefirin Conzales koji je kušnje poslao kar­ dinalom, pa ćete vidjeti, da tu nema ni govora o Škotu i njegovoj školi u 10., L7. i 18. sfi ' jeć.i, nema pače ni jedne riječi, iz koje bi se dalo naslućivati, da je još u tom dugom razdoblju postojala velika franjevačka nau­ ka.12*) Pročitajte isto tako tri sveska povjesti filozofije, što jo izašla ispod pera veleč. gosp. Ilije Blanca, pa ćete se osvjedočiti, da se i tu prešućuje i zaboravlja Škotova nauka.'-’) Tko bi se držao |tih inače zaslužnih povjesničara, mogao bi se u istinu zapitali, da li je red koji je u 13. i 14. stoljeću dao crkvi Aleksandra Haleš koga, Bonavenluru. Rogera Bacona, Duns Škola, još op stojao iza 15. vijeka, ili da li se je potpuno iznevjerio slavnim znanstvenim predajama svoje prošlosti. Drugi upućeniji povjesničari spominju, da je u 16. 17. i 18. vijeku bilo još zastupnika školisticke škole, ali nam se čini, da im ne poklanjaju tolike pažnje, ko­ liko zaslužuju?') Ono nekoliko redaka, šio mu ih posve­ ćuje na primjer De Wulf u svojoj povjesti filozofije srednjega vijeka, pruža nam samo mali pojam o opstan­ ku te škole u 17. stoljeću, a megjutim ona je onda vanredno i u istinu divno evala, čini se dapače, da velika franjevačka nauka nije nikako blistala većim sjajem, jer su joj njezini slavni predstavnici opet bili povratili nje ') Tko dobro pozna o. Gonzalesa, ne će ga iznenadili la njegova šutnja. U njega je sv. Toma najviši kriterij za prosudjivanje filozofskih sistema, a svi su drugi na krivom putu. Tu više ne sudi razum nego slijepa strast. z) Da se je Ilija BIare držao ozbiljnih i neprislranih pisac4, mogao je u svom djelu divno pisati o Skotovoj nauci. a) Žao nam je, što se o. Euzebij Slateczny, profesor u kolegiju sv. Antuna u Rimu, u svojoj povjesti filozofije nije više držao franjevačkih pisaca zadnjih vremena. RUNA 1912. 001). XXVI. zine najljepše dane. .Jedan je odlični pisac mogao god. 1651. napisati ove znamenite riječi: *8 c o t i s c H o 1a n u m e r o s i o r e s I a I i i s s i in u 1 s u m p t i s « . 1) (Sko­ tova je škola mnogobrojnija od svih drugih skupa uze­ tih). Mislit će se bez sumnje, da su tako pohvalne rije­ či mogle pasti samo iz usta jednoga oduševljenoga što­ vatelja oštroumnoga naučitelja, jednoga revnoga učenika, koji hoće po svaki način tla dade palmu svomu učite­ lju u naučavanju Skolastike. Kolika pogrješka! Odlični pisac, koji tako odlučno tvrdi, nije drugi, nego glasoviti Cistercita Ivan Caramuel, kašnje biskup, jedan od najučenijih ljudi svoga vremena. Glasoviti Ivan Poncius, tako kompetentaH u toj stvari, isto tvrdi u predgovoru svoga djela o školasličkoj teologiji.*) Fridrik Btuinei u svom djelu De d is t i n e l i o n e f o r m a l i piše opet: »S c h o l a 8 coli, s i v e p r o f e s s o r u m n u m e r u m s i v e (| u a I i t a t e m s p e c t es, n u l i i s e c u n d a « : 1) Ako nas čitatelji budu do konca pratili, mislimo, da ee biti istoga mnijenja kao i ta tri glasovita bogoslova XVIII. vijeka. I. U ro k tomu velikomu pokretu. Svak priznaje, da su dva velika reda sv. Domini­ ka i sv. Franje imala tu providnosnu zadaću, da dove­ du u sklad razum i vjeru, te tako stvore veliku Skolas­ tiku. 8vaki je od ta dva reda imao svoj dio slave u divnom rascvatu katoličke ideje. Aleksander Haleški, Bonaventura, Roger Bacon, Duns Škot, Petar Oriol, Vilebn Okamski s jedne strane; Albert Veliki, Toma Akvinski, Durand de Saint Poureain s druge strane u mnogom su pogledu doprinijeli mučnom sazidanju te velebne zgrade. Kao što su u tom tegolnom poduzeću djela sv. Tome predstavljala glavni trud braće Propov­ jednika. tako su isto djela Duns Škotova bila glavnim zastupnikom rada Manje braće. Ta su dva diva Skolas­ tike kao oporučno ostavila svaki svojoj redovničkoj obi­ telji dragocjenu znanstvenu baštinu. Tako je isto svaki od ta dva reda okupio svoje sile oko obiteljskoga blaga da ga sačuva, brani i dadne mu pravu i zasluženu nje­ govu vrijednost. To je bilo posve naravno i sasvim za­ konito, pa je već onda nastalo inegju Franjevcima i 1) Theolog. Fundament., lih. II., disp. 10. Caramuel. 2) Cursus theologiae, in p r o lo g o m e n a . J) Tractatus ll.d e dislinelione formali, controv. 1., quaest. 1 �118 Вг. 8. i 9. — »SERAFINSKI PERIVOJ« — 1912. Dominikancima neko natjecanje, koje je služilo za po­ suda, što su ga pravi učenjaci imali o Duns Škotu i ticalo u istraživanju i prikazivanju istine. \ išeput je, njegovoj nauci. Jedan odlični sin sv. Dominika, sv. Am­ istina, to natjecanje davalo povoda dosta živahnim pre­ broz Catharin, u jednom djelu, što ga je sastavio za pirkama, u kojim su se katkada prekoračivale granice tridentski sabor, mogao je napisali ove znamenite riječi : umjerenosti,**)1*) ali su dva prvaka Skolastike sačuvala »Samo ljudi poremećene pameti mogu nepriznavati, ko­ sav svoj ugled. Premda Crkva nije službeno Duns Ško­ lika je punim pravom slava Duns Skotova u Crkvi ta proglasila svecem, predaja ga je ipak rado kitila vi­ Božjoj V ) jencem svetosti, koju je svak visoko cijenio, a osoba Megjutim se je početkom sedamnaestog stoljeća se je pronicavoga naučitelja prikazivala veličanstvena i zbio jedan slučaj, koji je mnoge zadivio. Ta je činjenica časna kao i ona angjeoskoga naučitelja.-) Njegova je postala izhodnom točkom novoj fazi za škotističku školu nauka ostala čista i bez ljage, te su ju svi trijezni lju­ i bila je povodom njezinom novom razvitku. Jedan Po­ di smatrali jednim od najobilnijih i najplodnijih vrela, ljak imenom Abraham Bzovius, iz reda sv. Dominika, odakle su katolički naučitelji neprestano crpili zdravu poduze da nastavi C r k v e n e l j e t o p i s e učenoga nauku/5) B aroniusa; ali mjesto da slijedi savjesnu metodu glaso­ Drugi vijek iza smrti Duns Skotove još nije bio vitog kardinala, kao da je bio naumio jedino hvaliti istekao i već se je mašta slobodno izrazila o osobi svoj red. Pošto je vjerski upliv srednjega vijeka bio časnoga naučitelja.4) Njegovi protivnici stadoše proti osobito podijeljen megju dvije velike obitelji sv. Franje njemu širili bajke, da ismjehavanjem i klevetom pobiju Dominika, da bolje istakne slavu svoga reda onoga, koga dokazima zdrava razuma nijes - : 'gii po 3zovius osobito je to imao pred očima, da svim sred­ bijediti. Bezsavjesni pisci5) nijesu se bojali pobirati te stvima umanji zasluge Franjevaca. Preduzeo si dakle, bajke, (kad ih ne bi sami iznašli) plcd zavisti, te ih da ostavi u sjeni sve činjenice, koje su za njih slavne, uvršćivati u svoje spise. Alalo po malo kasniji pisci, ne dočim s druge strane pomno i marljivo istraži sve, što poznavajući im sumnjiva izvora, po štampavahu te lažne su bezsavjesni pisci mogli zamisliti proti njima ; sabra podvale, i lako učiniše, da im se e donekle vjerovalo. sve što ih je moglo omalovažiti i osramotiti ; nepravOzbiljni megjutim ljudi nijesu do loga ništa držali, pa dama, koje su im bile nanešene, dodade još svoje sva ta zlobna iznašašća niiesu mogla odo' dobroga vlastite klevete.-') ‘) Velike rasprave megju učenicima Škol m i sv. Tome ticale su se osobito pitanja o Bezgrješrom začeću; škotisti su u svakoj borbi pobjegjivali. *) U životu Škotovu, što ga je napis >\Vadding, znamenite su ove riječi: »Per omnem integerrimaf1 cursum nullum invenis, qui vel minimum naevum objiciat; invenis tamen plurimos, qui sanctorum virtutum micantera affirment«. (Anrial. Min., tom. VI-, ann. 1308). *) Što se liče nauke, treba istaknuti, da je Duns Skot imao prvenstvo nad sv. Tomom. Nauku angjeoskoga naučitelja censurirala su dva velika sveučilišta u Parizu i Oksfordu, dočim ona uzvišenoga naučitelja nije bila nigđ,e osugjena. *) Poznato je, kako su veliki branioci tomizma Herve de Nedellec, Petar Pelude i Ivan Capreslus učinili sve moguće, da oslabe ugled Duns Škotov; ali megjutim nijesu mogli naći ništa, što bi moglo diskreditirati njegovu osobu. (Ann. Min., tom. VI., au. 1308). ®) Jakov-Filip de Bergame p r v i veli, da je Duns Škot umro od kapi. Djelo pako toga pisca izašlo je god. 1486. Hartman Schedel tvrdi isto; ali svećenik Trithćme, koji je pisao god. 1494. veli, da je taj pisac doslovno navodio riječi Jakova-Filipa Вегgama, te sve njihove izvode smatra bajkom. Kašnje Pavao Jove piša, da je Duns Škot zakopan živ, pa zazivaj badava svoju braću u pomoć, da si je o grobni kamen razbio glavu Ali on ne navagja nikakova svjedočanstva. Aubert le Муге govoreć o tom piscu, kaže, da je on više radio za novac, nego za istinu, »laudat, vituperat non ad normam veritatis, sed pro ratione praemii«. (Wađd. Ann. Min., tom. VI., an. 1308. i Nitela Franjiscanae Relig. pag. 71). Bzovius je znao da je Duns Škot megju velikim franjevačkim naučite ima blistao neprispodobivim sjajem, znao je, da je Škot divno ovjenčao djelo Aleksandra Haleškoga, sv. Bonaventure i Roger-Baconovo, kao što je sv. Toma okrunio djelo Alberta Velikoga ; znao je on, da je oštroumni naučitelj ostavio iza sebe moćnu školu, koja se je kraj više od tri vijeka sa školom sv. Tome naijecala za prvenstvo. Bzovius dakle, vjeran svo­ joj metodi, obori se osobito na Duns Škota. Trebalo ga je na svaki način omalovažiti. Ali dajmo ovdje riječ ocu Prosperu : »Bzovius je bio zamislio, ne znam iz koje svrhe, da u fod. 1294. svojih C r k v e n i h a n a l a skupi sve, što je nezdrava i nepravedna kritika mogla iznaći proti uspomeni Duns Škota. On je obnovio sve klevete, što su ih neznanje i zloba širili proti najodličnijem učitelju franjevačke škole.«3) «Bzovius najprije dokazuje, da je Škot učenik Aleksandra Haleškoga na ‘) In disputatione de Concept. B. V. M. ad Conc. Trid.. p. I. (ех Nitela francis. relig). 9 Gravior hine injuria patris Abraham Bzovii domiiiicani in franciscanam religionem, cujus famam unđique minuit, cujus infamiam, undique conquisitam, adauget. . . . (Ann. Min., epist. ad lectorem). Wadding veli, da su starješine dominikanskoga reda odsudili Bzoviusovu osvadu, te izjavili, da je to bila osobna mržnja na Franjevce. 8) La Scolasticjue et les trad, franciscaines ehap. V, �Divni razvoj Duns Škotove škole u XVII. stoljeću. pariškom sveučilištu. Kako je Aleksander umro god 1245. nužno slijedi, da se je Škot morao roditi oko godine 1220. To je malo rano. osobito kad se zna, da je god. 1304. Škot još bio megju onima, koji su se imali uz­ dignuti na čast učitelja na pariškom sveučilištu. Bzovius tvrdi, da je Škot, htio ne htio, umro god. 1294. 41 o c a n n o v o l e n s n o l e n s , е х l u i m a n i s a b i i t .1 o a n n e s , D u n s i u s , n a t i o n e S c o 1.us, e х M in o r u m f a m i i i a « . Ma kako znamenita bila ta njegova tvrdnja, mora ipak pasti pred sigurnim povjesničkim dokazima. Povjest pako svjedoči, da je godine 1304. Škot još živio i da još nije bio naučitelj na pariškom sveučilištu. Dakle bi prema tome oštroumni naučitelj tek u osam­ desetim svojim godinama bio težio za sveučilišnom čašću. Možda će svale kao i mi biti uvjeren, da ta či­ njenica nije vjerodostojna i da ništa ne dokazuje u prilog Bzoviusovim tvrdnjama. »Ma kako bilo stim datumom, Škot je opet po Bzoviusu — rogjen u najudaljenijim krajevima Škotske usred maglovitoga zraka, u nepristupačnom predjelu. Duh je dječakov sačuvao kroz sav njegov život utisak toga kobnoga rodnoga mjesta. Premda je Škot bio obda­ ren divnom oštroumnošću, ipak ;e svoje riječi i spise ometao tako gustom tamom, da su ga pravom prozvali mračnjakom (nejasnim piscem). Te su tmine Lako de­ bele i guste da ih sva njegova škola nije mogla potpuno rastjerati te učiniti, da dopre svjetlo do njegovih misli. Stoga je Bzovius odobrio misao svoga subrata Siksta Sijenskoga, da se na čelo Škotova tumača poslanice na Rimljane slave slijedeći stihovi, što ih navodi sv. Jero­ nim, samo što ili je Bzovius želio staviti na čelo svim Škotovim djelima : Hic lahor, illa domus, et inextricabilis error, Ut quondam Creta fertur Labyrinthus in alta, Parietibus textum coecis iter, ancipitennjue Mille viis habuisse dolum, quo signa sequentum Falleret indeprehensus, et irremeabilis error. (E.\ Nitela Franc.) »Rado bi Bzovius i drugi Škotovi protivnici njemu oprostili, što je nejasan u svojim spisama, da on nije imao te neoprostive pogrješke, što je bio vogja škole. Radi te same činjenice Škot je po sudu oca Bzoviusa postao krivcem triju strašnih zločina. On je najprije osnovao jednu Sljedbu ili školu, koja otvoreno napada na spise sv. Tome. Zatim se je služio tako smjelom i lukavom dijalektikom, koja mu je dopuštala, da bez počitanja i kao igrajuć se raspravlja članke vjere. Na­ pokon je izložio svoje učenike, da padnu u mnoge za­ blude, a s druge sirane tako ih je naoružao za prepi­ ranje, da ili je teško ušutkati. »Slična su nedjela zasluživala primjerenu kaznu. Bzovius misli, da ju je pronašao. Škotu je pala kap, 119 da se nije mogao ni maknuli s mjesta. Braća su nje­ gova mislila, da je mrtav, pa ga brzo ukopaše. Bzovius nam ne kaže, da li je to bilo za to, da ga se što prije riješe, ali je očito, da su Franjevci svojom prenaglošću izvršili odredbu Božju. Kad je on već bio u grobu, o kom veli Bzovius da je bio prostran i ozidan, siromašni naučilelj dogje k svijesti iz svoje obumrlosli, uzalud zaziva u pomoć, jauka tako bolno, da ni najtvrgje srce ne bi moglo slušati, a da se ne gane na sažaljenje. Us­ prkos tomu zazivanju, usprkos toj plačućoj vici, o kojoj govori Bzovius, kao da ju je on. sam čuo, braća Škotova zaboraviše na njegove borbe, njegove pobjede, njegovu uzvišenu nauku, zatvoriše svoje srce svakom sažalnom osjećanju, pače svakom osjećaju uljudnosti, pustiše da si nesretni zarobljenik razbije lubanju o kamen, što je pokrivao njegov grob. Tako po Bzovuisu umrije Škot.*123) Djelo su Bzoviusovo s veseljem primili svi nepri­ jatelji katoličke Crkve. Raskolnicima su dobro došla sva osvadna našašća, što su bila na om ilana u C r k v e ­ n i m 1j e t o p i4 i m a, da ozloglase svoga najstrašnijega protivnika, jednoga od najčvršćih branioca prave vjere.-) Ne samo da je otac Bzovius svojim spisima dao prilike raskolnicima nego i svim neprijateljima skolas­ tike, da po miloj volji izvrgavaju smijehu poglavicu jake škole. Oni su te krive njegove nazore vješto izrabili na veliku štetu zdrave nauke. Mnogi pisci zadojeni гаcionalističkom ili polukršćanskom filozofijom, ponoviše kašnje з najvećim uživanjem u raznim formama i u najvećim potankostima osvade i klevete Bzoviusove.:1) Odatle je kod nekih katolika, koji su inače imali ple­ menitu dušu, ali su bili zlo upućeni, neko nepouzdanje, katkad pače neki prezir prema časnomu Duns Škotu, njegovoj nauci i školi.4) ‘) La Scolastique et les trađ. franciscaiues, p. 256.—258. — Conf. Gravina, in praescriptionibus cath. lib. I. 2) »Za nauku sv. Tome, veli o. Prosper, bila je La osobita čast što ju Luter nije odotravao, a istu su čast i Škotovoj nauci dali engleski reformati. Kad se je ta kraljevina odijelila od Crkve, kralj Eduard VI., našljeđnik Henrika VIII., dade spaliti knjige školastičkih naučitelja, a to bez sumnje s toga, da ih ne mora pobijati. Tom su prilikom bila osobito odlikovana djela Škotova i njegovih učenika. Uz stoput opetovanu viku: »Funus Scoti et seotistarum« u plamenu nestade njihovih djela«. (La Scolast., ch. V., §. 2.). 3) Toga se je pokvarenoga vrela najčešće držala racionalistička škola Viktora Cousina. Stoga se i na povjesnička djela te škole o Skolastici ne može u opće pouzdano oslanjati, premda su se katkada njihovi pisci dosta trudili. (Cf. E s q u is s e d' une h is t o r ie g e n ć r a le et c o m p a r ć e des p h i l o s o p b i e s mćd i ć v a l e s par Framjois Picavet, ch. X.). 4) Otkako se je kod katolika počela obnavljati Skolastika) mnogi su neupućeni pisci posvetili Duns Skotu i njegovoj školi dosta stranica, koje nisu na čast njihovoj kritici. �120 Br. 8. i 9. — »SER AFINSKI PERIVOJ« 1912. Izvodi oca Bzoviusa, koji nijesu nikako dostojni valja­ na povjesničara, prouzrokovaše u reda sv. Franje veliko i opravdano negodovanje, i za to se sa svih strana po­ javiše ogorčeni prosvjedi. Savjesni povjesničari, gorljivi branioci prihvatiše pero, da osvete čast reda i obrane nepravedno napadnutoga vogju frajevačke škole. Stade se listati povjest serafskoga reda, usljed čega mnoge njegove slave, koje su bile malo po malo pale u zabo­ rav, izagjoše na svjetlo. Pisci izvadiše životopise ili apologije oštroumnoga vjeroučitelja,1) te se svagdje po­ češe nepoznatim do onda marom proučavati njegova djela. Mnogi se pisci izvan reda pridružiše Franjevcima, da osvete uspomenu časnoga Duns Škota izmegju ostalih o. Possevin, D. I., o. Jakov Gualter, D. I. o. Jakov Gualter. D. 1. Niemac Ivan Stommel, biskup u Senogagliji, Belgijanac Nikola Vermuleus, Aubert Муге i t. d / Ali je bilo pridržano o. Luki Wadingu, da povra franjevačkomu redu svu njegovu slavu i sjaj ; njemu je bilo dosugjeno, da divno osveti oštroumnoga na u'.elja i njegovu slavnu šk o lu ; njemu je bilo dosugjeno, da pripravi novi škotistički procvat. Istina, on nije sam početnik toga pokreta, jer su i drug i, bilo prije, bilo kasnije, igrali u tom važnu ulogu. Oko njegova imena stadoše se okupljati svi novi plodovi te škole. On j isinu bio duša pokretu, te je doprinio više nego ijedan drugi, da se taj pokret neodoljivom silom proširi. II. 0 . IVading snuje, da vrati škotlstičkoj školi sav njezin Taj se veliki muž rodi u Irskoj 10 listopada 1588. Drugi dan na kršćenju dadoše mu ime sv. Luke Evange­ liste, čija se je svetkovina taj dan slavila On je bio jeda­ naesti od četrnaestero djece, ali radi svoje dobre ćudi i angjeoske pobožnosti bijaše roditeljima najdraži. U buri protestantizma njegovi su pregji bili sačuvali čistu i potpunu vjeru svojih otaca, za to su roditelji i mladoga Luku kršćanski i katolički uzgojili. On za rana očitova svoje umne sposobnosti, a već je u trinaestoj godini lijepo pisao latinski u prozi i pjesmi. U Četrnaestoj l) God. 1620. glasoviti o. Hugo Cavellus, kaŠnje nadbiskup u Armaghu i primas Irske, izđade u Anversu život Duns Škotov. Još objelodani drugo djelo pod naslovom: A p o l o g i a рго e s d e m v i n đ i c a n d o ab i n j u r i i s a l l a t i s p e r A b r a b a m u m Bz o v i u m. Kad je belgijanski Dominikanac Ilija Jansenius uzeo u obranu Bzoviusa, o. Cavellus odgovori mu u jednom trećem djelu: A p o l o g i a a p o l o g i a e s u p r a d i c t a e p r o S c o t o s c r i p t a e , što bijaše štampano u Par.zu god. 1623. i u Kolonji 1625. pod imenom o. Hugona Magnesiusa, učenika Caveliusova. — Jedan drugi Irac, o. Antun Hyquoeus, koji je bio profesor bogo­ slovije u Kolonji, Louvainu i Rimu’ napisa vrlo poučno djelo: N i t e l a i r a n c i s c a n a e r e l i g i o n i s et a b s t e r s i s sord i u m q u i b u s e a m c o n s p u e r e f r u s t r a t e n t a v i t Abr a h a m u s B z o v i u s . (Cf. Biblioth. franc.) a) Nitela francisc., pag. 19, godini izgubi oca i mater, te se odsele skrbio za njega najmlagji mu brat. U svojoj domovini izuči logiku i fiziku, a onda ga brat odvede u Portugalsku i smjesi i u Lisabonu u Irski kolegij, kojim su upravljali oo isu­ sovci, da tu nastavi svoje nauke. U tom kolegiju ostade šest mjeseci. Roditelji mladoga Waddinga bili su do skrajnosti odani redu sv. Franje, pa su živo željeli, da im sin prigrli pravila asiškoga Serafa, s toga su mu već za rana usisavali ljubav prema serafskomu redu. Kad je navršio šestnaestu godinu, sjećajuć se želje svojih ro­ ditelja te vučen milošću k tomu izvrsnom utočišću evangjeoske savršenosti, zaželi da stupi u red sv. Fra­ nje. Jedan njegov prijatelj u kolegiju, imenom Rikard, pogje njegovim tragom. Ta dva prijatelja otidu k redodržavmku portugalske redodržave, o. Petru od sv. Fra­ nje, koji je radi svoje učenosti i ugleda bio uvažen i čašćen muž u cijelom kraljevstvu. Ovaj im za novicijat odredi samostan Bezgrješnoga začeća bi. dj. Marije u Matozinhosu, tri kilometra od Porta. U tom su samo­ stanu bili Rekolekti, koje je narod tako cijenio i lju­ bio, da im nije bilo potrebito prositi. Luka i Rikard sprovedoše godinu kušnje u toj gorljivoj redovničkoj obitelji, te su bili na izgled tim ^svetim redovnicima, zato jednoglasno bijahu pripušćeni na zavjete. To je bilo godine 1605., kad je brat Luka imao sedamnaest godina. Po svršenom novicijatu Wadding se dade na pro­ učavanje filosofije i teologije pronicavoga Naučitelja, a zatim bi poslan u Koimbru, da tu nastavi svoje nauke pod ravnateljstvom oca Didaka Limedenoškoga. Tu je ujedno kroz tri godine slušao javna predavanja na sve­ učilištu. Tada je prvu bogoslovnu stolicu zapremao naj­ glasovitiji bogoslov iz Družbe Isusove, o. Franjo Suarez. Wadding je u isto vrijeme slušao učevna predavanja o. Egidija od Presentacije, glasovitoga bogoslova iz reda Eremita (Pustinjaka) sv. Augustina. Po sudu Luke W addinga ta su se dva profesora brojila megju prve uče­ njake cijele Evrope, »inter primos Europae doctores connumerandis«. Pod uplivom takovih učitelja Wadding je brzo napredovao u školastičkoj teologiji. Učevni i pobožni Lav od sv. Tome, iz reda sv. Benedikta, koji se je upoznao s našim Lukom za njegova boravka u Koimbri, veli nam, daj e on bio dika sve svoje subraće i da ili je sve natkrilio svojom pronicavošću.1) ’) »Memini etiam ego B. P. Lucae in alma nostra Academia Conimbriceusi aliquando commorantis, quem si brachiis nequeo, corde tamen amplector. Memini iilius tam singularis modesliae et religionis, quae si non loco ac dignitate, e.vemplo saltem, cunctis jam aliis seraphicae famiiiae commilitonibus praeerat. Memor semper ero, caeteris inteiim praetermissis, ingenii tui acuminis, scoticaeque in arguendo subtilitatis, qua jam peracutos quoque longo superabas intervallo«. (Annal., t. 1., p. VIII.). �iž i t)ivni razvoj Duns Škotovc Škole u XVII. stoljeću. Svršiv Wadding svoje nauke, bi regjen za sveće­ nika godine 1613. i poslan u samostan u l.eyriji, d aše tu posveti propovjedalaekoj službi. Iz Leyrije bi pozvan u Lisabon prigodom redodržavnoga kapitula, gdje mu bi povjereno, da pred cijelim kapitulom brani tezu o sedam raznih znanosti, a on ju je divno razvio i branio. Otac Antun iz Treje, generalni vikar reda i pred­ sjednik kapitula, bi tako ganut njegovom učenošću, da ga je po svaki način htio sa sobom povesti u veliki samostan sv. Franje u Salamanci, da se taj veliki ko­ legij reda okoristi njegovom znanošću. Za svoga tamo­ šnjega boravka održa s najvećim odobravanjem mnoga javna predavanja, a slobodno vrijeme posveti prouča­ vanju hebrejskoga jezika. Do malo bi poslan u Leon kao lektor bogoslovije, gdje podučava godinu dana. Za­ tim ponovno bi pozvan u Salamanku kao nadstojnik kolegija i učitelj bogoslovije. Te je dvije službe uzorno vršio do godine 1618. Te se godine^generalni kapitul održa u Salamanci, pa i tu o. \Vadding drža javna predavanja iz bogoslo­ vije o marijalogiji i presv. Trojstvu kojom se prilikom odlikova poznavanjem grčkoga i hebrejskoga jezika te franjevačke povjesti. On tu natkrili sve druge učitelje. Tim steče štovanje i ljubav o. Benigna iz Genove, koji na toj istoj skupštini bi izabran za generala, te je od­ sele imao u njemu vjerna i odana pokrovitelja. Mefjutim Filip III. imenova o. Antuna iz Treje, generalnoga vikara reda, koji je Waddinga iz Lisabona bio doveo u Salamanku, biskupom kartagenskiin i kra­ ljevim poslanikom kod Pavla V., da pokrene pitanje o Bezgrješnom začeću. Novi biskup odabra o. Waddinga svojim bogoslovom u tako teškoj stvari. Najprije ga dovede u Madrid, da ga predstavi dvoru, a onda po nalogu kraljevu obojica odu u Rim, kamo stigoše u prosincu 1618. 0. Wadding dade se odmah na posao. Nije naša svrha, da ovdje ističemo sve, što je on učinio u prilog Bezgrješne, nego je dosta samo to reći, da je on o toj stvari sastavio tri djela1) i da je pripravljao još i če­ tvrto, ali ga nenadano pohodi smrt baš onda, kad je sastavljao djela kraljeva poslanišlva kod pape2) za ob­ ranu Bezgrješnoga začeća. Wadding u Rimu brzo steče osobite simpatije kod papinskoga dvora, te bi 'odmah pozvan, da igra važne*) ‘) Opusculum, in quo ostenditur Immaculatae Conceptioni Beatisimae Virginis non adversari ejus mortem corporalem Romae, 1655. — De baptismo Virginis pro eodem mvsterio, ibidem — — De redemptione Deiparae semper Virginis opusculum aliuđ in graliam suae lmmaculatae Conceptionis. Ibidem, 1656. *) Lovanii 1624. in fol. uloge u crkvenim poslovima.1) Crkveni poglavari upo­ znaše njegove velike sposobnosti, te tako postade vrlo cijenjeni:«.! pomoćnikom starješina svoga reda. Došav Wadđing u Rim po osobitoj odredbi Božje providnosti, tu ostane sve do konca svoga života i na­ pisa ono glasovite djelo A n n a l e s (ljetopise), koje je toliko doprinielo časti i slavi franjevačke obitelji. Na­ vedimo ukratko, kako je on došao do te velike namisli. Dok je mladi Wadding bio još novic, mnogi su ga njegovi prijatelji nastojali odvratiti od njegova zvanja, a da ga na to sklonu, izmegju drugih razloga navagjali mu i taj, da su redovnici sv Franje bili neznalice, bez naobrazbe i književnosti. Treba priznati, da je to bilo osobitim pripušćenjem providnosti Božje, jer se Wadding već od toga vremena stade spremati na skupljanje po­ dataka za ljetopise svoga reda, te odlučno odgovori svojini prijateljima, da će sve svoje sile posvetiti slavi svoga reda. •Najprije nakani dokazati, da sv. Franjo nije bio neznalica- . U tu svrhu za svoga boravka u Koimbri poće pomno skupljati djela sv. utemeljitelja. Svoja istra­ živanja nastavi u Salamanci i Rimu, te već god. 162A. izdade spise serafskoga oca, poprativši ih najvećom pomnjommnogim opaskama i tumačem/1) Slijedeće godine obje­ lodani prvi put glasovite moralne konkordancije sv. Ante Padovanskoga.4) U isto vrijeme dade štampali znameniti tumač evangjelja po sv. Marku i Duki, što ga je napi­ sao časni Otac Angjeo del Pas.5) Silni napori oko izdavanja tih mnogobrojnih djela nijesu ni najmanje iscrpili sila o. Waddinga. Ohrabren nagovorom svojih glavara zauze se, da napiše ljetopise reda. Poznato je, kako je on divno izveo to djelo, na kom je radio punih trideset godina. Nije naša svrha da ističemo njegove zasluge kao ljetopisca, nego ćemo samo to reći, da su po sudu svih njegovi Anali remek’) Dilectum filium religiosum Lucam Waddingum, egregiis dotibus nobis apprime carum, negotia vestra disserentem, quoties opus fuerit, peculiari propensione audiemus, etc.« Urbanus VIII. Slično o njem piše i Inocent X. na biskupski sabor u Irskoj, iz čega se jasno vidi, da je Wadding uživao velik ugled u Rimu, -) Kardinal Gabnjel iz Treje u jednom pismu na Waddinga spominje ovaj slučaj: Jedan propovjednik u Španjolskoj nekom prilikom u propovjedi govoraše, da je sv Franjo bio neznalica.. U taj čas glasoviti inače govornik poče tepati, dok najposlie ne zaniemi te sav zastigjen sagje s propovjedaonice. Tomu dogagjaju bijahu svjedokom biskup i kapitul te mnogobrojn’ narod, koji je bio pozvan na svečanu propovijed. ®) Commenlaria ascetica ad opuscula S. P. N. Francisci AnUverpiae ann. 1623. 4) Concordantiae ann. 16'M. morales S. Antonii Patavini. Romae, *) Angeli del Pas religiosissimi ac doctissimi minorilae commenlaria in Marcum, vol. in fol. ibidem impresum. anno 1623. �122 Br. 8. i 9. — »SERAFINSKI PERIVOJ« — 1912. djelo svoje vrste, te zaslužuje, da se stavi uz C r k v e n e l j e t o p i s e glasovitoga kardinala Baroniusa.1) To je njegovo djelo najljepša apologija našega reda. Megjutim je 0 . Wadding u svojoj pameti i svom srcu imao drugu nakanu. Mi smo vidjeli, da je on po dovršenom novicijatu proučavao Školovu filosofiju i teo­ logiju. Svojim živim i bistrim umom bio je duboko shvatio misao velikoga mmčitelja. On je vidio, koliko Škota cijeni njegov učitelj S uarez;2) vidio je učiteljske stolice u Koimbri, Salamanci, Alkali, gdje se je javno tumačila njegova nauka.:!) Proučavajuć povjest svoga reda, uvidio je, koliko su Duns Škotovu nauku cijenili sv. Bernardin Sijenski,4) sv. Ivan Kapistran, sv. Jakov Markijski,6) sv. kardinal Ksimenes6) i stotine drugih muževa, koji su se odlikovali svetošću i učenošću. Nje­ gova djela o Bezgrješnom začeću još su mnogo dopri­ nijela, da se u njemu poveća udivljenje i ljubav prama gorljivomu braniocu te slavne Marijine povlastice. On je nadalje znao, što je sve zavist uiia iznašla, da diskreditira osobu, spisft i cijelu školu časnoga naučitelja. W adding stiže u Rim baš u vrij me, kada je 0 . Bzovius bio izlio na Škota svoje osvade i pogrde, s čega osjeti u svom srcu veliku bol. Trpio je radi toga jer je bila povrijegjena Čast njegova r e d a ; trpio je, jer se je htjelo oduzeti Crkvi jednoga od najja h njezinih branioca, zato se i odluči, da će Škotovoj školi povra­ titi sav njezin sjaj i veličinu. ILI. AVadding; osniva glasoviti šk o listirki kolegij sv. Isidora u Rimu. Za vrijeme velikoga vjerskoga prevrata u Engleskoj pobjedonosni protestanti napadoše katolike svim mogu­ ćim sredstvima, s toga mladi ljudi, koji su htjeli ostati — Ejusdem Angeli commenlaria in Lucae Evangelium ibidem, annis 1625. et 1627., tom. 2, in fol. — \Vadding je izdao još djela. г) 0 . Jeronim od sv. Josipa, karmelitanac, povjestničar svoga reda, veli: »Existimo enim Annales Minorum a Waddingo digestos non inferioros Ecclesiasticis a Baronio compositis« 2) U mnogim pitanjima filosofskim i teološkim Suares, a s njim i većina pisaca Družbe Isusove slijede nauku Duns Skotovu proti sv. Tomi. 3) _Ad tres nobilissimas in Hispania accessi universitates Conimbricensem, Salmaticensem, Complutensem; in unaqtiaque harum vidi instituta subsellia et destinatos magistros рго Scoti disciplina tradenda . . . eo etiam habetur pretio, ut multis in locis non cedat ejus cathedra illi, quae S Thomae relinet nomen. (Annal. M n., t. VI., anu 1308 ) 4) Sv Bernardin Sijenski vrlo često navagja Uzvišenoga naučitelja в J’) Po svjedočanstvu O Possevina, D. J. sv. Jakov Markijski napisao je djelo: D o c t r i n a S c o t i in t a b u l a s r e d a c t a (Biblioth. francisc , tom. II) °) Glasoviti je kardinal htio, da Duns Škot zauzme prvu stolicu na sveučilištu u Alkali [Annal. Min., t VI. — Biblioth francisc, t. III.]. vjerni vjeri svojih otaca, bijahu prisiljeni ostavili domo­ vinu te na drugom mjestu tražiti odgoj, kojega kod svoje kuće nijesu mogli imati. Za vladanja okrutne Elizabete počeše se iseljivati odlični Englezi i Irci, te se nasta­ njivahu u evropskim gradovima, gdje su postojala uči­ lišta, da se u njima naobraze, a onda povrate u svoju domovinu, da svojim ugledom, savjetom i svom svojom plemenitom požrlvovnošću zaštićuju svoju nesretnu braću.1) Uz pripomoć papa i crkvenih dostojanstvenika osnovaše sjemeništa u Donai, Rimu, Lisabonu, itd. I ka­ tolički kralji od svoje strane primiše s velikom pripravnošću u svoje države junačke sinove Irske, te im pomogoše da sagrade nova sjemeništa u Salamanci, Alkali, Sevilli, Valladolidu, itd...2) Ta su sjemeništa bila pravi rasadnici svećeničkih zvanja i tako je katolička hierarhija bila osigurana za svoj podmladak/’) je isto bilo i sa redovničkim franjevačkim podmlatkom. Kroz tri stoljeća red je sv. Franje osobito cvao na britanskim otocima. Od njihova dolaska u En­ glesku kralji su ih u velike štovali i cijenili; gradili su im samostane i odabirali ih za svoje savjetnike.4) Robert Grossetete5) im odmah u početku povjeri sva bo­ goslovna predavanja, a Roger Bacon, Duns Škot, Vilelin Okamski i njihovi našljednici osiguraše im najvaž­ niji j iupliv u znanstvenom pokretu u Oksfordu.0) Kad se pojavio protestantski raskol, u franjevcima nagje najjači bedem prave vjere.7) Oni su bili prva žrtva progonstva, a redovnici, koji umukoše maču, bijahu pri­ siljeni, da u raznim državama Evrope potraže sebi zaklonište. Megjutim usprkos svim poteškoćama Englezi su, osobito Irci, i nadalje slupali u vojsku Asiškoga sil) Za vrijeme kraljice Elizabete bilo je pod kaznom smrti zabranjeno rediti nove svećenike, a i svaki strani svećenik, koji bi došao u Englesku, bio je smrću kažnjen. Htjelo se je dakle uništiti katoličku hierarhiju l l i st . de Г Eg l i s e , par Rohrbacher, t 25., p. 500. -) Mnoga sjemeništa još posloje, kan na primjer onaj u Sa­ lamanci, Valladoldi itd. :i) Svako dijete, koje bi se poslalo preko mora na odgoj, bilo јз lišeno svake baštine, nasljedstva ili darovanja. Rohrbacher l. 25, p 324 U tim su se dakle sjemeništima odgajali pravi vjerovjesnici i budući mučenici. 4j H i s t o i r e d e s e t u d e s d a n s Г O r d r e S a n t I' г a n c o i s, par lc P. Hilariu de Luernc. ed 5) Poznato je, da je taj veliki muž bio veliki organizator filosofsko-teoloških nauka u Oksfordu b) U ono su doba, kao što je koro istakao glasoviti Gladstone, najodliČniji ljudi pripadali redu sv. Franje. ') O. Peyto, propovijedajući jednom prilikom pred Uenrikom Vi l i , nije se bojao javno reći, da njegova ženidba s Annom de Boulen nije zakonita, a njegov brat po redu, o. Elstow to isto spomenu slijedeće nedjelje u crkvi, Hi s t . d e I’ E g l i s e , par Rohrbacher, t 23, p. 389. �Divni razvoj Duns Škotove Škole u XVII. stoljeću. romaka. Oni su uzgajani u raznim redodržavama fra­ njevačkoga reda te se pripravljali, da se onda vrate u svoju nesretnu domovinu, gdje će uz pogibelj vlastito­ ga života podržavati svoju braću u vjeri i kušati, da odmetnike privedu u krilo rimske Crkve.1) Kad se je umnožao broj tih redovnika, dogje irn lijepa misao, da osnivaju sjemeništa blizu sveučilišta, te da se u tim sjemeništima uzgajaju mladi redovnici irskoga porijekla. Tu osnovu izvede prvi glasoviti o. Florent Conrius On obuče haljinu sv. Franje u Salamanci te sjajno svrši svoje nauke. Zatim postade redodržavnikom irske redodržave, te osnova u kouvainu ko­ legij sv. Antuna Padovanskoga, odakle su morali izaći toliki glasoviti redovnici.2*) 0. Waddingu pruži se naskoro prilika, da osnuje drugi kolegij u samom Rimu. Bosonogi Franjevci u Španjolskoj bijahu dobili od Grgura XV. povlasticu, da imadu u Rimu posebnoga prokuratora, da zastupa njihovu stvar kod rimskoga dvora.4) Oni su bili sagradili neovisan gostinjac sv. Izidora, da unj smiešćaju svoje redovnike, a otac prokurator bio je po samom svom položaju star­ ješina toga kolegija. Ovaj bijaše po prilici dvije godine u njihovim rukama, a onda, da se uzdrži mir i sloga, tu im povlasticu oduže Urban VUL, nasljednik Grgura XV. na stolici sv. Petra, te gostinjac sv. Izidora bi pripušćen na slobodno raspolaganje s. Bernard, u Sijenskomu, ondašnjem vrhovnom starješini reda.4) Megjutim je gostinjac bio opterećen velikim du­ govima, pa da se ovi isplate, general je bio prisiljen da se obrati na požrtvovnost o. Wađdinga. Ovaj nakon zrelog razmišljanja ponudi generalu, da dug gostinjca prima na se, ali pod tom izričitom pogodbom, da se gostinjac pretvori u naukovni zavod, da za uvijeke pri­ pada pod upravu irskoga redodržavnika i da će služiti za uzgoj franjevačke mladeži, koja pripada irskoj narodnosti5) General vrlo rado pristade na pogodbu o. \Vaddinga. Ugovor bi potpisan 13. lipnja 1625., a malo kašnje potvrdi ga i papa Urban Vili. Dne 21. lipnja iste godine o. Wadding zaposjednu stalno novi kolegij ; on mu bijaše prvim ravnateljem, te velikom mudrošću i razboritošću upravlja njime kroz .trideseti dvije godine./’ ’) Mnogi umriješe kao mučenici. -) Klemcnt V ili. ođabra sv. FJorenta Conriusa, da prati vojsku, što ju je Filip 11 bio poslao u pomoć katolicima. Zatim bi imenovan nadbiskupom u Toarnu, ali pošto Englezi ne odobriše izbora, povuče se u Belgiju, a onda uŠpanjolsku. On se posveti proučavanju djela sv. Augustina, sastavi mnogo knjiga i umrije u Madridu god 1629 !l) Orbis seraphicus, t. VII , c. II. *) Ibidem. 5) Kolegij sv. Izidora bio je dakle u svom početku narodni kolegij, ali je ujedno bio kolievkom škotističkoga pre­ poroda. (1) Annal. min., t. I., vita Wad. 123 Kad je Wadding uredio tečaj predavanja, za pro­ fesore odabra četiri najodličnija redovnika irske naro­ dnosti. Prvu bogoslovnu stolicu povjeri o Antunu Hiquetu, koji se je izticao svojim uzornim ponašanjem, obsluživanjem redovničkih pravila i svojom svestranom nao-^, brazbom: izvrsno je poznavao školastičku filozofiju i teologiju, sveto pismo, nauku crkvenih otaca i odredbe sabora, kanonsko pravo i crkvenu povjest, a odlikovao se je osobito u vjerskim raspravama. God. 1679. o Benignus, vrhovni starješina reda1), bijaše ga pozvao iz Kolonje, gdje je naučavao bogosloviju, da bude na raspo­ laganje o. Waddingu, kojemu je mnogo pomagao u nje­ govim poslovima. On je bio pun mudrosti i savjeta, te je zavrijedio, da god. 1639. postane generalnim definitorom svoga reda/( Wadđing nije mogao poželjeti bo­ ljega suradnika, jer mu je bio od velike pomoći u svim njegovim poduzećima sve do svoje smrti, koja mu po­ kosi život god. 164-1 .;l) Prva filozofska stolica bi povjerena o. Patriciju Flemengu, koji kašnje bi poslan u Louvain u kolegij sv. Antuna Padovanskoga, da ondje podučaje filozofiju. Zatim bi imenovan starješinom istom osnovanoga sje­ meništa u Pragu. Tu neko vrijeme obučava u bogoslo­ viji, dok god. 1532. ne podleže mučeničkom smrću koju mu zadadoše češki raskolnici.4) Drugu je bogoslovnu stolicu zapremao o- Martin Valesius, redovnik kalabrijske redodržave. Ovaj je naj­ prije podučavao filozofiju u napuljskom samostanu zvanom Brdo Kalvarija, a onda dogje u Rim, da pre­ daje bogosloviju u zavodu sv. Isidora, kojemu postade i ravnateljem. Dok je sastavljao djelo: De s i n g u l a r i h a r m o n i a p r i n c i p i o r u m s u b t i l i s s i m i Doc t o r i s S c o t i , umrije preranom smrću god. 1034/') Drugu je filozofsku stolicu zasijedao glasoviti o. Ivan Poncij, koji se je kašnje toliko proslavio te postao najvećom slavom škotističke škole. Nauke je bio svršio u kolegiju sv. Antuna Padovanskoga u Louvainu. Bio je vrlo vješt humanitetnim naukama, a odlikovao se je svojom krjepošću i redovničkim duhom. Najprije je predavao filozofiju, a onda postao prvim profesorom teologije u kolegiju sv. Isidora. Postade isluženim lektorom te umrije u velikom pariškom samostanu oko god. 1660. Napisao je potpuni tečaj filozofije i teologije, ') Kako smo gore rekli, o. Ben gnus iz Genove bijaše iza bran za generala u Salamanci god. 1618. On je sv.ikom prilikom cjenio zasluge o. Waddinga i pomagao mu u svim njegovim poduzećima. ž) Orbis seraphicus, t IV., p. 40. čisto ;i) Annal. min., t. I., životopis Waddingov. — Biblioth. ord min., t. 1. 0 Ibidem. 5) Biblioth. francise., t. U. �124 Br. 8. i 9. — »SERAFINSKI PERIVOJ« — 1912. te ostavi još šest svezaka in folio tumača Duns Skotove teologije. Sva su ta razna djela ostala klasična i po sadržaju i po jeziku.12*) Kad je Wadding imenovao prve profesore, pozva mlade irske redovnike, koji su se nalazili megju raznim evropskim narodnost ma, te je naskoro imao trijestak mladih učenika pod svojom upravom. Odmah se saslaviše mudra pravila, kojih su se imali držati učenici toga kolegija, a papa Urban VIII. odobri ih pečatnicom izdatom dne 13 studenoga 1625.-) Osnivajuć VVadding kolegij sv. Isidora. namjeravao je, da odgoji dobre filozofe i dobre teologe, te se potrudi, da rasporedi naukovno vrijeme i da uspostavi metodu predavanja, kako bi se postigao taj cilj. Profesori su morali kazivati u pero svoja preda­ vanja.4) Svaki su dan dva sata bila posvećena pitanju zadaća, a treći je sat bio odregjen za discusiju. Na taj se je način Iako dalo naučiti sve. što dolično pi­ tanje ima za i proti. Svakog su tjedna bivale po dvije svečanije disertacije, od koiih se je jedna ticala filo­ zofije, druga teologije, a obdržavale su se redovito petkom i subotom, ali nijesu smjeh trajati manje od dva sata. Wađđing im je osobno r redsjedao, te usprkos svDjim mnogobrojnim poslovima, smatrao si je za dužnost, da nikad ne izostane. Svi su oci k egija bili obvezani da prisustvuju tim raspravama Wadding nije đopušćao, da se tko ma \z Koga lilo razloga od toga dispenzuje. Teolozi su bili dužni prisustvovati raspravam a, što su ih držali filozofi. Tako su imali priliku, da ponove filozofske predmete i da ne skin s vida što su jedan put bili stekli. Isto su tako učenici filozofije prisustvovali teološkim raspravam a/ da se za rana pri viknu na teološki jezik i izraze te se unaprijed tipute u pitanja, o kojim se tu raspravlja, i da se nagju pripravnijim kad ih budu sami temeljitije proučavali. Osim svagdanjih i sedmičnih rasprava Wadding je još bio propisao i mjesečne rasprave, da uvježba mlade re­ dovnike, kako će javno raspravljati pitanja. Teme, koje bi se tu razvijale, bivale su opširnije; morale su biti napisane, te su im i izvanjske osobe mogle prisu­ stvovati. (Nastavit će se). LSU ’) Ibidem. 2) Annai. ord. min , t I., vita Wadd. *) Veliki bogoslovi u Salamanci običavali su takogjer kazi­ vati u pero svoja predavanja, a to jc prvi počeo o. Franjo Vittoria. Stj. Iliji«}: ................ .........= Hrvatskom starinarskom društvu u Kninu. (Prigodom XXV. godišnjice opstanka I. rujna 15)12.) Pod debelim slojem praha Г okrilju tvrde sjene, Kano I jelo, a bez daha, Ležale su mrke sl'jcne Sa vidika svjetu skrile, Teškim sankom obavite. Preko st .jena i lukova Prohujiše vjeci davni, Preko druma i grobova Proljeteše dana tamni, ne vigje bjela dana Slava naša zakopana. Samrtna je teška tmina Priliskala sveto groblje, Sred visova i nizina Jadalo je pusto roblje, U okovim tvrda mraka Stenjala je duša svaka. (VI kad rujna sa visine Zaleprša zlatnu zora I kad tračak svjetla sine Sred hrvatskih pustih dvora mrtve se prenu st jene Novim svjetlom osvjetljene. Vrcnu iskra, plane nada Iz hrvatskih žednih grudi, Stade prošlost sjajna tada. Pa se iz sna tvrdog budi I iskrsne s tromog san a Povjcst naša zakopana Tad junaka četa smjela Zagrijana svetim marom, Velikog se maši djela Herojiskim da nam žarom S krila zemlje pov'jest vadi I budućnost bolju gradi. Četvrt vjeka elo minu, Pa herojsko djelo traje, Da nam milu domovinu Stara slava obasjaje, Iz Kninskijeh da nam ravni Iskrsnuše danci slavni. �Neronove žrtve. Napred, napred sinci vrli, Napred smjelo i veselo, Vr'jeme brzim l’jetom hrli Nastavite sveto cijelo, Dok nad čelom Majke slavne Svane zraka slave davne. I tad sine ko nekada U potpunoj svojoj moći, Ko nevjesta krepka, mlada Kolom svjetskim da pokroči, Da zavojšti ponos, davni 1 slobode bajrak plamni! Sarajevo, koncem kolovoza 0 . Gnenot: Neronove žrtve. (S francuskoga prevodi Pujo Misura). VII. Ггс<1 eesarom. Neron, sin Domicija Enobarba i Agri ine, četvrt Auguslov našljednik u carstvu svijeta, u sebi je usredo­ točio sve zloće, sve mahne i sve pokvarenosti svoga plemena. Otac mu, veliki boljar, ali i veoma pokvarena duša, bio je na smrti Tiberijevoj u isti mah tužen s uvrede veličanstva, sa preljuba i rođoskvrnstva sa rogjenom sestrom. Sada bi se zabavljao u gaženju kojega djeteta pod konjskim kopitim. sad u ubijanju kojega roba, koji mu ne bi bio po volji, a sada u izbijanju oka kojemu vitezu rimskom na sred foruma. U cirkusu gdje je, kao pretor, davao igre, gledalo ga se, kako u utrkama krade dobivene nagrade. Svršit ćemo ovu sliku dodavši, da se Domicij nije stidio ni svojih malina ni svojih zloća; on je u tomu nalazio slavu s nekom od­ vratnom bezobraznošću. Pri porodu svoga sina odgovori na čestitanja svojih prijatelja ovom značajnom besjedom; »Što se može dobra rodili od mene i Agripine!« Doista, bio je to cesar što došao na svijet, a svi potomci ove kuće, sve od Augusta, bili su nakaze; ali ovo je morao biti Neron, čije je ime postalo: Najkrvnijim silnicima najkrvavija uvreda. Kad se je Klaudij, bral Germanikov, a sinovac Tiberijev, popeo na carsko prijestolje, vjenčao se sa svojom rodicom Agripinom, poslije no pogubio zloglasnu Mesalinu, svoju prvu ženu, koja mu ostavila dvoje djece, Drilanika i Oklaviju. Premda je- Prilanik bio pravi i zakoniti baštinik, Agripina učini, da posini Eucija Do­ 125 micija, njezina rogjenoga sina. Ovaj uze ime Klaudij Neron. Malo poslije mladi vladar, po naredbi svoje majke, oženi se sa Oktavijom, kćeri Klaudijevom, da bolje osjegura prelaz carstva u svoje ruke. Klaudij, tupoglavi vladar i u vlasti Agripine, odredi Nerona svojim nasljednikom. Megjutim je na koncu opazio Agripininu lukavštinu, pa joj se odluči osvetiti; nego ona ga pre­ teče i otrova ga na 13. listopada godine Kristove 54. Kada su pretorijanci proglasili carem Nerona, pokaza se dostojan svoga roda, dostojan baštinik cesara. Brzo će on pozvati glasovitu otrovnicu Lokustu, a ova će napraviti piće, koje će ga u nekoliko časova osloboditi od Britanika. Odtada se Neron nije zaustavljao na putu zloće: o majci će posumnjati, pa će ju dati smaknuti: žena će mu Oktavija umrijeti, otvorenih žila, zađušena sobi za kupanje; učitelj i najpouzdaniji prijatelji jedoga od posljednjih cesara doći će na red. Takav je bio vladar Rima i cijeloga svijeta u doba, ada srao uzeli, da pripovjedimo jednu zgodu. Pa reda je priznati, i Rim i svijet bili su dostojni takvoga gos­ podara. I Neronu su bile zajedno sve pokvarenosti, sve zloće i sve sramote njegovoga vijeka. On je bio slika zloće na najvišemu stepenu. Megjutim onaj, koji e stravio i grad i narode, kadi kad bi morao za svoju glavu strepiti. 1 rijetkim časovima, kada bi vrtoglavica svemogućstva prestala i u nastupima razuma, kada bi mu popustila mahnita ognjica zloće, cesar je razumi­ jevao, da se more mržnje, stvoreno sa patnjama ljud­ stvu zadanim, diže i diže uvijek, pa da će ga ono more progutati.' Od vremena do vremena ruka bi se urotnika proti njegovu životu oružavala. Kada je bio kao opojen svojom moću, nastupila je strava, s kojom Bog u svojoj pravednosti, ud ura samosilnike. Koncem rujna godine 66. Servilij Tusko i Tulij Sencijon, ova dva cesarova prijatelja, o kojima smo već govorili, šetala se po Salustijevim vrtovima, na kraju grada. Nekoliko su časa nijemo hodali. Servilij je iz­ gledao rastrešen, a Senecijon živo zabrinul. Ovaj je po­ sljednji još bio s Neronom u nekoj prividnoj svezi; njega se je rijetko pozivalo na cesarove gozbe; svako je prijateljstvo bilo prestalo: zlokobni znak i užasna slutnja punim pravom stravila je Senecijona, jer je ne­ milost vladareva uvijek bila preteča smrti, kad ne bi bila bezodvlačna osuda na nju. Servilij je znao za ovu hladnoću, i ako joj nije poznavao uzroke. Uzroci su bili nepromišljene i šaljive riječi, koje bi se otimale mladom patriciju. Ipak ova zgoda služi Serviliju na čast, jer se on nije odalečio od svoga prijatelja. On se je prema njemu vladao u ovim danima nemilosti, kao i u vrijeme njegove najviše sreće. Servilij je imao ple­ menito srce; život, koji je provodio na dvoru Neronovu, još nije bio nagrdio lijepa svojstva, s kojim ga priroda �126 Rr. 8. i 0. — »SERAFINSK1 PERIVOJ« 1912. obdarila. Kad je Senecijon odvukao Servilija u najzabilnijt dio vrtova, gdje je bio stalan, da ne će biti smetnje, prvi će uzeti riječ i reći na po usta mladome čovjeku: »Meni se čini, Servilije, da su naši odnošaji od nekoliko mjeseci ohladnjeli. Imaš li proti meni kakovu tužbu? jesam li te nehotice uvrijedio?« Ne, ja nemam nikakove tužbe; ne, ti me nisi, prijatelju, uvrijedio, odgovori Servilij. Odakle onda to, što se regje vigjamo? Prije nego se stanem opravdavati, ja ti jamčim da se moje prijateljstvo nije promijenilo; ono je danas, ao što je uvijek bilo. — Ja očekivani dokaz, odvrati tužno Senecijon. — To je lako. Dao sam se na neke poslove, koji mi ne dopuštaju uvijek željenu slobodu diugovanja sa mojim prijateljima. Za tim, ti se sada u rijedkim pri­ godama pojavljivaš na dvoru cesarovu, gdje smo se nekoć običavali skoro neprestano sastajati. — Navedeni su razlozi dobri, ja ih primam. Megjutim dopustit ćeš mi, da jednu riječ rečem pogle­ dom na moju izočnost na dvoru. Istina je, da nisam išao sa cesarom u Kampaniju, nisam ga pohodio ni u Anciju, njegovom rodnom mjestu, gdje se svake godine po nekoliko sedmica odaljuje; nego opet bio sam točan u Bajima, u Pisonovoj kući, u kojoj cesar boravi, primamljen ljepotom mjesta. — Pison je cesarov gost, on je gospodar toga raskošnoga zaselka, o kome govoriš. Tvoji se dakle po­ hodi odnose na nj, a ne na cesara. Nije li istina? — »Ne protivim se«, reče smiješeći se Senecijon, Poslije mučanja, u kome kao da se sabrao, uprije prodirući pogled na svoga prijatelja: »Znam, Servilije. da se mogu pouzdati u tvoju iskrenost i računati na tvoje poštenje, što je rijetko u vremenima, u kojim živimo«. Servilij dade znak pristajanja, lice mu je odavalo, koliko ga je dizalo Senecijonovo pouzdanje. »Ja ću ti priznati otvoreno, proslijedi pošljednji, da, kad sam išao u Baje, hotio sam nada sve vigjeti Pisona. Što se tiče cesara, okoristio sam se pruženom prigodom, da se spasim izlikom«. Servilij je s nekim čugjenjem slušao ovaj govor i nije ga dobro razumio. A Senecijon znadući, da mladi par licij nije vrijedan nikada izdati čovjeka, koji mu se pouzda, pa će bez oklijevanja dalje potjerati, tim više, što je naumio sa svojim riječima odkriti slijedeću svrhu: »Današnja vladavina, doda on, ne može dulje vremena trajati. I Rimu i cijelome svijetu Neron je dosadio. Žezlo je gospodara omrzlo, značaj je vladarev ponižen; nama treba drugi čovjek na glavi carstva«. Senecijon umuča, proučavajući na licu svoga pri­ jatelja dojam svojih riječi. Servilij odma ne odgovori; naprasitost ga ovoga mnijenja iznenadi. Videći, da mu prijatelj muči, Senecijon proslijedi: »Zar ti nisi moga mnijenja? — Promjena gospodara, odgovori Servilij s nekom tužnom ozbiljnošću, hoće li biti jamstvo bolje uprave? 0 tome sumnjam. Tiberij je naslijedio Augusta i on je naše okove oteščao. Lugjak Kaligula sjeo je za carstvo, kao za gozbu; njegovo je carevanje bilo pusta pijanka. Blesasti vladar Klaudij obeščastio je vrhovnu vlast Neron je možda gori od sviju; nego, tko nam kaže, da ga njegov nasljednik ne će nadkriliti? — Ne, to ne može biti. *— Osim ako niste naumili uspostaviti staru slobodu. — Ne misli, da su zbilja takove naše osnove. Današnje se življenje protivi povratku republikanske vlade. Nama, rimskim izrodima, hoće se vlasti jednoga Čovjeka. — Ako je lako, za&to uklanjati Nerona? U nje­ govim žilama teče krv cesara. On je po tankoj krvi je­ dini potomak. U očima je pretorijanaca i vojske ovo porijetlo sveto. — Prenijet ćemo carstvo na jednu odličnu obitelj. — Koga mislite staviti na Neronovo mjesto? — Kalpurnij Pison naš prijatelj, čovjek je narodu mio : on ulaže svoj govornički dar na obranu siromašnih gragjana. Prama prijateljima je darežljiv, prijazan pa 1 onim, kojih ne poznaje, a i sreća ga služi: stasa je ugodna, lica lijepa. — Znam to; ali Pison nema ozbiljnosti u svome vladanju, ni mjere u svojim uživanjima. On je rasipan i raskalašen. Čemu tjerati glazbara na harfi, pa ga za­ mijeniti glumcem ? Ta, znadeš ti, ako Nero udara u liru i u ostala glazbila, ono Pison žestoko govori u tragičnoj nošnji. Na ove se riječi nasmije Senecijon i primaknuvši ustnice Servilijevu uhu, reče: »Povjerit ću ti i pošlednju riječ urote, jer se na­ dam, da ne ćeš dopustiti, da se išta razglasi. — Čuvat ću tajnu, moje ti besjede. — Pa dobro, mi smo se odlučili otresti Nerona pomoću Pisona; a onda ćemo i samoga Pisona srušiti. — Onda, koja je vaša namjera? što mislite raditi? — Podignut ćemo Seneku na carstvo. S ovim će se slavnim filozofom popeti na prijestolje kreposl i mudrost. Novo će doba svanuti svijetu.« Servilij prasnu u smijeh na te riječi; pa dok gaje u čudu gledao Senecijon : »Što, reče mladi patricij, pa ti prijatelj cesarov, ti, koji poznaš Seneku, ti mi to ozbiljno pripovijedaš ! Megjutim znadeš, kako treba cijeniti filozofovu krepost �Neronove žrtve. Seneka je povlagjivao na smrti Agripi ne, a možda ju je i svjetovao, on se je obogatio na račun prognanika, on se je utovio krvlju žrtava. Seneka nema ni savjesti, ni poštenja, ni značaja. Slabi je to starac, nadut i slavohlepan. Nanj se ne može računati: Slobodno, ja bili volio Pisona.« Tulij Senecijon, videći mišljenje svoga prijatelja, nemogućnost, da ga dobije za urotu i prezire prama ljudima koje se nosilo za Neronove nasljednike, nije više govorio. Servilij, osim tog, što nije razabirao koristi u naumljenom zločinu, bio je privržen vladaru, njegovim prijateljima i njegovoj okolini, i ako ne prijateljstvom, barem običajem učestvovanja na njegovim večerama i u njegovim uživanjima. K tomu malo mu je bilo do toga proigravati sadašnju milost i svoj mir, koji je nada sve ljubio, u pogibeljnom podhvatu. »Vidim, priuze tužno Senecijon, li ne dijeliš n^-e nazore. — Nikako. Ja ne želim promjene; ja nastojim da budem sa današnjim slanjem zadovoljan. — Prijatelju, ja računam na tvoju besjedu, a ne ćeš izdati moje povjerenje. Tu se radi o mojoj glavi. — Senecijone, za me bi bila uvreda, kad bi tome više govorio. Budi uvjeren, da ću ja vjerno moju besjedu držati.« Tada se dva prijatelja rastadoše. Senecijon izagje iz Salustijevih vrtova, dok se je Servilij nastavio šetati po ovim javorovim drvoredima, misleći o onome, što je čuo. Senecijon ništa nije pretjeravao; ozbiljna se urota kovala proti Neronu. Na čelu su bili Flavij Scevin i mladi Lateran. Ovoga je dala sjajna kuća, poslije lute­ ranska bazilika, plijenom cesarovoj mržnji. Dok je Se­ necijon istraživao Servilijevo mišljenje, stvar je naglo napredovala: urota je bila dozrela, imala je planuti. Odabralo se, da se izvrši na dan igara u cirkusu, posve­ ćenih Cereri. Premda je car malo izlazio i zatvarao se u svoj dvor i vrtove, često bi dolazio na ove svečanosti, pa ga je bilo lakše u kazalištnom veselju napasti. Evo kako su urotnici bili udesili napadaj. Lateran je imao, pod izlikom, kao da milost traži, ponizno pasti pred vladareve noge, pa ga naglo srušili na zemlju. Laleranu je bio namijenjen ovaj dio učina, jer je bio odvažna srca i silne snage. Dok bi on na zemlji pritiskao Nerona, centurijoni, tribuni i ostali urotnici imali su se sleliti i cara ubiti. Tada bi pred narodom proglasili novoga cara, za tim bi odma tražili, da ga priznadu pretorijanci i senat, koji hi se imao onoga časa sakupiti. Urota je bila vješlački uregjena i imala je velik izgled u uspjeh. Kolovogja Scevin tražio je, da zadade prvi udarac. Bio je uzeo bodež u hramu boiinje Zdravlja u Etruriji ili, kako drugi hoće, u hramu sreće u Ferentu i on ga je 127 uzeo kao svetinju, posvećenu ovome velikome djelu. Nego izdaja izagje iz njegove vlastite ruke one noći prije odregjenoga dana smrti Neronove. LI oči naumljenoga umorstva, Flavij i Scevin, poslije no se je dugo dogovarao s jednim urotnikom, koji stanovao u aventinskom okružju, povrati se s večera kući. Ode u sobu spisa, uze svoju oporuku, pomnjivo ju pročita, napravi više preinaka, pa ju zapečati. Kad je to učinio, pozove osiobogjenika Miliha, pa Irgnuvši iz korica bodež, odregjen za smrt Neronovu, reče : »Drži Mi libe, naregjujem ti, da ovo oružje dobro urediš. — Što treba s njim uraditi? upita oslobogjenik. Vrijeme je otupilo rt ovoga bodeža ; treba ga brižno naoštriti. Kad posao bude gotov, ovamo ćeš ga donijeti i opet ga u korice slaviti.« Milih uze bodež i izagje, da posluša svoga gospo­ dara. Scevin odma priredi gostbu, sjajniju no obično, u isto vrijeme udijeli slobodu robovima, koje je najviše ljubio, a ostalim novca. Kroz to je izgledao turoban i zabavljen velikim naumom, premda je u nejasnim raz­ govorima hinio veselje. Kad je Milih ušao u blagovao­ nicu i javio svome gospodaru, da je učinio, što mu je bilo naloženo, Scevin mu naredi, da pripravi zavoje za rane i ostalo, što služi za krv sušili. Oslobogjenik začugjen, stade sumnjali. Scevin to spazi i kako je u njemu imao podpuno povjerenje, nagne se i na uho mu prišapnu nekoliko riječi i tako mu odkri svrhu ovih lajinstvenih priprema. Ali Milih nije imao srca, da se izvrgne pogibelji sukrivnje. Uze razmišljati o izgledima u uspjeh, pa mu se učini, da bi ponj bilo sigurnije i koristnije odati tajnu. Kad je bilo o ponoći, Milihu uspije, na odlazku uzvanika, prokrasti se izvan kuće sa ukra­ denim bodežem. Kad se je dočepao ulice, na vrat na nos krenu prama Tigelinovoj kući. On je u taj par bio kod Nerona, ali nije to bio kakav ljubimac, s kojim je Milih htio govoriti. On je imao tražiti savjeta, pa tu je poznavao čovjeka, koji će ga naučiti, što mu je činiti. — Kad su se vrata otvorila, nešto će vrataru priŠaplati, a ovaj će ga s one stope odvesti u sobicu gdje je u nemirnom snu spavao starac, čije je divlje obličje odavalo hladnu zločestu prevejanost. To je bio Hermes, moćni i lukavi Tigelinov oslobogjenik, vičan, kao i gospodar mu, na sve sramote i na sva zlodjela. »Što me se traži?« zaviče Hermes, naglo se budeći i dižući na postelji. Mala je svijeća gorjela kraj njegove postelje, pa je on odma poznao svoga noćnoga posjetnika. »0, to si ti, Milihe, reče. Dobro je, sjedi kraj mene. A ti, robe, doda okrenuvši se onomu, što ga je budio, vrati se u svoju sobicu.« �128 Br. 8. i 9. — »SERAFINSKI PERIVOJ« — 1912. Milih nije ni riječi izustio, pa nije ni sjeo, nego je ispitujućim pogledom promatrao Tigelinova oslobogjenika. Netom je rob otišao i vrata zatvorio, Milih turi krakun, da ga se ne bi pometalo u naumljenom raz­ govoru. Poslije ovoga opreznoga postupka sjede uz Hermov krevet. Milih bio je blijed i mučen nekom straš­ nom mukom. Razmišljajući, e će mu nevjera više do­ nijeti no vjernost, bio je odlučan prodati tajnu i život svoga gospodara. Ali Scevinov oslobogjenik, ko čovjek razborit, da bude stalan o uspjehu, došao na savjet Hermu. »Kakov te težki posao vodi u ovo noćno doba?« upita Tigelinov prijatelj. — Želim čuti tvoje mnijenje u jednom ozbiljnom koraku, na koji sam se evo odvažio. — P a je li posao tako hitan, da si morao iza­ brati čas, kad sav svijet opočiva ? Nisi mogao do sutra čekati. — Sutra bi bilo prekasno. Treba da radim od­ sada do nekoliko ura. — Što je to ? zapita Hermes, jer mu se je rado­ znalost budila s tajinstvenim odgovorima posjetnika. Radi se o ozbiljnim poslovima u kući Flavija Scevina. Što ! Scevin, taj raskalašeni stvor? Pa kakovim se ozbiljnim poslovima može baviti ? — On misli o cesarovom svrgnuću. — Ti se šališ, Milihe, viknu Hermes. R m is li; opasno je na laku ruku osvagjati. — Ja govorim o onomu, što sam vidio i čuo. Ništa nije istinitijega od onoga, što sam kazao«. Tada pripovjedi ono, što je znao : o Scevinovoj zabrinutosti, o sjajno priregjenoj večeri i o naregjenim pripremama. Pa, kako je izgledalo, e Hermes još dvoji i podpuno ne vjeruje oslobogjenikovom pripovijedanju, ovaj će izvući bodež : »Evo, reče zločinačkog oružja, koje je imalo uki­ nuti posvećeni vladarev život.« Pred ovim dokazom Hermes nije više dvojio. On se sasvim ustade iz postelje, pa se ustoboči pred svo­ jim drugom : »Milihe, priuze, ne smijemo vrijeme gubiti ; jer će brzo dan svanuti. Hajde brzo k cesaru i odkrij mu urotu. Ne sakrivaj mu ni jedne sitnice. — Ne će me primiti; u ostalom, ovoga časa cesara nije na d v o ru ; on od nekoliko dana stanuje u Servilijevim vrtovima. — Jedan razlog više, da se radi sa svom mogu­ ćom pomnjom. — Ali ako mi vratar ne otvori vrata, ako mi ne uspije ući, što ću raditi ja bijedni oslobogjenik ! — Potraži u moje ime Epafrodita, najmilijega Neronova oslobogjenika«. Milih, ode snabdjeven sa ovim zahtjevima. Projuri gradom, a da se ne ustavi. U svanuće dana dogje na vrata Servilijevih vrtova, posred kojih je bio sagragjen zaselak, sličniji tvrgjavi no kući uživanja. Malo prije Servilij Tusko, čija je ova kuća bila, darova ju caru. To je bilo neko sredstvo, koje su često upotrebljavali u onim tužnim vremenima bogati gragjani, a da od­ strane svaku izliku osvagjanja. Kad bi cesar bacio oko na koje imanje ili na koji krasni stan, pa bio on i najbo­ ljih njegovih prijatelja, kada mu ga ovi ne bi nepro­ mišljeno ponudili, dostavljači bi tužili nerazboritoga vlasnika, osuda bi nastala i vladar bi postao baštinikom. Vojnici su stražili na vratima i unutar. Na prvi je mah Milih bio odbijen, kako se je bilo i nadati. Ali on je ustrajao i govorio, da nosi strašnu vijest i po Hermovu savjetu da traši Epafrodita. Gesarov oslobogjenik primi MHiha u vestibulu ispred atrija. Jedva je čuo o čemu se radi, odma ga povede k Neronu. Cesar se je iz postelje ustao, muči ga skrajni ne­ mir. On, koji se je redovito ustajao mnogo poslije iz­ laza sunca, jutros je svojim prstim a zapucketao u prvi osvit dana. Na taj znak doleti rob - c u b i c u l a r i u s —, pa će mu donijeti laneno platno sjajne bjeloće, togu, sandaie i čiste vode za glavu i ruke. Cesar se je dugo umivao u mirisnoj vodi, puštao svoju kosu željezu vlasuljara i stao se oblačiti poslije no se je nakvasio sa mirodijama. Za tim brižno omota vrat, da očuva svoj lijepi glas od jutarnjeg hlada, sve pjevuckajući pjesme, koje je sam složio. Sebe je držao neprispodobivim glaz­ benikom i više mu je laskala jedna hvala njegova pje­ vanja nego sva okivanja svijeta u zvijezde njegove moći i veličanstva njegova položaja. Neron je stao ispred velikog srebrenog ogledala, urešena s dragim kamenjem. U njemu se je odrazivao od pete do glave. Tada Epafrodit naglo stugi u njegovu sobu. »Što ćeš? zapita cesar uznemireno, ja te nisam zvao. — Jedan oslobo­ gjenik senatora Flavija Scevina, gospodaru, moli dopust da mu bude slobodno s tobom se porazgovoriti o jed­ nom veoma važnom poslu. Taj posao ne trpi oklijevanja. — Jesi li ga pitao? je si li siguran o tome čo­ vjeku ? prihvati Neron, strašiv, kao veći dio samosilnika. — Nemaš se ništa b o ja ti; inače, ako dopuštaš, ja te ne ću ostavljati. — Ja tako hoću. Uvedi ga.« U isto vrijeme vladar s jednim znakom otpusti robove, koji su mu pomagali pri oblačenju. Milih se po­ kaza, drhćući pred žučljivom nemani, na čiji su se mig ukidali ljudski živ o ti; pripovjedi, što je znao i svrši pokazujući bodež. Neron je, preplašen s onim, što je čuo, dugo propitivao oslobogjenika ; za tim izda naredbu, da se odma dojavljeni urotnici i k njemu dovedu. �Neronove žrtve. Dok se je ovo zbivalo u Servilijevim vrtovima, Hermes nije zaboravljao obećanja zadana Tusku, da će prvom prigodom zaplesti kršćanske poglavare u smrtnu tužbu. Prilike su izgledale zgodne njegovim naumima, on se odluči s njima okoristiti. Ako mu uspije, da budu pogubljeni apostoli, mislio je, e ništa ne će biti lakšega, no prisiliti Aurelija Pudentia, da dade svoju kćer Serviliju; k tomu, Crkva bi bila rastrojena i bez dvojbe podlegla bi još u svojoj koljevci. Tako je nesretnjak umovao, ne znajući, da je ova Crkva primila božansko obećanje i da ju nitko, pa ni sami pakao ne može uništiti. U ono doba, kada je Milih bio pred Neronom. Hermes je ostavljao Tigelinovu kuću, išao je uzduž Tibera i ustavio se pred jednim otokom Subure. Ušavši u prostranu kuću, popeo se je na osmi pod, otvorio vrata jedne sobice i našao licem u lice sa Veturijem. Ne pazeći na ženu i na djecu Tigelinova štićenika, reći će m u : »Veturije, ti mi trebaš, hajde sa mnom.« Cankolizu nije služilo dva put govoriti; on ode s Hermom bez da i riječ izusti. Dva su čovjeka neko vrijeme nijemo stupala pokraj rijeke; zatim, kad su se namjerili na jedno prostrano i osamljeno mjesto, zaustave svoj hod. Hermes, priuzimljući rije č : »Veturije, reče svomu drugu, treba da ovoga časa igješ na cesarov dvor. — J a ! na cesarov dvor! ponavljao zatežući i drhtao od straha. — Jest, odmah. — Pa, što ću tu raditi? — Ono, što ti rečem. — More li biti bez ovoga posjeta? — Ne može, ako se želiš obogatiti. — Želim i ter kako. — Onda moraš slušati moje upete. — Ja slušam, odgovori Veturij s nekom nemir­ nom ustrpljivošću. Cesar je u Servilijevim vrtovim a; zatražit ćeš, da te k njemu pripuste, pa ćeš mu kazati, da si kršćanin. — Što to od mene tražiš, Herme? viknu prestra­ šeni čankoliz. Ti dakle tražiš moju sm rt? — Ja ti pokazujem put sreće. — Nego cesar mrzi tugjinska praznovjerja, nikada mi ne će oprostiti takov prkos. — Čuj me, ne prekidaj me, prihvati Hermes, koji je malo mario za viku i tužbu Veturijevu, jer je znao da će ga zlatoljubije na sve prignuti. Ponizno ćeš moliti vladara, neka ti oprosti, što si se dao zavesti od kršćanskih poglavara, Petra i Pavla; nadodat ćeš, kako stalno znaš, da su oni cesarovi neprijatelji. 129 Ja ću lagali s takovim govorenjem, odvrati Vetu­ rij, jer židovski učitelji uvijek vjernike nagovaraju na poslušnost prema vlasti. — Nisam znao, da ti je savjest tako nježna, Ve­ turije, odvrati Hermes šaljivim glasom. Herakla Li! laž te danas osobito vrijegja; to je nešto nova kod tebe i dobro je, da se zna. Vidim, tvoj je kršćanski uzgoj na te djelovao. Ne misli to, Herme; ja sam spreman i reći i učiniti sve, što hoćeš, samo ti održi besjedu, pa da ja budem bogat. — U dobar čas, to je pametno. Budi miran, sa mnom ćeš biti zadovoljan. Evo dakle, kako ćeš svoju ulogu izigrati: ti ćeš utvrditi cesara, da su mu Petar i Pavao neprijatelji; nadodat ćeš, da si od više sedmica na njih vrebao, pa da si došao do uvjerenja, da su se urotili sa Plavijem Scevinom. — No, ja ne znam ni prve riječi o toj uroti. Ne smeta; pamti samo moje riječi. Kroz malo vremena, ako već nije posao gotov, krivci će biti u vladarevim šakama«. Veturij obeća sve, što je zahtijevao Hermes i os­ tavi mrskoga Tigelinova oslobogjenika, da kukavički ode, kao tobožnji brat, dojavljivati kršćane i njihove poglavare dovoditi pred cesara pod težinom smrtne osvade. Kad je Veturij došao, Servilijevi su vrtovi bili puni vojske. Pješaci i konjanici, ispremiješani sa Ger­ manima, jer ih je Neron držao sigurnijim s toga, što su bili stranci, oblijećali su po krajevima zaselka, svu­ kuda pretraživali i vukli k vratima buljuke optuženih. Ovi su ulazili na ispit. Veturij, čas smeten na pogled toga zlokobnoga pripravljanja, oživi na pomisao dobitka, koji ga čekao. Prijavi se, da on ima važnih stvari, odnosećih se na urotu. Ođma bude doveden Neronu i kako je bolje znao ponovi nauk, što no mu ga Hermes dao. Nije on razbijao glave u ispitivanju težine, s ko­ jom nesretnjak teretio dva apostola Petra i Pavla. Vla­ dar naredi, da ih se uapsi i odmah preda nj dovedeVeturij se povuče, opčaran samim sobom, a nada sve uspjehom svoga poduzeća. Šimuna-Petra nije bilo u Rimu od nekoliko dana, kad su vojnici došli, da ga uhvate. Pavao se je molio u maloj kući, koju je bio unajmio još u vrijeme svoga tamnovanja. — S čega me se tuži? upita on cenlurijona, kad mu je ovaj saopćio naredbu, da se prikaže pred vladara. — Brzo ćeš znati, — odgovori čovjek. Pavao dalje nije govorio; ustade se i pogje sa časnikom. Kad je došao u Servilijeve vrtove, bilo mu je čekati sve do svrhe dana, jer je broj tuženih bio velik. Neron, sjedeći izmed Tigelina i svoga oslobo­ gjenika Epafrodita, ispitivao je privedene, a onda nare- �Br. 8. i 9. — «SERAF1NSKI PERIVOJ« — 1912. 130 gjivao, da ih se muči i ubija. Sunce je zapadalo za brda, koja okruživala rimski obzor s onu stranu Tibera, kad je red došao na Pavla. U laj čas bilo je strašno Nerona pogledati; bijes, srdžba i strahota bili su uslikani u njegovim zelenkastim očima; njegovo izobličeno i grdno lice odrazivalo se sa ljutim mukama okrutne mu duše. Urota je bila samo dijelom otkrivena; još se nije moglo staviti ruke na sve, koji ju skovali i Neron je za to znao. Potrese se na Pavlov pogled, kad ga dobro prepozna. Iz nova osjeti čudni dojam, što no ga prvi put osjetio, kad no se apostol pred njegovim su­ dom pojavio. Istoga časa dogje Servilij i sjedne do cesara. Pa i on, mladi patricij, nije mogao protumačili osjećaja, koji se motali u njegovoj duši na pogled Pa­ vla; on nije mogao svojih očiju skinuti s ove žarke i odvažne pojave. Apostol se je primicao s nekim nedostiživim dos­ tojanstvom i veličanstvom. Neron megjutim stade ga pitati o uroti. Kad Pavao razabra o čemu se radi, uze riječ s nekom osobitom vatrom. On sam pred ovim divljim lavom, kako će poslije reći u jednom listu Tiinoteju, izdan od jednog himbenog brata, i od drugih na cjedilu ostavljen, stade ga braniti s takovom rječitoš da je slavlje slavio nad zlobom svojih neprijatelja pomeo njihove paklene nade. Tako je živo dokazao pod­ lost tužbe, da je cesar bio uvjeren o njegovoj nevinosti. Pavao se je pozivao na nauk kršćanske vjere, oslonjen na dužnom poštivanju društvene vlasti i dozivao u pamet svoje naputke o poslušnosti prama vladarima. Neron nije mogao, a da mu ne povladi, govoreći, kad bi svi Rimljani vjerovali besjedi ovoga stranca, kako ne bi bilo urota. Tigelin je htio prigovarati; ali ga apo­ stol s nekoliko riječi potuče. Neron se izjav: da je zadovoljan i otpustiti Pavla na slobodu. Ovo je riješenje uključivalo i ono Petrovo, premda ga tu nije bilo; uzrok je bio isti, pa i nevinost jednoga posvjedočavala je nevinost drugoga. Pavao se povuče blagosivljajući Boga, što ga je oslobodio silničkih ruku i pandža okrune zvijeri, koja uživala u prolijevanju krvi. (Nastavit će se.) Nonca:: Vogji svome(Presvj. g. dru, A. Mahuiću.) Zapjevajte 7>jesmu novu, pjesmu slave i veselja, bašče naše pune ruže, ravna polja i planine; suze naše radosnice neka budu spomen želja, što Ti šalje vedra mladost, Tvoja mladost iz daljine! Teške suze prolivene, mnogi jadi neplakani, što nam duše naše more, neka ginu, nek’ ih nema! Pjevaćemo pjesmu slave, svi veseli, nasmijani, jer se nama dan veselja, dan slobode drage sprema. Kroz godine duge, teške, mnoge su nas pekle rane, kandžija nas bila lugja, pelin-čašu mi smo pili, a sada će oko naše bašče gledat rasvjetano i domove obnovljene, što smo za njih suze lili. Sjećanja na prošle dane, od olova što je teže nestaće u pjesmi novoj, punoj žara i topline, a jesenja pjesma tmurna, što nam prsa mlada steže uginuće ko u proljet, kada sunce toplo sine. Ostarjele majke naše molitve će slati vrele Gospodu u svetom hramu, što pogleda sluge svoje, pa nam posla Tebe vogju, i ruke će dizat svete na blagoslov prvom sinu ispaćene zemlje moje. Mlaka srca braće naše zapaliće ljubav nova za rogjenim domovima. Ne će pjevat pjesmu staru, pjesmu straha i nemoći, sjetiće se i sinova i njihove pjesme vedre, zargjalom o handžaru. Tuga nas je svaka bila, — a i sada još nas bije — nema u nas lovor grana — otkad lovor u nas raje? — da za glavu srebrokosu vjenac ruka Tebi vije, da poklone svoje Tebi u biseru skupom daje. Sestre naše uz molitve ubraće Ti kitu ruža sa čaira mirisavih, udahnuće u nju nade duša svojih čistih, svetih, to je lovor, Što ga pruža ljubav naša siromašna, sve najljepše što imade. A mi ćemo puni žara volju snažnu, srca čista, vedru miso, snagu mladu žrtvovati idealu; žrtvu ćemo prikazali za Hrvatsku i za Hrista i Gospodu silnom, našem zapjevati novu hvalu. I kraljevi naši slavni dići će se iz grobova, gdje tjeskobna srca leže, veseli će pogledati, gdje pod Hrista svetim znakom Hrvatska se budi nova jer je kletva teška pala, što od Gvozda sve nas prati Zapjevajte pjesmu novu, kuće naše porušene, majke naše, ostarjele, braćo naša čvrstih grudi, pjesmu slave i slobode, želje su nam ispunjene: Pravednost je poslala Te, nova zora nama rudi! �Neronove žrtve. Di*. Gjuro Ar nol d Bogorodici Da si zdravo, Bogorotko, Jedin dragulj u čistoći! Bog ti ruho zvjezdani protko, Da nam sjajiš i u noći. Sa visina svetih sigji Naše grješne u nizine; Dvorove nam sve obigji, Da ih groza mraka mine, Šatri legla one zmije, Što nas nekoć liši r a ja ; Nek nas Tvoje Ijub’vi tije Sveta veza samo spaja. Ah, ojači ljudstvo cijelo Da verige zemske skrši 1 hvati se za propelo U nebesa koje s tr š i! If3 d :> • Dr. Oj uro Arnohl: Ja san? gu sle svoje Ja sam gusle svoje noso svud po sv'jetu, Opjevao njima radost si i sjetu; One su mi bile Bogom dana druga, Spajale me s nebom kao zemlju dtiga. Ali kad sam jednom na svom putu s njima Pod propelo pao — podišla me zima 1 sa groze tajne nisam žica tako, Molio sam samo — molio i plako. I od onda često žice moje šute, Prolazio bučne ili tihe pute Samo jedna nikad ne će da se smiri Ko da kroz nju vjetar sa Golgote p iri! [Ш Fra Mijo V. Datinić: г----------- Bosanski ljiljan. (Istinita pripovjest iz prve polovice XVII. stoljeća). 3 Ivan slušajući ove riječi koliko nenadane, toliko srdačne, snebivao se je i rumenio od stida i smetnje, da nije znao ni riječi probijeliti, pak oborenih očiju samo je kretnjama pokazivao mu se zahvalan na toli­ 131 koj pažnji i ljubavi. Ovaj njegov muk tumačio je Lovro veoma povoljno, misleći, da mu je radost zavezala je­ zik, a ne zabuna, pak se požuri, da i ženi saopći, kako je Ivana ugodno iznenadio. Nasuprot Ivan osupnut od čuda ovom toli zamamnom ponudom, a obuzet sa sto­ tinu kojekakvih misli i briga, nije se znao snaći u toj neprilici, pak se s mjesta zaputi u crkvu, da tu u ti­ hom razgovoru s Bogom i Bogorodicom, najmoćnijom svojom zaštitnicom, potraži svijetla i savjeta. Tu prostrt i zaduben u molitvu velikim mirom očekivao je nebesku odluku i poticaj, koje je i suzama prosio. Skoro čitavu uru ovako je ostao, kada na jeđnoč osjeti se dovoljno upućenim, pak ustavši, ne htje se više povratiti Lovrinoj kući, već se mirno zaputi natrag u Bosnu, i stiže u Modrič, gdje je znao, da ima franjevački samostan uzdajuć se naći kod tamošnjih u j a k a zaklon i duhov­ nog vogju, a time uklonit se svjetskim zamkama. Megjutim je Lovro sa svojom ženom isticao vrline svoga posinka i dogovarao se, kako će ga lijepo oženiti, a što se Ivan još ne javlja, držali su oboje, da se on tiho Bogu zahvaljuje na tolikoj milosti. Već su bili naručili i novu odjeću, da ga pristojnije zaodjenu. Ne moguć dulje održati se, a da ga ne vide, potraže ga najprije u kući, a zatim u gradu, ali nitko im ne znade kazati kamo se je djeo. Možemo sami pomislili, kako ih je ova potraga žalostila, bojeći se, da ga je kakva nenadna nesreća snašla. Istom nakon tri dana uzaludne potrage dogjoše na misao, da je Ivan plemenitijeg stališa nego li su oni, pa da se nije mogao s njima tako ujedinili a možebit imao i drugih važnih razloga. Ostavimo ovo dvoje dobre čeljadi, da se sami utješe, a mi slijedimo Ivana. Imajući uza se nešto novca, prijegje Savu i uputi se ravno u Modrič, te se najmi kod nekoga gragjanina po imenu Stjepana. Ovaj se je za mlagjih godina bavio konjima, tovare prenašajući u razna mjesta, i time prilično obogatio se, a tada najmio nekoliko momaka, te im povjerovao tovare, a od dobitka lijepo životario. Dogodi se, da mu jedan radnik umrije i on ode u gostionu, ne bi li se tu na kojega valjana momka namjerio, da ga najmi. Gostio­ ničar ponudi to Ivanu', a ovaj se odmah primi, obećajući, da će vjerno služiti, a time naknadili što ne bude mogao ili znao u prvi mah. Čim Stjepan zagleda našeg Ivana, zavoli ga i povede kući, putem raspitujući ga o njegovoj prošlosti, i dobi take odgovore, da je odlučio povjerit mu svoje najbolje konje i kućne poslove. Jedva se može i pojmili, kojom je točnošću on sve to obav­ ljao, a da se nije zaboravljao ni molitve ni vježbanja u kršćanskim krijeposlima, već je uza svoju službu ugagjao Bogu, vršeći sve na veću slavu Božju i spas svoje duše. To je sve brzo uvidio i novi gospodar, pak je čestim darovima i Ijubeznim riječima, na samu i �132 Br 8. i 9. — »SKRA FINSKI PFRIVO.J« - pred drugim, rado to posvjedočavao. Ovo je opazila i gospodareva jedinica kćerka, premda istom djevojče, te se u njoj pojavi velika sklonost prama domaćem slugi, i ne opazivši, da se je u njeg zaljubila. Njezino mlade­ načko srce, gledajuć ga svaki dan, naskoro bi obuzeto silnom ljubavju, koju nije mogla više ni sakrivati. S bolju je uvigjala, da su ipak jedno drugomu nedolični, ne samo rodom, već i položajem; jer dok je njezin otac ugledan gragjanin, Ivan je prosti najmenik i stranac, a po svoj prilici veliki siromak, dok je spao na ovake grane. Kraj svega toga ona nije znala to dovesti u red, već je jednako čeznula za Ivanom. Istina, neko je vri­ jeme to brižno prekrivala, nu napokon morade to i vani pokazati. Svaki put kada bi otac pred njom što govorio o Ivanu, ona bi se u licu mijenjala ili brzo govor na što drugo skrenula, što nije moglo izbjeći ni Stjepanu, vještu mladenačkim pobudama; a kada bolje pripazi na nju, vidio je, kako mu se kćerka zagleda u Ivana. Ipak nije kušao, da ju od Ivana odv^ai*. toliko je cijenio njegove osobne vrline. Ovaj pako toliko je bio sjedinjen s Bogom i mislio na svoje dužnosti, da nije ni zamjetio privrženost ovoga nevinoga djevojčeta, od koga se nije bojao nikakove ne rilike. Napokon i Stjepan opazi, da se je njegova !.jerka zbilja zaljubila u domaćeg slugu, pak se stade nakanjivati, da pusti i udalji od svoje kuće, ali ujedno je ža i se morati rastati sa ovako čestitim slugor u sval pogledu. Dugo se je s tom mišlju borio, a napokon od­ luči udovoljiti želji djevojčinoj, pak Ivana njome ože­ niti i uslavit ga u svojoj kući. Megjutim je prošla go­ dina dana i kćerka se u potpunu djevojku razvila; stoga htjede Stjepan biti s oboma na čistu i on jednog dana oprezno kćerku upita, da li joj se svigja Ivan. Ona porumenivši u prvi mah od djevojačkog sb'da na ovo pitanje, brižnu u plač i uzdisanje, a tada ocu is­ kreno priznade tajne svoga srca. Sada otac stade ju tješiti i razgovarati, priznajući, da i on Ivana veoma rado ima, pa da ne bi ni sam mogao biti bez njega} ter obeća, da će i sam nastojati, da ih u ženidbi sje­ dini, kojim će sve svoje imanje ostaviti, a ovo tim ra­ dije, što je Ivan zbilja vrijedan svake hvale i obzira. Čuvši ove riječi, za čas prestadoše teći joj suze i skoči da poljubi ocu ruku i zahvali mu na tolikoj dobroti. Ostavši sama nakani svoju želju saopćiti Ivanu i na­ šavši ga pri nekom poslu, reče mu bez okolišanja, kako već zna mladež biti u tome otvorena: »Ivane! Odavna sam želila, da mi po duši kažeš, jesi li opazio, da te veoma ljubim, više nego samu sebe i da bi rado bila tvoja?« Na ovaj upit Ivan obori oči u zemlju i poru­ menivši od stida, ne odgovori joj ni riječi. Videći, da on šuti, ona poče pripovijedati svoj razgovor s ocem i da će se naskoro vjenčati. Sada istom on odvrati: »Je 1912. li moguće, moja gospojice, da vas je ta neuredna strast toliko ovladala, da vam je potamnio razum i vi dotle zastranila? Zar ste već zaboravila na svoj stališ i po­ ložaj, pak se zagledala u osobu tako nisku, koja vas poslužuje? Zar bi vi prezreli svoje plemstvo i udala se za ovakog nevoljnika? Zar bi vi tako bogata i li­ jepa, za kojom čeznu mladi gragjani ovoga mjesta, poš­ la za tugjina i siromaka? Molim vas, okanite se toga; jer ja to nisam zavrijedio, a ne bi nigda na to ni pristao«. Ovdje Ivan umuknu, a kada djevojka htjede nastaviti, on se žurno udalji od nje i ne obziruć se na nju. Kako se je to dojmilo ove gospodske djevojke, možemo sami naslućivati. Ostavimo je megjutim i sli­ jedimo Ivana. On se ravno uputi u mjesnu franjevačku crkvu i prostrije se pred glavnim oltarom, gdje se je nalazio I s u s u t a m n i č e n i k l j u b a v i . Tu se je m molio, razmišljao i uzdisao, da je bio sav izvan ^ebe. Iz prikrajka crkve gledao ga je mlad redovnik, koji je tu obavljao pohod presv. otajstvu i ne mogav dulje čekat* pristupi k njemu i pozdravivši ga, u p ita : da li je gragianin ili stranac te čime se bavi. Kaza mu uz to, da ga je višekrat vidio u crkvi, ali uvijek pobož­ na i sabrana. »Nisam ja, oče, takov, kakva me opisu­ jete, odvrati, ali ću vam odgovoriti na naša pitanja. Ja sam ovdje stranac i od nekog vremena u službi. Inače sam katolik i od poštena roda, pak bih želio što bo­ ljega naći, a vas molim, da mi u tome pomognete, kol’ko znate i možete. Onda preuze redovnik: »Pa što bi želio, brate? Istina, ne mogu mlogo kao siromašni fratar obećati, ali i ono malo, što mognem, rado ću učiniti«. Već iz ovih riječi uvidi Ivan, da se nije uzalud na njeg obratio, pak padnuvši mu pred noge i polju­ bivši skut njegove haljine, odvažno preuze: »Ništa rugo, oče, ne želim niti ću želiti, vać da budem kod osobe, koja bi me poučavala, kako ću lakše spasiti dušu, pak mi se čini, da bi to postigao, kad bi me pri­ mili u ovu kuću, da poslužujem tolike dobre redovnike, kao što ste vi. Ako vam se ne čini ova molba odveć smiona, uzdam se u pomoć Božju i Blažene Djevice Marije, da se ne ćete pokajati, što ste me uzeli pod okrilje«. Redovnik udivljen ovom gorljivošću Ivanovom, obeća, da će s mjesta govoriti o tome s ocem gvardi­ janom, a taj bijaše o. Nikola iz Gradovrha, koji je uz učenost spajao najuzorniji život, iz kog se je zrcalila redovnička savršenost, a koju je on više dobrim pri­ mjerom, nego li riječju, širio megju svojim redovnicima. K ovomu se zaputi ovaj mladi Franjevac i pripovje­ divši, mu što je vidio i čuo, nagje ga pripravnim pri­ miti novoga došljaka. Uveden u samostan, rado se primi službe i nagje svoj mir. Ali brzo se doču u gradu, da je SLjepanov sluga najmio se u mjesnom samostanu. �Bosanski ljiljan. Ni Stjepan ga nije dugo tražio, već stupivši u samostan, brzo se namjeri na svog bjegunca, koji ga uljudno po­ zdravi te mu se ispriča, što ga je onako ostavio.1) Uza­ ludni su bili svi nagovori i molbe Stjepanove, jer naš Ivan ne htjede više vratiti mu se, već osta poldrugu godinu u službi crkve i samostana, ali tako, da je bio svim onim redovnicima uzor svih krijeposti i dobrih djela, pak svi izrazise želju, da se primi kao brat lajik. Sada je već uvidio i sam, da mu nije više mo­ guće pretvarati se muškim, te kradom opet pobježe u kršćanske zemlje i doprije u Budim, gdje se najini za kočijaša u turskom taboru i tu je 5 mjeseci proveo. Buduć je ondje bio i obolio, po savjetu i pomoću nekoga biskupa ode u Dalmaciju, jer je ovomu valjda svoje tajne otkrio. Tamo se namjeri na odličnu gospoju i preobukavši se opet u žensko odijelo, sprovede čitavu godinu kao dvorkinja, moguć bez zaprijeke vršiti svoju pobožnost. Ali ona, koja se je priučila bila na razgovo s nebom, nije se mogla ćutiti zadovoljnom u Н■_ *-;.A ženskih, odanih raskošju i taštinama r-vo^a svijeta, a možebit osijećala se tugjinkom, pak odredi vratiti se opet u domovinu. Najpreča joj bila briga posjetiti Olovsku Gospu, čuvenu svuda radi ( desnih ozdravljenja, kao danas u Lurdu. Moralo je to biti uoči Velike Gospojine, kada su mnogobrojni hodočasnici i iz Dalnmčije onamo dolazili. Ondje je tri dana provela u mo nmlitvi, te bi možebit i oslala u svome za^ i, da nije čula, kako su joj roditelji pomrli, a rodmna i >dbina i znanci radi kužne pošasti Jelaške ostavili i kojekuda se razišli. Ovom prigodom sastala se je s Vukosajem, bratom Frane Božića, svoga nesugjenoga muža, koji htjede vjenčat je. Una mu je sigurno izjavila što i njegovu bratu, da se ne kani udavati, ali on je ipak gojio nadu, da će mu se smilovali, pak je potražio preko crkvene oblasti od sv. stolice oprost zapreke javno ćudorednosli radi sklopljene, a neizvršene udaje Mandine. J ovaj ženidbeni pokušaj nije se ostvario, a ona još jednoć ukloni se napasti. Ovo ju je valjda i sklonilo, da se opet preobuče u muške haljine, to da se na novo vrati u Dalmaciju, gdje će moći kršćanski živjeti i češće pri­ mali svetotajstva, bez kojih ona nije mogla biti. Ondje se namjeri na nekog Franjevca, koji je opet uputi svomu nećaku, a ovaj vidivši Ivana neiskusna prodade ga nekom mletačkom trgovcu sa žitom, taj pako mletačkoj vladi za vojnika, a da to Ivan nije ni opazio' Istom kada dogje u Mletke, uvidi, daj e zarobljen i kao takov bi otpravljen u Brešiju, u tamošnju tvrgjavu Orzo. Tu je morao vršili sve vojničke dužnosti megju ‘) Ovdje završuje o. Vigilije Spada svoju pripovijest, jer je valjda obolio i umro, a ja nastavljam pričanje na temelju daljnjih podataka, koje je u pomenutoj radnji sabrao Dr. Luka Jelić, boraveći u Rimu. 133 onom raskalašenom družinom i lime došla u očitu po­ gibelj njegova djevičanska čistoća. Nu i tu mu ne uzmanjka Božja pomoć i zaštila Marijina. Dogovoriv se sa jednim francuskim vojakom, kojemu nije godio onaki život, obojica pobjegoše i zapuliše se najpre u Milan, onda u Rim, braneći se višeput zeljem i spavajući pod vedrim italskim nebom. Stigavši nekako u Rim, namjeri se na nekog dal­ matinskog svećenika, koji je vršio službu ispovjednika u crkvi sv. Petra, a po njemu upoznade se sa Oralorijancem o. Paći-em, ovaj pako namjesti je kod ugledne udove Agneze Codolcino, kao služavku. Tu ona odloži mušku odjeću i pod imenom Franice Slavonke osta u službi 7 godina, uzorno se ponašajući, tako, da je kod one okoline stekla štovanje i ljubav, osobito kod go­ spoje Agneze, da se je ćuljela dužnom obezbijediti njezinu budućnost, pak je svojom izjavom od 1. ožujka 1Г 48. prenijela na nju tri dionice štedionice sv. Bonav,c ure u Rima, а zadržala pravo preuzet ih, ako bi Franjica prije nje umrla. 1 zbilja pošto je Agneza umrla koncem god. 1650, položeni novac prijegje u vlasnost ove tugjinke. Skoro 13 godina ona osta još na svijetu, a da ne znamo čim se je bavila, nu po svoj prilici bila je u službi koje druge gospoje, jer nije takla u d i o n i č k e knjižice, već ih pove&ln. Konačno u ožujku * 16СЗ' u«i« u kolullnCk' samostan sv. Siksla i borninika te posta trećoretkom. Tu je opet proživila 7 go­ dina i 10 mjeseci, a preminula 31. prosinca 1670. Svoje svelo življenje zapečatila je svetom i uzornom smrću, pak je u brzo prosuo se po svemu Rimu glas o nje­ zinoj svetosti. Na žalost, spomenuti učenjak Dr. .Jelić nije mogao, uza sav napor, namjerit se na njezin grob ni na posmrtni nalpis, jer su iza loga nastala za Rim burna vremena te su sve bilješke o njoj negdje se zaturile. / a njezin boravak u Rimu doznao je nekako i nesugjeni joj muž, te je po nekom franjevcu, koji je iz Bosne išao na opću skupštinu franjevačkog reda. po­ slao molbu na sv. stolicu, da Mandalina bude prisiljena stupiti u koji ženski samostan ili da bude on oslobogjen od svake ženidbene obveze, pošto on neće tla primi onakovu skitnicu, a hoće, da se drugom oženi. Manda­ lina sa svoje strane opet izjavi, da je bilo nasilno nje­ zino vjenčanje, pa da neće ni njega ni drugog muža imali. Dok se je ovo pitanje kod sv. stolice pretresalo, došao je u Rim glavom Mandalinin stric ili najbliži rogjak o. Martin Brguljanin u poslu reda, te se je dne 20. juna 1039. sastao sa Mandalinom i velikim veseljem slušao njezine čudnovate doživljaje. Ne znamo, kako je dokrajčena ova parnica, ali je sigurno, da je Franjo ostao neženja i nakon njezine smrti zahtjevao sve, što je iza nje ostalo. * * * �134 Вг. 8.-i 9. SERAFINSKI PERIVOJ« Ovako se dokončaše Mandini burni dogagjaji, ali je ona onako neuka ostavila nam primjere dobre kršćanke, uzorne djevojke i velike rodoijupke. Skroz pro­ žeta kršćanskom naukom i pobožnim osjećajima, živila je i umrla kao svetica, iskusivši u svakoj neprilici oso­ bitu božju zaštitu, a ovu je zaslužila radi svoje izvrsne vjere i odanosti, koje je česta sv. pričest u njoj do konca života njetila i raspirivala. Visoko cijeneći dje­ vičansku čistoću, ovu je povjerila bezgriješnoj djevici Mariji, pa sloga i vidimo je u svim neprilikama života punu pouzdanja i odvažnosti, dok ju nije zaklonila u sigurnu luku spasa, najpre pod nadzor dobre gospoje i napokon u samostanu i to onoga reda, koji je nebrojene ovakove cvijetke u nebeski vrt presadio. — Napokon je posvjedočila i svoje rodoljublje, što se je zvala Sla­ vonkom, ili kako bi danas rekli, Hrvaticom, u gradu i središtu svih katolika, ne stideć se svoga roda i ple­ mena. Uz rodoljubne osjećaje učuvala je i svoju ženost prema franjevačkom redu, od к о ^ ^ ^ Т čila znanosti svetaca. Ovako mila Bogu i ljudina ostav.ja nam uspomene, koje ćemo čuvati u srcu i povodit ;e za mirisom nje­ zinih pomasti, dok je ‘jednoć ne ugledamo i u nebu, kao lijepi i gizdavi ljiljan u zboru čistih djevica, koje prate božanskog Jaganjca, kud g<.d krene. O. (jljuro Hnicetić, Vukovar: Pabirci iz nekrolog! samostana u Vukova Predgovor. U nekim redodržavama franjevačkoga reda lijep običaj vlada, da se svaki dan čita nekrologij (negdje prije objeda a negdje na večer) t. j. imena one časne braće, koja su taj dan u redodržavi blago u Gospodinu preminula. Počima čitanje riječima: » N o m i n a f r a t r u m n o s t r o r u m h a c d e p i e in D o m i n o d e ­ fu nc t o r um.« Završuje pako : O u o r u m a n i m a e a l i o r u m q u e omiss(»)orum per m i s e r i c o r d i a m Dei r e q u i e s c a n t in p a č e — Amon.« Ovo čitanje slijedi ps. »De profundis« (ako se prije objeda čita) sa molitvom; » A b s o l v e q u a e s u m u s D o m i n e animas f a m u l o r u m tuorum — co nfratr um n o š t r o um . . .« I/ijep je to običaj, znak kršćanske i bratske ljubavi, koja smrću ne prestaje, nego i preko groba vlada. Osim navedena razloga imade i mnogo drugih, koji ovaj običaj odobravaju i preporučuju. Ako samo to spomenem, kako ovo sjećanje pokojne braćo danomice 1912. doziva u pamet živućoj braći kratkoću života, pobugjuje na rad, na pravi redovnički život, oduševljava na na­ sljedovanje uzorne, gorljive, požrtvovne i radine braće, dosta sam rekao i vrijednost samostanskih nekrologija pokazao. Franjevački samostan u Vukovaru posjeduje lijepi nekrologij, koji sadržaje do 3070 pokojne časne braće. Megju ovom pokojnom časnom braćom spomen je mno­ gih, koji su sv. Crkvu, Red i rod svoj proslavili. Uspomeni ovih slavnih sinova Asiškoga Patrijarhe, odani sin Sv. Crkve, Reda i roda, posvećuje ovaj ne­ znatan rad. Za razjašnjenje, zašto se u nekrologiju franjevač­ koga samostana u Vukovaru spominju i neki drugi sa­ mostani izvan granica naše domovine, po tom i Časna br ;a, koja su u tim samostanima preminula, donašam ovgjo - E r a ' t k i opis D r ž a v e K a p i s t r a n s k e ReчАа' S. F r a n j e « . Ovaj opis čuva se u vukovarskom samostanu a napisao ga je : »Timolia Stančik 1846« Opis glasi: »Slavni Isukerstov naslidnik S. Franjo Serafinski utemeljio je Red svoj Godine od porogjenja Isukersla 1206. Red ovaj tako se je za kratko vrime rasplodio, da nijedne skoi države nije bilo, gdi se ne bi ljudi od ^ovoga reda na veliku kerstjanluka korist nalazili, puke s rječjom i dobrim, primjerom k' kriposti vodeći, uduč pako kanogod nijedno družlvo^ne može biti brez 'oglavara iliti Upravitelja, tako nije ni moglo bili, da ove redovnike po svem širokom svitu rasploejeno jedan neposredni poglavar upravlja, zato upravljanje oviuh redovnikah razdiljeno je bilo na mloge države, od kojih svaka imala je, a i dan danas imade svoje Deržavnike iliti Provinciale, koji se svake tretje godine rpo bratji istoga reda izabiraju. Tako je iznjedj’ mlogih ostalih Deržavah iliti Provinciah postala takodjer Provincia Bosanska i to godine 1235.1 Ova Provincia priko 200 godinah bila je veoma prostrana tako daj u po jednom Provincialu nije moguće bilo upravljati : zato se od nje odiliše godine 1444. Provincia Salvalorianska u Magjarskoj (jod. 1469. Provincia S. Jerolima u Dalmacii God. 1474. Provincia Raguzanska. God. 1514. Provincia Kranj­ ska, God 1676. Bugarska, God. 1735. Provincia S. Ot­ kupitelja u Dalmacii. Pak najpbsli ova Provincia Bosan­ ska lolikih provinciah mati, Godine 1757. na dvi sirane jest razdilila, tako da su Manastiri Bosanski od kojih dan današnji samo tri imade zaderžali ime Provincie Bosan­ ske ; ostali pako Manastiri po Slavoniji i Magjarskoj Provincije S. Ivana Kapistrana ime dobiše, koja se je Godjne 1825 s četirima u Austrii manastiri uziqložala. I lako sada Provincia Kapistranska ukupno broji 20 Manastirah i ovi jesu slijedeći...« �Pabirci iz nekrologija franjev. samostana u Vukovaru. Godine 1900 osnovana je nova franjevačka Provin­ cija pod zašlilom slavenskih ApoŠtola Sv. Girila i Me­ lodija, pod koju spadaju svi franjevački samostani u Hrvatskoj i Slavoniji, le samostan u Čakovcu (Megjumurje), njih 22 na broju. Ц srpnju, ove godine (1910) nastaniše se u vukovarskom samostanu reformirana braća i to njih 9 na broju -š e s t braće svećenika i trojica braće lajka. Prvi gvardijan reformiranoga samostana izabran je na skupštini redodržave 5. srpnja na Trsatu obdržavanoj, vel. o. Bono Matković, rodom iz Cernika. Kako je i kada je osnovan samostan u Vukovaru i 0 tom nam kratak ali točan izvještaj daje jedan stari spis iz godine 1838., koji se nalazi u samostanu Vukovarskom, a nosi potpis : »scripsit Franciscus landa — Poeseos Alumnus Essekiensis 1838».Izvještaj glasi ovako : »Uspomena monašlira vukovarskog Reda Sv. Franje Serafinskog Deržave pako S. Ivana Kanistrana. Misnici Reda S. Franje Deržave kapislranske vech pod Turskim jarmom i posle Puku Vukovarskomu jesu duhovno sluxili premda stalnoga kakvagot Stana« iliti kuche nisu imali, nego uvik kad je od pol ribe bilo Gvardian Monastira Bacskog jest j đnog ili dva misnika u Vukovar slao i odavud natrag u Bacs kad. je hotio odazvav. 1 to j e ’lako trajalo do godine 1704. Г ovo doba dignuvshi se buna u Magyarskoj Rakoczy ustade proti Kralju Leopoldu vojevati, ni: kerstjanom, nit Cerkvama, nit Misnicima nedade mira ;, doshav da grad Bacski osvoji, zapalio je Monastir, koji skupa sa Crkvom izgori. U ovoj tugi i protivshtini' Gvardijan Bacski, u to doba Antun Orshich, Ujagmivshi shto je mogao od vatre crkvenih stvarih poslao je shlogod s nekoliko misnikah u Petrovaradin; tako u lllok i Sharengrad; on pako s nikima stvarima i s nikoliko Misnikah u Vukovar dojđe. Ovamo doshavshi recseni Antun Orshich buduch da samo lisnu jednu kuchichu u koj su se Mi­ snici prije kad bi iz Bacsa dolazili zaderžavali jesi nashao, zato perve odma godine dade naesiniti Refectoriu, podrum, kuhinju i esetiri sobice, i to sve od derveta. Buduch pako da je i Cerkvica jedno bila slaba, a drugo u dollu. zato isti Antun Orshich poese takogjer Cerkvu polig Residentie praviti (gdi sada stoji kapela sv. Ivana Nep.) koju je i dovrshio; pol lim toga pun dobrih dilah i zaslvgah s'ovog svita jest priminuo. Posle njegove smerti brixljivi Redovnici opet su, koliko je moguehe bilo Monastir Bacski popraviti, i u njemu su Guardiani opet pribivali, u Vukovaru pako jest samo Vikar illi drugaesije Paaesidens stajao koj je uvik pod oblastjom Guardiana Bacskog bio do godine 1723. — Oslobodjen od vlasti, Gvardijana Bacskog Praesidens 135 Vukovarski (ovi je pervi bio Marko Dragoevieh csitavih G godinah zasebice) mislio je vech od zidanja Monastira i Cerkve, kojeg zbilja s Вохјот milostjom i dobriuch kerstjanach dobriuch kerstjanach pomoehom Godine 1723 dana 24 lipnja na dan sv. Ivana Kerstitelja, kad je pervi kamen velikom slavom u zemlju postavljen zidati jest zapoeseo i strit.no shto on, shto njagov Naslidnik Otac Mijo Pavunovich do godine 1727 usidashe tako, da su Redovnici svi iz stare Residentie (koja josch i dan danas stoji, sad jest kucha Gyure Vorgicha oza njegovih starih za promivju uzeta) u Monastir prishli, ossim Oca Martina Balicha, koji se nije mogao od starosti i slabosti po skalini penjati i zato u staroj Residentii jest do smerti ostao i u njoj umro; Svi drugi геко pridoshe i u onaj isti dan, kad je pervi kamen u zemlju postavljen, jesu pervi put u Refectorii ruesali. — Premda su Redovnici kako геко Godine 1727 u Mo­ nastir unishli. u Cerkvu novu istom godine 1732 buduch da pri.je nebijashe sa svim gotova unidoehe i to 15 meSeca studena iste godine jest novu Cerkvu blagoslovio vishje1puta!1 spomenuti Otac Marko Dragoevieh i pervi pUta u isti dan jest u novoj Cerkvi Misu rekao, drugi рнко dan to jest istog miseca jesu sveti Sakramenat iz stare Cerkve u novu s velikim processionom unili i pervu pridiku u taj dan rekao je u novoj Cerkvi Otac Gjuro Dubravcsevieh Vikar Monastira Bacskog. Poslije i ovo uspomene vridno znati, da je tilo Sv. Bone Mucsenika, koje blažene uspomene Mnogo Poshtovani Otac Josip Jankovich, od Pape Benedicta 14. na poklon dobio iz, Rima donesheno i 24. lipnja go­ dine 1754. u Vukovarsku Cerkvu s velikim processionom unesheno i na oltar sv. Josipa za shtovanje postavljeno.« Povjest' ovu slijedi popis gvardijana samostana vukovarskog od njegova utemeljenja do god. 1737. Kroz to vrijeme izmijenilo se je 59 gvardijana, a od godine 1837. do danas 14. Kroz 188 godina opstanka samo­ stana, upravljalo je njime 73 gvardijana. Smatrao sam za nužno navesti u kratko povijest provincije sv. Ivana Kapistrana i samostana vukovarskog, jer će osvjelliti mnogu stvar, koja bi inače bila nera­ zumljiva. Radi boljeg pregleda radnju sam moju razdijelio, te na prvom mjestu dolaze: Z n a m e n i t a b r a ć a s a s v e t o s t i i kr je p o s n a života. Januarii 5. siječnja 1260. Sccundus vicarius Vicariae Bosnae Joannes, multis ornalus virtutibus, Budae ad S. Joannem sepultus. Petrum Minislrum Provinciae Hungariae a gravi et exlrema aegritudine liberavit. 5. Januarii 1799. — Budae : P. Ladislaus Spaić, Eector Generalis, Ех Custos, Ех Provincialis, Ех Definitor, Vicarius Provincialis et actualis Provinciae Con- �136 Br. 8. i 9. — »SERAFINSKI PERIVOJ« — 1912. 22. M a r t i i 1847.—V u k o v a r i n i : P. Clemens sultor, p i u s e t i n l a b o r i b u s a s s i d u v s , qu i Majstorović, R elig io su s pr obus et m an su etu s. o p u s c u l u m e d i d i t »de e l e c t i o n e s t a t u s « . M a r t i i 1760.—P o ž e g a e : P. Franciscus a 6. Januarii 1758. — Cernekini: P. Augustinus 30. Rožić, C u r a t o r a n i m a r u m Z e l o s i s s i m u s i n Lašva, p i e t a t e c o n s p i e u u s . 5. A p r i l i s 1747.—O to k i n i : P. Stephanus San v e r b i s i l l i s. » Ma r i a m a t e r g r a t i a e « , spiritum ković, eiusdem Parochiae Administrator, q u i f e r v i d u s Deo reddidit. ve r bi d i v i n i P r a e c o e x t i t i t et v i r t u t e ora15. Januarii 1813.—Baiae: P. Michael Lazarević. Sacerdos Jubil. Annorum 90. p a u p e r e t R e l i g i o s u s t i o n i s e x c e l l v i t . 9. A p r i l i s 1757.—C e r n e k in i: P. Andreas Beo p t i m u s. 24. Januarii 1735. — Šarengradini: P. Andreasnacić, a Def. Prov., et actualis Guardianus, p r u d e n t i a , m a n s u e t u d i n e ac p i e t a t e c e l e b r i s . Kamengrad — octogenarius, vir magnae pielatis. 27. Januarii 1770. — Batini: P. Joannes Lukić 10. A p r i l i s 1483.—C e r n e k in i: P. Georgius Lector Jubilatus, Defmitor Emer. et tam huius, quam S. Mirković, Em. Novitiorum Magister, p i u s et m a n ­ Ladislai Provinciae olim Comissarius Visitator Genera- s u e t u s . 10. A p r i l i s 1869.—W ie n a e : P. Bonaventura lis — d o c t r i n a e t r e l i g i o s i t a t e c o n s p i n c u u s Glatz, Gone. et. Mag. Novit. Emer., Spir. pro Religiosis. 29. Januarii 1781. — Vukovarini: P. Martinus M a n s u e t u d i n e o m n i b u s carus. Hercegović, Ех Defmitor Provinciae, v ir d e v o t u s et 13. A p r i l i s 1760.—V u k o v a r i n i : P. Stephanus saepius Guardianatus officio functus. Novoselić, Sac. Jubilarius, 80arre maior, p i e t a t e , 8. februarii 1755. — Budae: P. Philipus Leber, o r o t i o n e et p a t i e n t i a c l a r u s . SS. Theologiae studens, m o đ e s t i a ac m a n s u e t u 15. A p r i l i s 1780.—B u d a e: P. Emericus Pavić, dine pollens. Lect. Jubilatus, Ех Defin. bis Comissarius Provinciae 11. februarii 1744. — Petrovar .dini: P. Augustinus Immaculatae Conceptionis in Bulgaria; qui Chronologiam Benković, d o n o c u r a t i o n i s e-t d a e m o n e s et. Provinciae, aliave opuscula utilia Latina et Croatica in pellen di gr atia exornatus. lucem eddidit. V ir p i e t a t e ac R e l i g i o s i t a t e 13. februarii 1793.—Essekin P. Ladislaus Gessik, i n s i g n i s , cu i C r u c i f i xus, du m j e j u n u s 8-a Ех Custos, SS. Theol. Lector Jub?;atus et actualis Min. 9-bris 1761 o b d o r m i s s e ;t, a p p a r vi t , s e q u e n t i Provincialis, v i r z e l o s u s , p i u s e t a e q u u s . b u s e u m a l i o q u e n s v e r b is: »Non s u f f i c i t 3. M a r t i 1805. B u d a e : P. Fabianus GrolI, Lector Ti b i p r o me p a t i i nt га ho s mu r o s , v e r u m Theologus, Gone. Emer. et Adm. Par. Christinopoli, se- e l i a m e x t r a c o s d e m t e p a t i o p o r t e t Evend u l u s e t pi us , ibidem sepultus. t u s r e m đ o c u i t , d u m e x t r a o r d i n a r i a e Com4. Ma r t i i 1729. S u t i s c a e l in Bosna: P. Augu­ m i s i o n i P r o v i n c i a e d e s t i n a t a e , b r u m a l i stinus a Salinis, olim Provinciae Custos et Ех Minister r i g o r e m t e r e s s e d e b u i t . Anno 1762. Provincialis. m e r i t i s e t v i r t u t i b u s c l a r u s . 18. A p r i l i s 1770.—V u k o v a r i n i : P. Simeon 8. M a r t i i 1779, P o ž e g a e : P. Andreas LužanBabić, z e l o s a l u t i s a n i m a r u m p l e n u s . čević, Concionator, p i u s e t e h a r i t a t i v u s . 19. A p r i l i s 1764.—E s s e k in i: P. Andreas Stoj11. Ma r t ii 1865—\Vi e n n ae: P. Aloysius Ossčević, SS. Theol. Lect. Gener., p r a e c i p u a r u n vi r \vald, Secr. et Consult. Prov. Emer, Sacer. Jubil. Spir. t ut um p r a e r o g a t i v a clarus. V ir s p e e t a t a e p i e t a t i s e t C o n f e s s a r i u s 19. A p r i l i s 1798 — N a š i c i s : P. Antonius indefessus. 13. M a r t i i 1805.—C e r n e k i n i : P. Hyacinthus Zvekan, p i u s d e v o t u s , c h o r i q u e a ma n s . 20. A p r i l i s 1802 — R a d n a e : Fr. Mathias Mandikić, olim tempore belli Borussici Capellanus Regim. Brodevsis, Ех Defmitor, e x e m p l a r i s e t t a c i - Eisler, fabriferrarius, p i ujs e t, d e v e t u s. 21. A p r i l i s 1771 Bajae : P. Lucas Č i 1i ć, Lect. turnus. 15. M a r t i i 1809.—V u k o v a r in i: P. Caecilianus Iubilatus et Custos Provinciae Em., qui apoplexia tactus Ockl, SS. Theol. Lect. Emer. v ir d o c t r i n a , p r u - et novem annis loquela, aliisque viribug destitutus super d e n t i a , a l i i s q u e v i r t u t i b u s p r a e d i t u s , act. stratum suum jacens, magna eum patientia vitae suae terminum expectavit, olim Bulgariae Provinciae Visit, Guard. Ceneralis. 19. M a r t i i 1741.—Š a r e n g ra d in i : P. Lucasa 23. A p r i l i s 1797 — Cernekini: P. Blasius TaNiemci, l o n g a e v a e et e x e m p l a r i s v i t a e . dijanović, Ех Def. et Ех Prov., q u i t e m p o r e s e p21. M a r t i i 1818.—E s s e k in i: P. Adalbertus t e n n i s B e l l i B o r u s s i c i , q u o d a. 1756 i n c e p i t Vomačka, Professor Ешег. vir ex e m p la ris et pius. �Pabirci iz nekrologija franjev. samostana u Vukovaru, c a pt i v os G r o a t o s s pont e ad c a p t i v i t a t e m e s t s e c u t u s , u t i 11i s a s e r v i t i i s s p i r i t u a l i bus esset. 24. A p r i l i s 1773 — Z o m b o r i n i ; P. Emericus Zoraborlić, a Quinque Ecclesiis, SS. Theol. Lector tsexennalis, H u m i l i t a t e et p a t i e n t i a c e l e b r i s . R a r o e x e m p l o с о г а ш o m n i b u s P a t r i b u s sac e r d o t i b u s , g e n e r a l e m t o t i u s v i t a e Confessi onem publice ante m o r te m deposuit. cujus с о г р us p o s t no v e m a n n o s , d u m C r y p t a re f o r ш a r e t u r, r e c e n s i n v e n t u m a c i n c o r r u p t u m. 25. A p r i l i s 1825 — Vukovarini : P. Tobias Pustaić, Sac. Iubilarius, act. Provinciae Consultor, p 1urium annorum zelosus animarum curator, m a n s u e t u s oc i n e x c i p i e n d i s f i d e l i u m c o n f e s s i o n i b u s indefessus. 28. A p r i l i s 1726. — B e l g r a d i : P. Simeon Iob a Inogl, Missionarius in Valjevo, c u i u s e o r p u s post t r id u um f l e x i b i l e m i r a b i l i t e r repert um, v i r v a l d e s a n c t a e vitae-. 28. A p r i l i s 1706 — Šibenik in Dalmatia: P Paulus Mirčetić, a d m o d u m pi us. 30. A p r i l i s 1787. Vukovanni: P. Joanues Gla­ vaš, Provinciae Aggregatus et betlo septenni Boroissico primi Regimiuis Banalistici in Croatia Gapellanus Gastrensis, conservata integra Religionis veste ejuisque forma et tunica semper indutus ; qui ех pecuniis sui officii per oeconomiam retentis Residentiam Ćuntićensem aedificavit, ac postea pluribus annis Vukovarensis Parochiae zelosus Administrator fuit. Sacerdos pius ac indeffessus — Annorum 70.! 1. Maii. 1777 — Požegae: P. Petrus Komaričić, olim Pater Gastrensis, Legionis Palfianae annis 18, rel i gi osus probus. 4. Mai i 1738 — Bajae: P.Josephus SliOar, Prov. Aggregatus et Residentiae Zomboriensis Praesidens. V ir d e v o t u s et sedulus. 9. Maii 1733 — Essekini: P. Bonaventura a Gra­ diška, act. Theol. Lector, D o c t r i n a e t R e l i g i o s i t a t e conspicuus. 14. Maii 1869 — Wiennae: P. Josephus Matzek, SS. Theol. et Iuris Eccl, Licent euisdemque Lector lubilatus. Tertio Ех Min. Provincialis, Senior, Ех Def. Totius Seraphici Ordinis, Ev Commis, Visitator et actualis Terrae Sanctae Comisoarius Generalis, Sacerdos Iubilaris Decanus Provinciae. Z e l o p r o m o v e n d a e religionis e t d e x t e r i t a t e rer um gerendar u m c l a r u s . A u‘ c t. 76. Re 1. 48. 22' Ma i i 1784 — Bajae: P. Philippus Katić, Ех Definitor R e l i g i o s u s e х e m p 1a г i s. 137 25. Ma i i 1888 — Wiennae: P. Camillus Rubner, Gone. Em. iterato Ех Def. Prov. Ех. Provincialis, actualis Custos Provinciae, Guardianus Gonv. VVieuensis, Bibliothecx. Histor. Domus-Consiliarius Archi-Episcopi Archi-Dioec. Wienensis. Cruce aurea cum corona propriis meritis decoratus. Anno aet. 72. Rcl. 54 — P i u s ac d e v o t u s . 27. Ma i i 1496 V e n e r a b i l i s S e r v u s Dei B e l p a r t u s a T e m e š v a r , v i r S c i e n t i a e t pie t a t e s p e e t a b i l i s claruit anno 1490. Obiit Budae et sepultus est in Ecclesia S. Joannis Baptistae. 4. J u n i i 1828 Ad S. Hyppolytum in Austria : P. Augustus Glaser, Sac. Jubil. p r u d e n t i a a c modestia clarus. 13. Junii 1748 — Livno in Bosna: P. Bonaventura Aglinić, Christianis sub jugo O t t o m a n i c o g e me n t i bus , S a c r a m e n t a F r u c t u o s a a d m i n i ' s t r a n s 7. J u n i i 1800. Vukovarini: P. Michael Plauck, ao Egra, Pannificinae Viče — P r a c f e c t u s , l a b o r i osus, o m n i b u s c a r u s et p r o b u s. 13 J u n i i 1780 — Požegae: P. Marianus Bilinović a m a t o r ehori. 20. Junii P. Michael ab Ilok, qui saepius praefuit Gonventibus. floruit (1561?) tempore. quo Fratres Bigotti, vulgo Kmenses orti sunt, tempore Goncilii Gonstantiensis, ac plenus meritis Vilaci (Ilok) obdormivit in Domino. 23. J u n i i 1798 — Požegae: P. Gregorius Mikašić p a c i f i c u s Jet in a u d i e n d i s C o n f e s s i o n i b u s a s s i d u u s. 29. Junii 1781 — Ilokini: P. Joannes Berkić, Ех Def. Provinciae, ultimus Philosophiae Lector Belgradi — r e l i g i o s i t a t e clarus. 6. Julii 1781 — Aradini: P. Laurentius Rubin, Spiritualis, r e l i g i o s u s , h u m i l i s a c d e v o t u s . 7. J u l i i 1772. — B u d a e : P. Daniel Zeidler, O r g a n i s t a c e l e b r i s , S e m i n a r ii Ma g i s t e r , vi r h u mi l i s , S i m p l e x e t r e e t u s cor de. 9. J u l i i 1739 — B a j a e : P. Petrus a Baja, Vic, Gonv., v ir m a g n a e p i e t a t i s . 10. J u l i i 1758. — Budae: P. Job Zetl, Gone. et Goop. Parochiae Tabaniensis, v ir e x i m i a e p i e t a t i s 18. J u l i i 1748. — Baj ae: P. Lucas Karagić, Ex-Minister Provincialis, P r u d e n t i a , G u b e r n a n đ i q u e d e x t e r i t a t e cons pi cuus. 24. J u l i i 1769. — Budae: P. Laurentius Živković, Aggregatus Provinciae, q u i z e l o s u s ani r a a r i u m curator p l u r i b u s a n n i s e х t i tit, i ngent e s q u e . Deo f r u e t u s p r o t u lit. 24. J u l i i 1772. — Budae: P. Franciscus Velikanović, act. Gone. m a n s u e t u d i n e , a n i m i q u e mod e s t i a pollens. �138 Br. 8. i 9. — »SERAFINSKI PERIVOJ« — 1912. 24. Julii 1788. — Šarengradini: P. Marcus Gabrilovac, Aggr. Sac. Jubilaris, annuorum 85 — p i u s a c R e 1i g i o s u s. 27. J u l i i 1710 — Velicae: P. Marianus Trvan, Daemones expellendi g ratiaaD eo donatus 28. J u l i i 1809. -r- Aradini: P. Samuel Blas, v ir magnae pietatis. 3. A u g u s t i 1764. — Essekini: P. Mathaeus Gassler — SS. Theologiae Lector Generalis Actualis, s c i e ntia e t o b e d i e n t i a , m a n s u e t u d i n e aniinique ca n d o r e praecla rus. 5. A u g 1861. Budae: P. Gabriel Gjurma, Conc. Emer. S a p t i m o ех M i n i s t e r P r o v i n c i a l i s et Ех Def. Provinciae, alias de Conv. Devensi. Annorum 71. Rel. 52. 7. A u g. 1785. — Madridi in Hispania, Regius Hispaniarum Infans, Serenissimus Dominus Aloysius, Caroli III. Regis Gatholici Frater et Comes de Chinchon (Činčon) totius nostri Ordinis Patronus UrJvei alis et Protector. 8. A u g u s t i 1761 Bajae: P. PtArus a Baja, Lact. Jubilatus, Ех Gustos, Ех Cus’os Provincialis et Decanus, ac olim Commissarius Vis t. Generalis huius Provinciae, d o c t r i n a , h u m H i t n t e c o n s p V'c u u s. 12. Aug. 1772. -i- iRadnaet P. Thaddae’’s Pekić aetate p r . o v e c t u e e t cu 11or B. M. V. i mi us. 16. Aug. 1774. — Temešvarini; . \enceslaus Raichard, Conc. e g r e g i u s , p i u s d e v o t u s q u e . 17. Aug. 1758. — Brodii: P, Л !,rus Seratlić, aetate provectus — Missionarius et Catecheta — z e 1o s alutis a n i m a r u m plenus. 17. Aug. 1761. — Budae: P. T h o m a s Maj s t o r o v i ć , p a u p e r t a t i s et o r a t i o n i s u m a n t i s s i m u s. 18. Aug. 1806. — Petrovaradini: P. .Joannes Fetlmar. Lect. T h e o l o g u s , z e l o s u s Adm. Par . in W a 11 e S. Rochi v i r S u m m e r e l i g i o s u s , i b i d e m u m u 1 a t u s, de Residentia Zemunensi 19. Aug. 1801. — Mohačini — Fr. Bonus Heldmann — L. P. n om i ne e t o m i n e b o n u s . 20. Aug. 1720. Budae: P. Hieronymus Petrović, qui c o n t a g i o s i s , , m a g no c h a r i t a t i s zelo i n s e r v i e n s , p e s t e m ipsemet c o n t r a х i t rel i c t o h a u d vulgari p i e t a t i s exemplo. 21. A u g u s t i 1803. Vukovarini: P. 1o a n n e s Ve l i k a n o v i ć , ' Lect. Jubil. Ех Def. et Provinciae Senior; olim sfccundum Comissarius Visitator Gen. Prov. S. Ladislai Regis. V ir a p r u d e n t i a , h u m H i t a t e e t p a t i e n t i a l a u d a b i l i s , octogenario maior, hic plura salubria eddidit, linqua Groatica opuscula. 23. Aug. 1804. Mohačini: P. Simeon Hataš, Ex-Def* Provinciae, Sac. Jub., pi us, qui u Sua juventute Pro­ vinciae calamo serviVit. 26. Aug. 1726. Foldvarini: P. Jonnes Spath Sac. Jubil. Consultor Emer. et Ex-Minister Provincialis, Senior, vir religiosus, pacificus et admodum probus. 29. Aug. 1816. — Bajae: P. Coelestinns Schneider, SS. Theologiae Lect. Emer. iterato Ex-Minister Prov., p r u d e n t i a et s c i e n t i a c l a r u s , ac R e g u l a r i s Disciplinae Zelator. 29. Aug. 1840. W i e n n a e : P. Melhlades Greiner, Ех-Minister Provincialis honor. Sac. Jubil. annorum ac tatis 94 r e l i g i o s a e i n s t i t u t i o n i s e x e m p l a r i s o b s e r v a t o r et G o n f e s s a r i u s i n d e f e s s u s . 31. Aug. 1771. — Radnac: P. Blasius Abramović eiusdem Ecclesiae aedificii Solers promotor — B. V. M. Gu 11o r e х i m i u s. 31. Aug. 1804. — Djakovae: P. Melhior Stivić, act. Grardianus, o l i m i n c u r a a n i m a r u n p 1u rifa u s’a n n i s d i l i g e n s o p e r a r i u s . S c p t e m b r i s 1732. — Travniki: P. Petrus a La^va. E\-Min. Prov. et quondam Commissarius Visitator Gfenćralis huius Provmciae, q u i m o r b o e p i d e m i a e correpti s u \ c u r r e n d o , e a m e t i p s e cont r a х i t l uem, ac p i i s s i m e o b i i t , s u p r a c u i u s s e p u l c h r u m f a c e s a r d e n t e s v i s a e fuere. 16. S e p t e m b r i s 1799. — Liburnii in Tuscia* P. Hyacinthus Реуег, Prov. Aggr. Regio Hetruseae Legionis Capellanus. R e l i g i o s u s е х е т ^ а г ^ et Suae P r o v i n c i a e gratus. 23. S e p t e m b r i s 1787. — Velicae: P. Bonaventuru. Ilončić, Prov. Aggreg. Sac. Jub. m a n s u e t u s et pi us. A n. 83. 2. O c t o b r i s 1785. Velicae: P. Thomas Jočelić, R e l i g i o s us e x e m p l a r i s a c a s t h m a t e 14 a n n i s p a t i e n t e r t o l e r a t o , obi i t . 8. O c t o b r i s 1875. — \Viennae: P. Mansuetus Hontkeu, SS. Theol. ac. Juriš Eccles. Licentialus eiusdemque= Lector Jubil., Ex-Def., Ex-Custos, Ex-Provincialis Immediatus et Gonfessarius indefessus Monialim Elisabethinarum. Ob m a n s u e t u d i n e m S u a m omn i b u s c a r u s . An. aetatis 64.— Rel. 45. 14. O c t o b r i s 1785. Tolna: P. Jacobus Spatzierer, Sac. Jubil., bis Ex-Def., bis Ex-Custqs, Secr. Prov. Emer. et Ex-Min. Prov., necnon olim Commissarius Visitator Subdelegatus in Bosnia; qui etiam Capitulo Generali 1768. Valentiae in Hispania celebrato interfuit, ac Conv. Tolnensem aedificari fecil. \’ir magni Consilii ac Prudentiae. 15. O c t o b r i s 1757. — Velicae: P. Joannes a Stražeman, SS. Theol.. Lector Sexennalis, Ex-Def. et ЕхMinister,, ac Decanus Provinciae, olimque tam huius (juarn S. Ladislai Provinciae Commissarius Viših Gene­ ralis, Sac. Jubil. Octogenarius, V ir e х j m i a e p i e t a t i s , magnae pr uden ti ae, at que sa ni consilii. �Listak. 18. O c t o b r i s 1765. Vukovarini: P. Josephus Blagoje, Lect. Theologus, Ex-Def., Ex-Custos et actualis Minister Provincialis, Vir prudentia, regendique dexteritate clarus. 20. O c t o b r i s 1839. Petrovaradini: P. Gregorius Agić, Vic. Gonv. qui N e o p l a n t a e ( Novi S a d ) in Nosocomio E p id e m icis inserviens, eodem m or b o , c o r r e p t u s , obiit. 20. O c t o b r i s 1778. Velicae: fr. Lukas Pachner, L. P. d e v o t u s e t p a t i e n s . 23. O c t o b r i s 1700. — K r a k o v . i i i n Po l o n i a : P. Mathias Medaković — M i s s i o n a r i u s Apostolicus. 26. O c t o b r i s 1793. O s j e k i n i : P. Joannes Novoselić, s o l i t u d i n i s a m a n s . 28. O c t o b r i s 1808. — Požegae: P. Chilianus Ried, Sac. .fubil., v i r p a t i e n s e t i n e x c i p i e n d i s Gonfessionibus indefessus. _ . Ai . T1. f 29. O c t o b r i s 1714. N a š c i s : P. Antomus Ihc, Ех Def., q u i u s q u e v i t a e s u a e t e r m i n u m cion. m u n e r e z e l o s e et c u m f r u c t u o b i b a t . 29. O c t o b r i s 1768.— B a č i n i : P. Lucas Matošević, Lect. Jubil. Def. Prov. Emer. — V ir d o c t r i na, r,e 1i g i o s i t a t e a t q v e p a u p e r t a t e s p e c tabilis. t , • 10. N o v e m b r i s 1729 — Cernik-ini:*P. Andreas a Kutjevo — Def Emer. et Ех Min. Prov. v i La e p r ob i t a t e e t r e l i g i o s i t a t e i n s i g n i s , Velicae tumulatug. « 11. N o v e m b r i s 1738. — llokini: P. Petrus Pastirović, Ех Min. et DeCanus Provinciae m a n s u e t u din e et p i e t a t e clarus. 13. N o v e m b r i s 1885.. C e r n e k i ni: P. Ernestus Bliušić — A. A. L. L. et Philosophiae Doctor, STheol. Licent. euisdem Lect. Em. Sacerd. Jubil. Discr Spir. C r u c e a u r e a p r o p i i s m e r i t i s d e c o r a t u s. 14. N b v e m b r i s 1813. — Š a r e n g r a d i n i : P Cosmas Filić — Consult. Emer. R e l i g i o s u s e x e m p 1a r i s. 15. N o v e m b r i s , 1826. Vukovarini: P. Ađamus Kulungjić.— Soc. Jubil. Aggreg, Provinciae, p l u r i u m annorum.želosus an im aru m curalor. 139 20. N o v e m b r i s 1770. — Radnae: P. Marcellinus Planek. Mag. C h o r i s e d u l u s . 21. N o v e m b r i s 1733.— Budae: P. Laurentius Bračuljević, Lect. Jubilatus .et actualis Provinciae Def., olim Prov. Bulgariae Commisarius Visit. Generalis; d o c t r i n a e t p i e t a t e i l l u s t r i s . Hic in lucem dedit Libellum Croaticum: » F u n i c u l u s S e r a p hi ­ c u s etc«. 25. N o v e m b r i s 1781. llok-ini: P. Stephanus Vučinović a Valpovo, q u i t e m p o r e p e s t i s е х р о s i t u s , i n f e c t i s c h a r i t a t i v e ac p a t i e n t e r s e r vi vi t . 30. N o v e m b r i s 1766 — Požegae: P. Шегопуmus Lipovčić, Lect. Jubilatus, Def. iterato Emer. et ac­ tualis Vicarius Prov. V ir d o c t r i n a e t r e l i g i o s i ­ t a te insignis. Hicin lucem d e d i t op u se u l i m C r o a t i c u m d e S. T r i n i t a t e c u m S e r m o nibus'catheticis. 3. D e c e m b r i s 1754. R a d n a e : P. Maximilianus Baumgartner, Gone. act., v i r v i t a e е х е ш p 1 a r i s. 6. D e c e m b r i s 1853.— Petrovaradini: P. Gabriel Krantzl, Costr. Emer. et actualis R. C. Capell. Garnison. P r o v i n c i a e f i d e l i s e t g r a n t u s cruce a u re a pro piis m e ri tis decoratus. 20. D e c e m b r i s 1730. — Visovac-ii: P. Paulus Silov, Lect. Mystices et Regulae Exporitor — D o c ­ t r i n a et p i e t a t e clarus. 22. D e c e m b r i s 1805. Našicis — P. Franciscus Rogožić, Soc. Jub. Ann. 86. P i u s , d e v o t u s a c vere pauper. 26. S e p t e m b r i s 1776. — Budae: P. Hilarius Svanulo, v e r b i d i v i n i p r e c o d i s s e r t i s s i m u s . 23. D e c e m b r i s 1812. — Šarengradini: P. La­ urentius Kozarević — Lect. Theologus, Ех Def., Sec. Jubil., annorum 84, v i r p a u p e r t a t i s e t p i e tatis amantissimus. 31. D e c e m b r i s 1827. — Šarengradini: P. Pa­ ulus Kulnogjić — praepius Catedralis Ecclesiae Djakovensis Ganonicus, Abbas infulalus et Archidiaconus Cathedralis, Vir in Alma Dioecesi Diakovensi Quondmaclarus et ad finem vitae sponte sua pauper Religiosus effeelus. Ann. act. 65 — Rel. 3- L I 5ТЛ K. Sa T. sastanka troćoredskih vos?ja. Poštovani ,oče urednice] Smatrajući za dužnost, da Vas izvjestim u kratkim potezima ob ovom sastanku, ne mogu pre­ šutjeti iskrenog veselja, koje je tom zgodom napunjalo, da obuzimalo moju i dušu i ferce. Hronika franjevačkih redova u hrv. zemljama ima da zabilježi ove dane zlatnim slovima, jer se onih dana sljubila i sjedinila sva serafska srca Franjinih sinova. Nije moguće vjero­ vali vlastitim očima, kako ljudi, koji se većom stranom nijesu ni susreli do tada u životu, kako velim, ti ljudi skladno megju sobom zbore i slažu se u radu za Boga i narod. Osobita nota ovoga zborovanja, kojemu je �140 Br. 8. i 9. SERAFINSKI PERIVOJ« — 1912 predsjedao bosanski provincijal mgp. o. fra. Eovro Mihačević, jest iskrenost pri izvješćivanju o dosadanjem stanju III. reda i ujedno ozbiljna volja, da se napredak poradi oko procvata ove pobožne ustanove. Zborovanje je trajalo tri dana. Prvi dan 4 .9 . Pokraj izbora predsjedništva i nakon što se svestrano obrazložilo stanje III. reda u našim krajevima, za kojega, nije se do sele radilo, kako je moglo i moralo biti; referirala su trojica vlč. refere­ n a ta : o. Viliko Šalić: M o d e r n a k u l t u r a i n j e z i n u p l i v . — 0. Gj. Uskoković: R e f o r m n a m o ć III. r e d a . — 0. Josip: K a k o v a l j a III. r e d p r a v o shvaćati? 0. fra. V i l k o je u svom referatu upozorio na mnoge zle strane t. zv. mezzokulture-pseudokulture: indiferentizam i liberalizam u vjerskom pogledu, a ma­ njak ćuđoregja s druge strane; pa je suprotstavio tome III. red kao izvrsni lijek ovim zlima. ^ 0. fra. G j i l d a n je prikazao motive, o kojih je osnovan III. red, pa njegove uspjehe u prošlosti; dok je o. J o s i p po enciklici Le na XIII. o III. redu upozorio na pravo shvaćanje ,ve vjersko-društvene _ ustanove, pokazavši, kako je PI. red pravi red, jalna, organizacija dovođič praktičnom kršćanstv Drugi dan 5. 9. 0. Josip Tinodi m je referat: S a v r e m e n o s t III. r e d a , u kome je dom dokaza ob­ razložio vrijednost III. reda nad ostal n kat. prosvjet­ nim društvenim i pobožnim bratovšćinama, katolička društva kao takova dobra su, ali lako postanu bez svoje svrhe, kada ego i duh svijeta ponovno izbije na površinu, ako ne ima u njemu duha serafinskoga, koji se uzgaja pokorom i djelima, propisanim po trećoredskom pravilu. 0. Josip, konventualac zato, posve logično, upo­ zorio na p r v o t n u d u ž n o s l F r a n j e v a c a , d a p o ­ r a d e z a p r o c v a t III. r e d a , izdavši najprije Pri­ ručnik, koga treba da dobije svaki svećenik i klerik, te će im ovaj biti »perpetuum vademecum«. 0 fra. M a r i j a n .1 a k o v I j e vi ć je zatim velikom rječitošču iznio nekejosnove za čvrstu organizaciju III. reda, iznijevši toliko zdravih načela, koja odgovaraju duhu III. reda, a kada se provede organizacija onda bi III. red bio čvrsta falanga i velika vojska Isusova. Zatim su tri slijedeća referenta: o. Vjenceslav Bilušić, o. Špiro i o. Ciro, kapucin govorili, prvi k a k o treba uskrisiti d j e l o t v o r n o s t III. r e d a , drugi iznoseć p r i j e d l o g e za p o b u g j i v a n j e L r e ć o r e d s k e s v i j e s t i i treći govoreći o temi k anoničko utem eljenje trećoredskih općina i d u h o v n e p o v l a s t i c e III. r e d a . Sva tri su refe­ renta praktičnimi razlaganjem odgovorila svojoj zadaći, pozabavši zbornike u potanjim, detaljnim potezima s poukom o Ш. redu. Treći dan 6. 9. 0. S e r a f i n B o l i ć , trećoredac na temelju gore spomenutih razprava iznio je u svom referatu, Duhovna mladež i III. red, par praktičnih misli, kako se klerici u sjemeništima upute u III. red, dočim je o. A n t e C i k o j e v i ć divnom upravo riječju, odlikujućom se lakoćom mišljenja i praktičnom vrijed­ nošću u svome referatu » U z g o j n o v o g a t r e ć o r e d s k o g p o d m l a t k a « zanio i uvjerio zbor, kako treba novi naraštaj, na kojem ostaje svijet, odgojiti za III. red. Duh sv. Franje valja unijeti u srca, nježna srca mladeži, učestvovati u njihovim društvima, uopće prijateljevati s njome, gdjegod je to zgodno i korisno, jer mladež onda zanese se za franjevački duh, duh ljubavi i trezvenosti, pa ostane vazda vjerna serafskoj misli. G o s p. I. J a k u p e k , pobožni i uzorni svećenik, u svom referatu Treći red kod s v j e t o v n o g k l e r a « prikazo je, kako svjetovno svećenstvo, bez ikakve isprike, nužno mora da vodi i njeguje III. fran­ jevački red, jer od ovoga kao ni od čega drugoga ima duhovno pastirstvo osobitu korist, što je on osvjetlo s nekoliko principa. ’ Fra. A u g u s t i n C i č i ć u svom referatu » P u č k e misije z g o d n o s r e d s t v o z a p r o c v a t III. r e d a pokazo je potrebu pučkih misija u naše doba, a ujedno je logično doveo, ako se hoće, da pučke misije donesu trajna ploda, to je nužno, da misionari prepo­ ručuju puku III. red, u kome će ovaj imati vazda pri­ godu, da prakticira ona dobra, što su ga uzbudile u njegovoj duši pučke misije. Treći red je »vječno misijonarstvo« 0. P a v e 1 i n u referatu: D r u š t v e n o g l a s i l o Ш. r e d a , osvrćo se je na G l a s n i k sv. F r a n j e , iznoseći praktične misli o njegovu uregjivanju, pa kako treba da ga trećoreci drže i šire kao svoje glavno glasilo. Prvi ovaj sastanak trećoredskih vogja kako je sjajno u svakom pogledu uspio, tako će, uzdamo se, donijeti za budućnost 1 procvat III. reda, kao i za bo­ ljitak vjere i naroda, osobite koristi. Duh serafinski, duh ljubavi i rada obuhvatit će sve trećoredce, a po njima i sve bonae voluntatis, pa će svanuti bolji dani našega vjerskog kulturnog i ekono?nskog stanja. Isto je do godine, uz II. hrv. opći sastanak, odregjen i I. sa­ stanak svih trećoredaca, koji će na И. kat. sastanku učestvovati kao posebna sekcija, spremna, da primi i izvrši sve dobre strane i uspjehe budućeg sastanka. Resultat ovogodišnjeg sastanka vogja, sastanka, od kojega se, kako islakoh imamo nadati obilnom plodu: �Listak. taj resullat .odsjeva se u njegovim resolucijama, koje ovdje konačno donosimo: R e z o l u c i j a : 1. Kongres zaključuje, da se upra­ vitelji III. reda u svojim govorima za trećoredce i ši­ renjem dobrih knjiga i časopisa imadu odlučno opirati protukršćanskim nazorima, koji se u mnogim našim krajevima šire. 2. Kongres zaključuje, da se prigovori proti III. reda u što većem broju saberu, u lijepoj popular­ noj formi pobiju i u »Glasniku sv. Franje« objelodane. 3. Sinovi sv. Franje imadu Ш. red, koji kao red ima prednost nad svim ostalim nabožnim društvima, njego­ vati i svim silama širiti, ne zanemarujući ipak spome­ nuta društva za one, kojima su prema dobi i prilikama shodna. 4. Kongres usvaja mnijenje, da se čim prije izda priručnik zajednički svim vogjama III. Reda. Iz djela: »Praktisches Handbuch«... 0. Kassian Thaller ord. Gap. neka se otisnu skice konferencije u posebnom djelcu. 5. Kongres nalazi potrebitim, da se organizira III. red u cijeloj domovini tako, da se bližnje općine z'druže u okružni savez, a okružni savez u provinci­ jalni, ko.i će sačinjavati jedan zemaljski savez, G. Kon­ gres zaključuje, da se za jedinstveno upravljanje III. reda izradi zajednički »Statut« i da se u tu svrhu iza­ bere posebni odbor od članova od pojedinih pokrajina sviju organa Reda sv. Franje, a taj izbor moli, da bi učinili mnogopoštovani oci redodržavnici. 7. Kongres proglašuje službenim glasilom III. reda u svim hrvat­ skim/ zemljama »Glasnik sv. Franje«, koji bi se bavio i socijalnim pitanjem prema svaćanju puka. 8. Kongres traži, da se posveti osobita briga katoličkoj mladosti, udruživajući ju u razna katolička društva, koja bi pre­ ma prilikama njihova zvanja i mjesta imala postati sjemeništem franjevačkog III. reda. Takogjer neka se prema okolnostima u svakoj općini osnuje sekcija za mladost. 9. Kongres moli mjerodavne faktore, da što prije uvedu po našim župama toli nužne pučke misije a istodobno žele, da se na ovim misijama i prigodom korizmenih propovjedi drži barem jedna propovijed o III. redu. 10. Kongres izrazuje želju starješinstvu redodržava, neka bi se u svim redovničkim seminarima uvelo obli­ gatno predavanje o III. redu i vogjenju njegovu. Fra Л. Cičić. Ju b ilarac fra Angr.jeo Gnrie. Dne 25. kolo­ voza ove god. Franjevci su na Gorici kod Lijevna — s narodom svjim — dostojno proslavili rijetku sveča­ nost — z l a t n i j u b i l e j m i s n i š t v a o. fra Angjela Ćurića. Pedeset godina misništva, znači kod našeg jubilarca pedeset godina herojske borbe i neumornoga rada za slavu Božju i dobro naroda svoga. Stvar je istinita, da prigoda i okolnosti života čine čovjeka velikim ; ali 141 snaći se u nezgodnim i burnim prilikama jednako kao i u mirnim i ugodnim, to je baš ono svojstvo, što se izvanrednim zove, jer su rijetki smrtnici, koji se s njime dičiti mogu. 1 fra Angjeo je proživio mnogi gorki dan, a tad je trpio s narodom svojim. Proživio je i ugodnih časova, kad narodu njegovu odlanulo, a ti su časovi njemu bili još ugodniji, jer mu je srce s ponosom osje­ ćalo, da je i on doprinio mnogi kamečak narodnoj sreći U poštenoj i vrijednoj kući težaka Ilije Ćurića i kršćanske mu Matije rogj. Ljubičić, u selu Koritima, župe grabovačke, nagje se g. 1839., licem na Nikolj-dan, t. j. 6. prosinca, sin, kome i dadoše ime Nikola. Dječak je odmah u prvim godinama svaćanja pokazao neobičnu bistrinu unia, pa se je zato i dopao tadanjem župniku, fra Mati Goricu, koji ga primi k sebi s namjerom, da ga pošalje u Široki-Brijeg u samostan, da se pripravlja na daljnje nauke i stupi u franjevački red. Megjutim se okolnosti promjeniše i mali Nikola ne ode u hercego­ vačku redodržavu, nego ga otac odvede u nedavno sagragjcni samostan na Goricu kod Lijevna ocu fra Lovri Karauli, koji je već tada bio dobro poznat, zbog svojeg zauzimanja za narod. Dječak stupi u elementarnu školu, u kojoj su Franjevci tada poučavali (tada je učiteljevao fra Franjo Ćurić iz Bihaća), dočim je stanovao kod če­ stitog gragjanina Marka Kaića u Lijevnu sve, dok ga spomenuti o. Karaula ne odvede u Fojnicu na niže na­ uke, gdje se dne ‘28. travnja 1856. obuče i uze ime fra Angjeo Nakon., svršenoga novicijata i svečanih zavjeta, koji su se — kako je poznato — po tadanjem propisu, polagali odmah iza svršene godine kušnje, posla ga starješinstvo g. 1857. u Gjakovo na više nauke filozofiju. Svakom je izobraženijem Hrvatu poznato, da je Gjakovo u to vrijeme postalo stjecištem prvaka, koli na polju političkom, toli i literalnom. Bachov je apsoluti­ zam usmrtio Zagreb; ali je za to naš neumrli Mecena, Strossmayer, prenio žarište kulture i narodnosti u svoju metropolu, te je Gjakovo bio jedini grad u Hrvatskoj, gdje je svaki Hrvat - - hvala okretnosti tog velikog bi­ skupa i njegovom velikom uplivu na dvoru — slobodno disao i mogao oduška dati svojim rodoljubnim osjećajima. Uz moćnog su se pokrovitelja svoga svi hrvatski na­ rodni prvaci i književnici ne samo sretnima zbog nje­ gove blizine, nego i sigurnima cijenili. Mladi je dakle fra Angjeo imao sreću, da u toj, za tada hrv. Ateni — u neposrednoj blizini najvećeg hrv. domoljuba i rodoljuba, počne prve svoje više nauke i nastavi ih kroz punih 5 godina, t. j., sve, dok nije po istom velikom biskupu Strossmayeru bio zaregjen za svećenika, na svršetku treće god. bogoslovije, dne 18. srpnja 1862. .Ja toj okolnosti najviše prepisujem njegovo odu­ ševljenje i zanos za slavu Božju, za dobro svoje do- �142 Br. 8. i 9. — »SERAFINSKI PERIVOJ« — 1912. movine i blagostanje svojeg naroda, koje je oduševljenje kroz cijeli svoj kašnji život sačuvao, te mu je i sada nakon po stoljeća, još uvijek svjež i mlad, kao pred 50 godina. U blizini prvih naših uzor-rodoljuba,' je Ii mogao mlad, darovit i poletan mladić ostati ne zazgrijan? Odatle ona žarka i nepritajena ljubav našeg sve­ čara k njegovu rodu, koja ga još uvijek u tolikoj mjeri resi, da i nama mlagjoj generaciji može služiti na uzor; odatle ona besprimjerna eneržija u obrani narodnih prava, koja ga je učinila onako popularnim kod našeg puka, onako štovanim kod naše inteligencije, pa i onako uvaženim kod same vlade. Ali vratimo se k njegovom životopisu. Fra Angjeo dakle osta u Gjakovu na filozofskim i teološkim naukama od g. 1857.—1862., kad bi zaregjen i reče prvu sv. misu, kao pater studens, u svojoj rodnoj župi Grabovici. na malu Gospojinu, dne 8. rujna reč. godine Još iste godine pošalje ga tadanji redodržav 1 mnogopošt. o. Anto Vladić u Goricu, gdje u samostanu Kostajnici svrši četvrti bogosiovni tečaj s vrlo dobrim uspjehom. Tu mu se pruži Hjepa prigoda, da se uputi u talijanski i njemački jezik, kojih mu je jezika pozna­ vanje u kašnjem životu vrlo mnogo koristilo. Šteta samo, da mu oskudica jlušobrižmštva u Bosni nije donjepustila, da se u tom još i bolje usavrši, što je gova vruća želja bila. Po nalogu naime redovnog starješini a bi .povraćen ju Bosnu i namješten za kapelana ' u Ljubunčiću, baš onome o. fra Lovri Karauli, ксјл ga je i u Fojnicu poslao. Ali već nakori godine dana bi premješten u Ivanjsku, tad vrlo prostranu župu, tekogjer za kapelana i to svome učitelju iz Lijevna, o. fra Franji Guriću Bišći, kod kojega ostade tri godine, a kad bi g: 1866, ta župa proglašena realnom residencijom, imenova g; starješinstvo vikarom residencije. Kako su tada bile mizerne prilike glede crkava i bogomoljnica u tim krajevima (a tako je bilo više manje i po cijeloj Bosni), neka bude za dokaz, jedan primjer, kojeg sam baš od fra Angjela čuo, i koji lije­ po osvjetljuje njegovu brigu za dobro povjerenog mu puka. Baš na Božić g. 1864. — veli govorio sam puč­ ku misu na groblju ,,Crkvine‘‘ zvanom, jer žalosne okol­ nosti nijesu dopuštale, da se napravi štogod pristojne bogomolje, a kamoli dolične crkve, pa se je služba Božja morala obavljati pod vedrim nebom u svako doba godine. Premda ni sam nijesam ćutio za svoje prste od ljute zime, u duši me je zabolilo, kad sam vidio, kako se puk trese od studeni i kako se tiskaju okolo vatre, koja je bila naložena pod jednim velikim hrastom, s kojeg su klipovi leda otopljeni od vatre, padali na gologlavu djecu i ljude. To me se- tako doj­ milo, da sam se odmah zarekao pred narodom, da ili ja živ biti neću, ili će, dogodine u ovo doba biti zgo­ tovljena bar kakova zgrada za službu Božju. Hvala dobrom i požrtvovanom krajiškom narodu, održao sam to svoje obećanje, makar i uz velike napore i neprilike te se je podiglo nešto crkvice, koja još i sad na tom groblju stoji. Nakon nešto više od 3 godine bi fra Angjeo iz Krajine premješten svršetkom godine 1867. u Lijevno, za učitelja mladeži, koja se pripravlja za redovnički stalež, gdje osta do godine 1871., kad bi imenovan učiteljem bogoslovije u Gučjoj-gori, gdje su bila smještena Stu­ dija bogoslovna i filozofijska. Tu osta samo godinu dana, te o kapitulu 1872. ode u Fojnicu za učitelja novaka. Drugovanje s učenim fra Bonom Perišićem i s fra Nikolom Krilićem tako mu je osladilo dime u Fojnici, da ih još i sada broji megju najsretnije dane živo Godme 1873. imenova ga starješinstvo gvardijanom na Goiv ; kod Lijevna u kojem svojstvu osta sve do godine 1878. S gvardijanstvom počima fra Angjeo dru gu karijeru .svog života. I dosad je kao dušobrižnik i učitelj, radio za narod; ali в gvardijanstvom stupa u prvi bojni red, pače igra — za ta burna vremena vrlo Pogibeljnu ulogu vogje i naiodnog obranitelja, koja ga, je uloga uogla lako i glave stati. Što su za Albaniju godine' 1910.—1912., to su za »Bosnu bile godine 1875.—1878., t. j. godine buna i ustanaka, a godine 1873. i 1874. su bile pripreme za njih. Narod se već toliko osvjestio, da je bar htjeo drugima pokazati da je živ i šta trpi. Zđvojan se latio oružja, kao da zadnjim bolnftn krikom zove druge na­ rode u pomoć. Svuda je vrilo i kipjelo, a glava jjeftina bila. Fra Angjelu je položaj oteščala jedna teška neilika. Došao je za gvardijana u samostan, koji je više zaslužio ime ruščvine, nego li samostana, a u samo­ stanskoj kasi ni groša! Uz to je i. crkva bila iznutra nedogragjena, a od kakovih ekonomskih zgrada ni go­ vora. Opstanak je redovnika još oteščavalo, i Skanda­ lozno trvenje gragjana izmegju sebe, kome je dalo po­ voda umaknuće jedne djevojke iz odličnije jedne obitelji. Novom gvardijanu najprva "briga je bila, da se samostan reparira, da se ima kamo glava sklonuti. Već prvog mjeseca svog gvardijanstva, saziva braću na zdogovor, na kojem bi odlučeno, da se sje­ verozapadna strana samostana digne na još jedan boj (kat.) i pokrije lepiricom.. Nego, raja je za svaku novu lepiricu koju bi na kući izmjenjivala, tre­ bala nekakovih dozvola od kajmakana (predstojnik), dotično vlade. I Franjevci dadoše molbu, a odgovora nema, te nema I Odlučni gvardijan nije htjeo dalje ni čekali. Ragja se započne, kad ne potraje ni dva dana kajmakan Rauf-beg poruči, da se obustavi ragja; ali �Uistak. ona ne bi ipak obustavljena. Dogje i druga poruka, a onda se fra Angjeo spremi kajmakanu, i podnese mu 15 pismenih obranbenih točaka. Gvardijan bi po svoj pri­ lici zlo prošao taj put, da mu ne priskoči u pomoć austrijski vicekonzul dr. Julie Dembiucki. Kajmakan obeća doći na lice mjesta, da vidi cijelu stvar, što i učini, kad je već zid bio gotov, te se i pokrivati počelo Kajmakan opet pravio neprilike, a vice-konsul, pozna­ vajući podmitljivost turskih činovnika, reče fra Angjelu njemački: „Geben Sie ihm drei Dukaten“. Fra Angjeo osvjedočen o svom pravu, odgovori energično: »Ich gebe ihm nicht einmal drei Kreuzer zu diesem Zwecke!“ Tako se ragja mogla samo uz velike neprilike i po­ teškoće lagano nastavljati, najprije na samostanu a onda i na crkvi, što je trajalo godinu i pol н k Godina 1875. je mnogo uplivisala na sudbinu naše uže domovine, a u fra Angjelovu je životu svakako jedna od najvažnijih. U mjesecu se travnju te godine zaputi Njeg. “Vel. kralj Franjo Josip I. po Dalmaciji Tri hrabra bosanska junaka, od kojih je jedan bio i naš jubilarne,'obučena u skromno o.dijelo asiškog Prosjaka, hrle pred tada još tugjeg vladara, da mu predoče ne­ volje i jad svojega naroda, da ga potaknu na milost prama raji i da prose moćnu zaštitu njegovu. Kako su* om znali predočiti bijedu bos. kršćanluka, dokazuju to riječi Njeg. Vel., koji je, kad je saslušao Franjevce, tronut uzdahnuo: ,.Infelice la gente, infelice governo!“ Kako je taj odvažni korak te trojice junaka bio po njih opasan, pokazuju pošljedice. Karaula ga plati glavom, jer bi od muhamedanaca još iste godine za­ davljen; fra Marijanović ga plati doživotnom sakatašćinom od turskog taneta, koje je bilo srcu namjenjeno, ali je zgodilo u koljeno, te se noga najzad morala am putirati. A da i o. Ćurića nije zapala slična sudbina, treba prepisati Božjoj providnosti i njegovoj osobitoj opreznosti. Jednako su burne, i godine 1876. i 1877. Cijelo je ljevanjsko polje tih godina sličilo mravinjaku. Ustaše redom palili ,sela ispod Kamešnice; ko je bio za pušku, morao se ili, njima pridružili, ili* ako Iioćc živ - ostati, bježat u Dalmaciju. Bašibozuci harali gore od ustaša, a bezi i ,,turci“ kipe na raju, što se buni, te se usugjuje pokazati, da je živa. Sastaje se konferencija u Cari­ gradu, ali bez, uspjeha, jer olomanska vlada ne prima prijedloga velevlasti, proglasuje tobožnji ustav, ali ta­ kogjer bez uspjeha, jer s njim nije bio niko zadovoljan. Da su ljevanski muhamedanci gledali na fratre i njihova gvardijana prijekim okom, razumi se po sebi. Oni su megjutim malo marili zato. Prezirući vlastiti život, revno su vršili duhovnu pastvu ne samo u Lijevnu. nego sve do Grahova. Molbe šu Franjevaca upravo frcale na austr. cara, na caricu, na druge evropske 143 dvorove, da se jedamput učini kraj ustanku, te da Austrija zaposjedne Bosnu. Te su molbe potpisivali uz gvardijana svi župnici, i mnogi trgovci, ne samo katoli­ ci, nego i pravoslavni, od kojih napominjem sadašnjeg narodnog zastupnika Kostu Kujundžića i njegova rogjaka Spiru, te tadanjeg protu Jovanovića, Pred samu okupaciju, g. 1878., u svibnju, ode fra Angjeo, nakon petgodišnjeg gvardijanstva za župnika u Vidoše, gdje je takogjer radio prama svojim silama: u Podhumu napravi crkvu od lijepo klesanog kamena, a u Vidošima otvori osn. školu, koju je pohagjalo oko 80 djece. Te i prijašnje njegove zasluge priznade i nova vlada, podijeliv mu g. 1879. krst za zasluge s krunom, i njegovo redovničko starješinstvo, odabrav ga na kapitulu iste g. za definitora redodržave, s boravištem u Fojnici. Kao takav se je zauzimao osobito za mladež u probandatu, te mu je uspjelo poboljšati njihovo stanje G. 1883.—1885. vidimo našeg svečara opet u Ijevanjskom samostanu, a onda, po drugi put u Vidošima dok se g. 1889. ponovno ne vrati u isti samostan, i to opet kao gvardijan, u kojem svojstvu osta tri godine, neumorno radeć za boljak te općine. G. 1892. bi odlikovan viteškim redom Fr. Josipa I kao župnik u Gukliću, kamo dogje poslije gvardijan­ stva, i osta sve do g.> 1897., kad ga i braća mu redov­ nici odlikovaše time, što si ga odabraše vrhovnim starešinom svoje redodržave. Neću da puno pišem o njegovom redođržavnišlvu, jer mi to ne dopušta prostor lista, a nije ni ugodno ponavljati gorke uspomene, koje su u ostalom većini cij. čitatelja »Perivoja« i onako poznate. Spominjem samo, da je osobita Božja providnost bdjela nad našom redodržavom, kad srao, za vrijeme proglašenja bule Leona XIII. »Felicitate quadam« imali onako energična redodržavnika, jer bi do sada, može biti, još samo us­ pomena živjela na bivšu bosansku redodržavu. Ima nešto ipak, što ne smijem mimoići, a na čemu se treba zahvaliti Ćuriću. Redodržava je osjećala jednu golemu potrebu: da se već jednom napravi gimnazijalna zgrada, za franjevački pomladak. Redodržavnik se od­ mah primi te časne ali teške zadaće, te hvala njegovom i njegove po redu braće trudu i okretnosti, kao i da­ režljivosti mnogih dobročinitelja, za godinu se dana kočila u Visokom impozantna zgrada, gdje se legu fra­ njevački sokolovi. Nakon svršenog ređođržavništva, dogje u Lijevno za župnika, gdje je kroz 9 godina vršio duhovnu pastvu. G. 1901. odlikova ga Nj. Vel., kralj Franjo Josip željeznom krunom III. razreda. G. 1909. stavi ga starješinstvo u mir, u samostan na Gorici, gdje i sad narodu, savjetom i zauzimanjem na kompetentnim mjestima koristi, te se osobito rado �144 Вг. 8. i 9. — »SERAFINSKI PERIVOJ« - zauzima za otkup kmetova, što ga i čini onako obljub­ ljenim, kako je to svak mogao opaziti iz ovacija, koje je narod, bez razlike staleža, iskazivao svečaru, prigo­ dom njegove pedeset-godišnjice. M. Dž. Prvi tabor katoličkih mladenačkih društava u Istri. Tako veličanstvenog dana, kao što je bio 25. ko­ lovoza t. g. nije još vidjela naša Istra. Mjesto Beram zaodio se je dne 25. augusla u svečanoj odori, sa vi­ sokog zvonika nove crkve lepršale su zastave hrvatske i slovenske a i kuće su bile okićene trobojnicom. Na svakoj cesti vidio si čete istarskih mladića na čelu im hrvatska zastava. U teku jednog ljeta organizirali su vrli istarski katolički gjaci 15 mladenačkih društava. Toga dana došla je mladež iz Dobrinja (na otoku Krku), Trviža, svetog Petra u šumi, Golegorice, Ježenja i dru­ gih mjesta. Bijaše tu preko 3 stotine mladića. Naroda pak je bilo više od tisuće. Oko 9 sati svi se uputiše k crkvi Majke Božje jednoj od najstarijih crkvi cijele Istre, naslikane sa dragocjenom slikom iz 14. stoljeća sa glagoljskim nat­ pisom. Poslije svete mise otvori se poa vedrim nebom i žarkim suncem tabor. Svak tko je vidio onako oduv-uljene mladiće nuo se od pusta veselja. B l a g o s l o v b e r a m s k e z a s t a v e . Župnik Grešić oduševljeno pozdravljen od naroda, u svr sničkom odi­ jelu; izreče srdačnu besjedu. Pozdravi najprije sakupljeni narod, spomene se biskupa Dobrile, i podsjeća na kre­ posti, koje neka goji istarska seljačka omladina t. j. da gaje vjernost, domoljublje i da se bave gospodar­ stvom. Nato se obavio u hrvatskom jeziku crkveni bla­ goslov beramskoga katoličkoga omladinskog društva. Puk je odgovarao u hrvatskom jeziku. To je bio pri­ zor, koji neće nikad gledaocu i slušaocu otići iz spo­ mena. Gim zasja sunce žarko iz oblaka prozbori žup­ nik: »Svijetlite i vi pred svim svijetom«. Tad se glavna zastava nagne, a druge zastave pozdrave svoje pose­ strime. »Pod ovim barjakom, na kom je slika Srca Isusova i Marije Djevice, sve će te neprijatelje svladati! Bili blagoslovljeni u ime Gospodnje!« Nato se otvori tabor. Predsjednik pripravljajućeg odbora nadučitelj beramski Franjo Barbarić, pozdravi nazočne, najprije odaslanika katoličke braće Slovenaca, gospodina Franju Terseglava (oduševljeni- »Živio!«) i preda predsjedništvo gospodinu koncipijentu Anti Deforu, koji, iskreno pozdravljen preda riječ zastupatelju slo­ venskog Orla, Franji Terseglavu. G o v o r F r a n j e T e r s e g l a v a . Netom se digne odmah bje burno pozdravljen, ali je oduševljenje još više naraslo kad je započeo cm Slovenac govoriti krasnim hrvatskim jezikom. Govorio je ovako: 1912. DozvoUte mi prije svega, da vas poštovane zborovalce pozdravim na ime sve slovenske kršćanske mla­ deži, na ime vaše kranjske braće (Živjela braća Slo­ venci!), na ime naše slovenske katoličke organizacije Orla i svih drugih katoličkih slovenskih organizacija. Ako bi me tko upitao, čemu sam baš ja prišao na zbor kršćanskih istarskih mladenačkih društava, od­ govaram, da sam još od svoje mladosti dosta vremena sproveo na ovoj zemlji, koja u sebi krije sve ljepote, kojih oko tugjinsko ne vidi — na kojim se je odigrala povjest više stoljetnog boja žilavoga istarskog seljaka sa najoholijim, najbrezobzirnijim neprijateljem sloven­ skog roda, plemenom talijanskim — zemlja, koja je cijelom svijetu izgled velikog strpljenja i velike pobjede, koju može postići mali narod, ako je ustrajan, ako je vjeran ako ne zaboravi Boga svoga i njegovih zapo­ vijedi. Uistinu je danas lijepa prilika, da se sjetimo, tko Је bio koR Ј0 istarsko ljudstvo vodio u njegovom boju sa tugjjm rodom, u boju sa mletačkim plemićima, sa talijanskom gospodom, sa neprijateljem, koji su zapo­ sjeli obalu morsku, uništili istarske (kao i dalmatinske) šume, da bogate sebe, i repupliku Markovog lava, i koji su do gola svukli istarskog seljaka, zarobili ga i smatrali ga gorim od živine, uskratili mu čovječje i po­ litičke pravice? Pitam Vas, ko je bio, koji je istarski puk tješio u tim nevoljama, ko mu je dao moć, da, snese nepravdu i ne zdvaja? Dragi moji, to je bila vjera, vjera kršćanska, vjera katolička, vjera naših otaca i pradjedova. Da je u onim teškim časovima, kad je trebalo sabrati sve sile proti neprijatelju, bilo u istarskom narodu liberalaca (bezvjeraca), kako ih žalibože ima nešto danas megju nami, taj narod bi bio već davno legao u grob, i ne bi da­ nas sakupljali na tako lijepe zborove, već bi plakali na smrtnom odru istarskog mučenika. (Veliko odobrabravanje.) Jer liberalna vjera ne poznaje one snage, koju ima samo onaj, koji vjeruje i uhva u pomoć Božju. Pogledajte oko sebe i recite, da li se išta uradilo u korist ovoga naroda, što nije bilo na temelju vjere, u ime Boga. pravednog i mogućnog, s pomoću sveće­ nika, koji su vazda ovom narodu stali uz bok u nje­ govim mukama i borbama? (Burno pleskanje.) Ko je bio, ko je učio istarski narod vjerovati u pravdu i po­ bjedu dobroga nad zlim? Bio je svećenik, biskup, bio je naš Dobrila (Slava mu!). Ko je usadio ovom narodu ljubav k materinskom jeziku i krepostima, koje čine čovjeka čeličnim i značajnim? Bio je to molitvenik: »Oče budi volja tvoja«. Ko je branio istarskog seljaka i ljubio ga, kad su ga mrzili činovnici, zadirali boga­ tuni, kad ga nitko nije smatrao niti čovjekom? Bio je katolički svećenik! Ko je za nj trpio i doprinašao žrtve? Ko mu je osnovao zadruge, tko mu je pokazao kako �Vjesnik. se ima voditi gospodarstvo, tko ga je učio štedljivosti i radu? Bez vjere i svećenika istarski narod bio bi danas onakav kakav je bio prije sto godina siromah i sužanj na vlastitoj zemlji. (Burno odobravanje!) Zašto danas na ovom mjestu to nagiašivam ? Zato, jer žalibože treba tu nepobitnu istinu danas naglasivati. Jer nismo bili mi koji smo napustili sreću i napredak istarskog naroda u ime vjere, već su to bila neka naša braća, koji su se u Beču i Zagrebu nasisali duha liberalnog, neprijateljstva proti svećeništvui zanijekivanju svega, što je istarskom seljaku najmilije i naj­ svetije. Mnogo se danas govori u Istri o narodnoj slozi, da ne treba razdirali jedinstva narodnog, da budu is­ tarska braća Hrvati jedan drugomu kako su bili prije. Poštovani skupštinari, to je i naša vruća želja, jer nas naša vjera uči ljubavi i jedinstvu. Nu kad vidimo, kako se od ovog naroda ocijepljuju sinovi, kako počinjaju kvariti narod i huckati ga proti svećenstvu, proti vjeri proti Bogu, kako možemo na to mučati ? Nismo mi koji prouzrokujemo neslogu, nego on:; koji se ne slažu sa mišljenjem velike većine ovog naroda. A koji su to, vi ih dobro znate. Kad je svršio brat Slovenac svoj govor, narod je bio tako oduševljen, da pleskanju i poklicima: živio! bratskom slovenskom narodu nije bilo konca. 145 S e l j a k š i b a l i b e r a l e e. Nato se diže seljak Pe­ tar Sironić, koji sa finom satirom kruto ošiba različnu li­ beralnu gaspodu. Najprije se zahvali bratu Slovencu, i želi da bi njegove besjede uhvatile duboki korjen u narodu, osobito u omladini. Kaže: Istina je da mi ka­ tolički Istrani imamo neprijatelja, a dobro je da ih po­ znajemo (Veselost). Kad smo u Trvižu osnovali krš­ ćansko mladenačko društvo, rekli su nam: Zašto no­ simo na prsima križ bez Boga (Veselost). Zatim su rekli, da nas je odjeća mnogo zapala, zar misle, da će naša djeca ići gola (Smijeh). Dakako, kad su ih naši sveće­ nici pomagali, rado su se držali svećenstva (Velika ve­ selost). Sad pak viču proti našim duhovnikom, a kad đogju izbori, onda će po crkvama moliti krunicu, da ih svijet vidi (Smijeh i odobravanje). Želili bi, da se istarski seljak tuče po krčmama i dade na kragju, da tako dokturima bude dobro. A1 istarski seljak neće im takvo veselje više pribaviti. Naši mladići hoće da ostanu„vjerni, kreposni i radini. Liberalnoj gospodi re­ cimo: Mi vas hranimo i branimo! (Tako je). Službe nam ne mogu odnijeti, čemu bi ih se bojali. Tući se s njima ne treba, nu, ako vragu jedan rog izbijemo nije tako zlo. (Smijeh). Žuljava ruka seljaka hrani sve pomoću Božjom (Burno pleskanje). Na koncu predlaže 0. F. S. brzojav biskupu Malmiću i Karlinu. VJESNIK. Eukaristični kongres. Na haristični kongres u Beču otišli su iz Bosne i Hercego­ vine: preuzv. nadbiskup Štadler, presvj. mostarski biskup fra Alojzije Mišić, presvj. biskup dr. Ivan Šarić, upravi­ telj banjalučke biskupije fra Jozo Garić, sav vrhbosanski kaptol, redodržavnik bos. Franjevaca fra Lovro Mihačević, te više lajikata i svećenstva, izmegju kojih je bilo i 12 bos. Franjevaca. Na 9. rujna primljen je na granici monarhije, na 10. u Beču papin legat van Rossum, a na 11. počet je sami kongres. Papina je legata primio Čitav episkopat i svećenstvo. Bečke novine ističu, da su brkati bosanski Franjevci na se svraćali osobitu pozor­ nost. Dne 14. Nj. Veličanstvo car i apostolski kralj pri­ mio je u audienciju sav episkopat, a od ostalih jedino redodržavnika bosanskih Franjevaca. Na 15. uz pravu mećavu obavljen je sjajno euharistični kongres. Promjene u Bosni Srebrenoj. Redodržavništvo Bosne Srebrene učinilo je u zadnje vrijeme promjenu osoblja, polag koje fra Pavao Alaupović ide iz Jaj­ ca za župnika u Sokoline, fra Franjo Pavlak iz Soko­ lina za župnika u Vitez, fra Augustin Gičić iz Kreševa za vikara u Sarajevo, fra Mladen Momčinović iz Sara­ jeva za katehetu u Kreševo, fra Blaž Porđusić iz Podhuma, gdje je fra Mirko Maćuga postao župnikom, u Novi Šeher. K ongrua u Bosni i Hercegovini. Po Sarajevu se pronio glas, da je kongrua naredbenim putem rije­ šena i to tako, da će svaki katolik za uzdržavanje klera plaćati prema prirezu 15%. Drugi su opet razumjeli prema prihodu 15%, te su se silno uznemirili. Treći opet tvrde, da je naredbenim putem poreznim uredima naloženo, da u ime Kongrue i to ne 15% od prireza ili prihoda, nego 10% od prihoda pobiru. Posveta crkve u 'Polisi. Već smo jednoć javili, da je franjevačka samostanska crkva prema planu velemožnoga gospodina Vancaša potpuno obnovljena, te još maljana. Na uznešenje BI. Dj. Marije crkvu je svečano posvetio presvj. gosp. biskup dr. Ivan E. Šarić. Prije same posvete presvj. biskupa Šarića u Tolisu je iz Domaljevca dopratilo oko 150 kočija. Putem kroz Tolisu kuda je presvjetli prolazio, bilo je poredano više slavo­ luka iskićenih zelenilom i hrvatskim trobojnicama. Sam �146 Bi. 8. i 9. — »SERAFINSKI PERIVOJ« — 1912. samostan i crkva bili su takogjer iskićeni sa zastavama i zelenilom. Na dan posvete dohrlilo je u Tolisu nekih 15.000 duša, presvj. Milko Čepelić, zastupnici iz Kr. Sutjeske, Visokoga, Plehana, više okolišnih župnika s narodom. Čitav su dan, a o obito za vrijeme sv. obreda, topovi gruvali. Za posvete presvj. je biskup rekao vrlo kićen govor, u kome je istakao zamjernu požrtvovnost toliških Franjevaca, koji su otkidali od zalogaja zalogaj i obnovili tako veleban hram, da ga sa zavidnim okom može gledati sva Bosna i Hercegovina. Sokoli prisutni narod, da ne zaboravi svojih tako požrtvovnih ujaka, jer toliški je hram svjedok, da oni, štogod dobiju opet okrenu na slavu Bogu, a na korist narodu. U misi je presvjetloga dra. Šarića uz ostale dvorio i presvj. Milko Gepelić. Za ručkom, za kojim se je nalazilo oko 25 osoba samoga klera, gvardijan je Brkić pozdravio goste, zahvalio se svima, a osobito presvj. Šariću i Cepeliču na trudu, istakao pokojnoga graditelja PimperTa, Vančaša i slikara Hubera, te stare za crkvu i samostan zaslužne oce, osobito — Orčolića fra Iliju i fra Grgu 1~л Šarića, šai-;r.* Došena. Iza toga su slijedili govori presvj. dra. presvj. Cepelića i t. d. Potonji <pis s ilustracijama doći će kašnje. Novi vojnički ženidben: zakoni za Bosnu J Hercegovinu. Dne 15. kolovoza c. g. izašao * za Bosnu i Hercegovinu novi obranbeni zakon. Polag 59. članka, spomenutoga zakona, § 40. nije nikako više slobodno vjenčavati momke, koji nisu potpuno prošli vojnu slavnju, polag § 52. koji spadaju pod aktivno službovanje. Pre­ kršaj §§ 40. i 52. kažnjava se po § ?2. 5 globom od 600 kruna. Pod istu kaznu potpadaju i oni, koji učest­ vuju prekršaju spomenutoga zakona. U slučaju velike nužde vis. zemalj. vlada u Sarajevu na osoniiu molbu poslanu preko kotarskoga ureda dozVoljat će izvanredno vjenčanje. Fra Nikola Momčinović. Ovaj. otac umro je od raka na želucu dne 28. srpnja u zemaljskoj bolnici u Sarajevu. Pokojnik se je rodio 6. veljače 1860. u Kre­ ševu, obučen u franjevačku haljinu 25. siječnja 1876, svečano zavjetovao 17. rujna 1880, a prvu sv. misu pjevao 22. studenog 1883. Bio je to svećenik i redov­ nik osobitih vrlina i krjeposti, koje su njega resile, a ujedno i drugi su se koristili njima, pošto je kroz više godina služio kao kateheta na sarajevskoj muškoj pre­ parandiji, odgajajuć svoje učenike u duhu Hristovu i utvrgjujući ih u krejtostima, da mogu poznije koristiti našemu mukotrpnom narodu. Fra Nikolu su cijenili svi, koji su ga poznavali: njegovi učenici, kolege mu i ostali, jer je bio radin, pobožan, naobražen, revan i ljubezan. Zadnje 3 godine bio јз župnikom u N. Šeheru, gdje, premda sam slab, radio je najsavjesnije u duhovnoj pastvi, poučavajuć u nauku kršćanskom i u vrijeme zim- skih pošasti po vas dugi, dan obilazeć bolesnike. Bio je bogoljuban na ovomu svijetu, pa je i Bog njega nagra­ dio na drugom svijetu. Pokoj mu duši! * NJEMAČKA. Pokret zu papinu državu i Isusovce. Ima tomu preko 10 godina, da je talijansko framažunstvo lišilo Stolicu Sv. Petra njezinih zakonito stečenih i kroz 1000 godina zakonito upravljanih posjeda. Taj svetogrdni čin čitavo je katolištvo još tada osudilo. U novije vri­ jeme kada se i katolištvo po svoj kruglji zemaljskoj organizira, čuje se sve življe i želja za uskrisenje pa­ pine svjetske vlasti. Baš ovih dana obdržavali su nje­ mački katolici svoju impozantnu skupštinu u Aachenu, na kojoj su javno izrazili svoje katoličko osvjedočenje, svoju odanost sv. Stolici, želju, daše ukine godine 1872 eni zakon protiv Isusovaca i da se uspostavi svjetska vlast sv. Oca Pape. Liberalna štampa i njemačka i uopće cijeloga svijeta pretrešla je i osudila osobito dvije, zadnje točke — o uskrisenju papine !države i ukinuću 'zakona protiv Isusovaca- Ona ne može da pojmi, da se u Njemačkoj poslije tolikih nasilja .na katoličku Crkvu i na katolički osjećaj, još jednako nalazi’neustra­ šivih katolika, koji su pripravni svagdje dignuti svoj glas za prava svoje Crkve. S toga se kostruše na taj pokret i sikću na nj kao zmija iz procjepa. I dok se s jedne, strane tješe, da još 'nije kucnuo Čas, da se papi­ na država uspostavi, s druge se strane žaloste, da je kabinet baruna Hertlinga u Bavarskoj pošao Isusovcima u susret, te se boje, da tim korakom ne pogje i nje­ mački državni kancelar Berthmann Holweg. Franjevac — apostol umjerenosti. Svima je! poznato, da iz franjevačkog.reda potječe umjerenost, koja se suprotstavlja najvećem socijalnom zlu alkoholizrnu Kako što su Franjevci počeli tu akciju, tako su joj i danas vjerni, što nam lijepo dokazuju djela Fra­ njevca o. fra Elpidija. 0. Elpidij svršio je 113. ožujka t. g. u Hindesheimu svoju misiju umjerenosti iza tronedjeljnog napornog rada. Kroz cijelo to vrijeme on je poprečno držao svaki dan, po tri predavanja učenicirtia, gospogjama, djevojkama ljudima i mladeži, uz to, se je posebno osvrćao na du­ hovnike, učitelje, gimnazijalce i sjemenarce. Uspjeh mu je, bio neobično dobar, 4300 odraslih je pristupilo svom apstinenskom društvu isto toliko djece ,k svome. Oso­ bito su se u gradovima interesirali za ta predavanja. U Hindesheimu u društvo apstinenala stupi 1200 od­ raslih osoba, u Hanoveru pako*, gdje je fra Elpidije kroz četiri dana u svim katoličkim crkvama i u tri javne skupštine držao 16 predavanja, prijavi se po prilici 1100 osoba, u Braunschvveigu 300, u Helmstedtu1 250, u Peinu 200 i t. đ. �Književna smotra. AMERIKA. M agjarski svećenik pokrenuo novu vjeru. Budimpeštanskome »E g у h a z i K o z 10 n у «-u iz Amerike javljaju vrlo žalosnu vijesl. I\ubinyi Viktor, neuarkski katolički župnik, nekoč svećenik jcgarske biskupije od­ bacio je subordinaciju i osnovao novu vjeru i novu crkvu. Nova se crkva zove: »Nezavisna rimokatolička crkva«. Nova je crkva potpuno nezavisna i od Pape i od biskupa. Ni Papa ni biskupi nemaju nikakva prava na njezino svećenstvo i vjernike. Svećenstvu se je slo­ bodno ženiti. Svećenike biraju vjernici. Izabrani mogu nanovo ženidbu sklopiti. »Nezavisna rimokatolička crkva« ne vjeruju u čislilište i Neoskvrnjeno Začeće. U vreme­ nitim stvarima nova je crkva odgovorna samo svjetskoj vlasti. Crkva dobra posjeduje u ime svjetovnjaka. Nova crkva do sada ima samo jednu općinu u S. Bendu. Nju je iz magjarskih katolika osnovao sam Kubinyi. Ova općina broji 125 obitelji. R asprava o rangu rim skih kardinala. Zadnjih je dana u Americi postalo vrlo aktuelno pitanje, u koji 147 rang, da pojedine države stave rimske kardinale. »NevvYork Tribune« slijedeći primjer Kdvarda Vll., engleskoga kralja stavlja ih u rang anglikanskih primasa i daje im mjesto, koje odgovara raznim državnim poslanicima. 1 uistinu Edvard V1L, premda nije o tome izdao nikakova zakona, ipak, kada mu je došao kardinal Vaughan, dao mu je mjesto odmah iza vladajućih knezova — ' mjesto dakle, koje odgovara knezovima stranih država, koji potječu iz dinastične loze. P apin poslanik — trećoredac. Kako visoki crk­ veni dostojanstvenici cijene treći red sv. Franje tu divnu njegovu ustanovu, pomoću koje se je srednji vijek ob­ novio u kršćanskom duhu. potvrgjuje i ova činjenica, što se je skoro apostolski poslanik u Ghili svečano za­ vjetovao, da će vjerno vršiti pravila, što ih je naš serafinski otac propisao za braću trećega svjetovnoga reda. Obred se je obavio u franjevačkoj crkvi u Santiagu. Odlični je dostojanstvenik izrekao obrednu formulu oso­ bitim izrazom duboke pobožnosti, čim je posvjedočio, da stavlja osobitu važnost u taj svečani čin, te očitovao veselje, koje osjeća, što pripada obitelji sv. Franje. IŽEVNfl бПСТКЛ. PRIKAZI I OCJENE Pajo 14i sura, Sudbina Izdajice. Ravnatelj fra­ njevačke gimnazije u Sinju fra Pajo Mišura već više godina radi na književnome polju - a radi tiho i bez reklame. Najnovije njegovo djelo, što ga je ove godine »Hrvatska tiskara Dr. Krstelj i drug■ pod imenom: » S u d b i n a i z d a j i c e « u Šibeniku objelodanila, za­ služuju veću pozornost ljubitelja hrvatskoga Parnasa. S u d b i n a i z d a j i c e religijozni je epos spjevan u dvanaest pjevanja. U prvome pjevanju pjesnik zazivlje vilu, da pjeva o Judinu izdajstvu, s koga poginu Isus. Zatim slika kako se Juda na Maslinskoj Gori sprema, da izda svoga učitelja. I dok se Isus u noćnoj tišini moli Ocu svome, krvlju se*1znoji nad idućim strahotama. Juda ga dogo­ vorno traži s četom, koja se je zaputila iz Jeruzolima nagje gaičeti preda. Ostav, Juda u gaju, primi 30 srebrnjaka; spoznaje, da mu je djelo sramotno, ali se uzda, da će se lim obogatiti i u časti obući, dapače da će ga svijet — kao dobrotvora slavili. Poso gotov. Sviet če mislit, ludi, da plam sveti žario mi grudi,' da sam slavnim okrunio' djelom častnu glavu momu rodu cielom. Ime će mi u zviezđe okival , u vienac mi lovoriku divat, u potomstvu živjeti će harnom vječna spomen djelu blagođarnom. Iskarijot glasit će se Juda domovinom židovskom svukuda. U drugome pjevanju pjesnik riše Judu željna po­ činka, nu dok traži gdje da spusti glavu, opazi vatru u Aninu dvoru i zaputi se tamo. Ugledav ga Petar, da osveti svoga meštra, hljedne na nj nasrnuli, ali mu Juda izmakne. Pogje u hram, ali ga svećenici istjeraju. Buncajući proti svećenicima pogje Pilatovu dvoru, ma­ štajući kako će im se jednom, kada postane bogatašem i bude u cesarovoj milosti, ljuto osvetiti. U trećem pjevanju pjesnik zorno predstavlja kako Pilat sudi Isusa, kako ga upoznaje nevina i nastoji, išibav ga i trnjem okruniv, na slobodu pustiti, ali mu to radi vike uzrujane svjetine ne uspijeva. Tu se nagje i Juda, nu brzo odatle pobjegne pa videći kako ga zla sudbina svuda progoni kune nebesa, Isusa, domovinu i samoga sebe; a u četvrtome pjevanju očajava i u očaju kao lud svuda vrluda, dok umoran ne pane i ne zaspe. U snu je i opet nemiran, on trpi paklene muke i na­ pokon se od straha budi.' Prava slika nemirne savjesti. U petome se pjevanju predstavlja zloća i krjeposl. Juda prenuv se iza sna mislio je, da je bogzna kud umakao, kad, ali on kod Golgote. Motri Hrista propeta i naslagjuje se, a Hrisl s križa svojim neprijateljima oprašća. �148 Br. 8. i 9 . - »S KRAPINSKI PKRIVOJ« - Predmet šestoga pjevanja jest smrt Pravednika. Pjesnik uprav živim bojama riše golgolsku tišinu: Ode ljudstvo, ode vojna čela i Golgota osi ade bez sviela, tek što eno jedna ženska glava uz križ stala, reko bi, da spava. Na okolo pala na koljena družba božja tugom ubijena; kleči družba, kano skamenjena. Nit ko zbori, nit suze prolije, nit se miče, nit uzdahe vije, od nikuda glasa čuti nije, kao da snom sve mrtvijem snije. U grobnoj tišini Isus otvara usta i oprašta se sa svojom majkom i s učenicima. Megjutim se Gospa u plaču duši, ali se i opet u Boga pouzdaje. Nr •okon Hrist predaje svoj duh Ocu, a sva družba nSedmo pjevanje predstavlja nebesku osvetu nad smrću Pravednika. Nagli ^е vihor razmahao, zemlja se strese i puca, a hridine sijevaju. Sunce pomicalo, zem­ ljom pala polutama, a zatim gus . mrak. Po mraku se veru razne utvare, a svijet se krije po kućama i kaje se za svoja nedjela. Juda pao ničice, žabo nosom u zemlju, da ne vidi što se oko njega fzgagv Kada si sve svršilo, dadne se na bijeg prema Г bij pripozna prijatelja Ahasvera. H jedne bježati ali ga i on gume od sebe. Osmo nam pjevanje potanko opisuje, kako Judu radi izdaje sve prezire, pače i isti Baraba, koji Judin izdajstvu ima zahvaliti svoj život. Vrhunac mašte kulminira u devetome pjevanju, gdje se Juda predstavlja tako izobličen, da ga niti "ista njegova draga Sara nije mogla, da u noći raspozna, pače se od njega plaši, nu ipak ga u ime Raspetoga poji. U desetome poglavlju Juda istom u zoru dolazi na misao, da je onaj noćašnji sukob bio s miljenicom Sarom. Dolaze mu na pamet sve patnje, što će ona od svijeta ni kriva ni dužna pretrpjeti i zgraža se. Napokon i opet pada u očaj, kune sve, pa i Sarinu ljubav, plamti osve­ tom proti nebesima i u tome plamu vješa se o drvo i umire. U jedanaestom e pjevanju dolazi i sama Sara na misao, da je one noći Judu napojila. Ljubavna je čuvstva vuku, da i opet ide tamo ne bili ga našla. Ona ne vjeruje, da je on izdao svoga meštra, s toga ide, 1912. da mu da prigodu, da joj se izjada nad progonima svijeta, ali gle - nagje ga kod zdenca obješena. Sada joj puca pred očima Judino nedjelo, odriče se svijeta i sva se posvećuje Bogu. Dvanaesto pjevanje rješava sve jedanaest prvih pjevanja. Svijet je Boga smrtno uvrijedio, Bogu je to žao bilo, ali ne bije svijeta upropastili. Pošto svijet nije mogao dali zadovoljštine, sašla je druga osoba presv. Trojstva i ona je svojom smrću pružila zadovoljštinu. Hrist je pomirio nebesa sa zemljom, ali pakleni će du­ hovi nastojati da utamane njegovo sjeme ljubavi. U tom će odabranici stradati, ali zato će biti nagragjeni. Svako će iz ovoga kratkoga prikaza vidjeti, da je predmet vrlo srećno izabran, majstorski podijeljen, a tko si nabavi djelo i pročita, opazit će, da je to naj­ uspjeliji pjesnički proizvod, što ga je religiozna Hrvat­ ska proizvela. Mišurinu »Sudbinu izdajice« svakome od preporučamo. Dobiva se u franjevačkoj gimnaziji u Sinju, Dr. J. B r. fra Julijan Jelen ić, Kultura i Bosanski Franjevc I prav je u Prvoj Hrv. Tiskari u Sarajevu izašao I. s ezak djela KulLura i Bosanski Franjevci. Djelo opseže 256 stranica u 8°. Dijeli se u dvije epohe. Prva se epoha dijeli u »A«, »B« i » O . Pod »A« riše se kultura u B sni prije dolaska Franjevaca, pod »B« dolazak • Franjevaca ц Bosnu, osnutak bosanske franje­ vačke vikarije, evolucija franjevačkoga reda u Bosni i njegova stega Pod » O rišu se razna kulturna djelo­ vanja bosanskih Franjevaca izvan reda i to : na polju jerovjesništva i sjedinjenja crkava, na polju duhovne e, na socijalnome i političkome polju, na polju školstva te znanosti i umjetnosti. U drugoj se epohi do 1780. nastavlja pod »A« materijal, što se u prvoj epohi traktira pod »B«, a pod «B« materijal prve epohe pod »G«. Djelo je ilustrirano s više faksimila i slika. Dobiva se u uredništvu »Seraf. Perivoja« u Sarajevu. Cijena broširanu K 3 50, u, platno uvezanu K 4*20, u koži uvezanu K 5 50, u kadilu uvezanu K 5*20. Primili smo mi prikaz i ocjenu. F ra Nede\jko Biigonjir Vrhovčić, K raljici H r­ vata. Tisak Adolf Kngel Tuzla (Bosna). Cijena 60, s po­ štom 70 hel. Milmvio P avlinović spjevao Gjurić Guslar izdaje Hrv. Kat. Akad. prosvj. društvo »Pavlinović«. Cijena 30 para. Zadar, 1912. Nagragjena tiskara E. Vilaliani. »Serafinski Perivoj« izlazi na dva arka svakog 15. u mj.; godišnja cijena 5 K, - za gjake, Irećoretce i siromahe 3 K. Rukopise, pretplate i reklamacije prima uredništvo u Sarajevu. (Bosna, Sarajevo, franjevački samostan). Odgovorni urenik: dr. o. Julijan Jelenić. Tiskara »Bosanske Pošte« u Sarajevu. �Antun Hube r , Bruneck, Tirol dekorativni slikar i pozlačivač. — Atelier za crkveno slikanje. = = Preporučujem se velečasnom svećenstvu za slikanje crkava u svakom štilu i izvođenju uz umjerenu cijenu. Preporučujem se takogjer za gradnju i popravljanje oltara, križnih :: puteva i t. d. Sa nacrtima i cijenom pripravan sam odmalKposlužiti. :: BRZOJAVNA ADRESA: HUBER, BRUNECK, TIROL. 'iopovjedaonice, ispovjeđaonice, kipove, križne piiteve, betlemske stalice i t. d. - — — — ■ 1 z su zavoda С ^ Г ЈС ^ П svi vlastiti! — Pri svim narudžbama na nju se upravno obraća! Џ Proizvodi Џ — CIJENILI I NACRTI DOBIVAJU SE BESPLATNO. Џ — Џ vaplt i na svjetskim izložbama preporuča veleč. p. n. kleru: ф Џ umjetničke akademije počasni č!an, aagragjen više puta, a џ Ц cu* Tirol џ lettera џ џ rHveni umjetnički kavod хххххххххххххххххххх Za odmah prodati stoje jedne nove orgulje po pneumatičnom sustavu sa 16 registara, 11 zvučnih registara i 5 Coppelungsregistara, koja je izložena u trgovačkom muzeumu u Zagrebu. Osim toga preporuča se potpisana tvrtka za pravljenje novih orgulja svake vrsti. Preuzima i renoviranje starih orgulja sa jamstvom. = IVI. H e f e r e r u d . i H i n . " 1 = хххххххххххххххххххх �MODERNO URE63EN9 TISKARO I KNJIGOVEŽNICA „BOSANSKE POŠTE" PREPORUČUJE SE ZO IZRADBU SITIH U TISKARSKU I KHJIBDVEZAČKU STRUKU SP9D9JUĆIH POSLOVA. - SL9G9ĆI STROJEVI „LIHOTVPE". - STERE0TIPIJ9. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/a970be3246b332f6d935fda953ed1c01.pdf 611ffcbe6da92110bb56996f410c74ba PDF Text Text serafinski Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU KROJ 10. SARAJEVO, 15. LISTOPADA 1912. 001). XXVI. H rvatsk a centralna banka za Bosnu i Hercegovinu. (dioničko drnStvo). f** 1"'<ica :: Uplaćena dionička Centrala n Sarajevu. ^Podružnice: JVtostar i Tuzla. Preuzima uloge na uložne k .jižice te uka­ maćuje iste uz 41|t°jo Čist.n. Eskomptira i reeskompti: . r jenice i tražbina Daje zajmove na tekući ra( m. Kupuje i prodaje vrijednosne papi' devize i valute. S________ _____ ■ Unovduje mjenice, izžrijebane, vrijednosne papire i kupone. tiranjjbje svakovrsne depozite i upravlja njime $ v r š * ! isplate naplate na svim trgovačkim štima tu- i inozemstva. Zalagaonic ; sve dragocijenosti kao: srebro, zlato, d rag u lje i ostalo. ... ljubljanska kreditna banka Podružnica n Sarajevu. Centrala u Ljubljani. Jsposlava: Građo. Podružnice u Spljetu, Trstu, Celovcu, Gorici i Celju. Dionička glavnica K 8,000.000*— Pričuve preko K 900.000*— SE5 Prima uloge na štednju na uložne knjižice 4 II 01 , , .. . .... , i tekuće račune i ukamaćuje ih sa 4 |2 |0 bez ikakvih poreza . odbitaka. Kupuje i prodaje sve vrste papira od vrijednosti po najpovoljnijim cijenama, isto tako sve vrste via domaćeg i stranog kovanog i papirnog novca. O svim ostalim bankovnim poslovima daje na zahtjev pismena i usmena obavještenja. к �Antun H u b e r , Bruneck, Tirol dekorativni slikar i pozladvač. ----- Atelier za crkveno slikanje. = ^ = Preporučujem se velečasnom svećenstvu za slikanje crkava n svakom stilu i izvedenju uz umjerenu cijenu. Preporučujem se lakogjer za gradnju i popravljanje oltara, križnih :: puleva i 1. d. Sa nacrtima i cijenom pripravan sam odmah poslužiti. :: XXX XX XXX XXX XXX XXXххх Za odmah prodati stoje jedne nove orgulje po pncumatičnom sustavu sa 16 registara. 11 zvučnih registara i 5 Coppelungsregistara. koja je izložena u trgovačkom muze umu u Zagrebu. Osim toga preporuča se potpisana tvrtka za pravljenje novih orgulja svake vrsti. Preuzima i renoviranje starih orgulja sa jamstvom. = ■= ■• = = = = = M . H e f e r e r u c i. i 8 i n . = 1 1 = хххххххххххххххххххх �SERAFiNSKi Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU KROJ 10. 0 . Petar Vlašić, Dubrovnik: SARAJEVO, 15. LISTOPADA 1912. ----- = .— Još o pretkršćanskom Isusu. 1. „Sutor ne supra crepidam“'. Moderna kritika, pa i ona najradikalnije struje, žestoko se oborila na Smithove dokaze o pretkršćanskom Isusu — koje sam iznio u 2. br. »Serafinskog Perivoja« t. g. — i otkrila njihovu ništetnost. Smith je doduše pokušao, da se u novome izdanju svog bezočnog djnla »Der vorchristliche Jesus« opravda i da svojim dokazima utisne bar kakav pečat vjerojatnosti, no trud mu je ostao uzaludan. Njegovi dokazi ne mogu uvjeriti nikoga, ko zdravo sudi, jer to nisu dokazi, nego izmišljotine, be­ smislene tvrdnje, prave pljuske u o raz zdrave znanosti. Za to je i to novo izdanje Smilhovih nazora moderna kritika prijezirno odbacila. Nego što kod drugih naroda ne vrijedi, što se drugdje odbacuje kano ti nešto gnjila, to neki naši ljudi bez prosugjivanja primaju, u Lo vjeruju i u javnost tu­ raju kao veliku novost, kao kakovo velevažno znanstveno otkriće. Poznato je svakome, da je Haeckel davno već osugjen pred forumom prave znanosti, poznato je, da je i Nitschea sud zdrave znanosti bacio bez milosrgja, da gnjije u svojoj nirvvani, a ipak neke kratke pameti kod nas u Hrvatskoj još se za njihovimi nazo~ povode, njihove raspadljive sisteme uzdižu ko veliku, stečevinu našeg doba. Eto je i W. B. Smith sa svojim pretkršćan­ skim Isusom bačen u ropotarnicu neuspjelih pokušaja, da odatle nigda više živ ne ustane; a ipak jedan naš čovjek glupo prepisuje besmislene Smithove tvrdnje i prodaje ih hrvatskom narodu kao neku novost, kao neku dokazanu istinu. To je D a v o r i n T r s t e n j a k . Čudan je u istinu ovaj čovjek. On znade pisati o svemu i svačemu, ali o ničemu temeljito; on raspravlja o pedagogiji, o etici, o moralu, a da i sam zapravo ne zna, što je to pedagogija, što etika, što moral. Pa želeć se popeti i više on hoć$ raspravljati i o vjerskim pita­ njima, o kojima se — kako sam veli — bave »samo kršćanski teolozi i klerikalci«, akoprem on ne pripada ni »kršćanskim teolozima« ni »klerikalcima«. U najnovi­ jem svojem spisu »Biblija u svijetlu istine i morala« (Zagreb, 1912.) ' raspravlja Trstenjak, o biblijskim i uopće o vjerskim pitanjima, a da o njima ni najelejnentarnijeg pojma nema. To se bar jasno razabire iz GOD. XXVI. njegovog pisanja. Jer kad netko veli, da po nauci kato­ ličke Crkve » v j e r o v a t i z n a č i n e š t o d r ž a t i z a i s t i n u o č e m u n e m a m o u v j e r e n j a « . (Riblija u svijetlu vjere i morala, str. 11); ili kad netko kaže, da »sve što Bog biblijskim piscima objavi, sve što im je diktovao, sve do p o s l j e d n j e r i j e č i i s l o v a , sve pače i g rama ti čk e pogrješke i pogrješke p r e v o d a m o r a i pa k č o v j e k da vjeruje« (str. 9.); i kad čitamo onoliko mnoštvo uprav pirami­ dalnih da se tako izrazim pogrješaka, kojimi vrvi najnoviji Trstenjakov spis, tada čovjek u istinu ne zna ni sam, što da sudi o takovom spisatelju. Stid me uprav oblija, kad pomislim, da u našoj Hrvatskoj može izići onakova knjiga, puna besmislenosli’ šuP]>ih fraza- nadulih rii eCi; Puna РотЈешЉ P°Spješaka> u коЈ°Ј nema ni 2pnca zdrave кгШке- Kad in0' strani racionaliste raspravljaju o vjerskim, napose bi­ blijskim pitanjima, to prikažu bar na kojigod način n znanstvenom obliku; trude se da nekako obaviju svoje nazore dajbudi vjerojatnošću. Ovaj pak čovjek — Tr­ stenjak — prikupio je naprosto sve što je gnjilijega našao u racionalističnim spisima Smitha, Katthoffa, Drewsa, Pfleiderera i drugih, pa i ne znajuć točno o čemu se radi, pobacao to na papir bez reda i bez smisla, te to objelodanio namjerom da pokaže Bibliju nemoralnom i neistinitom. A zapravo tom knjigom nije drugo polučio, nego da ga trijezni ljudi sažaljuju kanoti posvemašnjeg neznalicu predmeta o kojem raspra­ vlja. Takovom čovjeku najbolje pristaje ono, što je slavni grčki slikar Apelies kazao papučaru, koji je ku­ dio noge jedne osobe na Apellesovoj slici: » S u t o r ne s u p r a c r e p i d a m ! « Papučaru sudi o papučama, jer si u tom kompetentan sudac, ali dalje ne seži, jer se u drugo ne razumiješ! Na drugom mjestu i na drugi način pružam hr­ vatskoj javnosti, napose mladeži našoj, odgovor na Тгstenjakove napadaje na Bibliju, ovdje se navraćam na pitanje o kojem sam već — kako spomenuh — govorio u »Serafinskom Perivoju«, a koje i Trstenjak spominje, naime o pretkršćanskom Isusu. 2. Glupi prijepis besmislene tvrdnje. Kad su oda sviju strana ustali moderni kritičari - poimence jenski profesor J I. Weinel, gottingski pro­ fesor W. Boiisset, a od katoličkih učenjaka dr. I. Rohr, �150 Вг. 10. — »SERAFINSKI PERIVOJ4 — 1912. sveuč. profesur u Slrassburgu — na Smithove tvrdnje 3. Svjedočanstvo sv. Epifiinija. o pretkršćanskom Isusu i sjajno dokazali neosnovanost U svome djelu »Panarion«, gdje .Epifanij pobija istih, Smith, pritisnut o .zid poslužio se lukavim izgovo- $0 hereza poganskih, židovskih i kršćanskih, na dva rom: On je ustvrdio, da i jedan crkveni Otac i Nauči- mjesta govori o herezi Nazarejaca, jednog pu(a kao o telj iz prvih1 vremena Crkve, glavom sv. E p i f a n i j židovskoj, drugog puta к<*о o kršćanskoj herezi, govori o nekoj pretkršćanskoj Sljedbi Nazarejaca, koja 0 prvoj pod naslovom хаха Na;apahov, — »protiv je štovala nekog boga imenom »Isus«. Olupo prepisujuć Nazarejaca« koju ubraja megju t p'etu židovsku herezu Smithovo tvrdnju piše i Trstenjak u svojoj »Biblija u , veli ovo: »Sad mi je red o drugoj herezi govpriti, koja se svijetlu vjere i moralu« (str. 110. i d.) o toj sljedbi, pa i on spominje sv. Epipanija. Evo doslovce Trstenjako- Nazarejaca zove. Koji su, kao što dočusmo (<I>s 6 sig гјцб* eX6wv* 7ceptxsi Хоуо;) rodom Židovi iz Galacije i vih riječi: Basanitide i iz drugih krajeva onkraj Jordana. Zato bu­ »Onkraj Jordana življaše judejska sekta Essejaca dući ova sljedba proizašla od Izraelaca, u svemu pri­ To ime dolazi od sirske riječi chase, množina chasaja hvaća židovsku паикиг ali u zaf sve to odbacuje Penta1 ova sekta življaše kao i Therapeuti. Bog kulta tih teuh. Ne niječe doistine Mojsiju, niti poriče, da mu je sekta zvao se J e z u s . Jesus znaci u hebrejskom jeziku , , . . . . . , , . . . ■ , • v • .. ,. гт , • Bog dao zakon, ali hoće, da je taj zakon bio drukčiji kao skrbnik, therapeut, t. j. liječnik i spasitelj. To biJ 5 1 r od onoga, sto ga Židovi uce. Odatle se tumači, da opjahu liječnici duša. Po Jesusu ili po njegovu »praocn« židovske cerimonije, je r,su i oni živo vi, ali od Jesse zvahu se i Jessejci /Jessaioi) koji bijahu srodni . , ■T ‘*1UV. г ч “ ., лт žrtava zaziru i drže, da je grijeh mesa jesti ili ga žrjedne strane Essejcima, a s druge judejskoj ^ekti »Naza- tvovati reaca ili Nazoreaca (Nazoraioi), a u. mnogom bijahu je ­ Drugi. naime хаха Jf&stopatVv — protiv NazOT dnaki. E p i f a n i u s kaže, da oni bijahu ondje davno rejaca-) opisuje ovako: prije Krista i da nisu znali ništa o Kristu, t. j. o čo­ # »Cerinthancima slični su Nazorenci, je r su živjeli vjeku tbga imena. Nazarej[ei pak, oci koga je imena ро^ u isto doba i držalj iste dogmč !i ista mnijenja. Ali se stala riječ Nazareni (Nazarenos) kao Essejći ili Essenci oni nijesu nazvali po Hristu ili po imenu Isusovu, nego zvahu se, jer štovahu Boga posrednika, Božjes a »s: se nazvaše Nazareji. A prije nego li se u Antiochiji kao čuvara ili stražara (sirski na. arya, jevr jski han; *počeo rabiti naziv >kršqani«, zvali su se neko doba Poznato je, da se prvi privržemei Isusovi svahu Naza- J e s s e j c i i to ja mislim po Jesse, ocu Davidovu, od renci ili Nazarejci. Prema tome bijahu izrazi »Jesus« i čiji g je koljena proizašla Marija, kao što bijaše Bog »Nazarejac« prvobitno gotovo • istog značenja a Isus obećao u St. Zavjetu IJavidu: »Od poroda tvojega poNazarenac ne znači, da je on čovjek iz Nazarela, kako 8аШ1 ću na prijwlolu lvojemu« (Ps. 131.,,). Ili su se kaže Evangjelje, nego je lo »čuvar.-, gpasitelj, oslobodi- dakle zvali od Jesse, oca Davidova, ili. je ime Jesse lelj. Chevne u svom istraživanju kaže, da mjesta »Na- proizaS1 od Isusa Hrisla; Gospodina' našega: zato što zareta- u doba Isusovo p opće nije ni bilo, nego d a j e bi oni ш lobože u5enici Njegovij prihvaćaju« Njegovu to mjesto naknadno izmišljeno, da se izraz »Isus Nara- nauku; ili su se možda tako zvali zbog općenitog znarenski* dovede u sklad s evangjelislima. čenja istog imena, kojim je Gespodin nazvan. Isusnaijne Iz svega toga izlazi, da je Isus bio prvobitno bo- hebrejski znači »skrbnik« t. j. liječnik i spasitelj žanstvo, pošrednik, bog spasitelj svih judejskih sekata, (’bjooO; уар хаха x*jV ’E(3pacxrjv 6taXexxov вераиеихг,;' koje življfthu djelomice u drugom vijeku prije Hrista. хаХесха:, .fjхос, Јахро; xai đwx/|p). Što bilo da bilo prije Na nazore ovih sekata utjecala je peijsijska i babilonska nego li su nazvali kršćanima zvali su se ovim imenom (Jesse). ' • religija«. Tako Trstenjak. A ob ovom nadulje raspravlja Philo u knjizi pod Mimoilazeć druge beztemeljne i* krive tvrdnje naslovom »тсер: Teaaatov o Jessejcima«, gdje nanosi Trsteniakove, odnosno onih, koje je on prepisao, za. ... . . ... ’ . ’ . . . stegu njihova života i hvali ih. te opisuje njihove saustavljam se samo na svjedočanstvu sv. Epifanij a, koje, , .Unu . . qp n u v.n v c * nlrnln M nn ianctP mncvurp t т ° ° 1 o j v mnctnnA mostane, koji se nalaze okolo Marijanske močvare. Jer oni navode sebi u, prilog, a da se v'di, kako Smith i kat] je (Philo) prolazio onim krajevima (taj se predjel njegovi pristaše, krivo sude o svetom Naučilelju. Što se obično nazivlje Mareotis) i kad je zalazio u njihove tiče Trstenjaka, to sam više no stalan, da on neće. bit samostane, mnogo se tu okoristio. Jer kad je konjima i 1 ni vidio leksta sv. Epifanija, pa mu ga' evo ovdje iz­ ----------l ) Migne, str. 257. nosim u vjernom hrvatskom prijevodu, koji sam izradio *) Upozorujerh cijenj čitatelja na malenuirazlikost u nazivu po g r č k o m i z v o z n o m t e k s t u izdanom od J. B- ovih šljedva U drugoj slovci naziva prve sljedbe čita se samo­ Migne: Patrologiae cursus completus Series Graeca. glasnik * alfa (Nazarejaca), u drugoj slOvci druge šljedbe imamo to omega (Nazorejaca). Drug'e razlikosti nema. tom. XLI. (Pariško »izdanje g. 1858. s\r. 25Š. i d.). �»Još o pretkršćanskom Isusu. dolazio za vazmenskih praznika, pomnjivo je proma­ trao njihovo • življenje i opazio je, da nekoji provode cijelu tu svetu sedmicu bez ikakove hrane, drugi uzimlju jelo tek svaki drugi dan, nekoji samo pod večer. Očito je dakle, da sve' ono, što Philo propovijeda, od­ nosi se na kršćanski 'način življenja. Buduć se dakle ti u ono doba nazivali Jessei, malo poslije Hristovog Uzašašća na nebo, nakon što je Marko navještao riječ Božju po Egiptu, tada su se pojavili nekoji Sljedbenici аро^ Stola, naime ovi Nazareji, o kojima je govor. Oni su bili rodom Židovi i prijanjali su zakonu i obrazovahu se; no kad su čuli za ime Isusovo i kad su vidjeli ču­ desa, koja apoštoli Činjahu i oni su u Njega vjerovali. I budući da su znali da se On rodio (točnije; začeo) u utrobi Djevice u Nazaretu i da je bio othranjen u kući Josipovoj i za to Ga Evangjeliste nazivahu Isusom Nazareninom, kao što apostoli govore: .»Isusa Nazarenhr čovjeka ob Boga potvrgjena megju vama silama i ču­ desima i znacima« D. ap. 2..,.,) odatle nagjenuše sebi ovo ime, te se prozvaše Nazareji, ne Nazireji, što znači posvećeni. Ali i drugi se zovu Nazareji sljedba, koja bijaše prije Hrista niti Ga je pozuavala. Što se pak tiče ovih krivovjernih, o kojima besjedim, izostavivši ime Isusovo ne zovu sebe, Jessejcima, niti zadržaše ž’dovsko ime, niti se prozvaše kršćanima, nego Nazarejcima po gradu Isusovu Nazaretu. Inače po sv su Židovi i ništa drugo. A služe* se ne samo Novim Za etom, nego poput Židova i Starim Zavjetom. т po vemu su jednaki Židovima, osim što u Hrista vjeruju. A ispovjedaju jed­ nog Boga i Njegova Sina Isusa Iir. ta. Г tom se dakle razlikuju od Židova i od kršćana: od prvih, jer vjeruju u Isukrsta, od drugih, jer- uzdrže židovske obr°de, kao obrezovanje, štovanje subote i drugo. A što se tiče nji­ hove vjere u Hristu, ne mogu za stalno kazati, da li su zarobljeni Cerintfiovim ili Merinthovim krivovjerstvom, te dali drže Hrista prostim čovjekom ili, kakav je u istinu, priznaju Ga začetim po Duhu Svetom od Marije Djevice, U ostalom ova ‘ nazarejska hereza ponajviše je razgranjena u Berenskoj državi, prama Geleosiriji i u Deseterogragju kod Pelie i u Basanitidi i u predjelu, koji se obično nazivlje Kokabe. Ovi su srodniji zido­ vima nego ikojem drugom plemenu, premda su istima veoma zazorni. .Jer' ne samo što ih židovski potomci na smrt mrze, nego ih svagdano dqr tri puta svečano proklinju, u jutro, o podne i u večer, kad se' sastaju u sinagogama na mblitvu. »Ta Nazarejce i Bog je prokleo« govore oni. ‘А za to ih Židovi mrze, jer budući Židovi ipak ispovjedaju Isu^a Hrista, što je onima, koji se drže Židovskog zakona,^ posvema protivno. A ima kod njih Evangjelje po Mateju, prvobitnim hebrejskim .jezikom * napisano, ne znam, hama do 4. 151 koje su oni sačuvali do dana današnjega. Ali je su li umetnuli ono rodoslovlje od AbraHrista«.1) Sofizam u Smithovoj argumentaciji. Svjedočanstvo sv. Epihanija na nekojim mjestima -nije baš najjasnije, pa je dalo povoda raznom tumače­ nju takogjer i sa strane onih, koji u tom svjedočanstvu ne nazrijevaju ni najneznatnijeg traga kakovome pretkršćanskome Isusu. Tako su svak na svoj način protu­ mačili Epifanijev tekst negju inima tri moderna kriti­ čara, naime: H. Weinel-), A. Schmidtke3), W. Bousset1), a sva trojica su prstom uprla u manjkavost Smithove argumentacije, kojom hoće, da dokaže, da i sv. Epifanij govori o nekoj Sljedbi Nazarejaca, koja je opstojala prije Kršćanstva, a štovala je ipak Isusa kao Boga. Dosljedno tome, da se i iz riječi svetog crkvenog Naui-itelja može dokazati opstojanje pretkršćanskog Isusa. Smithova argumentacija hramlje — da se tako izrazim u obadvije noge; u njoj se krije sofizam, lukavo ustavljen, ali tako proziran, da ga se sasvim lasno opazi. Smith umuje: Crkveni Naučitelj Epifanij govori o Nazarejcima, da su živjeli prije Kršćanstva; bili su Židovi porijetlom a i držali su se židovskog za­ kona, no ipak štovali su nekog Isusa kao Boga. Jasno je dakle — po Epifanijevom svjedočanstvu, — da je opstojalo štovanje pretkršćanskog Isusa. Tim više se to može ustvrditi,‘jer Epifanij navodi, da su se ti Nazarejci prije zvali Essejci, koje ime, po Epifaniju, možebit potjeće od~ Isusa, koga su oni štovali, a znači uopće skrbnik ili spasitelj. I na temelju ovoga dakle može se znključiti, da se i prije Kršćanstva znalo za Isusa spa­ sitelja. Na očigled čini se kao da je Smithov zaključak u istinu opravdan, no kad samo časkom malo pozornije promotrimo tekst svetog Naučitelja, uvigjamo, koliku mu nepravicu nanaša Smith sa onakovim tumačenjem. To nije već tumačenje, nego prisilno prišivanje tekstu, čega u njemu nema i ne može biti. Jer je izvan svake sumnje, da sv. Epifanij dijeli Nazarejce u d v i j e r a z ­ l i č i t e s l j e d b e (za to im je i naziv malo preinačio, kako gore upozorili) — u ž i d o v s k u p r e t k r š ć a n ­ s ku, koja bi bila u njegovomu »Panarion« peta po redu židovska Sljedba a kod koje n e m a ni g o v o r a o k a k o v o m š t o v a n j u Isusa; i u k r š ć a n s k u h e r e z u , koja je nastala od židovske te je nešto imala ‘) Miđne, str. 387. i d. -’) Ist das »liberale« Jesusbild wiđerlegt? Tubingen 1910 str. 100. i d. :)) Neue Fragmente und Unlersuchungen zu den Juđenchristlichen Evangelien. Leipzig 1911. str. 302. i d. 4) Noch einmal »der voichristliche Jesus« u »Theol. Ruiifjschau«. XIV. (Tubingen 1911.' str. 373. i d. �152 Br. 10 •SERAFINSKI PERIVOJ« — 1012 zajedničkog s ovim; o o v o j š l j e d b i veli Epifanij. da j e š t o v a l a i o b o ž a v a l a I s u s a . Ova dakle kršćan­ ska nazarejska hereza štovala je — po riječima Epifanijevim — Isusa, tločim ona druga nazarejska židovska Sljedba nije za Nj ni znala. Došljedno ovome nema kod Epifanija ni spomena o kakovom pretkršćanskom Isusu, kako to Smith izvodi, l u k a v o p r u t p o s t u v i j a ­ j u ć i o b j e S l j e d b e k a o j e d n u t e i s t u , t e Št o E p i f a n i j veli o j ednoj , da se i ma proteg* ' n u t i i n a d r u g u . Takovim solizmom dakako sasvim je lasno neupućene prevariti. Red je doisline priznati — što gori pripomenuh — da je sveti Naučitelj na nekim mjestima nejasan; napose ovdje, gdje govori, da su se »Nazarejci nekada zvali Esseni i to ili po Jesse, ocu Davidovu ili po Isusu Hristu Gospodinu našemu, za to šio bi bili Nje govi učenici ili jer to u opće znači Spasitelj.. Što je htio s ovim riječima sveti Naučitelj kazati i kako ih vrijedi uprav ništa, kad se promotri onoliko mnoštvo svjedočanstvo L, II., III. i IV. vijeka, koja jasno govore o Utemeljitelju Kršćanstva, kanoti o povjesnoj osobi, koja se pojavila za vladanja cara Augusta. U svakom slučaju dakle otpada besmislena Smithova tvrdnja i njegov pretkršćanski Isus prije je umro, nego li je i počeo živ jeti. . . isšO G. Gueuot: Neronove žrtve. (S francuskoga prevodi Pajo Mišura). V( ^ ш Vili. ’ozar. je urota ffiIa ugušena u krvi njezinill kolovo_ Hermova osnova propala, trebalo je se može u sklad dovesti sa ostalim oznakom r>>can- smišlja!' s) -Чке. Marko Plaucij bio je oprezan, pa nije skih Nazarejaca nije lasno upoznati, no ne smijemo bio okrivljen u ničem, što se na urotu odnosilo. Istom stoga iz tog nejasnog teksta vaditi n^jgurne zaključke, je sutradan »znao za pogibelj, koja je prijetila aposto­ jer zdrava egzegeza nalaže, da se ejasni tekst ispo- lima i za Pav dolazak pred cesarov sud. Dok je pro­ redi sa kontekstom i sa jasnim tek; dina istog pisca pa inižljao o svim okolnostima uapišenja, razumijevao je e onda da se pregje na zaklje ivnnje. Došljedno tome, ge ne^j пеђга[ ušuljao u kršćansku općinu, pa je u jer kod istog sv. Epifanija u Ц с т poglavlju gdje eo- grcu j.ujovao Njegova čista i poštena duša žalostila se vori. Nazarejcima nalazimo izričiu, i nedvojbeno nagla- na ропшао> št0 se je nažao izdajica, da izda poglavare šeno, da nazarejska sljedba, koja je opstojala prije ’ ” Crkve. Jedne večeri poslije pripovjegjenih zgoda, Marko ćanstva, nije Isusa poznavala, red je da j: lom ja.c Plaucij išao je okružjem Visoke-Staze, na povratku s tekstu u istom negativnom smislu — odnosno na pret­ kolniskih vrata, gdje je obavio posao milosrgja. Došavši kršćanskog Isusa protumačimo — i gori navedene pred Kririnov hram, sudari se prolazeći sa Servilijom nejasne riječi. Tuskoip. Kad je mladi patricij upoznao sina Plaucijeva Pitanje je dakako, koju židovsku sljedbu razumjeva odmah se ustavi. sv. Epifanij pod onim Nazarejcima židovskim i je Ii u »Marko sretan sam. što sam te sreo, reče Serviistinu ta Sljedba opstojala. Da se pod tim Nuzarrjc: na i| ; rijetko imam ovu sreću.« ne smiju razumjeti Bogu posvećeni ljudi »Starog Zavjeta ... ,т ... . Mladi kršćanin iznenagjen s takovim dočekom, o koji su se N a z i r e j t nazivali to je svakome jasno, . . _ .. .... . , , хт . . . ,... .. ,. . kakvu ni iz daleka mislio nije. odgovori s hekim oklijejer svak znade, da su Nazireji bili sveti ljudi, pravi vanj em. opsluživatelji zakona, a ovdje Epifanij zove Nazarejce »Naše su ćudi Servilije, različne, kao i naši obi­ krivovjernicima. Najvjerojatnije je, da Nazarejci pod čaji: ti živiš u vladarevu prijateljstvu, a ja živim u tim imenom nijesu ni opstojali prije kršćanstva, nego samoći. je — kako dobro opaža i Weinel — Epifanij zamjenio ■ — Meni su dosadila dvorska uživanja ljudi su rne Essence sa Nazarejcima, te ih ovim potonjim imenom zgrstli, život mi je težak; skoro bih nekim dobročins­ zove radi sličnosti naziva u izvornom židovskom je­ tvom držao, kad bih ga se riješio.« ziku. U istinu ono što Ep. govori o Nazarejcima slaže Dok je tako govorio, Neronov je prijatelj vukao se s onim, što Flavij piše o Essencima. A dobro je pri svrsi ove rasprave pridodati i ono, Marka u gornji trijiem Krizinova hrama, u to doba dana što isti Weinel ističe: Sve i kad bi bilo dokazano — sasvim pusta. IJ njegovu pogledu i izrazu lijepoga mu što svakako nije — da je u Epifanijevom svjedočanstvu lica čitala se takova malodušnost, da je dirala Pljiucispomen o nekoj pretkršćanskoj sljedbi, koja je štovala jeva sina. Isusa, bi li se odatle moglo što zaključit u prilog pret­ »Život je, dragi Servilije, odgovori on, baština, kršćanskog Isusa a protiv povjesnosti Isusove? Nipošto! ■koju su nam nebesa povjerila, mi ju moramo čuvali Jer jedno ciglo sitno svjedočanstvo iz IV. vijeka ne sve dok nam se ne oduzme. �Neronove žrtve. — Ah! prihvati patricij ti ne znaš kakove muke. kri­ je srce, kada mu se svi osjećaji osuše. Život je o ko­ me govoriš, zagonetka, tko će mi riješiti pitanje ljud­ ske sudbine? — Ta ne znam; a1i te mogu uvjeriti, da riješenje postoji. — Ah ! da, svi vi kršćani tako govorite. — Mi tako govorimo jer je istina. — Bilo kako mu drago, pravica me duži, da priz­ nam, da ste vi duboko uvjereni o istini vaših nauka. Skoro sam Pavla vidio pred cesarovim sudom. Mi smo svi oko vladara drhtali, pa i Tigelin se je kad i kad tresao. Pa dobro! vaš se je učitelj pojavio vedra čela stalna pogleda i 'sigurna hoda; govorio je s nekom slo­ bodom, kakovu Rim ne poznaje, od kako je republika na njemu nije bilo ni srdžbe ni strasti: taj je čovjek bio miran gospodar samoga sebe. Nisam mogao odoljeti, a da mu se ne divim i ne gledam u njemu neki otmem duh, jednom riječi mudraca. — Imadeš razlog, Servilijo, a ja bih žeiio, da se možeš jedan čas s Pavlom zadržavati; on bi te osvje­ dočio o istini vjere, koju propovij* — Bilo bi to teško; sumnja je snažno moj um pritisnula. — Bog komu se mi klanjamo, svemoguć je, vrati Marko u zanosu. Servilij je čas promatrao mladog svećenika, pa mu onda .rekao: »Znaš li kakovu čudnu zagonetku i tebi otkrivam?« Pa buduć ga je Marko u čudu gledao; Činilo mi se, proslijedi on, da na tvom obličju gledam, onaj isti nadčovječni sjaj, koji je pred cesaro­ vim sudom oblijevao divno Pavlovo lice. Ah! razumim, Marko vaša su kršćanska osvjedo­ čenja silno moćna, jer ona tako duboko dušom drmaju, pa ključaju sa svim svjetlim odrazim i preobražavaju čovječje obličje. — Naša vjera, Servilije, ne ograničuje se na stva­ ranje u nami ovih uzbugjenja i ovih preobrazba, koje si dobro pogodio; ona čuva u našim srcima neizrecive radosti. — Megjutim kršćani žalostan život provode. — Jest, tako ti izgleda, jer mi bježimo od svjet­ ske buke, ali u našoj samoći mi smo najsretniji ljudi. Mi se ne bojimo ništa radi naše sreće; pa i sama smrt nami je dobitak, jer ona nas uvodi u puninu života i boravak neizrecivih i neizmjernih blaženstva.« Servilij je pohlepno slušao riječi mladoga svećenika i bio je dirnut. Razgovor bi se bio bez sumnje još na dugo nastavio o ovome predmetu.da ne budu bila dva mlada čovjeka prekinuta od svjetine siromašnih gragjana, koja se vraćala u svoje ubožne kotare. Marko i Servilij rastadoše se. 153 Kroz to je Hermes bio pun bijesa, vidjevši svoje naume izigrane, pa je sve uporitiji bio u odlhci kršćane uništiti. Od tada će ih u naprijed pratiti jedinom svr­ hom paklene mržnje, koju je proti njima nosio. Mislio je, da mu je najbolji način da do svrhe dogje, ako se otkrije svom gospodaru Tigelinu. Istoga dana ode k njemu i to blizu istoga časa kada su se Marko Plaucij i Servilij Tusko razgovarali pred trijemom Kvirinova hrama. On mu je .pripovijedao, kako je obrekao e će se vjenčati Servilija sa Pudentovom kćeri, kakove su zaprijeke na putu. Ocrta mu učinjene pokušaje, da uplete kršćanske poglavare u Scevinovu urotu. »Ti znaš da nisam uspio, doda on, jer si ti pri­ sustvovao preslušanju«, Tigelin je smrtno mrzio kršćane, znao je da ih i cesar manje ne odurava. Pa zato nije mogao bili na čislu, kako je Neron otpustio riješena Apostola. »Taj Pavao, odgovori on, začarao je vladara Evo već dva puta njemu se je predslavljao i oba puta bio je riješen. Ja tu zbilja ništa ne razumijem, ali za sad ne usugjujem se.đalj^ ići. U ostalom, više se ne muči oko vjenčanja Servilija Tuska. Jučer sam vidio ovoga mla­ doga patricija, on se odriče ruke Pudentove kćeri. Pa, s kojih'razloga taj posao napušta? - Nije mi k azali Hermes je mučao. On je malo držao do toga vjen­ čanja, on je ovu osnovu naprijed turio samo, da se poposluži s Tipskom u zasićivanju svoje mržnje proti krš­ ćanima. Tigelin' baci na svog oslobogjenika podupirajući i priuze : »Ja sam začeo veliku osnovu. Ako ine hoćeš po­ magati da ju izvršim, možda će ostvarenje tvoje lakše ići.« Hermes, kraj svoje pokvare i smihonosti u zlodje­ lima nije mogao, a da se ne potrese; on je znao, da su misli Tigelinove uvijek grozne. Bojao se je, da ne dogje u pamet njegovu gospodaru i na nj baci odgovor­ nost kakova sotonskog djela. To nije bilo s toga, kao da Hermes nije bio vrijedan svega; nego je ovaj iskus­ ni zločinac želio izlagati se na vlastiti račun, a ne na tugji. Ipak poslije nekoga zatezanja, odgovori; »Evo me, na tvoju zapvijed.« Tada je prefekt pretorija spustio glas i govorio svome oslobogjeniku s nekim načinom sasvim povjerlji­ vim. Hermes u smrtnom bljedilu, odvrati: »Osiguravaš li me, da neću bit pod sumnjom? - Osigurajem : meni je cesar povjerio nadzor nad gradom; a ja ga tebi predajem, jer sjutra s ccsarom putujemo u Ancij. Tako ćeš li u Rimu uživati vrhovno zapovjedništvo. — To će bili do tri dana. - Da. o ponoći. Ja uzimljem na se posljedice dogagjaja. �1 54 Вг. 10. >SERAFINSKI PERIVOJ« — 1912. DoČimljući ove riječi, vraški smijeh zatitra na sit­ nim Tigelinovim usnicama. Tri dana poslije Neronova dolaska u Ancij, doleti br­ zoteča na sva uzdu u carski zaselak. Vladar se je sa Tigelinom razgovarao; tužio mu se kao po čestom obi­ čaju da su nepravilne rimske gragjevine, a ulice krive i smradne, da mu je carski dvor neznatan: »Htio bih, govorio je on, da u zidinama grada bu­ de stan dostojan gospodara svijeta. — Strpi se, cesare, odgovori Tigelin sa užasnim podsmijehom; sreća tebi nije još sve svoje milote iscrpila. — Ti si. moj dobri duh, Tigeline, priuze Neron. On je htio proslijediti, ali ga prekinuše najavom »Neka ugje,« naredi vladar. Kad je brzoteča bio uveden po običajnom načinu, poljubi Neronovu ruku i progovori: »Cesare, velika nesreća grad zaletjela. Rim je plijenom plamena. — »Jupitra ti!« viknu Neron, nemoea' i g veselja svladati. Zatim, sjetivši se, dr ga brzoteča iuša, svlada se i doda: »Pripovjedi mi, kako se nesr Aa pridesila. — Požar je počeo izmegju Palatina i Ćelija, u srcu dućana, punih upaljive trgovine. Na mome odlasku plamen je, vjetrom gonjen, zahvatio sav prostor oko Cirkusa, plamen je visoko lizao i dizao se u vr ne: njegova je brzina pretjecala svaku pomoć; plamen je rastao u uskim i krivim ulicama i zidinam kući šturih kotara.« Neron, u naponu svojih žeija, otpusti poslanika i naredi mu, da bude spravan odmah na povratak. Kad se je on odmakao. »Što misliš?« upita Tigelina, čovjeka po svome srcu, komu nije bilo premca u zloći na carskom dvorcu — Ja mislim, odgovori prefekt, da si, cesare, za­ dovoljan kad vidiš začetu želju odmah izvršenu. Ti možeš po miloj volji grad iznova sagraditi. — Jest, nema sumnje, samo neka se potpuno uništi. — Budi miran; ima tu ljudi, koji bdiju. — Što? Što hoćeš, da rečeš? — Naredba je data. Ja sam momu oslobogjeniku, Hermu, u mojoj odsutnosti, povjerio nadzor nad gradom, pa on raspolaže sa silom radnika, koji će znati osujetiti svaku pomoć, da se požar ugasi. — Zlatan si ti čovjek, duhoviti čovjek Tigeline, pravi veleum! uskliknu zahvalno cesar. Zar si ikada o tome posumnjao ? upita prefekt zvjerskim ponosom. — Ne, doduše. Nego dopusti mi, da ti rečem, da si danas1 sama sebe natkrilio. Ako uspjeh ovjenča potpuno tvoje račune, proglasiti ću te obnoviteljem carstva.« Čas poslije ovoga mrskoga razgovora, doći će por slanik iz Rima i prikazati se Tigelinu, da primi njegove naloge. »Vrati se u Rim. reče mu prefekt pretorija; vidjet ćeš Herma, pa mu reći, da je cesar potpuno zadovoljan sa njegovim samoprijegorom. — Je li to sve? upita u čudu glasnik: ‘ To je sve. Hermes je razborit čovjek, na nj se vladar spušta, da mjesto mene bdije nad gradom. Zar se cesar ne misli vratiti u Rim, da oživi očajani narod? — Glasniče, odvrati suhoparno Tigelin, taj je upit drzovit.’Cesar zna, što mu je raditi. Slušaj i pe pitaj.« Brzoteča muče ode. Kad je dolazio u Rim, požar je svoje haranje nastavljao; grad je’izgledao kao kakova mreža plamena i dima. Sa svih strana odlijegala je galama, kletva i neka neizreciva graja. Ulice su bile pune stanovnika, a neki su bježali i u susjedno polje. Jedni, sasvim umšteni, nisu imali što'jesti; drugi po­ ni nitali od žalosti, jer nisu mogli svojih roditelja oteti plamenu, pa su voljeli s njima ginuti, nego se spašavati. ■ se viši^nije usugjivao proti napredovanju vatre jer ju je mnoštvo ljudi sumnjiva igleda-priečilo1gasiti i rigalo prije nje dok su drugi javno zublje bacali vičući, da su ovlašteni. To su bili zloglasni Hermovi suradnici, koji su se prilili ovoga užasnog posla. Veturij, koji je za novac na sve ripravan bio, megju najgorljivijim se isticao. Osjobo'gjeriik je dvije svrhe imao, što se stavio na čelo palikuća: najprije je htio ugoditi svomu gospodaru, Tigehnu i cesaru, jedinim bogovima, što ih na s\ijetu poznavao; zatim зе je nadao u plamen zaplesti kršćanske poglavare: Petra, Pavla, Filoksena i Marka Plaucija, koji su stanovali u kotaru brda Ćelija. Njegovi su pakleni izaslanici bili primili naredbu. U velikom su broju pod Veturijevim vodstvom poletjeli Pudentovoj kU( Oganj je, usprkos njihovih napora, štedio stan časnpga patricija On se je uvukao, kad je Pudent izašao sa svojom obitelju i robovima. Oni su ga sa svojim požrtvovanjem branili. U taj par još je biof Šimun-Petar u nekom zaselku rimske okolice. On ju nije ostavljao sve od .Scevinove urote. Pavao je bio doletio sa skrajnoga dijela grada u Pudentov stan. On je bio posred nesreće jednako hladan, kao nekoć na otoku Malti, kadno je u žeravici tresao oko ruke savijenu otrovnicu. Požar je štedio odvažnoga Isukrstova apostola; on izagje čitav i zdrav iz plamena, usprkos skovanoj uroti proti njemu i usprkos bijesu Hermovih poslovača. On je svojom odvažnošću i radom mnogo doprinio ne samo velikom broju kršćana, nego i mnogim poganima. Megjutim i senat je i nar$id silnom 'vikom tražio, da dbgje Neron. Svak se je čudio, kako nije doletio na pozornicu ove neizfnjerne nesreće. Uzalud mu slali glas-1 nike za glasnicim, on nije dolazio. Napokon.’ se stale sumnjive glasine po svjetini raznositi. U sklad dovodeći �I Neronove žrtve. vladareva odsutnost sa grožnjom Hermovih suradnika, vrata se otvorila ozbiljnim nagagjanjima. Bio je treći dan požara, onpga časa plamen je zahvaćao kuće, koje je bio sagradio, preko svete Cekte, da veže sa Augustovim dvorom Mecenatove vrtove, kad se je on odlučio poći iz Ancija. On je počeo sa svojim prijateljem TigeJinom i dvorjanicima, koji su ga svuda slijedili. »HajdeAo, reče, s nekim odvratnim nehajem, vri­ jeme je da na svečanost prispijemo.’ Nikada se ljepše prizor ni sjajnija rasvjeta nije iimrliku priredila.« 155 jetila pčgibao, da će razjareni narod, kbji je pun nepouzdanja stao pomnjiti, obračunati sa palikućama, ako im u trag unigje. Za tim cesar i Tjgolin bili su prisiljeni, da u slučaju tužbe krivnju zlodjela svale na svoja ralila. Ove su misli pratile dojam veselja, pod kojim je Henpes bio redovito pri izvršivanju zločina. Megjutim, pošto je još veća opasnost prijetila, kad ne bi poslušao, oslobo^ gjenik se odlučio. Ode k Veluriju, koji se pljačkanjem obogatio, zapovijedi mu, da okupi svoje sramotne dru­ gove i da na novo zapali vatru u udaljenim kolarima. Štićenik nije razmišljao, nego je slijepo vršio naregjene poslove,, samo neka ga! se dobro plati i on se primi, da kraju privede djelo uništenja. Iste večeri obnoć vatra je buknula opet i još tri dana harala grad. Nft povratku u Rim, Neron se namjesti na Eskvilije. Sa ovih visina mogao je obuhvatiti cijeli opseg ne­ opisivoga opustošenja grada. Silničko srce nije imalo rfi jednog osjećaja sažalenja nad nesrećama, koju su tolike gragjane snašle; ni jedna se riječ smilenja nije Neron, prepun veselja, prelazio je ■granice svoga otela njegovim ustima. On je stao pred ovim prizorom zanosa u krugu svojih nečasnih prijatelja. Poslije no je rušenja, kao pred kakovim« rijetkim dogagjajem. т dina I dugo promatrao drugi čin užasnog prizora, što no mu ga misao mučila, hoće li mu požar otvoriti prostrana i ga njegovi dvorjanici priredili, gspe se na Mecen.atovu veličanstvena gradilišta za dvor, čiji je sjajni i orijaški kulu i tu je, u glumačkom odijelu, pjevao stihove, što nacrt već u svom duhu imao. Nakon šesL dana oganj se no ih bio složio nad ruševinama Troje. Vik^o je, da je r ustavi;»ali ‘iza njega je još ostalo zgrada na uzgor, a za plamen krasan i prizor napokon dostojan gospodara .:im je prostorom strastveno čeznuo. Stoga je bio u ne­ svijeta. Ovoga puta od četrnaest rimskih kotara, samo prilici sa svojim osnovama. Oganj, k ra jJ svega svoga su četiri ostala; tri su bila zemljom sražena; ostali su ћатапја, nije mu ugodio i ^cesar na vas glas jadikovao jedva pokazivali koji trag porušenih i na polak izgorepred svojim zloglasnim doglavnicima. nih; kuća. 1 Tada će Tigelin dozvati Herma: Veturij, rekli smo, silno se okoristio metežom po­ »Uobar početak, ja ti čestitam; dje i je nije kraju žarom prouzrokovanim i domogao se velikih svota, po­ privedeno. - Pa što? kliknu začugjen Herj ^s, ti mi veliš, kradenih po bogataškim kućama. Pošto je otok, u kome da djelo još gotovo’ nije, da je to početak; jesam li je stanovao isčezao sa suburskim kotarom, čankoliz smjesti ženu i djecu pod krov na drugoj obali rijeke. dobro razumio? *— Doduše, ja opet velim, sve nije ovršeno; cije- Poslije devet dana svoje odsutnosti, povrati se u kuću susjednu bedemima, u koju ih bio doveo. Vratio se s loga Rima mora nestati. džepovima punim zlatom i skupocjenim predmetnu, po­ - Što dakle treba i-siromašne kotare uništiti, koje kradenim u patricijskim kućama. Koralija, šlićenikova je i oganj prezreo? — To je od'potrebe. Ces^ru trebaju ona gradilišta; žena, s njim se slagala, ali ne u njegovom odurnom licemjerstvu. Njoj on nije bio povjerio nodostojnu igru, što on mi je io izričito. rekao. — Kako da se to uradi? Narod prigovara; sumnja no ju igrao, dok se kod kršćana poučavao. Ona je često pada na ruku, koja je užegla vatru i s njom upravljala. pohagjala skupštine vjernika i primala iskrenim srcem apostolske nauke. Uzorna žena, pošto je na sreću pri­ Opasno bi bilo plamen oživjeti. mila vjeru, krstila se je malo vremena prije požara — Što smeta! odgovori neslrpeljivo Tigelin; jasam ti rekao, treba svakako, da opet požar bukne. Neron Rima. Odtada je ona živjela, kao gorljiva kršćanka i neće s ničim biti zadovoljan, ako se posao ne izvrši po nastojala svojoj djeci uliti svoju vjeru i Hristovu ljubav. Veturij i ako u ništa nije vjerovao i do ničesa držao njegovoj misli. kao do dobre gozbe i velikaškog prijateljstva, jer mu • — Neka bude, odvrati JTermes, slabo skrivajući svoju zlovolju; bit ćeš zadovoljan. (Ј dva dana ništa neće ono od vremena do vremena namicala ugodnu večeru, ipak nije na pameti imao, da se protivi sklonosti svoje u Rimu netaknuto ostati.« žene prama kršćanstvu. Poslijć đugo& vremena primače Hermes je bio spravan žrtvoVati se i služili Tigelinovim osnovama, ali s tim uvjetom, da pogibao ne bi joj se i reče, a da joj nije nastajao rastumačiti uzrok previše prijetila. Za se je radio kud i kamo više nego za svo§a davnogn odlaska: •druge i'u djelo je stavljao omiljelo naćelo onoga vrc-‘ »Ovoga je puta naša^ bijeda svršila, Koralijo ; mena,’naime: da je naslada svrha života. Ovdje je pri- ja sam J}ogat za uvijek«. �156 Br. 10. — »SERAFINSKI PERIVOJ« — 191Ž. I nesretnik, bez srama, pokaza u ubožnoj sobici šake zlata i dragog kamenja. Koralija na taj pogled od straha uzmaknu. »Odakle ti to blago? uskliknu ona. Kaži mi, tko ti ga je dao. — Ja sam ga stekao, reče Veturij, nekako u neprilici. — Ti si ga stekao, neka bude; nego ja bih htjela znati kako, kakvim radom. — Ovo je nagrada napora, što no sam ih podnio u devet prošlih dana. Bilo mi je naregjeno i ja nisam ostavljao pozornicu požara. Pa . . . . , razumiješ li? doda sa značajnim žmirkanjem očiju. — Ja, naprotiv, ništa ne razumijem. Opet te dakle pitam, kako si mogao uspjeti, da se obogatiš u takovoj silnoj nesreći, koja je upropastila hiljade obitelji. — E, dobro! odvrati on nešto zbunjen, dok je požar zahvaćao, ja sam se šuljao u više bogatih patri­ cijskih kuća, pa . . . . , razumijnš li?« ponavljao on i crvenio se pod oštrim Koralijinim pogledom. Za tim videći, gdje šuti, htjede osiat? u prisutnosti duha; pa uzevši nekoliko dragulja- primata se, da joj ih ponudi, govoreći s najljupkijim glasom: »Drži, draga moja, metni ovn kolajnu oko vrata, . . . , . , . ovo prstenje na tvoje prste, ove bogate naušnice na tvoje uši. Ti si dostojna, da ove nakite nosiš Ali ih Koralija odbi kretnjom velikog" п »Što nesretnjače, reče glasom punii du losti, pa se nisi bojao krasti, ovo zlato, ove dragulje — Tko govori o kragji ? odgovori uzrujano čan­ koliz. Najprije, zar sve to nije bilo plijen vatre? Za tim, kazao sam ti, bilo mi je naregjeno. — Nema nikoga na svijetu tko ima pravo na­ rediti zlodjelo: ne, nitko, pa ni cesar. Veturije; spo­ meni se Hristova nauka i predavanje, što no smo ih primili iz svetih apostolskih usta. Oh, bojim se, da ti ne zlorabiš ove milosti! — Muči! viknu u bijesu štićenik. Znam ja, što mi je činiti; ne spada ni upravljati ni suditi moje vladanje. Rekao bih, da si zaboravila, da sam ja rimski gragjanin i da u tom svojstvu imam neograničenu vlast nad tobom i nad našom djecom. — Ja sam daleko od toga da se protivim zakon­ skim propisima, odgovori mirno Koralija; ali nad voljom Rima ima i volja Božja. — Pusti me još jednom, govorim ti! priuze Veturij podvostručenom srdžbom. Ne govori mi više o onim tugjinskim naukama: ja toga trpjeti neću, razumiješ li?« Koralija je mučala, dobro sudeći, da je bolje ništa ne govoriti, u času ogorčenja svoga muža Veturij videći kako mu žena muči i ne mogavši dulje uzdržati sme­ teno stanje svoje savjesti sa hrgjavih djela, pokupi zlato i dragulje i vrati se u grad. Stade tražiti gostionu prama svome ukusu i tu se za jednu noć namjesti. Sjutra dan ode k Hermu i upita ga je li s njim zado­ voljan bio. »Jesam doista, odgovori Tigelinov oslobogjenik, a lice mu je bilo smrknutije i zlobnije no ikada. A ti, jesi li se zadovoljio sa žetvom požara? — Teško bi mi bilo da bude se drukčije dogo­ dilo; prošli su me dani doveli do ugodna života. Premda je daleko od moga sadanjeg položaja do bogatstva, ipak, iskreno ti kažem, ja se ne tužim. — To je veoma dobro. Bi li ti bio sklon u ne­ koliko mjeseci još mnogo više dobiti? - Ja sam potpuno na tvoju zapovijed, Herme, odvrati čankoliz, namamijen s ovim uvodom, koji mu naviještao ovršenje novih zlodjela. — Mogu li na te računati? — Kako dakle? ali potpuno. Ja ti ne bih mogao ništa odbiti. Ra umjeli smo se. — Megju tim, priuze Veturij, stalan sam, da imaš obzira na šivot jednoga oca obitelji. Što će biti od moje žene , djece) ako mi se koja nesreća dogodi?, хт .. .. v. Tt . Na ove riječi nasmiješi se Hermes, jer je znao . .. . .. koliko čankoiiz glavu razbija za svoju obitelj; znao je, da bi nesretnik za jednu ovnovlju glavu s lukom i za pečeno vino, bez otezanja žrtvovao i ženu i djecu. Ipak se je pretvarao i na usnicama zadržao riječi, koje za malo, da mu se nisu izmakle; nije mu stalo dobro disati u Veturijevu osjetljivost, jer ga je trebao, da dokrajči svoj i Tigelinov posao. »Budi oprezan, Veturije, preporuči Hermes šti­ ćeniku • radi se o tvojoj sreći i o tvome životu. Brzo, bude li te volja, moći ćeš, stupati uz bok najbogatijih rimskih gregjana. Ja ću po zasluzi nagraditi tvoju službu«. Veturij dade znak, da će slušati savjete oslobogjenika, a ovaj će nastaviti: »Proslijedit ćeš, ako možeš, svoje odnošaje sa kršćanima.« Na ove riječi čankoliz stade vikati, navagjajući optužbu, što no ju za urote bio podigao. Stade se pro­ tiviti, da se on nećb izlagati pogrdama onih, koje hio izdao. »Ne boj se, reče Hermes, ime tužitelja kršćanin je nepoznato ostalo. Ti se nećeš pogibli izlagati, budeš li opet pohagjati njihove skupštine.« Ova je okolnost davala Veturiju svu slobodu u njegovom radu; jer on nije bio čovjek, pa ga savjest grizla. Tako bez oklijevanja čankoliz sjutra dan priuze put k brdu Ćeliju i prikaza se u kuću Aula Plaucija. On ju nagje u tuzi. Časni konzularne bez života je ležao �157 Neronove žrtve. u atriju na podignutoj svečanoj postelji. Sin mu je stao uz uzglavlje mrtvačke postelje, okružene sa svijećama ' od bijelog voska, pa se je muče molio. Lice je Markovo bilo tužno, suzam a4orošeno, ali u njemu je bila utisnuta velika vedrina. S prva se, . Veturij skanjivao i pitao Se, bi li ušao. Nego on je više puta osjetio darežljivost.Plaucijeve kuće, pa j e ‘držao, da je dužan izraziti sažaljenje sinu plemenitoga pokojnika. Marko, digavši oči jjrem a čankolizu, izgledao je začugjen i osjećao je neki mučni utisak, nu ipak, ga je gledao sakriti. Od nekoliko su dana razne glasine i mrski govori kolali o starom stanovniku Suburne, o katehumenu, koga su Filoksen i apostoli podučavali. Marko ga je , bio opazio u najvećoj žestini požara na čelu Hermovih poslovača, gdje je vatru pospješivao i grozio se onim, koji su htjeli suzbiti njezino napredovanje. Pa bilo je i sumnjanja sa ponašanja glede Pavla ■ nije se bilo dalpko od mišljenja, e je on igrao ulogu himbenoga brata. Sasvim tim Marko je slušao samo glas ljubavi, koja mu zapovijedala oproštenje; spomene se Isukrsta u maslinskom vrtu, kada je dobrostivo pri­ mao izdajicu i davao svoje Bože usko lice njegovom svetogrdnom poljupcu. Okrene se dakle Marko nenadnom posjetniku i dobrohotno mu reče : »Primakni se Veturijd, pa gledaj po zadnji put " lice moga oca.« Čankoliz posluša,-, nehotice dirnut alatkim i prodirućim glasom mladog svećenika. Približivši se tijelu 'pokojnika, koji je mirno počivao i kao da se smiješi u kopzularskom grimizu, pogleda ga časkom, gdje spava svoj pošljeđni san, pa upita Marka : S kakovim je slučajem tvoj odlični otac, Aulo Plauclj, tako prerano umro? jer ako me pamet ne izdaje, samo je nekoliko dana, da je bio pun života. — Žalibože! on je u ovo zadnje vrijeme osjećao žalosti,' koje nije mogao svladati. — Je li imao kakovu obiteljsku tugu, kakovu zlu sreću,? — Ne ništa toga; ipak njegovo je srce puklo pod pritiskom užasne muke.« Marko urnuča, Veturij ga; gleda i nije ga. razumio. »Moj-otac, proslijedi mladi svećenik, nije mogao odoljeti prizoru strašnih nesreća, koje su se na grad oborile^ Pogled- na nesmiljeni plamen, koji je proždirao podignute spomenike naših pregja, strah, da moja majka ne pogine i prizor, komu je svjedokom* bio u kući Aute lij a Pudenta, sve je to zajedno zadalb mu smrtni udarac. P.oslije požara legao je u postelju i jučer je . umro.« Mi smo zaboravili prije kazali, kako je kuća Aula Plaucija bila od va(,re pošlegjena, osim nekih ne­ znatnih gragjevina, koje so nisu ticale glavne zgrade. . Ona se sačuvala jer je bila osamljena i silno ulvrgjena. »Što, se je dakle dogodilo kod Aurelija. Puden,la? još upita Veturij. _ §to ti ne znaš? Njegova -kći, Aurelija, ostala j e zakopana, u ruševinama kuće, kad je htjela jednu robiпјјСц spasiti.Kad je vatra planula u Pudentovu stanu, odmah netom ju se opazilo, hitjelo se, da se pa dvor izvede i senator i žena mu i kćer i njegove sluge. Ali je Aurelija opazila, kako jedna stara robinjica^ bilo što nije razabrala znake, bilo što radi svoje poodmakle dobe, nije se mogla vrata ;dočepati, pa je ostala u kući u plamenu. Aurelija tamo poleti, da spasi nesretnu ženu. Roditelji joj stanu jaukati u smrtnom strahu i polete na vrat na nos za kćerkom; ali ih se zaustavi. Brzo se je plemenita Aurelija pojavila, vukući za ruku staru robinjiou. Odjeća plemenite djevojke počela je gorjeti: teškom se mukom vatru ugasilo. Evo, kako je Aurelija mogla svoj uzvišeni samoprijegor životom platiti. - Puste ludosti! uskliknu Veturij, nemogavši shvatiti ljepotu i veličinu djela mlade boljarke; što! za jednu nesretnu ropkinju izlagati se tako okrutnoj sm rti! Doista treba biti bez pameti, pa se tako vladati. Je li to u današnjem običaju Rima3i da se gosppdari pregaraju za one, koje su svojim novcem kupili, koji su otvoreni, da im robuju? Muči, Veturije, prekine Marko; ti bezbožno umuješ, kao kakov poganin. Ne sjećaš li se Pavlovih nauka i naputaka, što no si ih tako često u našim skupštinama primao?« . Veturij smeten ovom odlučnom opomenom sve­ ćenika, razumi da se je zaboravio; promrmlja uz nekoliko riječi, da se opravda, a Marko, videći ga u smetnji, sažali mu se^ i dalje nij'e govorio. Cankoliz slabo se je osjećao, u društvu s gorljivim kršćanima, pa bez oklije­ vanja oprosti se sa sinom Plaucijevim i ode u skitnju po zloglasnim pivnicama, dobro njemu pznalim. Pokojni* je Marko Plaucij, po Markovu pripovije­ danju na smrtnom času poslušao molbe svoje žene i svoga sina i primio krštenje iz Filesenovih ruku 'Od­ lični konzularac, čija je duša bila iskrena i poštena^ došao je do spoznaja istine i usnuo u svjetlu vjere. l>r. Rj'iro Arnohl. = = = = = U teškom času. Cjela vojska crnih misli Po mojoj se vrze duši Strah me, da mi u svom bjesu Dragi jedan sv’j et ne sruši, �Br 10. — »SERAFINSKI PERIVOJ« — 1912. 158 Velik dio sam mu v’jeka Potrošio, ah, na gradnju; U dubine mu uzido Svojih snova nadu zadnju . . . Sad do tvojih nogu klckoh, Kriste Bože razapeti! Samo ti znaš: kako li se Spašavaju tak i sv'jeti . . . Treba Г možda skrušen poći Na kušanje u Getseman? 1Г još dalje na Golgotu? — Reci! Ja sam na sve spreman! (). Vrli. llrković. Tuzlu: Divni razvoj Duns ŠKoto škole u XII. vijeku. W adding je još bio ustanovio prijeporne vježbe o vjerskim pitanjima, te je sam sobom bio odredio satove za te vježbe. Odabrale bi se Iz koje tiskane knjige unaprijed označene teze, koje bi bile pred c piranja megju katolicima i raskolnicima I čenik, koji bi se odredio, da brani istinu, morao bi pod nadzorom svoga učitelja riješiti sve dokaze, koje bi mu kao pri­ govor iznijeli drugi učenici. Otac Wadding je htio da se na taj način učenici vježbaju osobito u onim pita­ njima, koja se kod predavanja svestrano ne obragjuju, kao na primjer ugled Crkve, Pape, sabora, sv. Pisma i t. d. Tu se još vježbalo u rješavanju slučajeva, koji se tiču savjesti. Utemeljitelj sjemeništa sv. Izidora nije se zadovoljio samo time da pospješi rad učenika, nego je još htio da pobudi revnost profesora. U tu svrhu ustanovi još svečanije vježbe. Za vrijeme školske godine profe­ sori su morali sastaviti najmanje po dvije velike ra ­ sprave, dat ih štampati i posvetiti kojoj odličnoj osobi. Tako se je javnost obavješćivala o velikom i ozbiljnom radu u kolegiju, a vjernici su imali dobar pojam o re­ dovnicima i njihovoj sposobnosti. \Vadding je pripušćao profesorima na volju, da si odaberu način predavanja, ali im je bilo zabranjeno odalečivat se od nauke uzvišenoga naučitelja. Osnivajuć Wadding kolegij sv. Izidora, htio je bez sumnje uzgojiti učenjake, ali je osobito imao na srcu, da uzgoji redovnike, i to u pravom redu franjevačke redovnike. On se je sjećao riječi naših svetih pravila, sjećao se je preporuke, što ju je naš serafski otac upra- vio sv. Antunu Padovanskom, kad ga je imenovao pro­ fesorom teologije. Znao je on dobro, da su baš učitelji bez poniznosti i duha molitve bili uzrokom, da je malo po malo bila oslabila stega u redu. On je znao, da su odmah u početku sve razne reforme bile više manje ubitačne po nauke, pa je od tada razumio sa sv. Bernardinom Sijenskim, sv. Ivanom Kapistranskim, i t. d. . . da ako je dužnost Franjevaca posvećivat se nauci, isto tako moraju uz nauku podržavati i redov­ nički duh u sebi. »Nek učenici tako prionu uz nauku ali još više uz bogoljubnost, da tako ne ugase u sebi duha pobožnosti. Nek nauci posvete vrijeme, koje je za to odregjeno, a molitvu nek obavljaju, kad je propisano.« Te se riječi nalaze odmah na početku pravila za naukovne zavode. One su Waddingu služile za ravnalo u vlastitom životu i u upravljanju drugima Papa Urban VIII. htjede da riješi redovnike sv. Izidora zajedničko molitve u crkvi, da im olakša posao; ah Wadding ne htjede nikada na to pristati. On prih­ vati samo one povlastice, koje se nijesu kosile sa svim vježbama redovničkoga života, jer je htio, da se u nje­ govu sjemeništu točno opslužuje redovnička stega, osobito što se tiče javne zajedničke molitve i razmatranja.. On nije mogao nikada razumjet:, da bi redovnici mogli biti oprošćeni od molitve, kad vjernici pružaju svagdanju hranu baš radi te njihove molitve; nije mogao nikako shvatiti, kako bi se moglo odgojiti redovnike, ako bi se riješili u mladosti onoga, što bi u daljnjem svom životu morali vršiti. To rau se uvijek činilo protivno općeni­ tomu mnijenju. U mnogim su sjemeništima reda učenici prisustvovali božanskomu činu, ali samo na izmjcnice, tako na primjer koji bi molili oficij u danu, bili bi toga riješeni u noći, i obratno. Wadding nije htijo poprimiti ;a običaja.1) Megjutim on je tako razredio razne di­ jelove dana, da je bilo vremena za sve, te je njegov životopisac mogao kašnje reći: »Nijesu nikad nauke tako krasno cvale ni donosile boljih plodova, nego kad su se obdržavala pravila, što ih je osnivač zavoda sastavio -. Nije se Wadding samo trudio, da privikne učenike na rad i molitvu, nego je još nastojao, da oni svim srcem prigrle i redovničke običaje.2) Htio je, da budu čedni u ponašanju, hodu, govoru, i t. d. Cijela im je vanjština morala odavati pravu franjevačku dušu. Ne ćemo slijediti njegova životopisca u tančinama, što nam ih u tom pogledu pruža, nego ćemo samo to reći, da je vrhovni starješina izmeiju svih sjemeništa reda onaj sv. Izidora isticao kao uzor, koji treba nasljedovati, l) Osim velikoga božanskoga čina učenici su molili još svaki dan obcij bi. dj Marije obavljali su na godinu dvoje velike duhov­ ne vježbe, jedne od svetkovine sv. Lucije do Božića, a druge od velike nedjelje do Uskrsa. Ann. m in , i. 1., vita Wadd. z) Ann. min., ibidem, �Divni razvoj Duns Škotove Škole u XVII, stoljeću. te se nije bojao ustvrditi, da nije nigdje našao tolike znanosti združene sa pobožnožću.1) Na jednom sastanku odličnijih otaca reda general o. Benignus iz Genove javno očitova, da u velike cijeni redovnike sv. Izidora. U svom izvješću o stanju velike serafske obitelji, ustvrdi, na veliku pohvalu kolegija, da njegovi članovi ne mogu počiniti grijeha. Iznenagjeni oci tom Čudnom izjavom, rekoše: »Kako, nijesu Ii oni ljudi kao i drugi, ili nijesu li možda već potvrgjeni u milosti? — Oni su, odvrati general, u istinu ljudi niti, su još potvrgjeni u milosti, nego su tako udaljeni od svijeta, svi su dijelovi vremena tako tačno ispunjeni znanstvenim i nabožnim vježbama, da nemaju vremena misliti na svjetske stvari, i da ih gjavao ne nalazi nikada besposlene. Oci Bonardin Sijenski, Ivan Kampanejski, Ivan Meriners i Ivan Napuljski, našljeunici o. Benigna iz Genove gojili su iste osjećaje štovanja i pouzdanja prama o. VVaddingu i njegovu kolegiju. Toliko su cije­ nili njegovu revnost i razboritost u upravljanju toga zavoda, da im se nije ništa činilo vrijednim odobrenja, ako to nije sam Wadding unaprijed predložio ili on sam na to pristao. A imali su i pravo, jer je pod njegovom upravom sve napredovalo^ na veliko zadovoljsivo svih.*) Kroz 32 godine, što je \ \ adding bio ravnateljem kolegija, uzgoji više od 200 redovnika, 70 ih po prilici postade učiteljima, a 20 ih zasluži naslov jubilarnih lektura. Mnogi bijahu poslani u razne redodržave bilo da vrše dužnost učitelja u novim sjemeništima, bilo da se bave još odličnijim službama. Drugi se vratiše u svoju tako užasno progonjenu otadžbinu, gdje su za vjeru trpjeli pogrde, progonstva i istu smrt. Riječju : kolegij, što ga je osnovao VVadding, bio je pravi ra­ sadnik odličnih redovnika, koji su kašnje mnogo radili za slavu svoga reda, čast svoga naroda i za opće dobro cijele Crkve. Kolegij je u misli njegova osnivača bio čisto narodno djelo, te je služio za privatnu korist Irske. Ali on naskoro steče velik ugled, jer postade kolijevkom velikoga statističkoga pokreta, a veliko djelo, koje se je u njem izradilo, raznese njegovu slavu i upliv po cijelom redu sv. Franje i svim katoličkim školama cijeloga svijeta. IV. 0. Luka VVadding izdaje sva lilosofsko-teološka djela Duns Skotova. Tiskarska je umjetnost morala dati divan polet umnim proizvodima; ona je ujedno jamčila, da će se brzo i ekonomično množiti književna djela, jer im je uz manju cijenu olakšavala brzo širenje. Veliki franje­ vački naučitelj nije oklijevao, da se okoristi tim divnim otkrićem. ') Ibidem. a) Ibidem. 159 Megju mnogobrojnim djelima, što ih je uzvišeni naučitelj ostavio svojim učenicima, oksfordski T u m a č г e č e n i c a Petra Lombarda zauzima posebno mjesto. To je ujedno jedan od najznamenitijih, najglasovitijih i najcjenjenijih njegovih spisa. »Tu se, veli Wadding, više nego u svim drugim djelima očituju odlična svojstva našega velikog naučitelja. On je u izrazima vrlo uzvišen i pronicav, u raspravljanju obilan, u tvrdnjama dosta umjeren, u postavljanju načela odlučan, a uvijek se pokazuje stalnim u vezanju nauke. Taj je tumač naj­ odlučniji plod njegova snažnoga duha te kao bogata riznica njegove nauke. Štogod je naučavao u svojim drugim spisima, tu je sve skupljeno u jednu divnu sin­ tezu«. Taj je tumač megju djelima Duns Škotovim, što je teološka Summa megju spisima sv. Tome. Uzvišeni je naučitelj podigao taj bogati spomenik u Oksfordu od god. 1300. do 1304-, to jest u razmaku od četiri godine. Pozvan god. 1304. u Pariz, da zauzme prvu stolicu na sveučilištu, poslan onda god. 1308. u Kolonju, umrije ranom smrću u 34. godini, ostaviv svoje veliko djelo u nekim njegovim dijelovima nesvršeno. Ali se njegovi neposredni učenici pobrinuše, da popune te praznine navodima iz njegova djela Reportata, što ga je bio sastavio za svoga boravka u Parizu. Iza toga nijesu prestajali prepisivati to djelo, a učitelji su se filozofije i teologije najragje njega držali, jer se u njem najbolje izražavala filozofsko-teološka misao njihova vogje. Oksfordski je Tumač bio naravski prvo Škotovo djelo, koje se je okoristilo divnim iznašašćem XV. vi­ jeka. Prvo izdanje izagje na svjetlo god. 1474. u Pa­ dovi kod Alberta Stenđala, a priredio ga je Augustinijanac Toma Penchet, kao što svjedoči ovo nekoliko stihova stavljenih na koncu djela O u o d l i b e t a , koje je izdano u isto vrijeme, kad i glasoviti Tumač: Haec Albertus ego Stendal quodlibeta Magister Altiloqui Scoti formis uberrima pressi Religione sacra, et diva celeberrimus arte Clarus, et ingenio Augustini ех ordine Thomas Impressum purgavit opus studia integer orani Anglia cui patria est generis cognoraine Panchet. Još jedan redovnik sv. Augustina, o. Paulin Bcrti, priredi u Mletcima novo izdanje Skotova Komentara (tumača), ali u manjem formatu radi veće udobnosti. Vrijedno je istaknuti jednu stvar, na koju treba da po­ vjesničar svrati svoju pozornost: prvo naime izdanje nije priredio Franjevac, nego jedan redovnik sv. Augu­ stina. Uzvišenoga su dakle naučitelja cijenili osim nje­ gove braće još i drugi učenjaci. U ostalom oni, koji drže, da je nauka Duns Skotova bila zastupana samo u franjevačkim samostanima, jasno pokazuju, da nijesu upućeni u razvoj Skolastike onoga vremena. �160* I Вг. 10. SERAFINSKI PERIVOJ« 1912. Oksforđsja se je Komentar od izdanja u Padovi god. 1474. u malini razmacima vremena više puta pre­ tiskavao, te je već u XVI. vijeku štekao veliku popu­ larnost. ‘Žalibože izdanja su bivala sve više i više krnjava i pogrješna, dok nije god. 1020. o. Hugo Cavelle priredio' u Anversu novo pomno popravljeno izdanje. Osim oksfordskoga komentara rano je izdavano još i drugih spisa Uzvišenoga naučitelja. Logička i di­ jalektička djela dao je god. 1504. štampati Mauric de Porto/ a drugih šest izdanja sliedilo je u raznim raz­ macima XVI. stoljeća. Kad \Vadding dogje u Rim god. 1(518., mnoga od Škotovih djela još nijesu bila izdana. U tom su broju bila i djela: De rerum Principio, De coghitione Dei, itd..„ Djelo o duši bilo je, istina, izdato već u XV. stoljeću, ali je bilo postalo teko rijetko, da ga je bilo teško nabayiti, te ga većina škotista nije imala. Reportata ili Tumač knjige Rečenica, dao jt štampali u Parizu god. 1478. o. Bartol Bellatrc iz F.Are, ali god. 1518'. ugledalo je svjetla novo izdanje toga djela nastojanjem glasovitoga pariškoga učitelja Ivana Majot-a. Žalibože tekst, kojim se je sn služio, nije bio pravi izvornik, te se kroz cijelo XVI. stoljeće nije slu­ žilo autentičnim izvornikom toga .amenitoga djela. Prije velikih* radnja o. Wad lmga nije dakle bilo • potpunih izdanja, te učiteljima ihje bilo ик će savr­ šeno upoznati cijelu fik)zofsko~t oološku ns Škotovu misao. Oni su bez sumnje imali na* raspolaganju glavno njegovo djelo, ali se je osjećala <*Ш:а potreba <potpu­ noga, cjelokupnoga izdanja, te su svi to od srca željeli. Škot j;e u naučavanju bio poprimio posebnu me­ todu. On se nije, veli o. Prosper,»kao njegovi savremeni'ci zadovoljavao samo tim, da u kratko nabroji mnijenja svojih predšastnika. On ta mnijenja navagja točno i prikazuje opširno, pače se ne zadovoljava ni tim, nego još iznaša dokaze onih, koji su ih prigrlili , 1 л п, л т um li Iz4 7 Iloga Anu cliioHi ш Škot iimao rrv o r\ гчт»ом ili branili. slijedi, da je pred сsobom ne samo neke prigovore, što ih je po ukusu onoga vre­ mena sam crpio iz knjiga sv. Rima, iz djela svetih otaca, Ariši otela i drugih poganskih pisaca, nego još i mnugo drugih raznih i teških prigovora. Te jb prigo­ vore nalazio u mnijenjima, što su ih zastupali glavni naučitelji oksfordskoga i pariškoga sveučilišta i u do­ kazima, što sugih navagjali za opravdanje svojih mni­ jenja«.1) , Škbt dakle krilizuje sve velike teorije XIII. vijeka. On redom strogo ispituje i ocjenjuje mnijenja i dokaze Aleksandra HaKskoga, sv. Bonaventure, Rikarda Mediavilskoga, te Alberta Velikoga, sv. Tome, Gilla Rimskoga i Henrika Ganda. j « I г ) La ScoJaslique et les traditioris fi-aticiscaiues par. le l\ Prosper, page 321. * • »Treba priznati-, veli o. Prosper, da bi ta obuka bila življa i savremenija, nđgo ona drugih naučitelja« Takova metoda združena s moćnom i neprispodobivom metodom pribavi brzo mjadomu Djms Škotu Veliku slavu. »Učeniđ su se u velikom broju skupljali oko te katedre, gdje su se naučavali, da si ne stvaraju mni­ jenja o kakovu ,bilo predmetu prije, nego ispitaju i ra­ sude mnijenja najvećih naučitelja svoga'vremena«.2) , Škot je iz čednosti i ljubavi, a i zato, da se pri­ lagodi običaju vremena, obično zašućiv.ao imena svojih savremenika; kojih bi mnijenja* pretresao ili pobijao. Učenici, koji su ga slušali, bili su upućeni u nauke naučilelja, te se nijesu varali, na čije je teorije ciljao mladi Škot u svom predavanja. Ali iza smrti Uzviše­ noga naučitelja, kad je poodmaklo doba, u kom je on naučavao, bilo je naravski teže razumjeti njegove spfse. ala potreba, da se njegovim djelima S tog^ se pripoji kao neka žica vodilica, koja bi pomagala, da se čovjek^snagjć u tom ogromnom labirintu. To je shvatio jedan njego, odlični učenik, glasoviti Mauricij de Pouto. Taj znameniti školastik, koji se je rodio u drugoj polovici XV. vijeka, bio je porijeklom Irac.. Otci konventualci odgojaće ga u jednom talijanskom samostanu, te je brzo napredovao u školastičkoj filozofiji i teolo-' giji. Kroz više je godina javnd predavao teologiju na padovanskom sveučilištu, dok ga, god. 150(5. papa Julij II. ne imenova nadbiskupom* u Toanu u Irskoj, kao što svjedoče spisi nadbiskupskoga arhiva. On prisuslvova lateranskom saboru, koji se je držao god. 1512. za Julija II. i potpisa prve dvije sjednice. Slijedeće godine vrati se u svoju domovinu, gdje ga s velikim slavljem primi narod, koji se je bio ogrnuo, da bude* dionikom oprosta. što ih je papa bio podijelio onima, koji budu prisustvovali njngovoj prvoj misi. On umrije u GaUv#yu 8. lipnja 1513. u petdesetoj godini svoga života. Bio je .... , * * zavrijedio, da ga njegovi savrememci nazovu f l o s mu n d i , svjetskim cvijetom radi njegdve izvrsne nauke i čistoga njegova života. Bio je vrlo upućen u nauku uzvišenoga naučitelja, te je sav svoj život posvetio pro­ učavanju njegovih spi^a. Po svjedočanstvu o. Possevina on je opaskama popratio ili istumačio sva Duns Sko­ tova djela. Žalibože radi prerane njegove smrti mnogi njegovi spisi ne ugledaše svjetla; zato njegovo djelđ ne postignu onoga uspjeha, koji se je očekivao. Kroz XVI. vijek brzo su,‘istina, slijedila jedno za drugim izdanja Škotova, ali radi nedovoljnih i nepotpunih bilježaka bilo je teško učiteljima potpuho shvatiti nauku svoga vogje. Megjutim se je početkom XVIII. stoljeća našao jedan čovjek, koji je bio potpuno'upućen u spise Uz'višenoga naučitelja, le je bio'neumoran u proučavanju '-) Ibidem. f • �blvni razvoj Duns Škotove škole u XVII. stoljeću. 161 visokih školastičkih teorija. To je bio odlični otac Hugo Otkako je Aleksander Haleški zaveo veliku školaCavelus, koji je bio irske narodnosti, a franjevačko je stičku metodu, uzimajuć za predmet svojim predavanjima odijelo primio u Španjolskoj, u velikom samostanu Sa- četiri knjige Rečenica Petra Lombarda, svi su ga veliki lamanci. Svršiv tu sjajno nauke, bi poslan u Louvain oponašali i tumačili djelo odličnoga pariškoga biskupa. u franjevački kolegij sv. Antuna Padovanskoga, što ga On je svima bio dao osnovu, kako će urediti svoje je osnovao o. Courius, njegov zemljak, te je tu više opširne filozofsko-teološke teorije. godina s velikim uspjehom podučavao bogosloviju. KaMegjutim početkom XVI. vijeka nastade pravi pre­ šnje postade generalnim definitorom reda, te ga general okret u načinu naučavanja Skolastike. Mjesto da se uzi­ o. Benignus iz Geneve pozva u Rim, gdje na odobra­ maju za osnovu Rečenice Lombardove, učitelji stadoše vanje svih zasjede teološku katedru u samostanu Sv. izravno tumačiti Škotova djela. Neki su istina, i dalje Marije Aracelitanske, koju proslavi svojim sjajnim pre­ tumačili knjige Rečenica, ali većina ih odstupi od stare davanjem. Po tom ga Urban VIII. imenova nadbiskupom metode. Otac Toma de Vio, kašnje poznatiji pod imanom u Armaghu i primasom Irske. Ali on umre 22. rujna kardinala Cajetana, sastavi prvi klasični tumač teološke 1626. prije nego je zasjeo na svoju stolicu. Tada je Sume sv. Tome. Otac Franjo Vittoria, oponašajuć glaso­ imao 55 godina. vitog kardinala, zavede novu metodu u Salamanci, a na Odlikovao se je pronicavim duhom, angjeoskom tom su ga putu slijedili njegovi učenici i braća po redu. pobožnošću i velikom učenošću. Temeljito je poznavao Oci Družbe Isusove, koja je istom bila utemeljena, laDuns Škotovu nauku, te se pokazao oduševljenim uče­ kogjer su obično tumačili Sumu sv. Tome po načinu nikom velikoga naučitelja. Godine 1620. izdade u An- Cajetanovu, i od tada je velik dio školastičara slijedio versu oksfordski Komentar, koji je imao vrlo velik us­ novu metodu. pjeh. Odlični otac Lessius u odobrenju toga izdanja Dok je Dominikanac Cajetan tumačio Sumu sv. napisa ove znamenite riječi: »Pomno sam pregledao to Tome, isto je činio i Franjevac Lychetus sa Škotovim djelo, što ga je ispravio i izdao vrlo učeni otac Hugo Opus Охешепве1). Taj se je glasoviti bogoslov rodio u Cavellus, učitelj bogoslovije. Prije je bilo teško razu­ Bresciji. Za rana se je dao na proučavanje Skolastike, mjeti spise odličnoga i glasovitoga franjevačkog nauči­ te je mnogo godina posvetio podučavanju. God. 1512. bi telja, jer je u raznim izdanjima mnogo koješta manj­ imenovan provincijalnim vikarom kanadske provincije. kalo, zato ga mnogi nijesu ni rabili. Ali su nastojanjem Na kapitulu držanu u Asizu god 1514. bi imenovan o. Gavellusa ti spisi postali takc lako shvatljivi, da ga generalnim definitorom, a na skupštini u Lionul518.bi u buduće filozofi i teolozi mogu s velikom korišću či­ izabran za generala cijeloga reda sv. Franje na veliko tati«.1) Što je o. Lessius predvidio, to se obistinilo, veselje svih izbornika2). On umre treće godine svoga kako to svjedoči o. Luka Wadding u svojim Ljetopi­ službovanja, naime 1520. Dugo je on proučavao Duns Škotova djela, te je pot­ sima god. 1304. »I otac Cavellus, nadbiskup u Armaghu i primas Irske, veli on, dao se je na posao, da usavrši puno bio shvatio njegovu misao. On sastavi nekoliko tu­ djela Škotova. Proučavajuć njegove spise, došao je do mača, koji su ostali klasični kao i Cajetanovi tumači'1). Ali prvobitnoga teksta, te da ispravi, što je u njima bilo nije bio sretan kao ovaj zadnji, da svrši svoje djelo, krivo umetnuto ili štogod dodato. Bilješkama na okraj­ ili bar zadnji dio nije bio izdan4). Ti su tumači bili cima listova i čestim navagjanjem mnijenja drugih na­ istina, od velike vrijednosti, ali je velika šteta, što su učitelja bio je usavršio djela svoga učitelja. Ali je od bili nepotpuni, te je trebalo čekati čitavo jedno stoljeće, neprocjenjive vrijednosti Cavellusovo izdanje radi učenih da se popuni ta praznina5). bilježaka, koje su bile toli potrebite, i kojim se svak Poznato je, da Opus Oxoniense nije drugo, nego tumač divi. Te bilješke dogju vrlo dobro svakomu čitatelju, četiriju knjiga Rečenica, što ih je sastavio Duns Skot, kad je za­ premao prvu teološku katedru u Oksfordu. kad se nagje pred kojim sumnjivim ili nejasnim mni-) Slijedeća crtica, šio ju navodi O rb is s e r a p h ic u s , jlenjem. Tako su se odsele Komentari Škotovi, koji su jasno nam svjedoči, kako je on zdušno vršio svoju službu gene­ rala: »Ii,ter coetera, qnae a Polonia discedens fratribus col'acrvprije zabacivani, pomno tražili i skupo plaćali«.2) mantibus affectuose commendavit, boe fuit praecipuum: injungo Kako se vidi Cavellusovo je djelo imalo veliku omnibus hujus рго/inciae fratribus, ut guotidie bane orationem mente Deo recitent: tu Domine, qui corda nosti omnium, si pravrijednost, jer je olakšavalo, da se točno prouči Duns evides, quod Generalis noster non sit Ordini ulilis, fae secum Škotova nauka. Ali je to izdanje kraj sve svoje vrijed­ hane gratiam, ut removeatur a Generalatu, et alius melior subrogelur«. O rb is s e ra p b ., t. I. nosti ostalo nedovršeno i nepotpuno, te je bilo dosu') A n n a le s M inorum , lom. XVI., ann. 1520. gjeno o. Luki Waddingu, da okruni učeno djelo svoga 4) Ibidem. zemljaka ■ ’) 0. Franjo de Pitigianis bio je, istina, izdao tumač treće ’) La ScoIastique et les Iraditions franciscaines, page 253. J) Annales Minorum, ann. 1304., Nr. 22., t. III., p. 31.—32. knjige godine 1581. te četvrte knjige godine 1618. i 1619.; ali to nije bilo iz te svrhe, da upotpuni djelo o. Lvcbetusa. B ib lio bheca fr a n c is o a n a , tom. i. �162 Br. 10. — »SERAFINSKl PERIVOJ« 1912. Učenjaci su tumačili i druga Duns Škotova djela Isti*je o. Lychetus ostavio tumač Quodlibeta. Koncem XVI. vijeka o. Franjo de Pitigianis bijaše sastavio tu­ mač o fizici, koja se je pripisivala Škotu. Ali je manj­ kalo cjelokupno djelo, koje bi obuhvaćalo sav NauČiteljev rad, da se ovaj u tančine istumači. Pristaše su dakle škotističke škole prije WaddingOva djela imali samo djelomična, nepotpuna izdanja. Tim je izdanjima falila žica vodilica, koja je olakšavala, da se čovjek snagje u tom ogromnom labirintu bez bojazni, da će zalutati, ili bar ta žica vodilica nije bila spojena sa svim dijelovima ogromne zgrade; napokon su postojali samo nepotpuni tumači velikoga filozofsko-teološkoga djela velikoga Naučitelja. S toga se je osjećala velika potreba potpunijega djeld, pa je bilo dosugjeno o. Waddingu, da svojim ve­ likim izdanjem god. 1639. udovolji toj općoj želji. Od svoga dolaska u Rim god. 1618. Već je bio zamislio, da ispuni te praznine. Tu svoju namisao saopći svojim starješinama, koji ga još više osokoliše na tom puta. Ali, kako nam on sam veli, oni se jadovoljiše samo lijepim riječima, a samo mu jedan obeća, da će ga svim svojim silama pomagati: bio io o. Ivan Krstitelj Kampanejski, koji je onda bio samo generalni tajnik. Megjutim Wadding, neumorh јуп odvažnošću poče skupljati materijal, prebiruć pomno rukopise Pronašav neke neizdate spise uzvišenoga naučitelja, to , ga još više potače u njegovoj namisli, da izda potpuna, cjelo­ kupna djela svoga Učitelja. — Titemeljiv kolegij sv. Izidora god. 1625., opravdano se ja mogao nadati, da će še ostvariti njegove osnove, na je neumorno radio, čekajući uvijek dan, kad *će mu se pružiti zgodna pri­ lika, da izvede, što jef bio naumio, a Ia mu se pril ika do malo i pruži. Dne 4. svibnja 1633. opća se skupština održa u Toledu,« u velikom samostanu sv. Ivana. Na toj se skupštini svi jfokazaše osobito sklonim mraci Duns Školovoj. Već su se bile na prijašnjim skupštinama izdale stroge naredbe u prilog velikomu Nau£itelju; ali su na­ redbe toledske skupštine znamenitije od svih drugih, tešu imale odlučujući upliv. Ovdje ćemo ih navesti u cjelini. 1. Neka se učitelji fdozolije i teologije neoprostivo riješe svoje službe, ako se usmeno ili pismeno udalje ’ od Skotove nauke. 2. Da se koliko je moguće sačuva u našem redu jednakost u obučavanju filo?ofskih nauka Uzvišenoga ■ naučite'ja, otac general će odrediti što prije bar četiri najućenija oca, koji će sastaviti jedan• filozofski tečaj* a d i ■n t e m S c o t i , koga će se u btfduće morati drijhiti svi u rlelji‘ filozofije, te ako bi se u svojim pisme­ nim predavanjima koji odalečio od koga' predmeta sa­ držana u to tečaju, morat će ga starješine neopro­ stivo dignuti s njegove učiteljske službe. Moći će me­ gjutim, ali samo usmeno, napasti koju *tezu kao da se ne slaže s naukom Škotovom. A da se taj tečaj sretno bez poteškoće uvede, otac general će se pobrinuti, da sastav jedan tečaj za uporabu svakomu od glavnih naroda, naime za Španjolsku, Talijansku, Francusku, Njemačku i Belgiju, te da se svaki narod služi svojim tečajem, dok se od Uh tečajeva ne učini samo jedan, koii će se morat primiti u cijelom redu. (Nastavit će se.) Prof. R. Stro lial; Zagreh: U ovom djelu imade pored raznih uputa Franjev­ Nekoliko crkvenih pjesama iz stave hrvatske cima za crkvenu službu tečajem godina, te raznih mo­ glagolske knjige. U glagolskom rukopisu, koji se čuva litava, omilija i pjesama i životopisa raznih svetaca. u arhivu Jugoslavenske akademije u Zagrebu pod ozna­ Jezik, kojim je ovo djelo napisano, naizmjence je kom III. a. 13., sačuvano nam je nekoliko glagolskih hrvatski i hrvatSko-slavenski. * crkvenih pjesama, koje su se pjevale u hrvatskim crkva­ ma. Dotične pjesme imadu naslov i ma n ili i mn a Pisac je ovoga djela fra Dumenigo Zec, koji je (himna). Pjevale su se u stanovite dane u godini, oso­ živio sredinom 18. vijeka u samostanu sv. Grgura u bito u crkvama braće sv. Franje Ш. reda. Kopru. Djelo je svoje prozvao »žunlom« ili dodatkom Naslov je ovomu rukopisu: »Žunta za govoriti ili uputom. loficij i mise od fratar tretoga reda svetoga oca našega Djelo naravno nije originalno već je izradjeno po Frančiska, ispisano od mene fra Dumeniga Zeca, otfdi sličnim starijim djelima po običaju naših popova glastojeći pri svetomu Gargufu u Kopru. Ovo godišće golaša. i 1752. na 16. decembra počimljem pisati, da Bog da f i Evo dakle tih pjesama: zdravomu dospiti, amen.« �f r Ustak. 1. r Isuse, slatka spomena, Dajuć prava šarca veselja No svarhu meda i svačesa Njega slatka pribitija! Niš se ne poje ugodnije, NIš se ne sliša dražeje, Niš se ne misli sladčeje, Neg te, Isuse, božji im e! Isuse, nado kajućifi se КоГ mil jesi prosećim te, KoP dobar išćućim te Da li što nahodećjm te! Ni jazjk možet sloviti Ni telovo istumačiti, Kušavac možet veriti, Što jest Isusa ljubiti! Isuse bud naše veselje, Ki si buduće plaćenje, Va te budi naša slava Po sva vazda vikov vika. Amen. 2. Isuse, kralju pričudni I dobitniče privridni, Sladki vkus nezrečetclni I vas jesi željeteljni! Kad šarce naše pohajaš, Tad mu isjinu prosvitljaš, Svita tašćinu ugrubljaš I v nutre ljubav ;zaviraš! Isuse sardac slaldjenje, Vrutak živ, umov svetenje Premažej svako veselje I svako naše želenje! Isusa svi spoznavajte, Ljubav njegovu prašajte, Isusa vruće išćajte, Išćući vosplamljivajte! Nas glas te, Isuse, da zvonit, Naše ćudi te da izglaset. Naša šarca te da Ijubet I sada i vazda i va veki. Amen. Isuse, cvit majke divdle Ljubav sladkosti našeje Tebi hvala, Čast imena I kraljestvo blaženstvija, Amen. 4. Staše majka bolezniva Poli križa sva plačljiva, Kada sinak visaše. Čiju dušu uzdišuću, Žalujuću i boleću Oštri meč prohajaše. Okol tužna i žalosn i Biše ona blagoslovna Majka jedinorojenoga, Ka željaše i boljaše, Mila majka kad gledaše Muke sina privridna. Ki človik ne bi se plakal, Majku Karsta kad bi gledal al U tolikom mučenju, Ki se ne može požaliti Karrta majku promotri Svojim sinom boleću, Radi svoga roda grisih Vidi Isusa u pedipsih, Ter podložna bičenju. Vidi svoga slatka sina, ruća, zapušćena, Kad dušu izdahnu Nu sad, majko, zdenac ljubavi, or me čuti jakost boli, s tobom proplačem, da šarce moje zgara U Ijubicnju boga Krsta, Neka njemu ugodim. Amen. 5. Ovo stvori, sveta majko, Propetoga rane jako Momu šarcu utisnu . Ranjenoga sina tvoga, Za me tarpit tol povoljna, Muk s manom razdili. Stvor’ me s tobom mil’suziti 3. Propetomu poboliti, Isuse, diko anjelska, Dokle budeš živiti, U uših slatka pesanka, Poli križa s tobom stati Va usteh. slast meda pričudna, I k tebi me združevati, U šarcu pitija nebeska! Tere s plačem želiti. Ki te kušaju, gladujut, Amen Ki te piju, još žejajut, 6. A vozželiti ne znajut Divo divic plemenita, Neg Isusa, koga ljublj(a)jut! Sad mi ne bud’ žuhkovita, 0 prcsladki moj Isuse, Čin’ me s tobom plakati, Ufanje zdišuće duše, Čin’ me Karsta smart nositi, Te išćut primile suze Ter dilnika muke biti Te vapaj misli vnutaršnji! 1 rane poštovati. Pribiv j s nami, gospodi, Stvor’ me ranami raniti, 1 nas svitlostiju prosvitli, Stvor’ me križem upojtfi Odagnavej magle misli, Napuni vas svit sladosti! I u karvi sinovlji, Ш ' : U plamenu da ne izgaram, Divo, od tebe branjen da sam Na on strašni dan sudnji. Karste, kad budcri] umriti, Daj po majci meni priti K palmi pridobiti. Kada tilo bude umriti, Čin rrii duši podiliti Rajsku slavu veselija. Amen. 7. Sveti zvezdam stvoritelju, Vcčni svete verujući, Isuse vseh spasitelju, Vonj mi obeti pokornih Obćeni, fže mira greh Da ocestil bi to na križ Iz device svetilnice Ćela žartva voshodiši. Jegpže slavi mogućstvo, Ime že jako zazvonit, I oet^sni i adovni Trepećut, prekljanjajut se. Tebe prosimo posljednjago Dne velikogo sudijfK Bronjcju višnjeje milosti Od vrag naših zastupi nas. Blagi tvarej stvoritelju, Stvoritelju že naš, prizri Nas od pokoja zlobiva, Snom pogruženih izbavi. Misli, ruki- že vozdvižem, Prorok jakože nam у noćeh Tvoriti poveljevajet, г Pavel že deli skazal jest. Tebi, sveti Karste, prosim, Otpusti grehi svakije Ko ispovedi vostajeđl me, Noćni že lomim zabavi, Isuse, iže rodi se od dive. 9. Človiča^ski spasitelju, Isuse, slasti serdečna, Tvorče mira izbavljena I čistih svete Ijubećih, Kaja te milost prinuždi, Da naše grehi odpel bi I smart nevinjen podnel bi, Od sm arti'nas da izvcl bi, Da te prinudit milošć i Tašćcti naše zakrpiti, Tvoje že -lice stignuvše Blagim svetom bogatiti, Isuse, iže rodi se od dive. iO. Divo slavna božija Za nas Apolonija, Zlivaj molbe gospodinu, Da odnese svu škodljivu, Da ne grihov radi zlobi ■ Mučeni smo Zubne boli, Nego zdravljem glavnim Slavimo se i tilovnim, amen Hrvatsko-slovenski, katolički, gjački sastanak. Čekali smo dugo, mnogi su se naši prijatelji čudili našoj, čudnovatoj šutnji što ne izvjestismo do sada o velikoj manifestaciji naše ideje, što se dogodila početkom kolo­ voza u bijeloj Ljubljani. Nije ta naša duga šutnja bila bez uzroka. Nijesmo htjeli da pišemo u prve dane, kad smo se vratili iz Ljubljane zanešeni, oduševljeni, s veli­ kom nadom u ljepše'dane mučenice Hrvatske, jer smo mislili, da naše oduševljenje nije stalno, već da je plod neposrednog utiska, ali smo se prevarili i to nam je drago. Već su prošle nekolike nedelje, a naše odušev­ ljenje ništa ne slabi i kad hoćemo, da pišemo izvještaj o sastanku srce nas sili, da ne pišemo dosadna izvješća, već da pjevamo himnu.nove, katoličke, slobodne Hrvatske. Uzdanica naša, koja će jedina osloboditi domo­ vinu i pomoći narodu, što ga izrabljuje i stranci' a i vlastiti sinovi, sakupila se sa svih strana široke domovine, da u zagrljaju s braćom Slovencima. • a pred licem svoga togje .đra. Mahnića obnovi ve­ liku zakletvu: preporoditi narod hrvatski u fIrisin. Došla su braća iz Istre, .domovine velikog Dobrile, da braći iz Bosne i Hercegovine sinovima tužne raje pruže snažne desnice, bn*ća iz Banovine grlila su se s braćom iz kršne Dalmacije. Opel je mladost naša , �164 Br. 10. — »SERAFINSKI PERIVOJ« — 1912. pokazala da ljubav bratsku ne mogu uništiti nikakve granice, da ona može prebroditi Savu i preletjeti preko Dinarskih planina. Ne ćemo govoriti o pojedinim referatima, o. poje­ dinim govorima, samo ćemo istaknuti dva do tri naj­ svjetlija momenta. Kad se starija inteligencija ne miče i mirna oka gleda, kako narod propada najviše radi pijanstva morale su se uzbuditi mlade, zanosne, osjet­ ljive duše i plod je krasan niknuo, a to je za naš pokret veoma važni faktor, savez apstinenata. Nas je upravo oduševljavao onaj golemi broj mladih ljudi, apoštola apstinentske ideje, što će naskoro poći u narod svoj ne bojeći se ruganja ni smijeha, da ga podignu. Mi znamo njihovu žrtvu i cijenimo je, tim više jer starija, liberalna inteligencija spasava domovinu i obrazuje narod uz čašu vina ili piva. Naši mladi književnici, suradnici »Luči«, koji su nedavno svojim almanahom »Naše kolo«, o kojem ćemo kasnije opširno progovoriti, pokazali što mosu . udruženim udružiše se opet u svoj savez, 7 ^ ^ ■ porade oko stvaranja hrvatske, katoličke, narodne kulture. Ne spominjući komers, na kome su udruženu mladost ispred slovenskog naroda pozdravili nama dobro poznati dr. Jeglić, dr. Šusteršić, dr. Krek i mnogi drugi sjetit ćemo se po našem sudu najsvjetlije tačke čitavog sa­ stanka, a to je bio dolazak dra Mahnića megju sakup­ ljenu mladež. Iz stotine i stotine mladih grudi izvio se snažni i iskreni živio, usta su šaptala tihu molitvu za njegov život, a iz očiju mu kapale suze oduševljenja i radosti. Pa kako da ne bude veseo i razdragan? Pozdrav­ ljale su ga iskrenim pozdravom stotine naše omladine, koja nije izgubila svoju snagu po kafanama i gostionama koja čuva svetu mladost, da je jedanput utroši za spas svoje domovine i za narod svoj. 0 samome sastanku, i o važnijim zaključcima, što su stvoreni, kao n. pr. reforma »Luči« ne ćemo više "ovoriti, samo možemo s ponosom kazati, da su naši gjaci iz Bosne i Hercegovine zadobili opće simpatije kao M. I. ji i najsimpatičniji. VJESNIK. Crkva sv. A ntuna u Saraie^ u. Nije nikakvo doprinose za dogradnju ovoga hrama, a neka doprinose sa svih cvili cifrana nnrmcnp Bosne cUir/ii ti- llcaVn ... tvrdim uvjerenjem, ^ a,. im sv. Antun л : „ . i ------ sve čudo, rtn da sa strana ponosne stiižu m upiti: kako Sa da će jednom napreduje crkva sv. Ante u Sarajevu; dokle je dogra- to skupa sa kam kai—atama vratiti, gjena; kada će biti gotova i t. d. Sav je narod Bosne, R egjen e i p rim ici je. Na 6. o. mj. redio je a mnogi i izvan Bosne češće puta otvarao svoje nov­ presvj. g. dr. Ivan Šarić č. fra Kažimira Ivića za sve­ čarke, vadio sa znojem zaslužene obole i pružao u ćenika, koji je odmah slijedeće nedjelje prikazao Trojegradnju toga zavjetnoga hrama. I ono. što je svojim žu­ dinome Bogu u svome rodnome kraju u Rami prvu ljevima podigao smatra štićenik sv Ante svojim hra­ svoju misu. a odatle će se baš ovih dana zaputiti u mom, u kome će i on i nadobudno mu potomstvo u Graz, da tu na sveučilištu proslijedi filosofske nauke. teškim danima tražiti bolnu srcu utjehe i vapiti: Si Bilo na slavu Bogu, korist redu i domovini, brate, Kaqueris miracula...«; u kome će i dalje preko ruku s žimire! jih »ujaka« paliti tamnjan, a vesele mu usne pojati Svećenički jubilej biskupa Zaninovića. Na zahvalnice Svevišnjemu i Njegovu odabraniku Antunu. 6. o. m. proslavio je hvarski biskup presvj. gosp. fra Sasvim dakle opravdana interesiranja, a mi svim znati­ željnicima odgovaramo, da je crkva sv. Antuna dozi­ Jordan Zaninović svoju pedesetgodišnjicu misništva. dana već do krova i da joj se je još 5. o. mj. počeo Biskup Zaninović rodio se je 13. veljače 1840. u Stakrov dizati. Još sada proste tvrde zidine navješćaju, da rigradu. Stupiv u red sv. Dominika, položi 1857. godine će to biti veleban hram i da će na Antunovo sve sile svečane zavjete, a 20. rujna 1862. bude regjen za sve­ Antunovih prijatelja, koji ga pohode, napunjati srce za­ ćenika. Iza toga je više godina obnašao u svome redu dovoljstvom. Svak već uvigja, a i tada će uvigjati; da lektursku službu, predavao na spljetskoj gim naziji’, filo­ do savršenosti ovoga hrama još puno fali, treba zidove zofiju i talijansku književnost, tri puta bio poglavarom omaltarisati, i naslikati, treba ih okititi sa dolikujućim spljetskoga samostana, dva puta redodržavnikom, a 24. putem križa, pod popoditi, hor orguljama, prozore sli­ listopada 1912. postane biskupom Hvara, Brača i Visa, kanim staklima, a crkvu oltarima i ispovjedaonicama gdje još i danas radi za dobro Crkve i hrvatskoga na­ uresiti. Ovih dana g. Mijo Zlović-Mikun iz Vareša na­ roda. Prigodom 50-godišnjice molimo presvj. gospodina, bavio je za novu crkvu sv. Antuna u Sarajevu novu, da primi i naše tople čestitke. zlatnu, gotički izvedenu lampu, koja ga je stala 500 Darovi „Serafmskom Perivoju". Biskup Mi­ kruna. Molimo sve štovatelje sv. Antuna, neka i oni šić pri polasku na regjenje darovao je »Serafmskom još nezatvaraju svoje novčarke, neka još sve jednako Perivoju« K 100; vel. o. Leonard Čuturić na rastanku �Vjesnik. s uredništvom »Glasnika sv. Ante« dao je u istu svrhu K 100; vel. gosp. Bosiljko Bekavac poslao je i ove go­ dine za »Seralinski Perivoj« K 25; a vel. g. Ilija Gušić, pohodiv uredništvo »Seralinskog Perivoja«, darovao je K 29. Ugledali se i drugi u ove velike širitelje dobre štampe, kojim i ovom zgodom izrazujemo srčane hvale! Uredništvo „Dušobrižnika4* javlja, da će početi objelodanjivati i predike za trećoretce, s toga moli sve vogje trećoredaca sv. Franje, da mu spreme svoje ori­ ginalne, a neobjelodanjene predike, da se njima još tko okoristi. Predike se šalju na franjevački samostan u Varaždinu. Biskup Mišić u Sarajevu. Na povratku s euhaharističkog kongresa stigao je iz Banjaluke u Sarajevo dne 26. rujna u pratnji svoga tajnika fra Jerke Borasa presvj. gosp. fra Alojzij Mišić, mostarski kiskup i up­ ravitelj trebinjske biskupije. Biskup Mišić odsjeo je kod Franjevaca, otkle se je na 39. rujna zaputio u svoju residenciju u Mostar. Posveta temeljnoga kamena „Napretkova44 doma. Na 29. rujna obavio je presvj. gosp. dr. Ivan Ev. Šarić blagoslov temeljnoga kamena »Napretkova« doma, šio se diže u Ćemaluši ubci u Sarajevu. Na pro­ slavi je bio i sam preuzv.. poglavica zemlje, razni drugi velikaši i zastupstva »Prosvjete i »Gajreta«. Posveti je kumovao presvj. zagrebački nadbiskup koadjutor dr. Ante Bauer, te predsjednik bosansko-hercegovačkog sa­ bora dr. Nikola Mandić. Proslavu su povećale muzika, pjesme, te govori prof. Tandarića, dra Mandića i biskupa V izita. Preč. 0. Lovro Mihačević, ređođržavnik Bosne Srebrene zaputio se je 24. rujna u pratnji svoga tajnika fra Velimira Martinčevića u vizitu u Ramu, Lijevno Krajinu i Posavinu. • Iz franjevačkoga bogoslovskog sjem eništa u Sarajevu. Na 30. rujna opet su se sabrali profesori i bo­ goslovi redodržave Bosne Srebrene u Sarajevu, gdje je 1. listopada zazvan sv. Duh, te su čitana zavodska pra­ vila i'otpočela se predavanja. Buduć je početak školske godine radi gragje zakašnjen, to je profesorski zbor odlučio preko običnoga roka predavanje u 1913. pro­ duljiti u toliko u koliko je nužno, da se izgubljeno vri­ jeme nadoknadi. F ra Ivo Jurić. Dne 20. rujna o. g. pretrpjela je redovnička općina na Gorici kod Lijevna osjetljiv uda­ rac, izgubivši svojega revnoga člana p. o. fra Ivu Jurića. Kroz punih 17 godina neprekidnog boravka u tom sa­ mostanu, pokojnik je svojim vrlo strogim i pokorničkim načinom življenja i zamjernom revnošču u vršenju dušobrižničke službe svakom imponirao, a svojom je ve­ likom uslužnosti prama starijem i mlagjem tako pri­ dobio za sebe srca braće i naroda, da ga je svak iskreno štovao i cijenio. 165 Pokojnik je i rodom iz Lijevna. Rodio se je dne 7. ožujka g. 1860. od oca Stjepana i majke Ane rogj. Gjogić. Kako je još u nejakom djetinjstvu izgubio dobru majku, uzeo ga je — kao sirotu — župnik tadanji u Ljubunčiću kod Lijevna, fra Ivo Vučić, koji ga, opazivši na njem već tada osobitu naklonost molitvi, opremi u redovnike — Franjevce. Starješinstvo ga rado primi, te se g. 1876., dne 25. rujna obuče u Fojnici i promjeni dosadanje ime Augustin u fra Ivo. Nakon svršenog novicijata i zavjetovanja, učio je filozofiju u Gučoj Gori i bogosloviju u Ostrogonu, a na­ pokon godine 1883. primicirao u svojem rodnom mjestu. Od toga vremena, pa eto sve do svoje smrti, bio je vazda u samostanu na Gorici, izuzevši ciglih 7 go­ dina, što je bio župnikom u Grahovu (1888. 1891.), lekturom na Petrićevcu (1891. -1893.), kapelanom u Ljubunčiću (1893.— 1895.) i nekoliko mjeseci župnikom u Lištanima (1895.). Pokojnik je bio za cijelog života vazda zdrav i snažan, pa smo se nadali, da će odoliti i ovoj bolesti, koja ga je tek dva dana pred smrt oborila na krevet. Megjutim, na veliku žalost sve braće, podleže velikom gubitku krvi, usred pogreške na srcu, primivši u crkvi i bosonog s velikom skrušenosti i odanosti u volju Božju sv. Poputbinu a kašnje i druge sakramente umi­ rućih. Kao da se je radovao smrti, tako ju je hladno­ krvno i sa smjehom dočekao. Čini mi se, da nikad neću zaboraviti onog utiska što ga je na me učinio |onaj spokojni i ravnodušni izraz njegova lica. Sad vjerujem, blaženi pokojniče, da Ti je meko bilo ono kamenje, koje je, poslije Tvoje smrti, našasto pod uzglavljem i pokorničkom posteljom Tvojom! — Dž. RIM. Reforma talijanskih kleričkih sjemeništa. U 14. broju » A c t a A p o s t o l i c a e S e d i s « donose in­ teresantnu okružnicu, što ju je 16. srpnja ove godine razaslala konzistorijalna kongregacija na talijanske bis­ kupe i upravitelje biskupija. Okružnica radi o reformi sjemeništa svećeničkih kandidata u Italiji. Odmah u početku sv. kongregacija s veseljem pozdravlja, da su se kroz pošljednjlh 10 godina talijanska sjemeništa pu­ no poboljšala. Ako su pri tomu neka sjemeništa nešto sprelrpjela u broju osoblja, tomu su donekle razlozi: neprijateljstva prema kleru i njegovo loše 'materijalno stanje. N u n a j g l a v n i j i m o t i v i t o j š t e t i i m a j u se t r a ž i t i u n a č i n u o d g o j a u s r e d n j i m ško­ l a ma, gdj e se za n a u k e s l a b o n a s t o j i upliv a t i na v o l j u p i t o m a c a , u č v r s t i t i ih u u z v i ­ š e n o m e s v e ć e n i č k o m e z v a n j u i š t i t i t i ih o d r a z n i h p o g i b e l j i . Bude li se to popravilo, ne­ će svećeničkih zvanja nikada manjkati. Manjak svećen^ �160 Bt. 10. — »SERAF1NSKI PERIVOJ« stva u nekim biskupijama ne smije nas poništiti, nego moramo tim ozbiljnije mislili na to kako bi se tomu doskočilo. Riskupi moraju župnike bodriti, da osobitu pažnju posvećuju mladeži, koja imaja zvanje za sveće­ nički stalež, neka ih i materijalno potpomažu, da se tako što bolje priprave, kako će jednoć dostojno slije­ diti Gospodina. M n o g o v e ć u p o m n j u t r e b a p o s ­ v e ć i v a t i o d n o j u n e g o li b r o j u p i t o m a c a . U tu svrhu sv. Otac ponovno urgira, da se što bolje pazi na naputke, koji su već izašli, a odnpse se. na odgoj klera. Na prvome mjestu neka se odijele niža sjeme­ ništa od viših. Djeca, koja se izraze, da nemaju zvanja za svećenički stališ, neka se ni u niže razrede ne pri­ maju, nego neka biskupi, ako vide da je to nužno ili probitačno za takove sagrade posebna kolegija. Od pre­ velike je važnosti urediti ljetno praznikovanje i nižih i viših sjemenišlaraca, te ograničiti njihovo praznikovanje kod roditelja. Današnja tromjesečna, a možda i đuljaCerijanja kod roditelja uz današnje liberalne a društvima i obiteljima, uz rapidno širen;c Liih knjiga i novina štetno je a često i nespasono no. N e k a se s j o m e n i š t a r c i m a d a d n e 10- ' 5 d a n a p r a z n i k o v a n j a k o d r o d i t e l j a , * o n d a n e k a se povrate i praznik ovanjezrjedno prošli d e i l i u s j e m e n i š t i m a i l i n . k - ome d r u g o i m j e s t u . Da se pri odijeljenju nižih i viših providi vodstvo i nadzorništvo, savjetuje , da se u tu svrhu za niža sjemeništa kroz dvije godio prije dispo­ zicije upotrijebe mladomisnici, koji se khoz to vrijeme moći još dalje u naukama usavrši ,Tati. Istina, tomu je na putu malicina klera, ali to, kada se laj sistem jednoč zavede, neće se osjećati. Što se tiče škola, neka ove budu sasvim interne: odregjene jedino u tu svrhu kako će duh i harakter klerika odgojili Је li sa »jemeništem spojen kakov lajćki konvikat, biskupi uz stalne zakone opreznosti mogu i njima dopustiti, da pohode sjemenišne škole, ali sloga će učitelji morati biti od države odobreni i usposobljeni prema državnome naukovnome planu. Buduć se svetkovinama radi sv. obre­ da potpuno ne praznikuje, može se odrediti još po je­ dan dan praznikovanja u sedmici. Za školskih dana treba, da škole traju 4 najviše 4 i pol sata, ali ne ne­ prekidno. — U gimnazijama treba osobitu pomnju po- 1912. svetiti latinskome jeziku. Satovima ostalih struka treba nedjeljno pridodati po 1 sat katehizma i po I bibličke povjesti. U trogodišnjim licejalnim studijama treba svaki dan po jedan sat posvetiti sholastičpoj filozofiji,' svake nedjelje po jedan sat opetovanju filozofije, svake druge nedjelje po jedan sat disputama. Osim loga sed­ mično po jedan sat treba predavati veći katehizam i apologiju. Ostale satove treba razmjerno podijeliti pre­ ma drugim strukama. U literaturi neka se ne zaboravi pitomce upoznati sa djelima sv. otaca i kršćanskih pi­ saca. — Uopće svi se gimnazijalni pitomci moraju pod­ vrći i državnome gimnazijalnome ispitu i od države dobiti priznanje svršenih nauka prije nego stupe u li­ cej. Osobito državnim se ispitima imaju podvrći oni, koji će kašnje ili pohagjati sveučilišta, te polagati doktorat u zvanje nije stalno. loških nauka glavne su struke : dognatika, mor p ismo i crkvena povjest. Dogmatici kroz sve iiM ,гоa - treba po svaki dan po jedan sat posvetiti U p red a,anju neka se slijedi sholastična metoda,* nu uz ; to neka se upotrebe i moderne spasonosne znamenitos­ ti, osobito obzirom na popunjavanje povjesti sv. Pis­ ma. Svake nedjelje dogmatični satovi neku se svršuju i sa jednim satom opetovanja, a druge nedjelje' sa satom dispute. Moralka treba da zaprema i socijologiju. Crk­ veno pravih neka se spoji s moralom. Učenju sv. Pisma ka se po: ete sedmično 4 sata i to prve dvije godi­ nu u svi knjige, a druge dvije eksagezi. U eksage. neka se nigđa ne. propuste znamenitiji psalmi, u eksagezi N. Z . evangjelja i barem neka aposlolska pisma. U crkvenoj povjesti ne smiju se propušćati vrhunaravni momenti. Nuzgredne studije bogoslovije jesu biblijski grčki ri židovski jezik, retorika, palristika, liturgija, arheologija, sv. umjetnost i grgurev horal. Nastav-; ni jezik mora biti barem u clograatici, moralu i u koliko je moguće u filozofiji, barem općenito latinski руоfesori moraju plan predavanja tako pfeuđesiti, da svu materiju svrše -у kod pojedinih ma . i znamenitih lofcaka puno neka se ne zadržavaju. U izboru knjiga nužna je osobita obzirnost. U gimnazijama i licejima neka se is- . ključe knjige, koje nijesu pisane s respektom na reli­ giju i m o ral; a iz bogoslovije, čiji principi općenito a osobito od sv. Stolice nijesu odobreni. KNJIŽEVNU SnOTKd. PRIKAZI I OCJENE. Floivgi.im iiebraieinn — locos selectos liborum Veteris Testamenti in usu scholarum et disciplinae domesticae edidit Dr- Hub. L i n d e m a n n , prof. in gym- nasio trium regum Coloniensi Friburg (in Hr.) apud R. llerder 1912. XIV 215. Cijena K 3*4 uvez. K ТЖ . Tko hoće .temeljito proučavati sv. Pismo, neophodno mu je pptrebito poznavanje hebrejskog jezika. �167 Književna sm otra. Bez loga poznanja nije moguće zamislili dobre egzageze. Stari Zavjet uz male iznimke — napisan je u heb­ rejskom jeziku ; Novi Zavjet akoprem je izvorni jezik grčki, opet je pisan u duhu hebrejskog je z ik a : potrebito je dakle poznavanje ovog jezika za tumačenje kojega mu drago biblijskog teksta. Nego hebrejski jezik znatno se razlikuje oblikom i strukturom pd naših europejskih jezika, a i oblik pojedinih slova sasvim je drukčiji, pa je nekako odvratno učenje istog, te su oni slušatelji bogo­ slovlja — to sam više puta u praksi opazio — redovito najzlovoljniji, kad moraju polaziti sat hebrejskog preda­ vanja. Za to je od potrebe, da profesor hebrejskog je­ zika- olakoti i osladi koliko je moguće više učenje ovog predmeta. Jedno veoma zgodno sredstvo u tu svrhu bit će, ako se posluži gore naznačenim djelom kOlnskoga profesora i prifati ga kao školski tekst za vježbanje. Potreba ovakva djela davno 'se opažala, jer vježbe u običnim gramatikama postavljene nijesu najsretnije odab­ rane, a i malo ih j e ; cijela opet Biblija za škole je nezgodna, stoga će svi prijatelji hebrejskog jezika s ve­ seljem pozdraviti Linđemamnovu hebrejsku antologiju. Velikim, jasnim pismenima na glatkom papiru po­ redani su izabrani ulomci staroza\jetnih knjiga, a na čelu syakog ulomka zabilježen je latinskim pismenima i latinskim jezikom kratki sadržaj dotičr tg ulom Sav tekst pako temelji se na kritičnom izdanju masoretskog teksta Hahna-Bettera : K ittela. Da je ovoj anto­ logiji pridodan kratki rječnik hebrejsko-latinski bila bi antologija puno praktičnija, jer za jčenika nije baš naj­ zgodnije, što D, Lindemann poručuje, naime, da nepoz* _ .1. •• у- i __у ■ .. __i:i_________ i--------Tih nate riječi traži u velikom posebnom i niku. rr:u pak će mo­ poznatih riječi za učenike je i odviše rati svestrano imati pri ruci uz antologiju takogjer i rječnik. Svakako i ovakvo izdanje donijeti će pa ga svima ljubiteljima drevnog hebrejskog jezika toplo j)reporučujemo. — 0. P. Vlašić. Fra Neđjcljko Dugonjić-Vrliovčić: Kraljici Hrvata.*) Treba u jednom mahu pročitati tu zbirku slalkih, nježnih, pobožnih lirskih pjesmica, pa da se vidi, kako lijepim pjesničkim talentom raspolaže njezin auktor. Rogjen i provevši zlatno doba djetinjstva na pod­ nožju vareških planina, fra Nedjeljko Dugonjić-Vrhovčić inlao je obilate prilike, da u onoj romantičnoj idili usiše duh prave poezije, jerbo odista nije teško kovati stihove, ali u njih uliti života i duše, nije bilo sugjeno svakome smrtniku: a pjesme fra Neđjeljkove, i ako i na sa*n prvi t pogled odaju početnika, nijesu puki sti­ hovi, već nose na sebi sve biljege lijepe pjesničke žice, koja već u ovom prvijencu svome mnogo obećaje, pret. *) Tisak Adolfa Engel-a u Tuzli. Cijena 60, s poštom 70 belera. Osmina, 71 strana Dobiva se kod g- pisca u Tuzli. postavivši dašto, da će pjesnik dalje pokročiti srećno započetom stazom. Vječan svome plemenitom zvanju posvetio je pjesnik ovu zbirku isključivo neokaljanoj Djevici, iz čega sasvim prirodno i neprisiljeno iskače njihov nabožni sadržaj; u 31 pjesmici felavi se Majka Božja, koju pjesnik naziva Kraljicom Hrvata — a taj naziv nije posvema nov u našoj religijoznoj knjizi, jerbo ga se je od kojih 15 godina stalo upotrebljavati jamačno pod uplivom poljske književnosti — te ju slavi oduševljeno, iskreno, punim srcem: pjeva joj zanosom zaljubljena mladca, intimnosti vjerna sina, poniznošću askete, skrušenosti Auguslina Afričkoga i skromnosti asiškog Pro­ sjaka, jednostavnosti pastira, koji ne vidje svijeta osim cvijetnih livada i djevičanskih vrletnih planina i topli­ nom hrvatskog srca, koje potrese tragedija hrvatstva te se baci u mistično krilo vječne vjere proseć glasom ričućeg lava spasenje svome narodu sa Božje strane. Zbirka je podijeljena u tri ciklusa: Iz »proljetnih pupoljaka , iz »karanfilja« i iz »Ruže i trnje«, ali sa­ činjava ipak jedinstven slavospjev i jedinstvenu prošnju Djevici: hrvatska — moja nesretna Majka >ugo već plače, Otkako silnik bezdušni slavnog Svači a smače. Kunem to stoga, kosio te kune Lurdski bolesnik, Spasi mi Majku, jerbo je svaki Napusti liječnik Hrvatskoj vrati prastaru slavu Kraljevskog doba. 1 uskrsnuća čas joj uskori. Digni iz groba, Preporučujuć odmah čitaocima, da nabave i pro­ čitaju cijelu zbirku, navodim ovdje kratki sadržaj samo prvog ciklusa: pjesnik tuguje za prerano izgubljenom majkom, ali na samom njezinu grobu hvata utjehu podajuć se ljubavi neumrle Majke svih kršćana, on je u životu stradavao i dolazio u napast koji puta, da možda stane i očajavati, ali u toj tami zasjala je s nebesne visine Zvijezda umirujuć ga, prosvijelljujuć ga i podajuć mu snage, da ustraje na putu čestitog života; u krutoj zimi žali pjesnik, da ne može brati ruže i ljubice za oltar Djevice te joj kao naknadu prinosi pjesmice; kaošto ljubavnik za zvijezdane noći baca čeznutljiv pogled na zvijezdama osuto nebo, tako naš pjesnik čezne za nebeskom svojom Kraljicom nazivajuć ju ljubičicom, ljiljanom, ružom, ružmarinom, karan/iljem i smiljem; a Kraljica se brine za svog zanosnog poklo­ nika u svim nepogodama života: �Вг. 10 168 SERAFINSKI PERIVOJ« - Za kupom čare taštog svijeta. Kad pružim ruku za čas tili, I tada mojim srcem jekne : Quo vadiš, fiii? Ah, gdje bi mnogi triješni ljudi Po tami bludeć sada bili, Kad ne bi, Majko, glas tvoj č u li: Quo vadiš, lili ? 1 tako nastavlja pjesnik bez pretenzije, ali snažno, srdačno i slatko protkivajuć vješto nabožnu gragju patrijotskom notom, koja njegovim pjesmama nije silovito utisnuta, već je prirodna i suviše iskrena, a da bi dosagjivala i to je upravo ono, što se tim pjesmam naj­ više svigja i što im zajamčuje trajnu vrijednost, a ne treba ni spominjati, kako ovako zdravim duhom zado­ jene pjesme povoljno djeluju na ozdravljenje rastrovanih prilika dižuć moral i čuvstvo domoljublja, koje na žalost i kod same naše školske mladeži sve većina iš čezava. Stoga je sveta dužnost svih onih, na kojima je briga za uzgoj mladeži, pružiti mladeži ovu knjižicu u ruke. Usto je jezik fra Nedjeljkov, mogu mirne duše ustvrditi, savršen : čist kao zlato, svje. i dotjeran te bi rekao, da odavno nije izašla hrvatska knjiga u čestitijem jeziku. Ni metrici ni naglašivanju n ma prigovo-a, a da se vidi plastičnost dikcije, ljepota jezika : adržaja, dosta je navesti samo početak ganutljive pjesrne Dolorosa: Na krvavome žrtveniku dahnu, I vječnoj Pravdi patnu duši’ preda, A griješnoj rulji ni suza ne kenu. Već Gol otom se natisnu bez re 'a. * * * Time dosta nije rečeno, da fra Nedjeljko Dugonjić Vrhovčić nema i osjetljivih mana, no te su mane svoj­ stvene svakom početniku. Imade i u ovoj poeziji m stihove, koji se mogu punim pravom brojiti u dobru zu, i sadržine, koju bi samo veliki majstor mogao zaodjeti u pjesničko ruho, imade naivnosti, koja je znakom do­ duše dobra srca ali koja ujedno odaje nevješta jošte pjesnika, imade stvari, koje su već tako često bile op­ jevane, da je vrlo teško u njima donijeti štogod nova, ima konačno i srokova, koji su odista samo radi svog, prednika našli mjesto u ovim pjesmama, ali kako rekoh sve su to mane, kojima nije izbjegao gotovo ni jedan početnik te ne umanjuju vrijednosti ni istaknutih vrlina ovome prvijencu. 1912. Svi će ti nedostatci bez suinje netragom iščeznu ti u budućim radovima, što ih od fra Nedjeljka izvjesno iščekujemo, jerbo je on svojim prvijencom dokazao, da mnogo obećaje hrvatskoj knjizi, da raspolaže neospori­ vim pjesničkim talentom te 'skoga i nesmije klonuti na sretno započetoj stazi, jerbo je dužnost svakog pojedin­ ca, da pruži svome narodu sve što imade. Pjesme fra Nedjeljka Dugonjića-Vrhovčiča same se najbolje preporučuju. Dr. Marko Zekić. Alinanak G ospe L urdske za urod. 1913. — (Izdala kuća dobre štampe na Rijeci. 0 0 . Kapucini). Kao dosadanja izdanja oo. kapucina, tako je i ovaj almanah vanredno ukusno opremljen i zanimiv. Katolička duša naći će u njemu kroz čitavu godinu poučna i zabavna štiva u ne maloj mjeri, a pjesnički sastavci isto su tako bi­ rani. Katolički pisci u prozi zastupani su slijedeći: K atir ' e Ш n j s k i m l i n a r , T. D r a v s k i , W. U j u b i i; r a t i ć, J e m e r š i ć, S z 1a v i k, Š a г i ć, M. R o ž i ć, J. Š a f r a n , J a k o p o v i ć, K. K r i l e , G o r s k i — a od pjesnika se 1^‘iču: Š a r i ć , P a v e l i ć , P e t r a n o v i ć > Z l a t k o M i l o v a n , S n u l j k a i H a j d u k o v i ć . Osim toga su posebna spomena vrijedni sastavci o kat. gjačkom i u opće mladenačkom pokretu ter još o III. redu. Ovaj almanah nada sve, još urešen ilustracijama toplo preporuči pmo! Čičić. p rimili smo na prikaz i ocjenu. Ih*. Joseph Georjg vou E lirle r, Kanzel-Reden gehaiten in der Metropolitankirche zu unserer Lieben Frau in Miinchen. Erster Band. Das Kirchenjahr eine Reihe von Predigten iiber die vorziiglichsten Glaubenswarheiten und Sittenlehren. Erster Jahrgang. Virte đurchgesehene Auflage. Freiburg im Breisgau Herdersche erlagshandlung, 1912. Cijena K 10*80, u polukoži K 13 68. Dopisnica uredništva. Molimo sve naše dužnike, da se čini prije oslobode duga — neugodna druga. Konac se godine primiče, pa i mi moramo polagati račun. — Još nešto! Nekim je prijateljima poslano po jedan ili više kom ida djela: » K u l t u r a i B o s a n s k i F r a n j e v ­ ci« u nadi, da će ih rado kupiti, što su neki već i učinili, a i drugi će bez sumnje brzo. Molimo samo, da se novac ne šalje na tiskaru, gdje je djelo tiskano, ne:o na pisca ili na uredništvo »S**rutinskog Perivoja« u Sarajevu Koji šalju skupa za djelo i za »Seralinski Perivoj«, neka označe, koliko šalju za Serafinski Perivoj, a koliko za spomenuto djelo. »Serafinski Perivoj« izlazi na dva arka svakog 15. u inj.; godišnja cijena б K. za gjake, trečoretce i siromahe 3 K. Rukopise, pretplate i reklamacije prima uredništvo u S arajevu. (Bosna, Sarajevo, franjevački samostan). Odgovorni urenik: dr. o. .Talijan Jelenlć. Tiskara »Bosanske Pošte« u Sarajeva, �1ЖЖЖ Siromašne crkve imaju znatan popust. _ ж Ц @ Nemojte kupovati crkvenoga odijela dok se n‘jesU °svjedoHli ° izv,'?,ios|i З К ------------- i jeftinoći: Misnih odijela, dalmalika. baldakina, zastava, crkvenoga rublja i kovne robe, što ju prodaje najstarija reska tvornica JOSEF NEŠKUDLA, 0L0MUC’ Moravska n s g n n s g n iii D ( Pošiljke1 se dostavljaju na ogled bez obveze. Cijeniti i proračuni badava! Radi velikog pro­ meta kao i radi toga. što je tvornica izvan grada, cijene su za 20 po sto jeftinije, nego li :: :: u konkurentnih tvrlkih! Tvrtka je za crkvene narudžbe preporučena od preuzv. Nadbiskupa Štadlera i preč. g. Andrije Predmerskoga. i Ш 1Ж 1ЖЖ Siromašne crkv* ari popust. ' Privile ЖЖ 1Ж banka i н к к јг к .;.. uvela je Da uzmogne štedi ti si :dnje podesan za svakoga! T>jeli з т i u najmanj Ikam a, a da n mora često ići u banku. geviiiii nal>a vila je zgodno male vrlo lijepe Pri vi logovima zeuialj. bauke za B o s Kad se kutija napuni ili prije u zgod­ privatne k u tije za štednju iz če’i.. nom času, ali svakako svakoga ili svako (vidi sliku), koje ona po želji ustupa dva mjeseca donese se u banku ili na svakome uz uplatu od 6 kruna (trošak mjestima, gdje banka nema podružnice kutije), koji se uložak vraća, kad se k na odregjeno mjesto, gdje će se kutija Uja opet preda zavodu otvoriti sa tamo spremljenim ključem, Te kutije može svaki ponijeti kući, da novac iz nje prebrojiti i upisati kao ih ima u svako doba pri ruci. lste su IfrlH—i—****** ulog u uložnu knjižicu. Ta se pak knji­ zaključane, i napose uregjene za kovani žica uručuje vlasniku, koji može po tom i papirni novac, te je vagjenje i ispa­ sa svotama, koje su iskazane u knjižici danje novca zapriječeno patentiranom slobodno raspolagati. spravom. Kovani se novac ubacuje kroz Ovaj se način Štednje prema tome osniva prostrani otvor I I. dočim se papirni na principu, da se jednom spremljena novac savije i utura kroz šupljinu O na uštednja ne može opet olako dignuti, protivnoj strani nego se mora donijeti u banku, gdje se ukamaćuje, a banka prima kao šledovni ulog na ukarnaćenje i najmanji iznos. Ovaj način štednje osobito je podesan za osobe svakog slaleža. koje mogu da štede samo u malim svo­ tama. napose za obrtnike i radnike: za domaćice i u uzgojnom smislu za djecu: za stolna udruženja i,sabiranje prinosa za razni* društvene, osiguravajuće, dobrotvorne i pobožne svrhe itd. kao i za osobe, koje stanuju u uda­ ljenim mjestima, te ne mogu svaki uštegjeni novčić donijeti u banku. Uvaj način štednje ima zadaću, da unapredi smisao za štedenje i da uštednje, koje kod kuće leže u ormaru pri­ vede ukamaćenju. I ako se samo na lielere štedi, mogu na taj način postati stotine. Ko dnevno samo 20 lielera stavi u kutiju, zaštediće kroz godinu dana 7r» kruna, za pet godina oko 400 kruna, a za 10 godina oko 900 kruna. Što se u maiome stavi u kutiju neće nikomu uzmanjkati, docira će se svako iznenaditi i poradovati uspjehu u glavnici, koju će lako postići. l)a sr dobije takova kutija, dosta je doći ii banku i javiti adresu ili pisati. �Ш1 MODERNO URED3EN9 TISKARA I KNJIGOVEŽNICA „BOSANSKE POŠTE" PREPORUČUJE SE ZA IZRADBU SVIH U TISKARSKU I KNJIGOVEZAČKU STRUKU SPADAJUĆIH POSLOVA. -- SLAGAĆI STROJEVI „LINOTVPE". - STEREOTIPNA. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/e1891dcd7e525c709a1dcd1e5def66bb.pdf d70768e39371385e1a2f961d13655ed0 PDF Text Text SER A FiN SK i P e r iv o j LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU BROJ П. SARAJEVO, 15. STUDENOGA IMS, GOD. XXVI. Siromašne crkve imaju znatan popust. Nemojte kupovati crkvenoga odijeladok se ....... 1• « im-*nosu — i jeftinoći: Misnih odijela, dalmalika. baldahina, zastava, crkvenoga rublja i 'kovne robe, šte ju prodaje najstarija češka tvornica JOSEF NEŠk’’ 'г ' ' " , омис' Pošiljke se dost:./ija|u S og'ed bez obveze. Gijenici i vačt|ni badava! Radi velikog pro­ meta kao i radi toga, što ( ■ tvornica izvan grada, cijene 20 po sto jeftinije, nego li u konkurentnih tvrlkih! 'kvene narudžbe p rika je za nn t co<za ш SiroiiR popust. m, mii Cjtibljanska kreditna banka Podružnica n Sarajeva. Centrala u Ljubljani. Jsposlava: Građo. Podružnice u Spljelu, Trslu, Celovcu, Gorici i Celju. Dionička glavnina k 8,000.000’ Pričuve preko K 900.000’- Prima uloge na štednju na uložne knjižice i 1| OJ bez ikakvih poreza odbitaka, i tekuće račune i ukamaćuje ih sa ^ |2 |0 Kupuje i prodaje sve vrste papira od vrijednosti po najpovoljnijim cijenama, isto tako vrste domaćeg i stranog kovanog i papirnog novca. O svim ostalim bankovnim poslovima daje na zahtjev pismena i usmena obavještenja. O lr , �Hrvatska centralna banka za Bosnu i Hercegovinu. (dioničko društvo). :: U p la ć e n a d i o n ič k a g l a v n ic a Centrala n Sarajevu. 2 ,0 0 0 0 0 0 K ru n a . Podružnice: jVtostar i Tuzla. Preuzima uloge na uložne knjižice te uka­ maćuje iste uz 4 1|,°o čistih. Eskomptira i reeskomptira mjenice i tražbine. Daje zajmove na tekući račun. Kupuje i prodaje vrijednosne papire, i valute. Zalagaonicn II Unovčuje mjenice, izžrijebane, vrijednosne papire i kupone. uje svakovrsne depozite i upravlja ima. i naplate na svim trgovačkim tu- i inozem stva. dragi Jenosti kao: srebro, zlato, »stalo. • т 5**** ^ ^ ^ ^ ШШШШШШшш J o s i Da O b le tte r a i Џ = u St. Ulrich, Gradcu Tirol = kraljevske umjetničke akademije počasni član, nagragjen više puta, a dvaput i na svjetskim izložbama, preporuča veleć. p. n. kleru: ж — oltare, :: propovjedaonice, ispovjedaonice, kipove, puteve, betleniske štalice i t. d. križne :: T Ж ^ ------- — ж L r^ S jO ^ D CLJENICI I NACRTI DOBIVAJU SE BESPLATNO. С ^ П С ^ Г Г З Proizvodi su zavoda svi vlastiti! — Pri svim narudžbama na nju se upravno obraća! �S E R A F iN S K i P e r iv o j LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU BROJ 11. SARAJEVO, 15. STUDENOGA 1912. 0 . Arh. Brković, T u z l a : --------- -- ---------- =---- = Divni razvoj Duns Škotove škole u XVII. vijeku. з. 3. Da se napokon mognu svi zgodno vježbati u Škotovoj nauci, otac će se general pobrinuti, da se njegov tumač što prije izdade, najprije u formatu osmine, a izdat će se u mnogo primjeraka za sve redodržave. Još će se pobrinuti, da se izdadu sva njegova djela in folio, a i to u dovoljnom broju za sve glavne knjižnice svake redodržave. General, koji je na toj skupštini bio izabran i komu je skupština bila povjerila, da provede te na­ redbe, nije bio drugi nego o. Ivan Krstitelj Kampanejski, onaj isti koji je toliko sokolio o. Waddinga i koji mu je bio obećao svoju najveću pomoć. Kad je postavljen na čelo redu, nije zaboravio na svoje obećanje. Cim se povratio u Italiju, na nagovor odličnijih otaca, povjeri o. Luki Waddingu, da pripravi veliko izdanje Škotovih djela, što ga je zahtijevala skupština. Da se što prije prevedu kraju njegove osnove, general naredi učenome redovniku, nek obustavi sve svoje druge poslove i da se bavi je­ dino popravljenim popunjenim i bilješkama popra­ ćenim izdanjem djela Uzvišenog naučitelja. Dodi­ jeli mu za pomagača oce Antuna Hiqueusa i Ivana Ponciusa, učitelje bogoslovije u istom kolegiju sv. Izidora. Njima je bilo naloženo, da potpune komen­ tare oca Lychetusa, što učiniše na veliko zadovolj­ stvo svih. Ujedno otac general odredi druga dva oca, da nadziru u Lionu tiskarski posao, a sve nužne troškove oko toga ogromnoga pouzeća pre­ uze na se. Kad je Waddingu bila pružena tolika pomoć, odlučno se dade na posao. Osobno pregleda vati­ kansku knjižnicu, tako bogatu u rukopisima, i druge knjižnice u Rimu. Drugima povjeri da po­ hode knjižnice u udaljenim pokrajinama, te je tako mogao skupiti sva Duns Skotova školastička djela. Još si pribavi bilješke oca Mauricija kao i one oca GOD. XXVI. Cavellusa. Nabavi još komentare o. Lychetusa u prve tri oksfordske knjige i oca Franje de Pitigianis tumač knjiga o fizici, koje se pripisuju Skotu. Pomažuć se vješto djelima svojih predšastnika, Wadding u svoje izdanje uvrsti još i djela Mauricijeva, Lychetusova, Cavellusova i Pitigianijeva, a njegova dva suradnika popuniše sve, što su ti pisci bili ostavili nedovršeno. U cijelosti iznese navode iz sv. pisma, crkvenih otaca i naučitelja, jer su u prijašnjim izdanjima ti navodi bili krnjavi, nepot­ puni. Zabilježi i ispravi navode iz djela Aristotelo­ vih i Averroesovih, kojim se je Skot rado služio. Na početku svakoga predmeta u kratko iznese nauku koli starih toli novijih naučitelja, koji su ras­ pravljali isto pitanje, da tako bogoslov mogne lakše prispodabljati nauke. On ocijeni svako od tih djela i o svakom iznese svoje osobno mnijenje, koje dade odštampati neposredno pred samim tekstom Uzvišenoga naučitelja. Radi toga, što je prispodo­ bio razna izdanja i mnogobrojne rukopise, što ih je imao pri ruci, lako je mogao ispraviti mnoge pogriješke, koje su se bile uvukle u sami izvornik, a razliku raznih nauka točno je označio na okrajcima stranica. Mnoga od tih djela podijeli na poglavlja i članke prema tome, kako su zahtijevali razni pred• meti. Zahvalit je divnoj okretnosti oca Waddinga i njegove dvojice suradnika, te njihovoj naobraže­ nosti temeljitome poznavanju filozofije, teologije, sv. Pisma i crkvenih otaca, da je cijelo djelo dovr­ šeno prije četiri godine. Izdano je u Lionu sa obil­ nim kazalima, a u uvodu je bio životopis Škotov. Španjolski su kraljevi učinili veliku uslugu Uzviše­ nomu naučitelju utemeljiv katedru za podučavanje njegove nauke na njihovim sveučilištima. Zato je izdanje bilo posvećeno kralju Filipu IV. koji je onda vladao, a bilo je razdijeljeno u 12 svezaka. Slijedeće nam pismo pokazuje, kolikim je odu­ ševljenjem i veseljem bilo primljeno djelo Waddingovo i njegovih suradnika u Španjolskoj na istom sveučilištu u Salamanci, koje je inače bilo toliko privrženo tomističkoj nauci. To je pismo Waddingu poslao otac Pavao Sharlogi iz družbe Isu­ sove. Spomenuv, da ima na raspolaganje Škotova �170 Бг. 11. »SERAFJNSKI PERIVOJ« 1912. djela, Što ili je bio nedavno izdao Wadding, ovako stotina drugih franjevačkih teologa, koji su se hra­ nastavlja: »Moja su ih subraća, koja podučaju nili najčišćim naukama uzvišenoga naučitelja. U godinama prije velikoga izdanja Škotova sa mnom u kraljevskom kolegiju, čitali, te im se koli raspored djela, toli komentari oca Ponciusa i je škola osim suradnika Waddingovih brojila vrlo Hicjuaeusa čini kao pravo biserje. Oni hvale oso­ uvaženih zastupnika, kao što su bili Antun iz Corbito Vas kao urednika cijeloga djela, te ne prestaju done, Josip Angles, Franjo Herrera, Ivan Rada, hvaliti istinu i mjeru u ocjenjivanju djela, i u načinu Ivan de Ovando, Franjo Souza, Filip Faber, Teo­ raspravljanja školastičkih pitapja, gdje je bilo po­ dor Smising itd. Svi ti školastički pisci vjerno iz­ trebito. Vi ste napokon opet oživjeli Škota, a tim lažu misao suptilnoga naučitelja. Ali iza glasovitih ste djelom kao i drugim vrlo proslavili svoju otadž­ naredaba toledske skupštine i izdanja god. 1639. binu. Našoj je družbi ovdje u Španjolskoj vrlo škotistički pokret biva općenitiji i plodniji u uspje­ drago, što ste u Škotova djela uvrstili bilješke o. sima. Nije nam moguće ovgje točno označiti, kakvi je upliv imalo djelo profesora u sjemeništu sv. Izi­ Cavellusa, jer mi njega jako cijenimo.«1) dora, ali je sigurno, da je sliedećih godina Škotova Razvoj Skotove škole od god. 1640.— 1700. škola dosegla svoj vrhunac s djelom jednoga Pon­ Škotova je škola i prije velikoga Waddingova ciusa Mastriusa, Maceda, Brankatusa, Sanniga, izdanja,bila takogjer vrlo slavna, jer se je njegova Merinera, Frassena itd. Taj se pokret za čas protegnu po cijelom nauka, kako smo to već vidjeli, predavala na svim velikim sveučilištima. Uz katedre sv Tome po- svijetu. 11 svim se redodržavam reda braća neo­ nosno su se dizale i Duns Skotove katedre, te je doljivim i vanrednim poletom dadoše na prouča­ svakomu bilo slobodno slijediti jednoga ili drugoga vanje Škotovih djela. Škotistička se djela množiše nevjerojatnom brzinom. U kratkim razmacima od dvojice velikih učitelja skolastike. Na tridentskom se je saboi u Škotova škola vremena ugledaše svjetlo mnogi tumači Duns Sko­ proslavila u osobi njezinih glavnih zastupnika. P o­ tove misli. Dok su se neki ograničavali na jednu ili znato je, kako je o. Kornelij Musso, Franjevac, bis­ više rasprava, drugi su nam pružali potpuna filo­ kup u Bitontu, u svečanim sjednicama toga sabora zofska i teološka djela. Od god. 1640. do 1700. igrao najvažniju ulogu. Kardinal Pallavacini u štampalo se više od 120 svezaka in folio, i još više svojoj povjesti tridentskoga sabora veli o njemu: strogo škotističkih svezaka in 4°, u kojima se po­ »Biskup iz Bitonta bio je jedan od prvih, koji su tanko i duboko izlaže i brani nauka uzvišenoga bili došli ne toliko da prisustvuju već uregjenomu naučitelja. Kažemo strogo škotističkih, jer kad bi saboru, koliko da ga uredi, ako ne bi bio uregjen; tome morali dodati filozofska i teološka djela, koja on je zatim na toj pozornici kršćanstva bio kao po­ su bogata nauka franjevačkoga naučitelja, taj bi se digao zastor, izrekao svečani govor, kojim je otvo­ broj morao znatno povećati. Moramo dalje istak­ mnoga• •— od tih djela u toj istoj periodi rio sabor, onda u svim najvažnijim vijećanji saDor, a onua vijećanjima nuti, v . . da“ su........ J ----nije bio obični član, nego desna ruka toga tijela, se^b osa1^ jlj desetputa izdavana. To je do itd.«2) Ta desna ruka sabora bio je vatreni Škotist, kaz, da je škotistička nauka imala mnogih svojih koji nam je izmegju mnogobrojnih svojih djela pristaša. Ali da nam se ne spočitne, da prigonimo, ostavio i jedan tumač prve knjige Rečenica svoga navest ćemo po narodnostima imena škotističkih pisaca kao i njihova djela, što su ih sastavili prema Učitelja.3) Uz oca Mussu vigjeli su se glasoviti Andrija misli uzvišenoga naučitelja.1) # * * Vega,456) Alfonz de K astro/’) Michael de Medina0) i Samostan sv. Franje u Salamanci, Španjol­ 9 Annal. de trad , t. I., vita P. L. rad. ska, za uvijeke se proslavi besmrtnim remek-dje2) Histoiri du Concile de Trcnte, tora. II., liv. 8, col. 330. 3) Bibl. a Joan. a S. Ant., tom. 1. — cornelius Mussus, vir lima Castrovim, Vegovim, lierrerovirn, Radinim, fncomparabili ingenii facilitate praeditus, omnibus tam divinis Soussovim i Ovandovim, a glasovit kolegij sv. P e­ quam humanis disciplini i excellens. 4) O. Petan, D. J , govoreć o otcu Vegi i Dominiku Soto, tra i Pavla, što ga je utemeljio kardinal Ksimenes, kaže: At prae caeteris duo illi prcducendi sunt, qui omnium docte viliki samostan San Diego u Alkali donese isto trina et aucloritate, ех privatorum ordine, principcs fuisse perliibentur, ac magnum, ad decidendam controversiam, quae de justi tako obilnih plodova. Škotisti, koji proslaviše taj ficatione tune est commota, mome tum attulise etc'. 5) Nicolas Antcnis veli o njemu: „... totius eruditionis studia composuit ех animo et successu, ut praestantisslmorum sui temporis theologorum laudem adaequnverit«. (Bibl. hisp., t. III.). 6) Eisengreinius usporegjuje o. Michaela de Medina s naj­ glasovitijim bogoslovima. (Catal. tc tium veritatis ех Nicol. Ant.). ’) Popis pisaca i njihovih djela vrlo je nepotpun ; ali nas prijatelji sile, da ih ovdje iznesemo i suprotstavimo lažnim tvid-' njama, koje idu samo za tim, da se umanji zasluga uzvišenoga naučitelja i upliv njegove škole, �Divni razvoj Duns Skotove Škole u XVII. stoljeću. kolegij, jesu oci Ivan Merinero, Franjo Felix, Kristof Delgadillo, Franjo del Castillo Velasco, Petar d’ Urbina, Ivan Munoz, Mihovil de Villaverde, Franjo Diaz, Ivan Scndin Kalderon i Ivan Bernique. Kolegij St. Diego, utemeljen u Sarragossi po­ četkom XVII. stoljeća, takmi se s onim u Alkali, a njegovi nam bogoslovi, oci Hijacint Hernandez de la Torre, Ivan Perez Lopez, Anton Lopez, Anton Castel, Toma Frances de Urrutigoyti i Jeronim de Sorte, pružaju vrlo važnih škotističkih djela. Škotistima u Alkali i Saragossi pridružuju se iz raznih provicija oci Blaž de Benjumea, Toma Llamazares, Bonaventura de Salinas, Toma od sv. Josipa, Petar od sv. Katarine, Didak od sv. Franje i Anton od sv. Marije. Ovgje ćemo navesti popis njihovih djela. Otac Ivan Merinero, najprije profesor filo/'* fije i jubilarni lektor teologije u Alkali, zatim gvar­ dijan u Madridu, provincijal u Kastilji, general cije­ loga franjevačkoga reda i napokon biskup u Valladolidi,1) objelodani u Madridu god. 1659., u kra­ ljevskoj tiskari, kod Mateja Fernandesa, pet sve­ zaka filozofije u četvrtini s ovim naslovom: »Pot­ puni tečaj filozofije prema misli uzvišenoga naučitelja Ivana Duns Škota . . Kad je god. 1663. umro o. Merinero, jedan njegov prijatelj izdade u Madridu god. 1663. njegova teološka djela u dva sveska in folio. Prvi sadržava četiri rasprave, naime: o znanosti Božjoj, o volji Božjoj, o preodregjenju (predestinaciji), o Trojstvu; drugi se dio takogjer sastoji iz četiri rasprave: o blaženosti, o ljudskim činima, o dobroti i zloći, o grijehu. Otac Merinero ostavi još dva sveska u četvrtini gotova za tisak. Ona ostadoše u rukopisu u alkalskoj knjiž­ nici. Jedan govori u Utjelovljenju, a drugi o mi­ losti. God. 1652. otac Merinero izdade u Valladolidi jedan svezak u četvrtini o Bezgrješnom Za­ čeću.3) O. Franjo Felix, isluženi učitelj teologije u Al­ kali, dvaput gvardijan velikoga samostana St. Diego u tom istom gradu i definitor kastiljske pro*) Otac Merinero zaslužio jc, da se nazove svetim biskupom -) To je jedan od najvažnijih filozofskih tečaja, Što su izašli u Španjol koj, bilo radi obilnosti predmela, bilo radi čistoća i jasnoće jezika, bilo radi lahkoće načina, bilo radi čvrstoće i dubljinc nauke, ■*) Kako se vidi, djelo je oca Merinera važno i obuhvaća 171 vincije, napisao pet svezaka škotističke teologije.1) Prva dva izagjoše u Alkali 1642. i 1645. pod na­ slovom: »Komplutovi pokusi.« Prvi svezak sadr­ žaje: o zadnjoj svrsi čovjeka, o blaženosti, o ljud­ skim činima, o dobroti i zloći ljudskih čina, o sa­ vjesti, o navikama i krjepostima. Drugi se svezak dijeli u dva dijela: prvi dio raspravlja: o gledanju Boga, o grijehu u opće, o istočnom grijehu napose; drugi dio govori o milosti , o opravdanju i za­ sluzi.2) God. 1646. izagje u Alkali treći svezak istoga pisca s naslovom: »Komplutova načela«, a ima slijedeće rasprave: o znanosti i volji Božjoj, q preodregjenju i osugjenju, o Trojstvu. Osim toga otac Franjo Felix ostavi neizdate radnje o angjelima i utjelovljenju. Ovu zadnju objelodani u Pa­ rizu kod Jakova Quesne!a piščev učenik o. Egidij Nuble. Pošto o. Franjo Felix umrije prije nego do­ vrši svoje djelo, starješinstvo provincije odabra o. Kristofa Delgadillo, da to dovrši. Stupiv onaj u red već u 16. godini, po dovršenim naukama po­ stade profesorom teologije u Alkali i zasluži naslov jubilarnoga lektora. On je bivao gvardijanom u sa­ mostanu St. Diego u Alkali, a kašnje gvardijanom velikoga samostana u Madridu, zatim postade kustodom provincije kastiljske i generalnim povjere­ nikom provincije sv. Jakova. Kralj Filip IV. ponudi mu tnysku biskupiju u Galiciji, ali on odbi tu čast najvećim osjećajem poniznosti. On umrie u Ma­ dridu na glasu svetosti god. 1671. Mnogi španjol­ ski velikaši s ogromnim brojem naroda prisustvo­ vaše njegovu pogrebu.3) O. Delgadillo izdade u Al­ kali god. 1652. drugo: »Komplutovo načelo«, ili raspravu o angjelima u jednom svesku u četvr­ tini. Slijedeće godine štampa dvije rasprave: o utjelovljenju i o klanjanju u jednom svesku u četvr­ tini. God. 1654. objelodani opet u Alkali raspravu o sakramentima u opće i rasprave o krstu, potvrdi, redu i zadnjoj pomasti, u jednom svesku u četvr­ tini. God. 1654. izdade radnju o pokori u jednom svesku u četvrtini, a 1660. raspravu o sakramentu eukaristije. Tri prva sveska o. Franje Felixa sa pet ’) andidati za doktorat iz bogoslovije na alkalskom sve' uči ištu morali su u osam javnih predavanja braniti svu školastičku teologiju te velik dio moralke i sv. Pisma. Izbor mnijenja pripušćao se volji kandidata. Da dokaže, kako se je općenito' branila na sveučilištu nauka Škotova, otac Franjo Felix se zauze, da predaje svu bogosloviju po. uzvišenom naučitelju. Mnogi su si bogoslovi u Alkali usvajali nauku uzvišenoga nauČPelja, a da nijesu ozna­ čivali vrela toga velikoga blaga. Djelo oca Franje Felixa i Delgadilla bilo je rječiti prosvjed proti tome nepravednome .plagijatu go'ovo sva pitanja filozofska i teološka. On zaslužuje, da se ubroji -') Bibliot. hisp. a Nicol. A n t, tom. III. megju najbolje španjojske školastike. ■') Chton. seraph, tom. VI., lib. III., cap. 33. �172 Вг. 11. »SERAFINSKI PERIVOJ« svezaka što ili je izdao o. Delgadillo, sačinjavaju potpun vrlo znamenit tečaj teologije.1) O. Delga­ dillo bio je vrlo vješt mističnoj teologiji. Sastavio je mnoga nabožna djela, izmegju ostalih raspravu o čestoj pričesti, što ju je štampao u Madridu u kraljevskoj tiskari god. 1665. Izdade još raspravu o šutnji i drugim zapovjedima pravila sv. Klare. Drugo je izdanje izašlo god. 1662. u sveučilišnoj alkalajskoj tiskari u jednom svesku u četvrtini. O. Franjo del Castillo Velasco, isluženi učitelj bogoslovije u samostanu u Alkali, kustođ redodržave kastiljske itd., napisa tumač o trećoj knjizi Škotovih sentencija u dva sveska. Prvi raspravlja o utjelovljenju Rieči i o očuvanju Djevice Marife od istočnoga grijeha. U drugom se svesku govori o trima bogoslovnim krjepostima: vjeri, ufanju i ljubavi. Oba sveska izagjoše u Anversu kod Bellera 1641. Petar d’ Urbina, alkalski bogoslov, poslije kastiljski provincijal, generalov povjerenik u Cismontaniji, biskup u Valenci, a onda u Sevilli, ostavi neizdata četiri sveska bog slovije po duhu Škotovu. Prvi raspravlja o vjeri, drugi o blažen­ stvu, treći o pokori, a četvrti o gledanju Boga. Oni su se sačuvali u samostanskoj knjižnici u Ma­ dridu.2) O. Michael Villaverde, jubilarni lektor bogo­ slovije u Alkali i gvardijan kolegija sv. Petra i Pavla, izdade u Alkali god. 1658. kod Marije Fernandez tečaj filozofije po duhu uzvišenoga naučitelja u tri sveska u četvrtini. Osim toga ostavi neizdat tečaj teologije u šest svezaka u četvrtini. Ru­ kopis se sačuvao u knjižnici kolegija sv. Petra i Pavla. O. Ivan Sendin Calderon, učitelj bogoslovije u Alkali i kastiljski provincijal, umro 1676., ostavi sedam neizdatih teoloških rasprava, naime: Apo­ logija Skotove nauke, o svojstvima Božjim, o sve­ tosti božanskoj f o moralnim krijepostima u Bogu, *) Kad olae Delgadillo poče izdavati svoja djela god. 1652., bio je več proveo 22 godine na alkalskom sveučilištu, kao što veli u svojoj raspravi o angjelirna. Njega su kao najvećeg učenjaka pitali za savjet u najtežim stvarima. (Chron. seraph , tom. V I). -) God. 1627. otac Petar d’ Urbina bijaše izdao u Madridu u jednom svesku apologiju za obranu nauka sv. Bonaventure i Ivana Duns Škota. Poznato je, da s ' je god. 1627. htjelo prisiliti sve kandidate za doktorat iz bogoslovije, nek prisegnu, da će na­ učavati i braniti nauku sv A 'gustina i sv. Tome. Franjevci i velik broj drugi bogoslova energično prosvjedovaše Vrhovno vijeće do­ kinu zakon izdat u Salamanci god 1627. te se opet nastavi pre­ davati nauku uzvišenoga učitelja. Žao nam je, što je otac Gonet u svom djelu »Clypeus thomisticus-: krivo ustvrdio, da se je od god. 1627. na sveučilištu predavala samo nauka sv. Augustina i sv. Tome. (Isp. Аппа!. Wad.). 1912. o slobodnoj volji i o pomoćnoj znanosti,o aktuelпој milosti pitanja o otajstvu utjelovljenja, o bo­ žanskoj aktuelnoj milosti. Tih sedam rasprava iz­ dade god. 1699. u Alkali kod Franje Garcia o. Ivan Beuigue u jednom svesku na čitavom arku.1) God. 1633. o. Sendin bijaše izdao u Madridu u kraljev­ skoj tiskari jednu raspravu o Bezgrješnom Začeću u jednom svesku na cijelom arku. 0$im toga je sa­ stavio jednu apologiju o djelima Marije d’ Agreda. Ostavio je još jedan neizdat svezak o utjelovljenju u jednomu svesku.2) 0 . Franjo Diaz, jubilarni učitelj bogoslovije, provincijal kastiljski, objelodani u Alkali jedno djelo s naslovom: »Bogoslovni poučci prve knjige sentencija uzvišenoga naučitelja«. Ono je izašlo kod Marije Fernandez god 1662. u jednom svesku u četvrtini. O. Antun od sv. Marije, rogjen u Valtanasu u palencijskoj biskupiji, stupi u red bosonogih Franje­ vaca redodržave sv. Pavla, u samostanu u Salamanci. Odatle prigje na Filipine kao profesor teo­ logije. Zatim ode u Kinu, da djeluje za obraćenje nevjernika.3) On objelodani jednu apologiju nauke uzvišenoga naučitelja u jednom svesku na cijelom arku.4) Ostavi takogjer dosta bogoslovnih ras­ prava, u kojim govori o vigjenju božanskoga Bića, što ga je imala ovgje na zemlji Blažena Djevica Marija/’) Otac Tvan Munoz, isluženi učitelj kastiljske redodržave i višeput gvardijan izdade god. 1649. u Sarragossi u jednom svesku u četvrtini jedno djelo s naslovom: »Disceptationes et argumenta Complutensium circa varias sacrae Theologiac rinas«. To djelo sadrži šestnaest rasprava, naime: o Trojstvu, o znanosti angjela. i o blaže') Otac Ivan Bemicjiic, vjeran učenik oca Sendma, prvi lek­ tor bogoslovije u San Dicgu u Alkali, pro-inodalni ispitatelj toleške biskupije, napiso bogoslovnu raspravu o božanskoj znanosti. Djelo je vrlo važno, a štampano je u Alkali godine 1703. -) Otac Gabrijel od sv. Josipa, Karmelićanin, veli u svom djelu o eukaristiji: „Plures etiam consului, qui in partem affirmativan inclinarunt, et praecipue R P. F. Joanemin Sendin, seraphicae familiae Provincialem, tlieologumque insignem, qui in liac Univer sitate per plures annos theologiam proftssus est magno omnium Doctorum plausu'. ;l) Otac Antun od sv. Marije napisa mnogo djela za obra­ ćenje Kineza, izmegju ostalih: De ritibus Sinensium, u jednom svesku; De congruentiis legis divinae ac sectis Doctorum Sinen­ sium; De sectis sinensium Philosophorum; De sectis popularibus, idolis ac templis; De modo evangelisandi regnum Dei in Sinico imperio, etc., etc. 4) „Напс ad Goanos nostrae fidei 1644 in folio*. vindices inisit ђ Joannes a S Thania, lib. I., cap. 27., num 6911, anno �Divni razvoj Duns Skotove škole u XVII. stoljeću. nosti, o ljudskim dnima, o grijesima, o dobroti i zlod, o milosti, o vjeri, o nadi i ljubavi, o utjelov­ ljenju, o sakramentima u opće, o krstu, o eukaristiji, o pokori, o ženidbi. Još .ostavi neizdat tečaj filozofije: Otac Hijacint Hernandez de la Torre, dvaput jubilarni lektor teologije, sinodalni ispitatelj sarragoske biskupije, provincijal aragonske redodržave, generalov povjerenik cijele cismontanske franje­ vačke obitelji, izdade u Saragossi potpuni tečaj fi­ lozofije po načelima uzvišenoga naučitelja u četiri sveska. To djelo izagje god. 1663., 1664. i 1665. On još napisa tumač prve i druge knjige sentencija po Škotovu duhu. Taj ugleda svjetlo godine 1685. i 1686. u deset svezaka u osmini kod Paschase Bueno. To isto djelo izdade drugiput god. 1688. u dva sveska na čitavu arku. Prvi svezak sadrži pet rasprava, naime: 0 Biću i vlastitostima Božjim, o Trojstvu, o znanosti Božjoj, o preodregjenju, o volji Božjoj. U drugom su svesku tri ras­ prave: o stvorenju, o augjelima, o gjavlima. Otac Jeronim de Sorte, isluženi učitelj, definitor aragonske redodržave, Član inkvizicije, si­ nodalni ispitatelj sarragonske biskupije, izdade jedno djelo pod naslovom: »Марра subtilis, sen speculurn scoticum«. To djelo izagje u Sarragossi god. 1693. kod Jakova Magalona u jednom svesku u četvrtini. God. 1694. objelodani u Sarragossi drugo djelo: »Mappula Scotica et Augustiniana, Subtilis et Mariani Doctoris conclusiones ех scripto Oxoniensi decerptas, divi Augustini, primi Ecclesiae Doctoris aureis sententiis cohaerescens.« Otac Toma Frances de Urrutigoyti, rogjen u Sarragossi, jubilarni lektor, provincijal aragonski i generalov tajnik, napi:л. djelo: »Certamen scolaticum, expositivum argurnentum pro Deipara, continens quae de instanti conceptionis possunt controverti stylo scolastico et positiva speculatione«. Ovo izdade u Lionu god. 1660. Filip Borde u jed­ nom svesku na arku. On objelodani još tri sveska o Sv. Djevici. Prvi izagje u Barceloni god. 1670. kod Rafajela Figuano; drugi i treći ugledaše svjetlo u Lionu god. 1673. i 1675. kod Klaudija Bourgeata. God. 1682. izdade u Tuluzi: »Consultationes in re morali«. On umrije god. 1682. ostaviv neizdata svoja djela: »Pro divinae voluntatis decretis et scientiae conditionatae stabilimine, non dissone ad mentem S. Bonaventurae et Subtilis Doctoris«. Otac Ivan Perez Lopez, jubilarni lektor, pučki pisac filozofije, školastičke i dogmatičke teo­ logije, definitor, kustod i navarski provincijal, ge­ neralni prokuratpr cijeloga reda kod rimskoga 173 dvora, savjetnik aragonskog nadbiskupa, apoštolski propovjednik kod Inocenta III. i vječni otac cije­ loga franjevačkoga reda, izdade škotističku filozo­ fiju s naslovom: »Scotus philQsophicus«. To djelo izagje god. 1687. u Barceloni kod Antuna Ferrera u dva sveska na arku. God. 1690. izdade kod Martina Gelaberta tumač prve i treće knjige sentencija u dva sveska na arku. God. 1699. dade štampati u Sarragossi kod Didaka de Larumbe u jednom svesku u osmini djelo s naslovom: »Singulare cer­ tamen de pretioso sanguine Christi«. Kod istoga iz­ dade jedan spomen na mistični Grad Božji dj. Ma­ rije d’ Agreda. God. 1701. objelodani kod Jero­ nima Palo u Geroni apologiju svojih vlastitih djela: »Statera theologica«. Još je god. 1683. dao štam­ pati a Sarragossi kod Tome Gaspara u jednom svesku u osmini život časnoga Duns Skota. Otac Anton Perez, rogjen u Camarillasu, u terneljskoj biskupiji, dvaput jubilarni lektor bogo­ slovije, aragonski provincijal, vizitator i otac redo­ države sv. Jakova, cenzor inkvizicije, sinodalni izpitatelj sarragoske nadbiskupije, izdade tumač prve knjige sentepcija u duhu uzvišenoga naučitelja. Taj izagje 1700. u Sarragossi kod Tome Gaspara Martineza, a 1702. kod Didaka de Larumbe u dva sveska na arku. Još izdade kod istoga u jednom svesku u četvrtini djelo: »Astrea theologica, stateras et dipondia R. P. F. Joannis Perez Lopez, convocans ad crisim«. Otac Anton Castel, rogjen u CaJatayudu, taragonske biskupije, dvaput jubilarni lektor bogo­ slovije, doktor bogoslovije na sarragoskom sveuči­ lištu, aragonski provincijal, izdade: »Athenaeum minoriticum novum et vetus scholarum: subtilis, seraphicae et nominalium, nonnulas exambiens quaestiones«. To djelo izagje god. 1697. u S arra­ gossi kod Gascona u jednom svesku u četvrtini.1) Otac Castel izdade još od god. 1698. do 1703. tu­ mač četiriju knjiga sentencija Petra Lombarda u pet svezaka u četvrtini. Prvi izagje u Sarragossi ’) Djelo jra zd ijeljen o u četiri dijela. Pisac u prvom dijelu izlaže i brani nekoliko škotističkih teza; u drugom izlaže i brani mnoge leže sv. Honaventure, a u trećem teze Vilelma d’ Occam. To je dragocjeno djelo za ti i veliha fianjevačka naučitelja. Pisac se divi uzvišenom naučitelju On u početku djela piše: „Si vis pingere Scotum, sopliiam pinge, si sopliiam, Scotum pinge. Qui scit Scotum, scit totum, cum totum scibile scierit. Quem nihil coeleste latet; datum est ipsi nosse interpretari Augustinum; dignus tanto magistro dise pulus; quem vincere non speraverat, acquari studuit, tantus inter amborum doctiinam nexu<, ut nihil inter utrumque distet, praeter aetatem. Viae Scoti, viae pulehrae, viae rectae, sed rarae... lrtgenii solerlia nulli secundus, sententiarum gravitatc iuf.rior nemini... �174 Br. 11. - »SERAFINSKI PERIVOJ* 1912. kod Dominika Gascona 1698., drugi, treći i četvrti kod Didaka Sarumbe god. 1700., 1702. i 1703.; peti kod Dominika Gaskona 1701.’) Otac Blaž de Benjumea, jubilarni lektor, cen­ zor inkvizicije, provincijal u Andaluziji, otac svoje provincije i cijeloga reda, generalni definitor, izdade u Leidenu u Holandiji, svoja bogoslovna djela. Ona zadržaju rasprave o ljubavi, milosti, znanosti, o zakonima po duhu uzvišenoga naučitelja. Ta djela izagjoše god. 1677. kod Tome Lopeza de Haro na arku. Isti pisac objelodani u če­ tvrtini svoje tumače u osam fizičkih knjiga po misli uzvišenoga naučitelja. Otac Toma Llamazares, dvaput jubilarni lek­ tor, kustod i otac provincije Začeća Marijina dade u Lionu god. 1670. kod Antuna Huguetana u četvrtini tečaj filozofije u duhu Duns Škotovu God. 1679. dade štampati kod istoga izdavača na arku: »Teološka, školastička, dogmatična i mo­ ralna pitanja po nauci uzvišenoga naučitelja.« Otac Toma od sv. Josipa, profesor teologije, provincijal redodržave sv. Josipa, i otac Petar od sv. Katarine, definitor iste redodržave, izdadoše u Madridu potpun tečaj filozofije prema nauci uzvi­ šenoga naučitelja u tri sveska u četvrtini, i rvi sve­ zak izagje kod Luke Antuna de Bedmar god. 1692.; drugi kod Didaka Martineza Abada god. 1693., a treći kod Antuna Gonzalesa god. 1693. To djelo izagje još. triputa u Mlecima. Ono od god. 1697. izagje u tri sveska u osmini kod Pavla Belleonia. Otac Diego od sv. Franje, rogjen u Castroverde, u bonskoj biskupiji, provincijal redodržave sv. Pavla, umro 1655., ostavi jedan neizdan sve­ zak bogoslovnog sadržaja o prvoj i trećoj knjizi sentencija prema nauci Škotovoj. Otac Bonaventura de Salinas, jubilarni lek­ tor limanske provincije, cenzor sv. Oficija, gene­ ralni vikar indijskih provincija, ostavi neizdan pot­ pun tečaj filozofije spreman za tisak, kako vele Wadding i Sannig. U Italiji su Franjevci obslužitelji i samostanci isto tako živo proučavali i branili Škotovu nauku. Obslužitelji su imali po svoj Italiji svojih naukovnih generalnih zavoda. Ovih je god. 1682. bilo 41 na broju.2) U svakom su od tih zavoda bila po tri lek­ tora teologije, koje je biralo generalno vijeće. U to je dakle doba bilo u samoj cismotanskoj franje­ vačkoj obitelji od obsluženja 123 profesora bogo‘) Otac Castel dovrši tečaj filozofije, što ga je nedovršena ostavio otac Hijacint Hernandez de la To.re *) Orbis Seraphicus, tom. IV. pag. 264. — U istom se djelu može vidjeti ime svakoga naukovnoga samostana kao i -ime svakoga profesora. slovije. Koliko je bilo naukovnih zavoda i profesora u ultramontanskoj obitelji, nije nam poznato; ali sudeć po znamenitosti škotističkih djela, što su iz njezine sredine izašla, može se sigurno ustvrditi, da je taj broj bio velik. I oci samostanci su ostali takogjer vjerni nauci uzvišenoga naučitelja. Oni se nijesu zadovo­ ljavali samo time, da njegovu nauku samo prepo­ ručuju redovnicima svoga reda, nego su ju još tu­ mačili i divno branili na javnim stolicama, što su ih zapremali na najglasovitijim talijanskim sveuči­ lištima. Samostancima i obslužiteljima treba do­ dati mnoge oce kapucine, koji su ostali vjerni škotističkoj školi.1) Treba megjutim priznati, da je ovaj zadnji ogranak franjevačkoga reda pokušao,") da si postavi za vogju u nauci serafskoga naučitelja svrBonaventuru ragje nego uzvišenoga naučitelja. Napokon oci Irci, koji su naučavali u Rimu u kolegiju sv. Izidora, završuju drugu seriju škotističkih bogoslova u Italiji u XVII. stoljeću. Ovgje ćemo čitateljima prosto nabrojiti njihova djela kroz šestdeset godina. Otac Lovro Brancatus rodi se u Lauriji, u Kalabriji, 10. travna 1о12. od sjeromašnih rodi­ telja. Kao mladić teško oboli. Izgubiv svu nadu u pomoć ljudsku, uteče se sv. Franji Asiškomu, te se zavjetovao, da će stupiti u njegov red, ako se izliječi od svoje bolesti. I zbilja on do malo ozdravi te na 2. srpnja 1630. stupi u franjevački red kod otaca samostanaca u redodržavi sv. Nikole. U Rimu sjajno izuči filozofiju i teologiju i dobi naslov učitelja u kolegiju sv. Bonaventure, što ga je ute­ meljio Siksto V. Sjajno je podučavao teologiju u mnogim talijanskim gradovima, te obavljao razne službe u redu. Zatim pogje u Albano i sav se po­ sveti nauci. Po nalogu svoga generala, o. Catalana, zauze se, da napiše tumač o knjigama Sentencija Škotovih. On se sav zdade da nauku uzvišenoga ogradi trostrukim bedemom: sv. pismom, naukom svetih otaca i crkvenih sabora. Taj mu posao na­ skoro pribavi neizmjerno' dobar glas u učenosti. Megju ovim se svojom učenošću i izdanim znanstvenim djelima osobito ističu oci: l'ernardin de Regio, iiernardin de Monte Ulnio, Jeronim de Pistoye, Franjo de Saccia, Jeronim iz Palerma, Franjo Mazzara, Andrija de Montilla, Bernard iz Bolonje, te Jcronim-Josip de Čabra. '*) Kažem: p o k u š a o , jer se taj plan nije nikada izveo, kako to tvrde najveći pristaše sv. Bonaventure, kao šio su Gandencij Bontemps i Bartol de Barberiis. Ovaj se zadnji god. 1687. ovako izrazuje u predgovoru na čitatelja: .Meriio Pater Gaudentius Prixiensis noster in suac summae apparatu conquaeritur, n eu i i n e m in florentissima Minorum religione divinissimi hujus Doc’oris opera elucidasse, eruditiones exposuisse, sentemias propugnasse. O m n e s Scotum, acutum, subtilen Ttieologorum Principem inelamant". �Divni razvoj Duns Skotove škole u XVU. stoljeću. Postade prijateljem i savjetnikom Aleksandra VII., Kiementa IX., Klementa X.1) i Inocenta XI. Bi ime­ novan vijećnikom četiriju Kongregacija, naime: sv. Oficija, Oprosta, Obreda i pohoda redovnika. Još bješe imenovan članom konzistorija, ispitateIjem biskupa i prvim čuvarom vatikanske knjiž­ nice. Napokon 1. rujna 1681. papa Inocent XI. imenova ga kardinalom svete rimske crkve.2) Još je živio dvanaest godina, posvećujuć svoje sile i svoj talenat napretku znanosti1) i dobru vjere. Usnu u Gospodinu, pun krijeposti i zasluga, dne 13. studenoga 1693. u 81. godini života. U Rimu izdade osam svezaka na arku, Tu­ mača treće i četvrte knjige Sentencija uzvišenoga naučitelja.4) Ti svesci izagjoše u godinama 1653., 1656., 1662., 1663., 1665., 1668., 1676. i 1682. Kardinal Brancatus izdade još tri djela o preodregjenju, osugjenju i milosti po nauci sv. Augustina. Ta djela izagjoše u Rimu 1687. i 1770. — God. 1685. štampa u Rimu osam djela o molitvi i nje­ zinim raznim vrstama. Ovo je djelo kašnje višeput izdavano. God. 1659. izdade u Rimu kod Mascardia jedno djelo s naslovom: Kratak prijeglcd kanona zadržanih u općim i pokrajinskim saborima, Gracijanovom dekretu, Dekretalima, papinskim pismi­ ma i ustanovama do Aleksandra VII.« To za bo­ goslove vrlo važno djelo, izdavano je ponovno u Rimu 1669., u Mlecima 1673., 1689., 1706. i 1778., a u Kolonji 1684. i 1685. Umrijevši god. 1693., ostavi neizdata četiri velika sveska skolastičke teologije, koja popunjuju djelo oca Angjela Vulpesa.5) 6 .Consilia vero ct opiniones Laurentii Brancali Siunimun Pontificem adeo ipsi conciliarun', nt in praea duis negotiis eum fere semper et consuleret et ut plurinuim sequeretur Hine in tbeolngum gallicae Iegationis deleetus a Flavio Chisio cardinale, assensum negavit РопШех asserens se in uno Lauria (brancato) supra omnes confidere ejusque operam šibi adeo esse neccssa iam, ut сагеге ea non possit*. (Nomenclatpr P. Hurter.) -) Kaidinal Brancatus je radi svoje učenosti jedan od prvih crkvenih velikana, koje je resio rimski grimiz. ;t) ,Qui РопШех tactus, amicit ae cum Lauria (Brancatol jaru diu contractae haud immemor, cjus arguebat iimorem, quod infrequens et trepidus ad solium accederei, mandans ei serio et in virtute obedientiae, ut secum ageret quasi cum cardinali Alterio, non pontifice, amico non Dom.no", (lbid '. * To je najznamenitije djelo učenoga Kardinala i jedni od najboljih radnja škotističke škole. 5) Kardinal Brancatus sastavi još ova djela: Vita harmonice composita juxta quatuor evangelistas. — Compendium cardinalis Baron i. — Compendium Nicolai de Lyra. Ta iri djela izdade fra­ njevac otac Komandi. — Devota laudis ad Sanctissimma n Trinitatcm oratio. Djelo izagje u Rimu god. Kiflo. — Još ostavi neizdata djela: De jurisdictione S. Officii, tomi III. Vo'a pertinentia aJ S. Officium, vol. VIII. — De ехагшпе Episcoporum varia — Opuscula demum eruditissima, sed incompleta, kako veli Eggs u svom djelu .Bibliotheca Purpurata*. 175 Iz povjesti franjevačke crkve u Tolisi. (Obnovljene 1911 ./12.) U srcu bosanskog Misira, u bosanskom Hanaanu — da se poslužim riječima presvj. gosp. biskupa Šarića 6*) — usred ravne Posavine dižu se nebu pod oblake dva po 56 m. visoka tornja nad franjevačkom i župskom crkvom u Tolisi, koju je dne 15. kolovoza t. g. svečano posvetio presvj. gosp. biskup dr. Ivan Šarić, kao što je to već jav­ ljeno u 9. broju »Seraf. Perivoja«. Mjesto, gdje se sada nalazi veličanstvena, posve obnovljena crkva, zove se Raščica, jerbo je nekoć bilo pusto i raskršće (kao rašak) puteva izmegju sela Tolise, Kostrča, Matića i D. Mahale. To je mjesto (Raščicu) pok. fra Martin Nedič god. 1854. isposlovao od vezira Kuršid paše u Sara­ jevu, da se smije tuđe sagraditi novi župski stan, a do tada je župnik stanovao u selu Tolisi, na vrlo nezdravom i močvarnom mjestu, đočim je Raščica mjesto povišenije i zdravije od prijašnjeg, te je svojim položajem jedno od najljepših u ovim krajevima. Župa 1olisa odijelila se je kao mjesna kapelanija od župe Bijele sada Dubrave god. 1784. Kad je fra Martin od paše dobio dozvolu za mjesto RaŠčicu, odmah su župljani nastojanjem tadanjeg župnika fra Stjepana Mikića, prostor Raščicu ogradili tarabom. U ovom zatvorenom prostoru sam je fra Martin označio i izmjerio mjesto za novi župski stan, te je slijedeće dvije go­ dine 1855.— 6. župski stan bio gotov, i ujedno pri­ vremena kapelica napravljena, dok se sagradi nova crkva, za koju su odmah počeli pripravljati potrebiti materijal. Cigla je u mjestu pečena, jerbo je narod dao potrebita drva, da se je moglo ispeći 420.000 komada cigle; kamen je slijedeće god. 1857. kopan u O t e ž i , odakle su ga župljani na svojim kolima dovukli u Tolisu. Ovaj je kamen poslije lijepo istesan, te je njim crkva u temeljima i za 1 m. povrh zemlje ozidana, koji je i danas zdrav i čitav. Drvena japija dobivena je badava na prepo­ ruku biskupa Strossmayera iz carskih šuma u Sla­ voniji iz najbližeg štitarsko-županjskog luga — carske šume. — Ova je hrastova japija upotrebIjena i kod obnovljene crkve, buduć je dobro saču­ vana. God. 1858.-—9. posve je zapelo priprav­ ljanje gradiva za crkvu radi »Protine bune«, jerbo *) koji' : ckao prigodom posvete crkvo. �176 Bi. 11. - »SERAFINSKI PERL V0.1 narod bio listom na noge ustao proti bezima i da­ vanju trećine. Radi toga je bila pala sumnja i na mjesnog župnika Mikića, da je i on naime uz bundžije, te je vezir Mehmed paša od biskupa Šunjića zahtijevao, da se Mikić mora iz Tolise maknuti, no ipak se je održao kao župnik do godine 1861., a na njegovo mjesto bude imenovan župnikom fra Martin Nedić, koji se je odmah latio posla, da se sagradi nova crkva. No u turskom carstvu nije bilo slobodno graditi crkve bez carskog fermana. Ovaj je ferman fra Martin i za tolišku crkvu po­ tražio, ali ga sve do god. 1864. nije bio dobio, jerbo su Turci iz Gradačca slali lažna izvješća u Carigrad, kojima je turska vlada vjerovala. Ali čim su više Turci iz Gradačca lagali da osujete zi­ danje crkve, tim je više fra Martin nastojao, da preko Austrije Carigrad već jednom potrebiti fer­ man pošalje. Napokon Austro-Ugarska vlada, da sc osvje­ doči da li su turska izvješća istinita, pošalje kon­ zula Jovanovića u Tolisu, da vidi <av položaj. Kad je ovaj sve pregledao, upita fra Martina: »Vele­ časni, gdje je Gradačac, koga se zidovi na Tolisu oslanjaju, kako izvješćuju Turci iz Gradačca?Na što mu fra Martin odgovuri, da je Gradačac šest sati pješkog hoda od Tolise udaljer«. Kad je to čuo Jovanović, reče fra Martinu neka slobodno gradi crkvu, a da će njegeve vlade biti briga, da dobije potrebiti ferman. Iza ovoga posjeta konzula, nije mnogo vre­ mena prošlo, kad glasnik iz Gradačca dogje po fra Martina, neka ferman nosi. Ovo ga je vrlo obra­ dovalo, te* odmah drugi dan došao u Gradačac po ferman, ali se je vrlo začudio, kada mu je u Gradačcu hućumet (sud) mjesto pravog fermana, dao nekakovo pismo, koje sam hućumet napisao i pot­ pisao. Ovo je pismo doduše glasilo, da on može početi graditi crkvu, ali iskusni fra Martin nije htio da s takvim pismom crkvu gradi, stoga im reče: »Slavni hućumete, neka vam je bez uvrede rečeno, ja uz ovakovu dozvolu bez fermana ne ću crkvu zidati. Jerbo za jednu crkvu hoće se pravi carski tugrali ferman, a ovo vaše pismo nema te krijeposti.« Ova izjava fra Martinova iznenadi sve članove hućumeta, te mu odgovoriše: »Dakle ti, fra Martine, nemaš povjerenja u ovi carski huću­ met? Zar mi nismo carski beratlije, koji ovdje u ime cara sjedimo?« On im odgovori: »Ja imam povjerenje u taj hućumet i njegove odluke, ali na ovom papiru potpisani su članovi hućumeta, koji neće toliko živjeti koliko će crkva postojati, nego naravno morate umrijeti ili se promijeniti, a na- 1912. doći će novi hućumet, koji će od mene potražiti carski ferman, a ja ga nemam, niti sam ga imao, vašem pako pismu ne će dati možda nikakove važ­ nosti, pa šta bi onda bilo? Ja vam i opet velim, da bez carskog fermana ne ću crkvu zidati, pa makar čekao još stotinu godina!« Ovo rakev na­ kloni se i ode iz hućumeta. Ferman je bio zaista došao, ali su ga Turci bili sakrili misleći, da će fra Martin biti zadovoljan i s cedulom, a poslije kako mu bude. Fra Martin došavši kući, izvjesti sve ovo konzulu u Sarajevu, opet upozori vezira, neka opomene Turke iz Gra­ dačca, da ferman predadu bez dalnjih komedija. Za kratko vrijeme opet dogje poruka fra Mar­ tinu, neka nosi pravi ferman, ali on, jednoć već prevaren, ne htjede otići, nego im poruči, da mu p~» panduru pošalju ferman, ako je već stigao. T ak (^ eT bilo. Turci poslavši ferman, rekoše fra Martinu. da im pošalje štogod priznanja, jerbo su se i on; tobož trudili, dok je ferman isposlovan. Ali fra Martin za tu poruku nije ništa mario. Na­ pokon zahtijevahu, da ih jednoć zovne na pečeno janje, ali im on odgovori, da ni toga nisu zaslužili. Imajući sada fra Martin ferman pri ruci, dne 11.srpnja 1864. blagoslovi i položi temeljni kamen najvećoj crkvi u Bosni, posvećenoj na čast bi. dj. Mariji na nebo uznešenoj. Crkveni graditelj bio je Gjuro Eichhorn iz Osijeka, po nacrtu osječke gradske crkve sa dva na pročelju tornja u romanskom stilu. Godine 1873. župnikom u Tolisi postane bra­ tić fra Martina Nedića, fra Bono Nedić, koji je za­ jedno sa stricom gragju nastavio i iste godine to­ liko napredovao, da se je dne 5. prosinca moglo u novu crkvu preseliti. Ovomu je godine 1875. kao župnik naslijedio fra Ilija Lacić, ali je samo godinu dana ostao i kroz tu godinu- nije se na crkvi ništa radilo. Slijedeće pak god. 1876. postao župnik i prvi gvardian novoproglašenog samostana u To­ lisi fra Mato Oršolić, koji je odmah nastavio posao na crkvi, te ju je osim pročelja izvana svu omalterio i okrečio. Kad je s ovim poslom bio gotov, počeo je zidanje tornja od sjeverne strane. Nacrt je ovomu tornju izradio graditelj Dausch, te je do godine 1879. ovaj toranj bio gotov. Iste godine postane u Tolisi župnik i gvardijan spomenuti fra Bono Nedić, koga je takogjer dosta posla na crkvi čekalo, jerbo je usljed nevremena mnogo na crkvi falilo, te je trebalo popraviti. Kad je s ovim po­ pravkom bio gotov, počeo je zidati južni toranj. Graditelj ovoga tornja bio je Pietro Rimoldi, te godine 1881. nakon 17-godišnjeg rada sva je �Iz povjesti franjevačke crkve u Tolisu. crkva bila gotova troškom u gotovu novcu od K 71,429*88 ne računajuć poslenika — rabotara — koje je župa dala oko 10.000. Premda je crkva ovako sagragjena bila naj­ veća u Bosni, a ljepotom svojom u ono vrijeme spadala megju prve, ipak kroz 30 godina (1881.— 1911.) zub vremena, koji ničemu ne prašća, nije se ni na ovoj crkvi zatupio nego ju je tako izglogjao, da se je bilo bojati velike nesreće. Buduć je naime krov od crkve bio crijepom pokriven, stoga je radi velike visine vjetar zanosio pod krov kišu i snijeg, radi čega je drvena japija počela na ne­ kim mjestima trunuti i plafon otpadati, tako da je bilo pogibeljno u crkvu ulaziti; a tako su i tornjevi radi svoga prostog krova od pleha postali trošni, da je bilo nužno sve promjeniti i obnoviti osim vanjskih zidova, koji su tvrdi kao kamen. Oci Franjevci više su puta o tome govorili, kako bi trebalo crkvu posve obnoviti a da tako reknem, moderno urediti. U tu svrhu bilo je zaključeno, da se ima sve porušiti osim vanjskih tvrdih zidova. U to je ime imao arhitekt pl. Vancaš doći sve pregledati i novi plan napraviti. Godine dakle 1909. na poziv gvardiana fra Grge Došena, spomenuti je gosp. Van­ caš došao ljeti u mjesecu srpnju, te sve pregledao, ali plan je bio gotov istom slijedeće godine 1910. kad je gvardijanom postao sadašnji gvardijan fra Bono Brkić. Stoga je ovaj pod jesen iste godine sazvao oce Franjevce iz okolice samostana, da se s njima dogovori glede obnove crkve. Tuđe je bilo zaključeno, da se na proljeće slijedeće godine 1911 ima svakako započeti posao. U to ime ponugjeno je Ivanu Pimperlu, poduzetniku u Zavidovićima, bi li on htio primiti posao i pod koju cijenu. Nakon nekoliko vremena, ovaj je odgovorio, da prima posao i da će sve po planu izraditi za svotu novaca od K 86,574*82, no sva je svota kašnje, kako ćemo vidjeti niže, radi nepredvigjenih i novih radnja na­ rasla na K 119,050*18. Dne dakle 21. ožujka 1911. počeli su maj­ stori rušiti staru crkvu, te su srušili sve osim vanjskih zidova. Srušili su dakle i ogromne stu­ pove, široke 1.90 m. da ustupe mjesto tanjim 1.20 m. u novoj crkvi. Ovi novi i tanji stupovi imaju temelj od betona te su sazidani od cigle sa cementnim malterom. Takovih stupova ima u no­ voj crkvi osam: po četiri sa obe strane, ne raču­ najuć dva velika stupa, prijašnje širine, na kojim počivaju tornjevi. Crkva ima pod jednim krovom, pokrivenim sivkastim eternitom, tri lagje: glavnu i dvije po­ 177 bočne. Ove se lagje u gornjem dijelu dijele na polubačvaste, od željeznog betona (Eisenbeton) sali­ vene i lukovima razdijeljene svodove. Lukovi di­ jele svodove preko glavne lagje, a tako isto i glavnu lagju od pobočnih, tako da su na sve strane iskrižani lukovi i svodovi, da je divota pogledati. Glavna lagja ima pet velikih polu-bačvastih svo­ dova, a tako i dvije pobočne lagje imaju po pet manjih polu-bačvastih svodova. Nad prezbiterijem (svetištem) nalazi se takogjer jedan polu-bačvasti, od željeznog betona saliveni svod; a tako isto i nad korom nalazi se polu-bačvasti, prama širini glavne lagje, od že­ ljeznog betona svod. Jednom riječju svi svodovi i svi lukovi (crkva u gornjem dijelu) saliveni su od željeznog betona, što sve počiva na spomenutih osam odnosno devet stupova i na vanjskim zido­ vima. 'Crkva je dugačka sa prezbiterijem 58 m (cr­ kva sama 46.10 m, prezbiterij 11.90), a široka 20 m, te ima 17 velikih od fasonskog željeza sa ornamentnim staklom prozora i to: u prezbiteriju 4, u koru 3, a u crkvi 10, (po 5 sa obe strane). Kor je sav saliven od željeznog betona i željeznih traverza (greda), te kao naknadni posao stoji 2000 K. �178 Вг 11. - »SERAFINSK1 PERIVOJ« — 1912. Crkva je popločana keramitnim pločicama, skalina više od ostale crkve, dijeli željezna ograda koje počivaju na 10 cm. debelom betonu, te je ci­ sa dvokrilnim vratima od glavne lagje. U glavnoj lagji, koja je lukovima nakićenim jeli pod u glavnoj Iagji razdijeljen na pet polja pre­ ma stupovima. Hodnik pak uzduž crkve i sakristija raznim slikarskim vinjetama, razdijeljena na pet popločeni su sa cementnim takogjer šarenim plo­ polu-bačvastih svodova, nalazi se 20 velikih sa umjetnički iskićenim obrubom, medaljona i to: u čicama. Krov crkveni pokriven je, kao što je gore re­ prvom su presv. Srce Isusovo i Marijino, sv. Jo­ čeno eternit-pločama. Krov pako nad svetištem, sip s malenim Isusom i sv. Ana s malenom Gosakrištijom i trijemom uzduž crkve sa južne strane «spom; u drugom sv. Franjo Asiški, sv. Anto Pa­ pokriven je takogjer eternitom, ali je kao naknadni dovanski, sv. Bono i sv. Jakov Markijski; u trećem posao posebno računan ujedno sa zidanjem hod­ četiri evangjeliste: sv. Matej, Marko, Luka i Ivan; nika na svotu novaca K 10.497*73. Bakreni pak u četvrtom sv. Ilija, Ivan Krstitelj, Rok i Juraj; u krov na tornjevima kao naknadni posao stoji petom sv. Nikola i Blaž, biskupi sv. Stjepan i Lo36.000 K, a drugi manji poslovi kao nepredvigjeni vrinac, mučenici. U koru su naslikani sv. David kralj i sv. Cei naknadno računani stoje K 3.977*53, tako da sav trošak oko obnove crkve iznosi K 119.050*18. No cilija. Na sredini pak svakog svoda stoji po jedna velika rosetta. u ovu svotu nisu uračunana zvona i oltari. Zvono novo veliko i teško je 1050 kilograma a malo 2527* kg.; salivena u Ljubljani kod Sa masse i stoje K 4.865*67. Sada dakP crkva četvero zvona: novo veliko posvećeno sv. Franji, Anti i Boni, staro veliko, posvećeno bi. dj. Mariji na nebo uznešenoj, teško 529 kg. staro srednje te­ ško oko 400 kg., posvećeno sv. iliji proroku i na­ pokon novo malo, posvećeno sv. Jurju mučeniku. U crkvi se nalazi pet novih oltara: veliki bi. dj. Marije na nebo uznešene stoji 5250 K; dva po­ bočna sv. Franje i Ante stoje 4000 K, dočim dva druga sv. Josipa i presv. Srca Isusova, prekrojena su od dva stara, obnovljena i pozlaćena za 1800 K. Napokon nova propovijedaonica od 2000 K. Kr­ stionica, 4 ispovjedaonice, klupe i orgulje ostale su prijašnje, samo što su na novo prema maljanju crkve obojene za 500 K. Kada dakle ove niže svote pribrojimo gornjoj glavnoj svoti, sav trošak na sadašnju crkvu iznosi oko K 137.465*85. Napokon promotrimo maljariju crkve i još neke druge manje stvari. Maljariju crkve izveo je Antun Huber iz Bruneka u Tirolu kako slijedi: U svetištu na četvrtkružnom svodu za ve­ Ponutrica tollške crkve. likim oltarom nalazi se presv. Trojstvo, a pod njim U pobočnim dvjema lagjama nalazi se po 10 uzilaženje bi. dj. Marije na nebo; na polu-bačva- manjih raznih svetaca i svetica medaljona i to: u stom svodu pred velikim oltarom stoje dva meda­ južnoj Iagji sv. Klara i sv. Mihovil; sv. Didak i sv. ljona: sv. Petar desno i sv. Pavao lijevo, a na sre- Margarita Kortonska; sv. Ruža Viterbijska i sv. Donji dio svetišta slikan je sa plastičnim ćilimima. Ljudevit biskup; sv. Anto pustinjak i sv. Lucija, gjela. Na zidu pak povrh velikog, staklenog i po­ mučenica; sv. Jelena Križarica i sv. Paškal Bajlon. mičnog prozora na oratoriju povrh sakrištije stoji U sjevernoj lagji: sv. Elizabeta ugarska i sv. Lju­ velika slika zadnje večeri od Leonarda da Vinci. devit kralj; sv. IvanKapistran i sv. Janja djevica; Svetište pak koje je za tri od umjetnog mramora sv. Kata mučenica i sv. Martin biskup; sv. Grgur petom sv. Nikola i Blaž, biskupi, sv. Stjepan i Lo- Veliki i sv. Magdalena Pokornica; hl. Kata, bos, �Iz povjesti franjevačke crkve u Tolisi kraljica i časni Simun Filipović. Prema tome crkva ima na svodovima 44 medaljona. Donji dio crkve do prozora slikan je u slojeve, a gornji razdijeljen u polja sa obrubima. Ograda na koru slikana je s vinjetama. U crkvu vode s pročelja troja velika hrastova vrata u tri lagje, a na svakim vratima imaju dvokrilna pomična vrata (Spieltur), koja čuvaju od propuha. Sa hodnika uzduž crkve i iz sakristije vode u crkvu po jedna vrata. I tim sam u glavnom ocrtao historijat i sa­ dašnju crkvu u Tolisi, posvećenu dne 15. kolovoza 1912. Posvetu je, kao što je već spomenuto, oba­ vio presv. gosp. bis. dr. Ivan Sarić, koji je ujedno i slijedeća dva dana krizmao u posvećenoj crkvi oko 1000 djece. Nije se mislilo u prvi mah ove godine držati posvete crkve, ali se je još u travnju pronio glas da će ove godine biti sv. krizma u Posavini, stoga je presv. gosp. biskup Šarić bio napose zamoljen, da bi usput i crkvu u Tolisi posvetio i to na dan za­ štitnice toliške crkve: uznesenja Marijina na nebo, što je on najpripravnije primio. Dan 15. kolovoza ostat će u vječnoj uspo­ meni kod naroda u Tolisi, jerbo je vidio, što ni nji­ hovi pregji nisu vigjeli —- prijašnja naime crkva nije bila posvećena, nego blagoslovljena. — Od kako je narodu navješćeno, da će ove godine biti krizma i posveta crkve, svako je željno očekivao taj radosni dan. Dne 14. kolovoza imao je presv. biskup doći prije podne iz Domaljevca u Tolisu, stoga su već rano pošli konjanici i mnoga kola na željezni most na rijeci Tolisi, megji župe toliške, gdje ga je o. gvardijan i župnik ispred naroda po­ zdravio kao biskupa, koji prvi put dolazi da obavi sv. krizmu i ujedno posveti crkvu. Iza odgovora biskupova na riječi gvardijanove, krenulo je nepre­ gledno mnoštvo kola i konjanika sa hrv. trobojnicama kroz selo Tolisu prama samostanu. Kroz Tolisu je narod iskitio sav put ćilimima, hrv. trobojnicama, narodnim vezivom, slavolucima i t. d., tako da je presv. biskup upravo triumfalno prošao kroz Tolisu. Na samostanskoj avliji stajao je veliki, hrv. trcbojnicama i zelinilom iskićeni slavoluk, na koje­ mu su već iz daleka upadala u oči pola metra ve­ lika crvena slova, izragjena od slikara Hubera: »Dobro došao!«, a povrh njih carska kruna sa gr­ bovima hrv. zemalja. Na crkvi su se vijale tri ogrornne'po 10 metara duge zastave. Glavna cr­ kvena vrata bila su takogjer iskićena hrv. trobojnicama i zelinilom s natpisom: »Živio dr. Ivan Šarić, biskup!« 179 Pred crkvom se je bio skupio mnogobrojni narod i školska mladež, gdje su dvije djevojčice vrlo ganutljivo pozdravile presv. biskupa: jedna ispred krizmenika, a druga ispred naroda, komu je došao posvetiti crkvu, te su mu predale po kitu šarenog cvijeća. Odgovorivši biskup na pozdrav malih djevojčica, pošao je u crkvu, gdje po cr­ kvenim obredima dočekan, te uz sviranje orgulja i pjevanje: »Ecce acerdos etc« pristupio je k veli­ kom oltaru, gdje je obavio propisane ceremonije i puk blagoslovio. Za cijeloga ovoga triumfalnoga dočeka gruvali su topovi i zvonila zvona. Slijedeći dan, dne 15. kolovoza, osvanuo je malo tmuran, dapače se je i rosa Božjeg blago­ slova — sitna kišica bila spustila na zemlju, što nije dugo potrajalo niti je to smetalo mnogobrojni narod, koji je sa svih strana hrlio, te već rano na­ punio crkvu i prostor pred crkvom željno očekujuć čas posvete. Iz obližnjih slavonskih župa kao Boš­ njaka, Županje i Stitara došao je mnogobrojni na­ rod u procesiji pjevajući pjesme Majke Božije, a tako isto i sa okolišnih župa po Posavini sabrao se je gotovo sav narod na Raščici. Oko 7 sati počeo je presv. biskup posvetu cr­ kve uz asistenciju svećenika i klerika, a prije toga narod je sav morao izaći iz crkve da ostane pra­ zna, te se je zgusnuo pred crkvom i oko crkve, tako da se je uz veliki napor mogao prokrčiti put biskupu i pratnji njegovoj oko crkve. Svako je htio vidjeti sv. čin posvete. Iza posvete bila je sv. pontifikalna misa, pod kojom je dvorio biskupu kao prezbiter assistens presv. gosp. Milko Cepelić, prelat i kanonik gjakovački. Na posvetu crkve došli su takogjer izasla­ nici samostana iz Kr. Sutjeske, Plehana i okolišnih župa. Posvetu crkve pozdravili su takogjer nekoji sa strane kao: presv. gosp. biskup mostarski fra Alojzije Mišić, m. p. o. Lovro Mihačević, franje­ vački provincijal, fra Bonifacije Vidović, kuštod i presjednik u Visokom, veleč. i velemožni gosp. Juraj Veseličić, župnik u Otinovcima i narodni za­ stupnik, gvardijan iz Fojnice i t. d. Iza posvete crkve i sv. mise bio je za­ jednički objed u samostanskoj blagovaonici, za ko­ jim su se redale nazdravice kao što je to već spo­ menuto u 8. i 9. broju »Serafinskog Perivoja«, što je suvišno ovdje opetovati. Samo ne mogu, a da ne spomenem nešto iz nazdravice presv. gosp. bi­ skupa Šarića, koji je megju drugim nazvao našu Posavinu bos. Hanaanom, sokoleći braću Franjevce da kada sir mogli uz pomoć Božju, koji je davao rodne godine, sagraditi ovako krasnu crkvu, »u �Вг. 11 180 SERAF1NSKI PERIVOJ« — 1912. kojoj sam«, veJeći, »čini mi se, premda sam dosta velik, još jedan put toliko narastao«, moći će, ako bos. Hanaan bude roditi, sagraditi i najljepši u Bosni samostan. Bože daj, da se te riječi i želja presv. gosp. biskupa Šarića ispuni! D o b r o s l a v Bazički. A. ČIčić: ---------------- --------- Iz knjige pjesam a „Naši ljudi". IV. Na pilani. M rtva jesen, hladna večer, Po brdima i snijeg pao; U topli v še malo bolje U šetnju sam izašao; Za razgovor pjesme uzeh, Čuvstva duše ojagjene, Listo sam ih. Sklopih knjigu Stigav jedne do pilane. A tu majstor pred ćumjzom: (Ne znam što bih drugo reko) Po dvije daske sa svih strana, Ko da ga je mrijuć steko. Na ognjištu vatra žmirka, Manje žara, više dima: Hvaljen Isus, muška glavo Šta u tebe dobra ima? »Dobra sm rt mi, šta bih bo Ni živjet se već ne može, Lastavice selit stale, A ja istom: pomoz’ Bože! Od Jurjeva do Miholja Ko uradi i imat će, Ja brez posla cijelo ljeto, Bit će za kruh prodat gaće! AI i opet ni to nije, Ovo da se lafe bacim; Čekam zimu da oživem, Da se vinem na oblačim. A duše mi, cijelo ljeto Ko kučka se m rtvo vlačim, Na jazu mi vode nejma, Pa mi da se vukodlačim! Vode nejmam, te ovako Malo radnem, pa se čeka, Dok nadogje voda jača, Dok se skupi iz daleka; Vodu pustim, opet srežem Po trenice . . . pa sve tako; Muka jedna: e ravno bih, Da je bliže, pa u pako! Zime čekam, da oživem, Da zapjevam iza glasa, Kad podvozom balvan krene, Nek i pjesma ustalasa! Dan je kratak, al ako će, Zaradi se, pare panu; Duge noći — e pa ić’ ću Kud u kahvu ja mehanu!« Eh moj dragi, ja ću na to, Ko da nejmaš bistra oka, Dobar čojče, ti mi gledaš U budućnost sa visoka. Dok si zdravo, kako tako, kad crnji mraci smrače, 'lest dogje, podvoz stao, oči se iskolače? - Eh pa šta je? ja pameti Ja ću teći, punit kesu, Pod jastuk je bolan metnern, Dogju zdravi, pa odnesu; Ukobi Г me budna kogod: Zdrav jarane, i kako je? A on dogje, a ja zaspo, Odnije moje ko i svoje!« — Mani šalu, nijedna vjero, Trideset ljeta svijetom biješ; Nejma banke? pa uloži, A knjižicu, što dobiješ, Ne možeš li sobom nosit, Nagji koga, ko zna Boga (A još takih ljudi im a),' Pa nek čuva i to tvoga! »I jest tako!« (A lice mu Ko da tajna rumen probi, Zamisli se kao dijete, Kad majčino oko skobi.) »I jest tako, oče dragi, Nikog nejmam srcu svoga, Da mi vida rane ljute, Opet nek mi tebe i Boga! �181 Iz knjige pjesama »Naši ljudi«. Ja ću tako. Pa ako će, Što uradim, ma i tanje, Moć ću nešto uščuvati, Što no riječ, za končanje I u kasu nas radnika Svaki mjesec sekser dajem, Pa kad klonem, i to dobro, I u to se pouzdajem. I gazdi ću još govorit, Naš je čovjek, i on fukara, Da izmjeni badanj stari I za kolo dadne para, Nejma ni on što no veliš Nosilo bi pet put više, Modernija da je gragja, Niti vode treba više! Gledat ćemo, da to bude, Bolje meni, bolje njemu; Bože zdravlje, bit će dobro, I nek bude mir u svemu. Tugji ljudi u nas cvatu, Ma dignimo i mi svoje! Naprijed k suncu i mjesecu!! — Tako, tako, janje moje! И зЗ I Fra Ned. Dugonjić-Vrhovčić: Jesen. Poćuti smrtni zadah, što ljetne care guta, To sjever sl’jepo lugom opustošenim luta. I brbljave s'e laste u tople sele strane, Nit lepir koji leta kroz bašče poharane. A bješe voljko srcu kroz cvijetne krenut Iuge, Slavuja slušat nujna rad izgubljene druge. 1 granu jorgovana na grudi pripet mlade, Nek istočnijem čarom i miloduhom slade. A sada eto šuti i zelen-lug i ševa, Tek sjetna jesen pjesmu o umiranju pjeva. Opustio gjulistan ko carstvo mojih nada.S S planina sjever huji, lagano lišće pada. Nek gnjije . . . proljet će mu udahnut život novi, Tek ne znam hoće li kada prolistat moji snovi? „Kultura i Bosanski Franjevci" pred sudom. Djelo: »Kultura i Bosanski Franjevci« obje­ lodanjeno je u Sarajevu, te se još raspačaje u ured­ ništvu »Seraf. Perivoja« i to broširano po K 3.50, u platno uvezano K 4.20. Šta javnost o njemu sudi može sc vidjeti iz mnogih čestitaka, što ih je pisac do sada primio, te iz novinskih prikaza i ocjena. Na prvome mjestu donosimo markantnije točke iz nekih pisama, pa onda novinske ocjene po redu, kako su objelodanjivane. I. Iz nekih pisama. Nj. Preuzvišenost zajednički ministar dr. Lav von Bilinski poslao je 26. oktobra piscu iz Beča hrvatsko pismo, u kome mu za poslani primjerak šalje »n a j u č t i v i j u z a h v a l u « . — Preuzvišeni dr. Ljudevit Thalloczy, koji je takogjer strukovnjak jugoslavenske povjesti, megju inim iz Beča piše: » V e s e l i m s r c e m p r i m i o s a m V a š e d j e l o , k a o š t o s a m n a p r v i p og l e d v i d i o , v r i j e d n o j g l e d a j t e d a na­ s t a v a k d o v r š i t e « . — General franjevač­ koga reda preč. P. Monza na svojoj vizitkarti po­ slao je iz Kima piscu b l a g o s l o v i »iz s r c a z a h v a 1 u«. Predsjednik bosansko-hercegovačkog sabora srčano se zahvaljuje » n a d a r o v a n o m d r a g o c j e n o m dj el u, koj e na m č u v a m i l e u s p o m e n e na r o d o l j u b n u n a d a s v e p o ž r t v o v n u p r o š l o s t na­ ših di č ni h o t a c a F r a n j e v a c a . . . « Šalje oveću »pripomoć materijalnim žrtvama«, koje su »ovim k r a s n i m djelom na . . . legja« preuzeta. Redodržavnik redodržave presv. Ot­ kupitelja u Dalmaciji m. p. o. dr. Karlo Fterović smatra, da je djelom prodičena slavna bosanska redodržava »i ujedno cijeli naš serafinski red«; želi da se nastavi, jer da je djelo takovo » b e z k o g a n e bi s m i o b i t i n i j e d a n h r v a t ­ s k i F r a n j e v a c , k a o š t o ni i n t e l i g e n ­ t a n č o v j e k , k o j i bi h t i o z n a t i z a pov j e s t B o s n e i h r v a t s k i h z e ma l j a . « Naručuje više komada i preporučuje djelo svojoj braći. - Redodržavnik redodržave ss. Cirila i Metoda m. p. o. Rafajel Rodić smatra se poslanim primjerkom počašćenim, želi, da se nastavi i naru­ čuje nekoliko komada, te ga svojoj braći preporu­ čuje. Historičar m. p. o. Mihovil V. Batinić iz Fojnice piše: »Upravo sam danas — 16. listop. s kraja na kraj pročitao Vaše najnovije djelo sa �182 Bi\ 11. — »SERAFINSKI PERIVOJ* vanrednom pažnjom i pozornošću, pak ne mogu odoliti, a da Vam od srca ne priznam, da ste time naš Red i provinciju pred učenim svijetom prika­ zali u onom svijetlu, kako se i dolikuje, a na što sam ja davno mislio, ali se ne mogoh odvažiti. To je srećom zapalo Vas, koji ste i mlagji i vrsniji. Moje djelo je time popunjeno. U novo doba, otkri­ veno je dosta podataka. Nastavite samo i pokažite nove vidike za vjeru, red i rod! Naš čuveni sli­ kar g. Gabrijel Jurkić kao uzvrat za poklonjeno djelo, poslao je okvirenu na platnu vrlo lijepo izragjenu, trnjem okrunjenu Isusovu glavu. N eke novine. 1. » H r v a t s k a « . »Hrvatska« 23. rujna donosi u podlistku sav predgovor djela. 2. » S a r a j e v o e r T a g b ! a 1 1«. Dne 25. rujna: » K u l t u r a i b o s a n s k i F r a n j e v c i. Unter idesem Titel bat der Direktor der liiesigen Theologieschule, Dr. I a Julian Jelenić, den ersten Band seiner bosnischen Kulturgeschichte mit besonderer Berilcl sichtigung der fdtigkeit der Franziskaner im Lande, herausgegeben. Der Herausgeber hat iiber Е г uchen der Dr. Karl Patsch, der das Werk in deutschen Lebersetzung in einer Serie von PubIikation°n, die das Institut fiir Balkanforschung herausgibt, sich an das Sammeln des Materials und an das Studium der einschlagigen Werke begeben. Das Werk wird zwei Bande umfassen . . . D as We r k ist k u r z u n d k r i t i s c h g e h a l t e n u n d v e rd i e n t d e s h a l b v o l l e B e a c h t u n g.« 3. » G l a s n i k s v. F r a n j e « . Dne 1. listo­ pada: » K u l t u r a i b o s a n s k i F r a n j e v c i . I. svezak. Nedavno je dotiskana knjiga s tim naslovom, a napisao ju je poznati urednik dičnog lista »Serafinski Perivoj« i profesor bogoslovskih nauka dr. fra Julian Jelenić. - Sam naslov knji­ ge nam očituje veliku cijenu knjige, a kad još uz to vidimo, da imade u njoj takogjer lijepi broj slika iz najdavnije prošlosti bosanskih Franjevaca, tad nam nije potrebno trošiti riječi, kojima bi je pre­ poručivali. Preporuča se sama, preporuča je njezin dragocjeni sadržaj, koji je posve kritički obragjen prema raznim, mnogobrojnim i ponajboljim vre­ lima, a prikazuje nam život bosanskih Franjevaca od njihovog prvog početka. Pokazuje nam njihov rad, njihove borbe i patnje, što su ih junački pod­ nosili, da podignu naš bosanski, daleko zaostali narod. 1912. Prvi svezak imade 256 velikih oktav stra­ nica. Cijena je vrlo umjerena: K 3.50. Naručuje se kod dra. fra Julijana Jelenića u Sarajevu. 4. »H r v a t s k i D n e v n i k«. Dne 5. listo­ pada: »Naši vrijedni Franjevci bijahu vazda prvi nosioci kulturnog napretka u ovijem zemljama, i kad god pomislimo na njihove mnogobrojne za­ sluge, osjećamo u duši neku čežnju, da izbliže u zaokruženoj slici upoznamo to njihovo plemenito nastojanje. Ima doduše knjiga, koje govore o nji­ hovom djelovanju i radu, no knjige, koja bi speci­ jalno govorila o njihovom kulturnom nastojanju, dosele ne imagjasmo. Toj potrebi doskočio je prvi naš radišni i simpatični pisac dr. fra Julijan Jele­ nić, koji nije novajlija na historijskom polju, -a po­ znat je i onako kao vrstan redaktor »Serafinskog Perivoja«. Jelenić je izdao ovih dana prvu svesku svog ovećeg djela: »Kultura i bosanski Franjevci«, u ko­ jemu raspravlja o toj temi. U predgovoru nabraja pisac redom djela, koja govore o bosanskim Fra­ njevcima. Megju najstarije idu ljetopisi, što su ih za posljednjih četiriju stoljeća pisali: fra Blaž Zalkanin i fra Bernardin Akvilski, bivši vikari bosan­ skih Franjevaca, zatim fra Marko Lisabonski, fra Gonzaga, fra Luka Wadding, Danijel Farlati. Ova­ mo idu takogjer ljetopisi Fojnički, ljetopis Margitića, Lašvaninov, Benića i t. d. Prvi je počeo sistematičnije pisati fra Filip Laštrić ili Oćevac, a nje­ gov suvremenik fra Fmerik Pavić i nešto poslije fra Grgur Čevapović i Fabijanić pisahu o bosan­ skim Franjevcima. I fra Stjepan Zlatović dotakao se u svom djelu: Franovci države presv. Otkupi­ telja i hrvatski puk (Zagreb 1888.) i djelovanja bo­ sanskih Franjevaca, no prvi progovori o njima op­ širnije u svome djelu Djelovanje Franjevaca (I.— III.) naš zaslužni fra Vjenceslav Batinić. Za­ tim spominje: fra Martina i fra Bonu Nedića, bi­ skupa Sunjića, Vladića, Barišića, Matkovića, Strukića, Alaupovića, Markušića, Škaricu i dr. Čudno, te tu ne spomenu Martićeve spomenice, koja se či­ tava bavi taman kulturnim nastojanjem i pjesnič­ kim stvaranjem našeg posljednjeg junačkog pjes­ nika kao i književnika nastojanjem njegovih česti­ tih drugova. Čitavo djelo obuhvaća dvije sveske. Ova pr­ va počinje kratkim opisom kulturnoga rada u Bosni prije dolaska Franjevaca i s ulazom Franje­ vaca u teritorij nekadašnje bosanske vikarije, po­ slije (1757.) kustodije i najzad (1758.) redodržave, te svršaje 1780. godinom, kad je zasio na prijesto car Josip II. Druga će sveska sadržavati kulturnu sliku od god. 1780. do najnovijega doba. �Kultura i Bosanski IVanjevci« pred sudom. 1*3 5. » N a r o d n e N o v i n e « . Dne 5. listo­ P rva sveska podijeljena je radi preglednosti na dvije epohe, prva epoha na tri, a druga na dva po­ pada: »K u 11 u r a i b o s a n s k i F r a n j e v c i«. glavlja. U prvoj epohi crta nam na početku pisac Direktor franjevačke bogoslovije u Sarajevu, pro­ kulturno stanje u Bosni prije dolaska Franjevaca, fesor crkvene povijesti i prava, te urednik »Serazatim prilike iza dolaska njihova u Bosnu te evo­ finskog Perivoja«, dr. fra Julijan J e l e n i ć , po­ luciju njihova reda. Dalje se govori o vjerovjes- slao nam je na prikaz svoje djelo pod gornjim nadništvu i sjedinjenju crkava o duhovnoj pastvi, so­ . pi.som, što ga je posvetio mostarskome biskupu fra cijalnom i političkom djelovanju, školama i znano­ Alojziju Mišiću. stima i umjetnostima. U drugoj se epohi nastavlja Ono što je Filip Laštrić iz Oćevja pokušao rasprava materijala, štono je ocrtan u prvoj epohi. dati god. 1765. svojim djelom »Fpitome vetustaPisac je u ovoj svojoj opsežnoj radnji upotre- tum Bosnensis provinciae«, Errierik Pavić god. hio sva znatnija historijska djela, što daje ovoj stu­ 1766. djelom »Ramus viridantis olivae« i Grgo diji znanstveni karakter. Pored prije spomenutih Ćevapović (1823.) djelor^ »Synoptico-Memoriaodlučio je dr. Jelenić u moder­ historičara i književnika, kojih je djela upotrebio, lis Catalogus« nom stilu i uz pripomoć svih objelodanjenih i necitira on tu na više mjesta: Kukuljevića, Fermendžina, Klaića, Patscha, Florvata, dra Markovića, objelodanjenih ljetopisa i dokumenata izdati u Smičiklasa, i dr., a odstranih Farlattija, Teinera dvije knjige. Sada je izašla prva (sa 256 strana), u kojemu je obuhvaćen rad franjevački od dolazka i t. d. ovoga reda ц Bosnu do cara Josipa II. (god. Jelenić nam priča — sve da je gragja znan- 1780.) . . . stveno rasporegjena popub.rno i lako, a sve je Iza njemačkoga djela dra. Prohaske, koje se zadahnuto nekom toplinom sve je tako srdačno je djelovanjem otaca Franjevaca zabavljalo u koi milo, a zagrijano žarkim hrvatskim rodoljubljem, liko se o kulturnom radu u Bosni i Hercegovini teko kad pisac• “лг* nahodi ,r~ л,: svagdje * :i ”na1 pergameni: :i ”u čajem prošlih vjekova ne može razpravljati bez knjizi najvjerodostojnije dokaze o hrvatstvu ovi- obzira na njihov rad, dolazi nam knjiga Jelenića jeh zemalja. Ta pročitajte samo onu pjesmicu na kao poželjan, obširan i iscrpan rad, pun individu­ 193. strani, koju ispisa pisac iz Lašvaninova ljeto­ alnosti i ljubavi za odabranu temu, u kojoj je pri­ pisa, gdje se spominju kao starosjedioci Harvaćani. kazano djelovanje otaca Franjevaca u Bosni na Sa mnogo mara obradio je Jelenić svako poglavlje, polju vjerovjesništva, politike, društvenosti, škol­ a lijep je materijal pribrao u posljednjemu,’gdje je stva, znanosti i umjetnosti. S osobitim interesom govor o književnom radu starih bosanskih pisaca, pročitali smo odlomke o aktivnom sudjelovanju dašto i opet sve samih Franjevaca. Na kraju go­ franjevačkom u bezbrojnim ustancima proti krv­ vori i o liječništvu i o knjigama likarušama, za koje ničkim Osmanlijama, te se ponovno uvjerili o isti­ se toliko zanimao pokojni dr. L. Gliick. nitosti Smičiklasove rečenice (11., str. 249.), da su u Bosni uvijek bili »tajni šaptaoci svim ustancima Jezik je čist i biran, što se nažalost ne može fratri, a krvavi izvoditelji kršćanski hajduci«. Ono. vazda reći, kad je govora o sličnim znanstvenim što je rekao predposljednjj historičar franjevačkog djelima. reda u Bosni, Radoslav G l a v a š (»Politika bo­ Djefo je krasno ilustrovano, a ima i više faksi­ sanskih i hercegovačkih Franjevaca u prošlosti i mila, za koje je jedina šteta, što nisu nešto veći, sadašnjosti«, Mostar 1904.), izlazi u Jelenićevoj jer bi bili čitljiviji, no ovako što su. Knjiga je po­ knjizi kao utvrgjena istina. Valjda nema naroda, svećena: presvjetlom gospodinu fra Alojziju Mi­ kojemu bi povjest i sudbina bila tako usko spojena šiću, mostarsko-duvanjskome biskupu i apoštol- s ikojom institucijom, kao što je prošlost hrvat­ skorne upravitelju biskupije trebinjske. Tiskana je skog naroda kroz više stoljeća sa franjevačkim re­ u Prvoj hrvatskoj tiskari Kramarića i M. Raguza. dom. Slavonija, Dalmacija, a naročito Bosna i Obuhvata 256. str. Izdanje je vrlo ukusno, a stoji Hercegovina, to su zemlje, kojima u historijskom samo 3 K 50 h. Djelo se preporuča dakle ne samo pogledu ne možeš napisati jedne strane, a da se ne biranom sadržinom, nego i vanjskom opremom, susretneš s Franjevcima, kao glavnim činiocima i te je suvišna svaka naročita preporuka. Nema nosiocima prvih uloga. Da se dostojno prikaže ova sumnje da će biti uskoro posve raspačano. Barem uloga, kao i knjiga dra. Jelenića, morat ćemo napi­ je to zaslužio čestiti i savjesni autor, kojega će to sati cijeli članak. Zasad djelo najtoplije preporu­ čujemo. pobuditi na još življi književni rad. M.« �184' Br. 10. »SERAFINSKI PERIVOJ« 0. II Q u a r n e г o«. Dne 11. listopada: »Učeni pisac velikim marom i ljubavlju prikazuje u ovom prvom svesku djelovanje toliko zaslužnog franje­ vačkog reda u Bosni i Hercegovini do god. 1780. Djelo je ilustrovano s više povjesnih slika. Česti­ 1912 tajući veleuč. piscu, koji se s uspjehom prihvatio tako opsežna, ali ujedno tako zanimljiva predmeta — svima najtoplije preporučamo, te želimo, da na­ skoro izagje i drugi svezak.« (Nastavit će s c ) L I S T A K. Dr. Blažević: Vrijedno da se zabilježi! Katolički sastanci obično su povodom da se o njima po novinama piše. Naravno, stanovita vrsta novina sve upotrijebljuje, da svojim načinom pisanja za se kapital izbije. Osobito se u tome ističu protestantske novine, koje i 1ažna izvješća do­ nose, a i tendencijozno pišu. Ovo tendencijozno pisanje dozlogrdilo je i jednom »pravovjernom luteranu*, te ove godine upotrebijo prigodu, da prisustvuje ovogodiš­ njem katoličkom sastanku u Aachenu i da se sam na svoje oči osvjedoči o »istinitosti« pisanja po novinama. Dojam, koga je na tome sastanku dobio, objelodanio je putem novina. Mi ćemo ga, žaleći da ga u cjelosti . nijeti ne možemo, bar u izvatku cijenjenim čitateljima iz­ nijeti. Odavna sam, veli on, da se blago izrazim, ne­ ugodno bio dirnut tvrdoglavim i ružnim napadajima od strane evangelika na katoličku Crkvu. Ovi se napadaji neprestano u novinama evangeličkog saveza, a osobito na skupštinama istoga ponavljaju. Da ovi napadaji ko­ riste, o tome se nikada osvjedočiti mogao nijesam, a štetu sam njihovu upoznao, jer se još veći jaz rnegju nama i katolicima otvara. Zdrava, za istinom težeća, duševnim oružjem vogjena prepirka, svakako je potrebita, i gdje nje nema, tu je duševno mrtvilo. Protivnim pak načinom boriti se znači neprijatelja ogorčiti i odrinuti od sebe naobraženog prijatelja i istovjerca. Ovo je način kojim se obično spomenuti savez proti katoličkoj Crkvi bori. Zato sam htio, da posjetim koji katolički sastanak, da se na licu mjesta osvjedočim, da li su i kod njih ovakovi napadaji na druge vjere u običaju. Ne upuštajući se u potankosti katoličkog sastanka, iznosim, veli on, samo odgovor na stavljeno pitanje, naime, da li katolici onako kritiziraju druge vjere kao mi. U koliko sam mogao čuti, na tri je mjesta bilo govora o drugim vjeroispovijestima, i to na jednom sigurno o evangeličkoj, a na drugom o drugoj vjeroispovjesti uopće. N i u j e d n o m s l u č a j u n e p a d e ni j e d n a u v r e d l j i v a r i j e č , dapače na jednom se mjestu utješljiva susretljivost pokazala. Inače se u koliko mi je po­ znato, na čitavom katoličkom sastanku druga vjero­ ispovijest, a napose evangelička, nije spomenula i nije­ dan čovjek neće naći niti najmanjeg traga razdražljivosti, nego naprotiv prijateljsko raspoloženje, koje se je oso­ bito u dva slučaja pokazalo. Onda naime, kad je jedan govornik, govoreći o evangeličkom školskom savezu, potaknuvši katolike da i oni jednako rade, rekao: Mjesto »evangelički« (t. j. školski savez), metnimo katolički, i sve poprimiti možemo« a osobito onda, kadno je više ića katolika sviju staleža, kao i crkvenih dostojan­ stvenika svečano izjavilo: Rado ćemo s našom evange­ ličkom braćom, u koliko još imaju vjeru, za dobrobit našega naroda poraditi. Istina, stupati ćemo svak za sebe, ali ćemo se zajedno b o r i t i p r o t i v d u š m a ­ l i n u , t. j. b e z v j e r s t v u. Iza kako je dirljivim upravo načinom opisao daljne svoje utiske o manifestaciji katoličkog gjaštva, usporegjujući protestantsko i katoličko gjaštvo, o pravoj do­ movinskoj ljubavi, koju može jedino da osvjedočeni ka­ tolik imade, te pošto se je dotakao još nekih drugih stvari, zaključuje svoj izvještaj ovim riječima: Hoću li napokon da s protestantskog gledišta katolički sastanak prosudim, to moram najprije kao što sam spomenuo i kao što se iz ovog izvještaja vidi, mnogo toga da pohva­ lim, i da čitavi sastanak protestantim a za uzor stavim. smo vikli, da na našim sastancima veliki broj pastora vidimo, svjetovnjaštva nema, a kod prostog puka, ne pazeći na socijaldemokrate i nevjernike, nemamo nigdje p'kakovog oduševljenja. Katolička nas je Crkva daleko natkrilila, i ako se ne bude radilo, još će nas više natkriliti. Zar ne, znamenito priznanje?! A. Čičić: Sv. Otac Pijo X. o III. redu. Nedavno je sretno vla­ dajući Papa upravio na generale sve triju franjevačkih ogranaka I. reda pismo, u kojem poglavito govori o III. svjetovnom redu sv. Franje. Sv. Otac, i sam budući trećoredac, pokazuje time, kako mu je dobro i pocvat III. reda osobito na srcu; a to je još jedan znak, da sv. oci rimski Pape, kao upravitelji Crkve, veliku pažnju stavljaju u III. red, od koga vjera sveta i dobro čovječan­ stva imali su i imaju velike koristi. Napose sadašnji sv. Otac Pio X., koji više gleda unutarnje uregjenje Crkve, �Listak. on se osobito zanima III. redom, i u tomu je potpuno na­ stavio rad blagopokojnog svoga predšasnika Lava XIII.; pa je on već u više zgoda dao izražaja nutarnjim svojim osjećajima, što ih ima za III. red. Ali je naročito važno ovo najnovije pismo Njegove svetosti, kojega sadržaj u glavnim potezima ovdje donosimo: Laskavo je priznanje III. redu, kada sv. Otac na pr­ vom mjestu priznaje, da III. red danas krasno cvate, a to ne samo po broju članova, nego vrijednošću i radinošću njihovom. Zato, pošto je III. red razvio u velike svoju djelatnost, sv. Otac budno pazeći na razvoj III. reda i želeći, da se III. red razvija u normalnoj kolotečini, koju mu je opredijelio sam sv. Utemeljitelj, upozoruje i svjetuje oce generale, kako ne će III. red, u svome radu za dobro čovječanstva, zaći -stranputice. Stoga treba članove, čim više upućivati na volju sv. Utemeljitelja, pokazujući im, d a š e III. r e d po s v o j o j n a r a v i n i š t a n e r a z l i k u j e o d I i II. r e d a , n e g o d a s e o d o v i h r a z l i k u j e s a m o ti m, š t o na s v o j o s o b i t i n a č i n i de za i s t i m z a j e d ­ n i č k i m c i l j e m. Lav. ХГЛ. kazao je: »sve franjevačke ustanove idu za opsluživanjem Isukrstovih zapovjedi«. Eminentna pako oznaka samoga III. reda, da ona dva ne spominjemo, jest: m e g j u s o b n a l j u b a pokora. Glede m e g j u s o b n e l j u b a v i , pregjašnji sv. oci rimski Pape ovu su uvijek trećoredcima preporučivali, a isto je i sadašnji sv. Otac Pio X. u svojoj poslanici S e pt i ni o ja m p I e n o s a e c u 1o braći prvoga reda na srce stavio, opominjući ih, da se njihova bratska megjusobna ljubav jednako proteže i na trećoredce. Napose pako megjusobna ljubav trećoredaca neka se ne pro­ teže samo na braću i sestre jednoga udruženja, nego svi trećoredci cijeloga svijeta imaju biti prožeti megjusobnom ljubavlju i slogom. Zajednički, skladno treba da se udruže, da odole dušmanina sv. vjere i neprijateljima čovječanstva, a tu ne treba uvoditi nove kakove disci­ pline; nego uzajamne odnošaje, koji postoje izmegju udruženja, neka vode i ravnaju upravitelji, Glede p o k o r e pako, neka se braća, koja su obu­ čena odijelom Pokore ugledaju u svoga Utemeljitelja. Po s v j e d o č a n s t v u sv. Bonaventure Bog je naložio Fra­ nji da propovijeda Ijudma pokoru, i ljude, odvrativ ih od ljubavi ovoga svijeta, privede ljubavi Kr i ž a . I napose važno je znati glede III. reda, da je čudnovato bio kori­ stan i Crkvi i državi baš tada, kada bi god živio u njemu duh pokore. Zato, koji žele stupiti u III. red, imaju biti odani sv. Vjeri, pokorni sv. Stolici; moraju se čuvati nevaljalih knjiga i novina, šireći naprotiv dobro štivo; neka idu dragovoljno u crkvu, poučavaju privatno mladež i neuke ii nauku kršćanskom. Cudoregje njihovo neka je po za- 185 povjedima Isusovim: neka se čuvaju svjetske taštine; obscenih igara, neka polaze sakramente sv. Ispovjedi, na­ ročito pak neka pristupaju k Stolu Gospodnjem, dajući ukućanima i sumješćanima dobar izgled i odvraćajući zabludjele od krivoga puta. A neka dobro upamte, da ne će postići ništa od ovoga, ako ne budu prožeti ljubavlju prema Bogu i bližnjemu. Pošto se pak ljubav pokazuje na djelu, neka budu dobrohotni megju sobom i prema drugijem, ugušujući svagje i neprijateljstva, pohagjujući bolesnike, potpomažući nevoljne, jednom riječju izvršujući djela milosrgja. Zbog važnih razloga neka se III. red osniva ne samo uz manastire prvoga reda, nego i u drugim, osobito žup­ skim crkvama, te će njim upravljati ovdje, prema uvigjavnosti biskupa, župnici, osim ako gdje okolnosti mje­ sta ne budu drukčije iziskivale; ali u svemu bez ikakve povrede prava prema predstojnicima iz prvoga reda. Od kakove bo je važnosti ovaka ustanova za župu i kakovu pomoć imaju od nje dušobrižnici, svakom je jasno. Iz svega ovoga vidi se, da se III. red sastoji u tomu, da članovi njegovi budu praktični kršćani, izvršujući pro­ pise evangjeoske savršenosti i drugim dajući dobar pri­ mjer, kako će kršćanski živjeti. Dakako trećoredske ustanove k a o t a k o v e ne treba da se mješaju u gragjanske i ekonomske poslove: ali će zaslužiti osobito za kršćansku stvar, ako upisujući se u razna katolička udruženja, budu vrijedni članovi ovih društava, izvršujući pravila istih; kao što im se ne zabranjuje ni socijalni rad prema odredbama sv. Sto­ lice. Ali ustanova III. reda nikad ne smije se poistovjetiti sa ovim društvima niti njihovu svrhu učiniti sebi vla­ stitom. K tomu je sv. Otac propisao neke točke, koje se od­ nose na sastanke trećoredaca, tako: da samo braća pr­ voga reda sazivaju trećoredske sastanke i njima pred­ sjedaju; na ovim da se raspravlja isključivo o stvarima, koje odgovaraju duhu III. reda; i akta sastanka da sc ne objelodanjuju nego s dozvolom generala.« Dr. Blažević: Ulomak iz službene statistike. 1 suhoparno nabrajanje pojedinih stvari imade više puta svoju važnost. Zani­ mamo li se za neku pokrajinu kao i za broj njezinih sta­ novnika te njezino materijalno dobrostanje, reda nam je posegnuti za izvještajima ili knjigama, u kojima je sve to nanizano i pobrojeno. I ako nas možda te brojke umaraju, to ipak nijesu beskorisne, osobito ako su iz služ­ benog i vjerodostojnog vrela potekle, jer će nam pomoći, da si bar neku sliku stvorimo o dobroj ili slaboj strani dotične pokrajine i njezina žiteljstva. To isto vrijedi i za našu domovinu. U njezinim iz­ vještajima zrcali se i odsjeva živovanje naroda. Pro- �186 Br. 11. — »SERAFINSKI PERIVOJ« - čitao sam ili više puta, ali mi je oko svaki put najviše za jednu stavku zapelo, za stavku naime: koliki je broj go­ stiona i točiona žestokih pića u našoj domovini. I iskreno govoreći brojevi su me svaki puta iznenadili. Znao sam da se piće u velike troši, da su. mnogobrojna mjesta, u kojima se piće toči, ali da ću na onako velik broj uda­ riti, tome se nijesam nado. Broj je velik, a k tomu dnevno raste; mjesto da se smanjuje, on se množi, a kako pri­ like izgledaju, nema ni nade, da bi se smanjio. Tu bo neki dan čitao sam u izvješću zasjedanja naše trgovačkoobrtničke.komore, da je jedan narodni prijatelj iznio pri­ jedlog da se s dozvolama točarinskim štedi, jer da je to na uštrb naroda, mi prijedlog kao da mu nije prošao, jer da se tim načinom našem maloobrtniku oduzima kruh!? NAŠA DOMOVI Franjevcima Bosne Srebrene. F ranjevački general preč. fra Pacifik Monza izdao je u »A c t a O r d i n i s« u novembarskome broju na sve redcđržavnike okružnicu, u kojoj im javlja, da je Nj. Svetos* Pijo X., kao prošle tako i ove godine, dozvolio svim Franjevcima Franjevkama služiti se u franjevačkoj andventskoj ko.izmi me­ som prvih 5 dana u sedmici, a u petak i subotu služiti se jajima i mliječnim jelima, izuzam vigilije Bezgrješnoga Začeća, i ostalih općenitih crkvenih posnih dana. Za na­ knadu preč. general hoće, da se braća ne samo inače privatno mrtve, nego u petak pohode P ri sveti i tu ili sami ili skupa izmole: » O s a c r u m c o n v i v i u m«, sex P a t e r , A v e e t G l o r i a ac seme! S a l v e R e g i n a«. Nadalje stavlja se svoj braći do znanja, da se kod redodržavništva nalazi u zalihi novi P s a l t e r i u m , koji s novom godinom stupa u krjepost. Gvardijani neka jave.koliko komada za samostan i župe trebaju, te će im se poštom dostaviti. Iz franjevačkih sjemišta Bosne Srebrene. U fra­ njevačkoj gimnaziji u Visokome i bogosloviji i filozofiji u Sarajevu zavedeno je 4. studenoga sve predavanje do poldnevnoga objeda i to u Sarajevu do pol dana, a u Visokome do 1 sat iza pol dana. Isti je sustav i u držav­ nim gimnazijama. Uz to je u bogosloviji i filozofiji u Sa­ rajevu odregjen jedan sat, u koji će franjevački bogo­ slovi u gradskome fizikatu slušati predavanja o njego­ vanju bolesnika. Isto je, kako čujemo, odregjeno i u nadbiskupskome bogoslovnome sjemeništu u Sarajevu. Visoki gost. Mostarski biskup presvj. fr. Alojzij Mišić došao je 28. rujna u 6 sati i 40 časova u Sarajevo, te je odsjeo kod oo. Franjevaca. Dolazak je presvj. skopčan 1912. A kako će stajati s kruhom našeg naroda, neka go­ vori službeni izvještaj pri koncu 1911. godine. Okružna mjesta Bosne i Hercegovine imala su ukupno 3721 to­ čiona pića. Jedna dakle točiona dolazi na 560 stanovnika. Od toga otpada na Banjaluku 710, Bihać 214, Sarajevo 696 (?), Travnik 743, Tuzlu 591, Mostar 767. Vlasnici dotičnih točiona ovako su zastupani: pravoslavni sa 1824, muslimani 89, katolici 1232, Židovi 29, ostatak ot­ pada na druge. Od ovih bijaše urogjenika 2549, iz Austrije 418, iz Ugarske 375, i t. d. Brojevi nam mnogo toga govore. Zamašni su, a po­ znavajući bar donekle naš narod, stavili bi još jedan upitnik: ovo su javne i dozvoljene točione,. a p r i ­ vatnih? sa saborskim radom. Na 30. presvj. je Mišić bio otpu­ tovao u Drežnicu, gdje je 1. o. m. držao krizmu i odakle se je opet 4. povratio u Sarajevo, odakle se je 8. povratio u svoju residenciju - u Mostar. Misije. U nedjelju dne 10. o, m u 7 sati na večer počele su u stolnoj crkvi u Sarajevu svete misije, koje će trajati sve do 17. o. m., kada će se svršiti u 7 sati na večer. Za misija drže se svaki dan propovijedi i to u 6 sati iz jutra, u 4 i 7 sati na večer. Misije obavljaju fratri reda sv. Dominika iz Dalmacije, megju kojim je i glasoviti misijonar fra A. M. Miškov. Iz Sarajeva će se misije potegnuti u Novo Sarajevo, Stup, Banbrdo i Ki­ seljak. Licencijat. Naš suradnik o. Miroljub Pukler, promo­ viran je na luvenskoj (Louvain) univerzi na čast l i č e n c i i a t a filozofije sv. Tome, te se je povratio u svoju hrvatsku redodržavu. Pukler je prvi Hrvat, koji je polu­ čio ovaj akademski stupanj iz filozofije na čuvenoj luven­ skoj univerzi. Čestitamo! Kongres defenitorija i gvardijana Bosne Srebrene bio je u Kr. Sutjesci 12. o. m., na kome su se pretresle stvari odnoseći se na dobro redodržave. Savezne Balkanske Države. Stanje katoličke Crkve. Ima mjesec dana da je na jugoistočnoj strani balkanskoga poluotoka planuo žestoki rat. Bugarska, Srbija, Crna Gora i Grčka ustale su protiv Osmanlija. Sve su savezne države pretežno šljedbenici grčko-istočne crkve, nu u svima ima uz druge vjere više manje i katolika. Bugarski katolici jesu potomci obraćenika, koje su u 16. i 17. stoljeću obratili bosanski Franjevci. Oni su prije rata sačinjavali nikopoljsku i sofijsko-plovdivsku �187 Vjesnik. biskupiju. Prve je sjedište u Ruščuku, a druge u Plovdivu, koji se turski zove Filibe, a latinski Philippopolis — od Filipa II., macedonskog kralja. Na nikopoljsku biskupiju spadalo je od prilike 13.000 katolika latinskoga obreda, koji su se dijelili na 14 župa i 3 filijale. Biskupija brojila je 18 redovničkih svećenika i 5 svjetovnih. U Ruščuku je i sjemenište. Osim toga biskupija brojila je 6 župnih škola, 3 stana redovnika pasionista, marita i asumpcijonista. U Varili imaju i sestre asumpcijoniste djevojačku školu, a u Ruščuku dominikanke pučku školu. Sofijsko-plovdivska biskupija brojila je 14.880 katolika, te po prilici 1000 grko-katolika, 13 župa. Tu su se brojila 23 svjetovna svećenika, a ostalo su bili redovnici, od kojih se samih Kapucina brojilo 31. Asumpcijonista ima 20 u 4 samostana i 2 rezurekcijonista. U Plovdivu ima katolički kolegij. Nadalje biskupija broji 10 braće kršćan­ skih škola, koji u Sofiji imaju škole; 6 samostana č. se­ stara sv. Josipa, koje u Plovdivu i Sofiji drže više djevojačke škole. Osim toga ima 22 č. sestre trećega reda sv. Franje i 7. č. sestara asumpcijonista. Uz to biskupija po­ sjeduje dva dječačka kolegija, 3 djevojačka kolegija, sje­ menište u Plovdivu, 24 župne pučk«1 škole, 2 bolnice, 3 sirotišta i 3 djevojačka utočišta. skih muslimana, 11.689 ciganskih muslimana, a ostali su šljedbenici grko-istočne crkve. Crna Gora imala je svega 250.000 stanovnika. Od ovih je na katoličku Crkvu otpadalo 12.900, 14.000 na muslimane, a ostali na grko-istočnu crkvu. U narodnoj je skupštini uz grko-istočnoga metropolitu i barski katolički nadbi­ skup. Crna Gora sklopila je glede katoličke Crkve sa sv. Stolicom 1886. dne 18. kolovoza konvenciju, polag koje se je katolička Crkva u Crnoj Gori službeno priznala. U Crnoj Gori u Baru stanuje katolički srpski primas. Na njegovu nadbiskupiju spadaju 10 redovnih i 13 svjetovnih svećenika, 27 crkava i kapela, 13 župa i 11 župnih pučkih škola. Grčka je četvrta savezna država u ratu proti Tur­ skoj. U Grčkoj je 1875. ustanovljena katolička hijerarhija, koju sačinjavaju: atenska nadbiskupija, 2 crkvene pro­ vincije: Korf i Naksos s dvije nadbiskupije i 5 biskupija, preko 190 crkava i kapela, 2 sejmeništa, 72 škole, 116 svjetovnih i ^60 redovnih svećenika, 13 kongregacija, 34.710 duša. Sve će se oVe savezne države povećati ne samo teritorijalno, nego i obzirom na stanovništvo uopće, a katolištvo napose, koie će, uzdamo se, i veću slobodu Srbija je prije rata brojila blizu 21/* milijuna žitelja. dobiti. Barem u ime pravde, prosvjete i slobode i kreOd ovih ima 10.423 katolika, 1399 protestanata, 3056 tur- nulo se je na Tursku. KNJ I ŽEVNA SMOTRA. PRIKAZI I OCJENE. »Naše kolo« - hrvatski katolički almanak uredio dr. Ljubomir Maraković, br. 1., god. 1912., a izdalo hrvat, kat. akad. društvo »Hrvatska« u Beču. Tisak »Adria« Beč II., 8° str. 151. Svjesno katoličko čeljade mora u srcu i duši zaboliti, kad vidi većinu proizvoda naših hrvatskih »mo­ dernih« literata. Dok Kranjčevićev ateistički pesimizam kao gvozdeni i ledeni lanac sapinje i guši u nami svaki polet za srećom i blaženstvom; dok drugi korifej V. Na­ zor sa razuzdanom i bestidnom maštom zasićuje svoje čitatelje vodajuć ih po smradnim kaljužama putenosti, dotle i naše pripovijetke i romani redovito se vrte oko »spolnih odnošaja«. Lijepa knjiga u našoj domovini zara­ žena je - kako svi iskusismo — na moderni način pre­ točenom poganštinom Neronovih i Lukrecijevih doba i svim tim tamnim, nazadnim i ubijajućim idejama hrani se hrvatska sebezvana inteligencija i poluinteligencija. Pa da se još čudimo, sve dokle smo pali i zaostali!? I Bože prosti da nam se nije s protivne strane nedavno počela ozbiljno pomaljati neka stalna i odre- gjena nada u bolju budućnost, hrvatska katolička duša morala bi zdvojiti! A tu sretnu i utješljivu nadu — po ljudsku govoreć — pruža nam naš hrv. kat. pokret, a u prvom redu uzdanica naša kat. gjaštvo, čiji je fiksi­ rani cilj, da uz pomoć Božju i kraljice nebeske privede cijeli naš narod na p o z i t i v n o k r š ć a n s k o ž i v ­ l j e n j e i k a t o l i c i z a m d a mu b u d e j e d i n i i z­ v o r od k l e n će se n a p i j a t i c i j e l a n j e g o v a duša. S toga valja u prvom redu — rekla je ova kat. omla­ dina — preporagjati lijepu knjigu i umjetnost i » Na š e Ko l o « jest prvi njezin ozbiljni i zajednički pokušaj na tom polju. Njegov sadržaj, kako veli Lj. Maraković, jest »žarki i snažni prosvjed proti mlitavom i sićušnom duhu vremena, proti bahatosti izmoždenih protivnika i proti neodlučnosti bojažljivih još pristaša« ili drugim riječima: u »Našem kolu« opjevane su i prikazane ideje, koje odsjevaju iz vječnih i idealnih principa istine, dobrote i lje­ pote, na kojim hoćemo da odnjihamo naš narod i tim da ga privedemo vremenitom i vječnom blagostanju. U »Našem Kolu« zastupano je trinaest pjesnika i osam pripovijedača. Osvrnuti ćemo se osobito na poeziju. �188 Br. l i . - »S ERA FINSKI PERIVOJ« Sa svoje jcdrine i umjetničke blagosti najviše nain se svigjaju uprav oni versi, koji su nadahnuti iz religije i zdravog idealizma. J. Cecinović glatko i zvonko pjeva Mariji i prikazuje ju: Ona k6 nevjesta s vijencem od narda i mirtova cv’jeta O tvara kraljevske dveri — Sipljući slagjani miris i zadah, baštom se seta Tražeći sionske k će ri. . . (»Najljepšoj od žena« str. 22.) Megju ostalima i njega je Marija našla: Prva i najljepša Ti si! Srce si otela moje Ljubavi pogledom jednim Kad sam u noći života spozno varke gdje stoje — Otada za tobom žu d im ----------(ibi) Г A. Čičić, rek’ bi, da je najljepše uspio u svojoj »Molitvi«. Ideja mu je dosta snažna i krepka, te mu je ovdje i forma najdotjeranija, gotovo umjetnička. Neki siromašak ušao u trošnu crkvicu i tu toplo i žarko duhom se uzvija Bogu svomu i Taj ne lista po knjigama, ne prebire sitna zrna, Oprošćenjem nadarena složio se tu za vrata I skrušeno po tlu pada: z e m 1j u ! j u b i z e m 1j a c r n a, Pa uzdahnu snažna prsa, i neba se uzdah hvata. (»U molitvi« str. 29.) a što moli i pita? U svojoj priprostitosti, ali kao nenatrunjeni filozof, koji u svjetlu v e re upoznao je pravu istinu: On ne prosi srebra i zlata — već da križ svoj snosit Pa kad sklopi trudne oči, izvarane, isplakane; N a k o n b u r a i o l u ja, k a d s e t r u l e k o s t i s l o ž e , D a mu o n d a i z a m r a k a n a s m i j a n o s u n c e grane.. . . D. Dujmušić gladak je i osobito nježan u svojim »Hrizanteme«. Kad pjeva »Nekoć i sada« vidimo Dragana umiljata i pokajana. Iskreno nam priznaje svoje nevoljice te završuje: Pa sad ljubim psalam Miserere« — (str. 40.). Pjesme Ljube Ivica mogu se takmiti sa prvim »Našeg Kola«. Kadgod ramlje u rimi, ali ipak on je samosvojni pjesnik i lijepog okusa. Najdraže so nam »Nokturne«: U »Našem Kolu« kao da se kadgod potkrate loša dikcija, obični sujet ili od prevelikog mara za rimom prijegje se na puko stihotvorstvo, ali ipak u najznačaj­ nije pjesme »N. Kola« spada svakako »Prvi Svibanj« od Lj. Marakovića. Dok ostale Ljubine pjesme kadgod su kao nategnute, nu ova i ako je prigodnica prikazuje Ljubu, koliko ljubi i shvaća bijede »četvrtog staleža« ili radništva. Pjesnik opažanjem promatra »moderne pro­ bleme«, bolno ga se doimlju, pa im traži pjesme pravog, a ne fantastičnog lijeka:*8 1912. Opet će povorka srnut prostranom ulicom gradskom Mutna i ogromna v’jeka b'jednika ljudskoga roda; Opet će »četvrti stalež«, b’jedni zavedeni ljudi vikati: »Dolje gospodo!« Meni će pucati srce; ubrat ću kiticu cv’jeća Nježnoga svibanjskog prvog, Tebi na oltar ga sveti Staviti vrelu uz suzu, zaklinjuć, Jedina, Tebe: Bijednoga ljudstva se sjeti! Kraljice čuj me H rvata Dogji nam kraljestvo Tvoje! (Prvi svibanj, 81.) Dok su se-u »N. Kolo« uhvatili gotovo isključivo pisci iz kat. gjačkog pokreta, susrećemo u njemu i jednog je­ dinog ostarijeg pjesnika: O. Bonu Zeca. Zec je svećenikredovnik i to nam daje ključ razumijevanju svih njegovih priloženih pjesama. On pjeva i razumije, tuguje i tješi, ali sve ljubko i slatko, na kršćansku i čovjeka uzdiže k ' ečnoj Istini: Mi kad vlada duše u dubini,, Sav svijet oku ljepšim sjajem sjeva; Mir i sreća ljudske duše čini, Te sva zemlja pjesmu sreće p je v a!. . . (»Mir i Sreća« str. 148) Žao nam je, da radi ograničenosti prostora ne mo­ žemo se osvrnuti na ostale pjesme i njihove auktore kao L. Kaića, G. Kostelnika, P. Senjić-Tvrtkovića i dr„ ali s time ne mislim ih nimalo omalovažiti, jer oni nižu svoje stihove naravno, istinski dapače kadgod — kao G. Kostelnik uprav majstorski: svi su čuvstveni i skladni. Jer u »N. Kolu« ima i osam pripovijedača, nastaje pitanje, koja je strana »Kola« uspjelija i dotjeranija: proza ili poezija? Mi stojimo na strani poezije i ako Gj. Viloviću, V. Blažinčiću, M. Regisu nemamo osobitih zainjeraka, samo da je V. Blažinčić malo razumnjiviji i ne podaje se pretjeranom maštanju, simbolizmu. Kako je »Naše Kolo« prvi sistematični pokušaj pre­ poroda hrvatske lijepe knjige, to ga svojski svakomu preporučamo. Ono je klica i malo, čedno goruščano zrnce. prvi put bačeno na plodno tlo katoličkog idealizma u Hr­ vatskoj, iz kojeg će u kratko vrijeme izrasti veliko i snažno stablo katoličke i jedino prave umjetnosti. Naru­ čuje se za K 1.20 kod: Hrv. kat. akad. društvo »Hrvat­ ska«, Beč VIII. Schonborngasse 9. IV. 24. — Bj. Dopisnica uredništva. O. A. u D Žalimo, ali starih S e r a f i n s k i h P e r i ­ v o j a , koje tražite nemamo. Ovo viijedi i za druge, koji su tra­ žili. Najbolje je s toga odmah koncem g. dine ili S. Perivoje uvizati ili ih za uvez spremiti, te svezane u jednome omotu na s i­ gurno mjesto staviti. U slučaju, da se koji broj kroz tu godinu zagubi, u uredništvu bi se lako našao Zdravstvuj! — N e r o n o v c ž r t v e moradosmo u ovome b o j u izosta­ viti, ali odmah če se u slijedećemu broju proslijediti Ovo na utjehu onim, koji radi njih Serafinski Perivoj nest pljivo Čekaju. »Seralinski Perivoj« izlazi na dva arka svakog 15. u mj.; godišnja cijena 5 K. za gjake, Irećoretce i siromahe 8 K. Rukopise, pretplate i reklamacije prima uredništvo u Sarajevu. (Bosna, Sarajevo, franjevački samostan). Odgovorni urenik: dr. o. Jiilijan Jelenić. Tiskara »Bosanske Pošte« u Sarajevu. �A n tu n Huber, Bruneck, Tirol d e k o r a Hvni s li k a r I p o z l a č iv a c . —- Atelier za crkveno slikanje. Preporučujem se velečasnom svećenstvu za slikanje crkava u svakom štilu i izvođenju uz umjerenu cijenu. Preporučujem se takogjer za gradnju i popravljanje oltara, križnih :: puteva i i. d. Sa nacrtima i cijenom pripravan sam odmah poslužiti. BRZOJAVNA ADRESA: HUBER, BRUNECK. TIROL. ills l iis ^ - * Za odmah prodati stoje jedne pneumatičnom . sa 16 registara, 11 zvučnih registara i 5 Coppelungsregistara, koj&.jP' izložena u *rgovačkom muzeumu u Za ehu. Osim toga preporuča se [potpisana tvrtka za pravljenje noviu ovgalja svake vrsti. Preuzima i r > starih orgulja sa jamstvom. Mi- H eferer ud. i S. aljska banka Privilego ZA B O S V U т TT F 4 (T .d lO y iN D . Uplaćeni dionički kapital 14 milijuna kruna. Redovne rezerve i fond za sigurnost založuica K 5,300.000. FILIJALE: u Banjaluci, Bjelini, Brčkom, Mostaru i Tuzli. — ISPOSTAVE: u Bihaću, Derventi, Doboju, B. Gradiški, Bos. Novom, Lijevnu, Bos Sžmcu, Travniku, Trebinju i ViŠegradu. - ZASTUPSTVA: u Gacku, Goraždi, Sanskom Mostu, Stocu i Zvorniku. nica i trgovačkih naputnica u svim glavnim mjesdma Bosne i Veleprodaja duhana u S'im spomenutim mjestima. Hercegovine, Austro-L garske i inozemstva. — Daje zajmove na HIPOTEKARNO ODJELJENJE. vrijednosne papire. — Prima novac uz tekući račun i uz ukamaćenje na uložne knjižice. — Prima vrijednote svake vrsti u Dalje hipotekarne i komunalne zajmove do 33 godine. Izdaje pohranu i upravu, kao otvoren polog ili kao .S afe“ — u za tu 4 založnice i 5w/0 komunalne obligacije. Ove su založnice i svihu urcgjenom oklopljenom prostorom — pod zatvorom stranke komuualne obligacije u Bosni i Hercegouni prosti od proveza, i banke. imaju pupilarnu sjegurnost, te se mogu upotrijebiti kao jamče­ vine pri trgovačkim poslovima. Osim toga mogu služiti u čitavoj ODJELJENJE ZA ROBU. austro ugarskoj monarhiji kao vojničke ženidbene kaucije. Kod banke ustrojeno odjelenje robe. kao što i posebno odjelenje BANKOVNO ODJELJENJE. za zemaljske proizvode u Brčkom sa agencijom u Doboju, bave se sa svijem u trgovačku struku zasjecajućim dobavama, kako u Kupuje, prodaje i izdaje vrijednostne papire, devize i druge komisiji tako i na vlastiti račun, financiranjem i podizanjem indu­ kovine. — Preuzima kupone i vučene srećke. — Eskomptira strija i javnih poduzeća. mjenice i doznačnice, daje zajmove u konto-kurentu i na mje­ (davni su predmeti izvoza suhe šljive i žito. nice uz dovoljno pokriće ili osiguranje. Obavlja naplate mje­ Kod banke opslojeća generalna agentura c. kr. povi. osigurav. ..ASSECURAZIONI GENERALU prima direktno ili putem filijala i ispostava razne vrste osiguranja na život i proti vatre, a generalna’agentura osiguravajućeg društva ,,PROVIDENCIJA“ prima osiguranja za slučaj nesreće proti raznih šteta na strojevima i na drugim predmetima �IBI MODERNO UREE3EN9 TISKARA I Ш 1Е0ШШС9 „BOSANSKE POŠTE" PREPORUČUJE SE ZO IZRADBU SfllH U TISKORSHU I KNJISOVEZOČKU STRUKU S P O D R M IH PO SLO VB. - SLOSOĆI STROJEVI „L IH O T V PE ". - ST E R E D T IPIJfl. iai � https://kolekcije.nub.ba/files/original/d045696ce67272cf017f1d4054c8dd45.pdf df5114d83ab4aa759939070c5c2aaf89 PDF Text Text serafinskj Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU BROJ 12. \ Ш SARAJEVO, 15. PROSINCA Ш 2. Ж GOO. XXVI. Siromašne crkve imaju znatan popust. Nemojte kupovati crkvenoga o d ije la dok se n'jesle osviedof'iU ° izvrsnosl1 .................. i jeftinoći: Misnih odijela, dalmatika, baldakimi, zastava, crkvenoga rublja i kovne robe, što ju prodaje najstarija češka tvornica JOSEF NEŠK*1Т*У * PoSiljke se dostavljaju na jghd bez obveze. Cijenici i meta kao i radi loga, što j> Uornica izvan grada, cijene OLOMUC, Moravska ačuni badava! Radi velikog pro­ 3 po sto jeftinije, nego li Cjubtjanska kreditna banka P o d r u ž n ic a u S a r a je v a . Centrala u Ljubljani. Is p o s ta v a : G ra đ o . Podružnice u Spljetu, Trstu, Celovcu, Gorici i Celju. Dionička glavnica K 8,000.000* Pričuve preko K 900.000*— ез Piima uloge na štednju na uložne knjižice л \ \ 0| , . ., .... . i tekuće račune i ukamaćuje ili sa T |2 |o bez ,kakvlh Poreza 1 odbitaka. Kupuje i prodaje Sve vrste papira od vrijednosti po najpovoljnijim cijenama, isto tako sve vrste domaćeg i stranog kovanog i papirnog novca. , O svim ostalim bankovnim poslovima daje na zahtjev pismena i usmena obavještenja. piW i^ i. i'ii^ Гш1' . i. i', * 5 �Hrvatska centralna banka za Bosnu i Hercegovinu. (dioničko društvo). :: Uplaćena dionička glavnica 2,000 000 kruna. :: Centrala n Sarajevu. Podružnice: JVhstar i 7az!a. Preuzima uloge na uložne knjižice te uka­ maćuje iste uz 41|*°о Čistih. Eskomptira i reeskomptira mjenice i tražbine Daje zajmove na tekući račun. Kupuje i prodaje vrijednosne papire i valute. Unovčuje mjenice, izžrijebane, vrijednosne papire i kupone. 'anjuje svakovrsne depozite i upravlja л isplate i naplate na svim trgovačkim s ma tu- i inozemstva. Z alagaonici ^ Јг'' ““ 'blettera ^ u St. Ulrich, Gradcu Tirol kraljevske umjetničke akademije počasni čltin, nagragjen vise puta, a dvaput i na svjetskim izložbama, preporuča veleč. p. n. kleru: oltare, propovjedaonice, ispovjedaonice, kipove, križne :: puteve, betlemske štalice i t. d. :: C r ^ jO ^ j С1ЈЕШТ I NACBTl DOBIVAJU SE BESPLATNO. [^ L J L ^ J Proizvodi su zavoda svi vlastiti! — Pri svim narudžbama na nju se upravno obraća! �serafinski Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU BROJ 12. SARAJEVO, 15. PROSINCA 1912. GOD. XXVI. Banjaluka ima Biskupa - fra lazu Garića! Prije šest mjeseci dohujala je k nami u Sarajevo vijest — vijest potresna i karna: „Biskup Marković je umro!" I mi smo gorko plakali... Danas, poslije šest mjeseci oglasuje nam ona ista žica vijest — i to vi­ jest punu entuzijazma i elektriciteta, punu Božan­ skoga ushita i zanosa: „Ba­ njaluka ima Biskupa — fra Jozu Garića!" I mi pjevamo hvalospjeve Svevišnjemu... Prije šest mjeseci čitavom su Krajinom i Ljevanjskim Poljem sumorno brujila zvona, tornjevi su bili oki­ ćeni crninom, a domalo će ti isti tornjevi biti urešeni sa crvenom, bijelom i pla­ vom bojom, a zvona će — ona ista zvona veselo pozdravljati svoga novoga pastira. Prije šest mjeseci čitavom su Bosnom Srebrenom braću zagušivali potresni „Deprofun disi", mjesta su se „Libera" i Requiema“ natapala suzama, a danas poslije šest mjeseci prekidamo korotu, zabacujemo pjesme bugarke i pjevamo sinu ponosne Bosne i poniznu redovniku: Ecce sacerdos magnus — Evo velikoga svećenika!" štvo ga Bosne Srebrene pošalje na više nauke u Pečuh Dne 24. lipnja 1893. Garić je položio svečane zavjete, a 30. srpnja iste godine nakon odlično svr­ šenih filozofičnih i bogo­ slovnih nauka rekne prvu sv. misu. Iza toga je novi biskup Garić u vino­ gradu Gospodnjemu obav­ ljalo razne službe; kapelana, biskupova tajnika, župnika i definitura. U zadnje vri­ jeme živio je kao župnik u Vrbanjcima, gdje je na socijalnome polju, oko ot­ kupljivanja kmetova i pro­ cvata „Н. N. Z.“ razvio tihi, ali ujedno i plodono­ sni rad. Kao što je Go spod nekoč od stada pozvao Davida, da se poulja i učini židovskim kraljem, tako je Duh Sveti i našega fra Jozu od njegovih župljana pozvao najprije za upravitelja banjalučke biskupije, a skoro ga Nj. Veličanstvo Car i Apostolski Kralj Franjo Josip I. imenova za bi­ skupa u Banjaluci. Novoimenovani biskup kako čuje­ mo, već je imao proces kod nuncija 5 prosinca. Neće biti biskup upravitelj, kako ono njegov blage uspo­ * * mene predšasnik nego pravi biskup s konzistorijem. * * * Novi banjalučki biskup fra Josip Garić ro­ * Mi novoimenovanome Biskupu na velikome dio se je u Vitezu 28. listopada 1870. na kršćenju je dobio ime Stjepan. Mladi Stjepan svršiv dostojanstvu čestitamo, te molimo Svevišnjega, početne i gimnazijalne nauke stupi u Fojnici 21. da ga na mnogo ljeta uzdrži Sebi na slavu, na ko­ kolovoza 1886. u franjevački red. Svršiv sretno rist banjalučke dijeceze, a na diku hrvatskoga godinu novaštva i položiv prve zavjete, redodržavni- naroda i franjevačkoga reda! �Br. 12. - 190 »SER AFINSKI PERIVOJ O. Petar Vlašić-Dubrovnlk. Persijski utjecaj na mesijansku ideju u Bibliji. 1. Očekivanje Mesije. Mesija je riječ semitsI<ogpodrijetIa(Xpiato;-unctus). U Starom Zavjetu toko su se nazivali, kraljevi i svećenici, a kadšto i proroci, a to zato, jer su bili pomazani uljem svetim prije nego li bi nastupili svoju službu. Vremenom se taj naziv uzeo za označenje budućeg Spasitelja. Taj se naziv sačuvao i u Novom Zavjetu i to u poznatom prijevodu grč­ kom Хроа-сс, (Christus), a primjenjuje se samome Isusu, našem Spasitelju, koji i jest pravi kralj i svećenik i prorok, »koga pomaza Bog Duhom svetim i silom« (Dj. Ap. 1038). Da su Židovi Mesiju očekivali, izvan svake je sumnje. Tko bi se usud’o to zanijekati dao bi sa­ mome sebi svjedožbu posvjemašnjeg nepozna­ vanja židovske povjesti. Jer kao što je Jahve bio središtem, oko koga se vrtio sav život starih Žu­ dij a : njihovo mišljenje, govorenje, djelovanje tako je — nada sve u potonja vremena Mesija bio predmetom njihove vruće čežnje i žive nade. U Isusovo doba postalo je to očekivanje, da se tako izrazim, uprav nervozno, jer se općenito držalo, da vrijeme Mesijinog dolaska nije daleko. To uvje­ renje o skorom dolasku Mesije b;jaše obuhvatilo u ono doba sve slojeve pučans«.va u Judeji, Samariji i Galileji, a evangjelisti su nam o tom zabi­ lježili zanimivih epizoda. Da su za vremena Isusova Židovi nestrp­ ljivo očekivali Mesiju lijepo dokazuje uvaženi mo­ derni rabin i stockolmski profesor dr. Gottlieb Klein1) i to na temelju Talmada i spisa starih ži­ dovskih rabina, a to dokazuje i zanimiva molitva »Šmone ezre«, koju su Židovi u Isusovo doba mo­ rali tri puta na dan moliti. Sastoji se od 19 beraha ili ti hvalospjeva Jahvi, a KS beraha u hrv. prije­ vodu glasi doslovce ovako: »Klicu Davida, Tvo­ jega sluge, pusti da o d m a h proklije i njegovu slavu uskrisi svojom pomoći, jer T v o j u p o m o ć neu s t r p l j i v o očekujemo svakog d a n a . Hvaljen budi Gospode, koji činiš da pro­ klije klica našega spasenja.« No nijesu sami Židovi Mesiju očekivali. T ra­ gova mesijanske ideje nalazimo i kod drugih sta­ rih naroda, poimence Egipćana, Asira, Babilo!) Ist Jesus eine liistorisclie Pcrsdrilichkcit? Tiibingen 1910. 1912. njana, Persijanaca, Grka i Rimljana"). Naravski ta je ideja kod ovih poganskih naroda bila znatno izobličena već prema religioznom mišljenju i mo­ ralnom ukusu pojedinih naroda, ali u jezgri ipak je bilo razabrati neku želju za oslobogjenjem od nesnosnog duševnog stanja, neku nadu u jednog spasitelja. I baš za to što se tragova mesijanske ideje nalazi kod starih poganskih naroda, hoće ne­ koji moderni kritičari, da mesijanska ideja u Bibliji n i j e i z v o r n a , nego da je uzeta ili iz Egipta (E. Мауег) ili iz Babilonije (H. Gunkel) ili iz Asirije. Nekoji opet hoće, da su je Židovi primili o d P e r z i j a n a c a ili bar da su je znatno preradili prema persijskom mišljenju, a ta preragjena mesi­ janska ideja, da je ušla i u Bibliju. 1 Davorin T r­ stenjak misli, da je tako, t. j. ne misli on, jer ob ffvim stvarim a on ne zna misliti, nego je negdje či­ tao, da su i stari Persijanci imali ideju o Mesiji, pa se požurio, da glupo prepiše glupu tvrdnju, p e r s i j s k o mi š l j e nj e o Mesiji slično je o n o m u u Bi bl i j i . U t j e c a j je očit. (Biblija u svijetlu istine i morala, str. 109.). A utje­ caj ne samo što nije očit, nego naprosto nije nika­ kav. To će cijenjeni čitatelj iz slijedećeg lasno raz­ abrati. 2. Mesijanska ideja u Zend-Avesti. Z e n d - A v e s t a je sveta knjiga starih Persijanaca. Drži se, da ju je prvi počeo pisati ute­ meljitelj persijske religije Z o r o a s t e r ili Z ar a t h u s t r a , a poslije njega više ju se puta znatno preradilo. Kad je Zaroaster živio i je li u opće živio, pitanje je, koje još nije sa stalnošću ri­ ješeno. Istraživanja učenjaka u ovom pogledu raz­ ilaze se znatno, a godina Zoroastrova rogjenja mijenja se od 1300— 600 god. pr. Is. a i kašnje. Čuveni orijentalista Spiegel kaže: O Zoroastru, ako je već živio može se ustvrditi samo to, da nam je poznato samo ime i ništa više.1) Zend-Avesta uči2), da opstoje dva počela, od­ nosno i dva božanstva: bog dobra, svjetlosti, mu­ drosti, čistoće a taj se zove O r m u z d ili A h u ­ r a m a z d a i bog zla, tmine, laži a taj se zove A h r i m a n ili A n g r o m a i n у u. Megju tim dvjema bogovima postoji vječno neprijateljstvo, svagdašnji razdor, svegjerna borba, koja ima svo*) Spor. J. Dtiller: D e Mcssiaserwartungen im Alt. Text. (Biblische Zcitfragcn) Miinster 1911. 4) Eranische Altcrtumskundc. Spor.: O. Maspero: Histoire Ancienne des pcuples de 1’ orient. 5 izd. Pariš 1893. str. 498. :;) Spor. naznač. Maspero, str. 499—908. — Isto tako: A, Stockl: Lcbrbuch der Philosopliic. Mainz 1870. str. 30 i d, �Persijski utjecaj na mesijansku ideju u bibliji. 191 jih posljedica i na ljude. Dobri bog Ormuzd hoće ti u ć e o d ni r t v i li, tako da će se tjelesa premi­ dobra ljudima, zli bog Ahriman boce im zla, do­ nulih spojiti sa dušama i prići u kraljestvo Ormusljedno tome sve što je na svijetlu dobra i lijepa i zdino, gdje će navjeke uživati. A i ova oznaka plemenita potječe od Ormuzda, a sve što je zla, mesijanskog doba u Zend-Avesti naime uskrsnuće ružna i neplemenita potječe od Ahrimana. Ormuzd od mrtvih, daje nekojim modernim kritičarima po­ ima uza se dobre duhove, sebi podložne, koji ga voda, da naglase ovisnost mesijanske ideje u Bi­ potpomažu u borbi proti bogu zla i brinu se za bliji o mesijanskoj ideji u Zend-Avesti. Općenito ljude; podjeljeni su u više redova, od kojih su na je naime mijenje modernih racionalističkih kriti­ prvom mjestu Amšaspandi, pa Izedi, onda Ferveri. čara, da je kod Židova za vrijeme Isusovo mesi­ Ahriman opet sa svoje strane ima uza se zlih du­ janska ideja biia usko skopčana sa idejom o p r o ­ hova, Deva zvanih, koji moraju paralizirati moć p a s t i s v i j e t a , u s k r s n u ć u o d m r t v i h dobrih duhova; i oni su podjeljeni u više redova, i s v e o p ć i m s u d o m. O tom potanko, inače i a poglaviti su Akomano, Andra i Saurnu. Ovi zli duhovito, raspravlja prvak protestantskih kritičara duhovi , gdje mogu i kako mogu škode ljudima i dr. A d o l f H a r n a c k u svom čuvenom djelu poremećaju red u prirodi od dobrog boga i stvo­ »Das Wesen des Christentums« (str. 84 i d.), a ritelja Ormuzda postavljeni. isto naglasuje i gore već spomenuti moderni rabin Kao posrednik megju tim dvjema neprija­ dr. Klein1). Z'inimivo je što ovaj u istim Isusovim teljskim bogovima ili bolje govoreć kao posredni јједгца nalazi izraz te ideje, naime u onom odgo­ megju čovjekom i bogom stoji M i t h r a, čisti, voru, koji je Isus dao Ivanovim učenicima, kad ga istiniti duh, prijateljski ljudima, najsavršeniji odraz ovi u ime Ivanovo upitaše, da im kaže je li on velikoga boga, kojemu pripada prva čast poslije »onaj koji ima doći ili drugoga da čekaju«. Isus boga Ormuzda. Mithri je Ormuzd dao upravu nad im je odgovorio: »Idite i kažite Ivanu, što čujete i ljudima, nad cijelim svijetom, poimence nad du­ vidite: Slijepi progledaju i hromi hode, gubavi čiste šama, koje je na svijetu, dok su u tjelesima, imao se i gluhi čuju,mrtvi ustaju i siromašnima propo­ čuvati od grijeha, a poslije nego se rastavi sa tije­ vijeda se evangjelja« (Mt. 11. .). Eto, tumači dr. lom odvesti u mjesto blaženstva. Mithra je u kas­ Klein. Isus sam veli, da je oznaka mesijanskog do­ nije doba bio držan bogom suncem i svjetlosti, bu­ laska takogjer u s k r s n u ć e m r t v i h . dućim spasiteljem, koga se očekivalo i molilo, da No dok dr. Klein, pa i Harnack a i nekoji drugi dogje ljude spasiti. Za to nekoji i u Mithri vidu per- kritičan u tom židovskom mišljenju o ukrsnuću mrt­ vih vide izvor u Bibliji, poimence u Danijelovu sijskoga Mesiju. Ali pravi persijski Mesija bio bi neki prorok proročanstvu, to drugi kritičari hoće, da je i ta S a o s li у a n t, koji da će se roditi iz Zoroastrina ideja o uskrsnuću mrtvih p e r s i j s k o g i z ­ koljena, pojavit će se pri svrsi svijeta, zametnuti b o r a . To poimence odlučno tvrdi A. C a u s s e 2), će žestoku borbu sa bogom zla i tmine, te će ga i koji govori da vjera u ukrsnuće od mrtvih kod Ži­ nadvladati. Pravo govoreć neće biti sam Saos- dova pojavljuje se tek onda, kad ovi dogjoše u hyant, nego će se s njime zajedno pojaviti još dodir sa Persijancima, a jer je sa tom vjerom u druga dva proroka U k š i a t e r e t i U k š i a t u ­ uskrnuće bila skopčana nada u dolazak Mesije, za š e m a h koji će se zajedno sa Saoshyantom, rame to bi mesijanska ideja, onakova, kakovu ju susre­ uz rame broti protiv kraljestva zla i tmine.1) ćemo kod Židova poslije sužanjstva babilonskoga, Glavni će svakako biti Saoshyant i on će zadati bila persijskog izvora. smrtni udarac zlu. Tada će nastati čudesan pre­ Nemogućnost utjecaja. okret u svemiru. Tmine će iščeznuti ispred svjet­ losti, smrt ispred života, zlo ispred dobra. Nevolje Da iinade neke sličnosti megju mesijanskom će nestati, i glada i žegje, i boli: svuda će vladati idejom u Zend-Avesti i u Bibliji, to se ne može po­ kraljestvo novo, kraljestvo mira i sreće. Svijet će reći, ali ta je sličnost općenita u nekim religioznim biti oslobogjen od svakoga zla, boga Ahrimana idejama raznih naroda starih i novih. Kazao sam će nestati sa zemlje a kraljevati će sam Ormuzda već gori, da je nada u budućeg spasitelja bila kod dobri i Ijubežljivi bog. većine starih naroda, to razabiremo iz literature Istodobno, kad se pojavi Saoshyant sa svojim l) Ist Jcsus eiue liistorische Personlichkeit ? str. Вб. drugovima i kad pobjedi Ahrimana, odnosno, kad -) Der Ursprung der jud. Lehrc von der Auferstehung. Case ovaj podvrgne Ormuzdu, nastati će i u s k r s ‘) G. Maspero, gore naznač djelo, str 5b2. hors 1908. — Spor 1911.) str 30 i d. „Tlieologische Rundschau" XIV. (Tubingen �192 Br. 12. — »SERAFINSKI PERIVOJ« — 1912. istih naroda, a u suštini, ta je ideja bila kod svih ozne običaje, u opće svaki tjesniji odnošaji sa ista. Uvaženi egiptolog W. S p i g e l b e r g tu­ poganskim narodima; pa kad se svega toga sje­ mači nam tu pojavu ovako: »Ja držim, da se kod timo, smijemo li pomisliti, da su ti isti pisci, bili oni proroci ili ne, uzeli od drugih naroda ideju, raznih naroda u doba nevolje može n e o v i s n o (jedna od druge) razviti literatura, koja tješi na­ koja zasjeca u bitnost starozavjetne religije, kao dom u bolja vremena. Što je žalosnija sadašnjost što je mesijanska ideja? Što se napose tiče persijskog utjecaja na me­ to se \y ,še slika budućnost — i meni se čini da to nije ništa osebujno egipatsko, nego da zajedničko sijansku ideju u Bibliji, to znademo, da su Izraelci dobro ljudskog roda, te se doslijedno i izraelska došli u doticaj sa Persijancima tek u 6 ili 7 vijeku proročanstva mogu držati izvornima.«1) U osta­ prije Isusa, dakle za vrijeme sužanjstva babilon­ lom više je no vjerojatno, da je ona mesijanska skoga i kašnje, a gle! mesijanska ideja nalazi se u ideja kod starih naroda odjek p r a d a v n e o b ­ knjigama Starog Zavj. napisanim davno prije u j a v e . dane od Boga prvom čovjeku, poslije nego 15. (Pentateuh) i 10. (knjige kraljeva) i 8 . (pro­ je ovaj sagrješio, a sadržane u kratko u zname­ roka Izaije itd.) vijeku pr. Isusa. Persijski je utjecaj dakle nemoguć. A s druge strane moramo znati i nitom biblijskom svjedočanstvu Gen. З.»з. U sebi nije isključena mogućnost, da su Židovi to, da sveta knjiga persijska Zend-Avesta nije do­ u čemugod prilagodili svoje prvašnje shvaćanje vršena od Zoroastra, nego puno kasnije, tek za Mesije, persijskom shvaćanju, premda to nije Supora П.А n u r š i a v a n a , dakle o k o p o l o ­ stalno dokazano; ali kad je govor o M esjjimHie v i c e š e s t o g s t o l j e ć a p o I s u s u . Tako smijemo istovjetovati židovsko mišljenje sa čisto misle uvaženi orientaliste kao što su J. Darmsteter, biblijskim. Znamo sa stahošću, da su Židovi u vri­ G. Maspero i drugi.2) Dosljedno tome lasno se jeme Isusovo, imali krivih nazora o Mesiji, a ti su moglo dogoditi, da su biblijski, odnosno židovski nastali nešto uslijed krivog shvaćanja biblijskih nazori o Mesiji utjecali na mesijansku ideju u Zenmesijanskih proročanstva, г nešto opet uslijed po­ davesti, te se po tom može okrenut argumenat litičkih okolnosti one dobe; ni]^ po tom isključena naših orotivnika protiv njih istih i kazati: Ne samu mogućnost, da je na mesijansku ideju židovsku utje­ što mesijanska ideja u Bibliji n i j e o v i s n a o calo mišljenje drugih naroda s kojima su oni došli mesijanskoj ideji u Zend-Avesti, nego je obratno u doticaj. Evangjelista Matej pri pisanju prvog mesijanska ideja u Zend-Avesti ovisna o mesijan­ Evangjelja imao je jednu od glavnih svrha baš tu, skoj ideji u Biblija Nego ja tu ovisnost neću nate­ da ispravi krive židovske nazore o Mesiji2.) zati ni isticati, ragje ću iznijeti nekoje točke koje Drugčije je sa čisto biblijskom mesijanskom pokazuju veliku zazliku megju nazorima jedne i idejom. Ta ideja u Bibliji nije se pojavila u kojoj druge knjige odnosno na Mesiju, te će ta poredba posebnoj periodi izraelske povjesti; ne spominje najbolje otkriti plitkost i glupost Trstenjakova se tek onda, kad su Izraelci došli u doticaj sa ko­ usklika »Persijsko mišljenje o Mesiji slično je jim drugim narodom; ona se nalazi odmah na po­ onomu u Bibliji. Utjecaj je očit!« četku Biblije, u trećem poglavlju prve knjige St. Z.; 4. Poregjenje. te se povlači poput zlatne niti kroz sve staroza­ A) Z e n d-A v e s t i n Me s i j a . vjetne knjige sve do zadnjeg poglavlja Malahije, a prelazi i u knjige Novog Zavjeta kao već ostvarena. 1. Tri su proroka, koja će se pri svrsi svijeta poja­ Niti je to kakova sporedna ideja; ona je pače jedna viti i svijet spasiti, a glavni je S a o s h у a n t. od temeljnih ideja Biblije. Doduše nije mesijanska 2. Saoshyant jest pravi n a r a v n i potomak Zoroideja na svim stranicama Biblije jasno izražena, astrov, dakle prosti čovjek. O djevičanskom rogjenju nijesu sva proročanstva o budućem Mesiji ista, Saoshyanta nema u izvoru ni spomena.*) ali je jezgra jedna te ista i nepromjenljiva kroz sve 3. Saoshyant pojavit će se pri svrsi svijeta i tad će faze, a to je glavno. Znademo pak kako se žestoko se sav fizički red u svemiru preokrenuti. obaraju pisci svetih knjiga na religiozne nazore 4. Saoshyant doći će, da izmiri dva neprijateljska poganskih naroda, znademo, kako su Izraelcima božanstva i da boga zla podvrgne bogu dobra. zabranjivali nasljedovati u čemu poganske religi9 Deutsche Literaturzeitung. Berlin UJU). — Navod sain preveo po J. Doiler: Die Messiaserwartung im alt Text. — str. 0. 2) Spor. R Cornely: Historica et criMca Introductio in U. T.( libros sacros (Cursus Scripturae sacrae) vol III. Paiisius 1897. str. 506. ’) Maspero u gore naznač, djelu, str. 506. *) Mnijenje o djevičanskom rogjenju Saoshyanta nastalo je — kako dobro opaža moderni protestantski kritičar Dr. R. Griitzmacher (Jungfraucngeburt. Berlin 1911, str. 84) uslijed jedne krivo shvaćene a dosta t r i v i j a l n e rečenice u Zend-Avesti. �Persijski utjecaj na mesijansku ideju_u Bibliji. 193 5. O Saoshyautu zna sc malo ili ništa, označen je pun u je duboke tuge izraz žalosne duše. Zend-Avesti sa nekoliko mršavih nestalnih poteza, po samo veseli glas čuje, to je glas čežnje, kojima ne možemo ništa stalna zaključiti. ufanja u dolazak osloboditelja. B) B i b l i j s k i M e s i j a . 1. Jedan je sami budući Spasitelj svijeta. 2. Biblijski Mesija je sin jedne Djevice, o zemaljskom ocu nigdje nema spomena, nego se samo nebeski Otac, višnji Bog, spominje. 3. Biblijski Mesija pojavit će se »u punini vremena«, kad se Bogu svidi, da spase čovjeka, a fizički se red u svemiru neće ni malo promjeniti. 4. Biblijski Mesija doći će, da ljude privede jednome pravome Bogu, koji suparnika nema niti ga je ikada imao. 5. Mesija u Bibliji prikazan je do u tančine kakav će biti i kad će se pojaviti: prorečeno je Njegovo čudesno rogjenje, proglašen je Sinom Božjim i sinom Djevice, na­ značeno je mjesto i vrijeme Njegovog dolaska, prikazani su glavni momenti Njegova života, čudesno djelovanje, muka, smrt, uskrsnuće, slavoJobiće. 5. Ostvarena idej a S godine na godinu povraćaju nam se blagi b o ž i č n i d a n i , koji nas razveseljuju oživljenjem milih uspomena, ogrijevaju u -'vo hladno zim­ sko doba vatrom ljubavi rajske, predočuju jedno od najnježnijih otajstva naše svjete vjere. Slavimo porogjenje Onoga, koji je proizveo preporod ljudstva. Nije ovo puka fraza, nego zgoljna povjesna činje­ nica. Prvi Božić, onaj sretni Božić otrag 1912. go­ dina ili, ako ćemo točnije računati otrag 1908. go­ dina, dijeli povjest ljudsku u dva velika osječita razdoblja. Prvo je razdoblje obavito gustom tamom, isprepleteno neizvjesnošću i zabludami. Povjest ljudskog roda od Adama pa sve do 749 godine utemeljenja Rima prikazuje nam se kao jedno klupko, zamršeno klupko, koje se razmata a razmotat se ne može. Ljudi se vrzaju u tom kolu, za­ pliću se sve više i više a na grčevitim potezima lica čitamo njihovo žalosno stanje i želju za oslobogjenjem. — Ili ta povjest čini nam se kao knjiga, debela knjiga, ispisana svakojakim, ponajviše tu­ žnim dogagjajima. Pisana je teškom rukom, nujnim stilom, kao što jesu tužne i žalosne uspomene bijednog čovječanstva; samo jednu riječ susre­ ćemo zlatnim slovima zabilježenu: to je riječ ve­ dre nade u dolazak spasitelja. — Ili opet cijela ta povijest od Adama do 749 god. utemeljenja Rima čini nam se slična glasu mnogobrojnih trubalja; njihov se glas razliježe vasiouom s kraja na kraj, Jedan se vapaja i Na početku pak drugog razdoblja, jedne zim­ ske noći god. 749 od utemeljenja Rima, pojavlja sa bajno svijetlo, koje se poput jutarnjega sunca diže sve više i više, žari se sve jače i jače, svijetli sve ljepše i ljepše i obasjava sav svijet uništava­ jući zablude, goneći tmine. To je svijetlo, što je zasjalo prve božične noći nad tihim Betlehemom; svijetlo, koje je priproste pastire iz okolice i učene mudrace sa istoka privelo k jednom Nevinašcu, koje se porodilo od siromašne majke i bilo polo­ ženo na malo slame; svijetlo, koje svijetli ima tome punih devetnaest vijekova prosvjetljujući razum ljudski, ulijevajući u sice pune utjehu i okrjepe. Kako protumačiti taj čudesni preokret u povjesti? K ako'napose protumačiti činjenicu da se do porogjenja Isusova Mesiju neustrpljivo očeki­ valo, a poslije ga se ne očekuje više? Moderna kritika može nam podati odgovor kakav hoće, može nam prikazati mesijansku ideju u kojem hoće obliku, može joj izvora tražiti gdje hoće, bilo u Egiptu, bilo u Asiriji, bilo u Babiloniji, bilo u Persiji: činjenica ostaje, koja se poreći ne može, da je ta i d e j a o s t v a r e n a i t o p r i g o d o m u t j e l o v l j e n j a Bož *j e R i j e č i . To nam božična vijest kaže, ona mila i utješljiva vijest, koju je Iakokrili angjeo kazao na prvi Božić sret­ nim pastirima, koja se na opću radost godimice opetuje po našim crkvama a opetovati će se i ove godine ovih blagih božićnih dana: » Gl e ! n a v j e š t a m v a m v e l i k o v e ­ s e l j e , k o j e će b i t i s v e m u puku, j e r v a m se d a n a s r o d i S p a s i t e l j , koj i je Hrist (Mesija) G o s p o d i n . « (L. 2.]0.) IfS d P. Senjić-Tvrtković. = Zviježđa moga zvanja. Nad dragom suzom drhće trepavica Ko velo slutnje iznad nove nade, Već pripravna je žrtva paljenica; U plamen žarki tamnjan-zrno pade, АГ zgori žižak svetilišta moga A nove staze dotače se noga I ruj se proli nebom pregaranja: Pun ljubavi i sanja. �194 Вг. 12. »SER A FINSKI PERIVOJ« 1912. 0. Arh. Brković, Tuzla: Ali, već ste na me svrnuli svi oči, Sirote b‘jedne, da vam milost dadem, A meni s boli već se pogled koči Dok ćutim za vas za se i ne znadem; Jek jedno imam, jedno: kaplju suznu Pa i nju hoće zlobnici da uzmu A viste siti suza i plakanja I ljubavi i sanja. Pregorite mi suzu ovu jednu, Kad vaših tekle svuda već su česme, L)a sačuvam je, da mi jednom žednu Ugasi žegju, kada zgaro s pjesme, Sto drht je njezin na mom oku stvara. Kad sve ljubi, duša kad pregara Sa svakidanjeg bonog umiranja Rad ljubavi i sanja. Pa, vjerujte rni, zadnja ,-,u; АГ daću vam je jer pregarat znadem; Dragocjena je, cjelo blago svoje Ja u njoj zrijem; nju tek što hnađem. Pa je Г vam lakše s ovom suzom mr’ 1 Nad oltar žrtve stavit ću je ^veti Tu poštujte je zadnjeg sred titranja Rad ljubavi i sanja. 1 kad se jednom otrgne mi Ja mr'jet ću s njome srca mirna, spremna Na krilu nade i ko san duboka , G . Nek prekrije me crna gruda zernna. АГ još nek drhće jer mi pjesme stvara, Još šarna duga kroz nju nebo šara; A vi ste siti varavoga sjanja I ljubavi i sanja. Kad dragom suzom drhće trepavica Ko velo slutnje iznad nove nade, Nek moja bude žrtva paljenica Kad moje u nju tamnjan-zrno pade; Kad zgori žižak svetišta moga Po novoj stazi kročiće mi noga, Dok nebo sjalo rujem pregaranja Kroz suzu zreno: zv’jezdu moga zvanja. Divni razvoj Duns Škotove škole u XVII. vijeku. 4. ^ Otac Bonaventura Bellutus i otac Bartolomej Mastrius, oba samostanca, kao profesori bo­ goslovije u kolegiju sv. Bonaventure u Rimu napi­ saše zajedno nekoliko filozofskih djela u duhu Škotovu. God. 1639. dadoše štampati u Mlecima je­ dan svezak u četvrtini s naslovom: »Disputationes ni organum Aristotelis, cjuibus ab adversantibus, tum veterum tum recentiorum jaeulis Scoti logica vindicatur«. To djelo ponovno izagje u Mlecima 1646. i u Napulju 1660. God. 1637. objelodaniše u Rimu u jednom svesku u četvrtini: »DispuTationes hi octo libros physicorum«. To djelo bi j<*š četiriput štampano u Mlecima, te opet u Na­ pulju. - God. 1640. štampaše u Mlecima u jed­ nom svesku. Disputationes de Generatione et Corruptione«. Iste godine izdadoše u jednom sve­ sku: »Disputationes in libros de coelo et mundo et :s«. - God. 1643. štampaše u jednom :sku: Disputationes in libros de anima«. Iza opetovanih zdanja sva ta djela izagjoše skupa u pet svezaka na arku u Mlecima god. 1688. s ovim naslovom: »Potpuni tečaj filozofije prema misli uz­ višenoga naučitelja«. Osim drugih izdanja taj te­ čaj izagje ponovno u Mlecima god. 1727. Postav otac Bellutus provincijalom, vijećnikom i cenzo­ rom inkvizicije u Siciliji, izdade napose, bez sudje­ lovanja oca Mastriusa, mnoga bogoslovna djela. God. 1645. objelodani u Katani u jednom svesku na arku raspravu o Utjelovljenju. Opet u Katani izagje jedan svezak djela oca Bellutusa pod naslo­ vom: »Moralium opusculorum miscellanea apparatu, atque resolutionum librum posthumum«. Na­ pokon kad je 18. svibnja 1676. umro, ostavi za tisak spremno djelo o sakramentu euharistije u jed­ nom svesku. — Otac Mastrius, ravnatelj nauka u Padovi i provincijal bolonjske provincije, od svoje strane napisa dva sveska na arku o metafizici. Još izdade nekoliko teoloških rasprava o četiri knjige Sentencija, u kojim brani Škotovu nauku od starih i novih protivnika. Ta djela izagjoše u Mlecima god. 1675., 1684. i 1698. God. 1671. odbjelodani u jednom svesku na arku moralnu teologiju uzvišenoga naučitelja. Napokon izdade u Ferari god. 1650. u jednom svesku jednu obranu s na­ slovom: »Scotus et Scotistae, Bellutus et Ma- �Divni razvoj Duns Skotove žkole u XVII. stoljeću. striiis expurgati a prohosis querellis Ferchianis.«1) Otac Aleksander Rubeus de Lugo, samostaпае, ravnatelj u asiškom kolegiju, zatim u bolonjskom i vječni definitor svoje redodržave, izdade dva sveska u četvrtini teoloških prepiraka megju Škotistima. To djelo izagje u Bolonji 1651. Otac Bonaventura Theuli, vječni definitor rimske provincije i provincijal Svete Zemlje, izdadc moralku po nauci Duns Skotovoj u Mlecima god. 1652. God. 1673. štampa u Mlecima djelo u četvrtini o Bezgrješnom Začeću. Otac Gašpar Sghemma, samostanac, prosinodalni ispitatelj i član inkvizicije za sicilsko kra­ ljevstvo, napisa mnogo škotističkih djela. Godine 1645. izdade u Palermu škotističku teologiju u jednom svesku, koju posveti kardinalu de Lugo. Drugi svezak izagje 1651. God. 1638. dade štam­ pati u Palermu priručnik škotističke teologije. Još god. 1645. izdade škotističku fiziku u dva sveska, a 1648. škotističku logiku u jednom svesku. Otac Ivan Krstitelj Christadorus, lektor teolo­ gije i definitor redodržave sići ske, vijećnik u sv. Oficiju, ostavi nam »Compendium totius Theologiae Subtilis Doctoris.« Otac Vincenc Ciorla,’ učitelj bogoslovije u akvilskom samostanu, napisa dva sveska filozofije prema nauci Duns Škotovoj. Prvi izagje god. 1640. u Rimu, a drugi 1651. u Napulju. Otac Franjo Macedo, rogjen u Koimbri u Portugalu 1594., najprije stupi u družbu Isusovaca 1616., gdje proživi do god. 1642., a onda dozvo­ lom svojih starješina prigje u franjevački novicijat provincije sv. Antuna, te položi zavjete u Lisabonu 1643. Tu više godina podučava filozofiju i teologiju i bi imenovan propovjednikom kralja Ivana III. i kraljevskim povjesničarom. Pošto se je bio upustio u političke stvari, morade ostaviti Portugal, te neko vrijeme provede u Francuskoj i Engleskoj, dok se stalno ne nastani u Italiji. U Rimu se toliko dopade Aleksandru VII., da ga imenova profesorom polemične teologije i propagandinu kolegiju, profesorom crkvene povjesti i vi­ jećnikom inkvizicije. Padnuvši u nemilost, ode u Mletke, gdje 1667. kroz punih i neprekidnih osam dana drža javna predavanja o svim znanstvenim ') Kako se vidi, djelo je otaca Mastriusa i Bellutusa vilo znamenito. Ono obuhvaća sve filozofsko-teološke misli uzvišenoga naučitelja. Možda bi se djelo te dvojice odličnih škotista moglo usporediti sa bogoslovijom pisaca Salmanticenza Mastrius i Bellutus jesj u pivom redu me ju velikim braniteljima nauke uzviSe* noga naučitelja, te se malo bogoslova sedamnaestoga stoljeća može s njima isporediti. lor, granama.1) Ta mu predavanja pribaviše tako do­ bar glas, da je bio imenovan mletačkim gragjaninom, te je njegova slika bila izložena u gradskoj knjižnici. Iste g. 1667. bi pozvan, da zauzme sto­ licu moralne filozofije na padovanskom sveučilištu. Umrije u tom istom gradu 1 . svibnja 1681. u 88 . godini života.2) Otac Macedo nam ostavi mnoštvo, pjesničkih, književnih, povjesničkih, znanstvenih, prijepornih, filozofskih, teoloških i biblijskih djela.3) Ovdje ćemo spomenuti samo filozofska i teološka njegova djela 1671. poče izdavati svoje najgla­ sovitije djelo: »Collationes doctrinae S. Thomae et Scoti cum differentiis inter utrumque fideliter produetis, sententiis subtiliter examinatis . . .« U tom djelu o. Macedo usporegjuje nauke dvojice ve­ likih bogoslova o pitanjima, koja se raspravljaju u prve tri knjige Sentencija. Po njegovo sudu Skot natkriljuje sv. Tomu kao filozof i teolog, te doka­ zuje, kako je uzvišeni naučitelj imao razlog, da se odijeli od sv. Tome u mnogim filozofskim pita­ njima. To djelo ima tri velika sveska na čitavu arku. Prvi izagje god. 1671. u Padovi; drugi 1673. u istom gradu, a posvećen je kardinalu Ottoboniju. Treći svezak isagje 1680., a posvećen je papi Inocentu XI. — 1664. izdade u Rimu u jednom svesku na arku djelo o pozitivnoj teologiji, a 1663. djelo o prepirkama izmegju krivovjernika i raskolnika. God. 1660. štampa djelo u četiri knjige o Petrovim ključevima. 1667. izdade opet u Rimu djelo u jed­ nom svesku na arku: Assertor romanus adversus calumnias hetherodoxorum, Anglorum praesertim et Scotorum in Academiis Oxoniensi, Cantabrigiensi et Abertontensi«. Djelo je posvećeno Klementu IX. — 1654. štampa u Londonu djelo u ') .Monstrum scientiarum propterea meruit voćariv (No menelator P. Hur'er.) -) Premda je otac Macedo umro u Padovi, i u Rimu se u aracelitanskom samostanu čita ovaj grobni natpis: Viro otnniscio P. Fr Francisco a S. Augustino Macedo Patria Lusitano. Veneto Civi, Minor Observantium Provinciae Portugaliae Lectori jubilato. In Patavina Academia Ethico Prolessori, Galliarum Regiuae Annae Contionatori et Consiliario, Regis Lusitaniae Joannis IV. Clironologo Latino, Sancti officii Romae Oualiiicatori, iu Collegio Propagandae Fidei Controversiarum Lectori. 1п Romauo Sapientia Historiae Ecclesiasticae Magistro. Poetae estemporaiies celeberimo. Pluribus in Catholicae et Litterariae Reipublicae ohsequium laboribus claro. Adversae iortunae ictibus intrepidio, ingenio acri, memoria infallibili Septuaginta voliiminutn Patri, die I. Maii 1681. Aetatis suae aiino 88. Padua ad Superos profeeto. ■') Imena tih djela mogu se vidjeti u Biblioth. Francisc Joannis de S. Ant., tom. I. �196 Br. 12. — »SERAFINSK1 PERIVOJ« — 1912. četvrtini s naslovom: »Tessera romana auctoritaOtac Jeronim Gallus, rodom iz Manera u natis pontificiae adversus buccinam Thomae Angli varskoj biskupiji, isluženi učitelj, ostavi neizdana et classicum heterođoxorum«. 1643. izdade u Lon­ dva sveska o trečoj knjizi Skotovih sentencija. donu djelo u jednom svsku, gdje dokazuje, da je Prvi svezak štampa 1645. u Milanu njegov uče­ papa Inocent X. bio nadahnut, kad je osudio pet nik o. Pacifik Porti a Gera. Jansenovih stavaka. — 1644. objelodani u Lon­ Otac Bazil Donursus de Surrento, glasoviti donu jedan svezak s naslovom: »Cortina D. Au- profesor filozofije i teologije, provincijal napuljske gustini de praedestinatione et gratia». — 1655. redodržave, ostavi neizdat potpuni tečaj filozofije izdade u Rimu djelo: »Mens D. Augustini illustrata u dva sveska, potpuni tečaj teologije u tri sveska de duplici adjutorio gratiae«. — 1676. štampa u u duhu Skotovu. Padovi djelo: »Myrothecium morale documentoOtac Feliks Brandimartes, kapucin, ostavi rum tredecim seu totidem lectiones super textum neizdat potpuni tečaj teologije u Škotovom duhu, Aristotelis lib. VIII. Ethicorum«. — 1673. objelo­ u tri sveska. On umrije 1655. dani u Veroni jedan svezak u četvrtini: »Diquisitio Otac Pavao iz Offide, kapucin, višeput definitor ecclesiastica super azimum eucharisticum, seu de i generalov povjerenik, ostavi neizdata četiri ritu azimi et fermentati«. — 1674. tiska opet u sveska filozofije i četiri teologije u duhu uzvišenoga Veroni djelo s naslovom: »Commentationes duae naučitelja. ecclesiastico — polemicae pro S Vincentio Otac Iiuminat Oddo de Collessano, kapucin, nensi«. To djelo izagje ponovno u Mayenei lt>70. učitelj bogoslovije, definitor i kustos mesinske pro­ — 1671. štampa u Padovi u jednom svesku na vincije, napisa tečaj škotističke filizofije u pet sve­ arku kratku crkvenu povjest. — Tim štampanim zaka, od kojih prvi izagje 1664. u Palermu, drugi djelima treba dodati još mnogo djela, koja su ostala 1667. u Mesini, treći i četvrti 1674. i 1678. u Na­ u rukopisu: jedan svezak o saborima, jedan o sv. pulju, a peti ostade neizdat, jer otac Iiuminat umrije Augustinu, jedan o proba bi iizrnu, jedan o ženidbi u Mesini 1683. ) itd. Vrlo je dakle važno teološko djelo oca Maceđa. Otac Rafael de Meliton, kapucin, provincijal Samo ono broji više od dvadeset velikih ivezaka.1) Otac Ambrozij Saxius služen učitelj bo- sirakuške redodržave, generalov povjerenik za melonjske redodržave, izdade 1640. u više svezaka sinsku i palermsku provinciju, sjajno podučava u Bolonji filozofsko- teološko d<t!o, u kome izlaže bogosloviju kroz dvadeset godina, te radi prerane smrti ostavi neizdata: Predavanja o kjigama sen­ nauke uzvišenoga naučitelja. Otac Klement Brancasius de Carovinea, uči­ tencija u Škotovom duhu, te druga školastička i telj bogoslovije i definitor, izdade u Napulju 1646. • moralna predavanja. Otac Jezuald iz Bolonje, kapucin, profesor jedan svezak o evangjelima, a 1638. bio je, isto u Napulju, izdao dvije rasprave o Jednom i Trojed- bogoslovije, glasoviti propovjednik, bogoslov kar­ dinala Jeronima Colonna, napisa potpun tečaj mo­ nom Bogu. Otac Karlo Franjo de Varesio, jubilarni lek­ ralne teologije. Djelo izagje prviput u Palermu tor, član inkvizicije, generalov povjerenik, vrlo 1646., a drugiput u Mlecima 1649. 1652. dade vješt škotističkoj nauci napisa dva sveska o Ško- štampati u Palermu u jednom svesku djelo o Duns Škotovoj nauci. tovoj školi. Djelo izagje u Mlecima 1690. Otac Ivan-Toma Brayden, kapucin, uspješno Otac Ivan Krstitelj Fonius de Fugnano, islu­ ženi učitelj, bolonjski provincijal i generalni defi­ podučava bogosloviju četrnaest godina, te napisa nitor cijeloga reda, izdade u Mlecima 1688. tumač potpun tečaj filozofije i teologiju po načelima Škoprve knjige sentencija u Škotovu duhu u dva tovim, ali djela ostadoše neštampana, jer on umrije 1669. sveska. Otac Ivan Ruccius, učitelj bogoslovije, iz­ ') On se vrlo pohvalno izrazuje o Škotu, kad ga naziva: dade 1650. u Paviji jedno škotističko djelo u jed­ .doctlssimorum optimum, et optimorum doctissimum; maximum nom svesku. scientlarum ducem et praesidem; ingeniorum Principom primac ‘) Kako veli Ivan Brancaccio u svom dj lu ,Ars memoriac vindicata*, otac Macedo .bio je uistinu knjižnica svih znanosti i opće čudovište cijele Europe, izvrstan bogoslov 1 filozof, rječit go­ vornik i pjesnik nadaren divnom lakoćom*. Feijao kaže, da je bio dika svoje redovničke obitelji i domovine. On je svojim mnogo­ brojnim i znanstvenim djelima osvjetlao škotističku školu. classis et litterarum antesignanum; inter clarissimos doctrinac ргоfessorcs celeberrimum doctorem et phoenicem, fontem et occeanum omnigenerae littecaturae; Caesarem primarium eruditorum; in ехplicandis quaestionum arguttis omnibus acutiorem; in disserendo omnibus subtiliorem; in confutando omnibus modestiorcm*. (Cursus philosophicus ad mentem Scoti, passim.) �Divni razvoj Duns Škotove škole u XVII. stoljeću. Otac Franio Berdon iz Parme, samostanski trećoredac, balonjski provincijal, generalni definitor, general, vijećnik sv. Officija, izmegju ostalih djela napisa jednu raspravu o Škotovim formalitetima, koja izagje u Farmi 1662.; jednu raspravu u probabilizrnu, koja ugleda svjetlo u Lionu 1669. Umrijevši 1671., ostavi mnogo neštampanih djela. Megju ovima jednu raspravu o beatifikaciji sve­ taca, koja izagje 1703. u Parmi. Ostavi za tisak gotova dva sveska o Bezgrješnom začeću bi. dj. Marije. Oba se čuvaju u franjevačkoj knjižnici u Madridu. Već smo govorili o ocu Waddingu i njegovoj dvojici odličnih suradnika: ocu Antunu Hiquoeusu i ocu Ivanu Ponciusu. Vidjeli smo, da su njihova djela izašla s djelima Škotovim 1639., te se ne mo­ ramo više na njih povraćati. Megjutim je kasnije otac Poncius izdao mnogo znamenitih djela, koja ga uvršćuju ne samo megju glavne zastup. ike škotističk škole, kao što su Mastrius, Brancatus, Macedo, Frassen, nego i megju najbolje bogoslove XVII. vijeka, kakovi su Suarez. Vasques, Ivan od sv. Tome, de Lugo i Salmant censes. 1643. on dade štampati u Rimu u tri sveska potpuni tečaj filozofije u Škotovu duhu, a 1652. izdade u Parizu potpuni tečaj teologije u duhu uzvišenoga nauči­ telja. — 1661. štampa u šest svezaka svoje bogo­ slovne tumače Sentencija uzvišenoga naučitelja. Otac Bonaventura Baro,1) nećak oca Waddinga, isluženi učitelj bogoslovije u kolegiju sv. Izidora, kustos i generalov povjerenik, glasovit sa velike učenosti, izdade u Kolonji 1664. jedno djelo u tri sveska s naslovom: »Skot obranjen u cijeloj filozofiji, logici, fizici i metafizici «. 1666. štampa u Lionu jedan svezak pod naslovom: »Uzvišeni naučitelj obranjen od svojih protivnika u pitanju Trojstva«. — 1670. objelodani u Lionu jedan sve­ zak s naslovom: »Uzvišeni naučitelj obranjen u raspravi de Deo Uno«. — 1676. štampa u Florenciji: »Ivan Duns Skot obranjen u svom djelu o angjelima«. Po svjedočanstvu Ljudevita Dupina 1676. izagjoše u Lionu još tri njegova bogoslovna djela. Još izdade jedan svezak o djelu stvaranja u šest dana. To je deseti svezak, u kom brani nauku Skotovu. — Godine 1651. izdade u Rimu u d v a’ sveska jedno filozofsko djelo s naslovom: »Prolusiones philosophicae«. Još izdade ova djela: 1653. u Rimu knjigu o utjehi bogoslovije, 1651. u Rimu jedan svezak rasprava o glavnim predme-*) *) „Bonaventura Baronius... vir omnigenae eruditionis, de Religione ac re scliolastica optime rmeritus." Biblioth. francise. Joann. a S. Ant., tom. I. 197 tima bogoslovije, 1642. u Rimu djelo o Bezgrješ­ nom začeću, a 1671. u Lionu ugledaše svjetlo tri sveska njegovih bogoslovnih i filozofskih djela. Otac Franjo Moloy, Irac, jubilarni lektor bo­ goslovije u kolegiju sv. Izidora, izdade jednu ras­ pravu o Utjelovljenju u duhu uzvišenoga naučitelja. Otac Antun Broudinus, Irac, jubilarni lektor bogoslovije i prvi profesor u praškom kolegiju, iz­ dade u tom istom gradu 1663. »Compendium theologiae scolasticae« u Skotovom duhu. Otac Franjo Relio, Irac, učitelj bogoslovije, izdade u više svezaka tečaj filozofije po nauci uzvi­ šenoga naučitelja. Otac Franjo Bermingham, otac irske provin­ cije i generalni definitor, jubilarni lektor bogoslo­ vije u kolegiju sv. Izidora, štampa 1656. u Rimu »Summa theologiae de Deo uno et trino« po na­ činu angjeoskoga naučitelja’ i uzvišenoga naučitelja^Djelo je posvećeno Aleksandru VII. U Francuskoj nije tako velik broj škotističkih bogcslova'iao u Španjolskoj i Italiji. Megjutim je i tu škola uzvišenoga naučitelja imala sjajnih rezultata i mnogi se njezini zastupnici ubragaju megju najbolje bogoslove. Djela otaca Boyvina, Duranda, Dupasquiera, a osobito oca Frassena vrlo se cijene, te nema nijednog škotiste, koji jih toplo ne želi imati u svojoj knjižnici. Otac Klaudij Frassen, rogjen u Peronui u Pikardiji 1620., još posve mlad stupi u franjevački red. Radi njegovih rijetkih sposobnosti starješine ga spreme u veliki pariški samostan na nauke. 1662. bi promaknut na čast doktora bogoslovije te podučava tu znanost kroz više od trideset go­ dina na veliko zadovoljstvo svih. Višeput je bio gvardijanom velikoga pariškoga samostana i ge­ neralnim definitorom svoga reda. On umrije 1711. u 91. godini života na velikom glasu učenosti i redovničkih krjeposti. On izdade najprije jedan tječaj filozofije po načelima uzvišenoga naučitelja. Drugo izdanje iza­ gje u Parizu 1668. u četiri sveska, onda u Tuluzi 1686. te 1767. u Mlecima. — God. 1672. o. Fras­ sen poče izdavati veliki tečaj bogoslovije po nače­ lima uzvišenoga naučitelja. On je jedan od naj­ boljih, ako ne najbolji bogoslov, što ih je bilo u Francuskoj u XVII. vijeku, te se mora staviti uz Ivana od sv. Tome, de Goneta, kardinala de Lugo i druga svjetla bogoslovije onoga vremena.1) Otac *) Dosada ne poznamo bogoslovnoga djela, loje bi bilo onako polpuno i temeljito obragjeno, kao što je djelo oca Fras­ sena, zato bi ga svaki profesor bogoslovije morao imati u svojoj knjižnici. �108 Br 12. SERAFINSKI PERIVOJ« 1912. ostavili su nam mnogo znanstvenih djela, pa su zavrijedili, da se stave u prvi red bogoslova svoga vremena. Otac Amand lierman, iz češke redodržave, jubilarni lektor bogoslovije izdade u Sultzbi 1676. u jednom svesku tečaj filozofije po- načelima sv. Augustina, sv. Bernarda i Ivana Duns Skota. Otac Ivan od sv. Antuna tvrdi, da je vidio, to djelo u kralj, knjižnici u Madridu. G. 1690. on izdade u Kolonji četiri sveska tumača o knjigama Scntencija po duhu uzvišenoga naučitlja.— 1698. štampa dva sveska o teološkim i moralnim krjepostlma. Osim toga izda god. 1700. djelo: »Capistranus triumphans seu historia fundamentalis đe S. Joanne Capistrano«.2) Otac Bernard Sannig, rogjen u Šleskoj, jurni lektor bogoslovije, prvi profesor crkvenoga u Pragu, provincijal Ceske, generalov povjerenik za redodržave poljsku, rusku, ugarsku, slavonsku i bavarsku, te napokon generalni definitor svoga reda, vrlo se odlikova svojim djelima, koja sama sačinjavaju čitavu crkvenu* knjižnicu. Od 1675. 1681. izdade u Pragu u četiri sveska velik tečaj bogoslovije s naslovom: »Schola Theoiogica Scotistarum«. Od 1684.— 1685. izdade takogjer u Pragu u tri sveska velik tečaj filozofije pod naslovom: » Schola Philosophica Scotista­ rum«. 1688. objelodani u Pragu u dva sveska ve­ liko djelo s naslovom: »Schola Controversistica, seu controversiae adversus haefeticos omnćs vcteres et novos«. Od 1686,-—1687. štampa u dva Škotističku su školu u sjevernim državama sveska črtvrto veliko djelo: »Schola Canonica, seu sjajno zastupali neki vrlo uvaženi pisci Po pri­ universurn jus canonicum nova methodo digemjeru Franjevaca Titelmana, Sasboutha i Smi- stum«. Sva su ta djela od velike važnosti. Otac Matija Hauseur, iz limburške vojvodine, singa, oci Herinx i Van Sichen divno su naučavali na Iouvainskom sveučilištu.1) Češki reformati od­ isluženi učitelj bogoslovije, definitor i dvaput pro­ likuju se izmegju svih svojom bogoslovnom zna­ vincijal, izdade od 1646.—-.1652. u dva sveska nošću. Oci Sanning, Herman, Hauzeur, Stumel vrlo glasovito djelo: »Collatio totius theologiae inter Majores nostros Fr. Alexanđrum Alensetn, ‘) Ako se hoće znati, koliko se na Iouvainskom sveučilištu Patriarcham Theologorum, Doctorem irrefragabicijenila nauka Škotova, nek se čita glasoviti panegirik o uzviše­ lem, Sanctum Bonaventuram,. Doctorem Seraphinom naučitelju, što ga je sastavio glasoviti Nikola Vernuleus, pro­ cum, Fr. Joannem Duns Scotum, Doctorem Subfesor rječitosti na tom istom sveučilištu. Ovdje ćemo navesti samo tilem, ad mentem S. Augustini sub magisteris Chrinekoliko njegovih rečenica Na str. 10. taj pisac kliče: „Tuus est, o Hibernia, Scotus quem libi u bs tua celeberrima Dims tanquam sti interiore per Gratiam, exteriorem per Eccleaeternae gloriae prignus quodam et ingeniorum ommium miraculum siam«. Djelo izagje u Namuru te je posvećeno ka­ genuit/' A na str 29. veli : ,,qAs inquarp lilo doctior fuit aut esse toličkomu kralju. Na koncu prvoga sveska dodano Frassen je pisao još znamenitih rasprava o sv. pismu. Ali o tom se ne ćemo ovdje baviti. Otac Ivan Gabriel Boyvin, rogjen u Norman­ diji, lektor teologije, objelodani u Parizu 1580. potpuni tječaj škotističke teologije u četiri sveska. Još izdade potpuni tečaj škotističke filozofije. To je djelo od 1664.— 1682. izdavano u Parizu više od pet puta. 1669. otac Bonaventura Columbus, samostanac, izdade u Lionu u jednom svesku od 90U stranica potpun tečaj škotističke filozofije. 1649. otac Petar David izdade u Parizu filo­ zofiju po načelima uzvišenoga naučitelja. 1687. otac Franjo dc Molius, kapucin, štampa u Parizu u tri sveska potpun tečaj filozo­ fije od mentem Scoti. 1650. otac Antun Legrand de Douai izda djelo s naslovom: »Encomium sapientiae mirniiis, seu Scotus humilis elucidatus«. 1685. otac Bartolomej Duranđ izdade u pet svezaka u Marselji škohstičku te dogiju s naslo­ vom: »Clypeus Scoticae Theolo.iae contra novos ejus impugnatores«. To je djelj još triput štam­ pano. 1692. otac Sebastian Du];asquier drde štam­ pati u Lionu školastičku filozofiju г načelima uzvišenoga naučitelja. Još je sastavii potpun tečaj teologije, koji izagje u Chamberyu 1698. i 1708. u osam svesaka. To je djelo ponivno štampano u Padovi 1701., 1719. i 1743. potuit? Nullum scientiarum genus, in quo non fuit versatissimus, nulia sapientiae pars,*quam non accuratissime congnovit... Na str. pako 37. v e li: ,,Alios innumeros niliil attinet citare, qui omnes uno ore proelamabuut iilustratam a Scoto subtiliter philosophiam esse, et theologiam feliciter auctam. Dicent etiam et testatum toti orbi esse volunt, eruditionis humanac non miraculum tantum, sed terminum etiam, Scotum extitisse. O quot, o quanti, o quam admirandi ab hoc magistro discipuli prodiernut! ctc.“ 2) Hogoslovt reda sv. Dominika odobravajuć to djelo, vele o piscu : „Adeo p obitati vitae sapicntiam adjunxit, ut non solum per plura lustra publica cum laude unlvcrsam Philosophiam ac theologiam plurimos edocuerit, verum etiam postquam in obse uLum maximumque commcdum boni publici typis in hicem publicam edidisset, zelotissimus gloriae Dei et Sanrtorum honoiis conscripsit modo vitam Magni Joannis Capistrani." �Divni razvoj Duns Skotove Škole u XVII. stoljeću. je djelce s naslovom: »Conciliationes inter Alensem, S. Bonaventuram et Scotum cum S. Augustino«.; na koncu pako drugoga sveska ima dogmatični, školastični i moralni dodatak. Otac Gulijelm Herinx, Belgijanac, jubilarni lektor na louvainskom sveučilištu, a kašnje biskup u Ypresu. On izdade 1660. u Anversu u četiri sve­ ska:' »Summa thcologiae scholasticae moralis« po načelima uzvišenoga naučitelja. U predgovoru to­ ga djela otac Herinx tvrdi tezu, koju mi branimo u ovoj radnji, naime: da se je u Školama više slije­ dila školastička nauka, nego li tomistička. Isti otac Herinx izdade u Valladolidu 1661. djelo: »Centiloquium theologicum«. Otac Gulijelm Van Sichen, učitelj bogoslo­ vije na louvainskom sveučilištu, izdade u Anversu 1666. u dva sveska tečaj škotističke filozofije On je ostavio još tumač' četiriju knjiga Sentencija po sv. Bonaventuri. Napokon je na sveučilištu branio mnoge bogoslovne teze, koje su štampane u Louvainu u jednom svesku. Otac Gulijelm Goiss sabra i izdade filozofske Skotove rečenice. 1680. otac Friderik Stumel, iz turinške redodržave, izdade u Kolonji u dva sveska djelo: »Priinurn et perenne mobile theologicum Isti otac iz­ dade još jedno djelo s naslovom: »Unilabium Orbis subtiljter litterati de distinctione formali ех na­ tura rei«. Napokon je objelodanio: »Theologia sacramentalis in formam thesium, ad mentem Subtilis Doctoris«. Napokon svrŠismo naše dugo nabrajanje, premda je u istinu vrlo nepotpuno, jer bi mogli na­ vesti još dosta franjevačkih učenjaka, koji su pi­ sali u duhu i po načelima Ivana Duns Škota; ali mi­ slimo, da to nije potrebito, jer iz dosadašnjih na­ ših navoda čitatelji mogu lako uvidjeti, kako je bila plodna Škotova škola u drugoj polovici XVII. vijeka. Sada pako pitamo čitatelja: »Je li učeni Caramuel imao temelja, kad je 1651. pisao: »Scoti schola numerosior est aliis simul sumptis« (Škoto­ va je škola mnogobrojnija od svih drugih skupa uzetih)? Jesu Ii oci Stumel, Poncius i Herinx imali pravo ustvrditi što i taj odlični cistercita? Ima li koja- druga škola, koja bi nam mogla pružiti toliko vjernih pristaša? Je li i isti sv. Toma u to vrijeme imao toliko pravih i vjernih učenika? Kažem pra­ vih i vjernih učenika, jer pisci, koji se nazivaju to- 199 rnistirna, dijele se u dvije kategorije: prvi vjerno izlažu misao svoga učitelja i živo ju brane od pro­ tivnika. To su pravi tomisti. U tom su broju opće­ nito Dominikanci. Drugi izlažu i tumače sv. Tomu pripisujuć mu svoje vlastite misli1) i iskrivljujuć ragje njegovu nauku. To su vam tomisti samo na oko. U tom su kolu općenito pisci Družbe Isusove i drugi pisci izvan dominikanskoga reda.') Kad bi, uzev to u obzir, nabrajali pisce vjerne sv. Tomi od 1640.— 1700., taj bi broj, mislimo, bio mnogo ma­ nji od onoga, što smo ga naveli za Škotovu školu. Napokon nam je milo završiti ovu radnju upozorujuć čitatelja, koji to ne bi znao, da je Duns Škot vjeran učenik sv. Augustiria. Glasoviti otac Macedo, koji je tako duboko proučio djela svetoga hiponskoga biskupa, to otvoreno tvrdi. Prispodabljajuć nauku sv. Tome i Škotovu, on veli: »Ško­ tova je nauka uvijek Augustinova«; a na drugom mjestu kaže« »U Škotu vidim Augustina. Ako tko hoće pobijati Škota, mora pobijati i Augustina«. Ako čitatelj о Ч р т sumnja, nek čita oksfordske ko­ mentare, pa će vidjeti, da se tu veliki hiponski bi­ skup navagja više od osam stotina puta. Pa ako još dvoji, nek nam istumači, zašto da baš jedan redovnik sv. Augustina, o. Toma Penket, prvi iz­ daje komentare Škotove, zašto da drugi Augustinac, o. Paulin Berti, to djelo ponovno izdaje, te se u predgovoru tako pohvalno izrazuje o Škotu. To je u ostalom mnijenje redovnika sv. Augustina. Otac Mihovil Quero u jednom glasovitom govoru, što ga izreče o životu i nauci našega naučitelja, kliče: »Ima li slučajno ijedno pitanje megju svim onim, o kojim je raspravljao, a da nije imao sv. Au­ gustina za učitelja? Doista ne, jer je naučitelj Ma­ rijin bio u s t a A u g u s t i n o v a; Augustin je bio svijetlo za Škota, a Škot je bio odsjev Augustinov. Kao što bršljan prijanja uz hrast, tako se ta dva naučitelja usko sjedinjuju u svojim mislima i mni­ jenjima. Isti otac dodaje malo dalje: »Škot se tako slaže sa sv. Augustinom, tako je dobro prikazao njegovu misao, da tko kudi jednoga, nužno' je, da kudi i drugoga,a ako hvali jednoga, nije moguće da ne hvali i drugoga«.3) ]) Lako je shvatljivo, kako mnogi pisci svoje vlastite misli stavljaju pod okrilje tako sveta i odlična naučitelja. Dužnost je povjesničari, da istaknu tu činjenicu i uprave na nju svoje či­ tatelje. :) To je več u XVII vijeku istaknu) glasoviti Ivan Poncius. 3) P. Dominiquede Caylus. Etudes Franciscaines, 1910—1911. �200 Bi. 12. — »SERAFINSKI PERIVOJ/ - „Kultura i Bosanski Franjevci" pred sudom. 7. » P r a v a C r v e n a H r v a t s k a « . Dne 12. listopada: Kad se nekada pisala povijest nizalo se važnije dogagjaje redom jedan za drugim, ka­ zivalo se rodoslovlje pojedinih vladara, pripovije­ dalo se potanko krvave ratove, a malo ili nimalo se pažnje posvećivalo duševnom razvoju ljudstva; malo ili nimalo se osvrćalo na kulturna pitanja. A ipak ova su važnija i zanimivija od prvih, jer dok po prvima znademo, što bijasmo, po drugima sa­ znajemo, što smo i kako smo dotle došli. Zato no­ viji povjesničari većim dijelom prornjeniše metodu pisanja povijesti, i na prvom mjestu osvrću se na povijest kulturnog razvoja naroda o kojem pišu, Na taj način povijest postaje ono, što je kazao ču­ veni Ciceron: »Magistra vitae« iliti »učfteljk. ži­ vota«, jer čovjek u toj povijesti kaonoti u jednom velikom ogledalu gleda samoga sebe kakav bijaše, kakav jest, a i kakav mora ;da bude. Jedan primjer tako pisane povijesti imademo i mi u njanovijem djelu učenog Franjevca dr. Julijana Jelenića, urednika uvaženog znanstvenog ča­ sopisa »Serafinski Perivoj«. Njegovo g^re nazna­ čeno djelo »Kultura i bosanski Franjevci. neću ka­ zati da je nešto nova, ali jest svakako nešto rijetka u našoj književnosti; niti li ću kazad da je prvo djelo svoje vrsti, ali bez sumnje mora mu se dati odlično mjesto. Djelo je tim važnije, što je napi­ sano u doba, kada je bosansko pitanje sred nesregjenih prilika na Balkanu i u našoj užoj domovini Hrvatskoj, od osobite zn a m e n ito sti.® !^ Učeni Franjevac prikazuje nam u ovom djelu od 256 stranica velikog formata razvoj bosanske kulture od davnijeh vremena, od prvih stanovnika Bosne, pa sve do godine 1780., osobitim obzirom na glavne čimbenike bosanske kulture u Bosni, na­ ime Franjevce. U drugom svesku govoriti će autor o razvoju bosanske kulture od g. 1780. do današ­ njeg vremena. Nema ovdje kakovog pjesničkog maštanja, niti li je ovo poskupac raznih djela o Bosni, nego samostalni, kritični prikaz kulturnog razvoja u Bosni, vijerni opis političkog, socijalnog, prosvjetnog, religioznog, djelovanja Franjevačkog reda u Bosni, Hercegovini, a i Dalmaciji. Iz ovog djela razabiremo koji je vez opstojao megju samo­ stanima u Dalmaciji i onima u Bosni, kako su se braća uzajamno ljubila i potpomagala, a svi slož­ no radili za dobro naroda. I dok je taj bijedni naš narod u Bosni i Hercegovini svakojake jade pod­ nosio pod zulumom turskim, čestiti Franjevci tje­ 1912. šili su taj narod lijepom riječji, sokolili ga nadom u budućnost, gladna ga hranili i žedna napajali, a napadnuta svojim ugledom do potrebe i britkom ćordom branili. Zanimivo je u velike čitati i o odnošaju bosanskih Franjevaca prema turskim pa­ šama, vezirima i sultanima u Carigradu: kako su ovi Franjevce cijenili i volili, kako su im razne fermane pečatali, koji su bili melem na ljutu ranu, ko­ jim su barem donekle mogli Franjevci sebe i narod svoj obraniti od bijesa turskih paša i njihovih sluga. Cijelo Jelenićevo prikazivanje temelji se na važnim dokumentima pronagjenim po samostan­ skim knjižnicama, arhivima samostanskim, župničkim i državnim kao i na vjerodostojnim savremenim djelima većeg ili manjeg opsega. Djelo je dakle skroz znanstveno i kritično. Zanimivost mu povećaje lijepi broj slika glasovitijih Bošnjaka, nci raznih starinskih rukopisa, a nadasve fac[siirjile važnih povelja. Jezik je jedar i čist, stil ži­ vahan'! zanimiv, papir i oblik knjige elegantan, pa će svatko s uživanjem knjigu čitati. Toplo ju za to svima preporučujemo. Dobavlja se kod autora: Sarajevo (franjevački samostan), a stoji K 3.50. Cijena nije baš malena, ali onakovo djelo isplaćuje se sa tri krune i po, i ko djelo nabavi neće se pokajati.<^ I t 8 . »B o s n i s c h e P o s t« u broju od 26. li­ stopada. »Der Direktor des hiesigen theologischen Seminars, der Franziskaner und Redakteur des »Serafinski Perivoj« Dr. Fra Julius J e 1e n i ć, der sich bereits als Schriftsteller und Geschichtssehreiber einen Namen erworben hatte, iiberraschte unsere Oeffentlichkeit mit einer neuen vvissenschaftlichen Arbeit, welche uns das Wirken und die Tatigkeit der bosnischen Fran­ ziskaner seit ihrer Niederlassung in Bosnien und der Hercegovina bis in die Gegenwart darstellt. Die Initiative zu dieser Arbeit gab das hiesige I n s t i t u t f i i r B a l k a n f o r s c h u n g . Man kann wohl das Thema als auch die Wahl des Autors, dem diese Arbeit anvertraut wurde, als gluck bezeichnen. Die Franziskaner sind geradezu ein Spezifikum Bosniens und der Hercegovina, mit dem die Geschichte der bosnischen Katholiken von der zweiten Halfte des 14. Jahrhunderts bis in die Gegenwart eng verknupt ist. Die Franziskaner sind aber geradezu ein national-kroatischer Orden, der seine Tatigkeit namentlich bis zum Ende des siebzehnten Jahrhunderts auf das gesamte kroatisehe Sprachgebiet, also auch auf Dalmatien, Slavonien, Siidungarn, einen grossen Teil des alten Serbiens, �Kultura i Bosanski Franjevci« pred sudom. und selbst nach Bulgarien und Siebenbiirgen erstreckte. Sie waren die Pioniere des Katholizismus auf dem ganzen Balkan und siidlichen Teile der Donau-Monarchie. Und obwohl diese Gebiete von mehreren Herrschern regiert wurden, vermochten die bosnischen Franziskaner die Einheit ihrer Ordensverhaltung auf s&mtlichen Gebieten aufrecht zu erhalten. In kirchlicher Beziehung wurden sie stets voin papstlichen Stuhle unterstiitzt, der ihnen die weitm ojichsten Befugnisse einraumte. Sie waren auch die treuesten Diener der kirchlichen Oberhaupter und der vatikanischen Politik. Zur Zeit der nationalen Dynastie in Bosnien bekampften sie die Patarenen und unter der ottomanischen Herrschaft trachteten sie, mit Hilfe der christlichen Staaten, dieselbe abzuschiitteln. Endlich waren sie bestrebt, die Einigung der ostlichen und westlichen Kirche herbeizufiihren. Dieser ihrer Tatigkeit ist der grossere Teil der Arbeit Dr. Jelenić gewidmet. Doch die Franziskaner und speziell die auf bosnischem Territorium, waren nicht nur die einzigen Seelsorger sondern auch die einzigen Lehrer, Schriftsteller und teilweise auch Aer^te, Ratgeber und Fiihrer des Volkes. Ihrer Tatigkeit auf sozialem Gebiete der Volksbildung widmet der Autor besondere Kapitel mit vollstandiger doch knapper Ausniitzung des Materials. Auf diese Weise kommt auch der Titel des Buches zur volfen Berechtigung, da er uns ja uberhaupt die ganze Geschichte Bosniens vom katholischen Standpunkt durchblicken lasst. Die allzugrosse Begeisterung des Autors flir die Geschichte des Ordens ist natiirlich schon aus dem Umstande erklarlich, da er selbst dessen treuer Sohn ist — doch dadurch wurde die kritische Seite der Arbeit nicht stark beeintrachtigt. Es ware erwiinscht, dass die Arbeit Dr. Jelenić (der noch ein zweiter Band folgen wird) bald auch in deutscher Ausgabe erschiene, um sie auch dem detschlesenden Publikum zuganglich zu machen. Doch w&re hiebei die Beifiigung eines Sach- und Namensregisters, das wir in der kroatischen Aus­ gabe vermissn, wiinschenswert. D— i.« 9. » B o s n i s c h e P o s t«. »B. P.« počela je neke ulomke u prevodu u podlistku donositi. Prvi je odlomak izašao 23. listopada pod imenom: »Die Bosnischen Franciskaner im Kampfe gegen die Os­ ma nen«. 10 . »D o m i S v i j e t« u br. od 1 . studenoga: »Raspolažući rijetkom stručnom spremom i na­ obrazbom, uspio je pisac da nam u ovom djelu 201 dad^ \snu i vjernu sliku djelovanja Franjevaca na polju jere i sjedinjenja crkava, njihov utjecaj na razvijanje školstva, znanosti i umjetnosti, i rad na polju političkom i socijalnom. Čitavo djelo obuhvatati će dvije sveske. Prva sveska bavi se krat­ kim opisom kulturnoga stanja u Bosni prije dolaska Franjevaca, njihovim dolaskom i dogagjajima do početka carevanja cara Josipa II. (God. 1780.). Druga sveska baviti će se dogagjajima od 1780. god. do najnovijega doba. 1 ako je do sada izašao priličan broj rasprava o bosanskim Franjevcima, ipak se osjeća potreba jednoga djela, koje će ukrat­ ko i sistematski predstaviti njihov kulturni rad. M o ž e m o s l o b o d n o r e ć i , d a j e dr . J e ­ lenić sjajno riješio svoju zadaću i ovim svojim djelom nadmašio rani­ j e p i s c e . — Knjigu najtoplije preporučujemo našem svećenstvu i obrazovanoj čitalačkoj pu­ blici.« 1 1 » L i s t D u b r o v a č k e b i s k u p i j e u br. od 1 . studenoga: »Urednik uvaženog »Ser. Peri­ voja« i profesor bogoslovlja u Sarajevu, dr. Jele­ nić, obdario je hrvatsku književnost uprav kras­ nim djelom. U 256 stranica ovećeg formata nani­ zao je povijest Bosne i Hercegovine, osobitim ob­ zirom na djelovanje Franjevaca po tim stranama sve do godine 1780. namjerom, da drugi dio po­ vijesti iznese drugom zgodom. Nije ovdje fantazija radila, nego čitavo djelo odava revnog i nepristra­ nog istraživatelja davnine, koji je znao iz zaprašenih arhiva iznijeti važne fermane turskih sultana, vezira i paša, povelje negdašnjih vladara Bosne, te razne priznanice i privilegija podijeljena pojedi­ nim crkvama, župama ili samostanima, i to sve u skladni red svrstati, protumačiti, povjesnim či­ njenicama zaobliti, da tako izigje sistematični pri­ kaz bosanske kulture i djelovanja Franjevaca u pogledu iste. Učeni Franjevac upotpunio je svoje istraživanje rezultatom istraživanja drugih trudbe­ nika na ovom polju, navodi češće i njihova svje­ dočanstva, pa tako u ovom djelu imademo prikaz čitave literature o Bosni, domaće i tugje. K a k o j epakdj el o pisano Iijepimjezikom, te u r e š e n o sa n e k o j i m s l i k a m a g l a ­ s o v i t i h B o š n j a k a i »f acs i mi l e« z n a ­ m e n i t i h i s p r a v a , to se u p r a v sa sl aš ć u l i s t a , a s p o u k o m č i t a . Toplo ga s to­ ga svakomu preporučujemo.« 12 » K r š ć a n s k a Š k o l a « u br. od 1 . stu­ denoga: »O djelovanju bosanskih Franjevaca pi­ salo se u nas (Batinić, Nedić i dr.); ali kako su se poslije iznašli još mnogi dosada nepoznati izvori, �202 Br. 12. — »SERAFINSKI PERIVOJ« 1912. odlučio se dr. Jelenić da ukratko i sistematski pri­ kaže rad bosanskih Franjevaca na poziv dra Patscha, koji je obećao to djelo publicirati u seriji djela, što ih izdaje Institut za iztraživanje Balkana. Dr. Jelenić poznat je u nas kao savjestan historičar po svojim dosadašnjim radovima, a ta se savjes­ nost vidi i u ovom djelu. U I. svesku iznosi nam po­ vijest Franjevaca od njihova dolaska u Bosnu pa do god. 1780., a u II. svesku izaći će daljnja povjest do okupacije Bosne g. 1878. Pisac govori 0 evoluciji franjevačkoga reda, o radu Franjevaca oko jedinstva crkve, o duhovnoj pastvi, socijalnom 1 političkom djelovanju, školama i bavljenju oko znanosti i umjetnosti. U k n j i z i n a l a z e s e m n o g i n o v i p r i l o z i za p o v j e s t F r a ­ n j e v a c a u B o s n i uz f o t o g r a f s k e s n i m k e n e k i h d o k u m e n a t a . P o t r e bп о ј е , da tu k n j i g u p o z n a s v a k i , ko j i se b a v i c r k v e n o m p o v j e š ć u hrvat s k o m k a o i h r v a t s k o m l i t e r a t u r o m.« L I S T A K. Socijalno-kulturni Razvoj u Belgiji. (1. Pismo iz Be! gije.) Louvain (Rue des Flamands 55) 25. studenoga 1 ° I 2. Vrli gosp. urednice! Jedva sam dočekao Vaše pismo, kojim me pozivljete, da Vam štošta o Belgiji spravim za marne Čitaoce našeg »Seraf. Perivoja Vi ste mi u prvi mah stavili mnogo upita, na koje n • je za sada nemo­ guće odgovoriti. Sam shvaćate, sto će reći novajlija u tugjem svijetu! U početku, teško j( pojmiti i duh jednog grada, a kamo li ne jednog narodu. Tražite od mene opis katoh kog st? ja u Belgiji! Što ćete da Vam na to kažem? Svaki je naš čitaoc čuo mnogošta o Belgiji; čitao je možda i u kakvim nekat. no­ vinama, kako je u Belgiji dobro uspaljen duh kat. vjere, i kako s dana na dan Belgija napreduje u dobru, a na­ zaduje u zlu. Dakle izgledalo bi suvišno pred vaše či­ taoce iznositi išta o Belgiji, kad su i onako u ovoj stvari upućeni. Da, da: taj umišljeni prigovor niti je opravdan, a niti vrijedi, jer sjegurno uopće mi Hrvati nijesmo ni najmanje pronikli duh nijednog naroda, a kamo li onog kat. naroda, koji se naziva belgijskim narodom. To nam najbolje svjedoče essayiste i dopisnici naših liberalnih jiovina kao: zagrebački »Obzor« i spljetsko »Jedinstvo« et com. Stoga dakle, ja sam nakanio preko Vašeg kulturnog lista iznijeti od vremena do vremena najtočnije podatke ob onom narodu, megju kojim ja danas boravim, a i koji proučavam, a da tako barem čitaoci našeg krasnog »Se­ raf. Perivoja« uzmognu dobiti pravi sud o belgijskom pu­ čanstvu. Ti moji podaci crpljeni na samom vrelu biće najbolji ustuk našim liberalnim novinama. Podjedno vri­ jedi spomenuti, da ću se u prvim pismima najvećma po­ služivati sa statističkim brojkama, e bi se na koncu i Vaši čitaoci uvjerili o istinitosti mojih tvrdnja, koje sam za­ mislio iznijeti u jednom od posljednjih mojih pisama iz Belgije. Prije svega moram ovdje kazati, da ću se u ovom р.~па' samo ograničiti na: 1. Vjeru i 2. Školstvo u BsjgiiiV j e r a . Većina belgijskog življa pripada rimokat. Crkvi. Ako se sjetimo, da ovdje ima samo 27.900 prote­ stanata i anglikanaca, a jevreja ili žudija 13.200, to će nam ogromni broj za katolike ostati, da ispunimo cjekupno; stanovništvo,. koje danas Belgija ima, naime: 7,516.730 stan. (po poslednjoj upizbi iz god. 1910.). God. 1911. kat. Crkva imala je ovdje 85 svojih viših dosto­ janstvenika, 5.627 prostih svećenika. Protestanti imadu 33 pastora, a jevreji samo 13 i to: što rabina, a što dru­ gih vjerskih službenika. Da je katolicizam u Belgiji razvio svoje široke grane, to se ima zahvaliti vjerskoj slobodi, koju belgijski Ustav (Constitution) od 7. velj. 1831. sa svojim 14. člankom ovako donosi: »daje se sloboda vjera i njihovo javno ispovjedanje, kao što i sloboda očitovanja svojih nazora o svim stvarima«.1) Uža sve to ipak ima i jedna zapreka vjerskoj slobodi, kako se to razabire iz 16. članka istog Ustava: »___civilna ženidba mora se uvjek učiniti prije vjerskog obreda, izim slučaja naznačena u zakonu«.2) Prema tomu, ako bi koji svećenik blagosovio ženidbu »in extremis« bez prethodne vladine dozvole, bio bi osugjen na globu. Izuzev dakle to, kao i opstojeći zakon o ra­ stavi braka (koja se amo rijetko kada dogagja), mi momožemo s punim pravom reći, da se zakonodavstvo u Belgiji potpuno slaže sa pravilima katoličkoga moraliteta. !) .I.a liberte des cultcs, celle de leur exercice public, ainsi que la liberte de manifester ses opinlons сп toute matiere sont garanties..! (Art- 14)*. Tako glasi izvornik. -Ј ,Le mariage civil devra toujours preceder la benćdiction nuptiale, sauf les exceptions a ćtablir par la loi, s'il у a Iieu*. (Art. 16). �203 Listak. I ako je u Belgiji Crkva neovisna ođ države, i zemlja nema državne vjere, to ipak ne slijedi da državne i vjer­ ske vlasti nemaju nikakove megjusobne sveze. Tolikrat su se već u prošlosti odigrali mirni odnošaji izmegju Crkve i države. Tradicija i običaji o tom nas lijepo uvje­ ravaju. Ta, ne plaća li, ili bolje ne daje li novčane pot­ pore i danas država za uzdržavanje kat. klera? Neka brojke govore. God. 1911. bilo je po zkonu katolicima dodjeljeno 7,263.600 franaka za vjerske poslove. Dakako ista država snošljiva je i prama drugim vjeroispovjestima, jer iste godine dala je razmjerno u vjerske svrhe protestantima: 107.000, a jevrejima: 27.700. Suviše pri­ dodala je za službe ovih dviju vjera još 10.000 franaka. Danas mi imamo zakon (od g. 1900.) u Belgiji, po kojemu ove gornje tri vjere dobivaju godišnju pripomoć iz tzv. narodne ili državne blagajne. Država takogjer novčano pripomaže u podizanju novih zgrada kao i u popravljanu, starih. Župe se smatraju kao »civilni bitak« (»existu: civile«), te mogu imati vlasništvo (propriete). Svaka župa ima svoju administrativnu upravu, koje je po za­ konu član i mjesni načelnik (bourgmestre«), a kojoj je svrha, da pripomaže kler u vogje.iju crkvenih računa. Naravno, da su prije liberalci kušali mnogo puta da dohiju upravu nadzora crkvenih dobara, ali im sve to ostade bezuspješno. Klerici su isključeni iz vojničke službe. Nije s gorega spomenuh ni to, da sve civilne vlasti uredovno prisustvuju »Te Deumu , koji se pjeva prigodom narodnih godišnjica. Danas kat. Crkva ovdje broji: 6 biskupija, 190 deka­ nata. 6.400 crkava i kapela, 6 velikih i 6 malih sjemeni­ šta. God. 1900. Belgija je imala 2.474 samostana, od ko­ jih je 291 za muške osobe (ovih ima 6.237), a ostali broj za ženske, t. j. 2.183 sa 31.668 članica. Za ovu godinu nijesam mogao dobiti točna popisa, jer ga još i nema, ali uopće o svećenstvu, redovništvu i biskupijama biće napose govora. Za sada o tome dosta, a prijegjimo na: Š k o l s t v o . Nigdje na svijetu nema tako uregjena školstva ili obuke, kao što je to u Belgiji. Belgijanac po svojoj naravi jedino teži, da sama sebe usavrši prama svojoj okolini. Nije njemu mnogo stalo za tugjim krajem. On se mjeri prama svojoj mjeri. Zato nije se ni čuditi, što je razdioba školstva posve različna, i što se stranac ne može lako asimilirati njihovoj obuci. Drugim riječima, trebalo bi ovdje započeti prvotne nauke pa i proslijediti ostale. Mi se ovdje nemojmo na dugo pozabaviti sa tu­ mačenjem raznih naukovnih sistema, koji vladaju u ovo­ mu kraju, doli ćemo sa statistikom u ruci pokazati, da je skoro svaki Belgijanac školarac. Iz popisa samih sistema, čitaoci će već na prvi mah razumjeti razliku pojedinih škola. Na prvom mjestu dolaze belgijska sveučilišta. Imena i brojke kazaće, kako se Belgijanac zanaša za visokim školama. Evo obrasca (iz. šk. g. 1909.—10.): S v e u čilište Bruxelles Gand Liege Louvain u B ogo­ slo v ija _ — ш P rav- F ilo ­ L je čn i- Zna­ n ištv o zofija štvo nosti 192 127 295 330 152 87 131 81 451 410 184 233 970 1 ,7 9 7 580 396 522 345 1 ,9 5 7 Ukupno 854 K ovim brojkama moramo još pripojiti i ono 2.407 učenika, koji su iste gore naznačene godine pohagjali raz­ ne tehničke škole na gornjim sveučilištima. Od ovih gornjih sveučilišta, dva su državna, i to: u Ganđu i Liege-u, a dva slobodna u: Bruxelles-u i Louvain-u. Nego, kad smo pri ovomu, red je, da i dvije tri ri­ ječi natuknemo o djelovanju1 belgijskih katolika na polju odgoja. Najuspješnije djelo kat. Crkve u Belgiji, nema sum­ nje, jest u odgoju, uza svu ogromnu protimbu belg. I:beralne stranka Tomu je, mislim, razlog najvećma 17. članak Ustava, koji glasi: »Obuka je slobodna; sve su prethodne zapreke zabranjene; suzdržavanje povreda pridr­ žano je zakonu. Jednako i državna obuka ravna se prema zakonu«.1) Na ovom mjestu ustav predpostavlja u isti mah i slobodnu i državnu obuku. Razlika izmegju slo­ bodne i državne obuke jest jedino ta, Što prva ima pot­ punu slobodu u obuci, dok druga treba da pazi na zakon. Belgijanski katolici dobro su shvatili taj članak, kojim su im bile slobodne ruke u uspostavljanju novih prvih i srednjih škola, koje će biti kao priprava za sveučilišne nauke. Liberalci zadovoljili su se sa gradnjom svojeg sveučilišta u Bruxellesu uz pripomoć grada i brabantske pokrajine, dok za početne i srednje škole spoljašno ma­ rili nadajući se,.da će tim moći sve to više prodrijeti je­ dino državne škole na uštrb katoličkih. Ali ljuto su se prevarili, kako ću to iznijeti u dojdućem pismu, kad bude govora o srednjim i nižim školama. U opće ne vrijedi za Belgiju pravilo, da su u svemu poistovjetovane škole, podignute novcem bilo državnim, bilo gragjana. Diplome udijeljene od slobodnih sveučili­ šta vrijede jednako kao i one od državnih. Dakle velika je to blagodat po katoličke stanovnike u Belgiji. Osim sveučilišta Belgija ima i drugih visokih škola, i to: 6 trgovačkih. Kraljevska akademija lijepih umjetno­ sti nalazi se u Antwerpen-u, i brojila je 850 učenika god. !) Tekst glasi • „L’ enseignement est [Iibre; toute mesure preventive est interdite; la rćpression des delits n’ est reglee que par la loi. — L’ instruetion publique donnee aux frais de Г Etat est egalement reglee'par la loi*. �Вг. 12. — »SERAFINSKl PERIVOJ« — 1912. 204 1909. U 85 škola za risanje i slikanje ima 15.911 učenika, dok kraljevski konzervatorij i druge glazbene škole ra­ čunaju 20.192 učenika. To bi Vam dakle bilo »grosso modo« o višim ško­ lama u Belgiji. Drugi put mislim dovršiti o školstvu u Belgiji i to s osobitim osvrtom na početne i srednje škole. Megjutim nadam se, da će i ovo par gornjih redaka naj­ bolje rasvjetliti kulturnu stranu Belgije. Na koncu, gosp. uredniče, primite moje iskrene če­ stitke zbog napretka Vašeg »Seraf. Perivoja«, koji s dana na dan sve to više nalazi svojih vjernih i marnih či­ talaca. Uz bratski pozdrav iz tugjine jesam odani Vaš fra Anton Lovre Gančević. V J E S N I K . NAŠA DOMOVINA. Krinka ie pala! Poznato je već cijenjenim čitateljima »S. P.« da je otrag ne mnogo vremena izišla knjiga pod naslovom » B i b l i j a u s v i j e t l u i s t i n e i m o r a l a.<Napisao D a v o r i n T r s t e n j a k . Dionička tiskara u Zagrebu 1912. Str. 167. U predgovoru te knjige ističe Trstenjak megju osta­ lim i ovo: »Bivši još djakom kupih seb: Bibliju. Čitao sam ju vrlo rado. Bijaše mi ona u istinu sveto pismo. U svaku riječ ja sam vjerovao. Petnaest godina ležala je ona na mom noćnom stoliću i čitao sam ju svake večeri u krevetu. Čitah ju i za školske mise. Privlačio me koliko sadržaj, toliko jezik. Ali što sam ju više č ,ao to sam više opažao njezina protivurijećja. Napokon zaboravih na ljepotu jezika, te č i t a h k r i t i č k i m o č i m a . Otvorih oči. Stao sam č i t a t i k r i t i č k a d j e l a o Bi bl i j i , j e d n o , pa d r u g o i s v e dal j e. Mo j e s e u v j e r e n j e o j a č a . Ne bih nikako htio, da sam na krivu p u tu . . . M o j e j e u v j e r e n j e r a s l o i ja osje­ ćam potrebu, da ga iznesem na ja v u . . . J a s a m t r a ­ ž i o s a m o i s t i n u . Istina nada sve. Ovo je moje na­ učno uvjerenje.« Trstenjak se dakle stavio u pozu ozbiljnog, nepri­ stranog učenjaka, koji se ne zadovoljava površno stvar ispitati, nego je on za više godina temeljito, kritički, znanstveno proučavao Bibliju, a rezultat toga svoga pro­ učavanja iznosi na javu. Tako hoće Trstenjak, da o njem sudimo. A što je u stvari? Ja sam već jednom u ovom časopisu kazao, da ono, što Trstenjak o Bibliji iznosi nije njegovo maslo; kazao sam, da se on u biblijska pitanja ne razumije, te mu se može doviknuti sa Appellesom: »Sutor ne supra crepidam!« Sad imam u ruci bjelodanih, nepobitnih do­ kaza za to. Otrag nekoliko dana nabavio sam djelo M a k s a M a u r e n b r e c h e r a : B i b l i s c h e Ges c h i c h t e n — Beitrage zum geschichtlichen Verstdnanis der Religion, Berlin 1910. (Verlag Vorvvarts). Dogjoh do zanimivog, neočekivanog otkrića; M i s a o p o mi - s a o , r e č e n i c u p o r e č e n i c u , riječ po riječ prevodi T r s t e n j a k iz M aurenbrecherove knjige i iznosi na ia™ kap svoie »nau&10 “v ^renje«, kao rezultat svog višegodišnjeg kritičkog proučavanja Biblije. Našao sam pozitivno 79 (sedamdeset i devet) s t r a n i c a u Trstejakovoj knjizi, koje su d o s l o v n i p r i j e v o d i z M a u r e n b r e c h e r a . A biti će, da mi je pri isporegjivanju štogbd i oku izbjeglo, jer je Trstenjak lukavo postupao. On znade red izmješati i što je kod Marenbrechera pri svrsi članka to je gdjegod kod Trstenjaka na početku; ili što se sadrži kod Maurenbrechera u trima Posebnim člancima. Trstenjak je od svakog članka p0 nešt0 uzeo- d o s l o v n o preveo, te pod jedan zaiednički nas,ov Postavio. Sigurno je učinio to u svrhu л _____ u: ____ ________ х: i______ з _________ л \ ______ i___ da ne bi po nesreći kogod upoznao, da je- M aurenbre­ chera prevodio. Mudar bio, al se prevario. Suviše oko 20 stranica Trstenjakove knjige jest slo­ bodna preradba nekojih Maurenbrecherovih članaka; dakle u Trstenjakovoj knjizi imade ništa manje nego blizu 1 0 0 (sto) stranica prepisanih t. j. prevedenih iz Maurenbrechera. A to su ravno t r i d i j e l a k n j i g e . Ni ostali dio nije izvoran. Četrdeset i četiri (44) stranice ne sadrže drugo do razne navode biblijskog teksta po Daničićevom, odnosno Vukovom prijevodu, popraćeni sa kratkim Trstenjakovim nezgrapnim opas­ kama, glupim upitima, smiješnim začugjenjima, što sve odava, da Trstenjak Biblije ni malo ne razumije. Od ostale 24 stranice nešto je uzeto iz Drewsa »Die Christusmythe«, a s a l n o T r s t e n j a k o v i h jest u sve najviše d e s e t s t r a n i c a ubrojivši i pred­ govor. A i to nijesu cjelovite stranice nego razni umetci, koje je Trstenjak prevodeć M aurenbrechera ovdje ili ondje stavljao, a sadrže otrcane fraze protiv klerikalaca, svećenstva, pape, crkve, Biblije, pače protiv istog Boga. • Zanimivo u istinu! Od 167 stranica jedne knjige, samo ih desetak biti izvornim. Ovakovo šta rijetko se kada Čulo. Sličnog plagijatora mučno je ikada bilo. I još se to iznosi na javu u ime znanosti, u ime istine i morala kao plod svog višegodišnjeg proučavanja Biblije, �Vjesnik. a nije nego plod jednogodišnjeg p evogjenja Maurenbrecherova djela »Biblische Geschichten«. To djelo jest »naučno uvjerenje« Trstenjakovo. Krinka je pala. Sad znademo odakle Trstenjaku mudrost i lakoća, da piše o svemu i svačemu. O. P e t a r V 1a š i ć. »Martlć« na djelu. Nije tomu puno vremena, da je poput drugih hrvatskih pokrajina i u Bosni i Hercegovini osnovano pokrajinsko hrvatsko katoličko društvo »Martić« i ono već stupa na djelo. Baš ovih dana, kako nam iz Beča pišu, razaslalo je predsjedništvo »Martića« svoju okružnicu na razne prijatelje hrvatskoga kato­ ličkoga pokreta — na razne svećenike, u kojoj im javlja, kako misli već početi osnivati omladinska društva, te ih pri tom moli za vrlu neznatnu potporu — samo za dobru volju, da budu duševni vogje čitave akcije. Uprav je sveta svrha i ganutljivi motivi koji su »Martićevcepotakli na taj plemeniti i sveti pothvat. »Vjerni načelima velikoga Leona XIII. i vogje našeg dra. Mahnića — veli »Martića« okružnica — krećemo u široke mase, da i njima donesemo sreću i prosvjetu, koja će biti i katolička i hrvatska - - - krećemo novim stazama zdravog, krš ćanskog demokratizma. Da pokažemo, da jesmo i da ćemo ostati narodni ljudi, poveli smo akciju za osni­ vanjem omladinskih organizacija. S jedne ćemo strane pokazati, da nas visoke škole, nijesu mogle rastaviti od drugova naših, koji su bili prisiljeni, da nakon osnovne škole zamjene knjigu s plugom ili zanatom, već da i dalje gledamo u njima braću svoju, s kojom nas veže ista vjera i narodnost, ista prošlost, sadašnjost i budućnost, KNJIZ PRIKAZI I OCJENE. Fra Lovro Mihačević: Crtice iz albaneške povi­ jesti, Sarajevo Tiskara Kramarić i Raguz, Cijena 90 hel. S ovom knjigom dobismo potpunu sliku junačkih Albaneza od najstarijih vremena do danas, uprav do onoga dana, kada skoro Kiamil paša proglasi u Draču autono­ miju i nezavisnost Albanije, te ode na zdogovor u Valonu, da očuvaju Albaniju od daljnjeg prodiranja srpskih i crno­ gorskih četa. Uvaženi i radni naš redodržavnik kao što nas je lani podario zanimivim putopisima »P o A 1b a n i j i«, u kojim nam prikazuje zemlju junačkih Skenderbegovića, kakva je u sadašnjosti, tako isto ovogodišnjim » C r t i c a m a « poklanja nam na ruke cjelovitu sliku arnautske prošlosti, da imademo cjeloviti pojam o sino­ vima orlova — o slobodnim Sćipitarima, a tijem da i nehotice osjetimo simpatije prema ovim dičnim i vječnim 205 a s druge ćemo strane bezvjerstvu, koje se i u nas po­ čelo sve više pojavljivati u obliku soc. demokracije, li­ beralizma i vjerskog indifercntizma, staviti na put ljude, kojih su se od svojih mladih dana počeli spremati za boj. Te mlade, zanosne borioce valja da odgoje naše omi. organizacije. Svrha dakle omladinskim organizacijama je duševni i tjelesni odgoj članova u katoličkom i hr­ vatskom duhu ...« Svoju svrhu »Martićevci« misle po­ stići sa društvenom knjižnicom, zgodnim predavanjima, eventualno zabavama, tjelovježbom i sličnim sredstvima. Nema sumnje, da će ovi uzvišeni idejali naših visokošolaca naići na opće simpatije, a kod svećenstva sve­ strane pomoći i grijeh bi bio u nebo vapijući upravno ili neupravno stajati im na put. Previšnje odlikovanja. Njegovo c. i kr. Veličanstvo, kako doznajemo iz pouzdana vrela, odlikovao je člana naše redodržave fra Angjela I k i ć a viteškim krstom F ra 'je Josipa I. Odlikovani, rodio se je u selu Štrepcima župe zovičke dne 13. V. 1861. Franjevačku je halju obnkao 1879., a mladu misu Bogu prinio 1886. 0 ^ f0 ga vremena, svoje je sile stavio na oltar reda i roda> f „ tome radu stjže ga zaslužen0 odlikovanje. Zas]užnom , dohrom jra Angjelu srdačn0 čestitamo! Odlični trećoredac. Na Bezgrješno Začeće — 8. pro­ sinca obdržavana je u Sarajevu kod Franjevaca skup­ ština trećoredaca sv. Franje, na kojoj je bio vrlo lijep broj prisutnih. Iza propovjedi upravitelja Cičića slijedilo je oblačenje. Megju ostalim haljinu sv. Franje tom zgo­ dom primio je i čuveni graditelj gosp. Franjo Holz. SMOTRA. borcima za slobodu i prava domovine. Istina, svakomu nas još od djetinstva poznata su viteška vojevanja slav­ nog Skenderbega, otkako najprije izagje u Jedreni na megdan nepridobivenom Deli-Tatarinu i odsječe mu glavu, pa onda u Brusi dvojici snažnih, slobodnih i stra­ hovitih Turaka isto odsječe glave: i mnogo pobjeda od­ nese nad Muratom, Feriš pašom, Mustafom pašom itd.: ali baš zato, jer naše pojmovanje albaneške prošlosti i počimlje i prestaje sa junačkim Skenderbegom, zato je ova knjiga mgp. o. Mihačevića bila poželjna i potrebita za nas u svako doba, a osobito danas, kada je govorenje o Albaniji nanovo oživjelo i postalo predmetom općega zanimanja. Pored p r e d g o v o r a i u v o d a knjiga se dijeli u pet poglavlja. P o g l a v l j e p r v o prikazuje Albaniju od najsta­ rijega doba, koliko samo sežu istorični spomenici, pa �206 Вг. 12. »SERAFINSKI PERIVOJ« dok nije spala pod rimsku vlast. Najglavnije dvije pro­ vincije, koje je obuzimala stara Arbanija, bile bi Ilirija u užem smislu; Epir. Grčka je kultura ostavila slab upliv u ovim zemljama do u poznije vrijeme, premda se može vjerovati, da su Grci prije nego su došli u da­ našnju svoju zemlju obitavali u Epiru. Pod konac III. st. pr. Hrista izgubiš: Grci svoju samostalnost i potpađoše pod Rim, isto se dogodi i s Epirom 168. pr. H. U p o g l a v l j u II. Albanija, nakon' diobe rimskoga carstva, potpada pod istočne rimske careve, a isto u ovoj periodi izvrgnuta je pohagjajima Visigota, Ostrogota, pa u VII. stoljeću Srba, Bugara i sličnih pohoditelja i navalitelja. Srbi su gospodovali mjestima Albanije u pravom smislu pod kraljem Stjepanom Nemanjom i osta­ vili znakove blagotvornog djelovanja, što se vidi iz ku­ pelji, crkava i tvrgjava. Sve što su Srbi učinili u Albaniji, ne bijaše trajno. Mihael Angjeo Komnen stopi razasute državice u jednu autonomnu državu; ali ništa to ne bijaše trajno, jer je sudbina Albanije kroz sve ovo vrijeme bila izvrgnuta svakovrsnim napadauma i utjecajima ja­ čega. Tako sve do XV. stoPeća. iel' P o g l a v l j e III. bavi se Skenderbegom: njegovim udesom i životom, odnošajima prema onovremenim dr­ žav am a^ »naročito njegovo ratovanje sa Osmanlijama. Nakon smrti Kastriota 1467. Albanija se znatno promijenila, i ako ni Kastriota zbog svojih prilika nije sustavno uredio i podigao svoje zemlje. Tega vremena mnogi se Albanezi isele u Italiju. Turci se uvuku na vas mah u Albaniju, islam se proširi, premda kako P o g l a v l j e IV. kaže, da gradovi i plemena bijahu nezavisni, a male države podložne Porti, kojim bi uprav­ ljali bezi i paše iz kuća uglednih i bogatih, koji bi se znali i s Turcima u koštac uhvatiti, kad je to njihova korist zahtijevala. Ovo poglavlje bavi se Albanijom sve do 1831., kada se novije težnje i aspiracije osjetile u Albaniji u duhu svoga vrem ena. Za ovo doba našljednih paša i begeva ističu se osobito silni Bušatlije, kojih djela ispunjaju krvave stranice albaneške povijesti. P o g l a v l j e V., i zadnje otkriva nam mnogu zanimivu i velevažnu tačku novije Albanije: arnautske ustanke i revolucije, neuvigjavnost i nepravednost ber­ linskog kongresa prema Albanezima, pa onda opet naj­ novije zapletaje u Albaniji u našem stoljeću, ulogu mladoturaka, pojav Ise Boljetinca, uopće takve stvari, koje da­ našnja javnost u mnogom ne poznaje, a mora znati, hoće li, da što stvarno i pametno o Albaniji rekne. 1912. Čitavo je djelo poučno i zanimivo, pa ga mi od srca preporučamo! — Z. Kratak pregled hrvatske knjige u Herceg-Bosni od najstarijih vremena do danas. Sastavio Hamdija Kreševljaković. Sarajevo, 1912. P rva hrv. tiskara Kramarić i M. Raguz. Prošle godine, kao što smo i mi javili, navr­ šilo se je ravnih 300 godina, kako je fra Matija Divković tiskao prvo svoje djelo i stavio u Bosni nove temelje zaspaloj narodnoj hrvatskoj knjizi. Ta je okolnost m la­ doga muslimana Н. Kreševljakovića potakla, da je u »Hrv. Zajednici« ,o tome napisao jedan člančić. Pisac se je nadao, da će kogod o tome napisati štogod više, ali mu se nada izjalovi. Dijelom to, a dijelom, što su se baš oni brojevi »Hrv. Zajednice« u kojim je on o tome pisao puno tražili, a najviše nagovorom svojih prijatelja mladi se je pisac odvažio i ovaj svoj prvijenac proširio, te ga ove godine i objelodanio. Djelo se g. H. Kreševljak. ića diieli na tri doba: od najstarijih vremena do Divkovića, od DivKovića do ilirskoga pokreta, te od ilir­ skoga pokreta do danas. Piscu je početak hrvatske knjige u Bosni povelja Kulina bana, što ju je on 29. kolovoza 1189. izdat Dubrovčanima, i što se danas čuva u Petrogradu u biblioteci carske akademije. Iza toga se pisac bavi bogumilskom literaturom. U drugoj periodi pisac se bavi najprije djelima pisanim bosanicom, zatim latinicom, a na koncu muslimanskim piscima. Treće je doba pisac zgoti 'o podjelio u dva doba: do okupacije i po­ slije okupacije. Tu se govori o pjesnicima, o skupljanju na* odnoga blaga, o školskim knjigama, o narodnim umo­ tvorinama, folklori, beletristici, omladinskoj literaturi, znanstvenoj i poučnoj literaturi, te o periodičnoj litera­ turi. Pišući ovo djelo pis’ac je mnoga djela, o kojima je pisao, imao pri ruci, a dijelom se je služio do sada pu­ bliciranim djelima. Djelo je pisano krasnom hrvaštinom, te sasvim nepristrano — govori o Franjevcima, tako, da o njima bolje ne bi govorio ni Franjevac ili barem dobar katolik. Naravno, da ima dosta djela, koja pisac nije spomenuo, ali on nije ni išao za tim, da u 53 stranice izrešeta sve što se je tamo od Kulina bana pa do danas u Bosni napisalo, njemu je bila glavna svrha, da ovim djelom općenito prikaže književni rad H rvata u Bosni i Hercegovini i da na to prigodom 300 godišnjice knji­ ževnoga rada fra M. Divkovića pobudi pozornost. U ovo­ me smjeru djelo je sasvim uspjelo, te ga svima od srca preporučamo. Dobiva se kod pisca u Sarajevu, a cijena mu je 1 K. »Serafinski Perivoj« izlazi na dva arka svakog 15. u mj.; godišnja cijena 5 K, — za gjake, trećoretce i siromahe 3 K. Rukopise, pretplate i reklamacije prim a uredništvo u S arajev u . (Bosna, S arajevo, franjevački samostan). Odgovorni urenik: dr. o. Julijan Jelenlć, Tiskara »Bosanske Pošte« u Sarajevu. �se r a f in s k i P erivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU. ZA GODINU S DOZVOLOM CRKVENE I REDOVNIČKE VLASTI UREDIO: ■ Ж Д З Ј Ј иТ ЈЈ ч D :' FRA JUL1JAN JELENIĆ. SARAJEVO. 1912. TISKARA BOSANSKE POSTE, -SARAJEVO- ��Sadržaj „Seraf. Perivoja" za god. 1912 [Ш IfS iJ PJESME. Strana Bogorodici (dr. Oj'uro A rn o ld ) ............................................ 131 Genij Hrvatstva (P. S enjić-T vrtković)........................... 6 Hrv. štarinarskom društvu u Kninu (Stj. llijić) . . . . 124 Iz knjige' pjesama »Naši ljudi« (A. Cičić)...........................180 Iz »Pjesama Rušigradskih« (B. M arkušić)...................... 22 Ja sam gusle svoje (dr. Gj. A rn o ld )............................... 131 Jesen (fra Ned. Dugonjić-Vrhovčić)................................... 181 Lipa (Anka Topićeva) ........................................................... 63 Našem biskupu fra Marijanu (dr. T. Alaupović) . . . . 101 Noćno spominjanje (P. S enjić-T vrtković)............................43 Spomen (Nonca) .................................................................... 79 Što se više bližim (dr. Gj. A rnold).................................... 11 U teškom času (dr. Gj. A rnold)........................................ 157 Vogji svome (Nonca) ..................................................... 130 Zvijezda moga zvanja (P. Senjić Tvrtković).............................193 Zvijezda mora (dr. Gj. A rnold)........................................ 1 ČLANCI. Panjalukajma biskupa" fra"Jozu G arića............................... 189 Borba za moral (0. P. O. F. M .) ....................................38 Bosanski ljiljan (fra M. V. Batinić)...................... чб, 102, 131 Divni razvoj Duns Skotove Škole u 17 v. . . 117, 158, 109 i 194 Dvije okolnosti Isusova Uskrsnuća (O. P. Vlašić) . . 61, 85 Iz povjesti franj. crkve u Tolisi (Dobroslav Bazički . . 175 Jedan'prinos hult. povjesti bos. Franjevaca (fra E Matić) . . 51 Još o pretkršćanskom Isusu (O. P. V lašić)...........................149 K budućem euharističkom kongresu u Beču (dr. Blažević) 17 Louvenski profesor M. De Wulf o nauci Ivana Duns Škota 69 »Kultura i bos Franjevci« pred su d o m ..................... • . . 200 МпрЛо fra Alojzlje^Mjšić — mostarski biskup . . . 38 Neke misli o trećoretskom pokretu u Hrvatskoj (A. Cičić) 41 Neronove žetve (Guenot-Mišura) 1 , 23, 44, 64, 79, 105. 125, 152, Pabirci iz nekrologiia franj. samostana u Vukovaru (O. Gj. Bencetić ........................................................................... 134 Perzijski utjecaj na mesijansku ideju u Bibliji .................. 190 Pjesnik i pravnik b. Jakopone da Todi ( ć ) ...................... 8 Pretkršćanski Isus (0. P. V la š ić ) ................................... 18 Savremeno Robinsonovo predavanje o sv. Franji Asiškome (A. L. G a n č e v ić ).......................................................50 Slobodni moral (O. P. G ra b ić ).............................................. 77 Svećenički sastanak u Spljetu (Učesnik P . ) ..................40 LISTAK. Dominikanac ubijen pri kragji (0. P . ) ............................... 55 Framazunsko licumjerstvo (0. F. G.) ..................................... 30 Hrv. kat. narodno gjaštvo (I. M .) ................................... ....... Hrv.-slovenski kat. gjački sastanak (M. I.) . . . . . 153 Iz humanitafndstilproti katolici’mu (S. Miljevaca) . . . . . 72 Izvještaj Jukića zbora franj. bogoslova u Sarajevu za go­ dinu 1911.—12........................................................... .... . 93 Javna' sablazan (0. P . ) ............................................................ Jubilarac fra Angjeo Ćurić (M. D ž .)................................... 147 Katolički mladenački pokret (fra K. I . ) ...........................112 Malikov predlog (D a lm a tin a c )............................................. 31 Mladenačke organizacije u Dalmaciji (L. B . ) ..................55 Mladohrvatstvo (fra A. G . ) ..................................................... 54 Najnoviji prijevodi Fioretti-a (Anton Gačević)..................... 74 Nekoliko crkv. pjesama iz stare hrv. glagoljske knjige (Prof. R. S t r o h a l ) ............................................................. 162 Nešto 0 naslovu VII. knjige Martićevili »Osvetnika« (Č) . . 113 0. Eugenije Olivieri Franjevac (T .).........................................90 Osnovna škola u Docu (fra M. Kozinović)......................94 Proslava 75-godišnjice zbora duh. m ladeži............................92 Proto llić 0 sadanjoj crkvi neujedinjenili Srba (dr. J.) . . . 29 Prvi tabor kat. mladenačkih društava u Istri (0. F. S.) . 144 Sa 1. sastanka trećoredskih vogja (fra A. Cičić) . . . 139 Smijemo li siticati' III. svjetovni red sv. Franje kao naj­ bolja kat. organizaciju? . (L. B . ) .........................................89 Socijalno-karitativna djelatnost kat. redovnica u Njemač­ koj (O. K. B u lat)................................................................... 95 Socijologija u španjolskim seminarima (F. A. G.) . . . 12 Sv. Otac Pijo X. 0 III. redu (Fr. A. C ičić)......................184 Sraz kršćanstva i islama pod Biogradom (dr. Jelenić) . Svećeničke organizacije (F. L. B . ) ............................... Turski koran i katolički katehizam (0. P. G.) . . . . U ime slobode četrdeset hiljada zarobljenika (G.) . . Ulomak iz službene statistike (dr. Blažević) . . . . Ustoličenje biskupa Mišića (Mijo Sarajlija).................. Vindthorstova stogodišnjica (F. A. G .).......................... Vrijedno da se zabilježi (dr. Blažević)...................... Za kulturni program (svećenik p ra v a š)...................... VJESNIK. NAŠA DONOVINA. Antunovo u D o c u ............................... Apostolski d e l e g a t............................... Biskup Marković ................................ Biskup Mišić u S a r a j e v u .................. Blagosov temeljnog kamena . . . . Bogoslovska S m o t r a .......................... Crkva sv. Antuna u Sarajevu . . . . Darovi »Serafinskom Perivoju« . . Devedesetgodišnjica rogjenja . . . Dr. Rittig 0 tonu našega novinstva Euharistički k o n g r e s .......................... Fra Ivo Jurić Franjevcima Bosne Srebrene , . . . Fra Nikola M om činović...................... General franj. reda biskupu Mišiću . . Hercegovci svome biskupu . . . . Ispiti u franj. bogoslovnom sjemeništu Iz bogosl. franj. sjemeništa u Sarajevu Iz franj. sjemeništa Bosne Srebrene . Jurisdikcija ....................................... 14 114 165 97 57 164 164 32 31 145 166 186 146 97 75 114 166 186 114 �Strana Stran* Kardinal Falconi biskupu Mišiću . . ...................................... 98 Reforme rim. vikarijata............................................................ 33 ............................................................. 57 Kongres .................................................................................. 186 Skotova beatifikacija Kongrua u Bosni i Hercegovini ......................................... 145 Vjeronauk opet ulazi u š k o l e .................................................... 33 ..................................................................... 14 Krinka je pala ....................................................................... 2u4 Žrtva klevete Kužan vjetar s m o r a ............................................................ 14 NJEMAČKA. Licencijat .................................................................................. 186 »Martić* na djelu ...................................................................... 2u5 Franjevac — apostol umjerenosti 146 Matura ....................................................................................32 Glasoviti učenjak postao Franjevcem 68 Ministar Bilinski biskupu M i š i ć u .......................................... 74 Kulturni b o j ................................ 15 Ministar Bilinski u B o s n i ........................................................ 97 Oporuka abertskog nadbiskupa 114 Misije .......................................................................................186 Papin nuncij i polemika njem. katolika 114 Mlada misa ............................................................................... 31 Pokret za papinu državu i Isusovce ......................................146 Na trećoredski sastanak ........................................................ 74 ENGLESKA. Novi šibenski biskup ........................................................... 75 Novi voj. ženidbeni zakon za Bosnu i Hercegovinu . . . 146 Godišnji napredak kat. c r k v e ..........................................33 Novoimenovani biskup dolazi u S a ra je v o .............................56 Značajni govor kardinala B o u r n e ..................................... 15 Obnova crkve u T o l i s i ............................................................. 14 SJEVER. AMERIKA. Odlazak biskupa Mišića u Rim ............................................. 98 Okružnica biskupa dra M a r č e lić a .......................................... 32 0. Honorij Zaninović .............................................................98 Magjarski svećenik pokrenuo novu v je r u ............................147 Papin poslanik trećoredac . . . .....................................147 Papin delegat ................................................................ 32, 114 Posveta crkve u T o l i s i ........................................................... 145 Rasprava 0 rangu rimskih kardinala .....................................145 Posveta temeljnoga kamena Napretkova doma . . . . 165 ŠPANJOLSKA. Prelaz na islam ......................................... .... . . . . 32 Čuveni Franjevac Casanova umro . . Previšnje odlikovanje............................................. • ■ . 205 58 Prof. Perić o Franjevcima u carev, vijeću ............................. 56 ŠVICARSKA. Profesorski i s p i t i ................................................................ Promjene .............................................................................. Borba proti spaljivanju t j e l e s a ..........................................15 Promjene u Bosni S r e b r e n o j......................................... 96. SAVEZNE BALKANSKE DRŽAVE. Proširenje franj. zavoda u Bosni . . . . Piovincialatus Franciscanorum bosnensium . . Stanje kat. crkve ................................................... 186 Redodržavnik Mišić — mostar-.ki bisKu . . Regjenje i p r i m i c i j e ....................... .... TURSKA. Rušenje crkve sv. Antuna u Sarajevu . . Johakima III. 15 Serafinska Udruga ....................... .... . . Skupština za gradnju crkve sv. Antuna u Sarajevu Svečana akad. franj. bogoslova u Макк koj KNJIŽEVNA SMOTRA. Svečani jubilej biskupa Zaninovića . . . Gospe Lurdske za g. 1913.................................... 168 Štovateljima sv. Antuna Anleitung zur Einteilung ^des Erstkomunikanten-Unterrichtes Umrli (dr. Jakob Scnmitt) T ........................................................ 60 Uredništvo »Dušobrižnika« Christian Doctrines and Modern Thouht (T. G. Boneni) . . 115 Veći pape od P a p e ............................................. Crtice iz albanske povijesti (fra Lovro M ihačević)...............205 . . 186 Das neue Leben (Dr. Frau K eller)...................................... 116 Visoki gost ....................................................... . . 166 Der junge Priester (Herbert V au g h a n )................................... 59 Vizita ................................ ............................... 13 Der Rosenkranz des Priesters (Dr. Ferd. Rudolf) . . . . 16 Zahvala franj. gimnazije u V iso k o m ............... Dojmovi s Istoka (Marinko Lacković)............................60, 99 NAŠA MONARHIJA. Erklarung des kleinen Deharbeschen Katechismus (Dr. Jakob Schmitt) ................................................................... 16 Nasljednik nuncija B a v o n e ........................................... 33 O. Vinko Grebler u m r o ...........................................................114 Erziehungskunst (Aiban S t o l z ) ............................................... 16 Posije smrti bečkog nuncija B a v o n e..................................... 33 Florilegium hebiaicum (Dr. Hub. L indenionn.......................... 166 Homilien und Predigten (Dr. Paul W ilhelm ).......................100 Skupština Marijine kongregacije u B e č u .................................32 Istočno crkveno pitanje (dr. Fran G riv ec ).............................36 Velika skupštine štampe u B u d im p e š ti.................................32 Jedan naš prosvjetni jubilej (Josip Milaković) . . . . 60 Jesu li naprednjaci — demokratski b ezv jerci........................ 60 ITALIJA. Kanzel Reden (Dr. Joseph Georg von E h ile r) ...................... 168 Čudan način propovijedanja riječi B o žje................................. 14 Kanzel-VortrSge 6. Band (Dr. Mat. Eberhard: — Der Deficit jubilarne godine .................................................. 14 Aegidius Ditscheid) ........................................................... 100 Kako tal. katolici poštuju sv. F r a n j u ..................................... 58 Katehetična, obučna i uzgojna metodika (prof. Fer. Effler) 60 Koje novine ne smiju čitati Franjeviii? .................. . <5 Kmetovsk > pitanje u Bosni i Hercegovini (Vojslav Hranić 16, 59 Muzej za kršć. s t a r i n e ............................................................ 33 Kraljici Hrvata (fra Nedjelj. Dugonjić-Vrhovčić) . 148, 167 Nove reforme k l e r a .................................................................57 Kratak pregled hrvatske knjige (H. KreŠevljakovic) 2o6 15 Novi oratorij 0. H a rtm a n n a ..................................................115 Kratka povjest glazbe (Stjepan Hadrović) Kritična povjest sv. kuće Marijine u Loretu (Drag. DujPapa Pijo X. i siročad iz Sicilije i K alabrije.................. 115 100 Papa postavlja u Rimu redovnike za župnike........................75 m u š i ć ......................................... 148 Reforma tal. kleričkih sjem eništa.........................................165 Kultura i bos. Franjevci (dr. Jelenić) Reforme redovničkih škola ...................................................33 Le Tiers-Ordre de saint Francais d’ Assise (P. R. Leguil) 100 �S ita n * Mala biblijska povjest (đr. F. J. Knecht — Vladimir Bakotić) ........................- • « - ....................... • 60 Malta ili Mliet? (dr. Rudolf Vimer)........................... 36, 58 Mihovio Pavlinović (Gjurić guslar) .................... 148 Naše kolo (Ljubomir Maraković). . . . . . . . . 187 Pjesme (Ivan Ev. Š a r ić ) ......................................................... 34 Po Albaniji (fra L. Mihačević)........................................ 98 Pogledi u svećenički i bogoslovski život (dr. F. Novak) 36 Povjest Bosne od najstarijih vremena do propasti kraljev­ stva (Milan Prelog) ........................... 60, 75 Pravo dušobrižnika pri obćinskim izborima.................... 36 Predigten (Alban Stolz) ................................................60 Repetitorij Prelog) povjesti Austrougarske Monarhije (dr. Milan .................................................................................... 100 S tra n * Rukovet cvijeća (fra Andrija Matatinović)................16, 115 Slike iz biblijske povjesti (J. Heinemann) . . . . . . 115 Srpsko-hrvatski almanak za g. 1911.................................. 36 Sudbina izdajice (P. Mišura).......................................... 147 Sveto pismo Starog i Novog Zavjeta (dr. Val. Cebušnik) 16 Un poeta Mitrato della Bosnia (Vlad. Bakotić)............... 100 Zbirka pučkih prestava (O. lv. Vuković)................... . 36 Vollstandige Katechesen fiir die Untere Klasse der katalischen Volksschulen 13. Aufl. Freiburg 1. B. 1911. Herdersche Verlagshandlung (0. Меу)...............................100 Dopisnica uredništva.........................16, 8o, 100, 168, 188 �«3* s * r ���Privilegovana |f zemaljska banka ZA. B O S N U I H E R C E G OVIN IX Uplaćeni dionički kapital 14 milijuna kruna. ltedoviifi rezerva i fond za sigurnost zalo/adcu K 5,300.000. CENTRALA U SARAJEVU. FILIJALE: u Banjaluci, Bjelini, Brčkom, Mostaru i Tuzli. — ISPOSTAVE: u Bihaću, Derventi, Doboju, B. Gradiški, Bos. Novom, Lijevnu ' Tjtos Sšiucu, Travniku, Trcbinju i Višegradu — ZASTUPSTVA u Gacku, Goraždi, Sanskom Mostu, Stocu i Zvorni u. nica i trgovačkih naputnica u svim glavnim mjes ima Bosne i Veleprodaja duhana n svim spomenutim mjestima. Hercegovine, Austro-Lgarske i inozemstva. — Daje zajmove na H1P0TEKARN0 ODJELJENJE. vrijednosne papiie. — Prima novac uz tekući r;:čun i uz ukamaćenje na uložne knjižice. — Prima vrijednote s^ake vrsti u Dalje h potekarne i komunalne zajmove do godine. Izdaje pohranu i upravu, kao otvoren polog ili kao ,Safea — u za *u 4 ,/Л’|| zalužnicc i 5% komunalne obligacijc. Ove su založnice i svihu uregjenom oklopljenom prostorom pod zatvorom, stranke komunalne obligacije u Bosni i Hcrcego ini prosti od proveza, i banke. imaju pupilarnu sjegurnost, te se mogu upotrijebiti kao jamče­ vine p'i trgovačkim poslovima. Osim ioga mogu služiti u čitavoj ODJELJENJE ZA ROBU. austro u arskoj monarhiji kao vojničke ženidbene kauc-je. Kod banke ustrojeno odjelenje robe kao što i pos bno odjeienje BANKOVNO ODJELJENJE. ■ a . ‘ ______________________________________________ ’ ^ ž a žcmaljsllfe proizvode u Brčkom sa agencijom u Doboju, bave Kupuje, prodaje i izdaje vrijednostne papire, devize i drtige se sa "'tjcm u trgovačku struku zasjecajućim dobavama, kako u kovine. — Preuzima kupone i vučine srećke. — Eskonm,;' • ta<io i na vlastiti račun, tinanoranjem i podizanjem mduinjenice i doznačnice, daje zajmove u konto-kurentu i * trba * javnih poduzeća, nic uz dovoljno pokriće ili osiguranje. Obavlja ' .j^rni su predmeti Izvoza suhe šljive i žito. povi.L osigurav. ,,Al Kod banke opstojeća generalni agentut putem filijala i ispostava m . e vrst ranja na život i proti vatre. slučaj nesreće proli raznih ste r PROYIDENClJA" prima osiguranja ' \Z10N1 GENERALI" prima direktno ili o ra ln a agentura osiguravajućeg društva тojevima i na drugim predmetima I Za odmah prodati stoje jedne nove orgulje po pneurnatićnom sustavu sa 16 registara. 11 zvučnih registara i 5 Coppelungsregistara, koja je izložena u trgovačkom muzeimiu u Zagrebu. Osim toga preporuea sa potpisana tvrtka za pravljenje novih orgulja svake vrsti. Preuzima i renoviranje starih orgulja sa jamstvom. ■ - IM. H eferer ud. i Sin« --.....................■ ■1 �IDI MODERNO UREEJENO TISKORO I KN1IE0VEZNIC9 „Б О Ш Е POSTE" PREPORUČUJE SE 29 IZRADBU SVIH U TISKARSKU I RH3I60VE29ČRU STRUNU 5P9DR3UĆIH P0SL0V9. - SL9G9ĆI STROJEVI „LllfOTVPE". -- STERE0TIPI39. iji � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Serafinski perivoj Subject The topic of the resource franjevci , religija, književnost Description An account of the resource Izdavač lista je franjevački red u Bosni I Hercegovini. Uz odobrenje redovničke vlasti urednici su bili fra Ignjacije Strukić i fra Anđeo Brković. Odgovorni urednik bio je fra Josip Markušić. List je izlazio jedanput mjesečno u sveskama od dva tabaka na latinici i na hrvatskom jeziku. Smatra se nastavkom Franjevačkog glasnika. Uredništvo je u Visokom, a štampan je u Štampariji Fogler i drug i Štampariji „Bosanska pošta“ u Sarajevu. 1914. Godine je promijenio naslov u Naša misao, a od 1903. do 1908. godine ima podnaslov Glasilo hrvatskih franjevaca, te od 1909. Do 1913. ima i podnaslov „List za katoličku prosvjetu i zabavu“. Creator An entity primarily responsible for making the resource uredjuje fra Arkangjeo Brković Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Visoko : Bosanski franjevci, Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1902-1913 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Language A language of the resource hrvatski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2303-7741 (Print) ISSN 2712-1194 (Digitalna reprodukcija) Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 30 cm NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22578438 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Serafinski perivoj 1912 Description An account of the resource Br. 1-12 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1912 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2303-7741 (Print) ISSN 2712-1194 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22578438 https://kolekcije.nub.ba/files/original/336ae95fbd9fca020155379a83150275.pdf 0a9d03bca4ad294490088c8395f32268 PDF Text Text serafinskj P erivoj LIST ZA K A T O L IČ K U P R O S V JE T U ! ZA BA V U BROJ 1. SARAJEVO, 15. SIJEČNJA 1013. GOD. XXVII. Privilegovana zemaljska banka ZA BOSNU I HERUEOOVm uvela je novi način štednje podesan za svakoga! Da uzmogne šteđiti sa uspjehom i u Privilegovana zemni.), banka za mora često ići u banku. je zgodne male vrlo lijepe privatne kutije za štednju iz čunka kutija napuni ili prije u zgod(vidi sliku), koje ona po že'ji ust času, ali svakako svakoga ili svako ivVm jeseca donese se u banku ili na svakome uz uplatu od 6 kruna (tr >jesuma, gdje banka nema podružnice kutije), koji se uložak vraća, kad s odregjeno mjesto, gdje će se kutija tija opet preda zavodu ! o*vori i sa tamo spremljenim ključem, Te kutije može svaki ponijeti k [n /а: iz nje prebrojili i upisati kao ih ima u svako doba pri ^ruci. <g uložnu knjižicu. Ta se pak knjizaključane, i napose uregjene za k ^ičuje vlasniku, koji može po tom i papirni novac, te je vagjenje danje novca zapriječeno paten vilam a, koje su iskazane u knjižici spravom. Kovani se novac ubacuj slobodno raspolagati. prostrani otvor j I. uočim se | ■Tvaj e način štednje prema tome osniva novac savije i utura kroz šupljinu piia lincipi1. ila se jednom spremljena protivnoj strani, ne* može opet olako dignuti, nego se mora donijeti u banku uje, a banka prima kao lovni ulog na ukamaćenje i najmanji iznos. Ovaj način štednje osobi zjjjosobe svakog stalež уле mogu da štede samo u malim *svotama, napose za obrtnike i radnike: uzgojnom џр’ *а djecu; za stolna udruženja i sabiranje prinosa za razne društvene, osiguravajuće, ■v'nč*r ' јШ зГЈгн- v.đie itd. kao i za osobe, koje stanuju u udaIjenim mjestima, .e ne ino; niwčić donijeti u banku. Ovaj način štednje ima zadaću, da unapredi smisao za štedenje i da uštednje, koje kod kuće leže u ormaru pri­ vede ukaniaćenju. I ako se samo na helere štedi, mogu na taj način postati stotine. Ko dnevno samo 20 helera stavi u kutiju, zašteđiće kroz godinu dana 7"> kruna, za pet godina oko 400 kruna, a za 10 godina oko 900 kruna. Što se u rnaiome stavi u kutiju neće nikomu uzrnanjkati, đočiin će se svako iznenaditi i poradovati uspjehu u glavnici, koju će tako postići. Da se dobije takova kutija, dosta je doci u banku i javiti adresu i li pisati. Za odmah prodati stoje jedne nove orgulje po pneumatičnom sustavu sa 16 registara, 11 zvučnih registara i 5 Coppelungsregistara, koja je izložena u trgovačkom muzeumu u Zagrebu. Osim toga preporuča se [potpisana tvrtka za pravljenje novih orgulja svake vrsti. Preuzima i renoviranje starih orgulja sa jamstvom. —■ X I. H e f e r e r u a . i S i n . — ' �* * * * * * * * * * * * * * * * * * * Crkveni umjetnički zavod £ Josipa Oblettera 5 = ^ u St. Ulrich, Gradcu Tirol — kraljevske umjetničke akademije počasni član,' nagragjen više puta, a dvaput i na svjetskim izložbama, preporuča veleč. p. n. kleru: oltare, :: ( Proizvodi :: propovjedaonice, ispovjedaonice, kipove, križne puteve, betlemske štalice i t. d. ije n k t 1 su zav U p la ć e n a dionička glavn ica 2,000.000 Kruna. C e n tr a la n S a r a je v u . P o d r u ž n i c e : JVtostar i T u z l a . Preuzima uloge na uložne knjižice te uka­ maćuje iste uz 4 1|2° o čistih. Eskomptira i reeskomptira mjenice i tražbine. Daje zajmove na tekući račun. Kupuje i prodaje vrijednosne papire, devize i valute. 7 Q 1 Q rra A H 1 P Q £ , a i i t g a U l l l t d Unovčuje mjenice, izžrijebane, vrijednosne papire i kupone. Pohranjuje svakovrsne depozite i upravlja njima. lzvršuje isplate i naplate na svim trgovačkim središtima tu- i inozemstva. prima u zalog sve dragocjenosti kao: srebro, zlato. dragulje i ostalo. �SERAFiNSKi P e r iv o j LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU BROJ 1. SARAJEVO, 15. SIJEČNJA 1913. Urban Tallja: Religijozna skepsa i inosmjerni pravci u kršćanskoj Apologetici,1) Preuzvišena, pres. i preč. gospodo! U času kada se u ovom glavnom austrijskom gradu odrazuje na najblistaviji način vjersko uvje­ renje sa strane čitavoga gotovo svijeta, u času, kada se faktom posvjedočuje, da vjera udovoljuje ljudskoj naravi, nju podiže i vedri joj čelo, jer joj odgovara na pitanja neka, na koja joj znanost sigurno ne može odgovoriti i dijeli joj onaj zadnji r e s i d u u m, koji znanost ne može da razdijeli, a da opet tu ne ostane neki slomak, koji znanost ne može da razdijeli; milo mi je, gdje ću se ja ovom prigodom dotaknuti mekoga vrlo važnoga pitanja. To je pitanje, da li je put, keji vodi k vjeri um ili srce (volja); da se dotaknem dvaju glavnih smje­ rova kršćanske apologetike. GOD. XXVII. Kada se dublje promotre riječi onoga uče­ njaka, pokazuje se da religijozna skepsa nije drugo, već neka vrst duševne boli. Tomu učenjaku, ko­ jemu je religijozna sumnja trovala dušu, kada je on izrekao: »Želio bih vjerovati, kao što vjeruje ona starica«, kazao je tim da mu sama narav ustaje protiv sumnje svojim negodovanjem i ne­ zadovoljstvom, te mu tim očito izjavljuje da takovo njegovo stanje nije naravno, već nenaravno i protunaravno. Stanje i duševno raspoloženje onoga učeпјака, ravno je onomu drugomu, kada naime Z(jrava fizično čovjeka obuhvati bol fizična, on osjeća neku neugodnost, a njegova fizična narav nekako hoće da reagira protiv boli, ne bi li se nje oslobodila. Paralelka izmegju ova dva pojava čini mi se da je dobro povučena. Bol trebuje lijeka, koji će reakciju naravi po­ moći. Pomože Ii lijek uspješno narav, naskoro jc Ako vjera udovoljuje i umiruje ljudsku narav, suzbijena bol, vraća se zdravlje, koje drugo nije kao što ju zbilja i umiruje, ona ne može a da joj već neka normalnost, koja nosi čitavomu organiz­ ne bude nešto naravno, što stvara njeno normalno mu ugodnost, jedrinu, posvemašno zadovoljstvo. stanje. Ako je — kao što jest — religijozna sumnja Ali, kao što u fizičkomu životu opaža se uz neka vrst boli, ona treba i lijeka i trebovala je. normalno stanje tamo, amo po koja abnormalnost, Taj se je lijek upotrebljavao pa se i danas upo­ što se zove fizična bol tako se opaža i u dušev­ trebljava i riječju i pisanjem, ali ne uvijek dobrim i nomu, a izmegju duševnih boli ja ubrajam i reli- najboljim uspjehom, što može dakako stati i do gijoznu skepsu. bolesnika, ali može stati* i do diagnoze, to jest do I ona se mora smatrati takovom. pravoga spoznanja izvora iz kojega protječe bol. Cuo sam govoriti o nekom učenjaku, koji i Pogodi li se pravi izvor boli, moguće je, taj izvor sada žive, da, kada je nekog lijepog dana u začepiti i prisušiti, tim će se i potočić prisušiti, koji društvu svoga prijatelja prolazio nekim dugim odatle protječe. Ne pogodi Ii se izvor, rad nam je šetalištem te opazio katoličkog svećenika i neku staricu, koja se svećeniku približi i pobožno po­ nas neuspješan. Vama je, preuz. gospodo, poznato, da su kr­ ljubi u ruku, okrene se prijatelju te će mu: »Oh, da bih mogao i ja onako vjerovati, kao ona što šćanski apologete taj lijek religijoznoj skepsi pru­ žali pa i sada kušaju pružati. Kroz dugi lanac vijestarica vjeruje!« kova kršćanske ere oni su se redali jedan nakon ]) Ovaj govor imao jc biti izrečen na Euharističnom Kon­ drugoga; oni i sada zauzimJju to Mjesto, ali ovom gresu prošle godine u Beču i lo u hrvatskoj sekciji; no kako su svi razlikom da su neki sa ovoga stanovišta polazili, referenti u hrvatskoj sekciji otpali, tako je i ovaj otpao. Predmet drugi opet sa onoga, premda im je bio jedan te isti mu jc ne manje savremen, koliko važan, stoga ga iznosimo na cilj da postignu, javnost, * �Br. 1. ►SERAFINSKI PERIVOJ« U zadnje vrijeme izbio je na površinu i od­ skočio na vrlo markantni način neki novi smjer u kršćanskoj apologetici. Zovem ga novim, ne jer je zbilja nov, već stoga, što ga drugi tako zovu. Nov nije, jer se je provlačio kroz prošle vijekove i ako ne tako opaženo, kao što se danas opaža kod nekih. Taj pravac, no koji, ja mislim, nije kao sali­ ven od jednoga komada, on ima svojih šarolikih nuanca. Ako pak ja te različite pravce zovem jed­ nim pravcem, zovem ih stoga, što ih smatram da su to različite s p e c i e s, koje pripadaju jednomu g e n u s - u. Taj pravac mogao bi se u njegovim temeljnim načelima formulirati ovako: » A k o k r š ć a n s k i a p o l o g e t a ž e l i d a š t a p o s t i g n e us­ p j e š n o u p o g l e d u v j e r e , ne k o r i s t i mu d a g o v o r i u mu , v a l j a d a g o v o r i s r c u — volji: z n a n o s t nas p r i v e s t i k vjeri.« Ovaj pravac, preuz gospodo, e d i a me t r o o p o n i t u r onom drugor pravcu, kojemu je baza » K r š ć a n s k o m u a p o l o g e t i j e g o v o r i t i u mu , jer vjera jest i mora da bude r a t i o n a b i l e o b s e q u i u m fidei . Koji od ovih dvaju pravaca može uspješnije postići svoju stvrhu? Ovo je pitanje, što ja postavljam i na koje mi je odgovoriti. Granice preuska govora, kratko vrijeme što mi je dozvoljeno, sile me da samo ne­ što, što je najnužnije rečem lapidarnim stilom, ne­ čega se samo letimice dotaknem, a mnogo toga ispustim, što bi bolje objasnilo i moju tezu utvrdilo. Preuz. i presvjetla gospodo! Religiozna je skepsa e r r o r : misli se nešto, što nije ili se o nečemu dvoji, o čemu se ne može dvojiti, jer su motivi tako jaki, da svaku dvojbu potiskuju natrag, a ti se motivi ili ne vide ili im se ne vidi krepčina; zamijeniti svjetlo sa tamom ne može se, a da ne bude to e r r o r. Skepsa je religijozna, tako ju shvataju kršćanski apologeti. A da ne bi bila skepsa e r r o r, oni se ne bi mučili niti kušali da svrate inomišljenika na svoju stranu. Svraćam Vašu pažnju na neku činjenicu, koja je za mene jako interesantna. Religijozna se skepsa — običajno — ne poragja samostalno u pojedin­ cima: ona se začimlje samo u nekim glavnim sre­ dištima, u takovim središtima biva njezina elabo­ racija, odakle & prenosi poput zvučnih valova na druge autoritetom ili tugjiin ugledom ili odgojem i t. d. — Razlika je izmegju skepse u središtima i skepse prenešene u tomu* dok se prenesena skepsa 1913. bazira na nekom vanjskom oslonu, koji može biti primjer tugj ili autoritet ili ambijenat u komu se žive ili što slično. U našemu slučaju zgagja se ne inače, nego se zgagja u znanstvenim otkrićima. Nije svak spo­ soban za znanstvena otkrića, tako nije svak spo­ soban da otkrije zablude. Ali ako jedan dopre do kojega znanstvenoga otkrića, to će se otkriće pro­ tegnuti i na druge, i omjeriti njegovu znanstvenu vrijednost. Je li jedan svojim tobožnjim istraži­ vanjem dosegao do koje zablude, nju usvojio svo­ jim uvjerenjem, on će tu zabludu širiti dalje i na druge, mnogi će pristati uza nju, a da neće ni naj­ manje potražiti za vrijednost njezine baze. Ta­ kovim će biti dosta autoritet deklamatorne tugje riječi, naročito ako im, uslijed pokvarenosti nji­ hove volje te zablude idu u prilog niskim njihovim stMa. Re ^đeset i devet postotaka u praktičnom ži­ votu žive tugjim sudom, a možda i više: tako vam je u pogledu religije, jer je to absolutno potrebno, ako se hoće saznati pravi uzrok religijoznoj skepsi. Preuz. i presvjetla gospodo! Kazao sam, da je religijozna skepsa » e r r o r « . Naravno je, ako se hoćл taj »error« izliječiti, valja mu poznati pravi izvor žilu odakle klija. Tako valja da radi i kršćanski apologeta. Ali ovdje poinanja pitanje na površinu: gdje koja je ta klica religijozne skepse? f Gospodo! Kroz dugi tok vijekova duboko se je umovalo, raspravljalo, pisalo »d e c a u s i s e r r o r um«. Dosta se je doprinijelo, da se ob­ jasni bar koja strana i zakutak toga tmastoga zavijastoga labirinta ljudskoga duha. Nabrojili su se ninogi uzroci i izvori, iz kojih potječe i može po­ teći religiozna skepsa, kao na pr. » ma l a i ns t i t u t i o«, »S u p e r s t i t i o«, »P h i I o s op h i a e m a n e u m s t u d i u m«, »i n o r d i n at u m e s s e n t i a r u m n a t u r a 1i u m s t u ­ đi u m«, »i m o d e s t a l i b i d o s e s e e f f c r e n d i e t a b a 1i i s d i s t i n g u e n d i«, »c or u p t i mo r e s « , » e f f e r e n i s v i t a e de p r a ­ v a t i o« i t. d . . . . Ali bih pitao, jesu li ovo pravi i jedini izvor religiozne skepse u centrima, gdje se ova začinje, pa se na druge pretaka? Ovi nave­ deni izvori mogu biti uzrokom ili bolje povodom, da se religijozna skepsa začeta u centrima presadi na drugo zemljište, jer ti uzroci mogu pripraviti i učiniti zgodnim zemljište za religijoznu skepsu; ali ti svi uzroci gore navedeni ne mogu biti i faktično nijesu — bar u najviše slučajeva — izvor skepsi u centrima. �Religijozna skepsa i inosmjcrni pravci u kršćanskoj Apologetici. Dugim proučavanjem povjesti ljudskih zablu­ da dosegnuo sam do ovoga uvjerenja. Povjest nam potvrgjuje, da bar većini od onih ljudi, koji su stvorili središta ljudskih zabluda, nije falio ni odgoj ni umna oštrina, ni volja za naukom; kod njih nije bio ni m a n c u m p h i 1o s o p h i a e s t u d i u m ni i n n o r d i n a t a l i b i ­ do s e s e e f f e r e n d i e t ab a l i i s d i s t i n g u e n d i, niti su bili c o r u p t i m o r e s , niti su irn p a s s i o n e s d r m a l e d u h o m ; ipak u istraživanju istine zabludiše, postaše centrima za­ blude, iz kojih su se poput kolobara u naokolo ši­ rila i presagjivala. Ako se ispita i istraži za što su zabludili, ja odgovaram: oni su zabludili jer su htjeli istraživati nešto, što nijesu ni mogli ni smjeli; jer su htjeli tražfti temelje temeljima ljudske spo­ znaje, a naravno je, budući da temelji, ako su te­ melji zgrade, ne imadu niti mogu imati drugih, kada se ide tražiti nešto ispod temelja, potkopaju se i Čitava zgrada nužno se ruši. A ovo ja zovem zloporabom dogmatizma. — Zloupotreba dogmatizma izvor je obično skepsi u centrima. Dogmatizma, naime onoga sistema, koji po­ lazi sa stanovišta, da čovjek može doseć do istine, ali valja da nju istražuje polazeći sa nekih principa ili temelja, koji budući principi i temelji, na druge se principe i temelje ne oslanjaju, jer inače pravi principi ne bi mogli biti. Perzonifikacija zlouporabe dogmatizma i znanstvenoga skepticizma dosljedno i religijoznog skepticizma mogla bi se naći u Pascalu, koji je ovako argumentirao: »U istraživanju istine ili nam je pribjegnuti dogmatizmu ili skepticizmu. Obadva su ova puta nesigurna. Um uništuje dogmatizam, jer i razum i osjetila i ljudski autoritet nas mogu zavesti u zabludu; a narav ljudska uništuje skep­ ticizam, jer ona nosi u sebi instinkt ucijepljen, da traži istinu«.-Pascal je odbio dogmatizam stoga, što se dogodi da čovjek kadikad pogriješi; pa je odbio i skepticizam da utvrdi svoj fideizam; ali taj njegov slijepi fideizam koji Pascal hoće da protustavi znanstvenomu skepticizmu uklapa u sebi ne jedan već dvostruki skepticizam, a to su: znan­ stveni i vjerski. (Nastavit ćc se.) (Г30 3 Još o plagijatorstvu Davorina Trstenjaka. Iznosi 0. Pelar Vlašić, Lektor sv. Pisma u Dubrovniku, U raznim našim listovima kazao sam hrvat­ skoj javnosti odakle Davorinu Trstenjaku znanje, da onako lake ruke raspravlja o svemu i svačemu, pa i o biblijskim pitanjima. Dokazao sam naime, da Davorili Trstenjak nije drugo do p r o s t i p l a g i j a t o r i to p l a g i j a t o r n a j n i ž e v r s t i . U knjizi od 167 stranica, koja je prije malo vremena izišla u Zagrebu pod naslovom: » Bi bl i j a u s v i j e t l u i s t i n e i mor al a«, a o kojoj Trstenjak sa svom odlučnošću naglasuje, da ju je on n a p i s a o , da je to plod njegovog višegodišnjeg »kritičkog« proučavanja Biblije, da j to njegovo » n a u č n o u v j e r e n j e « , u cije­ loj toj knjizi od 167 stranica nema ni ciglih 10 (d es e t) s t r a n i c a , o kojima bismo sa sigurnošću mogli kazati, da su izvorno Trstenjakove. Sve je to d o s l o v n i p r i j e v o d iz M. M a u r e n b r e e h e r a »Biblische Geschichten« (Berlin 1910.) i A r t h . D r e w s a : »Die Christmythe« (Jena 1910.), te 0 . P f 1e i d e r e r a: »Das Christusbild der urchristlichen Glaubens«, a da o prije­ vodu nigdje ni spomena nema. Najviše otpada na Maurenbrechera. Iz nje­ gove: »Biblische Geschichten« p r e v e o j e d o ­ s l o v n o Trstenjak p r e k o 70 s t r a n i c a , a dvaestak je slobodno obradio, tako da u Trstenjakovoj knjizi ima blizu 100 (sto) stranica Maurenbreeherovih. U zagrebačkom »Katoličkom Listu« (br. 51. p. g.) iznio sam nekoliko paralelnih mjesta iz Trstenjakove i Maurenbrecherove knjige, koja jasno otkrivaju Trstenjakovo piagijatorstvo. Ovdje iznosim nešto drugo, što baca još ružnije svijetlo ria Trstenjakovo pisanje. Ima članaka u Trstenjakovoj knjizi, u kojima je Trstenjak poskorupio sva tri gore spomenuta auktora, naime Maurenbrechera, Drewsa i Pfleiderera, od svakoga po nešto uzeo, d o s l o v c e p r e v e o i sve pod jedan naslov svrstao; naravski k a o s v o j e, kao rezultat svoga višegodišnjeg proučavanja biblijskih pitanja. Klasičan u tom po­ gledu jest člana < ,,Rogjenje Isusovo" (,,Biblija u svijetlu istine i morala str. 115.— 119.). P o č e ­ t a k t o g a č l a n k a doslovni je prijevod i z M a ii r e b r e c h e r a, п a s t a v та k j e do­ slovni prijevod i z D r c w s a, s v r š e t a k j e doslovni prijevod i z P f l e i d e r e r a . — Iz Maurenbrechera je Trstenjak poskorupio tri član- �4 Br. 1. — »SERAFINSK1 PERIVOJ« 1913. ka, naime: »Matthiius und Lukas« (Maur. str. 467.— 468.), »Entsprossen aus Davids Stamm...« (Maur. str. 468.—470.), »Geboren zur Zeit des Konigs Herodes« (471.— 472.). Dakako dosta sta je toga Trstenjak mimoišao, ali što je uzeo sve doslovce prevodi, tako da u cijelom ovom članku »Rogjenje Isusovo« nema ni ciglog retka Trstenjakova. Nakon četrnaestog retka ovoga članka stavlja Trstenjak u zaporke »Maurenbrecher«, kao da je samo taj četrnaesti redak ili svih prvih četr­ naest redaka po Maurenbrecheru obradio; a u istinu ih je d o s l o v c e p r e v e o , kao i slijedeće retke: č i t a v e d v i j e s t r a n i c e i po, gdje nema nikakova spomena o Maurenbrecheru, akoprem je sve do cigle riječi prijevod iz Maurenbrechera. Da cijenjeni čitatelji upoznadu tu nenatkriljivu plagijatorsku vještinu našeg slavnog biblicisP iz­ nosim nekoliko redaka iz Trstenjakova članka »Rodjenje Isusovo« i njegovih izvora Maurenbrechera i Drewsa. Gdje postavljam točkice, to je znakom, da u izvorniku njemačkom ima nešto što je Trstenjak mimoišao. 115. ( R o g j e n j e Isu s ovo. Bijaše stara judejska gma, po kojoj će se do­ Mesija, kao sin Davidov, roditi u gra­ du, iz koga potječe i sam Da­ vid. Već prorok Miha reče u početku sedmoga vijeka prije Isusa, da će kralj mira doći iz Betlehem a, i t. d. Str. 117. ( i s t i Petnaesta naslov). godina vladanja Tiberija jeste godina 28. ili 29. po našem računu. Ako je Isus tih godina bio star 30 godina, onda se je možda rodio 2 ili 3 godine onda »prije ne bi on naestoj godini Krista«. Ali imao u pet­ vladanja Tibe- rijeva 30, nego najmanje 34 ili 35 godina, i t. d. Trstenjak S t r. 168. (E n t s i r o s s e u aus D a vi d ' Sta war e ’ altes jiidiscl Dogma, dass Jer M essias als der Se'.n Davids auch in der Stadi gv ooren \verden miisse, der eiiistm als David selber entstammt \var, Schon der Prophet Miclia hai im Anfang des siebenten Jahti.unđerts vor Christus die iioffnuii* ausgesproclien, dass der Friedenskčnig aus L’ctlehcm k’ommcn werde. i t. d. S t r . 471. ( G e b o r e n z u r Z e i t d e s K. He r o d e s . ) Das 15 Jahr des Kaisers Tiberius ist das Jahr 28 oder 29 nach unserer Z eitrechnung. . . Wenu Jesus in diesem Jahre ungcfahr 30 Jahre alt war, so muss er etw a im Jahre 2 oder 3 vor Christi Geburt geboren s e i n. . . Dann vvfire er im 15 Jahre des Kaisers Tiberius nicht ungefahr 30 sondern mindestens schon 34 oder 35 Jahre gew csen. i t. d. Odjednom u ovom istom članku »Rodjenje Isusovo« ostavlja Trstenjak Maurenbrechera, a prihvaća sc A r t h u r a D r e w s a , a d a t o Arth. Drews: »Die Clirlstusmythe« S t r . 117. ( n a s l o v k a o g o ­ S t r . 52. ( D i e G e b u r t re: R o g j e n j e I s u s o v o . ) Me s s i a s . ) des U vijekovima prije kršćan­ Aber nicht bloss die Vorstva i Isusova rogjenja znalo stellung des leidenden Gerechten, des als »K6nig der Juden« se o Mesiji, o mučeniku pra­ und Verbrecher am Martervedniku, »kralju judejskom«, holze sterbenden M essias gehdrt bereits den vorchristlikoji umrije na mučeničkom dr­ chen Jahrhunderts an. Auch vu i uskrsnu. I priče o rogjenju die Erzahlungen, die sich auf Isu so v i i njegovoj ranoj mla­ die wunderbare Geburt des Je­ sus und seine friihesten Lei:ie ti poznate već prije bensschicksale beziehen, reichen gleichfalls in diese Zeit kršćanstva, zurfick. i t. d. S t r . 53. ( i s t i indijskom bogu čovjeku Maurenbrecher Trstenjak Str. n i g d j e n i j e d n o m r i j e č j u ne i s t i č e , te d o s l o v c e p r e v o d i nekoliko redaka iz Drewsova djela »Die Christmythe«. Iznosim i ov­ dje nekoliko paralelnih redaka, da cijenjeni čita­ telji bolje upoznadu plagijatorsku vještinu Davorina Trstenjaka. KriŠni, inkarnaciji Višnu, priča se, kako ga je odmah po nje­ govu rogjenju njegov stric, Kansa, htio da uništi i oji pogubi dječake nje­ tarosti u njegovoj zemlji, no to se dijete spase bijegom k siromašnim pastirima. naslov.) Bekanntlich soli auch dem indischen Gottmenschen Krischпа, einer Inkarnation des Vishnu, gleich nach seiner Geburt 4von seinem Oheim, dem Konige Kansa, nachgestellt sein, der alle Knaben gleichen Alters in seinem Lande tčten liess, und das Kind nur durch die Flucht zu armen Hirten dem gleichen Schicksal entgangen sein. Ovdje Drews u bilješci ispod teksta spominje O. Pfleiderera: »Das Christusbild des urchristlichen Glaubens in religionsyesch. Beleuchtung?, a Trstenjak se požurio da doslovce (u prijevodu) na­ vede Pfleidererove riječi i neposredno ih priključi Drewsovim. Zato u ovom članku »Rodjenje Isu­ sovo« imamo tri različita stila, hrpu neumjesno poredanih redaka, kojima počesto fali megjusobnog spoja, imamo porazbacanih u najvećem ne­ redu nekoliko misli, pa ti se čini, kao da je ovaj članak netko napisao u pijanom stanju. A nije ovo osamljen primjer. » V j e r a u s p a s i t e l j a « (str. 107.— 112.) u tom pogledu natkriljuje članak »Rodjenje Isusovo«, te je od ovoga puno nejasniji i neumjesniji. Tu je u pet stranica Trstenjak iznio u d o s l o v n o m p r i j e v o d u , što Drcws iz­ nosi ništa manje nego na 45 (č e t r d e s e t i p e t) stranica, (većeg oblika nego Ii su Trstenjakove stranice) i pod raznim naslovima: »Der Mesias- �.loš o plagijat ors( vu Davori na Trsi on];ika. ■ glaube unter clem Einflusse cles Parsentums« (str. 5 .- 13.), »Jesus als Kultgott cles jiidischen Sektenglaubens« (str. 17.- 30.), »Das Leiden des Messias« (str. 30.— 52.). Od svakog je Drewsova članka Trstenjak uzeo po nešto, te doslovno pre­ veo i onako bez reda i bez smisla nabacao. U cijelom ovom Trstenjakovom članku »Vjera u spa­ sitelja« iznašao sam da je izvoran samo onaj glupi usklik - o kojemu sam u zadnjem broju »Ser. Perivoja« progovorio — » P e r z i j s k o m i š l j e n j e o M e s i j i s l i č n o je o n o m e u B i b l i j i . U t j e c a j j e o č i t . Sve ostalo je d o s l o v n i p r i j e v o d iz D r e w s a , a n i g d j e ni c i g l o m r i j e č j u d a bi D r e w s b i o u t o m č l a n k u s p o m e n u t . Spominje doduše u tom članku Trstenjak nekoje auktore, navodeć njihova mnijenja, ali bi se varao, tko bi pomislio, da je Trstenjak djela tih auktora prouča­ vao, o tom nema ni govora. Ti auktori nalaze se navedeni i kod Drewsa, pa ih za to i Trstenjak — glupo prevodeć Drewsa — spominje. U opće isporegjujući Trstenjaka sa njegovim izvorima, uvjerio sam se, kako je ovaj čovjek ne­ siguran na peru, kad je pripušten samome sebi. Dok doslovce prevodi svoje izvore ide kako tako, no čim se za redak samo od njih udalji te nešto svoga izreče, izvali takovih ludosti, da se čovjek mora grohotom smijati. Već sam drugdje istaknuo, da ono što Trstenjaku pripada kao njegovo vlasni­ štvo u knjizi »Biblija u svijetlu istine i morala« nije drugo do skup otrcanih fraza i glupih začugjenja, neumjesnih pitanja i tome slično. Evo nekoliko Trstenjakovih izreka, koje nijesam našao ni kod Maurenbrechera, ni kod Drewsa, ш drugdje; a i sumnjam, da li bi Maurenbrecher i Drews sa tako­ vim ludostima pred javnost stupili. »Sve što bog biblijskim piscima tobože ob­ javi, sve što im je diktovao, sve do posljednje ri­ ječi i slova, sve, p a č e i g r a m a t i č k e p o ­ g r j e š k e i p o g r j e š k e p r e v o d a , mora ipak čovjek da vjeruje!« (str. 9.). — Katolička cr­ kva uči: »Vjerovati znači, nešto držati za istinu, o čemu nemamo uvjerenja« (str. 11.). — »Biblija - bajka (str. 58.) — »Klerikalci bijahu vazda jed­ naki, pa bili judejski ili kršćanski« (str. 82.) — »Tako to tumači znanost, a naročito Maurenbre­ cher (str. 77.). Dakle je Maurenbrecher »znanost« ili neka posebna vrst znanosti? Ovakova šta ne bi ni dijete pučke škole napisalo! Inače ne čudim se nimalo, da je Trstenjak sva­ kojakih gluposti o Bibliji izrekao: ta on se u Bi­ bliju ne razumije, ko ni onaj, koji Biblije nikada ni 5 pročitao nije; ali se čudim, i načuditi se ne mogu, kako se Trstenjak usmjelio izići pred hrvatsku jav­ nost sa jednom knjigom o Bibliji; čudim se i na­ čuditi se ne mogu, kako mu je i palo na pamet, da se pokaže biblicistom, a najviše se čudim, što se usudio tugje misli kao sovje prikazati, te onako grubo javnost zavaravati. Ta mogao se bar bojati, da se može stvar otkriti, da može krinka pasti, a onda zlo i naopako. To se eto i dogodilo. Sa umiš­ ljene veličine učenog bibliciste pade Davorin Tr­ stenjak na mizernu nizinu prostog kukavnog pla­ gijatora. Dogodilo mu se što i Ikaru, o kojem Ovidije pjeva, da se na voštanim krilima htjede vi­ soko popeti, ali što se više penjao, to je dolazio bliže žarkom suncu, a žarko sunce rastopilo Ikarova voštana krila i moj ti Ikar pade sunovraticc i razmrksa se. Pridodajem, da sam ovih dana primio sa raz­ nih- strana pisama iz kojih razabirem, da je ovo otkriće o Trstenjaku pobudilo ne malu senzaciju i da se mnogi čudom čude Trstenjakovoj smjelosti i. »bezobraznosti« (kako to neki nazivlju); a iz raz­ govora sa nekojim dosadašnjim pristašama i što­ vateljima Trstenjaka razabrao sam, kako su i oni posvema promijenili mnijenje ob ovom nadrispisatelju, te s nekom odvratnošću spominju ime toga od njih dosada »uvaženoga spisatelja« a odsada omalovaženoga p 1a g i j a t o r a. Fra J. Markušić: Komotin. Po kamenju razrovanu Slavnog mjesta kraljestva nam, Po kamenju u osami Sitan cv’jetak rusomače. Sitan cv’jetak rusomače, Кб bi sn’ježne suze bile; Jsplakane cvatu tako Našem sv’jetu za njedara. Tu još drugi skroman korov Magarcima ispašište; Ljutit stričak boce širi Otimlje-mu snagu lišaj. A boluje bedem lomili Ne imajuć kazat nikom, Kao junak — junak ranjen Na bojištu u tugjini. �Br. 1. — »SERAFINSKI PERIVOJ« — 1913. 6 Ja ne mogu da pripoznam Tu planinske Гјере rute. Komotine, kulo snena, Jesi Г imo care kakve? Svjet se vrti po sistemu: Zlatno tele sunce mu je; Suncu tome planet biti: Zakon teže — Bog ti dao! Imao si lijepe čare . . . A sad gore jarac seta, Jarčija mu narav kr’jepka Demokratskih nazora je. Brbljav čovjek ne zna samo, Da će svemu svrha doći; Crvotoči kamen jedu, Biološki zakon tako — S plemenitom bradom trese Uspomene v r’jedne gazeć, Kud je sjedo, kud je sjedo Ali tepčija kraljev slavan. Slabo daju takim časti I uopće v ’jeku prošlom; 0 vrbama objesismo Povlasticu od gusala. Komotine, kulo snena, Jesi Г imo čare svoje? »Imo sam ih, imo sam ih, Ko pauka ovih sada« Komotine. kulo sn Ne kazuj nam čare svoje; Jer napretkom novog v Ne shvaća te narod više. Nije sanjar, da se p Uzbunjivat lude priče Lude priče — već Ne razbijat o hrid čela A razbivši mnogi tako U javnosti skromniji su; Jezikom se prostog sv’jeta Već i pjesnik mnogi služi. Kulo snena, A mi nismo Narod nam Neg sanjari vrletna si, nagle krvi; je drukči nešto, mnogi misle. Pospana si i ne poznaš: Vjekova je b6na dvajest, Blagokr»vnost krjepost prva, A nas muče više stvari. A nas muče više stvari 1 problemi drugi posve, Novi pogled o slobodi; Vječan pokoj herojima! Po kamenju razrovanu S rusomačom stričak cvate, A u vrhu Iomna kula Pati novi zakon teže. Uz to grinje neće, vele, Od naroda blagodarna; Sirotice — najljepše im, Gdje još muške snage nema. tigjite, čedne grinje, r ste spali na to krpa! Srušili ste, sad je reda, Da se opet drugo ruši. Ideala imam torbu, Svjetina ih krivo gleda; itale silno mrze za vama povodeć se. - oiuaiai; mi mnoge tako, Eto prvi o slobodi: Gdje je zlatna, gdje je zlatna, Je 1’ zamjerno o njoj pjevat? Bujno raste lišaj pusti Paucima trkalište; Na potoku mlini sjede, Promukli su klepećući. Promukli su klepećući Nadmećuć se s jejinama; A inače d r’jema bedem I s njim sela naokolo. Kušao sam budit nešto, O sv’jestiše po prstima; Da bi dalje — prkosi mi U bitnosti zakon teže. �Kritiku. kritika. Sv’jet sc vrti po sistemu; Zlatno tele sunce mu je; Suncu tome planet biti, Praktično je — Bog ti dao! Njih problemi novi pate, Novi pogled o slobodi. Heroji su davno bili, To već djeca pričaju mi. IfS il Dr. Je le n ić: ========== Kritika kritika. (Odgovor dru. A-u. i dru Ritigu.) 7 njemu je prikaz bio okružen modrom olovkom, a pod njim modrom olovkom potpisano: »dr. N. Andrič«. Poslije dvije nedjelje dana isti nam broj šalje i g. Jovanović, vcleći, da je taj prikaz on napisao, te moli brzi honorar, jer: »Qui cito dat, bis dat.« Dakle dva oca, a jedno dijete. Mi za prikaze nijesmo vični davati honorare, ali se ipak obratimo na redakciju za razjašnjenje, nu ne dobijemo nikakova odgovora. Drugi put g. Jovanović opet nas ćirili­ com posjeća na »časnu dužnost«. Pošto mu nijesmo ni odgovorili, izda dr. A. u podlistku »N. N.« u br. 266. i 267. ponovni prikaz. Dr. A. opširno prikazuje našu knjigu, te ju dijelom i hvali, jer se »u njoj nalazi probrana gragja svih'dojakošnjih ra­ dova, a isprepletena je i materijalom još nepozna­ tih ljetopisa, koji se čuvaju u pojedinim samosta­ nima«. Po njegovu sudu: »Djelo se može pročitati s interesom i korišću«, nu ne odobraje nam diobe u dvije periode, jer bo »pogdjekoga će smetati — veli razbacana gragja u dva odlomka (do god. 1463., a onda do 1780.), koji se zabavljaju istim stvarima pod istim natpisima u dvije razne pe­ riode . . . Da je stvar sintetički sažeta u kakvom osobitom poglavlju, bila bi preglednija«. Na ovu opservaciju primjećujemo, da smo mi baš radi prijcglednosti djelo podijelili u epohe, poglavlja i pa­ ragrafe. To je dobro opazio i prof. Milaković, kad u »Hrv. Dnevniku« 5. listopada piše: »Prva sve­ ska podijeljenja je i adi preglednosti na dvije epohe“ i t. d. Dioba u dvije epohe počiva na dobroj bazi, jer druge su bile okolnosti, za djelovanje na kultur­ nome polju u Bosni za kršćanskih, a druge za osmanlijskih vladara. Vazda smo visoko cijenili prave kritičare i sud pravili kritičara. Razloga ima više, ali svakako je najvažniji: njihovo uzvišeno i teško zvanje — prozrijeti u ono, što su učevni muževi kroz godine stvarali, te izreći o tome svoj pravedni i objektivni sud - xplvetv. Oni mora u pohvaliti, što zaslu­ žuje pohvalu, pokuditi i ispraviti što je krivo; oni su pravi sudci, koje još poganski jurista Ulpijan nazivije svećenicima pravde - »Cujus — Justitiae — nos merito quis sacerdotes appellet«. Radi toga kritičari, da savjesno ovrše s^ ju uzvišenu zadaću i da sačuvaju renome, moraju biti nepri­ strani i hladnokrvni; moraju i po dva i po tri puta, otrv dobro naočale, djelo pročitati i odložiti i o njemu meditirati, te istom onda latiti se pera i svoj sud izreći. Da kritike dra. A—a. i dra. Riiiga, što su ih oni objelodanili u » N a r o d n i m N o ­ Dr. A. vrijegja katolički osjećaj i ponos i ka­ v i n a m a « br. 266. i 267. i u 4. svesku »B o g os l o v s k e S m o t r e « prošle godine, te kojim su tolika i katoličkih sjeminaraca, kada piše: »Pogo­ prosudili djelo: »Kultura i bosanski Franjevci«, ne tovo čitalac valja da se pomiri sa zastarjelim flo­ odgovaraju gornjim postulatima, a prema tome i skulama o »jedino spasavajućoj crkvi« i ostalim gore spomenuti kritičari trpe na svome renomeu, izlišnim frazama, koje odaju, da je djelo pisano za to će biti svakome jasno, tko pozorno pročita djelo: pravo za seminarce, koji će iz njega učiti historiju »Kultura i bosanski Franjevci«, te gornje kritike. svojega reda za školsku »notu« . . . « Ako dr. A-u oni floskuli i jesu na žalost zastarjeli, svakome ka­ Kritika dra. A— a. toliku i jesu i bit će vazda svježi. Krsteći pak dr. Malo je čudan i smješan postanak ove kritike. A. naše pisanje protiv grkoistočnih vladika Kada je djelo: »Kultura i Bosanski Franjevci« bilo » o g o r č e n i m i s p a d i m a « sam sebi protu­ gotovo, poslano je na prikaz i ocjenu raznim smo­ slovi. U uvodu bo svoje ocjene dr. A. o grkoistočtrama i novinama, pa i »Narodnim Novinama«. nim vladikama i kleru sam piše: »Unutrašnje pri­ Poslije nekoliko vremena Le Cr. Milan Paul Jo- like ortodoksne crkve kroz dugi niz vijekova pru­ vanović piše nam iz Vukovara, da mu spremimo žale su sliku najvećih nereda i rastrojenosti, čemu koje od svojih djela na prikaz, a naročito djelo: su bez sumnje mnogo doprinijeli Grci, omraženi »Kultura i Bosanski Franjevci«. Deset dana iza Fanarioti, no postepena demoralizacija zahvatala toga izagje u »N. N.« vrio povoljan prikaz našega je odozgor dodolje sav ortodoksni kler, koji je osta­ djela. Iz redakcije »N. N.« dobijemo taj broj. U jao na vrlo niskom stupnju obrazovanosti. Saču- �Br. 1. »SEHAKiNSKI PERIVOJ« — 1913. vana su originalna pisma iz XVII. i XVIII. vijeka, glavnom donosi politička i vjerovjesnička data o u kojima se pojedine općine tuže na crkvenu životu bosanskih Franjevaca, koja su uz to na­ upravu, i po kojima se razabira, da je život sve­ čičkana manje ili više neutvrdjenim anegdotama o ćenstva prolazio u vječitim svagjama, koje su se misionarskom radu pojedinih redovnika i o sudbini kretale oko ličnih kleveta, oko materijalnih doho­ ove ili one slike Majke Božje (u Olovu, u Građodaka, oko povrijegjena častoljublja, oko insubor- vrhu i t. d.). U njegovoj ćeš knjizi naći svaku pro­ dinacije klera, koja je nerijetko svršavala proklet­ mjenu provincijalnoga stanja franjevačkoga reda stvom i izopćenjem. (S. Kosanovič »Srpske Sta­ u toku nekolikih vijekova i savjesno pobrojane sve rine«.) Metropoliti bili su često izvršioci osmanlij- duše, koje su privedene iz Islama ili praovslavlja skog nasilja. 0 tom su poslu najpoznatiji mitropo­ u krilo »jedino spasavajuće vjere«. No to još uvi­ liti Hristifov i Atanasije (iz XVII. vijeka), koji su jek ne odgovara natpisu, što ga je pisac stavio na od oltara odvlačili svećenike janičarskom silom, čelo svoje knjige: »Kultura i bosanski Franjevci«. zatvarali ih i javno šibali. Zato svećnici i nisu iz­ Iz ovo par redaka vidimo da dr. A. u djelovanje vršavali svoje službe u crkvama, nego su obilazili nadnaravnih sila ne polaže ni malo vjere, a misijorad na polju vjerovjesništva i sjedi­ selima, tražeći prilike, da se najeđu na svatovima narski rad krštenjima i pogrebnim daćama. Mladi su se hri- njenja crkava, na polju duhovne pastve, socijalni šćani vjenčavali pred kadijama, a po tri dana hod^ i r olitički rad, te rad u školama, ne smatra kultur­ o m . A da li je to opravdano? Ne! Ta srni-, nisi nailazio na crkvu. Sva se krivnja svali i a. r;a mitropolite — ponajviše Grke —• >koji su narodu jtši.o je Jbacivati a priori sve, što nam historički oduzimali svećenike, ne brinući se, da im pošalju dokumenti vrhunaravna prikazuju, a vjerovati ono, druge. Zato su se za svećenički čin javljali redovno što nan isti dokumenti pripovjedaju, a što ljudi, koji nisu imali pojma o ! urgiji, a nerijetko se je naravnim silama moglo zgoditi. — isto bili i potpuni analfabeti. Još je gore postalo, kad je je tako smiješno kulturno djelovanje ograničiti na pećska patrijaršija ukinuta (i /66.) i združena s samu literaturu, a kulturnu po vješt, na povjest grčkom u Carigradu. Sada su grčki patrijarsi književnosti. K u l t u r n a p o v j e s t — veli upravo tjerali trgovinu s najvišim ćar a srpske dr. Nickel — j e s t p o v j e s t d u h o v n e e v o crkve. Išli su za heleniziranjcm balki: skog Slaven­ 1u č i j e l j u ' s t v a ; o n a o b u h v a ć a odstva. Zato su i mnogi Sroi i Bugari prelazili na n o š a j e č o v j e k a p r e m a B o g u , p r e m a Islam, ne želeći dulje podnosit; samovolju »grčko- b l i ž n j e m n i i n j e g o v o g o s p o d s t v o istočnih« crkvenih poglavara«. Koliko protuslovlje n a d m a t e r i j o m.1) U djelu: »Kultura i Bo­ u par redaka! Mi što smo ukratko prestavili, što su sanski Franjevci« nema ništa, što bi se s ovom sve bosanski Franjevci učinili za obranu slobode i definicijom kosilo. svoje i bosanskih katolika, za obranu zapadne pro­ Kritika dra. Ritiga. svjete; a protiv grkoistočnih vladika, to su dru. I dr. Ritig dijelom hvali naše djelo, a hvali ga A—u. »ogorčeni ispadi«, a što on grkoistočne vla­ zato: jer bo mu je predmet zanimiv; jer bo »u dike, ako ne na gori način slika^to ne treba rttu- knjizi je sabran bogat materijal«, jer bo tu »ima šacije, to je vrijedno — honorara. Ili možda dr. A. dragocjenih podataka, do kojih ini povjesnici ne misli, da je nešto dopušćeno kritiku historije, što, mogu lako doći« i jer bo je pisano s ljubavlju. po njegovu sudu, ne bi bilo nikada dozvoljeno pi­ Nu uza sve to dru. se Kitigu naše djelo ne svigja On scu povjesti? prigovara samome naslovu djela; čini mu se da Kakov je odnošaj našega djela prema djelu djelo ne odgovara naučnim zahtjevima; vidi u nas dra. Prohaske — »Das kroatisch-serbische manjak »oštre historijske intuicije«; nepoznavanje Schrifttum in Bosnien und Hercegovina«, pripu- sve literature, te manjak akribije. Na sve ove pri­ šćamo slobodno sud čitaocima i strukovnjacima. govore mi ćemo odgovoriti »inverso ordine«. Upozorujemo samo na to, da je baš u paragrafu Da se uza svu akribiju i najučevnijemu čo­ o znanostima i umjetnostima prof. Milaković, kom­ vjeku može manja pogrješka potkrasti, to će misli­ petentni sudija u toj stvari, u »Hrv. Dnevniku« mo priznati svak, pa i sam dr. Ritig. Nema Ijudб. studenoga ustvrdio: »Sa mnogo mara obradio je ') „Kulturgcscliiclitc ist die Geschichtc der geisligen EntJelenić svako poglavlje, a lijep je materijal pribrao wickelung dcr Menschheit: dieselbe umfasst die Beziehungen des u posljednjem gdje je govor o književnom radu ..« Mensclien zu Gott, zum Nebenmenschen und die Herrschaft tiber Čudimo se samo uskome pojmu dra. A. o kulturi. die Materie*. Allgemeine Kulturgeschichte. str. 1. Sravni još R. U 267. br. dr. A. piše: »Knjiga dra. Jelenića u von Nortisz-Ricneck: Das Problem der Ctillur i druge, �Kritika kritik! 9 ske stvari pod nebeskim kubetom, kojoj se ne bi smo na tu pogodbu pristali, prvi nam je svezak moglo štogod s većim ili manjim pravom prigo­ ipak šiknuo sa 180 na 256 stranica. Mnoge smo voriti. Na mnogim smo mjestima stare i krive no­ izvore morali mimoići, a u uvodu smo već ozna­ menklature mjesta srećno odgonetnuli. Ta neka se čili. da nas je tijekom pisanja vodilo načelo, d a sravni n. pr. str. 131. i 132. našega djela. Druge, s e č u v a m o o d f a n t a z i r a n j a, d a b u ­ kao: »Verlau« str. 69., »Virben« str. 70., i t. d. li c m o š t o k r a ć i i k r i t i č n i j i « . U istinu još ne može ni najveći učenjak s modernim zamije­ nami nije bilo nužde iz izvora fantazijom puno ci­ niti. Priznajemo, da ima i takovih nomenklatura, jediti, što izvori možda i sadrže, a možda i ne koje smo mogli zamijeniti s modernim, ali nijesmo sadrže, kada nijesmo ni svih izvora mogli upo­ to smatrali nužnim, jer bo djelo je pisano više za trijebiti. Nu ipak sve ono, što nam dr. Ritig ni­ učenjake, koji češće vole izvorni naziv, nego li ječe, u našemu se djelu nalazi dolično prikazano. moderni. Sto to dr. Ritig nije opazio, znak je, da je djelo Na drugom nam mjestu dr. Ritig predbacuje netemeljito i sasvim površno pročitao. Tko pomno nepoznavanje sve literature u svome predmetu. pročita »Kult. i Bos. Franjev.«, taj će iz opisa o „Оп ne pozna — veli nam dr. Ritig — izvrsne liječništvu, o socijalnome i političkome djelovanju, radnje liofferove i Pavićeve o povjesti bosanske o duhovnoj pastvi, imati jasnu sliku o odnošaju bosanskoga Franjevca i raje, taj će jasno vidjeti, biskupije; on ne zna za lijepu Barleovu studiju: da je i kako je bosanski Franjevac raji bio i liječ­ »R a п a r n i c i i l j e k a r n i c i i z f r a n j e ­ nik i svećenik i advokat i član obitelji — »ujak«. v a č k o g a r e d a « . Ovo je malo smjela tvrdnja Tko samo malo pomnije pročita §§ o duh. pastvi, dra. Ritiga. On misli, da mi moramo svu našu bi­ odmah će uvidjeti, da je bos. Franjevac misu i sakra­ blioteku citirati i to izričito citirati u svakome djelu. mente dijelio i hrvatski i latinski, da su ulja u Us­ Ta neka dr. Ritig malo zaviri i našu disertaciju: krsu raznosili lajci u zapečaćenim posudama, da su »De Patarenis Bosnae«, što je 1908. u Sarajevu Franjevci vjernike na čestu pričest nukali, a na us­ objelodanjena i što smo ju češće citirali, pak će krsnu i silili, pripovijedali »ad captum populi«, po­ se osvjedočiti da nam je barem Hofferova radnja poznata, a g. Barle, kako se iz 4. str. njegova djela slije propovijedi molili molitve »de praecepto«, da vidi, uzeo si je za zadaću opisati ranarnike i lje­ se je pod misom obično pjevalo »Zdravo, Tijelo karnike onih samostana, koji su nekoć spadali na Isusovo«, a o Božiću »U se vrime godišta«, da seje misa govorila po grobljima i po šumama i t. d. i t. d. redodržave sv. Križa, sv. Ladislava i sv. Kapitaj će lako dobiti sliku o načinu pastoracije bos. Fra­ strana, a od 1900. na redodržavu sv. Ćirila i Me­ njevaca. Tko barem i osrednje prigleda paragrafe o toda. O bosanskoj redodržavi u tom se djelu go­ evoluciji reda, naći će eminentno opisan način živ­ vori toliko, da ga nije vrijedno ni spomenuti. ljenja bosanskih Franjevaca: kako su držali svoje Još je smjeliji dr. Ritig u poricanju naše kapitale, kako su se od prošnja i župskih dohodaka »oštre historijske intuicije«. Da ovu negaciju uzdržavali, kako su i kada u hor išli, što su u horu opravda, dr. Ritig navagja, da u našemu djelu fale molili, kakovo su odijelo na župama, a kakovo u opisi: »koja li je bila prosječna naobrazba našega samostanu nosili i t d. i t. d. (Sravni osobito str. Fran evaca, koji način njegova života, njegove pas- 130., 131., 144., 145. i 146.) Ko pročita para­ toracije, u kojem se obliku kretala tijesna veza iz- grafe o školama, koje su Franjevci izdržavali, u megju njega i izmegju raje i t. d.« Prije nego li do­ njima podučavali i svoju mladež odgajali, dobit će stojno odgovorimo na ove nepravedne napadaje jasnu sliku prosječne naobrazbe bosanskoga Fra­ dra. Ritiga, pripomenut nam je, da smo mi u obra- njevca. Eh! ali je to dru. Ritigu bilo teško proči­ gjivanju kulturne povjesti bosanskih Franjevaca tati - Franciscana sunt, non Ieguntur! Megjutim se dru. Ritigu ni sama dioba našega bili ograničeni na prostor. I n s t i t u t z a i s ­ t r a ž i v a n j e B a l k a n a , koji nas je pozvao djela ne svigja. »Već njegova dioba epoha — veli nije historijski opravdana. Druga epoha na obradbu spomenutoga djela, ograničio nas je nam prvi put na obradbu čitave kulturne povjesti bo­ završava očevidno godinom 1757., kada se je od sanskih Franjevaca na 18(1 stranica u 8° najviše. bosanske redodržave odcijepila ona sv. Ivana KaKada smo mu obrazložili, da se u 180 stranica ne pistrana, pa se je bosanska provincija stisnula na mogu ni sami kulturni historički čini velezaslužnih političke granice Bosne«. Koliko galirnatijaš! Dr. bosanskih Franjevaca izbrojiti, I n s t i t u t je pri­ Ritig nije ni vidio drugoga sveska, a već njemu stao da se rečena povjest obradi u 2 sveska, od »in praejudicium« osugjuje diobu. Mi se čudimo, kojih će svaki opsezati po 180 stranica u 8°. Prem zašto dr. Ritig nije barem pročitao naš: »Kulturni �10 Rr. 1. — »SERAFINSKI PERIVOJ« — 101«. pokret bosanskili i hercegovačkih Hrvata«, što je u »Seraf. Perivoju« 1909. izlazio, pak bi se orijen­ tirao što nas je na to dovelo, da mi jednu epohu s god. 1780. svršujemo, a drugu počimamo. Nu da se dr. Ritig ne muči tražeći zastarjele revije, evo mu ponavljamo razloge, koji su nas doveli, da svr­ šimo epohu s 1780. godinom. Za evoluciju kulture tamo od pada bosanskoga kraljevstva od 1463. pa do 1780. — u Bosni su i Hercegovini vladale iste okolnosti. Bosanski je Franjevac kulturno na isti način djelovao i poslije 1757. do osmoga decenija XIX. stoljeća kao i prije 1757. God. 1780. na kor­ milo austrijske carevine zasjeda Josip II., koji za­ dojen idejama suvremenih filozofa pokuša čitavu svoju carevinu germanizirati. Tomu se opru razni narodi - osobito Magjari i Hrvati. Ova borba protiv germanizma i dohujale iz Francuske nove ideje, imadnu plod preporoda Hrvatske i Ugarske. Isti Josip II., kada je redodržava Bosne Srebrene bila na rubu propasti, neimajući gdje pudmlatka odgajati, osnuje fundacijr od 107.700 for. za od­ goj bosanskih klerika. Tim je franjev. bos. redo­ država bila spašena, a bosansL klerici razmješćeni po Hrvatskoj i Ugarskoj počnu u se upijati preporodne ideje, te ih vrativ se u Bosnu, realizovati. I tako je u osmome deceniju XIX stoljeća bačeno sjeme novoga kulturnoga rada u Bosni, a po tome i nove epohe kulturne povjesti bosanskih Franjevaca. Sada pitamo dra Ritiga je li već s tim na čisto, da je naša dioba epoha historijski opravdana? A kako će dr. Ritig svoj sud spojiti sa sudom » P r a v e C r v e n e H r v a t s k e « , koja 12. listopada t. g. veli: »Cijelo Jelenićevo prikazi­ vanje temelji se na važnim dokumentima. . Dj e l o je d a k l e s k r o z z n a n s t v e n o 1 k r i t i č n o « , s »Listom Dubrovačke Biskupije« od 1. stud., te s »Domom i Svijetom« od 1. stud., koji veli: » M o ž e m o s l o b o d n o r e ć i , d a j e dr. J e 1e n i ć s j a j n o r i j e š i o s v o j u zadaću...« Nu dru. Ritigu ne svigja se ni naslov, što smo ga metnuli na djelo. »Djelo bi — veli on — ispravnije nosilo naslov: Kulturno djelovanje franjevačke redodržave bosanske, jer se unutra opisuje povi­ jest svih Franjevaca, koji su u staro vrijeme sa­ činjavali bosansku redodržavu.« Na ovu primjedbu odgovaramo samo to, da su svi Franjevci, koji su nekoč spadali na bosansku redodržavu, bili bo­ sanski Franjevci. Bosna po franjevačkoj diviziji bila je sve do 1757. opširnijega opsega, nego li po političkoj diobi. Svaki sin bosanske redodržave i u tugjini i kod kuće vazda se je na kraći način na­ zivao bosanskim Franjevcem, isto onako, kao što se u Rusiji i izvana sinovi poljskih i finskih roditelja, kada su u vojništvu, nazivlju ruskim vojnicima. Isto su tako i stranci nazivali sinove bosanske redodržave. G. 1643. i 1644. Lipanović piše pisma i potpisuje se »fra Pietro Lipanović m i n i s t r o d i B o s n a « . (Acta Bosnae, str. 446. i 453.); God. 1645. kardinal Kornelij iznosi pismo » p r o ­ vi n c i a 1i s B o s n a e « i dekret »p r o p r o ­ v i n c i a 1 i b u s B o s n a e « polag kojih su oni poslije smrti bos. biskupa bili upravitelji i bos. biskupije. Pa ipak ti redodržavnici nijesu bili samo redodržavnici strogo uzete Bosne, nego i Slavonije i Dalmacije. Sličnih primjera ima dosti. Osim toga ima se znati da su bosanski Franjevci sve do 16. stoljeća sačinjavali ne redodržavu nego vikariju, a 1757. kustodiju. Ne bi li onda i to trebalo istak1 uti u naslovu? Ne bi li bez toga pola knjige izgledalo bez naslova, a s tim naslov predug i sa svim nešpreta n? Nego najviše se je čuditi, da dr. Ritig uza svu svoju »akribiju« i »oštru historijsku intuiciju« nije opazio, što smo mi na str. 8. izričito spomenuli, da smo naime č i t a v o d j e l o p o d i j e l i l i n a č e t i r i , a n e n a t r i e p o h e . To je novi dokaz, da je dr. Ritig naše djelo samo površno očima preletio, a onda iz školske knjige uzeo pra­ vila, kako se piše znanstvena povjest i dao se na pisanje ocjene. Na koncu nam svoje kritike dr. Ritig proriče, da naše djelo u naučnim krugovima neće polučiti onoga uvaženja, kojemu smo se nadali. Hvala Bogu, po našem sudu, djelo je svoje uvaženje već postiglo. U 11. i 12. br. »S. P.« iznijeli smo o našemu djelu mnijenje nekih revija i novina. K ovim ispušćajući druge, pridodajemo još samo sud »Dušobrižnika«, br. l. što ga uregjuje na luven­ skoj univerzi naobraženi Franjevac: »O. d r. Jelenić učinio je za hrvatsku stvar, za povijest Bosne i čast zaslužnog franjevačkog reda više nego se od njega mogosmo nadati, daleko više no razni kritičari svi skupa, koji su klimali glavom kritikujući s površnosti dojakošnje naše historijske stečevine a nijedan se nije odvažio da umoči pero u tintu i popuni manjke, što se po­ kazivahu upravo u bosanskoj knjizi. Što je ne­ kada vrijedio slavni naš Homer Fra Martić, što nas je u velike zadužio Fra Batinić. što nas je očarao djelom svojim o. Zlatović, da, još više, ono što su nekada bili jedan Wadding, Farllati, Lastrić, Greiderer, Theiner, Fermendžin, to je da­ nas naš Jelenić. Najteži posao je svladao. Ustra- �11 Kritika krili ka. Jao je, nije se bojao Sisifove sudbine. Poglavlje 0 kulturi, evoluciji franjev. reda, o pastornciji, školi, o stanju Crkve, specialissimo pako modo dva: Socijalno i političko polje (str, 70 i 183) te: znanosti i umjetnosti (str. 101 i 220) pravi su biset u zlatnom prstenu literarnog ovog uresa što ga je darovao bogatoj ali nepoznatoj bosan­ skoj nekadanjoj prosvjeti. Originali, pergameni, što govore o svim važnijim objektima i momen­ tima, otisci ripr. starog hrvatskog koralnog pje­ vanja, djelo su mu potpunoma usavršili. Djelu o. di. Jelenića mi prigovarati ne možemo i ne­ mamo ništa. Kvantitativno, obzirom na vanjštinu raspored i ukus, i kvalitativno, bogatstvom sadr­ žaja i pouke ono spada megju prve najvažnije publikacije zadnjega vremena«. U 11. broju S. P. iznijeli smo i iz nekih pisama pohvalne stavke učevnih muževa: preuzv. Thall6czya, dra. Eterovića, historika Batanića 1 t d. K svim ovim mogli bi nadodati još svu silu priznanja dobivenih od vrlo učevnih i uvaženih muževa; dra. Lulica, hvarskoga biskupa Zaninovića i t. d., nu ograničujemo se samo na dva: na priznanje dmekcije carsko-kraIjevske knjižnice u Beču i sveučilišnoga profesora, te dekana filozofskoga fakulteta u Zagrebu dra. Gjure Arnolda. Ravnateljstvo carsko-kraljevske dvorske biblioteke u Beču, koje je djelo primilo u istu biblioteku 20. prosinca 1912. službeno nam piše: »Dole potpisana direkcija smatra si časnom dužnošću Vašoj se blagorodnosti za ovaj i n t e ­ r e s a n t n i i d o b r o d o š l i d a r takogjer u ime carskoga Instituta najtoplije i najuljudnije zahvaliti.« Dr. Gjuro Arnold 22. prosinca megju inim piše nami: »Vaš mi je rad od uvijek bio drag; ali u Vašem znanstvenom osvijetljenju postaje sva­ komu nužno još dražim; jer nije očito spasao samo katolicizam nego i hrvatstvo Bosne ponosne; pa tako općeno kulturno djelovao. V a š e p a k djelo neće d o b r o doći tek s t r u č ­ n j a c i m a , n e g o će po v r e m e n u s t a l ­ no p o s l u ž i t i i n a š o j b e l e t r i s t i c i . Samo Vam dobr i Bog dao z d r a v ­ lja i s nage, da ga u z m o ž e t e d o t j e ­ r a t i k r a j u — m o n u m e n t um a e r e p e r e п n i u s n e ć e i s o s t a t i « . Uprav, kad su gornji retci bili dotiskani, stidne nam iz Beča » O s t e r r e i c h i s c h e M o n a t s c h r i f t ftir d e n O r i e n t « , što ga izdaje c. kr. austrijski trgov. muzej u Beču i što nam ga je isti institut u službenoj kuverti spremio. U ovome 12. br. nagjemo i recenziju djela »K u 11 i Bo s . F r a ­ n j e v c i « , u kojoj se spumenuto djelo nazivlje remekdjelom, ko,e otkriva mnoge i interesantne detalje bosanske prošlošti, te osobito radi toga zanimivim, što otkriva odnošaje bos. Franjevaca prema bos kraljevskome dvoru: »E i n e s c h б п e L e i s t u n g d e s Ve r f a s s e r s , di e vi e l e i пt e r s s a п t e D e t a i 1s im H i n b 1i c k a u f di e bosnische Ver gagenhei t aufdeckt. . . . Ei n b e s o n d e r e s I n t e r e s s e b i e t e t da s s We r k d a d u r c h , d a s s wii iib e r d ie T atigk e i t d e r F r a n c i s k'a n e 'r am b o s n i s c h e n Кб п Pgsho’f e ji nfo'rjm i’e rt w e r d e n . . . « Ali možda dr. Ritig ovo uvaženje ne broji megju uvaženja naučnih krugova? Gufcnot: ■ Neronove žrtve. (S francuske ga prevodi Pajo Mišura). IX . Smrtne kazne. Odma poslije požara, Neron nametne porez na Italiju i na ostale pokrajine carstva, da na novo sagradi svoj dvor. On je izsisavao narode i gra­ dove, preopterećivao ih globam i bacao u nevolju. I Rimu je našao vrsne graditelje, Severa i Celera, a oni su svojim stvarateljnim i smihonim duhom odgovarali njegovim željama. Ovi su ljudi tražili od umjetnosti, što je priroda kratila i igrali se Neronovim novcima. Ruke na posao staviše nevjero­ jatnom spremom i sa hiljadama radnika. U neko­ liko su mjeseca brdo Palatin, Ćeli i Eskvilin bili rašašćeni i nagizdani zidovima novih gragjevina carskoga dvora; u svomu je nacrtu zapremao prostor od dvije hiljade u duljinu, a u širinu petsto metara po prilici, to jest šesti dio današnjega grada. Zvalo g a s e z l a t n o m k u ć o m , radi iz­ vanrednoga bogatstva u nakitim i u divnom raskošju unutarnjosti. Nikad se što slično ni u Rimu ni na svijetu nije vidjelo. Neron je takov dvor gra­ dio, poslije opće bijede i nevolje, koja je mnoštvo obitelji ostavila bez zakloništa. Pred dvorom je bio izdubio jezero; a oko jezera podigao rasijane zgrade, koje su naličile kakvome zaselku; one su bi e namijenjene rubovima i mnogobronim vlada­ revim oslobogjencim, pa i vojnicima, koji su mu život stražili. Izmegju pročelja i cijele obale jezera bio je neizmjerni trijem, gdje je cesar pričikao svoje štićenike, naime sve narode svijeta. Posred ovoga �12 Br. 1. — »SERA FINSKI PERIVOJ« 191 ll trijema dizao se gorostasni Neronov kip, četerdeset metara visok, odjeven zlatom i srebrom. Podalje na prostoru jedne milje, protegli se hod­ nici sa tri reda stupova u krasnim graditeljskim razmjerima. U unutrašnjosti je sve odsijevalo po­ zlatom, draguljima, školjkama i biserjem; mjed je bila rijetka; a bilo i vezova izvanredne cijene, ri­ jetkosti donešeni sa svi strana svijeta i remek djela najglasovitijih umjetnika, velikim troškom namak­ nutih. Pa i podzemlje je bilo narešeno Amulijevim slikama. Jedna je cijev dovodila u kupalište morsku, a druga sumpornu albursku vodu. Hram Sreće, sagragjen bijelim i prozirnim kamenom nedavno ot­ krivenim, pa i zatvorenim vratima čitav se dan osvijetlivao. Nego graditelji su najveću pažnju posvetili gostinskim dvoranama i u njima su uložili svu svoju darovitost. Neron je litio, da se i nad onako velikim sjajem blagovaonice rimskih bogatih kuća, sjaj u njegovu dvoru istakne. Sagragjene dvorane imale su svodove sadrenim slojevima namazane, koje su se mienjale pri svakoj promjeni jela Sa bjelo­ kosnih stropova bacalo se^cviječe na uzvanike; iz bjelokosnih cijevi vještački raz nještenih mirodije ih natapale Bilo je dvorana, koje su se no^ lan oko sebe poput svijeta okretale. Nego one su ljepote Neronova dkora blijedile pred drugim čudovištem. Oko zgrade su bila raskoš­ na jezera, vinogradi i livade, po kojim su skakala stada; zatim bilo je hladovine i samoće šumske, krasnih pogleda i svih seoskih ljepota udruženih s gradskim udobnostima. Tako, dok bi cesar razma­ trao ovo orijaško djelo, bivao bi skoro zaaovoljan. »Evo dakle, reče pri jednoj gozbi, kod Tigelina priregjenoj, sada ću napokon kao čovjek sianovat«. Dok su se ova ogromna djela izgragjivala, dok je bijedni narod još po gradskim ruševinam logorovao, a pokrajine se crpile, da ugode gospo­ darevim hirima, dotle je on sa svojim prijateljima bez prestanka užitke slavio. Oni se megju sobom natjecali u troškovima za gozbe; oni su nastavljali neuredno živjeti i u rasipnosti ludovati. Pošto je Tigelinova sjajna kuća u požaru propala i pošto mu tadanji stan ne izgledaše dostojan primati vla­ dara,pade mu na um nešto neobična, što je moralo biti po srcu Neronu; on naredi, da se sagradi na Agripinom jezeru splav, na kome su se zgrade kre­ tale. Nad njima je bilo veličanstveno pokrivalo popeto. Tu je bio priredio sjajnu gozbu, na koju je pozvao cesara i nekoliko prijatelja. Lagje su bile iskićene bjelokošču i zlatom. Tigelin je bio nakupio sa svih krajeva svieta ptica, divljači i najrjegjih riba Najljepše grčko i talijansko voće tu je bilo. Na toj je gozbi vladalo raskošje i strahoviti sjaj. Tu se je Neron pustio svim ludim strastima. MegjLitiin iz krila naroda dizale se sumnjive glasine, narod je silno jadikovao nad svojom bi­ jedom. Stao je kriviti Nerona radi javnih nesreća, pa napokon na nj bacati odgovornost radi“požara. Više se je javno govorilo o onim četama poslovača, koji su, u vrijeme velike nesreće, jarili pla­ men, bacali zublje na netaknute kuće i suzbijali ljude, koji su kušali zaustaviti napredovanje ognja. Govorili su, da je ta grozna nesreća bila namije­ njena gradu jedino za to, da se ugodi zvjerskim nagonima jednoga čovjeka, da mu se dade mjesta za dvor. Premda se cesaru^nije moglo približiti, jer ga ' ' г' dvorjanici nijesu puštali s vida; premda ' se . 11,110 sakrivale ove teške tužbe, on je napokon nešto doznao. Više od jednoga su puta na­ rodni poklici vrijegjali njegovo uho. Njegovi su savjetnici mogli opaziti, kako se je počeo straviti pred silom upravljenih tužba proti njemu. Kadikada bi mu se riječ izmakla, koja je odavala od­ luku, e će sa sebe zbacili odgovornost njemu pri­ pisanih djela. U večer na priregjenoj gozbi kod pre­ fekta pretonja, Neron se zaboravi u pustoj govorljivosti, u sredini kruga prijatelja i pouzdanika, u kome je bio i Hermes. Nu, netom mu opet u pamet dogjoše uspomene na požar, posred paratina sve­ čane gozbe, lice mu se namrgodi, a zelenkasto oko zakrijesi i on stade govoriti: »Rimski me narod tuži, da sam grad upalio. — To su lude glasine, cesare, nije ih vrijedno tebi znati, žurno odgovori Tigelin. — Teške su te glasine, prihvati Neron, pa je dobro, da ih znam. Narod je bijesan; on se svojim držanjem grozi. Dok ti, Tigeline, najbolje znaš, kako sam nevin.« Prefekt je pretorija mučao i po prilici mislio, što mu je činiti, da odbije udarac, a vladar mu opet stade živo govoriti. »Zar misliš, da sam ja kriv? zaviče s vikom užasna glasa. Ne, ne, nikako ne, odgovori Tigelin. Jao ti se onomu, tko se drzne cesara okriviti! — - Bilo u sto dobrih časa! U ostalom, ti znaš, ja poznam prave krivce požara. Ja mogu, kad hoću, njih predati narodnoj osveti.« Tigelin i Hermes drhtali su od straha pred ovom pretnjom, izgovorenom nekom strahovitom odlučnošću; znali su oni, da je Neron bio vrijedan �Neronove žrtve. nju izvršiti. Prefektu je uspjelo vješto razgovor skrenuti s ovoga opasnoga predmeta. Bojao se dojma,koji bi mogao megju uzvanicim proizvesti; jer megju njima bilo je više od jednoga, koji se ne bi žalostili, kad bi mogli Tigelina zamijeniti u vla­ darevu srcu. Pitanje je za sada na tome ostalo. Nego, kad je cesar otišao, a to je bilo jednu uru prije noći, Tigelin se je nekoliko časa po splavu motao. Sve je bilo mirno; iskrca se na obalu, ode u grm i ugje u kolibicu, koje je bila na kraju. Kraj svijeće sjedio je starac, oslonjenim laktom o stol, i nešto razmišljao. Bio je to Hermes, prefektov oslobogjenik. Tigelin se mirno primaknu, a onaj ga, uronjen u mislima i ne ču, da dolazi. »Ti spavaš, Hermes?« upita prefekt pod glas. Na te riječi oslobogjenik se trže, naglo digne glavu i upre svoje divlje oči u svoea gospodara, »Poslije prošle večeri, odgovori ogorčeno, bilo bi mi teško zaspati. Ne vidiš li Tigeline, da smo obojica na rubu propasti? — O dakle ti take crne misli? piihvati prefekt sjedajući. 13 —- Z rr ti nisi čuo kao i ja Neronove grožnje? zar ti tomu пе daješ nikakovu važnost? - - Protivno, ja na to mnogo računam ; ali se ne plašim. Možda ti je obećao, da te neće kazniti? — Jednako, kao i tebi; naša je stvar zajed­ nička. Onda ti ne razumiješ, da je Neron, pod uplivom vinskoga dima, odao tajne osnove, što no ih u svojoj duši goji? On je odlučan na nas svaliti krivnju požara, da sebe u očima naroda opravda. Cesar ima razlog, što traži ljude, koji bi ga zamijenili u izljevu općega bijesa. — Ti si Neronova mišljenja? — 1 ter kako; sam položaj govori. Ako vladar ostane pod udarcem tužbe, on je propao. — Tako si ti. Tigeline odlučio platiti za Nerona, zaključi podrugljivim glasom oslobogjenik. • i— Ne, doduše, to nije moja misao; nego ka­ žem, da treba žrtava. (Nastavit će se.) LIST Osvrt na prošlu godinu. U analima i kroničarskim spom enarim a m ože se prošla godina doista zapisati zlatnim slovim a. Historija koli profana toli crkvena mogu si na temelju m inuvših dogogjaja sastaviti p osve novi no prilično odregjeni program. T r i p o l i t a n s k i i b a l k a n s k i rat preobražiše obzorje politike, diploma- zvan neki vojnik da ide u rat. U T im ovi dočeka ga žena sa dvoje malene djece. Kad se vojnici v eć svrstaše u povorku, prije no odmarširaše, pristupi k njemu plačuća mu žena sa dječicom da se još jednom zagrle. U to pri­ skoči i starica majka te mu zaviče: Otac tvoj bijaše kod djenovskog manastira od Turaka ubijen za slobodu do- čije a s tim skopčane industrije i kulture. Religijoznijilt proglasa i letaka rijetko je koja država u ratu izdavala, kao što je to Italija novim svojim podanicima u Tripolitaniji. Dapače povod, i formalni ako ne istiniti, ratu bio je religiozan: da talijanski narod osveti nevino pro­ livenu krv svoga misijonara. Paklenska mržnja i vazda niovine tvoje Bugarske. P a z i , s i n k o, d a u s p o ­ m e n u n j e g o v u n e o k a l j a š . Čini, što za Bugarsku učiniti m ožeš! J a t e b 1 a g o s 1 i v 1j e m; B o g n e k a t e č u v a . « Na ove riječi nadodao je dotičnom ratnom izvjestitelju prisutni bugarski časnik. »I c li g e s t e h e I hnen, mi r t r a t e n be i d i c s e r S z e n e di e T r a n e n i n d i e A u g e n v o n t i e f e rB e \v e g u n g, i c h k ii s s t e d e r a 11 c n B a ii e r i n d i e li a n d. Und ich vveiss, keiner von meiner ganzen Kompagnie bat die W orte dcr miitterlichen Heldin von Bjelina vergessen!« Preznačajne su stoga riječi što ih je taj veliki dnevnik pridodao: »Ist es zu wundern, dass ehie Armee siegt, de- prijeteći kulturni boj proti katolicizmu kao da se je slegao i umirio. Ako pak bude proveden, biti će opet na korist katolicizmu, koji će se, poput u Njemačkoj, ojačati i oživjeti. Za balkanski pak rat nema sumnje da se je vršio iz eminentno religioznih m otiva: promijeniti bijeli polumjesec sa zlatim križem kršćanstva. Balkanski rat doprinesao je puno bistrenju statističkih, političkih i kul­ turnih pojmova. Ideje, kojima je donekada tugja, naročito njemačka štampa karakterizovala jugoslavenske puke, dobrano se promijenile. Dne 29. listop. baš bijah u M o ­ n a k o v u kad je » N e u e s M u n c h e n e r T a g b I a 11« d on esa o dirljivi o p is slijedeće scen e: Iz sela B je lc b ip o - ren Маппег von so heroischen Miittern erzogen wurden?« O vakovu priznanicu publicira list države gdje sam bio više puta pitan da li npr. Srbi nose p e r č i n ! Francuzi, Švicari i Holandezi, mogu reći iz iskustva, imaju o nama Hrvatima m n o g o bolji pojam. �14 Br. 1. »SKRAFIiVSKI PERIVOJ« U Belgiji, gdje se je za vrijeme mog tamošnjeg bo­ ravka pisalo obično krivo i pogrješno o našim prilikama n p r . A g r a m e n H o n g r i e — progjoše slavni i z b o r i . Još nikada nije bilo toliko navala na tamošnju katol. vladu kao u oci 2. lipnja, dana izbora. Gotovo svaku uru gledah po uglovima nove plakate sa najružnijim plaka­ tima proti vladi, katolicizmu, kardinalu Mercieru, gdje su ga naslikali s ogromnim irbuhom a poznato je da je on vrlo m ršav; radnici bi vikali i djeca ista u grupama: A b a s le C o u v e n t s , a b a s I a C a l o t t e — dolje sa samostanima, popovima. Sloga liberalaca sa socijal­ demokratima — c a r t e 1 — prinuždila je katolike na zamjerno idealan rad i pobjedu. U Njemačkoj imamo dvije epizode: borbu za izbora i borbu za prvenstvom izmegju kolnske i berlinske struje. Socijalna demokracija silno ojačana ali nespretna u tak­ tici i razrožna, trula u sebi, pokazala je primjer prave magjarske kortešacije. Katolici negdje sjajno se boreći kao npr. u Diisseldorfu negdje oslabljeni nižim eler.len­ tom stanovništva-radništvom, kao u predgrađim a Kolna, u krajevima rudokopa i Rajne polučiše sjajne rezultate. Berlinski dnevnik »G er m a п i a« i kolnski »K d 1n i s e h e V o l k s z e i t u n g « često se uhvatiše u koštac. Vječna šteta da ovako lijepo uregjivr.ne i tako velike ka­ toličke novine — potonja npr. u Kolnu izlazi t r i na dan — nisu htjele prigorjeti onit: momenata egoizma i subjektivnosti. Ovako i inače lijepi listić P e t r u s B 1fl 11 e r«nemilo je tukao po »K o 1n e r R i c h t u n g«. Kod nas u Hrvatskoj mnogo se je pisalo o tim dvjema strujama, u »H r v. S t r a ž i«, »V r h b o s n i«, »K a t o I. l i s t u«, » H r v a t s k o j«, »D a n u« i »S v e ć . Z a j e d ­ ni ci «. Posta je bilo n e p o z n a v a n j a same stvari a malo i strasti. Onima koji su kao toljagom tukli u obranu »Kdlner Richtung« predbacivahu še organ trierskog biskupa » P e t r u s B I a 11 c r«, pa »Germama« neke novine npr. u Coblenzu, da je ipak s r a m o t a za Njemačku, gdje katolici broje dobru trećinu stanovništva, da nemaju u Reichstagu čisto katoličke stranke. Po sebi svakako dobra i plemenita ideja. Protivnici рак iz Kolna, kojih je broj pristaša znatno veći od onih kod berlinske struje služili su se historičkim i socijalno-praktičnim do­ kazima. Sad pako nakon netom izašle enciklike gdje se iznimno i dozvolom biskupa smiju katol. Gevverkschaften udruživati sa protestanskim socijalnim udrugama imalo bi, i dao Bog, prestati ono nepotrebno i škodljivo glogjenje izmegju katoličkih novina. U Kolnu se je to kod izbora žalosno opazilo. Prije izbora, Koln kao centrum i eminentno katolički grad a kod izbora prolaze socijal­ demokrati. Monarhistički »L’ U n i v e r s«, pa bečki » O s t. S o п n t a g s b 1 a 11« takogjer su nemilo tukli po »Kdlner Richtung«, čestoput ali bez svrhe, bez ikakove koristi za katoličku stvar. Proti taktici griješilo se je i 1913. griješi mnogo. Koliko puta sam ja čitajući novine ber­ linske i kdlnske struje uzdahnuo: o kako krasno bi iz­ gledale te novine i koliko bi vrijedile za katol. stvar, da nema tih nepotrebnih svagja! Ispustiti uvredljivi ton pak ljubazno i s t v a r n o raspravljati i eto, svega bi nestalo. Kod obadvijuh struju ima dobroga. To dobro izvaditi i unificirati. Kod nas npr. tko se ne bi sjećao zasluga jedne »H r v. S t r a ž e« ili spljetskog »D a п a«. Ovi listovi učiniše za organizaciju mladeži, štampe, svećenstva i probugjenje kat. karaktera u naše inteligencije, osobito u Dalmaciji više nego svi njihovi protivnici zajedno. Ali s druge strane zašto opet nestvarno napadati neke ter neke. Ovomu bi imao doskočiti novi katolički dnevnik » R i j e č k e N o v i n e « . Želja i potreba katoličkog dnevnika je opravdana. U Magjarskoj, u Njemačkoj, u Belgiji, u Francuskoj u tom su pogledu katolici daleko nad nama. Ne treba pak s uma smetnuti, da [su ’ od nas u Hrvatskoj posve o seb u jn e i bitno ra zlićn e okolnosti. •'Zar ćemo mi tako dugo čekati dok nam se uvriježi u zemlji liberalizam i socij. demo­ kracija da će katolici (naši) imati samo č e t i r i glasa većine kako je to bilo do prošle godine u Belgiji? Ili ćemo se ugledati u Italiju gdje je toli brojno svećenstvo ostalo bez štampe, izolirano od puka? Istina u Italiji budi se i napreduje kat. stvar, u Bel­ giji pogotovo nakon zadnjih izbora, ali zar ćemo i mi, eminentno kršćanski narod, tako dugo čekati? Kulturkampf, koji je dicimirao sile svećenstva u Njemačkoj i Francuskoj, a sada će možda i u Italiji, raširio je i kod nas grane svoje. Dao stoga Bog da mi ne bi za­ kasnili. Ovom novom godinom neka prestane prijašnje megjusobno trvenje, pružimo si svi ruke, stupimo u za­ jedničko kolp, da poradimo u nas s t v a r n o i iskreno, nesebično, puni pravog žarkog altruizma za sebe i za narod naš te ovako ujedinjene sile pospješe konačne re­ zultate vjerskog života, narodnosnog jedinstva, organi­ zacije, ljubavi, prosvetljenja, složne štampe i sretne cvatuće kulture. Drugih važnijih dogagjaja za katol. stvar doživjesmo prošle godine njem. katol. sastankom u A a c h e n u , kod nas gjačkim u L j u b l j a n i , onda spominjem M a r i j a n s k i k o n g r e s u T r i e r u i napokon velebni e u h a r i s t i č n i k o n g r e s u B e č u . U Zagrebu bio je k o n g r e s za proširenje T r e ć e g R e d a , - onda za S v e ć e n i č k u Z a j e d n i c u i neki drugi. Dao Bog da sve ovo donese plodove svoje osobito u našim hrvatskim zemljama: organizaciju vrijednog svećenstva i mladeži, mladenačkih društava a u puku blagostanje socijalnokulturni procvat i vjerski nepokolebivi katolički život. O. Miroljub Pukler, licencijat filozofije. �15 Vjesnik. VJESNIK. NAŠA DOMOVINA. Na znanje i ravnanje Franjevcima Bosne Srebrene. Mnogi oci htijući kuda putovati, obraćaju se na preč. Redodržavništvo za željezničke certifikate ili brzojavno ili pismeno u zadnje dane, tako, da, kada bi im se do­ tični odmah na visokoj zemaljskoj vladi izvadio i spre­ mio, jedva bi im prije polaska stigao. Buduć po zakonu vis. zemaljske vlade treba najprije za certifikat predati molbu, te istom drugi dan po certifikat doći, to nas je preč. Redodržavništvo ovlastilo, da u »Seraf. Perivoju« svima javimo slijedeće: Svi koji žele željez. certifikat dobiti, treba da svoju molbu za nj na preč. Redodržavni­ štvo tako spreme, kako će preč. Redodržavništvo imati na raspolaganje barem 4—5 dana, dok ga izvadi i na poštu spremi. Svećenički jubilej. Na 21. prosinca 1912. preč. fra Franjo Komadanović navršio je ravnih 50 godina svoga misništva. Jubilarni otac rodio se je u Pogaru kod Vareša 5. travnja 1840. Krsno mu je ime bilo Ivan. Dne 25. rujna 1854. obukao je haljinu sv. Franje, a 6. travnja 1865. položio je svečane zavjete. U redu je vršio razne službe i obnašao razne časti — pa i redodržavničku. Uza sve ostale dužnosti najragje se je zanimao arhitek­ turom, te je u toj struci stekao takov glas, da ga i izvan redodržave poznaju kao izvrsna arhitekta. Ad multos! Umro. U noći izmegju 25. i 26. prosinca blago je u Gospodinu preminuo p. o. Gjuro Tvrtković, župnik u Osovi. Pokojnik je rodom iz Kreševa. Dulje je vremena patio na sušici, kojoj je eto i podlegao. U svemu je bio uzoran, a sa svoje čednosti i blagosti svakomu je bio simpatična osoba. Na času smrti opremio ga je sa sa­ kramentima umirućih kustod p. o. Bonifacij Vidović, a pokopao redodržavnik p. Lovro Mihačević i kustod Vi­ dović. Pokojnika je u župi naslijedio fra Pavao Kolar. NAŠA MONARHIJA. Priznanje islama u Austriji. Tamo od aneksije Bosne i Hercegovine pa do danas u Austriji je aktuelno pitanje bilo, kakovo stanovište da se uzme prema islamu. Re­ zultat svih proučavanja jesu zakoni, što ih je ove godine 15. srpnja cislajtanska vlada objelodanila i o kojima se profesor bogoslovije dr. Alojzij Schmoger u lanjska dva broja salzburškoga »Kat. Kirchenzeitunga« bavi. Polag ovih zakona Muhamedova će se vjera u Austriji zvati islam. Muhamedovi sljedbenici neće se zvati mu­ hamedancu jer to oni iz poštovanja prema Muhamedu, ne trpe, a neće se zvati ni muslimani, nego pristaše is­ lama — »Anhanger des Islams.« U Austriji priznata je samo hanefitiška islamska sljedba, koju je osnovao Hanifo. Hanifo je živio u Mezopotamiji te je bio pristaša i alkorana i predaje, a umro je 766. Ostale se tri islamske sljedbe u Austriji ne priznaju. Obzirom na izvanjske pravne odnošaje islam će biti samostalan. Detaljni za­ koni autonomije još nijesu sastavljeni. Oni će se stvoriti istom onda, kada u Austriji barem jedna islamska op­ ćina bude. 0 unutarnjim stvarima islama novi zakon ništa ne govori, u tome će se pogledu ravnati kao svaka u Austriji priznata konfesija — prema temeljnim zako­ nima od 21. prosinca 1867. Što se u katolika zove župa, kod muslimana će se u Austriji zvati bogoštovna općina. U izvanjsko-pravnim odnošajima uzet će se u ob­ zir i bosansko-hercegovački muslimani. 0 sultanu kao vrhovnom poglavici islama ništa se ne govori. Pobožne zadužbinc moći će se istom onda osnivati, kada se osnuje koja bogoštovna općina. Svećenici će se zvati bogoštovni službenici - Kultusfunktionare, a ne imami. S dozvolom ministarstva bogoštovlja moći će se bogoštovni službenici i iz Bosne i Hercegovine dozivati. U kaznama bogoštovnih službenika novi se zakon podu­ dara s zakonom stvorenim 7. svibnja 1874. za katolike. Nauka, namještanje i uporaba islama u Austriji je do­ zvoljena samo dotle, dok ne dogje u protimbu s državnim zakonima. Prema tome - veli Schmbger — u Austriji pristašama islama neće bit dozvoljeno držati hareme i više ženajerb o je u Austriji javno ćudoregje zakonima zašti­ ćeno, a javnome se ćudoregju protivi držanje više žena. Mogjutim, što sada nije dovzoljeno možda će se vre­ menom za liberalnije vlade i to dozvoliti. O^o-O- K N JIŽ E V N A SMOTRA. PRIKAZI I OCJENE. 2. The Rule of St. Clare. I t s O b s c r v a n c e i м Dvije Robinsonove studije o sv. Klari. 1. The Perso­ n a l^ of St. Clare b у. Fr. Paschal Robinson (Reprinted from T h e C a t h o l i c U n i v e r s i t y B u l l e t i n , Vol. XVIII, No. 6.). W a s h i n g t o n, D. C. 1912. (483— S a i n t's C a 11 b у Fr. P. Robinson, 0 . F. M. — T h e 495), Do I pl i i n P r e s s , P h i l a d c l p l n a t h e I i g h t o f c a r 1у d o k u m c n t s. A C o n t r i b ut i o ii the the s e v c n th c e n t a na rу o f the 1912. (32). �1G Bi. 1. — »SERAF1NSK1 PERIVOJ«,— 1913. To su dvije najnovije studije poznatog franciskologa ot. Robinsona. Prošle godine uprav se je navršila 700godišnjica Klarina pristupa u franjevački red. Stoga razni su se i životopisi sv. Klare prošle godine pojavili. Ali ot. Robinson s tim svojim dvjema radnjama nije nakan dati nam oris Klarina života, pošto bi to još bilo pre­ uranjeno uslijed manjkavosti isprava, nego hoće da slavi na tezulju prvotna vrela, iz kojih mi možemo crpsti po­ datke za njezin životopis. Stoga prva gore navedena knjiga pretresa nazore pojedinih modernih pisaca o pr­ vim vrelima. Za Klarin život mi imamo posve malo su­ vremenih isprava, jer osim nekoliko Klarinih spisa i papinskih isprava nemamo nego jedan posve rani životo­ pis, i to valjda napisan od Tome iz Celano-a. Dakle još smo u nuždi, i mi ne možemo za sada prave slike Klarine osobe uobličiti. Uz gornje stare isprave mi imamo i jednu sliku (portrait) Klarinu, koja se danas čuva u St. Chiara u Asizu, a slikovana je možda od samog Cimahue g. 1283. Ob ovoj slici govore i nekoji današnji pisci, ali ipak i ta slika posve mršave dokaze donosi, oa uzmognemo stvoriti bistri pojam K'arinog nutarnjeg i vanjskog personaliteta, kako to zaključuje Robinson u ovoj svojoj studiji. Sa drugom gore navedenom studijom Father Robinson hvaća se mnogo mučnijeg pitanja. Moderni kritičari ne idući zu istinom, dogjoše do pogubnil rezu za opstojnost drugog Franjinog reda. To ? iajjač zuje u ispitivanju »Pravila« (Regula) sv. Klare, dvojbe, da nije odmah u početku K ^rina nastupa u red opstojalo kakovo pi-ano Pravilo. Sv. Franjo dao je sv Klari »formula-vitae« način življenja, ali ipak nesinijcmo držati, da je to ono »Pravilo« које danas Klarinke iinadu. »Pravilo« u današnjem obliku sastavljeno je g. 1219. od kardinala Ugolino-a prame benediktinskom »Pravilu« a za vrijeme Franjina boravka na Istoku (1219—1221). Zato krivo imadu mnogi novi franciskolozi, dok tvrde bez temelja, da je današnje »Pravilo« Klarinaka učinjeno na jednom prvom Pravilu, koje bi bio sam sv. Franjo g* 1224. sastavio. Dandanas, zaključuje pisac, Klarinke drže sve isto »Pravilo« uz male pre­ inake, prema tome naime, kako se je kojim Papi prama polrebam vremena svidjelo. Što bilo da bilo, današnjem tzv. »Pravilu sv. Klare« podloga je data po uzoru be­ nediktinskih duvna od kardinala Ugolino-a, a kašnje za nekoje samostane preinačena po Papam : Inocentu IV. i Urbanu IV. Ova je knjiga popraćena i sa nekoliko ilu­ stracija. Obje ove studije napisane su sasvijem stručnjački, jer razložitost njihova izbija iz same nutrine na povr- šinu. Veselimo se, što je našem subratu uspjelo, da na­ pokon razbistri mnoge mutne pojmove, koje smo susre­ tali u prvim ispravama o Klarinoj osobi kao i o njezinu utjecaju na potonje naraštaje. Neka primi učeni Robin­ son čestitke i sa hrvatskih strana, uz vruću preporuku, da opet svjetsku javnost obdari sa kakovim svojim stručnjačkim radom. — A. L. Gančević. Primili smo na prikaz i ocjenu. Alban Stolz, Predigten. Erster Band Predigten, Friihreden und Ansprachen. Aus dem Nachlass herausgegeben von Dr. Julius Мауег, Professor an der Universitat zu Freiburg i. Br. Zweite und dritte Auflage mit einem Bildnis von Alban Stolz. Herdersche Verlagshandlung Freiburg in Breisgau—Wien. K 4.56, u platno uvezano K 5.76. Dr. Mifan Prolog, Repetitorij Povijesti Austro-Ugarske Monarhije, Sarajevo, naklada J. Sudničke i Druga. Dragan Dujmušić, Kritična Povijest Svete Kuće Ma­ rijine u Loretu i njezini prenosi, Rijeka, 1912. Tiskarski umjetnički zavod Mirijam«. Čitanje i Evangjelja za sve nedelje i praznike Go­ spodnje i za neke dane svetačke. Prevo Dr. Francisko Iveković, kanonik. Izdao »Zbor Duhovne Mladeži Za6,1 Treće popravljeno izdanje. U Zagrebu, 1912. Štamparija Hrv. Kat. Tisk. Društva. Apostolska konstitucija »Divino Afflatu« o novom rasporedu psaltira u rimskom brevijaru preveo i potumačio s uputstvom, kako se moli brevijar po novom ras­ poredu, i s inim dodacima iz najnovijih odredaba svete Stolice popratio dr.Josip Pazman, kr. sveučilišni profesor u Zagrebu. Tiskara Hrv. Kat. Tisk. Društva, 1912. Sotona i sotonski šegrti. N a p i s a o N. B a t i s t i ć . C i j e n a 2 K. R i j e k a 1912. S osobitom nasladom pročitali smo ovo najnovije djelo N. Batistića. Pisac je svo­ joj preduzetoj zadaći najbolje zadovoljio, a kat. publici pružio ugodno štivo. Tako apstraktne i subtihie mnoge točke on je obradio na pučki način, živo i priprosto, da knjiga zadovoljava i stručnjaka i svakoga, koji je željan i potrebuje Upute u toj stvari. Mi je od srca preporu­ čujemo — Čičić. Dopisnica uredništva. S. F. Bugojno. Stara je povlastica za trećoretce, da Scraf. Perivoj primaju po K 3. A. L. G. Louvain. Vaše krasno pismo dolazi u slijedećem broju. »Serafinski Perivoj« izlazi na dva arka svakog 15. u шј.; godišnja cijena 5 K, — za gjakc. trećoretce i siromaha 3 K. Rukopise, pretplate i reklamacije prima uredništvo u Sarajevu. (Bosna. Sarajevo, franjevački samostan). Odgovorni urenik: dr. o. Julijnn Jelenie, Tiskara »Bosanske Pošle« u Sarajevu. �-« 8 f z Cjubljanska kreditna banka P o d r u ž n ic a u S a r a je v a . C e n tra la u Ljubljani. Is p o s t a v a : G r a đ o . P o d ru žn ice u Spljetu, Trstu, C elo vcu , Gorici i Celju. Dionička glavnica K 8,000.000-— i i \ Pričuve preko K 900.000-— 51 Е З E 2 I Prima uloge na štednju na uložne knjižice \ 1! 01 . .. , ., .... . i tekuće račune i ukamaćuje ih sa- ± |2 |0 bez lkakvih Poreza 1 odbitaka. Kupuje i prodaje sve vrste papira od vrijednosti po najpovoljnijim cijenama, isto tako sve vrste domaćeg i stranog kovanog i papirnog novca. X O svim ostalim bankovnim poslovima daje na zahtjev pismena i usmena obavještenja. & ------------------------------------Sit otrcane crkve imaju ^nataiT popust. Nemojte kupove ; crkvenoga odijeladok — -------------------— ■■ — — ч -10 osviedoau 0 ,zvrsnosl> ---- i jeljBl moći: Misnih odijela, dalmalika. š<o ju pmd .je nJ s ta r ija češka tvornica baldakina. zastava. №^ Н ј Д JOSEF OKOIVAJC, Moravska. fif. Pošiljke se dostavljaju obveze. ■ ^ П ИГ ^ П Г ^ Р lici i ): računi badava! Radi velikog pro- ica izvan grada, cijene*? meta kao i radi toga. i. r/a 20 po sto jeftinije, nego li konkurentnih tvU' Tvrtka je za crk\jjfie navudžbe preporučena od preuzv. Nadbiskupa Štadlera i pred. g. Andrije Pređmerskoga. Y Y Sirom ašne crkve imaju znatan popust. XX Л Antun Huber, Bruneck, Tirol d e ko ra tivni slikar i pozlaćivač. — _ Atelier za crkveno slikanje. Preporučujem se velečasnom svećenstvu za slikanje crkava u svakom stilu i izvedenju uz umjerenu cijenu. Preporučujem se takogjer za gradnju i popravljanje oltara, križnih :: puteva i t. d. — Sa nacrtima i cijenom pripravan sam odmah poslužili. = = = = = BRZOJAVNA ADRESA: HUBER, BRUNECK, TIROL. -----= �MODERNO UREĐENO TISKARA I KH3IG0VEZHICA „BOSANSKE POSTE" PREPORUČUJE SE ZA IZRADBU SVIH U TI5H9HSHU I HN31GOVEZAČHU STRURU SPADAJUĆIH P0SL0V9. - SLAGALI STROJEVI ,,LIHOTYPE“ -- STEREDTIPIJR. 1011 � https://kolekcije.nub.ba/files/original/3228a207dd9a565df0100721f2e218cd.pdf fa06aa2f7d159783fe8abc1be9360f52 PDF Text Text serafinski P erivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU ! ZABAVU SARAJEVO, 15. VELJAČE 1913. BROJ 2. GOD. X X V II. Već je vrijeme. Da se „Serafinskom Perivoju" pošalje g§g pretplata, odnosno uplata. ggg , 1 „Serafinski Perivoj' sitiji na godinu 5 K; a siromasi, trećoretci i gjaci primaju ga za 3 КЗ Novci se šalju na „Sere inski Perivoj" Sarajevo, Franjevci. Privilego\ a banka Z A В О Ж Т Ј I H E R C U plaćeni dionički kapital 14 m ilij ша kruna. CENTRALA U SARAJEVU. Redovne rjezerve i fond za sigurnost založnica K 5,300.000. FILIJALE: u Banjaluci, Bjelini, Brčkom, Mostaru i Tuzli. — ISPOSTAVE: u Bihaću, Derventi, Doboju, B- Gradiški, Bos. Novom, Lijevnu :-: Bos Samcu, Travniku, Trebinju i Višegradu. ZASTUPSTVA u Gacku, Goraždi, Sanskoni Mostu, Stocu i Zvorniku. nica i trgovačkih naputnica u svim glavnim mjestima Bosne i Veleprodaja duhana u svim spomenutim mjestima. Hercegovine, Austro-Lgarske i inozemstva. — Daje zajmove na HIPOTEKARNO ODJELJENJE. vrijednosne papire. — Prima novac uz tekući račun i uz ukaDalje hipotekarne i komunalne zajmove do 33 godine. Izdaje maćenje na uložne knjižice. — Prima vrijednote svake vrsti u pohranu i upravu, kao otvoren polog ili kao .Safe“ — u za tu 4 l/27o založnice i 5°/0 komunalne obligacije. Ove su založnice i svihu uregjenom oklopljenom prostorom — pod zatvorom stranke komuualne obligacije u Bosni i Hercegovini prosti od proveza, i banke. imaju pupilarnu sjegurnost, te se mogu upotrijebiti kao jamče­ vine pri trgovačkim poslovima. Osim toga mogu služiti u čitavoj ODJELJENJE ZA ROBU. austro-ugarskoj monarhiji kao vojničke ženidbene kaucije. Kod banke ustrojeno odjelenje robe, kao što i posebno odjelenje BANKOVNO ODJELJENJE. za zemaljske proizvode u Brčkom sa agencijom u Doboju, bave Kupuje, prodaje i izdaje vrijednostne papire, devize i druge se sa svijem u trgovačku struku zasjccajućim dobavama, kako u kovine. — Preuzima kupone i vučene srećke. — Eskomptira komisiji tako i na vlastiti račun, financiranjem i podizanjem indu­ strija i javnih poduzeća. mjenice i doznačnice, daje zajmove u konto-kurentu i na mje­ Glavni su predmeti izvoza suhe šljive i žito. nice uz dovoljno pokriće ili osiguranje. Obavlja naplate mje­ Kod banke opstojeća generalna agentura c. kr. povi. osigurav. „ASSECURAZ10NI GENERALU prima direktno ili putem filijala i ispostava razne vrste osiguranja na život i proti vatre, a generalna^agentura osiguravajućeg društva „PROVIDENCIJA“ prima osiguranja za slučaj nesreće proti raznih šteta na strojevima i na drugim predmetima �fZ Cjubljanska kreditna banka Ispostava: Građo Podružnica n Sarajeva. Centrala u Ljubljani. :! Podružnice u Spljetu, Trstu, Celovcu, Gorici i Celju. Pričuve preko K 900.000*— . Dionička glavnica K 8,000.000* ГЕЕЗ ES E5C Prima uloge na štednju na uložne knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih sa л 3! 01 “* |4 |o .. . bez ,kakv,h Poreza 1 o v ita k a . Kupuje i prodaje sve vrste papira od vrijednosti po najpovoljnijim cijenama, isto tako sve % vrste domaćeg i stranog kovanog i papirnog novca. O svim ostalim bankovnim poslovima daje na zahtjev pismena i usmena obavještenja. o5 Za odmah prodali stoje jedne nove orgulje po pneumatičnom sustavu sa 16 registara, 11 zvučnih registara i 5 Coppelungsregistara, koja je izložena u trgovačkom muzeumu u Zagrebu. Osim toga preporuča se [potpisana tvrtka za pravljenje novih orgulja svake vrsti. Preuzima i renoviranje starih orgulja sa jamstvom. — : := 1 = M . H e f e r e r u d . i S i n . =■■ .— - -■■■■ = �serafinsri Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU BROJ 2. Urban T a lija ; =----- SARAJEVO, 15. VELJAČE 1913. :---- — ----------- Religijozna skepsa i inosmjerni pravci u kršćanskoj Apologetici. 2. Kazao sam, da je zloupotreba dogmatizma izvor znanstvenoj skepsi i religijoznoj u središtima gdje se ova začinje, to jest dolazi se do skepse, jer se hoće nešto da istraži, što se ne može pa i ne smije istraživati kao Što se ispod temelja jedne zgrade ne smije kopati, jer će se inače strovaliti čitava zgrada. Isporegjivanjem dogmatizma sa filozofskim skepticizmom, bio onaj koje mu drago šare; sa pozilivizmom i materijalizmom, sa panteizmom ili monizmom, sa kršćanskom skepsom, koja zaba­ cuje natprirodni red, dolazi se do osvjedočenja, da svi oni, koji su pristali i ogrlili bilo pozitivizam i materijalizam, bilo panteizam i skepticizam filo­ zofski, bilo oni, koji nijesu htjeli pristati uz opsta­ nak nekog natprirodnog reda, došli su do toga stoga, što se nijesu zadovoljili dogmatizmom. Žao mi je, da ja ovdje ne mogu potanjom ana­ lizom to vam pokazati, već me sile uske granice ovoga govora, da vam nešto letimice samo na­ pomenem. Pitam, zašto filozof skeptik pristaje uz svoju nauku? Jer on hoće da mu se dokaže njegov opsta­ nak, da mu dokaže da osjetila ne varaju, da induk­ cija ne vara, traži on temelje » p r i n c i p i i c a u sa 1i t a t i s« i mnogim drugim principima, koji dogmatizam postavlja izvan svake prepirke. A ovo se ne može dokazati, niti treba da se dokaže. Za što pozitivista i materijalista stoji uz religijozni skepticizam? Jer argumentacija, koja po­ lazi sa nekih principa i vodi do rezultata da opstoji u čovjeku duh i do drugih rezultata, koji sižu čak i dalje materije, neće da se zadovolji, on tim prin­ cipima hoće da nagje oslon, a ne može ga naći, jer su oni sami oslon. Za što se sumnja o opstanku natprirodnog reda i o Božanstvu kršćanstva? Jer kriterija, kojim GOD. XXVII. kršćanski apologete dokazuju mogućnost i realni opstanak natprirodnog reda kao što su na pr. ču­ desa, skeptici ubrajaju u prirodne zakone nama do sada nepoznate, koji će se tekom vremena možda otkriti, a možda neće se nikada ni otkriti. Skeptici takove pojave isključuju iz broja natprirodnih po­ java stoga samo, što nam nijesu svi prirodni za­ koni poznati. Dogmatizam naprotiv postavlja svoju argu­ mentaciju ovako: »Mi znademo, što priroda ne može počiniti, kao na pr. zacijeliti u čas nezacijelivu ranu, mrtvaca uskrsnuti i t. d. Ali takovih po­ java imade, što priroda ne može počiniti, dakle ti pojavi se moraju svrstati izvan pojava prirodnih. Opstoji dakle neki drugi red: natprirodni red. Skep­ tik uz ovu argumentaciju neće da pristane, jer, kaže, da ga ne može zadovoljiti. — Ali ovakovo postupanje nije ino no zloupotreba dogmatizma. Htjedne li se, Gospodo, uspješno liječiti, bol pa je izliječiti, valja joj upoznati pravi izvor. U sredi­ štima je - kazao sam izvor skepsi u opće i glavno zloupotreba dogmatizma. A tu je glavni izvor, jer se odatle širi i pretaka na druge. Da bi u središtima bila izvor skepsi pokvarcnost volje što je moguće, a što ja g e n c r a 1it e r na bazi povjesti ne priznajem - opet i u tomu slučaju govoriti srcu ili volji izravno bilo bi neuspješno: izvor se ne bi začepio niti presušio, skepsa bi svejedno odatle tekla i poplavljala zem­ ljište na okolo. Starija apologetika govori umu, moderna takozvana hoće da govori srcu (volji). Koja će us­ pješnije djelovati? Odgovor na ovo pitanje ovisi o odgovoru na pitanje: gdje je izvor zabludi. Ako je pitanje o dogmatizmu, ako se pita, da li su ispravni i sigurni principi ili ne, da li nas mogu privesti k poznaji istine ili ne, ovo pitanje spada u područje ljudskoga umovanja. Dosljedno, ako bi se htjelo neke uspješne rezultate postići, to bi se moglo pomoću one metode, koja govori srcu ili volji i nije bo tu pitanje da li je to meni dobro ili zlo, već se pita, da li je to zbilja tako ili ne. �1S Hl-, 2. SERAFINSKl PERIVOJ« 1913. A da hi u centrima bila i pokvarenost volje c r r o r, braniti, zagovarati, širiti. Ali što bi mo­ izvorom rcligijozne skepse, prva metoda je čak rao predočiti neku drugu veću ugodnost, korist, uspješnija od druge. I evo vam, gospodo, razloga. veće neko dobro, koje bi joj nosila kršćanska vjera, Ljudska volja i ako je glavni i prvi dinam u ljud­ nego li joj nosi religijozna skepsa, jer kada ne bi skom duhu, ona je ipak slijepa, hoću reći ona tre- tu bilo neko više dobro, volja se ne bi ni najmanje buje umna svjetla, da joj kaže što je dobro, što li makla, ona bi ostala na starom svomu stanovištu. zlo, koja sredstva vode svrsi, koja ne vode; praNo u ovomu slučaju kako bi apologet i kojim ma rasugjivanju umnomu ona se odlučuje i pri­ putem prikazao to neko veće dobro, veću ugod­ staje tamo ili amo. Ne bude li joj um ništa kazao, nost, veću korist što vuče sobom kršćanska vjera, ona ostaje neodlučna u izbiranju, ona je na ras- nego li kršćanska skepsa? krstnici, ne zna, kuda bi okrenula. Ako je ovo Na prvomu mjestu morao bi imati apologeta ovako, kao što jest, kada bi se htjelo tamo ili amo na umu, da se on suprostavlja ljudima, koji su volju okrenuti, valja to raditi preko uma, to jest stvorili centre zabluda, a takovi nijesu običajni racijonalnim putem, jer drugoga puta nema. ljudi, koji vide samo na blizu, morao bi imati na umu, da to nijesu ljudi, kojim fali nauke, umne ošje možda religija u nekomu slijepomu čuv stvu, to jest u nečemu, što ne ovisi ni o umu ljud- trine, sintetične i analitične duševne moći. Morao skomu niti o volji? To su dakako neki tvrdili pa i bi imati na umu, da ako su se takovi odlučili za onu to sada tvrde oni, koji gledaju da uskrise senti­ stranu, za koju su se odlučili, to jest da šire i zago­ mentalnu školu Jacobija i Schleiermachera. као što varaju zabludu i ako oni nijesu o tomu osvjedo­ su modernisti kojim je religija instinktum neki, uro- čeni, dobro su prije promislili i stvar proračunali. gjena neka težnja k Bogu, potreba ljudske naravi. Oni su postavili na zdjelicu tezulje sve ono što Ali u ovom slučaju nema više mjesta ni apologe- bi im mogao apologeta kazati, a na drugo svoj tici ni pisanju ni ma bilo kakovu raspravljanju. Ako interes, pa im je njihov interes prevagnuo. Kako je religija u nekomu slijepu čuvs.vu, bit će ono gdje bi im mogao apologeta činiti da tu prevagne pro­ bude i možda ostat će, gdje ga pak ne bude, tu tivna strana, to jest, kako bi mogao pokazati, da neće ništa pomoći da ga se uzbudi ili jače ražari, religija nosi neko više dobro, nego Ii religijozna jer nam je laguman i srušen svaki most, koji nas skepsa? može dovesti s njim u doticaj. Mogao bi pokušati; ali bi se oni posve brzo Gospodo! Ona dva razloga, što sarn naveo, trsili s njim jednim samim odgovorom »to s m o dosta su jaka te podupiraju stariju apologetiku, to z n a l i i p r i j e t e b e i b e z t e b e « . Neka pokuša apologeta polaziti sa principa: jest racijonahii put, dosta su jaka bar za one, koji drže da se može nešto postići apologetikom sa » I d e a l i s e o v o g a ž i v o t a n e p o s t i ž u skepsom religijoznom, koja se začinje u centrima b e z r e l i g i j e k r š ć a n s k e . V a l j a d a k l e . Imati će odgovor: » .........** I d e a l i su iI kojoj JV je. uzrok zloporaba dogmatizma. Ali vri- v* ji ewr owv a t i «.......... ~....... jedi i u drugomu slučaju, kada bi naime u centrima r n o j i u g o d n o s t , k o r i s t , j a t o m o g u p o stići i bez religije. bio uzrok skepsi pokvarena volja. Neka apologeta pokuša ovako: » R e l i g i j a Ja načelno ne mogu pristati, da je u opće u središtima pokvarenost volje pravi uzrok religi- j e i n s t i n c t u m n a t u r a e z a n a d n a ­ joznoj skepsi; ali da bih i to pripustio, u tomu slu­ r a v n i m , v a l j a č o v j e k d a b u d e r e l i ­ čaju ako ne bi pomogla prva metoda, ne bi ja­ g i j o z a n«. — Imat će odgovor: »Da je i n s t i n c t u m n a t u r a e , i m a o b i g a i j a, a l i mačno niti druga. Kada bi u središtima bila uzrok skepsi po­ g a u s e b i n e o s j e ć a m«. Neka apologeta pokuša opet ovako: »Z n akvarena volja, takova bi skepsa morala nastati ovim procesom. Volja bi ljudska htjela da nešto n j e je b a n k r o t i r a l o , f i l o z o f i j a ne bude, što inače nije, a htjela bi to da bude stoga, m o ž e r i j e š i t i n e k a p i t a n j a ; t a p i t a ­ što bi joj takovo mišljenje, takova teorija nosila n j a m o ž e s a m o r i j e š i t i r e l i g i j a , neke ili ugodnosti ili koristi ili nešto, što bi ona s t o g a č o v j e k ne m o ž e b i t i b e z r e l i smatrala sebi dobrom. Kretnju volje može samo g i j e«. Imati će odgovor: Ako ih se znanstvenim maknuti neko njoj dobro, ili ako i nije pravo dobro, putem ne može riješiti, manje pak će biti riješeni mora da bude pod obvojem dobra. slijepom i bezumnom vjerom. Neka apologeta pokuša opet ovim drugim na­ Pogledom dakle na neku ugodnost, korist na neko dobro mogao bi se ogrliti u tim središtima činom: » C e m u t r a ž i t i d o k a z e , n e k a p o - �_________R olisijo zn a skepsa i inosmje rn i pravci_u kršćanskoj Apologetici. gleda svak u svoju s u b c o пs c ie u c ij u i tu će n a ć i n a j j a ć i o s l o n i o p s t a n k u Božjemu i religiji uopće i kršćans t v u«. Ali bi imao odgovor: »Da bi opstojala ta s u b c o s c i e п t i a, ona bi se očitovala u nama i govorila nam rječitije, nego li nam vi govorite; ali je ta s u b c o s c i e n t i a kod nas nijema, ona nam se ne očituje, a to mi možemo bolje znati nego li vi, jer se ovdje radi o nutrnjemu našemu aktu (činjenici) koja, ako zbilja ona postoji, nama valja da bude poznata«. Sto bi sada apologeti modernih takozvanih pravaca, koga bi se sredstva sada oni latili? Ovo bi bio bankrot modernih pravaca u apologetici na čitavoj liniji; a bio bi stoga jedinoga razloga, što bi se radilo o nekomu slijepomu čuvstvu i subjek tivnomu, o komu, kako što se ne bi moglo kazati št<f jc, tako se ne bi moglo drugomu dokazati da opstoji ili bio bi ondje, gdje bi bio, ne bi bio ondje gdje nije; bio bi čovjek religijozan onaj, koji bi bio, bio bi nereligijozan onaj, koji ne bi bio i to jedan i drugi bez znanstvenoga osloria, bez apelacije, bez prigovora. Bili bi religijozni i nereligijozni ne usli­ jed moderne apologetike, već jedino uslijed su­ bjektivnog raspoloženja. A ovo znači posve­ mašnja nemoć apologetike, njena smrt, što je sve jedno što i njezin bankrot. Gospodo! moglo bi mi se možda prigovoriti ovako: Ti si proglasio bankrot moderne apologe­ tike stoga, što ona ne bi uspjela ništa kada bi se radilo o religijoznoj skepsi u centrima, a izvor joj bi bio pokvarenost volje . . . ali bi htjeli znati, koliko bi u tomu uspjela starija metoda u apolo­ getici, racijonalna, koja izravno udara na razum. Neuspjeh je u ovomu slučaju siguran i prve metode apologetike, jer ako jedan neće da bude osvjedo­ čen i uvjeren, badava su svi dokazi, pa tekli oni najstrožom logikom sa najsjajnije!] premisa. Odgovaram, gospodo, na ovaj prigovor ovako: Već sam napomenuo, da ako ne bi u našemu slučaju pomogla racijonalna metoda, ne bi ja­ mačno niti druga, to jest tako zvana moderna. Kada stojim uz racijonalnu metodu i nju zagova­ ram, ne kažem tim, da se može svakoga skloniti, 19 da misli, da radi, koji ne će da bude osvjedočen i uvjeren. Poznato je svakomu pa i ja sam za to, da logika vrijedi samo za one, koji su skloni da budu uvjereni, za one, koji to neće, ne vrijedi. Starija metoda udara pravim putem, koji vodi do uspjeha, ako se je moguće nadati kakovu us­ pjehu. Za ovo ja stojim, ovo zagovaram, ovo hoću da utvrdim i ništa drugo: ne govorim, da racijo­ nalna metoda i n f a 11i b i 1i t e r, uvijek i kod svakoga uspješno djeluje. Pred svjetlosti istine neinože i ne smije nitko da zatvori svoje oči: ona ako nije čim zainaglena - skučuje čovjeka. Ovo priznaju i moraju da priznadu svi, pa bili oni najrazmaženiji sentimentaliste. Bude li gdje u kojemu pitanju nesporazunuijenja, tu se iznose principi na srijedu, ispi­ tuje se njiiiova znanstvena vrijednost, gleda se kako teku logične konsekvencije, ako se hoće do­ seći do riješen ja toga pitanja, ri jesenja, koje može zadovoljiti; a ne ističe se svoj sentimentalizam. Ovo je sveopća praksa u svakidašnjemu životu u svakomu, ma bilo kakvomu prijepornomu, sum­ njivu pitanju. A ovim pravcem udara racijonalna apologetika. Ona dakle udara putem, koji vodi do uspjeha, ako se je kakovu uspjehu nadati. Moglo bi biti dakako i u ovomu slučaju neuspjeha, ne bi to bilo do metode niti bi bilo redovito, već u slučaju ili zlouporabe dogmatizma ili mlitavosti i otupljenosti uma, koji ne ima više energije da utječe na volju, nego li niže strasti koje s njom drmaju. Dok u metodi, koja hoće da govori srcu (volji) neuspjeh je redovit. A valja da bude redo­ vit, jer je pogriješila metoda. Razlika u postig­ nuću uspjeha izniegju prve metode i druge, ta je, koja prolazi izniegju ljekarije, koja zbilja običajno djeluje protiv jedne bolesti, ali kadikad radi oso­ bitoga subjektivnog raspoloženja bolesnikova bude neuspješna, i ljekarije, koja nije propisana za do­ tičnu bol i nikada niti bilo kod koga postigla je ka­ kova uspjeha. Ovo isporegjivanje čini ini se da na dlaku odgovara istini. (Nastavit će se.) �LMI Нг. 2. Dr. Gjuro Arnold: = = = = = Eto opet dana . . . Eto opet dana crnili, Noći — zv’jczde i bez jedne . Bože, sada blago svrni Oci svoje na nas b'jedne! Sa duša nam užas snimi, Gr’jelia pun što mrak ga rodi Za ruku nas čvrsto primi Pa ko malu djecu vodi. Mi želimo minut jaze, Koji nama smrću pr’jete; Mi žudimo naći staze Do vječnosti sv'jetle mete. Ur. Gjuro Ani oki: *SKIJA FINSKI PRKIVOJ« 10i:>. Dr. Gjuro Arnold: Gospi neba. Ja sam htio samo tebi Pjevat pjesme Gospo neba; Ali što ćeškad mi srce U grudima svegj koleba. Danas jednu slavi ljepost, Sutra drugu opet ište Ah, uzmi ga već jedared Ti za svoje podnožište! Umiren ću onda pjevat Samo tebi pjesme svoje Ko angjela Božjih čete, Što se oko tebe roje. nsai Tri križa. Tri se križa vrli Golgote Još te koče pod nebesa; A s krvave im strahote Sav se širom sv’jet potresa. Na desnome mrije pravi, Na l’jevom se pati krivi Megju njima sja u slavi Onaj, koj od v’jeka živi K njemu svi nas vode puti U golgotskoj žića gori: I svaki nas mora čuti, Što sa križa trajno zbori. »S vas tu gorku ispili čašu I smrti se o grud privih . . . »Sad ispov’jest čekam vašu: »Jeste Г pravi ili krivi? »Sa mnom samo pravi uć’ će »U kraljevstvo oca moga; »A pravi su, koji vruće »Ljube sina njegovoga.« Lako s križa svegj se glasi Onaj srednji r’ječi mekom Blago onom, koj ne čaši Ispov’jedit: »Tvoj sam v’jekom!« Neronove žrtve. . |l fS francuskoga prevodi Pajo Mišura; Pa koje ćeš druge žrtve naći, da budu kažnjene, viknu Hermes, ljutit na ravnodušnost svoga gospodara, ako ne ljude, koji su uredili i upravljali s požarom? Jesi li zaboravio, da smo mi dvojica sve učinili? - Nisam ništa zaboravio, Herme. Nemam ni na kraj pameti tajati mojih djela. To bi bilo na novo počinjati, kad bih još jednako radio. Dobro, Tigeline, prijeti nam ozbiljna i brza pogibao; ne bi po nas bilo dobro u tome se varati. — Jest, bez sumnje, ja sam tvoga mišljenja. Pa u tom slučaju, odakle osobiti nehaj, što ga na tebi opažam? Nije to nehaj, nego sigurnost. Sigurnost, kako! kad pogibao prijeti, kad cesar s jednom riječju može našu smrt odrediti! — Ja sam miran, Herme, jer imam osnovu, da odvratim pogibelj; ova je osnova od danas, nju sam zrelo proučio. Nikad mi o njoj ništa nisi rekao. Nisam, istina je; nego ti, koji me poznaš, ne bi smio o meni misliti, da sam se ludo i пеsmišljeno upleo u tako teški posao, a da sve nisam predvidio, �Ncrnnnvr /.rivi*. Znani, Tigeliue, da si ti obdaren silnom dosjetljivošću u sredstvima. Nego, trebalo bi znati, more li se zamišljena osnova izvršiti, a da se ne upadne u nikakovu sumnju. Glavno je, da se javnost prevari i da joj se nagju žrtve, koje bi cesar prihvatio. Doista, sve je tu; naš spas i naše potpuno opravdanje. —De, ti sam sudi o mojoj osnovi. Ne dvojim, ona će udovoljiti srcu cesarevu, ako se vještački izvrši; ona će mu dati načina, da se duše u krvi, bude li htio i da steče narodnu ljubav: dvojstruki uspjeh, koji će biti u njegovim očima od velike cijene.« Hermes se je držao ravan Tigelinu, kad se radilo o izmišljanju groznih poslova, a ipak ga je pogledao u velikom čudo. »Ti me ne razumiješ a ja ipak istinu govorim, proslijedi prefekt. Žrtve, što ču ih cesaru prikazati, na hiljade će se brojiti. Kakove će to žrtve biti? Pa ti se ne možeš sjetiti? Ne mogu, zbilja. Žrtve, koje će mjesto nas | latiti i koje će biti kažnjene, kao palikuće, to su ki šćani. Kršćani? ponavljao je ierines zabezeknuto. Jest, oni. Nego svak zna, da ni malo lisu u nesreću ulazili. Što smeta! nemamoli mi na ruku tužitelja? Zar Vcturij i njegova četa, koju si ti tako lijepo uredio, neće biti naši korisni pomagači? Misliš li, da će se narod vladati prama kršćanima, kaono prama robovima Pedanije Sekunda? Ne, stavilo, njih mrze velikaši; mi ćemo uspiriti proti njima pučku mržnju; puk ne umuje, nego prima prvu službu, što mu dogje. Napokon me razumiješ? priuze Tigelin sa pobjedonosnim posmjehom, pa ti vidiš, kako je osnova dobra, pa i nepogrješiva. - Ona može uspjeti, u tome se slažem; nego, što će reći Neron? Cesar će biti sretan, da se oluja obori na kršćane. Znam ja, da on ljubi sama sebe i da mu deveta za ponajboljim prijateljima, nego njemu je u prilog na nas računati; poznato mu je, da imamo mnogobrojne poslovače, koji bi, u slučaju, kad bi se o nas spotakao, mogli stvoriti teških neprilika. Za tim, on mrzi kršćane; on traži pa i samu jednu izliku, da pokuša očistiti i Rim i svijet. Tužba, koju ćemo pred njim podignuti, imatće tri posljedice 21 jednako Ncronu mile: ona će narodu usta začepiti, ona će uništiti Hristove učenike i ona će udovoljiti vladarevim krvoločnim Ilirima. Doista, Tigeline, ti si sposobniji od mene, priznade oslobogjenik. Divna je tvoja osnova; ona ja zamišljena u glavi veleuma. Radostan sam, što imam tvoje priznanje; ono me utvrgjuje u mome osvjedočenju. Moram reći, prihvati Hermes, pouzdano sam se mislio, kako se ostvari od tebe iznesena osnova. Po mojoj naredbi moj pouzdanik Veturij nastavlja svoje odnošaje sa kršćanima. Hotio sam se s njim poslužiti, da uništim njihove poglavice; ovaj će čovjek biti od velike koristi u izdaji žrtava. Sve sudjeluje u uspjehu našega pod liva ta. Nego vrijeme bježi; treba da od sutra počnemo posao i da poduzmemo mjere, kako nam ne bi poglavitiji kršćani izmakli. Veturij će nas na njihov trag dovesti. Malo ih Je,""koji će se njegovim suradnicim izmaknuti. - To je veoma dobro. Zovni ga sutra doveče na sastanak u moju kuću; svakako treba da ga vidim. Veturij je dobar, što i ti znaš, on je po­ hlepan za novcem. Ja ću ga kupiti; on će biti bogat; on će dijeliti dohotke zapljena.« Dva se zločinca sastadoše poslije no su slo­ žili ovu sramotnu osnovu, koja je njihova zlodjela bacila na nevine. Tigelin dopadne u kuću, u kojoj je privre­ meno boravio, blizu pretorijanskog tabora, dok je Hermes sam stanovao u kućici. U osvit dana, koji je na brzo zabijelio, oslobogjenik izagje, da potraži Veturija. Susretavši se s njim u jednoj piv­ nici, gdje je noć proboravio, odvede ga na stranu i zatraži od njega, da se večeras nagje kod '1igelina. »Ti moreš na ine računati, odgovori on. - Budi točan, prihvati Hermes, može se steći novaca.« Cankoliz je blizu potrošio za požara pokra­ deno blago; opet je bijeda stala udarati na njegova vrata. Za to su riječi oslobogjenika duši mu pri­ stajali); on se je sjećao, da se je lijepa prigoda pru­ žila i dogje točno u odregjeno vrijeme prefektu pretorija. Večera je bila gotova; nego na veliko čudo i na veliko razočaranje štićenika, večera je Tigelinova bila umjerena. Kratko se je vrijeme večeravalo; vino se je služilo baš onda, kad se je Veturij pitao, je Ii bo­ gati miljenik pretrpio koju nepogodu sreće ili, kao �fer. L± SKIJA FINSKI PKRIVO.I i on, potrošio svoje posljednje novce. Tigelin je možda razabrao, što se je dogagjalo u čankolizovoj duši, pa će rnu smiješeći se reći: »Veturije, večeras imamo raspravljati o veoma ozbiljnim poslovima. Vidiš, robova nema, rni smo sami; litio sam, da sva trojica, ti, Hermes i ja, budemo vedre pameti.« Štićenik nije odgovorio; digao se je iza stola gladan i za to je bio nekako zlovoljan. Čekao je, da mu gospodar upravi kakov upit. To nije bilo dugo. »Kazali su mi, da ti općiš sa kršćanim! upita Tigelin. Igjem koji put na njihove skupštine,« od­ vrati smeten Veturij. Tigelin ga htjede brzo razabrati. Znam ja, prihvati, da si ti u tome jedino slijedio dobre Hermove savjete. Nema rimskog gragjanina do tebe, koga ne osvojiše ove tugjinske basne.« Cankoliz se stao nadimati i dade znak, da po­ svjedoči, da je prefekt ispravno mislio o njegovom značaju. »Poznaješ li njihove poglavare? zapita Tigelin. — Poznajem dva njihova poglavita učitelja: Petra, Pavla i više drugih. - Dobro, pouzdano ću ti kazati, da su kr­ šćani postali sumnjivi cesaru; do malo će dana, mislim izdati naredbu, da se poglavitije uapsi. No, tvoja će nam usluga biti od koristi, da otkrijemo one, koje treba uhvatiti. -— Hm! učini Veturij, to će možda biti malo pogibeljno. Nisam li ti rekao, da će se sve učiniti po Neronovoj naredbi? —- To je nešto drugoga, odgovori čankoliz nekako sumorno. — To nije sve, prihvati Tigelin: svaki trud zaslužuje plaću; mi ćemo ti pričuvati pošteni dio u zaplijenjenim dobrim. Sto ti je hiljada sestercija osigurano, budeš li nas dobro poslužio. — Oh! tada, uradit ću sve, što zapovijediš, plemeniti Tigeline! kliknu oduševljeni čankoliz. - U ostalom, Veturije, proslijedi prefekt, tvoj je posao u tome, kakovi se koraci imadu proti kršćanim poduzeti. — Kako to ti razumiješ? - Kršćane će se tužiti, kao začetnike rim­ skoga požara. 191.4. Pa, što je meni stalo za razložim i nave­ denim pritužbam proti njima. Od onoga časa, kada zapovjediš, spravan sam slušati. Pusti me, da svršim; ti nisi shvatio moju misao. Narod mrmlja proti palikućama; treba žr­ tava. U oskudici pravih krivaca, okrivit će se kr­ šćane: oni će za te platiti, Veturije.« Ovoga je puta štićenik razumio i nije tražio novoga razjašnjenja. »Netom se naredba izda, proslijedi Tigelin, ti ćeš otići, u društvu vojnika k stanu Petra i Pavla. Petra nema u Rimu od više mjeseci, pa i Pavao je ostavio Rim. Gdje su dakle oni? zapitat će u isti mah Ti­ gelin i Hermes, živo uzrujani. Oni oblijeću po Italiji, šire i propovijedaju oju vjeru. Što mu drago bilo, reče Tigelin, treba da njegova žena Klaudija, kćer mu Amelija i stari Filoksen budu uapšeni sa njihovim robovima. - A što ćeš učiniti s Markom Plaucijom? Jedan će centurijon uhvatiti njega i nje­ govu majku. Još k tomu, Veturije, ti ćeš morati dojaviti cesaru sve tebi poznate kršćane«. Cankoliz obeća, da će vjerno izvršiti svoju sramotnu službu dostavljača. Kad bi se sve poapsilo, Veturij primi naredbu, da dogje slijedećega dana iz jutra na sporazum s Hermom. Dok se je prefekt sa štićenikom razgovarao, smrtna je kazna kršćanima bila odlučena. Tigelin, prama sinoć iznešenoj osnovi oslobogjeniku, dogje k Ncronu obdan i saopći mu svoje misli. Cesar u velike odobri naum, da se svali požar na kršćane, ljude mnogim kivne i mrske. Kad je potpuno odo­ brio profačunavanja svoga savjetnika, dopusti mu, da ih dijelom provede. Mi znademo, da Tigelin u tome ni malo nije oklijevao. U označeno vrijeme, sutradan, Veturij se vrati prefektu pretorija: dalo mu se vojnika na raspolaganje i on s njima pogje u okružje brda Će­ lija. Snabdjeven sa Tigelinovim savjetim i u spo­ razumu sa Pudentovim robom, koji se je iznevjerio gospodaru, bez muke ugje u kuću časnoga sena­ tora. Uapsi Pudenta, ženu mu i kćer, Filoksena i sve njihove robove. Malo prije no što se je nesretni čankoliz pri­ kazao Pudentu, da izvrši svoj sramotni posao, Servilij Tusko unigje u kuću Marka Plaucija i za­ traži s njim odma govoriti. Mladoga svećenika nije bilo kod kuće; on je otišao k Pudentu. Servilij je zaklinjao, da ga se odma upozori, govoreći, da su časovi dragocjeni. Ш 1 �»Treba da s njim govorim, reče on; do jedne ure bit če prekasno.« Kad je Pomponija Grecina doznala za patricijevu molbu, naredi, da mu se željama udovolji. Jedan oslobogjenik poleti k Pudentu i dovede Marka. Onoga časa, kad je on došao u svoju kuću, vojnici su pretorija na čelu sa Veturijem, navalili na stari Pudentov, gdje ne bi stalno bili ni Marka poštedjeli. »Marko, reče mu bez uvoda Servilij, jer je vrijeme izmicalo, dolazim te obznaniti, da je cesar naredio, da te se uapsi. — Zašto? upita mirno svećenik. - Kršćani su osvagjeni, da su grad zapalili; car je zapovjedio, da se njihovi poglavari zatvore, pa da pred njim za ovo nedjelo odgovaraju. Mi, veliki Bože! kliknu Marko, pa mi, palikuće! o tome ne misli. - Ja govorim ozbiljno. U nekoliko časa možda će vojnici ovdje biti; oni će tebe i tvoju majku uhvatiti.« Marko problijcdi na spomen svoje majke i na pomisao, da je plemenita gospogja u prijetećoj po­ gibli. »Držao sam, naglo će nadodati Servilij, ne samo da te na pogibelj upozorim, nego još, da ti dadem pouzdano utočište. Ti znaš, ja imam zaselak u rimskoj okolici, nitko te ondje neće tražiti«. Jedva je mladi patricij svoj govor svršio, ugje Pomponija Grecina. Jednom ju rob izvijestio, da su se vidjeli vojnici kod Aurelija Pudenta. Od­ lična gospogja, saznavši o čemu se radi, nije se za­ tezala; ona se sa svojim sinom povjeri Serviliju, a on s njima obojicom ode s krivudastom ulicom u svoj zaselak i tu ih ostavi sve do noći. On, da ostrani sumnju, a da vidi, što se dogagja, ode u carski dvor. Neron je od veselja prosijevao; kraj njega je bio Tigelin, Hermes i više drugih prija­ telja, koji su odobravali poduzete korake proti kr­ šćanima. Servilij provede jedan dio dana sa vla­ darom, tužno slušajući sve, što se govorilo. U ve­ čer, kad je otišao, već je veliki broj kršćana bio uapšen. Cesar je po gradu oglasio, da su pohvaćani radi zločina požara, pa se izjavi pred svojim dvorjanima, da će kazna, vrijedna spominjanja, dati zadovoljštinu narodu. . Aurelij Pudent, žena mu i kćer bili su s prva dovedeni u tamnicu; ali bilo je takovih zaprijeka, da ih se povelo natrag u njihovu kuću i stavilo pod vojničku stražu. Kad se je smrklo, Neron posla na­ redbu časnomu senatoru, neka umire. Pudent se nasmiješi na ovaj carski nalog, pa odgovori centurijonu, što mu ga saopćio: »Cesar me može ubiti; ali on nema prava, da me sili na neposluh Bogu. Sto hoćeš, da kažeš? Ja te ne razumijem, reče časnik. Bog, komu se ja klanjam brani ini na ži­ vot kidisati. Onda ti se smrti opireš? Ne. Uzrok, s koga sam osugjen, jer je po­ žar samo izlika, i previše je krasan, pa se veselim biti žrtvom; nego ja ne smijem osudu izvršiti.« Videći eenturijoii Pudentovu odluku, svojim mačem vrat mu probode. Klaudija i djevojka Au­ relija, pošto su odma doznale za smrt dičnoga pa­ tricija, dolete k mrtvom tijelu i suzam ga nakvase; nego one se tješile sjećajući se svetoga života onogij, koga su oplakivale i u misli, da ga je Hrist ovjenčao. Njih Neron odpremi u jedan toskanski otok, gdje suN^ivjele sve do carevanja Domicijanova, sretne, što trpe za Isukrsta i željne sretnoga časa, da im se otvore vrata nebeska. Tiloksen, zatvoren sa kršćanskim Pudentovim robovima, jer se ostale pustilo na slobodu, i s velikim brojem vjernika, sokolio ih, da srčano umiru za vjeru. Rimski požar bio je pusta izlika; a u glavnom vjera je bila uzrokom, za što ih se progonilo. To je za to istinito, jer ih se pozivalo, od strane cesara, da se odreku i da će biti pomi­ lovani. Samo nekoliko ih je zanijekalo Isukrsta; veiika je većina ustrajala srčano u ispovjedanju istine. Dva dana poslije uapšenja kršćana Pudentove kuće, narod je bio pozvan u cirkus, da gleda veliki prizor smrtne kazne vjernika. Svjetina je bulju­ kom grnula, pohlepna krvavog mirisa, da napase svoje oči mukama žrtava i da gleda, kako će se pred smrću vladati. Jedva je sunce zasjalo i na obzoru se pomolilo, a nebrojene stepenice već su bile zapremljene. Dizali se križi ispred borilišta, deset vješala posred cirkusa, čekalo najpoglavitije kršćane, koji nijesu bili rimski gragjaiii. Neron dogje u velikom sjaju, da i on sudjeluje užasnom veselju toga dana. On se smjesti, kao po običaju, na carske dušeke, okružen sa oslobogjenicima i prijateljima. Na dati znak dovedu Tiloksena na borilište i još devet kršćana, svećenika kao i on, apostolskim rukam zaregjenih. Premda je starac bio slomljen pod bičirn, što ih je primio, pojavi se svjetlo čela, koje odsijevalo neodoljivim veseljem. Oči mu, u nebo uprte, kao da su unaprijed tražile vijenac i nagradu obećanu onim, koji krvlju vjeru �н III*. 2. >SKnATIMSKI РШ \'0.1< - - 1913. posvjedoče. Kadikada su mu se usta otvarala u molitvi ili sokoljeriju srčanosti svojih drugova. Svojim kletvam narod žrtve pozdravi, okrivljujući ih, po kazivanju Neronovih izaslanika, sa rim­ skoga požara; ali ova bjesomučna vika nije mogla promijeniti vedrinu žrtava. Na križ ih se pribilo; pa kada se gledaoci zasitili gledanja njihovih muka, uda im se lomilo, a oni izdisaji bez jauka i bez plača, mirna lica i očiju u nebo uprtih. Neron i njegovi sramotni pomagači pjenili su od bijesa, što nijesu mogli ni jednog glasa izmamiti od ovih junačkih boraca. Naredi neka se dovedu drugi za drugi prizor. Prvi je broj bio podvostručen i dva­ deset se kršćana u cirkusu pojavi. Na cesarovu zapovijed, koji izgledao kao predsjednik krvnika, obukli ih u zvjerske kože, pa na nje pustili gladne pse i njih huškali. Okrutni je narod dugo vremena pljeskao ovom ogavnom izumu. Mučilo se polako i užasno. Za tri ure veći je dio mučenika bio raz­ derao od živina, pred koje ih baciii izvrgnuti krva­ vim ruganjim svjetine. Kad bi još koji ostao u ži­ votu, zvali krvnika, da ga skonča. To nije sve bilo. Neron je držao u pričuvi treći čin ove krvave i bezbožne igre. Njegovi pro­ш strani vrtovi bili su uz cirkus; tamo je narod za večeras pozvao. Uzduž širokih drvoreda, silnik je razmjestio tri stotine kolaca na vrhu zašiljenih. Kad se je smrklo, na nje nabili tri stotine kršćana, tako da su im kroz grkljane probijali; za tim ih namazali smolom i drugim upaljivim tvarima. Kad je zanoćilo, stave vatru u ove novoizumljene zublje, a one su polako izgarale i služile noćnoj razsvjeti. Tada je Neron, redatelj ovih grdnih igara, slavio u kočijaškom odijelu, kazališne prizore u paklenim dusima, gonio je kola kroz svjetlost pla­ mena, koji je žderao svete žrtve. Ovi pakleni pri­ zori obnavljah se više dana i dirnuli su na koncu dio manje pokvarena naroda. Mnoštvo je kršćana već bilo poginulo, a veliki broj drugih bio je odregjen na divljačku smrt. Glasine se širile, da je ovo mnoštvo nesretnih bilo žrtvovano mnogo manje javnoj koristi nego divljoj zabavi jednog samoga čovjeka. Osim toga, kazali smo, bilo je kršćana u svim redovima društava, tako da su obi­ telji drhtale od straha na pogled neprestanog apšenja, jer su se plašile sumnja na svoje članove i da se ne bi istina otkrila. S S I] Dr. Jozo Dujnuišić i bosanskohercegovački Franjevci. Sv. Jeronim, pišući jednom protiv ljudskih mana, namjeri se na protivnika nekoga Bonasus-a, koji misleći, da sv. Jeronim na nj cilja, poduljom mu replikom odgovori. Jada mu sv. Jeronim po­ šalje savjet, kako će i ljepši i učevniji izgledati: Nos, veli Bonasuse, пек ti se na licu ne vidi, glas nek ti se ne čuje i tako ćeš se pokazati i lijepim i učevnim. - »Babo tamen consilium cjuibus absconditis, possis pulchrior apparere. Nasus non videatur in facie; sonus non sonet ad lopucndum; atque ita et formosus et disertus videri poteris«. Djela smo profesora sarajevske gi­ mnazije dra. Joze Dujmušića čitali, kritike pra­ tili, pa ako je još istina, što svijet govori, da je to čeljade maleno, uboga izgleda i crne boje, onda bi i njemu mogli poručiti, da bi izgledao ljepši i učev­ niji, kada bi čim prikrio, ne samo nos, nego čitavo lice i kada, ne samo ne bi ništa pisao, nego ni govorio. Da, ali je dru. Jozi taj recepis težak njega primiti i njega se držati, to je njemu isto, što si svojom rukom nož zadjeti u grkljan. On ima u sebi neku vašticu, koja mu ne da mira, on mora raditi i on - radi. On izdade nauku o pojetici i samo je peh bio, da ljudi pronagjoše, da to djelo nema ni primitivnih gramatičkih točnosti. 1 on se povuče s tog polja ostavi se haja i belaja i baci se na p r o s t u r e č e n i c u . Poslije du­ goga studiranja, izagje: »Nauka o prostoj reče­ nici«, kad i opet - - malheur! Profesor franjevačke gimnazije iz Visokoga 1908. dokaza u »Seraf. Pe­ rivoju«, da je u čitavome tome djelcu još ponaj­ bolje bijeli papir. On se neke godine obori na neukost i slabo djelovanje učitelja narodnih osnov­ nih škola, a oni nesretni Jurkiću! prorešetaše njegova djela i dokazaše, da bi njihov pisac morao doći k njima makar u četvrti razred narod­ ne osnovne škole. On lani udari na »Napredak«, ali zato nitko puno i ne haje. A svijet? Ko svijet. On puno zna — on je govorio, pa i prstom na bo­ sanske i hercegovačke Franjevce upirao, te doviki­ vao: »Jozo će i proti vama izdati jednu brošuru!« Doduše toga još ne doživismo, nu dočekasmo ne­ što slična. Ove godine u broju od 18. siječnja zagrebač­ ke »Sudslavische Revue« dr. Jozo na drugome mjestu donosi raspravu o bosanskim i hercego­ vačkim Franjevcima: »D i e F r a n z i s k a n e r in B o s n ie n un d d e r Hercegovina« raspravu punu najvećih uvreda za katoličku Crkvu �,lozo Dujmušić i bosansko-lmi-cooovnćki Franjevci. i za franjevački red u Bosni i Hercegovini. Nje­ gova namjera, da puno toga o bosanskim i herce­ govačkim ujacima napiše, datira veli on od više godina, mi manjkala mu je prilika. Ko dozo on sve po planu radi! I prilika mu se pružila s objelodanjenjem djela: »Kultura i Bosan­ ski Franjevci«, što ga je, kao i mnoge druge te­ ško u oko ubolo. Dr. Jozo djelu nema puno šta prigovoriti, a opravdano, možemo mirne duše ka­ zati, ništa. A nije ni čudo. Jozo je filolog, a ne po­ vjesničar. Ali kao univerzalan čovjek, on se i u povjest razumije. On djelu zamjera, da u njemu nije zorno predstavljeno, kako su se Franjevci s »rn r ž n j o m r i m s k e C r k v e« i sa svojim »e g o i z m o m« borili protiv glagolice. On пс zna za kakove dokumente, koji u sebi sadržaju tu borbu, ali on to sa svojom Jules Vcrneovom ma­ štom đokučuje. Ta Jozo je, makar kako kažu, i malen bio, ipak bujne mašte šteta samo po hr­ vatsku literaturu, da se nije bacio na pisanje romana, nego se upleo u povjest kao Pilat u vje­ rovanje. Dr. Jozo djelu predbacuje, da nosi naslov kulturne povjesti, jer po njegovu shvaćanju tu su samo rasprave o školama, o znanostima i umjet­ nostima kulturne, a druge su religijozne. I to Jozi nije zamjeriti. Ta to je samo puki slučaj, da Jozo ne zna, da je religija samo vrst - species kulture; da kultura, kao što dr. Nikel tvrdi, obuhvaća »p o d r u č j a v j e r e , ć u d o r e g j a, p r a v a , dr u š t v e n o g a i g o s p o d a r s t v e n o g a o d п o š a j a, z n a n o s t i i. m j e \ n o s t i, t j e ­ l e s n i h d j e l o v a n j a« i t. d. (Allgerneine Kulturgeschichte str. 2.) Pa i te rasprave o školama, o znanostima i umjetnostima, šta su? Ništa! Tu se govori samo o školama, u kojim su se većinom franjevački kandidati odgajali, o literaturi Franje­ vaca i o crkvenoj muzici. Tu dakle nema govora o bujnim državnim školama, velikim Iajičkim književnostima, o cirkusima i teatrima, koji su u Bosni u srednjem vijeku i za osmanlijske vlade po Jozinu mnijenju cvali. I to je dru. Jozi upalo u oči, da djelo služi na diku i čast redu: »D a s g a n z e B u c h z u m L o b e u n d z u r Eh r e d e s F r a п z i s k a ­ li e r - O r d e n d i e n t«, pa pita čemu, da ga je Franjevac pisao, zašto ne koji lajk? Pa da nije uman taj dr. Jozo? Iznašao je princip, da treba od­ sada paziti, ne što se piše, nego tko piše. Kolikim iznašašćem obogati ljudski rod! 1 ako ne bude skup patent ni Hrvati više neće pisati svoje po­ vjesti, nego će čekati dok ju napiše koji Magjar; ni katolici svoje, nego će čekati, dok ju napiše koji kalvin ili luteran; a Franjevci će čekati na dra. Jozu Dujimišića. Pa zašto ne bi čekali? Dr. Jozo je vrstan pisac. Ako i nije povjesničar, brzo bi po­ vjest svladao. Skoro je pisao u »Sarajevskom Li­ stu« o fra Filipu Laštriću. Fj, da vidite tu divnu raspravu! Ona se proteže kroz br. 269. i 270. »Sa­ rajevskog Lista«. Slučaj je, da se u br. 270. osim nekoliko usklika nalazi samo ono, što se opširnije nalazi u Laštrića »Fpitome«. A u br. 269.? Tu je Dujmušić individualniji. Tu se broji 161. redak. Na dra. Prohasku otpadaju 22., na djelo »Kultura i Bosanski Franjevci« 69., a dru. Diijmušiću svega ostaje 70 redaka! Dujmušić je u kompiliranju i pla­ giranju vješt možda vještiji i od istoga Davorina Trstenjaka. Dr. Jozo će se čuditi, da ima ljudi i tako besposlenih, da u njegovim djelima tra­ že popabirčene retke iz onih djela, što ih je on prozreo i nastojao pred publikom omalovažiti. Ali slijedeća komparacija dokazuje ipak, da takovih ljudi ima. Retke, što ih je dr. Jozo iz djela »Kul­ tura i Bosanski Franjevci« uzeo i necitirao, po­ kazuje slijedeća komparacija. I. »Sarajevski List«, g. 1912. 1. »Kultura i Bos. Franjevci« br. 269.: str. 223.: Iza 1835. Ilirizam zanese i Od svih znanosti Franjevhosanske fratre »dok su naime c‘ Sl1 do najviše njegovali pri* tosui vremena pisali većinom ih katekizme ili molit- moralke. liturgična djela, inolivenike ili nabožiie pjesme ili tvenici. duhovna razmatranja i propovijedi« . . . propovijedi«. 2. »Sarajevski List«, g. 1912. br. 2. »Kultura i Bos. Franjevci« 269. O Laštriću Dujmušić piše: str. 235.: »Latinski je napisao »Fpi»Laštrića Fpitonic brzo se tome vetustatum . . . Venetiis . . 1765. Anconae 1766. Prvo je iz- raspaca’ s t0Ka 0,1 ,,a poM1,kndanje obuhvatalo samo 48 stra- vanjc starijih, djelo od 48 stra­ nica, a drugo naraste na 134 . .... ,,, . velike osmine i izdade na svi- |1л pi0SIM l,a 134 strane i pojet troškom bosanske redodr- novno ga na trošak bosanske žave, kako se vidi iz zapisnika , , . , „ м Bosne Srebrene od god. 1757. redodrzave (| lotocollum I ro1793.« vinciae Bosnae Argentinac, a. Ima se znati, da dr. Duj.... mušić zapisnika Bosne Srebre- ,7^7- ' 77'^ I/7P- objelodani u ne nije ni vidio. .lakinii«. 3. »Sarajevski List«, g. 1912. br. 269.: >Kao drugo važno latinsko djelo spominje se »Philosopliia«. Za ovo kaže tradicija samostana u Kraljevskoj Sutjesci, da ga je napisao Laštrić.« Iza toga Dujmušić citira Jukića, Siifafik MikuljmcH i Matkovića, a ne s kim se goto­ vo doslovno slaže. 4. »Sarajevski List«, g. 1912. br. 269.: »Iz toga slijedi (valjda sli­ jede) ovi radovi im srp.-hrvat. jeziku« ... 3. »Kultura i Bos. Franjevci«, str. 232.: »Osim toga opstoji u franjevačkome samostanu u Su­ tjesci rukopisno filozofično dje­ lo. Tradicija sutjeskoga samo­ stana hoće, da je to djelo napi­ sao fra Filip Laštrić«. 4. »Kultura i Bos. Franjevci«, str. 239.: »Iza toga se je Laštrić ba­ cio na sastavke jedino hrvat­ skih govora ...« �20 Br. 2. SFJUFLVSKi PKUTVOJ 5. »Sarajevski List«, ц. 1912. br. 266.: 5. »Kultura i Bos. Franjevci, str. 240.: »Od’ m u me — iztoimičeпје nauka karstjanskosa kapelanom i missionarom bosanskim. 'Го se dijeli na četiri di­ jela. Izašlo je prvi put u Mleci­ ma god. 1765., drugi put na istom mjestu g. 1796., ali ovaj put povećano s 12 propovijedi ira Grge Varešanina«. »O if U /. a m e. Ovo je Laštrića djelo prvi put tiskano u Mlecima 1765___A dijeli se na četiri d ije la ... O d’ U z a m e je kašnje od fra Grge Varešanina s novih 12 propovijedi po­ većano i 1796. u Mlecima objelodanjeno«. 6. »Sarajevski List«, g. 1912 br. 269.: »Nediljnik dvostruk. Mleci 1766. Tu se nalaze po dvije pro­ povijedi za svaku nedjelju u godini. Zašto je Laštrić ovo iz­ dao, veli sam u predgovoru to ga djela: »U prvome clillu koje sam dao na svitlost g. 1755. pod imenom »Testimonium bilabium«, gdi su nikah Govorenja latinski, pak i Slavobosanski, bio sam pokaran zaradi duxxi ne i ponukovan, pače moglem od Pastirah duhovni puka priprostoga, da učinim jedan Godshgnak cio s’ kratkim govoregni. S ovim dakle otio sam gnima ugoditi. Svetnjak t. j. govorenja za svetkovine. Mleci 1766.« 6. »Kultura i Bos. Franjevci«, str. 240.: »Drugi je svezak Laštrića govora Nedignik dvostruk, što ga je 1766. u Mlecima objeloda­ nio. Nedignik ima u 439 strani­ ca za svaku nedjelju po dvije propovijedi. Povod je ovome djelu kazao sam Laštrić u uvodu. parvome dillu, koje sam veli Laštrić — dao na svitlost 1755. pod imenom Testimo­ nium Bilabium, gdisu nikad Govoregnja latinski, pak ista i Slavo-Bosanski, bio sam pokaran zaradi đuxxine, i ponuko­ van pače moglen od Pastirah duhovni puka priprostoga, da učinim jedan Godishgnak cio s' kratkim govoregni: S’ ovim da­ kle otio sam gnima ugoditi«. Iste je godine Laštrić u Mleci­ ma objelodanio i: Svetnjak, koji sadržaje govorenja za svetkovine.« 7. »Kultura i Bos. Franjevci« 7. »Sarajevski List«, g. 1912. str. 239.: br. 269.: »Plodan je govornik bio i »Iz ovoga razabiremo, da je to bio jako p lo d a n ... pisac«, fra Filip Laštrić« Samo naprijed Jozo! Jedan je kritik doviknuo, da više vrijedi komadić sira nego li sav Puškin. Možda ni tebe današnji svijet ne shvaća, ali tješi se, da će te barem buduća generacija shvatiti! Megjutim dr. Dujmušić ne javlja se samo sav obučen u crninu radi ukinute glagolice; nego i kao advokat katoličke Crkve — Crkve, koja sa svim sredstvima »rimske mržnje« progoni glagolicu i glagolaše. Druga je iza ukinuća glagolice, veli on, pogrješka franjevačkoga reda, što su oni kroz sto­ ljeća nezakonito prisvajali, a i sada prisvajaju po­ kretna i nepokretna dobra katoličke Crkve u Bosni i Hercegovini. Katolička je Crkva u Bosni bez sum­ nje najstarija, a za okupacije Bosne i Hercegovine dakle iza 6 stoljeća franjevačke djelatnosti u ovim zemljama — nije brojila ni 6 helera. F ra­ njevci su crkvena dobra ugruntovničili na samo­ stane ili unovčili, te novce ili stavili u svoje kase ili u strane banke. I radi toga su, po Jozinu sudu, grkoistočni svećenici i muslimanski hodže puno zaslužniji, jer oni takih zločina nijesu počinili, a uz to su i djecu hranili. Naravna stvar, kada ovo »advokat katoličke Crkve« u Bosni i Hercegovini govori, on ne pozna Nedića ljetopisa, koji pod god. 1913. 1852. potanko sadržaje: »T r o š a k k o g a u č i ­ ni o b ć i n a R e d o v n i č k a s a m o s t a n a Sv . I v e K r s t i t e 1j a u S u t i n s k o j k u p u ­ jući zeml j u u Nahii D e r v e n t s k o j n a P l e a n u p o č m a v o d g o d . 1852.«; koji na drugome mjestu ima: »O p i s a n j e z e m l j e u Boću župe z o v i č k e koju kupiše F r a t r i S a m o s t a n a S u d i n s k o g na 11. l i s t o p a d a 1851.«; a na trećem kupova­ nja zemalja koja spadaju na franjevački samostan u Tolisi; on ne pozna gučgoranskoga, Ijevanjskoga, fojničkoga, kreševskoga arhiva, iz kojih se uza sve požare može potanko dovesti, kako su za­ konito ti samostani došli do svojih posjeda; on ne pozna Benića ljetopisa, u kome se opisuju kupnje zemalja u Kr. Sutjesci, u Varešu, u Ratnju, u Aljinićima, u Borovici i t. d .; on ne pozna, da su F ra­ njevci za osmanlijske vlade u ime Crkve i Božje službe, koju su svojim dobrim^katolicima činili, pla­ tili preko 100.000 dukata, kojim bi novcem tada mogli gotovo čitavu Bosnu kupiti; on ne pozna da su Franjev^. iza ustanovljenja hijerarhije svjetov­ nome kleru pridali 35 s crkvama i kućama provigjenih župa; on ne pozna da su Franjevci u Docu za sirotište dali 120.000 kruna; on ne pozna, da Franjevci ne mogu ni prisvojiti imanja, jer i F ra­ njevci su eminentno dio Crkve, a prema tome i njihova dobra dio crkvenih dobara, čije je vlas­ ništvo u rukama sv. Stolice. Da, svega toga dr. Jozo nije znao, a odakle bi i znao? On je, kako se je barem čaršiji tužio, obilazio franjevačke arhive, kao što obilazi mačak oko vruće kaše, ali badava, ti mu ih nesretni fratri ne otvoriše — oni su ga pripoznali. . . I mi se ne čudimo dru. Jozi, što on toga ne zna, mi se čudimo, što niče, gdje se ne sije, što se petlja u ono o čemu nema ni pojma. A tko prisvoji, dre. Jozo, franjevačka imanja u Olo­ vu, Zvorniku, Visokome, Gornjoj Tuzli, Gradovrhu i t. d., gdje su se nekoč stršili franjevački sa­ mostani? Kada se neko hoće smiješnim da pokaže, on se namaskari što više može; nu ujedno, da se ne prepozna, on se čim prikrije. Dr. Jozo maškari se, ali se ne krije. Treća je pogrješka franjevačkoga reda - veli on — što su oni bili vazda, a većinom su i sada puni apatije na sve, što je hrvatsko. (!) Velika nam prošlost nažalost ne pokazuje, što su oni za probugjenje hrvatske samosvijesti učinili. Sam Martić nije bio Hrvat, a kamo li Jukić i Šunjić. Mnogi su se Hrvatima istakli istom u borbi izmegju »Udruge« i »Zajednice«. Iz svega nam ovoga dr. Jozo izgleda kao mali Jovo, što skje �Dl-, .lozo DujmuŠić i l)os:insko-li(n,co."ov;ički ITnnjevei. napravio brke i bradu, uzeo čibuk i zapalio, te po­ peo se na stolicu i pokazao se Ijuclcskarom; a ipak bijaše dijete. I naš dozo hoće da se pokaže, da pozna svu prošlost Bosne i Hercegovine, a u istinu izgleda, da ne pozna ni koliko pozna jedno dijete narodne osnovne škole. Jer, dok u jednome članku Franjevcima Bosne Srebrene niječe hrvat­ stvo i ljubav za hrvatstvo, u istome broju u dru­ gome članku ističe Sitovića, valjda ne poznava­ jući, da je bio Franjevac, da je još u početku XVIII. stoljeća, kada narodnost nije bila ni probugjena, na »h a r v a t s k i j e z i k« slagao pjesme. Sto je još više, on ističe i Franjevca Glavinića kao Bo­ sanca, koji prenosi i slaže »Cvit svetih« na »h a rv a t s k i j e z i k « , prem Glavinić nije bio Bosa­ nac, a možda Bosne ni vidio, nego Istranin. Iste dakle pogrješke, u koje je i dr. Prohaska upadao. Dr. Jozo, ta sveznalica stara, ne pozna, da su olovski Franjevci još u 16. stoljeću imali » P i­ s t o 1e p o s f e g o d i s c h i e h a r v a t s e h i m у a z i c Ii o m s t u m a c e n e « ; da Lašvanin sve katolike u Bosni nazivjle H a r v a ć a n i m a (Lašvaninov Ljetopis); da Benić nazivlje Hrvate » n a š i m H r v a t i m a« (Berjića Ljetopis) i t. d. U drugome svesku kulturne povjesti bosan­ skih Franjevaca pokazat ćemo toga dru Jozi pu­ no više. Samo neka se malo strpi i on će vidjeti: da su Franjevci u Bosni još za osmanlijske vlade osnivali narodne osnovne škole; on će saznati iz izvješća tih škola, što su slana austrijskim konzuli­ ma, da se je u tim školama predavala i » H r v a t ­ 27 s k a S 1o v n i c a« (n. pr. Izvješće o školi u Ze­ nici iz 187cS. sada kod pisca ovih redaka); on će saznati koliko su novca bosanski Franjevci skupili za Jugoslavensku Akademiju u Zagrebu; on će moći čitati, da je još Mikić bosančicu nazivao »bosansko-hrvatskom ćirilicom« (dokumenat u pisca ovih redaka); da su bosanski klerici još 18,55. za svoje društvo stavili pravilo, da će kupovati »sam e k n j i g e l a t i n s k i m i h r v a t s k i m j ez i k o m p i s a n e« (Arhiv Bosne Srebrene u Sa­ rajevu); da je hrvatski Homer Martić ostavio u Kreševu i izjavu, da je on »r o d j e п u 2 u p an i j i b i v š o j H r v a t s k o j « i da je » p o r i j e ­ k l o m i r o d o m H r v a t « ; on će saznati, da franjevački klerici još 1878. svome društvu zao­ kružuju svrhu usposobiti se: »u p o t r e b i t i h bogoslovnih i svjetskih znanosti, osobito u hrvatskoj književnosti« (Arhiv Bosne Srebrene u Sarajevu); on će upo­ znati, da su Franjevci bili megju osnivačima prve u Bosni seljačke zadruge u Orašju u Bosni; on će upoznati, što su Franjevci učinili za pjevačka i či­ talačka društva u Tuzli, u Bihaću, u Kreševu, u Jajcu, u Ključu, u Varešu, u Fojnici, u Dolcu, u Lijevnu i t. d.; tko osnova hrvatske seljačke za­ druge na Petrićevcu, u Potočanima, Breškama, Žeravcu i t. d. i t. d. Sve će to, Jozo, opširno vi­ djeti, a vidio bi i da nas nije provocirao u židovskome »Siidslavische Revue«, s tom samo razlikom, što: »Si tacuisset, doctior inansisset«. Dr. Jelenić. L I S T A K. Školstvo u Belgiji. (II. pismo iz Belgije.) Louvain, koncem prosinca 1913. Veleučeni gosp. urednice! U svo­ jem početnom pismu obećao sam čitaocim našeg »Seraf. Perivoja« da ću ovaj put završiti o belgijskom školstvu. Dakle evo me da obećanje ispunim. Strancu, koji promatra amošnje školstvo, izgleda, da je Belgija najbogatija i najsretnija zemlja. Zbilja i jest tako. Dolje nanizane brojke nami će to najizrazitije po­ tvrditi. Sa prvim pismom dotakao sam se letimično samo viših škola, a sada red je da Vam narišem štošta o ni­ žim i srednjim školama. Napredak u školstvu, otkad su katolici na upravi, ogroman je. Pod ovim treba misliti najviše na niže škole, u koje belgijska država najveću brigu ulaže, a i s raz­ logom. pošto su početne, a ne srednje i više, škole te­ meljem narodnog i državnog blagostanja. Povjest bel­ gijskog: naroda ne osvrće se toli na druge škole koli na niže i osnovne. Odatle je razumljivo, zašto mi danas u Belgiji opažamo poglavito zanimanje države za unapregjivanjem prvotnih škola. Dosta je usporediti zadnju godinu liberalne belgijske uprave i koju katoličke vlade. Godine 1884., t. j. kad su liberalei izgubili vrhovnu upravu amošnjeg naroda, bilo je 4.810 početnih škola, koje su slijedile državni program i bile podložne nazoru libe­ ralne vlade, a 324.867 učenika; dok god. 1909. kat. bel­ gijska vlada ima pod sobom čisto 7.435 učiona i 934.924 školarca. Pridodamo li ovoj usporedbi još škole za odrasle i tz. »ecoles gardicnnes«, to ćemo dobiti sli­ jedeće brojke za zavode namijenjene isključivo pučkoj ili maloj pouci pod državnim nazorom: �'28 SKn A FINSKI РКШ\'0.1 God. 188-1. (liberalna vlada) bilo je и sve 7.550 škola, a 472.085 učenika; dok god. 1909. (katolička vlada) bilo je u sve 15.128 škola, a 1,437.597 učenika. Da bolje pojmimo ovu razliku, potrebno je zaći malko u povjest belg. školstva. To će nam onda rasvi­ jetliti i onu tačku, koju sam bio naveo u prvom pismu, kad sam govorio o spoljašnoj nebrizi amošnjih liberalaca u poslu osnivanja slobodnih početnih i srednjih škola. Postanak samostalne belgijske države datira istom od god. 1830. Kako su prvi državnici zbog kratkoće vre­ mena jedino nastojali oko vanjske uredbe države, to im je bilo onemogućeno baviti se podrobnije sa ustanovama državnih škola. Oni su naprosto prepustili pojedincima, neka svatko radi po svojoj miloj volji. Stoga istom god. 1842. pojavljiva se zakon za školstvo, i to povodom raz­ nih zapletaja. Kroz ovu perijodu čedni su napretci kate ličkog školstva, jer 1840. od 5.189 početnih iona, koje su se osnovale u 2.500 belg. općina, katolici su brojili svojih 2.284 t. j. takovih, koje su oni sami vodili i uzdr­ žavali. Ali moramo savjesno reći, da je zakon od 1842. ljuto izigrao katolike. Postupak je bio ovaj. Liberalci još od postanka belg. samosvojnosti gledajući, kako će katolike oslabiti, ugjoše s ovima u pregovore obzirom na školstvo. Prije navedeni članak o slobodi obuke katolike je odmah u početku činio, da se što većma podadu osni­ vanju isključivo kat. škola. Ali liberalci ne mareći, ili bolje nemajući sredstava za svoje škole, usredotočiš« sve sile u državne škole, koje su njih - da pravo ka­ žemo — potpuno zadovoljivale: te bo su škole bile već tada raskužene protuvjerskim nazorima. Katolici dakle s početka zabaciv sve državne škole, kojih su oni stvarno trebovali, lišiše sami sebe svojeg državljanskog prava. Po sebi je razumljivo, da podizanje novih škola na svoj račun mnogo novca zahtijeva. S toga u kratkom razmaku katolici se' osjetiše financijalno iscrpljenim, i napokon gledahu, kako da preuzmu i koju državnu školu. U tu svrhu bili su prisiljeni doći u doticaj sa libe­ ralnim vlastodršcima, koji su im — na žalost samo vanjskim načinom išli na ruku. Iza mnogih dogovora uzajamno stvore god. 1842. jedan organični zakon, kojim se odregjuje, da svaka pojedina općina mora na svoje troškove izdržavati po jednu školu, a da se vjerska obuka kao slobodan predmet uvagja i po državnim ško­ lama. Suviše u zakonu stoji, da ova vjerska obuka po državnim školama isključivo pripada svjetovnjacimučiteljima. H) 1*>. Vjeronauk, budući prepušten na milost i nemilost liberalnih svjetovnjaka, pao je na niske grane, i to je još dalo povoda, da su se liberalci pomoću njega dočepali potpune i neograničene slobode u školstvu i u upravi. Katolici bo misleći naivno nijesu unaprijed posvećivali tolike pažnje vjerskoj obuci po državnim školama kao i po onim svojim, gdje su svetovnjaci zbog nestašice sveć. osoblje vjeronauk naučavali. Plod toga zajednič­ kog zakona vidi se najočitije u glasovitom školskom za­ konu od god. 1879. Taj zakon od 1. srpnja teško je ranio srca kat. vjernika, jer po njemu sve škole državne bivaju lajieizirane. Katolici tim zakonom, koji su prozvali »ne­ sretnim« (la loi de malheur«), izgubiše sve škole. Nego Božja desnica, koja uvijek stoji nad vjernim i dobrim narodom, pomrsila je račune pobjedonosnih — na pre­ varit liberalaca i taj zakon, izvojšten većinom jednog glasa, teško se osveti istim liberalcima. Prvom pojavom toga zakona katolici se dadoše na pasivni otpor. Ali kad vidiše, da to ništa ne pruži, latiše se energičnog otpora, koji će utući sektarce i istim poka­ zati, koliko može savjest prava katolika. Doisto, uspje­ šan je bio rad kat. boraca za svoju savjest. Dobačenu im rukavicu, oni najragje primaju. Pod žestinom progonstva oni se osjetiše slobodnim, jer putem progonstva oni iznesoše pobjedu. U ovoj vatrenoj borbi na prvom mjestu istakoše se visoki crkveni dostojanstvenici. Dični belgijski biskupi zajedno so svojim klerom dadoše znak otpora svojem vjernom a izigranom stadu sa složnim izrijekom, koji brani svim vjernicim pohagjati državne škole. Iz vjer­ nog stada i samoprjegornog svećenstva čuše se sami poklici: »od školž bez Boga i učitelja bez vjere, oslo­ bodi nas Gospodine«. {»Des ecoles sans Dieu et des maitres sans foi, delivrez — nous Seigneurl«) Katol. puk odmah svoju djecu diže iz državnih zavoda, i ako će sad ona ostati bez državne potpore, a 2.500 kršćanskih uči­ telja ončas ostavi državne škole te prijegju u nove kat. škole, koje su sad katolici nanovo počeli osnivati. Svatko, pa bio siromah ili bogat, samo je li se ćutio katolikom, složi se u borbi proti državnim školama. Odmah kroz kratak rok bude stvoreno 4.000 novih učiona, a računa se, da je kat. pučanstvo u ovo žalosno vrijeme izdalo 40 milijuna franaka u svoje nove škole. Takovu gigant­ skom naporu sa strane katolika odgovori lijepi uspjeli: jer četiri mjeseca poslije glasovanja ovog zakona »de malheur«, katolici dobiše 289.152 učenika, dok državne nijesu tada brojite više od 357.123 učenika. Slijedeće godine t. j. 1880. broj katoličkih dječaka poveća se za S jedne strane — materijalne — dobro je došao ka- 75.902, tako da je te iste godine u početnim državnim tolicim ovaj zakon, jer je sada vas novčani teret padao školama bilo 294.3,56 učenika, dočim u katoličkim 455.179. na općinsku zajednicu, ali s druge — glavnije, vjerske — Dakle kroz samu jednu godinu liberalci su bili svladani to ih je izigralo i upropastilo. brojem školaraca. �Borba za školstvo urodi i drugim plodom za kato­ ličku stranku u Belgiji. Šest godina kašnje ove borbe katolici preuzeše u svoje ruke vrhovnu upravu, koju sve do dana današnjeg uzorno uzdrže. Pod katoličkom vladom u mnogočem unapregjeno je u Belgiji školstvo. Za ove periode stvorena su dva za­ kona, koja zaslužuju da ili ovdje razglobimo, pošto će nam to mnogo pomoći za shvatiti današnji položaj amošnjeg školstva. Prvi je zakon od g. 1884., kojim se dozvoljuje op­ ćinama, da mogu slobodno odreći se svojih starih, op­ ćinskih ili državnih škola na uhar slobodnih. Tom odlu­ kom kršćanske se općine okoriste i uzmu 1500 slobod­ nih škola pod svoje okrilje u ime isplaćivanja troškova. Sada liberale! ostadoše na cjedilu, jer se je broj držav­ nih škola vele umanjio, kako nam to službeni podaci iz god. 1884. donose. Ove bo godine trećina belgijskih općina, koje su bile pridržale stare državne škole, nije računala na glavu više od 25 učenika i učenica. I ako se je opažalo mnogo manjaka i u ovomu zakonu, ipak možemo reći, da je barem nekako udovoljeno katolicim. Uslijed sve to češćih nepredvigjenih nedostataka u školstvu nadogje i drugi školski zakon god. 1895. Ovaj je išao za tim da gospodarstvene podigne školstvo. S ovim poslednjim zakonom utanačeno je, da sve početne škole budu jednako potpomagane bilo državnim, bilo po­ krajinskim, bilo općinskim novcem. Unaprijed nema raz­ like izmegju starih općinskih škola i novih slobodnih. Svako belgijsko dijete ima jednako pravo na materi­ jalnu upravnu zaštitu. Prema tomu zašto bi se imala uskratiti potpora slobodnim školama, a jedino podje­ ljivati tz. državnim školama? To svatko znade, da je i dijete slobodne škole državljanin Belgije. Ti kršćanski nazori pravičnosti vodili su zakonodavca ovog novog zakona. Onaj se zakon razlikuje od onog izdata 1884.: prvi stavlja na volju državi, pokrajinama i općinama što se tiče potpomaganja slobodnih kat. učiona, dočim ovaj poslednji zakon nalaže upravi izdavanje posvema jednake potpore. Nego uza sve to materijalno poboljšanje početnih škola u Belgiji, još ostaje dosta toga, da se prama pravilim prirodne pravičnosti uredi amošnje školstvo, na koje se i danas katolici - i to s razlogom - tuže. Iz gor­ njega nami su poznate dvije vrsti pučkih škola: slobodne i državne. Prve su dakako usavršene, ali su druge ne­ potpune sa strane vjerske. Državne škole: to su još ostaci onih liberalnih škola u liberalnim općinama, koje se nijesu nikada htjele odreći svojeg bezvjerskog pro­ grama. Dakako amo vlada u školstvu posvemna sloboda, pa s toga kraja mi nemamo ništa protiv toga. Ali treba znati, da te liberalne škole pohagja i mnogo kat. djece, koju smo mi obvezani udovoljiti. Kršćanski roditelj hoće da njegovo djete uživa jednako pravo kao i ono liberalnog roditelja. I to je skroz razložito. Ipak tomu zahtjevu kršćanskog roditelja mi nemožemo sa sadaš­ njim državnim školama udovoljiti. Još ni danas državne ili bolje liberalne škole starih protukatoličkih općina ne­ maju vjeronauka. Ako to stoji dobro djeci liberalnih ro­ ditelja. to nipošto nije u prilog djeci kat. roditelja. To je što još danas tišti katoličko pučanstvo u liberalnim općinama. Nu vrijeme i kat. pravičnost, nadati se je, da će znati udovoljiti i toj prijekoj potrebi katoličke djece u Belgiji. Već su prvi pokušaji i u tom pogledu učinjeni. God. 1911. ministar Schollaert učinio je nacrt budućeg zakona, koji bi imao odgovoriti potrebama da­ našnjeg vremena. Mi ovdje ne možemo iznijeti toga na­ crta, pošto bi nas to zavelo na dugo. Dosta je ovom pri­ godom reći, da Schollaert-ov nacrt zadovoljuje u svakom pogledu svakog nepristranog čovjeka, a osobito belg. katolika, kojemu bi se doskočilo izvođenjem tog željno iščekivanog školskog zakona. Kako mi se čini, zategoh malko sa povjesnini raz­ vojem belg. školstva. Ali važnost*predmeta izviniće me pred Vašim čitaocim. Ta znamo, da je pitanje školstva i kod nas lirvata jedno od najvažnijih pitanja. Kvol li­ ^Ua amošnjeg školstva nam će mnogo doprinijeti u rijej senju i našeg eventualnog školstva. Pri ovomu bi sigurno mnogi čitaoc zaželio znati, ko­ liko Belgija troši uopće za školstvo? Za to evo mu tačnih podataka. God. 1907. početne općinske škole zapadale su po­ reznike do 34,030.433 franaka i 58 cent. na 509.408 uče­ nika; dakle na svako dijete dolazi po fr. 75:05. Ove pak škole, koje su općine uzele na svoj trošak, dobile su fr. 4,615.270.90 za 218.464 djece; dakle za svako dijete na glavu fr. 21.12. Još ostaju troškovi za onakove škole, koje su javne vlasti potpomogle sa fr. 2.492.754.04, a koje su imale iste god. 1907 učenika: 169.118. Iz ovoga mi razabiremo da sami katolički poreznici izdaju na račun primarnih škola godišnjih fr. 19,238.696. God. 1908. potrošilo se je za sve početne škole 51,713.876 franaka. Cijenim, da će gornje brojke najbolje moći otkriti napredak školstva u jednoj kat. državi. Kad imamo pri pameti još druge vrsti škola, koje niže u obrascu navo­ dimo, možemo stalno kazati, da nikakova civilizovana država ne može u školstvu stati o bok kat. Belgiji. To će suviše dokazati, koliko katolici nastoje oko kulture svo­ jega naroda. Glede pak gimnazija ili srednjih škola samo napominjemo, da ili je jednaka sudba pratila kao i po­ četne škole. Da se vratimo na brojevni prikaz početnih i sred­ njih škola, donosimo slijedeći obrazac raznovrsnih javnih škola sa brojem učenika iz god. 1909; �30 Br oj .š k o la Kraljski atenejini i kolegija . . . . Srednje muške škole ............... Srednje ženske š k o l e ............... Srednje normalne š k o l e ............... SEKA FINSKI PliJllVOJ« 1013. Br. B1 гoj đieee š k o la 7904 Početne normalne š k o l e ............... 89 18660 Pučke škole . . . 35 44 4 8872 Dječje škole . . 54 djece 4.548 7435 923.386 306u 268 803 209 Škole za odrasle . 4628 233.870 Osim gornjih još moramo nadodati: 83 općinskoobrtnih škola sa 24.372 učenika; 71 općinsku a 195 slo­ bodnih profesijonalnih i trgovačkih škola sa 26.083 učenika. Pri nizu ovih brojaka pitanje se nameće, što nam onda ostaje neukih ili nepismenih u Belgiji? Ovdje je zgodno umetnuti da god. 1908. od 1,160.582 djece (u dobi od 6 do 14 godina), bilo je samo 46.381 (iieračunajue anormalne) djece, koja nijesu pohagjali tečajeve bilo koje škole. Prema tome jasan će nam biti maleni broj analfabeta u Belgiji. Po popisu iz god 1900 bilo je osoba, koji su navršili sedmu godinu, a nijesu znali ni čitati ni pisati 22:l°/0; dočim 1890: 28:8%; 1880: 33:2%. God. 1910. od 63.076 mladića pozvanih u vojničku službu 'mlo je 5.663 ili 8.98%, koji nijesu znali ni čitati ni pisati. Iz ovih gore iznesenih podataka mogao se je svatko uvjeriti o kulturnom procvatu Belgije na polju školstva, pa mi se čini suvišnim ovog puta ikakovih posljedaka nizati. Sam će ih čitaoc moći najbolje uokviriti. Gančević. Nekritična kritika. U 4.—5. broju »Luči« ocjenio je V. BI. Cičević, zagrebački bogoslov — pravo ili krivo, cjelovito ili okljaštreno — »Priče« Branislava Nušića, što i!: je izdala Matica Hrvatska. Danas su, rek bi, taka vre­ mena i ukus, da o istoj stvari, o istoj literarnoj produk­ ciji dvojica izreknu oprečne sudove i svak ima pravo; pa stoga ni mi ne prigovaramo Ćičeviću toliko radi zlih strana, što ih on s formalnog gledišta nalazi u »Pri­ čama«, nego samo primjetit nam je nešto na onaj pasus, gdje mladi Cičević jedva počevši iznositi dobre strane Nušićeve upliće mgpšt. Mihačevića, za koga »nije čudo, da je s Nušićem bez naročitog ovlaštenja vrlo uzaja­ man (kako je dokazano u Srpskom Književnom glasniku) u »Putu po Albaniji«. Na stvari je to, što je Nušić bio u svoje vrijeme srpskim konzulom u Macedoniji i Albaniji, pa je napisao pjesnički putopis po ovim zemljama. Za njegov putopis znao je i Lovro Mihačević, pa u brzini vremena u svoju knjigu prenio cijele pjesničke opise albanskih krajeva ...« - Ad notam neka je mladom Č i v e č i ć u : Kada je fra Augustin Cičić zgodom upitao mgpšt. Miha­ čevića, da li mu je poznat N u š i ć i ko je taj? — nit ti ja znam Nušića, niti išta od njega, odvratio je Mihačević. Mi možemo reći o svemu tomu: na stvari je to, da je mgpšt. Mihačević bio u Albaniji punih 14 godina, da je još pred par godina imao gotovo djelo o Albaniji: ona putovanja, pa i povjest, što ju je ove godine, popunivši najnovije zgode, izdao. Mihačević je sve, što je napisao u putopisu, ono i proputovao, a u Matici su mu još izbacili neka mjesta (Kosovo opširnije, jer »da je opisano u Srba«), na što se on malo ljutnuo; isto tako Mihačević se pri obradbi djela poslužio valjda kojim stranim piscom onako samo zaradi lakšega poregjaja, a nije baš imao razloga, da što uči ili pripisuje iz kakvih osobitih knjiga, jer pozna u Albaniji svaki kamečak i svaki list —. možda je po tomu i Nušić na isti način čitao isto moguće kakvo djelo; a najpošlje: daj ti progji istim putem i istim krajem, a ne opazi istih znamenitosti i istih predmeta!! To na znanje najprvo Srpskom knji­ ževnom glasniku, koga mi nijesmo čitali, pa onda Cičeviću, koji je to jednostavno usvojio i na svoj račun opet iznio u »Luči«. Eto to, » što je Mihačević u brzini vremena u svoju knjigu prenio cijele opise albaneskih krajeva.« Pisac ovih redaka prati CiČevića razvoj od njegove pojave u »Luči«. Cičević ne smije da zlo shvati ovu našu primjedbu niti treba da ga ovo pomete kao početnika, koji, bi reći, da osobito voli književnu kritiku. Ali Cičević treba da zna: što je prilično A. G. Matošu, da nije baš najpristalije za bogoslova Cičevića. Ne samo misli, nego ni sam stil ne može biti u njega isti, a on, bit će, da ćoravo hoće da imitira Matoša. Matošev stil ostaje njemu samomu, sa svim. dobrim i zlim svojstvima. Matoš, sve što zna, htio bi metnuti u svaki redak, u svaku riječ, u svako slovo. A uz to je vječno zagrižljiv. — Ćičeviću ostaju na volju njegovi uzori, ali treba da više bude svoj, nu sva­ kako mirniji, obzirmji, pa kad i s pravom nešto prigo­ vara, neka nam više dadne samoga sebe, nego Matoša, na koga se i sam uvijek nabacuje, dok ga se i Matoš jed­ nom, pravo ii kirivo, ne doveže svojom satirom. �Vjesnik. :>1 V J E S N I K. N A Š A D O M O VIN A . Javna zahvala. Nj. Preuzvišenost Dr. Leon von Bilinski, zajednički ministar financija, blagoizvolio je da­ rovati siromašnoj i nedogragjenoj crkvi u Vitezu 1000 K, radi čega potpisani sa svim svojim župljanima najljepše se zahvaljuje Nj. Preuzvišenosti na tomu velikodušnomu daru! Ujedno molimo Boga, da Mu po zagovoru sv. Ante stostruko naplati i pomogne Mu teškoj zadaći lako i slavno udovoljiti! — Takogjer se zahvaljujem visokorodnomu gosp. Klemensu grofu Brandisu, koji na molbu velečas. o. Antuna Puntigama darova ovoj crkvi pre­ krasan kip Srca Isusova i 111 K; vel. o. A. Puntigainu. koji ukupi za ovu crkvu 50 K, jedan kalež i dvije rokete; preč. o. Hormanu, rektoru u Travniku, koji daro-д za crkveni krov 20 K. Svima darovateljima budi ..ajljepša hvala i stostruka plaća od Boga! — Vitez, dne 24. ja­ nuara 1913. Fra Frano Pavlak, župnik. Franjevačka ulica u Sarajevu. Gradsko poglavarstvo grada Sarajeva na zadnjemu zasijedanju zavelo je do 00 novih naziva ulica u Sarajevu, iz kojih se vidi, da je poglavarstvo išlo za tim, da čitavu Bosnu i Hercegovinu usredotoči u Sarajevu. Tu su zavedene: Zvornička ulica, Kupreška ulica, Ljevanjska ulica, Grahovska ulica, Fojnička ulica, Kiseljačka ulica, Tuzlanska ulica, Vareška ulica, Kb’učka ulica, Srebrenička ulica, Trebinjska ulica, Ljubinska ulica, Stolačka ulica, Vrandučka ulica i t. d., a zavedena je i F r a n j e v a č k a u l i c a , koja se pro­ teže od ćilimane do Konak ulice. Prema tomu će se od sada i pisma adresirati: Sarajevo, Franjevačka ulica, Franjevci. Franjevci na Palama. Želja, da čitava gimnazijalna 1 bogosiovno-mudroslovna mladež na jednom mjestu provede praznike, već se realizava. Prema zaključku zadnjega definitorijalnoga kongresa Redodržavništvo je Bosne Srebrene 7. veljače kupilo 47 dunuma šumovite zemlje na vrlo zgodnom mjestu na Palama, gdje će sc sagraditi za ferijajuću franjevačku mladež zgodna vila. Nema sumnje, da će ovaj korak po redodržavu Bosne Srebrene biti od prevelike koristi, a odgovarat će i že­ ljama sv. Stolice, kojoj je u ova pokvarena vremena puno na srcu, da svećenički pomladak i uz praznike ne .bude izvan osobitoga nadzora. Na II. veljače na novo su zemljište sarajevski Franjevci, definitor Corković, pro­ fesori i bogoslovci imali izlet. Riječka biskupija. Davno snovana riječka biskupija, kako novine javljaju, već je ostvarena. Megjutim mi smo s kompententne strane obaviješteni, da je ta vijest skroz ishitrena. Biskup Garić. Na 10. veljače zaputio se je presvj. g. fra Jozo Garić u Rim na regjenje. Biskup Mišić. Na 10. veljače stigao je u Sarajevo biskup Mišić i to u svrhu saborskih konferencija. S bis­ kupom Mišićem u Sarajevo je prispio i hercegovački redodržavnik fra Luka Begić, koji se je 12. vratio u Mostar. Kongres Bosne Srebrene. Na 29. i 30. obdržavao je definitorij Bosne Srebrene u Sarajevu kongres, na kome se je najviše raspravljalo o gragjama u Sarajevu i Viso­ kome, te o drugim potrebama redodržave. SRBIJA. Konkordat sa Sv. Stolicom. Dok ratne trublje na istočnome Balkanu još trube, dok topovi svojim užasnim rikanjem napunjaju brda i doline, novine su učestale do­ nositi razne kombinacije, kako bi se u Srbiji uredilo ka­ toličko pitanje. Poznato je, da je u Srbiji i do pošljednega rata živjelo preko 10.000 katolika, koji nijesu nigdje imali svoje crkve, niti klera ni hijerarhije, ako sc izuzme kapelica austro-ugarskoga konzulata u Beogradu. Sa zadnjim sretno vogjenim ratom katolištvo je u Srbiji ojačalo. Barem će jedna čitava biskupija, te tolike kato­ ličke župe doći pod Srbiju. Ti su katolici pod osmanlijskom vladom uživali barem neku slobodu, a u Srbiji je sve do danas nije bilo nikakove. S toga puno evropsku publiku zanima, kakovo će stanovište Srbija danas za­ uzeti prema novim podanicima, koji se ni pod koju cijenu neće odreći svoje vjere. 1 već novine glasaju, da Srbija sa Sv. Stolicom pregovara o uspostavi konkordata, ko­ jim bi se katoličko pitanje u Srbiji jednom uredilo. Nu, ako se i uspostavi konkordat, pita se, tko će u Srbiji dušobrižničku dužnost na se primiti. Srbija zazire od austro-ugarskoga klera, a Francuzi i Talijani potrošili bi godine, dok bi u Srbiji počeli s uspjehom djelovati. »Katli. Kirchenzeitung« misli, da bi za tu svrhu ipak najzgod­ niji bili Franjevci hrvatskih redodržava. »Ako dakle Srbija ne će primiti Isusovce, kao što se očekuje, veli »Kath. Kirchenzeitung« - imaju ipak izvrsni bo­ sanski i hrvatski Franjevci, koji su kroz stoljeća u Bosni i Hercegovini u tom pogledu svoju vještinu pokazivali, koji su sa Srbima istoga plemena i isti jezik govore. Da ovi redovnici eventualno ne će tjerati austrijske politike, o tome su u Beogradu vrlo dobro upućeni.« I uistinu vrijeme je, da se Franjevci peterijuh hrvatskih redodr­ žava o tom počnu ozbilnije zanimati. �32 B,\ 2. — »SLILA FINSKI FLKIVOJ« - 1013. KNJI ŽEVNA SMOTRA. J. м. Adela Milčinović: »Bez Sreće« (drama u tri čina, na­ građena iz zaklade Dušana Kotura). Ja bih mogao ovoj drami metnuti i drukčiji naslov, n. pr. » Ma t i c a Hr ­ v a t s k a « : »Be z Sr e ć e « , jer ju je Matica izdala i nagradila. Ne zna se naime, za što bi madame Adela bila bez sreće, kad joj se eto drama nagragjuje, pa kakva je da je! Niti je inače u samoj drami jasno označen onaj na­ slov: »Bez Sreće«. Te bi neusporedivo ljepši naslov ovoj drami pristajao — naime »pačavra«, Pokojni Dušan Ko­ tur opet ovamo ne ulazi u račun, jer po svoj prilici nije imao namjere, da se njegovom zakladom ovakove drame nagragjuju. Matica Hrvatska svakako je bez sreće, jer čim se počine podizati, odmah joj se počine i osklizivati » Г r i k o r a č a j a n a p r'j e d. a n a t r a g j e Г š t o ma n j e ? « (rekao bi Silvije). Ja sam ovu dramu svu pročitao, ali doduše ne »na dušak«; megjutim neki vrstan pisac skore poručuje, da se jedno dobro djelo prije kritizovanja pomno pročita, pa onda odloži i razmisli, pa onda opet pročita, i za tim istom da se kritizuje! Priznajem to načelo, ali ga se u ovoj drami nisam mogao ni uz najbolju volju držati (za­ drži naime i umjetničke i etičke kmtrabande, tamo se rado ne vigjam). Dogagjaj ove drame meće se ч neku Slavoniju. Po­ što je dogagjaj vrlo neobičan, a svršetak e samo nevje­ rojatan nego za evropski jedan narod psihološki i ne­ moguć, onda slijedi, da nas zernljopisci makar i neho­ tice varaju stavljajući Slavoniju negda u južnu Evropu, a biti će, da je to nekakva provincija u Kurdistanu; ili imaju dvije Slavonije, pa je madame Milčinović morala onu drugu misliti u Kurdistanu, megju Samojedima, ili gdje?! Mi naime mislimo, da Milčinovićka mora imati neku umjetničku sposobnost, ako je mogla biti nagragjena iz zaklade Dušana Kotura. Ta bi naime sposobnost zahtijevala, da se drama tako izvede, te pisac, koji je na početku pročitao, da se dogagjaj zbiva »u malenom seocu u Slavoniji«, ne mora na svršetku, kad dramu pro­ čita, osupnuto ponovno upitati, a gdje je to sve bilo? Adela Milčinović spada u hrvatsku tako zvanu »mo­ dernu«, a time sam već kazao i sadržaj drame. Moderni se naime obligatno u svim svojim umjetničkim proizvo­ dima bave malne uvijek s nižim čovjekom; naprotiv drže, da viši čovjek i ne opstoji, to da je samo kao neka optička varka razuma. Oni zastupaju teoriju, da je čo­ vjek postao od magarca (ili od majmuna — svejedno), dok mi istina držimo, da magarac može postati od čovjeka, ali da od magarca postane čovjek — vrlo je velika rijetkost i uprav igra prirode (odlika, Spielart), te za to i ne može poslužiti kao učevan podatak za spomenutu njihovu teoriju. Bože moj, koliko je eto puta svaki od nas očekivao, da od magarca postane čovjek, pa ni­ kada! U tom bi slučaju bilo toliko puta na dobitku ne samo društvo, nego i znanost i umjetnost! Spisateljica je nada sve silno naružila i onako slabi ženski svijet. Spisateljica sigurno spada u onu struju za emancipaciju žena, ali ovom dramom nije ni najmanje poslužila toj ideji. Ta za Boga, tko će ono sve prestavIjati? Mislim one u svakom pogledu neoprane djevojčure! Da li kakva ciganska družina? Tko će primiti uloge Franjke, pa Mande Tadine, pa i drugih?! Na primjer Mandti Tadinu baca Mile u ražarenu krečanu! Kako li će se na pozornici inscenirati ražarena krečana, tko li će preuzeti"zadaću Mande Tadine? Ona se uz to neposred­ no pred svojom katastrofom grčevito kao mačka bori s Milom u junačke kosti. Dakle sirota ona, koja bi uzela ulogu Mande Tadine, najprije mora biti pušćenica (ne smije se ovdje sve ono napisati, što je emancipovana gospogja u drami napisala), onda vrag (jer zavagja Milu i Franku), za tim mačka, a onda i »žena u ražarenoj peći«. Zaista uloga teška za kreaciju! Osim ovih spome­ nutih i još nekih drugih, znamenita je i uloga babe Liže, koja po selima pomaže abortiranje. Kako se cijela dra­ ma svršuje bez skladna izmira kao što i bez jedinstvene misli, biti će, da i uloga babe Liže nema drugoga smisla, nego da nagovijesti, kako će ova Matičina drama biti uknjižena megju umjetničke »abortuse«, kojih imade mnogo, a i ovaj se može sa ostalim natjecati za prven­ stvo, jer je osobito krasan primjerak nedonoščeta. Drama nas ostavlja pred upitom, šta će biti s Milom, koji je kriv zasjednog umorstva? Sudsko odaslanstvo dolazi u sela, da istraži stvar, a drama se svršuje. Ili je Milčinovićka zamislila sve o.vo izvesti u obliku trilo­ gije — Šta li?! Gospogjo, ovim Vas najljepše molimo, da poštedite i »Hrv. Maticu« i općinstvo! Sto se tiče toga, kako bi se drama dovela na hr­ vatsku pozornicu, mislimo, da će u upravi zagrebačkog kazališta biti dosta viteškog poštovanja i kavalirstva pre­ ma slabom ženskom svijetu, te će poštedjeti gospogju Milčinović od daljnih neprilika! Eto to vam je (ne budi primijenjeno!) ta drama Adele Milčinović: »Bez Sreće«! »Seralinski Perivoj« izlazi na dva arka svakog 1Г>. u mj.: godišnja cijena b K. za gjake. frećorelce i siromahe 3 K. Jlukopise, prelplale i reklamacije prima uredništvo u Sarajevu. (Bosna. Sarajevo, franjevački samostan). Odgovorni uroiiik: dr. ». Jiilijiin .Iclcuić, Tiskara »Bosanske Pošle« u Sarajevu, �Josipa Oblettera * u St. Ulrich, Gradcu, Tirol J kraljevske umjetničke akademije počasni član, nagragjen vise puta, a dvaput i na svjetskim izložbama, preporuča veleč. p. n. kleru: oltare, :: џ propovjedaonice, ispovjedaonice, kipove, pnteve, betlem ske štalice i t. d. CIJENItT i NACr Proizvodi su zavoda1svi vb - '■"r. sfiuiw križne :: тт SE Д PLATNO. L S S U C ^ D 'tma na nju se upravno obraća! Ш л н Hrvats ЈРППП m u i H e r c e g o v in u . ^(đ iot.ačšcii ^ Š t v 9 ) . :: Uplaćena dionička glavnica 2,000000 kruna. Centrala n Sarajevu. podružnice: jttostar i Tuzla. Preuzima uloge na uložne knjižice te uka­ maćuje iste uz 4||2°јо čistih. Eskomptira i reeskomptira mjenice i tražbine. Daje zajmove na tekući račun. Kupuje i prodaje vrijednosne papire, devize i valute. 7 o l o n o л п Ј л о L a l d g d U I H L d Unovčuje mjenice, izžrijebane, vrijednosne papire i kupone. Pohranjuje svakovrsne depozite i upravlja njima. lzvršuje isplate i naplate na svim trgovačkim središtima tu- i inozemstva. prima u zalog sve dragocjenosti kao: srebro, zlato. dragulje i ostalo. �Hl MODERNO UREGJENO TISKARO I KNJIGOVEŽNICO „BOSANSKE POŠTE" PREPORUČUJE SE ZO IZRADBU SVIH U TISRORSRU I HNJI60VEZUČHU STRUKU SPODAJUĆIH POSLOVA. -- SL 060Ć I STROJEVI „LIN O TV PE". - STEREOTIPI .0 iji � https://kolekcije.nub.ba/files/original/fa11fe4486c5d5c3ad446c93baff033d.pdf 3aec407e7dbb5b2ddc64cb4a5cf4bb78 PDF Text Text serafinskj Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU SARAJEVO, 13. OŽUJKA 1913. BROJ 3. GOD. X X V II. Već je vrijeme. Da se „Serafinskom Perivoju" pošalje ggg pretplata, odnosno uplata. ggg „Serafinski Perivo<^stcr n« Јоодш 5 K; a siromasi, trećoretc? i gja^i primaju ga i u 3 K. Novci se šalju na „Seraf5iski Perivoj" Šaraj* o, Franjevci. Za odmah prodati stoje jedne jjcvg orgi i prijiamatičnom jafltjta£Qi >ш i sa. , и ш i i (i Zu е.ЦCoppelungsregistara. koja je izk r u ■ »vadESLтош^шзч tvrtka za pravljenje novih Tgulj' svakil vrsti. PrMizima i renov: gistara, 11 zvučnih registara i 5 .m loga ........... P rpivpBl.-,, ._ ,------starih orgulja sa jamstvom. ljubljanska kreditna banka Podružnica n Sarajevu. Centrala u Ljubljani. Ispostava: Građo. Podružnice u Spljetu, Trstu, Celovcu, Gorici i Celju. Dionička glavnica K 8,000.000’— Pričuve preko K 900.000’—*I :S2 £3 Prima uloge na štednju na uložne knjižice л З \ 01 , .. , .. .... . i tekuće račune i ukamaćuje ih sa ^ |4 |o ^ez lka^vl^ Poreza 1 odbitaka. Kupuje i prodaje sve vrste papira od vrijednosti po najpovoljnijim cijenama, isto tako sve vrste domaćeg i stranog kovanog i papirnog novca. I O svim ostalim bankovnim poslovima daje na zahtjev pismena i usmena obavještenja. �Privilegovana |f zemaljska banka Z A B O SN U I H E R C E G O V IN U . Uplaćeni dionićki kapital 14 milijuna kruna. CENTRALA U SARAJEVU. Redovne rezerve i fond za s igrum o s t z a lo žn im K .».300.000. FILIJALE: u Banjaluci, Bjelini, Brčkom, Mostaru i Tuzli. — ISPOSTAVE: u Bihaću, Derventi, Doboju, B-Gradiški, Bos. Novom, Lijevnu Bos Samcu, Travniku, Trebinju i Višegradu - ZASTUPSTVA u Gacku, Goraždi, Sanskom Mostu, Stocu i Zvorniku. nica i trgovačkih naputnica u svim glavnim mjestima Bosne i Veleprodaja duhana u svim spomenutim mjestima. Hercegovine, Austro-Ugarske i inozemstva. — Daje zajmove na HIPOTEKARNO ODJELJENJE. vrijednosne papire. — Prima novac uz tekući račun i uz ukamaćenje na uložne knjižice. — Prima vrijednote svake vrsti u Dalje hipotekarne i komunalne zajmove do 33 godine. Izdaje pohranu . upravu, kao otvoren polog ili kao ,Safe“ — u za tu 4, /,w/0 založnicc i 50'„ komunalne obligacije. Ov^ su založnice i svrhu ur:gjenom oklopljenom prostorom — pod zatvorom stranke komuualne obligacije u Bosni i Hercegovini prosti od proveza, imaju pupilarnu sjegurnost, te se mogu upotrijebiti kao jamče­ banke. vine pri trgovačkim poslovima. Osim toga mogu služiti u »jničke ~ I ■ ■ ■ ■ austro u arskoj monarhiji kao vojničke ž a n id b e n ^ T ________v . . . А о ј е п о ^ к п ^ г о ђ ^ а о ^ 1 !’ posebno odjelenje BANKO\NO ODJELJENJE. '‘izvode u Brčkom sa agencijom u Doboju, bave Kupuje, prodaje i izdaje vrijeđnostne рар' uevize i druge se sa sv., >vačku struku zasjecajućim dobavama, kako u kovine. Preuzima kupone ; vučenc w : k e — Eskomptira komisiji tak; •»štiti račun, financiranjem i podizanjem indumjenice i doznačnice, daje zajmove u k o n kurentu i na mje• javnih poduzeća. niče uz dovoljno pokriće ili osiguranje. Obavlja naplate rujeGia »redmeti izvoza suhe šljive i žito. * Kod banke opslojeća generalna itura e. kr. povi. osignrav. „ A S S E G t t s 10NI GENERALI" prima direktno ili putem filijala i ispostava "razn. vi -te osiguranja |Jroli vatre; \era\na'a0entura osiguravajućeg društva ..PROVIDENCIJA" prima osiguran, <, za slučaj nisi ' proti razr ’ šte a i st» lievima i na drugim predmetima Nemojte kupovati crkvenoga odijela dok se niieste osvjedofUi °izvrsnosli — ■■ ■■ i jeftinoći: Misnih odijela, dalmatika, baldakina, zastava, crkvenoga rublja i kovne robe, što ju prodaje najstarija češka tvornica JOSEF NEŠKUDLA, u Uablonsmu na Orlići Пг. 86. ===== MORAVSKA. Pošiljke se dostavljaju na ogled bez obveze. Cijenici i proračuni badava! Radi velikog pro­ meta kao i radi toga, što je tvornica izvan grada, cijene su za 20 po sto jeftinije, nego li :: :: u konkurentnih tvrtkih! Tvrtka je za crkvene narudžbe preporučena od preuzv. Nadbiskupa Štadlera i preč. g. Andrije Predmerskoga. SS Siromašne crkve imaju znatan popust. х х жж £ �serafinski Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU SARAJEVO, 15. OŽUJKA 1913. BROJ 3. Dr. Jelenić: ------ ■ ■ ■. ■---------.= = K problemu konkordata sa Srbijom. GOD. XXVII. poslanje svećenika odgagjaju do riješenja sv. Sto­ lice ili kako oni rekoše: »dok i naše stvari dozriu i potpuni pravac uzmu«. Dokumenti glase: * * Srpska vlada biskupu Šunjiću. Konkordat Srbije sa Vatikanom jedno je da­ nas od najakutnijih pitanja na katoličkome obzorju. 0 njemu pišu pozvani i nepozvani, a pišu i za i protiv njega. Nu pitanje konkordata Srbije sa sv. Stolicom, ako je nakon sretnoga lanjskoga i ovo­ godišnjega rata saveznih balkanskih država i Osmanlija i izbilo na kulminaciju svoje akutnosti; nije ipak ni ovogodišnje, ni lanjsko ono se po­ put zlatne žice provlači gotovo kroz čitavu povjest mlade kraljevine Srbije. Cim je Srbija postajala samostalnijom, tim je više njezina vlada uvigjala nuždu vjerske tolerancije. Radeći na drugome svesku započeta djela: »Kultura i Bosanski Fra­ njevci«,namjerili se na tri vrlo važna izvora, koji bacaju puno svjetla na povjest ovoga danas toliko akutnoga pitanja i iz kojih saznajemo radi čega Srbija sve do danas nije sklopila konkordata sa sv. Stolicom. Prvi izvornik na papiru sa pozla­ ćenim okrajcima ćirilicom pisan, našao sam u ar­ hivu franjevačkog samostana u Gučoj Gori. Iz njega se vidi, kako 1854. srpska vlada od biskupa Šunjića traži bosanske Franjevce za duhovne pa­ stire u Beogradu, te usput, valjda na molbu fra Blaža Jošića, bosanskim Franjevcima za gradnje crkava u Bosni šalje svotu od 100 carskih dukata. Druga dva dokumenta našao sam u prepisa u: »L i 11 e r a e P a s t o r a I e s R m i P a t r i s A n d r e a e K a r a č i ć P r o V i c a r i i A pi ci in B o s n i a d i e 16 1Obris 1847., e t I l l u s t r i s s i m i a c Rmi Dn i M a r i a n i S u nj ić F p p i P a n a d e n s is e t Vicarii A p 1i c i i n B o s п i a a d i e 17 7brisl854.« U prvom se od ova dva dokumenta sadržaju projekti pogodaba, pod kojim se katolička općina u Beo­ gradu dopušća, a u drugome i novoimenovani bis­ kup Sunjić i redodržavnik bosanskih Franjevaca Nedić srpskoj vladi zahvaljuju na poslanu daru, a Visoko Preosveštenomu Gospodinu Marjanu Šum.iću, dzbrano.m Biskupu Bosanskoim.. Pravitelstvo Srbsko ustanovilo e shodnume zakonome slobodno upražnivairb vkroispovkdania pode lspunivaneiiTk izvkstni pravila, za posl’kdovatekk svi pripoznati Hristianski vkrozakona. Na osnovu toga zakona postoi ovde u Beogradu Protestantska obština koja ima svoju kapelu, i svogrk sveštenika, i sada ima se pristu­ piti uregjenju i katoličke obštine, pa pri svenrk tome, što nema ovde dovolknij broj katolika koi su Srbski sažitelji, ipak'k Pravitelstvo Srbsko, žekći katolicima ovdešnhime nabaviti sveštenika, koi će Portine podanika, a ne stranack biti, i u svinrk gragjanskinrk odnose- ijima saobražavati se naredbama zemalkske vlasti i zakona Srbski, — obraća se nastoićinrk vama Visokopreosveštenij Gospodine, kao novonaimenovanome Biskupu Bosanskome i šiTk vame svoge činovnika Gosp. Tomu Kovačevića zajedno sa Gosp. Blažome Josićeme u toi ž-kli, da vame oni ustmeno u svoi obširnosti razlože, kakvu potrebu Pravitelstvo Srbsko ima, da se naimenuje naročiti za katolike ovdašrvk sveštenike, koi neće stranace biti, kao što e sadašrvk katoličeskij sveštenike Austriiskoge konzulata, koga e po opred-kleniju n-kgovome kruge d'klatelnosti samo za konzulate i za lica istome prinadležeća, a ne izvane toga. Pravitelstvo Srbsko puno pravo ima nedati, da nenadležnij stranij Sveštenike, kao što je više imenovanij konzularnij, a isto tako i stranij bi­ skupe duhovnu vlaste u Srbii ima, kao što ču­ jemo, da Gjakovačkij Biskupe takovu sebi pri­ svaja, jer on je Biskupe Austrijskij, a Srbija nie Austrijska, no Portina Provincija, pa nikoime načinome nemožemo dopustiti, da se strane vlasti i strani sveštenici u vkrozakona d'kla u Srbii protivu svakoge reda mešaju. �:;i Ilr. 3. ►SKKAFINSKI PEHIVdT Naša e želja, da se duhovna vlasK Biskupa Bosanskoga i na katolicima u Srbii rasprostire, i da Biskupa Bosanski, koga Bosna u vašenrk licu srK radošću sada pozdravlja, čemu se i mi poznavajući vasrk za prijatelja i dobroželatelja sveg'k naroda, jako radujemo, — Sveštenika za katolike, Srbske žitel-b, naimenue i pošl-k, koi će mrtvace svoje vkre, po obredima Rimo-Katoličeske Crkve do groblja sprovoditi i sarankivati i domove svoi vkrni po cHdima zakona poseštavati moći. Ona javna činod'kjstvovanja nisu se mogla konzularnomu svešteniku, kao stranome i nenadležnom-k dozvoliti, a nadležnome dozvoliće se, shodno propisanome zakonu Osinvk toga, Pravitelstvo Srbsko opred'kljue svome svešteniku, koga traži; 300, talira godišmk, na izdržanie, osime bezplatnoge obitališta, i osim prihoda, koje će od svoi vkrni imati moći Kad'b vame iošte i naše poslanike želu u reći stoeću stvare podrobno objasni, ja same uvkren, da ćete vi nanrkru Srbskog Pravitelstva u punoj m*kri odobriti i u spor.izumlenju se Gosp Ministrome Provincialnime Otaca reda sv Framk u D . . , 0 ~ n . Bosm, kode Svetoge Oca Pipe naizivMs pod'kj, ,. , *? \ , i . л. stvovati, da se privremeno data Administracija Gjakovarskonrh. Biskupu nadrk katolicima u Srbii oduzme i da se duhovna vlasK Bosanskoga Bi­ skupa, kaošto sanvK malo pre kazao i nadrk kato­ licima u Srbii rasprostre, pa aa bi, kao Bosan­ ski Biskupa blagovremeno jednoga dobrog к Svešte­ nika za katolike ovdešn-k izberete i ovamo pošl'kte, kako bi što pre shodno gore spomenutome zakonu činod'kjstvovati počeo, imajući, kaošto e više navedeno, svoe dobro i izvkstno izdržamk. Ja uzimame časte ovome prilikome po Gosp Tomi Kovačeviću poslati Knezome i ’ Pravitelstvonie SrbskinvK darovati 100 dukata ces. na pomoć к katoličeskime Crkvama, koe se sade u Bosni, kao što name e Gosp Jošiće kazivo po strojavaju i molim vas, da ovu summu po va šeme blagonahogjenju na rečenu c'kk raspoložiti izvolite, a meni će milo biti ako i iz ovoge uvidite, koliko Pravitelstvo Srbsko želi, da se katoličeske Crkve u Bosni podižu, kaošto će ono rado dozvoliti, da se i u Beogradu takova na­ čini, čime broje katolika, ovdešmd žitelja poraste tako, da oni za sebe obštinu sastaviti i sebi Crkvu ili kapelu podići mogu. Nadajući se, da će mi Gosp. Kovačeviće, kada se si. puta vrati, doneti povoknu vkste, da ste više izloženu molbu našu priatekski primili Uli:! i nju gdi nadleži svojski preporučili, polzujeiirk se ovoni'K prilikom^, da vanrk, kao шопгк pozna­ niku i/.javiiivk najotnvknie iivćiženie, srw koinrk jesani'k Vani’k 11, Noembra 1854. u Beogradu. istiniti počitatek Aleksa Simić’k Uvjeti konkordata 1854. Budući da je čislo podanika Serbski, Rimokatoličesku Veru izpovidajući u Beogradu objetavajući već toliko, da oni mogu za sebe jednu Cerkvu obštinsku obrazovat i jednoga svog sve­ štenika uzderžavati, to Praviteljstvo na osnovu Za­ kona od dozvoljava, da ovi u Beogradu jednu ta­ kovu obštinu sastave. Na taj konac sljedujuće se opredjeljuje. U Obštenstvo ovo moćiće imati svoju sobstvenu kapelu, a po vremenu kad mu novčana sredstva dozvole, i svoju Cerkvu, na mestu koje mu se od strani zemaljske vlasti na taj konac na­ znači. ~ , ... , . , 9 Onoce 2. imati jedno odvojeno mesto za sa. . . , ran ivanie svoji mertvacah, gdi se to od mestne Vlasti nadje za shodno opredjeliti. 3. Sveštenik ovog Rimsko-Katoličeskog žiteljstva biti će postavljen crez Knežjesko Serbsku Vlast, i u svim odnošenjima Gradjanskim dužanće biti poviesovati se naredbama Zemaljske Vlasti u Zakoni Serbski, i zavisiće od iste kao i ostali gradjani Serbski. 4. Onće moći Mertvace svoje vere po obre­ dima Rimo-katoličeske Cerkve do groblja spro­ voditi, i saranjivati. 5. On može domove svojih Verni slobodno posještavati, i po djelima zakona, no nikad to neće moći činiti u Cerkvenomu odjeliu. 6. Izvan ograde Kapele ili Cerkve Rimo-Katoličke neće moći nikad litiu svoju nositi. Oniće u Biogradu živeći praznike svoje po starom to jest Julievom Kalendaru sljedovateljno u jedne dane kad i pravoslavni praznovati. Kopia projecta Zakona koićese izdati čim Praviteljstvo sarbsko dobije sveštenika Katoličeskoga za Katolike svoje žitelje. Šunjić i Nedić srpskoj vladi. Visoko Rodni Gospodine! Prijateljsko i preugodno pismo Vaše od 11.23. studenoga t. g. na nas doli potpisane po­ slano, po G. Tomi Kovačeviću primilismo na �K p ro b lem u k o n k o rd a ti *<i Srbijom . 10-/28. Prosinca i razurnili svelikoin radostju iz učinjenog Predloga od Vašeg visokog Gospostva, da ono isto što smo Mi od više godina želili, to nam Vi sada na ime Visoko slavnoga Praviteljstva serbskoga milostivo predstavljate, to jest da naša Redovnička Deržava Bosanska primi na se brigu za providit s’ jednim od svojih sinovah Redovnikah, a podajnike Visoke Porte s’ duhovnom službom Rimo-katolike sažitelje serbske. Što nam je toliko ugodnie, koliko znademo da je znatnih dio tiuli katolika od ovud iz Bosne tamo se nasta­ nio, i nastanjivat slidi. Mi se iz svega serca radujemo Posetrimi Serbii, da su joj tako hrabri, i bistroumni u ovo burno doba upravitelji zapali; da je nesamo svoj visoki položaj znala uzderžat, nego da je se u vrieme obćeg od prosvete u Europi napridka prid licem sveg učenog svieta osvjetlala s’ onim lanske godine Decretom, s’ kojim sva kerstjanska vieroizpoviedanja s’ pravim gradjanskim, i Duhom primernu slobodu takodjer i tuđe uživati mogu; radujemo se suviše, da možemo i mi istom S. 0. Papi sa serčanoni pohvalom Vašeg’ Visokog Rimu učinit, Praviteljstva ugodno upečatljenje Ali ćemo se pobrinuti, da stvar po Vašem predlogu u djelo privedemo dok i naše stvari dozriu i podpuni pravac uzmu, što će te bistrie ustmeno od Gospoda Kovačevića razumit. Milostivo darovanih !()(.< Puk: Cesarski za Cerkve naše, a tako isto i lične za nas dvoicu po­ klone s’ osobitom blagodarnostju primilismo, za koje će шо mi svagda zahvalni ostati, a Protokoli Provincie naše sačuvat će spomen oni Prijateljski, i bratinskih poklonah, takodjer i narod naš u no­ vim svojim Cerkvama koje im sada dobročinioci podpomažu podizati; za iste dobročinioce sve­ srdno će se Bogu molit. Uz ova čuvstva blagodarnosti primite Visoko-rodni Gospodine uvje­ renje našega svagdašnjega štovanja s’ kojem osta­ jemo. Bristovsko dne II. prosinca 1854. Vašega Visoko Rodja Blagodarni O. Martin Nedić v. r., Provincial. O. MariaiifeŠunjić v. г., Naim. Biskup. * *• Bacimo li dakle još jednom pogled na gornje dokumente, to ćemo uvidjeti, da se ipak vlada mlade kraljevine Srbije, ne može skroz osuditi, da nije ništa radila za dobro svojih katoličkih poda­ nika i da je konkordatu izmegju sv. Stolice i srpske vlade vazda bila jedna od glavnih za :15 prijeka manjak uronjenoga klera i bojazan srpske vlade za svoju samostalnost. I dok mi prvi dio zaprijeke manjak autohtonoga klera, oplakujemo; dotle ni drugi u onome stadiju ne mo­ žemo odobriti. U onome, velimo, stadiju; jer »jus cavendi«, kao svakoj državi, tako i Srbiji moramo dopustiti; nu to ne smije ići dotle, da se iz puke bojazni tisuće duša liši njihove utjehe i to tim manje, što je danas vijek slobode i što se pravo tako pojima, da se nitko ne kažnjava, dok ne po­ griješi. Srbija neka prokuša, katolički živalj providjeti ma i s austrijskim klerom, pa će se brzo osvjedočiti, da katolička Crkva svačiju samostal­ nost i slobodu visoko cijeni i da katolički kler u Srbiju ne dolazi, da ruši srpsku, krvlju iskupljenu, slobodu i samostalnost. Ta neka se Srbija samo sjeti, da baš ona ista sv. Stolica, koja je još 1288. redodržavniku dalmatinskih Franjevaca naložila, da na želju srpskoga kralja u njegovu državu izašalje dva Franjevca, da je, velim, baš ta ista sv. Stolica i Stjepana Dragutina i majku mu Jelenu i čitavo njegovo kraljestvo primila pod tada moćnu svoju zaštitu. Anka Topićeva: Sunce mira. Na ognjištu još ugarak tinja, Zaostatak pruća zadnjeg, granja, A na polju cirli ljuta zima; Krov kolibe bura škripom lama I nanaša smetove u selo. Kraj žiške je njih četvero sjelo: Žena mlada, (kmetica je jadna,) Na prsima njiše čedo slatko, Dvoje drugih u lugu se igra. Nit ko zbori. nit ko glasa daje, — Tek kad ikad crvotok se čuje, Ili sinčić veći pita: Šta je? Kad će mamo babo kući doći?! Sa uzdahom bolnim pogledaje Na prag goli hranitelja svoga, Te prošapta: Sada. sada ide, Рпо čujem korake u sn’jegu. I zbilja se otvaraju vrata, Hrastovina od studeni puca: Babo! — Babo! �36 Нг. 3 >SKRAPINSKI I’KRIVO-l« Zar si došo dragi? Uzrujano srce njemu kuca . . . Ženu grli, a dječicu ljubi. »Da došo sam, da vam opet idem!« Sada? — Noć je, vijavica vije. Od milja se čudnovata smije: »Kralj me zove (i drugi su pošli,) Kao junak da za njega ginem I za grudu otadžbine mile!« Casak šutnja, a tad žuljnc ruke Kmetice se oko vrata svile: Hajde, vojno! Bog ti sreću dao! Junak budi poput pradjedova, Ne okaljaj pošteno nam ime! Blago meni, — ponosim se time, Sto sad imam tri sokola mlada Te će jednom kao i ti biti! U torbu mu kruha crna meće, Krišku sira, lulu i duhana; A tad zdrobi gusle javorove, Fa strunama njedra b’jela veže I odreza pletenice duge, Da sa njima opanke priteže. Drhtaj jedan, poljub I škrinuše opet vrata stara Davno sjene ne stalo u sn’jcgu, A kmetica još na vratim’ stoji: Djeca plaču, cvokoću od zime: Gladan mamo! Kud nam ode babo? Ode ginut za našega kralja! Istrgo se lav evropske sile Iz veriga stoljetnoga sana, Fa sad traži sunca i grijanja. Traži рГјепа izgubljenih dana, Da nahrani laviće i tigra. Buka, urlik, - eno sad će skočit Dolje jugu, gdje ’no more vrije Mladenačke krvi prolivene I gdje pjesma slavenska se vije: Za krst časni i slobodu zlatnu! A1 u času zadnjem zdvojnog rika, Fritegnu mu lanac oko vrata Ruka snažna plemenita cara, - Zar ti mene? ne dokrajči dalje, Vladar s’jedi ukreti ga okom, - 1913. A glasnike na sve strane šalje: »Ko je krune moje d’jete vjerno, Neka dogje do pr’jestolja moga!« Narod silni na podnožje kleče: Od Lužičke gore do Dnjestare, Od Oršave stare do Jadrana, Do Bregenca i pitomih Alpa; Fa još usto iz bosanskih polja I iz gola krša Hercegova, Sve to dogje do vladara svoga, Svi do oca, da mu ljubav daju. Mukom jednim uzdisaji staju: »Djeco moja! šta vam srce kaže, Hoćete li ginut, mr’jeti za me I za grudu otadžbine svoje? « Tvoj je život! Tvoja krv je naša! »Ali na krst ne, na polumjesec, Na koji su negda udarali, Velebita najveći junaci, Da obrane život, čast i krunu Kralju svome Hapsburgove loze? Drhtaj, jecaj, — uzdah, šapat dugi. »Megju vama milijuna ima Kojima je lipa drvo sveto; Zar će Slaven na Slavena ići?« Šutnja grobna, tek se dašak čuo, A1 i on je zan’jemio skoro . . . »A šta kaže moj najmlagji biser, Šta Bosanci, moji Hercegovci, Fa sa njima lički hrabri borci, A šta narod s Labe i Vltave?« Usklik jedan, u njem c’jela snaga: »»Ljubav, život, vjernost i junaštvo, Svojina su Tvoja i slobode, Da ograne sunce mira, sreće, Foljanama pradjedovske grude! Sa braćom nas krv i sloga veže; Stari naši učili nas tako, A mi djecu — i tako će dalje. — «« Sve zan’jemi suza carska staje Na grudima da se dalje spusti Do podnožja, gdje ’no srca biju. »Neću smrti, hoću ljubav vašu, Hoću život da životom ragja! Vjera vaša je junaštvo staro, Od krune je sjajne meni slagja! — �K onalitucioni fra ta ra u rećoga red a sv. P ranje. Na Balkanu s Kumanova borci, Sa Cataldže, prizrenski junaci, Slaveni su, - to su braća vaša; Brat na brata nek ne diže ruke Do nevolje ljute sarnrtnice. -« U uzdahu nada, pa tišina . . . »Mir i sreća! ja sam otac svima! Nek kraljevstva sunce dalje grije; Rad bojišta nek ni jedan tužan Na ognjištu pregja svojih nije!« * Ne stalo je inja i vjetrova, Lahor blagi, njiŠe behar b’jcli, Jasmin, ruža u grimizu cvatu, Pred kolibom lipa sva u zlatu, A kmetica muze koze dvije; Maljušni se u naramku smije Babe svoga, koji sretan reče: »Neću smrti, hoću ljubav vašu!« Za planinu sunce mira sjeda, Koje zgrija more sretnih duša; Ognjenu mu pjesmu, milopojnu Lovorika sa maslinom sluša: Gdje se proli krvca slavskog roda, Da iz tmine uskrisi sloboda. Prof. R. Strohal, Z a g re b :- - . — .■ —...................... Konstitucioni fratara trećega reda sv. Franje. Prevedeni na I rv.atski jezik po ocu tra Iva u Grižostomu Kcršiću Oesaninu god. 1734. hrvatski Franjevci trećega reda preuzeše čas­ nu i rodoljubivu zadaću od svoje starije braće Benediktinaca, da njeguju i podržavaju hrvatsku gla­ golsku knjigu, i to ne samo onu strogo crkvenu, već i svjetovnu, poslovnu i umjetnu. Oni su zaista bili osobito u Istri, Dalmaciji, po istarskim i dal­ matinskim otocima najjači stup, o koji se je osla­ njala tečajem nekoliko vijekova hrv. glagolska knjiga. Oni su je njegovali još i onda, kada su ie počeli napuštati gotovo svi njezini pobornici, sve do 19. vijeka. Iz franjevačkih su samostana do­ lazile preko popova glagolaša raznovrsne knjige u narod, koje nijesu samo jačale religijozna čuv­ stva u narodu i naučale ga, kako će bogoljubno, 37 razborito i umjereno živjeti, već su poput ljeko­ vita melema budile u hrv. narodu narodnu svijest i očuvale hrv. narodu narodnje ime hrvatsko i u onim najtmurnijim danima hrv. prošlosti. Ne­ pobitna je istina, da su unutar zidina franjevačkih samostana tečajem više vijekova živjeli i blago­ tvorno radili u korist hrvatskoga naroda ne samo pobožni božji službenici već i ponajbolji hrvatski rodoljubi, koji su svoje rodoljublje dokazali ne nerazložnom vikom već skromnim svojim radom i blagoslovenim svojim djelima. Nije ovdje mjesto, da nabrajam sve zasluge hrvatskih Franjevaca trećega reda za hrv. gla­ golsku knjigu. Ostavljam taj posao za drugu zgodu. Na ovom sam si mjestu odabrao zadaću, da upo­ znam čitatelje sa načinom života hrv. Franjevaca trećega reda. Odakle ćemo moći najpouzdanije doznati za njihov način života? Odakle, ako ne iz njihovih konstitucija ili uredaba. Meni su za sada poznate ove konstitucije glagolicom napisane: 1. U ritualu o. Šimuna Klimantovića (živio od god. 1460. 1520.) » R e g u l a p o k o r n i h « pod naslovom: »V ime b(o)žije, arnen. Počenjet regula bratije i sestar ot kajanija tretoga reda bla­ ženoga Frančiska. ku potvrdi Mikula papa četvrti. Cti pravo” sa tastamentom blaženoga Frančiska, oticijem obučenija i činima profesa pokornih. 2. U istomu ritualu » K u š t a c i o n i p o ­ k o r n i h « pod naslovom: »V ime b(o)žije, amen. Ovo jesu kuštacioni bratije pokornih tretoga reda b(la)ž(e)n(o)ga Frančiska provencije Dalmacije, učinjeni oda vse bratije na kap(i)tu!i na školji Galevci prid Zadrom na let b(o)žjih 1492. na 12. dan miseca aprila«. Ove je konstitucije izdao štampom o. Stjepan Ivančić u svojoj knjizi »Povjestne crte o samostanskom III. redu sv. o. Franje po Dalma­ ciji, Kvarneru i Istri i poraba glagolice u istoj redodržavi«. 3. U ritualu o. Šimuna Glavića Sibeničanina (živio od god. 1490. 1565.) » R e g u l a p o ­ k o r n i h « i » K u š t a c i o n i p o k o r n i h « po prilici isto što i u Klimantovićevu ritualu, odakle je vjerovatno to uzeto. 4. U rukopisu glagolskom, koji se čuva u ar­ hivu Jugoslavenske akademije pod signaturom IV. a. 91. pod naslovom »Isus i Marija. Tu po­ činju naredbe, ke su učinjene va Asiži v k(a)p(itu)li jenerali ot g(ospo)d(i)na Ivana grdinala, ligata apostolskoga stola moćiju s(ve)te crkve rimske pape Martina petoga i Eujenija črtvrtoga, ki je potvrdil to, a te knjige zovu se kušticioni«. Ovaj rukopis priredio sam za štampu, te se može od- �88 Br, 8. SE K A H N S K l PERIVOJ 1918. mah štampati, čim se nakladnik nagje. Rukopis na­ Fr(a)nč(i)ska i tretoga reda i inim redom i inim pisan je po mom mnijenju u 17. vijeku, a ne u 16., Ijudem kumfr(a)trom i prokuraturom i odvitnikom kako tvrdi g. Milčetić u svojoj bibliografiji na redovskim«. Ovo je djelo preveo iz latinskoga na str. 397. hrvatski god. 1511. Fra Šimun, sin Jurja Kleme5. U glagolskom rukopisu, koji se čuva u ar­ novića ( = Klimantovića) z Lukurana sprid Za­ hivu Jugoslavenske akademije pod signaturom dra, te se i u našem rukopisu u prednjem dijelu III. a. 22. pod naslovom: »Konstitucioni fratrov nalazi štampani latinski original od god. 1502. tretoga reda s(veto)ga oca Franč(i)ska redovskoga 2. u glagolskom rukopisu, koji se čuva u ar­ obsluženija, potverjene od prisvetoga gospodina hivu Jugoslavenske akademije pod signaturom našega Klementa dva na destoga pape prevelikoga IV. a. 142., nalazi se prijepis ili preradba Klimanlito 1734., — štampane u Rimu u štampariji poč- tovićeva djela, spomenutoga pod br. 1. Ovaj je tovane kamare apoštolske lito gorinje, — prene­ prijepis ili preradbu učinio Fra Petar Milutinić u sene na hervaski jezik po ocu fra Ivan Grižostomu samostanu na Božjem polju kraj Vižinade u Istri Keršiću Cresaninu isto lito miseca decembra«. god. 1559. Ovaj spomenik evo ovdje niže iznosim cio na javu. 3. u glagolskom rukopisu, koji se čuva u sa­ 6. U glagolskom rukopisu, koji se čuva u g. mostanu Franjevaca III. reda u Zadru i koji po­ prof. Ivana Milčetića i koji je on opisao u svojoj činje: »Počinju prošćenija dopušćena od mnogih bibliografiji od str. 398.— 401., i to u zadnjem s(ve)tih otac papov virriim karšćanom, ki nose dijelu ovoga rukopisa od str. 75.— 103., koji dio kordun s(ve)toga oca (Fran(čis)ka i pohajaju crije preokrenuto prišit prvomu dijelu. Iz nekih bi­ kve njegova reda«. Prof. Milčetić veli za ovaj ru­ lježaka, što ih navodi g. prof. Ivan Milčetić iz kopis, da potječb iz 18. vijeka. Ja ga nijesam vi­ ovoga rukopisa razabirem, da je ovaj rukopis pri­ dio, stoga mu ne mogu odrediti vrijeme postanka. jepis onoga, što sam ga spomenuo pod br. 5. Ovaj Pisac rukopisa, što ga ovdje iznosim pred je prijepis učinio god. 1740. Fra $imun Haržić, svijet, Ivan Hrisostom Keršić nije mnogo pazio na košto pokazuje ova bilješka: »1740. Spisah ovi ispravnost stila i čistoću jezika. Mjestimice osjeća iibar ja Fra Simun Haržić: ki bude štiti, da n(e) se odviše njegov ropski prijevod iz latinskoga je­ zamiri, ako najde kikoli oror unutra. I bog me ve­ zika. Neke posve neznatne rusizme upotrebljava seli, amen«. više od afektacije, da podade svomu jeziku neko Prof. Milčetić spominje jedan prijepis ruko­ ozbiljnije i svetije obilježje, budući da su se poslije pisa pod br. 5. od fratra Stazića sa Raba od djelovanja Rafaela Levakovića (u 17. v.) u hrvat­ ske crkvene knjige uvukli mnogi rusizmi. god. 1803. Za život naših Franjevaca trećega reda zna­ Konstitucioni fratrov tretoga meniti su jošte neki zbornici papinskih bula, ko­ r e d a s (v e t o) g a o c a F r a n č (i) s k a r e ­ jima se njima podjeljuju razne povlastice, tako d o v s k o g a o b s l u ž e n i j a , p o t v e r j e n e osobito ovi: od p r i s v e t o g a g o s p o d i n a n a š e g a I. u glagolskom rukopisu, koji se čuva u Kkr.l i m e n t a d v a n a d e s t o g a p a p e p r i štampane u sveučilišnoj knjižnici u Zagrebu pod signaturom v e l i k o g a l i t o 1734., S. M. 32. F. 20., pod naslovom: »V ime g(ospod)ina R i m u u š t a m p a r i j i p o č t o v a n e k a ­ n(a)š(e)ga Is(u)h(rist)a, amen. Počinjet M a r u m m a r e a p o š t o l s k e l i t o g o r i n j e , m a n j u m ( = mare magnum) induliencije iliti p r e n e s e n e n a h e r v a s k i j a z i k p o reći prošćenija s(ve)toga Dum(i)niga i male bra- o c u f r a I v a n G r i ž o s t o m u K e r š i ć u isto lito mi seca de­ tije i s(ve)te Klare i tretoga reda s(ve)toga Fran- C r e s a n i n u čiska, ko je na kratki zneto iz lejistra ap(usto)lsko- c e m b r a . Fratar Paval Belomo, naučitelj sla(v)noga ga po počtovanom meštru Marku, ki b(i)še t(a)da okolit i slišatelj ap(usto)lskoga dvora, dopuščane bogoslovija reliona tretoga reda svetoga Frančii dane indulijencije iliti reći prošćenija redu s(ve)- ska od pokore, ministar jeneral i sluga, rodom od toga Dum(i)niga i s(ve)toga Fr(a)nčiska po različ- Agrijenta. Svim fratrom istoga reda večno spasenije u nih i po mnozih velikih arhiereih papi. I ako si jesu ova vsa v sekrstiji n(a)š(e)ga kunventa napisana gospodinu! Božanstvenoga lica prijasnu i nedosiženu i sinjana i bila su zadovoljno zapisana ovde, zato punije dajemo na znanije prošćenija niže pisana, svitlost, koja na stvorenju človika bi zlamenovana ka su dana redu svetoga Dum(i)niga i s(ve)toga svarhu nas zrakmi višnjega zakona na priliku bo- �K onsLilucioni frata ra trećega re d a н\\ b ra n je . žanstva i ako li ne posve ugašenu li pomračenu nigda plakaše Mojsij na gori sinajskoj, od ondi izlitiini suzami, postmi, hdenji i molitvami nastojeći za četerdeset dan to samo užganimi obećanji prošase gospodina, da ne bi ugasil sviću u Izrailu nego da bi posvitil svoje lice nad službenici svojimi i vični zakon u suslednike Adama samo ne meždu mertvi kobnom i pukom žudijskim u mramornu kamenu upisan zapovidati račil bi i zaisto molitvam vojvode izraelskoga milostivo svemogući vojinstva go­ spodin povolji. Pločami za to svidočanstva iz verha gore izsiče, rijimi zavet vičnjega zakona slovom zapečati, ke tako pojahu pisane, da od boga jesu bile upisane, svidočanstvo jošće svako­ mu protivećemu se priobilato ostavilo biše. Mno­ go zaisto koristno ima se zakona ispisana od boga za prijeta imiti i sudišća ust njegovih nepristano očima gledati i tančinom pameti poticati. Ke da­ kle hvale, priljubljeni, pridobromu bogu i prive likomu prinesti pristoji se, zato u najzadnjih ovih dnevih po ustih Isukarstova namistnika na zemlji kako no po drugomu Mojsiju nami za živiti na­ redbu i zakoni dosada zapleteni istumači i njih u ovomu malahnomu libriću svitlim načinom upi­ sanih svemu redu podade. ^Nastavi! će se.) pa« Urban T a lija :- .....= = ---------= = ....... = = = = = = Religijozna skepsa i inosmjerni pravci u kršćanskoj Apoiogetici. з. Protiv ovoga što sam dosada dokazivao ne bi nimalo pomoglo pozivati se na neke činjenice, u kojim neki vide i nalaze vanredne i neočekivane uspjehe tako zvane nove apologetike. Možda će mi tkogod pokazati Chateaubriandova djela apologetična naročito na »K r š ć a пs k i Ge n i j « , na njegovu metodu i na uspjeh, koji je postigao naročito izmegju francuskoga naroda, gdje se bijaše rasklimalo kršćanstvo i duhovi utopili do očiju u religijoznoj skepsi. Primjer Chateaubriand-ov, kao što i stotinu drugih ovomu sličnih ne dokazuje ništa. U Chateaubriand-ovim djelima nema tankih dubokih istraživanja, nema metofističkih dokazi­ vanja, tu teče samo živa, poetička, zanosna riječ jednoga kršćanina katolika, koga zanaša ustrajnost, nauka, aktivnost kršćanstva, koji opčaran divi se .‘{9 kršćanstvu. Ovo je, gospodo, istina. Istina je takogjer, da je Chateaubriand postigao neočekivani uspjeh. Izmoreni duhovi u Francuskoj religijoznom skepsom, ogorčeni životom, koji nije smisla više imao niti ga mogao imati bez religije, našli su u » K r š ć a n s k o m u G e n i j u« ono nešto, što irn je srce pitalo, težnje stišavalo. A to jer su vjer­ nici silno osjećali potrebu vjere kršćanske, jako želili utjehu religije, koja su u njima ne bijaše utr­ nula, već im je bila silom suzbijana. To i sam Cha­ teaubriand priznaje, kada piše: »Koliko srdaca po­ deranih, koliko duhova očajanih nijesu čekali i za­ zivali u pomoć, nebesku pomoć, da ih liječi. Oni izmoreni duhovi pohitiše k Crkvi, kao što se za vremena kuge trči liječniku: žrtve našega (fran­ cuskoga) prevrata zatražiše utočišće pred oltarima, kao što se utopljenik hvata hridi, da tu nagje spasa (u predg. sedmomu izdanju). Ovako Chateaubrianth A jah bi se poslužio slikom, koja bi ilustrovala sjajni uspjeh Chateaubriand-ova apologetičnoga pisanja. Preuz. i Presvjetla Gospodo! Uspjeh Chateaubriand-ova pisanja sličan je uspjehu, što po­ stiže jedan oduševljeni i žarki govornik, koji stupa u dvoranu da progovori publici, koja misli i osjeća sve jedno, što je govornik; razlikom tom što pu­ blika, bojažljiva i potištena, ne usugjuje se da prva istupi, već očekuje, da istupi oduševljeni govornik, koji će neustrašivo, jasno i javno uzeti u obranu, što joj je milo, ali utajano u srcu leži. Takova pu­ blika pred neustrašivim govornikom ne može a da se ne upusti u frenetične aklamacije odobravanja i burnim pljeskanjem govornika ne posvjedoči pot­ puni triumf. Takav je bio, ja mislim, i Chateaubriand-ov slučaj. Stoga ne valja pozivati se na Chateaubri­ and-ov vanredni uspjeh da se podupre pravac tako zvane moderne apologetike, jer je svrha apoioge­ tici k sebi privući inomišljenike, a ne osokoliti i oduševiti istomišljenika. Preuz. i Presjetla Gospodo! Do sada sam go­ vorio o religijoznoj skepsi, koja se začinje i razvija u središtima; reda ini je progovoriti o skepsi presagjenoj, to jest vidjeti, bili bila uspješnija starija ili novija apologetika sa onim, koji se u pogledu reli­ gioznog skepticizma poput trabanata okreću okolo nekih središta. Preuzvišena i Presvj. Gospodo! Napomenuo sam na drugomu mjestu činjenicu, da se religijozna skepsa u centrima upire u neko nutarnje osvjedo- �40 fei*. 3. — »SFRA FINSKI PFr i VO.I« čenje, koje potječe odatle, što se neće da pristane uz dogmatizam; dok presagjena skepsa oslanja se ponajviše na neki vanjski upor, koji bude ili auktoritet ili odgoj ili ambijenat ili što slično, a oslanja se stoga, što zaposlenost, kratkovidnost ili drugo što slično tu bude, što ne dopuštava, da se znan­ stveno, trijezno ispita vrijednost takove baze. Ali kao što sam pripustio da u centrima osim zlo­ porabe dogmatizma može biti i strast uzrok religijoznoj skepsi, to može biti izvor skepsi i ondje, gdje je prenešena. Hoću reći, tu pokvarenost ljudske volje otvori vrata skepsi, a to stoga što joj ova ide u susret, pa joj opravdava ono nešto, što joj je milije i ugodnije i ako nedozvoljeno i sugjeno. Morali bi dakle ispitati, koja od dviju apologetika uspješnija bi bila protiv skepsi prenešenoj u navedenim dvjema slučajevima, biva: u slučaju kada je skepsi izvor auktoritet, odgoj, ambijenat, i u slučaju, kada joj je izvor pokvarenost volje (strasti). Gospodo! Odgovaram: ako se je nadati kakovu uspjehu, možemo se nadati satno od starije apologetike, novija je prama tomu nemoćna. Iz onoga, što sam do sada govorio može se ne teško izvesti, što ja tvrdim; ali ću ja ipak nešto dodati, da se tim jasnijom pokaže nr a tvrdnja. Aktoritet, odgoj itd., vanjski r.eki oslon, oslon može biti (ako nije pokvarenost volje) takovoj skepsi. Ali tko hoće da nešto uspješno postigne, njemu je oboriti i potkopati taj temelj. To ne može drugim putem postići, već racijonalnim. Pokaže li se, da je e r r o r držati do toga auktoriteta do takova odgoja, svaki razborit čovjek ako rnu ne budu strasti drmale voljom prignut će glavu i reći: »imaš pravo, ja sam do sada inače mislio, sada vidim, da nije tako, kako sam do sada mislio«, pa će odustati od takova mišljenja, dosljedno i od prakse, koja prima direktivu od mišljenja. Ali pokazati nekomu da je nešto e r r o r, posao je uma, a ne volje: jer je ovdje pitanje: je li, nije li to istina, a nije pitanje: nosi li mi to kakove koristi (dobra) ili ne. Ovo je dosta jasno, da ne bi trebovalo drugo nadodati. Radi li se pak o drugomu slučaju, kada naime neuredne strasti drmaju voljom, te hoće, da bude nešto, što da je tako, nema nikakova temelja apologetika, koja tobože hoće da govori volji ne može se nadati nikakovu uspjehu. Ako bi se i tu moglo nadati kakovomu uspjehu valja se obratiti nacio­ nalnoj apologetičnoj metodi. I evo, Gospodo, razloga, što sam ga već istaknuo na drugom 1013. mjestu. Ako tko hoće da bude nešto, što nije, ne može to htjeti, a da mu to ne donese nešto, što mu se mili, neku korist, neko njemu dobro. Ovo je psihološka nužda. Ako se hoće da taj svoju teo­ riju i teoretički i praktično zabaci, mora mu se pokazati u tomu neko veće dobro, i to je psiholožna nužda. A to dobro može se pokazati rac io ­ nalnim putem i preko uma utjecati na volju. Ovo moje dokazivanje ne udara doduše na sve pravce tako zvane moderne apologetike. Imade ih izmegju njih, koji hoće da tako postupaju. Njihov je pravac ovaj: napredak, materijalno, intektualno i moralno dobrostanje moramo zahva­ liti kršćanstvu. Onaj, komu je do prave kulture, valja da pribjegne kršćanstvu: tu je izvor blago­ stanja. Gospodo! Čini mi se, da je baš u ovomu kardinalna pogrješka takove apologetike. Ta se pogrješka ne opaža na prvi mah, ali je pogreška tu i ako je utajana i obavita neprozirnim velom. Pogrješka je staviti se na stanovište, koje se ozna­ čuje ovako: »Kršćanska religija promiče bez­ uvjetno svegj, u svakomu slučaju i svakomu materijalno dobro. Pogrješno je ovo stanovište, jer kršćanska religija smatra čovjeka opredijeljena dakako za neko dobro, što je njegova konačna svrha, ali ne za neko dobro, koje je u ovoj prirodi. Kršćanska religija ne smatra ovaj život početkom i svrhom svega, već smatra početkom, koji će se nastaviti u drugomu životu, tamo onkraj groba. Kršćanska religija kaže put, pruža sredstva, koja vode čovjeka ravno postignuću njegove konačne svrhe, potpuna dobra tamo u drugomu životu, i to je glavno, a nuzgredno promiče i dobro ovoga života. Put je kršćanska krjepost, koja upravlja čovjeka konačnom njegovu dobru, ali je taj put uzbrdit, trnovit, a to se kosi u najviše slučajeva sa onim dobrom, koje se bude tražilo samo u grani­ cama ove prirode bez obzira na dobro drugoga života. Kršćanska krjepost promiče dakako i materijalno dobro, ali to samo u koliko je u skladu sa vječnim dobrom, jer kršćanska etika ne može a da ne pridigne čovjeka materijalno. Odavle slijedi kada se materijalni probici čovjeka sukobe sa vječnim dobrom, oni moraju popustiti, te čovjek mora materijalno u više slučaja stradati, to jest zahvaliti se materijalnim probicima i ugodnostima. Ovo je šušti kršćanski nauk, kojemu apolo­ geta valja da privuče skeptika. Tko se stavi na stanovište: »kršćanska vjera promiče materijalno dobro narodima, i to u sva­ �R eligijozna s k e p s a i in o sm je rn i komu slučaju, stoga valja da čovjek pribjegne kršćanstvu« ne bude li s druge strane utvrgjene istine kršćanstva o Bogu personalnomu, pra­ vednomu, o drugomu životu, o sankciji dobra i zla etičkog itd., šta će taj kršćanski apologeta postići? Bankrot u apologetici. Skeptik i moralni libertinac, koji ogrljava kršćansku religiju, privučen samo jedinom moti­ vacijom, da će mu biti dobro, jer će mu kršćanska religija promicati materijalno dobro, to jest ono dobro, koje on bude sudio da je njemu dobro, ne obziruć se ni na Boga, ni budući život ni na čisti kršćanski etički zakon, taj će libertinac u kršćanskoj religiji takovo dobro i tražiti. A u slučaju, da on tu ne nagje ono, što on misli da mu je dobro ne obziruć se na dobro neko drugoga života, šta će biti s takovim libertincem? On će se zahvaliti na kršćanskoj religiji, a to stoga, što mu ona nije izvršila obećanja; pa će tražiti na drugomu mjestu, ne bi li našao, što mu ugagja njegovim željama, koje mu nije ispunila kršćanska vjera. A ovaj postupak bio bi logičan, posve logičan. Rečenica » k r j e p o s n i k u m n o g o s l u ­ č a j e v a s t r a d a « , rečenica »v i r t u s i n infirmitate perficitur« poznata je kršćanskim apologetima, pa bili oni ma bilo kojeg mu drago pravca: oni ne poriču te rečenice, a ne smiju ih poreći. Ali stanovište njihovo stoji u najizrazitijoj i najoštrijoj oprečnosti sa ovim reče­ nicama. Ako krjeposnik prema kršćanskoj etici u mnogo slučajeva strada, tada kršćanska religija ne nosi sobom u svakomu slučaju dobra materijal­ nog, dosljedno niti ugodnosti, što odatle proistječe; ako li kršćanska religija u svakomu slučaju nosi materijalno dobro, to jest dobro u granicama ove prirode, tada krjeposnik ne može i ne smije stra­ dati. Ovo je oprečnost, koju apologeti, o kojim govorim, neće svesti u sklad nikada. Ovi apologeti zauzimlju stanovište prema religijoznoj skepsi jednako, koje zauzimlje monistična filozofija prema etičkom libertinizmu. Monistična filozofija htjela bi ocalnim oklopom zaštititi etiku. Da to postigne motivaciju etici polaže u dobro, što je u granicama ove prirode. Drugim riječima: »živi etički, jer ti to nosi dobra«. Buduć da ova istina nije u svakomu slučaju čitava etička zgrada valja da se sruši. Tako biva i s kršćanskom religijom, koja se hoće da upre u neko dobro ove prirode. Ona se ne može održati: ona nužno valja da se sruši. Takovim apologetima ne bi ostajalo ino, već da se dohvate, zadnjega tobože spasa p rav ci u k ršćanskoj Л jtoloizelici. -41 kojega se hvata i monistična filozofija, a taj je » v i r t u s š i bi o p t i m u m et a d e q u a t u m p r a e m i u m«. Ali oni mogu u tomu sebi naći spasa toliko, koliko utopljenik, koji se hvata da se spasi pjene morske, koja nad njim pliva. ( Vi d i moj u radnj u: P a u l s e n m o d e r n i filo­ zof , e t i k a i o d g o j n a r o d a « u H r v a t . S t r a ž i g . 1909.— 1910.— 1911.) Ako ne bude utvrgjeno s druge strane osvje­ dočenje o opstanku personalnoga Boga, neumrlosti duha, drugoga života, o nadnaravnomu redu, o nadnaravnosti kršćanske objave i o drugim kršćan­ skim istinama, ne može pomoći ništa kršćanskomu apologetu motivacija: » k r š ć a n s k a n a u k a v u č e s o b o m d o b r o « valja čovjeku pribjeći kršćanstvu, jer, kao što sam dokazao, kršćanskoj krjeposti nije glavna svrha ovaj svijet, niti dobro u granicama ove prirode; pa niti može pomoći uspješno motivacija, koja apelira na neku ima­ nentnu nuždu i potrebu Božanstva, n a s u b c o s c i e n t i a — u odbijajući filozofske dokaze; jer u tomu slučaju radeći se tu o nečemu, što je subjek­ tivno, toga apologetika ne može unijeti, dosljedno apologetika svovj cilj promašuje, i ona ostaje su­ višnom. Nakon ovoga zaglavka dodati ću nešto, što će bolje objasniti stvar, o kojoj govorim. Ja sam u svome zaglavku kazao, da je tako zvana moderna apologetika neuspješna i nemoćna prema religijoznoj skepsi, tim nijesam kazao, da se ona ne bi mogla upotrijebiti u nekim siučajima. Ti su slučajevi, kada krjeposniku u sukobima života, koji ga češće sretaju, krvavi srce i nabori mu se jada prevlače preko čela, traži nešto okolo sebe, ne bi Ii mu gorčilo donekle umanjilo i čim zasladilo, apologeta može ga umiriti nadom, da kršćanska nauka i njeno prakticiranje ne ostavlja na oseki krjeposnika u sukobima, već mu znade bar u nekim siučajima nagraditi njegovu krjepost i u ovomu životu: nagrada i ako nepotpuna ipak nagrada, koja će se potpunih u drugom životu. Što dakako može biti nekom pobudom da osvjedočeni kršćanin veselije ustraje, i jače ga ovije okolo sebe, kršćan­ ska religija, istinitost koje njemu je inače s druge strane jasno utvrgjena. U ovakovim i sličnim siučajima može pomoći motivacija gore navedena; ali izmegju ovakovih slučajeva i slučaja religijozne skepse i moralnog libertinizma ogromna je razlika. Završujem: budući izvor u opće religijoznoj skepsi u središtima zloupotreba dogmatizma, a ondje, gdje je prenešena uzroci su drugi, koje sam �42 Br. -SER A FIN SK I PE R IV O J« — 1913. ja već napomenuo; ako se dakle želi, da apologetični rad bude uspješan, valja se zauzeti za pravi dogmatizam. Postupak u kratko bio bi ovaj: 1. Utvrditi opstanak trima fundamentalnim istinama (principima) koje se ne oslanjaju na nikakove druge, a to, jer su prve. Ti su principi: a) svoj opstanak, kao fakat, b) vrijednost principa uzročnosti (principium causalitatis), c) sposobnost ljudskoga duha da dopre do spoznanja istine. 2. Utvrditi izvore ljudske izvjesne spoznaje, kojoj se razborit čovjek može povjeriti, a to su: a) c o n s c i e n t i a (samosvijest kao čovječije svojstvo), b) vanjsko iskustvo, c) um (intellectus), koji se odnosi na prve principe, d) razum (ratio) sposobnost razloženja, e) vjera (auctoritas di­ vina et humana). 3. Na bazi ovih premisa utvrditi p r e a m ­ b u l a f i d e i. 4. Utvrditi opstanak natprirodnoga reda i razliku izmegju prirode i natprirode. 5. Mogućnost i faktični opstanak natprirodne objave, u Isusu, začetniku kršćanstva. Ovo bi bile najkrupnije crte, koje izmegju sebe primaju mnoge druge tanje i potanje. Mogućnost i opstanak faktični natprirodnoga reda najači je l a p i s o f f e n s i o n i s religijozojnoj skepsi i ovaj valja odstraniti. Čitavo se nesporazumjenje svagja na jedino pitanje, naime o kriterijama nad­ naravnoga reda: tu je sukob izmegju religijozne skepse i kršćanske apologetike: na tu glavnu operacijonu bazu apologeta valja da svrati svu svoju pažnju, ako mu se je nadati uspjehu, koji valja da poluči kršćanski apologeta. Ovo je jedini naravni put, koji može voditi do nekoga uspjeha. Rekao sam naravni put, jer ne izostavljam niti smijem izostaviti »d i v i n a e g r a t i a e i nf 1 u х u m«. Poznate su riječi, što nam ih je Sv. Luka napisao: » Q u a e d a m m u l i e r n o m i n e L у d i a, p u r p u r a r i a . . . c o l e n s D e u m a u d i v i t (verba Pauli) c u j u s U o mi nus a p e r u i t cor i n t e n d e r e hiis q u a e d i c e b a n t u r a P a u l o (Act. 16. 14.). Pavao je dakako govorio ne samo Lidiji već i drugim, ali je Bog a p e r u i t c o r Lidiji svojom milosti, koja Lijidinu i l l u s t r a v i t m e n t e m , v o l u n t a t e m m o v i t . Apologete mogu go­ voriti, ali i Bog je spravan priskočiti svojom milosti naročito ondje, gdje se ne polažu zapreke. Reče­ nica » F a c i e n t i q u o d e s t i n s e D e u s n o n d e n e g a t g r a t i a m « dobro je poznata kod svetih otaca, ovo što kažem, potvrgjuje. »E i q u i d e s i d e r i o et s t u d i o p l e n u s est , d a b u n t u r a D e o o m n i a ; ei v e r o , qui his v a c u u s e s t , n e c ea, q u a e p e n e s se s u n t , f a c i t , n e q u e a Deo s u n t , d a b u n t u r i l i i. (S. J. C h r i s o s . h o m. 14. i n e p i s. a d R o rn. n. 11.) Neka se ide kršćanski onim putem, koji sam gore označio; neka se uz to vruće moli, da Božja milost ne bude uskraćena, već da budu u b e r i o r e s g r a t i a e podijeljene o b c e c a t i s e t i n d u r a t i s, moći će se tada kršćanski apo­ logeta obilno mnadati uspjehu. Ш Mirko ju rk ić: - - i----- Jedan zaboravljeni odgovor g. dru Jozi Dujmušiću, izazvan najnovijom negovom brošurom. Uvod. Prošle su u siječnju dvije godine, kako je g. dr. Jozo Dujmušić navalio na učitelje pučkih škola. Zgoda mu se je nadala, kad su se saradnicima i uredniku »Učiteljske Zore« otele neke jezične po­ greške. (i. Dujmušić iznio je u »Hrvatskom Dnev­ niku« te pogreške i načinivši od njih vrlo široku osnovu za svoje zaključke obijedio sve učitelje na­ rodnih škola s neznanja materinskog jezika i svalio na njih krivnju za svoj slab uspjeh u najnižem raz­ redu srednje škole. Na ovaj način htjede da se obrani pred višom vlašću, koja ga je kako sam priznade — bila pozvala, da opravda slab uspjeh iz hrvatskog jezika u I. razredu. G. dr. D. učinio se književni daliija pa pita, tereti, sudi i osugjuje, i to sve tako silničkom ge­ stom, kao da pred sobom vidi samo intelektualno roblje. To je bilo u ono vrijeme, kad su učitelji na­ rodnih škola tražili povišenje plaća, kad se je ra­ dilo o njihovom kruhu. Bijaše u njegovoj kritici i jedna primjedba o plaćama. Dakle na sve strane daleki i teški zaključci. Ovo me je sve bilo potaklo, pa se u »Hrvatskoj Zajednici« osvrnuh na ovu kri­ tiku i s kritičarevim književnim djelom u ruci uprijeh prstom u slabu stručnu poziciju njegovu. Na ovo mi g. dr. D. odgovorio mršavom re­ plikom u »Hrv. Dn.«. Htjedoh da stvarno ispravim i ponudih istome listu »odgovor na odgovor«. Uredništvo imajući svoje razloge ne htjede primiti rukopisa, a ja ga onda dadoh »Musavatu«. Tu je izašao samo početak. Kako je u ono vrijeme list morao iznositi opširan izvještaj ankete o reorga­ �.ledan z ab o rav ljen i odgovor. nizaciji medresa i mekteba, a M. je izlazio samo dva puta u sedmici, prošle su i dvije sedmice, a da nije štampan nastavak moga članka. Da pre­ stane cijela polemika, koja je podigla toliko prašine i sa svih strana izazvala odgovore i uzvrate, po­ vučem rukopis i odrečem se zadnje riječi. Primjećujem, da su za cijele prepirke na na­ šoj strani bile simpatije profesora srednjih škola, staleških drugova gospodina Dujmušića. Mislio sam, da će se g. D. razumno snaći i mirno povući pa da će mu iza cijele ove prepirke ostati samo tužna uspomena. Prevarih se. Ispunilo se ono, što sam naslutio u početku svoga odgovora. Tamo sam pisao na jednom mje­ stu: »Sva je prilika, kakav se je sad ukazao g. dr., da ne će ni kasnije ostati nijemi gledalac, nego će i još koji put zagrnuti rukave, da čisti, i otvoriti usta, da opominje nehajno ljudstvo.« Sad navaljuje na naše Franjevce. Brošurom »Očuvaj Bože, fratarske zlobe!«, diže kuku i mo­ tiku na fratre, da raspiri smirene strasti i rasturi otrovni plamen mržnje, unutarnjeg rata i bratskog inada po hrvatskom taboru u Bosni i Hercegovini. Nije moje, da odbijam glavnu navalu g. dr. D. Za to će se naći - bude li vrijedno uzvraćati — vrijednih pera. Mene se tiče samo jedno mjesto u brošuri. Gospodin dr. Julijan Jelenić, prikazujući stručnu sposobnost g. Dujmušića — povodom njegove kritike o radu bosanskih i hercegovačkih Franjevaca u listu »Siidslavische Revue« —- spo­ minje njegovu n a u k u o p j e s n i š t v u , koja, kako dokazaše ljudi, nema ni primitivnih gramatič­ kih točnosti. Dalje piše o p r o s t o j r e č e n i c i dra. D., za koju dokaza profesor franjevačke gim­ nazije u Visokom (Markušić), da je u čitavome djelu ponajbolje bijeli papir. Najposlije — piše g. dr. Jelenić — obori se on na neukost i slabo djelo­ vanje učitelja narodnih osnovnih škola, a oni nesretni Jurkiću! — prorešetaše njegova djela i dokazaše — i t. d. Gosp. Dujmušić osvrće se na ovo u brošuri (str. 22.) i piše: »Sto se pak tiče moje stručne spreme, neka •se g. pisac obrati na dvorskoga savjetnika g. Krcsmarika, pa će saznati, kojim je riječima mene g. dr. Alaupović bio za svog našljednika preporučio kao učitelja hrvatskog jezika na šerijatskoj školi.1) Ч Nije nužde, kada je malo kašnje dr. Alaupović, prof. Tandariću otkrio, da je to učinio prema onoj narodnoj: »Tko tebe Jopatom, ti njega pogačom«. (Op. ured.). 4H Neka sravni taj sud i ono, š t o o m e n i p i š u u p a l j e n e d i l e t a n t s k e g l a v e , pa će možda ipak uvidjeti, da me bosanska vlada ne drži u službi na sramotu zavoda, gdje služim, nego da se nalazim u sredini srednjoškolskih učitelja, što se tiče i stručnoga znanja i savjesnosti, s kojom vršim svoje teške dužnosti.« Ko usporedi citirano mjesto iz osvrta gosp. dra. Jelenića sa ovim odsjekom čudne obrane g. dra. Dujmušića, lako će zamijetiti ljutu žaoku, upe­ renu izmegju ostalih i na mene. Ja i onako već dvije godine dugujem g. Dujmušiću odgovor, pa neka se ne srdi, ako mu ga sad izazvan bez ka­ mata vraćam. Iznosim u cijelosti »odgovor na odgovor«, kako sam ga dovršio 2. siječnja 1911., pa neka či­ taoci razaberu, na čijoj je strani diletantizam. Vrlo cijenjenom uredništvu »Serafinskog Pe­ rivoja« toplo zahvaljujem na susretljivosti. O dgovor na odgovor. g. dra. Joze Dujmušića u »Hrv. Dnevniku«. Uhvatili jednoč Ciganina u selu na zlu poslu, pa mu po običaju odvalili po tabanima dvadeset i pet štapa, a on pretrpje kaznu i kad ga odriješiše, ode svojoj braći pod čergu. »Fj bolan, šta ti bi?« pitaše ga. »Ama sam jim pokaz’o!« odgovoriće po­ nosno cigo. »Be poletješe za mnom, a ja se ne dam, be i stigoše me, ja se ne dam. Uhvatiše me i svezaše, a ja se ne dam. Dovedoše me pred gla­ vara, opet se ja ne dam. Osudiše me, ja se ne dam. Povališe me na dasku, ja se ne dam, - be sve­ zaše mi uz tabane nekoliko špriiJjica, a ja se opet ne dam.« Sjetio sam se ove priče o Ciganinu, pročitavši do kraja odgovor gospodina Dujmušića, koji po­ nosno završuje: »Za sada ovoliko, a ustreba li, iz­ nijet ću više.« G. dr. se ljuti. To mu niko ne može zamjeriti, ali mu se mora zamjeriti, što ide pisati, dok se još nije umirio, dok nemirno i vruće čuvstvo nije sa­ vladao hladan razum. Pogotovo se mora zamje­ riti njemu, o čijoj izobrazbi ni malo ne mogosmo sumnjati, pa se s toga smjedosmo pouzdati u nje­ gov razbor, da će dobro omjeriti svaki razlog i svaku premisu prije, nego što ide izricati sudove. Zamjeramo mu i s toga, jer je on u jednu ruku književni kritičar, pa mu je valjalo dobro pozna­ vati kako pravila ozbiljne kritike tako i običaje pristojne stvarne polemike. Ne znam pravo, koje su čudne i otajne sile odvukle g. dr. D. na vrlo strmu i klizavu stazu �44 Br. 3. — »SERAFINSKI PERIVOJ« 19J3. osobne polemike. Da su te sile bile vrlo zle i opake, razumjeće svako, ko pročita odgovor g. D., a da je taj odgovor vrlo mnogo naškodio glasu njego­ vom, i to će razabrati razuman čitalac. G. D. se je naljutio, pa je možda htio, da i ja osjetim neugodno čuvstvo uvrijegjene samo­ svijesti. To će valjda i biti razlog, za što je nategnuo one intimne žice, koje zadršću na osami, kad se čovjek nagje megju četiri zida, ali koje valja da zašute, kad se pojedinac uputi u svijet, megju ljude, gdje se suspreže srce i ušutkavaju afekti. G. dr. iskazao je i više, nego što je smio, a ako je sve ono, što on blagoglagoljivo iznese pred nas, poredam, pa na tim premisama stvorim svoje su­ dove, onda nek se ne srdi, nego neka posluša glas razbora pa u ovome iskustvu potraži vrijedne po­ uke za budućnost, jer sva je prilika, kakav se je sad ukazao g. dr., da ne će ni kasnije ostati nijemi gledalac, nego će i još koji put zagrnuti rukave, da čisti, i otvoriti usta, da opominje nehajno ljud­ stvo. Priznajem, da ne će ovaj posao g. dra. ostati bez moje štete. Nije me naljutio, ali me je povukao za sobom i svojom metodom, pa mjesto da se ba­ vim samom stvarju, naveo me je evo, da se bavim i njegovom osobom. A to se ne slaže s mojim na­ čelima o stvarnoj kritici. Da li je g. D. imao pravo, kad je onako neduhovito povukao u raspravu i moju osobu i prilike, neka sudi, ko pročita moj osvrt u »Hrv. Zajednici« i onaj njegov odsjek u odgovoru, gdje priča, kako »slabo zna toga go­ spodina,« s kojim se jednoč vidio i samo dvije tri progovorio. I makar da on slabo zna toga gospo­ dina, nije mu mrsko bilo zabaviti se i osobom nje­ govom, počevši čarobnim zrakom bečke pedago­ gije a završivši megalomanijom. U taj posao utroši g. dr. mnogo snage. Cijeli njegov odgovor ima blizu 450 redaka, a od toga je stvarna polemika jedva zauzela 180 redaka. Ostalo su što kojekakve suvišne neduhovite aneg­ dote a što čaršinske priče te študije o megaloma­ niji i profesorskom naslovu. Nije ni čudo, da se je usput g. dru. omakla i koja neozbiljna. Značajne su i puno kazuju o kulturnom odgoju g. Dujmušića ove: »Ovaj pako g. Jurkić pokazao je ovaj put djetinjasti gnjev«; — »Da g. Jurkić ne misli baš ni jedan čas, da se ja igram petljanije kao on, evo mu odma dokaza za ono prvo« — (t. j. da sam mu podvalio rečenicu iz »Zore«); »vidi se, da je taj gospodin posve djetinjskih manira«; »teško jadnoj djeci, ako tome gospodinu stanu na rep« — i slično. Dok je g. dr. D. trošio pero i umnu snagu, nastojeći u rečenice konstruirati ižljeve svojih nabujalih čuvstava, zaboravio je go­ voriti o samoj stvari, te je od 7 pravopisnih po­ grešaka, koje sam mu nabrojio, branio samo 5, dalje se dotakao dviju od 10 sintaktičkih pogre­ šaka, od blizu 50 stilističkih pogrešaka nije se usudio braniti ni jedne, a izmegju 46 barbarizama i neoligizama probrao je 4, da ih brani. Vrlo ugo­ dan posao. I na kraju svoga djela dobacuje: »Za sada ovoliko, a ustreba li, iznijet ću još više.« Neka sada o ozbiljnosti g. Dujmušića sude sami poštovani čitaoci. A da se ipak još dotičem stvari i nakon ovakog odgovora, koji jedva da će biti vri­ jedan, da se čovjek osvrne na nj, navode me па to same naše prilike. Ne prati svak strogo pole­ mike ove ruke. Neko je privirio u »Hrvatsku Za­ jednicu«, a da nije svaku moju riječ pomno raza­ birao i pamtio, poslije toga možda čitao odgovor u »Hrvatskom Dnevniku« i pročitavši razumio, da je g. dr. D. sve odbio i obranio svoju knjigu i kritiku. Eto sam s toga računao, neka se vidi i zna, s koliko ozbiljnosti neki filozofi i slaviste zalaze u književnu prepirku. Pabirci po odgovoru. Jedno ima pravo g. dr. Dujmušić. Veli, da sam otvorio borbu posebne vrste. To priznajem. Ne znam doduše, šta je njemu »posebno« u mojoj borbi, ali ću reći, šta ja mislim. G. dr. je navalio na »Učiteljsku Zoru« i njezine saradnike. Ja se prihvatih obrane, i to ne da branim jezik, kojemu se je prigovorilo, nego da prigovaram jeziku na­ šeg protivnika. To nije čisto stvarna borba, ali tome je kriv sam g. D. Iznijevši pogreške »Uč. Zore« stvorio je vrlo čudan a u našim prilikam i. i zloban zaključak. Učitelji osnovnih škola ne znaju jezika, te s toga prvo: učenici izlaze iz ovih škola nespremljeni, a drugo:valja se pobrinuti za bolji uspjeh, štono ga ne mogu postići sadanji učitelji, koji još hoće i veću plaću! Ja sam htio g. dru. izbiti moralni temelj ispod ovakih nagagjanja. Htio sam dokazati, da i on pati od velike oskudice so­ lidne jezične spreme, te — zaključujući, kako to i on zaključuje — da valja i njemu zanijekati spo­ sobnost sjediti na onako odličnom mjestu i vući plaću VIII. činovnog razreda. Ako ću da ovako zlobno i nehumano sudim, imao bih zato i širi temelj, nego li g. D. On je osudio s neznanja jezika urednika i desetak saradnika »Uč. Zore«, pa na ovoj uskoj osnovci izveo zaključak o sposobnosti svih 700 učitelja i učiteljica. Ja sudim njega sama,, i to s njegovom knjigom u ruci. �Jed a n z a boravljen i odgovor. Da li pak griješim, sve i ako se »podam osvetljivosti, da rne nosi, dokle god uzmogne«, kako mi veli g. dr., neka sudi pravedan čitalac, (i. dr. D. ustao je na sav učiteljski stalež osnovnih škola, namjeravajući, kako pravo u osvrtu naslutili, da na našu savjest svali rgjav uspjeh u nižoj srednjoj školi. To nam i sam priznaje u »Prvoj i zadnjoj g. Lj. Dvoriiikoviću«, gdje veli: »Kad školski nad­ zornici ili n e ć e ili n e z n a j u upozoriti n e k e učitelje (sad uzmiče, prije je govorio općenito) na nedostatke njihova literarnoga rada (Sta se tiče nadzornika literarni rad učitelja?), morao je to uči­ niti neko drugi i to tim prije, š t o j e t o g n j e ­ g o v a v i š a v l a s t b i l a p o z v a l a , da o p r a v d a s l a b u s p j e h i z li r v a t s k o g a j e z i k a u I. r a z r e d u . I da opravda slab uspjeh, morao je tražiti razloga svagdje, samo ne kod kuće. Mislim, da ima dosta drugih, pravili raz­ loga, koji su krivi slabom uspjehu. Mnogo će ih naći g. dr., kad pažljivo pročita članke g. Dlustuša u »lirv. Dnevniku«, a najkašnje neka se obazre po razredima, pa neka prebroji gjake i kao is­ kusan školnik neka reče, može li se nastavnik u onako krcanim razredima nadati čestitom uspjehu! Dalje ne ću ni ja da tražim. Veli g. D., da sam mu podvalio cijelu rečenicu iz »Zore«. Ona rečenica, kako je istom sad vidim, jest iz »Zore«, a ja mu je nisam podvalio, nego sam je našao u njegovom tekstu, gdje se ni čim ne razaznaje od ostalog zadržaja. Ako je slagar izostavio navodnike, za što g. dr. krivi mene, da sam mu nešto podvalio? Moram li ja kontrolirati i ispravljati tekst, g. doktore? Povjerovali, da sa­ vjesno citira, pa mi ne pade na um, da usporegjujem njegove zamjerke i »Zorin« sadržaj. Ne pade mi ni to na um, da je g. dr. možda slab korektor, pa da mu kadikad oku uteku poneki potrebni znaci. Saznajem od g. dra., da nije bio »rezigniran«, kad je izgovorio one riječi, nego nešto više, on je bio »indigniran«! Pa neka mu bude. A ako želi, da mu kažem smisao prvog pridjeva, neka se javi. G. Dujmušić priča, kako je čuo za moju mirnu narav. Da odgoneta i tu zagonetku, gdje eto taj mirni čovjek ide da brani sebe i svoje staleško kolo, dozivlje u pomoć narodnu filozofiju, te veli: Ispod mire devet vire! I razgrijana mašta već mu dočarava konture nekih zlih i opasnih strašila, a on, da se otrese čudnih osjećaja i oslobodi srce, zazivlje opet utjehu narodne riječi. Ovaj put bijaše nesretne pameti, jer zamijeni pojmove, koji su da­ leko jedan od drugoga. Upotrijebio je tugju riječ, a ne zna joj značenja. Veli: »Ko s džinima tikve 4Г> sadi, o glavu mu pucaju«. Narod spominje gjavla, a ne džina. Gjavao, vrag ili arapski šejtan je »satanas«, a džin je takogjer arapska riječ i znači isto što i »geiiius«. Dakle svakako pogolem lapsus za jednog filologa, makar i slavistu. G. dr. Dujmušić »poziva se« na narodni go­ vor proti Maretićevu autoritetu. Pravo ima, kad »se poziva« na narodni govor, ali pitam, odakle ona pravila, koja stvoriše naši najodličniji filolozi? Zar i oni nisu ta pravila izgragjivali na temelju živog narodnog govora, skupljene gragje: zabilje­ žene tradicionalne literature, te knjiga, koje napi­ saše ljudi iz naroda i dobri poznavaoci narodne riječi! Za što g. D. ne zove u pomoć narodni go­ vor, kad ide pisati one nakazne riječi: prouzrokuje, izvanredno, nedogledna, proizlazi, predidući i si.?! Ili misli, da će ovako moći obraniti svaku jezičnu rugobu: Ako ti prigovore jeziku i spomenu pra­ vilo, reci, da si tako čuo u narodu, a ako ti do­ kažu, da narod tako ne govori, reci, da toga ima u tijeli i tijeh pijaca. Hoće da obrani glagol »rabiti« i ružnu kovanicu »zloporaba« spominjući, kako te riječi upotrebljuju zagrebački pisci. Tako će g. dr. moći obraniti i najveće nagrde našega jezika. Neka sam sada rekne, može li se ozbiljno govoriti o nje­ govoj filozofiji. (Nastavit će se.) sa Fra Jozo Zvonigradski: Historičko-geografičko društvo bosanskih Franjevaca. (Jedan podatak iz tajničkoga arhiva.) Prevrćući stare spise ovosamostanske knjiž­ nice zapeli za jedan, ne tolko star kolko važan, spis nekako iz osamnest sto i šezdeset godina. On potvrgjuje ono, što je većkrat u našem »Perivoju« pisano o onim prosvjetnim pokusima bosanskih Franjevaca tamo od Gaja preporoditelja do osvojenja Bosne. Koli je ovaj literarni zamah bio op­ ćenit megju onovremenim mladim Franjevcima, dokazom je to, što su prosvjetni pokreti i pozivi bili višebrojni i od više poletnih Franjevaca, koji su kušali sastaviti književničko kolo kolko za svoju samovježbu, tolko za prosvjetljenje naroda. Na­ stojanje bosanskih Franjevaca, da napred kroče uspored sa braćom prekosavskom, skače u cijeni, kad se uzme u obzir, da su oni to nastojali u da­ nima ropstva i svih mogućih zapreka. �PtiKIVOJ« РШ . Gore spomenuti spis jest vlastoručni poziv darovitog fra Ante Kneževića i fra Jerke Barbarića na zemljopisno-povjesno opisivanje svoje domovine, koji poziv potpisaše svi oni, koji se odazvaše toj suradnji. Ovaj nas poziv mora vrlo zanimati bilo sa svojih rodoljubnih misli, koji nama potomcima mogu biti samo na pobudu i ponos, bilo sa svoga jedrog jezika, koji i opet potvrgjuje ono pohvalno priznanje o jeziku bosanskih Fra­ njevaca. Evo toga poziva s nepromjenjenim pra­ vopisom: Časni Otci i Mila Bratjo! »Cielog svieta u okrugu »Znanstvo napried čim koraca >U neznanstva dubljeg tugu »Tebe Bosno udes baca.' Mar in Neđić Tko iole pozornost svoju obrati na duh, koji je sada u svietu zavladao, i promotri kako svi na­ rodi prosvietljene Europe (pa i drugih krajevah svjeta) sve sile i sve napore ulažu, kako bi veću sreću i blagostanje steko; pak promisli tužno stanje mile domovine naše Bosne, u kojoj niti osjena od prosvjete nejma, doista će se o istinitosti gori na­ vedenih redaka uvjeriti. Jer dočim oko nas sunce od prosvjete sja, i našu domovinu blagodatnimi zrakami sa svih strana obsiže, mi stojimo kao u jednoj sobi usred vedrog pramaljetnog dana za­ tvorenoj kapcim od prozorah i vratim. Dočim drugi narodi, pa i susjedna naša bratja Kniževna Društva sklapaju, sveučilišta ustanovljuju, učione podižu; u nas i ono malo učionicah, koje možeš na prste lako pribroiti, kukavno izgleda, i malo na­ preduje, a korist posve malo doprinosi narodu (osim što je opet bolje, da djeca u učioni ono vre­ mena provedu, u koje bi bezposleni svakako po sokacim skitajuć se proveli). Dočim drugi narodi, i u njima pojedini muževi, koji su i manje učeni, svoju povjestnicu, svoje domovine prirodne pred­ nosti, svoje slavne muževe i njihova slavna za domovinu dielovanja, junačka i dobrotvorna diela znaju, s ponosom pripovjedaju. Koliko ih izmedju nas ima, koi znadu više o Kini, ili kojem drugom udaljenom kraju svjeta nego o Bosni, pače o kojem u njoj okružju, pripovjedati? Gledamo podrtine starih njegda možebit glasovitih gradovah, tvrdjavah, samostanah, crkvih itd. a neznamo ni ko ih je sagradio, pače ni koliko ih i gdje ih imade? Živemo i stanujemo toliko vremena u jednom mjestu, a neznamo koliko kućah, stanovnikah ili žitelja u njemu imade? . . . Ovako od svih nas ukupno reći se nemože, a od koliko ih se može su­ dite — ______ Ovo su Bratjo! samo poglavite točke naših biedah i nevoljah, i stožerni uzroci sjeromaštva, ootištenosti, gluposti i jada miloga nam naroda u Sosni, a koliko ih ima ovim priličnih? Zar nije sra­ motno za nas p e r e g r i n o s n o s e s s e i n 5 a t r i a ? Zar nije sramota za nas da inostranci )o domovini našoj putujući, a za kratko vrieme j njoj boraveći, i negledajući na trud pohlepno ju notre i opisuju? i to kako opisuju? umanjujući, pokrivajući, crneći i ružeći njezine liepote, s kojim u ista nebesa naresiše, i čineći od slavne, od one ponosne i plodne Bosne, da je jedan kraj afrikanske, ali amerikanske pustošine, pune vratolomnih klisurah. Sveta dakle naša dužnost od nas zalitieva, da ju dobro poznamo, i da u trudu tudjince sliedimo, i da njezino slavno poštenje od napadanjah tudjinskih obranimo. Mi smo, koje nas vasione svjet drži za dobrotvore i prosvietitelje na­ roda našega, kako u vjeri tako i drugim znano­ stima, pa zato nas cjene svi inostranci, koji čim malo po našoj domovini prohodaju se, odmah uvide da većinom u našim rukama blagostanje na­ roda stoji. Kad nas dakle tudjini za takove drže i poznaju, ne prestaje nam drugo nego da se takih imena dostojni pokažemo; zato bi griehota bila, kad se ne bi trsili i potrudili, za dobro naroda na­ šega koji je već toliko duhom klonuo, da ako mu rni po mogućnosti ne pomognemo, ostade taki zauviek. Ako li se pak mi toga posla prihvatimo, imati ćemo plaću kod Boga, kod ljudih vjekovitu slavu, potomci pak naroda vječni spomen preda­ vati će. Govorite! istina je to sve, ali šta se može uči­ niti? Može se mlogo, kad se hoće, a i hotili bi po­ jedini, nu sami ne mogu. Zato Bratjo! svi jedino o obćoj sviuh nas stvari radimo, a vidit ćemo da se može mlogo učiniti, kad je sloga. »Samo Bratjo sarno složno; gdje je sloga, sve je možno.« Uztezat će se možebit koji, zašto oli nemože sve, oli nezna, pa se boji poruge, pogrde. Mi samo že­ limo da se učini što se može koliko i kako mu drago ono bilo, pa baš bilo i najgore biti će prim­ ljeno biti će pohvaljeno biti će uzvišeno, buduć kod ljubitelja svoje otačbine nejma stvari, koja se na korist i slavu njezinu čini, da je ružna i ne­ valjala. A baš da bi i bilo što i nevaljalo, biti će prigledatelji i urednici, koji će sve prigledati i ure­ diti. Evo dakle na što pozivljemo sve ljubi­ telje svoje slavne majke otačbine, da se za ljubav njezinu dostoje: 1. Točno opisati na koje okružje (uzmi u ob­ ziru vjerozakonskom i gragjanskom) spada po- �11i^toгiско-^оо,цгаIiCrkn dru šl vo bo sanskih F ranjevaca. glavito mjesto one okolice, u kojoj pribivaš, najme: na koji kajmakanluk, kadiluk, biskupiju, župu patriarku spada? Jeli onde stolica vezira, kajrnakama, kadie, mudira, biskupa, patriarke, metro­ polite, popa, župnika, imama? 2. U onom mjestu, gdi koji rečenih stoluje, oli od koga pišeš, kojega su vjerozakona stanovnici? koliko ima kuća turskih? koliko ima dušah (ako je moguće točno ili od prilike)? koliko ima kato­ ličkih i ristjanskih kućah i dušah itd. Ima li starosjediocah, i ako su imena pridrugojačili, kako su se pria zvali? 3. Koliko onaj kajmakan ima podvrženih si okružjah iliti kadilukah? mudir koliko podvrženih si sela? kud se pruža njegovo okružje (djelokrug) i dokle se pruža? Iz poglavitog mjesta koliko u koje selo ima sahatih? u svakom tom selu koji je broj kućah, stanovnikah po različitosti zakona, kao u broju 2.? 4. Kako u poglavitih mjestih koga okružja, tako i u selih na isto spadajućih, imali kakvih podrtinah i ostanakah od kakvih starih gradovah, tvrdjavah, samostanah, spomenikah? novih kakvih zdanjah ili zgradah od samostanah, crkvih, kršlah, džamiah, učionah, medresah, rnejtefah itd? Zlamenite planine, liekovite vode, proizvode prirodne glede carstva rodnog, rastnog, rudnog i skotnog. Točno opisati odkud dolaze imena poglavitih mjestah, planinah, vodah, ili kakvo je predanje traditio glede istih. Narodne pjesme, pripovietke, zagonetke itd., osobito pak narodne obi­ čaje prigodom mesopusta mesojedje - pokladah, svatbe, ukopa (sedmine), kumovanje itd. Donajposli umoljava se svaki časni rodoljub, da uz rečeni opis pošalje (ako bi imao) kakovih sta­ rih poveljah, listinah, pisamah (docurnenta), ili ako nejma te bi zrlao gdje ih iniade, da ih u opisu uvrsti, ili u posebnom listu urednicima priobći. Takogjer novacah starinskih itd. Kad bi svaki u svom okružju ova popiso, ko­ liko liepa zbirka prednostih narodnih sabrala bi se, i koliko liepa povjestnica i zemljopis iz toga gradiva mnogo bi se sačiniti? Doznao bi tada narod bolje što je bio i što je i u какуи je sada stanju. Poznali bi njegovi dobroželitelji i dobra njegova promicatelji, što ima narod hvale dostoj­ nog, što ukora vrjednog, a dosliedno šta bi se imalo popraviti, šta još većma utvrditi. Ovo jed­ nom, pa i dvojici samim nije moguće učiniti, na­ lazeći se svaki u poslu stališa redovničkog i sve­ ćeničkog zabavljen i primoran kripostju posluha na jednom mjestu stati, te tako nemogući mjesta 47 obilaziti. A svaki žrtvovavši njekoliko vremena od duhovnih poslovah svakako prostog i na tu svrhu upotrebivši lako bi se mogla niloga učiniti. Zato Bratjo! svaki izmedju nas neka dade rodu. Možebit biti će i takih rodoljubah, koji će ovaj naš poziv zanemariti, izsmijati i pogrdi ti; ali ništa zato! neka slobodno pogrde koliko hoće, mi ih ipak uljudno umoljavamo, da ovo pismo posije nego su pročitali i primili ili izsmijali ili odbili da ga opet brez kasnenja opreme na mjesto iz dvora naznačena. Drugače će ovo Društvo imati pravo od Starešinah (kojim je stvar točno po­ znata) tražiti ovo pismo. Medjutirn koji se ovomu glasu hotidne odazvati, učtivo se umoljava 1. Da se na ovo pismo podpiše i obveže da će izpuniti ono, što se u brojevima uzdrži. 2. Da izjavi dvoicu, koje sudi sposobne za rečena urediti, i knjigu iz njih sačiniti, koji će se takodjer pobrinuti za do­ puštenje od Starešinah izposlovati, i to do Uzkrsa neka svaki hotiući učini. Osim toga svaki svoj članak neka podpiše svojim imenom, prezimenom i dužnostju koje obnaša, a to stoga što će spisa­ telja svakog članak posli popravljenja vjerno biti ^ s^an sa imenom ' prezimenom istoga, da tako svakoga trud za milu otačbimi očito se ukaže, 3. Molimo, da svaki drugi, koji se za ljubav otačbine prihvati ovoga posla, članak oli opis kojih stvarih sa svojim imenom pošalje ili na č. o. An­ tuna Kneževića, sad u Livnu stanujućega, ili č. o. Jerki Barbariću-Breši sad u Bojnici prebivajućemu. Donajposlje ovo pismo (jedan do drugoga iz mjesta u mjesto po redu naznačenom) neka po­ šalju, a najposlidnji u mjesto najzadnje neka vrne. Zdravstvujte! 1. Ja brat Jerko Barbarić-Breša, učitelj mla­ deži u samostanu Sv. Duha u Bojnici obvezujem se opisati (ili zato naći drugoga, koji će opisati) mjesta i sela župe Bojničke, Brestovske i Busovačke, i to poleg zahtievanja ovog pisma, a opis poslati na č. o. Antu Kneževića. Sudim pako za najsposobnijega urediti opise istog otca Antu i otca Mariana Markovića. 2. Ja brat Antun Knežević obvezujem se opi­ sati Varcar s okolicom, Jajce sa okolicom ako tko drugi nebi, pa ako drugi nebi i Doljnje Skoplje, Kupres, Livno i sve polje Livanjsko. Za urednike pako držim najsposobnie oo. Jerku BarbarićaBrešu i o. Antu Ćurića. 3. Ja Brat Nikola Lovrić obećajem opisati Travnik i Dolac posebno. Za urednike scinim za najsposobnie otce Antuna Kneževića i Jerku Barbarića-Brešu. �•i* tir. H. - S K K A F I M S K i PLRlV O .l « 191:1 4. Ja brat Marian Marković svjedočim ovim mojim podpisom i obvezujem se na to, da ću opi­ sati župu Pećine, Bučiće i gdjekoju opazku učiniti glede okolice Travanjske, t. j. podpuniti opis re­ čene okolice. Za urednike spisah držim za najsposobnie č. o. Antuna Kneževića i č. o. Jerku Barbarića. 5. Ja Brat Mato Živković obećajem opisati Tolisu, Vidovice, Ulice, Domaljevac. Za Urednike najsposobnie držim č. o. Antuna Kneževića i Jerku Barbarića. 6. Ja Brat Grgo Franić-Franićević, pripovidnik sveti, u Samostanu S. Kate u Kreševu ob­ vezujem se opisati Kreševo i okolo bližnja sela, i to poleg zalitievanja ovog pisma, a opisivanje spremit O. P. Antunu Kneževiću. Za urednike scinim OO. P. P. fra Antu Kneževića i fra Mariana Markovića. 7. Ja Brat Ambroža Radmanović obvezujem se poleg zakonah gori rečenih opisati Banjaluku sa bližnjim selim. Za urednike scienim najspo­ sobnie čč. oo. Antuna Kneževića i Jerku Barbarića-Brešu. 8. Ja Brat Marko Ozimac obvezujem se opi­ sati župu Dobretiće do Vrhovinah i okolo. Za Ured­ nike pako scienim najsposobnije C. O. Antuna Kne­ ževića i C. O. Jerku Barbarića. John Gerard. Tužna srca uzimam pero u ruku, da javim i svomu rodu veliku tugu svega naobraženog svi­ jeta nad gubitkom čuvena učenjaka John-а Gerard-a. Bože dragi, ko bi bio rekao, da ce tako brzo dospjeti onaj čovjek, čija privatna pisma, upravljena mojoj malenkosti, danas rukom prebirem. Sva ova pisma, od početka do kraja, vriju zanosnim žarom za svetinjom istine, puna su žarkih pobuda k mojem mladenačkom radu, željna su štošta čuti i o hrvatskom narodu. Takav muž znanosti, prijatelj mladosti, ljubitelj hr­ vatskog roda zaslužuje, da mu se i ja, kao njegov harni štovatelj, putem ovih par životopisnih crtica odužim, a u isti mah da i hrv. narodu u najkraćim potezim pred­ očim: ko je i što je bio John Gerard. nauka, dovršenih u Stonyhurstu, stupi godine 18,%. u Družbu Isusovaca, gdje odluči posvetiti se Bogu sa zna­ nošću. Sad ode u London, da se na tamošnjem sveuči­ lištu usavrši u svojim zaljubljenim naučim. God. 1873. postavši svećenikom otkrije sebi novo polje rada. Naj­ prije prigrli učiteljsko zvanje, za kojim ukaza izvanrednu sposobnost. Prirodne znanosti bile su mu najomiljeliji predmet; stoga se i primi naturalistične stolice u Stonyhurstu, jednom od najglasovitijih engleskih učilišta. Pri­ rodni njegov poziv, bih rekao, sastojaše se u pomnom ispitivanju naturalistične ili prirodne znanosti. Popis stonyhurstičke cvjetane pruža nam dokaze njegove znan­ stvene vrijednote. Sa tim prvim javnim djelom Gerard stupa u kolo stručnjaka, po priznanju velikih prirodo­ slovaca. Nije lako procijeniti štetu, koju je oćutjela kat. Crkva kao i cjelokupno naobraženo čovječanstvo u opsežnom britanskom carstvu sa smrću Gerard-ovom. Malo ih je, koji su vrijedni postići takovo odlično mjesto u raznim sferama znanstvenog rada, kakovo je postigao Isusovac Gerard. Pojav njegove vanjštine kao i njegovo pronicavo umovanje nalazilo je pristupa megju učenjacim prvoga reda. Mnogi, pa bili to i nekatolici, osjećali su se ugnutim pred tankoćutnim razlaganjem stručnjaka Gerard-a. Naravna darovitost uz obiteljsku imućnost pogodo­ vala je uspjehu Gerard-ovih znanstvenih nauka. U Edinburghu, premda rogjen od nekat. roditelja na 30. svibnja 1840., ipak dopadne ga sreća, da glavni i bitni odgoj dobije od katolika. Njegovi plemićki roditelji, otac i majka, prijegjoše u krilo kat. Crkve god. 1848. Pripovi­ jedanjem irskih Isusovaca cijeloj njegovoj kući Svemo­ gući udijeli, da zamjene krivu episkopalnu sektu sa pra­ vom kršć. vjerom. Nakon svojih prvih mladenačkih Čitamo li Gerardove prve prirodnjačke radove, opa­ žamo, da se je on više zanimao za savršenim pozna­ vanjem sićušnih potankosti iz životinjske i bilinske ana­ tomije, nego li sa općenom spoznajom životinjskog bilinskog područja. Dok je Gerard obnašao učiteljsku službu u Stonyhurstu, muževi daleko poznata glasa nagjoše u njemu još dvije osobne odlike, koje ga čine dostojnijim kola široko naofiraženih ljudi. Te nove dvije odlike pristaju mu kao učitelju i povjesničaru. Kao učitelj pokazao je svoju uzgojnu vještinu u zasnovi krasna časopisa, zvana »Stonyhurst Magazine«, koji je imao zadaću, da potiče mladost na što veću pobudu učenja prirodnih znanosti. Kao povjesničar očituje svoju kritično-povjesnu spremu u djelu »Centenary History of Stonyhurst«, gdje uz kro­ ničarske zgogjaje svoje »Alma Mater« riše mučno stanje katolika za vrijeme zloglasnog engl. progonstva. �Lislak. God. 1893. Gerard bude imenovan upraviteljem izdavalačkog osoblja za kat. smotru »The Month« (»Mjesecnjak«). Valjda je suvišno ovdje iznijeti štošto o gla­ sovitoj reviji, pošto je dobrahno poznata hrv. inteligen­ ciji putem naših hrv. smotara. Uregjivanje čisto znan­ stvenog lista, kao što je »The Month«, Gerard-u podade prigodu, da se još skupljenije posveti književnim pro­ izvodim. Ovo njegovo razdoblje diže ga megju urednike svjetskog glasa. Njegovim radom i pobudom tako je da­ nas zajamčena opstojnost ovog mjesečnog časopisa, da se može držati za najrašireniju i najaktualniju smotru na svijetu. Nego 1897. morade za neko vrijeme prekinuti urednikovanje »The Montha« zbog starešinskog poziva na provincijalnu službu, koju je kroz tri godine samoprije­ gorno i uspješno obnašao na korist svoje družbe. Svojim prevelikim radom teško iznemože svoje naravne sile, da se je morao svojevoljno riješiti uzvišene Družbine časti. Uza svu ljutu bol, »The Month« je vapio za svojim negdašnjim urednikom. Stoga god. 1900. bi mu ponovno dodijeljeno uredništvo toga časopisa, koje je uzdržao sve do prošlog ožujka tek minule godine. Pod drugodobnim uredništvom Gerard-ovim »The Month« je 'шо na onoj istoj visini, na kojoj su ga držali i njegovi slavni predšasnici kao Morris i Colcridge. Ima izgleda, da će i njegov nasljednik Keating nastaviti uregjivanje utrtom stazom po svojem predšasniku. Toliko je toga vrijedna Gerard iznio u »The Month-u«, da, kad on ne bi bio na­ pisao nikakvog drugog djela osim članka u ovoj smotri, već bi bio sebi osigurao mjesto u naučnim krugovim kao veliki prirodoslovac, duboki mislioc, ljubitelj ljepote, dobrote i istuie. Osim gore navedenog književnog rada Gerard je na­ pisao još mnogo znanstvenih djela, kojih mi ne možemo ovdje u omegjašenu prostoru ni pobrojiti, a kamo li po­ tanko njihovu snažnost isticati. Napominjem samo po­ znatija kao: »The Gunpowder Plot« (1897.); » The Churcli versus Science« (1905); »The World and Its Maker« (1902); »Modem Freethought« (1905); »Evolutionary Philosophy aud Common Sense« (1899) etc„ etc. Pri ovomu istaknuti je i njegovo suragjivanje u gla­ sovitom socijalno-kat. društvu »The Cath. Truth Society«, »Journal of Botany« kao i u »The Cath. Епсуclopedia«. Sa svojim djelom »Essays on Un-natural History« (1900) pokazao je, kakovo mjesto u znanosti može zastu­ pati i jedan prožeti katolik. Povod ovoj knjizi bijaše znanstveni spor megju Gerardom i slavnim naturalističnim učenjakom Graut Allen-om. Konačna pobjeda sa Strane Gerard-ove doprinese te njegovo ime bude uvr­ šteno megju članove znanstvenog Linne-ovog društva (»Mcmber of The Linnean Society) u Londonu. Gančević. Dr. Blažević: Kakva sjetva onaka žetva! Ako se je ikada i igdje obistinila ova rečenica, to je sigurno u današnjoj Fran­ cuskoj. Francuska je najmodernija država, ona je duhom pokretačem mnogim i mnogim današnjim običajima. Ona je dobila kao neko pravo da u Evropi pogledom na mnoge stvari diktira. Nu ona je najmodernija i u drugom pogledu, u onomu naime bez koga danas vele, da prave kulture i napretka nema. Francuska se je raskrstila s Bogom, vjerom. Na mjesto toga zavedeno je bezvjerstvo, hezboštvo. Bogu i vjeri kao i vjerskim stvarima u mo­ dernoj Francuskoj nema mjesta. Sve treba da se ravna prema razumu, prema volji onih, kojima je vjera odavno trn u oku bila, koji vjeru besposlicom smatraju. Bezvjer­ stvo treba da sve slojeve zahvati, jer jedino ovim na­ činom mogu narodi sretni i napredni biti. Da ovo provede i postigne, Francuska zasužnji katoličku Crkvu, protjera svećenstvo ili mu ote njegov djelokrug, dobra crkvena zaplijeni, iz škola izbaci Isusa, i ote ih vjerskom uplivu, a predade u- slobodoumnjačke ruke, koje da su jedine kadre da prosvijetle i unaprijede čovječanstvo. Pa i u istinu »divni« su plodovi moderne Francuske. Stara istina nanovo se potvrgjuje. Vjera i moral stupovi su ljudskog društva. Cim ovi propadnu narodu se si­ guran grob sprema. Narod bez Boga i vjere, narod je bez budućnosti. To uvigjaju svi pametniji ljudi, to uvigjaju i zdraviji elementi u Francuskoj, kao što ćemo nižje vidjeti. Otkako izbaciše Isusa iz škole. Boga iz sre­ dine svoje na Francusku pade tama. Franeus Edmond Vi Ile у objektivni posmatrač' pri­ lika u svojoj domovini dolazi do ovih zaključaka, go­ voreći o slobodnoj školi. Najveća je ludorija istisnuti iz škole vjersku obuku i nadomestiti ju samom nekom mo­ ralnom obukom. Ova vodi do toga da se mladež svim svojim nagonima poda i da samo uživa, a to vodi do mo­ ralne i materijalne propasti. £kola prema vjeri indife­ rentna nije drugo do li bezvjerska. Pariški advokat Joly priznaje očito, da je bezvjerska škola promašila svoj cilj i potpuni fiasko doživjela. »Daje li naša osnovna škola moralni uzgoj, čiju potrebu svatko osjeća? Prinuždeni smo. da na to pitanje niječno odgovorimo i to tako, da ona djeca koja ovoga uzgoja nijesu kod kuće dobila, istoga odgoja nikako nemaju.« On dakle pod silom okol­ nosti priznaje da pravog uzgoja bez vjere i Boga nema. Još su znamenitije riječi socijaliste gradskog savjetnika u Parisu M. Failleta: »Mnoge smo milijone izdali za obuku, veličanstvene smo školske zgrade napravili: ali priznati moramo, da smo samo grobove pravili, u ko- �Г)0 Hr -V - » S K 1 L \F IN S K I Р К Ш VO .l« iima nema duše Francuske.« To mu vjerujemo. Jer od kako su redovnici protjerani, mjesto napretka opaža se na svim linijama nazadak. Analfabetizam se širi, školski izdaci se množe, neznanje raste, ćudoredna pokvarenost i zločinstva megju mladeži preotimaju maha. Za analfabetizam svjedoče nam ljudi posve nesumnjivi. God. 1906. zastupnik Buison veli, da je obuka u osnov­ nim školama u 40 departementa nazadovala; a Clemenceau u svom govoru od 9. listopada 1909. kaže, da u francuskoj republici još imade 11.500 analfabeta, dok ih je 1904. bilo 10.600. Kako je stalo sa bižetom nastavnim neka nam govore ovi brojevi: 1872. izdana su 33,782.000 franaka; 1882. 105,826.000; 1892. 168,863.000; 1902. 208,662.781. Ovome nije uzrokom rastući možda broj učenika, jer Lcon de Crouraz-Cretch priznaje, da javne škole 108.000 učenika manje polazi. Kako se neznanje širi neka nam slijedeći brojevi kažu: Nekom prigodom iznašlo se je da se o prvim ljudima francuskim gotovo niti pojma nema. Megju vojništvoni bijaše ih 27%, koji o Ivani d’ Are, 37% o revoluciji, 40% o ratu iz godine 1870., 45% o Elsas-Lotaringiji, 60% o Napoleonu, a 66% o Ljudevitu XIV. niti pojma imali nijesu. O ćudorednom napretku mladeži rekao je spomenuti Joly ove riječi: Nećudoredni čini megju našom mladeži u kratko su se vrijeme početverostručili. God. 1901. bila su 504 slučaja gdje su mladići kažnjeni bili; 1905. bijaše ih 612; 1906.: 924; 1907.: 1122; 1908.: 1836; 1909.: 2026. Godine 1905. megju 180.000 zločinaca bijaše ih 35.000 ispod 20 godina. Možda bi brojevi još i veći bili, kad bi nam se sve ot­ krilo, ali mnogi se slučaj i prikrije. Ovi su nam megjutim brojevi dostatni da potpišemo riječi »Lanterne« od 18. juna 1909.: »iz naše je mladeži postala korporacija zlo­ 1У1‘2. činaca«. Kakova je pokvarenost zavladala u Francusko; u svim slojevima najljepše nam kazuje Vi!ley kad veli: »Jedna me je pojava«, veli on, »kud god sam došao oso­ bito ustrašila, a ta je: tražite li na selu poštena, uljudna, pouzdana, savjesna radnika, koji ne pije i svoj posao i onda vrši, kad ga se ne nadgleda, to će te ga samo još megju starim radnicima naći. Ovo bo je vrsta koja iš­ čezava . . . L' Normandiji čuo sam od sviju, koji gostione drže, da je teško naći sluškinju, koja bi bar donekle čedna bila. Megju činovništvom nestaje sdušnosti; mjesto toga dolazi samoljublje ...« Na kako je niskim granama obiteljski život i kakova budućnost u tome pogledu čeka Francusku, to je naj­ bolje rekao zastupnik Messimy: »Porogjaji u republici na tako strašan način padaju, da ćemo za 10 godina 37—38 regimenata manje imati«, a Moltke je kazao: »Iza go­ dine 1870. gubi Francuska svaki dan jednu bitku«. Samo prošle godine broj umrlih nadmašio je broj rogjenih za ništa manje od 35.000. Teško nam je govoriti ob uzroku ovoga zla, koga brane profesori u školama, koga same novine javno slave, dapače na vladi i megju poslanicima. A kakova budućnost čeka francuski narod kad se u jed­ noj godini (1909.) 12.874 ženitbenih vezova razrješi dok je u prijašnja vremena u tome pogledu mnogo bolje bilo. I tako kud god okom baciš po Francuskoj, svugdje ćeš naći očite tragove kao nekog prokletstva Božjeg. A kukavni narod francuski i preko volić mora danas da tu sramotu i žig pripadajućeg naroda na sebi nosi, koga mu utisnuše oni, koji mu »dobro žele«, koji ga »oslobagjaju iz sužanjstva katoličkog morala«, a dovode ga do »plodova slobode«. Bog neka sačuva naš hrvatski narod od ovakovih plodova! V J E S N I K. NAŠA DOMOVINA. Rad riječkih kapucina. Neumorni rad otaca kapu­ cina na Rijeci u zadnjem katoličkeme pokretu u Hrvat­ skoj svakako zaprema prvo mjesto. Osim mnogobroj­ nih knjiga i knjižica, što ih njihova K u ć a D o b r e Š t a m p e svake godine u svijet šalje, tu se tiskaju i razni listovi: »Naša Gospa Lurdska«, »Hrv. Obitelj«, »Hrvatska Straža«, »II Ouarnero« itd., a pod naslovom » R i j e č k i h N o v i n a« i hrv. katolički dnevnik, kog su Hrvati katolici toliko željeli. Neki su listovi odmah » R i j e č k\e N o v i n e « pohvalili, nu mi toga ne učinismo; a ne učinismo jedino s toga, jer se ne htjedosmo nagliti. Istom sada nakon dugoga iskustva, možemo kazati i svakome otvoreno kažemo, da » R i j e č k e No ­ v i n e « zbilja stoje na zamjeru oj visini; da potpuno zadovoljavaju svakoga katolika. Tu ima: lijepih uvod­ nika, krasnih podlistaka, najnovijih vijesti, a sve je tako ukusno uregjeno, da se ljepše ne može ni poželjet,. » R i j e č k e N o v i n e « već imaju lijep broj predbrojnika, nu s tim neka se Hrvati katolici ne zadovoljavaju! Još ima puno čitaonica, javnih i privatnih osoba itd., koje » R i j e č k e N o v i n e « i mogu držati i trebali bi da drže, te tako riječke poletne oce kapucine u njiho­ vome teškome i herojičnome pothvatu podupru. Vizita i promjena. Naš Redodržaviuk preč. tra Lovro Mihačević odmah iza svoga povratka iz Rima dne 5. ožujka zaputio se je u pratnji fra Augustina Cičića u vizitu: na Plehan, u Guču Goru, Kr. Sutjesku, Fojnicu �Vjosiiik. i Kreševo. S vizite se preč. Redodržavnik misli vra­ titi u Sarajevo istom oko Velikoga Četvrtka, a prvih dana travnja sa p. knstodoni i definitiirima učiniti neke t bične promjene u Bosni Srebrenoj. Prva okružnica biskupa Garića. Skorili je dana banja­ lučki biskup fra Jozo Garić svome pravovjernome stadu razaslao prvu svoju korizmenu okružnicu, u kojoj se bavi 0 psovci. Pun poznavanja sv. Pisma, retoričke vještine 1 obilja retoričkih izraza i prispodoba biskup Garić svo­ jim vjernicima tumači: što je grijeh, odakle on prois­ tječe, koje su njegove teške posljedice i t. d. Podsjeća pravovjerne, kako se je baš megju njima psovka na dugo i široko razgranila, te ih pun očinske zabrinutosti opominje, da se poradi svoje i vječne i vremenite sreće, psovke čim prije okane. Nema sumnje, ova je okružnica, najljepši »Aperi« za ostale okružnice biskupa Garića. Psovka se je u čitavoj Bosni i Hercegovini iza nekoliko godina silno raširila. Psuje veliko, psuje malo, psuje muško, psuje žensko, a psuje se tu tako da ništa ne ostaje što je Božje i što je sveto. Pa se još čudimo nerodnim godinama, raznim bolestima, sušama, tučama i poplavima: milost Božja, da nijesmo propali — Gratia Dei, quia non sumus consumpti. NAŠA MONARHIJA. Svečani d ežen e. Njegova Preuzvišenost zajed­ nički ministar financija vitez Dr. Leon Oilinski dao je u Beču 6. ožujka u počast tamo prispjeloga novoga banjalučkoga biskupa Garića svečani dežene. Na deženeu su se našli odjel ni predstojnik preuzvišeni Dr. ThalloCzy, baron Klinburg, dvorski savjetnici Kuli— Chrobak, Foglar i Krcsmarik i drugi činovnici mini­ starstva, te gvardijan bečki Franjevaca, superijor resurekcionisla i pratioc biskupa Garića msgr. Pajo Pajić. Za deženea Nj. Preuzvišenost ministar vilo se je pri­ jatno s biskupom Garićem razgovarao. Iz Beča je bi­ skup Garić preko Sarajeva krenuo u Banjaluku, gdje će se 30.111. ustoličiti. RiM. Posveta banjalučkoga biskupa Garića. Na 20. veljače biskup Garić bio je posvećen u Rimu u crkvi sv. An­ tuna Paduanskoga za biskupa. Posvetu je obavio Fra­ njevac kardinal Falconio, uz podvorbu dvajuh biskupa Franjevaca: Dobbinga iz Ncpi-Sutri i Ghezzija iz Civita Castellana. Ceremonijarsku su službu pri posveti obav­ ljali moriš. Caposti i Giobbe. Posveti su bili prisutni osim generala franjevačkoga reda fra Pacifika Monzze, te ge­ neralnoga def nitorija i mnogobrojnih drugih Franjevaca, koji stanuju u Rimu: savjetnik austrijskog poslaništva grof Paltv, tajnik grof Thurn, preč. redodržavnik bo­ sanskih Franjevaca fra Lovro Mihačević, general trećoredaea sv. Franje dr. Dujmović s jednim generalnim de- 51 finitorom, preč, nmns. dr. Pajo Pajić, profesor iz Banjcluke, župnik ovčarevski fra Jako Selak i mnogi drugi. Slijedeći dan — dne 21. sv. Otac novoposvećenoga je biskupa s njegovom pratnjom primio u posebnu audi­ jenciju, informirao se o banjalučkoj biskupiji, poslao po njemu svoj banjalučkoj biskupiji posebni blagoslov. Iz Rima se je biskup Garić zaputio u Beč, gdje ga je Nj. Veličanstvo car i apostolski kralj 5. ožujka primio u po­ sebnu audijenciju. P ošljed na „Acta O rdinisM donose vrlo zanimivu okružnicu preč. fra Pacifika Monzc franjevačko­ ga generala, kojom se pozivlju svi redodržavnici, da nastoje u svojim redodržavama šio dostojnije prosla­ viti konac šestnaestoga sto’jeća proglasa milanskoga edikla, kojim je car Konstantin Veliki dopuslio krš­ ćanima slobodu. Prom aknut na čast doktora. Iz Šibenika nam brzojavljaju, da je u Rimu 14. ožujka naš suradnik fra Petar Grabić član redodržave presv. otkupitelja promaknut na čast dokto'a bogoslovije. Bilo na korist i diku redu i domovini! Deklaracija o zavjetnim i mrtvačkim misama. Dese­ tim člankom ustanove » D i v i n o Af f l a t u « provedene su glede zavjetnih i mrtvačkih misa neke preinake. U prakticiranju tih preinaka uopće, a osobito ondje, gdje su, kao i u našoj bosanskoj redodržavi vladale neke petgodišnje povlastice, nastale su neke sumnje. Zbor za sv. obrede sve je ove sumnje riješio na slijedeći način: ln nova Rubrica Constitutioni Pianae Divino afflatu adiecta Tit. X, num. 2 et 5, »prohiheiitur Missae votivae privatae seii lectac pro defimct's, hi feriis Ouadragcsinjae, Ouatuor Temporum, II. Rogatioiium, in vigiliis, et in feria in qua antieipanda vel reponenda est Missa Dominicae: in Guadragesima vero pemiittuntur Missae privatae defunetorum tantiim prima die cuiuscumqiie hebdomadae libera in kalendario ecdesiae in qua Sacrum celebratur«. Nunc vero ad dirhnendas quaestiones nonnullas hitic S. Congregationi propositas circa applicationem praefalac Rubricae quibusdam Missis votivis privilegiatis tuni in Ecclesia universali, tuni certis in locis per Indiiltnm apostolicae Sedis concessis, finiiis inanentibus legibus et privilegiis M'ssas solcinnes sen in cantu respidentibtis, quoad Missas privatas lectas sequentia deceriiuiitiir et declarantur: I. Privilegiuin Missae votivae lectac, de speciali gra­ tia noiinubs Sanctuariis concessuin, ita et celebrari possit in duplicibus I. et II. classis, scu etiam 11. classis tantiim; et privilegiuin Missae votivae Ss. Cordis lesu in prima feria VI cuiusqiie mensis, permanet in suo robore, etiam in feriis et vigiliis per dictam rubricam exclusis. �Л2 i ii-, a S K K A H N S K l P K lilV O .I II. Privilegium Missae votivae lectae aliguihus Sanctuariis aut aliis ecclesiis vel eommuiiitatibus regularibus quocumque modo et titulo eoneessum, ita ut colebrari queat tantummodo in duplieibus maioribus et minoribus, et exdusis feriis, vigiliis et OCctavis privilegiats, sic erlt deinceps applicandum, ut dictae Missae votivae lectae prohibitae sint iu omnibus feriis in praefata rubrica enumeratis. Loco tainen liuiusmodi Missae votivae, extra feriam IV Cinerum, hebdoniadam maiorem et vigilias Nativitatis et Pentecostes, adiungi poterit oratio ipsius Missae votivae, vel ni Missa de die post orationem feriae scu vigilae, vel in Missa de feria se u vigilia aute alias orationes. (Juod si adsit speeialis concursus populi, unica Missa in cantu commodi haberi negueat. III. Privilegium Missae votivae lcctae pro sponsis itaerit applicandum, ut liceat, extra tempus clausiim, liaec 11)12 ut intelligatur tantummodo eoneessum pro diebus iu quibus non occurrat aliqua feria aut vigilia, ut supra. (Juapropter in liuiusmodi feriis vel vigiliis Missae lectae pro defuuctis semper prohibitae sinit, exceptis Missis in die obitus vel pro die obitus, n ecclesiis ubi eelebratur funus alicuius defuncti cum Missa in cantu; item excepta unica Missa quae pro defuncto paupere celebrari potest iuxta decretum 9 ina‘i 1899, n. 4024; item Missis quae in s j pulcretis celebrantur, ad norman decreti 19 maii 189b, mini. 3903; item exceptis Missis lectis in prima die libera uiiiuscuiusque hebdomadae in (Juadragesima iuxta novas rubricas. — Кх indulgentia vero sanctae Sedis habentur adliuc valida, donec expirent, Reseripta quinquennalia, aliquibus dioecesibus et provinciis religiosis exteris nuper concessa, celebran-di bis ni helidomada Missas lectas de Reguie in die obitus seu depositionis, tertio,. septimo, Missa dići etiam in praedictis feriis et vigiliis. IV. Privilegium Missae pro defunctis lectae aliguitrigesimo et anniversario. Contrariis non obstantibus quibusi?unque, die 8 februarii I9I3. Fr. S. Card Martinelli, bus locis v Ordinihus eoneessum ita ut bis vel ter in Praeiectus. Petrus La Fontaine, Fpisc. Charystien., Seliebdomada celebrari possit ctlamsi occurrat a!iquod ducretarius. plex maius vel minus, in posterum ita .'rit applicandum IJIŽEVNA S Književni pupoljci u č i t e l j s k i h p r ii r a v u i k a u S a r a j e v u . 1887.— 19 12. Za tisak uredio i izdao J o s i p M i l a k o v i ć . U Sarajevu 19 12. Tiskara Vogler i drugi XII T- 232. S nekim ugodn'm čuvstvom i hamošćn primili smo ovu knjigu književnika Milakovića. Nije u njoj što literarnoga u velikom stilu; ali isto ono, što je potaklo gosp. izdavatelja da izda ove pupoljke: to je i u nama pobudilo ugodno raspoloženje i simpatije, kako za ovo djelce, tako za njegove suradnike. Čitajući pjesme, pripovijetke i poučne članke uživali silio, jer iz svakoga stiha i retka probija dah ranoga proljeća. He­ lija povjetarac prvoga jutra i izvija se val ideala za­ nosne mladosti. Kroz prošlih 25 godina mnogo je шгаzova palo, naši učitelji osjetili su mnogu gorčinu života, isčezao je san bajne mladost1 — pa već i mnogi, kojih se mena spominju u ovome almanahu, odavna trunu u hladnome grobu: ali su nam ovi pupoljci za to draži i simpatičniji. Pa kako nas u jednu ruku hvata neka sjeta, kad ili čitamo; tako cpet, pomišljajući na uspjehe, što ili postigoše učitelji u narodu našem i pomišljajući na zrele već naše književnike, onda opet oblada u nama ugodno razpoloženje. To je, što osjećamo pri čitanju ovoga ju­ bilarnoga almanaha, a da ne ulazimo u njegove tančine. Imena Ivana Zovke, Jovana Dučića, Ante Jukića, Stojana Rubića, Mirka Jurkića; pa onda Ivana Klarića, Josipa Šebečića, Marka Milinovića; zatim Fdheina Mulabdića i simpatičnoga liamdije Kreševljakovića: ova imena nam preporočuju knjigu, da je uzmemo, čitamo i u čitanju ugodno uživamo, videći njihove skromne po­ četke, pa kako uznapredovaše ti naši simpatični knji­ ževnici i radenici. Tollc, lege. A. C. B. M. Ivanić: »Vade mecum« za Bogu posvećene osobe. Ne velika, ali krasna knjižica, za koju malo ko zna. Izašla je god. 1911. Pisac ju je sastavio za svoje učenice, pripravnice redovničkog stališa. Ali je knjižica takova, da je šteta, ako ostali za nju ne znadnu, i ne n a - . ruče si, barem svećenici i redovnici. To je katehizam o redovničkom stališu i njegovim propisima, a lijep pri­ ručnik novicima i svećenicima, koji rukovode osobe Bogu posvećene. Sve ćemo unutra naći kratko, a jasno obrazloženo o redovničkom stališu i zavjetima. Gosp. B. M. Ivanić duhovnik najvećeg sestarskog samostana u Bosni imao je zgode, da prouči kroz 10 godina težnje pozvanica u red i potrebu kratke jezgovite pouke. To je učinio ovim »Vade mecum«. Na kraju je dodao odluke sv. Stolice o očitovanju savjesti i sv. pričesti. — J. M. »Sonilinski Perivoj izlazi na dva arka svakog 1Г>. u mj.; godišnja cijena 5 K. za gjake. Irećorelee i siromahu 3 K. Иukopi.se, prelplale i reklamacije prima uredništvo u S a r a je v u . (Bosna. S araje v o , franjevački samostan). Odgovorni iircnik <lr. o. .Milijun Jelenu-, Tiskaru »bosanske Pošte« n Sarajevu. �Hrvatska centralna banka za Bosnu i Hercegovinu. (dioničko društvo). :: Uplaćena dionička glavnica 2,000.000 Kruna. Centrala n Sarajevu. podružnice: Mostar i Tuzla. Preuzima uloge na uložne knjižice te uka­ maćuje iste uz 4У јо čistih. Eskomptira i reeskomptira mjenice i tražbine. Daje zajmove na tekući račun. Kupuje i prodaje vrijednosne papire i valute. I Unovčuje mjenice, izžrijebane, vrijednosne papire i kupone. Pohranjuje svakovrsne depozite i upravlja njima, lzvr isplate i naplate na svim trgovačkim ^tima tu- i inozemstva. Zalagaonic' g j J prima u zalog sve dragoeijmosti kao: srebro, zlato, dragu!./, i stalo. * * * * * * ettera * = u St. Ulrich, Gradcu Tirol = kraljevske umjetničke akademije počasni član. nagragjen više puta, a dvaput i na svjetskim izložbama, preporuča veleč. p. n. kleru: oltare, :: ) Proizvodi propovjedaonice, ispovjedaonice, kipove, križne puteve, betleinske štalice i t. d. CUENICI I NACRTI DOBIVAJU SE BESPLATNO. su zavoda svi vlastiti! Pri svim L ^T JL ^T J narudžbama na nju se upravno obraća! �MODERNO 0RE01EN9 TISKARO I HN3IGDVEZNIC9 „BOSANSKE POŠTE" ČUHOVIĆ ULICA BR. 7 S A R A J E V O . ču n om unca в н . i PREPORUČUJE SE Za IZRBDBU SVIH U TISKBHSHU I HHJIG09Espoobjućih p o s l o m . - s ia e a ii str o jevi ,,UHUTVPE“ . - STEREOTIPNU. začK U STHUKO � https://kolekcije.nub.ba/files/original/4960b609869fa4c8b167d30c4b01d9bd.pdf ef90ab06a66246f4e3d326aebd4eb5d9 PDF Text Text P erivoj s e r a f in s k i LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU. BROJ 4. i 5. SARAJEVO, 15. TRAVNJA—SVIBNJA 1913. GODINA XXVII. Tirolski crkveni umjetnički zavod Ferdinand Stufiesser »rski »av:<Jaž N ' ^ o v e S v e to s ti, 4 , Urođen. Tirol, llustrovani cijenlci s oz­ načenom cijenom badava. Preporučuje oc velečasnom sveće^tvu zđ izradbu kipova, ШЛ žrtver ik., križnih puteva, grobe :slica i t. d. Blagorodni gospodine' Veseo sam, što Van. mogu visoki kipovi za jaslice, koje nam j . za naiiu sv. Ante u Rimu, Vaš najugledniji avod izr? njaka potpuno priznanje, kod vj'-* ia pak udlvljenje naišli, oto osobito nag^v-icni osobito na pobožuost i molitvu ~'*i 1 Rim, 18. veijače 1910. р’ vu klJgll a opče ii kipovi S veleštovi CURIA OENERAL1TIA ORD. F. F. MIN. FR. voijstvom potvrdjuje, da su djela da ! . less л ki; ara u St. Ulrich Grdden za ov----- , ___biguip xu ; menišnu crkvu na opće zadovoljstvo bveć i to: 01: i žrtvenik, koji je veoma jeftino, a uz k sne izvede i (t Uva pokrajna žrtvenika; 8. Ргоpov ( sa iri \ 'a. Vriiedno je da se osobito istakne solidna ii Iha i Г ća. Pozlata je prava i zdušno izvedima. U кгаШ> «dlu< i smo da mu izradbu i dvaju još pokrajnih žrtvtm mjerimo. Prema tome potpisano rav­ nateljstvo gosp r> j.nanda ftuflessera velečasnom dušobriž­ ništvu najtopln. 'oruČLje. Šaraju V ' У svibnja 1897. •••' к? ■ f. FPBljBX. HDOBfFl D. I. ravnatelj bofoil. tjeraeaiitn. rljubljanska . kreditna banka ■— Podružnica a Sarajevu. Centrala u Ljubljani. Ispostava: Građo. Podružnice u Spljetu, Trstu, Celovcu, Gorici I Celju. D io n ič k a g la v n ic a K 8,000.000'- P r ič u v e p rek o K 900.000*— — - ■■ ■ ............. -iga , ., .... , к з ez: Prima uloge na štednju na uložne knjižice A 31 01 . i tekuće račune i ukamaćuje ih sa * |4 |o bez lkakv,h P°reza 1odbltakaKupuje i prodaje sve vrste papira od vrijednosti po najpovoljnijim cijenama, isto tako sve vrste domaćeg i stranog kovanog i papirnog novca. O svim ostalim bankovnim poslovima daje na zahtjev pismena i usmena obavještenja. �Privilegovana ft zemaljska banka ZA BOSISTU I HERCEG OVIN U. Uplaćeni dionički kapital 14 milijuna kruna. CENTRALA U SARAJEVU. Bedovne rezerve i fond za sigurnost založnlca K 5,300.000. FILIJALE: u Banjaluci, Bjelini, Brčkom, Mostaru i Tuzli. — ISPOSTAVE: u Bihaću, Derventi, Doboju, B. Gradiški, Bos. Novom, Lijevnu :-: Bos. Samcu, Travniku, Trebinju i ViŠegradu. — ZASTUPSTVA u Gacku, GoraŽdi, Sanskom Mostu, Stocu i Zvomiku. Veleprodaja duhana u s*im spomenutim mjestim a. nica ' trgovačkih naputnica u svim glavnim mjestima Bosne i т г т п л г р н т .п а т л а п , гг Hercegovine, Austro-Ugarske i inozemstva. — Daje zajmove na HIPOTEKARNO ODJELJENJE. vrijednosne papire. — Prima novac uz tekući račun i uz ukaDalje hipotekame i komunalne zajmove do 33godine. Izdaje maćenje na uložne knjižice. — Prima vrijednote svake vrsti u 4 !/27 о založnice i 5°/0 komunalne obligacije. Ove suzaložnice i pohranu i upravu, kao otvoren polog ili kao .Safeu — u za tu komuualne obligacije u Bosni i Hercegovini presti od proveze svihu t egjenom oklopljenom prostorom — pod zatvorom stranke imaju pupilarnu sjegumost, te se mogu upotrijebiti kao jamčei banke, vine pri trgovačkim poslovima. Osim tega mogu služiti u Čitavo« OIMFT t f \TIF 7 4 РПШТ austeo ugarskoj monarhiji kao vojničke ienldbene kau^' 1KC• .r.^er o d j ^ r o b T r a o S t o l posebno odjelenje R A M FO V N O ODJELJENJE. ППТР.Т TF.NTF. ~ BANKOVNO u Brčkom sa agencijom F u -Doboju, bave struku zasjecajućim dobavama, kako u se sa u : u Kupuje, prodaje i izdaje vrijednostne'papirr <r/ize i druge komisiji ta.* пГч račun, financiranjem r podizanjem indukovine. — Preužima kupone i vučene sreć »e. — Eskomptira v Tija i javnih poduzeća. mjeniee i doznačnice, daje zajmove u konio 'curentu i na mje­ nice uz dovoljno pokriće ili osiguranje, obavlja naplate '»redn^tl izvoza euhe šljive i žito. Guirni Kod banke opstojeća generalna ag'' иага c* kr; povL putem filijala i ispostava------------- -„PRO V1DENCIJA“ prima TI j ENERALI“ prima direktno ili la^armtura osiguravajućeg društva sivima i na drugim predmetima Nemojte kupovati crkvenoga odijeladok se шЈез1еosvjedočili o izvrsnosti ... .... 1 ......... —...... ........i jeftinoći: Misnih odijela, dalmatika, baldakina, zastava, crkvenoga rublja i kovne robe, što ju prodaje najstarija češka tvornica [ Г л ■ I A Г 1 ■ i JOSEF NEŠKUDLA, u Dablonemu na Orlići Пг. 86. MORAVSKA. Pošiljke se dostavljaju na ogled bez obveze. Cijenici i proračuni badava! Radi velikog pro­ meta kao i radi toga, što je tvornica izvan grada, cijene su za 20 po sto jeftinije, nego li :: :: u konkurentnih tvrtkih! П XX Tvrtka je za crkvene narudžbe preporučena od preuzv. Nadbiskupa Štadlera i preĆ. g. Andrije Predmerskoga. Siromašne crkve imaju znatan popust. XX I J $ �ser a fin sk i P erivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU BROJ 4. i 5. SARAJEVO, 15. TRAVNJA — SVIBNJA 1913. GOD. XXVII. Biskupu Gariću. Nad svježim grobom plakali smo, I gorko, кб se plaće dika, Kad opet evo sokola nam Iz krila starih trudbenika. I pri tom što nam duše ćute, To samo naše duše znaju! Taj soko, znate Г, odnjihan je U Marjanovu zavičaju. Poznavasmo ^ga davno prije, A trud mu Božja knjiga čuva; Uz Vrbanju mu bašče kažu Sve pune cvjetna miloduva, Iz njegova je znoja niko, e narod onaj njim se kiti, Za zdravlje mu se mol’mo Boga Pa i nama će ’nako biti! Tud opet eto Vlašić lomni Niz Vrbas šalje svoje čedo, Sve iste zv’jezde, nebo isto I predšasnik mu dičan giedo Od onoga nam sunce sjalo, Od ovoga nam sjalo jače! I stado hvaleć dragom Bogu, Sto živo plače, isplakat će! . )&, skromna fratra pregaoca Za Boga, narod i slobodu, Preodabrao Vječni Otac Pastirom našem slavnom rodu, I u ruke mu palmu dao, Da svoje stado k sreći puti, 1 tuda ćemo! —jer je snažna I uma, srca i krcljuti. On sustat ne će! — S nove časti I novo će nam sunce sjati, Pod mitrom mira bit će tiaina On dobri otac, slatka mati I vodit će nas k ciljevima Kud i stari nam segli divi. - Pokloni nam ga, Oče, dugo, Pokloni nam ga i poživi!!! Branko Strahimir Škarica, �54 Br.4 . i 5. SERAFINSKI PERIVOJ« Ustoličenje biskupa Garića. Koncem mjeseca ožujka licem na Mali Uskrs u Banjoj Luci ustoličen je novi biskup presvj. gosp. fra Jozo Garić. Ustoličenje biskupa Garića hrvat­ ski je narod počastio takovim slavljem kakova Banja Luka nije zapamtila kroz sve vijekove svoga opstanka. Uz veliki dio katoličkoga pučanstva prostrane banjalučke biskupije, tu su se našli za­ stupnici iz svih krajeva velike Hrvatske: iz kršne Dalmacije, plodne Slavonije i Banovine, te kršne zemlje Hercega Stjepana. Dne 29. i 30. ožujka Banja Luka, a s Banjalukom sav je hrvatski narod progovorio, a progovorio je iz dubina svoga srca i pokazao, kako zna cijeniti i štovati svoje veli­ kane, svoje crkvene knezove i dostojanstvenike, koje je sv. Duh postavio, da vladaju njegovom Crkvom. On je pokazao, da ljubi svoju i hrvatsku i katoličku tradiciju, te da još goji tim toplije sim­ patije prema katoličkoj Crkvi, prema katoličkom svećenstvu i prema velezaslužnome franjevačkome redu, i to ih goji tim pomnjivije, čim više na njih njihovi zakleti neprijatelji svojim otrovnim strjelicama jurišaju. Putne ovacije i doček Banjalučka. Još 20. ožujka biskup je Garić izdao okruž­ nicu, na svoj kler i narod, u kojoj ih pozdravlja i navješćuje svoje ustoličenje, koje će se obaviti u ime Isusovo, u Banjaluci na Mali Uskrs. Sada su nastale u Banjaluci i svuda, kuda je biskup imao proći, počasne priprave. Već na prolasku iz Sarajeva u Guču Goru i iz Guče Gore preko Travnika i Jajca u Banjaluku biskup je Garić bio svuda od svećenstva i naroda pozdrav­ ljan i počašćivan. U rodnome kraju — u Vitezu seljaci mu priprave serenadu, u Travniku ga po­ zdravi podnačelnik gosp. Ivo Gjebić-Marušić, u Donjemu Vakufu prečasni fra Angjeo Franjić, žup­ nik iz Bugojna i njegov duhovni pomoćnik fra Silvije Franjković. U Jajcu ga na željezničkoj po­ staji dočeka gvardijan i dekan fra Jaroslav Jaranović, i zastupstvo grada Jajca, te ga pozdrave. Sa željezničke postaje u pratnji nekoliko fijakera biskup je krenuo k samostanskoj crkvi, gdje je bio vrlo svečano dočekan od Franjevaca, časnih se­ stara Neprocjenjene Krvi Isusove, školske mla­ deži i mnogoga naroda. Pred zastavama, slikama i zelenilom urešenim slavolukom visokoga su gosta pozdravile dvije u bjelini obučene djevojčice iz škole časnih sestara Neprocjenjene Krvi Isusove, te školski upravitelj Debeljak, a dekan Jaranović 19UJ pred samim crkvenim vratima, predao mu tom prigodom u ime dekanije i zlatni prsten. Na po­ zdravima i daru biskup se je Garić najtoplije za­ hvalio i krenuo u crkvu, gdje je svim vjernicima podijelio sv. blagoslov. Kroz sve to vrijeme zvona su zvonila, mužari pucali, a u večer je u po­ čast biskupa Garića priregjena rasvjeta vodopada Plive. Sjutra dan u 8 sati ostavio je biskup Garić Jajce i zaputio se preko Bočca u Banjaluku. Na 29. nekako oko 11 sati prije podne u pratnji mnogih Franjevaca i nekih civila našao se je biskup Garić na središtu romantičnoga puta izmegju Jajca i Banjaluke — u beharom i lišćem iskićenome Bočcu. Tu ga je uz pucnjavu pušaka i klicanje: »Živio!« dočekala deputacija banja­ lučkih gragjana i banjalučkoga klera: banjalučki župnik Curčić, petrićevački gvardijan Loparević, župnik iz Stare Rijeke vel. g. Milorad, župnik iz Sanskoga Mosta fra Anto Jurić i banjalučki trgo­ vac g. Anto Jović stariji. Cim je biskup Garić stao i iz fijakera izišao, banjalučki ga je župnik Curčić kratkim, biranim i zanosnim riječima ispred deputacije oslovio i pozdravio, a njegove su riječi popraćene sa trokratnim: »Živio!« Na ovome se je pozdravu biskup najtoplije zahvalio; ispitao se sa pojedinim deputircima; a onda iza kratkoga od­ mora i okrjepe put je nastavljen niz brzi Vrbas. Žar Banjalučana nad dolaskom novoga pastira, rekao bih, i sama je priroda htjela,- da istakne. Silni Vrbas uz svoj tajinstveni šum i milopojni poj ptica sve je silnom brzinom hrlio k Banjaluci. Njegove su obale kitili čitavi sagovi raznobojnoga cvijeća; starodrevne zidine Hrvojevih gradina bile se zastrte zelenim lišćem kitnjastih lijesaka, krošnjastih lipa, jasenova i sto drugih stabala, a na njihovim čarima počivale su topli sunčani traci. Kod ruševina nekoč nad Vrbasom dominirajućega Zvečaja, biskupa je dočekalo i pozdravilo 5 do 6 naše braće muslimana biciklista. Njima još u srcu živi uspomena na općenito od svih vjera obljublje­ noga biskupa Markovića. To ih je i potaklo, da izagju pred njegova našljednika, od koga punim pravom očekuju, da će krenuti onom stazom kršćanske snošljivosti i ljubavi, koju mu je već utro njegov veliki predšasnik i Čitav franjevački red. Na jedno 2— 3 kilometra pred Novoselijom pratnji se biskupa Garića pridruži do 20 novih fijakera i do 40 konjanika, koji su sa hrvatskim zastavama iz Banjaluke izašli pred svoga novoga biskupa. Do malo biskup je Garić sa svojom pratnjom prispio u Novoseliju, gdje ga je pod hrv. �Ustoličenje biskupa Garića. trobojnicama dočekao nepregledni špalir i gragjanskoga i seoskoga svijeta. U Novoseliji se odi­ gra vrlo ganutljiv prizor. Gradski načelnik Hadži Hifzo Bahtijarević u turskome odijelu s ahmediјош na glavi stupa pred biskupa Garića i uime čitavoga grada Banjaluke bez razlike vjere želi mu dobrodošlicu. On mu želi u njegovomu teško­ mu radu sretan uspjeh, moli, da slijedeći primjer svoga predšasnika, megju svim konfesijama širi snošljivost i ljubav. Govor je načelnika Bahtijarevića vrlo harakterističan, i to tim harakterističniji, što se potekao iz srca i iz usta jednoga musli­ mana. Uprav radi toga ga ovdje na vječnu spo­ men od riječi do riječi i reproduciramo: »Presvjetli gospodine! Gradsko zastupstvo delegiralo je nas trojicu načelnika da na vranići vrada u ime cijelog gragjanstva svijuh kon­ fesija pozdravi­ mo Vašu presvjetlost kao novogBiskupa ka­ toličke Crkve i katoličkog na­ roda našeg okružja. Vršeći tu ugodnu duž­ nost častim se Vama izraziti dobrodošlicu u svoje boravište, preuzimajući te­ šku zadaću kao vrhovni pastir katol. Crkve. Ja Vam u ime svega gragjanstva želim uspješan rad oko vrše­ nja Vaše teške zadaće osobito pri širenju tolerancije i pri sijanju ljubavi megju svim konfe­ sijama slijedeći primjer Vašeg blagopokojnog predšasnika, o čemu smo svi pripravni Vašoj Presvjetlosti u susret doći. Izvolite primiti na znanje naše simpatije u veći znak toga pozivam sve prisutne da kliknemo Presvjetlom gospodinu Biskupu: Ži­ vio!« Na ovaj govor dobroga banjalučkoga na­ čelnika pozdravljen sa praskom pušaka i s urne­ besnim poklicima: »Živio!«, biskup se je Garić toplo zahvalio i izrazio, da je njemu dobro grada Banjaluke vazda bilo na srcu, i da će idući sto­ pama velikoga svoga predšasnika ovo dobro pre­ 55 ma svojim silama nastojati i promaći, a promaći će ga osobito sijući mir, ljubav i slogu megju jednokrvnom braćom svih triju vjera. Dok su se ovi ganutljivi prizori dogagjali vojnički telefon uprav »ad hoc« sve do Karanovca izveden neprestano je obavješćivao odbornike pričeka o svakome ko­ raku biskupa Garića, a fotografi su vršili svoje misije. Pošto se je biskup Garić pozdravio s raznim velikašima, sjeo je u fijaker, te je u pratnji od 70 fijakera i kočija, te kavalerije od 95 konjanika, koji su u rukama hrvatske zastave nosili, krenuo kroz nepregledni špalir prema župskoj crkvi, gdje se je visoko stršio divni slavoluk i gdje ga je do­ čekao: kler, okružnik s činovništvom, časništvo, predstavnici pojedinih konfesija, gragjanstvo, te sva hrv. dru­ štva sa svojim zastavama i emblemima. Kudgod je biskup prolazio vladao je najljepši red, kuće su bile is­ kićene zastava­ ma, a prozori sagovima, mu­ žari su nepre­ stano gruvali, a zvona zvonila. Sve je to mno­ ge tako ushićivalo, da se je, ne jednom, ču­ lo: »Ovako mo­ že učiniti samo narod svome na­ rodnome bisku­ pu!«; »Ovako može učiniti samo Krajina!«; a nas su i nehote salijećale misli, da se nalazimo u onoj slavi, o kojoj naučitelj naroda veli, da ju niti je ljudsko oko vidjelo, niti uho čulo, niti srce osjetilo. Pred crkvom je dekan fra Ambroža Radmanović biskupa Garića nagovorio: kako je danas čitav banjalučki i narod i kler poput djece, koja iz daljine očekuju i primaju svoga oca, razdragan i ushićen, kako je nekoč židovski narod pred Hrista s palmama u ruci izašao i klicao mu: »Hosana, sine Davidov, blagosloven, koji dolaziš u ime Gospodnje!« a banjalučki i narod i kler danas izlazi pred svoga pastira sa željama svojih srdaca, �Sfi Br. 4 i 5. — »SERAF1NSKI PERIVOJ« da ga Bog živi, krjepi i jači na dobro banjalučke biskupije. Iza toga su pred biskupa stupile dvije u bjelini seoski kostimirane djevojčice, te ga s oduIjim govorom pozdravile i predale mu krasni buke. Iza kako se je biskup Garič na pozdravima srčano zahvalio, s crkvenim se i civilnim dostojanstveni­ cima rukovao, krenuo je s klerom u crkvu. Procesija, večernje ovacije, svečana misa i čestitanja. . . . U crkvi vlada grobna tišina . . . Biskup opkoljen i redovnim i svjetovnim klerom pao na koljena i pozdravlja tajstvenoga Isusa . . . Zvona neprestano zvone. Za crkvom pucaju mužari, a na tvrgjavi topovi. . . Pred crkvom svira glazba .. Do malo tišinu zamijeni šušanj. Sve se sprema za svečani ophod. Cas, dva i sve je go­ tovo. Uz pucnjavu topova, uz sviranje vojničke glazbe, uz zvonjavu zvona na svim banjalučkim crkvama nepregledna se procesija razvije Gospod­ skom ulicom i Carskim drumom prema katedralci, gdje se je stršio najveći slavoluk. Procesija se je razvila ovim redom. Sa svih strana seljaci su pravili špalir. Iza križa su išli dječaci narodne osnovne škole sa zastavom BI. Dj. Marije; djevoj­ čice narodne osnovne škole; državna viša djevo­ jačka škola; velika realka sa zastavom Marijine kongregacije; dječaci kat. osnovne škole milosrd­ nih sestara sa zastavom sv, Alojzija; učenici osnovne škole sestara Neprocjenjene Krvi Isu­ sove; djevojčice sestara milosrdnica; Marijina kongregacija iz Nazareta sa svojom zastavom; učenice više djevojačke škole sestara Neprocje­ njene Krvi Isusove; zanatlijski naučnici otaca Trapista; obrtnici sa zastavom sv. Josipa; gragjanstvo; hrv. pjevačko društvo »Nada« sa svo­ jom zastavom; gospojinsko društvo; sestre Nepro­ cjenjene Krvi Isusove; sestre milosrdnice; vojnička glazba; biskupski križ megju svjećonošama; sve­ ćenstvo u roketama; djevojčice u bjelini, koje su činile špalir; biskup Garić pod mitrom s asisten­ cijom; oblasti i ostala gospoda. Čitava je proce­ sija tekla i pred katedralku došla u najboljemu redu, što se mora prepisati odboru »ad hoc«. Pred katedralkom biskupa je dočekao i u crkvu uveo dekan fra Angjeo Ćurić. Dok je biskup u Crkvu ulazio »Nada« je na horu pjevala: »Ecce sacerdos magnus«. U crkvi je biskup podijelio blagoslov. Iza toga mu je banjalučki kler, ljubeći prsten, iska­ zao poslušnost, a drugi poštovanje. Iza svečane procesije uz pratnju klera, zapu­ tio se je biskup Garić u svoju residenciju. Na vratima residencije dočeka ga tajnik p. o. Franjo 1913. V. Štepanek, te ga s oduljim i vatrenim govorom pozdravi i vrata rnu residencije o tv o ri. . . U 8 sati na večer, opet se i crkveno i bisku­ povo dvorište nagje dupkom puno. Gragjanstvo ni u tihoj noći nije htjelo, da poštedi svoga biskupa, nego mu priredilo velebnu serenadu, iza koje je vojnička glazba odsvirala nekoliko komada. Ugod­ na proljetna večer, rasvjetljena uz to s raznim lampionima, napunjena s harmoničnim pjevom i svirkom, svakoga je i nehote povlačila u daleke tajinstvene misli, koje su opet prekidane s nepre­ stanim gruvanjem mužara i bacanjem raketa sve do u kasnu noć, kada se je publika razišla na slatki počinak. Na Mali Uskrs rano iz jutra gradom je ho­ dala vojnička glazba i svirala budilicu. U 83Л svećenstvo i odbor dočekuju pred crkvom Nj. Preuzvišenost Rohonya, zamjenika poglavice zemlje, te ga uvode kroz crkvu u svetište i pokazuje mu tron na desnoj strani velikoga oltara. Iza Nj. Preuzvišenosti stupali su odjelni predstojnik g. Oto Paul, okružnik i vojnički general, te druge vlasti. U 9 sati biskup Garić opkoljen zagrebačkim nad­ biskupom koadjutorom presvj. gosp. dr. Antom Bauerom, mostarskim biskupom presvj. gosp. fra Alojzijem Mišićem, prelatom presvj. gosp. Seigerschmidom, opatom trapista Asfalgom, kanonikom preč. Premušom i ostalim klerom zaputi se u crkvu, gdje se na svome tronu svečano obuče, te uz asistenciju dekana mp. o. fra Angjela Ćurića, župnika p. fra Alfonza Kudrića i fra Franje Čurića, te mnogobrojnoga klera otpočne sv. misu. Pod misom, pod kojom je hrv. pjevačko društvo »Nada« pjevala Soucalovu »Missa brevis«, mo­ gao si vidjeti uz katolike: pravoslavne, muslimane i Židove. Iza otpjevana evangjelja, tajnik je Stepanek sa propovjedaonice svima prisutnim pro­ čitao u latinskome jeziku i u prijevodu papin breve i carski dekret, kojim se Garić stavlja za banja­ lučkoga biskupa. Iza mise biskup je Garić držao slovo, komu je motto uzet iz evangjelja, a glasi: »Mir vami!« Biskup Garić dolazeći prvi put svojim vjernicima, želi im mir i to mir s Bogom, sa samim sobom i sa drugim konfesijama, da tako svi spoznadu, da su oni pravi šljedbenici Isusa Hrista. Iza propovijedi biskup je podijelio pa­ pinski blagoslov, a »Nada« je otpjevala »Tebe Boga hvalimo«. Svečana Božja služba završena je s »Bože, živi!« Iza Božje službe biskup se je opet u pratnji klera povratio u svoju residenciju. Pred residencijom preuzv. Rohony predao je biskupu ključ kao �Ustoličenje biskupa Carića. znak, da ga uvodi u posjede. Za tim su zaredala čestitanja. Ispred poglavice zemlje i zemaljske vlade čestitali su preuzv. Julije pl. Rohony i presvj. odjelni predstojnik Paul. Iza toga je svoje če­ stitke izrazio banjalučki kler, redodržava bosan­ skih Franjevaca, pridav mu tom prigodom i zlatan križ, te svećenstvo drugih konfesija, megju kojima se je vidio i pravoslavni mitropolit Vasilij Popović. Iza svećenstva svoje je čestitke izrazilo činovništvo i časništvo, katolički prosvjetni zavodi, gragjani, saborski poslanici dr. Sunarić i Gjurkovečki, te mnogi drugi. Banket. Točno u PA sata našlo se je u hotelu »Bosni« 130 gosti, koje je biskup Garić pozvao na objed. Hotel je bio urešen zelenjem i zastavama, a pred njim se je visoko dizao okićeni slavoluk. Na ban­ ketu je vojnička glazba svojim uspjelim koncertovanjem u gostima probugjivala najugodnija Banjalučki načelnik u N ovoseliji poz­ dravlja biskupa Garića. čuvstva. Živahni razgovori, veseli podsmjehi, česta gestikuliranja — sve je to odavalo, da su gosti bili vrlo animirani. Konac banketa okruniše razni govori izrečeni u zdravlje Nj. Svetosti Pija X., Nj. Veličanstva Cara i Kralja Franje Jo­ sipa I., Nj. Preuzvišenosti ministra Bilinskoga, Nj. Preuzvišenosti FZM. Potioreka, visoke zemalj. vlade i svečara. Govora je svega bilo 16. Prve je govore držao sami svečar biskup Garić. U svojoj nazdravici Papi Piju X., naglašuje, da je 011 nasljednik sv. Petra i vikar Isusa Hrista. Njegovih vrlina ne će, da ističe — one su poznate svemu svijetu, a najbolje se odrazuju u Njegovu geslu: »Sve obnoviti u Hristu.« U na­ zdravici Caru i Kralju ističe božansko porijeklo 57 njegove vlasti; zagovara vjernost prema dobrome ocu svih podložnika; naglašuje njegove zasluge i za monarhiju i za čitav svijet. Ističe njegovu miroljubivost i rad za očuvanje mira, radi čega će mu povjest monarhije ustupiti posebne odsjeke, a povjest svijeta ime slikati zlatnim slovima. Iza ovih govora dvoranom je odjeknuo gromovni: »Živio!«, a vojnička je glazba odsvirala: »Bože živi!« U trećemu i četvrtome svome govoru biskup Garić ističe sreću Bosne i Hercegovine, koje imaju uzor vladare: ministra Bilinskoga, i FZM. Potioreka. I jedan i drugi ulažu sve svoje sile za dobro ovih pokrajina i naroda. Ističe Nj. Preuzvišenost zastupnika poglavice zemlje Rohonya, Nj. Preuzvišenost Otu Paula, te ostale vrsne sile visoke zemaljske vlade. Milo mu je spomenuti, da visoka zemaljska vlada svoju tešku zadaću na svim prosvjetnim i gospodarstvenim granama najčasnije vrši, te se veseli da ju može pozdraviti. Nj. Preuzv. Rohony diže čašu u ime poglavice zemlje i visoke zemaljske vlade i zahvaljuje se na krasnim riječima presvj. svečara. Naglašuje, kako je Nj. Preuzv. poglavica zemlje ruće želio, da ovoj svečanosti osobno prisustvuje, ali da je bio zapriječen. Čestita mu, da potječe iz velezaslužnoga franjevačkoga reda, da je našao povjerenje i u Rimu i u Beču, te mu želi »felix, faustum et fortunatum regimen«. — Iza toga se diže simpatični i mnogim odlikama urešeni dekan preč. fra Angjeo Ćurić. On u svoja dva govora s mladenačkim zanosom, kao delegat svega klera banjalučke dijeceze svečaru čestita i pozdravlja ga. Želi mu, da ide putem Delivića, Okića, Miletića, Šunjića i Vujičića, koji su kod bosanskih Franjevaca ostali u najljepšoj uspomeni, kao što će ostati i presvj. zagrebački nadbiskup dr. Bauer. (Frenetički poklici: »Živio dr. Bauer!«, dugotrajni aplauzi, topovi pucaju.) Želi slogu svećenstva i preporučuje ga blagodarnosti. - Redodržavnik bosanskih Franjevaca preč. fra Lovro Mihačević aludira na Jeremiju proroka, koji obasut raznim milostima nije znao, da govori. I on gledajući tolika dobročinstva, kojim Gospod vasiona kroz vijekove, a osobito u zadnja vremena obasiplje njegovu redodržavu, zbunjuje se i ne zna, kako da mu se zahvali. Novi biskup potječe iz krila nje­ gove redodržave. I ako mu se pravom vesele težaci, od kojih potječe, gragjani s kojim je toliko radio, čitav banjalučki kler, koliko se više veseli, on sa svom svojom redodržavom. Želi mu, da živi, raste i cvate, da stoji i pase svoje stado onako, kao što će biti što na veću slavu Boga, korist do­ �58 Br. 4. i б. — »SERAFINSKI PERIVOJ« - movine i diku franjevačkoga reda. — Konzistorijalac preč. fra Ambro Miletić prikazuje svečaru ispred hercegovačke redodržave vijenac najljepših želja, koje ciljaju Bogu na slavu, Hrvatskoj i redu na korist i diku. — Redodržavnik sv. Ćirila i Me­ toda fra Rafajel Rodić zastupa svoju redodržavu i redodržavu presv. Otkupitelja. On vidi u franje­ vačkoj prošlosti i sadašnjosti divne tragove specijelne Božje providnosti, vidi realizovanje prije 19. stoljeća izrečenih riječi: »Koji se ponizuje uzvisit će se.« Dokazom su mu toliki Franjevci kroz stoljeća uzvisivani na dostojanstvo biskupa, nad­ biskupa, kardinala i papa, pa i današnji god, koji se slavi u franjevačkoj redodržavi — Bosni Sre­ brenoj. Zna, da se ovomu veselju vesele braća u Bosni, ali s majkom redodržavom združuju se i kćerke — redodržava sv. Ćirila i Metoda i presv. Otkupitelja i već čuje harmoniju složenih žica. — Zastupnik vrhbosanskoga kaptola preč. dr. Košćak sa zanosom promatra čitavu svečanost, u kojoj se nalazi. On motri, kako svečara čitava Crkva pozdravlja i kliče mu: »Ave, legate Christi! ave, antistes!; ave, episcope! zdravo, pastiru stada, ali stada ne moga, nego liristova!« On pro­ matra, kako mu danas Crkva pruža najveću vlast, ali da se s njom služi tako, da što kaže inom i sam svojim potvrdi činom. On baca oko na prirodu, pa vidi, da mu i ona čestita i kliče, alleluja! Sve ga to potiče, da mu zaželi sreću i on mu želi, da mu pero tako piše, da nigdje za papir ne zapne i da do konca svoga života piše i napiše spomenicu dobrih djela, koja će biti svjedok, da je ne samo dostigao, nego i prestigao biskupa Markovića. — Biskup Mišić iza tolikih govora smatra suvišnim, da štogod govori, a još više dulji. Kao ktariji kolega podsjeća ga na tešku dužnost. U Bosni nema velikana do biskupa, pa s toga narod s pu­ nim pravom u svakoj stisci u njih upire oči. Bodri ga, da bude sluga i Božji i narodni; da bude pro­ strana srca, kao što je to jučer brat musliman na granici grada naglasio. Svjetuje ga, da prije sva­ koga čina dobro promisli, a onda, da se prihvati posla. Progonstva neka se ne plaši i Hrist je na Golgoti za svoja dobra djela svršio. Generalni vikar grkokatolika Žuk podsjeća svečara na tra­ diciju blagopokojnoga biskupa Markovića i pre­ poručuje mu siromašne koloniste. — Dr. Sunarić ističe takogjer teški položaj biskupa Garića. On zna, da je njegova služba i na duhovnom polju teška, a smatra, da mu je teža na materijalnom polju. Upozoruje na krajeve njegove biskupije, u kojoj se kroz 30 godina za željeznice nije ništa 1913. uradilo. To će narod od njega više tražiti, nego duševne utjehe — narod je gladan i žedan. Kroz stoljeća bosanski je Franjevac narodu bio i sve­ ćenik i liječnik i advokat i sve. Franjevac nije žalio kupiti jaspru po jaspru, te preko brda i polja hrliti u Stambul i zauzimati se i za jednoga jedincatoga svoga čovjeka — i uspijevao je. Tim je bosanski Franjevac stekao u narodu ugled i taj će mu ugled biti teži od duhovne pastve. I do sada je sa svoga rada trpio, osvagjen je bio i kao kverulantan, ali to neka ga ne zbunjuje. Jednim se trakom sunca sve tmine raspršuju. Neka se sjeti, da se svi biskupi moraju držati principa: »Salus populi suprema lex esto!« (Frenetični po­ klici i dugotrajni aplauz.) — Nadbiskup dr. Bauer dugo je šutio, ali više ne može. On je došao u susjedstvo — u krajeve, koji su nekoć zagrebačkoj nadbiskupiji pripadali. Veseli ga ona odanost prema biskupima, što ju je u susjedstvu vidio i veseo se u Zagreb vraća. Želi svečaru dug život i sreću u radu na prosvjetnome polju. (Govor je dra. Bauera pozdravljen s dugim urnebesnim poklicima: »Živio primas sve Hrvatske!« i s du­ gim aplauzom. Čitav je banket završen oko 5 sati, u 51/a sati gosti ostave hotel »Bosnu«. Brzojavni pozdravi. Prigodom ustoličenja, a osobito svečanoga banketa biskup je Garić primio takogjer puno pismenih i do 150 brzojavnih čestitaka. Mi iz ovih probrasmo samo neke, te ih ovdje donosimo. Ža­ limo, da nam prostor lista ne dozvoljaje sve izni­ jeti. Probrani su brzojavi slijedeći: Beč. Povo­ dom današnjeg svečanog ustoličenja Vaše Presvjetlosti kao biskupa banjalučkoga čast mi je Vas pozdraviti sa najiskrenijom željom, da Svemogući Vašoj Presvjetlosti bude uvijek na pomoći, kako bi mogli što lakše odgovoriti Vašoj uzvišenoj dužnosti u radu za dobro i napredak povjerene Vam dijeceze. Bilinski. Sarajevo. Presvjetli go­ spodine! Današnjoj slavi svečanog ustoličenja Vaše Presvjetlosti najsrdačnije čestitam i želim, da Presvjetlost Vaša na tom uzvišenom i dosto­ janstvenom mjestu ispunjujuć svetu zadaću pa­ stira katoličke Crkve, uzveliča slavu Svemogućnoga. Ja Vas, Presvjetli gospodine, pozdravljam kao biskupa banjalučkog, moleć Svemogućeg, da Vas još mnogo godina uzdrži na korist vjernika, a diku i ponos časnog franjevačkog reda. Potiorek. — Visoko. Inštalacijom Vaše Presvjetlosti na biskupsku stolicu, sviće našem hrvatskom kato­ ličkom narodu zora boljih dana, jer u Vama do­ �Ustoličenje biskupa Garića. biva jako ustrajna, a uz to skromna pobornika svojih duševnih kao i materijalnih interesa. Stoga današnje slavlje Vaše Presvjetlosti smatramo op­ ćim slavljem hrvatskoga katoličkoga naroda. Naše najsmjernije čestitke. Franjevačka gimna­ zija. — Sarajevo. Prigodom Vašega ustoličenja, prosim dobroga pastira, da Vas zadahne velikom pastirskom ljubavlju, ter uzmognete što više raditi njemu na slavu, a na boljak vjere i domovine. Nadbiskup Štadler. Sarajevo. Ad multos felicissimos annos! Milan Crnek. — Sarajevo. Veoma žaleći, da sam zapriječen osobno prisustvo­ vati veoma značajnoj svečanosti ustoličenja Vaše Presvjetlosti, prisustvujem duhom s ushićenim željama, da u potpunom zdravlju i sreći uzvišeno Vaše zvanje dobrog pastira, na sreću Vaše pastve do skrajnjih granica ljudskog života obavljate. Čestitajući Vam svesrdno, gojim nadu, da ćete kao veliki rodoljub i izvrstan Hrvat nastojati da djelo 59 ne mogoh osobno prisustvovati. Pozdrav! Zurunić. — Tuzla. Prigodom današnjeg svečanog ustoliče­ nja Vašoj Presvjetlosti srdačno čestitam na previšnjem imenovanju i ustoličenju sa željom: Ad mul­ tos! Okružnik Baron. — Sarajevo. Pri nastupu Va­ šem na biskupsku stolicu prinosim srdačne i iskrene čestitke. Bilo na slavu Boga, a na korist hrvatskoga naroda! Prof. A. Tandarić. — Jajce. Najsrdačnije čestitamo i kličemo: Živio novi pastir! Sestre Neprocijenjene Krvi. — Mostar. Prigodom Vaše instalacije primite iskrenu čestitku od Va­ šega starog poznanika, koju šalje sa velikim što­ vanjem. , Josip Bač, sudski savjetnik. — Sinj. Pri svečanome ustoličenju Vaše Presvjetlosti uz saučešće svecijele redodržave izvolite primiti i moja najodanija, najsrdačnija čestitanja. Fr. Petar Perković, red. delegat. Lijevno. Radujući se Va­ šem uzdignuću, kličemo Vam: Sretno bilo, mnogo godina živio na spas i radost stada svog! Milo- Seoska k av alerija pred biskupom Garićem. Vašeg blaženo počivajućeg prešasnika dokončate: učvrstite trajnu slogu i ljubav jednokrvne braće Srba i Hrvata u našoj domovini. Vojislav Šola. Mostar. Okružni odbor H. N. Z. visokom do­ stojanstveniku sretno želi: na mnogaja! Fra Ante Majić, predsjednik. — Bos. Novi: Pozdravljamo našeg novog crkvenog pastira i kličemo: Živio! Hrvatska Zajednica. — Bihać. Blagoizvolite pri­ miti prigodom Vašeg današnjeg sretnog ustoliče­ nja moje najodanije i najsrdačnije čestitke. Vla­ dimir Besarović, okružni predstojnik. — Sarajevo. Najsrdačnije čestitam slavi biskupskog ustoličenja Vaše Presvjetlosti želeć, da Vas Svemogući poživi mnogo godina u srećnom zadovoljstvu, a na radost Vaših štovatelja, najodaniji baron Rudt. — Sarajevo. Današnjem ustoličenju primite najsr­ dačnije čestitke. Iskreno žalim, što svečanosti srdnice. — Sanskimost. Prigodom ustoličenja izvolite primiti najsrdačnije čestitke od sve­ ukupnog činovništva kotarskog ureda u Sanskommostu. Kotarski ured. — Sarajevo. Stes et pascas in fortitudine. To od Boga dan&s moli biskup dr. I. Šarić. — Sarajevo. Bilo na diku našeg naroda. Bolešću bratovom zapriječen nijesam mogao doći. Dr. Cabrajić. — Dolac. Da­ našnjem slavlju se od srca pridružuje Hrvatska čitaonica. — Pulj. Tvrdo uvjeren da je izborom Vaše Presvjetlosti postavljen dostojan našljednik našeg velikog biskupa fra Marijana, koji je našoj organizaciji bio jedan od glavnih stupova, česti­ tam Vam u ime hrvatskog naroda u Bosni i Her­ cegovini, želeći, da mognete dugo raditi na korist i sreću njegovu. Zapriječen osobno, zamolio sam, predsjednika okružnog odbora dra. Jelinovića, da �60 Br. 4. i 5. - «SER AFINSKI PERIVOJ« - na proslavi zastupa organizaciju. Košta GjebićMarušić, predsjednik H. N. Z. Sarajevo. Naj­ srdačnije čestita na visokom ustoličenju. Da Vas Bog poživi mnogo ljeta na ponos naroda i domoe vine! Dr. Bašagić. — Lijevno. Dičnog pobor­ nika i radina za sretniju budućnost hrvatskoga naroda pozdravlja prigodom današnjeg slavlja mjesni odbor Zajednice. — Bos. Gradiška. Uz tisuće najsrdačnijih želja hvalimo Svevišnjem, da Vas pozdravljamo kao našeg miloga pastira. Odbor »Posavac«. — Zagreb. Kad ne bi moguće osobno, hoću u duhu prisustvovati velebnoj sve­ čanosti Vašeg ustoličenja. Kršćanskom čednošću, ali sa oduševljenjem pozdravljam Hrvata pastira, branitelja vjere i naroda. Čestitam uzlaz na sto­ licu slavnog fra M. Markovića! Dr. Katičić. — Sarajevo. Pridružujuć se u duhu velebnoj slavi Vašeg biskupskog ustoličenja u naprednoj Banja­ luci, molim Svemožnog, da Vas mnogo godina poživi na korist vjere, te na dobrobit hrvatskog naroda. Dr. Kukrić. - Sarajevo,. Uzoritom sve­ ćeniku, neumornom narodnom poborniku, čelik značaju, svome prijatelju pri nastupu biskupske stolice, smjerno čestita, usrdno od Boga moleći Svečaru dugovječno življenje, sretan i blagoslov­ ljen rad za slavu Božju i dobrobit hrvatskog na­ roda. Središnja uprava >;Napretka Široki Brijeg. Raduju se i s veseljem poklon čine braća i mladež Širokoga Brijega. Biintić. Kakanj. Braća Franjevci iz Kraljevske Sutjeske čestitaju dično slavlje. Biskupovali dugo ljeta! Angjelović. - Odžak. Nemogući osobno, duhom prisu­ stvujem svečanosti ustoličenja Vaše Presvjetlosti, kojom se i red naš proslavijuje, pun veselja kličem vivas Provinciae, Ecclesiae, vivas patriae, vivas nobis ad plurimos annos. Fra Marijan Marić, župnik, definitor. — Kotorvaroš. Čestitam, dovu činim Bog Vas poživio puno godina u naj­ višem veselju, živio! Srdačni pozdrav. Fazlić, na­ čelnik. — Sanskimost. Činovništvo kotarskoga suda Sanskimost sretno je, da je Providnost od­ redila biskupsko ustoličenje Presvjetlog gospodina Garića, pa tom zgodom kliče, živio novi biskup dugo godina na korist i diku sv. vjere, naroda i domovine. Kotarski sud. - Cernik. Dičnoga svečara Bog neka štiti, svakom srećom kiti; ži­ vio svečar, živih gosti, kliče o. Makarije. Beč. Neizmjerno žalim, što moradoh iznenada prekinuti tamo moje putovanje, s toga izvoli, dragi prija­ telju, ovim putem primiti najsrdačnije čestitke današnjem hrvatskom, narodnom blagdanu, kad naš odlični sin sv. Franje zauzima zasluženo od­ 1913. lično mjesto, a sabor dobiva virilnog člana proku­ šanog žarkog rodoljuba. Dr. Nikola Mandić, predsjednik sabora. — Lijevno. Sretan nastup bio na korist i sreću Hrvata i katolika. Zanatlijsko društvo. Beč. Pozdravljam Va^u Presvjetlost prigodom Vašega ustoličenja, želim, da Vaš budući rad prati sreća na korist i slavu Crkve i naroda Vam. Odjelni prestojnik baron Kliinburg. Bihać. Srdačno čestitam, Bog blago­ slovio i poživio novoga biskupa!. Sestre Drago­ cjene Krvi. Gradec. Čestitam na biskupskoj časti, želeći blagoslov Božji. .Sestra Magna, ge­ neralna predstojnica. Mostar. Vašem ustoli­ čenju, veselju Crkve, blagoslovu biskupije, utjehi domovine raduje se dr. Karlo Eterović, redodržavnik. Derventa. Prigodom današnje slave izvo­ lite primiti moje najiskrenije čestitke. Predsjed­ nik Bartasel. Orašje. Biskupu Franjevcu kliču braća toliški Franjevci ad multos annos. Fra Bono Brkić, gvardijan. Sarajevo. Na žalost zapriječen odazvati se časnom pozivu čestitam srdačno Vašoj Presvjetlosti današnjoj svečanosti Vašeg ustoličenja sa vrućom željom, da Vas Bog uzdrži mnogo godina na braniku svete katoličke vjere i mile nam hrvatske domovine. Narodni za­ stupnik Oskar Šomogji. Mostar. Zapriječen nemogoh doći, najsrdačnije čestitam. Upravljao biskupijom zdrav, dugo, sretno, na slavu Boga, korist naroda, čast Hrvatske! Nar. zastupnik Gjuro Džamonja. - Sarajevo. Čestitajuć Vašoj Presvjetlosti najiskrenije želim, da Vam Svevišnji dade snage, da dugi niz godina upravljate svojom biskupijom na slavu Boga a korist naroda. Vama odam Sliek. Lijevno. Srdačno čestitajuć da­ našnju slavu želim Vam Presvjetli dug život na diku i probit našega naroda. Predstojnik Mešeg. Zadar. Čestitam na zasluženom ustoličenju. Živjeli! Nar. zastupnik Mazzi. — Jajce. Braća bratu na ustoličenju crkvene časti srdačno česti­ taju i Svevišnjega mole, da Vam u novoj službi gratiam apostolicae fortitudinis dadne. Fra Jaroslav Jaranović, gvardijan. - Bos. Novi. Povo­ dom ustoličenja pozdravljamo Presvjetlost Vašu želeć, da Vas Bog poživi na čast i korist hrvat­ skog naroda. Živio! Hrvatska čitaonica. Lijevno. Kerub samoprijegorne ljubavi i ustraj­ nosti nek Vas prati iza budućih mnogo sretnih ljeta! Seraf pobjede lovorom nek Vas vjenča! Samostan. — Derventa. Srdačno čestita kličući: Ad multos annos pro Deo, patria et ordine! Fra Anto Tolić, gvardijan. Travnik. Čestitam Vam na današnjem Vašem slavlju! Živili! Ivo �Ustoličenje biskupa Garića._______________ _________________(ii Budimirović. - Lijevno. Vrlom pastiru, ljubitelju stada svog, župljani sa župnikom čestitaju i mole Svevišnjega, da bude sretan na mnogo ljeta. Fra Anto Franjić i župljani. — Travnik. Današnjoj svečanosti duhom prisustvuje kličući: Živio narodni biskup! Okružni odbor Zajednice. — Travnik. Današnjoj Vašoj svečanosti svi se veselimo od srca. Želimo da bude na dobro vjere i hrvatske nam domovine. Živio naš mili biskup Garić! Franjevci iz Guče Gore. — Kreševo. Današnjem slavlju kliče ova redovnička obitelj ad multos annos! Dr. Ban, gvardijan. — Rudolfsthal. Ža­ lim, što nijesam prisustvovao svečanom dolasku. Doživio Vas Bog! Budite pravi natpastir našega naroda i čelik Hrvat kao i do danas. Fra Grgo Došen, dekan. - Vareš. Pridružujuć se veselju cijele redodržave, kličemo bio sretan početak, a još sretniji svršetak! PejčinovićiGrgić. — M o star. Srda­ čno čestitam u ime redodržave hercegovačke, dušom se uje­ dinjujem Vašoj slavi. Prešnim poslovima zapriječen žalim, da osobno nc prisustvujem. Begić redodržavnik. T r a ­ vnik. Srdačno čestitam PresProcesija iz župske vjetlom gospo­ dinu i kličem mu: Živio iDr.Pravdić.— B ihać. Hva­ la lijepa na pozivu svečanom ustoličenju. Objedu ću doći sa pravaške skupštine iz Opatije sa ostalim dru­ govima poslanicima. Želim sretne i ugodne uskrsne praznike. Srdačna i ponizna čestitka Pro­ svjedom biskupu. Dr. Katičić. Sarajevo. Sve­ čanom ustoličenju Vašem prinosim srdačne prija­ teljske čestitke. Doživio Vas dobri Bog mnogo godina, a blagoslov Svevišnjega neka vazda prati vaše pastirsko djelovanje na sve veću slavu naše svete vjere, na korist naroda i naše drage domo­ vine. Košta Hdrmann. Domanović. Naj­ srdačnije čestitke ušljed Vašeg ustoličenja. Bog Vas poživio! Dekan Putića. Sarajevo. Da­ našnjem ustoličenju čestitaju i žele da bude sretno i dugovječno na korist crkve i naroda. Gjuro i Stanka Vrignanin. Tuzla. Svečanom činu ustoličenja prisustvujem u duhu i srdačno česti­ tam. Žalim, što ne mogu prisustvovati. Danas sam se vratio sa povećeg puta. Živio naš na­ rodni biskup Franjevac! Dr. Pilar. Počasne zabave. S banketom i banketskim govorima, s pisme­ nim i brzojavnim čestitkama slavlje se ustoličenja biskupa Garića ne svršava — ono se nastavlja u školama časnih sestara milosrdnica i Neprocje­ njive Krvi Isusove. U zavodu časnih milo­ srdnica zabava je bila dne 30. u 6 sati, a u zavodu sestara Neprocjenjive Krvi Isusove 31. ožujka. Obe su zabave odgovarale pri­ godi i potpuno uspjele. Publika se je s njih sa sveopćim zado­ voljstvom vra­ ćala, što puno služi na diku i revnim učitelji­ cama i mladeži dotičnih zavo­ da. Zabavu kod milosrdnica uprav s pojetičkim zanosom otvara učenica IV. razr. MarijaKrpan sa slijede­ ćim govorom:« crkve u katedralu. »Presvjetli g. biskupe i ostali velikocjenjeni gosti! Prije deset mje­ seci nasta teška tuga u ovim samostanskim zidinama, u cijelome našem gradu, kao i diljem drage nam domaje Bosne Srebrene! Svako katoličko hrvat­ sko srce proplaka prije devet mjeseci, a što da istom reknem za velečasne oce Franjevce? Ah, to nisam kadra izreći koliki je gubitak zadesio taj velezaslužni red u miloj nam domovini! Sjajna zvijezda ugasriu sa plavetnog neba bosanskih nam gora i ode u vječnost. Veliki čovjek prestao ži­ vjeti i nema ga više megju nama. Nema više bi­ skupa Markovića! Takvi i slični uzdasi izvijali se iz svačijih grudi, koji je iole poznavao plemenitog velikana pokojnog biskupa Markovića. Danas �62 Br. 4. i 5. — »SERAFINSKI PERIVOJ« — 1915, pako nakon devet mjeseci zasja druga zvijezda na plavetnom nebu bosanskih nam gora; zasja i raz­ draga nam našu milu domaju, obraduje svako kato­ ličko hrvatsko srce, te mami iz srca i duše onu sv. himnu: »Tebe Boga hvalimo!« Jest hvalimo i sla­ vimo ga na vijeke, što nam je poslao muža, koji će moći ravnati lagjicom povjerenog si stada i biti našoj biskupiji ono, što joj je bio blage uspo­ mene presvjetli gosp. biskup Marković. I ove samostanske zidine nekako su danas milije, pri­ jatnije, a stanovnici ovih zidina naše časne sestre sa svojom škol. mladeži pune Božanskoga ushita i zanosa kliču: Banja Luka ima biskupa, ima veli­ kog svećenika, ima vrijednog našljednika pokojnog biskupa Markovića. U to ime ovaj zavod se ne­ izmjerno raduje skupa s nama školskom mladeži, a da dademo svojoj radosti i veselju oduška priredismo u slavu ustoličenja Vaše Presvjetlosti malu zabavicu, te smjerno molimo Vašu Presvjetlost, da blago izvoli prisustvovati našemu umjeću. Vama, pako visokocjenjeni gosti, kličem: Dobro nam došli!« Iza ovoga s aplauzom pozdravljenoga govora ispjevao je zbor učenika i učenica: »Ljubimo Te naša diko«, a tada su se pojavile tri vile, tako odjevene i stale, da sve tri sačinjavaju hrvatsku trobojnicu. Živko Dukanović predstavi ih: prvu kao domovinu, drugu kao ljubav, a treću kao mla­ dež. Prema ovoj predstavi vile i pozdraviše presvj. svečara: prva ispred domovine, druga ispred prijatelja, a treća ispred mladeži. Mali Stjepan Grgić uprav je majstorski krasnoslovio »Svjetlost od Asiza«, a krasno otpjevana pjesma »Sv. Franji« mnoge je duboko ganula. Naj­ uspjelije su se izvela dva dijaloga: »Dva druga« i »Angjeo i dijete«, a žive slike: sv. Franjo i Isus prijatelj malenih stavile su ovoj zabavi krunu uprav majstorske vještine. S ovom se zabavom natječe zabava, što ju je priredila mladež časnih sestara Neprocjenjive Isusove Krvi. Prijatelj nam o njoj piše: »Kod ove zabave sve krasno i prema prigodi uregjeno. Tri žive slike sv. Franje nas opčaraše. Jedna se je morala opetovati — sv. Franjo od­ riče se svijeta. A predstava sv. Cecilije nije mogla ljepša da bude. Svaka je učenica htjela, da odnese vijenac umjeća.« * Isti su se dan gosti biskupa Garića počeli razilaziti. Oni su krenuli na razne strane pro­ strane nam Hrvatske. Tijelom su ostavili roman­ tičnu Banju Luku, ali njihov duh još je u Banjoj Luci. Njihov duh još promatra one zastavama i sagovima iskićene kuće i prozore kuća; on još ćuti pucnjavu topova, zvonjavu zvona, sviranje bande; njega još zanose oni veliki špaliri, što su ih seljaci pravili, one parade kočija i konjanika, oni svečani govori i počasne akademije. On je još opojen naj­ ljepšim utiscima, pun najugodnijih uspomena na Banju Luku i na veliku svečanost i banjalučke biskupije i franjevačkoga rqda uopće i biskupa fra Joze Garića napose, te mu u svome zanosu ne prestaje klicati: »Beatus venter, qui te portavit et ubera, quae suxisti!« — Dr. Jelenić. psa Dr. Blažević: Jubilej. 313.-1913. Kome nije poznato proročanstvo Isusovo, koje je rekao apostolima svojim, da će biti proga­ njani, bacani u tamnice, ismjehivani radi imena Njegova! Ali ove riječi upravljene na apostole, odnose se i na one, koji će po njima vjerovati u Njega; odnose se na sve vjernike, odnose se i na skup vjernika - - sv. Crkvu. Nu dok je On s jedne strane ovo proreko apostolima i svojoj zaručnici Crkvi, dotle ih je opet s druge strane osiguro o svojoj pomoći, i o konačnoj pobjedi nad svima neprijateljima, jer će On biti uz njih do konca svijeta: »Nemojte se bojati, evo Ja sam s vama po sve dane do svrhe svijeta« i »vrata paklena, neće ju nadvladati.«1) I u istinu, jedva što se zrno gorušičino, koga božanski Spasitelj svojom rukom posijo bijaše, podiže iz zemlje, diže se vihor, da ga sruši i u zametku uguši. Progoni za progonima, bura za burom obaraše se na stado Hristovo! Zakoni izagjoše posve oprječni novoj nauci, koja se sma­ traše da je pogubna za društvo, državu, cijeli svi­ jet. Strastima zaslijepljeni razum nije mogo da gleda ni da shvati sjajnu svjetlost, koja je pratila šljedbenike nauke Isusove. A jer su se djela nji­ hova protivila djelima poganskim, pogibelj je pri­ jetila, da se stari bogovi ne zapuste, a novi prizna! Radi toga je trebalo koliko je više moguće da se širenje nove nauke skuči i suži, a to će se postignuti, ako se sloboda ove vjeroispovijesti zabrani. Providnost pak Božja učini drugačije! Ona dopusti da se njezina ustanova progoni, da trpi, da pati do časa, kad je trebalo da se »poglavar ') Mat. 16, л8; 28, 20. �Jubilej, ovoga svijeta van baci«, a sunce slobode i kato­ ličkoj crkvi grane. I čim se je više ovaj čas prikučivo, tim se je žešća bura dizala na Crkvu, te se je činilo kao da će je nestati. Ali Svemogući učini da na carski rimski prijestol sjedne čovjek pravedan, koji će Crkvi pri­ znati prava, koja joj pripadaju! Na carski prijestolj zasjede K o n s t a n t i n V e l i k i 312., te još iste godine dopusti snošljivost sviju vjera, a slijedeće, t. j. 313. takozvanim m i l a n s k i m e d i k t o m posebnu slobodu izdade za kršćane, da slobodno ispovjedaju svoju vjeru, kao i sve bogoštovne čine, riječju dade joj — Crkvi — sva prava koja može jedno moralno i juridično tijelo da posjeduje! Od ovoga sretnog časa do ove godine na­ vrši se 1600 godina, kako Crkva djelotvorne i oživljujuće zrake pruža po cijelom svijetu, i tim načinom pred čitavim svijetom pokazuje, da nije pogibeljna ustanova, nego naprotiv veoma korisna! Kršćanski svijet shvaćajući važnost ove tisućšestogodišnjice, i vanjskim načinom manife­ stira svoje veselje, upriličivši u tu svrhu razne svečanosti. A vrhovna vidljiva glava sv. Crkve, htjede da i oni vjernici, kojima nije bilo moguće da vanjskim načinom ovu slavu proslave, duhov­ nim bar to učine. U tu svrhu vlašću od Boga si danom otvara duhovnu riznicu, da vjernici iz nje crpu snage i okrepe za daljne nepogode i nepri­ like. Pismom od 8. ožujka t. g. dopusti sv. Otac izvanrednu jubilejsku ili svetu godinu, s potre­ bitim naputkom, koga mi u prijevodu evo dono­ simo: Papa Pio X. s v i m p r a v o v j e r n i m k r š ć a n i m a , koj i o v o p i s m o č i t a j u , p o z d r a v i apoštolski blagoslov. Uspomena onoga veseloga dogagjaja, kojim je pred 1600 godina mir napokon Crkvi dopušćen, za sve je kršćanske narode prigodom velikog ve­ selja kao i djelotvorne ljubavi a Nas osobito po­ tiče, da Vam od onih nebeskih darova milosti udi­ jelimo te učinimo da plodove ove svečanosti u što obilnijoj mjeri uživate. Dostojno je bo i oprav­ dano, da uspomenu na onaj milanski edikt cara Konstantina slavimo, čije je proglašenje iza u znaku križa nad Maksencijem odnešene pobjede uslijedilo, a koji je bjesnilu kršćanskih progonitelja konac učinio i koji je naravno cijenom krvi Hristove i Njegovih mučenika kupljen. Onda je voju- 63 juća Crkva prvo svoje slavlje slavila, koja su joj i kašnje, i to iza nekog vremena kušnje odregjena, i od onoga vremena bijaše joj omogućeno, da svoja dobročinstva čitavom ljudstvu u posebnoj mjeri obrati; ljudi napustiše malo po malo štova­ nje poganskih bogova, kršćanstvo dogje do vlasti koli u zakonodavstvu toli u javnom životu te tako mogahu ljubav i pravda da na zemlji procvatu. Zato je posve uputno, da ušljed ove svečane zgode usrdnije nego obično Bogu vapimo, te djevičansku Majku Božiju, sv. apoštole i sve svete zazivamo, da se narodi s obnovljenom ljubavlju i strahopočitanjem Crkvi podaju, da sve zablude, u koje bi ih neprijatelji Crkve zapleli, napuste, rimskog papu časte i u katoličkoj vjeri svoj zadnji cilj i glavnu svrhu upoznaju. Tada smijemo očekivati, da će i ljudi svoje poglede spasonosnom znaku sv. križa upraviti, i da će slavlje slaviti nad prezirateljima kršćanskog imena kao i nad divljim požudama srca. Da pako naša ponizna molba prigodom ove velike svjetske svečanosti čim koristonosnija vjernicima bude, dajemo jubilejski oprost, opo­ minjući ujedno sve sinove sv. Crkve, da svoje mo­ litve kao i druga pobožna djela s Našim sjedine, i ovom se pruženom milošću jubilejskog oprosta na svoju i opću korist što izdašnije posluže. Po­ uzdavajući se u milosrgje Božije i oslanjajući se na auktoritet poglavica apoštolskih, Petra i Pavla, na temelju Nam predane apoštolske punomoći i iza saslušanog savjeta kardinala generalne inkvi­ zicije, podjeljujemo svim pravovjernim kršćanima Rima i izvana, potpuni oprost na način jubilej­ skog, koji u vremenu od bijele nedjelje do začeća Marijina usključivo, bazilike sv. Ivana u Lateranu, S. Petra i Pavla (izvan zidova) dvaputa posjete i ondje neko vrijeme za uspijevanje i uzvišenje Crkve i apoštolske stolice, za iskorjenjenje krivovjerstva te obraćenje grješnika, za slogu kršćan­ skih vladara i za mir sveg pravovjernog puka na Našu odluku mole; osim toga moraju kroz ovo vrijeme jedanput sv. sakramente primiti, te prema svojim srestvima milostinju siromasima ili u po­ božne svrhe dati. Onima pak, koji nemogu u Rim putovati, podjeljujemo isti potpuni oprost, ako u svojoj domovini crkvu ili crkve, koje biskup jedan­ put za uvjek odrediti ima, u istom vremenu u svemu šest puta posjete i rečena djela pobožnosti ovrše. Ovaj se oprost može nadalje i dušama po­ kojnih otprosnim načinom namijeniti. I putnici, koji su na moru ili na kopnu mogu oprost dobiti, ako u svom prebivalištu ili gdje drugdje propisana djela ovrše i šest puta stolnu, glavnu ili župsku �64 Rr. 4 ј 5 _ »SERAFINSKI PERIVOJ« — 1913. crkvu svog prebivališta ili gdje se nalaze pohode. Za redovnike obadvoga spola i za one takodjer, koji imadu strogu klauzuru i sve druge, svjetov­ njake kao i sve koji pripadaju redovnom ili svje­ tovnom svećenstvu, koji su utamničenjem, tje­ lesnom bolešću ili drugim kojim načinom zaprije­ čeni, propisana djela ili neka od njih učiniti, dopušćamo, da ih ispovjednik u druga okrene ili nji­ hovo obavljenje u drugo vrijeme odgodi, a medjuto ono propiše, što pokornici izvršiti mogu. Ispovjednici dobivaju takodjer vlast, da djecu, koja još nijesu sv. pričesti pripušćena, od primanja pri­ česti dispenziraju. Osim toga smiju si svi vjer­ nici, laici, svećenici i redovnici, dapače i oni, koje bi trebalo posebno imenovati, u ovu svrhu izmedju ovlaštenih ispovjednika, koga hoće izabrati; ovo isto tako vrijedi za duvne, novakinje kao i druge ženske osobe, koje samostanu pripadaju, u koliko je odnosni ispovjednik i za duvne ovlašten. Ako ovi kroz rečeno vrijeme takovom ispovjedniku na ispovjed idu, s odlukom, Ja dionicima jubileja po­ stanu i zato propisana djela ovrše, to dotični i s p o v j e d n i k slijedeće p u n o v l a s t i ima: On može za o v a j s a m o p u t i s a m o u p o d r u č j u s a v j e s t i odriješiti od ekskomunikacija, suspensija kao i drugih crkvenih sentencija i censura, bile one »a jure« ili mb homine« s koga mu drago razloga izrečene ili ustanovljene, te od onih censura, koje su biskupima ili apoštolskoj stolici pridržane, dapače i u onim slučajevima, koji su ma kome i sv. Ocu i apoštolskoj stolici speci­ jalno (posebno) pridržani, ili koji se inače pri još neznam kako velikim povlasticama ne bi smatrali da su uključeni. Mogu odriješiti od sviju g r i j e h a i pre­ kršaja, ma bili neznam kako veliki i teški, pa bili oni biskupima ili apoštolskoj stolici gore spomenu­ tim načinom pridržani; moraju pak ispovjednici pri tome spasonosnu pokoru naložiti kao i sve drugo, što se de jure traži i ako se radi o krivovjerstvu prije odriješenja prema crkvenom pravu traženu odreku kao i opoziv krivih nauka iziski­ vati. Imaju nadalje ovi ispovjednici punomoć, da sve z a v j e t e , i one dapače, koji su zakletvom potvrgjeni ili apoštolskoj stolici pridržani, u druga dobra i spasonosna djela o k r e n u , uvijek medjutim i z u z e t i ostaju zavjet (potpune vječite) čistoće, ulaska u neki (pravi) red, te obveze, koje su od trećeg primljene ili pri kojima se o pravima drugih radi, kao i zavjete, kojima se je neko obvezo, da će kaznu na se primiti, da se tako od povratka u grijeh sačuva, osim ako bi se ovaj zadnji mogo tako okrenuti, da bi ga i ovo drugo djelo nemanje od počinjanja grijeha (čuvalo) ustezalo. Gledom na pokornike, koji su sv. redove pri­ mili, pa bili ti i redovnici, mogu ispovjednici dispenzirati od takovih t a j n i h n e p r a v i l n o ­ s t i , koje nekoga priječe da vrši dotični red ili da se nemože na više popeti (super occulta irregularitate ad exercitium eorundem — scilicet sacrorum — Ordinum et ad superiorum assecutionem dumtaxat contracta). Ne namjeravamo medjutim ovim pismom dispenzirati od koje druge nepravilnosti, bila ta »ех delicto«, ili »ех defectu«, bila javna ili tajna, ili od koje mu drago druge nesposobnosti, nastala ona kako mu drago kao niti vlast dati, da se u ovom pogledu dispenzira ili pak nesposobnost ma i za samo područje savjesti ukloni; niti da konsti­ tuciju Benedikta XIV. »Sacramentum Poenitentiae« i šnjom izdane odredbe okrnjimo, niti ima ovo pismo onima u prilog biti, koji su od Nas i apoštolske siolice ili prelata ili crkvenog suca p o i m e n c e izopćeni, suspendirani, interdiktom udareni ili su inače javno proglašeni da su pali pod crkvene kazne i censure, osim ako bi kroz odregjeno vrijeme zadovoljili ili se sa sudionicima, ako je potrebito, sdružili. Nemože li se po sudu ispovjednikovu u odregjenom vremenu zadovolj­ ština dati, to dopušćamo, da se ovakovi gledom na savjest (in foro conscientiae) odriješiti mogu, ali u tu jedino svrhu, da jubilejske oproste dobiti mogu, s obvezom pak, da čim prije mognu, zado­ voljštinu dadnu. Krjepošću sv. posluha zapovijedamo svim biskupima, njihovim vikarima i oficijalima, ili u slučaju da ovih nema onima, koji duhovnu pastvu vrše, da- ovo pismo svagdje objelodane i vjerni­ cima, koji se u propovjedima čim bolje na jubilej pripraviti imadu, odrede crkvu ili crkve koje pohagjati imaju. Dano u Rimu kod sv. Petra, pod ribarskim prstenom, dne 8. ožujka 191,?., našega vladanja godine 10. Ovo je pismo ižljev veselja i ljubavi, koja ne pozna granica, i koja bi htjela da se sva srca stope u jedno, te složnim glasom zavape: Slava Ti Hriste kralju, koji si neprijatelje svlado, a isto želiš da i mi učinimo! Ovakovo pismo, i ovakovu povlasticu moglo je samo dati srce vatikanskog sužnja, koji svu svoju djecu jednako ljubi i u za­ grljaju ju Hristovu vidjeti želi! �Poći Vuf-.jakom. Velike zaista milosti i povlastice — velika u istinu ljubav prema povjerenim si dušama! Veliku zahvalnost dugujemo Bogu za ono slavlje, koje je Crkva slavila 313. Tu pak zahvalnost, u koliko slabi stvorovi možemo, pokazati ćemo, ako se ovako ljubeznom pozivu našeg sv. Oca odazo­ vemo, te što bolje udijeljenu nam milost u svoju i bližnjih korist izrabimo. Još nam je u živoj pa­ meti ona oduševljenost i onaj zanos, koji je pri zadnjoj sv. godini 1900. kod katoličkog naroda vlado. Nadamo se, da će se ovaj puta to isto u još većem opsegu kod naroda pokazati, jer slavlje naše Crkve i naša vlastita korist treba na to da nas nukaju! Proslavimo našu ljubeznu majku izrabimo pruženu nam prigodu! \S3& A. Č ičić' Pod Vučjakom, Ko budan stražar kraljici na I vjeran svjedok sreće joj i bola II soko tica sa visina zlatih Kad krilom lama vrh brda i dola: I Vučjak tako Bosni stražu straži Sred posavskijeh strŠeć rnilodraži. 0 sveta goro prošlosti nam krvne, Ti grdan dive, pun osvetnog žara, Na pogledu ti i miso mi trne I mlade grudi mač trobridni para. Pod obroncima tvojim kitnjastijem Zlu sudbu roda mučeničkog zrijem. Ko Sava hladna, što ti temelj plače I gine mutna u nepovrat nijemu: Ti naših suza svjedok si, junače, I krvi, što se proli u bescijenu. Kroz vijekove je raja uzdisala, A1 nikad uskrs svoj ne dočekala. II čeljad vrisni na rodnom ognjištu Za svjetlom znanja, kruha zalogajem, Hajduci u stran, pa da pravdu ištu? Sav pako plani novim usplamsajem. Ti znadeš, goro, muke nam i vaje, Ti spomenik si vrh grobišta raje. Pa danas jošte u osvitku zore — Ej hoće Г skoro da svim sjajem plane? Pa danas jošter s te kitnjastc gore Ja ćutim uvijek žice potrgane. Vilinske kose žice rastrgate, Ne progju lako rane zadavate! Sad ja bih eto da zapjevam skladno, AI još ne mogu, nije doba za to, Od puste zime još je srce hladno I naše carstvo još je pokopato. Kad Vučjak vjerom s Krndijom se sveže, Pa braća budu ko ih srce steže: Ej onda pjesnik brat će ruže svježe! Oj sveta goro prošlosti nam krvne, U proljet vedru ti pupaj i cvati, Već dosta ј’ bilo zla i bijede crne, Sad kolo sreće pod tobom se hvati, Da sunce grane rodu sa visina, Domaja bude sretna i jedina! B ranko S trahim ir Š k a ric a : U čardaku drvenome. Mjesečina biser lije Po čardaku drvenome, I to godi kako kome, АГ ko meni, nikom nije Sred tili časa pjesničkije’ U čardaku drvenome! Biserom me populala Кб i zlatom mjesečina; Bez čemera i bez kina Na karar mi duša stala, Pa u šarne sanje pala Ko i stručak ružmarina . . . Gle! te zv’jezde kako brode U mekanom naručaju; Bajna noćca po svem kraju, B’jcle vile kolo vode — Blago dušam, kojim gode, Koje s njima osjećaju! рри �Вг. 4. i 5. — »SERAFINSK1 PERIVOJ« 1913. 66 G. Guenot: = = Neronove žrtve. (S francuskoga prevodi Pajo Mišura). X. Neronov Prijatelj. Servilija Tuska nije bilo na krvavim igrama, o kojim smo pripovijedali. Mladoga patricija nije više srce potezalo na te divljačke i krvave prizore, koji su još prije kratkoga vremena bili njegovom nasladom. Duša mu je bila zaokupljena sa veoma protivnim mislima; on se je sasvim preobrazio. One noći poslije općenja namijenjena proti Marku Plauciju i Pomponiji Grecini, Servilij ih je bio sa­ krio u svome stanu u Rimu i majku i kćerku, pa ih otposlao, u sigurnoj pratnji jednoga vjernoga oslobogjenika, izvan grada. Nešto daleko Rima, na ča­ robnom položaju, imao je raskošni zaselak usred svježega hlada. Tu su prognanici našli utočište i tu ih je velikodušni patricij zaklonio od cesarova prognanstva. Osamljenost mjesta lijepo je prista­ jala dušama kreposnim i željnim pokoja. Tu su u potpunoj sigurnosti mogli čekati dok se užasna vi­ javica, što no bjesnila proti vjernicim, slegne. Nećemo kušati opisivati bijes Tigelinov i Hermov, kad su doznali, da su Marko i majka mu osu­ jetili njihove zlobne namjere. Prefekat pretorija naredi pusta istraživanja po Rimu, pa i po okolici grada; ali to je bilo uzalud i nije se naišlo na nije­ dan trag bjegunaca, ništa nije pokazivalo, kamo su krenuli. Veturij je točno izvršio svoju mrsku službu doušnika i pandura, pa je primio obećanu svotu. Jedne mu stvari samo bilo žao, što nije tu­ žio svoju ženu, gorljivu kršćanku.On je teškom mu­ kom podnosio prigovore, koje mu je opravljala, pa se zakle, da će ju on sam prvom prigodom pre­ dati krvnicim. Više je no ikada posjećivao zlo­ glasne krčme, susjedne drvenom mostu i u njima je, kroz kratko vrijeme, progutao svote na onako nesretni način stečene. Servilij Tusko, da odstrani sumnju i prema mogućnosti još više utvrdi sigurnost svojih ple­ menitih gostova, našao se je na dvoru Neronovu, poslije krvavih igara u cirkusu i cesarovim vrto­ vima. No on nije više bio isti čovjek; njegovi pri­ jatelji u njemu više nijesu pripoznavali onoga vese­ loga epikurejca, koji je onako raskalašeno život pro­ vodio i koji je pjevajući hodio, sa svježim ružama ovjenčanom glavom, po putu naslade. Pripovijeda­ nje o užasim, počinjenim proti kršćanima, za koje je znao, da su nevini, pokvara dvorjanika i carske pijanke napunjale ga nekom odvratnošću, koju uvijek nije mogao zatomiti i ako je to razboritost nalagala.Više je od jednoga puta na sav glas oči­ tovao svoje osjećaje. Rijetko je ostao sve do svrhe onih opisanih večera. Povjest je upisala njihove ljage i sramote i žigosala ih svojim neumoljivim žigom; on je nalazio izlike, da se s njih odaleči. Njegovo čudnovato ponašanje, ozbiljnost njegova držanja i mjerenje riječi otkrivalo je njegove nove osjećaje i pogubljivalo nepovjerenje. Hermes mu je bez prestanka tragove uhodio; pa kad je mislio, da je na putu istine, svoje sumnje oda Tigelinu o odnošajim mladoga patricija sa kršćanima. Oslobogjenik je dobro znao, da je dobar broj vjernika izmakao progonstvu. Bez dvojbe užasni je udarac bio zadan Crkvi Hristovoj; ali su njezini prvi po­ glavari živjeli. Njihova moćna riječ brzo je popra­ vila poraze, što no ih pakleni juriš zadao. Tigelin, osvjedočen, da Servilij nije odobravao poduzete strogosti proti kršćanima, odluči započeti razgo­ vor sa mladim patricijem. Jednoga dakle dana banu njemu iznenada. Rob, na koga se bio obratio, izgledao smeten. Prefekat pretorija zatraži vidjeti Servilija. »Njega nema, odgovori rob. — Gdje je on?« Rob je oklijevao; pa kako ga je Tigelin na­ padao i ljutio se, napokon će reći: »Moj je gospodar na svom zaselku.« Tigelin, bez duge primjedbe, ode onamo sa­ svim žurno. Trebalo je na dolasku žateći Servilija sa plemenitim gostima, kojim je pružio utočište proti Neronovoj mržnji. Na sreću je imao kada jedan oslobogjenik, kršćanin, upozoriti gospodara. Marko i majka mu odma se povukoše u svoje odaje. Tigelin ugje. Njegov radoznali i prodirući po­ gled preleti preko vrtova, sjenovitih drvoreda i okolice zaselka. Odmah je s prva bio opazio neŠta tajinstvena. Cuo je šaptanje pod glas govorenih riječi. Sve mu je to čudnim izgledalo i davalo mu misliti. Po nijedan način nije mogao stati u kraj onomu, što se u kući dogagjalo. Servilij, upozoren, da mu dolazi prefekat pretorija u posjete, poleti, poslije no se osvjedočio, da su u sigurnosti Marko Plaucij i Pomponija Grecina. On dočeka Tigelina vanrednom udvornošću; a ovaj će mu reći, po­ slije no su izmijenili obični pozdrav: »Sada, dragi Servilije, treba trkati izvan Rima, a da te se nagje. Pa jo.š bez muke ne može se k tebi’ doći, �Neronove žrtve. — Žao mi je, Tigeline, što si se mučio dola­ ziti, premda mi je tvoj posjet na osobitu čast. Da budem bio znao, da me želiš vidjeti, bio bih sve ostavio, da ti ne stvaram neprilike. — Ti si najljubezniji čovjek, Servilije, pri­ hvati prefekat. Milo mi je, što sam te vidio, pa i ovdje, budi uvjeren. — - Meni je jednako milo, što te mogu primiti u mome čednom zaselku. - Dakako! Ništa nema dražesnijega od ovoga stana. Krasne li svježine! raskošna li hlada! Razumim, Servilije, za što napuštaš grad kod ovakove oaze. — Ti cijeniš moj stan mnogo više nego zaslu­ žuje. — Ne, doduše; nego, Servilije, ja sam k tebi došao radi velikog prijateljstva, koje prama tebi gojim, da te izvijestim o nekim glasinama, koje se po miloj volji na tvoj račun prosiplju. — Bit će me se bez sumnje oklevetalo, odgo­ vori Servilij nešto porumenivši; to je čast, u kojoj, u naše vrijeme, uživaju mnogi ljudi, vrijedniji od mene. — Ja se nadam s tobom, priuze Tigelin, da te glasine nemaju nikakove osnove. Megjutim moram ti kazati, da kad bi ti bio tužen cesaru, mogao bi možda biti u pogibelji, da izgubiš njegovo prija­ teljstvo. Ja zbilja držim do cesarova prijateljstva; ali ja se nemam strašiti za to, što mi govoriš, jer mislim, da nisam ništa proti vladaru sagriješio. Nisi, ako ne podržaješ kakovih odnošaja sa njegovim neprijateljima, odgovori Tigelin, stri­ jeljajući mladoga patricija svojim otrovnim po­ gledom. — Zar će me se tužiti, da kujem urotu proti Neronovim danim? — Ne baš to; nego se misli, da si u spora­ zumu sa ljudima, koji su predmetom opće mržnje. — O kome hoćeš da govoriš, Tigeline? Jasno kaži! — Ti me moraš razumjeti: radi se o kršća­ nima, ili još bolje o palikućama, koji su od Rima napravili gomilu ruševina. — Kršćani, dostojanstveno odvrati Servilij, nevini su od zločina, koga im se zlobno podmeće. Čitav njihov život, njihovi običaji i njihove nauke protive se i pomisli takova zlodjela. Svi pošteni ljudi koji ih poznaju ovo će nedvojbeno o njima posvjedočiti. Ako je, Tigeline, bilo palikuća, trebalo bi ih drugdje, a ne kod kršćana tražiti. 67 — Onda, reći će mu prefekat s visoka, onda ti okrivljuješ osudu cesarevu, s kojom su bili osugjeni? - Ne govorim o djelima vladarevim. Na me ne spada niti ih odobravati niti ih kuditi; samo ti kažem, kakovo je moje mnijenje o kršćanima. — I suviše vidim, Servilije, tebe su zaveli šljedbenici Hristovi ili si već na pragu, da to od tebe bude. —- Pa što? viknu mladi patricij, zar se ne može braniti nedužne ljude, a da te odma ne tuže, da si njihove vjere? Ne, Tigeline, ja nisam kršća­ nin, to mogu smijelo izjaviti. Bilo sretno! mi možemo još biti prijatelji, prihvati prefekat. - Nego, doda Servilij, znaj dobro, kad bih bio uvjeren o istini nauka, što no ga kršćani pro­ povijedaju, ne bih se ni jednog časa zatezao, da ga priznam, pa me to stalo imanja i istoga ži­ vota.« Tigelin se namrgodi na taj odvažni prosvjed, pa nije zgodnim držao na nj odgovarati. Pošto je doznao malo da ne sve, što mu je trebalo znati, oprosti se sa Servilijem, preporučujući mu razbo­ ritost. Mladi je patricij razumio, da će od danas unaprijed imati u prefektu pretorija smrtnoga ne­ prijatelja, koji će gledati prvu zgodu, da ga upro­ pasti. Megjutim je Servilij istinu kazao. On nije bio kršćanin. On je imao čestih razgovora sa Markom Plaucijom i u njegovim je riječima i naucima uživao. S dana na dan sve je to više kšćanstvu naginjao i izgledalo je, da će u brzo vrijeme svoje ime upi­ sati u knjigu Hristove djece. Velikodušno se bio odrekao većine svojih zlokobnih prijatelja, svojih dosadnih navada i pokvarena življenja; nastojao je, da poboljša svoj život i da vrši uzvišene kreposti, koje je vidio, da cvatu u kršćanskim dušama. Ser­ vilij, pa i prije nego je ušao u božansko stado, bio je prihvatio svete navike. K tomu su se žarke i ne­ prestane molitve za nj dizale pred prijestolje mi­ losti i milosrgja; on je bio primio na svoje gostoljubno ognjište lutajuće i raštrkane poglavare Crkve, a ovi su mu odvraćali zavjetim i moćnim molitvama Božanskom srcu na onome, što je za nje činio. Marko je u njegovoj kući prikazivao bo­ žanska otajstva; u njoj su se držale kršćanske skupštine pod Linovim predsjedništvom. Za svoje odsutnosti njemu je Petar povjerio staranje za rim­ skom Crkvom. Lino, već oštar, ali neobične snage, koja mu duge godine obećavala, rodio se je u Volateri u Etruriji, od drevne obitelji, a vjeru je bio zagrlio još za prvih godina boravka Petra-Simuna �08 Bi. 4. i Г>. — »SERAFINSKI PERIVOJ« — 1918. u Rimu. Obnašao je biskupsku čast i svi su ga ča­ stili sa njegovih kreposti, sa njegove srčanosti i mudrosti. Vrhovni je svećenik prama njemu osje­ ćao neku osobitu, skoro bratsku, ljubav; često se je na nj spuštao u najtežim poslovima apostolske službe. Lino se dijelijo s drugim čovjekom svetoga glasa i visokog uma povjerenje namjesnika Hristova; Kleto rogjen u okružju brda Eskvilina,1) bio je mlagji od Lina; i on je bio kršćanin od dav­ nog vremena i jedan od biskupa, kojisu pomagali vrhovnom svećeniku u upravi Crkve i on je našao utočišta kod Servilija. Ova su dva Hristova službe­ nika imali jednom jedan za drugim primiti baštinstvo Šimuna-Petra; oni su bili odregjeni ovjenčati se tijarom vrhovnog svećenstva. U takovu je družtvu Servilij sve više i više mrzio dotada provogjeni život; s nekom je žalošću izgledao, kada se imao pojaviti na Neronovu dvoru ili na svetkovinama, što no se tu slavile; tamo je morao nositi razoča­ rano srce, puno drugojačijih želja nego li su svjet­ ska uživanja. Ipak se ne usudi prekinuti; znao je, da bi to značilo smrt, a za nju još nije ćutio po­ uzdanja, da bi se izložio; sam je sebe ljuto korio, što još ne bio na visini stojičkog života Musonija Rufa i Rubelija Plaucija, koji su odvažno podnijeli smrt i progonstvo prije no su se o svoja načela ogriješili. Servilij je mislio, da mu se je nemoguće odreći vladarova prijateljstva i ljubavi njegovih dvorjanika i poziva u carski dvor. To je bio jedini uzrok, koji ga održao u progonstvu. Žestoka se je borba vodila u njegovoj duši, kršćani njegovi pri­ jatelji, osobito Marko, Lino i Kleto tužni su bili sa otezanja i malodušnosti mladoga patricija, uz koga su bili vezani nekom iskrenom ljubavlju. Nekoliko sedmica poslije razgovora sa Tigelinom, jedan će Neronov oslobogjenik, poslan od gospodara doći i pozvati Servilija na svečano otvorenje Zlatne Kuće. Znao je on kakove će svetkovine biti, na koje se pozivalo, pa se na novo nagje u smetnji. Našao se izmegju savjesti i obzira, koje je mislio, da mora čuvati, nije se mogao na ništa odlučiti. U takovoj smetnji, ode k Marku. »Prijatelju, tužno mu reče, vidiš dobro na kakovim sam mukama: cesar se sjutra svečano smješta u svoj novi dvor; svečana će gozba biti priregjena, on me zove na nju po jednom svome oslobogjeniku i ovaj čeka moj odgovor. —- Sto misliš narediti? upita zabrinuto mladi svećenik. ') Rimski brevijar. — Brdo je Eskvilin davalo ime petom augustalskom okružju. — Ne vidim, prihvati Servilij, drugoga izlaza do poslušnosti: tu se radi o mojoj glavi. Radi se i o nečemu još većemu, radi se o tvome, od sviju vas, mojih prijatelja, i ako smijem reći, moje braće ži­ vota. Ako odbijem, Neron će misliti, da sam ga prezreo i tako ću potvrditi sumnje, koje se već o meni prosule. Vladar će znati dobro naći tužitelja, koji će me tužiti s urote, a onda što će biti od vas? —- Ne boj se ništa za nas, dragi Servilije, od­ vrati Marko s nekom slatkom ozbiljnošću; mi smo u rukama Božjim, on će s nama upraviti po svojoj svetoj volji. Stalan budi, ni jedna dlaka s naše glave bez njegova dopuštenja neće otpasti. U ostalom, ima li slavnije sreće, što se domoći mučeničkog vijenca, koji sada vjenča čelo Pudentovo, Filoksenovo i toliko druge ljubljene braće, junački pogi­ nule u smrtnim mukama!« Servilij je gledao, zapanjen i dirnut, mladoga svećenika, kako mu s nekim neizrecivim odušev­ ljenjem govorio. Marko poslijedi: »Prijatelju, misli na svoju dušu, na pogibelji, na koje ju stavljaš, ako odeš na cesarov dvor. - Jao! odgovori jecajući mladi patricij, ne osjećam se jakim, da odbijem i da se izložim užas­ nom slučaju carske nemilosti. Moli za me, prepo­ ruči me uspomeni vjernika, a osobito Linovoj.« Marko je mučao, živo i nepomično upirući u mladog patricija pogled pun žalosti i smilenja. Ser­ vilij je izgledao, kao da očekuje odgovor; žestoka se je borba razvijala u njegovoj duši. Možda bi se bio dao sklonuti svećenikovim sokolenjem, da ne bude ga jedan rob upozorio, da cesarev oslobo­ gjenik hoće da ode natrag; on se ote, da tako re­ čemo, iz ruku Markovih i obeća, da će se odazvati vladarevu pozivu. Zbilja, sjutra u veće dogje u dvor, a Neron ga primi nekim pričinjenim veseljem. »Sto, Servilije, reče mu, ti si nas dakle htio ostaviti? Mi na to ne bismo bili pristali; mi hoćemo, da ti budeš naš usprkos tebi. Naše bi uživanje danas bilo nepotpuno, kada tebe ne bi bilo.« Premda je Servilij poznavao neiskrenost cesarevu, njegove grozne hire i malu sijenu, u kojoj je držao ponajbolje svoje prijatelje, nije mogao odoljeti, a da ga ova prividna prijaznost ne dirne. Stade vladaru zahvaljivati, uvjeravajući ga, da su njegovi osjećaji i njegova odanost uvijek isti ostali. Tigelin, iz prikrajka okom ga je pratio i zlobno se smješeći izmijenjivao nekoliko opazaka sa Hermom i više drugih prijatelja. Gozba se je slavila u pro­ stranoj blagovaonici Zlatne Kuće. Trebalo bi dugih opisa, koji ne ulaze u okvir ovoga pripoviedanja, a da se steče pojam o blagovaonici. Nikada takova �Konstjtucioni fratara trećega reda sv. Franje. sjaja ne bilo u Rimu, premda su se bogati i izrogjeni Rimljani zanimali sa obožavanjem stola. Ve­ čera je prošla, kao i obično, u istoj raskalašenosti i u istoj neumjerenosti. Servilij je htio veseo biti i izbiti iz glave teške misli, što ga morile; čas je u tome uspio: paretina hrana i vina i neuredna ga­ lama razgovora udarile mu u glavu i od toga je bio u čarovitom pijanstvu. Neron i Tigelin nisu ga s oka puštali. Pa kad su vidjeli kako se podao ludom veselju i stao dražiti uzvanike, nadali se, da će priuzeti stare svoje navike. ESH Prof. R. S tro h al, Z a g re b : ===== = ===== ..= Konstitucioni fratara trećega reda sv. Franje. 2. Prevedeni na hrvatski jezik po ocu tra Ivanu Grižostomu Keršiću Oesaninu god. 1734. Radujte se dakle, poljubljeni, hvale dajući bogu po njemu, zašto naredbe našega reda razlikostiju vrimenov simo tamo meju sobom razlučene i malo pervo pod srićnim spomenutjem Inocencija XII. u pridobar čas ujedno skupljati se počete i pod Klimentom XI. takojer srićnoga uspomenutja prinudjene, vreda vihićene kada koli jošće upušćene, tolikajše napokom pod prisvetim našim Klimentom XII., papom privelikim srićno kraljujućim i našega reda, ako ravno i sveobćinske crikve trudi zabavljenim, priljubeznivim zašćititeljem, jošće na čvarsti sud iznova dozvane, ponapravljene i apostolskoga sidališća ž dibom potrerjene, samim milosti božje blagodarenijem na svitlost srićno ishode. A zato iz oficija našega jeneralstva, na ki ako ravno prez merita neiziskanom boga odlukom uzdvignuti jesmo, još i jošće nagovaramo, da ovo narejenije zakonov i dekretov naših ne samo prid očima smeli budete imati, ma ča držimo je, jest, s prilikovnim gladom da poždrete, kako u pismu Ezekijila šti se na poglavlju 3.: »Poj ij ta svitak i učiniti će se vama jako sat meda (u) ustih!« Kako isti Ezekijel ispovida: »I izjidoh njega i učini se u ustih mojih jako med sladak!« To ča ino skazanijem rečeno, objavljeno bog izdade Jožiju parvomu, da ne udaljit se zakona ovoga svitak od ust tvojih nego rasmatrati ćeš njega dan i noć, da stražiti i činiti budeš svaka, koja u njemu pisana jesu! Zaisto kako no svih nas, ako samo različitih ljudi sini jesmo, jedna jest vira, jedno serce i je­ dan profeš, triba je jošće, da jedan način ima se. 69 Doista u šerafinskoj zastavi reliona našega ako li množi ne jednakim nebom, razlikim jezi­ kom, drugi o(d) drugoga rodom svitliji, nije zato, kako govori apoštol, razlikosti meju žudijem i Gerkom, zač isti gospodin svih, isti svih pokornikov patrijarka Frančisko, ki čini pribivati svih jedinomišljenija u domu. Napokon sve ministre provincij i mostirov starešine tvardo opominjamo i u gospodinu pro­ simo, da ove naredbe, koliko pervo oglasiti na­ stoje svaki u svojoj provinciji i mostiru. I tako oglašene po svaki način od svih podložnikov da se obsluže, prokuraju i zapovidu znajući, da ako kada u vrime našega vižita, od svih ovih nami potanko račun imaju izdati i kaštigi u apostolskih naredbah ustanovićenimi kaštigati se, ako ki neharni i lini u stvari tako vridnoj bude najti se. Neprestanimi dotim toga molitvami boga molimo, da milosti svoje nami svim dari podade, kimi po(du)perti ono, ča zavesti nigda obećasmo, to po harnomu obsluženiju ovih zakoni povratiti bu­ demo nastojali. U Rimu iz mostira svetih Kuzmi i Damijana dan prvi miseca marča 1734. Fratar Paval Belomo, ministar jen(e)ral. Misto t šijila Fratar Antonio Marija Forni, škre(to)rij j(e)n(e)ral. Klement, papa XII. na večno tvari vospominanije! Od naslonjenoga nami božanstvenoga apoštolske službe oficija ona, ka za srićno i prospešno virnih, ki od pogibelji svita u pora(t) redovskoga življeinja ubignuše i zaveti svoje u svitlosti i pravdi povraćati nastoje ustrojenijem i sohranijem i vozrastom reliona i za braniti i utverditi u njih mir, vedrinu razumno i mudro postavljena i razborita biti poznaju se i da stanovita vazda i neprestupIjena sastojati budu apoštolskoga utvarjenija na­ šega stražom, kad to od nas iziskuje se dobro­ voljno ukrepljujemo, da se zato postavi prid nami to malo vrimena hoti poljubljeni sin Bonaventura Jervaži, prokaratur jeneral fratrov 3. reda s(veto)ga Frančiska, tako na svoje kako vozljubljenoga jošće sina Pavla Beloma, ministra jenerala, i drugih redovnici istoga reda ime, da na jednu i stanovitu, ka u rečenomu redu u naprida obslužiti i uzderžati imala bi se življenija, regulu i na­ čin, izvajeno svako smućenje i razlikost zakonov i neskladnost statutov ustanovićene i utverjene na­ redbe zakonov reda imenovanoga zapovidju na­ šom narejene i u jedan librić sakupljene bihu, to jest izvajene iz mnogih i različitih drugih istoga reda štatuti i konstitucionov jošće srićne pametj �70 Br. 4. i 5. - - »SERAFINSKt PERIVOJ« 1913. Urbana VIII. i Inocencija X., rimskih papov, pred­ 3. Strigarije, inkantacioni i šostileji. stojećih naših po njihovoj u prilici furmi dekreta 4. Zakašnjenje ili hudobno zapačenje ali otva­ dan 8. juleja 1639. i dan 27. juna 1650. ogledive ranje listov oca jenerala, komišarija ili prokurašpejene knjige potverjenimi sad od kapituli i defi- tura jenerala od reda, kojemu se hoće i ako ravno iiiturih jeneralih istoga reda, ki od lita 1619. do ne bi fratru ili listov kih se hoće drugih podložnisad jesu celebrani, učinjenih, kojimi svi više toga kov i svitovnih k istim poslanih. dekreti drugda od nas sazdani i u naših u prilič­ 5. Falšefikanje ruke ili Šijala oca jenerala, konoj furme dekreta dan 21. agusta 1730. izasastih mišara njegova aliti prokuratura jenerala. knjig potverjeni pridoše i udiljice sabranje konKazi s a h r a n j e n i p r o v i n c i j a l u . stitucionov priličnih po zapovidi takojer našoj opet 1. Svako udaranje teško fratrov i podložniugledano i pomnjivo razvijeno i u dilku bi ponavkov prelatom i onih imenovanih u drugomu kažu ljeno po načinu, ki slidi, to jest: sahranjenomu ocu jeneralu, ko udaranje hoće biti P o r a d i h o r a i m o l i t v e m i s a l n e ili teško, ako bude s velikim prolitjem od kervi ili m e n t a 1e. smutnjom ljudi svitovnih. P o g l a v l j e pervo. 2. Krivi priseg na svakomu sudu lejitimu to 1. Od recitanija božanstvenoga oficija na pro- jest zakonitu. mence u horu nijedan od naših kakova budi ste3. Prokuranje ili pomaganje ili nagovaranje, pena budi slobodan izvan pripovidavcev tada pri- da koja izverže po začatju oživljeno, ako ravno povidajućih i lektorov štećih dali izvan blagda- ne bi dilo izašlo. nov i nego samo da se nahodi broj zadovoljan u 4. Falšifikanje ruke ili šijila svih šuperijurov horu. i oficijalov mostira izvan jenerala i njegova komi­ 2. Kadi nije običaj govoriti oficij u polu noći, šarija i prokuratura jenerala. da se govori okolu istoka sunca ili kako jurve obi­ 5. Hudobno zapačanje, zakašnjenje ili otva­ čaj nahodi se malo poslije istoka sunca, na komu ranje listov poslanih od svojih šuperijurov izvan da budu u crikvi jošće i laici, ki nisu zakonito za­ jenerala, njegova komišarija i prokuratura jene­ bavljeni. rala k nižim, ako ravno ne budu podložniki, i 3. Oni, komu je hor deržati, da nima na pa­ listi, ki gredu k istim šuperijurom. meti govoriti nego štiti iz brevijala one stvari, ke 6. Lupešćina s(t)vare posvećene, ča bude grih ima sam govoriti u horu, pod penu pitati prošće- smertni. nje očito u refitoriji. K a z i s a h r a n j e n i g (v a) r d i j a n o m. 4. Svaki dan da se čini jedna ura molitve mi­ 1. Izašastje van mostira po noći i ukredosalne, ka ima počati od kakova štenja kavoka libra duhovnoga i dospiti s letenijami velikimi prid vi- mice na taman dospitak. 2. Postajanje protiva zavitu od ubostva, ki čerom, na koju imaju dojti jošće rejenti i lekturi tadašnji kako jošće na dešiplinu obćinsku i poslij bude grih smertni i da valja već od 10 pavlov i prime jošće da se čini po ure molitve misalne, da jošće u pinezih. 3. Kradba stvari, ka valja već od 10 pavlov, li z letanijami prisvete divice Marije. jošće od pinez, ma ne stvare posvećene. Od k a z o v s a h r a n j e n i h u r e d u n a š e ­ 4. Sagrišenije z rodicom i prizali grih somu p o k r i p o s t i o v i h s a d a š n j i h k o n domije. s t i t u c i o n o v. 5. Lagahno udaranje fratra prez prolitja P o g l a v l j e drugo. kervi. 1. Neka svaki od naših šuperijurov spoznade Očitujemo jošće, da 4 puta na godišće, to jest svoju oblast; poradi kazov sahranjenih očitujemo, po svu oktavu vazmenu samo za jedan put, na boda u napridak za vazda zdolu upisani kazi samo u žić, na dan s(veto)ga oca Franč(is)ka i u prošćeredu našemu s oblastjom redovskom sahranjeni nju agušta ispada svako sahranjenje kazov više budu, to jest rečenih, od kih svaki redovnik budući ispovidnik Kazi s a h r a n j e n i j e ne r a l u. može odrišiti. (Nastavit će se.) 1. Ubojstvo ili posičenje uda komu se hoće čioviku. 2. Svako udaranje prelatov, prokaratura i šekretarija jenerala i šekretarija provincijalova. �.Jedan zaboravljeni odgovor. M irko J u rk ić : ■■ Jedan zaboravljeni odgovor g. dru. Jozi Dujmušiću, izazvan najnovijom njegovom brošurom. 2. G. dr. veli, da skrajnje i u I. gl. prilogu odba­ cuje za to, da gjaci mognu razlikovati glagolski adverbij (п. pr. slijedeć) od gl. pridjeva (slijedeći). A zna li g. dr., da u nas ne može glagolski prilog biti pridjevom, te da se ne može deklinirati? Ima toga u njegovoj poetici, recimo: v a p i j u ć e do­ kaze (137. str.), p r e d i d u ć i h soneta (155. str.), s l i j e d e ć e kitice (155. str.), s l i j e d e ć e m činu (188. str.), p r e d i d u ć e g prizora (192. str.), p o s t o j e ć i red (194. i 196. str.), p o ­ s t o j e ć i m redom (200. str.); ali to još ne doka­ zuje, da tako i smije biti, nego da je g. dr. išao pi­ sati priručnu knjigu za škole, a da nije proučio ni najobičnijih pravila brvatskog jezika. Ne znam, šta g. dr. prigovara gl. prilogu z n a j u ć i , kojega slučajno i nema u mome članku Ne da mi se vje­ rovati, da je veznik »kamo b k tiskarska pogreška, jer ga nagjoh na dva mjesta ( k a m o n e bi sla­ vista, k a m o bi postaviti ga za nadzornika). Tako isto i za glagol s t o j a t i, jer sam ga osim kritike našao i u p'oetici na 145. i 201. strani. Kazao sam već, s kakvim oružjem u ruci g. dr. brani glagol r a b i t i i kovanicu z l o p o r a b a . Arhaizmi su riječi r a b i t i i p o r a b a, a ja kudim riječ z l o p o r a b a i radi drugog jednog grijeha proti zakonima hrv. jezika. Hrv. jezik ne trpi, da se pridjev prisloni uz imenicu i s njome načini složenu riječ. Ne smije se reći z l o u p o t r e b a , nego zla ili rgjava upotreba. A ako g. prof. mjesto u p o t r e b a piše p o r a b a, napomenuću mu, da i jezik ima groblje svojih starina i da nikako nije dobro iskapati oblike, kojih nema više u živom narodnom govoru, kojih davno nestade zajedno sa starim koljenima našega plemena. Jezik se mi­ jenja, jer je to živi organizam, on raste i razvija se onako, kako se razvija i njegov nosilac, narod. • Riječ r a b o t a , koju sam upotrijebio, još je u narodnom govoru, a nije zamijenjena novom riječju. Veli g. dr., da u dativu imenice s l i k a može biti k i c. Za dokaz uzimlje neke druge primjere, a megju njima i imenicu b e g o. Pravilo kaže: Glasovi k, g, h prelaze u dativu i lokativu jedine ž e n s k o g a r o d a u c , z, s. A g. dr., da osnaži svoju tvrdnju o imenicama ženskoga roda, uzim­ lje za primjer i imenicu muškoga roda! I ostali 71 su primjeri (sa g i h) nezgodni, jer je g. dru. po­ znato, da nije kod svih glasova jednako strogo pravilo, te da kod glasa k ima vrlo malo izuze­ taka, u kojima ne bi spomenuti padeži mjesto k imali c, i to kad valja čuvati temeljni zvuk i s m is a o riječi. Čudim se, gdje uzimlje za primjer muško ime L u k a . Kod vlastitih imena i nema utvrgjena pravila. Naprotiv opća ženska ime­ nica l u k a ima dativ l u c i . G. dr. svaljuje mnogo svojih grijeha na sla­ garska legja. U toj žurbi zaboravlja i na logiku. Veli: »Što se tiče riječi: urezavati,. . . itd., za to treba dokaza samomu Abderićaninu a Ia g. Jurkić, dasutotiskarskepogreške. Ovase p r i m j e d b a o d n o s i i na s v e ono, š t o d a l j e n a v o d i g. J u r k i ć k a o s i n t a k ­ t i c n e p o g r e š k e . « Piše eto, da se ova pri­ mjedba o tiskarskim pogreškama odnosi i na sve sint. pogreške, koje nabrojih, a malo dalje trudi se da dokaže, kako neke od njih nisu pogreške. Ona­ mo priznaje, aa su pogreške i to tiskarske, a ovamo brani njihovu ispravnost! Nije nikakvo čudo, da nije mogao dalje od dviju. Ostale, i to osam sintaktičnih i blizu 50 stilističnih nije ni dir­ nuo. I sve te i tolike pogreške da skriviše slagari! Da pogledamo i ono dvoje, što g. dr. brani. 1. Veli, da je bolje: napisao epos »J u d i t a«, nego »Juditu« kao što je bolje: podijeliti naslov »profesor«, nego »profesora«. Prispodoba ne valja. U frazi: napisao epos »Judita«. J u d i t a je objekat uz predikat n a p i s a o i odgovara na pitanje 4. padeža, te s toga mora stajati »Juditu«; epos je apozicija uz objekat »Juditu«, te se mora slagati sa svojim objektom, prema tome je i on u akuzativu. Bez apozicije bila bi rečenica: napisao »Juditu«, a ako ćemo da pobliže označimo, onda kažemo i šta je, pridavši joj apoziciju »epos«. U frazi: podijeliti naslov »profesor« ne uzim­ lje se imenica p r o f e s o r sa značenjem pojma, nego samo u verbalnom značenju. To već kaže i sama apozicija n a s l o v . A riječ kao gola izreka ne spada pod pravila deklinacije ni konjugacije ni kongruencije. S toga ne bi valjalo reći, odbi­ jemo li apoziciju: podijeliti »profesora«. $ta je to, što se daje (ili »podjeljuje«), to je ono megju navod­ nicima, naziv »profesor«; da bude logički i sintak­ tički fraza potpuna, mora se tome dodati grama­ tički dodatak, a logička oznaka (naslov). 2. Malo čudnu prispodobu iznosi g. dr., da se naruga mojoj drugoj zamjerci. Veli, da će g. Jurkić kao i Pavao Cuturić reći, da on često misli — na svoj djed! Da li je to srodni je mojoj izreci �72 Вг. 4. i 5. — »SERAFINSK1 PERIVOJ« 1913. »na važnog čimbenika«, ili izreci g. dra »na važan čimbenik«, neka sude poštovani čitaoci. Prigovara pridjevu b a r b a r i s t i č k o n e o 1o š k i. Molim g. dra., da nam sam načini pridjeve od imenica: barbarizam i neologizam. Biću mu zahvalan. Glagol o t u g j i t i ima uza se povr. zamjenicu s e. Ne može čovjek čovjeka otugjiti, nego se može čovjek sam otugjiti. To je dakle refleksivan glagol, tu radnja ili promjena prelazi na sam subjekat. Nema pasivnog parti­ cipa, kao što ga nemaju ni glagoli n a h o d a t i s e, n a j e s t i s e, jer tu ne prelazi radnja s jednog lica na drugo, pa da bi drugo trpjelo i bilo »o t ug j e n o « (kakvom osobom), »najedeno«, »nahodano« i si. Može biti, da će sada i sam g. dr. pri­ znati, da sam mu pravo prigovorio pridjevu »otugjen«. Brani pridjev p r e t e ž a n i usporegjuje ga s pridjevom p r e d o b a r . Kao što ne može biti p r e b o l j i i p r e n a j b o l j i , tako da ne može biti p r e t e ž n i j i i n a j p r e t e ž n i j i . I to ću rastumačiti. P r e d o b a r je postalo od pre­ fiksa p r e i pridjeva d o b a r ; a od kakvog je, pi­ tamo, pridjeva mogao g. dr. skovati taj »apso­ lutni superlativ« p r e t e ž a n ? Možda od: težan? A komparativ p r e t e ž n i j i postao je od glagola: pretegnuti. Što pretegne, to je pretežnije. Uz ovaj komparativ nema pozitiva ni superlativa. S germanizmima: p o s t e p e n o (o kojemu veli, da je rusizam) i s o b z i r o m svršuje g. dr. svoju obranu. Za padež s o b z i r o m veli, da nije germanizam. Na pitanje g. dra: »Zar je u našem jeziku češći sam instr. modi ili causae nego li instr. s prijedlogom s?« odgovaram, da je u hrvatskom jeziku češći instrumental bez pri­ jedloga s. A za što mnogi naši pisci kvare ovaj padež dodajući mu taj prijedlog, gdje ne treba, neka nam kaže Jovan Bošković. »Oblici se kod imena zovu padeži, a kod glagola načini, vre­ mena, lica. Oblicima se uzimlju u pomoć druge riječi, jer ih nema onoliko, koliko ima sveza, u ko­ jima mogu riječi stajati. Tako se padežima do­ daju prijedlozi, a glagolskim oblicima drugi gla­ goli (pomoćni). U našem jeziku ima dosta pa­ deža (sedam), ali n o v i j i j e z i c i i m a j u ponajvišesamočetiri, pazatomoraju č e š ć e n o mi d a u p o t r e b l j a v a j u p r i ­ j e d l o g e . Što se tiče šestoga padeža na po se, naši stariji pisci u g l e d a l i s u s e v i š e n a l a t i n s k i j e z i k , k o j i t a k o g j e r i m a 6-i p a d e ž b e z p r i j e d l o g a , pa su u t o me m a n j e g r i j e š i l i ; a noviji pisci imaju više posla sa današnjim, istina, naprednijim, uglednim, velikim svjetskim književnostima, ali pisanim na jezicima, koji su oblicima oskudniji, nego što bijahu stari jezici ili što je danas naš: te tako se našem, oblicima izobilnom, jedrom, lijepom jeziku nanosi kvar.« G. dr. D. usporegjuje padeže s o b z i r o m i s a s u z a m a , te pita, da li je i ovaj drugi ger­ manizam. Stvarni instr. s a s u z a m a kazuje zajednicu osobe s nečim, tu mora stajati i prijedlog s. O b z i r je apstr. imenica, koju narod nikad ne kazuje s prijedlogom s. Ima genitiv b e z o fa­ z i r a, a ovaj je instr. čisti germanizam, jer je slo­ žen po njemačkom ugledu, a ne u duhu narod­ noga govora. Evo rečenice, iz koje ga izvadismo: »Prava se poezija razlikuje od prave proze redo­ vito u t r o j a k o m p o g l e d u (germ.!): ponaj­ prije s o b z i r o m n a gragju, za tim . . . « G. dr. zna, da je hrvatski jezik glagolski, a ne imenički, te da ne trpi gomilanja imenica, a ponajmanje apstraktnih. Ova se je rečenica mogla ovako sastaviti: ponajprije ako motrimo gragju, onda .. . Spominje nekakav Broz-Boranićev rječnik. Ja ne znam za takav rječnik, a biće da ne zna ni ko drugi osim jedinog g. dra. Znam za rječnik Broz-Ivekovićev, znam, da rječnik nije potpun, da nema naučnih imena, pa s toga i ne zamijeram g. dru., što na samih 20 prvih strana napisa oko 250 čistih tugjica, od kojih se neke zbilja ne dadu zamijeniti zgodnim hrvatskim riječima; a da bi se mogle izbaciti riječi: momentano, permanen­ tan, proporcionalan, generacija, akcija, materija i mnoge njima slične te namjesto njih pisati hrvat­ ske, to će priznati i sam g. dr: To je valjalo uči­ niti već i s toga, što svaka knjiga, koja se bavi najljepšim oblicima jezika, mora i stilom i čistim jezikom da bude ugledom školskoj mladeži. Nisam zamjerio ovakim tugjicama, ali moradoh zamjeriti onim nagrdama hrvatskog jezika, koje sam ubro­ jio u leksikalne pogreške. Ono nisu nikakva na­ učna imena, nego oznake posve običnih pojmova. Htjede mi g. dr. vratiti milo za drago, pa nagje moju zbirčicu dječijih pričica. Ne mogavši tamo naći, što je tražio, uze kalendar »Napredak« za g. 1911. i pročitavši moju crticu od tri strane »Megju dva svijeta« uze dvostruke naočare, da traži i crta. Mislim, da i u rodnom mjestu g. dra. narod kaže: i z d r e č i t i o č i (sinonimi: izvaliti, izbečiti, izbuljiti). To je narodni izraz, pa makar bio i provincijalizam, narod ga je stvorio. Mnogo je književnih riječi, koje nisu bile nekada opće na­ rodne. S m i j e h j e r a z l o ž i o , ni to se ne �Jedan zaboravljeni odgovor. svigja našem kritičaru. Neka mi vjeruje g. dr., da dobro promislim, prije no što pišem koju frazu. Kad šta pukne i odjekne, naš će čovjek reći: Brate, što razloži! A šta će biti drugo, što razloži, kad se čovjek nasmije, ako ne smijeh? S t r i j a je ikavski, zvuči ugodno, a kad je pišemo ijekavski, izgubi se onaj glas j, koji uz glas i milo zvuči, a dogje prazno h. Ta se ikavska riječ ne može pre­ nijeti u ijekavski po običnom pravilu. A ostavio sam za to i ovu riječ i neke druge, da ne kvarim melodičnosti narodnoga govora iz kraja, iz kojega uzeh ljude za crticu. C j e p a t c i su štamparska pogreška. P r o v r i je 1. pregj. vrijeme, i to ikav­ ski, ko hoće, može uzeti za pogrešku, ne protivim se. U rečenici: S v i j e t j u g l e d a o pisao sam j u mjesto j e, da ne bi ko zamjenicu uzeo za pom. glagol (je — je). P o i t i 1 a je pravo zapisana narodna riječ, h nisam čuo. Ikavska je, ko hoće, nek je zajedno sa spomenutom riječju »provri« nazove pogreškom u ijekavskom pisanju. Kod te se dvije riječi mogaše zaustaviti g. dr., da dalje ne ide. Što prigovara, gdje pišem s a o r a h a , a on bi htio s o r a h a, ne vidim, da ima pravo. Nekome je milije čuti prvo, a nekome drugo. Ako g. dru. smeta zijev ao, neka ga nastoji ukinuti u riječima: bauk, kao, pao, stao itd. Mislim, da je veće zlo, ako se gomilaju suglasnici jedan do dru­ goga, kad se može megju njima ostaviti samo­ glasnik, n. pr.: promatrajuć prilike (poetika str. 204.), prikazivajuć značajeve (178.). Mogaše se na kraju gl. priloga ostaviti i, ako radi ničeg, a ono da se ljepše čuje. G. dr. ne pojmi, kako je na­ stao II. gl. pridj. u g a ž e n a (zemlja). Kad se nešto ugaza, onda je to u g a z a n o, kako on hoće; kad se nešto ugazi, onda je u g a ž e n o , kako ja htjedoh. A da se zemlja može ugaziti, to će poj­ miti i g. dr. Nisu mi ni malo mrski pokušaji, kao što je ovaj g. dra. Dobra je zgoda, da se po malo ras­ pravlja o jeziku, a napose o jeziku bosanskih pi­ saca. Neka mi ne uzme za zlo, što se eto sam megju njih brojim. Jer ima i pisaca svake ruke, a slobodno je d. dru. ubrojiti me, kamo hoće. Upozoriću ga, bilo i nečedno, na moje stvari u »Na­ pretku« od g. 1909. i 1910.1) Tamo će naći pri­ povijetke »Djevojačku ljubav« i »Dva života«, svaka ima više od 30 strana. Eto mu odmah 60 strana, pa ako nije mogao prigovoriti knjizi pri­ čica od 58 strana (koje napisah prije, nego što se »nadisah čarobnog zraka na bečkoj pedago­ giji«), moći će zar ovim pripovijetkama, koje sam, ') 1912. Na sniježnim putevima, 1913. San Vida Vidovića. 73 neka mi vjeruje g. dr., pisao na brzu ruku, svaku napisavši i priredivši za nedjelju dana. Spomenuću mu i radove u »Školskom vjesniku« g. 1907., 1908. i 1909. I tamo će naći blizu 30 strana, tu i tamo izmakla mi se je po koja pogreška, poimence barbarizam, koji sam kasnije upoznao, a g. dr. neka mi slobodno prigovori, ako umije i može, rado ću priznati, gdje ustreba priznanja. Ako imadne kad i ne bude mu mrsko, neka potraži »Hrvatsku smotru« od g. 1908. i 1910., »Domaće ognjište« od g. 1906.— 07. i 1907.- 08., »Behar« g. 1908.— 09. i 1909.— 10., Matično »Hrv. kolo« 1910., te uskrsni i božični pril. »Hrv. Dnev.« 1906. i božični prilog »Hrv. Zaj.« 1910.*) Eto mu sam nudim zgodu, neka mi vrati zajam sa završkom, a usput neka posluži dobroj stvari; jer mislim, da danas treba potaknuti i širu našu javnost, neka malko razmišlja o jeziku, koji je posve zanemarila i zapustila naša štampa. Ovako će se zar navesti i naše poštovano svećenstvo i učiteljstvo, da se pozabavi jezičnim blagom i osobitostima jezika hrvatskog naroda u Bosni i H., za što i napisah za 94. i 95. broj »H. Z.« 1910. članak »O životu i običajima hrvatskog naroda«. Jer mislim, da čišćenje jezika nije suvišan po­ sao, nego jedna narodna potreba u današnjem vre­ menu, kad se u svim jezicima opaža uticaj tugjih idijoma, ne mogu se složiti s primjedbom urednika »Uč. zore«, gdje veli: »Naši ciljevi idu puno dalje od kojekakvih filoloških rasprava, u kojima poje­ dini književni »sitničari« vide početak i završetak ljudskog savršenstva, ne poimajući, da moderni duh vremena ne podnosi kojekakve akademske zastarjele oblike i ne da se više sapeti uzanim veri­ gama formalizma, već slobodan kreće svome cilju.« Kako svaka grana kulture, tako i jezik ima svoje za­ kone, svoja utvrgjena pravila, ta pravila nisu na­ metnuta ovim ili onim filologom, nego su ona izvagjena iz samoga jezika. Ne moraju se ta pravila poznavati, pa da se ispravno govori i piše. Ko je od­ rastao i živi u kraju čistog narodnog govora, taj će se najbolje držati tih pravila, makar ih i ne po­ znavao, jer su pravila samo teorija jezika, a ko go­ vori u duhu narodnog jezika, govor mu ima sve oznake, pravilima iskazane. Ko se je izmakao iz na­ roda i upao u uticaj tugjih jezika i tugje kulture, taj ne mogući se držati naroda mora ili prebirati uspo­ mene govora, čuvena u narodu, ili potražiti pra­ vila, izvagjena iz narodnoga govora. Inače će griješiti, jer će s čistim zrnjem narodnoga govora *) Hrv. Zajedn. 1911. i 1912. Učit. Zora 1911. i 1912. Hrv. Dnevnik 1913. �74 Вг. 4. i 5. — »SERAFINSKI PERIVOJ« - miješati i tugju pljevu. Jezična pravila nisu puki formalizam, a duh novoga vremena može slobo­ dan ići svome cilju, sve i ako se drži pravila. P ra­ vila nisu verige, nego neki red ili poredak. Bez njih bi jezikom obladala anarhija. Prvi ljudi u velikih naroda nastojali su svoja plemena ujediniti stvarajući jedan književni jezik i jedno pismo, a zadnji je korak književnom jedinstvu stvaranje jednog pravopisa. Ovim ne mislim reći, da se i malo može opravdati ova jezična kritika g. dra. Dujmušića. Slobodno mu je kritikovati, ako ne jezik beletrističkih i naučnih listova, kako bi više i dolikovalo, makar eto baš jezik staleškog lista »Uč. zore«. Ama stvarno i bez druge osim stvarne namjere. S malo više razbora a manje logičnih skokova. G. dr. D. slab je gentleman. Piše, kako ga je g. urednik Ilijić molio po nekom gospodinu, da ne piše više proti »Zori«, jer da bi mu moglo ško­ diti. Sve da je tako bilo, to g. dru. nije trebalo iznositi na javu. Mi znamo, da je g. Ilijić molio toga gospodina, koji uživa lijep ugled, da bi pora­ dio kod uredništva »flrv. Dnevnika«, neka pre­ stane štampati Dujmušićevu kritiku. A ako se je taj gospodin obratio piscu, to je uradio jamačno s toga, što kao kulturan čovjek pristaje uza slo­ bodu kritike, pa je htio da samog pisca navede, neka se slobodne volje odrekne riječi, dok bi zna­ čilo uskratiti slobodu, kad bi uredništvo moralo odbiti gotov rukopis. G. Ilijiću ne može niko za­ mjeriti, što je išao moliti prijatelja, da mu tu po­ mogne, gdje se je s onako malo dostojanstva i s onoliko zlobe udarilo i na list i na stalež, i to u novinama, a novine su u narodu sposobne nauditi ugledu narodnih učitelja. G. dr. Dujmušić hoće da i sebe opravda istim razlogom, kojim sam ja pravdao uredništvo »Zore«. Pita: »Da li je meni bilo teže kroz 6 tje­ dana urediti izdanje djelca od 200 strana ili je teže g. Iliću urediti 30 strana »Zore« u 15 dana?« Ne znam, šta misli g. dr., kad govori o uregjenju izdanja. Ako je za 6 tjedana napisao cijelu poe­ tiku, onda se ne mogu dosta načuditi savjesti g. dra., koji ide da za 6 tjedana napiše knjigu, za koju je imao šta da i godina misli i bilježi. Ako je pak napisanu poetiku morao za 6 tjedana dati u štampu te ispraviti, da za toliko vremena mogne gotova izaći, onda mogu mirne savjesti reći, da je bilo dosta dana za taj posao, da se uredno i svrši. G. dr. i ne misleći na vrijeme nije smio usporediti svoju knjigu s jednim .brojem »Zore«. »Nauka o pjesništvu« je posebno izdanje pisca, koji njome 1913. hoće ne samo da dokaže svoje poznavanje samog predmeta i jezika,, nego i da mladeži i izobraženom svijetu pruži knjigu, koja će mu rastumačiti postanak lijepe knjige i misli vodiljice, koje po­ kreću nastojanje literarnih radnika. To bi moralo biti potpuno djelo, knjiga, vrijedna ne od danas do sutra, nego trajne cijene. »Zora« nije toliko stručan list, koliko informativan, ona je staleško glasilo, koje za sada mora ponajprije da organizuje i ujedini učitelje osnovnih škola, te da iznosi mišljenja i mnijenja o ovom i onom dnevnom pi­ tanju. Jer je list malen, ne može da iznosi veće radnje, koje bi se bavile uzgojem i uzgojnom na­ ukom, s toga izdavači lista i ne misle, da će mu sadržaj ostati za vazda aktuelan. Ne možemo dakle jednako strogo mjeriti ovakovo staleško glasilo i jednu knjigu, koja se zove »nauka«. Kori rne g. dr., što ne uzeh za tiskarske po­ greške ni onijeh, koje su jasne i djetetu osnovne škole, nego ih svalih na njegovo neznanje. G. dr. štampao je na kraju knjige ispravke. Za što nije ispravio i one pogreške, koje ja iznesoh, a od kojih za neke reče, da su jasne i djetetu osnovne škole? Ili je tome doista krivo neznanje ili nehaj. Bilo jedno ili drugo, knjiga ne valja, a jasno je, ko za nju mora odgovarati. Pregledao sam i ostali dio knjige od 31. do 206. strane. Na 135 strana (jer je više od 40 strana pjesničkih primjera) piščevog teksta nagjoh osim ostalih 73 neispravljene pravo­ pisne pogreške, za koje bi se sve moglo reći, da su tiskarske. Vjerujem, da bi ih opazio, ko bar nešto zna o hrvatskom pravopisu. Da li je to časno po pisca i izdavača knjige, neka sude čitaoci. Ako i jesu pravopisne pogreške tiskarske, može li g. dr. reći za štil, t. j. upotrebu riječi i sastav reče­ nica, te za barbarizme, da su to sve tiskarske po­ greške? O štilu onih 135 stranica ne ću govoriti, ko je čitao primjere, što sam ih povadio iz 30 prvih strana i iznio u »Osvrtu«, može suditi o štilu cijele knjige. Povadio sam uzorna mjesta, ako zaželi g. pisac poetike, odazvaću mu se, imam sitno ispisanih 16 četvrtinskih strana tih primjera. Zabilježih oko 60 pogrešaka u pismenim znacima, mnoštvo sintaktičnih pogrešaka i oko 400 barbarizama i rgjavih neologizama. Ako je s voljom g. profesoru, pozvaćemo sud prvih naših filologa, neka megju nama raščiste. I u samom odgovoru g. dra. vrve pogreške. Ispisah 25 samih leksikalnih. Ne ću s g. drom. zalaziti u raspravu o pro­ fesorskom naslovu ni o spremi pojedinaca s ovom ili onom kvalifikacijom, samo ću na njegovu �75 Jedan zaboravljeni odgovor. hvalu o naukama kod Jagića, Maretića, Jirečeka i drugih velikih naučenjaka odgovoriti, da ni Jagić ni Jireček ni svi naučenjaci svijeta ne istesaše filo­ loga od čovjeka slabije gragje. A ipak ne rekoh - što mi imputira g. dr. — da mi je sve jedno, učio neko u sarajevskoj preparandiji ili u sve­ učilištu kod prvih ljudi nauke. Završujem. Molim g. dra., neka mi zaboga ne zamjeri, što ću se usloboditi, pa mu dati nekoliko savjeta. Neka se prihvati dobrih knjiga, ponajprije rječ­ nika, i neka posluša Boškovićeve riječi: »Ko s pravom hoće da se zove pisac, dužan je kako valja biti obrazovan i kako valja znati jezik, učiti ga postojano, i n i k a d d a s e n e u s u d i r a ­ d i t i b e z p o m o ć i r j e č n i k a , n i k a d da ga ne m r z i p o r e m e t i t i s v o j e u s h i ć e ­ nj e , z a g l e d a j u ć i u n j e g a . « Eno mu Vu­ kova, Broz-Ivekovićeva i akademijskog rječnika. Da upozna barbarizme, ako nema toliko jezičnog duha, da ih sam opazi, neka prouči »Barbarizme« Vatroslava Rožica, njegove »Nove barbarizme« u XV. godištu »Nastavnog vjesnika«, te Milčetićeve i Benakovićeve »Priloge za čistoću hrv. je­ zika u XIV., XV. i XVI. godištu »Nast. vjesnika«. Za pravopis eno mu Broza, za gramatiku Maretića, a za štil — neka ne zamjeri — valja čitati dobre štiliste. Ako ne će da poput Kurelca zagje u narod, recimo u kršnu Hercegovinu, gdje bi mo­ gao čuti najljepši govor balkanskog poluostrva, naučiti čist jezik i bujnu pučku frazu, neka uzme narodne pjesme i pripovijetke, te spise dobrih pi­ saca iz naroda. To bi morao uraditi, jer je predavač hrvat­ skog jezika u srednjoj školi, a sam reče u svom odgovoru na naš osvrt: »Ko krivo zna, krivo nauči i drugoga.«1) >) Z zadnjem broju »Serafinskog Perivoja« potkrale su nam se slijedeće tiskarske pogriješke: Str. 42. ispod naslova: n e g o v o m treba ispraviti: n j e g o ­ vom ; 7. redak odozgo: o d g o v o r i o treba ispraviti: o d g o v o r i ; str. 44. dasni stupac 22. redak: f il o z o f i treba ispraviti: f i l o l o ­ zi; str. 45. na kraju članka: f i l o z o f i j i treba ispraviti: f i l o ­ l ogi ji. B ranko S trah im ir Š k a ric a : — Pogibija na G lam oč-gradu. (Po narodnoj predaji). U vječit mir i težak jad Uton’o stari Glamoč-grad. Od lovorova prošlih dana Ne osta jedan zelen list; U raju Žunić-kapetana I zadnji slave zamro blist. Tek golo zigje. Bršiv klen U mrtvu pustoš baca sjen; Kroz gole dveri vihar duva, A vrh njih poskok stražu čuva I — to je sve! I to je sve? A ono turbe, onaj grob? Ko sniva ondje? vitez? rob? Ko sniva ondje? Gle, baš sade Na grob mu s kule kamen pade, Kud padalo ga jošte dosti, I gnjelo prah i trio k o sti. . . Stvorenje pakla stigo svako Kog pravda jošte kazni tako! Kog kazni tako? Ko tu spi? To Žunićeva jadna kći. Na grob joj rodni pao krov, To očev joj je blagoslov! * I. Kad klonu ono slava naša Pred noge kanu Carigrada, I nadu Bosne kralja mlada Pod Ključem sveza Mehmed-paša: Silovit vitez silna cara Kulagić rodom, srcem lave, Ne štedeć junak ruse glave Hti u prah Glamoč-grad da sliara. Кб demon da je, eto toli Iz topa bije kamen goli, Uz viti bedem skele penje i baca straži grom i grad. Tu mnogi junak pade mlad I zigje krvlju porumenje. АГ Žunić, stari kapetan, Sve stražu straži noć i dan, I momke bodri, brigu vodi O cjeloj borbi i slobodi. Da Glamoč pane? Ne će, ne! Ta Bog je Žuni sva i sve! Da Glamoč pane? Ali da! �fer. 4. i 5. SERAFINSKI PERIVOJ« — 1913. Dok Žunić živi, nema stra’! Ta kud bi on? a sv’jet? a — kći?! Tu starom srcu uzavri, I srnu u boj triput jači, Pa Kulagića vojsku kvači---------A Гјера kćerka motri ćaka Sa vite kule do oblaka, I mjeri okom ravno polje Kud krvca teče. Eno dolje Kulagić jaši vrana ata, Sve po tri koplja napred hvata, I mačem vitla, okom s’jeva, Kud konja krene, krvcu Pjeva. Rasulo nosi slavnom gradu Junački tugjeg doma sin, I ne zna da ga s vite kule Svud prati pogled djevičin. I u tom oku mržnja li je Ta čudna vatra, čudni sjaj, Junaka starog kćerka to je, A Glamoč mio zavičaj. I šta bi drugo nego mizit Svog dušmanina mogla sada, Ma da je lijep ko i zora Kad s vedra jutra na br’jeg pa Ta gleni samo niz to polje: Junak junaka na tle ruši, I šakom gnjavi, noktom kolje, Iz vrućih rana krv se puši, A stari Žunić brigu vodi 0 c’jeloj borbi i slobodi. 1 kano srce božjeg biča Umara vojsku Kulagića .. . II. 1Г strah je bio, ili Šta? Ko more reći i ko zna?! АГ Kunjagića s četom ne sta, I daljnjoj borbi ne bi mjesta. АГ Kulagića s četom ne sta, Jer presto boj i presto jad; Kapetan Žunić misli kupi I traži uzrok čudnoj zgodi, АГ što ga dalje miso vodi To izmorena jače tupi. Šta više misli — manje zna, No čemu dulje briga ta!? To glavno, da se živu osta Na svome pragu, u slobodi, Pred gradom nema strašna gosta I — dalje račun ko da vodi!? Od milja starac proli suze, Pred vojskom svojom riječ uze: »Vi sinci moji, čujte me! Odbac’te druge misli sve. Je ’1 znate koj’ je sutra god, I što smo toga vikli dana? Svak za mnom svoj će povest rod Do svetog tamo samostana, Gdje dobri oci radašlinski Asižanina stope sl’jede, I služe Bogu po istinski Živkareć posred crne b’jede. Svak tamo Bogu hvalu daj, Кб stari naš je običaj! Obujmi svetom Frani skute Da dalje vodi naše pute; Očuva grad nam, snagu poda Slobodu branit, slavu roda, I trebat bude Г — i mr’jet za nju, Sve pustiv božjem smilovanju! Osvan’o Uskrs. Sunce šija, Iz grada vrve momci, djeca, I starac, kome noga kleca, I žena noseć čedo malo Što juče istom progledalo, I Žunić stari posred čete Ah, svi — tek njeg’vo fali d’jete! — Nju glava boli, tako reče, — I u hram š njima poći ne će, АГ slaba koli, da je rad Namjesto oca čuvat grad! A onaj smješak, slatka mama, Što zatitra joj na usnama Kad gradske ključe rukom uze I silovane one suze!? Je Г mogo babo sumnjat šta? Ta ona mu je nada sva, I mila kano božje slovo I dušu bi joj povjerovč! ------- U crkvu već se sleglo sve I služba poče. Zvone zvona, Nut’ gle! kud žuri četa ona, Što oružana poljem gre? Pred njome junak jaši ata, Sve po tri koplje napred hvata, I mačem vitla, okom s’jeva, Sa bedema ga spazi djeva, I okom oku pozdrav baci Ko srce zv’jezdi za oblaci’. Ah, što će s neba str’jela sić’ U Glamoć ugje Kulagić! �Pogibija na GlamoČ-gradm 77 »Proklestvo povrh tvoga mlada v ’jeka, Ne našla nigdje duši Гјека, Na grob ti rodni pao krov, To očev ti je blagoslov!« I klonu m rtav. Divlja četa, Goloruka se lati sv ’jeta I nešto zgazi, nešto smica, — Od hram a posta mesarnica. * — A zvona zvone. Iz crkvice Izagje svijet. Na slobodi, Gle, stari guslar godi, Oko njega se kolo splelo, I kreće lako i veselo. Kraj Žune starci sjeli niče I guslarevu pjesmu ćute, Veseljem čas im plane lice Cas srdžbom im se oči mute, A mala djeca amo, tamo, Po ledini se cvjetnoj gone; Sav narod plije u veselju I pjesma gori, zvona zvone . . . Najednom zape guslar stari I Žuna skoči posred čete. Ne! ne vara ga bistro oko, To njegovo je, jao! d’jete. Gle, eno mim gradska vrata, Kulagić do nje gurnu ata, A za njim četa oružana Spram mirna grnu .sam ostana . . . G rozovit nasto plač i vika, Ko na oluji šumor val&, Goloruk narod u hram g rn ’o, Tek osta vani četa mala, A pred njom Žunić kano zid, Zakrvio mu bistar vid. Gle, desnom britka mača hvati, Na crkvenih se nagje v rati’, I ulaz brani, mačem kreće, P a Kulagića četu s’ječe. I spaziv u njoj svoju kćer, Кб pogogjena ruknu zv ’jer: U vječit mir i težak jad U ton’o stari Glamoč-grad. Od lovorova prošlih dana Ne osta jedan zelen list; U raju Žunić-kapetana I zadnji slave zamro blist. Tek golo zigje. Bršiv klen U m rtvu pustoš baca sjen, A dolje posred gola griča, Spi jadna ljuba Kulagića. Na grobu gledaj strašna čuda: Obladala je pustoš svuda, A ispod grobne, crne hridi U ponoći se ракб vidi. Pred Uskrs sada svakog ljeta Na tamošnjega užas sv’jeta, Кб huda sablast o ponoći, Iz groba grozna žena skoči Iznakažena bl’jeda lica, I stenje tuđe nesretnica, I kose čupa, suze l’jeva, A prvi p ’jet6 kad zapjeva, U pakleni se vraća rov, — To očev joj je blagoslov!! L I S T A K. Balkan u krvi Franjevca-mučenika. Već sedmi mjesec, balkansko tlo guta ljudsku krv. Nezasitna zemlja, kao da je odavna trebala kiše, potoka, krvi, jer kao da njezinu žedju naravna počela nemogahu ugasiti. Balkanskim poluotokom, morade ljudska krv da proteče, e se tako njegova žegja ugasi. — Strašno! — I padaju nam na pa­ met sve one zgode i krvavi dogagjaji u toku vremena, kadno Balkan pozorište krvavih dana, ljudskom krvlju umivaše svoje lice. S nekom grozom, užasom pomišljamo na one žrtve, koje pod nesmiljenim udarcima padoše, poljane i rijeke se okrvaviše, a konac svega toga, a učinak... Kakav? I padaju nam na pamet oni vjerski vojnici, koji za krst časni, za vjeru Isusovu, rado prigeše vrat svoj pod krvnički mač veseleći se što mogu Isusu onim načinom svoju ljubav i odanost pokazati. Pred očima nam lebdi naša uža domovina, pred očima nam je njezin duhovni vogja, sin asiškoga siromaha. I mi ga gledamo, gdje pod mačem, gdje na kocu,- gdje pod nesmiljenom puškom izdiše, za narod svoj, za vjeru svoju. Ovaj isti sin asiškog siromaha sv. Franje, posveti svojim blagoslov­ ljenim dolaskom i djelovanjem čitavi Balkan, a zemlju natopi svojom rujnom krvcom. Njegova baš krvca, bijaše potrebita da zalije one nasade, koje je on sam s pomoću Božjom zasadio bio. Njegova krv bijaše odregjena da �78 Br. 4. i 5. — »SERAFINSKI PERIVOJ« — 191.3 dadne hrane, života, snage mladom stablu katoličke Crkve na Balkanu! P a što mu je bilo priušteno da kroz tolika stoljeća čini, tu zadaću mora da i nadalje vrši. — On ju je vršio! I u ovo proljetno, krasno doba, kadno zemlja radi ljepote vremena bijaše otvrdnula, te prkosila Sijaču i Njegovom radu, opet se zarumeni krv mučenika-franjevca, natopi suhu zemlju, a Bog će dati ploda, jer »krv mučenika, sjeme je kršćana« zavapio je Tertulijan! To je krv fra Angjela Palića, franjevca, najmlagjeg člana u vijencu franjevačkih mučenika. Za vjeru otaca svojih, za vjeru Hristovu rado žrtvova život svoj, pade pod nesmiljenim udarcima crnogorskih vojnika, izgubi život svoj i nagje ga u stalnoj postojbini — raju — za koji je radio! Njegova krv vapi Svevišnjem, ali ne na osvetu, nego za blagoslov, da sagje vrhu onih, koji nijesu daleko od Njega, ali Ga još kao odbijaju. Groznim načinom umoreni fra Angjeo, rodio se je 12. siječnja 1870. u mjestu Tanjevo, nadbiskupije skopaljske. Otac mu se je zvao Toma, a majka Pavlina Jurić. Na krštenju dobije ime Sebastijan. Kako se je rodio u okolici koja je slavenska, to mu je i materinski jezik slavenski bio. Pobožni njegovi roditelji, koji su veoma cijenili franjevački red, dađoše mladoga Sebastijana, kao i sedam godina mlagjega brata fra Alojziju, franjevcima na nauke. Sebastijan stupi u franje­ vačko dječačko sjemenište u Trošanu, i ostade u njemu sve do 1886. Dok je još u sjemeništu boravio, izmegju drugih, bijaše mu i sadašnji redodržavnik bosanske pro­ vincije mnog. o. fra Lovro Mihačević, učiteljem. Svršivši sjemenišne nauke, prema tadanjem običaju, bijaše sa još nekoliko drugova poslan u Bosnu u novi­ cijat Gučiju goru kao i na daljne filozofske i bogoslovne nauke, koje i svrši 1893. u samostanu Gorici kod Lijevna. 23. lipnja rečene godine ostavi fra Angjeo bolna srca Bosnu kao i svoje odgojitelje kojima je veoma zahvalan bio, da se u domovinu povrati i djelovanje nastavi. Go­ dine 1895. bijaše dodijeljen svome drugu fra Lovri Mitroviću za duhovnog pomoćnika u jednoj izmegju najrašire’ nijih župa, u Ipeku. Obadvojici bijaše glavna briga da se župski stan napravi, te pregnuše svima silama, a to im napokon i uspije god. 1897., akoprem su se sa silnim po­ teškoćama boriti imali. Kad je godine 1904. Mitrović na drugu župu premješten, ostade fra Angjeo u Ipeku žup­ nikom, i thde razvi pravu apoštolsku djelatnost i revnost oko spasa povjerenog si naroda. A narod je znao to i cijeniti, te je samo pun hvale i priznanja bio za svoga pastira, kao i odanost i štovanje istomu iskazivo. Go­ dine 1908. bijaše premješten u samostan sv. Nikole u Prčanju, a odatle 1910. posla ga starješinstvo u Carigrad, gdie ostade Čitavu godinu dana. Godine 1911. dogje ponovno u Ipek, a u Djakovi zateče ga mučenička smrt. Njegovu vanjsku pojavu opisuje jedan očividac ovako: »Fra Angjeo je bio visoka, širokih pleća, imponirajuća pojava. Iz njegovih muževnih krasnih crta, probijala je radinost, odlučnost, ali i osvajajuća dobrota. Ne može se reći koja se je od ovih osebina na njem više isticala.« Na ovo nadovezuje dopisnik lista »Der Tiroler«, od 27. ožujka 1913 str. 3 »Moramo li se žalostiti? Ne, a naj­ manje Albanija njegova domovina, zemlja u kojoj je mučenička krv protekla, najmanje njegov red, kome je pripadao. Ovaj se red ima da ponosi ovim svojim vrijednim sinom, koji je predaje sinova serafskih svetaca visoko držeć, ondje, gdje ga je posluh metnuo, na stratištu svoju krv prolio. Protivnici su ovomu redu pred­ bacivali, da su njegovi članovi u Albaniji kao i u Bosni i Hercegovini, premalo za civilizaciju, za kulturu učinili. Neću megjutim, da se o tome prepirem, ali ću jedno ka­ zati, što neće nitko pokušati, da zaniječe: Franjevci su svagdje i svagda znali umirati, gdje je njihov život bio potrebit, da se dobra spase, koja su veća, svetija od civilizacije i kulture oni su se uvijek žrtvovali za vjeru.« - Dr. Blažević. I Pogledi na Belgijsko Pučanstvo. Pismo iz Belgije. Sa ovim pismom nakan sam iznijeti nekoliko statističnih podataka o Belgiji, koji nam mogu posve lijepo poslužiti, da što stvarnije shvatimo društveni položaj tamošnjeg kraja. Nijesam mislio s ovim potanje se baviti, pošto sam držao, da bi brojevi mogli mnogim čitaocim ne prijati. Ali doživio sam protivno. Prijatelji mi iz domovine ja­ više, da bi bilo dobro, kad bi se u kojem pismu osvrnuo nješto podrobnije i na brojke belgijskog pučanstva. Želji mojih prijatelja udovoljujem odmah sada, a to s najvišeg razloga, što bi mi kašnje moglo smetati u postepenom razvijanju belgijskih socijalnih prilika. Navodno spo­ minjem, da je ta prijateljska želja opravdana osobito u današnje doba, kada je na dnevnom redu pitanje po­ rasta ili pada pučanstva. Slabine raznih naroda ispoljuju u pregledu njihova pučanstva. Naravna je posljedica, da opstanak jednog naroda ovisi o izmjeni pučanstva. Raste li pučanstvo, narodnost jača; pada li prvo, slabi i drugo. Već sami ovi razlozi dovoljni su, da opravdaju niz naših donjih brojaka, koje smo nastojali skrupoloznom tačnosti što novije sakupiti i po prvi put hr­ vatskoj javnosti saopćiti. Površina Belgije iznosi 29.455 km2 ili 11.373 ingleskih četvornih milja. Slijedeći obrazac prikazuje stanje pu­ čanstva u raznim razdobljim: �Listak. Popis iz god. Pučanstvo Ukupni porast Godišnji postotni porast 1856 1866 4,529.461 4,827.833 192.265 298.372 0-44 0-65 1876 1880 5,336.185 5,520.009 508.352 183.824 1-05 0-85 1890 1900 6,069.321 6,693.548 549.312 624.227 0-99 1*03 1910 7,516.730 823.182 1-05 Ovaj nam obrazac pokazuje, kako kat. Belgija cvati u pučanstvu. Nijedna evropejska država ne može se š njom porediti u tom pogledu. Za nas, koji smo sada pri­ lično upućeni u belgijske životne prilike, može biti shvat­ ljivo, prizovnemo li u pamet uzorno u opće življenje starijeg naraštaja u Belgiji kao i njezinu kat. djelotvornu vladavinu. Pregled drugog obrasca, koji dolje navagjamo, stvar bolje razbistruje. Suvišno je valjda kazati, da ni u Belgiji nijesu sve pokrajine jednake u svemu. Razlozi i vanjski i nutarnji tuj vojuju. Povjest Belgije naj­ jasnije to očituje. U prošlosti pokrajine, što danas satvaraju Belgiju, imale su svaka napose svoju samostalnost, dosljedno i svoje posebno živovanje, iz kojega su pro nikle današnje različite gospodarstvene i društvene zgo dovine. Odatle je protumačljiv desetogodišnji zastoj ne­ kih ovdješnjih pokrajina. Belgija po svojem ustavu od 1831. ima devet ujedi­ njenih pokrajina, koje iznašamo u obrascu sa oznakom zemaljske površine i komparativnog broja pučanstva: Puča n s t u0 n a z iu p o k ra jin e pobrojeno pobrojeno 31. pros. 31. pros. 1900. 1910. Površina u ingl. čet­ vornim mi­ ljama Na ingl. čet­ vornoj milji stan 1900. 989.340 1.093 749 1,263.535 1,505.214 805.236 881.033 1.268 1.249 996 644 Istočna Frandrija 1,029.971 1,123.755 Hainaut 1,142.954 1,240.525 1.158 1.437 891 795 Anvers Brabant Zapa­ dna Flandrija 819.153 Liege Limbourg 826.175 240.796 899.423 277.582 1.117 931 734 258 Luxembourg Namur 219.210 346.513 234.252 365.606 1.706 1.414 128 245 6,693.548 7,516.730 11.373 589 Ukupno Iz ovako ugodnih brojaka o općenitom porastu Bel­ gije dade se zaključiti, da će belgijska narodnost do koji desetak godina moći o bok stati sa današnjim najvišim evropskim državama. Na tu nas pomisao sile četiri zanimiva moralna razloga vladajuća u Belgiji, a s kojima pismo zaključujemo: 79 1. 2 e n i t b e u a s t r a n a . Prvi najglavniji bio bi ovaj. Uza sve što je amo Ustavom dozvoljena rastava braka, to ipak ne nailazimo na tako česte slučajeve kao po drugim zemljama. Brojke ovako o tom govore: god. 1900. od 2,677.558 vjenčanih bilo je ukupno rastavljenih bračnih osoba 8.085: muških 3.439, a ženskih 4.646. Postepeni godišnji porast rastave braka bio bi ovaj: g. 1905. : 901; 1906. : 618; 1907. : 841; 1908.: 892; 1909.: 1.039. Doista ovo je mnogo za Bel­ giju, ali sjetimo li se negda navedenog ustavnog članka, lijepog broja socijalista, te 206.061 (iz god. 1900.) stra­ naca, koji se amo najragje tim sredstvom služe, možemo doći do zaključka, da stalni broj belgijskog življa raste i sustavno bježi od takovih pogubnih posljedica za bivovanje jednog naroda. Prigodno napominjem, da od onih 206.061 stranaca (99.119 muških a 106.942 ženskih) iz popisa god. 1900., bile su zastupane tugjc zemlje ovim redom: 63.923 osoba iz Nizozemske, 56.576 iz Franceskc, 53.578 iz Njemačke, 10.417 iz Luksemburške, 5.748 iz sjed. ingl. kraljestva, 3.543 iz Italije, 2.991 iz Austro-Ugarske monarhije, 2.35lNz Ruske, 2.231 iz Švicarske i 4.523 iz raznih drugih zemalja. 2. K o l o n i z a c i j a . Drugi je razlog politično-ekonomske naravi. Velika je rana za jednu zemlju, ako ima ona više i z s e l j i v a n j a nego li u s e 1j i v a n j a. Belgija kao da od te rane i ne trpi, jer ovakova je postepenost u njoj do sada vladala: 1905 1906 1907 1908 1909 Useljenika Izseljenika 36.920 27.963 37.382 32.858 38.921 32.350 38.155 32.234 39.488 35.190 Višak uselj. -f- 8.957 + 4.524 + 6.571 -1- 5.861 + 4.298 Ove brojke znače mnogo. Mi danas opažamo, da je jedan od glavnijih uzroka izseljivanju i useljivanju pu­ čanstva gospodarstvena oskudica na jednom kraju, a protivno stanje u drugomu. Belgija se toga nema bojati, jer ona obećaje mnogo u budućnosti sa gospodarstvenog gledišta. Belgijsko plodno tlo s dana na dan blagodari svoju narodnost sa svakovrsnim proizvodima, kao što su rudnici, šume, livade i t. d. 3. P a u p c r i z a m . Treći se razlog nalazi u odnosno postepenom uma­ njivanju p a u p e r i z m a ili bijede. Pauperizam, i ako nije toli zvučna i ugodna riječ, ona je ipak najčešća. Iz proučavanja društvenih prilika Karlo Магх bio je sub­ jektivno primoran ustvrditi da čovječanstvo sve to više upada u pauperizam, iz kojega je nemoguće izbaviti ga. (»Verelendungstheorie«). Da je i drugi Marxovih načela, morao bi do istog rezultata doći. Na žalost ne samo �so Вг. 4. i 5. — »ŠERAFINSKI PERIVOJ« — 1913- mnogi pojedinci dali i krajevi prisvojiše njegova načela, koja u istinu guše ljudstvo. Bezvjerje Marxovih sljed­ benika logika je pauperizma. Ne bi znao stvarnije riješiti prigovore Магха i Marxista, što, dok sam pri Belgiji, stanje belgijskog pauperizma sa vjerodostojnim državnim brojkama prikazati. Prije svega treba znati, da se u Belgiji ništi pauperizam upravnim (administrativnim) putem. Općine imadu u tom najveću ulogu, u koliko se tiče troškova. Pokra­ jine novčano pripomažu općinama samo za uzdržavanje stanovitih zavoda. Svaka se općina služi trovrsnim sred­ stvom proti mjesnoj bijedi, i to: preko pripomoćnih za­ klada, dobrotvornih zavoda, i milosrdnih hranilišta: Pripomoćne zaklade (»Assistance«) odgovaraju našoj tz. »Javnoj Dobrotvornosti«, a svrha im je, da novčano pomažu potrebne ili onakove, koji nemogu dolično prama svojemu stališu živjeti. Uprava ovih zaklada dodijeljena je petorici osoba odabranoj po općinskom vijeću a povlašćenoj po belgijskoj vladi. Takove zaklade uživaju gragjansku ili moralnu osobnost Dobrotvorni zavodi (»Assistance publique«) ovdje su kao nigdje drugamo uregjeni. Uzdržavani od općine dijele se u zavode: za bolesne (»hopital«), za ostarjele (»hospice«), za lude (»asile«) i za zapuštenu djecu ili siročad (»orphelinat«). Ovakovih raznih zavoda u Belgiji je sva sila, i to na općinske troškove. Milosrdna sahranilišta ili tz. »monti di pieta« nami­ jenjena su samo nekojim mjestima u svrhu da obrane mali puk iz lihvarskih žvala. I ovih shranilišta Belgija danas ima lijepi broj. Osim ovakovih zaštitnih sredstava za umanjivanje pauperizma nalazi se u Belgiji još i drugih privatnih haritativnih udruga, kao što su redovnički samostani i t. d. A da se uvjerimo o posve neznatnoj pošasti paupe­ rizma, evo nas sa brojkama, koje ne samo uključuju obične prosjake dali i skitalice koji ne haju za uboškim domom. Prosjaka i skitalica Zaštićenih u dobrotv. zavod. 1885 3.614 12.267 976.972 1890 4.644 17.124 1,246.004 1895 4.529 4.055 1,248.886 1899 4.248 3.233 1,217.207 1900 4.058 3.800 1902 4.864 4.766 1905 5.450 4.884 Godine: Troška u frankama Pregled gornjih brojaka čini nas naslućivati o skorom uništenju, a nipošto povećanju (po Marx-u) pau­ perizma u Belgiji. Možda je i ovo lijepa stranica kulturne povjesti koja dokazuje kako katolici podižu a ne ruše čovječanstvo. Mislim da svatko znade, ko vrši službu po belg. dobrotvornim zavodima. Ko će, ako ne osobe iz redovničkih krugova? 4. Ć u d o r e d n o s t . Četvrti moralni povod napredku belg. pučanstva jest stanje ćudorednosti. O tom nam zorno mogu govoriti jedino sudišta i tamnice. Kako najvolim sada brojke, to ću se i ovdje š njima poslužiti. Samo upozoriti je, da u pregledavanju brojaka uvijek treba osvrtati se na brojke cijelog pučanstva. To bo tumači i godišnji porast raznih slučajeva. Belgija ima jedan ništovni sud (»Cour de cassation«) uz tri prizivna (»Cour d’appel«) i tri porotna (»Cour d’assises«) za zločinstva. Osim toga broji 26 sudbeni]? okružia, svako sa sudištem prve molbe. Svaki belg. kotar (»canton« na broju ih 222) ima po jedan sud sa tz. mjes­ nim sucem (»juge de paix«). Oružništvo (3.343) i Re­ darstvo (47.307) služe za uzdržavanje nutarnjeg reda. Evo tablice sa osudjenicima zbog zločina: Zločinaca osugj. u g. 1904 1905 1906 1907 1908 1909 po porotnim sudištima 117 97 88 72 60 92 po prijestupnim sudiš. 43.344 43.110 46.806 47.194 45.718 44.712 .. K ovoj skrižaljci pridodajem drugu, koja jasnije prikazuje raznovrsne prekršaje jednog dijela amošnjeg pučanstva. Brojevi pod godinama kazuju, koliko je osoba u različitim tamnicama: Bilo je godine u Središnjim tamn. (»maison cent.«) 1904 1905 1906 1907 806 753 746 745 1908 1909 734 738 u sporednim » (»m. secondaire«) 4.070 3.648 4.009 4.189 4.175 4.165 u popravnič. » (m- reformatoire) 180 184 190 168 142 144 Tim gornjim četverostrukim razlogom možemo do­ voljnu sliku napraviti o moralnosti belg. življa. Premda nas ne susreću na svakom koraku najugodnije vijesti, a ono ipak stičemo dobro zaokružene poglede, sa kojima se smije računati na ne baš neugodne slutnje u doglednoj budućnosti. Gore iznesene kadre su dati lijepih slutnja promatraocu savremenih prilika. Usporedimo li Belgiju sa drugim državama, to ćemo na koncu morati sa Georges Goyau-om ovo ustvrditi: evo zemlje Belgije, gdje katolici već za 28 godina (t. j. od 1884.) gospodare; gdje su oni većina; gdje su oni Država; gdje se naprosto ne obećaje — što je lako —, dali gdje se obećanje izvršuje; gdje se ne sanjari dali gdje se stvarno radi, gdje njihov socijalni program nije fina meka za njihove protivnike koji bi htjeli dobiti pouzdanicu od naroda, dali sama po­ velja njihove stranke koja vlada i koja posjeduje tu po­ uzdanicu, a sa pouzdanicom i snagu. — Anton- Lovre Gančević. �Listak. Protivi li se franjevačka regula kulturi? Malo čudno pitanje, ali ipak barem u toliko aktuelno, u koliko Vrhbosnin kritičar g. I. G. (br. 5—6.) Zastupa jesno mnijenje. U svojoj kritici bez dokumenata veli megju inim i ovo: »Govoreći o »kulturi u Bosni prije dolaska franjevaca« ima naš historik možda tu nakanu, da što sjajnije prikaže preokret, što je dolaskom siromašnih redovnika nastao u svemu pa i u kulturi. Ali ne valja se tu opet odviše zaletjeti: treba imati pred očima glavnu svrhu, za kojom je sv. Franjo Asiški išao osnivajući svoj red; onda ne valja zaboraviti na okolnosti, u kojima su franjevci vazda živjeli, osobito za osmanlijske vlade. Znamo, da je blagostanje ponajglavniji uvjet za prosvjetu, a gdje je neprestana borba za egzistenciju, da se tu nema kada čovjek zabavljati s onih devet muza: dr. J e l e n i ć k a ž e , da su b o s a n s k i f r a n j e v c i s t r o g o regule obdržavali, dakle živjeli pros j a č e ć i i p r o p o v i j e d a j u ć i , po t o m s v e v r g l i na s t r a n u , št o ni j e bi l a n j i h o v a g l a v n a d u ž n o s t ; ne da li nam tako reći, onda ćc sam sebe staviti u nepriliku.« Iz gornjih redaka slijedi vrlo zao zaključak: Ili prvi Franjevci nijesu za kul­ turu ništa učinili, ili, ako su što učinili, onda su se još u početku reda udaljili od svrhe, za koju ih je sv. Franjo ustanovio i od opsluženja regule. Buduć smo za prve bosanske Franjevce ustvrdili, da su bez povlaštenih oblakšica opsluživali regulu, prema tome g. I. G. zaklju­ čuje, da u kulturi nijesu mogli ni preokreta učiniti: da su se bavili jedino p r o s j a č e n j e m i p r o p o v i j e ­ d a n j e m . Da najblaže reknemo, ova je tvrdnja ne­ ispravna. Ta i g. I. G. mora nam ipak dopustiti, da su Franjevci uopće u prvome stoljeću reda strožije, nego li igda opsluživali regulu, pa ipak baš u tome stoljeću 81 Franjevci se na kulturnome polju najviše istakošc. Ta komu nijesu poznate velike Škole: u Bolonji, gdje je sv. Anto Padovanski predavao, u Parizu, gdje je Aleksander Haleški i Bonaventura serafski, te oksonska, gdje je Duns Škot predavao i t. d.? A nije li » p a t r i j a r h a t e o l o g a « Franjevac Aleksandar Haleški u svojim djelima u bogosloviju uveo metodu, koje se je i sv. Toma Akvinski držao; ne izjednačuje li se »s e r a f i n s k i d o k t o r « sv. Bonaventura Platonu, ne diže li ga Gerson radi njegovih djela, koja, dok rasvjetljuju i užižu, nad sve doktore; nije li » s u p t i l n i d o k t o r « Duns Škot bio povodom, da se je prema njegovim mnijenjima oko 2000 djela napisalo; nije li »d o c t o r m i r a b i 1i s« fra Rogcrij Bacon izumio sitnozore, dalekozore, kaustična ogledala, dao nacrte za iste automobile i t. d.; nije li sv. Antun Paduanski sastavio prvu bibličku konkordanciju; ne spjevali i sam sv. Franje neke pjesme, a Toma Celanski: »D i e s 'i r a e«, Jakov Todski: » Š t a b a t M a t e r D o1o r o s a« i t. d. i t. d. A što se tiče svrhe, radi koje je sv. Franjo ustanovio red, ona je najbolje izražena na­ čelom : »Ne s a m o s e b i ž i v j e t i , n e g o i d r u g i m a k o r i s t i t i « . S čega bi se dakle Franjevci morali uda­ ljiti od toga načela, ako hoće, da djeluju na kulturnome polju? Da su bosanske Franjevce, kroz stoljeća u radu na kulturnome polju smetali zulumi, to dopuštamo, ali šta odatle? Bili se s tim htjele poreći, i one kulturne tečevine, što su ih bosanski oci uz zulume proizveli? Ili je netko ustvrdio, da su bosanski Franjevci na kulturnome polju uz zulume Eiffelov toranj napravili? U ostalom savjetujemo g. I. G-u, da se toliko ne razmeće sa svojim hipotezama, kao s gotovim činjenicama. Historička su pravila: Certa, certe; dubia, dubie! ---------OKt V J E S N I K . Promjena. Dne 11. travnja definitorij Bosne Srebrene učinio je neku promjenu osoblja, polag koje ide: fra Anto Cuturić za župnika u Brestovsko, fra Rafo Ostojić za drugoga kapelana u Bugojno, fra Mijo Gujić za kapelana u Busovaču, fra Anto Lapandić za kapelana u Dubrave, fra Mato Vujičić za kapelana u Fojnicu, fra Alojzije Perčinlić za župnika u Ovčarevo, fra Emilij Miličević i Bogumil Zrakić za kapelana u Kr. Sutjesku, fra Jozo Božanović za kapelana u Tremošnicu, fra Jeronim Pavelić za župnika u Sokoline, fra Franjo Stepanek za župnika u Vrbanjce, fra Petar Corković za župnika i fra Miroslav Markanović za kapelana u Bihać, fra Franjo Kljajić za kapelana u Tolisu, fra Franjo Nikolić za drugoga kapelana u Vareš, fra Ilija Gjebić za župnika u Liskovicu, fra Ilija Dražetić za kapelana u Jajce, fra Anto Mačinković i fra Živko Konjević za kapelane na Petrićevac, fra Radoslav Kulijer za ispostavljenoga ka­ pelana u Sasinu, fra Vladimir Matijašević u Kreševo, fra Marijan Lovrić za katehetu u Fojnicu, fra Mato Cosić na Plehan, fra Miron Kozinović za biskupova tajnika u Jajce, fra Alfonz Kudrić za predsjednika u Sarajevo, fra Valerij Filipović, fra Vojslav Blažević i fra Evgenij Matić za profesore u Visoko. Uz to je fra Evgenij Matić ime­ novan urednikom, a fra Alfons Colić upraviteljem »Glas­ nika sv. Ante«. �82 Вг. 4. i f>. — »SERAFINSKI PERIVOJ« — 1913. Izjava glede osnutka »Seljačke zadruge u Orašju«. Najviše poticajem g. Jozipa Kočiša sklonio sam se, da poduzmem korak, da bi se ista zadruga uspostavila na korist mjesnog seljaštva. S toga sam dao nalog mojem bratiću Antunu Oršoliću, koji je tada vodio kancelariju samostana i ovaj je s trudom sastavio pravila, koja smo dali g. Kavahlierskom, činovniku s plantaže, da ih u 4 primjerka pripiše: za nas zadrugare, za kotar, za vladu i ministarstvo. Kad je bilo sve gotovo, sjeo sam u samo­ stanska kola, uzeo s menom Rebbu, i u društvu s njim odnio primjerke na kotar, te smo doduše u društvu za­ molili predstojnika Gjurkovića, da ih preporuči za što skorije potvrgjenje, što je on i obećao. — Megjutim su prošle skoro 2 godine, a mi pravila ne dobismo. Kroz to vrijeme ja sam više puta išao u zvaničnom poslu u Sa­ rajevo, te sam posjećivao Nj. Preuzvišenot Kutscheru, a po njegovu odlasku bar. Benka, te Mikulija, dok nijesmo dobili potvrgjena pravila i tad je »Zadruga« proradila, kojoj sam bio presidentom, dok se je utemeljila i ustalila. Nakon jedne godine njezina rada dao sam pismenu i usmenu ostavku, pošto nijesam mogao odolijevati, premda su me svi skupštinari molili, da još »barem« go­ dinu ustrajem. Pošto nikako nijesam mogao, posve sam istupio iz zadruge. Buduć, da u kasi nije bilo nikakvih novaca osim one upisnine i što smo nas 3—4 uložili cio udio po K 100.—, a malo ih je bilo, koji su osim upisnine od K 2.— uložili po koju krunu, s toga ja sam samostan­ skih uložio K 1.000.— samo neka se mogne kolikogod raditi. Pošto sam iz zadruge istupio potražio sam, da se i samostanu povrati uloženi novac i to jedino iz razloga, da se kašnje ni s kim ne mrazim. Nakon šest mjeseci, kada je zadruga dobila novac od zemaljske banke primio, sam samostanske novce. Tu se nije spo­ minjao ni Papa, ni papina zabrana, kao što neko u svome pamfletu piše. Protivna je tvrdnja neistinita od glave do pete. To će mislim potvrditi svi zadrugari, kojih je tada bilo oko 60. Ako se stvari zadruge točno vode, trebalo bi, da se mogne i to moje pismo naći, pak će se moći ustanoviti, pri komu je istina, a pri komu laž. Toliko istini za ljubav. Tolisa, 10./IV. 1913. Fra Ilija Oršolić. O. fra Ivo Vujičić umro. Evo nam u grob se spusti jedan od najznamenitijih bosanskih Franjevaca, koga su ne samo njegova redovnička braća, nego i najuplivniji krugovi ljubili i veoma cijenili. Rogjen je u Brestovsku dne 22./Х. 1844., stupi u franjevački red 16./IV. 1860. i pokaza vanrednu darovitost u naucima, te je prve od­ like brao u Gjakovu kroz svih šest godina, što se je onamo bavio. Već kao mladomisniku bi mu povjerena uprava župe u Jajcu, buduć mu župnik zaposlen, a zatim namješten bio za lektora bogoslovlja napokon za učitelja novaka, podižući u učenicima i okolici mar za knjigu i nauku, a zato opet i kašnje povjeravana mu bila uprava naših zavoda u Ostrogonu i Pečuhu. Svugdje je zdušno vršio svoju službu, uticao na odgoj i naobrazbu mladeži, koju je znao svojom dobroćudnosti i nepristranošću k sebi privući, a uz to i crkvenih prelata pohvalu steći. I kao svećenik znao se je istaknuti. Pobožan, uman i raz­ borit kako je bio, puk je u Brestovsku, Fojnici, Bugojnu, Gromiljaku i Busovači tako služio, da su ga svi pazili i ljubili. Zapade ga i čast apostolskog upravitelja u Srbiji, ali morade se vratiti u domovinu, ne polučivši svoje za­ daće, sa otpora srpske vlade; posvetio se ondje najviše knjizi i do potrebe dušobrižničkom poslovanju. Poboljavajući od više godina ode u G. Vakuf radi promjene zraka, gdje pobožno preminu 1. travnja o. g. oplakan od braće i brojnih znanaca svake dobi i staleža. Crkva u njem gubi vjerna službenika, redodržava i domovina odlična sina, braća i znanci ugodna prijatelja, čija uspomena ostaje trajna. Mir i pokoj fra Ivinoj duši! Biskup Mišić u krizmi Biskup Mišić već je razaslao okružnicu, u kojoj navješćuje nastavak krizme. Krizma će se obavljati koncem travnja i početkom svibnja i to ovim redom. Gabela, dolazi iz M ostara po podne 24,/4., krizma 23.,'4., Klepci, dolazi iz Gabele po podne 24./4., krizma 25./4. Prenj-Dubrave, dolazi iz Klepaca prije podne 26. 4., krizma 27./4. Stolac, dolazi iz Prenja prije podne 28./4., krizma 29./4. Hrasno, dolazi iz Stoca prije podne 30., 4., krizma 1./5. Gradac, dolazi iz Hrasna prije podne 2./5., krizma 3./5. Trebinje, dolazi iz Graca prije podne 3./5., krizma 4./5. Ravno, dolazi iz Trebinja prije podne 5./5., krizma 6./5. Trebinje, dolazi iz Ravna prije podne 7./5., krizma 8./5. Mostar, krizma dne 11. svibnja na Duhove. Potpuni oprosti za Sarajevo, Podmilačje i Olovo. Redodržavništvo bosanskih Franjevaca isposlovalo isposlovalo je 12. ožujka t. g. od sv. Stolice potpune oproste za crkvu sv. Antuna u Sarajevu, sv. Ive Krstitelja u Podmilačju i BI. Dj. Marije u Olovu. Potpune oproste kroz sedam godina moći će svi kršćani primiti, koji se ispovijede, pričeste, pohode spomenute crkve i na odluku sv. oca Pape štogod izmole. Oprosti se mogu dobiti u spomenutim crkvama samo na zaštitnike crkava, t. j. u S a r a j e v u n a sv. A n t u n a P a d u v a n s k o g a — 13. lipnja; u P o d m i l a č j u n a sv. I v u K r s t i ­ t e l j a — 24. lipnja; u O l o v u n a V e l i k u G o s p u — 15. kolovoza. Molimo sve naše cijenjene čitatelje, koji se nalaze u Bosni, da ovu veliku novu tečevinu narodu razglase i protumače, da se naš dobri narod s njima što više okoristi na spas svojih duša. �Književna smotra. 83 K N J I Ž E V N A S MOT RA. »Mehr Freude.« Von Dr. P. NVilhelm von Keppler, Bischof von Rotterburg. Herder, Freiburg im Breisgau. 4 Mark. Nema sumnje, da je našem životu veselje od velike potrebe. Svaki čovjek ćuti u svojoj duši potrebu pra­ vog i istinitog veselja. Ljudima je veselje nužno i za du­ ševno njihovo življenje i za tjelesni život. Veselje, koje, dakako proistječe iz čistog vrela, iz čiste i mirne savjesti, a ne iz putenosti, to je veselje duhovno, to je melem našem životu. — Veselje je neprocjenjivo sredstvo za uzgoj. Ničim se djeca bolje ili brže ne uzgajaju što ve­ seljem. Čovjek bez veselja ne može živjeti i ako žive, jadan jest život njegov. S toga svaki, koji drugomu prouzroči iskreno veselje, zaslužuje svaku pohvalu. Pravo veselje nalazi se većinom kod vjernika, a kod nevjernika uzalud ćeš tražiti iskrenog veselja. Istina je bezvjerci se često puta pokazuju veselim i zadovoljnim, nu sva ta njihova radost je samo na oku, a unutra tuga i čemer. Nije zaludu rekao hiponski biskup, da je ne­ mirno srce naše sve dokle god u Bogu ne otpočine. — Veselje je potrebno svjetskim poslovima, jer s njim lakše podnosimo trud i muku. Čovjek pun tuge i žalosti nije, niti može biti dobar poslovogja. Ako je tužan, sve mu je teško, sve odurno, sve dosadno, pak mu sve i ide naopako. Tugu nije nitko držao nit drži krepošću. Na mjesto, da nam zaslugu uzmoži, tuga nam je umanjuje. Bog hoće, da mu veselim srcem služimo i darove pri­ kazujemo. Veselje je jedro broda. Tko sa svojim jedrom zna ravnati i upravljati, može ploviti i po velikim vje­ trovima, pače još brže nego li, kad duvaju lagani vihari. — One osobe, koje su vesele te su dika i ures čovječanstva. Kamogod dogju, posvuda ostave trag ve­ selja. Oh! kako je lijepo i uzvišeno, kad tko, inače tužnu osobu, razveseli! Više vrijedi to, nego da ju je oba­ suo, Bog zna, kakvim dobrom zemaljskim. Bog, naš Stvo­ ritelj, tako je satvorio narav, da možemo vazda u njoj naći veselja. Priroda je neumorna u proizvagjanju ve­ selja. Svaka godišnja doba ima svoju vrstu ljepote, koje nas potiče na veselje. Razumni, uredni, čisti kršćanin neće nikad biti bez veselja. U samoći, u društvu, kad radi ili počiva, on će vazda biti veseo. Evo ove i slične misli iznosi auktor u svojoj zlatnoj knjižici. Misli su to dubokog i iskusnog poznavaoca ljudske duše. Zbilja, ovim bi se mislim morali i mi po­ zabaviti. Knjiga je podijeljena u dvadeset i šest poglavlja. Tu se raspravlja o pravu na veselje, o modernoj tuzi, o veselju i uzgoji; iznose se dokazi iz svetog pisma starog i novog zavjeta, gdje se u zvijezde kuje pravo zadovolj­ stvo; napokon i primjeri svetih ljudi. Pisana je lakim stilom, tako, da je može razumjeti i onaj, koji nije čitao duboke knjige njemačkih auktora. Pošto znam, da bi dosta koristi donijela svakom Hr­ vatu, koji bi ju pomnjivo pročitao, to je od srca preporučamo. — Slavić. Rjemek-djelo Dvadesetog Vijeka ili »The Catholic Encyclopedia«. Katolička, a napose englesko-amerikauska književnost dosegla je do vrhunca sa monumentalnim djelom »The Catholic Encyclopedia« tek dovršenim proš­ log mjeseca tek. godine. Hrvati su malo šta o tom naj­ važnijem djelu čuli. Osim »Hrv. Straže« i »Seraf. Peri­ voja« nije se nitko, ako se ne varani, na to djelo osvrnuo. Doduše i ovi su bili škrti u izvješćivanju o napretku toga djela. Sada, kad je to djelo dokončano, red je da upo­ zorim našu inteligenciju na uspjeh zamjernog pothvata američkih katolika. Bilo je to god. 1907. kad vigjeniji američki katolici obratiše se na cijeli naobraženi svijet, e bi se sudjelovalo u njihovom književnom poduzeću. Potreba je bila oče­ vidna. Pošljednji desetci naše savremene dobi dadoše nam po izbor uspjelih svjetskih publikacija. Ovdje nišanim samo na opširnija djela, nego li su to ona pojedinih spisatelja. Da budem izrazitiji, mislim na cnciklopcdičiia izdanja. Moramo priznati, da je nekatolička književnost mnogo prije dobila ovakovih djela, nego li naša katolička. Sjetimo li se njemačke i francuske antikatoličke enciklo­ pedije još za XVIII vijeka, to će nam biti bjelodano, ko je prvi bolje shvatio ulogu jedne enciklopedije. U naše pošljednje vrijeme, s utjehom ističemo, i katolici su se dali oko takova posla. Francuska i španjolska najnovija enciklopedija, kao i njemački »Kirchenlexikon« uz mnoge druge tumače nam korist ovakovih izdanja. Da ne otegnem, reći ću: čast svim dojakošnjim kat. enciklopedičnim redovima, ali za onaj, o kojem mislim ovdje go­ voriti, ne smažem riječi, kojima bih mogao barem pri­ bližno prikazati njegoVu važnost i korist. Pozivu američkih katolika odazvaše se učenjaci pr­ vog reda sa svih strana kruga zemaljskoga. Lijepa kita dičnih kat. velikana okupi se oko najtežeg ali i najblagoslovljcnijeg posla, naime oko izdavanja jedne kat. en­ ciklopedije, koju tim imenom i okrstiše. Svrha ovoj zasnovi bijaše, da se djelovanje kat. Crkve oriše u svim granama znanosti. Odatle je to djelo zahvatilo sve grane ljudskog umjeća, kao: umjetnost, filozofiju, znanost, teo­ logiju, povjest, književnost, uzgojstvo, socijologiju i t* d. Tok rada bio je dugotrajan, ali i blagotvoran, jer mi �84 Вг. 4. i 5. — »SERAFINSKI PERIVOJ« — 1913. danas nakon šest godina imamo pred sobom 15 ogromnih svezaka, koji sačinjavaju potpunu kat. knjižnicu. Sveti Otac Papa, kad mu je prošlog mjeseca siječnja Dr. Pallen donio pošljednji svezak, toplo je blagoslovio cijelo djelo uz želju, da se njegovo stado što češće služi sa ovakovom duševnom i umnom pašom. Da ne umanjimo hvale ovomu djelu, dosta je istaći za sada samo tehničku stranu ove »The Catholic Епсуclopedia«. Čitavo djelo sadržava 15 svezaka, od kojih svaki ima najmanje 800 stranica u 8-ini sa osrednje tiskanim slovima. Svaka stranica nosi na sebi do 1.250 riječi: po tomu skupno djelo uključivalo bi oko 15,000.000 riječi. Pojedini pak svezak ima do 20 umjetnih slika na po­ sebnom papiru uz mnoge kipovne slike i zemljopisne karte. Vez je trovrstan; prema tomu i cijena trovrsna: u Buckram-vezu skupno djelo zapada 96 dolara ili 96X 5 480 K; u Pa-morocco-vezu skupno djelo zapada 126 dolara ili 126 X 5 630 K; u Morocco-vezu skupno djelo zapada 240 dolara ili 240X 5 1.200 K: Nuzgredno spominjem, da dobiva dolični popust onaj, koji unaprijed uloži novčanu svotu. Na prvi mah izgleda nam cijena malko obilata, ali pretresemo li sveske ovog djela i pomislimo li na ogromne troškove izdavača, uvjerićemo se, da cijena i nije baš pretjerana prama koristi, koju iz njeg možemo crpsti, kao i prema vanjskom ukusu, koje djelo očituje. Da je ovo djelo uspjelo, kazuje nam i broj predbrojnika, koji je prekoračio 23 hiljade. Zbilja djelo je spomenik znanostima, kao i požrtvovnosti i snazi onih koji su to djelo pokrenuli i obradili. I mi Hrvati moći ćemo lijepa gradiva u njemu naći za našu katol. enciklopediju, koju ne može nego presvj. Mahnić, preporoditelj kršć. znanosti u našim krajevim, zasnovati i ostvariti. Sa ovom amerikanskom kat. enci­ klopedijom naučni svijet kao da se je preporodio. Kako je prije okuživala našu okolinu britanska enciklopedija, kao i onakove, koje su osnovane na predsudama protiv kat. Crkve, to, danas, kad smo dobili najnoviju kat. enci­ klopediju napisanu na engleskom' jeziku, stvar mnogo drukčije stoji. Sami nekatolici i njihova glasila priznaju, da je ovo djelo od velike koristi ne samo za katolika, nego i za svakog onoga, koji ide pravom nakanom za istinom, budući da mu »The Cath. Encyclopedia« najrazložitije iznaša istine, koje naučava kat. Crkva preko svojih vjernih Sljedbenika. Stoga ovo djelo, kako i gore naglasih, sadržaje sve ono što je u uskom doticaju sa kat. Crkvom. Što pod ovim može doći, očito je svakomu, sjeti li se, da je kat. Crkva bila uvijek nositeljica trajne prosvjete u svim stupnjevim čovječjeg mentaliteta. Suragjivanje pri »The Cath. Encyclopedia« bijaše dosad nečuveno. Kako mi neki dan javlja Dr. Pallen*), suradnika je 43 narodnosti, iz 16 raznih struka, megju kojima je 407 svjetovnih svećenika, a 505 članova iz 104 vjerskog reda, te 331 svjetovnjak i 87 žena uz 151 što prevodioca, što pregledavača i t. d. Iz ovoga lako je upoznati, da su sve grane znanosti kao i pojedine narodnosti lijepo zastupane. Na žalost Hr­ vatska nije ovdje ni na domak zastupana u poredbi sa drugim narodnostima, ali svakako, opravdano je ustvr­ diti, da je ono prva svjetska enciklopedija koja je uložila barem nješto više brige o hrvatskim stvarima. Sa ovog dakle gledišta možemo se nekako umiriti i ako ne po­ svema zadovoljiti. Nego budućnost ide nama Hrvatima u prilog, jer i lugjinci počimaju nas stvarnije prosugjivati. Kako će se Hrvati ponijeti prama ovom najvećem djelu XX. vijeka? Znadem, da mnogi uslijed bilo nepo­ znavanja jezika bilo novčanih prilika ne će biti kadri uza svu svoju najbolju volju nabaviti ovo djelo, ali odgovor ostaje na onima, koje te dvije nezgode ne tište, kao što bi bili naši razni naukovni Zavodi, u kojima bi mogao svatko do potrebe uteći se k djelu, koje su radili ve­ ćinom prvi svjetski stručnjaci. Stoga našim višim Zavo­ dima toplo na srce stavljamo nabavu toga važnog djela, koje će mnogo svijetla unijeti i u našim gdjegdje ne baš kat. krugovima. Imati 15 ogromnih a znanstveno uregjenih svezaka, osim 16tog, što će nositi slike i živote svojih majstora, znači imati savršenu knjižnicu, bez koje iole naobražen čovjek danas ne može opstati. Time svoje mnijenje o »The Cath. Encyclopedia« kao i preporuku završivam. — Gančević. Potankosti i upite šalje izdavalačko društvo pod ovom adresom: Messrs. Robert Appleton Co., 16 East 40 th Stieet, New-York Citv, N. U., U. S. A. D op isn ica uredništva. — Svima, koji od nas naručuju B. M. Ivaniša .Vade mecum za Bogu posvećene osobe* javljamo, da se ta knjiga dobiva kod samoga pisca u Nazaretu z. p. Banja Luka (Bosna). Buduć nam klišeji nijesu stigli na vrijeme, s toga smo ovaj broj spojili sa svibanjskim. Molimo da se primi na znanje. »Serafinski Perivoj« izlazi na dva arka svakog 15. u mj.; godišnja cijena 5 K, za gjake, trećoretce i siromahe 3 K. Rukopise, pretplate i reklamacije prima uredništvo u Sarajevu. (Bosna, Sarajevo, franjevački samostan). Odgovorni urenik: dr, o. Julijan Jelenić. Tiskara »Bosanske Pošte« u Sarajevu, �Hrvatska centralna banka za Bosnu i Hercegovinu. (dioničko društvo). :: Uplaćena dionička glavnica 2,000.000 kruna. :: Centrala n Sarajevu. podružnice: JVhstar i Jazla. Preuzim a uloge na uložne knjižice te uka­ m aćuje iste uz 4r1|a°io čistih. Eskom ptira i reeskom ptira m jenice i tražbine. Daje zajmove na tekući račun. K upuje i prodaje vrijednosne papire i valute. 7 о 1 о гто л г1 1 Л л L d l d g d U n n d * * * * * Unovčuje mjenice, izžrijebane, vrijednosne papire i kupone. uje svakovrsne depozite i upravlja ima. de isplate i naplate na svim trgovačkim hštim a tu- i inozemstva. prima u zalog sve drug, ijenosti kao: srebro, zlato, ostalo. *Џ ****Џ njčki zavod Josipa Oblettera § u St. Ulrich, Gradcu, Tirol s kraljevske umjetničke akademije počasni član, nagragjen više puta, a dvaput i na svjetskim izložbama, preporuča veleč. p. n. kleru: oltare, propovjedaonice, ispovjeđaonice, kipove, križne :: puteve, betlemske štalice i t. d. L"rgg~JI r^",l CIJENICI I NACRTI DOBIVAJU SE BESPLATNO. U S g j j L S č n J Proizvodi su zavoda svi vlastiti! — Pri svim narudžbama na nju se upravno obraća! ^ * * �M ODERNO 0REGJEN9 TISKARO I KNJIGOVEŽNICA „BOSANSKE POŠTE" iUROVIE ULICO ВН. 7 5RB03EVD. ČUROV 1Ć U lic a SR. 7 PREPOHUDU 3E SE ZO IZIODBU SVIH U T 1SH 9RSRD I HH3IGDBEzačRU s t r u k u spouaiućiH postova. - s ta sa ti s t r o j e v i х х „инотурБ". - sTEHEOTim a. х х � https://kolekcije.nub.ba/files/original/a7aa16a6214fcfd09d3b45b44784bc71.pdf d3af2b16e5d8abb614f5428afd9fb275 PDF Text Text Perivoj serafinski L IS T Z A K A T O L IČ K U P R O S V JE T U I Z A B A V U . BROJ 6. SARAJEVO, 15. LIPNJA 1913. GODINA XXVII. Tirolski crkveni umjetnički zavod Ferdinand Stuflesser dvorski dot>?viia£ Njegove Svetosti, T ir o ! , w '< h , G r o d e n . Priporur^e se velečasnom suećeustvu г а izradbu kipova, križnih pufeva, grobova, jaslica ifd, žrtvenika, Ilustrovani cijeniei s označenom cHenom badava. ________ —_____ H Velel^ovani џг )din Stuflessei Za pokrajnu kapel naše crkve, sretno je amo prisplc Svi koji su ga vii pobožnost pobudjujućtm djelu. Cijena je veliki čudotvorac, pribavim mnogih naručitelj R im , na svctkoviru sv. Ante 1912, u St. Ulri^h, Groduen. Ђ rm. visoki kip sv. Ante umjetnički izvedenom i na veoma niska. Neka Vam ilgi Ini definitor o. o. Kapucina. generalni Ljubljanska kreditna banka Dionička glavnica K 8,000.000*— Centrala u Ljabljani. Podružnica: S arajevo Pričuve K 1,000.000'— Podružnice a Spljetu, Trsta, Celovcu, Gorici i Celju. Ispostava: Grada. Prima uloge na štednju na uložne knji­ žice i tekuće račune i ukamaćuje ih sa 4 3!Л bez ikakvih poreza i odbitaka. f Kupuje i prodaje sve vrste papira od vrijednosti po najpovoljnijim cijenama, isto tako sve vrste domaćeg i stranog kovanog i papirnog novca. — O svim osta­ lim bankovnim poslovima daje na zahtjev pismena i usmena obavještenja. �Privilegovana $г zemaljska banka ZA B O S N U I H E R C E G (>\rIN CJ. Uplaćeni dionički kapital 14 milijuna kruna. CENTRALA U SARAJEVU. Kcdovne rezerve i fond za sigurnost za lo žn im K 5,300.000. FILIJALE: u Banjaluci, Bjelini. Brčkom, Mostaru i Tuzli. — ISPOSTAVE: u Bihaću, Derventi, Doboju, B. Gradiški, Bos. Novom, Lijevnu Bos Samcu, Travniku, Trebinju i Višegradu. — ZASTUPSTVA u Gacku, Goraždi, Sanskom Mostu, Stocu i Zvorniku. nica i trgovačkih naputnica u svim glavnim mjestima Bosne i Veleprodaja duhana u svim spomenutim m jestim a. Hercegovine, Austro-Ugarske i inozemstva. — Daje zajmove na HIPOTEKARNO ODJELJENJE. vrijednosne papire. — Prima novac uz tekući račun i uz ukamaćenje na uložne knjižice. — Prima vrijednote svake vrsti u Dalje hipotekarne i komunalne zajmove do 33 godine. Izdaje pohranu i upravu, kao otvoren polog ili kao ,Safe“ — u za tu 4' м založnice i 5° u komunalne obligacije. Ove su založnice i svihu 'jregjeuom oklopljenom prostorom — pod zatvorom stranke komuualne obligacije u Bosni i Hercegovini prosti od proveza, imaju pupilarnu sjegurnost, te se mogu upotrijebiti kao jamče­ i banke. vine pri trgovačkim poslovima. Osim toga mogu služiti u čitavoj ODJELJENJE ZA ROBU. austro ugarskoj monarhiji kao vojničke ženidbene kau cije ^ T-J ^ * j p ^ o d jelen je robe, kao što i posebno odjelenje BANKOVNO ODJELJENJE. D.oizvode u Brčkom sa agencijom u Doboju, bave se ^ jS |v a č k u struku zasjecajućim dobavama, kako u Kupuje, prodaje i izdaje vrijednostne papire. ... t druge komisiji viastid račun, financiranjem i podizanjem indu­ kovine. — Preuzima kupone i ručene sreć' _. —: Eskomptira strija i javnih poduzeća. mjenice i doznačnice, daje zajme j u ko::-c cur ntu i na mje­ nice uz dovoljno pokriće ili osiguranje. OVvlja naplate mje0 predmeti izvozn suhe šljive i žito. Kod banke opslojeća generalna putem filijala i ispostava razne .PROVIDENĆIJA11 prima osigui •a c. kr. povi. osigura\ isUuranja na ,ASSEC. i vatre, a , NI GENERALU prima direktno ili iaV \aiagentura osiguravajućeg društva jeviiiia i na drugim predmetima Nemojte kupovati crkvenoga odijela dok se n‘jeste o3viedoWH ° fevrsnosu ■; -----■ ■ ■ i jeftinoći: Misnih odijela, đalmatika. baldakina. zastava, crkvenoga rublja i kovne robe, što ju prodaje najstarija češka tvornicu ■ 1 L J Г I L J Г JOSEF NEŠKUDLA, u Sablonemu na Orlići Пг. 86. MORAVSKA. Pošiljke se dostavljaju na ogled bez obveze. Gijenici i proračuni badava! Radi velikog pro­ meta kao i radi toga, što je tvornica izvan grada, cijene su za 20 po sto jeftinije, nego U :: :: u konkurentnih tvrtkih! Tvrtka je za crkvene narudžbe preporučena od preuzv. Nadbiskupa Štadlera i preč. g. Andrije Predmerskoga. жк Siromašne crkve imaju znatan popust. L J i 1 L 1 �serafinski Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU BROJ 6. SARAJEVO, 15. LIPNJA 1913. 0 . Petar Vlašić, Dubrovnik: ------- --------------= — „Nepoznati bog“ u Apostolskim Djelima. 1. G o v o r P a v l a A p o s t o l a n a A r e o pagu. U Djelima Apostolskim XVII. 22 —32 zabilježio nam je sv. Luka govor Pavla Apostola, što ga je držao na drugom svom putovanju na a t e n ­ s k o m a r e o p a g u1). Govor nije dug, ne obu­ hvaća nego samih deset redaka, ali je radi svog sadržaja i majstorskog uvoda općenito hvaljen i držan megju najljepše dijelove svetog Pisma. Osobito je udivljenja vrijedna Pavlova ideja, da iz opstojanja nekog žrtvenika posvećenog »nepo­ znatom bogu« započne govoriti o pravom, kršćan­ skom Bogu. Cio govor u vjernom prijevodu iz grčkog izvornika glasi ovako: »Ljudi Atenjani! Po svemu vidim, da ste veoma pobožni. Jer kad sam prolazio gradom i gledao vaše svetinje, nagjoh i ž r t v e n i k , n a k o j e m u j e b i l o n a p i s a n o : »Nepoznatomu bogu«. Što dakle ne znajući štujete, to vam ja propovijedam. Bog, koji je stvorio svijet i sve, što je u njemu, On, jer je gospodar neba i zemlje, ne stanuje u hramovima, koji su rukom sagragjeni, niti Njemu služe ruke ljudske, kao da bi što trebao, kad sam daje svima život i disanje i sve. I učinio je, da od jednoga sav rod obitava po svem licu zemlje, označivši unaprijed odregjena vremena i granice njihova obitavanja. Pa traže *) »Areopag je bio kakovih pedeset metara visok kamenit biežuljak na sjevernoj strani atenskoga trga. Na vršku toga br­ dašca ima četverouglasti prostor, na kojemu je sudio najviši aten­ ski sud pod vedrim nebom. I taj sud zvao se po mjestu, gdje je držao svoje sjednice, areopag. Članovi toga suda sjedili su na stolicama uklesanim u kamen, a u sredini sudišta bile su dvije kamenite klupe, jedna za tužitelja, a druga za optuženika. Taj je sud nadzirao glavne atenske učitelje i sudio o najvišim stvarima .. Što je ovaj sud zaključio smatralo se kao da su odredili sami bogovi. Na ovaj dakle brežuljak dovedošc Pavla, da razloži svoju nauku pred najvišim sudištem atenskim«. Tako R. Vimer: Život sv- Pavla (izdanje Društva sv. Jeronima) Zagreb 1907. str. 127. GOD. XXVII. Boga, ne bi li ga kako napipali i našli, premda nije daleko ni od jednoga nas, jer u Njemu živemo, mičemo se i jesmo, kao što neki od vaših pjesnika rekoše: jer smo i rod njegov. Kad smo dakle rod Božji, ne treba da mislimo, da je božanstvo kao zlato ili srebro ili kamen umjetno izragjen po domisli ljudskoj. »Ne gledajuć Bog na vremena ovoga nezna­ nja, sada naviješta ljudima, da svi posvuda čine pokotu, jer je postavio dan, u kojemu će suditi svijetu po čovjeku, kojega je odredio, dajući svima vjeru time, što ga je uskrisio od mrtvih.« Ovdje su Atenjani prekinuli Pavla, jer je začudno zazvonilo u njihovim ušima spominjanje uskrsnuća od mrtvih. 1 neki su se počeli smijati, držeći takova šta za nevjerojatno, a drugi su kazali: »O tom ćemo te slušati drugi put.« Razloga nikakova nema, da posumnjamo o vjerodostojnosti teksta. Luka (pisac Dj. Ap.) nije doduše bio prisutan, kad je Pavao govorio, ali je sasvim lasno od istog Pavla kasnije mogao sa­ znati sadržaj govora na areopagu i vjerno ga zabi­ lježiti. A opet, kako dobro opaža filolog i kriti­ čar Blass1), sve je u ovom govoru tako sastav­ ljeno, da potpuno odgovara okolnostima vremena, mjesta i slušateljstva. Nego u novije doba sa strane racijonalističnih kritičara gleda se i ovaj Pavlov govor sumnjivim okom, pa ga se proglasuje više ili manje nevjero­ dostojnim, izmišljenim ili od nekuda plagiranim. Tako sveučilišni profesor u Marburgu dr. Adolf Jiilicher2) uza sve što sa E. Curtijem i Blassom ističe da je govor u onakvim okolnostima m o g a o b i t i i z r e č e n , tvrdi ipak, da govor nije izre­ čen, nego ga je pisac Djela Ap. — a taj je bio »finog ukusa« — izmislio i Pavlu u usta postavio. Nada sve je kod modernih racijonalističnih kritičara predmetom raspravljanja žrtvenik »n ep o z n a t o g b o g a « , koji Pavao opominje i na kojem temelji svoje dokazivanje. O tom je u najnoJ) Actus Apostolorum, Editio philologica. Gbttingen 1895. u kritici pogl. 17 r. 22.—32. -) Einleitung in das Neue Testament. Grundriss der theolggischen Wissenschaften) 6 izd. Tubingen 1906. str. 404. �83 Bi. fi. — »SERAF1NSKI PERIVOJ« — 1913. vije doba — baš ove godine — izišla čitava knjiga, stoicizam i panteizam imade neke — akoprem sa­ i to dosta debela pod naslovom »A g n o s t o s svim slabe i daleke — sličnosti sa monoteizmom T h e o s . U n t e r s u c h u n g e n z u r F o r - kršćanskim. Jer je pak stoicizam i panteizam bio m e n - G e s c h i c h t e r e l i g i o s e r R e d e « . Atenjanima poznat, pače od nekojih i držan, na­ (Leipzig 1913.) Pisac je E d u a r d No r - veo je po mišljenju Nordenovu, Pavao (ili kako d e n, u Njemačkoj poznat zbog drugih svo­ on hoće pisac Dj. Ap.) stoičko-panteistične na­ jih spisa. Nordenova knjiga pozdravljena je sa zore, da slušaoce predobije za kršćanstvo. Stoičko-panteistične nazore u Pavlovom go­ strane modernih kritičara velikim zanosom1) i u glavnom odobravaju se njegovi nazori, koji su u voru vidi Norden poimence u onim riječima: očitoj opreci sa općenitim dosadašnjim tumače­ »(Bog« n i j e d a l e k o ni o d j e d n o g a n a s , njem Pavlova govora. Ja ću se ovdje u kratko j e r u N j e m u ž i v i m o , m i č e m o s e i j e ­ osvrnuti na poglavitije krive Nordenove zaključke. s mo , k a o š t o n e k i od v a š i h p j e s n i k a 2. S t o i č k i i p a n t e i s t i č n i n a z o r i u r e k o š e : j e r s m o i r o d n j e g o v . « Eto dakle: govornik istovjetuje Boga sa ovim svijetom Pav lo v o m govoru. u komu živimo, mičemo se i jesmo, mi smo pače E. Norden analizujući Pavlov govor i isporod Njegov, t. j. i mi smo čestica božanstva. Zar regjujući ga sa drugim starim spisima dolazi do nema dakle stoičko-panteističnog shvaćanja u ovoga zaključka: Govor je sastavljen po onda ovim izrazima? uobičajenoj metodi vjerskog propovijedanja bilo Kad bi se ovi izrazi onako izolirano uzeli, kršćanskoga bilo poganskoga. Osobitu karakte­ kako sann po sebi glase, moglo bi se valjda Norristiku govoru daje okolnost, što je govornik mono­ denu dati pravo, po gotovu, kad bismo onu grčku teist kršćanin, dočim su slušaoci politeiste pogani. česticu ev (аиттј) u (njemu) shvatili materi­ Govornik je shvatio svoj položaj i nije stao onako jalno, kao da u istinu u Bogu kao u kakovoj zgradi iz nebuha naglasivati jednog kršćanskog Boga, živimo. Ali ta čestica - na ovom mjestu nema nego se poslužio stoičko-panteističnim nazorima, značenja »u«, (premda ju tako općenito prevodi) da lakše utre put svojoj ideji. Stoički naime i nego »kroz, pomoću« te izlazi smisao: kroz Boga, panteistični nazori puno su bliži politeističnom po Bogu, pomoću Božjom živimo itd. To se shvaćanju Atenjana nego li kršćanski, a opet za jasno razabire iz čitavog konteksta a baš taj kon­ stoičko-panteističnih nazora lak je prijelaz na tekst sa svom odlučnošću protivi se Nordenovim kršćansku monoteistiČnu nauku; oni su kao most, izvodima. preko kojega se može preći iz politeizma u monoSmisao je Pavlovih riječi ovaj: Bez Boga ne teizam. Preko toga mosta govornik u Dj. Apo­ bismo imali ni života, ni micanja, ni bitnosti. On stolskim hotio je prevesti svoje poganske sluša­ je naš Stvoritelj, mi smo Njegovo stvorenje; ili telje u kršćanstvo. kako su neki grčki pjesnici (Arat, Kleant) pjesnički Da se bolje razumije Nordenovo razlaganje izrazili »mi smo rod Njegov« t. j. od Njega proispripominjem — za one, koji nijesu upućeni u stoi- hodimo. Došljedno tome taj Bog mora biti neko cizam i panteizam — u kratko ovo: Po stoičkom uzvišeno biće, puno uzvišenije, nego li su životinje, shvaćanju Bog bi bio d u š a čitavoga svemira; te zlato, srebo, kamen itd. što su pogani, pa i Atepo tom Bog bi bio nerazdruživ sa svemirom, pače njani za bogove držali.1) Bog mora biti viši od jedno s njime, svejedno kao što je naša duša ne- čovjeka jer eto mi smo kao sinovi Božji; a zar razdruživa od tijela i jedno s njime1). Došljedno nijesu roditelji više od djece? Sigurno ovdje je tome stoicizam mnogo se približuje panteizmu, po Pavao smjerao na atenske bogove Zeusa, Marksa, kojemu sav svemir ne bi bio drugo do bog, koji Pozeidona itd., koje su smatrali u mnogočem slič­ se na razne načine očituje. Stoicizam i pantei­ nim ljudima. zam pretpostavljaju samo jednoga boga, koji se Pavao dakle onim riječima indirektno pobija doduše tijekom vremena mijenja, usavršuje itd,. ali politeizam Atenjana; no nema tu ni traga stoičkou bitnosti ostaje vazda jedan te isti. Po tom i panteističnim nazorima; ta naglasuje sa svom od­ lučnošću, da je Bog nešto višega nego smo mi i ’) Sror. Ran r »Eduard Nordcns Agnostns Theos« u čašo nego je cijeli svemir: On je nad svim tim kao što je pišu »Theologische Rundschau* XVI. (April 1913.) str. 113.—121. ђ Spor. A. Stockl: Lehrbuch der Geschichte der Philosophie. Mainz 1870. str. 160—173. Tu jc sasvim lijepo i jasno prikazana stoička nauka. ’) Sror. J. Knabenbauer: Commenlarius in Actus Apostolorum (Cursus Scripturae sacrae) Parislis 189J str. 306- Isto tako i druge tumače pod ovim retkom. �87 Budućnost jia ro d a moga. umjetnik nad svim djelima svojih ruku. Lijepo veli naš Vimer'): »Budući da je čovjek stvoren na sliku i priliku Božju mogao je svojim razumom lako doći do zaključka, da je i Bog živo biće, da je sve­ moguć, kad je stvorio svijet, da ima razum, kad ga je tako lijepo uredio. Nedostojno je dakle Boga i nedostojno je razuma čovječjega misliti, da je Bog kakav komadić zlata, srebra ili kamena, koji je umjetnik lijepo izradio po svojoj zamisli. Pogani su naime izradili od kamena kakov kip, pa su dr­ žali, da je to njihov bog ili da stanuje u tome kipu. Dokazavši tako, da je pogansko štovanje B o g a p o s v e k r i v o , prelazi Pavao na kršćansku vjeru.« (Svršit će se.) Fra J. Markušlć:: Budućnost naroda m oga. Izdajnik sam, jer da pjevam Za narodna prava tiše. . . No budem li iskren posve, Ni prostit mi ne će više, Jer gle naši napr’jed ne hteć Bundžije su katkad prave, Za nasilje onda mole, Na novine da im jave. Naglo 1’ mi je idol pao, I smijem se sv’jetu takom, Namignuvši amo nekim: Dajte od njih lanac svakom! Za to ovo blaže pjevam; Gdje su moji, da me brane?! Da potražim prava neka, Čudan sv’jet mi na sve strane. Eto vidim: ljepše ići Ko izrazit optimista; Shvate li me krivo gdjekad, Ah nije nam duša ista! Katkad i ja planem tako, Gdje tu cvate svakom sreća; A moj narod, a moj narod Besmislica svegjer veća. Nad kraljestvom jednim pjevam, Gdje izdaju moji snovi; ’) U gore naznačenom djelu str, 130, Zadužena krasna polja Zauzimlje narod novi. Stog ne shvaćam misli svjetskih, A mnogo me u tom pr’ječi! Srce moje sudac dobar Svjedočit će s tihom r’ječi. Do srca te uv’jek nosim, 0 hrvatski l’jepi dome! 1 kad evo gorim ljutit, Prešutjet ću rado svome — Na vratima alkom kucam Kod nečijeg amo dvora; Od milosti ime tajim, Jer svome se tako mora. . . Na vratima alkom kucam, Tašt mi ovdje znanac ima; Ej potomak pregja slavnih S bankama se goni svima! U Mom dvoru napuštenu Javi mi se baba stara; Odbačena glavnja pusta Besmisleno doizgara. A šta znade stara baba, Odbacina tugjeg v’jeka? Vremena su sada drukča: Hotel, karte nužda pr’jeka. I u tome dvoru prije Tražili su savjet ljudi; Po hotelim’ sv’jetlo sad je; Naš to čovjek tvrdo sudi. Prepuni smo želja krasnih, A razvitak naša sreća; Tražit ćemo, tražit ćemo Za taj narod prava veća! Ne će moći vitlat s nama: Ponosit nam narod v’jekom; Malo nas je, аГ smo jaki, — To ističem s tlapnjom nekom. Čelik značaj kamen dragi, Tko bi mogo da to kudi?! Drugdje kože na pazaru, A mogli bi kod nas ljudi. . . Našu robu slabo vole, Jeftinoća za to strašna; Prekupit će gladna čovu Sa pregrštem Гјера brašna, �88 Br. 6. — SERAF1NSKI PERIVOJ* — 1913. Za to ovo alkom kucam Na vratima u to doba; Žurno nosim poruku im Sa očeva vr’jedna groba: Već je vr’jeme proć’ se vraga I shvaćanja, što nas blati; КоГко smijem pjesmom reći, Ovo će nas skupo stati. Gledaj handžar oca tvoga, Stoput bio pobjednikom! Niz ploštice vr’jedne r’ječi: Ne klanjaj se uz njeg nikom! A ti mi se klanjaš sada Smetlju nekom po hotelim’; Ej time se sin kulture S praznim srcem, neveselim! A vremena nekad Гјера, Kad bijahu ljepši dvori! Tu sad gledam - do dva b'jesa: Sa ponosom stid se bori. Staro sljeme prosjak jadan Mnogostruku milost čeka, Kano čedo ćaću mrtva, Kad će doći iz daleka. Negdje sunce darak sprema Djevičansko cvjetno ruho; Tu kopriva rodna raste S Fjepim gljivam’ »babje uho«. Zavičaju skladna slika: Šturci lažu čudne priče; Štenad pište — kuja-mati Niz tugja se sela skiće. Da bi znali kuću ovu, Ko što se je prije znalo! Istinitu pov’jest čitam, АГ sad nije za tim stalo. Već na neki način kunu Tom čovjeku slavna djeda; Ah Što nije junak-otac U sv’jet zagno svojeg čeda! Jer po gredam jedrim nekad Sad mu fosfor krasno sv’jeti. Za ubogim b’jede idu Ko za suncem suncokreti. I pjesma se otud zače, Da opjeva novo doba, Što je ures povjesti nam Ko jadika uvrh groba. Ta jadika često drvo, (Sto strmogled drukče zovu) Ta jadika grobno lista, xNe zna riječ pjesnikovu. Nu ja pazim stojne krši, Od njih suza odziv ište: Je Г de ne će tako prosto Narod drag mi u grobište! — Gdje je, mati, djete tvoje, Baš mi stalo za njeg znati!? Nestati će dvora ovih, Čuješ li me, brižna mati! A kad jurne tugjin amo, Megju ovom pustom dračom Pjesnika će plačna naći Za pijućom mnogom braćom . . . Branko Str. Škarica. jajački stražar. U zimskoj noći, gdje šćene svisnut’ mora, Sokakom našim još stari stražar šeće, To služba mu je a on je vojak bio, Pa vjerno straži i važno glavom kreće .. Na balčaku mu ko prikovana ruka, I sušne Г štogod na pozor čelo mršti, АГ nema ništa! sve živo pozaspalo, Šadrvan jošte tu muklo u noć pršti. Seraskerom na Jajcu pamti kavgu, Sa Švabom bojak na Borcima je bio, АГ zime ’vake ne pamti stražar stari, Da j’ ikad plako, eh, sad bi suze lio! I zadnji bogalj tu dušom otpočiva, I gazdin sluga i čeljad bez zanata, Tek on još mora na crkavici bditi I stražit’ stražu do propisnoga sata. A plemić on je i slavnoga mu djeda Uz hvalu begom za trista zvalo krneta, I dogje zeman i kolo preokrenu: Sad begov unuk na crkavici seta . . . �Konstitucioni fratara trećega reda sv. Franje^ 8<) postaviti će dostojanstva, ako ih je imal, a na drugomu hote se podpisati redovnici, ki budu celebrali za njega i za naših mertvih, neka tako i obligi i njih ispunjenije prikažu se zakonito vižitaturom. Najednom drhtnu! Niz sokak sjena munu, Radi p o s i n o v l j e n i j a izasinolje1 mah mu s mača niz bedro klonu ruka, n i j a. K a p i t u 1 4. Baš кб da vigje svog djeda strogo lice 1. Pohvaljajući i potverjujući običaj usinovI kletvu ču mu na izrod od unuka! Ijenija, jurve od vele vrimena jesmo prijeti od na­ ših fratrov, neka onako se ima misto za moći po­ staviti klavernih, bolestnih bolestjom neiscelnom, starih, ki za stari grihi novu pate pokoru, i prilič­ nih, zapovidamo za to, da nijedan bude postavljen Prof. R. Strohal, Zagreb: u nas abit, ako ne bude imati usinovljenije koga pod penu izgubljenija oficija šuperijuru, Konstitucioni fratara trećega reda kimostira postaviti bude koga u abit prez usinovljenija. Ako li bude najti se koj obučen brez usinovljenija, sv. Franje. imati će kapitul one prov(i)ncije očitovati sina jed­ noga mostira iste provincije berže nego drugoga. Prevedeni na 1 rvalski jezik po ocu t<a Iva u Grižostomu Keršiću C-esaninu god. 1 734. 2. Usinovljenija i zasinovljenija neka budu P o r a d i š u f r a j e v z a n a š i f r a t r i m e r- vridna, iziskuju se jošće u pismu povoljenje pro­ vincijala, ko povoljenje može popraviti ministar t v i. K a p i t u 1 t r e t i. jeneral, kad spoznade uzrok. 1. Za dušu svakoga našega umeršega po svih 3. Prijeto paka i popravljeno povoljenje pro­ mostirih našega reda da se kanta jedna misa mer- vincijala neka usinovljenije bude vridno. Iziskuje tvačka, žakni da reku vas oficij martvački, a laici se jošće povoljenje većega dila sinov mostira, 50 otčenaši i 50 zdravih Marij z onim versom koga se čini sin. 1 ako zgora rečeni glasnici radi »Pokoj večni!« i to jošće blagdanočastnije na toga većega dila okolo budu u provinciji, da se smerti s(veto)ga oca pape i našega protetura od iziskuje s knjigami, ne budući ili u mostiru tada, reda. na to takovo povoljenje. Isto povoljenje iziskuje 2. Odriše za dušu kako zgora svaki redov­ so poradi da zasinovljenija budu vridna, da Ii nik iste prov(i)ncije da reče jednu misu, a svi re­ samo po ta način, da ako prez pravice i izroka dovnici od reda da reku misu za dušu jenerala, ne će pristati veći dil sinov mostira, iz koga bi prokuratura jenerala i šekretarija jenerala koliko še hotil koj diliti i prosi zasinovljenije, da mozi mi­ tadašnjih koliko pasanih. nistar jeneral, budući poznal uzrok, popraviti isto 3. Poradi da smert naših umerših udiljice povoljenje. svemu redu očitovana bude, budi deržan g(va)r4. Razsinovljenije nima se razumiti, da ima d(ija)n mostira, kadi ki umre fratar, avizati рго- ku vridnost, ako prvo ne bude dostignuti usinov­ (vin)c(ija)la, ki udilje tu smert hoće očitovati svih ljenije jednoga drugoga mostira od onoga, ki je g(va)rd(ijano)m provincije i prokuraturu jeneralu imil rasinovljenije. u Rimu, ki imati će avizati drugih provincijalov, 3. Napokon tratenje učinjene za jednu bolest neka isti prokuraju, da po svih mostirih učinjeni neiscelimu ili duga peržuna čekaju se na mostir od budu zgora rečeni šufraji. usinovljenija kako no roba onih, ki umru nego po 4. Odveće više četirih aniveršarijev na godi- način, ki se uzderži u poglavlju 11. šće ustanovićenih od naše regule ma poglavlju 17. P o g 1a v 1j e p e t o: O d n o v i c e v i p r o f e zapovidamo, da se ima celebrati peti na 15. no­ š o v iz nova. vembra ili u drugi dan, budući zapačan isti, za iste 1. Za postaviti novici i činiti profeš i njihovih duše i pod istimi šufraji. 5. Napokom u svakomu našemu mostiru, da meštar, neka se ošerviraju one stvare, ke kaže budu jošće 2 libra, na jednomu g(va)rd(ija)n da regula naša na poglavlju 7. i poglavlju 9. i de­ zapiše fratra mertvoga u onomu mostiru, dan, u kreti pape Klementa Vili. i s(veto)ga zbora sverhu komu umre, bolest i od kih godišć bude umriti i stata redovnikov, dani na svitlo pod Alexandrom Te misli svrće i čvrsto balčak stišće, I sušne Г štogod — na pozor čelo mršti; АГ nema ništa! svak dušom otpočiva, Sadrvan jošte tu muklo u noć pršti. �90 Br. 6. — »ŠERAFINSKI PERIVOJ« — 1913. VII. dan 18. juna 1659. I odviše pervo nego postave na se sveti abit ili budu činiti profeš, imaju nastojati ezercicijem duhovnim za 10 i svaki od njih ima biti dostigal usinovljenije koga koli mostira, kako se je reklo zgora na poglavlju 4-mu, radi usinovljenija. 2. Tolikajše da nijedan ne bude upeljan u red naš od onih, ki su učinili profeš u drugomu redu, a to ni z licencijom oca jenerala, budući je sebi sahranil ovu oblast kongregacijon jeneral. 3. Laici da mogu pasati na bitje žakanstva i ako budu bili ukredomice ordinani od svetih redov, da budu privani svake časti žakanske niti da im se dopusti recitevati u horu božanstveni oficij s njimi, ma posve da budu postavni na dila od laikov. Više toga nimaju se postaviti na lito od kušanija ali novicijati, ako najmanje za godišće prije ne budu nastojali u kojemu našemu mostiru dilom od laikov u abitu od terciariov, to jest z abitom dugim prez kapuča, da bi mozi pro(vin)c(ija)l u ovomu dispenšati ih radi toga ra­ zumna uzroka. 4. Ako samo usinovljenije i rasinovljenije, kako se je reklo zgora u poglavlju 4., da se imaju činiti samo od većega dila sinov mostira, sasvim tim na posvećenju novicev da imaju glas svi u profešu lejitimu, ki bude biti od familje u mostiru, ako samo budu dospili tri lita profeša i budu bili ondi za 2 miseca pervo redovnici, paka ki ne bi. imali tri lita profeša, da moći bude despenšati to­ liko jeneral koliko provincijal. 5. Oni paka, ki se budu profešati iznova, imaju stati u profešoriju tri lita i veće u volji pro­ vincijala, samo da nisu redovnici, i ovdi da budu učeni onimi nauki na njih pristojećimi; ako li ne budu moći biti spižani od mostira naukov, svaki da spižan od mostira svoga usinovljenija. Koliko se paka ima dati mostiru od naukov; pristati se ima k odluki provinc(ija)la svojimi definituri. 6. Da prokuraju napokom provincijali, da pristanu tratnje savišnje na uliženju novicijata i načinjenju profeša. P o g l a v l j e š e s t o : Od t e r c i j a n o v i r e m i t o v. Nijedan od naših fratrov, koji po kriposti privilejov podanih našemu svetomu redu od privelikih papov imaju oblast prikupljati k našoj zastavi svitovni ljudi i dopustiti patente istim za moći no­ siti abit od remita, nijedan, govoru, ili po sebi istomu ili po drugih pod penu izgubljenja oficija, da može pretenditi od njih ku stvar, ako ne samo jedan julij ili paval munite rimske radi špendije od karte bergamine i ki piše iste patente. Ako li paka bi prinesena njim koja druga stvar slobodno i do­ brovoljno, da udiljice predstavljena bude u kašu pod istu penu i da bude virno napisano u libru posobujnomu i sve to da ima služiti za beneficij crikve ili mostira iliti provincije. P o g l a v l j e s e d m o : Od z a v i t a p o s l u ­ ha, od a p o š t a t o v i b i ž e ć i h . 1. Da ne bude zapovidano od šuperijurev koja stvar podložnikom pod zavet, ako ne bude ma­ terija od griha smertnoga ili da blizu napeljiva na grih smertni. Podložnik paka, ki sardito i ostinano ne bude htil poslušati šuperijura za 2 dneva, da bude privan glasa ativa i pašiva za 3 miseci. Akopriličnim načinom neposlušan bude provinc(ija)lu, da izgublja oba glasa za jedno godišće, ako li ne­ poslušan bude jeneralu, biti će privan istih glasi za 2 lita. 2. Nijedan od naših da ne srni jošće s titu­ lom od predike pojti van mostira prez licencije g(va)rd(ija)na ili njegova vikarija niti prenesti se od jednoga mostira u drugi u nutra provincije prez licencije upisane od provinc(ija)la ni od jedne provincije u drugu prez licencije takojer od jene­ rala u pismu pod penu u volji šuperijura, ki bil bude uvrijen. Moći će zato g(va)rd(i)jan u pri­ godi potribe velike dopustiti svomu podložniku za pojti u jedan drugi mostir provincije za jednu šetimanu, a provincijal za 20 dan u jedan mostir druge provincije, da li ne prez licence u pismu, a to da se znade odšastje lejitimo. 3. Koj bude pošal vani mostira ukredomice po noći na zal fin, da bude privan glasa ativa i pašiva za lito dan i izveržen iz oficija, ako je šuperijur. Napokom obedijence podane od koga se hoće šuperijura, da duraju 3 miseci od dneva, u komu su bile podane, ako li ne budu drugačije stišnjene. 4. G(va)rd(ija)n ima spoznati, da fratar, koj gre iz mostira, biži poradi da nima obedience u karti, koju ima iziskovati od svakoga furešta, našast paka ki bižeći da ga zaderži u tamnici, dokle njegov g(va)rd(ija)n ili provinc(ija)l avizani od istoga znati bude, ča ima činiti od istoga bižećega. 5. Bižeći koji za dan 8 i pribivali su vani mostira, da budu privani glasa ativa i pašiva za 3 miseci, ako li budu pribivali za dan 15, neka budu privani za šest miseci, i ovako koliko veće budu vani pribivati z mostira, neka kreši zgora rečena pena. �Konstitucioni fratara trećega reda sv. Franje. 6. Očitujemo paka, da bude apoštata pravi i da udiljice upada u proklestvo od zakona oni sa­ mo, koj diliti se bude iz reda ili z abitom ili prez njega z animom ne povratiti se veće u red, ‘kako na poglavlju 20. naše regule. 7. Koji bude se našal apoštata iz reda prez abita, odviše budi privan za 2 lita obih glasov, da ima biti jošće postavljen u tamnicu i pri­ van od precedence za 6 miseci. 8. Napokom apoštata ili bižavac, koj bude povratiti se u svoj mostir, moći će biti odrišen od proklestva od g(va)rd(ija)na i to će moći činiti provincijal u svojoj provinciji i jeneral u svemu redu i prokuratur jeneral u dvoru rimskomu. Pogljavljeosmo:Odzavitačistoće. 1. Neka šigurije bude obslužena čistoća od naših fratrov, da bude njima proibljena kumpanija čeljadna i sušpetna od žen poštenja neznanoga pod penu privaciona glasa ativa i pašiva za lito jedno. 2. Ki bude našast pridobiven, da se je smišal bludno, veće zgora rečene pene da se postavi u tamnicu za 3 miseci, ako li ki bude uhićen od dvoranov pravde svitovne u kući žene nepoštene, da bude jošće kaštigan s penom od prognanja ili banda za 3 lita. P o g l j a v l j e d e v e t o : Od z a v i t a od u b o š t v a. 1. U svakomu mostiru da bud(e) škrinja od 3 ključi, od kih ključi jednoga da ima g(va)rd(ija)n, drugi prokuratur, a treti da bude u redovnika iz­ brana od familje. U rečenu škrinju postaviti se ima izvan pinez mostirskih ili pošebujnih fratar jošće š proprije sve familje, u kih aliti svaki u svoju virno da zapiše više kolikosti pinez, jošće stvare, ke s licenciom šuperijura uzderži za svoj už. 2. Pinezi, ke se čekaju na fratar posobojnih da se imaju spendivati od spendidura izabranoga i spendidurov izbranih ma samo u beneficij onoga, ki ih je postavil u škrinju od 3 ključi pod penu glasa ativa i pašiva i veću jošće g(va)rd(ija)nu i komu se hoće drugomu, ki bude spendati dručije s hudobjom i privarom. 3. Nijedan od naših pod penu greduću posujavcem da posudi vani reda pinez prez licencije g(va)rd(ija)na i s penjom na prežencu dvih vridnih 91 redovnikom i vire dostojnih a penj paka i recevuta upisana da bude postavljena u iskrinju od trih ključi. 4. Ki bude pridobiven da je dal ku stvar, ka valja već od 20 pavlov, ako ju bu dal vani ili unutra reda za dostignuti dostojanstva i oficij redovski, više privaciona glasa ativa i pašiva za 2 lita da bude privan dostojanstva, koga bude dostigal, u ku penu da upadaju jošće i superijuri, ki budu prijeli dari na isti ishod. Radi paka drugih darov da se ošerviva privrijena u svemu bula Ur­ bana pape Vili. P o g l j a v l j e d e s e t o : Od n o š e n j a li a 1j u redu. Halja zgorinja budi abit dugi do postolov kako jošće i tabar, koja da bude priličan običaju obćinskomu crikvenjakov, kako se sad obikuje. Kapuč da ima jedno malahno kantuna ili punte tako sprida kako zada i svaki da bude od vune, na černo, klobuk paka kolura černoga, tabar, ki kolura nasedoga, to jest beretina, da berže poteže se nosi u mostiru ili na putu, dopušćamo, da se može nositi od pana černoga. Nijedan zdola ne rnozi hoditi u svili obučen pod penu privaciona glasa ativa i pašiva za 6 miseci svaki put, ki na­ šast bude u neposluhu. Mogu nositi se košulje od lina. Vanka kamare da se ne gre prez halje i kapuča sa svim da prez njih mogu spati. Ne tajimo našim manicu kožnu, ma da bude pokrivena ro­ bom černom od vune ili černim panom. Dopu­ šćamo jošće i rukavice tiha kolura, kada putuju. Kavka u žakni po način krune da ne bude jedan samo šenjal mostirski ili fratarski, ma ni anci da bude takova, da prikažuje gojenje perčina ili peruke. P o g l a v l j e j e d a n a d e s t o : Od b o l e s t nikov i špoljev fratarskih. 1. Kada ki od naših bude oholiti se, udilje g(va)rd(ija)n pod penu izgubljenja oficija pom­ njivo ima prokurati, da u infermariji njemu budu podane i ministrane sve stvari potribne tako za zdravlje duše kako tila i to od dobar istoga mostira od familje. Ako paka bijaše samo putnikom, špendija će biti činjena na konat mostira, ki mu bi ašenjan ili iz koga dilil se bijaše. 2. Ako paka se bude prilučiti, da umre u mostiru, koga sin ne bijaše, tada od špolja nje­ gova, ako ga bude imati, mostir, u komu umre, da uzme, ča bude spendal za najzadnju bolest i �§2 Br. б. — »SERAFINSKI PERIVOJ« — 1913. mortorij istoga, a sve ostalo da se dade mostiru, sto krat je otegean od naših fratar, ki gredu po­ koga sin bijaše. hoditi svetu kuću od Loreta. Nijednomu šuperiju slobodno ne budi uzesti 3. Ako bi ki umra u ospiciju od Loreta, u 4. komu biše od familje, ako bude imati špolja, izra- ku stvar od špoljev fratrov mertvih dali samomu djene od njega spendije za najzadnju bolest i po­ jeneralu budi dopušćeno disponiti od ke koli magreb, budi razdiljeno na pol meju ospicijem i mo- lahne kolikosti i njih za očitu korist reliona. stirom od usinovljenija, a to za rečeni ospicij gu­ (Nastavit će se.) Broj; 583. Redođržavništvo bos. Franjevaca. S v im F r a n j e v c im a B o s n e S r e b r e n e . Poznato vam je, draga braćo, da se ove godine navršuje šesnaest vijekova od proglašenja sretnoga ukaza, kojim je Konstantin Veliki, rimski car dao Hristovoj Crkvi slobodu i nezavisnost, koju je od Božanskoga svoga Utemeljitelja primila. Ovu radosnu uspomenu kršćani cijeloga svijeta na osobiti način slave ove godine; te je u tu svrhu sv. O. Papa i jubilej proglasio za cijeli svijet. Naš preč. general reda fra Pacifik Monza još je na 12. veljače poslao na sve redodržavnike okružnicu, u kojoj traži, da se god što svečanije proslavi. Radi toga vas, braćo, molim i nukam, da si u svrhu ove proslave, odredite jednu mladu nedjelju, kada ćete i prigodnu propovijed održati i pred izloženim presv Sakramentom sa pukom izmoliti 7 Očenaša, 7 Zdr. M., 7 SI. Ocu, ispjevati *Tebe Boga hvalimo” i puku preporučiti, da se u svojim molitvama sjeti sv Majke Crkve i sv. o. Pape. Ovo, dok vam preporučujemo i na srce stavljamo, ne sumnjajuć, da ćete nas poslušati, serafinski vam blagoslov svima podjeljujemo. ne 20. svibnja 1913. Fra Lovro M ih aćević, redodržavnik Broj: 584. avništvo bos. Franjevaca. I ove će godine naša redodržava u Visokom primati one mladiće, koji imadu ozbiljnu volju posvetiti se svećeničkom staležu i u našoj redodržavi biti Franjevci. Ovaj broj ovisi o tome, koliko će mladića moći stali u zavod. Da u prijavi i samom primanju ne bude nikakvih neprilika, neka oo. gvardijani ili oo. župnici u sporazumku sa o. gvar­ dijanom svoga distrikta do 20. s r p n j a o. g. na r e d o đ r ž a v n i š t v o u S a r a j e v u i z r a v n o p o š a l j u o v e s v j e d o d ž b e : 1. Svjedodžbu vladanja dotičnog mladića, koja mora biti potpisana od o. gvardijana ili o. župnika i katehete. 2. Krsni list. 3. Krizmani list (ako je dijete krizmano.) 4. Školsku svjedodžbu barem dobrim uspjehom s v r š e n e osnovne škole, ili svjedodžbu onoga gimnazijalnoga razreda, koji je dječak ove godine svršio. 5. Liječničku svjedodžbu, da je dijete potpuno zdravo. 6. Roditeljsku p i s m e n u izjavu, da dijete rado daju u franjevački red. O p a s k a I. Djeca, koja se prijavljuju iza svršene osnovne škole, n e s m i j u b i t i m l a g j a o d 12 g o d i n e , a starija o d 14 g o d i n a . Koja se ne prime, odmah će im se povratiti sve svjedodžbe. O p a s k a II. Primljena djeca imadu se podvrći prijavnom ispitu; uz to će se još jedanput u Visokom liječnički pregledati. O p a s k a III. Dijete, čije svjedodžbe ne stignu na redodižavništvo do 20. srpnja, ili ako jedna od gore navedenih šest svjedodžaba uzmanjka, smatrati će se kao i ne prijavljeno, odm;ih će se bez daljnjeg obzira svjedodžbe natrag vrnuti. S a r a j e v o , dne 1. lipnja 1913. Fra Lovro Mihačević, redodržavnik. �Listak. 93 L I S T A K . F. Zippra, učitelj: Dujmušićev »goli izvadak«. Kako se često dešava, da se tužitelj u toku rasprave pretvori u optuženika, tako je. to bilo i s drom. D u j m u š i ć e m . Njegove polemike donijele su mu neku vrstu žalosne popular­ nosti. I još se jednim uspjehom može podičiti. Nje­ gova knjiga1), koja je s pravom pala u zaborav, istom što je ugledala svijet, iskrsnula je opet na površinu i opet se o njoj govori. Iskopaše je iz onog velikog ured­ ničkog koša čitalačke publike optuženici, da je stave pred sud kao svjedoka protiv rogjenog joj oca. I boljeg svjedoka za se, a goreg za tužitelja, odista nijesu mogli naći, pa je to svojim ošt-roumljem brzo uvidio i sam gosp. profesor, te se požurio, da svoju knjigu prizna » g o l i m i z v a t k o m iz v r s n i h n j e m a č k i h i d r u g i h dj el a«. Oborivši tako očinstvo na druge, htio se unaprijed oprati od svega, što bi njegovo čedo moglo možda još protiv njega posvjedočiti pred sudom javnosti. To baš nije pohvalan postupak, ali našavši se gosp. dr. u škripcu, nije znao kud ni kamo na drugu stranu. Ali ako i nije vodila Dujmušića poštena namjera pri njegovu priznanju, ipak mu se mora p iznati, da je s onom oznakom »gol i i z v a d a k « prilično pogodio istinu; što više: s onim epitetom »gol i « izrekao je i ne hoteći finu ironiju, s kojom njegovi protivnici mogu biti potpuno sporazumni. Hajde da i ja razmotrim taj izvadak u svoj njego­ voj golotinji, da naročito zavirim u tajnu njegove geneze, pa da tako upotpunim posao drugih, koji su istog svje­ doka prije mene citirali pred sud2). I. U predgovoru kaže nam pisac, da su mu » g l a v n a p o d l o g a « u njegovu radu bila djela: R . G o t t s c h a 1: »P o e t i k«, M. C a r r i e r e : »D i e P o e s i e«, G. G i e t m a n n : »A 11 g e m e i n e A e s t h e t i k« i »P o e t i k u n d M i m i k« i napokon Franje Ma r k o v i ć a »Razvoj i s u s t a v o p ć e n i t e est et i ke«. Markovića citira samo na dva mjesta, ali se njime u ovom poslu nije više služio. Gietmannovih djela nemam pri ruci, te prema tome ne mogu ni reći koliko su mu ona služila, ali biće da ih je nešto upotrebljavao na str. 5.—17. Na tim stranama prikazuje nam se naš 1) Nauka o pjesni štvu. Sastavio dr. fil. Jozo Dujmušić. Sarajevo. Naklada samoga pisca. 1896. 2) Pri usporegjivanju Dujmušićeve knjige sa njemačkim izvornicima dobro su mi došle bilješke jednog našeg stručnjaka, koji ju je kritički proučio, čim je izišla na svijet. pisac prilično samostalnim, jer dotle kao da jc i proučio ono, o čem piše. A ovdje kao da se umorio, kao da mu je proučavanje stvari doteščalo, a uz to mu se valjda i hitjelo, te od 17. strane dalje prevodi od riječi do riječi iz Gottschallove poetike, onda poslije izvjesnog vre­ mena, a bez pravog razloga, prevodi iz Carrierea, pa se opet vraća na Gottschalla. Ima on doduše i kasnije samostalnih sastavaka, no kakvih, vidjećemo kasnije, a sad ćemo najprije razgledati njegove prijevode. Reći ću odmah, da pisac pri tom poslu ispušta često važnije, da nam iznese nešto, što je manje važno; isto tako Gottschallove njemačke metafore prevodi često bez ikakve promjene, ili u brzini prevede netačno ili sasma krivo, a koji put i upravo protivno. Priznati valja, da je Gottschallov jezik većinom apstraktan, i da ga nije lako prevoditi. To je jezik, kojim se služi njemačka filozofija, dakle i estetika kao dio filozofije, i poetika, koja je opet grana estetike. Ova u njemačkom jeziku ima za svaki pojam već gotove izraze, a na njih se njihova čitalačka publika navikla i značenje im naučila. Kod nas toga još nema: estetika je, a s njom i poetika, u nas još u povojima, a naučni se izrazi tek stvaraju. Na apstraktni se filozofski jezik naša publika nije navikla, njoj je takav jezik nerazum­ ljiv. Gottschall je i kao pjesnik i kao estetik napisao svoju poetiku jezikom, koji je potpuno razumljiv isto inteligentnijem Nijemcu ili i drugom čovjeku, koji je pronikao u duh njemačkog jezika. Ako se pak taj jezik prenosi od riječi do riječi na hrvatski ili srpski, je li onda čudo, ako takav prijevod ostane nejasan ili ne­ razumljiv? Ako je Gottschallov jezik teško prevoditi, to nikako ne može opravdati postupak Dujmušićev, jer on je tre­ bao tačno proučiti Gottschalla, trebao je proniknuti u duh njegova prikazivanja, pa nam onda iznijeti stvar preudešenu za naše shvaćanje, trebao je, štono kažu, stvar dobro prokuhati. A za to mu je dato široko polje tim više, što on nije odlučio p r e v o d i t i ni Gott­ schalla, ni Carrierea. Ali na žalost on to nije učinio, zato često ne razumijemo Dujmušićevih riječi, nego nam postaju jasne tek onda, kad dotično mjesto iz Gott­ schalla pročitamo. Tako čitam n. pr. na str. 20. ovo: »Tu p o d v r g n e b r o j h i t r o v r i j e m e u m j e t ­ n i č k o m u z a k o n u . « Ovo je prava zagonetka i ja sam uvjeren, da je bez Gottschalla niko ne će odgonenuti. U G. I. str. 70.1) stoji: »Di e Z a h l b a n n t d i e ’) Kratkoće radi navodiću odsele ovako djelo Gottschallovo (rimska brojka oznaČavaće svezak); isto ću tako Carrierevu knjigu u kratko bilježiti slovom C. �94 Br. 6. — »SERAFINSKI PERIVOJ f o r t e i l e n d e Z c i t i n d a s k i i n s t l e r i s c h e Ge s e tz«, a sad je ono tek jasno. Takih mjesta ima u Đujmušića više, što ćemo kasnije vidjeti. Pa ako čovjek, da zagonetke piščeve odgonene, mora svaki čas dotično mjesto tražiti u o r i g i n a l u , kakva mu je onda korist od p r i j e v o d a ? Ali u G. će moći zaviriti onaj, ko tu knjigu ima, a kako će, koji je nema pri ruci, ili koji ne može da shvati filozofskog jezika njemačkoga? Ovamo ide u prvom redu » n a š š k o l s k i p o d m l a da k« , kome je (vidi predgovor!) ova knjiga naročito namijenjena. 1913. ove poezije bila bi prir da ali sa llandlung sclbst, sondern ilire Gcncsis und ilire F olgin .1) svoii,n mrtvim hk-vima (S 51 ) Lessing hat diesen Unterschied im »Laokoon« srlm f und scldagend auseinandergesetzt. ) Da vidimo sada, kako on crpe svoju poetiku iz G. Da to pokažem, uzeću jedan dio članka » P j e s n i š t v o p r e m a s l i k a r s t v u i g l a z b i « , i to od str. 17. do 19. u svezi s G.-ovim originalom. Cijeli taj članak sa­ stavljen je od Gottschallova dva: » D i e D i c h t k u n s t und d i e M a l e r e i « i »Di e D i c h t k u n s t u nd d i e M u s i k«, sv. I. str. 48.—81. U početku nas D. uvodi u sam članak karakteristič­ nim uvodom od 6V2 redaka a onda počinje prevoditi. Dujmušićeva poetika: (Str. 17.) Dok slikar slici, koja nastane u njegovu duhu, podaje sjetilnu realnost pomoću crta i boja na kakvoj površini, dakle u prostoru te slike stvara tako, da crte i boje meće jednu do druge, pjesnik obavlja istu zadaću jezi­ kom, dakle u vremenu i to nižući riječi jednu za drugom. To je doista bitna razlika, a vuče za sobom još i druge. Ponajprije vidimo, da je područje poezije kud i kamo veće od onoga kod slikarstva! Slikarstvo ne može nikada predočiti kakva razvoja, već samo jedan momenat u raz­ voju, te se ogleda njegova vješ­ tina (St. 18.) u zgodnu izboru o d n o s n i h momenata, da on i prošlost donekle obuhvati i opet nosi na sebi neki o m e n za ka­ rakter skore budućnosti. Poezija je pak u prvo :i redu predočivanje razvoja: u njoj ogledamo nizanje momenata, sav unutarnji i vanjski rad, ne samo radnju već i njezinu genezu i pošljedice. Ovu je bitnu razliku izrazito prikazao Lcssii.g u »Laokoonu<. I pjesnik treba da slika, ali se pita, koliko i kako. Ропајр ije to je izvan svake sum­ nje, da slikanje nije nikada zadnja pjesnikova sviha, pa s toga ne postoji opisna ili deskriptivna poezija k a o t a k o v a . Prijedmet Gottschallova poetika: (S. 49-) Der Maler giebt dem eistigen Bild durch Linien und Farben eine sinnliche Wirk!ichke.t auf der Flache, im Raumc; der Dichter venvirklicht das seine in der Vorstellung, und zwar durch die Sprache, also in der Zeit. Der Maler schafft sein Bild durch das Nebeneinander der Linien und Farben, der Dichter durch das Nacheinander der Worte. Der Unterschied ist so bedeutend, dass er uns auf eine neue wesentliche Bestimmung der Poesie fiihren wird. (S 50.) Zunacl.st eisehen wir srhon daraus, dass der Krtis der Poesie ein unendlich grosserer ist, als derjenige der Malerei! Die Malerei kann niemals eine Entwickelung geben: sie kann immcr nur den Moment darstellcn, und es kommt fur sie wesentlich darauf ап, den s e h l a g e n d e n Moment zu wahlen, dessen Gegenwart eine so vielsagende i s \ dass er zugleich die Vergangenheitzusammenfast und den Wi d e r s e h e i n der nahen Zukunft in sich tragt. Die Poesie aber ist vvesentlich Entwickelung; sie giebt eine Aufeinandeifolge der Momente und dćshalb falit alles innere und aussere Geschehen in ihren Kreis, nicht bloss dic 1 Tako Halkr piše botaniku u verzima i razglaba cvijeće s tačnošću kakvog prirodoslovca i to sv-' osim mirisa, kojega nije mo­ guće rastaviti na čestice, a koji nam je morao dati, no nije mogao to učiniti, kad nije znao šta je miris za poeziju. Treba dakle mrtvoj prirodi podati n e k o gi­ banje, i to tako, da se vidi kako se n ek i o b l i k r a z v i j a . Ta razumije se samo po sebi, da je prijedmetom pjesništva priroda, puna života, uzburkano more, oluja,1) Treba dakle pjes­ niku ove pojave prikazati u nji­ hovoj izmjeni, kako se iagjaju u vremenu. Još se vcćma cijeni ovo pjesništvo, ako se narav рге nese u pjesnikovu dušu, te se izlivaju refleksi na sliku u vanj­ skom svijetu. Tu već prestaje slikar p r i r o d n i h p o j a v a , a z a č mc ( ! ) raditi pjesnik. Kod onog nastaje čuvstvovanje iz slike, a kod ovoga slika iz čuvstvo­ vanja. No opisivanje prirode postaje i onda elemenat poezije, ako u njoj tražimo ujedno paralelnih mjesti za duševni život, ako s i pjesničko m i š l j e n j e neposredno nadoda tomu opisivanju. ‘) Upozorujem naročito na ovo mjesto, te molim, da se usporedi s paralelnim njemačkim tekstom. (S. 52.) Fur die l’oelik gcstaltet sich dic Fragc so: in wiew. it und wie darf der Dichter mallen? Zunachst steht fest, dass das M derische nie der letzte >.weck des DLhtcrs sein kann, und schon dadurch ist die besehreibende Poesie a l s e i n e b e s t i m m t e G a t t u n g verur tcilUj Sein Sioff ist die Natur, aber die tote Natur in ih.en Formen ui.d Gcstalten. Haller bringt die Botanik in Versc und zergliederl uns čine Alpenblume . . .4) mit der Genauigkeit des Naturforschers, d e r s i c u n t e r der Lupe a n g e s e h e n .r>) Was er uns aber nicht zergliedern kann und doch allem a's dichter geben solite, das ist der Duft dieser Blume. Und der Dult uberhaupt fehlt der (5. 53.) besehreibenden Poesie, der hb here Duft der Seele.c) Man kann zunachst der Natur diese1) Eewcgung leihen, in dem man nicht die g e w o r d e n e Gcstalt festhalt, sondern s i e a s im e w i g e n Prozcs s d e s (S 51.) W e r d e n s beg r i f f e n d a r s t e l l t . Schon an u d fii- sich ist die Natur in Bewegung, das aufgeregte Meer, der Stirm, das Gewitter dichterisch *)... der Dichter fuhrt die wechse!nden Erscheinungen ’) Tu treba u G preskočiti 76 reda­ ka, pa nastaviti na str. 51. '■') Ispusti 38 redaka, pa čitaj dalje na sir. 511 f) l'reskoči 9 redaka I ') Ispušteno nešto više od jednog reda. rj Ovo je posljednje u Dujmušićevu prijevodu Ispušteno. ‘) Izostavi iz G. 30 redaka, pa nastavi na istoj strani! 7) G. kaže ,,diese“ zato, šio je prije toga govorio, kako opisivanje postaje pjesničkim po u n u t a r n j e m gibanju *) l’reskoči retka! �Listak. Ali treba i to uvažiti, k a k o se mora pjesnički (str. 19.) slikali, ako se želi postići pravi umjet­ nički efekat. Ovdje je pjesniku mnogo teže polučiti valjan uspjeh, jer pogje li nabrajati sva svojstva kojega objekta jedno za drugim, to lako nastane nejasna slika. S toga treba, da on odabere najmaikantnije svojstvo i n j i m u k r a s i o d n o s n i o b j e k a t 1) Nabrajati pak razna svojstva nije drugo no znanstveno razglabanje, koje rastavlja dijelove nekog prijedmeta bez obzira na nutarnju svezu, a pjesničko poimanje mora da stvori cjelinu; fantazija mora imati cijelu sliku. I pjesnikova slika mora u jedan mah niknuti pred našim očima kao i ona od slikara; no to je moguće samo onda, ako pjesnik pogodi i z r a ­ z i t o s v o j s t v o , koje je kadro odmah stvoriti cijelu sliku u našoj fantaziji. Jedna prava riječ može tu učiniti više nego li cijele reče­ nice v o d e n a s a d r ž a j a . •) Karakterističan dodatak Dujmuiićev. die vvechselnden Erscheinnungen in der Zeitfolge an uns voriiber.1) Nocli berech'.igter aber wird die Beschreibung, wcnn sic die Natur ganz in die Stimmuiig des G onaldes aufldst und mir seinc Reflexe iiber das ausse lichc Bild ausgiesst. Hier hort der L a n d s c h a f t s m a l er au;, wo der Dichter anfSngt. Bei jenem gcht die Stimmung aus dem Bilde, bei diesem das 1 ild aus der Stimmung hervor.2) (S. 56.) Doch die Beschreibung der Natur wird auch dann dichterisch, wenn wir in ilir gleichsam die Paralellstcllen zum Lebj i des Geistes aufsuchen, wenn sich der dichterische G e d a n k e unmittelbar a n d i e S c h i l d e r u n g k n ii pf t.}) tS. 62.) Auf die andere Fragc, w ie der Dichter mallen s o l i ...4) (S. 63.) Der Dichter, der ihm idem Maler) nacheifern will, bringt sich um die Wirkung seiuer Kunst, in dem die Menge von Eigcnschaftcn, die in der Zeit naeheitrnder aufgezahlt werden, kein klares Bild geben kann. Dies errei.cht der Dichter nur in dem er die sehlagendste Eigenschait aufgreift/') Das AufzVihlen der Eigenschaften durch die Sprache gehort der vvissenschaftlichen Zergliederung an, welchc die Teile auseinander nimmt ohne Riicksicht auf das geistige Band; die dichterische Anschauung aber soli das Ganze schaffen; die (S. 64.) Phantasie verlangt stets das ganze Bild. Au h das Bild des Die ters soli, wie das des Malers, mit einem Schlage vor unserer Seele stehen Das ist aber i.ur da;in mčglich, wenn der Dichter die s e h l a g e n d e Bez e i c h n u n g triift, die das Bild plčtzlich in die innere Vorstellung hincinhebt.u) Das einzige rechte Wort schafft auf diesem Bcden besser die Gestalt, als ganze Satze voli b e s e h r e i b e n d e r Phrasen. ’) Sada dolaze u G. dva pjesnička citata koj; D. naravno ispustu, pa onda nas'avlja sv j prijevod. J) Sad valja preskočiti čitave ovije strane, pa nastaviti pri dnu str. 56. 3) Ovdje valja u G. učiniti vcMki skok sve do zadnjega odsjeka na 62. str. 4) Pregji na st. 63., 11. red odozdo! ‘1 Ispuštena jedna rečenica. ') Ispušteno pet redaka. 95 A što sad čini naš pisac, pošto je dovlen osim jednog neznatnog svog dodatka od riječi do riječi prevodio. Citira najednom Gottschalla, kao da sve ovo dosad nije imalo s njim nikakva posla. Čudne zaista književničke manire — da se drugačije ne izrazim! Evo kako na­ stavlja: U ovom pogledu vrlo mnogo griješe osobito romanopisci, pa o njima kaže Gottschall ove pokudne riječi: »Oni predočuju potpunu sliku svojih junaka od glave do pete, od perja na šeširu do mamuza na čizmama. No dogjemo Ii sretno do čizama, već smo davno zaboravili, kako šešir izgleda.« Onda nastavlja svoj posao, i to najprije nešto samo­ stalnije, ali brzo opet prijegje na direktno prevagjanje, pa će i docnije po gdjegdje uplesti koji »citat« i reći iskreno i pošteno: ovako i ovako veli Gottschall ili Carriere, a kad tamo: i sve ostalo (izuzetaka je malo!) veli ili Gottschall ili Carriere. Tako to ide dalje. Članak, što u Dujmušića dolazi iza navedenog, »Razlika izmegju prave p o e z i j e i p ^ a v e p r o z e « , nastao je na isti način od Gottschallova » Di e P o e s i e u n d d i e P r o s a « , str. 81.—96.; čl. 5. »P j e s n i č k a g r a g j a« od G. »D i e d i c h t e r i s c h e S t o f f v v e l t « , str. 97.—124. i tako redom sve do čl. 10. » T r o p i i l i s l i k e i f i g u r e « , u čijem se drugom dijelu, koji govori o figurama, pokazuje naš pisac nešto samostalnijim. Kako? to je drugo pita­ nje, pa će q tom biti niže govora. 1 članak 11. »0 s t i h u « izragjen je samostalno, ali posve površno i bez dublje studije. Tu o ritmu i metru nema ni onoliko, koliko ima u Petračić-Badalićevoj • čitanci. A svakako je trebalo progovoriti koju o kla­ sičnim metrima i stihovima, koje smo primili iz klasičnih literatura, zatim o stihovima našeg umjetnog pjesništva i napokon o strofama. 0 tom svemu ili nema ništa ili je posve neznatno i površno. Čitatelj će nabasati na drugom mjestu na h e k s a m e t a r , d i s t i h itd., ali ako misli, da će u ovom poglavlju naći tumač ovim riječima, ljuto se vara. Preko svega toga prelazi pisac udob­ nom izjavom: »Nas ne treba da ovdje zanima stara klasička metrika do većih ili manjih potankosti...« Članak 12. » N a r o d n o i u m j e t n o p j e s n i ­ š t v o « izragjen je iz početka po Carrieru str. 178., a od str. 74. preveden je na preskok iz C. str. 174.—190.; čl. 13. uzet je iz C. str. 348., a konac mu iz C. str. 436., gdje je u brzini i navodnik, što bi trebao doći na kraju »citata« iz C., pogrješno stavljen iza Dujmušićeve reče­ nice. 1. čl. II. odjela preveden je iz C. str. 193.—220. Ovdje je karakteristično za rad našega pisca, što na str. 83. citira Gottschallove riječi, i to ne iz G., nego iz C., pa kako je u C. pogrješno, tako i u njega. G. naime II. 133. kaže: »Die Technik des n e u e n R om ans...«, �96 Вг. 6. — »SERAFINSKI PERIVOJ« — 1913. a C. to citira ovako: »Die Technik des n e u e r e n Rom ans...«, pa i naš pisac ima: »Tehnika n o v i j e g a rom ana...« Cl. 2. toga odjela preveden je opet iz C. str. 227. do 246.; čl. 3. počet je C.om str. 281., pa nastavlja iz G. 151.—152., a onda je do kraja samostalno izragjen; » J u n a č k a e p i k a « (str. 93. i 94.) počinje piščevim uvodom, nastavlja prijevodom iz C. 281., zatim govori nešto o našoj narodnoj epskoj poeziji; » R o m a n t i č n a e p i k a « prevedena je (izuzevši mali odlomak, koji je slobodno izragjen po C.) iz G. II. 162.—164.; » Re l i ­ g i j o z n a e p i k a « , osim svršetka, iz G. str. 165.—168. i C. 302.; » K o m i č n a e p i k a « iz G. 174. i 169., poče­ tak je uzet iz C. 302., a onaj » n e k i n j e m a č k i e s t e t i č a r« jest Vischer, kako se vidi iz C. 302.; »I d i 1s k a p o e z i j a « iz C. 311. i 312., a onda iz G. 175. i 176., riječ 0 Mickievviczevu »Gos p. T a d i j i « prevedena je iz C. 307., a ostatak je piščev; » E p s k o - l i r s k a p o e z i j a « sastavljena je po G., ali prilično samostalno. Sada dolazi III. glavni odio knjige pod zajedničkim natpisom » Ro ma n « , a razvrstan je na ove odsjeke: 1. I s t o r i j s k i r o m a n , 2. S a v r e m e n i r o m a n , 3. N o v e l a . G a t k a . P r i č a . L e g e n d a , 4. D i d a k t i č n a e p i k a sa člancima: P o u č n a p j e s m a , E p i ­ g r a m , P o s l o v i c e S a t i r a itd. Kako je sve ovo mogao turiti pod istu kapu »r o m a n«, ne mogu se do­ misliti. No to je nuzgredno; glavno je za nas ovdje, da je to sve do str. 127. uzeto iz G. 185—232., str. 128. iz C. 350., a 129. iz C. 311. i 312.; ono o p o s l a n i c i iz G. 236. i 237.; str. 132. i 133. iz G. 178.—180. Cl. 1. odjela IV. (»O l i r i c i u o p ć e « ) uzeo je D. iz G. II. 6.—36., ali da ne osumnjičim Gottschalla, valja rni reći, da je ono u uvodu o lirici kao »Ogranku pjesničtva, koji u p r v o m r e d u s l u ž i z a d u š e v n u o k r e p u r a z n i m p j e v a č k i m društvima«, original Dujmušićev. Ta treba da se gdjekad i on čuje, ali kad prozbori, onda ne može uvijek proći, a da ne bude — humorističan. » R e f l e k s i v n a l i r i k a « sastavljena je po G. 82.-84., ali tu se naš pisac odjednom toliko emancipira od Gottschalla, da ga čak i kritizira, tražeći u njegovu jednom mjestu neku tobožnju kontradikciju, koju osim D. niko ne može da nagje. Baš je gosp. dr. neke hude sreće, kad god pokuša biti originalnim. A onda ne znam, zašto se je i u tom emancipirao od Gottschalla, što je turio u ovaj odsječak i l i r s k e f o r m e ( k a n c o n u , s o n e t , t e r c i n u , s e s t i n u i g a z e l u ) nazivajući ih s t a l n i m k a l u p i m a e l e g i j e ! Ali da idemo dalje! Što D. piše o p o p i j e v c i i l i r i c i o d u š e v l j e n j a to je u glavnom rezultat pabirčenja po G. str. 37.—73.; ono » d i e s i r a e , d i e s 111 a« iz C. 170. Što je pak rečeno o d r a m i (od str. 173. pa do konca knjige) prevedeno je većim dijelom iz G. str. 239.—339., samo je po gdješto prevedeno iz C., tako na str. 174. posljednja rečenica iz C. 452., na str. 176. prevedene su dvije rečenice iz C. 438. i 437., na str. 177., jedan dio iz C. 439.; na str. 179. pošljednji odjeljak iz C. 455. i 456.; na 181. jedan dio iz C. 459.; na str. 189. nešto iz C. 470.; na str. 192. ( » T r a g e d i j a « ) iz C. 497.; str. 194. pošlj. odjeljak, koji prelazi i na str. 195., iz C. 508. i 509.; na str. 195. iz C. 496.; str. 197. — C. 498.; str. 198.-199. ( » Dr a ma u u ž e m s mi s l u « ) sve iz C. 524. i 531. do 533. Osim toga svi citati, bili oni njemački, latinski ili grčki, uzeti su što iz G., što iz C., pa i onaj pošljednji (na str. 205.) preveden je iz C. 475., a ne iz »Hamleta«, kako bi čovjek na prvi mah pomislio. Ko ne žali truda, može sada po ovom da sastavi golemi dio Dujmušićeve poetike. Ima on doduše po gdješto i svoga, ali to je samo ondje, gdje se osvrtao na našu književnost, te mu ni G. ni C. nijesu mogli od pomoći biti. No i neupućen čovjek lako će odmah razabrati razliku izmegju onoga, što je Dujmušićevo, što li njegovih izvora. Ta se razlika vidi ne samo po jeziku, nego i po obliku, kojim obragjuje takav kratki odlomak, a naročito se razlikuje stvarju samom, kako ćemo odmah vidjeti. Da to pokažem, iznijeću pred čitaoce nešto iz najsamostalnijeg sastavka njegovog, a to je čl. I. 10. » T r o p i i li s l i k e i f i g u r e « , i to »B. F i g u r e«, jer tropi su izragjeni po G. I. 153.-156. O » u s k l i k u « veli: »Cesto se nagje osobito u narodnoj poeziji, za koju mnoga stvar izgleda ili od­ više nova ili odviše čudesna ili strahotna, da se to (koje?) momentano uzrujanje očituje u rečenici, koja sadržaje usklik ili poklik.« 1 onda dolaze kao potvrda ovoga tri primjera iz narodne pjesme. A šta je s umjet­ nom poezijom, kojoj valjda ne izgleda mnoga stvar ili odviše nova ili odviše čudesna ili strahotna? Ili je ova figura monopol narodne pjesme, kako će neupućeni za­ ključiti iz Dujmušićeva razlaganja. Za »p it a n j e«(trebalo je dodati » r e t o r i č k o « ) veli: »Ovo je pitanje samo po obliku, a u istinu n e g a ­ t i v n a t v r d n ja, kao što se upotrebljava u retorici«. — Kakva se to negativna tvrdnja upotrebljava u retorici? Htio je reći, da se ova figura naročito upotrebljava u retorici (odatle joj i ime), ali kako je stilistika uopće »Ahilova peta« našega gosp. dra. (o čemu će poslije još biti govora), tako mu se i ovdje dogodilo, da je rekao nešto, što zapravo nije htio reći. — A onda, zar je za­ ista svako takvo pitanje » n e g a t i v n a t v r d n j a « ? » A p o s t r o f u ovako tumači: »Kod ove se figure čovjek r a z g o v a r a s odsutnim osobama ili s dušama milih pokojnika ili s neživim stvorovima, pošto ih per­ �97 Listak. sonifikacijom p o d i g n e d o l j u d s k o g b i ć a « . — Ovo posljednji ima valjda biti: »z u m e n s c h l i h e n W e s en e r h e b e n«, što bi se hrvatski reklo »u č in i t i l j u d s k i m b i ć i m a « . Ako sam dakle pravo shvatio pisca (a pravo ga shvatiti nije uvijek lako!), onda je htio reći, da je apostrofa razgovor s »odsutnim osobama« ili s dušama milih pokojnika ili s neživim stvo­ rovima , ali da se omogući taj razgovor, valja ih najprije personifikacijom podignuti do ljudskog bića, t. j. učiniti ljudskim bićima. Zar je ovo pošljednje nužno i kod »od­ sutnih osoba« ili kod duša pokojnika? Ta to su ljudska bića i bez naročite personifikacije! A onda, šta znači: razgovarati se? Za razgovor ište se, da govori najmanje njih dvoje. A kod apostrofe ne očekuje se odgovor apo­ strofiranog bića ili objekta. Ovdje mu je mogla biti uzo­ rom i naša školska poetika, koja za ovu figuru ima mnogo kraću, ali ipak posve tačnu i svakom razumljivu definiciju. Po njoj je apostrofa figura, »u kojoj se nenazočnome licu g o v o r i , kao da je nazočno, a neživoj stvari, kao da je živa i razumna«. A sad dolazi: » o p e t o v a n j e « , o kojemu veli: »Ova figura dolazi u raznim p o j a v a m a ! ? ) , te mnogo doprinosi epskoj opširnosti. Ona se može naći ili u p rv o m d i j e l u od n e k o l i k o s t i h o v a , pa se onda zove anafora, ili u d r u g o j p o l o v i c i od n e k o l i k o s t i h o v a , d a s e v i d i i n a z a v r š e t k u , — tada se zove epifora, ili n a p o k o n dolaze zadnje riječi iz jednog stiha u početku d o j d u ć e g ( ! ) . Ovakova se zove anadiploza. N a p o k o n dolazi ona i tako, da se kakav nalog da nekomu, pa da onaj odnese dalje i uruči doslovce. Ovoj figuri nema posebnog imena. To ćemo inalo bolje objasniti primjerima: »I sad dolaze primjeri, ali uzalud ćeš tražiti megju njima objašnjenje one četvrte vrste »opetovanja«, za koju ide zasluga našemu uče­ njaku, što ju je otkrio i unio u poetiku, pa tako umnožio broj »pjesničkih figura«, koji i onako ide kod nekih sta­ rijih poetičara u neizmjernost. Ali gle! Makar što je već gore rekao dva puta »n a p o k o n«, ipak je najpokornije našao još i petu vrstu ove figure, a to je » o p e t ov a nj e c i j e l i h o d l o m a k a « , koje »još najviše karakteriše duševni mir, s kojim pjesnik pjevajući uz gusle javorove ili uz tamburu — ovo je mnogo regje ide od jedne faze pjesničke radnje do druge, te izgleda, da je odviše siguran, da ga slušateljstvo ne će iznevjeriti svo­ jom pažljivošću«. Za » k l i m a k s i l i u z 1a z« veli da je to figura sa­ stavljena od više prodočaba, pa se ide od najmanje do najveće ili od najdalje do najbliže«, i onda tumači tu svoju definiciju primjerima, iz kojih (osim trećeg) niko ne će naučiti, što je klimaks, jer ga i nema, a treći je primjer potvrda samo za drugi, u definiciji navedeni slučaj. Evo ću prepisati ovamo prva dva citata, da se usput vidi, kako je i u izboru svojih primjera naš pisac nesretne ruke: Tko će pojest’ trista peći hicba? Tko će platit’ trista jalovica? Tko će platit’ trista kuvačica? Pa sigjoše na Nove Pazare, Pa mu kupi hara četvrtaka, 1 kupi mu on novo odijelo I kupi mu on novo oružje, Nasuo mu džepove cekina. »Antitezu«tumači ovako: »Ova figura po svom eti­ mologijskom značenju kaže, da se dva objekta ili dva pojma stavljaju jedan proti drugome. Ona često karakteristiše ili nestalnosti ljudske sreće(?!), ili čiju nedosljed­ n o st?!) no i to biva, da se na ovaj način ističe opreka izmegju »n e k i h« karaktera u n e k o m pogledu ili opreka izmegju objekata u k o j e m svojstvu«. Na sličan je način obradio i » p a r a d o k s o n « : »Kod ove figure biva nešto neobično, gotovo nelogično, no kad se čovjek zadube u smisao o v i h i l i o n i h ri­ ječi, u kojima se izriče t a j p a r a d o k s o n ( i ) nagje se tajna sveza izmegju njihovih pojmova, koji skupa sači­ njavaju nešto logično, nešto r e a l n o ( J ) . Ovamo spadaju izrazi: draga smrti! - kad je čovjek pun pesimizma zbog raznih nevolja u životu, te nazrijeva u grobu pravu pravu sreću i n j e z i n (čiji?) sjaj, i t. d.« Za » i r o n i j u « skrojio je ovu definiciu: »Ironija je podrugivanje, ali ne očito, tako da ga naivan čovjek ili ko nije upućen u k a k v e ( ! ) prilike, ne može pravo da shvati, jer treba misliti na protivno, a ne na ono, što baš riječi kažu«. — U kakve bi to prilike morao biti čovjek upućen, da mogne podrugivanje u ironiji pravo shvatiti (recimo u onom duhovitom primjeru piščevom »p r a v k o k r i v o d r v o « ) i dokle bi morala dopirati njegova naivnost, pa da mu se otme značenje tih riječi?! Neka kogod, ko nezna, što je » o n o m a t o p o i j a«, pokuša to naučiti iz knjige Dujmušićeve! »Ova je figura«, tako razlaže gosp. profesor, »redovito skup od više iz­ raza, u kojima se nalazi bar jedan glas iz raznih prirod­ nih pojava, a kojima se označuju te pojave«. Sasvim je zamršeno pravilo za » p o l i s i n d e t o n«, koji glasi: Kod ove se figure ističe koji veznik ili konjukcija ispred više r i j e č i iste vrste, koje se meću j e d a n d o d r u g o g a . Ta se zadaća povjeri redovito vezni­ cima: i i ni ili niti, ali dolazi i ili - narodnim pjesmama: jali ili oli. Ovim se budi veća pozornost u slušateljima«. Ništa nije bolje ni razlaganje o » a s i n d e t o n u«. Sto je a s i n d e t o n , ne kaže, kao da svak zna grčki pa mu ne treba ni reći, nego odmah počinje: »Puno je češća ova figura, a osobito se umjetni pjesnici njome �98 Br. (i. SERAFJNSKI PERIVOJ« — 1913. služe, kada nagomilavaju razne pojmove pomoću gla­ gola, imenica ili inače. Njome se izražava kao neka hitnja, da se radnja pospješi bar za toliko vremena, ko­ liko bi trebalo potrošiti na izgovor t i Ii malih riječi«. — Kakve su to male riječi? Misli naravno v e z n i k e , ali ove nije u svom razlaganju ni jednom riječi spomenuo. A sad navodi ovaj primjer: »Po družini tajin pod’jelio: Hljeba, mesa, vina i rakije«. Zar je to asindeton? Kako bi morala ta rečenica glasiti, da ne bude asindeton? V J E S N I K . je biskupskom Ordinarijatu, »da je c. i kr. zajed­ Carski dar crkvi sv. Antuna u Sarajevu. Nj. Veli­ ničko ministarstvo Financija u sporazumu sa c. i k. čanstvo car i apostolski kralj Franjo Josip I. darovao je ratnim ministarstvom, na prijedlog zemaljske vlade u crkvi sv. Antuna u Sarajevu 30.000 K za veliki oltar. § 40. — stavki prvoj — obranbenog zakona za Bosnu i Hercegovinu normiranu ženidbenu zabranu u smislu Bože, živi, čuvaj, Bože, — cara našeg i naš dom! stavke druge istog paragrafa ograničila tako, da oni Kruh sv. Ante. Mladi svećenik vel. gosp. Ivan b. h. pripadnici, koji su 18. godinu života navršili, ne Vlašić. duhovni pomoćnik u Banjoj Luci poslao je preko trebaju do daljne odredbe u svrhu sklapanja braka žeuredništva »Seraf. Perivoja« u kruh sv. Ante K 50-nidbene dozvole pridonijeti. Naprotiv mladići ispod na­ Platio mu veliki sv. Antun! vršenih 18 godina dužni su i nadalje u svrhu sklapanja Fra Anto Ćurić umro. Dne 24. svibnja nakon duge braka u obranbenom zakonu propisanu dozvolu od zem. i teške bolesti umro je u Gučoj Gori preč. fra Anto Ćurić. vlade zamoliti <. Nalaže, da se gornje naredbe veleč. žup­ Pokojnik je za svoga života obnašao više službi. U svima nici strogo drže, te mladiće ispod navršenih 18 godina se je tako odlikovao, da ga je i red i dinastija odlikovala. bez prethodne dozvole v. z. vlade ne pripušćaju ženidbi. Bio je na više mjesta župnik, definitur i redodržavnik Br. 327. Naregjuje slijedeće kolekte, koje se u misi uzeti Bosne Srebrene. Odlikovan je krstom za zasluge i redom moraju, kad to rubrike dopuštaju: 1. ponedjeljkom, utor­ željezne krune III. razreda. Bio je jedan od najnačitani- kom i srijedom za sv. Oca Papu. (pro Papa 4.); 2. čet­ jih ljubitelja knjige. Mrtvi ostanci 74-godišnjega pokoj­ vrtkom i petkom, i to: od 18. listopada do 25. travnja nika sahranjeni su na Gorici u Gučoj Gori. Počivao »Hostium nostrorum« (contra persecutores 11.), od 25. u miru! travnja do 18. listopada »A domo tua« (18.), 3. subotom Preporuka visoke zemaljske vlade. Visoka zemalj­ i nedjeljom za cara i kralja našega apostolskoga. (6.) ska vlada za Bosnu i Hercegovinu izdala je o. g. u IV. Istom je prigodom biskup Garić izdao i drugu tiskanu svesku »Školskoga Glasnika« naredbu od 28. ožujka okružnicu, u kojoj svoj kler upućuje kako, da se narod 1913., kojom je djelo dra. Jelenića: »Kultura i Bos. Fra­ okoristi već proglašenim jubilejom. njevci« preporučila za nabavu učiteljskim knjižnicama Krizma u banjalučkoj biskupiji. Ovoga mjeseca bi­ srednjih škola. skup Garić kreće na sv. potvrdu i kanonički pohod. Naredbe biskupa Garića. Biskup Garić izdao je na Raspored je krizme ovaj: Dne 25. lipnja na večer do­ 28. travnja okružnicu, u kojoj za banjalučku biskupiju lazi presvj. gospodin u Rudolfsthal, a 26. tu će podjeliti dijelom obnavlja, a dijelom ustanovljuje slijedeće na­ sv. krizmu. Djeca iz župe Mahovljani, doći će na krizmu redbe: Broj 323. Sve dijecezanske naredbe, što su do u Rudolfsthal. Istog dana na veče dolazi biskup u danas bile u krijeposti ostaju i nadalje. Broj 324. Casus NVindthorst, gdje će sutradan (27.) podjeliti sv. potvrdu, reservati pro dioecesi banjalucensi manent ut hucusque tc istog dana (27.) na večer dolazi u B. Gradišku. U Gra­ cum iisdem declarationibus. Broj 325. Vlašću danom dišci će držati krizmu 29. lipnja, a 30. po podne polazi od sv. Stolice 31. siječnja 1913. godine podjeljuje mi­ biskup u Dtibicu, gdje će 1. srpnja krizmati, te istog lost svagdanjeg povlašćenog žrtvenika svim župnim dana na večer dolazi u Kostajnicu. Dne 2. srpnja u Docrkvama »pro Missis, quae in eodem celebrentur in suf- berlinu u školi će djeci podjeliti sv. potvrdu i istog dana fragium animae vita functi alicujus Christi fidelis«. Ova (2.) dolazi u Novi. U Novom će držati krizmu 3. srpnja, povlastica vrijedi za 7 godina. Za povlašćeni žrtvenik a na večer toga dana dolazi u Prijedor, gdje će podjeliti odregjuje veliki oltar u spomenutim crkvama i traži da sv. potvrdu 4. srpnja, pa istog na večer (4.) dolazi u se stoga na zgodnu mjestu oltara postavi znak ove po­ Volar. U Volaru će krizmati 6. srpnja , a 9. na večer vlastice. Broj 326. Visoka z. vlada u Sarajevu saopćila dolazi u $t, Rijeku, i tu 13. srpnja držati će biskup N A Š A D O M O V IN A . �99 Vjesnik. krizmu, a 14. prije podne dolazi u Sanski Most, gdje podjeljuje sv. krizmu 16. srpnja, a 17. srpnja prije podne polazi u Stratinsku, i tu drži krizmu 18. srpnja, te isti dan na večer vraća se svojoj rezidenciji u Banju Luku. Statistika redodržave presv. Otkupitelja. Primili smo ovogodišnji shematizam dalmatinske redodržave presv. Otkupitelja. Polag ovoga shematizma spomenuta redodržava ima 301 člana. Od ovih je 95 gimnazijalaca, 2 brata trećoretca, 1 brat lajk novica, 11 zavjetovane braće lajka, 7 klerika novica, 14 filozofa, 18 bogoslova i 153 svećenika. Redodržava broji 12 samostana, no­ vicijat u Visovcu, gimnazij u Sinju filozofski zavod u Zaostrogu i bogoslovski u Makarskoj. Osim toga redodržava broji 91 samostanu utjelovljenu župu, koje broje 181.827 duša. Od ovih župa u 72 du­ hovnu pastvu vode Franjevci, a u 19 su privremeno svjetovni svećenici. Redodržava presv. Otkupitelja pro­ stire se preko 4 biskupije, a njom danas ravna preč. dr. Karlo Eterović. Ima se znati, da uz ovu redodržavu u Dalmaciji opstoji i druga sv. Jeronima. Mise »рго populo«. Zadnja »Vrhbosna« donosi vrlo zanimivu okružnicu nadbiskupa Štadlera, kojom se na temelju dozvole dobivene od sv. Zbora Koncila broj misa »pro populo« u vrhbosanskoj nadbiskupiji steže na 24, te 1 za svu nadbiskupiju — svega 25 na cijelu godinu. Promjena u Hercegovini, Na 5. svibnja obavljena je u Hercegovini pod predsjedanjem dra. Karla Eterovića promjena franjev. starješinstva, na kojoj su izabrani za redodržavnika preč. fra Dujo Ostojić, za kustoda fra Špiro Šimić, za definiture: fra Anto Majić, fra Simun AnČić, fra Vjekoslav Bubalo i fra Ćiril Ivanković. No­ vome starješinstvu od srca čestitamo! Antunovo u Sarajevu i ove je godine proslavljeno na vrlo svečan način. Misu je s propovijegju održao presvj. papin protonotar dr. Ivan Košćak. Isti dan ljubljene su moći sv. Ante, što ih je iz Padove naše redodržavništvo dobavilo za ovomjesnu crkvu. Sastanak hrv. redodržavnika. Na 9. svibnja u Sa­ rajevu su se sastali hrv. franjevački redodržavnici: bo­ sanski preč. fra Lovro Mihačević, hrvatsko-slavonski preč. fra. Rafajel Rodić, dalmatinski preč. dr. fra Karlo Eterović i hrecegovački preč. fra Dujo Ostojić. Zadarskodubrovački je svoju odsutnost ispričao. Prečasni su oci tom prigodom konferirali o internim stvarima reda. Ovaj sastanak mi od srca pozdravljamo i želimo, da ne bude zadnji. Sarajevski trećoretci protiv prof. Dujmušića. Zadnji službeni organ hrv. trećoredaca »Glasnik sv. Franje«, što izlazi u Zagrebu, donosi i prosvjed sarajevskih trećo­ redaca protiv infamne brošure prof. Joze Dujmušića, u kojoj je napao na bosanske i hercegovačke Franjevce. Vareš za crkvu sv. Ante u Sarajevu. Ovo naše ubavo mjestance u srcu Bosne ponosne i od prije, a oso­ bito od novijega vremena, iskazivalo se u štovanju sv. Ante Padovanskoga i u pomaganju za dogradnju veli­ čanstvenoga Svečeva hrama u bijelom šeher-Sarajevu. Naši Varešaci, koji znojem lica svoga, u potpunom smislu, zaragjuju kruh svagdanji, sami su sebi podigli svoju crkvu, lijepu i uglednu: a evo ih odmah iza Sarajlija, gdje daju svim drugijem dobar primjer u darivanju za crkvu sv. Ante, te su do sada u raznim razmacima vre­ mena izdali u to ime preko K 3.500. Navlastito u najno­ vije vrijeme porasli su prihodi, osobitom zaslugom radinog i opće obljubljenog njihova kapelana vlč. o. fra Arhangjela Grgića, u koga se kao i u naše dične Varešake ugledali svi štovatelji velikog Padovanca! Bog im platio! N AŠA M O N A R H IJA . Krvava dvadesetpetgodišnjica »Caroline«. Liberalci svuda jednaki! Kažu, da je katolička Crkva иеsnošljiva, što svojoj djeci rekne, da se čuvaju vukova u ovčijim kožama, koji pod imenom slobode šire barbar­ stvo i pod imenom slobodne znanosti zaglupljuju i poživinčuju mase, a oni bi sami htjeli, da se baše kao je­ dini gospodari i da im se dade pravo ljude po ulicama razgoniti i ubijati bez ikakve odgovornosti. To se lijepo vidi iz svega, šta su učinili o Duhovima u Gracu. Nekoliko dana prije Duhova mogla se je vidjeti i po koja nova gjačka kapa, te je šarenkapo njemačko gjaštvo bilo još šarenije. 0 Duhovima je naime slavilo kat. njem. ak. gjaštvo »C a r o I i n a« svoju 25-godišnjicu, te su na proslavu došli zastupnici gotovo sviju kat. njem. gjačkih društava iz Beča. Praga, Insbruka, Černovica, Mona­ hova, Freiburga, Aachena i dr. U proslavi je učestvo­ valo s gostima 150—200 akademičara i seniora. Za pro­ slave su liberalci počinili takovih izgreda, da ih i sami njihovi listovi osugjuju. Noću uoči Duhova svuda su polijepili uvredljive plakate, gdje su megju inim nazvali proslavu »Vieliassentierung«. Za same blagdane priredili su dvoja pošprdna kola. Jedna su bila puna karikatura s kapama katoličkih akademičara; jedan u potpunoj opravi, gdje ljubi u ruku Isusovca. Druga su bila puna školske djece, koja su imala kape gradačkih katoličkih akademičara društva »Traungaii«. lste su kape imali sluge, koji su volove tjerali, pače su i samim volovima metnuli na ro­ gove i rep obojene kape, taj najčasniji znak njemačkog visokoškolca. Ta su kola prvi i drugi dan Duhova išla javno po gradačkam ulicama. Od formalnih napadaja spomenut ću samo tri. Prvi dan Duhova, kad su išli na misu u uršulinsku crkvu, li­ beralci su im oteli nekoliko kapa i malo se čarkajući �100 Вг. 6. -r »SERAFINSKI PERIVOJ« 1913. zakrče im potpuno put. Policiji je jedva uspjelo, da im prokrči put. Drugi dan, na dan osnutka, imala je biti svečana misa u crkvi Srca Isusova. Iz svoga doma krenu kato­ lici s 32 zastave. Naprijed su išla četiri konjanika, onda jedna četveroprega i 50 kočija sve u gjačkoj opravi. Na ringu im demostranti pokušaju zakrčiti put, nu bez us­ pjeha. Liberalci se opet iskupe na tehnici i ondale pogju pred katolike. Sve su zgodno uredili: najmili su dva automobila, koji su zakrčili put i tada navali nešto preko tisuću momaka sa željeznim štapovima i počnu nemi­ lice lupati konje i ljude, fijakere kvariti i izvrćati. Jedan odvjetnik, dr. Orel, pošto ga je udarilo šest štapova sav krvav pane u nesvjesticu. Drugi su malo bolje prošli, to jest nisu izgubili svijesti. Tu je bilo ozlijegjeno još osam osoba. Narodnog zastupnika dra. Salzmanna udari tintarnica u lice, rani ga i tako je sav bio u krvi i crnilu. Što su se nabacivali smrdljivim jajima i kamenjem, to se broji u male stvari. Uz pomoć policije uspije im doći u crkvu. Cijeli je park oko crkve napunila masa liberalaca, koji su upriličili koncert svcjim zviždanjem i po­ grdama. Tako su zbilja bili opkoljeni i crkvi i niko se nije smio van pomoliti i nije drugo preostalo, nego da vojska posreduje. Najprije je došla pješadija, ali ni ona nije bila u stanju, da uzdrži red. Istom, kad je konjaništvo došlo, uspjelo je vojništvu sa sa'bljama i bajonetama napraviti prolaz iz crkve, da se mognu mirno dovesti na komers. Tolika je bila pogibelj, da se je komers jedino pod za­ štitom vojnika mogao obdržavati. Konac je proslave imao biti u utorak. Za taj je dan urečen izlet u liječilište Radegund. Na mariatrostskoj cesti bili su liberalci sve pripravili, da ih dočekaju. Oko šest stotina visoko i srednjoškolaca upravo je energično radilo: nakupili su mnogo žaka konjskog gjiibreta, više posuda piline, kamenja čitave hrpe, razbijenih boca, mućaka i t. d. Prvi je pošao u automobilu g. Engelhofer sa svojom ženom. Kad je došao blizu, navali rulja na njega i automobil i počne ih mlatiti i raznim smrdežem mrljati. Jedan inu udari ženu štapom u lice (kavalirskil),drugi mu vozaču razbiju očale i tako je vas zainazan morao natrag u Gradac zahvaljujući Bogu, da je iznio živu glavu. Posve naravno, da se akademičari nijesu smjeli ni maknuti prema Radegundu. Gradac ima 454.453 katolika, a 9.277 svih drugih vjeroispovjesti i to se sve u njemu dogodilo. Sramota! J 3ZEVNA SMOTRA. PRIKAZI I OCJENL Sveto Pismo Staroga i Novoga Zavjeta. Preveo i bilješke prikupio Dr. Valentin Cebušnik. Izdao »Zbor Duhovne Mladeži Zagrebačke«. Svez. II. U Zagrebu, 1913. U polukoži K 3.50, u platnu K 2.50, s poštarinom 30 hel. više. Prevod krasan, oprema dolikujuća knjizi, što nosi naslov sv. Pisma. Do župnika, svećenika i kate­ heta je, da se djelo u narod što više proširi, čime će se i raznim krivim izdanjima sv. Pisma, što ih protestanti u narod šire, zatvoriti vrata i požrtvovni nakladnici pomoći. Život Dominika Savio, gojenca salezijanskog ora­ torija u Turinu. Talijanski napisao don Ivan Bosco. Preveo o. Alfonz Andrašec prefekt franjev. dječ. sje­ meništa u Varaždinu. Izdao knjiž. zbor franj. bogoslova »Dun Scot« u Zagrebu.Pravo ogledalo za školsku mla­ dež, s toga bi ju vjeroučitelji mogli nabavljati kao na­ gradnu knjižicu. Priručnik za Vogje Hrv. Kat. Društava. Napisao Mirko Cunko, izdao »Zbor Duhovne Mladeži Zagre­ bačke«. Ono, što je za mornare magnetska igla, to je za organizatore ovo djelo. Tu se govori o društvima uopće, o osnivanju društava,kako se vode društvene knjige, uzdržaje knjižnica i blagajna, te razni načini dru­ štvenih djelovanja. Svakomu, tko se organizacijama bavi, od srca preporučujemo. Dopisnica uredništva. Zbor. d u h o v . Perivoja« nemamo. ml . u S. Traženih brojeva »Serafinskog »Serafinski Perivoj« izlazi na dva arka svakog 15. u mj.; godišnja cijena 5 K. za gjake, trećoretce i siromahe 3 K. Rukopise, pretplate i reklamacije prima uredništvo u Sarajevu. (Bosna, Sarajevo, franjevački samostan). Odgovorni urenik: dr. o. Julijau Jelenlć. Tiskara »Bosanske Pošte« u Sarajevu. �□оааооааооааоаоааааоооааааоааоаоооаоаоаааоаоааааааоаааааооааооааааоооооааоааоааа HRUHTSKH eenTRHtnfl внпкн Zfl BOSIUI 1 HERCEGOVIIUI (dioničko društvo). a a a o o a a o aa oo o aa ao an oa aa oa aa aa aa aa aa ao o na o d o □□□□□□a a o a a o o o a a aa aa oo a ao a □□□□□□□□□□□ Uplaćena dionička gla­ vnica 2,000.000 kruna. [e J B B E I E I Z I Preuzima uloge na ulo­ žne knjižice ie ukama­ ćuje iste uz 4' . čistih. Eskomptira i reeskomptira mjenice i tražbine. Daje zajmove na tekući račun. Kupuje i prodaje vrijednosne papire, de« vize i valute. ; Unovćuje mjenice, izžrijebane, vrijednosne papire i kupone. Pohra­ njuje svakovrsne depo­ zite i upravlja njima. Izvršuje isplate i na­ plate na svim trgovač­ kim središtima tu- i inozemstvu. Centrala u SARAJEVU. Podružnice: mosta/ i Tuzla. lp1T_i lhj leJ LgJ Lgj ‘ Zalagaonica sve , dragulje i os . aDooQoooDaoaaaaDaDoooQC'*aaaoDr dc : n o n o c o a c laoDDDDaooaaaaaD aaDD D aaoD - “ Josipa Oblettera = u St. Ulrich, Gradcu Tirol = : kraljevske umjetničke akademije počasni član, nagragjen više puta, a dvaput i na svjetskim izložbama, preporuča veleč. p. n. kleru: oltare, propovjedaonice, ispovjedaonice, kipove, krizne :: putove, betlemske štalice i t. d. :: D ^ D D ^ D Proizvodi ( I.IF.NH I I NACRTI DOBIVAJU SE BESPLATNO. su zavoda svi vlastiti! — Pri svim narudžbama na nju se upravno obraća! �MODERNO иНЕОШ TISKARO I HN3IGOVEZNICB „BOSANSKE POŠTE" ČUKOVfĆ ULICA BR. 7 SARAJEVO. ČUKOVIĆ ULICA BR. 7 PREPORUČUJE SE Z9 IZRADBU SVIH U TISKARSKU I RHJIBOVEZUČKU STRURU SPADAIUĆIH P0SL09A - SLABACI STROJEVI „ШОТУРЕ". - STEREOTIPIMA. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/17c63262cd49114fc71fe72c82c67b37.pdf 484ad0a184aae2c2cb788605ba5e22d1 PDF Text Text serafinsri Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU. BROJ 7. SARAJEVO, 15. SRPNJA 1913. GODINA XXVII. Tirolski crkveni umjetnički zavod Ferdinand Stuflesser dvorski dobavljač Njegove Svetosti, T ir o l, S t Ilustrovani cijinici s oz­ načenom cijenom badava. | l , e 'C h . G r o d e n . Preporučuje г* . jluioho..! fvu za izradbu kipova, ž r t v e k r i ž n i h puteva, gr.obova, jaslica i t. d. " Blagorodni gospodine! Veseo sam, što Vam n..jgu javiti, da su visoki kipovi za jaslice, uoje nam ic za našu gh sv. Anle u Rimu, Vaš najugledni; zavod izrar’ niaka potpuno priznanje, kod vjt'iika pa У udivfjenje паШк Što osobito •lašujen osobito na poboŽnost i п olitvu pm:ču. Rftn, 18. veljače <1910. S veltSto -»nji CURiA GENERAL1TIA ORD. F. F. MIN. B I. F :h u l e r , . reda M. B. V Potnisa sa Mdovoljstvom potvrdjuje, da su djela od Ferdinanda SUijlessera kipara u St. Ulrich Groden za ovišnju nadbiskupsku sjemeuišnu crkvu na opće zadovoljstvo edena, i *0 ' I. Glavni žrtvenik, Roji je veo i a jeftino, a lio ukusno•uveden; 2. Dva pokrajna žrtvenika; 3. Puvsovu d onica sa tri I sta. Vrijedno je da se osobito istakne lidna u radtia i ; oća. I’ozltta je prava i zdušno Jzveпа. U .ratko odlučili smo da mu izradbu i dvaju još flenika povjerimo. Prema tome potpisano ravFer .manda Stutlessera velečasnom dušobrižije preporučuje. 27. svibnja 1897. ?. Franjo X. КОРППЕГ! Л. i. ravnatelj ljubljanska kreditna banka bogosr. sjemeništa. Podružnica: Sarajevo Dionička glavnica K 8,000.000*— Pričuve K 1,000.000'— Centrala u Ljubljani. Podružnice u Gpljetu, Trstu, Celovcu, Gorici i Celju. Ispostava: Grada. Prima uloge na štednju na uložne knji­ žice i tekuće račune i ukamaćuje ih sa 43!Л bez ikakvih poreza i odbitaka. Kupuje i prodaje sve vrste papira od vrijednosti po najpovoljnijim cijenama, isto tako sve vrste domaćeg i stranog kovanog i papirnog novca. — O svim osta­ lim bankovnim poslovima daje na zahtjev pismena i usmena obavještenja. �Privilegovana $r zemaljska banka ZA BOSNU I HERCEGOVINU. Uplaćeni dionički kapital 14 milijuna kruna. CENTRALA U SARAJEVU. R edovne rezerve i fond za si sru m o s t z a lo žn im K Л.ЗОО.ООО. FILIJALE: u Banjaluci, Bjelini, Brčkom, Mostaru i Tuzli. — ISPOSTAVE: u Bihaću, Derventi, Doboju,B Gradiški, Bos. Novom, Lijevnu Bos Samcu, Travniku, Trebinju i Višegradu •— ZASTUPSTVA u Gacku, Goraždi, Sanskom Mostu, Stocu i Zvorni u. Veleprodaja duhana ц s'in i spomenutim m jestim a. nlca * trgovačkih naputnica u svim glavnim mjesima Bosne i H IP O T IT пШ ГГ IFV1E Hercegovme, Austro-Lgarske i inozemstva. — Daje zajmove na л ir U 1 ГЛчАгиМ t U D JL U Jr.i\jn . vrijednosne papiie. — Prima novac uz tekući račun i uz ukaDalje hipotekarne i komunalne zajmove do 33 godine. Izdaje maćenje na uložne knjižice. — Prima vrijednote s-ake vrsti u 4V.% založnice i 5' komunalne obligaeije. O v . suzaložnice i polira.:- i upravu, kao otvoren polog ili kao „Sate* — u za tu komunalne obligaeije u Bosni i Hercego [0\ ini prosti od proveza, svib enom oklopijenom prostorom — pod zatvorom stranke imaju pupilarnu sjegurnost, 1e se mogu upotrijebiti kao jam i banke. vine pri trgovačkim poslovima. Osim loga mogu služiti u " ELJEN.IE ZA ROBU. austro u arskoj monarhiji kao vojničke ženidbene^au'’ „ „ odjelenje robe. kao što i pos.bno odjelenje BANKOVNO ODJl' vođe м Brčkom sa agencijom u Doboju, bave ovačku struku zasjccajućim dobavama, kako u Kupuje, prodaje i izdaje vrijednostne i druge (evize Krstiti račun, finaneranjem i podizanjem indukovine. — Pieuzima kupone' vučen Eskomptira ' 'ја i javnih poduzeća. mjenice i doznačnice. daje zajmove urentu i na m nlce uz dovoljno pokriće ili osiguranj bavlj i naplate mj G’la чц predmeti Izvoza sohe šljive i žito . 4 Kod banke opstojeća generalna % ntu putem filijala i ispostava razne v. ste .PROV1DENCIJA" prima osiguran i za h l i. !na X X Г ј >i! T 1 šteta i 10,y| \?rn ii GENERALI" prima direktno mtura osiguravajućeg društva st> revima i na drugim predmetima atan popust. Nemojte kupovati crkvenoga odijeladok 86ni-ieste 08vjedo,'ni 0 izvrsnosli - ........i jeftinoći: Misnih odijela, dalmatika, baldakina, zastava, crkvenoga rublja i kovne robe, što ju prodaje najstarija reska tvornica H JOSEF NEŠKUDLA, u Sablonemu na Orlići Пг. 86. ± s = MORAVSKA. Pošiljke se dostavljaju na ogled bez obveze, Cijenici i proračuni liadava! Radi velikog pro­ meta kao i radi toga. što je tvornica izvan grada, cijene su za 20 po sto jeftinije, nego li :: :: u konkurentnih tvrtkih! :: :: Tvrtka je za crkvene narudžbe preporučena od preuzv. Nadbiskupa Štadlera i preč. g. Andrije Predmerskoga. X X Siromašne crkve imaju znatan popust. �serafinski Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU SARAJEVO, 15. SRPNJA 1913. BROJ 7. 0. Petar Vlašić, Dubrovnik:--------- — ...... = = = ----- „N epoznati b o g “ u A p ostolskim D jelim a. 2. 3. Propovijedanje Apolonija tyanskoga. U prvo doba kršćanstva, baš istodobno kad i Pavao Apostol obilazio je svijetom neki čovjek iz Туапе imenom A p o 1o n i j propovijedajući novu nauku. Ta je nauka bila smjera čistog pitagorizma i raznih istočnih i zapadnih filozofičnih sistema. U životopisu Apolonijevu, što ga je na­ pisao govornik F i 1o s t r a t pripovjeda se mnogo lijepa i čudesna o Apolonijevom putovanju po svijetu. Tako se u tom životopisu megju osta­ lim čita i ovo: Jednom je Apolonij došao u Atenu, da propovjeda. Po svom običaju najprije je raz­ gledao grad i gradske hramove. Pri toj šetnji opazi žrtvenik posvećen » n e p o z n a t i m b o g o v i ­ ma«. To ga potaklo, da Atenjanima progovori. U govoru hvali pobožnost Atenjana, koji štuju po­ znate i nepoznate bogove. Jezgra pak Apolonijevog govora jest: potaknuti Atenjane, da vrhov­ nom biću prikazuju duhovne žrtve, a zabace idole djela ruku čovječijih, koji ne mogu vjerno predsta­ viti božje biće1). Kako se vidi imade dosta sličnosti megju Apolonijevim govorom i govorom Pavlovim na areopagu. Razlikost glavna sastoji u tom, što se u Apostolskim Djel. spominje žrtvenik »Nepoznatom bogu« — dakle u jednini; dočim u Apolonijevom životopisu natpis na žrtveniku glasio je u množini: »Nepoznatim bogovima«. Inače u ostalom slič­ nost je očevidna. Radi ove sličnosti požurio se Norden, da na­ glasi ovisnost apostolskog propovjedanja o propo­ vijedanju Apolonijevom. Ili točnije govori Nor­ den i ne drži ovaj govor kao da je izrečen od Pavla 1) Po Euzebiju iPraep.'ev. IV. 13)^Apolonij je držao jednoga velikoga boga, koji je nad svim ostalim bogovima; njemu se nije smjelo prinašati materijalne žrtve, pače ni spominjati ga se nebi smjelo. Zato je možda on/Atenjanima prestavio toga boga kao jednog od nepoznatih bogova. GOD. XXVII. Ap. nego bezobzirno tvrdi, da je pisac Ap. Djela prepisao onu propovijed iz Apolonijevog životo­ pisa i metnuo ju u usta Pavla. Što imade i neke razlikosti tome se — veli Norden — nije čuditi; ta pisac Djela Apost. jest kršćanin, a pisac Apolonijeva životopisa poganin! Začudno je u istinu, da se Norden usudio ta­ kova šta ustvrditi; on, koji je inače poznavalac starine i auktor djela »Die antike Kunstprosa«. Ta, poznato je, i historički dokazano, da je Apolonijev životopis te k svrhom drugoga v i j e k a p o \ s us u, i to od govornika Filostrata, a na poticaj J u l i j e žene rimskog cara S e p t i m i j a S e v e r a (vladao od g. 193. do 211. po Is.)1), dočim su Djela Apošt. s t a 1n o n ap i s a n a o k o g o d i n e 64. po I s.2) Važno je znati i ovo: Životopis Apolonijev napisan je u obliku t e n d e n c i j o z n o g r o ­ m a n a . Bila mu je svrha, da nasuprot kršćan­ stva prikaže i poganstvo u lijčpome i čudesnome ruhu, pače da ovomu (poganstvu) dade prednost nad onim. Kako je pak život utemeljitelja kršćan­ stva i širitelja istog čudesan i nadnaravan, to je Filostrat i na poganskog junaka Apolonija pri­ mijenio sve što se čudesna i lijepa napisalo o Isusu i apostolima1). Doslijedno tome moramo izvrnuti Nordensovu tvrdnju i kazati: Nije pisac Ap. Djela ovisan 4 V. Stčckl u gore naznač. djelu str. 2J5. u bilješci ispod teksta. — Isto tako: J. Мпгх: Lelirbuch der Kirchengeschiclite. 3. izdanje, Trier 1906., strana 71. -) Isti ozbiljniji nacionalistični kritičari znatno se približuju ovom računanju. Julichcr bi doduše htio, da su Ap. Djela napisana negdje oko 100 god, po Is. (u gore naznačenom djelu str. 397.), no čuveni H a r n a c k (Lukas dcr Arzt. 190(1. str. 18.) sa svom odlučnošću naglašuje godinu 80. U ovim pak pitanjima mijenje Hamnckovo kod kritičara većinom prevladava, jer je on od njih cijenjen najboljim iztraživateljem starinske literature. — Da su Ap. Dj. napisana već goT 64. po Is. općenito je mnijenje katol, biblicista, koji to dokazuju na temelju istih Djda. Spor. megju ostalim: J. Belser: Die Apostelgcschichtc (Bibl. Zeiifragen I. 7). Miinster in W. 1910. str. 7. ;i) Stbckl: gore naznač. djelo str. 205. u bilješci ispod teksta. — Spo', takogjcr: Baucr: Apollonius vori Туапа und Christus. Tiibingen 1832. �102 Br. SERAFINSKI PERIVOJ* 1913. poznatog boga; ti su žrtvenici po tom nosili natpis boga mjesta, nepoznatom bogu itd.2) Vjerovatno je dakle, da je Pavao Apostol pre­ gledavajući Atene ugledao jedan takav žrtvenik s 4. Je li bio u Ateni žrtvenik »nepoznatog boga«. natpisom »nepoznatog boga« i taj natpis uzeo za Glavno o čemu raspravlja Norden u svoin podlogu svoga propovijedanja Atenjanima. Naomašnom djelu jest onaj izraz » n e p o z n a t o m ravski ne ima se razumjet, da su Atenjani u istinu bog u « . Što se tiče žrtvenika posvećenog nepo­ podigli žrtvenik kršćanskome Bogu, nazvavši toga znatom bogu, to Norden opaža: onako, kako či­ Boga »nepoznatim«, nego je Pavao finom govor­ tamo u Djelima Ap. 17, 23 ne odgovara posve ničkom majstorijom tako protumačio u prilog kr­ istini, jer u Ateni nije bilo žrtvenika posvećenih šćanskoga Boga, kojega je on došao Atenjanima »nepoznatom bogu« (u jednini) nego »nepoznatim propovijedati, a koji im je doslije bio tugj, ne­ bogovima«, dakle u množini (dfvćcmov t>e©v) poznat. Inače mogao je Pavao govorničkom slobodom Takav jedan žrtvenik bio je u Ateni, a jedan u Rimu. Pavao se poslužio govorničkom slobodom isto tako progovoriti sve i da je našao žrtvenik 1 kazao, kao da je natpis glasio u jednini, da tim s natpisom u množini, t. j. posvećen »nepoznatim sigurnije predobije Atenjane za svoga Boga. Nor­ bogovima«. Množina uključuje jedninu, te megju den navodi i svjedočanstvo sv. Jeronima koji da onim nepoznatim bogovima jest i Onaj, kojega je takogjer tvrdi, da je natpis na žrtveniku giasio u Pavao došao propovijedati, a to je kršćanski. Pače, jer je taj kršćanski Bog, kako je to Pavao tekom množini. To je donekle istina. Istina je naime, da je svoga govora hotio dokazati, to ne smije ni biti kod Grka bilo žrtvenika posvećenih nepoznatim govora o drugim bogovima. Zato je valjda Pavao bogovima. O tom imademo svjedočanstva kod zabacio onaj natpis onako kako je glasio, t. j. u starih grčkih pisaca. Tako Pauzanija spominje množini, te ga pročitao Atenjanima onako kako Žrtvenik O-siov ovo|ia ropevtov dyv6a-a)v »bogova je morao glasiti t. j. u jednini. Tako bi i s ovog gle­ bezimenih i nepoznatih«. Taj je žrtvenik bio dišta otskočila Pavlova govornička duhovitost. podignut u atenskoj luci Faleru. Isti spo­ 5. Odakle potječe izraz »nepoznati bog«? minje, da je i u Olimpu bio žrtvenik dyv6s-o)v Rezultat Nordensovog istraživanja jest ovaj: &гт7 »nepoznatih bogova . Istina je nadalje nepoznati bog) ne i to, da i nekoji sveti oci, poimence Jeronim, drže, Izraz ароатод Јеб; ( da je natpis glasio u množini. Po Jeronimu1) nat­ može biti grčkoga izvora. Agnostos pretpo­ pis je bio ovaj: » B o g o v i m a A z i j e i A f r i k e , stavlja gnozu ili ti poznavanje boga po putu vrhunaravnog objavljenja. Kod Grka nema ni go­ b o g o v i m a n e p o z n a t i m i t u g j i m.« vora o kakovom vrhunaravnom objavljenju; oni su Dok je sve to istina, vjerojatno je ipak da je boga poznavali jedino svojim razumom. Gnoze po u Ateni bilo žrtvenika takegjer s natpisom »ау7оат<р freft nepoznatom bogu« (naime u jednini). Za- tom kod njih nije bilo; nije dakle kod njih ni mogao nimivo je, što Diogenes Laertius pripovijeda u ži­ nastati izraz gnostos odnosno agnostos. Drugčije je kod istočnjaka. Istočnjaci su svoju votopisu Epimenide: Kad je u Ateni zavladala Epimenides uradi ovo: uze ovaca crnih i bijelih, po­ vjeru temeljili većinom na objavi; bog se je ljudima vede ih na areopag a odanle ih pusti da idu kamo očitovao, koji su na taj način stekli spoznavanje hoće. Onima pak (ljudima), koji su ih slijedili, naredi boga. A takovo spoznavanje boga zvalo se (Epanenides), da prikažu žrtve na svakom mjestu, (odatle gnoslici). Odatle potječe i izraz бутоато^ gdje se koja ovca zaustavi. Tu žrtvu neka prikažu D-eic t j. onome, kome se bog nije svojom milosti тб> Tipcarjv.ovTi ew bogu onog nijesa. Zbog objavio, taj bog bijaše nepoznat. Drugim riječim toga još se i danas nalazi u Ateni be z i me - dotičnik nije imao gnoze (poznavanja) o bogu. Norden se trudi, da pokaže kako je u prvo n i h ž r t v e n i k a , t. j. žrtvenika bez imena kojeg doba kršćanstva gnosticizam bio dosta raširen po istoku. To je inače istina, ali nije istina, da je gno1) Com. in Epist. ad Tit. l u. — Spor. Cornelius a Lapidc: stika u pravom smislu riječi, bilo prije Isusa, a Commentarij in Act. Ap. pod ovim retkom. Cornclij navodi mi- 0 Apolonijevom životopisu, nego je Apolonijev životopisac dosta toga prepisao iz Evangjelja i Ap. Djela, napose Pavlov govor na areopagu. j nje Oecumenijevo (ziv. u 10. v.) po kojemu je natpis glasio: »Bogovima Azije i Europe i Libije (Afrike), bogu nepoznatomu i tugjemuc. (»km flfcyv6ox<}> Ssvm). l) Spos. pogl. 17.,.,, Knabenbauer gore naznač. Comment. Act. Ap, �■Nepoznati Bog« u Apostolsk im Цјelima. po gotovu nije istina, da je i naš Učitelj i Spasitelj imao gnostičkih nazora, kako se to Norden usugjuje kazati. Jer je Isus jednom kazao: »Nitko ne pozna Sina nego Otac, niti li tko pozna Oca nego Sin i kome Sin htjedne objaviti« (Mt. 1Ut) zaklju­ čuje Norden, da je i Isus ili bar pisac Matejevog Evangjelja bio gnostik. Smiješno u istinu! Samo zato, što se tu govori o spoznavanju Boga, zaklju­ čuje Norden, da je to rečeno pod utjecajem gno­ stičkih nazora. Ne znam onda, kojega se teološkog pisca u čitavoj povijesti ne bi smjelo gnostikom proglasiti!! Ima ih, koji hoće, da onaj izraz »nepoznati bog« označuje hebrejskog Boga. Tako su nekoji stari pisci (Laurentius Lydos, Livij, Lucan) zvali hebrejskog Boga, a to za to, što Židovi nijesu smjeli svoga Boga imenom zvati, niti li ga u slikama ili kipovima prikazivati. Po tom je bio židovski bog đ ?vootos 8-ećg nepoznati, bezimeni Bog. No više je nego vjerojatno, da onaj žrtvenik »nepoznatom bogu« u Ateni nije bio podignut u po­ čast hebrejskoga Boga; niti bi se taj Bog ima raz­ umjeti pod onim izrazom. Još manje ima se raz­ umjeti I s u k r s t, premda ima egzegeta koji i to drže. Govore naime, da su Atenjani prestrašeni pomrčinom sunca prigodom smrti Isusove pomislili, da se nešto velika dogodilo, da možda koji bog trpi; pa su mu podigli žrtvenik. Držahu naime, da taj bog mora biti velik, kad ista narav učestvuje njegovim bolima. Tako megju inim tumače Hugo, Lyranus, Sanchez i dr.1) No ovakovo tumačenje više je plod pobožne mašte, nego li prave egzegeze. Najvjerovatnije a ujedno i najopćenitije miјепје egzegeta može se sa našim Vimerom’) u kratko ovako prikazati: »Izmegju ovih Grka bili su Atenjani najpobožniji. Pobožnost su svoju poka­ zali time, jer su postavili kipove svim mogućim bogovima, što ih je rodila grčka mašta. B o j e ć i se, da n e m a m o ž d a j o š k a k a v bo g , k o me n i j e s u p o s t a v i l i ki pa, s a z i d a šemužrtvenik, s amodasenebi l j ut i o n a n j i h. I jer nijesu znali, kako bi ga okrstili, na­ pisaše na žrtveniku napis: »Nepoznatomu bogu«. Ne treba dakle sa Nordenom pretraživati istok, da ugjemo u trag izvora ideji o nepoznatom bogu; ko poznaje ćud grčkog naroda, poimence Atenjana, priznati će, da se takva ideja sasvim lasno i naravno mogla poroditi u Ateni. Još je manje od potrebe za Nordenom prelistavati starin’) V. Cornelius a I.apide u gore naznač. Comcntam. 2) Život sv. Pavla str. 128, 103 ske spise, da doznademo odakle je pisac Djela Ap. prepisao divni Pavlov govor na aeropagu. Nije bio Pavao tako kratke pameti i slabog govornič­ kog dara, a da i sam ne bi bio ovakova šta kadar smisliti i izreći. Sav istok i zapad vječitim su svje­ dokom djelatnosti Apoštolove, a njegove uzvišene poslanice sjajnim su dokazom njegovog vanrednog veleuma i govorničke vještine. Dr. Blažević: P o g jim o u O lo v o ! Tko da shvati putevc Vječne Mudrosti! Stvori svijet, i dade mu Čovjeka za gospodara, a zemlju pripusti proučavanju njegovu. Stvorivši Čovjeka pusti da ga prokuša, može li sam hodati, kao što majka pušća svoje dijete. I snagje ga sudbina riijeteta, — pade! Alrse nemogaše sam dignuti, trebalo mu je ruke pomoćnice, koja će ga na noge osoviti, i ne dopustiti ada u zemaljskom prahu leži na radost neprijatelja, koji mu zamku stavi. Tim više. što je čovjek na sliku i priliku Božju stvoren. I zato od­ mah iza neugodnog pada, komu se je neprijatelj veselio, a prijatelj ga sažaljivo, ču se glas o »Sje­ menu« koje će čovjeka pridignuti, pomoći mu da do odregjenog cilja dogje, izgubljeno pravo na baštinu opet dobije, a na ispražnjeno mjesto svoga protivnika od početka, zasjedne! Biljka Stvorcem u srce praoca našega zasagjena, razvijala se je, gojena rukom Vječnog Vrt­ lara, dok nije došao čas da procvate, donese plod, obećano sjeme — Isusa. U tihom gradiću Na?aretu, srcu kršćanskom najmilijem mjestu čitavoga svijeta, odigra se pred 1913 godina prizor nevigjen, nepoznat, čudnovat, komu premca nije bilo, nema, neće ga biti. Tiha, skromna djevica, svijetu nepoznata, Presv. Trojstvu najmiliji stvor, pri­ staje, da u njezinoj prečistoj utrobi Onaj se nagje, koga je svijet toliko željno očekivao. Isus dogje, poduči svijet, otkupi ga svojom smrću, ode na desnu Boga Oca, da nam ondje bude advokatom, a Mariju Majku predade nama braći svojoj, da se na Nju obratimo, kad nam treba pomoći, utjehe, ri­ ječju ma kakove mu drago milosti. I ova naša majka, ne zatvori srca svoga, ne ogluši se molbama djece svoje, nego ih rado usliša. A zahvalna srca djece njezine sve što imadoše ljepšega, prinesoše svojoj ljubljenoj Majci. A ova kako na razne načine, u razno doba pomaže, tako �104 Br. 7. — »SKRAFINSKI PKRIVOJ« — 1913. isto i na raznim mjestima, koja si je kao posebnim načinom odabrala, da će ondje obilatije svoje mi­ losti i nebeske blagodati dijeliti. Takovih mjesta nije manjkalo, a ne manjka ih ni danas. No pošto mi nije namjere, da ih ovdje nabra­ jam, stegnuti ću se ragje samo na užu domovinu* pa i u njoj samo na jedno Marijom posebno oda­ brano mjesto, a narodom toliko čašćeno, na gla­ sovito proštenište stare franjevačke crkve u Olovu. Na ovo nas dva razloga nukaju. Prvi je, što je na ovo proštenište potpuno oprošćenje dobiveno, drugo je što je ovo korak naprijed k ostvarenju opće želje, da se na starim zidinama, novi franje­ vački dom i crkva podignu. U sjeveroistočnom dijelu uže domovine, pod planinom Stoborje zvanom, na rijeci Krivaji, leži od davnina poznato mjesto Olovo. Povjest je nje­ gova, osobito starija, kao na žalost i drugih povjesničkih mjesta, još u povojima, i prilično prikrivena. Nekadanja cvatuća i brojem pučanstva, kao i svo­ jim proizvodima poznatija bosanska varoš, danas je spala na puko selo od muha nedanskih kućica, koje su se s lijevu stranu Krivaje na ostrmici nanizale. Nad njima pod pećinom zvanom »Gospin pozdrav«, onima koji dolaze iz Čemerna i Vareša na putu, opaža se mala trošna kapelica, do koje je stavljen drveni tornjić za zvono. U zgradi, koju je sutješki samostan podigao, a koja je nedaleko od kapelice, pribiva jedina katolička obitelj. S desnu pak stranu Krivaje, tik do kolodvora nanizale su se firmine zgrade, kao i novootvorena škola. Ovako bi se u kratko dala škicirati povjest Olova. Nekad cvatuća industrijalna varoš, danas hrpa trošnih kuća, bez ikakovog daljneg značenja. I Olovo bi s ovu stranu, ako se posmatra, davno spadalo u povjest, megju one koji su nekada bili, a danas im još napisano ime, djela, i slično čitaš. Pa ipak Olovo imade i drugu svoju stranu, koja ga bar dvaputa na godinu i to 15. kolovoza i 8. rujna iz njegove tihoće probudi, i stare uspomene u pamet doziva. To su ruševine stare franjevačke crkve i samo­ stana, koje još iz zemlje vire i kao da mole, da ih se podigne! Da nije velim ovih ruševina, koje svake godine hiljade naroda privlače, Olovo bi bilo bez znamenitosti. Prvi nam počeci franjevačkog samostana kao i ondašnje čudotvorne crkve nijesu poznati. Po narodnoj predaji, sačuvanoj u pjesmi, postanak naše čudotvorne crkvice, imao bi se istom po­ četkom 15. stoljeća iza propasti dakle bosanskog kraljestva, tražiti. Samostan bi megjutim imao biti još megju prvima sagragjen ili bez crkve ili pak bez čudotvorne crkve. Dapače po nekim bi imala najprije crkva sagragjena biti, a tek kašnje samo­ stan franjevački. Ovo nas megjutim pitanje za ovaj put ne zanima,1) nego ćemo samo po narod­ noj pjesmi postanak crkve predstaviti. Djevojka neka imenom Anica, odluči da caru u Stambolu izveze čador. Iza kako je u taj posao devet godinah potrošila, spremi ga na odregjeno mjesto, a car ga prima te hoće da se zahvali, šaljuć razne da­ rove, kao nebrojeno blago, zatim svilu, svog bla­ gajnika sa trinaest robinja. Anica megjutim sve ove darove odbija. Car se tome čudi, te ju pita šta želi, a ona odgovara, da joj dadne dopust da »moliti smidem«. Car joj na to odgovara, da će dati štogod ima u carstvu, a Anica se tim oko­ ristivši zamoli, da smije »u Olovu mjestu pito­ mome« crkvu sagraditi. Car ne samo da to do­ zvoli, nego dapače obeća, da će i sam svoje darove u crkvu dati. Tko veseliji od Anice! S dobivenom dozvolom leti ona »fratru Marijanu«, kazuje mu za dobivenu dozvolu i pita ga kome da ju posveti. Fratar fra Marijan nehtijući stvari odmah riješit;, rečeAnici, neka se pomoli sv.Petru iPavlu, pa će ju oni podučiti. Anica to i učini, a oko pola noći, ukaže joj se BI. Dj. Marija s množinom angjela i reče joj da crkvu njezinu uznešenju« posveti. Ovim vigjcnjem stvar bi riješena, Anica ode Fra Marijanu, i sve mu kaza. U slijedeću nedjelju fra AAarijan navijesti narodu, da će se i gdje će se praviti crkva. Narod oduševljen, skupi sve što je zato potrebito i crkva se za godinu dana zdogotovi. A kad je došao dan, da se u njoj misa reče, naroda se bijaše mnogo iskupilo pred crkvom, koji je jedući ovnovinu, a zalijevajuć »crvenikom vinom« uz prasak pušaka i djevojačko kolo očekivo fratra Marijana, da službu započme. Kad je i ovaj došao, od ra­ dosti tri puta u crkvi poklekne, službu obavi, a na­ rodu protumači sreću, koja ga je zapala, te da na toj milosti zahvali »Bogu velikome i sultanu caru čestitome«. Kad je i ovo narod učinio, razigje se svojim kućama uz pjesmu i puca­ nje, te hvalu Boga i Djevice. A zatim nastavlja pjesma, izrazujuć želju da narod češće Olovu do­ lazi, ondje Boga hvali, a po Djevici pomoć dobiva za kuće, čeljad, polja, njive, livade, stoku, blago, a najpošlje vječno spasenje.1) Glasnik Z. M 1887. III. str. 63 -75.; Glasnik bosanskih i hercegovačkih Franjevaca 1887. str. 150-155; 167—172; 180-182. -) Glasnik Z. M. 1889. str. 66 68. �Pogjmiojii Olovo. 105 Nije nain namjere istraživati da Ii i u koliko obnovit će se s vremenom stara crkva u prvašnjem ova pjesma odgovara činjenici. Mi ćemo ragje obliku, te će se tako obnoviti i taj drevni istorički spomenuti druga dva momenta. Čuvarom čudo­ spomenik iz bosanske prošlosti.«3) Ova je želja tvorne slike u rečenoj crkvi bijaše Franjevac, koji dulje vremena i u srcu Franjevaca tinjala, i u tome je iz svog tihog zaklona žario i njetio plamen prave se pogledu i radilo. A sada nam se čini, kao da ljubavi prema Bogu. Pa i onda, kadno nestade je bliže čas nego ikada da se ostvarenju ove želje njegova obitavališta u Olovu, kadno ono a i milo pristupi. Mi se pouzdano nadamo, da neće mnogo mu Gospino svetište postade plijenom vatre, i vremena proći, a pod stijenom »Gospin pozdrav« onda kad je štrepio za svoj život, dolazio je on i zvanom, na starom će se panju zasjati hram Božji, predvodio svoj narod obljubljenom svetištu. Ali a do njega prebivalište tihog Franjevca, koji će ovo nije bilo samo svetište naroda u Bosni, nego žižak paliti, i molitve Bogu slati, za rod i dom! te to mjesto privlačilo pobožnike iz Bugarske, Bože uspori ovu želju! Srbije, Albanije, a i mnogi su velikaši kao i kraljevi slali svoje darove olovskoj Gospi1). Akoprem nije bar do sada poznato bilo, da je s ovim hodočašćem kamo je narod svake godine hrpimice grnuo, pot­ A. Č ičić: ■ = ................ ~ — puni oprost skopčan bio, šta da sada reknemo! Sada nam je dvostruka dužnost, da ovo svetište U atelieru G abrijela Jurkića. gojimo, jer naš je puk pobožan. Pa kada »niti Je Г čardak ovo za sastanke vila vatra, koja samostan i crkvu u pepeo obrati, niti II tvrda kula, ročište hajduka?*) zaprieke od nevjernika glede osobne sigurnosti, — Mirisni struče smilja i kovilja, niti druge progonstva bure mogahu u srdeih bosan­ Ti neven-grano iz našijeh luga: skih katolika utrnuti onu pobožnost prama I)j. Ma­ Gavrile dični, grano jorgovana riji majki Isusovoj, koja ih svojom ljubavlju nepre­ I mlado sunc^ pramaljetnih dana! stano od onih vremena do današnjega dana u Olovo na pobožnost vuče, gdje ih bosanski Franje­ Ti tako mio, svjestan i poletan, vac po onoj baštini, koju je primio od starih pregjaa U svome carstvu ljubimac si roda, svojih, predvodi, sv. misu im govori, Gospi pre Sa kistom u ruci raskošan i sretan, poruči angjeoskom hranom okrijepi i s blagosovomm p 0 sretna majka, što ti život poda, kući otpravi. Uzalud je dakle, što se je samostan Te i na slici uza te uživa, tamo dokinuo, ipak Gospa narod tamo k sebi na to Tebe i Mirka**) tuder dok cjeliva.. mjesto zove, a ovaj još svake godine onamo hodo­ časti, da na ruševina njezine crkve iskaže joj svoju U tvome carstvu, miljeniče vila, žarku ljubav i pobožnost«/) 1 u meni se novi život budi Zauzetni redodržavnik fra Lovro Mihačević, I mladom orlu s nova rastu krila koji je ove godine u Rimu boraveći potpuni oprost 1 nova vatra bukti mi u grudi. za olovsko proštenište isposlovo, učinio je to u Svu prošlost roda i sadašnjost štijem, svrhu, da narod onamo hodočasteći što više du­ U tvojoj duši dušu našu zrijem. ševne koristi dobije, kao i to da se staro svetište obnovi. Na svećenicima je dakle, da svome puku, Gavrilo dični, care zlatnih sanja, dobivenu milost najave, koji će se sigurno prema Najvećma što me uznosi i diže: svojoj dobroti, njom i poslužiti htjeti. Uz to se Smisao tvog je rodnog osjećanja, sam prečasni redodržavnik sprema da osobno ove Koje kroz tvoje umjetnine diše: godine s nekolicinom još Franjevaca svetište po­ Mi do sad bjesmo roba iz dućana sjeti, te će se tako narodu lijepa zgoda pružiti, da I crte tugjeg kista izlizana. svoju pobožnost obavi. Okolnost, da se je potpuni oprost dobio i ;i) Glasnik Z. M. ondje str. 72. s druge je strane važna. Ta već pred nekoliko *) Za razumijevanje ovijeh dvaju stihova treba znati, da godina izrečena je slijedeća želja: »Ako Bog da, naš umjetnik ima svoj atelier u jednoj sobi u uglu, na tavanu ') Glasu k Z. M. III. 1889. str. 71. *) Glasnik bo anskiti i hercegovačkih str. 181. Franjevaca 1887. starog sarajevskog muzeja, pa njegova radionica po svojoj izvisitosti izgleda kao kakav Čardak ja kula. **) Pjesnikov brat. �Br. 7. 10<> - »SERAFINSKI PERIVOJ« A1 ti nas diže, o ponose roda, Zivotvorni »Fiat!« od tvojega dulia I nama život, nama dušu poda. Po tebi oživje naša prošlost gluha: Hajduci zbore »Hajdučkim sastankom« Sročiv se odsvud Jurjevijem dankom. Tu »Zastupnici roda« će da planu, Dok od tvog duha kist im život daline; »Mirkova Mira« ko zora u danu (o milo lane, liste s naše grane); A »More«, Gavro, sinje puklo tamo I »Šuma u jesen« — o sve naše samo! Da, sve tu naše; i ti naš si samo. O neven cvijete sa majčinih grudi, U tebi svoje mezimče gledamo, Svibanjska zora nama s tobom rudi. Zavjetni pečat ti povijesti naše. O živi dugo ti, naš Orijaše! т i 0У 8 Prof. R. Strohal, Zagreb: — ----- l. Konstitucioni fratara trećega reda sv. Franje. 4. Prevedeni na hrvatski jezik po ocu tia Iva u Grižostomu Kcršiću Cresaninu god. 1734. I1 o g I a v I j e d v a n a d e s t o : Od s t u d i o v skurarskih. 1. Lekturi od filozofije ali s(veto)ga bogoslo­ vija i rejenti da mogu biti odabrani i odverženi od samoga ministra jenerala i takojer njihovi škulari, koji da podložni imaju biti istim u onih stvarah, ke se čekaju na nauki, anci pristoji se, da g(va)rd(ija)n njima ne dopušća izajti van mostira u dnevih od studija prez licence istih lekturi ili rejentov. 2. Studiji skularski da imaju počati po fešti rojstva blažene divice Marije i dospiti za misecem juna. I kadi paka običaj nahodi se počati studij u misecu novembra, tada da imaju dospiti u fešti uzašastija prisvete divice Marije. 3. Kada su počati studiji, študenti da z mostira dva sama puta na šetimanu izvan četertka ma u vrime ako nimaju čuvati lecion, i to vazda z licencom g(va)rd(ija)na. Lekturi paka iz­ van četertka i drugih blagdanov imaju činiti lecion 2 puta na dan, to jest u jutro i po vičernji i naj­ 1913. manje 2 puta na šetimanu po vičernji na rriisto leciona študenti na prežencu lekturov i rejenta da čine konference disputajući od onih stvar, ke budu bili imali u lecionih sve šetimane. 4. Lekturi od filozofije i teolojije da uče svoje škulare nauk Ivana iz Duna Skota, naučitelja pritankoga rada manjih i da brane njega toliko u konklužionih očitih koliko skovitih, kim budu na­ stojali, drugačije da nimaju uživati privileji lektu­ rov. Odviše ako u vrimenih ostanovićenih zgora, iznamši korizmu, u koj pro(vi)nc(ija)li mogu do­ pustiti licencu lekturom i rejentom pripovidati, ne budući lejitimamente zapačani, budu ostaviti či­ niti lecion za jedan misec, udiljice lekturi i rejenti da jesu dignuti od oficija prez ufanja imati ga veće, ako paka ostaviti budu tri puta samo na šetimanu, imaju biti pokarani od g(va)rd(ija)na, ki pod penu izgubljenja oficija ima oznaniti ocu mi­ nistru provinc(ija)lu i jeneralu onih, ki stoje u neharstvi. Tolikajše da nima drugoga oficija, ki se ne može podnesti, na priliku nijedan ne budi ujedno g(va)rd(ija)n i lektur ili rejent. Napokom rejent, ki bude učil naše fratre 14 godišć, da može si izabrati jedan mostir s povoljenjem oca je(ne)rala i u njemu mozi irniti koju sli£hu od laika, koga g(vajrd(ija)n ima izabrati. P o g l a v l j e t r i n a d e s t o 13.: O d ori ih, ki i m a j u d o k t u r a t i se. 1. Budući Inocencio XII. blažene pameti dopustil miništru jeneralu našega tretoga reda, ki bude u napridak, oblast, privivajućih svih ostalih od te oblasti za dati dokturat ili krunu od meštra fratrom profešanim rečenoga reda, ki budu studijati i učiti filozofiju za 3 lita i za druga 2 teolojiju svetu sverhu svih četirih librov šentencijev s pohvalu, kako svitlije viditi se može u rečenomu brevu dneva 17. maja 1692. poradi da ovo bude s harnostiju obsluženo. 2. Zapovidamo, da u prvih 3 litih, koji prez sumnje imaju biti naravski, ditati imaju se stu­ dentom od lekturov filožofije sva lojika, osam libri intitulani »od friška slišanja«, libri od rojenja i oskvernjenja, od neba i svita i od elementov, od duše i metafiziku. Tulikajše u prvomu od 4 lit za s(ve)tu teolojiju da učeni budu od lektura bogoslovca tratati gredu premijalov s(ve)te teolojije, bitja atributov i sveršenostov boga, vidjenja blaženoga znanja volje božje i otajstva prisvetoga trojstva. U drugomu litu od anjelov, od atov čovičaskili, od viciev i grihov, od milosti i od pravič­ nosti. �Konslitucioni fratara trećega reda sv. Franje. U tretomu litu od otajstva upućenja i kripostov bogoslovnih. Napokom u četvertomu da se ima učiti sakramente u obćini, od pokore i od sa­ kramenta eukareštije, i dokle koli od svih zgora rečenih tratatov ne budu učeni studenti, nimaju se zvati sveršeni ali dospiveni. 7 godišć lekturije potribni za prijeti krunu od meštra. 3. Ako li u jednom koleju veće lekturov nahodi se, koji uče iste skulare, kako je podobno svete teolojije po ta način da se dile zgora re­ čeni tratati, da se može reći s pravicom, da svaki rečenih lekturov je stil sverhu 4 librov od šentencij, neka se može podati kruna od meštra, ma ošervane sve stavre, ki je imaju oservati se. 4. Ako uzmankati budu studenti fratarski lek­ turom, d a im s e d o p u s t i n a j m a n j e d v a š k u I a r a s v i t o v n a, ma ne manje od dvih za prijeti krunu, ma za biti dospiii jednu i drugu lekturiju, kako regula ispisana zgora više prisežne vire od g(va)rd(ija)na i dvih redovnikov najpervih mostira. Imaju imati jošće viru s prišegom od provinc(ija)la, ki imaju potribu, oni, ki budu štili fratrom. P o g l a v l j e č e t e r n a ' c l e s t o 14.: Od e žarn i п a d u r o v j e n e r a I i h. 1. Ne imajući se prorniniti na dostojanstvo dunboka nauka nego oni ki su abili za ista, zato odlučujemo, da ežaminaturi imaju biti našega reda, kih da ne bude veće ni manje od 21, to jest izvan rejenta, ki bude u mostim stvetih Kužmi i Damijana od Rima, sedam s provincije rimske od Marke, Abruca, Napulje i Kalabrije, 8 za provin­ cije Milana, Bolonje, Breše i Dalmacije, a pet za provinciju od Sicilije. 2. Zgora rečeni žeminaduri jeiierali imaju biti aprovani od žeminadurov jeneralih i budući aprovani jedan samo put, da ne mogu biti izverženi, dekle živu, ako njim se ne buge provalo, da su bili nevirni, u njihovu oficiju od ežeminanja. Umirajući koj od njih ili renuncivajući, da bude proponjen jedan drugi od jenerala a aprovan od definiciona jenerala radi da izabranije vridno bude. Da imaju jošće glas ativi na kapitulih provincijalskih samo njihove provincije, na ki da pojdu na špendij iste pr(ovin)cije. 107 navlastito jeneralu. Ako toti budu ili kako glas­ nici ili dozvani, da nastoje jošće konklužionom publikim izvan kapitula, samo da ne bude u mostiru rejent pošobojni. 2. Da se izberu za tu prudnost meštri pratiki u filozofiji i teolojiji, niti da se mogu izbrati nego samo dva iz te proivncije. Da se izberu po isti način kako ežamenaturi jenerali i da uživaju isti privileji, anči da ih precede, uzdržeći prvi stepen u knjigah. P o g 1a v 1j e 16.: Z a l e k t u r i mo r a l i , i sp o v e d n i c i i pripo(vi)davci. 1. Nijedan da ne bude učinjen lektur moral, to jest duhovni ili pripovidavac, ako ne bude studijal hvaliteljno i pošteno za 3 lita filozofiju, a 4 svetu teolojiju, ča jest bogoslovlje. 2. Kadi nije lektura morala, redovnici u volji šupenjtira da se okupe 2 puta u šetimani i od jed­ noga od njih na promence da se imaju resolviti kazi od kunsience proponjeni po opinionu jednoga autura aprovanoga u prigovaranju, paka posve da se imaju odiliti brez strepeta i karanja. 3. Redovnici da ne mogu slišat spoved fratrov u nijednoj provinciji ako ne z licencijom naj­ manje upisanom od ministra provinc(ija)la one provincije, ki u svemu varovati se ima za ne prežentati ih biskupu na ežam za ispoivdati svitovnih ljudi, ako prvo nisu bili ežamenani potanku od sebe ili od ežaminaturov jeneralih i da su nasasti na to abili. 4. Akoli pripovidavac u mistu i pripovidajući dade smutnju puku, da bude sušpenjen od pro(vin)c(ija)la za 3 (lita) od licence pripovidanja. P o g l a v l j e 17.: O d l i b r a r i j e v . 1. Kadi librarija nahodi se, da se izbere je­ dan, komu bude izručena od g(va)rd(ija)na kopija od inventarija svih librov s ključem od librarije i inventarij rečeni da se postavi u škrinju od trih ključi. 2. Da prokura oni, komu je izručena librarija pripraviti z urdinom libre, čuvati ih od praha i dati ih štiti onim, ki za to dohode u librariju. 3. Biti slobodno samo rejentem, rekturom i onim, ki budu bili dostignuli licencu od pro(vin)c(ija)la nositi Jibri vanka librarije. Oni paka, ki ponese tja libri, ima zapisati vlašćom rukom na P o g l a vi j e 15.: O d r e j e n t o v j e п e r a 1a. libru za to odlučenomu ovako: Ja fra, ime i ostalo u ta dan miseca i lita iznesoh iz librarije libar ili 1. Da budu takojer u redu 4 rejenti jenerali. Oficih kih da bude asištiti katedram i konklužio- libri imenom toga ili tih i to vazda na prežencu norn, ako koje budu imali deržati se na kapitulu Čuvara od librarije. �108 Bi. 7. »S12RAF1NSKI PERIVOJ« 4. Librarija ninia se umaljati anci berže ako je uzmožno umnožiti. Dakle ki ima kuru od librarije, ako najde libri raskidane, da prokura ujedno z g(va)rd(ija)nom, da povraćeni i popravljeni, a oni ki bi udvojeni bili, budući prez koristi da pro­ kura prodati, ma prodati se ne mogu prez licence od familje, potverjene jošće od provinc(ija)la po ta način, da s pinezi, ki se za ti libri tokaju, kupe se drugi libri, kih nije u librariji. P o g l a v l j e 18.: O d l i m o z i n e . Laici, ki gredu na prošnju i svaki od naših imaju udilje pridati g(va)rđ(ija)nu ili sakristiji svu Iimozinu prijetu na ime mostira. Ako bi danaj obligom od mis, grede sakrištiji. Niti moz(i) g(va)rd(ija)n činiti pati z onimi, koji više jednoga broja ustanovićena za dati mostiru, ostalo sebi uzder™ pod penu izgubljenja oficija. Mozi zato g(va)rd(ija)n darov i njim ku stvar od robe prijete za limozinu p radi truda učinjena. G. Guenot; Neronove žrtve. (S francuskoga prevodi Pajo Mišura). Jednu uru prije nego će carska gozba početi Hermes se je ozbiljno sa Veturijom razgovarao i to u kući prefekta pretorija. »Ti si sve dosad, Veturije, reče mu, svoju ulogu izveo, pa ja se usugjujem misliti, da se ne­ maš zašto kajati. — Ne, doista, odgovori čankoliz. Ja se mo­ ram s tvojom dobrotom prema meni hvaliti, kao gelina. - Imam još jednu uslugu od tebe zatrai s onom našega zajedničkoga gospodara Tižiti, prihvati oslobogjenik. — Ti znaš, Herme, odgovori štićenik, da sam uvijek na tvoju službu. Još k tomu, ja uživam sva­ gdje u svim svojim poslovima, osim u svojoj obitelji. — Zar nisi sretan sa Koralijom? -— Da istinu kažem, nikada nisam bio. Nego, otkako je kršćanka i otkako mi djecu naučila, za­ jednički se život više ne može podnositi. Promisli, Koralija je toliko luda, da me kori, što vršim 19 Ili. službu doušnika; ona ne odobraje, što ja prodajem ljude, koji mi dobro učinili i s kojim sam prija­ teljevao, pa i onda, kada mi to donosi veliki novac. _ Žalim te, Veturije, odgovori Hermes sa podrugljivim smijehom. Razumijem, ti si žrtva u bračnom životu. Pa ne znaš li lijeka takovom stanju? Lijek sam u rukama imao otrag nekoliko mjeseci, kada se kršćane progonilo; ludo sam ju pustio, da izmakne. Tako je, imaš razlog; to je izvrsna misao, Veturije; treba ju u djelo staviti prvom prigodom, a ona, kako ja predvigjam, neće biti daleko. Zar se pripravljaju novi požari? upita štićenik s nekom krvoločnom priprostitošću. Ne u koliko mi poznato: dosta je toga i Herkula ti! Nego to pustimo. Za sada se samo radi o jednom malom putu. noćas? — Uprav. Sa razumnom čeljadi, kao što si ti, dosta je na рб riječi govoriti.« Štićenik se je od oholosti nadimao nad ovom dvoličnom hvalom, njezin je smisao bez sumnje bio šaljiv. »što treba raditi?« upita odlučnim glasom. Ti poznaš Servilija Tuska? Poznajem li ga! Jupitra ti, to ti znaš do­ bro. Ne sjećaš li se, kako me je više od jedne večeri naš gospodar, Tigelin, pozvao na večeru sa ovim mladim patricijem? Pa dobro, moj dragi, Servilij s tobom ve­ čeras ne večera. Ko mu to kažeš! odvrati Veturij uzdišući, kao čovjek živo podražena želudca. Nego, mjesto toga, proslijedi oslobogjenik, komu je, rekao bi bilo drago stavljati u smetnju svoga netrpljivoga prijatelja, on je na večeri sa cesarom i Tigelinom. Znao sam za to. - Kako! pa nisi kazao? Kad sam k tebi dolazio, kako sam bio dokon, tumarao sam nekoliko časa ispred Zlatne Kuće: vidio sam, gdje ulazi Servilijeva nosiljka. — Dobro. Onda ćeš ti otići k dvoru; čekati ćeš tu, dok Servilij izagje. Razumijem. -— Što ti razumiješ? još ti nisam ništa rekao. — Da moram pred dvorom stati na straži. - Tako je. Pazit ćeš, da te na polasku ni Servilij ni njegovi robovi ne bi opazili. Ići ćeš za nosiljkom po daleko, sve do zaselka mladoga pa­ tricija, kamo će se bez dvojbe povratiti. �N.eronove žrive. Put je veoma dug, znadeš li? Ti ćeš prama tome biti plaćan. Kada dogješ u Servilijev zaselak, s puta ćeš zaći; onda, kad gospodar i robovi ugju, primaknuti ćeš se k vratima i tu zakucati. — Bit će zatvoreno; ako bude po noći. — Neće, rob, koji čuva za to zna; on je potkupljen, čekat će te. Kada ugjem u zaselak, kakovu ću ulogu tu igrati? — Upitat ćeš u roba-vratara, da te smijesti, kako ćeš moći gledati strance, koji stanuju u Servilijevoj kući. Mi obzirom na njih nismo mogli imati tačriih podataka; a megju tim treba nam ih znati. Mi mislimo, da su to kršćani; treba nam naše sumnje izbistriti. Jesi li siguran, da ću ih ja moći poznati? — Tvoji odnošaji sa kršćanim dopustili su ti vidjeti više njihovih poglavara. Ako su oni, na koje mi mislimo, ti ih poznaješ. Hajde dakle; pa netom izvršiš ovaj posao, k meni se povrati.« Pošto je Veturij stao nepomično, Hermes se sjeti, da je ča.nkoliz opet u novčanoj neprilici; baci mu nekoliko stotina kvadranata, još mu obeća i otpusti ga, da sam ode na Neronovu večeru. Bilo je više od ponoći, kada je Servilij izašao iz Zlatne Kuće i pri uzeo put u zaselak. Njegova je nosiljka polako išla preko rimskih ulica. On je bio sumoran. Više su se puta patricijevi robovi, misleći, da čuju nekakav glas, okrenuli, a da ni­ koga nisu vidjeli. Veturij ugje u zaselak, kako mu je bio rekao Hermes. Vratar ga sakri u svoju so­ bicu. Kad se je svanulo, povjeri ga jednom drugu, potkupljenu sa Hermovim novcem. Nisu prošle ni četiri ure, kako uhoda, himbeni brat, došao u Servilijevu kuću, a već je otkrio tajnu i znao, što je želio znati onaj, koji ga poslao. Vješto se je sa zaselka izmakao i svim zorom u Rim se vratio. Kad je bio u Tigelinovoj kući, oslobogjenika u njoj nije bilo; molilo ga se od Hermove strane, da se povrati večeras, kad se smrkne. On nije izostao. »К, dobro? reče Hermes, a na licu mu se čitale divlje strasti, što no mu dušu izjedale. Izvršio sam tvoju naredbu; mislim, da sam ju časno kraju priveo. ■ — Da vidimo. Što si vidio u Servilijevu za­ selku? Servilij Tusko krije u svojoj seoskoj kući kršćane. Koji su to? — Marko Plaucij i Pomponija Grecina. 109 0 tome sam sumnjao. Nego, to nije sve; ima ih i drugih. Nema, vjeruj mi! Doduše kazivalo mi se, da se je ovih posljednih dana bilo skupilo više svećenika; oni su otišli. Ima tu i drugih, kažem ti, ponovi Hermes. Istina je, ti to ne možeš znati, jer su oni došli pošlje tvoga odlaska. Veturij je stao zabezeknut. »Kako ti to znaš?« reče. - Ah, odvrati oslobogjenik smijući se, ja imam sposobnih izaslanika, koji mi divno služe. Petar i Pavao, kršćanski poglavari, povratili su se. Ovoga časa oni su u Servilijevu zaselku. »Jesi Ii stalan o tome?« upita još čankoliz. * »Fotpuno stalan.« Zbilja, dva apostola, upozorena na strašno Neronovo progonstvo, doletjeli su, da utvrde vjer­ nike i^oprave ruševine, koje je već Crkva pre­ trpjela. Uzalud ih se molilo, da odmah ne igju u Rim i da čuvaju svoj život, toli dragocjen kršća­ nim. »Naša krv,« odgovorili su; »utvrdit će zgradu Gospodinovu, kad bi silnik našu smrt odredio. Mi moraibo dati primjer, poput Božanskog Pastira. Kada udare na stado, tada treba da su njegovi poglavari na svome mjestu.« Na dolasku su apostoli doznali za čitav do­ mašaj velike crkvene nesreće, suze im se oteše za poginulim prijateljima, a osobito za Pudentom, koji je bio prvi primio u Rimu namjesnika Isukrstova. Ali su se u isto vrijeme veselili, što ih je Isus našao dostojne, da trpe za njegovo ime. Servilija nije bilo u zaselku, kada su apostoli došli. On se je bio odalečio, pa i prije Veturija, da se vrati u grad. Neronova večera i razgovor sa sta­ rim prijateljima potresli su za zlim hirima njegova srca i u njemu ostavili kobne utiske. Nije se nadao, da će moći razlomiti okove, pa je pobjegao sa zaselka i povukao se u kuću u Rimu, odlučivši s kršćanima se sastajati, što je moguće manje. Jedva je nogom ugazio u svoj patricijski stan, kad mu eto jednoga roba, da mu javi, da stranci traže gostoprimstva u njegovom zaselku. Koji su to ljudi? upita. - Dva su časna starca. Jedan ti je nepo­ znat; a to je vrhovni poglavar kršćana, a drugoga si dva puta vidio pred Cezarovim sudom. Servilij je, na te riječi, raspoznao Petra i Pavla. Usprkos svojim odlukama, mislio je, da ih mora otići primiti. On ode s one stope, u borbi �lio tlr. 7. ► SKRAFINSKI PERIVOJ« — I9i3. sa protivnim osjećajima, srce mu se drmalo na je bio dao kršćanima za obrede njihova bogoštov­ uspomenu Pavlova lica i utiska na njegov pogled lja, primao je iz Pavlovih ruku otajstvo, koje preu Ncronovom dvoru. On je unaprijed u sebi osje­ poragja duše i otvara im vrata Crkve, a za tim ćao, da će veliki apostol dovršiti u njemu početu odmah polaganje ruku, da na nj sagje Duh snage pobjedu, skršiti svu njegovu neodlučnost i koljena i svjetlosti. Marko Plaucij i sva kršćanska općina mu pred Hristom prignuti. Stupao je, kao osugje- veselila se nad ovim dogogjajem i osvojenjem duše nik, kad daje posljednji zbogom ovomu životu; za Hrista, i to na Ncronovu dvoru i megju nje­ on je, mladi patricij, zadnji pogled bacao na lako­ govim prijateljima. Uza sav strah kršćana, apostoli se htjedoše umno svoje uživanje, na raskoš svoga stana i na dobra ovoga svijeta; mislio je na Cezarovo prija­ u Rim vratiti. Gledali su biti u sredini stada, da teljstvo, koje mu žrtvovati trebalo i na smrt, koja osnaže slabe i pospješe širenje vjere i da sami pro­ ga čekala, ako se pokrsti. Sto se je više svomu povijedaju, s novim žarom, Isukrstovo Evangjelje. zaselku primicao, srce mu se sve više stiskalo. Oni dakle ostaviše Servilijev zaselak nakon malo Napokon koraci preko praga svoga svježega i dana; Pavao se povrati u kuću, koju no bio najmio raskošnoga stana; s čudnovatim drhtanjem opazi za svoga prvoga boravka u Rimu, a Simun-Petar, u hladu vrta dva časna starca, od kojih je samo da udovolji željama i molbama Servilija, dogje u jednoga poznavao. Servilij se duboko sagne pred njegovu kuću. Megjutim Hermes saopći Tigelinu, što se je kod Servilija dogagjalo. apostolim, a oni ga prime s nekom slatkom pri sM^lo brže,« odgovori prefekt pretorija, bila jaznošću i nekom uprav Božanskom milotom, zahvaljujući mu, što je njima prognanicima otvo­ bi smrtna osuda Servilijeva. Nego, Neron je rio vrata svoga stana. Odmah, u dodiru ovih smrtnu kazan pokvario: on je ubijao i mučio velikih duša, osjeti mladi patricij, kako mu tuga kršćane takom divljom žestinom, da bi sada bilo iščezaje. Preko dana, kad se je na samu našao opasno nastaviti započeto djelo. Treba čekati. 1 sam će se Servilij pokrstiti, upade oslosa Apostolom naroda, nije mogao odoljeti osjećajima, što ga morili, pa se baci na svoja koljena, bogjenik. To ne mislim, odgovori Tigelin. Ja sam otvori mu svoje srce, stade mu nizati povjest svo­ ga ispipao; vidio sam ga, kao i ti, na gozbi u Zlat­ jih borba i na koncu mu reče: »Poslaniče Hristov, odluči o mojoj sudbini, noj Kući; držim, da se je on rastavio sa kršćanima, s kojim se družio, upliv, što no ga vršili na nje­ ja ju stavljam u tvoje ruke.« Dok je tako govorio, bujne su suze tekle govu duhu imao bi prestati. Možda. Nego, kako da se on rastavi sa s očiju mladoga patricija. Pavao je s njime pla­ kao, uhvatio ga svojim rukama i odgovorio mu: onima, koje je primio? - To je jednostavno sredstvo. Postignut »Pa i tebe je, moj sinko, svladala svemoguća ću od cezara pomilovanje Marka Plaucija i Pomruka Hristova, kao i mene nekoć na putu u ponije Grecine i ostalih kršćana; oni će se svojim Damask. Divna iskra milosti takla je tvoje srce: kućam vratiti i sve će svršiti. neka bude blagoslovljen Bog! Spremaj se, da pri­ Hermes je razumio, kako je ova osnova po­ miš krštenje. desna i potpuno ju odobrio. Tigelin je zbilja stao, A kako! kliknu Servilij, zar sam ja take da ju u djelo provede i javio je Marku i majci mu, milosti dostojan, ja, koji malo časa prije, bio sam da se više ništa nemaju bojati, nego da se mogu neodlučan izmegju Hrista i izmegju svijeta? u Rim vratiti, pošto je Neron htio prošlost zabo­ — Gospodin te pozivlje, Servilije; ponizno raviti. Oni dakle ostave Servilijev zaselak odmah se podloži. malo poslije apostola; nego, oni su prije bili na Mladi čovjek, izvan sebe, srcem prepunim krštenju mladoga patricija. Osnova Tigelinova i veselja, kakovoga nikada ne osjetio i dušom njegova oslobogjenika bila je osujećena. Servilij uzdignutom nad zemaljske stvari, nije mogao od­ je svoje okove skršio i odrekao se svih nada svi­ govoriti, tako je veliko bilo njegovo uzbugjenje. jeta, da zagrli Isukrstov zakon. Od tada unaprijed Suze su mu neprestano pomiješane s apostolovim mladi patricij, oslobogjen svakoga straha i odje­ tekle. Ljubio mu posvećene ruke sa žarkim cjelo- ven nekom Božanskom snagom, neće se bojati vima. Napokon dogje k sebi i izjavi Pavlu, da javno i odvažno izdizati svoje prave osjećaje. je spreman na sve, što on hoće. Tri dana poslije toga, senator Servilij Tusko, u istoj dvorani, koju p s ii �Us lak.______ 111 L I S T A K. F. Zippra, učitelj: Dujmušićev »goli izvadak«. Pošto smo vidjeli, da je čitava ova poetika, s malim izuzecima, prevedena što iz Gottschalla, što iz Carrierea, hajde da vidimo, je li bar valjano prevedena. Ali na žalost ni tu se ne može pohvaliti g. pisac. Ima naime bezbroj mjesta u njegovoj knjizi, gdje je zbog brzine, kojom je radio, svoj original netačno preveo ili ga je krivo shvatio, te tako krivo ili skroz protivno preveo. Evo i za to primjera osim onoga, što se već vidjelo. G. I. str. 69. kaže: »Dass sich Musik und D i c h tk u n s t __ erschlossen«, a u Dujmušića, str. 20., stoji: »Što se pak tiče odnošaja izmegju p r o z e i glazbe...« — u D. str. 22. stoji »o v i s n o«, a u G. I. 75.: »s e I b s ts t a n d i g« — G. I. 97.: »d a s w o r 11o s e W e r k des Musikers«, u D. str. 29.: »muzikalnoj kompoziciji, k o j a ne s 1o v i«(!) — D. str. 34.: » Mi j e š a n j e gatkc je opravdano, ali do izvjesne mjere; j e r i n a č e patvori u k u s«, a to je G. I. 121. ovako rekao: »D i e s e H c r rs c h a f t des Marchenhaften ist berechtigt innerhaib ihrer Grenzen. N u r d a r f s i e ni e i n d a s Ab g e s c h m a c k t e ii b e r g e b c n«.' — D. str. 36.: »Talenat sja i z a s l i j e p i ( l ) pojcdinošću«, a u G. str. 137.: »Das Talent ist glanzend und b l c n d e n d im einzelnen«. Na str. 168. kaže G.: »Was den Dichter aus der Stoffwelt anweht, ist zuniichst das dichterische Mo t i v , der Stoff. insofern cr der Phantasie als geeignet zur kiinstlerischen Darstellung erscheint«, a u D. str. 40.: »Ponajprije vanjski svijet z a d a h n e p j e s n i k a n e k i m s v o j i m f e n o m e n o m 1), pošto se prikaže fantaziji sposobnim, da se umjetnički obradi. To je pjesnički rn o t i v.« Klasičan je upravo primjer, kad D. (str. 46.) kaže, kako je u pjesnika ljepši glagol složen s prijedlogom nego rastavljen: »ide m i k r o z g l a v u , b o l j e : p r o ­ b i j a mi gl a vu«, jer u originalu, G. I. 222. stoji: »Statt zu sagen: »des Sturmes Gesang 16 n t d u r c h die gluhende Wtiste,« ist cs kraftiger mit Lenau zu sagen: Des Sturmes Gesang d u r c h t d n t die gliihende Wiiste.« Ne ide svaka čizma na svaku nogu! — G. I. 247. kaže: »... dessen sich schon d ie W i 1d e n u n d K i n d e r b e d i e n e n , « a u D. str. 53.: »...dolazi rado i kod l j u d i p r a v i h p r i r o d n j a k a . « »Prirodnjak« je po običnom shvaćanju čovjek, koji se bavi ispitivanjem 1) Fenomen je riječ za svašta, kad se dakle nešto ne da lako prevesti, eto ti onda fenomena. Taj se mnogoslrani fenomen može naći u knizi na više mjes!a, tako i na str. 4 3 , gdje stoji »psihologija sa svojim f e n o m e n i m a « za »psychologische Fo l g e r i c h t i g k e i t « , 9. I. ГЛО. prirode. — C. 198.: »...dass in ilir keine Spriinge und keine Li i c k e n entstehen«; D. prevodi na str. 81.: »...ne trpi nikakvih skokova ni 1u k n j i«(!)2). Govoreći na str. 61. o m e t o n i m i j i kaže D. iz­ megju ostaloga ovo: »...nego (proizlazi) i iz energičnije djelatnosti fantazije, koja mećuć d v a p o j ma ili o b j e k t a j e d a n do d r u g o g odmah oba gleda«, a u G. I. 264.: »... sondern sie geht aus der erhohten Tatigkeit der Phantasie hervor, welche, indem sie zwei Bestimmungen f ii r e i n a n d e r sctzt, beide zugleich sehaut.« Ovdje je pisac očito zaboravio, da je na str. 60. kazao: » Me t o n i mi j a me ć e j e d a n o b j e k a t m j e s t o d r u g o g a.« G. kaže II. 114., a C. 194.: »...der episehe (Dichter) verschwindet hinter seinem Objekt«, a D. to prevodi ovako: »... dok se pravi narodni epski pjesnik s a k r i j e za l e g j a s p o rn u d i e 1n«(!!) — C. 190.: »Die Volkspoesie . . . hat ihren G e g e n s a t z in der gelehrten und gelernten Dichtung«, a prevedeno je na str. 77. ovako: »... narodna poezija . . . n a l a z i v e l i k u n e p r i j a t e1j i c u u učenoj ili umjetnoj.« — I. 135. veli: G.: »Hat die Dichterphantasie ihren Stoff e r f a s s t . . . «, a to u D. na str. 35. glasi: »Cim dogje objekat u r u k e p r a v o j f a n t a z i j i « ! Teško i najobičnijem njemačkom izrazu, koji d o g i e u r u k e p r a v o m poznavaocu njemačkog jezika, kao što je veleučeni gosp. prof. df. Diijmušić! 1 taj isti gospodin govori s prijezirom o drugima, koji » s l a b o z n a d u n j e m a č k i i j o š se s l a b i j e s l u ž e n j e m a č k i m dj el i ma«. S kojim pravom? Da je njegovo poznavanje njemačkog jezika - pa i hrvatskog! — tako opsežno i temeljito, kao što se obilno (i preobilno!) služi njemačkim djelima, hajde, hajde ali ovako.---------No hajdino dalje! Na str. 175. piše Dujmušić: »No lirika mora biti nešto latentno, a ne nešto, što odviše udara u oči, mora da djeluje iz nutra prema vani, a ne da je nametne vanjski svijet, mora se pokoravati drami, a ne smije, da njom oblada, jaka, kao koncentrirana, a ne slaba, kao v o d e n a.« Evo tim tajanstvenim rije­ čima tumač iz G. II. 244.: »Doch latent muss die Lyrik im Drama sein, nicht vorlaut, von innen heraus \virkend, nicht von aussen aufgetragen, dein Dramatischen gehorchend, nicht es beherrschend, intensiv, nicht z c r ­ n o s s e n !« Na str. 85. čitam: » ....za središte mnogih z goda , a u C. 213.: »vieler G e s c h i c k e«. — C. 218.: »... wie die Gestalten f r e i f i i r s i c h d a s t e h e n , uD. str. 86.: »... kako se j a s n o i s l o b o d n o i be z i k a k v a ’) Ova se lijepa riječ može naći i na str. 43 �112 Rr. 7. — »StiRAFINSKI RHSr IVOJ« — 1913. s t i s k i v a n j a(!) redaju likovi. — C. 228.: »Soli aber der Dichter in seiner Umgebung heimisch, soli er nur der inelodisehe Mund seines Volkes... sein« glasi u D. str. 88.: »Želi li pak pjesnik d a p o s t a n e p o p u l a r a n , b i t i melodijozna usta svoga naroda ...« O potpunoj ovoj uzornoj rečenici biće u ostalom još i na drugom mjestu govora, da se pokaže, koliko se ona apsurdnom mora činiti čitatelju, koji ne može zaviriti u Carrierea, da iz njega sazna, što se njom htjelo reći. Na str. 246. citira Carriere Steinthala riječima: »Grosse Wanderungen ...« itd., a to D. navodi na str. 90. kao riječi Carriereove. — C. na str. 196. kaže: »der episehe Dichter ist E i n s mit seiner Zeit. . . er ist E i n s mit dem Stoff...«, a D. prevodi na str. 80. i 81.: »Pravi pjesnik tvori j e d i n i c u sa svojim vremenom.. . on je napokon c j e l i n a s gragjom. — G. II. 165.: »... inacht sie zu selbstandigen Helden grosser Dichtungen«, u D. str. 100.: »...prikazuje ih kao junake o d n o s n i h 1) djela.« Majstorski je upravo prijevod ovoga mjesta iz G. II. 226.: »Die orientalischen MJlrchen sind larbenreleh, die deutschen .. t r e u h e r z i g und s i n n i g«, koje glasi u D. str. 123.: »Orijetalne su gatki o d v i š e b o j a d i s a n e ..., a njemačke n i k l e iz s r c a i d u h o vi t e . — G. govori II. 178. i 179. o epigramatičnoj i humorističnoj basni: »Die erste gibt in der Darstellung des besonderen Falles nichts, als \vas zur Anschauung des allgcmeinen Satzes gehort; sie ist pfrazis und von lapidarischer Kiirze. Ihrer objektiven Haltung steht die subjektive der zweiten entgegen, welche mit h e iterer Geschwatzigkeit hi n- u n d he r s c h w e i f e n d e A r a b e s k e n u m deri R a h m e n d e r G e s c h i c h t e f l i c h t . « T o prevodi D. na str. 132.: »Ona prva prikazuje izvjestan slučaj posve precizno i lapidarno, dakle sasma objektivno, a druga sasrna subjektivno p r a v e ć i p r i p o v i j e s t i k a o o k v i r od a r a b e s k a s v o j o m d o s j e t l j i v o m g o v o r I j i v o š ć u . « — Na str. 143. veli D.: »...kao da se lirika ž u r i , n e b i j i š t o p r i j e d o š l a d o s u b j e k t a i p r e d i k a t a , t e n j i h o v i h o z n a k a , da čas prije dogje do gotove slike,« što je u G. II. 23. ovako rečeno: »(Die Lyrik) d r a n g t i m m e r h i n w e g zr nu S u bj e k t un d P r a d i k a t m i t i h r e n s c h mi i c k e n d e n B e i w 6 r t e r u, um rasch ein festes Bild zu gewinnen.« — » G l a n z e n d e r Reichtum« (G. II. 33.) pre­ vodi D. na str. 145.: » t r a j n o bogatstvo.« — G. II. 244.: »dann aber d a r f diese Lyrik (govor je o lirskom ele­ mentu u drami) n i c h t eine bestimmte lyrische Form annehmen, sondern sie m u s s sich der dramatischen Rythmik u n t e r o r d n e n . « Dujmušiću je to pravilo prestrogo, pa ga modificira ovako: »Lirika se n e m o r a ') O ovoj će riječi jo§ posebno biti govora. pojaviti u kakvom posebnom obliku, već se m o ž e p r il a g o d i t i dramatskoj ritmici«, 176. — G. II. 257. ima: » h d c h s t e n s « , a D. je na str. 182. metnuo u hitnji: «n a j m a n j e«, iz čega izlazi u dotičnoj rečenici veliki nesmisao. — D. str. 192.: »Tragedija je prikazivanje radne o z b i l j n e , s a v r š e n e . « a u C. 497.: »... dass sie (die Tragodie) die Darstellung einer b e d e u t e n den, a b g c s c h l o s s e n e n Handlung sei.« — Str. 194.: »Svaki karakter ima svoju posebnu tragiku, a ova se krije u tamnu nepristupnu bezdnu nužde«, G. II. 287.: ». ..Tragik, die in dem dunklen, unuberwundenen U rg r u n d einer Notwendigkeit liegt.« — Str. 195.: »Tu junak oskvrni(!) j e d n u s i l u, ako se pokori drugoj«, a u G. JI. 289.: »Wenn der Held der einen (Macht) gehoreht, verletzt er die andere.« — Str. 198.: »Gdje u drami nema metafora, tu se dovodi do suvišna obilja apstraktnih ozbiljnih izraza i do golih govorničkih figura - a u G. 11. 296.: »Ein Stil, der an Metaphern arm ist, verfiihrt .. . leicht zu einem Uebermass abstrakt niichterner Wendungen und bloss rhetorischer Figuren.« Na str. 199. stoji: »no kako je pjesnik odmah od početka u d a r i o t o n o m d o b r e n a d e « ; to glasi u C. 533.: »... aber der Dichter hat von Anfangan doch e i n e n h e i t e r e n G r u n d t o n angesehlagen.« — Str. 201. »Ovdje se bori junak proti naumljenim ili slu­ čajnim spletkama, a ove napokon i z g l a d i z a g o ­ n e t n a i g r a d o g o g j a j a ili k o m b i n a c i j a n j e ­ go v a i n j e g o v i h l j udi «; G. II. 317.: »Der Held des Lustspiels kampft gegen den Zufall und die Intrigue, __ d ie e in u n b e r e c h e n b a r e s S p i e l d e r E r e i g n i s s e o d e r di e B e r e c h n u n g a n d e r e r e n t b i n d e t . « — Na istoj strani veli D.: » ...p a će ona kao e l e k t r i č n i m i s k r a m a r a s v j e 11j iv a t i atmosferu raznih zapletaja,« prema čemu stoji u п - 318 : »• • • der fortwahrend mit seinen e I e k t r is c h e n S c h l i i g e n die Atmosphare seiner Verwickelungen r e i n i g t.« — Na str. 203.: » ...u kojima je vještački sastavio mitične oblike s tehnikom sadanje po­ zornice«, u G. II. 326.: »___die ihren mythischen Gestalten (ovo znači m i t s k a l i c a ) sogar die Biihnenwirklichkeit zu sichern verstanden,« itd. itd. Takili bih zrnaca mogao još svu silu navesti, ali mislim, da je i ovo dovoljno, da se vidi, kako je D. po­ vršno i nesavjesno radio. Samo još jednu zanimivu ma­ lenkost hoću da nadodam, u kojoj je D. turio Iruda u stari zavjet. Na str. 32. veli: »I davna prošlost jevrejskog naroda, koliko se gleda u s t a r o m z a v j e t u , podala je osobito drami interesantnih lica kao Suzanu, Juditu, Esteru, I r u d a itd.« Tu se htio malo udaljiti od Gottschalla, koji (I. 112.) veli: »Die b i b 1i s c h-o r i e li­ ta li s c h e My t h e , Esther, Susanne, Judith, Herodes« i eto odmah malera! �Listak. 113 U početku sam rekao, da D. prevodeći iz G. često koru«! (G. II. 242., samo što se ovdje ne spominju ispušta znatniju stvar, da nam iznese neznatnu. Evo »odlomci«.) Još nešto. I Gottschallova su i Carrierova pravila samo nekoliko primjera, jer bi preopširno bilo sve na­ voditi. Govoreći »o l i r i c i u opć e « naš pisac kazuje opširna, ali što je glavno, uz njih su dodani zgodni pri­ i kojekakve sitnice, a izostavio je ono, što G. 23. i 24. mjeri iz svjetskih literatura, kojima se pokazuje, u koliko kaže, kako lirika voli asindeton i polisindeton, kako se je koji književnik zadovoljio izloženim pravilima ili kako rado služi apostrofom, uzvikom i pitanjem itd. Isto tako je griješio protivu njih. Taki su kritični dodaci potrebni o p o p i j e v c i nije rekao, kako u njoj topao i iskren svakoj poetici. Pa i s te je strane Dujmušićeva poetika osjećaj treba da bude jasno izražen, ali ipak bez svake slaba, jer i ona ima prilično opširna pravila, pa bi valjalo hladne preciznosti, kako njom zaronimo do dna duše da se pisac kritično ogledao bar po našoj književnosti, pjesnikove, ali ipak valja da je preko svega prevučena ali u tom pogledu jedva da je dvije tri bilješke dodao. prozirna koprena, i to tek da daje pjesmi onu sanjarsku One pak pjesme ili odlomci pjesama, što ih je po gdješto čar. (G. II. 38.) Ovome kao tumač trebalo bi dakako dodavao, većinom ne postizavaju svrhe, za kojom je išao, jer ih nije pomno birao. navesti i kakvu kraću pjesmicu. (Nastavit će se.) Govoreći o o d i i h i m n i htio je pisac da bude što kraći, stoga nije kazao, ni Što je prijedmet odi (G. II. Dr. Blažević: Da se ne bi zaboravilo! Dulje se već vremena 63.), ni što slavi oda u užem smsilu (G. II. 75. i 77.1 bavim povješću rodnog mi mjesta Vareša, i ondašnje Za d i t i r a m b u kaže (jer se htio emancipirati od G.), rimokatoličke župe. Ova je pak pošljedna bila u svom op­ da je z a l u t a l a ( l ) himna, a po čemu je ona zalutala, segu kud i kamo šira nego danas, tako da je na nju spa­ ne kaže. Govoreći o r e f l e k s i o n o j l i r i c i kaže, da se dala današnja župa Vijaka, koja se istom god. 1833. od ona »sastoji iz odlomaka poznatih pod imenom elegije«, matice odijeli i samostalnom župom postade. Prema tome, a to će po svoj prilici biti ono, što G. II. 80. kaže: naravno da me je svaki dokumenat na rečenu se župu od »... (der lyrische Dichter) kann auch sein Denken und noseći, zanimo. I tako sam, kopajući po samostanskom Empfinden in einer Kette zusammenhangender Bilder arhivu Kr. Sutjeske naišo na jednu ispravu odnoseću se ausspinnen.« Ako njegovi- » o d l o me i« nijesu »eine na rodno mjesto našega povjesničara fra Filipa LaštrićaKette zusammenhangender Bilder«, onda neka pokuša Oćevca, na Oćeviju. Isprava se tiče potpunoga oprosta ko razjasniti, kakvi su to odlomci, koji se zovu elegi- podijeljenog 12. srpnja 1778. ondašnjem rimokatoličkom jom! Mnogo je štošta ispričao ovdje pisac prevodeći groblju, i to na svetkovinu Našašća sv. Križa. Istina, gotovo sve iz G., pa ipak ne kaza, što je elegija, premda autentični je izvornik propao, ali je vjerna kopija nje­ je to u G. II. 83., 85. i 92. rečeno, a o kompoziciji njenoj gova sačuvana, i biskupskim pečatom ovjerovljena. Pi­ sana je na prostom, čvrstom papiru, krasnim ruko­ govori G. naročito na str. 86. Na str. 43. kaže dr. D.: »Što se tiče a 1i t e r a c i j e pisom, u 'formatu 28, 20. Da ga dakle prema želji prei a s o n a n c i j e , neki ih navode u ukrase poezije, no pisivača zaboravi otmem, evo ga objelodanjujem: neki opet nalaze u njima tako malo ljepote, te ih s toga Apographon. Ех Audientia SSmi habita per me infrascriptum posvema isključuju iz poetike, pa ih prepuštaju grama­ Sacrae Congnis de Propaganda Fide Secretarium die tici, da ona s njima obračuna.« Čemu ih onda ikako i 12 Juli 1778. spominjati, ako se ne misli kazati, što su? Ni G. ih ne SSmmus Dominus Noster Pius Divina providentia cijeni visoko, ali opet je kazao, što su (I. 318. i 320.). U Dujmušićevoj se knjizi o njima govori kao o nečemu, PP. VI. onmibus, et singulis utriusque sexus Christi fidelibus, qui vere penitentes, confessi, et Sacra Comšto je svakome poznato, a je li tako? D r a mu je u glavnom preveo iz G., pa je opet ispu­ munionc refeeti Coemeterium Ruris Occhjevja nuncupastio ono, što G. kaže na str. 242., da mi u drami pripo­ tum Paroeciae S. Michaelis Arch. de Varesh in Bosna vjedača ne samo slušamo, nego da ujedno svojim očima Turciea. die tertia Maii, qua festum reeolitur Inventionis gledamo i utisak, koji on pobugjuje u onih, kojima pri­ Sac Crucis devote visitaverint, ibique per aliquod tempovijeda. Tako je i iz Aristotelove oznake karaktera, poris spatium pias ad Deum preces offuderint pro Sanešto ima i naša školska poetika (i G. 11. 249.), ispustio, tac Fidei propagatione Plenariam Indulgentiam, incipienda karakteri moraju biti pl e m e n i t i i p o d o b n i (tako do a primiš Vesperis usque ad occasuin solis dići hujusje u Petračić-Badalićevoj Čitanci prevedeno, njemački medi, singulis annis in perpetiium lucrandam, et applicag I e i c h a r t i g), ali nam je na str. 175. naveo ovo: bilem quoque per modum Suffragii animabus in Purga»(Epsko pripovijedanje) ima posebnih o d l o m a k a (opet torio detentis, miscricorditer in Domino concedit, atque odlomci!) kao i lirika u starom tragičnom i komičnom impertitur, �Вг. 7. m »SERAFINSKI PERIVOJ« — 1913. Datum Romae, ех aedibus Sacrae Congregationis dc Propaganda Fide, die 13. Julii 1778. L. S. Stephanus Borgia Sac. Congr. de Propaganda fide Secrelarius. , u , Biskupov p c.u. Concordat de verbo ad verbnm cum originali. Alt statur — Fr. Marcus Dobretich Epis. Eretri. . .. . anensis, et Vicar. Aplicus in Bosna. Fojnirzae die 28. Gbris. A p . Đoni 1778. Na legjima isprave čitaju se slijedeće riječi: Apographon Indulgentiae Coemeterii Occhjeviensis. Si successu temporis originalis perderetur Conservetur ћаес transumptio Authentica. 1 ovom kratkom opaskom, koju je stavio kao i čitavu ispravu spomenuti Oćevac prepisao, posvjedočio je isti svoj mar i brigu oko čuvanja starina! Jedno nam se pitanje ipak nameće, koga Šutke mimoići ne možemo. vjJ Prema ispravi, dat je potpuni oprost groblju rečenog mjesta, te je pitanje da li se ovaj oprost može proteg­ nuti na crkvicu, koja je na onome groblju kašnje, oko 1825. sagragjena? Mi smo mnijenja, da može, a razlog nam je ovi: Za turske vlade, malo je u opće mjesta bilo, koja su podignute crkve imala. Vjernici su se nedje­ ljama i svetkovinama, da crkvenoj zapovijedi a i svojoi pobožnosti zadovolje, u koliko tiijesu k matici doći mogli, na grobljima sastajali, na kojima su bile podignute male kolibice, da svećenika žrtvujućega od nepogode vre­ mena zaštite. Ovakovih se kolibica još i danas po nekim mjestima vigja. Sv. je stolica, ovako provigjenim grob­ ljima, dijelila oproste. A pošto su ove kolibice nadomješćale crkvu, po sebi slijedi, da se to pravo i na kašnje sagragjenu crkvu proteže. Dobro bi bilo, kada bi u buduće naš kalendarista ovu stvar uvrstio, da se tako možebitnoj zaboravi otme! E S N I K. Odbor za proslavu milanskoga edikta u Spljetu imao je dne 14. tek. rnj. svoju IV. sjednicu. Uzevši u obzir želje, izražene sa više strana, da bi se ova proslava, utanačena za početak mjeseca srpnja, odgodila zbog ve­ likih vrućina, bilo je zaključeno, da se ista obavi u prvoj polovici rujna. Svečanost bit će držana u Solinu pontifikalnom Misom itd.. a istog dana na večer u Spljetu u općinskom kazalištu dramom u četiri čina » Ca r D i ok 1 ec i j a n«, a napose jednim činom » S mr t D i o k l e ­ c i j a n o v a « , koji će se dati u peristilu Dioklecijanove Palače (Plokata sv. Dujma), električno rasvjetljenom. Predstava koliko u kazalištu, toliko u pristilu, bit će dana prema želji općinstva, više puta. Dr. M. Ogrizović izragjuje i dramu i posebni čin, koje će izvagjati članovi Hrvatskog Narodnog Kazališta u Zagrebu, uz sudjelo­ vanje kazališnog diletantskog društva u Spljetu. Cijela ova proslava, eminentno kulturna, nosi sobom velikih troškova. Stoga odbor ponovno moli općine, društva, župe, korporacije, posebnike, gragjanc, seljake svakog stališa, širom naše domovine i svih hrvatskih zemalja, da bi novčano doprinijeli da se uzmogne ova proslava što dostojnije proslaviti. Milodari se šalju na adresu odbora ili njegova blagajnika Franu Brajevića, trgovca u Spljetu na Plokati sv. Dujma. Zahvala. Potpisani u ime svoje i svojih župljana ovim putem najsmjernije se zahvaljuje v e 1e c i j e n j en o m g o s p. G j u r i V r i n j a п i n u, d i r e k t o r u f i l i j a l e z e m a l j s k e b a n k e u B a n j o j L u c i na njegovom doprinosu od 200 K u popravak ovdješnjc crkve. Dobročinitelju Bog platio, a župnik s narodom sjetiće se dobročinitelja svoga. Jajce, dne 19. lipnja 1913. O. Jaroslav Jaranović, gvardijan i župnik. KNJ I ŽEVNA SMOTRA. Dr. Blažević: Natrag k svetoj crkvi. Doživljaji i spoznaje jednog saobraćenika. Napisao dr. Albert Ruville, svciič. profesor u Halle n. S. S piščevom dozvolom preveo: Zbor du­ hovne mladeži u Senju. 1912. Tiskom Katoličke tiskare u Ljubljani. 8° 193. Cijena broš. 1.20 uvez. K 1.80. S cr­ kvenom dozvolom Hrvatskoj mladosti posvećeno. (Tko naruči 10 komada dobije 1 badava. Pred nama leži ova, odmah kažemo, krasna i svake hvale vrijedna knjižica, zaodjevena hrvatskim ruhom. Zapade nas teška zadaća da o njoj koju progovorimo i tako se odužimo vrijednom »Zboru« za njegov trud i napor, što je uložio prevedeć ovo djelo s njemačkog izvornika. Čitajući djelo uživali smo, iskreno reći moramo. Sa­ držaj mu je takav, da ga ne možeš pustiti iz ruku, a �Vjesnik. da se ne zamisliš, i ne usklikneš: čudnovati su putevi Gospodnji. Da umiri srce čovjeka, koje Ga traži, razne puteve uzima. Nekoga izvanrednim naglim načinom sebi privuče, drugoga polahko, Pavao-Justin. Razni načini, jedna svrha, počivanje u Bogu! Ovim drugim načinom privede Bog još jednu ovčicu megju svoje stado. Godine 1909. 6. ožujka sveučilišni profesor dr. A. Ruville, na silno iznenagjenje svojih nekadanjih istomišljenika, položi katoličku vjeroispovi­ jest, na-gje mir i sreću srcu svomu, za kojima je badava do tada težio. Ovaj preo'kret u duši svojoj kao i njegove uzroke opisao je u gore naznačenom djelu, a mi ćemo ih cijenjenim Čitateljima u kratko prikazati, da se onda na sami prijevod osvrnemo. Iza kratke posvete našega prevoda »Hrvatskoj mla­ dosti«, i piščeva sbijenog životopisa, slijedi »Predgovor« samog pisca, u kome označuje svrhu i razdjelbu djela, da mu je naime, kako sam veli »dužnost izvijestiti kako je do toga došlo«. Već u poglavlju I.: »Moj p o v r a t a k k s v e t o j c r k v i « str. 1—49. upoznajemo taj razlog, d o b r a v o l j a , z d r a v i r a z u m komu je naravno da za istinom teži. Akoprem je 'pisac kao učenjak sve mo­ guće filozofske pravce prošao, ipak mu je srce ost prazno. - Komu da ovdje ne pane na pamet sv. Justin! Ono je vapilo za nečim idealnijim, ljepšim, istinitijim, vapilo je za pravim putem, a taj je Isus Hrist i njegova za­ ručnica Crkva. Srce je htjelo vjerovati, a ne samo znati, iskusiti, a ovoga mu filozofija i dotadanja vjero­ ispovijest nedadoše. Trebalo se je otresti predrasuda o početniku Crkve Isusu. Ovo postignu pročitavši Harnackovo djelo: »Das Wesen des Christenthums«. Hvalo­ spjevi, koje ovaj protestantski učenjak osobi Isusovoj pjeva, bili su našemu obraćeniku povodom da se malo dublje u čitavo djelo zamisli. I došao je do rezultata, da, ako je osoba Isusova onakova, kako ju Harnack opi­ suje, i djelo Njegovo, katolička Crkva mora biti, božan­ stveno, da je prema tome posve nelogično Početnika Crkve drugačije prikazivati, a djelu htjeti naravni, ze­ maljski pečat na čelo udariti. Spoznavši uzvišenu osobu Hristovu, podloživši joj svoj razum, počeše i ljuske s očiju njegovih padati •— Šavao. Pavao —, djelo se Hristovo ukaza onakovim. kakovo je — božansko, uzvišeno, nedokučivo. Iza ovoga prvog koraka, poče se temeljitije baviti katoličkom naukom, o kojoj je »od svoje mladosti bio sasvim krivo podučen«. Najveća njezina otajstva: Trojstvo, oltarski sakramenat, najdivnije njezine usta­ nove: nepogrješivost papina, žrtva sv. mise. zasjaše pred očima, i on upoznade, da nema u njima ništa, što bi se razumu protivilo, nego da se sve u lijepi sklad šnjime svesti dade, da potrebi ljudskog srca potpuno odgovara. I baš ustanova nepogrješivosti papine — na- 115 učavajuće crkve p o g l a v l j e II.: K a m e n i p o t k I a d k a t o l i č k e C r k v e 51—81, članak, na koji se najviše napada, i koji mnoge odalečuje od Crkve, ovaj velim članak, bijaše glavnim razlogom da je prof. Ruville, dne 6. ožujka 1909. katoličku vjeroispovijest položio. Pozna­ tim nam iz sv. Pisma riječima, stavio je Isus Petra »ne­ ograničenim vogjom kršćanstva«. Ovo iziskuje usta­ nova, cilj i svrha Crkve, jer bez ovoga bi, istina, Crkva mogla opstajati, ali bi bila »izložena sudbini zemaljskih tvorbi, postupnom propadanju«. A ovakovo uzvišeno djelo nije se smjelo na pijesku graditi, nego na pećini, a ta je Petar, koji svoju vlast neodvisno vrši, dok drugi apostoli o Petru ovise. Prva katolička vremena rade posve u duhu apoštolskome, kada s raznim pitanjima lete u Rim, da se ondje, gdje je Petar stolovao, riješe. Upravo ova zajednica s glavom Crkve, daje život i snagu čitavoj zgradi, i koji ju zabacuju, naravnim na­ činom malo po malo padaju, razdvajaju se. Uzdržavanju ove zajednice doprinosi na prvom mjestu: H r a n i v a s n a g a k a t o l i č k e c r k v e — poglavlje III. 83—108. presv. oltarski sakramenat, u kome se stvarno i bitno nalazi tijelo i krv Isusova, a u koliko je »žrtveni čin« prava je služba Božija »a ne samo čašćenje Boga«. 0 tome nas nedvoumno uvjeravaju riječi Hristove, kojima je ovu vjersku tajnu ustanovio.Volje nam treba da ju samo priznamo, jer ako je On mogao tisuće ljudi s nekoliko hljebova nahraniti, zašto nebi mogao i nama svoje tijelo za hranu dati? Bez ovoga se otajstva ni pomisliti kato­ lička Crkva ne može, njoj bi manjkao vez izmegju nje i njezina Početnika. Crkve bi izgledale kao i druge zgrade, jer u njima nebi Onoga bilo, koji im posebno značenje daie i nad obične ih stanove uzdiže. Šesnaesti je istom vijek pravi smisao Hristovih riječi zabacio, pa mu nije drugo preostalo nego Isusa iz otajstva, iz Crkve izbaciti, opustošiti ju, On je prema tome mnoge lišio ovoga »najuzvišenijeg dara kršćanstva, pod izlikom da radi u duhu apostola i crkvenih otaca. Šta bi bili rekli ti apoštoli i crkveni oci, da mi je tko htio oteti taj njihov najdragocjeniji dragulj?« U srcu čovječjem drijemlje čuvstvo odanosti, lju­ bavi prema stvarima, prema osobama. Kršćanin, osim ovoga čuvstva prema stvorovima ima i drugo prema Bogu, koga je upoznao po Isusu. Ljubeći Isusa, ljubimo presv. Trojstvo. Nu kako da dogjemo do spoznaje, do ljubavi prema Isusu? Iz samog sv. Pisma? Ovo nije dostatno, jer je na mnogim mjestima nejasno, a nekada nije bilo ni svima pristupačno. Tko nas dakle upoznaje s Isusom — s Trojstvom? Crkva i opet. Radi toga: L j u ­ b a v u k a t o 1i č k o j c r k v i — poglavlje IV. str. 109—147. — cvate, prožima sve članove, obuhvaća nebo i zemlju, oduševljava na velika i zamašita djela. Ljubav je to prema Hristu, koja »katolike drži na okupu« a koja �116 Br. 7. — »SERAFINSKl PERIVOJ« — 1913. i posebno mjesto u srcima njihovim zauzima. Ona im ulijeva duh molitve i razne načine izmišlja, kako da se ovoj potrebi srca udovolji. Ona ravna njegovim drža­ njem prema zakonitoj vlasti, da se ni na jednu ni na drugu stranu stalne, Bogom odregjene granice ne prekorače. Ljubav je rječju ona žila kucavica koja struji katolič­ kom crkvom, bili njezini članovi u nebu, kojima se moli, na zemlji, koji mole, pod zemljom, za koje se moli. Pa i današnjoj krilatici, najčešćoj riječi »sloboda« ima u katoličkoj crkvi najviše mjesta — poglavlje V. str. 149—158. Naravno slobodu treba shvatiti u pravom smislu, jer razuzdanost, prekoračivanje naravnih kao i pozitivnih zakona, nije sloboda, nego znak zapuštenosti. Pravi pak pojam slobode, koji se u tome sastoji da čo­ vjek svoju dužnost prema Bogu i svijetu neprisiljeno vrši, taj velim pojam, koji čovjeka oplemenjuje, u nje­ govu ga dostojanstvu drži i čuva ga da ne zaluta, u potpunoj se rnjeri u katoličkoj Crkvi nalazi. Niti u jednom pogledu nije katolik skučen, i sve što protivnici u tome smjeru govore, ili je neopravdano ili se s krivo shvaće­ nog stanovišta slobode polazh 1 djela, koja je ova sloboda u katoličkoj crkvi stvorila, izgledaju poput velebne pa­ lače, dok su druga — izvan katoličke slobode stvorena, poput sićušnih kolibica, bez sigurnih temelja. Na ovo se poglavlje zgodno nadovezuje i posljednje VI.: N e p r i ­ j a t e l j s t v o p r e m a k a t o l i č k o j c r k v i 169—190. Ovom neprijateljstvu razni su uzroci. Sto ju napadaju nevjernici, tome se ni čuditi nije, jer bi crkvi »zla svje­ dodžba b la, kad b' ju nevjernici š*oval i i ljubil>. Znak bi bio, da je zastranila. Što se kršćana drugih vjeroispo­ vijesti tiče, koji na rimokatoličku Crkvu napadaju, uzrok se u tome tražiti ima, što se je htjelo drugi joj biljeg uda­ riti nego što ga je od svog Utemeljitelja dobila. Mana i pogrješaka bilo je, ima i biće ih, dok ljudi ostaju lju­ dima, ali to nije dostatno da se na čitavu zgradu napada. I naš je obraćenik mnoge osvade proti katoličkoj Crkvi pročitao, ali ga to nije smelo, a da u nju ne stupi, jer je najprije meo ispred svojih vrata, a time mir i pravu sreću srcu svome našao. Iza ovoga kratko prestavljenog sadržaja, dolazi »Do­ datak«, u kome se čitatelji upućuju na stručnija i opšir­ nija djela, u kojima će čitatelji ono obilnije napisano i obragjeno naći, što je pisac u malenom prostoru rekao. Iskreno velimo, da smo zahvalni marnom »Zboru« koji je našu hrvatsku literaturu ovako krasnom knjigom obdario. Dao Bog da se djelo čim više raspa ča, a oso­ bito megju našom mladeži, koja često puta na višim ško­ lama boraveći, čudnovate pojmove o katoličkoj Crkvi iisiše i zadrži. Neka nam se pri koncu dopusti, da nekoliko opasaka učinimo. Prevod je u glavnome dobar i glatko teče. Ovdje, ondje, opazili smo ipak da hramlje, kao i to da neke riječi odviše provincijalnima odišu, koje su se inegjutim drugim zgodnijim zamijeniti mogle. Već u »Pred­ govoru« upada nam u oči takova jedna, kad se mjesto običnijeg i svima poznatog izraza »na temelju iskustva« upotrebljava riječ: na potkladu iskustva. Str. 37. izrazi: »tegnuti« i »napremica« malo nam neobično zvuče. Zašto ne: »nastojati, trsiti se« i »odnošaj« što su svakako zgodniji izrazi. Naslov drugoga poglavlja: »Kameni potklad katoličke Crkve« nije zgodan, te se je ljepšim, op­ ćenitijim zamijeniti mogao: Temeljni kamen i t. d. Izrazi str. 105.: »u nastranim crkvama«, nije po duhu našega jezika, kad imademo zato odgovarajući »zasebnim crk­ vama«; str. 132. stavak kako u prevodu glasi, nejasan je; str. 138. »bez pretrga: bez prestanka; str. 147. »nasprotnost«: opreka; str. 155. »zahiriti: zapustiti, zaboraviti«; »napismice«: pismeno i t. d. Prevod na str. 90. redak 13. odozdol, razlikuje se od izvornika, koji glasi: »Warum stil der Allerhbchste nicht die Gesetze der Zeugung durchbrechen« (str. 65. 10—28. izdanje 1910.). Prevod je velim doslovan i ipak nije. Riječ: »durchbrechen« prevedena je prvim značenjem: probiti, a to je ovdje nezgodno. Riječ: »Zeugung« prevedena je sa: stvorovi, a glasiti bi imalo, prema enome o čemu se radi: »Zašto da nebi Svevišnji zakone ragjanja prekoračio, mimo­ išao«. Str. 31. u retku 16. odozdol, ispušćen je jedan sta­ vak. Prevod na str. 92. pri kraju, nije točan. Izvor­ nik str. 67. glasi: Der Ruhm, den sich der heilige Petrus dabei errungen, indem er den Jiingern und der ganzui Menschheit voran auf Jesu Seite trat, wird in alle Ewigkeit nicht verbleichen«, te se ima prevesti: »Slava, koju si je Petar pri tome steko, što je prije učenika i svega čovječanstva na stranu Isusovu stupio itd.«, dočim pre­ vod Zbora glasi: »Ni do vijeka neće potamnjeti slava, koju je Petar stekao time, što je pred učenicima i pred svekolikim čovječanstvom stupio Isusu uz bok.« Govor je naime o tome kako je Petar prvi prizno da je Isus Sin Božiji, te prema tome, ovaj potonji prevod ne ističe stvari kao što ju je pisac namjeravo istaknuti. Prevod str. 94.: »Ali to najveće« itd. do točke, kako je metnut, mijenja smisao piščevih riječi. Govor je o sakramentu blagovanja tijela i krvi Hristove. U prvoj je točki razlagano, kako se učenjacima može dokazati ta istina. Druga točka radi o »najpriprostitijima«. Zato se mjesto prevoda glasećega: Ali to najveće otajstvo kršćanstva jest i tako udešeno« itd., ima prevesti: »Ali to najveće otajstvo kršćanstva i tako je udešeno« itd. itd. Male ove naše opaske, uz neke druge, ne umanjuju ni u čemu vrijednost djela, te ga mi ponovno čitalačkoj publici najtoplije preporučujemo! Naplatimo našim na­ rudžbama trud marnog Zbora! »Seratinski Perivoj« izlazi na dva arka svakog 15. u mj.; godišnja cijena 5 K, za gjake, trećoretcc i siromahe 3 K. Rukopise, pretplate i reklamacije prima uredništvo u Sarajevu. (Bosna, Sarajevo, franjevački samostan). Odgovorni umnik: đr. o. Julijan Jelenić, Tiskara »Bosanske Pošte« ц Sarajeva. �□ о а а о а а п а а о о о а а о о о а о а о а □□□□aooaaooG D ooaaaaaoooaaouoaDD □ □□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□ с .. j □□□ a □□□□□□! hrvatska оa еегшшћпн i □□□□□□□□ з □□ □ вапка Zfl BOSIUI I HCRCCGOVUUI (dioničko društvo). а□ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ а а о а о а а п □ □ □ □ □ □ о а а п а ап ааап п аааап п ааааоп п п ар ааап аа Uplaćena dionička gla* onica 2,000.000 kruna. Preuzima uloge na ulo­ žne knjižice te ukama­ ćuje iste uz 4 \»% čistih. Cskomptira i reeskomptira mjenice i tražbine. Daje zajmove na tekući račun. Kupuje i prodaje vrijednosne papire, devize i valute. Unovčuje mjenice, izžrijebane, vrijednosne papire i kupone. Pohra­ njuje svakovrsne depo­ zite i upravlja njima. Izvršuje isplate i na­ plate na svim trgovač­ kim središtima tu« i inozemstvu. :«: Centrala u SBRB3CVLI. Podružnice: rflostrir i Cuzla. 0 0 0 0 l£j 0 0 0 0 0 Zalagaonica 000000 sve drag) je- 000000 nosti kao: srebro, zlato, dragulje i ostalo. DDaaDGOPnaoDooDDaoDOG: o □ □ □ i i gogod пa d d a a o п □ a a ] □ p □ c:n d a □ □ a j □□p □□□ □□o □п□пп□□a □p □o c □□ ^veni umjetnički zavod Josipa Oblettera — i u St. Ulrich, Gradcu, Tirol = kraljevske umjetničke akademije počasni član, nagragjen više puta, a dvaput i na svjetskim izložbama, preporuča veleč. p. n. kleru: oltare, :: propovjedaonice, ispo vj eda ouice, kipove, križne puteve, betlemske štalice i t. d. :: M JE N IC I I NACRTI DOBIVAJU SE BESPLATNO. U = S L _ l C ^ t I ] Proizvodi su zavoda svi vlastiti! — Pri svim narudžbama na nju se upravno obraća! �0 r r ^ - .r r ^ r ^ c z a c s s s c c a д=з x=sz^ ^ j^ c x x ju £ ^ kz 1 MODERNO UREG3EN9 TISKARO I KN3IG0VEZNIC9 JUSOHSIE POŠTE" ČUKOUIĆ ULICI) BR. 7 S H H B 3E V 0. čuKDVić unca вв. ? PREPORUČUJE SE ZB IZRADBU SVIH U TISKARSKU I HHJIGOVE zaci 5TRURU spauajućm postova. - siasaći s tr o je v i „И Н О ТУР Г - STEHEOTIPIJO. □ � https://kolekcije.nub.ba/files/original/502f6ac389b34e8f770a540d978bd9aa.pdf 58492342cfb8782de1c76636a30cf251 PDF Text Text serafinski Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU. BROJ 8. SARAJEVO, 15. KOLOVOZA 1913. GODINA XXVII. T irolski crkveni umjetnički zavod StuflessBF Njegove Svetosti, T ir e ? , j s . w : ЧН, G r o d e n . Prepcrrčhfe se velečasnom svećer.sfvu za Izradbu kipova, žrtvenika, križnih pufeva, grobova, Jaslica ifd. Ilustrov ici s označenom cijenom badava« f/tovani gospođin Stui ___________________ јј^ЈЦ St. i , Grčden. Za pokradu kaod .u naše _crkve, pripos’am 170 cm visoki kip sv. Ante sretno je amo prisna Svi koji su ga vidjeli, dive se umjetnički izvedenom i na * pobožnost pobudjujućtm djelu. Cijena je prema izradbi veoma niska. Neka Vam veliki čudotvorac, priKv m mnogih naručitelja naplati. R im , na svetkovinu sv. Ante 1912. s veie5,„,.„jem цШ P. 'ulgens Hinterlechner generalni deflnitor o. o. Kapucina. Ljubljanska kreditna banka s g Dionička glavnica K 8,000.000*— Pričuve K 1,000.000'— Centrala u Ljubljani. Podružnice u Spljetu, Trstu, Celovcu, Boriti i Celju. Ispostava: Brado. Prima uloge na štednju na uložne knji­ žice i tekuće račune i ukamaćuje ih sa m bez ikakvih poreza i odbitaka. Kupuje i prodaje sve. vrste papira od vrijednosti po najpovoljnijim cijenama, isto tako sve vrste domaćeg i stranog kovanog i papirnog novca. — O svim osta­ lim bankovnim poslovima daje na zahtjev pismena i usmena obavještenja. �Privilegovana $г zemaljska banka Z A B O S N U I H ER C EG O V IN O . Uplaćeni dionički kapital 14 milijuna k fU iia. CENTRALA U SARAJEVU. Hcdovue rezerve i foud zn sisraruost zitložniea K 5.890.000. FILIJALE: u Banjaluci, Bjelini, Brčkom, Mostaru i Tuzli. — ISPOSTAVE: u Bihaću, Derventi, Doboju, B Gradiški, Bos. Novom, Lijevnu Bos Samcu, Travniku, Trebinju i Višegradu ZASTUPSTVA u Gacku, Goraždi, Sanskom Mostu, Stocu i Zvorni<u. Veleprodaja duhana u S'im spomenutim m jestim a. nica i trgovačkih naputnica u svim glavnim mjesima Bosne’ i iiTD rvrizi/ v n \ m r\ гчim п ч ч г Hercegovine, Austro-L garske i inozemstva. — Daje zajmove na HlrUlJ^KAKJNU U D JL lЈ гјЛ Ј гј. vrijednosne papire. — Prima novac uz tekući račun i uz ukaDalje hipotekarne i komunalne zajmove do S9 godine. Izdaje maćenje na uložne knjižice. — Prima vrijednote s ake vrsti u 4: založnice i 5U„ komunalne obligacije. Ove suzaložnice i pohranu I upravu, kao otvoren polog ili kao ,Safe“ — u za tu komunalne obligacije u Bosni i Hercego\ini prosti od proveza, svilu, ari uređenom genom oklop'jertom prostorom - pod zatvorom stranke imaju pupilarnu sjegurnost, te se mogu upotrijebiti kao jamče­ i banke. vine pri trgovačkim poslovima. Osim roga mogu služiti u č;*ODJELJENJE ZA ROliU. austro u arskoj monarhiji kao vojničke ženidbene ke 'strojeno odjelenjc robe kao što i pos bno odjelenje BANKOVNO ODJELJENJE. iz v o d e u Brčkom sa agencijom u Doboju, bave ____ sv^ ^ovačku struku zasjecajućim dobavama, kako u Kupuje, prodaje i izdaje vrijed^ostne papi , oevire i druge komisiji takc 'iSstiti račun, financ ranjem i podizanjem indukovine. Preuzima kupone 1 vučene Зг? tke — Eskomptira t;?ja i javnih poduzeća. mjenice i doznačnice, daje zajmove u korio-kurentu i na mje­ nice uz dovoljno pokriće ili osiguranje. JbavJj i naplate ('lu redmeti Izvoza suhe šljive i žito. Kod banke opstojeća generalna ar ilura e; kr. povi. osignrav. „ASSEGui . -Л0ЛЧ GENERALU prima direktno ili putem filijala i ispostava raznu vi te osiguranja*^3- ^ o t i proti vatre a f .^га)аажЈЈ|ига osiguravajućeg društva .PRO\lDENCIJA*' prima osiguranja za s učaj aesrećg proti razn s šteta u: st ovima i na drugim predmetima r Siromašne cr*vti- žniaiu znatan popust. ж ззс Nemojte kupovati crkvenoga odijeladok se n|Jesle 05¥ЈеЈ°аи 0 izvrsnosli r 1 Г 1 I I J J Г 1 X ■ i jeftinoći: Misnih odijela, dalmalika, balđakina, zastava, crkvenoga rublja i kovne robe, što ju prodaje najstarija češka tvornica JOSEF NEŠKUDLA, u ^ablonemu na Orlići Пг. 86. M ORAVSKA. Pošiljke se dostavljaju na ogled bez obveze. Cijenici i proračuni badava! Radi velikog pro­ meta kao i radi loga, što je tvornica izvan grada, cijene su za 20 po sto jeftinije, nego li :: :: u konkurentnih tvrtkih! :: :: X r L J Tvrtka je za crkvene narudžbe preporučena ođ preuzv. Nadbiskupa Štadlera i preč. g. Andrije Predmerskoga. 5 3 Siromašne cfkve imaju znat&n popust. i ТГЈПч �serafinski Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU. BROJ 8. Dr. F. M. Đlažčvić: SARAJEVO, 15. KOLOVOZA 1913. — Jesu li napadaji na privatni posjed opravdani? Čitajući pozorno nauku socijalističku, jedna nam točka u oči upada, na koju se velika krivnja svaljuje. Ta točka jest p r i v a t n i p o s j e d ko li u širem to li u užem smislu. Njega se objegjuje kao da je on uzrokom tolikih bijeda i nevolja na ovome svijetu. Zato ga treba ukloniti i svega toga nestade, kao što tih bijeda i nevolja niti onda nije bilo kad se za privatni posjed na zemlji znalo nije. Kad je ovo vrijeme bilo, nije nam poznato, ali je poznato socijalistima, koji pozivljuć se na povjest tvrde, da je s početka kod sviju naroda komunizam vladao, a tek kašnje n e p r a v e d n i m načinom privatni posjed zaveden bio. Prema tome bi privatni posjed protuzakonit i griješan bio! Protivnici se privatnog posjeda da svoju tvrdnju dokažu pozivaju na povjest ljudskoga roda. Zato nam ne preostaje drugo, nego se baš ovom istom povješću pozabaviti, da vidimo da Ii protiv­ nici imaju pravo ili ne, i da li je privatni posjed griješan i protuzakonit ili da li to sama narav čovječija kao takova iziskuje, da čovjek neku stvar kao svoju isključivo posjeduje i njom po miloj i slo­ bodnoj volji raspolaže. I. S t a g o v o r i p o v j e s t n a j s t a r i j i h i najkulturnijih naroda, o privatn o m p o s j e d u u o p ć e ? Na ovo pitanje odgo­ varam : U k o l i k o n a m j e p o v j e s t n a j s t a r i j i h i n a j k u l t u r n i j i h n a r o d a po­ z n a t a , n i g d j e n e n a l a z i m o d a bi s e onaprivatriomposjeduprotivilaili d o k a z i v a l a da je p r o t i v n i o b l i k n a č i n —- p o s j e d o v a n j a , z a j e d n i č k i bi o, n e g o n a p r o t i v n e p o b i t n o d o k a ­ z u j e , d a j e b i o p r i v a t n i.1) Počnimo od Babilonaca, čija je povjest dugo vremena gustom koprenom prekrivena bila. Ovu ') Upućujem na krasnu raspravu od dra. Johann-a Litschauer-a. Das Privateigentum bei den altesten Kulturvdlkcrn nađi hciligen und profanen Quellen, u: Theologisch-praktisclic Qiiartal-Schrift XVI. god. 1907. str. 779-795. GOD. XXVII. koprenu sačinjavaše s jedne strane i samo tako­ zvano »klinovito pismo«, dok se i ono u novije vrijeme nije odgonetnulo, te time i babilonska po­ vjest svijetu pristupačnom postala. — Za nas ka­ tolike babilonska povjest - u koliko je do danas otkrivena - još i tu važnost ima, što se njom mnoge zgode iz sv. Pisma starog zavjeta potvrgjuju. Dok su neprijatelji katoličke Crkve oči u Ba­ bilon i njegove iskopine upirali, odanle se podat­ cima proti činjenicama sv. Pisma nadajuć, dotle su katolici mirnom savješću i ta otkrića očekivali! Katolici se u svom očekivanju ne prevariše, a pro­ tivnici naprotiVostadoše posramljeni! I zadnje im nade nestade. Ovo isto i za protivnike privatnog posjeda vrijedi, jer baš najstariji pisani spomenici babilon­ ski, koji su do nas došli, bjelodano dokazuju neisti­ nitost tvrdnje, da je s početka komunizam vladao. Najstariji pisani dosada poznati zakonik imademo od Harnmurabija kralja babilonskog, koji je u isto vrijeme, kad i Abraham živio. Pa jer je ovaj zakonik tako star, to je onda i za nas veoma važan. Ovaj je zakonik koji se od 280 paragrafa sastoji privatni posjed kao stvar već poznatu i zako­ nitu pretpostavlja, jer takovih odredaba u sebi sa­ držaje, koje za tim idu, da dobro pojedinaca saču­ vaju ili mu ga pribave. Ovakovi zakoni bijahu tim potrebitiji, čim je Babilon radi svoje trgovine, uvoza i izvoza oso­ bito žita, glasovitijim postajao. Da vlasnici ni na koji način od drugih prevareni nebi bili, Hammurabi u svom zakoniku točno odregjuje, kako se pri pojedinim slučajevima, koji se privatnog posjeda tiču, ima vladati. Osobito su zanirnivi običaji, koji su vladali pri kupovanju i prodavanju koje stvari. Najprije bi se na pločicama —- vlasnici stvari, koja se prodaje sa njihovim pečatima, naveli. Osobe, koje nijesu imale pečata morale su nokte s prstiju u dotični ispravak pločicu mjesto pečata metnuti. Zatim se opisuje stvar, koja se prodaje; tko ju kupuje i po koju cijenu, da li će se odmah platiti ili kašnje. Zabranjuje se sklopljeni ugovor raskinuti ili uništiti; i ako bi tko to hotio učiniti, taj je morao stanovitu svotu novaca — prema vri- �118 Bi. 8. — »SERAFINSKI PERIVOJ« — 1913. jednosti stvari — položiti. Napokon se navode osobe, pred kojima je ugovor sklopljen, a ovo sve završuje potpis samog predsjednika.1) Kako rekoh, Hammurabijev zakonik štiti pri­ vatno vlasništvo. Odmah s početka čitamo opis raznih vrsta kragje, koja se zabranjuje, a kradljiv­ cima se stroge kazne odregjuju. Iza ovoga dolaze na red radnici i nadničari, kojima se stalna plaća propisuje, a koja im se ne u novcu nego u stoci ili žitu daje. Onome, koji sije, veli Hammurabi imade se 8 gura žita na godinu platiti, koji volove goni 6 gura, pastiru 8 gura žita na godinu. Stalni radnik — sluga — za prvih 6 mjeseci rada, dobiva dnevno 6 si-a; slijedećih mjeseci 5 si-a dnevno itd. Zatim slijede točni propisi gledom na njive, polja, livade, te razne poljske štete kako se nado­ mjestiti imadu. Točno se opredjeljuje odnošaj veletršca prema maloobrtniku. Izdaju se zakoni glede prodavanja pića; cijena je točno odregiena; uzme li se preko propisane cijene, dotični se krčmar na taj način kazni, da se u \o d u baci. Novac se pozajmljuje, a Hammurabi propi­ suje, kad i kako se dotični.novac ima povratiti, uje­ dno se nadomeću i kazne onome, koji novca nebi povratio. Babilonci jedan drugomu daju svoje stvari na čuvanje, a zakonik im nalaže, da stvar u tom stanju dotično s možebitnom oštetom na svoje vri­ jeme moraju vlasniku povratiti. Napokon nalazimo zakona tičućih se obitelj­ skog života, pri čemu nas osobite zakon glede ba­ štine i darova zanimaju. Zakon sam propisuje ba­ štinu kćerima, te djeci ropkinje tako, da nijedan svoga zakona prekršiti ne smije. Pokloni li muž ženi njivu bašču ili štogod drugo, to njezina djeca iza smrti muževe nikakova prava ne imaju da joj ovo otmu. Jednom riječju, iz cijelog ovog zakonika pro­ izlazi, da je još za Hammurabija oko godine 2250. prije Isusa privatni posjed opstojao i da je besmi­ sleno i neopravdano tvrditi, kao da se povjest pri­ vatnom posjedu protivi ili obratno. Povjest dru­ gačije govori! Što rekosmo o Babiloniji, to isto i za Asiriju vrijedi. I u njoj ovo isto opažamo, te punim pra­ vom možemo ustvrditi, da je »privatni posjed u istinu onako star kao i ljudsko pleme«2). ’) Sravni: đr. Fr. Kanlen, Assyrien und Babilomcn3 str. 179. (Freiburg, Herder) 1885. 2) Dr. Joli Litschauer u Quartal-Schrift 1907. str. 782, Pogledamo li u Egipat, to isti proces opa­ žamo. Pojedini posjeduju zemljišta, koja iza smrti očeve na najstarijeg sina prelaze. Egipćani trguju s drugim zemljama — kupuju i prodavaju. Uzajmljuju i izdavaju novac. Radnici se za javne i pri­ vatne poslove, upotrebljavaju i za svoj rad dobi­ vaju plaću. Svi posjeduju kućice, vrtove, dapače i vlastita grobišta imaju. Ugovori se pred svjedo­ cima sklapaju, a novac pri ugovoru položen, ču­ vaju svećenici. I na samim slikama opažamo da se je Egipćanin vlasnikom smatrao. Istom za patriarhe Josipa pregje zemlja u ruke Faraonove, tako da nitko, osim svećenika, vlastitog zemljišta imao nije. Ali ni ovaj čin ne govori za protivničko mni­ jenje, jer je posve opravdan bio i jer je Faraon odmah iza kako su gladne godine prošle istu zemlju narodu kao leno povratio, tražeći za se veći porez mjesto desetine — petinu. I egipatska nam dakle povjest potvrgjuje, da je privatni posjed naj­ stariji oblik vlasništva.1) Kad bi komunizam prvotni oblik vlasništva bio, to bi nas o tome bar povjest naroda židov­ skoga ili njihov zakonik morao podučiti. Njihovi zakoni niti bi smjeli, niti mogli u sebi ma išto sadr­ žavati, što bi ma kojim načinom ili odobravalo ili samo štitilo privatno'vlasništvo. Nebi zato smjeli, jer njihovo čitavo državno i socijalno uregjenje od samoga Boga potječe. A Bog kao taki nebi mogao ne samo propisati nego dapače niti odobriti onoga što ma samo sjenku grijeha na sebi nosu Nego na­ protiv, mi bi u njihovom zakoniku morali čitati, da je privatni posjed griješan i protuzakonit. Zavirimo zato u njihov zakonik, da njegovo stanovište prema našoj zadaći upoznamo. I tako dolazimo na svetu povjest starog i no­ vog zavjeta, te ćemo ih strogoj kritici podvrći nebi li gdjegod kakovu »komunističku ideju« otkrili. Pregledajmo najprije onaj dio sv. povjesti, koji je bliže Hammurabiju kralju, t. j. od stvorenja svijeta do Mojsija! Odmah megju prvim stranicama ove povjesti čitamo čudan dogagjaj. Abraham k u p u j e zem­ ljište od nekog Efrona Hetejca i plaća istome 400 sikala. Iz ovoga slijedi, da se je Efron sm atrao do­ tičnoga zemljišta vlasnikom, jer inače ga nebi mo­ gao prodati a niti Abraham kupiti. Sv. povjest ovo pripovijeda bez da ma i jednom riječju ili Abrahama ili Efrona kori, što bi morala učiniti, kad bi privatno vlasništvo grješno i protuzakonito bilo. Abrahamu vraća Abimeleh ženu a uz to mu ’) Opširnije, sravni, dr. Fricdrich Kayser, Agypten einst und jetzt2, str. 137—138. (Freiburg Herder) 1889. �Jesu li napad aji naprivatni posjed opravdani? 119 p o k l a n j a veliki broj, volova, ovaca, sluga i zaštićen. Da izmegju mnogih drugih samo neke sluškinja, te mu još i hiljadu srebrenjaka daje, da glavnije zakone i odredbe navedem. ženi kupi duvak. Zakon zabranjuje Izraelcima p o ž e l j e t i Abraham se boji smrti, a djece neima, zato kuću, ženu, slugu, sluškinju ili koju mu drago drugu prosi od Boga da mu dadne b a š t i n i k a, koji bi stvar svoga bližnjega. Ako dakle nijesu smjeli njegovo bogatstvo naslijedio i time njegovoj po­ samo poželjeti koju stvar svoga bližnjega, mnogo rodici sačuvao. su manje smjeli uzeti ili ju oteti. Zapovijeda se Jakov ide u službu svome ujaku Labanu i s da sve m j e r e imadu jednake biti. Izraelci uzajmnjim se za p l a ć u pogagja. Kad je osim ugovo­ Ijuju megjusobno novac, ali im se zabranjuje ka­ rene plaće još i nagradu od Labana imao primiti, mate uzimati. Megje zemljišta jednom ustanovljene ne smiju on si izmegju stada Labanova izabra koliko je hotio, i to sve sa sobom kao svoje vlasništvo, dijeleć se na štetu drugoga proširivati, šteta drugom bilo u žitu, zemlji, živežu od čovjeka ili njegove živo­ se od Labana, povede. Kragja je bila zabranjena kao što iz slijede­ tinje, nanešena, imade se nadoknaditi. Stvar prim­ ćeg slučaja vidimo. Rahela žena Jakovljeva, pošav ljena na čuvanje imade se na svoje vrijeme povra­ iz kuće oca svoga, uze i bogove sa sobom. Laban titi; je li se što tugjega našlo imade se istomu pa spazivši kragju pohita za Jakovom i okrivi ga da ma i neprijatelj bio, dati i uručiti. Radniku se ima - bez razlike — pravedna je kradljivac. Jakov na to ne pristane, nego mu dopusti, da slobodno sve stvari koje je sa sobom plaća dati i svaki dan isplatiti. Osobito se zakon ponio pregleda i ako išta ukradenog nagje neka ga osvrće na siromahe, koje Zidovima preporučuje, po zasluzi kazni, jer da je on kao i prije, tako i da im od svoga milostinju, ili kao što veli sv. Pi­ sada pripravan svaku štetu njemu nanešenu po­ smo »pravicu« čine. Najbolje jamstvo a ujedno i svjedočanstvo za praviti. Iz dosada rečenoga slijedi da je privatno vla- op.sta,,ak 1 ^povredivost privatnog posjeda, jest ... , .. г___• jedna zapovijed Božja: n e u k r a d i . Osim ove sništvo tisuće godina prije Isusa u istoj onoj formi generalne tako rekuć zabrane, još i drugih poseb­ opstojalo, u kojoj se i danas nalazi! nih zakona proti kradljivcima izdanih u njihovu Što nam u prvom dijelu sv. povjesti manjka, zakoniku nalazimo, tako te reći moramo, da je sam to nam nadopunjuje zakon dani od Boga preko ' Bog čovjeku pravo privatnog vlasništva priznao, Mojsije, u kome j e p r a v o p r i v a t n o g v l a s jer inače onakovih zakona nikada nebi mogao iz­ n i š t v a č o v j e k u s a m i m B o g o m p r i ­ dati. znat o, te p r o t i s v i m n a č i n i m a š t e t e Dapače, ni kašnje, kad se je Izrael odvratio o s i g u r a n o . Da je Bog ma ikome privatni po­ od Boga, nigdje u povjesti njegovoj ne čitamo da sjed hotjeo zabraniti, to bi sigurno bio zabranio je komunizam — izuzev vjerske šljedbe Essena židovskome narodu. Ob ovoj zabrani nigdje u či­ zaveo, nego je stari način vlasništva zadržao, kao tavom njihovom zakoniku nema niti slova, kao što što nam to potvrgjuju djela proroka.1) Ni povjest ćemo odmah vidjeti. dakle židovskoga naroda ne potvrgjuje tvrdnja Prije svega moramo jednu okolnost napome­ protivničkih nego im naprotiv dokazuje da prava nuti. Pravi vlasnik zemlje, u kojoj izraelski narod ne imaju i da neistinu govore kad se na povjest po­ prebiva, jest sam Bog. On je kao taki dotičnu zivaju. zemlju megju izraelska plemena razdijelio, nare­ Ne niječem, da se kod nekih starijih naroda divši im, da ju imaju obragjivati te nikome proda­ komunističke ideje nijesu pokazivale i da se neki vati ne smiju. Radi ovoga uzroka zabranio je Bog filozofi za njih i zagrijavali nijesu. Ali iz ovoga još Izraelcima trgovinu s okolišnim narodima, htijući ne slijedi, da je komunizam bio prvotni oblik po­ tim načinom i zemlju, kojoj je on vlasnik Izraelcima sjeda i vlasništva, nego se naprotiv da zaključiti, sačuvati i ujedno ih očuvati od idolopoklonstva, da su radi stanovitih uzroka dotični nazori mislili, kojim bi poput okolišnih naroda srdžbu Božju na da im je jedini spas i pomoć u komunizmu. Zapam­ se izazvali! Izraelci su pako, da djelima priznaju, timo i to da su drugi filozofi i učenjaci nemoguć­ da je Bog vlasnik one zemlje, u stanovito vrijeme nost komunizma upoznali te ga zato i napadali, petine ili desetine morali davati. braneći privatni posjed i vlasništvo! Privatni posjed u svem svom opsegu bio je, J) Ob ovom vidi: F. Walter, Die Propheten in ihrem soziale velim, novim zakonom proti svima neprijateljima Beruf etc. 1900. (freiburg, Herder). �120 Вг. 8. — »SERAFINSKI PERIVOJ Tako su dakle stvari kod najstarijih a ujedno i najkulturnijih naroda prije dolaska Isusova, sta­ jale. Privatni se posjed kao opravdan pretpo­ stavlja u čiju se zaštitu i nepovredivost razni za­ koni izdavaju. Ovakovi bi zakoni posve besmisleni bili, da je kod dotičnih naroda komunizam vladao ili da je privatni posjed nepravednim načinom za­ veden. U ovom bi potonjem slučaju mjesto nave­ denih zakona, druge ovima i privatnom posjedu posve oprečne i protivne morali čitati. A tih ne nagjosmo, niti će ih itko, koji se objektivno stvarju bavi, naći. Napokon »puninom vremena« dogje na zemlju Isus, taj pravi reform ator bijednog čovje­ čanstva. On mu — čovječanstvu — pravu sreću i Božansku nauku donese, naznačivši mu, šta mu je potrebito, da u nebo dogje a upozorivši ga na ono što ga od neba odvraća. Radi toga je trebalo da i prema privatnom posjedu — u koliko odvodi ili dovodi do Boga — neko stanovište zauzme! Isus je to prigodice i učinio, a da nigdje privatni posjed nije kao takav osudio nit: komunizam pre­ poručivao, a još manje zapovjedao, što bi učiniti morao, kad bi privatni posjed protuzakonit i gnješan bio. Njegovu nauku djelomično nalazimo u Evangjeljima, te je od komunističke pritruhe posve čista. Isus jedino to preporučuje i naglašuje da srca svoga za ovu zemaljštinu ne pnvezujemo i u njoj zadnji svoj cilj ne tražimo. »Jer šta koristi čovjeku, ako sav svijet dobije a dušu svoju izgubi«, veli On. Pošto sam se ovim jednom prigodom opširnije ba­ vio, to ovdje samo jedno napominjem.1) Sedma zapovijed Božja glasi: ne ukradi, kojom se nešto tugjega kao njegovo isključivo vlasništvo pretpo­ stavlja. Ovu istu zapovijed On ponovno izriče i time nam najbolji dokaz ostavlja, da on nikome komunizma ne nalaže! Sto se neprijatelji, nekih Njegovih izreka kao pjan plota drže, to im odvraćamo, da su dotle sli­ jepi te neće da vide, ili bolje rekuć, neće da razu­ miju šta Isus na dotičnim mjestima kaže! Ali da, oni vole proti Isusu ustati i na Njega galamiti i vi­ kati, te zato se tumačenja ovakovih izreka traže, ne s one strane koja jedina imade pravo da tumači, nego s one, koja ni pojma o pravom smislu dotič­ nih izraza nema. Ne samo da nije Isus komunizma širio i ne­ prijateljem se privatnog vlasništva pokazivao nego niti Njegova Crkva od najstarijih vremena ’) Serafinski Perivoj, god. XXIII. (1909.) br. 1. str. 10—15, 1913. pa sve do danas. Koli apoštoli toli sv. Oci i drugi naučitelji crkveni nepovredivost privatnog vlasni­ štva naglasuju i brane! Ne smijemo paziti na one ogranke koji su se od Crkve otcijepili te neke po­ sebne vjerske šljedbe sačinjavali i komunizam za­ veli. Ovakva šta ne smijemo Crkvi predbacivati, jer dotični ogranci čim su se od Crkve otcijepili, odmah su prestali njezina uda biti, niti ona ikakovu odgovornost za njih i njihovo djelovanje na se prima. Pogjimo od apostola. Oni sami o sebi vele, da ono propovijedaju, što su čuli i vidjeli. Iz čega zaključujemo da bi oni, ako se je Isus ma i u pri­ vatnom razgovoru proti privatnom vlasništvu iz­ razio ili ga osudio, da bi to oni, velim, morali nama kazati, da ne griješimo, jer inače krivnja pada na njih, a ne na nas. Ovoga u istinu kod apostola ne nalazimo nego dapače protivno. Apostoli nam kazuju da prvi kršćani kuće po­ sjeduju, a da if> zato ne kore. Čovjek neki, imenom Ananija, prodade svoju njivu, a apostol mu, veli, da ju je mogao i zadržati i ne prodavati ju. Apo­ stoli preporučuju kršćane u Jeruzolimu dobrohot­ nosti drugih kršćana i moli za njih milostinju. P e­ tar veli šta je potrebito da se spasimo, ali ne veli da se posjeda odreći imamo. Pavao neće da od kršćana išće da ga po dužnosti uzdržavaju nego hoće da si vlastitim rukama kruh zaradi. On nije niti poželio tugje stvari, sjećajući se zapovijedi, koju je Bog u starom zavjetu Židovima dao. U kratko, oni se drže nauke svoga božanskog Uči­ telja. Bolje je davati nego uzimati! A odakle da dajemo ako ne od svoga! Jedno je samo mjesto u Djelima Apostolskim, iz koga bi se dalo zaključiti da je megju prvim kršćanima — bar u jeruzolimskoj općini — ko­ munizam vladao. O prvim se naime kršćanima u rečenoj općini pripovijeda, da su im sva dobra za­ jednička bila i da su kršćani njive i druge stvari prodavali te novac u općinu stavljati. Nu na ovo samo to primjećujem — jer ću se posebnim član­ kom na ovo osvrnuti — da se na dotičnom mjestu ne radi o komunizmu u strogom modernom smislu, nego smisao navedenih riječi jest taj: da se prvi kršćani nijesu smatrali vlasnicima nego upravi­ teljima svojih dobara, te su tako primjerom apo­ stola potaknuti bili da su svoja dobra za pomoć ubogih i siromaha rado upotrebljavali, i megju sobom tako živili da su si punim pravom reći mogli: što je moje to je i tvoje! O komunizmu dakle ne može ni govora biti! �121 Jesu li napadaji na privatni posjed opravdani. Nauku apostolsku baštiniše sv. Oci i crkveni pisci te ju čistu sačuvaše i nama predadoše. Dakle su ju i gledom na privatni posjed čistu sa­ čuvati morali. Pak su je u istinu i u ovom pogledu sačuvali. Istina neki bi protestantski učenjaci htjeli da ko li sv. Oce to li samu Crkvu kao neprijatelje privatnog posjeda prikažu. Nu što se sv. Otaca tiče to ne niječem, da koji sv. Otac nema možda ta­ kovih izraza, iz kojih bi se zaključivati dalo kao da je i on za komunizam. Ali pri ovome treba da ne samo na riječi nego i na njihov slovnički, lo­ gički, psihološki savez, te na druga okolnosti, pa­ zimo. Pazimo na vrijeme kad je spis nastao, te kome je upravljen. Ne smetnimo s uma niti kršćan­ skog uprav svetog života, a uz to se i monaha sjetimo. Sve ovo pred očima imajući, prosugjujmo njihove riječi i izraze, te pravi smisao tražimo. Kršćanski učenjaci ne nagjoše ni jednog sv. Oca, koji bi se za komunizam u modernome smislu zagrijavao; dok protivnici sa raznim presudama djela sv. Otaca čitajući, njihove izreke krnjeći i riječi iz saveza trgajući nagjoše da su neki sv. Oci protivnici privatnog vlasništva a zagovornici ko­ munizma! A dokazi? Nema ih! Gledom na katoličku Crkvu, da je ista pri­ vatno vlasništvo osugjivala, to je samo tvrdnja koja se ničim dokazati ne može. Ta kako bi ga osugjivala kad je i njoj samoj privatno vlasništvo za bogoslužne čine neophodno potrebito! Da ga ne osugjuje pokazuje činjenica - da samo jednu navedem - što je crkva od pamtivijeka do danas razne darove pokretne i nepokretne od kršćana primala. A kako bi se to sa njezinom naukom spo­ jiti dalo!? Da katolička crkva nije neprijateljica privatnog vlasništva pokazuju nadalje razni po­ krajinski i općeniti sabori; na kojima se zakoni kuju, a kojima je svrha privatno vlasništvo dru­ goga, netaknuto sačuvati. A ako se ovakovi za­ koni od Crkve izdavaju, onda mislim, da je posve neopravdano katoličku Crkvu neprijateljicom pri­ vatnog vlasništva kao takovog prikazivati. Ta tko više njeguje i preporučuje rad, po kome čovjek razna dobra stječe: radi i moli, veli Crkva! Kato­ lička Crkva vjerna zaručnica svog nebeskog Za­ ručnika samo ono uči, što i On. On je rekao da ne privezujemo srca za ova zemaljska dobra, pa to isto i ona uči. Dok dopušća djeci svojoj da i ze­ maljska dobra posjeduju, dotle im zabranjuje ne­ dopuštenim si načinom ista pribavljati, te im ujedno dovikuje: gori srca! Služite se dobrima ovoga svijeta, posjedujte ih, ali srca za njih ne privezujte, jer će Vas od Boga odvratiti. Ovo je nauka katoličke Crkve! Znači li to privatno vlasni­ štvo osugjivati i griešnim ga proglašivati? Sigurno da ne. Ni povjest katoličke Crkve ne kazuje i ne potvrgjuje protivničkih tvrdnja, kao da je privatni posjed nasilnim načinom proveden, dakle griešan i protuzakonit! Ovakovih svjedočanstva dalo bi se iz povjesti sviju naroda navesti, nu da ne dosagjujem, zaključujem ove retke s generalnom primjedbom: Svi narodi privatno vlasništvo zakonitim sma­ trahu; svi su se narodi ovoga držali te nikome nije na pamet palo da privatno vlasništvo istisne a komunizam zavede male i neznatne iznimke, izuzev, koje se u množini drugih naroda gube tako, te se na njih niti pozivati ne možemo! Do ovog rezultata dogjosmo, povjest najsta­ rijih i najkulturnijih naroda prevrćući te prema tomu i socijalistička tvrdnja, da je s početka ko­ munizam vladao, pada! Veselilo bi nas, kad bi nam oni objektivno i bez predsuda obragjenu povjest našli i pokazali, koja je do protivnog rezultata došla! »Privatni je posjed tako star kao i pleme ljudsko«, to uči povjest, učiteljica života. G. G uenot: -------- -- Neronove žrtve. (S francuskoga prevodi Pajo Mišura). XI. Apostolsko Nasljedstvo. Blizu godinu dana poslije dogagjaja, imešenih u pregjašnjem poglavlju, jedne večeri mje­ seca lipnja, tri su čovjeka bila na sastanku u jednoj dvorani Zlatne Kuće kraj prostranoga triema, gdje se je čekalo cesarev saslušaj. Dvorana je bila ukrašena nevigjenim sjajem, kao i sve odaje carskoga dvora. Unutar je bilo sami jedan stol umjetnički izragjen i nekoliko sjedalica, bogato urešenih i uz zidove prislonjenih. Pod je bio od mozajika iz skupoga mramora napravljen. Tri čovjeka sjedila su u dnu dvorane i izgledalo je, da su bili zabavljeni nekim najozbiljnijim i naj­ važnijim razgovorom. Dva postarija, čije je drža­ nje odavalo predmet položaja, prelijevala su div­ ljim licem očaj i silovitost hira, koji im dušu mučili; iz crnih im očiju munje su sijevale. Godine, što no im glave obijelile, nisu mogle ovim ljudima dati mira i vedrine, kao što je obično kod staraca. �122 Br. 8. — »SERAFINSKl PERIVOJ« 1913. Treći, mlagji, jer je bio jedva dopr’o polovici svoga života, skrivao je pod prividnom dobroćudnošću dušu, i ako ne opaku, barem ne onoliko podlu i pokvarenu, kao što je bila i ona njegovih drugova. Ova tri čovjeka, koja se često javljala u ovome pripovijedanju, bila su Tigelin, Hermes i Veturij. Dvije su godine, otkako su dva prva išli k istoj svrhi, uništenju kršćana. Neko vrijeme, za smrtnih kazna udarenih kršćanima, pod izli­ kom, da su Rim zapalili, dva su zločinca mislila, da su se domakli ostvarenju svojih želja; nego, mi znademo, kako je cezar bio primoran ustaviti se na putu svojih krvavih osveta. Sto se tiče Veturija, on je na umu imao jedino novac sticati; sva mu sredstva bila dobra: savjest, čast i obi­ teljska ljubav, sve to u njegovim očima ništa nije vrijedilo. Zlatni zveket i nada u dobru večeru bilo je dovoljno, da ga makne bez straha i bez grižnje savjesti u krvavo blato zločina. Ta se tri čovjeka nisu tu slučajem sastala: oni su došli, da se cezaru udvaraju; za tim su ovaj sastanak upri­ ličili, da bace zajednički pogled na prošlost i odatle, da crpaju pouke i da nove osnove izmišljaju. »Sto nam je koristio požar Rima i pogibli, kojim smo se onda bili izvrgli, kad ova neukro­ tiva šljedba iznova se strašno množi?« govorio je ogorčeno Hermes. »Jesmo li se mi dakle mukte u zločin upleli? Jesmo li uzalud raspola­ gali sa Cezarovom moću i javnom mržnjom? — Mi imamo posla, odgovori Tigelin, sa lju­ dima punim obiesti. — Pa i mi, odvrati oslobogjenik, znademo drski biti; mi smo u boljim prilikama od njih, uz nas je prijateljstvo i milost vladareva. — Ti su ljudi jaki, Herme, jači nego ti misliš. Ti vidiš, oni su preuzeli javno propovijedanje; oni nami prkose. — Naopako će biti po njih, nadam se, što nas izazivlju. Dan možda nije daleko, kada ćemo biti u stanju, da ih uništimo. — Oni nas se, na žalost, ne boje. — Kad nam drugi put vide mač i smrtne kazne u ruci, oni će drhtati. —■Bojim se, da se varaš. — Misliš, da muke neće njihova ustrajnost uzdrmati? — Možda će neke oslabiti, kao što se je lani dogodilo; ali će se njihovi poglavari s našim naprezanjem rugati. — Što se njih ne može raniti? - Može doduše; ali oni preziru život: njima smrt ni malo ne izgleda strašnom, pa i onda, kada su. uza nju najstrašnije muke. Vidiš, ja sam ih proučavao, pa me njihovo vladanje posred muka prepadnulp.« Hermes je časkom zamišljen stao, pa je onda rekao: »Kad bi se oni barem zadovoljivali s tim, da svoju prokletu vjeru u srcu čuvaju! nu oni se smatraju nekako dužnim, da nju šire. Oteli su nam Servilija Tuska, uza svu našu hitroliju, što smo ju uložili, da ga zadržimo. —Tko bi ikada bio pomislio, uzdahnu Tigelin, da će taj raskalašeni čovjek, Neronov miljenik i veseli drug naših gozdba, na taj se način pustiti, da ga zavedu? Što se sada s njim dogagja? Više ga ne vidim: rekao bi, e se je iz života ili barem iz Rima iselio. ipak on živi uvijek u svojoj gradskoj kući; a rijetko izlazi. Kada se pojavi na javu, uvijek se drži ozbiljno, kao kakav filozof. — Reklo mi se je, da je još dva ili tri puta bio na dvoru; nego, da se je zadovoljio sa mnoštvom dvorjanika vladaru se pokloniti, a više na njegove gozdbe nije dolazio. — Što govori Neron o toj promjeni? On je bijesan; on se je zakleo, kad bi znao Servilijeva zavodnika, da bi skupo svoju drzovitost platio. Cezar ne može oprostiti kršćanima, što se veru megju njegove robove i prijatelje. Na tu samu pomisao on pobjesni.« Hermes se je podsmjehavao. »Pa je li dakle nemoguće naći krivca? — Ne mogu reći. Što se mene tiče, ne znam, koga bih krivio. — Dobro! ja mogu imenovati dva čovjeka mjesto jednog. Jedan su i drugi mnogo doprinijeli Servilijevu prekovraćenju. O komu hoćeš, da govoriš? — Bit će bolje, pitaj Veturija, on zna o tome na dugo. — Govori, Veturije, reče Tigelin; poznaješ Ii one, koji nam Servilija ugrabili? — Poznam ih, odgovori brzo čankoliz. — Odmah ih imenuj! Marko Plaucij i Pavao uvrstili su Servilija u svoje društvo. Prvi ga je poučavao u kršćan­ skoj vjeri, a drugi ga u otajstva uputio. — Odakle ti ti podatci? - Meni ih je kazao jedan Servilijev rob; on ga je čuo, gdje je sam ove činjenice jednome oslobogjeniku pripovijedao; on je očni svjedok. — Stavno je, da u prošlosti nismo uspjeli, ustvrdi Tigelin. Kako se treba vladati, da se domognemo naše svrhe i da srušimo kršćane?« �Keronove žrtve. Hermes je htio odgovoriti, kad eto ti u dvo­ ranu čovjeka, ovisoka stasa. Tigelin, rfermes i Veturij odma se dignu i pred njim se smjerno poklone. Dolazniku je bilo oko petdeset godina i stasa i hoda je bio udivljenja vrijedna. Na njemu je bilo filozofsko odijelo i kabanica; duga mu se je brada, nešto prosijeda, na prsi spuštala; gusta mu je kosa, posijana srebrnim nitima, dražesno se po ramenima ielijala. Nego, neki je nemirni, čudni i strašni izraz označivao njegovo oduljeno lice; neko je sumorno svjetlo plamtilo u dnu njegovih crnih očiju. Posvemašnost ovoga čovjeka, nje­ govo držanje i njegovi načini zadavali su neki tajni strah. Rekao bih,f e je jedno od onih tajinstvenih bića, stvorenih u pučkoj mašti, koja se ustaju iz groba, da strave žive. To je bio Šimun vrač. S početka se bio nastanio u Samariji, pa je svojim čarolijam tuđe narod varao i prodavao se krepošću Božjom. Kad je bio Filip došao u taj grad, pripovijedao je Isukrsta i tvorio sjajna čudesa. Šimun, svladan snagom riječi i djela apo­ stolskih, povjerova Evangjelju i krsti se s velikim brojem svojih pristaša. Kada su apostoli u Jeru­ zalemu čuli, da je Samarija primila riječ Božju, brzo onamo pošalju Šimuna - Petra i Ivana. Ovi potožiše ruke na novoobraćenike i moliše, da sagje nada nje Duh-Sveti. Šimun Mago, gleda­ jući, kako Duh-Sveti stoji nad glavam onih, na koje su apostoli ruke polagali, ponudi im novaca i reče: »Dajte i meni vlast, da mogu podjeljivati Duha-Svetoga.« Nego, Petar oštro ga pogleda i odma mu od­ govori: »Neka tvoj novac pogine s tobom; jer si dar Božji procijenio cijenom zlata. Tvoje srce nije iskreno pred Gospodinom; čini pokoru, da ti veliki grijeh, što si ga učinio, bude oprošten.« Otkada se je Šimun odmetnuo od Crkve, u koju se bio neko vrijeme zaklonio, otada se podao više no ikada prvo na svoja vračarska djela. Ovih je posljednjih dana došao u Rim i postigao velikog uspjeha na Neronovu dvoru, jer je i Neron bio pohlepan upoznati se s njegovim bezbožnim tajnam. Sretnici grada i bogati patriciji, koji nisu vjerovali ni u krepost ni u budući život, zaljubiše se u Šimuna s nekim neograničenim udivljenjem. Oni mu iskazivali božanske časti i cezar ga smje­ stio u svoj dvor i okružio ga izvanrednim sjajem. Doduše, Šimun je bio prvi čovjek u tajinstvenim znanostima, koje je Neron strastveno ljubio; on je više pokusa učinio u znanostima teurgije (zazi­ vanja duhova), pa i nekromantije (vraćanja po­ 123 moću mrtvih); on je potpuno poznavao tajne Haldejaca i ostalih istočnih astrologa. Kao da se So­ tona uselila u ovoga čovjeka, da lakše svijet vara i uništi čudesa, koja su apostoli za sobom sijali. Tigelin nije mogao odoljeti čuvstvu veselja, a na pogled velikoga vrača. »Božanski veleume, reče mu, u zgodan nam čas dolaziš. - Što od mene želite? upita Šimun ozbilj­ nim glasom. Mi se razgovaramo o onim, tebi pozna­ tim, tugjinskim učiteljima, koji od dugog vremena uznemiruju i grad i svijet. - - Jesu li izvršili koje novo djelo? - Pavao, jedan od njih, zaveo je Servilija Tuska, prijesnoga Cezarova prijatelja. Petar, glavni poglavar šljedbe neprestano propovijeda i k sebi privlači ljude svih redova. Znam, da su ti stranci puni smihonosti. Ništa mi ne kažeš, dok mi pripovijedaš, da oni javno propovijedaju svoje nauke. — Mi tražimo, kako bismo ih mogli na putu f iščupati. Poznam Petra, priuze Šimun, poznam i Pavla. Istina je, moćni su; nego ja ću ih brzo po­ biti, pa ih prisiliti, da priznadu, e je moja znanost njihovu natkrilila, pa i moja moć, da se visoko iz­ diže nad njihovom, s kojom hoće, da je nebo na zemlji. Neću im druge kazne udarati: to će biti dosta«. Tigelin i Hermes nisu ga dobro razumjeli, pa su htjeli dalje govoriti, ali im vrač dade znak, da ga ne prekidaju. »Došao sam u Rim, proslijedi, da se proti njima, kao proti ličnim neprijateljima, borim. Ja ću se poslužiti samo s božanskim oružjem, što ga posjedujem; pokazat ću niskoću čudesa, s kojim zasjenjuju oči naroda, jer ja ću kud i kamo veća učiniti. Ja vam velim, brzo ćete vidjeti njihovo javno poniženje«. To Šimun reče i povuče se. Tada se tri čo­ vjeka, što ga slušali, mukom pogledaše, za tim se složiše, da valja počekati učinak vračarevih rieči. Iste večeri, Tigelin kaza Neronu, više no ikada podatu vračarstvu i zanesenu za tom užasnom znanošću, da se Šimun. sprema, da sazove narod u Veliki Cirkus, da tu javno dokaže svoju nadna­ ravnu moć. »Što će on uraditi? upita prefekt; kakovo je čudo obećao izvršiti? �124 Br. 8. — »SERAFINSK1 PERIVOJ« — 1913. — Čudo prvoga reda, komu nitko neće moći prigovoriti, jer će ga oči sviju moći lako gledati. On, čovjek tako velik i tako mudar, koga bih ja rado bogom nazvao, on tvrdi, da će se u nebo popeti pred narodom«. Tigelin je, u čudu tražio, ako bi čitao u vla­ darevu pogledu, govori li ozbiljno. Neron će, znadući za prefektovu sumnju: »Evo, što mi je obećao Šimun, i to danas. Nego, tu stavlja jedan uvjet. — Koji? upita Tigelin s nekim nepouzdanim izrazom. — 0 , ne misli, Tigeline, da ga je teško ispu­ niti. Veliki vrač traži samo, da bude u cirkusu vr­ hovni poglavar kršćana. On će tu biti, bude li po­ treba, ja ću ga na silu dati dovesti. — Misliš li, cezare, da taj čovjek, pa ne znam kako moćan bio, sve što obećaje može ispuniti? — Jest, stavno, ja vjerujem. Nisam li ga više od jednog puta vidio, gdje stupa površinom vode i prelazi preko plamena sporim korakom. Tigeline, proslijedi Neron, svršilo je tugjinsko praznovjerje. Ako veliki vrač izvrši najavljeno čudo, a ja u to ne sumnjam, ni riječi ni djela kršćanskih učitelja više nikada neće naći odziva«. Prefekt je pretorija bio uvjeren, da će takove pošljedice biti, ako uspije Šimun. »Kada se je vrijeme utanačilo za taj veliki dogogjaj, reče on. — Kroz tri ću te dana pozvati u cirkus, gdje ću i ja prisustvovati divnom prizoru, koji će krš­ ćane smesti. — Želim, cezare, da se tvoje očekivanje pot­ puno izvrši«. Još u zoru odregjenpga dana, svjetina je po ulicama žuborila i grnula u Veliki Cirkus. Mnogo prije označene ure, kada se je prizor imao odi­ grati, neizbrojne mramorne stepenice iščezle su pod stotinama hiljada gledalaca. Svjetina, pohlep­ na zabave, još je nije takove vrsti imala, kakovu je očekivala. Kazivali joj, da će neki čovjek silno naobražen i koji se proglašuje nadčovječjim bićem letjeti po zračnom carstvu i nebesima se vinuti; za to se je zgrnula da vidi to slavlje veleuma. Osim toga je znala, da se obećano čudo odnosi i na sve­ čani dvoboj dviju nauka, naime: one poganskog svećenstva i one, koju propovijedaju Hristovi apo­ stoli. Pobjeda se imala dodijeliti čovjeku, koji bi izveo djela došle običnim ljudima nemoguća, da s njima potvrdi istinu svoje riječi. Neron je za rana došao u pratnji sa Tigelinom, Otonom, Hermom i više ostalih dostojanstvenika. Na carskom pod­ nožju, uz običajne počasti, mjesto zauze. ŠimunPetar, na silu doveden, bio je tu, u dvorani, koja je cirkusu pripadala, i tu je čekao. Cezar naredi, da ga se izvede na borilište. »Ja hoću, reče on Tigelinu, da bude svjedo­ kom slave svoga neprijatelja, onoga Šimuna, koga je on nekoć u Samariji osudio, isključio sa kršćan­ skih skupština i koga još i danas ozloglasuje«. Apostolski se prvak pojavi svojim običajnim dostojanstvom. Sveti se je starac primicao kraju cirkusa prama carskoj loži. On je išao preko bori­ lišta tako veličanstveno, da ga je narod, koji čas prvo bio spreman rugom ga obsipati, gledao muče s nekim počitanjem. Neron, koji ga prvi put vidio, osjeti neko čuvstvo neopisivoga straha; on je gle­ dao u tome čovjeku neku nadnaravnu moć i uzvi­ šenu krepost, koja je osugjivala njegove zloće i sve strahote njegova života. Petar je stao uspravno, ispod odjeće prekri­ ženih ruku, u sabranom držanju, koje je odavalo mir njegove duše i neodoljivo apostolsko pouz­ danje u sretan izlaz iz Cezarova paklenog izazi­ vanja. Izagje i Šimun na svoj način, u čitavom sjaju vladareva prijateljstva. Bio je bogato odjeven; zlatna mu je kruna vjenčala široko čelo i lijepo uz­ državala njegove duge vlasi. Grimizni se plašt lelijao po njegovim plećima i na pola mu bijelu od­ jeću pokrivao. Na licu je ovoga čovjeka odsijevala neka sumorna ljepota, oznaka propaloga arhangjela, koga je zastupao, Šimun se primače carskom doksatu i pozdravi cezara, a ovaj mu odgovori milosnim prijateljskim kretom. Uzvišeno mjesto sjajno narešeno, namijenjeno velikom vraču, dizalo se je posred cirkusa, u jednakoj odaljenosti od Neronove lože i mjesta, na kom je bio apostol. Šimun krene prama počasnom mjestu i ponosno se uz stube na nj uspe. Odatle svojim dubokim i straš­ nim pogledom preleti redove gledalaca; za tim pod sotonskim uplivom onoga oka, s koga su se otimale paklene rijeke, narod je na svojim neiz­ mjernim stepenicama zadrhtao i snažni je glas odobravanja drmao cirkusom i zrakom; jer gri­ mizni čator, koji je obično suzbijao sunčev žar i nebeski pogled, onoga dana nije se rastegao, da se vrač uzmogne nesmetano kroz obzor penjati. Ce­ zar i narod pozdrave vrača, kao kakovo božan­ stvo. U tom ugodnom času, Šimun baci na Petra pobjedonosni pogled i sjede na podignuti prijesto; a Petar je ponizno stao, plaštem ogrnut, kao da ne čuje viku naroda. �Neronove žrtve. Kad je znak pošao sa carskih dušeka, vrač se diže. 125 Dr. Arnold: = = = = = = = = Kad te god’jer . , . Petar je, kroz to, pameću molio. Molio je Hrista, da ne dopusti slavlja svome neprijatelju; ponizno mu se utjecao, da još jednom smete pak­ lene vlasti i to na mjestu, gdje je njihova kula i pri­ jestolnica njihova carstva. U brzo se Šimun stade polako dizati sa svoga uzvišenoga mjesta i letjeti zrakom povrh cirkusa. Narod udari u bjesomučnu viku i svetogrdno nadijevanje božanskih imena vraču. Obzorje je bilo posve mirno; ni ćuha vjetra ne bih u zraku; sunce jQ neštedice prosipalo svjetlost po cirkusu. Od časa do časa užasna munja zviznu zrakom i zabliešti gledaoce, a oni onoga časa umukoše; Šimun vikom od užasa, strmoglavi se, a noge mu se i rebra o mramorni ugao u cirkusu polomiše; krv je nesret­ nika poprskala i carsko odijelo. Hrist je pobijedio. Narod, trgrtuvši se iz svog snebivanja, sruši na umirućega vrača nemilosrdne pogrde. Kad te god’jer, majko Spasa, Glasnom pjesmom slavit želim — Ona mi se tvoga krasa Zamre već na usnam vrelim. Tako ne znam slasti velje, Sto ju pjesma tebi stvara; Moja grud od puste želje Samo strepi i izgara. Ah, stvori mi dušu lirom, Kojoj strune same zvuče — Da te glasno slavim s mirom Do podnožja stojeć muče! Prof. R. Strohal, Zagreb: — ----- Konstitucioni fratara trećega reda sv. Franje. 5.' vedeni na hrvatski jezik po ocu tra Ivanu Grižostomu Keršiću Oesaninu god. 1734. Dr. Arnold: Da si zdravo . . . (Svršetak.) P o g l a v l j e 19.: O d i n t r a d o v . Da si zdravo, majko Spasa, Ponajljepša žena sviju! Tebi ravna nema krasa, Otkada se v ’jenci viju. U kamu su htjeli čistom Lik ti bajan izvajarit; Na platnu su mnjeli kistom Bojama ga svim ostvarit. Kušali su: ne bi Г pjesma Bila u tom bolje sreće; II zvukova divna česma, Koja istim zvjezdam kreće! Ali zahman. Do tog časa Svaki trud je osto sjena — Da si zdravo, majko Spasa, Ponajljepša sviju žena! 9S3f\ Pinezi, ki se čekaju na mostir, od kud koli dojdu, da se zapišuje na kvateran z istim titulom i u dan ki prijeti budu i da se postave u škrinju trih ključi, iznamši onu tolikost, ka bude potribna spendituru za samu hranu jedne šetimane i pod penu izgubljenja oficija. Ni g(va)rd(ija)n ni prokuratur da mozi prodati koju stvar, ka se čeka na mostir, koja valja već od pet škudi prez povoIjenja i lisence posobojne od familije. P o g l a v l j e 20.: O d š p e n d i j . 1. Na libru više rečenomu, imenovanomu kvaternu, ima biti zapisano od šetimane do šeti­ mane ono, ča je potraćeno u istoj bilo bude. Upišivajuči dan, miru, kakovost i precij robe kupljene pod penu izgubljenja oficija onomu, ki bi uzmankal u onomu budi prokuratur ili spendidur, ako se nahoditi budu u nemalahnoj stvari neharni. 2. G(va)rd(ija)n, prokuratur i spendidur da ne mogu spendati niti duga činiti više pet škudi prez povoljenja familje pod penu istu zgor imeno­ vanu. �126 Нг. 8. - ■SKRAM-VSKI РШ УОЛ 3. Kadi nahodi se koja stv a r za poriapravitl ili iznova sagraditi na spendij mostira, ako ne prehita šumu 10 škudi, mozi to učiniti g(va)rd(ija)n s povoljenjem familje. Ako ariviva do šume 50 škudi, iziskovati se ima licenca od pro(vin)c(ija)la, ako li prehita šumu od 50 škudov, potribuje licenca od jenerala pod penu izgubljenja oficija. 4. Nijedan od naših pod penu izgubljenja ofi­ cija mozi parićevati pašti na postu fureštom, ki nisu fratri naši od dobar mostirskih izvan solenitadov od reda našega, ako nisu dobrotvorci ali rodjaci fratrov, ki su putnici, niti mozi darivati mostirskoga, ako ne čto malahno o božiću, o vazmu i sviću na dan očišćenja blažene dive Marije, i to nego samo onima, ki služe mostirom i vridnim dobrotvorcem. 5. G(va)rd(ija)n budi zadovoljan istimi pijetancami, ke su pripravne za ostale redovnike od familje pod penu u volji pro(vin)c(ija)la, ke pijetance po običaju redovskomu da budu one kakovosti i kolikosti, da nimaju tužiti se fratri vridni, raz(um)ni i kreanti. 6. Šume tako datja kako prijetja imaju se oči­ tovati svaki misec u publikom refitoriju i imaju biti podpisane najmanje od jednoga izbrana od familje pod penu izgubljenja oficija g(va)rd(ija)nu. ako bude našast ne u malahnoj stvari neharan. 7. G(va)rd(ija)n da ne prenaša u druga mista libri od računov, to jest kvaterne neg predade dru­ gomu g(va)rd(ija)nu novomu ili postavi u arkivij, ako puni jesu. Rečeni libri paka ako ravno podpisani o vižiti pro(vin)c(ija)Ia iii jenerala, mogu se jošće razgledati, ne sudeći vižitatur od pravice ma samo od kalkola šumov, ako ni prije opomenjen, ma ovo činiti se ima u nutra 10 godišć po vižiti na istanča najmanje dvih fratrov dostojnih vire. 8. Da g(va)rd(ija)n i prokuratur dadu vižitaturu libri od računov, ki se imaju razviditi, i od­ više tri inventariji, ki ako nisu, budi obligan g(va)rd(ija)n učiniti ih unutra pristojnoga vrimena za odlučiti se od pro(vi)nc(ija)la pod penu izgub­ ljenja oficija. Prvi. inventarij da bude od dobar štabilih i svakojačke oblasti, ke se čeka na mostir, to jest u komu statu mostir nahodi se ili bitju, drugi od mobilov, ke su najprvo od sekreštije, librarije, konobe i robe za uz fratrov, — treti paka po imenu libar od granara, na komu se ispišuju intrade od godišćev ne samo od žita, ma jošće od vina, ulja, sočiva i drugih stvarev blagovanja, ke ishode ili od zemalj nu. drskih ili od prošanj i konšum istih po ta način, da ćaro aparit bude kolikosti svih stvarev blagovanja, ke su u 191.4. mostiru. Da bude jošće u svakomu mostiru jedna karta za pridati vižitaturu, u koj bude upi­ san numer od kreditov i dugov. I ovi tri inventa­ riji i kako jošće karte imaju biti podpisane od dvih redovnikov najvridnijih od mostira, kih ako vižita­ tur bude iznajti, da su dilovali s privarom, ima ih prozvati brez glasa ativa i pašiva za 3 lita. 9. Stvare mobile svete i od velike valje nimaju zapenjivati nego samo na montu od pijetadi i u vrime velike potribe, ka se ima doprovati od sve familje i s licencom apoštolskom pod penu izgubljenja glasa ativa i pašiva za 3 lita. Koju penu podniti hote jošće sakrištan i g(va)rd(ija)n za 6 rniseci, ako budu posuditi ku stvar preciožu prez licence familje. 10. Kadi bude broj zadovoljan fratrov, imaju se izbrat od familje jedan depožitarij, prokuratur i spendidur, koji imaju se z g(va)rd(ija)nom svitovati u aminištracionu dobar mostirskih. i 1 Napokom svaki ili g(va)rd(ija)n ili pro­ kuratur aliti spendidur ako nasašt bude, da je či­ nija šćetu ili privaru u aministranju dobar mostir­ skih, budi udilje izvadjen z oficija, a provinc(ija)l da prokura s harnostiju, da se ponaprave škode mostiru podane. Laici jošće, ki bi posvojali na malan dil limozine prijete na ime mostira, da su privani glasa i precedence na 1 lito. a v l j e d v a d e s e t i p e r v o 21.: O d p e n e o n o g a ki k r e d e . 1. Ako koj od naših, ča jedan bog, ukral bude koju stvar veliku, ka je za už mostirski prez raz­ biti vrata i šalva robe, za prvi put će biti postav­ ljen u tamnicu za 15 dan i u petak blagovati će kruha i vode piti; drugi put stati će u tamnici za jedan misec; treti put godišće, i ako ukrel bude drugi put, budi kaštigan po zlobi i kredbi učinjenoj. 2. Ako lupešćina bude velika i z razbitjem šalvarobov, prvi put hoće biti u tamnici jedno go­ dišće, drugi put 2 godišća. 3. Ako paka bude ukrasti vani z reda i lupešćina bude velika i škandaloža, da bude postavljen u tamnicu za 3 lita, ako bude lahka i škandaloža, da bude u tamnici 6 rniseci, ako brez škandala, miseci tri. P o g l a v l j e d v a d e s e t i d r u g o 22.: O d penemrmoraturov i udaravcev. 1. Ako koj bude govoriti reči, koje teško uvride dobro poštenje kojega fratra, da se postavi u tamnicu za jedan misec, ako protiva g(va)rd(ija)nu, za 3 miseca, ako li proti pr(ovin)c(ija)lu, za �3vkftfctrt«c»(t)d'i fMar.’iJЛгвбчд sv. » a t # 127 6 miseci, ki napokom ispisal bi librić glasnlfi u n u ­ mfr'daf', ndučan ili pratik, jednoga i drugoga za­ tra ili vani reda, budi odviše kaštigan za jedan kona, to jest svitovnoga i duhovnoga. 5. Ne budi našim slobodno apelirati se od pomisec i svaki petak o kruhu i vodi samo i privan karanja neg samo budi slobodno apelati se od tegglasa ativa i pasiva za 3 lita. čine podane po šentenciji. Oni, ki se apeliva, da se 2. Ako bi ki udrija fratra rukom, budi postav­ ljen u tamnicu za 8 dan, ako z drivom i teško, u protešta na prežencu dvih redovnikov, da će poći tamnicu 6 miseci, ako gvoždjem ili oružjem od šuperijuru većemu i od istih dvih redovnikov proognja, za čilo lito. Ako li bi paka uzmankalo koje tešt da bude podpisan. udo radi rane prijete, oni, ki je porazil, budi u tam­ P o g l a v l j e d v a d e s e t i č e t v e r . t o 24.: nici za 3 lita, ako li nadojde smert, da stoji u tam­ Od f u r e š t o v i p e l e g r i n o v . nici za vazda. 1. Udilje čim ki furešt dojde u jedan mostir, Za obignuti dakle ova zla meju nami i nada pokaže g(va)rd(ija)nu knjige od obedience i šimi fratri, proibljivamo svim pod penu tamnice neka mu reče uzroki svoga dosaštja, zač ako za za 6 miseci nositi ili konšervati oružja uvridljiva tratati svoji intereši ali za rekreacion, imal bude ili budu vlašće ili tuje. stati toti mnogo vrimena, pasavši 3 dni, ima se P o g l a v l j e d v a d e s e t i t r e t o 23.: O d vratiti kako drugi od mostira to jest da maši za s u d a c , a k u ž a t o r o v , s v i d o k o v i a p e ­ obligi od crikve one i grede u hor, ako g(va)rd(ija)n ljubeznivo ne bi ga ki put dispenšal. l a c i o n o v. 2. U onih mistih, kadi ima mostir furešt pod 1. Da suci ordinariji ili njihovi namistnicipenu u izgubljenja glasa ativa i pašiva za 6 miseci, redu našemu ne mogu formati pročesa, ako akuža- ne mozi prinoćiti u kućah jošće svojih rodjakov ili turi nisu se podpisali i podložili pod penu taluna, drugih redovnikov prez licence g(va)rd(ija)na 1. л n m i л!и . /4 МЛЛ ^1 л к л МП И /4 U »i П Н л Л /Л / \ 1 /"* \ • / * Ч /** \1 1 * • • koju posve imaju podnesti, ako ne budu zado­ 3. G(va)rd(ija)n i pro(vin)c(ija)l da imaju istu voljno dopravili istinu zlobe prikazane na sudu i oblast narediti sverhu fureštov i pelegrinov, koju to pod.penu nulitadi pročesa i privac(i)ona oficija imaju nad svojimi podložnici. Udiljice zato ako uzza 3 lita sudcu. manjkaju u koj stvari, mogu biti kaštigani z res2. Tolikajše svidoci da se nimaju prijeti, ako petom od jednoga i drugoga u kriposti regule i nisu dostojni vire i ako budu nasašti falši i prido- ovih kuštitucionov. biveni meju dvimi prisegi, da budu kaštigani za 4. Da fratri furešti, ki gredu u mostir svetih 6 miseci s penom rigorože tamnice i u napridak Kuzmi i Damijana od Rima, da su obligani po trih kako ljudi infami prez poštenja nimaju veće ni­ dnevih, ča su došli, celebrat za obligi one crikve i kada imat vire na sudu. odviše platiti libru na dan. Ako li ne reku misu, 3. Krivcem jošće kostitućenim da se dade jed­ budući žakmi ili laici, imaju dati 2 pavla. I.imajući noga fratra naučena, koj u nutra pristojnoga vre­ naši fratri ke se hoće pro(vin)cije, ka nima svoga mena moći bude braniti ih, koga ako sudac ne bude mostira u Rimu, kad gredu u Rim, stati u mostir hotil dopustiti, neka sudac isti ostane privan od svetih Kužmi i Domijana, zapovidamo zato g(vajroficija i glasa ativa i pašiva za 3 lita. d(ija)nu istoga mostira pod penu izgubljenja ofi­ 4. Napokom budi učinjen proces iziskujući cija, da nima prijeti ne samo fratre tretoga reda tako pravica, ma da učinjen bude od fratar u redu od France ma ni naših od sicilijanske pro(vin)cije, toliko za konšervati poštenje istoga reda koliko za imajući ova svoj mostir u Rimu pod imenom s(veubignuti tratnje, neka paka svaka dobro izajdu i to)ga Pavla na Arenali. s pravicom suda. Fratar si mozi uzeti jednoga čo(Nastavit će se). vika svitovnoga, ki ga prinastojati bude i ima biti �128 Br. 8. — »SERAFINSKI PERIVOJ« — 1913. L I S T A K. Književno Društvo Hrvat. Franjevaca. Na 14. i 15. srpnja sastali su se u Sarajevu neki profesori i knji­ ževnici iz svih pet hrvatskih franjevačkih redodržava: ш. p. fra Lovro Mihačević, redodržavnik Bosne Sre­ brene, fra Ante Cikojević, definitor i profesor iz Ma­ karske, fra Anto M ajić.i fra A. Bubalo definitori i pro­ fesori iz Mostara, dr. fra Petar Grabić, profesor iz Zaostroga, fra Didak Buntić, profesor sa Širokoga Brijega, dr. fra Leon Petrović, profesor i tajnik redodržave iz Mostara, generalni lektor fra H. Uskoković i fra Petar Vlašić, profesori iz Dubrovnika, fra Silvij Kutleša, pro­ fesor iz Sinja, dr. fra Franjo Blažević i dr. fra Julijan Jelenić, profesori iz Sarajeva, fra Ferdo Krčmar, urednik »Glasnika sv. Franje« iz Zagreba, generalni lektor fra Teofil Harapin, profesor iz Varaždina, dr. i prof fra Dragutin Ikić i fra Eugenij Matić, profesori iz Visokoga, te fra Augustin Cičić iz Sarajeva, Sastanak je upriličen na inicijativu hrvatskih redodržavnika, a svrha mu je centraliziranje prosvjetnoga, a osobito književnoga rada svih hrvatskih Franjevaca. Skupština je otvorena nakon u kućnoj kapelici ispjevanog »Veni Creator«. Skupštinu je otvorio preč. Mihačević s oduLm govorom, u kome je istakao svrhu sastanka i preporučio ljubav i slogu. Iza toga skupština jednoglasno izabere za predsjednika p. o. Antu Cikojevića, a za tajnika dra. Petrovića. Zauzev predsjednik s tajnikom svoja mjesta, pozdravlja braću i zahvaljuje se na povjerenju, te preporuča složno i brat­ sko raspravljanje. Predlaže za raspravu pitanje literainoga rada i listova hrvatskih Franjevaca. Bilo je mni­ jenja, da se dosadanji franjevački pučki listovi reduci­ raju na jedan religiozni i jedan profani. Stvar se je živo i dugo raspravljala, nu mnijenje je prevladalo, da redu­ ciranje nije shodno ni probitačno. Što se tiče ostaloga književnoga rada, skupština je predložila, da se osnuje »Knj i ž evno D r u š t v o Hrvat . Fr a nj eva ca «. Dr. Leon Petrović predlaže, da se izabere odbor, koji će društvu nacrtati pravila, a kroz to, da se sjednica pre­ kine. Dr. prof. Ikić predlaže, da se u komisiju izaberu odbornici iz svih franjevačkih redodržava. Oba se predIoga jednodušno prime, skupština se prekine, a odbor­ nici krenu na posao. Pošto su pravila sastavljena, skup­ ština je ponovno otvorena. Na skupštini su dva put pravila pročitana, te se iz njih nakon svestranoga ras­ pravljanja o svakoj pojedinoj točci, u glavnome primilo evo ovo: Društvo će se zvati: »Književno Društvo Hrvat. Franjevaca«. Sjedište će mu biti, gdje stanuje pred­ sjednik. Cilj mu je ujedinjenje svih hrvat. Franjevaca u književnom radu, izdavanje znanstvenih i pučkih knjiga, te jednoga znanstveno-beletrističnoga glasila. Društvo se sastoji od upravnoga i nadzornoga odbora, dopisujućih članova, te utemeljitelja i dobročinitelja. Ute­ meljitelji su, koji polože u društveni fond, što će ga redodržave osnovati 100, a dobročinitelji 500 K. Upravni odbor sačinjava 5 odbornika izabranih iz pet redodržava. Od ovih pet odbornika jedan je predsjednik. Upravnome se odboru dodaje tajnik i blagajnik i t. d. Nadalje je skup­ ština izabrala u privremeni odbor: dra. Jelenića, dra. Grabića, dra. Petrovića, Vlašića i Harapina. Odbornici su opet dra. Jelenića izabrali za predsjednika, a fra Eugenija Matića za tajnika. Iza toga je skupština na redodržavništva upravila neke molbe, kao: »da se osnuje jedna smotra, po mogućnosti da se u tu svrhu preuredi »Serafinski Perivoj«, i preda društvu, da se bogoslovije centralizuju i t. d. Na skupštinu je prispjelo i nekoliko pozdravnih brzojava: od presvj, biskupa Mišića, redo­ državnika Rodića, redodržavnika dra. Eterovića, gvar­ dijana Tolića i t. d. i t. d. Bog dao, pa sjeme u Sa­ rajevu bačeno ne uginulo, nego poklijalo, razraslo se i urodilo stostrukim plodom! F. Z ippra, u čitelj: Ditimušićev »goli izvadak«. IV. Ni o jezičnoj strani knjige našega »slaviste« ne mogu na žalost ništa dobra reći. Knjiga je upravo neiscrpiv9 vrelo primjera, » k a k o n e v a l j a p i s a t i « . Neka dakle gosp. profesor potrebnu gragju za svoje gjake mirne duše odatle vadi. U drugu je svrhu i onako ne može upo­ trijebiti pri nastavi. Da mu olakšam posao, povadiću mu najprije jednu pregršt p r a v o p i s n i h i g r a m a ­ t i č k i h p o g r j e š a k a za sasvim male gjake. Neću dirati u takve, kojima već na čelu piše, da su štamparske, ali nagje li gosp. doktor ipak koju, za koju se može za­ kleti, da joj nije on kriv, neka se ne ljuti. Neke je pisac sam ispravio na kraju knjige, ali mora da je bio silno kratkovidan, kad ih nije mogao naći više nego 18. Neću da se hvalim, da sam i ja Bog zna kako pomno pabirčio po knjizi, šio više: rado dopuštam, da će ko drugi, vještiji od mene, još mnogo toga naći, što se otelo mome oku. Tome neka pruže dokaz ovi pri­ mjeri: govoriti ćemo, 13. i navesti ću, 105. »To je«, kako tvrdi gosp. profesor, »baš onaj glagolski oblik, koji bude često nepoznat i mnogome učitelju na definitivi«, p a e to i a k a d e m i č a r u , d o k t o r u f i l o z o f i j e , filologu, s l a v i s t i . . . J a d n a D u j m u š i ć e v a g r a ma t i k a ! — začm e mj. začme, 18. — p očim a mj. po­ činje, 36. — u nijednoj, bolje: ni u jednoj, 36. — korjenom, 38. — razne gragje (pl.) 38., takve imenice nemaju mno­ žine. — desili se mj. desi li se, 46. (kao i ono: govorili se �Lisiak. na str. 29.; u »Zori« je našao: b i l i rnj. bi li. — pojači za 3. 1. sing. prez. glagola p o j a č a t i , 59. — regje, 65. - ko-god mj. kogod, 72. i 177. — iza nekoliko stiha, 71. — živu, 91., 161.; to bi bilo 3. 1. pl. prez. glagola ž i v s t i, koji je u književnom jeziku neobičan; bolje je: ž i v e od ž i v j e t i . — otpočnje, 101. — miljenčem (instr.), 111. — u nami, 113. i svojimi, 122. — od njega se zahtjeva, 120. (vidi ocjenu »Zore«!), ali od toga glagola izvedenu imenucu piše sa ije zahtijevu,dat. sing.., 183. i zah tijevima, instr. pl., 186. — vriednosti, 123. — Miiičevića, 123. — Horaz, 129. (ovako Nijemci pišu to ime). — basni, gen. pl., 132., tako i popijevki, 157., ali na istoj strani piše i: p o p j e v a k a . — sv. Pismo, 133. (tako bi se to pisalo, da je ime kakvog sveca, recimo »s v. P e t a r«, kao naslov knjige ima se pisati » S v e t o p i s mo « ili »Sv. p i s mo « ) nisu, 145., 146., 183. — preživljenoj mj. preživjeloj, oživljeno mj. oživjelo, 34., 136. (ovo pošlj. za njem. b e s e e 11, v. G. II. 8.) — rodoljubia. 135. stojati, 26., 61., 195., 201. — uliva, izliva, 18., 137., 156., 202. — reci, inf., 161..-— iscrpio mj. iscipao (crpsti), 118. — putevima mj. putovima, 137. i na više dr. mj. — upli­ tati mj. upletati, 138. i na dr. mj. - ogjela mj. odjela, 161. (očito štamp. pogrješka i ja je mećem amo samo kao analogan primjer onome iz »Zore«. g j e c i mj. djeci, koji je D. unio u svoj popis »pravopisnih« pogrješaka) pjesničtvo, 173. - osvjetli, 177. svrhi, 177. (s 1i k i, 21.) — vrlo mali sujeta, 187. (pendant uz onaj primjer iz »Zore«: odregjenih n a s t a v n i sati) Njemaca, 191.— primjetbom, 197, — mjestni, 204. rekao bi za 1. lice, 205. — Ovamo ide i pisanje riječi vjerovatan (vjerovatnost), koja u knjizi više puta u ovom obliku dolazi, a Maretić za nju veli: » Ni š t a n e v a l j a oblik v j e r o v a t a n , kako gdje koji pišu misleći, da je to pravi hrvatski ili srpski pridjev...« Treba v j e r o j a t a n . 1) \ Ovdje mi valja spomenuti i nedošljednost gosp. profesora u pisanju nekih, naročito tugjih riječi. Čini se, kao da kadšto koleba, kako bi ovo ili ono pisao, pa mu tako izlaze iz pera razni oblici iste riječi. Ta se po­ java može često vidjeti kod dječice u osnovnoj školi; napišu koju sumnjivu riječ i ovako i onako, pa kalku­ liraju pri tom: »Jedno će valjda valjati, a za drugo ću reći, da sam se prevario.« Ali to se ne bi smjelo dogagjati kod stručnjaka jezikoslovca, u koga bismo, da je sreće, mi laici mogli upirati oči, ne bismo li u sumnjivu slučaju naučili od njega, što je pravo ili što je bolje. Tako on piše: V e r g i l i j e — V e r g i l — Vi r g i l , l i o r a c i j e — H o r a c — H o r a z , bogu B a b u — Ovako u ostalom piše i sam D. tu riječ na jednom mjestu (sir. lO t). Ili je tu možda .šta m p a r s k a p o g r j e š k a slučajno i s p r a v i l a pravopisnu pogrješku? Ima svakakvih zanimivih slučajeva! 129 bogu B a k u , h i s t o r i j a i s t o r i j a, a n a h r o n i ­ zani — a n a k r o n i z a n i , k a n c o n a — k a n z o n a , e p o s — e p (u raznim padežima), d r a m a t s k a tehnika — d r a m s k a tehnika, s t i l — s t i l . Ova nedošljednost opaža se i kod ukidanja zijeva u stranim riječima; dapače i kod jedne te iste riječi koleba gosp. profesor. Tako piše, recimo, i t r i j u m f i ­ r a t i i t r i u m f. Ovu riječ naročito napominjem, jer joj je prigovorio našavši je u »Zori« pisanu bez j. Isto tako nije gosp. doktor na čistu . s glagolskim nastavcima takvih riječi, koje su uzete iz tugjih jezika, pa upotrebljava sad -irati, sad -ovati, a sad opet -iskati. Ovaj posljednji, koji je osobito u srpskih pisaca u običaju, Maretić izrijekom osugjuje, a dr. Dujmušić, za koga će Maretić valjda takogjer biti neki autoritet, to bi morao znati. Strana lična imena piše D. većinom onako, kako se u dotičnom jeziku pišu, a to je posve u redu prema onoj:^Svoje čuvaj, a tugje ne diraj!, koja donekle i u gramatici vrijedi1). Samo valja pri tom i ostati, a ne najednom pisati R a j m u n d ili L u t e r. Na str. 21. piše R i k a r d Wagner, a na str. 24. Vi lim p 1. Humboldt. Čudim se, što ne piše prema tome i M i r o s l a v p 1. Schiller ili možda I v a n V u k pl. Goethe! Padežne i pridjevne nastavke negdje crticom ra­ stavlja od takih imena, a negdje ne rastavlja. Kad se ime svršava samoglasnikom, onda obično rastavlja n. pr. G o e t h e - a, C a r r i e r e - o v a , ali na mnogo mjesta ima i ovako: G o e t h e u, C a r r i e r e o v e i t. d., a kadseime svršava suglasnikom, ondaredovnone rastavlja, ali se ipak — dapače i u istoj rečenici — može naći i jedno i drugo, kao na str. 102.: R a f a e l a i T i z i a n - a . Natpise književnih djela meće megju navodnike ili i ne meće, baš kakve je kad volje. To osobito udara u oči, kad se dogagja u istoj rečenici (vidi n. pr. str. 96.) Ovdje ću usput samo ukratko spomenuti, da u interpunk­ cijama uopće vlada veliki nered u knjizi. Tu možeš vidjeti razne znakove u najneobičnijoj porabi ili ćeš ih uzalud tražiti, gdje bi morali biti. Dopuštam, da se takve pogrješke mogu većinom svaliti slagaru na legja, tek kroz korekturu nijesu smjele proći kod jednog jezi­ koslovca. Za složene priloge nije se D. odlučio, hoće li pristati uz one, koji ih pišu rastavljeno, ili uz one, koji iz važnih razloga preporođuju sastavljeno pisanje. Ali ipak više simpatizira s onim prvima, pa piše recimo: ni po št o, n a i me, n a d a l j e , uz put , s t o g a i t. d. Prilog n a p o s e piše i sastavljeno i rastavljeno (na po se). Još ću spomenuti, da gosp. profesor vrlo rado upo­ trebljava kratke i krnjave oblike, pa mu dikcija na ') Sa latinskim i grčkim imenima Čini hrvatski pravopis izuzetak. �i 80 Br. 8. — »SERAFlNSKl PERIVOJ* — 1913. mnogo mjesta čini utisak kao hitar govor uzrujana Čo­ vjeka, koji nema kad izgovarati riječi potpuno. Osobito mu je drago okrnjiti ono i od glag. priloga sadašnjega; to je u njega gotovo pravilo i samo katkad čini iz­ uzetak pišući taj oblik, kako treba. U drugu opet reku meće na nekim mjestima posve suvišne, pa i pogrješne nastavke. Što se tiče s i n t a k s e , to gospodinu profesoru — kako zaključujem iz njegove famozne ocjene »Zore« — najviše smeta i najviše mu vrijegja fino i za jezičnu eufoniju i kakofoniju osjetljivo uho onaj veznik da u primjerima, kao što su ovi, povagjeni izmegju mnogih iz njegove » N a u k e o p j e s n i š t v u « : ne može da sli­ jedi, da može da prati, otpočinje da gradi, treba da za­ nima, ima da shvati, nije mogao da stvori, može da uči, može da vidi, mora da vidi, mora i tu da prati, treba da dramu odlikuje, valja da vidimo, može da metne, moralo tek da otvori, treba da pravi, treba da se sa­ stavi, želi li pjesnik da postane, treba da se pridruži i t. d. i t. d. Ovake primjere smatra gosp. doktor velikim grijesima, kad ih nagje u kog drugoga, ali ja o tom drugačije mislim, pa velim: nije to pc grješno, dok narod tako govori, a Vuk, Daničić i Maretić tako pišu. (Usp. Maretićevu Gramatiku i stilistiku hrvatskoga ili srpskoga književnog jezika, naročito str. 637.) Neugodno postaje to da tek kad se u premalenu razmaku ponavlja kao u ovom primjeru: » ... pa se i na njima mora da vidi, da nisu izuzeti,« 183. Tu ne bi škodilo, da je mjesto, »da v i d i « metnut infinitiv. — U rečenici: » . . . nameće dužnost, da gleda, da se ono vri­ je m e ... ne izgubi« (116.), moglo bi se neugodno ponav­ ljanje veznika ukloniti tako, da se kaže: »da gleda, kako se ono vrijeme ne bi izgubilo«. — Ljepše bi bilo čuti infinitiv i na ovom mjestu: »Ako bolesti kojeg doba ne mogu da s e o d s t r a n e « (116.), i to ovako: »Ako se bolesti kojeg vremena ne mogu o d s t r a n i t i . « Ne valja kloneći se odviše bojažljivo ovog ili i kojeg drugog veznika zapasti u protivnu pogrješku, pa ga iz­ ostavljati, gdje bi morao doći. Tako bi n. pr. ova reče­ nica sa str. 78.: »Što pak još neki spominju kao po­ sebnu vrstu neku didaktiku, n e s a m o j e s u v i š n o n e g o i n e o p r a v d a n o « bolje godila uhu u ovom obliku: »Što pak neki još spominju kao posebnu vrstu neku didaktiku, ne samo da je suvišno nego je i ne­ opravdano.« Kad bi se na str. 83. u rečenici: »Da se pak u čita­ telju neprestano podržaje duh u pozornu stanju i zani­ manje dobiva vazda nove, svježe, okrepne hrane, vanredno je sred stv o ...« ponovilo ono da ispred riječi d o b i v a , to ovo ponavljanje ne bi ni najmanje ne­ ugodno bilo, nego bi naprotiv poslužilo jasnoći rečenice, a odgovaralo bi potpuno i dobru narodnu govoru, što će ovaj Vukov primjer posvjedočiti: »Ne mogući sina svoga nagovoriti, da ostanu u Srbiji i s ostalijem naro­ dom Turcima da se p red a d u ...« (Maretić, Gr. i st., str. 432.) Slično bi trebalo da se ovoj rečenici za volju veće jasnoće ponovi glagol može ispred riječi z a s l u ž i t i : »Svaka se od dvih (ovih!) vrsta romana može začiniti s manje ili više humora, te prema toj primjesi zaslužiti pridjevak humorističan«, 121. Još bi bolje bilo reći: » m o ž e r o m a n z a s l u ž i t i . . .« — U ova dva pri­ mjera valjalo bi ponoviti pomoćni glagol: »Ovo je na­ ravno još tačnije provedeno u umjetnoj lirici, a zašlo donekle i u umjetnu epiku«, 71. i »Narodna je poezija, dok živi u kojem narodu, njegovo vlasništvo, no Izvrg­ nuto promjenama, jer ga pismo ne čuva«, 72. U oba slu­ čaja valja izmegju riječi, štampanih kurzivom, umetnuti je, a u ovoj rečenici neka se ispred zadnje riječi ponovi povratna zamjenica s e : » ... kako s e d u š a u z d i g n e u teškim časovima, u boli o č i s t i , dogje do vlastite spoznaje i s Bogom p o m i r i , 195. U Dujmušićevoj knjizi ima dosta primjera, gdje bi mjesto kojeg veznika morao stajati kakav drugi. Evo ih nekoliko: »Ovo biva (govor je o prekoračivanju gra­ nica ljepote) ili tako, da ima u romanu elemenata, koji neestetički djeluju. . . ili tako, da se odviše ističe didaktični elemenat, 114. Tu bi na oba mjesta mjesto da bolje bilo metnuti što. — Što mjesto da treba i u ovoj rečenici: » .. pa je to eto razlog. . . da je Pavić u Gundulićevu »Osmanu« pogrešno tražio dva prvotna epa«, 95. — »Dramatskoj tehnici valja pribrojiti i iznenagjenja t. j. da se nešto dogodi, a da čovjek n e s l u t i , no ipak od nužde, n e p a k slučajno«, 190. Ovdje treba mjesto da reći kad, osim toga mjesto ne pak ljepše bi bilo: a ne, a pred n e s l u t i dobro bi bilo metnuti: i. — Što mjesto ako treba u ovoj rečenici: » ... očituje se tim većma, ako ga prouzrokuje kakav vanredan duševni čin«, 14., a u ova dva primjera mjesto ako bolje bi bilo kad: »(Mu­ zika) bi morala žrtvovati vlastite prednosti, ako bi se htjela pojaviti u zajednici s poezijom«, 22. — »Najveću snagu postizava kontrast, ako okupi protivne razne zna­ čaje«, 42. D. rado upotrebljava neobične ili pogrješne veze odregjenih i neodregjenih pridjeva i pridjevnih zamje­ nica kao: kojeg izvjesna značaja, 35. — nekog jaka va­ lovita čuvstva, 60. — nekom osobitu slučaju, 132. — kojem starom mitu ili kojem na novo i z m i š l j e n u , 133. — pjesnikova ojagjenog srca, 165. — iz nekojeg iz­ vjesna slučaja, 202. i t. d. Ako je, kako kaže Maretić, već i onako dosta zatrto osjećanje za razliku izmegju od­ regjenih i neodregjenih pridjeva, pa se i u Vukovu stilu u tom može naći bujno šarenilo, zašto da to osjećanje stručnjaci jezikoslovci još više zatiru? Zašto je u reče- �Listak. 131 nici na str. 202.: » ... nemaju radnje, koja bi budila prikaza; neka to još bolje pokaže ova zbirčica barbao s o b i t i interes« odregjen pridjev? — Za njem. »d a s rizama: S c h б n e« i » d a s G u t e« uzima D. »lijepo« i »dobro« spadati, str. 4. i poslije više puta; to znači »h e r a bu odregjenom, a za » d a s K o m i s c h e, L a c h e r 1i- f a 11 e n«, »h i e h e r g e h б r e n« valja reći: ovamo c h e« jm a »smiješno« u neodregjenom obliku: »tu ozbiljna p r i p a d a j u ili ovamo i du, v. Maretića Gramatiku i uzvišenost »čudesnih pojava prelazi direktno u područje stilistiku1) str. 696. dorastao zadaći, 4., v. M. 686. — s m i j e š n a « , 34., prema: Pjesnički je dar u opće in­ vrst mj. vrsta, 13., v. M. 699. - podnašati muke, 14., bolje: trpjeti muke. — o b a v l j a t i , obaviti zadaću, stinkt lijepoga, 35., ili »Slično se odnosi ideja l i j e p o g a prema ideji d o b r o g a , 10., ili »jer se u pojmu d o - posao, 17., 119. i inače, v. M. 691. — sravniti mj. porediti, b r o g a ističe moralno moranje«, 10. Za » d o b r o « bar 17., 47. - izgleda prigovarao je »Zori«, a sam upotrebljava nije ni časa trebao biti u sumnji, jer ta se riječ zadr­ vrlo često, n. pr. 19., 62., 65., 70., 71., 82., 89., 114. dva­ žavši oblik n e o d r e g j e n o g pridjeva pretvorila u put, 160. dvaput, 162. i t. d.; v-. M. 686. — opetovati, opetovanje, opetovni dolazi takogjer vrlo često; v. M. pravu imenicu (kao i zlo, blago, glavno, slatko.) Imenice posvema, 20., v. M. 693. velebne, 21., v. M. »lijepo« nema u hrvatskom ali ima »ljepota«, a 692. gdje ne bude ni ona zgodna, ondje valja po­ 682. — potonji, 21. i inače često; to je doduše prava na­ rodna riječ, ali kad se upotrebljava u onom smislu, kako jam opisati ili rečenicu prekrojiti. Tako isto ako ne to čini dr. D., onda je barbarizam, v. M. 693. — pako, ćemo mjesto »s m i j e š n o« da kažemo » s m i j e š 29. i. poslije vrlo često, v. M. 692. — izdašna (ausgiebig) n o s t«, onda nema druge, nego drugačije stilizirati onu rečenicu, pa reći: »tu ozbiljna uzvišenost čudesnih po­ 32., v. M. 686. — prispodoba mj. poredba, mnogo puta, v. M. ($4. — slušateljstvo, 55. i još na jednom ili dva java postoje direktno smiješna«. mjesta; čemu apstraktna imenica, gdje se lijepo i zgodno Pogrješna je kongruencija u ovim rečenicama: može kazati: s l u š a t e l j i . — naglasine, nova riječ za » ... ispred više r i j e č i iste vrste, k o j e se meću j e d a n d o d r u g o g a « 67.; ». . . ne prikazuju dakle u n u t a r ­ naglašene slogove, 70.; ili je to možda samo l a p s u s c a 1a m i ? — provedeno u onom smislu, kako čitam na n j o s t i ili d u š e v n o g ž i v o t a hao takov« 79.; str. 71. germanizam je. — ogromnog; 76., v. M. 691. — »___mjesto toga, da on odlučno svojom subjektivnošću zahvaća u razvoj dpgagjaja i misli, pušta ih, da se po iznimka mj. izuzetak, 44. 78. — kruna mjesto krošnja (B au m -k ro n e) 82.; aferim, to je reći — t a č n o prevo­ strogoj kauzalnosti r a z v i j a j e d n o i z d r u g o g a « 80., a loš red riječi u ovoj: »smisao, koji hoće da pjesnikditi! — bezbrojnim zvijezdama, 82., ovo je prema zahliskaže.« (71.) T reba: » ..., koji hoće pjesnik da iskaže.« los, narod bi u tom slučaju lijepo kazao: n e b r o j e n i m . — Ovamo idu i primjeri, gdje je enklitika nezgodno — predšasnik mj. prethodnik, 82. — čim — tim mj. što — to, koli — toli mj. kako tako. — predstavimo si, v. smještena: »Prava i potpuna ljepota je ideja potpuno M. 694. — vanjsku stranu mj. spoljašnost, 27. podati očitovana u pojavu«, 8. Tu treba pomoćni glagol pre­ nije sama po sebi loša riječ, tek ne treba je svagdje upo­ mjestiti iza riječi » P r a v a « , ili ako hoćemo, da ostane trebljavati mjesto d a t i , kao što je to n. pr. u onoj i na svom mjestu, onda neka glasi: jest. — »Romantika je mnogo slobodnijeg kroja nego li joj pomenuta druga«, inače nezgodno stiliziranoj rečenici na str. 102. — na95. Enklitika neka dogje iza riječi » p o m e n u t a « . — ravskim silama, bolje: p r i r o d n i m , 92. — obljubljena, 107., 115., 118. i još nekoliko puta; o b l j u b i t i (dje­ » ... ali ipak ne možemo je uvrstiti u liriku,« 107.; bolje: »ali je ipak ne možemo« ili ovako: »ali ipak je ne mo­ vojku) ima u narodu sasvim drugo značenje nego li nje­ žemo.« — »Kanzona (chanson — cantare — pjevati) je mačko: I i e b g e v v i n n e n , prema tome ne će valjati ni o b l j u b l j e n , -a, -o za njem. b e l i e b t ; mj. o b ­ provencalskog podrijetla«, 153. Da nije onoga tumača n zagradam a, ne bi s e tu imalo šta piigovarali, ali ovako l j u b l j e n a l e k t i r a može se reći: o m i l j e l a l e k ­ t i r a . — proizvagja, bolje: p r o i z v o d i . — pretpo­ mora pomoćni glagol doći iza riječi » p r o v e n c a l stavljati, 111., v. M. 694. — obražen mj. obrazovan, s k o g«, ili neka glasi jest, pa može ostati na svom naglasiti, na mnogo mjesta; ne valja ^m jestu . — Zlo su poredane riječi i u ovoj, već prije spo­ 129., v. M. 691. menutoj rečenici: »ako okupi p r o t i v n e r a z n e zna­ u smislu: i s t a k n u t i , jer J e to prema njemačkom, v. čaje.« M. 691. predidućih, 155. — megju inima, 200.; arhaJoš ću dodati, da D. bez izuzetka ispušta prijedlog izam ini dolazi i inače često. v. M. 689. — opreka za s u slučajevima, kao što su oni: »pomoću riječi, pomoću njem. G e g e n s a t z , po Maretiću riječ sumnjive vri­ fantazije, pomoću glagola, pomoću crta i boja i t. d. jednosti, bolje: p r o t i v š t i n a — pogibelj mj. pogibao, A sada ćemo se malo pozabaviti jezičnom čistoćom 32. — dozvoljeni mj. dopušteni, 160., v. M. 689. — zlo­ Dujmušićeve knjige. Kako je s njom stalo u tom pogledu, rabi, 97., V. M. 699. — prilagoditi, 72., v. M. 687. — to se moglo razabrati već iz prijašnjih odsjeka ovoga ’) Ovo ću djelo kratkoće radi odsele označavati slovom M, �Ш Br. 8. »SERAFlNSKl REfllVOJ« — Ш З. bilina mi. biljka, gen. pl. biljaka, 138. — zagovara, 178.. njem. b c f f l r w o r t c t , a mi kažemo: preporučuje; za govarati znaci nekoga govorom zadržavati Ijubopitljivost, 126., bolje: radoznalost. Ovamo idu i fraze k ao: »na v i s i n i s v o g a v r e ­ m e n a (auf.der Hohe der Zeit) 145. — »u s m i s l u duha. što vreba« (im Sinne des Geistes) 204. — stoji na r a s p o l a g a n j u (steht zur Verfugung) 55.1) — u p u ć u j e na njega (weist darauf hiri) 58. — k r i ž a j u se sa svrhama (kreuzen sich mit den Zwecken; hrvatski se kaže: kose se) 203. i t. d. Gospodinu dru. vrlo su drage strane riječi, pa se njima u mnogo prilika služi i bez prave potrebe, premda stilistička čistoća zabranjuje porabu n e p o t r e b n i h tugjica, »t. j. onakih, za koje ima u jeziku do­ brih zamjena«; v. M. 681. No to bi se još moglo ne­ kako oprostiti, da ih bar upotrebljava uvijek na pravu mjestu, ali mu se dosta često desi, da ih uzme u krivu značenju. Tako na str. 18. stoji: »........nosi na sebi n e k i omen za karakter skore budućnosti«, dok u G. 1. str. 50. za tu riječ stoji: W i e d e r s c h e i n. — Na str. 36. veli naš pisac: » . . . s toga je od potrebe, da svaki genij ima više trabanta, a u G. I. 140.: » . .. des halb ist notig, dass auf ein Genie viele T a l e n t e kommen«. — Da se g. dr. nije trudio da sazna, što znači riječ d i a 1e k t i k a, to dokazuje G. II. 8.: » Di e D i a l e k t i k d e r Z e i t lasst den Augenblick schon im Entstehen verschwinden«, što naš pisac prevodi na str. 136.: » D i j a l e k ­ t i k a o v r e m e n u kaže, da čas iščezava već u po­ stanku «. — Na str. 123. čitam za p a r a f r a z u ovo: »1 mi imamo ovoga blaga (t. j. gataka), samo se nije dovoljno proučilo, što je čisto slovjensko, a što bi se moglo svesti na p a r a f r a z u orijentalnih originala«. A da li je to baš p a r a f r a z a ? — Na str. 132. ima: » . . . u koje su baze takova pjesnika imale opće poznatu vrijednost«, prema čemu stoji u G. II. 178.: ». . . in welcher die V o r a u s s e t z u n g e n des Fabeldichters selbstverstandliche Geltung hatten«. — Str. 137.: ». . . koji se ugleda(J) u obilju atributa«, a u G.II. 14.: »spiegelt sich in einer Fiille von S t i m u n g e n « . — Str. 138.: ». . . ovdje više r e p r e z e n t i r a pojedina pjesmica, nego pojedini cvijet u vijencu«, G. II. 16.: d e r A c c e n t r u h t weniger auf dem Kranz, als auf der einzelnen Blume«. Str. 29.: elemenat po elemenat, G. I. 105.: Zug auf Zug. — 120.: koncepcija, G. II. 213. I n h a 11. — 131.: psihične fenomene, G. II. 237.: p s y c h o l o g i s c h e E n t w i c k e l u n g e n . — 120.: fenomene, G. II. 213.: A u s s e n w e l t . — 129.: začinjene komikom mj. h u ­ m o r o m . — 138.: onu automatnu igru, G. II. 18. jenes ') Na str. 2г>. ima: stojati na raspolaganje. w i l l k i i r l i c h e Spiel. — 144.: aparati, G. II. 27.: ka­ li a 1e. — 176.: kakav intermezzo bez podloge, G. II. 244.: m i i s s i g e Z w i s c h e п s t a t i o n e n i t. d. Na svim ovim mjestima prevodi D. iz G. od r i j e č i do r i j e č i , samo sa zabilježenim izrazima čini izuzetak. U Dujmušiča ima riječi, koje ništa ne znače, ili znače sve, sto hoćeš. Take su riječi: odnosni, ovaj ili onaj, neki, koji i još neke druge. Str. 29.: » . . . da jasno uoči odnosnu nauku«, u G. I. 104.: » m o r a l i s c h e L e h r e « . — 35.: »koji se dojmi o d n o s n o g pjesnika«, G. I. 134.: das v o m Dichter ergriffene Objekt. — 187.: »predoči kulturno stanje i narodni život o d n o s n e epohe, G. II. 274.: »den Geist der g e s c h i c h t l i c h e n Epoche . . . darstellen. — 190.: »stvar je o d n o s n o g talenta, G. II. 280.: »ist Sache des d r a m a t i s c h e n T alents. — 202.: »Radnja o dn o s n e drame proizlazi iz nekojeg izvjesna slučaja, G. II. 320.: »Die Handlung d e s L u s t s p i e l e s setzt immer den bestinimten Fali voraus«. — Nadalje: nosilac o d n o s n o g značaja, 45. — slika o d n o s n i h lica, 45. — zakrpa o d n o s n o m u stilu, 46. — ritam o d n o s ­ n o g stiha, 69. o d n o s n o g pjesnika, 81., 91. — o d ­ n o s n i h djela, 110. — u o d n o s n o m vremenu, 112. o d n o s n o g jezika, 144., o d n o s n i h duševnih eleme­ nata, 145., o d n o s n i h lica, 200. — o d n o s n e kome­ dije, 201. i t. d. Koliko se obilno služi D. ovom riječi, to najljepše ilustrira prijevod ovoga mjesta iz G. II. 210.: „Der historische Roman soli uns das Kulturgemalde einer v e r g a n g e n e n E p o c h e entrollen und uns am Geschicke s e i n e r H e l d e n zeigen, wie das menschliche Handeln und Empfinden durch die Bedingungen d i e s e r K u l t u r bestimmt wird«, koje glasi u D. str. 118. ovako: »U ovom se romanu mora pred našim očima otkriti cijela kulturna slika o d n o s n e epohe, te na sud­ bini o d n o s n i h lica jasno predočiti, kako ljudsko čuv­ stvovanje, mišljenje i rad stoji u neposrednu savezu s uvjetima, koje pruža kultura o d n o s n o g vremena«. Stilistika zabranjuje ponavljanje manje običnih riječi, koje lako udaraju u oči,1) i u ovećim razmacima, a tu eto ima takav jedan pridjev i t r i p u t u j e d n o j r e ­ č e n i c i ! Još nešto. Na str. 45. »Nauke o pjesništvu« ima nekoliko posve lijepih pravila, kojih se megjutim sam pisac ni najmanje ne drži, i tu megju ostalim piše i ovo: »Jošte više treba paziti na uporabu pridjeva. . . P j e s ­ ni ci s e č e s t o t o l i k o z a l j u b e u n e k e pri ­ d j e v e , da i m s e i njihovo ime nadjene. Dr. Dujmušić doduše nije pjesnik — i sva je sreća, što nije! — ali da je on dotični naslov » o d n o s n i « ipak potpuno zaslužio, o tom valjda ne će niko posumnjati. . . Nego D. upotrebljava tu riječ još i u drugoj službi, t. j. za »b e z i e h u n g s w e i s e«, r e s p e c ’) Pa makar one same po sebi i ne bile loše. �133 Listak. t i v e«, što Maretić osugjuje kao barbarizam. Evo i za to primjera: »neizmjernoj jakoj, o d n o s n o dobrohotnoj volji, 14. — poveća interes u sluša­ telja, o d n o s n o čitatelja, 42. — u eposu, o d n o s n o romanu, 42. — ne spjeva, o d n o s n o ne sastavi, 77. — u njem, o d n o s n o u njegovu narodu, 87. — ve­ liki, o d n o s n o duboki smisao, 89. pjevač, o d n o s n o pjesnik, 112. — dalje prošlosti, o d n o s n o tamne bu­ dućnosti, 136. i t. d. A sad evo primjera za drugu poštapalicu gospodina doktora, odnosno profesora: »stoji u savezu s o v i m ili o n i m organom ljudskoga bića«, 19. — »budeći sad o v o s a d o n o čuvstvo«, 21., u G. 1. 74.: »d i e E mf i n d u n g weckend«. — » o v e i l i o n e znanosti«, 24. — »služi samo kao sredstvo, d a p r i k a ž e z n a č a j o v o g i l i o n o g č o v j e k a « , 29., G. I. 105.: »ist dem Dichter nur Mittel d e r C h a r a k t e r , d a r s t e l 1 u n g«. — »da o n u i l i o v u gragju obradi prema pje­ sničkim zahtjevima, a da pjesnik ne zapane u opširnu mehaničku kulturnu prozu«, 33.; G. 1. 119.: »die S p r o ­ d i g k e i t einer breiten, oft mechanischen Kulturprosa... zu iiberwinden«. — »za koji o v a j i l i o n a j jezik nema podesna izraza«, 44.; dass die d e u t s c h e Sprache keine Worte hat, um sie zu ersetzen«. — »o v i h i 1i o n i h riječi«, 66. — » o v o g i l i o n o g značaja«, 78. » s a d o o v o m , s a d o o n o m junaku«, 80. — »mitska čudesa o v e i l i o n e epopeje«, 112.; G. II. 188.: »die mythischen Wunder in d e r Ерорбе«. — » o v a j ili o n a j roman«, 121. i t. d. Cesto mu tako služi i zamjenica neki ili koji, n. pr.: »n e k i omen« (den VViederschein, G. I. 50.) — » n e k o gibanje« (innere Bewegung, ili: diese Bewegung, G. 1. 53.) - » tu nas upozna s n e k i m l i č n o s t i m a«, 113.; G. II. 195.: »wir orientieren uns iiber u n n b e k a n n t e P h у s i o g n o m i e п«. — » n e k i oblik« — »da se na ovaj način ističe opreka n e k i h karaktera u n e k o m pogledu ili opreka izmegju objekata u k o j e m svoj­ stvu«, 66. — »melodijoznosti k o j e g jezika«, 144.; G. II. 28.: »die Melodie der S p r a c h e « . — i t. d. Vrlo često upotrebljava frazu: »ogleda se«, njem. »s p i e g e 11 s i c h«, i to tako mehanički, da i ne misli više na njeno značenje, nego mirne duše meće koji put na njeno mjesto »ugleda se« ili čak i »ogledamo«. Kako je to smiješno, neka pokaže ovo nekoliko primjera: »I ako se velik polet o g l e d a u alegorijama«, 58. — »da se ta objektivnost najčišće o g l e d a u narodnoj ili pučkoj epici«, 79. — »u kojima se o g l e d a njegovo vanjsko bivstvo«, 79. — »jer se u njoj o g l e d a sad više, sad manje i unutarnji svijet«, 107. — »Na njem se mora o g l e d a t i istorijska vjernost«, 117. — »jer se u pojedinima ne može o g l e d a t i pjesnikovo odušev­ ljenje«, 160. — »već mu se eruptivni značaj o g l e d a u strofi«, 169. — »u kom se ugleda ritam«, 69. — »u ko­ jem se ugleda neka opća istina«, 132. — »koji se ugleda u obilju«, 137. — »u njoj ogledamo nizanje momenata, 18. — »da u narodnoj epskoj poeziji ogledamo zajedničko duševno blago«, 76. — »Talenat pjesnika liričara ogleda estetika u živu i svestranu promatranju s fantazijom«, 144. i t. d. (Svršit će se.) Hrvatski katolički konvikat u Mostaru. Na 1. srpnja razaslao je prcsvj. gospodin fra Alojzije Mišić okružnicu na sve župnike svojih dvijuh biskupija: mostarske i trebinjske, te im javlja veselu vijest, da je u Mostaru otvorio konvikat za katoličke gimnazijalce. Biskup Mišić nije ljubitelj mnogih fraza i idealiziranja, on je prožet jakom i neumornom voljom za rad. Njega u srcu boli, kada posmatra, da je u čitavoj Bosni i Hercegovini broj domaće inteligencije razmjerno vrlo malen. Ne zamjeri braći hrišćanima i muslimanima, što se oni na sve mo­ guće načine t r s \ da steku što veći broj urogjene inteli­ gencije svoje vjere, nu žali, da se baš na strani kato­ lika u tome smjeru vrlo malo radi. Upozoruje podložno si svećenstvo, da je njegova uz mnoge ine i ta zadaća, da se brinu oko uzgoja što većega broja inteligencije i to inteligencije takove, koja će ljubiti uzvišenu nauku Isusa Hrista, katoličku crkvu i svoj hrvatski narod. »U smislu ovoga - veli — Mi smo kano Biskup i Pa­ stir uČinili svoje. Odlučili smo još ove godine u Mostaru osnovati konvikat za katolike gimnazijalce. U ovom kon­ viktu biti će 25 mjesta besplatno popunjeno. U konvikat besplatno primaju se samo djeca siromašnih težačkih obitelji, jer težak nam je najpotrebniji, a na njega se i njegove potrebe razmjerno najmanje obazire. Radi čega saopćujuć Vam ovo veleč. oci duhovne pastve, pozivamo Vas, da ovo oglasite narodu, k tome još svaki Vas neka potraži djecu, koja su odličnim uspjehom pučku školu svršila, zdrava ko kremen i volju imaju posvetiti se dalinim naucima, te u zdogovoru s roditeljima njihovu molbu za stan u konviktu s ostalim nuždnim svjedodžbama Nama osobno spremite i to što prvo. Zavod nadzire i rukovodi uprava od presv. Ordinarija iiregjena. Hrana i opskrba, u koliko ima besplatnih mjesta, ne plaća se. Dok je hrana besplatna, odijelo i to narodno, te knjige roditelji provigjaju, odveć pako siromašnim iznimno i knjige će se besplatno dati. Odijelo naprotiv besplatno nikom se ne daje.«. Osnutak hrvatsko-katoličkoga kon­ vikta u Mostaru bez sumnje je jedna od najvećih steče­ vina. što ih je u zadnje vrijeme na prosvjctnome polju primila hrvatska i katolička Hercegovina, a Mišić si je s tim isklesao »monumentum aere perennius«. �134 Br. 8. — »SERAF1NSKI PERIVOJ« — 1913. V J E S N I K. Primicije. Ovogodišnja svetkovina Ilindana za Kr. Sutjesku imala je dvostruko značenje. Taj se je dan proslavila, ne samo svetkovina moćnoga zaštitnika bo­ sanskoga kraljestva, nego je i mladi Franjevac fra Peregrin Brković rekao svoju prvu sv. misu. Još u večer uoči Ilina zvona navijestiše neobično sutrašnje slavlje, a svijet se je iz daljnjih mjesta, osobito iz Vareša, po­ čeo okupljati oko velebnoga sutješkoga samostana i crkve. Sjutra oko 10 sati na veselo brujanje milozvučnih zvona svijeta se je toliko skupilo, da ga je bilo barem trećina izvan inače velike nove crkve sv. Ivana Krsti­ telja. U 10 sati u pratnji svoga kuma gvardijana fra Joze Andrića, gjakona dra. i prof. fra Karla Ikića, podgjakona fra Augustina Malića, te svečano obučenih gjaka uz zvo­ njavu zvona i sviranje organa unigje mladomisnik s kru­ nom na glavi u crkvu, otpjeva »Veni sancte Spiritus i otpočne misu. Pod misom su pjevali franjevački gjaci iz Guče-Gore, a pjevanjem je ravnao i uz novi organ svirao novički meštar fra Vojislav Ćurić. Skladni gla­ sovi mladih gjaka duboko su ganub prisutni narod, jer takova pjeva nijesu čuli, kako su se iz Sutjeske otselili klerici. Vatreni govor čuvstvenoga vareškoga kapelana fra Arhangjela Grgića, mnoge je a osobito mladomisnikovu rodbinu uprav do suza ganuo. Posliie mise u fra­ njevačkoj je blagovaonici držan svečani objed, na kome je u pozdrav mladomisniku paio više srčanih nazdravica. I naše čestitke! Fra Radoslav Glavaš umro. Uredništvo »K. 0.« u zadnjem broju javlja, da je pri zaključku uredovanja saznalo da je u samostanu na Humcu umro čuveni knji­ ževnik hercegovačkih Franjevaca i naš suradnik fra Radoslav Glavaš. Akoprem potanje o ovome velikanu još mšta više ne faznasm o, ipak Glavaš je svojim knji­ ževnim radom mnogome već dobro poznat Glavaš je prvi pokrenuo » K r š ć a n s k u O b i t e l j « , koju je kroz više godina uprav suvremeno i ukusno uregjivao. Nje­ gova brošura »M a 1o v i š e i s t i n e « pokazuje, kako je žarko poput Serafa ljubio istinu i svoj serafski toliko puta nepravedno napadnuti red; njegova » P o l i t i k a b o s . i h e r c e g o v a č k i h F r a n j e v a c a « u povjesti ga odaje, ne kao prostoga Ijetopisca, nego kao pragma­ tičnoga historičara, koji duboko zalazi u pojedine činje­ nice, traži njihove uzroke, pojedine okolnosti, u kojima su se zbivale i motive, koji su na čimbenike uplivalii, da su baš tako, a ne drukčije radili. U » Ž i v o t u I s u s a K r s t a« Glavaš je otkrio duboko poznavanje prve krš­ ćanske p ošlosti i sv. P ism a; a svojom je » S p o m e n i ­ com p e t d e s e t g o d i š n j i c e hercegovačke f r a n j e v a č k e r e d o d r ž a v e « prilično opširno sa­ brao i sistematizirao povjest svoje redodržave. Glavaš je radoprom atrao i velikane svoga reda,te iz njih ove proš­ losti crpio i pobudu za rad i primjere požrtvovnosti. Uprav iz toga promatianja nikle su mu biograf je biskupa fra Rafe Barišića i Bucoujića, od kojih je u prvotne pokazao, kako se i najškakljivijc stvari dadu mirno, vjerno i nepri­ strano obragjivati, a da se pri tome nikome ništa ne učini na žao. Uz to je Glavaš još puno pisao u »Osvitu« i drugim hrvatskim listovima, a radio je i na socijalnome polju, ni malo ne pazeći na to, što mu sadašnjost dostojno ne uvažuje njegova rada. Počivao u miru dobri Radoslave! Velika manifestacija prigodom katoličkoga sastanka u Ljubljani. Pišu nam iz Ljubljane: Katolički će se sa­ stanak u Ljubljani otvoriti dne 24. augusta s velikom manifestacijom- posvećenjem hrvatsko-slovenskoga na­ roda Bez Grijeha Začetoj. U svim se slovenskim kraje­ vima diže puk, da pohrli taj dan u Ljubljanu. Ne će biti slovenskoga sela, koje ne će taj dan poslati u Ljubljanu svoje kćeri i sinove. Posvud je najveće zanimanje za katolički sastanak. Slovenska raja na skrajnjem sjeveru naše domovine, slovenski Korušci, doći će u svojim ka­ rakterističnim narodnim nošnjama s posebnim vlakom u Ljubljanu. Iz daleke Njemačke, iz Vestfalskoga, dohrlit će slovenska radnička društva sa svojim zastavama. Odlično će biti zastupana slovenska Štajerska, isto tako Ist a i Primorje, od kuda je već prijavljeno mnogo puka u narodnim nošnjama. Osobito čarovit će biti u sveča­ nom ophodu pogled na kranjsku skupinu: sve će doline poslati na manifestaciju najstarije i najljepše narodne nošnje. U svečanom će ophodu igrati mnogo glazbi. Pred skupinama će se nositi nebrojene društvene zastave iz svih slovenskih krajeva, na čelu stare zastave, pod ko­ jim su se Slovenci i Hrvati zajednički borili i pobjegjivali. Ophodu će učestvovati i nježna mladež, dječki 1 djevojčice u narodnim nošnjama, što će biti osobito ljubezan prizor. U ophodu će koracati 2.500 slovenskih Orlova. Prijavljen je dohod posebnog vlaka s 500 Ceha, megju kojim 300 čeških Orlova i mnogo narodnih nošnja. Poljaci imaju u Krakovu posebni odbor, te je već pri­ javljeno brojno učestvovanje. Poljački radnici će doći sa vlastitom glazbom. Iz krakovske okolice će stići ve­ lika skupina poljačkih seljaka u svojim narodnim noš­ njama. Braćo Hrvati, i vi se maknite iz svih krajeva naše zajedničke domovine, hrvatska društva uzmite u ruke svoje barjake i pohrlite s njima 24. augusta na za­ jedničku hrvatsko-slovensku manifestaciju u bijelu Ljub­ ljanu. Neka svijet vidi naše jedinstvo za naše zajedničke ideale! �Vjesnik. Imendan presv. biskupa Mišića u Mostaru. Iz Mo­ stara nam pišu: Hercegovački puk i svećenstvo traže zgoda i prilika i u tima se natječu, tko će bolje i do­ stojnije iskazati čustva odanosti, privrženosti i ljubavi napram svom natpastiru. Dvadesetprvoga lipnja naime, kada njegova Presvjetlost slavi svoj visokostojanstveni imendan oko natpastira kao djeca oko milog oca okopilo se stado i svećenstvo, da po prvi put proslave željno očekivani god. Od poslije podne 20. te do poslije podne 22. lipnja neprestano su se izmjenjivala svakovrsna čestitanja u domu svečarevu, od društava otpjevale se prigodne pjesme, od učeće po zavodima mladeži nizale se dekla­ macije i druge svake ruke čestitke. Njegova Presvjetlost odlučila je bila posve skromno svoj imendan proslaviti, ali punina srca pravih sinovskih osjećaja njegova puka i vjernog svećenstva to nije do­ zvolila. Tako pošto znatan broj svećenstva iz mjesta i okolice bijaše se sabrao toga dana u svečarevu domu, držan je zajednički objed, kod koga su se razne zdravice u čast svečarevu izrekle. Prvu zdravicu izrekao je bisk. konsistorijalac preč. Don Lazar Lazarević. Iza toga je njegovu Presvjetlost ispred stada pozdravio njegov tajnik vel. o. fra Jerko Boraš, zahvaliv mu se na usta istoga na njegovu zauzimanju oko usrećenja hercegovač­ koga dobroga naroda u materijalnom i duhovnom smislu. Bosansku je redodržavu zastupao vel. o. fra Velimir Martinčević, tajnik redodržave, koji je u ime iste lijepo presv. gospodina kao negdašnjega člana njihove redo­ države pozdravio i zaželio mu u radu od Boga svako dobro i blagoslov. Ispred hercegovačkih Franjevaca svečara je poz-dravio kustod o. fra Spiro Šimić. U svoj­ stvu narodnog načelnika i ispred franjev. gimnazije od Širokoga-brijega presv. gospodina uz izraz dubokih osje­ ćaja pozdravio je direktor gimnazije vel. o. fra Didak Buntić. Na koncu se je presv. gospodin toplo zahvalio svim gostima i tako je svaki od prisutnih primio lijepih pobuda od svoga pastira za dobar i plemenit rad. Ž eli se k o m e n ta r. Do koji dan i eto ti katoličkog sa­ stanka u Ljubljani. Kako se vidi i iz samoga proglasa, što smo ga iz Ljubljane primili i evo objelodanili, sa­ stanak će biti sjajan, a bez sumnje ne tako, da ne bi mogao biti još sjajniji i korisniji. Nećemo ovdje nikako objegjivati, da se je bilo pozitivno, bilo negativno nasto­ jalo osujetiti taj sv. pothvat, n u u o č i su nam upala dva manjka, koja su možda sasvim nevino počinjena. Svi su drugi lisovi o organizaciji spomenutoga sastanka više manje obavješćivani, a »Seraf. Perivoj« je min oilažen. Iz sasvim pouzdanih izvora saznajemo, da su i redodržavnici peterijuh hrvatskih franjevačkih redodržava htjeli sastanku prisustvovati, ali im se, uza sve dugo vrijeme pripravka, niko ne udostoja ni saopćiti želju, da bi i 1-15 oni prisustvovali. Ima se znati, da su i redodržavnici prelati i to »cum jurisdictione quasi episcopali«, koji, imaju podložne tolike sile, koje se i dan i noć trude na socijalnome i prosvjetnome polju u Hrvatskoj, pa bi moglo vrijediti pri ostvarenju rezolucija ljubljan­ skoga stastanka, a onako? Sv. Anto izabrao muslimana za načelnika! Preko jednoga Franjevca primili smo K 50 i to 40 za gradnju crkve sv. Antona u Sarajevu, a 10 u kruh sv. Ante. Ovu je svotu poslao jedan musliman, čije nam ime priječi diskrecija na javu iznositi. Spomenuti musliman više godina čita »Glasnik sv. Ante«, te je tu vidio više za­ hvala za primljena dobročinstva po zagovoru velikoga sveca. U njegovi općini dogju općinski izbori i on kan­ didira za načelnika. Protivna i katolicima neprijajuća stranka raspolagala je s hiljadama, da osujeti izbor za načelnika štovatelja sv. Ante, nu on seuteče svecu svega svijeta i obeća mu u crkvu i kruh K 50 ako pobjedi. Uspjeh zavjeta bude okrunjen s njegovim izborom. Mi hvalimo sv. Antuna, da je i narodima pokazao milost. Statistika redodržave sv. Ćirila i Metoda. Najnoviji Shematizam sv. Ćirila i Metoda objavljuje, da ova mlada redodržava, broji svega 199 članova. Od ovih je 21 trećoredac, 41 lajk, 4 novaka, 47 klerika studenata, te 86 sve­ ćenika. Osam je članova — 3 oca, 3 studenta i 2 trećoretca izvan redodržave, a ostali su u redodržavi. Redodržava broji što samostana, što rezidencija 22, a prostire se po svoj Hrvatskoj i Slavoniji preko zagre­ bačke nadbiskupije, bosanske ili ti gjakovačke i srijem­ ske, te senjske, modruške ili krbavske i katoličke grkoistočne križevačke biskupije. Ginmazijalno i filozofično sjemenište ima u Varaždinu, a bogoslovno u Zagrebu. Gimnazijalci pohode javnu varaždinsku gimnaziju, a bogoslovi bogoslovni fakultet sveučilišta Franje Jo­ sipa I. u Zagrebu. Od 25. srpnja 1912. rcdodržavom ravna preč. fra Rafael Rodić. Naše gragje. Kao svake tako i ove godine u franje­ vačkoj se bosanskoj redodržavi živo radi. U Fojnici se i u Gučoj-Gori, kao što smo već javili, obnavlja samostan, a u Kreševu se pripravlja materijal za gragju nove samostanske crkve. Mnogo se zamašnije gragje franjevačke crkve sv Antuna u Sarajevu i novoga krila franjevačke gimnazije u Visokome, te preuredba bogoslovnog sjemeništa u Sarajevu. I crkva sv. Antuna i gimnazija u toliko su napredo­ vale, da su već obadva poduzeća izvana gotovo sasvim gotova — dapače i toranj sv. Ante, koji uprav ponosno dominira s desnu strane Miljacke. već dolazi pod krov. I u bogoslovnom sjemeništu u Sarajevu i u gimna­ ziju u Visokome ove se godine zavagja i središnje loženje, čim će ovi zavodi postati potpuno moderno svim unutarnjim potrebama obezbijegjeni. �136 Вг. 8. SERAF1NSKI PERIVOJ« — 1913. KNJIŽEVNA SMOTRA. PRIKAZ! I OCJENE. Dr. fra Julijan Jelenić, »Izvori Za Kulturnu Povjest Bos. Franjevaca«. Sa 6 faksimila. Cijena K 3. U djelu od 200 stranica objelodanjeno je 140 povjesničkih doku­ menata, što se nalaze u arhivima Bosne Srebrene. Naj­ stariji je dokumcnat iz 1532 godine, a najmlagji iz 1850. Dokumenti su pisani hrvatski, latinski, talijanski i nje­ mački, a pisani su bosančicom, latinicom i srpskom gragjanskom ćirilicom. P i s a c j e n e k i m p r i j a t e ­ l j i m a p o j e d a n k o m a d v e ć r a za s l a o , t e s e n a d a , d a ć e mu s e z a i s t i p l a ć a b r z o s p r e ­ mi t i , d a t a k o m o g n e č i m p r i j e d r u g i s v e ­ za k z a p o č e t o g a d j e l a „ Ku l t u r a i bos. F r a ­ nj evci « da t i pod ti sak. Izvrsna moderna apologetika. Velezaslu^na na­ kladna knjižara Herder objelodanila je treće izdanje znamenitog djela čuvenog apologete Fr. Hettingera: »Lehrbuch der Fundamentaltheologie o d e r A p o l o g e t i k« Freiburg 19 ?3. Nanovo ga je preradio sveučilišni profesor dr. S. Weber. Mirne duše možemo kazati, da djelo o d g" o v a r• a” .......... s v i m "p o~ t r e" b a m a s a d a š n j e g v r e m e n a . da je megm drugim izvrsnim apologetikama, ova Hettmgerova najizvrsnija. Tu dolaze u pretres sva moguća pitanja stara, nova i najnovija (ova najviše), koj zasjecaju u područje religije naravne i vrhunaravne, poganske i kršćanske, a napose katoličke. A raspravljaju se ta teška pitanja potpunom temeljitošću, vještinom strukovnjaka, a ipak bistro i jasno; sve odlike, koje je teško naći u djelima o sličnom predmetu. Izneseni su u obilju doslovni navodi svetih Otaca i sholasiika i to na laimskoui jeziku, što dj Iu dava osobitu važnost, jer time može biti od koristi onima, koji inače nijesu posve vješti njemačkom jeziku. Pri početku svakog važnijeg poglavlja istaknuta je bo­ gata literatura, koja služi za orijentaciju svakome onome, koji bi se htio potanje pozabaviti dotičnim pitanjem. Riječ u jednu: upotrijebljen je sav znanstveni aparat u potkrepu temeljnih istina naše vjere i ne možemo, a da ovo epohalno djelo svakome toplo ne preporučimo. Do­ duše cijena je visoka: nevezano stoji K 16.80 a vezano K 18.60, ali valja se sjetiti da djelo obuhvaća ravno 860 stranica ovećeg formata i da je ovdje u jedno iz­ vrstan materijal, koji se inače tek u različitim posebnim knjigama maže naći. Nabavlja se kod nakladnika Her­ der u F r e i b u r g u (Breisgau) ili u Beču I Wollzeile 33.*3 Dr. Otto VVillmann: Aus der Werkstatt der Philosophia perennis. Freiburg im Bresgau 1912. Herder$che Verlagshandlung. S. 312 u 8. Cijena 5.04 K, uvezana u kožu 6.24 K. Jedna od najvećih katoličkih nakladnih knjižara na cijelom svijetu, jest bez sumnje Čuvena H e r d e r o v a knjižara u Freiburgu sa podružnicom istog imena u Beču. Njezinom zaslugom imamo sijaset znanstvenih i zabav­ nih knjiga na svakom području ljudskog umnog rada, a evo i u najnovije doba podala nam je ista knjižara krasno djelo dvorskog savjetnika i sveučilišnog profe­ sora u m. dra NVillmanna, pod gore naznačenim naslo­ vom. Prikupljeni su ovdje raznovrsni članci uvaženog pisca, koje je on objelodanio u raznim njemačkim znan­ stvenim časopisima. Pretresaju se tu pitanja, koja već sama po sebi bude opće zanimanje, a način kojim ih pisac prikazuje, onaj njegov poetični stil, te opet filo­ zofska stalnost u pisanju povećava zanimanje za ista. Vidi se, da je vrsni pisac duboko proniknuo u bit tih pitanja i da ih je temeljito shvatio, pa ih temeljito i stručnjački prikazuje. Tu megju inim pitanjima nalazimo ova: Reiigijozni temelj znanosti. Katolička istina kao ključ za povjest filozofije. - Slobodoumnjak 16. stoljeća. — Reforma kalendara i obnova nauka. Papa Lav XIII. obnovitelj nauke. - Stanovište okružnice »Aeterni Patris« prema filozofskim savremenim smjerovima. — Ka­ rakteristika 19. stoljeća. — Kršćanska filozofija i mo­ derno filozofiranje. — Istina je od Boga. — Svijetlo sa istoka. Samome Bogu (Soli Deo). — O obraćenju oso­ bitim obzirom na Ruvillesov spis: »Natrag k sv. Crkvi«. Analiza i sinteza u duševnom životu sadašnjosti. Vrijeme i vječnost. — O pedagoškoj psihologiji. — Kul­ tura i katolicizam. — Sodjologija kao socijal ia etika. Socijalno pitanje obzirom na uvjete njegovog riješenja i t d Može se naručiti i kod Herdcrove podružnice u B e č u (I. Wo!lzeile 33). - P. V. Dopisnica uredništva. N a u v a ž e ii je! Zidnji jc broj »Serafmskog Perivoja« šiovanc či'afeijc ma'o iznenadio: vjesnik šušas‘, pngrješaka puno. Uzrok je, što su slagar i u odsustnosti urednika bez revizije i bez uredničkoga »imprimator« spomenuti broj otisnuli. »Seralinski Perivoj« izlazi na dva arka svakog 15. u inj.; godišnja cijena 5 K. - za gjake, treeoretce i siromahe 3 K. Rukopise, pretplate i reklamacije prima uredništvo u Sarajevu. (Bosna, Sarajevo, franjevački samostan). Odgovorni urenik: dr. o. Julijan Jelenić, Tiskara »Bosanske Pošte« u Sarajevu, �8 аааооооаооооааоаооооаоаоаоаоааапааоаооаооопаоаааоаооааооооаааоаоооаастааааоаааоо! H R V A TSK A ZQ e e n T R A tn A 3 ВАП КА Bosnu I H£Ree®OVinU (dioničko drušioo). аооаоаооааааоааооооооаааооапаааааоаааооааааооаоаоапаоооооаоааопаааоаоаппаапоаоао Uplaćena dionička glapnica 2,000.000 kruna. 0 0 0000 Preuzima uloge na ulo­ žne knjižice te ukama­ ćuje iste uz 4 V'/n čistih. Eskomptira i reeskomptira mjenice i tražbine. Daje zajmove na tekući raćuri. Kupuje i prodaje vrijednosne papire, devize i valute. Unovćuje mjenice, izžrijebane, vrijednosne papire i kupone. Pohra­ njuje svakovrsne depo­ zite i upravlja njima. Izvršuje Isplate 1 na­ plate na svim trgovač­ kim središtima tu- i Inozemstvu. Centrala н SflRHSCVU. Podružnice : niostar i ^uzla. 007 М °1 0 1 Л 0 0 Sulagaonica sve lag o cijenosti kao: srebro, zlato, dragulje i v o DDooaoPDOoooaaooGJPoao o o o o o o a r т о с о и о в д В а д о г "o a o a u . j d : 000000 : i □ □ q п □ □ v. o □ o □ o a c □ao g a - — JrKveni umjetn čHi zavod Josipa Oblettera = u St. Ulrich, Gradcu Tirol kraljevske umjetničke akademije počasni član, nagragjen \ ’ a dvaput i na svjetskim izložbama, preporuča veleč. p. n. klera: oltare, propovjedaonice, ispovjeđaonice, kipove, :: puteve, betleniske fclalice i t. d. -» ' 1 — K kn/n ~ CIJEN1CI I NACKTI DOBIVAJU SE BESPLATNO. C §LT Proizvodi su zavoda svi vlastiti! — Pri svim narudžbama na rju se ur i.. ićal и ^л'. ! i . jSj �PREPORUČUJE SE ZA IZRADBU SVIH U TISKARSKU I HHJIGOVEZACKU STRUKU SPADAJUĆ1H POSLOVA. - SLAGAĆI STROJEVI „LIHOTVPE". - STEREOTIPIJA. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/e560f21bceb254a8d777a8258bcbbe8c.pdf c9c9e378ab1c0a0b9d48a77f0c1956fa PDF Text Text \ SERAFiNSKi Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU. BROJ 9. SARAJEVO, 15. RUJNA 1913. GODINA XXVII. Ljubljanska kreditna banka S a n je « P r ir a i ii c a : D io n iik a g la v n ic a K M Entrala u Ljubljani. M J N 1— P riž u v a K 1 , 0 0 0 . 0 0 0 '— Pudradsla u ^jitr, ?ntu, Muscu, Iriti i [ulju. Ispuštan: Brida. Prima uloge na štednju na пг uložne knji­ knji žice i tekuće račune i ukamaćuje ih fl ■ 1 bez ikakvih poreza i oo( Z ' Kupuje i prodaje sve vrste papira od vrijednosti po najpovoljnijim cijenama, isto tako sve vrste domaćeg i stranog kovanog i papirnog novca. — O svim osta­ lim bankovnim poslovima daje na zahtjev pismena i usmena obavještenja. n ič k i z a v o d Tirol. St. Ulrich, Grčden. Ilustrovani cijenio s oz­ načenom cijenom badava. Preporučuje se velečasnom svećenstvu za izradbu kipova žrtvenika, križnih puteva, grobova, jaslica i t. d. Blagorodni gospodine! Veseo sam, Sto Vam mogu javiti, da su L20 cm. visoki kipovi za jaslice, koje nam je za našu glavnu crkvu sv. Ante u Rimu, Vaš najugledniji zavod izradio, kod struč­ njaka potpuno priznanje, kod vjernika pak rimskih na opće udivljenje naišli. Što osobito naglašujem jest, da kipovi osobito na pobožnost i molitvu potiču. Rim, 18. veljače 1910. S veloštovanjem CURIA GENERALITIA ORD. F. F. MIN. FR. DIONIZIJ SGHULER, General reda M. B. Potpisani sa zadovoljstvom potvrdjuje, da su djela od Ferdriiaada Stufiessera kipara u St. Ulrich Grodcn za ov­ dašnju nadbiskupsku sjemenišnu crkvu na opće zadovoljstvo izvedena, i to: 1. Glavni žrtvenik, koji je veoma jeftino, a uz to ukusno izveden; 2. Dva pokrajna žrtvenika; 3 Pro­ povjedaonica sa tri relisfa Vrijedno je da »c osobito istakne solidna izndba i jeftinoća Pozlata je prava i zdušno izve­ dena. U kratko odlučili smo da mu izradbu i dvaju još pokrajath žrtvenika povjerimo. Prema tome potpisano rav­ nateljstvo goep. Ferdinaada Stufiessera velečasnom dušobriž­ ništvu najtoplije preporučuje. Sarajevo, 27. svibnja 1*97. f. ГП1Ј1 X. iMUtrl 1.1. ravnatelj bngosl sjemeništa. �ш ^ ж о ж о ж (ж а Ш № 5* Ш ж о 1 Crkveni umjetnički zavod Josipa Oblettera u St. Ulrich, Gradcu Tirol kraljevske umjetničke akademije počasni član, nagragjen više puta, a dvaput i na svjetskim izložbama, preporuča veleč. p. ,n. kleru: oltare, □35X 32553 propovjedaonice, ispovjedaonice, kipove, puteve, betlem ske štalice i t. d. CUKMCI I VUfff'I !*'ltn \ PLATNO. I I iU- o 1 na nju se upravno obraća! □□□□□□□□□□□□□□□□□□□a HRVATSKI :hi za Bosnu i Heuee&ovi ,НПКН mičko društvo). Л ,Q D CC □ C;O n a ]a □ □ □ □ O □ D □ □ I 000000 Preuzima uloge na ulo« žne knjižice le ukama« čuje iste uz čistih. Eskomptira i reeskomptira mjenice i tražbine. Daje zajmove na tekući račun. Kupuje i prodaje vrijednosne papire. de« vize i valute. :«; 0 0 0 0 0 0 □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ o □ □ □ □ □ D □ □ □ a □ □ □ □ a □ o □;:; i>П □ O U □ D ГЗ O □ □ P D a U p la ć e n a d io n ič k a glap nica 2 ,000.000 kruna. C e n t r a la u S f lR f lS E V U . P o d ru žn ic e : ITlostar i C u zla. 0000000000 Zalagaonica 52*^32 nosti k a o : srebro, z la to , d ra g u lje i ostalo. ■□□ a a □ □ □ a □ □ □ □ □ □ □ □ a □ □ □ □ a □ □ □ □ D □ □ П □ □ aoaaaooaaooQoooaoooDODDaoaoooaoDoaaoDaGDaDQDoaaoQDODDD □□nnanonoDanoaaaaPPoaoQoaDDaaoooooooaaoopnoooaaaDaDaoD Proizvodi su zavoda svi križne :: 1□ 000000 Unovčuje mjenice, iz« žrijebane, vrijednosne papire i kupone. Pohra­ njuje svakovrsne depo­ zite i upravlja njima. Izvršuje isplate i na­ plate na svim trgovač­ kim središtima tu- i inozemstvu. 000000 □□□□□□rnaoDooooaaooaoooaaaooDaDaouoouooouonoaoaoaooaonaoaaaaaoDDaooDoooDoaaciaa �serafinsri Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU. BROJ 9. SARAJEVO, 15. RUJNA 1913. Fra Dane Zubac, M ostar: Moderni svetac. Čudan naslov! Frazerim a s površnom na­ obrazbom pričinio bi se sigurno kao neki paradokson, a tjeskobnim dušicama možda bi mirišio po modernizmu! P a i mirni posm ratrač ne će ostati posve miran. Priznati moram, da sam i sam ne­ kako čudno osjećao, kada sam pročitao gornji naslov u naslovu jedne njemačke knjižice: »D e r m o d e r n e H e ilig e « od dra. K W ilk-a1). »Moderni svetac, tko bi to mogao biti? Moguće kakov velikan iz 20. vijeka? Ne, to je jedan sredovječni velikan iz 13. vijeka, veliki Asižanin sv. Franjo. On, onaj umbrijski »poverello$<, da se nazove u našemu 20. modernom vijeku modernim svecom. Ali ipak je tako. Dr. Wilk ne žaca se ni malo dati mu ovaj naslov, jer je on bio siguran, da će to moći u svomu djelcu dokazati. S pravom reče jedan ugledni visoki crkveni dostojanstvenik u Miinchen-u, prigodom 700-godišnjice osnutka franjev. reda: »Tko bi rekao, da će on (sv. Franjo) postati genij i ljubimac 20. modernoga vijeka?« Zbilja tko bi rekao, da će on steći u našoj dobi toliko uvaženih, uvjerenih štovatelja, osobito kod akatolika napose protestanata, dok se Luter u svoje doba nije žacao najniže pisati o sv. Franji i 0 »Speculum perfectionis«. Ali od Hase-a ovamo okrenulo se protivno. Muževi prvi od protestant­ ske strane, kojima se ne može zanijekati učenosti 1 iskrenog štovanja, klanjaju se i obožavaju sv. Franju, kao što su: Hase, H. Thode, P. Sabatier, Adolf Harnack. Dapače fi. Thode nazivlje sv. Franju glasnikom novoga pomlagjenoga svijeta2). Mi katolici morali bi se ipak malo zacrvenjeti pred ovakovim akatolicim, da se veoma malo za­ nimamo i posvećujemo pažnje pojavi ovoga v až­ noga reformatora socijalnoga života. Vrsni pro­ učavatelj i poznavalac franjevačkog pokreta dr. G. Schniirer u svomu djelu: »Franz von Asisi« tuži se takogjer na slabo zanimanje sa strane katoličke, za sv. Franju i onaj pokret, što je nastao s njime, osobito se tuži na naše katoličke učenjake u prvom ') Djelo opseže 136. str. u 8°. -) »Herold einer neuen jungen WelU. GOD. XXVII. redu profesore bogoslovije. Dr. G. Schniirer svodi tu našu indiferentnost u prvom redu na to — a možda i s pravom -— jer se mi obično bojaž­ ljivo i hladno držimo prema svemu onomu, što dolazi od strane naših protivnika protestanata i drugih akatolika, dok bi nas naprotiv to još više moralo zanimati i potaći na proučavanje. No ipak u zadnje doba, njemačka se je katolička literatura obogatila za nekoliko djela i umnih rasprava. Kako je pak s našom hrv. literaturom u tomu po­ gledu?^ Osim nekoliko možda uspjelih, prevede­ nih životopisa sv. Franje, nemamo gotovo ništa. A kako je s onima, koji se zanimaju socialnim zna­ čenjem sv. Franje? Neću reći, da mnogi ne prate sa zanimanjem pisanje o sv. Franji, ali od starijih napose našega katol. laikata jedini je dr. T. Kršnjavi, koji se je pokazao u svojim sveučilišnim pre­ davanjima i u nekim raspravam a izvrsnim pozna­ vaocem sv. Franje i njegova pokreta. Njegova su sveuč. predavanja bila u početku dobro posje­ ćena od svih sveučilišnih grupa, bila su dapače i četiri muslimana, ali kako je mlagji svijet danas neustrajan, to je sveuč. dvorana bila brzo pusta. Dr. Kršnjavi, ovaj naš uvaženi filozof-estetičar upoznao se je, držim, sa sv. Franjom u prouča­ vanju povjesti talijanske umjetnosti, u kojoj po­ java sv. Franje igra veliku ulogu i on se je njim stalno sprijateljio. Naprotiv slabomu zanimanju za sv. Franju kod naših starijih, opažamo kod mlagje generacije, osobito kod naših zborova, puno življe zanimanje za ovoga reformatora društve­ nog života. Mi se od toga puno imamo nadati i očekujemo, da će »glasonoša novoga pomlagjenoga svijeta« biti glasonošom nove pomlagjene H rvat­ ske. Sada da ogledamo djelo dra. Wilk-a: »D e r m o d e r n e H e i l i g e « i vidimo u kome smislu pisac naziva sv. Franju modernim svecem. Prije svega pita dr. Wilk: »Sto je moderno?«1) Pisac nam daje i odgovor: »Najmlagji i najnoviji smjer u umjetnosti, književnosti i socialnom životu«, a ovaj smjer jest — franjevački.2) ') >Was ist niodern?*. J »Die jewcils jTmgste und neuesle Richtung in Kunst und Literatur und sozialem Leben. — Die jiingste und neueste Gcistesrichtung der Gegenwart ist — franziskanisch«. �138 Br. 0. — »SER AFINSKI PERIVOJ« — 1913- Za tim pošto nas pisac upozoruje na živo zanimajne savremenoga svijeta za sv. Franju, pita odakle to i ukoliko zaslužuje sv. Franjo, da se na­ zove modernim svecem. Pisac stavlja zadaću svome djelu, da odgovori na ova pitanja i da istraži i upozori odnošaj sveca prema savremenim stru­ jama, osobito da upozori na neke dosada slabo opažene dodirne točke izmegju sv. Franje i težnje duševnih našega doba. Prem a tomu pisac neće pisati obični životopis sv. Franje. To je dakle u uvodu naznačena svrha knjige. Iza uvoda govori pisac o novom vremenu i novom vjerovanju. » N e u e Z e i t u n d n e u e r G l a u b e . « Pošto tu igra veliku ulogu u naše doba sloboda mišlje­ nja, to pisac govori o dva različna pojimanja slo­ bode, naime o kršćanskom pojmu i onomu slo­ bodnih mislilaca. Po nauci pošljednih sloboda znači toliko, koliko neodvisnost od svih ograda*« od svakog auktoriteta. Temelj ovako^i pnmanju slobode udario je Kant ( t 1804), ali ovo poimanje slobode nije ostalo same neškodljivom ideom uče­ njaka, već primjenjeno na vjeru i ćudorednost pro­ izvelo je pravu revoluciju u duševnom životu, revoluciju proti Crkvi i kpzanstvu. Sloboda bez ikakovih ograda u mišljenju i bež ikakova aukton teta, postigla je svoj vrhunac u ludosti Mi tzsche-a, koji je proglasio čovjeka noevisnim i od Boga, a na njegovo mjesto postavio »nadčovjeka«. Ali i mnogi slobodni mislioci straše *e toga Nietzscheovog bogohulstva. Idea o Bogu, čovjeku je prirogjena i ne može ju iz srca istisnuti ništa. S toga si je i kod mnogih slobodnih mislioca počela utirati put ideja o Bogu i vjerskom osjećanju. Ali vjera slobodnih mislioca nije stvar razuma, nego stvar nekoga neopisivoga čuvstva, što se u čovjeku krije (»Gefuhlsreligion«). Za ovom teorijom poveli su se i m o d e r n i s t i Loisy i njegovi isto­ mišljenici, shvaćajući na svoj način nauk i dogme katoličke Crkve. Ovoj školi, koja uči nekakovu besmislenu vjeru čuvstva, ima po sudu nekih pri­ padati ne samo Kant, Nietzsche i modernisti, nego kao predteča sv. Franjo Asiški. Ovakovu drsku tvrdnju pobija dr. Wilk u slijedećem odsjeku pod naslovom: » A u t o r i t a t u n d F r e i h e i t . « Auktoritet i sloboda kako su se očitovali kod sv. Franje pokazuju nam jasno, da li je sv. Franjo bio predteča one nauke, koja temelji vjeru na čuvstvu. Više je nego jasno, da je to presmjelo i drsko tv r­ diti, jer ova nauka ne priznaje auktoriteta nikakova a najmanje crkvenoga u vjerskim stvarim a; dok naprotiv sv. Franjo izričito priznaje vrhovni Crkveni auktoritet i njemu se podvrgava, priznaje i podlaže se svećenstvu rimske Crkve. Pisac citira riječi iz prvog poglavlja uprave i testam enta sv. Franje a zatim pita, »da li uza sve to ostaje sv. Franjo moderan, zaslužuje li on još naslov moder­ nog sveca«. Dr. Wilk odgovara, da sv. Franjo uza sve to ostaje ipak moderan, jer se danas sve više ispostavlja, da je današnje primanje slobode bez auktoriteta vrsta mode i jeftina dnevna mudrost, koja si je put tako brzo utrla jedino, jer čovjeku laska1). To priznaju i uvigjavni učenjaci sa akatoličke strane, napose Fr. W . Foerster u svomu djelu: »Autoritat und Freiheit«. Dr. Wilk upozoruje na nedosljednost, da se auktoriteta ne trpi u vjerskim stvarim a, dočim se u svim drugim znanostima daje samo pravo riječi vještacima i stručnjacima, a onda navodi argumentacije Foersterove o potrebi auktoriteta u vjeri i moralu. Ali oripada to auktoritativno vodstvo? Znan o sti^ e može nikako pripadati to vodstvo, jer se je znanost pokazala nesigurnom i nesposobnom i pogibeljnom. Sjetimo se samo Oswalda, Forela i famoznoga Hekela, koji su kompromitirali zna­ nost. Dakl auktoritet u vjeri može biti jedino vjerski genij, koji pozna svestrano zbiljski ljudski ivot i objektivno ga posmatra, a to je sam I s u s J ri б/t , odnosno njegova Crkva. To je priznanje dokaz jeTinoga protestanta, učenoga Foerstera. Dakle crkveni je^a iktoritet nuždan to priznaje m< derni učenjak Foerster, isto kao što je to u svoje doba priznavao moderni svetac sv. Franjo. Tako eto opet postaje katolička Crkva i njezino shvaćanje moderno. To se isto može reći i o nje­ zinim svecima, osobito sv. Franji. Pisac se osvrće ovdje na držanje sv. Franje prema znanosti. Dokazuje, da on nije ni najmanje protivan bio znanosti. On je bio jedino proti obožavanju znanosti vanjske, koja i danas jedino imponira isto kao što je to bilo u 13. vijeku. U tomu su 13. i 20. vijek slični. S toga je sv. Franjo morao više naglašivati i isticati unutrašnju znanost, t. j. unutrašnje ople­ menjivanje srca i duše (»Die Jnnenkultur«). Pogriješno je, današnje poimanje i obožavanje zna­ nosti, jer ona nije kadra riješiti sva pitanja i zago­ netke, osobito koja se vjere i morala tiču. S toga natrag k crkvenom auktoritetu. Primjerom nam je ovdje moderni svetac sv. Franjo. Pisac na­ vodi neke utješljive pojave približavanja crkve­ nom auktoritetu, zatim pita, da li uz priznavanje *) »Ncue Anfassung der Freilict ist cinc blosse Modesachc, cinc bllligc Tageswcisl)eit, dic mir deswcgen so grosse Bcdeutung gevnnncn komite, wcil sie dcr Ikquemliclikcit des Mcnsclicn schmeichelt«, �Moderni svetac. crkv. auktoriteta ostaje čovjek još slobodan? Na­ ravno, da je čovjek još uvjek slobodan, jer sloboda i priznavanje auktoriteta nikako se ne isključuju. Dr. Wilk to sve dokazuje navodima Foerstera. S priznavanjem auktoriteta čovjek ne postaje du­ ševni rob, niti je spriječen u svom djelovanju. Primjerom su nam apostoli, koji su se stavili pod auktoritet i vodstvo Isusovo, a ipak su izveli djelo, kojemu se mora diviti i najzagriženiji slobodni mislioc. Primjerom je sv. Franjo, koji je uz pošto­ vanje crkvenog auktoriteta proveo najuspjeliju reformaciju do našega doba, i to on jedan lajik. Pisac upozoruje ovdje umjesno na lajički apostolat u naše doba i na suglasno djelovanje laikata i klera. Poduku možemo crpsti iz djelovanja i života sv. Franje. U narednom odsjeku pod naslovom: »G ef ii h 1 s r e 1 i g i o n« bavi se pisac obširnije već spomenutom vjerom čuvstva. Čovjek je danas puno toga obreo i skoro čitavu narav sebi podlo­ žio, stoga je postao ponosan, da zabacuje svaki auktoritet Božji i crkveni, makar da se ne ima pravo ponositi jer je u unutrašnjoj naobrazbi i oplemenjenju srca i duše vrlo zaostao. Ali ipak najveći duhovi današnjega vremena priznaju, da nigda nije čovječanstvo trebalo toliko vjere i Boga kao danas. Nu ova vjera jest kod nekih samo stvar čuvstva i Bog je samo čeznuće unutrašnje za ne­ kim božanstvom i unutrašnje doživljenje toga bo­ žanstva (»inneres Erleben Gcttes«). Je li sv. F ra­ njo bio pristaša toga vjerovanja? Mnogi slobodni mislioci po svojoj slobodi to tvrde. Istina mora se priznati, da je vjersko čuvstvovanje kod sv. Frane bilo puno jače, nego kod ostalih svetaca i da su njegov vjerski život i pobožnost imali nešto osob­ noga, nešto individualnoga. Ali to nije ništa proti nauci Crkve. Crkva je uvjek naglasivala važnost unutrašnjega vjerskoga osjećaja i kad je sv. Franjo u 13. stoljeću istupio i proveo reformu za kultiviranje vjersko unutrašnjega čovjeka a proti izrogjenju vjerskoga života u puku vajnštinu, Crkva je tu reformu dragovoljno poprimila. Ali vjera nije is­ ključivo samo predmet osjećaja, nego i razuma. To je nauka Crkve i mnogo spominjana enciklika o modernizmu nije izdana, da religiozno osjećanje omalovaži, nego proti modernističkomu besmis­ lenom pojmu, koji religiozno čuvstvo stavlja kao temelj i novinu vjere. Sv. Franjo, i ako je više čuvstvovao, ipak nije zanemario dokaze razuma. Pomislimo na dokaz za ekzistenciju Božju uzet iz prirode, kojim se toliko današnji bogoslovi služe. On je u prirodi gledao Boga, njegovu svemoć, do­ 139 brotu i kfasotu. Dr. Wilk nastavlja dalje neke iz­ vode o vjeri čuvstva i na koncu upozoruje na slič­ nost 13. i 20 vijeka. Pozivlje na naslijedovanje sv. Franje, koji je dao ovome vijeku duh i život. Ali odakle je crpio sv. Franjo ovaj duh i život? Sa podnožja križa. S toga neka ne sustane savremeni čovjek i štovatelj sv. Franje na po puta, nego neka ga slijedi do križa i onda će pravo razumjeti modernoga sveca. » H e i d e n m i s s i on.« O misijama megju nevjernicim raspravlja pisac u daljnem odsjeku. Osvrće se na 13. i 20. vijek i nalazi neku sličnost. Kao što je danas spojena Evropa sa svim kontinen­ tima uslijed modernoga brodarstva, trgovine i ko­ lonizacije tako je u 13. vijeku bila spojena sa osta­ lim svijetom osobito sa istokom uslijed križarskih vojna Pisac broji sv. Franju megju najglasovitije misionare toga doba5). Istina ne toliko radi svoga uspjeha, koliko što je sv. Franjo svojim primje­ rom dao snažrii^poziv čitavom misionskom djelo­ vanju svih stoljeća i u svim krajevima. Dapače kada se je i možni kardinal Hugo izrazio proti mi­ sionskom pothvatu sv. Franje, on mu pun žara i energije odgovara: »Gospodine, držite li, da je Gospodin braću poslao samo za ove provincije (evropske)? U istinu kažem Vam, da je Bog braću izabrao i poslao . za koristi i spas čitavom svi­ jeta . I..« Pisac u ostalom u ovom odsjeku posve­ ćuje nekoliko žarkih riječi važnosti katol. misija i svršava sa apelom generalnoga sinoda prote­ stantske pruske crkve na svoje vjernike: »Vor\v8rts zur friedlichen Welteroberung auf dem Wege der Weltmission.« (Nastavit će se.) m 0 . F. K. ■ ■ ----------- ----------- = Dojam s trsatskoga i ljubljan­ skoga kongresa. Srce mi titra od radosti, što mogu da zabi­ lježim mnoge utješne pojave a samo u nekoliko dana. Više sam se put već bio zamislio u naše prilike — s katoličkog gledišta, pak sam bio žalostan. Vidio sam, da imamo znatan broj rad­ nika, koji bi imali raditi za katolički pokret, ali da mnogi od njih niti ne uvigjaju potrebu toga pokreta, pak s toga i drijemaju. r) »Der bedeutcnste Missioniir dcr Krcuzzugsepoche ist d<jr hl. Franziskus von Assisi«, �140 Br. Ч — »SERAF1NSKI PERIVOJ* — 1913. Prisustvujući u kolovozu đvijern sastancima potpuno sam utješen. Sad znam uz koga nam je pristati; uz koga nam je raditi. Dne 21. i 22. održali su akademičari i senijori sastanak na Trsatu. Svaka im čast. To je čeljad bistra. Rasprav­ ljali su o aktuelnim gjačkim i socijalnim pita­ njima. Raspravljalo se tako trijezno i promišljeno, da bi se mnogi od starijih naših mogli ugledati u njih. Disciplina im je uzorna. I u stvarima, gdje su se diametralno razilazili, nije se nitko razljutio i otišao s nakanama, da škodi protivnom naziranju, nego je svaki svoje razložio i doka­ zima nastojao utvrditi, a onda se glasovalo. Tko je dobio manjinu, skida kapu. Izgubio je, ali dalje ostaju prijatelji. Kod slijedeće se točke ne pozna ništa. Utješno je, kad ih čovjek čuje, kako čiste i ispravne imadu nazore o svim vjerskim stvarima. Evo skice iz referata, koji me se osobito dojmio. Referat je to c socijalnom radu. Rekao ga Pero Rogulja, senior »Domagoja« i redaktor »Riječkih Novina«. Razdijelio ga u tri točke: religijozne organizacije; obrazovne organizacije i gospodarstvene organizacije. a) Najprije valja da je kler organizovan. Svećenici su upravitelji raznih religijoznih insti­ tucija, s toga moraju imati organizatornog duha. Dobit će ga u svećeničkim organizacijama (zajedni­ cama). Kongregacije su vrlo zgodne za današnje liberalno vrijeme jer se dijele po staležima individualizme. — Za III. se red zahtijeva veću savršenost. On nivelira. U njem su jednaki gospo­ din i seljak. — Karakter religijoznih organizacija nije nacijonalan. b) Prosvjetne organizacije su nacionalnog karaktera. Najzgodnija forma kod nas je prema uzoru Slovenaca: Obrazovna društva, jer je naša zemlja agrarna kao i Slovenija. c) Gospodarske organizacije. Tu se sve točno dijeli po staležima. Društvo za potporu činovnika ne ide zajedno sa seljačkim ili radničkim ili obrtni­ čkim. — Seljak mora najprije doći do kredita. Za seljake je uz kredit potrebno osnovati pro­ duktivne udruge. Da se u pojedinim krajevima osnuju udruge, koje će odgovarati prilikama i da se postU ne svrha, predlaže Dr. Ekert posebne ankete, koje će proučiti svaka svoj kraj — u dušu i onda raditi prema njegovim potrebama. Još se mnogo lijepa i korisna vijećalo na Trsatu. To će nam sigurno potanje opisati ugledna i ponosna »Luč«. O Ljubljani malo mogu pisat prema onome, koliko se tamo važna i korisna dogodilo; raspra­ vilo, a dosad već i opisalo. Došao sam u Ljubljanu u nadjelju 24./VIII. u 11. sati do podne. Odložio sam kovčeg i pošao kroz Marijin trg prema gradskoj vijećnici. Iz da­ leka sam vidio mnogo svijeta, kako jedni stoje drugi prolaze sa zastavama i čuju se bezbrojni poklici: živio, prema povorci. Prikučim se, a to Slovenke u narodnom odijelu. Prolaze i prolaze i ne mogu proći toliko ih je bilo. Za njima su išla razna društva: Marijine kongregacije, Bogomile i slično. Poslije opet izmjenično sad muška društva sad ženska; Slovenci i Hrvati, a bilo je Čeha (orli) i Poljaka s originalnim kapicama i velikim paunovim perjanicama. Tek sedam minula iza 12 sati došli su na red vatrogasci, koji završiše povorku. Godilo mi je srcu gledati ovoliki svijet, a sve složno sve jedinstveno u borbi za vjeru nam svetu, i domovinu milu, ispaćenu. Nekoliko sam puta radosno uskliknuo na glas: neka sad dogju naši neprijatelji, pa neka vide, koliko nas ima neka nas unište ako mogu! Poslije ophoda su se pojavili na ulicama liberalni sokoli ljubljanski. Bilo ih je oko pedeset. Udesili su sprovod nekome od svojih upravo u takvo doba, da bi pokvarili slavu katoličkog kongresa, ali su zakasnili. Demonstrativni njihov povratak s groblja. (Nijesu išli ravnim, kraćim putem, nego okolo naokolo, pače po dvaput su prošli nekim ulicama) pokazao je: prvo, da ih je veoma malo; drugo, da imadu malo pristaša; treće, da su veoma neuglagjeni i poput kakvih fanatičnih Talijana preslobodni. Pozdravljao ih mlagji svijet većinom ispod 16 godina, i to mislim poradi lijepe odore i neki stranci, koji ne poznaju ljubljanskih prilika. Ti su mislili, da i ,,črnuhi“ 1) svojim ophodom pripadaju i-atol. kongresu. Svijet ih je mirno gledao. Ništa im se nije dogodilo, premda su izazivali. Kad su ogladnjeli, odoše kući i viš 1se nijesu pojavili. Ovo sam uočio i upamtio od glavne sve­ čanosti 24 kolovoza. Poslije je bilo sjednica, vijećanja, koncerata i izleta na sve strane. To će podrobno opisati izvještaj što ga priregju je odbor. Ja ću spomenuti samo neke dijelove daljnjega kongresa, koji me više kosnuše. Nešto neobična i nesvagdanje bijaše govor dra. Janka Brejca, odvjetnika, vogja koruških ’) Tako LjubJjančani nazivaju sokole, poradi crnog tjemena na kapicama. — Katol. orli imadu modro ili crveno tjeme. �Ш Dojam s Irsatskoga i ljubljanskoga kongresa. Slovenaca. Govorio je na svečanoj sjednici u hotelu ,,Union“ u ponedjeljak 25. VIII. Sluša­ telja bijaše nekoliko hiljada, jer je dvorana go­ lema, a bilo je sve natrpano Dr. Brejc je govorio o borbi izmegju katolicizma i liberalizma, poganizma, nihilizma, ateizma i sličnih pojava; onda 0 narodnoj borbi Slovenaca i Hrvata, gdje se brane i čuvaju od nasrtaja susjednih rasa. Vjerujte mi, da je bilo malo rečenica, što ih je cijele izre­ kao na dušak a da ne bi bio prekinut plijeskom. Misli su sve tako jedre i aktuelne, a dikcija tako mislima primjerena, da je odmah prvom rečenicom predobio slušateljstvo. Misli ovgje ne navodim. To će cijelo biti otisnuto u izvještaju. Utješno je nadalje za svakoga katolika i za svakoga Hrvata, što se hrvatski odbor pobri­ nuo za sve potrebe naših zemalja. Posavjetovaše se o potrebama radništva, obrtnika, seljaka, gjaka, svećenika, pače i paroplovstvo naše, koje ima ljutu borbu s tugjinskim društvima poradi bezdušne konkurence, nije zanemareno. Sve je po našoj domovini ogledano i gdjegod je trebalo pomoći ili savjeta, za sve se pobrinulo. Još je utiešnije to, što na javu izašli mladi, žilavi, po ietni, radini i radikalni duhovi — seniori naših akademskih društava. Niihova nam energija jamči, da će biti uspjeha, da će biti ploda. Pojedinac je mogao prisustvovati samo nekom dijelu rasprava, jer se u isto vrijeme vijećalo na više strana. Tako sam i ja mogao ćuti samo nešto. Zato Vam ne mogu opisati sve, a i gdje bi. Ističem još iz svečanih sjednica u ,,Unionu“ našega dra. Markulina, dra. Lovrenčića, a najviše presvj biskupa dra. Napotnika. Ovi i drugi go­ vornici kao da su pokupili iz srdaca sviju Hrvata 1 Slovenaca čuvstva i osjećaje i želje te ih ondje pred mnoštvom iznesli finom ciceronskom govor­ ničkom vještinom, da ih oduševe za vjerske i domovinske ideale. Na koncu spominjem još jedan novi pojav, a to je zanimanje za III. red sv. Franje Ljetos je prvi put i on dobio svoje mjesto u javnosti. K tome su upravitelji III. reda održali svoju po­ sebnu sjednicu, čime će se opet ili. red pomak­ nuti naprijed Ljubljanski kongres uopće sve katolike zadovoljuje. Mnoge je ogrijao i oduševio. Mnogo više im je koristio, nego su se nadali. Mnoge je utvrdio i ojačao za daljnju borbu i rad socijalni na svim poljima, a mnogima je pokazao, kako je i kod nas jaka i katolička i narodna misao, pak će morati opreznije postupati s nama (Slovenima i Hrvatima), i poštivati naše vjerske svetinje i narodne pravice. Stjepko Ilijić = —.. = ■- Iz „Religijoznih harmonija". Zlatom je drhtala ravan rujnim obasuta sjajem. Sunce se tamo daleko u krilu paoma vitih Dizalo bistro кб oko u kojemu ljubav otsjeva I bujna prol’jet života. Golemo čarobno cv’jeće Raskošno dizalo čelo tamo spram rodnog Istoka, Strastvenom opojnom žegjom sunčane upijajuć zrake. Bistro je svitalo jutro, svečana vedra tišina Golema sterala krila i ljudsku njihala dušu Slagjenim čuvstvima mira, spokoja, bratimstva, sreće. Slegla se borba za hljebom, mlade su cv’jetale nade, Rajsko je milinje neko drhtalo čovječjim srcem, Novim je drhtalo sjajem velebno svodovlje Blago se smješkajuć zemlji. Preli se naroda četa tamo sa drevnog Siona, Sa galilejskijeh ravni iz sudbonosne Judeje, Ispreko svetog Jordana: Tihim pred daškom života Novog, što strujio zrakom, kolijevka vjere se prene. Tamnim i nad čelima, koja ropska je glogjala avet Mračne kroz vjekove duge, tračak je mladoga sunca Veselim drhtao sjajem, novu navještajuć zoru. S milja su šaptale usne, ^srca su kucala snažnim Kucajem novog života. Željne su čekale duše R’ječ što no tvori čudesa, tvrdo što savija gvožgje. I On se pope na goru: Mirisni lahor Mu lakmi Na sn’ježnom licu Mu sjao tračak ljubavi žarke I odraz ljudskijeh bola, zjenam Mu žario plamen Ljudska što užiže prsa, tajstvena budeći čuvstva. Ljiljan u jutrenjem ruju sn’ježna Mu odora sjala. Sjedne. Glas Mu zastruji romonom jutrnjeg daška, Naroda val se ustalaša, ko zlaćeno klasje na polju: Moć ga osvajala duha. Glas je romonio dalje: »Blaženi siromašni duhom Njihovo carstvo je neba; �Br. 9 _ 142 »SERAFINSKI PERIVOJ« — 1913. Zanesene i nadute. Dizao si barjak sveti Budio si ponos stari, U bratsko si zvao kolo, Gdje se naša zv ’jezda žari. Sretni oni što plaču Utjehu naći će skoru; Blago krotkima blago Oni će vladati zemljom; Sretni čistoga srca Oni će vidjeti Boga; Onima blago što pate Poradi pravde Svevišnje Njihovo carstvo je neba«. Pogledajmo sada plode Tvoga truda'nesebična, Jer u radu za domaju Teško ti je naći slična. Te vijemo gizdav v ’jenac Zelen-lista lovorova. Da vjenčamo živu sliku Nekadanjih naših snova. R ’ječi su letjele zrakom кб pregršti sjemena čistog I plodnu sijali njivu. Strunama ljudskoga srca Prostruje ahordi novi, u duši prene se himna Ljubavi, bratimstva, sreće... Nova je svitala zora! Procvalo je oštro trnje, Što ti skoro bolo grudi, Zarasle su ljute rane, Novi nam se život budi. Gutali smo suze tvoje Jer i naše to su bile, A sad su se slavom tvojom U biserje pretočile. Fra Nedjeljko Dugonjić-Vrhovčić: i Tugomiru Alaupoviću. (Prigodom promaknuća). Čekali smo vedra da Iza burne grmljavine, Pjesma slavlja i veselja Urnebesno da se vine Tebi u čast, diko naša, O pjesniče ljepor’j Zvuci su joj ko i tvoji Slatki, nujni, topli Ljubili smo suze tvoje Ko majčino slatko ml’jeko, Dok je s teške ljudske zlobe Bol ti rajsku dušu peko. Graktale su crne vrane A na tebe, na sokola, Slavila je gr’ješno slavlje Zavist žuta i ohola. A znamo te, suzo naša, Plemenita da si duša, Te s nebratske klike nekoć Još i sad nam krv se gruša. Svakoga si milo svijo Na ranjave, bolne grudi, Val te slave ne nosio Ni laskavi pljesak ljudi. Jedinstvu i bratskoj sjozi Utiro si teške pute, Na pir sreće pozivao G . G u e n o t:: Neronove žrtve. (S francuskoga prevodi Pajo Mišura). Neron, ponižen i bijesan, naglo se izmače, a da se nije ljutio na čovjeka, koga čas prvo kao boga štovao i koji je,dospio malo časa poslije užas­ noga pada. Zakle se, da će na kršćanima osvetiti pred narodom doživljenu sramotu. S druge su strane kršćani s pravom pripisivali Šimunov poraz mol­ bama svećenika Isukrstova namjesnika na zemlji. Kad dozna Neron, da se je još podvostručilo ot­ kriće mnogih obraćenja, pa i u njegovom dvoru, izmegju najtjesnijih oslobogjenika i drugova u pi­ jankama: pusti se zanosu srdžbe. Očita vračeva kazna odluči s mnogim drugim dušama, koje su kolebale, bi li vjeru zagrlile. Još k tomu Neron nije bio zaboravio preokret Servilija Tuska. Sutra dan poslije krvavog prizora, neki krš­ ćanin sa dvora doleti u stan apostolski. Javi im, da bijes Neronov više ne poznaje granica i da se pripravlja kršćane u krvi potopiti. Nadoda, da za­ povijed mora brzo izaći i uapšen biti vrhovni sve­ ćenik, pa ga stade zaklinjati, da ode iz Rima, ba­ rem za neko vrijeme. �Neronove žrlve. P etar to odbi. »Pastir ne smije, reče, zapustiti svoga stada. Po uzoru božanskog Učitelja, on mora, ako treba, i život dati za svoje ovce«. Vjerni, koji se tu prigodiše, sa suzama su ga molili i zaklinjali, da se spasi radi Crkve, kojoj još jednom prijeti užasna oluja. Pavao je svoje molbe združivao sa vjernicima. Na koncu dobri, pastir od svoga nauma odstupi. On ode iz Rima, poslije ganutljivog rastanka, lijući suze; toliko je ljubio svoje stado, koje je u vjeri preporodio, s tolikim teš­ kim naporom i uz cijenu svoga života! Jedva je izašao na ostijska vrata, kad eto preda nj čovjeka, uzvišene pojave i lica posjana Božanskom ljepo­ tom. Apostol prepozna Isusa u njegovom hodu, netom mu ugleda Božanstveno lice. Ustavi se iz­ van sebe i kliknu od srca ljubavlju ožarena: »Kamo ideš, Gospodine? Šimune-Petre, odgovori Spasitelj s nekom neodoljivom milinom, s kojom zađrma sa svim osjećajem apostolova srca, idem u Rim, da tu bu­ dem na novo propet na križu« Istodobno Božanski Učitelj ustavi na svome učeniku divni pogled, prepun svih nebeskih m ženstva. »Razumijem, Gospodine, odgovr ri veliki sve­ ćenik, padnuvši na zemlju. Došlo vrijeme, kad me drugi mora lancima pasati. Tvoj je sluga spreman«. — Isus iščezne, a Petar se žurno vrati u Rim, da dovrši svoju zadnju žrtvi. Vjernici su bili zabezeknuti i žalosni, što su ga opet vidjeli usred opasnosti, pa ga smjerno zapitaše za uzrok nje­ govog naglog povratka. »Primio sam naredbu odozgor, reče, da se vratim na moje mjesto i tu s mojom krvlju istinu zapečatim.« Zbilja, malo dana poslije, Petar i Pavao bili su po Neronovoj zapovijedi uapšeni i bačeni u mamertinsku tamnicu, iskopanu pod tarpejskom pećinom. U toj tamnici, u kojoj su nekoliko mje­ seci bili, nisu apostoli besposleni stajali; nego su stražarima propovijedali kršćansku vjeru i dva su obratili, naime Procesa i Marcijana. Kada su dva vojnika dovoljno poučena bila, zatražiše kršte­ nje; apostoli udovoljiše njihovim željama, pa da ih utvrde u ispovijedanju svetoga Isukrstova nauka, učine, da iz pećine njihove tamnice provre divno vrelo, koje i danas teče; ono je poslužilo s vodom pri krštenju katehumena. Dva vojnika, puna veselja i srčanosti ponude apostolima Hristovim, da ostave tamnicu. 143 »Na vami je, rekoše, svemogućstvo Božje; mi vas ne smijemo ovdje držati. —. Naš je čas blizu, odgovoriše apostoli, mi ne smijemo kidati naših okova.« Paulin, zapovjednik straže u mamertinskoj tamnici, doznavši, da su se dva vojnika pokrstila, onoga ih časa premjesti; za tim ih prizva k sebi i uznastoja skloniti ih, da se odreku Hrista. Nje­ govi pokušaji bili su uzaludni: novi vjernici ple­ menito ustrajaše. Tada bijesan Paulin, naredi, da im se zubi polome udarcima stijene. Videći, da se nimalo nisu uskolebali, dade ih na Kapitol odvući pred Jupitrov kip; oni se ne htjedoše idolu pokloniti. Razžešćen zapovjednik zapovijedi, da ih se na mučila stavi, pa da ih se prži usijanim željezom i šibami bije. U najvećoj žestini groznih muka, sa osušenih ustana jedini im se usklik izvi: »Neka bude blagoslovljeno ime GospodinovcrU Na novo bačeni u tamnicu, brzo su iz nje izašli, da sjekira svrši njihove' muke. Kad je Neron saznao, da apostoli i u krilu svoga robo­ vanja mnoge obraćaju i kao da su žar podvostru­ čili, da dostojno ovjenčaju svoj slavni život, od­ luči ih s nogu maknuti. Proglasi dakle njihovu smrtnu kaznu, odredivši, da Pavao, kao rimski gragjanin pogine od mača a Petar na križu. Na tu vijest vjernici su bili poraženi; bulju­ kom zgrnuše se oko tamnice, da dadu posljednji žalosni s Bogom vrhovnom svešteniku i Apostolu narodi. One noći prije mučeništva, toga rogjendana onih, koji prolijevaju krv za Isukrsta, bio je svečani sastanak u tamnici. Tu, u tom mjestu tužnih uspomena, gdje su nekoć kralji i poglavari pobijegjenih naroda ginuli, kada bi slavodobnik na Kapitol izašao, urediše se udesi svijeta i ne­ umrle Crkve. Šimun-Petar imao je prenijeti svetu i neumrlu baštinu, od Hrista primljenu. On pre­ poruči biskupima, svećenicima i nazočnim vjerni­ cima, da ga se nadomjesti na stolici, koju u Rimu ostavlja, netom njega više ne bude. »Punina moje vlasti, reče, vrhovno svećen­ stvo, pripada punim pravom mome nasljedniku«. Uno i Marko bili su tu i govorili, da je još u životu apostol Ivan, miljenik Hristov, koji je na posljednjoj večeri dugo ljubav ispijao na svetim Učiteljevim prsima. Šimun-Petar odma odgo­ vori: »Apostoli su primili osobitu službu, neku isključivu vlast, koja s njima umire; nego je po­ trebno, da se nešto stalno učini za buduće vje­ kove. Poglavar Crkve, da utvrdi našljedstvo, �144 Br. 9. — »SERAFINSKI PERIVOJ« 1913. mora biti biran izmegju onih, koje su naše ruke posvetile. Taj ima prvenstvo: Hrist je tako od­ redio.« Riječi velikog svećenika s počitanejm bile su primljene i svi obećaše, da im se podlažu. U osta­ lom, one su se podudarale sa onima, što no su ih u ovom smislu hiljadu puta rekli, Petar, Pavao i drugi apostoli. Ostali se je dio noći proveo u molitvi i po­ božnom razgovoru. Kada su se apostoli primakli svrbi časnoga života i pragu neumrlosti, u oči sastanka sa Gospodinom i pobjedonosnog za­ uzimanja nebeskih prijestolja, bili su oduševljeni nekim Božanskim žarom. Trag nebrojenih radova plemenitoga im života gubio se u veselju, s kojim im lice odsijevalo. Kada se je svanulo, posljednji se put pozdrave sa učenicima i vjernicima, a oni su svi u plač briznuli. Marko i Servilij, koji su ih u ropstvu često pohagjali, nisu se mogli od njih otrgnuti; ljubili su i suzom natapali ruke radi Isukrsta okovane: molili su ove Božanske ljude, da dostignu, e se brzo njima pridruže. Napokon dogje čas žalosnog rastanka. Vrata se tamnice otvore; Petar i P avao nisu imali istim putem na smrt ići. »Brate, reče Petar svom e slavnome drugu, s Bogom do brzog sastanka u slavi nebeskoj, pred prijestoljem milosrgja! S Bogom , do kratkog vigjenja u zagrljalju Božanskog Učitelja!« Zagrliše se u zanosu i u svetom e čuvstvo­ vanju; za tim se prvak apostola uputi prema Vati­ kanu, gdje mu se imao grob izdubiti: on je htio umrijeti na križu strmoglavce. Sveti su ostanci bili pokopani kod mjesta njegovom krvlju nakvašena. Sa Petrovim smrtnim ostancima pobožne ruke vjernika zakopaše u ovoj od tad unaprijed svetoj zemlji, nepomičnu stijenu, taj stožer svi­ jeta i neumrle Crkve. Nad ovim slavnim grobom, koji je vidio, kako se ruše vlast i cesarovi dvori, kao i demonski žrtvenici, danas se diže najsjajniji hram na svijetu: Sveti Petar Rimski. Orijaški kip osugjenika Neronova tu prima, kroz devet­ naest vijekova, zemaljske poklone. Pavao odve­ den ostijskim putem kod salvijskoga kupališta d o ­ vrši svoju žrtvu i dogje do rastanka sa svojim tije­ lom, za kojim toliko čeznuo, i do sastanka sa Isukrstom. Njegovi posvećeni ostanci na istom su mjestu bili pokopani. Sveto je mjesto pokriveno bazilikom. F ra Jozo Z vonigrađski: S ovim katoličkim sastankom zgodno je udesilo vrhovno vodstvo III. reda takogjer II. sastanak hrvatskih trećoređskih upravitelja. To su isto obdržavala braća Slovenci. Kako ovome katoličkome sastanku pripisujem u svem najveću korist za Hrvate u tome, što će vidjeti primjer naprednijih Slovenaca: tuko i u pogledu III. reda. Pomisao, da sama Ljubljana broji do 10.000 trećoredaca, a ljubljanska trećoredska općina 40.000 članova, neće li nas potaknuti na djelotvorno revnovanje za III. red? Hrvatskom sastanku upravitelja pred­ sjedao je predsjednik vrhovnog vodstva III. reda mp. o. Rafo Rodić, zagrebački redodržavnik. Megju mno­ gobrojnim upraviteljima redovnog i svjetovnog sve­ ćenstva spominjem kanonika senjskog preč. Vidasa, koji upravlja sa dvije trećoredskv općine. On odgaja čitavu četu mladih aposlola III. reda — bogoslove u Senju, koji su gotovo svi upisani u III red sv. Franje. Nakon pozdrava predsjednikova izvjestio je tajnik vr­ hovnog vodstva o. Ferdo o životu III. reda kod nas od lanjskog sastanka trećoređskih upravitelja. Iz izvje­ štaja smo se mogli osvjedočiti, da je lanjskim sastankom počelo novo razdoblje za III. red kod nas. Ne samo, Treći red na ljubljanskom k ongresu. Veli­ čajni dani katoličkog sastanka u Ljubljani ne mogu ostati bez utješnih pošljeđica po hrvatsko-slovenski narod, koji se je tuđe bio sastao kao jedno srce. Ta, kroz četiri dana se je raspravljalo o vjerskom pitanju, a usput se svejednako pritresale i narodno-gospodarske stvari za ove zemlje. Naći će se umnije pero, koje će općenitim pogledom te dane prikazati u »S. Pe­ rivoju«, a ja sam slobodan nekoliko riječi zabilježiti o radu za III. red na tom kongresu. Hrvatska religiozna sekcija imala je referat uz ostala naša religiozna društva i o III. redu jedan. To je ipak dobar korak naprijed stupila ova divna soci­ jalna ustanova, kad je priregjivački odbor kongresa svojom pobudom i njoj ustupio mjesta na sastanku. Lijepo je bilo slušati, gdje pred hrvatskom inteligen­ cijom duhovnom i svjetovnom uzveličava III. red mladi Franjevac o. Ferdo Krčmari On je izjavama i primjerom velikih muževa (Jergenson, Tode, Etinger) mogao uvjeriti svakoga, kako III. red sv. Franje ima velebnu reformatorsku misiju, kao nijedno ino crkveno društvo. �Listak. da su se osnovale nove općine IH. reda (250 ih dosad), nego počelo za njega pravo shvaćanje i aktivni život. Na ovome su sastanku bila dva referata, O. Leonard Čuturić referirao je o temi; » O r g a n i z a c i j a Ш. r e d a n a s e l i m ; « . Dotičnik je najprije predstavio, kako je bezazleni duh sv. Franje i dobroćudni duh sela nešta istovjetno, te kako je dosljedno najprikladnije tlo III. redu po selima. Zatim je iznio svoje mišljenje o orga­ nizaciji III. reda po selima. Za to je dao zgodne na­ putke prema seoskim prilikama. Drugi je referent bio O. Gjuro Bencetić o » O r g a n i z a c i j i III. r e d a p o g r a d o v i m a « . On je prije svega istaknuo, kako valja da prvi upravitelji shvate duh III. reda, pa će ga tek onda znati organizovat prema raznim okolnostima mjesta. Po tom je govorio većinom o praktičnom vogjenju trećoredske općine. Na koncu je stvorio rezo­ luciju, da se u našim bogoslovskim sjemeništima drže klericima predavanja o III. redu i praktički se upućuju u upravljanje trećoredske općine, — što se već na mnogim mjestima i čini. Iza svakog se je referata razvijala živahna i brat­ ska debata, kojom su se prisutni upravitelji sve više oduševljavali za III. red i sporazurnjevali o jedinstvenom vogjenju istoga. Od mnogih lijepih zaključaka ovoga sastanka smatram najvažnijim taj, da se zamole oci redodržavnici neka sazovu jednoč svaki u svojoj redodržavi pokrajinski sastanak trećoredskih upravitelja, čim će se oni još više zainteresovat za uzvišenu ideju III. reda i zdogovoriti, kako će ga svi jednako uprav­ ljati. Ovi bi sastanci bili nadopunjnk općeg sastanka, na koji svakako ne mogu svi upravitelji. Započeti pokret za III. red neka ne sustane! Neka ga blagoslovi sv. o. Franjo, s čijim sinovima jest usko skopčana povjest naroda hrvatskoga! Sa skupštine ,,M artića“ u Sarajevu. Kaka je već u novinama nagoviještano, da će se održati ove godine dne 8. 9. i 10. kolovoza sastanak hrvatskog katol. narodnog gjaštva Bosne i Hercegovine: to seje zbilja i obistinilo. Do 150 gjaka iz cijele provincije pohrlilo je u bijelo šeher Sarajevo, da se porazgovore o svome napretku i svojim potrebama, da se megju se učvrste i obodre, pa da u buduće budu još jači i sigurniji proti najezdi liberalizma i anacijonalnosti, a gorljivi i vjernici i domoljubi. Referate su držali Daniel Pušić, bogosl. V j e r a i z n a n o s t , Ambroža pl. Premužić, jur.: S o c i j a l n i o d g o j i g j a š t v a , Ivan Fleger, vet.: M i i s e l j a ­ š t v o . mi i r a d n i š t v o ; Zvonimir Sprajcer, j_r. O m l a d i n s k i p o k r e t u B o s n i i He r c e govi ni . Referenti su pojedine točke izvodili upravo sjajno, a glavno je, da je u svemu bilo opaziti smisao za praktični rad, bilo oko unapregjenja gjaštva megju se, bilo oko podizanja našega, osobito mlagjega, svjeta. 145 Nakon dvodnevnog zasijedanja gaštvo je upri­ ličilo svečani komers u „Društvenom Domua i održalo jednu pučku, dobro posjećenu zabavu u Koševi kod Lacha. Komers je tako sjajno uspio, da je bilo čudo, kako su naši gjaci u brzo osvojili sarajevsku kat. pu­ bliku. Gg. dr. Šarić, Vancaš, Veseličić, urednik H. Z. dr. Perišić, Tadin, dr. Premužić pl., zastupnici oo. Franjevaca, zastupnici oo. Isusovaca, profesor Tandarić. Vučak, g. Kurtović, zastupnice „Saveza hrvat, katol. učiteljica... elita sarajevskog gragjanstva pohr­ lila je u susret svojoj uzdanici i pokazala, da joj godi njezin rad i njezino unapregjenje, da se uzda od .Martićau sjajnoj budućnosti po katoličku i narodnu stvar u Bosni i Hercegovini. * Tri godine ima da se osnovao „Martić". Ovo društvo ima zadaću, da članovi njegovi iz Bosne i Hercegovine još od gjaštva odgajaju se u katoličkom i narodnom duhu, jednako kao što to čine i slična društva: „Pavlinović“ za Dalmaciju, „Dobrila" za Istru nKačić“ za Banovinu, jer sva ova društva jesu pošljedak hrvat. kat. gjačkog pokreta u opće, a svaka provincija za se opet razvija se prema svojim prilikama. Martićevci uzev ime prvog i najvećeg dojako sina Herceg-Bosne vjere se na primjer njegov, da slijede njegove misli i izvode njegove osnove, srca svoja dare na oltar vjere i domovine. Nije svrha „Martiću" da bistri savremenu poli­ tiku Bosne i Hercegovine; ali se gjaštvo odgaja za bu­ dućnost. Prilike naše naime sada kakve su, takve su, u nas još ima smisla i potrebe za čisto nacionalnu politiku, naši ljudi i političari u Bosni i Hercegovini osjećaju za svoju vjeru i njezine svetinje, radikalni narodnjaci i vjernici: Sunarić, Gjurkovečki, Džamonja, Tandarić i Čabrajić... da svećenstva i ne brojimo na braniku su za prava i vjere i naroda — ali mlagja naša generacija zauzima drugi kulturni pravac, naše škole sve to više produciraju dobar postotak indiferentista i liberalaca: vrijeme je dakle, da se svi, koji osjećamo za vjersku i narodnu stvar okrenemo, da pogledamo, kuda bi došli, ne osigurav se na vrijeme i što bi nam donijela bliza budućnost, de nejmamo Martića u Bosni i Hercegovini. Prema suvremenim političkim strujama u pro­ vinciji naše je gjaštvo samo u svojstvu „motrivca“, Bog će dati, da se i ovo izvede na čistac, ali je sva­ kako to glavno, da ćemo u Bosni i Hercegovini kroz 10— 15 godina imati lijepu kitu svijesne katoličke i narodne inteligencije prilike naše biti će sve to sregjenije i krv i suze starih narodnih junaka i patenika Franjevaca, ne će biti, kako je naglasio teol. Daniel Pušić, bez obilna ploda. Bog poživio našu svijesnu uzdanicu! A. Č. �146 Br. 9. — »SERAFINSKI PERIVOJ« — 1913. F. Zippra, učitelj: D u jttiu šić e v » g o li iz v a d a k « . IV. Iz svega, što je dosad rečeno i nabrojeno m oglo se je dosta jasno razabrati, kakav je s t i l dra. Dujmušića, pa ne bi gotovo bilo ni potrebno o tom više govoriti; ali ću ipak, da slika bude potpunija, nanizati još nekoliko stilističkih cvjetova iz njegove korovom obrasle bašče. Tu će se ujedno moći navesti i kojekakve druge zanimive sitnice, za koje dosad nije bilo zgode ili koje su se mogle spomenuti u kojem prijašnjem odsjeku, ali su po­ radi velikog obilja gragje izostale. »To biva ili tako, da se ili više raznih zvukova ili više šara sastavi«, 12. — »To je ljubav spolna sv e od nagnuća ili simpatije pa sv e do strasti«, 30. — »jer tim p r e l a z i i z v a n uskog kruga«, 33. Zašto n e : i z l a z i i z uskog kruga? — »ali su joj elementi ostali p r i klici«, 40.; u klici! — »mora se pokoravati i l o g i c i prirodnog zakona i onoj ljudskoga srca«, 43. Hrvatske riječi, ali njemački stil! — »Druga personifikacija pretvara ap­ straktne pojmove u osobe, te k a o t a k o v a (čemu ovo?) dolazi rado i u s l i k a r s t v u još i k i p a r s t v u « , 55. Ono » k a o t a k o v a « kao i » o n o u u prijašnjoj reče­ nici zvuči previše njemački; njemački jezik to podnosi, ali ni isti Gotschall ne veli u ovom slučaju: » a l s s o l c h e « , nego naprosto: »und gehdrt w e srntlich der Skulptur und Malerei an«, I. 250. — »s uzbugjenjem duše rastu i dimenzije njezinih s -лка, a to p o v e ć a l o oduševljenja u strasti pokazuje istu sliku svakom, koji unutra gleda«, 59. Da saznamo, stu mu je ovo » p o v e ­ ć a l o « i kakav smisao ima »unutra g l e d a « , valja nam zaviriti u G., u koga (1.256.) stoji: »und der V e r g r б ss e r u n g s s p i e g e l der Begeisterung und der Leidenschaft zeigt jedem , der h i u e i n s i e h f , dasselbe Bild«. Evo kako umije naš poetičar bistro i jasno protu­ mačiti, što je stih: »U pjesmi se ogleda duševna harmo­ nija i to pokazuje njezina sadržina i vanjština. Vanjšti­ nom predočuje izvjesnu cjelinu, a ova se opet sastoji od ovećih dijelova, ako je govora o kiticama, ili o d m an j i h , a k o s e p j e s m a ne d i j e l i na k i t i c e , p a i h z o v e m o s t i h o v i m « , 69. Ako se pjesma dijeli na kitice, onda dakle i nema stihova?! Ali valjda je gosp. i sam uvidio, da iz ovog neće niko postati pametniji, stoga pokušava malo poslije, da se jasnije izrazi, pa definira stih ovako: » S t i h je izvjestan broj slogova poredanih ili nanizanih po n e k o m p r a v i l u , u kom se u g l e d a ritam o d n o s n o g s t i h a . (!) — »Najsavršeniji oblik ovoga stiha (deseterca) bio bi onda, kad bi -bili slogovi naglašeni, a taki nenaglašeni«, 70. Tu je valjda ispala riječ »l i hi «. — Na istoj strani go­ vori nešto o » k o n c e s i j a m a « , koje » u ž i v a « narodni deseterac, i o takim narodnim stihovima, »u kojima vlada previše slobode«, a navodi i nekoliko primjera, koji se više ili manje udaljuju od stroge sheme deseterca, onda nadovezuje: »I naše se umjetno pjesništvo drži obično o v o g a p r i n c i p a , no može ga zamijeniti i to, da mjesto — (trohej) dogje — (jamb)«. O kakvom principu prije toga nije bilo ni spomena, osim ako se imadu one nepravilnosti smatrati principom. — A ovaj je nesm isao ujedno s v e , što se u svoj knjizi može naći 0 u m j e t n o m s t i h u , o kojemu govori Gottschall na 40 strana i više, a i ista školska poetika poklonila rnu je pune dvije strane! — » . . .sama o p r e k a i z m e g j u izgovora riječi u stihu o d o b i č n o g (?) tvori ugodnu izmjenu«, 72. — »12. N a r o d n o i u m j e t n o p j e s n i š t v o « . To je natpis. A sad počinje Članak: »Tu razlikujemo n a r o d n o 1 u m j e t n o p j e s n i š t v o « . Valja mi reći, da ni u pregjašr.jem članku nema ništa, na što bi se moglo ovo »Tu« nadovezati. — »Za izraze se (narodni pjevač) ne mora toliko truditi, p o š t o poezija nešto poodmakne od kolijevke, j e r će naći sve u pripremi, samo mu ih treba p r i l a g o d i t i p r e m a n a r a v i g r a g j e « , 72. Ko da ovo razumije? »Tako se eto širi pjesma o d u s t a j e d n i h do d r u g i h , od d r u g i h do t r e ć i h , j e d ­ n o m r i j e č j u : o d u s t a d o u s t a , a da se gotovo uvijek nešto mijenja , 7 3 . — a dr. D. prevodi od riječi jedne do druge, od druge do treće, jednom riječju: od riječi do riječi, gdje pak nešto mijenja, ondje nastane gotovo uvijek kakva nagrda. — »Promatrajuć njihova mjerila d o g j e s e do interesantna zaključka«, 73., bolje: dolazimo. - »za to svi primaju o d u š e v l j e n o n j e ­ g o v o č e d o , « 77. Je li čedo oduševljeno ili oni, koji ga primaju? — »ne zaslužuje, da ga priznaje k a o s v o j e č e a o « , 78. To je njemački, hrvatski se kaže: »prizna s v o j i m č e d o m . « — »Istina, je, da svaki pjesnik živi u svojoj sadašnjosti, no dok lirski pjesnik, kako ćemo to kasnije prikazati u više riječi, slijedi časoviti val, koji njima udara sad ovamo, sad onamo, i živi i uživa samo u čuvstvu, što mu ga ragja sadašnjost, a dramatski iz sadašnjosti gleda u budućnosti, svoj pogled upravlja na ono, što se još mora dogoditi, što treba da kao konačna svrha iskrsne iz procesa stvari, epski pjesnik gleda u prošlost, na život, koji je već gotov, dovršen«, 80. Ko pročita ovu rečenicu na dušak, evo mu groš, a ko je na prvi mah razumije, dobiće dva. — Nego jeste li kad što čuli za kakva prezentna čuvstva? Eno na istoj strani ima »r ij e k a prezentnih č u v s t a v a « ! A za životinjsku poe­ ziju? Eno se nabraja na str. 92. uz religijoznu, idilsku itd. — A o savremenu vremenu? Eno na str. 92. priča se o Virgilu, koji je »morao iz savremenog doba duhom zaći u prastare, tamne početke svoga naroda«! — Kad pjesnik k aže: »Gdje ptičice m i 1o g 1a s n i m g l a s o m �Listak. 147 pjevaju«, lo mu takav pleoazam dopušta »licentia poeo v o m e . Tako i u ovom primjeru: »N a o v o mi je jošte tica«, ali u prozi to ne valja, baš ni kao kad bi se reklo: dodati«, 57. — »to se n a r o m a n o p i s c a nameće istovrsna vrsta, pravokutan kut ili što slično. — dužnost«, 116., bolje: r o m a n o p i s c u . — »Tako je Homer iz deset godina trojanskog rata » R o m a n t i k a je mnogo slobodnijeg kroja nego li p r o b r a o samo 50 dana«, 82. Nije Homer ovdlen ondlen joj pom enuta druga«, ,95. Ova »joj p o m e n u t a p r o b r a o , nego je on o d a b r a o pošljednjih 50 dana d r u g a « jest j u n a č k a e p i k a , a »romantika« znači toga rata. — »Kao nov dokaz njegova (pjesnikova) ta ­ u Dujmušića » r o m a n t i č n a e p i k a « . U ovom se lenta služi i to, ako on obzirući se zgodimice na čine, značenju ta riječ do njega nije upotrebljavala. — »U što su se zbili prije nego li onaj, kojim je on otpočeo takvoj pjesmi, koja je i e p s k a i 1i r s k a, stoji naravno svoju pjesan, mjestimice, no vrlo podesno, u m e t n e, gragja na prvom mjestu, po tomu je u prvom redu kako to vještački Čini Homer i u Ilijadi i u Odiseji«, 83. e p s k a , ali jer se u njoj ogleda sad više, sad manje Šta um etne? —‘ »radnja (epskoga junaka) ne izvire iz i unutarnji svijet, nužno je reći, da je i l i r s k a , te se vlastite mu volje, n e g o s v o j k o r i j e n , s v o j u s toga zove e p s k o - l i r s k a ili romanca«, 107. Sto k l i c u v u č i (!) iz sudbine«, 83. — »Tu moć sudbine se taka pjesma, koja j e i e p s k a i l i r s k a , — baš zato, vidim o jasno u riječima . . . D a n te o v a p r o v o d ič a što je i e p s k a i l i r s k a — zove e p s k o - l i r s k a , V e r g e 1 i j a, kad v e li: Arma virumque cano . . . i t. d.«, to je posve u redu, ali da se ona s istoga razloga zove 84. Čovjek bi iza onog » D a n t e o v o g p r o v o d i č a « r o m a n c a , to će mnogima biti nešto novo! — » N o ­ očekivao, da će tu naći riječi D anteove, koje je izreka^ v e l a je nastala kod romanskih naroda, k a k o j o j na usta svoga Virgila, a kad tamo, to su riječi pravog kaže s a m a struktura, jer je to deminutivum od Virgila, koji ih je napisao 13. stolieća prije Dantea. Zvati n o v a .. < 122. Tu gosp. doktor miješa ime i stvar. toga Virgila D a n t e o v i m p r o v o d i č e m , to je ana»Napo4ons i treće je doba p o d a l o religijozni ep hronizam, posebne vrste! u P rerarovićevu djelu »Prvi ljudi« — p r i j e d m e t kao » . . . rom an, m oderni ep, pa i v r z i f i c i r a n i ep«, 84. u Miltona«, 102. - »Njegovi uzori idu svojom sadržinom Čemu za Boga verzificirani ep, gdje se može lijepo reći: u srednji vijek, d o b a , kad su triumfirali fantastički prie p u s t i h o v i m a ? — »:er ovo znatno napreže lju d s k u 11Л r . . . . . . r 1 r cUvišna \п а z o n *’ 11е- ' Njegova je važnost kud i kamo veća i pažnju«, 86. Ovdje je riječ »ljudsku« posve još primjera ove ruke: »time zatire poeziji n jezin karakter«. zamašnija od one, k o j a o d l i k u j e istorijski roman«, 120., bolji: k o j o m s,e o d l i k u j e ; tako i ovdje: » k o j a — »te ovoj (lirici) donekle pokvari njezf u čistoću«, 127. o d l i k u j e roman«, 122., »treba da dramu o d l i k u j e « , — »do skorašnjih im dana njihova života-, 73. — »pošto 179., »ali ih n j o r a o d l i k o v a t i lakomičnost«, 161. — on svoju pogrešku plati sv o jim životom«, 194. - »Ova »ne može lako umaći v e ć i n i i l i m a n j i n i anahrohiperbola služi u p o m o ć slikanju«, 60. U zadnjih nizma«, 118.; slično je i ono na str. 69.: »do v e ć i h i l i pet rečenica suvišne su kurzivom štampane riječi. ». . . no srednji je vijek uveo s r o k o v a n j e , koje m a n j i h potankosti«. Ovakih primjera ima još, a u blizu su rodu s onim poštapalicama, o kojima je prije bilo je za pravo karakteristikom (!) lirske poezije, jer o v a govora. i u t o m i z r a z u j e l j u d s k u u n u t a r n j o s t t. j. »Njim narod najprije izreče svoje biće, a pojedinac čuvstvo ugodnosti«, 87. Šta? Lirska poezija izrazuje srokom ljudsku unutarnjost, a ova da je istovjetna s prikaže nazore, koji u njem, odnosno u njegovu narodu, č u v s t v o m u g o d n o s t i ? Šta li je gosp. dr. htio s kojim, kako smo već vidjeli, čini nerazdruživu cjelinu, •da kaže tom — r e č e n i c o m k o n f u z n o s t i ? — vladaju o Bogu i svijetu«, 87. Uzoran primjer stilističke »(Drama je) kod nekih naroda u g i n u l a k a o z a m e ­ lakoće! Tu se smisao u zamršenoj mreži umetnutih re ­ čenica mora upravo zadaviti. — »Ona je donekle slična t a k, a kod nekih n i j e d o ž i v j e l a ni t e n e z n a t n e s r e ć e « , 91. Čudne sreće uginuti kao zametak! A onda: idili, j e r b o ni ova ne trpi odviše bučnoga kulturnoga kod ovih drugih naroda nije bilo drame ni u zametku, života, j e r b o se bar u klasičnoj literaturi javlja u istom t. j. nije je nikako ni bilo; kako bi dakle moglo d o ­ obliku«, 129. — Ako se nešto satirično ili jednostavno ž i v j e t i i najneznatniju sreću, što nije nikad ni šaljivo spjeva z a k a k v u p j e s m u o m a n j u i l i o v e ć u , zove se p a r o d i j a ili t r a v e s t i j a « , 129. živjelo? ! »što se tiče inače ove epike s obzirom na tehniku, P a da nije naš gosp. dr. majstor u formuliranju definicija! »U njima se ogleda ne samo to, s kakvim okom gleda o s t a j e kao i kod narodne epopeje«, 93. Šta ostaje? — »ma da je ovo djelo opsežno, te bi se u tom pogledu primitivan — mislim na narodne — čovjek p r i r o d n o moglo nazvati epom, ipak n e z a s l u ž u j e , jer t r o s t r u k o c a r s t v o « , 128. Tri su prirodna carstva nema . . .«, 101. Šta ne zaslužuje? — »Mnogo je bolje i dosad bila, ali još nije. nikom na um palo ujediniti ih, po tu himnu n a s t a l o u novom vijeku«, 162. Šta je kako je to dr. D. ovdje učinio. — »obično dolazi u kiti­ nastalo? — N a o v o se još može dodati«, 15.; bolje: cama, s a s t a v l j e n i m n e o d m n o g o r a z n i h me - �148 Br. 9. SERAFINSKI PERIVOJ« — 1913. f t a r a«,165.; bolje bi bilo: »u kiticama, koje nijesu sastav­ ljene od mnogo raznih metara. — »zbog bujna i duboka ili duhovita humora, koji se i z l i v a p r e k o rasklimana lika ove umjetnine«, 202. Ovome valja komentar tražiti u G., koji je to ovako rekao: »die Fille und Tiefe des Humors, der sich iiber die gelockerte Form a u sg i e s s t«, II. 322. Govor je o idealističnoj komediji. Prevodeći iz G. odsječak o hiperboli mislio je D., da mu valja svakako štogod osobito mudro dodati, pa je stoga rekao: »Ona je t r a b a n t svakomu objektu, za kojim je oduševljeno nečije srce«, 59. — Ni s ovom re­ čenicom G ottschallovom : »Wie die Komposition, wird auch der sprachlicbe Ausdruck der Ode von grosser Ktihnheit und oft sturmischer Bewegtheit sein« (II. 66.) nije D. nikako mogao biti zadovoljan, nego ju je proširio svojim ženijalnim dodacima ovako: »Kao što je kompo­ zicija smjela i n a p r v i p o g l e d konglomerat, a n e h a r m o n i j s k a c j e l i n a , tako je i dikcija o b i l n a u z v u k o v i m a , š t o s e d a l e k o r a z l i j e ž u, i p u n a s n a g e , da b u d e š t o v j e r n i j i o t i s a k o n o g d u š e v n o g s t a n j a , k o j e je p r o u z r o k o ­ v a l o t o v r u ć e o d u š e v l j e n j e « 160. »Orijentalna lirika buji od metafora«, 157. (Die orientalische Lyrik enthalt durch die Cberfiille der Metaphern...) mj. b u j a m e t a f o r a m a , a b u j i z spava. — G. spominje na str. 287. (II.), a D. po njemu na str. 193.. i 194. dva oblika dramatske tragičnosti; nadovezujući na to, a prevodeći iz G. veli D.: »Tu dvoličnost tragičnog elementa nalazimo i u antiknoj tragediji«, (Auch die antike Tragodie kannte bereits b e i d e f o rme n ) . Trebalo je dakle reći: »I stara je tragedija po­ znavala o b a o b l i k a « , a d v o l i č n o s t je riječ nači­ njena od d v o l i č a n , što znači Čovjeka s dva lica (u prenesenom značenju) t. j. koji je svaki čas drukčiji, umišljenom, bajnom, rajskom životu da zavisi pjesnička popularnost? Ako je tako, onda, pjesniče, koji snivaš o slavi i popularnosti, objesi slobodno liru na klin ili je prodaj u staro gvožgje, jer ti se san nikada ispuniti neće! Ili napiši kakav » g o l i i z v a d a k « , kao što je ovaj, pa ti onda slava ne gine! » . . .osobitu slast osjećamo, kad u p r o s t o r i j e n a š e g u n u t a r n j e g s v i j e t a primamo i Matamorfoze i »Bijesnog Rolanda« od Arivsta«, 96. — »Ova či­ njenica stoji u potpunom skladu s razvojem ljudskoga duha, jer se on ne može preko noći usposobiti, da pro­ matra svoju unutrinu, nego mu se malo po malo otva­ raju vrata na zgradi unutarnjeg života, pa samo ono malo, što m ože da uči (valjda u o č i ? ) kroz ta odškri­ nuta vrata i razabire svojim naivnim pogledom, spoji s epikom, koja mu je još glavna struka višeg duševnog užitka«, 107. Ganutljiva slika! Pomislite samo! Pomislite samo: jadan duh ljudski provirkuje kroz odškrinuta vrata u zgradu unutarnjeg života, ne bi li ono malo, sto tu svojim naivnim pogledom može noćiti, spojio s epikom, tom glavnom strukom njegovog višeg dušev­ nog užitka! - Ne znam, na koliko se s t r u k a osim te glavne dijeli viši duševni užitak, ali ako je i to jedna od njih, gnjaviti čitatelje ovakim bombastičkiim stilom, onda je naš gosp. dr. u tom s t r u č n j a k prve vrste. Konac m oga pabirč^nja po tom g o l o m s a k a t o m i i z m r c v a r e n o m i z v a t k u neka začini jedna zanimiva stvarca, od koje gosp. dr., ako hoće, može na­ činiti anegdotu, a nama će ona pokazati, kako on po­ znaje njemačku književnost. Na str. 148. veli gosp. D . : »Nijemci imadu jedan (ciklus elegijaj pod imenom »Totenkranze« od Zedlitza, od A n a s t a z i j a G r i i n a (Grillparzera) pod naslovom »Schutt« . . .« Lijepo je, kad se pisac obazire i na slabije upućene čitaoce, pa im zgodimice štogod rastumači, što nije na . v . . « ... jc. . . . л /lm o f л io П r ,r lio n o l i n i o .tio ie lo c in c odmet znati. TTo je D. i i movdje učinio; kako je AAnastasius АГ čujmo dalje uzornog našeg stilistu: »Želi li pak Griin pseudonim, nije mogao propustiti priliku, a da ne pjesnik da postane popularan, biti melodijozna usta svoga rekne usput, kako se taj čovjek pravim imenom zvao. naroda, vjerno ogledalo svoga doba, kako to zahtjeva I eto sad znamo: zvao se — G r i l l p a r z e r ! A ko je epska objektivnost, to mora i sam život biti pun pri­ rodne harmonije, pun snage i sjaja, mora biti idejal u doslije mislio, da je A. G r ii n pjesničko ime g r o f a A u e r s p e r g a , neka se požuri da to svoje krivo mi­ faktičnosti, te se fantazija mora pokazati kao neka moć, šljenje što prije promjeni. što dominira u radu«, 88. Ovo je pravo stilističko remekIli je to možda k a o i s v e o s t a l o t i s k a r s k a , djelo gospodina D. Iz kaosa ove rečenice može od nosn o s l a g a r s k a p o g r e š k a , gosp. profe­ se ipak dvoje razabrati. Prvo: epska objektivnost zahti­ jeva, da pjesnik bude vjerno ogledalo svoga doba. A sore ? !*) *) Ova je radnja bila napisana još za borbe učitelja narodne zar to odista zahtijeva? Pjesnik sam bio ili ne bio vjerno osnovne škole s drom. D., te je neotiskana ležala kod prof. Milaogledalo svoga doba, samo ako je njegovo d j e l o vjerno kovića. Kada sm o u članku: ,D r. Jozo Dujmušić i bosanskoogledalo o n o g a vremena, iz kojega mu je uzeo gragju. hercegovački Franjevci* na temelju objelodanjenih i neobjcloda— A drugo: uvjet za pjesničku popularnost jest život ' njenih recenzija ustvrdili, da djela dra. D. nijesu uspjela, on se pun prirodne harmonije, pun snage i sjaja, jednom riječi: je veoma rasrdio, a prof. Milaković nas je upozorio na čitav denjak » i d e j a l u f a k t i č n o s t i « . Lijepo bi odista bilo, kad novih recenzija D. djela. Iz početka sm o se radi prcopširnosti ustručavali od tih uzeti 1 publicirati gornju, nu kašnjc, saznav, da bi mogao život biti takav » i d e j a l u f a k t i č n o s t i « , D. ide dalje i na to se s privolom pisca odvažismo. Želi Ji dr. D. ali to ne vjeruje ni najoduševljeniji optimista. Pa o tom još dokaza, torba je odrješena. Ured. �Vjesnik, U9 V J E S N I K . NAŠA DOMOVINA. prve seoske banke u Orašju. Pokojnik je, u prisutnosti svoje duhovne braće i mnogobrojnoga puka, na 18. Franjevačka gim nazija u V isokom e otvorit kolovoza pokopan na Karauli u Tolisi. Počivao u miru! će se istom 1. listopada, kada će u glavnom nova B anjalučki k o n zisto rij. Kako nam iz Banje gragja biti golova. Budućje definitorij Bosne Srebrene Luke javljaju tamo je konzistorij za katolički biskupat zaključio da se gimnazija digne na 8 razreda, to će već osnovan, te su i dva konzistorijalci imenovana. se 1. listopada ujedno otvoriti i 7. razred. Pošto Od ovih je jedan Franjevac: dr. fra Vid Miljan, barvisočka gimnazija već ima dovoljan broj kvalificiranih lovački župnik, a drugi svjetovni svećenik, vel. gosp. sila, to će brzo steći i pravo javnosti, a ima nade, da Antun Ćurčić, banjalučki župnik. Tko će na njihove će se do koju godinu uz gimnaziju podići izaeksteržupe doći, još nam nije poznato. niste posebni konvikat. Profesorski se zbor ove go­ F ran jev ačk e ulice u f3anjoj Luci. Kako nam dine povećaje s dvije nove sile: s fra Vojislavom Čuse iz Banje Luke’ javlja tamošnje je općinsko vijeće rićem i s fra Krunom Brkićem. na prijedlog svoga načelnika jednoglasno odobrilo, da Franjevačka bogoslovija u Sarajevu opet je se jedna banjalučka ulica prozove imenom fra Ivana iza dvomjesečnoga praznikovanja oživjela. Bogoslovija Franje Jukića, a druga, pokojnoga biskupa Markovića. ove godine broji 20 bogoslovaca, koji su se još 6. -Visoki gost. Dne 9. o. m. u Sarajevo je prispio o. m. u Sarajevu sabrali, a 9., iza svečano otpjevanoga banjalučki biskup presvj. gosp. fra Josip Garić, te je „Veni Creator“, započeli školu. Osim ovih bogoslo­ odsjeo kod otac^ Franjevaca. 12. se je biskup Garić vaca bosanska redodržava ima još petoricu na sveu­ zaputio u Mostar. čilištu u Budimpešti. Do sada su u Budimpeštu slata D ar Pijevu d ru štv u . Prečasni gospodin Stjepan samo po tri, nu ove je godine jedan kanonik preuzeo B i ć a n i ć , nadarbenik prvostolne crkve zagrebačke i uzdržavanje još dvojice naših bogoslovaca. začasni prisjednik nadbiskupskog duhovnog stola uručio Prvi utem eljitelj „K njiževnoga D ruštva Hrv. je ovih dana odbori Pijeva društva svotu od 100 K, Franjevaca". Osnutak Književnog i Društva Hrvatskih koju je društvu darovao za promicanje katoličke štampe Franjevaca" svuda je naišao na velike simpatije — g. J. M. svećenik. Na plemenitom ovom daru odbor svako ga s ushitom pozdravlja, te u njemu nazrijeva se Pijeva društva najtoplije zahvaljuje, M olba n a katoličku štam p u . Pijevo društvo novu epohu kulturnoga rada hrvatskih Franjevaca. Već r su mnogi pripravni u spomenuto društvo stupiti kao za promicanje katoličke štampe megju Hrvatima moli poslujući članovi, a javio nam se je i jedan za člana sva uredništva i uprave svih katoličkih časopisa i novina, utemeljitelja. Taj je: naš obljubljeni misijonar fra Leon da bi mu besplatno šiljali po jedan primjerak svakoga Josip Medić, župnik u Čikagu u Americi. „Radosnim broja svoga lista, da ono uzmogne na vrijeme imati srcem čitah u „Riječkim Novinama" — piše on sve potrebne informacije o katoličkoj štampi. Ujedno Pijevo društvo moli sva uredništva i uprave da ste utemeljili „Književno Društvo Hrvatskih Franjevaca", pa Vam se radujem, što ste bratski katoličkih listova, da bi mu po mogućnosti besplatno svi uspjeli, da se naši franjevački književnici ujedine priposlala i prošle i ovogodišnje brojeve cijenjenih svojih u svom radu za Boga, Red i Hrvatsku. Ta namisao, listova. Neka se sve dobrostivo šalje na adresu: Taj­ već otrag dvije godine, lebdjela je pri umu svih nas ništvo Pijeva društva u Zagrebu, Kurelčeva ulica br. 3. dobro mislećih, pa sam potpuno zadovoljan, da se je II. kat. NAŠA MONARHIJA. i ostvarila. Čim stvar bude sa svim riješena, odmah ja stupam kao utemeljitelj društva sa HO kruna, šio P ok ret za proslavu 500-godišnjice smrti Ivana Husa. molim da me izvolite izvjestiti i pravila poslali “ Glasilo mladih Čeha »M 1a d у K r e s t a n« od nekog F ra Ilija OrŠolić na 17. kolovoza nakon duge vremena živo radi oko toga, kako bi čitavu Češku pro­ i teške bolesti umro je u franjevačkome samostanu u budio na što svečaniju proslavu petstogodišnjice smrti Tolisi. Oršolić se je rodio u Tolisi i. studenoga 1855. Češkoga odmetnika od katoličke Crkve Ivana Husa, koji U redu je vršio razne službe: kapelana učitelja žup­ je 6. srpnja 1415. u Konstancu spaljen. » Ml a d y nika, gvardijana, definitura i kustoda. Vazda je bio K f e s t a n« u 7. broju navješćuje, da se u tu svrhu već stroga života i prema sebi i prema drugim. Uz svoje radi, kako bi se na 6. srpnja 1915. u Pragu podigao redovničke i svećeničke dužnosti isticao se je i na so­ Ivanu Husu veleban spomenik; kako bi slobodoumnici cijalnom polju, te je bio i megju prvim osnivačima osnovali jedan fond za potporu svećenika, koji bi istupili �Br. 0. 150 SER A FINSKI PERIVOJ- — 1913. iz katoličke Crkve, te kako bi se za nagradu, što će ju grad Prag dati, napisao najbolji životopis Ivana Husa. Uza sve to odbor od četiri lica skuplja nagradu za naj­ bolji roman iz dobe »češke braće« (Husovih privrženika); kritično biblijsko društvo sprema na poklon češkim Husovcima novo izdanje „Kralske biblije , a škotsko biblij­ sko društvo, Novoga Zavjeta. » V o l n a m y š t e n k a « dotle će se truditi, da iz krila katoličke Crkve prevede na Husovu stranku do 50.000 Ceha, a češka je akademija već raspisala natječaj za najbolji opis života i rada Ivana Husa. I tako se dakle neprijatelji katoličke Crkve na svim linijama dižu, organizuju i rade, nu ne bojmo se, Hrist je rekao, da ju ni vrata paklena neće nadvladati. AMERIKA. Kulturni rad hrvatskoga Franjevca u Ame­ rici. Na 10. studenoga 1911. na prijedlog papinoga tajnika kardinala Мегу Del Vala posla franjevački ge­ neral vel. oca fra Leona Medica, člana redodržave sv. Jeronima u Ameriku u misije. Vel. otac odsjeo je u Čikagu, te je tu megju hrvatskim narodom razvio svut svoju djelatnost. Čikaški ga nadbiskup preuzvišeni g. Jakov Edvard Onigley imenuje hrvatskim čikaškim župnikom, te mu dozvoli, da s pomoću tamošnjih Hr­ vata podigne još jednu crkvu, budać je ona u šesdesetoj ulici i Markchfieldu bila Hrvatima, koji su novali u istočnoj strani grada, pre iše udaljena, a drugoj nijesu mogli čuti Božje riječi u S’ ome materinskome jeziku. Nova je crkva jos lani bila gotova. Prigodom njene posvete „Hrvatska Zastava“,što izlazi п Čikagu, posvetila je više stupaca u čast neumor­ noga radiše oca Medica, donesav tom prigodom i njegov klišej s biografijom. Župlj2n: oca Medica di­ jelom su iz spljetske a dijelom iz vrhbosanske, mo­ starske, krčke, senjske i gjakovačke biskupije 'čudno­ vato je, da se svi neće da priznavaju Hrvatima, nego se neki nazivlju Austrijancima, drugi Dalmantinđma, a neki i Istrijancima, što se je osobito prigodom po­ svete nove crkve pokazalo. O. Medić prema želji čikaškoga nadbiskupa misli sa svojim drugom fra Lukom Feržićem, župnikom u Gary, Indiana. zasnovati u Ame­ rici i hrvatski samostan, te se u toj ideji nada naći pomoći i u novim misionarima: vel. ocu Placidu Belaviću i Ireniju Petrčku, kao i u Slovencu o. Kažimiru Zakrajčeku. Nami ovom prigodom pada na pamet, da su baš iz Dalmacije — iz „slovinske redodržave" i k nami u Bosnu došli prvi Franjevci, te ovdje bacili sjeme, iz koga je nikla Bosna Srebrena, majka tolikih hrvatskih za prosvjetu velezaslužnih redodržava. Bilo tako i u Am erici! Franjevac sveučilišni profesor. Taj se Franjevac zove Father Paschal Robinson, rogjeni Irac, a odgojeni Amerikanac. Sva engleska javnost vesela je nad tim no­ vim imenovanjem, jer znade, koliko će joj taj skromni Franjevac vrijediti na kulturnom polju. Veseli smo i mi Franjevci, jer je to jedini prvi Franjevac na svijetu, koji će početkom ove školske godine zaposjesti katedru na sveučilištu u Washington-u (Savezne Države) kao pro­ fesor sredovječne povjesti. Otac Robinson dobrahno je poznat cijelom naobraženom svijetu, kao jedan od najviših auktoriteta u po­ vjesti franjevačkog reda. Njegova istraživanja upoznala su ga sa životom, književnosti, običajima i ustanovama srednjega vijeka. On je napisao par povjesnih djela, megju kojima ističemo »The Golden Sayings of Brother Giles«, »Life of St. Clare of Assisi«, »The Real St. Francis«, »Some Pages of Franciscan History« i »Short Introduetion to Franciscan Literature«, a o kojim je bilo govora i po našim hrvat, časopisima. Osim ovih knji­ ževnih proizvoda, moramo još nadodati njegovu plodnu suradnju u »The Catholic Encyclopedia« i u »Archivum Franciscano-Historicum«. Time'Se Father Robinson svoju učenjačku vrijednost dovoljno pokazao, da dostojno i koristonosno zasjedne kao prvi sav.emeni Franjevac na sveučilišnoj stolici, koju su nekoć poraznim mjestima zamjernom sposob­ nosti resili glave franjevačkih velikana, kao: Haleški, Duns Scot, sv. Bonaventura i mnogi drugi. S naše strane srdačno čestitamo našem subratu na toli visokom odlikovanju i opravdano se nadamo, da će njegov novi položaj unijeti još više svijetla u sredovječnu povjesnu književnost,' kojom se dandanas pretjerano raz­ meću svjetski stručnjaci. ALBANIJA. Povratak Albanaca u katoličku Crkvu. Kako salzburški »Katbolische Kirchenzeitung« javlja svi Albanezi, koji su za vrijeme zadnjega balkanskoga rata nasilno prešli na raskol, ponovno su se povratili u katoličku Crkvu. Svečanost sjedinjenja s katoličkom Crkvom obavio je sam prizrenski nadbiskup i to prema želji Au­ strije u prisutnosti zastupnika Crne Gore. ITALIJA. Franjevac postao vitez. Talijanska vlada odlikovala je vojničkoga kapelana oca Montinija viteštvom talijanske krune i to radi zasluga stečenih u tripolskom ratu. U dekretu, u kome se otac Montini proglašuje vitezom, naglašuje se, da mu je kugla probušila habit, kada je on na libijskim poljanama, bez straha za svoj život, ra­ njenim dijelio zadnju utjehu. K a rd in a l V v es у T u to u m ro . Kako iz Rima javljaju, dne 7. rujna ušljed operacije slijepoga crijeva umro je čuveni kardinal Vives у Tuto. Kardinal se Vives у Tuto rodio 25. veljače 1854., u Levarnerasu. On je stupio u franjevački red te posvećen za sveće- �Književna Sm otra. nika 1876. Služio je kao redovnik u Guatemali, Fran­ cuskoj i Španjolskoj. 1885. vratio se u Rim, 1887. p o ­ stao je konzultor sv. redoslovlja, 1893. konzultor Pro­ pagande, a 1896. generalnim definitorom svojega reda. 1899. bio je u posebnoj misiji u Tesinu. Iste je g o ­ 151 dine postao kardinal-gjakon. Kardinal je Vives у Tuto bio znamenit teolog, a njegove kompendije moralne teologije kanonskoga prava, dogmatike i druga mnoga djela pokazuju ga kao vrsnog učenjaka i pisca. Pokoj mu duši! KNJIŽEVNA SMOTRA. PRIKAZI I OCJENE. Prof. W. Baron Ljubibratić, Z adar: P. S alvatore U rbanaz, Am aranti. Pred nama leži zbirka pjesama mladoga Franjevca Salvatora Urbanza. Zbirka je prilično bogata, jer sadržava 100, š'o većih što manjih izvornih pjesama, i tri prijevoda. I ako sam već otprije poznavao mladog i darovitog Franjevca, jer sam njegovih pjesama čitao u »Euharističnom Glasniku« i u »Amico del Pargoli«, ipak moram priznati, da sam sa nekim nepovjerenjem uzeo u ruke spomenutu zbirku njegovih pje saipa. Uzrok tome nepo­ vjerenju bijaše neobični naslov: \maranti. Odgojen na klasičnoj knjizi Italije, te koljevke svih najveuh pjesnika, naviknuo sam na jednostavnost i priprr titost naslova baš kod onih pjesnika, o kojima je javno mnijenje jedno­ dušno izreklo svoj sud, proglasivši ih velikim. Dante, Petrarca, Tasso, Parini, Leopardi, Monti, Manzoni, pak i najveći klasični pjesnik moderne Italije, Carducci, na zivali su svoje zbirke pjesama: Rim e,'Canzoni, Poesie Naprotiv su svi pjesnički mediokriteti davali svojim pjesmama najneobičnije i najegzotičnije naslove, možda da pod takovim neobičnim plaštem sakriju siromaštvo svojih duševnih produkata. Ali sam se kod Franjevca Urbanza u tom pogledu prevario. Kakova da mu bude pjesma, čemu da služi, to je pjesnik sasvim lijepo iznio u prvoj pjesmi čitave zbirke: La mia poesia. Ljubav, krasote naše prirode, boli i nevolje čitavog čovječanstva, nade i čežnje ljud­ skog roda, evo to pjesnik želi da bude predmetom nje­ gove poezije. A kad pjesnik ima takovih plemenitih želja, kad je on u svojim stihovima zaista glasnik i predstavnik svega onoga što čovječje srce uzrujava i zanaša, ople­ menjuje i od gliba i muteža ove zemlje uzdiže do vedrili nebeskih visina, onda se sa punim pravom može reći, da takav pjesnik potpuno shvaća svoju uzvišenu zadaću. Salvator je Urbanaz pjesnik svih najplemenitijih čuvstava i osjećaja, on ljubi sve što je lijepo i plemenito, on razumije nevolje i patnje ljudi i prama tome iskreno dijeli njihovu bol, on je tužan radi nestalnosti ljudske sreće i to mu iz grudi izmamljuje duboke uzdisaje. Ove karakteristične crte njegove lire navedoše ga na taj izbor naslova: Amaranti. U ovom leži takogjer i uzrok njegovog pesimizma, jer, i ako se na prvi mah čini nevjerojatnim, Urbanaz je pesimista. Ali njegov pesimizam nije pun očaja i zdvaj­ am ;ti kao kod Leopardija, koji ništa ne vjeruje, niti je Onako ciničan kao kod Heinea, koji se svemu ruga. Ur­ banaz je pesimista, jer ljubi sve ljude, pak bi htio da budu sretni, ali sreće na zemlji nema; on je pesimista, jer i najljepši ideali moraju propasti, jer za čovjeka nema u opće niti stalne sreće niti nepomućena užitka. A da Urbanaz nije zapao u očaj Leopardija, u cinizam Heinea ima da zahvali svojoj vjeri u bolji, sretniji život preko groba. Baš posljednja pjesma zbirke: II v a t e d e g l i a m a r a n t i veoma lijepo izražuje našu tvrdnju: Sono up vate! Chiedi ai vivi perehe piu gli estinti am ai___ lascia, Iascia; delle tombe sopra ii gelo riposai e al morir degl’ ideali scrissi i versi miei piu belli. Ma non giA, che i vivi odiai brancolando tra gli avelli. Nel romio dei loro giorni ventilai la pače eterna e la luče della vita, ch' oltretomba s’ ineterna. Lor mostrai gli angiolini, che coltivano le aiuole d' amarilli, dove eterno e piu mite splende ii sole. Ed or pure fui nel mondo, dei mortali offrendo ai pianti questi tenui crisantemi, questi miseri amaranti. Kad čovjek pročita* ove nježne stihove, pune ipak neke jake i nepokolebive nade u bolju sudbinu ljudi, �152 Вг. 0. SER A FINSKI PERIVOJ« 1913. gotovo bi posumnjao, da ih je napisao onaj isti pjesnik, koji u »Preghiera« pjeva: Ah non rientrare, o giorno, nella mia stanza piu; nera cosi, piu bella ne! sole mai non fu. Via meditante vita, via tormentosi di, ecco pietoso ii sonno gia s’ avvicina qui. Con la fiorita mano asconde egli ii mio cuor, asconde ii mondo ed ogni memoria del dolor. Čar asiske poezije nije mogao a da ne djeluje na onako osjetljivu dušu, na onako nježno srce kako je u Salvatora Urbanza, i tako nalazimo u njegovoj zbirci mnogo pjesama, u kojim je baš savršeno opjevao krasote prirode i razne prirodne pojave. Neka se pročitaju pjesme: Mentre piove, Mattino nordico, Stella mattutina, II tramonto, da samo spomenemo neke od ovih dragulja u zbirci »Amaranti«, pak ćemo morati priznati, da je u Urbanza veoma razvijeno shvaćanje prirodnih ljepota i pojava. Rekli smo, da je srce mladog Franjevca pristupačno svim najplemenitijim osjećajima, te je po tom shvatljivo, da je ljubav majčina, koja u svojoj požrtvovnosti ne p o­ znaje nikakovih granica, da je čuvstvo prijateljstva na­ dahnuto Urbanza nekoliko lijepih pjesama. Koliko je nježnosti u krasnoj onoj pjesmi: A mia madre! Samo što bismo željili, da je Urbanaz drukčije zaključio svoju pjesmu nego li sa onim onako mračnim stihovima: Tu sei, o madre mia, mio ben giocondo, la donna sola amar che voglio al mondo e ch’ amero, come t’ amai cotanto, benche tu rn abbia generato al pianto. Gotovo bismo htjeli reći mladom Franjevcu: Za Boga, brate, nije te majka dala na svijet jedino da plačeš, ta ima čovjek drugu plemenitiju, uzvišeniju misiju, da se bori za svoja načela, za njih da trpi, pak da i umre. Samo slabi karakteri, mekušci uvijek plaču. Manzoni bijaše u svoje doba napisao svoje »Inni s a c r i“, da pokaže, kako jc k'šćanska vjera nepresušivo vrelo uzvišene poezije, tako da poslije njega lijepi broj glasovitih pjesnika, ne samo u talijanskom, već i u osta­ lim svjetskim književnostima opjevaše u uzvišenim sti­ hovima najdublje tajne naše vjere. I Urbanaz je’ uzeo za nekoliko pjesama kao predmet nauke i tajne naše vjere, te je u tim sastavcima potpuno uspio i izborom predmeta i stiha i prostog jednostavnog načina obradbe. Kako je nježna i uzvišena pjesma: »Tra gli angeli del tabernacolo«, da spomenemo samo jednu, osobito u nje­ zinom zaključku. U zbirci ima takogjer i tri prijevoda. Za pravo ni­ kako nam ne može ući u glavu s kojeg je uzroka Urba­ naz svojoj zbirci dodao ta tri prijevoda, a osobito prije­ vode triju pjesama, koje lijepe u originalu, u prijevodu izgledaju veoma jadne. Niko, rna koliko god puta pro­ čitao prijevod sa naslovom: »Cheta«, »Chetati«, »Mio cuore«; neće ni u snu pomisliti, da je to prijevod one onako čuvstvene Preradovićeve pjesme: »Miruj, miruj srce mole«. Ne mislimo, da je Urbanaz te prijevode dodao svojoj zbirci, da talijanske čitatelje upozori na ljepotu hrvatskih pjesama, jer u tom bismo slučaju mo­ rali i s k r i o reći, da Urbanaz uz najbolju volju nije po­ stigao svoj cilj. Ako u kratko skupimo svoj sud o pjesmama Salva­ tora Urbanza, moramo priznati, da je njegova zbirka dostojna svakog priznanja, te je željeti, da revni mladi Franjevac nastavi dalje započetom stazom i da nas ob­ dari što prije novom zbirkom isto tako uspjelih pjesama. ■ Prim ili sm o na prikaz i ocjenu. Don Fr. B u lić i dr. J. B erv a ld i: K ronotaksa solin sk ih bisku p a uz d odatak K ronotaksa sp ljetskih n adb isk up a. P r e š t a m p a n o i z » B o g o s l o v s k e S m o t r e « g o d . 1912. I.— IV. s v . g o d . 1913. I.— II. s v . Z a g r e b , 1 9 1 2 .-1 9 1 3 . C i j e n a K 3. Izv ješće 1. sa sta n k a hrvatskih u p ra v itelja tr e ć e g a reda, o d r ž a n o g u Z a g r e b u , 4., 5. i 6. r u j n a 1912. I z d a l o » v r h o v n o v o d s t v o t r e ć o r e d s k o g savesa« u Zagrebu. U Zagrebu, 1913. C i j e n a K P40, s p o š t o m K 1 *50. O. A nte M ajić, Sv. E liza b eta , i g r o k a z u p e t č i n o v a . ( P o n j e m a č k o m e.) P r e š t a m ­ p a n o i z » Kr š e . O b i t e l j i « . C i j e n a 40 h e l e r a . S v e z a k VI. M o s t a r 1813. Alm anak G osp e Lurdske z a h r v a t s k i k a ­ tolički narod izdala Kuća Dobre Š ta mp e n a R i j e c i ( O c i K a p u c i n i ) 1914. R i j e k a. C i j e n a K P20. »Serafinski Perivoj« izlazi na dva arka svakog 15. u mj.; godišnja cijena 5 K, - z a gjako, Irećoretce i siromahe 3 K. Rukopise, pretplate i reklamacije prima uredništvo u Sarajevu . (Bosna, Sarajevo, franjevački samostan). Odgovorni urenik: dr. o. Julljan Jelenić, Tiskara »Bosanske Pošte« u Sarajevu. �m r Sirom ašne crkve imaju znafan p o p u st Nemojte kupovati crkvenoga odijeladok se niieste °^edočiti 0izVKnosti |М | ------- I baldak.ina, zastava, crkvenoga riiblja i kovne rpbe, £to ju prodaje najstarija češka tvornica J i jeftinoći: Misnih odijela, dalmatika, JOSEF NESKUDLA, Г "1 Pošiljke 'se dostavljaju na ogled bez obveze. M u Uablonemn na Orlići Пг. 86. MORAVSKA. Gijenici i proračuni badava! Radi velikog pro- meta kao i radi toga, što je tvornica izvan grada, cijene su za 20 po sto jeftinije, nego li :: « U konkurentnih tvrtkih! :: :: Tvrtka je za crkvene narudžbe preporučena od preuzv. Nadbiskupa Štadlera i preč, g. Andrije Predmerskoga. Sirom ašne crkve imaju popust banka V II4U . Uplaćeni dionički kapital 14 mi CENTRALA U SARAJEVU. R edovne rezerve i fond za s ig u r n o st z a lo žn io ii FILIJALE: u Banjaluci, Bjelini, Brčkom, Mostaru i Tuzli Bos Samcu, Travniku, Trebinju i Višegradu Veleprodaja duhana u s*im spom enutim m jestim a. H1POTEKARNO ()DJEIJENJE. Dalje hipotekarne i komunalne zajmove do 33 godine. Izdaje 41/..u/0 založnice i 5% komunalne obligacije. Ove su založnice i komunalne obligacije u Bosni i Hercegovini prosti od proveza, imaju pupilarnu sjegurnost, 1e se mogu upotrijebiti kao jamče­ vine pri trgovačkim poslovima Osim toga mogu služiti u čitavoj austro-u^arskoj monarhiji kao vojničke ženidbenc kaucije. BANKOVNO ODJELJENJE. Kupuje, kovine. mjenice nice uz prodaje i izdaje vrijednostne papire, devize i druge — Preuzima kupone i vučene srećke. — Eskomptira i doznačnice, daje zajmove u konto-kurentu i na mje­ dovoljno pokriće ili osiguranje. Obavlja naplate mje- liaću, Derventi, Doboju, B. Gradiški, Bos. Novom, Lijevnu u Gacku, Goraždi, Sanskom Mostu, Stocu i Zvorniku. trgovačkih naputnica u svim glavnim mjestima Bosne i Hercegovine, Austro-lgarske i inozemstva. — Daje zajmove na vrijednosne papire. — Prima novac uz tekući račun i uz ukamaćenje na uložne knjižice. — Prima vrijednote svake vrsti u pohranu i upravu, kao otvoren polog ili kao ,Safe“ — u za tu svrhu uregjenom oklopljenom prostorom pod zatvorom stranke i banke ODJELJENJE ZA ROBI'. Kod banke ustrojeno odjelenje robe. kao što i posebno odjelenje za zemaljske proizvode u Brčkom sa agencijom ц Doboju, bave se sa svijem u trgovačku struku zasjecajućim dobavama, kako u komisiji tako i na vlastiti račun, financiranjem i podizanjem indu­ strija i javnih poduzeća. (d a v n i su predm eti izvoza suhe š ljiv e i ž ito . Kod banke opslojeća generalna agentura c. kr. povi. osigurav. ..ASSECURAZIONI GENERALI" prima direktno ili putem filijala i ispostava razne vrste osiguranja na život i proti vatre, a generalnatagenlura osiguravajućeg društva ,PRO\ 1DKNCIJA prima osiguranja za slučaj nesreće proti raznih šteta na strojevima i na drugim predm etima �PREPORUČUJE SE Z1 IZRRORU SVIH U TISKARSKU I RRJI60VEZflČKU STRUKU SPODOJUĆIH POSLOVA. X „LIROTTPE". - SLAGAO STROJEVI STEKEOTIPIJO. х X � https://kolekcije.nub.ba/files/original/47efe9889f3822618aaa5b16925d9b5c.pdf cd4eda0e582cd7679c290a2abed74383 PDF Text Text se r a fi Nski P erivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU. B R O J 10. S A R A JE V O , 15. L IS T O P A D A 1913. GODINA X XV II. LjubljanshahreditnaMa Dionička glavnica K 8,000.000'— Centrala ti Ljubljani. Podružnica u Sniii Sarajevo Pričuve K 1,000.000 - Celorea. Borici i Celju. Ispostava: Brado. •— Prima uloge na štednju na uložne knji­ žice i tekuće račune i uk '.načuje ih sa i 43 bez ikakvih роп Kupu, i prodaje sve vrste papira od vrijedn po najpovoljnijim cijenama, isto taKt /е vrste domaćeg i stranog kovanog i irnog novca. — 0 svim ostaрт-.т! pošlo ima daje na zahtjev n i ismena obavještenja. tii ir etnički zavod Ituflesser dvorski dobavljač Njegove Svetosti, Tirol, St. Ulrich, Groden. Preporučuje se velečasnom svećenstvu za izradbu kipova, žrtvenika, križnih puteva, grobova, jaslica itd. Hustrovani cijenici s označenom cijenom badava. Veleštovani gospodin Stuflesser u St. Ulrich, Grčden. Za pokrajnu kapelicu naše crkve, priposlani 1 7 0 cm visoki kip sv. Ante sretno je amo prispio. Svi koji su ga vidjeli, dive se umjetnički izvedenom i na pobožnost -.pobudjujućem djelu. Cijena je prema izradbi veoma niska. Neka Vam veliki, čudotvorac^pribavom mnogih naručitelja naplati. R i m , ™ svetkovinu sv. Ante 1912. s veidto.Mjon, .Г 4 P. Fulgens Hinterlechner generalni deflnltor o. o. Kapucina. �SF** Siromašne crkve imaju znatan popust. Nemojte kupovati crkvenoga odijeladok se nijeste osvjedoMli 0 ,zvrsnosl1 — i jeftinoći: Misnih odijela, dalmalika, baldakina, zastava, crkvenoga rublja i kovne robe, što ju prodaje najstarija češka tvornica х JOSEF NEŠKUDLA, u Sablonemu na Orlići Пг. 86. ■-------MORAVSKA. = Pošiljke se dostavljaju na ogled bez obveze. Cijenici i proračuni badava! Radi velikog pro­ :: :: u konkurentnih tvrtkih! :: :: Tvrtka je za crkvene narudžbe preporučena od preuzv. Nadbiskupa Štadlera i preč. g. Andrije Predmerskoga. т — - М И , .ш . esM ii^ka ;a . ш n u i Uplaćeni dionički kapital 14 п п гж meta kao i radi toga, što je tvornica izvan grada, cijene su za 20 po sto jeftinije, nego Ц banka ^ 1ГС С Ј. CENTRALA U SARAJEVU. Redovite rezerve i fond za sigurnost založ F IL IJA L E : u Banjaluci, Bjelini, Brčkom, Mostaru i Bos Sđmcu, Travniku, Trebinju i Vit igradu - Veleprodaja duhana u s*lm spomenutim mjestima h ip o t e k a r n o o d j e l j e n j e . Dalje hipotekarne i komunalne zajmove do 33 godine. Izdaje 4Vi0/o založnice i 5°/0 komunalne obligacije. Ove su založnice i komuualne obligacije u Bosni i Hercegovini prosti od proveza, imaju pupilamu sjegurnost, 1e se mogu upotrijebiti kao jamče­ vine pri trgovačkim poslovima. Osim roga mogu služiti u čitavoj austro ugarskoj monarhiji kao vojničke ženidbene kaucije. BANKOVNO ODJELJENJE. Kupuje> kovine. mjenice nice uz prodaje i izdaje vrijednostne papire, devize i druge — Preuzima kupone i vučene srećke. — Eskomptira i doznačnice, daje zajmove u konto-kurentu i na m je­ dovoljno pokriće ili osiguranje. O bavlji naplate mje- . _.uacu, Derventi, Doboju, B. Gradiški, Bos. Novom, Lijevnu C -dtu, Ooraždi, Sanskom Mostu, Stocu i Zvorni‘<u. >: pića i trgovačkih naputnica u svim glavnim mjestima Bosne Hercegovine, Austro-Lgarske i inozemstva. — Daje zajmove na vrijednosne papiie. — Prima novac uz tekući raćun i uz ukamaćenje na uložne knjižice. — Prima vrijednote svake vrsti u pohranu i upravu, kao otvoren polog 111 kao .S a fe “ — u za tu svibu uregjenom oklopljenom prostorom — pod zatvorom stranke i banke. ODJELJENJE ZA ROBU. Kod banke ustrojeno odjelenje robe. kao što 1 pos.bno odjelenje za zemaljske proizvode u Brčkom sa agencijom u Doboju, bave se sa svijem u trgovačku struku zasjecajućim dobavama, kako u komisiji tako i na vlastiti račun, financ.ranjem i podizanjem indu­ strija i javnih poduzeća. (ilavni su predmeti izvoza suhe šljive 1 žito. Kod banke opetojeća generalna agentura c. kr. povi. osigurav. „ASSEGURAZIONl GENERALI'4 prima direktno ili putem filijala i ispostava razne vrste osiguranja na život i proti vatre, a generalna:agentura osiguravajućeg društva ,PROYIDENCIJA“ prima osiguranja za slučaj nesreće proti raznih šteta na strojevima i na drugim predmetima �P erivoj sera fin ski LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU. BROJ 1 0. S A R A JE V O , 15. L IS T O P A D A Branko Strahimir Škarica — Bosančeva osveta. Kud će Luka, selska glava, U to doba u planinu, Kad već zadnji traci ginu Da i danak popospava, A ustaju noćni ćuci I sovure i vukovi I — kog mati jadno povi Da se skiće po hajduci’? Kud će Luka? U hajduke!? Ali mani! to mu treba Kod kućarka puna I obilja svake ru U hajduke?! Pa gdje su mu do dv’je ma Gdje tančica, smrtni nozi, Kojim hajduk žrtvu složi Kad su puške polagane? fU žlb neko V a k rnof&L Kurjački mu oko sv’jeti, Nekom pr’jeti da će umr’jeti Bez dugačka razgovora. Ide Luka . . . Ide tiho . . . kuda? kamo? To će mjesec istom znati, Kad se višeg neba hvati; Bog i Luka znadu samo! Ide Luka . . časom stane, Gnjevno šane: »Ne ima ga! Šta uradi koga vraga? Čekat ću ga dok se svane!« Pred njim st’jena, u njoj ždr’jelo Ko bi ludo noktom mako Upravo bi dol u pako Vragoviću na sijelo. AF je Lukan spretna oka: U ždrijelo — pa izigje; Mjesec s neba sa visoka. Uzbaci je, pa se vinu K glavnom drumu, što se mota Ko i r’jeka od života Amo tamo kroz planinu. 1913. G O D . X X V II. Kad je upo gdje je htio, Za panj legja, a po krilu V rg’o šarku, pušku milu, P a se teško zamislio. »Još ga nema, mora skoro! Pokasno su zvali njega Bolnu starcu iza br’jega. Bi pokasno — аГ je т о гб !« U te misli pušku uze I zalogaj njojzi dade, AF što ruka drhtat stade I u grlu škakljit suze? Dob^r fratar! to vjerujem. 1 moja je stara nena Kričala mi iz malena, Da te Božje sluge štujem. Dobar fratar! — Nije meni! Lvo ihfa spola ljeta Da se stidim c ’jelog sv’jeta, e fs Marom da me ženi. je« — veli. Ра šta zato? Ljubimo-se, šta bLviše, Zašto srce da izdiše Gledeć zlato nevjenčato?« 1 mišljaše grješno dalje . . . Iznad njega mjesec šija, Vjetrić nosi i ćarlija S gora priče u zavalje. Najednom se naglo trže, Zgrabi pušku nape oko, Cu, gdje gore povisoko Kasajući gjogin hrže. »On je!« šanič Dah mu stade. 1 bFjedilo obraz zali, Diže pušku da je pali, AF ko ono ruknu sade? »Sjahuj, fratre! skidaj ruho!« I pred gjogom mah se stvori. »Bacaj kesu! hajduk zbori, Hajduk Divljan, jesi F čuo?!« Buknuv grko, ciknuv ljuto, Sa ramena pušku trže, Na nišan mu srce vrže, Srce dobro, prepanuto. Gleda Luka. Dva angjela �154 Br. 0. — »SERAF1NSK1 PERIVOJ« Za dušu se u njem bore, Hoće prsi da razore: Angjeo tmine i vidjela. I u tome teškom trenu, Gdje s’ protivne misli pletu 1Г za ljubav ii’ osvetu, U nebesa Luka glenu I — zadrhta. Кб da zgleda Kroz nebesa sveta troja Gdje ga moli majka svoja, Da se ne da, da se ne da. U duši mu sunce sinu. Nape pušku i u času, P a otišće niz planinu . . . - 1 umro je fratar stari, I umro je, nije znao, Mjesto njega da je pao M rtav Divljan u guštari. Fra J. Markušić: Sa kvarnerskih ža 'УЗ, Пa hrvate U n - « 1 n v P t l < jl f i SK O M O V enS>K l tra tn ltfk i A d lO < t K l k n n fffP « K 'i n g r c a u Ljubljani. Lijepi kvarnerski zaljev, gdje ano da izvire more adrijansko, koje je »nekdaj, nekdaj bilo slovansko«, sili na mnoge refleksije, čemu se ni ja ni­ sam ni mogao ni htjeo oteti, makar da Svojim ča­ rima za H rvata čovjeka sadrži više melanholije, nego li zanosnoga optimizma. Slikoviti i svegjer nemirni Kvarner, koji bi svojim nemirom htjeo kazati, da je to prag, preko kojega su Hrvati uvijek od svoga doselenja stajali izmegju blagodarne za­ padne civilizacije i nasrtljivoga Istoka, te su za to i plaćali mnogo, jer im bijaše povjeren mač, da brane radnike evropskih hramova kulture, što su oni ne samo dragovoljno nego i spremno i uspješno kroz čitava stoljeća izvršivali, očekujući s pravom, da će u te hramove prosvjete i mira uvedeni biti, kao što i jesu zaslužniji od svih drugih. Da, ali od toga ne bijaše ploda, te Hrvati i uz te svoje tisućgodišnje zasluge ne imadoše sreće, da budu pri­ pušteni dalje od predvorja hrama. Šta više: oni na razmegju dvaju zavagjenih svjetova Istoka i Zapada bijahu biljegom, preko kojega se konji tuku, pa je lako shvatljivo, da je najviše udaraca baš na njih palo, te.su i danas sitan novac, kojima narodi 1913. jedan drugome kusur plaćaju, pa taj kusurni novac od neprestane uporabe već je izlizan postao. Divni K varner! Katkad sam stajao tamo na kamenoj stijeni i gledao raspojasi nemir njegov, i pomislio sam : K varner je svjestan nezahvalnosti, koja se nanosi hrvatskome narodu, on nije zamro, već je voljan za oteta prava gnjevno protestovati, dapače on odaje sve znakove, da se u narodu, što je naseljen izmegju Triglava, Soče i Bojane, Du­ nava i Jadrana krije neka neiscrpiva energija, ko­ joj mora biti dosugjena ne samo sloboda i ujedi­ njenje, već joj se mora dati i zadaća, da Hrvati preuzmu časno mjesto u vijeku kulture, koje su imali i u vjekovima herojske borbe i junaštva. P a ­ zio sam tamo, kako se valovi zalijeću u kamenite hridi i nemoćno odbijaju: onako su se kroz vjekove navale narodnih potlačitelja odbijale o naše nepomanjkavo pouzdanje u Boga, o našu ljubav za odom : o intenzivnu svijest narodnoga jedin­ stva. Tako se Taš na kvarnerskim otocim a (u krčo n m r r o m m c i f A /'n i t n koj biskupiji) i nna njegovim sitočnim žalovima (senjsko-modruškoj biskupiji) najčišće sačuvala gla£°Iska služba B ožja. Vrlo zanimivo, da se je narodna snaga naičv r?ćom najustrajnijom pokazala upravo na megjašima izmegju naše narodne kulture i one latinske, koja i jest najvećm a glagolicu potiskivala. T a je baš glagolica jedina mogućna bila sačuvati nam narodnost u sjevero-zapadnim stranama naših zemalja. Da nije bilo glagolice, čini se, da se na kvarnerskim otocima i u Istri danas ne bi više znalo za narodno ime. Glagolica se dakle sačuvala ondje, gdje je morala trpjeti najviše borbe, dok je iščezla u nutrini naših zemalja. B og bi znao, što je tome razlog?! Svakako i za to, što je ta borba sa hrvatske strane bila postulat narodnog opstanka, a nije bila luksus niti izumijeće narod­ noga šovinizma. U nutrini našega kopna bilo je i drugih sredstava, da se sačuva narodna individu­ alnost, makar da danas više našu ljubav za glagolicom ne potiče toliko strah za narodni opstanak, koliko svijest odlikovanja, što se ubrajamo megju velike narode, koji slave Boga u službi B ožjoj svo­ jim jezikom, i veliki ideali, da bi Hrvati sa svojom glagolicom mogli biti most za sjedinjenje crkva, a poticaj za ovu misao dao nam je sam veliki papa Lav XIII. Ne smijem ovdje mimoići, da su najhrab­ riji borioci za glagolicu u ovim stranam a velezaslužna redodržava dalmatinskih oo. trećoredaca, koji su najvažniju značajku svoje redodržave usko spojili sa glagolicom. Kako je jedna redodržava trećega franjevačkoga reda na našem sjevero- �Sa kvarnerskih žalova na hrvatsko-slovenski katolički kongres_u Ljubljani. zapadu bila kroz vjekove bedemom za očuvanje narodne individualnosti, dok je druga, jedna redodržava prvoga reda na jugoistoku hrvatskih ze­ malja, u Bosni čuvala kroz vjekove uz katoličku vjeru i narodno ime naše. Istra je dakle naša, kvarnerski su otoci naši, pak će i Rijeka biti sigurno naša. U Krku je kobno po talijansku iredentu, što na istočnim vratima stoji mletački lav s glavom odbijenom, a ispod njega ponosno prolaze nekada prezreni »šćavi«. Rijeka je opet toliko m agjarska, koliko je i D rač srpski, dapače još manje. 1 kao prometna luka za Magjarsku imade veliku vrijednost samo dotle, dok Hrvatska nema financijalne samostalnosti; čim bi Hrvatska dobila financjialnu samostalnost, onda bi i Sušak mogao uz dobru volju dobiti istu vrijednost a uregjeni Sušak sa drugim hrvatskim (mislim i dalmatinskim) krasnim i naravnim lukam a:'Šibenikom, Spljetom i Gružom mogli b; Rijeci oduzeti važnost, jer se Rijeka kao luka дш га umjetno sa velikim žrtvama uzdržavati, dok tih žrtava za hrvatske luke ne bi trebalo. Kad bi pak Hrvatska bila ujedinjena i neovisna, onda bi Rijeka Hrvatskoj sama po sebi pripala kao zrela jabuka; jer se Magjarima borba za Rijeku-isplaćuje, dok im je još u11 rukama sva željeznička tarifalna politika — razu­ mije se i ona, u koliko se Hrvatske tiče. Putnik, koji putuje Kvarnerom, hrvatskim primorjem i Dal­ macijom, opazi odmah nesretnu ovisnost i zapuštenost naših zemalja. Ugledavši naime Rijeku svak vidi, da je tu luka umjetno uz prevelike žrtve na­ pravljena, skoro može se reći na otvorenom moru, dok druge mnogo ljepše i naravne luke na začugjenje stranaca leže odnemarene, koje bi mogle po­ stati trgovačkim emporijima uz relativno neznatne žrtve. Kako se svuda zatire Hrvatska i hrvatska poduzeća, vidi se odatle, što magjarsko društvo »Ungaro - Croata« za 40 helera vozi iz Rijeke u Senj putnike tamo i ovamo (5 6 sati), samo da ubije hrvatsko pomorsko društvo u Senju. Kad sam spomenuo Senj, da i 0 njemu nešto reknem. Danas zapušteni grad. a nekad se ozna­ čivalo na pošti: Rijeka kraj Senja, dok se sada može vrlo zgodno pisati: Senj kraj Rijeke. Vuklo me je srce u taj uskočki grad, da vidim dvore Lenkovića, Ive Senjanina i drugih junaka, koji sada u grobovima vijećaju, je li bilo smišljeno ili nesmišljeno, što su onolike žrtve doprinosili?! I da vidim Vratnik poviše Senja, otklen su udbinski i kladuški junaci vrebali 11a uskočke glave; Buda­ lina-Tale izmučeno društvo zabavlja kapom jazvetinom urešenom sa trista praporaca, dok mu se je 15Г. bagavi kulaš ovuda lijeno promuhavao. Divio sam se »Senju na kamenu« i u njemu crkvi svetog Franje, koja je sva popločana nadgrobnim pločama slavnih uskoka! Danas su mnogim njihovim po­ tomcima sve te pripovijetke trice i lude stvari; te ragje traže motiva svome poletu po pariškim apaškim skloništima nazivajući se time naprednim i modernim; dok na ove, koji po narodnim ognji­ štima vatru pretražuju ili potiču, bacaju manu nesavremenosti i zastarjelosti misleći, da Hrvat može postati Francezom proživjevši koju godinu u Parizu; ili da su Francuzi postali slavni, šta su svoju domovinu i svoju prošlost omalovažavali; a ne za to, što su ju nada sve ljubili. 1 to je znak naše nemoći. Mogli bi se ugledati u Silvija, koji je u toliko velik i majstor, u koliko mu je jezik, način izrazivanja 1 stih hrvatski, a etika barem većim dijelom prilično ispravna; i naprotiv toliko je krila polomljenih i nestalne vrijednosti, u koliko su mu filozofski nazori nastrani i oprečni kršćanskoj zdravoj filozofiji. I očevidno se vidi, da je Silvije samo za to u svojim pjesmama zabludio, što je živio u nepročišćenom slobodoumnom ambijentu; živic a u toliko je velik postao kasnije, u koliko je bio sretan, da dobar dio svoje mladosti proboravi u pravim kršćanskim odgojnim zavodima. Svakako on sa našom modernom nema ništa zajedničkoga, jer što je velika i simpatična kod Silvija, to je hrvatsko i kršćansko; a što čini bitnu oznaku naše moderne, to je. ono nehrvatsko, tugje-neprobavljeno, naduto, hipokondrično i pogansko obilježje; čega ćeš zaludu kod Silvija tražiti. Ali bacimo na stranu sve to, jer oni će i nadalje Kranjčevića svo­ jatati za sebe, ne mogući drukčije pokrivati jalo­ vosti svojih umjetničkih nazora; a Silvija sam ovdje spomenuo, jer je Senj ognjište njegovo; ovdje mu je vila narodnih junaka i pjesme u čelo cjelov tisnula »otevši ga tako njegovu kolu«, gdje je mogao ko »bršiv panj« mirno provoditi život »uz Čašu piva«, čemu se danas mnogi kod nas posve­ ćuju, a Silvije ih jetkom ironijom dohvaća. Propali geniji! 1 danas »crkvica cjelova« Silvijevih stoji u Senju, a njegov duh kao da još tamo »ko oganj divlji s trula mrča« luta tražeći mira i pokoja, što je mnogo puta »srnuo ljutit s utrte ceste«. Bog mu bio milostiv, jer njegova vatrena uskočka krv ne znadijaše, što čini! Ostavljam uskočki Senj i grad Lenkovića Nehaj slavni, što opustošen i gromom udaren lijepo predstavlja rastrganu Hrvatsku. Vraćam se opet Frankopanovu trsatskome gradu, kojega razhlagjuje vjetar sa Grobničkoga polja, te su tako i on �156 Вг. 10. — »SERAFINSKI PERIVOJ« — 1913. pokolebivo stojimo za oslobogjenje i ujedinjenje i Grobničko polje živi svjedoci stare hrvatske slave našega naroda u okviru jake carevine, 'lak o su i vjernosti, a današnje svjetske nezahvalnosti, gdje neki umovali, ali su ipak, kako rekoh, bili u ne­ na oči ovih dvaju slavnih spomenika nepravedno ugodnu položaju. »Riječke Novine« jednim smjelim otimlje Rijeku, taj biser iz hrvatske krune; kojega zamahom presjekoše uzlove, koje su u tome smislu ini pregorjeti ^е možemo. O stavljajući i Rijeku bilo bi nezahvalno, da ne spomenemo i riječke kapu­ sputavale mnoge radikalne katolike Hrvate, te danas više H rvat, koji bi u pitanju srpstva bio cine, štono tamo kao mrtva straža stoje na bra­ ekskluzivistom, nema monopola katoličke pravo­ niku hrvatskih prava predstavljajući neku nevivjernosti, a niti protivno; isto je tako i glede lo­ gjenu smjelost i energiju, koja će donijeti slom tujalnog patriotizma. Otvoreni su dakle široki pugjinskome duhu, ako ih samo Hrvati pripomognu. tevi političkoga takta: jedan može imati ove na­ Ali dok kapucinski redodržavnik sve svoje uzdanje meće u Gospu razvijajući pri tome zatnjerno djelo­ zore, a drugi one, ali nas sve mora ujedinjivati uvjerenje katoličkoga radikalizma. I ovo treba vanje i ulivajući svima neograničeno pouzdanje; dok »mali« M iroslav svegjerno nove smjele i spomenuti, da oo. Kapucini sa svojim »Riječkim Novinama« i baš s ovim smjerom politike upravo uspješne nacrte smišlja, kako bi raširio »N. G. L .«, trijebe slobodoumno trnje i divljač, što ih zasija učvrstio tiskaru, osigurao »Riječke Novine« i na po Kvarneru, hrvatskome primorju i Dalmaciji okupu držao četu našega katoličkoga narodnoga gjaštva, dok se o. Grga pod širim narodnim i ka-Rijtećki Novi L ist«; a time učiniše ne samo relitoličkim pogledima bavi organiziranjem Hrvatskih gioznfr djelo već i patriotsko, jer se »R. N. L.« više poklonstva na sv. mjesta* dotle im većina H rvata bavio sirenjem^poganskih nazora, nego li narodnim »čestita« na radu i dalje ih još potiče, ali ne pitaju bugjenjem i osvješćivanjem, mnogo, kako bi trebalo oo. Ka* ucinima pomoći, Kako к tpucini na Rijeci stoje više u književda ne budu sami u žrtvam a Svatko uvigja, da su norn smjeru na braniku vjere i narodnosti, tako i nam baš »Riječke Novine« potrebite — a potreFranjevci, čuvari trsatskoga Gospina svetišta i bite najviše za to, što su to jedine naše novine s i'rankopanskih katoličkih tradicija isto tako stoje onim smijerom politike. Dok ne dogi še »Riječke na mrtvoj točki i rade za vjeru i narod, ali više u duhovnoj pastvi. Novine«, prije se u nas ona politika krstila napređBog im platio, Gospa i sv. Franjo, a u narodu njaštvom, jer su naprednjaci svom političkom djelotvorno uvaženje! programu nešto slična imali, aok im je kulturni II. program bio antiklerikalan i slobodouman; a ipak su s obzirom na našu narodnu politiku imali nešto Putujem na katolički kongres u Ljubljanu. simpatična za mnoge Hrvate. Sve su više dobi­ Nalazio sam se u Kvarneru slučajno, pa onako vali i takovih istomišljenika, koji baš nisu odo­ pogjoh usput. I n a č e i u z n a j v e ć u ž e l j u bravali kulturnoga njihova programa. Katolik ne b i h d o š a o , j e r n a š e s t a r j e š i n Hrvat, koji u srpskom pitanju nije bio ekskluzivista, stvo nije dobilo poziva; a u n a s j e jer je u tome eksklusivizmu vidio slom naših i u v i j e k p r a v i l o , d a u o v a k o v i m z g o ­ čisto hrvatskih nacijonalnih težnja, bio je time u d a m a s v i č e k a j u m i g o d s t a r j e š i n nečemu sličan liberalnoj naprednjačkoj stranci, a s t v a. Kako razabirem, ni drugi faktori nisu time se nalazio u vrlo neugodnu položaju; jer se dobivali poziva ne znam, s kojih razloga? našlo kratkovidnih ljudi, koji su bezazleno pro­ Bit će, da odbori za priredbu kongresa nisu gutali udicu tugjinske doktrine, kao da bi ideja o dobro funkcionirali. To se opazilo jasno, jer iz plemenskoj jedinstvenosti H rvata i Srba bila ne Bosne, Dalmacije, pa još iz drugih hrvatskih samo štetna hrvatstvu, već i katoličanstvu, ne pokrajina nije bilo učesnika ni izdaleka razm jerno osjećajući se pri tome, da bi mi katolici Hrvati prema Slovencim a. Megjutim ja putujem na kon­ najlakše mogli biti most jedinstvu crkava. Ne da gres u Ljubljanu, a o tom zastupanju H rvata na se u drugu ruku potrpati istina, da su Hrvati i kongresu nešto i kasnije. Putujem u trećem razredu, jer treći razredi u Srbi dva plemena a jedan narod; makar da s ovim niti se može, niti treba niti je patriotski izvoditi Austriji nisu loši, a tako je napokon htjela većina. vrtoglavih konzekvencija, jer nam državne težnje Na postajama jeftinih krušaka carevki. Kuda pro­ lazimo, svuda lijepe crkve po brežuljcima. Slove­ nisu identične, u sadašnjosti nam je kulturni odgoj prilično različit, a uz to su Srbi i u vjeri i u po­ nija u vegetaciji slična Bosni, samo je sve bolje litici još netolerantni. Mi Hrvati neumoljivo i ne­ obragjeno. Vidi se jedinstvenost vjere. Narod vrlo �157 Sa kvarnerskih žalova mi hrvatsko-slovenski katolički kongres u Ljubljani. pobožan i darovit. Na svako] postaji ulaze »orlovi«. Dolazimo i u Postojnu. Put sa postaje do pećine 2 K tamo i natrag u omnibusu. Dosta skupo. Kad stigosmo pred pećinu, kasirica traži 5 K za ulaz­ nicu. To me se vrlo neugodno dojmilo. Zar 5 K dati za razgledanje kakve razbojničke špilje ili vučije jam e?! Tako sam mislio. Megjutim smo se predstavili kao putnici na kongres, ali nema niti legitimacija niti svjedoka aranžera, koji je bio si­ romašan gjak, pa volio ići pješke, nego sjesti u omnibus za 2 K. Nekako se legitimirasmo i do­ bismo ulaznice po 2 K. Kad zagjosmo u pećinu 3— 4 časa, udarismo na čitavu rijeku, preko koje vogjaše most. Cesta kroz pećinu uregjena, može se ići i terezinom. Put je kroz pećinu dug 21 kilo­ metar ne brojeći amo dakako još pokrajnih pećina, čiji putevi još nisu uregjeni. Sve rasvijetljeno obil­ nom elektrikom, ali na mahove po 2— 3 kilometra. Bilo je vrlo hladno u zemlji dubokoj, vele, 60 me­ tara. Voda je kapanjem napravila čudesnih podoba: čovjek, životinja, orgulje, zavjesa, kalvarija, grob Isusov i slično. S v e u raznolikim na­ ravnim bojama. Svak je zaresen veličajnošću dimenzija i čudesnim krasotama. Dogjosmo do restauracije (ali se nije pilo) i do c. k^ pošte u pećini. Spomenuvši joa, da sam vidio i jezerce puno »čovječjih ribica«, ne peuzdajem se pisati o krasotama Postojne. Sjeo sam kod c. kr. pošte i poslao sam prijateljima dvije kkne »iz pravog pod­ zemnog svijeta i jednog izmegju najvećih čudo­ višta prirode na svijetu«. Mene se tako dojmilo. Ako su grčki pjesnici nešto slična vidjeli, onda im razumijem one legende o Hadu, Aherontu i Kerberu. Na izlasku iz pećine sjetio sam se plaćene ulaznine, te sam uvjeren, da nije skupa ni 20 K, tko može platiti. Moram ovdje još spomenuti, da je pećina zatvorena jakim gvozdenim pregradama. Tako i treba, jer inače zlo. Jedan Hercegovac reče: Sreća po državni monopol duhana, što P ostojna nije u Hercegovini, jer bi vlada u tom slu­ čaju ili silnu štetu trpjela, ili bi bila prisiljena okolo same pećine trajno razmjestiti toliko momaka fi­ nancijske straže, koliko ih sada imade u cijeloj Hercegovini. Lijepo bi se tamo dala ukonačiti »milica« Ise Boljeitnca, a moguće s njome i ostanci Lsadpašine vojske. Polazimo sa Postojne u bijelu Ljubljanu. Do vigjenja tamo! esg Prof. R. Strohal, Zagreb: — ----- = Konstitucioni fratara trećega reda sv. Franje. 6. Prevedeni na hrvatski jezik po ocu fra Ivanu Grlžostomu Keršiću Cresaninu god. 1734. P o g l a v l j e 25 .: O d v i ž i t a t u r o v k o m i š a r i j e v. i 1. Miništar jeneral ne može niti ima oda­ brati komišarija jenerala za jednu provinciju ili mostir za jedno vrime ustanovićeno ili neustanovićeno rad uzroka ili uzrokov, ki mogu zgoditi se, ni anci jednoga od onih, ki su bili jenerali, ako ne samo kada oni pojde vanka Italije i za ono vrime, ča stoji vanka Italije; koju neuzmnoznost ima jošće i provincijal, dočim nahodi se u svojoj provinciji. "2. Moći hoće jeneral, dočim pribiva u Italiji, odabrati jednpga komišarija jenerala u prigodah pošobojnih, to jest za vratiti jednu pravdu od ci­ vila ili kriminala za vižitati i predsiditi jednom u kapitulu provincijalskomu i tada da izbere fratri vridni i častni i ako je uzmožno meštri s(veto)ga bogoslovija, koji budu imati one provincije, u koju poslani jesu. 3. Prokuratur jeneral u Rimu ne može biti odabran za vižitatura koga mostira ili pro(vin)cije izvan Rima, ne mogući isti nastojati jedan i drugi oficij. 4. Komišarij, vižitatur i president kapitulov i kongregacionov provincijalskih ne mogu biti oda­ brani na nijedan oficij u rečenih kapitulih i kongregacionih, u kih služe za komešarija ili prešidenta pod penu nulitadi izbranja i izbranje grede tada jeneralu i koga odabrati bude jeneral, da ima biti spoznan kako da bi od kapitula ili kongregaciona. 5. Ako koji od jenerala bude postavljen za komišara u koju provinciju, za onu prigodu da ima misto dostojnije više g(va)rd(ija)na i pro(vin)c(ija)la, ako li bude odabran za jedan mostir pošobojni da dade misto pro(vin)c(ija)lu one pro­ vincije. 6. Napokom pro(vin)c(ija)l od provincije rim­ ske poviše vižite jeneralove mozi i da ima vižitati jedan put na godišće i veće ako potriba pristupi svojom oblastjom od pro(vin)c(ija)la mostir s(ve)tih Kužmi i Damijana od Rima. Cića ovoga ne čini se nikakova prejudicija, koju jeneral pretendi porad apartenence istoga mostira, ma pravice da budu sahranjene za jednu i drugu stran. �Br. 10. — »SERAFINSKI PERIVOJ« 158 P o g la v lje 26.: P o r a d i p r o v i п c i j a 1o v t i t u 1 a r e v. 1. Dostojanstva titularska provincijalov da se ispeljaju na dvojicu, to jest patrimonija i montefestra. No ova dostojanstva da budu izbrani za 3 lita od ministra jenerala oni, ki budu bili prez pristanka truditi se za relion ili s narnostiju od študijov ili zapačali se poradi interesa od reliona. dijov ili zapačali se poradi interesa od reliona. 2. Provincijali od titula da budu za vazda otci one provincije, koje sini jesu, durajući njihova 3 lita, da imaju glas u kapitulih i kongregacionih jošće jeneralih, ma samo oni, ki bude rojen u onoj provinciji i od familje u mostiru, kadi se celebra kongregacion jeneral. Potla trih godišć paka da i,™ glas samo u kapitulih p ro v in cijsk ih njegove к ^ pro(vin)cije. Poradi precedence da se obsluži kapitul 31. P o g la v lje 27.: O d kapitula jeneral 1. Kapitul jeneral da se čini svako 6 godišć u mostiru, ki bude šujen koristniji vd glasnikov kon­ gregaciona jenerala prošastnoga. U njemu da ima glas jeneral, prokuratur i šekretarij jeneral, ki su bili jenerali, provincijali od oblasti i od Jitula, šekretariji provincijali i kuštodi po naredbi pO' glavlja 32. 2. Imaju se na njemu odabrati za 6 godišć novi miništar jeneral i 4 defii i t i jenerali. Jeneral ima biti meštar s(veto)ga bogoslovija i može biti odabran sasvim da nije u kapitrlu dah ne od onih provincij, od kojih bili jesu dva najzadnia jenerala. 3. Definituri jenerali odabrati imaju se 4 pro­ vincijev po okolišu, to jest za prvoga od pro(vin)cije Milana, Sicilije, Breše i Bnetak, za drugoga od provincije rimske, Bolonje, Markijane i Delmatinske, za tretoga od provincijev Napulje, Abruca, Kalabrije i Fijandre. 4. Tratuje za kapitul jeneral da su tansane na rečenom kapitulu od glasnikov provincijev, poradi tratnje putovanja, da se stoji na običaju provincijev. Pripovidavci i oni, ki nastoje katedram, da gredu na kapitul na tratnjah svoje pro­ vincije. Od svih stvarih imati će se haran i razabran račun u definicionu. 5. Dospivena pako rečena odabranja ima se sakupiti definic(i)on jeneral, u ki da gredu kako glasnici jeneral pasani, jenerali, prokurator jene­ ral, 4 definitur(i) jenerali, šekretarij jeneral, provinc(ija)! i prijur od mostira odlučenog za celebracion rečenoga definiciona ili kongregaciona 2 uarejenjem postavljenim na poglavlju 32. 1913. 6. U rečenomu kongregaciomi ponapuiiiti se ima broj ežaminaturov jeneralih ili rejentov je­ neralih, ako koj od njih mej prvim i drugim копgregacionom umerl bude ali renuncijal. Odviše odabrati se ima prokuratur jeneral, ki budi meštar niti budi onih provincijev, od kih jesu jenerali ta­ dašnji i jeneral najzadnji, ki pokle bude odabran, pasavši van iz kongregaciona prokuratur pasani, uiisti hoće novi s pravicami, ko se čekaju na prokuratura jenerala, ni dura već od 3 godišć po na­ čin, ki bude bil u oficiju prokuratura jenerala 3 godišća. Ne mozi biti iznova odabran na oficij ili potverjen, ako ne bude bil godišće prez rečenoga oficija. 7. Na istomu kongregacionu ima se od sa- ienerala mo? ‘ . mif tra konfe™ ati fk re ta rij jeneral ili izabrati se jedan novi sekretari] za 3 lita, koga izbranja odhodi šekretarij pasani i ulize -ио^ i u definicion, kako se je reklo od proku­ ratura j merala. 8. Budući2345slobodno jeneralu z glasnici onoga novoga kungregaciona tumačiti regulu i koštitucioni u svih stvarah šumnjivih ma po pravom čuvstviju i misli istih a ne drugačije prez činiti nikakovu prominu, kako jošće zdignuti z oficija svakoga i jošće prb(vin)c(ija)la, ako tako stiskati bude potriba velika i pravica anci jošće privati ih ma po zakonu i s punim poznanjem uzroka, shranjena vazda oblast kapitula jenerala. 9. Glasnici ovoga kongregaciona da odluče, kadi ima deržati se kongregacion jeneral, ki će se imati dilovati na dospitku trih godišć, na ki da dojdu respetinamente glasnici pervoga i u komu se budu činiti ista odabranja z ovom samom razlikostiju, da prokuratur jeneral na ovomu kongre­ gacionu moz(i) obrati se one pro(vin)cije, koje nahodi se najzadnji jeneral pasani. 10. Napokom kada se odluči dilovati ku stvar z vičem i povoljenjem definiturov toliko jeneralih koliko provincijalih, ima razumiti se, do to se diluje z definituri sakupljenimi u jedno, drugačije povoljenje po knjigah ili po dan pošobujno jednomu na volju da bude od nijedne kriposti i svaka prudnost, ka od toga izajde, budi anulana. P o g l a v l j e 28.: O d k a p i t u l a p r o v i nc(i j a)l a i n j e g o v i h k o n g r e g a c i o n i. 1. Kapitul prov(in)c(ija)l se čini svako tri lita u onomu mostiru i dnevu, ki bude odlučen od miništra jenerala ili svoga komišara. U njemu imaju glas jeneral ili njegov komišarij, ki su bili jenerali, prokuratur, definituri, šekretariji jenerali tako ta- �Konslifučioni fratara trećega reda sv. Pranje. 150 r dašnji kako prošastni, provincijal oblastni ili od G. G u e n o t:titula ili tadašnji ili prošastni, ma u kapitulu svoje prov(i)ncije, u koj usinovljeni jesu, šekretarij (S francuskoga prevodi Pajo Mišura). prov(i)nc(ija)l tadašnji, g(va)rd(ija)ni svojimi diškreti, rejenti, ežaminaturi jenerali i kuštod tadašnji 3. provincije po narejenju postavljenomu na po­ U veče toga tužnoga i u isti mah slavnoga glavlju 32. dana, poslije no se dala apostolim pošljednja po­ 2. U njemu ima se odabrati novi miništar čast, vjernici, Lino, Kleto i Marko im na čelu, pro(vin)c(ija)l, 4 definituri i kuštod, a zatim da se sastadoše se u kući, u kojoj je stanovao Šimunčini prvi kongregacion prov(i)nc(ija)l, na ki ima Petar. Lino, kao najstariji u svećenstvu, pred­ dojti oni, ki je bil prešident od kapitula, jenerali sjedao je skupštini. Dozva im u pamet pošljednje pasani, pro(vin)c(ija)l tadašnji od oblasti ili titula, savjete pokojnoga velikoga svećenika i potrebu, šekretarij, prokuratur i definituri jenerali ako jesu, da mu se našljednik imenuje. i 4 definituri prov(i)nc(ija)li znovic odabrani po Tada s jednodušnim, svečanim i punim što­ narejenju poglavlja 32. vanja klicajnem Lino bude odregjen za najvišu 3. Na ovomu prvomu kongregacionu pročast. Kraj svega plača i odricanja, bio je primov(i)nc(ija)lu ima odabrati se od svega definiciona rah popustiti. šekretarij prov(i)nc(ijal) za 3 lita, ma isti nima Kad je zasio na papinsku stolicu, još vlažnu imati glasa u njemu. od Petrove krvi, primao je poklone biskupa, sve­ 4. Imaju se jošće u njern.i izabrati g(va)rdićenika i vjernika: veliki prizor, koji se mora po­ jani mostirov za jedrio lito, kih nijedan ne mozi biti navljati sve do svrhe vijekova. Lino s čelom tijaujedno g(va)rd(ija)n i šekretarij ili definitur pro- rom ovjenčanim javi se u Petrovu veličanstvu; on v(i)nc(ija)l, ako ne samo u provincijah malahnih jednako primi moćne ključe, koji otvaraju i zatva­ iziskujući to velika potriba i tada definitur raju nebesa. Naredi, da se listovi, s Ribarovim ponjen na g(va)rd(ija)nstvo rim a imati glasa u iz- prstenom pečaćeni. nose raznim crkvam i da ih se branju. Pasavši godišće s povoljenjem miništra obznani, kako je prešlo apostolsko našljedstvo. jenerala činiti će prov(i)nc(ija)l drugi kongre- P a i on će, časni starac, poslije jedanaest godina gacion i pasavši 2 lita treti kongregacion, na ki napornoga vladanja papinsko odijelo svojom krvlju dojti te isti glasnici pervoga i u njih više šekretarij nakvasiti. prov(i)nc(ija)Ia. Ako oni, ki bi izbran na pervomu, Neron, malo zadovoljen smrću apostola, od­ bude mertav ili renuncijal, imaju takojer činiti se luči, da i Servilij napokon osjeti težinu njegove obranja g(va)rd(ija)nov kako na pervomu. srdžbe; nego prvo htjede ga prevariti i posla mu б. Na rečenih trih kongregacioni imaju oda­ Tigelina. Kad je prefekt pretorija došao k mla­ brati se ili potvrditi meštri od novicev i profešov domu patriciju, bez okolišanja kaza, za što je i onih, kojih svitom poslati se mogu van reda onih, došao. ki se ne te poboljšati. »Cezar živo žali, poče on, što si ti mislio, 6. Ki bude izbran za g(va)rd(ija)na u trih da možeš s njim tako naglo prekinuti. Servilije, kongregacionih zasobice i bude imil takovo do­ što ti je vladar učinio, da mu se tako zlo uzaimstojanstvo za 3 lita, ne će moći biti odabran ni za lješ? g(va)rd(ija)na ni za prešidenta, dokle ne projde — Ja se na cezara ne mogu tužiti, odgovori jedno godišće. Oni paka, kij bil prešident veći dil Servilij: od toga sam daleko. Molim te, Tigeline, godišća, ne mozi biti odabran za g(va)rd(ija)na, da mu prikažeš moje smjerne poklone i da mu nego za 2 lita po način da vrime svoga presiden- izraziš svu moju zahvalnost za dobra, s kojim me stva ima se komputati za vakancu, kako jedno je obasuo. lito, ko čini tri lita sv(eto)ga g(o)rverna. — Bolje bi, Servilije, učinio, kada bi s njim 7. G(va)rd(ija)ni da se izbrat imaju za jedno obnovio vaše staro prijateljstvo. lito po način, da pasavši ono, ako se ne izbere za — Nemoguće je. g(va)rd(ija)na oni prvi, ne čini mu se nikakova Kakovu zapreku u tome vidiš, kad sam krivica sa svim da ni dospil sva 3 lita, u ko vrime priznaješ, da ti je Neron samo dobro činio? moga se bi potverjen. — Zabitni život, što no ga provodim i načela, (Nastavit će se). što no ih ispovijedam, duže me, da bježim pred dvorskim uživanjem. Neronove žrtve. �100 Br. 10. — »SRBAFINSKI PERIVOJ« 1913. Pa pruži vrat centurijonovu maču, svršava­ — Razumiješ li s tim kršćanstvo, koje si pri­ jući one riječi. grlio? »Sam se moraš ubiti, odvrati on, moja duž­ — Pogodio si. — Vjeruj mi, Servilije, ti srćeš u svoju pro­ nost nije, da te ubijam. — Kad je tako, hajde i pitaj novu Cezarovu past; barem stavljaš u pogibelj svoju sreću i rušiš naredbu: kršćani ne smije života ukidati.« svoju budućnost. Časnik se vrati u dvor. Neron mu tada na­ — Na sve sam to mislio prije no sam se redi, da sam žrtvu smakne. Kada se eenturijon odlučio. — Cezar me je opunovlastio, da ti obećam vrati u kuću Servilijevu, Marko Plaucij dogje veliko bogatstvo i konzulsku čast za buduću go­ svome prijatelju. Svetomu je svećeniku grozna dinu, ako pristaneš i odrečeš se svojih novih pri­ bol bila, kad je razumio, da mu je izgubiti onoga, koga je kao brata milovao. Megjutim nije mogao, jatelja. — Hvala cezaru na njegovoj visokoj ljubavi, a da mu na sreći ne čestita. Čas su se razgova­ nego, Tigeline, ja ne mogu njegovih ponuda pri­ rali s nebeskim radostima, u koje je bilo Serviliju miti. Pokrstivši se, odrekao sam se dobara ze- ulaziti; za tim se dva mladića nježno zagrle. Sermaljskih, nada ovoga svijeta i vremenite sreće, vilijevo je srce bilo prepuno veselja; Marko je — Je li to odgovor, Servilije, što mi ga je plakao. Dostojni sin Pomponije Grecine gledao vladaru odnijeti? je - зје najmilije, kako mu jedan za drugim gine; zemlja mu je progonstvom izgledala. Poslije — Drugoga nemam. — Tvoj će odpor podražiti njegovu srdžbu; kratke molitve u nebo uzdignutih ušiju, Servilij pruži vrat centurijonu, a ovaj ga s jednim udarom a, ti znaš, ona je užasna. — Cezar, odgovori mladi patricij s nekim ubi. ČasnApatricij ode u društvo apostola. Marko Plaucij poštara se za pogreb svoga divnim mirom, na samo tijelo iria pravo; duša je izvan njegove vlasti: prosto im dakle moje tijelo prijatelja; on sam pokopa u obiteljski grob muče­ nika, koga je svojim naukom i plemenitim i moj život. — Pazi, nesretniče! kajat ćeš se sa svoga izgledom za Isukrsta preporodio. vladanja. XII. — Nikada, odvrati živo Servilij Smrt Progonitelja. — Još pomisli i dopusti n ; da odnesem daru ne tako odlučan odgovor. Neronov je bies uvijek sve više proti kršća­ — Moja je odluka stalna, Tigeline; nema nina rastao; gledao ih kao smrtne neprijatelje; koristi više govoriti.« progonstvo je protegao i na pokrajine, a stari nat­ Tigelin izagje grozeći se i vrati se k Zlatnoj pisi pripovijedaju u njihovom vjerodostojnom go­ Kući, da položi račun o svome poslu. voru, kako se je silnik hvalisao, kad bi mislio, da »E dobro, Tigeline, upita Neron, jesi Ii uspio? je u kome kraju iskorenio, što on nazivao novini Je li se Servilij povratio k zdravoj svijesti? praznovjerjem. Ukazi podignuti proti vjernicim — Nije bilo razloga ni obećanja, koje je vrhuncu su dospjeli; jer njegovi nasljednici kroz moglo slomiti onu tvrdokornu dušu. tri vijeka, svaki put kad su htjeli proti kršćanima — Jesi li mu kazao pošljedice njegove tvrdo­ bjesniti, nije im trebalo, nego ih na novo potvr­ kornosti? Znade li on, da se smrti izlaže? diti. U ostalom, on je imao dostojne savjetnike u Ništa mu nisam tajao; on smrt prezire, Tigelinu i Hermu i u sramotnom mnoštvu osloeezare, i prkosi obijesno tvojoj vlasti.« bogjenika, koji su povlagjivali njegovim grozoNa te riječi Neron od bijesa problijedi. tam, veselili se u učestvovanju njegovih zlodjela »Neka dakle umre, viknu on, kad tako hoće!« i opijali se krvlju njegovih žrtava. U isti mah zovnu centurijona i naredi mu, da ode Marko Plaucij nije se mogao nadati, e će iz­ saopćiti Serviliju pošljednju nuždu, naime, da mu maknuti rasplamsanoj i svemogućoj mržnji, koja kaže, e mu se je s životom oprostiti. mu braću progonila. I onako je mladi svećenik, Centurijon nagje mladoga kršćanina, gdje se uzgajan u apastolskoj školi i u njezi plemenite seta mirno i smiješeći se po trjemovima svoje majke, čeznuo za mučeništvom; više je izgarao kuće. Kada mu časnik kaza, zašto je poslan, Ser­ željom za Isukrsta svoju krv proljeti, nego li ju je Neron tražio. Od dugoga vremena poznat kao vilij prostodušno odgovori: kršćanin, kao takov hiljadu puta cesaru prikazan, »Ja sam spreman ginuti, vrši svoju dužnost.« �Noronove žrtve. 161 Veturij je znao, iz iskustva, da neprijateljstvo nje­ počašćen neumoljivim Tigelinovim i Hermovim bijesom i đo tada je pravim čudom bio poštegjen. gova gospodara jednako je kao i osuda na smrt. Nitko se manje od njega nije starao, da se oslobodi Stao je prebirati po svom životu, je li koju cesarovih poslovača, tužitelja i himbene braće. krepost vršio, je li kakvo dobro učinio, pa nije On je postao siromahom, da svojim imetkom primogao otkriti, koje je dobro djelo učinio. Sasvim tekne u pomoć patnim i siromašnim članovima tim prikaza se drhćući pred strahovitog Neronova Crkve; on je sama sebe bez prestanka trošio, da miljenika; jer je bio kukavica pred moćnijim, kao dobije duša za Isukrsta. Lino ga je brojio megju što nesmiljen prama slabijim. najkorisnije i najčasnije pomagače. Vrhovni sveće­ »Što sam čuo govoriti, Veturije? reče prenik, našljednik Šim una-Petra, videći, kako pro­ fekat turobnim glasom; tvoja je kuća okaljana s gonstvo ne popušta, odredi, da se Crkva spusti u kršćanstvom, a ti se usugjuješ druge na sud pri­ katakombe, prostrana podzemlja, koja su se ste- javljivati, dok mučiš o onima, koji s tobom živu?« rala pod rimskim poljem. Mnogobrojnim meanČankoliz je bio kao ukopan na ovu naglu ne­ drim ispremiešanim izlazim moglo se je lako iz­ zgodu. Više je puta kazao Hermu, da je Koralija maknuti pri istraživanjima. Više osamljenih kuća kršćanka; ali oslobogjenik nije tomu davao važ­ po predgragjim, s onu stranu Tibera, bilo je takonosti. Vidjevši Tigelin, da ne odgovara, neustrpgjer odregjeno za sastanke. Časni starac, koji je IjiVo priuze: predsjedao udesim Crkve, proračunavao je s rijet­ »Što imaš odgovoriti na opravdanje? Go­ kom razboritošću sve potrebe položaja; bdio je vori,'nem oj da čekam«. s nježnom brigom nad stadom, koje rnu Gospodin > Nesretnik, više mrtav nego živ, stade navo­ povjerio u tako teškim danima. diti, kako on živi rijetko u svojoj kući, pošto je Veturij, nevoljni čankoliz, tužitelj kršćana, u često zabavljen oko vladareve službe. Ali Tigelin, godinu dana izgubio svoje dvoje mlagje djece. j er g a je ^ ђе7 sumnje? htio s a m o prepadnuti, proJednome bile tri godine, drugome četiri. Ovi 8рјесрobiteljski udarci njega nimalo nisu s m u ć iv a li;» a ' 'Је и ш nije istina da je tvoja žena dva grla manje, kako se on nije sramio govoriti; ^fšćanka?« jer, kraj zlata u vrijeme požara pokradena i kraj ' ' ‘ Na ovaj jasni upR Veturij se je sve više j više velikih svota, koji se domagao u više navrataka plašio i pao na koljena pred divljega starca i za nagradu svoga doušivanja, Tigelinov štićenik grleći mu noge, vikao; bio je uvijek siromašan, a kuća mu u bijedi. Go­ »Oprosti, Tigeline, mojoj grješnoj nepomlji stione su mu u malo vremena progutale plod zlo­ glede Koralije. Nego, tužiti je, kao što je bila moja djela; Veturij je sve dublje i dublje propadao. dužnost, priznajem, da bih se našao u smrtnoj Srećom su djeca, što no mu ih Bog uzeo, primila neprilici. krštenje nastojanjem Koralije. Nesretnica bez nade, Poslušnost cesaru ne trpi takovih računa, e bi svoga muža na bolje osjećaje navela, a i posebni obziri moraju uvijek uzmaknuti pred vla­ onako je ponešto znala za sramotni njegov posao, darevom voljom. pa se je zadovoljavala prikazivati Nebesima svoje Znadem, ali još imam nejake djece. patnje i mučeći je podnosila zlostavljanja, a kad­ . — Kakovi su odnošaji izmegju tvoje djece i što i udarce, što no joj ih zadavao. On ju korio s njezine kršćanske vjere, često joj se grozio, da zločina tvoje žene? - Moja djeca još nisu u dobi, da mogu sebi će ju pod sud odvesti i tu činiti, da bude sugjena; pomagati; oni imaju potrebu od svoje majke. ali ona je bila nećutljiva na ove prijetnje. Veturij Zar si u bijedi? zar ne uživaš lijepo bo­ je slijedio svoju službu tužitelja i tužio kao vlada­ reva neprijatelja i predao na smrt starijega sina gatstvo? Jao ! kad bi tomu tako bilo, uzdahnu Ve­ nekoga bogatoga pučanina, a ovaj, da se osveti čankolizu, tuži njegovu ženu, da je kršćanka. Do­ turij. Nevolja, po običaju, sjedi na mome ognjištu. — Ja mislim, da ti ne govoriš ozbiljno; ti se duše, da bude bio znao za nutarnje osjećaje štiće­ nika, bio bi se latio drugoga načina, da mu se slabo opravdavaš. Pazi, moja strpljivost ima svoje osveti. Kako mu drago bilo, ovaj posao zadade granice. časoviti strah staromu suburskom stanovniku. Kad Kunem ti se, Tigeline, istinu govorim. je bio prizvan pred prefekta pretorija, prikaza se Sto si dakle učinio od ogromnih svota, na sudu uzrujan. Tigelin ga primi strogim licem, a koje si primio? Obilato ti se je plaćalo svaki put, �Br. 10. — »SER AFINSKI PERIVOJ« 1G2 kad se tvoja služba tražila, a ti se danas tužiš na siromaštvo! Nisam sposoban upraviti s dobrim, štono mi ih sreća od vremena do vremena blagodari. Prefektu pretorija nije bilo mučno razumjeti, da ga čankoliz ne vara; u ostalom, on ga je po­ znavao kao posjetioca najzloglasnijih gostiona. Nije mu ni na kraj pameti bilo koriti ga sa sramot­ nog mu življenja. U ovim je stanovima Veturij sa­ kupio čete palikuća, pa tu je nalazio i pomagače u lovu na kršćane. Megjutim Tigelin prihvati: »Ne smeta, treba, da ovaj sablažnjivi položaj svrši, što moguće prvo. — Kad je tomu tako, odgovori štićenik, na­ redi, da se moja žena prikaže na sud. — Sretno. Vidim, da se na te može računati. — Na život i na smrt, priuze zanosno Ve turij. Na život, slažem se; ali na s m r, dvojim, Hajde dakle, budi vjeran: ja ću paziti, da se sve to najbolje ovrsi«. Fra Dane Zubac, Mostar: Moderni svetac. 2. Dovlen je pisac promatra^ sv .Franju u ko­ liko stoji u savezu sa vjerskim pitanjima našega doba. U daljim odsjecima dr. Wilk bavio se odnošajem sv. Franje prema svojim savremenicima i njegovim uplivom na njih, što on naziva socijal­ nim odnošajima. Počima s počasnim naslovom sv. Franje: »Der liebenswiirdigste aller Mbnche« — najljubezniji od svih redovnika. Ovaj počasni naslov nije mu dao nijedan od njegovih redovnika ili redovnica niti koji katolik, nego poznati slobodo­ umni, protestantski teolog A. Harnack. Da je ovaj naslov opravdan nastoji dr. Wilk u ovom odsjeku dokazati logičnim redom mislih iz poznatih činje­ nica. Pisac osobito slavi Ijubežljivost, uljudnost i prijaznost sv. Franje onako, kako to on u istinu zaslužuje. Ali to je ona nepatvorena, naravna uljudnost i prijaznost, koja se ne rasplinjuje u pu­ kim izvanjskim formama i ne odnosi se samo prema mogućnicima, prema gore, nego isto tako i prema dolje, prema siromahu i svakom bez raz­ like.1) Pogrješka je našega vremena tvrdi dr. Wilk*) *) »Es ist eine Liebenswtirdigkeit und Hdflichkeit.. . nicht bloss nach oben, sogar auch nach unten, sogar gcgcn einen Bcttler«. - 1913. sa Foerstoroin, da se upravo fini takt i velikodušje zapostavlja poticajnoj strogosti, jer je uljudni ton i prijaznost osobito kod predpostavljenih veoma važni socijalni faktor društva u kojem god obliku.') Pisac navodi doslovce Foerstera, koji kaže, da veliki dio ogorčenja prema predpostavljenim, ne dolazi odatle, što predpostavljeni zapovjedajući oduzima podložnom slobodu, nego što predpostav­ ljeni svojim brutalnim postupkom onemogućuje poslušnost podložnomu, koji bi se inače rado po­ koravao, i što predpostavljeni ne uvigja, da se podložni želi pokoravati kao razumni čovjek a ne kao nijema životinja. S toga samo i jedna narodna riječ, ne priznanje ili omalovaženje sa strane predpostavljenoga, može imati i kod pojedinca i kod čitavih grupa kobnih posljedica, dočim naprotiv, jed^a samo riječ ili sami respektirajući ton može prava črdesa odanosti i povjerenja prema predpostavljenim. »L i п R i 11 e r d e r F r a u e n e h r e « takov naslo\ daje ж . Wilk slijedećem odsjeku. Sv. Franjo dakle vitez, zaštitnik i branitelj ženske časti i dostojanstva. On, jedan monah! Makar se to i činilo neki Daradokson dr. Wilk, koji kao malo tko poznaje psihu sv., Franje, ne boji se to ustvrditi i jasno reći. A čemu da se i boji? On se poziva na izvore i tradiciju. Na pitanje kako je sv. Franjo mislio o ženi dr. /Wilk odgovara pozivajući se na iz\ode, da je sv. Franjo visoko cijenio ženu i nje­ zin položaj već od svoje mladosti. Makar da je on kao mladić bio neobično žihvan i pun mladenačkog veselja i životne radosti (»Lebensfreude«), ipak je u ćudorednom pogledu bio vitez bez prijekora (»ein Ritter ohne Tadel«). Franjo je u saobraćaju sa ženama bio uvijek prijazan i srdačan, ali je ovu prijaznost spajao sa ozbiljnošću, ne jer bi on pre­ zirao ženu i zazirao od nje, nego naprotiv, jer ju je cijenio i štovao kao zaručnicu Hristovu, kako se je on jednom izrazio. On se ne usugjuje ovu zaručnicu Hristovu niti pogledati, ne toliko po­ gibelji radi, što bi mogla odatle nastati, koliko radi poštovanja ženskoga spola, dočim današnji muška­ rac, koji bi često htjeo da vrijedi kao gentlemen, ne žaca se žensku osobito mlagju fiksirati i drzo­ vito očima slijediti. Ali upravo radi toga mora se povoditi odvratnost i prezir kod svake ćudoredne žene i djevojke prema takovim ljudima. Pozivajući se na Foerstera smatra pisac pravim plemenitašom (»ein Kdelmann«) svakoga čovjeka, koji se znade 2) »Es ist eigentlich franziskanisch, wenn Foerster. . . dic Hoflichkeit inbensonderc der Vorgesetzten gegen ihre Untergebciicn, geradezu a!s einen sozialen Faktor bezeiclmet«. �Moderni svetac. vlastitim odgojeni (»Selbstcrzieliung«) popeti do one unutrašnje slobode, da bude potpuni gospodar svojih nagnuća. Takov plemenitaš, takov EdeliTiann bio je sv. Franjo. Upravo s toga uživao je on privrženost i simpatije žena i djevojaka svoga doba, ne samo radi same stvari, koju je on pro­ pagirao, nego i poradi njegove ličnosti, radi nje­ gove plernenštine i ljepote ne tjelesne nego du­ ševne. To vidimo kod sv. Klare, sv. Elizabete i ugledne rimske dame Settesoli, gdje ne može niti najviši protivnik nikakove neurednosti predbaciti. Tisuće i tisuće ženskih, koje su bile prožete duhom sv. Franje bile su dobre majke i gospodarice. Kao uzor svih jest sv. Elizabeta, koja je pojam pravog kršćanskog braka realizirala, koja je čovječju lju­ bav oplemenila i posvetila. Što je sv. Elizabeta ostvarila, to je bila svrha sv. Franje kod osni­ vanja trećeg reda, što ga je osobito za muževe i žene osnovao, e bi se tako ono naravno nagnuće i ljubav srca spajalo sa pobožnošću i odanošću nebeskom Ocu. »E i n f a c h h e i t« jedno tavnost to je bila značajka sv. Franje i sa ovom značajkom njego­ vom bavi se pisac u ovomu odsjeku i to ne samo u koliko se ona očituje u životnim potrebama sveca, nego na čitavoj njegovoj pojavi. Težnja za jednostavnošću opaža se već u staro doba, a kašnji njezini propovjednici jesu Rousseau i L. Tolstoj. U srednjem vijeku njezin apostol jest sv. Franjo. Težnja za jednostvanošću jest stara, ali je ipak nova i moderna. Dalje se pisac bavi razvojem stvari, kako je sv. Franjo došao do jednostavnosti i zadovoljstva ili takozvanoga potpunoga siro­ maštva, koje je kulminiralo u poznatoj sceni izmegju sv. Franje i njegova oca. »I od toga doba« veli pisac »slijedili su u tomu njega njegovi učenici i čine to i danas još uz neke promjene nametnute ušljed okolnosti mjesta i vremena«. Ali ova težnja za jednostavnošću zahvatila je ne samo njegove učenike, nego i čitavo ljudsko biće. Dr. Wilk se sada obraća na naše doba, koje nazivlje doba hiperkulture, u kojem je u životnim potrebama pre­ vladao neki rafinirani luksus i nenaravnost kao i čitavom ljudskom životu, tako da je čitavi da­ našnji čovjek patvoren. Proti ovoj pogubnoj po javi po socijalni život opaža se danas neka геакcija i poklik za jednostavnošću u životu. Pisac želi, da bi sv. Franjo bio putokazom čovjeku i da bi njegov duh reformirao čovjeka kao što je to bilo u 13. stoljeću te veli doslovce: »Istina, mi ga ljudi ne možemo u svim pojedinostima našlje- 103 dovati, kao što to ne mogu niti njegova braća . . . . ali možemo njegov duh i osjećaj, duh čednosti i umjerenosti«. A to je u bitnosti duh naše katoličke vjere. S toga jedino na vjerskom temelju dade se provesti ideja jednostavnosti, a ne po teorijama novih i najnovijih učitelja kao smušenoga Rousseau-a ili pesimiste Tolstoja. » L e b e n s f r e u d e « veselje života prati čitavi život sv. Franje. Pisac nam pripovjeda po­ znatu legendu o razgovoru sv. Franje sa bratom Leonom na putu izmegju Perugje i Porciunkule u čemu sastoji pravo veselje. Po sudu sv. Franje najviše bi bilo veselje, kada bi ih samostanski vratar onako mokre dočekao, izgrdio i pograbio za kapuč te ih ljudski izmlatio, a to sve, kada bi oni dragovoljno podnijeli. Tako je asiški patriarha ili filozof razumio veselje, koji se može s pravom razumjeti filozof veselja, koje on naučaje ne stručnjačkim izrazima, nego zornim slikama. Pisac veli dalje, da ima danas vrlo malo potpunog ili pravog v e se lja .) Pravo se veselje stiče s trudom a korjen veselju je nadvladanje samoga sebe. Iz ovoga korjena igraste krasan cvijet, što ga nazivamo ve­ selje. Pisac nadalje pita, da li mi živimo u vijeku oskudnom ili bogitom sa veseljem. On pušta da odgovore na to, nitko drugi, nego ljudi, što ih mo­ derni vijek slavi kao svoje proroke kao: Chamberlain, Rud. Encken, Fr. Paulsen i Fr. W. Foerster. Svi se oni tuže na manjak prave radosti i veselja u našemu vijeku usprkos svih stečevina u znanosti, tehnici i t. d. Manjak radosti svodi se općenito na manjak unutrašnje naobrazbe ili kul­ ture (»Innenkultur«), na manjak naobrazbe ka­ raktera, a osobito na manjak smisla za nadvladanje samoga sebe (»Selbstiiberwindung«). To nije ništa drugo, nego misli sv. Franje, koje u ovom slučaju ovi moderni filozofi opetuju i potvrgjuju im važ­ nost. »Biti veseo i druge veseliti to je bila deviza sv. Franje«, drži dr. Wilk. On je sam bio veseo i pjevao kao što je to svojina i njegova reda.2) Turobnih lica sv. Franje nije uza se trpio. Samu smrt on je dočekao veselo pjevajući kako to piše Toma celanski: »mortem cantando suscepit«. Po­ znata je njegova pjesma suncu, koju dr. Wilk na kraju knjige donosi u njem. prijevodu. ') »Es gibt viel Freuden, das heisst vie! Vcrgniigcn, aber wenig Freude*. -) »Und wie er sich freute und sang, so sangen seine Briider, so hat der ganze Orden gesimgen und mit dieser Frdliliclikeit das anseheinend und wohl aucli wirklich scliwere und miihscligcs. Leben ubcrwunden und crtragen«. �161 Вг. lo. - »s e r a e i n s k i p e r iv o j« — 19 13 . L I S Т A К. D r. B l a ž e v i ć : N ajnovija „U niverzalna b ib lio tek a". Napokon i ta vremena dogjošel Za jedan smo korak naprijed! Kako živimo u dobi čitanja, nikad nam toga dosti nije. Novine, knjige, časopisi, sve nam je to dobro došlo, te jedva očekujemo da nam ih se u ruke dadne, da ih prolistamo, pročitamo, njegdi se nasmijemo, negdi klimnemo glavom u znak odobravanja, ovdje se u riječi zamislimo, ondje površno očima preletimo, a tamo s negodovanjem knjigu na stranu metnemo, jer ili se s izvodima ne slažemo ili nas i naše osjećaje duboko vrijegja. Punim pravom, kao nešto značajno po naše doba, možemo staviti pohlepu za čitanjem! Sve hoće da čita i samo čita, da se rastrese, zabavi ili oplemeni A književna trgovišta brinu se, da se toj pohlepi 1 žudnji udovolji, te se knjige na sve strane pojavljuju. A da se do njih doći mogne, neznatna im se cijena udara. Kulturniji i piscima obilatiji narodi Jedaju, da svoje sunarodnjake, svoju čitalačku publiku, užim krugom domovinskih prilika i dogagjaja ^ozabave. Gdj nije ma s kojega mu drago uzroka moguće li gaje se širi pogled hoće da publici dadne, tu >e rado i za stranim djelom segne i u narodni jezik preodjene. Ovako nastaju takozvane: Universal ili Redam knjižnice, u kojima ćeš naći svjetske pisce zastupane raznim svojim djelima, koji već prema svojoj sadržini na razni način na dobrostanie i kulturu čitalaca utječu! Ni naše Sarajevo neće, da za drugim zaostane. I mi u Sarajevu, evo, nazad nekoliko dana douismo univerzalnu biblioteku, u kojoj ćemo uz neznatni trošak od nekoliko helera, doći do duševne hrane; u kojoj ćemo se upoznavati s velikim stranim piscima, s nji­ hovim djelima, kao i sa idejama, koje zastupaju! Iskreno velimo, da nam se ideja u sebi veoma svigja, te je hvale vrijedna, a i svaki bi je rodoljub najiz­ dašnije potpomagati morao, jer joj je zadaća uzvišena, da podiže narodnu prosvjetu, oplemenjuje mu duh! Ostvarenje ove ideje, velim, prije nekog vremena preuzeo je na se g. J. Šmitran, te je pod naslovom: Univerzalna biblioteka, do sada izdao pet brošurica, većim dijelom od 48 stranica, uz neznatnu cijenu od 30 helera. U prvoj od ovih, i to na kraju, označio je rečeni izdavač, koji mu je cilj pred očima lebdio, kad se je na ovako tešku zadaću odvažio. Mi ćemo čitav dotični stavak ispisati, jer nam se znamenitim čini, da prema njemu znadnemo prosuditi u koliko je izdavač uspio i u koliko ga u njegovom pothvatu potpoma­ gati treba. U spomenutoj knjizi, iza stranice 45., pod na­ slovom: „Čitaocima"1) slijedeće čitamo: „Pokretanjem ove biblioteke želimo, da udovo­ ljimo jednoj velikoj potrebi, koju smo naročito mi u Bosni i Hercegovini u zadnje doba počeli vrlo jako da osjećamo. T o j e p o t r e b a d o b r e i z d r a v e l e k t i r e . (Mi podcrtasmo). Ova se potreba javlja obično u periodima naglog napredovanja kulture u narodu. I radi toga treba ovu potrebu što prije zadovoljiti. — Kod naroda sa slabijom književnosti, toj se potrebi udovoljava prevagjanjem probranih djela iz stranih boljih književnosti. 'elika je šteta što mi često nemamo prevedena ii a djela svjetskog glasa, koja su prevedena na sve ostale jezike, na kojima se bar nešto piše. — Koliko vrijede /riiede prevodi boljih djela iz stranih književnosti najbolje su to uviejili Nijemci, koji pored svoje velike originalne književnosti imaju vrlo bogatu prevodnu književnosti. Čitanjem dobrih knjiga ne samo da se čovjek ugodno zabavlja, nego mu se još oblagorogjava duša i oplemenjuje srce. A koliko vrijedi popularisanje širenje nauke knjigama, najbolje se vidi iz riječi velikog Karlajla, koji je rekao da se iz knjige bolje uči nege u najboljoj školi. Osim toga je naša književnost, siromašna dobrim prevodima, jedan od glavnih raz­ loga što do sada nijesmo dali pisaca svjetskog glasa. I ako maleni, mi smo mogli obrazovati takve pisce koje su dali neki daleko manji naroai od nas. — I tako književnost utiče kako na život pojedinaca tako i na život čitavog naroga. Pošt o hr gj ave k n j i g e utiču štetno, n a m a n e smi j e radi t oga b i t i s v e j e d n o k a k v a s e d j e l a p r e v o d e . M o r a m o pr už a t i , naš oj j oš n e o b r a z o v a n o j publici, samo d o br u l e k t i r u , na l i j e p o m k n j i ž e v n o m j e ­ z i ku. (Mi podcrtasamo). To je naš cilj." Ovako izdavač univerzalne biblioteke! Iskreno velimo, da nam se je ovaj program svidio! Mi tre­ bamo dobre i zdrave lektire, i mi smo osvjedočeni, da hrgjavo štivo štetno utječe na narod, te nam je uvjek pred očima lebdjela misao, kako i na koji način da mu se priskrbi jake duševne hrane! Mi se najposlije nijesmo drugim riječima niti nadali od onoga, koji hoće da svojim radom doprinese moralnom na­ pretku i podizanju naroda! Prva je knjiga ćirilicom liskana, da navesti. prema tomu i ovo što �165 Listak. Program jc dobar, li vale vrijedan, a kakova su djela, da ih ogledamo! Čitajući navedeni program upravo smo se vese­ lili, i pripravnim se izjavili, da započeto djelo poma­ žemo! Ali naša pripravnost ohladni, kada smo spazili, da su djela različita od riječi. Obećaje se zdrava jaka lektira, upozoruje se na štetnost hrgjavih djela, a kad tamo, mjesto zdrave pruža se bolesna, mjesto dobrih daju se hrgjava dapače najhrdjavija djela. Izdavač rečene biblioteke napunio je ispražnjene knjižarske izloge i stelaže sa pet publikacija, i to: Maksim Gorki: Priče i legende: Jedne jeseni, Plameno srce, Pozdrav oslobogjena čovječanstva, Razrušen bedem; zatim: Andrejev Leonid: Pripovijetke: U tamnu daljinu, Zemlja, Kralj, Knjiga; S. Stepnjak: Kuća kraj Volge 3. i 4. sveska; a peta je Niče Fridrih: Vjer­ ski život. Ne bi imali ništa proti tome, da nam se i^nnbc strani pisci. Nemamo ni proti tome, da nam se u književnom lijepom jeziku, prevede Gorki, andrejev, Stepnjak (S. Mihajilović, Kravčinsky). Ali nam je žao da se od ovih pisaca izabiru najneznatnije, dapače ništetne i štetne stvari. »Jedne jeseni« treba pročitati, pak je dosta. Čemu one pohvale Andrejeva i Stepnjaka revolucionara, koji se nazivaju »veliki idealiste, apo­ stoli slobode«. (Knjiga 2. str. II.) ili da će njihovo ime »zlatnim slovima ostati zapisano« u analima revo­ lucije«. (Knjiga 3 —4. str. I.), a da čitatelji što bolje proniknu u dušu ovoga »velikoga revolucionera« iznosi se njegov gore spomenuti roman, u duhu revolucije pioti vlastima pisani. Šta se je ovim postići htjelo? Narod oplemenit, očuvati ga od stranputica! Naprotiv. Negodovanje naše, postiglo je svoj vrhunac, kad smo megju publikacijama zvučne univerzalne biblio­ teke i Ničeo-ovo djelo Vjerski život, opazili. Nije nam namjere, da se s njim podrobnije bavimo, jer tvrdnje bez dokaza iznešene, abnormalno raspoloženih duhova ne treba pobijati! Ali pošto smo djelo još od prije poznavali, oko srca nas je zazeblo, kad smo ga opa­ zili. I pitali smo se: šta nam se je ovim djelom dati htjelo? Duševni užitak? — nemoguće; oplemenjujuće štivo? — nikako; duboke misli? — najmanje; lijepi jezik? — isključeno; dobri prijevod? Dapače mi bi se usudili ustvrditi, da sami prijevod nije uspio, jer mjestimice na takove izraze i rečenice nailazimo, da ih niti shvatiti u stanju nijesmo! Drugom ćemo se megjutim zgodom na ovo opširnije osvrnuti, dok izvornik u ruke dobijemo! Zar da ne dignemo svoj glas proti ovakovoj pu­ blikaciji, koja nam obećaje »zdravu i jaku lektiru koja veli, da »hrgjave knjige veliku štetu nanose«, a sama ide za tim, da ubijajuću hranu, najhrgjaviju knjigu narodu u ruke poda. Sveta nam je dužnost, da odlučujuće faktore, na najnoviji -književni« proizvod upozorimo, koji potkopava temelj društva, vjeru; koji ga vodi u bezboštvo, da tako onda pogazi svaki ugled i vlast. Jer čime se čovjek više odaljuje od vjere tim je pripravniji spremniji na otpor svakoj vlasti. A ova brošura već na str. 3. izričito veli: »Čim više nestaje religija i umjetne narkoze svake ruke, tim ozbiljnije radi ljudstvo na istinskom odstranjenju zla!« Čovjek koji ima vjeru, »taj kalja svoju intelektualnu savjest i izvrgava sebe i ostale smijehu« (str. 5.). Ta ni naj­ primitivnijoj istrni da opstoji neko vrhovno biće Bog, — nema u ovoj brošuri mjesta jer to je »lažna tvrdnja sveštenika«. Dapače ne samo, da nije dostojno za jednog čovjeka da kršćansku vjeru ispovijeda, nego ače niti onu nauku o vjeri, koju je Šopenhauer učio - moralnu; nego treba uzeti onu, koju je isti pod konac učio, , da je religija plod »zablude ra­ zuma . Ne možemo da sve iznesemo, što je u brošuri napisano, jer znamo, da bi time povrijedili sveta i nježna, na istini osnovana čuvstva svojih čitatelja. Ali zato s druge strane velimo: da najstrožije osugjujemo ovakovu misiju prosvjetitelja našeg naroda. Bolje da prestane sa svojim radom, nego da ovakovim djelima bez ikakove znansivene vrijednosti, vrijegja čuvstva tolikih pripadnika i ispovjedalaca Isusa Hrista Sina Boga živoga, za koga veli brošura »da je pred dvije hiljade godina pokršteni Židov bio, koji se je sinom božjim nazivo, čemu dokaza nema«, (str. 16.)! Kolera jenjava, ali mjesto nje nastupa kuga, te bi poželjno bilo da naša visoka vlada shodne korake za suzbijanje ovog zla poduzme, jer bi inače moglo kasno biti! Upozorujem na prijeteću pogibelj, a do pozvanih stoji da ju zapriječe. V J E S N I K . NAŠA DOMOVINA. Afera Gjurgjinke P avlović. Zadnjih dana u Sarajevu i po provinciji vodila se je čudnovata afera. Sazivale su se prosvjedne skupštine, bacale su se na katoličku Crkvu »anaćenic«, hrvatski i srpski dnevnici plijenili se, pa i globilo se a radi čega, radi prijelaza jedne Gjurgjinke Pavlović s »pravoslavlja« na katoličku vjeru. I to se dogagja u XX. vijeku, kada �166 Br. 10. ■SERAFINSKI PERIVOJ« 1913. se toliko naglašuje sloboda savjesti, kada se katoli­ čkoj Crkvi predbacuju sredovječne inkvizicije i neka mračnjaštva. Čovjek XX. vijeka, kada prvi put čita staru povjest katoličke Crkve, živote svetih i svetica i nehote ga salijeću napasti: nije li i dokle li je u tim opisima igrala ulogu bujna kršćanska mašta, a afera Gjurgjinke Pavlovića najbolja je rasvjeta prošlosti vojujuće Crkve uopće, a na Balkanu napose. Prije pada srpskoga i bosanskoga kraljevstva, jedan nam historički dokumenat svjedoči, da su grkoistočni sve­ ćenici na ispovijedi za ubijenu mačku naregjivali post od 70 petaka, za ubijena psa 36, a za katolika samo 12; biskup Dobretić 1777. piše, da »panjkaju na nas po tribunali ono što nebi vragovi izmislili«; biskup Ilijić 1806., da vole, da od njih tko prijegje na mu­ slimansku vjeru, nego li na katoličku. Sada neka se sravni bilansa prošlosti sa bilansom sadašnjosti! Vei, Г, . , . . zeihen, aber mcht vergessen! I mi ne iznos>mg ovo, iz mržnje na našu braću to neka bude daleko, daleko od nas. Na poziciji smo, koja :as obvezuje, da prosudimo javne čine i da upozorimo, na velike pošljedice, što su izvirale i izviru г tolikoga antago. . , . . . . . . ... mzma, a koje ne donose ružico m zlatnih brda ni Hrл .. . . , . vatima ni Srbima. Čemu prot nicima opravdava!: poklike: »Propast tvoja iz tebe Izrajele!« S bosanskih i h ercegovačk ih ku'.urnih p в' Od zadnjega objelodanjenja Serafinskc Perivoja Bosni i Hercegovini na površinu je izbilo više pojava, koje i najvećemu pesimisti naviješćuju dan bolje bu­ dućnosti. Bosansko-hercegovački episkopat sa zastup­ nicima redovničkih pokrajina na konferencijama drža­ nim 15. i 16. rujna, baciše profil za autonomiju kato­ ličke Crkve u Bosni i Hercegovini. Ova se činjenica i radi toga ima pozdraviti, što pravoslavni i muslimani svoje autonomije već imaju, a da je i nama katolicima nužna, najbolje nam dokazuju Magjari, koji su i sami u okviru katoličke monarhije, pa ipak već više godina rade za osnutak autonomije. — Na 28. istoga mjeseca, otvoren je u Sarajevu » N a p r e t k o v d o m« i otkriven spomenik pjesnika Silvija Strahimira Kranjčevića, a 4. listopada javnosti predan novi zemaljski muzej. Ako zemaljski muzej i jest plod službene Bosne i Hercegovine, on se ipak ne smije promatrati, kao što se običaju promatrati okružni i kotarski uredi, kasarne i druge slične institucije. Bosansko-hercegovački muzej sahranište je naše zorne prošlosti i to tim zanimivije, što su Bosna i Hercego­ vina vazda bile točke, koje su spajale istočnu i zapa­ dnu kulturu. S toga će ne samo Bosanac i Herce­ govac, nego i stranac sa simpatijama zalaziti u ove naše prošlosti dostojne palače, sa zanosom će proma­ trat ostatke bosansko-hercegovačke kulture i milo se sjećati onih muževa, koji su se najviše trudili za podignuće ovih historijskih hramova. Sa posebnim će se simpatijama bosanski Hrvat-katolik sjećati dobročini­ telja »Napretkovoga doma«: nadbiskupa dra. Bauera, dra. Mandića i drugih, koji svojom moćnom desnicom bosanske Hrvate pogajretiše u ovome plemenitome pothvatu, kao i prof. Tandarića zasnivača i ostvaritelja ovoga pothvata; a svečano otvorenje spomenutoga doma najbolji nam je svjedok, da Hrvati-katolici pot­ puno shvaćaju njegovu važnost. Požar u franjevačkom samostanu u Dubrovniku. U noći izmegju 16. i 17. rujna t. g. buknuo je žestoki požar u dubrovačkom samostanu Male Braće. Bilo je potresno čuti u ono gluho doba noći zvonjavu zvona sa zvonika, trublje vatrogasaca i žurno alarmiranje vojske. Skoro q ^jnstvo grada i predgragja ustade i potrča na . .. . , . . , . , " так se srebio, kad je opazio, da gori onaj drevni sambsta-n, kome se nalazi glasovita biblioteka, golema riznica rukopisa starih dubrovačkih književnika. Nastane prava žurba i natjecanje, ko da bolje pomogne gašenju nemile vatre. Na licu mjesta nagjoše se general pl. Weber, kotarski poglavar Renkin, donačelnik dr. Puglien, VA .. . . mnoštvo of'Cira gragjana. Vatra se je bila tako razmahala, da je bio strašan prizor gledati, kako suču pla­ menovi i dim preko gradskih zidina. Taj strašni prizor mogao se je i iz daleka motriti, a kako je bio jaki vjetar izgledalo je, da će ' sav ovaj veliki samostan postati žrtvom nemile vatre. Ali hvala općem nastojanju, nada sve vojništvu, a najviše hvala sv. Antunu, kojemu su se redovnici za vremena požara neprestano utjecali, oko 5 sati u iutro požar je bio ugušen i zapriječeno daljnje širenje istog. Biblioteka, sjemenište i veći dio samostana sretno je spašen. Šteta je ipak od požara velika. Izgorio jje sav sjeverozapadni dio samostana, u kome je bilo spremište robe, knjigovežnica itd. i ništa se od toga nije moglo spasiti. Taj dio obuhvaćao je 14 soba. Sagragjen je godine 1420., a dogragjen 1748. U prizemlju nalazila se nekoč l j e k a r n a , glasovita s toga, što je jedna od najstarijih u Evropi. Otrag nekoliko godina premještena je ta ljekarna na drugo mjesto. — P. V. G eneralov kom isar u redodržavi p resv. Ot­ k u p itelja.-Kako saznajemo generalovim je komisarom za redodržavu presv. Otkupitelja u Dalmaciji imenovan redodržavnik sv. Jeronima preč. fra Augustin Juničić. Novi je komisar već započeo svoj kanonički pohod, te će ga u brzo s izborom novoga starješinstva i svršiti. Ad limina apostolorum . Dne 19. o. m. zaputit će se Nj. Preuzvišenost nadbiskup Dr. Štadler u Rim „ad limina apostolorum*. Na putu će ga pratiti Nj. Presvj. Dr. Ivan Šarić, biskup koadjutor. �Vjesnik, 11)7 F ra Mato Ćosić, profesor visočke gimnazije obilatiji, za pokriće vanrednih troškova ove kulturne i nakon dulje bolesti dne 20. IX. blago je u Gospodinu za Dalmaciju dične svečanosti. preminuo na Plehanu. Zadnji mjesec tako je od suhe P ovlastica svih F ran jevaca. Zadnja „Acta Orbio klonuo, da se na krevetu ni okrenuti nije mogao. dinis“ donose zaFranjevce slijedeću povlasticu : >ProcuUza sve boli sve do smrti bio je veseo i raspoložen, rator Generalis O. F. M., praevio SS. Pedum osculo, a od kako nije mogao sv. mise govoriti svaki se je humillime implorat benignam prorogationem Indulti, dan pričesćivao. Pokojnik je preminuo u cvijetu svoje elapso anno 1912. die 18 Octobris a S. Congr. Negotiis mladosti — od nepunih 29 godina, nu pravom se o Religiosorum Sodalium praeposita concessi, quo Franjemu može reći: „In brevi explevit tempora multau. res ac Moniales sub iurisdictione Ministri Generalis Jav n a zah vala. Za našu novu crkvu naručili totius Ordinis FF. MM. viventes possint in proximo smo u ljevaonici gosp. Jakova Cukrova u Spljetu dva Adventus ieiunio per Regulam Franciscanam imposito, nova zvona, koja su ovih dana već postavljena na carnes edere primiš quinque infra quamlibet hebdosvoja mjesta, te, u čast istini, moramo javno pripoz- madam diebus, atque feria sexta et sabbato ova saltem nati, da su ista posve fino izragjena, u glazbenom et lacticinia manducare, necnon in refectione princislogu, zvukom jasnim i glasnim na daleko se čujuć pali et in refectiuncula condimenta non stricte esurialia svakome se dopadaju. S čega se ova ljevaonica mir1 adhibere, exclusis ab exposito Indulto diebus, qui in nom savješću najvruće preporučuje svim crkvenjacima novis dispositionibus S. Officii comprehenduntur, i to tim više, što je ova ljevaonica prva domaća tvorsque prcut beatitudini Tuae congruum fore videatur. nica hrvatskog sina. Svoj k svomu! Odličnim štoyanjem Et.Deus etc. Vigore specialium facultatum a SS. D. od crkvinarstva sv. Roka Udovičića kod Sinja, dne N. concessarum, S, Congr. Negotiis Religiosorum So­ 12. kolovoza 1913. Predsjednik - Župnik fra Miho dalium praeposita, benigne annuit pro gratia proroKotoraš. Crkvinari: Juro Bilokapič pok. Petra. Juro gationis pro proximi Adventus ieiunio in forma et terminis prioris Rescripti. Datum Romae, die 8 SepBašić pok. Ante. Odbor m ilanskog ed ik ta u S p ljetu . Kako nam tembris 1913. O. Card. Cagian©, Pro-Praef. F. Cheruiz Spljeta pišu, odbor za proslavu milanskoga edik*a bini, Substit . P ro m jen e u B osni. Ušljed ustanovljenja kondržao je dne 6. t. m. svoju VII. redovitu sjednicu. Megju ostalim pitanjima o kojima se je na sjednici zistorija u Banjoj Luci uslijedile su ove promjene. raspravljalo, bijaše takogjer i konačno utanačenje dana Preč. dr. Vid Miljan otišao je za konzistorijalca na proslave. Obzirom na okolnost da je općinsko kaza­ Petrićevac, a na njegovo je mjesto došao vel. fra Ашlište zapremljeno od 11. listopada do 19. uključivo broža Radmanović, koji ujedno obnaša službu dekana predstavama jednog talijanskog diuštva, a da spljetsko i prisjednika ženidbenoga suda. Mjesto preč. Antuna diletantsko društvo, uz članove narodnog kazališta Ćurčića, koji je takogjer postao konzistorijalcem, za u Zagrebu mora da drže zadnje pokuse tri-četiri župnika u Banju Luku došao je vel. g. Josip Milorad. puta u samom kazalištu, predstave su bile za Tko će njegovo mjesto u Staroj Rijeci popuniti, još nevolju odgogjene i u tanačene za 25., 26., se ne zna. Najviše ima izgleda vel. fra Anto Babić, član jajačkoga samostana. Iz Sarajeva je otišao na 27., 28. listopada. Usljed loga svečanost će u Solinu bogoslovni fakultet bečkoga sveučilišta fra Augustin biti u nedjelju dne 26. listopada, u sred predstava Potonji program bit će objelodanjen na svoje vrijeme. Čičić, bivši vikar u Sarajevu i upravitelj trećega reda. I ovom prigodom mole se župnički uredi, društva i Mjesto njega vodstvo trećega reda u Sarajevu preuzeo ostali rodoljubi, da pošalju svoj novčani prilog, što je tajnik vel. fra Velimir Martinčević. KNJIŽEVNA SMOTRA. Mali vogja hodočasnika. K r a t k i o p i s n a j v a ž ­ n i j i h s v. p a l e s t i n s k i h m j e s t a s v i š e r a z ­ m a t r a n j a i mo l i t a v a . N a p i s a o f ra F e r d i ­ n a n d K a j z e r, s n i a g j a r s k o g p r e v e o d г. f r a .1 u 1 i j a n J e I e ni ć. Ima tome više godina, da se u Evropi opaža neki pokret na razna hodočašća: Lurcl, Rim. Asiz, Sv. Zemlju itd. Taj pokret zahvatio je već i Hrvatsku. Već se je iz Hrvatske hodočastilo u Lurd, Asiz i Rim, a skoro su otišla u Sv. Zemlju dva Franjevca, da i tamo priprave sve, što će hiti nužno za hrvatsko hodočašće, koje se na ljeto kani dati na put. Razni na­ rodi, putujući u i kroz Sv. Zemlju, puno se okoriste s ma- �16 8 Вг. 10. — »S E R AFINSKI PE R IV O J« — lim knjižicama, u kojima su ukratko opisana sva zname­ nitija svetišta Sv. Zemlje, kratka razm atranja i molitve, što se tom prigodom mogu obavljati. Jedna od najljepših te vrsti prevedena je i dotiskana, te će onim, koji pogju u Sv. Zemlju biti pravim malim i pobožnim vogjom po Sv. Zemlji, a koji ne pogju u Sv. Zemlju bit će vogja njihovih misli po onim sv. krajevim a, po kojim su stu­ pale, stope našega Spasitelja i Njegove Majke Marije. Već iz samoga sadržaja vidi se prevelika zanimivost ovoga maloga, i ukusno opremljenoga djelca. Tu je go­ vor o Jeruzalemu, o sv. Grobu, o putnome Križu, o brdu Sionu, o brdu Moriji, o crkvi sv. Ane, o Jozafatskoj Do­ lini, o Maslinom Brdu, o Betaniji, o Betlemu, o P astirskome Polju, o Jerihu, Jordanu, Mrtvomu Moru, Nazaretu itd., itd. Iza svakoga opisa nalazi se kratka molitvica ili mali uzdah. Djelce stoji 40 h., s poštom 50 h. Tko naruči 10 komada 1 dobije na dar. Najbolje je, da ih se više zdogovori i skupa naruče barem po 10 komada Naručuje se k o d u r e d n i š t v a »Serafinskog P e r i v o j a « u S a r a j e v u (Bosna). в Izvješće I. sastanka hrv. upravitelja treće« .eda, o d r ž a n o g ili Z a g r e b u 4, 5. 'i b. r , jr . a 1912. I zdalo »Vrhovno v o d s t v o treće r e d s k o g sa­ veza« u Zagrebu. Lanjski sas anak trećoredskih upravitelja, koji je bio ujedno i prvi, s /акако ima izmegju ostalih svojih znamenitosti, i to, da ,d njega datira doba u pogledu rada oko trećeg .ed a; od m iga red počima preporogjen živjeti, dobiva p r^ v )јц o rg a­ nizacionog reda, jer s njim i po njem if ima i dajse liječe skrovite i javne rane hrvatskoga naroda, ijedno s njim i po njemu imaju da procvatu v jerske socijaln e krjeposti u našem puku. Ovo »Izvješće« jest uputa u III. red, pro­ matran sa svakog gledišta; ono je i Apologetska III. reda; iz njega doznajemo sadašnje stanje III. reda*, a k tomu znamo ili možemo barem nagoviještati. kako će i po kojoj osnovi će se razviti III. red u budućnosti. Nije knjiga izvještaj kakvih animiranih pozdrava i vica, .izrečenih prigodom jednostavnog sastanka, nego donosi u potankosti dobro rasporegjene studije i rasprave o III. redu, koje su mozgali prvi poznavaoci trećega reda u našim krajevim a i uvijek govorili u gore spome­ nutoj zgodi, tako te je svaka rasprava jedna studija za se, a opet sve skupa sačinjavaju, kako spomenuh, jednu zaoblenu cjelinu studija o 111. redu. Prem a ovom »Izvješću« de statu quo III. reda retcrisali su za redodržavu sv. Cirila i Metoda o. B. B r i x y ; za redodržavu sv. Je rk a o. T. T o m a š i ć ; za redodržavu presv. oskupitelja o. P. B a č i ć ; za Bosnu o. L. C u t u r i ć ; za Hercegovinu o. P. D r a g i ć e v i ć ; za redodržavu sv. Je rk a Franjev aca konven­ tualaca o. F. M i o l i n ; za redodržavu hrv. kapucina o. M. S k r i v a n i ć ; za redodržavu samostanskih trećoredaca o. C. S t u d e n č i ć . 1913. Pošto je izloženo stanje III. reda u svim hrv. redodržavama prešlo se na aktuelne rasprave o III. redu. Moderna kultura i njezin upliv — o. V. Š a 1 i ć. Reformna moć III. reda — o. Gj. U s k o k o v i ć. Kako se ima shvaćati III. red — o. J. T i n o d i. Savrem enost III. reda — o. B. B u r i ć. Zadaća franjevaca oko III. reda — o. D. Z u b a c . Treba uskrisiti djelotvornost III. reda — o. V. B i1 u š i ć. Naše glasilo — o. A. P a v e 1 i n. Kanonsko osnivanje zadruga, i duhovne povlastice III. reda — o. Ć. J u z b a š i ć . Pučke misije zgodno sredstvo za procvat III. reda — o. A. C i č i ć. Duhovna mladež i III. red — o. S. B o 1 i ć. T reći red kod svjetovnog klera — vlč. g. J a k u p e k. To sve nalazimo u ovome »Izvješću«, koje je ujedno i najtačuije, pa se prema njemu mogu popraviti i neke pogrješke glede referenata, koje su lani izašle (usljed ? ) u časopisima. — Ovdje ipak ne mogu, a da ne sporne i kako u ovome izvješću fali članak o. M. J ak o v 1j c v i č a?b o r g a n i z a c i j i III. r e d a , koji bi bio duša ove k. ige. Mi istina već imamo »Savez III. reda«, koji je iinac t iti stvoren logičnom nuždom iz govora o. Jakovljevića, a da : ne bi sve bilo prema njegovim nazorima, nije ipak smio faliti njegov članak,1da se vide i njegove misli:; pa da tako i »Izvješće« bude pravo potpuno. ' D le je inače vrsno sa svakog gled išta,"a od v e­ like je vrijednosti u njemu, što su u posebninrrubrikam a označena trećorpdslca glasila, literatura za upravitelje i trećorodci i brzojavni pozdravi od prvih crkvenih dosto­ janstvenika. Cijena je djelu K 1.40, s poštom K 1.50. Dobiva se kod franjevaca u Zagrebu. — C. Herderova knjižnica. Zaslužna kat. nakladna knji­ žara Herder u Freiburgu objelodanila je za njemačke škole nekoliko zgodnih knjižica, kojima se i naši katehiste mogu puno okoristiti. T a k o : »K 1 e i n e r K a t eh i s m u s« (cijena vez. 30 hel.) — »K a t h o 1 i s c h e s R e 1 i g i o п s b u c h 1 e i n« (vez. 54 hel.) — » M i t t l e r e r K a t e h i s m u s « (vez. 60 hel.). Sve tri knjižice veoma lijepo predočuju kršćanske istine i biblijsku povjest, a urešene su sa mnogim ukusnim slikami. Da se te slike bolje utisnu u dječiju pamet, izdala je ista knji­ žara tumačenje istih u posebnoj knjižici pod naslovom »Frklarung der Katehismusbilder« (cijena K 2.16, vez. K 2.64). Zanimanicima sve knjižice toplo preporučamo, a napose omašno znamenito djelo dr. Friedricha Knechta pod naslovom » P r a k t i s c h e r K o m ш e n t a r z u r B i bi i s e l i e n G e s c hi e l i t e « (K 9.60, vez. K 12.- ), djelo je eto doživjelo 24 izdanja: očiti znak, da je u svakom pogledu dobro. Mi smo isto djelo na duže ocjeuili u »Ser. Perivoju« god. 1911., kad je bilo izašlo 22. iz­ danje ovog djela. — P. V. »Serafinski Perivoj« izlazi na dva arka svakog 15. u m j.; godišnja cijena 5 K, za gjake, trećoretce i siromahe 3 K. Rukopise, pretplate i reklam acijo prima uredništvo u S arajevu . (Bosna, S arajevo, franjevački samostan). Odgovorni urenik: d r . o. Ju lija n Je le n ić . Tiskara »Bosanske Pošte« u Sarajevu. �Crkveni umjetnički zavod Josipa Oblettera u St. Ulrich, Gradcu, Tirol ehz o 'ЕЗ? kraljevske umjetničke akademije počasni Član, nagragjen više puta, a dvaput i na svjetskim izložbama, preporuča veleč. p. n. kleru: oltare, :: O '^ JU Proizvodi 'ć b ^ J C IJE N IC I I N A C RTI su zavoda _ □aooooooDoooooaaoooocoooooooooooooonaoonooooooooooooooi propovjedaonice, ispovjedaonice, kipove, puteve, betlemske štalice i t. d. svi vlastiK — Г . J E SE BESPLA TN O . -vii.- ' ibama --------- križne :: )Ж ( L fe lJC ^ S U na nju se upravno obraća! — » ......................... inantiDDOc odiз а о г г ш Ј с а п о а п с и х uar Јп п и п аоо п о оо ап о п и ааап ^зп HRVHTS fH L R fl za Bosnu in u (roničko društvo). 0000E S H R H 9 E У ti, 0 ВНПКВ 0 0 0 0 0 □□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□.шасш gdod и е с и а 1 3 и г !Ј с:гопп с«аа апо папо стпп [Ј 13п сшп, а:'..ог?:1оаоас Preuzima uloge na ulo­ žne knjižice uz najpo­ voljnije ukamaćenje. Cskomptira i reeskomptira mjenice. Daje zaj­ move na tekući račun, naredbom zem aljske vlade za Bosnu i Herce­ govinu označena je Hr­ vatska Centralna Banka pupilarno sigurnim z a ­ vodom u koji se mogu ulagati pupilarni novci (m ase malodobnika i slično). Ovo je najbolja preporuka i za ostale ulagatelje. viiHSTiTH р н ћ н е н тзепзеегмен- Potpuno uplaćena dionička glavnica 2,0 0 0 .0 0 0 kruna Kupuje i prodcje vrijed­ nosne papire, devise i valute. Unovčile mje­ nice, izžrljebane vrijed­ nosne papire i kupone. Pohranjuje svakovrsne deposite i upravlja nji­ ma. Izvršuje isplate i naplate na svim trgo­ vačkim središtima tu i inozemstva. Izdaje kre* dima pisma. PRIČUVNIH ZHKLHDH 270.000 K OKO 3,000.000 K Iznajmljuje SflFCS DCPOSITS uz najamninu počevši odi K mjesečna. u ulici ншпзе 30SIPH. PODRUŽniCE: u mosfaru i Tuzli. икирш ULOŠCI зап ао аап аааао аааааоааоаааоаао аоаааааааоааааоп оо ааааааааааааааааааоаааасаи аааоаа ■ �MODERNO ОНЕВШ TISKARA I KN3IG0IIEZNICA „BOSANSKE POŠTE" GUKDUIG ULIGfl ВП. 7 SARAJEVO. GUHOVIG ULIGfl UH. 7 PREPORUČUJE SE ZR IZRADBU SVIH U TISKARSKU I HUDISOVEZflČKU STRUKU SPflDAJUGIH POSLOBfl. - SLflEflČI STROJEVI ,,LIUOT¥PE“ . - STEHEOTIPIH. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/c13e9406f21d56642fa59be407fa1396.pdf a17d76b2b545a42771e9fcff9422fd37 PDF Text Text SERAFfNSKj P erivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU. BROJ 11. SARAJEVO, 15. STUDENOGA 1913. GODINA XXVII. Ljubljanska kreditna banka Sarajevo Dionička glavnica K 8,000.000*— Pričuve K 1,000.000*— Centrala u Ljubljani. Podružnice u Spljetu, Trstu, Gelovcii, Gorici i Celju. Ispostava: Građo. Prima uloge na štednj tekuće rac une кш ије orođaje sve vrste papira od vrijedi' sti \ o najpovoljnijim cijenama, isto шко sve1 vrste domaćeg i stranog kovanoga t pirnog novca. — O svim osta­ lim bankov m oslovima daje na zahtjev pismera i usmena obavještenja. bez ikakvih i m i t n i č k i zavod dvorski dobavljač Njegove Svetosti, Tirol, St. Ulrich, Groden. Preporučuje se velečasnom svećenstvu za Izradbu kipova, žrtvenika, križnih pufeva, grobova, jaslica ifd. Ilustrovani cijenici s označenom cijenom badava. Veleštovani gospodin Stuflesser u St. Ulrich, Groden. Za pokrajnu kapelicu naše crkve, priposlani 1*70 сш visoki kip sv. Ante sretno je amo prispio. Svi koji su ga vidjeli, dive se umjetnički izvedenom i na > pobožnost pobudjujućem djelu. Cijena je prema izradbi veoma niska. Neka Vam veliki čudotvorac, pribavom mnogih naručitelja naplati. R im , na svetkovinu sv. Ante 1912. S veleštovanjem P . F u lg e n s H in terlechn er generalni definitor o. o. Kapucina. �©^gj ВХеЈ В^е} В^§) В ^ ? ŠIRIMO DORBU ŠTAMPU. Četvrta je ovo godina, šio izlazi u Zadru jedanput mjesečno list »Mladost«, s ciljem da okupi našu omladinu u društvu, te da ih tu pripravi kako će biti čelik značajevi, dobri Hrvati i pravi Kršćani. — I zbilja rad na tom polju pokazao n a D D a n a a o o c D D a se plodonosan, jer već sada imamo preko 3000 organiziranih mladića. □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ Ali kako je naš omladinski pokret ovako napredovao i razgrano grane, to se oćutjela potreba, da i »Mladost« češće izlazi, jer je našim mladićima predugo čekati od broja do broja cio mjesec dana. Stoga odlučismo izdavati je svako 1б dana na 8 sbanica. Po sebi se razumije, da ćc na ovaj način i troškovi znatno poskočiti, pa baš stoga se i obra­ ćamo svim onima, kojim na srcu naš mladi katolički pokret, da porade oko toga, da skupe čim viši broj novih pred brojuika. Tim će »Mlado t« moći redov to izlazili, i donositi zdrave pouke i lijepe zabave našim mladićima, a k tomu ćc >c širiti ш е.јц narodom ideja organizacijo omladine, te uzdanice naše. Cijena je listu za omladinu 2 K, a za druge ■ . " ■... ■ 3 K godišnje. N a r u č u j e s e k o d : =--------- --------------------- ------- — banka Privilegc Uplaćeni dionički kapital 14 n u lu UIIii C E N T R A L A U S A R A JE V U . R pdovue rezPrv" i fond za sr«rurn<»t za lo ćn ica FILIJALE: u Banjalmi, Bjelini. Brčkom, Mosuru i Tuzli Bos Samcu, Travniku, Trcbinju i Višegradu Veleprodaja duhana u S 'im sp om en u tim m jestim a. HIPOTKKARNO ODJEIJEX.il', Dalje hipotekarne i komunalne zajmove do ‘гЗ godine. Izdaje 4, /Ј% založnicc i 5% komunalni obiigacijc. Ove su založnice i komunalne obiigacijc u Bosni i Hcrcego ini prosti od proveza, imaju pupilarnu sjegurnbst, 1c se mogu upotrijebiti kao jamče­ vine pri trgovačkim poslovima. Osim roga mogu služiti u čitavoj austro u arskoj monarhiji kao vojničke ženidbene kaudje. BANKOVNO ODJELJENJE. Kupuje, prodaje i izdaje vrijednostne papire, devize i druge kovine. — Preuzima kupone i vučene srećke. — Eskomptira m jenice i doznačnice, daje zajmove u konto-kurenlu i na m je­ nice uz dovoljno pokriće ili osiguranje. Obavlja naplate mje- 'Aerventi, Doboju, B Gradiški, Bos. Novom, Lijevnu ч Gacku, Gor. ždi, Sanskom Mostu. Stocu i Zvorni u. nica i trgovačkih naputnica u svim glavnim mjesnima Bosne i Hercegov.ne, Austro-^ garske i inozemstva. — Daje zajmove na vrijednosne papiic. Prima novac uz tekući račun i uz ukamaćenje na uložne knjižice. — Prima vrijednote s-ak e vrsti u pohranu i upravu, kao otvoren polog ili kao .Sate* — u za tu svrhu urcgjenom oklopljenom prostorom — pod zatvorom stranke i banke. o d je l je n je z a r o b u . Kod banke ustrojeno odjelenje robe kao što i pos bno odjeienje za zemaljske proizvode u Brčkom sa agencijom u Doboju, bave se sa svijem u trgovačku struku zasjecajućim dobavama, kako u komisiji tako i na vlastiti račun, financ ranjem i podizanjem indu­ strija i javnih poduzeća. Plavni su predmeti izvozu suhe šljive i žito. Kod banke opstojeća generalna agentura c. kr. povi. osigurav. „ASSECURAZIONI GENERALI" prima direkl.no ili putem filijala i ispostava razne vrste osiguranja na život i proti vatre, a generalna agentura osiguravajućeg društva ,,PROYIDF^NCIJA‘; prima osiguranja za slučaj nesreće proti raznih šteta na strojevima i na drugim predmetima �SERAFiNSKi P eriv o j LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU. BROJ 11. Fra J. Markušlć: — . SARAJEVO , 15. STU D E N O G A 1913. - ------- ------ ---- ---- Sa kvarnerskih žalova na hrvatsko-slovenski katolički k ongres u Ljubljani. Dočekani smo na ljubljanskom kolodvoru u velikom slavlju i stisci. Izmijenila se dva govora. Praćeni smo u hotel »Union«, gdje smo primali legitimacije za kongres. Svaki je ponugjen besplatnim konakom što u Ljubljani što izvan Ljubhuhe. Budući pak svi nisu mogli dobiti besplatna konaka u Ljubljani, ako nisu htjeli ići izvan I jubljane, dobili su konačište u Ljubljani uza sniženu cijenu. Ja sam u zadnji skoro dan pisao ljubljanskom gvardijanu ne za jednu sobu već za je'ian krevet — pisao sam sa vrlo malo nade. Spomenuo sam u pismu, kako znam. da su po svoj prilici sve raspoložive prostorije i kreveti već zauzeti, ali dr se uslobogjujem ipak uteći sv. Anti za izvanrednu milost. Zbilja su svi kreveti bili zauzeti, ali je moje pismo uza sve to imalo uspjeha. Kgd sam došao, našao sam ne samo krevet, nego i svoju posebnu sobu. Prva mi je dužnost bila, da odmah u sobi kleknem i izmolim zavjetovane molitve sv. Anti. Molio sam i za onog člana samostana, koji je otišao u drugi samostan za vrijeme kongresa, samo da mi ustupi sobu. Na sve nas goste gostoljubivost ljubljanskih oo. Franjevaca učinio je vanredan utisak. Koliko je tu bilo gostiju, koliko li smetnje, pa su se ipak svi članovi, a osobito o. gvardijan i redodržavnik natjecali, kako će nam iskazati ljubav i biti uzi svu našu smetnju kroz sva četiri dana najugodnijeg raspoloženja. Svaki je od nas ponio kući živu želju, da bi dobio priliku: »osvetiti se«, ljubljanskoj braći na gostoljubivosti: Bože ih amo! Dne 24. kolovoza bila je divna povorka od Alojzišća do Kongresnoga trga, a poslije sv. mise od Kongresnog trga do domobranske ^ s a rn e , gdje je bilo veličnstveno zborovanje. Kako sam već u početku svoga prikazivanja odlučio ne pisati po­ tankog svome putovanju i o k a to lič k i kongresu, već više istaknuti svoje dojmove, tako ću i ovdje biti kratak. Ljubljana valjda nije^nikada doživjela ovakoga slavlja. Vele, da je bilo samih stranaca GOD. XXVII. 25.000, a Ljubljana ima sama oko 50.000 stanov­ nika. Bilo je do 12 samih biskupa. Pa onda šaranilo krasnih slovenskih i hrvatskih narodnih i orlovskih (3— 4000 orlova) nošnja. Samo se čuli povici: Živio! Ali to je bilo, kao da čuješ urnebes uzburkana mora, ili kao što kaže sv. Pismo »sicut voces aqunrum multarum«. Uzoran red, povorka kao triumfi rimskih imperatora, more cvijeća. LibeirJci se povukli kao žohari u rupe. Poslije podne izašli njihovi tobožnji sokolovi, u Ljubljani nare' »črnuhil, obučeni kao vrane, pa htjeli sa crnim ^ к ц г п а demonstrirati, ali su u istinu lijepo poslužili. jer ie Ljubljana shvatila, kao da oni to prate na spro >d moralnu misao. U to ime živjeli »črnuhi«, jer mi sami ne bi znali ljepše izraziti značenje hrva >ko-slovenskog katol. kongresa u LjubIjani! Falilo je samo, što to isto nijesu činili i naši »črnuhi« u Z* grebu, Spljetu i na Rijeci, Sutradan sr počele rasprave u raznim hrvatskim i slovensk’m odsjecima. Sve će te rasprave biti tiskane, i tk,o ih želi čitati, neka naruči! Ja ću esti naslove samo nekih hrvatskih referata.: učka Knjiga i društvo sv. Jeronima« (F. Rožić), »Katolička beletristika i hrvat, literarne organi­ zacije« (Dgželić star.), »Religiozno jedinstvo Sla­ vena« (dr. Šimrak), »Znanstvene organizacije, Leonovo društvo, Enciklopedija« (dr. Binički), »Seljački stalež« (dr. Trbuha), »Iseljeničko pi­ tanje« (dr. Janda), »Radnički stalež« (dr. Eckert), »Omladinska društva« (Cunko), »Djetićka dru­ štva« (Rihtarić) i t. d, Ja ću još nešto opširnije spomenuti o refera­ tima, na kojima sam bio prisutan. Dne 25. kolo­ voza Matija Rihtarić drži važno predavanje o »Djetićkim društvima«. Referent upozoruje na ve­ liku važnost obrtničkih kalfa, koji skoro redom za­ padaju u socijalnu demokraciju. Trebalo bi za njih osnovati domove, a zagrebački djetićki dom, koji je prezadužen, treba otkupiti: » I m a m o (reče re­ ferent), n o v a c a , s a m o i h t r e b a d a t i ! « Ja bih na ovo pripomenuo, da ih treba ne samo dati, nego i znati dati. Koliko je pusta svećeničkoga novca (a osobito u Zagrebu) otišlo u svrhe, koje idealima katol. kongresa ne će toliko nikada po­ služiti. Jer ne bih rekao, da nisu mnogi ti novci �170 Вг. 12. »SERAFINSKI PERIVOJ« — 1913. uloženi u dobre svrhe, ali nisu u najbolje. Referent dalje misli, da bi trebalo u Zagrebu postaviti dva svećenika, koji će se baviti prikupljanjem kalfa i šegrta (naučnika) u kotaličke djetićke organizacije. Takovim dvama svećenicima treba davati i plaću, ali otklen? Na ovo ustaje nadbiskup zagrebački dr. Ante Bauer i nudi od sebe plaću, samo neka se nagju zgodni organizatori za tu stvar. Rihtarićev zahtjev važan je za naše zemlje. Poznato je, da je kod nas gragjanski stalež slabo razvijen. Osobito mi u Bosni zapravo i nemamo pravoga gragjanstva u većini naših gradova. Uza svećenike, koji ne mogu svagdje prispjeti; i uči­ telje, koji su takogjer najviše mita preopterećeni, obrtnici su glavni predstavnici p r gjanske inteli­ gencije. Trgovci bi takogjer mogli biti važan menat u narodnom radu, kad ne bi bih* bezbojni zaradi trgovačkih intei razvijena i premalena trgovina previše je ovisna. Dakle kakvi budu obrtnici, takav će biti i narodni rad. A kakvi budu kalfe i naučnici, takvi će biti kašnje i majstori. Ako budu cortnici zadojeni ra­ dikalnim kršćanskim duhom, bit će nam olakšan vjerski rad u narodu; inače ’ rio oteščar. Mi snio se za ovu stvar vrlo sjabo Brinuli, v nda nema čuda, da naši kalfe i naučnu ! grm love soci­ jalne demokracije i njihova slobocl mlja, i za to u gradovima pomalo jenjav Kršćanski život, a utjecajem gradova i po selima. Kako pak obrtnici naših gradova u našim prilikama, postaju osobito važan faktor u svim narodnim pitanjima, onda je važnost Rihtarićeva referata pojmlji Kapelan Cunko referira o »Omladinsl štvima«. Počima sa devizom: »Čija je mladež, onoga je budućnost«. Deviza posve istinita! Naša mladost i po gradovima i po selima svršivši neke škole, zakržljaie u duševnom životu. Ne spada svo­ jim godinama kao što ni odgojem megju stare; ako ju pak tkogod ne okupi i ne vodi, onda se ona sama sabire po kafanama i po noćnim zabavištima či­ tajući, čega se prije dohvati. Na prekretu mladosti obično je liberalno štivo uvodi u ozbiljni život. Ako se pak dogodi, da baš ništa ne čita, onda joj dim i alkohol oduzimlje snagu, smisao, a često puta i volju za život; od nadobudne mladosti postaju mrtvi kapitali i za sebe i za ljudsko društvo. Kad bi pak našu mladost organizirali u katolička omla­ dinska družtva i vodili brigu nad razvitkom nje­ zina idejnog svijeta, imali bi mnogostruku korist, pa i tu, da naša »omladinska društva« budu na­ stavkom ne samo vjerskog već i nacijonalnog od­ goja. Sta nam pometaju i u našem vjerskom od­ gajanju i u narodnom naše interkonfesijonalne i anacijonalne škole, to bi mogli postizavati u vjer­ skom i u nacijonalnom pogledu u »omladinskim društvima« okupljajući ih i odgajuć ih zgodnim predavanjima i osnivanjem omladinskih knjižnica. Eto ozbiljna i nikad iscrpiva rada za naše mlade svećenike, a osobito kapelane! Neka se dobro za­ pamti, da je onoga budućnost, čija je mladost! Velimir Deželić iun. referira o »narodnom savezu«. Referat ide za tim, da sve naše katoličke organizacije stoje u dodiru, što je i pravo. Pri tome su referatu kapucinima učinjene ovacije, a osobito provincijalu Škrivaniću i Miroslavu. Re­ ferent ne odobrava Manjariću, kako piše o »RiNovinama«, jer da »ne smije biti kritizobez srca«. Dr. Barac ulazi po svršenom reS u JS b rav u spominjući, da bi trebalo dovesti ličkog rada »stare« i »mlade«, koji imaju jedna;. . alp, ali se možda gdješto u taktici razi­ laze; m s \ za to, reče dr. Barac, ustanovi »vrhovnu đište«, koje bi rasugiivalo sve pre­ pirke, što se eventualno porode u našim redovima. U posebnoj sadnici gjačkih seniora izabrani su u to v>hovn ’.diš e^ Dr. Baron (predsjednik), Dek> nadalje slijedeći: dr. Simrak, želi« jun. ( r. Markulin (za Hrvatsku); P. Rebac P. Roguljj za Bosni , r. Sokol za Dalmaciju; dr. Mahnić, biskup za I: •u. To je dakako izabrano privremeno, a da bud( to vrhovno sudište imalo i ugleda, a i z b o r i b u d u p r o v e d e n i na t r e ba d e m o k r a t s k i j o j š i r o j p o d l o z i i na »č ni j e m r a z m j e r u p o k r a j i n i , da suci mo g n u i ma t i o p ć e n i t i ugled i povjerenje. 0 »Djačkim organizacijama« raspravlja Gr­ geč. Spominje na početku referata, kako je »malo neobično i čudno, ali za naše prilike opravdano, da se djaci miješaju u javni život«; jer da su »stranke prije izrabljivale djaštvo, koje se je sada emancipovalo«. »Naprednjaci su aristokratska (!) importirana struja«. »Svaka je protukatolička akcija borba proti hrvatskoj narodnoj snazi. »Mi moramo dobiti svoju (t. j. katoličku) literaturu«. »N a z agrebačkoj univerzi treba osnovati s t o l i c u s k o 1a s t i č n e f i l o z o f i j e « . »Mi i Slovenci moramo postati jedan narod«. Iza veoma lijepog i poučnog referata Vilović upozoruje, da Grgčev »program« potpisuje 2000 hrvat­ skih djaka; a Babić i Varga traže dom u Zagrebu za tako organizirano katoličko djaštvo. Grgčeva misao, da je makar i »za naše pri­ like« opravdano, što se djaci miješaju u javni život, �Sa kvarnerskih žalova na hrvatsko-slovenski katolički kongres u Ljubljani. 171 nesigurne je vrijednosti — razumijem, ako se po­ rijetkim bolestima više podliježe, nego li čovjek jam javnog života uzimlje u širokom smislu, ako svojim mnogobrojnim. Isto tako nije bolji kukurijek li se pak taj javni život razumije samo ono orga­ od vinove loze, niti primitivan život od kulturna. niziranje naših katoličkih djaka, to je opravdan > Kultura će uvijek znati naći sredstava proti bo­ ne samo za »naše prilike«, već i za svačije druge; lesnim pojavama svoga vremena. I naši su libejer se ovim organiziranjem jača vjersko čuvstvo, a ralci ta bolesna pojava našega vremena, a mi se to je prva duševna briga svakoga čovjeka, koji je sastasmo u Ljubljani, da pronagjemo baš najdošao do samosvijesti. Da se pak djaci miješaju i odličnija kulturna sredstva proti ovim bolestima u druge poslove javnoga života, n. pr. u politiku nastojeći ujedno da imuniziramo i ojačimo našu i t. d., to i po sveučilištima stvara vječne trzavice kršćansku prosvjetu. Ako budemo ono i radili, što i rastresenost; što smeta glavnu svrhu djačkoga smo zaključili, mi ćemo bez sumnje naskoro i poziva: ozbiljno učenje i spremanje za javni život, uspjeti da pročistimo našu atmosferu. a donosi sumnjive uspjehe. Domovina i narod, koga (Nastavit će se.) svi pozvani ostave i zanemare, a spane jedino na milost djačkoga spašavanja, nisu vrijedni ni da psa opstoje. Uz to takav narod nije došao dotlen za­ radi toga, Što bi se njegovi patrioti klonili poe­ F 'i Dane Zubac, Mostar: tičkoga rada, već za to, što mu fali neokaljanih i čvrstih značajeva; dakle, ako ćemo narodu po­ •Modsrni svetac. moći, moramo stvarati čvrste značajeve, što se postizuje na sasma drugom mjestu, nego Što je »E i z i e h u n g u n d U n t e r i c h t«. Od­ trzavi politički život. To vehm za sveučilišno djaštvo, što se pak tiče djaštva srednjih škola, ono goj i p o d u k , to je važna tema današnje pedagogije ko se je potanko ttpoznao sa sv. Franjom i uživio mora biti od javnoga političkoga života posve na strani, jer bi inače činili atentat na našu narodnu u njegov duh. ta i mora nuždno doživjeti onaj silni budućnost. Ali rad i srednjoškolskih djaka na reli­ tltisai šte ga čit na njega pojava sv. Franje. On gioznom temelju, makar to išlo dotlen, da donekle djeluje na miškerje i na čitavi karakter čovjeka. posiže i u javni život, opravdano je sa razloga, Bez} siimijije velika se odgojna snaga krije u zna­ koga sam već gore spomenuo. Istina, ako se i gdje čaju sv. Franje, kao što je to i kod svih velikih se može postignuti jačanje religioznoga čuvstva duhova. Ali pošto on svojom osebujnošću i primegju srednjoškolskim djaštvom, a đa ne posižu u kladnošćv za naše doba nadilazi sve velikane, to izvanškolski život ni ukoliko, slobodno mi je misliti, on osobito privlači. Tu se, držim, ima svesti razlog da ih treba kloniti i od toga. Megjutim to u da­ one socijalne reformacije, što ju je u svoje doba našnjim državnim školama čini se da nije moguće proizveo i što ju je proučavanje njegova značaja i danas kadro proizvesti. To nije moglo ostati nena drugi način dovoljno postizavati. Grgeč nadalje reče, da su »naprednjaci aristo­ opaženo oštroumnim promatraocima socijalnoga kratska importirana struja« — ja te stavke ne života, s toga se i upozoruje sa najviše crkvene shvaćam. Za što baš »aristokratska struja«? Čini strane kao i sa strane uglednih sociologa na ovoga se, da naši aristokrati niti šta importiraju niti što sveca. Naravno da ni pisac ove knjige nije mogao eksportiraju, već kao razbacane glavnje životare a da nas na to ne upozori u ovom poglavlju, koji još jedino zaslugom svojih pregja — a to je gnjio, nije ništa drugo, nego zaokruženje onoga, što je neaktivan život. Ja bih ragje rekao, da su naši Ii- prije rekao. Uzgoi i poduka kako se imadu ruko­ beralci jedna bolesna kulturna pojava, ali nešto voditi u školi i kod kuće kod mladeži, puno od­ niže vrste, nego što je kod drugih naroda. Iskustvo lučuje sudbinom pojedinca i čitavoga društva. dokazuje, da kulturan život nosi sobom uvijek Pisac naglašuje, da je dosadašnja pedagogija pre­ mnogo gnjileža. Vidite n. pr. i biljka što je kultur­ cjenjivala strogu znanost ili znanje. »Znanje je nija, to ima više bolesti. Tako kukurijek jedva će naobrazba« to je sve do najnovijega doba bila koju bolest imati, a vinova loza mnogo. I čovjek dogma pedagogije. Sto više pružiti učeniku zna­ više ima bolesti, nego životinja. Iz toga ipak ne nosti to je bila jedina svrha pedagogije i smatralo slijedi, da je bolje biti životinja nego čovjek; jer se pravom naobrazbom. Učeničkom dužnosti sma­ čovjek uz napredak bolesti uvijek pronagje i su- tralo se učiti ili bolje nabubati a učiteljevom ispi­ višak obrambenih sredstava, dok životinja i onim tati. Dakle pravi sistem učenja i ispitivanja (»ein �172 Вг. 11. — »SERAFINSKI PERIVOJ* — 1913. walires Lern- und Prufungssystem«). Tako se je ljude nervoza. Mnogi dapače, koji si prisvaja kod samog učenja i ispitavanja zaboravilo na uz­ pravo riječi u ovom pitanju, ima često kriv, po­ gajanje. Na taj je način megju današnjom mladeži vršan ili jednostavan pojam u ovom pitanju za­ preuzelo mali neko podivljanje. S toga je danas mjenjujući ga sa ekonomskim, radničkim, razred­ općeniti poklik za reformiranjem uzgoja mladeži nim ili sličnim pitanjima mjesto pitanja čitavog i to ne samo sa strane katoličkih nego i sa strane društvenoga života. S toga i ne može mnogi, da vrlo uglednih nekatoličkih pedagoga (Foerster). pojmi tu socialnu važnost sv. Franje i njegovih »Tko poznaje život, taj će uvidjeti, kako je pre­ institucija. Drukčije je to kod dra. Wilka. U ovom malo uzgojne snage u samom znanju« tvrdi Fr. kratkom odsjeku pokazao je pisac, da znade cije­ Foerster. Više se mora posvetiti brige njezi i ople­ niti i shvatiti svu socijalnu važnost sv. Franje. menjivanju unutrašnjeg čovjeka, da se na taj način Spomenuv kratko važnost socijalnog pitanja, pri­ razviju dostatno sva duševna svojstva čovjeka, a znaje pisac, da je ovo pitanje u prvom redu go­ to upravo čini dublju naobrazbu. Upravo je za tim spodarstveno pitanje, kako je držao i sv. Franjo išao sv. Franjo. Njemu nije toliko bilo do nauke i njegovi učenici, te su oni u tomu smjeru i djelo­ i znanja, koliko do cjelokupnog uzgoja. U tomu vali. Primjer je sv. Anto i kamatnici kao i uplivom pogledu bio je on nešto i strog, г.Г: tkc razumi ono sv. Ante publicirani gragjanski zakon od 17. ožujka doba i pedagoški motiv sv. F ani° tomu ne će to 1231. Pisac spominje još socijalno-politički zakon 1 Dod imenom »Magna eharta libertatis«, koji biti ništa začudno. Motiv i temelj nedagoš flnć-- ;• tike sv. Franje jest poduka u svladani1.: j? ^ ^ p rip js u je socijalnom uplivu sv. Franje. Ovaj zakon g ka- osim e. ’gih sloboština daje pravo proletarijatu sebe, oplemenjivanju i učvršćen raktera mora nižim klasama, i oni sudjeluju kod uprave grad raktera. Ovomu opleme diva se sve drugo podvrći. Priznati ;ozi Pestalozzi ske. To je zaista nešto čudna u ono doba. Ali so­ i Foerster istoga su mnijenja, pedagogija ne cijalno pitanje nije samo gospodarsko-ekonomsko skrene ovim smjerom n nigda toli po­ pitanje, to je ftakogjeiv ćudoredno i vjersko pitanje, trebite našoj dobi energično lje, koja ге strepi jer makar se po noglo nižim klasama težaku, rad­ pred zaprekom. Ali sv. Franj »lagao ; /ažnost niku, obrtniku пе ,2п n koliko, bez kršćanske vjere, i njezi tijela. I ako je on seb bii» strog, koja oslobigja čovjeka od strasti i pohlepe i čini “ " ц ј |Ј :i dr ust enim, bez Hrista, koji uči čoa prijaznim opominjao je braću, da ne ire * i da se j~~ čuvaju prevelikog posla. D maFjivosti, čednosti, štednji i u svemu po- vjeka radu, s kazuje njegov način odgajanja to razvikano pridizanje nižih ivremenijim od strpljivosti, čita modernih pedagoga. Modern uspjeha za socijalno pitanje. odgojili su klasa ostati će nam slabiće bez energije, je Sv. Franje podučio nas je, kako se radi na socisvojim učenicima smisao nadvladanja tpomaže rješavanju zamršenog gospodarenja svGjim nagnućima, što u socijalnog pitanja, jer dok je on nastojao oko gočovječju volju otpornom proti poteškoća -eKonomskog pridizana siromaha, dotle života. Treba nam jedinstvenog programa kod uz- je opet nastojao, da što više vjeru i moral podigne goja a ovaj program ne može biti drugi nego u narodu i usadi mu dublje u srce vjerski život. kršćanski. Hristov život i njegovih svetih putokaz Franjo nije bio jednostran te se zanimao samo za nam je u današnjem vremenu. Taj život jest rad siromašne slojeve pučanstva, nego je on širio brat­ i zatajanje samog sebe onoga pogubnoga »ego«. stvo, budio i utvrgjivao socijalne osjećaje i kod Podizanje smisla za rad i discipliniranje samog bogataša i dobro stojećih, jer je on uvigjao, da su sebe mora biti program današnjeg odgoja. Takov baš ovi u prvom redu pozvani, ušljed svoga po­ program mora još isključivati onu neumoljivost i ložaja k praktičnom rješavanju socijalnog pitanja. mračnu ozbiljnost kod učitelja. Franjo je oduravao Na taj način Franjo je nastojao spojiti bogataša i kod vodstva svoje braće svaku vanjsku silu. On siromaha, da bi se u radu našli zajedno i podignu nije poznavao ni vikanja, već je nastojao svakim ti onaj most, što se je već dugo izmegju obojice bio drugim putem svoi cilj postići. I u tom približuje porušio. Osnovanje trećega reda činilo mu se naj­ se sv. Franjo modernom vremenu, koje s pravom zgodnije za to. Ovaj red utro si je brzo put u kra­ zahtjeva u školi ograničenje tjelesnih kazni. ljevske palače i gospodske salone kao i u radničku » Di e s o z i a l e F r a g e « . Socialno pi­ i težačku potleušicu. Pisac naglašuje, da ni danas tanje jest doista goreće pitanje današnjega doba. nije ovaj red izgubio značenje i važnost usprkos Već kada se spomene ovo pitanje obuzme neke svih mnogobrojnih bratovština, jer je ovaj red naj- �Moderni svetac. prikladniji, da promiče solidarnost i bratstvo izmegju bogataša i siromaha, posjednika i radnika kao što u opće za socijalno odgajanje. Ovo od­ gajanje mora započeti već kod mladeži, osobito kod naobražene akademske mladeži. »Više kršćan­ stva« mora nam biti lozinkom pri rješavanju soci­ jalnog pitanja. Gdje kršćanstvo i socijalni rad budu ići ruku o ruku tu će opet nastati ona pobjedna snaga s pomoću, koje su Hrist i sv. Franjo svijet osvojili. Zaključujući ovo poglavlje, veli dr. Wilk: »Sv. Franjo jest zaista vjerski i socijalni refor­ mator. Ali s tim nije njegovo značenje za naše doba iscrpljeno«. U dva zaključna poglavlja pod naslovom: »N a t u r g e f ii h 1 u п d N a t u r f r c u d e« i »D i c h t u n g u n d b i 1d e n d e K u n s t« pisac svrće pozornost na sv. Franju kao prijatelja i ljubitelja prirode, prijatelja i reforma­ tora pjesme i umjetnosti. Sv. Franjo ljubio je ori rodu i životinje što se slobodno kreću u рг;- : On nije trpio, da se i životinjama oduzima uživanje prirode s toga on ljubi i brine se za ptice, uhva­ ćenu ribu pušta opet u vodu i nalaže joj, da se više ne da hvatati, zeca pušta takcgjer na slobodu, janje otkupljuje za svoj plašt s mo, da ga ne za</oga izbija d^fSnjkolie mesar. Zaista iz sve; nitko se rak. može ska naivnost i veselje, ali žda 1 v zasuovoj naivnosti rugati, esirn toj i losti vidi kani, smušeni filozof, jer 1nešto plemenitoga, a to je o j sažal v,, ona- -ple­ sim a nego i prema menština srca ne samo pren svakom stvoru. Tu je sv. Franjo prava opozicija modernomu filozofu Nietzsche-u ili'•njegovu »nad­ čovjeku«, kojega je glavno obilježje nejnilosrdno svakog drugoga rušiti, svladati i učiniti svojim robom. Nietzsche-ov je nadčovjek potpuni egoist. Ali plemeniti čovjek ili nadčovjek u pravom smislu riječi nije nigda egoist. Naprotiv on zaboravlja posve na svoj »ja« u skrbi za drugoga, on stavlja sve svoje sile u službu drugoga i općeg dobra, osjeća sažaljenje i odatle ljubav prema ljudima i svim stvorovima. »Takov nadčovjek bio je sv. Franjo asiški«.1) Kad promislimo ljubav Franjinu k prirodi i k životinjama odmah se i nehotice sje­ ćamo na moderne turističke klubove i društva za zaštitu životinja. Ali ova ljubav prirode bila je kod sv. Franje ipak nešto drukčija, nego kod modernog današnjeg gospodskog svijeta, gdje se pod ime­ nom ljubavi prema prirodi vide često znakovi nemilosrgja i barbarstva. Možemo se o tomu osvje­ ]) »Ein derart edler Menscli, ein solcher ’0bermcnsch< war Franz von Assisi«. ra dočiti na vlastite oči, ako proljećem promatramo gradski i gospodski svijet, kad se vraća svetko­ vinom po podne ili kojim drugim danom iz okolice u grad. Tu nose gospoda čitave snopiće cvijeća, procvjetanog granja i lišća. To je pravo pljačkanje i pustošenje prirodnih krasota. Hvala Bogu opaža se i u tomu neki protupokret. Ljubav i smisao za prirodu puno bi moglo pomoći i našoj dobi.1) U prvom redu odgajanjem i bugjenjem smisla ljubavi k prirodi i njenim krasotama kod mladeži osobito seoske zapriječilo bi se ono po gospodarstvo po­ gubno bježanje seoske radne snage u gradove. Pisac završujući ovo poglavlje donosi u izvrsnom njemačkom prijevodu pjesmu sv. Franje suncu, koja je pravi izljev Franjine duše i himna prirodi i njenim silama. Takogjer umjetnost osobito pjes­ ništvo* slikarstvo i kiparstvo dobilo je u sv. Franji p r voga reformatora. Ma koliko se god rasprav" odnoŠaju sv. Franje prema renesansi, to sc 't.o n /е nikako zanijekati da je s njime nastao preporod u kućanskoj umjetnosti osobito pjesni­ štvu, slik . stvu; kiparstvu i arhitekturi. Mi ne mo­ žemo tvrditi, da je sv. Franjo išao svjesno za tim, ali sama njegova pojava i novi način života1) njegovo novo osjećanje i poimanje, njegov i njegove braće novi n ičin propovjedanja sve je to izvelo pr okret u u uetnosti i umjetničkom shvaćanju. Šti a, da ;e ’iaš pisac u ovom poglavlju osobito kratak^ gdj^ >[ se imalo puno toga još reći. Pisac spominje najprije, da je sv. Franjo bio sam pjesnik a njegov čitavi život jest poezija. On je ispjevao po svoj prilici više pjesama, ali se je jedna sačuvala, a ло je pjesma suncu, kojoj pripada sva­ kako mjesto u svjetskoj literaturi. Franjo se je otresao zemaljskoga a s time pjesma dobiva krila, da se još više uzvine. S toga i vidimo kod njega kao i kod njegovih učenika (Toma celanski, Giacopone di Todi i t. d.) onu uzvišenost i onu pla­ stičnu zornost, što je dr. Wilk zove: »die franziskanische Anschaulichkeit«. Isti se upliv opaža i kod likovne umjetnosti u slikarstva i kiparstvu. Od dobe sv. Franje nestaje onoga pukoga opona­ šanja staroklasične umjetnosti, one ukočenosti u slikama i kipovima, a predvlagjuje život i izražaj čuvstva. Slikarstvo je na žalost u kašnje doba pošlo stramputicom, kao što je to i danas, ali se opet s druge strane opaža reakcija. S čeznućem ’) K. Woermann piše o. sv. Franji: »Die riihrcndste, opfcrfrendigste, umerlichste allcr Manchsgestalten! zuglcich eine der reinsten nnd poetisclisten Verkorperungen des mittel.ilterlichen Christentums!« (Karl Woermann: »Geschichtc der Kunst« wez. 2. str. 147.). �174 Вг. i i . — »SERAFINSRI PERIVOJ« — 1913. gleda danas u umjetničkom shvaćanju izobraženi davna pri rješavanju problema modernoga soci­ svijet na sv. Franju toga modernoga sveca i teži jalnog života. Naglasiti moram i to, da dr. Wilk opet za onom franjevačkom jednostavnošću i na- sa svojim djelom nije ni blizu iscrpio socijalnu • /nosti u umjetnosti. Kada jednom dogje ona važnost sv. Franje za naše moderno doba, ali on . ja do izražaja u umjetnosti, onda će ta umjet- nam je pokazao put, kojim imamo poći. Njegovo ^ s t dati narodu mogućnost, da se iz običnog djelo nije obični životopis sa navagjanjem datuma mišljenja i življenja podigne do idealnoga svijeta i godina nego više karakteristika sv. Franje u jasnim konturama. Njegovo djelo nije ni nena­ i da se veseli ljepoti. Na koncu svoga djela pita dr. Wilk, kako je ravno natezanje sv. Franje prema modernoj dobi, bilo moguće sv. Franji tu opsežnu reformaciju na nego sve naravno i logički slijedi, iz čega jasno iz­ svim skoro područjima izvesti i u čemu leži oso­ bija da je takogjer daleko bila namjera od njega bito njegovo značenje kao modernoga sveca za sv. Franje ili možda njegovim današnjim učeni­ naše doba. Pisac odgovara i to sve svodi na Fra- cima pribaviti mjesto u modernom današnjem njino kršćanstvo. On je ozbiljno shvatio kršćan­ svijetu. Daljnji razvoj stvari i zanimanje za mo­ stvo i našljedovanje Hrista i to je praktično pro- dernoga sveca sv. Franju pokazati će, da li smo vagjao. »Natrag ka Hristu!« to mora biti lozinka istinu rekli. koju mora poslušati moderni svijet, kojemu treba reformacije. »Više kršćanstva u javnom i pri vat Zagreb: : nom životu« onda će se izliječiti nezdrav' današnji društveni odnošaji. KonsL, icioni fratara trećega reda S ovim držim, da sam dostatno prikazao sa­ držaj i namjeru pisca krasne knjižice: »D e r m o- sv. Frar»ječ 7d e r n e H e i 1i g e«, ali svakako poznavaocu nje­ Prevedeni na hrvatski jezik po ocu fra Ivanu Grižostomu Koršiću mačkog jezika isplati se naiučfa ju C'esaninu god. <734. To bi osobito preporučio naše; laičkoj Da ne budu admećeni na nijedan oficij u čiji osobito našim višeškolcim i, koji :nite nijedloj p )vinciji nego samo sini ove pro(vin)cije sociologijom i apologetikom, jer oj vrijednosti knjige upoznati će se sa jednin uzor- pod lenu ulitadi odabranja a na kapitulih i kon­ nim kršćanskim reformatorom no ime sv. Franjom. gregacionih provincije rimske za uzroci pošobojni, Osim toga djelo može služiti i različitim preda­ ke konkure u ovu provinciju mozi i imaju imati vanjima i sastavcima kao podloga, kako to sam glas dečiživ i konsultiju samo o(ta)c jeneral ta­ pisac kaže. Moderna oprema knjige čini je još mi­ dašnji izvan svih drugih šuperijurov i oficijali jelijom. Istina današnji sociolog neće naći tu iskle­ neralih da Dudu ke se hoće pro(vin)cije i kakovosti. 9. U kapitulu takojer pro(vin)c(ija)lu provinsani sistem sociologije, organizacije i agitacije, kao što je to bez smisla tražiti kod sv. Franje, jer■ čije rimske rejent svetih Kužmi i Damijana od on nije bio nikakav učitelj sociologije niti svjesni; Rima da nima glasa, ako ni sin one pro(vin)cije, reorganizator. Sv. Franji bila je u prvom redu đopušćajući se pravica glasa ežamirsaturu jeneralu glavnim predmetom vjera i spas duševni čovje­ samo na kapitulu svoje prov(i)ncije, ke sin nahodi čanstva, ali rad u tom smjeru donio je nuzgrednih se, kako se je reklo na poglavlju 14. 10. Na kapitulih prov(i)nc(ija)lih, ako veći đil produkata, koji nijesu možda primarno namjera­ vam. Nu zgodno kaže Fr. G. Peabodyx): »Katkada glasnikov ne bi bilo za jednoga, učinjen prija prosu ovi nuzgredni produkti od izvanredne vrijed­ tešt i učinjen prvi skrutinij, durajući ista ncskladnosti«. Hoćemo li da znamo nauk i socijalna na­ iiost, čeka se na jenerala budi blizu ili ne kapitala. čela sv. Franje, to moramo u obzir uzeti prilike ili Ako bi paka to se dogodilo na kongregacionih pro­ motiv, koji su ga potaknuli da ovo ili ono uči ili vincijalni, ako toti bude jeneral, odabranje njemu da zauzme ovo ili ono stanovište u kojem kon­ da grede, ako li nije, provincijalu grede. Poradi kretnom slučaju a onda odatle, da stvorimo opće­ drugoga odabranja sva učinjena ili u kapitulih iliti nita socijalna načela, koja nam imadu biti mjero- kongregacionih provincijalskih neka budu oblast ili juš odabranim, imaju biti potverjena od preši’) Adnsa za narudžbu i-njige: »Verlag vo i Fredcbeul i;nd denta, kapitula ili kongreghciona. Koenen, Essen — Rulir^, cijena *50 M. 11. Oni napokom, koji izajdu prez uzroka le’) F. G. Р aU dy- ulknhoF: »Jcsus Christus und dic sozialc jitima, koga ima izviditi prešident i veći dil glasniFragc« itr. 6 i. �Konslitucioni fratara trećega reda sv. Franje. kov, imaju ostati prez glasa ativa i pasiva za 3 lita i ako izajdu vanka s pogledom, za 10 godišć, a glasnik, od koga se bude imala kakova sumnja, ima li glas ali ne, da se udalji od davanja glasa. 175 ministra jenerala, definitura jenerala, ministra prov(in)c(ija)la i g(va)rd(ija)na mostir(s)ka. Jurve ako bi pomankal miništar jeneral pervo nego bi dospil 6 godišć svoga guverna, šijili i one stvare, ke se čekaju na njegov oficij, da budu od šekreP o g l a v l j e 29.: O d i z b r a n j a d e š k r e t a tarija jenerala i provincijala one prov(i)ncije, u m o s t i r s k o g a za p o j t i na k a p i t u l kojoj je uinerl jeneral, izručeni onomu, ki bi jeneral provincijal. pervo od svih onih, ki su živi, ki da čini na misto 1. Izbraniju deškreta mostirskoga kako ravno mertvoga, dokle od stola apoštolskoga providjeno u svakomu a tu, na ki se iziskuje povoljenje od bude za jednoga vikarija jenerala. Ako nijednoga familje, da imaju glas svi oni, ki lejitimo profešani nije, ki bi jeneral, da se izruče onomu, ki je tada jesu postavljeni od familje u mostiru, ma ako dodostojniji u redu, — nahodi se radi dostojanstva, spili su 3 lita po profešu i budu postavljeni u re­ koga je imal. čeno misto 2 miseca pervo. Za izvaditi dakle svaku 2. Uzmanjkajući za ki se hoće uzrok unutra privaru u takovih izbranjih od diškretov, ne mozi 3 godišć prokuratur jeneral, da bude izbran jedan provincijal 3 miseci pervo kapitul? removiti iz novi gd jenerala s povoljenjem stola apoštolskoga mostira nijednoga onih, ki su od familje nego samo do' kapitula jenerala ili kongregaciona posridnja, poradi toga težka zablujenja i očita, ako li se Hncle bad(rl|erže činiti ma po način da isti prokuCiniio protivno prez uzroka. Oni, ki je тШ L ајсп' ratinvjp ;ral nc može moj biti odabran od one da ni ma glasa u mostiru, kadi se nahoui, ma radi pro(vin)cije, od ke jeneral nahodi se. itati, da se poda ne izgubi svoju pravicu 3. I _ nanjfcajući za volja ki uzrok koji definikadi prija bijaše vrati u mostir z g(l)ascm, to tur tadašnji ili jeneral ili prov(in)c(ija)l, da bude prvo, svamo postavljen bil od familje, postavljenim misto mertvoga od jenerala oni, ki ako ne bi cedii slobodno i\ži prvo rr.istp u bnoj provinciji, od ke biše oda­ 2. Deškreta mostir: bran mertvi, i dru д о је da nima glasa u rečenomu mostiru, kadi su najmanje kor; regacionu jeriAr.alu ili pro(vi)nc(ija)lu respetia pet aktivi, meju kimi t>r ente. ШШ у :? česani, koji prije nego nji 4. Upimnjkc ući za volja ki uzrok miništar nimaju glasa pasiva. Kad u: vin)c(ija)i, Aiokle providjeno bude od jenerala kov, mogu ujediniti se fami; dan konjišarij prd(vin)c(ija)l, ki do kapitula proodabrati jednoga samoga v(i)nc(ija)la b^de na misto mertvoga sa svom pu­ činjeni tri skrutiniji ne os(t) nom obhstjii od provinc(ija)la oni, ki bude stariji kr(e)ta i bude preže(n)t jeneral od-provincijalov pasanih, činiti će se na misto meršarij, njemu da grede izbranje, drugačije da u rvoga, ako li nijedan ne bude od pasanih provincičini drugi škrutinij, rna g(va)rd(ija)n da grede jalov, da postupi na ta oficij šekretarij pro(vin)cijal kapitul prez diškreta. tadašnji. 3. Udilje čim miništar jeneral ili njegov ko3. Komišarij provincijal odabran kako zgora mišarij ulize u koju provinciju za vižitati ju, budi u od jenerala za uzmanjkanje miništra pro(vin)c(ivolji i slobošćini kapitula mostirska svih mostirov ja)la, ako bude bil guvernal provinciju za 2 čila goone provincije dojti na obranje deškreta mostir­ dišća, ima se brojiti meju pro(vi)nc(ija)Ii pasanimi skoga po način, da vižitatur ne mozi zabraniti, da 1 da uživa svi beneficiji i privileji njih po način, da se ne čini odabranje nego u vrime svoga vizita. na kapituli dohodećemu ne mozi biti odabran za Ako li vižitatur najde se u mostiru u vrime reče­ prov(i)nc(ija)la ni dilovati oni oficij, ako najmanje noga odabranja, moći će meju nje ulisti i biti preza jedno lito ne bude bil prez rečenoga dostojan­ šideut istoga odabranja. stva. Ako Ii paka пе bude bil u onomu oficiju za P o g l a v l j e 30.: O d o f i c i o v p o d a n i h 2 lita čila, da ne uživa nikakva privileja onih, ki su na k a p i t u l i h ili k o n g r e g a c i o n i h , bili pro(vin)c(ija)li, i tada na kapitulu bliz dohoden a k o j i s e i m a j u r e n o v a t i o n d a , ćeniu moči će biti odabran za miništra provincijala. k a d a b u d u p r a z d n i r a d i s m e r t i ili 6. Uzmanjkajući za ki ta uzrok g(va)rd(ija)n radi renuncije. pervo nego od miništra pro(vin)c(ija)la izbran biti bude drugi, ki bude nastojati mostir do kongrega­ 1. Prez šumnje jesu niki oficiji, ki najmanje za dugo vrime ne mogu biti prazdni, kako štepeni ciona, ki se ima celebrati, najdostojnije da nastoji �176 Br. 11. — »SERAFINSK1 PERIVOJ« 1913. za g(va)rd(ija)na. Oni paka, ki bude izbran kako zgora od pro(vin)c(ija)la, da se zove prešident, ma imajući istu oblast, pravice i glas, ki imaše on spridnji. Ako potla i kada rečeni prešident može biti odabran za g(va)rd(ija)na, reklo se je u po­ glavlju 28. 7. Napokom oni, ki ne renuncijaju oficij i do­ stojanstva, ka daruju tri lita, prvo nego bi dospil 2 lita, da ne uživaju privileji ni preeminence, ke u naših koštitucionih dopušćaju se onim, ki su imali rečena dostojanstva i oficiji, ma ako je puste po 2 leteh i za lejitim uzrok, ča ima pahvaliti mini­ star jeneral, mogu uživati ih, zač tada se imaju konšiderati, kako da bi ih bili uzderžali za sva 3 lita. P o g la v lje 31.: O d t r o j e š o r t e o t o č a r s t v a i o d p r e c e d e n c e i z v a n k * \ " tv. o n . ■. lo v i k o n g r e g a 1. Očanstvo u našemu redu nahodi se od 3 šorte, prvo od reda ili reliona ki imaju jenerali toliko sadašnji koliko prošastni, prokuraturi, definituri i šekretariji jenerali tadašnji i prošastni. Drugo je od provincijev, ’.cja imaju provinci­ jali ili od oblasti ili od titula toliko tad^ ji koliko prošastnih, definituri, šekretm* ii i kuš' di prov(i)nc(ija)li tadašnji samo i meštar rejen ki bude bil učinil 3 puta korš od teoloije. Treto je od mostira, koga imaju g(va)rd(ija)ni i meštri svete teoloije. 2. Poradi paka precedence izvan kapitulov i kongregacionov da se obsluži narejenja slideća: Je­ neral tadašnji u svakomu mistu i vazda u komu se hoće a tu da se prednosi pod svimi ostalimi, jeneral(i) prošastni da ošervaju na promence vrime njihova promovljenja, poradi drugih paka u mostiru da budu podložni jednomu samomu, a to jest, ako loti nahodi se leiural: jeneralu samomu da su podložni; ne budući jeneral, ako bude pro(vin)c(ija)I, provinc(ija)lu samomu, ne budući paka ni jed­ noga ni drugoga, tada da su podložni samomu g(va)rd(ija)nu. 3. r rokuratur jeneral tadašnji da ima misto od definiturov jeneralih tadašnjih, a ovi da imaju misto šekretarija jenerala tadašnjega, koji zato svi imaju imati misto prid svimi ostalimi, ma da dadu misto provinc(ija)lu od oblasti u svojoj provinciji i g(va)rdijani samo u njegovu mostiru. 4. Za prokuraturom jeneralim definituri jene­ rali i šekretariji jenerali tadašnji šegvitaju po ovomu istomu narejenju prokuratur i definituri i šekreta­ riji jenerali prošastni i provinc(ija)! oblastni, pro- šastni provinc(ija)l, titular prošastni, a paka definituri provinc(ija)li tadašnji, za kimi šegvita šekretarij provinc(ija)l tadašnji, ki paka u vrime vižite ima imati misto od definiturov provinc(ija)lih, a za njim kuštod tadašnji takojer od provincije. 5. Za više rečenimi da imaju prvo misto rejenti jenerali, drugo ežaminaturi jenerali, treto rejenti, ki tada štiju, četvrti meštri, ki su bili definituri provinc(ija)li, peto oni, koji su akvistali koj inostir, šesto meštri, sedmo redovnici simplici, ki pašivaju dvajset godišć profeša, deveto lekturi ta­ dašnji tako od spekulative kako od moralitadi, ki zato još nisu meštri, deseto ostali redovnici šimplici, jedanajsto žakni, a najzadnje budi misto od laikom 6. Postavljeni na stran jenerali prošastni radi ecedence, kako se oserviraju^meju sobom vrime svo(ga) odabranja na jenera U svih drugih paka jošće oficijahh ili jeneralih ' prbvincijalih tadašnjih ili prošastnih ima oservuti se u jednakosti štepena vrime profeša, ako protiviti se ne bude titul od meštra, zač meštri vazda imaju biti prvi onih, ki nisu meštri, sasvim da su stariji od istih po profešu, a ča su na štepenu istomu kako na priliku od definitura. Ovo dosto­ janstvo paka od precedence da ga ne dade titul od ežaminaduri ili rejenta jenerala u rigvard pero ohcijalov jeneralih tako sadašnjih kako prošastnih i miništrov provincijalih ili oblastnih ili od titula tako tadašnji kako prošastni. 7. NapoKom provincijal vani svoje prov(i)ncije da ninia nikakove precedence radi provincijalstva ni g(va)rd(ija)n radi g(va)rd(ija)nstva vani svoga mostira. Poglavlje glasnikov 32.: C i ć a precedence n a k a p i t(u)i ih i k o n g r(eg a)c i o n i h. .1. Na kapitulih jeneralih jeneral tadašnji da ima misto najdosojnije, koga udilj šegvita jeneral prošasti z drugimi prošastnimi jenerali po vrimenu njihova odabranja, zatim prokuratur jeneral i šekretarij, provincijal od mostira, kadi se čini kapitul, paka ostali provinc(ija)li od oblasti po štepenu kako ka je starija provincija, zatim provinc(ija)li titulari napokon šekretariji i najzadnji kuštodi pro­ vincijali po načinu zgor rečenomu. 2. Na kongregacionih jeneralih jeneral ta­ dašnji, a jenerali pasani da s(l)idu kako zgora na kapitulu je narejeno jeneralu, zatim prokuratur i šekretariji jenerali paka provinc(ija)l od mostira, kadi se čini kongregacion, za kim šegvitaju defi- �Konslitucioni fratara trećega reda sv. Franje. nituri jenerali i g(va)rd(ija)n mostira, kadi se čini kongregacion. 3. Na kapitulih provincijalih da ima prešident njihov najdostojnije misto, za kim slide jenerali prošastni, provincijal tadašnji, prokuratur, definitur i šekretarij jenerali tadašnji, a paka prošastni, g(va)rd(ija)ni po spridnjemu bitju mostirov, rejenti i ežimenaturi jenerali, diškreti mostirov po spridnjemu bitju istih, napokom kuštod tadašnji od provincije, kako na poglavlju 28. 4. Na kongregacionih provinc(ija)lih da ima misto najdostojnije prešident od njih, to jest jeneral tadašnji ili njegov komiŠarij, a u mankanci ovih provinc(ija)l oblastni tadašnji, koj ako ni glava od kongregaciona, neka stoji zada jeneralov prošastnih ma sprida prokuratura jenerala i ovako da slide definituri i šekretarij jeneral tadašnji prov(i)nc(ija)l titular tadašnji, a napokom 4 defi­ nituri. 5. Ako li kada na kapitulih ili kongregacionih ne bi se oservalo rečeno narejenje za neharnost ili nerasmantranje ili začto se zovu pomućenim načinom, nima se zato razunriti da se čini komu prejudicij. P o g 1a v 1j e 33.: C i č a p r i v , o d n i k i h. 1. Samo jeneral tadašnji i oni prošastni da uzdarže titul od pripoštovaaoga, dočim živu. Mogu jošće jenerali prošastni odabrati si jedan mostir, kadi mozi stati za života i od koga primu sve stvare potribne toliko za življenje koliko za odiću i stvare, ke se čekaju na njihovo bitje re dovsko, i šuperijur, ki deputati se ima za oni mostir, da bude postavljen od kongregaciona pro­ v in c ija la jedan redovnik baš vridni, dobrohotan istomu prošastnomu jeneralu. Mostir paka, koga mogu odabrati si, takojer jedan, ki bude bil 14 godišć za rejenta ima biti one provincije, od ke sin nahodi se. 2. Jeneral prošastni, prokuratur i šekretarij(i) jenerali tadašnji ne samo da imaju glas u ka­ pitulih i kongregacionih toliko jeneralih koliko provinc(ija)lih ma kadi budu i deliberacion ima biti po glasih ili po mahanjih. 3. Prokuraturi prošastni, definituri, šekretariji jenerali i provincijali oblastni ili od titula ne mogu biti zvadjeni od provincijalov tadašnjih s kim se hoće preteštom ili koturom iz mostira nji­ hova usinovljenija ili od onoga, u komu jesu, nego samo s povoljenjem istih ili prišadši urdin pošobojni miništra jenerala ili za jedan veliki i očiti 177 skandal da li od koga ima vazda biti opomenjen miništar jeneral i da se čeka na njegovu zapoved, s kojimi jošće i šuperijuri tadašnji poradi činov obćinskih da tratuju z rišpetom, koj grede, i reverencom. 4. Napokom starci od 60 godišć jošće prez njihova povoljenja da nisu izvadjeni od provin­ cijalov iz mostira njihova usinovljenja nego samo za kakovo zablujenje težko i skandal očiti ili po urdinu oca jenerala. 5. Dićarivamo napokom, da zgora rečeni de­ kreti i naredbe ne obligivaju na nikakov grili ma samo na penu, neg samo kada se pristupi koja zapovid božja ili crikvena ili suštanca trih zavetov budučijih, ako ne bi drugačije narejeno u istih konštitucionih. S 1i d i d e k r e t i p o t v e r j e n i j e i s t i h k oš i i4^u c i o n o v od p r i s v e t o g a o t c a p a p e K l i m e n t a XII., p r o t e t u r a n a ­ šega srićno kraljujućega. Kad dakle kako no isto predstavijenje pridavaše tako-isti Bonaventura, prokuratur jeneral, kako rečeni PaVal' ministar jeneral i ostali redov­ nici reda imenovanoga naredbe ovako sabrane i narejene neka stanovitije podstojati i po sve ф služiti se budu našega apostolskoga potverjenja go­ spodarstvom rhnogo žele, da ukripljene budu. Ma dokle častju kardinalstva nastojasmo dilu zašćićitelja istoga reda pri stolu apoštolskomu, mnogo vrimeua ućaržasmo i jošće sada po voznesenju našemu na varh privisokoga apoštolstva uzdaržujemo i ravno njega nastojanije i srića napridovanja čistom serca Ijubavijom želimo onih prošnjam u ovoj stvari, koliko u gospodinu možemo dobrostivo pristati hoteći i svih od koga se hoće proklestva, šušpensiona i interdita i drugih crikvenih šentencij i zavez i pene od zakona ili od človika, kojim se hoće okažionom ili uzrokom prinesenih ako po koj se hoće način kimi zavezami zave­ zani jesu na ishod od sadašnjih samo dostigajemih sprave, odrišujući i odrišenih biti misleći, rnolbam od strane rečenoga Bonaventure prokuratura jeneralu, kim zgora imenom nam i sverhu ovoga umiijeno podanim naklonjeni sve i svakih konstitucioni predpostavljene i u njih uzde(r)žeća se koja se hoće obJastjom apošto(l)skom činom sadašnjih potverjujemo i pohvalivamo i njim nepristupnu apoštolske stalnosti kripost prilažemo i za sve i svake zakona i dila trohe, ako koj zgora po se hoće način unesle bi se, ponapunjujemo, ustanovitujući iste sadašnje knjige i koštitucioni sprid postavne �178 Вг. 11. — >SERAFINSKI PERIVOJ« — 1913. za vazda stalne, vridne i sveršene sastojati i imati budu i njihove ponapune i čile prudnosti isteći i dostignuti i onim, na kih se čeka i za vrime svakojačko čekati se bude u svih i poprinapuno pomoći se i od njih ogledivo neprestupno obslužiti se i tako u pridpostavljenih od kih se hoće sudac za­ konitih i namistnikov, jošće pravde kuće apoštolske slišavcev suditi se i odlučiti se imalo bi i odverženo i prazno, ako drugačije sverhu ovih od koga kom se hoće oblastju znajuć ili ne znajuć prigoditi se bude napastovati. Ne protivećimi se konštitucioni i narejenji apoštolskimi i dokle potrib(n)o bude rečenoga reda i drugih kih se hoće jošće s prisegom potverjenjem apostolskim ili kom se hoće kriposijom drugom ukripljenimi odlukami i običaji, privileji ta(ko)jer, opušćenji i knjigami apošto(l)skimi protiva predstavljenim kim se hoće načinom dopušćenim, potverjenim i povoljenim. Ka sva i svaka njih čini bližnja za парчпо i, zadovoljno prikazana i od riči du riči u n ra po- stavljenih imajućih nama drugoč u svakoj kripost imijućim zaderžati se k prestavnim izašastju ov put samo posobojno i otvrstno mećemo doli druge suprotivne ke se hoće. Hoćemo dakle, da istih sadašnjih knjig prenaš(a)njem i kopijami jošće štam panim rukom koga koli naroda očita podpisanim i šijilom človika u crikvenoj časti postavljena ukripljenim ista posve virna tako na sudu kako vani njega vazda da se ima, ka imala bi se istim bliz budućim, ako bi bile ponujene ili prikazane. Dano u Rimu pri svetoj Mariji velike pod prstenom ribara dan 26. jenara 1734., p apastva našega lito četvrto. F ratar kardinal Olieri. 1 hvala bogu budi trojemu i jedinomu z diviMarijom Frančisku mojemu. ispisano po mene fra Agustinu Keršiću Cresaninu. V V Sv. Franjo kod O zanam a. Ostaviš li P kreneš li prama sjeveru, eto te u bujne poljane ri iske. Zaputiš li se dalje i prijegješ li žutkasti Tiber, evo te pre“d kosoviti Apenin. Ova udaljena, čarobna i zdrava okolica zove se Umbrija. Njezina ljepota priliči onoj Alpa. Njezine šumice pune mirisa i pjesme. Njezina brddšea ko krunica sve uzduž se suču naokolo, a mali potočići iz,njih izvirući žubore i svojim šumom pune otajstveni kraj. Njezino podneblje ne zna za vječni snijeg. Sva priroda u zuje ti se slatka, nevina i mila. Njezina krasota udahniva ti udivljenje bez bojazni. Sve ti priča svemogućstvo Stvoritelja; sve veliča njegovu dobrotu. I ljudska ruka ne pokvari ovu sliku. Stari gradovi: Nari, Ferni, Amelia, Spoleto ili se koče na kucima ili leže ispod šiljastih brdašca u čarobnoj d61i. Amo se dušo velebna, evo ti sijajest lijepih i nezaboravljivih, klasičnih i religioznih uspomena. Ugji u srce ove doline. Obzorje je široko, brda te okružuju. Ne ćeš umrijet od žegje; vode ima dosta. Dva puta te vode u ovaj zemaljski raj sa podneva iz Foligna, a sa sjevera iz Perugje. Na zapadu priječi ti ulaz malen grad.ć Bevanja, gdje se rodi P r o p e r t i u s , pjesnik raskalašene ljubavi; na istoku koči se gorski lanac i ne da ti na­ prijed. Na njegovoj strani prostire se bijeli Asiz, gdje se rodi veliki Frano, pjesnik prave, nadnaravne i nenadkriljive ljubavi. Petar Bernardone zvaše se njegov otac, a Pika, njegova majka. Bernardone trgovao je sa suknom u Francusl'oj. Nakon svog'povratka 1182., žena mu već porodi sina, koga nazva Ivanom, a on u spomen onih mjesta, gdje se on obogaćivaše, Franom. (Vita a tribus sociis, cap. II.) Kad mali Frano podraste, njegov ga otac dade svećenicima crkve sv. Jurja, neka ga štogod pouče. Kod njih nije učio dugo, ipak razumio je latinski čitajući sv. Pismo. Frano nadasve ljubljaše francuski jezik. On često govoraše ovim jezikom, pjevaše pjesme, prosaše milo­ stinju u Rimu, pitaše potporu za popravak crkve sv. Damjana. (Vita a tribus sociis, I., 10.; II. Vita a s. Bonaventura, cap. II. Thomas de Celano, cap. III.) Lijep i pristao u stasu, vitak u pojasu, veseljak i privlačiv u držanju, mek i ugodan na riječi, ćudi rimsko-francuske namećavaše se po sebi svojim drugovima tako, da ga izabraše za poglavicu njihovoga društva, poznata pod imenom c o r t i. Ova vesela družina veselo sprovagjaše svoje dane. Svake večeri Frano bi se našao posred njih na gosposku i vlastelsku obučen sa štapićem u ruci. Oni sa bakljama obilazaše grad pjevajući pjesme, a Frano im udaraše vrijeme. Svjetina, koja ih je rado gledala, divila im se je, a Franu nazvala: cvijetom asiške mla­ dosti! (Vita a tribus sociis, cap. I. NVadding, Annal. 1.). Svak se je nadao, da će Frano postati veliki knez. Kada se je Guallier Brienski digao proti Fridriku II., �Listak. da na novo zadobije siciljsko kraljestvo, u toj nadi Frano pohiti da ga slijedi, ne bi li, po miloj sreći, krilaticu nadu ostvario. Ovaj korak bijaše posljedica jednog Franjina otajstvenog sna. U snu jednoć on sebe vidi u jednoj veli­ čanstvenoj zgradi, koja je bila okićena krasnim sago­ vima, slikama i svakovrsnim oružjem. U to ču glas, koji mu govori: ovo tebi i tvojim drugovima. Vidi se, Frano nije bio razumio volju Božju iz po­ četka. On je sve svodio na vrem enitost, dok Providnost njega je vodila na nadvremenitost. (Vita tribus sociis, cap. II. Vita a s. Bonaventura, cap. I.). Kao valjani vitez na poziv križara on se je morao odazvati. Godine 1220. priveze se u Egipat, te se pridruži kršćanskoj vojski kod Damiate. Najsokoliji od svih vi­ tezova prodre do samog dvora sultanova i tu pripovjedaše tvangjeljv', ookazujuć njegovu istinitost s.i p u la ženjem, preko vatre. Napokon sa počašću otposlan, он nastani naseobinu svojih učenika u sv. Zemlji, koji ov*ekovičiše svoje ime sa naslovom : Oci sv. Zemlje, . ^ sv. Groba i mača Godtridova. Ah kako nema pravog viteštva b ezdvorenja dam e, Frano izabra svoju. Malo prije svojega obraćenja Frano bijaše sav zamišljen. Dolazeći k njemu njegovi stari pri­ jatelji pitahu ga, za što je zamišljeu?, ne misli li na svoji zaručnicu? Ne znate li, odgovori im Frano, da ci uzesti najdivniju, najljepšu, najbolju i najbogatiju, što ih je ikada bilo. (Vita a tribits sociis, cap. I. S. Bon. VII. On označivaše s ovim svoj ideal moralne ljepote i savršenosti — sveto Sirom aštvo. O tvorite sve pjesnike srednjega vijeka, i ne ćete naći jačega lirika od svetoga Frane. Isu Dantfe zaostaje zapokornikuni Asišk rn. U čovječanstvu nalazim o ova čo vjeka, koji su najvećma približili svojim životom i dje­ lima Isusu-Krstu, nedostiživom uzoru ljepote i sa v rše ­ nosti: a to su Sv. P avao i Frano. Trebalo bi imati Fra njino srce, Franjinu svetu dušu, Franiine heroične kre­ posti, njegovu ljubav pram a Bogu, sebi, bližnjemu i pri­ rodi za dostojno slijediti njegovu liriku u pjesmi i prozi. Dokle god se ne dostigne njegova moralna jakost duše, ne može se onako visoko, i priprostito misliti i jako sa osjećajima izrazivati. Nadnaravna snaga njegovoga duha u čarobnoj dolini Umbrije ne mogaše dovoljno izrazivati svoje misli bez figura svoje dobe. Mi ne nalazimo u kršćanstvu knjigu, koja se više približava Evangjelju sa svojom visinom i priprostitošću nego li Fioretti, iz riječi i nadahnuća Franjinih poteklih. Čujte samo kako njegov prejaki, simbolični genij moli za svoju damu — sirom aštvo sveto: »Gospode, pogledaj na me i na moju gospogju Sirom aštvo. T a evo, ona je zasjela na kućni prag i to ona, koja je kraljica kreposti. Jadna tuži se, što su je njezine prijateljice osta­ 179 vile i postale joj neprijateljicama . . . Sjeti se, Gospode, da si ti sišao sa neba e da se njom zaručiš, neka ti po­ rodi lijepu kitu s in o v a ... Oh! tko te ne bi ljubio, moja gospogjo Sirom aštvo nada sve stvari?« (Fioretti, cap. XIII.). Njegov duh svegjcr uzdignut k Bogu, tako prodiraše u slatkost ovih lirskih akorda i simfonija, da je više puta mislio, da su došli glazbari pod njegov prozor. (Vita a s. Bonaventura, c. V.). Frano ipak bio je naobražen onom naobrazbom, koja mu je služila kao pjesniku za svoju dobu. U dvadeset i četvrtoj godini svojega života Franu teško zaboli. Nakon dugog bolovanja jedva osta živ. Sav ocijegjen i slab izlazak malko na zrak, da se oporavi. Čudnovato! sva čarobna, umbrijska priroda i sve ze­ maljske stvari, kojima se je prije divio postaše mu odurne i mrske. On se opet stao približavati starim svojim znan­ ja, mješati u ratove i borbe, a noćni sni ga vazda zvahu na neki drugi život, koji on ne razumjevaše. Cesto neTtfg^: nagon potiskao u samoću. Više puta on bi ostavio svoje d ru g o v c\n asred ulice pjevajuće i krenuo sam u bližnju pećinu poa izlikom, da traži tamo sakriveno blago. Tu bi Frano proboravio po više sati u nekoj agoniji duha, koju ne mogaše izraziti nikomu. Njegovo srce osjećaše, ne može naći mira dok ne ispuni neku nepoznatu stvar. Od sada Frai^o poče moliti, neka mu Providnost otkrije pute svoje i njegovo srce poče se sm ekšavati ko ugrijani v isa k , a duša nježiti ko čisti med pred raz­ mišljanjem muke Spasiteljeve. Pitahu ga jednoć njegovi prijatelji: što ti je pranjo? zar ie boli? »Oh!«, poviče -9 iV » ja plačem Muku Isusa-Krsta, mog Učitelja, za koju ja se ne bih stidio ići oplakivajući je po cijelom svijetu na vaš glas«. (Vita a S. Bonav., cap. IX.). Sada ustaje Ozanam i prekida svoju misao pred svojim učenicima sa običnom svojom pauzom, te obazi­ rući se na svoju dobu i prošlost daje im važnu opomenu: Vidite stari su pogani mogli upoznati Boga, ali oni ga nijesu nikada ljubili ko Frano. Pogledajte na kršćan­ sko doba i uvjeriti ćete se, da kršćanska ljubav postaje gospodaricom svijeta. (Ozanam, Oeuvres, t. V., p. 60 et suiv.). Od sada u razmatranju križa Frano nauči ljubiti Boga nadnaravnom ljubavi, zatim njegovo čovječanstvo, čovječanstvo raspeto, raskrito i na križu u sirom aštvu pribijeno. Evo uzroka zašto Frano poče ljubiti i njegovati gubave i sve jadnike, koje svijet preziraše. U prisutnosti svojega biskupa baci svoje stare halje i zagrne se pro­ sjačkim plaštem, te na pola go i bos pognute otkrivene glave prolazaše ulicama Asiza. Svijet, koji ga je gledao, m gao mu se ; použući ga za kukuljicu, bacao se na nj sa blatom i kamenčićima. A on jurio naprijed pripovijedajući svijetu ljepotu kreposti i križa i odsugjujući puteni život. �180 Br. 11. — »SERAFINSKT PERIVOJ« — 1913. Vidite, moja mladosti, ovdje susretate opreku dvaju svijetova. Uzmite Franjin put, i on će vas dovesti k miru i blaženstvu. Njega su smatrali za luda u ovim časo­ vima, ali taj sud bijaše sud svijeta! Ne znate li, da je Frano sa ovim korakom učinio nečuveni u povjesti čo­ vječanstva s o c i j a l n i k o r a k ; oborio je i porušio mržnju izmegju nižih klasa i gospodara, umirio stari rat izmegju posjednika i neposjednika, učvrstio na novo po­ pucale sveze kršćanskoga društva. Ja nijesam vidio dublje politike, — kliče Ozanam, do ove onoga l u d o g a . Nije li se pravom očekivalo, da će Frano postati velik knez? Platon za ostvarenje svoje r e p u b l i k e nije mogao naći kroz cio svoj život pedeset obitelji, a Frano, poslije jedanaest godina, brojaše pet tisuća svojih uče­ nika. Ovaj stalež života što izgleda najstrožiji i najtvrgji, on je najslobodniji i najljepši. J e d n a s a m a s t v a r m u č i l j u d s k u s l o b o d u , a t o j e s t r a h i sav se taj s t r a h s v o d i n a o n a j : t r r ч. i je, s v i j e t e mi o ! Tko je pak izabrao >voju trpnju na ovomu svijetu za svoje veselje i slava, roga ništa ne ustavlja i on je najslobodniji; čovjek misli i ideala, genij uzvišenosti pjesme, učitelj prave fil ?ofije, bogoslov du boke teologije, uzor, koji se najviše f«: ibi iza je golgot Mučeniku. (Ozanam, Oeuvres, t. V. p. 62.). U ovomu, otkrijevamo, da je Ozanam u t* shvatio duh sv. Frane i da je ono istinite, š fo smo e o njer rekli, da mu je taj isti duh bio formom ži ota u mi Hristovoj pri svojemu radu i življenju. Frano prožet ovakvim duhom slobode u svojim trpnjama, uživaše živući po uzorcima vječnih ideja. On igjaše, pripovjedaše i jegjaše kruh siromašni i aprošenš žuljima ruku svojih ili zaslugom, kao Homer, njegov/ uče­ nik Dante, Tasso, Camoens, Ozanam, Finelli i drugi slavni siromašci, kojima Bog nije dao na ovom svijetuu ni krova ni počinka, nego htjeo ih je vigjeti u svojoj službi strancima i putnicima, samo neka pohode puke i narode svijeta, njih liječe i pouče. (Ozanam, Oeuvres, p. 62.). Frano lišen svih zemaljskih spletaka, poslije nego je uredio svoju ljubav, ugje u odnošaj sa stvorenjima, priprostitim i malenim. Kršćanstvo je više puta optuženo bilo da prezire i gazi prirodu, ali ta optužba bijaše samo onih, koji nijesu razumili kršćanstvo, niti njegovu nauku ob odnošaju čovjeka prama inim stvorenjima. Gledajte Franu, primjećuje Ozanam, i u njemu ćete naći kršćan­ sku nauku ob odnošaju čovjeka prama stvorenjima. Asiški pokornik i trubadur obilazaše prirodu i u njoj tražio je slike svojega Boga. On nalazaše u lijepim stvorenjima Onoga, koji je nada sve Izvor svake ljepote. On se nije stidio najmanjih i najpotlačenijih, jer je znao, da ih je sve dobri Bog stvorio; on ih je nazivao svojom braćom i sestrama. Da, sv. Frano, po svojom nadnaravnom lju­ bavi, bezazlenosti, nevinosti i jednostavnosti, bijaše se povratio, da tako rečemo na stanje prvoga Adama, k<?ji, kao prvi otac gledaše sva stvorenja u svijetlu božan­ skomu i nadnaravnomu i ljubljaše ih bratskom ljubavi. Dok stvorenja njemu, kao sv. Frani pokazivala su svoju odanost i posluh, što drugima kao i Adamu poslije istoč­ noga grijeha uskraćivahu. Ovaj pojav, zapaža Ozanam, kao veliki i izvorni katolički apologeta, nalazi se jedino u kršćanstvu. Život asiškog uložara prepun je sličnih činjenica, za koje nam svjedoče mnogi svjedoci-očevidci. (Ozanam, Oeuvres, t. V., p. 66.). Na moje sam uši slušao od ljudi tobož naobraženih, , ^ovaraju ovoj djetinjoj ljubavi sv. Frane, ali ja oc slažem sa Ozariom u ovom pogledu i odgo­ varam na takovo zamiranje. U svetom Frani treba gledati nadnar čovjeka, kojega je P r o v i d n o s t za svoju osobitu s rhu opredijelila. Valja poznavati okoliš i prilike, u kojima se je Frano nalazio i zašto je bio po­ slan i onda naš sud. sasvim ćemo izmijeniti. Italija u srednje! u vijeku ..riješila je protiva ljubavi usred borba svih protiva svima. L rbav bila je podivljala. Guelfi sa ibelini vazda se grizli i tukli. Trebalo je ovaj klin dru­ gim klinom izbiti naime izvanrednom ljubavlju. Provid­ nost je izabrala -sv. Franu: »In foco Г amor mi mise«. Ko Orfej srednjega vijeka on kroijaše okrutnost životinju i tvrdoću ljudi. Na javnim mjestima Padove, Brescie, Cremone, Bologne л t. d. on okupljaše gragjane i propovjedaše im mir i ljubav. Frano sav izgaraše od ljubavi: »Ja umirem od slatkosti i vi mi se ne čudite«. Moje se srce rastapa, a tijelo u zemlju igje«. »Ja umirem od slatkosti«. Vrhunac svoje ljubavi pokaza sv. Frano na Alverni kada primi od Isusa rane. Poslije toga sv. Frano nije živio više od dvije go­ dine. Napokon, uz poj pjesme bratu Suncu, usnu u Go­ spodu, dne 4. listopada, 1226. Njegove riječi i njegovi pri­ mjeri ostaše svijetu, koji vazda potiču njegove sljedbenike i učenike, kao Ozanama na svetost života i dubinu ozbilj­ nog i pravog nauka. Hladni su krajevi odakle ti pišem, ali vruća je ljubav, koja ti ovo šalje, Hrvatska zemljo, primi ovaj cvijet sinka svoga i daj mu mjesta na prsima tvojima. Primi suzu moju s njim i sahrani ih u srce tvoje. S e n i o r »M i l o v a na«. �Vjesnik. 181 V J E S N I K . Izjave. U 3. broju trećogodišnje »Siidslavische Revu« napisao je dr. Dujmušić jedan članak pod naslovom: »Die Franciskaner in Bosnien und der Hercegovina«. Na ovaj je članak urednik »Serafinskog Perivoja« reagirao u 2. broju »Serafinskog Perivoja« pod naslovom: »Dr. Jozo Dujmušić i bosansko-hercegovački Franjevci«. Radi ovoga članka dr. Dujmušić izdao je brošuru: »Očuvaj Bože fratarske zlobe« i dra. Jelenića tužio na ovdješnji okružni sud. Nu sada radi spomenute brošure i redodržavništvo Bosne Srebrene, te urednik »Serafin. Perivoja« dignu parnicu protiv dra. Dujmušića. Parnice su se imale voditi 16. listopada, megjutim prije rasprave još 15. listopada stranke su se nagodile i 16. listopada sudu očitovale slijedeće izjave: »Ja, Jozo dr. Dujmušić, žalim, što sam u svojoj bro­ šuri »Očuvaj, Bože, fratarske zlobe« uvrijedio b;._.anskohercegovački franjevački red, te povlačim te uvrede. Ja, fra Lovro Mihačević, kao provincijal bosanske franjevačke redodržave, primam to ifa znanje i odustajem od moje kaznene prijave protiv d, . Joze Dujmušića od 20. svibnja 1913. broj 3741 kz. Nadalje povlačim ja, dr. Julija Jelenić svoju kaznenu nu ci prijavu protiv dra. Joze Dujmušića od 20. svibnja 1913. broj 3741 kz., jer istodobno povlači i dr Jozo Dujmušić, svoju prijavu protiv mene. ........................ . 11 . . Ja, dr. Jozo Dujmušić, povlačim svoju kaznenu prijavu protiv dra. Julijana Jelenića od^ 2. svibnja 1913. broj 3360 kz., jer istodobno povlači i dr. Julijan Jelenić ‘svoju prijavu protiv mene. Ove izjave imadu se štampati u Hrvatskom Dne\ nikli« i »Serafinskom Perivoju«. U Sarajevu, dne 15. listopada 1913. — Dr. Ivan Pavičić, kao branitelj i zastupnik dra. Joze Dujmušića. Dr. Konstantin pl. Premužić, kao zastupnik bosanske franjevačke redodržave i ujedno branitelj dra. Julijana Jelenića«. Obnova franjevačkog samostana i crkve u Fojnici. U srcu bosanskog ruđogorja, pod visokim planinama pukla je pitoma dolina, u kojoj počiva gradić Fojnica. Nad njim visoko strši kao budni stražar stoljetni franje­ vački samostan sa ponositom crkvom. Na 16. prošlog mjeseca slavila su u tom samostanu mjesna braća F ra­ njevci sa okolišnjom braćom župnicima važno slavlje, slavlje kulturno: dovršenje rada oko renovacijc samo­ stana i jubilej samostana. Premda je sadašnji samostan tek pred 50 godina sagragjen, ipak je kroz to vrijeme dobio trošan izgled, pa se- je odavna pomišljalo na rcnovaciju i melioraciju zgrade. Na taj se posao lani odlučilo, i pripravivši gra­ divo po zimi od ranog proljeća do mrtve jeseni radilo se bez prestanka na tom zamašnom djelu. Po nacrtima graditelja izvodili se popravci od tala do krova, ali tako generalno, da su malne samo stari zidovi ostali. Neki pak dijelovi samostana iz temelja su nanovo sazidani i po zahtjevima moderne higijene i estetike uregjeni. Po­ gleda li se obnovljeni samostan izvana, pogleda li iz­ nutra, izgleda kao novonikla gragjevina. Najviše se je pažnje posvetilo čuvenoj samostanskoj knjižnici, koja je sa znatnim žrtvama tako raširena i uregjena, da sada sliči jednom velikom, izglednom salonu, u kojem je usred onog blaga knjiga ugodan boravak. Ovaj drevni samo­ stan posjedovao je tolike važne starine i dragocjenosti, 1 se je od njih mogao formirati čitav muzej, što je ove godine ' učinjeno. Jedna posebna prostorija uz knjižnicu adaptirana je za muzej, kqji je tako nakrcan muzejalnim vrijednostima, da svaki posjetioc ostane zabezeknut, kad u ovom planinskom kraju nagje ovakove tragove kul­ ture. U ovom samostanskom muzeju nalaze se tako važni spomenici za domaću povjest, da se takvima ne može podičiti ni zemaljsk muzej. U muzeju je uz 10 Sistemati­ V _ ....... ziranih kolekcija .važna numizmatika, arhiv i bosanska literatura (bosnensia). Uz reparaciju samostana braća se nijesu zaboravila ш crkve svoje premda je ova svojom opremom spadala i prije megjuprve udomovini. Falilo joj jenešta — šarenjkeramitni pod. Za ovogarada potaracana jecrkva krasnim keramitom »Zagorka«, što ju je nagizdalo osohitim čarom. I vanjština je crkve od tala do na vrh križa kupole popravljena i preličena, te ona ovaka sa restau­ riranim samostanom čini upravo veličanstvenu impre­ siju na gledaoce. Braća Franjevci u ovom samostanu i u okolici shva­ ćali su važnost ovoga dovršenog rada, s kojim je u isto doba padala pedesetgodišnjica sadašnje zgrade, a ne­ kako u ovo vrijeme i 600-godišnjica opstanka samostana, i to su sve spomenutog dana skromno i u užem krugu proslavili, prvo kolaudacijom, drugo spomen-slavom. Svečanom službom Božjom i pjesmom zahvalnicom pri­ kazali su Svevišnjemu čustva harnosti za darove i za­ štitu, koju je očevidno dijelio ovome »bedemu vjere« kroz stoljeća krvave, nezasluženog ropstva i kroz godine izvojštene slobode. Uspomena na prepaćene dane i časovite tračke užitka napunjahu sabranoj braći grudi najrazličitijim čustvima. Kruna i pečat ovoga tihoga, ali značajnog slavlja bila je ugodna improvizacija, koju je o. gvardijan priredio. Poznato je bilo i široj javnosti, da se sprema opširna povjest fojničkog samostana, sastav- �182 Br. 11. — »SERAFINSKI PERIVOJ« — 1913. Ijena od uvaženog povjesničara fra Mije Batiniča; ali kad će ugledati svjetlo, nije bilo nikom poznato. Kad je na večer toga dana o. gvardijan pokazao dovršenu i baš taj dan prispjelu rečenu knjigu, a zaslužnom piscu za­ nosno čestitao: nije bilo konca oduševljenju i radosti. U ovoj je knjizi sadržano sve od postanka samostana do tog časa, kad su braća slavila reminiscenciju svega toga, pa je publicirana takva knjiga uistinu bila pečat ovog slavlja. Nije svrha ovih redaka išto govoriti o novoizašlom djelu, nego zgodno pristaju za zaključak ovoga dopisa riječi iz te knjige, koje se baš odnose na opisani predmet: »U ovim obnovljenim zdanjima (crkvi i samo­ stanu) dizat će se i nadalje molitve naroda i molitve za narod; i nadalje će pod ovim krovom franjevci, vjerni tradicijama mukotrpnih pregja, djelovati svim srcem za Boga i svoj mili narod; i nadalje će oni biti vjerni čuvari onih svetih starina, koje su kroz krvava stoljeća znali očuvati ovom starodrevnom domu«, (str. 128.) — 1 7 Almanak. Godine 1915. navršuje se : godiš­ njica, da je osnovan zbor franjev. bogoslova »Jukić«, koji se je prije zvao: »Zbor redovničke mladeži bosan­ ske«. Prigodom ove šezdeset-godiš ijice izdat će zbor »Almanak«, u kom će biti zastupan: eniori zbora »Jukić«. Do sada su se javili: dr. Bar., dr Blažević, dr. Jele Markušić, Cuturić, Škarica, Curić, Matić, Cič:ć i Dugonjić. Almanak će izaći najdulje u listopadu 1 4. i eventualni upiti neka se šalju* odboru ca« danje »Almanaka«. Jukića slika. Buduć, da se 'sii II. svezak djela »Kultura i bosanski Franjevci« uresili, sa raznim slikama, KNJIZ P R IK A Z I I O C J E N E . Franjevački samostan u Fojnici od stoljeća XIV.—XX. S a b r a o f r a M i j o B a t i n i ć, b o s a n s k i F r a n j e ­ v a c , Z a g r e b , 1913. Na pisaćem stolu leži mi nova knjiga: » F r a n j e ­ v a č k i s a m o s t a n u F o j n i c i « . Već sam ju una­ prijed pravo procjenio, dok sam joj pročitao ime pisca — fra Mije Batinića, priznatog povjesničarskog struč­ njaka. Prolistavši knjigu do kraja potencirala mi se je njena vrijednost velevažnim sadržajem, te rado donosim letimični prikaz knjige štiocima »Seraf. Perivoja«. Knjiga broji 194 strane u oktav-form atu; oprema joj upravo elegantna: papir, tisak, brojne ilustracije, omot — sve ukusno, originalno. Pisac je pregledno razdijelio djelo na 10 poglavlja. U prvih 5 razvija podrobno povjest fojničkog samostana, od kojega je nerazdruživa povjest pa i s fra Franje Jukića, to uredništvo »Serafinskog Peri­ voja« najljepše moli, da mu se javi, da li igdje opstoji kakova fotografija ili slika fra I. Franje Jukića, prema kojoj bi se mogao snimiti klišej. Na znanje. Od sada svi naši cijenjeni čitatelji neka šalju novce i reklame za nedobivene brojeve na upravu »Serafinskog Perivoja«, koja je ovih dana postala sasvim neovisna od uredništva. Duns Skotova akademija. Bogoslovna franjevačka mladež u Sarajevu obdržavala je dne 7. studenoga kućnu svečanu zabavu u počast pokrovitelja svoga društva »Jukića« bi. Ivana Duns Škota. Akademiji su prisustvo­ vali osim profesora i tajnika: m. p. redodržavnik Mihačević i predsjednik Kudrić. Na akademiji su osim pro­ loga i epiloga, što ga je držao predsjednik »Jukića« Ević, čitane i dvije znanstvene radnje: »Crkva, majka kulture« i -Religija i narodno blagostanje«. U prvoj je č. brat Šereme+, bogoslov II. godine na temelju historićkih w ienica vrlo kratko i jezgrovito katoličku Crkvu prikazao ka«, najveću ljubiteljicu kulture i pobijo ne­ prijateljski ^apaoaie te boje, a u drugoj je č. fra J. Vuletić prikazao kako je blagostanje bez religije slično apstraktnoj imenici, kojoj fali konkretni subjekat. Na jednici je bilo i deklamacija. Ć. fra A. Briševac krasnolovic ’e Dugonj ća Doktor Marijanita«, a č. fra Gavranić Vrazovu »Hrvat pred otvorenim nebom«. Osobito na pjevanju Zajčeve: »Nčk se diže!«, »Predobri Bože!« i Ferjančića »Sijaj solnčice!« izrazito se je poznalo poja­ čanje zbora jelenskim dolaskom prvoga godišta. Neka živi i cvate naš Jukić«! OTRA. mjesta Fojnice; a to je povjest od šest vijekova. Zna­ čajno je, da je za cijelu povjesnicu glavni izvor obilni domaći arhiv, iz kojega su ovdje objelodanjene mnoge stvari, kojih dojako nigdje ne čitah. Dok u I. poglavlju crta ukratko postanak franjevačkih samostana u Bosni, prikazuje opširnije početak fojničkoga samostana, koji pada u prvu polovicu XIV. vijeka. Površno je spomenuto djelovanje fojničkih Franjevaca za samostalnosti Bosne, osobito historičnog blaženika Zvjezdovića. U daljnja če­ tiri poglavlja vrijedni je pisac tako zgodno u zanimivim činjenicama, hronološki redanim, nanizao dugu povjesnicu samostana i njegov široki djelokrug. Čitanje ovih po­ glavlja uvjerilo me je, o čemu nijesam ni slutio za Fojnicu: da je ova kroz nekoliko stoljeća bila središte i srce katolicizmu u Bosni, residencija svećeničkih i vjer­ ničkih poglavica, dom i rasadište duhovnih pastira za �Književna smotra. 183 dobru polovicu Bosne. Drugo, što kao najdeblja nit kroz Bosanski su Franjevci uopće bili dobili od rimske kurije cijelu povjest teče, jesu nevjerojatni zulumi istorodne dozvolu akvirirati posjed ne samo radi sebe, što siro­ braće, samo vjerom različite: muslimana i pravoslavnih mašni megju siromasima nijesu mogli živjeti od mendi(vladika). Prebirući očima kritički potvrgjeno opisivanje kacije, nego više radi dobro povjerenog si naroda, koji onih groznih dana navire čovjeku krv k srcu, a ujedno su morali braniti, pa da mogu iz svojih zemalja izmoći pla­ mu neodoljivo imponira ono samoodržanje u gigantskoj ćanje onih nevjerojatnih globa, što su ih snosili za se i borbi tih neslomljivih junaka — bosanskih Franjevaca. za narod. Interesantna je činjenica, da znatan dio u ovoj Svi oni barbarski atentati za uništenjem fojničkoga samo­ knjizi spomenutog samostanskog posjeda danas je vla­ stana, ali konačna pobjeda njegova, pobugjuje u čitaocu sništvo muslimana, kojima to nijesu Franjevci nikad ni osvjedočujuće mnijenje, da je Providnost očitim čudom prodali, ni dali. Iz ostatka nekadašnjeg zemljišta sigurno uzgor uzdržavala ovo zatišje svojih trpećih službenika. danas fojnički samostan — kao svi u redodržavi — Otvoreno je u ovoj knjizi priznan velik udio fojničkog teškom mukom izdržaju one velike materijalne žrtve za samostana za oslobogjenje tužne domovine ispod azijskog podgajanje svoga redovničkog potomstva, budućeg na­ jga, a na koncu povjesnog dijela nadovezuje pisac bujno rodnog svećenstva. djelovanje samostanske braće u eri slobode. Zadnje poglavlje »Samostanske zbirke« jest dostojan U VI. poglavlju opisan je u kratkim potezima životo­ epilog knjizi. Materijal, u dotičnom poglavlju opisani, e samo svjedočiti za vjerodostojnost svega, što je pis i rad istaknutije braće iz ovog samostana, megju ko­ to. rn cijele knjige spomenuto. Kad sam čitao opis onih jima kao historijske ličnosti odskaču: Margetić ■ historičkih znamenitosti, što ovaj samostan nin, Dragićević, Dobretić, Vicić. Miletić, Jakovljević, kulturnih Jukić, Pašalić, Perišić itd. Svakako je ovim, makar i kao najveći amanet čuva, prenosio me je duh u kakov krupnim, orisom pisac učinio lijepu uslugu pokojnoj velegradski prosvjetni institut, a ne u skromne prostorije braći, da im se ne bace u zabora* djela za red i rod. zabitnog samostana u Fojnici. Moram iskreno reći, da VII. poglavlje »O samostanskim školama«, koliko je me je u sretr obradovalo onako napredno shvaćanje ргоjetnih vrjedm ta tamošnje braće, koja takove zbirke god zanimivo, toliko je i p o u č n o Djelovanje fojiiić . stvo/iše i podržaju ia diku svoje redodržavc, te me je Franjevaca na prosvjetnoj njivi od postanka samosta potelgla želja da što prije posjetim opisane im zbirke, do okupacije bilo je zamjerho. Iz voga orisa razabiren Ovo je dakle pregled sadržaja spomenute knjige. da su braća fojničkog samostana ne samo sudjelovala Uoala mi je u oči (i pisivanju vlastite povjesti ona objek­ općoj hrvatskoj knjizi — ilirskom pokretu, nego njim za nešena htjeli su i svoj, premda robujući, narod prosvjet- tivnost i nepristranost, što resi i prijašnju povjest Batiliti. Po većini župa samostanskoga područja osnovaše nića »Djelovanje Franjevaca«, o kojoj su rekli, da je tako pučke škole, gdje su kao pučki učitelji i poslije okupacije objektivno pisana, kao da ju nije pisao jedan Franjevac. sustavno podučavali i odgajali mladež. Na, čelu svima Smatram, da je ovo knjiga sa svakoga gledišta dotjerana tim školama bila je ona u Fojnici, na kojoj su djelovala i od ove vrste monografija najuspjelije djelo. Jezik u knjizi tri Franjevca učitelja, a svojim naukovnim materijalom jest onaj jedri jezik bosanskoga Franjevca, što ga crpa vrlo je sličila današnjim realkama. Pisac dokazuje broj­ iz narodne riznice. Takogjer mi se dopala veza gradiva kama, da se je pučko školstvo najviše gojilo u okružju i uzročni savez Činjenica, što se sve zgodno ispunja jedno drugim. Neću zanijekati, da nijesam zamijetio po koju fojničkoga samostana. U VIII. poglavlju sa važnim arhivskim izvadcima ilu­ manjkavost; ali ta ni iz daleka ne može umanjili cijene strira se stanje župa, koje su pripadale, ili sad pripadaju knjizi. Mislim, da će svaki proučavatelj povjesti bosan­ fojuičkom samostanu. Iz toga se razabire, da je sam ovaj ske, a franjevačke napose, radosno pozdraviti ovu novu samostan administrirao sve one župe, koje danas admi­ publikaciju, kao bogati doprinos toj povjesti. Knjiga se naručuje samo kod pisca u Fojnici. Cijena nistrira pet franjevačkih samostana i svjetovno svećen­ stvo; njegove bo granice protezale su se do obala Ne­ broširanoj 2 K, tvrdo vezanoj 2.60 K; za svaki komad retve do ušća Une, od toka Save do blizu izvora Bosne. po 10 h više u ime poštarine. — Y. Jean-Pierre Bock S. J.: Le pain quotidien du Pater. Čitaocu se i nehotice nametne na um: s kolikim je štrapacima bilo skopčano pastoriranjc misijonskog područja Production frangaise par V. Villien. Pariš 1913. Ovo je djelo najprije izašlo na njemačkom jeziku, a od tolikih dimenzija, a uz onovremene komunikacije i sada eto prevedeno na francuski. Auktor istog — pro­ sigurnost glave! Pišući u IX. poglavlju nije tuđe dakako govor o ka­ fesor bogoslovije u nadbiskupskom sjemeništu u Sara­ kovom veleposjedu, nego o nekoliko parČeta zemlje, kao jevu — hoće da dokaže, da se četvrta prošnja »Očenaša«: historičkih uspomena, koje su tome starodrevnom samo­ » Kr u h n a š s v a g d a š n j i d a j n a m i d a n a s « ima stanu došle u ruke bilo zadužbinom, bilo inim putem. razumjeti p o g l a v i t o o P r e s v e t o j E u h a r i s t i j i ; �1841 Вг. 11. SERAFINSKI PERIVOJ« — 1913. t. j. Isus nam je onom prošnjom naredio, da molimo za proširenje s v a g d a š n j e s v e t e P r i č e s t i toga za pravo potrebitoga nam kruha. U istinu krasno tumačenje: tim krasnije, jer ga je auktor potkrijepio mnoštvom dokaza, pa mi je uprav milo bilo pratiti ovako ozbiljnu, egzagezu, izragjenu po svim pravilima zdrave kritike. Imamo tu kritiku teksta, prvo­ bitno znučenje grčkih riječi агто^ (kruh) i етгсouacc; (supersubstantialis, guotidianus?), realno tumačenje iz­ raza »K r u h n a š « — »s v a g d a š n j i« — te »d a j n a m i d a n a s«. Isti se izrazi prosugjuju obzirom na kontekst, iznosi se u obilju tumačenje svetih Otaca sve od prvih vremena kršćanstva do desetoga stoljeća, zatim suglasno mijenje skolastika i novijih egzegeta. Zanimivi su navodi raznih liturgija, crkvenih sveopćih sabora istoč­ nih i zapadnih, napose tridentinskoga: spominju se i razne izjave rimskih papa, napose zadnje odredbe Pija X. o svagdašnjoj Pričesti. Suviše auktor pobija nekoje prigovore i dokaze onih, koji brane drugo mijenje (megji: kojima je poimence čuveni kat. egzeget Knabenba' c. ( ta kogjer Isusovac). P. Bock ne isključuje dakiko iz ove četvrte prošnje »Očenaša« materijalni kruh, t. j. uopće sve, što je čovjeku potrebito za uzdržavanje tijela, ali - kako već spome­ nuh — on u ovoj prošnji — tumače, ju svejedno u literalnom (doslovnom) smislu vidi p o g ^ ito molitvu za milost što češćeg — svagdanjega — primanja Trn Gospo­ dinova. No baš za to čini mi se, da cijenje auktor od­ više nateže literalni smisao četvrte prošnja u »Očenašu« ili točnije govoreći on drži literalm' smisao ovog teksta d v o s t r u k i m ; tako naime, da se u uvim iječima »Kruh naš« itd. sadrži molitva za tjelesni k uhi i za duševni (Presv. Euharistija). Taj dvostruki literalni .misao kojeg mu drago biblijskoga teksta teško je dokazati, jer kao što u ljudskom govoru pojedini izrazi imadu samo jđan smisao, to isto moramo ustvrditi i o Sv. Pismu, koje je po ljudsku i za ljude pisano, akoprem imade Boga za auktora. Cijenim za to, da bi dokazivanje P. Bocka imalo u sebi puno više krjepčine, da je razlučio u ovoj prošnji duhovni od literalnoga smisla; te dosljedno dokazao, da je literalni smisao one prošnje samo jedan: naime molba za materijalni kruh; što se ipak u duhovnom smislu može i smije shvatiti takogjer o euharističnom kruhu i to ne samo kao »pia verbi accomodatio«, kako to Knabenbauer (Com. in Mt. = Cursus Scr. S. = Parisiis 1903. str. 272) tvrdi, nego u pravom — dakako duhovnom (tipičnom) — smislu. Ta, poznato je, da više teksta Sv. Pisma imade osim literalnog još i duhovno (tipično, spiritualno) zna­ čenje. — O. P. V. Tajne svete Mise d u h o v n a i g r a p o K a l d e - r o n u o d d r a . R i k a r d a pl. K r a l i k a . Prevela i predgovorom p o p r a t i l a s e s t r a J o s i p a S o š t a r i ć, m i l o s r d n i c a . I z d a l a l i t e r a r n a s e k c i j a Ma r i j i n e k o n g r e g a c i j e u č i t e l j i c a u Za­ g r e b u . P r e š t a m p a n o i z l i s t a »Za V j e r u i D o гп«. U Z a g r e b u , 1913. T i s k a r a » H r v a t s k o g K a t o l i č k o g T i s k o v n o g D r u š t v a « . Već sama oprema ovoga veledragocjenoga priloga lijepoj hrvat­ skoj literaturi čovjeka pobugjuje na ono, na što ga i sam naslov podsjeća — na tajne i to ne na ne znani kakove tajne, nego baš na tajne sv. Mise. Pogješ li dalje, zaviriš li u nutrinu, počneš li čitati, to ćeš se malo po malo sve više uvjeravati, da i sadržaj potpuno odgovara i naslovu i dostojnoj opremi djela. Mislimo, da č. pre­ voditeljica nije mogla biti srećnija, nego li je u izboru za prijevoda ovoea Kalderon-Krah'kovih »Tajna sv. Mise koje mjesu ništa drugo do jedno od onih znamenitih »Autos Sacramentaies«, a baš o ovim jedan je Španjolac ->anu piscu doviknuo, da je tu natkrilio i sam sebe. Prijevod i sasvim uspio, a uzmemo li još k tomu odulji uvod, >coji nas biranim jezikom uvodi u prošlost i špa­ njolske knj vncsti i pisaca: Kalerona i Kralika, to ne možemo, da o ovom djelu sa ženijalnom prevoditeljicom i spisateljicom ne završimo: »Dao Bog, te se ovo du­ hovno djelo kao dobro došlo nagje u svakoj obitelji naše lT1j|c o+adžbme, gdje se širi »Za vjeru i dom«. Streit: Missio \ »predigten. I. Teil: D i e B e r u d e r H e i d e n Freiburg, 1913. Ova kn iga jest neka novost u propovjedničkoj lite rat iri. Auktor Ijoće da izradi ciklus propovijedi preko cijele godine, kojih bi glavni predmet svegjerno bio obra­ ćenje pogana izravno ili neizravno. Propovjedi su u sebi lijepo izragjene, a mislim, da bi i za naše prilike, osobito po Bosni i Heicegovini, gdje se je u doticaju s inovjercima, mogla dosta poslužiti našim dušobrižnicima. Nabavlja se kod nakladnika Herdera kako gore. Cijena K 1.92, vez. к 2.64. _ O. P. V. -------------------------Dopisnica uredništva. S e n io r » M ilo v a n a « . Kada Vam je Višnji poklonio tako zlatno pero, ne odlažite ga, nego nastavite za Boga, red i domo­ vinu. Tako što kratko, a uspjelo od Vas i dalje očekujemo. S. u S. »Spasi rod mi, Bože moj!« nije za višu reviju k^mo spada »S. Perivoj«, nego za kakov pučki ili gjački list. Inače us­ pjela. Separatne otiske samo na nakladu pisca dajemo, Spilmannov roman: »Lucius Flavus« ili »Zadnji dani Jeruzalema« bit će prevelik za »Serafinski Perivoj«. Ako nemate kraćega tako lijepa o novoj bi godini s njim počeli. Svakako nas se sjećajte, nu vazda volimo kraće i savremenije članke. T u g o m ii. »Mrtvom drugu « dala bi se tiskati, ali stihovi: Gdje nam ne bi sudba milostiva? I grob jedan nije dosudila! bezuvjetno stavljeni teološki zlo zvone. »Serafinski Perivoj« izlazi na dva arka svakog 15. u mj.; godišnja cijena 5 K, za gjake, trećoretce i siromahe 3 K. Rukopise, pretplate i reklamacije prima uredništvo u Sarajevu. (Bosna, Sarajevo, franjevački samostan). Odgovorni urenik: dr. o. Julijan Jeleoić. Tiskara. »Bosanske Pošte« u Sarajevu. �Crkveni umjetnički zavod u St. UIrich, Gradcu Tirol kraljevske umjetničke akademije počasni član, nagragjen više puta, a dvaput i na svjetskim izložbama, preporuča veleč. p. n. kleru: oltare, :: propovjedaonice, ispovjedaonice, kipove, puteve, betlemske štalice i t. d. CIJENICI I NAi’H"”' Proizvodi su zavoda svi vlas+' . U --' ^ f * FftiPLATNO. ^ križne :: U^UC ima na nju se upravno obrača! □□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□г Hi--------------------------------------- внпкн Zfl Bosnu člto društvo). 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 аапопопоапааоааппоопооппоаааоапааооиап^опеоппа^ппоаааппппапопоааас : : 'Oucl: o'. occl а Preuzima uloge na ulo­ žne knjižice uz najpo­ voljnije ukamaćenje. Gskomptira i reeskomplira mjenice. Daje zaj­ move na tekući račun, flaredbom zemaljske vlade za Bosnu i Herce­ govinu označena je HrvatskaCentralna Banka pupilarno sigurnim za­ vodom u koji se mogu ulagati pupilarni novci (mase malodobnika i slično). Ovo je najbolja preporuka i za ostale ulagatelje. vkH STiTfl р н ћ н е н u u l i c i шшзе 30S I P H . PO D RUŽniCG: u ITlosfaru i Tuzli. 0000000000 Potpuno uplaćena dionička glavnica 2,000.000 kruna PR IČ U VnS ZflKLH D fl 270.000 K U Kiipm u iio š e i о к о з.ооо.ооо к аапоаааоаааааоооаооаааоаоопааоаао тзеп зн еш ен ; Kupuje i prodaje vrijed­ nosne papire, devise 1 valute, Uuovčuje mje* niče, izžrijebane vrijed­ nosne papire i kupone. Pohranjuje svakovrsne deposlfe i upravlja nji­ ma. Izvršuje isplate i naplate na svim trgo­ vačkim središtima tu i inozemstva. Izdaje kreditna pisma. Iznajmljuje SflFES D6PO SITS uz najamninu počevšiod 1 Kmjesečno. аооаааааоооааооаоаапоаопааосапапопааааоаоааа �MODERNO О Н Е В Ш TISKARO I KNJIGOVEŽNICO „BOSANSKE POŠTE" � https://kolekcije.nub.ba/files/original/04e5edcb86b17dd9ef5efa88a9e53691.pdf c2e7254bcb12f2392e017578ba82acb7 PDF Text Text P erivoj serafinski LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU. BROJ 12. SARAJEVO, 15. PROSINCA 1913. GODINA XXVI'. Ljubljansha kreditna kanila 5S Dionička glavnica K 8,000.000*— Pričuve K 1,000.000 — Centrala u Ljubljani. Podružnice u Spljetu, ta tu , Ceiosc", Gorici i Celju, ispostava: Orado. Prima uloge na štednj žice i tekuće račune Ш Ш ^ bez ikakvih p o rez. i odbitaka. i prodaje sve vrste papira od vrijev )sff\ po najpovoljnijim cijenama, isto s i -5 vrste domaćeg i šfrat og kovano. rnog novca. — 0 svim osta}jm banko'Viim poslovima daje na zahtjev uisme ia usmena obavještenju. v F Iski crkveni umjeti* Л zavod Ш јЦ Ш .n i dvorski dobrvliae Ngegove Svetosti, Tirol, St. Ulrich, Groden. Ilustrovani cijenici s oz­ načenom cijenom badava. Preporučuje se velečasnom svećenstvu za izradbu kipova, žrtvenika, križnih puteva, grobova, jaslica i t. d. Blagorodni gospodine! V eseo sam, što Vam mogu javiti, da su 1'20 cm. visoki kipovi za Jaslice, koje nam je za našu glavnu crkvu sv. Ante u Rirmi^ Vaš najugledniji zavod izradio, kod struč­ njaka potpuno priznanje, kod vjernika pak rimskih na opće udivljeiije naišli. Što osobito naglašujem jest, da kipovi osobito na pobožnost i molitvu potiču. Rim, 18. veljače 1910. S veleštovanjem CURIA GENERAL1TIA ORD. F. F. MIN. FR. DION1ZIJ SCHULER, General red i M. B. Potpisani sa zadovoljstvom potvrdjuje, da su djela od Ferdinanda Stuflessera kipara u St. Ulrich Grbdcn za ov­ dašnju nadbiskupsku sjemenišnu crkvu na opće zadovoljstvo izvedena, i to: 1. Glavni žrtvenik, koji je veoma jeftino, a uz to ukusno izveden; 2. Dva pokrajna žrtvenika; 3. Pro­ povjedaonica sa tri relisfa. Vrijedno je da se osobito istakne solidna izradba i jeftinoća. Pozlata je prava i zdušno izve­ dena, U kratko odlučili smo da mu izradbu i dvaju još pokrajnih žrtvenika povjerimo. Prema tome potpisano rav­ nateljstvo gosp. Ferdinanda Stuflessera Velečasnom dušobriž­ ništvu najtoplije preporučuje. Sarajevo, 27. svibnja 1897. P. Franjo X. Hommerl 9.1. ravnatelj boeosl sjemenišla. �Književna objava. Tekom ovoga mjeseca, možda već o Božiću bit će dotiskano moje djelo, koje se sa raznih strana napose gjačkih krugova odavna očekuje. Djelu je naslov »Savremena biblijska pitanja«, a sadržaj je slijedeći: Predgovor i literatura. I. d i o : B i b l i j a u o p ć e. Sto je Biblija. Biblija u izvorniku i u prije­ vodima. Sta se sve sadrži u Bibliji. Vjerodostojnost Biblije. Nadahnuće Biblije pri svijetlu vjere i razuma. Nepogrešivost Biblije. Suglasje megju Biblijom i zna­ nosti. Sloboda znanstvenoga prosugjivanja Biblije. Bi­ blija i povijest. Hronologija Biblije isporegjena sa hronologijom istočnih naroda. Protivuriječja u Bibliji. Nedo­ sljednosti i besmislenosti u Bibliji. Ćudorednosti i reli­ gija Biblije. Starinsko shvaćanje božanstva i Bog Bi­ blije. Utjecaj babilonske kulture na izraelsku povjest i religiju. Asirske, babilonske, egipatske, grčke i rimske priče u Bibliji. Biblija pri svijetlu moderni] otkrića. A) Otkrića na istoku. B) Egipatska otkrića. I!, d i o : O n e k o j i m k n j i g a m a n a p o s e . Mojsijcv Pentateuh. Pentateuh pod nožem moderne racijonalistič kritike. Kritika hiperkritike. Pjesma nad pjesni blem zla u Jobovoj knjizi. Mate rua Privile Uplaćeni dionički kapital 14 i epikureizam u knjizi Propovjednika. Autencija, povjesr.ost, istinitost Evangjelja. Sindptičko pitanje. Četvrto Evangjelje. Onostički nazori u četvrtom Evangjelju. Nauka o Logosu u Četvrtom Evangjelju. Istočne priče u Evangjelju. Evangjelje i kulturni napredak. Evangjelje i budhizam. Jedno poregjenje. III. d i o : N o v o v j e k i n a z o r i o I s u s u H r i s t u. Pojava Isusa Hrista. Naj­ novija prepirka o Isusu. Pretkršćanski Isus. Isukrst i Budila. Isus — »Sin Božji«. Isus — »Sin čovječji«. Isus — »sin Josipov«. Prvorogjeni Sin Marijin i braća Isu­ sova. Djevičansko rogjenje u istočnim pričama i u Evangjelju. Proročanstva o Mesiji. Božična vijest pod nožem racij. kritike. Isusovo Uskrsnuće. Nauka Isusova. Čudesa Isusova. Pravi Bog i pravi čovjek. Djelu je glavna svrha, da pobije krive moderne nazore o Bi­ blijskim pitanjima; napose one nazore iznesene u Trstenjakovom plagijatu. Tko želi, može djelo već sada na­ niže potpisanoga ili tiskarskog zavoda »MaRijeka, te će mu se djelo, čim se dotiska, Cijena K 2 ; za gjake 1 K 50. Fra Franjevac u Dubrovniku. ;Л i ka banka CENTRALA U SARAJEVU. Redovne rezerve i fond za sig u rn o st z: FILIJALE: u Banjaluci, Bjelini, Brčkom, Mostaru Bos Šamcu, Travniku, Trebinju, Višegradu, Z e-id i Veleprodaja duhana u s vim spom enutim m jestim a HIPOTEKARNO ODJELJENJE. Dalje hipotekarne i komunalne zajmove do 33 godine. Izdaje 5 w/0 založnice i komunalne obligacije. Ove su založnice i komu­ nalne obligacije u Bosni i Hercegovini proste od poreza, imaju pupilarnu sjegurnost, te se mogu upotrijebiti kao jamčevine pri trgovačkim poslovima. Osim toga mogu služiti u Čitavoj austro­ ugarskoj monarhiji kao vojničke ženidbenc kauč je. BANKOVNO ODJELJENJE. Kupuje, kovine. mjenice nice uz prodaje i izdaje vrijednostne papire, devize i druge — Preuzima kupone i vučene srećke. — EsknmpUra i doznačnice, daje zajmove u konto-kurentu i na mje­ dovoljno pokriće ili osiguranje. Obavlja naplate mje- /enti, Doboju, B. Gradiški, Bos. Novom. Lijevnu u Gacku, Gor.iždi, Sanskom Mostu. Stocu i Zvorniku. trgovačkih naputnica u svim gl ivnim mjes ima B«sne i Hercegov.ne, Austrougarske i inozemstva. — Daje zajmove na viijcdiiosnc papiie. - Prima novac uz tekući n.čun i uz ukamaćenje na uložne knjižice. — Prima vrijednote s ake vrsti u pohranu i upravu, kao otvoren polog ili kao .Safe“ — u za tu svrhu uregjenom okiopljenom prostorom — pod zatvorom stranke i banke. ODJELJENJE ZA ROBU. Kod banke ustrojeno odjelenje robe kao šro i pos bno odjeienje za zemaljske proizvode u Bičkom sa agencijom u Doboju^ bave se sa svijem u trgovačku struku zasjecajućim dobavama, kako u komisiji tako i na vlastiti račun, Ппапс ranjem i podizanjem indu­ strija i javnih poduzeća. Glavni su predmeti izvoza snlie šljive i žito. Kod banke opstojeća generalna agentura c. kr. povi. osigurav. „ASSECURAZIONI GENERALI" prima sve vrsti osiguranja. Kod banke opstoji i Glavno zastupstvo za Bosnu i Harcegovinu prvoga austr. općega društva za osigu­ ranje, koje prima osiguranja svake vrsti, kao n. pr.: osiguranje protiv nezgoda pojedinaca, radnika, društva i t. d. proti zakonite dužnosti jamstva, protiv provalne kragje i vodovodnih šteta; preuzima osiguranje djece protiv nezgoda sa povratkom premije. �SERAFINSKI PERIVOJ LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU. ZA GODINU 1913. S DOZVOLOM CRKVENE I REDOVNIČKE VLASTI UREDIO: D R F R A jU L I J A N . T E L E N IĆ . SARAJEVO. 1913. TISKARA^ BOSANSKE POŠTE , SARAJEVO. �Sadržaj „Serafinskog Perivoja*4 za godinu 1913. PJESME. Strana Biskupu Gariću. (Branko Strahimir Š k a r ic a ) .................. 53 Bosančeva osveta. (Branko Strahimir Škarica) . . . . 153 Budućnost roda moga. (Fr. J. M arkušić)........................... 87 Da si zdravo . . . (Dr. Gjuro A rn o ld ) ................................125 Fto opet dana . . . (Dr. Gjuro A rnold)................................20 Gospi neba. (Dr. Gjuro Arnold)............................................. 20 Iz »Religijoznih harmonija«. (Stjepko Ilijić ).......................140 Jajački stražar. (Branko Str. Š k arica)................................88 Kad te god’jer . . . (Dr. Gjuro A rnold)................................125 Komotin. (Fr. Jozo Markušić) . . .................................... 5 Na Badnjak. (Dr. Gjuro Arnold) . . . . I8ij Pod Vučjakom. (A. Cičić) .................................................. Pogibija na Glamoč-gradu. (Branko Str. Škarica) Sunce mira. (Anka Topićeva) Tri križa. (Dr. Gjuro Arnold) Tugomiru Alaupoviću. (Fra N. Dugonjići U atelijeru Gabrijela Jurkića. (A. Cićić U čardaku drvenome. (Branko Str. Škt ica) ј . Cl a > л Božić u Zloselima (Fra S. Šeremct) . Dojam sa trsatskog i ljubljanskog кот: ^resa. 0 Dr. Jozo Dujmušić i bosansko-hercegovač Franjevci. (Dr. J e le n i ć ) ..................................... . . . . 24 Historičko-geografičko društvo bosans. . Fra jevaca (Fr. J. Zvonigradski) Jedan zaboravljeni odgovor. (Mirko Jurkić Jesu li napadaji na privatni posjed opravdani (Dr. Bla­ žević) ......................................................................... 117 Još o plagijatorstvu Davorina Trstenjaka. (O. P. Vl^šić) 3 Jubilej 313.—1913. (Dr. B lažević)......................................... 62 Konstitucioni fratara trećeg reda sv. Franje. (Profesor A. S trohal)..................................... 37, 69, 98, 106, 125, 157, 174 K probelmu konkordata sa Srbijom. (Dr. Jelenić) . . . . 33 Kritika kritika. (Dr. Jelen ić)........................................................ 7 Moderni svetac. (Fra D. Z ubac)............................ 137, 162, 171 »Nepoznati bog« u Apostolskim Djelima. (O. P. Vlašić) 85, 101 Neronove žrtve. Guenot Mišura) 11, žf\ 66, Ш8, 121, ! 42, 159, 188 Pogjimo u Olovo. (Dr. B lažević)............................................103 Redodržavništvo Bosne Srebrene .........................................92 Religijozna skepsa i inosmjerni pravci u kršćanskoj Apologetici. (Urban T a lija ).............................................. 1, 17, 39 Sa kvarnerskih žalova na hrvatsko-slovenski katolički kon »res u Ljubljani. (Fra J. Markušići . . . 154, 169, 185 Ustoličenje biskupa Garića. (Dr. J e le n i ć ) ..............................54 LISTAK. Balkan u krvi Franjevca-mučenika. (Dr. Blažević) . . . 77 Da se ne bi zaboravilo. (Dr. B lažević)................................ Ш Dujmušićev »goli izvadak«. (F. Zippra) . . . 93, 111, 128, 146 Strana Hrvatski katolički konvikat u M ostaru.................................. 133 John Gerard. (G ančević)...........................................................48 Kakva sjetva, onaka žetva. (Dr. B lažević)...........................49 Književno Društvo Hrvatskih Franjevaca..............................128 Najnovija »Univerzalna biblioteka«. (Dr. Blažević) . . .164 Nekritična kritika ....................................................................30 Osvrt na prošlu godinu. (Miroljub P u k le r).......................13 Pogledi na belgijsko Pučanstvo. (G ančević)........................... 78 Pogled na historijsku evoluciju albaneške prosvjete . . 103 Protivi" li se iranievačka regula k u ltu ri?............................... 81 skupštine »Martića« u Sarajevu. (A. C .) .......................145 -Sa - — .----■' u (G ančević)..............................................27 od Ozaiiama. (Senior »M ilovana).................. 178 i reci 4 . ibljanskom sastanku (Fra J. Zvonigradski) 144 VJESNIK. NAŠA DOMOVINA. Ad limina apostoiorum ..............................................................166 iera Gjurgji.ike P vlo\ i ć .....................................................165 Almana’ .................................................................................... 182 'Antuno Sarajevu ...........................................................99 Banjalučki nzistorii ......................................................... 149 Eiskup Q a r i ć ................................................................................ 31 Bis; up — Carski dar crkvi s> Antuna u S a r a j e v u ......................................98 Dar Pijevu d r u š t v u ................................................................................149 Duns Š k otov ..a d e m ija ....................................................................... 182 Fra Anto Ćurić u m r o ...................................................................... 98 Fra Ilija O r š o l i ć ................................................................................ 149 Fra M aio C o s i ć ................................................................................ 167 F ranjevačka bogoslovija u S a r a j e v u ..............................................149 F ranjevačka gim nazija u V is o k o m ................................................... 149 Franjevačka ulica u S a r a j e v u ............................................................31 Franjevačke ulice u Banjoj L u c i .................................................... 149 Franjevci na P a l a m a ............................................................................ 31 Fra R adoslav G lavaš u m r o ................................................................134 G eneralov kom isar u redodržavi presv. Otkupitelja . . . 166 Hrvatsko katoličko akad. društvo „Hrvatska* . . . • . 196 Imendan p resv. biskupa M išića u M o s t a r u .........................135 Izjava gled e osnutka »Seljačke zadruge u Orašju« . . . 82 I z j a v e ..................................................................................................... 181 J z tabora katoličkih H r v a t a * .......................................................196 Javna z a h v a l a .............................................................................31, 167 Jukića s l i k a .......................................................................................... 182 Konferencija „Društva franjevačkih književnika" . . . . 19(1 Kongres B osne S r e b r e n e ............................................................... 31 Krizma u banjalučkoj b is k u p iji.................................................... 98 Kruh sv . A n t e ..................................................................................... 98 M ise »pro p o p u l o « ..........................................................................99 Molba na katoličku š t a m p u .........................................................149 �serafinskj Perivoj LIST ZA KATOLIČKU PROSVJETU I ZABAVU. BROJ 12. SARAJEVO, 15. PROSINCA 1913. Dr. Gjuro A rnold: Na badnjak, Jesenski su čari pali Zimskom snu na krilo; A da toga sn’jega nema Sve bi mrtvo bilo. Ali sn’jeg se vije, mota U čudesnom visu: Ko svatova pari b’jeli Na veselom piru Sjutra svi će puti Puni b’jela cv’jeta Da si noške ne uprlja Otkupitelj sv’jeta. (2Х9Л Fra J. Markušić: ; _ = = = Sa kvarnerskih žalova na hrvatsko-slovenski katolički kongres u Ljubljani. 3. »Svaka je protukatolička akcija borba proti hrvatskoj narodnoj snazi« — ovo bi morala biti prva tačka političkoga programa naših patriotskih stranaka. Jer lako shvaćam pojave kulturne borbe u slobodnim narodima i u narodima, koji su poli­ tički smireni, ali za nas je ta kulturna borba ne samo atentat na vjeru, to najveće blago čovjeka, već je i atentat na hrvatsku narodnu snagu i tko tu borbu unosi ili vodi, lako je shvatljivo, da je prvi neprijatelj naših prava, naše slobode i na­ rodne individualnosti. Borba proti takovim stran­ kama jest borba za narod. U nas u Bosni takovih stranaka nema; u sa­ dašnjosti dapače nisu ni moguće, ali iz toga ne bi smjeli reći, da nema ni pojava takovih; nije rano, da se već sada pripravljamo na burniju budućnost zauzimajući pozicije u č i t a o n i c a m a , u p j e vač kim d r u š t v i m a , g d j e s e v e ć s a d a m o ž e č u t i n e z d r a v i h n a z o r a , a po­ GOD. XXVII. znato je, da su baš te institucije duševna središta našega svijeta. Da moramo te pozicije još čvršće zauzeti u političkim klubovima, koji se budu osni­ vali, ne treba ni dokazivati; a najviše se treba pri­ pravljati na pojave liberalizma odgajući sebi u školama i u omladinskim društvima radikalan kršćanski podmladak, koji će se ili kao umnici u školama ili kao organizatori i birači ili kao budući političari i zastupnici boriti za našu svetu stvar. U tu nam svrhu osobito mora poslužiti naš »Naeda^«, koji je k a t o l i č k o p o t p o r n o d r u š t v o , te kao takovo ima pravo i dužnost, da od svojih štićenika iziskuje vladanje u kato­ ličkom duhu, u koliko je to moguće — kod srednjo­ školaca i naučnika moguć je strog nadzor, a k o d i š e š k o l a c a kao n a j m a n j a s t v a r m o r a s e t o z a p j e v a t i , da ne s m i j u p r i p a d a t i d j a č k i m ili p o l i t i č k i m antiklerikalnim organizacijama. Ovaj se zahtjev ne postavlja u ime kakve umišljene klerikalne najezde, već u ime vjere, djačkoga zdravlja, narodne budućnosti — i našega novca. Mi se ne smijemo obazirati na eventualnu viku, da bi ovaj zahtjev bio nesavremen, jer je novac naš, te imamo pravo dijeleći svoj novac držati se nazorS, da se savremenost ne zastoji u zanema­ rivanju knjige, u klatarenju, u podivljanju vjer­ skoga čuvstva i t. d. Budući pak imademo djačkih kandidata za štipendije i potpore daleko više, nego što »Napredak« ima raspoloživih novaca, razumivo je i to, da nije dobro davati štipendije ili pot­ pore onim djacima i naučnicima, koji su to drugdje uživali, pa se pokazali nevrijednim toga; jer bi time odgajali inteligetni proletarijat. Bogu hvala, dosadanja je uprava »Napretka« uvijek nastojala biti na svome mjestu! Megjutim sve, što sam rekao u cijelom ovom odsjeku, nije ništa novo; s v e samja ovenazorejošopširnijeraz1 o ž i o u »S e r a f. P e r i v o j u«, g o d. 1906. (str. 26.) p o d n a s l o v o m : » H r v a t s k e č i t a o n i c e u B o s n i i g . 1908. (str. 124.) p o d n a s l o v o m : »Nešt o o n a š e m r a d u u B o s n i«. »Mi moramo dobiti svoju literaturu«. Cim potisnemo »Groš« liberalni iz javnoga života, dobit �186 Вг. 12. — »SERAFINSKl PERIVOJ« 1913. ćemo i svoju literaturu; ali ćemo teško moći pro­ biti liberalne redove, dok ne dobijemo jaka utje­ caja u javnom duševnom životu —- t. j. u knji­ ževnosti. Dobiti jaki utjecaj u književnosti i svoju literaturu imati, to nije jedno. Jaki utjecaj samo je put do svoje literature. A kolikogod mi imali snažne literalne mladosti, dok je ona razasuta, dok nema svog književnog središta, svog jakog knji­ ževnog časopisa, koji će primati samo dotjerane književne stvari i primjerene nagrade dijeliti, naš se literarni rad ne će vidjeti i utjecaj će nam u javnom duševnom životu biti slab, pa nam ne će mnogo koristiti ni političke novine, jer nemamo svoje literature, Što je duševna hrana i srednjo­ školskoj i visokoškolskoj mladeži; dosljedno ne ćemo imati ni svoje mladosti, jer će se ona opajati duševnim proizvodima naše antireligiozne k-1;: ževnosti, a tko nema svoje mladosti, nem • ' budućnosti: dakle mi bi prije sveg? morali nasto­ jati, da dobijemo svoju Hteratuni, i to najprije svoj jaki književni časopis kao nužđ'm preduvjet naše literature. Tako je i stari »Vi najprije postao a oko njega su se kupili ici, koji su kasnije evnost. Takav bi stvorili hrvatsku modernu ne polih 2 novine, časopis bio potrebitiji nego Neki to poimaju, ali vele, mi jo? nemamo dovoljan broj katoličkih knj a će katolički književnici padati dblak^, a ne da naše radnike oko ih treba odgojiti kupeći du jednog jakog književnog časopha^ koji bi mogao dijeliti honorare dajući tako trajna pbticaja za in­ tenzivni književni rad i osiguravši tafro možda gdjekojeg našeg književnika, da se ne mora baš prebijati u službi od »nemila do nedraga«, već da se mogne prihvatiti i laganijega posla nalazeći u honorarima dovoljno nadoknade — ili možda posvetivši se kod uredništva naših časopisa ili kao feljtonista kod naših političkih novina posve samo književnome radu, kao što takovih primjera vi­ dimo na strani naših liberalaca. Trebamo dakle jedan naš osigurani književni časopis, koji bi svoju čvrstoću temeljio više na snažnu ugledu, nego li na našoj samilo.snoj zaljubljenosti! Takav bi nam časopis dapače bio daleko potrebitiji, nego li za­ snovana naša enciklopedija, koja je uistinu potre­ bita, ali za naše današnje okolnosti, gdje ni beletrističkog časopisa nemamo, čini se više zamišljaj idealizma, nego li osjetljive nužde. Neka se ta en­ ciklopedija izda sutra, ona će ipak unići u malo naših kuća, jer smo siromašni, i za tako skupu knjigu još slabašne uvigjavnosti. Mi hoćemo da počnemo polagati temelje radikalnih kršćanskih nazora najprije od mladosti — toga temelja naše budućnosti, a baš je ta mladost najsiromašnija; i daleko bi više uspjeli osnutkom ugledna beletrističnog Časopisa, nego li enciklopedijama. Da. ali kao da se čini, da je naša glavna sila, naš generalni stop, okrenut na drugu stranu, a uspjeh neprija­ teljske baterije počiva na tome, što je zauzela po­ zicije {ako je slobodno vojnički se izraziti) naše beletristike, i pokriva zalegje svoje tim snažnim kascmatama. Još su daleko od pomisli, da uzmaknu, jer mi pretražujemo po okolici, gdje nije moguće otkriti neprijateljskih glavnih pozicija. Re­ flektori naši s toga razloga ne uspijevaju, a ja bih veoma sretan bio, da kao prosti infanterist, u imetku baš nikakva šarža, mognem steći priznanje, kako sam otkrio neprijateljske pozicije, pokazao :or našim redovima, kuda će jurišati — ili moviše: da sam i paklenim strojevima libe­ rala^ ' Je povadio na taj način, što bi ovim re­ cima uvj rio rfcše mogućnike, da davaju za naš beletristični , isopis, t. j. za one, koji su željni pravih kršćanskih iazora u hrvatskoj književnosti — za tu najdražu djecu i siromahe cijele kraljevine tske, ne 1 lanie dražu biskupima hrvatskim od grada Zagreba, kojima pred 2— 3 godine od šale pade 109.000 K, da i nama dakle daruju barem n manji <ar, Čini se mnogo novca, ali o pravo iskati, jer se sa našim kršćanskim lima držimo ravnopravnom djecom naših bi­ skupa, punih apostolskoga duha i ljubavi! »Mi i Slovenci moramo postati jedan narod« (reče Grgeč). Mi smo uistinu jedan narod, ali naša stara i nikad oplakana psiha ne da nam toga pri­ znati. Mi smo jedan narod, te bi otale morali po­ vući i konzekvencije, da učinimo, neka nam je i jedan književni jezik, bez čega je ideja našega je­ dinstva samo zveka praporca. Megjutim to naše jedinstvo ne bi služilo interesima nijemstva, pa će austrijski Pangermani uvijek naći sredstava, da taj naš rad ometu. Kod nas će uvijek biti robe na prodaju. Eto već naši liberalci za tu ideju hrvatskoslovenskog jedinstva slabo mare, jer da se u tome krije »klerikalna pogibelj«. Kao da bi ta »kleri­ kalna pogibelj« bila ne znam kakva ogromna kola, te bi na prolazu iz Ljubljane, kroz Zagreb na Sa­ rajevo i Spljet mogla nekome satrti mile i nježne papčiće. A takve će se robe naći i kod Slovenaca. Jedno samo stoji, da smo mi i Slovenci jedan narod -- još za sada samo sa jednim jezikom i рб (lV* jezika). Slovenci naime malo imadu srednjih škola ša svojim nastavnim jezikom — sve njemački. 1 u nadbiskupovoj gimnaziji u Gorici njemački je �Sa kvarnerskih žalova na hrvatsko-slovenski katolički kongres u Ljubijani. 187 jezik nastavni. Šteta i nešto začudno! Očevidno, stva! O sveta, o lijepa i tajinstvena noći, o blago­ da se Slovenci mogu odhrvati njemačkoj nasilnoj slovljena noći! Mir, zadovoljstvo, sreća i utjeha zavlada kulturi samo pomoću Hrvata i hrvatskog jezika. Oni nemaju ni školskih knjiga na slovenskom je­ svijetom. Ljudstvo zahvaljuje Bogu Ocu na tako ziku, te sve da hoće, ne mogu svojih srednjih velikom i neprocjenivom daru: na Božanskom škola slavizirati, dok ne prime hrvatsk-i jezik i Spasitelja, što mu je poslan, da ga spasi i usreći. hrvatske školske knjige. Oni već tih knjiga nešto S velikim ushićenjem i dubokim strahopočitanjem upotrebljuju; tako čitaju u školama narodne pjesme hvali Boga i onaj sretni čas; onu svetu noć, kad na hrvatskom jeziku. Za njihovu djecu hrvatski se je rodio — ------nastavni jezik u školama ne bi bio nimalo teži, nego što je našim kajkavcima taj isti književni jezik. — Došao Božić . . . Na Kupresu snijeg Lijepo je ideju toga hrvatsko-slovenskog jedinstva u jeziku provodila hrvatska franjevačka provincija, zapao velik, kako zna samo tamo pasti. Zima že­ kad je bila zajedno sa slovenskom franjevačkom stoka, buri za čudo ni traga, samo hladni vjetrić provincijom. Oni su imali dva novicijata, te su malo lahori. Drvlje puca od studeni. Nebo je za­ hrvatske novake slali u Sloveniju, a slovenski su strto maglom, pa se ne vide sjajne zvijezde. novaci dolazili na Trsat. Tako sam vidio, da svi v > m e je tako tmurno i žalosno, da čovjek osjeća stariji slovenski Franjevci znadu dobro hrvatski, neki dosadu. Svuda vlada mir, a tiha noć je razaTrebalo bi dakle raditi, da se provede prva tacKa strfa ^Voje velo po svoj zemlji. Na jednom se oćuti tamo u selu vesela četa hrvatsko-slovenskog jedinstva, t. j. jedinstvo je­ zika; inače je postavljeno sve na labave noge. Ta, pobožnih \ršćaha: spremaju se na polnoćku . . . eto Dalmacija i Bosna sa Hrvatskom imadu isti Pomisao, da se je ove noći Spasitelj rodio, najezik i posve istovjetne državre težnje, imaju da- punjuje svako srce veseljem i radošću. Polnočka! pače i kraljevu zavjernicu, pa ipak sve teško ide! . . . pa Božić! Го su mile, to su slatke riječi. Manimo se ideala, koji nemaju makar kozjih nogu! Pobožni sv ije^ ide u grupama po ovoj stu­ denoj noćL po smrzlom s gu. Studen ih ne smeta. U rukama Iržc baklje, da vide, inače — zlo: svi i zalutali. Čuješ ih, govore o Bogu i Božiću. Katkada se i zapjeva, a veseli se glas razFra Stanko Šerem et: liježe po toi tmurnoj i mukloj okolici. Na licima čitaš blagi smiješak, a na usnama titra blaženi Božić u Zloselima 1803.*) smijeh. Studen ih ne pometa ni najmanje; oni gore, a gore vrućom ljubavlju prema Novorogjenom. Vjekovi su i vjekovi očekivan. ш Crkve nijesu imali, nijesu je smjeli ni graditi: nog i od Boga obećanog S pasiH h . Ljudstvo čeznulo za Njim; zemlja Ga uz/Pala i plakala. U branili im Turci. Sakupili su se u štalu nekog po­ Njem gledali svoga Otkupitelja i Soasitelja, koji će božnog seljaka: prava slika one štale, u kojoj se ih izbaviti iz okova njihovih grijeha; koji će ih je Spasitelj rodio. Misa je započela. Štalom se ori ona stara: podignuti iz dubokog pada i pokvarenosti, u koje »U se vri me godišta«. Pa, Bože moj, da nije nje, su pali. I osvanu jednom toli željeni dan! Svijetu za­ kakova bi bila misa, kakov Božić? Po starom blista novo svjetlo. Ono prosipaše svoje zrake po običaju drže se u rukama goruće svijeće. Toliki svoj zemlji, prodiraše i u ljudsko srce. Dan sinu ih je broj, da bi rekao: štala gori . . . Župnik propovijeda o rogjenju Isusovu, o s bajnog i čar nog Istoka. Iz Betlema dogje, za Božanskom Djetetu, o nedokučivom i velikom kim su ljudi toliko čeznuli, a proroci ga proricali. Rodio se je u Betlemu, u siromašnoj štali, u stu­ Otajstvu. U srcu slušatelja bude se sve jače i jače pobožna i sveta čustva. Lijevaju se radosnice suze denoj, mrzloj noći. ч - »Slava Bogu na visini, a mir lju­ od velikog ganuća. Sluša se i razmatra veliko Otajstvo. Sve se u duhu zanijelo u onu sretnu, dima na zemlji!« zvuče i šire se po svoj zemlji ove mile popjevke nebeskih duhova. O veselih, o utje­ blagoslovljenu i svetu noć, kada se Spasitelj rodio. ši vih glasova! O sretnih ljudi, o nedokučivog otaj- Na licu svih izgledalo kao da Ga tu prisutna gle­ daju. Njihove misli, njihova čustva bave se samo *) Istinitost dogagjaja Jamči izvješće fra Grge llijića poslano sa Spasiteljem. Srca njihova dršću, a usta šapću ц Rim. Vidi dra. Jelenića Izvori za kulturnu povj st, str. 94. �188 Br. 12. — »SERAFINSKI PERIVOJ« — 1913. tihe i slatke molitve. Stajali kao izvan sebe, kao, da nijesu na zemlji, nego na nebu. Zaboravili na sve svoje bijede, muke i nevolje i na strah, koji im Turci zadavahu. Svjetlo mnogobrojnih svijeća bacalo je otsjev gore na slamom pokriveni k ro v .----------------------- »Jao nama izgorismo; štala se je zapalila, a krov već gori!«, povika s dvora jedna starica, koju je odsjev prevario i mislila da u istinu štala g o ri. . . Na krik i zapomaganje nastane velika zabuna. Sve se stiska na dvor. »Zatvorite vrata, da vjetar ne prouzrokuje veći požar« — povikaše oni, koji su izašli. A kada se zatvoriše »nastane još veći nemir, zabuna, vapaj i jadikovanje«. »Turci su krivi, da su se vrata zatvorila; oni su podmetnuli vatru, da mi poginemo!«-----------Ni kada su se potušile svijeće, nijesu mogli upoznati, da vatre nema. Svatko bio pri prijašnjem strahu. Silom se navaljivalo na vrata. Kada nijesu mogli izaći i otvoriti vrata, noktima kopali zemlju. Drugi razvale krov i iza ju. Napokon se i vrata otvore, a tada nasta јо^ veća stiska. Svatko želio, da čim prije izagje. Kad izašli, imali su što vidjeti. Dva dječaka od 12 godina, dvije djevojke od 15 godina i dvije mlade žene (od 1 jih je jedna bila noseća), satrte i zgnječene. ppštp ih župnik odrešio od grijeha, poslije pola sata umrli. Brzo se ovaj žalosni dogagjaj raširio. Tur­ cima došla lijepa prigoda, da oglobe bijednu raju. Ne tražeći ništa, kako se dogodilo, krivnju svale na misnika. To su već predvidjeli dobri Zloseljani, pa misnika na vrijeme najprije sakrili, a onda ga turili u samostan. I ragje su plahti 4600 tor., a mnogi se i raskućili, nego li svoga »ujaka« izdali. Tolika je bila ljubav Zloseljana prema Djetešcu Isusu i Njegovu namjesniku. Djetešce im je tu po­ stojanost platilo. — ------Tmurna i tužna bila vremena, u kojima su živjeli — naši stari . . . Živjeli su u vremenima, kada je najveći neprijatelj kršćanstva vladao, kada je ugnjetavao i gnječio bijednu raju. Živjeli u bijedi, siromaštvu, strahu i bojazni za svoj život. Pa ipak opažamo u njima nešto, što nas zadivljuje, što nas veseli i tješi. Mi se divimo njihovoj ne­ ustrašivoj i nepokolebivoj vjeri, koja ih tješila, hrabrila i jačila u njihovim patnjama, bijedama i nevoljama. Njihova stalna i čvrsta vjera činila njih najvećim junacima u vjeri; činila, da su svi bili zadovoljni i da su imali mir i utjehu svoga srca. G. G uenot: = Neronove žrtve. (S francuskoga prevodi Pajo Mišura). (Svršetak.) U večer poslije ovoga razgovora, otrgoše Koraliju od njezina siromašnoga stana i nesretne joj i očajane djece. Kad su ju na sud dovukli, tu odvažno prizna Isukrstovu vjeru; bila je na smrt sugjena, poslije no je, bez da se tužila, prošla kroz užasne muke. Ona umrije, moleći se Bogu, da joj mužu bude milostiv i da ne dopusti, e joj djeca budu žrtvom svjetske pokvare. Želje su mučenice bile dijelom uslišane. Djecu joj primila jedna kršćanska obitelj, kojoj ih povjerila jedna robinja Marka Plaucija, a da Veturij ni znao nije. On ni­ malo nije žalio, što ih ponestalo. Brzo su zemlju vila i otišla svojoj majci u slavu nebesku. ^Kršćani su, pod udarcem neprestanih pro­ gonstva, tražili, kako bi se krvnicima i potpunom uništenji. zmakli. Jedni su ostavljali Rim; drugi tražili utočišta po oredgragjim i po skrajnim okruž­ jima grada; a treći su napokon živih u katakom­ bama. Savjetnici su cesarevi, s druge strane, na ove opreznost odgovarali uregjujući uhodarenje i dostavljanje na najrazgranjenijim osnovama. Na zapovijed je Tigelinovu Veturij trkao po pivni­ cama, njemu dobro poznatima i kupio najnižu če­ ljad Rima: propale oslobogjenike, gragjane, po­ dane svakome zlu, tugjinske skitalice, izmet ljud­ stva, koji su pribjegli u prijestolnicu svijeta, da se tu puste po miloj volji zloći i pokvari. Sa zlatom prefekta pretorija kupi čankoliz mnoge radnike, a ovi se prihvate jedinoga im posla, progonjenja kršćana. Veturij, prama Hermovim naputima, pokuša iz nova zaigrati ulogu himbenoga brata uvlačeći se u kršćanske skupštine. To nije bilo lahko; nego nesretnjaku, sredstvom prevejanosti uspjie doći do obavijesti; znao je, da su kadikad založili kršćani i njihovi poglavari u jednu osamljenu kuću, na drugoj obali Tibera sagragjenu. To je njemu bilo dosta. On je noću i danju ovaj stan uhodio i napokon jedne večeri bude u nj uveden. Tu nagje mnoge stare znance, izmegju ostalih Marka Plau­ cija i Pomponiju Grecinu. Marko je prilično poznavao prokletu ulogu Veturijevu; znao je, kako nikad nije imao namjere postati kršćaninom, kako je zlorabio Filoksena, pa ga onda prevario, pa kako je bio odurni poslovač Tigelinov i Hermov. Mladi svećenik više nije mo­ gao sumnjati u vjerodostojnost točnih kazivanja, �Neronove žrtve. 189 Uzmaknu korak i htjede uteći Marku; ali, on da čankoliz nije bio jedan od najopasnijih neprija­ telja vjernika. Videći ga nenadano u jednoj tajnoj ga na njegovome mjestu pričavla dodajući: »Još se čas ustavi, nesretniče; jer svega ni­ kršćanskoj skupštini bio je na čistu, pa je nekako siguran bio, e je došao samo radi izdaje. Prije sam rekao. Što ćeš sa mnom?, upita čankoliz, krještećim nego je Veturij mogao upoznati nazočna lica i dok je još na pragu dvorane stao, čekajući, da ga se, glasom. kao i nekoć pusti, Marko je dao nekakav znak. Ovoga časa iznosim dio optužbi, koje će Onoga časa vjernici se raspršaju, dvorana opusti, proti tebi odlijegati na sudu Božjem, ako se ne a čankoliz ostade sam pred mladim svećenikom. pokaješ i ne učiniš pokoru. Nečovječni oče, svojim Ovaj se odlučno primaknu himbenomu bratu, upre si opakim životom prije vremena otvorio grob ne­ u nj oštri pogled, s kojim kao da mu je u dušu pro­ jakoj djeci; ona su od bijede pomrla. Kreposnu si dirao i reče mu: Koraliju, svoju ženu, predao krvnicima; ona sada »Što dolaziš ovamo, Veturije? Tko te šalje na nebesima uživa pravednu nagradu, zasluženu svojim zaslugama. Zatim si zapustio i ostalu djecu, megju nas? — Ja sam sam po sebi dočuo, odgovori ne­ koju je jedan od nas radi milosrgja primio. Što se je s mojom djecom dogodilo? upita sretnik; htio bih se sa svojom braćom moliti. Mi, tvoja braća! viknu Marko, ne mogavši Cv. Bog ih je odalečio od tvojih hrgjavih iz­ pridušiti svoga ogorčenja. Nego, on se naglo zaustavi, pusti bolni uzdah gleda 'Гtvojih^ bjesnila; on ih je k sebi pozvao. Sade ie nastao muk. Kroz to se je na čankoi prihvati: »Jest, mi ćemo se s tobom kao s bratom vla­ lizu mogao opaziti neki nemir; ali to je bilo u času dati i mi ćemo ti oprostiti, jer .ako Gospodin na- njegova zaborava: on upre u Marka smihoni po­ regjuje, premda tebe vodi svtna, da nam daruješ gled, kao da mu prkosi. Judin cjelov i da nas na smrt predaš«. »Još posljednju riječ, reče mladi svećenik Čankoliz je htio prosvjedovati i kazati, da štićeniku ustavljajuci ga, dok se okretao, da ode. Danas, Veturije, ti tražiš pustošiti vinograd Go­ ga mladi svećenik vrijegja: Marko ga prekide. »Ja te poznam, proslijedi. Ti si po Rimu vo­ spodinov; nego, mi te se ne bojimo. Dan će Bo­ dio čete palikuća. Tebe je za .to Tigelin platio. Od­ žanske osvete tebi zazvoniti; po tvojim djelima plaću ćeš primiti. Sada možeš ići, puštam te slo­ govaraj: je li istina?« Veturij je mučao i objesio glavu pod težinom bodna«. ove izrične optužbe. Nije to trebalo dva puta Veturiju reći; on »Ti si još tužio Pavla, onoga velikoga prija­ odatle ode, ne znajući od ljutine sobom vladati. telja Kretova, kao da je ulazio u Pisonovu urotu. Prvi je to put bio, što se je osjećao plijenom strasti Cesar mu je, uvjeren plemenitom i rječitom apo- žešće od one za pijankom i za novcem. Zakle se, stolovom obranom, onoga dana oprostio. Što da će Marku skupo platiti gorki nauk, što no mu govorim izraz je najtočnije istine. Moreš li opro- ga upravio. vrgnuti moju tvrdnju?« »Sve sam dosad radio, mrmljao je on vi­ Čankoliz je još mučao, svladan i poražen sokim glasom, na račun drugih; od danas ću unapred na svoj raditi. Osvetit ću se na sjajni način«. ozbiljnim Markovim glasom. Poleti Tigelinu, gdje nagje i lierma. Oslo»Tvoj muk, priuze svećenik, potvrgjuje moje tužbe. Ovo nije sve; nisam svršio. Nezadovoljan, bogjenik, videći ga tupa pogleda, blijeda i izvan što si se sa zlodjelima okaljao, još si ruke kvasio svijesti nije na prvi mah znao ni misliti. Pa, pošto u krvi naše braće i njih tužio, kao krivce požara, je čankoliz stao bez glasa: koga ste ti i tebi dorasli upalili. Skupo se je tvoje »Što ti je, Veturije?, upita ga. Odakle sada tužbe platilo, to znam. Ako si se prodao, uvjeren dolaziš? sam, da se radi o velikoj nagradi. Sada lako raJedan sam posao opremio pri nastupu zumiš, za što me je začudila tvoja pojava na našoj noći, pa se žurim, da ti ga saopćim. skupštini i za što te ne možemo na nju primiti«. — Sudim po tvom izgledu i po tvom glasu, Tigelinov je štićenik ublijedio pod upaljenim da si bio u pogibelji. — Nije to, što hoću, da kažem; namjerio sam Markovim pogledom. Upalo mu lice i skrajna sme­ tenost u držanju odavalo je njegovo poniženje. se na jedno znamenito otkriće. M �190 Вг. 12. — »SERAF1NSKI PERIVOJ« — 1913. — Radi li se o kršćanima? — Da, poznajem jedno njihovo skrovište, jer sam sam u njemu bio. — Gdje je to zaklonište? Brzo govori, da po­ šaljemo vojnike! — Najprije čuj me; nisam svršio. — Što još ima? Kaži bez razvlačenja; vri­ jeme je dragocjeno. — Otkrio sam, kako ti kažem, kuću, gdje se sakupljaju kršćani; nego mene su prepoznali prije nego sam mogao znati, koji su stvorovi tu bili, osim samo jednoga. — Bit će, da nijesi bio oprezan. — Protivno; mislim, da sam bio spojio raz­ boritost sa sposobnošću. — Ostavi sitnice, reče nestrp'jiv Hermes; dogji na čin i pripovijedaj mi, što si opremio. — Prikazao sam se, kao kršćanin; uvo^jH«; me je odmah bez poteškoće pustio. Onda si uspio? — Ne, ja sam se nasukao. Ov )ga sam ti časa rekao, da nisam mogao upoznati tko je u toj kući bio, osim samo jednoga, s којил sam i govorio. — To mi izgleda čudnovato. Tko ti je mogao smetati, da gledaš, kad ti je uspjelo imut?1* ući — Ustavilo me se na pragu dv ne, kao himbenoga brata i kao uhcdu«. н Na te riječi Hermes udari u kr teći smijeh i s njim pomete čankoliza. »Ne znam, prihvati, što je moglo biti smiješna u mome neuspjehu. — Varaš se, Veturije, priuze Hermes sve jednako se cereći i ispitujući uvrijegjeni izgled svoga druga. Kad te ne bih poznavao, rekao bih, da nisi duhovit. -— Kako to? zar se nemam razloga ljutiti na tvoje šale? — Što! nećeš, da se nasmijem tvojoj neču­ venoj priprostitosti! Zar ne znaš, da se dva puta ista zvijerka ne lovi u istoj stupici? Kad se ne­ oprezno obuče janjeće runo, da se ugje u tor, onda je pogibelj, da te raspoznadu. — Ele megjutim ti si me svjetovao, da radim, kao što sam i radio. — Jest, priznajem to. Nego tvoj je posao bio, prije no si se prikazao, izvijestiti se, ima li u skup­ štini lica, kojim si poznat. Nisi mi kazao ime čo­ vjeka* što no je tvoje osnove osujetio. — To je Marko Plaucij. — Na to sam mislio. —- Pa, ja sam se zakleo i opet se kunem, treba pod svaku cijenu, da on moju ruku osjeti. Neću mira imati, dok ne bude uhvaćen. Veoma dobro. Osvjedočen sam, da će ti naš gospodar Tigelin skupo platiti takov lov. — Ovoga puta, bio plaćen ili ne, radit ću, što budem bolje mogao, ja ti obećajem. — Ja te ne mogu no sokoliti u takovome poduzeću. Kako ćeš raditi, da se nesmetano Marka dočepaš? — Pridružit ću mojoj osveti mnoge moje su­ radnike. Nećemo se posla ostaviti dokle ne uspi­ jemo. — Onda, priuze Hermes nekako u šali, s bo­ gom za sada pivnice i vesele noći sa veselim druvr.v im r! Kad bih morao, ne kao do sada, živjeti cijela godinu dana o crnom kruhu smočenu u kva­ sim, ja ci uspjeti. — J .- ačkrdakle, Veturije; dobra sreća! Ja te neću smetati. Hermes se je mogao osloniti na čankoliza, e će nanjušili kal ov trag. Veturij je bio izvrstan lo­ vački pas pušten- u potragu za kršćanima. Uboden doživljenim poniženjem i zaoštren strogim Marko­ vim govorom, stup u borbu; za to upotrebi svoje sramotne suradnike. Dan i noć, bez odmora i bez sastajanja s njima je oblijećao po ulicama Rima, pretraživao sumnjive stanove, pa pohagjao kuće i po samim pregragjima, pa napokon i one seljačke po okolici. Napokon, poslije dvije sedmice ne­ umornog istraživanja, Veturij uskliknu u divljem veselju, kao tigar, kad zaskoči na dugo vremena željeni plijen. U jednoj kolibi, što no gledala na Sveti put, otkri Marka Plaucija, koji je tu došao, da utješi na smrti jednoga nevoljnika. Premda je mladi svećenik u drugom odijelu došao, jedan ga je rob prepoznao i požurio se dojaviti ga Veturiju. Majka mu, Pomponija Grecina, bila se povukla u Tuskulum u nepristupačno skrovište. Plemenita i odvažna gospogja ljubila je svoga sina u Hristu i njemu ga velikodušno darovala, pa se nije otezala s njim rastati. Znala je ona, da Marko, svećenik Gospodnji mora za svoju braću živjeti. Kad se je imao u Rim vratiti, rekla mu je s Bogom, osjeća­ jući unapred, da ga više neće na ovome svijetu vidjeti. Pomponija je bujne suze prolijevala i dugo ga u svome zagrljaju držala; ali nije ova časna kršćanka htjela slabiti srčanost svoga sina. Da­ leko od toga, ona ga sokolila na polasku, da veliko- �Neronove žrtve. đušno i bez straha vrsi svoju svećeničku dužnost, pa ga i glave stala. Marko Plaucij uhvaćen, bi u vojničkoj pratnji najprije doveden k Tigelinu, koji je obnašao službu sudca ili pretora, kao i onu prefekta pretorija i za­ povjednika noćnih straža. Veturij je bio tu, da se naužije svoje osvete znajući dobro, da će Tigelin predati na muke kršćanskoga svećenika. Nego, Neron, čuvši često pripovijedati o mladom patri­ ciju, ovu je žrtvu po izbor za se pričuvao. Tigelin zato naredi, da se Marka vodi pred cesara, stalno s nekom žalošću; jer zvjerski starac uživao je u stavljanju žrtava na muke. Kad bi drugi kazne odregjivali ili ih ublaživao, gubile su cijenu u nje­ govim očima. Kad je Marko došao, Neron je bio u sjajnoj dvorani, koja je gledala na trijemove Zlatne Kuće; više mu prijatelja bilo oko njega, pohlepni željom da vide mladoga patricija, kao svećenika Hristova, naime svećenika one je osugjivala zloće, sramote i p onoga doba. Tigelin dogje. 1 sje ovaj je upirao svoj divlji pogle veselja, na Marka: »Napokon smo, reče, skrovište, neprijatelju Rima i rati Ja nijesam neprija Marko s plemenitim uvjeren se mora domovina ljubiti. J krijepost procvate. . Prva je krijepost si Neron. To nas, cesare, naša vjera uć zapovijeda pokoravati se vladaru s se naredbe ne kose sa savješću. — Ne poznaš li sami zakon savjesti? kriknu Tigelin, on je volja cesarova. Mladi se svećenik ne udostoji odgovoriti pre­ fektu pretorija; pače ni očima ga ne pogleda. »Marko, prihvati Neron s nekom proračunanom slatkoćom, koja je bila u opreci sa izrazom njegova lica, odreci se kršćanstva, progji se tugjinskih praznovjerja, pa ću te obasuti častima i bogatstvom i udijelit ću ti odlično mjesto inegju najboljim mojim prijateljima. Slabo se brinem za častima, cesare! od­ govori mladi svećenik dostojanstveno, a još manje za bogatstvom, koje nam život izmiče. Ne ćutim ni malo sposobnosti za odlike carskog dvora. Sto se moje vjere tiče, ona mi draža od svih dobara; volim joj nego ičemu na svijetu, više nego životu. 101 — Mlad si, Marko. U tvojim godinama, pro­ misli, budućnost je daleka, a tvoja može biti sjajna; ne žrtvuj je sanjarijama. — Cesare, ovdje sam pred tobom kao branič istine. Ja čeznem za neumrlom srećom, uzvišenijom i sjajnijom od one, o kojoj mi govoriš. Smrt nema ništa, s čim bi me uplašila; ona je dobitak učenicima Hristovim; ona ih stavlja u posjed neuvehle krune. Neron, ne uzdajući se slomiti ovu visinu go­ vora, izreče smrtnu osudu i naredi, da mladić od mača pogine. Nego, prije no će iz dvora izaći, Marko dade znak, e želi govoriti. »Cesare, reče sa nadahnutim glasom, ti si <jao pogubiti poglavare Crkve i odabranike Gospoti si skvasio tvoje ruke u krvi vjernika, , . 7 - aya, ' ojih Kim nije bio dostojan; mjera e je' ’V prevršila. Svijet, poslije no te je četr­ naest goe., trpio, od tebe će se odmetnuti. Dan je blizu i п, ćeiJožja osvetiti tvome životu zlo­ djela, s kojini si se okaljao . . .« Nisu -ga^pustili da svrši, nego su ga vukli i avljali. Kac’ su ^а doveli izvan grada, ne­ daleko i m est: je sv. Pavao primio mučenički vijenac tu- Mi 'о junački svrši svoju žrtvu. Njegova je potoerna majka, poput one Mahabejpca veselila, f/au je čula za njegovu drago­ cjenu smrt. Om je sama htjela pokupiti svete ostanke svoga plemenitoga Marka i stavila ih je kod svoga m užari grob Plaucija. Junačka "je žena deset godina živjela poslije svoga sina, koga je toliko ljubila i koga je dva puta vidjela gdje se ragja, prvi put svijetu, a drugi nebu. U svojoj samoći, mogla je vidjeti strašnu kaznu, kojom je Bog udario prve progonitelje svetaca. Neron je. doista, bio na svrhi svoga groznoga života. U trideset i drugoj godini života obišao je čitavi krug zloće i djelom proveo strahote, što no ih grčke basne pripisuju nakaznim licima. Dok je u Rimu razmišljao o mnogobrojnim zločinima, iz­ nenada doču, kako su Sulpicija Galba, prokonsula u Hispaniji, pozvale u Galiju odmetiiute legije i tu ga carem proglasile. Neron se je bio toliko s vlašću istovjetovao, toliko drzovit bio i toliko se sve do tada sa nevjerovatnom bezobraznošću igrao ži­ votom gragjana, a da mu se ugled ni malo ne drmao, niti se je s početka moglo misliti, da bi bio moguć sličan pokus. Senat ga smjerno molio, da dogje u Rim i tu uredi obranu, rugajući se od- �192 fe. 12. — »SERAFINSKI PERIVOJ* — 1913. govorio, da ne može u grad doći, jer ga boli grlo, pa da bi put mogao nahuditi njegovom lijepom glasu. S dana na dan vijesti su sve teže bile, pa inu trebalo na v rat na nos odlaziti. Kad je došao u Zlatnu Kuću, okružio se sa svojim prijateljima, a megju njima bio Tigelin u prvom redu. Nerona, onoga časa, kada mu carstvo i život bilo na ža­ losnoj kocki, bila strahota pogledati; svi pakleni bjesovi bili su na njegovu licu uslikani i davali mu grozni izraz. Iznijevši ozbiljnost položaja, obrati se pre­ fektu pretorija: »Koje je tvoje mnijenje, Tigeline?« zapita. Prefekat, u strahu jednako, da ne omrzne sa­ dašnjem gospodaru i da se ne zamjeri onome, što je mogao Nerona zamijeniti, odgovori nekako bez okolišavanja: da je visoka cesareva mudrost do­ voljna naći način spasa. »E, dobro! evo moje osnove, priuze Neron sa paklenim posmjehom. Poslat ću, da se pogube svi zapovjednici, jer su oni sukrivci sa Galbom ili mogu biti«. Tigelin ih je htio više opra/dati, za koje je znao, da su vjerni. Neron g? neustrpljivo prekine: »Imadeš li što drugoga predložiti? upita ga suhoparno. — Nemam. — Onda, pusti me, da proslijedim. Treba da svi prognanici ginu; stalno je, oni su moji nepri­ jatelji i žele mi nesreću. Za tim ću izdati naredbu, da svi Galji u Rimu, budu podavljeni; jer je nji­ hova zemlja ognjište pobune, bojati se, e s njom ne budu u sporazumu. Napokon će Hermes opet grad upaliti, dok ću ja s pomoću Lokuste na ve­ likoj gozbi senat otrovati. - Narod će možda mrmljati, plaho će Ti­ gelin. — Ako se narodu prohtije mojim djelima pri­ govarati, priuze Neron sa glasom, koji je drmao sa svim nazočnim, na nj ću nagnati divlje zvijeri u cirkusu«. Neron nije imao vremena, da izvrši svoje strahovite osnove, vjerne slike grozne mu duše. Jedva je sjeo za stol, u veče ovoga razgovora, sa svojim prijateljima, kad mu jave, da Galba ide na Rim. Odmah se diže, izvrne stol i razbi dvije ljubljene kristalne čaše: mislio je o bijegu; ali ga časnici i vojnici pretorija ne htjedoše slijediti. Po­ slije duge borbe, leže u postelju i zaspi. O ponoći se probudi ustravljen zlokobnim sanjama. Pretorijanci nisu više na svome mjestu; pa i sami ga Tigelin ostavio. U društvu s nekoliko oslobogje- nika išao je i kucao od vrata do vrata: nigdje pri­ jatelja vidjeti. Povrati se u svoju sobu: robovi i časnici odmaglili; postelja mu okradena; nisu mu ostavili ni zlatne kutije, u kojoj je bio od Lokusta pripravljeni otrov. Poludio od očaja, pa šalje po gladijatora Spilicija, da ga ubije; gladijator neće ni da se s mjesta makne. Ovdje ćemo pustiti, neka govori hladni ljetopisac Svetonij, jer je on opisao od same mržnje okrutnijim nehajem pošljednje Neronove časove. Pripovijedanje poganskoga povjesničara može stati bez tumača; ono osvjetljuje s nekim groznim svjet­ lom strašnu Božju osvetu proti prvome progoni­ telju svoje Crkve i ubojici svojih apostola i svojih svetaca. »Neron, veli, htjede se u Tiber utopiti, ali se ustavi; pa, pošto je želio nešto zabitnije mjesto, da se sabere, njegov mu oslobogjenik Faon ponudi svoju kuću izvan grada, oko četiri milje udaljenu, lzmegju salarijske i nomentomske ceste. Bio je bosonog u tunici; ogrnuo se s p e n u 1 o m za­ gasite boje (kabanica sa kukuljicom), stavi rubac na lice i uzjaši na konja. Pratila ga samo četiri čovjeka, a izmegju njih bio Sporo. Već ustravljen zemljotresom i munjom, što pred njim sinula, ču, poljem prolazeći, viku vojnika. Oni njega prokli­ njali, a Galbi klicali. Pače neki će prolaznik reći: »Evo ovaj svijet ide u potjeru za Neronom«. EPugi će ih upitati: »Kakovih vijesti ima u Rimu o Neronu?« Smrad na put bačene lješine prestraši mu konja; u tome skoku otkri mu se lice; jedan ga stari vojnik pretorija prepozna i pozdravi. Kad je bio na mjestu, gdje je trebalo s puta skrenuti, ostave konje u šikarju i u trnju, pa s putem na­ sutim trstikom sterući odjeću pod noge, Neron je teškom mukom dospio zidu iza zaselka. Faon ga svjetova, da se sakrije u jednu pješčaru, pa da čeka dok mu se priprave sredstva, da tajno u kuću ugje; on odgovori, da živ pod zemlju neće, ostade ondje neko vrijeme i s rukom se napi malo vode iz bližnjega mora. »Evo napokon, reče, Neronova pića!« Zatim baci svoju penulu, razderanu kroz šikarje i trnje, i povlačeći se i nogama i ru­ kama s tijesnom stazom, što no ju ispod zemlje proveli i dovuče se u najbližu sobicu i tu leže na postelju s jednim slabim dušekom i starim pokri­ vačem. I ako ga glad i žegja morili, ipak nije htio crnoga kruha, kad su mu ga nudili; ali napio se malo vruće vode. Svak zatim na nj navalio, da se što prvo izmakne zlostavljanjima, koja su mu pri­ jetila, a on dade, da se pred njim iskopa jama prama njegovoj veličini, naredi, da se, prama mo- �Neronove žrtve. gućnosti, priljubi nešto m ram ornih ulomaka i da se donese vode i drva, e se posljednja počast iskaže njegovim ostancima plačući na svaku riječ i po­ navljajući: »Kako velikoga umjetnika gubi svijet!« »Kroz to dogje jedan Faonov glasnik i zgrabi mu pismo; on pročita, da ga je senat proglasio držav­ nim neprijateljem i osudio na kaznu starih zakona. Zapita, kakova je to kazna? odgovorili mu, da osugjenik bez odijela mora staviti glavu u rašlje, pa da ga se tako bije sa šibama dokle ne umre. Prestravljen, zgrabi dva bodeža, što no ih uza se imao, ogleda im oštricu, pa ih opet sakri, pošto, govorio je on, zloudesni čas još nije bio došao; zatim je govorio Sporu, da jadikuje pogrebne na­ ricaljke, pa da prsa probode. Smjerno je molio jednog druga, da ga osokoli ginuti svojim primje­ rom; sam se je korio sa svoga kukavičluka. »Ali konjanici su već bili tu s naredbp.;!, da ga živa uhvate. Kad je čuo tapati nogu, viknu dršćući: »Konjski trk u propanj iznenada udari u moje uho«. »Napokon, s pomoću svoga tajnika Epafrodita, probode svoje grlo. Još je bio živ, kad Ш je došao centurijon, koji mu stade svojom odjećom ranu začipati i tako hiniti, kao da mu je došao u pomoć. Sve, što je Neron rekao, bilo je: »P re­ kasno je!« i »To je dakle prisegnuta vjernost!« U ovoj je riječi umro: oči su mu bile iz očnica iskočile i nepomično gledale, a to učinilo, da su kroz sve prisutne srsi prolazili«. M arkovo se je proročanstvo ispunilo; Bog je počeo Crkvu osvećivati. Sofonij Tigelin, zločinac, koji, poslije nego je Nerona naučio sve sitnice zloća i nedjela, izdao ga, pa bio malo kasnije primoran u šinueskom ku­ palištu samu sebi sm rt zadati. Sram otni Hermes i Veturij po naredbi Otona, cara od nekoliko mje­ seca, bili su ubijeni. P rav d a Božja u svoje je ruke uzela stvari istine; o n a s e j e s a m a o p r a v d a l a , kako b f s e “C rkva izrazila. Bog se je svijetu smilovao, veli jedan pisac; cesari i njihovi sukrivci umirali su, poput nemani, bez potom stva! rl L SS 0 . fra Lovro Mihačević: Pogled na historijsku evoluciju albaneske pro­ svjete. Prije 4 —500 god., kakovo je bijo u Evropi uopće zanimanje za knjigom, perom i naobrazbom, to znamo iz povjesti, a kakovu istom da zamislimo u Albaniji, koja je bila uprav onoga vijeka junačko lazbojište, ognjište, na komu je samo vatra gorila rata i krvarenja. 1 to je tako žalosno stanje trajalo sve do skorih vremena, da­ pače do jučer. Pa zato političke i vjerske borbe ometoše u prošlosti svaki rad, te nam iz onoga vremena ne preosta drugo, do koja rijetka starina. I ako se je Što našlo od književnog rada ili pokreta u Albaniji za ovaj rad, sve to ima se zahvaliti albaneskim iseljenicima u Italiji, koji se tamo ožariše za rodnu slavu te uz blagostanje, u kome se nalažahu, nastojaše probuditi svoj narod za prosvjetni rad i napredak. Njima bijaše sklona rimska propaganda, koja iz­ dašno pomagala Albaneze u njihovu književnom radu, štampajuć im knjige u albaneskom jeziku, da tako raširi i učvrsti katolicizam u Albaniji. I doista prve knjige štampane u albaneškom jeziku većinom su za crkvenu uporabu. Godina šezdesetih prošloga stoljeća, došavši mnogi talijanski fratri u Albaniju, nijesu imali gotovih knjiga iz kojih bi naučHi albaneski jezik. S toga su počeli stariji misionari pisati slovnice i male rječnike za nove svoje sudrugove u vinogradu Gospodnjem. Tako je o. Fr. Rossi da Montalto izdao opsežnu slovnicu i rječnik talijanskoepfrotski. I prija je bilo učevni i marni ljudi za albanesku književnost, ali su ti gotovo svi emigranti — Talijanci, Sicilijanci —, koji su po koje djelo u prozi ili poeziji iz­ dali, od talijanskih misionara žvući u Albaniji sa svojim djelima istakoše se oo. Toma Marcoz i Leonardo de Martino. Razvitku književnosti albaneške bile su na putu dvije velike zapreke, dva ogromna kamena smutnje, a ti su: zabrana turske vlade o uporabi albaneškog jezika, na kom se nijesu smjele ni novine štampati ni knjige; drugi je, nesregjenost njihova pravopisa, u kome je vla­ dala velika anarhija. Njeki pisci služili su se latinskim, a drugi grčkim slovima, što je dakako ne povoljno dje­ lovalo na razvitak same književnosti. U sjevernoj Alba­ niji upotrebljavao se je latinski alfabet, a u južnoj grčki. Očevidno je, da uz ovakovu nejednakost u pismu nije moguć nikakav sustavan književni rad, pa zato se i kod Albanaca radilo oko jedinstva alfabeta i pravopisa, oso­ bito u najnovije doba. Godine 1908. nakon proglašenja ustava i slobode u Turskoj carevini, pregnuli su ozbiljno svi učeniji Albanci, da se slože u pravopisu. Do tada �m Вг. 12. — »SERAFlNSRI PERIVOJ« — 1913. imali su od nazad desetak godina dva pravopisa, zvana: Aghimi i Bashkimi: prvi je naginjao na hrvatski pravo­ pis, držeći se diakritičkih znakova, a drugi je ostao kod samih latinskih slova. Pomenute godine, u gradu BitoljuMonastiru, u Macedoniji, mjeseca studenoga, imali su u tu svrhu sastanak naučenjaci albanski Ghege i Točke, zastupnici sjeverne i južne Albanije, da vijećaju i da se sporazume o jedinstvenom pravopisu za čitavu Albaniju, a složili su se u toliko, da su ostavili za sjevernu Alba­ niju alfabet Bashkimi, a za južnu Frašeri. Do godine 1908., kada je u turskoj carevini ustav proglašen i u Albaniji sa velikim ushitom i veseljem oglašen, jer se pod imenom ustava razumije prava slo­ boda narodna: do te godine u Albaniji nije se smjelo ne samo unutra kakove novine izdavati u albaneškom je­ ziku, nego niti iz vana primati, premda su izilazile novine u tom jeziku u Siciliji, gdje živu albaneški uskoci, pa u Bruselju, Bukareštu i Njujorku u Americi. Primale su se i potpomagale ove novine tajno uz veliki rizik svoje osobne slobode, ako vlast saznade, za taj posao. Nu nakon rečene godine, s ono malo slobode što ustav do­ nese albaneškom narodu, upotrebiše Albanezi ovaj čas na korist svoga naroda, i osnovaše pokrajne listove: tako je u Skadru otvorio tiskaru i počeo tiskati »Novinu« za Skadar i njegovu okolicu učeni i poduzetni svećenik don Antun Nikai, koju još i danas izdaje. I Franjevci u to vrijeme mislili su pokrenuti list »Glasnik sv. Ante« ali promjene nutarnje i političke pometoše ovaj posao. Za dobru štampu, »»Možete g rad iti,škole i crkve, nu ipak sve to neće donijeti prave koristi ne budete li širili štampu«. Ove značajne riječi potekle su od danas srećno vladajućega Pape Pija X., a njegov sad mora biti mj< davan, jerbo ga je sam Hrist stav; o na visoke pe< da sve prom atra i ravna. S ponosom možemr sati, da je »SerafinSiki Perivoj« već 27 godina ra suzvuično ovim skoro izušoenim riječima našega ve koga Pape Pija X. Donosio je učevne i poučne r. prave, milozvučne pjesme, zabavne i poučne članke, vijesti, prikaze i ocjene, a uza sve to, kadgod je bila nužda, ustaiap je na obranu naše vjere, domovine i reda. To nam, mislimo, ne treba ni najmanje dokazivati, to su priznale tolike druge no­ vine i tolike uvažene ličnosti, a to najsjajnije ističu i sami »Serafinski Perivoji« kao ii potpisi saradnika »Serafvnskoga Perivoja«. U zadnje vrijeme na hrvatskom e katoličkome obzorju pojavilo se je više i znanstvenih i puč­ kih i religijoznilh i političkih novina, pa pošto neke tek životare, to nije ni čudo, da se je megju hrvatskim ured­ nicima osjetila nužda reduciranja ili unificiranje nekih li­ stova. Tu su nuždu isticale: »Hrvatska Straža«, »Dan«, »Riječke Novilne« itd. Malo je izgledalo čudnovato i ten­ denciozno, da se je većinom isticala nužda unifikacije »Serafinskoga Perivoja« i »Vrhbosne«, a ne — prema principu: »Qui prior in tem.pore potior in jure« — kojih mlagjih revija. »Serafinski Perivoj« živio je s »Vrhbosnom« 27 go­ dina, pa nijesu nigda osjetili te nužde, a nije postao ni konkurentom, nego je stekao .konkurente. Dapače je »Vrhbosna« još 1908. u 9. br. megju inim pisala: »Zadnji broj »Serafinskog Perivoja« od 15. rujna izašao je pod osadamji rad novog urednika jamči, da će »Seraf. Perivoj« kao glasilo hrvatskih franjevaca i nadalje donosu! pred čitalačku svoju publiku c v j ev e r a d a n a š i h f r a n j e v a c a iz s v i h h r v a t ­ s k i h p o v i n c i a, n a p o s e i z p r o v i n c i j e b o ­ s a n s k e i h e r c e g o v a č k e , da će »Seraf. P e r i ­ v o j « i n a d l j e z,,v je š - ć i v a t i o r a d u f r a n j e ­ v a c a š i r o m s v i j ,e a, a u z t o d a v a t i p o g l e d po r a z v o j u k a t o l i č k e C r k v e u opće«. A i »Mrv. Straža« u VI. svesku iste goidine pisala je: » Ž a o n a m j e s a m o , š t o »S. P.« n e i z l a z i u - Za­ g r e b u , gd i e se j oš u v i j e k n a v l a č e do s e t e r e rukavice, kad treba o b rač u n ati s groba­ rima katoličke vjere i Hrvatske. Želimo od s r c a d a s e o v o g l a s i l o z a s l u ž n i h b o s a n ­ skih ujaka što više proširi i procvate«. Tako onda, a danas? Danas se traži, da se »Serafinsiki Perivoj« s »Vrhbosnom« ujedini — odnosno da prestane. . . . Pijevo društvo, prema zaključku ljubljanskoga hrv.slov. kongresa, sazvalo je na 19. studenoga katoličke urednike u Zagreb i pokušalo unifikaciju nekih listova, pa i »Seraf. Perivoja« te »Vrhbosne«. Iza kongresa ured­ nika neke su novine rast rubile »urbi et orbi«, da je kon­ gres katoličkih novinara u Zagrebu megju inim zaključio i to: da se »Seraf. Perivoj« sjedini s »Vrhbosnom«. T a je vijest na čitaoce »Seraf. Perivoja« u opće, a Franjevce napose zlo djelovala, te smo obzirom na tu rezoluciju primili više upita, pače i oštrih istupa, koji se u glav­ nome slažu s ovim, što smo ga iz Dalmacije primili: »Veleučeni! nije mi poznato, kakovo ste Vi stanovište zauzeli prama toj rezoluciji, ali čini mi se, da »S. Peri- �Vjesnik. voj« podmpošto ne smije prestati ili stopiti se sa »Vrfob.« Nama Franjevcima treba dati jednu znanstvenu reviju, jer da nije naših pisaca, ko bi ispunjavao »Stražu«, »Bo­ goslovnu Smotru« itd. Spasiti onake zaključke u Zagrebu, a udovoljiti i priznati rad Franjevaca dalo bi se najbolje tim putem, da »Perivoj« primi u se »Vrhbosnu« i oko te revije sa naročitim programom da se okupe Franjevci, kao u svoje službeno glasilo, i ako im je slobodno suragjivati u inim časopisima. (To ćemo učiniti vrlo rado, ako dopusti preČ. vrhbos. kaptol. Op. lit.). — Možda je ovako i zaključeno. Takogjer sa onim zaključkom o fu­ ziji »S. P.« i »Vrhb.«, kako će se složiti onaj zaključak oo. lektura u Sarajevu, da se »S. Perivoj« proširi i okupi franjevačke pisce?« . . . Na utjehu cijenjenih čitatelja »Seraf. Perivoja« možemo izjaviti, da uredništvo »Seraf. Perivoja« ne zna za nikakvu rezoluciju o unifikaciji »Seraf. Perivoja« i »Vrhbosne«. Na kongresu je samo idr. Barac spomenutu unifikaciju predložio, a iza toga je da. Buljan izjavio, da on u sporazumu sa urednikom »Seraf. Perivoja« izjavljuje, da danas nije zrelo pitanje o unifi­ kaciji. Urednik je »Seraf. Perivoja« izjavio, da o unifika­ ciji mogu odlučivati jedino hrvatski franjev. redodržav nici, a ne urednici. U koliko mu je stvar poznata fikacije ne može doći, jer i čita.elji i izdavači »Seraf. Perivoja« hoće baš jedan list onoga smjer - u kome se zrcali duh sv. Franje. O s i тг) to g. a u z a d n j e j-.e v r i j e m e » S e r a f i n s k i P e r i v o j « p o s t a o g l a s i l o m s v i h -ne s a m o hrvatskih, nego i slovenskih Franjevaca. Na to je jedan učesnik kongresa upitao,- kako je financijalno stao »Seraf. Perivoj«? Urednik »S. P.« odgovo­ rio je, da je »Seraf. Perivoj« do sada i financijalno dobro stajao, nu dogje li i do defidita, red je pripravan i na žrtve. Iza toga se je čuo glas, da nije razborito list uki­ dati, kada je materijalno obezbijegjen. I to je sve što je na kongresu katoličkih novinara zaključeno. Prema tome »Seraf. Perivoj« i dalje će izlaziti, a l j e t o s u č i n j e n a o r g a n i z a c i j a f r a n j e v a č k i h i 1 e k t u-r a i pi ­ s a c a p o t p u n o j a mč i , da će i z l a z i t i i ki ć eni ji i u k u s n i j i n e g o li i g d a d o s a d a . Oko njega će se i 'dalje kupiti elita franjevačkih pisaca svih šest i hrvatskih i slovenskih ređodržava kao i učevni lajci. Os i m t o g a će s l i j e d e ć e g o d i n e »Serafins k i Perivoj« češće donosi t i i priloge, te ć e b i t i p u n o v e ć i , n e g o Ii j e d o s a d a b i o . Uza sve to cijena će mu i dalje biti ista — na godinu K 5, za gjake i trećoretce K 3. Molimo toplo sve naše predbrojnike, da svoje pretplate — odnosno i uplate čim prije po­ šalju na upravu »Seraf. Perivoja« u Sarajevu. Vašom pretplatom širite dobru štampu, a: »možete graditi škole i crkve, nu ipak sve to neće donijeti prave koristi, ne 195 budete li širili štampu«. Na koncu svima p. n. čitateljima, prijateljima i dobročiniteljima želimo čestit Božić i Novu godinu! — Uredništvo. Promjene u franjevačkoj redodržavi presv. Otkupi­ telja u Dalmaciji. Na 26. XI. 1913. u Spljetu birano je novo starješinstvo redodržave: o. Mate Kardum, redodržavnik; o. Kosto Krelja, kustod, defmituri: o. Franjo Ravlić, o. Dominik Labor, o. Silvestar Kutleša, o. Petar d r. Gra­ bić; tajnik: o. Pajo Mišura. Novo je starješinstvo učinilo slijedeću izmjenu osob­ lja: gvardijanom u Spljetu izabran je o. Stjepan Bosainčić; u Šibeniku o. Mato Stošić; u Sinju o. Dominik Labor; starješinom u Živogošću o. Konrad Rudan; u Imockoj o .Stjepan Šulenta. Promjene na župama: u Plinu dolazi o. B^nedikt Olujić, na Gradac o. David Brbić, u Podacu o. Ignjacije Malić, u Slivno o. Ivan Peko, u Velikobrdo u. Konrad Odak, u Grab o. Sebastijan Latinac, na Cvrlievo^o. Vugustin Škomrlj, na Dubravice o. Luigji Doiielli, u Sumartin o. Andrija Rajković. U dušobrižničkoj pomoćničkoj službi imenovani su: za Drniš o. Božo Milošević, za Prominu o. Vladimir Krolo, za Šibenik o. Pavao Silov, za Imocki o. Ivan Vukušić u svojstvu vjern­ ija na gragjamskoj školi i o. Stjepan Pilipić. Upraivisjemeništa u Sinju izabran je o. Franjo Lulić, bivši generalni đefimitor. Bog dao, pa ove promjene urodile obilnim plodom po red i narod! Posveta zastave svih Marijinih kongregacija. Na zadnji dan Kčnstantinova jubileja, dne 8. prosinca po­ svećena je u Sarajevu na svečani način zastava svih pet gjačkih Marijinih kongregacija. Posvetu je obavio pomoćni biskup dr. Šarić, a zastavi je kumovala Njez. Višost prejasna ggja. Sofija vojvotkinja Hohenberg, su­ pruga prijestolonasljednika nadvojvode Franje Ferdi­ nanda od Este, a zastupala ju je preuzvišena gospogja Augusta pl. Appel. Kao ouvertura posveti služila je ge­ neralna pričest svih 18 sarajevskih Marijinih kongre­ gacija, a kao zaključak, svečana akademija u dvorani »Napretkova Doma«, na kojoj je uz razne deklamacije i pjesme, krasni govor presvj. g. Koste Hčrmanna na prisutne ugodno djelovao. Prisutne je preko presvj. dra. Šarića pozdravio i sam Papa Pijo X. Sveta Zemlja. Svakom su kršćaninu najmilija i naj­ svetija ona mjesta, gdje nam se predragi Spasitelj rodio, gdje je živio i umro. Nazaret, Betlehem, Jeruzalem, pa Getsemani, križni put, Kalvarija -- ta su mjesta poznata svakom kršćaninu već od najmlagje dobi. No ta su mjesta u turskim rukama, Turci su tamo gospodari. Već 700 godina čuvaju ta sveta mjesta sinovi sv. Franje - oci Franjevci, oni ih uzdržavaju, oni tamo sv. mise služe i molitve obavljaju, oni potištene katolike tješe, riječ Božju propovijedaju, škole uzdržavaju, siromašne �19C 6r. 12. — »SERAFIttSKl PERIVOJ« — 191.1 i zapuštene potpomažu, hodočasnike primaju i dvore. — A otkuda? Od milodara, što se sakupljaju po svemu svijetu. — Zato su na mnogim mjestima po naredbi svete Stolice postavljeni Franjevci t. zv. komisari sv. Zemlje. Njihova je dužnost širiti pobožnost spram onim sv. mjestima, te sabirati milodare i slati ih u Jeruzalem Čuvaru sv. Groba. Takvog komisara sv. Zemlje imamo mi Hrvati u Zagrebu u franjevačkom samostanu. Sv. oci Pape su uvijek vjernicima po svemu širokomu svijetu stavljali na srce, da ne prestaju m i l o s t i n j o m i dru­ gim sredstvima pružati pomoć za uzdržavanje svetog mjesta. Tako je blage uspomene Leo XIII. toplo prepo­ ručio vjernicima potrebe sv. Zemlje, biskupima je pak n a l o ž i o , neka se brinu, da se milostinja sakupljena u svim crkvama pred sv. Grobom na Veliki Petak, šalje u Jeruzalem za uzdržavanje pravog sv. Groba i drugih Svetišta u sv. Zemlji. I ta naredba Leona XIII. na nekim se je mjestima zaboravila, te ju je slavno vlada "ići Pijo X. 23. listopada 1913. obnovio i ponovno naiožio, da se obdržaje. — Nu ne samo na VeliKi Petak, već i inače, kadgod tko može, treba da daruje za sv. Zemlju, jer je to najsvetija zemlja na svijetu, a veoma treba naše pomoći. Tkogod ma što daruje, postaje dionik svih sv. misa, molitava i dobrih djeia, što se na onim naj­ svetijim mjestima vrše. Osim toea ima potp' ni oprost na Božić, Uskrs i na smrtnoj uri. Dragi Spasitelj je rekao, da preobilna plaća Ček^ onoga,мkoji dade siro­ mahu čašu hladne vode, koliko veća čeka onoga, koji nešto dade za domovinu samog .ni’og Spasitelja. Zato pobožni čitatelju, otvori svoje srce dragom Spasitelju, te od onoga, što je on Tebi dao. podaj ti za njegovu domovinu. Najbolje bi bilo, da se u svakom selu nagje koja pobožna osoba, koja bi sakupljala milodare za sv. Zemlju. Potrebne upute daje: Komisarijat sv. Zemlje, Zagreb, franjevački samostan. Ako zaboravim tebe Jeruzaleme, neka bude zaboravljena desnica moja. Konferencija »Društva franjevačkih književnika«. Na 30. prosnica t. g. održat će se u Mostaru konferen­ cija »Društva franjevačkih književnika«, šesteriju hrvat­ skih i slovenskih franjevačkih redodržava, na koju sc pp. oci: dr. fra Petar Grabić, o. fra Petar Vlašić, o. fra Teofil Iiarapin, dr. fra Leon Petrović, kao odbornici, te fra Fugenij Matić, tajnik, najuljudnije pozivaju. Sara­ jevo, 9. prosinca 1913. Dr. fra Julijan Jelenić, predsjednik »Društva franjevačkih književnika«. ► »Iz tabora katoličkih Hrvata«. Pod tim milozvučnim naslovom donijele su » N o v o s t i « u broju od 16. stude­ noga iz Sarajeva dopis o socijalno-političkim prilikama u Bosni. Cirn smo doznali, da su to donijele » N o v o s t i « odmah smo posumnjali, da li taj dopis u istinu potiče od sarajevskih katolika. Pročitavši uvjerili smo se, da od katolika potječe, ali ne praktičnih, nego liberalnih. Ta, da dopisnik u istinu potječe iz tabora praktičnih katolika, zašto bi potvarao Franjevce, da su oni iza dolaska pa­ pinoga delegata preč. Bastiena nastavili borbu protiv nadbiskupa Štadlera, a nadbiskup Stadler protiv njih? Odakle on to zna? Kojom savješću može jedan katolik tolike podvale bez ikakvih podataka svaliti, ne recimo na jedan crkveni red, nego na bližnjega svoga? Na te ­ melju koga je morala mogao ustvrditi, da su se, iza kako je »nadbiskup Stadler izašao kao pobjednik« »odnošaji izmegju sarajevskog kaptola i franjevaca opet zaoštrili«? G. dopisnice, nije li baš predzadnji franjevački »Seraf. Perivoj« u aferi Gjurgjmke Pavlović harmonično s orga­ nima nadbiskupa Stadlera za pravdu koplje lomio? Nije li pri polasku u Beč i Rim prečasni franjevački ređodrž чк Mrhačević nadbiskupa i na željezničku postaju prijateljski otprauo i pri dolasku dopratio? Kojom du­ šom možeš izazivati publiku protiv Nj. Prečasnosti pa­ pinoga delegata? Je U on bez dozvole sv. Stolice u Bosni? Pa ako nije, onda će mu svaki katolik izrazivati čast, barem zato, što on tu reprezentira Nj. Svetost Papu Pija X. Hi ti je možda on u oku, što ne možeš za­ početi onoga raskola, čije ti »konture« već lebde pred očima. Donekle je istina, da »naš narod ovdje skapava u neznanju, nigdje nikakva kultivisanja, nikada prosvjetIjenja. Nigdje nikada ozbiljp^ rada, da se seljak pouči, prosvjetu, uputi, nigdje se ne drže pučka predavanja, nigdje analfabetski tečajevi«, a šta ti učini, da to pre­ stane? U ostalome ostavi se ti franjevačke politike. Dok si ti još bio sauno u Božjoj ideji, oni su radili s narodom i za narod, a radit će i u buduće. Oni ne traže za svoj rad aplauza — u svemu im je mjerodavna savjest. Hrvatske katoličko akad. društvo »Hrvatska« uvi­ djelo je potrebu, da se mladom katoličkom književnom pokretu podade novi, snažni impulz i nadalo se, da će se toj potrebi udovoljiti izdanjem almanaka »Naše Kolo«. Nije »Hrvatsku« od tog nauma mogla odvratiti nikakva poteškoća kao ni sigurna vjerojatnost, da će se taj čitav pothvat svršiti sa materijalnim deficitom. »Hrvatska« je učinila svoju dužnost i sa zadovoljstvom je konStatovala, da je katolička štampa bez iznimke najsrdačnije pozdra­ vila taj korak i shvatila njegovu zamašnu važnost. Da spomenemo samo neke važnije: H r v a t s k a S t r a ž a « »Preporučujemo svesrdno«. R i j e č k e N o v i n e : »Ono mnogo obećaje, a po­ dosta i podaje skroz uspjelih stv a ri... Hvala Bogu, ima u »Našem Kolu« jakih sila, ima duša što osjećaju i fino i duboko, ima pravih pjesnika«. L u č : »Prvi svezak bijaše zora novog doba, novog kat. pokreta. �Vjesnik. 197 S e r a f i n s k i p e r i v o j : »Ono je klica i malo, h o d o č a s n i k a ili k r a t k i o p i s n a j v a ž n i j i h čedno gorušično zrno prvi put bačeno na plodno tlo ka­ s v e t i h p a l e s t i n s k i h m j e s t a s v i š e r a z ­ toličkog idealizma u Hrvatskoj, iz kojeg će u kratko vri­ m a t r a n j a i m o l i t a v a « . Narudžbe se mogu naj­ lakše obaviti s obnovom pretplate za »Seraf. Perivoj«. jeme izrasti veliko i snažno stablo katoličke i jedino prave umjetnosti«. BUGARSKA. K a t o l i č k i L i s t : »Književnost, koju nadahnjuje Pokret za sjedinjenje Crkava. Iza zadnjih nedaća, Trojedni Bog, mora naprijed«. što su Bugarsku od njezinih saveznica: Grčke, Srbije »Moramo naprijed« zvonilo nam je u ušima. I »Hr­ i Crne Gore zadesile, u njoj se sve više širi ideja za vatska« se opet odlučila, da prinese tu žrtvu , koju mogu sjedinjenje bugarske crkve s rimskom. Ni katoličke se samo oni pravo ocijeniti, koji su s takvim pothvatima novine ne slažu u promatranju toga pokreta, a kamo Ii imali posla. Osobito nas je osokolilo, gdje su »Naše Kolo« liberalne. Neke katoličke novine u tome ne vide pravih pozdravili naši najbolji i od protivnika visoko cijenjeni i čistih motiva, koji su nužni za sjedinjenje, druge opet i priznati pjesnici Pavelić, Poljak i Kostelnik, a i svi ostali pokret hvale i ne ispitujući motive, a »Obzor« i »Hrv. »mladi« i »najmlagji« od Ljube Ivica pa do Nonce, te su Pokret« već su iz principa oštro istupili protiv spome­ priposlali obilje lijepih radnja, da »Našem Kolu« omoguće nutoga pokreta. Vrijedno je čuti, šta o tome 27. stude­ istup u javnost. noga donosi »K a t h. K i r c h e n z e i t u n g« od svoga Naš marni starješina dr. Ljuba Maraković velikon dopisnika iz Rima. Dopisnik je svoje retke napisao na­ je ljubavlju i pažnjom uredio i drugu knjigu »Našeg Kola« kon <aznih intervjua, što ih je u Rimu imao s nekim i već su prvi arci prispjeli u tisak, a sredinom prosinca redovnicima, koji su u Bugarskoj više godina služili kao 1913. biti će cijeli almanak doštampan. »Naše Kolo« biti misijonari, a i ScKJa su u pismenome saobraćaju s braćom će najljepša božićnica i ures katoličkog doma, zato je u Bugarskoj. Moram prije svega — veli dopisnik dužnost svakoga inteligentnog Hrvata katolika, da ga priznati, da_ pokret obuhvaća sve veće dimenzije. Ponabavi! . kret datira od nacijonalnoga kongresa, što se je neCijena je .Našeg Kola« 2 krune (za gjake Ш И Ц - f davno održao u Sofiji. Cim su neki govornici istakli, poštarine. Narudžbe i novac prima: Hrvatsko katoličko da Papa neće dopustiti, da se prava macedonskih bu­ akad. društvo »Hrvatska« u Beču VIII. Schonborngasse garskih katolika pogaze, na svijetlo su izbili i motivi 9/4. Za Hrv. kat. driišFvo »Hrvaiska« cand~ med. Imbro čitavoga pokreta. Drugo je pitanje, bili se ove nade Botkovac, Dragutin Bašić, cand ехр. bugarskih pokretaša za uniju i ostvarile. Ta, na koji Novicijat redodržave Bosne Srebrene prenesen je način Papa Srbiju i Grčku prisilio, da siromašne Bu4. prosinca iz Guče Gore u Kr. Sutjesku. U Kr. Sutjesci, gare ostave u miru? Osobe, koje su se u Rimu imale kao što je već poznato, nedavno je sagfagjena i nova baviti s unijom, uočile su, da čitav pokret za uniju nosi crkva i prostran samostan. Uz to je sadanji gvardijan na sebi boju prijetnja naperenih protiv Rusije, što je do­ fra Jozo Andrić uprav ljetos samostan providio s novini pustila, da Srbija, Grčka i Crna Gora u zadnjemu ratu vodovodom, centralnim loženjem i rasvjetom. Isti dan Bugarsku onako ponize. Bugari, koji su u zadnjemu p. o. fra Stjepo Ikić imenovan je za drugoga novičkoga ratu pripali Grčkoj i Bugarskoj na silu se odnarogjuju. meštra, a fra Tugomir Marković premješten iz Guče Bugarski su biskupi protjerani, svećenici i lajci prisiljeni Gore u Jajce. na srpsko odnosno grčko bogoslužje, škole i nacijonalna prava, što su ih Bugari za Turaka uživali, dokinuta: U sv. Zemlju. Dva hrvatska Franjevca, koji su skoro riječju Bugari se moraju posrbiti i pogrčiti. U tome su otišli u sv. Zemlju, da tamo priprave sve, što će biti posredovanjem Rumunja puno srećniji Kucovlasi: nji­ nužno za prvo hrvatsko hodočašće, već su se vratili. Sada se u samome Zagrebu za hodočašće prave po­ hova su i školska i crkvena prava zaštićena, prem su u bliže priprave. Hodočašće će se voditi pod pokrovi­ manjemu broju. Vae victis! Tome je svemu kriva Ru­ sija, kojoj je velika Bugarska bila uvijek trn u oku. P ri­ teljstvom samoga hrvatskoga primasa nadbiskupa dra. Ante Bauera, a vodit će ga redodržavnik sv. Cirila i jetnjom s unijom misli se na Rusiju učiniti presija, jer je poznato, koliko se Rusija plaši proširenja rimskoga A^letoda preč. fra Rafajel Rodić. Koliki će trošak za put upliva megju pravoslavljem. Rusija dakle mora kod tamo i amo pojedinoga hodočasnika zapasti još se za Srba i Grka u prilog Bugara posredovati, da im se ba­ sigurno ne zna — objavit će se naknadno. Drži se ipak, rem jezik, crkve i škole zajamče. Takova je prijetnja da prvi razred neće biti skuplji od 500, drugi od 400, jednoč svoj učinak već proizvela. Godine 1860. počeo a treći od 300 K. Tko se želi sa sv. Zemljom ukratko je megju Bugarima pokret za uniju, a to s toga, što im je unaprijed upoznati, neka si od uredništva »Serafinskog bila dodijala ovisnost o ekumeničnom patrijarhatu. Oni Perivoja« naruči za 50 helera djelce: » Ma l i v o g j a �198 Вг. 12. — »SERAF1NSKI PERIVOJ* — 1913. su htjeli kao posebna nacija, da imaju i vlastitu auto­ kefalnu crkvu. S unijom se srećno počne. Iz početka ju provagjahu samo latinski misijonari, a tada se umiješa i sv. Stolica. Rusija je za sve to slabo marila, a patri­ jarha se držao nepopustljivim. Napokon Rusija se pro­ budi, biskupa Sokolskoga, koga je Pijo IX. tamo stavio, strpa u lagju i odveze u Odesu. Od tada pa sve do danas o Sokolskome ni glasa. Drži se, da su ga Rusi negdje strpali u samostan i da tu čami. Pokret je trajao sve do 1870. Broj sjedinjenih u Macedoniji poraste na 80.000, u Traciji i Rumeliji na 50.000. Na koncu 1870. Rusija isposluje od Porte Bugarima neovisnost od grčkoga patrijarhe. Patrijarha ni sada ne popusti, nego Bugare izopći. Od tada pa do danas Bugarska crkva stoji raskoljena i od Carigrada i od Rima. Od uspostave neovisne hijerarhije počne u Bugarskoj pokret za uniju jenjavati. I šta je još više, stvar krene na gore. Od 80.000 sjedinjenih macedonskih Bugara zadnji balF :зКi rat zatekao ih je samo 10.000, a od 50.000 a^kih, i rumelskih samo 5000. Megju onima, koji su se na raskol povratili bio je jedan biskup s više svećenika, općina i časnih sestara. Mnogi mladi ljudi, koji su odgojeni u katoličkim zavodima ili za svećenike ili inače, pali su u raskol s nadom, da će dobiti unosnije službe. Sve­ ćenstvo prelazi na raskol i za same ukore, što mu ih biskupi podijele. Jednom radi sukoba sa svojim bisku­ pom čitavo selo prijegje na katoličku vjeru, nu kašnje, kad im raskolili biskup popusti, opet se vrate natrag. Osobito šu mnogi od naobraženih pa i mlagjih kato­ ličkih svećenika u početku rata prešli na raskol. Iz jednoga rimskoga samostana istupila su i dva bogoslova, te prešli na raskol, držeći, da je došlo vrijeme, da svo­ jim znanjem megju Bugarima otvore karijeru. S toga poznavaocima istočnih duhova nije zamjeriti, što čitav ovaj pokret za uniju sa skepsom promatraju. Čini se dapače, da se je nakon oslobogjenja ispod turskoga iga, stanje katoličke Crkve u Bugarskoj pogoršalo, a ne 'čšalc'. 2 a turskoga gospodstva misije su vogjene pod t'c«u iskim pokroviteljstvom, a sada narod hoće da bude jedinstven. \ I PRIKAZI I OCJENE., Dr. Blažević: Karlo M. Vfglietti: Izgubljeno zvanja P< 25. talijanskom izdanju preveo o. Apolinar Braničković, Franjevac. Izdao književni zbor frarpevačkih bogoslova »Duns Scot« u Zagrebu. Tiskara hrvat, katol. tiskovnog društva. Zagreb, 1913. —8", str. 131. Cijena broš. 60 fii.; uvezana 1 K. Nema možda staleša. o kojem bi se tako čudnovato i različito sudilo i mislilo, kao što ređovničkom. Katolička ga Crkva cijeni, štuje, za vjeru, zna nost, najzaslužnijim smatra! Protivnici ga preziru, iz smijavaju, omalovažavaju, potvaraju, zasluge mu ili po­ sve niječu ili umanjuju. Današnji ga svijet besmislenim i suvišnim smatra! Prema ovim načelima, uregjeno je i djelovanje. Je li se u kome probudila želja za ovim sta­ lišem, sve se moguće čini, da se ta želja uguši. Je li se želji odazvalo, sm atra ga se čudakom, i kuša se, kako bi se dotični egipatskim loncima povratio. Pa često puta i sami roditelji, svojim nerazboritim postupkom ili uguše ovaj poziv ili dotle muče svoje dijete, kojemu Bog bi­ jaše uzvišeni redovnički stališ označio, dok se pod te•retom njihovih »suza«, ne slomi »oporo i neposlušno« dječinje srce i ne okrene legja Bogu i pozivu! Koji puta i sami uzvanici, nestalni, nepromišljeni, neodlučni, lahko zaborave »da se treba više Bogu pokoravati, nego lju­ dima«, ostavljaju započeti put, na kome su se bili već prilično snašli, a bace se na drugi, kojim ići ne znaju! Koje :udo ako nast. ac da im se onda ali prekasno otvore oči! . . . Takovu jednu »bolnu i poetičnu povijest« nesmotrenesti, roditeljske majčine napose, neodlučnosti uzvanika, prikazuje nam navedeno djelo, a mi ćemo tu povjest u kratko ocrtati. Mladi;, ugledna roda, od naravi dobrim svojstvima nadaren, nestašan, živahne ćudi, u roditeljskoj je kući češće uzrokom tuge i plača. Svakovrsne igre glavno su niu, hi reć zanimanje. — Dolazi ozbiljno vrijeme nauka i naš Hinko — tako mu bijaše ime — ode u Italiju u neki zavod. Majka je — koja inače glavnu ulogu u ovoj povjesti igra — radi njegova odlaska neutješljiva. Hinko si bijaše u zavodu, mjesto odsutne tjelesne majke, izabrao BI. Djevicu Mariju, da mu ona bude majkom, što Ona i učini, davši mu za druga mladića pobožna, dobra i krjeposna, koji se bijaše odlučio redovnički stališ prigrliti. Kako je Hinko pod osobitom zaštitom Božjom još u roditeljskoj kući bio, a uz to druga pobožna našao, koje čudo da i Hinko osjeti glas Božji, koji ga u redov­ nički stališ pozivaše. On posluša mili poziv, odluči čvrsto, usprkos svim poteškoćama redovnikom postati, te o tom i svoje roditelje obavijesti. Otac se ne protivi, ali majka ni da čuje o tome! Dogjoše praznici, a Hinko proti volji ostavlja zavod da na praznike kući krene, niti ne sluteći kakove ga kušnje čekaju, i da će se drugačiji neg što �Književna smotra. bijaše otišao vratiti. Tekom praznika Hinko popusti u revnosti, a nakon svršenih praznika majka ga osobno prati u zavod, zabranjuje mu druženje s prijateljem Karlom, jer da je on uzrokom što Hinko hoće da u redovnički stališ stupi, a upravitelju zavoda »odlučno« veli: » ... znajte ipak, da ja neću od mog Hinka imati fratra, to je ozbiljna s tv a r . . . u kratko, ravnatelju moj se sin ne mora baš uspeti u nebo. . . a ti Hinko, misli na svoje dužnosti, a ne na zvanje«. . . str. 36., 37. Praz­ nici bijahu ostavili svoje tragove u Hinku, ali ipak Bog nagje načina, da ga na pokazani i odregjeni mu put svede. Napokon iza mnogih kušnja zaogrnu se u prisuću očevu redovničkom haljom, nagje se u tihoj samo­ stanskoj sobici, u kojoj se ugodnije osjećaše nego u bo­ gatoj roditeljskoj kući. Hinka je megjutim još jedna kušnja čekala i to upravo onda i onakova kakovoj se niti nadao nije. Otac umrije, Hinko dogjc da ga sahrani, a majk? vjerna svojim načelima, suzama i nagovaranjima n-r. na sina, koji radi nestalnosti posluša glas njuzmr, ostavi od Boga si odregjeni stališ, izgubi mir i zadovoljstvo srca. Baci se u vrtlog i naručaj svijetu, a plod toga bi­ jaše tamnica i neizlječiva bolest, ’ oja ga još u cvijetu mladosti iz naručaja ljubeće majke istrgnu. Majka ovim udarcima pogogjena, upozna k riv ju, htjede Hink; povratiti odakle ga bijaše »izbavila«, ali - prekasno. Vjerni mu ipak prijatelj Karlo isposlova tr je na času smrti položio zavjete redovničkog str sa, i u redov­ ničkoj halji, za kojom je težio, pokopai bio. Ovo je ta »bolna i poetična ovjest« str. 131., koja je za roditelje kao i mladiće veoma poučna. Nerazumna ljubav roditelja križa češće puta osnove^ Gospodnje, te si mjesto umišljene sreće, nesreću djeci pribavlja, a neodlučnost mladića dovodi ih do koraka dr kušnje u a podlegnu. Zahvalni smo zato koli prevodiocu, toli dičnom zboru da je u izboru bio sretan, a u prevodu još sret­ niji, pak dok ga zato svima najtoplije preporučujemo, posebno velimo roditeljima i mladićima: tolle, lege: uzmi, čitaj. — Naručuje se u Zagrebu, franjevački sa­ mostan. O. fra Lovro MHiačević: »Zvijezda jutarnja« albaneškth F ran jevaca. Čovjek je stvoren na rad, za posao, a taj rad treba da je primjeren vremenu i osobi. U doba ropstva i ratovanja, ragjaju se narodu junaci, hrabri smjeli, jakih mišica i pleća, da mogu nepogode vremena snositi, pušku nositi i dobro u cilj gagjati. U vrijeme mira i pokoja, slobode i blagostanja, ragjaju se opet umnici, umjetnici, koji će svojim umom, svojom pameću i opet narodu svomu ko­ ristiti, te mjesto puške i handžara ili ljuta jatagana, pri­ hvatiti za knjigu i za pero, da napišu ono, što drže da 100 su dužni narodu svomu napisati i uputiti ga u svem, što je dobro i plemenito. Ima u Evropi i to baš u blizini našoj narod, istina, brojem malen, ali srcem i junaštvom svojim velik, koga nijesu mogli ni Rimljani, a niti iza njih srpska ni bugarska najezda uništiti i ostao je čvrst kao ona klisura, na kojoj živi i radi koje se je i prozvao »orlovi sinovi«, »Scypetari« a to su junački Albanezi ili Arbanasi. Netom se oslobodiše četiristoljetnog ropstva i to baš istom ove godine, a evo već danas sinovi tih hrabrih junaka, sinovi sv. patrijarhe Franje Asiškoga, Franjevci - pokrenuše list mjesečnik — prava revija, pun duševne hrane. Oko lista okupili su se svi uinniji i peru vještiji fratri, a na čelu im veleč. o. fra Juro Fišta, koji list i uregjtije. . F'rvi broj ovoga lista — mjesečnika — izišao je u listopadu a drugi u studenom. Kad bi htio i u kratkim tama ocrtali sadržaj ovih dvaju brojeva, daleko bi me zay trebalo bi mi puno prostora, a to ne smijem ražib od ašega »$. P.« tim manje, šio istom ovom pri­ godom nešto aonosim i o prosvjeti albaneskoj u opće. Uvodnik lista kaže, kako su Franjevci došli na misao s izdavanjem n sečnika, kako su imali od svoga redovičkog stM ešine poticaj i odobrenje, a od preč. o. geneala reda odob enjt i blagoslov. Urednik zaključuje uvod pvim riječima: »Ohrabreni, dakle, savjetom i blago­ slovom naših redovničkih starješina, Franjevci Albanije danas počimaju sa zdavanjem mjesečnika, komu dadose мш, »Zvijezda jutarnja -. Prvi članak, što'ga uredništvo piše, kaže nam svrhu, radi koje su Franjevci pregli na izdavanje lista, a ta je trojaka: prvo, da rade za Boga, za svetu vjeru; druga, da oni sami porade, i to čim prije, za svoj narod; treća, da ovaj svoj narod prosvjetle i k naobrazbi privedu. Drugi članak govori, kako je vjera temelj svake pro­ svjete i naobrazbe. Ovaj članak piše učeni Franjevac o. Paško Bardhi. Treći članak piše vrlo učeno, njeki Taik Konitra: Veliki problem riješen, gdje se navagja, kako je istočno pitanje za Albaniju riješeno i kako valja sada Albaniju moralno i materijalno pridignuti. Dalje piše marljivi i vješti pisac veleč. o. fra Stjepo Gečov, te iznosi stari zakonik »Lek Dukagjinit« ovaj zakonit slijedi i u drugom broju a slijediti će i dalje, te bi ga vrijedno bilo prevesti na hrvatski, da se i mi s njim upoznamo. Zatim dolazi pjesma posvećena novom listu, od mladoga i da­ rovitoga pjesnika veleč. o. fra Vinka Prenušia. U članku: »Krvave suze«, što piše sam urednik, crta nam dogagjaje albaneske u godinama 1910., 1911. i 1912., te veli, kako su »mladoturci« nastojali iskorijeniti jadne Albaneze, a sve pod raznim izlikama: navodi ustav turske carevine proglašen godine 1908., te šta su se sve od toga ustava Albanezi nadali, ali u svojoj nadi i prevareni bili, �200 Br. 12. — »SERAFItfSKI PERIVOJ« — 1913. Onda dolazi vjesnik, u kome se nalaze vijesti iz Skadra, Malisora, iz Lesa, Drača, Dibr.e, Valone i Elbasana, a zatim govori o komisiji za razgraničenje Albanije. Zatim dolaze »razne stvari« i »književnost«, a na koncu tri lista su posvećena trećem redu sv. o. Franje. Piše vrlo zgodno za puk mladi Franjevac o. fra Marjan Prella. Zaključak je listu mjesečni kalendar. Tako drugi broj mjesečnika na prvoj strani donosi vrlo krasno pismo presvj. g. 1. Seregjia, nadbiskupa ska­ darskoga, koji se veseli i raduje koraku, što su ga pod­ uzeli marni sinovi sv. Franje, idući stopama svojih pregja s ovim toli potrebitim djelom dolaze u susret i brinu se za vjeru i rod svoj, pa zato sa svom dušom svojom obilno blagosiva sve one, koji će svojini trudom i perom doprinijeti napretku ovoga lista. Zatim se redaju članci sve ljepši i učeniji jedan od drugoga. Netzhammer Ra.vmuiid: Aus Ruinaiiien: Streifzfige dureli das Land und seine GeschicMe. Pod ovim naslovom dobili smo dva oveća svcs^ koje nam pruža bukareštanski kat, nađuiskuo presvj. Netz­ hammer. Značajno biva za nrše doba i to, da nam češće pruža bukareštanski kat, nadbiskrp presvj. Netz. osvježivati sa uspomenama iz prirr.c a i povjesti. Nego čini mi se još značajnijim to, š+o s< je jedan kat. nad­ biskup latio takova predmeta, koji mora svakoga zanimati, pošto se tuj radi o zemlji, koja je ovo 7 lje doba bila pozornicom svjetske povjesti. Salkansl rat i bukareštanski mir dvije su najvažnije oznake n; i političkog doba. Odatle može nam biti jas r kolikim veseljem treba da pozdravimo putopisno djeio presvj. Netzhammera u dva sveska. Prvi svezak sa slikom presvj. pisca epsiže 432 strane i •pripovjeda piščev dolazak u Rumunjsku, zemlju daleke prošlosti i drevne kulture. Karpati i Moldavska predvorje su Rumunjske, pa nije čudo, da se je presvj. pisac s ovim na dulje pozabavio. U prvom kao i u drugom svesku, koje obuhvaća 330 strana, slijedi opis rumunjske zemlje sa poljoprivrednog, socijalnog i kulturnog gledišta tako, da ne osjećamo ništa manjkava u prikazanom opisu Ru­ munjske. Lakoća pri opisu prirodnih ljepoia spojena sa dubokim poznavanjem prošlosti čini djelo izvanredno zanimivim. Oba su sveska ukrašena sa divnim slikama, i to: u prvomu se nalazi preko 108 ilustracija sa jednom zemljovidnom kartom, dok u drugomu ima 115 slika. Oprema je ovih obiju svezaka posvema zamamljiva, pa služi na čast i zasluženom kat. Benzigerovu nakladnom Zavodu, zašto je knjigu ovako fino uredio i u zgodni nam ju čas ove godine po drugi put objelodanio. S ovih se razloga djelo samo po sebi najbolje preporučuje. Cijena objema svescima iznosi: broširano 14.50 ili ukoričeno 16.75 franaka. Svesci se mogu i napose do­ bivati, a cijena je: I. svesku 7.50 fr. (ukoričeno 8.75 fr.), II. sveska 7 fr. (ukoričeno 8 fr.). Dobavlja se preko adrese: Verlagsanstalt Benzlger et Co. — E i n s i e d e l n (S c h w e i z.) — A. Lav. Cengić. Raiimberger Georg. Im Baime niginiien. U d v a s v e s k a : I. sv. уоп drei Кб- Palestina s a 122 s l i k e i t r i p l a n a ; u 8 i n i ; 480 s t r . ; b r o š . 7.50 fr., uk. 8.75 fr.); II. s v. Aegypten und Tiirkei (sa 77 s l i k a , s a d v a p l a n a i s a j e d n o m z e m l j o ­ p i s n o m k a r t o m ; u 8 i n i ; 352 s t r . ; b r o š . 5 f r., u k o r i č e n o 6.25 f r.) loš se nikada u životu na namjerih na ovako ugodne i zanimive putopise o Palestini, Egiptu i Turskoj. Baumbcrger, jedan od najboljih svjetskih putopisaca, sa zano­ som svoje osjetne duše uvodi nas tamo u zemlje što pos prošlost i.nadu. U prvom se svesku pisac isključivo b a v is a ^ r -о ш Palestine. Ko da se ne nasladi čitajući ovu knjigu, koja mu pripovjeda o zemlji našega Spasitelja, koja mu uzh ijuje^uvstva pobožnog kušćanina, koja mu priča zgode i nezgode izrajelskog odabranog naroda? Preko Švicarske, Italije i Loreta, Jadranskog Mora i Grčke putopisac nas vodi u Jeruzalem, slavu kat. svijeta. Jeruzalem, Bethlehem i Jericho pune nam srce i dušu najslagjahnijim čuvstvima naših svetinja. Sva mjesta i sve zgode Palestine orisane su vjerno u najjasnijem svijetlu tako da je onomu, koji misli tamo hodočastiti, ovo djelo švicarskog književnika Baumbergera najpotrebnije. To napominjemo osobito sada onima, koji kane pridru­ žiti se dogodišnjem hrv. hodočašću u sv. Zemlju. Drugi se svezak bavi sa Egiptom i Turskom. Koju i kakovu su ulogu u prošlosti igrale ove dvije stare zemlje, Bauberger nam sa svojom velikom povjesnom spremom riše. Svako je pojedino važnije mjesto opisano prema najsavremenijem ukusu. Preko ove knjige mi se upozna­ jemo sa ćudoregjem, običajim, folkloristikom i ostalim znamenitostima raznog življa po ovim zemljama. Iz či­ tanja ovog putopisa doznajemo i o postojećim prilikama ovih zemalja, koje zbog svojih osebujnosti i danas vabe učene ljude, da ih obilaze. Obadva sveska ukupno uzeta isprepletena su razno­ likim slikama, koje je nakladni Benzigerov Zavod u tu svrhu unio, da Čitaoc uzmogne još bolje pratiti zabavne misli učenog pisca. Slike su pune bistrine i jasnoće, što ide u pohvalu istom Zavodu, koji neutrudivo nastoji, da kat. publikacije što djelotvornije koriste kat. publici. Svesci se naručuju kod: Verlagsanstalt Benziger & Co. — E i e n s i e d e l n ( Š v i c a r s k a ) . — A. Lav. Cengić. »Serafinski Perivoj« izlazi na dva arka svakog 15. u mj.; godišnja cijena 5 K, — za gjake, trećoretce i siromahe 3 K. Rukopise, pretplate i reklamacije prima uredništvo u Sarajevu. (Bosna, Sarajevo, franjevački samostan). Odgovorni urenik: dr. o. Julijan Jelenić, Tiskara »Bosanske Pošte« u Sarajevu, �Sirana Strana "Naredbe biskupa G a r i ć a ..............................................................98 AMERIKA. Naše g r a g j c ....................................................................................135 K u ltu ^ ^ ^ P H fv a tsk o g Franjevca u A m e r ic i.................. 150 Na z n a n je .........................................................................................182 Na znanje i ravnanje Franjevcima Bosne Srebrene . . . 15 BUGARSKA. Novicijat . , ................................................................................ 197 Pokret za sjedinjenje....................................................................i<J7 Obnova franjevačkog samostana i crkve u Fojnici . . . .181 Odbor milanskog edikta u S p l j e t u .........................................167 SRBIJA. Odbor za proslavu milanskog edikta uS p ljetu ........................ 114 Konkordat sa sv. S to lic o m ....................................................31 O. fra Ivo Vujičić u m r o ............................................................. 82 Potpuni oprost za Sarajevo, Podmilačje iOlovo . . . . 82 Posveta zastave . . . . . . ............................. 195 ALBANIJA. Povlastica svih Franjevaca ....................................................... 167 150 Povratak Albanaca u katoličku Crkvu Požar u franjevačkom samostanu u D ubrovniku......................166 Preporuka visoke zemaljske v l a d e .......................................... 98 KNJIŽEVNA SMOTRA. Primicije ....................................................................................134 P r o m je n a .......................................................................................... SI . . Adela Milčinović: »Bez Sreće«. (j. U. мM.) . ) ................................. 32 Promjena u H erce g o v in i............................................................. 99 Alban Stoz, P re d ig te n ................... ................... , . 16 Promjena u B o s n i ..................................................................... 167 Almanak Gospe L u rd s k e ........................................................... 152 Promjene u franjevačkoj ledodržavi presvetogotkupitelja . 19-' Apostol-ka konstitucija: »Divino a iila tu « ................................ 16 Prva okružnica biskupa G a r i ć a ............................................... 51 Baumbergčr Gecrg: Im Banne vondrci Koniginnen . . . .200 Prvi utemeljitelj »Književnog Društva Hrvat. Franjevaca« 149 0 м Ivmiš: »Vade mecum« za Bogu posvećene osobe Rad riječkih kapucina ....................................... ... ....................... 52 Riječka biskupija čitanje ^ J iv a n g je l ja ...................................................................... 16 Sarajevski trećoretci protiv prof. Dmrrušić« Don Fr. Bulić i dr. J. Bervaldi: Kronotaksa solinskih bi­ Sastanak hrvat, redodržavnika skupa uz dodatak Kronotaksa spljetskih biskupa . . 152 S bosanskih i hercegovačkih kulturnih Dragan Dujm . KAPična Povijest Svete Kuće Marijine Statistika redodržave presv. Otkupitelji u Loretu« 16 Statistika redodržave sv. Cirila i Met( Dr. Fra Julijan e 1 ić: Izvori Za Kulturnu Povjest Bos. Svećenički ju b ile j................... 136 Franjevaca« ............................ Sv. Anto izabrao muslimana Mi lan Pielog: 'Repetitorij Povjesti Austro-Ugarske Sveta zemlja 16 Mo arhije Umro Dr. Oti' \Villmanh: Aus Vj r \\e rk statt der Philosophia U svetu zemlju f99 perennis (ЈР. V.) ................................................... 136 Vareš crkvi sv. Ante u Sarajevu a u’’ Dvije Robinsonove štuc’i 0 sv. K la ri.................................15 Velika manifestacija prigodom katoličkoga 134 F rr-ljevački samostan u Fojnici od stoljeća XIV.—XX. . . 182 Ljubljani He;'derova knjižnica r . V .) ......................................................los Visoki gost Izvješće 1. sastanka irvatških upravitelja trećeg reda 152, 168 Vizita i promjena Izvrsna moderna a p o lo g e tik a ................................................. 136 Za dobru štampu Zahvala Jean Picre Bock S. 3.: »Le pain guotidien du Pater«. (P.V.) 183 Karlo M. "VigliettT Izgubljenozvanje (Dr. Blažević)................... Г»К Želi se komentar Književni pupoljci. (A. C . ) ....................................................... 52 Mali vogja hodočasnika...............................................................167 NAŠA MONARHIJA. Melir Freude. (S la v ić )................................................................ 83 Krvava dvadesetpetgodišnjica »C aroline«................................99 Natrag k svetoj Crkvi. (Dr. B lažević)................................ 114 Netzhammirr Raymuud : Aus Rumiin en Sueifziige durch dns Pokret za proslavu 500-godišnjice smrti Ivana Husa . . . 149 Land und seine G e s c h ic h te ................................ . . . . 2 0 Priznanje islama u A u s t r i j i .................................................... . 1 5 O. Ante Majić, Sveta E lizabeta.................................................152 Svečani dežene ........................................................................ 51 Priručnik za Vogje Hrvat. Katol. D ruštava.............................. 100 P. Salvatore Urbanaz. Amaranti. (Proi. W. Baron LjubiRIM. b r a tić ) ...................................................................................15 Remek-djelo Dvadesetog Vijeka ili: »The Catholic ЕпсуDeklaracija 0 zavjetnim i mrtvačkim misama . . . . . 51 clopedia« ........................................................, . . . 83 Posveta banjalučkog biskupa G a r i ć a ............................. . 51 R. Streit: M issionspredigten..................................................... 1S4 Pošljedna »Acta O rd in is« .................................................... . 51 Sotona i sotonski š e g r t i ............................................................16 Promaknut na čast d o k to ra ................................................ . 51 Sveto Pismo Staroga i Novoga Z av jeta...................................100 Tajne svete M is e ........................................................................184 ITALIJA. Život Dominika S a v io ...............................................................100 rZvijezda jutarnja* albaneskih Franjevaca • ..............................Is9 Franjevac postao v i t e z ......................................................... 150 Kardinal Vives у Tuto u m ro ................................................ Dopisnica u re d n ištv a ................................ 16, 84, 100, 136, 184 150 ��Crkveni umjetnički zavo Josipa Obletter ® u St. Ulrich, Gradcu, Tirol kraljevske umjetničke akademije počasni član, nagragjen više puta, a dvaput i na svjetskim izložbama, preporuča veleč. p. n. kleru: oltare, propovjedaonice, ispovjedaonice, kipove, križne :: puteve, foetlemske štalice i t. d. :: L r S 3 J d r S S ] C IJE N I« I NA Proizvodi su zavoda svi vlas,! ' ' PE p e s p e a t .n o . C ^ S D C ^ s D ■■a. *bama na nju se upravno obraća! DDDDDQDnDDGQOQGDauaaoQE iDDDtiDUD ci a о uli а e o c a a o r. 'o aaau' JOI ic iD aajaoaoD Daoa aoaaaa aao□ HRVHT r e n T R t fc n a za Bosnu i в и п к н VIRU ^dioničko društvo). Д RД 3 1U. ’ € 0 0 0 0 0 0 □ □□OQOOGDODQaOQQOGOOQOQOnOOOODaDGatlDnntlODODOOQDDQOOOOQQOOQGOQDOGDOOOGOOOQDQnODGO — Preuzima uloge na ulo­ žne knjižice uz najpo­ voljnije ukamaćenje. Cskomptira i reeskomptira mjenice. Daje zaj­ move na tekući račun, naredbom zemaljske vlade za Bosnu i Herce­ govinu označena je Hr­ vatska Centralna Banka pupilarno sigurnim za­ vodom u koji se mogu ulagati pupilarni novci (mase malodobnika i slično). Ovo je najbolja preporuka i za ostale ulagatelje. VkHSTiTH PHliHČB u ulici FRHirce 30SIPH. тзепзнешеа: Potpuno uplaćena dionička glavnica 2,000.000 kruna Kupuje i prodaje vrijed­ nosne papire, devise i valute. Unovčuje mje­ nice, izžrijebane vrijed­ nosne papire i kupone. Pohranjuje svakovrsne deposite i upravlja nji­ ma. Izuršuje isplate i naplate na svim trgo­ vačkim središtima tu i inozemstva, izdaje kredima pisma. PRićuvnfl ZflKittma 270.000 к UKUPni ulošci око 3,000.000к Iznajmljuje SflFCS DEPOSITS uz najamninu počevši od 1Kmjesečno. PODRUŽniCE: u ITlosfaru I Tuzli. aooaaaoooaaoaaaaaDaaaaaooaauaar oogogoggggggdgggggdgogggggdgoggdgogogdogddgoggggg �TISKARU I KNJIGOVEŽNICU V „BOSANSKE POSTE" immi ulica вк.i SARAJEVO. CUKOVIĆUlicaEU. 7 PREPORUČUJE SE Z8 IZHSOBO SVIH U TISKARSKU I HHZIG09EzačHU sthuhu spaoamiH poslom. - sloooCi strojevi х X ..LIROTVPE" - STEHEOTIPIJO. х � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Serafinski perivoj Subject The topic of the resource franjevci , religija, književnost Description An account of the resource Izdavač lista je franjevački red u Bosni I Hercegovini. Uz odobrenje redovničke vlasti urednici su bili fra Ignjacije Strukić i fra Anđeo Brković. Odgovorni urednik bio je fra Josip Markušić. List je izlazio jedanput mjesečno u sveskama od dva tabaka na latinici i na hrvatskom jeziku. Smatra se nastavkom Franjevačkog glasnika. Uredništvo je u Visokom, a štampan je u Štampariji Fogler i drug i Štampariji „Bosanska pošta“ u Sarajevu. 1914. Godine je promijenio naslov u Naša misao, a od 1903. do 1908. godine ima podnaslov Glasilo hrvatskih franjevaca, te od 1909. Do 1913. ima i podnaslov „List za katoličku prosvjetu i zabavu“. Creator An entity primarily responsible for making the resource uredjuje fra Arkangjeo Brković Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Visoko : Bosanski franjevci, Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1902-1913 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Language A language of the resource hrvatski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2303-7741 (Print) ISSN 2712-1194 (Digitalna reprodukcija) Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 30 cm NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22578438 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Serafinski perivoj 1913 Description An account of the resource Br. 1-12 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1913 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2303-7741 (Print) ISSN 2712-1194 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22578438 https://kolekcije.nub.ba/files/original/efc4a904bad6c90f0c5dd758dfe1fba2.pdf e14421f5a5836b6eafd7e97adff621fc PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/011973185a1a9e8b37e6e4c78f05161d.pdf 095fac27b7a65282e75cdaeb19a790ec PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/8911dcb2bae0d4c17415027dfa98c69e.pdf 65087c17f7e7c43747c2ce5ee493cc68 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ebd445646943a2bd612c9e3a87276976.pdf 4f71b3b599c61efcb83e47ad7e611c4f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/25f404170933fcca3903bf82542fcb63.pdf 81c9c5abb0b86f337062c3638237449b PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/3b76c2c74ad80845bea7fccaa455fe37.pdf f912a4bf4edc0fa56e2cafa4d989cc9b PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4ccdbf58eb1d1ef5112e19d93b042c81.pdf c4ee4dd01d961aa73ae12fdb8a98be73 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/63a0128380d603ec2b00f6ba82dd6a3c.pdf 2c371438a31ecabb55b966a918ca28e9 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/1f58d1aab94092bc43c57963bff22dcc.pdf 239d2a09bc08f52671c9c38148b4e6d7 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/51be59b1d1ed49aa3239da0f2a208abd.pdf 1223fc007c571bcafb9deccd8902aded PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f4affd8637d9403a777c65b696c795d3.pdf b9f469cf84c32188fd58d09b6c8a7f38 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f7ae3ef03260a95ab72015570d9a299f.pdf 5ccc21b8fb2faa16d18cf6ea0a4a8a27 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/474d9b4881908af8aefb78ed43379371.pdf 10f1d4b4857bcdfe7003188f9379e0ce PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/8368642d780c94b9e7bf0a874a9771ee.pdf d8f50b2d2cf0016881272aeeb9e07495 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/62a5dcaaebf1259ea862def3018b9e50.pdf 97fcbc838cea148404ed551888208466 PDF Text Text �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/9918ff32f886ef0256efc0db4c1e1ca9.pdf 2d19b43e13b6ffcfaa4915a4805e2132 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/1175fc2fe59a1bba3a9939e904fc051a.pdf dc11951e76a20144e2157d3a35708bea PDF Text Text ����� https://kolekcije.nub.ba/files/original/c9e2f2d4ba6b65fe96eaf5ea64e56647.pdf e42e0c62671bcc41fffc848bc33416af PDF Text Text ��� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ddb62af3a75385394a97ed9914c76f64.pdf cc777bdf732d41f31b8a0bdb2a350db3 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5d0ae35cb69e2ec8990953787418935b.pdf c740c3cedd8074a91002a41a255b6fe6 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b436d44d0b61ba7c4b1576ebe635015a.pdf 7cee5d49a38186bd8aa6a04a975ee33d PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/db25a4065046691356d114f6e64ae91c.pdf 5a0c99a943b4fef8d043abaeaa8ab5dc PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e6ab4f44836e95615a0fa8010fec3b22.pdf e33498d10e586d10d3c4a77ff91eada5 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6bac33a06e639af6a6510d2929499285.pdf 252f395c84fd2ec3dbd75faa2e87a31e PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d39c1fee2fdd4c75beab7d11ba8003ba.pdf e9b3cd7101b094bd434a5df87e1793d3 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6b5a7c02b71f6b466d0bdaa2c50da147.pdf 086f6f535a74681a1644b3bc1aefc58c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/8d3fb0816706c1b3ada665729d15236e.pdf d548ca3ca109992b902ed6f872b4ad2d PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/00ea01e798860dcef6b5f0fe3db90207.pdf 8bceffa126079d74d8535bd652b48617 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b8585b3bc7b773024751f0e54ad96981.pdf 6f6a785710f4c863845ecb3aa9e68820 PDF Text Text ������ Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Rehber = Putokaz : list za političku i islamsku znanost Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Subject The topic of the resource politika, islam, nauka Description An account of the resource Uporedni naslov je Putokaz; lista za političku i islamsku znanost. Izdavao i uređivao je Mehmed Hulusi. Tekstovi su pisani arebicom, na turskom jeziku. Izdavač je Direkcija Rehbera. Izlazio je sedmično u Sarajevu od 1897/98. do 1901/02. godine. Smatraju ga nastavkom lista Vatan. Source A related resource from which the described resource is derived NUB BIH Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : Direkcija Rehbera, 1884-1902 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1887-1889 Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 49 cm Language A language of the resource otomanski turski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-9722 (Print) ISSN 2566-4212 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID <a href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/22825222">22825222</a> Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Rehber = Putokaz : list za političku i islamsku znanost 1899 Description An account of the resource Br. 79-109 Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1899 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-9722 (Print) ISSN 2566-4212 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 22825222 https://kolekcije.nub.ba/files/original/a074bd7cca3ce358f873b83be546d373.pdf 43c1eb3412e9bd35d627191531c311b3 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7378de8eb03025c1e3b54fd0e822dcba.pdf a4f4c6341c5a1bf17ce0f46c5bec5654 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e0ac62b3a85ad19492dbfe64656fec91.pdf bbbb4656efd4e9af5e87857ef61bf8df PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ef48d2441038342be1c5e97bcd96071d.pdf 3cc39e5e8556e7fca3e117743d2f0413 PDF Text Text � https://kolekcije.nub.ba/files/original/d9ad0bb7b44994e73534f35bbb9b36a5.pdf eebb7aa0bd9d83d4a9be501abb65da63 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/bd19e44c8dd9cc2c08a9aff5522c87ac.pdf c53d56c9f4c118dff0a99e4681f7f21c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/922d0052df037add5916a3179471a5bf.pdf bbd5a3ebf775f698d6a135c103ed38ac PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e1fc2797c3eeac05576c7281e88291f2.pdf f51185442e14e1c55a7e6f1d9cceec8e PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a398decc5b7a474a7ce95585a90b3532.pdf 12341cdf4c440f3440b2e233b2cef6b0 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/dd14c417164bf301b0d5e7a5ee71f349.pdf 50da1ded85ec159b2a8b82fa4d50476b PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/cd36e43638a351ed6f68f44300a2bdfa.pdf 1705c9ce5ffa4d05244ba77d4d7fd052 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/79f5354a65b795091e09ea2ecb428867.pdf ce81f38304bbb28cd57c2b069be7bb50 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/0f8ed4e6ec5fc10668db459221390833.pdf f8d974111017d883019510fed853a292 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/90a5d4431f9e2befb2b81ca57c91545e.pdf 1b2ca6a1c11fc33ccf48687e73e07cd3 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/84ec34344e439aa96733067872f8441d.pdf 81059fb74a06ebdd4c9fdb4da160bfe3 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e39dcb7fae2cfa7f540d24d92c475036.pdf 4fd1f491752cd39025193a239a2a0f25 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2f24e13bed228a6bcccf313d57988099.pdf cf573b90ca781c77e82d0634331ff295 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/288c624dc6adce5b56df90c08e3b7f1f.pdf 77a6e63ddf402a5f818814c06045b73c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4a975cc62b0da26cf745d88f30398286.pdf c0668157729b1f2a0fd3d7c4421033c4 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/14cbe561aa0423663463f28c4772d1f9.pdf 83046a302af571410ba4533e7e717fdb PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/73e30a4d2645e946668dc70d847f8c28.pdf d9ba7ef03a36b11577dd15cd2be234fc PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5b8ea87c97570d6bf7f6d6eabf3da2c3.pdf 37f554546e81e51fd046cf8453bdde7d PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/fa40094e90258f0ac83932d57ff036c0.pdf 3ad0de6b6d22e7198a2d4b7887963ad4 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6c77954fafa82c564be3bc11017027d1.pdf 490b489e66fac5757d89c67d6d5f12e4 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/8511058778e34b0e7642b130b5ec969b.pdf dfe5831ab0bec491a02336a8a2016caa PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/3d91f37adbb02a56540f48d80a9bfd17.pdf 702385e048b1522397a25579c1fd0780 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/bb0214e37c71f06a7f7d559cd0ee54eb.pdf 12c1db576dc1d366c1ab12e261167850 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/3ff91d13fb003a66f03c5c084e49ed3d.pdf b8ea70665b63e6858ce349b6fe731f78 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/75edd774598c1d6e0396495101bcad88.pdf 75d0b8af1fc399889ed577c30d5c40ea PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/0a7f3b37c3c0c20ebd29425ee9129e49.pdf 3c96c6636acd651e5ddca10f0b587184 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/0ee92efd54cc922310d7788c1301f74e.pdf f379909919deab145f948b5b6a256839 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e81c0c1240ba08d92f444c8151ecfa4d.pdf 6e3e94a55df31d88e5ef602e02ca33b7 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/58391adecdeb2ea8a755f6dd79c005b0.pdf 1e1e26060037d0f244c887c14d60fef5 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d943f25d1fe79abb1590f88cdd471914.pdf 9d1aaf44a0f4e5fcd06e2fc90a9fc5bd PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e6ce7ffb69cc2d20f2be57458cfa061f.pdf 8ed2fcf311f73a4ece5b40399eb965d8 PDF Text Text �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b0e6b3c16ac939fe77f3d3d7ee6bf852.pdf 58a9a29e5b8caf8184eb9171b3c32763 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e4f8e789d716f43b4b57818584fac569.pdf fe1644d3a428666cb2471e1b0b866a06 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2740d15a247351ae92b9f6ad6f1d1b96.pdf b3738d0c03932605d76e4713e6433621 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b6b9bd395cc8cfdf5fa3a73e911e908f.pdf a87773340c1534e1afc961c3a5017249 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/78718719e2ca59d6141894cb89ec7b56.pdf 4a4588cb677cb9f5ad6c8a4a82637d5e PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/99db15d038000c7383ebbad7f1e8ad02.pdf ac451b4feb03304c3bab4c54ff9e8ad3 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/cf824859ce8f0806202376af3f67164b.pdf 7b116f4a66360fe66c23c3fb804945dd PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/fe1143cf785d5479a7b184a435c8614c.pdf ec4030e12d96fe33cff85341c4937bf7 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/3421c3f66c05d421a8fa45e06445cdd4.pdf 4971bbc8d081e8543aafb548a67294d5 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d66a3117ce7aa35d3495bc7fc700e6fe.pdf 3e04031ce691a4dde7d344f861496f33 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b35c2c1b6fc84c01f6b049db0e04377f.pdf ac96c116f58248f80b27d9f1f3bc8a8a PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a34c96ddd4fcff8d5e8dfc2a627ea481.pdf eab009bc9c3abf8e68351163c4b7060a PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d622ecb08349a03cb2ca27c839ed76c6.pdf 56edea189a3b8ad0d6faf9c2641ff620 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/8a732a1c11be1337dc8c7a8a71081b49.pdf 16fefb83b131497d0c15987166f8590b PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ddafa21d889035a9f6698ab2d622d8e0.pdf 4fafa2ef58e1381da0f0b2e5eb80d222 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/9bc40571e93ab31c5018a8c8fc708aa7.pdf 738402a66820f77c6a16c2c33cb2fa6d PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/744d46ea4694615869c0ad4e3f2e080e.pdf 01a6ca2adcd1995b94de33c3b641c55d PDF Text Text ���� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Vatan = Domovina : list za politička i opšta pitanja Description An account of the resource Vatan je bio list za politička i opšta pitanja. Izlazio je sedmično. Urednici lista su bili Mehmed Hulusi i Ibrahim-beg Bašagić. Štampan je na turskom jeziku od 1884. do 1897. godine. Naslov se prevodi kao Domovina. Nakon gašenja ovoga lista, pokreće se Rehber. Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : Evkaf Idaresi Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1884–1897 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 40 cm Language A language of the resource otomanski turski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-9749 (Print) ISSN 2566-4255 (Digitalna reprodukcija) Subject The topic of the resource politika Creator An entity primarily responsible for making the resource urednici Mehmed Hulusi, Ibrahim-beg Bašagić Source A related resource from which the described resource is derived NUBBIH Type The nature or genre of the resource novine NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 23448838 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Vatan = Domovina : list za politička i opšta pitanja 1887 Description An account of the resource Br. 121-172 Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1887 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-9749 (Print) ISSN 2566-4255 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 23448838 https://kolekcije.nub.ba/files/original/c414abf20a03f01b0451e9c6da42d349.pdf fd39fd447807e7ab033bc031d776ba2a PDF Text Text � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource NUBBIH posjeduje bogatu orijentalnu zbirku dokumenata na arapskom, turskom i perzijskom jeziku. Zbirka broji oko 840 jedinica. Djela koja čine ovu zbirku uglavnom pripadaju oblasti islamistike, s posebnim fokusom na islamsko pravo, koje je od ključne važnosti za razumijevanje pravnih i društvenih normi unutar islamskog svijeta. Pored pravnih tekstova, zbirka obuhvata i radove iz književnosti, gdje su zastupljeni različiti oblici orijentalne književnosti, od poezije do proze, koji su oblikovali kulturni pejzaž zemalja koje koriste ove jezike. Također, zbirka sadrži tekstove iz oblasti orijentalnih jezika, te mogu služiti kao izvor studijama lingvističkih i filoloških aspekata ovih jezika. Still Image A static visual representation. Examples include paintings, drawings, graphic designs, plans and maps. Recommended best practice is to assign the type Text to images of textual materials. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Orijentalna zbirka Description An account of the resource Sličica Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH https://kolekcije.nub.ba/files/original/c1f575c3dce32fc85e0212f66bfa1ad2.pdf 75921602ff0af184cf0aca8eb3008eeb PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7c67688d15cede47e1064dfcf695888b.pdf 4908f9a4687e209cf45b6c63b096db95 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/954026a8e07a444de5a184dae2f5fa52.pdf 9f1cd7a7179d59f046b5d50c264d95b1 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6cb4c81d061601706f9e31b1043b88cc.pdf b28c4b98e34ab6ae4215eeb00163ad29 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f5c211b01d643a53662ef18dbb388814.pdf 123aed117cf332b92b3123adb73eb79d PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/1a5f23fb575f100d33a4831aedc591f6.pdf 689d7b035d4b3bd6c21b148ea8919296 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2aa9c6d6c1653889b16d56e7893059e6.pdf d48593109e002aaca288e08ad453629c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/028452e471f86f209061f5699c3c4465.pdf d54f886d0e0a4b39acb627f337be9647 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/8c8fcb2d27b1a10fafd0c381d42aadfb.pdf dc8f4ef704c9c0a37542388ed235b20c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2b47c41d803eb040b858f4a3a06694fb.pdf a7fc364aad7a41bf9b2d2b1269ef0728 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a0cb38f1083916dc8ebfc194e17101fb.pdf 99840e79beaab2d13d8496811e51ce82 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/1410c67bf1d2971ca7dda86635f608ab.pdf 02efcaf706e16deb8dae0d9f244f0867 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/245a5c73ad3e5fff8a4ccc9fa95076b6.pdf ae99a10b9f5d0e4565c1716b27066d04 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7e11fe8f6f226d1514dde8207417c9b7.pdf d02b9889ebb916d73527b7aff40775f7 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a629890d4e9dc4016be6db626fa719af.pdf f69b5871a5986717b699865b28ab73c0 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d922921ee40b90774fd638e9a6632a21.pdf e75dd863d09f51f1d38ce07de3335096 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/03639e988d75b55951eb366e0b7435e1.pdf 91ffb9c0d83a7d0f649b10f8149860fe PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/1c7985507b3949e39784fde10d47608d.pdf eb91a0fd84b319356f006efcdaa2daca PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/9d261c79d638b4af673dcf4032c15e59.pdf 38d91b8995c85f8b8dd8358668463d9f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2736543ed20463a31037266e4e319ad2.pdf c381ebbf0c3addd250b388db80264956 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a56122e1292c3bdc9752574c43a37251.pdf 85aaac5ef2ecee907a122b05eb3ba7e4 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6bfa91c7fa8c348d512ab91dbaee0409.pdf 5b484fa1f0412ad83a30c3825cbf5575 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/1ea94b2faca28e122772252128cca8b2.pdf ca5870157543e1f70e2dcd5a1d19871e PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a3c2579a0db719f0ea0039c8847e2c45.pdf 026e16de79ac165b16ef83cdc47bc35f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b28ec58c5d07582a3bbd9d807ff2ed26.pdf 2ebb8daf10013accc6abe7668038f3ca PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/329343ffcf4212746e81686b2c6976a5.pdf aaf091403f2fc181e494f355f726f261 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6e99d1ab85f14cdc59ec6c42bdc14fa0.pdf 7368b6e906b0eb5bd069a98df2867c0d PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/03d2006820cec890de1e0d100e7f92f4.pdf d3e0256622870e94c03c61a7472b1f28 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/29aedd7e53f81907106ed4b651854914.pdf 9cacb6779c3ba4227939929aad531930 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/49ee36bfd6170f9e7311f9d85b1cd992.pdf e6472e43e1722c5db3aa61234cfc34b8 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/846b6de07acf6f5631357831a490ef39.pdf 0fedd0fcf911d52697b2d3983a739f00 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/969c24d26277a8b1e37223539806cc21.pdf 990a2d45950bb9f2156d87ab1c4485a7 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/993204a543186b0cbd7591032a5c6bdc.pdf 288b634f63cb38dfdacc04ee97667494 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f57d410e4ed9e7f2aeec5f1d03a5628a.pdf f5cbbab50763c90be734ee95b4b39de7 PDF Text Text �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6e6cc3bbd742325680f760de4c465655.pdf b6663a7efb448d3e1b99ba7d6292b990 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b076983ad21710b9be3aa45cadea7336.pdf 09171efe860cd2d5751c4e92ab4ef656 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f538bbbc99ef14f750d54ec369f8a5c2.pdf 31106cbcd3940e02ac97507fae88c4e3 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e284d71479ff10fc48451591354c9905.pdf 5913f979ccdad60c5824b6ddc130a1d7 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/32508be6382e0ceaa67355e98770b6ab.pdf fca4b834f45cbabbc0688ecc0e8cb76c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/225c15ebe4cb35a25988b43e8344b4af.pdf 59dbef5942923509ac61d20d2f4f6a24 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b8696e9c81c7a28a5b8fc129b76d8630.pdf f6f0ab603c30b02f7e9e11ded9c3a0ed PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/747e96e7220a33b844260e20962194b6.pdf d1f4dcba98599b7039a171042010b53b PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/64cd29fd1cc2bb4a090953e2d7eec6b9.pdf 779c69fa0eb28e6223dccf5fd96617dd PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/0e58f62450349feed426ed7a9aff383c.pdf a147241c5c56e9b37c11a6f6fe3673a5 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/c68f8b674cfad14757dbbe0c96d04490.pdf c32b7ceaaefa0d48fd1782e3bf2731d9 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/45b775444c612ba486dcbc282b10ddc5.pdf eccffcb223433a465ef589d20f564056 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5f46ec6b9fd3ceca04d6c262f93abab5.pdf 70315116bd96bf5112838f5328aec56c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2ef7788c4a1c91538af1d39638fae2b7.pdf 02ee99914a9468aaf7c0c4595c6c33fd PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/96ba99f952acd8dd8f2d26622d50f341.pdf 6c2af8881f7ee5b8a0cb1d23266c1386 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d6007906938120110b6ad17cbf84967a.pdf 6cec25a8ef2a8ad785aeb0fad072c8d4 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/862fa0104df3829bd41f15be9ecb98ff.pdf ee6d665a5c7cf2f91a7a7f7ae7489222 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/fcc0ede3f939bc0fa368996ac251b8c6.pdf 143db87cc5c4b3252ff9d141b4a24609 PDF Text Text ���� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Vatan = Domovina : list za politička i opšta pitanja Description An account of the resource Vatan je bio list za politička i opšta pitanja. Izlazio je sedmično. Urednici lista su bili Mehmed Hulusi i Ibrahim-beg Bašagić. Štampan je na turskom jeziku od 1884. do 1897. godine. Naslov se prevodi kao Domovina. Nakon gašenja ovoga lista, pokreće se Rehber. Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : Evkaf Idaresi Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1884–1897 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 40 cm Language A language of the resource otomanski turski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-9749 (Print) ISSN 2566-4255 (Digitalna reprodukcija) Subject The topic of the resource politika Creator An entity primarily responsible for making the resource urednici Mehmed Hulusi, Ibrahim-beg Bašagić Source A related resource from which the described resource is derived NUBBIH Type The nature or genre of the resource novine NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 23448838 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Vatan = Domovina : list za politička i opšta pitanja 1888 Description An account of the resource Br. 173-224 Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1888 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-9749 (Print) ISSN 2566-4255 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 23448838 https://kolekcije.nub.ba/files/original/4e84d565d776a3fc677f92fe593305a5.pdf 41b4825fd6d91f468e9d077ff569eaae PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/dac0a6f22a72fc5f4d66945d480ab67b.pdf a33da889c1681e34d167e70dde09a8f3 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5d8d409be79df4d8d011d49df17ae5e7.pdf b35b9b49610f11b33a87925fb5ca9f55 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/3db4e2551f9e4f2cd414ecde832bb0be.pdf 3e9e36cd981b8b29d8e49c92661460d8 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/025face1f2c339c76e77fbd930953982.pdf cf6b2a466df1d1144aef7684346821f3 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e2b35c93165a2179a4c80192f15f0362.pdf a9cce46efe5c328cbd871c6cb6dda2b6 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/bb6bfa5bb58c8664d42e0606b92be157.pdf 51da0160c4c5905d6d72e6583f070498 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/32727236197c623dfd1a30d1b88038e7.pdf 58ba38534357bfadc5e3eb33f989f2cb PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ba3212ed45a506e2a1524a95f7bdf082.pdf e9df0f4486129d42e99a5c58aba39503 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/430f4c9c220ad3b143758a7b037f7f27.pdf af144ac05eab8fc4d6bf0dfc4eb95172 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a4759088f1b22291a861d1c55c039000.pdf 718ea8675bec332afc9a3d82476af21d PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/8fd18dd11e32d05edaeb0fd6a19d7438.pdf 1bd5e87a7b521cb44841cedbb1eb7a8f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b261e02f0263803b47dfef8ba588559c.pdf 49346689d7e422d7321821a64f61b532 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/3b516757d284855ca257ee66a004d5d0.pdf d3e1618cff9480b470263e2e7df34e13 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/63eb126ba027356cf5c44e4e325b8e2c.pdf 0d64eff55efb2468d2685c57c228cf9d PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/56bb8cf01ecc2b3d54eb1bb7ab8d1d86.pdf e4ebc262da2ccb4292e262635b60d785 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d77f274e63b0c6160de7a4390b15bde5.pdf c9220797d3c12c5ce73d440e86bebe70 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/42a40903f517f2ed439d1a7e55538eb1.pdf a579c30f520d9388ad23bbd5b3aa757f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/25d55366c2a15c757755d094215c213a.pdf d3d6a749157c20653148b89dc4de434a PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/98d9ebf1987c6706fbca782cbd49dfb9.pdf 2a6d6f58b826e47ed8907c27a18ccbd9 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2bd20cff985002303de1c387d9709280.pdf 38e478c9e98d32cea688f9b5818a8ec1 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/022249c1781cf36f7ba129dfc2037d29.pdf 1047b2816f0104fd03330725e192fcb2 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/90691c076501efdc42b2c250cbc4e83e.pdf 7e05b563359c5c0707441b562cd19d8f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/09bb172c4bb38199814a244128fef402.pdf 7ac443e07815cefbd9c767d6c9599145 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/0432cc9ebd5fb2156da80c03c0abf595.pdf 3e8b15c9db93289562a06aea73b92cec PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/1b0de163579fb303ab5c4ddf93ba2f76.pdf 1cb26b696bd14134edd03444efff1494 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ddce969e990832785f8f08af73c8c6e5.pdf 38f1165231bce8f17371bd4a5ae83708 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/3a2a887acca3718724a708b4d1d6f853.pdf 9dcb04bd61009affa574930971893075 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/56311b55a3fbd00c69be901ee0b09e71.pdf b6845de571b1fc918d1a7864ef8168c4 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e0b9cc41e6090e661a1afd8c5edaea9e.pdf daa9cca5d79eb473f0a36412c6b16772 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/1e21331eab12c826499e6e92adc5ca22.pdf 1b080585e181477df5ee7c05e1920a05 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/73d2f8dbe3d79393c170e09fdb280475.pdf ffa37dfd1110006f349584036899eb6f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/412c2c28f660e6ae8474ce7a3414cae0.pdf cc4b2958f3d2c6729e1f256296cc3a2c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ff2aae132e439c72fd41408fe09c04b4.pdf 13d39748a23dc99b13d372eccac95e3a PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e2adf2652d1405f14917981da34d4751.pdf 52f1fe3f15ba2c0a76a2f3ce99a1e87d PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/99d7ed3191145be5a536a2c289a1172b.pdf c46dbcc32e1c8761fca9fe8eae7b4505 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/3ca164550af73cdc20985a212ed93ad1.pdf daa31456a01fc02ec87627b89331085b PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/c7c5fc87bed537dae74193878c4dd597.pdf af96e638c21294c063b8d30e92bde32c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b5f8f77460eb18b463ac1dc9a8275e34.pdf 7c9e046996668ea776f2a637540a8b9f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/3ea46f34119c6331213e9e85a4e51c2a.pdf 97a5d8495dced3ee8ab0bd05a57a88f2 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/349a45fc1d6e24def37cc25a35d3a739.pdf 370ecf7c4881d86c3b04d12f15eeb736 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/bd9c8c4a07e4b9132214700c2c8c9bf8.pdf 0576aa97a8bda43aa440c9d2499d8009 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6d7a76c5a0c72e92a02119aeaa45af8d.pdf d251e051d4a03ca447e3782257b47475 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2154cbc5c7414095eba7db6583f38751.pdf b37afe63071d5ad31dee2da6d27f701a PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/66d74e92af4f54b086f252cbb5ff477f.pdf 5c3a720f8a8754c52bc2d7444289324f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/abde256a26c47872c7072bbfdc1013cc.pdf ebff8688338c9f85fddec5ca54d108a9 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f15a1bd3efc144dc7a45e53d9beb3982.pdf 20557898071644380b1b9230bad7d12e PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/9b9db50ef292c7df7ced06b43a1f0bc3.pdf a72605f47a606360f87c15a18aa90865 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/3122ea0e165fef7092dfebbd3daf5cb8.pdf 7d1570a8b7bee6517d1a52087a9d50e0 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2696b335d4b253619f8039108999fac2.pdf d7342f767438e8057458f50d2e9c62dd PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/cb03e1be7ffcd2a2c8721ae80d929360.pdf 4fcf0f4b5919594e0b57e8b5295a8030 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a25a811361d158b6e3534ea6d9a9d5cb.pdf 7ffbae088a361d34d1f9c0a0cb07bdd1 PDF Text Text ���� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Vatan = Domovina : list za politička i opšta pitanja Description An account of the resource Vatan je bio list za politička i opšta pitanja. Izlazio je sedmično. Urednici lista su bili Mehmed Hulusi i Ibrahim-beg Bašagić. Štampan je na turskom jeziku od 1884. do 1897. godine. Naslov se prevodi kao Domovina. Nakon gašenja ovoga lista, pokreće se Rehber. Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : Evkaf Idaresi Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1884–1897 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 40 cm Language A language of the resource otomanski turski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-9749 (Print) ISSN 2566-4255 (Digitalna reprodukcija) Subject The topic of the resource politika Creator An entity primarily responsible for making the resource urednici Mehmed Hulusi, Ibrahim-beg Bašagić Source A related resource from which the described resource is derived NUBBIH Type The nature or genre of the resource novine NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 23448838 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Vatan = Domovina : list za politička i opšta pitanja 1889 Description An account of the resource Br. 225-276 Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1889 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-9749 (Print) ISSN 2566-4255 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 23448838 https://kolekcije.nub.ba/files/original/7c7de388b5be12fbda8a9287ea70dad2.pdf f635a538ec8f067c36dbb98340b6a16d PDF Text Text ��� https://kolekcije.nub.ba/files/original/faf6e4a2eb0a89541c9aadce45642b2f.pdf e2d711cfcab996bf673e768531ed8627 PDF Text Text ����� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ccb1adf306d5ab2f0124c00bf7d8d122.pdf 4692d8c8d4aa354bf9cd4369b9186558 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f2197aa7a4ea9fa38749dfbc96e32362.pdf ad2085cde73953dcee0f488977c33911 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6084c506048fb23e3024a5c33d1ef882.pdf 84f5bd86c7912133aecbc57a1af0362f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e2564847638012dcff71996e4278c999.pdf cdeabf673932d7388a5d5a1e7bd41442 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/17ced8d3bd37a84392cf601139fbcf40.pdf 2b05cbbb802fcdf971156cedcc67f2d6 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/66e23995a9ac6ada1b5ff7d9838fc4d1.pdf d9fe253b3557cbfc37f54f4494b3b177 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/785b976d814e6810eb442d6a6073b673.pdf 734f9fde04ae65b86675d29be78f2829 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/13a65822243932f172486196aa799631.pdf 6e83fd882c9550056ae9f46648b4f47c PDF Text Text �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/87076fa310bbfceb2f9104778668afc3.pdf af8b206ab1821f94e0e729c24d0f32e1 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/225942da06c77388dafd2a589ba3dfe3.pdf 28ce1e63af5a6e65e82186a788328b74 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/16a704354843cd2055597c1cda1a6a0e.pdf 31f3d44ff29b49096e8cdcb38a928557 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a203756d64a498eaf1422feaa6b1c200.pdf 492c35355fbc204542212acb0faecc3b PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/94be427a27ea1b2ba503ea9c5184851e.pdf a01cdf74bbec25c0f174e6c39bcf0bce PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f534b8d55d7c542bcc0ed09ec703c0e1.pdf 9f7ea6d90edc177de18b42b2418e9efb PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/58000ceb055a049f0b01a9cb6fb6a024.pdf c06613cac0db83e2968ad56e9fd0a661 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/51facc6ba41d9286d18dd9d4e43aa797.pdf 19f37588b0173f89fcacd8768420ad89 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7af9ce8f9bf5bcdf8e2b896913633dcf.pdf d396abf1b63a8f20980474ce6e7f8d29 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/1f14037e804bd9e3cf61efeb311ab250.pdf c0bc7d1227e0cdb520512c8b977ed01b PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/dec4032a9de5e064b082a8ba0c76504a.pdf 4fe9ffb08c5c075262de426d6bba2393 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/16f15207ad96ecf3b48152e84d597e8f.pdf 2ff0c0669b96c92d0a5310f0fd5ab1e4 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2168a5880db13e65dcb5767423d70e99.pdf cb007b59714b65286d6148e682c80902 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b08449a0165b35b43a6d61cf9126c7e2.pdf a14adf394f4e42de1755fb958e03648c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/77ffd329ed2d1668fd9927c5370cfbd8.pdf 2cf6299bec640d06275d2474cd3a92ef PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6ca32bfe0814cf531d61e1032e001bfb.pdf a2a67339c6e52878888769e0f9cd175e PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/3713f8f5f60a595620d8c4f16508a7ef.pdf db1e90dc7054ccb9b92418c5470edbee PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/140feab2a735e19ba32fa306a027c396.pdf ee19396cb4f16992b2f8b6bd4f73693a PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4b06e30065886f803c82169735443ef2.pdf 58366d0b3462c67364359a5b980ac3e4 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/03f7a198f59e139f44ec5042b549db82.pdf 0a4ecfadf093ff147c6098ccd1835535 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a326cf8af514ce62153ebb2d66ce1d10.pdf 66911d4f62c4b7e5fdbaf5bdf00646ff PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/86c3dc3a566d99d2cf7bcc9bc546a385.pdf c5c55d95cfa6e1f597c386c3ece247f6 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4f2d1e9e22c791e1d8c27561b795f315.pdf 133dc47ed22e08226682bde5a1d14bd8 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d4f3c7320016ebf014590e452273f5de.pdf 15489641255125c01476309e48f3628d PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/18168e91c9e771e53f7f7af4409b3592.pdf 8b1cb70eadff725c7bf91e8c53ab7238 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/78ba25b6059f1334b3ece3fdad2f4c07.pdf 5dea169c5477c325f3b594d0575bdf0b PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f126df7cafe02f1142193b75162e8fba.pdf 72d97fe8d95bf828320200c56aa867b4 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/dbd4542c12ce2b625f72a7f41bd8f81a.pdf 897d9de49af3185f450d6b4e4ce3f7dc PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/87d456d1a081ea1abb2a7fe367e2c3f5.pdf 043528ae4d041af91c70c5359d2ae650 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4cbfa9270b8179a1741cfcda9b78e416.pdf 3eca7212d80963db8c08c7d6dc36f44c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/78229f07ac674c11df707c819e3ab103.pdf 17450d987297dcf26daec8e17ee0cf97 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/34f0beea96b89c7fafcee4c593e05699.pdf 3a54a4d4f0b95ad3dcbed69361519739 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d757fafff05d2c92416ce051d63d5c0e.pdf 2a190a26815427098f47656ca0cd17c8 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/1e385038a7531923f567652305904de9.pdf 8f2c511a50695eace6a7ce7ae8785cdf PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f687f67f65327211917ad98b9d08310c.pdf a44d021bad11198bdad558b2554c06d8 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/16ceac0b31300d2f6c07201186673bad.pdf be2508ce759d49af3880f10ea595ed12 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/872712a8191b5bbc3d278abc8684f70a.pdf e65e585f854d0a800f11186cf8aac8df PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/8f58f840ad33153f1d11686039db6659.pdf 6b214f443fbc346a0f3093fac146043d PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/fb5d69bcaafdaff75a0bde3db30076e8.pdf b23c59ed7a5d52c13ac400c884de3f15 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/494653901724fdb77f4e594ffbe18ec1.pdf 4f522a7b4d384a3282c009164d272ad5 PDF Text Text ���� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Vatan = Domovina : list za politička i opšta pitanja Description An account of the resource Vatan je bio list za politička i opšta pitanja. Izlazio je sedmično. Urednici lista su bili Mehmed Hulusi i Ibrahim-beg Bašagić. Štampan je na turskom jeziku od 1884. do 1897. godine. Naslov se prevodi kao Domovina. Nakon gašenja ovoga lista, pokreće se Rehber. Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : Evkaf Idaresi Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1884–1897 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 40 cm Language A language of the resource otomanski turski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-9749 (Print) ISSN 2566-4255 (Digitalna reprodukcija) Subject The topic of the resource politika Creator An entity primarily responsible for making the resource urednici Mehmed Hulusi, Ibrahim-beg Bašagić Source A related resource from which the described resource is derived NUBBIH Type The nature or genre of the resource novine NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 23448838 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Vatan = Domovina : list za politička i opšta pitanja 1890 Description An account of the resource Br. 277-326 Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1890 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-9749 (Print) ISSN 2566-4255 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 23448838 https://kolekcije.nub.ba/files/original/2f7e696399e375a400d2964bc3284e42.pdf 90cc5686df4dcf5ae55295f3227b2da8 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2d5efc0b0ece75a53f912e01e573f80d.pdf 84332f6bdd5bf134781955cc75472627 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/49c00cf3e154a8be10b18fa1097c6372.pdf 073a000460d0880ad3cabc03027c9026 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/1839463641b19ef4cd030afeda799ff4.pdf aeaac887f29ae166c22f4aa389061471 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ba5ef53f2312b6e481f2a3eecb45482f.pdf e7db7ec9959a34b25447077ff11016eb PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/3664f4f4a560bc1ba4e57fd067f2cdac.pdf 5cdda24095c6de87452bd5a58f41e01a PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/9017f35b74736a89ce30f0bc670a9e48.pdf 68b452ff5c11a1b543396f82336e3524 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a4704fb5f397a0c3764704f85d69fb0e.pdf 4f13f94e99a1ca661ec656eb395d1c61 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6edcca9eea22ff8a1193f505a3fc1368.pdf ed264dee0750786825f586b5d0411abd PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/570f0ab00f34651f56312bb2647103f5.pdf 87b60a01e829f13b31587381880e3fd3 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e3937359db1e511f73ada7588220a55b.pdf 9f438317c6d26f75ddf0f46458aa695e PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2ef3402cd30eadb268e0c43b718d2c68.pdf f84fcc0636eedef0a31204575e26cf16 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/70ebf4006fdb3a41aaf056411a65b8bd.pdf c3f837bcacd72a1c66ad9be5cf55a227 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6b87b37440a060b3d7b829a1e793de89.pdf d18344183e5904f0c9397e880961a48c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ece3aa7df097c8b7c78a3fa5882ddd0b.pdf 77443b174b6077e457e1801511156f14 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/98de0fbc5788e0db3fbc461ab4be91fe.pdf ef096f195cf00007973d5e0eb5eb0982 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/110d10fd47024a4853cc80e0459698a7.pdf 12b0ab87096a220425a05d107172236e PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b9ec4ac01ecdd84d09ec427c7f09fc6a.pdf 1f2b516b2779345f9235cc32bf2e2a53 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/8b424b1c1bd0e3b49464d63578f56ab3.pdf b7639b30cab139b5a7994965887e2bd2 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/c1eee997e8c57b4f3afb4a579d5afffd.pdf 40813c415b258e2048f0562d520a46cb PDF Text Text �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/870f2752ca8064127c11b0395b05c738.pdf 9d34e93529fb98ad1c6dbb28ece6cd96 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/c3a5d11ed03837782be517efdf8e66d5.pdf 9f834c362e52626d289080b4eb69771a PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/12fc43b4b9eab1623a5ec3c67da6737f.pdf bb80f9ab15268e7114abb51e6625fb0e PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/853d51f3bf9a5e3692348bc45f871492.pdf 8fd5217207d0d96313fd8a2883ab5ced PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d7b56661effad4af58b77137a02112b8.pdf fd7b8b243729316f1958112598e06af5 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/0d5f781058b06c5abf7b5850ebb19b9b.pdf 885e796db8e3c4c061a6d308518bf01c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5b4180df3ba1be162a1bbe432bf469f9.pdf f9d779742e752f1cb66a100291776f1a PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d699d7c603a7e1c3aa39f0efe3e535c4.pdf a0cf8baee25b385fcfde5b87c9e67bb7 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/00f2d377ac9ac8574033e259611a67ae.pdf c0327fd0c87a38ee1b971e0520c4b109 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/9948fd8f2e63666e9d98a68691e8a64a.pdf f0a21c47509910acb572e4f4c686c1e5 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b02e6e8001c92c6a99027a48fc7de4eb.pdf 620b3b6c1ae081aee955529a7dabda8f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a8bb86362fe807f76da09c16d620c6d0.pdf 15407a779200559b19303e3f226eeaff PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ee02710f684e1182d49d0332f0f7618f.pdf 5efbc5327aeed26f1e1a0cdedc159676 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/be04682b28e8a58027277874b57fa9d8.pdf 5461f195b537d01046f550a35fbcddf0 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6b4f7f6009aa80914dc3a6793e953bb1.pdf 61d2837e68de28ad6bbc03edb5c25245 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/9f9f611f58c8ab60daabd8f41116beb3.pdf 8176899a960a26e6e06683d1f68d677f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/eea322d302ee8637caea42cc120f932f.pdf 074625968ea9fe89b8eb52d8ff24fb8c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6bebbe8b2f35d0767793ccac894c3361.pdf e8b509874b30cab23c05d6e24c454d0a PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b22866bc1c02a1dc3a52cff0fde81d92.pdf a942a7ca2d9cb9e7690ed2567298552f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/09b17c4e7b5474ecba4c4cb46abc13b9.pdf 514b2497b3147f81579e8206e07a0a76 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e93d892debce8d19d1e9d2867c9bdecf.pdf f174da25d22fd783b1267487802e6eca PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ee35ded40e2f763887a0d191bffa8c05.pdf 1227525d687306944dc473f5e8918c5f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ce3d4cd7fa132650a189228bec3825ba.pdf 20e121e6fff41200c6892774daf81274 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/0cdff80520c05ac6431ec23350904071.pdf 9944c5234a14a63f28801f1ac4377b17 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/8cccac8106039cf325f248f98ea25855.pdf 46922dd48d6d64cf3017d412d187e861 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/da2008943f85fe3095bd24c2f5d017fe.pdf 3757a27c8f8979f66c881ba8a8a24b31 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6e3373e365b3d4020d83834aec184c90.pdf 9fcd19bce95699b2271b1577b13b28b6 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/96ea0500ff3fbc35069cc56fe13c6087.pdf bd166ad310060062aeb3952c38378ba7 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/cf2578b73032c86c3b648efd8657f7d4.pdf 85f02664339199d496630d6e27d3224c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/78b89d848e2e65bbf5ba8cbc2ed32b63.pdf ebba0df19e6741e8529246dfbc50469f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d93d4eab67f014406cc8468f87086d11.pdf 745f9647c37bc0d04a6f2109861c49d9 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2369dc874d8f78a429e97a0875639506.pdf 8c4ac2fab5b40a0ecd0bfc1b03a1dad9 PDF Text Text ���� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Vatan = Domovina : list za politička i opšta pitanja Description An account of the resource Vatan je bio list za politička i opšta pitanja. Izlazio je sedmično. Urednici lista su bili Mehmed Hulusi i Ibrahim-beg Bašagić. Štampan je na turskom jeziku od 1884. do 1897. godine. Naslov se prevodi kao Domovina. Nakon gašenja ovoga lista, pokreće se Rehber. Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : Evkaf Idaresi Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1884–1897 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 40 cm Language A language of the resource otomanski turski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-9749 (Print) ISSN 2566-4255 (Digitalna reprodukcija) Subject The topic of the resource politika Creator An entity primarily responsible for making the resource urednici Mehmed Hulusi, Ibrahim-beg Bašagić Source A related resource from which the described resource is derived NUBBIH Type The nature or genre of the resource novine NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 23448838 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Vatan = Domovina : list za politička i opšta pitanja 1891 Description An account of the resource Br. 327-378 Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1891 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-9749 (Print) ISSN 2566-4255 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 23448838 https://kolekcije.nub.ba/files/original/a938cacbdf60de0e595841e72f17ea25.pdf af66206040ff7d636824fc0a42b21676 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5de3611dba995e5147e79bd4bb6f5b54.pdf 78e8078cfbfaa625a58d6915d9a47be7 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2b891cf1600d43e7319855af65cd6c64.pdf ee89694e6a836468e8ae5acf62be3b30 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/10be8886c8d54ac8290c2a2ba68add27.pdf 234d1b26c5190fd4786e17c101902316 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/71e3e639b77b7888ccc2e26a29c70f43.pdf dcbf747a7df47473af94c7a6f38b1277 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/fc4f8d680187fa86730461320fd68e2c.pdf 872b364c490f482cdacaf7097783fdc7 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d956648dda5220c98f80aa767a9fa5d6.pdf 98722e6c2620eb56cfc6d49636d65cc0 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7db64d9bdb6d9a6dbecaf2e551b3a0cf.pdf 8890d610a5fe964a50d79243def0edf8 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2cef7b1bc14713166ed440dcb77a2277.pdf 17a3bc8b381e921410b879383fc55a24 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/0ecfa01c3543d61954693031cc554469.pdf ae30118519c641e2b019e5460a5f121e PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/9b7fbed7218ec0961c254d89d9b9395e.pdf ae6867f9a372ead0ceeef194a25f4dd5 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5a63aee5aa168452fbf4e6d4148a7ae8.pdf 361118ea767330830cfc14738c9fa819 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6b14f8cf5848ed1ecff0739066f40b76.pdf 7d74a1a760beb21e7406acf5b015a171 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/422c94e58f3a786c83e03cd0df008212.pdf 9ab1034fe7fc8ca577fd81b7813ecda9 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/15a767f3a3828b2bcda86c937a969df3.pdf e6c92db235d594a0a8e582c94cdc1081 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/333fd2a3fc861cd5e8505a49ff1026a5.pdf 780d46244c990f19846b0f230eeef7d2 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/c17986ba72af1a2a392ac433631ce09b.pdf 432f4d6931e4a9decde0af2ba7065f00 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/171500bde308e12cbacc61c82823193e.pdf 8d2b3530533a988bee2a6c804b539bd1 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/18b119d1e3c02b858f08fe933ed000f7.pdf 9564c943792a01712a0458a58bdaacda PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/99b1e89a27f27c7244b3660feb668a8a.pdf c2d7a1898b9faae20afded95bc387dc4 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7fc2958e7212a54ca2680eba1237a2cb.pdf e9abf8cf7fa9ae5af913c54d57f8522c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ea3452dc63da86a55af1bd7e31ffc767.pdf 9b90b2b5c4fafecb1578852f76d9ee80 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/eeebb81d35a337a9e7486d3b9fc62565.pdf 63d85120c447ab02dc0fee341040e56f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/73dac56d71cc9658e90618aab4a5b18e.pdf 890867776bf387f823767ac1981829a2 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/797ad686123e5b8d3d4b623437a6be91.pdf 5dd4c4265553487d2aa002e7471158cf PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/8b50dc924de9ce0801d2884354b5dc57.pdf 8a1d66de63a7c3e79bda21a03ec1331d PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7a850fbc0ba282c527dcb71cb07560f3.pdf dbdf85e776d693eb1a34b8d1af06d208 PDF Text Text �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/9e62afde350224b76418875730984010.pdf 3b9018b58242a9ecd2222f47db63bac3 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7c2d07018aab38fece6bed802fbb81ee.pdf 5fae9d104ce42b522fe038cc7aa62caa PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/079a2b99c3912e264ce38836fd83f273.pdf 7b58381d678c54123c87d05f48b02471 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f1ae77f1f2380825e3276e63916c95cf.pdf 71cfaf169198a7e740f1066405bb1edc PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/19527adf369e1342cbca54bbde59d966.pdf f755a9a118fe417a80bf3a33a8ed4edd PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2d924d87769fe7c5e5c5137081184d53.pdf b2b8df7d33fcd1c7129b067448b29447 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/faffad8059796cbf2ffe3565371c628d.pdf b65825ad742fb48234e6e31f3345cf44 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/c1cda9d95957952e6a1da48575c87d29.pdf 0c6b9a29e07f8103cf2e3cfceacb9960 PDF Text Text �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/9e1a44e68b59e07973c20afd6bb7512c.pdf 6127a4c033f9ae7359f491e065884f62 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/bb305cb90ee316b1d7133588e73f3a82.pdf 0ca3d4269c2eb97e5a9c8f1264c6073a PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2e15d43580f7d2548691dd15c9820117.pdf c1b2334b7aa103f344e79562f179a28f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6802049cf8585ee047246af60a3f2e08.pdf fe708a291c6e9cd1a47b530c3fd2e06e PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ef68d4ec3144ff2e45627914c4857b00.pdf 3440e409ce4ebe1e6d9b5367a18c1674 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/1bf5fcf0c397ad67d43ad80a4418906e.pdf a48d1db475b369134434cd649d82e61a PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4d11f22a5652ada73e70dcfc1e27ff7f.pdf 9fe714101d8b2fc11afae39c033ac2ed PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/31de311d347ce761730fe0d99c7bd5e1.pdf 427e39e6fd078c3461f80a81ad7e9aad PDF Text Text �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7f135e1bc310ed4163832d2a78d4afcf.pdf 31f744bc383329f7e3395adaf3784737 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6be34806c410fe63ff679293d46d3394.pdf e2982067ada7d552e67b7d8bc36923de PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/49e1529ad752827ae36e70cf8996d9de.pdf dc288105a489c1f9494f2d835d11ba8b PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f5dbb18e50e4220f7e6ca794408f87d9.pdf 1ba40d9a8123df0b7633b4c87c6c701e PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/cad689b88b2a72fde38fec765e2c3fec.pdf c3df692f62a65ee4355d77bf089a88c2 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/55a260578b6e5c3a7b2b67f9ceb5e566.pdf b099837b358eb58117e53d207c65bcb0 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/99b822605e9d699893b6757a8562d0d9.pdf 68b01d397d118ad41a6152d5a3fdd6bd PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/53dac411fe871bed14fb0241155a9f53.pdf c34fae2240de9bf4a05531524d5fda0e PDF Text Text ���� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Vatan = Domovina : list za politička i opšta pitanja Description An account of the resource Vatan je bio list za politička i opšta pitanja. Izlazio je sedmično. Urednici lista su bili Mehmed Hulusi i Ibrahim-beg Bašagić. Štampan je na turskom jeziku od 1884. do 1897. godine. Naslov se prevodi kao Domovina. Nakon gašenja ovoga lista, pokreće se Rehber. Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : Evkaf Idaresi Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1884–1897 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 40 cm Language A language of the resource otomanski turski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-9749 (Print) ISSN 2566-4255 (Digitalna reprodukcija) Subject The topic of the resource politika Creator An entity primarily responsible for making the resource urednici Mehmed Hulusi, Ibrahim-beg Bašagić Source A related resource from which the described resource is derived NUBBIH Type The nature or genre of the resource novine NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 23448838 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Vatan = Domovina : list za politička i opšta pitanja 1892 Description An account of the resource Br. 379-429 Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1892 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-9749 (Print) ISSN 2566-4255 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 23448838 https://kolekcije.nub.ba/files/original/13e632711391e969516391a22721fe57.pdf f6b120504d48d277562921e227f6633d PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/be9f4d3e063e121e570955593f8f8eb6.pdf 66766bb7ef42efeaaf8f164f4a38bd87 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/1c2f4d9f233df8d5fa637a1f916c9404.pdf 81891d3e0c4f61fdc541f4d6ba41b1fd PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e2be0bf03a5b5fb18ef5242ac09f9096.pdf df2d946826fd3fcf58c981af2f27d245 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d7080705816bbfc6a912beaff1b6774c.pdf 54ad3ea0efe2f9095a42e8b7a43028a2 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f8fca729d2873b1759d0cb1556d18aea.pdf 6f9c1fc76df29fcb4458406c6a17a848 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/0818e76feccb8c54f20596d742bf5f93.pdf f583f71b701312570d2b07fa9f62f3f7 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e1cb75f9cb546babcb93dc4b39918ba1.pdf e21f3c2d03ed307b3c2fd1933f6df47b PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b13ff6ef1fcc8d4922d398a70848202c.pdf ffab5e09d62511442ad48e5a74bd10c5 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d4b18175292c0916aa91b86c7328e3f7.pdf fb7e78d8334f35a15c4a98320afcb4f7 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/256b23810c12dc7f080a73a7bdd7e4a4.pdf 6527fbdbf896b2f14c8922312eb8cbe4 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/242a025fc0471ad2cced3958e8df5a8a.pdf a7040996cefd7a501e939dd7b744302f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6327dbb16017bc9eb925509a3b104238.pdf f85cd22f8625ac91f969bf10b5f43534 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/87f10c37d7f4f717b4f1bfbf56c3cf5d.pdf e8d240f41a52118307082601116d5f21 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5a17a6019667d494ce1402ead490d249.pdf e4e7d3b73ff3ff6abfd73464d01601a8 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/27d68d4ab53ea49bc9f6fd30f19a342a.pdf 01317c2d3ad46c9f0543dfb580c826cd PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/452903187fdf71d6d1a5f867fd6a50d2.pdf 6337a39e672dc4e9e189110b666b2cba PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/004ed7d812767af163b4fd2c775fe388.pdf 4d69b0aeae01d2c56b1bd77a117b887a PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/06ba518e6a735fd398a6fb3a588acd5b.pdf 2ee6fff8a634440b4e2d4dcb91266742 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/969dc2418b87467649859029a996c760.pdf 0628c89a3093e27fd196b61c73f44f8e PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/68d83efeaa24494176b8bdd19e3c5eca.pdf 4dc15efa6fa1a140e149ba625fd6055c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/edf9cb78db0faa25e4e1e7d919771b8f.pdf 201c58da1cdf7e35259eac276fa882ed PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6f72ec3d0ce9bf2000cb8b4bf22008c8.pdf d95284d187bf37d7ad3a7ab2a9890a2e PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6094e1abb07d7bebb13878632b83e744.pdf 32347560c61900811b35834274d73d22 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/c719bc90858dd9d533a22a2ec10dd3f2.pdf 5ab487d8ec6cf6ea89f104858124d87d PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/606dc2e9d5f470a68f8463ba83d29aa4.pdf 957f34c0b47f0e36f6f08d10b80a2713 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/043c1f23b39a9cbb05d38e885251f740.pdf aaaab6009565850b88dd961984465772 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a659bb9ab980c979de2416c342f93ea6.pdf 093d9e1a512fe14e2513e1af9accd6aa PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f1c3979ba58b913368854c3c18e3a24a.pdf 14feaa4ef5230a7d5f68060608691009 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/def2bee3c50b84b89add9e7f12d692aa.pdf 34ecfaf657b52fb162a6b35f1b3c13ca PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/c8b641a9d7905e40f9154dd772f1676a.pdf a4cd993057bb3db590fd613e4330756e PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/9a21e5e70354afeb5fa2847ec0a94c73.pdf d6e1cecb4c47ffc65d1117bd1fa50c49 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/746e587b0245e179e3806e9a40ec45d0.pdf cbb07353274edf54d7911bf6705bc18a PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/3e949cc7eab6b51372c1b2c3bf1a3ef0.pdf 4f18f9f8e1552c6c8e548f1e058a8a22 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/8eaabbdc1da209d6a365fcb708a7539d.pdf b767fc9f528c28b5f92b9c75f227d0eb PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b0e2c2c44805fc8dae36c3868b972fa4.pdf 2294b22d35026bac28862f2670d86add PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/23a0c0b36a472f1080af28906c7271de.pdf 7f1d9cc2122c146d1facbd3dc22c8405 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/9efd58c257a20c9eb816926e08da34ee.pdf 8b09fe002c89add64a8156afa088869e PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/974e6c091b9147eddd42d64c16dbd703.pdf faac82a756a57119ace638b0d9452070 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f2887744a7fc686bececfb564076f286.pdf 49a68a0d104f9f3fd02b54e7d4986100 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/1022d00e64a078f7c5cf254b370b208e.pdf cbb77ef05d4413727520ea6f4414e47f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4ce62bdfb28794521c464636257a10e3.pdf 412844f2d15cab0eb01a1a8d2744bc7e PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5fa3242ea6e3b02fe780279af79dcf44.pdf 8fcbf29530ca770eaa4f43a6ddcc2d76 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ff671d9b90c7a16f073dff9fbf58d006.pdf ec3502ad742db780683dcd5197d0d2d4 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6c827fb530eeaf383a4ec54cc855bdc3.pdf b3c5b485f8a494cd6c8e5d66faa7d76a PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/04880e9a90b768c6023d65366dc20b44.pdf d4011780afed243f4ab3fd0f6bb1987c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/663d428238235d1bec0271053cfde212.pdf ab75d28423d15fd748ae8839e636d1a9 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/defb44e10341b98b3ca2f863df709635.pdf ca20347cae14aa0b1e084a843ec8e62d PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b39fe070a3ce6777562af2ed02539f86.pdf 7457929a9971c3fa814f7af581b692c4 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/1f6507903a8bc0cb78d509982528d784.pdf a57c7a4681de2966be271b9ef8881780 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/74ad03fd9f643a4b6c035beeeccad2ed.pdf d6436f7125dc07c30531dbff1c36cd23 PDF Text Text ���� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Vatan = Domovina : list za politička i opšta pitanja Description An account of the resource Vatan je bio list za politička i opšta pitanja. Izlazio je sedmično. Urednici lista su bili Mehmed Hulusi i Ibrahim-beg Bašagić. Štampan je na turskom jeziku od 1884. do 1897. godine. Naslov se prevodi kao Domovina. Nakon gašenja ovoga lista, pokreće se Rehber. Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : Evkaf Idaresi Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1884–1897 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 40 cm Language A language of the resource otomanski turski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-9749 (Print) ISSN 2566-4255 (Digitalna reprodukcija) Subject The topic of the resource politika Creator An entity primarily responsible for making the resource urednici Mehmed Hulusi, Ibrahim-beg Bašagić Source A related resource from which the described resource is derived NUBBIH Type The nature or genre of the resource novine NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 23448838 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Vatan = Domovina : list za politička i opšta pitanja 1893 Description An account of the resource Br. 430-480 Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1893 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-9749 (Print) ISSN 2566-4255 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 23448838 https://kolekcije.nub.ba/files/original/c6403b54b7dc1b59bf967271f618b49a.pdf 07501def68cc041691e43bd9dd299337 PDF Text Text ��� https://kolekcije.nub.ba/files/original/9ef303ab4ef3672114be00f8a1aa1a32.pdf 89a4cd7cefdec97a1db2041e005c76bb PDF Text Text ����� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5dc6c415254f60497551586179cf5cc4.pdf 28523619e9a3481857e600ac897caf26 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/87b7d7e99098d087622818286ac64858.pdf cf944cc89513a257f5637625b71c6c1f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/42b241ed6bb9b41de38c1c7ee2c6a60a.pdf dc1bca32283c8c5cd2ce85661719b32b PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/1f49f21960174080fcf0858ad296ca22.pdf 6fce4704c0b593655c61f35d1d15e2ba PDF Text Text �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/017b60c0c0d3eb4a94fd8cffbe3ab264.pdf 54f6b2af264ef12b06d10fbafedf6a4b PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/95da30abe5074be9a48824932c8043b2.pdf 5464cb12d931ce4e461d3c5acc281dc7 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/74e5a2df7b8c9e77ab9e31b261b0c56e.pdf 6f21a441dd07a8f8032c9dbf4c5b01b2 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4e630b604042fa01034504d9b2ec9e47.pdf d476b29e82727044e461065d271b5aa9 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/8088be7d35955e9cd37a0ffc77e4d8d9.pdf f40aac5a806c48bb48be455fdef00220 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/76e1cf6f61f80864198c264df8030fd2.pdf 33dc7fea67a2f1431f367a7eff24aef2 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5c08bb194d22c01434189b7a7642fcbc.pdf 76760d29c27486ca0490de5ae6de170e PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e06df1b109ff984191d7330094f7ebef.pdf 1eb0a2cb226c00d747ecd7115d0aea81 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5820c7024ce46a08aa85f204c59d7bca.pdf ab1528126135fd0ff0e79d46c9883b22 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/c54e5dad9a1b3909aa1f8cb807a6b1d3.pdf 752c43112515e899c61c99c7e744b3bb PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/11dadd7179b324b4585b77b63f2fa597.pdf 2d8708a433b4ea66da39c9a6c0aad932 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4cbd7d553a552803767710e648931aa7.pdf d1b4ed6fc98488c3266f2b839c823e76 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/fd8db0acf2142de803a4f7501dd028f1.pdf 86419bbfb7a3157fc4297bf30966dc01 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/8132d2f4b1642c4efd6bb05f15978853.pdf 8d62cf33d9b5c8b5b84fd3868be9325c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4cafdd7895596575876bdb13d4bfe853.pdf 9c254d14134eeedfe20469ca6448d3e7 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ff8c65217fcfe4168273d9786a222116.pdf ad02fe912ac323993d8f3cde37a5c040 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f86a14d106586629c906a0440bd7d92e.pdf ef5b9c71d29c72a48a8d9d2928e8a0a3 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/8d93d3b02524cb85a09f0da1b3561828.pdf 80db67a7995eeb999cdc0b978694efee PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5f616cd7eda4c8d9dd1755a7689c826c.pdf c3118965f383d1f20e1f1d7870c4301e PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5b84e381881a81aac2e94c6aa0776174.pdf 45c8cda6f45b8cd4978557002aedcb31 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/c381d737c072c4795725eaaa766e902a.pdf fd74e6778fb02f93e76e680169abe3f8 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6c818ad6e9dfc925660efe6fe1c70986.pdf ce94a524f98896defad77aafec8052f4 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/871460fef466762472270b3d3bbd26ce.pdf 917dd1af6630f7be967484d15ffb57a8 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2cdd36a4fc39f8d696f48a97b511a94b.pdf a8344b92695b3761cbb453d4e0e2452c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e80d85696e0a62f1298fa77f9dc0c8a0.pdf 43b0dedf595868ee29c3e171459f7e5f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/21fefbd9c3fd14d6c7d0282a913ec0ce.pdf 1b46be978ab6121060a739acbfb0499e PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a31b9578fd149a64ac841d529a85efd6.pdf 43d621a8cd449c4ca4fa4fde6afb173d PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d9818be625bf421e1ee3f9e4022e6146.pdf dec96f7be54dd2353f7239666505aacf PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6e6a9f9e253b485dea4962cfd2480bb0.pdf c58fe3450dc605b641eab0951cf44102 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/457b4e16d3d293ee7e85d24858ed2add.pdf 8cb7711305da4cb3e18125f18ddb4082 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/fc44bf6588f1414b111781d76260b512.pdf af032281134e2bd1fa57474ff2b5e2fe PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/9bb865bad7c7a2ad436de1a696629131.pdf 7dec9306f145d87328d496a7534a3cc2 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ad994ccff89b939dedaeca910f776292.pdf 30f3a2219934c083f8f69ceed14b1d33 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/c361d44532f0d39e211eb7448e21656a.pdf cda9442eae7badf94698c484f9cd8278 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/77417113a56732614a6f12427024fb3c.pdf 357f6dc0b43e450110e64e2deb63a35e PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/916a8762d1f434095f8ab3b2bac9ef7f.pdf 347b0184fdff17549a6f1dc096a6adf7 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6b3833078c178ee31995535df36ceb45.pdf f4a6e93defacea0ca743359ef75df443 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/26f42f02c7535dd3946d9abff76840e4.pdf ce2939ab501b64f22248098be29b5d07 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4ae3e7b85a93497f9f4af9e73235accd.pdf 68bf0cd99a5ec2ab10935ec5eb16236b PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/226b4e1f421c07b2964edda8f3c2ccd9.pdf 510667ec2129233d2021582146cf2f4f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5b6dbbb0c288c403fa7480c9729f2e19.pdf 7642a5b122d119beb4bec7a8b44c99c6 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/bea3c57a53ebed628c3aec08ac312ee8.pdf 1030f32abf2e9bece6c654bb2329ae88 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/add565a26e4db9ea0b5a500a8e71dde3.pdf 750c6da41dff414e4b5f332500212af3 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/43432111de21936483e509218e14e4c1.pdf 35c2f4c9e5cb100e1d02d00897853616 PDF Text Text ���� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Vatan = Domovina : list za politička i opšta pitanja Description An account of the resource Vatan je bio list za politička i opšta pitanja. Izlazio je sedmično. Urednici lista su bili Mehmed Hulusi i Ibrahim-beg Bašagić. Štampan je na turskom jeziku od 1884. do 1897. godine. Naslov se prevodi kao Domovina. Nakon gašenja ovoga lista, pokreće se Rehber. Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : Evkaf Idaresi Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1884–1897 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 40 cm Language A language of the resource otomanski turski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-9749 (Print) ISSN 2566-4255 (Digitalna reprodukcija) Subject The topic of the resource politika Creator An entity primarily responsible for making the resource urednici Mehmed Hulusi, Ibrahim-beg Bašagić Source A related resource from which the described resource is derived NUBBIH Type The nature or genre of the resource novine NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 23448838 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Vatan = Domovina : list za politička i opšta pitanja 1894 Description An account of the resource Br. 481-530 Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1894 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-9749 (Print) ISSN 2566-4255 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 23448838 https://kolekcije.nub.ba/files/original/e9a69897ba30250eef35cb45b9584517.pdf 4bfa551f75b026ee76854c9cca5e2944 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/022dce988d08836845d76e618e8bb2f2.pdf 8a526500836dc0a53dd99f15ec570896 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/814481697d69d39a121d9cfbb25ccd37.pdf d261c0d2a576c329912c5cf413e96485 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/03675613e98f2ba750bcb8d3476867aa.pdf 759abfba1ab0dab95c58879328b4a680 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4c89d1a6216fd94bdc2d2fddb7c8cebe.pdf 7484365e11576951e97ccf9c197baeae PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/1696af36c5ac6d75f8e02f6ad8bed669.pdf 073aaa322fe86014c53b1f589c16bb7a PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/74be3015fb5b7492db5b20dd25576f0d.pdf 18db7c605c2eaa1f1044a6325e6cf192 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/1ccf45551c5d489f5cd9713df7b9fc67.pdf 13a4c10a14381dafdd9e324ee3b217ad PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/126a7d5c7639852be4df261a4a5a7aa6.pdf d5052782361342953b4f61497ce1131d PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e688c7318409a42676abbc97b62d1fc4.pdf 533a2148111af1e2a3b09ea4c172b911 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ba76e44576aadae46b96f23964a00f89.pdf 42c8c59f5d649eb8f6929ac54e76e19d PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/8023892810ba918f56d6fc05b1554715.pdf 95274785ad60808cfa5cbe717cbdec0a PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a5913a6ec39cb3037ec06609b359a9c5.pdf 8a5794868b52638af099908c7fc7eeb1 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/85679533ced9a954151ad60d2eefbffd.pdf b46090ee8fc140660ddc44c33da358a7 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4b6279b67228ceaac1cc5a6fb55a4dbc.pdf 357dee7d40f236057e285c9c95fe5b05 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/f164a31cd042db681ac6b248455cae23.pdf ab162fb8e5de4739f080f81dd0089d68 PDF Text Text ������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2f21f13a8fe4af087e7b8126c29cdc44.pdf e06a2955d67c52e52ea29d4cfc4d9d8b PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4516cb936255b997daac7c130decab36.pdf 97f3eb0749a2edebaa401a41632e8014 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/1038c7ae2afe4c7c9b44b6a1c8ff2b60.pdf 56c478c015d97f15aebe777bb831ead4 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/38ee1607841d9a7f51509e0e67a1a6b0.pdf 9f06068612d34b2561c2ba94126620c9 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/12773f820d257f83db9787ee3144d719.pdf 1565806b2ec0ea7b305637ef70e35f55 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a6884d23782c59290e4f6a6ae94d35a1.pdf d2323db18d3395b4b5d84433aa3b8ece PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d14e08766125f804cecda6b4e51628bb.pdf d0732e34cbc6978b3dbbc6ae6a5f7940 PDF Text Text ������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/c73e425ef6ef58f3d31fad0fa5e9d758.pdf 95beba0f879d6a92958d6a3ab93c5e61 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/1450a1a196fdb86c1981004a31e0d5df.pdf e4e75592dfc74774a90926623b058e14 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/bed0f2c1815b5b07da65e8204082d158.pdf dd6ac1867e49d23801b5c53063f14787 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a34281ac26536693356726fe41da9d62.pdf 0e665cd63e1de4fd53c8fd31f17b2859 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/78a61b791b99d25771ce35c70affdecf.pdf fcf8fa9d0aec8f9e9b0c437ebc66ea7e PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e2863f1d512e533f31b1946115e1c2a4.pdf c87f57fd04abf2e9f27b450b70d30441 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/bda983aa4f9128053a9bdb60e9067c01.pdf ccfda5e46efa767bc826af14ea634514 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/0a0dcdf0532bddf1969b49e0eba2625a.pdf 8c05e9818a0afe6a3ef1d0ac02b780c1 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/759173c3c58d30729a1b42f219cde12f.pdf dc937e7b9a00d66e509877f4cf8a1f17 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5bdfe35b216ab0c82d8402675e7b4c68.pdf 56379ea917ff2ee2599491304ca54800 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6be6b1b67fc601dbab10b158c49cacf5.pdf 9080bb47bd5d948809911223d903aaad PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b85766ef04011999868cf26a3c37e548.pdf b406a63e5f9492cc26d4e2189119932c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/66d49dd5b7d43a374b47da0dbfa01412.pdf a8d0abed73e9febacba8b9fae2b89184 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/78c4b049a4f56ed97a2cc66130cd39b6.pdf bfe366b2a316de44457bc0e833d0afdc PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/cdbd3536df3d5e041caf24c4d302cd16.pdf d970ae64820e64f2fc83ee2ae6072de8 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/70d3cb950815887480607c70f5b78700.pdf e0134d8c3e1ae327f12ecfbb94db2119 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6336fd02e8abd5281d279feabbeaabea.pdf 71cedab695c19f9ce61d289ac909b218 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5fa78722f1b16845c5b46e6d7f3f9a66.pdf 91e63b6cb9b8853ebe3eea4eee0573df PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4055bb759947bfc969bcedf874697b25.pdf 75917f4cdbc72d1b18838687f9311ebe PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/44d61b3ff855d90078ac33837a0aa5e5.pdf 08f2979e46a1abd647b8a49716c1ae8a PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/fce67e735e4838ba8ddda3127fa54f74.pdf b38c3e4c11860d418696ff800102c587 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/eda6552800259f7304ae3bcf8db0b5c8.pdf 4282787dc3ebbbd98c88f0302d030abf PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e67b786e38052b9cf673694aebd04131.pdf 6571711ed33a41fe257e93146571b640 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7e45e9b069a19fd037ca2b69a0350963.pdf a6920bf47cc744c997b996940d2098cd PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ab8ecc6bdc5168c167aa5f035e347ef7.pdf 050697433b21251e51032bdf20b4dadd PDF Text Text ���� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Vatan = Domovina : list za politička i opšta pitanja Description An account of the resource Vatan je bio list za politička i opšta pitanja. Izlazio je sedmično. Urednici lista su bili Mehmed Hulusi i Ibrahim-beg Bašagić. Štampan je na turskom jeziku od 1884. do 1897. godine. Naslov se prevodi kao Domovina. Nakon gašenja ovoga lista, pokreće se Rehber. Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : Evkaf Idaresi Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1884–1897 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 40 cm Language A language of the resource otomanski turski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-9749 (Print) ISSN 2566-4255 (Digitalna reprodukcija) Subject The topic of the resource politika Creator An entity primarily responsible for making the resource urednici Mehmed Hulusi, Ibrahim-beg Bašagić Source A related resource from which the described resource is derived NUBBIH Type The nature or genre of the resource novine NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 23448838 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Vatan = Domovina : list za politička i opšta pitanja 1895 Description An account of the resource Br. 531-579 Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-9749 (Print) ISSN 2566-4255 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 23448838 https://kolekcije.nub.ba/files/original/6f9f81119c4a62adc431fca9922dde28.pdf c9fa96b2e94e3df72dd0f0231c5a5c96 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7387b4e06f63ad9574d85f61dc4ae20b.pdf 4ad44b4d3ccc492f5b22133339f16cd3 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/798c02ff508b8e2aac0d129b58fa031f.pdf f11e12c19b842824e0c2b4e604398c55 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/9db8811462cf126166effd9ecb3444cc.pdf 1e9b692fe293042ea54b6abea59b72e8 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/630dba01f129293cc5306e4afa19e29b.pdf dca0a0a45211a12ee80c7ac16e998e7e PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/99a35554eba89dbef0af09a7b3b9ae33.pdf f876a16e2522a51800062f7ff34a782a PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/68c2bb5f6620e73d51776ea2d62adcab.pdf f17a1c7222b49ad9a6993839fec3aa9d PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/708cafe690536c0b824eede31bf6e60b.pdf 9f92de233538220c731a9f54c709eb4e PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/9c11bea3f73ac114f9a7dde9fd32a27d.pdf 0ec275dab0162d03e8ffea1fb02a4b80 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4db2f36c97799e39fd9635dd3b0a2ea0.pdf 5a31866e456c6895eeac4e3195b7bb81 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/1d582b0c136457efbb48f5c834a73baa.pdf edbc1ef4e8bd4a12aa3cf3882b3e5a8f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a8630770227152091f202d39f8adc89a.pdf 16d6c33457b3b9acecedbafdc93d1127 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/68714e2cc60f60936ce197160fb70630.pdf 66f7cc70d81b0b0afac6a4d91832befb PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/7dec0dbdb5a6a848859c9af82297cfcd.pdf bbe10e734badcd19b0ff44dedd369de5 PDF Text Text ����� https://kolekcije.nub.ba/files/original/aad5157ab64748ad16dbe7cce2fecbec.pdf f11c9e2229796e35b5e797a8bb03fd49 PDF Text Text ��� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6937b6751eb660058f08d27b48bc4e68.pdf 322839dab1582edeeb7438ffb329d034 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e0197008bab3b1372ef069d2cb544b36.pdf 6d1bbdf0c51a67e5ee26711d27f57103 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/927945ec31875426b8115f42fbc834c2.pdf b545d64870b6d6fd54196bd2a215171c PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/08e96d49442503c113b433a19ea8d83d.pdf 23cbaf8074699821e088ecad81adb0f4 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4c12ad4bd4ae5cd08ad2c9c9c1e1332c.pdf 8bf9c5d65a192f640b00055de914e8cb PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d49ff2ebf59fb8e3d36f3a4cdb67cb6d.pdf 109b332cc72cdff506beeeec99437c17 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/388ff475582c2db96c02ef7f7aa2e33e.pdf ba634b804200940da2505fc1cecce3da PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e374ab885783c6f680d9f42834643b6c.pdf 76799eb4aaf13864720cb1430de62590 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e65b935f788498f164747c53e9c380f6.pdf 5a8ff0b018048f69782117a0ecda67a6 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/cc44777d51f39f35558e50bd9af2d81b.pdf 963b23d34d0c7b21f2d5863bf865bc5a PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/775c49e99487bf21275e9506a7e6afdc.pdf ecfd257bde6d0df59c201fe1fd6e4bdc PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/b120219ff6e21190c7a6ff5afd8c35ef.pdf 72ea835b933882e44fe90edc2553e462 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/630e8a89d37e18473bcf7030ef497c9f.pdf f12c98f3d5d28734dad49cc6b7489b24 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/1bce18083f4f94735e97befad5152b52.pdf 90421823b023357bda067ee151fe3805 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/1e7187eeaba8fa392f9e869eae10462e.pdf 8c704bd6ad68135e56bb67b9ac5110cd PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ee86d506554601497044713123ef0312.pdf dabf3c4429dc6051d48020bf99795973 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/ec61dc60f030f06ba55aa15bc37be0e9.pdf 3a0e4e92050797c85a11bb3c8395794d PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/0bc3040c3515a0868d598c13d0ca141c.pdf 58ef9b4276b47c8c0192624ef539a8ab PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/1582036a8326308cefcdf26cc6ff6427.pdf 88e83f2feaef7eea730c0e7fbe6cb351 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a5d845727b0e1ca09e495798c9ba9b61.pdf bac2118fdfe8bd2feb64c0b667d941c6 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/22919fedae943da9765461166c68b143.pdf 368969f6bc517cc149203af0fde38179 PDF Text Text �������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/031185569c402ab8cdb594d864330055.pdf 748374584529e23362b1b1195f25e86b PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a07f782897da9d85a5b98eeaad6a878e.pdf 42e635119a7d8bbba9f149fd2f9a034b PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/915070c6b61dc0fd485d8643e51177c4.pdf a71ef63ef61659a66d4b3a34d54b1933 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/83f331905d81f639b3ea6ef82e101cbe.pdf de72f15bcbbb4bfaae9012885e6770ec PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/9f4951465a2a1735b3625178fb50f79f.pdf e0325c7030a40098cf60235dea10d343 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/1e84b98c8948eeff7b3b85c3ceb56e8a.pdf c5b77dfb577c1793bae20034354646f8 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/6be80c7b9085bb971fd60352acc7162f.pdf 2af035d9a818995636d62e21990c0230 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/62c8093410ca69f534557bc78e16599a.pdf 68d8fdce443995ad64e151a392957820 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4f3bb994195ba3ad8d36b3af103ed10f.pdf f8e88504d1ec0241a095976480f3a9f1 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/8e4b83d64f1302b53276c0838c8b327f.pdf d0572d2cbcc03c6528e524bc9bc3c7cd PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a695e1ab374dd588eeaed8ebe25407f7.pdf f0633a47ec2dd352baad79e40cb7c785 PDF Text Text ���� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Vatan = Domovina : list za politička i opšta pitanja Description An account of the resource Vatan je bio list za politička i opšta pitanja. Izlazio je sedmično. Urednici lista su bili Mehmed Hulusi i Ibrahim-beg Bašagić. Štampan je na turskom jeziku od 1884. do 1897. godine. Naslov se prevodi kao Domovina. Nakon gašenja ovoga lista, pokreće se Rehber. Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : Evkaf Idaresi Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1884–1897 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 40 cm Language A language of the resource otomanski turski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-9749 (Print) ISSN 2566-4255 (Digitalna reprodukcija) Subject The topic of the resource politika Creator An entity primarily responsible for making the resource urednici Mehmed Hulusi, Ibrahim-beg Bašagić Source A related resource from which the described resource is derived NUBBIH Type The nature or genre of the resource novine NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 23448838 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Vatan = Domovina : list za politička i opšta pitanja 1896 Description An account of the resource Br. 580-600; 601-627 Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1896 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-9749 (Print) ISSN 2566-4255 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 23448838 https://kolekcije.nub.ba/files/original/28afc276827fa5456ab18cdc6e76310c.pdf 717af6c9417864bbf6c5e3f6dc3ddfad PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2cc444cbaa05b72b4de8f3f910f5d0c2.pdf 7325bb80b1da90c10af18119457df238 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/0ed14d65e9ba49349bccf7ab30d21d74.pdf cc21bce405c99ed9bab8e29d19def17f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/1849ca72f57b36f3574f3d0612b431af.pdf 30ba568cf8b55c2b43e5cbdd17d477c6 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5373704f1942183597b31a57e586cda8.pdf 28e50556720d9e319f903ee49322668c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/92ba0ac520dff68d6dd5a7b2a252ea97.pdf 57b3b8de50125d112aa97669b104d156 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a54526235991151eb22887e7e9a77433.pdf 8cd6af9c09248d7e119b06c142bcf996 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/3ad7aadc7f3acd990b7615cf5d3cca4e.pdf 5368f9a49fe3ab695737905e021eb068 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/3b2b98b6f7ffcfd8c21e6201346aa017.pdf 5eebf99d3ca9b61167683075e064c97c PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/741150a281861c589aafc1a731014459.pdf 5a6a9c8c1d1987b477d4708985ed7900 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/4f1df9d1c77875f36b17368b7f047b61.pdf d9b1496659d0a909638cf74886ff9f81 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/04e8eb88a4c77f4ac2b5abcea0a7f2dd.pdf 0e16b13cc305335d9593c200598bc710 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/cbef8745f8b39deb8ccf3e9b79c9cb13.pdf 12ec910b04c1ce14797a47e6c3cb9c7f PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/51155406f003c27764967e92ba980a03.pdf e09ed347f4f668f859d33a5d117e98a0 PDF Text Text ���� https://kolekcije.nub.ba/files/original/a018aba39234616371deb175821b76ab.pdf aa523e1e59717b9cd4f952d4c9fe3d9c PDF Text Text ���� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Vatan = Domovina : list za politička i opšta pitanja Description An account of the resource Vatan je bio list za politička i opšta pitanja. Izlazio je sedmično. Urednici lista su bili Mehmed Hulusi i Ibrahim-beg Bašagić. Štampan je na turskom jeziku od 1884. do 1897. godine. Naslov se prevodi kao Domovina. Nakon gašenja ovoga lista, pokreće se Rehber. Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : Evkaf Idaresi Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1884–1897 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 40 cm Language A language of the resource otomanski turski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-9749 (Print) ISSN 2566-4255 (Digitalna reprodukcija) Subject The topic of the resource politika Creator An entity primarily responsible for making the resource urednici Mehmed Hulusi, Ibrahim-beg Bašagić Source A related resource from which the described resource is derived NUBBIH Type The nature or genre of the resource novine NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 23448838 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Vatan = Domovina : list za politička i opšta pitanja 1897 Description An account of the resource Br. 628-642 Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1897 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-9749 (Print) ISSN 2566-4255 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 23448838 https://kolekcije.nub.ba/files/original/7d0f910654051b4a668a8e86970bb5af.pdf ff8b29cef11d291c978b8536289043a2 PDF Text Text Uvodni članci. Ured: Alibeg Firdus 1., Naš list 17., Narodna do­ brotvorka 33., Osnivanje pododbora 53., Pravi put 97., Bogoštovne stipendije 129., Predstavka vakufmearifskog sabora visokom Mešihatu u Carigradu 161.—163., Gajretova skupština 177., Na početku školske godine 249., S-hairom 265., Kurb,anske kožice za „Gajret" 297., Poklanjajmp kurbanske kožice „Gajretu" 3?}., Na svršetku godine 337 Ne zaboravite »Gajret« 338- ■ • Jedan svršeni Gajretov pitomac: 20. februara'65. Ali-Suad: Mevlidun-nebijji alejhisala.tu-vesselam 80. X.: Психолошки мотивп нашега рада 113. Sedmoškolac: Jedan predlog Gajretovim štipendistima i ostaloj školskoj omladini 145. B.: Ferijalni gj a k u Travn iku: Još nekolike našoj Olga de Lebedeff: 0 emancipaciji muslimanske žene, s francuskog Fehim Nedžati: 70., 85., 104. Me h med N.: Refleksije 70. H. B.: Пет година авијатике 87. Ha rad i ja Elezovič: Naš rad na prosvjećivanju masa 118. J. Oesterup: Ahmed Midhat, s njemačkog F. Ned­ žati 120. Slušalac bečkog univerziteta: Nekoliko o zaključcima prosvjetne ankete u pogledu reforme naše početne nastave 134., 147., 163. Fatime AI ijj e-ha n u m: Islam i civilizacija, s turskog Osman A. V.: Savremeni džihad (borba) 166. Onima, koji namjeravaju seliti 178. Višeš k ol a c: Školskoj omladini 178. — Predstavka vakufsko-mearif. sabora Mešihatu 178. omladini 193. M. Fefid : Audiatur et altera pars 184. — Izjava glavnog odbora 225. Ćazim Ćatić: „Halukov Dnevnik" zOl. Hazim Muftić: Nešto o merhametu 281. Poučni, stručni i drugi članci originalni i prevedeni.* — Zapisnik X. redovne glavne skupštine društvaGajreta 236—238. Abdur-Rašid Ibrahim: Reforma medresa, s tur­ Glavni odbor d r u š t v a ,,G a j r e t a“: Ramazansko skog: Ibni Munib 1.—3. pismo Gajretova glavnog odbora 238—240. Hazim M uf ti ć: Nauka — dževahir 3.—4., Svoj svome b a 1 a h u d i n Asim: Islam sa socijalnog gledišta 253. 18., Dvije hićaje 35., Spavanje hodajući 54., Sa- Merhum Šejh Muhamed Abduhu: Slava, sturdaka 116., Abdest i namaz 149., Pojasevi i me­ skog: Ahmed Rašidkadić 266. . drese 180., Japanske ideje 227., Važenje o islam­ 0. S-ć: Obrazovanje samoga sebe, po njemačkom skim- šartovima 250—252., Putu naše mezarluke 268., 282., 302. 270. s. Su kej na: Obrazujmo same sebe 322. . Hamdija Mulić: Plemenitost srca 7., Naš narod i Fehim Nedžati: Ahmed Ihsan 347 škola 24., _Soko i Kukavica" 66, Čovječe, čuvaj svoje zdravlje 103., Pravi hidržet 183., 0 narod­ Umjetne pjesme i pripovijetke — originalne i prevedene. nom štivu 298., 0 kragjama kod djece 341 Тевфик Фикрет: Ha гробљу, c турског У-Р-Ђ Nijazi: Alkohol 25., Brak 82., Iz jednog razgovora 3., Ribari, preveo: Ćazim 19., Seha i Pervin preveo: Ćazim 33., Jesenska Vila, preveo: Ćazim sa Abdurrešidi Ibrahim ef. po turskom, 114., Ramazani šerif mubarekjolsun ! 226. 51., Болесно дијете, прево: T. Ц. 120» Iz „Razbi­ S francuskog: Asaf: Islamsko pitanje 34. jenih gusala", preveo Ćazim Catić 285., Тајна туга, .X.: Лутање 50. превео: Г. P-h 304. ■Ibni Munib: Reforma medresa u Turskoj 51., Islam Ćazim Ćatić: Ja sam vjerni rob ljepote. 4., Venus i konstitucija, po Mahmud E’sadu 99. 38., Moja tjubav 68., Jesenski plač 83., Iz ci­ Iz „ЕЈ Me nara", preveo N....i: Islamskim uče­ klusa „Religiozni soneti" 98., Ljubavne melodije njacima 53., Ko je najveći čovjek na svijetu? 232. 114., Kao što ljubice cvatu 153.,Pred očinskim do­ �mom 180., Protjetni soneti 196., Ljubavni akordi 227., Moje pjesme 299., Boje i mirisi 301, Tri gazele 340 Fehim Nedžati: Noćni akord, 5., Domovina od Emila Jouvestre-a, prevod s francuskog 5., Алкемичар 24., Zodigova osuda od Voltaire-a 41, Pjesma od Alfreda de Musset-a s francuskog 83. Vila pjesme 131., Pjesniku 149., Noć pod ve­ drim ndbom od J. J. Rouseau-a, s francuskog 203, Ruža i sunce 231., Noćna fantazija 347 M. Š. Sarajlić: Probudila se.... 5., Danica je če­ kala mjeseca 5, 22, 39, 56. Ko horfa sam 134., Slomljeno srce 168., Ljubljenom biću od Šejhi Sadije, s perzijskog 201., Noć caruje 2S6., 0, kako je tužan jesenski dan 309., Voće 324., Na busu ljubavi 342 Fadil Kurtagić: Sniježnim alejama 5., Angjeo utjehe 70„ Ja snatrih 183., Spleen 233. Gaz an fer: Panem et circenses 6, Sentimentalna vizija 53., Vox... 166., Dvije barke 308. Ibrahim Edhem Džafčić: Složimo se! 18. И. И. Мјасницки:У редакцијп, c руског превео—ћ 22. V ah i d a: Zora 22. Karanfila ga: U proljeće *35»? Snijeg pada 73.,_CvL ječe 138., Na postelji 200., Pusto selo 288., Os­ tavljena 310., Gdje si? 323. Мехмед Џелалбеј: Спава ли мати? с турског Т. П. 151. Ернст Деепре: Нови муштерија, с француског Н. 152. Н. Gondže: Sjećanje 164. Izuddin: Vodonoša 167. Rifat Sur ej ja: Kako je umoren Midhad paša i Džmad Mahmud paša, s turskog: D.Dreca 170., 186. Abdul-Hak Hamid: Kći Indije, Drama u 5 činova (8 slika), preveo s turskog: Šemsudin Sarajlić: , 187., 207., 233., 256., 274., 288., 305., 324. 348 M. Level: U balonu, s francuskog: Džemaluddin 207 Салко: Есма 231. S. Sadi: Pred olujom 233., S mojom ljubavi 252, 273., Kod zadnjeg oproštaja 287. Sulejman Nazif: Um i objava, s turskog: M. Ć. Ćatić. Хамза: Стари јади 270., Љубави нема, Сјећаш ли ee 287., Вихор 298. MapjK Твен: О берберима 286. Voltaire: Radost i tuga, s francuskog: M. Џелал Сахир: Из »Црне књиге", с турског-Т. P-h 304. Razij.a: Pismo drugarici 308. Durmiš: Gospodin britveger 311. Kara Osman Zađe J. Kadri: Pismo jednog umr­ log, preveo; Š. Sarajlić 343 M. N.: Akjaš Bin Mansur, prevod . .. 339 Higijena. At a Nerćes: Uspomena sa sela 38., Iz sličica „Sa Здравље: Хладне кише од Др. Батута 10., Не Neretve" 117., 131., 197., U velikom gradu 342 дижите ee прерано из бабина, од Др. БаАлија Симитовић: Колера 40. Кад ee болесном дјетету очи затута ■Mehmed Decor: Carigradski utisci 51. муте; Кад се болесник тужп на јаку гла Šefika Nesteri’nB: Dogju čaši 54. Zalog*71. вобољу; Број клица у устима особа с рђаJ. Bećirov T. Lalić: Kad ugledah 54. \ вим зубима; Како човјек губи своју тгелесну Мухамед: Жалим те, момче, што љубиш меве! 55., топлоту; Топлота тијела не спадне одмах Руже су 'нам давно свехле 73., Ај, лвјепо чедо I послије смрти 42.; Крастава одгојчад; Могу мило! 83., 0, да ми je! 103., Април 115. ли жене узимати лијекове и за вријеме мјесечног Hazim Muftić: Ženidba Hivzibega Gjumišića 68., прања; Коме цуре уши; Противпадавице (велпкс Baba Hajdar 83., Podivljale ovce 102., Zaključak болести); У нападу велпког кашља (рипавца ; . u kahvi 130., Muharemagino brvno 165., Dva ’ Кихавичаво дијете; Да се мутна вода избистри 59. л druga 195., Stara Hata 249. i •* Када се смије у нову кућу уселити; Кад доји.уГ . нема доста млијека; Колико смије трајати купарве « Гачанин: Кад . . . 86. одојчади; Не пуштајте болесника у врућиц^ из I Mustafa Kezman: Premaljeću 88. очију 74., Да je болесннку миран сан; Мо^ке ли ~ Hafiz R.: Pokraj Drine 88., 106., Raziji 117., Sličica жена и дуже дојпти; Ваља ли уз јелб пити; | sa Trčivode 136., Iz sabiraka „Oko Drine i „Биће здравиЈе«; Како се којим мех.^емом или i Lima" 184., Dva pisma 198. којим другим течним лијеком маже бблесно мјеFaik: Dvije arapske priče, po arapskom 105. сто тијела 90., Дјечје глисте од М. Батута 107., Abdullah Quilliam: Prigodne misli, s engleskog: Ne čekajte da rak uzme maha 121., Slatkiši i Fancy 107. djeca od Dr. J. 138., Kad iskoči donja vilica iz Hatidža: Ti si 119., Ах, од оног кобног часа 322. zgloba od Dr. J. 155., Mišljenje Roberta, Kocha A.: Ljubavne iskrice 136. o suzbjianju tuberkuloze, od Dr. R. V-ća 170., Ушаки-заде Халид Зија: Пјесник 282., Шта си Bpiyu „нужду" на вријеме од Др. Б. 189., Како казала? 282., Жута ружа, превео Т. II. 137., Жисе колера шири од Др. Ј. 210., Од чега се може вот ли je 183., Промјена 184., Поељедња дјеца, оглухнути од Др. М. 240., Један користан начин превео Т. Р. 127., Из »Пјесама у прози«, Т. лијсчења и сузбијања'. јектике (туберку.тпзе) од P-h 304. Др. Р. Вукадиновића 258. Кемал-заде Али Екрем: Људи, с турског Т. П. 138. �cegovinu: Zapamti о koleri 260. . Здравље: Дубоко дисање je клриено no здраиље Запаљење слпјергФ цри<>д Dr’ Хран М. Jok јева од Др. C. Рибнпкара 291., Дј^иња храна од С. Рпбникара 313., тГувај ее туберкулизе 326., Са хигијенске изложбз у Дрр^дп 355. Narodne umotvorine: Mustafa Behliilovića-'Vilića seka, Tri se grada uporedo grade-TU, Udovica Alibegovića 60., Ko. liki je javpi na planini 190. A. Ham^lliefendić:. Hasanaginica 28., Sevdi srcć 29, Hasanaginiča 42, Kada Malićeva 43, FvrČavkić: U kadune Hasanaginiqe 74. Alija Medinić: Čelebija Osmo i vila 90, Kol’ko zveče dvori javorovi 91, Konja jaše aga Hasanaga 122, Kad 'umrije Srma-Ibrahime 190, Ah ■ met-paša i Livanjkinja Fata 212, Hasanagi­ nica 330. * * Fehim Muhamedov: Sedam posebaca 121. Muhamed Hilmi Kurtagić: Osmanbeg i vila 139, Oganj gori 140, Gorom jaše, Šan usnila 292. Хуеепн Шарпк: Бнесрђеговица 136. Muharcm Kurtagić: Sirota ^јецбјка. Ljeto projde, Deli Mehmed i čisto zlato 157., Srma Ibrahim 2L27 Nesretna ženidba deli Huseina 277.^ Aiša Mu h arema gić: Mutfeza^ić i vila 211. Mustafa Sadikovičc Mujaga i njegova ljuba 241. Ahnied H. Alijagić: Salko Đolandžija i sirotan ' Alija 242., и сестра му Ајка 261. Faik: Momak r djevojka, Morić Mustafaga i Odun, ■ džina Fata 292. Avdijuča: Ženidba mlagjahnoga Rame, Molila se Ajka Salihagi, Dvoje mi se raga zagleddalo 314 Fehim Nedžati: Smrt Gondže^ulejmana 314. Mehmed Hodžić: Vezak vezla 330., Neva i zaova 331. Селман: Oj, моја ружо, Алибеговпца, Сумбул УД°‘ вица 357. N. N.: Nurbeg i Alibeg. „ Listak.. i s 1 a m s k bg svijeta: F. N.: Islamski list u Japanu 11., islam u Japanu 29., Sud evropskog učenjaka o Islamu 44, Enciklopedija Islama 75, Islamsko sveučilište u Indiji 91., Sejjid Ahnied han 109., Pravni položaj algirskih muslimana 122., Engleski list o napredovanju muslimana, Koliko je kršćana bilo u Meki 358 ib: Dobrotvorno društvo u Tervisku 60. . . . zi: Velika medresa u Kairu 123. -ib-: Radi reforme nastave, Reforma medrese u Buhari 173. —: „Medresetudda’veti vel iršad“ u Misiru 212., Malo statistike o ruskim muslimanima 213.,. O Tripo\isu, Utvrđenje Dardanela 315. Književne i kulturne bilješke: M. Š. Sarajlić: „Sličice i profili" od A. Bjelavca 331. ■zvještaj tajnika o djelovanju odbora (Izvještaj o radu u god. 1910./11.) 213. • * NACIONALNA I UNIVERZITETSKA BIBLIOTEKA BIH A sb 55/1911 4039426.2-24 За уредншитво. одговара: Осман Ђшшк - Islamska dioii. štamparija. - Za uredništvo odgovara: Osman Gjiklć � https://kolekcije.nub.ba/files/original/5fcce81ed673853f197b3a520bc468f7.pdf e5203f5e679d844e371a7dbf0081862b PDF Text Text » P O J 2. BROJ ' 3 .V i ’ B.Kj Inv. f i i . .1 / L < / 9fZ. r o il I H A IV. GODINA - V ‘'J i T ajpeT G a jret .111C T :tA JP .V IU T H F .IIF , n O C .K J M E J j 3 A I1A P O ,1110 II P O C B J F T , IlIiA I I.E . L IS T ZA D R U Š T V E N E P O S L O V E 1 ZA N A R O D N O P R O S V JE Ć IV A N JE . U 3 .1 A 3 H C B A K O r 1. n 15 -------- y M JK C K U J . ---------- IZLA ZI S V A K O G 1. i 15. --------- U M JE S E C U . --------- Ii.iac.iiiik : Ai>)'iiitro wr « jp e i“. - J'pcimnc: Ornim 'L hkhIi . — Vlasnik: D ruštvo „G ajret44. - Urednik: Osman Gjlklć. CAl'AJKItO, 15. Jiinyii|>u 1911. - i t t i , u j , , . — SARAJEVO, 15. jiuiiiiirn 1911. Ulij ona j j e_ .i ncTjr: nm fioenv u .\rpi(rroannr n AjCTpoyrapcKj Mouapiujj, aa i.iuno#o, r«.ic6r, j -u-hukc ■ tcvjcrko 2 K, Ha ii c s .i a ii o a c 4 K rojuiinive. 3a cae orra.ie aca.ve 10 +p «h«k» Dojcjiuiii CpojoHH cTajjr 20 i m , 11cn.i>tt,ciia c« iiuo»a uo iipimaj/, pjKonncn cc na apakajr. - IIpcTn.iara n pvKonucn tia.i.v ce Ha aApecjr: .I'ajpeT* — Capajeao. C ij e n a )o l i s t u za Bosnu i Ilorccpovinu i AustroL'ffaraku monarhiju, za »'lanove, talehu, uCcnike i težake 2 K, z a n i* Č la n o v e 4 K goiliinjc. Za sve ostale zemljo . 0 franaka, l ’ojeilini brojevi staju 20 In i NeplaCena se pisma ne primaju, rukopisi se ne vraćaju. — Pretplata i rukopisi Šalju se na adresu: .G ajret* - Sarajevo Naš list. lista o n ap red o v a n ju i u sp jesim a lista Ijeto šn ja Z a v rijem e sv o g a pro šlo g o d išn je g izlaženja n.aš list je im ao u s p je h a , koji nas m o ra p o t­ g la v n a sk u p štin a d ru š tv a srd a č n o p rih v a tila i toplo pozdravila i d o n ijela je d n o d u šn o riješen je, p u n o zadovoljiti. D otadašnji mali «G ajret» , kd]i d a se n a započetom ra d u u tom p ra v c u p ro ­ duži i d a se taj rad što je m oguće više proširi. S vjesni sk u p štin ari su ča k u tu sv rh u votirali 2 0 0 0 k ru n a , k ak o bi o d b o r d ru š tv a i ured n ištv o lista im ali što veće m ogućnosti za što bolje u reg jen je lista i njegovo što ja ce je donosio gotovo isključivo d ru š tv e n e stvari* i izlazio, što so reče, sa m ijene n a u štap , p ri­ ro d n o je , d a nije m ogao ni d a stvori svoju či­ ta la č k u p u b lik u , p a m u j e i broj p re tp la tn ik a bio n ezn atan — tek nekoliko sto tin a. Reform isan i list n aišao je odm ah prvim svojim b ro je­ vim a n a d o b a r p rijem i broj p re tp la tn ik a ra s ta o je sv e to više ta k o , d a se je već za pola go­ d in e izlažen ja p o tro stru č io i dostigao broj od 180 0 . A ta j, za n aše priliko znatno veliki, broj p re tp la tn ik a p ru ž a o je dokaza, d a je G ajretov list stv o rio sebi čitalačk u pub lik u , a im ena p re tp la tn ik a su d o k a z 1vala, d a se ta čitalačk a p u b lik a nalazi u sv im a narodnim slojevim a i m egju sv im a staležim a. N aročito je upadalo u oči, d a je n aša o m ladina iz škole i m edrese listom p r io n u ’a za ,,G a jre tu, kao i da g a sve to više p rih v a ć a i n aš seoski stalež* i n aše žeusk in je. O p o treb i je d n o g a pop u larn o g lista, koji bi bio p ris tu p a č a n za sve slojeve f klaso na­ ro d n e, nije p o tre b n o govoriti. T a k av list je je d n o od najb o ljih s re d s ta v a za prosvjećivanje širokih n a ro d n ih s lo je v a i nije n išta p riro d n ije, d a ta•k av ra d u n aro d u i za n aro d n aše k u ltu rn o d ru štv o ,,G a jre t“ i m oralno i m a terijaln o pot­ pom ogne. S to g a i je s te izvještaj u red n ištv a p ro širen je u n aro d u . I u red n ištv o lista so p rim ilo te teškj^ ali bla g o tv o rn e zadaće. V eć do ko n ca p ro šle g o ­ dine je broj p re tp la tn ik a p rešao 2 000, a novi p retp latn ici (od nove godino 1911.) prijav ljiv ali su se m nogobrojno tako, d a je p o tre b a iziskav a la izdanje znatno pov ećati. U p rav n i o d b o r ,,G ajreta“ je pak n a p red io # u re d n ištv a zak lju ­ čio, d a so ovaj, prvi bro j od o ve godino izda u 1000 p rim je ra k a , te d a se sv im a k o tarsk im vukufsko-m earifskrm • p o v je ren stv im a u zemlji ruzašalje po nekoliko d e s e ta k a p rim je ra k a , a da sc v ak u fsk o -m ea rifsk i sab o rsk i o d b o r zam oli, da se spom enutim , područnim m u tijelim a list p re ­ poruči i zamoli ib, d a se zauzm u za prib av ljan je što više novih p re tp la tn ik a u svom e k raju . I ta j zaključak o d b o ra je izvršen, a vaku fsk o m earifski sab o rsk i o d b o r o d azv ao se je m olbi d ru štv a , te su listovi kao i p re p o ru k a sa b o r­ skog o d b o ra razaslani sv im a k o tarsk im povje­ renstvim a. Ovi p reduzeti koraci p ro p ag iran ja i rekla- �18 \ misanja lista, nadam o se, d a će donijeti ta k o g jer dobre rezultate, pa uredništvo goji n ad u , da će dosadašnji broj od 2300 p retp latn ik a biti po­ višen u toku ove godine na đOOO p a i više i time će G ajretov list postati n a jra š ire n ija no­ vina u našoj zem lji i s p ravom će se moći n a­ zivati općom knjigom m uslim ana B osne i H e r­ cegovine. A ovi uspjesi G a jre to v a lista m o ra ju v ese­ liti svakog rodoljuba i p rija te lja n aro d n o g , o njima veoma ra d o o b a v je šta v a m o n a še pa po­ štovane p re tp la tn ik e , sa ra d n ik e i p rija ta lja , po­ zivajući ih, d a list u njegovom b la g o tv o rn o m Složimo se, braćo; jer samo u slozi Leži našem domu i n arjdu spas ! Svi u jedno kolo! A bože pomozi 1 svoj rahm et izlij vrhu sviju n a s ! II ii/.im M uftić — Tuzla. Svoj svome. „Ovaj bi svijet bio u redu kad bi svako svoju vazifu uredno i pošteno vršio11. »Iz utisaka sa katedre«. U jednoj islamskoj kasabi živjela dvojica sahačija. Jedan je bio Musliman, a drugi nije, ali je opet ovaj potonji imao puno više mušterija Muslimana, nego onaj njegov takmac. M ahsus sela m svoj b r a ć i ! Musliman sahatčija se je ljutio za to, što njega, U red n ištv o ,,G A JR E 1 A “ kao Muslimana, njegova istovjerna braća mimoilaze, pa pazaruju kod onoga gajrimuslima. Ibraliiin Edliem Džafčlć — B. Krupa. Ali je tome svemu sam on kriv, je r se on prama svojim m ušterijama ponaša grubo i neće da ih lijepo posluži. Šta više, ako mu koji m ušterija što Mlado mi se srce u grudim a trese god naručenom sahatu prigovori, on ga onda vrijegja Roj uzdaha teških u duši se ragja, nazivajući ga ,,balijom“ i govoreći mu „da se u saOči mi se suzam žalosnicam kr’jese hate ništa ne razumije«, ili „da mu ga ni babo nije Gledajući pokor megjusobnih svagja. onakog imao“ i t. d. .. , . . c I tako odbija svoje mušterije. iNesloga i razdor u mom zavičaju Dočim onaj nemuslimau znade, da je otvorio Vječiti su gosti i svima nam znani, svoju radnju radi zaragjivanja, a zaragjivati mu je sa Svuda domom našim i u svakom kraju ljudima; a zna i to, da sa ljudima treba ljudski poBolest ova hara, krši i tamani. stupati. Zato on svoje m ušterije dočekuje uljudno, pri­ Haj, djedova naših, proslavljenih lava, jazno i sa dostojnim poštovanjem. Nije mu teško i više Na mejdanim vazda što su lovor brali, kutija otvoriti u kojima mu roba stoji, da samo m u ­ Srušena su djela, potamnjela slava, šteriji ugodi. A ne ljuti se, ako mu m ušterija nekada Sinovi im nisu čuvati ih znali. ništa i ne kupi. Vječni in?.d, svagja i nesloga teška — Izvolite vi pogledati i kod drugoga, moguće M egjj nama što su uvr’j ežili žile, je, da ćete se namjeriti na sahat, kakav vi želite! — Skršili su snagu; od duha viteška — Oprostite, što sam vas toliko zamučio, a Kobne su se sitne duše izrodile. ništa nijesam kupio! — — „ 0 molim! To je bila samo moja d u žn o st.— 0 , teško je srcu, da ne jekne bolom I tako lijepim postupanjem sebi pribavlja sve Sjećajuć se onih ponosnih vrem en a! više mušterija, jer dobro se nadaleko čuje....! Kad su složna braća s brijatkinjom golom Jednom prilikom razgovarao se jedan prijatelj sa Krvavili ruke obje do ramena onim nemuslimanom sahačijom o tome kako on imade više m ušterija Muslimana, nego onaj Musliman sa­ Braneć dom i narod pred navalom svakom, hačija. A sad, teški jade i čemere ljuti, — Ja ne mogu da pojmim, šta taj čovjek mi­ Potomci tih pregja ropski služe svakom sli sa svojim onakim ponašanjem. On sa svojim po­ Gložeć se mugjuse krvno zamrznuti. stupkom ništa drugo nije postigao, nego to, da je svoje m ušterije meni poslao i ja kad bih njem u svaki 0 , nemojte, braćo, ne činite tako, dan slao ručak i večeru u srebrnim sahanim a na svoj Nesloga je mnogi raskućila dom ! trošak, ne bih mu se mogao odužiti za onaj čar, koji Samo složno može bit nam pleme jako mi on utjeruje u kesu. — Da otpora dade protivniku svom ! djelovanju p re tp la to m , potpom ognu. s a ra d n jo m Složimo se! . . . i sav je to m �19 Ja, tako je to, moj prijatelju, — odgovori rriu drug mnogo trgovaca Muslimana imade, koji se ljute na svoje hodže, što ovi ne kazuju svijetu, da treba pazarivati kod Muslimana i da je ljepše, da svoj svoga potpomaže; a ne će oni sami, da sa syojm po stupkom sebi mušterije primame. Ako dogje kakav siroti seljak, da što u brata gragjanina kupi, ovaj ga ne drži ni poda što, ismijava mu se i naziva ga prostim imenima i pridjevcima. A dogje li seljak Musliman drugom trgovcu, koji mu nije brat po vjeri, on ga lijepo dočeka, ispita se s njime, počasti ga kahvom i duhanom, raspituje ga o njegovim poslovima, a to bogme čovjeku godi. Lijepa riječ i gvozdena vrata otvara! — Hele, drage sahačije, kundurdžije, ekmeščije, sa­ mardžije, .kazandžije, terzije, kolari, stolari, bravari, ko­ vači, sarači, limari, berberi i sve droge zanatčije i trgovci, lijepo dočekujte i pazite mušterije, pa ćete ih sve više i više imati, a vama će se vaši zanati osladiti, jer ćete moći više zaragjivati. Nije dosta samo u dućanu ili radionici izvjesiti levhu sa hadisi-šerifom: ^s'lr*it*'*7*''^jer bez zahmeta, nema rahmeta! • — C f) Svako i najmanje mjesto u našoj lijepoj domo­ vini imade po kojega stranca trgovca ili zanačiju,koji se na račun naše megjusobne nesnošljivosti obogatio. Lijepo je i korisno, Jead u jednom mjestu imade zgodnih ljudi, ali se ta ljepota i korist osjeća samo onda, ako je taj bogataš đčmaći čovjek, jer stranca ne boli srce za tugjom sirotinjom. I strani golubovi, kad begenišu gnijezdo drugih golubova, prva im je briga počerupati se sa onima, koje su zatekli, da im što više perja iščupaju, neka imadu što poda se prostrijeti, da im ležište bude što mekše, —• dočim svoj za svoga osjeća i pomogne mu T eufik Fikret: Ribari. — Ah, danas smo opet gladni, djeco moja! . . . otac reče; Ah, danas smo opet gladni; ali sjutra dan kad svane, Možda će se sm irit v o d a ........... Strpite se ovu veće! . . . — Ja ću ići, sinak veli, pa nek morem na sve strane Bura vitla . . . A ti oče, sa majkom ćeš tu ostati; Već nekol’ ko dana evo siroticu bolest p a ti. . . . — Dobro sine, pogji sutra; i ti malko čelo znoji Slabi smo ti ja i mati: već na pragu smrt nam stoji . . . Na to dječak zamišljeno pogledom će punim sjete: — Al’ kako ću ja živiti, kad mi, oče, vi umrete? . . . Bjesnila je vani bura kao vojska podivljala I nefvozno na obalu bacala je tisuć vala. — Pripravićeš sjutra mreže prije nego svane zora, A1 ponesi i konopce; pa u čunak sjedi mali — I kad jedro razvija se, pusti čunak preko mora, Ta čunak je kao d’jete, ne smetaj mu, r.ek se šali, Tek se drži na oprezu, da te b’jesni val ne shvati, Jer je more kao žena, ne treba mu vjerovati. — Na polju je dugim krikom o obale tuklo more — Ah, tako se u hršumu ljute žene psovke ore.% — Zar baš tako? — Na toj buri sam će sjutra ići mali? . . . — Ta on hoće, da ostanem ja uzate . . , — Ali, ali . . . Ako umrem pr’je neg' dogje?. . . Zadnja r’ječ joj usne sl’jepi. I u misli žena pade. A s ribarom dječak l’jepi Usne bl'jede i drhtave jedan drugom promatrahu Preko oka — i mirnijem tim pogledom govorahu 0 udesu zlokobnome, što im lebdi iznad glave... Na polju se bura dreči puna srdžbe, puna strave 1 pred njenim bijesom dršću prestravljene oko­ line — ------— Ah, kako ćeš sutra ići po toj buri dragi sine!? . . . Tek je zora zarudila, a u trošnu čunu sada Sam se mali dječak vozi sa mokrijem konopcima, Mučeći se u naporu. Silno more talasima Vitlalo je i stiskalo snagom, kojom Neptun vlada, Trula rebra starom čunu.------ Aoj gladi nesmiljena! 0 ti nado varalice! . . . Na obali viš kamena Jedna b’jela sablast stala, prst upiruć na pučinu, Pa govori: „Napred barko! Sudba ti je megju vali!« 1 gle, trošni čunak hrli, sječe morsku površinu.— „Napred samo! Gle, gle jošte oči su ti na obali!” Napred, napred! — Ali odkud jedan trošni čunak mali Da odoli morskoj sili, kad uzavru pusti v a li? -----Na obzorju more mrije, a kod kuće bona žena... A na žalu kraj razb’jenog praznog čuna otac stao, Ah, udarcem krute sudbe duša mu je pomu­ ćena. — Već tri noći svog je sina na obali pogledao . . . I stisnutom bijednik šakom pokazuje u daljini Jedno mjesto, pa se smije, a taj smjeh se strašan [čini; Na licu mu, isc’ jegjenom ko suh listale o jeseni, Dršću kletve i vapaju suzni, tamni, prigušeni. S turskog: Ćnziin. �20 V p e ^ a K i^ n jn . — H. H. Mjacn>nipcn. — xoB6 H ace^H a» hx inTanna y BameM AHCTy... C tiixobh cy Bpjio A°6pn... CTiiJi — Kao ABHje Kan .te boa© ca nokoj' hhm HeKpacoBHM... Pe^aKiiaja je^nor ^HeBHor .in cia. lip n je nc^ne — JlonycTiiTe.., 3 a cto.tom, Kojir je npeTpnaH ^onncnMa, iKypHajiirMa 0 — Ho, j a h y Ban p a ah j a ca \i npogiiTaTii,.. pyKojHCTOBirura, cje^ir ype^H0tc ca HacmpnMa, n0jyn«a gaj n o c MH je HeenTaK.., to jecT, He moj, H ero T o r A H i\a. . . u itpBeHOM miea.’BKOM npercpaja eapa^Hiigfce g-iaHKe. Il3B0HHTe, a^iir to Aiipe He Aa ctiix jeBTHHHje oa geTBpIlpei/a H.eitiy — pe^aKunjcKH ceKperap, (vrnjeA M.iaAiik, ca i^nraperoji y 3yđiiMa, cpeijyje ^onace, oTBapa T a^ a . . . C thxobh ce, rocnoAHHe yppAH0n e, p p i n tciiiko niim y . . . Bp^io leniKO . . . IIoHeKHnyT 3HojnM c e HaA nncjia h hciuto jipM.’t a ceđa noA hoc. cthxom . . . to jecT, He ja, Hero to A utje . . . — IIlTa to MpMJbaie ? — m ira r a ype^HHK! — HiiTajTe! — Mhaoct! — o^a3Ba ce ceKperap. — I H a .ty naia. O am bx ! — pege njecHHtc HCKaiuAiyjykH ce. — TaKaB čucep, a &r a « n y pjice He y3Mcm. K ojjhko je Bek hbO bo je 3HaT6 ne .ie m ja u : ' Aj'e.ta, a c bb caM crnxoK.ienan n ' rn>aBaTop! r.iynocTH hba wrynooniira! A m ro je jom Haj3aHiiM.’biiBiije, Meky Cje^HM j TjeCKo6n, k' o y xancy npaBOM, hum hojk no# ryray, na Tpaace Aa ce 0AMax n 6e3 nicaKA no, nop, jianaMa, 6yjieBapy Tbbpckom, Jle’re jiacTe, ^ieTe 6pao n ho.ibko, biix npoMjena niTaMna y npBon „napoAHOM“ 6pojy. EyjieBap je rp^an n nocvT nnjecKOM, — ITa, xaj^e, npogHTajTe uito a » bhahmo! Ochm Obbx ^iacra, nacT My peTKe CTHHte, E bo. „Bauia cejeT.iocTH, rocnoAirae ypeAH#ge! CnoMeiiHK IIyniKnHy Ha aeMy ce ^n»ce... Ha Kpajy oBora nncMa nMa je ah a njecMui^a, kojom gemaCbo cy jiacTaBnue, uito jioto h hyxe, rnjaM Hamer cpecKor nncapa...M 3ejiene, i^pseHe, n.iane bjiss wyTe, — y Kopny! ^nBne cy n Kpacne, ox, He yM’jeM pehn, A jih je 3a oAroBop noc^iao nomTaHCKy MapKy. IIouiA>nTe je icao npnjio r r ^pyniTBy 3a noMar a i t e cnpoTiiH>eu. ^ZJa.te. c , H HcnBOT 6nx flao p,a, caM y Toj cpefen. nHe!“ pene mh je^na: „Bea Te6e yMpefey, Jep ja flymy HeMaM; a Ty TBojy Heby!“ HaBpAn njecHnuH Kao negypKe noc-raje KHine. O a 20 nncaMa, 19 hx je caMdx CTnxoTBopaija. „ro c n o AHHe ypeAiiQge! Mojihm Bac, j\a H3BOAiiTe iniaMnaTn OBy njecMimy, Koja je Moj concTBeHH npon3BOA U c je n a je 15 p y đ a .ta , n to caMo 3a Bac, jep caM npcTii.iaTHHK Baraer ijnje&eHor AncTa. --- J e ,7H TO CB6? Cse! A jm aKo HceAiiTe, CBpracTaK Mory h ApyKgnje Aa yAecmi.... — HeMojxe ce TpyAHTH, PpljaBa je h 6e3 HOBor CBpmeTKa, a h Taj CBpmeTaK H eke 6 hth iiHiiiTa 6oa >h . . . CaBjeTyjeM BaM, Aa BHine ho MygaTe hh KpHBy h h p,yHCHy xapTnjy... TpyA BaM je y3aAyAaH! Ilje c M a : , J a c a u 6pafeo ,iy^aK npaBn, Hehy ce xBa^i0si; J e p Kor caMo j a OMpaneM, IljecMOM ra pacna-auM.' — y KopnyI ^ a - t e ! JeAHo nncMo Koje je norpeinHO fiornjio n a Hamy aApecy: „ ^ p a r a Moja Catna! J a biiaho Te6e, Ao.ia jeAaH, KaKo to c Meee H3iirpaBa KOMcnAnja!... T h h oho miiraaHO C oaa xoheoi Meee npeBapnm! K a a ja paijii Te6e, n.T,yH0M y. TBoja ycTa, 6e3o6pa3H0K!“ OTKyA caMo, obo dhcmo koa Hac? • — Bpjio npoCTo. Cauia norpem iio, n a r a n o \ia o MjecTo KaKBor cBor CTHxoTBopcTBa... ^ a jb e ! — JeAan poMaH ca rpoMonyu;aTe.i»HiiM hacaobom : „Cn.ia cBeTe A»y6aBH hjih acpTBa jeAiie HHTpHrairrcKe Ayme . TesKa« AeceT <J>yHaTH, a hh jeAne p a je e n 6e3 rpaMaTH'JKe norpeuiKe. — IIpenopygHTe nncu,y Aa poMaH n o m ad e 3eMiKOM: to je iteroBa cneijnjajraocT... ,ZIaA>c? y tom TpeHyTKy npulje CTOAy h noge ce KAartaTH neKaicaB MAaA0k ca 3aBejenoM xapTojoM y pyijH. — rocnOAHH ypcAHHK? — ynnTa BeoMa ckpomho. — IIlTa HccMHTe? CjeAiiTe! — Ja... onaj... BHAHTe... to jecT, ynpaBO He ja, n ero eAHo AHne, mohu Bpao Cahckq... nanncaAo je obo cth " — HyAHOBaco!... Bpjio gyAHOBaTo! O bo je neTapeAaKnnja h CByrAje jeAaH hcth OAroBop... IIpocTO, Kao Aa je 6ho KaKaB AoroBop! CBejeAHO — hacm y mecTy . .. U3BHH0T6!... 36oi’OM!... y 40 ypeAHiiiHTBo acypHO y lje jeAaH th h , oa CBojnx roAHHa, ca onyuiTeHOM n He6pnjaHOH (J)030OHOMiijoM, c a 3aA0rHyTOM jaKOM 11 y Macu om MyHA0py, K oja ce jeAna ApsKH o ABa AyrMeTa. Ha HoraMa iiOAepaHe nnnejie. MaicagKeTOM, Koja My je 60^1a y pyKaMa, m ykH CBojoM npn^e ypeAHHKOBy cTo^iy n"y3B H paMeHa no BojflngKH: — rocnoAHH ypeAHUK? — nponiHniTa 11 CTaAe neMHAOCPAHO yBHjaTH CBOj'e geKHH.'lBe 6pKOBe, 03 K0jHX 036n ja paKHj'cKH 38Aax. — J a caM. IIlT a aceAHTe? — B pao mh je npH jarao. B p^o n p n jara o ! — hcicpHBii rocT ycTa y ocMj'ex: IIlTa6HH KaneTaH y neH3Hjir, A hhchm KoeyiuKHH!... Mille pardons! — noge ce onpaBAanaTH, cjoAnyBmH Ha CTOAHn,y. — TiaBOACKH caM yMOpaH!... JK 'J biim, npaBo Aa BaM KsaceM, cyBHine Aa^eno K ogiijaiun cy Bavi opAnaapHe acuBOTHBbe... comprenez? — H e aaMjcpHTP, a ah ... — B pnjeM e je — HOBap? P a3yM «jeM ! — npnxnaT H KaneTaH jeMe je h n o g e npcTHMa A°6oBaTH n o CTOAy. hctq iuto h — 3By« M eTa.ia . . . Ijib o Aa c c B pnhocij... �21 ll'* • ^eBeTHaecTir BHj’eK, ’ choahho moj, BnjeK je MeiaMop$o3e MyM — pyoA>y! Comprenez: un rouble! H a iacHy h noii pa3Hnx OKyc-noKyca!... TaKo mh u a c ra noraTCHor uomTCHy nA6MnhKy pnjen!... BjeKa!... FTpe^ BaMa je acpTBa Mo^,epHnx npespaTa... E hao — y toahko 60.T.9 sa Bac, aA0ce Bara HAdiiaic ho je HeKa^a BpnjeMe, Ka^a eaM Morao ii3AaBaTn cto... ABjeMoace mTaMnaTii... cxa... T p p p n cia HOBOHa h acypHajia, IjaBo Aa Me hoch, • — Je a h to Baraa bocama ma pnjeu? aJiH y jeAa H Max... h, kako ce to Kaace, — hii caHTHMa! — IIocA>eAma. S ic transit glo ria tn un di!... JecTe ah aoohah Moj uAaHas? — Txe , AC kaBOAa!.. 3Haie mTa: Aa]T 0 ue'raaecT — Baui HJiaHaK? py 6 a.'E.a, na paAUTe ca HAaHKou iu to to a xokcT6 ! H p n Moj HAHaaK: „Harne APyniTBeHe HeBOA>e“?... y n>eMy rpppMBM npoTHBy CBera h cBaiera... onaKo — ctajeTe? ouiTpo... no bojbhhkh! JTynaM cBe noAAape h xy^&e no jia6pppH.ii!... 4 >njy! JKsctok UAanaK, kaB° Aa ra hoch! ^ a HHj’e obo? ynBTa ypeAnaK, npyacajyhn jeAaH CBe3aK pyKonnca obom homhaocpahom caTnpnnapy. — To je!.’. Jecre ah totkaii? A? Ilira KaaseTe?... a h My meroBora!... TpoM n naKao!... 0 xoHopapy, yBaaceHH ’ocnoABHe, HekeMo ce CBaijaTH: HHcaM ja k a r ir a , AepHKOHca, IjaBo Aa Me hoch , hah c n a x e ja .. ocAamaM ce noTnyHO Ha Bamy ’BH^aBHocT h Henpuc'rpaHy on;jeHy — H3BnHHTe, H6M8M BpCM6H&... — ^eceT py 6aA>a! Satene?... Mome oanna 6h t h h noinijeuaHa -— CBejeAHo! 3aMncAiiTe caMo: AeceT py6aA>a 3a HiiTaB BaroH BHu;a h ®yna!... He?... Ila A'^po — neT py6aA.a! Comprenez: fiin f caMo n ABaAe?.6T 6pojeiia. — 3 eBca TaAeHTa... aAH comprenez, Jom BaH jeAifoM KaaceM: 03BBHiiTe... — Par don! A a h ’cnoAHHe moj', Tpe6a Aa y^eTe y noAoacaj jeAiior DAeMiika Kojn je, Tano peku, Aorypao ao nača! — CKopo y3BHKHy naeiink h h 3bh paneHnMa. — Tpeđa SKHBHT0, aAH HHM6 ---- IjaBO Aa Me h o c h ! yMHli paa ? A a h bh 3a to He AaTe h h KprneHe nape?... <Ih 3HHKH ? Eppp!... H h mhao iris bon!... A Ao^poTBopn cy,' cbii oa peAa, caMH noA^apn n xyA»e!... 3aMHCAHTe caMo: jeAHa TprOBKiima Aa-ia mh Ha npe36HT Tpn Aa«He pyo— Huje to, Hero... bhahtb... Bam HAaaaK... Kano -^S g t^Tp n cTa joj meHHx!... IlAeMHky — na Aaacny 6aiiKAa ce H3pa3HM... Huje 6am Haj3roAHnjH 3a Ham ahct . . . HOTy!... JKiiBOTHma!... A jeAHa oa naiunx, đAaropoAHa, — Ilira ? Huje Haj3roAHujn? TpHCTa My ^aBOAa!... Aana hm 6ecnAaTHy co6y, ropy oa KOKomnmaKa h 6apahckoahko (Jjpanana aiconio . . . Aa 6omo... — Cse je to KpacHo, rocnoAHHe KaneTaHe, oah . . . — ^yranKO? — CnpaTHky. y MeHe to hao ko ■ BaTpa, no BojmratCH: jeAaH — Aea! JlM^Te ah uasase? XoheTe BajE>Aa Aa KaaceTe, Aa je Moj UAanaK TiijecHa ip n eA a , noja cTeace Bame ®yA>eBe hah KanyT, Kojn pac 6ap ca oHiiM mjcctom !! A ? Vous comprenez: ABiije HyAe! II<J)yjL. cnjeie noA MHmKaMaV Pa 3Aor, ’ocnoAHHe, pa3Aor!... — H h Mano He comprenez. H3BHH0Te... — H hcmo Ay3KHH Aa bbm, rocnoAHHe KaneTaHe, noAa®eMO pauyn o CBojnM nocTympiMa, aAii, aKO 6aui ®ea uTe nyTH, pekn ky BaM, 3auiT0 Bam HAanaK Hiije 3roAaH 3a Ham ahct: npBo, h npnje CBera, y meMy je BpAO reumo nakn KaKBor cMHCAa... — EyA nre — CMHCAa? TaaBO Aa we hocii! — ckohh KaneTaH ca CTOAnn;e, na, noByKaBmH Hamme jeAaH Kpaj oa CBor 6pKa, noHOBO ceAe. — H yjeie a h , ’ocnoAHne, ja npoTeCTByjeM! Kao nomreH h ČAaropoAaH mmjeK — ja npoTeCTByjeM! 3ap y mom UAaHKy HeMa CMiiCAa ?! 0 , TpncTa My!... A Moj onBinii nyK0BCKH KOMaHAiip 3Hao je, Moj 'cnoAHHe, CBe Bame KaHTe h XeKeAe 6oa.o Hero c.Boje boj’hh k 6, na MH je caM BpAO ne cto roBopHo: „KaneTaHe! 36or Bamnx pyKonHca *CBa Moja KaHii;eAapiija rAaBe ii3ry 6n!u Comprenez... „rAaBe nory6u!“ A bh , Tyn: „H esia OMHCAa!“ 0 —ol... — ^[pyro, Hnje AHTepapHo! caMo ein Rubell Ein Rubel viel... XBa.Ta Ban! XeaAa!... Milles remerciments\ BjepyjTe ihto Ban Kaace 6AaropoAHH HOBjeK, TaMo... TaMo! — KaneTaH none npy®aTH npcTOM npeMa TaBaHnnn. C bo ke Tano... to cbo... Ty — Comprenez? A dieu!... KaneTaH 3arpe6a HoroM, oKpeHe ce Ha noTneTnpn n H3H^e, — to II<J)yj! AycHy ce ypeAHHK, AUTeparopn... K o je TaMo? yn0Ta KaA yrA6Aa Kano ce H3a BpaTa homoah Hennja 6paAa. — Je A’-OBAje UeTpymKa? ce y ypeAH0mTBo. ’ — Hnje AHTepapHo! Xa-xa-xa! Ja 6nx BaM caBjeTOBao, Aa ce Time He maAHTe! To BaM ca mhom Heke ynaAHTn!. Kocymic0H mirne HeAHTepapHo! KocymKHH ho 3Ha AHTepaTypyI Xa-xa-xa! ynaMT0Te ibto ky bam peko: hh Ha jeAHy M0A6y, Kojy je CAao neiisnoHnpaHH Kane­ TaH KocymKHH, HHje A0niJI0 Mame oa Tpn py6jte noMOkn, hh oa j©AHor MocKOBCicor A°6poTBopa!... Mame?! Ja m ais\ HeAHTe-pppa-Typ-Ho! O x o !.., A H3B0AHTe bh micaTn M0A6y: ABiije KonjejKe, ’cnoAHHe, A80ie KonjejKe! MaKcn- m h ao cth b h : capoTOM nA6Mnky. JKeHa... neiepo Aiene... Kyicajy 3a xA>e6. Bek Tpekn a » h ho jeAen HHiuTa!... 3ap h h py6jby? I I t o mh je ypeAHiimTBO, ^aBO Aa ra h o ch !... 3HaTe mTa, AaJTe mh ABa rpHBema! Cano 3a jeAHy <|)Aaiii0n;y eau de ynnTa 6paAa yHocekn — KaicaB UeTpymKa? y ^ H T e y co6y ce yByue MacTaH KaijiTaH, noBj'eK CTapnjnx roAHna, ca pnkaBOM KaijiTaH h obhmo . Bek npocnjeljeAOM 6paA0M. npel>e n;njeAy co6y cboJhm onHMa, 3bthm hx cnyCTH noA c t o h noA A0BaH» na y3BHkny: — IIeTpymKa! IIeTpymKa! Bam cn 6yAaAa!.,. E bo th ce npeA hkoiiom KyHeM! Heky Te hh npcTOM tbk- HyTH ! ' — KaKBor HyjeTO to bh! Ja caM Bac, IIeTpym Ka Tpa®HTe? h h h h mh ce, m na o; �22 — CBor Majior... CnHa, ^adoMe? — o^roBopa Kaijv aadanu pyne Ha jieb*. — TproBag ca»i Ty y 6a h 3i ih h ! .. IIpĐBHajeu, Aa ce flanac Heimo hhcsm c.iarao ca IIcTpyH»KOM. . . Ma.ro ca« r a hyaiH yo. . . 3a to oa B o r a HMaM B.iaci! IViaBHa je CTBap Maro je TBpAoiviaB, KyA HaBpe, xohe Aa npolje... CaB je Ha noKojHyuy! IlcTa H»eroBa MaTii!... J a H»eMy jeAHy oh mohu neT... n a caii r a n hyraHyo!... Tpcoa r a 3a BpeMeaa 3ay3AaTii! A A&nac — no.iyAiio, iiiTa .10 >iy 6nro!... KaA jc, Be.ia, Tarco — oaox y cniicaie.’se, na hy iHTaMnaTii CBa TBoja 6e3aKOH>a! 6po, ag — (viymajiH cmo mii a ApyK*inje ćaHAeporo I . . . A jih , rocnoAHHO c a mii moj, A°beM Aaiiac y PaAH»y, ajin jecT IIeTpyH.Ke Hesra! A ja npaBO MOMKy: rAje je EleTpyH»Ka?... Bejia: „OTnmao y epAaKgHjy! ^ aicjie tsko , cnacaTe.’by noraHH? A ko Mn pano naAaem uiaKa — pe6pa hy th noroMHTo!... 3aTO, rocnoAHHC, AajTe mh Ile Tpy&Ky... Hehe oh Bana oiith hh oa kskbc kophcth, Hayaao ce oh na TproBHiiy... — ByAHTe Tano Ao6pa, na hauto. Bani IIeTpyH>Ka Htije OBAje. — BjepyjTe Eopy, rocnoAHHe, Hehe oh H aniTa Ba.T>aTH aa Bara nocao... 6ehe noc^>eAH>a npona.iHga. jep ce jom oa AieTiiftCTBB Haynuo iiaiito Ha TproB0Hy... — PycKH Ba.\i roBopnjtti Bara IIeTpyii.Ka Hnje oBAjel BpaTa cy oAMax naa Bar, J c ^in no boa>h ? . — 3r3a.iyA ce bii Ty »cecTHTe, rocnoAHHe... O th Hh heMo MH n caMH..' A ro ano ce HeuiTo, He Aai Bo»ce, noKaace... yM jeheao mh n cyAOM. P oA H T e.tn cmo mii, a ho K o je K a K B ii caMHHiiTejbii!... — MpMA>a TproBag, ii3.ia3chn Kpo3 BpaTa, — IIeTpyH>Ka! X ej, IIeTpyH,Ka! «iy]e ce c no.T»a r.iac. — Il3Jia30, bko ch OBAje... — H ehy Te hh npcTOM TaKuyTn: IIeTpyn>Ka-a?... 3rpeAHnK 0AMaxHy iviaBOM, a ceKpeTap n.,byHy. TaH ii C pycKor: — ti. Zora. Sa istoka, iza gora, Zarudila zora sjajna I proljetnim krasnim jutrom Prosula se svjetlost bajna. Noć se diže, a u dvoru Majka milu kćerku budi: „Ustaj, kćerko, dušo moja, Ustaj, rujna zora rudi. Podigni se... Vjetrić piri, A iz sna se Radne pčele Jutro krasno, cv'jeće miri, lahkog bude i leptiri. Ustaj i ti — staroj majci Za abdesta vode traži, 1 na vrelu sneno lice Umij, dušo, i razblaži..." „Ustala bih rado, majko, A1 mi glava ognjem gori; U srcu me peče jako, A dušu mi tuga mori. Pred očima svu noć, majko, Siroče mi ono bilo, Što j’ iskalo koru hljeba, Kad nam jučer dolazilo. Samohrana — kaže — na na Bolesna mu, ono gladno ; A mi hljeba ne dadosmo — 0 , siroče moje, jadno!11... „Zar da zadnju koru damo?". Prigovara stara mati, „Majko, gladna ko nahrani Stostruko mu Allah plati!‘‘ „Da smo zadnju koru dali!... ,,A ti zar ćeš gladovati?" „Glad je lakša, nego savjest, Kad čovjeka, majko, pati!“ — Šemsuddin Sarajlić: Danica je čekala mjeseca . . . (Nastavak.) Pokazati ću ti — govorio N'edžib Rasimu — kako se naše ženskinje zabavlja na Kjathani, tim na daleko čuvenim slatkim vodama. Tu se sastaju dje­ vojke raznih staleža i momci na razgovor. Istina, malo se m egjusobnorazgovara;alisetu i upozna — a poslije drugi ugovore. Tu se udari temelj mnogim našim ženid­ bama. A mnoge udari tamo iznenada' sreća svojim krilom . . . . Nedžib je naglasio riječ »iznenada sreća«, ali to Rasim kanda nije zamijetio. On se zamislio i kao u snu gledao, kako mu ispred očiju promiču razne slike i pojave. Ili bi svrnuo pogled na more i gledao kako se pjeni, kad ga lagjice rasijecaju. — Kad su mitili pored Sultan Kjuba, progje uz njihov kajik, jedan drugi, obični. U njemu je bilo ženskinje. Jedna je imala zelenkast zar na sebi, a po obliku nošnje moglo se suditi, da je djevojka. „Onaki je zaronajnosila..." sjeknu Rasimu u mozgu, a sjeta mu prekri lice. Tužno se zamislio. I gledao je kako pred njim a odmiče čamac sa ženskinjcm , ali ga nije sli­ jedio pažnjom; nego se sve više iz tog zaljeva odaIjivao mislima prema svojoj dragoj Bosni. — Tamo, daleko na zapadu, u njegovom milom za­ vičaju življelo je djevojče Bebi ja, kćerka nekog zanatčije i posjednika. Rasim jc djevojče zavolio u ranoj mladosti, ali neeglenisao nikada s njom. Uz to se i Beliija klonula njega, da s njim nikad ne p'rogovori. �A ako bi se gdje iznenada sukobili, oborila bi oči naći. Negdje bi smo te namjestili; a mogli bi te i zemlji, a sve joj plamenovi uz lice, pa čas prije bježi oženiti. Gledaj, kako imamo lijepih đjevojakA. A ti si, od Rasima. Ali ipak nije Rasima smetalo da Behiju vidim, vrijedan i valjan, pa bi mogao dobru partiju ljubi. 1 kao da mu je još govorio unutarnji glas, da n a ć i.« -----------i ona njega potajno ljubi, samo je još mlada, pa ne U taj mah mu se približavala jedna mlada vitka smije da mu se javi... djevojka sa dvije sluškinje. Na licu je imala crno, la k o su prolazili dani, i oni podrasli — dok nije gusto velo, i što bliže, to joj je korak nesigurniji bi­ došao onaj kobni čas, kad je krenuo u Tursku Be- vao. U ruci je nosila naranču. Došavši posve blizu hijin otac. Za čas, je prodao sve što je mučno godi­ knjima reče: nama stekao, poprtljao nešto namještaja i svoju djecu — Nedžib, evo ti jedna naranča. uza se, pa odjezdio u Tursku. Pri tom se malo nagla prema Nedžibu, velo se Rasim je bio vrlo ožalošćen Behijinim odlaskom; odmaklo i Rasim je pred sobom vidio vilu — dje­ jedina mu utjeha pri tomu bila červa, koju mu je ona vojku. Lice bijelo kao od mlijeka, a probila ga lahka na polasku ostavila, plačući: ,,da je se sjeća, a ona rumen od uzbugjenja. Dva krupna crna oks, rumene njega neće nikad zaboraviti.... nikada" A Rasim je tu spo- usne, nježan podvoljak — a sva ljupka da bi je čo­ men-čevru toliko puta svojim suzama pokazao. — vjek ljutoj rani privio. Od tada je prohujalo šest godinA. On je samo čuo, — Ne, hvala ti; našali se Nedžib, a vidjelo se i da je Behijin otac u Salaniku; drugi put: da je negdje on prikriva nešto. u Arnautluku, onda, da je odselio u Brusu, poslije — Što? plahnu se djevojče. opet u Izmir i više nije čuo o njemu i njegovoj po­ .— Zašto još jednu nijesi donijela, vidia ja imam rodici nikakva glasa. Jesu li svi pomrli? Je U Behija druga. još ž iv a?---------- Djevojka pogleda u Rasima proreže ga pogle­ IIL dom, pa će stidno Nedžibu, otvorivši svoju ručnu Takvim sjetnim mislima bavjo se Rasim, kad Torbicu: mu iza jednog morskog zaljeva reč^ Nedžib: — Evo imam još jednu za Rasim—bega, na; pa Evo nas na Kjathani. i jedan kolač, pa.... Rasim se trže. Megju mnogim čamcima pred — E, dosta, mogu ja zahaturiti, kad on više do­ sobom, nije više vidio onog sa ženskinjem, koji je bije — reče Nedžib, a pritajno se smjehulji. došao od pristaništa Sultan Ejuba. Ali mjesto jednog Djevojče se nasmije. čamca na moru, vidio je čitav gjulistan ženskinja na — Pa taman — reče — za danas toliko.... kopnu. Namjesti velo na licu, okrenu.se i polahko ođIzašli su i oni, narediv vozaru, da ih pričeka i šeta sa sluškinjama. umiješali se u šaroliki svijet. Tu su se vidjeli proda­ Nedžib pruži Rasi mu naranču i kolač pa reče: vači šekerlama; muhallebije, kolačA, šurupa, sitničari, — Ovo je moja sestra Saima — pri tom ga po­ kavedžije i t. d. a onda okolo svijet, harmonike, gleda pronicavo. kanuni, flaute i slično. Djevojke, kao paunice, u crnim Rasim obori oči i odgovori: „Hvala!" A kad je i zelenim svilenim žarovima, kretale se tamo amo; ili poslije krišom pogledao u Nedžiba, vidio je kako mu u hrpama sjedile tiho po strani. A okolo neopisiva zadovoljstvo odsijeva s li c a -----------krasota prirode. Pa onda pjesme i oni mistični uzdasi Rasimu puče sve pred očima. Sad je istom istočnjakA: „aaah! mćdet!...“ ' razumio zašto ga je Nedžib malo prije pitao: bi li Rasim se izgubio u prvi mah, ali prošavši dva mogao ostati u Carigradu? A njegovo oštroumlje go­ tri put kroza svijet, pribere se i poče kritički razma­ vorilo mu je, da je Saimin dolazak od prije bio na­ trati taj teferič. Mladji momci pričinjali su mu se ručen. Vidi eto Nedžib ga zavolio kao brata, pa bi razdragani, stariji pak flegmatični. A od djevojaka ga i sestrom rado oženio. A tek Saima! Kako je lijepa aristokracija-hladna i vrlo dostojanstvena, niži staleži i umiljata !... 1 Rasim se pokolebao — za čas zaboravio na jogunasti i kao kokoške, što se lahko šćuktaju na svaku interesantniju pojavu na teferiču. U tom raz' svoju duboku ranu u srcu, što ga je vječito tištala. matranju udaljio se Rasim sa Nedžibom u skrajne Sjedio je jako zamišljen uz Nedžiba, sjetan i turoban, redove ženskinja. Našavši jedno zgodno mjesto sjednu kao struk ljubice uz makov cvijet. Mislio je... — — A pri tom nije ni opazio, kako ga s lijeve strane da se odmore. Oko njih desno i lijevo sjedilo je ženskinje u hrpama, okrenuto moru. Sviralo se uz har­ kradomice zadovoljno pogleda Nedžib, — i kako ga 8 desne strane, preko njegova ramena, pozorno motri monike i tiho pjevalo....jedna slabunjava djevojka, iz svog malog društvanca. Sjedajući, zapitao je Nedžib Rasima; Na njoj je običan zelenkast zar, a velo je podigla s — Bi li mogao ostati u Carigradu? 1 ne čekajući odgovora, produži: »Eto svršio si lica. Slaba je, lice blijedo, a plave oči suhe, isplakane. gimnaziju, učiš dalje, pa bi mogao ovdje lijepu službu Netrenimice gleda u Rasima, guta ga očima. Slabašne �24 i°j se grudi nađimlju, jednom rukom pritisla drtigaričine harm onike, da ne svira, a drugom kruži po svom društvu, kao da ih moli, neka šute, neka se ne odaju. P a sam o što u Rasima gleda,-neprestano gleda.... Onda joj suze navru na oči, proliju se niz obraze, a ona uzdahne: „majko!" Nasloni se starijoj ženi na rame, pa opet Rasim a motri.... — Jest on je — šapuće — srce mi kaže, da je on... (Nastaviće se.) 4>exMM Hei,iaTH: AjiKejmmap. K ano uh ee CBnjeT TyacHHM K a#a uh o^cyTHOCT sacTpe Ohh , ^ a .T>euoTe a e IJ p a a T aua ko buahm h h hh , TBoje! — CB’jeTOM Kpovn H ,a,03iiBjLe aseTH CBoje . . . cn Tn y Mojoj ćjmshhh, O^, CB’j e i a ne bhaiim CTBap KpacHnjy: C bo cja ko B^aTo najcjajH Hje! Ox, ja BjepyjeM y aJiKeMiijy: T o je Moh TBoje ajnceM nje! A ji mhm Hamdija Mulić, — Hrasnica. » Naš narod i škola. ^rs-1> i*1 J-- LCi-'-U- „iililllii. •s -r Uzmi m udrost m a od koga potekla, H. š. Pitanje: Zašto još naš narod neće da šalje m ar­ ljivo djecu u školu — kod nas je eto savremeno pi­ tanje, dok je u većih i naprednijih naroda ono posve izlišno. Nama još treba govoriti i za nas pisati, da samo od obrazovane omladine postaju ljudi i dobri članovi zajednice. Razni su razlozi, koje naši ljudi navode kao uzrok što ne daju djecu u školu, ali je faktično ve­ ćina bez razloga. Tu su po srijedi naše stare rane: nehaj i nemarnost. Mi ćemo se ovdje — proučavajući duži niz go­ dina ovo važno pitanje za naš elem enat — osvrnuti na sve moguće razloge našega nehaja pram a školi i bićem o pravedni prem a svojim silama po onoj Svečevoj (al. s.): »Reci istinu, m akar bila i gorka!« Glavni je uzrok, da naši ljudi ne školuju djecu, bajagi u vjeri, u Islamu. Boje se, i ispričavaju izgo­ vorim a: »Djeca u školam a zanemaruju vjeru« ili »vjerska su načela u školama zapostavljena« i t. d. R adi ovakog mišljenja, nem a dovoljan broj ni islam­ ske djece u školama, a onda nam stralii svijet prigo­ vara: „Islam je (haša!) uzrok našem u nehaju za naukom!« , , . Velike li potvore na Islam! Ko li če odgovornost za sve ovo nositi ? # Sada nam se nameće pitanje: Zna li naš narod one divne božije zapovijedi — u pogledu nauke, zna li naš narod, da je nauka farz, i je li naš narod s ćursa ikada čuo, da je svaka nauka plemenitih ten­ dencija svakom muslimanu f a r z ? * ) ... če m u nam razum, oči, uši i t. d. ? . . . Ovdje ćemo navesti citat iz djela „Kratka po­ vijest Islama" od M. Seida Serdarevića: »Islam zadu­ žuje svoje sljedbenike, da uče, da znanje traže pa makar u Kini. Islam potiče na promatranje prirode i pronalaženje njezinih tajni i prom atranje samoga sebe kao. jedan dio prirode.*) Nije postavio granice dokle smije čovjek napredovati u svome znanju, već m u je otvorio vrata beskrajne širine, gdje će se kretati nje­ gov um. Osobito bodri na učenje vrijednih znanosti. Islamska su načela vjerovanja i takova, da je m uslimu apsolutno nemoguće biti pristalica predrasuda i za­ bluda. Islam osugjuje one, koji imaju vrijedna znanja, ali ga ne provode u praksi' . Zadnju rečeificu mi podvukosmo, jer u njoj leži i naš odgovor vjerskoj i svjetovnoj intelegenciji, na ono pitanje, što naš narod ne poznaje dini Islam a i njegove lijepe i korisne ustanove. Najpreča pravila za život, preporučena Kur-žtni a. š. našem u su narodu nepoznata. Našemu narodu, koji je mnogo pobožan i koji drži toliko do vjere nije još otkrivena istina iz Islama . . . Da je nauka koja se danas uči u školama i nam a farz, mogli bi ovdje potkrijepiti stotinama Hadisi šerifa, nu mi ćemo jednim kliknuti narodu: »Uzmi m u d ro s t. . . ! “ Na prigovaranja, da su vjerska načela u ško lama zapostavljena, spomenućemo im cilj i svrhu da­ našnjih naših škola, a da obranimo njihovu pravu v ri­ jednost. I. Odgoj je u školi religiozno-moralan. Djeca od svojih vjeroučitelja uče nauke svoje vjere, ona se p ri­ državaju na redovno vršenje propisanih duhovnih vježaba. (Zaista postoji i naredba zemaljske vlade, gdje moraju islamski vjeroučitelji voditi svaki dan djecu u džamiju. Vrše li sami vjeroučitelji tu naredbu, ne ćemo o tom e govoriti mnogo, no ćemo spomenuti, da su oni »hodže" i da su dvojako dužni odgajati na­ rodni podmladak u svojoj vjeri.)j O tudu i za učitelje postoji dužnost: o) da sami udeševaju svoj život prem a naukama ') „Farz" je Božija zapovijed po dini Islam u. Op. ur. ’) Time se bave nauke: pedagogija, prirodopis, fizika, zem ljopis i t. d. u našim školam a. To su nauke što ih naš neuki svijet zove „vlahalukom " i „besposlicam a švapskim«. Tako vele Muslimani koji ne poznaju Islam a. Pr. piooa. �25 svoje vjere, jer uSiteljev život ne smije biti u nesu­ glasici s onim, Sto djeca u Školi o tome uče; eksistenciju. Tu je uzrok nehaja za radom, to goni narod na seobu . . . b) moralni odgoj djece, kome treba poklanjati Našemu je narodu potrebno uvijek tumačiti, a najveću pažnju, mora se temeljiti na autoritetu re- ponajviše s ćursa, da je svaka lijepa nauka farz, da se ligije. u školi ne uči, da se bude samo činovnik, nego je II. Megju djecom raznih vjera ima da vlada vjer­ cilj i svrha nauka u školi, oplemeniti se i pripraviti ska snošljivost. da bude čovjek, — čovjekom, pametnim drugom ljud­ Vjera ne smije biti predmetom prepiranja, ni po­ ske zajednice. Našemu je težaku danas potrebno racionalno ruge i mržnje. U djeci treba da se razvija svijest, da govore jednim jezikom, da pripadaju jednome narodu shvaćanje ekonomije, naš radnik treba da znade, da i jednoj otadžbini« i t. d. Eto takav stoji propis u onaj školovani lakše zaradi svoju nadnicu, nego jadnik on, neškolovan, koji vuče, mlati i dere se vazdan steškolama. (Vidi »Školski Vjesnik«, god. XVI. str. 7.). njući pod ljutim teretom za ono malo krvave zarade A da se to provede, znamenita zadaća zapada u Zar bi naš mali posjednik, koji iole škole ima, tome pravcu vjeroučitelja, koji se kao učitelj teoreprodavao svoju zemlju? 0 da! Čuvao bi svoj komad tičkog i praktičnog morala po svojoj dužnosti bavi zemlje, uredio bi je kao perivoj, a ne bi je pustio iz šaka vjerskim životom i religiozno - moralnim razvojem ni za živu glavu. Koliko je k nama došlo stranaca sa svojih pitomaca i koji kao takav lakše može da pro­ samim kuferom ovdje, a danas imaju kuće, radionice nikne u duševni život učenika.*) zemljišta i t. d. ? Bez nauko nema danas rada, bez Kod ovakovih -propisa za nastavnike i učenike u rada nema života. Školama, zar da je „vjera u opasnosti“ ? Nadajmo se, da će se po svoj našoj domovini A što neki prigovaraju, da su djeca u školama otvoriti »zlatna usta« naše inteligencije, da kanderineka i pokvarena, to im mi ravne duše odgovaramo, sava naš narod i našu nejačad u škole. Ko je zadu­ da su takova došla pokvarena iz doma svoga i sa žen, neka otvori narodu o či!. . . igrališta. Dijete, na kojem budno očino oko bdije, koje »Slava onome, koji vrši svoju dužnost« — veli se privikava na pet vakata namaza u kući, ono i u »Hadisi šerif«. školi isto čini i činiće kao muž. Prigovaralo se još, da su knjige u školama u opreci s Islamom, ali se to sada sve popravilo i zbilja je zemaljska vlada dala i u tome Muslimanima zado­ „El-hamru ummul-habais". — Hadisi šerif. — voljštinu. U buduće će biti još ljepše. Ono jest, govori se a ima i istine, da starija Ljudima, kojima je u istinu stalo do dobra sama omladina na srednjim školama „hrgjavo klanja14, pa sebe, a i cijelog čovječanstva, te koji shvaćaju poziv bismo preporučili njezinim vjeroučiteljima i starješi­ čovjeka na ovome svijetu, nije drago ni čuti ovu ri­ nama internata, da svoju dužnost vrše, jer su i oni ječ, koju metnuh kao naslov ovome članku, jer je po­ dužni bditi nad svojim pitomcima u tome pravcu. znato, gdje se on — alkohol — i spominje, da nije Još je jedan važan razlog našega nehaja za školu, dobra — ali me prilike, u kojima se mi danas nala­ što se naši ispričavaju, da ne daju djece u školu, jer zimo, natjeraše, da reknem koju o toj, za cijelo čo­ vele, ne će biti sin sudac, učitelj, kadija i t. d. Ne vječanstvo, pogubnoj pojavi — alkoholizmu. Kad bih htio nabrajati sve zle pošljedice, koje može im vele' zapasti mjesto svima. Naš narod ne poznaje plemenitu vaspitnu svrhu nastaju od alkohola, trebao bih mnogo vremena, ali nauke. Pa ko ga je o tome ooavjestio? Oni s velikim sam se ja ograničio na neke i najpoznatije. Da alko­ ahmedijama šute, a oni mudri i veleučeni svjetov­ hol zdravlju udi, to niko poreći ne može. Ali ne sa­ njaci »evropski« naobraženi, zar da zagju u narod? mo, da alkohol udi zdravlju onoga, koji ga upotrebIma tu i tamo iz oba ova razreda časnih iznimaka, Ijuje, nego još udi zdravlju i njegova poroda, jer je ali je fakat da o nauci svi, svakad i svagdje treba da statistikom dokazano, da su djeca roditelja alkoholista narodu govorimo. Inteligencija naših sugrag.ana dru­ kržljava, te duševno i tjelesno slabo razvijena, a osim gačije radi. Nije rijetkost vidjeti jednog predstojnika toga i ona imaju u sebi klicu težnje za zlim. ^čovjek pravoslavnoga, gdjo seljake, svoje suvjerenike, napu- koji nije potpuno zdr v, ne može ni svoj posao u ćuje na rad. Tako Čine i katolici. Kod nas je nao­ redu obavljati. Da alkohol udi novcima, to će najbolje pako: inteligencija se udaljuje od naroda, a narod dokazati begovski i aginski čifluci, koji dogjoše u ru ­ ke mejhandži;a. Veoma često se u životu susrećemo ohladio za inteligenciju. Za to naš narod ne razumije škole — za to je sa ljudima bez ikakve volje za radom, apatičnim na­ kod nas neupućenost i nerazumljivost u radu za svoju prama svemu, što ih okružuie. Pogled mutan, lice podbuhlo, smrknuto, oči krvave, sa lica se odrazuje *) Tu će zadaću znati najbolje oni pitomci Darul-muanehajnost, sve ti to prestavlja čovjeka, koji živi ab­ limina — mualimi. Pr. pisca. Alkohol. �"1 2(5 n o rm aln im životom — pije. Slijedi ga, pa ćeš vidjeti, k u d a će skrenuti — u krčm u. Gusti dim smrdljivih plinova vije se po mračnoj mejhani, a oni nesretnici pijanice — posjedali za prljave stolove i sabjevaju otrov u se. Troše oČino imanje, dok ga teče, prodaju čifluk za čitlukom , kuću za kućom, dok ne isprodaju sve i ostanu bez ičega. Padnu u siromaštvo. Nenavikli raditi, bez igdje ičeg, potucaju se od nem ila do nedraga, tražeći pomoći da udovolje gladi, pa više puta — m akar da su došli do togstepena — sam o imaju li koji krajcar, lete u mejhanu, da ga tamo ostave. Koliko li je tako čitluka, njiva i kuća ludo upropašćeno? Koliko li su puta jadna dječica zajedno sa majkom gladna plakala, a njihov otac po mejhanama rasipao imetak? Koliko li su puta jadni roditelji pu­ stili suzu čekajući sina iz mejhane? Koliko li su puta bili od njega pjana napastovani, pa više puta i bjeni? Koliko se žena rastavi od muža, najviše uzro­ kom alkohola? Koliko naših mladića izgube službu ili je nikako ne dobiju samo zbog nesretnog alkohola! Kako sam gore napomenuo, trebao bih mnogo vrem ena, da nabrojim sve zle pošljadice alkohola, ali ću samo reći onaj hadisi šerif: „El-hamru ummul-habaisu, koji znači: »Alkohol je mati svih zala1'. Mi Musli­ mani, koji smo nekada bili ovdje prvi elemenat u 'svakom pogledu, danas smo ostali samo još najbogatiji posjedom, ali kako smo poderali sa uživanjem alkohola, a ujedno nehajem za rad, izgleda, da ćemo biti i najsiromašniji. 0 uzrocima navici na alkohol pisato je mnogo, a ja velim, da je najglavniji uzrok lomu: prvo slab kućni odgoj i drugo slabo društvo, u koje dječak dopre oko svoje petnaesto godine. Rekoh kućni odgoj, je r nisam ima") riječi, kojom bih to nazvao, je r za pravo kod nas Muslimana najvećim dijelom i nem a tog kućnog uzgoja, niti tjelesnog niti duševnog. Čovjek moše postati šovjekom samo po odgoju. On je ono, što od njeg odgoj načini. Odgajati znači nasto­ jati u prvom redu, da se u čovjeku razv:ju one sile, koje u njemu m iruju, pokrenuti ih na gibanje, djelo­ vanje. Ovakovih sila imadu dvije vrste i to: jedna, koja čovjeka goni, da dobro čini, a druga, da zlo čini. Pa na stranu kojih čovjek se priključi one i pobjegjuju. Za to još u raroj mladosti morale bi majke — kao odgojiteljice svoje djece — nastojati, da pro­ bude u djetetu simpatiju za dobrim ciljevima, a da gledaju iskorijeniti one zle nagone, koji čovjeka sile da pije, da se kart i i u opće da radi sve ono, što je od štete. Dijete dok ne dogje u mekjteb, najviše je uz m ater ili ako je bogatijih roditelja — uz sluškinju odnosno slugu, a pošlo mu je jednako pa čak i lakše prim iti zle nego dobre navike, to ono od njih poprimi sve mane i zle običaje. Nije se tome ni čudili, jer one, koje su pozvane, da uzgajaju dijete, namaju nuž­ ne naobrazbe za tog posla, nisu sam e ono kako valja odgojene, pa i ne znaju, kako bi uplivisale na dijele, da ono primi ono, što je dobro, a da zamrzi na ono što je zlo. Treba dakle ženskinju nužne naobrazbe, pa da može svom uzvišenom pozivu odgovarati. S djetetom je isto, kad dogje u mekjteb. Nemamo uregjenih m ed­ reso, nemamo uregjenog Darul-muallimina, iz kog bi izišli ljudi spremni i svjesni svog uzgujileljskog po­ ziva, pa nemamo ni mekjteba uregjenih. Ako je koje dijete i imalo kućnog uzgoja, ono ga izgubi, kad u mekjteb dogje. Dijete ovdje dogje u krug svojih vr­ šnjaka, a nagje se megju njima i koje, od njih sta­ rije, koje ima više mana i zlih običaja, pa tako mlagja djeca od njeg to poprime. Općenito rekoh što se tiče mekjteba — prem da ih ima koji odgovaraju svom pozivu, ali sasvim malo je takovih — te u kolikom oni utječu na odgoj naše mladeži, da se vidi, da i ondje, gdje bi dijete moralo primili samo dobro, pri­ ma klicu pokvarenosti, dakle i alkoholizma. Na dijete oko petnaeste godine roditelji ništa ne paze, nego ga obično pripuste samom sebi. Pošto m u je dotadanji uzgoj slab bio, to ono sada počne najprije (u d a iju a k a s n i j e i u n o ć i ) u kafanu — kojih imamo premnogo zalaziti i tu se prvo karti igrati. Poslije dogju domine, bilijar, tavla i one sve igre, koje se skoro u svakoj kahvi nalaze. Tu u kafanskom zagušljivom zraku, trati naša omladina tako skupocjeno vrijeme, ruši zdravlje, troši novac, mjesto da se lati ozbiljna i .korisna rada, da misli na život, koji strjelim ice po­ kraj njega prolazi. Pošto mu u kahvi postane sve obično, sve sta­ ro, a uz to se nagje još po koji »od zla oca, a od gore matere«, koji će mu pute krčiti i naučiti ga, »kako treba živjeti« najprije zagju u koju onu malu mejhanu, gdje ovaj neiskusni mladić uz svog »vo' dića« samo sjedi. Malo po malo počne, i on pijuckaLi, dok ne zatruje svoju mladu krv tim prokletim alko* holom i postane pravi bekrija. Roditelji su, dakle, krivi, što ne paze na svoje dijeie oko petnaeste godine s kim i kuda ide. Kad biše oni na to pazili, mogli biše čim ugledaju svoje dijete na tako zlu putu, okre­ nuti ga od tog i iz njegove mlade duše istrgnuti taj korov, koji će mu cijeli život rastrovati i učiniti ga nesposobnim ljudske zajednice- Ovdje ne mogoh, a da ne spomenem, da megju seljacima Muslimanima prije desetak godina si rijetko mogao naći čovjeka, koji upotrebljuje alkohol, ali je danas i u njih to zlo udrilo i megju njima ćeš naći mnogo više pjanica. I to je veoma loš znak, naime da naš svijet od d ru ­ gih prima ono, što ne valja, a ono što valja ne će. Naš seljak je piće alkoholnih rpida primio bez sum ­ nje od seljaka drugih vjera, a nije htio primiti, re­ cimo, osnivanje zemljoradničkih zadruga i dr. Uživanje alkohola zabranjuje nam k u r-a n i azi- �27 muš-san, zabranjuje sa svaki čovjek zdrava razuma' nama Mana, Koja he je m ije.tora Bnjeica m^ jhth — a je r osim s o s o i zdravlju, on ždere naš imetak i po- goršava naše fmancijalne prilike. TaKiix c.iyiujena je jotu m h o po Btitue. Ko.it*tco je Hsuiitx učena, tcojc Kao cmujm nomjmr. u koo ynčpan neujem ceemj, mhu jeAHo iijh ABoje Aieu® poAe — ne saTo, uito cy mjt’iho Hocn.ie h.ih Teacaic nopofcaj imaAo, Hero 3uto, iuto cvr oam8x nocjuje nopohaja ycxaJie h paAUJie. K oaiiko je n.nx, Koje cy MHTepHuaBe ii .ih mtane MatfciriaBe. . . Te BjeuiiTO 6o.iyjy Aa ce „jeA6® Byny ! Koaiiko je h»hx, Koje cy s5or TaicBe Mane n cbomc mi/ ski/ ojnp3Jie, ii mijcAHj Kyhn a ° c,aAu^e! IlAy oa Bpauape, ao npa'iape; oa „6a6iinea ao „6a6Hne“, na nx Tano y jaAy n HeB0.7iy — 0 BttjeK npoljp- A a ne uazy6e neicomjmauz Obzirom na sve što do sad navedoh, nama je neophodno nužno prolaziti se alkohola, tog najvećeg čovječijeg neprijatelja, te kad smo došli u tako jedno stanje, da nas ne može sama vjera — koja strogo za­ branjuje uživanje alkoholnih pića — dozvati pameti, bar osnivajmo antialkoholistička društva što više, dok jos ima vremena, da sačuvamo bar ono, što se još spasiti dade i da sačuvamo našu omladinu, koja još nije pošla tim putem! H igijena. H e AiUKJiTe ce npepaHO ti3 oaoiina. — Ap- M. J.—EaTVT. IJopoAU.’iia Huje 6o.iee.HHK, a.m je H6Ka npcT/i pafteHitKa. IIoBpHjeljeHa joj je yipo6a (MaTepima), a no TAjeKaAa oaiu n Kpn.ro. Ila Aa Te nonpeAe 3apaoTy a CBe y CBoj peA Ao^e, nompečno je, .Aa ohb hcko spajeiie omonnHe — a *i Aatwre, jiencu, C Tora jteKapn 3aAP»ce c.Batcy nopoAii.7.y y nocTe-fcH. Ooiiuao ce pauyna, Aa učena y ćaouHaMa ipeća Aa .leŠKa oap aot.io, p,oaae joj ce y 0A-iHBy („nopoAH.BCKOM npan>yu) n notv&eAtfcH Tpar icpnH He H3ry6u — a®kac najMaite 9 —lOAana. lio ce6n ce paayMnje, a* je 6a6nn>apa joui u noc.inje Tora neKo BpnjeMc „poBHTa**; a ® joj ce, Aatuie, na.’ba oa cBaicor Hanopa >iyBaTH — Gap A°TJie, aotoa ce cacBiiM hc „OU0CTH- . Ha acaAocT, Harne učene i-, HapouiiTo cejbauKC — maj pefl ne flpnce. PnjeTKo he Koja npe.ieacaTH BHuie oa Asa-Tpn A®Ha, na he ce oha® 0AMax A^hn, Aa oneT npuXBaTii CBoje yo6H«*ajcHe — rAjenaAa n HanopHe hoc.tobc. A 6am atco 611 caMa h xTje.ua A ^ e .icjkutu, HepuAO ivieAe AOMahn, a ® ce „iiaaeacaBa", „.injeHii" u „Masu . y HorAjeKojHM KpajeBHMa nocTynajy c 6aoHH>apoM jotu cypoBBje: — roHe je 0AMax H3 nocTe.te. 3 a to ce no cejiHMa Moace uecTO BBAjeTH, a ® ce nopoflujba jefluenoku c ćpeMenoM pacmaeu, a eefi cympa ^an no eoflij u^e, h.th APyrH Kojn AOMahn nocao cnpmyje. lio ce6n ce pa3yMnje, Aa to ho Moace 6 hth Ao5po. UpepaHBM ycTajan.eii upnjelja nopoA0.i>a CBojy paH>aBy yTpo6y, na oha® mojkc Aohn ao Taicd mecmoKOZ Kpeo jiHumena, a ® je to h acuBoia CTaHe. A .m atco u He hiicTynn ja«ie KpBOAiuiTeiBe, »roace ce oHaico „npnjecna copoAt*-i>a y nocjiy .laKiue :iapa3iiTii, na oa t . 3b. čauim e zposHUne o6ojbeiu a y6p30 CBpmnTii. I I jeAnnx n Apyrn.v cAynajeBa n>ia koa Hac BeoMa uecTO — HapouHTo no oeAiina. A aii CBe a® nopoAH.T»a n He yMpe, ano je H3a nopoljaja npcpaHo ycTa.ia; cbo a®, iutb Burne, oa Tora Gatu 036H.7.H0 n He 060.10 : A°CTa je, aico joj H3a Tora ocmaue jiUKO flana, uimo fie ux vocjiuje nopo/jaja npoeccmu y noemejuu, ynponacme ceojy ji>enomy u MJiajocm : ijnpaeo cey ceojy cpe&y, cae muiom. IIozpeuiKe u Mane, Koje Moey JKOia.ua uaa nopofjaja ocmavm, uko ce npepano us čađim a aiuhij, Mory 6 htii BeoMa pa3.70liHTd. Kao iuto peKox, nopoAn.i>HHa matcpnua je HeKO BpnjeMe 11 sa nopohaja jom pan.aBa, a nopeA Tora n noBchaHa, TemKa 11 ViađaBa. A ko ce jom cjeTiiTe, icaivO joj je n noTp6yuiHiia 0AMax nooAiije nopol>aja MCKii, nonycT.T.0Ba 11 .lohKaea; ®ko pa>tyHaTe, a® cy joj y to Ao6a a oho ue3e, iuto MaTepiiuy AP«c, o.ia6aBii.ie n nonycTH.ie: oHAa heTe 0 csmh j'BHAjcTir, Aa ncpoA0.T*0«a Marepnua 3a npBHX a®h® nocAiije nopoljaja ynpaBO Hena 'iBpc/ra oc lOHna y rp6yxy, Hero ce pasmine ii iv-AaTH, y KO.10KO_cc n nopoAn-ta noicpehe. A KaA to yBHAUTe, oiiAa heTe Aaciio pa3yMjeTa, Kano ce 6am y tom cTatty mojko y H>oj u ah oko ibc uito nopeMeTHTH, tc 3a co6om 0 i<»KBy Teacy do.ieci' octubutu. y »03y thx doAecTH — npiiMjepa pa/,u — a ® cnoMcneM c®mo HeicoAHKO HajrAaBHIljlIX. ITopoAn.Mi, noja npcpaHo 113 6adaHa ycTaHe, totobo Pcaobho Tpaje nmrpoflimcjbCKO vpan,eu ( oaaiib) mhozo AyjKe u mene muozo jaue, Hero y učena, Koje nocAiije nopoljaja 6ap hckoauko akhs y nocTC.1.11 nponcAy — na 11 to je Beh B e .n iK a HCBo.T>a. ^ ok ce ncena, Koja ce sa AeceTaic a ®h® noc.70je nopoljaja y nocTe.7,0 npH’iyBa, Beh ,3a 2 —3 HeAjejte cucbhm „ ouiicth . . . aotao ce nopoAii.7.a, icoja oamsx ycTaHe, „ hhcth no 5 — 7 HeAje.i.a „>ieTpAeccTHiina<f, na 11 noBHuie. K oa thx sKena 6uBa u Tora, a ® hm ce nopoAH-foCKO npaH>e n a MaxoBe yTaju, na nocAiije oneT jaBH. I I jeAHo u Apyro c^adn, uapaBiio, accHy 11 cueTa joj... 11.10 joj je 6ap h 6chocho. JKeHe, Koje paHo na oadaHa ycTaHy, naxe Bp.10 uecTo n oa Heicor cra.iHor oAiiiBa — oa t . 3b. oujc.ioz vpaiba ujiu ,,6jejioi(ypa“ — a KaA Bau to icanceM, oha® ii cSmh MonceTe npecyA0T0, a ® to Hiije iua^ia. -.BHjc.io npaa.e“ je ne caMO raAHa, HecHocHa h AycoTpajHH »ceHcna oo.iecT, Koja ce Beh 11 caMoj ooAecHiiUH A°caAn, Hero je n 6o.iec,T, Koja aceny no r,ijeKaAa tsko ncunjeAH u ocAadn, a ® sn je hii 3a iicbbot hh 3a CMpT. /l,ocicopa cHancHa u .injena m.7®a ®, ® oa npBor AjeTeTa ran o CBeny.ia, Aa je hc moskciii no3H®TH. D a baiiio ii He pah®-.J ohi Bnuie CTp®Aajy oHe učene, Koje He „AP«e 6a' oHHe“, na oa Tora Ao6njy „nanajicibc ,vamepinicu. ^ a - �28 •aetco 6n Me oabcao, a » bsm h to m iTaite TyMaqHM, aAH fey BaM caMO pehu, Aa je 6am 3anaA>eH>e MaTepnne h H>eHe OKOJiBHe je^ a a oa najcTpamHHjnx h HajmejKux 3KChckux 6ojiecwu. JKeHe o6 h*iho ynpaBo h He 3Hajy aa H>y, Hero ce acaae Ha HeypeAHo MjeceuHO n p a tte n HaCTyne, n a cnao aceAyAan, n a CTpyHy, Ha HaTpyH, Ha Aa^iaK h noApacT, Ha đoAOBe n Teper y mbaom ip6yxy, Ha r.iaBo6o.'By h MaA&KcaAOCT h t . a -j n a ce KaAe, hotnacyjy, TpA>ajy, Ma3Ky h t . a - a oho o6 bhho Huje HnniTa Apyro, n e ro CTapo h AyroTpajHO 3anaA>eH>e MaTepnne — necTO TaKO ynopHO, Aa ra hh A>eicap He Moace a ® caB^iaAa. Tane accae cy npaBe MyieHime h creyno nAaTe CBojy norpeiuKy, iuto cy 6hao HecTpn.i.HBe, n a cy npnje BpeMeHa H3 čaČHHa ycTaAe. K oa acena, Koje n oćenje nopo^aja pano ycTajy, no- pejnemu ce epjio uecmo u cclm npupo^an hojiomoj Mame- n>a oco6uTa naacita, Tano ce h . np. 3Ha, Aa cbh MOAepHujn HHAycTpHjaAqH, koa Kojnx no (jtafipmcaMa aceHe Kao paAHHije paAe, nuajy Binne paqyna, axo cboJhm paAHiiqawa n 3a BpnjeMe 6a6iiHa noro^eHe HaAH0qe HcnAahyjy (caMO Aa ce Ha nocao hb acype), Horo KaA 6n hx 0AMax oHaKo cAa6e 0 „poBiiTe1* 03a nopohaja Ha paA TjepaAH... jep Man>e icacHHje 6 o jy jy — AaKA® h M aae AaHry6e . . . IH /ra Biime, y MHonia eBponcKHM AP^aBaMa ( h . np. y XoAaHAnju, BeAnijn, IIopTyraACKoj, HjeMauKoj, EarAecKoj, AycTpo-yrapcKoj, IlTaAiijn, HopBeinKoj h t . a .) noCToje HapoHHTH saKouu 0 sammumu pafluuna sa epujane mpy%Hoiie u 0flMax uo'cjiuje nopofaja.1) Do tiim Baso huma He CMnje ce nopoAHA.a hoko BpnjeMe nocvnije nopo^aja (oShhho 4-—9 HeAjejta) Ha $a6puHKH paA y30MaTH, Hero joj ce sa to BpnjeMe HMa H>eHa 3apaAa nomyHO Hcn^ahiiBaTir, icaKo 6h ce oHa 6e36pHacH0 MorAa koa Kyhe OAMapaTH h cbcbhm onopaBHTH, n a caMO ibe3H cBora HOĐopo^enueTa nocBOTHTH. l io thm OApeA^aMa AacHO je npocyA0Tn h npopanyHaTH, koahko MH y tom rpnjenmMo, Te caun ceSn nneTe HaHocHMo. K oahico ce y H aineM HapoAy 03ry6n n 3aTpe paAHe cnare, HanpeTKa h nopoAHHHe cpehe — caMO 3aT0, uito He AaMO nopoAHA.0, Aa ce H3a nopoijaja 6ap AeceTaK-neraajecT AaHa OAMopn n onopaBH, Hero je TjepaMO, Aa 0AMax OHaKo „poBHTa“ u „npnjecHa44 ycTaHe h paAH. IIpoTHB Tora BaA»aA0 60 ce OAAy<mo 6opnTH. pune. A ko AačaBa 0 noKpeivbHBa MaTepnna nopoA0A>iiHa 3a npBiix AaHa n o c jn je no po taja He Miipyjy, Hero ce noKpehe — Kao iuto to ČHBa, axo aceHa OAMax noćenje nopoljaja ycraH e n paAH — oHAa ce Moace AecuTH, Aa HajnoCAnje 11 CTa-iHO ocrane y KaKBOM HenpaBHAHOM 11 HenpnpoAHOM noAoacajy. H a rn e ce h . np. HaapnjeA, 11acaohh ce 3aAB>e npnjeBo, na r a npnm ciie, npsBiije ce y AiijeBO m in y accho h t. a ~» ac TaVco HenpapoAaH noAOncaj CMeTa H>eHHM o6aBaMa n Aoea^yje aceHH. Oa Tora je Myue HCHroBH h 6oaobh; Aofaja Temico h neypeAHO njeceuHo npa&e: „CTOAnna (naMeTaae) joj u nje y peAy; pasApaHc.’LUBa je n HepB03Ha; — yKpaTKo: HH5Ky ce HeAaroAe h cAačocTH peAOM n 3aropnaBajy jkhbot h jaAHoj acenn H UiHjeAoj okoahhh. KaA nocneje nopobaja OAadaBe n nonycTe oHe B63e, Koje AP»e MaTepnqy, Moace ce acchth — HaponiiTo aKO nopoAH^ta paHo 03 6a6nHa ycTaHe — Aa ce Mameputfa Hasanaginica. ceojoM mesKHHOM n a Hume cnycmu, n a HajnoCAnje qaK h N Tarpoš vezla Hasanaginica, Kp 03 Kp0.10 npony3He n n a n o s e nponaAHe. Y tom cAyVezla ga je četiri godine qajy BeAe n A>eKapH h aceHe, Aa je „MaTepepa cnaAau, I sa njome četiri robinje. haii Aa ce „B3BpaT0.ia (rU3epam Mamepui^e“). K oahko Kad je mlada tarpoš donavezla, je to 0 TeiuKa h HecHOCHa Ooacct, 11 KaKBa je to cjparana Zgotovila gospodsku večera, MaHa y 6paKy . . . 3Hahe caMO ohh, Koju oa n>e naie. Sve hanum e na večeru zvala, T a n a Mana po3opn no TAjeKaAa cpehy HHTaBe jeAHe noI jetrvu Defterdarevicu poAnqe . . . Sve hanum e na večeru došle, HajnoCAnje Baj&a hmstii Ha y«y, Aa h noeopo^ma I jetrva Defterdarevica. Sijena uecmo cmpap,ayy, aKo hm ce mbth He qyBa, Hero Sve hanum e sjele večerati, npepaHo 113 6a6nHa AurHe. H hm ce oa Tora 036HA>HHje Ne večera Defterdarevica. pa36o.i0, u ja c KaKOM MaHOM ocTaHe, Beh he to h AHjeie Ona gleda tarpoš po urneku, ocjeTOTH -— 6hao Ha csmom MAnjeKy, 6 hao Ha APyroj P a govori svojoj jetrvici : H>e30. C Tora cy očhhho Ajeqa TaKiix MaTepa h CAačiija »0 jetrvo, Hasanaginice! n HaaaAiinja, c Tora ce necTO h ho oApace. JBeKapn, Aa* Lahko ti se j’ s vezom razmetati, K.ie, iiMajy npaBo m io caBjeTyjy, Aa Kyha uopoAiiA>e Da se sada s rodom razmećemo.** 6oa>6 na3H 0 H>eryje, aKo xohe a » joj noAMAaAaK 3ApaB Govorila Hasanaginica: 6yAe n y JKUBOTy"cHavKaH 11 ncipajaH ocTaHe. „ 0 jetrvo, D efterdarevice! IIuTaH.e 0 TOMe: xoho jih aceHa 0AMax B3a nopoZašto ču se s rodom razmetati? ^ a ja ycTa'm n paAHTH, hjih ce Mopa HeKO BpnjeMe iineMoj je babo zimi kiridžija, AHT0, HMa H CBor upuepefliioz suauaja — ne caAio sa Kyfiy u nojeflumia, nezo u sa sipymmeo u Ap?Kaoy. C ’) H. np. H>eManica „R eichsgew erbeordnung“ y § 148,, mia Tora ce H>eMy y HOBeje BpnjeMe ca cbux d p a H a noKAa- „K rankenversicherungsgesetz" j uobojib on 1903. ro^, § 20. a 21. Narodne umotvorine. �29 Moja majka ljeti kravaruša, Moja soka ljeti čobanica, A ja miada Hasanaginica, Ako Bog da, biću pašinica !« Istom oni u riječi bili A’ na vrata tanahna robinja: »Daj muštuluk, Hasanaginice, Paša ti je aga Hasan-agaK! Kad to čuje Hasanaginica, Otvorila sedefli sanduke Izvadila zlatne boščaluke Pa ih daje tanahnoj robinji. Sevdi srce. Soko leti preko Sarajeva, Srebrenijeh nogu do koljena, Zlaćanijeh krila do ramena, Biserli mu kruna nad očima. Gledale ga Sarajke djevojke, Gledajući njemu govorile: *0, Boga ti, siv-zelen sokole ! Gdje si bio, koga si dvorio? Ko je tebi nogu okovao? Ko li ti je krilo pozl^tjo? I ko ti je krunu jmkitio?« Odgovara siv-zelen sokole: »0, Boga mi, Sarajke djevojke! Dvorio sam pašu Ali-pašu, U paše mi tri kćort bijahu: Starija mi noge okovala, A srednja mi krila pozlatila, Najmlagja mi krunu nakitila«. Najmlagja mu najljepša bijaše; često babi na ćošak igjaše I šećerli kahvu donosaše. Nju mi babo sevdi-gjulom zvaše, Mila majka: »Sevdi-zlato moje“, Mio dragi: »Sevdi-srca moje!« „Sevdi-srce, hoćeš poći za me?« »Paša-zade, ako babo dade !“ „Sevdi-srce, da idemo sami, B jg će dati i babo će znati, Daće babo gdje je tebi drago. Nije blago biser ni dukati, Već je blago, što je kome drago". Pribilježio: A. Hamdi Aliefendlć, Janjft. L istak . Iz ielamskog svijeta. Isla m u Jap an u . — Znamo, da će mnogim našim čitateljima biti drago, ako štogod saznaju o ši­ renju islamske vjere u dalekom otočnom carstvu. U zadnje se vrijeme uopće, a osobito iza ne­ davnog rusko-japanskog rata, mnogo pisalo o Japanu i njegovim prilikama, te je i poznati Šejh-ul-Islam en' gleskih Muslimana, Abdullah Quilliam držao g. 1906. predavanje o vjerama u Japanu. To je predavanje ka­ snije otšlampano u listu »The Crescent” (Polumje­ sec«), glasilu engleskih muslimana, a onda i u poseb­ noj knjižici pod naslovom »The religions of Japan« („Vjere u Japanu«). U tom djelu iznosi učeni pisac s velikim po­ znavanjem i razumijevanjem u kratko povijest i raz­ voj pojedinih vjera, koje su u Japanu koliko-toliko raširene. Najprije govori o Sintoizmu, državnoj vjeri Japana, onda o konfucionizmu, tavizmu i budizmu, a na koncu o kršćanskim misijama i o Islamu. Pošto mislimo, da će naše čitatelje najviše za­ nimati ovo pošljednje, t. j. šta učeni engleski Musli­ man veli o Islamu u Japanu, to smo taj odlomak i preveli, koji glasi od prilike ovako: »Islam u Japanu. — U mjestu Kobe1) ima jedna mala zajednica muslimanska, koja se u glavnom sa­ stoji od kjneskih i engleskih muslimana, koji se na­ staniše u Japanu. Moje knjige „The Islamic P ath “ („Islamska staza") i »The Faith of Islam« (»Islamska vjera**2) prevedene su, kako sam obaviješten, na ja­ panski jezik, (pošto su već prije bile prevedene u Kini). Osim toga svaki čas dobivam iz raznih krajeva Japana pisama, u kojima me mole za brošure, ras­ prave i knjige o Islamu. Vrijeme će nam pokazati, od kakvog će rezultata biti ovo, svakim danom veće interesovanje Japanaca za islamsku vjeru, ali je ipak vrlo dobar i karakterističan znak to, da ova propit­ kivanja i ovo interesovanje potiče od prosvijetljenih i inteligentnih Japanaca. Mi nijesmo kao kršćani, da šaljemo vojske mi­ sionara i da rasipamo na hiljade lira, pa da onda na­ lazimo »privrženika po ulicama«. Tako završuje Quilliam, a mi ćemo još samo dodati to, da je ovo pisano prije 4 —5 godina i da je stvar od tada koliko toliko napredovala, što nam svje­ doči i onaj islamski list u Japanu, o kome smo u prošlom broju opširnije govorili. F. N. Književne i kulturne bilješke. V a k u sk o -iiiea risk i s a b o r . Vrhovno tijelo naše vjersko-prosvjetne samouprave sastalo se je na svoje ovogodišnje zasijedanje, te je već skoro mjesec dana kako radi. Mi ćemo se postarati, da dobijemo izvještaje sa sjednica sabora, pa ćemo u izvodima kroz „Gajret« obavijestiti naše čitatelje i ostalu braću o radu sabora. ') Kobe je pristanišlni grad n a otoku Niponu, jednom od ona 4 velika otoka, od kojih se japanska država sastoji, a ima oko 150.000 stanovnika. ’) Ovo je djelo prevedeno na m nogo jezika, pa i na naš, ali ne sa engleskoga originala, nego sa turskog provoda. Taj je prevođ štam pan najprije u VIII. god. „Behara", a kasnije i u posebnoj knjizi. Primjed. prevod. �30 c, • , y »M ualim«. izišao je 4. broj ovoga lista sa o v'm sadržajem : „ 0 osnivanju banke i o zajmu vaUutsk«; mearifsUe uprave" (članak na turskom jeziku), „L in , „N ur pjesma, „0 muftiskim tajnicima**, „Jedna opasna^ bolest m egju našim gjaštvom", „Drustveni glasnik", „Bilješke", „Po zaključku lista". A n k e ta z a r e o r g a n iz a c ij u m e k te b a i m e d r e s a . Ova anketa marljivo radi na sastavljanju plana, prem a kojemu bi se naši mektebi i medrese preuredile, kako bi oni odgovarali duhu vrem ena i p otrebam a našega naroda. Mi ćemo izvještaj o radu ove ankete donijeti u jednom od narednih brojeva našega lista. riocT ynaK y pan y H . HaeraBH npim pa3peA ociiOBHe uncojie no pa3HiiM ayTopnMa nanncao: Mu.ioiu IToiiapa, cpn. j>niTe.rb y CapajeBy. — IRijeHa 60 noxypa (aapa.j ________ D rU Š tu S H C u iig c ;tj U l Ub,VBNt5 V lJK bll. N o v i d o b r o tv o r d r u štv a . — Novi grad o n a­ čelnik sarajevski, g. Fehim ef. Ćurčić, koji je d o sa d a bio G ajretov član utemeljač, upisao se je za dobro­ tvora društva sa prinosom od 500 kruna. Neka je srdačna hvala i priznanje plemenitom Fehim ef., koji ovim svojim humanim činom daje najboljeg dokaza o svom rodoljublju i ljubavi prema svome narodu. Živio i bio primjerom i ostaloj braći, kojima je Bog dao, te mogu da čine humanitarna djela! S k u p lja č im a k u r b . k o ž ic e . - - Neka go­ spoda. koja su prilikom Bajrami-šerifa sakupljala za „Gajret" kurb. kožice, nisu nam još poslala obračuna s novcima. S toga ovim molimo sve sakupljače kurb. kožica, da nam novac s obračunima što prije po­ šalju, jer je šteta, da „Gajret" gubi i jedan heler na kamatama. (Nastavak.) „Temelj kuću drži!' Š tip e n d is tiiiia . — Kao i ranijih godina, odbor Ism et Ajanović iz Rogatice sakupio je za „Fir­ je i ove godine zaključio, da svi oni stipendisti, koji dusov mearifski fond" prilikom davanja zabave u dobiju za prvi sem estar svjedodžbu trećega reda, Prači M 3840, a darovaše: K 10— Hilmibeg Hre* gube bezuvjetno društvenu štipendiju. Oni pak Stipen­ novica iz Hrenovice, po K 3 —> Rašidaga -Ahmetbegović iz P rače i Muhamedbeg .Hrenovica iz Hrano- disti, koji dobiju drugi red uživaće, i nadalje Stipen­ diju, ali samo pod tim uslovom, ako u roku od m je­ viče, po K 2'— : Selimbeg Mirojević iz Prače, po K 1‘— : Mustajbeg Hrenovica .iz RrenotFice, Alija Brađa- seca dana poprave ocjenu na prvi red. Oni učenici, koji se budu obraćali društvu za rić, Nazif Bradarić i Salih Hodžić iz Podgraba, Alija Bećirović iz Branjića, Mustafa Brdarić iz Datelja, Štipendiju udrugom semestru, neka svoje molbe snab­ Ferhataga Suljović iz Petrovca, Ibrahim ef. Hrenovica djevene potrebnim dokumentima (svjedodžbom škol­ iz Hrenovice, Adem Omerovid iz Donje Vinče, Abmed skom i siromaštva) pošalju najdalje do 30. februara o. g. P r ija te ljim a „ G a jr e ta 4*. — Skreće se pažnja Velagid iz Datelja, Abdaga Alajbegovid iz Prače, H. Sulejman Karić, Ibrahim Cutulc iz Turkovida, Ilasan onim Gajretovim prijateljima, koji šalju novac za Bujak iz Donje Vinče i Zaimbeg Hrenovica iz Hreno­ „Firdusov mearifski fond“ ili „Gajretovu sofru", da vice; 80 helera: Arif Lunja iz Čeljadiniča, Jpo 40 he* pošiljke adresiraju na „Gajret", jer spomenute dvije lera; Bećir Hodžid iz Podgraba, Mušan Malkić iz Mo- ustanove nijesu sasebna tijela i nemaju zasebne drika, Mehmed Cutuk iz Turkovida, Hamid Brdarid iz uprave, koje bi njihovim sredstvima upravljale. — Podgraba, Ahmed Dizdarevid i Smail Gjokid iz Vrno- Uprava Gajreta upravlja i sa tim ustanovama, pa grada, po 30 hel.: Alija Redžo iz Braniča, Nail Daid- treba svaku pošiljku za te ustanove adresirati na žić iz Komrana i Derviš Ajanović iz Prače, Halil „Gajret," kako ne bi nastale eventualne teškoće kod Redžo iz Branjida, Ahmet Ivaljanac iz Kaljana, Zukan pošte. Isto tako treba slati pretplate za list na adresu Hodžid iz Detalja, Šaban Gačanin iz Prače i Mehmed Čutuk (Hasanov) po 10 helera Smail Suljkovid iž P e- Gajreta, a ne na adresu urednika lista ili štamparije. Osim toga upozorujemo pretplatnike, da je pretplata trovida. Prilikom bajramski sastanka u Starom Majdanu za ovu godina K 4"— mjesto K 2'40 (za nečlanove) a K 2 — mjesto K F20 za članove, težake, talebu i 'u musi. kiraethani sakupljeno je na predlog Derviš učenika. age Sarića za »Firdusov mearifski fond« K 5'27. Mustafa ef. Pehlivanović iz Goražde sakupio je potvrde — darovi. za ovaj fond K 13T3 a darovaše: po K 1*— Mićo Mi„Zrno do zrna pogača”. ćević trgovac, Risto Jovanovid, Adurahman ćehovid, Hamid ef. Herenda muallim, Josif Damjanović, N. N., Asimbeg Miralem iz D. Vakufa poslao je »GajN. N., po 50 hel.: N. N., po 70 hel. Stjepan H. Vu- relu« 41 K 86 helera. Od te svote je Alibeg Rustanković krojač i Jefto Petrovid cipelar, po 60 hel: Ru- pašić iz l’rusca sakupio u istom mjestu 23 K 42 hel. dolf Gaorupid, po 50 helera Dimitrije Rudujevid, po Priloge darovaše: A. Rustanpašić 2 K, Sabit Terzić 40 hel. Vaso Mitrović cipelar, Hilmija Harlač cipelar 1 K 20 hel., Ilasan Iladžić 1 K, Sulejmanbeg Čišić i Ibrahim Ferizović, te 20 helera Ahmed Sunjo 1 K; po 80 hel.: Derviš Cizmić, Sulejman Hamidović, cipelar. (Nustaviće se]. Ahmed Terzić i Asim Kišija 81 hel.; po 60 hel.: Ju- G ajretov g la sn ik . Firdusov mearifski fond. Javne �31 suf Terzid, Talib Dautovid, Tahir Terzid, Nazif Hadžalid; po 50 hel.: Hadži Nurija iAkif Hadžabid; po40 hel.: Hafiz Ahmedagić, Tahir Nehambarlid, Fehim Sofid, Avdo Sijamija, Uzejr Mehmedagid, Mustafa Dembovid, Nazif Skandro i Nazif Terzid; po 30 hel.: Zaim Hadžavdid, Arif Hubljar, Sulejman Dautovid, Mehmed Hadžavdid, Ago Kišija 24 hel.; po 20 hel.: Halil Skan­ dro, Salih Meškin, Hasan Kapetan, Ibrahim Kulaš, Redžo Helja, Mustafa Helja, Mustafa Mehmedagid, Alija Meškin, Muhamed Avdibegovid, Mustafa Heljo, Mula Karaosmanovid, Mehmed Huseinovid, Hasan Hodža Gjonlo, Hasan Nuker, Hasan Kanuža, Ar!f Silajdžija, Šalim* Meškin, Numan Mangrdžid, Mehmed Učhambarlid, Ibrahimaga Horić, Nazif Nuker, Edhem Kelid, Mustafa Smitraga, Ibraga Avdibeguvid, Esad Hadžavdid, Avdo Began Bedir Hamzid, Sefik Elkaz, Salih Hubjar i Ahmed, Elkaz. Mjesto bajramskih čestitki prijateljima i ahbabima darovaše: Alibeg Miralem 3 K 20 hel. i Asim beg Miralem 2 K. Ostatak gore pomenute svote je položio iz ka­ šica koje se nalaze u turskoj čitaonici br. 210. 11 K i 80 hel., te u kafani Idriza Verema br. 211, 1 K i 44 hel. Dakle u cijelosti iznaša, kako gore spomenusmo, 41 K 86 hel. A. Muminagid iz Čapljina sakupio je za »Gajret« 7 K 60 hel., koju je svotu i poslao. Priloge darovaše: Alijaga Muminagid 2 K; po 1 K 20 hel.: Ibraga Kapetanović; po 1 K: Ahmedaga i Hasanaga Muminagid, Bediraga Kudra, Mujaga Hadžosmanovid, te Muhamedaga Kapetanovid 40 helera. natlijskim i višim školama u Bosni i Hercego­ vini, u Austro-ugarskoj monarhiji i u višim vjersko-prosvjetnim školama u Kairu i u Turskoj. b) da daje materijalne pomoći mladićima musli­ manima iz Bosne i Hercegovine, koji se odaju valjanim zanatima ili žele, da se u zanatu usa­ vrše u Bosne i Hercegovini, u Austro-ugarskoj monarhiji ili u inozemstvu; c) da širi pismenost u narodu davanjem analfabetskih tečajeva; d) da podupire domaću muslimansku književnost; e) da osniva narodne knjižnice; f) da pomaže osnivanje anti-alkoholističkih i gim­ nastičkih društava. III. Sredstva društva. § 4. Sredstva društva jesu: a) prinosi članova; b) darovi i zavještaji; c) prihodi od r~bbe, što se prodaje pod društvenim znakom. § 5. Stalnu društvenu glavnicu sadržavaju: a) prinosi članova: dobrotvora i utemeljitelja; b) prilozi naročito za to odregjeni. Na ostvarenje društvenog zadatka troše se čla­ narine prinosnika, prihod od glavnice i ostali pri­ hodi. Društveni se imetak mora uložiti što sigurnije i koristonosnije. IV. Članovi društva. P R A V I L A ,,Gajreta“ pros vjetnog i kulturnog društva muslimana u Bosni i Hercegovini. I. Ime i mjesto društva. §. i. Društvo se zove „Gajret14. 2. Sjedište je društva u Sarajevu. Djelatnost društva preteže se na Bosnu i Her­ cegovinu i Austro-Ugarsku monarhiju. § II. Zadatak društva, a) § 3. Zadatak je društva. da daje materijalne pomoći muslimanima U Bosne i Hercegovine, koji uče u srednjim, za- § 6. Članovi su društva: a) dobrotvori; b) utemeljiteiji; c) prinosnici. 7Članom dobrotvorom postane, ko dade društvu najmanje 500 (pet stotina) kruna od jednom ili u 10 polugodišnjih obroka po 50 K ili ko pokloni društvu što je tolike ili veće vrijednosti. § § 8. Članom utemeljiteljem, postane, ko društvu dade 200 (dvije stotine) kruna od jednom ili u 8 polugo­ dišnjih obroka od 25 kruna. § 9. Ako član dobrotvor ili utemeljitelj ne plati' čla­ narinu u odregjeno vrijeme, odbor će ga opomenuti, da zaostatak plati u roku od 2 mjeseca. Ne plati !i ni nakon ove opomene gubi članska prava, a uplaćeni se novac prilaže glavnici. (Nastaviće se) �32 Ma.in rjiacnmt. efendije, sa glavnim urednikom lista „Tanina Husejin Džahidom. Protiv Em rulaha odavno postoji ne­ zadovoljstvo i ovih je dana njem u upućena jedna oštra interpelacija. A rn a u tsk i pokret. Arnauti još nikako nisu se sm irili i treba očekivati nove sukobe izmegju njih i vojske. Najnovije je to što su nekih 2000 Arnauta oružani sklonili se u planine okolo [Dibre. Turskim Šale i dosjetke. vlastima, koje su zahtijevale predaju oružja i obeća­ U jednom pozorištu za vrijeme prikazivanja Šekspirovog vale amnestiju i lijepo postupanje u buduće, odgovo­ „Rikarda III- , u onom trenutku kada Rikard kliče: „Konja! Vonja za jednu carevinu!..." jedan sa galerije dobaci: rili su i postavili ovo zahtjeve: — Zar nije dobar i magarac? 1. Potpunu amnestiju za sve Albance osugjene — Dobar je, dobar je, uzviknu glumac, koji je prikazivao Rikarda — samo izvolite, dogjite! za političke krivice. . 2. Potpunu slobodu škola; slobodnu upotrebu — Jesi Ii ti odavno oženjen? — Ima već šezdeset i četiri godine. nacionalnog jezika i nacionalnog pisma. — Sto lažeš, brate? Kakve šezdeset i četiri godine!... To 3. Otvaranje sviju albanskih škola koje je vlada nije moguće! Pa koliko je onda tebi godina? — Pedeset i sedam. zatvorila i ukidanje smetnja za slobodu štampe. — Pedeset i sedam ti je godina! A ovamo si oženjen već Ovi zahtjevi jesu posljednji minimum Albanaca, šezdeset i četiri? Ti nemaš pameti! — Imam ja, brate, pameti, nego ti zaboravljaš, da se i oni izjavljuju, da, ako ih vlada ne usvoji u cjelini, ratne godine računaju duplo. oni će se boriti dokle ih traje jednoga. Ujutru probudi majka malog Mikicu i saopšti mu, da Uz ove prve idu drugi zahtjevi: škola gori. 4. Svi činovnici da budu Albanci po rogjenju. Mikica protrlja oči pa upita5. Upotreba albanskog jezika i pismena u vladi­ Je P već izgorio učitelj? nim školama. Je li, zlato, je I’ ti mama odavno otišla od kuće? 6. Da se stvore Zemljoradničke, zanatske i trgo­ — Prije dva šahta. — A gdje je to otišla? vačke škole na aibanskom jeziku u svima glavnim — Kod komišnice na — deset minuta. varošima. 7. Prihodi državni iz Albanije, da budu upotrebljeni u samoj zemlji, na puteve, željeznice, škole, Poruke i odgovori uredništva. sudove i tako dalje/ 8. Da se osnuje zemljoradnička banka. N. K. TRAVNIK — Vaša pjesm a »Snijeg« ne može 9. Da se ohrabri unošenje stranih kapiUla, ali biti objelodanjena, jer je i suviše slaba stvar. da se time ne potpomažu strane propagande. Više čitajte,' a za sada — manje pišite ! Svuda je ovaj zahtjev proizveo dubok utisak i AXEABy, EE1!. — Barny CTBap, Hn npn Hajćo.’noj ovo je prvi put, da Albanci traže nacionalnu autono­ BO.'bir, He MoaeeMo ynoTpujc 6iiTii, jep hh cuaceoM Hn miju. Ova ideja izgleda da je uhvatila dubokog koroćpaAOM n e 3acviysKyje 0Hy Aanry6y, Kojy 6a cmo jena megju Albancima. Mopa^n ynnHUTn npenncyjyliH Bam ojiobkom nnSituacija u Turskoj. Stranka »Jedinstvo i Na­ cann p.vKonnc, n OMoryhyjyhn My c^aran>a. predak« imala je juče pod predsjedništvom vogje ĆAZIMU — Primili smo sve u redu. Učinićemo prem a parlamentarnog kluba Hahlbeja jednu vrlo živu kon­ Vašoj želji. Gltdaćemo da Vam so po moguć­ ferenciju, na kojoj je rješavano o položaju vlade. nostima stvar povoljno riješi. Pisaćemo Vam u Neki članovi stranke bili su mišljenja, da se svi svemu zasebno. Zdravo! nesposobni ministri zamijene odmah sposobnijim J. K. — I ako se s Vama načelno potpuno slažemo, kandidatima, dok su drugi zahtijevali, da se prvo ipak ne možemo uvrstiti u »Gajret«. Jer »Gajupute interpelacije ministrima sa kojima nisu zado­ ret« je vanstranački list, pa nećemo da u njega voljni, pa da im se izjavi, nepovjerenje ako njihova unosimo partaičnosti ni u jednome pitanju. Selam I objašnjenja ne budu zadovoljavajuća. ŠEFIKU — Vaš članak ne možemo uvrstiti, osim U toku debate, arnautski poslanici najoštrije su drugih i iz toga razloga, što je pisan olovkom. napali na ministra unutrašnjih djela prebacujući mu ŠEFKIJA — Stvar je slabo obragjena, pa ne možemo njegovo neuputno držanje i zahtijevajući, da se on uvrstiti. zamijeni. Ali je najinteresantnija verzija kružila jutros, G. G. SARADNICIMA. — Molimo poštovane saradpp kojoj je n i toj konferenciji riješeno da se iz nike, da nam radove šalju čitko — mastilom - stranke isključi svaki poslanik, koji glasa u korist i samo na jednoj strani pisane. vlade. Tim nezadovoljstvom poslanika, uzdrman je Apelujemo Da svu braću i sestre, koji se ma položaj vlade. u kom pravcu perom bave, da nas u našem R ekonstrukcija kabineta. Po saznanju iz vla­ radu pomognu, kako bi smo od »Gajreta« stvorili dine parlamentarne grupe, u javnosti je izbio glas o pravu narodnu knjigu, pristupačnu svima sloje­ zamjenjivanju sadašnjeg ministra prosvjete, Emrulah vima našega milleta. Za uredništvo odgovara: Osrann Gjikić, - Islamska dion. Štamparija. - 3a ypeABnniTBO OAroBapa: Ocnau 'buniti,. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/c87fad27f64a878cd8becc40f178fd39.pdf 4a2182da1c2bf52db0b7cfee306fcede PDF Text Text BPOJ 3. BROJ rOJIUIA 1T. GODINA TajpeT Gajret JIHCT 3A 4PyniTBEHE nOMOBE H 3A IIAPO AHO nPOCBJETiHBAHuE. LIST ZA DRUŠTVENE PO­ SLOVE I ZA NARODNO PROSVJEĆIVANJE. H3JA3H CBAKOr 1. u 15. -------y MJECEIJSL------- IZLAZI SVAKOG l . i 15. -------U MJESECU.-------- Bjacmifc: apyuiTBO ,,r;tjpei“. - VpejBim: Ocm.ih 'L iii.-iiI.. — Vlasnik: Društvo ,,Gajretw. - Urednik: Osinan Gjikić. CAPA.IEUO, 1. februara 1911. — vrr-, >. \ U n je H a j e h ct y : sa liociiy h XepneroBnuy n AjCTpoyrapcKy Moiiapxnjy, sa M.ianoBe, Tavie6y, y<iemiKe u t O/KBko 2 K, s a l i e u i a n o B e 4 K ro;inuin.e. 3 a cbb ocTajie seM.i.o 10 (JipanaKa. tIoje,inHn opojeBH cT ajy 20 Hen-iahena ce nncMa ue npmiiajy, pyK onncir ce ne Bpafcajy- — IIpernjiaTa ii pyKonncii iua.i.y će hu a^pecy: „l'ajpeT1* — Capajeso. » — SAItA.IEVO, 1. <(>c(>pyapa 1911. C ijen a je lis tu : za Bosnu i Hercegovinu i Austro­ ugarsku monarhiju, za članove, talebu, učenike i težake 2 K, za n e č la n o v e 4 K godišnje. Za sve ostale zemlje 10franaka, Pojedini brojevi staju 20 hol Neplaćena se pisma ne primaju, rukopisi se ne vraćaju. — Pretplata i rukopisi šalju se na adresu: „Gajret" — Sarajevo. Narodna dobrotvorka. - > Prije nekoliko dana krenula se. je od jedno *i- j~*>t staro i skromne kuće u čefdžik-mahali jedna ‘ A) • Juk>skromna dženaza, koja je uobičajenim znacima pokazivala ženskog mejita, no koja svojom kromnošću nije pokazivala, da je morhuma ve­ lika dobrotvorka svoga^ naroda. To je bila dženaza Zulejhe hanun.e udove . (f* iSJ ikJ j iza Mehage Softića, a kćeri rahm. Muhamedage j a i j l cU—• j k ; ^ jk ’j«-' j Jj ’ ‘J U d clc *tImširije, koja je u svojoj 7o. godini života ovaj varljivi svijet zamijenila boljim i lijepšim. dlC±A ji+>' b f 9. j-a. 1* j ->>»_)' Jlc No i ako je ova dobrotvorka svoga naroda > * •/» / Uj jj* sa ovoga svijeta otišla, da se više nikad ne jč~} ^ vrati, ipak je ostavila iza sebe svoje ime, koje j UIJLj 1 <«1 lillL <-15j će još dugo i dugo živiti i biti u narodu sa a oVU* j a / f^.Jl poštovanjem spominjano, a duši nosioca toga J a f l *A A i L»_y j imena godinama i vijekovima biće predavani rahmeti od blagodarnih muslimana. Hiljade i t _/■'» ^C^dJjbl Ij I ^V^ai j.SA.A?-! hiljade toplih dova šiljaće se Svevišnjem Stvo­ ^U:—1 j ^ j U l c )sritelju za dušu njezinu* i ta duša će na Ahiretu lahko dati dževaba, je r će Svevišnji i milostivi jL i j J l—j* lak' C j j j l Stvoritelj uslišati molbo svojih robova, i dušu ^ y>Zt f i n jV y l^ jU jj* velike dobrotvorke afv i magfiret učiniti, jC i 1 jf-'i * 1 - ^ y ) j X 1 jU»ctŠl Blago njojzi ! Rahmotli Zulejha i njezina sestra Hašema su prije nekoliko godine zavještale svoju kuću i bašču u vrijednosti od 200.000 kruna na dobrotvorne svrhe. Oni su to svoje imanje uvakufile i naredile, da se iz čista prihoda toga vaki fa imade davati */» »Gajretu« a V« ^ en‘ cjlLM 4»yt j ' g.)-*-? ^ *!*• • h j)\ 1^3' i �Kad je ovaj virus već jedan put unišao u. orga­ skom m ektebu na H ridu, čime će se ovim dvjem a ustanovam a pružiti znatna potpora. Od nizam, ništa ga ne može odatle istjerati. Njegovo dje­ ostalog prihoda se p ak imaju davati potpore lovanje postaje fatalno i s vremenom proizvešće pot­ punu transformaciju. sirom ašnoj ženskoj djeci u mektebima, te klati A što se tiče položaja koji Islam zauzima prema ku rb an i učiti hatm e. našoj civilizaciji, treba ga sa dva gledišta promatrati. Smrću rahm . Zulejhe hanum e polovica Islam se može uzeti u smislu od ukupnog broja toga im etka je dakle postala izvršiva prem a najraznovrsnijih naroda i rasa koji pripadaju Islamu, zavještanju m erhum inu, te će se prihodi ovog a može se uzeti i kao vjera, čini mi se da je jasno, dijeli odmah počete upotrebljavati u odregjene da će islamski narodi morati ući u brzac moderne ci­ vilizacije; to čak čine neki od njih bilo znajući ili svrhe. D rugu polovicu će pak druga dobro­ nesvjesno. < )"---- **’ tvorka — njezina sestra — za svoga života Bujica moderne civilizacije nesavladiva je, koji uživati. bi htio da joj se opre, pada za uvijek pod njom saBilježeći ove redove »Gajret« s ponosom trven. To i brojni dalekoumni i naobraženi Muslimani ističe ove rodoljubive činove ovih plemenitih razumiju i za njima se povodi veliki broj njihovih sestara, pa rahm etli Zulejhi hanumi predaje od zemljaka na put modernog napretka. —f Sa vjerskog gledišta je položaj sasma drugčiji. srca rah m et, a njezinoj sestri želi da joj Sve­ Islam kao vjera imala je istu sudbinu kao i kršćan­ mogući dade zdravlja i rahatluka. stvo^ njegova se povjest povodi istim uvjetima za U ovaj prim jer rodoljublja, pobožposti i ''kršćanstvom. Kao i kod kršćanstva tako i Islam imao svijesti trebali bi se ugledati i mnogi drugi je brojne pokušaje konzervatizma i liberaližma. Ako muslimani i muslimanke te ovakim dobričinim je kršćanska vjera osigurana sa neograničenom bu­ djelim a svome rodu učiniti •ftobra, svoje im e dućnosti u razvoju i trajnosti, tako je isto i Islam. Islam je jedna od triju velikih monoteističkih vjera i ovjekovječiti i svojoj duši steći selam eta ! izgleda da su ove vjere neuništive, promjenjive bez sumnje, ali vječne u svom principu. Islamsko pitanje. Ja mnogo dobra držim do same vjere Islama, Ed. Montet, rektđr genevskog univerziteta držao koja je kao monoteistička primljena u mnogim naro­ je u pariškoj »College de France* konferenciju o sa­ dima Azije i Afrike. Bio sam često u odnošajima sa dašnjem stanju i budućnosti Islama. U razgovoru sa muslimanima, većinom arapskog i berberskog pori­ dopisnikom »Siecle“-a rekao je spomenuti učenjak ovo: jekla i sačuvao sam dragocjene uspomene o tim od­ »Ja mno£o držim do sadašnjosti i budućnosti nošajima. Ja duboko štujem naobražene Turke i EgipIslama i dopustite, mi da Vam na Vaše pitanje dadem ćane s kojima sam u dodir dolazio, čak megju njima više odgovora, jer nam se Islam prikazuje u različitim imam izvrsnih prijatelja sa predanom odanošću. Osim položajima. toga mnogo držim do prijateljstva koje sam stekao Najprvo, što pobugjuje pažnju onih, koji se inte- sa skromnim sljedbenicima Islama: Faslijama naročito. resuju pitanjem Islama, jest njegova sadašnjost. Islam­ Ovi Muslimani sa tako jednostavnim i čudnim ski svijet se krivo osugjuje zbog nekretanja, dok se životom, kako ih mi zamišljamo, su sačuvali kult če­ on danas nalazi u svestranom bugjenju. To je svijet stitosti prvoga reda, kojega mi bez svake suinrje' koji se kreće: Turska, Egipat, Perzija, s jedne strane, puno štujemo, ali kojega u praktičnom životu često gdje se jasno manifestuju želje za napretkom i za zabacujemo; htio sam reći o vrlinama gostoprimstva svjetlom, dok s druge strane Muslimani u engleskim, apsolutne vjernosti, te potpunog prijateljstva. franceskim te nizozemskim kolonijama osjećaju da ih Imao sam u službi Fasi ija, koji su u vrlo teškim iste potrebe nagone, da traže više naobrazbe, više slučajevima dali potpun dokaz neograničene odanosti znanosti i slobode. i ja ih nikad zaboravio nisam. A šta sam ja njima Alj, upitaće me ko: da li su u drugim - dijelo­ bio? Jedan stranac jedan kršćanin, ali stranac i kršća­ vima Islama osim Turske, gdje je revolucija osnovala nin, koji je postao njihov prijatelj. Još jednu riječ da novu stazu politike, samo maglene aspiracije nečemu završim ovaj razgovor: boljemu ? Duša Islama (pod ovim vjeru razumijem) je teško Ja ne držim. Po mom mišljenju kao da je islam­ shvatljiva (difficile a penetrer), ali za one koji znaju ski svijet nakalemljen jakim virusom, koji djeluje po doprti do nje i ugrabiti je, ovaj je duh lijep i zano­ svima njegovim dijelovima. Ovaj je kalem moderne san, privlačiv. Kad je jedanput uhvaćen, ništa ne civilizacije »naše«, koja se nameće svim narodima, može u Vama izbrisati utiska dobivenog, ništa Vas ma kakova im bila budućnost, ma kakovu imali ili od njega ne može rastaviti.14 kakovu imadu sjajnu civilizaciju. S francuskog: Asaf, �Karanfilaga: U proljeće... U proljeće, Kad procvate cv’jeće I u'travi Ljubica zaplavi, A rudine, Gajevi, planine Zaore se, Pjesmom probude se, — Ja ću, mome, U naručju tvome Umirati, Slatko uzdisati...Teške jade Moje duše mlade, Bolovanje, Tugu i uzdanje Pričaću ti, Pa ćeš, diko, čuti, Šta me tišti, Sa šta srce pisti, Šta sve želi, Čemu se veseli, Sa šta strada I čemu se nada! f A ti mlada Primičeš se rada Srcu mome, Ljubimčetu svome, Tetošiti, Meni biseriti, Ljubiti me, Na grud priviti me — Neka cvate Moj život uza te, Ko cvijeće U rano proljeće . . ------ Hazim Muftić — Tuzla. Dvije hićaje. »Svome zlu traži uzrok u svojim djelima« • • I. Nekakav Šejh pošao sa nekoliko svojih murida da prohoda po svijetu. Kad su došli u jedan grad zateku u njem, kako nekakav čovjek prodaje konja, ali za vrlo neznatnu cijenu. • Šejh obigje i pregleda konja i begeniše ga. Ali prije nego se odluči na pazar, upita prodava­ oca, šta je uzrok, te mu je konj na onako niskoj cijeni? Pošto se vlasnik morao pri prodaji držati Šeriata, to kaza mahane svoga konja: — Nije pouzdan: gdje treba goniti, ne će da goni, a gdje treba bježati, neće da bježi, eto, to je uzrok, što ga prodajem i što mu ne mogu dobrog mušteriju da nagjem! Kad Šejh ču ove mahane, reče: — Kad je taki, onda ne treba ni meni; pa da mi ga pokloniš, ne znam šta bi s njim! Iza toga se približi jedan Šejhov murid, obagje i on oko konja, pregleda ga i najkašnje mu šapnu nešto na uho. Kad je murid šaptao konju na uho, ovaj je ne­ koliko puta kimnuo glavom, kao čovjek, kada nešto odobrava ili priznaje, a onda ga onaj murid pod nje­ govim mahanama za onako nisku cijenu kupi i na­ stavi put .zajedno sa svojim društvom. . Šejh se svom muridu čudio, što je kupio "onakog konja, a ovaj se tješio, nadajući se, da će se konj popraviti. Kroz kratko vrijeme Šejh je bio pozvan od više vlasti u rat, a on povede i sve svoje muride. Muridi se naoružaju i pojašu svoje konje, a s njima je bio i onaj sa konjom pod mahanama. Nu kad je bilo u okršaju, konj pod mahanama nije više bio pod mahanama: gdje je trebalo goniti, *on je vrlo dobro gonio, a gdje je trebalo bježati, on je vrlo dobro bježao, čemu su se ostali muridi vrlo čudili. Kad se rat svršio, upita Šejh svoga je uzrok, da je njegov konj sada onako dobar? — Kad sam ja ono ovoga konja htio kupiti, najprije sam ga na uho šapćući upitao, biti u redu onda, kada ja budem bio u pravom božijem putu i kad se budem potpuno držao Šeriata, a on mi je onda odgovorio da hoće — razjasni murid svome društvu. II. U nekom gradu živio jedan Šejh i imao sin­ čića od jedno desetak godina, koji se rado igrao na sokaku. Onim sokakom, gdje se je mali Šejhović igrao, prolazili su vodonoše noseći vodene mjehove na sebi. Nestašni dječak smisli sebi ugodnu zabavu po­ moću mjehova, te nagje dugačak štap, zašilji ga na vrhu i sjednuvši pred kućna vrata, stane dočekivati vodonoše, pa kad ujagmi, da ga koji ne gleda,bočne svojim šiljkom u njegov mijeh i tako mnogu kožnatu posudu prodre. Vodonoše se ljutile, ali pošto je stari Šejh ve­ liki ugled u gradu uživao, to se svijet stidio potužiti mu se na njegova sina, nego se sirote vodonoše do­ govore, da kraj Šejhove kuće prolaze brzo, da tako mognu umaći dječakovu zulumu. murida,šta h �36 A dječak je i nadalje uživao u jagmenju pro- Oh! kad bi sada vihor, ii' kakva džinovska sila badanja tugjih mjehova. Tamo nas odn’jela snažnim zamahom svoga krila Ali pošto se zlo ne može za dugo snositi, to i Bezglasno, — tu dok stojimo . . . strpljivim vodonošama dogorje do nokata, te se jed­ P e rv in : noga dana zdogovore i odu Šejhu, pa mu se potuže Piće, čija zagasita mekana privla­ na postupak njegovog sina. čim ljepota odaje veselost i zudovolj• stro . . . linčujući na lice svog blijedog Šejh sasluša vodonoše, začudi im se što mu ovo ljubavnika svijetli ironički pogled, pun nijesu odmah kazali, a na koncu im obeća, da će on osmjeha i svježine: tu stvar urediti. — Pjesničko maštanje tvoje! . . Sada Šejh nije odmah zvao djeteta sebi, nego Zašto; zar tu nam je ru ž n o ? ... ode u harem i nagje dječakovu mater. Seha: — Dobro se razmisli, jesi li šta proti Šeriatu — Ne, nije. Tek oko moje uradila, kad si bila sa sinom trudna! — reče Šejh ženi. Kroz tminu gleda život zemaljskih bića sviju . . . Žena poče misliti, pa misli, misli, dok se nečemu A ja bih htio — kad mi čuvstva u srcu vriju —, ne dosjeti, pa poče: Obzorju poleta moga da nigdje nema kraja; — Sjećam se, da sam jednom sjedila kod te i Htio bih, da moje čežnje i aška moga raja te komšinice, kod koje sam vidjela jedan čitav parto- Granice u beskraj sežu ko ovaj svemir š ir i.------kal (naranču) na rafi. Ja sam bila zaištahila na onaj Da dvije ruč ce nježne, sa kojih pelud miri . . . partokal, ali me je bilo stid zaiskati. Zato sam jag­ (Uhvati je za ruke i ljubi joj vrhove prstića.) mila priliku, pa kad god komšinica što god, iz sobe Jest, ove pamučne ruke, rumene ruke ove izagje, a ja dohvatim onaj partokal probodem ga sa Da mojoj mašti i duši otvore svjetove nove bašlijom, pa po malo mu ispijam sok. To toliko I novi duboki svemir beskrajne slasti i sreće! . . . znam, da sam učinila proti Šeriatu, jer sam bez izuna ' (Pripivši se čvršće uz nju.) tugju stvar štetila! Pa ja sakriven u svjetlost, što s tvoga tijela teče, — Vidiš, da imaš pri duši lugjeg haka; idi od­ Da c’jelom sv’jetu se smijem. — U mraku, koji se svio mah toj komšinici, pa se 's njom nagodi: bilo da ti Nad život zemaljski . ._. halali, bilo da joj prtokol platiš! — reče Šejh. P ervin: Komšinica se je čudila govoreći, da ona za to (Pričinjajući se, da ga ne čuje.) nije ništa znala, da bi joj ona rada bila još ‘onda poklonila onaj partokal, da ga je zaiskala i sad joj — Eno, oblak se rastupa tjo! drage volje sve halaljuje. Ne znam, kolko već dana sunce se vidjelo nije! Poslije toga dječak nije više imao volje proba­ Seha: dati mjehove. (Trudeći se, da na usnama naslika jedan nježan osmjeh,) — Ah, ti zapovjedi samo, sunce će odmah da sije! ■ (Ozbiljno) Teufik Fikret: Seha i Pervin. (Mašta i Istina.) Spokojna i mirisava borova šuma pod oblačnim aprihkim nebom . . . K roz šumu rodi širok i dugačak put, koji se vijuga i na koncu cjeliva beskrajne uzbi­ bane usne jednog plavog umorenog mora . . . . Svaki zakutak šume: tamni guštak i providni proplanak ili je skrovište jedne nemirne misli, koja ispituje, ili je ročište dviju duša, što čeznu . . . Svuda tišina, sve mi­ ruje . . . Katkada po dvoje — troje, a katkad i po­ više muških i ženskih bića teškim koracima prolaze putem i iščezavaju megju drvećem . . . U jednoj sjeni blizu puta Seha i Pervin sjede zagrljeni zagrljajem čežnje i ljubavi. . . Seha: Etirna sentimentalna narav . . . . Na blijedom čelu, pokrirenu razbacanim pramovima duge otvoreno-žute boje, po­ čiva mu duboka sjeta . . . Plave oči, koje mu ispod čela tužno gledaju - • kao da plaču, — usadio je u jedan oblačak, što se poput 8niježnog brežuljka ukazuje izmegju stabala. Govori u zanosu: — Gle, nije daleko tamo, do onog brežuljka gori, Što se bijeli i sjaji! . . . Ondje su vilinski dvori.------ A1 šta sam htio reći ? . . . Da, pokraj ljepote tvoje Ja ozgor zemski bih život gledao ko rajske boje I slušo njegove zvuke ko glazbu dalekog mora. Promatrat nisku zemlju s oblačnih bijelih dvora: To mi je najveća želja! (Približivši joj se više.) A1 ta bi želja mi bila Tek iluzija pusta, da tebe nije, o mila! P ervin: (Usiljenom ljubožljivošću čvrsto stisnuvši Sehaovu ruke, koje dršću.) — Dijete ! . .. Seha: — Zar sam baš dijele? (Veselo u zanosu.) Gle, ti mi se smiješiš sada! . .. 0 smij se! Prijaznost tvoja na duh mi ko balzam pada Ona je Božija m'l> st, štono me sred mojo sjete Opija djelinskom srećom . . . �37 Pervin: — Ti zaista si dijete! (Pokazujući oblakove, što su sc počeli svijetliti, obliveni zad­ njim sunčanim tracima.) Gle, ono oblačje rujno nijemim nam jezikom zbori: »Dosta je djetinjstva vašeg!® —; a strast oko nas gori I žudeć sastanka našeg, ko vrelo more buči. — Ta tvoja čudna narav ljubomornošću me muči. Zašto se ne ljubimo? Seha: 1 zadnjim prosiplje trakom žute mrtvačke boje Viš mrkih čempresa, štono šapuću bolove svoje; A kad se čarobna luna polako na nebu javi Ko tužna bolesna djeva, a prostor svemirski plavi Utone u san vilinski; — i kada sedefli sjene Po zemlji prostru stabla, a one zvjezdice snene Izniknu na horizontu, nevine ko kapljice rose, Draškajuć poljupcem tajnim prirodi usne i kose; Oh, tada u tome gaju da mi šećemo sami I rastanemo se onda bez glasa u amber — tami! . . . (Začugjeno i uzrujano.) Pervin: — Kad mi se ne bi, mila, Ljubili, kod mene ljubav vječno bi prezrena bila! - Ah, nije l' ovo ljubav, onda se ljubavnih spona Oprezno čuvajmo, jer je vrlo opasna ona; Njen teret duši mojoj ko teško gvožgje bi bio . .. (Uvrćući prstićima okrajke svoje svilene koprene.) (Nakon male stanke.) — A zašto rastati se? Ko na to sili nas, je li? (Pokazujući prstom dva goluba, što stoje na jednoj grani) Gle one golube nježne; zar bi se rastati htjeli? Dok cio svijet se g rli.. . (Iza tih riječi'Pervin ostavi Seha'a, i zabavlja sc sa prolazni- -cinia. Oni je sa udivljenjem promatraju, a ona se na njih smi­ Al’ zašto da o tom zborim i zašto uzdah bih vio? Ljubav bez cjelivanja — zar to je baš ružno, je li? . ješi. Mnogom prolazniku pogje u susret, pa ga zadrži i s njim se prpošno razgovara.) 0 daj mi, daj mi to kaži! Seha: Pervin: — Mi bi se rastali, rekoh; Ta nije. K» t'^ito veli? 1 od sveg daleko svijeta vr’jeme bi ostali neko. A1 proljet ljubavi treba da gori u žaru i vatri; Ja ne znam, da li ti shvaćaš rastanak ljubavnih bića: A naša ljubav je, dijete, što vazda sanjarski snatri. To ti je slatka čaša, slagja od svakog pića! Nije li? .. . (Zatvorivši malko oči, cijelim svojim ženstvom.) Posve je tihav, .. kad malo življa bi bila Seha (Prateći zanosnim pogledom jedan oblačak, što polako plovi nebom.) — I sjetna ko ono čedo nebesko, bijelih krila!. . . Ja suzu i sjetu tražim u svemu, što me kruži, Na licu svake stvari, htio bih, da tuga tuži. Tuga i moja duša imaju srodnosti nešto. (Filozofirajući): Posve je jasno, da ovo bolest je neka; al tešto: Bez bola ne bi života ćutjela duša moja, Jer u snu nikad se ne da odredit života boja .. . (Opisuje.) Daleko jedno od drugog, daleko od stvari sviju I od svog »Ja« daleko . . . Ah, čudna čuvstva mi vriju U istančanoj duši! — — — Tad ja bih u ekstazi Opojen velebnom tugom lepršo po »ml’ječnoj stazi«. A i ti čezneš ljubav ovakih tonova i boja; Zar ne, o lijepa momo!? . . . Pervin: (Hladno.) — Pjesnička maštanja tvoja!. . . S eh a: (Iskrenim priznanjom.) — Jest, ja ću žrtvovat vazda javu šancima l’jepim. — Ah, katkad izvan sebe lutam, ludujem, strepim! Zaista, ja vazda trebam svetog bola i sjete Još davno, dok bijah d’jete tu bolest duša mi krila 1 u tom bolu ljubim nevino kao dijete.------I ta mi bolest katkad životu ko teret bila. Blijeda jesen cvati u vrtu čežnje mi duge; Al kadgod vizije tajne prolaze kroz noći moje, 1 ja bio želio sada beskrajne šume i luge, Poletnom sjetnom mi srcu najslagja zabava to je. Gdje golo drveće strši, pokisla lišća i granja Predstavi sebi sliku, o kojoj malo prije ti zborih: I potok gdje mali teče; vodopad suznih sanja; Poslije rastanka mi bi našli se opet u gori Ah, ja bih htio, da se tek jedna čuje žica Viš jedne samotne rake, a to je tužna raka, U šumu uvehlog lišća i pjesmi krilaiih ptica; Gdje djevičanstvo moje spava u miru mraka . .. U svemu sevdaha dragog da plač se jesenski ori . . . Ah, u tom snenom miru mi bi dršćući, tada (U ekstazi grozničavo pohrli prama Pervini, koja se počela od Slušali akorde tajne, što grob ih u pjesmu sklada. njeg udaljivati.) 1 plakali bi suze; ah, spokojna je suza Ljubavnog rastanka simbol, biser božanskih muza! — Da tamo nas dvoje samih, gdje goli visoki bori A i ti čezneš ljubav ovakih tonova i boja; Bacaju drhtave sjene, šećemo: vizije bone, Zar ne, o divna curo ?!. .. Gledajuć, kako sunce za obzor daleki tone (Naglom promjenom): �36 A dječak je i nadalje uživao u jagmenju probadanja tugjih mjehova. Ali pošto se zlo ne može za dugo snositi, to i strpljivim vodonošama dogorje do nokata, te se jed­ noga dana zdogovore i odu Šejhu, pa mu se potuže na postupak njegovog sina. Šejh sasluša vodonoše, začudi im se što mu ovo nijesu odmah kazali, a na koncu im obeća, da će on tu stvar urediti. Sada Šejh nije odmah zvao djeteta sebi, nego ode u harem i nagje dječakovu mater. — Dobro se razmisli, jesi li šta proti Šeriatu uradila, kad si bila sa sinom trudna! — reče Šejh ženi. Žena poče misliti, pa misli, misli, dok se nečemu ne dosjeti, pa poče: — Sjećam se, da sam jednom sjedila kod te i te komšinice, kod koje sam vidjela jedan čitav partokal (naranču) na rafi. Ja sam bila zaištahila na onaj partokal, ali me je bilo stid zaiskati. Zato sam jag­ mila priliku, pa kad god komšinica što god iz sobe izagje, a ja dohvatim onaj partokal probodem ga sa bašlijom, pa po malo , mu ispijam sok. To toliko .znam, da sam učinila proti Šeriatu, jer sam bez izuna tugju stvar štetila! c ^ 7— Vidiš, da imaš pri duši lugjeg haka; idi od­ mah toj komšinici, pa se s njom nagodi: bilo da ti halali, bilo da joj prtokol platiš! — reče Šejh. Komšinica se je čudila govoreći, da ona .za to nije ništa znala, da bi joj ona rada bila još ‘onda poklonila onaj partokal, da ga je zaiskala i sad joj drage volje sve halaljuje. Poslije toga dječak nije više imao volje proba­ dati mjehove. • Oh! kad bi sada vihor, ii’ kakva džinovska sila Taino nas odn’jela snažnim zamahom svoga krila Bezglasno, — tu dok stojimo . . . P e rv in : Piče, čija zagušila mekana privla­ čila ljepota odaje veselost i zadoeoljstro . . . Bacajući na lice svog blijedog ljubavnika svijetli ironiiki pogled, pun osmjeha i svježine: ■ — Pjesničko maštanje tvoje! .'. Zašto; zar tu nam je ružno? . . . S eh a: — Ne, nije. Tek oko moje Kroz tminu gleda život zemaljskih bića sviju A ja bih htio — kad mi čuvstva u srcu vriju —, Obzorju poleta moga da nigdje nema kraja; Htio bih, da moje čežnje i ašku moga raja Granice u beskraj sežu ko ovaj svemir širi. — — Da dvije ruč:ce nježne, sa kojih pelud miri . . . (Uhvati je za ruke i ljubi joj vrhove prstića.) Jest, ove pamučne ruke, rumene ruke ove Da mojoj mašti i duši otvore svjetove nove I novi duboki svemir beskrajne slasti i sreće! . . . ' (Pripivši -se čvršće uz nju.) Pa ja sakriven u svjetlost, što s tvoga tijela teče, Da c’jelom sv’jetu se smijem. — U mraku, koji se svio Nad život zemaljski . P e rv in : (Pričinjajući se, da ga ne čuje.) — Eno, oblak se rastupa tjo! Ne znam, kolko već dana sunce se vidjelo nije! Seha: (Trudeći se, da na usnama naslika jedan nježan osmjeh.) — Ah, ti zapovjedi samo, sunce će odmah da sije! (Ozbiljno) Teufik Fikret: Seha i Pervin. (Mašta i Istina.) Spokojna i mirisava borova Šuma pod oblačnim aprihkim nebom . , . K roz šumu rodi širok i dugačak put, koji se vijuga i na koncu cjeliva beskrajne uzbi­ bane usne jednog plavog umorenog mora . . . . Svaki zakutak šum e: tamni guštak i providni j/roplanak ili je »krovište jedne nemirne misli, koja ispituje, ili je ročište dviju duša, što čeznu . . . Svuda tišina, sve mi­ ruje . . . K atkada po dvoje — troje, a katkad i po­ više muških i ženskih biča teškim koracima prolaze putem i iščezavaju megju drrečem . . . U jednoj sjeni blizu puta Seha i Pervin sjede zagrljeni zagrljajem čežnje i ljubavi . . . Seha: E tirna sentimentalna narav . . . . Na blijedom čelu, pokrivenu razbacanim pramovima duge otvoreno-žute boje, po­ čiva mu duboka sjeta . . . Plave oči, koje m u ispod čela tužno gledaju -■ kao da plaču, — usadio je u jedan oblačak, što se poput sniježnog brežuljka ukazuje izmegju stabala. Govori u zanosu: — Gle, nije daleko tamo, do onog brežuljka gori, Što se bijeli i sjaji! . . . Ondje su vilinski dvori.------ A1 šta sam htio reći ? . . . Da, pokraj ljepote tvoje Ja ozgor zemski bih život gledao ko rajske boje I slušo njegove zvuke ko glazbu dalekog mora. Promatrat nisku zemlju s oblačnih bijelih dvora: To mi je najveća želja! (Približivši joj se više.) A1 ta bi želja mi bila Tek iluzija pusta, da tebe nije, o mila! Pervin: (Usiljenom ljubožljivošću čvrsto stisnuvši Sehaove ruke, koje dršću.) — Dijete ! . . . Seha: — Zar sam baš dijete? (Veselo u zanosu.) Gle, ti ini se smiješiš sada! . .. 0 smij se! Prijaznost tvoja na duh mi ko balzam pada Ona je Božija rnT st, štono me sred moje sjete Opija djelinskom srećom . . . �37 Pervin: — Ti zaista si dijete! (Pokazujući oblakove, što su se počeli svijetliti, obliveni zad­ njim sunčanim tracima.) Gle, ono oblačje rujno nijemim nam jezikom zbori: »Dosta je djetinjstva vašeg!® —; a strast oko nas gori I žudeć’ sastanka našeg, ko vrelo more buči. — Ta tvoja čudna narav ljubomornošću me muči. Zašto se ne ljubimo? Seha: I zadnjim prosiplje trakom žute mrtvačke boje Viš mrkih čempresa, štono šapuću bolove svoje; A kad se čarobna luna polako na nebu javi Ko tužna bolesna djeva, a prostor svemirski plavi Utone u san vilinski; — i kada sedefli sjene Po zemlji prostru stabla, a one zvjezdice snene Izniknu na horizontu, nevine ko kapljice rose, Draškajuć poljupcem tajnim prirodi usne i kose; Oh, tada u tome gaju da mi šećemo sami 1 rastanemo se onda bez glasa u amber — tami! . . ■. (Zafiugjeno i uzrujano.) Pervin: — Kad mi se ne bi, mila, Ljubili, kod mene ljubav vječno bi prezrena bila! --Ah, nije P ovo ljubav, onda se ljubavnih spona Oprezno čuvajmo, jer je vrlo opasna ona; Njen teret duši mojoj ko teško gvožgje bi bio . .. (Uvrćući prstićima okrajke svoje svilene koprene ) (Nakon male stanke.) — A zašto rastati s e ? Ko na to sili nas, je li? (Pokazujući prstom dva goluba, što stoje na jednoj grani ) Gle one golube nježne; zar bi se rastati htjeli? Dok cio‘svijet se grli . . . Al' zašto da o tom zborim i zašto uzdah bih vio? Ljubav bez cjelivanja — zar to je baš ružno, je li?0 daj mi, daj mi to kaži! (Iza tih riječi Pervin ostavi Seha’a, i zabavlja se sa prolazni­ cima. Oni je sa udivljenjem promatraju, a ona se na njih smi­ ješi. Mnogom prolazniku pogje u susret, pa ga zadrži i s njim se prpošno razgovara.) Pervin: Ta nije. Ko tf>to> veli? A1 proljet ljubavi treba da gori u žaru i vatri; A naša ljubav je, dijete, što .vazda sanjarski snatri. Nije li? .. . Seha: — Mi bi se rastali, rekoh; 1 od sveg daleko svijeta vr’jeme bi ostali neko. Ja ne znam, da li ti shvaćaš rastanak ljubavnih bića: To ti je slatka čaša, slagja od svakog pića! (Zatvorivši malko oči, cijelim svojim ženstvom.) Posve je tiha-. . . kad malo življa bi bila S eh a: A (Prateći zanosnim pogledom jedan oblačak, što polako plovi nebom.) — I sjetna ko ono čedo nebesko, bijelih krila!. . . Ja suzu i sjetu tražim u svemu, što me kruži, Na licu svake stvari, htio bih, da tuga tuži. Tuga i moja duša imaju srodnosti nešto. (Filozofirajući): Posve je jasno, da ovo bolest je neka; al tešto: Bez bola ne bi života ćutjela duša moja, Jer u snu nikad se ne da odredit života boja .. . (Opisuje.) Daleko jedno od drugog, daleko od stvari sviju 1 od svog »Ja« daleko . . . Ah, čudna čuvstva mi vriju U istančanoj duši!-------— Tad ja bih u ekstazi Opojen velebnom tugom lepršo po »ml’ječnoj stazi«. A i ti čezneš ljubav ovakih tonova i boja; Zar ne, o lijepa momo!? .. . P ervin: (Hladno.) — Pjesnička maštanja tvoja! . .. S eh a: (Iskrenim priznanjom.) — Jest, ja ću žrtvovat vazda javu šancima l’jepim. — (Naglom promjenom): Ah, katkad izvan sebe lutam, ludujem, strepim! Zaista, ja vazda trebam svetog bola i sjete Još davno, dok bijah d’jete tu bolest duša mi krila 1 u tom bolu ljubim nevino kao dijete.------I ta mi bolest katkad životu ko teret bila. Blijeda jesen cvati u vrtu čežnje mi duge; Al kadgod vizije tajne prolaze kroz noći moje, I ja bio želio sada beskrajne šume i Iuge, Poletnom sjetnom mi srcu najslagja zabava to je. Gdje golo drveće strši, pokisla lišća i granja Predstavi sebi sliku, o kojoj malo prije ti zborih: I potok gdje mali teče; vodopad suznih sanja; Poslije rastanka mi bi našli se opet u gori Ah, ja bih htio, da se tek jedna čuje žica Viš jedne samotne rake, a to je tužna raka, U šumu uvehlog lišća i pjesmi krilaiih ptica; Gdje djevičanstvo moje spava u miru mraka . .. U svemu sevdaha dragog da plač se jesenski ori . . . Ah, u tom snenom miru mi bi dršćući, tada (U ekstazi grozničavo pohrli prama Pervini, koja se počela od Slušali akorde tajne, što grob ih u pjesmu sklada. njeg udalji vati.) I plakali bi suze; ah, spokojna je suza Da tamo nas dvoje samih, gdje goli visoki bori Ljubavnog rastanka simbol, biser božanskih muza! — Bacaju drhtave sjene, šećemo: vizije bone, A i ti čezneš ljubav ovakih tonova i boja; Gledajuć, kako sunce za obzor daleki tone Zar ne, o divna curo ? ! ... �38 P e rv in : „Hajde sjutra k onom knezu Mihajlu, pa ga nasvjetuj, da o krsnom, imenu, o Lazarevoj, suboti, n e p i j u s v i iz j e d n e č u t u r e!“ — veli opet savjest. — Pjesnička maštanja tvoja! . . . — Čuješ kneže — jednoć ću ja knezu na samu A1 šta ćeš, kod mene danas vrijednost pjesmi pada. — daj, duše ti, to knjige kažu f svi' pametari, da ne valja, kad bio gdje pri krsnoj slavi reci narodu, da Prolaznici: (Začarani ljepotom Pervinom, stave se u polukrug oko nje.) ne piju svi iz jedne čuture (ploške)... Znaš, nemoj ti prvi!... — Dijete lijepo, pogji s naipa! Knez se zamislio. — Je li to k’o sud zapov­ P erv in : jedio? — pita on. ,,Da“. (Jedanput nemarnim pogledom omjeri Seha’a, koji je ukočen Poslije ga Lazarove subote pitam: nE kneže, poput mramora stajao, ne znajući, šta se oko njeg zbiva. Zatim ono...? Pervin pohrli prama prolaznicima.) — Mani, očiju ti. Došao ja kumu Mitru na — Eto me sada! . krsnu slavu. Zaposjelo tu sve ove naše čeljadi oko S turskog: Ćazim. sofre, pa ko na slavi: jede se i pije. Došla na me „zdravica", a ja... (smije se) počmem pričati, kako.se Ata Nerćes: čo’jek, pijući iz jednog suda može biva opoganiti od drugih... Uspomena sa sela. — Zdrav si kume! — viče meni kum Mitar mi­ Crtica iz dnevnika. sleći,^da sam ja ono u pijanstvu zborio. Bio sam tri godine u selu. Onamo megju onim Opet ja ponovim „ono", što ’no ti meni zbošumovitim bosanskim planinama, selo je — da, moje selo Rasavica. Samo je'teško tamo doći. Ja sam išao raše. — — Ma kume!.. Kume brate! — zapovijesno će iz varoši nekoliko kao gospbdift u kolima, a onda konjskim putem, pa uz brdo i daleko niz brdo, kako mi kum Mitar, zar ne ćeš s bratom, s kumom, pa me se ide, onako sam i ja išao.. NeobfČno mi bilo, da­ stane ljubiti... — Ama ljudi, vele tako pametari i učevne bome u selu. Poslije, kad se čovjek obikao vele­ gradskim trotoarima i varoškim ulicama, posutim knjige — velim im ja. — Aratos ti kume pametari! — kliknu ozbilj­ sitnim pijeskom, neobično je gaziti seoske kaljave no Mitar. staze... — Spasi Bog! U selu sam ja bio učitelj. Išao tamo trbuhom — Naspasenije! a ploška redom zagje... za kruhom, a bogme i prosvjećivati narod. ...Vidite li tamo, po onim našim zakutcima, da­ leko od gradova one male zgrade, što se u selu svo­ jim modernim izgledom ističu, ono su seoske škole, M. 0. Oatić: a tamo uče mala seoska djeca... tako je po prilici Venus. stajalo u jednom romanu. Ja sam morao ići i učiti narod. Da, onaj naš Hej, pred okom moje mašte narod, seljake. Baš je na redu jedna zgoda. Duboki se svemir pruža Pojavio se, odonomadne u selu sifilis (frenjak), Kao slika rajske bašte! „hajde, učo, tamo, pa kaži, što s’ naučio iz higijene" veli mi savjest, „ih, po Bogu, pomozi!" Da, moja Na oblačnoj b’jeloj grani rogjena savjest goni me u opasnost — neprijateljica Cvjeta luna — zlatna ruža jedna. I zvjezdice ko ljiljani. Bajram je. „Ljudi, od danas više ne ćemo p iti Tu se divna Venus šeće, s v i iz j e d n e m a š t r a f e š e r b e t a ! " kliknuh A u plaštu od etira ja kad opazih, da mi kućedomaćin koga sam s ne­ I nebesko baca cv’jećc koliko ljudi posjetio, nosi maštrafu šerbeta. ...Stanka. Ljudi se zgleđavaju... Istom će na jed­ Povrh zemlje... Leljo mali noć najpametniji izmegju njih, muhtar: Zolufe joj krilom dira — Dina mi bi, učitelj-fendija, bilo najbolje da U djetinjskoj vedroj šali, ti vazda nosiš uza se svoju maštrafu... Meni je bilo dosta, nijesam tražio, komentara... A sa ml’ječnog t’jela njena Plašt se skliže, pelud pada Ima u selu i hrišćana. I oni su, da i oni — moj Ko sunčana amber — pjena — narod. (Smiješeći se, gleda na nekoliko stranih žena i muškaraca, koji se uz veselo pjevanje približuju. Zatim se okrene Sehau, pa opet hladno i ironičkij: �39 I "rožnicom opija mi Nerve....Drhćem... Sav sv’jet sada U bijeloj spava tami; , Samo moja ljubav bdije 1 iz srca krv mi pije — — — Šetnsuddfn Sarajlić: Danica je čekala mjeseca . . . (Nastavak.) IV. Megjutim su se Nedžib i Rasim dali u razgovor. — Pravo mi reci, šta misliš? — pita Nedžib kao u nadi, da će mu Rasim odgovoriti nešto po volji za maloprvašnje pitanje i sestrin dolazak. A Rasim uzdahne i odvrati: — Daleko tamo u svoj zavičaj prenesoh se ovog časa u' mislima. — Pa? — Šta da me pitaš — i šta, da li kažem? — — Rasime! Opažam na tebi-^Čes'o, da te nešto tišti. Budi mi iskren, povjeri mi se kao bratu — neće li ti biti lakše pri srcu. — Lakše? — Moguće. Rasim zavrti glavom, a gledao je u daljinu prema zapadu, pa će polagano: — Ne, brate! Bol je duboka. Svaki spomen samo je pogoršava. Nije nikakva tajna. Pa ti je iskreno ka­ žem. No prije nego počmem, ti se uzdigni duhom na više; zamisli zemlju pred sobom, kao što se vidi na običnom zemljovidu. Postavimo fce tamo nekako iznad Misira, da odatle slobodno vidimo sve islamske krajeve: Gornju polu Afrike, Arabiju, Indiju, Tibet. Turkestan, Afganistan, Perzija, Južnu Rusiju, Mandžuriju, Malu Aziju i Evropsku Tursku. Ove razne zemlje kao jednu cjelinu nastavaju Muslimani, da bi se mapa vjera u ovim zemljama imala samo jednom bojom prevući. Uz to bi još došli ogranci na sve strane. Jedan takvi ogranak mogao bi se označiti i na Bosni jednim malim potezčićem, prema ovim ogromnim zemljama islamske cjeline. Sad, ova cjelina prožima se od najnovijeg doba idejom jedinstva i zajedničkog rada sviju Muslimana na svijetu, pa se u tu svrhu organizuje ovaj veliki, islamski svijet. Cilj je organizacije kulturno po­ dizanje i gospodarski? ojačanje muslimanskog svijeta u ovim raznim zemljama, bez obzira na raznovrsne, političke uprave, i uz. to širenje Islama u svim prav­ cima onamo, gdje ga do sada nije bilo. Ova ideja za­ divljuje inteligenciju svega islamijjeta i, kao što se vidi, prikuplja ih na rad, žilav, ustrajan Političke pri­ like u Evropsaoj Turskoj ne daju, da se ova ideja širi u stom punom jeku ovamo — kao u drugim kraje­ vima — pa tako u tome moja Bosna najviše zaostaje iza svega našeg svijeta. A to mene jako boli.... Nedžib pogleda u Rasima više zagonetno nego zadivljeno, A Rasim nastavi dalje svom mehkim glasom: — Pa ne samo u tomu, do zaostajemo iza svega islamskog svijeta; nego smo po naravi taki, da nam premca nema. Mjesto da znamo cijeniti sebe i svoj položaj, mi se ubijamo. Od okupacije po malo Bo­ sanci sele u Tursku. Ja znam kakva dobra ostavljaju onamo, a ti možeš vidjeti svaki čas, kako stoje ovdje i što su. Ovo je skroz protivan rad ideje panislamizma, koju malo prije, istakoh, što će danas-sutra žigosati sav kulturni islamijjet kao slabost i ludost. Tako do­ bivamo prezir od razumnog svijeta. A mi uz to se ipak ne opamećujemo, ne djelujemo gotov ništa, nego šta više, sprečavamo sami sebi rad za svoje dobro. I ovo mene još jače boli . . . Nedžib sad pogleda u Rasima s udivljenjem. Htio je nešto reći, ali se utaja, kad Rasim odmah nastavi: — Da te bolje upoznam sa stanjem bosanskih muslimani, evo ti nekoliko općenitih primjera: Niži staleži stoje pod uplivom mogućnijih, pa na njih se neda ništa ni primjenjivati osim to: da su oni ipak srčika života u poslovanju. Ali kad se gdje radi i za nešto bori, onda su sami mogućniji na površini. A oni su većim Jijelom nehajni i škrti za niže slojeve — tu srčiku narodnu. Po tom je niži stalež prepušten sam sebi i izložen potpuno napadijama i rovarenju dušmanskom, do danas-sjutra, kad sam ne mogne više nositi teret života, napusti svoje dobro i ode u daleke nepoznate krajeve - - da propadne. Majstori iza kulisa operiraju opet s narodom, pa nije čudo, da plače naš svijet po kućama, kad zapucaju topovi na kakvu svet­ kovinu, u bojazni, da topovi ne oglašuju: neka bježi kud ko može, nema više stanka muslimanu u Bosni. »Ići i ići« 1s tom se mišlju svijet sprijateljuje i tim se zatuca za život na svojoj grudi. I dok ovake očajne misli umaraju niže staleže, dotle mogućniji ljenčare i raskošno žive. Mladji, razumniji naraštaj se ponešto trza. Ali i oni umiru za životnu borbu čim svrše škole i dobiju činovnička mjesta. Postanu ponosni, pa im je njihov narod prost. Ali i opet oni najviše rade. Osnivaju društva i preko listo , a sprijateljuju po nešto svijet sa knjigom i naukom. Ovo ću ti sve najbolje predočiti jednim malim dogadjajem. Nedžib pogleda Ijubopitljivo u Rasima, a ovaj gledajući sve jednako u daljinu, prema zapadu govo­ rio je polagano: — Zastavio sam se na prolazu kroz jedno manje mjesto u Bosni, da prenoćim kod jednog svog prija­ telja. Iza večere smo izašli prošetati kroz čaršiju. Noć je bila krasna — pjesnička. Cesta ravna, lijepa; sa strana zeleno drveće, mala pomrčina, svjetlo od či­ �40 stih fenjera rasvjetljivaše put, a zrak čist i mirišljiv. Svrh grada odnekle javlja se djevojka pjesmom i mu­ zikom. — Mi smo polagano šetali i zastali pred jed­ nom kahvicom, slabo rasvijetljenom. Od gustog du­ hanskog dima jedva se vidjeli ljudi u njoj naokolo po sećijama. čula se galama. Govorilo se o seobi: podpirivali se ljudi na nju i to tako mračno i nera­ zumno, da se to ravnodušno nije moglo slušati: a što je još gore, ja kao stranac nijesam mogao megju njih, da im rečem štogod protiv onim nerazumnim izvodima; jer bi me osudili, ako ne i napali: — Stoga, sam povukao druga za rukav šutke, da idemo dalje a u duši me boljelo, jako boljelo . . . I Nedžib uzdahnuo, a Rasim samo dalje pro­ duži : — Prošavši kroz čaršiju, dogjemo do musli­ manske čitaonice i svratismo se u nju, da popijemo kahvu. Upoznali se s nekoliko mlagjih ljudi. Zaokružiše me, pa su raspredali o svim našim potrebama, eto krasnoslovili. I što su se koji više natjecali, da se pametnijim pokažu, tim je meni megju njima sve to tješnje bilo. Pozvali druga, pa ostavismo čitaonicu. Pošli smo drugim putem", kući. Ja sam u *duši osugjivao one razumnije ljude izc čitaonice, što se ne dadnu na realan rad u svom mjestu, a ne u džaba, da pregovaraju sve i sva, a ništa ne rade. Za to se ne bi dali na posao svi, ako'je malo jedan —j ako svakog pojedinca iz nižeg taku ma, iz onakve jedne kahvice, kako spomenuli, pa da ga potpomognu, da ga odvrate od ponora, da ga sebi sačuvaju? Nego će se poslije vajkati, kad povuče rodbina rodbinu i kad ih ostave oni, s kojima su radili, što ih ne ustavljaše. Ovo me je jako zapeklo u duši . . . Nedžib zazinu, da nešto reče, ali ga Rasim predusretnu produživši dalje: — Vraćajući se, udarismo pored jedne velike begovske kuće. Svi piozori rasvijetljeni sa poviše svijećA a u avliji urnebes: pjesma, cika, ćemaneta, bubnjevi. Prijatelj mi kaza, da se u toj kući provodi svadba, već deset dana — ženi beg sina — pa će se još deset dana tako provoditi. Beg je zgodan čovjek, narodni prvak — treba da mu se veselje na daleko čuje Svirače je dobavio mahsus iz Sapca. Na ovu je svadbu potrešeno oko 120 hiljada k ru n a .-------Po­ mislite, da je taj narodni prvak potrošio polovicu od toga na narodno dobro — bilo bi i više slave i više uspjeha. A ovako — grozno! To me je još jače za­ peklo u duši, de sam jedva dočekao sutrašnji dan i brzo pobjegao iz tog mjesta. — Ovo mjesto pak nije iznimka kod nas, može mu se nadjeti svako ime od naših pedeset gradovA. Rasim malo odahnu, pa nastavi vatreno koliko je to mogao svojim slabim glasom. — Ovo je moja rana, koja me vječito tišti. Li­ jeka joj nema, do hladnog groba. Jedina misao, koja me po nekad razvedri, jest ta, što se Islam širi na druge strane, pa ne gubi vrlo što će nas po milijUart nestati, uginuti. Inače kao Bosanac žalim svoj rod, a više put mi dogje,da ga se odreknem kad je onakav, više puta .............. Po tomu bih ti mogao na tvoje maloprvašnje pitanje: da ostanem u Carigradu, odgovoriti: da mi je svejedno —- kad mi je moj rod takav — živio u Bosni — ili ovdje, u Londonu ili Bombaju — ------ : Nedžib, videći, da mu se u ovom trenutku pružila lijepa prilika za svoje osnove kliknu: — Rasime, ti me zadivljuješ, da te samo po­ štovati moram ! Od ovog časa, videći te tako veledušna, želio bih, da uvijek budem uza te. Ostani ovdje, da zajedno radimo. Prilike će se i ovdje poboljšati, jer se mi spremamo, radimo. 1 onako eto tvoj narod gine. Samo bi još bilo željiti, ako baš mora gi­ nuti, neka ne ide ovamo da gine zbog have1 i dru­ gih iiezgudž; nego neka svi izginu tamo kao ljudi, čuvajući svoja imanja i boreći se. Tako se poslije u ppvjesti ne bi spominjali Bosanci kao kukavice* nego kao junaci bi se uzimali za primjer, da su izginuli čuvajući i braneći granice Islama. A ovdje eto ni sami Turci ih ne susreću najbolje, klone se od njih. To vidjam svaki dan sve više. Ali ti, ti ne bi bio od njih, ti bi bio naš, da mlagja generacija poštuje, ti bi bio još i dobar gost moje kuće. Sada si eto vidio Saniu — ja sam joj rekao da dogje — pa . . . Nedžib ne doreče jer se na jedan put iz malog ženskog društvanca desno od Rasima oglasiše har­ monike s jednom bosanskom kajdom, a tanak djevo­ jački glas zapjeva: »Danica je čekala mjeseca, Za goricom devet godinicA, Čekajući nij’ ga dočekala, Plakajući oči isplakala . . .« U Rasimu se nešto prevrnu, prožegoše ga zvuc njegove pjesme i on se obrnu munjevito — ne pa­ zeći da li što Nedžib dalje govori, pa pogleda onamo odakle pjesma potiče. Islom što je pogledao izusti duboko „ah« i zanese se zatvorenih očiju Nedžibu u naručaj. — —; — — -------— — — — — -------- A. C.: v Kojiepa. — HpTima. — Ko.iepa ce mapa! Cae hciibo Beh o jfaoj roBopn n pacnpaB^a, a TpHgn Te npo^a3e Taje^oM, ,KaA mrraui y HOBBHajia BajecTii o c^najeBniua o6o.ibe.3jix n yMpjiax o,a, H>e. HiiTanoM PyonjoM xapa. Y <f»pamiycKoj n IBeMaufcoj ima c.iy‘iajeBa. H T a^nja je 3apaMceHa. HoBaae jaB.r>ary je^aH a aaTUM BHine cviynajeBa y — TpcTy. „E, Heiia, 6T0 je a y Hac“, — ca cTpaxoM n 3c6 h>om roBopaao ce no KatJianaMa u HHTaommaMa. CeaK ce, iuan>e — Biime, 6ojao n cbuk ce oneT «jbpctho y n a ah , ano ii AO^e, *e �41 neke aap (jara na » e ra noroflaTa‘ . t HonaKaiia n ,ae.onacm ia sape^ajin 'Manira a ynyTe, Kano ce Tpe6a qynaTa Te 6o.aecTJf, Kano ah nocTynaTii, Kora 6n cHam.ia. Ja eaM Te m aline, Kao n MHora, pa^o qaTao h 6bo prm npH.in^Ho ynykeH y nocTaHaK a Aje.noBaibe Te 6o.neeTii, Te 6n no?Jiajc HHTaH,a o h>oj MHor.) pa3Miira.n>ao. ^lomao ca»i Kyka noćna je 11 caxaTa. 3a6aBno ce HeuiTo c APyroBHMa y HHTaoinimi, na oicacHno ii na Be«iepy, a ohh mh ocTaBH.ni. CjeAox h Beqepax, KaA nti ona3nx, r^je cy mh y caxany ocTaBH.in — CMOKaBa. I'IaKo cy •.injcne! noMnejiHx. Oa K lim e Majo iicnynajie na na6pciwie. OKymax jeAHy. Jlnjena. ,/lipyry. Tpehy, a° k y caxaHy ne ocTaAome cano Heico.iHKe Kp>K.i.aHime, Koje oCiiMHo uay Kpami. Hauiix ce 3arriiM boac ii Jierox, Aa cnaBaM . oicpytho ! TpqeBH Kao Aa ce noBekaBajy. OneT uaycTaBJbaM Aax h npnwiyinKyjcM. Ma.no no Ma.no, na mh ec nnHH Aa ce Kyi;aH.e yTninaBa. Jecr, yMpnjeTH. C bo je CBpmeHO. 36oroM, CBajeTe, 36oroM Mojn HAca.ia! Ann hiihk! J a ny yHHHBTn HeuiTo 6ap 3a Apyre. Ksko oho bbjih ? „CBaKii ke A0M0.i.y6, ano ocjeni sHane Te 6o.necTii, Aparobo.t>ho ce jaBHTii 3ApaBCTB6Hoj o6.iacTH, a He KyKaBnnKH 8aTajnTH n 6hth y3poKOM, Aa 11 A p y ra ------------ h t . a M ja ky ce npnjaBBTii. Xoky. H hm ce CBaHe-------- — • A Koja cy caA A°6a? O kpohom ce n nor.neA»M oko cc6e. Bno caM Aouiao Ha Kpaj rpaAa 11 moika* caM BHine nyTa npoinao TyA«» ne 3Hajyka, 6ecBjecHo. Mopa Aa je k3cho, jep ce eHO nyje KyKypnjeKaH>e najeBana, a nac HerAje 3aaaja. HeKano mh oko cpna nycio a npa3H0. Kao Aa ra je HeKO HCTprHyo. ^ ok ojot o n a . OAJiynno caM, a ® ky oho yMHHHTii, shm ce CBRHe. Bap ke 0 mchh p e k n : „Taj a Taj je ono TaKo BeaeAyuiaH, Aa ce je, ocjeTHBuni BHaice Konope, Aparono.tno npnjaBiio wiHieqHiiuy — — ■ A oHAa ke peku: »yMpo je a AaHac je caxpaibeH«. CaxpaH»eHl KaKo rpoaHO 3By>ia! OaccAHao caM a naeM ao BOAe. HanajeM ce 11 3an.T.ycHeM no .iHuy. Ilp n tom ona3iix Aa cy mh ona Ay6oKO yna^ie. Ax, jec,T, noMiiejinx jom h to Be.na: „BojiecHHi« ce h 306^hmh, a onn My ynaHy Ay6oKO y rnaBy“. II to ee cjiaace. Majio ce boaom ■ oi;pajenHx u npa6pax ce. KyA ky caA? K yka? H acm icykn. A ko iuto 6yAe, HeKa caM koa CBojnx. Hor^ieAaM yHaoKO.no. 3opa. nomiH,e CBaH>aBaTH. ,ZI,ojna3nM Kykn. n o ycTajajie. CByqeM ce h .icCHeM y nocTej&y 11 iiaMopeH osaKo 3acnax. OAMax Me cnonaAome, Kao oShmho npnje Hero ce npe/i,aM chjt, cBaKojaKe mhc.ih . CBe jeAHa 3a APyf’OM, OHaKO 6e:j peAa. H ctom Koja MCKpCHe, a Beli je HeMa: H3ry6n ce HerAje y Aa.’tnH ^ Oajcahom 3aycTaBax tok h.hxoh. y Tp6yxy we HemTo Kao 6omiy, aapeaa, -npoTHCHy. IIlT a ke to a & 6y,a,e? nonac.nHx. JecT, .mjeno chm opjeTHo HeroTO Kao j?pn. He nojMiui, u iT a je, a mj' hho mh. CnonaAe mo hciuto Kao >cyMH>a, HeniTo, oa nera ce noBjeK thxo Tpme 11 3a3e6e y cpu;y. Y obukhm npiMHKaMa oejehajn H8AB.naAajy pa3yM u noBjeK je HeMoliaH, Aa xaaAHo pa3Mnui.T,a. H ja He Morax ceoa oAroHeTHyTn onaj qyAHOBaTa ocjehaj. Axa! npucjeTnx ce Kao Aa Ma HeuiTo npamanHy: CMOKBe! CjeTux ce 3anoBnjeAH, Aa ce He jeAe Boke. „Kojiepa!“ caHy Mn Kpo3 r.iaBy Ta KaA caM ce cjyTpaAaH npo6yAao, Kao 3aqyAHX ce, yacacHa pnjen. OneT oejeTHM rpn. OKpenem ce y nocTe.i>ir, jeAHOM, ABa, Tpn nyrr a. IIoAnrHeM ce 11 3tiycyraBHM Anca- Aa oa o H o r jotu HeMa Himrra. HnaK He HMal)ax tojihko H>e. He ayje ce HnmTa ao KyuaH»a cpu,a, a oko mchc cpnaHocTii, Aa nocBe nanycTBM Mncao Ha H>y a Aa HenposapHa -raMa. A o ho jeAHaKO rpna. He 3Hajyka hii caMora ce6e acMujeM paAH ie Moje AyuieBne nycTOJiOBHHe. caM KaKo, noAnrneM ee n o6yneM. HeuiTo Me Tjepa.no B3 Bajeme mh npeoeTano jom HemTo cyMH»e 11 ja mhcah 0 h>0 j. A KaA we, 3aoKyn.T»eHa ahcbhhm nocJioM, oHe Bnnie Kyke. 3a KpaTKo ce Hal>ox Ha ynaira. TauiHHa. C.na6o He cnonaAaxy, 3a6anax nx nocBe a yMiipax ce. * citjeTJio y.m'iHiix CBjeTii.’baKa npoAHpa.no je HeMokeo A a jecaM Te Hokn npeTpnao. CaA, KaA ce 0 H>oj Kpo3 rycTH MpaK. HiiKora Ha yjmna. CaMo ce y Aa-tHHa ry6a.io 3Bpjatfce Ko-na, Koja cy hctom npoTyTa.11.1a 11 cbo- noBeAe pnjen, peKHOM y m ajia : »Ja caM npeSoauo jaM iuTponoTOM Hapyum.ia ay6okb hoHhii Miip. A.111 to Koaepy«. ja bhahm h qyjeM cano onaKo, 6ecBjecH0. Macao Han>y HiiKaKO Me He nymTa n cTeace mh Ayx Kao TeuiKn okobh m jejio TaMHHHKora cyaca>a. Ax, TeuiKO Meira! — TeuiKo — Voltaire. — caM y3Ancao, npoKAHH>yka oHaj qac, KaA caM npnxBaTiio Zadig bijaše prvi ministar u babilonskog kralja, aa CMOKBe. Koju cy oho 3Hann h. e 3 n h n? BjbyBan«e, npo.ibeBH, rpneBii a — <jmnac. Ax, cbo mh ce n cTyMoiBa. a važio je kao . mudar čovjek na daleko i široko. Glavna sposobnost njegova bijaše u tome, što je umio 3arpi;HCM ycTHMa, Aa 6,T.yjeM, ana ce 6pMce-6ojBe CB.iaAaM. C ip a x Me, Aa ce ncnyHH Taj yBjeT. Ana hcto yBjepeH uvijek razlikovati istinu od laži. Već prvih dana svoga upravljanja državom, po­ caM, jep Me y Tp6yxy nenpecTaHo iKara. HeMa cyMH>e! J a caM j e ao6ho. A Kano je cipaum a cmpt oa H>e. kaza Zadig ovu svoju veliku sposobnost. Neki poznati trgovac iz Babilona umre u Indiji, ostavivši obojici C mpt ! K oahko rpo30Te y Toj pnjenu! Zadigova osuda. ^ l a j e M o ry h e , a c T p rH y o 6 a x y T p o 6 y , Aa j e HeMa. 3aApXTHM HHTRBHM TIljeJIOM OA HCKO HeoHHCHBe TjeCKOČe h CTpeeeM c e caB. C m p t ! H a j a yM pajeT ii oB ano M.naA, a jo m roTOBO hii O K ycuo skhbotr. n p e r p y 6 o ! C y B am e svojih sinova jednak miraz, a sestru im bijaše još prije udao i opremio. Osim toga ostavi još trideset *) Ova je priča izvadak iz Voltaireova filosofskog ro­ mana pod naslovom nZadig“. �42 hiljada dukata onome sinu, za kojeg se osudi, da oca više voli. Stariji sin sagradi ocu turbe, a mlagji sin uveća jednim dijelom svoga nasljedstva sestrin miraz. Vas je svijet govorio: „Stariji voli oca, a mlagji voli sestru, starijeg je ono trideset hiljada dukata". Tada ih Zadig pozove obojicu preda se, jednog iza drugog. Starijemu reče: „Tvoj otac nije umro, nego se oporavio od bolesti, pa će se skoro opet u Babilon vratiti". — »Hvala Bogu!«, odgovori mladić, „ama koliko sam ja para potrošio za turbe l“ Zatim Zadig kaže to isto i mlagjemu bratu. „Hvala Bogu!", dočeka mlagji brat, »sve ću ocu vra­ titi, štogod imam, samo bih htio, da od sestre ne traži onog, što sam joj ja dao«. — »Ne treba ti ništa vraćati", reče Zadig, »nego će još ono trideset h’ljađa dukata biti tvoje, jer ti više voliš oca nego brat tvoj!«*) ^ S francuskog: F. Nedžati. J) Nnrnjemi. K a n c e 6ojiecHOM AjeTeTy omu 3aMyTe. — EoaecHOM /i;jeTeTy xohe no r/ijeKa^a u o m Aa ce 3aMyre, na a * 6am n saicpeaee, cy3e u Kp.uejbe. HaponiiTO ce to jaB.i,a y janoj Knxaiinii;n^ koa fljegc, koja 6o.iyjy oa KpajHiiiia, oa Jipaoe, inapnaxa ii t . Y tskiim n p a ja KaMa He Tpeoa oAMax noMHin.zbaTii n a TcaKBy HapomTy ćo.iec.T ca>iax oinjy, nero tc^ jiojaBe panyHaTn Kao nocjbefluv,c one. flpysc AJmj e, oojiecmu — na ce upesia ToMe n BaanaTii. ^oeT a je awo ce TaKBOM /ijeTeTy o m uucmo zpnce — t . j. necTO oa cy&a n Kpiie.’bn 6pmuy. Hajoo.’bC je, aico ce to hiihii 3aM0Ty.7tK0M m cT e BaTe (nanyicoM 113 anoTeKe', HaTon.'neHHM y 6j a r pacTBop t . 3. 6opne Kiicea n n e (u3 anoTene). y3Me ce 40 rp. Te KncejnHC, y3Bapn ce 1 JUTap (1 Krp.) HiiCTe Bo^e, na ce y Toj boa« pac TBopn. Ka,j, c e SojiecHH K Ty>KH Ha ja K y r jia B o 6 o jb y . — rjaBočo.iba npaTn MHore ćo.iecTH — HapomTo oHe c BaTpyniTHHOM — a Moace rnjena^a Aa HaroBjec.TH h Heica Te»ca očoj>eH.a — oco6 hto M03ra. CTora je y B n je re joćpo, a a OKOjnHa ćo.iecHHKOBa siajo ćo-te npuTU1311 u na nprjee nojaec na 6ojiecnwcy, m.M ce CTajHo n o m e Ty3KBTn Ha ja«cy m n „HecHOfHyu r.1aeo6o.T.y. HapoMHTO Ba.t.a A& nasu na omi, norcpeme ZJiaoe u jiuu,a IIo rje A n nspa3 o m jy momcc Aa ce cacnuM npoMnjene aKO je uiTO 036ii.'LHnje, a n Apacaibe h jh noicpem r.iaBe h a n g a HeoĆHmii cy n naAajy caBjecnoM nocMaTpany y ona, hhm ce n3a r.iaBo6o.i>e ihto oačnjBHiije cKpnBa. 0 CBe.My TOJie B a.ta OHAa j>eKapa n3Bajec7HTii. Bpoj KJiHua y ycTMMa oco6a c pl^amiM 3 y- 6H M a. — TIyAHTe ce, Aa Miiormi oco6aMa ca KBapHnM 3y6HMa H3 vctu 3ayAapa? A Kaico on ce HyA0J0, icaA ce y ycTima ca pl>aBiiM 3y6iiMa ua/Je npeno je^nc mujiu- ja p je (^anjie upeno xujiarpy MUJiuona) paanux KJiuu,a. Te KJHne xpaHe ce oa ocTaTarea xpaHe y ycTHMa, pa3jeAajy acchh h 3y6e, na OHAa Tano npoii3BOAe cMpaAire raeoBC — oa ripn.iHKe iicto onaKo, Kao kba TaKne n c.innnc Kjnne B3a30By ,r py.,beH>e Apyre Koje opraHCKe MaTepnje h . np. Meča, rHoja, icpmi, byčpeTa n t . aKaKO MOBjeic ry 6 w c e o jy T je jie c H y T o n jio T y ? — ^I ok je noBjeic mchb, HenpecTano ii3BOAn Heicy ii3BjeCHy — KaA Rehy KaA, MaH>y — Mjcpy ije jec H e TOnjoie. Ta TonjoTa 6 h ce H aroM iuaja, Aa je Tiijejo He oAaje. OjaBaTn naic Mosice h jh n3iiyTpa Ha c-^aoKoace, h j ii c no.’i.a Ha icoacy. Il3iiyTpa OAaje HOBjere TonjoTy tiimc, iuto H>OMe 3arpnjeBa CBojy xpaHy h CBoje n nke (bko cy xjaAH0jH Hero Tnjejo), h j ii iuto y Hoey, AyuiH0ij;0Ma ii njyh0M a sarpnjeBa yA0cami Ba3Ayx, Koju je oćhmho xja.Aiinjn oa T njeja. H a Taj iiam H yTponm Tiijejo ao 600 K djopnja (TonjoTHHx jeAHHiiu,a), a ’ to ii 3Hocii 2 0 % nje.ioKyaHO TjenecHe T o n jo ic 3a 24 cax. Befen aho — AaKje oh0 x o cT ajn x 8 0 % — H3Aaje Ha KOHcy, h to Ha Tpn HamiHa: 3paneH>eM (24% ), cnpoBoi)eK>eM 4 0 % h hcnapeaeM (3HojeH>eii) 16%. T o n jio T a T H je jia He c n a A H e oji,iviax n o c ji n j e CMpTH. — M ii o ćn m o MHCjnMO, Aa ce caMpTHHK 0AMax OK.’iaAU, hum H3AaxHe, jep je A°0CTa Ha noRpmnHn t ii je.ia xjaASH. A.in cacBiiM ApyK'inje c io jii to niiTaHie, aKo Taniio MjepuMO Ton.ioTy T n je ja yMpjo oco6e — Heico-' •thko caxaTa n o c jn je cmpth . Ty — heno — nanpomuo, — y mhozo cjiy<iajeea naftu jotu noeumcmj meMnepa' mypy. Tano je h . np. jeA^H 6o j 6chck, icojn je yMpo oa san a.^ eiia M03ra, noKU3ao np u H3AncaH,y 41° H|., a no caxaTa n o e jiije B e li 50° H- ^ p y r n jeAaH 6ojecHiiK HMao je npu yM0pan.y 40° H^., no caxaTa KacHiije 55°, a n o c jn je 1 caxaTa oncT 41° L(. Tpehu jeAaH ćojecHHK, Koju je ynpo oa 3ana.teH>a n jy h a , iinao je Kaa je ii3A0cao 41° H-, n o c ja je 5 MimyTa: 59° y HMapy, a 53° y nocy. EIocan je 20 MiiHyTa: 58° oah. 28°; noc.iiije 35 MiiHyTa: 55° oah. 27°; noc.mje 50 MHHyTa: 36°; oah- 26°; n o c jn je l 3/* caT.: 35° oah. 24°. ,,3^paojbe.“ Listak. Narodne umotvorine. Hasanaginica. San usnila Hasanaginica, Na bijeloj Hasanage kuli. San usnila, u sanku vidjela: Gje se vedro nebo prolomilo, Sjajne zvjezde kraju pribjegnule, A danica mjesecu pribjegla, Žarko sunce na zemlju panulo. Ona sanka nikom ne kazuje, Dok ne svane i sunce ne grane. Kad svanulo i sunce granulo, Tad svekrvi sanak kazivala: »Svekrvice, moja mila majko! Kakav sam ti noćas san usnila: Gje se vedro nebo prolomilo, ' Sve vijezde kraju prebjegnule, A danica mjesecu pribjegla, Žarko sunce na zemlju panulo«, �43 Kad to čula Hasanage majka, Nevjestici tiho govorila: „Ah čuješ li, moja nevjestice! Taj se sanak ovdi ne kolio, Vod u tvoje brade Atlagića«. Nevjestica njojzi progovara: »0, svekrvo, moja mila majko! Gje se snilo, tu se i kolilo Na tvom sinu agi Hasanagi“. U riječi u kojoj bijahu, Hasanagu mrtva donesoše. Seka ljubi vitke merdevine: »Ovud mi je bratac prohodio«. Majka ljubi svilenu košulju»Ovu mi je sinak oblačio.« Ljuba meće zlatne kavadove: »Ostalo mi ovo od nićaha, Drugome ću odnjet’^od miraza, I drugome ću draža mlada biti, Nego svome agi Hasanagi®. Kada Malićeva. Uzo das su paše'dolazila, A u dvore po Travniku pale. S njima pade Morić Mehmed-beže, I on ode dvoru Malićevu. Vidio je beže Mehmed-beže, U Makića Kada na udaju. Vidio je i begeniso je. Dadoše je i ne moliše je, Vjenčaše je i ne pitaše je.’ Govorila Kada Malićeva; Govorila svojoj robinjici: »A Boga ti, moja robinjice ! Za koga me mili babo dao?« Progovara mlada robinjica: »ZanekakvaMorićMehmed-bega.« Kad to čula Kada Malićeva Ona uze ibrišim gajtane, Ona ide u zelenu bašču A u bašču pod žutu naranču; Objesi se o žutoj naranči. To mi niko čudo ne vigjaše, Sam mujezin s bijele munare. Gledajući učit’ ne umjeđe, Već on stade sa munare vikat: »Čija bašča, a čija naranča? Objesi se lijepa djevojka, Objesi si se o žutoj naranči«. Glas do glasa, haber do habera, Kad to čuo Morić Mehmed-beže, On mi ide Malićevu' dvoru, Bez izuna u dvor uhodio, Pravo ide u zelenu bašču. Kad on dogje pod žutu naranču, Al’ djevojka visi o naranči. Kad to vidje Morić Mehmed-beže, On povadi nože okovane, Pa presječe ibrišim gajtane, Pade zlato u zelenu travu. On uzima lijepu djevojku, Uzima je sebi na koljena Ali Kada dušu ispustila. Iz islamakog svijeta. Sud evropskoj} učenjaka o slamu. Ernst Haeckel, poznati njemački filozof i prirodnjak svjet­ skoga glasa, četverostruki doktor i dugogodišnji pro­ fesor na sveučilištu u Jeni, izdao je, osim ostalih svojih djeLa, god. 1899. poznato djelo „Die Weltratsel'L („Zagonetke svijeta.)" U 15. poglavlju toga djela govori učeni Haeckel, megju ostalim, i o monoteizmu. Najprije govori o jevrejskoj vjeri, a onda o kršćanskoj, koju osobito oštro kritizira, pa prelazi na Islam. Za Islam veli, da je „najmlagji i ujedno najčišći oblik monoteizma" (str. 131. u izdanju A. KrOnera u Leipzigu.) Dalje govori u kratko o Alejhiselamu, istina ne onako za­ nosno kao čuveni Buckle, koji ga naziva „najvećim čovjekom koga je Azija ikad rodila i jednim od naj­ većih koje je svijet ikada vidio," („Meropnja gomumaauuje y EmviecKoj," glava XIII. str. 113.) niti onako toplo kao slavni Carlyle, koji ga u svojoj knjizi o herojima naziva pravim poslanikom, — ali ipak vrlo simpatično. — Pri tome se Haeckel tako oštro i ne­ povoljno izrazuje o kršćanstvu i trojstvu, da nam to naša tolerancija ne dopušta iznijeti. — Dalje Haeckel veli: „Islam je u toku svog povjesnog razvitka i neizbježivih promjena sačuvao karakter č i s t o g mon o t e i z ma mnogo strožije nego i jevrejska i krš­ ćanska vjera." U tome, veli Haeckel, moramo Islamu prednost dati. „To se i danas očituje u klanjanju, vazovima te u arhitekturi i urešavanju džamija." Na koncu veli doslovno: „Kad sam 1873. god. bio prvi put na Istoku i kad sam se divio veličanstvenim džamijama u Kairu i Smirni, u Brusi i Carigradu, pravom me je pobožnošću napunila ona jednostavna i ukusna dekoracija nutrinje kao i uzvišeni i ujedno sjajni arhitektonski ukus vanjštine. Kako su pleme­ nite i uzvišene ove džamije, kad ih uporedimo sa većinom katoličkih crkava, koje su iznutra pretrpane šarenim slikama, i pozlaćenim tričarijama, a izvana nakažene prekomjernim obiljem ljudskih i životinjskih likova! Tako je isto uzvišeno i tiho klanjanje i jed­ nostavno učenje Kur’-ana, kad to uporedimo sa glasnim blebetanjem nerazumljivih riječi kod kato­ ličkih misa i sa bučnom muzikom njihovih teatralnih procesija." f . n. �44 Književne i kulturne bilješke. „fiocancKa Bn.ia" — Ilaam ao je noc^i.eAH>ii jyoH.lapnii 6poj „BocaHCKe Bn.ie". „BocsncKa Bn.ia" je, Kao niTo je HamnM hhtjiouhmr uo3HaTO, Hanpum.ia ABaAeceT u neT roAUHa csoTa aciiBora, na je ypeAH0inTBO ABa£e_ ceTneTroAiiniH>ii jyon.a< j npoc.iaBiiJio Ha Beowa jinjen naHHH. Hanme ypeAH0 iiiTHo je n3AaBa.no nojeAHne CBoje opojeBC ca paAORmia nncaga HCK.,t>y,mBO H3 jeAHe noKpajuHC Hainera HapoAa Tano, Aa cy h 3hoijih 6pojeBii: 6ocaHCKO-xepueroBanKn, cpćojaHCKH, xpBaTCKH, npHoroP ckh, Aaj)MaTHHf>KBJ cTapoep6HjancKO-MaheAOHCKH h noHOBO — 6ocaHCK0-xepperoBanKn, ca KojnM je roAHHa oTHoneAa h AOBpuieHa. „Boe. Biuia" je HajcTapnjn nncT y Harnoj 3eMJbH, a jeAHH OA HajcTapnjnx y HameM HapoAy yonhe ii 3a ABBAceeT u neT roAHHa cnora paAa, Hena cynH>e, Aa je MHoro paAUJia ii jpeAn.ia na iipoCBjeTHOM u KVJiTypH0M nojby Hamera HapoAa. Zabave. Muslimansko antialkoholističko društvo „Darul-Hajr" u Jajcu priregjuje sutra zabavu u korist svoje blagajne. Na zabavi svira vlastiti društveni zbor, a diletanti predstavljaju „Domovinu" (Boj na Silistri), dramu turskog pisca N,am.(k Kemala. Muslimani sela Aladinića, uz dobrovoljno sudje­ lovanje „Musi. zanati, udruženja" u Stpcp priregjuju zabavu u svrhu gradnje mekteba u Aladinićima. U programu ove zabave >su daklamacije „Savjet oče-' vima" od Bašagića i „Ostajte ovdje!" od Šantića i komedija „Dva načelnika" od Ekrema. Gajretov glasnik. Firdusov mearifski fond. Ibrahim ćordić i Mustafa Hodžić Ljubija kod Prijedora sakupili su za „Firdusov mearifski fond" K 30'— a darovaše: K 10'— H. Derviš Hasanagić tr­ govac, K 3'— Hasanaga Kolonić muhtar, po K 2'— Husejnaga Kolonić trg., Jusuf Basic pekar i Mustafa Hodžić, po K l'— Ibrahim Čordić,Omer Hodžić, Agan Ahmetović, Ahmet Čehić i Ibrahim Mešić, po 60 hel. Salko Crljenković, po 40 hel. Avdo Čurt, Osman Šumić, Jusuf lkanović, Omer Šumić, Omer Kahrimanović, Derviš Džafić, Hašim Zahirović, Ibrahim Čehić i Ibrahim Hadžić, po 30 hel Salih Vajzović, Smajo Če­ hić i Avdo Mešić, po 20 hel. Agan Hasanagić, Mehmed Mašić, Ramo Huskanović te 10 hel. Ibrahim Kahrimanović. Sakib ef. Korkut šer. praktikant iz Tuzle sakir pio je za „Firdusov mearifski fond" K 287'90 helera, a darovaše po K 30'—: Muratbeg Zaimović i Abdurahmanaga Prcić; po K 20‘—: Čazimbeg H. Alibegović, Zejinlaga Muharemagić, sakupljač Sakib ef. Kor­ kut i Osmanaga Mulaosmanović; K 15'—: Ahmedaga Sinočio; po K 10'—: Azapagić H. Alijaga, Kadraga Kunosić, Jakubaga H. Redžić, Osmanbeg H. Isabegović, Hamdi ef. Prcić, (H. Omeraga Nalić i H. Musadifbeg Trnovljaković, zajedno); po K 4'—: Alijaga Šehanović, Aliosman Muratović, Muharemaga čehić, H. Avdaga Kunosić, Alijaga Ponjavić,-Hafiz Abdul Vahid ef. Smailefendić, Salihbeg Alibegović; K 4‘— Mahmut aga Kunosić; K 3'— Ibrahimaga Bešlagić, Muharem­ aga Salihspahić. M. M., Salihaga Arnaut, H. Mustafaga Bušovača, Dervišaga Dizdarević, Jusufaga Žunić i Ali­ jaga IJšćuplić; po K l '—: Džaferbeg Mahmudbegović, Muharemaga Bjesović, Mehmedbeg-AlijaČonić, Ahmedbeg Morankić, Mehaga Šehanović, Ruščuklija Salihaga, Mujaga Gulamović, Mehmed Kadrić i Jusufaga Berbić; K 1'50: Raifaga Muharemagić; po 50 helera: Ibrahim aga Šehanović i Idris; po 20 helera: Muharemaga Manežić i Salih Kavgić. Za tim su darovali sa isti fond po K l'-—: Sačir Rahmanović muktar iz Vršana,; Halilče.vić iz G. Dubrave i Ibrahim Vuković iz Tuzle 40 helera: Ahmed Muharemagić i 20 helera: Mehmed Serjanić. Salko Zaklan iz Lokava (kotar Stolac) sakupio je za „Firdusov mearifski fond" K 17, a darovaše: K 3 Šator Mehaga, K 2 Popovac Ibraga. Po K 1: Ibra­ him Zaklan, Ibrahim Šator, Salih Zuhrić, Ramo Svi­ njar, Durun Sabljić svi iz Lokava, Hasan i Alija Tikveši iz Šurmanca, Salko Balavac iz Aladimića, Ibra­ him Šejtanić, Turajlić Alaga iz Opličića, Saćiraga Burić iz Prenja i Avdija Šator iz Rečice. Mula Ibrahim Čamdžić iz Maglaja sakupio je za „Firdusov mearifski fond" K 10.60 a darovaše po K 1: Mula Ibrahim Čamdžić iz Junuzovića, Osman Basic iz Hajdarovića, Ibrahim Buljubašić, [Hasan Čamdžić, Mustafa Mukić, Abdo Okanović svi iz Junuzovića, Smail Kuković iz Mustajbašića, Husejin Ibranović iz Junuzovića i Ibrahim Hadži-efendić iz Civavića. Po 60 helera: Abid Bašić iz Hajdarovića. Po 40 helera: Arif Kajmić iz Krivaje i Osman Omerović i Hajdarovića, po 20 helera: Sulejman Mula Husić iz Otokaje.. Hafiz Ibrahim ef. Šarić iz Starog Majdana saku­ pio je za „Firdusov mearifski fond" K 14'—, a daro­ vaše K 3'—. Pomenuti Hafiz Ibrahim ef. Šarić imam iz Starog* Majdana. K 2'— Fehim B. Mujić trgovac u Starom Majdanu. Po K l'— Hadžo Isaković, Hamid H. Muratović, muktar Stari Majdan, Smajl ef. H. Mu­ ratović Vakuf. Alija Aličić trgovac selo Ališići i Salih Berber Kudunović Stari Majdan. Po 50 helera: Ahmetaga Šehić trgovac, Meho Mešić trgovac, Omer H. Bajramović šuster, Derviš Bešić pekar] i Muharem Kavić kafedžija iz Starog Majdana. Po 30 hel.: Omer Bešić, brica, Muhamed Sulejmanović, Meho Salić mu­ jezin; 40 helera: Ahmed ef. Šarić mladi te 20 helera: Juso Mujić iz Starog Majdana. Hasan beg M. Isabegović, iz Zvornika sakupio je K 37.— a darovaše: 10 kruna pomenuti Hasanbeg lsabegović; Po 5 K: Smajo Suljkanović, H. Alija Suljkanović i Hasan Suljkanović. Po K 2: Huso Hadžić i �45 Osman Muminović. Po K 1: Sećo Pilavdžić, Ibrahim Fazlid, Smail Mešić svi iz sela Rainca (Zvornik), Ibro Smajić, Suljo Musić i Alija Begić svi iz Petrovice (Tuzla). Po 60 helera: Saban Mešić i Osman Salihbašić iz Rainca (Zvornik). Po 40 helera: Alija Mešić i Suljo Alić iz Rainca (Zvornik). Šerif Šunjo iz Goražda sakupio je za „Firdusov mearifski fond" 11 K i 10 helera, a darovaše: Po 1 krunu: Šerifaga Šunjo iz Goražda, Mehmed Lojo, Ahmed Šunjo, Dervišaga Buljković svi iz Go­ ražda, Mujaga Bićo iz Zakalja i Omeraga Šehović iz Batova. Po 30 helera: Ahmed Adžović, Alija Odžaković i Arifaga Drakovac iz GoraždaPo 20 helera: Mujaga Bešlija iz Goražda, Arif­ aga Drakovac iz Zakalja, Omeraga Omeragić iz Go­ ražda, Abdurahman Karavić iz Batova, Smailaga Hodović iz Zakalja i Osmanbeg Kuljuh iz Goražda. Alijaga Poturović hotelier Hotel „Gazi" Sara­ jevo sakupio je za „Firdusov mearifski fond" K 44, a darovaše po 5 kruna: spomenuti Alijaga Poturović Edhembeg Beglerović, iz Banjaluke i H. Mulabegović; po K 2.—: Salih Konjhodžić iz Orahova, Alijaga Cico, Mehmed Tunjo, Vejsilaga Softić, H. Ademaga Mornjak, svi iz Sarajeva i Ibrahm r'Hadžić iz Brezova Polja; po K 1.—: Ševkija Imaniović, Muhurdarović, Omer Sokolović, Mehaga Buradžić, Avdaga Sudžuka, Muharem Z. Avdihodžić, svi iz Sarajeva, Husein Striković iz PJjevalja, Salih Glinac iz Brčkog, Šemsibeg Teskeredžić iz Rogatice, Mujaga Husagić iz VarešaJ Sulejmanbeg Selmanović iz Pljevalja i Hadži Bećir ef.; po —.60 helera: Mrzić Ibrahimaga; po 40 helera: Salih ef. Abdihodžić. Ibrahimaga Alidžić iz Puračića (kot. Tuzla) sa­ kupio je za „Firdusov mearifski fond" 10 kruna, a darovaše: K 3.— pomenuti Ibrahimaga Alidžić, trgovac, u Puračiću; po K 1.—: Ibrahimaga Gazibegović subaša, Hasanaga Ćamdžić pekar, Saćir Futuzić, težak svi iz Puračića; po 90 helera: Ibrahim Tufekčić; po 50 helera: Mujaga Sarajlić cipelar iz Puračića, Ago Omerašević terzija, Salko Kanberović kafedžija, Hasan Zaimović kundurdžija i Hasanaga Lašudžić, svi iz Puračića; po 40 helera: Salko Hušić te po 20 helera: Salko Alić, oba iz Puračića. Isto tako je sakupio za „Firdusov mearifski fond" Mehmedaga Mačković iz Maglaja K 21.40 a darovaše po K 4.— : Ibrahim ef. Kadić iz Maglaja; po K 3.— : Mućellefa Kadić (rogj. H. Selimović) iz Maglaja; po K 2.—: Hafiz Nurija Čejvan, Mehmed Alija Terzimehić, Mehmed ef. Ibrišević iz Maglaja; po K 1'—: Nasif ef. Lakmić, Bego Hadžić šumar, Sulejman ef. Ibrahimefendić, Mujessira Kadić, Uma Kadić, svi iz Ma­ glaja, te Mehmed Suljković i Pašan Amić; po 40 hel.: Mehmed Pobrić iz Gradačca i Ibrahim Brkić iz Meserica; po 20 helera; Meho Jusufović, Ahmet Ćatić, oba iz Maglaja, te Mujo lslamović muhtar izMesarića. Živili svijesni i rodoljubivi narodni prijatelji! Društvene vijesti. lIOBjepeiiHUHMa. Heica r. r. noBjepemmn Hasi joni Hitcy noc.ia.in o6pa*iyHe u hoiiiu 3a nponi.io no.iyroJ)C, na ce yMOA>9Bajy, a 8- to 1uto npnje y*iHHe. IIpaBii.ia 3a iiOA<urtope. Kao uito cmo paHnje B3BjecTH.iH, npeua bobom 3»KOHy o yApysKeH>HMa je no ipeĆHo, a» CBaKii noAOA<Jop ApyuiTB», Koju ce oc.Hyje, noAHece npeao cBoje no.iiiT. oć.iaCTH upaRii.ia Ha oao6pefbe 3eM. B.iaAe. ^ a He ć>n noAOAoopn paAH Tora iiMa.m kbkobhk noTeuiKoha, raaBHii oAĆop je Ta npaBH.ia cacTaBiio h oTmTaMnao, na he nx Ha 3axTjoB noc.iani y cbbko oho Mjecio, rije ce noAOAoopn snejie oc.HOBaTii. O cbm Tora je UCBTpa.iHa ynpaBa ncxoAn.ia iipnHUHnnjejiHo oAo6peH>e aeMa.iiCicc B.iaAe 3a ocHHBame noAOAČopa, na npeMa tomc HeMa BHine HHKaKOBHX CMerfta hhth noTeuiKoha aa o6paaoBaite APyuiTBeHiix noAOAČopa. CTora no3HB»Mo 6pahy, Aa ocmiBajy PajpeTOBe noAOAĆope n nopaAe Ha yHanpeljeH.y OBora Hamer HajKopncHnjer ApyuiTna. IleCTa.io icaciiua. Ha Tpaaceifca MHorax npujaTe.’sa 1’ajpeTa oAroBapaMO, Aa ie Ha Ba.mxn r.iaBHor o,i,6opa HecraAo rajpeTOBHX reacHua, na hm He mohcomo 3a caAa y ione norA6Ay yAOBOjbiiTH. A.ih 6yAyhii ce Ha mhoto M jecTa Ha.iaao 1’ajpeTOBe KacHue, Koje He AOHoce ApyuiTBy anco.iyTHO nnKaKne kopacTU, to 6h cmo mo.iii.ih ApyuiTBeHc noBjepeHHKe, Aa y CBojnM MjecTima cne Kacime nper.ieAajy u oho, Koje Cviačo, h.ih HmcaKo He p»Ae, y3My ii noma.T>y hbm hx, Aa 6a cmo hx motah nocAaTH Ha ona Mjecra, rAje 6h nMa.m Bnoie npnxoAa. H3 j'peAiiuniTBa .ihcth. Moac ce CBa KOTapcKa naKy4»cKO MeapiitJtcKa nonjepeHCTBa, Aa ce 3ay3My h noc.iaTe hm fipojeBe Hamer npBor 6poja pacType Mehy MycvniMahiimu y ćBOMe noApyHjv h mTO npnje Hac oćaBHjecTe o HMeiiiiMa oHe 6pahe, Koja ce jaBiime npeTn.iaTHiinHMa .iiicTa 3a roA. 1911. Oae naK npHMjeprce, Koju ocTany HepacTypeHH, mo.ihmo, Aa Han ce noBpaTe. f Davno potvrde i darovi. Ešref Talirević iz Janje (kot. Bijeljina) darovao je »Gajretu« 2 K, mjesto bajramskih čestitki prijateljima i ahbabima. Hvala. Živio! Gamil beg Filipović iz Ključa darovao je 1 K i Alaga Šunje iz Crniča 50 hel. Hvala. Živili! Prilikom dolaska Smajlbega H. Huseinovića iz Australije u svoje rogjeno mjesto Konjic, sakupljeno je za »Gajret« 10 K i 50 hel. Priloge darovaše: po 1 K: Hašimbeg Badnjević, sudac, Ahmedaga Muftić, Feh’mbeg Begtašević, Alija Dizdarević, Salih Dostović i Hadži Haliz lsmail ef. Džumhur; Salih aga Tičić 70 hel.; Muharemaga Hrnjica G0 hel.; Avdaga Prohić 50 hel., Alaga Softić 50 hel., Mujaga Hadžalić 40 hel., Hamdija Sudžuka 40 hel., Muhamed Hadžić 30 hel., �46 A./Arnaut 30 hel., te Šukrija Alagić i Hasan Pirko po 20 hel. Ahmedaga Novalija, trgovac iz Sarajeva, darovao je 2 K mjesto bajramskih čestitki svojim ahbabama. Zahiraga Mataradžić iz Ljubinja poslao je »Gajretu« 40 K, koju je svotu sakupio Mustafa ef. Serdarović prilikom otvorenja mektebi-ibtidaije u Potezcima. Priloge darovaše: po 5 K: Mehmed ef. Serdarevid, Zulfaga Bakšid i Dervišaga Bakšid; Zahiraga Mataradžić 4 K; Avdaga Bubid 2 K 60 hel.; po 2 K: Osmanaga Serdarevid i Husein ef. Serdarevid; Osman Kadić 1 K 80 hel.; Adem ef. Smajlbegović 1 K i 40 hel.; po 1 K: Hasan Vuk, Avdo Rudan, Halil Bajramovid, Huso Cigid, Selim Sahanović i Asim Bakšid; po 40 hel.: Mehmed ef. Merzid i Ibrahim Bukić; po 20 hel.: Ahmed Krehić, Alija i Hamid Mucid/ Ahmed Sehidić, Halil Malkid, Mujo Kurtovid, Alija Zelenterovid, Mahmud Burina, Maše Rudan, Derviš Rudan, Ilalil Bašid i Fejim Pajid. H. Rasim ef. Rezakovid, šer. sudac u B. Pe­ trovcu, darovao je »Gajretu« 2 K mjesto bajramskih čestitki svojim prijateljima. Prilikom glavne skupštine islamske, kiraethane u Cazinu, od sakupljenih priloga poskito je »Gajretu« 4 K 10 hel, te Gajretov povjerenik Mehmed ef. Kozarčanin darovao je 2 K mjesto ^bajramskih čestitki prijateljima! Svima plemenitim prilagačima neka je čast hvala i priznanje! Korporacije mogu biti samo članovi dobrotvori ili utemeljitelji. V. Prava i dužnosti člana. § 12. Svaki član društva ima pravo doći na skup­ štinu. § 13. U skupštini predloge stavljati i glasati ima pravo samo onaj član musliman, koji je najmanje šest mjeseci prije skupštine članom postao i za sve to vrijeme uredno platio članarinu. Takvi članovi imaju aktivno, a punoljetni i pismeni pasivno praizbora i to u Sarajevu za glavni odbor, a u drugim mjestima za pododbor ili povjerenika. § 14. ' Kad član dobrotvor ili utemeljač uplati članarinu, glavni mu odbor izdaje diplomu. I član prinosnik do­ biva diplomu kad 10 g. redovito plaća članarinu. Čla­ novi prinosnici moraju i uz diplomu plaćati člana­ rinu, ako hoće, da i dalje imaju članska prava. $ 15. Svaki je član dužan uredno plaćati članarinu i pokoravati se zaključcima skupštine i odredbama od­ bora. Ko šest mjeseci ne plaća članarine, prestaje biti članom i ako se inače nije ogriješio o interese društva, glavni ga odbor može primiti u društvo, kad plati 2 krune upisnine. VI. Uprava. PRAVILA ,,Gajreta“ prosvjetnog i kulturnog društva muslimana u Bosni i Hercegovini . § 10. Članovi prinosnici dijele se na četiri reda. Oni plaćaju svakog mjeseca : a) po 2 krune; ft), po 1 krunu; <•) po 50 helera; d) po 20 helera. § U. Članom društva može biti svaki musliman i muslimanka i svaki prijatelj muslimanskog napretka, ako je rodom iz Bosne i Hercegovine ili iz Austro­ ugarske monarhije i svaka korporacija (društvo, op­ ćina i t. d.), kojoj je u Bosni i Hercegovini ili u Austro-ugarskoj.monarhiji podijeljeno pravo opstanka, a članom se smatra od onda, otkad uplati prvi obrok. § 16. Društvom upravljaju glavni odbor, pododbori i povjerenici, svaki prema svome djelokrugu. a) Glavni odbor. § 17. Sjedište je glavnog odbora u Sarajevu. On se sastoji od 11 članova, koji se izmegju sebe konsti­ tuiraju kao glavni odbor ovako: p r e d s j e d n i k , podpredsjednik, bla­ ga j ni k, t aj ni k, t ri r e v i z o r a i četiri o d ­ b o r n i k a , a rad podijele na sekcije. Glavni odbor bira redovita glavna skupština apsolutnom većinom glasova, tajnim glasanjem po­ jedince ili na želju skupštine aklamacijom. Glasanje pojedince mora uvijek biti tajno. Ako pri biranju ne bude ni za jednog člana apsolutna većina glasova, onda se užim izborom bira jedan od dvojice sa naj­ većim brojem glasova. § 18 Megju članovima glavnog odbora mora biti ma­ kar jedan, koji dobro poznaje gjačke prilike. § 19. Jedanaest članova glavnog odbora ostaju skup,a samo jednu godinu dana. Na koncu prve godine od­ �47 stupi 5 članova, koje kocka izluči, a skupština na njihovo mjesto izabere 5 novih. Na koncu druge go­ dine odstupi ostalih 6 članova, a skupština popuni glavni odbor sa 6 novih članova, i tako koncem svake godine odstupa 5 redv. 6 članova, te svaki član glav­ nog odbora vrši dužnost 2 godine dana osim one petorice, koje je kocka izlučila na kraju prve godine, ako ponovno ne budu izabrani. Bivše članove glavnog odbora može skupština svaki put ponovo birati. § 20. Osim toga bira redovita glavna skupština još i pet odborskih zamjenika. Mandat odborskih zamje­ nika traje samo jednu godinu dana. § 21. § 25. Predsjednik zastupa društvo u javnosti i prema oblastima, rukovodi sve društvene poslove, saziva odborske sjednice i glavne skupštine i predsjedava im, potpisuje sve društvene isprave i objave zajedno sa tajnikom i u izvanrednom slučaju daje pripomoć do 50 kruna bez sazivanja odborske sjednice. § 26. P o t p r e d s j e d n i k zamienjuje predsjednika u svima poslovima i dužnostima. 8 27. T a j n i k vodi zapisnik u skupštinama i odborskim sjednicama, sastavlja društvene spise i objave i potpisuje ih sa predsjednikom. Svi društveni spisi i isprave su u njegovim rukama. Glavni odbor vrši ove poslove: § 28. n) odregjuje dnevni red za glavnu skupštinu; B l a g a j n i k prima društvene priloge, sastavlja b) prima i upisuje članove društva; izvještaje o društvenim prihodima, rashodima i o c) dijeli Stipendije i pripomoći; im anju,Jspiaćuje pripomoći i račune po zaključku d) izdaje članovima diplome; odbora ili do 50 kruna po nalogu predsjednika i e) vodi brigu o prihodima i napretku društva; potpisuje sve spise, koji spadaju u njegov djelokrug. /) upravlja društvenim frnanjepi;^1 Blagajnik odgovara za društvenu blagajnu i mora g) podmiruje potrebe društva; biti vješt vogjenju društvenih knjiga. On ne smije h) predlaže skupštini izviješća p svom radu i o u blagajni držati više od 200 kruna. Ostali novac razvoju društva; mora se odmah uložiti u koji novčani zavod, ili i) spravlja predloge ?a glavnu skupštinu; inače koristonosno po zaključku odbora i na ime ;') imenuje povjerenike; društva. k) odregjuje prema potrebi do četiri izaslanika u 8 29. sjednice i skupštine pododbora, koji glasuju R e v i z o r i pregledaju društvene račune i bla­ sa članovima pododbora; /) odlučuje o syim društvenim poslovima, koji ne gajnu i izvješćuju o tom odbor svaka tri mjeseca. spadaju u naročitu kompetenciju glavne skup­ Bar jedan od revizora mora biti vješt vogjenju knjiga društvenih. štine. § 22. Glavni se odbor sastaje svakog mjeseca u re­ d o v i t u s j e d n i c u . Odborski zaključci vrijede samo onda, ako je u sjednici najmanje 6 odborskih članova i megju njima predsjednik ili podpredsjednik, kao zamjenik predsjednikov. U- odborskoj sjednici odlu­ čuje apsolutna većina glasova. Predsjednik glasa samo onda kad se glasovi raspolove, pa on valja da odluči. § 23. tijesto odbornika, koji je bolestan iz Sarajeva, poziva predsjednik u odborsku sjednicu zamjenika. Ako koji član glavnog odbora ne dogje uzastopice na tri redovite mjesečne sjednice bez dovoljna raz­ loga, imenuje predsjednjk na njegovo mjesto stalna zamjenika. § 24. Ako tri člana glavnog odbora zažele izvanrednu odborsku sjednicu, mora je. sazvati predsjednik ili njegov zamjenik, najdalje za 8 dana. b) Pododbori. § 30. Kad u okružnom ili kotarskom mjestu, u ispo­ stavi ili seoskoj općini bude barem 50 članova, onda oni izmegju sebe biraju pododbor od 5 članova i to p r e d s j e d n i k a , t a j n i k a , b l a g a j n i k a , pr­ v o g i d r u g o g r e v i z o r a , a u smislu propisa zak. o društvima za B. i Herc. 8§ 4 - 9. Pet izabranih članova pododbora ostaju za­ jedno godinu dana. Koncem prve godine odstupe dva člana kockom, a skupština popuni podod­ bor sa dva nova člana; na koncu druge godine o d ­ stupe ostala tri člana, a skupština izabere tri, na koncu treće godinu odstupe ona dva člana, koji su vršili dužnosti dvije godine, a' skupština opet popuni pododbor izborom novih dvaju članova i to se po­ navlja tako, da svaki član pododbora vrši dužnost dvije godine osim one dvojice, koji su odstupili Koc­ kom na kraju prve godine, ako ne budu ponovno izabrani. Skupština može svaki put birati i one koji su odstupili. �•48 § 81. Pododbor vrši ove poslove: «) upisuje nove članove, a njihova imena i bora­ višta saopštava glavnom odboru; b) pobire članarine i darove društva, pa ih šalje glavnom odboru svaka tri mjeseca; <0 sprema glavnom odboru predloge za podijeIjenje Stipendije i pripomoći sa izvješćem o po­ rodičnim i imovinskim prilikama molitelja; d) sprema glavnom odboru predloge za imeno­ vanje povjerenika; c) nadzire vladanje i rad društvenih štićenika, koji uče u mjestu gdje je pododbor; / ) spravlja izvješća i odregjuje dnevni red za mjesne skupštine; g) vodi brigu o napretku društva u svom mjestu; h) sprema po potrebi dva izaslanika u redovitu sjednicu glavnog odbora, koji sa članovima glavnog odbora vijećaju i glasuju a društvenim poslovima onog mjesta, gdje je pododbor. Ma.™ j'.iacmiK.; . OđHOB.uena A]&*Co$iije. Be^imca h cTapoApeBHa uaMnja , Aja Co$iijau y U,apBrpaay je noa, 3y6oM BpesieHa jaKo oxap.i6n.ia. Cto ?a je 0AAymiAaAa ce Baspinc onpaBKe n o5H)B.T,eH>i Ha oboj oHaMeHHToj xncTopnjcKoj 3rpa.in, na je y Ty CTBap 3HaMeHirrn Ta.mjaHCKH apxnTeKT MapaHoroH, Ha no3HB TypeKe njia^e, iioahho cboj npojeKax 3a o6HOB.i>eH>e ganuje. IIpojeKaT ce ea^a npoyHaBa y MnHncTapcTBy rpaJjeBHHa, Koje je Beh TpasKHJio h noTpc6aH Kpe^nv oa nap.iajieHTa. Jcianaic y Apačnjii. Typc.Ku .ihctobh jaB.’bajy, A« 6poj no6yH>eHHKa oko CaHaje CBe Behua pacTe. ycTaHBgK ce cnpeiiajy, pa Hana^Hy u CBe ce Burne npn6iipajy n KOHueHTpmny. Typcna he nocAaTn y I^pBeHo Mope OK.ionn.ane pMel)HAHjya h „ IlejKHiuenKeT IIpeMa (vryae6eHoj Bnjecra aoihao je po 6oja ča BeAynHHMa, ko] h cy oct&bh.ih Ha čojnoMe no.i>y 13 jjptbhx n 20 paH>eHHx. 0 ry6nTHHMa TypcKe BojeKe He jaBJba ce Himrra, a.nr ce flpsKii, ^a cy H»eHH ryoHTnn ^a•16K0 TeSKII. Cjiyas6eHe Aeneiue jaB.i>a;y, A,ace CejiiA J a x ja copeaia, BojcKa CHaSAjeBeHa 3a biiiiic Mjeceun 3axnposi u ge6xaHOM. Boj h u MHHncTap UleBKeT-nama ii3Aao je HapeA6y, A* ce °AMax c.830By peAni})11 npBora no3iiua 6iiTo.T>c:cor, npn.iiiacKor ii hynpn.icKor 0Kpyra, Kao ii 12 6aTa.-r>OHa peAinJia ca KocoBa. B ijcK i h e oth.iobbt .1 3& Apaonjy 113 Cojiyna u ^eA earana. • O rp o jian iiOJKiip. y M arasaua no3Haxe cojync,Ke ijnipnie T i i p n H r n o ja B iio ce yacacaH nosicip. Ba'rpa je yHimiTHAa orpoMHy KOAHHHHy po6e. lIlTeTa H3H0CH Ha neT viumoHa rpoma. _____ Š a le i d o stje tk e. — Gospodine doktore, vaše srestvo za čišćenje nije ni najmanje pomoglo; imate li Što jače. — Jače — nemam ništa. Vi ste uzimali ricinus, gorku so, limonadu, praškove i ništa. Pardon, da vas upitam šta ste vi po zanimanju? — Praktikant. — Tako. Onda vam evo dvije krune, idite u kafanu i je­ dite, jer kad nema ništa u stomaku ne hasni nikakav lijek za otvor. * S i r o t i n j s k i l j e k a r : — Zar nisam napisao, da se do­ lazi za vrijeme ordiniranja? Sta znači to? S e l j a k : ' ^ Za to je kriv pas, što me je tek sad ujeo. Ž e n a (mužu, koji se izjutra probudio): — Ali, molim te ti si noćas opet mnogo u snu govorio. M už : — Pa dabome, kad danju ne mogu da dogjem do riječi, jer ti neprestano govoriš, — Dakle,ja ću vas izliječiti, ali samo da mi obećate, da ćete sve činiti što vam budem zapovijedio. — Obećavam. — Pivo, da mi platite moj stari dug! lIopyjte Ji oflroBopit yp(‘,!iniiimm. — A — Moc/rap — Bauiy ujecMauy ii KaA 6h Bajba.ia, He 6u cmo uiTaurnajiH, jep uniHTa hc npnMaMo H3 Heno3HaT«x pyicy. ^pyrn nyT ce, AaK.ie, noTnnmiiTe, kha 111X0 6ypeie noc.ia.an, a uko zoheTe. pa co o6jaBH, nomaJbiiTe uito 6 vne oa obc nycnoMeHe Ha npHy iiito .i>y6aB.a B. J . K. — O bc CJEa.iH A ko cy hhcv bum h abbju CTBapn, hito cto HaM no3a iUTaMny — 6ap He y HaineM .uiCTy. one APYre osaKOBe, HeMojTe Ham ax c.iaTn. A. B. F. — U redu-primili. Dakako da ćemo rado primiti dobre prevode iz turske literature, pa Vaše obećanje sa blagodarnošću primamo. U onim drugim stvarima postupićemo prema Vašim uputstvima. Selam! X. M. — Ona je CTBap cAaoa, noiuiULHTc iuto Aa H3Bpinn jypnin Ha Bapom XoAenAV, ooa nnjnM cy ce 6eA©MHMa Apanu KOHireHTpHca.in. IIo6yHa y jyacH)j Apačiiju nocTaje cbb oson.bHnja, Apy.ro. H. 11. — Hvala! Ali od Vas smo očekivali više l ’oBopn ce, Aa ycTaHHun HMajy Ha p:\cnojioaceH>y 70.000 Niste još iskupili obećanja. Zdravo i mahsus KoftaHHKa. TypcKa Bojcica noBjiami ceyTnp^aBe. 3acaAa pomoći. selam! cy ycTaHimn rocnoAapn cirry8i;aje. U I e n x I 1 a p h 3 Cl. G. SARADN1C1MA. — Molimo poštovane surad­ Cei})ep onKo.100 je Typf*Ky Bojciey y E6 h h Canaju.J \ ok nike, da nam radove šalju čitko — m astilom — i samo na jednoj strani pisano. Typzpiva cmrHe domoH, aot.io 6a ycraHiiHH moimh ohkoApelujemo na svu braću i sestre, koji se ma .1 otu ii Taaa. OA"iyHne onepamije nonehe Ha cBy npnu kom pravcu perom bave, da nas u našem .niKy Tes noneTKOM crheAeke HeAje.i>e, KaAa Typnnna radu pomognu, kako bi smo od »Gajreta« stvorili CTHi’Hy nojanaita. pravu narodnu knjigu, pristupačnu svim a slojevima Bojnu icoMSHAaHT oa Acnpa jaB.i>a hs E6e, a « je našega milleta. Za uredništvo odgovara: Osman Ojiliić. - Islamska dlon. Štamparija. - 3a JPOAHPUIITBO oAronapa: Ocjian ’tm uil,. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/7292e1148c5d6b1ecae78df2241df6af.pdf d04afac2b6029cbc4246780b149f6f3f PDF Text Text rO/UIHA IY. GODINA BPOJ 4. BROJ TajpeT ♦♦ ♦ Gajret JIMCT 3A ^Pi'IHTBEHE nOC.lOBE II 3 A HA PO ^HO ITPOCBJE'RHBAHjE. LIST ZA DRUŠTVENE PO.SLOVE I ZA NARODNO PROSVJEĆIVANJE. H3JIA3M CBAKOr 1. n 15. ----- y M jECEn;y.-------- IZLAZI SVAKOG l . i 15. ------- U MJESECU. — — RiacHiiK: apj'iiitbo „l’ajpei". - J'peaHinc: Ocjian 'JohkhIi. — Vlasnik: Društvo ,,Gajret“. - Urednik: Osman Gjikić CAPAJEBO, 15. februara 1911. — • U n j e H a j e ,HHCTy: a a JJo c h j n XepneroBHHy a A ycTpoX rapcK y M oaapxn jy , s a HJiaHOBe, Tajicoy, yHemiico u TeacaKO 2 K, s a n e u i a H O B e 4 K ro;inoiK>e. S a cbb ocTa^ie ae.M.’i.e 10 <|>panuKa. 1lo je n a uh 6pojeBH CTajy 20 xeji. Ilen jiah e H a ce nac.Ma n e npnM ajy, pyK o n o ca ce ne B p ak ajy - — Ilp e rn jia T a u p jK o n n c n iua.i>y ce n a a ,ip e c y : „1'ajpeT" — CapajeBO. C ijen a je lis tu : za Bosnu i Hercegovinu i Austro­ ugarsku monarhiju, za članove, talebu, učenike i težake 2 K, za n e č la n o v c 4 K godišnje. Za sve ostale zemlje 10franaka Pojedini brojevi staju 20 hel Neplaćena se pisma ne primaju rukopisi se ne vraćaju. — Pretplata i rukopisi šalju se na adresu: „Gajret" — Sarajevo. — SARAJEVO, 15. (J>e<Spyapa 1911. gdje povjerenika nema, to može učiniti i drugo ugledno i agilno lice ili — još bolje — odbor Kao što smo veo ^ v i l i , zeipaljska vlada je čitaonice, vakufsko-mearifsko tijelo (kot. povje­ napokon odobrila nova društvena pravila, kojjLrenstvo ili džematski medžlis). To lice ili odbor, izmegju ostalih novina,' propisuju ip od od b ore. koje osniva pododbor, najprije će se obratiti 0 važnosti pododbora" je bilo takogjer djag; glavnom odboru u Sarajevo, kojemu će prijaviti ovom e mjestu govora, pa je apelovano na prija­ svoju namjeru i zatražiti pododborska pravila, telje našega napretka,^da se što bolje zauzmu, koja će — dakako — odmah biti poslana. da »Gajret« dobije što više takovih područnih Kad pravila stignu, onda će se zakazati ustanova, koje bi blagotvorne ideje Gajretove skupština sa dnevnim redom: Osnivanje podod­ što bolje proširile megju našim elementom i bora, o kojoj treba obavijestiti i mjesnu politi­ njegove poslove što više razgranale u svima čku oblast, koja ima prava na skupštinu poslati narodnim slojevima. svoga izaslanika. 1 taj -naš apel nije ostao bez uspjeha. Od­ Na toj skupštini izabraće se pet članova za mah se je u nekim mjestima pristupilo tome upravu pododbora, kao što to propisuju pod­ poslu i mi možemo već sada konstatovati, da odborska pravila, a potom će obrazovana upra­ je »Gajret« dobio sedam pododbora i da ih je va pododbora, 5 primjeraka pravila podnijeti još toliki broj u osnutku. mjesnoj političkoj oblasti, da ih uputi zemaljskoj Osim toga iz mnogih mjesta smo dobili pi­ vladi ua odobrenje. sma, u kojima nas Gajretovi prijatelji pitaju za No i ako je, prema propisim a zakona o uputstva, na koji način će da obrazuju društveni udruženjima potrebno na odobrenje pravila’svakog pododbor? društva čekati šest hefti, pa tek onda preduzeti Ovim redovima je namjera, na ta pitanja poslovanje, ipak se toga propisa kod pododbora dati tačan odgovor i time pružiti uputstva za ne trebe držati. Jer glavni odkor društva je is­ osnivanje pododbora svima onima, koji bi tu hodio od zem aljske vlade principijelnu dozvolu ustanovu htjeli u svom e mjestu osnovati. za osnivanje pododbora, pa se rad m ože odmah, Da se u nekom mjestu pododbor osnuje, bez sm etnje, preduzeti, a pravila pododborska potrebno je, da u tom mjestu imade (ili da se (koja su već dobila usm eno, principijelno odo­ prijavi) najmanje 50 članova društva ma kojega brenje i koja su za sve pododbore istovjetna) reda. Ako u mjestu ima povjerenik, to će on os­ doćiće naknadno provigjena i formalnim odo­ nivanje pododbora preduzeti u svoje ruke, a brenjem. Osnivanje pododbora. �54 Kad se pododbor obrazuje, treba to odmah javiti glavnom odboru, označivši im ena članova u prave, na što će glavni odbor poslati podod­ boru tiskanice, potvrde i druge stvari, koje su potrebne za rad i poslovanje. N a ovaj način se osniva pododbor, pa upu­ ćujući u tom e braću m uslim ane, mi ponova apelujem o na prijatelje našega kulturnog unapregjenja, da s e što srd ačn ije zauzm u za osni­ vanje društvenih pododbora i na taj način ideju Gajretovu rašire m egju svim a slojevim a našega milleta k ako bi „Gajret" postao zajedničko kulturno •središte nas svih Muslimana H erceg-Bosne bez razlike na d ru štvene, stran ačk e i druge d ife­ rencije! Gajret braćo, gajret rodoljubi! X, — J ly T a H > e . y H.iaeKy: „Ee3 KOMnaca'J p^Kao caM, fla je Hama cpeAHHa je^aH KOHr.ioMepaT, caKyn.i>eHa 0 Ha6au;aHa roMiiJia 6e3 cTajiHa npaBga, 6e3 yT pia n y ia, 6e3 nAea-ia, yonke 6e3 HAeje. <ba.in HaM, A^K-ie, HAeja, Koja 6h Hac CBnjy 3ajeAHiiHKii hbpcto OKynn.ia, Aa-ia HaM acHBOTa h yqnHH.ia, Aa pa A nojeAHHaua He HAe Ha napanecHKe, Hero Aa h HajMama Ko.in'iHHa paAa, cnaKH noTXBaT, cbbkh noA* bht npHAOHocH toj sajeAHHUKoj HAejn, a * je casry jana H AOBOAH Ao H>eHa pea^H30BaH.a oahocho ocTBapen>a. IIoKynjahy caAa a « HaBeAen ARa Tpn y3pona Toj Harnoj 6e3HAejH0CTH. KaKBy e.mKy HaM n p y * a CTaae Harne y tom norjieAY npnje 0Kynamije? H oHAa cmo 6hah 6e3 HAeje, jep a » cmo HMa.Tti y cbom paAy miaH 11 npaBan, He 6h Haran cy .i»yAn no ocjekajy OcMaiMnje, a pa3.inKyjy ce oA H>nx caMo no je3HKy. D a n Taj 6n jemin, naA 6n 6h.ih y CTaH.y n kba 6 h Morini, 3«mnjenu.in ca TypcKUM. To je jeAaH ncHxo.ioiuKn MoneHaT Ayrae Hamera e^eMeHTa, o KojeM Tpe6a panyHa boahth. KapaKTepnCTiina je naine pače, Aa je HaK.ioraena 0Aea.i0caH.y n MOMeHarocjekaja 036nja cnyA» Ha noBprauHy. Mn ce noAajeMo nyHo cpny n HaK.ioHocTn n cnunaTiijaMH, B0.1HM0 ce 3aH0CHTH CBUjoT.lHM TaiKHMa H3 IipoUI.1OCT0 0 H>HX U3HOCI1T0, K3Aa C6 HOKajKe HeAOCKOHima y caAaraH.ocTH. T um mhcjiumo, a * cmo oaćhjih npnroBop 3a caA*uiH>ocT. Bo.ihmo ce JiacKaTH h XBa.ineaTH ce, Aa cmo CBjecHii n MokHH, Hero jih cann ce6e nponojeHHTn kojihko cancTa BpnjeAUMo. 3 a cbo ncycnjexe C6a.i>yjeM0 Ha Apyro r KpnnH>y. UorpeniKe npujeMo n irnje HaM o raiiMa Aparo roBopBTH. KaAa xokeMo HeraTo, xokeMO cbo HajeAaHnyT, xokeMO to en groš, a na.ia Hac ycnjecn He 3aA0 B0.i,aBajy, jep Han ce hhhh, Aa ne kcMo thm Ma^iiM paAOM hhkba nocinkn oho, 3a hhm hacmo. Hnjecno AaK-ie npncTarae cnTHor paAa n nocTeneHor pa3BHjaH>a. Macaje, Kano je Aet})HHyje ho.jbckh cogHo.ior, KocauoB* cnn, epynTHBHn e.ieMeHaT, kojh je icaAap npou3BecTH aacToje y KyjiTypn u oćpaTHO, aah Kojy Tpe6a a ®npeABOAe A>yAH Beker nHTe.ieicra — hhamBnAya.inocrii. Te ce ahhhoctii Tpe6ajy yHeKOAHKO Aa npiuiaroAe cavoj Macn. Hy to ce npnJiarol)HBaH>e ^hhhocth Macn He cunje y 36TH Kao nonyrakaH.e n cjiyraaH.e h yrabaH.e Macn, Hero Aa .M A m. noja je npeABOAe, HMaAy neKOJiiiKo o63npa npeMa ncnxoAornjn n pacno^o»en>y Mace. n o CBojoj nOBOA.liHBOCTH H 0CT8.1HM nCHX0.10IIIKHM oce6nHaMa Moace ce 3a uacy Ka3aTii, a &je y cbum aeM^bana jeAHana. ^ 0Ayrae, koa npoM aTpaaa Mace Tpeoa yaeTu y oo3np Haunojia.iHe KapaKTepncTHKe, yTjegaj iuiumo ii Ky^TypHH CTeneH H>e3HH, ajin no CBojoj cymTHHH n KapaKTepncTHHHHM npTaMa CByrAje cy Mace joAHaKe. ' JlnuHOCTii, Koje BOAe Macy, HHHe je paAn aeH e noHac HOBO BpnjeMe 0Kynannje ohbko 06e3r.naBH.10. 0 Ka- B0A*1>UB0CTH OHaKOBOM, KaKO OHH Xoke. Te ^BHHOCTH KOBOM Ky.lTypH0M HpaBHy, O KaKBOj 3ajeAHHMKoj C0.1H- ip e6 ajy Aa 6yAy CBjecHe, Tpe6ajy 6hth HHAHBHAyajiHoAapHOCTH, HAH 0 KBKBOj HapHOHa.lHoj HBTpyXH He M0JK6 cth , a He cTeneHa, KyjiTypHor HiiBoa — M a c n n a — ce y to Ao6a 6ani roBopnTH. caMa Maca. K oa Hac ce He Moace roBopnTii o jiii^HjocTHMa Haran o6nqajH, Hama nporaaocT, aa Kojy cmo ce jana HHTejieKTR, Be.inKe KyjiType h ranpnx norjieA3?'Koje saHocH^iH, a Ha Kojy h arh A^Hac ynHpeMO npcTOM, Hnje cy CBjecHe CBora 3Ban>a u HMajy oApeijeH nn^r. y cbom paAynpora.iocT OHora HapoAa, KojeMy mu (JiaKTHHKH npnna- To cy cbo Ma.ie ^ hmhoct0, chthh h ouh' ihh ^ ah, Koje AaMO. Haran oćnnajn n TpaAHiUije nMajy nyHo mapa cy npn.iHKe načagnjie n nocTaBHJie nx Ha icopMn^io. y 'ru Apyrora HapoAa, hoa nnjoM cmo Bjiacm 6hah, Kojn HaM ^HTapgH cy n panyHajy oa AaHae 3a cyTpa, a 6yAykje HapoA no pacn Tykn, a^n nnje cmo nAea.ie aa cBoje hoct hx He aaHHMa. He bhac, Aa cy 6 ei HAeje n Aa cy npHMHJin,c KojflM HapoAOM n A^nac Anje^HMO npomjiocT. aanajin y circulus vitiosus. PaA yAeraaBajy npeMa Typnu cy CBojnu Ao-nacKOM n 3ayaekeM Harne ao- npnJiHKaMa, y paAy neMajy cncTeMa, na naAajy na jeAHe MOBHHe aay3e.in cppa Hama n ocjehaje naine, na cmo mii cupajHocTH y Apyry. 3a KpaTKo BpnjeMb nocTa^n no ocjekajnMa Typnn. H hhh Hama je HHTC^nreHunja HeH3pab°Ha. <bajin joj AVmh ce nyHo HcnpaBHuja oHa Teopnja o HanBjn, noja noU ieBH e jaKocTH, KyjiType, no3HaBan,a h ncKycTBa. Xoke •laace Bnrae BaacnocTn Ha a yx, Mnc.rn u ocjekaje jeAHe Aa je MOAepHa, na aacTyna Hene MOAepne npnHn,une, y CKynnHe .n>yA0, nero' jih Ha cbm BaracKH nar^eA, nanMC Koje caMa Hnje ocBjeAoneHa, a » jih oAroBapajy HauuiM Ha je30K, oćnnaje n nncMo. H cTora CTaHOBnniTa no- npnJiHKaMa u jecy .iu HaM caA 8a oba HeonxoAHo no Aa3ehn mosko ce n AaHac HanJa Maca naaBaTH TypcKOM, Tpe6nTH. /I,a no«JHe paAHTji, He a P * cHh ce thx MOAep’ �npiomnna, hbhii joj ce a * he 6htb KOHaepBaTHBHa TaKo ce y$aTiiJia Kao 6HHaMa3Meby A^nje ganuje. PacCTpojcHa je h nnje jeAHHCTBeHa y npaHuaniiMa, Aa 611 Moivia Kao ^aKTop HCTynaTH. A Ka;» cy opaKe Bobe, KaA cy OBaKmi o6pa30BaHnjn ^i>yAu, niTa Aa peqeMo o Maca, Koja je „roMB.ia Haumina, Kojoj npBe 3HajieHKe OApe^yjy BpajeAHOCT**. hhx h Reforma medresa u Turskoj. nost, ako ovaj krasni članak, makar u izvodu prenesemo i njime okitimo po nekoliko stranica idućih brojeva »Gajrela". Poznavaocima turskog jezika, a osobitomuderisima i talebi, najtoplije preporučujemo, .da sva­ kako nabave 124. broj »Sirati Mustekima« u kojemu je izišla ova rasprava. I b n i Mu n i b. Teufik Fikret: Jesenska vila. Po izviješćima naših novina, čovjek bi mislio, da Na dušeku mekom od povehle trave, mi b. h. muslimani koračamo brže i stalnije nego li Pokrivena lišćem, spavala je vila, ostala nam istovjerna braća. Ta imamo, bolje reći imali smo, svoju anketu, pa su tu demonstracije i re­ Pa mahmurno oči otvorila plave — zolucije talebe: ukratko ko je kao mi? . . Život, buka, Sjekira je kraj nje zvuk metalni lila; volja i da je još samo — rada i razumijevanja eto I gle, vila tiho šumi prisluškiva . .. ti nas sretnih ! Drugi ne rade kao mi. Kod njih ide Na sve strane pokoj . . . samo iz daljine najprije rad i nastojanje, a hoće li i bučiti, o tom će Ko prigušen da se neki jecaj krili; nam odgovoriti budućnost. Danom proglašenja ustava 1 taj jecaj vili kad kroz dušu mine, u Turskoj iskrsla je i ideja o reformi medresa, koja Bez suza i glasa ona nijemo cvili, nikako ne silazi s dnevnog reda, i ako je pokatkad A svaki čas lice drukčije joj biva . . . izgledalo, da je zabačena i da su njeni nosioci stali na I gdje toga lica odraze se boje, polovici puta. Kroz ove ^pi godine mnogo je koješta Tu se samo boli sa čežnjama roje izmijenjeno, a kao najvažnije spominjem ovdje samo I svuda se ćuti hladnih suza vlaga . . . to, da su u medrese zavedani neki svjetski predmeti, pa makar i u malom opsegu. 1 gdje rosni pogled s očiju joj pane, Sada su koracili još jedan korak i Šejhul-Islam Ondje se na tlima razvijati stane je ustanovio naročite komisiju, kojoj je stavljeno u Cvijetna ljepota, magijska i nžga . . . dužnost, da za medrese izradi program, na temelju S turskog: Ćazim. kojega biše mogle odgovarati svojoj svrsi i udovoljiti svima potrebama i zahtjevima današnjeg vremena, Ova se komisija dva puta na heftu sastaje u „Fetva- Mehmed Decor:-^—------- - ~ — hani«, a članovi su joj Baban - zađe Naim bey, član medžlisi mearifa, Mustafa Asim ef., profesor na darulMoja prva jasna uspomena iz djetinjstva u vezi f'ununu i carigradski zastupnik, Ubejdullah ef. i Ćamil ef., narodni zastupnici u parlamentu Sevkjet ef., je s pjesmom: muderris na Bajezida, Fatin ef., upravitelj daruš-še»Kad ja pojdem, draga, fekke i resadhane , te mladi Tatarin, Kazanli H.lim lz Y.... grada, Prati mene, draga, Sabit ef. Sve do Carigrada!« — — Ovaj Sejhul Islamov korak naišao je na silno odo­ bravanje turske štampe i svak nastoji, da prema svo­ koju su mi pjevali, kad sam još posve malešan ležao jim silama pomogne ostvarenju ove pleme iite zami­ bolestan, pa mi se je još tada, zajedno sa žalovitom sli. Počam od talebe pa do starih muderrisa — svak kajdom ove pjesme, usjeklo u pamet i ime „Carigrad . se interesuje za ovu stvar i svak iznosi svoje mišlje­ Pa i kasnije sam uvijek više volio slušati priče o carevi­ nje i nastoji, da komisiji olakša posao. Neki su dnev­ ću i sultanijama nego li basne o lisici i vuku, čak i nici otvorili posebne rubrike za ovu stvar, a drugi nego pripovjetke o »Ćilderu« i »Hadžiji«. Ove priče opet posvećuju ovoj stvari posebne brojeve. Tako u kojima se puno spominje Stambol, gdje živi »se­ ugledni »Sirati Mustekim* u svom posvetnom broju damdeset i jedno mille« i stanuje turski car i njegovi donosi krasnu i opširnu raspravu člana komisije, Ha- veziri, mnogo su zabavljale moju maštu i u srcu mi lim Sabit efendije, koja opseže čitavih trinaest stra­ je zajedno sa mnom rasla i želja, da vidim taj grad, nica, i u kojoj je na jasan i nedvojben način doka­ koji se ne može okom pregledati i gdje se insan zana potreba reforama kao i uzroci, zbog kojih je na­ može lahko izgubiti. Vidivši poslije i neke slike od stao zastoj i mrtvilo u našim medresama. Carigrada stao sam još više željeti, da ga vidim svojim Pošto je prekidanjem ankete na neko vrijeme očima.... Mislim, da nije nužno opširno govoriti o osjeća­ odgodjeno i vrlo važno pitanje o reformi naših me' dresa, mislimo, da ćemo vršiti svoju patriotsku duž­ jima, koji su me obuzeli kad sam krenuo prema tom Carigradski utisci. �52 davno željkovanom gradu i dovoljno je ako kažem, da sam jedva čekao čas, u kom ću ugledati Carigrad. Nekako u zoru progje vlak mimo Kučuk Cekmedže i prolazeći kroz jednoličan i dosta pust kraj približi se Aja Stefanosu, nadomak kojega se 'primje ćuje veća pitomina, njive, bašče i ljetnikovci. Idući dalje prema Makri-KOju, ugleda se još izdaleka serasker kula munare i kubbeta. velikih džamija i neki dio grada, a za tim se grad stane opet pomalo gubiti s vidika jer ga zaklone starinske zidine. Vlak juri, a pred očima se hitro izmjenjuju vrlo raznolike slike, smješ­ tene tako, da se gotovo svagdje uz lijepe prizore uka zuju ružni, uza svaku ružicu po trn, što bi rekli pjesnici. U blizini grada ukazaše se stara, tiha musliman* ska groblja, obrasla krasnim tamno-zelenim sevlijama (čempresima), do kojih se je pružio stari gradski zid, sa svojim kulama i opkopom, lijep i u ruševinama, a na drugoj strani željezničke pruge stoje garave, ukočene, ružne fabričetine uz čisto, nemirno i privlačivo Mramorsko more. I kao usprkos, sve se jedna do druge redaju ve­ like opreke: uz goleme, veličanstvene Jedikule — silne, trošne i jadne kućice od lima; uz ostatke starih vre­ mena — prozaične i reklamne table: Tiringa, Steina i The Coq Rouge Company. M kad se progje neizgledna grčka mahala Psamatija, te se vlak približi velikom Vlanga-bostanu, čo.vjek odmah zaboravi ne ugodni dojam, što su ga na njega učinile fabrike i „teneke mehallesi,, jer mu se ukaže Stambol u čitavoj svojoj ljepoti: divno razasut po brežuljcima uz more, slikovito ispremiješan zelenilom drveća, okićen mu­ narama i džamijskim kubbetima od kojih osobito upada u oči Sultan Fatihova, Sultan Bajezidova, Lalelidžamija, te šest munara sultan Ahmedove džamije. Ovaj krasni prizor ne traje dugo, jer vlak zagje megju zidine, nesrazmjerne kuće nemuslimanskih mahala JenjrKapu i Kum-Kapu, mnogo neukusnijih od mu­ slimanskih dijelova grada, u kojima ima mnogo zele­ nila, dok su naprotiv kršćanske mahale gotovo sasvim bez drveća, pa čovjek i nehotice stane misliti o protivštinama, koje sve upadnije postaju, što se dalje zalazi prema sredini grada. Iza »Kum Kapije« nastaje druga »tenećeli mahala«, sagragjena iz ruševina ne­ kakva staro-bizantinskog dvora, za tim se iza nekoliko časova progje kroz jednu muslimansku mahalu sa dr­ venim kućama kao- što gotovo i po svim ostalim ma­ halama, koje nijesu u zadnje vrijeme gorjele, i tada vlak izagje na širinu, odakle se ugleda milovidua Sultan Ahmedova džamija, malo podalje Aja Sofija, čijoj glasovitosti nimalo ne odgovara crveno žuta boja njene vanjštine (kao da je šarana po Kallayevu nalogu), a izmegju te dvije glasovite džamije pružilo se du­ gačko, bez stila ministarstvo pravde, da im kvari izgled vršeći ulogu, koja kanda nije ni njemu ugodna, pa se je za to proteglo i kao od umora ili dosade zijeva na sve svoje prozore, Iza ovog iznenagjenja dogje mi još veće, kad ugledah Eski-Saraj, u kojem se čuvaju hiljadugodišnjo uspomene, hazreti Pejgamberovi amaneli i carsko blago a pod njim skorašnje, žute-baruthane, do stoljetnog drveća carskih bašči — ljetošnju prasu! Da ironija bude veća, i crna je željezna krtica ovuda prorovila sobi put i njene su tračnice provedeno baščom, po kojoj su nekada hodala carske kćeri.... Ukupni dojam ovih slika nije baš ugodan, pa se putnik dosta razočara, i kad ne bi sa drugih strana vidio — Carigrada, ne bi se iz njeg vratio osobito zadovoljan. Zabavljen ovim časovitim inpresijama trgoh so radi otegnutog zviždanja željeznice, koja se iza ne­ koliko trenutaka ustavi u zadnjoj carigradskoj stanici Serkedžiji. Prošavši kroz „džumruk“ (carinaru), gdje se mjesam mnogo zadržao, jer mi nijesu, kao prije tražili „sumnjivih papira“, niti sam imao na što pla ćati carinu (sad se ne plaća uzaludno carina niti se sh užarima daju bakšiši), odoh u jedan bližnji domaći hotel. ćim sam se malo odmorio, sjednem uz pendžer koji gledaše na „Hamidijje-džaddesi«, jednu od naj­ življih ulica i ostadoh promatrati ono silno komešanjo i strku. Pravi vašar sa mnoštvom muškinja, ženskinja te masom konja, kola, tramvaja: sve jedno gore dru­ go dolje. Na prolaznicima ima svakakvih odijela i vi­ diš elegantne oficirske uniforme, ,,chic“ tijesna odijela, suknene gazalice, đžubbeta, svileni crni žarovi, suknje, mantije na ljudima raznih tipova i boje lica. Pri fsvemu najviše upada u oči velika raznolikost kapa, počevši od crvenog fesa, pa do silno golemih šešira sa zoološkom zbirkom ili suhim botaničkim vrlom u malom razmjeru na glavama Evropejki i Levantinki osijega stasa.... Smije li se suditi po peruškama na glavi, onda bih rekao, da su mnoge i kokošije pa­ meti.... Osobitu pažnju svraća konjski tramvaj^ pravo prav cato ruglo: pod dugačak, nizak vagon, upregnuti okušani i mršavi magjarski konji, koje goni koćijaš dugom kandžijom u jednoj, a trubom u drugoj ruci. Pred konjima trči posebni »vardadžija« trubeći u znak da se svijet uklanja (na raskršćima stoji još posebni vardadžija). Sastavite li u jedno konjski topot, drnđanjo kolž, pucketanjc biča i glas trube, onda su vam na­ brojeni svi instrumenti »muzike«, kojom dan na dan »zabavlja« carigradski svijet milostiva tramvajska kom­ panija, čija je uprava i većina dionica u rukama — »kulturnih« Evropejaca. Premda mi se vrtio mozak od unr.ora i nespavanja ipak sam izišao, da se malo prošetam u okolici konačišta i krenem niz tramvajsku prugu. Najprije mi zape za oko veliki broj sarralau malim i niskimdućančićima te još neke stvari kojih u Bosni nema kao na primjer : hamali sa samarom na legjima; s(lrUdžije, koji trče za konjanicima; lustradžije, koji boje �53 čujete na sve, što je dobro, da narod branite od zla; da narod očuvate od propasti. Vi ste napustili. svoj poziv, ne vršite svoje zadaće, ne dajete savjete na­ rodu, ne upućujete ga, te su mnogi pošli krivom stazom, vi ste odgovorni za nj i pred Bogom đž. i pred ljudima. m Danas, kad se svako žuri, svako bori za svoj op­ stanak, brine za što bolju budućnost, većina vas živi duhom od prije nekoliko stotina godina. Pa ne samo to, negomegju vamaimade čak i takovih, koji narod po­ vlače za sobom u očitu propast zbog ovog svog konzervatizma. Doduše su neki od vas shvatili duh vremena i prilagodili mu se, ali vas je veća većina, koji to ne učiniste. Neki od vas preporučuju aarodu učenje raznih znanosti , bez kojih se ne može živjeti u ovom vijeku, ali za njima idu uzastopce oni drugi, nazadnjaci, koji odvraćaju narod od tih znanosti, te su za to svakome na štetu. Danas, kad sljedbenici drugih vjera, pa i idolo­ poklonici u Indiji osnivaju humanitarna društva, kad vjerski prvaci drugih vjera, osnivaju svoje vjerske udruge, odgajaju narod u vjerske m duhu (makar se to vama i ne činilo), kad se toliki misijonari plaćaju za prevogjenje u njihovom vjeru, — — ------- kiaj svega toga vi ste m rtvi,------- ---------------vi se ne mičete. Gazanfer — Sarajevo: Zašto ste zaostali? Kad vidite, da se još i dan ml I danas narod ugleda u vas, i čini ono, što mu vi pre­ Svome prijatelju M. B poručujete, za što ne osnivate humanitarna društva i Od kopna daleko, na širokom moru: vjerske udruge i ne okrenete ga pravim putem, kad Pučinama želje gdje Ugjtcu gone vi to najbolje možete ? U ponoći jedne majske, čarne noći Na ovaj upit neki od vas tvrde, da vas narod Gledali smo krasne, gdje sirene rone . ne će materijalno da potpomaže u tu svrhu, ne zna­ 1 ti, dugu jednu pričao si priču: jući, da današnji muslimani nisu ništa drugo nego po­ 0 robu, u mračnim tamnicam, što trune; tomci onih velikih islamskih dobrotvora, koji su to­ 1 ne ide iz njih na sunčane zrake; lika svoja imanja žrtvovali u dobrotvorne svrhe, što A ja sam osjeć’o kako srce trne. — — im najbolje svjedoče naši vakufi. Treba uzeti dobar program, ne žaliti truda, pa će vas i narod potpoma­ , Vali su nosili naše sjene tamne, gati. Daleko, pro morske površine ravne, Nikakvo zlo nije nam došlo, a da mu mi nijesmo Daleko, do zemlje, gdje nema robova. bili uzrok — naš razdor, naše nesuglasice. Dobro nam Tu sretni smo b ili: gdje se braća ljube, je poznato, da smo mi izmegju sebe zavagjeni i naj­ "Gdje tiranstvo, sila, svoje moći gube, više zbog tuga da propadamo, to biste vi trebali taj Slušali smo zadnji zvek teških okova. — razdor dignuti, jer vi to najlakše m o ž e te ------------ , a što do danas ne učiniste, nego ravnodušno gledate našu a ujedno i vašu propast. Znate da prvaci Muslimana u Indiji osnivaju hu­ manitarna društva i vjerske udruge (kao što je »NeIz ,,tl Yenara“ preveo: N . . . . i dveluk Ulema®), budući još pod tugjom engleskom vladom, a vi u islamskim državama, u ustavnoj eri, O vi, koji ste pazvani, da unosite luč prosvjete gdje možete i trebate se pokazati, da ste dobroželjiu narod; vi, kojima je zapovjegjeno, da narod napu- telji naroda, v i ------------ spavate —-----------Radite ozbiljno na tom, da se muslimani na Grčka riječ. Znači što i bujrunl Ljetos su ova paščad otpremljena na pustu adu ,,Hajirsyz- cijelom svijetu, bez razlike narodnosti, jedni drugima adasi“u Mramornom moru. približe, jedni za drugo osjećaju, budite svaki svoj cipelo, to prodavači novina, megju kojima ima mnogo posve malešne bosonoge djece. Za tim svraćaju paž nju muhallebidžijski dućani i aščinice, pred kojima pogdjegje uz dbner — kebab stoji aščija vičući: "Bujrun, efenđim! — »Oriste!«*) Ne smije se još zaboraviti silni broj »mahalske® paščadi.**) Pred večer se stadoše zatvarati dućani po čemu sam zakliučio da se u Carigradu i sad živi »šla turca« i čim se smrče nestade buke isprazniše se ulice i pozatvaraše svi lokali osim kahvi, aščinica i muhalebidžinca. Tišinu je prekidao tutanj fijakera i ruka parobroda u luci, koji puštaju lažne glasove koji u noćnoj tišini čudnovato djeluju na nenaviknuto uho, jer neki sliče udaljenu jauku kakva nesretnika, plaču djeteta itd. Ušljed toga nijesam mogao za dugo zaspati, a kad sam već počeo zavoditi u san trže me do tad nikad nečuveni »koncerat«: stotine, a možda i hiljade pasžt složiše u jedan glas vijati tugaljivo, otegnuto, iz bliza, iz daleka, kao da se dozivaju i jade jedni drugima. Po svoj su prilici — što rekne naš narod — lajali na mjesec (bilo je nekako o uštapu) i tek kad prestadoše ja kao zaklair zaspah prvi san u Cari­ gradu.... Sentimentalna vizija. Islamskim učenjacima. �&4 narod iz sredovječnog mrtvila, upušujte ga na dobro jer će se samo tako odazvati svom uzvišenom pozivu. Hazim Muftić, Tuzla: • Ovaj članak je skoro objelodanjen u »El-Menaru«, a upravljen je islamskim učenjacima u Tur­ skoj carevini i Perziji. Ja sam ga preveo za »Gajret", da upozorim naše^lim e, da se late posla i savjesno izvršuju svoju zadaću, jer je vrijeme, da se može i njime ovako šta poručivati. Nekakav se čovjek bavio proučavanjem životinj­ skih govorova i ustanovljavao, što po zvuku, a što po kajdi, šta bi koji hajvanski glas mogao značiti u ljud­ skom prevodu. Došao je do zaključka, da koko viče: koko ko, a tukac: turlu, turlu, a da oboje znači jedno te isto, samo što tukac svoju tvrdnju izgovara turskim jezikom. A to znači, kada bi ko upitao koku n. p.:kako se taj i taj posao vrši, ili kako treba spavati, ona bi odr govorila: kako ko, dočim bi tukac odgovorio na to pitanje sa: turlu, turlu! Biva, ima i spavanja na razne načine. Jedan se gjak tužio svome drugu, nekom vese­ lom i dosjetljivom gjaku, kako mu je teško za spa­ vanje, jer da je po zavodskom rasporedu mnogo vre­ mena odregjeno za poučavanje i izragjivanja zadaća, dočim da je za spavanje i odmor ostavljeno vrlo malo sabata. ćh Šefika Nesterin B: Dogju čaši . . . Dogju čaši, kad bi druga zaplakala tako tužno. Ne znajući šta mi fali, za čim mlado srce žudi, Na oči mi suze navru i sve laglje srce bije, Moje misli lanci spute, a eterom mašta bludi. Podižem se — čini mi se — nestaje me u te čaše, Radi želje nepoznate ništa biva moje biće, Eto više nisam ona —.čedo praha i gnjiloće, Moj duh se je vino gore, gdjeno novo sunce sviće. Ah, tamo je tako lijepo — ah, to sunce toplo grije! I tamo se sretan svijet pod njegovim trakam smije, Ah, tamo je sve u snazi opijeno rajskim pićem, Ne znajući što su boli o ljubavi slatko snije. -------U tom carstvu, pod tim suncem, megju sretnim, a u sreći U ljubavi, zaboravi živim i ja kratke č a š e ; Onda zagje sunce ono, cio svijet mrak pokrije, Misli moje dolaze mi, duh moj tijelu povraća se. I ja gledam oko sebe, tražim nešto izgubljeno, Nepoznato, obećano, pred čim srce, duša strepi, Što će u čas jedan, poput sunca, znanja i prosvjete, Da ogrije srca naša, duše naše da okrijepi U tim časim najragje bih zaplakala tako tužno, Ne znajući što bih htjela, za čim mlado srce žudi; Na oči mi suze navru, srce moje laglje bije — Očekujuć časak jedan — nova zora da zarudi.------- J. Bećirov T. Lalić: Kad ugledah... Kad ugledah tvoje lice bijelo, Užeže mi slabo žiće cijelo Moćna ljubav, strasna, mila sila. A kad milo smiješit se stalo, Radosnicom suzom proplakalo, Srce moje, o, djevojko mila! Spavanje hodajući. — Ništa za to; — odgovori mu veseli drug — mi ćemo se početi vježbati u spavanju najprije sjedeći, pa onda stojeći, te hodajući, a poslije ćemo moći spavati i razgovarajući, pa i vršeći svakdanje poslove i tako ćemo moći uvijek biti u spavanju. Ta čovjek se dade svačemu priviknuti! Tome se je mladi gjak smijao i nije mogao vje: rovati, da čovjek može hodajući spavati, sve dok nije odrastao, svršio nauke i stupio u javni život. Toga sam gjaka poznavao, poznam se s njime još i danas i ime mu je Ahmet. Ja se s'Ahmetom družim, raspravljam s njim i koristim se sa onim, što od njega čujem, jer je raz­ borit, pronicava uma i budna pogleda. On mi je sam pripovijedao doživljaje iz ovoga gjačkog života, pa i razgovor sa svojim duhovitim drugom, koji ga je bio obećao naučiti spavanju hoda­ jući i razgovarajući. Skoro mi Ahmet dogje i nakon što se pozdravismo stade mi say usplahiren i nekakav zabrinut pri­ povijedati. — Ne znaš kud sam danas išao? — upita me. — Ne znam! — Na Kiseljak! — Pa šta si tamo vidio? — Vidio sam svega i svačega. A najglavnije je, osvjedočio sam se istom danas, da ljudi mogu i umiju spavati hodajući, sjedeći i razgovarajući se! — Ma kako to, kazuj!? — Nijesam ti ja išao na Kiseljak, da satno oteferičim, nego da usput vidim, šta tamo jma i šta ondje svijet radi. Mislio sam, da svijet onamo ide, da se u onom čistom zraku odmori od napornih gradskih poslova, da se na vrelu napije one zdrave vode, ko­ jom je Bog ono mjesto odlikovao, da se tu svijet �iskuplja i <ia se ondašnja siromašna okolica imade prilike okoristiti od svojih bogatijih gosti. Ali šla sam tamo vidio!... Išli smo lijepo izgragjenom cestom, koja je štogdje posuta nekakvim crvenkastim pijeskom, pa izgleda, kao da je od merdžana. Kad smo došli na Kiseljak, odjahali smo pred jednim starim hanom. Pred hanom imade puno svijeta; jedni stoje, jedni sjede na klupama i svi gledaju u nas i smiju se, kao da smo mi izgledali smiješni. S jedne strane hana pružili se dugački stolovi nadkriveni negdje krovom od daske, a negdje od pleha ili sijena i krovovi se oslanjaju na direke, koji su megju sobom spojeni ljetvama. Za tim dugačkim sto­ lovima sjede hrpimice Muslimani, mladići različitog staleža i mjesto kiseljaka piju — rakiju. Ti mladići su većinom blijedi i mršavi i mjesto da se što o poslu trijezno razgovaraju, oni nešto ne­ razumljivo pjevaju, podcikuju, bulazne i deru se. Megju onima što pred hanom stoje, imade ih puno, koje računaju u pametne i odlične ljude. U prvi mah mi u oči upade megju ljudima pred hanom gdje stoji jedno gurbetsko dijete u slamnatom šeširu na glavi, od jedno 8—10 godina, skoro svo golo, jer od odijela imade na njemu samo otrcana, kratka i pljesnjiva košulja, kao u djece, kakve se mnogo susreće u našim siromašnim ciganlucima. Teferičlije se pred hanom malom gurbetčetu smiju i šale se s njime, a ono svakom prolazniku pruža ručicu i išle krajcar. Kad mi stigosmo, poleti mali gurbet u slamna­ tom šeširu i pred nas i poče iskati para, da kupi hljeba. Ja i moji drugovi ne htjedosmo odmah davati malom novaca, nego okrenusmo raspitivati, gdje je kiselo vrelo, da ga razgledamo. Mi krenusmo na vrelo a i mali gurbet pogje s nama. Pošto je mali u šeširu, držao sam da je kršćansko dijete, ali pošto je mene običaj svakoga pri po­ znanstvu upitati za ime, to' upitam i našeg malog druga. — Ime mi je Nazifl daj mi, Bog ti dao, jedan kraj­ car! — odgovori mi ciganče. Mali me vrlo iznenadi, jer nositi ime Nazif, a šešir imati na glavi i još pred očima onoliko, svjesnih »Turaka«, nijesam mogao vjerovati, da to može biti na javi. Upitam mališana, je li „Turčin14, a on odgovori da jest, a uvjeri me još i tim, kad mi kaza imena umrlih mu siromašnih roditelja. Izvadim nekoliko krajcara, predam ih malom i protumačim mu u kratko, šta znači kod nas nositi šešir na glavi. Dječak odmah skine šešir, stade ga trgati i ko­ made bacati u grabu. Kad je mališan trgao šešir, a pomagao mu je još i jedan njegov drug, oni su se »Turci« pred ha­ nom gore opet Smijali. Za vrijeme toga još sam čuo, gdje nekakva krš­ ćanska žena dovikuje Nazifovu pomagaču: — „A što mu, bolan, podera šešir. Šta ti smeta?a I na to su su oni „Turci4 pred hanom opet smijali. E sad pomisli, molim te, u što bih ja ove naše »Turke« ubrojio!? Da rekneš: nijesu pravi Turci, oni to ne daju ni za živu glavu reći; da rekneš, jesu pravi i dobri, ne možeš ni to, jer sve rade ono, što ne valja i ne vode nikakve brige o sebi, svome imetku i svojoj zadruzi. Oni bi se valjda smijali i onda, kad bi neko malog Nazifa odveo u kakav samostan, ili ga izbrisao iz muslimanskog nufusa. Pa ne reci, da to nije spavanje hodajući i zazgovarajući...! — Turlu, turlu, Ahmete! — odgovorih svome priS jatelju sa bolnim osmjeham. MvsaMeA, MocTap: ilia .in M T e , M o s r e e , iiiT O J b y 6 n iu M eH e! 0 , Kafl 6a aeajia Tyry n 6ojie, I I I to mh nx 6yA« cjehaH>e Ha Tyry h 6ojib »capice h Bpeae, A kdpa « jmpe mroao hx to, npiTd!... 0 , UB’jeTe Hii.TH, HeBHHo neAot KaAa Me bhauiii Bece.ua, BPApa, He MHLViH a * je to cJiHKa Ay°ie, Becejba Ayme A» cy to jeApa... y hcto Ao6a, KaAa mh bhahui I^je ocMjex jiaraH npo AHija mhho, y hcto Ao6a cpue y rpyAMa Tyryje, ubii.u i , jeua h niHe.... A KaAa Hohna Ha aeMJi>y naHe I I caHaK c MupoM pauinpH Kpnjia, IIpeAa Me CTaHe aH^eiOfCor AHKa Bn3iija TBoja BH.iHHCica, Mirna. Ila KaA mh cna3H y 0Ky cysy Kano ce Ty»«Ho h 6o.iho ćjihctb, Ilponjiane thxo Biranja TBoja AHbeJiCKa MH.ia, k ’o poca HHCTa. A nJian joj 6pyjn k 'o 3ByuH cijiepš, K ’o njecMa Hohn KaA jeccH BeHe.... H nyjeM kbko 3anjeBa Kpoa njian: „TKa^HM Te, MOMne, idto Jby6HUi Mene44... �56 Šemsuddin Sarajlić: Danica je čekala mjeseca . . . (Svršetak.) Toga istoga dana, u petak prije podne, sjedila je, na Ramizu — u selu pokraj Carigrada više Sultan Ejjuba, koje je samo Bosancima nastanjeno — mlada, sla­ bunjava djevojka kraj pendžera majci uz koljeno. Gledala je na morati zaljev Zlatnoga Roga kako su ga pritisli mali čamci. Skližu tamo i ovamo, a naj­ više ih upravlja gore prema Kjathani. Na krilu joj je nekakav šav, ali ona ne šije. Ruke joj klonule na kri­ lo, pogled otišla dolje prema Zlatnom Rogu, a u mi­ slima prevrće svoju prošlost.-------Šest godina je prošlo kako se sa svojim roditelji­ ma iselila iz Bosne, mučnih i dugih šest godina, kao šest decenija. Dok je bila u Bosni nije znala ni za kakve brige, pa se razvila u ljepoti, da je milota bilo pogledati. Tako jć u potpunom jeku svoje ljepote ostavila Bosnu i prešla u Tursku, da zbog svoje lje­ pote više puta strada.... Potucali su se iz mjesta u mjesto, miješajući se uvijek za bosanskim Iseljenici­ ma. Turci ih nijesu primali, a Bosanci su nju više puta napastovali i progqpili. Zapinjala je mlagjem svi­ jetu njezina ljepota za oko, pa ju-je,Jedan put jedan osori momak gonio preko bašče, da jc uhvati i odvuče sebi. Drugi put joj je jedan odadro komad rukava na ulici, kad je bila s materom — htio je potegnuti. Je­ dan put im je neko opet udario na kuću u veče, kad oca nije bilo doma, da orrata obije i da nju izvuče.... I još dosta takvih napadaja, Jwji su nju istravili, a od njih se jedva spašavala vriskom i pomaganjem. A šta joj se tek riječima predbacivalo! Ona je sve gorko podnosila, a mnogo puta i odbolovala za to. Željela je mirnu, sretnu udaju — pa za koga bilo. Ali nije bilo vrijedna momka, ko­ jemu bi ona svoje čisto srce poklonila. Od Turaka je nije niko zatražio, a pošla bi odmah makar i teška srca. U takvom nesnosnom položaju često bi se spo­ menula svoje tajne ljubavi iz Bosne.... Bože mili, ka­ ko je ta njena ljubav bila slasna i lijepa, makar da nije nikad sa miljenikom svoga srca ni riječi progo vorila! Ljubila je u njemu onu čistoću i plemenitost, pa to ni dan danas ne može da zaboravi. I sada, kad god se spomene tih sretnih časova svoje mladosti, u grudima je podigje neka toplota, a blijedo, opalo lice probije laka rumen. Domaštava svaku sitnicu i o tom rado sanjari. — — — Nedavno je došla s porodicom u Carigrad. Uzeli su polovicu kuće na Ramizu od jedne udovice pod kiriju. Otac od zadnjih novaca iznajmio jedan čamac pa lagjario na moru. Ona s majkom šila lugje rublje. Ovaj niski položaj ubijao je njezin ponos, peklo je u duši. Ali se nije mogao promijeniti. Nadala se sama, da će se to kojim slučajem popraviti. Ali to je bila samo nada, što bi i ona ponekad gorko osjetila, kad bi nešto trebalo nabaviti, a nije se imala zašto.... Wi tom bi se samo suznim očima obazrla po siromašno uregjenoj sobici, izašla tiho u avliju, pa nemajući kud dalje, povratila se opet u odaju, da pritajeno uzdiše. Onda bi se sjećala svoje udobnosti u Bosni, kad bi se u punom veselju naganjala s drugaricama po svje­ žoj zelenoj bašči. Pa sijela punih smijeha, pa teferiča i sastanaka, pa njega... A sad, ništa od toga svega tek samoća, vječna, tužna samoća... Sinoć je usnula, da je odnekle dobila na poklon nov fesić ali ga je brzo izgubila. Odjutros je razmiš­ ljala, je li i taj san iz varave nade. Pa je samo šutjela, klonula i gledala na morski zaljev, kako po nje­ mu lagje plove. Oko nje grobna tišina, da se je tu jedva zamjećivala zaglušna buka zadumanljenog Ca­ rigrada tamo prema moru. A sunce šija iznad svega čisto i ljupko... — — — • Cesti signali parobroda i po nekad lahorom nanošeni Jiitri odjeci teških čekića po gvožgju iz bro* đogradilišta, kazivali su, kolikom se žurbom kreće carigradski život. Pa ono vječno komešanje, kao i no brinući^se jedno za drugo, pa silan svijet. A tu na Ramizu — tišina, vječna, tužna samoća i tišina. Ova bi tišina umarala čovjeka, ali našoj djevojci za njezine raštrkane misli, kao da je godila. Ta i sav njezin život već je potisnut u pozadinu, kao što je u pozadini i sadanje njezino Ramiz selo prema cari­ gradskom životu. Slabunjava je, trošna, a najviše od misli. Najviše je mislila o Bosni i nesugjenom ljubimcu svoga srca. Nadala se, da će i on iseliti u Tursku, pa da će se opet vidjeti i biti svoji. Ali eto njega nema. Uzalud ga čeka, zaludu plače i vehne. — — Pa kad bi i iza­ šao, Bog zna, biše li se kad vidjeli. Carevina je pro­ strana, pa ko zna gdje bi se on nastanio, a teško da će ikad doći — misli djevojka, pa se još više rastuži. Stijesni joj se kuća, pa bi najradije izašla kuda. Udovica ih je jutros zvala, da idu na moru obalu iza podne, a nju eto nešto više vuklo danas na izvan, nego ikada. Pogledala je mater: — Hoćemo li ići na more? — Možemo! VI. Spremile su se iza ručka i pošle. Djevojka Behija s materom i sa udovicom, a uz njih pošla i jedna kona sa svoje dvije kćeri. Došavši moru na obalu i videći, kako silan svijet kreće na Kjathanu, ne mogoše se ni one suzdržati, nego sjedoše u čamac iza podne i otiskoše prema Kjathani. Behija je spokojno sjedila u kajiuku i gledala kraj sebe u more kako se pjeni, čamcem uzgibano. Zaokupljala je jedna po­ tajna misao. Nedavno jednoga petka, kad je bila na Kjathani, vidjela je jodnog rumena mladića, kako je pozorno Ijubopitno promatra. Ona je oborila oči ne mogavši �izdržati, njegova pogleda, a on se raspitivao za nju. Megjutim se Nedžibu približila jedna mlada, go­ I Behija je čula za nj, da je sin nekog binbaše, da spodska djevojka i pružila mu naranču. Behiji, kao mu je ime Nedžib. Poslije ga je dva put nazrela, kad da to bi krivo. A kad je pružila i drugu s kolačem, je prolazio na atu preko Ramiza, a kazali joj da od pogledavši zaljubljeno u Nedžibova druga i rekavši: nekog vremena često progje i raspituje se za svaku »za R«sim bega«, Behiji zašumlje u ušima. Sile kao kuću, ko stoji u njoj. »Nije li radi mene prolazio® — da je izdadoše na čas, pa je jedva mogla čuti, kad je pomisli Behija, pa se zastidi sama od svoje misli kad vidjela gdje djevojka odlazi, kako Nedžib reče svomu se sjeti svog siromašnog položaja. »Hoće li i danas drugu: »Ovo je moja sestra Snima....* i upitno ga biti na Kjathani? »pomisli« a čisto joj drago. Kad pogleda... »Rasim-bej — Rasim«, šumjelo je u Behijinim bi i bio — šta... On, odličan mladić, aona sirota muušima. Pozorno mu se zagledala u lice i kao da je hadžirska kćer — prezreno stvorenje... Tamarn Behija u takim mislima, kad je drugarica u njemu upoznala Rasirna iz Bosne — svoga Rasima. Aiša upozori na jedan gospodski čamac, pored koga Tek, iza nje je u Bosni ostao njezin Rasim lijep, kao su prolazili. U njemu su sjedila samo dva mladića jabuka, a sad je vidjela pred sobom jedno trošno, Behija ih je pogledala, pa u malo, da glasno ne uz­ brižno lice.... Ali to je ipak on, mora da je — go­ dahnu, kad u jednom od njih prepozna — Nedžiba. vorilo nešto Behiji. I ona gutala Rasima pogledom, Srce joj malo življe zakuca. Drugog, Rasi ma, pravog dok su joj se slabašne grudi uzbugjeno talasale. Po­ miljenika svoga srca, još iz djetinjstva, iz Bosne — tajne misli o Nedžibu izgubile su se netragom u ovaj nije dobro ni pogledala, pošto su brzo promakli mimo čas iz njezine duše i ona jo samo tiho šapu tala: — To je on.... njih. Samo, na letimičan prvi pogled u čamac, uči­ Pa kad je poslije oslušala i čula, da se Nedžib nilo joj se i to lice poznato. Nije se okrenula, znala je, daje to neuljudno. A nije ni htjela, jer eto Ne­ i Rasim razgovoraju o Bosni, uvjeri se, da je to nje­ džib ide za njima. I on ^ e na Kjathan'u, tamo će ga zin Rasim. Poznavala ga je i po glasu; samo joj taj gla£ nije zvonio zvonko, kao prije u Bosni, nego je vidjeti. Došavši na Kjathanu prošli sju u najgornje redove dolazio kao iz nekih dubina — nevesela srca. »Mora ženskinja i sjeli u okrug. . Aiša; Behijina drugarica, da i on silno pati, a sigurno bi i mene rado vidio«, imala je harmoniku, pa je po nekad tiho zasviraUpfS pomišljala djevojka, pa toliko puta polazila da rekne pjevala. Behija je šutila. Pazila je kad je Nedžib Aiši: neka zapjeva koju bosansku pjesmu, da mu se izišao sa svojim drugom- iz čamca i pratila ga kraza prok že. Ali se susprezala, videći, da Rasim nešto svijet. Dogje joj po nekad, da i sama ustane sa ko­ dugo govori Nedžibu, pa i njemu ne da doći do riječi Kad je Rasim ušutio, zaokupi Behiju silna želja, jom od svojih drugarica, da se umiješa megju svijet, da ga sretne, da se pogleJaju... Ali kako? Kad je eto da mu se prokaže. Sjeti se pjesme »Danica je čekala ona u običnom žaru — boljeg nema, a ženske, koje mjeseca....« Ovom bi mu pjesmom rekla, koliko sam su šetale, preljevale su se u elegantnim svilenim odi­ ga dugo željkovala — pomisli, pa reče Ajiši da jc jelima. Ne bi li okrenuo glavu od nje, ako bi je pre­ zapjeva. Ajiša razvuče harmonike, pa izdiže tanko, poznao? Stoga mora, da sjedi tu — u pozadini. Pa glasovito: »Danica je.... « Mnoge se glave njima okrenuše, mnoge se oči u ako on slučajno tuda progje, može ga sama vidjeti. / Behiji se stijesnilo oko srca, osjećajući se tu* njih upriješe. Behiji provreše prsa tokom milih čuv­ stava. Vidjela je samo kako se Rasim brzo okrenu gjom, sitnom na tom veselom teferiču. Povukla bi mater, da odu odatlen, ali je prevlagjivala želja, da prema njima, oči su im se sukobile, rekle mnogo u se vidi s Nedžibom. Pa je tužno sjedila, pratila ga jednom trenutku — ona nije ništa više razumjela pogledom kroz svijet i čekala, da pokraj njih progje. — klonula je majci na rame. — — '— — — ------ Nije trebala dugo čekati. Nedžib je na jedan put Vii. upravio prema njima sa svojim drugom. Nedžib primivši lahko Rasima u naručaj, pogleda Dok su dolazili, Behiji je silovito srce kucalo. i sam onamo, odakle je pjesma dolazila. Prvi mu po Zapriječila je Aiši, da dalje svira i pjeva, pa samo u gled pade na Ajišu, a odmah uz nju vidio je Behiju. Nedžiba gledala. A on nije ni primjetio. Nedaleko od I njemu srce jače zakuca, u njemu se pojavi čuvstvo njih sio je sa drugom, koji ga je od Behije zaklonio. samilosti za to bijedno djevojče — slabo stvorenje, Tako je Behiji Rasim bio prvi na pogledu... Ona ga koje je nemoćno ležalo majci na ramenu . . ------- — pogleda; umiljato lice, sjetna zamišljenost oko čela, — Rasime! — Zovnuo je prijatelja: Rasime! a u svemu neka trpeljivost, poharanje, pregaranje. Ovaj se nije odzivao. Oslonio se o Nedžiba, sklo­ Behija je vidjela samo desnu stranu toga lica, pa joj pljenih vegja, pa samo što duboko diše. Nedžib ga je ipak izgledalo poznato. Mislila se, gdje li ga je nije hotio buniti, pa pričeka da se sam trgne. Megjuvidjela u prostranom svijetu. Ali od prvog pogleda tim se je zabavljao sa svojim mislima. Osjećala je, da joj je to lice drago, možda iz — saOn je čedo gospodštine. Otac mu je vrlo uva­ učešća. Ili je što drugo?-------— žena ličnost u vojničkim krugovima. U najnovije vri- �5Š jeme odlikovao se strategiČnim vještinama, pa se je moglo nadati, da na skoro bude promaknut u veće zvanje. Nedžib pak svršio je »idadijju« pa je sada • tudirao filozofiju na sveučilištu. Od naravi je bio vrlo mekana srca. Umjetnost je ljubio nada sve. Imao je pronicav pogled. Živio je bezbrižno — nije znao za amorovu strelicu. Tek tu nedavno sjeknulo ga nešto u srcu, kad je opazio na Kjathani mlado, slabunjavo djevojče — Behiju i s lica joj pročitao, da je nekad sretna bila, a sada, da je bijeda tare. Opazio je tra­ gove vilinske ljepote na njezinom licu i pomislio, da bi se njoj mogla ljepota opet povratiti, ako bi joj se u životu pomoglo. Stoga ju je zagledao pozorno, a kad se ona na to zastidjcla, razumio je da je nevina i plemenita. Raspitao se za nju i prolazio preko Ramiza više puta, neće li je vidjeti — ali uzalud. Danas je eto iznenada vidi . . . Zadovoljno je svrtao pogled na Behiju i proma­ trao je. A ona je još uvijek ležala nemoćno majci o ramenu. Nedžibu se sažalijevalo na Behiju, da ne­ dužna strada. Pomoći bi joj se moralo — pomisli — ako ne drukčije, pa makar se i QŽeniti sa njom. To će reći Rasi mu ne će li' ga predobiti za se. Tim će mu najlakše pokazati, da i on dijeli s njim bol i sifćut za njegov narod, tim će udovoljiti čistim pobudama svoga srca, a valjda i Rasirna^ onda sklonuti, da uzmeSaimu i da ostane uza nj. U to se Rasim lahko trgnuo od Nedžiba, pogle­ dao u Behiju i opet bolno uzdahnuo. — R asim e! — Nije mi ništa. — Bio si se malo zanio. — Ouo sam glase svoje narodne pjesme. — I to te tako uzbudilo! A malo prije mi reče, da ti više puta dogje, da se odrekneš 9VOga naroda . . — Ali šta ću — kad ga žarko, istinski ljubim! — Bravo! kliknu Nedžib, zagrli ga, a obadvojici im navriješe suze na oči. U taj je tren došla Saima i stala bratu iza legja, i Behija otvorila oči. Prvo, što je vidjela, bilo je, kako Nedž b zagrli Rasima, a iza njih stoji Saima i smiješi se. A njoj se učini, kao da Saima grli Rasima brato­ vim rukama i hoće da joj ga otme. — Ne — kriknu Behija — pustite ga, . . . . on je moj . . . . ! i opet klone majci na rame. Ženske se na ove nenadne riječi uzbuniše i sakriše Behiju. Saima prirodnim darom ženske, opazi u tom svoju nesreću, duboko blijednu i kradom se po­ vuče natrag. Nedžibu stade dah od iznenagjenja, a Rasim drhtnu od miline . . . — Šta to znači? —■ razočara se Nedžib. — To i mene moj rod ljubi — reče Rasim — makar u tugjini. Makar da me iz nepromišljenosti ostavlja u Bosni, opet me se sjeća. Ljubi me, i svoju će djecu poučavati, da ne zaborave svoje Bosne. Ovo me ohrabljuje, da se boljim danima nadam. A pošto za boljitak treba rada, to ne smijem ostati ovdje. Idem u Bosnu, da uradim što mognem za svoj rod, pa m akar bio prva, žrtva u borbi. I onako ne vidim da ću d u g o .--------Klica sušice je u h v a ć e n a .---------- : U rad za dobrobit narodne cjeline, možda još da dobro dogjem. A za pojedine osobe bojati se, da ne bi bio na teretu, usljed svoje tjelesne slabosti, koja naviješta nedalek pad . . . . — — — — — — — — — — — — Ne, ti ne ćeš ići — zamoli Nedžib. — Moram! * Do dva dana je Rasim ostavio Carigrad. Brzojavno su ga pozvali kući, jer m u se na sm rt razbolio rogjak, od koga lijep imetak naslijegjuje. Ali se Rasim nije sam povratio u Bosnu. Sa njim je pošla i Behija, njegova zvijezda danica, koja ga je dugo željkovala . . . . Do Biograda ih je pratio Nedžib, a odatle je okre­ nuo u Francusku, da se u radu priključi svojim — mladoturcima. XnrnjeHa. K padaB a o^oj'iaA. — KpacTaBa oAojnaA ey iuaxoM hah npexpaH,ena hah uiKpo<J)yA>aBa. H y je^HOM n ApyroM (yiyiajy, uncoah hm jana, Macua xpaua (HenAaBJbeao m ahje KoJ. R um om ce no m e flaBara oujiaejbeno (uocho MJiujeKO), hah 6am u caMa cypyTKa, aparae ce noray nncTHTii h AH]HTe 03ApaBH. Y TaKHM cAyuajeBHMa A&jy fljegii h MAakeBimy — caMo He 3a Ayro. Mory ah acene y3HMath .uijeuoBe h sa BpHjeme ajeceiHOr upaita? — JKeHa je aa BpajeMe Mje: oMHor npau>a ocjeTJ&nBHja, abkac, npe&ia CBeMy h HeoTnopHHja Hero o6h4ho. T o aceHe h caMe ocjekajy,HCTora he Jteicap Bp.io necTo nyTH HanoMeHy KaA npename Aiijeic: „A ah ja iimhm Ha ce6nl. A to he pekn, aceHa cyMH>a, Moace ah y T0M6 CTan>y AajeK y3HMaTn? JLenapn oćmuho flajy jiujeKoee stcenaMa y moM epeMeny — caMo He Aajy jannHe 3a HHniheae ii jeAHH>eH>a ca;xnnnAa. UBo^cbe ce CMaje 3a to B pn je M e y3HMaTH, h areo ra ce mhoto aceHCKHH>e 6ojn. Kone nype yniH. — KaA hckom A yro u;ype ymH, 0HA,a no TAjeKaA noMaace h OBaj HanaH. Kymi ce y anoTega pacTBop t . 3. „uepxuflpojia , h to y pa3Mjepa 2 Ha 100 BOAe, na ce cbakh a &h thm paeTBopoM 3ajiuea 6ojiecno yxo OBaKo. PacTBop BaA>a a* je erajao y co6a, Aa He 6yAe x.iaAaH. BoAecHHK AerHe Taao, Aa My Coaocho yxo A°he HaBHine, na OHAa y H>era Hacne Tora pacTBopa toahko , koahko CTaHe, h a p * h ra tsk o 10 MBHyTa. lloCAaje Tora BpeMOHa ce Taj pacTBop H3 y x a npocne (HarHH>aH>eM rAaBe), niKOA»Ka ce oa a e ra ncnepe, na ce OHAa yxo MeKitM 38M0TyjbK0M BaTe AaćaBO 3aTHCHe. IIpOTHB naAaBHge (b 6AHK6 60A6CTh). — IIpOTHB naAaBBge npenopuyjy ce HečpojeHH abckobh. Y HajHOBaje Ao6a Bpahajy ce A>eKapn h oneT 6poM.y, ojiu ne nucmoM, nezo MujeuuiHOM no ooom namimj. ynMe ce y anoTena ne 300 ćpoMOBor Ka.iaja, naTpaja a aMOHaja (Kalium, Na- �triilm, Aminonium brom.), cjiajema ce. na će oa tć CMjece CB&KH A«h paeTBopH 2 rp. y 3 Aegaja (n0Behy nanjy) Bo^e. Jr3 to ce 6o.iec.HH5c «iyBa cojjh h c.iaHHx j'e^a. Ako ce aa to spajeMe jaBe Hejeuie h 6o6y.T>nu;e, min ano naA»e ocjeT.MnocT a ćaApaHa 6y.iec.HBK0Ba oH^a Ba.i»a A03y CMaftHTii. A atco nacmrjan ne nomjcme, Ba.ta o6poKe .Hijena noBehaTH, h ciie ihto je pjuho cacBHM HanycTiiTH. ; Taj .injen He noMaace, iiCTinia, 0AMax, a^ia aKO ce CT8.1H0 roAHHaMa y3BMa, na n aoc^iaje o3ApaB►T>eH.a HajMaH>e 2 roAHHe npoAy>KB, c.waH.yjyha My o6poK, xohe necTo Aa noMorne. y nanaAy Be^HKOr i;ain.i>a (pi(iiaBi;a). — JKecTOKe Hana^e Be.imcor Kam.’La Teiuao je ivieA&TH — HapoaiiTO koa Ma^e fljepe. — Pauy, noapBene, noaoApe h AaB° ce mho.tiiiii, caA he H3AaxHyTa. Ako je Kama.’b Ha oflojvemy, Koje ne y.Huje ouy jbenjbueycjiya jfa V36ayu, on^a je onachoct 6ara A°®CTa Ty. C Tora Ba.ta AjeT6Ty iuto npaje noMohn, h to Ha OBaj Ha'iHH. Ba.i.a My npca xjiaAHOM boaom npcKaTH — TaKo, Aa oho Ay6oKo noTXBaTii, na BaaAyxa A°6aje. A ko h to He noMorHe, Bajka My sanka CBojnM npcTOM Ay6oKO y ycTa na My jesiiK, Koju' je aa epujeMe nanafla oouuno 'iepcmo na fieunc npunem, HaHiiHce ii HanpeA npiiTiicHyTH, a* Ba3Ayxa Aoćaje. KiixaBn>iaiio ah j ere. — *11 ua.ia Ajega H?3e6y h KHxaBHny yxBaTe. KaA AujeTe oKiijaminaBH, a mije y BaTpH, ohab ke My Ao6po muhuiji, aad če'Gjp.e 3Hojnjio. A Aa ce 03Hojn, OKyna ce y Ma.io monnujoj eoflu, Hero o6 huho, h to OBaKO. CnpeMH ce BOAa oa 35° I(. (Kao iuto je h TonjioTa Hauiera Tajcjia), n a joj ce oha^ sa oho BpajeMe aok ce AkjoTe y a.oj Kyna, nocTeneHo aoAaje Tonjiaja h Tonjiaja, aok ce He aoI)® A° 40° I(. Y toj 6an>HAP3KHce AnjeTe 10 MnHyTa,na ce oHAa 6p3o H36pHuie h ncTape, Tonjio yBaje h y Ko.mjeBKy (iijih nocTe.i>y) UP.ioHCH. Ty Mopa Vs caxaTa .vapno .leacaTH Aa ce onaoja. A Aa ce He 6h oTKpn^io h pa3rojniTa.io, Halje ce ys H»era yBHjeK Koje CTapnje le.baAe, Aa ra noKpaBa. Ka# ce us­ noju , 6p30 ce ua6pmue h y hhcto apeCByqe. Aa ce MjTHa 1104a H36acTpa. — MyTHa BOAa mije nake. ,ZJa ce H36iiCTpn, AOMeke joj ce hcuito cmuuce u Kpe>me eo^e. Ha xeKTOJinTap Henacie a MyTHe boac paqyna ce 35 zp. cmuncc 6 .imaapa tepa ne eop,e. KaA ce to y BOAy cacne, CMjeca ce Ao6po npoMiijeiua, na ohah 2 caxaTa Ha siapy ocTanii. 3 a to BpajeMe ce oHaj MyTji>ar, mio ce oa CTance a Kpena y boab aoKaace, cnycTa na ako (cTajioaca). Aaa cnyiaTajyka ce Ha aho 3 a co6om noByne a c.By APyry HOHBCToky 113 boac, Te oHa ocTaHe He caao 6acTpa, Hero AOHemie a npenaiukeHa. 3a Narodne umotvorine. Udovica Alibegovica. Tamo doli u donjoj mahali Udovica Alibegovica, Još je mlada još bi se udala, Al ne smije od sina Smajila. STjoj dolazi aga Ahmet-aga, Govorila Alibegovica; „A Boga ti, aga Ahmet-aga: Što ti meni češće ne dolaziš* ? Odgovara aga Alimet aga: ,,A Boga mi, Alibegovice, Ja bih tebi "češće dolazio, Al ne smijem od tvog sina Smaje“i' Govor.la Alibegovica: ,.Lahko ćeš mi sina pogubiti — Sutra petak, sutra turski svetac, Svi će turci otić u džamiju, A ja ću se mlada razboljeti, Od groznice ali naholice, Od srdašca ali bezposlice. Ti otigji za goru na vodu, Ja cu poslat sina IsnrmjUa. Da donese iza gore vode. Gledaj mi ga tuđe pogubiti'1. Ot’le ode aga Ahmot-aga, Geta mlada Alibegovica. Svanu petak, svanu turski svetac, Razbolje se Alibegovica. Njoj dolazi dijete Smajile: „Moreš, majko žutoga šećera II simita hljeba bijeloga"? Govorila Alibegovica: „Ja ne mogu žutoga šećera, Ni simita hljeba bijeloga, Već da mi je iza gore vode"! Skoči Smajil na noge lagahne. Pa uzima srebrenu maštrafu, Da on ide za goru na vodu. Njemu seka pusat dodavala: „Uzmi pusat, brate Ismajile, Na vodi je aga Ahmet-aga, Da nam tebe ne pogubi mlada'1! Uze pusat dijete Smajile, I on ode za goru na vodu. Kad je bio kroz goru zelenu. Gavran grakče na jelovoj grani, A vuk vije u zelenoj travi! Govorilo dijete Smajile: „Ne vij vuče, ne grakči gavrane, Biće mesa i crvu i mravu, A najviše vuku i gavranu!" Kad je došo za goru na vodu Al na vodi aga Ahmet aga — Na dugu se pušku naslonio, Zlatnom sabljom hladnu vodu muti Govori mu dijete Smajile: „Hajd’ otale, aga Ahmet-aga, Nemoj mutit studene vodice! Plaho mi se majka razboljela, Da joj naspem studene vodice! Odgovora aga Ahmet-aga: �66 „Nećeš nasut studene vodice11. Pa ga uze po svilenu pasu, Pa ga baci u zelenu travu. . Pade Smajil u zelenu travu, Birdem pade pušci vatru dade Da ubije agu Ahmet-agu. Puška puče, u čelo ga zgodi, Čelo puče, oči ispadoše. Uze Smajil oči Ahmetove, Pa ih meće u čašu srebrenu, Pa on nasu studene vodice, Pa on nosi bolesnoj materi: ,.Evo, majko, etudene vodice, 1 u vodi oči Ahmetove11Kad to vigje Alibegovica, 1 u njoj je živoj srce puklo. Zabilježio: Mustnfa Behlulovil, Tuzla L ista k . Iz islamskog svijeta. IV. .T iijeT Hce.ta. lijecMt . . . Jocua Mn.ianak. V. X o ce-M a p a ja a © XepOAnja ( K p a j ) ......................................... BorAan riononaka. VI. Bpoj Cp 6 a n X p B a i a (Kpaj).................................. ^ p . JoBan EpAe.taHOBnk. VII. C i a p a E e o rp a A (II) . . . . T. C. B imobckh v iii . n o 3 0 P i i m H i i n P E r j i E ^ : IIp ep aA a u npntca3 „KomTaHe : BpaHKo Jla3apeBiik. IX. yMETHHB:KH U P E IV IE ^: • K n e 3 I I bo oa C eM d ep n je, oa Hce Bajnha: Miiao Ma.iojeBak. X. nO .IH T H H K H n P E O E A : T K e .te h T en n c o k e M .ia A O T y p c K o r peaciiM a: — H oB a p yM yH C K a B jia A a : MHOCTpaHa. XI. OIJEHE H IIPI1KA3H: Ilje c M e M n .io p a A a J. M n T p o B n k a : JIa3apeBuk. BpanKo B y rap cK a, oa A v - A. Jim apKO Ba: Ap. Tax. P. 'BopheBnk. XII. EEJIEIHK E: Ku.ii3KeBHOCT: Xe<J)TiiHroBa „McTOpnja HOBiije 4m^030(J)Hje«. — „BacKpceH>e“. — „Mcnirrii Baibe o CMp'moj Ka3Hiiu. — EMarpagaja Myc^nMaHa n3 Bočne a XepgeroBHHc“. — Buorpacjjnja Jy.inja AHAparniija. — CxpuHa oueHa o jeAHoj cpncKoj kh>ii3u. — C.igbchckh uaconncii y VrapcKoj h XpBaTCKoj. Dobrotvorno društvo u Tervisku. Zaslugom milijonera merhum Abdul-Veli «[uš«^va osnovano je u Tervisku dobrotvorno društvo, koje je donijelo mnogo koristi tamošnjoj ehaliji. Izmegju ostalog ovo je društvo u godinu 1907. za djecu od kolere nastradalih poro­ dica osnovalo o d g o l i š t e u koje je primilo i neko­ „ C p n C K H KH»HiKeBHH l ’ j i a C H D ^ 113.13311 1. liko siromašnih porodica a uz to još pružalo pomoći ii 16. cnaKora nrjecega y CBectcaMa oa 5 Tadana, n d a je : i drugim siromašnim ljudima. Ha Tpn Mjecega 4'50 auh- (KpyHa) Nu pošto su tako učestale molbe za potporu da Ha nojia roAnne 9 '— „ ,, apsolutno nije bilo moguće udovoljiti svima potra­ Ha unje»iy roA0 Hy 18'— „ živanjima, odlučila je uprava društva da mjesto ovih I Ip e T n ^ ia T a ce ina.i>e y H a n p iije A . potpora uz odgojilište podigne još i jedno s i r o t i š t e Kopuge 3 a n o j c A 0 H e K i t u r e c,Tajy 1 Anaap u koje bi se primali samo taki siromasi, za koje se nedvojbeno ispostavi, da su potrebni i nemoćni. Na («pyHa). I I u c h u ce m o m f l a p y K o m ic e , n u c M a u m A- y n y zadnjoj skupštini izabran je i odbor od šest lica, ko­ jemu je stavljeno a dužnost, da izradi osnovu pravila fte n a y p e flH u m w 6 y , m a jb y n a a flp c c y . C K O TU iancK a y jiu u ,a za ovaj novi društveni odjel. opoj 9. U ovu su svrhu i bogatiji ljudi održali širi sa­ IIpeTnjiaTy Ha.ta e.iaTii aAMiiHiiCTpaunju .iiiCTa stanak i svestrano pritresavši ovo pitanje zaključili su, da se ova namisao dobrotvornog društva ima što CKOTut.aiiCKta y.i.uu ,a 6 p . 9 . izdašnije potpomoći, Na taj je način u društvenu kasu unišla jedna povelika svota, koja je omogućila, da se „3opa . T uko ce 30Be uaconac, uito r a je Jia&cKe ropodigne sirotište, koje će moći zauzeti svu tervinjsku AHHe noKpeHyjio cpncKo aKaACMcico APymTB0 HCTora imeHa sirotinju. y Be*iy Kao »rjiacaaic cpncKe HanpeAHe oM»iaAHHe®. »Tearili-muslimin" po kojem donosimo ovu vijest, IIpaTnjiH cmo nacaae OBora oM.iaAnnoKora »incTa završuje čestitanjem tervinskim mualimanima i željom, 3a 'inTaBo obo Bpiijcne n3JiajKen>a, ua cmo ce ocBjeAouiMH, da se u ovaj patriotski korak ugledaju i ostali musli­ Aa OBaj noTXB3T OM.iaAHHCKa Haje c^HHaH ohiim mhotiim mani. Priključi se ovoj želji dodajem: Dao Bog, da i n a š i b o g a t a š i otvore svoje kese sa devet kata- oMJiaAHHCKHM paAOBHMa, Koja ocTajy oHrAje rAje cy ii naca i omoguće, da se i kod nas jednom ostvari in­ aano^eAa. HanpoTaB, jeAHa roAHHa A^na as^aMccEba .aiiera stitucija, čiju potrebu osjeća svaki uvigjavan mu­ Hajdojte AOKaayje, Aa noKpeiana HMaAy ii Bo.te u Jhysliman. ________ -- ji>. daBa a CHare 3a CBoj paA, a a aaeHa capaAHima CBjeAO'ie o ycnjexy Tora noTxeaTa. ,,3opa“ je npouuioM toahhom cnora paAa 3ac.1ysK0.1a Aa ce HaaoBe oa-ibubo ypel>eHHM naconacoM, a mh ce HaCpiiCKH KiMivKeiiint r.iaciiii k. Uanui.ia je CHecica AaMo, Aa ke y oBoj Apyroj toahhh CBora HCHBOTa noaa 16. jaHjrap o. r. onora oA-ianaor cpncuor ’iaconnca craTH a do.tOM, na je de3 ycTe3an>a toimo npenopy>iyjeMo. Književne i kulturne bilješke. ca obum ca^M fajeM : I. ToeA M m c a .i.. IIpanoBnjeTKa . HeBecmbcKa II. X y u a PyM ecTaH. P ombh (VI) . AjkJjohc ^. oao III. C p d .ta K . Ilje cM e..................... MapKo K opo.iaja. IIpeTn^iaTa je roAaiuH>e 7 K, a 3a cpeAJtoniKo^cKv o,M.iaAaiiy 6 K. IIpoTn.iaTa ce maA,e n a aApccy: „Zora“, W ie n I. Universitiit. �Gajretov glasnik. Društvene vijesti. Davne potvrde — darovi. „Zrno po zrno pogača". Hilmi ef. 'Hatibović šer. sudac u* Sarajevu da­ N ovi čla n o v i u tciiicljačL — Za članove uterovao je „Gajretu- 10 K mjesto odgovora na čestitke meljače upisali su se nadalje ovi rodoljubi i prijatelji prijateljima povodom njegova unapregjenja. narodnog napretka: Sakib ef. Korkut novoizabrani lbrahim ef. Sarić, Ahmed ef. Burek i Mustafa mufetiš- vakufske uprave i Mujaga Landžo trg. ovd. ef. Islamović darovali po 2 K „Gajretu" mjesto čes­ Živili svjesni muslimani i istinski prijatelji svo­ titki Sakib ef. Korkutu prilikom njegova imenovanja ga naroda. P r ila g a č in ia a z a „F ird u sov lu ca r ifsk i mufettišem vakufa. Ćamil ef. Karamehmedović sakupio je u društvu fo m l“. — Mi smo 4 ranije upozoravali, da se pri­ lozi što se šalju za „Firdusov fond“, šalju samo na prijatelja Gajretovih dobrovoljnih priloga K 4'50. Hafiz Mustafa ef. Buturović muallim i imam u adresu: ,,Gajret“, Sarajevo. Mi i ovom prilikom skre­ ćemo na to pažnju pošiljača takovih priloga, kao Slonici sakupio je poslije klananja bajram-namaza od svojih džematlija 9 K 16 h, te 2 K od oklada, i onih koji se šalju za „Gajretovu sofru“, jer šiIjanjem novaca na druge adrese nastaju razne ne­ izmegju Zulfage Bajraktarevića, Haf. Mustafa ef. Buurednosti, za koje mi nismo krivi, a koje nam za­ turovićn sjedne strane i Omer ef. Alikadića s druge daju posla i truda. Isto tako i imena prilagača svake strane. Ist^ je poslao b kašice 2 K 60 hel., koja se vrste darova treba slati nama, a ne neposredno re­ nalazi kod Eminbega Alikadića. Salih ef. Siručić iz Srebrenice poslao je 10 K, dakcijama listova, koji donose „Gajretove vijesti- , jer ta imena je potrebno urediti, a često puta, i sa­ koju je s^otu sakupio Abdurahmaiiaga Begović pri­ svim prepisati, pa to ne mogu da čine redakcije tih likom ženidbe Salihage Siručića sina H. Mahmutage listbva, koje nam donose stvari besplatno i samo iz Siručića veleposjednika iz Srebrenice. Priloge daljubavi prema Gajretu. t doše po 1 K: Galif ef. Hafizović, Mustafa ef. Siručić, Molimo, da se ovo uzme na znanje i da se sve Ali ef. Ismailović i Salihaga Siručić. Ostalih 6 K dali pošiljke adresiraju na adresu: „Gajret", Sarajevo. Iz u d m iu istra cije lis ta . — Molimo ponovo su drugi darovatelji čija imena nisu označena. H. Abdaga Nalić, Vejsilaga Siručić i Abdulah kotarska vakufsko-mearifska povjerenstva, da nam vrate primjerke 1. broja našega lista, koje nisu mogli ef. Starčević iz Srebienice sakupili su pred musalrasturiti kao i da nam pošalju imena pretplatnika, u lom 14 K dobrovoljnih priloga za „Gajret". Vejsilaga Siručić sakupio je u petak u Brakoliko su nam ih pribavili. __ , D ru štv e n e k a šic e . — Kao što smo u proš­ tuncu pred tamošnjom džamijom K 7'20 hel. za tim lom broju javili, nestalo je na zalihi društvenih ka­ je poslao Salih ef. Siručić iz kašice koja se nalazi šica, pa smo se radi toga obratili povjerenicima, da u njegovom dućanu 5 K 70 hel. te iz kašice, koja nam pošalju sve one kašice društvene natrag, koje se nalazi u tam. islamskoj čitaonici 1 K 30 hel. slabo ili nikako ne rade. Mustafa Asim ef. Sarajlić povjer. iz Stoca po­ Mi tu molbu opet ponavljamo, pa se nadamo, slao je Gajretu 11 K 67 hel i to: 5 K darovao je da će nam povjerenici ove kašice — koje ne rade M. A. Sarajlić (kao zećat) a 6 K 67 hel sakupili pred — poslati, da bi smo ih mogli na zgodna mjesta tam. džamijom Lutfija Pitić t Muhamed Mehmedbasmjestiti. šić r. h. Mehmedagin. Ovom prilikom ne možemo, a da ne spomene­ Radi prolazka u općinskim izborima darovali mo jednu ružnu činjenicu, za koju smo doznali. — su Gajretu Čelebija Musić 5 K i Ago Hadžić 2 K Naime, čujemo, da neke Gajretove kašice bivaju upo­ oba iz B. Krupe. trebljavane u vlastite svrhe onih, gdje se nalaze, a Ahmed Kapetanović iz Čapljine poslao je Gaj­ neke opet pojedini zaslijepljeni strančari i Gajrctovi retu 15 K 43 hel. i to 12 K 42 hel. koje je sakupio protivnici upotrebljuju za sakupljanje priloga u svrhe drugih ustanova, pa je čak na jednoj kašici Gajre- spomenuti prilikom njegove svadbe megju svojim tovoj zalijepljeno ime „Gajret", a napisailo ime jedne prijateljima te isti daruje od sebe 3 K. Sakib ef. Korkut mufetiš vakufske uprave da­ druge ustanove. Osim toga imade i takovih slučajeva gdje su kas'ce bezob zirno bačene megju dućanski rovao je Gajretu 10 K mjesto odgovora na brzojavne čestitke prigodom njegova unapregjenja. espap ili date djeci kao igračke. Radi toga je odbor odlučio, da u stvari kašica Muslimanski klub u Banjaluci poslao je Gajretu poduzme energične korake, kako bi o svakoj dobio 7 K 70 h., što je sakupljeno u oči (musi.) nove tačna računa. Stoga je u vlastitom interesu svakoga godine. onoga, koji ima Gajretovu kašicu, a njome ništa ne lbrahim ef. Hadžić šer. sudac u Prozoru poslao privregjuje društvu, da je društvu odmah pošalje. je iz kašice 5 K 34 hel, koja se kod istog nalazi. Jer svaka zloupotreba kašica biće javno bez ikakvih Na sijelu kod Zulfage U zića na predlog Hamdi obzira žigosana. ef. Spahe sakupljeno za „Gajret" 23 K 30 h. �62 Muhamed ef. Džabija položio je iz kašice 7 K 36 hel, koja se nalazi kod uprave Gazina Vakufa. Hamid ef. Fazlagić iz Čapljine poslao je 10 K 12 hel. koju je svotu sakupio poslije klanjanja bajram-namaza pred tam. džamijom. Isti je poslao 20 K 32 hel, što je izbačeno na tambak na zabavi tam. musi. kiraethane. Društvo „Muslimanska sloga" u Čajniču poslalo je od zabave držane 1./I. 1911. pripadajući dio „Gajretu" u iznosu od 23 K. Ahmed Ml. Šarić iz Starog-Majdana poslao je 7 K 99 hel, koju je svotu sakupio sa Fehimom Mujićem na svadbi Dervišage Sarića. Jahja Ćerić i Ibrahim Češko iz Ljubuškog sa­ kupili su u veselom društvu 7 K 60 hel. za „Gajret Priloge darovaše: Ibrahim Češko 3 K; po 1 K: Jahja Ćerić, Memišaga Jakić, Ahmed H. Konjhodžić i Šukrija Češko. Melimed Dizdarević 40 hpl, te Mehmed Ćerimović 20 hel. Mjesto odgovora na čestitke svojih prijatelja, koji mu čestitaše izbor za načelnika, darova je »Gaj­ retu" H. Hasaga Ćatić iz Zgošće 8 K. Ahmetaga Ćurić iz Mostara položio je „Gajretu« 4 K povodom posjete društvenih, prostorija. Iz kašice, koja se nalazi u vakufu položeuo je 31 K 73 hel. Abdullah ef. Berberović poslao 9 K 20 hel. koju je svotu sakupio prilikom glavne skupštine islamske čitaonice u Gacku. Osman ef. Zametica iz Gacka, sakupio je 6 K prilikom svadbe Bešira Kurtovića. Ćamil Sarić sakupio je megju svatovima Muharema Sarića 3 K. Alijehanuma Sarić kći Arif ef. Sa­ rića sakupila je na sijelu 11 K 40 hel. za „Gajret" Mustafa Asim ef. Sarajlić opć. bilježnik i Gajritov povjerenik u Stocu sakupio je 6 K 50 hel. do­ brovoljnih priloga Gajretu i darovaše: Alija Bašić radi izravnanja jedne parnice 5 K, Salih Zaklan (što mu je molbu napravio M. A. Sarajlić) 1 K, te Zaim^ aga Pužić (prilikom rodjenja unuka) 50 helera. Nadalje je pomenuti M. A. Sarajlić poslao 27 K 90 hel iz kašice koje se nalaze kod: Smajil ef. Buzaljka u njegovoj magazi K 170, Lutfije Pitića u njegovoj magazi K 245, Muhe i Mehe Dizdara u njegovoj kahvi K 155, Junuz ef. Mehmedbašića u njegovoj magazi K 3'40, Musi. kiraethana u velikoj sali K 1*54, Musi. zanati, udruženja K 236, Sulejman Behmena u njegovoj magazi 262, Muhamed ef. Rizvanović u dućanu 0'56, Ali ef. Šunje u njeg. dućanu 0'80, Mustafe Sarajlića (Suljagina u kahvi 2'94, Ahmedage Behmena u hanu K 2'—, Mahmuta Alihodžića u dućanu K 1*53, Ibrahima Vranjalića u dućanu K 0.82, Ibrahima Fildića u brijačnici K 219, Mehmeda Turkovića Hasanagina u brijačnici K 0'60, te kod Meh­ med ef. Salčića u dućanu K 084. Ukupno 27 K 90 helera. Hajdar ef. Fazlagić učitelj u Travniku položio je kao svoj priiog Gajretu 10 K, te sakupljenih pri­ godom dolazka Dr. Stiglina u Travnik 2 K. Mjesto odgovora na čestitke prilikom „Kurbanbajrama darovao je Mustajbeg Halilbašić 2 K „Gajretu". Prilikom glavne skupštine musi. kiraethane u Prnjavoru, sakupio je Ćamil Bakalbašić 6 K „Gaj­ retu". Šemsibeg Filipović iz Glamoča poslao je 10 K, koju je svotu sakupio na sijelu u tamošnjoj musi. kiraethani. Hafiz Mehmed ef. Jakić, uč. šer. sud. škole po­ ložio je 5 K koju je svotu darovala Nafija Karić kao dobrovoljni prilog „Gajretu". Iz kašice, koja se nalazi u klubu poslanika mu­ slimana položio je K 22 70. Vaso Gj. Varenika trg. putnik iz Gacka položio je za izgubljenu opkladu sa Suljagom Ribićem iz Jez ra 5 K „Gajretu". Mjesto bajramskih čestitki prijateljima darovaše „Gajretu" ovi rodoljubi iz Tuzle: Šefki ef. Gluhić nar. poslanik 10 K, Muratbeg Zaimoyić 6 K, Dr. Vik­ tor Jankijević 5 K, Kadraga Kunosić 5 K; po 2. K: Sakib ef. Korkut, Bahrija Kadić, Adem ef. Biše i Nezir Mehmedović 1 K. Mehmed Ali-Riza ef. Ahmetović darovao je 2 K (što je Dr. Safetbeg Bašagić im eno­ van predsjednikom bos.-herc. sabora). Hasanaga Bakal iz Priboja darovao je „Gaj­ retu" 4 K. PRAVI LA ,,Gajreta“ pr osv je tn og i kul turnog društva muslimana u Bosni i Hercegovini. § 32. Pododbori se sastaju u svojim sjednicama re­ dovito svakog mjeseca. Zaključci pododbora vrijede samo onda, ako su u sjednici najmanje tri pododborska člana i megju njima predsjednik ili prvi re­ vizor, kao njegov zamjenik. U pododborskoj sjednici odlučuje apsolutna većina glasova. Predsjednik glasa samo onda, kad se glasovi raspolove, pa on valja da odluči. § 33. Ako dva člana pododbora zatraže izvanrednu sjednicu mora je sazvati predsjednik ili prvi revizor najdalje do 15 dana. § 34. P r e d s j e d n i k pododbora zastupa društvo prema svom djelokrugu u javnosti i kod mjesne vlasti, saziva pododborske sjednice i skupštine i predsjeda im, potpisuje sve isprave, koje spadaju u djelokrug pododbora*. �63 § 35. T a j n i k vodi zapisnik u pododborskim sjed. nicama i skupštinama, sastavlja spise i potpisuje ih sa predsjednikom pododbora. Svi spisi pododbora u njegovim su rukama. glavnice u tu svrhu podijeliti zajam, uz malen interes i potpunu sigurnost, da će se taj zajam u primjer­ nim obrocima društvu opet povratiti. Vili. Skupštine. § 36. B l a g a j n i k prima društvene priloge u mjestu pododbora L šalje ih glavnom odboru svaka tri mje­ seca, svigja sve pismene poslove, koji se tiču društ­ venog imanja u mjestu pododbora, potpisuje sa pred­ sjednikom pododbora spise, što spadaju u njegov djelokrug. Ako u mjestu pododbora ima koji novčani zavod, društveni se novac mora u nj uložiti za ona tri mjeseca dok se ne pošalje glavnom odboru. § 37. R e v i z o r i pregledaju društvene račune i bla­ gajnu pododbora i o tom izvješćuju pododbor naj­ manje svaka tri mjeseca. Prvi revizor zastupa pred­ sjednika. § 38 Upravni troškovi pododjjorp namiruju se iz društvenih prihoda u mjestu, a račun se šalje gla^ nom odboru zajedno sa ubranim novcem. Povjerenici. §39. Gdje je manje och 50 članova imenuje glavni odbor jednog povjerenika prvi put. Povjerenik skuplja članove, članarine i darove, a novac šalje glavnom odboru svakog mjeseca. On izvješćuje glavni odbor o svim društvenim poslovima svoga mjesta. Povjerenici imaju pravo sastavljati predloge za podjeljenje pripomoći. a) VII. § 40. Pripomoći su r e d o v i t e i i z v a n r e d n e a daju se prema novčanim prilikama društva u svrhe, koje su spomenute u § 3. i to u prvom redu učeni­ cima, koji su siromašni, sposobni i marljivi. § 41. Redovite pripomoći (Stipendije) podjeljuju se najdulje na jednu godinu. Za podjeljenje Stipendije valja glavnom odboru spremiti molbenicu preko mjes­ nog pododbora ili povjerenika. Molbenici valja pri­ ložiti posljednu školsku svjedodžbu, rodovni list i svjedodžbu siromaštva. § 42. Kad mladić izuči zanat, a nema kapitala, da otvori samostalnu radnju, društvo mu može iz svoje S k u p š t i n e koje s az i v a glavni odbor. § 44. Redovitu glavnu skupštinu saziva glavni odbor svake godine u mjesecu julu. Predsjednik treba, da javi dan sastanaka mjesec dana ranife svim pododborima i povjerenicima pis­ meno, a članovima preko novina. § 45. Redovita glavna skupština održaće se, ako se sastane 100 (sto) članova, koji imaju prava spome­ nuta u § 13, inače se odgagja na 8 dana i tada će se održati bez obzira na broj prisutnih članova. c) Pripom oći. Skupštine sazivaju: glavni odbor; pododbori; povjerenici. a) t i) e) § 46. Redovita glavna skupština vrši ove poslove: or) zaključuje o promjeni ili dopunama pravila; ti) raspravlja izvješća glavnog odbora o godišnjem radu društva; c) d) e) odregjuje godišnji društveni proračun; bira glavni odbor; raspravlja i rješava tačke dnevnog reda, što ga ustanovljuje glavni odbor. § 47. Pododbori, povjerenici i članovi društva, koji žele, da se o njihovim predlozima raspravlja u redo­ vitoj glavnoj skupštini, moraju svoje predloge pis­ meno podnijeti glavnom odboru najmanje 5 dana ranije. § 48. Izvanrednu glavnu skupštinu saziva predsjednik kad to zaključi glavni odbor ili tri pododbora, ili šest povjerenika ili toliko članova, koliko iznosi po­ lovica sarajevskih, a na njoj se raspravlja dnevni red, što ga predlaže glavni odbor. § 49. 0 vijećanju glavne skupštine vodi se zapisnik, koji potpisuje predsjednik ili njegov zamjenik, tajnik i tri skupštinska člana, koji se u skupštini naročito za to izaberu. b) S k u p š t i n e , koj i s a z i v a j u p o d o d b o r i . �64 § 50. Svaki pododbor saziva redovitu odborsku skup­ štinu u mjesecu junu. Predsjednik pododbora javlja dan i dnevni red skupštine glavnom odboru i svojim članovima 15 dana ranije. (Svršiće se). CK0 M6 „H obomo BpcMeHy“ jatuba aotihchiik na UoKHHra* Aa 6n caA, Ha npo.behe momo aoIui ao paTa B3Meby Pycnje n KaHe. A kuko ce U3HaA K -m aja nojaBH.ia penara 3Bnje3Aa, Kmran cy npjio ya6yljeHii, HaponuTO y ejcHepHoue Kaxajy, l’Ajo ce jk iibo roBopa o npeACTojeheM paTy. M a .in Ala je laj naš doktor čudan čovjek. Svakom svom bo­ lesniku veli, da je u velikoj opasnosti. — Pa sasvim prirodno. On lo misli zato, šio je njemu pao šaka. Šale i (lostjetke. r .T i i c m i K . lte.iHKa uaTpa y U>iuiirpaAy. 3rpaA» Bacoice nopTO (Ba6y-A.iaje) je ohombaho aaropje.ia. BaTpa ce nojana.ia y 4 caTa y jyTpo y cpeAHOiTy 3rpaAe. CBe npoCTopHje ApavaBHor caBjeTa, Kao a Be3npaTa ii3ropa.ae cj. Kano ce nojaBn.ia BaTpa, mije jeiu no3naTo. lIlTeTe cy KeJiHKe. Kyra y A imju. JI3 OAece jaB.’f>ajy, Aa ce y eii6apCKoj ry6epHiiju OpeHuypry n<ij&BiMA Kyra. M 3 IleKiiera cTiiacy HaMjepaBajy a* r.ia"ii, Aa KUHecKe B.iacTii cnaje 'iiiTaBy Bapom <J>yAcjaAjaH, y Kojoj BaaAa Kyra, a ocTt-t &k CTaHORHiiuiTBa a» H3o.iHj.ajy. llepinijaunu <iojKOTyjy pyc,Ky po6y. Ha ITep3nie CTHHcy BiijecTH, Aa IIcpsiijaHna, uaroBopoM CBeiuTeHCTsa, 6ojKoTyjy pycKy pooy. BojKOT nponoBjeA»jy cBeuiTeHima y vaMHjaMa h no CKynoBnsia, na ce 6oj' kot luiipn panHAHo caKO, A'* He o6yxBaTii HHTaBy 3eMA>y. y Jeneny. I^aparpaACKH .ih c t o b b jaB.tajv, ce ycTaHiinH npu6^ii5KH.i0 Baponin XaAejAn 3—4 caxaTa. Bpoj ycTaHHKa oko XHAejuAe H3hocii Ha 15 xaVcTanaK A» cy .'bbab, cy ce cnpeMHJia 3a HanaAaj koju poinn. — y CaHyaKy A c a p y obhx h 3ay3ehe oBe pa, A®na ce Aecn.10 Berne KpBiinnx cyKo6a n 3Mel)y BojcKe n ycTama; a rpaA CaHa Na pitanje šta je to ljubav? — odgovorio jc jedan apo­ tekarski pomoćnik: Ljubav je kipeći prašak, koji se pije dok kipi, jer tada samo ima dejstva, a kad se popije, udari neka kiselina na nosi. * Jedan jevrejm koji je trgovao sa naočarima, ponudi svoju.robu nekom mladiću. — ,Šla se vidi kroz naočare? — Sve gospodine što god hoćete vrlo jasno i razgo­ vijetno. Mladić uze jedne naočare, metnu ih na nos i pogleda kroz njih trgovca s naočarima i još nekoliko jevreja, koji su stajali u* naokolo. — „Ovo je rgjavo staklo”, uzviknu on — ekroz njega vidim sve same magarce”. — «Ta nije moguće!” — uzviknu Jcvrejin, „Dajte da vidimo”. Jcvrejin metnu naočare na nos i pogleda mladoga čo­ vjeka. — „Zaista imate potpuno pravo!” — uzviknu on i uda­ lji se. * — Ala ćeš mali? — Prašak za stjcnice. — Za koliko? — Pa biće ih oko hiljadu. je oA ycTaHiiKa 60.1a 3ay 3eT 3, a.in je Typcnoj Bojcipi noiu.10 3a pjk o m , A » » X noHOBa 03 Bapoum npoTjepa. ItapnrpaAa ce niajby. cb 3 kh a * h hobu xpaHciiopm Bojcne h MyHuunje y no6yn»eHe KpajeBe, ho h 6poj ycTa:na cbbkhm a^ hom npnAOoaja. — Cran>e y JaMeHy'je BeoMa 035h.1iH0. II 3 Ko.icpa y X nya3y. y MeAHHti pa36o.x>e;io ce oa 28. Ao 31. jaHyapa 40 jiupa yc.&HjeA Ko.iepe; 18 ,iaua je y.Mp«io. Typcna ii EH r.iecKa. IlapauiK u jihot »Echo de Pariš" Ao^nsa BajecT 113 JIoHAOHa, a * je Baccma IIopTa H3jaBH.ia eHrjiec.Koj brisah Hce.T>y: a& yl)y y npereBopc y nuTaH>HMa Me30noTaMiijc a IlepcacKor 3aaaBa. EHtviecKa B.iaAa he Ha Te nperoBope npucTaTa OHAa, uaAa ce c tum car.iaca a 4>paHuycKa. OBe Bajec.TU Mapauiy na hob npaBan CBjeicKe no;inTHKe. Typcita iipHCTaimiiiTa. ‘J,paHuycKe KounaHaje cy noAHiije.ie TypcKoj B.iaAa npeA^ior 3a ycTpojeH>e npacTaHHiuTa y Kanada, ra,iano.by, Jaijia a A^ieKCaH ApeTy. TpoiuKOBii 3a (J)paHaKa. to uh h3 hochjih oko 100 MH^nj.vaa Taj npeA-ior npoy>iaBa MitnacTapcTBo i’pa^enaHa. 113 HiijinrpuAii ce jaiM>a, Aa je yMpo A 6Ay-iax n a ma , Koja je aneiioBaH bpxobiihm 3auoBjeAHHKOM parne CKcnoAunuje y Je.Meiiy. BiijecTH 0 pyCKO-KHTijcKOM pary. — IIoxporpaA- Za uredništvo odgovara: Osman Gjikić. - Islam ska Poruke i odgovori uredništva. Salihu. — Ova stvar nije za „Gajret". Pošaljite onaj članak 0 zemljeradničkim zadrugama, pa ćemo ga rado uvrstiti, ako bude za to. Sal. R. — Ne možemo uvrstiti, nije za naš list. Uostalom „prvi pokušaji" su malo kome uspjeli i nisu samo Vaše prve stvari otišle u koš. Tješite se time, a pri tome čitajte mnogo, a pišite - manje. L. — U današnjem broju donosimo ovu stvar, a upotrebrćemo i one druge. Čitajte mnogo, pa čete sigurno uspjeti. Lj. B. — Slaba rabota. MyxaMeA. XBajia! ,/l.aHuc aohociimo o»y jeAHy CTBap, a A‘>hnhe h oho Apy*’e Ha paA* Ce,iaM! Gg. saradnicim a. — Molimo poštovane saradnike. da nam radove šalju čitko — mastilom i samo na jednoj strani pisane. Apelujemo na svu braću i sestre, koji se u 111a kom pravcu perom bave, da nas u našem radu po­ mognu, kako bi smo .od „Gajreta" stvorili pravu narodnu knjigu, pristupačnu svima slojevima našega milleta. dio I. Štamparija. - 3a ypeAHHiuTH0 oAt oBapa: Ocnan 'biiicnti. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/7a6845a35d6d5b59f72cb666176821cb.pdf c1bdb095ead9aed2b943482dfc3fb307 PDF Text Text B ro j 5. BROJ rOAUHA 1T. GODINA ♦♦ i a jp e i JIIC T 3 A APJ'niTBEHE IIOCJOBE 11 3A HAPO / ♦ ^ 1 u a jr e t AHO nPOCBJETHBAIBE. LIST ZA DRUŠTVENE PO­ SLOVE 1 ZA NARODNO PROSVJEĆIVANJE. I13JIA3M CBAKOr 1. 1 1 15. ------ y MJECEIJJC ------- IZLAZI SVAKOG L i 15. ------ U MJESECU.-------- n.iacHiiK: ap.Vuitbo „rajpex“. - ypeaHHtc: Ocmhh 'L mkhIi . — Vlasnik: Društvo „G ajret“. - Urednik: Osninn Gjikić CAPAJEBO, 1 Mapi•a 1911. — \ r r \ ju* U n j e a a j e jih ctjt : sa Kocny n XepneroBnny n AycTpo> rapcicy MOHapxHjy, aa M.-iaHOBC, Ta.nefiy, j'iemiKe u tgh^bkc 2 K, a a ii e u i a u o B e 1 K ro,mniH>e. 3 a CBe ocrajie 8eM.i>e 10 (fcpaHajca. Iloje.iiiHii 6pojeBH CTajy 20 xeji. HenjiaKena ce nucua ue npuMajy, pvKonncn cc ne Bpahajy. — IlpoTnjiaTa u pvKonncn aia.T.y ce Ha W e c y : „l'ajpeT11 — CapajeBO. 20. februara. Gornji datum ponuka me, da napišem ovih par redaka, da rečem nekoliko riječi, da ih upravim na adresu bos.-hePc. Muslimana, na adresu svih nas, pa neka svaki kp ih pro­ čita zrelo promisli šta je pročitao, a onda ne­ ka — oslranivši sve drugo — metne ruku na srce i neka pusti sasvim slobodnoj savjesti, da ona prosudi, da li je dotični pogogjen i kriv, a onda — ko se takim osjeti, neka se sam pred osjećajem svoga srca zacrveni. Ovaj datum sjeća nas na dan osnutka „Gajreta". jspustih hotimično riječ „našeg", jer bih — napisavši je — rekao veliku neis­ tinu. Da, krivo bih učinio zdravom razumu, kad bih rekao, jer zaista ima nas dosta, koji se odrekosmo „Gajreta" i ne smatramo ga više „našim". Ovo „našim" odnosi se na sve muslimane u domovini. — A da li ova moja tvrdnja i stoji, ne ću ovdje dokazivati, nego prepuštam čitaocima neka je sami potvrde ili zaniječu. Kamo puste sreće, kad bi se ona mogla zanijekati I Ali, na žalost, ja, i ako vrlo nerado i sa sramom, moram još jedanput potvrditi što sam gore rekao. — Da. Imade nas braćo, dosta, čak i mnogo, koji za „Gajret" ne ćemo ni da ču­ jemo. Dakako, ako pogjemo istraživati uzroke tome kapricu, opet ćemo se morati zastiditi, jer su svi ti uzroci tako neznatni, da ni uz ji — SARAJEVO, 1. m arta 1911. C ijen a je- lis tu : za Bosnu i Hercegovinu i Austro­ ugarsku monarhiju, za članove, talebu, učenike i težake 2 K, za n e č la n o v e 4 K godišnje. Za sve ostale zemlje lOfranaka Pojedini brojevi staju 20 hel Neplaćena se pisma ne primaju rukopisi se-ne vraćaju. — Pretplata i rukopisi šalju, se na adresu: „Gajret" — Sarajevo. najbolju retoriku, pa makar govorili svi u je­ dan glas, ne možemo dokazati, da ima takih uzroka i posljedica, da se mi bezuvjetno mo­ ramo „Gajreta", kao humanog muslimanskog društva, o d r e ć i . Neka se uzimaju za dokaz odbor, stranke, osobe i šta god ko hoće, to sve nije toliko jako, da nas apsulutno sili, da za „Gajret" ne radimo. Sestre i braćo, prijatelji i prijateljice, mu­ slimani i muslimanke, ta recite svi skupa, ali iskreno recite, nije li ovako? Ta pogledajmo, za Boga, naše sugragjane. Tu je „Napredak", „Prosvjeta11, „La Benevolentia“ i druga humanitarna dcuštva, pa pro­ motrite i raspitajte se, kako svi oni rade za te svoje ustanove. I kod tih društava ima uzroka kakve mi ij opstrukciji ili blaže u indiferentizmu na­ prama „Gajretu" navodimo. I katolici i pravo­ slavni i Židovi imadu razne stranke i oprečne nazore, povoljne i nepovoljne osobe u odbo­ rima, pa oni ipak, svi bez iznimaka, rade za dobro i napredak svoga društva, a time i svoga naroda. Progjite sarajevskim kejom, i moraćete — volens, nolens — diveći se pravoslavnima, uzdahnuti i pocrveniti od stida, kad ugledate onaj veličanstveni „Prosvjetni" dom, koga po­ digoše svi pravoslavni bez razlike osobe, sta­ leža, stranke i spola. �66 Zar nije sramota, da mi — još i sad — najbogatiji elemenat u zemlji — moramo gle­ dati, kako se „Gairet" kao siroče bez jednog roditelja — oca ili majke — povlači po tugjim kućama, a nema svoje zgrade — svoga doma? Promislite, pa odgovorite. Veli se, da ,,ovi“ ne će da podupiru, „Gajret“, jer da on daje štipendije i potpore samo ,,onima“. Čini mi se, da sam ja jedan od naj­ pozvanijih, da to svečano pobijem. Pa ja to evo i činim najodlučnije. 20. februara 1903. osnovan je ,,Gajret“. 6. januara 1904. osnovan je „Napredak". Za „Prosvjetu" sam naprijed rekao gore, što sam imao za paralelu. A sad pogledajte ova dva prva: Katolici, najmanje ih na broju i najsiromašniji su, pa i njihovo društvo stoji srazmjerno bolje od na­ šega. Da, ali njihove obje stranke priregjuju u svim mjestima Herceg-Bosne, pa i izvan nje, 6. januara svake godine zabave, svečane v e­ čeri, sijela itd. na uspomenu osnutka „N a­ pretka", a za korist njegovu, dakle svoju. A mi? Jedno jedino mjesto do sada je dr­ žalo tu uspomenu i svake godine priregjivalo na dan 20. februara „Gajretovu" zabavu, ali na žalost i to jedno je, čini se, od toga odu­ stalo. T o su doduše sve žalosne, ali istinite slike i pojave. Jedna mi anekdota ovom prilikom pade na pamet. Negdje je Ciganin našao o Aligjunu snijega, pa iz puke znatiželjnosti zabode prst u snijeg. Povukavši brže bolje prst natrag us­ kliknuo je: „On, on!" Ja bih za nas bosanske muslimane rekao: mi, mi. Ali kad i što se god radi za dobro na­ roda, nije nikad kasno. Pa zato, braćo i se ­ stre, odbacimo od sebe sve osobnosti, kad se radi o „Gajretu"! Kad već ne ćem o da mi sami svojom inicijativom nešto započnem o, ugledajmo se barem u druge. Dajte, da i mi od sada uvijek slavimo dan osnutka „Gajreta", da slavimo d a n 20. f e b r u a r a. Ali ne da ga slavimo samo riječima, nego da ga slavimo i djelima. Priregjujmo u svim mjestima dom ovine za­ bave na taj dan, na dan osnutka „Gajreta", na dan 20. februara, i to zabave u korist sa­ mo „Gajreta"*). A to možemo tako lahko, tako jednostavno, samo nam treba volje i energije. Sve će biti u našu narodnu, u našu is­ lamsku korist! Ta gdje nam je ponos, braćo muslimani i sestre muslimanke! Držim, da trebamo na ovaj način dokazati, da smo potomci slavnih djedova! Dajte, da nam d a n 20. f e b r u a r a bu­ de t r e ć i B a j r a m u godini! Jedan svršeni Gajretov pitomac. Hamđija Mulić — Hrasnicn: „Soko i kukavica". (Uzgojna crtica). Aferim ti sivi sokole! Teško tebi, sinja kukavico! Iz narod, pjesme. Da se odmah razum ijem o, štovani čitaoci. Nama nije ovdje nam jera govoriti o našim pticam a: sokolu i kukavici, no nam dogje na red, na pero, da se porazgovorimo o onom sokolu-čovjeku i onom kukavicičovjeka, o kojim a često čujem o u običnom narodnom govoru i prečesto u narodnoj pjesm i. Ko je sokočovjek ? To ti je, moj pobratime, onaj čovo, što no se moli Bogu, kao da će sjutra um rijeti a radi, radi kao da će st6 godina živjeti. Soko je čovjek, onaj naš prijatelj što ’no je vazda vesela lica, što ’no mu se lijelko sm rknu bore po ćelu, a očima gleda u ovaj svijet drago i veselo, shvaćajući ga onako, kako nam ga je dragi Bog stvorio, i prepo­ ručio nam, da ga upotrebim o u dobro, u svoju korist. Soko ti je onaj, što ’no vedra čela, a otvorenih grudi, »uzdajući se u se i u svoje kljuse“, stoji na braniku Hvome dinu, obrazu, narodu i domovini: I t. d. *) Rado uvrštavamo ovaj rodoljubni apel biv Gajretova Hajdemo k našoj narod, pjesm i! Sok6 je H rnjica pitomca, nadajući da će on imati odziva u našem milletu. Nu Halil, Što ’no, čuvši u pjanoj m ejhani plačne riječi kako je ovogodišnji 20. februar već prošao, to smo mišljenja, da bi se takve zabave mogle za ovu godinu prirediti i na koju dede Čejvanage, ide na K otare ravne, da obrani sudrugi dan u toku ove godine, samo da bi se još ove godine s žnje nevoljnike. Taki su sokolovi: Lika M ustajbeg, time otpočelo. — P r i m j e t b a u r e d n , Hrnjica Mujaga, Beg Ljubović, Abdullah paša, Hifzi- �67beg Gjumišić i t. d. Svi su ti za svoj rz i obraz, za islamske svetinje zaboravili svoje »ja«, a otišli, pa makar u »kalugjerskom odilu“, poput Tala Ličanina, u daleke zemlje . . . A ko je kukavica? Da, sinja kukavica! Ne daj nam se, Bože, s njime ni u putu sretati Nema ti, što naši vele, čotrdeset dana napretka, kad ga vidiš. Imao sam u komšiluku jednoga mladića opan­ čara. Otac ga na jedvite jade »prikovao uz terdžah«, da štogogj zaradi. Radi sahat, dva, a čim mu, koji lola ođonuđ s prikrajka namigne, da idu u birtiju ili se »kovčati«. a on ti se razboli i šmigne majstoru s očiju, L, zar to nije kukavica? ! Kukavica je i onaj majčin jedinak, koji »jednoga lijepoga dana« »pehne« para iz majčina sanduka, pa ko tobože, ode i on na Kiseljak „poraz have«. Pa i onaj je sinja kukavica, koji se podablja bogatijim od sebe, pa prodaje ono, što mu treba, a kupuje ono, što mu ne treba. A šta je onaj naš čovo, što no radi 10 K globe, radi nekog prekršaja, sprema se na hidžret, kao da se ovdje ne može živjeti? I t. d. I t. d. Soko je čovjek odvažan na rad, hrabar, neustra­ šiv borac prema duhu vremena, pravi junak. Kukavica je strašivica, Ijenština, danguba, pijanica i onaj, što ’no izgubi vjeru i itikad u dragoga Boga. vosti i neradu. U naprednih naroda je to p sve dru­ gačije. Stari Arapi su n. pr. odgajani da prosvjetom i radom rašire granice Islama i svoje vlasti. Danas je engleski narod najjači u kulturi, najjači bogatstvom. Već se u očinskoj kući malomu Englezu mora du­ boko u dušu ucijepiti uvjerenje, dn ima i može imati neku vrijednost jedino sam po sebi, po svom odgoju i naobrazbi, po svojim sposobnostima za rad i za ži­ vot. Englez se ne ponosi svojim bogatim ocem, nego svojim sokolskim radom za svoj opstanak. Navešćemo ovdje izvadak o engiezskom odgoju iz knjige Lasca Leclerc-a po prevodu Stj. Radića*). „Englezkinja je prije žena, nego mati. To znači, da bez prigovora slijedi svoga čovjeka, kuda je kogj povede, i da nikada ne zaustavlja svoje djece na putu njihovog života s onom nježnošću i zabrinutošću, u kojoj je često mnogo materine sebičnosti i zbog koje, naročito kod nas Slovena, a i kcd Francuza mladići ostaju u kući, „da materi ne pukne srce". Engleskinja dublje osjeća prema djeci svoju dužnost, • nego svoju ljubav, ona samo doji djecu, ona ih do 7. godine i uči i odgaja. Englez se smatra dužnim brinuti se za opskrbu i za naobrazbu svoje djece samo do šesnaesta go­ dine . . . Sin dobro znade, da ne može računati na ostavštinu iza oca . . . Njega uče prilike u životu: Pomozi se sam ! Sam se obuva, sam se čisti, sam Čovjeka je najteže odgojiti. Mi dolazimo na svi­ krevet spravlja; živjeti za njega znači iz načela raditi. Englez jede toliko, da bude sit, alkohol mrzi, jet siromašni. Životinjama treba samo nekoliko dana, pak prohodaju, lete i same se hrane, -čovjek dolazi ljenčarenje prezire«. E to, prijatelju, kako se odgajaju oni, koji danas bez ičega, jedino je stvoren s duševnim sposobnostima, da se razvijaju, da mu se naobrazi duh, da se i on vladaju zemljama, u kojima živi samih preko 100 mil. Muslimana. osovi na svoje noge i da dogje u kolo ljudi. Da ne sjedimo u »dembelhanama", kako kahve Dok se dijete odgoji pravim čovjekom, valja ga, dakle, odgojiti. Lijepo veli pjesnik Zmaj Jovan Jova- nazivamo, osnovasmo čitaonice. To valja. A m a— opro štite mi prijatelji — koliko ima takvih čitaonica, pa nović. da se u njima čitaju knjige, stručni listovi, pouke u „U djeci je sveta klica novinama. Naliče li možda i čitaonice naše na Nova moć se u njih krije, kahve? A? Bolji svijet bi mogo nići, Gdje su nam sokolska društva? Tu su samo Kad bi znali razviti je.« d v a u čitavoj našoj domovini.- Mi smo o tome prv j Kad odgajamo dijele, imamo pred očima odmah ovdje govorili. Koristi sokolstva su veiike. Njima se budućeg čovjeka, ali čovjeka čestita, radina, poštena uništuju kukavice, a goje sokolovi. Pa antialkolna društva? Da smo muslimani na pravog sokola. U našemu kućnom odgoju rijetko se pazi na svome mjestu, ne bi ih ni trebalo. Prilike su nas na lijep djetinji odgoj. II nas se uobičajilo svezati bu­ vele pa smo eto udarili u to zlo — piće. I sad, da dućnost djeteta s božijim »tevećulom«, ali to nije is­ se i ta društva osnivaju, bila bi velika korist, ali na pravno. Brini se ti za svoje, jer si kao roditelj dužan, žalost, ide sporo, lijeno. Poznato nam je, da nam je opojno piće dosadašnji naš moralni i materijalni na­ a moli Boga, da ti briga bude uspješna i hairli. U prvim se godinama uče mnoga naša djeca zadak pospiješilo uz našu nemarnost i nerad. Da, ko kukavičluku. Strašimo ih »baukom«, da ih uspavamo, nam je “riješio agrarno pitanje«, nego alkohol?! razmazujemo ih svakakim sredstvima učimo ih bara- A kuda će veća kukavica od onoga nesrećnika, koji titi novcima i t. d. Sve to vodi zlu. Valja već u dje- prodaje djedovinu, a pije i gubi tijelo i dušu ?! U svim onim institucijama treba da se organi­ tinstvu privikavati, da se dijete samo čisti, oblači, da po neki posao omanji samo vrši i t. d. Mi na to mnogo ziramo. Želimo li opstajati, moramo raditi što više u ne pazimo- U prvim danima mi dijete učimo mlita*) Hr. Kolo. Knjiga II. Matice Hrvatske. �68 kulturnom pravcu, moramo radili na svim stranama, jer se samo radom čovjek uzdržava. Lijepo veli Krier: »Neka se besposličar ponosi svojim imenom i slavom svojih djedova, on ipak nije ništa u slanju, da bude; ako želi, da nešto bude, valja mu raditi: K o n i š t a n e r adi , i n i j e ni š t a. Slava i čast sokolima, dolje s kukavicam a! »Ne malakši, mlada snago, Ne pomjeri puta prava, Nek te muka ne nadjača, Nek te slava ne uspava, Omladino, jedna dušo, Melem — vrelo ljutim rauam, Perjanico ponosa nam ! « veli pjesnik Zmaj Jovan Jovanović. Posebno o našoj intel. omladini, oslavismo drugi put razgo-. varanje . . . M. Ć. Ćatic: Moja ljubav. (Atifi) Moja je ljubav lagja, bolesna i zapuštena, Viš nje leprša jedro: mirisni rupčić mali, Što nekoć mi ga dala jedna koketna žena. Morem se života moga baršunasti nabiru vali 1 trošna lagjica naglo po njinu obzorju plovi, Dalekom obzorju, gdje se neznani skrivaju žali. Sve moje želje i nade, sve moje čežnje i snovi Na toj se lagjici voze, a Pjesma krmom im ravna 1 tiho kroz vjegje guste pogledom vizije lovi. A tamo sa horizontom ponoć se cjeliva tavna, Prosipljuć mrko cv’jeće s usana svojih boni’, Cv’jeće, što tajnom ambrom diše ko priča davna. I vjetrić viš mora pirka i lagju bolesnu goni Sve dalje . . . dalje . . . dalje; a zapjenjeni vali Pjevaju pjesmu suza, što čeznuć Venus ih roni. — Ja znam, o l’jepa ženo, da ovog mora žali, Skrivaju grebenje oštro, pa o njeg jedne će noći Trušna se razbiti lagja; — a jedro: tvoj rupčić mali, Što dršće ko krilo ptice, kad s rana kr.v joj se toči, Divlja će rastrgat bura i krpe njegove tada Po tom će moru pasti... Ah, tad će zaklopit oči, I moja ljiljanska pjesma i čežnja i mir i n a d a ! ------- Hiizim Muftić, Tuzla‘: = --- ------------ ----------- ----------- — Ženidba Hivzibega Gjumišića. — Po originalnom kazivanju stare Hate. Udari najpri bandra ona i borije zasviraše, kad mi pogledasmo sa pendžera Alipašinn, kad li on ide na atu f š njime hodže i hadžije naprid, pa će ih askor dočekati tuđe na selamu i paša pred njima. Pa kad oni viknuše »Ilaz—dur<' — a puške, nejina nego se prelamaju, a topovi zapucaše na gradu banjaluč­ kom. I prid njega dvi pašo jošte su izišle — zetovi Alipašini — i pet mulazima. I onda im Arap ponese najprije šerbe u bašču. P ’ onda ponesosmo kahvu, pa kad popiše kahvu, onda Ilivzibeg dade izun paši, da idu u havuz, da ispiraju boju Šuhrethanumi. Onda dogjoŠe hintovi i jengije, te ih je pratio asker do hauza i tu je veliki sobet bio. I tuđe sam vidila m akar stotinu duša, — ih kaku slotinuj*! — što turkinja, što ćifutki,-što varoški’ Vla­ hinja i tuđe vazdan što su topovi pripucali i asker što je prihodo i bandra što je pri udarala. Uh, ja, kakve su one ćifu tk e ? ! Sve n . njima ćurci dugački, izvezeni zlatom i po prsim a im sve tna šemseta, a o \ra lu im sve pločaši dukati. I io iii je pašinica dočekala. A kad su šuhrethanum u poveli, oko sve Banjeluke su obišli i obigrali, dok su je doveli kući HivJzibegovoj. Oh, jest ga bio onda pravi gust! Suhrelhanum ina para nije bila u deset gradova: sve joj kose u pelu tuku, a u kosi joj samo biseri i kite. Kad ide priko sobe i gladan i žedan bi je gledo, a za njom tri robinje idu. Alipašina kuća od dva boja bila, pa sva iz mitra šarena i tu sam najprije maš nu vidila, ovu što se šije. A ona soba, što smo sjedili: eto ne znaš, u što ”š pogledati! — — — Najprije sjedi pašinica i hodžinica Suhretbahum ina, sjede na m inderu, onda uhigje Subrethanuma, a za njom idu tri robinje: jedna nosi kahvu, jedna cigare, a jedna šekcr, te robinje pođijeliše kahvu, a Suhrelhanum a sjede u krevet, pa se u ’no perje zamaknu; samo što joj se glava vidi. A onaj krevet, sve od zlata na njemu jabuke i direci. Ja brale, nisam smila ni glodati u Hivzibega, am a me na zor naćeraše, da mu nosim cigare, kad je došo, te ja nosim cigare, a jedna robinja kahvu. Pa ja metnem one cigare prid njega na tablji; a on se lati u džep, pa meni tri madžarije, a ja, ham, u kuću ! A .me se smiji, s mi j i — »Uto« — veli — »što si se prepala dženabetp jedan; ne će te pojest oni asker !(< �1 onda je ona odvedena, a mi iiknuli u Dubicu pa eto! Eh, štn li sam ja zapantila, grdna rano! Onda sam iz Banja Luke đonila dvanest mađžarija zlatnih, a dvajest groša u džepu ponila, kad sam pošla; ama vaktile, zemanile! Olga de Lebedeff: 0 emancipaciji muslimanske žene. N a p o m e n a p r e v o d i o c a . — Danas, kad se i u nas počelo življe po novinama pisati o ovome, za nas rada sve važnom, pitanju, mislimo, da će svaka radnja, svaka misao, pa i najmanji prilog do­ bro doći. Radi toga smo i preveli s franceskoga ovu „krasnu i dragocjenu studiju", kako je zove dr. Abdullah Dževdet u svom listu ,,ldjtihad“ (Libre Examen“), u kojem je i izašla u broju od Aprila >1906. Studiju je napisala odlična ruska spisateljica i poznavateljica turskog, arapskog i perzijskog jezika, ggja. Olga de Lebedeff (Girlnat hanum). „Iza ggje Dore d’ Istria, koja je. pisala o „Osmalijskom pjesniš­ tvu", ggja 0 . de Lebedeff je jedinanmentalistkinja, koja je nama poznata" (d r' Abd. Dževdet). Studija je napisana 5 god. prije nego je štampana u „Idjtihadu", te je do tada ggja Lebedeff mnogu svoju misao u tom pogledu ostvarila. God. 1900. je osno­ vala „Društvo za proučavanje Istoka", kojemu je sama počasna predsjednica, a stoji pod protektoratom ru­ skog cara i carice. U studiji se nalazi i takovih mje­ sta, kojima će možda mnogi imati koješta prigovo­ riti, ali mi ipak ništa nijesmo htjeli ispuštati, nego smo sve preveli, znajući, da je ne prevagjamo za djecu, nego za one, koji će pojmiti, kako je teško o ovome pisati i da je autorica inovjerka, da bar neke njene navode, uza sve poznavanje i ljubav, kojom je studija pisana, ipak treba s nekom rezervom uzimati. Svi eventualni prigovori mogu se dakako samo na autoricu studije odnositi, a nipošto na njena prevo­ dioca. * * * Svoje nazore o emancipaciji muslimanske žene mi smo još prije iznijeli u spomenici, koju smo pre­ dali dvanaestom kongresu orientalista, koji se obdržavao u Rimu. Ali kako nam je malo vremena bilo dato za tu raspravu, morali smo se znatno ograničiti u svojim razlaganjima. Stoga ne će biti na odmet, da opet prionemo uz ovo važno pitanje i da poka­ žemo, kako bi se islamske žene mogle osloboditi ovoga stanja, koje graniči s ropstvom i u koje su sada zapale. Mnogo neznanih i fanatičnih Istočnjaka drži, a po njima i mnogo Europejaca tvrdi, da je Islam is­ ključio ženu iz socijalnog života i da joj ne dozvo­ ljava, da se jednako obrazuje kao i čovjek. A to je samo, predrasuda, koju treba oboriti. Ako naime bacimo pogled na socijalni položaj, koji je arapska žena zauzimala u vrijeme, kad je arapska civilizacija bila na vrhuncu, vidjećemo, da Islam nije nikada bio zaprekom, da žena ne bude jednako kao i čovjek odgajana i da ne imadne istih prava. Tako je bilo u Bagdadu u doba Umejevića i prvih Abbasovića, pa sve do vlade Kadir-b’ Illaha. On je prvi zadržao napredovanje islamskog svijeta. (991. god. po Is. a. s.) Ta slušali smo, kako su za Mensurova vremena dvije njegove rodice (cousines) išle u rat proti Bi­ zantincima, obukavši pancir-košulje. Za Rešidove i Memunove vlade su žene raspravljale s učenjacima, t-akmile se s pjesnicima i oživljavale društvo dražešću i finoćom svoga duha. — Tada su se vigjale mlade Arapke, kako se bore na konju i zapovjedaju četama. Sastanaka kod odličnih žena nestade tek pod Mutevekkilovom vladom. Muktedirova mati Katrun-Neda predsjedaše rje­ šavanjima vrhovnog sudišta, davaše audijencije do­ stojanstvenicima i stranim poslanicima, sazivaše ka­ dije i odlične gragjane, svojom rukom potpisivaše i izdavaše državne edikte. Carica Zubejda, žena Harun-ur-Rešida, bijaše izvanredne pameti i izvrsna pjesnikinja. 0 svom je trošku učinila mekkanski vodovod i ponovno sagra­ dila Aleksandriju, koju su Grci bili porušili. Burana, njezina nevjesta, a Me’munova žena, (826. poslije ls. a. s.) bijaše na glasu* sa svoje lje­ pote, duhovitosti, obrazovanosti i vrlina. U Bagdadu je osnovala više ženskih učilišta i bolnica. Sukejna, Alejhisselamova praunaka, od kćeri mu Fatime bijaše pravo čudo sa svoga znanja, a u svom salonu skupljaše sve slavne ljude svoga vremena. Pjesnikinja Fadl življaše u Mutevekkilovo doba, a pjesme su joj se mogle takmiti sa pjesmama naj­ većih pjesnika. Šejha Šuhda (u 12. v.) držaše u Bagdadu kon­ ferencije o lijepoj književnosti (edeb), povjesti i re­ torici. Zejneba Ummul-Mu’ejjed imagjaše diplomu pro­ fesora jurisprudencije (fikh). Za vlade Salahuddinove se odlikovala Tekijja, kći Ebul Feredža, koja je držala predavanja o hadisu (tradiciji), a osim toga i odlična pjesnikinja bila. Ummul-Hajr Fatima i Umm-lbrahim Fatim ajezdani predavahu teologiju. Sejda Nefisa bijaše učiteljica Imami Šafi’iji, a kad je umro, govorila mu je nad grobom talkin, kao da je činila dužnost imama. �/ 70 Tako je isto bilo i u Granadi. Stariji pisci, po­ U tjehe angj*o javi se tako, imence Ahmed M ekkarija spominje u svom djelu Na obzor moga života meće nN efh-ut-tibi“ („Mirišljivi dah") čitavu plejadu (skup) Zvjezdice sjajne — i on je plako slavnih žena. V idjevši: crno cvate mi cv’jeće. Nazune, Zejnebe, Kafse, Kalaje, Safijje i tolike Nemoj se trudit, angjele mili, druge, sjahu neugasivim sjajem svoga svijetlog uma. Davno je zašla u tjeh a moja I ovdje, kao i u Bagdadu, gojile su one sve grane Za gore tamne. Dugo se krili. znanosti i umjetnosti. Usred burnog dvanaestog stoljeća, kad se soci Nada mnom oblak gustoga s lo ja ; — jalna i politička zgrada Zapadne Azije upravo htjela Oblaci zv’jezde tvoje bi skrili, srušiti, bijaše islam ska žena još uvijek predmetom Pa zalud muka bila bi tvoja . .. viteškog kulta (poštivanja) i najnježnije pažnje. Že­ nidba bijaše svečan akt (čin), kućni prag svetinja, a rogjenje djeteta blagoslov Božji. M ajka bijaše prva odgojiteljica djece, a onda bi ih tek predali u ruke učiteljima. Djevojke se odga­ Mehmed N. jahu onako, kako je zahtijevala krepost i čistoća ženska, da vremenom postanu „majke (pravih) ljudi" kako stoji u „K itab-ul-i’tibaru". +J - V*UaYj«U*4U"j»-| Muziku, koju islamska legislatura još nije bila stavila u „Index“ (zabranila), njegovahu žene iz naj<_£• j vi)-* odličnijih krugova. P rincesa Alijja, ReŠidova sestra, M ubesm ilen : bijaše savršen muzičar; njene se kompozicije sp o ­ Ovaj Hadisi-šerif slobodno pre­ minju u „K itab-ul-egžni“ (Knjiga pjesam a") od Ebulveden glasi: „Od vas je najbolji — Feredža El-Isfahanije. Kći ove princese je imala jed­ najhajimiji -- onaj, koji nije zabacio nak talenat za muziku. onaj svijet — ahiret — radi ovog svi­ jeta (t. j. brineći se kako će što udob­ U istom se djelu na jednom mjestu prikazuje nije na ovom svijetu živjeti), a nije 'Ubejda, koja življaše za vlade Me’muna i M utasima zabacio n i o v a j s v i j e t radi onog kao žena velike ljepote, vrline i talenta. Imala je mi­ svijeta, t e n i j e p a o n a t e r e t d r u lozvučan glas, pa kako je vrlo vješto umjela uz tam ­ g i m a“. buricu pjevati, dali su joj ime „E t-Tam burijja“. Vjerujte, draga braćo, da bih ja volio ne plakati, P rincese i odlične žene davale su muzičke ve­ čeri (soirees musicales) zvane „nubSt-ul h&tun", na već pjevati, ali su take prilike, ili da drukčije reknem kojima je bilo orkestara sa sto muzičara, kojima su neprilike naše, da čovjek, ako iole promišlja o na­ šem stanju, mora često puta uzdahnuti i zapitati se: dirigirali (ravnali) vještaci. Timuridski sultani, koji su mnoge novotarije Ma šta je nama? Zar se mi još nijesmo osvijestili? uveli u Perziju, uvedoše megju ostalim i taj običaj, Zar m i ne vidimo, š fa naši sugragjani drugih vjero­ da se na perzijsku novu godinu (nev-roz) upriliča- ispovijesti rade? Da se promislimo — imaju li oni po vala velika „prodaja milosrgja", na kojoj bi princese dvije pameti, po četiri ruke, po tri oka itd., pa ovako i odlične žene prodavale u elegantnim dvoranam a oni napreduju. A mil? Kao da nam je neko svezao svakovrsne lijepe stvari, koje bi vladar, prinčevi i ruke. Kao da nam je ko obezumio pamet. Stojimo i gledamo, šta se oko nas zbiva. Čudimo plemići kupovali, diveći se ljepoti, dražesti i duho­ vitosti ovih prekrasnih žena. Ova se prodaja zvala se — a ne mičemo se, galamimo, — a ne radimo. Znam, da ih ima, koji će reći: To nije istina. I mi „m ine-bazar". (Nastaviće se.) radimo, ali nam ne igje za rukom. Istina je i to. Mi S francuskog Fehim Nedžati. tnkogjer nešto radimo, ali je taj rad veoma neznatan. Refleksije. Fadil Kurtaglć : = = = = = = flngjeo utjehe. — Gdjici R-ni — Ko sunca zraka sa snježnih gora Kad traži iskru u leđnoj doli; Ko otok dalek sred burna mora P utniku kada ublaži b o li: Pogledajte po čaršiji, pa ćete se na prvi pogled uvjeriti, da je naša trgovina još u povojima, i da se nije ni blizu razvila onako i onoliko, da bi odgovarala duhu vremena. Zemljišta i sad oremo dovoljno nenatoreno. Žito vršemo pa harmnima, a ne vršaćim makinjama, te za to nam ga mnogo i propada, što u pljevi i slami vršući, a što previjavajući ga i po 10 puta presipajući tamo i ovamo. A koliko nas tek stoje nadnico i danguba? To je opet znak da ne znamo cijenili ni novac ni vrijeme. Koliko li našeg žita klije �71 i istruhne čekajući lijepa vremena i vjetra da se ovrše. Koliko li je naših zgrada i trgovina izgorjelo n e o s i ­ g u r a n o , a njihovi vlasnici postadoše gole fukare — prosjaci? Seljak propada iz dana u dan, a ne će da osniva »Zemljoradničke Zadruge«, koje bi ga sigurno sa­ čuvale od daljne propasti, a ujedno ga podigle i njemu i njegovoj djeci opstanak osigurale, pa da ne moraju, kad on izdahne, biti na teret drugima. Varošani propadaju jer neće da osnivaju zanatlijska udruženja, premda im Kur-ani azimuššan to nalaže. Ne daju djece na škole i na savremene zan: te. U svoj Islamskoj zna­ nosti nema. ni jedne riječi, koja bi svoje sljedbenike odgovarala od dunjaluka, koja bi mrazila mal — no­ vac. Dosta je samo ona Alejhisselamova uzvišena izreka, koju sam stavio na čelo ovom članku, pa da se vidi, koliko Islam bodri na rad. Pa pomislite samo »Hadž i Zekat«, kome i za što je to Svevišnji naredio da izvršuje? Ko ima čast taj dug izvršivati? Sigurno bogataši; a bogatstvo ne pada iz neba! Da vidite, da se mi ne vladamo onako, kako nam Bog nalaže, osim što nam svjedoči sve gore navedeno, e\o još jedan posve jasan i tačan dokaz — naš »Gajret?. U devetom broju »Gajiet-o,ya«. lista izišao je i zapisnik VIII. redovne skupštine društva, koja je odr­ žana 15. Jula 1 9 10.------------ Ne znam koliko je naše braće p o m n o pročitalo ovaj zapisnik, a još mi je nepoznatije, kako se je koga primio u provinciji, ali što se mene tiče, on na me nije povoljan utisak učinio. Nije za to, jer je »Gajret« naše ogledalo, u kom se odrazuje naše »kulturno i prosvjetno stanje«. I šta sam vidio?! Kakva mi se prikazala slika tog našeg stanja?! Slaba! Sasvim slaba! Pomislite braćo, nas — Muslimana — ima preko š e s t s t o t i n a h i l j a d a . Kad se uzme, da mi i danas stojimo materijalno bolje nego li katolici i pravoslavni; kad se pomisli, da je Islam -vjera, koja nam u svakom pogledu preporučuje da potpomažemo svoju braću; kad se znade, da smo mi najdarežljiviji elemenat od vajkada bili, čovjek se snebiva gledajući ovako slabi napredak n a š e g m ez i m č e t a . A da ja nijesam s&m, koji tuži nad ovim zapisnikom, svjedok su mi oviretci iz istog zapisnika: »Nu dok je odbor u ovom pravcu zadovoljan, on, na žalost, ni na ovogodišnjoj skupštini ne može da izjavi, potpuno zadovoljstvo sa materijalnom stranom društ venog rada. »Gajret« istina jeste i materijalno nešto koračio naprijed, ali nije onako i onoliko, kako bi to trebalo da bude. Gajretova blagotvorna ideja ne može još jednako da postane onako popularna u našem ele­ mentu, kako bi to trebalo da bude, pa da se »Gajret« popne na onu visinu sa koje bi [mogao da potpuno izvršava onu misiju, koja mu je namijenjena. Za ovo mrtvilo prema »Gajretu« ne može se' kriviti naš narod. Naprotiv, odbor se je potpuno uvjerio, da bi Gajretova ideja u svim slojevima našeg milleta naišla na najbolji prijem i vrlo lahko se u mžisama nafoda uvriježila, da imade m a k a r m a l o z a u z e t n i h i n t e 1i g e t n i j i h i u g l e d n i h l j udi * koji bi se toga rada svesrdno prihvatili.« Riječima »inteligetni i ugledni« mislim, da ne' treba komentara. One se svakako odnose na prvom mjestu na naše hodže. Meni se-čini, da bi se mnngo našem »Gajretu« pomoglo, ako bi se pred svaku dža­ miju na zgodno mjesto fstavila »Gajretova kašica«. Tim bismo ujedno pokazali svemu svijetu, koliko Islam propagira i potpomaže prosvjetu. Ali ne treba ni pri tom samo ostali. Trebale bi naše hodže, da koju progoyore o budućnosti »Gajreta«. Mi trebamo da u ovo s v o j e m e z i m č e uložmo svu nadu naše budućnosti. Osobito bi trebale naše hodže i muallemi da s v i budu članovi ovog društva. Pa ako im se što ne svigja, a oni imaju nekakvu misao, kako bi se lakše, sigurnije i brže došlo do cilja, tu je svake godine glav. skuština. Na ovoj se skupštini mogu i društvena pravila popuniti, preraditi itd. Nek dogju na skupštinu i pretresu bratski sve. Sad mi baš na um dogje, da bi svakako dobro i lijepo bilo, kad bi na svaku »Gajretovu" glavnu skupštinu od 1856 članvva, došla bar polovica, te da se mogno ovom prilikom svestrano pretresti pitanje n a š e prosvjete, da se bratski po‘ savjetujemo o n a č i n u r a d a . »Gajret« i njegov list, mogao bi vremenom postati rasadnikom jedne ideje, koja bi s v u b r a ć u vezala čvrsto megju se. Ideja koja je — po mom mišljenju — j e d i n a moguća, da nas trgne iz današnje letar­ gije. A ta bi ideja bila »kompas« n a š e g ž i v o t a i to ne »kompas« života same šake nas — bosanskih muslimana, već kompas s t o t i n a m a m i l i j u n a m u s l i m a n a . Ostvari li se ova »ideja« tad ćemo vidjeti za kratko vrijeme, ne samo u svim našim mjest:ma »Zemljoradničke zadruge,« trgovačka, obrt­ nička udruženja i banke, već će ta sva udruženja biti takogjer m e g j u s e p o v e z a n a — združena, što će biti jedan kineski zid, koji će biti u stanju, da odbije sve navale, ma od kud one dolazile. Još mi je na kraju pripomenuti, da bi lijepo bilo, da se u svakom našem mjestu osnuje po jedan odbor ili bar odborčić, koji bi dan — noć radio oko probugjenja naše braće. 0 ovim odborima i odborčićima, te ’na&mi njihova rada, drugi put. — — — — Šeflka Nesterin B.: Zalog. i. Zima je. Snijeg odavno pokrio sve svojim bijelim velom. Samo po koju zimsku pticu vidiš kako oko pro­ zora tužno cvrkuće, kao da traži mrvu hljeba — moli. �72 Na polju snijeg pada. Ulicama nikoga da progje. Sve se zavuklo u tople sobe ili dudane i grije se, radi — zabavlja. Bilo je još koje dva sata po podne. U to doba išla je po snijegu i vjetru u promočivim 'cipelam a djevojka od kojih dvadeset godina, u isplavljenom žaru, niz ulice prem a čaršiji. Često bi podigla ruku, kojom je zar držala i po­ sušila rupcem oči. Sirota Esma — plakala je. . U duši joj bijaše teško... Ali se mora — — — Eto, su tra osviće petak — a ona neće više imati ni halhala ni mengjuša. Založiće ih. • ' ’ II. Esm a bijaše sirota djevojka. Bez oca i majke ostala je već dvije godine sa nejakom sestrom i bratom. Te dvije godine protekle su za nju kao dva duga vijeka, kubureći i mučeći se u svojoj sirotinji. U rodu ne imagjaše nikog u boljem stanju ko bi je mogao pomoći. Morala je ona šijući i vezući bogatijim — zaragji vati‘ svoj svakdanji kruh za se, svoju sestru i brata. A to je bilo teško, jedva su životarili. ’ Esma se mogla 'udati £a jednoga valjanog rad hika — cipelara, ali nije mogla ostaviti nejaku sestru i brata, da se potucaju. Na ta je način odbila' m'omka — žrtvovala svoju sreću, samo da ne moraju prosjačiti njezina sestra i brat. Živilo se teško, s mukom. — — IU. Osvojila zima! U E sm e’ne bijaše više ni čega u kući. Brašno, drva, gas i druge potrebe bijahu po­ trošene. Zarada slaba. Jedva dnevno po tri groša. Ni su­ him hljebom nijesu se mogli dovoljno hraniti. Kad je jednom dogorjelo do nokata, odluči se Esma i ode svom komšiji Hasagi bakalu. Zamoli ga da joj dade na veresiju nešto brašna, ćum ura i gasa. Ona će njemu vratiti. Hoće! Ili ako hoće, odra diće. Sašiće mu štogod kući — ženi, djeci ili navesti koju čevru. Ali Hasaga joj nije razumio. — Ja ne dajem na veresiju. Pod jeminom sam! — odbio je. Sirota Esma vratila se kući plačući. Mislila šta bi učinila u svojoj nevolji i na pošIjetku se odlučila založiti halhale i mengjuše, svoje djevojačko blago. Bilo joj te š k o -----------Teškim srcem otvori sanduk, izvadi stvari, za­ mota ih u rubac i ogrnuši se u zar izagje na ulicu IV. Snijeg padao. Esma je išla ulicorrt drhčući, ali ne od zim e nego od stida, od tuge. Hasagi nije htjeia Ići. Bojala se da je opet nć odbije. Ta ona se nadala da bi joj on i onako dao, bez zaloga, kao komšija. A sad!... Eamafnije htjela. Pomisli na kojeg jehudiju, znajući, da se oni rado bave ovakim stvarima. Pa pogje nekom jevreju bakalu. Zaslade pred dućanom, videći jednog mušteriju unutra. Pošto ovaj -izagje, Esma bojažljivo stupi u dućaii i zamoli trgovca, da primi u zalog njezine mengjuše i halhale. da joj za to dade nešto brašna, graha, pirinča i slično i nešto novaca, da može m akar tovar drva kupiti. Bakal uzm e stvari, razgleda ih kao i ostalu robu. Procijeni ih na dvanaest forinti i upita Esmu, da li pristaje. Daće joj dva forinta gotovih i deset u robi šta hoće; a onda za četiri m jeseca da mu vrati novce, a on će njoj stvari. Esma zašutje čas, a onda drhtavo izusti: — P ristajem ... — Ali ako se na izmaku četvrtog m jeseca ne vrati, onda propada. Znate? Danas je peti po ala franka! Od danas do četiri m jeseca na petoga. — Znate? — Znam ... odgovori plačno Esma. — Jevrej joj izmjeri što je htjela i pošalje kući. V. Preko zime Esm a nije dizala glave. Uvijek ra' dila: vezla, šila, da je već bila i tjelesno oslabila. Danom radila u nekog Mehage krojača kod kuće, a u noć upet vezla i šila kod svoje kuće. Od krojača gotov ništa ne uzimale od zarade, što joj je plaćao dnevno četrdeset krajcara, a poslije krunu i šest seksera. Živjela s bratom od onog, što je drugim a kod svoje kuće vezla i šila. Malu sestru dala je u najam jednoj boljoj obitelji, pa s bratom samim malo lakše životarila. I tako prošla zima. Došlo proljeće. Primicao se dan kad bi Esm a trebala svoj zalog iskupiti. * * *. Još petnaest dana — i Esma će imali opet ono svoje m engjuše i halhale, koje, kao da su se bilo sraslo s njom još iz ranog djevojaštva, dok još-majka bijaše živa. Ali — — prevelik napor u radu preko zime, slabo stanje — i Esma se povali u postelju na dvije hefte prije, nego bi zalog podigla. Zaboljelo je nešto teško u prsima. A bolest — ko bolest, hoće i više troška. I Esm a podigla zaradu od krojača Mehage, nekih drideset fo- �Huli u gotovu. 1 potrošila od. nje poiovicu za desetak dana, dok se malo podigla. Sad je mislila, da iskupi svoje stvari — mogla b i... Ali gle Božije volje! — Njezin mili braco pre zebao je bdijući uz nju bolesnu, u hladnim noćima — i on se pobolje, dok Ksma nije dobro ni ozdravila. , Sad je valjalo za njega trošiti.------Esma i onako slaba, njegovala brata što mogla bolje i u brizi za njim sve zaboravljala. Ali ipak mi- MyxnMe,v slila o danu, o roku, kad bi imala svoje stvari podići. I taj dan došao i prošao — kad je ona imala baš r j 3 K 6 toliko novaca, koliko je trebalo — a ona je mirovala. Istom do desetak dana poruči joj jevrej, da još čeka, ali ne može vise. Esmi bijaše došla žena krojača Mehage, da je obigjo. Zapita je o čemu se radi. A Esma joj sve kaza. Ne prešutje ni to, da joj sada manjkaju i novci, dabi mogla zalog iskupiti. A i što ima, treba joj za brata — bolestan je. A Mehaginica će: — Pa daćemo ti mi što ti još treba. Makar i_ una­ prijed, mi znamo, odradrćeš nam. A dijete — ozdravide i Esma bolno, ali pritajeno uzdahnu. — Pa neka, neka... Nek jjropanu stvari. Ta sva­ kako bi mi halhale sad bile i goleme za mršave ruker — Nemoj tako, odgovarala je Mehaginica i nudila joj čitave pare da stvari j^kupl. Esma u večer, sama premišljala: Sv» je — ili u zalog stvari ili snagu. Tek tješila se, što je to sve Božijom volj&m, a ne njezinom krivicom. I koliko god se suzdržavala da ne plače, suze joj se same kotrljale niz lice u krilo... — Karanfilaga: Snijeg pada . . Snijeg pada . . . Šta mi dušo radiš, Šta mi radiš, čim vrijeme kratiš.? Gledaš li ti kako snijeg pada I pjevaš li staru pjesmu sad a: »Snijeg pade, drumi zapadošo, Dragi dragoj doći ne mogaše . , .« Snijeg pada . .. Drumove pokriva, Pod njim narav tihi sanak sniva I ja sanjam : kad si mi pjevala Nekad davno, pa me zabavljala: Dvoje dragih kad se milovaše, „Jedno drugom selame šiljaše . . .' Snijeg pada . . , Srce mi ne zebe, Toplo srce spominje se tebe, Tobom živi, za tobom uzdiše, Tebe zove, selame t.i piše • »Po putniku i po namjerniku : Selam ćeš mi mome sugjeniku! . cy uam ^aeHO csexjie. Hoh ne*iyiHo jeApn aym i npCKO Ba^ia 3 acna.inje’.... H htsb CBenep caHaic rp.ni, Cano cpge TyaeHo ivrnje.... ,71para Moja, Moj »H^ejie, PyjKe cy hsm a s b h o cboac... 0 Ka^a on, 4 yuio, 3 Ha.ia Kano ropKe skhbhm a »hp« je CBiijeT npaaaH, K sko npj«e CTape pane! ^lpara Moja, Moj aH^cJie, Py»ce e.y nan a » bho CBe^e... Kareo mu y jaflu.Ma abh Mn npobe A Hohua Me CBaaa e,na3 n, y KaBKv KaKo .iyTau, ^oKJie Ha to caHaK cjia3ii. ^Jpara Moja, Moj aH^eJie, Pywce cy HaM Aa B H 0 CBejie... 0 na HCMy mchbot ja^HH, Ka i He Mory cBojii« 3Bam III to mh cpne, chobh xohe? rJeMy BjenHo y3AncaTH? ^ p a ra Moja, Moj aH^eJie, Pyace cy HaM AaBHo CBe-ie... Oj, Mjeceie, sAaTiiiiM cjajeM Barpjin mii CBex^o uB’jehe, M uianHH joj A y 6ehn je, Me Biiuie BiiAjeT Hehe... 36oroM Apara, Moj aH^e-ie, Pyace cy hsm Aa B H 0 CBe^e.. Cjiyiuao caM njecMy iyacHy U s Kan Ka iiit o ce B iuia, H v y x k s k o npo3op iiiKpnHy JI 3ajeqa AjeBa Mn.ia: 36oroM Apaen, Moj, aH^e^ie, PyjKe cy HaM AaBHo CBevie... « �Nnrnjena Ka,/* ce cunje y noBy Kyky yce.iHTH. 1. r Hoey jcyfiy nopaj no# ieupujy npee zoflime ceoMe v.enpujcmejby, pptjze ceo.ne npujameji,y, a mete mpefie ycejiu ce u v,y cgim ! — bcah cTapa nocAOBHga. 2. H aKo Ta pnje'i ne BpnjeA0 tsko AOCAOBue, nnan je y MHoroMB onpaBAaHa. H obo Kyhe cy jom 3aAyro BAancHe h TomaBe, a BJiara y Kyhn iukoah 3ApaBA>y. 3 . Ko 6a npepaHo, t . j. y jom BAaacHy h „npnjeCHy HORy Kyky yce.1ino, cymuo 6u my ejiazy ceojiiM paxou (njtpfiuMa) u moiuiomo.u [komom) ceoza . mujejta, a Aitcao 6u CMpapan u 3azyman ea3flyx. H jeAHO H APyro je 3a 3ApaB.T>e onacHO. 4. V noey Kyf\y CMuje ce men oupa ycejiumu, Kap ce eeR nomnyHO ucyuiu. 5. he HOBa nyka 6itTn noinyHo cyxa, He 3aBiiCH toaiiko OA Ay®ut*e BpeMOHa, OA KaAa je carpakeea, koahko OA APyrnx npnAiiKa. He mohco ce, askao, oAcjekom h no BpeMeHy oap©A0 th, KaA ce mohcc y HOBy Kyky yceAnm, h hko ce to no TAjeKaAa n aaKOHOM yTBpt)yje.‘) 6. y nnTaH>y, KaA ce MO«e y HOBy Kyky yce.iHTn, npecy^yjy APyra niiTatt>a, a Han&ie: KOJinRa je 3rpaAa; rAje je 3HAaHa; KaA je auAaHa; oa *Jera je n3BeAena; 3a Koje je BpnjeMe AOBpmeHa h t. a7. Bejuoee, Macuene separe oa Ac6e.iBM anAOBUMa cynie ce, napasHo, Mnoro. enopnje, Hero Maa>e, hah 3rpaAe TBHKHX SHAOBa. 8. HaTMape, DAeTape n Kyke oa 6onApyKa (Ha naHaTe) cyrae ce 6p3o, a nepnnk n Ha6oj enopo. 9. Jlnjen oa Majiiepa cymn ce ćpace, Hero a njen oa 6.iaTa c d.TjCbom h cjemcoM. 10. Kyke y yBaiaMa n Ay6oAOAmiaMa cyme ce enopnje, Hero Kyke Ha bhcobhm& h npncojHHM o6poHHHMa. 11. lipnje ce Moace y HOBy Kyky yceAHm, ano je ycaM.T,eHa, Hero aKo je y cKAony c Apyrnn Kykaua. 12. 3zpape, supane 3a epujeMe jatcux u flyzompajHux Kuma u MOKapnoz epeMeHa, flywe cy ejiamnc tiezo 3rpaA©, 3HAaae 3a Bpejeue cyme. 13. y Kyky, noja je c npojbeka hah jte ia 03BAaHa, - Moace ce paHnje yce.iHTH. 14. T o.ih 8HAOBH npeKO 3nwe 6oA>e ,,npoBexHy.“ 15. Bp30 supane azpape Teace ce ncyme. 16. A ko ce Kyka 0Auax, hhh joj ce shaobh H3BeAy, h cno.i>a h n3nyTpa MaATepnme hah ApyKHe Kaico OAnjenn, Teace ce cyum. 17. H paHo TaneTOBaHe hah yjtaHOM (uacHOM) 6ojoM npeMa3aHe noBpinane y Kykn, enopo ce cyuie. 18. Hii noA hc Tpe6a OAMax naTOcam hah napnetobrth, Aa ce 6ojbe ncymn. 19. ropifcB K&TOBB Kyke Mory Mnoro paHnje 6hth cyxa Hero npn3euHB npocTopn. *) HeKH npaBHjiHBi^H o^pe^jjj, yce.iHTB Te« noc.mje 6 Mjeceun. ce j boby icyhy omnje 20. E oa»6 je, yceA nm ce y HOBy Kyky c npO1 A»eka hah 3a BpnjeMe »i>eTH>Hx BpyknHa, Hero C jeceHH n.TB 3BMB. 21. H iim ce yKaace n HajMa^n Tpar B ja re y HOBoj Kykn, BaA>a ce H3 H.e coaiith — Ba.’s a je, a ^ kao, h ohot m io npnje HcnpasHBTB. Hoisa ce Kyka Teraico cyniH, KaA ce Bek y H.oj CTaHyje. Moace, uiTa Bnnio, jom jane Aa ce oBAaacB. „3npaejbe . KaA Aoj HA>a n eiia Aocra MAnjena — HM ac.iyqajeBa, Aa AojH^>a AOHCTa HeMa aob0*^00 MAiijeKa — h ano ce to Bp.io pnjeTKO AeoiaBa. Y TaKiiM npnABKaMa sKeae no TAjeKaAa crcbhm npecTaHy A°i**TH, n a A0ieTe «03 pyKe xpaHe — a to Hnje Ao^po. yBnjeK je 6ojbe, fla Mamu ceoje flnjeme pe^oeno floju, na mu u ne UMajia ftoeojbno MJiujem. UocJiuje ceanoz flojm a Monce ona onaj MatbttK ceoza MJiujaza Ha^OKua^umu KpaejbUM. ^njeTe ke y TaKiiM npHAHKana MaxoM y3CTB KpaBA.er junjeK a OHOABKO, KO.IBKO Aa C6 3aCHTB. AKO ]6 ARKOMO, T6 BIIDie y3Bie, Hero mTO My je noTpe6no, B a.ta My o6poKe KpaBA.er ma njena oAMjepnBaTn. „ 3 flpaejbe K o.ihko c u n je T p a ja m Kynan>e OAOjnaAH. — OAojie ce CH3KH Aan nyna — Bek nncTOTe paAn. Cano no rAjeKoje MaTepe y tomb npeTjepyjy, na A0ieTe no naiaB caxaT ,,6pnKajy,“ a to Hnje Aoopo. CaMO Kynan»e ne CMnje koa oAojneTa Ay*e T p ajam oa 5 ao 10 Munyma — HajBnme jeAaH neTBpT caxaTa. HeAOHonmaA n CAa6o pa3Bnjena, KpawbaBa Al’eija Maae ce AP*© Y «OA0 i Hero jeApa n KpynHa. n3flpa6Jbe He nymTajTe 6o.iec.HHKa y Bpykui^H H3 onujy. — y BpyknHn (TH({)y) je o6 hhho 6oAecHUK HeKo BpnjeMe y maKo.u 3auocy n oy£.HAy, a & Mome ce6u a zjiaee Aofiu. T ann cy 6oacchhhh HennpHH, A0 » y ce 03 nocTe.te, ojence oa Kyke, HacpHy Ha BpeAy nek. CKone Kpo3 npo3op hah y 6yHap n t . a - — y KpaTKo: 3a BpnjeMe Tora 6yiiBAa cbbkb >iac cy y onacHocm, aico ce Ha h>hx He na3H. C Tora je npaBHAO, pp. je ynpaj TaKor 6oAecHiiKa CBanaA — n Aan>y n Hoky — no Koje CHasKHnje, Tpe3BeHiije n OAAyqHnje A°Make neA>aAe, Koje ke Ha H»era na3ĐTH, n a r a y cjiynajy noTpe6e n cimom y nocTe.’nn 3aAP»aTH. „3ApaeJi>e Narodne umotvorine. U k n d u n c H a s a n a g in ic e . U kadune Hasanaginice, U dvoru joj tri veselja kažu: Sina ženi, a kćerku udaje, Sunet treće veselje najveće. Sve u dvoru šenli pa veselo, Do kadune Hasanaginice. Pitala je jedinica Zlata: »A Boga ti, moja mila majko, Svaku našem dvoru šenli— tresti, A ti si mi, majko, nevesela.« �75 ! 'togovara fiasanaginica: »Moja ’ćeri jedinice Zlato! U tvom dvoru zlu mi čeljad kažu: Svekra babu zmaja ognjenoga, Svekrvicu živu žeravicu, Gjeverove nože okovane, A zaove guje šarovite.« Njojzi Zlata tiho progovara: »Majko moja, oba oka moja! Ti nimalo brige majko nemaj, Ja ću svima lahko ugoditi. Svekru babu vazda uraniti, Uraniti vatru naložiti, 1 mrku mu kahvu napraviti, I jasemin čibuk raspaliti, Na gotovo svekra probuditi. Onda otić’ u vruće mutvake, Pa gospodski ručak sigurati, Dosta, majko, svekru i svekrvi. S gjeverovi’ šalu zametnuti, Zaove ću svačem naučiti, Svom ću dragom lahko ugoditi, Veselo mu po dvoru hodi,ti.,... — Eto, majko, za tim brige nemaj:« tistiku, ekonomsko stanje i t. d., i t. d , u kratko, što u jednom djelu, abecednim redom, sadrži cijeli mate­ rijal, koji se odnosi na Islam, u koliko je do danas ispitan i proučen. Da se bar približno shvati, kako će ovo djelo opsežno i temeljito izragjeno biti, navešćemo neke primjere. Kod riječi Allah govori D. B. Macdonald na više od 10 stranica (lexikon oktav-formata, sa dva stupca!) o tome, kakve su pojmove Arapi prije Islama imali o božanstvu, zatim kako Islam shvaća Boga, razvoj toga shvaćanja i sve što se tiče toga predmeta sa naznakom literature o tome. Ta je naznaka litera­ ture i vrela na koncu svakog članka. Drugi primjer. 0 poznatom remek-djelu islam­ ske umjetnosti, o nedostižnoj Elhamri (Alhambra) go­ vori se na 3 strane, a k tome su dodana i rasno izragjena priloga (tloris Elhamre, Lavlje dvorište itd.). Još jedan primjer. 0 ezanu (kod: adha n) se govori gotovo u dva stupca i iznosi se postanak i sa­ držaj ezana, te kako se kod nekih mezheba djelomice različito uči i t. d. Rečeno je, da ova islamska enciklopedija ne sa­ drži samo ono, što se tiče vjere i Arapa, nego uopće islamskih naroda, ma u kom pogledu bilo. Potražimo samo, šta se i koliko se govori o Afganistanu (29 stra­ Pribilježio: F. Ćavklć nica!), o modernoj turskoj književnosti, o turskoj po­ litičkoj povjesti, o Perziji (kod pojedinih osoba,. jer izašle sveske obragjuju još uvijek predmete i osobe, koje sa A počinju!) u kratko, o čem god hoćemo da Iz islamskog svijeta. što saznamo, a tiče se Muslimana, pa ćemo se uvje­ E n cik lo p ed ija Islam a. (EnzykIopaedie des riti o opsežnosti, temeljitosti i potpunosti djela. Islam,) Tako se zove na veliko zasnovano djelo, što Članci o Ahmeđ Dževdet paši, o Ahmed Midhatu ga, potporom megjunarodnog udruženja akademija su čitave studije u miniaturi, članci o Abdul-Hak Haznanosti i uz sudjelovanje odličnih orientalista, izdaje midu, o Ahmed Ihsanu i njegovu pokretanju „Servetidr. M. Th. Houtsma, profesor na sveučilištu u Utrechtu Fununa® su posve dovoljni za djelo ovake vrsti. Jedino i dr. A. Schaade, privatni docenat na sveučilištu u bi se možda moglo prigovoriti, što se uz transkrip­ ciju latinicom (i ako je posve tačna!) ne nalazi Leidenu. To je »geografski, etnografski i biografski riječ- i originalno pismo, kako se to čini s grčkim ijevrejnik islamskih naroda®, koji sadržaje imena svih osoba, skim riječima. koje su se prije pojave Islama (za džahilijjeta) i za Djelo izlazi u sveskama od 4 tabaka (64. str.,), 13 stoljeća njegova opstanka osobito istakle; nadalje svaki je svezak 3 marka i po (3'50 M ; M = K 1'20), imena svih zemalja, u kojima je Islam vladajuća vjera, a svega će biti oko 45 svezaka. Svakih 15 svezaka, sada ili je nekad bio, imena važnih mjesta i predjela, čini jednu knjigu, te će cijelo djelo izići u 3 velike koji su radi osobitih dogagjaja poznati i uopće sve, knjige. Djelo je počelo 1908. izlaziti, a izlaziće će što se tiče vjere i kulture različitih islamskih naroda. 10—12 godina, te će, kako se misli, tek 1920. godine Sličnih je djela o Islamu i prije bilo, ali u biti dovršeno. Naručuje se u knjižari Ottona Harramnogo manjem opsegu, većinom zastarjelih. Sjetimo ssowitza u Leipzigu. F. N. se samo Hughesova djela: „Dictionary of Islam (»Rje­ čnik Islama44), Ito je 1895. u Londonu na engleskom jeziku ilustrovano izašlo. [Ali sva ta djela mnogo Književne i kulturne bilješke. zaostaju za ovim u Jsvemu. Glavna;, odlika ovoga SKeiia. TaKo ce 30Be naconnc kojh n3,ia3ii y Mjedjela je u tome što se ’ne obazire samo na Arape (i ako dakako o njima najviše govori) i recimo samo cciHHM CBeeicaMa y H obom Ca,a,y, a ypel>yje ra rl>a Mnna književnu ili samo na političku poyjest njihovu, •anga Jame Touaha. Osaj vaconac HaMajeaeH je McoHasia, na ce y H»eMy nego u opće na islamske narode, na njihove zemlje, jezike, književnosti, običaje, vjerovanje, kulturu, sta­ npeTpecajy pa3Ha aceHCKa nnTaH>a u o6jaB.’ty jy u.iaHUH L istak. �76 npyMcajy noy«ce »cenaMa Kao MaTepasra, A oM akngaM a n UviaHOBHMa /tpyuiTBa. • k o ju O bomo «jacormcy j’e mijena 8 K roAmmfce, a npei- ce iua.-be h ;i a*pecy: Administracija ,,Žene“, Novi Sad (Ujvidćk). Ma r a Tomio npenopyqyjejio. Z a b a v e u k o r is t ,,G a jr e ta “ . Muslimanska omladina u Bos. Gradiški priredila je, 18. o. mj. za­ bavu, koje je čist prihod namijenjen u korist osniva­ nja Antialkoholističkog društva i ,,Gajreta“ . Isto tako će prirediti zabavu naša omladina u Gradačcu, od koje će jedan dio prihoda, ići u korist ,,Gajreta“ Ova zabava će se davati na 4. februara, pa bi je trebali prijatelji ,,Gajreta“ svojim prinosima što obilnije pot­ pomoći. H p m m jere rodoljubive omladine u Bos. Gra­ diški i Gradačcu trebala bi se ugledati i ostala naša omladina. n .i a T a G a jr e to v g la s n ik . Firdusov mearifski fond. (Nastavak.)' Vehid Žunić trg. iz Tuzle sakupio je za ovaj fond 12 K 50 hel. Prilbge dadoše: Hafiz Jakub Berbić 2 K, Rasim ef. Žunić 2 K, Hasanaga KuŠljugič 2 K, V. Žunić 2 I£60 hel., Fadilaga Kušijugić 1 K, Salihaga Tabudić 1 K, Ibraga Kušijugić 50 hel, Hasan Nakić 50 hel Idriz H. Jusufović 50 h i Alija Beširović 40 hel. Latif Muračević iz Prijedora sakupio je 27 K, koje darovaše: po 5 K: L. Muračević, M ahmutbeg Kapetanović i Dervišbeg Kapetanović; po 3 K: O sman Arnautović i Omer Kurtović; po 2 K: Ibrahim Džafić i Osman Kurtović H. Bešin; po 1 K: Mujo Pehlić i Ibrahim ef. Beglerović. Asimbeg Paloš posj. iz Sarajeva priložio je 50 K. Idrizbeg H. Husejnović iz Konjica sakupio je megju tam. muslimanima 114 K. Priloge dadoše: H. Alibeg Begtašević 30 K, Džaferbeg i Idrizbeg H. Huseinović 25 K, po 10 K: Hašimbeg Badnjević-Pašalić i Ibrahimaga Hodžić; po 5 K: Alaga Prohić, Ćamilaga Prohić, M ujaga Dračo i Zulfaga Dračo; Mehmed Ali Hadžić 4 K, Alaga Sofo 3 K, po 2 K: Arif ef. D žumhur i M uharemaga Hrnjica; po 1 K: H. H. Abid ef. Džumhur, Salihaga Tičić, H. Abdaga H. Alić i Alaga Softić. Ali ef. Beglerević imam u G. Drežnici i Omer Mujić muhtar tam. sakupili su 47 K, Ibrahim Delibegović iz sela Tinje (kot. Tuzla) sakupio je 43 K a darovaše ovi prilagači: Avdaga H. S ubašić 5 K. Muharem Grošnjić 3 K, po 2 K: Bego Alibegović, Adem Bajrić, Osman Malukić, Šaćir T ursunović i Jusuf Arnautović; po 1 K; Suljo Islamović, O m er Sejdinović, Šerif Salihović, Ibrahim Sa- lihović, Ibrahim Vilić, Idriz Sejdinović, Mustafa Sali­ hović, Meho Grošnjić, Bego Arnautović, Huso Tursumović, Bego Pezić, Agjul Selimović, Mustafa Poljaković, M ustafa Polić, Adem Tursumović, Šaćir Tursumović, Mustafa Tursumović, Muharem Halilović, Hasan Selimović, Salko Fejzić, Ahmed Hadžić, Bećir Vilić, Zećir Vilić, Ahmed Sejdinović, Halil Arnautović Ibrahim Brošnjić. Ibrahimaga Talović iz Zvornika sakupio je za „Firdusov mearifski fond“ 118 K. Priloge dadoše: Hilmibeg Fidahić 40 K, Smailbeg H. Nurbegović 20 K, H. Ibrahimbeg H Nurbegović 10 K, Sejfibeg H. Nur­ begović 10 K; po 5 K: Dedaga Zejnilagić, Tevfik ef. Ferhatović, Dervišbeg H. Tahirbegović, Jusufbeg H. Tahirbegović, M ustajbeg Rustanbegović i Hajrudinbeg H. Nurbegović; po 1 K: Salihaga Pašagić Kozluk (kot. Zvornik) Osman Bazerdžanović, Hašim Kavazbašić, Hasan Sadijagić, Hamidaga H. Omeragić, Osm anaga Kitanica, Ranio Talović i Hasan Kadić. Husejnaga Šiljak, Osjenica (kot. Foča) darovao je 10 K za ovaj fond. Ago Mula Ahmetović iz Tuzle sakupio je za ovaj fond 12 K 80 hel. Priloge su dali: A. Mula Ahmetović 1 K; po 1 K: Alija Pekarić, Sulejman Husanović, Jusuf Jahić, Emin Jahić i Mehmed Sarić, Latif Ćehić 80 hel.; po 60 hel: Meho Hadžić i Omer Musić; po 40 hel: Rifat Divanefendić, Smail Hadžić, Ibrahim Pekarić, Ibrahim Pekarić, Haso Pekarić, M urat Azapagić, Husnija Mrahorović i Osman Pekarić. Šemsudin Brajić iz Travnika darovao je 2 K ovom fondu. Hašim Tapčić iz Janje (kot. Bijeljina) sakupio je megju tam. muslimanima 43 K 60 hel. koje darovaše: H. Topčić 5 K, Esmehanuma Ćemerlić 2 K i Salkan H. Resić 5 K; M ehmedbeg Alibegović 4 K, Gjulaga Velagić 3 K; po 2 K: Fahrihanum a Topčić, Sejdibeg Huseinbegović, H. Hasan Huremović, H. H asoTuršić, Sinan Sadiković i Smajo Durgutović; po 1 K: Had­ žić Šaćir, Salkan Junuzović, Bešo Paravlić, Alija Hasanović, Osm anaga .Musemić, M ula-Mehmed Mulasalihović, Muharem M uharemović, lb ahim Gutić i Ramo H. Mehić, Omer G radaščević 40 hel, Husein Husagić 20 hel. (Nastaviće se.) Prilozi od kurbanekih kožica. Od 2 komada kurb. kožica, koje je darovao Ibra­ him ef. Sarić šer. vježbenik i blagajnik društva »Gajret« dobiveno je 9 K, a K 6.40 od dvije kožice daro­ vane od Mustajbega Halilbašića nar. poslanika. Mustafa ef. Ahić „Gajretov" povjerenik u Viso­ kom, poslao je od sakupljenih kožica m egju tam. m uslimanima ubranu svotu K 104.38. Kožice darovaše: Enes ef. Hašimcfendić 4 kom, po dva komada: II. Jusufaga Kazija i Safet beg Zečević; po 1 komad: H. Hafiz Husni ef. Numanagić, II. Alijaga Oruč, II. �77 Abdaga 0'ru6, Mehmed ef. H, Omerovid, Ćamilaga Mataradžija, Husein ef. Kadid, Mujaga Šehovid, Salihaga Kumio, Zahidbeg Zečevio, H. SaUhaga Or’uS, Vahida Ahić, Mustafa ef. Ahić, Muhamed ef. Ahić, Hafiz Salih ef. Ibrahimović, Mehaga Toromau, Hilmi beg Zečević. ćamilaga H. Mehanuvić, Salihaga Šehovid” Mulaga Ćehaid, Umihanuma Suljagid i Muhamedaga H. Omerović. Svega 29 komada kožica po K 3'22 iznosi K 93.38 Osim toga darovaše mjesto kurh. kožica u novcu: Avdaga Mulagić K 3; po 2 K: H. Muhamedasić, Salihbeg Zečević, Avdibeg Zečević i Mahmutbeg Ze­ čević. Jusuf ef Tančica iz Ljubuškog poslao je K 72 44, koja je svota ubrana od prodatih kur. kožica sa­ kupljenih u Ljubuškom. Kožice darovaše: Salihaga Tančica 3 komada; po 2 komada: Salihaga Omerhodžić, Halidaga Bilal, Abdullah ef. Muminagić i Alaga Sadiković; po jedan komad: Ismet ef. Stočanin šer. sudac, Ali ef, Orman. Sadik ef. Sadiković, Šućraga Fazlić, Abdulah ef. Sadiković, Mehmed Mahić, rahm. H. M. Mahmutaginica Mahić, Fajik ef. Sadiković, J. Tanči'ca i Bećiraga Beširović. Svega 21 komad kolica, prodanih za K 72.44. Mjesto kurb. kožica darovašte u ' novcu: Dervišaga i Mulo Salihagić iz Fojnice K 10.— Ibrahim beg Muratbegović (riiladji) iz Mostara po­ slao je za dvije kožice: svoje'1 svoje matere K 10.— H. Avdaga i Mujagh Saleluvić iz Vareša poslali su od svojih kožica K 80—^ i Suljaga Dervenčić iz Ze­ nice K 5.— Podobor društva »Gajret« u Gračanici poslao je od sakupljenih kurb. kožica megju tam. muslimanima ubranu svotu od K 37.40. Kožice darovaše: po 2 ko­ mada: A. Hadžaljagić, Arif ef. Mehinagić šer. sudac, Mahmutaga Rešidbegović i Braća Ćerimagići trg; po 1 komad: Mujaga Muftić, Mujaga Kučukalić, Rešaga Šuman, H. Medo Šuman, Muhamedaga Kasumagić, Abdullah Sarajlić, Haf. Seid Omerbegović, trg. hrahim Ahmetagić težak, H. Hafiz Omerbegović i Šefkija Hifzefendić. Fehim B. Mujić iz Starog Majdana poslao je ubranu svotu od kurb. kožica sakupljenih u St. Majdanu K 8.67. Kožice darovaše: po 1 komad: Ibrahimaga Topalović, Fehim B. Mujić i Dervišaga Šarić. Sulejman Čećo uč: trg. škole u Sarajevu položio od kožica sakupljenih u Foči prilikom boravka o bajramskim praznicima K 20.60. Kožice darovaše: po 2 komada: Huseinbeg Zulfikarpašić, Ibiahim ef. Ćećo, Salih ef. Hasić, Muhamed ef. Mangjo, Rašidaga Gjonlagić i Omeraga Kukavica ukup. K 12.— Mjesto kurb. kožica darovaše u novcu po 2 K: Muratbeg Cengić i Ibraga Selimović; Dervišaga Čorić K 1 60; po K 1: Sulejmanaga Njuhović, Salihaga ćećo i Omeraga Ćećo. Kotarsko vakufsko-mearifsko povjerenstvo u Ca­ zinu poslalo je ubranu svotu od kurb. kožica K 20 (Nastaviće se.) Društvene vijesti. Iz odbora d ru štva. Ovdašnji list »Muslimanska Sloga" donijela je u svome broju od prošlog petka jedan članak u kojemu se nastoje odbor „Gajreta®, a naročito predsjednik društva g. Hilmi ef. Hatibović i poslovogja gosp. Gjikić obijediti pristranošću i nesavjesnošću u svome radu. Tome članku dali su povoda onomadašnji slučajevi u ovd. vakufsko-mearjfskom konviktu, kuji su imali kao posljedicu otstranjenje osmerice pitomaca iz konvikta, izmegju kojih su če­ tvorica bili Stipendisti ovoga društva. I prema zaklju­ čku odbora ova četvorica društvenih Stipendista izgu­ bila su svoje Stipendije, radi čega je spomenuti list našao uzroka, da napane na odbor društva, odnosno na predsjednika odbora Hatibovića i poslovogju dru: štva Gjikića. fg ' »Musi. £51oga« nije ničim zadužila odbor društva, da bi joj davao kakva računa o svome radu, jer niti su ti ljudi članovi društva, niti njegovi prijatelji ali radi neofaa^iještenog svijeta nalazimo za potrebno osvjetliti pravu istinu u ovoj stvari. Prema zaključka Ijetošnje skupštine društva, mo­ rali su svi srednjoškolski učenici, kojima „Gajret" daje Stipendije u mjestima gdje postoji vakufsko mearifski konvikt biti u konviktu. Držeći se toga skupštinskog zaključka odbor je ovogodišnjim stipendistima, saopćujući im zaključak odborski o podjeljenju Stipendije na­ ročito naglasio, da su dobili, ne Stipendiju, nego mjesto u konviktu i svi oni Stipendisti, koji — u mjestima gdje konvikt postoji — stanuju izvan konvikta, za to su dobili naročitu dozvolu odbora, a mogli su je do­ biti samo u tom slučaju, ako u konviktu nije bilo više mjesta, ili ako su mogli da dokažu, da imađu u mjestu bliže rodbine, kod koje bi stanovali. I da nije nikakva drugog razloga, osim ovaj zak­ ljučak skupštinski, koji je i donešen radi toga, da bi naši Stipendisti dobili što bolji uhlak, odbor je morao da postupi kako je i učinio. Ovi Stipendisti su istje­ rani iz konvikta, prema čemu im dosljedno mora da bude oduzela i Stipendija. Nu osim toga je odbor bio mišljenja, da su ovi Stipendisti krivi i radi toga, što se nisu pokoravali disciplini konvitskoj, nego su pravili kojekakve istupe, koji su imali za posljedicu njihovo otstranjenje. A da su ti stipendisti zbilja krivi najbolji je dokaz to, što su u komisiji, koja je njihovo djelo ispitivala i zak­ ljučila o njihovom otstranjenju iz konvikta, bili, osim zainteresovanih prefokala, i mufetiš vakufski i direk­ tori gimnazije i realke, koji su takogjer uvigjeli po grešku ovih pitomaca i bili mišljenja, da se moraju iz konvikta odstraniti. Odbor „Gajreta" kad daje S t i p e n d i j e d a j e ih onima, koji i s v o j i m n a p r e t k o m u n a u c i i s v o j i m siromašnim stanjem i svojim dobrim vladanjem, te Stipendije zaslužuju, a obzirom �7§ na veliki broj molitelja prirodno je, da dosta njih, koji posjeduju sve te razloge za dobijanje stipendije, ostanu bez Stipendije, pa im često puta radi toga bude sasvim onem ogućeno pohagjanje škole. Pa da li bi bilo pravo, da stipendisti, koji bi docnije izgubili koji od navedenih razloga i nadalje dobivaju štipendiju, a da se dobra, valjana i siromašna djeca bez stipendija pate ili čak radi toga i školu napuštaju ? Svaki nepristran čovjek će priznati, da to ne bi bilo ni u koliko pravo i odbor društva je postupio najsavjesnije, što je donio zaključak, kojim se ovoj četvorici oduzim aju Stipendije, koje će se dati četvo­ rici druge djece boljega vladanja. Što se tiče naglašavanja im ena društvenog pred­ sjednika Halibovića i poslovogje Gjikića, ono nem a ni u koliko mjesta, jer baš ova dvojica su najmanje kriva * dotični zaključak odbora. Prvi stoga, to je jedini od prisutnih članova odbora, baš bio protivan oduzimanju Stipendija, a drugi radi toga, je r i nije član odbora, te u odborskim sjednicama imađe samo savjetujući, a ne i odlučujući, glas. Odbor dakle, a ne pojedini članovi odbora, a još manje društveni poslovogja, donio je dolični zaključak i radi toga mu nije savjest ni u koliko nem irna/ U ostalom odbor društva je sa zadovoljstvom pročitao posljedni pasus toga članka „M. Sloge , jer se u njemu veli, da je se našlo ljudi, koji će onim učenicima davati izdržavanje, iz čega razumijevamo, da će ljudi iz redakcije toga lista dobrovoljnim p ri­ lozima ove učenike potpomagati, čime će — kad ne direktno — ono barem indirektno potpomagati onu blagotvornu ideju, koju »Gajret“ zastupa. Č la n o v im a „ L ig e h i l j a d e 44. Umoljeni smo od „Gajretu" prijateljskih listova: „Musavata". i „Samou­ prave," da im damo imena onih, koji ne održaše za­ danu, riječ i ne platiše prinos ..Lige hiljade", na koji su se javno obvezali. Mi smo spomenutim listovima irriena svih onih, koji ne platiše prinose, dali, te će uskoro početi da se iznose i javno žigošu. Mi ovo stavljamo do znanja svima dužnicima „L'ge hiljade" i upozoravamo ih na neugodnosti, ko­ jima su izloženi i kojima bi mogli još izbjeći — po­ šiljkom prinosa. Novi p o d o d b o ri „G ajre ta". Na 26. pr. mj. održ*na je u Stucu skupština Gajretovih članova, na kojoj je konstituisan nov podobor društva za Stolac i oko­ licu. U upravu podobora izabrana su ova lica: Sulejman' ef. Behmen za p r e d s j e d n i k a ; Lutfi ef. P itić za po d p r e d s j e d n i k a i I. r e v i z o r a ; Mahmud Alihodžić za b l a g a j n i k j a Ibrahim ef. Rebac, učitelj za t a j n i k a i Abdija Zekić za II. revizora. Zauzimanjem i agilnošću povjerenika g. Sarajlića u Stocu su Gajretovi poslovi i do sada išli onako kako treba i valja, le je društvo od strane braće Stočana znatno potpomagano i članarinom i dobrovoljnim prilozima i dr, a Gajretov list je naišao na najbolji prijem megju našim elementom u Stocu i stolačkom kotaru. Obrazovanjem pododbora ć j se ovaj rad sva' kako lijepo unaprijediti, pa se unaprijed možemo ponadati, da će Gajretovi prihodi u ovom mjestu biti znatno povišeni. Mi stoga pozdravljamo ovaj novi pododbor društva želeći m u uspjeha! Ovom prilikom nam je s veseljem objaviti, da se još nekoliko pododbora nalaze u osnutku, pa ćemo, nadamo se, uskoro moći da izvijestimo i o konstituisanju pododbora u Cazinu, Konjicu, Trebinju i Bos. K rupi, u kojim je mjestim a već preduzeta akcija na osnivanju pododbora. Mi ovim ponova apelujemo na prijatelje našega kulturnog unapregjenja, da se što srdačnije zauzmu oko osnivanja društvenih pododbora u svima m jestim a naše domovine, kako bi „Gajret44 postao u svakom pogledu kulturno središte sviju nas muslimana Bosne i Hercegovine. »Gajret« braćo, učinim o svak onoliko koliko zna mo i možemo, pa ćemo učiniti, nem a sumnje, mnogo. P r ilo z i o d k u r b a n s k ih k o ž ic a . Lanjske go­ dine je prvi put pokušano, da bi se megju rodolju­ bima i prijateljim a naroda i narodnog napretka popularisala ideja, da se kurbanske kožice poklanjaju „Gajretu." I taj pokušaj nije ostao bez ikakva uspjeha. Nekolike stotine kruna je i lanjske godine „Gajret" imao prihoda od toga, čime je dakako lijepo potpo­ mognut. Ove godine je uprava „Gajreta" preduzela jače mjere u tome pravcu i možemo sa osobitim zado­ voljstvom konstantovali, da je ovogodišnji prihod od kožica nekoliko puta veći od lanjskoga i to nam daje opravdane nade, da je „Gajret" u kurbanskim koži­ cama dobio nov i redovan godišnji prihod, koji će se iz godine u godinu povećavati, pa inšallahh, iznositi više hiljada kruna. U današnjem broju počinjemo iznositi im ena onih rodoljuba i prijatelja našega napretka, koji su svoje kurbanske kožice poklonili „Gajretu", izričući im svima srdačnu hvalu i priznanje! Ovom prilikom pozivamo ponova sve one, koji nam još nisu poslali obračune ni novac od kožica, da to učine što prije, jer je grehota za svaku paru, koja „Gajretu" na taj način propadne. Z a b a v a u k o rist „G ajreta". Rodoljubivi odbor »Turske čitaonice« u Bugojnu i njezini svjesni čla­ novi priredili su i ove, kao i prošle i predprošle, go­ dine zabavu u humanitarne ciljeve, od koje je jedan dio prihoda, kao i ranijih godina, i ove godine bio namijenjen »Gajretu«. Taj, ovogodišnji dio prihoda »Gajretu« (V* prihoda) iznio je 50 K, koja je svota poslana društvu i kojom je ova humana naša ustanova znatno pomognuto. �<a Neka je srdačna hvala rodoljubivom odboru bu­ gojanske čitaonice, u čiji primjer bi se trebala ugledati i ostala naša društva. PRAVILA „Gajreta" prosvjetnog i kulturnog muslimana društva Bosni i Hercegovini. § 51. Redovita pododborska skupština održaće se, ako se sastane trećina članova iz mjesta, gdje je pododbor, inače se odgagja na 8 dana, pa će se tada obdržati bez obzira na broj prisutnih članova. § 52. Redovita'pododborska skupština vrši ove poslove: a) raspravlja o radu pododbora; b) bira pododbor; c) raspravlja predloge, koji se misle poslati na riješenje redovitoj glavnoj skupštini. • § 53. Izvanrednu skupštinu saziva pododbor, kad to zaključi on sam ili glavni odbor ili trećina članova onoga mjesta gdje je pododbor. § 54. 0 vijećanja pododborskih skupština vodi se za­ pisnik, koji potpisuje predsjednik pododbora ili nje­ gov zamjenik, tajnik i dvojica članova, koji se u skupštini naročito za to izaberu. Prepis toga zapis­ nika treba poslati glavnom odboru najdalje kroz 15 dana iza skupštine. Skupštine koje sazi vaju povjerenici. § 55. Svaki povjerenik saziva redovitu skupštinu u mjesecu junu. Redovita skupština održaće se, ako se sastane više od polovice člunove mjesta, gdje je po­ vjerenik, inače se odgagja na 8 dana, pa će se onda obdržati bez obzira na broj prisutnih članova. Povjerenik će na skupštini iznijeti izvješće o svom radu, a skupština će izabrati dva člana, koji će pregledati povjereničke račune. Zapisnik skup štine treba poslati glavnom odboru najdalje za 15 dana iza skupštine. Skupština bira povjerenika za narednu godinu. § 56. Skupštine stvaraju zaključke apsolutnom veći­ nom glasova, a glasa se javno ili tajno, poimence ili aklamacijom. IX. Opće ustanove. § 57. Društvo prestaje, kad to odrede dvije trećine pododbora računjajući u to i glavni odbor kao pod­ odbor. Imanje društveno predaće se tada upravi va­ kufsko mearifske zaklade u Sarajevu. To isto vrijedi ako bi vlast raspustila ovo društvo. U svakom slu ­ čaju mora se društveno imanje i dalje upotrebljavati u svrhe označene u § 3. Ako jedna polovica društvenih članova bude zahtijevala, da se društvo obnovi, to će se ono po­ novo obnoviti. § 58. Sporove, koji budu nastali megju članovima društva, povjerenicima, članovima pododbofS Ili glav­ nog odbora rješava glavni odbor bez prisutnosti onih članova, (ako je spor u glav. odboru) megju kojima jč spor. § :9. U smislu postojećih propisa o udruživanju društvo podleži u cjelokupnom svom djelovanju i opsegu nadzoru i kontroli političke oblasti. Prema tome imade politička oblast pravo izaslanika poslati .u sve odborske sjednice kao i u sve skupštine. Svaka će se sjednica i skupština najaviti prije tri dana nadležnoj vlasti sa označenjem dnevnog reda. Izuzete su samo one odborske sjednice, koje se redovno obražavaja, te su vlasti početkom godine do znanja stavljene. Izaslanik oblasti ima pravo supotpisivanja za­ pisnika i pravo, da obustavi stvarenje i izvršivanje onakovih zaključaka, koji se ne slažu sa pravilima Prosto je glavnom odboru, pododboru i povje­ reniku proti odredbama političkog izaslanika uložiti pritužbu starijoj oblasti putem nadležne oblast Oblast nadalje ima pravo, da uzme uvid i povjere­ niku u korespondenciju, zapisnike i račune društvene u svako doba i dužna je društvena uprava svako zatraženo razjašnenje u djelovanju društva u potpu­ nom opsegu i objavu dati. Primanje zavještaja ovisi o dozvoli zemaljske vlade. Zemaljskoj vladi pristoji svako pravo društvu raspustiti, ako bi prekoračilo svoj djelokrug označen ovim Statutom. U slučaju ras­ pusta postupati će se po § 57. ovih pravila. Sarajevo, dne 13. decembra 1910. Broj 180.397. I. B. ,,Vigjeno“ Za poglavara zem. vlade: Odjelni predstojnik: Pitner v. r. �80 Majn rjiacHHK. y I^apBrpaAy ce HaAajy, A» He ce n a oBaj na'iHH, HajjiaKiue moHb a & ycnocTaBH Miip n peA y JeM6Hy. Cj’.naiiOB nyT Kp03 TypcKy. Cyac6oHo ce ja>vba, Aa hc CyjrraH MexMeA KpajeM »rjeceua anpnjia ctbHb y CoJiy h (CajiaHHK) Ha paTHoj JialjB „Eapćapoc XajpyABH<l. IIocjeTflhe CcviyH n a he 3aTiiM bHu y CKon.'te, IIpu- llorpaiiHHHH cyico6. Ha TypcKo-rpn oj rpaH nnu ce HenpecTaHo noHaBjtajy cyKo6n B3MeI)y rpaH n,iHBx CTpancapa. TaKo ce HeAasHO accbo jeA«H T a ic a B cyKo6 koa cejia J la ra p a je npn KojeMy je 1 rp an n boJhhk noniHyo, a 7 n x paaeHO, aok cy Ha TypcKoj cTpann paH.eHa TpB BOJHBKa. uiTHHy n B htojb (MaiiacTnpjinjy). 3 a BpnjeMe 6aBJBeH>a y Co;iyHy, Cy.iTaH he CTaHouaTu Ha paTHoj jialjH. FaJiHĆ 6ej, iue<{> nojinijHje 6c36BjeAHocTB npeAy3eo je Bek HyjKHe Mjepe opraHH30BaH>a HapomiTe cTpaace CBrypHOCTH. C y jT a H a he Ha OBOMe nyroBaH»y npaTHTH h npee.TOJioHarajbPAHHK Jycy<J) H3ejiiH n npaHHeBii BexaAy6paT Jycyc|j H3C a bh o b , 3iijayABH, HeijM.vABH n AiiH, X hjimh E(j)eHAn chhobh C y.’iTaHOBii h oa u.iaHOBa BjiaAe: ne.uiK u Be3np, MHHBCTap yHyTpauiH>HX Aje.m h MHHBCTap BOJHH. 3eM.i,OTpec y T jpcK oj. Y E hto.t^ h okoabhh je obbx A»Ha noHOBa 6110 jare aeMJbOTpee. Cbujct je npen.iauicH. y ce.iy XpoHnnniTn pume Kyka je nopymeHo. CTaHOBHHiuTBO CTaHyje noA boaphm He6osr. PinJ)aT-namiiH nyT. Ha HapnrpaAa jaB.’bajj-: IIopTa je Bp.io 36yH>ena noc.teAH.nx a ^h* npe anamiTa Koja naroBiijeinTajy Kpynne Aoraljaje Ha Ea.iKaHy. 3aTo he mhHHCTap iiH0CTpaHHX no/viOBa PatjjaT-naiua noha Aa oćalje Cot|)ujy, BaorpaA n BvKypemt, Aa bhau pacno.i05fceH>e 6yrapcK'*, cpncne h pyMyH>CKe B.iaAe y npBOM peAy npe»ia TypcKoj, a 3aTBM npena hckbm nojaBaMa, Koje aa6pBH>aBajy UopTy. MBHiiCTapcKa Kpiisa y HapnrpaAy ynBHB.ia je Aa Pa(J)aT-nauia oa*iohch ceoj nyT 3 a KpaTico BpajeMe. A.ih icaico OH ocTaje MHHBCTap cao.r-.Hax nosnoBa, ca Ma Kaicse Apyee nsMjeHe ĆHJie, to je oh, npeno Typcwax a ”n.ioMHTCKBX 3ae.TynHBKa y npeeTOHimaMa Koje HaMjepaBa nocjeTBTH, npeA73eo CBe iuto ctojh y Be3B c n>eroBBM nyreM. Osaj HaMjepaBaHii uyT metka Typciee cnojtHe nojiane TyMa,m ce Ha pa3He Hanime, na nan HMaAe b Takobhx Miira.teH.a, a & He na cacTaHUBMa iypcKor mhhhCTpa ca no.iBTHiapnMa 6a.iKaHCKHX AP*aBa 6hth hohobo noKpaHyTa BAeja 6a.iKaHCKHX HapoAa: „EajiKaHCKa 4>eAepaunja“, Kojoj 6u 6n;ia Typctca napeBHHa Ha Hejiy. BjHa y JejieH y. IJapHrpaACKH jjhctobh cy Bpjio ocKyAHH Ha BiijecTBMa na JeMeaa, na ce He 3Ha TanHo ksko cToje CTBapn y obbm no6yH»CHHM KpajeBBMa Typcreor nacTBa. T en ce Moste cyA0TH, a & Henapn K B c y jeH>a-iH no TOMe, uito B3 I^apiirpaAa n Apyrnx MjecTa HenpecTaHo HAy TpaHcnopTH bojcko, MyHHHHje u xpaH e aa Apa6njy. lip n je TpaTKor BpeMeHa oTuraao je M6paXBM-nauia ca Tpa 6aTa.tyHa kocobckhx peAHtjta, nojn je »eh npBcano y XoAejAy* y BJiaABHBM KpyroBBM& ce HaMjepaBa npeA-iojKBTH nj p.iaM6HTy o6pa30BaH>e jeAne „napjiaMOHTapHe komu* cnje,“ Kojoj 6b 6iuia Ay»cH0CT oTnkn y JeMeH ii hu ABuy »ijecra npoyinTn y3poae neaaAOBOjLCTBa HapoAa b npenopyHHTii B*iaAH cpeACTBa 3a yMiipoH>e n 66yH.eHiix iMCMena. šale i dosjetke. Neki strasan igrač karala bio je uhvaćen u Londonu, da igra na lažan način i stoga bude bačen kroz prozor drugog sprata na ulicu. Stoga se on potuži jednom svom prijatelju na svoju nesreću i upita ga za savjet, kako da se ponaša i da osveti svoju uvrijegjenu čast? — Sve što Vam mogu preporučiti, odgovori mu prijatelj, to je, da od sad ne igrate tako visoko — bolje u prizemlju. K n j i g o v o g j a : — Već je deset godina, kako sam knjigovogja u vašoj radnji; posao je veliki; a ja imam još uvi­ jek istu platu. G o s p o d a r : — To je istina- Jer uvijek, kad sam god htio da vam smanjim platu ili da vas otpustim, uvijek sam pomišljao na vašu ženu i djecu. .# P r o l a z n i k s t r a ž a r u : Zar ne vidite, da ona pi­ janica jednako gagja kamenjem fenjere. — Vidim, čim bude razbio fenjer, odmah ću ga uhap­ siti — odgovori stražar zvanično. • S u d a c : Svjedoče, znate li značaj svjedočenja i šta vas čeka? S v j e d o k : Znam: poslije zakletve isplati mi se „dan­ guba". * Neki osinoškolac, koji je čitao Darvina i njegovu teo­ riju o postanju čovjeka, dokazivao je svome ocu, da su svi ljudi postali od majmuna. Otac je to uporno pobijao, ali kad mu je sin i nadalje svoje dokazivanje produžavao, otac se raz­ ljuti, pa mu odbrusi srdito: „Ako je tvoj otac bio majmun moj nije! Poruke i odgovori uredništva. H. R. J. — Vaša pjesma ne može biti objavljena u »Gajretu« ni radi toga, što nije za štam pu pri­ kladna; a ne bi s :m je d >nijoli i k* I bi bila dobra, jer nikakva sastava ne prim am o od nepoznatih pošiljača. A. M u h a m e d . — nije za štampu. A h m e d S. — Niste trebali »prelazili preko Iiubikona«, barem ne, što se poezije tiče. Ne znamo da li ćete te sreće biti i u prozi. Nu prim jetiti nam je, da uredništvu mora biti poznato Vaše pravo ime. H. M., II. — Ona prva stvar nije zgodna za naš list, dok ovu, kako vidito, donosimo u današnjem broju, i hvala Vam najljepše. — Selam. Islam ska dionička štam parija (tiskara) u Sarajevu. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/c237c39ef8e9baec3ff0c760cb54c9ed.pdf 00d3df08ece808ed4a729a753fb7a0c0 PDF Text Text BPOJ C». BROJ rOAHHA IV. GODINA ♦♦ r a i p e J r T ♦ G 1 <f JLHCT 3A 4PyUITBEHE IIOCJIOBE K 3A HAPO £HO nPOCBJE'B.HBAIBE. W V . . \ t IZLAZI SVAKOG 1. i 15. ------- U MJESECU.--------huk : C A P A J E B O , 15. M apTa 1911. Ocmah 'ioiiunti. — Vlasnik: D ruštvo „G ajret“. - Urednik: Osman Gjikić — U n j e n a j e jiHCTy: sa Bocny a Xepi(eroBBHy h AycTpoyrapCKy Monapxiijy, sa i.iaiiOBC, Ta.ne6y, yseHHK6 u TewaKe 2 K, sa u e H Jia a o B e 4 K ro,ilimite. 3a cbb ocTajie aoM.i.o 10 (JipauaKa. IIojefliiuH 6pojeBii cTajy 20 xe.ii. Hen.mheHa ce nncsia ne npiiMajy, pyKonnCH ce He Bpahajy. — IIpeTiMaTa n pyKonacB nia.i,y ce Ha a/ipecy : nrajpeTu — CapajeBo. Ali Suad (Migir): = j r e PROSVJEĆIVANJE. H3JLA3H CBAKOr 1. h 15. ------- y M JECEIjy. ------BjiaciiHK: AP.vniTBO „rajpeir*. - ype a l i s t za d r u š t v e n e p o ­ s l o v e I ZA NARODNO -- Mevlidun-nebijji alejliisalatu vesselam. ~ „Mevlidi-nebi“ to je onaj sveti dan, na koji je naš Pejgamber (a. s.) došao na ovaj syijeL A dva­ naesta večer r e b i u l - e v v e l a , koja se u Carigradu i drugim mjestima zove „Kandil gidžesi", je one mubarekj noć, u kojoj se je rodio najveći sejjid i isti­ niti i vjerodostojni vijesnik dini-mubini Islama, naš Devletlija alejhisalatu vesselam. S historiskog gledišta ovaj rogjen-dan je dogagjaj prvoga reda, te je, kao početak jednoga silnog kulturnog obrta i napretka, važniji i znamenitiji od rogjendana najsilnijih i najmoćninih vladara i careva. Jer tada se je rodio onaj savršeni pravednik, koji je — postavši kašnje Pejgamberom — divlji, ratnički, zakršljali i zapušteni narod, što poput živine življaše u zapuštenim krajevima i klanjaše se idolima — učinio divnom, velikom zajednicom, koja se, kao malo koja, odlikovala uljudnošću, kulturom, pravdoIjubljem, umjerenošću, slobodom, znanošću, i čovje­ koljubljem. Svjetlo istine, koju je on širio, bilo je ubrzo prešlo tijesne granice K u r e j š - k a b i l e i raširilo se Šamu, Jemenu, Iraku, Indiji, Afganistanu, Kini, Egiptu, Endalosu i, poput sunca, rasipalo svoje svijetle zrake na sve strane svijeta. Na tom se svjetlu ogrijaše i nikoše mngi učenjaci i filosofi i tako se ustali pojam p r av e d n o s t i. Dogje preporod i istočno svjetlo obasu cijeli svijet. Znanost se tako obogati, da je jezik umjet­ nosti govorio novom istinom, a ljudi govorahu o, do sada neopaženim, osjećajima i usavršiše se, kao ni­ kada prije. Rad i nastojanje, volja i uzajamnost, sreća i bogatstvo, čestitost i čednost izigjoše na vrhunac. J Si ^ „ — S A R A JE V O , 15. m a r t a 1911. C ije n a je lis t u : za Bosnu i Hercegovinu i Austro­ ugarsku monarhiju, za članove, talebu, učenike i težake 2 K, za n e č la n o v e 4 K godišnje. Za sve ostale zemlje lOJranaka Pojedini brojevi staju 20 hel. Neplaćena se pisma ne primaju rukopisi se ne vraćaju. — Pretplata i rukopisi šalju se na adresu: „Gajret" — Sarajevo. Džamije bijahu pune talebe, a gradovi puni znanja. Svijet dobi nove pogodnosti, nastade potpuna jed­ nakost i savršena pravednost, sloboda i pravo poi­ manje Boga, Znanost, obrt i trgovina, sve to nagje svoje savršenstvo. Začetnik ovoga najvećega, najvažnijeg i najtraj­ nijeg djela jest uzvišeni naš Nebija (a. s.) I mi se evo sjećamo one noći, kad se je rodio on, čija je savršenost zabrinjavala i zasjenjivala vladare i careve. Ovaj je historiski dan zaslužio, da bude najveći Bajram svih muslimana i da se na taj dan vesele i jedan drugom čestita, što su sljedbenici najveće Istine, jer sve najsavršenije i vječne riječi, sve nepobitne istine potekle su i došle nam od Pejgambera (a. s.), koji se je ovaj dan rodio. Govoriti o vrlinama i svojstvima Devletlije teško je. 0 tome jQ . slavna islamska ulema napisala na hiljade djela. Najljepša počast i svečanost najčiŠći vjU i najistinitiji znak odanosti Pejgamberu (a. s.), čija je svaka riječ jedna velika Istina, a svaki kret jedna nenadkriljiva veličanstvenost — po mom je mišljenju to, da se sa iskrenom i odanom predanošću sjetimo i proslavimo dane i noći, kada je On došao na ovaj svijet! .Alejhi efdalussalah! »a t *Jus? r t j j « * * * Povodom ovogodišnjeg Mevludi-šerifa, koji je prekjučer osvanuo, donosimo ovaj slobodni prevod Ali-Fuadova članka iz „Sirati Mustekima" sa željom, da se naš narod zamisli malo 1 usporedi sjajnu prošlost Islama sa sadanjim našim kukavnim stanjem i potraži uzroka ovom nazatku. Mi ovaj dan slavimo kao niko na zemlji, jer naši „mevludi", ili *bolje učenje kojekakvih kasida, traje po tri-četiri mjeseca iza Alejhisselamova rogjen­ dana. Kakva to ima smisla dužna je odgovoriti naša ulema, a što se tiče nas mi bismo rekli, da „mevlud" �82 treba slaviti samo na 12. rebiul-evela, a da slavljenje može biti i bez šećera i bez šerbeta, a kamo li su­ višnog israfli zijafeta. Ova bi nam se svečana zgoda mnogo ljepše usjekla u pamet, ako bismo, mjesto učenja mevluda, kojeg ne razumije ni 5% slušalaca, čuli lijep vaz, o važnosti ovog dana i o životu Alejhisselamovu, o islamskom bratstvu, sjajnoj prošlosti itd. Nadajmo se, da će naša rijaseti ilmijja ove „bid’ati sejjie" od koje nema fajde nikom drugom, nego srednjoj i nižoj „ulemi", (pardon i — bulama!) koja u učenju mevluda gleda samo jedan izvor svojih prihoda ne vodeći računa o tom, da se time narod napućuje na sefahet. Uoči mevluda 1329. Nijazi: Brak. Mubesmilen. 1 1jL -C -1 «-* L-»*• „Ni u kojem društvu, osim u obitelji, ne živi čovjek potpunim životom. U obitelji se zadovoljavaju najprimitivniji nagoni i najidealnija čuvstva. Obitelj je mali svijet, gdje rade i gdje se razvijaju sve čovječije sile i sposobnosti", — veli jedan uvaženi slavenski pisac. Zar to nije istina? Nikakav čovjek zdrava razuma to ne poriče, niti može poreći. Ima li ljepšeg života od bračnoga? Čovjek je u njemu svačim za­ dovoljan, samo ako umije. Kući kad dogje sve je u redu. Ničim se kod kuće ne brine. Njegova žena, koja je stvorena za to, koja ima više vremena, koja to bolje umije od muža, gleda da je sve u kući u potpunom redu, da unaprijedi to zajedničko dobro. Kad je čovjek bećar, ne mili mu se u kuću ništa na­ baviti, jer nema ženske ruke, koja to umije na svoje mjesto postaviti i čuvati i tako čovjek novce, koje bi mogao upotrebiti u dobre svrhe, potroši u bes­ poslice. Čovjeku bećaru ne zna se za jelo, odmor, spa­ vanje niti i za kakav rahatluk. Kad je vrijeme ručka ili večere pohiti u aščinicu, da ugrabi što god jesti, jer ako malo zakasni, nema mu ni tog, slabog, ne­ ukusnog jela, jer će ga drugi razjagmiti. Kad unigje u aščinicu i ugleda zamazanog, uprljanog, pesinavog aščiju, njegovo sugje i sve što je u aščinici, na pola se zasiti, omrzne mu jelo, ali šta će mora se jesti, m akar i takovo bilo, jer se ne smije od gladi umi­ rati. N ajbolje znadu reći šta je to aščinica oni, koji iz svog kućnog rahatluka koji put dogju u nju da jedu. Upitaj ih i čućeš, da će ti odgovoriti, da bi se čovjek trebao oženili, ako ni za što drugo, a ono bar da pojede nešto lijepo, čisto i ukusno kod svoje kuće. Bećar dogje zimi kući. Srce puca od studeni, a u sobi je kao na sjevernom polu. Potpali vatru i mrzne se, dok se soba malo ne ugrije. Hi dogje a soba nepom etena ili nema vode ili fali ovo ili ono. Jednom riječi ništa nije u redu, čovjeku čisto omrzne Život. Nije tako kod onoga, koji je pošao pravim pu­ tom, vidio sve što ga čeka, pa se oženio. U njega je sve u redu, sa svačim je zadovoljan, sve mu ide kao sahat. K oliko'je trošio dok je bio bećar, toliko troši i sada; čak po gdjekad i manje, a kako rahat živ i!!! Treba mu svaki bećar zamjeriti. Ono što na­ bavi u kuću, propasti mu ne će. Sve se unapregjuje, sve raste, sve u najboljem redu. Svaka stvar u kući kao da govori: „Vidiš kako sam lijepo postavljena, kako sam čista". A još kako se hrani! Iza onog aščinskog jela dograbi se čiste,, ukusne hrane, pa kao da počne krepčati. Kad dogje kući, žena ga dočeka vesela, istrče pred njega na avliju kao srna, pita ga je li se umorio, je li zdrav i obaspe ga slatkim rije­ čima, pa i on s&m sebe kori, što nije prije shvatio, da je tako lijepo biti oženjen i što se nije prije ože­ nio. Soba je vruća, večera gotova, pometeno je, očišćeno, da se sve prelijeva. Ako je što god neveseo, to ga žena razgovara, dijeli sa njim žalost i nesreću, pa čovjeku nema ni pola muke, kad mu se šta ne­ povoljno dogodi. Mili mu se njegov život. Kad mu se rodi dijete nema za njeg više ra­ dosti. Hiti svojim rogjacima i prijateljima, kazuje im kako je dobio dijete, kako će i on doprinijeti općoj koristi. Dijete mu se rodilo, koje će pomoći svom rodu i domu, braniti ga i.zajedno s njim dijeliti svaku sreću i nesreću. O stavlja i on iza sebe nekog, ko će ga spominjati, ko će uspomenu na njega sačuvati, ko će ga mrtva rahmetom spomenuti, ko će mu usa­ diti nišane i ograditi mezar. Ljudi koji se mogu oženiti, a neće, nanos- nam štetu, koja se nadoknaditi ne može; čine g rje h , koji se oprostiti ne može. Kad čovjek uzme preda se statistiku mile nam domovine i počne je razgledati, čisto ga jeza progje; prenerazi se, misli da je statis­ tika kriva, ali svejedno toliko nas je i ne može nas biti više pa hiljadu čuda. U prvi mah pomisli, da je hidžret tolika čuda načinio, ali kad pogje sravnjivati naš broj sa brojevima ostalih konfesija, izigje mu iz glave hidžret i sve ostalo. Uvidi, da smo mi tomu krivi i bez hidžreta (ili bolje rekavši selenja zbog tvrdoglavosti i ekonomskih razloga), uvidi, da se ne ragjamo prema broju žiteljstva kao ostale konfesije. Na jednu stranu nas guta to selenje, a na drugo neženjenje, dok nam ne opadne broj žiteljstva i postane �83 O ko My je cy3y jihjio ,kolik jevrejski. Šta će onda biti s nama? Ništa i Aj, mijeno hoao mhjio . . . ništa !! Biće u Bosni gore, nego što je bilo u Andalaziji. Navešću za primjer koliko šteti neženjenje pri­ * * * rastu stanovništva, Francusku i Veliku Britaniju. HecTa.no ra jeAne ttohn Francuska je za pošljednih godina prošlog vijeka y THDJHHH O HOHohH . . . napredovala samo za 3,340.000 stanovnika, dok je M hoto oko cy3y jihjio , Velika Britanija za isto vrijeme, sa manjim početnim Baj, jinjeno neAO m iijio ! . . . brojem, napredovala za 14,115.000 stanovnika. Iz ovoga se primjera vidi, da je Velika Britanija kroz isto vri­ jeme dobila oko 11 milijona stanovnika više nego Francuska. Šta mislite, da je uzrok tolikoj razlici? M. Ć. Ć atić: ===== Ako ne će biti uzrok vanbračno općenje muškinja sa ženskinjem, ne znam šta bi bilo drugo. Francuzi su u svom „moralu" dotle dotjerali, da su jedan put Već jesen širi blatne skute svoje: tražili dozvolu, da im golo Ženskinje igra u operi, ali Drveću s glave vjetar kosu čupa, im to pariška policija nije dozvolila. 1 mokrom ruhom bjesomučno lupa Ljudi koji ne će da se žene, ne samo da nam '*0 mutni pendžer male sobe moje. štete u tom, što nas biva svaki dan manje, nego još ukidaju moral kako svoj, tako i ženskinja. Priroda blijeda, bez čara i boje, Zdrav čovjek i žena imaju prirodni nagon, ko­ U hladnoj kiši svoje lice kupa .. jemu se mora udovoljiti. Za to su baš bludilišta napu­ Kroz baštu Tuga u crnini stupa njena skoro samim muslimanima a i muslimanki se I svuda za njom sablasti se roje. nagje kao bludnica. Dakle, oni nam štete, a kao ta ­ Tek mjesec katkad prospe suze plave kovi su slabi i nepristupačni svakoj sreći i napretku;, Viš mrtvog cvijeća i uvele trave. — a Niče uči: „Slabi i netvorni neka uginu, a prvi jiVjet A ja i Lejla: moja draga muza naše ljubavi prema njima je taj, da im pomog­ nemo do njihove propasti*. — Baš ko dva kipa sliveni od suza Dobro je to sve i skoro svaki od neoženjenih Zurimo u noć. I sred naših grudi ljudi će ovo priznati, ali opet ne će da se ženi, ma­ Zaspala bol se polagano budi. kar bio na štetu nama, pa i cijelom ehli Islamu. Sva­ kim danom gubimo svoj moral, ne držimo se uzvi­ šenog Islama, pa smo zbog toga i došli u ovo perje. 0 blijeda jeseni, o doba boli! Ne damo ženskinju prosvjete, nego one truhnu u 0 plačna sliko uzdaha i tuge! mračnom džehaletu; ne ženimo se, pa nam još muka, 0 kišo su/.a, što je nebo proli kad što nepoćudna čujemo megju ženskinjem. Od­ U krilo, noći olovne i d u g e! gajajmo ih kako treba, dajmo im prosvjete, ženimo 0 mrtvj leptiri, što ljubiste lu g e ! se, pa se ne trebamo ništa bojati. Ako ne budemo 0 svehli cvijeci i borovi goli! to činili, dosta čemo muke pretrpiti, dok te velike 0 ozeble ptice, nevine mi druge! neoprostive grijehe okajemo. 0 oblakovi zamišljeni toli! Jesenski plač. ( t A j , .IIlj(‘IIO >10,1,0 mhjio ! JKHBje.no je ne^o jeAHO, MHJIOICpBHO, CKpOMHO, ueAHO . . . y AB°py je Bje^Ho 6hjio 0 pokisla gnijezda u dalekoj gori! 0 rijeko, koja jecajuć žubori! 0 žuto lišće i bolesne grane! 0 moja mladosti, o umrli dane! Vi svi ste zvuci jedne pjesme bone, Što dršće na usni silne vasione . .. T o Jinjeno ueAo M0.no . . . Ko My ohh caMo srvieA’o, Cpge My je oamsk npeA’o . • . Ha yMy My caMo 6n.no To ji ujeno upao mhjio A ico My je iyuiy . . . ho.jh’o, Bniue Hjije opehe noan'o, Hazim Muftić, T uzla: Baba-Hajdar. Kažu, da je u Travniku živio neki samouki liječnik, po imenu Baba-Hajdar, koji je liječenje tako dobro poznavao, da se i danas čovjek mora diviti njegovoj vještini, a osobito kad se u obzir uzme to, da je pv© �84 znanje o liječenju sam po sebi postigao proučavajući razne trave i njihovu ljekovitost. Vele, da nije davno živio, jer d a j e do skoro u Travniku bilo staraca, kuji su ga zapamtili. Da ga i mi ne bi zaboravili, iznijećemo neliko prim jera njegove liječničke vještine, koje je narod zapamtio. Osobito je lijepo nešto o njem u zabilježiti, je r pričaju da je Baba-Hajdar rekao, da ,,i od Boš­ njaka može -nešto biti!" Jednom je Baba-Hajdar sjedio sa svojim jednim drugom pred džamijom, valjda očekujući da podne zauči i nešto razgovarao s njime, kad li ugleda, gdje se prem a džamiji putom približuje hrpa ljudi, koji su nosili oprem ljenu dženazu. U isto je vrijem e snijeg padao, jer je bilo zimsko doba. Baba-Hajdar se zagleda u dženazu i nakon krat­ kog m otrenja reče: „Eno ih, nose živa čovjeka!" j— Njegov drug, poznajući Baba-Hajdarovo znanje, odmah je tu prim jedbu priopćio rogjacima um rlog i ostalom prisutnom svijetu, a ovi sporazum i vši se, dozvole, da Baba-Hajdar otkrije i pregleda dženazu. Za kratko vrijeme Baba-Hajdar je mrtvaca u obližnjoj kući pregledao, dam are mu rastirao i nešto m u pod nos podkučivao i čovjfek se razabrao i^ o iD vio", jer se ustanovilo, da nije ni bio -umro, nego se samo u bolesti zanio toliko, da sU mislili, da je u istinu mrtav. Kad su poslije Baba-Hajdara upitali, po čem u je raspoznao, da onaj ‘■čovjek nije mrtav, kad su ga onako opremljena nosili putom. — »Po tome« — odgovorio je Baba-Hajdar „jer snijeg, koji je padao na mrtvaca, puno se je brže to­ pio, nego onaj, koji je padao na ostale tvrde pred­ mete, a to je znak, da se čovjek nije još ohladio«. Jednom Baba-Hajdar šetajući sa ahbabom kroz neku mahalu, čuje iz jedne kuće, kako dva ženska glasa pjevaju, — valjda je u istoj kući bilo kakvo veselje. Baba-Hajdar sastade pred tom kućom, pa osluhnuvši malo reče svome drugu: — „Pred ovom kućom ćeš do nekoliko dana vi­ djeti puno svijeta sakupljena, kad to opaziš, dogji pa mi javi!« — Njegov je prijatelj iza toga svaki dan pokraj rečene kuće prolazio i zbilja, do nekoliko dana opazi, da se je tu puno svijeta iskupilo i nešto iz one kuće iščekivalo. Ovaj raspita šta je uzrok, te se svijet tuđe sakupio i kad mu kazaše, da je u toj kući nekakva žena umrla, ode te javi Baba-Hajdaru. Narodni liječnik odmah uzme svoj hećimski halat i ode onoj kući, gdje zamoli, da mu dozvole pre­ gledati m rtvu ženu. Ukućani se tome obradovaše, jer su znali, da njihov Baba-Hajdar neće bez razloga tako nešto zahtijevati, te ga puste, da pregleda m rtvu ženu. Nije prošlo ni pola sahata, a iz kuće izagje do­ maćin, te sakupljenim ljudima javi, da đženaze nema, jer je žena bila jako onesviještena, pošto joj se dijete bilo nenaravno zakrenulo — je r je ista bila tru d n a ,— i tako joj dihanje zapriječilo, što je Baba-Hajdar prije nekoliko dana po samom glasu žene predvigjao, te je to sada s Božijom pomoći otklonuo. Svijet se odmah razigje za svojim poslom, da se bolesna žena ne bi prepala i svak se čudio i Bogu zahvaljivao, kad u Travniku imade tako vrijedan li­ ječnik. Baba-Hajdar je pri odregjivanju lijekova uvijek zahtijevao, da bolesnika mora vidjeti i ne bi nipošto hio nikoga po tome liječiti, ako bi mu se bolest samo opisala. Nu jednom se razboli žena nekog Hajdarovog protivnika, pa se njezin muž obrati Baba-Hajdaru s molbom, da je liječi, ali da mu žene ne može dozvoliti vidjeli. Baba Hajdar bi ga odbio, ali pošto je' htjeo, da i ovoga svoga protivnika osvjedoči o svome znanju, nastojao je sklonuti ga, da m u bole­ snicu pokaže, nu kad ovaj ne htjede to učiniti, Baba Hajdar mu reče, neka uzm e dugačku kanalu, te jedan kraj kanafe neka u ustima drži bolesna ž<na, a drugi kraj neka dade njemu, koji će tako sa dvorišta po­ moću kanafe ustanoviti bolest žene. Domaćin pristane, ali da bi Baba-Hajdara iskušao, mjesto žene, m etne onaj kraj kanafe mački u usta. Liječnik u avliji uzm e onaj drugi kraj kanafe i nakon kratkog mirisanja baci kanafu ljutito vičući domaćinu: »Ti se samo šališ, tebi nije do liječenja, jer si drugi kraj kanafe metnuo mišu u usta!« Razočarani domaćin stane sad moliti Baba-Kajdara, neka se ne ljuti, a da mu može slobodno vi­ djeli bolesnu ženu, jer se on osvjedočio o njegovoj vještini, a da mjesto žene ne drži kanafe miš, nego mačka, koja je malo prije pojela miša. Posljednje godine svoga života proboravio je Ba­ ba-Hajdar u Misiru, gdje je otišao, da liječi jedinicu kćerku nekog mtsirskog bogataša. Taj bogataš, vele, da je silno blago potrošio na liječenje svoje bolesne kćeri, ali joj domaći ljekari nijesu ništa mogli pomoći. Dobavljao je liječnike iz drugih zemalja, pa opet nije bilo fajde. Za to dočuo naš Baba-Hajdar, spremi se i ode u Misir, te se p ri­ javi kod kuće onoga bogataša, ali ne htjede odmah kazati, ko je je i odakle je. Bogataš ga primi i odvede svojoj kćeri. Kad je naš Hajdar pregledao bolesnicu, sazove mnoge misirske liječnike, te u prisutnosti oca bole­ snice uzme komadić prijesna mesa, sveže g a na konac i dade meso bolesnici da proguta, dočim konac pridrži u ruci. Za tim potegne za konac i izvuče iz bolesnice onaj komadić mesa, kad li se na njemu nafatalo nekoliko živih crvica. Baba-Hajdar sada upita prisutne doktore, da li imadu kakvo sredstvo, koje može one crve uništiti, a da meso ostane zdravo. Kad ovi kazaše, da takog �8b lijeka he poznaju, Baba-Hajdar izvadi iz džepa bočicu Olga de L ebadeff: 1 -----■== sa nekakvom vodom, polije po onom komadiću mesa, 0 emancipaciji muslimanske a crvi odmah svi poskapaju,a rr.eso ostade čisto, zdravo i crveno, kakvo je i prije bilo. žene. = (Nastavak.) Sad se nastavi Baba-Hajdar sa bogatašem pogagjati, po što će mu izliječiti kćer. On je zatražio vrlo Mnoge su se žene kod raznih islamskih naroda veliku svotu novaca, a kad je Misirlija uvidio, da ne­ 1 na vladalaćko prijestolje popele. Ja ću imenovali ma druge, plati učenome neznancu po pogodbi u na­ samo najslavnije, jer je njihov broj toliki, da se bojim, prijed zatraženu ucjenu. da bih umorila svoje čitaoce, kad bih sve spomenuli Ali kad je Baba-Hajdar za nekoliko dana bole­ htjela. snicu izliječio i predao zdravu i čilu njezinom ocu, Turhan-hatun, udovica Sa’da II., atabega širaskog, povrati mu i primljene novce govoreći: zatim ’Aišč-hatun, koje se odlikovahu svojom obrazo— »Evo Ti novci, a plati mi, koliko možeš pre- vanošću i smislom za arhitekturu, uljepšale su Širaz goriti. Ucijenio sam Te za to, jer sam čuo, da si sjajnim zdanjima. rekao, — kad su Ti nakon dugog i bezuspješnog li­ U Kahiri je učena sestra Hakim-biemrillaha, koja ječenja Tvoje kćere kazali, da u Bosni imade neka­ je prozvana Sittul-Mulk, zavladala, iza smrti svoga kav Baba-Hajdar, koji bi mogao Tvoju kćer izliječiti: brata, pod imenom »Kraljica Muslimana.« — »Od kud u Bosni taki sposoban čovjek, tone može U Indiji je Razija Begum, kći Altemš-sultana, biti!« — Ja sam se za to potrudio i čak iz Bosne bila podignuta na prijesto u Delhiju iza svrgnuća amo došao da dokažem, da i od Bošnjaka može - ne­ njezina brata sa prijestola. što biti i ja sam glavom Baba-Hajdar!« — Poznati Džihangir je svoju ženu Nuri-Džihan Kad bogataš ču te riječi, zagrli svoga novog tako volio i štovao, da joj je pustio, da vlada mjesto znanca, pokloni mu cijelu već isplaćenu svotu i još njega i da je novce kovao s njezinim likom. To je ga sjajno nagradi izvinjavajući se i stideći se svojih ona krasna princesa, koju je opjevao Moore pod ime­ riječi. nom „Lalla Rookh“. Ruševine se njezina turbeta i I tom je prilikom naš Baba-Hajdar ostao u Misad vide u Lahuru (Lahore.) siru, a kad su ga jednom prilikom upitali, zašto se Tako je dakle islamska žena uživala potpunu ne povrati u Bosnu, odgovurio je: „Ja više u Bosni slobodu: odgojena je bila kao i muškarci, zauzimala nijesam potreban, jer Bošnjaci imadu dva l jepa obi­ je najviša mjesta u društvu i igrala je vrlo važnu čaja, a to su: ne tople plaho nogu i puno sade i uz­ ulogu, ne samo u porodici, gdje jo j'je bio povjeren gajaju šljive!« odgoj djece, nego i u politici, znanosti i umjetnosti. Neograničeno je mogla napredovati u umnoj kulturi i društvenoj slobodi: Islam je nije u tome ni najmanje priječio! Ali na žalost tok dogogjaja, krivo shvaćanje is­ Alfred d e Musset: lamskih načela i razvoj običajnog prava, što ga uvede neotesano društvo, — sve je to moralo dovesti is­ lamsku ženu u ropstvo. (Chanson.) Smrtna borba, u koju su muslimane krstaški Kad zla kob čovjeku mladu ratovi doveli, okrenu njihove misli prema jednom je­ Otme nadu, dinom cilju: da se naime u borbi održe. »Primum Slast života, vivere, deinde philosophari.1*1) I tek što su ih ZenLijek za tog turobnika džove, Nuruddinove i Salahuddinove pobjede spa­ Je muzika sile od napadaja kršćanskih, kad eto ti silne bujice I ljepota ! tatarskih horda, da potopi civilizaciju Istoka i da is­ lamskoj ženi ropstvo donese. Silnije je ljepotice Nepobitno je, da civilizovana društva nema bez L’jepo lice obrazovanih žena. »Htjeti ograničiti žene na uprav­ Od sve slasti, ljanje kućom, obrazovati ih samo zato, značilo bi za­ A glas mili čut', melema boraviti, da iz kuće svakoga gragjanina izlaze zablude Boljeg nema i predrasude, koje vladaju svijetom.« Tako se izražava Niti slasti! Aimć Martin i dodaje: „Na majčinu krilu počiva duh 8 fruceskog: F. Nedžati. narodA, njihove vrline, — drugim riječima — civili­ zacija ljudskoga roda". Pjesma. ’) Najprije-živiti, pa onda filosofirati. �86 Dakle, politički razlozi, vjerske i prijestone borbe, ratovi i gragjanske sm utnje, bile su jedini uzroci, da je ovo napredovanje zastalo i da je nazadnjački pokret nastao i to baš u onaj čas, kad se zapadna civilizacija počela razvijati. U isto su vrijem e žene sve više i više bivale podvrgnute ćejfima (caprices) svojih muževa, koji su, potaknuti ljubomornim despotizmom, uvjerili krivo svoje žene, da im tobože Islam zabranjuje, da uče i da im aju ista prava kao čovjek. One bi dakle ostale robinje dosada, da ih nije uticaj Evrope probudio iz njihova mrtvila. F rancuska je igrala aktivnu ulogu u »poboljšanju stanja muslimanskih žena. Edmond Groult, osnivač kantonalnih m uzeja u Francuskoj, izvješćuje, da se u Alžiru i Tunisu osnivaju ženske škole, u kojima vri­ jedne Francuskinje, odavši se posve poboljšanju svojih sestara M uslimanki, podučavaju ih, osim arapskoga i francuskoga, i u prvim počecima znanosti i umjetnosti, a osobito u kuhanju i šivanju (švu). Dalje veli isti pisac: „Djevojke, koje izigju iz ovih škola, (u kojima se brižno kloni svakoga vjerskoga prozelitizma (obra­ ćanja), jer se inače ne bi postigao cilj, za kojim se teži) vrlo cijene Muslimani, koji ih prose. Pa gledajte, šta se dogagja: kako su ih naučili na red, čistoću i osobno dostojanstvo, bez čega od tada ne mogu biti, stavljaju one uvjete proscima sojim, a o v i'su sretni, da ih prim e slatkom revnošću! »One zahtijevaju krevet, jer ne će više da se miješaju s domaćim životinjama, čemu se još preve­ liki broj muslimanskih žena mora podvrgavati; traže sto i stolice, da m ogu sjesti i jesti sa svojim muže­ vim a i sa djecom, koju će roditi; a katkada se toliko osmjele, da traže da se oslobode nošenja koprene, kojom se većina žena na Istoku pokriva kao m rtvač­ kim pokrovom. (Ipak se znade, da ovaj barbarski običaj nije zapovjegjen Kur’&nom i da mu se žene nekih islamskih plemena nikad nijesu podvrgle.) Na koncu one sile svoje muževe, da se nastane u evrop­ skim kućama ili da otvore široke prozore na svojim kućicama, da može unutra prodrijeti zrak i svjetlo, koji su zdravlju korisni, čistoći neophodno nužni, čaru i dražesti kućnoga ognjišta posve potrebni, a to su koristi, koje su sada nepoznate u većini islamskih krajeva." Francuska je u ostalom dala svojim islamskim podanicima dva dragocjena zakona, koji donose naj­ bolje rezultate. Odlukom senata od 22. aprila 1863., koju nadopunjuje carski dekret od 9. maja 1868., dato je urogjenicima oba spola pravo osobnog vlasništva, koje najbolje potiče na rad i štednju, te je prema tome najbolje sredstvo za razvoj općeg i privatnog blagostanja, a osim toga i jedino, koje osigurava osobnu slobodu. Drugim jednim zakonom (od aprila 1882.) data su im plemenska i porodična imena, ko­ jim a se tačno m ogu razlikovati, jedni od drugih.« »Konačno se priprem a ovaj čas zakonskd osnoVa, da se podijele politička prava M uslimanima ili barem nekim a izmegju njih, da ih malo po malo izjednače s Francuzima«. Kako se vidi, pitanje o emancipaciji musliman­ skih žena je u Francuskoj prešlo u područje realnosti: civilizovani svijet to može samo radosno pozdraviti. I u Siriji su se žene intelektualno probudile po­ ticajom ženskih zavoda, koje su Evropejci osnovali i kojima većinom francuske redovnice upravljaju. Egipat i Turska su se povele, i ako slabije, za ovim prim jerom . S radošću možemo ovdje spomenuti, da se u arapskim i turskim listovima, kao »Muktetaf« i »HilA,l<( u Kahiri, »Lisan-ul-h&l« u Bejrutu i drugim a može vidjeti sila romana i ozbiljnih članaka, koje su isklju­ čivo "žene napisale. U Kahiri ćemo još spomenuti princesu češmi-Afet, koja je ispjevala lijepih pjesama. Kako je obrazovana, tako je i dobrotvorna, te je u Kahiri osnovala žensku školu i utočište za slijepce. Megiu ostalim treba spo­ m enuti ’Aišu Tajmuriš, kao odličnu pjesnikinju i Zejnebu Fevvaz kao autoricu velike biografije (životopisa) islamskih žena pod naslovom: »Ed-durr-ul-mensur fitabakati rabbat-il-hudur«; što znači: »Rasuto biserje dražesnoga spola«; na koncu Merjemu Halil kao od­ ličnoga pisca u prozi. U Carigradu je slavna i učena Fatime Alijjehanum a napisala nekoliko romana i dosta filozofskih članaka. Makbula Lem’&n-hanuma je poznata sa svojih filozofskih pisama. Spisi ovih dviju hanum a su izašli prije desetak godina u »Terdžum&ni-hakikatu«, kad ga je uregjivao učeni i vrlo popularni Ahmed Midhat efendija. U to doba islamske hanum e nijesu još smjele izdavati svojih djela pod svojim imenom. (Svršiće se.) S francuskog Feliiiu Nedžati. l'auaHHH. K aA . . . Ka# ć^nje^n Mjeceu c He6a 3jiaTHe A&pe cnnaT* CTaHe y nainane pocHor gB’jeha, Koce TBoje Ta^a uapHc J a OCjeTHM MHpHC 6ajHH, A Mjeceua 3pauH sjiaTHH y H>oj njicTy B’jeHan cjajHn. KaA yr.neAaM pyace ahbhc, ycnoMene na Te 6yAH Mnpuc h>iixob TaA y mchh — M ja BiiAiiM TBoje rpyA0, �87 OrakeHe pysKaM KpacHHit, I la ynajaM Mnpnc h> hxob C a /iy6oKHM flaxon CTpacHHM. A KaA 3opa AHBHa CHHe, KaTHa 3eM^>a <Pe6a neica y 6acep y a cM aparA y: 06y3M e sie Tyra Heica, Cpi;e Moje cy 3e raje, Jep koa H.era Apare HeMa — ^a^aH a je TaMHa icpaje. IleT ro,T,nna aBiijariiKC. — HcTopaia aepon^anoBa. — C HeBjepoBaTHOM đpsiiHOM pa 3Bnja ce na Harne ohh HCTopiija aBHjaTHKe. H I to je jyye yyaH.eHo, A^nac je npeMameHO. Him na ce MoacAa Ha CBHjeiy r a j e KpeTara TaKO 6p3o yHanpajeA Kao aepon.iaH. O hh Koja cy .aaHH M axara MaBOM h cyMH>ara y KOHaran ycnjex, OBe ro ­ AHHe iiaajy TBpAy Bjepy Aa 6yAykHocT cao6pakaja npunaAa aeponjiaHHMa. H to CKopa 6yAykHOCT, aKO ce oBaKO HacTaBH. Jep, aok je HCTopnja 6aaoHa CTapa npeKO cto roABHa, h aok ce h npBiix noneiaKa ,AnpHHca6.ia jeABa MoaceHo Aa cjeraMO, aeponjiaH je noraTiio Ten npnje H6Ky roAHHy, h CBaKa roA«Ha apana h HOBy enoxy.^y H>eroBoj BCTopnja. TTpBO m io ce 3Ha, ynpaBo iiiT o ce caMO 'ijJio, to cy noKyniajH Bpajmoeu y nycTnn,aMa Oxnja. Ha KOHTnHeHxy npBii je no.ieTHo Caumoc fluMOH 1906 . y Baxaie^aMa Ey.aoH>CKe HIyMe y IIapH3y: BemTO npeKO neAeoeT MeTapa, Ha bhchhii H3Meky jeAHor h ABa MOTpa, 3a He nyH MHHyT. To je noneiaK, cKpoMaH a ra oxpa6pyjykii. H Bek 1907 . jieTHJio je AOceiaK aeponaaHOBa no 3paKy, HapaBHo jom yBnjeK TaKO, Aa 6h ce mor r a ynopej)HBaTH c Myxa»ra 6e3 rjiaBe. Iloj&e y BaxaTejiaMa 6hjlo je npeMameHO, h ohh ce npecerame Ha npoCTpaHo BojHHHKO BjeHcoaramTe y H ch Jle MyraMO, c oh6 cTpaHe AjcjjeaoBe Ky,ie', Ha C era. T y ce Bek momo Ma r a H3npysKHTU, ii Ha6 p30 cy noKyuiaja oa KiiraMeTpa AysKHHe nocTara HemTo o6hhho. Bek hu^otkom 1908 . nperaTiio je (Papjuau jeAaH KraoMeTap u BpaTiio ce Ha hcto MjecTo, npemao je Aafcvie oko 500 MeTapa HanpnjeA h oko 500 Haipar, a r a je AOAHPHy° 3eM^ty, h A°6no je 50.000 ifpaHaKa, Koje cy Asa 6oraTaiua ncTaKra icao HarpaAy aa to noAy3eke. To je 600 b m iik Kopa« yHanpujeA, jep cy aotjio ooraHo raT a ra Ha caBHjyTijuMa h npn ja ra n noicpeTiiMa, naAara h K pxara 60.10 ce6n BpaT 60.10 CBojy cnpaBy. Jom HCTe roAHHe 3aAHBHO je B uji6yp Bpajm CBiijeT cbojhm rajeTOM Ha nojby ^,’oBypf TAje je npeKO ABa caxaTa 6e3 npeKHAa ocTao y Ba3Ayxy Ha CBOMe Ba3AymHOM a iy , npejypiiBira 3a to Bpnjesie npeKO 120 KHJioMeTapa. Bek y to Ao6a, OA*iax c noyeTKa, u m ra cy AaKJie aeponpaHH c BekoM Hero neraica hctom h c 6p3HHOM, Hero B03 opujmmeKcnpec, r a n BeknHa Bjei’poBa y aTMoajjepn. A r a BjeTpoBH cy jom 6nra jeAHa Berana cMeTEba, h hhko ce Hnje A0 3ao y Ba3Ayx, aKO oBaj Hnje 6110 noTnyHo MnpaH. O chm Tora, AeTen.e ce b 3boah.ho yBejeK y aepoApoM.v, Ha noy 3AaHOM Mjeciy. JeAHHO Erapiijo h ^apsiaH ycyA ura c y ce Heko.ihko nyTa y nojte, Ha ABnje Tpn A^oeume raraMeTapa. H aj 3aA, cnpaRa ce jom yBnjeK Kpeiaaa tok H3HaA 3eMJte, HajBiime 15 MeTapa y BHCiiHy, h ynpaB^>aHa h^h nocjeAHyTa cano oa jeAHor jieiana. Tano je 611.10 y roAiiHH 1908 . OHAa je Aomao, y jy jiy 1909 ., iyBeHii upejia 3 Bjiepujoe npeKO KaHajia Jla-Manma, Koju je HeKoahko A»Ha paHnje noKymao, CKopo c ycnjexoM, HajejieraHTHHjii h jeAaH oa HajHeycTpamHBHjffx aBHjaTHHapa, JlamaM. B.iepeo je nocTao c.iaBaH HOBjeK 11 Be.iHKO hmo y <J>paHu;ycKoj 11 y E bpohh, Koja r a je no3HBa.ia ca CBHjy CTpaHa a » joj Aaje jeKu;Hje 03 JieTeaa. Y ayrycTy 1909 , 0AP®aH je, saTHM, no3HaTH mhthhp 6jiH3y PeHca (la V raude Sem aine de Cham pagne), rAje je noKa3aHO cb6 uiTo ce mohco nocTHkn Ha orpaHHneHOM npocTopy, y aepoApoMy. PenopAH cy yAapaH0 jeAaH aa APyr’0M> 3a ocaM AaHa Hnje 60^10 Ha CB0jeTy penopAa Ha aeponjiaHy, Koju He 6a 6a0 tjhob y PeHcy. TjiaBHH HanpeAaK oBAje 6 ho je npoTHB Bjeipa, Ha icojn ce H0 cy Burne [o630p a j 0 . A r a OABaacHnje jieTane r a ja BHme ApaacHO JinjeT y aepoApoMy; ohh cy Tpaaca.10 mnpoKO nojte. H omih ce meTao 03 ^ y e y Apac, rpotj) a © JlaMČep, KpysKHO je HaA IIap 03OM h ođnrpaBao je, c HapoiHTHM ysKHBaH>eM, Aj(j)eraBy Ky^iy. AeponpaHH cy, AaK^e, oTHm^n y BHcray. M 3ancTa, jom npeA Kpaj roAHHe, ^aiaM y Esponn a IIojiaH y Ka^rnijiopHHjn, CKopo' uctoao6 ho, npem.10 cy npeKO KHJiOMeTpa y BHCHHy. CaA cy sek Aaraijajn ry p a ra jeAaH ApyrH, 0 M0 THH30 cy AP^aHH Ha CBe CTpaHe, naK h y ErnnTy. C-BnjeT je caA TeK ao^bsho k ce 6n, h noneo Aa cxB.r»Ta n Aa ce 0AymeBJtaBa 3a yyAne ro c ie 03 Ba3Ayxa, koJh cy TaKO HsaeHaAHo nogejiii naAaTH Meky 6 paky ji>yAe. B^iepujoTa cy y U apn 3y AoqeKaaH Kao gapa, a HeonncaHO je 6hjio 0AymeBa.eH>e ny 6ji 0 Ke, Koje jc npaTiuo nyT Uo.iaHOB 03 JIoHAOHa y MaHnecTap. H ob h cHasKaH KopaK yHanpnjeA 600 je OHAa C ir­ cuit de T Est, Kojn je jom y cBaunjoj naMeni. Jom ao npnje Tpn toahho Hiije 6njio nenipn neT aBiijaTnnapa, koJh 611 M o ra upejieTHTH neT mecT cTOTima MeTapa, HHTH II3^eT0 TH 03 aepOApOMa, H0TH ce y 3BIIC0 TH H6K0.10KO Merapa HaA aeMJBOM. A caA cy tojihko h>hx nojieTH.iH 03 Ilapnaa, Aa npeky mecT 0ApekeHiix exana, CKopo CBaKa DpeKo 100 KHJioMeTapa, y OApe^eHe Aa0e u oApekfue caTe; u ABojoga: Jle 6jiau ii 06peu , cTH rra cy Ha MeTy, caBJiaAaBmn TauHO 11,00 nyT h yAapajykn CH8HCHO Ha BjeTap H KHmy, mTo hx jeAHOM npnranoM yMa.io He cTaAe r.iaBc. H ctoao6ho npejia 3e eian e y r a jenoM H 6p30M JieTy o$im,HpH-aB0jaTHyapH, n AOBOAe Bojne B.iacTu ao yBjepeB>a, Aa Tpe6a OTnoneni ca cTBapamcM HOBe Bpcre opyacja — aepon^aHHCTa. T^aBHa KapaicTepncTiiKa HanpeTKa y aBnjaTiign, Koja ce noicaaajia y obo noc.ieAite BpnjeMe, jecTe, Aa aBiijaTHHapn �88 pogledi okrenuti na jednu stranu gore uz mahalu —■ iščekivahu nešto. — Da li će biti svezan? - - čulo se nekako bo­ jažljivo i poluglasno pitanje. — Ja mislim svakako, da hoće, je r kažu ne smije mu se niko prikučiti. Sve, vele, baca, što m u u ruke dogje — odgovara drugi sa očitim saučešćem. — Vidio sam ja još odavno, da je on uzjahao Hncy pfiKJie cMnjemna, n ano cy moskas eyBBme onTUMnCTHiHa , npeTCKa3HBaa>a MHornx no3HaBa.iai;a na šejtanskog konja —' prim jećuje treći i nastaviaepoHayTBKe, Aa heMO 1815. y.na3iiTB y aepouAaH, dalje. — A nije ni čudo, dan noć pij, klatari se, a ynpaBa nera ce y H>era, Kao ime y.ia3HMO AaHac y nikakova posla, da se zabavi i da rastjera one crne svakakove misli, koje čovjeka spopadnu od pića, i . . . ayTOMo6n.T, u pehn KOHHjamy, KyAa Aa bo3 h . Ali ga u to prekinuše povici: „Eto ih!“ Sve se H B. uskomeša. Neko se uklanja, a neko opet traži m jesta, da bolje vidi. Pendžeri, vrata, tarabe sve je to kao tuljak od radoznalog ženskinja. I za tili časak zavlada Mustafa Kezman. na sve strane stiska i metež, strah i užas. Odozgor, niz mahalu, približavaše se mala h r­ pica ljudi. Bili su to: dva ostarija čovjeka, dvojica stražara i megju njima momče kao zlatna jabuka. Niz Oh, dogji nam, dogji, široko čelo spustio mu se pram bujne kose, a ispod Pramaljeće drago, Dogji nam, donesi njega sijevahu dva pokrvavljena oka. Dragocjeno blago. — Lice, prem da blijedo i podbuhlo, ipak odrazuje onu svoju prirogjenu ljepotu i privlačivost. P a skuŽarkim suncem svojim pocijene haljine, skladno razvijeni stas i sve — cijela Razgnaj mrak i tamu, njegova pojava odavaše ti na pryi pogled, da je taj Probudi nam narav cvijetak odrastao u bogatom i brižno njegovanom pe­ Davno uspavanu. rivoju. A zbilja tako i jest. Izgovoriti ime Fuad, bi­ jahu nekada puna usta. Ne bijaše toga u čitavoj ka­ Dogji, s gole grane sabi, komu ne imponiraše bogati mlagjahni i IjepušNakiti beharom, kasti Fuad. Ne bijaše te djevojke, kojoj se ne bi od Polja šarnim cv’jećem sreće i radosti grudi uzburkale, kad bi je on pro­ 1 zelenom travom. strijelio svojim nehajnim pogledom. Oh, dogji nam, dogji, Njegov otac rahm etli M uharemaga zapremaše naj­ Sve te željno čeka, prvo mjesto u cijelom gradu. Pored silnog bogatstva, Najželjnije duša uvijek ostade dobar i skroman — prava sirotinjska Ljubavnička meka! majka. Kad bi se kakav govor poveo o Fuadu, često bi bilo čuti onu: „Ne ide iver daleko od klade“, i zbilja nazrijevahu se u njemu neke očine vrline, koje pri­ vlači vahu svačije srce. Muharemaga, čovjek starih nazora, a još kako nije imao više djece osim Fuada, tako nije ni glave razbijao za njegovu budućnost, a još manje za kakovu duševnu naobrazbu. Ta eto ostaSličica iz sadašnjosti. viće mu svega, da može rahat živiti. Doduše, za ve­ Bilo je to jednog tmurnog podneva. Oblaci se liki hater svojih prijatelja, dade ga u osnovnu školu * nagomilali sa sviju strana, rekao bi sad će zaplakati koju Fuad s odlikom svrši, ali dalje — Bože sačuvaj, za nečim prošlim, izgubljenim. P a zb ija, tako i bi. I kad dobričina M uharemaga zaklopi zanavijek Do skora prokapa sitna kišica. No to ipak ništa ne oči, poče Fuad gospodariti ogromnim imetkom. sm eta bezbrižnom mladenačkom svijetu, a da se ne Majka dobra, ko majka, pa i ona prepustila iskupi na starom ašikskom mejdanu, kraj „Stare svom jedincu na volju, a on bez ikakve spreme, bez češme \ valjana uzgoja, ubrzo poče, da razasipa. Neki od Pa niko im to i ne zamjera, jer od vajkada su očinih mu prijatelja, pokušavahu, da ga spasu, da mu se tu ašiklije saotajale. Sila se tu zanosnih riječi izmi­ zakrče put do ponora, komu se on svakim danom sve jenilo, nebrojeno željkovanih pogleda stopilo i razpli- to više primicaše. Ali ko će to njemu dokazati? Zar nulo. Tako bijaše i ovoga petka, ali začudo sa svači­ su mu oni veći prijatelji od njegovih „vjernih'1 noćnih je g se lica odrazivaše neka turobna znatiželjnost. Svi jarana. 1 tako to trajaše iz dana u dan cijele dvije nocTajy rocnoAapn cBojBx anapaia n Ba3Ayxa, a& ohh noMHH.y CBec.HO jnpaB.’E.aTH aim a, h ho A»jy ce, Kao AocaA, boahtii Man>e Bnrae oa n>rrx u oa EeTpoBa h oa ocTa.!inx 3eMa.’BCKHX n BaH3eMa.:i>cKiix npit.iHKa. O hh uaK uoHHH»y H3BOAHTH ii CBojo Kanpngc, n aHeKAOTe o JlaTaMy n JIeraHey Hiiey caMO Bp.no aaHnM.^HBe . Hero ii noyHHe, y tom nor.ieAy. Premaljeću. p S 11 IlUUlLl Pokraj Drine. �godine. Napokon alkohol je učinio svoje. Desetak dana nije se znalo za njega. Sirota majka koliko je prepatila, koliko je suza prolila, to samo ona znade. Jedno jutro, u samu zoru, istom što je zaklopila svoje isplakane oči, začuje kroz san neku neobičnu lupu i galamu. Drščući od nekog nepoznatog straha, skoči i otvori vrata. Ma da je bio još polumrak, maj­ čino srce odmah prepozna svoga miloga jedinca. Ne mogavši odoljeti silnoj roditeljskoj ljubavi, bolnim va­ pajem i raširenih, ruku poleti prema njemu, da ga privije na majčine grudi. A on, uz divlji krik, po­ tegnu go handžar i nasrnu na rogjenu majku. I zbilja, bio bi i izvršio taj grozni zločin, da u pravo vrijeme ne dohrliše i obujmiše ga s legja dvije snažne mišice. Bio je to njihov stari sluga Latif, koji, po svom obi­ čaju, ustajaše uvijek rano. Za tili časak iskupi se i ostala služinčad. Sluškinje unesu onesvješćenu hanumu u sobu, a sluge, uvidivši, da Fuad nije pri čistoj svijesti, svežu ga i zatvore u drugu sobu. Do malo bila je puna kuca rodbine i komšija, a zatim došao je liječnik. Pošto ga je teškom mukom pregledao, prepiše neke lije.kov§ i reče, da će se opet iza podne navratiti. Kad ga po drugi put pregleda, naredi, da se ima čim prije otpremiti u^ Sarajevo u — ludnicu. I po liječnikovu nalogu vidimo, kako Fuad obo­ rene glave nekako nenaravno koraca megju svojom pratnjom na željezničku" stanicu. Gledaoci su sažalnim užasom pratili čudne sva­ tove mrkih lica, ozbiljnih pogleda. Dva tri Fuadova „najvjernija1* prijatelja zakloniše se i iza ugla jedne kuće dobaciše mu — u znak sretna puta — po je­ dan cinički podsmjeh i, kao da se nije ništa ni dogodilo, krenuše vesela lica za svojim običnim po­ slom — u klatarenje. Sa prozora i iza vrata čuo se samo tihi šapat i po koji bolni uzdah. A kad je ta sjetna družina na­ išla ispred Osmanagine kuće, prolijegnu se unutra bolni vrisak, štropot, pa onda pridušeni plač i bolno jecanje... Na licima Fuadovih pratioca pojavi se u taj čas neka zabrinutost, pomiješana sa saučešćem, a on kao da ga se ništa i ne tiče, mehanički podiže malo gla­ vu i bacivši na prozor neki čudnovati, tajinstveni po­ gled koracaše dalje. Kad je do mala objavio vlak svojim tugaljivim zviždukom odlazak, prolijegnu se u Osmanaginoj kući još bolniji vrisak, a zatim žurba, žamor — — Nije bilo teško odgonetnuti šta znače ti neo­ bični glasovi, čitava kasaba znala je, da su se Fuad i Osmanagina jedinica, Rabija još odavna zagledali i da će se uzeti. Trebalo je samo, da se. Fuad progje pića i klatarenja, a angjeo sreće već mu se smiješio lebdeći u blizini viš njegove glave. Ali nesreća bila je b r ž a ------- — Jadnica Rabija dosta je prepatila, otkako se Fuad propio. S iedne strane bio je strogi otac, koji ne dadijaše’ ni pomenuti o tum, s druge opet briga za sa­ moga Fuada, da mu se štogod ne dogodi u tom ne­ sretnom piću. I tako taj dražesni pupoljak, koji tek što bijaše otvorio svoje milovidne grudi blagom pro­ ljetnom sunašcu, poče da vehne od teške tuge. Pa ipak sve je hrabro podnosila uzdajući se u Božiju milost, ali ovaj oštri, nenadani udarac potrese je ci­ jelim bićem i — ne može mu odoljeti — — — — Sve molbe, pa brižna_ majčina njega, liječnici i lije­ kovi, travaruše i zapisi ostade uzaman. Ona je samo nijemo ležala upirući svoje sumorne poglede u nešto — nevidljivo. Kad se spusti tija nojca i kad se sve uljulja u slatki san, iskrade se samo iz Rabijine sobe pokoji bolni uzdah i stopivši se s onim tugaljivim žuborom kršne Drine nestane ga negdje tamo daleko — d alek o ------- — — (Svršiće se). Xnrnjena. Aa je đo.iecniiicy impan can. Hancra Tew:e 3a 60JiecHHKa, nego pyze, 6ecane nofiit... a HnuiTa Teace 3a okojinHy n CBojTy, Hero 6o.i:ecHHK, Kojn ce y CHy npeBphe n Tp3a, na ti Koju y cny 6ynga, H3 nocTe.’be cicme n t . A- Mupan can OKpujeuu a 3Apaeoea, a 6ojiecnUKy je npaea fijiasopam. C Tora Baa>a napoinTo na3HTH, Aa 6o.lecnHic Mirpao cnaBO. Tora pa^n heno Bek sapaHa r.ieaaTH, ,aa ncnpe/t, ćojiecmiKa ckjiohhmo cbo, iuto 6n ra y3HeMHpn^o n pa3^;pa»cHjo, na My n can pa3(jii.io (npnname, virra&e, npcmipa&e, nrpe n t . a-)- A npnje nero nrro ke ce cmilphth, npoBjeTpukeuo aiy co6y n nonpaBHTii nocTe.7>y, aico je y jiepe/iy, na oHAa CBe yqnHHTti, a * 6o-iecHnic Ha Bpnje&ie 3acnn, fla ra n noćenje iuioiTa He npo6yAu. CBnjeky kesio 3aicaoHHTn, ysijepeHy TonjioTy oflpHcaBaTH, h Haponmo na3HTH, aa BpaTa ne mapiine, p& nccTO He 3ajiaje, Aa Hewa y č.inannn jiyne n acaropa, pa Jiy Myxe ne flocahyjy n t . p. — A ko MnpHo npoenaBa Manap 1 caxaT, Bek je onnTa aočht . ,,3flpaejbe Mo'/ice -ih JKeua u Aynce aoj' iith? — Harne mene pijzo poie. JLrtn hm je acio AjereTa, n.tn paqyHajy, fla aa BpnjeMO A°ieH>a neke 3aTpyAHHTti. Orapnje cy .ieKapii3aKpaknBa.in MaTepana Aa Ay*e Aojc,Hero iuto je no npnpoAn noTpeĆHo, a to kc pekn:#ok pujemc ne poovje Tipee 3y6e, a^n cy y HOBnje Bpnjeure npoHanuin, pa. cy Ajega, noja ce pywe A.oje, jaua n HacipcAHnja — ne cauo y AjeTHH»CTBy, Hero n y KacmijeM acnBOTy... na ca/i h orni caBjeTyjy, Aa »ceHe mio Ay®e A°je- — Ba.'&Aa je n Ham HapoA to Ha3npao, jep y njecMii Aaje MHonm CBojnM jyHau,uMa .,o6n-iaTe“ MaTepe, hjih naK n Bn-ie, icoje cy nx AYro Acjnae. A Aa »cena mohcc Ayro AojnTH, noKa3yjy npnMjepn 113 Hamera HapOAa, rAje n AaHac o6uhho �90 HMci c.iy4ajeBa, Aa ce Atijgre U3 uiKO.ie npaha, nd „jom MajKe cace Tpawcii . y H ra jra jn ce tom cnocooHouiby CBojoM scene Beh c.iyace Aa mTo 3apa,a;e. T amo h . np. nMa aceiiil, Koje H3Aoje ^ea ^jemema ysacmom{e. ^ o je n H3Aoje h . np. CBoje condBeHO A^jeTe 3a 10—20 Mjecena, na ce TeK ohah HajMe 3a ^ojiiJbe ApyroM, Tyl)eM AjeTeTy, h Aoje r a 'HCTO toahko . — Jb en ap n Be.ie, Aa je ycnjex ca TaKHM A°in.T>aMa hcth Kao n o6hbhhm. ,.3 flpaejbe oa Hu.bii .n i y,{ je.io nHTH. — Ko,a,Hacce necTo npeTpeea n.JTaH>e, je ah 6oA>e Aa MOBjeK y3 je jo oAMax h toaiiko boa© nonnje, koahko My je noTpe6ao, haii Aa Hajnpnje6e3 Bo^e jeae, na TeK noćenje p,a nnje? — Hcmuna je u y oeoj npujiumi no cpefluuu. 3 e epujejne oćpotca Ao6po je nonnTii 2 — 2 */• AeHuj a boac. T o n3a3nBa jane .iyqeH>e aceAyAa4H0r coKa, a im ie ii 6o.&e Bape&e — HaponuTO n p a cyxoj xpanii. H cto to ^ejcTBO iniajy n iiop6e. Ko sa epujeMe je^ia ueRe hu Kanu fla OKycu, maj Man>e no­ jeve, jep tu Me c.ia6n aneTHT. A.in ncTO TaKO ?pujeuiu u onaj, koju ys jejio mhopo nuje. CyBHmHa boa* pa36^iaacn ace.iyAaHHii cok toauko, Aa c.ia6nje Bapn, a iiikoah h xAaAHofcoM CBojoM (n3a 3HBa 6yp.T>njan>e, Tp6o6oA>y, npo.iHB n noc.iuje MacHHx jeAa. rpieBe) — HaponnTo nazjio K o mhopp y j jeno nnje ce eoju, Te n nperojn. TeK caxax-^Ba noćenje o6poKa CMnje MOBjeK Bnrae Bo^e hohhth, a Ta^a My to h „npnja . Cnepe My AaKine Ha hhhcc oko iiito je nojco, h 6pnce r a ciiapn. U ^« ..oflpaejhe „C H ke 3A paB n je.“ — H mh Hamnx KpajeBa, r^je accne MiicAe, Aa he mm HOBopoljeHMe 6iith 3ApaBnje, ano za noieuifie OKynajy y xjia^noj, ynpaeo cmpjenoj eoflu — a to je norpeoiHO n 3a AjeTiirae 3ApaB.i>e uiTeTHo. ,Z1,ok je y MijnHHoj yTpo6n, AnjeTe je y pnHa Tnje.ia — poAH, AaK-ie 37 °. Ujea. oko tohaoth — na MaTe* ce kba ne CMuje nazjio u nenocpeflno flofiu y npujime , r^je je jraoro x.iaAHnje. 3 a to ce HOBopoljeHBaa, Ton.ien oa 3iiMeHapo4HTonyBajyjy. A k o 6ii , AaK.ie, HOBopel>eHHe OAMax none.in y xAaAHoj eoah KynaTii, Aa to 6ohc »onBpcHe*, na 6yAe 3Apaenje, Mor.io 6 a o6o.i>eTii, na n nponacTH. raHKe, AOAyme, oKynajy ha ii .leAeHoj BOAn, a.ni koahko h>hxobc K ako Ajene AnjeTe hhko oa mhm He panyHa boah Tora nponaAne. ce Kojim Mex.ieMOM II,ii- ce poA« y cHnjery, h .ih o TOMe, „ „O4pa0ji,e u noj uji T em n m .nijeKOM Man»e Oo.iecno JijecTO THje.ia? — Hara cBnjoT 3a Ma3en>e Me.ieMtl o 6iimho ii npcmoM h ApycHX ABjeKOBa n o noBpmuHH TnjeAa ne Tpa^cn HaponiiTe 3roAe, Hero umi Koju MavKc, ftJianoM, a mo nuje flo 6po — hii 3a caMora 6o.ieciiHKa. caejeTyjy, Aa ce y ce oa thm npn.iHKaMa ApseTa Kao BCKa BpcTa (k so o.ioBica), npaHBpcTH (h to to Bprau 3a OHora, C Tora jbCKapn p «ah ob8Ko. apuiko Ao6po!) ium hii mah Ha CaAtvte naAiniHne jeAaH Kpaj Te ApmKe ( kba Bchn, KaA msh^b ) 3aMomyjiaK uueme (HeynoTpe6.T»eHe) same (n3 anoTene), h.ih KaKBe CKopo iraanpaHe Kpmme, na ce 3axBaTa, h ohab thm 3aMOTyA>KOM .injen n no TiijeAy pa 3Ma3yje (ja-ie h.ih c.ia6nje — npeMa noTpe6n). IIocAHje ynoTpede 6ann ce n 3aMOTy.ijtaK APuiKA y BaTpy Aa caropn, na ce oneT rpaAe, KaA hx ycTpe6aMO. ii (t Narodne umotvorine. Čelebiju Osmo i viln. Osmo spava u zelenoj travi, Pokrio se čevrmom po glavi. Njem’ dohode do tri b ’jele vile. Jedna veli: „Lijep ti je Osmo“ ! Druga veli: „Da ga probudim o41. Treća veli: „Da ga upitamo: Čijega je soja i plemena44? Oni misle, da Osmo ne čuje, Al’ to Osmo i čuje i gleda. Hitio se rukom preko sebe, I ufati najstariju vilu, I skide joj od zlata oglavlje. Odvede je svom bijelu dvoru, 1 vjenča je sebi za Ijubovcu. Za njim bila devet godin’ dana. Lijep porod s njome izrodio: Dvije šćeri i četiri sina. Kad su sinci za suneta bili, Kad ih stao babo sunetiti, Molila se prebijela vila, Molila se Osmi Čelebiji: „A Boga ti, Osmo Čelebija, 1 tako ti od srca evlada! Daj ti meni od zlata oglavlje, Da se tri put u kolu okrenem, Na veselju i mome i tvome44. Govori joj Čebelija Osmo: „Kako ću ti dati ja oglavlje? Čim ti dadem od zlata oglavlje Odletićeš nebu pod oblake44. Njemu veli prebijela vila: „Neću Osmo, vjeru ti zadajem44. Misli Osmo, da j’ istina prava, Što mu reče prebijela vila. Prevari se Osmo Čebelija, Prevari se, ujede ga guja, Pa joj dade od zlata oglavlje. Kad se vila dočepa oglavlja, Tri put mu se u kolu okrenu. Savi skute, ode pod oblake, Zapljeska se, ode pod nebesa, O sta Osmo za njom gledajući. Zabilježio: Fehint Muhamedov: �Kol’ko zveče dvori javorovi. Kol’ko zveče dvori javorovi, Kol’ko zveče, još se više tresu. U njim kažu devet jetrvica, I deseta skoro dovedena. Sve su redom na vodicu išle, Dogje reda skoro dovedenoj. " Uze sude, pa ode na vodu. Svekar veli: Što to snahe ne bi? A svekrva: [ ne bilo nam je! A zaove: Da je otjeramo! Djever Bego snahu odgovara: „Ružni puti, a daleko voda. Teški sudi, a nejake ruke". Istom oni u riječi b’jehu, A na vrata skoro dovedena. Uze metlu, stade mesti dvore, Pa metući pjesmicu ispjevala: „Svekar babo, otišo na Ćabu. Ćabi oš’o, a ne vidio je! A svekrva puno živa bila, Od nedjelje do ponedjeljnika! Zaove se na blizu udale: Preko mora hiljade konaka! Djever Bego, on se oženio, Svojom prijom, mojom milom sekom, I viša je i ljepša od mene“. Pribilježio: Alija Medinić. Bijeljina. * Listak. Iz islamskog svijeta. Isla m sk o s v e u č iliš te u Indiji. U sjevero­ zapadnom dijelu Prednje Indije, u diviziji Mirat, na­ lazi s e , distrikt Aligarh s glavnim gradom istoga imena.1) Taj grad ima po popisu od 1901. svega nešto više od 70.000 stanovnika, a Muslimana 28.000. Kako se vidi po ovome, od Aligarha ima mnogo ve­ ćih i znamenitijih gradova u dalekoj Indiji, u kojoj su razni islamski vladari toliko stoljeća vladalj i ostavili silu veličanstvenih zgrada i sjajnih tragova kulture. Spomenimo samo Tadž Mehal, za koji jedan njemački putopisac veli, da ga ni nehotična Himalaja, ni silne piramide nijesu toliko zanijele, koliko ovaj divni spomenik islamske Indije. Ali se od svih gradova velike Indije, u kojoj sada živi preko 60,000.000 Muslimana (H. Wagner u „Lehrbuch der Geographie" I. sv. str. 775.), jedini Aligarh može podičiti modernim islamskim sveučilištem. >) Britska se Indija politički dijeli u provincije, a provincije u divizije i distrikte. Takav jedan distrikt je i Aligarh, a tako se zove i glavni grad toga distrikta. Temelj je udario ovoriie zavodu poznati indijski islamski pisac i reformator Sejjid Ahmed han. Vrativši se sa svoga putovanja po Evropi u do­ movinu, nastojao je na svaki način, da svoju braću Muslimane što više podigne u prosvjetnom pogledu. U tu svrhu je osnovao Anglo-Oriental College (en­ gleski, od prilike: englesko-istočni viši učevni zavod), koji je u maju 1875. svečano otvoren. Temeljni kamen današnjoj zgradi ovoga zavoda je položio tadanji indijski podkralj lord Lytton u januaru 1877. Dok je Ahmed han bio na životu (umro je 1898), sam je vodio glavnu brigu oko zavoda, osobito što se tiče financija. Pri tome je često nailazio na ne­ prilike, ali ga sreća namjerila, na Th. Bečka, koji je kao rektor (upravitelj) upravljao zavodom od 1883 — 1899. i savlagjavajući sve poteškoće silno ga unapri­ jedio. Njegov su rad dostojno nastavili njegovi našIjednici Th. Morison ( \ 899.—1905.) i W. A. J. Archbold, koji i sada upravlja zavodom. Kad je Ahmed han osnovao ovo učilište, nije imao namjeru, da time osnuje sveučilište, nego tek srednji učevni zavod u evropskom duhu, ali se zavod brzo razvi u sveučilište po uzoru engleskih sličnih zavoda. College (engl., čitaj: koledž) naime nije sve­ učilište, kakova su sad. u Njemačkoj i Austriji, nego se tim imenom zovu dijelovi sveučilišta u Engleskoj i Sjevernoj Americi, dok bi francuski college (čita se: kolež) odgovarao našoj gimnaziji. Godine 1891. brojio je ovaj islamski college 310 slušatelja, a 10 god. iza toga je taj broj skočio na 560, a sada prelazi i 800. Ovi se predmeti predaju: engleski, arapski, perzijski i sanskrit, zatim povjest, matematske znanosti i t. d. Osim 8 profesora, koji su iz Evrope dobavljeni, predaje ovdje i više domaćih sinova, koji su postigli akademski stepen. Prije nekoliko je imenovan za profesora arapskog jezika dr. J. Horovitz. Uprava college-a je povjerena posebnoj komisiji, koja se od Muslimana sastoji, a nije ovisna o en­ gleskoj vladi, koja ovaj zavod u mnogom podupire i štiti. Na koncu ćemo spomenuti, da je spomenuti Morison izdao posebnu knjigu (pod naslovom „The history of the Muhammadan Anglo-Oriental College Aligarh from its foundation to the year 1903 together with the Annual Report for the year 1902 —1903 and Appendices"), u kojoj je iznio povjest zavoda od osnutka pa do god. 1903. i dodao godišnji izvještaj za školsku god. 1902./3.2). F. N. aj Podaci za ovaj članak su Islama" („Enzyklopaedie des Islam"). uzeti iz „Enciklopedije �92 Književne i kulturne bilješke. Z a p is n ic i s je d n ic a is la m , p r o s v je tn e a n ­ k e te . — Dobili sm o. knjigu sa ovim naslovom, koju je uredio član ove ankele, Dr. Ham d ija Karamehmedović, a izdao vakufsko mearifski .saborski odbor. Ovi zapisnici su sastavljeni iz stenografskih bi­ lježaka, pa su prem a tom e vjerna slika rada ankete za reorganizaciju našega školstva, koja je nedavno održala svoje sjednice u Sarajevu i pretresala ovo važno pitanje našega narodnog života. Cijena je knjizi 5 ) hel. a može se dobiti u knji žari Brace Bašagića u Sarajevu. B eh a r. Nekoliko mjeseci iza prvoga broja, izišao je drugi broj ovoga lista, u kojemu redakcija oprav­ dava to neizlaženje i obećaju, da će ubuduće list iz­ laziti uredno. Sadržaj ovoga lista je dosta dobar, ali je, poslije pauze od nekoliko mjeseci, mogao biti mnogo bolji i mnogo više nam obećavati u svojoj budućnosti. Ovako pak nam je pruženo veoma malo nade, da će »Behar« postati onakav kakvim ga je njegov urednik pri ponovnom pokretanju za­ mišljao, pa stoga nam se i poragja opravdano pitanje: čemu će nam i »Behar«, kad već imademo »pojret«? A ovo pitanje je tim opravdanije kad se zna, da ma­ terijalne okolnosti toga lista ne m ogu m u pružiti onih povoljština, koje imade »Gajret«, pa da bi se mogao u narodu raširiti i popularisati. Uostalom, nama će veoma drago biti, ako se i »Behar« bude čitao, jer našem narodu može samo ko­ ristiti. H obh 5KHBOT. Taico ce 3 0 B6 a in ic r, Koja je H a m n je H.eH n p o c B je h H B a H > y Hapo^a, a noja H 3J ia 3i i y UpajeAopy noA ypeAHiuuTBOM GreBe CrojaH onaka epa. yaBT6.7ba. J I bct Ji3^a3a y MjeceamiM CBeetcajia oa jeAaor TaGaaa, na, u aico aohocb .rajena a 3a HapoA noynHa mTiiBa, OH ke, Taico MajieH a pajeAaK, Bpjio aa.’io nocjyacaTB CBpca Kojoj je HaMajea.eH. IljajeHa je jmcTy K 2'40 Ha roAHHy. Zabava. »Turska čitaonica« i pododbor „Gajreta" u Gračanici priregjuje na 3. aprila o. g. zabavu u korist čitaonice i „Gajreta". Program zabave je: 1.) „Pozdravni govor", govori Ibrahim Futundžić, 2.) „Složimo se“ ! od Ibrahima Edhema Džafčiča, deklainuje g. Rifat Mehinagić i 3.) „Hifzibeg", dramski spjev u 5 činova od Ekrema, izvode diletanti. Dobrovoljni prilozi sa strane- šalju se na g. H, Medu Sumana, koji će biti oglašeni u novinama. Preporučujemo toplo ovu humanu zabavu naše braće Gračanlija! Firđusov mearifski fond. (Nastavak). * „Temelj kuću drži" M ujaga Muftić iz Gračanice sakupio je za ovaj fond 22 K 80 liel. Priloge dadoše: po 5 K: M. Muf- ić, Arif ef. M ehinagić i Ahmedaga H. Alijagić; M ula Osman Fazlić 2 K; po 1 K: M ehaga Bajić i Mula Osman Fazlić; po 50 hel: Sulejman Spahić, Omer Suljić i Osman Lepirović; Hamdo Prohić 40 hel; po 30 hel: Agan Šarić i Alijo Beganović; po 20 hel: H afiz Seid Omerbegović, Teufik Džemalović, Sulejman Žunić i Mustafa- Prohić. Šaćir Šehović iz V arcar Vakufa sakupio je za „Firđusov mearifski fond" 21 K 0 hel. Priloge darovaše: Sulejman Pivalić 4 K; po 2 K: M ustafa Zekan i Zajko Hadžić; po 1 K 20 hel: Ramiz Deronjić; po 1 K: Mehmed Pivalić, Bešir Hrvačić, Abdullah Bu­ rek, Ćamil Hodžić, Hasan Šabić, M ustafa Čunjalo i Redžo Šabić; po 60 hel: Omer Šabić i Derviš Durek; po 50 hel: Salko Mešić; po 40 hel: Alija Begtašević, Sulejman Zekan, Mehmed Dreco, Hanče Pračalić • i Mustafa Pivalić; po 20 hel: Muharem Arnaut, Zlate Zekan, Alija Pivalić, Derviš Dreco, Ramiz Dreco, Sulejman Pračalić, M urat Pračalić, Huso Redžić, O s­ man Čunjalo, te 20 hel. Šaćir Zekan. Nazif ef Topić, pisar kod vakufskog povjeren­ stva u Cazinu sakupio je za Firđusov mearifski fond 52 K 65 hel. Priloge darovaše: Alaga Muhamedagić, vak. predsj. u Cazinu 2 K; po 1 K: Husein ef. Silić, imam u Gnjilovcu, Ibrahim. ef. Topić imam, KladušaTrnova, Ahmed Šabić imam K laduša-Polje, Omer Džaferović imam, Kladuša-Grahovo, Bajram Abdić imam, Podzvizd, Sulejman ef. Sabljak imam, Podzvizd, Suleiman ef. Dizdarević imam, Todorovo, Jusuf Džehverović imam, Todorovo-G olubovići, Alija Ljubijankić imam, Ljubijankići, Husein Kličić imam, Ponjevići, Osm an M ujadžić imam, Todorovo-Slapunica Mehmed Hajdarić imam, K laduša-G rabarsko, Hasan Ćoralić, Alija Bešlagić imam, Kladuša-M arjanovac, Jašar Latić imam, K laduša-Slapunica, Džafer B ega­ nović imam, Peći-grad, M urat Talić imam, M iastrah, M ustafa Hadžić imam, Donja Vidovska, Omer Tabaković imam, Podzvizd, Sulejman ć a tić imam, PećiKadići, Selim Bašić imam, Tržac-Platnica, M urat Nadarović imam, Krivaja, Ibrahim Rekić imam, PećiBarsko, Mujo Ljubijankić imam Lidjani, Derviš Abdagić imam, G. Koprivna, Hasam Kapić, imam, G ornja Koprivna, H. Halil Beganović imam, Peći-Liskovac, Mustafa Silić imam, Prošići, Mumin Horozović imam, Brizova kosa, M ahmut ef. Pijanić, imam, Mutnik, Husein Ćoralić imam, Ćoralići, Alija Horozović imam, Peći-Ćaići, Mehmed Kapić imam, Majetići, Mehmed Sabljaković imam, Peći-Krakaća, Husein Memić imam, Pištelina, Husein Prošić imam, Horozovići, Hasan Sejfović imam, Donja Koprivica, Sulejman Bilkić imam, Sturlić, Ramo Šabanagić imam, Trstovac, H. Bešir Redžić imam, Stijena, H. Jusuf Redžepagić imam, Šabići, H. Mehmed Mujakić imam, Šumatac, Sulejman Rizvić imam, Sturlići, Mu­ stafa Hadžić imam, Glavovac, M ustafa Čižmić, imam, Polje, Muharem Ćoralić imam, Slatina, Mustafa �93 Orlić imam, Gor. Vidovska, H. Uzeir Džinić imam, Tržac, H. Mustafa Mujagić imam, Cazin, Hamid Hirk'ć džematbaša, Krivaja i Hasan Hodžić (Arnaut) trg. u Cazinu. Hasanaga Aganović iz Vlasenica sakupio je za Firdusov mearifski fond 5 K. Priloge daroveše: H. Aganović 2 K; po 1 K: Muhamed Buljugić, Halii Lagumdžija i Sejfo Šahbegović. Svima priiagačima čast, hvala i priznanje! (Nastaviće se.) Prilozi od kurbanskih kožica. (Nastavak). Kožice nadalje darovaše: Alaga Muhamedagić predsj. povjerenstva u Cazinu, po 1 komad: Suljo Ibrić, Hase ćoralid, Nazif Ćoralid, Zaim Begić, Husein Kapid i Nazif Topid. Kotarsko vakufsko-mearifsko povjerenstvo u Kladnju poslalo je ubranu svotu od kurb. kožica'od K 100 — Muharemaga Alikadić^iz Ostrožca /{kot. Konjic) poslao je od sakupljenih u Ostrožcu Iturb. kožica svotu K 28.30. Kožice darovaše: M. Alikadid, Husein Balic, Salih Biserovid i Ajkuna Kov„ačevid. Fatima Mahid, supruga Alage Mahida iz Ljubuškog darovala je jednu kožicu, koja je prodana za 4 K. Ibrahim i Husein Begić i Fehimbeg Zaimović iz Koraja, kot. Brčko, poklonili su po jednu kožicu u vrijednosti 4 K. Zulfaga Bajraktarević iz Seonice, kot Konjic, po­ slao je ubranu svotu od kurb. kožica sakupljenih u Seonici, K 30.— Kožice darovaše: Z.Bajraktarević (za se,svoju maj­ ku i ženu), Salihaga Varvarić, Agan Zataga, Muharem Zataga, Salih Zataga i Omer ef. Alikadid. Asimbeg Mutevelid učitelj i tajnik društva »Gajret« darovao je mjesto kurb. kožica u novcu K 10.— i Muhamedaga Magjarevid trg. K 4'10 od svoje kurb. kožice. Šalim ef. H. Avdagić posjednik iz Sarajeva darovab je 2 kožice (za se i svoga rahmetli oca) u vri­ jednosti od 6 K.— Salihaga Siručić Gajretov povjerenik .u Srebre­ nici poslao je ubranu svotu od megjutamošnjim mus­ limanima sakupljenih kurb. kožica »Gajretu« K 26. Kožice darovaše: H. Mahmutaga Siručić 3 kom.; po 1 komad: Galib ef. Hafizović, šeriatski sudac, Haki ef. Gjozić muderiz, H. Abdaga Nalid, Bedir ef. Ibrahimagić, Hasanaga Efendid, Salih ef. Šehomerović, Muhamed ef. Gušid, te mjesto kurb. kožica darovao je u novcu Abdurahman ef. Begid K 1. Kotarsko-vakufsko mearifsko povjerenstvo u Ko­ njicu položilo je »Gajretu? od sakupljenih kurb. ko­ žica u Konjicu, Umoljanima i Seonici svotu od 200 K 50 hel. Kožice darovaše: Mehaga Džumbhur, Idrisbeg H. Husejnović, Salihaga Prohid, H. Alibeg Begtaševid, Adembeg Repovac, Hašimbeg Badnjevid, Hafiz Abduselam ef. Džumhur, Mehmeđ-Ali Hadžić, Muhare­ maga Hrnjica, Smailbeg Agid, Mujaga Drače, Mahmut Salahovid, Ademaga H. Zukić, Hasnihanuma Alagić, H. Abdaga Hadžalić, Lutlibeg Begtaševid, DauLaga Kadić, Islambeg Agid, Šaćirbeg Liubović i Alaga Turak svi iz Konjica. Vrijednost ovih kožica iznosila 155 K 60 hel. Mehaga Drkid načelnik i predsjednik vakufs. džem. međžlisa u Umoljanima kot. Konjic sakupio je od kurb. kožica od seljaka u Umoljanima 26 K 30 h. Priloge u novcu darovaše: M. Drkid 6 K; po 3 K: Salih Bandid, Salih Fatić, Salih Vatrid, Arif Lučkin i Bego Džihan; po 2 K: Bajro Paralija i Hamid Bandid; po 1 K : 'Avdjja Kadrić, te Sulejman Trešnjo 50 hel. Nadalje je Ragibaga Alikadid trg. i posjednik iz Seonipe sakupio 18 K 40 hel. Priloge darovaše: R. Alikadič U LC Mujaga Bakalovid 3 K, Alija Bakalovid 2 K 40 h. Mustafa-Asim ef. Sarajlić, opć. bilježnik i Gajretov povjerenik u Stocu poslao je ubranu svotu od kurb. Itužiča K 15 40 h. Kožice darovaše: po 1 komad: Mahmud Behmen r. Muhamed ef., Muhamed Mehmcđbašid H. Mehmedagin, Mehmed ef. Salčid, II. Abđurahmanaga Pitid, Smail ef. Buzaljko i Hasan Hromić. Mjesto kurb. kožica darovaše u novcu: Ismet ef. ćurčić iz Sarajeva K 10'— Ibrahim ef. Hadžid šer. sudac u Prozoru K 4'85 h, MehmedAlija Terzimehid iz Maglaja K 3’— Bušaga Avdić trg. iz Plane (kod Gacka) K 3’—. Asimaga i Fejzaga H. Šabanović trg. iz Sarajeya darovali su 2 ’kurb. kožice, koje su unovčene za 14 K —. Mujaga i Abdaga Kaiamehič trg. iz Vareša po­ slali su sakupljenu svotu od kurb. kožica od K 25'—. Kožice darovaše: Braća Arapović, Vejsilaga Sišić, M. i A. Karamehid i Sabitaga Odobašid, sve u vrijednosti od K 25'—. Mehmed Mulalić vakuf, pisar r. Zvorniku poslao je ubranu svotu od kurb. kožica u iznosu od K 5'40. Kožice darovaše: po 1 komad: Hamdija Delibajrić, Mustafa Šabanović, Mehmed Pedid, N urija Tarabid, Nešan Tarabid. Ibrahimaga Hodžić povjerenik društva »Gajret« u Brezovom-Polju poslao je ubranu svotu od kurb. kožica sakupljenih u društvu sa Ibrahimom H. Egridem od tamošnjih muslimana u iznosu od K 34*—. Kožice darovaše: I. H. Egrić 4 komada, Hajrullah Husid 3 komada, Ibrahimaga Hodžić 2 komada; po 1 komad: Haso Selmanović, Abid Husić, Hasan Delalić, Sulejman Zahirovid i Murat Topčagid. Svega 14 komada prodanih za K 34'—. Mjesto kurbanskih kožica darovaše u novcu: Ibrahim S elim ag ićK 4'—, �94 po K 2'— : H. Mula Husein H. Ibrahimović i Redžo Sitarević; po K 1*— : Mehmeđ Fočak i Alaga Rahčić. Pododbor društva »Gajret« u Gacku poslao je ubranu svotu od kurb. kožica sakupljenih u Gacku u iznosu od K 14'40 h. Kožice darovaše: po 1 komad: Arif ef. Sarić, Šajtaga Kurtović, Bešir Hrustanović i Safet Pašić. H useinaga H. Repičić iz Bos. Šamca poslao je K 45‘— od kurb. kožica sakupljenih u Šamcu za naš »Gajret«. Kožice darovaše: H. H. Repičić 5 komada, M uharem beg Mahmutbegović 2 komada; po 1 kom.: Hasanbeg Izetbegović, Sulejmanaga Zukić, Hasanaga Vajzović, Ibrahim aga Repičić, Mehmedaga Repičić i Braća Čizmić, koje su unovčene za K 45‘—. S v i m a d a r o v a t e l j i m a neka je čast, hvala i priznanje! Davno potvrde i darovi. „Zrno po zrno pogača*1. Huseinbeg Bušatlija iz Bugojna poslao je K 9.43 ,,Gajretu“, koju je svotu sakupio u hotelu Vlašić megju nekoliko prijatelja. Dionisije S. Dulović prilikom posjete društvenih prostorija darovao je K 1.— „G ajretu“. Ahmed Lučarić iz Kule-Fazlagić (kod Gacka) po­ slao je K 16.80, koju je svotu sakupio, na predlog džematbaše Hamidage čam pare, na svadbi u Muratage ćim ića. Priloge darovaše: A. Lučarević K 2.23, Mujaga Džubur K 2 — ; po K 1.— : Murataga čim ić (mladoženja), Hamidaga Čampara, M ejrem hanum a Nukić, Ahmedaga Čampara, Rizvanaga Valođe, Salihaga Hidović, Salih ef. Dilberović, Osmanaga Skobalj, A vdaga Bašić te prije poslatih K 3.57 što ukupno iznosi K 16.80. * Mujaga Malkoč, povjerenik društva „Gajret", u Društvene vijesti. Jezeru (kod Jajca) poslao je K 26.— »Gajretu« koju je svotu sakupio Smajl ef. Hatibović m egju tam. »GajIVovi p o d o d b o r i d ru štva. — U prošlom broiu ret«-ovim prijateljima. smo izvijestili o obrazovanju društvenog pododbora Abdulah Berberović učitelj iz Gacka sakupio je u Stocu, a u današnjem smb d stanju objaviti, da su za »Gajret«, prilikom skupštine Gajretova pododbora, osnovana još dva nova pododbora i to u Tuzli i u svotu od K 9.20. Konjicu. Priloge darovaše po K 1.— : A. Berberović, ćaU upravu podobora u Tuzli ušla su ova lica: mil Šarić, Mehmed Duraković, Bećir Bijedić, Arif ef. Hafiz Osman ef. Vilović, gradonačelnik, kao pred­ Šarić i Dolić; po 50 hel: A rif Agić, Hasan Pašić, sjednik; Adem ef. Briše, učitelj trg. škole, kao prvi re­ i Osmanaga Zvizdić; po 30 hel.: Nezir Hrustanavić; vizor i potpredsjednik; Kadraga Kunosić, trg., kao po 20 hel: Hasan Hrustanavić, Hamid Zvizdić, Muhatajnik; Omer ef. lbrišimović, čin. vak. mearif. kotar, rem Tanović, Murat Agović, Selim Kamerić, Hamid povjerenstva, kao blagajnik i Zejnilaga M uharemagić Kurtović i Jusuf Habeš. trg., kao drugi revizor. Na svadbi Bešira Kurtovića u Gacku sakupio je U upravu pododbora konjičkog izabrani su: za Osman ef. Zametica muallim.K 6.— Priloge darovaše: predsjednika: H. Abduselam Džumhur, za podpredOsman ef. Zametica 70 hel., Hrusto Bijedić 50 hel., sjednika i I. revizora: Islambeg Agić, trg., za tajnika po 40 hel.: Sadik čam o, Mehmed Kurtović, Ramo Fehimbeg Begtašević, za blagajnika: Arif ef. Muftić Kurtović, Hamid Kurtović, i Ahmed Tanović; po 30 opć. bilježnik i za 11. revizora: Smailbeg Hadžihuseihel: Rašid Čustović, Osmanaga Zvizdić i ćam il K u r nović. tović; po 20 hel: Ahmed Muhović, Salih Zvizdić, Be­ Nove satrudbenike na kulturnom podizanju na­ šir Kurtović, Muharem Tanović, 'Arif Zvizdić, Adem šega naroda srdačno pozdravljamo Želeći im uspjeha Pašković, Šaćir Kurtović i Adem Kadunić. u blagotvornom radu. Alijja Sarić kći Arif ef. Sarić iz Gacka sakupila P o d o d b o r u T r e b iu ju . — Pri zaklučku lista je na sijelu m egju ženskinjama K 11’40. Priloge darovaše po K 1.— : Alijja Sarić, Naza smo dobili izvješće od povjerenika u Trebinju, da su i tamošnji članovi društva osnovali pododbor. — U Sarić, Zehra Pašić, Šerifa Pašić, Mullija Kurtović i pododbor su izabrana ova lica: Šućri beg Resulbe- Naza Kurtović; po 50 hel: Šeća Zvizdić, Zada Zviz­ gović, veleposjednik, za predsjednika; Ahmed ef. Ma- dić, Arifa Sarić i Almasa Sarić; po 40 hel: Ummija hinić^ muallim, za tajnika; Ahmed A. Tatarević, apo­ Sarić, Hanifa Sarić i Dževahira Zametica; po 30 hel: tekar i dosadašnji povjerenik društva, za blagajnika; Fatim a Tanović; po 20 hel: Emina Sarić, Hamida SaSmajo Hajdarhodžić za I. revizora i -potpredsjednika r'ć, P aša Sarić, Mukerema Sarić, Šida Kurtović, Sa­ fet i Dževahira Sarić; po 10 hel: Džemal Pašić, te 40 i Lutfija Šehović za II. revizora. Novom pododboru želimo uspjeha u radu i po­ hel. Bajro Grebović. Kotarskovakufsko-mearifsko povjerenstvo u B. zdravljamo rodoljubivu braću, koja se primiše blago­ Novom poslalo je K 24.70 »Gajretu«, koja je svota tvornog i korisnog rada za dobro naroda. sakupljena prilikom otvorenja novo tam. mektebi — ibtidaije. �95 Omer Salihamidžić iz Trebinja poslao je K 8.60, Živili svjesni sakupljadi, kao i prilagadi ovih koju je svotu sakupio Ešref ef. Rašidagić. humanih priloga i bili primjerom i ostaloj braći mu­ Regib ef. Hasanbegovid, povjerenik društva »Gaj- slimanima! ret« u Gradanici (kot. Gacko) sakupio je na svadbi Šehage Hasanbegovida iz Avtovca (kot. Gacko) K 5.70 Priloge darovaše po K 1 — : Mehmedbeg Ha­ sanbegovid, Ademaga Bijedid i Ademaga Pašid; po Dobrovoljnih priloga na zabavi Musi. zanati, 50 hel: Zediraga Pašid, Sulejman ef. Pašid, Mustajbeg udruženja ,.Itihad“ u Mostaru, priregjenoj 2. dan K ur­ Hasanbegovid, Ibrahimaga Hasanbegovid i Ćamil ef. ban bajrama u korist „Itihata" i „Gajreta'1. Po 10 K: Hasanbegovid. Isti je sakupio na svadbi Alije Gusta- H. Jusufaga Efica, Makso pl. Gjurkovicz, okružni pred vida u Velikoj Gradanici (kod Gacka) K K 3.50. stojnik, Ibraga Hakalo iz Mostara i Ademaga Mešić iz Priloge darovaše: po 20 hel.: Ragib ef. Hasan - Tešnja. Po 5 K: Ekselencija Strasser, General Daler . begid, Džafer Tanovid, Alija Custovid, Džaferaga Ta- Ihrahim beg Defterdarovid, kot. prestojnik i Alija Lilovid, Bediraga Talovid, Hasan ef. Ćarbo, Ramadan- hovid iz Mostara, Brada Mrdid iz Čapljine, i Šabandauš aga Ćarbo, Abdiaga Custovid, Mehmed ef. Hebib i Arnaut iz Mostara, 4 K. Po 3 K: Salko ProMurataga Džeka; po 10 hel: Ajnihanuma Ćustovid, hid trgovac iz Konjica i Ltnt. Krćman i Risto Banić Pašo Fadlagid, Derviš Bašić, Alijaga‘_Krvarac, Ibrahim iz Mostara. Po 2 K: Vurija Arnaut, Hasan ćemalović, aga Bašid, čelebihanuma Ćustovid, Hamidaga Dilid trgovac, Ibrahimaga ćekro, Muhamed Hadžid, MuhaMehmedaga Muratović, Halilaga Krvarac, Mehmedaga, meg eff. Butum, Husaga S. ćišić, Salih Efica, Ibraga Krvarac, Džaferbeg Krvarac, Nuhanaga Grebović, Za- Jahić, Ibrahim Silid, Ltnt. Šarić, Derviš Ćumurijo hiraga Bašid i Mehmed Bašid; Dževahirhanuma ć u - Uroš Jeladid, Kajtaz Sulejman H. Gjulbegov, Kapetan Husein, Velid Muhamed, Talid Sabit eff. ud., Gjikid stovid 7 helera i Mesa Krvarac 3 helera. Hadži Lufti ef. Hađžiahmetović iz Gor. Vakufa Ahmed ud. i Štamparija „Naroda" svi iz Mostara. Hajrposlao je K 8.03, koja je svota izvagjena iz kašica, aga Šerefanid 1'50 K. Muhamed S. Tikvina 1'40 K. koje se nalaze u tamošnjoj „Turskoj kiraethani" broj Po i\K : Salih Mahinić, Avdo Balid trg., Hasan čele259 K 2.38, kod Brade ćalkida broj 257 K 5,41, te bid trg., Muhamed ef. Konjhodžid por. ofic., Tikvina Avdaga, Hasanaga Ćehić, Muhamed Topuzović, Alikod Muharema Mušica broj 258 24 hel. Mehmed Saldid iz Stoca poslao je K 7.(50 »Gaj- majstor Kurtović, Muhamed Tikvina, Mehmed Draće, retu« od koje svote je isti sakupio prilikom kurban- Jusuf Šehić, Branko Kašikovid, Tahir Dautović,Mujaga Tori oj Po 50 h: Salih Ćišid Šehagin, V. Štiglid. Svega bajrama pred tam. džamijom K 5.40. Za tim su darovali: M. Saldid (mjesto bajramskih kruna: 131.90 K, od toga V* „Gajretu" iznosi K 65.95 Svima prilagadima hvala a isto tako hvala i destitkih prijateljima) K 1.—, Osman Zelo 80 helera svima posjetiocima ove humanitarne zabave! i Ibro Vanje 40 helera. O d b o r ,,I t i h a d a“. Mehmed Bajrić-Mehidević, obućarski majstor u Ljubuškom, poslao je K 8.18 „Gajretu14, koju je svotu sakupio prigodom općinskih izbora. Priloge darovaše po K 1.—: Sadik ef Sadikovid i Zaim Šukalid po 50 O nei nosKap y U apnrpaA y. IIpeA A0ceTaK Aa^a hel.: Hasanaga Gujić (Hasanov) i Mehmed Bajrić-Mehićević; po 40 hel: Jovo Radoidid, Idrizaga Lalić, ce je y uapnrpaACKOM npe,irpal)y KyeKympiKy, ihto jichch Dušan Ružid i Hasan ef. Sadikovid; po 30 hel: Memiš- Ha aHaAOJiCKoj o 6 a^ a Eoc<J)opa, nojaBHO noacap, Te je tom aga Mahid Alagin, Ibraga Muminagid, Vladimir Buk­ npn.5HKOM Hsropnjio oko 200 Kyha. EKcneAHn;Hja y JeMeny. B pxobhh 3anoBjeAHHK vić i Aleksa Jelid; po 20 hel: Zaim Alendar, Vladi­ mir Ratković, Ibrahim Gujid, Lazar ćubrilo, Salihaga eKcneAumije y JeM6Hy nomao je ca npH.iHHHo MHoroDizdarevid, Šućraga Osmid, Ivo Ludid, Halidaga La­ SpojHOM bo] hom ciijiom ofl, XoAenAe npeMa MexaHH, r^je lić, Avdo Bedirovid, Sabit Bećirović i Ljubo Gnjato ke ranka Bajb&a. 3a 6 Aana. V tbpahbihh MexaHy nokn ke Bojcna npOTH rpaAy CaHan. te Kasim Mahid 10 hel. P a i n a i>aJiKany. — y n o c jte A a e BpnjeMe niiTaBa Mjesto destitke Ali ef. Ormanu kancel. iz Ljubuškog, prilikom njegove ženidbe, darovao je Hafiz CBjercKa niTaMna nnine o paTy Ha Ba.iKaHy, Koja ke AOHnjeTH HacTynajyke npo.T»eke. OBaj paT 6 a araao y Rašid ef. Mesihović, trg. u Vitini K 1.— »Gajretu«. Ruhija Hađžosmanović iz Jajca poslao je K 5.40 KopacT no3HaTe repnaHcne Haje3Ae »D rang nach Osten«, Gajretu, koju je svotu sakupio prilikom glavne skup­ a Ha uiT6Ty Typci«e papeBHHe h o hiix 6ajiKaHCKHK AP®aBHua, Koje H0 6ii XTje^e nosiaraTn repMaHCKy aKu;njy. štine društva »Darul-hajr« u Jajcu. Mila Abramović uditeljica u Cazinu, poslala je O hhm dajncan. AP^KaBnpaMa, Koje [6a Ty aKgajy noTnoCTaBj&eHe cy y aaraeA Herce mpbhhc, K 22.— »Gajretu«, koju je svotu sakupila prilikom Maravie, zabave tam. muslimanske kiraethane priregjivane na ca Kojana cy ce liene oa h>ux ( icao Ifp n a T opa a H y r a p c i c a ) 3 u a OBOjsa^ie. *ApHayTiiMa 11. februara, t. g. Iskaz. Ma.in r.iacniiK. �96 je TaKoljQ .p očehaHa HeKa ayTOHOMiija, Koja 611 Ha npojbehe noAHivin onkn yeTaHaK y AđtfaHejH. U č e n i k : Kada ko ima nekog rogjaka, koji je otišao ne­ kuda u svijet. EmviecKa p arn a <|uoTii. Upeiua hobom npopaiyHy emviecKor a^Miipa-iaTa carpa^n ke ce oBe roAune 3Ha Tan 6poj paTHiix ćpoAOBa. JS,o 31. o. m. 6nke irarpaljeHo:' 1 aP®Abot, 1. OKvionaana, 5 icpcTauia c TonoBHMa h i 6e3 TonoBa, 28 Topne^o pa3opaqa u 3 noABO^ne Aaije Ha 1. aopnaa CTajake y rpaAH>u 10 ApeAHOTa,3 okjioiiH.aqe, 7 KpcTama c TonoBHMa n 3 6e3 TonoBa, 32 Top'neA0'pa3apaqa ii 12 iioaboahhx 6poAOBa. Oa obiix ke KpajeM 4)0HaHHujcKe roA. 191. ,./l2. 6iith AoroTOBAbeHo: 6 AP^AHOTa, 2 oK.ionftane, 4 KpcTaiua c TonoBima h 2 6e3 TonoBa, 29 TopneAO-pa3apaqa h 6 hoaboahhk 6po AOBa. O ciim Tora carpaAiike ce hckoaiiko 6poAOBa 3a koJLOHnje. Jlnjenu 3Hagn Mnpa! IjliinoBCiiii cnosieHHK. KoHrpee aiuepnqKiix CaBe3hhx ^ pm aB a OAo6pno je cbot/ oa -2 MiiJiwjyHa An*iaPa ( oko 10 mhj. KpyHa), kojom 6u ce noAiirao cnoMe-HBK JlHHKeHy, oc.io6oAHopy po6oBy. Ilojaqan>e pych*e <|).ioie. 3anoBjeAHHK pycne^ioTe C tphaaob, npeA.ioiKHo je noja’iaH.e pycKe (J'.ioie. Kao pa3Aor 0B0My npeA*!iory Ctpha*iob je Hapeo AP:icaa>e AycTpo-yrapCKe MoHapxiije, y Kojeiay bhah B3a3riBaH>e PycHje. Bojna KOJiucnja y EBpony. » Je su T a3era« jaB.ta, Neki seljak upita nekog kadiju, da Ii treba ženu po­ slušati. — Ne treba! — odgovori mu kadija. Ama, žena mi je rekla, da ti ponesem lonac masla — reče seljak. — Tako pametnu ženu treba uvijek poslušati — odgo­ vori kadija. Aa je BJiaAa noc.iaaa y HeKe eBponcKe AP^caBe caceĆHy BojHy KOMficnjy, Kojoj je CTaB.’teHo y AyJKHocT, Aa npoyqn hcko BojHe ypeA6e, ocoćiito toiihiiuitbo n MopHapngv. Koaincaja je OTayTOBa.w y <J>paHuycKy, oAan^e ke y EHrviecKy n HjexaqKy. O chm Tora hcth •iiict n38jemTaBa, Aa je BAaAa pnjeimiAa HaSaeiiTU ABa »ApnAnayTa« aa nojanaae TypĆKe 4>AOTe, Te je cnOMe- HyTa KOMHCHja OBAamTeHa, Aa y eBponcKHM AP®aBaMa noBeAe nperoBope 3a Ha6aBy thx 6poAOBa. Hesinpn y MeKCHicy. O a hcko.ihko AaHa 11360.10 cy y AP*aBH MeKCiiKy HeMiipu, Koju Mory Beona .tbko AOBecTH Ao rpa^ancKor paTa. y3poK obhm HeMnpmia jicjkii y CKopamauM ii36opHMa npeAcjeAHiiKa peny6;mKe, jep cy caAamfteM npeAcjeAHHKy IIop4)HpHjy ,ZlHa3y H36ppjaHH AaHn. 36or Tora cy ce CTpaHne Aa-ie y 3KiiBy aniT an0jy h cnpeMajy ce, Aa n x a »h 036opa He Ha^e HecnpeMne. Ho očbhho n 36op npeAcjeAHHKa y MeKcnKy 3Haqa ii rpakaHCKH paT, jep peAOBHO AO^e ao ymiqHHx Tyna H3Mcky npoTHBHHKa. CjeBepHe anepunKe caBe3He ApncaBe, Koje OAaBHa nonpujeKo rvieAajy Ha H63aB0CHocT MeKciiKa, Mo6H.iH30BaAe cy Ha rpam m e jane oApeAe BojcKe, Aa y CAyqajy Bekux Hernipa HHTepBeHHpajy h , Kano cy c.jiyac6eHo MOTHBnme oBa HHTepBeHguja, 3anpnceue 0HTepBeHg0jy obpohckhk AP^caBa, a yjeAHo 3amT0Te CBoje AP^KaB^aHe. šale i dosjetke. U č i t e l j : Šta se razumije pod tim, kad se kaže da­ leki rod? * * Nekoga seljaka, koji je prodavao konja, zapita mušterija, da li mu je konj plašljiv? — Nije, duše ini, odgovori seljak, jer svaku noć sam u štali spava. * Otac pita sina, koji je učio kundurdžijski zanat: „Pa kako napreduješ, sine?“ — Vrlo dobro, dragi oče, odgovori sin ponosito, sad se već smijem slobodno smijati, kad onaj drugi šegrt bude bijen od pomoćnika! * Neki seljak je pratio nekoga gospodina na neki visoki vrhunac. . Gospodin se putem umorio, pa zapita seljaka: aHoćemoli se još dugo peti uz brda?" ... . ' — Samo do vrha, odgovori seljak, a onda ćemo ići niz brdo. * Pred sudom je stajao neki čovjak, koji je krivotvorio banknote Predsjednik suda ga upita: „Optuženiče, dokazano je, da ste Vi štampom krivotvorili banknote, što ih je policija kod vas pronašla. Šta imate navesti u svoju obranu?" Optuženik odgovori hladnokrvno: „Slobodu štam pe!", Poruke i odgovori uredništva. T a i a HBHy. — KaKo biiahtc, jeAHy Ban CTBap y ABHainrfceM 6pojy aohochmo, aok one ABnje APyr e Hncy 3a jhbhoct. — Onaj upeBBA naK ivieAakeiso Aa yBpcTHMO y KojeM HapeAHOM 6pojy. — 3ApaBo! CTBapu M y x a m e A- — A B0ie c rn ap n cmo BaM, ksko CTe Tpeka Hiije 3a „ ra jp e T . IIoina.i.HTe mTO APyt,o. — CeAaMl bhajcah, yBpcT0AH, AOK OHa A. M uli. M. — Nije za »Gajret«. F e v z i j a . — U idućem broju donijećem o sva­ kako. Brojeve od nove godine spremili smo vam ondmadne. I b r a h i m M. — I proza i stihovi su veoma slaba rabota, te ne možemo ni jednu stvar uvrstiti. G j e m a 1 0 . — Veoma nam se svigja što onako toplo osjećate za svoju nevoljnu braću, koja ostav­ ljaju svoj toprag, ali nam se Vaš sastav o tome ni­ kako ne svigja, te ga ne možemo uvrstiti. Ni ona druga stvar nije za javnost. L j. B r. - - Vaša priča o lum peraju u Jerem ića gostionici tako 'jo ružan siže, da je mi u našem listu ne možemo donijeti, kad bi bila najmajstorskije na­ pisana. Ovako pak našandrcana, prava je bljuvotina i po sadržini i po obliku, te nije dostojna ni urednič­ kog koša. A 1 i R i z a. — I ova je stvar slaba kao i ona prva. H a s a n b e g . — Lijepo osjećate za ,,milu do­ movinu11, ali pjesm a, koju ste joj iskitili, nije lijepa, pa je ne možemo uvrstiti. Dž. — U jednom od idućih brojeva ćemo d o ­ nijeti. Za uredništvo odgovara: Osman Gjildć. - Islamska dion. Štamparija. - 3a ype^Hnmino oAroaapa: Ocmaii 'liiiKnl,. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/bf8aed33ccf7f3ceaff8216737aa42a0.pdf 64bb7d8c440b83272d2deaa2ddbefded PDF Text Text B l’OJ 7. BROJ rOAHHA IV. 0 OBIMA TajpeT Gajret JU1CT 3A ^P y in T B E H E nOCJIOBE H 3A HAPO ^HO IIPOCBJE'RIIBAH jE. LIST ZA DRUŠTVENE PO ­ SLOVE I ZA NARODNO PROSVJEĆIVANJE. H3JIA3H CBAKOT 1. h 15. IZLAZI SVAKOG L i 15. ------- U M JESECU.--------- ---- y MjECEuy. — B.iacmirc: AP.vihtbo „TajpeT". - ypeaHinc: Ocuinii 'JoiikiiL. — Vlasnik: Društvo ,,G ajret“. - Urednik: Osinaii Gjikić CAPAJEBO, 1 iiii|iii.[ii 1911. — U n j e i i a j e j iiiC T y : sa J>ociiy h XepneroBnHy n A ycTpoyra p cK y MOiiapxnjy, sa H-aanoBe, Tajie 6y, yHennKe h TencaKe 2 K, s a H e o j i a i i O B e A K roAnuiao. 3 a cbo ocTajie seii.tbe 10 tjipaHaica. IlojeflHHH 6 pojeBH cTajy 20 xeji. HenjiaheHa ce nncitia ne npuMajy,. pyKonncn ce He Bpahajy. — IlpeTnjiaTa h pyKonncn aia^i.y ce Ha a^pecy: „ 1'ajpeT" — CapajeBo. Pravi put. Nije potrebno dokazivati o kulturnoj nazadnosti našega, islamskog dijela naroda ovih zemalja, jer je svakome na prvi pogled pot­ puno jasno, da smo mi u svakom pravcu kul­ turnog života daleko zaostali za ostalim vje­ roispovijestima našega naroda. Jedan Od najglavnijih uzroka toga našega stanja je nesumnjivo taj, što mi nemamo obra­ zovana svećenstva, koje je i u nas, kao i u svakom drugom narodu, od najvećeg upliva u širokim narodnim slojevima. Svećenstvo je u svakom narodu onaj važni faktor, u čijim se rukama nalazi putokaz, kojim se odregjuje pravac kulturnog razvijanja narodnog, pa je narod kulturno sve to napredniji, u koliko mu je naprednije i obrazovanije njegovo svećenstvo. Na kakvom nivou obrazovanja stoji naše svećenstvo, svima nam je dobro poznato, pa će svako, kad to uzme u obzir, lahko doći do zaključka, da naš millet nije mogao ni biti drukčiji, nego što je, jer ga njegovo svećen­ stvo nije drugim putem umjelo naputiti. Stoga i jeste bila najpreča potreba stvo­ riti obrazovano i savremeno svećenstvo. Rad i nastojanje u tome pogledu trebao nam je da bude najpreči, i nada sve važniji, pa smo kroz ova tri decenija novoga života mogli postići dosta lijepih rezultata u tome pravcu. Ali da ne govorimo o onome, što se nije učinilo, jer ovim redovima nije namjera kritikovati ničiji ' Js-j, — SAKAJEVO, 1. aprilu 1911. C ijen a je lis t u : za Bosnu i Hercegovinu i Austro­ ugarsku monarhiju, za članove, talebu, učenike i težake 2 K, za n e č l a n o v e 4 K godišnje. Za sve ostale zemlje lOfranaka Pojedini brojevi staju 20 hel. Neplaćena se pisma ne primaju rukopisi se. ne vraćaju. — Pretplata i rukopisi šalju se na adresu: „Gajret" — Sarajevo. rad ili bolje reći nerad. Glavna je stvar to, da se učinilo nije ništa i da se mi nalazimo u stanju, koje mora svakoga rodoljuba zabri­ njavati i koje nam mora imperativno nalagati, da se ono. što je propušteno, što prije izvrši i da se ulože sve sile u rad i nastojanje, koji bi išli za tim, da dobijemo obrazovano i savremno svećenstvo, koje bi bilo prvi uvjet našega kulturnog unapregjenja. Cijeneći važnost svećeničkog savremenog obrazovanja ,,Gajret" već nekoliko godina daje stipendije onim našim omladincima, koji se posvećuju teološkim studijama na ,,Darul-Fununu“ u Carigradu, pa imade danas nekoliko takovih stipendista, od kojih će nekoji nasko­ ro i završiti svoje studije i povratiti se puni znanja i spreme u svoj narod, da mii budu učitelji i naputnici na dobra i korisna djela. Isto tako je lanjske godine učinio i vakuf, koji je takogjer odredio nekoliko svojih stipendija za slušatelje te struke, pa se tako danas, nalazi lijepa kita naše omladine na carigradskom univerzitetu, kao slušatelji teoloških nauka. Nu ovo je i suviše malo. O vo su početci, koji su nas mogli zadovoljiti, da su učinjeni prije dva tri decenija, ali danas ne. Danas je nama potrebno taj rad toliko proširiti, da bi nam za nekoliko godina donio što više i što boljih rezultata. Razmišljajući o tome Gajretov odbor je, a na inicijativu svoga potpredsjednika, g. Dr. �98 Karamehmedovića, preduzeo nedavno u tome obrazovane vjeroučitelje dobavlja i sa strane, pravcu korake, koji su imali velikog uspjeha. da daje muslimanima abiturijentima gimnazija, „Gajret" je naime uputio zemaljskom saboru koji žele učiti teološke studije u Kahiri ili molbu, u kojoj je tražio, da se u zemaljski Carigradu nekoliko dobrih Stipendija; b) da odmah dade izraditi vježbenice i budžet unese svota od 40.000 K, iz koje bi se dijelile Stipendije onim muslimanskim uče­ rječnike arapskoga jezika za gimnazije; c) da uvede turski jezik kao neobligatan nicima gimnazije, koji se obvežu, da če svoje predmet u višim razredima gimnazija. studije produžiti na teološkim školama. 3. Poziva se zemaljska vlada, da što prije T a molba je, kako rekosmo, imala uspje­ ha, jer je ta svota zbilja unešena u ovogo­ — po mogućnosti u septembru 1911. — pro­ dišnja zemaljski proračun, pa je ona od strane vede reorganizaciju šerijatske sudačke škole. U buduće neka se u školu primaju samo Sabora i primljena. Na taj način ćemo mi do­ biti stotinu stipendija po 400 K, koje će se da-, takovi gjaci, koji su svršili najmanje četiri raz­ vati učenicima gimnazija, koji će docnije stu­ reda gimnazije. — Za gjake, koji hoće da iz dirati teološke nauke i odati se pozivu vjer­ Medresa stupe u šerijatsku sudačku školu, ne­ ka se ustanovi jedan kurs, u kome će steći bar skih funkcionara. Osim toga su povodom ove ,,Gajretove“ onu općenitu naobrazbu, što je imaju apsol­ molbe narodni poslanici muslimani zatražili od venti IV. razreda gimnazije i neka se u školu vlade, da se odmah reorganizira današnji primaju samo oni, koji mognu nakon kursa „Mektebi-nuvab“, te nastava u islamskoj vje­ pred naročitom stručnom komisijom dokazati, ronauci i arapskom jeziku na gimnazijama, u da imaju općenito obrazovanje apsolvenata IV. čemu je vlada dala povoljan odgovor, obe­ razreda gimnazije (osim u latinskom i eventu­ alno njemačkom jeziku.) ćavši ovoj opravdanoj želiji izaći na susret. U tom smislu su podnešene zemaljskom Sama škola neka se tako reorganizira, saboru tri rezolucije, koje je sabor jednoglas­ da se jedan dio učenika obrazuje za kadije, no usvojio, a koje-glase: a drugi za učitelje, dotično vjeroučitelje (mu„1. Sabor Bosne i Hercegovine poziva allime.)" zem. vladu, da svotu od 40.000 K (u pod­ Ostavljajući da se docnije povratimo na stavku 10. a stavka 18. naslova 6, glave IV. ovaj predmet i da opširno obavijestimo o na­ potrebe) dijeli kao štipendije onim islamskim činima, na koji će se ovi radovi provagjati, gjacima u gimnazijama, koje predloži vakuf- mi za danas završavamo, nadajući se, da će sko-mearifski saborski odbor, komu će petenti se svaki rodoljubivi brat ovim glasovim a ob­ dati obvezu, da će studirati nakon što svrše radovati, gledajući u ovome pravi put našem IV. razred gimnazije, šerijatsko-sudačku (do­ kulturnom podizanju. tično kadijsko-mualimsku) školu ili nakon što svrše Vili. razred, teologiju (darul-funun, dini M. Ćazim Ćatić: =-— :----■ — šube) u Kahiri i Carigradu. Iz ciklusa „Religiozni soneti“. 2. Poziva se zemaljska vlada: (Posvećeno pepelu Mesuđ ef. S.) a) da u sporazumu sa Rijaseti-ilmijom što Ibrnhim-pejgiimbcr a. s prije promijeni nastavni plan za islamsku vje­ Dok pastir bijaše usred gore tijeT ronauku u gimnazijama i drugim srednjim kao Sunce i mjesec bozi mu bijahu — i osnovnim školama, da pri namještanju islam­ I tajne zvijezde na njega gledahu skih vjeučitelja, osobito u gimnazijama, realPogledom Onog, koji vječno bdije. *) kama i učiteljskoj školi, dobro pazi na njihove kvalifikacije, da bez velike potrebe ne popuI pred njim otkri se zastor, štono krije Istinu sv’jetlu, pa on tad u strahu njuje tih mjesta osobama, koje nemaju pot­ *) Ibrahun jc u djetinjstvu pripadao sabetiČkoj vjeri i pune srednjoškolske i stručne teološke nao­ obožavao je sunce, mjesec i zvijezde. Lijepo Kuran pripovijeda, brazbe, da po potrebi takove opće i stručno kako se je on od politeizma obratio jodnobošlvu. �99 Na sedždu pao je i ko crv u prahu Slavio Tvorca, koji svemir grije. Narav je boju poprimala žutu: Trava je gorila i cvjeci su veli. A onda u hram otišo je Bala, Sjekirom oštrom polup’o idole, Kaldejči što im pobožno se mole. H ađžer1) i čed o p ro r o k — starac b’jeli*) O stavi sam e na d ivljem u putu. I Hadžer kune svoju sudbu krutu, Od dragog doma što je sada dijeli. Nemrud ga za to na lomaču dig'o; A1 Džibril u pomoć s neba mu je stig’o Pretvoriv lomaču u baštu od lala. Gori joj duša, plamna žegj je mori; „0 Bože!1* — njena suha usna zbori „Spasi mi život bar za ovo đ’j ete!“ Musa-pejgamber a. s. I gle sad čuda! Ispod nogu mali’ Sićušnog čeda teku pjeskom vali, A viš njih grmlje svod sjenati plete. Jehova silni dao mu je štaku I b’jelu ruku,3) što čudesa tvori, Da ropski sindžir, faraonsku tlaku Sa Jakubova potomstva obori. Hiđžret I on je norođ poveo po mraku Zemlji, gdje med i mlijeko šumori, Da živi slobodno ko ptica u zraku. ... > — A1 dok je sVišnjim na Sinajskoj gori Noćas će četa nevjernika doći, Da od tvog doma kasapnicu pravi; S tog bježi. Božije pratiće te oči, 1 skoro ti ćeš zasjati u slavi! . . . Zborio, kroz zastor sv’jetla magijskoga, Odmetnuo mu se narod je' od Boga 1 zlatnom teletu klanjati se stao. 1 razočaran je Kelim2) tada pao: — 0 zar su tako brzo u prah pali, Jehova silni, moji ideali ?!... CV. Veliki angjeo3) jedne tamne noći Božijem sluzi s oblaka se javi: — „Ti sa Siddikom rnpraš sada poći U Jesrib, jer ti zlo se sprema glavi. r.iP"! I pogje Resul s vjernim drugom. Pule Mjesec im kroz mrak prstom pokaziva. I dok u Meki mraka čete ljute Isa-pejgambcr a. s. Kad je spasitelja Israil pogled’o, Da s vrata igo robovski mu zbaci, Tad rodilo se bogoduho čedo, Bez gr’jeha i čisto ko sunčani traci. Pri njem bijahu pejgamberski znaci: Na svjetlom čelu mu genij se ogled’o 1 kad je Božije slovo propovjed’o, Tad ne shvatile ga hebrejski mudraci. Tragaju za njim, on već đogje meti: Jcsribski narod na doček mu leti I skutove mu zanosno cjeliva. Mahmud Es’ad: ■■----------- ■ — Islam i konstitucija. Uspomeni merlium Alibegn Firdusa. Već zasl’jepljeni mrakom predrasuda, Rekoše: „Satana lažts mu sa ustal“ I raspeti ga htjede rulja pusta. Al’Jgospod k nebu uzdiže ga živa — I mjesto njega izdajnički Juda Visi, a duh mu kroz plam pakla pliva. Zemzem-vrelo. Pustinjom sunce svoj je oganj vreli Sipalo s zenita. U očaju ljutu >) Jedi-bejda. 2) Epilelon Musa-ov, šio su mu ga islamski teozofi pridodal', jer je s Bogom razgovarao. M o 11 o: „Pa kao što su, pod okriljem Korana svoju ratničku slavu do basnoslov-. noga uspeha uzneli, tako su Arabi i umno postali svetlilo pomračene Ev­ rope, koja se još i danas koristi zra­ cima njihove Prosvete. Da nije bilo Muhameda, hrišćanska bi Evropa još dugo čamila i bila poprište neplod­ nih dogma, a kultura bi se za n e k o ­ l i k o vekova zadocnila“. D r a g u t in J. IIi j ć. Donosim, ovdje makar i mršavi, prevod krasnog Mahmud Es'adova Članka, što je izišao u 15. broju ») Agar. s.) lbrahim a. s. 3) Džibril, Ruhi-ekber. �carigradske sm olre „Tearufi — muslim in", jer bi že­ lio, da ispravim jedno od onih mnogobrojnih neprav­ di, što ih Islam u čine i, na žalost, često puta s uspje­ hom m egju našu mladež uvlače zasukani njegovi ne­ prijatelji i kritičari, čija nastranost — kako to zgodno prim jećuje pisac „Posljenjeg Proroka" — „potiče isključivo iz nehotična atavizma hrišćanske netrpelji­ vosti, koja se i u objektivno posmatranje uvlači". činim to i stoga, da bar donekle osvijetlim mo­ tive, koji su naše muslimansko narodno vodstvo nu­ kali, da bude začetnikom i glavnim dionikom jednog svijetlog m om enta naše najnovije prošlosti: glasovitog ilidž^pskog m em orandum a; kao i sudjelovanje naših predstavnika pri odnošaju daleko čuvene saborske re ­ zolucije o proširenju djelokruga našeg narodnog pred­ stavništva. Evo toga članka: * * * Ustavna ili konstitucionalna vladavina je način uprave, po kojemu je odanost i vjernost državljana prem a vladi i vladaru' skopčana sa nekim stanovitim uvjetim a i obvezama. Te su obveze u današnjim usta­ vnim državama opredijeljene temeljnim ustanovama i sadržane u temeljnom državnom zakonu ili ustavi. Pošto po Islamu uprava mora udovoljavati potrebam a državljana i Štititi njihove interese i pošto po islamu, ne mogu imati zakonite valjanotti odluke vlasti, koje su na štetu naroda — ne može se u teoriji ni do­ pustiti, da jedan islamski vladar bude apsolutan u svojim odlukama. Što to u praksi drukčije biva, to nije ništa drugo nego jedna prosta zloupotreba. Drukčije nije moglo ni biti, jer su Arapi, ti prvi šljedbenici Islama i uzor ostalih islamskih naroda, već po svojoj naravi bili slobodan i samostalan narod, pa im vjera, sa drukčijim pogledom na svijet, ne bi bila ni pristupačna, niti bi odgovarala njihovoj čudi i na­ ravi. Još su se u »zemani—džahilijjetu"1) stanovnici Hidžaza dijelili na kabile2), koje su stajale pod upra­ vom »reisa«8) ili „šejha"*). P rava ovih poglavica bila su vrlo ograničena i oni su bili dužni ravnati se prem a javnom mnijenju svoje kabile. Šejh čak nije bio lišen ni dužnosti kisasa4*) i dijeta8). Kurejš kabila, koja vuče lozu od Smail-pejgambera, sina Ibrahimova (a. s.) i koja se je držala osta­ taka Ibrabim alejhisselamova šeriata, bijaše neka vrst aristokratske republike, a sve deset njenih ogranaka, upravljano je prema potrebama i interesim a podanika. Kusaj bin Kjilab, Pejgam berov djed u četvrtom ko­ ljenu i utem eljitelj grada Mekke — odredio je bio jednu sobu svog dvora za vijećanje i zdogovaranje o potrebam a naroda. To je t. zv. „darun-nedve", što >) Vrijeme prije dolaska Muhamed alejhisselama *) velika porodica. *) vogja ili poglavica. *) oko za oko, glava za glavu i td. 8) krvarina, novčana ošteta što je ubojica plaća rogjacima ubijanoga, bi po prilici značilo „vijećnicu" ili „sabornica",u koju su imali pravo pristupa i glasovanja svi članovi ka­ bile, koji su prekoračili četrdesetu godinu života. Islam je ovaj prastari i lijepi običaj Kurejšija ostavio netaknut i u svom početku utemeljio tako divnu i savršenu vladavinu, kakvoj sc ne može naći prim jera u cijeloj historiji čovječanstva. Poznato je, da se Islam temelji na „vahju" t. j. božijoj objavi, koju je Alejhisselam dalje širio i na­ rodu saopćavao. »Vahj« se dijeli na dvije vrste: »metluvv« i „Gajri m elluvv" od kojih p r \u vrstu čini Ivur'an, a drugu „sunnet" Pejgamberov. „Sunnet" je trovrstan: 1.) „kavli", t j. Pejgamberove riječi i go­ vor; 2) „fili", t. j. Pejgam berovo ponašanje i rad, i 3) „tukriri". I kao što su „sunnet" Pejgam berove (a. s.) riječi i djela, isto je tako »sunnet« i njegova šutnja, kojom bi odobrio djelo i postupak kojega ashaba. Nu pored svega ovog iznimnog i visokog položaja, Njemu je ipak naregjeno, da se o stvarim a, o kojima nije došao nikakav „vahj" — ima zdogovoriti i spora­ zum jeti sa svojim drugovim a (Siirei — Imran, ajet 159). I držeći se te visoke zapovjedi Pejgam ber (a. s.) se je zaista uvijek zdogovarao sa svojim drugovima, a osobito sa odabrenim doglavnicima Ebu Bekjirom i Omerom (r. a.) Pa kao što su se ashabi (r. a.) strogo i doslovno držali božijih (dž. š.) zapovjedi, tako su isto bez obzira na hatur, i sa potpunom slobodom da­ vali mnijenje u stvarima, koje su ostavljene na nji­ hovo mišljenje i odluku. Za to ih je Pejgam ber (a. s.) počastio izrazivši se: »Vi bolje od mene znate svoje dunjalučke (svjetske) poslove!« P o svem u se ovom vidi, da je Pejgam beru (a. s.), čija i šutnja vrijedi kao šerijatski propis, naloženo, da se ima držati »mušavere«1) samo radi toga, da se Sljedbenicima Islama dadnu što jasnije upute, na koji način imaju svrša­ vati svoje zajedničke poslove. „M ešveret"1) igra u Islamu toliku važnost, da čak jedno Kur’ansko sure nosi naslov »surei-šura«. U jednom ajetu ovog sureta uvrštena je zapovijed o dužnosti dogovora izmegju zapovijedi o klanjanju i zećatu i obeseljeni su muslimani koji svoje stvari zdogovorno riješavaju, da će steći vječno blaženstvo. Pejgam ber (a. s.) je čak ostavio na volju svojih Sljedbenika i jedno od najvažnijih islamskih pitanja — pitanje o hilafetu i nije odredio, ko g a ima na­ slijediti nakon sm rti i biti halifa svih muslimana. I najmanjim se razm išljanjem može doći do zaključka, da se velik znak božije milosti i providnosti krije u okolnosti, da su sva Pejgam berova (a. s.) m uška djeca pomrla u m alim godinama. Jer da je Pejgam ber (a. s.) iza sebe ostavio m uškog potomka možda bi došlo do toga, da on, ili njegovi potomci, izagju kao p re­ tendenti hilafeta i ustvrde, da na tem elju prava nas­ ljedstva hilafet spada isključivo njima a ne i dru*) zdogovaranje, dogovor, izmjene njislj. �loi f'iftia-. To pak ne bi značilo ništa drugo nego li ne­ pravdu i nasrtaj na prirodno pravo naroda, pošto svaki pojedinac ima neosporivo pravo, da rekne koga ž-li za svog vrhovnog vjerskog poglavara. Ušljed ove su se okolnosti, odmah nakon Pejgamberove (a. s.) smrti, sastala dva velika islamska krila »muh«idžirin®1) i „ensar“2) na mjestu zvanom »Beni Saida« i, nakon potpuno slobodne i prilično že stoke rasprave, izabrali su za halifu Ebu Bekir Siddika (r. a.) U nastupnom govoru,- što ga je Ebu Bekir (r. a.) držao nakon svog izbora za halifu, izmegju osta­ log nalazi se i ovaj znameniti pasus: »Budem li ja bio podložan Bogu (dž. š.) i njegovu Pejgamberu (a. s.) onda i vi budite podložni i odani meni, a budem li u čem postupao proti propisima šeriata, onda ne tre­ ba da vas uza me vežu nikakve podaničke dužnosti"! Ova je njegova izjava u potpunom skladu sa Šeriatom i svima bijaše jasno, danijesui nemogu biti obve­ zani slušati zapovjedi, koje se kose sa propisima Islama. Pred svoju je sm rt Ebu Bekjir (r. a ) označio našljednikom Omera (r. a.), ali je za ovu svoju odluku isposlovo i privolu ostalih odličnika. U nastupnom govoru (hutbi) izjavio je Omer (r. a.), da nije od sebe tražio hilafeta, nego da se je te teške zadaće primio ušljed opetovanog zahtjeva Ebu Bekirova (r. a.), dodavši, da se neće udaljivati od pravde i obazrivosti, te je zamolio sve prisutne, da ga slobodno upozore na sve pogreške i manjkavosti, koje bi eventualno učinio. Na to ustade jedan od pri­ sutnih i pokazavši posjeklicu reče: „Budeš li, Omere, skrenuo s puta pravde, naputiću te ovom sabljom !. . Mjesto srdžbe i negodovanja, Omer se je zahvalio Bogu, što je dao sablje, koje će ispravljati Omerove pogreške!. . . Pred smrt je Omei (r. a.) odredio za izbor no vog halife odbor od šest lica, u koji je imenovao i svog sina Abdullaha (r. a.), ali pod uvjetom, da on ne bude izabran. Članovi odbora ustupili su svoje pravo glasovanja Abdur Rahman bin Avfu (r. a.), koji je za halifu izabrao Osmana (r. a.) Kašnje je hilafet došao Aliji (r. a.) i Hasanu (r. a.) nu i to je bilo na temelju narodnog izbora. Istina počam od Emevija (Omejevića), hilafet je uzeo oblik našljedstva, nu uza sve to su u svakom pojedinom slučaju islamski vladari sobom označili osobu prije­ stolonasljednika, i uz to još isposlovali i privolu na­ roda. Stupanje noyog vladara na prijesto bijaše skop­ čano sa t. zv. blatom3). Pa i u Turskoj, gdje po kanunu pravo na prijestolje pripada najstarijem i najsposob­ nijem članu vladarske porodice — skopčano je sje­ danje na prijesto sa biatom uleme i državnih dosto­ janstvenika.)• Kao što Pejgamber (a. s.), tako isto i hulefairašidin1) rješavali su sve poslove, u kojima treba čuti i glas naroda — u sporazumu i dogovoru sa narod­ nim odličnicima. U važnim pak stvarima halife su se držale »idžm&’-a"2) i ovaki su zaključci imali potpunu zakonsku moć i svak ih se je morao držati. Pošto su i kasnije i damske države bile theokratske, pa su ušljed toga i u njima vrijedili propisi Šeriata, koje nalaže ustavnost — ipak se je i u njima koliko — toliko poštovalo ovo načelo. Nu pošto ovaj princip nije zadobio stalne forme i oblika nijesu se radi toga islamski narodi mogli kako treba okoristiti blagodatima ustavnosti. Poznato je n. pr., da je Sultan Sulejman Kanuni (Veliki) oporučio, da se s njim za­ jedno u raku zakopa i’jeđna zatvorena čekmedža (kasica), za koju je nakon njegove smrti zaključeno, da se najprije otvori i vidi njen sadržaj, pa tek onda da se metne u kabur. Kad je čekmedža otvorena, ispostavilo se, da je puna fetvi, što mu ih je za vrijeme njegove vladavine o pojedi.iim pitanjima izdao njegov glaso­ viti šejhul-Islam, Ebus Suud efendi, koji je ušljed to­ ga zavapio: „Oh, Sultan Sulejmane! Zar si mene uči­ nio odgovornim prema Bogu (dž. š.)?“ . . , Ustavna je vladavina i prirodna i pravedna. Ljud­ ske su potrebe dvojake: privatne i opće ili javne. P ri­ vatni se poslovi tiču samo pojedinaca ili njihove poro­ dice i treba da ih svaki pojedinac sam za se i obavlja. Opće potrebe tiču se interesa cjeline i njima treba da se bavi cijela zajednica, jer je to pojedincu nemoguće. Jer kad bi se to ostavilo na volju poje­ dinaca, onda bi zavladalo pravo jačega i slabi ne biše mogli naći zaštite. Ušljed toga svaka zajednica ima posebnu skupinu, koja se brine za njezine opće po­ trebe, a ta skupina jest uprava koja je iz neku ruku zastupnik i punomoćnik naroda i ima dužnost, da svoj rad udesi tako, kako će odgovarati interesu cijeline. Po ovom se vidi, da država nije cilj, nego sredstvo i pomagalo, doćim prava svrha leži u sreći i blago­ stanju svih pojedinaca, koji sačinjavaju zajednicu. Na­ rod je izvor vlasti i djelovanje države mjeri se po tom u koliko udovoljava općim potrebama i intere­ sima naroda. Današnji oblik ustavne uprave bazira na prirod­ nom principu o podjeli rada. U apsolutnoj državi sav je rad koncentrisan u jednoj ruci, dočim je u ustav­ nim državama podijeljen u više ruku i osoba. Pošto se državna uprava tiče interesa milijona podanika, na­ ravna je stvar, da ona ne može biti u jednim rukama. Kad se je — nakon osvojenja Perzije — islamska država previše raširila, Hazreti Omer je počeo moliti Boga (dž. š.) da mu pošalje smrt. Kad su ga upitali za razlog, odgovorio je: »Ako danas na obali Tigrisa pro>) Mekelije, koji su se za Pejgamberom preselili u Me­ pane jedan čamac, Omer će i za to biti odgovoran!® dinu. *) Mcdinelilije, koji su prigrlili Islam. •) Izjava odanosti, poklonstvo vladaru. ‘) pravedni halife: Ebu Bekir, Omer, Osman, Alija (r. a.) a) Jednoglasni zaključak ashaba o nekoj šeriatskoj stvari. Ovo je treći islamski temelj. �102 Princip podjele: rada je potpuno prirodan i of)aža se na svim stranama. 'Jako se na prim jer i živci dijele ha dvije Vrsti i jedni vrše dužnost osjećanja, a drugi dužnost kretanja. Islam je pak prirodna vjera i sve što traži priroda, to se slaže i sa Islamom! Riječi: „Ja sam država!" ne mogu izaći iz usta jednog islamskog vladara; pa i oni islamski vladari, koji u duši nose ovaku misao, prisiljeni su je kriti i na vani se prikazivati, da žele vladati po islamskim propisima i pridobivati masu time, što čine dobro­ činstva i podupiru hum anitarne ustanove. lbni Munib. Hazim Muftić, Tuzla: Podivljale ovce. Rodio se je pred okupaciju, te prošlosti svega na­ roda i svoje domovine od prije nije zapamtio, a ono što je slušao od onih, koje je on slušao, ili čitao koje­ kakvih knjiga i brošura, sve mu je tu prošlost pri­ kazivalo crnom tako, da bi ga spopala nekakva jeza kad bi se sjetio te prošlosti. Roditelji mu bili dobri ljudi, kaji poslušaše sav­ jete nekih stranaca, takogjer dobrih ljudi, i dadoše ga sa nekom zebnjom i pregaranjem u školu. On išao u školu Lbojao se svojih učitelja, slušao te nekako sretno formalno prolazio, je r je uvidjao se to mora i da to tako treba, ali m u niko u pra­ vrijeme nemade kazivati, za što on tamo ide i, je prava svrha nauke. On je u školi, a i u .svom novom mješovitom društvu, svašta slušao: slušao, kako sve, što je bilo prije i sve što je domaće: običaji, nošnja, uredbe, kuće, društvenost itd., — da to ništa ne valja i da će se to sve vremenom pod uticajem nekakve kulture morati mijenjati. Sve on to tako slušao, mnogo koješta morao priznavati, a i vidio je, kako je u školi i u njegovom novom, makar i sitnom, društvu nekako sve došlo pod liniju, sve se radilo po nekom programu i taktu, življe se govorilo i kretalo. On u tome živio i rastao, a da mu nije imao niko sve to razjašnjivati, usperegjivati, tumačiti. Tako se uzgajao, a pod utiskom novih misli, počeo po malo prezirati svoju okolicu, a za se zahtijevao po­ sebnu obzirnost, ljepša odijela i više troškova. Roditelji više puta bili počeli zdvajati, a pošto nijtfsu umjeli sina nadzirati, jer se ni sami u novim prilikama nijesu znali snaći, pitali su druge za savjet. V ršnjaci i drugovi ih ružili i svjctovali ih, da dijete izvade iz škple. Nu kad se posavjetovaše sa onima, koji ih nagovoriše, da ga u školu spreme, oni ih so-, koliše, dokazujući im, da sene'trebaju ni zašto brinuti, ih, da vo šta hego neka saftio Ustraju, ti školovanje će konaĆno koristiti. • I on je nekoliko puta došao u dodir sa obojim vrstam a savjetnika njegovih roditelja. Sa prvim a ji brzo svršio, jer su ga svi grdili, nazivali ga svakakvi i pogrdnim imenima, pa ih za to zamrzio i u duši ih nazvao glupim, đočim se je sa drugim a s prijateljio, jer su mu oni tetošili, hvalili njegove sposobnosti i napućivali ga i bodrili, — u duhu njihovih običaja i shvaćanja, — na daljni rad. Oni su ga naputili kako i gdje će svoje nauke nastaviti i šta više posredovali mu, te je dobio i Sti­ pendiju, — čime su ga još više sebi privukli, — jer ga njegovi roditelji nijesu bili u stanju osim svoje kuće uzdržavati. . I najmanje dobročinstvo veže čovjeka uz dobro­ činitelja, a opskrbom možeš čovjeka učiniti sebi privr­ ženim. I on je bio svojim dobrotvorima zahvalan i držao je, da ne bi bio postigao ono što zna i što ima da nijesu došli oni, jer da bi po dom aćim a ostao bez škole i naobrazbe. Ni to m u nije imao ko razjasniti, je r su d ru št­ vene prilike u njegovoj okolici bile nesregjene. Išao je redovito, svake godine, na nauku, a kad bi na ferije dolazio, družio se samo sa sinovima onih stranaca, koji su mu bili uzrokom, te je dobio Sti­ pendiju i nosio je uvijek fino odijelo. Sada nije znao, šta je to izaći na ulicu bez ukočene jake, svilenog mašna i finih mandžeta. Prve je godine, — došavši na ferije kući, — ozijaretio najbližu rodbinu, je r su ga roditelji za to molili, nu poslije to nija htio po­ noviti, izjavljujući, da mu je to dosadno, jer da tamo vidi i čuje sve same gluposti! Kad je šetao sa svojim društvom, a to se je sastojalo iz mlagjih mjesnih činovnika ili činovničkih odraslih sinova, — onda je bio zadovoljan i izgledalo je, da se je u svemu priviknuo na njihove običaje i uprav kao da je postao članom njihove doseljeničke zajednice. Sa svojim svijetom nije puno općio. Ako se kad i zadržao m egju njima, on im je sa izjavama, koje su bile uvredljive, brzo dosadio, te bi i ovi njem u vraćali zajam, a on bi njih uvijek lju t i radražen ostavljao. Tako se je sve veći jaz gradio izm egju njega i svijeta, u kojem se je rodio, a da se nije našao niko, ko bi ih sporazumio i-u domaće stalo povratio odrogjenog sina, koji bi već pomoću svoga stečenoga znanja mogao i trebao, da svojim bude od koristi. Kako ode na visoke škole i svojim očima vidje veličinu gradova na zapadu, posla mu njegova domovina odvratna, a njegov narod sićušan, jer m u se u novom svijetu ukazaše svi plodovi hvaljene kulture, o kojoj je cijeli svoj mladi vijek od svojih učitelja slušao. �103 Sad on tek uvidje, da treba živjeti i to živ­ jef kod stranca ne možemo nasjesti, pošto smo s nji­ jeti potpuno zapadnjački, jer da život, kakav je kod ma uvijek na oprezi i rana nanešena od tugjina, ne može toliko boliti, kao od svoga odroda! kuće ostavio, nije život nego mrtvilo! Ali on opet tome svemu nije kriv, nego prilike Svjetske nauke, koje je na visokim školama učio, otvorile su mu pogled u mnoge prirodne tajne. Umno i okolnosti u kojima se je uzgojio. predavanje učenih profesora uvjerilo ga je, da su Kad imadnemo muftije, mualime, imame i druge ljudi bez znanja lišeni pravog i potpunog života; a hodže učene i svjesne, koji će se za islamski napre­ pošto se sva ta predavanja gotovo daju u materijali­ dak i prosvjetu interesirati i zauzimati, onda če nam stičkom duhu i svi se dogagjaji pripisuju nekakvoj ovce biti pitomd i neće divljati. prirodi, pa se Bog i njegovi vječiti zakoni skoro ni­ Pomažimo dakle »Gajret«, ali i »Muallimsko kad i ne spominju, a naš zemljak nije imao prilike, imamsko društvo za B. i H.«! — da u pravo vrijeme steče temeljitu vjersku naobrazbu, to i njegovo poimanje o svijetu i životu za kratko vrijeme zadobije materijalistički karakter. 0 arapskoj kulturi mu se vrlo malo pripovijeda, a~ i ono malo što o njoj čuje, to bude nekako uzgred­ MyxaMeA: no,1pa tako nije nikada imao prilike, da u duši osjeti kakvu naklonost naprama kojem islamskom velikanu, nego su mu zapadni učenjaci u svemu i svačemu po­ 0 , A& Jin je, TyacaH, shbth, stali uzori, duševne vogje i imami. UlTa Jin OHa MHC.I0 »rjia^a, Takav je svršio visoke škole i došao u svoju K an ce jeccH c nyTa BpaTii domovinu, te po običaju biide namještemkao činovnik. ETyHa Tyre, 6o.ua, ja^a.... Veselio se naš svijet, što ča eto on, domaći sin, zauzeti mjesto jednog stranca, jer će se s njime lak­ 11a Ka# CBatcn Jinctf onaire še moći posao svršavati, pošto razumije naše običaje H B3A axH e uBHjeT cbrk h i narav i jer je naše gore listane Žalimo, što na nje£ M 3anjiaHy ro.ie rpaHe trošimo! II 3anBn.ni BjeTpuh jiaKHl... Švijet se veselio i čekao, kada će on početi za 0 Aa •'iH ce cjeTH TaAa nas živiti i raditi. i llMftI ! O hiix npouiJiiix BeAPiix AaHa, Ali kako se svijet razočarao! KaA naM 6jexy cpga M.iana Naš mladi činovnik pripada inteligenciji, pun je H ctom acejbOM 3arpnjaH a! lijepih ideja i uvijek grdi i osugjuje nazađnjački ži­ vot narodni, ali nikad neće da u narod zagje i te H Aa .ih joj Ha yM naHe, lijepe ideje narodu razjasni. ^da sa H.oMe Hereo TyjKH, On se kadkad u užem krugu pohvali, da se za Kojn he ce y CBe AaHe Islam bori, ali njegovo trajno općenje samo za neC H>e Aa c ropKOM TyroM Apy»fn!... muslimanima, stanovanje u njihovom kraju, kupova­ nje u njihovim dućanima i čak redovito bričenje kod -7 - 9 njihovih berbera, dokazuje da ne radi, ono što go­ vori. Osim toga on je stupio i preporučio drugima Hamdija Mulić, H rasn ica:--------------- ■ ■———: da se upišu u sokolsko društvo, a nekako mu ne može u pamet stati, da je praktično gibanje i u na­ Zdravlje je najveće blago ljudsko. Bez zdravlja mazu preporuke vrijedno. Ne shvaća koristi od posta, a uvijek se pokori doktorovoj odredbi, da se kadkad nema bogatstva. Samo zdrav čovjek može raditi, učiti — opstojati. Zdrav je čovjek delija, bolesnik je jadan, perhizi. Glupe su mu pobožne i čestite hadžije, a pa­ siromašan je, pa da leži na Karunovu blagu. Čovjek dok je zdrav, ne umije da cijeni svoje metni su mu oni, koji od asiluka idu često u lolanje zdravlje. Misli, da mu ne može ništa naškoditi, Kad po Karlsbadu, Roiću i Abaciji. Odobrava i hvali antialkoholna društva, — prem­ se, usljed nečuvanja razboli, onda istom uzdiše i ljuto da već kao Musliman, istome pripada, — ali inače ne klimajući glavom veli: »Blago onome ko je zdrav!« zna u što bi vrijeme potrošio, ako ne. bi pio alkohola. Zdravu čovjeku i voda je slatka. Zdrav vpli: »ođ'šta Govori puno o praktičnosti, ali je u odijevanju, sit, od toga i pretio«. Bolesnik probire i, najviše okusi razgo varan ju, življenju i ponašanju vrlo nepraktičan.. . ono, što mu iznenada dopane. Do sada smo govorili, da nam najčešće dogje I zbog svega toga, mjesto očekivane koristi, imademo od nj<ga veću štetu, nego od pravog stranca, bolest od nazebe. Jest, nazebemo li, odmah smo ne 0 , na MH je! Čovječe, čuvaj svoje zdravlje! �104 raspoloženi, nezdravi. Zato se Čovjek od nazebe naj­ više boji, pa zato najviše i čuva. Danas svi liječnici tvrde, da najviše obaraju ljud­ sko zdravlje „zarazne bolesti", a to su: „sušica i fre njak", kod odraslih i djece, a većina djece um ire od: „grle" ili difterije, pa onda od krzamaka, ospica, „kašlja velikog" itd. Te su sve bolesti zarazne, prelazne. Najopasnije su sušice i frenjak. Liječnici vele, da se sušica do­ biva usljed prenašanja njezinih b a k c i l a . Ti su si­ ćušni, maleni a toliko ih ima, da im sam Bog znade broj. Liječnici tvrde i to, da n e č i s t o ć a prenosi su­ šicu i frenjak s čovjeka (insana) na čovjeka. čovječe! čistoća je pola zdravlja. Lijepo, veli hadisi šerif: „Čistoća je od Imana: A b d e s t i g u s u l , te svagdanje naše islamske usta­ nove, m uslim anu ne daju biti nečistim i bolesnim, samo još ako uznastojimo držati se propisa koje i naša vjera, te danas i svi ljekari preporučuju. če g a ćemo se čuvati, da se obranimo od sušice i prenjka? Ljekari su postavili sljedeća pravila: 1. Prije nego ćeš se napiti vode, operi Čašu! 2. Ne pij iz bardaka ili i^rika, nego iz čaše! 3. Ne pij otrovnih pića ili alkohola! 4. Prije nego ćeš jesti, operi ruke! 5. Jedi iz čista suda! 6. Ne valja jesti iz sahana ako nije kalajsan. 7. Poslije jela operi ruke i usta i očisti zube misvakjom ili četkicom za zube! 8. Ne pljuj po podu u sobi ili u dućanu i kahvi! 9. Ne kašlji nikome u lice! 10. Idi u zahod (kenef), a ne čini nužde na so­ kaku! To je vrlo gadna navika. 11. Umjereno puši! Uvijek čisti cigarluk ili čibuk! 12. Obreži nokte! Uvijek ih drži čisto! 18. Kad se ubrežeš, odmah zavij ranu! 14. Ne pij kahve (ili drugog pića) u nečista kahvedžija!*) Mušterije će ga urediti, da bude čist. • 15. Pljuj u pljuvaonicu! Svaka kuća, svaka kahva m ora imati pljuvaonicu s vodom, koja će se čistiti svaki dan. 16. Ne pij vode ondje, gdje se peru haljine!. 17. Ne jedi sa sušičavim i frenjkavim iz istog suda ili čak istom kašikom! 18. Ne meći na ranu pančine ili praha, da tobože krv zaustaviš, je r ćeš onečistiti tijelo! Svaka kuća, svaka kahva, gostionica te i čitao­ nica morale bi radi skupocjenog ljudskog zdravlja, imati ova pravila napisana o zidu i moraju se držati ih bez prekidanja uvijek i na svakom mjestu. Zamislimo se u ova pravila! Svima je glavni tem elj č i s t o ć a a č i s t o ć a j e p o l a z d r a v l j a . Ne veli tako džaba naša narodna poslovica. Na čistoći ') Ne valja što neke kahvedžije peru sve fildžane u istoj vodi. Morali bi imati posebne za sušifiave i frenjkave. Ta se voda izmjenjuje svaki dan dva puta. se osniva naše tjelesno zdravlje,’ a samo je u zdravu tijelu zdrava duša, vele opet učenjaci. čovječe! Vidiš svaki dan sve veći broj sušičavih. Sušica h a ra 'sv e jedan po jedan^ mladi život. Frenjak pak se tako raširio, da je čitava sela zarazio. I<v a ga i u kasabama, čuv aj se tih dušmana. Muslime! Naš je uzvišeni Islam preporučio či­ stoću kao veliku blagodat. Drži se toga uzvišenog islamskog sifata, ne ćeš se kajati. Pazi na sve, što će ti zdravlju škoditi! . . . N a p o m e n a : Ova sam pravila izradio na. temelju ljekarskih preporuka, spomenutih u „Zapisniku1' o sjednicama ankete u svrhu suzbijanja sušice u Sarajevu od 4. do 12. de­ cembra 1908. i po drugim ljekarskim autoritetima, te iz vla­ stitog iskustva. O lga d e Lebedeff. 0 emancipaciji muslimanske žene. — = (Svršetak.) Ovaj pokret za emancipaciju — u ostalom čisto intelektualan — uzeo je još veći mah, otkako su žene na Istoku same pokrenule listove kao „Im re’e i »Fetat« u Misiru i „Hanum lere m ahsus gazela" u Carigradu, koju uregjuje izvrsna pjesnikinja Nigjar hanum. Ovi listovi uz pomoć drugih ženskih listova rade na intelektualnom podizanju muslimanske žene. Oni nastoje izbrisati sve one zastarjele običaje, pod izli­ kom kojih islamsku ženu drže pod tutorstvom, i iz vojštiti joj onaj položaj, koji je nekada u civilizovanom Islamu imala. Spomenimo još, da je u" zadnje vrijeme više muslimanskih pisaca, koji uživaju velik ugled u svojoj domovini, pisalo i nekoliko djela u prilog emancipacije žene. Nadajmo se, da će svojim ugle­ dom pridobiti za se mišljenje većine svojih suvjerenika. Dosta je, da navedem izmegju ovih djela dvije knjige, koje su vrijedne pažnje radi širokih pogleda, a to su „Tahrir ul-imre’e® od Kasim Emina, predsjed nika prizivnog sudišta u Kahiri, i „El-imre’etu fišŠark« od Vasifa, visokog činovnika misirskog, i da upozorim na jedan članak, koji pažnju zaslužuje, od slavnog muslimanskog pisca iz Calcutte, od Seid Emir Alije, pod naslovom „Eu-nisa fil-Islam. Možda već u tome možemo nazrijevati zoru no­ voga vremena i reći s pjesnikom: »Magnus ab integro nascitur ordo«. 1 Ali u ovom velikom poduzeću, komu mora biti cilj intelektualni preporod Istoka, moramo i mi sudje­ lovati. Ta. mi smo nekoć toliko od Istoka pozajmili, da je sadanja naša civilizacija sama od sobe dužna 1 Na pofive neobragjenu polju velik se niz (raclenika javlja/ �106 prosvijetliti Istok. Budimo stoga Istok iz njegova sna! U tu svrhu osnivajmo Sto je moguće više društava orientalista, koje će nam pomoći, da saznamo intelek­ tualne i moralne potrebe istočnih naroda. Mi možemo oba svijeta (Istok i Zapad) skopčati trajnim vezama, a da ni najmanje ne diramo u vjerska i politička pitanja. Prije tri godine smo mi ovu ideju propagirali, iza dosta dugog boravljenja na Istoku, te se nadamo, da ćemo za kratko vrijeme dočekivati, da se i u Ru­ siji osnuje društvo orientalista, za koje smo mi već osnovu izradili. Prije nekih osam godina mi smo izdali brošuru na turskom, francuskom, engleskom, njemačkom i arapskom jeziku i u njoj naglasili, da treba svaki niski osjećaj nacionalnog i . vjerskog neprijateljstva odbaciti, te prijateljski pružiti ruku istočnim narodima, da s njima pogjemo u susret istini, koju nam razum pjkazuje i znanost osvjetljuje, dobacujući nam sa svih strana svoje svijetle zrake. Drago nam je što možemo ovdje reći, da je ove ideje iznijelo i praktički provoditi počelo vrlo zaslužno društvo pod imenom »Udruženje istočnih i zapadnih žena za pomicanje prijateljskih odnošaja,-iz-^ megju svih narodnosti i uspostavljenje trajnog mira". Ovom je društvu predsjednica gospogja Jasent Luazon (Mme Hyacinthe L<oyson, 29, Boulevard Inkermann Pare de Neuilly) u Parizu, a počasna mu je pred­ sjednica Njezina Visost “princesa Nazli u Ivahiri. Svrha »Udruženja« je označena u programnom pismu, koje nam je ggja Luazon dobrotom svojom poslala. Evo glavnih tačaka: 1. Ustanoviti uzajamno potpomaganje Istoka i Zapada, koje će se osnivati na ljubavi, dobrohotnosti i na tome, da će se brza akcija poduzeti u svemu, što se tiče socijalnog i domaćeg života; slati na Istok učiteljice iskusne, inteligentne, prave kršćanke po srcu, koje će dobro utjecati u moralnim pogledu na mlade Muslimanke, ne pokazajući ni najmanje vjer­ sko? prozelitizma, nego naprotiv potpomažući vjerski život one porodice, u kojoj će se naći: 2. Osnivati u Parizu, Carigradu i Algiru škole, u kojima će učiteljice moći naučiti bar onaj jezik, na kojem će kasnije svoje djelovanje razviti, i drugo jiužno .znanje steći: Oni će podučavati, po želji: fran­ cuski, engleski, njemački, talijanski i svaki drugi ev­ ropski jezik. 3. Izdavati na istočnim jezicima takove knjige, koje će Istočnjacima pristajati i koje će im biti od koristi.1 4. Nastojati na sve moguće načine u Francuskoj i drugdje, da se razviju čovječanski osjećaji i prija­ teljski odnošaji megju svima narodima, da se obzirno i s poštivanjem postupa s raznim rasama, civilizacijama 1 U primjedbi se navagja, kako su u tu svrhu već neka djela s ruskoga na turski prevedena i uvodima popraćena. i vjerama, kloneći se uzaludnih prepirki, nego tražeći dodirne, a ne prijeporne, tačke, promičući sve, što je dobro i t. d. Ovo će »Udruženje žena« pomoći muslimanskoj ženi, otvarajući joj vrata zapadne civilizacije i po­ dižući je u humanitarnim idejama, da postepeno steče jednaka prava s čovjekom. Emancipacija muslimanske žene, usko vezana sa općom civilizacijom Istoka, koja je zaostala za evropskom, ne treba da ulijeva straha Muslimanima. Šejh-uHslami u Kahiri i Carigradu trebali bi da se povedu za tuniškim Šejh-uHslamom, koji je simpa tično pozdravio »Udruženje žena“, odobravajući ujedno i misli, koje smo mi u našoj gore spomenutoj bro­ šuri iznijeli. Mi gojimo nadu, da će uplivne ličnosti na Istoku doći u susret prosvjeti, koju im donosimo, te nam time pomoći da praktički provedemo svoje osnove. Povjesni tok dogagjaja i usavršeni zahtjevi so­ cijalnog života nam pokazuju, da je tome prijeka potreba, jer bi se u protivnom slučaju ponovio pojav tatarske invazije, ali u obrnutom smislu, t. j. onda je barbarstvo poplavilo civilizaciju, a sada bi civili­ zacija progutala barbarstvo. Za Istok bi najbolje bilo, da primi bratsku ruku, koju mu mi pružamo i da zajednički radimo. Dobra nam se budućnost već približava, udvo­ stručimo joj korake! Tako ćemo pospiješiti onaj pre­ porod, koji mi toliko želimo i dugo očekujemo, a kome smo upravo sada označili preteče. Sada je, rekao je jćdan veliki pjesnik, ljudska duša punoljetna (dorasla). I zaista, sa svih se strana bolja budućnost javlja. Žarki dah uzajamne ljubavi i bratstva ruši sve zapreke, približuje srca. Nek se naše vruće želje ispune, nek naša čedna nastojanja ne ostanu uzaludna, pa ćemo možda na početku novoga stoljeća vidjeti, kako se Istok sa Za­ padom spaja u jedan harmoničan akord ! S francuskog: Fehlni Nedžnti Dvije arapske priče. 1. Dobar dokaz. Za Me’munove vlade tvrgjaše neki čovjek, da je on Ibrahim-pejgamber. Zato ga Me’mun pozove i reče mu: — Ibrahim-pejgamberova je mu’džiza, da ga vatra ne prži, pa ćemo i mi tebe u vatru baciti, da vidimo, ko si i što si? �kupali u pjenušastim talasima, uspravi se jedan i'zmegju njih, ozbiljnim pogledom preleti družinu i do­ stojanstveno progovori: »Mila braća! Sazvali vas ovdje, ne da teferičimo, niti da razbijamo derte zveketom čašica, nego da trijezno i bratski progovorimo o ne­ čem višem, plemenitijem. Nema sumnje, svaki je od vas uvidio, da nam a m uslim anim a svakim danom sve to više izmiče tlo ispod nogu. Što je još žalosnije, malo ko mari za to, malo se ko brine da spasi bar ono, što se spasiti dade. Dok naša omladina, prepušćena sudbini, luta, kao bez glave i zgoni njivu po njivu u čašicu, dotle naši neprijatelji zidaju kuću po kuću. I s druge strane dokle sve piće dovodi, mislim dovoljno će biti, samo ako vas potsjetim na slučaj, koji se prije kratkog vrem ena sa mnom odigrao. J e ­ 2. Ubejdullah-ibni-’Abbas i prosjak. dino imam zahvaliti samoj sreći, da mi se za v re­ Kako je ’Ubejdullah bio darežljiv, vidi se iz mena priteklo u pomoć, a in a č e .-------------Na potoke ovoga primjera. ljudske krvi se prolilo, na hiljade nevinih žrtava po­ Dogje mu jednom prosjak, koji ga nije poznavao, štenjem platilo zhog toga nesretnog pića. A to sve te reče: Čuo sam za ’Ubejdullaha, da dade prosjaku po ide samo u račun našim neprijateljima. Pribroji li se ovome svemu još silesija drugih 1000 dirhema, pa se opet ispričava. - - Eh! am a gdje sam ja, a gdje je ’Ubejdullah, zala i kobnih pošljedica, koje nije nužno ni spomin­ jati, onda nam posve jasno postaje zašto mu naš uzvišeni reče ’Ubejdullah. Lllf 1). Od časa — P a kakva je razlika megju vama? Ili u^sOjiT šerijat daje toliko »časni epiteton« kako sam na sebi gorko iskusih šta je sve piće, ne ili u bogatstvu? upita prosjak. — I u jednom i u drugom, reče ’Ubejdullah. kanu više ni jedna kaplja na moje usne. Šta više sftm sebi rekoh, a evo i pred vama javno očitujem, da Na to će prosjak: — Sojli je čovjek, ako zna za čovječnost i ako neće ni u buduće nikada. Ali nije ni to samo dovoljno. Od dobro čini, pa ako hoćeš učiniš eto te plemenitim! ona doba, čitajući puno i razmišljajući o tom , uvidjeh, ’Ubejdullah mu dade 2000 dirhem a i počne se da je veliki grijeh voditi brigu samo za svoju osobu i mirno gledati kako njegov brat tone u more ne­ ispričavati da je u slabu stanju. sreće. Zato, braćo, i sazvali vas, da vam pružim svoju, Tada će prosjak: — Ako ti nijesi ’Ubejdullah, onda si bolji od ma i nejaku, ruku pomoćnicu, a i vi meni, pa da svi složno potražimo lijeka toj rak-rani. Ja svakako držim, njega, a ako jesi, onda si danas bolji nego jučer! Na to mu ’Ubejdullah dade još 1000 dirhema. da bi se taj lijek najlakše našao u osnutku jednog antialkoholističkog društva. P a ne samo to, nego i Po arapskom: Paik. drugim korisnim plodom imala bi, da urodi ta ple­ m enita ustanova. Pomislite samo, koliko divno, koliku uzvišeno bi bilo, kad se nagjemo svi iskupljeni pod Hafiz R: zastavom sloge i jedinstva. I tako oboružani bratskom — ljubavlju — svetim geslom: »Svi za jednog, a je­ dan za sve«, moći ćemo odoljeti i najljućem neprija­ — sličića iz sadašnjosti. — telju. Priznajem , da neće biti baš tako lahko odreći (Svršetak). se toliko omiljenih navika i krenuti posve drugom II. stazom - - stazom sreće i spasa, ali i tomu se da do­ Došlo je blago i milo proljeće i zagrnulo cijelu skočiti. Evo kako: osnujem o odmah u društvu i tam ­ prirodu svojim raskošnim zelenim plaštom. Sve buraški zbor, čiji će zvuci moći i najrazdraženije m laoživilo novim, veselim životom, sve pjeva i slavi za- deničko srce privući u naše kolo. Pa napokon možemo mampo proljeće. Pa i sami žubor rijeke, da ne izo­ uvesti i neke vrsti gimnastike. Sve ovo, osim što će stane pri toj svećanosti, nekako skladnije i m ilo­ nam koristiti, moći će da nas uzdrži na okupu, da zvučnije odjekuje onim miomirisnom baščama, što su nam izbije iz glave i zadnju pomisao na raskalašeni se okitile s obje strai.e. život. Na samoj obali, gdjeno pritoka M. izčezava u Eto, braćo, u kratko, što vam imadoh reći, a bijesnim talasima valovite Drine, a u hladu granitih nadam se, da ćete i vi svi u tom biti suglasni«, lipa, iskupila se lijepa kita, sye po izbor mladine. U taj čas zaploviše blagim proljetnim uzduhom U pravo kad su se zadnji traci za padajućeg sunašca a na mekim krilima tihog lahora urnebesni poklici — Ja bih htio koju lakšu mudžizu, na to će nadripejgamber. — P a eto, M usa-pejgamberov je dokaz, da od stapa poitane zmija, kad ga baci, teče Me’mun. — K, to m i je još teže! — Isa-pejgamber je opet mogao mrtva proživjeti, nastavi Me’mun. — Tam am si pogodio, šta ja hoću, usklikne onaj čovjek. — Ja ću sm aknuti kadiju Jahja-ibni-Ekthema, pa ću ga za čas opet proživjeti! Na to će Jahja: — Ne, ne treba! Ja prvi vjerujem, da si pejgam ber i držim, da istinu govoriš! Me’mun se nasmije i nagradi ga. Pokraj Drine. �107 _ »Živio F uadl. pa onda silni pljesak i ođobra- Abdullah OuilHam:1) vanje. S izrazom zadovoljstva, s djevičanskim na­ ivnim osmjehom preleti Fuad’ suznim očima društvo i nastavi: »Ushićen silnim oduševljenjem poradi vašeg Ko vlada sam sobom, najveći je vladar. bratskog odziva, od srca vam se zahvaljujem i kličem, da nas Bog potpomogne na tom hajirli putu« ! A sad Ko dobro živi, ne boji se smrti. bi braćo trebalo odmah preći na samu stvar. I debata * otpoče Kad je došlo pitanje na društvene prostorije ponudi Fuad besplatno svoju jednu kuću Vesela je riječ kao trak sunca. sa cijelim potrebitim namještajem. Predlog se sa za­ * hvalnošću prima i prelazi se dalje. Ko ne posije ništa, požeće očaj. Pošto je se sve razborito i bratski svršilo i pošto su se poštene riječi zadale, krenuše mladi antialkoho* listi svaki svojoj kući s ugodnim osjećajem, s potpu­ Mjeri svoj život po svojim djelima, a ne po nom nadom u bolju budućnost. svojim godinama! Iste večeri šaputaše neko uz pendžer Osman* agine kuće tiho i milo, zanosno i povjerljivo.------Dok budale7 benetaju, mudri ljudi mirno raz­ Iznutra se čulo samo radosno jecanje i duboki uz­ dasi ------- — Drina je i nadalje pjevala svoju staru mišljaju. Ko samo živi, ne živi nikako. tajinstvenu pjesmu, a blijedi mjesec milo cjelivaše srebrnim trakama bajnu proljetnu noć. Prigodne misli. * '* * ------------I društvo se osnbvalo, i kao cik rujne zore odjeknuše milozvučni akordi tamburica navješ­ ćujući uovo sretno doba — doba preporoda. Omla­ dina se sve više iskupljala Oko tog novog mezimčeta, da u bratskom mehabetu i veselju nagje okrijepe i zabave. Dotle su iz lokala izumirali i zadnji razuzdani poklici najavljujući propast onom paklenskom zveketu od žuči ’žljevenih pehara. Jedne večeri iskupili se svi članovi. U jednoj se sobi čitalo i raspravljalo, a u drugoj pjevalo i sviralo. Pa i ako je sve dupkom puno, i ako je neobično živo, ipak vidiš u svemu neki red i sklad, zadovoljstvo i raspoloženje. Ali pored svega toga ove večeri nešto manjkaše. Zalud upitni p-ogledi po društvu svuda lu­ tahu — Fuada nigdje. Dok se u jedan mah otvoriše vrata, a na njima se pojavi sav zadihan, jedan od društvenih članova. Ne mogavši ni vrata zatvoriti u sav glas viknu: »Muštuluk« ! — "Šta je ? zaori se sa sviju strana. — Oženio nam se presjednik. — Koga, kako? — Ma eto Fuad efendija Osmanaginu Rabiju. Eno sad prevede. — Kao na zapovijed svi skoče i krenu Fuadovoj kući, da mu čestitaju, da mu iskažu svoju zahvalnost i veselje. I dok im je Fuad na svom kućnom pragu stiskivao bratske desnice, dotle je već s tamburica tiho i milo zabrujala ona njegova naj­ milija: • Tija noći moje zlato spava, Za glavom joj od bisera grana... Plamen od jednog časa je sjajniji nego mrak od sedamdeset godina. * Život je velik dar, pa bi ga tako trebalo cije­ niti. i smatrati. s engleskog Fancy. Xnnrjena. -- Ap. M. J.-BftTJ'T. /ljenje r.mcTe. pijenje r.mcTe2) cy Beh t <ko i KpynHe 5khbothh>6, Aa nx Huje .lac.Ho npeBH^jeT0, Ka# ce jaBe. Do Be^nuniia h o6j)mcy c.uiiHe cy oohihhm rvmcTaMu — caMO mio cy 6jbelje (6jeJi>e). /Kubo y Tamom upnjeBima noajeica, a xpaHe ce coKOBHMa aeroBor nijema — AaK.ie, Ha fceroB panjn icao Hetcn zomoeam (uapasumu). Ha nnan niTeTa oa Aje'ijnx r.iHCTa oćjihho Hnje Tatco Be.iHfca h pujeTKo KaA A* ce H3HCTHe y npaBy onachoct no 3ApaBA>e n jkiibot. TjiHCTajHBo AujeTe MaxoM CBoje rocTe roTOBaHc h hs ocjeha, a.ia unaK nsia npii,iuKa, KaA ce Ha H>eMy 6ain bhau, a» „nara oa r.iHCTa'. Tareo cy h. np. rjiHCTajHBa Ajeua no rjcnaAa hcoohhho SjmjeAa h yBexvia, a doa onima uoApa; iecTo hm ce „6.T>yuiTH“ — HapoHHTO imjvTpa 11 Ha iUTHny („noMoKpH.na ce iuiHCTa y ycTa“); Tpaa« cbikh uac Aa jeAy — HapoHHTo x.T»e6a; cBpoH nx y HO‘y, na ra 'ieuihe npcTOM uaifcajy; Tys«e ce H£f ćo^ioBe ono nynna; HecnaBajy nmpiio h t. a -- — a,ih ćy cee to nojaBH, noja ce Ha AjeTeTy AacHo npeBHAe, h-hh APS^e Kano TyMaMe. Teic KaA Aofee Ao 036ujbuujux npoMjcua, h. np. Aa „3/i.paBO *) A. Quilliam je muftija i vogja engleskih Muslimana. *) /jdje^ie ivinCTe, 6j 6nHe, ryjmie, ryjaBHne n t . fl. �i (>8 AujcTo“ bhaho ona^a, a a ro n6am Acčpo i ('AOU; Aa no rAjeicaAa Aočaje n jane nynan>e (ynpaBO „KO,inKy“) y Tp6yxy; Aa My ce „5Kyq npocne“, Te Aa „Kao jiHMyH noiKyTii«; Aa p^aBo cnana u y cHy ce Tpsa; Aa ce Tyaca na i\aaBo6o.T>y h HecBjec.Timy; Aa ce no rAieKaAa oain n „npccnem uK ao ono y na^aeimu (BejniKoj 6o.iecTa); Aa My ce nenike rpcT a h 6.i>yje (noBpaha); Aa Y T0M no" BpahaH>y ii no Kojy rjiacTy Ha ycTa HJia hoc B36aiia; Aa OA H,era a ohbko r.iaCTe OAHJia3e, HaponaTO KaA je y BiTpyniTiiHH a t . a .; — TeK oHAa ce bhah , Aa ^ e n je pjiucme jnozy uaa3eamu u os6ujbnuje upojnjene y mujejiy. A to MOHce Aa HacTyna HaponaTO OHAa, KaA n x ce HaroMH.ia' MHoro,1) a .in KaA oHe (6yAn H3 Kora y3poKa) MHjeH.a]y CBoje MjecTo, Te a s u,pajeBa npe.ia3e y APyrH koju Ano Tiijejia. T om npn^inKOM AOcmijeBajy necTo n Ha MjecTa, y jKojaiaa Beh Mexaiiamcn CMeTajy npaBHJiHHM o6aBaMa — Ha np. y McejiyAap, jeAftaK, hoc, rp.io, AymHIIK, HCyHHH CnpOBOAHHK H T. A-, Da OHAa MOTy n383BaTH CBaKojaKe Henpii.inKe n onacHOCTH. Hajnoin.i>e BasKHO je h to , inTO je y HOBuje BpajeMe yTBpl>eHo, Aa zjiucme ceojuM šKueomoM npouseofle u nače ompoee 3a uoejeuje mujejio',; /ljenje zjiucme Jiezy ce jajuMa. JKeHKa n x Moace 3a CBora sKHBOTa ii3.iekn ao 60 Ma.-rajoka, h CBa Ta Maca H3Jia3n c H3MeTHHaMa H3 HOBjenjer Ttije.ia Te Aocnaje y 3eM,i>y. T y ce — HapouaTo 3a BpajeMe npo.i>eTff>e B.iare h ^bCTfte Ton.iOTe — y6p30 (hu BpykaHH 3a 14 AaHa, a ano je xJiaAHO 3a 3 —4 Mjeeeija) y tum jajaMa pa3BBje 3aMeTaK (eaSpao) rjineTe — Kao oho y kokohijiiM 3aMeTaK na.ieTa. A hhm Taao jeAHo jaje ca skhbbm 3aMeiK0M Aocnnje y noBjenja npnjeBa — HaponaTO Ajcnja — a TaMO HaJje noBojBHe noroA6e, aaneTaK ce npoKjbyje h ncnn.in, tc nouae Aa.^e Aa ce pa3Baja, a ° k He H3pacTe y npaBy r.iaCTy oa 20—40 cm. Ay3Knee (O a 1 Ao 2 BejiHica neA^ta). Ilp e n a TOMe aJiaenu u3eop wupen>y zjiucmaje ynpaeo — seMJba, sapancena jajrj.ua n>uxo0UM, a noćenje, HapaBeo, n CBe APyro, iuto ce tom 3eM.T>0M 3»raAH — h . np. BOAa, 3e.T,e, ca^iaTa, KpacTaBHH, n a u m ja H a , Boke, 6ocTaH ht. a * C Tora je Bnme rjiHCTajeBe Ajen;e y Ton^iiM KpajeBHMa Hero y x.iaAHnM, h Tora ce r.iacT e jaB.i,ajy koa .i ^ a 0 Hapon ito JbeTH a .ia c jeceHH. Te ncTe npa.iHKe o6janiH>yjy HaM h APyre nojaBe y Toj oo^ecTH. ,Z(aBHauiH,e je ncKycTBO .i>eKapa, Aa cy zjiucme MaxoM ftjeuja 6ojiecm, a jia _He Ajene Ha chch hab Ha pyn,a, Hero Ma.io CTapaje ( oa 3 — lOroABHa) — a to caMo 38to, uito cy 6am Ta Ajcpa Hajnemke y aoA0 py ca 3eM,T.0M: — uito h . np. no npanniHn n TpaBH ny 3e h 6ayji>ajy; hito ce no h>oj Ba.i>ajy; uito no 3eM.i>H uenpKajy n Konajy; uito oa 6.iaTa Kyhe u TonoBe rpaAe n t . a * na 0AMax nocvnije Tora aaraijeHHM pyqHitaMa y ycTa 3anjia 3e;.M h .ih oito *6am HenocpeAHO ca 3eM^>e a H3 6jiaTa A0Hcy Boke, AyA0 «*e, .orpHCKe oa x^he6a hjui Ap y ro r je«ia, Te hx y ycTa yHoce u jeAy. M to je CTa*) JbeitapH cy najissH^H y upajeBHMa je^He oco 6e no siiTaBO (trynMe iv u ic ra : — no ihax 100 Ha 6 pojy. ^ THćTUKOM yTBp^eHo, a » ce f.iHCTO MHoro Bnine jaejhagy Mc$y cejbauKOM Ajei{OM Hero Mel>y ba poni kom, a Aa ce ii BaponiKa Ajeua r.mcTaMa 3apa3e mjxom oneT n a ce^y, KaA ce h . np. aa npnjoMe p a c n y cra ca ce.'f.anKon AjeUOM hoto oHaKo H rpajy, icao hito je to y ce.iy ođimaj. — HajnouiA>e aoKa^aHo je ii to , Aa a koa oApac-inx MOMce 6hth rjnicTa ca CJJHHHHM nojaBaMa Kao u koa Ajene — cano MHoro pjel)e — jep OAPacviH o6 h*iho Ma&e A0Jia3e y TaicaB a °A0 p ca 3apa*CHHOM aeM.’bOM Kao AieUa- CaMo ^pmeeno 060jbejie OApcJie oco6e, icoje cy y CBeMy Kao Ajcn;a „hohhCTe“, Te „CBe jeAy n y ycTa T pnajy“, Ma oho n 6ji&t H>aBo 60.10, HCuike hcto thko oa r.m cTa 6o.iyjy • Kao Ajek a ' KaA TaKo CToju c nopnjeK.ioM Aieqjn x ivmcTa n ca HanHHOM H,nxoBora n p e ja 3 a y noBjenje Tnje.io, OHAa hum Heke 6iiTn Tenuco, Aa ce u n>ux cauyeaMO. B a .ta cimo Ajeuy HaiHKaBaTH, Aa CBojy Hy»CAy He Bpme rAje CTHFHy, Hero yBnjeK Ha oApe^eHo, ckjiohhto Mjee.To — y HyacHHK.— a r.iHCTajnBy oamrx h jn jem iT ii. A ko cy y 3 to jom yBSA®MO y oOngaj, a » HaM ce Ajek a hito Ma s .0 Ha rojioj 3eMjbii n rp a jy hah HHane c H.0M6 y aoAup AO-^aae; Aa n e n n jy BOAy H3 CBaKe ^ioKBBiie; Aa He A0ncy ca 3eM.i»e Tyi)e orpHCKe; Aa He cacajy n p c ie h HOKTe, Hero Aa nerake nep y pyKe: OHAa cmo hx no CBoj npHJiHUH oa 3f p a 3e canyBajiH. Hajnom^Be B a.ta h Ha to naiHTH, Aa ce Boke, 3e^be h noBpke, Koje ce npnjecHo jeAe, Hajnpnje AO^po H3anepe; Aa ce KyxHH>a h cyAOBii HHCTo ApJKe; n a Aa ce 11 Ha H3MeTHHe A°Make CTOKe npnna3H, jep h y H>nua Moace 6hth jaja oa r^HCTa. h Y um ce jaee cyMn>ueu 3nay,u, #a je Koje flujeme UJiu OApacjio uejbaAc oa zJiucma o6ojbejio, Bajba ce OA»ax nocTapaTii, KaKo k e ce uito np n je Aoka ao HecyMH>HBnx AOKasa, Aa cy AoucTa r^iiiCTe, n a Aa 0AMax ^ n jen e (,,Tjepajyl). C Tora je y Tanoj npn^Hu;H HajSojte, Aa aa_ miTaMo .TbeKapa 3 a caBjeT. A ko hhm to Haje HHKaKO morykHo, cMajeiio ce AOHeKae h caMa noMaraTH. JXa cyMH*HBa oco6a A oacra n a m oa rvmcTa, yBjepakeMo ce no TOMe, uito k e OHa c H3MeTaaaMa kadaiiaTH a no Kojy rjnicTy, aKo joj 6yA6Mo Aa 0 a ^H 6eJiaM jiyKOM Ao6po 3 a.iyqeHa jejia — HaponaTo KryxaHa MJiajeKa — a ^ a aao joj npeA cnaB aae 6njejiBM JiyKOM HaMaaceMO Tp6y x oko nynKa. H bm ce*Ha Taj HanaH a 3a3o se H36anuBaH.e npbhx rjiacTa, Ba.i>a ce 0Awax noeTapaTa, Aa CBe a d j e paMO — a to Haje TeuiKO. Harne aceHe Aajy Tora paA0 c ycnjexoM pa3iie MayyHe, MajemaHe acTyu;aHHM cjeMehom oa „TpaBe 3a rjiacT e” o a — nk 0TB6Ul) — (h 3 anoT6Ke), a^ia 6a x bm ja caBjeTOBao, Aa Taj HanaH Hanyd e — HapouBTO kha Jiajene Ajcny. To je cjejue ompoeHo, n a ce no rAjeicaA H>aMe MosKe 6o^iecH0 Ky Bauie n axyA0 T0 , Hero noMoka, aKo oa Fbera cyBarae Aa Mo.*| Bo^>e je, KynaTB y anoTepa t . 3 . „ kokhu A14, bjih „ koJianakS, npoTHB r^ a c T a “ , n a to Ajeiia Aa 0aTa. y H>aMa je jinjeK nacTaja, a juto je jom BaacHaje: TaHHO je *) lio KOMamoM: Z ittw e r s a m e n ; jiar- s e m e n C inae. *) H ajiviaB unjn anaic T p o san a thm cjeMenoM je , idto OTpoB a u a ocoGa bh ^ h cbo — y jtcyToj 6 o jn . • �109 0AMjpPew» Te ce 3Ha KwinK0 co °A H,era MOHce AaTu n KaKo ke AjcjcTBOBaTii. Tano je h . up. 3a AiijeTe a °boa >ho , aKO My ce ah c b h o A»Ay no Ana „KOAaHnka npoTHB ivinC'ra“ — je^an BsjyTpa, a APyi’H npeA Bese. CTapnjii noAHoee ii no 4 A«eBHo. ^ a ycnjex 6yAe 6oa,h, Aaje ee ya to 6o^ecHHKy jotu uito „pa 'iamkeite'' — p. np. pamiHOBO (cKOSeBo) JJhG (3C]THf ) 6yAHMCICd BO.ia HTA. --— H 0H6 H3MeTHHe, y Kojnma je 6o.i 6chhk rviBCTe 1136auno, «ory 3eMA>y jajaMa 3apa3BT». C Tora je najčo.te, aKO ce cee mo 6puMjbueo CKynu u cnajiu. Kafl ce flujeme eefi ofl zjiucma onpocmu („ovir cmu ), Ba.ta My hcko Bpnjeae Ha xpaH.y npnnasa'ni. B a t a ra, ncrarn, cnaiKHo xpaHBTa, Aa ce 6paee onopaBii, a ia ce y h cth Max CTapara, Aa *iy xpana ne 6yAe cyBiime 3aaiiH>eHa m h HHaae oniTpa n HenoAecHa. TeHHa u KamacTa xpaHa je 3 a npiio BpnjeMe 6o.ta oa HBpCTe. „3 Apaejbc1. Listak. Iz ielamsKog svijeta.' S e jjid A linied h a n . U zadnjem broju » O k ­ reta«, kad smo govorili 0 islamskom sveučilištu u Aligarhu (Indija), spomenuli smo, da ga je osnovao poznati indijski reformator i pisac Sejjid Ahmed han, a sad evo hoćcn.o, da puLliže progovorimo o ovome znamenitome indijskom Muslimanu. Sejjid Ahmed han se je rodio 17. oktobra 1817. u gradu Delhi, nekadanjoj sjajnoj prijcstonici „velikoga Mogula", o čijoj slavi i sjaju i danas svjedoči izobilje krasnih i sjajnih palača. Ocu mu je bilo ime Sejjid Muhammed Mutteki han. Pregji su mu iz Arabije došli u Herat, a odatle za vlade Ekber šaha u Indiju. Kad mu je bilo 19 godina, umrije mu otac, a do godinu iza toga 1837.) stupi kao registrator (pisar) kod kriminalnog odjelenja u Delhiju u englesku službu. 1841. g. bude imeno van munsifom (podsudac) u mjestu Falehpur Sikri u distriktu Agra,.u kom se nalazi i divni Tadž Mehal, koji mnogi drže najljepšim gragjevnim spomenikom cijele ogromne Azije. Kad je 1857. godine buknuo ustanak protiv Engleza, bio je Ahmed han munsif u Bidžnuru, te je Evropejce, koji su tu stanovali, spasio time, što ih je u sigurnosti spremio u Mirat. Radi njegove vjernosti i hrabrosti nagradi ga engleska vlada stalnom godišnjom plaćom i podijeli mu naslov »viteza indijske zvijezde.« U svojoj 52. godini (1869.) zaputi se u Englesku, povedavši sa sobom oba svoja sina s namjerom, da ih evropski izobrazi. Blagostanje i prosvjeta njegovih suvjernika mu je uvijek bila na pameti, te čim se povratio u Indiju, osnova u Gazipuru jedan nčevni zavod (college). Kad je za tim bio premješten u Aligarh, osnuje tuđe knji­ ževno i znanstveno društvo a na koncu mu pogje za rukom, da osnuje islamski collego (Anglo Orienlal College), usprkos brojnih protivnika iz konzervativnog tabora. To je bilo u maju 1875. godine. Pobliže je o ovome zavodu pisao nekadanji rektor njegov Th. Beck u dodatku knjige G. Grahama, koji je 1855. u Lon­ donu na engleskom izdao »Život i djelovanje Sejjid Ahmed hana« (»Life and work uf Syed Ahmed Khan«.) 1876. pregje Ahmed han u penziju, od 1878. 1882. bijaše član zakonodavnog vijeća, a 1888. bijaše ime­ novan »Komturom indijske svijezde.« Ostali dio života pa sve do smrti u godini 1898., provede radeći na književnosti i promičući interese svoga mezimčeta, collega. Najvažnije djelo Ahmed hanove je »As<ir us-san<vđid, arheološka povjest Delhija, napisana 1847 (drugo izdanje 1854.), a na francuski je preveo Garcin de Tassy (Pariš* 1861). U domaćem, urdu-jeziku napisao je Ahmed han raspravu o uzrocima indijskog ustanka, koja je 1873. na engleski prevedena. Osim toga je pisao tupiače Kur’anu i Bibliji, zatim silu sastavaka i predavanja 0 socijalnim, vjerskim, pedagoškim i poli­ tičkim pitanjima i čitav red sastavaka o Alejhisselamovu životu. Pisma, koja je pisao za svoga putovanja u EVropu, objavljena su u „Aligarh Institute Gazette«-i, a prevedena su u spomenutom Grahamovu životopisu ovog uglednog Muslimana. F N. Književne i kulturne bilješke. HanpeAno H’ie.iapcTBO. Tano ke ce 3naTn KH»ura, Koja ke yeKopo ii3akn 113 uiTaMne, a Kojy je nanacao h ypeAno MiiJiaH MapTiiHOBak, ^ in T e .t ccaoBHe uikoac y Boe. Kpyna. K ita ra ke H3m ijeni oko 300 cTpana 0611iHa (JropaaTa, 6iike yKpameHa pa3HHM ojiHKaiua, a uhcaHa je Tano nony.napHiiM je3HKOM, fl,& ke je Moka pa3yM je r a u Hajiniipii CAojeBH HapoAa. IJnjeHa OBoj kh>h3ii 6ake 3 K 3a npenjiaTHHKe, Koja ce ipečajv oGpakaTH Ha aApeoy nncga y Boe. Kpyny. Kuko ce nHe.aapoTBO y no A>eAH>e A°6a y Hac nonejio BeoMa jmjrno pa3BajaTH, a 6yAyka 6a ce OBa rpana HapoAHe npaBpeAC Mor^ia y Harnoj 3eM*tn noAiirHyTii Ha bbcokb CTynaH> yHanpebeH>a, mh OBy KH>ary tooao npenopy>iyjeMO. E l-K a iu e ro v a z a b a v a . Ovdašnje musliman­ sko koturaško-gimnastičko društvo ,,E1-Kamer“ priregjuje u nedjelju, dne 2. aprila u prostortjam a „Dru­ štvenog Domau zabavu, od koje je čist prihod na­ mijenjen u korist siromašne islamske školske mla­ deži (gjaka i sohti) i društve blagajne. Ra s p o r e d : I Dio. 1. Gerardo Coletti: Mahmud-Šefket pašin marš „Tedžedđudi hajal“, svira vojnička glazba. 2. Gimnastičke vježbe. �110 3. Zahorsky: „Narodne pjesme", svira vojnička glazba. 4. Bajić: „Zagrljeni slogom bratskom ", pjeva društveni pjevački zbor. , 5. a) ŠebekFarkaš: „Zbor derviša". b) Marko Ljubunič: „Sa M iljacke", karišik narodnik pjesama, svira gjački tamburaški zbor. 6. Michaelis: „Turska straža", svira muzikalni zbor I. travničke čitaonice „Sazendi Travnik". 7. G imnastičke figure. 8. Osman paša: „Osmanlijski m arš", svira voj­ na glazba. Pjevačkim zborom ravna g. Košta Travanj. II. Dio. „Pred gradske izbore". (Šala u jednom činu od Ekrema, izvode diletanti.) III. Dio: Tombola i zabava po volji. Za vrijeme III. dijela zabave svira gjački tamb. zbor i „Sazendei Travnik". Nov odbor „Zvijezde". Muslimansko aka­ demsko društvo „Zvijezda" u Beču održalo je ne­ davno skupštinu na kojoj je izabran nov društveni odbor. U odbor su ušla ova lica: Mustafa Vehabović st. jur. — za predsjednika; Mahmud Behmen stud. iur. sa potpredsjednika; Osman Mehmedbašić st. iur. za blagajnika; Afan .Dizdarević stud. iur. za tajnika; Ahmetbeg Salihbegović st. med. sa odbor­ nika; Abdulah Sum buf st. phil. za I. revizora; Omer Kajlaz st. agr. za II. revizora. Gajretov glasnik. Firdusov mearifski fond. (Nastavak). i „Temelj kuću drži" Hasan Basarić u Stocu sakupio je za »Fir­ dusov. mearifski fond« 52 K 40 helera. Priloge darovaše: II. Basarić 6 K, Husaga Čekro 5 K, po 2 K: Derviš Mahmutćehajić, Ahmetaga Behram, Risto Drenović, Mustajbeg Sarić, Muhamed Tatarović, Mu­ hamed Salčić; po 1 K: Salih Dostović, Ljubim ir Gjaić, Vid Previšić, Omer Koso, Ahmed Kovačić, Ilasanaga Hrle, Bešir Vukićević, F.minbeg Rizvanbegović, Ahmed Halilagić, Husein Pirija, Ragib ef. Slranjak, Smail ef. Nikšić,. Hasan ef. Pašalić, S. Alihodžić, Ilasanaga Vranjalić, Alaga Sarajlić, Jovo šotro, Osmanaga Krpo, Halil Isaković, Salih Žujo i Mešo Dizdar, Alija Tata­ rović 70 hel; Omeraga Bešo 60 hel, po 50 hel: Ahmed Gjulepa, Salihaga Ilodić, Mujaga Repak, Bećir Zelić, Mujaga Rešo, Avdaga Muflić, Mujo (Jimić, Mehmed Dervoz i Ahmed Dervoz; po 40 hel: Sulejman Zelić, Omer Zelić, Omer Hrle, Abdullah Mangjo te 20 hel. Ihrahim Baljić. M uharemaga Pašalić iz B. K rupe sakupio je K 38*—. Priloge darovaše: H. M. Pašalić 15 K, H. Ibrahimaga Čaušević 10 K, H. Omeraga Arnautović G K, Rašidaga Pašalić 3 K, M uharem Tatarović 2 K, M. Hadžipašić 1 K i Bekir ef. Tahirović 1 K Salko Zaklan iz Lokava (kot. Stolac) sakupio je prilikom Bajram namaza na R ečicam a pred džamijom u istu svrhu 18 K 02 hel. Hakiheg Bušatlija iz Bugojna sakupio je za isti fond 18 K. Mjesto bajram skih čestitki i odgovora na čestitke prijateljima, darovao je Osm anbeg Pašić nar. poslanik iz Bijeljine za Firdusov mearifski fond 10 K. Ali ef. Sabljaković iz Vrnograča (Vel. Kladuša) sakupio je za »Firdusov mearifski fond« 28 K 65 hel. (od kurb. kožica). Kožice darovaše: Habiba Herić 4 kom., po 1 k o m : Husein ef. Vehabović, Mehmed TraIješić, Ali ef. Sabljaković, Mujo Kuduzović, Huso Korić, Murat Hodžić, Smail Hrničić, Husein Bašić, Hesein Ibrodžić, Spaho Oručević, Osman Košić, Osman Kasumović, Hasan Grošić i Huse Elezović Bešin; Mjesto kurb. kožica darovaše: Kazo Elezović 60 h; Huskara Kasumović 50 h, po 40 hel: Meho Gražić, N uhan Koštić, Mehmed Ožegović, Bećir Hrničić, Hasan Sefić. Mustafa Sarajlija, Zaim Omeragić, Hasan Grošić Huseinov, Smail Mekanović, Ahmed Mašinović i Haso Mujagić; po 20 hel: Omer Duranović, Husein Koštić, Osman Garibović, Osman Tralješić, Husein Mehnirović, Mustafa Elezović, Mehmed Garibović i Mehmed Elezović Bešin. Memišaga Mujić iz Mostara darovao je 5 K i Ibraga Elezović 2 K za isti fond. Ibrahim ef. Teskeredžić i Omer ef. Kazić iz Ro­ gatice sakupili su za ovaj fond 91 K 70 hel. Priloge darovaše: Spomenuti I. Teskeredžić 10 K; po 5 K: Hakibeg Šahinpašić, Zaimbeg Šahinpašić, Hasibaga Kazić, Omer Grabavica, te Mula O m er Kazić 6 K; po 3 K: Rašid ef. Šehić, Hakibeg Agić, Hifzaga H. Osmanović, Osmanbeg Mirojević i Mehaga Feriz: po 2 K: Bećiraga Capljić, Sejfo Kazo, Alibeg Sokolović, Abdibeg Teskeredžić, N uribeg Teskergdžić, Šahinbeg Sijerčić, Osm anbeg Smailbegević, Mula Durmo Helezović, Hasan Pinjo, Hasan Feriz, Ibrahim Bahta, Osman Dobraća, Halil Feriz i Sefo Pezo; po 1 K : Alija Behlul, Alibeg Teskeredžić, Salih Eminović, Muham edbeg Brankuvić, Šemsibeg Sijerčić, Ahmed Nalbantić, Šećo Bahtanović, Smajo Džankić, Mula Meh­ med Paljo, Mula Avdija Agić, Suljo Džindo, Selim Vražalica, te N. N. 76 hel. Prilikom rogjenja sina Arifage Kapičića iz Bileća sakupljeno je za »Firdusov mearifski fond« 14 K 40 hel. Priloge darovaše po 3 K: Ćamilaga Selimović, Alija Hadžić i Petar Jefto Kapor trgovci; Salihaga Kapičić, 2 K; po 1 K : Abid Mujačič, Abren Papić, Huso Karamehmedović, te Oamil Priganica 40 hel. Ilafiz Mehmed ef. Bajrić, predsjednik vakufskog povjerenstva u Žepču poslao je 30 K, koju je svolu �Ili darovao za Firdusov mearifski fond Rifatbeg Bagdadić. . Osrnanaga Metilj iz Čapljine darovao je 4 K za isti fond. Bedir beg Ibrahimbegović-Gradaščević iz Gra­ đama sakupio je za ovaj fond 147 K 20 hel. Priloge đarovaše: Hajrudinbeg Gradaščević 50 K, Fuadbeg II. Alipašić 20 K, Izetbeg Jahić 15 K, po 10 K: Sulejmanbeg Ibrahimbegović, Zaim ef. Muminagić šeriat. sudac, Osmanbeg H. Ibrahimbegović, Dervišbeg Gra-' daščević i Abdibeg Gradaščević; po 2 K: Ahmed Hilmi ef. Muftić, Nedžo Ahmetović i Hasan Salkić; po 1 K : Hafiz Mustafa ef. Imainović, Emin Mejremić, Alija Fakić, H. Hasan II. Osmanović, Haliz Ibrahim Pendić, Suljaga Tahirović i Sabri Alimanovid 20 hel. Društvene vijesti. • I s p r a v a k . — U zadnjem broju (str. 85.) u »Pjesmi« Mussetovoj 9. stih treba da glasi: „Od sve vlasti1*, mjesto — slasti. Ovom prilikom ispravljamo još jednu štampar­ sku grešku: u 1. broju (str. 5) ime autora „Domo­ vine" glasi Emile Souvestre, a ne Emite Jouvestre. Iskaz dobrovoljnih priloga palili na zabavi u selu Aladinićima (kot. Stolac), koju je po prvi put prire­ dila tam. Muslimanska omladina dne 3. februara 1911. godine u korist gradnje mjesnog mekteba. Dobrovoljne priloge dadoše ova gospoda: Po 10 K: Ademaga Mešić, trg. iz Tešnja. Šerif ef. Arnautović i Dr. Safetbeg Bašagić, oba iz Sara­ jeva, Mujaga Resulović, trgovac iz Trebinja, te Mu­ hamed beg Gavran iz Počitelja. Po 8 K: Bukić i Šarić, Stolac. Po 5 K: Ahmet ef. Fazlagić, Hamidaga Fazlagid, Ahmetaga Fazlagić i Braća Mrčić, svi iz Čap­ ljine; Muhamed ef. Karabeg, Osman ef. Efica, Braća Šantić, Kotlo i Ćemalović, Ilija Grković, Ali majstor Kurtović, svi iz Mostara; J. M. Salom, Sarajevo; H. Mustafa Kudra iz Tasovčića; Muharemaga Hodžić, Pješevac; Hasan ef. Šehić, Stolac; Zulfikar ef. Mehmetbašić Kadija i Jusuf beg Deftedarević, oba iz Trebinja; Amhetaga Behram, Rotimlja, Don Vid Pu­ tića, nadžupnik, Prenj. Po 4 K : Ahmet ef. Opijač, Mustafa ef. Stranjak, oba iz Stoca; Salihaga Šunje, Lokve; Salko Balavac Mujin, Aladinići; Hakibeg Kolaković, Blagaj; M. Sepić, Avdaga Gjugja, Memišaga Mujić, Šućri ef. Mezić, Ali majstor Ćišić, svi iz Mostara; Q. i kr. oruživčka postaja, Domanović; Osman ef. _Drljević, iz Bileća. Po 3 K : Alibeg Šarić, Mehmed ef. Šarić, Muhamet ef. Tatarović, Omerbeg Rizvanbegovid, -Hasan ef. Mehmedbašić, Šaćir ef. Grebigjelo, svi iz Stoca; Husein ef. Ševa, Salihaga Popovac, Mehmet ef. Ćišić, Memišaga Hamzić, Muhamedaga Fejić, Hasanaga Ramić, svi iz Mostara; Ibraga Soldin Crniće; Šerif beg Muslibegović, Nevesinje; Cesar Sumbulović, Sara­ jevo; Husein ef. Dizdarević, Trebinje; Muratbeg Muratbegović, Višiće; Bećiraga Kudra, Rečiće. Po 2 K 20 h: Salihaga Opijač, Crniće. Po 2 K 2 h; Memišaga Šator, Lokve. Po 2 K: Avdaga Gjoklo, Rotimlja; Mujaga Hasić, Mušanaga Baraković, oba iz Rečica, Boško Bošković. Košta Marić, Gjuro Marić,. svi iz Aladinića; Duran Sabljić, Simo Pjaca, oba iz Lokava; Ahmet Šetka, Hamzaga Opijač, oba iz Crnića; Omeraga Koso, Began Turajlić, oba iz Opličića, Gjafer Popovac, Ahmet­ aga Duranović, Salihaga Kreso, Hasanaga Ibrulj, Sa­ lih ef. Hasanagić svi iz Mostara; Hamdi ef. Drljević, Nefisa Drljević, Fata Drljević, svi iz Bileće; Husein beg Kapetanović, Ivan Dobrić, oba iz Županjca; Husaga Šabanović, Zulfaga Šabanović, Ha­ sanaga Bojćić, svi iz Ševačnjiva; H. Hasaga Ćatić, načelnik, Žepče; Mehmet ef. SalCić, politički komesar Dizdarević, Smail ef. Buzaljka, Smail ef. Mehmetbašić, svi iz Stoca; Salihaga Žujo, Prenj; Halilaga Vukičević, Poplat; Osman ef. Dekić, Tešanj; Muhamedaga Brkić, Pješevac; Mehmet Spahalić, Guhavića; Risto Pudar, Čapljina, Po 1 K 50 h : Mustafa ef. Čehodarević, Mustafa ef. Mehmedbašić, oba iz Stoca; Krešimir Valentić, učitelj, Crniče; Jozo Marić, Poprat; Snlaga Krpo, Rečice; Mustafa Gjubić, Pješevac. Po 1 K : Alija Sabljić Zukin, Ahmet Sabljić, Bećir Rakić, Pero Pjaca, Sava Mihić, Ilija Mihić, Salko Sabljić, Ibraga Šator, svi iz Lokava; Danilo Šotra, učitelj, Šćepo Mihanović, Osman Gjono, Muharembeg Ljubović, Boško Raguš, Ibro Hajdarović, svi iz Pješevca; Muhamedaga Kapić, Boško Katić, Selhn Omanić, svi iz Prenja; Omeraga Vilogorac, Nevesinje; Ni­ kola Pažin, Hodovo; Ibraga Koso, Beganaga Koso, Pašaga Baraković, svi iz Domanovića; Stojan Morušić, Trijebanj; Gjafer ef. Softić, Ahmetaga Burina, Avdi ef. Zekić, Dervišaga Mehmetbašić, Mehmedaga Dervoz, Sulaga Poturović, Halilaga Pitić, Mahmut ef. Alihodžić, Ahmetaga Kadribegović, svi iz Stoca; Ha­ sanaga Behram, Jusufaga Behram, Salihaga Behram, Ivan Akšam, učitelj, svi iz Rotimlje; Hadže Kukolj, Oženići; Ahmetaga Kovačić, Sule Šoše, Mujo Gjemila, svi iz Aladinića; Stojan Nogolica, Andrija Moro, Niko Perutina, Miško Kulaš, Boško Bošković Jozin, Nikola Bošković, Šćepo Perić, Huso Selimić, Ibro Pejak, Bešir Šetko, Meho Pirić, Alija Pirić, Alaga Tabaković, Selim Šetka, Smajo Kurtović, Andrija Prce, svi iz Cr­ nića; Zarifa Drljević, Ćerima Drljević, obje iz Bijeće; Mirko Tabak, Županjac; Meho Šejtapić, Ibro Šejtanić, Mujo Šejtanić, Osman Turajlić, Božo Jurak, Mujo Turajlić, Hasanaga Penava, svi iz Opličića; Karlo Košut, Domanović. �112 Po 80 h: Halil Kaplan, Pješevac; Mato Andrun, lugar, Lokve; Niko Moro, Aladinići; Pero Moro Crnice. Po 70 h : Arifaga Šator, Ibro Zaklan, oba iz Lokava. Po 60 h : Salko Šetka, Mujo Gjigić, oba iz Cr­ nica, Ahmetaga Tabaković, Rotimlja; Mahmut Šator, Lokve. Po 50 h : Meho Lizde, Smail Lizde, Adem Repeša, svi iz Rečica, M artin Papac, Ilija Kulaš, Pero Kapac, svi iz Crnića; Alija Svinjar, Lokve; Avdaga Ćerinić, Halilaga Bašić, oba iz Prenja; Vidoje Goluža. P ješevac; Alaga Bašić, Vranjeviće, Salih Koso, Alaga Baraković, Omer Turajlić, svi iz Opličić; Salko Isaković, Bitunja; Omer Marić, Aladinić; M uhamet Fazlagić, Čapljina. P o 40 h : Huso Pejak, Boško Perutina, Luka Matić, Nikola Prce, svi iz Crnića; Huso Hanić, Osman Zukanović, oba iz Aladinića, Šaćiraga Burić, Prenj; Sule Turajlić, O pličići; Ibro Svinjar, Salko Bratić, Meho Topić, svi iz Lokava. Po 30 h : Huso Zilić, Boroviće; Salih Begović, Prenj; M ustafa Ljubovi^, Stolac; Ahmet Humačkić, Pješevac. Po 20 h : Adem Burić, Prenj; Omer Gjemila, Salko Balavac, oba iz Aladinića, Duran Škuljić, Crniće; Ahmet Lizde, Rečice. ' Ukupno 424 K 30 h. Svoj gospodi, koji se prilozima ili posjetom ove naše zabave sjetiše, neka je najsrdačnija hvala ! — Živili ! C r n i ć e 15. marta 1911. U ime priregjivača: npojbehe oieKyjy noHOBHH ycTaHarc ApnayTa u ynaAan>o uipHoropcKe Bojcne y TypcKy. Mo6iiAH3aii,Hja iypcice Bojcice. Typcica ii.iaAa je piijeiuiiAa, Aa Mo6iiAmjie peAmjicKc A0 BH;mje H3 Msao A3nje. TaKo he TypcKa miaTii npeno 14.000 BojHmca BHiue Ho HHa'ie. Jep Tpeća aoabtii, Aa je Ha inecTo-neAje.iHo BjesK6aH>e‘ no3aaHo oko 60.000 pe3epBHCTa. ^ bhJc AHBn3Bje, OHe 03 CiiBHca h Aniacnje, 6nhe upeiujeiureHe y eBponcKy TypcKy, ocTajte he ocTatii cnpeMHe y 6jh i - A l a g a Šunje. Ma.ni r.iacHHK. TypeKii sajj.M y <Dpaunycifoj. Typcica basa« Ha" MjepaBa a* y <I>paHHyeKoj 3aKA>y*ni 3ajaM oa 25,000.000 4>paHaKa 3a rpaAH>y hobjjx 3KeA>e3H0Ha y Ay*HHH oa 3500 KHAOMeTapa, oa Kojnx 1500 KH.ioMCTapa oTnaAa Ha eBponcKy TypcKy. 113 ApnayT .iyK a. Ck8A8Pckh h ćbto.IjCkh Ba.uija caonniTHAH cy 3BaHnqHo nopni y I(apm’paA, Aa je y A^6aHHjy ca cTpaHe yHeceHo noniA>eAH»er injeceija mhoco paTHe MyHimnje h 17 xB.T>aAa nymaKa h Aa ohh Hncy y CTaH>y TOMe Kpn>Msiapeff>y Aa CTaHy na nyT. ycjben, Tora je h>hxob no.ioncaj jaico oTeacan, jep ce npnbojaBajy, Aa ce HaopyttcaHa nieueHa mop/ no6yHHTH. T op ryT -iiam a y A p H ayu iyK y. Ha U,apnrpaAa jaB^i.ajy, Aa je IIIeBKCT TopryT-naiua, uietj) npouiAoroAHiuH>e eiccneAnuiije y Aji6aHBjn, oueHOBan KOMaHAaHTOM TypcKHX Tpyna na npHoropcicoj rpaHnuii, rAje ce n a Za uredništvo odgovara: Osman Gjlkić. - Islamska dion, 3HH0 3Ke.’be3HiiHKHx cTaHmi;a. JeAiia ke AMBH3iija 6 hth CMjeuiTeHa 6jni3y CKaApa, a APYr a y CKonjby. O chm obo ^iiBH30je AoliH he y Ckohao jom 2 'misaMCKe A®BH30je ii KOH>0u;e ii apT0A.epnje. TypcKa ce npHĆnpa, Aa je AfJraljajn He nsHeHBAe. yTBpt;lIBHH>e CKaApa. MBHHCTap BOJ HH MaXMljm UlecpKem-nama H3jaBno je y napjiaMeHTy, Aa h e ce okoao CnaApa noAiihn yTBpl)eH>e, jep je Moryhe, Aa he JJ^pHa Topa h 3bpuihth HanaA n a CtcaAap. E y ita y JeM6Hy. KoMaHAaHT eKcneAUHBOHOr Kop- nyca 3a yryureH>e 6yHe y JeMeHy, jaBiio je y UjapurpaA, Aa je uapcfca BojcKa, noćenje mecTOAHeBHe 6op6e 3ay3ejia oca»i jijecTa y 6ah30hh PucjiaMa. ycTaHHn;ii cy 20. MapTa apeTpniiAH Be.iHicn nopa3. B iijecm o Gininiesi cyATany A6aYa XajniAy. Ete CoAyHa AOAa3e BHjecTii, Aa je 6hbuih cy.iTaH AoAyJi XaMiiA. npnje HetcoAHKO AaHa yMpo. Eto APYrHM oneT BiijecTHMa je noAyAno h y AyA0 *iy ce ca&i yono. IIomTO je cyjiTaH iioa HajcTposKiijHM HaA3opH&ia h hhko ne Moace A» My ce npHĆAiiaca, He 3Ha ce koahko je HCTHHe y obhm BnjecTiiMa. O n acuocT oa p a ia . MHorn pycKH ahctobh pa3Hocc BnjecT, A» ce Janan Harao cnpesia 3a pax 11 Aa roMiiaa BojcKy y MaHi;ypnjHjH. /tPYrH oneT AOHOce BnjecT, Aa je y noTaja KnTaj icoHu;eHTpncao BojcKy npejia Pycnjn h Aa he He&inH03H0 Aohn ao paTa npoTHBy Pycnje. Jlactobh naK H>eMa*iKH oacyabo no6 ajajy to h Beae, Aa he KiiTaj nonycTiiTii, a JanaH Aa ce He cnpeina sa par mio 0AAy«3H0 no6njajy h HeKii janaucKH nocaaHHij;ii Ha BBpOHCKHM ABOpOBHMa. šale i dosjetke. L je k a r (za sebe): Ovoj matoroj budali ne fali ništa. On se uvijek prejede i prepije — ali mu to ne smijem kazati, jer će onda pozvati sebi drugoga Ijekara. N. N .: Opet mi je sin na ispitu propao. To se on sigurno klatari od jutra do mraka po kafanama. M. M.: Ne, naprotiv; on to čini od mraka do jutra * N e p u š a č : (odbijajući ponudu, da savije cigaretu): Ja ni­ kada ne pušim. P u š a č : Ja čemu imaš usta 1 Štamparija. - 3 a ypeAHnniTB'> oAioBapa: Ocnan 'IohkhIi . � https://kolekcije.nub.ba/files/original/9eaf26342cca5cb00bb639b60cb1fff9.pdf 9441037a8babaf95749a2d0ae04d8712 PDF Text Text B r o j 8. UROJ rO A IIH A IV. RODINA T a jp e i G ajret JIMCT 3A 4 P yinT B E H E nOCJIOBE M 3A HA PO ^HO HPOCBJETaMBAILE. LIST ZA DRUŠTVENE PO­ SLOVE I ZA NARODNO PROSVJEĆIVANJE. M3JIA3M CBAK Or 1. h 15. --------y M J E C E ii;y .--------- --------U M JE SE C U .---------- IZLAZI SVAKOG 1. i 15. BjiacHinc: ApyiniBO „ l'ajp eT “. - ypeRHiiic: Ocman Tminih. — Vlasnik: D ru štv o ,,G a jre t“ . - Urednik: Osman G jikić CAPAJEBO, 15. anpifjia 1911. — I l n j e n a j e jin c T y : sa Eocny a Xepi;eroBHHy h AycTpo>rrapcKy MOHapxnjy, sa hji&hobg, Tajic6y, ysenni<e b TOKaice 2 K, s a neuianoBe 4 K ro^nniH.e. 3a cbb ocTajie seia-te 10 (jipanaKa. IlojeABHa 6pojeBH CTajy 20 seji. HenjiaKeiia ce nncMa ne npnMajy, pjnomicii ce ne Bpahajy. — IlpeTnjiara h pyKonncn ina.ty ce Ha a/ipecy: „TajpeT1* — CapajeBO. llc ir x o .T O in i:i[ m o t iim i m u i i e r a p a ,i ,; t . \« ja — SARAJEVO, 15. aprila 1911. C ijena je lis tu : za Bosnu i Hercegovinu i Austro­ ugarsku monarhiju, za Članove, talcbu, učenike i težake 2 K, za n e č la n o v e 4 K godišnje. Za sve ostale zemlje 10 franaka Pojedini brojevi staju 20 hel. Neplačena se pisma ne primaju rukopisi se ne vraćaju. — Pretplata i rukopisi šalju se na adresu: „Gajret" — Sarajevo. MaTepajaJHo CTaae „Tajpeia", Cpoj i^iaHOBa, H3t. A- jacHo HaM roBope, uaico Hamu JbyAH cJia6o ocjckajy 3a „TajpeT11. hoc Ao<5poBOA>HHx npiiAora u IJ ho Hara paA a KpeTame hocii Ha ce6a u,pTy Hene M.iHTHBocTii, Henoy3AaH>a h yciiJLeHOfiTH. To HaM je onha KapaicTepucTHKa. OBe oce6iiHe noKa3yjy, a® mu iuto paAuuo, H6 paAHMo 03 yHyTapH>er HaroHa, ocBjeAoueifca, .’By6aBu Q cxBaTaH.a, Hero 3aTO idto Mopano, uito Hac Ha to c iu e npu.iuKe u okojihocth, a h 3aTO, hito bhAHMO, Aa Taico H APyru paAe. Ma ' iuhhmo hcuito a noAy3iiMa.Mo 3aT0 , uito aopaMO, a He 3bto, uito cmo dCBjeAOHchh, Aa Tauo Ba.i>a paAUTii. M opaae je koa Hac na npBOM MjecTy, a ocjehaj u ocBjeAoqeH>e cy y3rpeAHa CTBap. H nocBe je pa3yM.i>HB0 , Aa Taj paA hac cjia 6o u ne hac ohhm Teanou Kao icoa APyr >ix. Ha .inuHMa HamBx .7byAH Hujeca Morao ona 3HTH HiiKaKHH Bece.ta, HHKaKBe AyujCBHe npoajeHe, KaAa je y Hochu yeeAeHa KOHcxHTyunja. CBiijeT je 6npao 3a ca6op noc.iaHUKe 3aTO, uito je 600 nocTaB.teH npeA jeAhhm $ 3ktom, Aa ce Mopa 6npaT0, a He 3aTo, uito je ocBjeAoieH, Aa je KOHCTHTynHona*iHH jkiibot jeAHHa6a3a npann.iHor eKOHOMCKor a AyuieaHor acaBOTa, uito ce yBeAeifceM KOHCTHTyunje c.Tanajy AOHeiuie uHTepecu is.iaAe a HapoAa, uito KOHCTHTyuHja npyaca napoAy MorykHocT caMoynp»Be u iuto 3Haqa AOHeicae HapoAHy BJiaAy. IIpeMa CBeMy Toiue octso je Ham uoBjeK x.iaAaH a 6apao je noc.iauiiKe aaTO, uito je TaKO peieHO. y 3ehe»io APYrH npuMjep, „Tajpei". Ham uoBjeu 3HUAC, A& nocToju HeicaKno noTnopuo ^auKo APyuiTBO, ASAHe aa H>era no Kojy napuny, a.iu He 3aTo, uito pa 3yMnje BaamocT ,,TajpeTa“, uito ocjeka a ® HaM „Tajpei Tpe6a a Aa ce oa H>era u 3iicKyje Aa aa a>er HeuiTo acpTnyjc. O h He Aaje HoBau U3 ocnjeAOueiba u .x.y6aBii npeMa ,,Tajpory‘\ Hero y HajBiime c.iyiajeBa 3aTO, mio My je Heico saacKao Houan, na ce nnje Morao ,,H3Byka , a *Aa He AaA«e. Mu cmo Hyjia 3a ,,3eMA>opaA. 3aApyry“, Aa je to hh- CT0Tyuaja, noja je KopucHa Harnoj nojbonpaBpeAu u Teaca'iKOM cTa.aeacy. Hy.au cmo 0 h>c3uhum Aoopuua, a.iu Hama .T>yAC He cxBaiajy 0 He Mape 3a Ta Ao6pa. IIoKymana.io ce a ocHOBaiu Tauy 3aApyry (hmhmo 3), aaa CBe je to HeKBKO KJimiaBo u 6e3 Ao6po opraHU30BaHa paAa. Boah ce, a» mu to paAHMO 3aT0, mio cmo ocBjeAoueHu, A» naM Tpefia ,,3eM. 3aApyra . H Apyra cy hsm noAy3cha OBaKBC npnpoAe. „‘l ’a6paKa uapana“ y CapajeBy ocnnBa ce roAauy Aaua a BaA>Aa he npoha jom 2—3 roAUHe, a° k ce Kona'iHo ycnocTaBu. OBaKBC cy nojaBe 3Hai« HecojnAHocTH Hamera ApyuiTBa y meroBoj yHyTpHHH, y mcroBOM paAy, y nor.ieAHMa*'H>eroBH»i Ha 6yAyhHOCT a y cxBaiaH.y caAamh>octb b y no.ia3HHM TauKa.Ma meroBa paAa. IIpaBoc.aaBHir TeacaK Aaje 3a ,,ripoCBjeTyu 3aTo, m io je to cpncKo ApyuiTBO, ocjehaj cojHAapHocTH y no.ia3Hoj l a ’iKit H norjieAUMa Ha 6yAyhHocm ce a koa rpa^aHUHa u TeMcaKa jacHo or^ieAa. Ham nosjeic Aaje 3a „Tajpei 3uto, mio My je HeKo 3aHCKao, mio ce Huje Morao H3BykH H3 Te „HenpuAHice', a He 3aTo, iuto 6u oh ocjekao, Aa y Eochh iiMaAe cKyn0Ha MycAHMaHa oa 600.000 Ayiua, Koja 60 Tpefiaaa Aa iiMa CBoje hoko aajeAHHUKe KapaicTepucTiiKe a nor.ieAe Ha Apy*UTBO u 6yAyhH0CT a caAammocT, na Aa je „T ajpei” A°6po Te unje.ie CKynuHe u Aa paAH Ha onkeM Ao6py. J a He Mory peha, a® je npaBoc.iaBHH Te»aK a rpaljamiH CTao Burne Ky^TypHO oa Myc.ioMaHCKor, to je jcAHa cpeAHHa, Koja ce je pa3Biijajia uoa hcthm npuAHKaMa; Hero npaBOC^aBHOM rpa^aHiiHy a TeacaKy ae6A0 npeA ouuMa jeAHa Mncao — Mucao cpncica —, H3 Koje ce pal)a ocjehaj co.iuAapHocTu Ao6pa a 3aa ciama ua- �114 je.ior cpncKor Hapo^a. T a r a uncao noTane, a & P»AH h HCTpaje y 6op6ii, Ta je Macao y3poK, a » H>eroBa Ayiua He ocjeka eaMo 3a ce, Hero Anje/ui cyAĆ>aHy cbux CBojax can^eueHHKa. Myc.iuMaHCKu TeacaK h rpakaHHH HfMajy tg mbc.i b , a.ia HeMajy hh Apyre, Koja 6a Mor.ia HaAOMjecTiiTii Ty MHcao. Oh je aoBy«ieH, ocjeka 3a ce, aeroBO je cpge Tajecho na r a ce He Aoaaa c.ia6o CTan.6 .T>yAH Koja 3ajeAH0 c H>uMe npniiaAajy jeAHoj Be.inicoj cKynaHa HcjiaMy. IIov jiep , je nanier noBj’eKa y3an, He o6a8npe ce Ha BpnjeMe n npn.iHKe, He Mnc.ia Ha 6yAykHOCT, jep My Mu­ cao „KCMeTU a 4>aTa.iHo cxBaTan>e acHBOTa 3aTBapajy ohh h yB,iane ra y ce. ,ZIa je n caxo^oraja Hauier HOBjena oBana, kpbbo je 6n«io BpajeMe. EtpiuiiKe, no.niTHKa n CTaH>e H>eroBO aoMOBHHe yqaHa.ie cy r a oBaKHM. IIo.ia3Ha Macao 6oc. Myc.iaMaHa 6ajia je ABOCTpyaa: acjiaMCKO-TypcKa, Ta je Macao oKOJiHOCTBMa, oo^ bth 'ikhm CTaaeM BocHe Aoueiuie 3aTpnaHa. HeKB cy aeroB n aAcajia iiocT8.ui h eno miip.i>HBii ca nojiHTH'iKHM CTaftesi fteroBe OTaijonHe a AoacnBii.ia noTnyHa Kpax. T aj je icpax Tatco 6ao jax, A& My je noTpnao a OHy Mucao, Koja My a a &’ Hac Tpe6a a Koja je nocBe caBpeweHa. Macao je TypcKa a.iy3opha, HeonpaBAaHa a H e cpaBH>BBa u ca HayKou a BpeneHOM a ho.iuthkom, aok je ona Apyra: ocjehaj „iicjaMcse co.ihasphoctb a „uc.iaMck6 3ajeAH0uetl jeAima, Koja Hac Mojse OKynaTa a npaBeaaTu jeAHe y3 Apyrc. 06o 6a Tpećaao 6uth acax o jio raja Hamera paAa. M. Ćazim Ćat.ć: Ljubavne melodije. i. Sjedi za klavir, N igjar m oja lijepa! P a sad mi jednu m elodiju sviraj, Sjajnu i velebnu ko su n č an i sm iraj, Kad m elankolija p ro sp e se vrh step a! Ah! nek ti m uzika p o put š u m n o g slap a S d iraka bruji i k neb u se vije — I kao suzice, što ih ljubav lije N ek žudnja i čežnja s k lav ira ti kapa... T i dušom vlastitom b ’jele d irke p reli’, N apoj ih čuvstvim a m ladog src a svoga, P a nek mi isp o d tvojih p rsta b ’jeli’ Jezikom svojim svaki ak o rd zbori, D a u tvom srcu vječni sev d ah gori! — O sviraj him nu uzdisanja tvoga!... 11 . J a ću se cio uviti u zvuke, Što k ao cvjetići p a d a ju s klavira... O h , k a k o lijepo L ju b av z n a d a s v ira ! — D aj N igjar, d a ti ljubim sv iln e ruke!... |a č v rsto vjerujem , d a sre d tv o jih g rud S e v d a h a d ra g o g sv e ta v a tra g o ri: T o m eni tv o ja s a d m u zik a zbori, D ok tak o čezne,... u zd iše i žudi. 0 sv ira j, N ig jar! .. N a b ilju rn o m valu Z v u k o v a k lav irsk ih d a ko g a le b plivam 1 v ječne s la s ti, vječn u sre ć u snivam ... Ah, sv iraj, sviraj!... N ek ti d irk e ječe, D ok san se s p u š ta i d o k v eče teč e — I daj, d a ljubim tvoju ru k u malu!... Po turskom: Nijazi ----------- ■ = lz jednog razgovora sa Abdurrešidi Ibrahim ef. »Trideset je godina kako sam se izvrgao svim n e­ pogodama putovanja i krenuo po svijetu, samo s tom namjerom, da pomognem uzviše.iom Islamu. Nikakva neprijateljska sila nije me mogla u tom smesti. Moja misao, moja nam jera, moja nada je: »Do pošljeđnjeg daha Islamu pomagati". S tom namjerom sam proputovao mnoge kra­ jeve i vidio se s mnogim uglednim ljudim a. Ja sam u svojoj namjeri donekle i uspio, radi čega se u prvom redu zahvaljujem svima onim, koji su me potpoma­ gali, koji su radili u istom pravcu kao i ja. Neki su od njih i umrli, ali njihova ideja i zasluge nisu umrle. Oni su umrli sa uvjerenjem u ostvarenje svoje ideje. Početak moga putovanja bio je po Rusiji. Prije trideset godina onamošnji Muslimani nisu gojili ni­ kakve simpatije pram a Islamskom jedinstvu. Nije se znalo, šta je to Islamsko Carstvo, niti se je iko tim zanimao. Narod je bio u duševnom m rtvilu i brinuo se samo o svom poslu. Za ovo trideset godina oni su dosta u svakom pogledu napredovali. Oni imadu svojih, p o p r a k ­ t i č n o m m o d e r n o m n a č i n u u r e g j e n i h , 10.000 m e k t e b a i m e d r e s a , koje su osnovaii i uzdržaju s a m o s v o j i m n o v c i m a . Sada bi malo koje m u­ slimansko dijete mogao naći, da ne bi znalo šta je to Islamsko Carstvo. Svako osjeća potrebu ujedinjenog velikog Islamskog Carstva i radi na njegovu ostvarenju. A ko mislite, da ih je na taj stupanj podigao? Niko drugi nego njihovi alimi. Njihovi alimi shvatili su potrebe ovog vrem ena i prema tome radili na po­ dizanju svog naroda. Oni su shvatili, da se ne smiju ograničiti na učenje starih kjitaba kao: Halebije, Ku- �115 đurije, Vikaje i dr., pa su za to počeli učiti i svjetsku nauku. Bivši oni pod kršćanskom vladom, vidjeli su, da se moraju i politikom baviti, te su se i u tomu savršili. Oni su radili i rade na boljitku svoga naroda i u tom uspijevaju, pa će biti od Boga (dž. š.) za to i nagragjeni. Da sad vidimo, kako je kod n as! Toliko godina čekasmo ustavnu vladu i dobismo je. Pa onda . . . Mi mislimo: država će napredovati, jer joj je ustavna vlada i ne treba joj više ništa. Varamo se, država ne može napredovati samo sa ustavnom vladom, nego tu treba, da se pridruži i napredovanje naroda. A napre­ dovanje naroda čim se drugim može postići osim na­ ukom i zanatima? Ograničili smo se na učenje nauka, koje su vrijedile u prijašnjim vjekovima, pa za to moramo dobavljati gajri-muslimane iz drugih država, da nam oni državu rede i nas podučavaju. Nemamo nikakovih vlastitih produkcija, pa nam sve, što treba za život dolazi iz stranih država i tako naš novac ide um egju nas, ide . . . gajri-muslimanima. A šta nam oni vraćaju za to? Vraćaju ono, što njima ide u prilog ?. digli su se svi protiv Islama, protiu svega, što je Islamsko. Mi moramo tako činiti, jer nem'amo onog, bez čega ne može državni aparat valjano funkcionirati, nemamo . . . novaca. Toliko mi.Iijone moramo uzajmljivati iz stranih država i tako njih sebi za vrat posa­ diti. Da je narod prosvjećen i bogat, lahko bi mogli naprijed stupati. Ne bismo -trebali gajri muslimana iz drugih država, ne bismo trebali njihovog novca, da tako lakše megju nama sa svojom politikom prolaze, čine što hoće i nas eksploatišu. U državi nam buna iza bune. Nije nam narod o d g o je n k a k a v bi t r e b a o u o v o m v r e m e n u . Sa svake strane nam prijete velike opasnosti. Sve gajri muslimansko diglo kuku i motiku na nas, a mi mirno hranimo i odgajamo svoje neprijatelje, da nam se jednom posve smrkne. Ko je tako teškom našem stanju kriv? Ko bi mogao narod i državu iz ove vrtoglavosti izbaviti ? Niko drugi osim m i. . . U le m a . Narod se u nas ugleda, kao i po ostalim krajevima Islamskog svijeta, radi ono, što mu mi reknemo izdrži se naših savjeta. Mi smo krivi ovakovom našem teškom stanju, ali ga mi opot ne shvaćamo i ne mičemo se. Pogledajmo naše — ulemansko — stanje! Mi trebamo tražiti pogrješaka još u korijenu. Još u me­ dresi ne dobijemo potrebite nauke za ovaj vijek. — Običaj je kod nas, da softe po 8 mjeseci uče, a u ostalo vrijeme digne se na hiljade softi i idu po džeru. Za što oni idu po džeru ? Idu, da dobiju komad kruha. Zar to nije žalosno? Pomislite, kakovim se sve sred­ stvima moraju služiti da dogju do svog cilja. Tu iz­ gube stid i mnoge lijepe ljudske osjećaje, pa šta mo­ žemo od njih iz g le d a ti? ... M alo k o r i s t i . . . Da naše softe umiju i hoće, koliko bi mogle po­ moći svome narodu ! Koliko bi mogli lijepih ideja u narod usaditi! Oni bi mogli svaki razdor megju mu­ slimanima ukinuti. Da se držimo Islama, ne bi bilo megju nama siromaha. Pomislite, da svaki bogataš od svojih četr­ deset ovaca jednu mora dati siromasima, a od svake stotine svoga novaca 2*/«%• Kad bi se to davanje zekata uredilo i pobiralo na jedan odregjeni način, pa se odatlen izdržavao svako, ko je nuždan tugjem uz­ državanju, ne bi bilo megju nama fukare. I m a d e m o s r e d s t a v a i m o ć i da ž i v im o k a n o t r e b a i d a s e o b r a n i m o od s v i h n a p a d a ja , a l i s e n jim a n e s lu ž im o . Šta bude od naših softi, kad svrše nauke i dogju u narod? Ništa bolje nego što je bilo dok su bili u medresi. Razmeću se nesavremenim i nepotrebnim pitanjima, a ni u kojeg nema intenzivnog rada na po­ dizanju svoga naroda. Ja sam uvjeren, da bi moglo 40—50 dobrih alima umiriti sve arnaute, ali na žalost, mi ih nemamo, da umiju dvije riječi progovoriti kako treba. Da hoće raditi naši Alimi, oni bi mogli prepo­ roditi narod i okrenuti ga pravim putem, j e r j o š s a m o n ji h n a r o d s l u š a . Putovao sam mnogo po svijetu i svašta sam vidio. Misijoneri (svećenici drugih vjera) razasuti su po svima krajevima svijeta i rade svoj davno započeti posao. Da mi za Islam radimo koliko oni za svoju vjeru, Islamski bi narod postao uzor svima narodima. Čak na vrho­ vima gora u Kini oni grade svoje manastire. ^Kalugjeri liječe narod, daju mu knjige, kakove oni hoće, daju mu novaca i svačim ga zadovoljavaju. A za uzdarje od njeg dobivaju . . . Oni rade i rade i nikad ne mogu da sustanu. A m i. . . stojimo skrštenih ruku i mirno čekamo svoju propast. Za š to r a z d o r m e g j u M u s l im a ­ n i m a n e u k id a m o ? Zašto narod ne napućujemo da uči p o t r e b i t e n a u k e i z a n a t e ? Za što već j e d n o m n e p o č n e m o u d o v o l j a v a t i B o ž jo j i n a r o d n o j d u ž n o s t i , kad s m o o p t e r e ć e n i s a t a k o č a s n i m z a d a tk o m , j e r ć e m o se p o sv o j p rilic i s k o ro iz g u b iti u ja k o j b u ji c i i k u ltu r i d r u g ih v je ra i n a ro d a ". MjxaneA AnpM. Ilpnpo^a HaćpeKJia MJia^a Kao ’ho Ha Ton.ion jyry ^JjeBojne HemiHo Ka^a oa CBojnx iuecHaecT Aeia IIoMaMHo, ćnjecHo pacTe, jeApa, kuuth h 6yja A c rpyAH mii.ihx 3aMiipe 3anocHo oo.ia ABa Ui’eTa. Hnacy ce CBH.iene hoHh c miicthkom npuMopcKor Heoa, r,aje ’ho ce HenjrjHo, cJiaTKo paajneBa cpećpeHa ,iyHa lio rpyAMa rajeBa mhphh’ MacjHHe, Hapamje, nanaie, JIoBopa, neiinpeca, pya«e . . . jacMHHa, siapie, JiHMyHa .. . �116 H iyye ' ho očajna njecMa M^a^aHa, paaeHa cpna Ca capice THinnHy 6yHn c ahp^ hbom A>y6aBHOM 66jin JIok Heroje py3MapHH arapn n rayMa ga joproBaHa II APyro npHMopcKo im jeke y Heicoj CKpoBUToj ao^ h . . . A] AHBHe anpn^cKe Hoku, KaAa ’ho CBeMnpoM tooahm C Tamcor MHHapeTa CHeHor uoAiiTBa CBeTa 3a6pyjn II Ayniy HanyHH Mo]y HaA3eMHHM, HeoecKiiu mh.’lcm H a mojhm HHTaBnM ćnfceM TajHa noćoacHOCT 3aeTpyjn. Ja eaaaM 3aAyro TaAa- ^yuia mb npo6yAH acyAHO Ca e.iamky h h6kom Tyrou cnoMeHe yupAHx nača . . . H Kaa ce HanoKOH npeHeM, ona3UM ksko je A&BHO II 3aAH.n yracHo aKopA noćoacHor,. yMHAHor r.iaca . . H azim M uftić, T u zla : poplašeni nečiji konji up'egnuti u kola. U kolima nema ni kočijaša, pa konji skokom lete k tebi i eno ih još desedak koraka, još dvije tri sekunde i tebe bi ti konji sa svojim kopitam a i teškim kolima jed­ nostavno samo prem otali; poslije bi se na nečiju viku iskupilo oko tebe puno svijeta, pa te nakon zdogovora spremili po ham alima u bolnicu ili u mrt­ vačnicu. • Nu prije toga si se ti nekako na jednom davranisao, jurnuo ispred konja dolje u jarak i tako se nenadano spasio od očite nesreće. Kako je to bilo, ko te je spasio, ko ti je u onom kritičnom času glavu zakrenuo, te si ugledao poplašene konje, ti ne znaš, ali zna Bog, a po Božijem zakonu puno ti je koristilo, ako si nekad u Božije ime podijelio sadaku! Svako može da se u životu osvjedoči, — ako čini drugom dobro, da se i njegovo življenje nekako tajinstveno na' dobro okreće. Osim toga vele: „što više dijeliš, to više imaš!" 1 to je čudnovata i razumljiva istina. Sadaka. v_i ,1 itl -A>- —j+t} IAiJ 5U1i J <J-LuJ I (Milostinja odklanja belaje i produ­ ljuje život, v- Hađisi-šerif.) Odklonuti belaj i prodiiljiti život može samo Bog-džellešanuhu, odnosno belaj, koji je odregjen da se dogodi i smrt za kada je odregjena, da nastupi, mora se izvršiti, pa po našem shvaćanju bi trebalo, da je dijelenje sadake i vršenje dobrih djela u svrhu u gornjem Hadisi-šerifu navedenu suvišno, ali kad uzmemo u obzir, da je u Božijem znanju i odredbi bila i stanovita osuda, da se to i to dogodi, a čovječije dobro ili zlo djelo, koje će prouzrokovati, da se to i to dogodi ili ne dogodi. Bog je, recimo, po vječnoj svojoj odredbi'osudio, da Hasan mora u svojoj tridesetoj godini učiniti neko dobro djelo, koje po Božijoj volji imade biti uz­ rokom, da Hasan u tridesetprvoj godini sretno umakne nekoj pogibelji ili da Hasan iza toga mogne još dvadeset godina sretno živiti. Što se Hasana tiče, on je imao svoju slobodnu volju u biranju hoće li izvršiti stanovito djelo, (a Bogu je i to bilo poznato, koje će Hasan izabrali, te je radi toga Hasan dužan biti Bogu zahvalan, što mu je dosudio, da probere činiti dobro!), pa koji je put izabrao u onome ga je Bog i pomogao i po za­ sluzi nagradio. Šta i šta je slučajeva svaki pojedinac doživio, u kojima je nekako nenadano, nekim nedokučivim slu­ čajem, izbjegao raznim neprilikama i belajima, a koje prije toga nije mogao predviditi niti predusresti. Stojiš na strani ulice i gledaš, kako se na meraji talumi vojska. Gledaš i ni o čem ne misliš, ili misliš sad ovo sad ono bez ikakve pažnje i u isti mah ti se glava sama, bez tvoje odredbe zakrene na stranu, a ti na jednom 'ugledaš kako prama tebi jure Nije to samo radi matematičkog zakona: ko više ima, taj više može i podijeliti; nego baš na protiv: ako si pružene ruke, milostiva srca, te ne žališ od drugoga, ubogoga i nemoćnoga, onda, ma neznam kako malo imao imetka, ono malo ti je berićetno, jer ti je slatko i ugodno, kad pomisliš, da si sa onim malim zadovoljio još koju potrebnu osobu. Dakle, sreća i blagoslov je u zadovoljstvu, pleme­ nitom srcu i ugodnom raspoloženju, a ne u bogatstvu. Narodna poslovica još veli: „Spusti niz vodu, da sretneš uz vodu!" Nu sadaka nije samo dijelenje novaca, hrane u naravi, ili drugih kakvih stvari, nego se u sadaku ubraja i lijepa riječ, utjeha, uputa na dobro i tako dalje. Razboljela se žena jednog Hadžije trgovca u Sarajevu. Ona bolovala i bolovala, a Hadžija je na razne načine tješio i liječio i tako se neko viijeme prometali. Hadžija po dani išao u svoj dućan i svako jutro idući u čaršiju, kad bi naišao pokraj mezarluka, za­ ostao bi i tu mrtvim proučio Fatihu. Tako jednom, za vrijeme ženine bolesti, stao Hadžija uz mezarluke, pa počeo učiti, kad mu se učini kao da čuje gdje neko u mezarlucima reče: „Sutra će nam doći u komšiluk jedna žena!" — ,,A ko će to biti?" — upita nekakav drugi glas. — „Ta i ta Hadžinca, koja već odavna boluje." Čuje Hadžija i razumije, da se to govori o nje­ govoj ženi. To njemu bude nekako teško i žao, pa se povrati kući i reče ženi, neka pošalje sluškinju za njim u čaršiju, da pokupuje stvari, ako što želi sebi osobitoga skuhati, ali joj ne kazuje, šta je iz mezarluka čuo, �117 Žena reče, da bi imala volju sebi skuhati zeljanicu, pa pošalje sluškinju, da joj donese zelja, masla i drugo što je za zeljanice potrebno. Hadžija sve pokupuje, pa spremi ženi, a često se taj dan navraćao kući, da vidi, kako je Hadžinca Hadžinca sebi nekako skuhala i ‘spekla zeljanicu, pa pošto se bila plaho te pite zaželila, ni!e mogla čekati, da joj se zeljanica polahko ohladi, nego je metnula kraj kućnog praga i sjela kođ tepsije, da čeka kad će se ohladiti. Pita se nije bila dobro ni ohladila, a pred vrata, kod kojih je Hadžinca zeljanicu hladila, dogje gladna i mršava kuja pa poče njušiti i repom mahati gleda­ jući u bolesnicu, kao da moli da je nahrani. Hadžinci se sažali na gladna hajvana te poče odkidati komadić po komadić od svoje zeljanice i bacati pred gladnu životinju. Kuja tako pojede skoro čitavu polovicu zeljanice, a kad se najela, ode svojim putem. Poslije toga i Hadžinca se najela drugom polo­ vicom pite i nekako se počela osjećati lakšom i zdravijom. Kad Hadžija na veče došao l^ućL našao je ženu puno čiljju i jaču, nego što se je nadao. Bogme to Hadžiju poče veseliti. Ali se opet bojao, ier je Čuo da se bolesnicima pred smrt malo- razgali. Kad bi u noći, Hadžinca lijepo spava, a kad bi u jutru, a ona haman ozdravila i taj je cijeli dan u zdravlju neprestano napredovala. Treći dan iza toga, kad je Hadžinca, po računu onih tajinstvenih glasova trebala biti u zemlji, naigje Hadžija opet kraj onih mezarluka i stane da uči. —> „Eto, ne dogje nam Hadžinca!" — reče jedan nepoznati glas iz mezarluka. — „Poduljio joj se život, za četrdeset godina, jer je nahranila gladnu životinju!" •— odgovori drugi. Taj je dan Hadžija bio puno rahatniji i veselije je vršio svoje poslove u dućanu, a i Hadžinca je sve bolje ozdravljala. Iza toga je taj Hadžija vazda dijelio, a i svakome preporučivao, da treba dijeliti sirotinji, potrebnima i dobrotvornim društvima i uvijek bi govorio: „Ne zna čovjek s kojim će dobročinstvom steći udobnost ovoga i onoga svijeta." Ata Nerćes: sve mu je majka udovoljavala. Razmazilo se zlato materino, a majka mu nije zamjerala. Poslije roditeljskog maženja, dolazi obično jogunluk. Jogunasto je dijete velika materina briga, i Šećeraga je bio takav, a dobra je majka i to trpjela. Narastao Šećeraga, čitav dječak. Otac ga je po­ slao da „štogod malo" nauči i u mektebu. Majka ga nježno opremala, odijevajući ga kao bebu i opet čuvajući, da joj se zlatan ne ureče. Jedne godine, kada je Šećeraga izučio „hatmu", reče mati: „Pa nek’ i ne ide više, ne vele mu biti hafiz"! Otac je to odobrio, pa tako je i bilo. Sad je Šećeraga s majkom hodao po mahalama, ili kadkad i s ocem u čaršiji. Kadkad bi im se i ukrao s očiju, pa odletio megju djecu u društvo. Ali to nije više puta bilo ugodno. Majčin bi „zlatan" u jogunluku koga i uvrije­ dio, pa stekao zaušnicu, a bogme i što gore. Od oca mu tada čitav inad, a od majke graja i kletva. Ne daju oni biti .svoga Šećeragu— Za čas se Šećeraga zamomčio. Raste kao iz vode. Majci ga duša gledati. Bogme mu odmah zagledala i djevojku. Nek’ je sojli, nek’ je lijepa, gjuzel kao sultanija. Šećeraga se nećkao, nešto se „zlatan" materin odbjegao od milovanja. Češće je izvan kuće, nego uz majku ili oca. Otišao megju jarane. Otac i majka šute i, kad im „zlatan" gdjekad i pokasno dogje kući, „pa šta je to" — mislili su mu roditelji — „ko mladost, nek’ i on svoje provede". Svijet ko svijet. Ako šuti stanac kamen i crna zemlja, ne šute ljudski jezici. Čula majka, da joj Še­ ćeraga ide s jaranima nekud, u h !... nije mogla vje­ rovati. Otac je to davno čuo, opominjao ga, a on nijekao, a onda se svaki o sebi zabavljao, ko muške glave... * Prošlo je dosta vremena. Šećeragin je otac davno umro, a on ostao sa samom majkom. Često joj i ne dogje u kuću. Zlobni jezici govore svašta. Čula je i od ljudi, da joj Šećeraga svigja i „takrire". I jadna majka kada je stala očajati, naše su „dobre" komšije onda zborile: ,,De, ne plaći, jadna, ne brini se, Šećo ti je sve stjerao u s u h o " !... (£ . ------ r= Iz sličica „Sa Neretve": Š ećo U želji se rodio. Nije majka imala od srca evlada. Sada ga je dočekala, obeseljena i razdragana. Od mila ga je Šećeragom zvala. Rastu Šećerago, bujio na majčinu krilu. Šla mu je mlado srce zaželjelo, Hafiz R.: Raziji. Ko jutarnje majsko gondže Kad se suncu osmjehiva, U ženici oka tvoga Moj se život odraziva. �118 KS sto putnik sred pustare 0 oazi miloj sniva, Tako moja slatka nada U čaru se tvome skriva. Gdjegod žedni pogled pane Na imenu tvom se grije, 1 ko vulkan plaha ljubav U srcu mi uzavrije. K6 što potok zelen lugu Bajoslovnu priču zbori, K6 što zefir ljupku himnu Tiho pjeva rujnoj zori, K5 što slavuj svojoj dragoj Pjesmicom se odaziva, Evo i ja tebi pojem Hej, crnoko — željo živa! Hamdija Elezović, učitelj — Plana kod Bileće: Naš rad na prosvjećivanju masa. Da smo u svakom pravcu kulturnog života za­ ostali za našim ostalim sunarodnjacima — o tome smo svi uvjereni. Toj našoj općoj zaostalosti velimo — kriva je konzervativna i neosviještena masa. Stoga i treba raditi na pridizanju, upravo pre­ porodu, širih slojeva narodnih. Nameće se pitanje: ko je pozvan u prvom redu, da na tom poradi? Po­ gledajmo samo napredovanje naših sunarodnjaka — i rad njihove omladine. Svjesna i obrazovani nji­ hova omladina, zalazi megju svoj narod, proučava ga, pridiže, raspršuje pogubne narodne pređi csude, jednom riječju, zanosi ga i privagja novom đul u vre­ mena, pokazujuć mu put sreći i narodnom blago­ stanju. Ne možemo kazati ni za nas, da spavamo. I kod nas je izbijala po koja plemenita ideja, u pravcu našeg prosvjetnog, ekonomskog i kulturnog života u opće. Ali većim dijelom, te ideje ne doživješe svog ostvarenja. Nekoliko dana zanos i oduševljenje,. — a onda usred puta zamri. Toj našoj slabosti je kriv većinom neobrazovan narod, koji nerado gleda sve što je savrem eno, pa za to i naši mlagji tako ubrzo klonu. Ali smijemo li se i nadalje obazirati na mišljenje i raspoloženje naše čaršije? Ne smijemo i po sto puta ne smijemo! Tu smo, mi, omladina, pozvani, da svojom spremom, agilnošću, osvješćujemo i preporagjamo ovaj zapuš­ teni narod. Jer, ako hoćemo da domovinu ljubimo, pravim osjećanjem ljubavi, treba, da nastojimo, da joj sami damo takovih gragjana, kojima će se ona moći uvijek podičiti, nikad zastidjeti. Našem slabom napretku mnogo je krivo i za­ pušteno naše ženskinje, za koje većina našega svi­ jeta misli, da mu nije potrebno znanje i prosvjeta. A koliko se u tom grdno varamo, dok ne razum i­ jemo, koliko je važna mati u uzgoju, kao što su to napredniji narodi uvidili. T a ko postavlja temelj uz­ goju — i ko ga je kader postaviti, no mati? Mate­ rinji uzgoj jest temelj duševnom i moralnom zdravlju djece. Tužimo se na naš manjkav uzgoj, o kom se je mnogo pisalo. Na ovo ću da odgovorim riječima jednoga pedagoga, što se da primjeniti na naše pri­ like: „Uzgoj djece užasno je manjkav, a većim di­ jelom i stoga, jer u roditelja nem a onog znanja, koje bi ih jedino moglo valjano voditi uzgoju". Mi bi smo jače koraknuli naprijed, kad bi i ženske više obrazovali. Gdje dijete stječe prve poj­ move, gdje mu se daju osnovni početci njegovom budućem značaju, nego kod kuće. II, kao što veli pedagog: „Prava i najbolja škola dobrih običaja, kao što i značajeva, jest uvijek kuća, gdje no je učiteljica žena. Mati je i za to najveći učitelj, što joj je škola i najnježnija. I u tom pogledu, ako je čovjek glava, žena je srce roda ljudskoga, on sugjenje, ona osje­ ćanje, on snaga, a ona milost, blago i utjeha". Eto koliko obrazovani i- napredniji narodi ci­ jene svoje ženske. Usporedimo ih s našim zapostav­ ljanjem. Mi, koji još nemamo svojih reform iranih vjer­ skih ni prosvjetnih zavoda za muške, a pogotovo za ženske, pomognimo sami sebi. Koliki nas je broj pismenih — školovanih, a slabe hasne našim žen­ skim. Naši srednjoškolci, ili kako se oni vole nazi­ vati: gimnazisti, preparandisti itd. većinom s prezrenjem govore o našim ženskima. A oni su baš i po­ zvani, da svojim znanjem i spremom unose svjetla i megju taj zapušteni sloj ljudstva, da ih vade iz tmine i neznanja, jer smo time sebi pomogli. Za to sam dakle, da što većma širim o pism e­ nost megju naše sestre. Koliko nas je po školama, a da nam kućni ženski članovi ne znaju ni čitati ni pisati. Treba i njima otvoriti vrata znanju i obrazo­ vanju, a to smo u stanju jedino širenjem pismenosti. Biće muke i poteškoća sa strane konzervativnih ro­ ditelja, ali ne kloni odmah. Lijepom riječju i doka­ zivanjem — osvojićeš ga. Kako su dobra i nevina stvorenja naše ženske! Biće za te, obrazovana čo­ vjeka, zanimivih stvari. U poznaćeš njihovo plemenito srce, vidjećeš lako njihovo razumijevanje. Ovo sve govorim iz iskustva. — Kako ćeš se veseliti, kad nakon kratkog vremena u tvojoj mahali bude veći broj naših pismenih ženskih. Primijetićeš njihovu ve­ selost. Ali na tom se ne ostaje. Sad si njihov gospo­ dar, koji ih ne smiješ ostaviti. Pružati im treba ko­ risne duševne hrane. Biraj s prva lakšu lektiru i idi �119 postepeno, a nakon kratkog vremena"opaža se nji­ hov interes za knjigom. Kud bi bolje tražio od našeg „Gajreta“-lista? Ta on pruža zdrave duševne hrane: pripovijedaka, nar. pjesama, crtica iz higijene, peda­ gogije itd. Pogledajmo, dokle dosiže danas znanost i um­ jetnost svake ruke, a našim se ženskima ne pruža prilika, da se koriste tim, da posvijetle svoj um i srce, nego da gaze po mraku neznanja živeći onim kukavnim životom. Polažimo više na naobrazbu naših ženskih, pa se nadajmo napretku, jer obrazovana i uzgojena žena teži, da odgoji tako i svoju djecu. Ona će brižno i marljivo slati svoju djecu u školu i mejtef. Hatidža: Ti si . . . Ti si alem, ti si sunce, Ti si žića moga raj, Tebe ljubi moje srce Tebe, tebe samo znaj! Ti si duša kojom .dišetfi, Ti si oku mome sjaj, Ah, bez tebe žiću mome Sve bi crno bilo znaj! J. Ocstrnp: ■ • -~ t Alimeđ Midhat*) Ahmecl Midhat je najznatniji turski pisac mo­ derne periode. Rodio se 1841. u oskudnim prilikama, ali je ipak dobro odgojen. Kao mlad čovjek dogje s Mladoturcima u svezu i bi gotovo u isto doba sa četiri godine starijim Namik Kemalbejem prognan, što se za Abdulaziza i suviše često dogagjalo. Gđdine, koje je Midhat u Europi proveo, znatno su uticale na njegovu naobrazbu. Tada je uvidio, da je mladotursko miješanje literarnih i političkih n a s t o j a n j a p o s v e p r o m a š e n o i da će se Turska moći eman­ cipirati jedino podizanjem narodne prosvjete i održa­ njem sadanjega državnoga oblika. Kad je Abdulhamid II. došao na prijesto, bi Midhat pomilovan, te se po­ vrati v domovinu i stupi u državnu službu. Kako je *) Ovaj razmjerno kratki prikaz Midhatova ogromnog rada i ncobićnc produktivnosti no će mnogoga zadovoljiti, ali ga ipak prevedosmo, držeći da je bolje imati i ovakav, kakav je ovaj, nego ćekati, dok se neko i neko nakani da napiše što opširnije i iscrpnije o ovako važnoj pojavi, kao Sto je Midhalova. Prevodilac. dobro francuski znao i neumoran u radu bio, brzo je* napredovao. Radi svojih književnih zasluga dogje Midhat doskora u osobnu vezu i sa samim sultanom, koji je doskora počeo cijeniti ovoga lojalnog i krepkog budioca duševne svijesti megju Osmanlijama. U listo­ vima »IttihAd« (»Ujedinjenje«) i »Terdžumilni-hakikat« (»Tumač istine«), koje je sam osnovao, pokazao se Midhat oduševljenim braničem hamidijanske politike, a sultan sa svoje strane nije škrtario sa priznanjem žurnalističkih i književnih zasluga Midhatovih. Od 1875. je Midhat predsjednik megjunarodnog zdravstve­ nog vijeća u Galati, ima naslov »ekselencija« i nosi Osmanijje orden najvišeg razreda uz ostala visoka odlikovanja. Osim njegove činovničke plaće odredio mu je sultan i izvanrednu penziju kao pjesniku. Mid­ hat živi u sretnim kućnim prilikama, a mlagji ga turski pisci, kojima je prijatelj i brižan savjetnik, do pretjeranosti štuju. Muallim Ahmed Nadži, jedan od najznatnijih mlagjih pisaca, koji je 1893. umro, bijaše njegov zet. Program književne djelatnosti Midhatove je dvo­ struk. U prvome redu nastoji on, da očuva čisto osmanlijski karakter književnog jezika, za čim je već Šinasija težio, a u drugome je postavio sijbi daleko važniji cilj: da u ovoj novoj jezičnoj formi pruži svo­ jim zemljacima sredstava za postignuće općenite naobrazbe. Radi toga on nije radio samo na čisto beletrističkoj književnosti, nego je izdavao rasprave, izvatke i kompikacije o svemu, što je u najraznolikijim strukama — povijesti, prirodnim znanostima itd. — vrijedno znati, i to većinom po francuskim izvorima, ali uvijek vješto, te u jasnu i svakom razumljivu obliku. Socijalna, filozofska i ekonomska pitanja je obragjivao kao novinar, često puta za čudo duhovito, uvijek smišljeno i savjesno. Uvijek je nastojao, da evropske duševne proizvode prilagodi islamskom načinu mišlje­ nja, a sve, što se ne bi moglo dovesti u sklad s pra­ vim islamskim osjećanjem, da izbaci. Ako se u opće može danas govoriti o osmanlijskoj obrazovanosti, to u prvom redu treba zahvaliti njegovim divskim ra­ dovima. Ipak glavno značenje Ahmed Midhata je u nje­ govu djelovanju na polju lijepe književnosti. I ovdje je Midhat razvio istu kolosalnu plodnost, istu lakoću produkcije, koja nas u čudo baca, Midhat pronalazi i stvori jednakom brzinom. Od evropskih pisaca može se valjda jedini Honorć de Balzac u ovome pogledu s Midhatom usporediti. Midhat je u svojim romanima vrlo sretan korak učinio, uvedavši svagdanji način pričanja meddaha (javnih pripovjedača) u višu litera­ turu. Kako oni često apostrofiraju slušaoce direktnim pitanjima, da pažnju povećaju, tako to n. pr. i Midhat često čini. Mnogi su mlagji pisci pokušali imitirati ovaj fini način Midhatova pričanja, ali su bili slabe sreće. Popis romana i novela, što ih je Ahmed Midhat �120 sastayio, činio bi lijepu knjižicu, s toga ćemo tek ne­ koliko najvažnijih navesti: »Hasan-i mellah« (»Mornar Hasan«), imitacija Dumasova »Grofa Monte Christa«; »Husein-i fellfth« (»Ratar Husein«), kasniji pendant prvom e i »Jer jilzunde melekj« (»Angjeo na zemlji«), djelo, koje je izprva negodovanje izazvalo. Krasna svojstva Ahmed Midhata kao pripovjedača još se bolje ogledaju u njegovim manjim novelama nego u romanima. Pisac ih je sam sakupio u priličan red sveščića pod zajedničkim naslovom »Lat&if-i riv.V jet« (»Zabavne pripovijetke"). Horn je u svojoj »Po­ vijesti turske moderne književnosti« (na njemačkom) dao kratak sadržaj prvih 25 sveščića, a K. S(eidel) je pod naslovom »Turkisches High life« *) (Leipzig, 1898) izdao izvrstan prijevod triju od tih pripovijedaka (»Nenasiti«, »Brak«, »Mladost«). Ahmed Midhat se okušao i na dram atskom polju, ali je tu prem a ostalim svojim radovima razmjerno malo učinio. Pisao je i tragedije i komedije, a osobito su m u zadnje, m egju kojima treba spomenuti »Ačikbaš« (»Ćelo«) i »čengi« (»Plesačica«), imale velik uspjeh. Za ovu pošlje.dnju i neke druge komponovao je sam Midhat i muziku. Kao na učitelja i vogjh rrilagje turske generacije pada i na Midhata jedan dio odgovornosti za to, što je turski duševni život tražio okrepe samo F r a n c u z a i u f r a n c u s k o j k n j i ž e v n o s t i . Prosti i opori Osmanlija nema ništa zajedničkoga sa karakterom francuske nacije, te^ će se ova Veza osmanlijskoga i francuskoga sigurno jedanput osvetiti. Samo priklju­ čenje n a r o d n o m e duhu će moći osmanlijsku knji­ ževnost trajno oživljavati, a u tome i jest plavna zasluga Ahmed Midhata, da je on upravo ovaj pravi i jedini put pokazao. S njemačkog: F. Nedžati. acyT0AO! H objck 6a ce ynAamao ksa 6a My florAeAao y pyice . . . — H e aomhtb ce, bh, rocnoho, . . . 0A«ax he ce noBpaTHTH . . . AnjeTe je oho. — Hohac je MHoro 6yHua.io. — KaKBa iuT6Ta! . . . ^ aje T e ah My AajcK? — H ehe . . . > JKeHa nAaue. JaAHa Mara Koja je ao jy ‘ie DAHBaAa y paAOCTH, rAeAajyha cpehy jeAHHor AaPa »eH or aciiBOTa, AaHac aca.iocHo AeČAii Haa rAaBOM H>eroBOM. Y co6a B.iaAa Miip a THUiiiHa icao y rpo6y. H lT a je to Ha noAby? J e aii 36or 6oAecHHica OBaj <J>ajyK CTyAeHora BjeTpa a rniau icnraey 3 ap ce a BppMeHy paacaAU Ha A>yACKe MyKe?! A x, Kaico je Aajena OBa norpemHa Mucao? . . . ax, kuko je Aajeno ono 6eeMacAeHo yo6pa«ceH>e ? ! * * * — MaMO . . . — HT ra je, mhao Moje? — IIoAHrHHTe ose 3aBjece . . . MpTBauKe noKpoBe . . . niTa ah cy ? OneT r a yxBaTH TajaHcmeHa r.iaBodo.’La . . . noue 6yHgaTH. rKeHa uyBina OBe pajeun Aeace nAaqyha. JaAHa MaTii H3Hypena je oa CTpaxa a iraAe. . . . IIpaA oa awa joj roMB.ia npHe 36MA>e, n a Kojoj bhah noAOHceny 3CHagy c.Bora oica a H>eH yrymeH rAae, »iiihh joj ce HaArpoĆHa UAaa. Tpaaceha capo«ieTy noM'.h oa B ora, OHa capoTiina nnaue . . . jay se . . . O bb capoTa yAOBan» uchbii jeAhho 3a .T>y6aB »eroB ora SKanora ra je h a HaAe Ha meroBo ycaBpinaBaH,e. * * * — Mbmo! . . . — H i r a je, aHljeAe Moj ? — A je g a nA auy, n o r.ie . . . ocTaBii Me; ocTaBU, A epaiuTe jeAHo 1 . . . M bmo, 3eMA,a! . . . Te04>IIK <J>HKpeT. ........ ... : BojiecHO flnjeTe. — XBa.ia E ory, Aaiiac My je 6o.i,e 6hao ! . . . — Pa3yMnje ce; npohahe . . . obo Haje HinuTa CTpauiHO . . . — A.m HacTynn rpo3Hage noropmaBajy My CTa&e. CnpoTo A^jeTe! . . . IJajeAHM TajeAOM o6y3iie r a neica BaTpyniT0Ha, y Kojoj ee caB H3ry6a. Jlp, ah cy a AnjeKOBii a3ry6iiA0 AjejcTBO? . . . Beh ocaM A^Ha. — He ćpaiiaTe, rocno^o, ajin . . . — J ok, 3auiTo Aa ćpancM . . . Heica je Eory Ha asiaHeT?! A a h AP»ra, koa’ko a » je . . . Majica caM ! . . . Beli ocaM Aana a BaTpa ce crajiHo nOBehaBa. IIor«ieA ajie KaKO My 6ftjio 6aje . . . jaAHo AnjcTe, Kaao je no*) Znači »Turski high-life«. »High life« (č ita se: haj-lajf) je engleska riječ, zapravo znači „visoki život1*, a pod tim se misli odlično društvo, otm en svijet. — OneT 6yH na! Eoace, th Hac. 3aniTHTn; cMiiAyj ee MOMe AjeTeTy a hc ocTaBH naM rHaje3A0 6e3 H>era! JaAHa Mara ! OHa je Kan MyKe . . . ctp Aa»>a. O cmii je a »h Kano je Aa^eico oa CHa a oAMopa. JeAHHa je epeha aeH or cpga y ćoAec.HHKa — Ha nocTC.r.a . . . . ^ y y ia joj je y3pyjaHa hbaom H,croBor cnaceita. ITo gajeAy Hok oĆHAasa oko nocTeA>e a npeA ouaMa joj HenpecTaHo AeĆAB oh y MyKaMa. Ko 3Ha AOKAe ke obhko a «. Tpaje? ^ okao he 6 bth ohc cjajue ohh 6e3 cnaBatba? Mo«Aa ce A»JCTe Hehe HHKaKO npo6yAHTH H3 OBora CHa! . . . — TocnoljO, HCMojTC oAanaTH BaaceiiocTii OBoj cAyTH>a. HorACAajTe ksko ce »piijeMe oTBopa . . . 3acaja. npel>aiuH>a x yxa npeTBopa ce y MpTBy TiiiiiaHy ; /(ajeT e ke 03ApaBiiTH u bh keTe 6uth epokna. Eor je BeABica, npcTBopiike » baoct y paAoci . . . * * * ^(ajoTe je caAa jcAaH CHuncaH MAaAak uah cnpoTa Mara oneT CTpena hua h>hm, Kao Aa je joia A»jcre. C koiiao. ( j TjpCKor: T. I(. �121 lest, i što se bolesnik ranije operiše, tim se može više nadati, da će se izbaviti. Ako, dakle, kome na površini ili gdjegod u samom tijelu izraste takva kvržica, ili ako se dobije takvu ranu, na koju bi se moglo posumnjati da je rak, neka ne gubi vremena Bio sam na hirurškoj’klinici. Upravitelj mi reče, bajanjem, nego neka odmah pita Ijekara za savjet. da će biti operacije, a ja odmah pogjoh u operacionu 3. Rak se često pojavi na površini tijela kao salu. Bolesnik bješe neka žena sa rakom u materici. neka mala tvrdina ili čvor, koji neće da progje, nego Valjalo ga je operisati: — nožem iz korjena izvaditi. polagano ali postupno raste da se gdjekada kasnije — „Vidite li, kako je ovaj svijet nemaran prema i razjede (u ranu pretvori). sebi, svome zdravlju, a baš i svome životu" — tuži 4. Rak može da se javi na svakom dijelu tijela. nam se ljekar, koji će izvršiti operaciju. — »Ova Može se pojaviti na glavi ili gdjegod na licu (naro­ žena bila je još jesenas kod nas, i ja sam joj po­ čito na kapcima očiju), na nosu, na uhu, na usnama, tanko objasnio, kakva joj opasnost prijeti, ako se a kod pušača naročito na onom mjestu usana, gdje što prije ne operiše. Ali ona ipak ne htje pristati. lulu drže. U samim ustima pojavi se rak u obliku Vratila se kući; nastavila je svoje liječenje melemima čvora ili rak-rane na jeziku, na desnima, ili ma kom i bajanjem: ali joj, naravno, nije ništa pomoglo. 1 još drugom mjestu. sada, kad je već bolest preuzela mah;, kad je muče 5. Kod žena se rak često pojavi u dojci. Za­ užasni bolovi: sad tek pristaje na sve, pa i na ope­ metne se tvrdina kao čvor. S početka ne boli, ali raciju. Sad me moli i preklinje, da je spasem, da ne se kasnije javljaju kao neki sjekovi i žigovi. Ako se ostane za njom troje sitne djece — siročadi. Ali se uskoro ne operiše, razjede se i oranjavi. ja, na žalost, bojim, da je sve kasno. Čini mi se, da 6. Rak raste i u unutrašnjim organima. Ako je je već neću moći spasiti?. ko zadugo promukao; ako — bez poznata uzroka — Za malo, pa unesoše bolesnfcioSve bješe spremno, teško guta; ako pri vršenju nužde osjeća bolove; ako da je uspavaju i da operaciju počnu. 1 počeše. Hoće su mu izmetine krvave, ili mu iz zadnjeg crijeva li uspjeti? teče krvav gnoj; ako mu je mokraća krvava, ili ako Nisam mogao — kao- obično — pažljivo da žena — i van mjesečnog pranja — češće dobije krpratim obazriv i vješt rad operatora, ne bi li što od voliptenje: — neka se uzaludno ne liječi domaćim njega naučio, jer sam Jpio iznemiren. Jednako me lijekovima; neka ne ide bajalicama i ranarima: nego mučila jedna misao. Zašto da nije poslušala savjete neka se obrati ljekaru, i neka se od njega dft pre­ ljekarske? Što da se tako zapusti, da joj se sada ne gledati. može pomoći, nego da mora tako mlada umrijeti i 7. Ima i drugih bolesti koje izazivaju slične siročad za sobom ostaviti? 1 koliko je njih samo otoke (čvoriće) ili rane; koje pokazuju slične znake toga radi platilo glavom ? !.. kao što smo ih tu opisali: ali nisu tako opasne kao Kad sam pošao iz bolnice, ponio sam sobom rak, i ne treba ih operisati. Raspoznati i razlikovati, štampan list hartije, što ga upravnik te klinike be­ da li bolesnik boluje samo od koje od tih nevinih splatno narodu razdaje, da ga i našim ženama (u bolesti ili baš od raka, to može samo ljekar. prevodu) saopštim. On glasi: 8. Kome ljekar nagje,da boluje od raka, ili da je samo na to sumnjiv, neka ipak ne očajava. Jer i rak „Tražite raku zarana lijeka". se može izliječiti, ako se zarana pozna i za vremena Rak so može izliječiti, ako se rano operiše. operacijom udalji. ,,zdranjc“ . 1. Zdravlju prijete mnoge opasnosti. Jedna od najtežih je bolest rak (rak-rana). Šatre mnogo hi­ ljada ljudi godišnje — ali samo zato, što bolesnici za vremena ne traže ljekarske pomoći, nego uzimaju s početka svoju bolest olako, te liječe domaćim lije­ kovima: — baju, mažu, meću mehleme, peku i t. d. Sedam posebaca. Sve je to ne samo uzaludno, nego i štetno već Majka rodi sedam posebaca, i s toga, što vrijeme prolazi, te se bolest tako uko­ Zajedno ih majka othranila rijeni, da kasnije od nje ni ljekar ne može bolesnika Jednake im haljine rezala, spasiti. A svaki bolesnik bi se od raka mogao izli­ A jednake konje kupovala. ječiti, kad bi se za vremena ljekaru obratio. Udarila od Boga morija, 2. Protiv raka ima za sada samo jedan pouzdan Sve pomori i staro i mlado, lijek — a to je operacija. Što se ranije pozna bo­ A rastavi i milo i drago, ') Vidi: „Rak“ — od dra I. (sa 2 slike) — „Zdravlje; 190«; I umori sedam posebaca. str. 358. H igijen a. Medicinar: ------- Ne čekajte da rak uzme maha. Narodne umotvorine. �122 Ne da m ajka u groblje kopati, Već ih kopa u zelenu bašču, A u bašči pod žutu naranču. Svako ih je jutro oblazila, A jedno je jutro uranila. Svoju djecu po im enu viče: „Suljo, Zuko, n:oja desna ruko ! Ale, Tale, moje grdne rane! Huso, Mušo, moja draga dušo! Moj Mehmede, moj najmlagji sine! Je li vam a jorgan zemlja teška? Je su T vama javor tahte teške? Je su l’ vama mloge suvaldžije?« Iz m ezara nešto progovara: „Otlen hajde, naša mila majko ! Nije nama jorgan zemlja teška, Nito su nam tahte javorove, Nito su nam mloge suvaldžije, Nego kuni Omera berbera, Koji nam je perčin ostavio, Te se legu guje i akrepi, Oči piju, u perčin se kriju. I selam ćeš našim jaranima, Što gledaju, neka uzimaju, ' Jer su teške djevojačke kletve. Kad zakunu, flo Boga se čuje, Kad zaplaču i Bogu je žao; Kad im suza na zemljicu pane, Zemljica se na troje razbije”. Opet majka Ahmi go v o rila: „Ustaj, Ahmo, materino zlato ! De poslušaj ostarilu m ajku !“ Usta Ahmo, biti ne mogaše. Pa obuče svileno odjelo, Opasa se pašom trabolozom. Seka Nefa konja sigurala, Svo mu sedlo suzam pokopala. Brat se Ahmo osjetit’ ne može, Pa uzjaha debela dorata, Ode pravo preko polja ravna. U blizini dajigjinih dvora Sam u sebi Ahmo govorio : „Mili Bože čuda golemoga, Gdje moj dajo provodi veselje, A ne biju bubnji ni svirale*1. U tom stiže Ahmo na kapiju, Tri dželata jedan do drugoga. Prvi reče: „Ja, dobra junaka", Drugi v eli: „Žalosna mu majka**. Treći mahnu, odrubi mu glavu. Leteći m u glava govorila: „Bog ubio svaku milu majku, Koja voli bratu nego sinu'*. Pribilježio : A lija M edinlć, B ijel lun. Zabilježio: Fehiiu Muluiraeđov. Konja ja še a g a K asanaga. Konja jaše aga Hasanaga, Konja jaše, konja izjahuje, Ispred vrata seke Malkadune. Gledala ga seka sa pendžera, Gledala ga, pa mu govorila: „0 bogati, brate H asanaga! Što ti jašeš debela dorata? Što ti lomiš srebrna džilita?” Odgovara aga H asanaga: „Ne pitaj me, seko Malkadeno, Ja sam paši sina pogubio Pa mi išće glavu za njegovu, A u tebe do tri sina ima, Ne bil’ bratu glavu zamjenila !“ Ona ode u halvat odaju, P a doziva sina najmlagjega, Najmlagjega, nejaka Ahmeta. „Ustaj Ahmo, moje milo zlato! Tebe dajo u gjcverstvo zove”. A hm et majci tiho odgovara: „Ja ne mogu, moja mila majko! Vrlo me je zabolila glava Pa bih reko, da ću umrijeti«. L is t a k . Iz i5 lamskog suijeta. P r a v n i p o lo ž a ] a ljjir s k ili M u slim a n a . Mno­ gim će čitateljima biti poznato, da je nekadanja rim ska provincija Numidija, a sadanji Džezair (franc. Algerie) od god. 1830. u francuskoj vlasti. Po popisu od 190:;. imala je ova francuska kolonija u svemu tačno 5,231.650 žitelja, od čega otpada na Muslimane 4,477.788 (i to 4,447,149 su francuski podanici, a ostalih 30.639 su stranci iz Maroka, Tunisa i t. d.), dok ih je 1830. u najboljem slučaju bilo dva i po milijuna. Prema tome Muslimani čine oko ®/i„ cjelo­ kupnog stanovništva, pa ne će biti s gorega, da se vidi, kakva prava imaju ova naša braća pod Francu­ zima, koji su kod nas toliko razvikani radi svoga liberalizma. Algirski su Muslimani francuski podanici, ali nijesu francuski gragjani. Senatskom odlukom od 14. jula 1.65. su proglašeni Francuzima, ali je odregjeno,' da za njih i dalje vrijede šerijatske ustanove u ne­ kim slučajevima, kao n. pr. u porodičnim i našljednim prilikama i t. d. Ali oni imaju pravo, da se od­ reknu ovog odjelitog položaja i u onim slučajevima, kod kojih spadaju pod šerijat. U vojsku mogu stupiti �123 i dotjerati do oficirske časti i to samo sa domaćom ^fp. J. I ( b h j h H : HoBa reHepapnja, B e.’tKO M h j h titulom, ako nijesu bili u posebnoj stručnoj školi. k e B iik : JepeMHjaAe, A. T p e c n k - H a B U H a h : T oactoNekoje gragjanske službe su im takogjer otvorene. jeB onjer, B. T p b u h : Kpaiaie nperae/i, uojihth'ikhx Konačno mogu se primiti kao francuski gragjani, npii.iiiKa y B ochii h Xepu;eroBHHH roA- 1910., JI a b H. ako to zatraže, ali se moraju odreći svoga odjelitog T o A C T o j: ycJioBH cpeke; M a i e j K o m k H H a : 0 naosobnog položaja i podvrći se francuskom zakonu. poAHOM npenopoAY y a^Mauajn; M. A. ^ a B iiA O B iik : Ovu obvezu smatra velika masa tamošnjeg stanov­ IIpnJinKe Ha BaJiKaHcicoM ETojiyocTpBy; M h .u h B y j : ništva kao neko odmetnuće od Islama, te su natura­ Tpiija^H3aM h Ham HaimoHa.’iH3aM; B p a n ic o B ohcolizacije („podijeljenja prava državne pripadnosti") b u k : KoH3epBaTH3aM u ^emoKpaTHja; ,Z(p. A p h o c t dosta rijetke. >Domaći žitelji koji se ne naturaliziraju, B ,i a x a : MaeapiiKOBe 4>H.ao30<l)eKe n couao.aoiiiKe Teonijesu, istina, bez ikakvih političkih prava, ali ih ne­ paje. ETojihth'ikh npeivieA; JaBaH niHBOT; JlHTepapHn maju sviju. Tako su n. pr. isključeni od državnih nperAeAJ O»«iaA0HCKH I\iiacH0K; Ee.aemKe. OBaj AHjeiiH jihct h OBora nyTa tohjio npenopyizbora; na općinskim izborima, doduše, sudjeluju, ali su stegnuti na neke uvjete, koji na poseban način kyjeMo. AApeca: V erein »Zora« W ien I. — UniversitSt. broj izbornika ograničuju. U različitim korporacijama, CpncKM Ktt>HM<eBHH TjiacH HK. H 3am^a je h financijalnim odborima, zemaljskim i općinskim vije­ nocjiaia npeTmi aTHHiuiMa mecKa sa 16. MapT 1911. roAHHe. ćima imadu svoje zastupnike, koje bira djelomice Ilnje-aa OBa cBecna je nocBekeHa ,Z(ocHTejy 0 6 paAOBnky vlada, a djelomice njihovi suvjernici, ali nikada uz H aohoch u HenipH cJiHKe Haj0HTepecaHTH0jiix MOMeHaTa opće glasanje. Svako općinsko vijeće broji na taj 03 ,ZlocHTirjeBa sKiiBOTa. CaAP^caj je OBaj: način 2-6 izabranih domaćih vijećnika megju svojim 1. /(p. JoBaH CKep.iok: CToroA0 niH>ima ^focHTeja članovima, svako zemaljsko vijeće 6 prisjednika Mu­ OćpaAOBiika. slimana, a financijalni odbori 21 arapskog i kabilskog 2. Čuna UaHAypoBHk: ,Z(oc0Tej. l.B epa. — 2. TKhbot. odaslanika. F. N. — 3. McTiiHa. IlecMe. 3. MupKo Kopomija: KaupoHa o cmpth yiHTejba V e lik a m ed resa u Kairu. Dvanaestog rebiul-evvela ove godine osnovano, je društvo ,,Džem&- BejuiKor ^IocHTeja. ITecMa. 4. ^ p . rBypo IIIypMiiH: ,Zl,oc0T0je h XpBaTH. atud-daveti vel-iršad u Kairu, ko­ 5. BojaH UeHeB: /[ocniej OćpaAOBnk koa Byrapa. jemu je svrha, da osnuje i uzdržaje jednu veliku me 6. ^Zfp. T hx . P. TiopkeBiik: ,Z(oCHTej OćpaAOBnk n dresu u Kairu, u kojoj će učenici, pored vjerske nauke, u veliko se bavitiS svjetskom naukom. Svrha PyMyHH. 7. IleTap A. JlaBpoB: ,Zl,ocHTejeBa „IleeMa o H3CaBje toj medresi da odgoji takove ljude, koji će ići po svijetu, te obrazlagati ustanove Islama i pozivati u A>en.y Cp6nje“ y neiporpaACKOM H3AftH>y 03 1806. roAUHe. 8 . ^lp. TiixoM0p OcTojnk: .ZToeiiTejeBii ctiixobh. pravu vjeru, Islam. Medresa će nositi ime „Darud9. IlaBjie IIonoBok: ^(ocHTej h Jlaćpnjep daveti vel-iršad" i ^ J j b ) Centrala društva 10. ,Zfp. JoBaH PaAOHiik: .AocHTcj OopaAOBak npeMa je u Kairu, a filijale će se osnovati po svima kraje­ 'HCTOpiijn. vima islamskog svijeta. Medresa će se uzdržavati 11. ^lp. Bece^HH ^lajKaHOBHk: 0 peAy 0 ii3BopHMa prinosima članova društva, zadužbinama (vakufima) ,Z(ocHTejeBHX 6acaHa. koje će se odregjivati u tu svrhu i darovima svih 12. C h thii npnJio3H: islamskih rodoljuba. Odmah je konstituisan i odbor ypom IJoHiili: IIoMeHH o ^(ocirrejy 06paAonaky y toga društva od deset lica sa predsjednikom velikim 6euK0u apx0BHMa. misirskim učenjakom Mahmud beg Salimom na čelu. 13. OueHe u np0Ka3H: U odbor su došla najodličnija i najpožrtvovnija ^lp. JoBaH CKep^nk: JK iibot ^(ocHTeja OćpaAOBiika, lica u Kairu. Vrhovni nadzor nad medresom imaće OA AP- T 0xojiiipa OcTojnka. glasoviti misirski učenjak, urednik „EL-MENARA" J{$. JoBaH CKepauk: /(ocuTej OćpaAOBiik nao npoi učenik po cijelom islamskom svijetu poznatog mi- CBeTHTe.1. HapoAa cpncKor, oa JoBaHa MnoAparoBoka. sirskog muftije, merhum Šejh-Muhamed Abduhu-a, 14. Be.ieiDKe: Šejh Muhamed Rešid-Riza, koji je ujedno i član od­ KH.naceBHocT: ,ZlaH cmpth ^(ocHTeja OćpaAOBnka. —■ bora. Svaki Musliman širom bijela svijeta s odušev­ J oaho Heno3HaTo ohcmo /locH Teja OćpaAOBnka. — ^LaaHuii ljenjem će pozdraviti ovaj korak misirskih učenjaka o ^(ocHTejy O6paA0Biiky. koji-će dosta dobra doprinijeti svima Muslimanima CAHKe: C^iHKa ^(ocHTeja OopaAOBuka, paA CAnKapa na svijetu. . . . . zi. Apce TeoAopoBoka 03 1794. roAHHe. — IIpBa CTpaHa Književne i kulturne bilješke. 3 opa. H sn u ia a je IjC ije oiMa^HHCKe p cB iijc 1. u 2. CBecna obo floćpe naje^HO, c a obiim ype- caApsKajeM: opnrnHaAHor B3AaH>a „rKnBOTa h IIpnK.TbyHeH0ja", unaMnaHor y JIajimHry 1783. roAnee. — CaAammn H3ivieA niKOJie y K hhhckom IIcA>y, y CeBepHoj ^a.iMamijn, y Kojoj je /(ocHTej OopaAOBnk yHHTe.,toBao 1761.— 1763. roAHHe. — 3aniic, nncaH pyicoM ,/focHTeja OapaAOBiika �124 26. anpHjia 1759. roAHHe, Ha Kopnuama „KHnra JKhtbj PBjnTHx , y ćiić.iuoTeuji MaHacTiipa Xonopa. 3ace6Ha eocena eTaje 1.— Annap (icpyHa). „CpucKii KftHHceBHit r.iacHnic" D3^ia3H l . n 16.o.BaKor Mjecena y oBecKaMa o# neT Taćaica, u CTaje: Ha Tpii Mjecena . . . 4'50 Ha no^a roAHHe . . 9'— Ha nnje.iy roAiiHy . 18.— a» h. „ „ (icpyHa) „ „ IIpeinjiaTa ce ma.T>e yHanpnje;i. Kopune 3a noje^ime kh>hre CTajy 1 A^Hap (KpyHa). Ilncua ce mo.ic a& pyKonnce, nncMa ii t. a- y n y heHa ypeAHiiniTBy, iua.i.y HaaApecy: CKon.'baHfKa yjnma 6poj 9. UpeTHAaTy Ba.ta c.iaTH AAMnnncTpanHjn .incTa: CKon.’bancica yjmn,a 6p. 9. G a jr e to v g la s n ik Firdusov mearifski fond. (Nastavakf. ^ „Temelj kuću drži" Nadalje su darovali za „Firdusov mearifski fond": Mahmud ef. Mehmedbašić. 10 K, H. Ibraga Mehmedbašić 5 K, Jusufaga Mehmedbašić 5 K svi iz Stoca. Mehmedbeg i Sulejmanbeg Muratbegović iz Višić^ (kod Stoca) po 6 K; 4e Muratbeg Muratbegović iz Višića 4 K. Mustajbeg Halilbašić nar. poslanik iz Sarajeva darovao je ovome fondu 20 K. Hilmibeg Fidahić i Mustafa Zerić iz Zvomika sakupili su za „Firdusov mearifski fond" 28 K. Pri­ loge darovaše: Adem Djulić 5 K; po 2 K: Ibrišan Džino, Mustafa lbrahimović, Mehmed Osmanović i Arif Ahmetović; Husein Djulić K 1.60; po 1 K: Haso Mehmedović, Gjalo lbrahimović, Halil Nuhanović, Halil Mujanović, Alija Abdić, Hadžo Hrnistić. Mahmud Hrnistić, Mehmed Hrnistić, Rizvan Hasanović, Šaćir Hosić, Zelo Jašarević i Ibrahim Alić i Meho Omerović 40 helera. Abaz Bijedić iz San Franciska (Amerika) saku­ pio je za .Firdusov merifski fond" 32D11.25 Ct. = 158K 09 h. Priloge darovaše po 5 Dll: Krsto Milišich i Krsto N. Vučinić; po 1 Dll: Luka Ljubibratić, 1. P. Balić, Frank Belan, Avdo Burek, Abaz Bijedić, Ahmed I. Drljević, Simo Savinović, Gjorgjo Janković, Rade Š. Milišević, Nikola Obradović, Leo Allenberg, Maksim Čeprnjić, Petar Džonba, Adam L. Vrčević, Špiro V. Miljanović i Daniel Letica; po 50 Ct: Mitar Škero, Ilija Bajanjić, Milan Vučković, Lillian (jlennenn, Nuis K. Coulon, Lazar S. Ćurić, Franz Belan, M itar Š. Obradović, Jovo V. Vlaović, Mitar Hamović, Lazar Kraljević, Špiro S. Radojžić i Gjuro G. Zeleković 25 Ct. Omer Omerefendić iz Maglaja sakupio je za „Firdusov mearifski fond" K 13.20. Priloge darovaše: O. Omerefendić K 4; po 2 K: Brišo M ujaković i Sa­ lih Osm anović; po K 1: Mahmud Turšić, Salih Čosić, Hasan Horozović i M ustafa Mešić; Ismet O m erefen­ dić 80 h. i Husein Ibranović 40 h. Hasan Karamehmedović iz Bileće sakupio je za ovaj fond K 10. Priloge darovaše: H. Karamehmedo­ vić K 5., Hamidaga Kreso K 2; po K 1: Abaz Kapičić, Avdo Telarović i Ibrahim A. Kapičić. Ademaga Jaganjac iz Bileće, poslao je K 91, koju je svotu sakupio za „Firdusov mearifski fond" megju tam. gragjanima. Priloge darovaše: Hašim Drljević K 5, Mihajlo Papara gradski zastupnik K 3 i Adem­ aga Jaganjac K 3; po K 2: Salihaga Mahić, Sava Miličević, Gavrila Dželetović, M ahmutaga Kreso, Blagoje Milošević, Sadik Čamo, Ahmetaga Arnautović, Ademaga Kreso, Tomo Miličević i P etar Kukić; po K 1: Mihajlo Vojnović, Arif Begović Trebinjac, Ha­ san Avdić, Risto Šešlija, O sm anaga Šakam bet, Murat Kapičić tišler, Nikola Pičeta, Omer Duraković, Gjoko Aleksić., Mahmut Jaganjac, Mujo Babović, Hu­ sein Kusturica, Sejdo Selimović, Omer Čamo, Osman Gjokić, Osman Isović, D erviša-hanum a Arnautović, Ziba Arnautović, Jusuf Babović, Košta Milošević, Mato Papić, Tomo Angjelić, Rade Dželetović, Lazar Miličević, Mihailo Dangubić, Lazar Miličević, Stana Dimić, Hamdija Selimović, Milan Dželelović, Alaga Kreso, Mehmed Arslanagić, Risto Jokanović, Nikola Dangubić, Mehmed Drljević, Maiš Pinla trg. putnik, Arif Kreso, Dušan Crniljić, Ahmed Avdović, Marko Jurković, M itar Sekulović, Ibro Vilić, Sava Hamović, Gavrilo Miličević, Hanuma M ahmuta Arnautovića, Fatima, kći Mahmuta Arnautovića, Mušan Hajrović, Mehmed Kreso tišler, Nazif Zubčević, Bajra Ovčina, Mišo Kundačina, Rade Grubačić, Sejdo Jaganjac, Sabit Jaganjac, Avdija Jaganjac i Nikola Albijanić; po 80 h.: Halil Zejnilović; po 60 h.: Hanuma Nazifa Zubčevića, Hanuma Mustafe Zubčevića, Nikola Mostarčić, Huso Selimović i Luka Mirković; po 50 h.:. Muho Drljević, Mahmud Hajdarhodžić, Zaim H ajdarhodžić i Arif Hajdarhodžić; po 30 h.: Nikola Radovanović i Zajko Isović. H asanbeg Dedić iz Skender-Vakufa (Kotor-Varoš), poslao je K 40; sakupljenih za „Firdusov-m earifski fond". Priloge darovaše: H asanbeg Dedić, K 10, Alibeg Dedić K 5 i Nakibbeg Imamović K 4, Bećiraga Špica K 3; po K 2: M ustajbeg Alibegović, Der­ viš ef. Imamović, Derviš ef. Zukanović, Abdaga Salkić, i Huseinbeg Hadžić; po K 1: M uharem aga T arlaković, Hadžo Salihović i Halilaga Krkić. Husejn ef. Kadić uč. šer. sudačke škole u Sara­ jevu položio je K 2640, koju je svotu sakupio' prili­ kom boravka u Vlasenicama. Priloge darovaše: po K 5'— : Salihaga Kadić i Salihaga K urtagić; po K 2 '— : Hamdija Begović i Omeraga Buljugić; po K 1*— : �125 Edhemaga Salaharović, Ahmed Vezirović, Kasimaga Durmić, Salih Makalić, Meho Tosunbegović, Mehmed Spahić, Selim aga Balvanović, Muhamed Berković i Mustafa Čišić; Šerif Maslić 50 hel.; po 40 hel.: Sejfo Alimagić, Salih Kladić, Salih Sinučić, Suljaga Imamović, Suljo Delagić i Muhamed ef. Buljugić; po 30 hel.: Ahmed Hadžić i Atif Imamović ; po 20 hel: Mujo Zubović, Ćamil Kurtagić, Salko An.autović, Mujo Saraćević, Ragib Klempić, Mujo Atić, Bajro Hasanović, Avdo Telalović, Suljo Hasanović, Selman Kićić, Husein Kuduzović, Mehmed Kavazović, Avdo Ademović i Alija Jašarović; po 10 hel: Nurija Kicić, Lutfo Ahmedagić, Salko Gjagjaljović, Salko Jajac, Hu­ sein Huremović, Osman Nurić i Alija Kremić. Habibe hanuma Zečević iz Visokog darovala je za „Firdusov mearifski fond" K 20'—. Mahmutaga Mulalić iz Livna sakupio je za „Firdusov mearifski fond" K 681*30. Priloge daro­ vale: Hadži Meleć hanuma Firdus K 500*— ; Mah­ mutaga Mulalić K 50*— ; Dr. Dragon Plentaj K 25*— ; Mahmutaga Brkić K 20*— ; po K 10'— : Braća Diz­ dari, Ćamilbeg Hamzalajbegović i Anto N. Tadić; Zaim Maslić K 5.— ; po K 3*— : Ademaga Smajlagić, Htiseinaga Huskić i Imširbeg Ljubtmčić; po K 2*— : Spaho Maslić Adem, Garušanin Mustafa C.šić, Salih Duran, Arif Sarač, Mustafa Lemo, Ejub Žisko, Meh­ med Šeremet, Mustafa Sefefćehajić, Zaim Šeremet, Smail Žiško, Mahmut Huskić i Mahmut H aro; po K 1*— : Sulejman Šabanović, Ragib ef. Piragić, Salih Kavo, Hasan Seferčehajić, Derviš Šehić, Mehmed Safić, Omer Feraget, Hasan Bala^ić, Muharem Bu­ balo, Mustafa Gušo, Mehmed šeremet i Osman Vančić; Bešir Fehimović 80 hel.; po 60 hel.: Mahmud Ćato, Hafiz Arif Bečirbašić i Alija Elkaz; Jusuf Bonbić 30 hel.; po 20 hel.: Jusuf Haliriiaij>i Mustafa Harača. Arslan Hercegovac iz Zenice sakupio je za isti fond K 17'45. Priloge darovaše: Mustajbeg Čolaković sin Mustabegov K 3'— ; po K 2*— : Arslan Hercego vac i Sulejmanaga Dervenčić; po K 1*— : Ibrahimaga Strika, Omeraga Husejnagić, Halilaga Pajskić i Emin D uvnjak, po 60 hel.: Jusuf ef. Ekinović i Derviš Pašanbegović; po 50 hel.: Hasan Duvnjak, Mahmut Maslić, Hasan Durmo i Jusuf ef. Alihodžić; po 40 h.: Salih-Hilmi ef. Ekinović; po 30 hel.: Derviš Softić i Hašimaga Smrika, Salih Hadžić, Mehmed Imamović, Mehmed Dizdarević Nazif Selimović i Ibrahim Softić. Smaii-Kjemal Filipović iz Glamoća poslao je K 14—, koju je svotu sakupio za „Firdusov mea­ rifski fond" prilikom hatme u tam. mektebi-ibtidaiji, Društvene vijesti. Z a d o cn io b roj. Radi štrajka tipografskih radenika štamparija nije dvije hefte radila, pa stoga ovaj broj lista nije moga na vrijeme izaći, a i na­ redni broj će morati da okasni. Nu mi ćemo n asto ­ jati, da u toku mjeseca maja dovedemo stvari ponova u red tako, da već 10. broj izagje u pravo vrijeme, poslije čega ćemo, kao i dosada, biti uredni i tačni. P ro m o v isa n za d o k to r a m ed icin e. U petak, dne 31. marta promovisan je na čast doktora sve­ ukupne medicine Gajretov stipendist g. Mehmedbeg Zečević iz Visokog, koji je, završavajući svoje nauke upravio odboru „Gajretu'4 ovu zahvalu: „Pri svršetku studija osjećam svojom prvom duž­ nošću, da blagodarim i izrazim najtopliju zahvalu društvu, koje me je uvijek u najtežim časovima moga života, obilno pomagalo. Najtoplije se zahvaljujem i tome slavnom odboru, koji je svojim neumornim i požrtvovnim radom svom silom nastojao, da osnaži i na što veću visinu dig­ ne ovu jedinu dobrotvornu ustanovu svoga naroda. Ujedno vas molim, da izvolite biti tumačem moje najdublje odanosti prema narodu, koji i u naj­ težim prilikama svojim nije zaboravio omladine, koja traži prosvjete. U želji da se pokažem dostojnim potpore svoga naroda, bilježim se uz. m. selam — Vaš odani, Beč, 29, marta 1.11. M. Zečević aps. medicine." Mladome doktoru ,,Gajret“ najtoplije čestita s potpunim uvjerenjem, da će on biti od dobra i sreće svome narodu i domovini. D ip lom a za zaslu gu . Prema propisu § 37. društv. pravila „Gajret" daje diplomu za zasluge ono­ me svom povjereniku, koji je uredno kroz 5 godina vršio svoju dužnost. Prvu takovu diplomu dobio je ovih dana gosp. Mustafa Asim ef. Sarajlić, opć. bilježnik u Stocu, koji je punih 5 godina vršio povjereničku dužnost u Stocu, i koji je svojim neumornim radom i zauzimanjem Gajretovu ideju u Stocu tako popularisao, da se ovo mjesto može uračunati megju najbolja mjesta Gajretova rada. Nedavno je osnovan u Stocu društveni podod­ bor, u kojemu se g. Sarajlić, zaokupljen svojim ve­ likim kancelarijskim i privatnim poslovima, nije mo­ gao da primi funkcije predsjedničke — koja mu je na skupštini jednoglasno bila povjerena — ali po­ znavajući svoga oduševljenog prijatelja, „Gajret" će ipak, uvjereni smo, od njegove strane imati još do­ sta i moralne i materijalne koristi. Mi i ovim putem izražavamo g. Sarajliću sr­ dačnu hvalu i priznanje na njegovom radu i kličemo mu živio! B ra ć a iz A m erike ,,G a jretu “ . Naša braća u dalekoj prekomorskoj Americi su se ponova sjetili našega narodnog mezimčeta „Gajreta“, pa su mu po­ vodom glavne godišnje skupštine svoga društva „Džemijetul Hajrijje" u Čikagu, skupili K 14829, koja je svota društvu nedavno stigla. �120 Imena plem enite i svjesne braće u Americi, koji dadoše ove dobrovoljne priloge, iznijećemo u jednome idućem broju našega lista, dok im za sada ovim najsrdačnije zahvaljujemo i kličemo im: živili braćo i sretno se povratili u svoju domovinu! HoB'iann 3anoAH wrajp eiy .“. II oboaom 3aiui>yHKa paqyHa npom-ie nowiOBHe roAiiae cjenika cy ce h obb rOAHHe Heicn AOMahn HOB'iaHH 3hboah Hamera „TajpeTa" n ii3 cBoje hhcto aoćiith Aajiu .lojene A°6po.x>He npujiore. TaKO npn.iojKiiine „TajpeTV® no 50 K. „Cpn. nrreAnoHnira“ y rau,icy, »Cpn. 6aHKa“ y MocTapy h »Cpn. KpeA. 3aBOA“ y Ty3Jin, a „Trgovačka banka“ y Tpe0 HH>y Aa*ia je npiuior oa 70 K. Tpii HanpnjeA HaBeACHa cpncKa 3aB0Aa cy ce n .iaH,cKe roAHHe cjenuia »TajpeTa«, a npBa Aua (Cpn. 6aiiKa“ y MocTapy ii Cpn. inTeAHOHnu;a y raipcy) cy h njiaaoBii yTeMe.'i>anH ApyuiTBa, Te CBe to Haii Aaje Isto tako i poslije učenja mevludi šerifa u islam ­ skoj čitaonici u Bileći sakupio Ibrahim ef. H adžić K 11.10 dobrovoljnih priloga „Gajretu". Hakibeg Kolaković iz Blagaja (kod M ostara) po­ slao je K 5 „G ajretu" mjesto zahvalnice svima da­ rovateljima priloga novootvorenoj čitaonici. Sejfudin-Fikret Husejnagić bankovni činovnik u Tešnju darovao je K 1.30 „G ajretu". A. Muminagić iz Čapljine poslao je K 16.70, od koje svote je sakupio K 10.70 prilikom izabranja za načelnika g. M emišage M esihovića u Ljubuškom. Priloge darovaše: Braća Mrčić K 5, M uhamedaga Muminagić K 1.20, po K 1: Abdullah Kapetanović Ahmed ef. Kapetanović i H asana ga Sadiković; Simo Dragičević 60 h i H alidaga Hadžić 40 h. Od nazna­ čene svote je isti sakupio na skupštini za osnuće musi. zanati, udruženja K 5.90. noBOAa, Aa Kano 'i.ianoBBMa ynpaBe obux 3aBOAa TaKO Poslije učenja mevludi-šerifa M ehmed ef. M au CBH>ia AnoHHvapnMa, H3peueMO obhm cpAanay XBa^iy hića u Gožuljskoj džamiji u Ljubuškom sakupili su h npn3Han>e. Kasim Mahić i Haso Lalić K 14 dobrovoljnih priloga A g r a r n a I k o m e r c ija ln a b a n k a „ G a j„G ajretu44. r e tu “ . — Na glavnoj godišnjoj skupštini akcionara Samuel Elijan iz Bijeline poslao je iz kašice br. ovoga zavoda zaključeno je, da se iz prošlogodišnje 54, koja se nalazi u dućanu dotičnoga K 4.32. čiste dobiti zavoda dade izvjesna svota u dobrotvor, M ustafa Halilhodžić uč. str. trg. škole u M ostaru svrhe, pa je iz te svote data i našem .,G ajretu44 poslao je K 7.75, koju je svotu sakupio na mevludu znatna svota od 150 kruna. kod Ibrahima Mujića. Mi ovim srdačno zahvaljujemo kako upravi za­ Hadži Salihaga Latifić G ajretov povjerenik u voda tako i dioničarima spomenute banke na obilnoj potpori, nadajući se, da. će ,,Gajret“ i u buduće do­ Livnu poslao je K 15 G ajretu, koja je svota sakup­ ljeno u veselom društvu po Jozi M. Kaiću prilikom bivati znatne pomoći od strane ovoga zavoda. im endana sudca g. Dilberovića. Mehmed ef. Kozarčanin iz Cazina poslao je K 2, koju svotu je sakupio Stevan Kurbalić na im endan Javne podvrte i darovi. hotelira Josipa Nasila. „Zrno po zrno pogača" Jusuf ef. Tančica iz Ljubuškog poslao je K 8 Ismet ef. Zildžić trg. iz Sarajeva položio je iz kašice br. 438 K 12. koja se nalazi njegovu dućanu. „Gajretu" od prodatih kurb. kožica. Kožice darovaše Nazif Topić iz Cazina poslao je K 6.50 „Gajretu", po 1 kom. koje su sakupljene za „G ajret" u Ljubuš­ kom: Ahmed Prolić i Hasan Gujić obje unovčene za od koje svote je isti sakupio K 5.50 prilikom zabave tam. isl. čitaonice, te I. Mulić učitelj u istoj čitao­ K 8. nici sakupio K 1. Zulfaga Ramović iz Nevesinja poslao je K 13.87, koju je svotu sakupio na zabavi: „M uslimanskog antiaikoholističkog društva Iršader44, i na zabavi društva „Zastave14. Ćamil Fejzagić iz Bjelimića i Arif ef. Muftić iz Konjica, sa još dvojicom seljaka iz Župe darovali su prilikom posjete društvene kancelarije K 5. Ruhija Hadžiosmanović iz Jajca poslao je K 8.67, koju je svotu izvadio iz kašica nalazećih kod društva ,,Darul-Hair“ br. 138, K 6.10, Zuhdi ef. Šušića br. 139, .7 h. Sade Šanića u brijačnici br. 140, K 1, te u kafani Ibrahima Spahe br. 141, 80 h. Šerifbeg Muslibegović iz Nevesinja poslao je „G ajretu44 K 8.86, koja je svota sakupljena na vese­ lom sastanku u društvu „lrsad44 poslije učenja mevludišerifa. M a jin rjia c H iiK . Gyna y ApnayxJiyKy. Jom Huje yryuicH h ii ycTa- naK A pana y Je»ieHy, koju TypcKoj BjiaAH aaAaje MHoro 6pnra, a H36iija 6yHa Ha APyroj CTpaHH ijapcTBa, y ApH ayM yay, Koja Hnje HHyKo^iHKo Maae 036a^.Ha oa apancKe. MMa Befe jijecep AaHa, oTKatco cy y c ia jia n a opy»cjc apHayTcica KaTOJnmica njieiieHa, Koja CBojy c n a ry CBaKiiM A3HOM noBekaBajy h TypcKoj Bojcipi 3aAajy MHoro o pnra u TeuiKoha, Taao, a * jo Rch y hckojiiiko cyico6a Bojcaa Mopa.ia Aa ce noB.ia'iii h 6yAe noSnjcbeHa. y cTiiHimu cy cnaĆAjeBeHH Ao6pnM opysKjeM n HMajy AocTa MyHHunje, a Be^u ce, a » hm Ha q e jy cToje oi{)h HHpn ii3 AycTpHje h MTajnijc. OBaj ycTaiiaK BOAii co y TOJiiiKo ycujcumiije h paAH Tora, uito je �127 llp a a Topa OTBopajia ycxaHBipiMa CBoje rpaH ape, na Mory y c.iytiajy uoTpe6e a & Hahy yTO*mmTa. A.ih n a ^ a m ce je, a » he ycTaaaK 6iith nnaK yrym en, jep je aKpHjy yryraaBaH>a 6yHe y3eo y CBoje pyae OAJyHHB Typc«B BojcKOBo^a TypryT nama, koje je Beh OTnyTOBao y no6yH>eHe KpajeBe. TypryT nama je ohomsahc H3Aao nporviac Ha no6ya>eHiiKe, Aa ce yMiipe n noBpaTe CBojnM KyhaMa, y Koje« he wiynajy cbb ycTaHnuB. 6htb noMii-iopaiiH. Y npoTBBHoM nocTynehe ce HajcTpoacuje ii 6e3 uKaicne mb•lOCTB B 003Iipa. ^ obocbmo aeKOJiiKo H3Bjemha ca đoinuiTa, na kojn x ce Moace BHAjeTB, Kano je cmaj ycxaHaK y 3eo Beojia 036H.i,He pa3Mjepe: JeAHa apHayTCKa nera oa 30 jbyjw ynycTH.ia ce y 6op6y ca TypcKBM Tpynaua y oko.ihhh JleABHHOHa. ^eceT ApHayTa je norHHy^o, a Burne b x je pameHO. Typcae Tpyne Hiua.ie cy Tpojauy m p t b b x , a BBine paH>eh b x . CnTyauBja y cicaAapcKOMe BiwajeTy nenpecTaHO je iiCTa; Ha upeoropctcoj rpaHim« CBaKora AaHa boao ce oname 6op 6e B3Me^y ap 6aHauiKBX ycTama b IlpHoropaua, npoTBBy TypcKora norpaHBHHor KopAoua. Ca o6je cTpaHe nua Be.iBKBx ry 6aTaKa. * c S IIapo 6poA aa npeHoc ,,MaxMyA IIIe<j)KeT KpeHyo ce B3 LJapnrpaAa ca Tpn đaTa^OHa peAH(J)a sa Can I,IoBaHB ah MeABa. Ha ApeoropcKoj rpaHimn uMa CBaKH a *h uojeBa. ry6uTitB Ha o6je CTpaHe ocjeTHH cy. w K oa KacTpaia cy A sa T ypcK a 6 aTa.T>0 Ha H a urn jia Ha a p 6 an a cK y 3a c je A y n noTnyH o cy y h b uiTCHU 06 a 6 a T a ^ 0 Ha. Hyje ce, a» cy yoTaHBi;ii ocBojniB sapom Kon.iBKej. TpaHcnopT xpaHe, Koja je 6ho oApe^eH 3a TypcKy noi'[BHH'my cTpaacy, a nrnao je H3 KyMaHOBa, oTe^a je Heno3HaTa neia ycTamKa. * H 3 IIo A ro p H H e jaB .,L a jy : Jyae pao a &h BOABJia ce KpBaBa 6op,6a B3Meljy jcTannKa b Typcnax Tpyna y o k o jibh b Ty3& b bctohho 6.iB3y HlBnnaHBKa. HeaoaBKO Ap6aHaca, Koja cy cbho K /npe6jer^B y IIoAi’opBu;y>npanajy, Aa cy T y p c K e x p y n e / npeTpnB ^ie orpoM aH nopa3. MnorH cy Hn3a.Mi1 3 apoS.LeHii oa ycTaHHKa, a ocTann cy ce pa36BjeHa a s jih ; y 6jercTBo. Eep.jHHCKH „ M o r^ en p o st 1 n p a u a B 3 G a p a : K oa T ya 4 je Aom^io ao K p B a B a H o k H o r 6 o ja, npn.iBKoM Kojer c y T y p p n B 3 r y 6 B JiH o k o 4 0 0 J h j A n Koje m p t bbx Koje pameHHX. H a ap 6aHacKoj crpaH B ohjio je 25 m p t b b x , a 16 paH>eHBX. A p đ anaca cy y noneTKy 6 b .i b Ha Ao6 po 3amTBheHoj CTpaHB, a.in cy KacH aje 6 b j i b npHCB.T>eHii Ha y 3MaK. „National Zeitung nprnia BnjecT n 3 CoA pa, a » cy 4 TypcKa 6aTajbOHa 3ay3e;ia TBp^aBy HlHnnaHBK. EnTKa y KpajeBHMa X otb b KacTpaTH rpaja.ia jo hbthb a » h ; Ha o6jcBa CTpaHama BMa to ih k b x ry 6 u T aK a. Tpu TypcKa orjmuapa, Koja cy 6 b.u i 3apo6.teHB, Apoanacn cy CTp?.i>a.iH. Koa K ončana Hajia3H ce 4000 Ap6aHaca. JeAHo 0Ajr.neH.e TypcKax neia, Koje je napumpan > us Bpama y CKaAap, yHauiTCHo je. HeKoju caMo Bojnana cy no6jerjia y CKaAap. Ce.10 KonpnJiaK dotiij-ho je yHamTeHO. E p3ojaB B3 UoAropBpe jaB/na, a * cy TypcKC i p y n e koa Ty3a A O K B nje.ie T e a c a n nopa3. Hyje ce, Aa je y Toj 6hthb, noja je Tpaja.ua nyHiix 12 caxaTa, norH H yA o 2 0 0 0 T y p c k h x b 0 j h b Ka, a 7 0 0 bx je pameHo. !Io6jeAa Ap6aHaca 6njia. je oA^ruia. y CicaApy ce 6oje Aonacsa no6jeAOHocHiix *Ap6aHasa. HaneTOCT M33iel>y U p n e l ’ope h Typcice. K bko jaB.T>ajy hobbho, oahocb H3Mei)y HpHe Tope 11 Typcxe TOJBKO cy 3aneTB, Aa he xypciCH noc-iamiK Ha HeniH>y C a a » P E a h h 6ej obtb ono3BaH, a y bcto npnjesie 6uhe ono3B8H H upHoropcKH noc«iaHHK y HapurpaAV ITonoBHh, HHjB ono30B oopa3.iajKy H>eronoM 6o.nemhy. y cthhhk y MapoKy. Hlnamo^iCKa KopecnoHAenunja B3 MaApHAa aohoch xe.ierpaM B3 TaHrepa y uoue ce Be^B, A» jeAHO hhcmo Koje je c ia r^ o H3 Jlaiiaina, jaBA>a 0 yaacKy y 4>ec Kolone (Mexajie) EpeMOHone. CTHL'^a cy nacMa B3 MerHHena, Aa je Myjiaj-3BH 6paT Myjiej Xa<j)HAa npoicjiaMOBaH 3a cyjiTaHa. 3cMypn cy on.’baHKaJin A^haHe a Heico.niKo JeBpeja je yuHjeHo. EpeMo je pacTjepao 6yHTOBHBKe. PycKO‘Kii ncKH 3an .i6T. K u ha ce opynca b cnpeMa 3a pax. Ona ce o6paxBAa aMepHKaiipnua 3 a sajam 11 obu cy joj Aa^iH ABHje ctotbho MimuoHa AO>tapa 3 a opyncan>e BojcKe, mTO 8iiaqB, Aa ce Kima HnaK cnpeMa n a OTnop, _ aKo ce ifcCH cnop ca PycnjoM He pnjemn Ha MHpan HaiBH. Jom jeA&H A0KB3, Aa ce KaHa cnpeMa s a paT. enrđecKB ^ bctobii caonmTaBajy, a » je y BajeAoj K bhb oTnoaejio onmTe npB^araH.e 3 a KiiHecKy (})AOTy y6ojHy. ^ o caAa je ca6paHO y npocxpaHOM papcTBy 6jiH3y cto MHJiBOHa xa(via 3 a hcko.ihko y6ojHBX 6poAOBa. K hhh TpasKB cnopa3yM ca JanaHOM n 3a Ty CBpxy ayAH JanaHy BennKe KOHpecaje y CBojoj 3eMJbii. OnacuocT paTa Ha a ^ okom BCTOKy je CBe to 6,XH®a. Poruke i odgouori uredništva. D !x i. — 0 am 3x , hbm cto HaM nncajiB, nocJiaTB cy cbb , oa HOBe roABHe imamna 6pojeBB „rajpeTOBH*1 Hi aApečy a o t h ^ ho oco6e, na mb ne 3aaMo, niTa jo y3poK Te joj HHcy ypyneHB. To je carypHo Heica norpemKa koa nacMOHOine, Koja je MoacAa Apyrosi hokomg jiii CTOBe ypyBB0, a 3 a iu to mb He MoaceMo h o c h th KpHBHpe. H3B0.1BT6 ce cTora Hajnpuje pacnaTaTB koa noui* Tapa, na OHAa noMBm.iiaTH Ha Apyi'e Mjepe, Kojnaa HaM npiijeTBTe, a Kojnx ce m b HeMaMo pa3^ora 6am h ii M8.10 6ojaTH. �128 A l i - R i z a . — Ni stihovi Vam nisu bolji od proze. Najbolje bi bilo da Vi sad za sad što više čitate, a za pisanje ćete im ati docnije vremena. F a i k u. — Originalni sastav Vam je veoma slab, a nisu bolje ni one dvije narodne pjesme. Prema tome ne možemo ni jedno uvrstiti. N i j a z i . — U idućem broju. — Selam! M e h m e d F e r i d . — Gledaćemo da Vaš sa­ stav ugje u idući broj. Selam! M., Mostar. Nismo mogli probrati nijednu stvar za štampu. Preporučujemo i Vama, da za sad samo čitate, a za pisanje ćete imati vremena. H. B. — Nije ni narodna umotvorina svaka dobra. To se može vidjeti i po ovim pjesm ama, što nam ih Vi poslaste. Mi donosimo samo lijepe i o da­ brane stvari. M. II. y BAi’heM 6pojy 6ahe yBpiuT6Ho. B u r z a . — Veoma slaba rabota. H. H., B. — Pjesmu koju ste nam poslali kao svoju, mi smo znali i pjevali je prije nego ste se vi i rodili. Sastavite što sami ako umijete, pa nam po­ šaljite, a nemojte nam slati tugje stvari, jer bi se to moglo sm atrati i kragjom. Azbuka (abeceda) arapski ćirilicom i latinicom Ćirilicom: Latinicom: (j) 1 .1 (*)•».;. i (r) > B B, a A, 6 p, a A, b B, Vv, (jt') iS (Jls) ; i i »i 1 i UH, ^ i, H m i I, j J, k K, (ji ; (y) *» (u) j o 0, n n, p I} o 0, p \\ r R, ćirilicom: Latinicom: (&>.-*■(*)?■-?• G i) m III, u, U,, u 'I, š Š. c C, č C, Ćirilicom: Latinicom: Ćirilicom: Latinicom: (.0 i i i r r, g Q. “ tdUi (i .*•) e E, e E, $ > A A, d D, j) I J (* r)= * ' Jb ti), MM, ji ji, m M, ■j Lj, ti i'i / (ji) i - (*) T T, c C, 7 y> s S, t T, u U, Ce ) h 'R, ć Ć, ‘dž Dž, (i) J ij 33 jk 3K, ■L Z ž Ž, (j) : i i (i) ; : lb IL» H H, nj N n N, (g) * • (c) - ij) <3?, XX, f F, hK f- tj rB. gj Gj- \ \ \ v Gajretovo cigar-ćage. je ispitano od svjetskog naučenjaka, profesora kemije na bečkom uni­ verzitetu Dr. Lambecka i pronagjeno najboljim i za zdravlje neškodljivim. Pa kada još uz to od potrošenog Gajretova cigar-ćageta ide 10% u korist „Gajreta" zar nije i sramota i grehota, da Muslimani drugo cigar-ćage troše! Jest, i po sto puta jest i stoga je dužnost, da svaki musliman kupuje i troši samo i isključivo Gajretovo cigar-ćage a da odbaci sve druge fabrikate. Muslimani, trošite samo Gajretovo cigar-ćage! Za uredništvo odgovara: Osnian G jik ić . - Islamska din«. Štamparija. - 3 a ypeAnuuiTB 0 oAronapa: O cn aii .......... ih . � https://kolekcije.nub.ba/files/original/a68eea32b0d6390b8fd94ae5921e223e.pdf a2c37e6dd1cc24a7f7e52d3fdc06702e PDF Text Text BPOJ 9. l!BOJ rOAHHA IV. GODINA ♦♦ i a j p e ♦ JIMCT 3A /tP y iIIT B E H E IIO C.IOBE M 3A HAPOAHO nPO C B JEU H B A H jE. u S « ♦♦ apvmtbo „rajpeT11. - Vpc a _ 4. • j r e t LIST ZA DRUŠTVENE POSLOVE I ZA NARODNO PROSVJEĆIVANJE. H3ĆIA3H CBAKOr 1. u 15. --------y M jE C E u ,y .--------- BjacmiK: „ p i IZLAZI SVAKOG 1. i 15. --------U M JE SE C U .---------hiiic: CAPAJEBO, 1. »raja 1911. Ociian 'L’. hkiiI., — Vlasnik: Društvo „Giijret*. - Urednik: Osman Gjikid — t r va JjVij>\r r j> — SARAJEVO, 1. maja 1911. llnjeH a je jiHCTy: sa Bochj n XepneroBnny a AycTpoyrapci«y MOHapxnjy, sa uiaHOBe, Tajie6y, yM6HHKe n Tewaice 2 K, s a HeHJiaHOBe 4 K roflBmifce. 3a cbb ocrajie somao 10 (jipanana. lloje^BUB CpojeBti cTajy 20 seji. Hen.nahena ce nncMa ne npnsiajy, pynonnCH ce ue Bpahajy. — IIpeTn.'iaTa h pyKonncn ma.i.y ce ua a^pecy: nrajpeTu — CapajeBO. C ije n a je l i s t u : za Bosnu i Hercegovinu i Austro­ ugarsku monarhiju, za članove, talebu, učenike i težake 2 K, z a n e č l a n o v e 4 K godišnje. Za sve ostale zemlje 10franaka Pojedini brpjevi staju 20 hel Neplaćena se pisma ne primaju rukopisi se ne vraćaju. — Pretplata i rukopisi šalju se na adresu: „Gajret" — Sarajevo. Bogoštovne stipendije. Ali takvo mišljenje treba da otpane. Naši alimi, koji budu dobili ovakvu, svestranu naob­ razbu i spremu, neće i ne mogu doći u položaj današnje naše ,,ilmijje“ . Oni će biti oni, koji će imati sva prava, da zaposjednu sva, najveća i najunosnija mjesta u našim vjerskim starješništvima, pa uzme li se samo današnje stanje, ovako kakvo je, u obzir, mi imademo čitav niz takvih mjesta, koja su i sa znatnim priho­ dima skopčana, i na kojima se postizava ve­ liki ugled kako u narodu tako i u državi. Pa i da su samo ta mjesta, koja se stavljaju u iz­ gled onima, koji na ovakav način stiču teo­ lošku spremu, ne bi imalo mjesto potpunom nepovjerenju prema ovim studijama. U predprošlom našem broju je bilo govora 0 ovim Stipendijama. Kao što smo javili, ove stipendije, koje iznose svotu od 40.000 kruna (ICO stipendije po 400 kruna godišnje), une­ sene su u ovogodišnji zemaljski proračun, koji će, nema nikakve sumnje, biti sankcionisan i odobren u svima svojim pozicijama. Tako će i spomenuta" stavka za ove Sti­ pendije biti takogjer bez sumnje odobrena i mi ćemo već za nastupajuću, 1911./12. šk. godinu, imati na raspolaganju ovih stotinu stipendija, koje će dobijati oni učenici gimnazije, koji se obvežil, da će docnije studirati teološke nauke 1 odati se pozivu vjerskih funkcionara. Mi ćemo u svoje vrijeme, a po moguć­ nost/ što skorije, obavijestiti o načinu, kako će se ove Stipendije moliti i dobivati. / Za sada pak nalazimo za munasib, da u vezi sa ovim stipendijama, koju progovorimo našoj srednjoškolskoj mladeži i njihovim rodi­ teljima i starateljima. / . Poznavajući dosadašnji, nimalo zavidan, položaj naše ,,ilmijje“ , biće dosta učenika, a i njihovih roditelja i- staratelja, koji će s nekim nepovjerenjem gledati na ove Stipendije. Sje­ tivši se možda kojega muderisa sa sto groša plate, biće ih, koji će zavrtiti glavom i oprav­ dano reći: „P a zar tolike godine muke i truda za tako mizernu platu, koju imaju najniži pisari i podvornici!" A da neće ostati samo na ovim mjestima, u to ne treba ni za čas da sumnjamo. Reor­ ganizacija naših mekteba i medresa je već u projektu i mada je nastao izvjesni sastoj u tome pitanju, ipak će ta stvar doći do svoga ostvarenja i to u vrlo kratkom razmaku vre­ mena. A to ostvarenje donijeće čitav niz no­ vih, unosnih mjesta i uglednih položaja. Stoga mi i nagjosmo za potrebno, da o ovome nekolike progovorimo, pozivajući našu gimnazijsku omladinu, a poglavito njezine ro­ ditelje i staratelje, da o ovoj stvari razmisle i sa svojim se prijateljima posavjetuju i dogovore prije nego se odluče da mole ove Stipendije. Naročito pozivamo Stipendiste Gajretove, koji bi želili da se posvete ilmijanskom pozivu, �130 da se o tome što prije odluče i da upravu društva po mogućnosti još u toku ovoga mje­ se c a izvijeste, kako bi se odbor pri podjelji­ vanju Stipendija ža iduću školsku godinu znao upravljati. držao je, da je pravo prijateljstvo izružiti prijateljevo dijete, makar to bilo i nasred čaršije, samo ako ga vidi, da radi što ne valja. Snljaga je u kahvi imao svoje posebno mjesto, na koje ne bi smio niko drugi sjesti, jer se držalo, da bi on i za to ružio i galamio. Kad su se novine čitale, Suljaga je sjedio na Jo š jedanput naglašavamo, da je bojazan radi rgjavih materijalnih prilika naših vjerskih svom mjestu, pušio na dugačak čibuk i pio kahvu. funkcionara neosnovana i savršujemo ovaj On nije znao čitati, ali je vrlo volio slušati novosti, osobito ako se što javlja o dogagjajima iz islamskog kratki napis, savjetujući kako našu omladinu svijeta. tako i njezine roditelje i staratelje, da se na Nakon pročitaaja kakve vijesti, Suljaga bi redo­ ovaj korak bez imalo brige odluče. vito uzeo riječ (odnosno, sam bi je sebi podijelio), pa tu vijest opširno rastumačio i kazao bi uz to svoje mišljenje, da li mu se to, o čemu se piše, dopada ili ne dopada, a to bi njegovo mišljenje većina slušalaca uzelo kao najmjerodavnije, jer u kahvu i ne dolazi Hazim Muftlć — Tuzla: pametniji i inteligentniji čovjek, koji bi Suljagino mišljenje mogao oboriti i svijet o protivnom uvjeriti. Zakjučak u kahvi. Tako je bilo i onoga dana, kada ono nekakav Čitao neko u kahvi, punoj ljudi, novine, u kojima dječik pročita iz novina o skupštini Muslimana u Mi­ je pisalo i to, kako su muslimani u Misiru držali siru i o njihovom zaključku, kojim traže, da im se skupštinu, na kojoj su usvojili rezoluciju sa više važ­ sokaci urede i rasvijetle jednako kao i u stranaca. nih tačaka. Jedna od tih 'tačaka bila je ta, kojom traže Kahva je bila puna svijeta; svakome se taj zak­ da se sokaci u kojima stanuju domaći, imadu urediti ljučak Misirlija dopao i pri tome svako osjećao neko i rasvijetliti isto kao i.oui, što su u njima stranci, saučešće naprama njima, ali niko ne umjede reći doseljenici nastanjeni. nekog drugog utiska, koji je svima slušateljima ov­ To čitanje slušao je i Suljaga, u svoj čaršiji poznat, ladao, kad se ta novost pročitala, osim Suljage. Suljagu odmah spopade nekakva huja, krv mu jurnu kao vrlo ljut, a uz to i razgovoran čovjek. Ali ko ga je bolje poznavao, znao je, da je to dobar čovjek, jer u glavu, izvadi iz džepa duhansku kutiju, lupi s njom se Suljaga ljutio samo na nepravdu i kad vidi, da se 0 sećiju u mal što je nije sdrobio, pa otpoče: kome kakva nepravda nanosi, on je to odmah osu­ — Vjere mi sam mislio, da nigdje nije ko u đ iv a o i ružio svukud one, koji nepravo čine. nas. A eto megjer je i u Misiru ’vako. On je osjećao, da mu je pri duši lakše, kad u Idem ja jučer kraj onog konculi9ta kuće, a ono kahvi — svom iza kuće najčešćem boravištu — pred sokak lijepo nasut, pa izravnat i uglagjen, velim: eh, svijetom, izgrdi one, koji su po njegovom mišljenju da je pusta sreća, pa da mi je ’vaki put sve do nešto skrivili. kuće: od dragosti bi po njemu hodo. Ama jok, meni valja Ako čija kola progju putem, pa škripe, Suljaga udariti na sto belaja po blatu i kaljužama idići kroz odmah ruži vlasnika kola, što nije osovine namazao, našu mahalu, dok izigjem ’vamo na mejdan, kud se već muči sirote životinje sa teškim i nenamazanim Švabe šetaju. Pitam neki dan onog našeg šutkavca Mukolima. ratagu, — bajagi njakog općinskog vijećnika: Šta ovo Ako nema u kasapnici mesa, ili ga ima, ali je može biti, ako si Turčin? Ja, — velim, — ne mogu mršavo ili staro, Suljaga grdi općinu, što ne nadzire nadostat s obuće blata nastrugati; vavik moram izase kasapnica, da svijet može za svoje pare naći dobra i nositi trijesku, da s njom obuću ostružem, a kad m domasna mesa. seljenički kraj izbatljam, da mi bude lakše koratati, Ako se je gdje na mezarlucima provalila ograda, a u Švaba vidim uvijek naglancane i usvijetlene co­ pa nečije goveče unutra unišlo, to Suljaginu oku neće kule, reko bi čovjek, da nikad i ne hodaju po r»oumaći i eto ga odmah, kao kakvog mutefiša, sa grm­ kru; — a Murataga će ti meni: „Nemereš him, Vljavinom u kahvu: »Šta je toj vakufskoj idari? Valjda veli, — na kraj stati. Oni uvijek govore, da je om oni misle, da ćemo mi ovo ’vako gledati! Jok, vjere onde nekakav centrum grada, pa ga, — kažu, -A mi; njih treba poćerati. Rezile, bolan i nas žive i one treba više uregjivati. Ja sam molio, da i u nas naspu 1 m etnu još koji fenjer, — — znaš koliki je u naa mrtve. Evo, junaci, i mezarluke nam provalilo!1* — Kad bi Suljaga galamio i ružio, svak je šutio. prod džamijom mrak, — a oni me odmah sa tim\ Mlag]i ga je svijet štovao i bojao ga se, a stariji su centrumom ušutkaju!1* ------------ Kazo bi ja njima cen­ ga cijenili, jer je mnogome ocu sina učuvao od trum, — nastavljao je Suljaga, — centrum, mi je stranputice, pošto nije ničijih pogrješaka htio kriti, a sav grad i svaki sokak, koji plaća općini danciju nje- / �131 zinu. Ako im je meram, da su stranci njekakva go­ spoda, imamo i mi u našoj mahali svoje gospode. Eno, u nas stoji naš imam, pa onaj učitelj, pa Osmanaga, pa Alijaga i mnogi drugi, sve su to naša gospoda, jedan po jedan. Šta misli taj naš načelnik! — — Načelnik je, vira je, sebi uredio: on se dočepo ajluka, pa vavik sa njima. On može sad i po blatu! — umiješa se kahvedžija, okuražen Suljaginim: govorom. — Ma neka njega s njima, ali treba da zna, da smo ga mi .ondje podigli. Pa, bogme, ako on nas ne bude čuvo, mi njega moremo na izborima iz­ mijeniti. .— Ma, zbiljam, Suljaga, more li se načelnik promijeniti1/ — upitaće jedan iz prikrajka, koji iz­ gleda, da ni pojma nema o ustrojstvu gradskih općina, niti je imao prilike saznati kako se postaje načelnik i općinski vijećnik, ako to u kahvi ne doznadne, jer premda je imao aktivno pravo izbora, od glaso\nice. je mislio da je pozivnica sudu, kojoj takogjer po nje­ govom shvaćanju, povoda ne može svako znati] — More svagje, samo kod n^s još ne more, dok mi ne znamo šta nam fali i šta moremo dobiti. Najgore je u nas opet to, što radimo vavik po, ha' teru. U tom evo i ja sam sebe krivim. Našeg Selimbega načelnika i ja volim; i otac mi se je s nje­ govim rahmetli ocem pazio, ali zaludu što ga ,volim, kad on nije za 'noga posla, prvo': čojk ne zna pisati, pa ga je lahko na svašto nagovoriti. Ali više ga lje neću za hater glasati! Volim met­ nuti učevna čovjeka, koji će nam znati obraz osvjetlati, pa makar se Selimbeg ljutio. Ta nije Selimbeg općine zakupio. Dosti mu je bilo petnaest godina sjediti u općini! — Dojsta je tako! — potvrdiše neki, osokuljeni Suljaginim govorom. — Eh, eto dobro, kad velite, da je. ’vako, — dosjeti se nečemu Suljaga — hoćemo l’ se u bu­ duće svi držati ovoga, kako sam ja kazo, da nećemo po hateru, pa neka i ovo u nas bude ko biva onaj zaključak muslimanske skupštine u Misiru, jer i u njih nije bilo drukčije, osim ako je bilo dva ja tri više na sastanku i što je njih eto neko metno u no­ vine, a nas beli neće niko. — Hoćemo, hoćemo! — odvratiše svi oni, koji su stanovali u neuregjenim sokacima i pri tom se svakome pred očima ukaza po koja neugodna slika iz njihovih heravih, lokvastih, blatnih, mračnih i na razne načine zapuštanih sokaka, kao vidljiva podloga radi koje se treba ljutiti i nekome osvetiti. F. Nedžati: Vila pjesme. , Angjelske oči kad mi srce rane, Noć kad razastre svoja baršun-krila, Zlatne kose kad prospe Luna mila, Rumeneć se kad Zora 8 Danom svane, I srce kada mi ljubavlju plane, I njim ovlada Amorova sila, II se oko njeg teška tuga svila, Ti ga najmanja stvarca dirne, gane, ' Kp poplašeno d’jete majci, hitim I ja njojzi, a ona pita: »Šta je?« — I tješi srce uzbugjeno moje, Gleđeć me milo ko Ijubimče svoje. Ja tad zanesen ljubit je pohitim, A ona pjesme najljepše mi daje! 1908. Ata Nerćes: _. ■- ■ ~ Iz sličica „Sa Neretve". M ehm ed. Počeli su prvi vjesnici pramaljeća dohoditi. Gledajmo u prirodu: eno, niče ljubica, drijemovac obo­ rio svoj zvončić, ptičice pjevuckaju pozdravljajući pjesmama divno pramaljeće! Radini svijet zasukao rukave, pa neko ore ili kopa, neko kraj ulišta nešto deve.ra. Naš je svijet tada u poslu, u radu, da se steče s halalom hljeba. Sunce je jako, oko po dana žeže, pa nema stvora zdrava, a da ne izleti u šetnju... Bijaše mi običaj u ta doba, poslije duševnog rada „megju četiri zida“, izići na sunce i krijepiti se milinama proljetnim. Kojim god danom šetam, nikad nisam sam. Ima mi se neko pridružiti. Najmiliji mi je u društvu Mehmed. On je kršno momče, marljiv je u svom trgovačkom poslu, a govor mu je dosta biran, smišljen i u našim prilikama neobično napre­ dan. Najprije se slože mlada srca, kad jednako misle, jednako osjećaju. Tako je bilo s nama. Mehmed nema Bog zna kakovih škola, svršio je osnovnu školu i želeći mu otac, da ga zemijeni u poslu, odmah ga zatrgovči. Stidio se mene dosta, ne znam za što, ako nije valjda mislio, da sam ja „svu nauku skupio" u školama." „Mani", velim mu ja jednoć, „meni je drago sa svakim razgovarati ko želi, da mu nijesu riječi na odmet. Ti si, brate, valjan mladić, lijepa si ponaša­ nja, a šta mi se osobito svigja, uvigjam da čitaš kod kuće ili. u dućanu... �132 — Pa eto, po nešto. Kad mi zapane kakva knjiga, čitam je. Čitam i naše književne listove, a rijetko ću koju i političku novinu izostaviti u čita­ onici. — Eto, to mi se svigja! — kliknuh ja, tapšajući ga rukom po ramenu. Krasni su proljetni dani prolazili jedan za dru­ gim u nepovratak, a meni se s Mehmedom pričinjali u razgovoru kratki i ugodni. Prošla su i. dva mjeseca kako smo se sprijateljili. Sada mi je još: miliji. Raz­ govora je bilo na pretek. Bože moj, ja omladina ima o čemu promijeniti riječ, ja iko. Što ima u mojoj biblioteci knjiga, redom ih Mehmed čita. Dan, dva čita jednu knjižicu, onako, kad je dokon, a ko u našoj kasabi, nije Bog zna kakvog trgovačkog rada, da mušterije smetaju, a sjutra već on meni polaže račun, šta je čitao. Tu se sad zapodjene o piščevoj pripovijesti: šta pisac misli, o čemu govori, kako riješava ovu ili onu svoju zadaću. — Autorove misli primijenimo uvijek današnjem našem životu... Jednoga lijepoga dana mjeseca jula, a oko ićindije, sjedim ja na našoj „Vardi", pa čekajući svoga Mehmeda, gledam u vazda zelenu Neretvu, kako li­ jepo niz bukove pjenuša. Tu su naše vardoljanske dječurlije teferiči. Za čas, poput mornara ratne mor­ narice, svuku ono malo gornjih haljinica, pa lup, u vir! Tu se kupaju i pračkaju po vodi, da im čisto čovjek zavidi bezazlenosti, slatkoj sreći i zadovolj­ stvu. Taman ja u fim mislima, a Mehmed me izne­ nada prenu: — Esalamu alejkum! — — Alejkumu-selam! Hodi, jesi li turčin, jedva te eto dočekah. Cinjaše mi se, da ne ćeš danas u razgovor sa mnom. Šta je, da te šta ne pometa? — Nije, brate, ništa. Kazaću ti drugi put, kad gdje bili na samu, ovdje će uvijek biti u ovo doba neko, pa ne ću da nas smeta. — A mi hajdemo u šetnju. Taman je lijepo za­ hladilo! — Peke! Ustadosmo i okrenusmo obalom Neretve, prema zapadu sunca. — Dakle? — potsjetih ga ja, kada smo poodmakli iz kasabe. — Mnogo ti imam pripovijedati. Evo smo mi od nekoliko vremena uvijek zajedno; uvijek govorimo o onome i o ovome u naprednom duhu današnjega vremena. Nema fajde, ja osjećam, da nama musli­ manima treba mnogo nauke, rada, organizacije i bratske ljubavi, da krenemo naprijed. Svima nam je dužnost raditi koliko ko može za narodno dobro. Kad ja kome o tom pripovijedam, odmah mi otresito dobaci: „Deder, šta si ti napredovao!** —'N e znaju oni cijeniti moje misli, nego odmah hoće da vide, šta sam time stekao, ili se i materijalno obogatio, — Ima narod potpuno pravo — rekoh ja. Ama da. Nego da ja pregjem odmah na stvar. Ti znaš kakav j ' „ćesatluk" u staroj čaršiji. Sjede trgovci po vas dan gotovo džaba. — Imadern komšija, koji više kahve popiju i popuše duhana, nego što zarade u dućana. Meni je ovaj „ćesatluk1* dodijao: sjedi danas, sjedi sjutra, uvijek gotovo džaba, a vrijeme je novac. Nešto mi se juče uvrtjelo u glavu, da ja za uvijek „zamandalim“ dućan, to jest, ako otac dao... — Pa šta je onda s tim? Šta će reći otac? — ozbiljno ću ja. — Čekaj, duše ti! I lebi je poznato, gdje u našoj kasabi ima rada. Na Varoši, je li u novim uli­ cama, gdje ima prometa. Tu bih ja trebao otvoriti dućan, magazu, Što bilo, pa onako prema toj mušte­ riji udesiti i robu. Eno, nema pet-šest godina tu se dovukao onaj Šprung stranac, pa gledaj sad: od sto­ tine kruna kapitala, stekao danas hiljade... — Hoće li otac, Mehmede, pristati na to? — Kakva ti je namisao lijepa! Baš mi se svigja, ali... — Znadem, šta ćeš primijetiti. Hoće li mi otac, stari konzervativac pristati, odreći se našega ćefenka, terezija i aršina, a preći onamo u „švapsku" ulicu, gdje će se svakako prodavati švapske haljine, čipke, suncobrani, igračke itd. Eto, to je mene i potaklo, da dogjem s ovim tebi, te da zajednički potražimo na­ čina, kojim ćemo sklonuti moga oca na tu pro­ mjenu... — Ako je to i poteško, ipak se ' može nešto učiniti. Ko upliva ima najviše kod tvog oca? — upi­ tam ga. — Znaš, ko? Muderis ef. Njega bi sigurno po-^ slušao. — Pa to je lahko. Ja ću sjutra govoriti i ras­ tumačiti muderisu ovu stvar. On je čovjek bistar, a dobar je prijatelj islamskog napretka... Tako smo mi izmjenjivali misli o tom, kako će Mehmed najlakše oca sklonuti, pa da se otvori jedna moderna radnja u našemu mjestu. Dan je bio na izmaku. Morali smo natrag, po lagano šetajući, a naslagjujući se divnim ljepotama i čistim zrakom našega ubavog zavičaja... II. U našoj mahali na izbor djevojaka kao ni u jednoj drugoj. Svakoga petka ori se tuda pjesma ve­ sele omladine muške i ženske. Danju se po vratima kupe djevojke, a tu bogme dogju odmah momci. — Sada se šale, otimajući čevrice ili kitice cvijeća iz domaćih saksija, sada šalu sviju s dobričinom arnautom i njegovim gurabijama. U veče nastaju pravi ašikluci i sevdisanje. Ti­ šina, koja obično noću po našim mahalama upravo i godi zaljubljenim dušicama. �133 ...„Pa šta ćeš im d e , — govorili su stari naši ljudi, neka ih dok su mladi, nek’ i provedu, a i mi smo tako radili, dok smo bili mlagji". U ta doba, u koja je ova naša pripovijest, do­ lazila su i dva mladića inteligentna u našu mahalu u ašikovanje. Jedan je bio tada u nas učitelj, a drugi je višeškolac na odmoru. Kako njiha dvojica prošetaše našom mahalom, drukčije okrenu ašikovanje. Gdje su oni na vratima, tu [nema niko drugi. A o čemu govore? Pričaju djevojkama kako su i one ljudi, stvorovi kao i mi, kako je i njih dragi Allah darovao pameću i ćutilima kao i nas j, kako je i njima, kao muslimankama nauka „farz". — Ah, a kako ćemo mi učiti čitave djevojke! — začugjeno će im neka Habiba. — A gdje ćemo učiti i pred kim? — opet će druga mudruša. Višeškolac im je tumačio, da trebaju one učiti s braćom ili s rogjacima koji znadu islamsku jaziju, te i latinicu i ćirilicu, koji su učili u školi. — Jest, jest, — veli im učitelj — to je lahka stvar. Eto imamo gjaka sve vaše braće, pa eto s njima po malo učite. Dan po dan, naučićete sve lahko. Ja vam poslije mogu poslati koju knjižicu od islamskih pisaca o našim prilikama ili o Islamu pa polagano čitajte. Bogme, čvrsta volja može mnogo učiniti... Dan po dan prolazili, a naša se mahala čisto promijenila. Nema više uobičajenih kola s momcima, nema ni one, više puta nelijepe, šale, — djevojke se po baščama ili u kućama kupile, pisale po tabli­ cama i pc tekama i čitale „početnice" kao školska djeca. U nas nema valjanije djevojke nego je Almasa Junuzage Beširovića. Njezin ručni rad - priča. Kad kakva žena hoće da pohvali koju bošču ili mahramu, veli: „Kao da ju je Almasa tkala". Djevojka, kao što je Almasa, nije ni čudo, što je bila na n&mu. Naši momci, većinom stidni, što je tobož Almasa od njih učenija, nijesu se ni usugjivali doći joj pod pendžer. Pa kad bi ko i došao, ne da mu se siromahu ni „ogrijati na suncu". Jest, naša se mahala čisto preporodila. Novu vrst razgovaranja „kod kanala" ili „pod pendžerom" odobravaše i stariji, koji su za to s vremenom jedva neki čuli i shvatili, a većina naših otaca o tom ašikovanju u opće ne vodi baš ni malo brige... Moguće radi te obiteljske nepažnje, da često osjeti čitava- po­ rodica nesreću u kući, a naš svijet to prepušta sud­ bini i njezinom usudu... III. , Čim se u Sabah izagje iz džamije, valja ti po našem starom običaju Hasi u kahvu. Tu ćeš u »da: gari« malo ogrijati ruke, a onda uživati u mirisu istom „pečene" kahve... Žasjeli ahbabi pa razgovaraju. Neki ekmekčija bacio riječ o mlivu, pa se o tome i progovori, a pregje li trgovac slučajno na kakvu vrst robe, bogme onda razgovor o robi. Pa, Bože moj, valja o svojim potrebama o halu i ahvalu progovoriti. U tom živom razgovoru slučajno se neki Mehaga Dizdarević malo oslonio o pendžer, a ugleda kako hamali nose i vuku robu iz dućana Mehmedova. — Ama, šta ono ljudi? — u čudu će Mehaga, a ostali se malo podigoše, da i oni vide, šta je to Mehaga ugledao. — A eno, oni srććo Mulagin, hoće da bude švapski trgovac — veli Hamšo Mujić. Nu, nu! — ironički će stari Dervišaga, otpuhu­ jući na čibuk. —t Be, hoće, — vele, — da otvori magazu prema „konaku“,-pa da drži svašta. Kažu on će sad držati i s6, japiju, gaz i šećer i ne znam šta još sve na veliko... — Vidi, vidi! — opet će neki iz prikrajka u čudu. — Pa kako mu je na to Mulaga izun dao, evo to mi je za čudo? — istom će kahvedžija. — On ga je na to i navratio. Dao mu, kažu, preko 40 kesa para — veli Huseinbeg. — Nije, efendum. Ovaico je to bilo. Kanderisao ga sin, a on opet pitao muderis efendiju, je li to munasib, a muderis mu reko: „Radi u vremenu kako prilike toga vremena iziskuju" — mudro tumačio mladi mualim Šakir efendija, „samo čisto i pošteno". Elem, ga, gQ, k6 naš svijet, govorilo se o tome dan-dva, a Mehmed bogme smjestio krasnu magazu na moderan način, da ga je milina bilo vidjeti u njoj.. Ne progje nekoliko vremena, a on ne budi lijen, pa čak štampane ponude razaslao mjesnim činovni­ cima, časnicima i svakome, da trguje svakovrsnom robom, a da su mu cijene vrlo umjerene. Nije ni čudo, da je namamio mnogo mušterije. Šta više, sami su ga naši neki napredniji pomagali, od njega kupujući i navraćajući u njegovu radnju seoski svijet iz okolice. Smirio se Mehmed u radnji kao niko drugi u našoj kasabi. S uživanjem ga gledam kako marljivo, trčeći sad amo sad tamo, posao svigja. Ne mogavši sSm svemu doskočiti, uzeo k sebi jednog još dječaka, koji je svršio osnovnu školu, da mu pomaže omanje poslove. — Daj, majka mu stara, sjedi da progovorimo. Čisto sam Te željan, kako si u ovu radnju šijo. — velim mu ja onako u šali. — E, mogu sad, hvala Bogu, dobro sam se namirio, posao ide u redu, mušterije plaćaju dobro, hele, zadovoljan sam. — Govorio Mehmed smiješeći se i vidjelo mu se na veselom licu, da je potpuno zadovoljan i sretan. „Radi, pa će ti Bog pom agati!“ — rekli su davno, a to je naš Mehned dobro shvatio... �134 IV, ' • Bilo je to na Kurban-Bajram. Sastalo nas se nekoliko pa zašli po zijaretu, po kućama. To toliko danas megju nama ima običaja' zgodna, pa da se kao braća sastanemo, rukujemo i porazgovorimo. Pa ko Bajram: u šetnji, u veselju pfogju tri-četiri dana za čas. Bude tada i ozbiljna razgovora. Mlagji i osobito inteligentniji zapodjenu o nauci, o radu, o kulturi uopće, pa tu se sad izmijeni'vrlo lijepih misli. Kada sam Mehmeda posjetio kod kuće, bi­ jaše sam. — Ha, veli, baš mi 'je drago, što se ovako dogo d i!... — Šta je, br’te, sigurno opet nekakva „novo­ tarija" iz Hasine kahve (u Hašinoj bi kahvi nikli mnogi havadisi što ih nigdje niko ne čuje na dru­ gom mjestu), ili si me se zaželio? — upitah ga veselo. — Nije ništa neveselo; Bujrum! — Bajram mubareć olsunl -— kliknuh mu i ogrlim ga. — Allah raži olsun! I Tebi, brate, bajram mu­ bareć olsun!... Sjedosmo po minderima i zagjosmo u razgovor. — Ovo, o čemu ću ti sad govoriti, ne zna niko, osim mati moja, ja, i ti sad ćeš čuti i još jedna osoba. Ti znaš da u nas nema više čeljadi osim evo oca mi, matere i mene u kući. Mati me, kako je Rama­ zan nastao, uvijek navraća na ženidbu: »Hoćeš li ovu hoćeš li onu?« uvijek pita k6 mati. Hele, brate, ja sam odlučio, a Ti znaš i koju, da bude sa srećom... — Večeras? — ja ću u čudu. — Večeras. — — Da Bog da s hajrom! — — Kažem joj sinoć: „Almasa! Ja i Ti ašikujemo odavno. Slušaš me što ti god do sad rekoh. Ti si se meni vrlo svidjela, materi mi takogjer, a otac i jest naš. Već, dina ti, bi li ti odmah sutra, da te zaprosim?1* — pitam je. — Neka je sa srećom! — reče mi djevojka, a ja brate, sinoć odmah roditeljima sve kazah. Otac malo popošutio, pa i dao mi izun, a mati, ko dobra mati, jedva dočekala... U prvi petak po Bajramu bio je u Mulagina Mehmeda pir i veliki mubareć... Šemsudidn Sarajlić: Ko harfa sam . . . K6 harfa sam razbijena, Čiji akord jošte rida, K6 stablo sam u jeseni, Kad mu vjetar lišće kida. Nijesam više, što Sam bio U proljeću svojih ljeta; Trne vatra mlađenaštva, U duši se krade sjeta. Radio sam za svoj narod, Trudio se pomoći ga — Morao sam, jer me majka Naučila ljubiti ga. A1 me zlobom svijet skrši; Tek u srcu nešto osta Što na zanos kadkad sjeća, A1 to samo nije dosta . . . Ko harfa sam razbijena, Čiji akord jošte rida, Ko stablo sam u jeseni, Kad mu vjetar lišće kida —•— ■ 9 *. ; Nekolike o zaključcima prosvjetne ankete u pogledu reforme naše početne nastave. -— ----— Piše slušalac bečkoga univerziteta. — U B e č u ll./IV . 1911. Ovih dana mi je došao u ruke izvještaj naše prosvjetne ankete koja je raspravljala o početnoj. na­ stavi i stvorila u tom pogledu zaključke. I ako bi prema ovim zaključcima naša početna nastava mnogo odvojila od dosadanjih naših početnih prosvjetnih za­ voda, to ipak ti zaključci bijesu ispali tako, da im se ozbiljno ne bi moglo prigovoriti i osuditi ih. S jedne strane m oraju'se gotovo svi zaključci o početnoj na­ stavi osuditi zato, što veliki dio gg. članova ankete nije pri tom pazio na to, da je država dužna' nama dati početnu nastavu, a samo je mali dio gg. članova ja­ sno istakao tu njezinu dužnost; s druge strane, što neka gg. članovi, pozivajući se posve neopravdano na ra­ spoloženje mase, nijesu htjeli usvojiti posve opravdanih i matematski razloženih, a s vjerskoga gledišta posve dopuštenih, predloga naprednije gg. članova. Tako je početna nastava naša u jednu ruku ostala dobrim di­ jelom na legjima vakufskim, a u drugu ruku nam uopće neće pružati onoga, što početna nastava mora da pruža jednom elementu, ako neće da posve zaostane za kulturnim svijetom. Zadaća naših vakufa jest, doduše, ta, da naš elemenat u islamskom duhu prosvjetno podiže, nu u prvom redu ta zadaća pripada državi. To jest samo je slučaj, da mi imamo vakufe, koji nam u ovom �135 bijednom stanju mogu dobro pomoći, nu i bez toga oblast može svagdje i uvijek da se uvjeri o pošti' bi država kao takva bila dužna voditi brigu o našoj .vanju vjerskih zahtjeva u državnim zavodima. prosvjeti i štititi nam vjeru. Ne samo da mi trebamo Držeći se čvrsto toga, da moramo nastojati, da i moramo primiti, što nam država nudi, nego mora­ nam država, koliko je dužna, osigura početnu nastavu, mo odlučno i neustrašivo zahtijevati od nje, da svoju morali su gg. članovi anketo pri zaključcima o na­ pažnju svrati i na nas bar razmjerno, koliko i na stavi u svjetskim predmetima u našim autonomnim druge konfesije. Ne samo da država ne treba da, ob­ školama bezuvjetno, ostati pri gradivu i nastavnom zirom na naše vakufe, uskrati nama ono, što nas ide, planu drž. osnovnih škola; morali su svi u tom biti nego ona uopće pri tom ne smije da računa s njima, složni, da se provede potpuna jedinstvenost megju jer u ovom slučaju država mora da vakufska dobra našim autonomnim početnim zavodima i drž. osn. smatra posve kao privatno vlasništvo. Na uživanje školama, jer bi ovi svi naši početni zavodi imali biti ploda s vakufskih dobara imaju pravo samo musli­ provizornima; čim država otvori jedan takav zavod, mani B. i H., a drugi državljani ne, isto tako kao što odmah bi naš morao da prestane. Samo onda, kada na vlasništvo jedne familije imaju pravo samo pri­ bismo htjeli nešto više imati, nego nam je država znati članovi njezini. Zadaća vakufa počinje tek ondje, dužna dati; možemo se na sebe (vakufe) pozvati [kao gdje dužnost države prestaje, upravo kao što je to na pr. ihtijat-sunuf.] Kako bi dakle drž. osn. zavod slučaj kod jedne familije. Tek ondje gdje počinju pri­ imao početi ondje, gdje je naš prestao, da so pri tom vatne stvari i zadaće familijarne, prestaje briga i duž­ ništa ne izgubi, da i ovaj zavod i učenici njegovi, nost države oko članova te familije. Tako je s našim bude u svem jednak drugom zavodu i učenicima, vakufima. Tek u onim pitanjima i prilikama, koje su koji je oduvijek u državnim rukama i pod državnim samo naše, mora da nam priskoči vakuf u pomoć, nadzorom, to je naravno, da je to samo onda moguće tu tek počinje zadaća ujegova. Nu kao što jedan bo­ kada u gradivu i nastavnom planu svjetskih pred­ gataš može da otvori privatnu školu za svoju djecu i meta ne bi bilo nikakve razlike megju ta oba zavoda. Nu kada nijedan od gg. članova ankete ne bi tim skine državi dužnost s vrata, tako bismo mogli 'y mi učiniti pomoću vakufskih sredstava, kada bismo bio računao s ovim, što smo gore rekli, kada bi dakle ih dovoljno imali. Budući pak da ih sada nemamo, svi bili mislili, da je vakuf pozvan pružiti nam osn. ni koliko ih trebamo, to ne smijemo toga učiniti, mo­ nastavu, to su har u tom morali biti složni, da jednako ramo od -države tražiti, da nam naknadi ono, što je uzimaju obzir na svotu, koju vakuf ima pri ruci i drugima dala, a nama uskratila; tek, gdje toga dr­ koju može staviti na raspolaganje ili je prosvijetli g. žava za sada ne može nikako da učini, smjeli bismo Reis morao dopustiti vakufu, da može uzeti zajam i njezinu dužnost za neko vrijeme preuzeli na sebe. pokriti sve tražbine i da pri svakom zaključku imadu Sve kada bi nam država odmah dala sve, što nam je na umu broj muslimanskih sila i njihovo nevjerojatno dužna, ipak bi naši vakufi imali pune ruke posla, jer slabo materijalno stanje. Neka gg. članovi nijesu u opće vodili o tom računa. Bez ikakva opravdana raz­ mi imamo mnogo svojih specijalnih zahtjeva. Naša je anketa, doduše, morala stvoriti općenite loga za to, a proti stotinu nepobitnih razloga, koji su zaključke, jer nije znala, gdje će država ubrzo osno­ govorili protiv toga, i proti onomu glavnomu mate­ vati svoje zavode, nu ti bi zaključci imali vrijediti rijalnomu razlogu i nadalje će vakuf uzalud prosipati kao uvjetovani; tek ondje, gdje država ne će nikako novac u trorazredne iptidaije, gdje ima i državna moći otvoriti svojih zavoda,, odmah, ili, recimo, za osnovna škola, pa bi se posve opravdano mogao i 2 godine, morali bismo njezinu zadaću neko vrijeme morao i ovdje osnovati ihtijat'sunuf, a one novce, preu eti na sebe, jer nam je mnogo čekati dulje. koje će vakuf bez ikakve koristi i značenja trošiti na Dvije godine bismo ipak mogli u takvim mjestima suvišna dva razreda, upotrijebiti u mjestima, gdje ostaviti početne zavode pri starom, preudesivši, po nema nikakva zavoda i gdje ne će uskoro država mogućnosti, samo nastavno gradivo, jer ćemo fak­ otvoriti svoj. Ne samo da nam onih 300 mualima ne će udo­ tično više izgubiti, ako počnemo osnivati svoje za­ voljiti broju mualima, koje bismo po zaključcima mo­ vode. Ti državni zavodi mogli bi biti dakako i konfe­ rali imati, nego bismo ih trebali i više puta toliko, a sionalni, samo za muslimane, nu to nipošto ne mora posve je puštena iz vida briga o tom, da se naša djeca biti. Tvrdnje, da naša vjera gubi tim, što naša djeca i nastavnici u našim aut. osn. zavodima ne preopte­ pohode drž. zavode, jesu tako neosnovane i besmi­ rete i da se-jednom bar imalo uredi makar i nekomu slene, da se na njih ne bi trebali ni obazirati. Moram dijelu tih nastavnika nečuveno nisko berivo. I u ovom iskreno priznati, da se u zgradama drž. prosvjetnih je trebalo slijediti ' prim jer države, ali je od toga zavoda vjera uvijek štovala. Ako se je uvuklo nešto mnogo gg. članova bilo daleko. Naši se mualimi ni u udžbenike, što bi moglo povrijediti vjerske osjećaje u kojem pogledu ne mogu isporediti sa učiteljima pojedinca, to je bez prigovora ostranjeno. Osobito drž. osn. škola, jedino ih u to m ' nadmašuju, da danas nema govora o tom, kada naša vrhovna vjerska će morati sedmično predavati po 34 sata. Toga nema �136 nigdje. Naši će mualimi i nadalje dobivati 20 60 Kr. mjesečno, a moraće predavati dva puta onoliko, koliko drugi, koji imadu bar pet puta toliko dohodaka. Gimnazijski profesori na pr. koji imadu po­ sla sa odraslijima, sa zrelim ljudima, a ne sa sitnom dječicom i koji imadu 200—500 K mjesečnih doho­ daka, predaju po 18 sati nedjeljno, višak im se po­ sebno plati, a vidjeli smo, šta će biti s našim mualimima. To je nepravda, koja se ne može oprostiti! Ako naši mualimi nijesu obrazovani kao učitelji drž. osn. škola i profesori, (lomu smo krivi mi svi, a ne oni, ipak su i oni ljudi kao i ovi, a posao im je teži, nego njihov. K ada bi samo od ovoga patili zaključci naše prosvjetne ankete, to bi ona gg. pod čijim pritiskom su ti zaključci stvoreni, imali za što odgovarati i pred Bogom i pred robom. Nu nijesu samo ovo nedostaci anketarnih zaključaka, nego takvih i sličnih pogre­ šaka im aju oni još mnogo, pa ću nastojati u glavnom ih istaći. (Nastaviće se). A.. . ‘ Ljubavne iskrice. Pa mahmuran ja sam sada: Srce boli, glava gori — O, daj poljub’, curo mlada, Da žegj mene ne u m o r i! ------- Hafiz R . : ----- -------- Ah, tu tugu miso ragja: Da ćeš mene ostaviti I drugome ljuba biti, Oj, od svega sv’jeta slagja! . . . II. Po stazici žića moga Nekada su ruže cvale, I tajno mi šaputale Priču milja ljubavnoga. A sada je viš te staze Inje palo, ruže sve’le, Jer ne gledan, slatka sele, Tvoje oči i obraze. III. Vrč sevdaha ja sam pio Iz ruku ti mirisavi' I pijan sam, dušo, bio Od zanosa i ljubavi! - E čisto čovjek nezna, čemu bi se divio: ili ča­ robnoj prirodi i romantičnoj okolici, ili divnoj pano­ rami bijeloga šeher Sarajeva, ili zlatnom bljesku zapadajućeg proljetnog sunašca, ama hajran, pa eto. Doduše, malo se valja ugrijati, dok se uzigje, ali belli se isplati. Još nisam bio lijepo ni odahnuo, kad me prija­ telj upozori: — O, vidi, vidi i „oni" počeli naše običaje poprimljavati. Pa i v?tru naložili, pa džezva i šerbetnjak i findžani i sve kd u nas — ala turka! Okrenem se i opazim kraj plamsajuće vatre ostarijeg gospodina i gospogju sa četvero djece. Upravo u tome momentu namješta ona najstarija im kći — lijepo djevojče Od 16—17 godina — fotografski apa­ rat. Sad ga makne tamo, sad ovamo, sad opet nabije na glavu onaj crni bez, pa će nestašno: „Mama, je li sad dobro?" — Tamo, zlato, još malo desno, u taj hlad. Ha, tako, tako, dobro je. Sad: jedan, dva, tri — trAk — bravo! — A otac, sav sretan, milo ih gleda i smiješi se, ali doskora morade i on na posao. Dvoje najmlagje im djece — dva sinčića — doskakutaše i navale s pitanjima: „Tata, kakove su ono zidine? pri tom upirahu prstićima preko Bendbaše na grad. — Ono je sarajevski grad, koga je — po narod­ noj predaji — sazidao prije 400 godina Gazi Husrev beg za vrijeme svoga namjesnikovanja u Bosni. Dotle je srednja kćerka, kao da i ne pripada toj veseloj družini, marljivo crtala po nekakovom de­ belom papiru. Po nošnji i po svemu ostalom zaključih, da su iz otmenih krugova. To je isto primijetio i moj pri­ jatelj, pa ga je stoga toliko i začudio taj skromni ali uzoriti teferič uz crnu kahvu. — To nije ništa jenji — odgovorim mu — još dosta koješta „oni" su našega poprimali. Doduše i mi smo njihovoga ali ne dobroga ništa. Eto, vidiš, zar to nije lijepo: mjesto što biše potrošili za pivo nekoliko kruna, ovo ih neće stajati ni nekoliko seksera. Mjesto da im se djeca sama kojekuda skitaju i bezobraze kao naša ovako su uvijek pod budnim roditeljskim okom. Pa još ovako na prirodi na čistom zraku, eh I r \ / \ l' -1.4* ■ \ it*kuti 11 tiillUu’ ' ’111(111 11 Ne čudi se, milo lane, Kad me vidiš nevesela, 1 što katkad viš mog čela Kao oblak tuga pane. ' ' Sličica s Trčivode. �137 Opojen milinom te porodične sreće, ne znam sam dokle bi ih promatrao, da me ne trgnu hra­ pava i isprekidana pjesma: „Eeee. Sa-ra-jevo, što si po -tam n ilo------- — — Koraknemo na jedan brežuljak, kad — druga slika, drugi svijet i sve drugo. Malo društvance od pet-šest »akšamdžija« zasjelo. Bardak u sredini po malo pripušća, a čašica redom ide. Kad je pjesma prestala, primaknemo se malo pobliže. — Vidite braćo, da još nije ovoga, čovjek bi po­ ludio gledajući kako se „vlasi" šire na sve strane. Eto ih i po turskim mahalama, ama čisto ne možeš koračiti od njih. Ko ima ikoliko turske vjere u sebi dužan je hidžretiti onamo, gdje turska sablja sudi. A ko ne drži ništa do dina, do rza i obraza, taj će ostati i nadalje ovdje, megju njima. Ja belli neću dugo. Ovo još što imam, prodaću, ali ne „turčinu", da me pošlje kune, nego „vlahu“, pa dovale Bosno, — go­ voraše jedan izmegju njih, a oči mu svijetljahu kao žeravke i svaki čas pogledaše u čašicu, koju je u ruci držao. — E, tako je, tako, samo Ji okasni, govoreći: Deder aškunal — drugi ce, žure# .ga da čašicu ispije. — Živili braćo! — osmjehnu se govornik i nagne. I čaša opet krenu, a kad dogje sada ponova na onoga oduševljenog „pravog turčina", držeći punu čašicu u ruci, on ponova nastavi o hidžretu: „Jest, jest, ah brate, u lijepu Tursku! Neki dan mi baš piše Ragib Saliha'gin, kako je tamo lijepo, kako je svaki ganiluk. Kaže flaša grčkog konjaka „čejrek bijele".1) Dva put potegni, pa veli, odmah da zapjevaš. A mi ovdje ljuštri ovu „špiru". Ali neka je jma, pa makar kaka bila, što se rekne, neka samo rosu šćera. E ,,muhabetumuze“, braćo, sad ovdje, a u ovo doba godine u lijepoj Turskoj, pa grčkog konjaka. Grc — i čaša opet zaplovi sve onako po tertibu — s u rajle.-----------* Tiho huji proljetni lahor, još tiše se se spušta večernji suton nad ,,potamnjelo“ šeher-Sarajevo, po­ lagano se kreće domu sretna porodica, noseći u svom krilu ugodnost i zadovoljstvo s današnjeg teferiča, a naše ,,hidžretlije“ sve jedan preko drugog naniže hidžrete, hidžrete i — „čuvaju" rz i obraz, din i iman. y cpuy eau ocjehao neauKe 6oJiOBe. Eno caia y6ajeljeH, Aa C0 OBora TpeHyTica 6bjj&yAy6jbeHa y ropice mh'vih . •. cj>aHTa3Bje. ^oroA AHmka Huje HecTa^o^ tu cu HeBece.io, mcjiaHKoau^HO hyTa^ia, ne M0jeH>ajyhn hhth H3rjieA hhth no-noHcaj. A.10 nocjr.eAH.0 ahct Hapyui0o th je OBy mohoTOHnjy. Ha jeaaH nyT o6jibji& cu ce cy3a«a. ET.iaKajia cu; TBoja cy3a, Koja je ca^a y 3eMa.11, OTKOTp^aaa ce je Ha Moja npca H th ch Ta^a raacHo jegaaa. H ja eaw naawao, ajin s6or Tora iuto ch th to HHHHJia. TBoje ohh npecTaAouie, a*iH Moje HacTaBHiiie 0 Aaa>e. OTa^a He boahm bhahth *yTC pywe — jep cam HajAparonjeHiijy 3aKonao y rpo6 . . . C TypCKor T. II. MM T.vjna n;nBHjiH3aii,nja. KaA ce je Aonpunuia MopcKa 60Tica koa HaBapnHa, y Kojoj je CKopo nujeuia TypcKa (ji-ioTa , 6iuia yH0uiTeHa, nomade eHrAecnn aAMHpaji H3acjaHiiica Ha TypcKH samhpaACKH 6poA, A» noĆHjeljeHHMa noHyAH jr.eKapcKy noMoh, h Aa hx no30BC Ha npeAajy. H3acjiaHHK, AoniaBuiH Ha TypcKH 6poA, 3aT6Kao je MyxapeM Eeja — rjaBHor koMaHAaHTa — Meby paH»eHBM n mptbhm, iyi,je nnje KaxBy 0 nymn gnrapy. KaA je eHrAecKH o^Himp Hcnopynro nopyKy cBora aAMHpaJia u noHyAHo ji>eKapcKy noMoh, Apwny r^iaBOM TypcKH aAMHpa.i n oAroBopH paBHOAyuiHo, a® H»eroBH paH.CHHg0 He ipe6ajy HnKaKOBe homoHii, jep he ycKopo yMpHjeTH. 3a Aa^>e nperoBapaH.e c JI opaom K oaphhftom eurjiecKii »AMHpa^ nocAao je jeAHor oa CBojnx o<Jmnnpa. KaA je MaMau npo.iasno Kpo3 ocTaTKe oa SpoAOBa, K o jn cy y naoKOAo njiHBaan, npHMnjeTii EHrJie3 Heico►iHKo TypcKHX MopHapa, Kojn ce caMo Mymo AP*axy 3a KaTapKy, Aa He noTOHy y MopcKC Tarace, h 0AMax ce OKpeHy eHr^ecKH naMag y nOMok thm MopnapiiMa. „He 3aycTaB.’B.ajTe ce a6or tbx hokojiiiko A.yAHl IIycTHTe hx HeK mhpho yMpy!" peie TypcKH ofjmgnp. EHrAecKH oc[)0g 0p Heje Morao nojMHTH Te paBHoAyniHe 0KpyTH0CTH, h 3anoBjeAH, Aa cc ii3Byicy HecpeTHHgn Ha noA.e, jep to 3axTHjeBa eBponcKa gHBHAiisagnja. Typ c.KH otjm gep CM iijame ce h k y T a m e . A j ih k s a je BHAHO, KaKO o a uaMga, h c y ĆpHJK.t.IIBO HO^yMpTBC MeTHyJ10 H a nOA kuko c y CBa cpecTBa ynoTpe6HJiH, Aa h x y iicHBOT noBpaTe, HacMHja ee o h rjia c n o . yiIIilKH 8BflC XjUH A-3H ja: J lijT a PJVKU. O hh cy th 60Jte ynpTe y pyacy, Koja to je y pygn 6vuia. IIoJiaxKo, no.iaxKO troju cy npcTn oTicu^a^iu h>6ho JiHinhe 0 nyniTaJi0 r a njeTpy. J l f l r a R caM Te nocMaTpao ‘) turski novac, u vrijednosti od jedne krune. ,ZI,y6oieo yBpHjel)eH EHrjiea, noAH*e o n i cBoje, h ynuTa ra, noHoeeha ce, uito je maH nHBHA03OB3He Haguje: inTa hmb Ty CMnjenma, na a» ce Mopa CMnjaTH? „TaKo MH Bora", peie TypcKii otjmgHp, ,,bh c/re EHrjie3ii HajiyAHOBaTnjii A>yA0 Ha CBiijeTy! Jyne ere nygajiH HCMnAOCTHBO Ha Hac, y6ujajni 0 pamiAH ..ii.i.aAaMa HaiiiHx A>yA0, a caA Mca.iHTe hu Baiuy oKpyTHOCT, �138 h npaBHTG ce, a * cTe MonjeTOH to jecT, hb MOMceTe r.ieAaTH r^je ywapy Tpa npoc.Ta MopHapa. Ila KOMe hb 6h 6iuia HyAHOBaTa Ta Bauia HyA«a HiiBHAH3au0ja! E hiviockh otjjBUnp yh y ia nocpaMA>eH, jep je TypcKH otjiamip 6110. y noTnyHOM npaBy. li o ifceMa'iKOM M. II. K a ran fila g a: Cvijeće. L Gledaj šarno u dolini cvjeće, Kako milo u slobodi cvate, Dok sunčani cjeluju ga traci, To me cvijeće opominje na te. A ja sam ti kao vjetrić laki, Kojeg udes svijetom proganja, Sa mnom trese o krši, o kame Danju, noću — a bez smilovanja. Duž i širotp bijeloga svijeta Neka sila naprijed"mo kreće, Sad me baca u ponore mračne, Sad se sa mnom u vis zalijeće. Ali ja bih, da mi je u vlasti, U do čarni do cvijeća pao, Grlio ga, tino cjeijvao I svježa ga strasno mirisao; Čuvao ga žege i oluje, Uza nj slatko dane noći snivo U večer mu lahorio blago, U jutro ga suzama umivo. II. Gledaj šarno u dolini cvijeće, Kako milo u slobodi cvate — Takova je moja mladost svježa, Kad se nagjem, plavojko, uza te. Ja sam cvijet, ti si sunce moje, S kojeg cvjetić u život proklija, Ti si proljet, rosa, lahor blagi, S kog se behar na c’ jetu razvija. Nasmij mi se, toplo progovori, Tvog proljeća nek mi sunce grane, Nek mi srce u život probudi, Nek ogrije moje mlade dane. Pa kad ovaj c’vjetić razvije se, Prva ćeš ga moći mirisati, Jer za tebe samo cvate, zlato, Da mu možeš milo bigljisati. — fiena .1 3aA« A.iH-EupcM i J b jA n . M a cmo jtyAH Taica, a » nenpecTarro roHHMO A>yAe Ha uneTy. Mn ceKiipaMo u OHora Koju Hac pa 3Bece.’baBa. HHKora He bojiiimo, a.iH h nopeA Tora ceaKOMe noKa3yjeuo Mimo . . . .i,y6a3HO .ume . . . Kawy, ce Hernije cpge h no Angy no3Haje, a a n to h oa csmhx Hac KpnjeMO... Kao ni to b^Bo Tpyje uoBjeunjn icapaicTep hcto tbko ii mii paAHMo cnpeMajyhH 3a TiipaHe Hamy Ajeuy* KOi a cy Kao AHbeAn . . . Mu cmo .T>yAH tskh , a* ynponamhanaH.eM uonjenaHCTBa npeTBapaMO y KpBHHHKy many Hamy pyKy, Koja je AOdojHa nacTii. . . Oa Hac He Tpne csmo A>yA11 Hero CBe mTO toa nocTojn. IIlT a Biime, n nojLHMa n njiaHimaMa 3aAajeM0 xajba.fl,Y MyKa . . . H 3 ounjy HaM cana acecTOKa, CTpaoHa BaTpa n caMO jcAHHM nor^eAOM totobh cmo ynBiivinTH h nTHgy y cbom AHjeTy. . . H aKo HeMaMo oim pe 3y6e h hoktb Kao Tnrap, mh Kpo3 nAaHHHCRe cTHjeee npocBiipaBaMo sypmyM . . . ,H,a 6 h cmo yHHHHJiH KaKito 3jio mh keMo hhHh XHJi>aAy Bpcia yo6paaceHHx haoab, Koje 6h cmo ynoTpe6HJiii Kao cpecTBO 3a to. IIlT a Biiiue, oapuhomo ce n TBopga Koju Hac ycpefeaBa. KaA 611 cmo oTHtnjia h y paj — tbpao caM yBjepeH, a ^ 6n npeoKpcnyAH, uito toa iiMa Bu.ia h AH^e-na... JeAHOM pnjeua, cbc hhhhmo caMo a * H3ivieAaMo Aoćpn, na Maicap 6hjih h rta HajropeM MjecTy. . . Ma koahko Aa cmo orpe3AH y HeBajLa^icTBy HnaK HnicaKo He nonyniTaMO. . . 3 a no6o^tmaH>e Ayme HHKaKo n He MapHMo a obo noTBpbyjeMo ca xnjE.aAy AjeAa, Koja TeKy jeAHo 3a APycnM . . . C kodao. C T jpcK o r: T. II. it. H igijena. Slatkiši i djeca. - D r. J . „Dva dijela tu bijaSe puka, Joštc mlado, a obezubilo, Sve ližući one poslastice. P. P. Njegoš. Šećer je ne samo prijatna začina, nego i lahka, dobra i snažna hrana. Odlikuje se naročito time, što se brzo rastopi — i u vodi i u pljuvačci i u sokovima našega želuca. U tom rastvoru se onda odmah — bez ikakve dalje pripomoći ili probave — u krv prima, po tijelu raznese, i tjelesne ćelije potrebnom gragjom namiruje. Mnogo čini što je pored toga još i veoma prijatna kusa — naročito u voću i biljnim sokovima — pa stoga zaslužuje jedno od prvih mjesta u ishrani čovjekovoj. Naročito se to može reći za ishranu djece, jer je baš njima veoma potreban. Zato mu je valjda, priroda i dala slast, te je time djeci neobično mio. �133 Ali baš zato, sto je sladak, i što ga djeca tako rado jedu, može za njih šećer biti opasan. Da im ga uvijek samo damo, kadgod bi ga htjeli, ne bi — čini mi se — nikad drugog čega ni tražili, do šećera „slatkoga”, šećerleme, čokolade, bonbona i drugih slatkiša, pa u tome i jeste i opasnost za njih. Šećer je doduše lahka hrana, ali čim ga dijete i suviše u svoj želudac unese, izazove on i u njemu i u crijevima ne­ obične, po gd ekada baš i ozbiljne pojave. Pregje u želucu u vrenje, a to vrenje stvara gasove i kiseline, koje smetaju pravilnom varenju druge hrane. Od sil­ nih slatkiša dijete se onda napinje, pa počne podrigi­ vati; mori ga ljutina („ljućavina-), ili mu se penje gorušica; dah mu se iz usta osjeća kao neka sladunjavo nakisela zapa ha, po gdjekada i proliva;. . . a dešava • se, da i ozbiljnije oboli. Tako biva kad se djetetu suviše daje ma i naj­ čistija šećera, a još gore je, kad mu se daju naročito pravljeni slatkiši. Industrija se postarala, da djeci šećer još više omili, gradeći od njega raznolike alve, šećerlame, „prominclea, bontone itd. Tim fabričkim proizvo­ dima dodaju se obično (oblika, izgleda, ukusa i mi­ risa radi): guma, razne boje, razni etiri, esencije i jačine, a to su mahom jedinjenja, 'kojn još gore kvare u dječjem osjetljivom želucu. Naročito poremete radnju želuca i crijeva neke izvjesne bojo i mirisi u bonbonima, a ima u njima po gdjekada i takih, koji su otrovni. Najposlije ima i bonbona, punjenih raznim li­ kerima, dakle, alkoholom, a^ alkohol je baš za djecu pravi otrov, ma i u maDjoj količini. Slatkiši škode djeci naročito i stoga, što se njima baš u ishrani upravo razmaze, te ih u svako doba traže — i ne pitajuči za mjeru i odregjeno vrijeme. A kad se dijete jednako slatkišima tovari i na njih . nauči, ono izgubi prohtjev i volju za svaku drugu vrst hrane, koja bi mu bila potrebna. Stoga je česta pojava, da taka djeca o obroku ništa i ne okuse, nego se „s trpeze gladna dignu- — da odmah poslije toga opet kakav slatkiš traže. Aeće n. pr. mlijeka, sira, zelja variva, hljeba itd., a sve je to za njihov uzrast i za njihov napredak neophodno potrebno. Sam šećer ih ne može ishraniti, pa zato i jesu taka djeca obično »neješna« blijeda, pođbuhla, meka i troma. Iz istih razloga opasni su slatkiši i za slučaj kakve bolesti kod djeteta, a mi baš onda u tome najviše •griješimo, čim je dijete malo »kiselo® i »kenjkavo”, eto ih svih redom, da se utrkuju, ko će mu veću radost učiniti, i što više raznih slatkiša donijeti. Gdje­ kada se to čini tek „mila radi«, ali ima i slučajeva, da djetetu ti slatkiši pružaju kao mito, da samo lijek uzima. Dijete, zapravo, sve to rado prima, pa baš i jede kad nije gladno.. . ili kad bi bilo veoma pot­ rebno, da uzme što snažniju hranu — n. pr. mlijeka jaja, mesa itd. Pored slatkiša ono se dakle, odbilo baš od hrane, koja bi mu u bolesti pomogla, koja bi ga odr­ žala i ukrijcpila. Neki ljekari vele, da djeca, koja su navikla na slatkiš, češće imaju gliste, nego druga; a neki opet dokazuju, da se šećerna bolest lakše razvije, ako se u tijelo hranom ili prislačkama unosi toliko šećera, da se u ćelijama ne može potrošiti. Najposlije staro je iskustvo, da šećer i slatkiš kvare i zube, a to je pjesnik u onom stihu lijepo naglasio. Šećer se nahvata oko zuba, ili im zaigje u kakve začkoljice, pa tu onda Jasno pregje u vrenje. Kao što već spomenuh, pri vrenju šećera izvode se kiseline, a kako opet kiseline nagrizavaju glegj zuba, — dakle, baš onaj dio, koji ga zaštićava od spoljašnih povreda, a brani od zaraznih klica — to se onda zubi od šećera prije počnu kvariti. Naročito su u tome pogledu opasne razne vrsti čokolada. Ne tope se u ustima tako lahko, nego se, kao neko tijesto, pripiju baš uza same zube, te tako dogje do vrenja i daljeg raspadanja. Stoga jako griješe matere, koje svoju djecu čokoladom kljukaju (ma da i ona dobro hrani), a još više ono, koje čokoladom djecu uspavljuju. Kad dijete zaspi punih usta čokolade, ^onda su najpovoljnije prilike, da se ta čokolada dugo oko zubft zadrži, pa od one vlage i toplote počne previrati, te glegj nagrizati. „Zdravlje". Narodne umotvorine. Osman-beg i vila. ' Gorom jaše, beže Osman-beže, Gorom jaše a Kunaru kune: »O Kunaro, listom ne rodila! Kad u tebi vode hladne nema«. Iz gore ga vila dozivala: »Ne kun’ gore, beže Osman-beže, Ne kun’ gore, nije gora kriva, Ti se vrni s’ desna na lijevo, Pa ćeš naći bunar vodu hladnu, Na bunaru Jasačkinju vilu, Što uzima jasak od bunara: Od konjika, oba crna oka, Od pješaka, ruku iz ramena.« Kad to čuo beže Osman-beže, On okrenu doru na kajasu, Doćera ga do bunara hladna, ’ Pa on sebe i doru napoji. Opazi ga, Jasačkinja vila. Govorila Jasačkinja vila: »Daj, Osman-beg, oba crna oka! Daj, Osman-beg, ruka iz ramena!« Govorio beže Osman-beže: »Nedam, bogme, Jasačkinjo vilo!® Na to se je vila razljutila, Uhvati ga za pleća junačka, Nosila ga puna dva sahata; �140 ltcTopuja Cp6a. H3AaBanKa KH>u»capHHua l*ege Kad je begu vila dodijala, Govorio beže Osman-beže, Govorio Jasačkinji vili: »Vide, vilo, kako sunce hoda!« Prevari se Jasačkinja vila. Pa pogleda nebu pod oblake. Mahnu sabljom, beže Osman-beže, Mahnu sabljom, odsječe joj glavu; Lgteći joj glava govorila: »Kuku meni, moja mila majko! Varaše me Turci i Kauri, Niko mene prevarit’ ne može, Nego samo beže Osman-beže.« KoHa — EeorpaA, (KHe3 MaxaiiAOBa y.iHu;a 34.) oćjaBJbyje, Aa je Aana y niTaMny h 6hth fee HajAaA>e noveTKOM Maja roTOBa, ob& HCTopaja HyBCHor Fay^apa ^ p a KoHCTaHTHHa Joc. Japuneica, upoijiecopa ćenrcor yHHBep3HTeTa, y npeBOAy ^ p a JoBaHa PaAOHnha, npo(J)ecopa ćiiorpaACKor ynnBep3HTeTa. Kifciira H3HOCH 27—28 iuTaMnaHHX Taćaica Be.inice 8° Ha Aajenoj xapTnjn. — I^njeHa he 6 hth 3 50 AHHapa (npyHa.) CKynA>avHMa u npenpoAaBgiiMa 20% nonycTa hah CBaKy mecTy icH,nry 6ev,n.iaTHo, a KH>n»capnMa 25% . Oganj gori. Oganj gori u jelovoj gori, Ko 1’ ga loži ko 1’ se kod njeg grije? Vile lože, a Ibro se grije, Jer su Ibru rane savladale. Brzo mu se ljekari nagjoše, Sve ljekari, vile zagorkinje. čudo vile za l’jek zaiskale: Od babe “ibu ćurak sa ramena, A od majke ruku iz ramena, A od brata konja sa jasala, A od sestre sadžbak joj iz kosa, A od ljube gjerdan od dukata. Dade babo ćurak sa ramena, Dade majka ruku iz ramena, Dade bratac konja sa jasala, Dade sestra sadžbak joj iz kosa, Ne da ljuba gjerdan od dukata. Na to su se razljutile vile, Pa su Ibri rane povr’jedile, I umrije, žalosna mu majka! K. Vakuf. Zabilježio: Mulin ein Hilnii Knrtngić, L ista k . Književne i kulturne bilješke. CTorOAHiuiT>iii!,u AocHTHja ObpaAORiilia. Oise roAHHe cc je Hanpujir.TO CTOTiiny roAHHa oa cmptii cpncKor npoCBjeTHTe.’ba ^ocnTnje OćpaAOBiiha, kojh je y Ao6a yMiie TaMe h KyjiTypHor Mpaaa cBora HapoAa ca CBnjeTjiom 3y6.T.oM npocBjeTe aaiuao y HapoAHe Mace ii npBn nx noneo npocnjehHBaTH h ocBjeinhaBaTH. ^ocnrnje OopaAobhH ce Moace naanaTn npBiiM n npaBHM ysuTeA»eM CBora HapoAa, icojn je yA»pno npBC TeMe.T>e HapoAHoj npocBjeTti h icy.iTypH. CToroAHiiiH>nga OBora BejniKaHa HapoAHor npocAaB.A,eHa je Mcl>y noTOMmiMu «niTaBora fteroBa HapoAa, a napoBUTo Mcl>y iiucoackom om.ioahhom cpne.KOM. Gajretov g la sn ik Društvene vijesti. Ružan običaj. Urednik našeg lista i poslovogja društva, gosp. Osman Gjikić stoji u političkim suprotnostima sa pojedinim našim strankama i politič­ kim ljudima. Radi toga on biva često napadan od štampe svojih protivnika. „Gajret«, kao list, koji se drži izvan političkih i stranačkih uticaja i kojemu je svrha kulturni rad u muslimanskom elementu bez razlike stranaka, ne bi nikada u svojim stupcima reagirao protiv napadaja na njegova urednika, kao političkog čovjeka. Ali protivnička štampa u napadajima na našeg urednika ne ostaje sama na tome, da kritikuje njegov rad i držanje u politici, nego ide i i dalje, napadajući ga u Gajretovom poslu. Ovo se, naročito u zadnje vrijeme, upravo uobi­ čajilo i protivnička štampa je gotovo sve . napadaje prenijela sa Osmana Gjikića, kao svoga političkog protivnika, na Osmana Gjikića kao urednika lista i poslovogju društva »Gajreta«. Ovaj ružni običaj pojedinih naših listova dakako da može „Gajretu« donijeti samo štetu, jer kada se objavi, da Osman Gjikić prim a džaba 300 K plate od »Gajreta« i si., to mora da proizvede megju narodom neraspoloženje ne samo prem a Gajretovom poslovogji, nego i prema odboru društva, pa i prema samom društvu. A da su takovi napadaji na našeg urednika bez ikakva osnova lahko je dokazati. Dovoljno bi bilo s m o upozoriti na list »Gajret«, koji se štampa na dva štampana tabaka, izlazi svakih petnaest dana, a rastura se u malo manje nego 3000 primjeraka, pa da to samo odgovori na sve takove napadaje protiv našeg urednika, koji nema nijednoga pomoć­ nika u redakciji. A gdje su drugi Gajretovi poslovi: rješavanje sjedničkih zaključaka, knjigovodstvo, kores­ pondencija itd. itd? �141 Nu da bi se ovaki napadaji jednom za uvijek jer u arapskom datumu stoji 10. mjesto 15. Rebiulobesnažili, društveni je odbor zaključio, da, po naročito aliar. (>VI \ *) za to izabranom užem odboru, ispita i ustanovi pravo Molimo, da se ova ispravka uzme na znanje za stanje društvenog poslovodstva, pa da o rezultatu toga ispitivanja našu javnost naj meritorni je obavijesti. koju redakcije ne nosi nikakve krivice. A da če time svima i svakome, koji protiv na­ šeg urednika, kao Gajretova poslovogje, pišu i govore, biti za svagda zapušena usta, o tome smo mi više Javne potvrde i darovt. nego uvjereni. „Zrno po zrno pogača14. Zabava u korist „Gajreta«. Prvi islamski »Soko“ Kasim Mahić iz Ljubuškog poslao je K 5'61, u Tuzli priredio je dne 22. aprila o. g. zabavu, čiji Gajretu, koju je svotu sakupio na mevludu kod Muje čist prihod bio namijenjen Gajretovoj blagajni. hamedage Kadragića tam. Ova zabava je ispala na opće zadovoljstvo po­ Hazim ef. Ribić iz Sarajeva darovao je K 1*— sjetilaca, a donijela je „Gajretu" znatnu svotu prihoda Gajretu mjesto čestitke Mehmedbegu Zečeviću prili­ od 88 K. kom promoviranja mu za doktora medicine. Upravnom odboru ovoga našega mladoga druš­ Iz kašice, koja se nalazi u upravi Gazi Husreftva, kao i svima njegovim članovima najtoplije za­ begovoga vakufa br. 440, izvagjeno je K 13'50 i po­ hvaljujemo na patriotskom zauzimanju za naš Gajret loženo Giajretu. i kličemo im: Živili! Učenice muslimanske ženske ruždije — produžni tečaj — u Sarajevu, priložile su, istharati ruhićun svojoj Hrvatska centralna banka u Sarajevu „Gajretu“. Ovdašnja „Hrvatska centralna banka« da­ učiteljici pok. Eli Kranjčević, K 22'— Gajretu. Pri­ rovala je iz svoje prošlogodišnje čiste dobiti K 100'— loge dadoše ove učenice: Po 2 K; Hasnija Berberonašemu dvuštvu čime nas je zadužila, da joj ovim vić, Ševka Suljić, Šemsa Krvarac, Razija Sefić, Fehma Gaćanović i N. Akšinagić; po 1 K: Munira Mutevelić, izrečemo javnu blagodarnost i priznanje. Nov pododbor „Gajreta«. U svjesnu i ro­ Razija Zaimović, Rasema Atagić, Rasema Bisić, Ča­ doljubivu braću drugih mjesta, koja osnovaše Gaj- mila Gabela, Zehra Kadić, Zilkida Berberović i Sejda retove pododbore i time udariše jače temelje radu Ćajo; N. Vranić 80 h; po 60 h: Almasa lblizović, na unapregjenju mšega društva, ugledali su se i ro­ Hajrija lblizović; Sadika Korjenović 50 hel.; Rasema doljubivi muslimani u ^ajcu, gdje je takodjer ovih Numanović 40 h i Masija Ahbabović 30 h. Činovnici iz Varcar Vakufa poslali su Gajretu dana osnovan pododbor „Gajreta". U upravu ovoga novog pododbora izabrana su K 5'— mjesto vijenca na odar pok. Ljudevita Filiova lica: Mahdžub beg Kulenović za predsjednika; čića umirovljenog kancelista u Varcar Vakufu. Pri­ Saljaga Sarač za L revizora i zamjenika predsjednika, loge darovaše: po 2 K: g. Ago Cerić gradonačelnik; Ahmed Škrgo za tajnika; Ruhija H. Osmanović (do­ po 1 K: Ivan A. Milićević kot. predstojnik, Dr. Gjoko sadašnji povjerenik) za blagajnika i H. Ibrahim ef. Cvijić i nadgeometar Tamsche. Islamska čitaonica iz Bileća poslala je K 34'66, Fazlić za II. revizora. Pozdravljamo nove naše satrudbenike na kultur­ koja je svota sakupljena prigodom zabave pri igranju tombole. Priloge darovaše: Bušaga Avdić iz Plane nom podizanju našega milleta i želimo novom pod­ odboru našega društva uspjeha u blagotvornom radu! (kod Bileća) K 5'20, Selimbeg Bušatlija iz Bileća K Novi pododbor u Čapljini. Na 28. pr. mj. 5'—, Lutfaga Pitić iz Stoca K 410, Mustafa Širkić održana je u Čapljini skupština Gajretovih članova, na K 4 '- -, Ibrahimaga HadŽić iz Bileće K 3'02, Salih ef kojoj je obrazovan društveni pododbor za Čapljinu. U Udovičić iz Bileće K 3'50; po 2 K: Arifaga Hadžić i upravu pododbora ušla su ova lica: Ali ef. Mumi- Husejin Kusturina iz Bileća; po K P50: Alija Hadžić i nagić, z a p r e d s j e d n i k a ; Ahmed Kapetanović, za N. N. iz Bileća; Gospogja Kiraly K 1'04, Hamdija t a j n i k a ; Muhamedaga Muminagić, za b l a g a j n i k a ; Drljević K l '— i Alija Kreso 80 helera, svi iz Bileća. Ahmed ef. Gjikić, učitelj i blagajnik Gajretova Bećiraga Kudra, z a I. r e v i z o r a i Mustafa Malohodžić, za II. r e v i z o r a . Članova se dosada upisalo pododbora u Mostaru, poslao je K 6 7 — dobrovolj­ 87, a ima izgleda da će se taj broj znatno povećati. nih priloga Gajretu, koje mu priložiše: Muhamed ef. Mi pozdravljamo naše nove satrudbenike na Momić sakupio pred džamijom u Bijelom Polju (na kulturnom podizanju našega elementa gojeći toplu bajram) K 29'—, Muhamed ef. Dizdar profesor gim­ nadu, da će obrazovanjem pododbora, Gajretova ideja nazije u Mostaru darovao je K 10'—; mjesto odgo­ u Čapljini i okolini steći veliki broj pristaša, pa u to vora na čestitke prijatelja prilikom njegova unapreime kličemo: Živili svjesni Čapljinjani i bili primjerom gjenja, Jefto Gjaić darovao je K 5'—, mjesto čestitke B. Mehmedbašiću i Š. Gluhiću piilikom izbora i i drugim mjestima u našoj domovini. Neka se ispravi. Krivicom korektora u štam­ ženidbe, sakupio je Ali ef. Alajbegović megju ahbapariji u zadnjem broju lista je učinjena pogrješka, bima K 10'—, Alija Alajbegović darovao je mjesto \ �142 čestitke S. Telalbašiću K l ' — Gajretu i mjesto bajramske čestitke K 2 —, Sulejman Kajtaz H. Gjulbegov sakupio u društvu K 8*— i Ibrahim ef. Kajtaz darovao je mjesto bajramskih čestitka K 2'— Ukupno iznosi K 67. Nadalje je A. Gjikić poslao K 4499 iz kašica, koje se nalaze kod slijedećih: broj 45 u dućanu kod Čemalovića i Balića K 12'20, br. 466 kod braće Ri­ bica K 7'50. br. 43 kod Kotle i Čemalovića K 16’— br. 75 kod braće Alikalfića K 439, te u Grebe u svatovima sakupljeno u kašicu br. 44 K 5 — Mullah ef. Hadžalić vakuf, blagajnik položio je iz kašice br. 440, koja se nalazi kod vakufske bla­ gajne K 43'80. Manojlo Bošković iz Trnova darovao je pri­ likom posjete društvene kancelarije K 2'— Gajretu. Šalim ef. Muftić muderis položio je K 10'— za račun Salemage Džine ovd. veleposjednika dobivenih od jedne opklade. Jovanka Vidaković iz Sarajeva položila je iz kašice br. 468, koja se nalazi u njezinoj gostioni, K 2'90. Činovnici zemaljske banke priložili su K 15‘— Gajretu od ostatka prinosa za vijenac svom pokoj­ nom drugu Maksi Deutschu. Islamska štamparija u Sarajevu darovala je prilikom isplate jednoga računa za list Gajret K 6‘— Gajretu. Asirn beg Mytevelić položio je K 3'—, koje je jednim povodom darovao Edhem ef. Mulabdić prof. Osman ef. Drljević poreznik iz Bileća poslao je K 10‘— sakupljenih priloga Gajretu. Priloge da ■ rovaše ovi tam. gragjani: Arifaga Babović, Mahmutaga Avdić, Mehmed ef. Hadžić, Ibrahim ef. Hadžić, Hasan ef. Fazlagić, Muhamed ef. Ljubović, Karl Bohm, Otto Karmalina, Franc Parliček i Osman ef. Drljević svi po 1 K. Prilikom održavanja godišnje skupštine musli­ manskog uzajamnog potpomagajućeg društva „Džemijetul-Hajrije" u Los Angelosu u Americi, sakupili su braća skupštinari izmegju sebe svotu od 30 do­ lara i 25 centima (K 148'29) i poslali Gajretu. Pri­ loge darovaše ova rodoljubna braća: Mujo Gerin iz Stoca 5 Doli., Ibro Mulac iz Stoca 2 Doli. i 50 ct. po 2 Doli.: Alija Premilovac, Mujo Šarić, Alija Vujinović, Hasan Dizdar — svi iz Stoca, Omer Burina iz Ljubina i Halil Bijedić iz Trebinja; Alija Udović iz Ljubinja 1 Doli. 50 ct.; po 1 Doli. i 25 ct.: Smail Sadžak, Hasan Zelenterović i Mujkan Salman — svi iz Ljubinja; po 1 Doli.: Ahmed Golubić i Meho Tu­ ka, oba iz Stoca; Halil Gajić i Mujo Greba iz Lju­ binja, Harno Pašić iz Nevesinja, te Avdo Trtak iz Ljubinja 50 centima. Hamid ef. Fazlagić iz Čapljine poslao je K 9'— Gajretu, koju je svotu sakupio na sijelu u tam. isl. kiraethani. Priloge darovaše: po 2 K: H. Fazlagić i Ahmed ef. Kapetanović; po 1 K: Halil ef. Muratagić, Mahmutaga Metilj, Ahmedaga Fazlagić— svi izČapljine, Muhamedaga Rizvanović iz Stoca i Selimaga Ljuta iz Mostara. Hadži Salihaga Latifić predsjednik kotarskog vakufsko-mearifskog povjerenstva i povjerenik Gajretov u Livnu poslao je K 2590, koja je svota s a ­ kupljena za ^Gajretovu sofru". Priloge darovaše: H. S. Latifić K 10—, Abdullah Dizdarević iz Ljubuškog K 5.— ; po K 3.—: Mujaga Dizdar i Mustafa ef. La­ tifić; Ago Duran K 2 '—; Omer ef. Čehić K 1*20; Mahmutaga Latifić K 1.—, Hafiz Salih ef. Delalić cO hel., Hafiz Salih ef. Duran 25 h, Sulejman Halepić 10 h i Ibrahim Gjozbeg 20 helera svi iz Livna. Neka je čast, hvala i,'priznanje svima rodoljubi­ vim prilagačima. Živili! Majm rjiacHiiK. Ho6yiia Apnayia. TypryT-uama je npeAy3eo HajeHeprn««mjy aicn;Hjy 3a yrymeH>e ycTaHKa KaTo^iHiiKHx ApHayia. OBaj eaeprHHHH BojcKOBolja y CBojnM oneparmjaMa uMa^e Be.30KHx ycnjexa, na ce HHTaBa cBjeTCKa jaBHOCT (•jiaace y tojihko, a * ke ii OBaj yciaHaK KamziHUKiix ApnayTa, Kao h OHaj aatbCKii ApnayTa Myc.niMaHa, 6 hth 3a KpaTKO BpajeMe yryineH. KaKO jaBA>ajy H3 MiiTpoBHge, TypryT-nauia je obhx Aana CBojnM onepaunjaMa Aao Apym npaBag. Taj njiaH TypryT-name cacTojn ce y tomo, Aa ca bojckom, KojoM c;»Aa pacnojaace 3anocjeAHe mrje.iy n;pHoropcKy rpaHau,y, KaKo 6n Ha Taj hbuhh ycnao, Aa CMnrpaHTe apHayTCK0 H3 HjpHe Tope cnpHje^H, a » ynaAajy y Ma^ecajy. Ty CBojy HaMjepy oh je rioneo Aa npiiBOAH y Aje-io. O chm Tora HaMjepa je TypryT-nauie, Aa oambx, no­ ćenje nocjeAaaa gpHoropcKe rpaHHge, caueKa ocTajm aojxa3aK BojcKe n Aa OTnorae eHeprHiay aKimjy npoxuB ApHayTa. KaKo noMofe, Kojy cy ApHayTH oueicHBa^iH ca MHoro CTpaea, HHKaico He AQJia3H, to je Bpjio BjepojaTHo, Aa he no6yHa y Hajapaheu BpejieHy ohtii yryiueHa. ApHayTH cy ce 3a caA noByKJiH u 6op6a Hcua hiiK a K B iix , caino cy OTnoieJin oa jy iieAa KaMen>eM 3acanajy CB6 npoA..3e, KaKO 6n npoAupaifce Typcxe BojcKe CBe Biiuie OMOTaJIH. HpOBOŠ Tpyna na K ocobo. B o-ibich npeHocn Tpyna Ha K ocobo OTaoieke 6. Maja. KaKo je BJiaAa TpaacHJia, Aa ce tu npeHOCH ihto 6pace H3Bpiue, ace.’LesHH'iKa ynpaBa je HapeAH^a, Aa ce 3a BpnjeMe npeHoca Tpyna o6ycTaBH cnaKii npeHoc poče. — /[o^a3aK Cy^xaHOB oApeljCH je 3a 30. Maja (a. ct.) P eopram naniija rp'iice Mopiiapime. EHr-iecKa mhcnja 3a peopraHH3au;njy rpuKC paTHe MopHapmje, CTurjia je y ATiiHy. HviaHOBH obo Mncnje cy aAMnpa.i Taytjmep H TpH BHUia ’iaCHHKa. �143 poroiiH 5Kn,iona. y pjchhckom cejiy Ka30R aano- TjiaBHn KOMaHAaHT onepaipioHe bojcko y JeueHjr nocjiao **ejia cy oniUTu nporoHH JKe^oBa. Hapn^ ee no6yHiio je p.iaAn y Hap«rpaAy To.ierpacJieKo ii3rtHjeiuhe, y KojeMy pa^H AaacHe 3atwieTRe je^Hora JKiiAOBa, sfior ie ra je y ce n.iaaa nsajfiiikaBa, a» cy cea Mjcraa ii no3BijHje, Koje jeflHOM MOHCTpe-npope“.y ocyljeHo MHoro ce.taKa. MHoro c y . 6im h ycTammn 3ay3Cjin, oa CTpaHe BojcKO noHOBa JKiiAOBa HanaAHyTo je na y.iBHn, a Bnme Kyha je o n .ta l- nonpakeHn u Aa je y iiiTaBOM BnjiajeTy Mnp nornyHo k*ho ii nopymeifo. noBpakeH. AycTpiijcKa ecKUApa ua Kp<|>y. Onnx AaHa npncP y c u ja ii K hiih. Ako ce cyA« no niican.y cTpaHBx njejia je aycTpoyprapcKa ecKa^pa y Kp<j). — Afliuiipaji jncTOBa, B3Me^y Pycnje a Knnc paT je Hen36jeacaH. Y KyHCTH OAMax je yiBHno nocjeT H»cMaiKOM uapy Bn.i>cMy. K iihh jo paTofiopHocT TojiiKo Hapao.ia, Aa je roTOBa 3a o(|)niinpe Mopnapape 6ao je nocviaje noAHe npnpebcH CBJKor TpeHynca. a » yxB am 3a rojili hobc h Aa ce ca five o'-clock-tea, a Ha Beiep cy 6n.aa oijnmnpn n oko PycnjoM onpo6a. KuTaj ce acypn. ypel>yje orpoMHy BojAPyrnx ioiu 100 oco6a tocth papeBH Ha papuKoj jaxTH CKy no OBponcKii B3Bjeac6aHy, rpaA» paT»y (})AOTy, Kojy „H ohenzolleru“. m ije Ao caAa BMao, cacrap.’ba EojHy nornopy. Y MaHK yra u KO.iepa. TpaA BaiaBiija je cacna 3apaweHOA ko- ^ypnjii yiHTP.’Ln AH»y kaK® 113 "Hiuux p»3p?Aa B3 uiKo.ia •repe. CiiaKH a »h nonpiijeHHo učojju oa KO^epe oko 30 oco6a. ii yoykyjy, Aa ce jaBe 3a Ao6poBO^bite nponiBy P ycnje. KanecKa BAHAa B3A&Aa je eAHKT, y kojcm HajaBA>yje, a» KnTajcicii rproB iin y BAHAHB0CT0icy aoohah oy u3BjeuiTajo je Kyra cacMa npeoTa.ia. yKynHH 6poj Hcpiana oa Kyre ii3 oravfiiiiie, a » kc 6pio A °kn A^ P&Ta c PycBjo»r, Te Aa citpnie cBoje noc.ioBe n Aa ce BpaTe aomobumr cboj hm. 0 3 Haqyje ce ca 60.000 ocotfa. Kao iiito ce bhah, ii3Mel)y. obo ABiije AP^aBe 6n CyaranOR n y i. OBora jbera ce cy«iTan Kpehe Ha nyT no Crapoj Cp6njH h MaheAOHiijn, tajc he Mor.io Bp.io ,iaxKo b BeoMa cKopo Aa njiane. očuhu Hei;a Beha njecTa. 3a oBaj Cy.rraHOB nyT no Crapoj Cp6njii h MakeAOHnju j Tispljeii je Beh Kona'iBH nporpaM h npcna TOMe nporpawy npeAy3eie cy y nojeAiiHiiM Mjecmna Mjepe h npHnpcMe 3a a<-"I0k Cy.iT3H0B. šale i dosjefKe. Cy«iraH he noc.nije TpoAHeBHor oopaBKa y Co.iyny noO t a c : Ja čovjeka cijenim po utisku, koji sam dobio, ceoHiiH bo30m crnku y Ciio'njhe, Ty ke octrth le n ip n AaHa. ETeror A*Ha cy.naH ke 0TayT0BaTn y IIpHiiiTHHy kam sam ga prvi puta vidio S in : A kakav ste utisak dobili, kada ste mene prvi put h y H>oj ke ocTam Aua u uo A“Ha, na ke ohar B3akn vidili? na K ocobo, a% nocjeTH MypaT0B0 Typ6e. OAMax cyTpaAaH ke n3 ETprnuniHe oTnyroBaTH y CoAyn, na ke — Šta je uzrok, da se nijedan Vaš komad nije igrao? OAaTAe, n o š n je AROAHeBiior oAMopa, OTaka y B htojb. — Jer ja pišem samo komade u jednom činu, a direktor PaHeje je 6hjio npojeKTOBaHo, Aa cy.iTaH noAy3Me nyT mi uvijek prebriše — jedan čin. !> no Aji6aHnjH u nocjern rp « HajBeka rpaAa, a.m ce 3*5or Poznavalac žena: no6yHe, Koja je caAa y cjeBepHoj A.i6aHiijir, Mopajio „ . . . Vjerujte mi, da jedna žena može da podnese i naj­ 0AycTaTH oa to HaMjepe. Ha OBaj nyT no Crapoj Cponjn teže udare sudbine izvanrednom snagom, ali samo.ne — šuteći!. . . “ cyATaH ke nokn ca MHoro6pojHOM cbhtom. Ilp a m k e ra : Ana H>eroBa cnua, Be.iiiKH Be3iip XaKii-nanic, BojHH miiHHCTap Max»iyT HlecJiKeT-nama, MiinncTap yHyrpaniH.HX nocjiona n MUFHCTap Mopnapnue, npnn cehpcrap cyjiTaHOB, npBII ABopCKH Mapiua.l H joiu MHOrn APyfHOcraBica U Iejxy.i-Ilc.iaH a. IlaparpaACKii .niciOBH Poruke i odgovori uredništva. jaB.’bajj, Aa je lHejxy.i-IIc.iaM hoahuo CyjTaHy CBojy N a im , T. — Primili sm o poslate nam tri pje­ ooTaBKy, a Aa H MHHncrap (JjaiiaHitaja HaBa.t\jc Aa *>y ce ocTaBKa yBaacH. XaKB nama ke cacraBiiru hobo mh- sme, ali nam je nemoguće ni jednu uvrstiti. Č itajte nekolike godine marljivo druge pjesnike, p a tek onda HHCTapCTBO. K om pec ii upa. TpekH HapoAHH KOHrpee Mnpa kušajte da Vi sami što napišete -— m ožda ćete imati uspjeha. OTBopeH je. HpeAcjeAHBK CjeA- AMepniKnx /JpacaBa Ta4>T je H3jaBno, Aa yroBop o b36uphom cyAy» Koja cy 3aK.r.yCjeAHH>eHO AsiepniKe ^lpacaBe h Enr.iecKa, npeA CTaB.i>a 3iiaTaH Kopan y HanpnjeA 3a o6e3oiijeken>e CBjeT CKora MHpa. CjeA0H>eHe ^lpacaBe He reace 3a repBTopuja.iHBM yBekaH>eM. HapoA CjeAHH>eniix ^Tpacana 3Ha 3a cb6 rpoaoTe paTOBa, h sa to He ace^n Aa ce ohh ag10.16 maBajy. y cthhhk y Apa6iiCTaHy. npeMa 3B8hhihiim ii3BjeiHTajBMa Typei«e B^aAe, ycT8HaK A pana je cac.BBM yryuieH. A. A. Š. - - Vrlo je slaba rab o ta, p a nije za javnost. Ali ipak se iz ovoga, prv o g Vam pokušaja može vidjeti, da Vaš tru d i n a sto ja n je ne bi ostalo bez uspjeha. Stoga, dakle, tru d ite se i radite, a neka Vas ništa ne buni, što Vam je ovaj, prvi rad, otišao u koš, je r su prvi radovi i n ajslavnijih svjetskih pisaca bili take sudbine. — Selam ! A. M u h a m e d . — Biće m nogo bolje, d a svojoj „Dragoj u tugjini- pišete pism o i p o šaljete joj ga poštom �144 p o č n e š.... biće iste sudbine, jer će i ona otići u koš. A. Gj. K-V. — Za Vas vrijedi ona poruka, koju smo mnogima poručili: više čitajte, a manje pišite. Selam! jer kad bismo ove stihove iznijeli u „Gajretu" obru­ kali biste se i pred svojom dragom i pred nekolike hiljade čitalaca. Dakle, u interesu Vas samoga pjesma je otišla u — koš. H. N. i S. P. T. — Poslati nam sastav „Poplava" je veoma slab, pa ga ne možemo uvrstiti. Zagonetke za sad ne donosimo, no možda ćemo i to docnjje uvesti, pa ćemo onda i ove vaše upotrijebiti. Selam! H. R. I. M. — Preporučili bismo Vam, da „jednog divnog majskog jutra", više ne šetate „pokraj vrta , da ne biste ponovno dobili volju za pisanje stihova, koji su Vam veoma rgjavi i ne mogu ući u naš list. Uostalom čitajte valjane stvari, pa ćete docnije i sami možda dati štogod valjanije. M. K. S. — Pjesmom ,,U Premaljeće" je slabo opjevano i proljeće i Vaš sevdah, pa stoga ne očekujte njezino objclodanjenje u našem listu. Pjesma „Kad Azbuka (abeceda) arapski ćirilicom i latinicom ( ,) 1 .1 (V) .* . . ! (.•) y , ; Ć ir ilic o m : a A, 6 B, b b L a tin ic o m : a A, b B, v v, ( l i 1) ii ( d S lJ ; Ć ir ilic o m : L a tin ic o m : 11 0 , ( ji " i M Ć irilic o m : o 0, L a tin ic o m ; o 0, K K, j J, i i , ' \ j J, •; •; •» -n n, r P, ( g.) ? ‘ r ( s ) t ć irilic o m : n U,, i 0, L atin ico m : c C, č C, <3 a i 1 ‘f 0 K, j (* ) £ 4 fr J 5K 2K, 8 G, d D, e E, ž Ž, (J) 1 J ji JL, 1 L, (u r) J) I J ' Jb - 8 S, * 8 3: .0 r I\ c C, m, 0 e E, r R, m “*■ A A, p (j) i ( J) (* f ) : . . M M, p ) •: , i •i ( jO T T, y y, t T, u U, •) f - ‘r H H, m M, lj L j, ( j) ; * i n N, j j 33 z Z to) * lb It> nj N J ) 'i > ( c ) - cj> d>, f P, x X, h E. (e ) t ’T h Ta, ¥ y, j> rB. ć Ć, dž Dž, gj Gj- Gajretovo cigar-ćage. je ispitano od svjetskog naučenjaka, profesora kemije na bečkom uni­ verzitetu Dr. Lam becka i pronagjeno najboljim i za zdravlje neškodljivim. Pa kada još uz to od potrošenog G ajretova cigar-ćageta ide 10% u korist „G ajreta" zar nije i sram ota i grehota, da Muslimani drugo cigar-ćage troše! Jest, i po sto puta jest i sto ga je dužnost, da svaki musliman kupuje i troši samo i isključivo G ajretovo cigar-ćage a da odbaci sve druge fabrikate. Muslimani, trošite sam o G ajretovo cigar-ćage! Z a u r e d n i š t v u o d g o v a r a : O s n i a u G j i k i e . - Is la m s k a d io n . š ta m p a r ija . - 3a y p e A H n u iT B o o A r o B a p a : O c n a i i 'l i m e n i , . � https://kolekcije.nub.ba/files/original/570d41725b7e03fe578e8852a34b7147.pdf 29c9d04b29029fefc388381d02a4ced5 PDF Text Text UPO.J 10. BROJ rajpeT J r rOAHHA IV. GODINA ♦♦ iP i ____ > ♦ HC , ^ JU1CT 3A 4 PyniTBEHE nOO/IOBE M 3A HAPO 4110 IIPOCBJETi HBAHjE. M3JLA3M CBAKOT 1. h 15. ------- y MJECEIjy.--------B^acume: a pj ' ihtbo Gairet LIST ZA DRUŠTVENE PO­ SLOVE I ZA NARODNO PROSVJEĆIVANJE. IZLAZI SVAKOG 1. i 15. ------- U MJESECU.--------- „Tiijpei”. - ypezFHinc: Ocinan T>hkii1i . — Vlasnik: Društvo ,,Gajret“. - Urednik: Osman Gj’ikić CAPAJEBO , 15. Maju 1911. — ' rvr 'i — SARAJKVO, 15. maja 1911 Ifnjena je ^incTy: sa Bochj h Xepi(oroBnHy h AycTpoyrapcKy MOHapxnjy, sa H-haitOBC, Tadie6y, yieHnKe n TeacaKO 2 K, sa HĐHJianoBo 4 K ro,mnn&e. 3a cbb ocTajie 8CM,i>e 10 (JtpanaKa. Iloje,iiiHn GpojeBH CTajy 20 xeji. ITenjiaheHa ce mjesta ne npnMajy, pyKonncn ce He Bpahajy. — IIpeTUjiaTa u pyKonnca maji>y ce ua aApecy: „I'ajpeTu — CapajeBO. Cijena je listu: za Bosnu i Hercegovinu i Austro­ ugarsku monarhiju, za članove, talebu, učenike i težake 2 K, za n e čla n o v e 4 K godišnje. Za sve ostale zemlje 10 franaka Pojedini brojevi staju 20 hel Neplaćena se pisma ne primaju rukopisi se ne vraćaju. — Pretplata i rukopisi šalju se na adresu: „Gajret" — Sarajevo. Jedan predlogGajretovim stipen­ distima i ostaloj škol. omladini. A osim toga Gajretov lis t ! . . • Ko bi još mogao biti tako neuvigjavan, pa da ne uvidi one velike koristi, koje se nama muslimanima pružaju ovim lijepim i valjanim narodnim listom! Za ovu godinu i po dana njegova izlaženja u reformisanom ruhu, list — „Gajret" je učinio više na polju narodnog prosvjećivanja nego li je sav dosadašnji rad u ovome pravcu. U najzabitnijem selu naše domovine možeš naći ovaj naš list i on je, može se reći, prva lektira, koju je naš seljak počeo čitati. Isto tako je on prodro i u naše porodice. Svaki prijatelj na­ šega napretka mora se od srca radovati, kada čuje iz usta kakva našega dede, da mu treba poslati forintu ili dvije forinte na »Gajret« u Sarajevo, da mu šalje onu svoju „gjeridu, jer mu „ženskadija razbiše glavu, da im je na­ bavi". Zar je još potrebno isticati ogromne ko­ risti, koje pruža „Gajret" muslimanskom ele­ mentu u ovim zemljama! Preko dvije stotine naše mladeži, koja uči u visokim i srednjim školama ovdje i na strani i koja izučava mo­ derne zanate svake vrste, danas bi se nalazilo megju onom besposlenom dječurlijom, koja krstari ulicama i krade bogu dane, spremajući se za buduće besposlenjake, hamale pa i pros­ jake. Jer i pri najboljoj volji njihovih roditelja, da ih pošalju na škole ili na moderne zanate, to bi bilo za njih nemoguće, pošto za to ne bi imali potrebnih sredstava i njihova djeca bi morala ostati hoćeš — nećeš ista onakova kao Pa tek naša školska omladina! . . Ona je, i djeca onih, koji bi mogli, ali neće, da je daju u školu ili na moderan zanat, slijepo se držeći može se reći, listom prionula za list „Gajret" i sva ga bez, izuzetka, čita i prati, a imade one: „Pleti kotac ko i otac!“ A li je naš „Gajret" pritekao tim ljudima omladinaca, koji u njemu i saragjuju. Pa zar ovi primjeri jasno ne govore o u pomoć, i davši njihovoj djeci Stipendije, omo­ gućio im, da od njih naprave ljude i korisne ogromnoj koristi od lista »Gajreta«, koji je članove društva i naše islamske zajednice. upravo megju naš elemenat došao kao kakav „Gajret" je tim siromašnim očevima i ma­ vid.r, da nas vida i iscjeljuje od grdnih rana terama priskočio u pomoć, da oni danas-sutra — od neznanja i mračnjaštva. dobiju orakove sinove, koji će i umjeti da Nu ovo su samo letimično bačeni primjeri, zarade lijep prihod i imati srca, da svoje bliž­ koji govore o ogromnoj koristi ove naše hu­ nje potpomognu i u njihovoj starosti im olak­ mane narodne ustanove, koja zaslužuje naj­ šaju životne brige. topliju ljubav nas svih bez razlike i koju bi �146 trebali potpomoći svi: od najbogatijega do najsiromšnijega, dakako svaki prema svojoj mo­ gućnosti. Jest, svi, svi bez razlike bi tre b ali, — da prema svojoj mogućnosti doprinosimo ovoj našoj najkoristnijoj ustanovi, pa neko hi­ ljadom, neko stotinom, neko deseticom, neko forintom, a neko bogme i krajcarom — koliko ko može. M i podvukosmo navlaš riječ trebali, jer, na žalost, i ako bi trebalo tako da bude, to tako nije, jer za »Gajret« ne doprinosi ni ne­ koliko procenta našega milleta. Često se puta sa izvjesnih strana čuje, da su tome negajretluku prema „Gajretu" krivi ovi ili oni politički, lični ili drugi momenti, ali po mom mišljenju, to ne može biti istina. Jer uzmimo za primjer Mostar: Tu je u prvim početcima društvenog opstajanja bilo prilično rada za »Gajret«, pa je iz Mostara — i ako mjesta, gdje je u to doba bilo, može se reći, najviše protivnika tadašnjoj upravi „Gajreta" — imalo društvo znatnoga prihoda godišnje. Poslije toga su na čelo ,,Gajreta“ došli ljudi, koji su bili poćudni mostarcima i „Gajret" je neko vrijeme imao mnogo više članova nego dotlen. A li, i ako se stanje u upravi „Gajreta" nije promijenilo, ipak su Gajretovi poslovi u Mostaru zapuštavani, dok su napokon potpuno zapušteni bili i gotovo čitavu godinu dana nije Mostar ništa doprinosio „Gajretu". God. 1908. je opet oživio rad u Mostaru i danas se, valjda, Mostar broji u najbolja mjesta Gajretova rada i prihoda. A šta je uzrok ovakovom padanju i d i­ zanju Gajretovih poslova? Nikakvi, ni politički ni lični ni ikakvi drugi momenti, nego taj uzrok treba tražiti jedino u agitaciji i radu pojedinih ljudi, koji su kao povjerenici društva htjeli da se za društvene poslove toplo i srdačno za­ uzmu. I kad je god takove volje zauzimanja i rada bilo, Gajretovi poslovi su uspijevali. pozvanijom, da u svoje ruke uzme ove poslove i na njima poradi. Ja mislim, da je i naša školska omladina pozvana, da se u svakoj prilici zauzima za „Gajret11. Naročito bi trebala omladina da se toga posla lati o školskim ferijama, kada se razigje svojim kućama, jer zbilja je sramota, da i u jednom mjestu, iz kojega se nalazi makar jedan učenik na kojoj srednjoj ili višoj školi — da u takovom mjestu nema, makar i najmanjega, rada za „Gajret". Naročito je sramota, ako je još takav učenik Gajretov štipendista, jer to dokazuje, da on, kada dogje kući, ne potroši ni jedne cigle riječi u tome pravcu. Istina, mora se priznati, da megju našom školskom omladinom imade izuzetaka, te imade i takovih omladinaca, koji- se za „Gajret" za­ uzimaju i preko ferija mu ponešto privrede. Naročito je u tome za istaknuti i za pohvaliti školska omladina iz Gacka, Stoca, Foče i još nekih mjesta, koji priregjuju svakih ferija za­ bave u korist „Gajreta" — ali to nije n i, iz bliza onako, kako bi trebalo da bude, jer, po mome mišljenju, svaki omladinac, bez izuzetka, a naročito Gajretovi stipendisti, trebao bi preko ferija, da smatra svojom obaveznom dužnošću, da za „Gajret", koliko mu je moguće, radi i uradi. Sa takvim ubjegjenjem ja i nagjoh za shodno, da napišem ove redove i da iznesem našoj školskoj omladini, a u prvom redu Gajretovim stipendistima, ovaj predlog: D a svaki omladinac srednje i visoke škole se obveže, da će za vrijeme školskih ferija u svome mjestu propagirati Gajretove ideje i da će za to vrijeme sakupiti „Gajretu“ barem 10 kruna priloga. A da ovu malu svoticu može svaki nas sakupiti o tome ne treba ni govoriti, jer niko, ni najkonzervativniji naš čaršilija; neće nas odbiti, kada mu dogjemo i zamolimo ga A kao god što je Mostaru tako je i u za nekoliko krajcara priloga. A za šezdeset drugim mjestima, a o tome nam je i glavni od­ dana sakupljanja, ma i najmanjih priložića, bor društveni u svome lanjskom izvještaju p o­ može se sakupiti spomenuta svota. tvrdio, utvrgjujući činjenicu, da stagnaciji Gaj­ Na taj način bi mi mogli da na jesen doretovih poslova nije kriv narod, nego njegova prinesemo „Gajretu" koju hiljadu kruna priho­ inteligecija, koja bi trebala, da se osjeća naj­ da i time potpomognemo njegovo blagotvorno �147 djelovanje, koje bar za nas — omladinu — treba da bude stvar naših najvećih ideala. Stoga apelujem na svu braću omladince, da ovaj moj predlog prihvate i da svi listom pristupe ovome kolu, koje, evo ja povedoh, izjavljujući, da ću jesenas prilikom upisa u malo tačaka. 0 količini vjerskoga gradiva treba samo da odlučuju pedagozi, a ne mišljenje neobrazovanih pojedinaca, koji ne će i ne znaju da shvate, da upravo u onim godinama, u kojima naša djeca moraju svr­ šiti to gradivo, treba djeci dopustiti mnogo slobodna vremena za tjelesni razvoj. Zaključak, da se vjeronaučne knjige napišu školu, poslati „Gajretu“ najmanje 10 K pri­ našim jezikom, rado pozdravljam, nu s tim više osuloga, što ću ih, ako Bog da, sakupiti megju gjujem onaj, - da Jse one napišu arapskim pismenim prijateljima našega napretka u našem mjestu. znacima, preudešenim prema našem jeziku. Zašto su neka gg. onako oduševljeno branila to no$o izmišljeno, (Ime i prezime šaljem zasebno glav. odboru). za naš jezik posve nepraktično i nespretno, pismo, Ovakove od prilike prijave bi trebali od­ toga ne razumijem. Napredni svijet danas traži, da se boru uputiti i svi drugi, koji se ovome apelu više obligatno ne predaju po školama mrtvi jezici, jer budu odazvali, da bi se u upravi društva nemaju praktične vrijednosti, a mi moramo da gubimo mogla voditi evidencija o tome i — ako ured­ tako dragocjeno vrijeme u besmislice. Svrha naša jest ništvo ,,Gajreta“ pristaje — objaviti imena onih što bolja pouka u vjeri, a način, kako ćemo to postići i ruho, u kom ćemo to našoj djeci prikazati, jest spo­ omladinaca, koji će se ovoga rodoljubivog redna stvar; koji nam je način i ruho bolje za to, rada prihvatiti. da u što manje vremena sa što manje muke i napre­ U to ime neka bude srećno! Bil-hair! zanja i sa što manje materijalnih sredstava postignemo tu svrhu u vjerskoj obuci, posve je naravno, da bismo Mostar, 1 0 /V. 1911. tp morali upotrebitj pri tom. Neka nama jedan najveći . Sedmoškolac. bezbožnik i nemusliman kaže pravu istinu naše vjere, to ćemo rado primiti; ako nam to još učini, recimo, besplatno, bićemo mu samo zahvalni. Isticanje, da mi to pismo moramo zadržati radi arapskoga pisma, jest Nekolike o zaključcima prosvjetne posve neosnovano. Mi arapsko pismo i jezik već učimo i upotrebljavamo pri učenju Kur’ani (a. š.), ali i to či­ ankete u pogledu reforme naše nimo radi vjere. Nama je vjera i Kur’an svet, a ne ar. jezik i ar. pismo; mi ga trpimo i učimo radi Kupočetne nastave. 1 11 r’ana. Kada bi i to bilo, onda bismo se teško ogrije­ — Piše slušalac bečkoga univerziteta. — šili o tu svetost, kada je po volji udešavamo. Ar. pis­ Nastavak. meni znaci, preudešeni prema našem jeziku, jesu uovo pismo za nas bos. herc. muslimane. Ne samo, da nas I. Zaključak, da svako naše dijete mora učiti vje­ to pismo neće održavati u nekoj vezi sa ostalim isl. ronauku od 6 —7 godine jest posve opravdati, nu samo narodima, nego će nas naprotiv udaljivati od njih. Nas bi trebalo da, u slučaju [tjelesne ili duševne bolesti veže i mora da nas veže vjera, pa zato moramo upo­ kod djece, vrijedi sud liječnički, a ne da to biide pre­ trebljavati sva vjerom i zakonom dopuštena sredstva, pušteno roditeljima ili dotičnom nastavniku, jer se da što bolje a lakše naučimo. Ako se uopće može go­ može dogoditi, da mnogi to zloupotrebe, da dijete voriti o pismu kao vezi megju nama, to mi već imamo ustavi od škole (mekteba). Gradivo vjeronauČno moralo ar. pismo i jezik u Kur’ani (a. š.). Pismo je samo for­ bi biti što kraće, a djeci razumljivije, jer se istom malnost. Kada bi pismo i jezik bili usko skopčani tada može postići željena svrha u tom pravcu. Oso­ s vjerom, onda ne bi vrijedilo za nju ni ar. pismo ni bito bi trebalo u početnim zavodima uzeti vrlo ukratko jezik, jer se njima služe i najviši zlikovci i bezvjergradivo o mezhebima i isl. povijesti, jer to ne spada nici u stvarima i djelima najstrožije zabranjenim od u vjerske dogme i obrede, nego u povijest vjere, a to vjere. Nema ničega, što bi nam imalo smetalo, da svoju moramo tačno razlikovati; naša djeca trebaju znati vjeronauku pišemo pismom, koje se slaže s duhom na­ glavne osnove vjerske, a daljnje učenje ’mogu nasta­ šega jezika. Resul (s. a. v.) rekao je : viti oni, kojj će pohoditi druge srednje i više zavode. (lju b iti sv o ju ro d n u g ru d u ta k o g je r je vjera). O p r a v d a n j e v j e r s k i h u s t a n o v a , d o k a z i­ Zar nije tim indirektno st.ogo uputio isl. narode, da v a n j e B o ž j e g a b ić a i m o ć i, r a s p r a v l j a n j e čuvaju, štite Islam na način, kako je njima najlakše i o v j e r i i n je z in i m d o g m a m a , p o z n a v a n j e najbolje, da se pri tom drže svoga jezika, svojih obi­ š e r . p r a v a , p o v i j e s t I s la m a i r a z v o j v j e r e čaja i da upotrebljavaju sredstva, kojima se služe drugi pripada višoj vjerskoj naobrazbi, a nijesu vjera ni nje­ narodi, s kojima oni žive, a da Islam, vjeru kao takvu zini osnovi. Vjera i njezini osnovi sastoje se iz vrlo ne napuštaju. �148 Ovo će pismo našoj djeci činiti velike poteškoće i zbrku, jer se u mnogo čemu drukčije piše i izgo­ vara, nego arapsko i tursko pismo. Dijete će teško shvatiti prelaz s ar. pisma i jezika na drugo, po is­ pisivanju, slično pismo i na sasvim novi jezik, na svoj; ono će pri tom svratiti pažnju na ruho, na pismo, a ne na predmet, pa ćemo onda postići protivno onomu, što smo htjeli. Kada bi vjer. knjige bile pisane lati nicom, koje pismo svakako naša djeca moraju učiti radi svjetskih predmeta, to pored toga, što bismo pri tom ušteđili mnogo skupocjenoga vremena, novaca i radne energije, ne bi pri tom nastalo ove zbrke u duši dječijoj. Ovo pismo bi bilo za dijete nešto posve novo, i pošto ga je ono jednom naučilo, ne bi više pri učenju vjeronauke svraćalo pažnje na pismo. Na taj način ne bismo pravili nikakvih nepotrebnih zastoja, nego bismo u pravcu išli meti, tim prije, što nam se posve hiti. — U principu s-* je dakle bezu­ vjetno moralo biti za latinicu, a tek radi nedostatka obrazovanih nastavnika, mogao se je iznimno i' pri­ vremeno primiti predlog dra. Hamdije Karamehmeđovića, da se nešto knjiga oštampa i ar. pismenima. Na­ glašavalo se je doduše, da bi u. narodu latinica izaz­ vala nezadovoljstvo, nu tomu nije "tako; naša je ulema dužna našemu narodu početi tumačiti već jednom pravu istinu naše uzvišene vjere, ne smatrati vjerom razli­ čite poganske običaje, i individualne subjektivne na­ zadne nazore. Ulema je dužna narodu reći, da vjera ne pozna razlike u pismu i jeziku, da smo je dužni onako učiti, kako nam je najlakše i najzgodnije. Naša je ulema dužna poučiti narod, da kulturni zahtjevi i tekovine nijesu »švapska naklapanja«, nego da je pod okriljem Islama evala visoka kultura u doba, kada se je za »Švabe« malo znalo. To je dužnost naše uleme, a ne to, da nas dijeli u feslije i saruklije. II. Zaključak, da se u mjestima, gdje ima samo dr­ žavna osn. škola, osnivaju ih ti. j a t - s u n u f i, je posve umjestan i dobar, nu posve je loš onaj, da se u svim razredima osn. škole predaje vjeronauka po 4 sata sedmično. Za to, što dijete ne shvata zbilje života i što se ne zna natjerati samo na rad, moramo djetetu od­ rediti vrijeme za rad, nu ako u tom pregjemo gra­ nice, postigli smo protivno; ako našu djecu preopte retimo vjeronaučnim gradivom, omrznuće im, pa će uspjeh biti gori nego do sada. Bolje je ukratko, rjegje ali sigurno. Da se ono, što naša djeca kao muslimani bezuvjetno moraju poznavati, dade uspješnije obraditi za mnogo manje vremena, nema sumnje. Kada to znamo, zašto da onda naša djeca troše šest puta to­ liko vrem ena na vjeronauku u početnim zavodima, koliko druga potroše? Bog nas nije za to zadužio. On traži od pravovjernih, da dobro poznaju vjerske duž­ nosti u najkraćem obliku, što može biti, i da ih ne­ prekidno obavljaju, a ako neko znade više, naravno da nije zgorega. Sav svijet nastoji, da svoju djecu što manje optereti, a mi svoju bez potrebe teretimo što jače i mimo druge. To može svakako zlo uticati na djecu. Dijete je dijete. — Kada naša djeca moradnu mnogo više vremena trošiti na vjeronauku nego druga djeca i pohoditi vjeronaučuo predavanje na praznike, počeće varati i hodžu i roditelje. Zaključak, da še pri namještanju muallima uzima obzir u prvom redu na d a r u l - m u a l l i m n c e , ne čini mi se posve opravdanim. Pri tom bi, mislim, bilo nabolje svjedočanstvo dosadanji rad u praksi; ima naime mnogo muallima, koji nisu svršili daru’-muallimina, a ipak su u praksi uz dobra upravitelja toliko postigli, da su sposobniji predavati dječici, nego mnogi darulmualliminac iz sadanjega darul-muallimina. Kada se đarul-muallimin reformira onda će taj zaključak biti. na mjestu. 0 preopterećenju nastavnika i djece već smo go­ vorili. Najviše, što se smije zaključiti o tom broju sati sedmično bilo bi za muallima 26, a za djecu 21—25, a ne 34 i 24—30. Da nije. zaključeno, da se vjeronaučka knjiga mora napisati ar. pismenim znacima, to onda ne bismo trebali posebne sufare za tu alfabetu, nego bi nam služile knjige drž. osnov. škola, koje su vrlo dobre, a samo bi nas malo stajalo i truda i novaca, da se zgodno priredi obuka arapske aflbatete za Kur’ani (a. š.). III. Petorazredne iptidaije u mjestima, gdje nema drž. osn. škole, moramo da osnivamo, nu samo dotle, dok nam država ne dadne svojih škola, ali zaključak, da se u trorazrednim ibtidajima, koje 5e ostati ondje, gdje se ne mognu osnovati petorazredne, svrši sve vjeronaučno gradivo, nije nimalo promišljen. Tim ne ćemo u vjeronauci gotovo ništa dobiti, ali ćemo izgu­ biti mnogo u svjetovnim predmetima, jer se u tim mektebima ne će moći svršiti niti gradivo I. razreda drž. osn. škola s minimalnim nastavnim programom. Vjeronaučno će gradivo biti obragjeno u koncentričnim krugovima, svake će se godine ponavljati isto gradivo, samo opširnije tako, da će nam jedno dijete, koje svrši sva četiri sveska vjeronaučno knjige samo znati malo više pričati n. pr. o melekima i drugim stva­ rima, a osnove vjere ne će možda znati kao ono, koje je dobro svršilo 2 sveska. Pored toga, što naša djeca iz takvih m ekteba neće moći bez ispita prelaziti u do­ tični razred drž. osn. škole, ne će moći do konca 12. godine svršili više od polovice gradiva drž. osn. škola iz svjetskih predmeta, pa je tim sama anketa oborila svoj prvi glavni zaključak. Osim toga su ovi mektebi provizorni i mogu se uvijek pretvoriti ili u aut. peto­ razredne ili državne osn. škole, pa bi pri tom nastala velika zbrka — iz svjetskih predmeta bi ta djeca sv r­ šila premalo ili nimalo, a iz vjerskih previše. Neugodno posljedice bi mogle nastati iz a djecu,.koja bi slučajno �149 došla Iz mjesta, gdje ima drž. ili aut. ošn. škola, u jedno takvo mjesto. Broj sahata na sedmicu trebalo je svakako tako urediti, da bar u tom kod svjetskih predmeta nema razlike megju drž. i aut. osn. školama, nije se tre balo onako od prilike uzeti. Kao što u drž. školama ima razlika u broju sahata u pojedinim razredima, upravo je bilo zgodno i nama to učiniti. Moglo se je uzeti za ih t i j a t- s u n u f 18 sati, nu u II. razr. = I. razr. drž. osn. škole trebalo je uzeti 20 s vjeronaukom tako, da bismo imali 16 sahata za svjetovne predmete, a ostala bi puna 4 sata za vjeronauku. U ostala tri razreda trebalo je odrediti broj sahata iz drž. osnovnih škola t. j. 19. Ako bi se napokon nekomu činilo pre­ malo, što je posve dosta, ako i nije previše, onda se je moglo uzeti po 22 sahata, 3 sahata za vjeronauku. Tako bi i.aša djeca iz aut. zavoda mogla, ništa ne iz­ gubivši, produživati nauke u drž. osn. školama i pre­ laziti iz jednih u druge, makar za sada općenito i ne bila u svem sposobna kao ona iz drž. škola. Ne vjerujem, da če to sada biti tako. Ne mogu se s tim složiti, da se za našu djecu iz­ daju posebne čitanke. Ni u tom ne smijemo nipošto praviti razlike megjn. našim aut. i drž. osn. zavodima i našom djecom, koja pohode te zavode tim prije ne( što s u 'čitanke u osu. drž. školama posve dobre za svako dijete. Ako hočemo našoj djeci posebno dati nešto štiva, to se može na nekoliko stranica posve maloga for­ mata za malo novaca oštampati, pa dijeliti djeci kao dodatak čitanci. To bi se moralo dijeliti dakako i djeci, koja po­ hode drž. osn. škole. — Tome se, mislim, ne bi niko protivio. Nu ne bi napokon ni toga trebalo. Preinake, što bi razlikovale naše čitanke od čitanaka drž. osnov. škola, bila bi sigurno štiva iz isl. povi­ jesti, iz života isl. velikana i slične stvari, a to bismo mi mogli dati svojoj djeci i ondje, gdje će se obragjivati pojedina poglavlja islamske povijesti. Najbolje bi još bilo, kada bi se, kratka lahko razumljiva obrada svega toga dijelila djeci, koja su svršila treći razred koje bilo škole kao nagradne knjižice, pa bi to djeca mogla kod kuće čitati, odnosno učiti, ako dalje pohode školu, jer bi se, po mom mišljenju, to i moglo istom iza svršena trećega razreda djeci predavati. Kako neka gospoda nije pri raspravi o poč. na­ stavi imala pred očima glavne svoje zadaće i duž­ nosti, prirodno je, da se pri debati o otvaranju mekteba u mjestima, gdje nema nikakva prosvjetnoga po­ četnoga zavoda, moralo doći na pomisao o novom prirezu i iani. Nu o tom se nije smjelo ni pomisliti, jer je svi­ jetu dosta prireza i drž. poreza. Zato nam država i mora osnivati škole, koje pohodi samo 5000 naše djece, a druge pet puta toliko. Osobito se pri tom nije smjelo niti govoriti o tom, koliko koje mjesto ili općina daje prireza. Državni porezi i slični prirezi ne vraćaju se onomu pojedincu, koji ih je dao, nego se upotreblja­ vaju u različite svrhe onih, koji to najviše potrebuju. .Drukčije ih ne bi trebalo ni davati. Porezi i prirezi nijesu i ne mogu biti svojina pojedinca, nego su po­ trebna imovina cjeline. F. Ncdžati: Pjesniku. Kad ti se srce uzburka ko more, U kome čisti, drobni biser vrije; Kad ti velika, vječna duša smije Da jiad svijetom smjelo lebdi gore. Nevolje, strasti kad te ljuto more, I ljudska zloba kad te muči, bije, A slatka Nada od tebe se krije, I njena zlatna usta ti ne zbore. — Ah! tad nek pero uzmu ruke tvoje, A krasna Muza nek ti njima piše! Na srce vruće privini je svoje, Nek njen nebeski dah pjesmom ti dišel 0 ne, ne ima, nema bića, koje Od nje bi moglo da ti dade više !! Hazini Muftlć, — Tuzla: Abdest i namaz. ,,U Kur-anu imade mnogo ideja, koje mi nijesmo još doživili, nego će ih istom buduća pokoljenja doživiti.“ Prof. Miler, sveučilišni prof. u Beču. Prije trinaest vjekova došao je od Boga-Džellešanuhu Kur-ani azimuššan, u kojem je Muslimanima naregjeno, da po pet puta na dan klanjaju i da, kad htjednu na namaz stati, operu lice, ruke do iza laktova, noge do iza članaka i da otaru glavu čistom vodom, a u izvjesnim slučajevima, da se kupaju. Božiji Poslanik, Alejhisselam, poučio je svoje sljedbenike kako i na koji način trebaju klanjati i abdest uzimati. Kazao je, kad se abdest uzima, da treba najprije oprati šake istrljavši pri tom dobro izmegju prsta i za nokata, koji treba da su redovito lijepo obrezani; za tim treba tako opratim šakama tri puta izaprati usta i nos istrljavši pri tom dobro zube i meso oko njih i to upotrebivši misvać (keficu), a ako ovoga nema, onda se zubi mogu istrljati i prstima. �150 da je nabave-i svu nekoliko puta pročitaju, a preIza toga treba se lijepo tri puta umiti po cijelom nijećemo za sada samo, — kako smo već rekli, licu, utrvši dobro vodom sve udubine lica, te ko još nekoliko redaka iz gosp. Lobmayerova knjige i to iz imade bradu, treba da i na to pazi, da i ispod nje kožu dobro opere. Za tim će opet skvasiti ruku, te članka „Njegovanje mišica i kože . Na strani 144. veli gospodin Doklor: s njom prevući preko glave, a onda ponovno oprati „Tijelo biva tjelesnim vježbanjem mnogo jače, ruke, oprati s njima uši i vrat, a najkašnje oprati te može da podnese napor mnogo laglje, nego kad noge do iza članaka. S tim su oprati svi oni dijelovi tijela, koji su ili se mišići ne vježbaju; tijelo se spretnije, pravilnije, djelimično ili sasvim izvrgnuti prama vani, jer ih ne vještije i sigurnije kreće pa je ojačano i okrijepljeno tako, da se neće toli lahko prehladiti itd., a onda pokriva odijelo. Osim toga Pejgamber (a. s.) je kazao, da treba na str. 145. nadodaje: „Govoreći o gimnastici ne mi­ i da je veoma korisno barem jednom u hefti i bez slimo tjelovježbu na onim čudnim aparatima, koji namještaju gimnastičke prostorije podavaju vid stanužde okupati cijelo tijelo. Namaz se klanja ovako: stavši okrenut prema rovjećnih mučila, već mislimo tjelovježbu slobodnim kibli (a to je Kabi u Meki) i preporučivši se Svemo­ kretanjem tijela, u kojem se raznovrsne mišice tijela, gućem Bogu, treba odignuti obje ruke izravnavši naravnim,, shodnim i pravilnim stezanjem vježbaju i opružene prste sa ušima, pa ih onda spustiti i sasta­ jačaju..." Na strani 147. veli: viti ih oko pojasa pokrivši desnom lijevu. Za tim „Koža se čisti pranjem, kupanjem i izmjenom eš stojati potpuno uspravljen i učiti što treba; kad preučiš što treba, onda ćeš se sagnuti, odnosno rublja. Kožu, naime onaj dio, koji odijelom pokrit nije, nakloniti, praveći od sebe pravi kut odbočivši se rukama od koljena. Tako ne ćeš dugo stajati i opet . valja nekoliko puta na dan prati čistom vodom i sa­ ćeš še uspraviti, pa se onda dva puta pogeti sasvim punom, a barem jedan put na tjedan (na heftu) va­ do zemlje tako, da ti čglo,. nos, dlanovi, koljena i lja cijelo tijelo okupati". Pogledajmo sada još jednu korist od urednog nožni prsti budu na tlima. Na kraju klanjanja imade sjegjenje na koljenima, klanjanja. a izlaženje iz namaza se vrši obaziranjem, okrenuvši Ostavimo na stranu ono vjersko pravilo, koje glavu najprije na desnu, pa na lijevu stranu. glasi: — „namaz je direk, na koji se vjera oslanja", Klanjavšj jedan rećat u namazu, imadeš prilike, — a koje pravilo tumačeći mnogi vaizi se toliko za­ da ti se na mnogo načina tijelo giba, a svaki dan griju, da one koji propuštaju namaz, nazivaju nevjer­ imade pet namaza, koji svi skupa sačinjavaju četrde­ nicima itd., — ostavićemo dakle to pravilo, pa ćemo set rećata. malo kao odrasli ljudi ozbiljno i hladno progovoriti Klanjanje, dakle, ne samo, da je korisno stoga, o namazu. što te uvijek podsjeća na Boga, koji je sve stvorio, Čovjek, koji uredno i redovito klanja svaki na­ koji sve zna i vidi, koji sve uzdržava, svim ravna i maz, on uredilo provodi i svoj život. upravlja, kazni i nagragjuje, te kojeg kad se redovno Ko s računom klanja, s računom su mu i ostali sjećaš, bojiš ga se i moliš mu se, uzgajaš svoju dušu, poslovi, jer svaki dan u životu jednog čestitog nada bude uredna, stalna i čovječna, — nego ti pro­ maščije imade svoju značajnost, osobitost (individual­ pisano gibanje u namazu krijepi i jača tvoje tijelo, nost), a ta značajnost jest izvršivanje dužnosti, a po­ koje bi inača moglo zakržljaviti. slije izvršenja dužnosti je svaki savjestan čovjek za­ Za sad ćemo izostaviti nabrajanje koristi, koje dovoljan i spokojno prospava noć. Ako sa duševnim može čovjek postignuti vršeći redovito ove dvije za­ zadovoljstvom sprovede jedan dan života on ga se povijedi Božije, — uzimanje abdesta i klanjanja pet ugodno, sjeća i nastoji, da takih dana imade što v iše. vaktova namaza na dan,— pa ćemo pročitati ne­ Pa pošto se nijedan minuli dan ne može više ni­ koliko redaka iz knjig' „Čovjek i njegovo zdravlje" kada povratiti, to uredan čovjek nastoji, da ni jadnoga od profesora Dra Antuna Lobmayera, koju je nagra­ dana svoga života ne zabaci za legja uprljavši ga dila „Matica Hrvatska", za godinu 1897. sa neurednostima i neizvršenjem dužnosti. Doktor Lobmayer bio je kršćanin i nije se čulo, Ko bude sretan, pa sve dane svoga života pro­ da se je bavio proučavanjem Islama i njegovih pro­ vede savjesno i u izvršivanju dnevnih dužnosti, taj pisa, a napisao je ovu svoju knjigu o čovječijem slobodno, mirne savjesti i svijetla obraza očekuje zdravlju, s obzirom na način čuvanja zdravlja či­ svoju smrt, koja neće nikoga poštediti. A biti uvijek stoćom, gimnastikom i ustezanjem od alkoholnih pripreman, — i to pripreman u pravom smislu, — pića i t. d., kao da ju je napisao kakav muslimanski svojoj smrti, to je prava svrha od ovoga života! liječnik. Pogledajmo život jednog binamaza. On je svijeNe ćemo ovdje mnogo vaditi iz njegove knjige, stan odnosno on zna, da je klanjanje dužnost, koju je nego ćemo je čitateljima „Gajreta" usput preporučiti, Bog dž. š. zapovijedio nama, a za našu korist. I on I �151 tu dužnost za malenkost proptisti i na to Se prćpuštanje privikne tako, da mu je onda lahko i druge dužnosti propuštati. Dani života takog čovjeka postanu bespred­ metni, jer im je sadržina neodregjena i nerasporegjena. Njegovo jutro je samo oblačenje, cifranje i li­ ječenje; podne mu je samo briga šta će ručati i u što će potrošiti dosadno popodne, a večer mu je briga, huja i nervoza, jer su ljudi, koji o ahiretu ne vode brige, po noći strašljivi i ljuti, za to se žaba šuruju kartanjem, pijančarenjem ili političkim i drugim prljavim' špekulacijama. Taki život je dosadan i bez svrhe. Namaz je još moderan i kulturan, jer je on gi­ banje po propisu i taktu u stanovitom rasporegjeiiom vremenu, a da gibanje po propisu i taktu u odregjeno vrijeme nije potrebno, ne bi se u civilizovanoj Evropi osjećala potreba obrazovanja pnolikih sokolskih društava! KiA cpMaH i cvilite •f.iHe Me^y Ta.naCiina ocBjeT.n»aBajyku HajBmua MimapeTa IJapnrpaAa cboJom Me.iaHxo;niHHPM CBjeTJiorahy, iicro TaKO jeARa jinjena aceHa npoBOAnJia je CBoje nocjieATto MnnyTe Ha nocTe.’t.a. Ha rpaHH joproBaHa, Koja ce npyacame npeMa npo3opy, 3aqBpKyTa jeAHa n rnna ca KpnjmMa TaMHe 6oje. JeAan .nenTnp .ieTiio je H3 MpAajykn Kpn.iiiMa, na ce sa thm 3aycTasH Ha jeAHoj .n^čnmmH. 3By« HaBaJie, Koju je B3 Aa.T>iiHe Aonnpao, nopaMek mao je RJUAajyky CKjiaAHy TmmiHy. Iloc.nnje orot 3Ry-ca u i čo.iecHHHHHiiM ycHana nojaBH ce n '(vteAJfcH ocMejaK — u >c.t>e.i,H>H 3paun H.eHO"’ Ayxa. 3 i tbm je nocTeneno nmne3J0. ^ y 6oKa, MOHOTOHa HohHa lamima. Eo.necHHnnHe pyKe nauoine nopeA H>e, 3a tbm none jane Aa au'11®Jlnjena npca jano cy es AH3a.na h cnymTa.na. KaApn Koju je Ty 6iio, rjieAao je y caojy aceHy jeARiiM pacnjaHBM ni'fvieAOM. noc-iaje ce 3any jeAHO Kp.n>aH>e. Ax, j?AaH HeoneicHBaHH yAap!... JTajene pyice n Hore cx^aARiue ce, ARcarae npeciaAe. KaApH ce CMp3ao npeMa MpxBauy, ocjeTH a » My ce mo3bk 3aHocn. JKeHa yMp.na a Myac He Moaca hh a» MpAHe!... O h je AP^Tao a norjieAR cy My 6ujin ynpaB.,i>eHn Ha h>oho aca.iocHO ^nine. Ha jeAaH nyT Aanje pyn0qe o6aBHine ny ce oko pyKy. MexM6A Menaji-Oej. Hor.neAa: jeAHO 6Hjaiue chh a Apyro AjeBoj^RUa- C bh, CnaBa jih >iarn ? KCMe je 60.no OA npn.nnKe neTHajecr roAHHa, Henpec.TaHO je njiaKao. TiepuHua, oa ocaur roABHa, 6n^a je y nyAy. CnpoMax BiiHorpa^ap npeTpnno je^an acajioiTuH H He 3HajyfeB 3a oueBy Hca.nocT, hbth 3 a 6paT0Be cy3e, yA»Pnorjieja y Majrey jeAHirM 6e3a3JieHHM norjieAOM. Ho&niije JeAHor nece.ior n npnjaTHor A»na pa3unuiJtao je Tora py«e Koje cy ce 3aBpmaBa^e h oa pyMeHor ceAe$a o neueMjr, HacAOHHB ee Ha je&aJSj nan> A03e. J'Iaa ARa 1’senmBM hoktrmb, cnycTBine na 3ew.n>y nyHy TecTBjy. jijeeena KaKo My je iteroBa jmjena scena 6oinecHa y jeAHoj 3a thm ce OKpeHy ou;v: KOJIHOH. Ca CBOjOM HSAHHUOM H JljeCeUHOM, naCTHpCKOM — One! n-iaTOM iteroBor chhb jeARa je Morao OBoj capoTima cnpe— HTra je, cnue? peue oTau; yryineHnM r^iacoM. MiiTii Majio nop6e n Meča. E to, npora.no je Tanao ab& wje^njeTe npyHcu CBoj npcTBk npeMa Majun, 3a tbm, ceqa. Ajih Aauac joj je jom rope. CTpenekn, yaiiTa thxbm r^acoM: JaAHH BHHorpaAap Ha jeAaH nyT npeKHiiy pa3Mnra— CnaBa jih mbtb?... •Zbarae, na ce 6p30 ycnpaBH. JeAaa jaytc — H3 Te jaAHe C TypoKor: T. II. Ko.ne6e — Koja cpqe napa, pAjefcay y cpqy oBora jaAHHKa. OBaj MsaaocTan jayre oAjeKHyo je y HajAy6j&oj, HajifcesKHHjoj Tanga raeroBe Ayme a cpga. IIlTa je 6a.no? BaHorpaAap KaApaja, nojypn mnHČif. KaA je ymao Fatime Alijje hanum: yHyTpa Hy.no ce je caMo jenaae. Ha 3aracnToj nocTe.Tjir, Ha B.iaacHoj 3eM.ia, JieacaJia je y36yljeHa, Jinjcna u Maja Neke evropske novine, a baš pošljednih dana, raeroBa aceHa. I\naBy, yicpameHy 3JaTH0M koćom, 3aTypn.na je Ha- kao po dogovoru, bacaju se na nas raznim pogrdama, Tpar; yCHe a o6pa3n 6hjjB cy joj cacBBM 6JiHjeAU. zbog čega se i u našoj štampi mogu često čuti tužaljke na ovaj tiranski postupak evropske štampe. Naša štampa ILeHo hhcto, ne.no 6m o je oivieAa.no cbbx ocjekaja H>CHor cpna; njiaBe o6pBe y o6jjnKy JiyKa 6a^a cy odbija od nas sve ono o čem u evropska štampa trubi, A.Ba no3.nakeHa no^yMjeceqa.. KaApa ocTaAe' Ha hctom kao da smo mi krivi svima onim nasiljima, kojim^ je MjecTy. BeaHKe, nnaBe ohh, Koje oy a cyBnme 6ajie uzrok bio samo apsolutizam. »Vremena križarskih ratova su prošla« — govore oTBopeHe, noneme ce no.naxKo, no,naxKO 3aTBapaTH. T a­ njima... X.iaA«a pyKa cmpth no.naxKo, no«naxKO, aaTBa- evropski naučenjaci, te se sada ne pristoji onako mi­ sliti i pisati o Islamu i Muslimanima kao u vrijeme pajia je obo .mjene ohh... Ha boaii CpeA036MHor Mopa Taao AaaeKO... A^JieKo križarskih ratova, .ali, i ako se takovi glasovi po gdje­ rAje ce BeaiiKo jeApa.io biiac Kao nTannja Kpn.na; Kao kad čuju, ipak mi vrlo često budemo od strane nji- Islam i civilizacija. �15Ž hove štampe napadnuti. Što je počelo u vrijeme kri­ skim učenjacima i diplomatama u tu svrhu, da im U žarskih vojni, to se i danas još u gorem obliku na­ još boljem svjetlu prikaže, kako Islam nije vjera, koja kulturi stoji na putu; u svrhu da svoju domovinu stavlja. Jedan od najvećih uzroka ovim napadajima je bolje sa Evropom upoznadu, te najzad da od tog puta taj, što se u Evropi sve one podvale na nas uzimaju pribave korist svojoj otadžbini. Na žalost, ovaj se njegov naum ne ispuni, jer za isitnu, a nikad se ne ispituje njihova osnovanost. Davno je već bivši vezir Rešid paša najbolje kruta ruka nesmiljene smrti ugrabi toga ženijalnog muža i ne izvede onu svetu zadaću, kojoj se žrtvo­ prozreo, kakvim će sve zlim posljedicama uroditi, ako bi i nadalje šutke prelazili preso takova p'sanja, pa vao bio. Ali sjeme, koje je on posijao — palo je na plodno je zato pozvao sebi tadanjeg velikog učenjaka Dževdet efendiju, da zajedno porade na tom, da Evropi prikažu tlo. Ideja napretka zavlada umovima i pored svih za­ Islam u pravom njegovom svjetlu, te da tako poprave preka i neprilika tu ideju nije moglo ništa suzbiti niti krivo mišljenje o njemu. To im je donekle i pošlo za želju za napretkom iz srdaca iščupati. Izučavanje rukom. Potkrijepivši svoje navode nepobitnim doka­ evropskih jezika dade našem narodu sasma drugi po­ zima, oni su dokazali da Islam nije neprijatelj civili­ gled na svijet. Naš narod ne imagjaše pojma o tom, da je sazacije, nego da je naprotiv zagovara, te na taj način pridobiše simpatije mnogih Evropejaca. Taj veliki vremena kultura istovjetna nekadanjoj kulturi islam­ čovjek je od onih ljudi, koji su ustali da nas iz tri- skoj, kao što ne znagjaše o svojoj sjajnoj prošlosti. stogodišnjeg mrtvila probude i njegov put, koji nam Kakogod su nekad evropejci dolazili u Bagdad i Enje pokazao, učinio bi od nas najnapredniji narod, da dolos na nauke, mi počesmo slati svoju mladež u iza krimskog rata ne naigjosmo na onolike zapreke i Evropu na studije. I da toga vremena bijaše vlada pokazala volje i žrtava, kako je to kod naroda bilo, poteškoće. Kad se je na ratištu, zajedno- sa turskom, prolila mi se ne bi podijelili u dva tabora: na jednoj strani engleska i francuska krv, *znf(čilo je — kao što sada inteligencija, na drugoj skrajnji nazadnjaci, koji su evropejci kažu — da je prestalo vrijeme križarskih jedni druge prijekim okom gledali. Da Islam ne priječi kulturu, nego da je još za­ ratova. Evropejci kažu, da je civilizacija toliko napre­ dovala, pa je prestala borba za vjeru, a nadošla borba govara, najbolje nam svjedoči sjajna prošlost, koja bi­ za kulturu. Najveći evropski učenjaci upoznavši islam­ jaše našem narodu jedna tajna i o kojoj su samo ske istine i vrline .turskog naroda, danas već ne na­ učen aci znali i svoje misli o tome megju se izmje­ njivali. Proučavajući našu teologiju naićićemo na više padaju ni Islam ni Turke. Sjajne stranice islamske povijesti nam najbolje mjesta, da se je tu uvuklo mnogo kojekakvog perzij­ svjedoče, kako smo nekad bili kulturni i napredni, skog misticizma i praznovjerja te fantastičnih priča, o kako smo razvili sve grane znanja i umjetnosti, kojima čemu se pripovjedalo kao o kakvoj vjerskoj istini, a se je i Evropa mnogo okoristila prilikom samih kri­ naši učenjaci, koji su znali za to, šutjeli su. Prilikom žarskih ratova. Mi imagjasmo najbolje oružje i prve naših osvajanja mi smo kojekakvih običaja i navada topove, a danas ne poznajući ni svoje ni islamske po- od d ugih naroda poprimili, te se je to u našem na­ vjesti, a ni suštine islamske nauke, ogrezli smo u ne­ rodu tako ugnijezdio, da i sama povjest govori o tom, znanje i lijenost, pa nam zato i dovikuju: „Kultivirajte kao o osebinama našeg naroda. Ugledajući se u p er­ zijske Darije dadosmo se raskoši i to naš narod do­ se i pogjite putem napretka” ! * Jednoga vremena htjeli su naši učenjaci da pre­ vede do skrajnjeg siromaštva. Naši državnici i ostale birokrate dobro su zhali, vode povjest glasovitog arapskog historičara Ibni Haldona na turski, te kad su za to dozvolu iskali, sam da nije lahko od prosvijećene mase otimati krvavim padišah je rekao: »0 tome više ni riječi, jer se oštra znojem zaragjeni novac i imetak i nastojali su, da što britva ne daje djetetu u ruke«. Baš u vrijeme kad se više zadrže naš narod u neznanju. U zadnje dana o nama se mnogo neistino piše je naš narod počeo buditi Dževdet efendija je uzeo tu opasnu britvu u svoje ruke i predao je tome, dje­ i govori, u čemu se ide tako dalekp, da se i na naše tetom nazvanom., narodu. pregje napada. Naši napadači vele, da smo mi isti Rešid paša je tadanjem sultanu Abdul-Medžidu barbari kao i prije, te da nismo nikada kulturi pristu­ predočio neophodnu potrebu napretka i civilizovanja pačni. Koji i u najmanjoj mjeri poznaju našu histo­ narodnog, a Sultan se tomu nije ni najmanje protivio. riju ne bj smjeli tako govoriti o nama. 'Narodi, koji On ne strahovaše pred prosvjećivanjem ljudskoga danas stoje na najvišem stepenu kulture, pišu u svojoj uma. Samo je tada bilo po srijedi to, da su vladale historiji, sve pogreške njihove prošlosti i ja mislim, velike opreke izmegju znanja i konzervatizma, tako da je to baš znak savršenosti. Kad se govori o proš­ losti uopće, mislim, da i Turci imadu pravu, da se i’ da je sam ltešid paša bio u opasnosti. Rešid paša bijaše naumio, da zajedno sa Dževdet o njima bar štogod reče. Gak ni povjesti, koje su stra­ efendijom pogje u Evropu, da se’ sastanu sa evrop­ nim jezicima pisane, nisu nas mogle baš sasma obići. �153 Prva osmanlijska država osnovana je na visokim i čistim temeljima. Svakome je poznata blaga dud, krijepost i naobrazba sultana Osirana, prvog osnova telja naše države. 1 strane povjesti pišu, da je sultan Orhan jedan put sazvao vijeće učenjaka, te na pod­ lozi šeriata izdao nove zakone. Posljednih dana vlade sultan Jildirim-Bajazida, a uzrokom tadanjeg vezira Ali paše Osmanlijska je dr­ žava zbog raskošnosti počela naginjati propasti i to trajaše pet godina. Pošto je Mehmed I., prozvan dru­ gim osnovateljera, došao na prijestolje, znao je svojom ženijalnosti i mudrim upravljanjem ukloniti i vanjske i unutarnje neprilike svoje države i spasiti svoje car­ stvo iz onako kritična položaja. Toliko je bio stekao glasa i štovanja, da ga je car Emanuel 11. pos'avio skrbnikom njegove djece. Sami prinčevi toga vremena polagali su najviše važnosti, da se naobraze, te je sul­ tan Mehmed II. Fatih govorio pet jezika: turski, arap­ ski, perziski, latinski i grčki. Strane povjesti, prenoseći iz Kućibegove histo­ rije, koja je ćagatajski pisana, pišu o napretku i sjaju tadanje turske države čiji. se glas bijaše čitavim svi­ jetom pronio, te o sultanu Sulejmanu, čiji su neki po­ stupci u pošljednje vrijeme njegove vlade bili uzroci naginjanju propasti turske države. 0 ovom navode slijedeće uzroke: Što se on, osim u najkritičnijim ča­ sovima, kao pri navješćivanju rata, nije nalazio u vi­ jeću; što se samo iza žara brinuo državnim poslo­ vima, što je, naimenovavši svog vrhovnog dvorskog lovca velikim vezirom, otvorio pute nesposobnima u državničke službe; što se je tako odao svojoj ženi, te se je i harem počeo miješati u državničke poslove; što se je razvila takova korupcija, da su se sve državne službe za skup novac kupovale; najzad što se je prin­ čevima zabranilo službovanje u civilnim i vojnim služ­ bama, te njihovo zatvaranje megju dvorske zidine. Povjest nam svjedoči, da svi narodi u svojoj proš­ losti imađu različita razdoblja svoje evolucije, svaki narod, dok je došao do civilizacije i napretka, preživio je iste stadije: barbarstvo, nomadstvo i civilizaciju. I ako su posljednji naši sultani vladali apsolutistički, zar imade nekoji narod koji nije imao takovih kraljeva i vladalaca? Da nije toga bilo zar bi povjest zabilježila onolike revolucije i krvoprolića? Mi želimo ljubav i prijateljstvo Evrope. Kad je naša apsolutistička vladavina bila zatvorila svakolika vrata civilizovanja, Evropa nam je otvorila svoja na­ ukom bogata učilišta. 1 samu Kućibegovu ćagatajsku povjest na evropskim smo jezicima proučavali. Zadnji reakcionistićki dogagjaj u Turskoj, nastao je od strane nekoliko apsolutista i egoista, nahuškavši neobaviještenu masu, pa mislim, da nije pravedno za to objegjivati jedan čitavi narod. S turskog preveo: Alnneđ Rašidkađić, Foča. Cazim Ćntić: Kao što ljubice cvatu... Kao što ljubice cvatu, ljubav je procvala tako U gaju života moga, što noć ga spokojstvom puni — I rosa drobnije’ suza, koje sam za tobom plako, Rujnu joj glavicu kruni.. . Ah, tvoja ljubav, Nigjar, proljetnom mladošću diše 1 mraz mi sa srca b riš e !------ Od mene nekada, Nigjar, ti si daleko bila Ko rumen večernji oblak, kada viš jezera plovi; AP tvoja magijska slika u grud’ma mi se je krila, A sa. njom pjesme i snovi. DA, ja te u misli nosih ko ćafir kumira svoga I čeznuh cjelova tvoga. Na nepoznatome drumu, što svojom prazninom sliči Pustoši, zakopanoj megj moga čela bore; Na drumu, gdje vjetra nema, osjetih — ko u priči — Mirise aprilske zore: Osjetih disaje tvoje, — pa ja sam strasno ih pio I pjan sam, o Nigjar, bio. -U-jednoIiČnoj noći, kad tek se mraci krile 1 pune blijedim strahom koridor duše moje, Ja nagjoh svijetle lampe, pokrite štitom od svile, Ja nagjoh oči tvoje.. . I nagjoh, o lijepa Nigjar, mirisne meke lale: Te tvoje ručice m a le.-----------I vigjoh tebe, Nigjar, i vigjoh, gdje poput sjene Na suncu osmjeha tvoga tuga se rastapa m oja-----I ko što saginje vrba glavu viš rijeke snene. Da lica ogleda svoja, Nad tvoje oči tako ja sam se saginjo ti’o I tako sebe sam zrio.......... EpHecT ,U,ecnpe H o bm jn y u J T e p n ja . ToenoflHH nerpaiumr, je_a.au CTapiiHc.KH ► iohaohckh ČH.’BeacHHK, CTporax KOFi3epBaxnBHHx notvieA* n cxBaTaita, icojn je yBnjeic paa;no ca Bp.no nouiieHHM h yr\neAHjm KaBjeHTHMa, noc.Maxpao je ca H3RjecHHM HenoBjepemeM HOBora KJinjeRTa, Koja My je 6ao Aouiao. A.na IJoh ^ayHBHr, Taico cc 3 Bao hobh Mjnrrepnja AOHHo je 6iio caM cočom npenopyKe icojo CyAe y tiOBjeKy noB.jepeH>e. H 3 axim, oh je imao noHamaite, icoje je yHaHH.ao Bp.no noBO.’t.aH yxacafc Ha CTapor JiOHAOHCKor 6a jLesKHHKa. P oh ^IayHHHr 6ao je noeT ap n ju n houito čoaeiuA.HB rocnoAHH, aaje je AocTojaHCTBeHo noHamaae tobo- �154 p n j o , A a je t o HOBjeK, k o ju uMa B p jo BeJinKy peHTy h H ap o H iiT y HaKJioHOCT npeMa x a p T n ja jia c-a T pn npoueHTa. rocnoAHH ^ayHHHr noBeo je pa3 roBope THMe, h it o 6h jio je n3M eijy ce II3BHHHO 36o r CBoje naim e nocjeire — m e c i rt ce^a« caTn yBeue. — je H>eroBo jm p e Je^Ha MapaMa 3 aK^aH>a^ia OHajy; o h ao r.iacoM, Kao Aa 6 o.iyje je roBopao xpanaBHM KaKBe rpyAHe 6 oJiecTH, TaKo oa Aa ce ĆHjseacHHK H iije Morao y 3 AP5KaTHi a Aa m7 He CKpeHe naMvH.y Ha H>eroBy Heo5 pa3 pnBOCT, Koja ce cacToja^ia y TOMe iu t o o b b k o KacHo H3 ^a3 B, Ka^a je Ba3 A yx nyH Benepite Baare a 3 aryuiJBtiBe Marjie. H a T y npnivijeA6y 6n.,£>eHCHHKOBy, U o h ^ a y H iiH r o a * ro B o p a CBojnM xpana.BHM r.ia c o M : — C T B ap je y obom c . ^ oJiasaM K o ja 3ax T iijeB a , Ba® h oc .io m , ao A a b u k o He 3Ha, Aa caM caA a H3araao. M o j a Miic.’ie, A a caM ja y oBOMe T peHyTKy 6 p o h x i i t h h h h m K aTapoM nptJBe3aH 3a c c 6y. T y ce — Cbo Moje BMaH.e ja 3aBjeuiTaBaM EAeapAy Aji-, A y ro o h t c iiik o h 3aKauiJi>a, n a h o ih to ce M ajio npaM npBO , HacTaBa Aa^>e Aa r o B o p n : — J a caM saMOJino, ro cn o /iB iie fiiiJ te jK im ie , H am e r 066c.TpaHor đa.itesKHiiKa, -Baiuer A o 6p o r no3HaHnKa reHepa^ia T y p H 6ej)a, Aa m h np en o p y tiH T eH o r npaBH BKa, Ha H eKor' A a p o e a T o r a nom- 6a 1 ce ABCKpepnjjf a no3aa- iia jy Ban.e n p a B H a x C T B sp ii Morao noTnyBO noy3AaTii. T eH ep aJi je 6110 ^ yoa3aH , Aa M n .^ a jeAHO ihicm o na Bac a ja caM npBOM npn.inKOM Aom ao OBAje. hob TecTaMeHT. H m s m Ja H-ce^aM A a naMjepy, Aa H a T 8KHB HaHilH paĆHOpeAHM, B3BjecH0 He he o a o 6p h t h . m ije n o npaBHM jeAaH Moje aM aae KaKO MH Moja ep o A H ap a H 3aTo 6am ace.iaM, A a H3- p a A y OBe Moje noc.T>eAH>e B o jte noBjepaM na a a rocnoAUH e, K o ja 3ay3BMaTe t b k o b iia b h h n y H no iiiTO B afta no.ioasaj Met,y npaBHBniiMa. — HaMeraa onpe3 HOCT, npnMjeTH 6 nj£.ejKHHK cacBnM xJiaAiio n oneBiiAHo He paAyjyha ce noxBa^a, K o jy je Ma.ao Hac a o 6 ho . I J o h ^ayHBHr, A H iu y h a TeniKo, o cT aAe HOTnyHO M apaH n A°CTojaHCTBeHO Jty6a3aH. O h caMO A9AaA e CBojaM x p a n a B iiM r.ia c o M : — Ja Bac y h cto BpajeMe .-beHCHHHe, A a 6yAeTe jeAaH MeHTa. H p e M a TOMe, oa Baraa h e m o jih m , rocnoAH H e 6a- H3B p in n jiap a M ora TecTaA y * H o cT 6h t h , A a mom T ecTaMeHTH ouyBaTe CBy b 83k h o c t , y c.ay< ia jy aK o 6a ce K o ro A Bam ao A a no n y m a ocnopaBaTa H>eroBy BasKHocT. Ba.’i.e3KHHKy Haje a 3r.5eAa.zro hh Majio npajaTHo, A a ce MoatAa 3 6 o r hyA^>HBocTa jeAHora oABuuie HenpaBeAHor a HacTpaHor pacnopeAa HacjseACTBa, H3 .iaace p a 3 BKy ii pa3 HaM HeHpnja3 H0 CTBM8 . H He H3 jia 3 eha h h k b k o H 3 CBoje npeTjepano x.iaAHe y«iTBB0 CTH a 3 aHaTCKe ywiyjKh o c t b , oh OAroBopa r^iacoM, y KOMe ce anaw ocjeTHJio HeuiTo Mp3 0 B0 j&e: J a TeuiK o BjepyjeM, A a he Ma M oja M H oro 6pojHH a pa3HOBpcHB nocJiOBH A aTH BpeMena, Aa T y A y * H o c T n p iiM a M H a ce 6e. I I o h r^ a y iiB H r noacypao ce 0AM ax A a CBoj n p e A .io r iu t o đo.’&e o 6p a 3^oiKH: — HapaBHo, ja HHKaKO He 3axTajeBaM oa Bac, a & 3a6aAaBa yiHHHTe — pene oh. J a hy bhm 3a Bain xpyA n^aTaTa ABaHaecT xa.T>aAa AHHapa, a ocbm Tora he bhm joui HemTO hob na npanacTH npnjniKOM npoAajo Mora HMaa.a. — Moja 0 A*iyKa, rocnoAHHe, oAroBopa fiajbesBHHic y3Apac.’i>nB0, saBacnhe oa Tora, KaKBa he 6hth Bama 3aBjetnTaH>a. — Ja HeMaM Aa hhhhm MHora 3aBjauiTaH>a, jep cbokojihko CBoje nMaae HaMjepaBaM, Aa ocTaBHM jeAHOM jeA0HOM jnmy. Ja caM Heaceifca, a hmhm caMO jeAHora jeAHHor čđiiacer po^area, jeAHora cHHOBpa, Koja ce je npeMa MeHii noeauiao tbko pljaBO a ca tojiiiko mhopo 6e3o63aphoctb a HenoniTOBa&a, *Aa caM ce Haj3aA hbpcto pajenino, Aa ra cacBHM HCK^byHHM H3 HacJBeACTBa. EajBeMCHiiK y3e nepo a 3aMO^a IJoHa ,ZJayHHHra 3a 6aaace noAaTKe. OBaj My OAroBopa: mh b h t o tppeay HIe^eHy a BMeHyjeM r a ca BaMa 3ajeAHO, 3a 113Bpiiiaopa Mora TecTaMeHTa. — A KO je Taj Hle^ieH, aKo Bac cMajeM 3am naTa? ynafle %y 6iKT«eaBHHK paAOBHajio y pajen. — Moj c.iyra. Ba^beacHiiK je CMaTpao 3 a HOTpe6 HO, Aa My ynyTii jora jeAHO nHTaifce: — Jecie jib ce npBo A"6po npoMacaajiH 0 kopaKy Kojn HaMjepaBaTe Aa yHHHHTe. jJayHBHr oAroBopa cacBHM mhpho a Kao uoBjeK, Koju ce Beh OAaBHo noTnyHO pajem ao uiTa he paAHTii: — TocnoAiiHe HepraMBHe, Taj H le jie n je jeAaH Ao6po BacnaTaH uoBje«, nanie yeHT^iMeH Hero khkbb CJiyra, komo ja AyryjeM s p jo BejinKy 3 axBajiH 0 CT. O h he Moje HMaae Moha MHoro đo^&e Aa ynoTpe6a, Hero ihto 6a to ynaHiio Moj pacnycHa a 6e3o63apHa caHOBau;. ,Zl|pyro Bene AO^e rocnoAHH ^[ayHBHr noHOBa y 6ajF.e5KHHKOBy KaHii;ejiapHjy, Aa noTnarae Beh totob aKT. TecTaMeHT je 3a tbm 6ao npeAaT Ha HyBan.e 6ajE.eacHiiKy IIepraMHHy. H ohito je to 60.50 ii3Bpnieno IJ oh H,ayHBHr acn^aTa, kojihko ce o6bhho njiaha 3a hocjiobo to BpcTe, a 3aTBM Mapao oAe. HeKOJiiiKo HeAjejba nocJiaje Tora yMpe BaBjeniTa^an; TecTaMeHTa. H bm je 3a to A03Hao CajbessnaK UepraMHH, oh ce 0AMax y n y ia cpehHOMe Hac.T>eAHHKy. On y H>eMy Ha^e jeAHy Bp^o jiajeno o6pajaHy, $Hiry a mhphjt ^ a i hoct, cpeAH>era pacTa a CTapocTa, Koja je noTnyHO oaroBapaaa onncy, Kaicas je H»eH rocnoAap 6ao Aao sa H>y. U p a H3HeHaAHoj BajecTii, Kojy My je 6ii.5>eacHBK AOH0O, Hle-zieH ce caao mbjio 3aayAH, a^ia HBKaKBo HapoHHTO BejiaKo, BJiii Bp^o paAOCHo, y3oyheH>e. CaHOBau noKojHBKOB, ApTyp ^IayHHHr 6ao je Aoniao y J I ohaoh Ha norpeđ cbomo CTpayy. KaAa ra je 6aA>ewiiHK HBBajecTHO 0 caApacHHH TecTaMeHTa, oh je to caomuTeite npiiMiio 6es HMa^o 3^;e bojec a ^ a pljaBora pacnojio5KeH.a. 3 a thm je aajaBHo 6ajLeMCHHKy IIepraMBHy, icaico ce 01K6HH0 npoT0By Bojte CBora cip n u a 11 6e3 o63apaH.a Ha H>eroBe Bpjio »ciiBe npoTecTe. H aaTO, peue oii, ibera Hiije �155 MHMajio. ft3 H6 HaA0 Ao, juto ]e ocTao 6 e3 Hacj&eACTBa. A jih nouiTO My je, 6aia npeA c-Bojy c&ipT, CTpun; 6ho Hanneao je^HO nncMo, y komo My paHnje H3 roBopeHy npH,jeTH>y Huje hh’ihm A^Bao Ha 3 Haa>e, Aa ke H3 BpuiHT0 , to je oh 600 Aoiuao y JIohaoh y oueKHBaH>y, Aa ke 6hth jeAHHH HaCJ&eAHHK UOBojHHKOB. HeAjej&y AaHa nocjte caxpaHe IJona ^ayHHHra, Ao^c Hac.'teArmK koa 6 hjb0 okhiik3 , n 3a mojih ra, Aa wy Aa Ha sajaM cyMy oa ABnje ctothhc SHJtaAa Aunapa ao BpeMeHa KaAa TecTaMeHT 6yAe h cj' ackhm nyieM noTBpkeH npH3HaT Kao nyHOBaHcaH. EHJbeacH0K HepraMiiH My OA»ax H3AaAe jeAaH ueK h HapeAH CBoue nneapy Aa enpeHH np03HaH0H;y h noAHece je IIIejieHy Ha uothhc. IIoejJHje Tora ĆHJbeacHiiK OAe H3 CBoje KaHpe.iapHje, jep je Hiiao HeKaKBor nocjia H3BaH Kyhe. h Benepa KaAa je o6yKaO x a.’bHHe n aiu e ra rocnoA apa 11 Ha » e r a tojihko mhcto jihhho , a » caM 'n ja ca n a y npBOM TpeHyTKy oa H>era noiincJiiuia, Aa je to rocnoASH, h ano caM Bpjio Aoćpo 3Hajia, Aa jc rocnoAH h ,ZtayHHHr jieacao đojiecTaH h 6ho noTnyno neMokaH, Aa yiHHii Ma h HajM aitn noKpeT pyKOM hjiii Horon. — MoaceTe jih HaM Ka3 HTH, Aa »tiii je noKojHH IJuH /l|ayHHHr HMao 0HaKBy HCTy 6paAaBHny Ha AecHoj pyn;0 , icaKBy 0 Ma h a e ro B c.Jtyra H le a e H ? — Mory ce 3aKjieT0, y^ ihto xnkeTe, Aa Haje nnao HHK8KBy 6paAaBimy na Aecnoj pyun. Ja to Bp.io Ao6po 3H3M, jep caM IJoHa ^ayHHHra H.eroBajia 3a ( ne BpHjenie H>eroBe 6ojiecTH, h M.ory pekn, Aa caM ra iterocajia ncKpeno 0 OAaHO. Buj&eacHHR Hnje peicao h ii pnjeHH, caMO Ay6oico y3AaxHe H noivieAa ce aHanajno ca cnojHM nncapoM, Kojn je 0AMax y3eo jeAaH 4*HjaKeP H O T H ra a o Aa 3one no.inH0jy y noMok. Ca« 6ir.T,e3KHnfc je 3a to BpnjeMe 6p30 nocjiao jeAaH KpaTaK TejierpaM noKojmiKOBOM ciiHOBuy, ApTypy ^TayHHHry, y KOMe ra je ofiaBiijecTBO Ha 6p3y pyny 0 npaBOM CTan>y CToapn, h 0 cpeliHHM c.Jiy>iajeM, ocyjekeHoj Bpjio BjeuiToj h Bpjio npenpeAeiioj hhtph30. IHTa je CBe nocjinje Tora 6hjio, — Hnje noTpeđHO CyTpa a :*h, KaAa ce noHOBa caeiao ca CBojnM nncape&i, oBaj My peue, Aa je OHaj CHHokn.0 qeK oa Aanje CTOTHHe xnjtaAa A^Hapa jeAHHM TajHHM aKTOM orjiacuo .koa 6aHKe Kao HCBa*cekH. BHJte5KHHKy je 6bjio to Bp.io HenpejaTHo h oh Ji>yTHTo 3 anaTa: — A jih Kako ct6 TaKo uiTo cmjcjih n Morjni yuHHHTH npnje nero ihto CTe MeHe 3anHTaJiH? ITncap My yHTHBO oAroBopn: KaAa je noKojHH IJ oh ,ZtayH0Hr noTnncHBao koa npniaTn. C (}>paHnyCKor : H. Hac CBoj TecTasieHaT, ja caM 600 npiiMjeTHo, Aa oh Ha AecHoj pyun nma jeAHy 6paAaBHn;y. — ,^o6po; a niTa Bac će to Morjio thi^bth ? — HeTepecaHTHa je cjtyHajHocT, Aa n OBaj HacjbeAHHK HlejieH nsia TaKBy iicTy 6paAaB0uy Ha AecHoj pypn, 0 to nas H Ha hctom . Mjec.Ty. Ja eau to 6ho jy iie npnujeTHO, h ’ to mh ce yiHHHJio Bpjio cyMH>0BO. y tom TpeHyTicy yl)e y 60j&e»CHHKOBy KaHii;eaapnjy - Dr. J HenpujaB.’LeHO jeAHa aceHCKa. O hb je onJia n cyBHine y 3 Taman ja hoću u bolnicu, da obigjem svog bo­ 6yJjeHa, a y pynH je AP®aJia OHaj SaHicapcKn neK, koj' h je nponuie Beqepn 600 0 3 AaT. OHa ce 0AMax oćpaTH 6a- lesnog druga, a na glavnoj kapiji čitava gom ila naroda. Ulaze i g raje... a vode nekog čudnovatog bolesnika. jt.eHceuKy: Po izgledu zdrav-čitav momak, ali razjario usta koliko — HLra t o 3Han0? Menn je 6 hjio Ka3aTo, Aa ke igda može, pa s vremena na vrijeme odaje od .sebe neke m h ce 3a oBaj ueK y ćaHUH OAMax HcmiaTHTH ABnje c t o THHe xHJtaAa AUHapa. Y MjecTO Tora ca m h o m ce y ćaHgH čudnovate zvuke. Aače i gagače nešto, a li iako neobičnim noc.Tjnajio Kao ca KaKBOM noojteAiBOM KpaA^>0B0poM. Ha čisto životinjskim glasom, da ga ja nisam mogao razu­ mjeti. Meni čudno, šta mu bi, pa pitam, a oni oko nocj&eTKy cy Me ynyTHJiH oBAje Ha Bac. Ja caM ca t h m HOBpeM XTjejia Aa °AeM Y XoJiaHA0jy, h Aa ra TaMo neKan njega pričaju, kako je maločas jeo kruške, pa u jedan mah tako čudnovato dreknuo, da su se svi prepali. A o k o h He Ao^e a o CBor BejiHKOr HMasta, h Aa ce 3 aTHM Od toga doba nije više ni sklapao usta, i eto ga tako 3 ajeAHO BpaTHMO HaTpar y EnrjiecKy. A x ! ja ra caAa C.Kp03 BHAHM H HOTnyHO 0 pO3 0 peM. O h je XT0O CaMO Aa jednako mrmlja i viče. Sve razumije što m u se kaže, a htio bi i sam da govori, ali ne m ože. Kao da mu Me ce OTpece, Ma no kojihko CKyny UHjeHy, jep caM ja ycnjejia Aa yxBaTHM kohuo CBiijy H>eroBHx npenpeAeHHX ’ je donja „vilica spala", pa nikako usta da sklopi. Radoznao, šta će s njim biti, pogjoh i ja za H H T p n ra n 3 Jio< iHHaiiKHX cmieTKH. njima u bolnicu. Kad ugjosm o u dvorište, nagjosmo EHJi>eHCHnKy ce, kba to 3 auy, Ha6pa uejio, a.10 oh H ig ije n a . Kad iskoči donja vilica iz zgloba. nnaK Bp.io ĆJiaro 3 anina MjaAy MceHy : — Ta o komo bh to roBopHTe, Aparo A^jeTe? — 3 ap Me He Moaceie HHicaKO A8- nosHaTe, rocnoAHHe fiiiJbeHCHHHe ? Ja caM BaM ĆHJia oTBopHJia BpaTa KaAa CTe OHO 6hjih Aom^H. Aa wy KaseeTe, Aa je oh noc'rao yHHBep3 ajiH0 Hacj&eAHiiK noKojHora rocnOAapa IJoHa ^ayH0iira. B h cto ra MorjiH b 0A]cth caMora OHora ljekara gdje nešto bolničaru naregjuje. č im ga ugle­ dasmo, bolesnik kao da se uznem iri i jače zamrmlja. Ljekar mu odmah prigje. Uhvati ga malo za donju vilicu kao da pokuša, bi li je mogao zaklopiti; opipa ga dva tri puta vrhom od prstiju ispod ušiju, gdje se vilica uzglobljava: pa će onda bolničaru na­ rediti, da mu donese stolicu i neke poveze. Dok je �156 čekao, da se bolničar vrati, jedna žena mu je ispričala, kako se to dogodilo, a on je mirno slušao. Bolesnik joj je živo upadao mrmljanjem u riječ, ali ga je ljekar sam o stišavao. ' Čim je bolničar stolicu na zgodno mjesto na mjestio i na nju bolesnika posadio, ljekar obavi oba svoja palca na rukama onim povezama; prisoje prema bolesniku s lica; z&gje mu zavijenim 'palcima duboko u usta; i položi ih i s desna i s lijeva duž zadnjih do­ njih kutnjaka. Druga četiri prsta ostadoše mu s polja na licu tako, da. su s obje sirane obuhvatili donji rub »spale vilice«. Kad se još jednom uvjerio, da je ukočenu vilicu dobro obuhvatio, pri tište je snažno —\ najprije naniže, a odmah za tim malo nazad — prema zatiljku — pa je onda m alo pusti. Vilica kao pero skoči i škljocnu, kao ono šip u bravi — i to tako brzo i snažno, da je ljekar jedva imao vremena, da svoje palce iz usta izvu če i od ujeda saču va... Vratila se, dakle, na Svoje m jesto i sve je bilo u svom redu. Bolesnik je već m ogao usta otvarati i zatvarati kao i prije, a,m ogao je odmah i razgovijetno izgovarati. Sad je već s;\m pričao kako mu se to pogodilo, i "Šta je sve pretrpio. Mi svi začugjeni gledamo, Ifako u čas sve progje, a ljekar bolesnika blago kara, što je tako halapljivo krušku obzinuo, kao da će j e cijelu-da proguta. Sa­ vjetuje mu, da drugi put ur tdkim prilikama bude pa­ žljiviji, i da nikad više na silu i naglo ne otvara usta preko mjere. Meni i drugima, koji su ga radoznalo još i dalje zapitkivali, tumačio je taj — za nas tako ču­ dnovati slučaj — sasvim prosto na ovaj način: „Kao što znate, donja je vilica pokretljiva, a kreće se u zglobu — u svojoj čašici ispod uha — od prilike isto tako, kao ono krila od vrata u svojoj šarci. Dok su ti pokreti prirodni i odmjereni, dotle i vilica ostaje u svom zglobu i vrši pravilno svoju zadaću — otvara i zatvara usta prema potrebi — a čim se u tome pretjera, može se desiti ono što ste maločas vidjeli. Iskoči iz svoga zgloba i svoje čašice — iščaši se, ugane se — pa je onda nepokretna, dok se i opet naročito u zglob ne vrati — ne »namjesti«. A kako obično iskoči prema licu — dakle ne nazad, nego naprijed i na više — to se pri »namještanju« mora onako raditi, kao što sam ja maločas radio. Mora se vilica prstima na niže potegnuti, p a odmah za lim prema patiljku jako i snažno pritisnuli. A to je tako prost po­ kret, da ga m ožete i vi izvršiti. Tek ako ne bi ni na taj način bolesniku pomogli, ma i svaku stranu poje­ dince »nam ještali«, tražite ljekarske pomoći. Sve drugo ništa vam ne vrijedi, a može pogdjekada i da škodi. N e gubite, dakle, u takim prilikama glavel Jeste, da se od takog bolesnika neuk narod prepadne i zbuni, ali tr.ezveniji m egju vam a valja uvijek da su prisebni. Još i to da vam spomenem. Donja vilica m ože iz svoga zgloba iskočiti, kadgod se naglo i jako otvori, a takih slučajeva ima dosta. Eto je n. pr. ovaj momak stradao za to, što je naglo i jako obzinuo veliku krušku, a drugi m ože isto tako stradati, kad n. pr. naglo i duboko zijevne; kad žestoko bljuje ili kašlje; kad »razjapi ralje«, pa iz svega glasa viče, pjeva ili plače; kad ga ko po donjoj vilici snažno udari i t. d. I to valja zapamtiti, da oni, koji su već jednom išča­ šili donju vilicu, m ogu lasno i po drugi i po treći put od toga stradati: — da su dakle, na to već nekako skloni. S toga se njima valja naročito čuvati. Ja se n. pr. sjećam jedne .sv o je bolesnice, koja je počešće patila od glavobolje s povraćanjem (bljuvanjem). Njoj se, jadnici, pored te nevolje, pogdjekada dešavalo i to, da pri povraćanju iščaši donju vilicu*. Nama čisto lakše, što to nije tako strašno, kao što na prvi mah izgleda. Meni baš milo, što sam i tom prilikom od doktora nešto korisno naučio. „Zdralje“. Narodne umotvorine. BncejiOei’omma. Encep imaše EacepćeroBnga, Biicep HHHce c h>hm ce pa3roBapa: ,,Pa36epn ce, moj flpoĆHH ćncepe, Ja Te HnsKeji Kao h fljeBojrea, C 6eroM cnaBaM 6ani ko h cecTpaga! OHa MHC.m to hhko H6 iiyje, K a to uyje Encepćera Majica; Ona TpuH cnHy y OAajy, ^AP** HoroM y oflajHa Bpava, CaMa joj ce OTBopima Bpaia. ITpenafle ce 6eace Encepćeace, y crpaxy je Ha Hore ckohho, I la je CBojoj Majga roBopno: „Xajnp o.ia, Moja MiKia Majico, 3aiuT0 ch ce Tano pacpAH.ua?* „K sko Heky, upH tu o6pa3 6ho, Je ji’ HCTHHa, inTo th A>y6a Kaace?“ „A mTa Kaace, Moja Mirna Majno?* D a My Ka3a m io je h icaKO je, III to je HyA& oa HeBjecTe CBoje. „JecT, HCTHHa, MHJia MajKO Moja — Ka;t,a M6H6 MajKO oaceHHCTe, JIyAy MeHn xaHKy aobcaocto. Ka# yHH^ox y ^epACK ajeBojgH, OHa CTaiue y 6yjjaicy, MajKO, IIOKpHBeHa CTaMČO.ICKOM UaTHJOM. Doboš H>oj3H nyp.iH AynaK CKU^aT1, Ona MeHe touiko 3aKAHH>ame: „EncepćesKe, Moj no Eory 6paTe, HeMOj MCHH nyp,7H AyB£UC CKHAaT’, HeMoj Me ce hh npcTOM aoahp&t ’, Jep caM ja^Ha AyAa ii HejaKa!" �Ja joj no'iex heniep OToaciiBaT*, Ofia MCHe TGHte 3aK.inH.anie: „Encepfieace, Moj no Bory 6paT0, HeMoj mchh hejiep oinacaBaT’, HeMoj mg ce hh npcTov A°AHpaT\ Jep caM j»Ana Jiyw h Hejaica!“ KaA ce BHt,ex jjmaK y HeBji.ii, JaMiix c pa$a hHTađ 6epbnBajy. KaA je B0A]ex mio mit haTać Kaace: He Aa HnTafi J£>y6aT nocecTpaMjr!44 KaA to qyjia Eiieepćera MajKa, OHa jaMH ahbht h ica.ieua, Ona nnme KH>wry inapoBHTy, Ila je majBe 6paTy Jby6oBnhy. CBe My Kaace KfbiirOM mapoBHToM, Ctie My Kaace, ihto je n icatco je: ,,Kynn ceaTe, majbH no AjoBojav! Kynn CBaTe MJiaAe, HeaceTteHe, Ha TH Aoljif 6’jejiy Aeopy jioiie, CecTpa tu je sanura jayiMnjy!“ KaA to nyo 6eace JE>yooBnhy, CBaTe icynn MJiaAe HeaceH>eHe, A AjeBojne M.iaAe jeHljujime, Ila OH noljo Eacepćera1- Adbpy. Bacep6eace Ha KyjiH eje^ame, JJ3 (Jia.n^aHa KaxBy ncnnjaino, A jty6a My 'nr6yK'^Aaeaine. yr.ieAa.ia y3 Bojte AYHAapa, Ila ynaTa Eac§p6era MJiaAa: „TEiija j’ OHO y3 nojbe. AYHAap ITporOBapa 6eace Bacepćeace: „Haje OHO y 3 nojte AyHAapa, Her’ cBaTOBH Aaje Jby6oBafca, Ohii HAy 6’jejiy A«opy MOMe. Te6e MajKa MOMe Aaja Aa^ia . y to Ao6a KaheHn cBaTOBn. O hh .i’jeno CBaTe AoieKauie, JIo aAeTy nlipaM ynemirne. KaA novome Kahean cbstobh, UoBeAome Jinjeny Aie»ojKy — IVieAao ax 6eaee Bacep6eace, r.ieAao nx ca bhcokb icyji% TjieAao nx Te je roBopao: ,,Jby6o Moja, Tpoja Mojn jaAH, Koja cy ce caA h i cpne CBHJin — JeAHH jaAH uiTO Te He o6.i>y6n’, ^ pyra jaah hito Te caA VAajev, Tpeha jaAH 3a Aajnyy CBora“! KaA to qyjia Encepćeroeima, Oa KOita ce M.iaAa yKiiHyjia, Oa jaAa je y H>oj cpno nyKjio. KaA to Ba^e 6eaee Eacepćeace, O h c’ yKiiAe ca AeMHP neHi?epa. Ohh MHCJie, a& ce npeHeMoacc, A ji’ h y h.gm’ jaAHO cppe nync. 3 a 6 n jb ew n o : Xycejan III,i|>iil., Sirota djevojka. Djevovala sirota djevojka, Sedamdeset i sedam godina. Sedam puta Cabi odlazila, 1 na ćabu ruku naslanjala; »ćabo majko, hoću 1 se udati?« A iz Cabe nešto progovara: „Udaćeš se i pokajaćeš se, Dosta puta sjesti zaplakati, Požaliti svoje djevovanje, Djevovanje mala carovanje!“ Ljeto projde!.. Ljeto projde, medna jesen dojde, Ko se ženi a uzimlje dragu, Onome je medna i šećerna; Ko s’ udaje, ne ide za draga, Onome je grka i čemerna. Mene majka za nemila daje, Za nemila, za gorskog hajduka; Kad mi sinoć na kenake dojde, Krvava mu ruka do ramena, A dolama krvcora nalivena. Mene hajduk na vodicu šalje, Da mu perem zelenu dolamu, Ja se fati’ rukom u džepove, I izvadi’ ruku brata moga. Po burmi sam ruku upoznala, Pa se opet fati’ u džepove, I izvadi’ kosa sestre moje, Po sadžbaku kosu sam poznala. Pa se vrati’ dvoru bijelome, Susrete me iz gore hajduče, Pa mi’ vako stade govoriti: „Hajde, draga, tebe zove majka! Dva veselja majaa ti provodi, Sina ženi a kćerku udaje?“ Kad ja odo’ svojoj miloj majci, Kad li majka sina oplakuje, Hadžinica kćerku joj oprema!44 Deli-Hclimcd i čisto zlato. M ocrap. Zaprosio deli-Meho sa Bosne, Cisto zlato, neobrato u majke. Knjigu piše, čisto zlato, u majke: »Vodi mene, deli-Meho, sa Bosne!« Otpisuje deli-Meho, sa Bosne: »Ja ću tebe, čisto zlato, voditi, Ako znadeš po mom dvoru hoditi, Ako znadeš moju majku dvoriti, Ako hoćeš moju braću slušati, I ako ćeš moje sestre učiti, Te ako ćeš moje ate zobiti, I s’ izvora bistrom vodom pojiti, �\ 158 Onda ću te čisto zlato voditi.® Otpisuje čisto zlato u majke: „Poturico, đeli-Meho sa Bosne! Da ti vidiš moje majke saraja S kraja na kraj sve halije prostrte, Po halijam rumena je kadifa! Da ti vidiš moje majke hanume, Bez robinja nikad dvorom ne šeće! Da ti vidiš moje braće spaliija, Bez momaka po čaršiji ne idu! Da ti vidiš moje braće atove, Bez seiza u podrumu ne stoje! Da ti vidiš moje sestre nauke, Sultan caru sofrabošču navezla, 1 u njojzi gjul-baklovu spremila. Neću, bogme, deli-Meho, sa Bosne!« Kulen Vakuf. Zabilježio: Mnharcm Kurtagič. da kupe što više ovakovih knjižica te ih razdijele u velikom broju megju naš narod. Knjižnica proti alkohola izlazi sada i ćirilicom. Cijena joj je: pojedini svezak 10 fil. 10 primjeraka 80 fil. 50 primjeiaka 3 K. a 100 primjeraka 5 K. Pisma, novac i narudžbine sa odgovarajućom pošta­ rinom, šalju se za izdanje ćirilicom na dr. Milana Kostića, Mitrovica, zemaljska kazniona, a za izdanje latinicom na Ivana Ištvanovića, Zagreb, Jurjevska ulica 14. Ova knjižnica je izdala ranije još dvije knjižice i to: K a k o d j e l u j e a l k o h o l n a č o v j e k a ? i Al ­ k o h o l i n a š e z d r a v l j e , koje su takogjer iste ci­ jene i mogu se dobiti kod istih adresata. Definitivni popis naroda od 10. X. 1910. Kako smo saznali, načinjen je na vladi defini­ tivni popis naroda od 10./X. 1910. i poslan na mi­ nistarstvo, da se oprobuje. Za neke cifre mogli smo već doznati. Ukupan broj naroda je bio 1,898.044 i to muški 994.852 Književne i kulturne bilješke. (52-41%), ženskih 903.192 (4759%), Po vjeri bilo je: pravoslavnih 825.338 (4348% ) Kmetovsko pitanje u Bosni i Hercegovini. Niz članaka, koji su pod goriijim naslovom izišli u muslimana 612.090 (32'25%), katolika 434 190 (22 88%). Saznali smo takogjer i za brojeve aga. slobodni te­ ovd. listu „Hrvat. Zajednici11, a koje je napisao Vojislav Hranić (pseudonim), preštampan je u zasebnu žaka i kmetova. Aga je bilo : muslimana 35.719 (88-28%), pravoslavnih 3.227 (7'98%), katolika 1.399 knjižicu, koja se prorjaje po 1 K; za seljake 50 hel. U čiteljska Zora. Izašli su zajedno 3. i 4. broj (3.40 posto), vlasnika sa zemljom bez kmeloprave: ovoga učiteljskog glasila sa bogatim i biranim sa­ muslimana 11.005 (68. 01 posto), pravoslavnih 3 234 (19'99 posto) i katolika 1.777 (10'98 posto). Slobdni držajem. „Učiteljska Zora", koja je već u sedmoj godini seljak je bilo: pravoslavnih 183.268 (28 87 posto), mu­ svoga izlaženja,‘dosta je poslužila namijenjenoj svrsi: slimana 334.813 (5274 posto), katolika 111.905 stručnom obrazovanju svojih čitalaca, a da će ona (17*63 posto). Kmetova sa dosta svoje zemlje bilo je: u tome unaprijed imati i još boljega uspjeha o tome pravoslavnih 51.309 (53’84 posto), muslimana 8.010 najbolje svjedoče imena saradnika, koje je redakcija (8’41 posto), katolika 35.977 (37 75 posto); kmetova sa malo svoje zemlje: pravoslavnih 63.825 (5779 posto), umjela oko lista sakupiti. A n a npeA3BaH>a. — Tarco ce 30Be KffciiacHga, muzlimana 6.585 (5*96 posto), katolika 40.039 (36'25 Kojy je ii3i,ajio flpyuiTBO „Oćnjmh" y M oeiapj, a y posto). Kmetova bez imalo svoje zemlje: pravoslavnih Kojoj cy ca^parana ^Ba upe^aBarfea noflCTapjemnHO 333.714 (7101 posto), katolika 94.991 (2135 posto), cnoMeHjTor APyuiTBa: Mapna 0. IIonoBaka. EfajeHa je muslimana 16.127 (3*63 posto). U privremenom rezultatu popisa stanovništva je KK.H3H 20 xejiepa, a noace ce aoćiith y KrtiisKapn TpnrjiKa po vjerama bilo: pravoslavnih 824.021 (43'47 posto), J\yA0 ba y Moc'rapy. • K njižnica proti alkoholu. (Uredjuje A. Štampar). muslimana 611.884 (32'28 posto,) katolika 433.480 Izašao je 3. svezak ove knjižnice pod naslovom „A 1- (22‘87 posto). k o h o l i zlo čin ". Napisao ju je poznati stručnjak d r. Mi l a n K o s tić , upravitelj kaznione u Mitrovici. Ovo je jedno tužno izviješće još tužnijega doma. Po njemu vidimo, kako u kaznionu trpa ljude prokleti demon — alkohol. On nam nanaša teške moralne i Društvene vijesti. materijalne žrtve. Dr. Kostić napisao je ovu knjižicu s velikom NAŠIM PRETPLATNICIMA. I ako je pretplata na­ ljubavi, vještim narodnim perom. Ovako aktuelne i šega lista tako neznatna, da je svaki, I najsirom ašniji, korisne pučke knjižice nije kod nas još bilo. Za to može uplatiti, ipak smo. pregledajući našu knjigu bi bila upravo dužnost svih društava i korporacija, pretplatnika, naišli na veliki broj onih, koji nam pret- ( t L is ta k . G ajretov g la sn ik . �159 platu jo šte ne izmiriše za ovu godinu, a ima ih i ta ­ kovih, koji nam i lanjsku pretplatu jo š duguju. Da je ovo skrajn ja nemarnost ne treba ni da go­ vorimo, kada se zna, da list staje samo 2 K (odnosno 4 K) na godinu, pa bi tako malu svoticu mogao svako pribaviti i poslati a da niukoliko ne osjeti. Mi ovim stoga pozivamo dužnike, da pretplatu odmah izm ire, je r ćemo svima onima obustaviti list. koji nam pretplatu u najkraćem roku ne pošalju. Članovima „Lige hiljade". Napokon smo mo­ rali, da se odazovemo zahtjevu listova „Musavata" i »Samouprave« i predamo imena svih onih, koji svoje prinose »Lige hiljade« ne uplatiše i time pogaziše javno zadatu riječ. Ti listovi su Već počeli da ta imena iznose, pa stoga u posljednjem času pozivamo one, koji svoje prinose ne uplatiše, da pohitaju sa uplatama, kako bi izbjegli javnoj bruci i sramoti. P o d o d b o rim a i povjerenicim a. Molimo pod­ odbore i povjerenike društvene, da nam šalju novac i iskaze, jer je mnogima već davno prošlo vrijeme kada su trebali to učiniti. Ružan običaj. Pod ovim naslovom smo u pro­ šlom broju imali povoda da se osvrnemo na pisanje pojedinih naših listova i da, u interesu društva, od­ bijemo napadaje tih listova na našega urednika, kao poslovogju društva. Nu, na žalost, mi imamo ponova povoda, da se tom istom temom zabavimo, jer dotično pisanje tih listova ne prestaje, nego se uporno produžava. Tako je nekidan jedan ovdašnji list objavio, kako su ove godine prihodi društva u velike pod­ bacili, jer svijet neće tobože da daje za to, što je g. Osman Gjikić društveni poslovogja. Ovo je neistina potpuno neosnovana i mi mo­ žemo najmeritorniie da konstatujemo, da prihodi' društva ni^u prema lanjskima podbacili, nego su od lanjskih znatno veći. A dg bi mogli biti i još mnogo veći u to mi i ne sumnjamo, ali bi u tome slučaju i oni, koji kriti-kuju, trebali da štogod za „Gajret" privrijede, a ne kao što je slučaj danas, da urednik toga istog lista, koji tako piše, nije ni član „Gajreta" i ako mu je društvo potpore davalo. Zbilja ružno i nedostojno! P o d o d b o ri d. uštva. Do sada su osnovani podod­ bori našega društva u ovim mjestima naše domovine; M ostar, Tuzla, Graćanica, Gacko, Zenica, Stolac, Trebinje, Konjic, Jajce i Čapljina — - s v e g a o s n o v a n ih 10 p o d o d b o ra . U osnutku su pododbori u ovim mjestima: Ljubuški, Bos. Krupa, Cazin, Bileć'a i Vlasenica. Pozdravljamo srdačno već osnovane pododbore, očekujemo s veseljem što skorije obrazovanje onih koji su u osnutku i apelujemo na svjesnu braću mus­ limane ostalih mjesta naše domovine, da bi što prije takogjer poradili na osnivanju pododbora ove -opće i najkorisnije narodne ustanove. „G ajretov safun" u Bijeljini može se dobiti kod Mehmed Alije H. Salihovića trg. tam., pa preporuču­ jemo tam. braći i sestrana, da sve potrebe toga ar­ tikla nabavljaju samo sa Gajretovom markom. Gajretov safun je i po kvalitetu i po cijeni za naj­ topliju preporuku, a kad se još tome doda, da od svakog prodanog komada ovoga safuna imade naš „Gajret" izvjesnu korist, onda je za tim veću prepo­ ruku našoj braći. Muslimani, trošite samo „Gajretov safun"! Iz red ak cije. Kao što smo izvijestili, radi štrajka u štampariji, zakasnili smo sa pretprošlim i prošlim brojem našega lista, pa nam ni ovaj broj nije mogao izići bez nekog zadoenjenja. Ali idući broj će izaći sasvim na vrijeme t. j. na 1. juna, poslije čega će izlaziti uvijek redovno i bez zadoenjavanja. S arad n ik „G ajreta" - lista, g. Ibrahim Edhem Džafčić trg. iz Bos. Krupe oženio se je ovih dana, te mu srdačno čestitamo! M a .™ r jia c H i T K . Henanoiuicaibe ciapor n nocTaiu>aibe noBor noivmnapa Harne uejiAe. EberoBo aap. h Kpajb. Auoctcvicko Be.in4aHCTBo obo IIpeBiiiuiie pvano nacao ii3AaTH: 6aaroH3Bo.,r>ejio je HajRHbaoCTHBiije „ ^ p a m 6apoHe EypajaHe! P a 3 pjemaBaM reHepa.ua njema^aje MapnjaHa 6apoira B a p e m a n n u a oa B a p e m a, HaA3opa0ica Bojcice a nor.iaBapa 3 eMaJbcice Bja^e 3 a Eoc.Hy a Xepn;eroBnHy Ha B>eroBy no j6 y oa obhx cJiyacoe- Mjecia. PlMPHyjeM reHepaaa ToaHamTBa Ocreapa I I ot a o p e k a HaA3opHHKOM Bojcae y CapajcBy a nor.iaRimoM 30Ma.?beKe B^a^e 3a Bocny a Xepn;eroBHHy. hhx T e A e jie , 27. anpajia 1911. •Ppanv, Jocucfj, c. p. Eypujau, c p. ycTanaic y A.iGaiiaj ii. I I ateo ce He momo jouiTe o6aBnjecTHTH o HOTtiyHOM yrytiiCH>y ouora ycTamca, nnaK ce Moace to yncopo oneKUBaTii. Jep npe,wa BajecTUMa B3 ao6yH>eHHX KpajeBa, nsivieAa, Aa cy ce ycTaHHna Bek u cyBHiae yMopa.ia a H3 ry 6 ir.ia cnaKy H3Ay 3 a ycnjex. HaAy y ycnjex cy n 3 ry 6 a.ii a y tojihko Bame, iuto cy OMeKnBa.ia MHoro 3 aaTHuje n »toka oa CTpaHe a 3 BjecHax ApwaBa, a Koja »u ce HaA«x p^A1* H3 BjecHnx y 3 poKa, Haje HcnyHH.’ia, �160 Ocbm Tora TypryT-nama onepnrae HajeHeprHHHnje. MHTii AenyTannje pa 3 HHx KpajeBa BiiJiajeTa h K0Hcyjie Ch je obhx AaHa noHOBa no3Bao ycTaHHKe, Aa ce yMnpe CTpaHHX ApacaBa. OAaTJie ke ce CyjiTaH BpaTHTH y CojiyH npaBo Ha KpcTapimy Ei.p6apoc-XajpeA0H. h BjiacTHMa noKopo. To je H>eroB noc.T>eAH>H yjiTHM8THyM, Ilp n noBpaTKy y IlapnrpaA AenyTapnja rpaACKHx nocanje Kojera he c BojcKOM HanacTH Ha no6yH>eHHice h oA6opmiKa, jniHHCTapa h bhhihx o^mnipa H3akn ke My 6e3 ooBnpa h oajivhho hx npHCH^iHTii Ba noKope&e. Je^aH Tejierpau, Kojn je obhx AaHa CTHrao H3 Ha cycpeT ao A ja Cie^aHoca. 3ApaBA>e A6Ay.i [XaaiHA&. SApaB^e 6uBmer CyACojiyHa jaBj&a: y CTaHHHKa ieTa oa 400 A»yAH noKymaaa je Ha TaHa A6AyA XaMHAa oKpeHy^o je Ha rope. A6p,yn XaMiiA je y 3aAH>e Ao6a nemke Tpe6ao jmjcHHHKa. BeJie, Aa ie BiicoBHMa n ia .ia Aa HaBavin Ha 0£jeji>eH>e TypcKnx bojHHica, a.iH je tohobckom naJ£»f>0M ca bcjihkhm ry6uTU0Ma noKyuiaBao, Aa ckohh c npo3opa. M hcjih ce, Aa ra je OA6ujt Ha. BojHnmi cy H3ry6HA0 15 JbfRB, je^aH je otjm- yacacHO y3pyjao CKopaman AOAa3aK 6paxa My CyATaHa u;np CMpTHo paiten. H koa IIyKe je nopaaa apTHA>epuja MexMeAa y CoAyH, 0 KojeM je Aoanao. BojeBii y Apa6H ju. OmonejiH cy 6ojeBH H3 Meky Aa ce yMHjeraa ii Aa pacijepa ycTaHHtce. H H3 oBora Tejierpaua ce bhah Heuok h CMajiai«- Bc.iuKor IIIepHcjja oa Mene h 6yHTOBHHKa y Ac«py. lio Aenernn b c a . Ille p n ^ a paTHOM MHHHCTpy 6jeme koa T y 3 a cajiocT ycTaHiiKa. Uyx CyATana MexnieAa 06jaB.i.eH je nporpaM ny- 6oja ca 3000 6yHTOBHUKa noA boactbom E6y XapacaHa. TOBaH>a CyAT8HOBor no Mah^AOBiijn. T.iaBHe Taise y EyHTOBHHHH cy HMa.TH AOCeT MpTBHX H HCT paH>eH0X. BojeBH y Mapoicy (<Dacy). Agence Havas jaB.x,a H>6My cy OBe: CyjiTaH ke cTiikn y CoayH Ha tcpcTapana Bap6a- 03 <Peca oa 6. o. Mj. : 3a BpojeMe HaBaae ycTama Ha rpaA noKymajia je CBjeTHHa y rpaAy HHcpeHnpaTH nopoc-XajpeAHH npakeH CBojoM cbiitom. 6yHy. Bome je AykaHa opo6A>eHO, a HeKOAHKO ocofia IIoTpe6aH 6poj »lalja 6 poAapcKor APy™TBa onke oa peljeH sa npeaoc npTA>ara h KOH>a noTpeoHHx 3a CyA- yCMpkeH0. ycTauiH cy nocAaaH rAacHiiKe y rpaA, Koju cy 3axTHjeBa.m, Aa ce Myjiej-Xaij)HA 3<ixBa.iH, a cTpaH' TaHOBy npaTH>y. OpnecTap ca jaxTe ApTOfpyji 6nhe cjeAniteH ca PHMa cy o6eka.iH noAnyHy cnrypHocT. opKecipoM KpcTapnne h cTaB.’i.eH doa ynpaBy AnpHreHTa - šale i dosjeiKe. JlaH ra. ^ a c nojacKa U3 IJapnrpaAa 6nke OApe^CH xaKo Aa Cy-iTaH crarHe.no noAHe. ^[enyTanHja Bapomn CojiyHa H3afcn ke cyATaHy y cpeTaae ao TBpbaAe'Kapa-Eypy h. CyjiTaH ke a° cjyTpa a »h ocTaTii Ha KpcTapHiin n npn nOAacKy c H>e 6ake no3ApaBjbeH nonacHOM na.x»6oM H3 TODOBa. Cy.,iTaH ke oAcjecTii y 3rpaAH, Kojy cy B.iacTn pe3epBnpajie 3a H»era. Iloc.’te KpaTKor BpeineHa npiiMiike AenyTapnje H3 coJiyncKor BH.iajeTa. CjyTpa a&h ke 6hth npnMA.eHa AonyTau;0 ja H3 jan>0 HCKor BHaajeTa. y neTa«, noe.T>eAH.er AaHa Cy^TaHOBor 6aBA>eH»a y CojyHy, 6nke ceaaMJiyK. CjyTpa arh CyATaH ke 0TnyT0BaTii ■3a Ctconjbe. 5Ke.,Le3HHHKy npyry nyBake AeTaTamoBaHn OApeAn KOH>uu,e. ^l,enyTannja CKonj&a Aonenake Cy,iTaHa Ban Bapornn. y CKon.,by CyđTaH ke npnuHTH AenyTannje pa 3Hnx e.ieM6HaTa, noćite nera ke nocjeTHTH yaMnje cyATaHa MypaTa h Hca. CjyTpa arh ke Cy»iTaH OTnyTOBaTH 3a IIpHuiTiiHy. IlAyker AaHa, no cbom AoaacKy, npHMBke AOiiyTamije Ilek n h MnTpoBHu;e, a no tom ke nocjeTHTH ijaMnje CyATaHa MypaTa h MexMeA». IlAyber neTica Cy,iTaH ke 6hth na rpo6y CyjiTaHa MypaTa aa KocoBy, rAje ke 6hth ccjiaMJiyn. y cy6oiy CyjiTaH ke ce bpbtuth npaeo y CoAyH, h oAaT.ie ke othIih y B hto.t». Ba.’inja h npeAcjeAHHK 6HT0A.CKe omuTHHe, Kao h BojHH H HHBHAHM 'IHHOBHHUII, M3akH C6 CyjlT8Hy y CycpeT AO CTannue BoA<?na. y EnTo.i>y CyjiTaH ke npii3 a ypeAHHiuTBO OAroBapa: O c n a u 'iin H iik . U d ro g eriji. — Molim Vas, dajte mi praška za bube Švabe! — Evo. Tim praškom pospite samo te bube, pa će svaka da crkne. — Pa šta trebam da ih posipljem kad ih vidim. Tada ih mogu i papučom potući. — Eto vidite, i to je veoma dobro sredstvo. M ali k r itič a r . „Mama, onaj naš učitelj mora da je plaho glup čovjek. Jačer nam je dokazivao, da su 1 i 3 tačno četiri, a danas opet da su dva puta dva — tačno četeri. Poruke i odgovori uredništva. A. M. B. — Ne možemo uvrstiti nijednu Vašu pjesmu; ali Vam možemo reći, da su Vaši stihovi lahki i da biste možda jedanput dali i štogod valjano, ali je za to potrebno mnogo čitanja dobrih pjesnika. H u s e i n — Predmet je vrlo lijep, ali je obrada sasvim slada. Primijetiti nam je, da je stvar pisana na brzu ruku i bez imalo zagrijanosti. A tako ne bi smjeli da čine — naročito — početnici. H a z i m u . Primili smo sve pošiljke. Hvala Vam. Učinićemo sve kako želite. Mahsus selam! F. K. — Pjesma nije hrgjava, ali nije za „Gajret". Pošaljite što drugo prikladnije za Gajretove čitatelje. Selam! D. D. — Vaš je prevod tako hrgjav, da i sama stvar postaje slaba. Gledaćemo, ako se ikako moglo, da stvar unekoliko popravimo i donesemo, jer je tema inače veoma zanimljiva Selam. M. B. T; — Iz Vaših stihova smo upoznali, da je ljubav, koja Vam u srcu plamti, veoma vrela i silna. Ali ona ipak nije toliko silna, da Vam izdiktira bolje stihove, koji bi bili za štampu — barem ne u našem listu. Čitajte najprije" druge valjane i priznate pjesnike, pa tek onda pokušajte, da i Vi što dadete drugome da čita. - Islamska dion. Štamparija. - Za uredništvo odgovara: O sm an G jik ić. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/48d287f8a42272afae8fb70a03198b32.pdf 60bc5499b4309877c7e9bb798ca2f1b8 PDF Text Text liPO J 11. BROJ TOAHHA IT . GODINA r ajpeT G a jre t $ C > jk i "1 AMCT 3A £PyiH TBEH E nOOAOBE II 3A HAPO AHO IIPOOBJEliHBAItE. LIST ZA DRUŠTVENE PO­ SLOVE I ZA NARODNO PROSVJEĆIVANJE. H3JIA3H CBAKOr 1. u 15. -------y MJECEIfF. — — IZLAZI SVAKOG l . i 15. ------- U M JESECU.--------- BjiacHHK: ApjuiTBO „Pajpei" -TpezrmnctOcuaH T>hkh1i . — Vlasnik: Društvo „G ajret“. - Urednik: Osman Gjikić C A P A J E B O , 1 j.viiii 1911~ — \r^ r ^ — S A R A J E V O , t . j u n a 1911. H n je n a j e jih c t j : sa Bochjt ii Xepi;eroBnHy u AjcTpoy rapcKy MOHapxnjy, sa HjiaHOBe, Tajie6y, yM6Hnite a Teataice 2 K, s a BsuiaHOBe 4 K ro/inniH>e. 3a cbb ocTajie somab 10 4>paaaKa. IIojeflUHH 6pojeBH cTajy 20 zeji. HenjiaKoHa ce nncua ne npnuajy, pyKonncn ce ne Bpakajy. — IIpemnaTa n pyKonncn aaubj ce Ha aflpecy: „rajpeT14 — CapajeBo. C ije n a j e l i s t u : za Bosnu i Hercegovinu i Austro­ ugarsku monarhiju, za Članove, talebu, učenike i težake 2 K, z a n e č l a n o v e 4 K godišnje. Za sve ostale zemlje 10 franaka Pojedini brojevi staju 20 hel Neplaćena se pisma ne prim aju rukopisi se ne vraćaju. — P retplata i rukopisi šalju se na adresu: „Gajret44— Sarajevo. Predstavka vakuf-mearif. sabora. j J jfrl Donosimo ovu predstavku našega vrhov­ nog autonomnog tijela, poslanu Visokom cari­ gradskom Mešihatu, u kojoj se traži mišljenje toga našeg vrhovnog vjerskog starješništva u pojedinim šeriatskim mes'elama, a poglavito glede sklapanja vakufskih zajmova. Ova prestavka je poslana Visokom Meši­ hatu još prije nekoliko mjeseca, pa se nadamo, da će odgovor Visokog Mešihata uskoro doći čime će biti riješena sva ova sporna pitanja, a naročito pitanje zajma, koje je za našu vjerskoprosvjetnu autonomiju od agrarne važnos.ti. Mi u današnjem broju iznosimo samo ovu predstavku, a za idući broj ostavljamo, da se ovim pitanjima pozabavimo opširno i naše čitatelje upoznamo savršnošću njihovom, a osobito savršnošću pitanja o zajmu. j i C-'U 3 • j D j ' jL J^ -l 4-ai* dlfi”I-^JL- lS •aII c j i d Li« j » j j ^ i - d J {_£J-»llCA l!i iiUlfc, j Y J d*l«U« 4 U fj —Ij j y » - l KS* j • jJ« jLc L? * j)jl ) K Pji> o*-^' dlA-faj l i j W» L-4} jV j i ^ l a J U U vfA* jy \ d ili tik-'**-}*} <£-*>♦ ^ ^ y ^ 1_J* \ ^ 3 J 0^ <1y o - U :— -I i s \ j * j 1 dić-1 li j£- 3 \ip \ jj»j Ia « j •j^l 3 <-io J » l—* ji l i k Jf-lc jii> j <«jV C j U » t l i r - l CJ j Jl^?* 3 »J»- £*1-* ' 1^-'} 3 j — ' ii I JI** j £•!.*?■ jU ly JjX."l» j \ j oM -1 iU j- iJ S jl if V i r * - * 4M Ij»*l C -jl 4 - » - » A i - J i l 'j 3 (^l tiAi4— u « j » j j jtA j ,/Aj djlcj ji*j 3 kift' } dol*—< Ol-r4 ćr.,s lj —>~ »a }y ° j %t3*l>* ^*-*^- *l J A1?’ j f J a« 4lT«i aX^P3 jju 1J^t«lj d^Uj'j) 3 J»- j**- (jJ k k j t_>l) (.Xi\ jli-lf- Jd_)-> j <i.L- »jC io <«jV diL» 4^ j T * * -} j} j Oy y ^ IJIJ JL a J jl j V j l (SJ *le d ^ - l ^ 3 je y S .jA Alo.l>jlx.l j r 3 klJJ Ja) ajjj* C-y jlA i« llj« > t — 3.3 j l >mj 3 j A i j t (^•Al iJjlAi 3 A)jlr jAI^Lici jA i I d»*U»l OUli« 3 ^ »Aj j Zs (JlAlU •JL'ftI Ja) jl* j 3 -• jljl £ 4l«M }y&J' tik, j ^ - - » j ' A l d»LaA-ai^ -l Jd?- jU - df»<Jlcj o ^ -tJ jl j l T C - ^ t£jjO.£»-l j l * j ^ lA^lrAžij' i^>-yA3 t J jJ « (J}|£L« J j i j J a^U-M-»I — -I vj" J a «j w »I^* j V j l jIS jj } ’J �162 Mi-I I JU- j _ - ^j0 y^a»- I • )***£^t} £* jV jl i)ja.-L i J*u»- liv. j*^J jl*Jul jlloi. | j}j*~ j\ju»y *J>&* •■*!•**» ‘-llllif" OCT jj.5 vili jjA Jtiu ) ^ iJjUj* J j l jT ^ »j IU -^ d o luU . o J ^ d li' Jl^'j i l j J;l» l' - 15^1* J vilil-*A-*j^_/ <il» j j |j _ ^ l j U j ' jl^, v£Jj« ) sJ&» •*J.'**> J ^ -V j* * o j f ) f J v / y j vinu ji_ ^ j / . <^»l • ja ^ : - 4 jjn‘U j ^ J<l ^j-u_i (jL*ui^ iljl'j ' vIiIa J^A* v3iv" J^!f jjljjl J J d»jy»4 o L -l . jV j l jj<Jl—4 j._U>- ^ j lllj l viU‘l—« S * * j.j jji_l C-L aj Ai^ttJ jj» jJa.* **——*J »juUj! O ^ U j j V j l c k jUi J U -^ 4 ? -^ jl j j j i ' jj L — ^ ^»J ČJ^l* d V - ^ vjU"! j»- 4*U-js—I *X^_I <~U® . j A Ž = l-_ » i» J S jl e l - j . j O j. J> <-»l t f j - - • ^ l^jlj »ili—*jljl U^J>i Ctj*** jL^-l_j ^_iUj j t * j j £ = > J t j \ * » ) ^jSjl <!-» c - l j ej oO-Jj' j j s l i iJ«/ vi*-4^ ' «5~4’*T J-*U- ^4U^d*l** cSr*L"*^ U . Jjj-Jli_l JnJV^. ^Jr J tŽ’i^ »4» t-4 š » * j j j j ^ J ^jlj' j U / t/*.^" j. j j ^ I ■ t il j- ^ J * j j l « - 3 JL*»«-—1 vilr I j.ljlL-1 ^J y ^j j U » (jAii- £ i j ^ . j J •->'■>' > 0 * tJj / * vilitajlj •^V- * -J jr * J. v* ‘ j-^ viiilijl—aa •J/ , -1*' <Li j) »t --M . j-Alaj I J^V- | ^Jr <_• I v l^ C A^- J -»-I6 ^ — • Jtj. J < - ~ ^ JU- j j* - vili » * JjmJ»/*i i)1j J j / i ! l . jjJSi j l J *iii j - d f j j j — - •jl-'tl jlai j U jj j u j jo i j j _ l J viL ^ y »x £A£ j j!“ 4 V ^.»jU ’—I J j v i l . <~4^l—--I vj^5jl <ilrl JuU jV^I OjUoa •J ^jiijJ Ijf-\ <*jV OlLijuj vlilaJu 4»«i-CA»^ ijljl j ij l i) • _j vjlsjl a o*lj >Sy^“<3j^ljl v5 "^?t*v vil. li* Jtf j C iU ^UJuI 1j>-\ ^jJ I j > 1 ajlifrl J*» v i j* y * ^*U* J, (»‘l®6’ ^-*1^ • j -^ajV ^-t>-l ii JI ji j j f I -lU* jiU* j ^J-a* j j x L*» JV aiL—> j j l o j^ 1 j j ^ I t-i^l^* ^i—• cjl*> U-j i5*>-4)j I *^jij j« d J jlUi VU ^jLK^ ^x»c viUI^i:——I j f.— j u*i^ t*1— 1 ifLi. ■V.J v^»j U*j ls *-d • j l y .A, j j j l J i •tS 'I »JSjl ^ i -ua!j \ j & tllč \ jl^ —• jJ» ^*oU:-l jj) jjal OUU« jV jl J.L A.^vt-I vJ j Uay d C j' ii\— .j'^ . j w*‘& j f ^ < 4 jV jl i, • Aw| <-lX« ^jUl Ji»- j U cjV »jJU^ j j / - \ f j j J U » i L I j< !.'/ o - > u l JilV ^-ai C-»l OLai-a^ jV jl x\c *J*—j IJaj A jlj l-Vf.U-C^=^Ja^r j'*^* J jV j l J ’ji j J t ^ jJ U •■> . j-C .6 *-J?^ J*1 -1S ji*U v»J>-^ ČjjJa.4 -jlj . jAjl_) j -j '-U j w?i^» jV jl j - d -i O kaI# j ^j *. jJ ljJ vil. a. lil^=^4 J :^ j b l U^Ui4 J b j l j iljli j . (.j JI čjj Jia v iU - ^ l *Jj ^JU Jlll^l j l j J j O ^ jl |i|j«*»’^ - l #Jl/ J j iJj»Jl_l J J l ij T Jj*'j£s=» J#ly4 i)^» 0 ^*-ja ^ (j®**. ■‘»U « lšjl . — ^i-a (^ti^Tl • j IU- ^ j J . 1 j»!j L .^ 4 J* 1 Oul» 5>i j j _ ^ j » . jX -l‘ Al<jl^-" jl».J»»_l lj>-l • J->c / j ' j j ' J>- C-Aift vil-a I^il- l jl» J L - ^ ! L - « <iU-^»^l j^lr l5-*j #.»I ^.1 JUI - ^ 1 jU'^l j L j 4 V * f J - ' j a - i jV jl ■Aivl* *Jil«i jli*_J v_ii”i^ UAia jL»-lj j ^ — - £ j »jo^i £ j£X»l . jOjJjl •■5J’.a*1"Ji-J jX ' J aIj AI-*® jj« j l •^ jj’, *il»»jl"J <J»I vil*-^ JuI lii' d ttjl « U ? - j j ) >>*1 JU jl c - t l i < f s . ć-==> ' j j f •■»jj ^U?-^ <i^l» vi-*. \liy O^U-a J E j X» ,/! x ) | *jl;‘ftl jU* J j.U*-j 1 j ^ .J-^-Ju ^ jlij lj l J* } vili'ydajt l u J v il^ lji--- 1 U i y AlaJlji j U j l .j^L-a • }\ #<> <yji j £l—a c« oj* �163 ji:iy j U j jjl J)X } \ .jL ^ I jUi j L ) j Ju ) j V j l O jL c j />■ Am a . . . _ ^ l -4 <!_.-«.L. U> vilTj-k* ,3 -b -l viUjlji, j #i)^i j ) T ” ^i \ & V i**£-k iljfc / j j - ^ J i> » y ^ ^ j'j* VI j lijS jl <».<*• <iSjlj j U t i liljiL -l j v-iS^i o 3 '^ )j> jj ^i_ijl»*4j y gJ» j x - ' , j ^ f jC J t j - U j J, OaLalrJ gjk 3’^ - jj' JU tl J j< iy A.U.I *jlilU_^ j a j J f Z~a*-j <*Ijj c3Sj *j _)>-[!_> jljJ aš-1 ;J!C»-»JdI U I <1— < jY jl -X,W 3 ^ iJ_/li« jl_ju_l • J j J V j 'j ' j j 3 *A -■j ' )* ■ ć j'a jij 15-1-4** jV y jj 4*ay» • - <Ji~4 t}^'3>^* j»1 <3 U- tilp ILli l<>Al i »Ju j j j j ^ llj< ^Jul ^ '~ f j f y o f.y . $ -<-.13 d * J i!JL y* <l'>"jj* <I—^L _ijl li)|<..A|l •J»jl_})jl 4il>-4Ju I JJ-4li *S»-» j-Alijl>w4j£»- ( j l š»±\> y & •}“* $ jj< iji cAi^lr ^j'-k i« jlil^ l £ i~ y i š ^ j ^ ^4 OUllaj . — 4-~* fjf" dll—. s (_5** ( J j l ) j#i <lil»- j& k t j j 'j J '—•' 4;!"/^ ^ y 4 ^ 1 jU > l j L ^ .a jL j j 1,>=. 3 j\ U <1j^2Ia lita I ^Jr Js-C lT A-----j jJ jl ^JU» J j l z l <P'U» j Č1- S * r“ ■- yi Nekolike 0 zaključci nm prosvjetne ankete u pogledu reforme naše početne nastave. ■■ ■;■--------- ■ ,. . <1"«^j j»ap & •_)£ JU ^ — Pišo slušalac bečkoga univerziteta. — J i « ^liy tiX| ^I^L# ^ j j * ^ j-r . £ $ jf-& y - y*y* <»U«llai Ol llil , ) p _/ •! J Y ^aiA-AO U l£ • j j j j i l eJt j - C - ^ J u li )U<,Ul _/ » .jljjl Uij> <I^-4p yx"? ***!/* y. ^ 4*l® S y \— - ' J ^ 1 . j ■»»/-**.' ,3><^*^1j J < j ^ ' •J !j^ tš**y* <S"*~^iS j J p jU jl aja?t^ iiJ>-» /^-'To'j jl j j ^ I <v» ^*»<il| < -jli> - W!U» )ij>- <I_»tl-» v!i»<-»^ a jx i_ ji» ‘c/^. j jilc <ilijl •—. <J.t—4 w»i j ^»- <)Ja* <^- •)> < J J j ' ^ I »jlil—I J a ._ —i.al5^' <). IjU’9-1 jJu t) ) ;j*+ j S , l L»^ Bljuje (5*^^*"^ Ž f* y il/.j' ___ .j-U *<.^J *^*U jj< ~ a i. « i l . £ } y * \ j ^jli y c^-* ^ ^*3 J J ..--* (J^1 ‘-*l“ «ry ^ ^ o jl*Ul--* •j 'j T j i j Y ^kia.’>»al ^■jjr j 'J j l ^ L * * ! j ^ I |»)r 0ijjj> d X \.4jS Z^~H* j £ <p*lj • U»j»" iJjJ*-*! > cr^J- ju -J j^ * J » i«-** («*-• ^*1 5 c jJ C -a ^ -j Svršetak. IV. Najpotresniji zaključak uopće jest onaj,da u mje­ stima, gdje ima i iptidaija i drž. osn. škola, ostane i na dalje iptidaija. Nedostatke toga zaključka sam već istakao. Tim je otvoreno rečeno državi, da ne ćemo ni onoga, što nam ona nudi. Naš se svijet nije protivio, kad su mu date trogodišnje iptidaije mjesto prijašnjih, mnogo gorih, mekteba, koji su trajali po više godina, nego ie pohvalno isticao u m: ogo mjesta, da dijete više nauči za godinu, nego prije za tri; šta će tek reći otac, kada mu dijete već u osmoj godini počne čitati pozivke i junačke pjesme, a u 12-toj godini bude sposobno, da ga otac opremi, da mu uči da bude kadija ili doktor ? Naglašavanje, da se naša djeca ne mi­ ješaju po mogućnosti s djecom drugih vjera, jest ljaga na Islam; 0 tom se stidim govoriti. Našu djecu kvari n ihov slab odgoj, a upravo zadaća svake škole jest u prvom redu odgoj. 0 kojekakvim skokovima nije. smjelo uopće biti govora. Narod je svojim najpouzdanijima dao svoju volju u ruke, pa kako god daleko oni skoče u pro­ svjetnoj reformi, to dopušta vjera, narod ih sigurno neće zaustavljati. Pri tom se samo ne smiju praviti �164 djeca imati posebne čitanke za svjetske predmete pisane arap. pismenim znacima. Tim je učinjena razlika megju našom muškom i ženskom djecom i megju našom ženskom djecom i onom iz drž. osn. škola, lo g a upravo ne bi treblo bar dotle, dok se naša ženska djeca ne počnu kriti. Našoj bi ženskoj djeci morale biti otvorene bar . početne državne ženske škole, jer zaista nema ničeg-, što bi govorilo protiv toga To bi nama morala biti sreća, da možemo bar u nekim mjestima i bar do neke dobi i svoju žensau djecu obrazovati na državni ra­ čun; država je dužna brinuti se za žensku našu djecu isto kao i za mušku. Potrebe naše ženske djece u svjetovnim predmetima ni u čem se ne razlikuju od potreba drugih konfesija; zato nema ni smisla praviti posebne čitanke za našu žensku djecu. Razlika je . u vjerskom gradivu, zato i imaju svaka svoje vjeronaučne knjige. U ostalom i u ovom bi se slučaju moglo učiniti, što i kod muške djece. Kako se bojim, da većina zaključaka naše pro­ svjetne ankete ne ostane na papiru, osobito onih o V. ženskim mektebima, to bismo, mislim, morali najprije Prijašnje pogreške pri zaključivanju su uzrokom, početi upravo s osnivanjem ženskih zavoda. da se nijesu mogli stvoriti, po,voljni zaključci za mje­ Ako je pak tomu tako, da ona gg. članovi ankete, sta, gdje se sada nalaze samo sibjan-mektebi7^~gdjex koji su bili uzrokom, da se stvore nedostatni zaključci, vlada za kratko neće otvoriti svojih škola. Nu siimjam, imadu kakvu kaznu, pa misle u hajir dati, kada se da će moći provesti i'ono, što je zaključeno; svakako pregje k osnivanju počet, zavoda i tim iznenaditi svu bi se to prije moglo provesti, da se je ostalo pri tom braću muslimane, ouda se ne bojim, da se zaključci da nastava traje 2 godine. U ovim se mjestima sva­ ne će provesti; onda ćemo svi molti Boga, da im kako moraju osnivati što prije drž. osn. škole ili aut. laj hajir kabul učini i da im oprosti pogreške, koje škole, a dotle ćemo od sibjan-mekteba imati uopće su počinili. malo koristi; prištedili bismo dosta novaca, kada bi Nu kako ne znam, da li kazna postoji, to na nastava trajala 2 godine, a vjeronauka ne bi ni malo koncu želim, da naša prosvjetna anketa bude srećnije patila. Za te novce bismo mogli osnovati nekoliko ruke pri izgradnji plana za srednje i više prosvjetne petorazrednih škola ili osnivati analfabetske kurzove, zavode. Nek se svi štovani članovi čuvaja pogre­ kako je zaključeno, gdje toga vlada ne mogne uči­ šaka, osobito takvih, koje bi bile uzrokom, da nam , niti. srednji zavodi dadnu ikakva povoda, da se ne koris­ Po mom mišljenju ne bi uopće od sada trebalo timo državnim zavodima, ali naravno od sada u većoj dopuštati, da se osnivaju privatni mektebi, ili bar ne mjeri, nego dosada. Ako zaključci o tim zavodima u mjestima, gdje ima ikakav drž. ili autonom. zavod, budu promišljeni, to će se naravno moći lakše i pro­ jer svakako mora da sve školstvo stoji ili pod upra­ vesti. Što nam mogu dati drž. zavodi, za to ne tre­ vom državnom ili vakufskom, pa bi se tim u nekoliko bamo svojih. Bešir. snaga toga prava pogdjekada mogla slabiti, a ravno­ pravnost bi se djece iz takih mekteba sa djecom iz drž. ili aut. škola smanjila, ili bi je posve nestalo. H Gondže. Ako ko hoće da učini hajir, neka dotična sredstva Sjećanje. dade vakufskoj upravi na raspolaganje, pa u kakvu god ih musi. svrhu uprava upotrebi, otišla su u hajir. Sjećaš li se, dušo mila,1 preveliki skokovi u iscrpljivanju narodnoga kapitala, je r kada čovjek ne imadne šta večerati, svratiće svu brigu na zalogaj hljeba, pa će preći i vjerske i zakon­ ske granice. Vjera s oji na njezinim sljedbenicima, a ne visi megju nebom i zemljom. Alo se ti njezini sljedbenici ne late onih sredstava, pomoću kojih se mogu održati na životu i izdržali pritisak drugih, propašće oni, pa će s njima nestati i vjere. Tim se i nehotice stvara razlika megju našom djecom. Već sama posve opravdana interpretacija 162. aut. stat. jest uputa roditeljima, bar uvigjavnijima, da dijete nauče kod kuće iz vjeronauke, što se traži, i odmah pogje u drž. osnov. školu. Ti će mektebi ukratko iz­ gubiti značenje, nu vakuf će pored toga hiljade tro­ šiti na njih. Naravna posljedica prijašnjeg zaključka je pređlog dra Hamdije Karamehmedovića o držanju kurzova za apsolvente iptidaija, premda ga u drugom slučaju ne bismo trebali, nu uostalom pao je, jer je bio opravdan. VI. Veseli me, da je naša prosvjetna anketa povela ozbiljnu riječ i o počet, prosvjetnim zavodima našega ženskinja i da se već uvidila potreba toga. Nu ono malo zaključaka o ženskim mektebima boluje od istih pogrešaka kao i oni o muškim mektebima, a te su pogreške pojačane još tim, što će naša ženska Kako zanos srce grije, Kad se prvo cv’jeće bere Usred bašta mirisnije’ Sjećaš li se, kad smo poljem Brali gjule, ljube mave I sanjali meko, slatko Uz sumbule one plave? �165 Zefir nam je šaputao Priču meku . . . i po travi Milo nježno i strastveno Zborio nam o ljubavi. . . Hazim Muftić, T uzla: Muharemagino brvno. Sjela hrpa ljudi na obali male rijeke na zeleni, pa- se uz crnu kahvu i duhan razgovaraju i sejre kako s onu stranu rijeke Muharemagini momci zaljevaju ra­ sude po lijepo obragjenoj njivi. Megju njima je Muharemaga, sredovječan čovjek, crne kao zift brade, osmjehnuta i vedra lica sa ko­ jega čitaš zadovoljstvo. Družina se o svačemu razgovarala, dok će ti jedan upitati Muharemagu: kada je ono opet poprav ljao pomosnicu — a to je uski od 2—8 brvna sastav­ ljeni most, koji vodi preko rijeke onamo u njivu? Muharemagi se zasvijetli lice,v nasmija se, kao da mu nešto zanimljivo i novo pade na pamet, pa poče kazivati; — "Baš sam neki dan, kadno voda bila vrlo nadošla, doživio smiješan slučaj sa agjuntom i to sasvim sličan onome, kad je Nasrudin ef. bio kadija, pa mu se nekakav čovjek došao potužisla »Efendija, tvoja krava ubola moju kravu!® — „E, pa šta ćemo dragi, ko bi još hajvanima stidio?!« — »Ali nije nego: moja krava ubola tvoju kravu P — »Ehe !« — razljuti se Nasrudin ef., pa poče dofaćati nekakav ćitab. Vidiš li ti njega, čekaj ti, dok ja nagjem u kanunu, koliko moraš pla­ titi globe, jer si ti dužan svoju kravu čuvati, da ne napada tugjeg blaga P — Isto se tako — nastavljao je Muharemaga — i meni potrefilo. — Odnijela voda moje jedno brvno od ove ću­ prije zajedno sa lancem, kojim je bilo privezano za direk, pa ga dolje ufatio Mujo Fatušić. Ali prije nego što sam ja otišao, da zaištem svoje brvno, ufatili su opet moji momci jedan direk, kojega je voda odozgor nanijela. — Kad evo li ti onoga Švabe, što’no drži gore na Ježevici onu nekakvu ledaru. Čim ugleda onaj direk, zaiska ga od mojih momaka. Momci kažu: „Daj dva forinta pa ćemo datP. — „Nedam'J — veli Švabo — ,jer je to moje". — „Ali ako je tvoje, mi smo ga ufatili, pa nam treba trud platiti1* — odgovore moji momci. — ,,A znate li vi sigurno, da taj direk nije vaš?" — upita ih Švabo. — „Znamo". — „E, onda ga nijeste trebali nikako ni hvatati, jer kad je moj, onda je on moja briga i ja ga trebam uhvatiti, pa gdje dospio da dospio . — Kad moji momci Čuše, kako Švabo razlaže svoje pravo, osjetiše, da su se nezvani miješali u tugje po­ slove, pa povrate direk Švabi i ne dobiše ni krajcara za svoju muku, nego se još pobojaše,' da ne će biti što i oglobljeni. — Iza toga dogju i meni i kažu sve, što im se je dogodilo, a i ja se onda uputim Muji Fatušiću, da ištem od njega svoje brvno. — Kada ja tamo, a Mujo neda ni progovoriti, nego ište pet kruna, jer veli „da ti ga ja nisam zaustavio, Bog zna, dokle bi ga voda odnijela". — Ja, pošto me švabin postupak poučio, ne dam što Mujo ište, ali opet kad pomislih, da se je i on namučio i da mi Mujo nije brvna kod sebe za­ ustavio, morao bih puno dalje hodati i tražiti, — nema fajde ničijeg .haka kriti — ponudim mu sedam seksera, a da mi brvno povrati. Mujo ne da, pa ne da, bez dva i po forinta. — Ma daj, Mujo bolan, tužiću te agjuntu, pa ćeš' mi ga dati đžaba! — ,,Aa, nedam !** — Daj! — opet ću ja, a on opet neda1. — A ja hos, bos pa agjuntu. — Kažem mu tako i tako: odnila mi voda brvno, pa ufatio Mujo Fatušić, pa mi sad hoće za njega da naplati dva i po forinta. — „Pa ima pravo. Podaj mu, koliko ište" — sasu agjunt na me hršum. — Ama kako ću, gospodine, kad je i onoga Švabe d ire k ,------- — pa mu pripovjedim, kako je bilo s mojim momcima i s onim Švabom. — Agjunt se malo promisli, pa me opet priupita za Mujino im e: — „Idi" — veli — „pa reci, nek ti direk vrati ba­ dava, pa ako ne htjedne, dogji pa ću ja poslati stražara po njega". — Ja odem Muji, a on opet neda. Ne vjeruje se meni, da me je agjunkt poslao. — Onda ja odem agjuntu, pa kažem, kako Mujo neda •— a nije mi meram tužiti ga, nego ja svakako mislim njemu dati, ono sedam seksera, što sam mu obećao — ali hoću da ga uvjerim, da mi direk mora vratiti džaba, kad se toliko zainadio. — Agjunt pošalje stražara po Muju, pa kad on dogje, a on na njeg sasu vatru, prijeteći mu, da će ga još oglobiti, ako mi brvno ne povrati džaba, a moj ti Mujo izagje, pa veli : „Daj mi barem ono sedam sek­ sera, što si mi nudio, a evo ti brvno pa vuci!“ — Ja Muju razgovorim, dam mu sedam seksera i kažem mu, kako sam ovo od Švabe naučio i kako mi je eto kod agjunta valjalo. �166 Gazanfer: Vox. . Strah me je! Kud pogledam svud kosturi i grobovi leđni I tužne vrbe nad njima stoje. Očajno trepti trava i glavu savio cvjetak medni, Disharmonija neka turobno ječi — zemlju potresa, Kao Demoni da pjesme poje. Bijednu Geju u blatu smrknuto gledaju nebesa: E, rek’ bi nebo se ljuti i krati joj svoj pogled sjajni, Što drži na sebi zlobu — ljude. Pakao zija. Iz grobova čuje se krik ljudski vajni: Pregji nam plaču gledajuć domaju, ko žrtvenik, gdje Ares ždere svoje žrtve huđe. Ja sam plač slušo, jeco, a plakalo je i srce moje. Kada grobovi leđni šapću, zbore i plaču i ječe Ko kip boli stojim i slušam glas: „Oj, plači čedo sudbe krute, nek potok suza ti teče! Boli srca l’ječi! Prije neg ćeš mr’jeti, sve suze proli I poput zimskog sunca skršen vas, Poćeš. Zadnji pogled Zemlji.ćpš slati pun ja đ a ib o li“ ! O .m an A. V.: Savremeni džihad (borba). M otto: Iza kjane f i ahiriz-zemani, la budde Un-nasi fih a mined-derahimi veddenaniri, jukimur-redžulu biha dihehu ve dunjahu. (Hadisi-šerif). Kako se sve mijenja na ovom svijetu, tako se je promijenio i nekadašnji stari način ratovanja (džihada), o kome mi ne kanimo ovdje govoriti, jer je to za nas manje važno, nego mi ćemo pokušati, da iznesemo ovdje jednu sasvim novu vrst džihada — rata, koji se i bez „ultimatuma" svaki dan vodi izmegju pojedinih naroda, a ta se vrst džihada na­ ziva „ m o d e r n i i l i s a v r e m e n i d ž i h a d „ , koji se razlikuje od pravog džihada jedino oružjem, pošto za ovo današnje ratovanje treba, d a je oružje: znanje, nauka i prosvjeta, bez kojih se sredstava ne može napredovati, pa čak ni opstojati u današnje doba. Najprije ćemo ustanoviti šta je svrha i maksad dži­ hada, pa ćemo onda pokušati, služeći se onim po­ znatim šeriatskim načelom: „ t e b e d d u l i e z m a n i l e t e b e d d u l i a h k j a m i n k j a r o l u n a m a z 1*, da nabrojimo bar neke važnije momente, kojima se postizava danas, ili bi se mogla postignuti spomenuta svrha. Džihad je jedna ( t a r i f bi i t i b a r i g a j e ) šeriatska ustanova, koja obvezuje Muslimane, da moraju za opstanak i očuvanje Islama i svoj život žrtovati — da moraju dakle ratovati u slučaju opasnosti i pogibelji po Islam. Prema tome svrha i glavna za­ daća džihada jest održanje Islama, a nije š i r i t i ga u ruci sa golom sabljom, kako to neki islamski ne­ prijatelji tumače i podmeću. Na koji način i kojim sredstvima se je ta svrha džihada prije postizavala, ni to nas puno ne interesira jer — el mazi la juzkjeru — stoga se ni time ne ćemo baviti, nego ćemo odmah preći na predmet ovog članka, naime kako i na koji način danas da čuvamo svoj uzvišeni Islam i pomoću kojih sredstava. Moramo prije nego li pregjemo na stvar , reći onako općenito (mudžmelen), koje se vrste džihada trebamo prihvatiti specijalno mi bos.-h. Muslimani, pa da udovoljivamo toj islamskoj zapovijedi i da se održimo u današnjem vijeku borbe i utakmice, a dosljedno tomu i da očuvamo svoj Islam, koji o nama zavisi. Hoćemo li se latiti puške, oštre bajunete, topa i mašinske puške? Ne, toga nećemo niti mo­ žemo. Mi moramo posegnuti, kao i svi drugi narodi, za moderno oružje i povesti savremeni džihad, koji 'se sastoji, ne u proljevanju krvi i rušenju gradova, nego u u s t r a j n o m r a d u i b o r b i za što većim ojačanjem u prosvjetnom, kulturnom, političkom i ekonomskom pogledu, jer su baš danas to bojna polja, gdje se vode ljuti okršaji i dijele mejd^ni. Ko imade hrabriju i moderniju vojsku, taj i vlada, on je gospodar položaja, a to će reći, ko imade veći broj i jaču falangu spremnih i valjanih radnika na tim poljima, taj i pobjegjuje, svak ga rešpektira i klanja mu se. Ovo bi bilo općenito i ukratko istaknuto, na kojim poljima moramo voditi rat i mi Muslimani, ako želimo ikako egzistirati u ovoj napaćenoj nam grudi i ako nijesmo radi počiniti i nehotice samoubijstvo, to grozno djelo, koje naš uzvišeni Šeriat, najstrožije zabranjuje svojim Sljedbenicima, prijeteći im se vje­ čitim patnjam a na onom svijetu. A sad ćemo navesti koji primjer, kako pojedinac, kao član islamske za­ jednice, vrši taj džihad i kako bi ga morao vršiti. Odmah naglašujemo, da je svaki postupak, čin ili propuštaj, koji vuče za sobom štetu Islamu — zločin (džinajet) protiv te gornje šer. obranbene usta­ nove, zbog čega bi trebalo odmah primjerenom ka­ znom opomenuti počinitelja i to, ne oduzimanjem slobode ni tamnicom, nego ga kazniti m o r a l n o : žigosati, izolirati i bojkotirati ga materijalno i dru­ štveno, dok god se ne popravi i ne okaje svoj gri­ jeh, koji se tiče svih Muslimana kao- jedne cjeline. (Ovdje dakako mislimo javni grijeh). A šta je s hidžretom u tom pogledu? Možda će kogod postaviti i ovo pitanje. Odgovaramo, da je hidžret u današnjem vremenu pravi zločin protiv Islama, to je atentat na Islam. Svaki onaj tutkun, koji se odluči da počini taj gjunah, indireictni je neprijatelj Islama, jer ga sužuje i šteti mu, pa makar on ne znam kakvu namjeru imao. On je nesvjestan, �167 on nema islamskih osjećaja, a još manje domovin­ skih, on je kao i obični hajvan. Velikodušnosti i pouzdanja u se on nikako nema; on nema one ot­ pornosti u svojoj duši, da hladno dočekuje neugodne udarce, nego zbog dreke jednog žandara ili zbog krivog pogleda od strane jednog gosp. stražara, on je već klonuo i odlučio odmah „osvćtiti" mu se i to nesretnim hidžretom. Žalosno! Mjesto da se zakonitim putem bori protiv onoga, koji mu možda čini krivo i napada ga nepravedno i da traži svoje pravo, ako ga je svjestan — on bježi u Tursku I Kamo Hadisi-šerif: „El-Islamu ja’lu ve la ju’la alej i"? Bori se i vojuj, jer je to danas džihad, pa ako pobijediš, postaješ gazija, a ako podlegneš, po­ staješ šehid, jer nisi htio uzmaknuti iz bojnih redova svoje jednovjerne braće u obrani Islama i voje domovinel U moderni džihad spada i to, boriti se na svaki način, da pošteno zaslužiš svoj kruh i da uzdržaješ svoje nemoćne, da učiš zanate, trgovinu, da svoju mladež prosvjećuješ i za život osposobiš. Na­ p o k o n da po mogućnosti iz svojih prihoda doprinosiš vazda po nešto islamskoj stvari, da se izmiriš sa svojim bratom Muslimanom, ako si u zavagji, pa ga u nevolji i tuzi razgovoriš i pomogneš mu bilo dje­ lom ili govorom, jer kako ono veli Alejhisselam: „Naj­ bolje djelo jest razveseliti i obradovati srce jednom Muslimanu11. Zaslužne ljude za Islam i narod priznavati i štovati, čime ćeš ih više oduševiti u njihovu radu. Bez svake sumnje, čeka obilata nagrada od Svemo­ gućeg one muževe, koji rade za Islam, pa smo ih dužni i mi štovati ma kojem staležu oni pripadali, jer su danas to naše moderne vojskovogje i javni radnici, što mi svaki ne bi mogli tu časnu i tešku zadaću vršiti, jer nam nekim ne dopušta borba za zalogaj kruha, a drugi opet ne bi znali ni umjeli. Stoga braćo, osvijestimo se i prihvatimo i mi kao i naši sugragjani drugih vjera, za rad, prosvjetu i nauku. Stupimo svi zajedno u borbu i osigurajmo sebi i svojoj djeci čvršću budućnost, da nas kašnje ne uznemiruju njihova prokletstva u našim grobovima. Ako hoćemo živjeti i opstojati na ovom svijetu, mo­ ramo se borjti i brže kretati, nego li dosad, jer ćemo inače iščeznuti kao da nas nije nikako ni bilo u današnjim jakim valovima sveopćeg napretka. Do­ sadašnju pasivnost i antipatiju prema svakodnevnim pojavama, koje se zbivaju oko nas, ako bi i dalje produžili, to bi značilo obaranje Islama i rušenje svoje egzistencije. Hadisi-šerif, što ga stavismo kao motto ovomu članku, znači u slobodnom prevodu ovo: „Moj ummet doživiće jedan vakat, u kom će morati sticati i namicati novčanih sredstava, ako žeH održati 1 očuvati svoju vjeru i svoju egzistenciju . Kako se vidi, to je doba danas i nastupilo, jer je materijalna snaga danas najveća snaga svakog po­ jedinca i naroda. Završujući ove retke, upravljam skromnu molbu na naše vaize po selima i gradovima, da što češće sa ćursa o ovoj temi progovore, a uvjeren sam, da neće biti badihava, jer naš svijet najviše polaže na ono što mu hodže kažu i riječi, koje dolaze s te strane, najbolje se slušaju i mogu da imadu željenog uspjeha. lzuddin: Vodonoša. (Sličica.) Ta svako ga u čaršiji pozna. Istom je preturio četrdeset i nekolike, a čovjek bi i nehotice rekao, da mu hoda barem šeždeseta. Eto, takav on izgleda. Kosa mu što obijelila, a što opala, lice upalo, da mu jagodične kosti gotovo vire na polje, a stas mu poguren. Odjeća mu pohabana i raznolika: kao ječerma mu služi nečiji stari i iznošeni prsluk, ispod kog se vidi pocrnila košulja, a starinski mu silah spaja prsluk sa čakširama, na kojima je sijaset zakrpa; napokon na nogama su mu opanci, iz kojih mu vire prsti. Uvijek ga možeš naći pred Osmanovom pekarom, gdje sjedi i bulji preda se. U mjestu je nestašica vode, te su je morali do­ nositi za svagdašnju potrebu ili sa Bosne, ili sa že­ ljezničke stanice, kamo je takogjer sa Bosne dovedena. A ljudi se naučili na njega, na Muju, da im on do­ nosi vodu, te je to bila sva njegova životna zadaća. Eno ga i danas, gdje je sio pred pekarom, da se malo odmori. U to se začu glas iz pekare: — Mujo! — Evo me, evo,— izusti Mujo kao preko volje. — Vode nestalo, uzmi kante. — Eto, sad ću, — reče Mujo, uze kante i pogje na vođu. A kad se vraćao s vode, koračao je sporo i pogurivši se, a svaki se čas odmarao. A kako i ne će? Dugo već on nosi vodu, a drvena mu poluga gotovo i u meso zašla. 1 tako on provodi zadnje dane života noseći svijetu vodu i krvavo zaslužujući koricu kruha. A nije on iz malena naučen na taj teški posao. U svilenu ga je dušeku majka rodila. Bio je u rodi­ telja jedinak. Mazili su oni svoga Mujagu i nijesu mu se dali ni za kakav posao prihvaćati. Kad bi mu bilo štogod krivo, oni bi ga parama utješili. A on se bogme naučio na trošenje. A kad je odrastao, imao je silu svojih akrana, koji su se na njegov račun veselili i krali Bogu dane. �168 Jednom su pravili teferić na obali Bosne. Tu ti se, Bože moj, veselilo i zabavljalo, kako to samo mlagjarija znade. Na kraju će teferiča reći jedan izmegju njih: — Dete, junaci, da vidimo, ko će dalje škrljom prebaciti pi-eko Bosne! — Hajdemo baš da okušamo, odgovore ostali. I svaki izabere sebi u pijesku škrlju i to što plosnatiju, te njom stadoše kušati svoju vještinu. Počeše se viti škrlje iznad Bosne, gdjekoja padne u Bosnu, a gdjekoja na drugu obalu. Gleda to i Mujaga, a kad dogje na njega red, maši se kese, izvadi zlatnu madžariju, s velikim je zamahom ispusti, a ona iščeznu iz vida i nestade je u svemiru. — Aferim, Mujaga, to mi je nešto, sa ushiće­ njem mu odobravaju drugovi. A sličnih se slučajeva vrlo često dešavalo, u ko­ jima je Mujo pokazivao svoju obijest Ali ide vrijeme, nosi breme. Otac umrije, a za neko vrijeme i mati, a naš Mujo nastavi svoj stari zanat. Živio sve raskalašnije. Sa svojim akrani.ma i ahbabima tratio je vrijeme po smrdljivim, birtijama, gdje se opajao zvucima ciganske muzike i slatkim riječima kelnerica i kasirica prosipajući novac nemi­ lice i nepromišljeno, kao da ga je na ulici nalazio. Ali dakako da to takvo življenje nije moglo vje­ čito trajati. Mujo je prodavao njivu po njivu, sad ovu sad, onu stvar, dok se nije najposlije morao rastati i sa kućom, u kojoj se rodio i na pošljetku ostati bez igdje ičega a uz to, po našem običaju, i bez ikakva znanja i zanata. I bezbeli, kao što i uvijek: nesta para, nesta pri' jatelja. Ostaviše Muju svi njegovi ahbabi, jer nijesu više imali šta, da od njega muzu. I evo, na što je sad Mujo spao. Ali to ne će za dugo trajati. I on sam osjeća, da mu je svakim da­ nom sve teže i teže rabotati. Zna, da će ga smrt riješiti tih muka. * Jednom sam s ocem išao uz rijeku Bosnu. Poljem se zelenio kukuruz kao more. — Vidiš, sinko — reče mi otac označujući rukom povelik komad polja — ova je zemlja bila nekada onog Muje, što nama vodu nanosi. A luda pamet sve upropasti. Nemoj, da budeš onaki! * A koliko ih kod nas ima kao M u jo !.... Šem suddin S arajlić: —. Slomljeno srce. Svud okolo svijet se veseli,, Srce moje veselja ne želi, Srce moje tugom otrovano. Srce moje u bol zakopano .. . Pustoš mi se pred očima stvara, Na spomenu duša se odmara, S tuge velje moje srce pati, Ne može ga svijet utišati — Onaj svijet što mi radost uze Ostaviv’ mi samo bol i suze, Da ih lijem za životom svojim, Duge dane i sedmice brojim, Čekajući kad će opet doći Stari dani, stare tople noći — Kad sam svoju mladost provodio, Kad sam pjevS i kad sam ljubio, Dok me ljudska ne otrže zloba Od tog slatkog mladenačkog doba, Srce tugom i otrovom preli, Ubi život — da se ne v e s e li.------- v R ifat S urejja: Kako je umoren Midhad paša i Damad-Mahmud paša. Midhat paša je poznat kao vrlo uman čovjek, koji je bio tvorac turskog ustava. On je bio nadah­ nut savremenim i naprednim idejama, koje je nasto­ jao u svome narodu nakalemiti, te je u tome mnogo i marljivo radio, težeći za reformom turske države, potpuno uvjeren, da se ona samo tako može spasiti od svoga rasula i propasti. Poslije neumornog rada i velikog napora na­ pokon mu je uspjelo, da ostvari carsko obećanje i da godine 1875. proglasi ustav i otvori prvi parlamenat. Ali baš kada se je parlamenat otvorio i narodni zastupnici otpočeli raditi, planuo je zlokobni turskoruski rat. Parlam enatf se je zatvorio, narodni zastupnici su se razišli kućama, da se više i ne povrate. Tadašnji vladar, Sultan Abdul Hamid dozvolio je proglašenje ustava s tom namjerom, da ga opet prvom zgodom ukine. Ali to ukidanje ustava nije bilo moguće izvesti, dok se ne ukloni i ustavodavac, Midhat. 1 usljed toga su se protivnici ustavnog uregjenja najprije požurili, da unište ovog narodnog ro ­ doljuba. �i 69 bvor je za to našao sredstva i za tili čas biše: jadnoga pouzdanika s misijom, da to mrsko djelo pribavljeni lažljivi svjedoci,, bezdiišnj i nesavjesni suci izvrši,, ali,, su opet s nekakvog razloga od tog odur i državni tužioci, te se u Yildjzu sastayi vanredno., stali, i zapovijed, oppzvali, Iza toga .su zaključili, da sudište, koje će suditi okrivljenom Midhat paši .i ga„otruju, no ni to im. nije uspjelo i tako su prošle drugovima. dyije gpdine, koje su,.bile pune bojazni i strahovanja Pa i ako se u toku rasprave jasno i otvoreno za apsolutiste. Toga vremena , bijaše, se Midhat paša raznolio i vidjela nevinost Midhat paše, Mahmud paše,. Nuri , paše, Šejhul-Islama Hajrullah efendije i ostalih, op­ dao prosjeći.. crni prišt, što mu je,bio skočio na ti­ tuženika, ipak su svi biji na smrt odsugjeni, jer se. jelu, koji je slučaj njegove neprijatelje veoma obve­ selio. Oni su se radi toga tako radovali,.da su sla­ tako želilp od strane dvora. Nu izvršenje te presude nad ovim nevinim,ror, vili najveće slavlje. Jer ako Mihat paša umre u što doljubima’ nisu silnici smjeli da odmah, izvedu, jer su bili više nego sigurni — njihova bi se želja ostva­ da su ih poubijali ili povješali u onaj čas, moglo s e ; rila i riješili se bojazni od toga, njima se -: pričinja je očekivati, da to proizvede nezadovoljstvo, pa i kr­ vajućeg, najvećeg bauka, koji, i ako je bio na hi­ vavu bunu megju narodom. Radi tega su im kaznu ljade milja od njih udaljen, ipak -je za .njih bio naj­ pretvorili u vječni progon i otpremili ih u Hidžns, u veći £trah. mjesto Taif, koje leži na sjevero-istočnom kraju.od Kad se razbolio oni su mu poslali jednog. ne­ Mekje i koje je od iste udaljeno oko devedeset kilo­ sposobnog liječnika, koji je valjda bio dužan, da mu metara. smrt pospiješi. Ali prognanicima nisu ni ovdje dopustili, slo-, Bolesnikovi drugovi, pošto su vidjeli doktorovu bodno kretanje, već su ih uhapsili u vojničku kasarnu*, nesposobnost, obratili su se Hidžaskom nam jesniku. u jedan, posebni odjel. i zahtijevali, da. im . dobavi . sposobnog . liječnika, ali Do tada u Mekji nije, bilo brzojava, no, malo carigradska vlada nije našla za potrebno ni da im poslije nego što su spomenuti prognanici tamo,do­ odgovori na tu .njihovu želju, budući joj je bilo sva^ tjerani, vlada je uspostavila sa Mekjpm brzojavnu " kako više stalo do Midhatove smrti nego do ozdrav­ žicu, da bi tim mogla što brže i što češće o njima . ljenja.,. Izvještaje dobivati, te im je za nadziratelje postavila,, No, gle čuda Božijega! Bolesnik se počeo opo­ najbesvjesnije ljude, kojima je bila zadaća, da im za-;. ravljati i prišt mu se zamlagjivati, premda mu se priječe bijeg i osujete im svaki sastanak spolja. skoro ..nikakva njega ni pažnja . njegovom liječenju Pa i ako su sve te najstrašnije mjere predu- nije obraćala. I tako se Midhat paša .spasi bolesti, čiju su zete, ipak je carigradske apsolutiste neprestano uz­ nemirivala misao, da ne bi Midhat paša pobjegao u smrt carigradski, apsolutiste svaki čas očekivali. Kada je u Carigrad stigla vijest o poboljšanju Evropu, i ta im bojazan nikako nije dala mira ni pokoja, jer ako bi slučajno Midhat paša pobjegao u Midhat pašina zdravlja, ona je silno sneveselila njiEvropu, tada bi im se planovi poremetili, koji su u gove protivnike, te su se oni odlučno riješili, da se . naprijed bili zasnovani, pa bi se možda ponovno ovaj po njih strašni čovjek na -koji bilo način sma­ mogao otvoriti parlamenat, te narod državnu upravu kne. U tu su svrhu odredili najbiranije ubojice i kr­ u svoje ruke uzeti i time dokončati njihov apsolu­ voloke, koje su našli u osobama pukovnika (miralaja) Lut.fi. i majora (binbaše) Bećira. tistički režim. Bećir se je najprije poslužio varkom, davši U tome vječitom strahu oni su bili dobili tvrdo .1 ubjegjenje,. da je opstanak ustavnog, režima skopčan prognanicima otrovno mlijeko; ali se je za to sa­ znalo,) time je zločin osujećen... Iza toga im je mes Midhat pašinim flbiti“, pošto je on u ono vrijem?,;I bio od svih pristaša ustavnog režima najmoćniji i u . ćano'otrova u jelo, ali je i to izašlo na vidjelo. Po-» narodu najuplivniji. Stoga su uzeli za svoj glavni za­ slije toga su svim silama radili na tome, da prido­ datak,. da rade na tome, kako. bi se taj, po njih , biju njihove poslužitelje,: kako bi mogli izvršiti svoje opasni, čovjek smaknuo i time uklonio za uvijek: zlpčinsko djelo — da uhapšenike otruju, No poslu­ žitelji su im otvoreno kazali, da na to oni ne mogu,, s puta. Ali je bilo, veoma teško to krvavo djelo izvesti, pristati, govoreći, da se oni boje Boga i njegove kazne. Siroti prognanici* pošto su saznali za ove svajer je ovaj veliki čovjek bio veoma vigjena ličnost i n Evropi, a naročito mu je bila prijateljski naklo­ kidanje urote protiv njihovih života, poduzeli su sva sredstva, da .se što bolje uzmognu držati na oprezu. njena Engleska, kao što su uz njega odlučno stajale i sve pristaše ustavnog režima i reforama u Otoman- Od tada nisu više htjeli da piju mlijeko ni kahvu, niti su htjeli da jedu ono jelo, koje bi im se s polja skoj Carevini. Dvije su godine carigradske apsolutiste krojile . donosilo, te, koliko je bilo moguće, svi bi zajednički planove, kako će ga umoriti, a da bi od sebe od- obnoć na izmjenice spavali, da bi tako mogli da bu­ straanili svaku sumnju. Jedan put su čak bili posla du na oprezu od potajnog noćnog nasrtaja. �170 Iz Carigrada su svaki čas dolazili brzojavni se vidjeti, da je Midhat paša pogodio pravu istinu. nalozi na Hidžaskog valiju, da se što prije naumTada Midhad paša dade pozvati džellada, krv­ Ijeni zločin ima izvršiti, a ovi ih u najvećoj tajnosti nika majora Bećira, na kojega, kada dogje, stavi isto u Taif naručenim za to ubojicama saopštavao, čime pitanje: je u njima sve to više potstrekavana misao ovoga S kakvim pravom hoćete, da nas rastavite gnjusnoga zločina. jednoga od drugog? Ili hoćete, da nas rastavite, te Bilo je to godine 1301. dvadesetog Redžepa, u onda poubijate! srijedu na veče. Midhat paša, pošto je klanjao jaciju, Bećir, koji se nije nadao ovakom pitanju, te sio je u jedan zakutak sobe, te se duboko zamislio. koji je mislio, da su zatočenici štogod doznali o Gledajući ga tako zamišljena i duboko zabrinuta njihovim paklenim namjerama, preplašeno i zbunjeno odgovori: njegov drug Mahmud paša ga zapita: — Šta ste se zamislili paša-efendi? — Ne, gospodine, ne, sačuvaj nas Bože od ta­ — Ništa! Mislim na smrt! — odgovori Mid­ kove misli! hat paša. ‘— Ima nečega podmukloga u tom vašem „ue“ — Kakvu smrt? — reče Midhat — mi sumnjamo. Nego nam tačno i — Da, na smrt mislim. Smrt je jedna gorčina, otvoreno recite istinu i ništa ne krijte! Jeste ii dobili koja traje pet minuta, ali kojom je smrću bolje i kakav sličan nalog? lakše umrijeti? Ili je lakše umrijeti, da me objese ili — Za sada nemamo još takve zapovijedi — od­ strijeljaju, ili razboljeti se, pa onda umrijeti prirod­ govori krvnik, a u očima mu zasvijetli divljačka podnom smrću — o tome mislim — jer moje je tijelo muklost — no svakako vojnik mora izvršavati što oslabilo, iznemoglo, moja je starost već dostigla šes- mu se zapovjedi! — završi cinički i zlurado. deset petu godinu. .Više nije tfobro za mene živiti. Ove posljednje Bećirove riječi tako su jako Da više nisam ni ^astao iza one bolesti najbolje bi djelovale na sve nemoćne zatočenike, da im se je tilo . Ali šta da činim,c kaVia smrtni čas jgš_niie dlaka od užasa ježila. došao. Pošto su Midhat pašina poslužitelja Arif agu Ovdje su zbog nas uhapslfll još nekoliko bi­ na drugo mjesto zatvorili — to je on ostao u sobi samo sa Namik paša zađe Ali bejom, sa kojim se je jednika, pa bar da stt""se oni spasili. Ove su se Midhat pašine riječi jako kosnule u tri sahata a la turka u svoju sobu zatvorio. (Svršiče se). srca nevinih osugienika, koji su svaki čas očekivali svoju smrt. U to doba podzapovjednik čuvara MemiŠ upade u sobu, te krupnim glasom progovori: — Naredio mi je gospodin zapovjednik, da vam kažem, da vam je svaki sastanak zabranjen. Dakle, Mišljenje Roberta Kocha o suzbi­ izvolite svaki u svoju sobu Na ove Memiševe riječi, Midhat paša i Da- janju tuberkuloze. , .tttt mat Mahmud paša odgovoriše: - Dr R. V-ć. — Mi ne ćemo nikud odavle maknuti, već ako nas vi s bajunetama na to prisilite. Radite kako Jedan od najvećih radenika na ispitivanju tuber­ znate! kuloze bio je Robert Koch. On je prvi pronašao i prvi Memiš ih zapita: uzrok te teške bolesti i tim se pitanjem pored ostalih — Hoću li ja tako kazati gospodinu zapovjed­ naučnih pitanja cijeloga vijeka bavio. Razumije se po sebi, da se slavni Koch nije bavio samo ispitivanjem niku ? # — Da, tako mu kaži! — odgovoriše zatočenici. bolesti kao strogi nauče nj ak, no je uvijek, kao veliki Midhat pašu je ovaj dogagjaj bacio u sumnju, humanista, najviše i na to mislio, na koji bi se način te pozva poručnika Ibrahima, koji za kratko dogje mogla ta po čovječanstvo opasna bolest suzbiti, pa naposljetku i sasvim uništiti. Svojim epohalnim rado­ zajedno s Memišem. — S kojim nam pravom hoćete da sprječavate vima on je dokazao, da je glavni izvor zaraze sam sastajanja? — zapita Midhat paša oštrim glasom, na bolesnik koji ima tuberkulozu, i da se jektikom tako produži bez okolišanja: zarazimo, ako uzđišemo vazduh, u kom se nalaze tu­ — Ako vam je namjera, da nas najprije rasta­ berkulozni bacili bolesnika. Gdje nema tuberkuloznih vite a onda ubijete — kažite nam! T a od onog smo bacila nem a ni tuberkuloze. Mnogo manja opasnost mlijeka saznali, da se nešto takova namjerava i od tuberkuloze p ri’eti od mlijeka bolesnih krava.Ako hoćemo, dakle, da zdravo stvorenje sačuvamo od tuber­ plete. Ibrahim i Memiš počeše na ovo pitanje nešto kuloze, stoje nam dva puta: ili treba učiniti neškod­ m ucati i zbunjeno odgovarati, a baš iz toga moglo ljivim zarazan otrov (bacile), koji se u,ispljuvku bo- H ig ije n a . �171 tesnikovom nalazi, ili samog nosioca zaraze, to jest tuberkuloznog bolesnika, od dodira sa zdravim odvo­ jiti. Pitanje je sada, koji je način bolji i kojim se može više postidi; da li da se ide zatim , da se ispljuvak bolesnikov koji nosi zarazu, odmah uništi, ili bi trebalo pristupiti mnogo sigurnijem sredstvu, a taj je da se što više bolesnika, koji raznose zarazu — odvoje (izoliraju). Posljednjih dvadeset godina, prvi naučenjaci su to pitanje proučavali i bilo je mnogih koji su za tu­ berkulozu predlagali onaj prvi ptit, da se radi svima sredstvima na tome, da se ispljuvak bolesnikov učini bezopasnim za okolinu, a mnogo ih je više bilo, koji su mislili, da će energičnim mjerama, a to je ovaj drugi put, odvajanjem samoga tuberkuloznog bolesnika, biti mnogo više koristi, i da će se time tuberkuloza prije i jače suzbiti. Za onaj prvi put, da se na ispljuvak bolesnički pazi, da se on uništava i da se bolesnik ne mora od kuće odvajati, bila je glavna škola Fran­ cuska sa svojim čuvenim Ijekarima, Kalmetom i osta­ lim, a za ovaj drugi put, izoliranjem bolesnika po bol­ nicama itd. bilo je isto tako vrlo mnogo pristalica, naročito u Njemačkoj. (Ovo važi razumije se sve za one teže bolesnike sa otvorenom tuberkulozom a ue lake i početne slučajeve, koji se s uspjehom mogu da liječe i kod kuće i po bolnicama).'NNo što je za borbu protiv tuberkuloze vrlo karakteristično i što je za slavnoga Kocha vrlo važno, te je'preokret, koji je na­ stupio u Kochovom mišljenju o suzbijanju tuberkuloze. Poslije tolikogodišnjeg rada na suzbijanju tuberkuloze, dvije tri godine prije svoje smrti, sam je iskreno i otvoreno kazao, da misli da je u suzbijanju tuber­ kuloze izoliranjem danas nemoguće postići potpun uspjeh, no da se mora raditi što više na onom prvom načinu: učiniti bezopasnim ispljuvak samog bolesnika, ali u samom domu bolesnikovom. Na konferenciji internacionalnoga društva za su­ zbijanje tuberkuloze u Filadelfiji, septembra 1908. godine, držao je profesor Lajbe iz Vircburga vrlo duhovito predavanje o tome, kako bi trebalo mnogo energičnije raditi na tome putu, odvajanju bolesnika, i kako bi time mnogo više i mnogo prije postigli, da se tuberkuloza u čovječanstvu smanji i uništi. Poslije predavanje još nekoliko ljekara koji su u istom pravcu govorili, u diskusiji je uzeo prvu riječ Koch. U svome govoru je sam priznao, da više ne vjeruje u to, da će se moći tuberkuloza tim načinom uništiti, no da će se, pored toga načina, morati mnogo više pažnja obraćati baš na one, koji ostaju kod svojih kuća, i tamo ih učinimo bezopasnim za okolinu. Tim svojim govorom Koch je otvoreno i javno priznao veliku važnost po suzbijanje tuberkuloze po francuskom načinu tako zvanim dispanzerima, ali i time je kao naučenjak pokazao i opet koliko je bio velik i kako je svoje ideje smjelo mijenjao, ako bi se uvjerio, da će time više čovječanstvu koristiti. Govor Kochov držan u Filadelfiji je ovo: „Gospodo, Pošto bih htio, da se i ja o ovako važnim pita­ njima, o kojima smo sada čuli ovako odlična preda­ vanja, izjasnim, to bih vas molio, da mi ne uskratite vrijeme za to.*) Ćuli ste, da je osnovna ideja sviju mjera, koje su ovdje sada spomenule ta, da se tuberkulozni bo­ lesnik izoluje (odvoji). Ta osnovna zamisao je, bez sumnje, najtačnija. Mi smo odvajanjem zaraznog bole­ snika, i to u sasvim prvom stadijumu, imali najveće uspjehe u onim bolestima, koje smo prije bili sma­ trali za naj zarazo ije, kao što je kuga i kolera. Kuga je baš slučajno sada rasprostranjena skoro po cijelom svijetu. Vi imate sada ovdje u Sjedinjenim Državama, koliko, ja znam, jedno veliko pristanište, koje je zara­ ženo kugom. Može biti da to mnogi od vas i ne zna, jer se to tako u tišini radi, da se jedva može što primijetiti. U pregjašnja vremena, ne bi to lako išlo, tada*bi iz tih nekoliko slučajeva, koji su se u pri­ staništu pojavili, proizišla čitava morija kužna i na­ stupilo bi stanje, koje smo u Indiji vidjeli, da godišnje umiru na sto hiljada bolesnika od nje. Ali tako što ne može da se dogodi u civilizovan'm zemljama, koje se koristiše novim uspjesima naučnim. Sada je to samo za to, što se prvi slučajevi, kako se poznadu, a možemo ih sada, bakteriološki vrlo brzo poznati, odmah izdvajaju i time se učine bez­ opasnim. To isto vrijedi i za koleru. Prije smo rri na primjer u Njemačkoj, uvijek kad god je u Rusiji zaraza kolere vladala i mi zarazu dobijali i uvijek smo gubili u njoj mnogo hiljada ljudi. Sad je to sve drukčije. Za posljednih deset do dvadeset godina imala je Rusija četiri do pet zaraza kolere, od kojih smo i mi nekoliko slučajeva kod nas dobili. U pregjašnja vremena je redovno od tih slučajeva, koji su nama pre­ neseni, buknula epidemija kolere. To više nije danas. U svih ovih pet epidemija, pošlo je nama za rukom, da zaustavimo bolest, ne time, što smo na granicu postavili karantin, ili što smo putnike sprječavali, da iz Rusije dolaze u Njemačku, ili što bi im robu za­ državali. Mi puštamo putnike slobodno, svu robu koja nam dolazi primamo i dozvoljavamo slobodan sao" braćaj i lagjom i željeznicom. Samo se pazi na to, da se svaki prvi slučaj, ma gdje došao, odmah uhvati, odvoji i time učini bezopasnim. Ali to smo mi u stanju učiniti tek od onog doba, od kad smo u stanju pojedinačne slučajeve azijatske kolere sigurno, bakteriološkom diagnozom, da poznamo. I sada vlada opet dosta jaka zaraza kolere u Rusiji, i, kao što iz novina vidimo, već su se i nekoliko su­ mnjivih slučajeva u Njemačkoj pojavili, koji su iz Rusije do li, i sada će se opet pokazati, da li će se ’) Pošto je to bila diskusija, to je bio svakom ograničen broj minuta, koliko može govoriti. �172 ono, sto sam sada spomenuo i u što ja dobro vjeru­ ne bi nikoga mogli inficirati, da bi time opet znatan jem, doista i ispuniti. Eto, tako stoji sa uspjesima uspjeh postigli; Sto manji broj bolestnika uzmemo, to koje dobijamo, kada kod zaraznih bolesnika prve slu­ će lakše ići smanjivanje, ali sam se nadao da će broj izoliranih -biti sve veći i da će se tim načinom uspjeti' čajeve odvojimo (izoliramo). Ali ako kakva zaraza uzme takve razmjere kao da se jektična zaraza smanji. Ali sam ~ja u pošljednje vrijeme stekao iskustvo, što je uzela epidemija kolere u Hamburgu (1892 g.1), to se onda na izoliranje ne može ni misliti, to se koje mi je moju iluziju ne samo pokolebalo, no mislim onda mora gledati kao u kakvom velikom požaru, da sasvim razorilo. Ja sam imao prilike da upoznam jednu zemlju3) gdje ima vrlo mnogo lepre, i gdje se se spase ono, što se još spasti može. Skoro tako isto stoji i sa tuberkulozom. Tu mi već od 40 godina svaki leprozni, kako se nagje, izo­ ne stojimo pred jednom zaraznom bolešću, koja nam liranjem učini bezopasnim. Ja sam znao još od prije,' se pojavljuje u pojedinim slučajevima, nego tu već da se tako radi u toj zemlji i mislio sam, da će s e 'i gori, tu stoji već cijela zgrada u plamenu, tu već ne tu isti uspjesi postići, kao i u Norveškoj. Kad sam ja sam u tu zemlju otišao, ja sam "se možemo na to misliti, da odvojimo sve bolesnike. I pored svega toga moram priznati, da ne smijemo pre- na moje veliko iznenagjenje uvjerio, da te m jere1 nebregnuti sve te mjere, ma da nam neće biti mo­ tamo nisu imale nikakvog uspjeha. Lepra je po sta- • gućno, sve tuberkulozne da izoliramo i da ih napra­ tistici ostala na istom niveau-u kao i prije 40 godina, vimo bezopasnim. Teoretski bilo bi to najbolje. To bi ili je čak i nešto narasla, kada se uzme u obzir broj bilo najprostije sredstvo, da se tuberkuloza brzo uništi, priraštaja stanovništva. Tada sam se ja zapitao, kako ali je to praktički sasvim.neizvodljivo. Kada već ne se to može protumačiti? I ja sam sepotčudio, da to sebi možemo misliti na to idealno stanje, to držim ipak, objasnim 1mislim da sam objašnjenje u ovome našao. da je vrlo važno, da m i,u ako ne sve, a ono bar Poznato je, da je lepra vrlo dugotrajna bolest, i da toliko tuberkuloznih, koliko je moguće, izoliramo, i smo dugo vremena u sumnji, da li je j dan čovjek da ih, izvinite mi oštriji izraz, učinimo neškodljivim. bolestan od lepre ili ne, i prije no što se klinički Ne mislim ja tim, da bolestnika sasvim otstranimo, bolest nesumnjivo utvrdi, progju kadgod i godine. nego da ga dovedemo u takve prilike, da nije više Leprozni osim toga imaju računa da svoju bolest što više prikriju, jer čim se dozna za njih, čeka ih teška • štetan, da ne može više nikoga zaraz'ti. Ali moram priznati, da sam se ja od ovih mjera sudbina; i tako je došlo, da se leprozni izoliraju tek izoliranja tuberkuloznih, "-prije više nadao, no što se • pošto je bolest već postojala godinu, a negda i tri sada poslije ovih mnogih iskustva, mogu da nadam. do četiri godine. Ja sam jedan broj tih leproznih bo­ Ja sam prije mislio, da ako uspijemo samo jedan lesnika sam ispitivao i pitao ih, koliko su se dugo srazmjerno veći dio tuberkuloznih da izoliramo, — osjećeli bolesni, prije no što su bili izolirani ? Tada (ja pod tim uvijek razumijem samo one, koji su je jedan izjavio jednu, a drugi dvije do četiri godine. opasni), da će se tada uspjeti, da se polagano broj Mi pak možemo, sa sigurnošću reći, da je taj čovjek novih infekcija smanji. Ja sam ovo uvjerenje stvorio još duže bio bolestan, samo nije znao. Možemo dakle na osnovu iskustva, koje se leprom (gubom) učinilo*). uzeti, da su se ti sada izolirani leprozni 2 do 3 godine Ona je vladala u Norveškoj do skora vremena u dosta prije toga bavili u svojoj porodici, sa mnogim ljudima velikom obimu, a tada se počela tim načinom suzbijati, u dodir dolazili i njih zarazili. Iz toga izlazi, da kako mi sada zamišljamo sa tuberkulozom da činimo. su bolesnici docno izolirani. Time ja mislim, da Ali se tačno odmah uvidilo, da nije mogućno sve se može protumačiti, što se lepra u zemlji nije sm a­ leprozne u sklonište dovesti. Ali se ipak dovelo toliko njila. Ja se bojim, da i kod tuberkuloze ne bude tako koliko se moglo. Isprva ih je bilo malo a poslije je isto. Ja sam već toliko puta čuo mišljenje, da je već bila četvrtina gubavih u skloništima. I ta mjera sraz­ velika dobit to, ako se tuberkuloza zadrži u sanatoriji mjerno nepotpuna, jer je samo. jedan dio bolestnika tri mjeseca. Sanatorijama se to upisuje u zaslugu, bio izoliran, imala je toliko uspjeha, da je lepra u što tuberkulozne,, istina, ne zadržajavaju cijeloga života, Norveškoj postepeno opadala. Ja sam sebi predstavio, ali su ipak privremeno bolesnici izolirani; Po iskustvu da mi možemo nešto sličnog i sa tuberkulozom da na lepri, ja se ne bih ničemu dobrome mogao nadati učinimo, kao sa leprom, i da bi, kada bi bar dvanaje- od takvog privremenog izoliranja. Ja mislim, da je dotični bolesnik već prije • no stinu tuberkuloznih mogli poslati u zavode, odakle što je došao u sanatoriju, sve inficirao, koje je infici­ *) U Hamburgu je bila 1892, augusta m jeseca velika epi­ rati mogao. Ako se iz zavoda vrati,' i ako još u is­ dem ija kolere. Za kratko vrijeme od dva mjeseca obolilo je u pljuvku ima bacila, tada će zaraziti ove, do kojih sam om Hamburgu oko 18000 bolesnika. *) Lepra (guba, prokaza) je zarazna priljepčiva bolest, koja se prenosi bacilima, koji su vrlo slični tuberkuloznim. Lepra se prenosi dodirom, bilo neposredno sbolenika, bilo po­ sre d n o preko njegovih stvari. *) U originalnom govoru, koji je štam pan na njemačkom jeziku, ne stoji koja je to zemlja, ali u izvodima francuskom i engleskom u istoj knjizi - o tom govoru stoji, da je to Japan'. �r 1 ■173 dospije. Osubitu to važi za bolesnike u posljednjem stadijumu bolesti, koji masama bacile izbacuju i zbog svoje slabosti, upućeni na tugju njegu, te su zbog toga još .opasniji. Ako oni ne budu za cijelo vrijeme te perijode izolirani, ništa nam neće pomoći. Ja bih, dakle, na osnovu toga iskustva došao do zaključka, da bi izoliranje trebalo samo tamo upotrebiti, gdje bi moglo biti trajno primljeno. Ja mislim da i ako ne bi mogli sve izolirati, da bi ipak bilo koristi ako i jedan dio izoliramo, ali nam samo mora biti jasno, da izoliranje na kratko vrijeme neće skoro ništa koristiti. Pošto se izoliranje (pod prilikama, koje ste iz prošlih predavanja čuli), može samo u skromnoj mjeri izvesti, to ćemo mi neškodljivost bolesnika da gleda­ mo u stanu da provedemo, ma da onda više nije pravo izoliranje. Izoliranje u stanu zahtijeva mnogo drugih sredstava, u koje ja sada ne mogu da ulazim. Ja sam samo htio da svoje gledište u tome pitanju iskažem, koje se dakle u tome sastoji, da mi treba što je moguće više po bolnicama itd. da izoliramo, ali tada što je moguće duže, a gdje to ne možemo da učinimo, moramo pokušali da izvedemo izoliranje u samom stanu bolesnikovu (metoda s dispanzerima). * Ove iste misli, koje je Robert Koch iznio na konferenciji u Filadelfiji, iznio je i u svome govoru u Štokholmu, prigodom podarene mu Nobelove na­ grade za radove na medicini. I tu je Koch izrazio mišljenje, da će dispanzeri biti najbolje sredstvo pro­ tiv tuberkuloze i poželio, da se takve ustanove rasprostru po cijelom svijetu. „Zdravi cw. Rr form a m edresa' u Buhari. Da stane na put užasnom zastoju, koji vlada u buharanskim medre­ sama, izdao je novi Emir, Sejjid Mir-alem džan Ture na sve muftije jedan ferman, čija se suština sastoji iz ove zapovjedi: »Svake godine u Buhari ,,svrši“ nauku na hiljade talebe, nu megju njima ne bude ni pet pravih alema. Ovom neuspjehu talebe najviše je kriva okolnost, da se softama kazuju kojekakve nepotrebne ,,hašije“. 1 da nije ovih besmislenih hašija, kojima se ubija drago­ cjeni umur talebe, naučili biše gjaci bar šeriatske mes’ele. Za to nalažem, da se od sad ove nepotrebne »hašije« izbace iz predavanja i neka se kao obligatni dersovi predaju hadis i tefsir!" Ovaj je ferman naišao na silno odobravanje i zahvalnost talebe, koja je još odavno tražila reformu. Mjesto nepotrebnih kjitaba i hašija u mnogim su me­ dresama započeta predavanja iz „fikha" i „usuli — fikha“. U Buhari ima dvadeset i pet hiljada talebe. * * * Prenoseći ove radosne vijesti iz uvaženog cari­ gradskog lista „Sirati Mustekima“, ne mogu da ne upozorim na jadno stanje naše nastave u medresama, darul mualliminu i mektebi ibtldaijama'.i da ne konstatujem t u ž n u č i n j e n i c u , da je samo n a p a ­ p i r u o s t a o zaključak naše prosvjetne ankete, kojinrv je završen zapisnik zadnje njezine sjednice. Ovaj zaključak glasi: „Reisul-ulema Hafiz S. ef. Šarac veli, d a će sazvati anketu n ajk asn ije mjesec d an a iza rasp u sta sad an je saborske sesije, a ako vidi da se može raditi, zasijedaće anketa u isto vrijeme sa lemaljskim saborom14. Reisul-ulema veli!... Završujem....... — ib. — i kulturne bilješke. L istak. Književne XacaHariiHiiu;a, ApaMCKa e,imca y CTiisoBHMa c njeIz ielamsKog svijeta. Radi reform e nastave sastavio je perzijski mi­ nistar prosvjete, Hakjimul-Melik, naročito povjerenstvo (anketu). Nadzor nad „ilmijje“-mektebom u Teheranu povjeren je jednom franceskom profesoru, koji je dobio nalog, da ovaj mekteb reformira kako bi služio kao uzor ostalim mektebima. U medresi koja nosi ime „darul-funun“, a u istinu je zanatlijska škola, zaključeno je otvoriti posebne sunufe za odgajanje učiteljskog podmlatka. Ujedno je odregjeno, da se dvadesetorici svršenika ovog mekteba dadnu državne Stipendije, da mognu otići na evropske škole. Čine se priprave za otvorenje pravnog fakulteta u Tehcranu i podignuće nekoliko ženskih mekteba. BaiteM. Jlo6\um cmo Ha npHKa3 obo hobo AjwK> Aaefcce IIIaHTBha njerHHKa, Koje je n3Aa.na n HarpaAH.ia ,,MaTnga epncKa'. OBa ApaMc-sa cjintca npmca3&Ha je npBii nyT jeceHac y CpneKOM HapoAnoM II 03 :>piiinTy y BnorpaAy, na je BMajia Beoina ^ajen ycnjex. IIpenopy,jyjeMo je Hamhm uiiTaTejbUMa. �G ajretov g la sn ik . Javne potvrde. — Darovi. „Zrno po zrno pogača". Hasan Hadžalić iz Sarajeva darovao je prilikom otvo­ renja bakalskoga dućana K 2‘50 „Gajretu" radi ikbala i sreće u poslu. Avdaga Kulović, berber iz Sarajeva položio je iz kašice broj 16, koja se nalazi u njegovom dućanu, K 410. Ljubo Janković iz Medriče darovao ie prilikom posjete društvenih prostorija K l '— „Gajretu". Muhamed Džabija položio je iz kašice broj 440 K 16'50, koja se nalazi u upravi Gazi Husrefbegova vakufa u Sarajevu. Muhamed ef. Prpzarac, činovnik »Madžarske banke" priložio je „Gajretu" 10 K dobrovoljnog priloga. Alija Muranović povjerenik »Gajretov" u Kulen Vakufu poslao je iz kašice broj 212, koja se nalazi u tamošnjoj Islam, kiraethani, K 4T2, a iz kašice br. 216, što se nalazi kod Muharemage Sehovića u du­ ćanu 66 helera. Hasan Omanović iz Trebinja darovao je Gajretu K l '— a Živojin Kujin, nadcestar 'takOgjer iz Trebinja K 1 —. Suljaga Šehović iz Trebinja sakupio je za „Firdusov mearifski fond« K 16. Priloge darovaše: S. Sehović K 5.—; Mihajlo Duvnjak K 2: po 1 K : Mahmud Arnautović, Ahmed Jakubović, Suljo Kapičić, Hasan Mujičić, Hadžo Kovač, N. Avdić, Arif Volić, Ramo Jahić i Ahmed Avdić. Avdaga Dizdar povjerenik društva u Kotor Va­ roši sakupio je prilikom otvorenja tam. islamske kiraethane, na glavnoj skupštini K 2190 »Gajretu«. Pri­ loge dadoše : Halilaga Salihagić K 4; Avdaga Dizdar, K 3; po 2 K: Hasanbeg Dedić Salihaga Salihagić, i H. Muharemaga Karaselimović; po 1 K: Husaga Zajmović, Mustafa Dizdar Hafiz Jusuf Fazlić i Kasim Karić; po 60 h e l: Husein Hadžić i Hasan Dizdar; po 50 hel.: Ahmedaga Plićanić i Mustafa Smajlović; po 40 hel.: Husein H. Horak i Salih Pličanić; Haki ef. Hagjagić 30 hel.; Derviš ef. Gjikić 20 hel. Povodom proslave desetgodišnjice službovanja sudca u Kotor Varoši sakupljeno je na sijelu K 2'30 »Gajretu". Prilikom sijela u činovničkoj čitaonici u Kotor Varoši sakupljeno je K l '— „Gajretu". ..Prvi islamski soko“ u Tuzli priredio je 22. pr. mj. zabavu, te je od čistog prihoda iste dobio »Gaj­ ret" jedan dio u iznosu od K 88' — Priv. zem. banka u Sarajevu, prilikom zaključka poslovne godine i podjele čiste dobiti poslala je .,Gaj­ retu11 *000 kruna dobrovoljnog priloga. Nikifor Dučić, trg. iz Tesnja priložio je prilikom posjete Gajretove kancelarije 3 K. Omer ef. Udovičić I. muallim iz Prusca (kod D. Vakufa) sakupio je prilikom Hatme u tam. „Mektebiiptidaiju K 5 0 8 dobrovoljnih priloga za »Gajret«. Svima plemenitim darovateljima kao i sakuplja­ čima ovih humanih priloga čast, hvala i priznanje. — Zivili! — Nastaviće se. — Društvene vijesti. Z e m a ljsk a b a n k a — „G ajretu". Kao i ra­ nije nekolike godine, sjetila se ova velika i ugledna banka i ove godine našega društva, pa mu je iz svoje prošlogodišnje čiste dobiti darovala znatnu svotu od K 1000'— (hiljadu kruna). Ovom obilnom potporom je zemaljska banka znatno pomogla „Gajret" u njegovom blagotvornom djelovanju na kulturnom podizanju našega elementa, radi čega joj ovim izričemo javnu hvalu i priznanje, nadajući se, da će naše društvo biti s te strane u buduće potpomagano! P r c r e d e n a n a tu r sk i. U posljednjem broju (141.-om) najuglednijeg turskog književno-kulturnog časopisa, carigradskog „S i r a ti M u s t e k i m a", izišla je u turskom prevodu pripovijetka našega odličnog saradnika Hazima Muftića „ P o d i v l j a l e o v c e " , koja je štam pana u 7. broju ovogodišnjeg „Gajreta". Prevodilac, „Bosnali-Hidajet" (pseudonim) je tim povodom posvetio simpatičan članak piscu ove lijepe stvari i dotakao se je i naših prilika u medresamu i Šeriatskoj školi. Taj članak našega odličnog turskog druga, „Sirati M ustekima" donijećemo u narednom broju u našem prevodu. Z a b a v a u k o r is t „G ajreta". Islam ska čita­ onica u Gacku priredila'je 25. aprila o. g. zabavu, čiji je čist prihod bio namijenjen u humanitarne svrhe i to: V* u korist društvene blagajne, */« u korist „Gajreta" i V* u korist društvene knjižnice. Ova dobrotvorna zabava imala je veoma dobar uspjeh, te je donijela K 385 34 čista prihoda, od čega je pripalo K 96*35 „Gajretu". Rodoljubivi Muslimani maloga Gacka, u kojemu „Gajretovi" poslovi imadu jedno od prvih svojih središta, mogu da budu primjerom mnogim mjestima naše domovine. Živili rodoljubivi članovi uprave islamske či­ taonice u Gacku, koji u svakoj prilici dokazuju, koliko im leži na srcu kulturni napredak nas muslimana u ovim zemljama! Skupština „Gajretova". IX. redovita glavna skupština Muslimanskog potpornog društva »Gajret« u Sarajevu obdržavaće se u subotu dne 4. Redžeba 1329. (1. jula 1911.) u prostorijama društva „Gajreta" u Sarajevu u l'U a la turca (u 3 sata po podne). �175 Dnevni red skupštine je: 1. Izvještaj tajnika o dje­ lovanju odbora. 2. Izvještaj blagajnika i revizora. 3. Predlaganje proračuna; 4. Interpelacije; 5. Podjeljerje apsolutorija odboru; 6. Izbor novog odbora; 7. Pred­ loži; 8. Evenlualije. P r i m j e d b a . Ne uzmogne Ii skupština zbog ne­ dostatnog broja članova stvarati zaključaka, sazvaće predsjednik usmeno drugu do 8 dana, koja bez ob­ zira na broj prisutnih članova može zaključivati. (§ 23. Gajretovih pravila). Odbor društva »Gajreta«. N asrtaj n a ,,G ajret“ . Na žalost, i u današ­ njem broju se moramo baviti istom onom temom, kojom smo se u posljednja dva broja bavili. Moramo naime odbijati nasrtaje, što se vrše na naše društvo, društveni odbor, a naročito na društvenog poslovogju i urednika našega lista. Ovdašnji „Musavat" se je u svome 30. broju od 24. o. mj. ponova pozabavio „Gajretom" i to ovoga puta čitavim uvodnim člankom, koji je pun nepravednih i neopravdanih napadaja i optužaba, koje nisu ničim dokumento.vane. Mi smo u predprošlom broju u bilješci „Ružan običaj" odgovorili na napadaje na liašega urednika g. Gjikića, kao poslovogju društva „Gajreta" i oči­ glednim primjerom oborili tvrdnje, napadača*, da on tobože dobiva džaba i nezasluženo svoju platu. Mi kod toga odgovora ostajemo i da ias, nadopunjujući ga u toliko, da je neki dan provedena naročita re­ vizija društvenih knjiga i ostalih poslova, pa je ustanovljeno, da su sve stvari društvenog poslovod­ stva u potpunom redu i tačnosti. U prošlom broju, a u bilješci pod istim naslo­ vom, odgovorili smo pak na drugi nasrtaj, kojim se nastojalo Gajretuvo stanje predstaviti u žalosnoj slici, jer da su ovogodišnji prihodi prema lanjskima tobože u velike podbacili U tom odgovoru smo oborili i ovu tvrdnju i utvrdili, da prihodi ovogodišnji ne samo da nisu od lanjskih manji, nego su ih znatno nadvisili. Ali i ako smo mi spomenute tvrdnje napadača oborili, ipak se „Musavat" nije time zadovoljio, nego je izišao ponova sa istim neosnovanim tvrdnjama, čime je nesumnjivo dokumentirao izvjesnu tendenciju, koju imade to njegovo pisanje. A u takvom slučaju mi mu nismo kadri naodgovarati. Naše bijelo za njega će uvijek biti crno, pa makar mi naše tvrdnje sa hiljadama dokaza pot­ krijepili, a to za to, jer njemu tako treba. Stoga mi više nećemo na takovo pisanje odgovarati, nego ćemo sve takove pisce jednostavno uputiti na glavnu skup­ štinu, gdje će se vidjeti tačni raćuni o čitavom ovo­ godišnjem radu „Gajreta". Pisanje „Musavatovo" dakako da će donijeli Štete „Gajretu", ali za to ne možemo biti krivi mi, nego oni, koji izvršavaju te nasrtaje na „Gajret" i koji naš neobaviješteni svijet krivo informišu i time očigledno raspaljuju duhove protiv društvu. Nu ima ipak jedna činjenica, koja nas tješi i koja nam daje povoda da vjerujemo, da ti nasrtaji na „Gajret" neće dugo trajati. Jer, kao što je stajalo u jednom onomadašnjem broju „Musavata", sve što se u tome listu piše, izlazi iz pera Ahmeda Hadžialijagića, Musavatova saradnika „pod ajlukom", pa su prema tome i svi napadaji na. „Gajret" izišli iz toga pera i to u vremenu, kada se ne .nalazi u Sarajevu nijedan od ljudi, koji daju direktivu tome listu. Stoga se, dakle, mi i nadamo, da će ti napadaji prestati, a što se tiče spomenutog Hadžialijagića, njemu je vrlo lahko odgovoriti. Jer dovoljno je reći, da taj čovjek, koji ima 300 K mjesečne plaće, neće da odvoji ni 20 hejera, da bi se upisao za člana, ma i posljednjega reda „Gajreta" i ako je od društva primao novčane potpore, pa da svak uvidi, kakav ie to prijatelj, i dobroželitelj „Gajreta". G ajretov safun u M ostaru može se dobiti u novootvorenoj radnji Braće Ćišića — trgovina brijačkih parfimerija — Priječka čaršija br. 31., pa obraća­ mo pažnju mostarskom gragjanstvu, da potrebe safuna (za pranje i umivanje) i p.irfimerije kupuju u spome­ nutoj trgovini i to samo pod markom Gaj atovom. Kupujući ove artikle, sa GajretoVom markom, potrošači će ne samo dobiti dobru robu, nego će na taj način potpomoći i našu najkorisniju narodnu usta novu „Gajret", kojemu od svakoga prodanog kalufa safuna pripada izvjesni dio. Ma.in rjiacHHK. Hecpeha y IIa p n .iy. O bhx AaHa ce je agchjih y IIapH 3 y iie.inKa Hecpeha, Koja je npoy 3 poueHa dbaom jeAHora aepon.iana (Ba3 Aynme .iabe), a koa nera je uajio acpTBOM HCKo.iHKO .7byAn, iieljy icojnMa n <4 >paHuycKH mhHiicTap paTa, Koju je tcuiko paaen, paHaiua ycKopo doajerao h MimncTap npeAejeAHBK, Koju je TeniKO u no HcnBOT onacHO noBpnjeljeii. Hecpeka ce Aeca.ia npn.imcoM yTaiCMnne Ba3Ayxon.ionaua.Kojace Taj a »h »Maaa H3 BpiniiTii .leToni oa IIapH 3 a ao MaapHA*. K oa y 3AeTa aepon.iaHOBa y H ch Jle My.iHHO (koa I I apii3 a) npncycTBOBao je bcahkh 6 poj rjieAaAaga, a Mel)y ocTajiHMa on.in cy n h6ku 'uianoBH BjiaAe. JeAaH aepo' naair je, AnrHyBnm ce hckoauko MeTapa, najeAaHnyT noneo a » naAa h to tako ear.io, a » je HajeA&HnyT nao na jeAHy rpyuy r»ieAa.iana, Mei>y icojuMa cy 6 h .i ii CnOM0 HyTII MHHHCTpH. �OBaj ^oral)»i Baa3Bao je Be.iBKy acaAoCT y ‘I’pdHUycKoj, na je pa/ia Tora oAro^eHa b nocjeTa cpčajaHCKor K pa.ta IleTpa, Koja je tbx AaHa 3aKa3aHa npeAcjeAHnKy 4>paHuycKe peny6^BKe. Ajih ko.ibko roA Aa je Be.mKa Hecpeha h acaJioo.T B ez p o s l a : — Udijelite sirbmahu, koji je bez posla? — A od kada ste bez posla ? — Ima već devet godina. OBaj A ora^aj 3a «J>paHuycKy APwaBy> I,naK T0 HHJe **n yKoaBKo AeKypaacHpa.io <})paHuycKe aBajaTanape. 3aKa3aHa yTaKMBija, Koja Taj AaH HBje MorAa Aa ce naripimi. B3BpiueHa je Aoimaje, urine ce Haj6o.i>e A°Ka3yie>Aa bayny HiiniTa He mojko npeAynpBjeAHTH. IIo6yna A pnajTa. VcTaHaK apnayTCKax KaTO.iBKa joni Tpaje, a ^ a je y 3aAH>e BpnjeMe Ha cBBMa .uiHnjaMa 8HaTHo ocjiačao. TypryT naiua je npeniao Ha HajeHeprn*irtB]y 8Kuajy npoTBB no6yH>eHiiKa. BojcKa HenpecTaHO HanpeAyje a 3ayanua nojeAHHe jMaHge a bhcobo oa ycTania. JeAHa HeKHAaom>a ,/ieneaia TypryT-nainHHa IJaparpaACKoj bjisah caODhaBa Aa je TypryT IIIetJjKeT-nama, Hanao ea npBMM ahbb3uohom cBojnx rpyna jeAaH noBeka oApeA ycTaBBKa, noja ce Ha.iajKaxy Ha BBcoBHMa IDia* HHHiine 6^H3y Mii^e3Ha, cjeBepHo oa Tyaa-a. Ve/ranima 6jexy npHHyl}PHH Aa ce noByky, ndniTo čy ocTaBHja Ha 6ojHoa nojby 30 mptpiix a sHine pan.eHBx. I I otom Tpyne aay3eme Ma^iean, Cea.a Kao a cerade HajBame a Haj- Poruke i odgovori uredništva. Iz u d d in . — Kao Što vidite, ovu sm o Vam stvar u vrstili. Produžite i dalje i nadajte se uspjehu. P re ­ p o ručujem o Vam, da č itate što više; a naročito bi Vam preporučili L azarevićeve pripovijetke. S e la m ! U. R. T. Mi Vam Vjerujem o, da ljubite, ali to nije ‘dosta, p a d a m o že te i dobre stihove da pišete. Od toga je, po n ašem m išljenju, m nogo potrebnije, da či , tate d o b re pjesnike. M ožda biste dugim tru d o m velikom voljom i ipak uspjeli, d a i vi napišete štogod, 3roAHaje no3HUHje 6pAa n.iaHHHHge. što bi TypryT IIIe(})KeT-nama BMa^e CBaKH ash TaKBax ycnjexa, na je onhe MHin;i>eH>e Kaao y^TypcKoj TaKO a y Eepona, he OBaj ycTaHaK 6hth ycKopo yryiueH, ynpKoc B3jaBe apHayTCKBx npBaKa, Koja TypryTy nopyaanie, »a he ce 6qphth aok hx Ten.'. m jesto je — koš. m oglo štam pati. Ovakovim CyAiaHOB nyT OAro^ea. Kano jaB.7i.ajy hobhhc, nyT CyjiTaHa MexMCAa V. y MaheAOHajy a Ha K oCobo, Koja je Tpe6ao Aa 6yAe obbx AaHa, OAroljĆH je ao 14. jyHa o. r. jniKe , hh „ D je c M a pak stv arim a H. G. M. — Sam o sm o onu jed n u m ogli d a upotreb im o za naš list; one d ru g e nisu za nas. 3. JI. M. — H a „IljecMa o m"ah “ hh „CBaree npaAMepnKaHaij" Hacy aa jaBHocT, a npeMa obiim CTBapaMa HaM ce hhhh, Aa 6a a CBarca Apyra OTBap, Kojy čacTe HaaacaAa, 6ajia hcto BpajeAhocth. C io ra B aa npenopyayjeMo, Aa nepo cviOMiijeTe a Aa ocTaHeTe caMO n p a cbomo aeKahy a hivih, ca KojnMa anaK MoaceTe Aa CTBopaTe HeoiTo m io je sa jaBHOCT — ^ajene a Aočpe nanese. Bale i dosjetke. N. K. T. — Im ali ste p rav o što ste p rešli s a p o ezije na p ro zu , ali n iste im ali pfavo, što ste odm ah, — U m je s n o p i t a n j e . — A šta ste Vi, molim Vas? — Ja sam književnik. — A od čega živite? čim ste p rv u stv a r sastavili, p ožurili d a nam je poša­ ljete na štam p an je. U ostalom m o ra nešto d a ode i u — koš! M y x aM eA , M. — 3auiTO c a yuiyTao? 04eKyjeMO S a i s p i t a u o f i c i r s k o j Š k o li : P r o f e s o r : Šta treba oficir raditi, kada dogje u kritičan položaj? K a d e t : Treba da se oženi djevojkom sa dobrim mi­ razom 1 mToroA oa Teče aa HapeAHH 6 p o j! Cejiasi! ć . 6 . T. R e z e rv a tvojih stv a r je iscrpljena. P o ­ šalji što novo, a svakako ćem o gledati, da i m i Tebi „štogod" pošaljem o. Dakle, očekujem o ! Zdravo ! P o s l j e d n j a ž e lja : — ,mate >1 Prije izvršenja smrtne kazne Još kakvu želju? — Htio bih da blombiran jedan šupalj zub? 3 a ypeAHHiuTBo oAroBapa: OcnaH 'L hkh K. - Islamska diOll, Štamparija, - Za u red n ištv o o d govara: O sjnan Gjlklć � https://kolekcije.nub.ba/files/original/df8cdb6968c40f6079cba74e5ce6eeac.pdf 2b12827ca2693f38092af774ef346af7 PDF Text Text u r o j 12. BROJ r0 4 .IIHA IY. GODINA r ajpeT Gajret JU1CT 3A 4P yniT B E H E HOCJIOBE JI 3A HAPO £110 nPOCBJEJiJIBAHjE. LIST ZA DRUŠTVENE PO­ SLOVE I ZA NARODNO PROSVJEĆIVANJE. JI3JLA3M CBAKOT 1. n 15. -------y M jE C E ijy .-------- IZLAZI SVAKOG 1. i 15. ------- U MJESECU.--------- B.iacmiK: Apj iiiTiio „l’ajper" - ype .mnc: Ocjian T»uiciiti. — Vlasnik: Društvo „Gajret*. - Urednik: Osman G.jikić CAPAJEBO, 15. jyHa 1911. — \r™ nv ^ — SARAJEVO, 15. ju n a 1911. I f n j e i t a j e ji n c T y : a a B o c b j n X epneroB iw y n A ycTpoy rap c K y MOHapxujy, s a H.ianoBC, Tajie6y, y«ieHnKe h tokrko 2 K, s a H e i j i a u o B e 4 K ro;mnjH,e. 3a CBe o c ra jie seMJbe 10 (fcpaHaKa. rio je ^ n u n 6pojeBn CTajy 20 xeji. H e n jiah e iia ce nnCMa n e n p n u a jy , pjK o n n c n ce ne B p ah ajy . — llp e T iu ia ra n pyKoiincu aia.i>y ee hu aflp ecy : „1’ajpeT " —• CapajeB o. C ijena je lis tu : za Bosnu i Hercegovinu i Austro­ ugarsku monarhiju, za članove, talebu, učenike i težake 2 K, za n e č la n o v e 4 K godišnje. Za sve ostale zemlje 10 franaka Pojedini brojevi staju 20 hel Neplaćena se pisma ne primaju rukopisi se ne vraćaju. — Pretplata i rukopisi šalju so na adresu: „Gajret" — Sarajevo. Gajretova skupština. Ali. mi nećemo kao, što rekosmo, ulaziti u prepiranje sa tim listovima, nego ćemo se pridružiti njihovom apelu, upućenom članovima „Gajreta", da na skupštinu dogju u što većem broju, pa da se pred tim, najkompetentnijim forumom raspravi o .;Gajretu“ i njegovim stva­ rima, gdje će se najbolje moći vidjeti, u koliko su osnovani oni napadaji, koji su od strane tih listova upravljani na Gajretov odbor i nje­ gova poslovogju. Gajretov odbor, kao ni njegov poslovogja, nemaju nimalo razloga, da se boje skupštine. Oni su učinili koliko god su mogli za društvo i društvene interese i savjest im je potpuno čista — a u toliko čistija, što će pred skup­ štinu moći da iznesu i čist račun o svima svo­ jim poslovima. Mi apelujemo takogjer na članove „Gajreta“ , da u što većem broju dogju na glavnu društvenu skupštinu, koja će se održati 1. od­ nosno 8. jula o. g. Kako je u prošlom broju ,,Gajreta“ , kao i u drugim listovima, objavljeno, ovogodišnja glavna skupština našega društva je zakazana za 1. jula odnosno za 8. istoga mjeseca — ako se na 1. jula ne bude mogla održati. Povodom odborove objave o držanju skup­ štine izišli su u nekim-ovdašnjim našim listo­ vima članci, u kojima se oštro kritikuje rad sadašnje uprave društva, a naročito društvenog poslovogje i urednika našega lista, g. Gjikića, pa se apeluje na Gajretove članove, da u što većem broju dogju na skupštinu, pa da sruše današnju upravu i izaberu na čelo ove naše važne inštitucije bolje ljude. Mi nemamo namjeru, da ulazimo u pole­ miku sa tim listovima niti da obaramo neoprav­ dane zamjerke i nepravedne tužbe, kojima ti listovi napadoše na društveni odbor i poslovogju g. Gjikića, jer samo konstatovati to, da je to pisanje nepotkrijepljeno nikakvima argu­ mentima, dovoljno je, pa da se ustanovi, da je ono vogjeno subjekbtivnošću i ličnim ili stranačkim neraspoloženjem. Jer govoriti o podbacivanju ovogodišnjih prihoda prema lanj­ skoj i drugim godinama, a o tome ne znati ništa; tvrditi o nazadovanju društva, a tu tvrd­ nju ničim ne potkrijepiti; govoriti o zanemari­ vanju poslova u društvenoj kancelariji a «e znati gotovo ni gdje se nalazi kancelarija — to je, da se najblaže izrazimo, kleveta. Onima, koji namjeravaju seliti! Ovdašnji turski konzulat je izdao ovo služ­ beno saopštenje : lz K rajeva Alžira, T u n u sa, K afkazije, Dagistana, Bosne i H ercegovine, odakle u m asam a u T u rsk u dolaze m us. m uhadžiri, i koji se na­ laze u slanju kao m usafiri, za naseljavanje �178 istih k ra je v a od države opredijeljena je godišnja sv o ta od 2 0 0 .0 0 0 osm an. lira. Is ta sv o ta za ovu godinu pokazuje se ne­ d o statn om , s to g a od sad a dolazećim nnihadžirin ia, od države neće se davati ni kuće, ni m arv e, niti potrebni h alat z a obragjivanje zemlje. Od držav e će se sam o m uhadžirim a o p re ­ dijeliti zem ljište, te oni koji seliti hoće, n a prvom mjcslu moraju ispred sebe jednog zastupnika izaslati, koji će pregledati zem­ ljište, i pismeno se obvezati, da osim tog zemljišta od države drugo ništa neće tra­ žiti; i poslije te primljene obveze mogu seliti. Ovim se daje na sveopće znanje, da muhadžiri koji dolaze u Tursku, bez ispunjenja gornjih uslova neće se primali. * .Ovo saopštenja ovd. tur* konzulata objav­ ljujem o svim a oniHia kojj nam jćravaju, d a sele, d a bi se znali upravljati i prem a ovom naregjen ju tu rsk e vlade postupati, i e t b i inače naši ljudi bili izloženi ogromnim neprilikam a i ne­ voljam a. A pelujem o pak na sve rodoljube, d a o ovom e obavijeste široke slojeve našega elem enta, a n aročito braću u K rajini, gdje fse ova g rd n a ra n a narodna, sve to više pnžlijegjuje i n a ša b raća neprestano napuštaju svoja ognjišta. drži toga principa. Ideja „Gajreta“, kao naše najglavnije prosvjetne institucije, mora biti dijelom naše nu­ trine, našim uvjerenjem, neprolaznim osjećajem, a posljedica toga bio bi svakako srdačan rad, rad s nasladom za „Gajret“ i njegovo dobro. Prema tom bi predlog i poziv prijatelja sred­ njoškolca, da se pismeno obvežemo na rad, bio su­ višan. Nu kako naš dosadašnji način držanja nije uro­ dio osobito unosnim radom za „Gajret", pa se či­ nilo, da nemamo ili jaka osjećaja za nj, ili imamo osjećaj, a ne možemo ga iz neke slabosti da pre­ tvorimo u djela, to se slažem sa onako strogo ogra­ ničeno formuliranim prcdlogom prijatelja srednjo­ školca, da bismo tim mogli pokazati, da imamo i i osjećaja i da taj osjećaj možemo pretvoriti u plo­ dan rad. Kako bi nam se moglo prigovoriti, da nas treba uhvatiti za riječ, ako hoćemo da nešto učinimo, to bih ja želio, da tomu prigovoru ne damo megju nas. To možemo učiniti ovako: Da uporedo s radom za „Gajret" radimo oko osnivanja seljačkih zadruga (musi.) i da potičemo na osnutak novčanoga zavoda, gdje bi eventualno bio ukamaćen nakit našega ženskinja. Tim ćemo dokazati, da možemo, kada hoćemo, a da hoćemo, jar osjećamo. Za ovo ne trebamo obveza, jer upravo bismo ovim trebali dokazati, da smo i u onom, za što se nijesmo obvezali, učinili koliko i u onom, za što smo založili riječ. Vidjećemo se iza ferija. V iš e š k o la c . ii. Školskoj omladini. B e č 26. V. 1911. U zadnjem broju „Gajreta" poziva jedan sred­ njoškolac sve srednjoškolce i višeškolce, da za škol­ skih ferija propagiraju ,,Gajretove“ ideje i da se ob­ vežu, da će za to vrijeme sakupiti najmanje po 10 K u korist „Gajreta'1. Tom prilikom tumači dotični sedmoškolac od kolike je koristi po nas ,,Gajret“ i.kako treba da shva­ ćamo njegovu ideju. S tim njegovim Jizvodima pot­ puno se slažem te i ja naglašavam, da ,,Gajret“ jest i mora da bude za svakoga bos. muslimana jedna najznatnija ustanova, što je u opće mi imamo; svi moramo, da shvatimo njegovu zadaću i da zajednički poradimo oko njegova dobra otstranivši sve ono, što bi nas moglo priječiti na tom putu. Naročito naša inteligencija, a u prvom redu školska omladina, mora da se strogo i nepristrano Predstavka vakuf.-mearif. sabora Mešihatu. U zadnjem broju našeg lista donesosmo original predstavke v.-m. sabora, upućene visokom Carigrad. Mešihatu glede vakufskog zajma i drugih pitanja, a danas je donosimo u našem prevodu, da se i oni či­ tatelji, koji ne znaju turski, upute u ovu važnu stvar. Nakon kićenog uvoda veli se u ovoj predstavci po prilici slijedeće: Kao što je poznato Visokom Mešihatu — prva i najglavnija dužnost naroda, koji želi svoj spas na oba svijeta, jest to, da svoje vjerske ustanove i objekte održaje u stanju, koje će odgovarati ugledu i polo žaju uzvišenog Islama i da posveti pažnju i upregne sve sile, kako bi mladeži, toj svojoj uzdanici, pružio valjan vjerski i moralni odgoj. Da se ova svrha m ogu: postignuti potrebno je, da se za to namaknu nužna sredstva. Mi sve potrebe svojih džamija, tekija, me- �179 kteba i medresa, podmirujemo prihodima pojedinih P rv o p i t a n j e : U gotovo svima našim mjes­ vakufa, 10%-tnim prirezom i državnom subvencijom. tima i varošima ima praznih vak. gradilišta na naj­ Nu ova raspoloživa sredstva nijesu ni u koliko do­ boljim i najprikladnijim položajima. I premda ima statna za valjano i pristojno uzdržavanje naših vjer­ ovakih gradilišta oko hiljadu i petstotina ipak skih institucija, te ova skučenost, osim što zadaje vakuf'od njiha ima vrlo malu korist. Da se od ovih centralnoj vakufskoj upravi silnih neprilika, ujedno gradilišta rnogne okoristiti — treba ih eksploatisati, je i uzrokom, da se ne mogu provesti nikakve ozbilj­ a za to se hoće jedna oveća svota novaca. Na te­ nije i važnije reforme. melju provedenih izviđa ustanovljeno je, da bi se Uzevši u obzir džehalet, koji vlada u cijeloj našoj mogao podignuti jedan veći zajam, čiji su uvjeti po­ domovini i zabrinjuje sve naše trezvenijc elemente, bliže označeni u trećem pitanju, čija amortizacija kao i činjenicu, da naše postojeće medrese i mektebi zajedno sa kamatama ne bi prekoračila 5% glavnice, ne mogu ni iz daleka udovoljiti našim kulturnim po­ dočim je kako na temelju vještačkih izjava tako i na trebama — došli smo do osvjedočenja, da nam je temelju dosad stečenog iskustva kod zajmova poje­ prva i najpreča dužnost poraditi na reformi naših dinim manjim vakufima — tvrdo ustanovljeno, da prosvjetnih zavoda. Megjutim, kako gore istakosmo, biše zgrade na ovim gradilištima mogle nositi i više naša raspoloživa sredstva nijesu dostatna ni za o- od 10%. Može li se stoga u ovu svrhu sklopiti jedan državanje sadanjeg stanja ovih zavoda i mi se radi •ovakav za'jam ? toga nalazimo u silnoj neprilici i naš centralni pro­ D ru g o p i t a n j e : Ima nekih malih vak. arsi, račun iz godine u godinu pokazuje znatan deficit. koje nose vrlo malen prihod, kojim se ne mogu pod­ Da se pak ovaj deficit otkloni i uspostavi pro­ miriti ni stalne sve veće i veće daće i porezi. I računska ravnoteža ne preostaje nam drugo, nego ili ostave li se ove arse u sadanjem stanju, onda će biti umanjiti izdatke ili nastojati, da povećamo prihod, jer samo na teret vak. upravi. Je Ii dozvoljeno, da se bismo inače centralu . doveli do*, potpuna bankrota. ovake arse iskoriste pomoću zajma, opisana u prvom Ako se uzmu u obzir prilike i vrijeme, u kojemu i trećem pitanju? T r e ć e p i t a n j e : U svrhu, da se otklone štete živimo, nije moguće ni pomišljati na sniženje izdataka i stoga moramo nastojati, da povećamo vakufske označene u gornjim pitanjima i namaknu sredstva za prihode. Polazeći sa ovog stanovišta, i uzevši u, obzir uzdržavanje i uregjivanje mekteba i medresa, koje siromaštvo vašeg naroda, radi kojeg se ne može ni su nam od prijeke potrebe, je li vakufu dozvoljeno misliti na povišenje vakuf.-mearif. prireza, došao je sklopiti zajam uz 5% amortizaciju i kamate za koje vak. mearif. sabor do osvjedočenja, da nema drugog se ne traži niti zalog vakufskih nekretnina niti inače načina za povećanje vak. prihoda, nego li se uteći kakva obveza, kojom će biti u opasnost stavljeno načinu, za koji smo slobodni zaiskati fetvu Visokog vakufsko vlasništvo — nego je za valjanost ovakvog zajma dovoljno jamstvo centrale i zaključak v. mj. Mešihata. Bude li Visoki Mešihat dao povoljan odgovor sabora? Jamstvo centrale sačinjavali bi u ovom slu­ na dolje postavljena pitanja i dozvolio, da se mo- čaju 10% prirez i državna subvencija. Č e t v r t o p i t a n j e : Ima malih vakufskih zem­ gnemo koristiti na način označen u tim pitanjima — ne samo da ćemo moći održati postojeće institucije, ljišta, koja nose vrlo malen prihod i nemaju faktične vrijednosti, nu u takvom su položaju, da su susjedu nego će nam se pružiti prilika, i da ih usavršimo i apsolutno potrebna za raširenje njegova posjeda i reformiramo u duhu vremena i naših potreba. Nama je danas potrebno da otvorimo najmanje radi toga bi za ovako zemljište platio mnogo veću sto i pedeset novih mekteba, dočim nam sadanja svotu, nego Ii to zemljište u istinu vrijedi i na taj bi sredstva ni u koliko ne dostaju i usljed toga smo se način mogao vakufu namaknuti objekat, koji bi izvrženi prijetnji muderrisa i muallima, da će radi nosio nekoliko puta veći prihod. Je li pod opisanim slabih plaća napustiti svoja zvanja. In e bude li omo­ uvjetima dozvoljena prodaja ovakvog vakufskog gućeno da se pomognemo na dolje’izloženi način, mi zemljišta? P e to p it a n je : Ako se jedna mala vakuf, arsa ne ćemo moći drukčije povećati vak. prihoda i usljed toga ćemo morati zatvoriti i one mektebe, koje da­ ušljed propisa gragjevnog reda ne može upotrijebiti za gradilište, te je osugjena da stoji prazna i da se nas imamo. A koliko bi to bilo opasno za nas i našu bu­ na nju uzalud plaćaju daće i porezi — potrebna su­ sjedu te isti traži da mu se arsa proda, moželi se dućnost ne treba ni dokazivati. S loga se usugjujemo zamoliti, da nam se donja ovaka arsa prodati pod uslovom, da se za dobiveni pitanja riješe osobitim obzirom na istaknute činjenice novac namakne drugi kakav objekat? Š e s to p i t a n j e : Može li se dobrovoljno prodati i u duhu šer’i-šerifa koji, strogo luči istinu i ne­ vak. zemljište, koji će država ili općina eksproprirati pravdu i štiti interese opće i pojedinčeve. pod lošijim uslovima nego li su usloyi dobrovoljne U Sarajevu 6 safera 1329. prodaje? V. m. direktor: M. Šerif, �180 S e d m o p i t a n j e : Mogu li se prodati ili upotrebiti za gradilište zemljišta na kojima se nalaze ru­ ševine ili oharabljene džamije, tekije, medrese i mektebi u mjestima, čija se je islamska ehalija pot­ puno ili u ogromnoj većini raselila po drugim ma­ halama ili mjestima pa nema potrebe, da se iste zgrade ponovno podižu? O sm o p i t a n j e : Mogu li se prodati ili za koristonosne gradnje upotrebiti stara vakufu pripa­ dajuća groblja, u kojima se ušljed zakonskih propisa ne kopa od nazad 20—30 godina? D e v e to p it a n je : Može li se koristiti grobljima što ih je država ili općina pretvorila u park i povra­ tila bi ih vakufu samo pod uvjetom, da se ista upo­ trebe za gradilišta? * Ovo je ta predstavka vakufsko-meariskog sabora, k o ja je tre b ala, da bude poslana visokom cari­ g rad skom Mešihatu. Podvukosmo riječi: koja je trebala da bude po­ slana, jer je, na žalost, naše obavještenje, koje smo u prošlom broju učinili i javili, da je pretstavka Meši­ hatu poslana, netačno. Ta predstavka se već puna četiri mjeseca nalazi u Rijaseli-ilmiji, koja ju je trebala poslati u Carigrad, ali koja ju, kako smo izviješteni, još nije poslala. Mi ne znamo, šfa je razlog, da naš Rijaset ovu stvar odugovlači i ako ona nije ni najmanje za odu­ govlačenje. Iz izložene predstavke se može najbolje vidjeti, od kolike je ona važnosti za naše vjerskoprosvjetne stvari i kulturni napredak nas muslimana u ovim zemljama. Stoga i držimo, da taj postupak naše Rijaseti ilmijje mora imati nekih jakih razloga, koji bi svakako trebali da budu poznati i široj jav­ nosti, koja se time opravdano veoma interesuje. Uredništvo „Gajreta" je preduzelo korake, da bi privatnim putem od pojedinih carigradskih alima dobilo mišljenja o mes’elama, koje ova predstavka sadrži, pa će ta mišljenja u listu po mogućnosti što skorije saopćiti. Ćnzim <M!ć: -- Pred očinskim domom. Ko slaba sjena na tvoj prag sam stao Nijemo, na grud privinuvši liru. Na dušu moju težak led je pao Ko tvrde sante po duboku viru. Kroz suze gledam trošne ziđe tvoje 1 krov prokisli, s kojeg strašne zube S m rt mrka kesi. — 0 ognjište moje, 0 dragi raju, gdjeno mi se gube Zlaćani snovi mladenačkih dana 1 zvuci prve bogodane pjesm e!... U tebi su me ko sred gjulistana Pojile vile s abu-hajat česme Medenom kapljom raskošnoga milja. Što zanos budi u ljiljanskoj duši. Ah, tada gorka i cinička zbilja, Ko vihor b’jesni štono život ruši, Nije se mene dotaknula bila; Nit crna briga o svakdanjo.r. kruhu Mir mi mutila. Kao glazba mila I bura u mom zvonila je uhu. — -— Ej, ja sam kao golušavo ptiče U *vome krilu prva krila steko; S majčinih usni slušao sam priče Tople i slatke ko i njeno m l’jeko. I letao sam ja i druzi mali Po tvome vrtu, beruć cv’jelke čarne; I igrasmo se u nevinoj šali, Hvatajuč kapom leptiriće š a rn e __ 0 drago gn’j ezdo moje davne sreće! Marljiva ruka mrtvog babe moga U tebi nekad sadila je cv’jeće Radosti vedre. Sa krova se tvoga Blagodat svaka tad sm’ješila milo; > Na tvom ognjištu teko m ed i ml’je k o .... A sad gle, regbi: nikad nije bilo Iskre života. Ko strašilo neko Ti stršiš u vis. Udes ti je hudi Krvavom pandžom porušio čare, Baš ko što sada tvog pjesnika grudi Nevolja gorka obara i tare. Te tvoje puste zidine mi sada Pričaju patnju sirotinje crne, Što zadnju iskru veselja i nada Leđnim ti dahom na ognjištu trne. S v e ... sve je mrtvo; tek rujine stoje. A s moje lire bono zvuci ječe: 0 dragi dome, zadnji akord to je Prošlosti naše — naše mrtve sreće! Hazim Muftić — Tuzla: = = = = = Pojasevi i medrese. Nekako iza okupacije, kadno se prvi asker po Bosni pokupio, odvedeno je nekoliko stotina novih vojnika u Grac. Megju momcima je bilo gragjana a i seljaka, iz bogatijih, a i siromašnih kuća. �181 Momci došli u Grac, počeli se talumiti, a svi redom obukli jednake askerske haljine: pantole, l^Juze, jeleke bez pojaseva i drugo. Talumili se u kasarnama, po dvorištu istih, a išli su i po okolici grada u polja i po brdima i morali su biti uvijek — bilo u noći bilo u dani — pripravni ustati, obući se, potpuno se naoružati, pa ići kud ih stariji povedu. Vojnicima bosancima bilo neko vrijeme lijepo, obikli se sa različitim društvom, dobro se hranili, u čistoći i urednosti se gojili, pa im zdravlju godilo, ali od nekog vremena zavlada na jedan put skoro kod svih bosanca — ishal. Ishal danas, ishal sutra, svaki se dan po bukadar njih na „raportu11 prijavljivalo kod starijih, da imadu ishal, da im se treba liječiti i da ne mogu ići na muštru. Liječnici se zabrinuli, upotrebljavali sva ljeko­ vita sredstva, sastavljali čitave konferencije u kojima su sudjelovali i oni, što no im zlatne zvijezde i zlatni širiti po crnoj čohi oko vrata, ali ishala iz bosanskih trupa nijesu mogli protjerati. U tome bude premješten iz Bosne u Grac jedan iskusan vojnički liječnik, koji je u Bosni već neko­ liko godina služio i megju tim proučio bosanski način življenja, običaje i narodnu nošnju. Čim je-stigao u Grac, odmah se nagie sa svo­ jim kolegama i pričaše im o zanimljivosti Bosne i onoga, što je sve u njoj doživio i vidio. — Ali — Herr Kolega — šta biste vi rekli, pa je toliko hhal zavladao megju bosanskim vojnicima? To je škandal! — A, to je sasvim lahko; prepišite, da svaki bosanac dobije uz odijelo još po jedan pojas, koji će pasati ispod bluze i tako moći čuvati nožnu toplinu želudca, pošto je to u Bosni navika, pa se je teško najednom od toga odučiti! — poučio je iskusni liječnik svoje gradačke kolege. Do tri dana su se iza „befela“ svima bosan­ skim momcima podijelili pasovi sa nalogom, da ih svaki mora nositi pod prijetnjom „ajncela" ili Bkasarnarešta“, ako bi se koji bez te dugačke trbuhhaljine uhvatio. A da ie to koristilo, vidilo se je po tome, što su se bosanski cugovi svakim danom počeli poveća­ vati, jer su oni iz špitalja i raznih „cimera" počeli zdravi i čili ustajati i pridruživati se svojim zdravim „kamaratima" i „lacmanima" na vježbalištu. I tako je iskustvo dopunilo i ispravilo ono, što teorija nije mogla sama postignuti. Na isti se način pred kratko vrijeme nametnuo nama i dovezao se, da samo na temelju svoga shva­ ćanja liječi jednu našu bolest, jedan mladi, učeni ali neiskusni doktor. Ta bolest je pitanje uvedenja više predhodne naobrazbe za stupanje u Šeriatsku Sudačku Školu, koja je prednaobrazba, bez sumnje, vrlo potrebna, ali tu svakako trebaju, iskusni ljudi, koji će tome lijeka naći. Našem doktoru je palo u oči, što je u nekoliko pojedinih slučajeva uvidio, kako neki absolventi Mektebi-Nuvaba iz sasvim prozirnih razloga zastu­ paju natražnjačko stanovište u pitanju prevagjanja vjeronaučnih knjiga sa stranih na naš jezik; u pi­ tanju obučavanja u mekteb-ibtidaijama na materinjem jeziku i tome slično, pa po tim iznimkama sudi, da su sve Nuvablije zaražene istom bolešću, a da je tome lijek jedina „aqua gymnasica“ i to samo 0'500. — I on je za to sve sile upregao, držao dugačke govorancije, pisao nepregledne članke i oblijetao na sve strane, dok je. što svojim položajem i ugledom, a što vještinom, zabašurio stanovite krugove, te is­ poslovao nekakvu rezoluciju, kojom se traži od vlade, da ova više u Mekteb-Nuvab ne prima nikoga, ko nije svršio četiri razreda gimnazije, ili ko ne svrši naročiti kurz, iza kojega će moći položiti prijamni ispit, s kojim će dokazati, da posjeduje okrugao po­ jam naobrazbe, koja se stiče sa četiri gimnazijska razreda. Ova briga i nastojanje gospodina doktora za našu prosvjetu je svake hvale vrijedna, jer se vidi, da želi na koji bilo način pomoći svome narodu — a puno ih imamo, koji su pozvani, pa se ne će da brinu — ali mu možemo u ovom slučaju prigovoriti, da mu rečeni lijek proti navedenoj bolesti neće koristiti. Gjak, koji svrši samo četiri razreda gimnazije, a uz to ne bude pohagjao i medrese, ne može us­ pješno nastavljati nauke u Šeriat. sud. školi već iz toga razloga, što nema okruglog pojma o predme­ tima, koji se u medresama uče, a koje predmete svakako mora u Nuvabu nastaviti, ako se želi, da nam Nuvab priprema sposobne kadije, pa po tom bi ista sposobnost manjkala i onome, koji je svršio i cijelu gimnaziju, ako uz obilne gimnazijske pred­ mete ne bi postigao stanovitog znanja u fikhu i arapskom i turskom jeziku. Osim toga medresom i njezinim uzgojem — pa makar i današnjim nereformiranim — mladić upije u se neku nepojmljivu, nerazdruživu privrženost istoku, islamskim ustanovama i tradicijama, a uz to dobije nekakvu čudnovatu žudnju za arapskom kulturom i arapskom knjigom, što je neophodno nužno, da se na prvom mjestu nalazi kod jednog hodže i kadije, dočim je to sve kod jednog gimnazijalca iz poznatih razloga danas manjkavo. Gimnazijalac i u višim razredima gimnazije ne­ kako nespretno, tugjeći se, nesigurno i bez imalo samooprodjeljenja gleda u mektebe, hodže, arapske i turske ćitabe; govori o njima kao o nečem tugjem i nepoznatom. �182 Mi doduše iz današnjih medresa, u kojima nijesu još uvedene svjetske nauke, koje bi talebi mnogo pomogle pri razumijevanju vjerskih i vjersko-pravnih nauka — dobivamo samo neotesane „softurine", ali kad bi se medrese potpuno reformirale, te se sof tama otvorile oči za korisnom svjetskom naobrazbom, onda bi mi bili na konju, jer bi taki mladići naj­ bolje vrijedili za Nuvaba i jer bi kao takovi svršivši Nuvab, bili potpuno naobraženi i sposobni za svako islamsko zvanje, bili bi svjesni svoga zvanja i smjeli bi svakome svijetla obraza smjelo odbrusiti: „ovako je' po Šeriatu, ovo je za narod nužno i korisno i ovako se mora stanoviti posao izvoditi". Da se je u navedenoj rezoluciji ostalo pri dru­ goj polovici tačke, koja se reforme Mektebi-Nuvaba tiče, na ime, da softe iz medrese moraju pohagjati posebni kurs, u kojemu će postići okrugao pojam nužne svjetske naobrazbe četirirazredne gimnazije — a to dok se medrese ne reformiraju — onda bi taj lijek bio mnogo uspješniji, jer bi samo nadopunio medresi ono, što njoj sad za sad u istinu manjka. I u Statutu za ustrojstvo Šerjatske škole stoji, d a se u istu trebaju primati svršenici 4. razreda gimnazije, ali su još davno pozvani opazili, da bi to bilo vrlo nepraktično, jer 4akav gjak tieba najmanje 2—3 razreda Šeriat. sud. škole da progje, dok dogje u sferu jednog medresanca, a ostale bi mu dvije godine bile vrlo kratak rok, da se usposobi za kadinsko zvanje, pa su tu odredbu štatuta redovito mimoišli, da barem sa onim „softurinama" postignu što se postignuti može, a za to su u Nuvab uveli strožije prijamne ispite i više svjetskih predmeta. Prije nekoliko godina nagovarale su kolege jednog svog druga gimnazijalca, — ako se ne varam iz' šestog razreda — da pregje u Mektebi-Nuvab. Ovaj se tom mišlju od neko doba bio počeo oz­ biljno baviti, pa se obrati nekim prijateljima i znan­ cima za savjet. Izmegju ostalih upita za savjet i profesora Lileka. Gospodin Lilek ga je odmah od te namisli od­ vratio, razjasnivši mu, da njemu kao gimnazijalcu, još puno uvjeta fali, pa da bi se mogao porediti sa učenicima Šeriatske sudačke škole, koji su većinom već odrasli ljudi i koji se ozbiljno i sa nekim svoj stvenim samopouznanjem, uprav stručnjački spremaju svom budućem zvanju. Ovim nam nije namjera reći, da današnja Šeriatska škola odgovara potpuno svojoj svrsi; tu da­ kako treba reforme, ali reforme zdrave i temeljite. Kod reforme Mektebi-Nuvaba treba najveću brigu posvetiti prednaobrazbi, jer u njoj leži uvjet o uspjehu onoga, što će se učiti u njemu. Ta prednauka svakako mora u sebi sadržavati pregledno okruglo poznavanje arapskog i turskog jezika sa sarfom i nahvom, fikha, barem u užem sm islu riječi, a uz to bezbeli i nužne svjetske pred­ mete, koji se moraju učiti u medresi uporedo sa onim vjerskim i drugim predmetima. * Medrese se za to mogu pretvoriti u islamske gimnazije, u kojima bi se učilo ono, što je nama potrebno i korisno i uspjeh će u takim gimnazijama biti valjan opet samo onda, ako one zadrže karakter medrese, a to za to, što i mi trebamo paziti — kao što i ostali svijet čuva svoje — formalnosti 1 Još upada u oči i to, što je pri propisivanju lijeka za prednaobrazbu Nuvaba zatražen onako mali „postotak gimnazije" — premda današnja gimnazija ni cijela, kako sm o-već istakli, nije prikladna kao predspremište za Šeriat. sud. školu — jer ako se želi dobiti savremeno „svećenstvo" onda treba sva­ kako da kandidati imadu maturu. Šta imamo sa četiri razreda gimnazije? U ovome imade još jedna tendenciozna nokta. Kažu, da vjerske poglavice drugih vjere neće ni svakog maturanta da prime u više vjerske zavode — razne bogoslovije i tome slično — nego ih probiraju kao mehka kruške, a sve u namjeri, da im vjerski pastiri budu što učeniji i sposobniji. A kad znamo da ni mi u Bosni nemamo veće vjerske škole od Mektebi-Nuvaba, onda su oni, koji su stvorili onu rezoluciju, na Nuvab gledali sa vrlo visokih stolica, ili su držali, da Nuvab, kadije i Šeriatski sudovi, nijesu toliko važne ustanove za bosansko-hercegovačke muslimane ! Zagjimo po svim mjestima Bosne i Hercegovine u kojima su Nuvablije služili kao kadije i ujedno funkcionirali kao predsjednici kotarskih vakufskih povjerenstava, pa ćemo vidjeti na koji su stepon uz­ digli vakufska dobra, džamije, mektebe i druge islamske ustanove, što bi sve skupa danas prikazi­ valo vrlo žalosnu sliku, da nije bilo Nuvablija. A da su se u Šeriat. Sud. Školu primali isključivo iz IV. razr. gimnazije, ovi bi od nastavljene nauke u Nuvabu imali vrlo malu korist, ne bi je poslije kao kadije umjeli upotrebiti na blagotvorni rad za Islam i muslimane, nego bi imali kadije sve same kicoše i nedozrele fićfiriće. A da su naprotiv još i medrese bile u pravom smislu reformirane - - kao što će imšallah biti — onda bi mi još bolje stajali nego što danas stojimo, jer bi Šerijatlije bile puno podesnije i ne bi se dali ponizivati, kao što su ponižene poznatom rezoluci­ jom i još na mnogo drugih načina. Radi toga poručujemo dobrodušnom, vrijednom ali neiskusnom doktoru, da svoj propisani i već iz­ dati lijek proglasi nevaljalim, a da — uzevši sve gornje navode u obzir — skuha sasvim novi, prak­ tičniji i korišniji, ako iskreno ž.eli pomoći svome n a­ rodu, jer bosanac ne može bez pojasa, a ni u Nuvab se ne ide bez m ed rese! �183 j’ui.iKn-:iii,u‘ Xiuha *3 hJh. VIurBOT jih je? ll3.ia3iiTii np n ja c jm c n o r im acK a a yjia3iiTn nocJiHj'e 3a.iao<a; TpyArrrn ce, mjt^ hth ce, icoMa,n,aTii ce! 3aiDTo? 3 a je^aH 3ajjoraj x.T>e6a!.. Cvip3aBaTii oc Ha Jc.iaAKohH, KncHyTH Ha kiuiiii , jiejKaTii Ha 3eM.tH, ApxraTir, Mp3HyTii ce! 3auiTo? 3aTo, Aa 6a cmo ApyriiMa yAecH.,in cnoKojcTBo!... EIpiiBOAHTH 3KHBOT HOA 36M.T.OM, yAHCaTII OTpOBaH B a3;yx, skiibhth y B.ia3H, He bhahtii cym ia. 6yAyhn hobjeK, hchbiith Kao 3H iija.. . . eyuinTii ce . . . yMpiijeTH ! . . . 3aiiiTo? ,/(* ce He yMpe!. . . C T jp cK o r: T . 1I-K. Hamdija Mulić — Hrasnica: Pravi hidžret. has o tome naša vjera poučaje: Hadisi šerif glasi: j« J ll Ol ^ j4 j il itd. a našim jezikom: „Mumiu je muminu ogledalo"— mumin je muminu b r a t , jedan drugog treba da pomaže, u osiguranju života i da ga čuva od napadaja, koji mu s legja prijeti. Nesloga je kriva našoj neprosvjećenosti, nesloga nas sprečava u radu, ona ubija i u onoga prve želje, koji bi danas nešto htio i umio učiniti za dobro miileta. Ama da, nesloga nas mnogo goni, da učinimo p r a v i h i d ž r e t , t. j. iz nesloge u slogu, da se sdružimo u jedno tijelo, u jednu falangu, pa da krećemo naprijed! . P i t r e ć o j ćemo se tačci osvrnuti na naš javni život. U javnom životu jednoga naroda glavnu ulogu igra onaj faktor, koji narod vodi, uzgaja —prosvjeduje. Jedan od najvažnijih faktora u odgoju naroda, svakako je javna štampa. Kakav je rad naše javne štampe na prosvjećivanju masa? Neću reći da je ni­ kakav, tu je, postoji, ma kakav da je, ali budimo iskreni, i ako je želja naše javne štampe plemenita i lijepa po naš narod, ne drži se naša štampa pravoga puta, kojii^se narod odgaja, da u svojoj otadžbini realnim pravim radom i, što je najpreče, svojom vla­ stitom inicijativom, ostane u borbi za rad i život. Ne, n a š a je j a v n a š ta m p a , (naša glasila) zab r a z d i l a k r iv o m b r a z d o m p o k o jo j s e j a s n o v id e p o g r j e š k e k a o l i č n e z a d je v ic e , . . . . . . . i n t e r e s i p o j e d i n a c a i t. d. ^ životna pitanja našega naroda ostadoše u toj gunguli kao sasvim sporedna stvar. Željeti je, da ta mana naše štampe otseli gdje ma gdje bilo, a neka pregne svim silama, da narod uputi u istiniti život... Prenemo li se i u ovom p r a v o m h i d ž r e t u , ne će nam trebati tražiti hljeba nad pogačom i, mo­ guće prebijati se tamo daleko od nemila do nedraga. Inače u interesu je same štampe, da krene pravim putem, jer bdije i nad njom kontrola. A onda?... Najaktuelnije pitanje nas muslimana u HercegBosni svakako je hidžret (seoba). Kada se jedan narod odluči na ovaj ozbiljni korak, mora da ga na to gone nelci jaki razlozi, kojimu sprečavaju živjeti i raditi na svojoj rogjenoj grudi zemlje. Uoitamo li mi u .ovome smislu naše r. . . . . . . . . . ljude, koji se odlučuju na seobu, odgovaraju nam: „Goni nas slabo stanje (ovo je s nerada ili za pravo, što nemaju savrem ena^rada: ekonomije i zanata), goni nas komšiluk, jer smo nesložni, goni nas svaka novotarija (za to, što je ne razumiju) itd.“ Elem, kad o tome trijezno promislimo, tu su razlozi naši, tmgjusobni, koji svjedoče, da ima megju nama nešto vrlo truhla. Mi nemamo razloga seobi, kao nekad drugi narodi, da nas goni neka neodo­ ljiva sila, da moramo seliti, tražiti s.lameta Naš je uzrok dakle u nama, u našem truležu i mi ga mo­ ramo za ranije ozbiljno ostranjivati. Prvo nam je na redu, da vidimo, šta o seobi veli naša vjera, Islam. Svršetak jednoga had:si-šerifa Fadil Kurlagić: po Imami Hakemu glasi: < r>y^ llki-ij*> a znači: „Muhadžir je samo onaj, koji odstrani od Ja snatrili, da sam umjetnik, sebe grijehe i nevaljaištine1. Da je nama muslima­ Kog narav obdari veljA, — nima hidžret ove vrsti vrlo potreban i najpreči, o I risah tvoj junonski lik tome ne trebamo dvoumiti. Dakle, u prvom bi redu Na platnu jasminskih željA.. bio naš p r a v i h i d ž r e t seliti u svojoj duši t. j. proći se nevaljalih djela, a prihvatiti za ona djela, Sa srca tvoga pustare koja su Islamom preporučena. Platna je vihor se tako, Pregjimo na d r u g u tačku. Kad promatramo Pa poput razbite gitare naš javni život, u oči nam upada najistaknutija rana Promuklim jecajem plako. na našem tijelu: n e s r e t n a n e s lo g a . I suze su mu popile U našoj neslozi leži naš sveopći .zastoj u svim Tvoj lik i moje sanje — redovima kulturnog rada. Gospoda, koja su na kor­ Asketski tada. šu gušile milu, trn se za ovo i za ono, narod povlagjuje, a ne­ Dušu mi i vjerovanje . . . sloga, naš najveći dušmanin, sl^vi pobjede. A divno Ja snatrili. .. r �184 M. Ferid: Auđiatur et altera pors! Za posljednju godinu dana se u n; šim listovima pretresalo nekoliko naših životnih pitanja, koja su u toliko veće važnosti i značaja, jer su mogla služiti za dokaz vrijednosti Islama onim inovjercima, koji Islam proučavaju po djelima njegovih sljedbenika. Ja ću se ukratko dotaknuti samo nekih od tih pitanja: »Anketa za reorganizaciju mekjteba i medresa" započela je svoj rad, i došlo je do nekog sporazuma u pitanju osnovne nastave". U našoj javnosti je pi­ sano, a i sad se piše u našim »Gajretu« o toj nastavi, ali se za čudo sve to pisanje svodi na to, da se upo­ trebe državne osnovne škole, dok je vrlo slabo zastu­ pano mišljenje, koje bi zagovaralo, makar i posve mi­ nimalni broj autonomnih osnovnih škola (reformiranih mektebi- iptidaijja). Doduše sva gospoda, koja pišu o ovom- važnom pitanju, uzimaju u obzir financijalno stanje naših va­ kufa, ali sam ja toga uvjerenja, da to linancijalno stanje nije toliko slabo, da mi ne bi mogli izdržavati za sad nekolike au tonom ne josp. .škole. 0 so b i to k a d s e u z m e u o b z i r — a s v a k i n a r o d to i-nr*rxr~ v i d u — d a se ne m o ž e im a ti p r a v o g podm la tk a , dok se n e bjj.de’ im a lo a u t o n o m n i h š k o la , pa makar nas ne znam kakovih žrtava stalo, mi bi ih morali imati. Ovo podvukoh za to, jer je ovo najglavniji uvjet- za naš opstanak. Pravi borci za svoja prava uzgajaju se samo u svojim vlastitim ško­ lama. I baš radi ovog mnogi se svjesni omladinac ne će složiti s onim zaključkom, da se još i naši muallimi uzgajaju pod direktnim pokroviteljstvom naše vlade. »Uvažavam razlog«, zašto se ovako učinilo, ali če budućnost pokazati, da smo izgubili, a nipošto do­ bili. Ali nikakovo čudo ! Sva naša pitanja, pa i ovo prosvjetno, kreću se ,u vrlo uskim granicama, jer u njima ne sudjeluju — ni direktno ni indirektno — oni, koji su pozvani, da o tom reknu svoju, a tome su opet uzrok one podvučene riječi, a i samoj našoj javnosti nema mjesta; odakle bi se moglo čuti i drugo mišljenje! Biće nešto bolje, ako se skoro provede u praksu i ono što se zaključilo u anketi glede mekteba. A medrese? Sam Bog zna, kad će to pitanje doći na red, ali po svoj prilici tek onda, kad naše solite dogju do potpunog uvjerenja, da je nužna reorganizacija me­ dresa. Ne može se reći, da megju današnjim sohtama vlada analfabetizam, te da oni ne znaju, šta se je sve do danas napisalo u javnosti o njima i njihovom stanju. Io oni znaju, a i djelom su pokazali, da znaju. Ali .što se tiče reorganizacije nastave i reforme zavoda, t u p o t r e b u j o š n i j e s u s v o j s k i o s j e t i l i , ali će ih skora budućnost osvijestiti 1 Javnost naša, a osobito »Gajret«, se zagrijava za »žensko pitanje", nu pozvani za ovo n a j v a ž n i j e , p i t a n j e ostali su gluhi i nijemi. Svjestan čovjek koji poznaje u kakovu je džehaletu naše ženskinje, mora se kameniti skrajnosti našeg indiferentizma u ovom pitanju. U ovim prilikama za nas je f a r z imati, pored dobro uregjenih ženskih mekteba i ž e n ­ s k o s i r o t i š t e . I dok god ne imadneir.o ovo sirotište uzalud su nam sva kukanja o pokvarenosti. o ne­ radu, o neuzgoju i o svemu drugom. Naša bi jav­ nost trebala, da mnogo više piše o ovim pitanjima, ali bi se o tome trebalo još više raspravljati u svim našim čitaonicama, na sastancima i t. d . . . yiuaKH-3 ftAe XiuiHA-3nja. IIp o jije H a . HpHO, mjecHO o/mje-io 6 hvio joj je CTer.no Tamco, Tnje.io. Koca joj je on.ia noicpiiBena uphhm TyjoM... Bn.ia je na je/moM ćiijeCHOM... tiomskihom icon,y, Koju je noKopHO, no(yiyniHO nuiao. Ca CHaKou meroauM noKpetom BHflao ce je h Ha AjeBoja'iKOM Taje.iy Jinjen, 3aHocan noKpeT... Harač... IIoBjeTapan, Kojra je no-naraHo nnpKao, n o t ir a o joj je Tyji h Ta^a ce nemnaKO A^aKa Koce noMnjemaoie ca TpenaBHgaMa. Bek je none.ia Kon>a hrvohuth. Ha je^aH nyT koh> je noBekao 6p3tiHy. KoH>aHiitc je ocTaBiio H3Čop 5K0bothh>h n a Bojby, Koja HaTOBapeHa č.iaroM, cpekHo h Bece.no npoA y*n 6jecoMyqmi xoa ... hhtko C TjrpcKor: T. H-l. Hafiz R.: Iz sabiraka „Oko Drine i Lima". Zanemareno blago. i. Mjesto, na kojemu se ovaj dogagjaj odigrava, zove se Turbe. Po ostancima nadgrobnih spomenika (nišana što se tuda još pogdjekoji pomiču, vidi se, da je ne­ kad bilo groblje, pa otuda mu možda i tako ime. U narodu se drži, da je još od „fethau, pa daj ti to znaj! Sada je tu najmilije dječje igralište, a često puta bude i zaklonište kojekakvih noćnih „ćor-poslova". Ta kako i neće, takog m jesta nem a u čitavoj kasabi: prostrano, obraslo drvećem, u centru mu grada a što je najglavnije, niko ne brani, niko ne vodi brigu o njemu — ta vakufsko je — e pa ja kud ćeš neg6 otud, odovud, pa na — Turbe. I taki je to stajalo od vajkada — od kako pa­ m etan pamte, ali mijenjaju se vremena, pa i mi u �185 njima. Jednog proljetnog dana puče — . ko iz vedra( neba grom — glas po čitavoj kasabi, da će novi ka­ dija podizati nekakovu vakufsku zgradu na Turbetu. Na tu vijest uskomeša se elahija, uznemiriše se du­ hovi, zaredaše sijela i sastanci, da se stane na put tom zlu, da se štiti dini-mubin. šta, zar po mezaristanu, gdje počivaju kosti naših pregja bine podizati? Jazuk mu bilo, u što je pamet sabro, zar mi je to kadija! — Zar će nam taki vjeru čuvati? Ta znao sam ja, da će to tako biti, čim sam čuo, da je on bio u onoj švapskoj školi, ali .svejedno neće mu to beli ovdje upaliti, dok nas traje i jednoga u našoj kasabi. — Da Bog da mu zemlja kosti isturala, ko što on misli naših starih! Ovakove i slične grožnje i kletve čule su se na sve strane protiv mladog i zauzetnog kadije. I za kratko vrijeme stvori se proti njemu žestoka opozi­ cija, kojoj se na čelo stavi „najgorljiviji rodoljub" imam. efendija, jer je to zemljište i pripadalo njegovoj dža­ miji. Ali mladi kadija — čovjek naprednih misli, svje­ stan svoga zvanja — nije mario za to, nije računao na temenate čaršije, nego uvjeren u svoje plemenite i koristonosne osnove, vjerno je vršio svoju časnu zadaću. II. Preko sve te huke i buke gradnja otpoče. Temelj se iskopao i ko sutra imalo se početi sa zidanjem. Ali gledaj sada jada iznenada. Upravo toga jutra osvanu u jednom kutu iskopanog temelja svježi i po svim uvjetima napravljeni grob. Sad tek nastade pravi metež, strah i užas. Svjetina se iskupila, pa izbuljenih očiju nijemo gleda u tu hrpu zemlje, a niko ni riječi •ne umije. Svak sa nekim strahopočitanjem strepi i kameni se. Dok će imam ef.: „Vidite, braćo, ovo nam je Allah (dž. š.) po svojim melećima išaret učinio, što smo pustili, da se dira u naš lijepi din, da nam se ovako mezarluci prekopavaju. Ovo još alamet čini, da je na ovom mjestu bio ukopan nekakav evlija, pa sad pošto je bihuzur učinjen, došli su meleći i po Božijem emeru napravili mu iznova kabur. I ako ćete, da se sačuva od Božijeg gadaba, nedajte ovdje ništa pravit, nego lijepo ćemo ovo ograditi,' pa nek stoji kao što je i prije bilo.“ — Hoćemo, hoćemo, tako je hodžaef. i mi smo uza te, zagrmi sa sviju strana. Na to se uspravi Hasan beg, ljudina starog kova, ali — družeći se uvijek sa učenim i pametnim ljudima — dosta svjestan i raz­ borit čovjek: „Manite se, dobri ljudi, nekakovih bes­ poslica. Šta mi — džahili — u tome znamo. Stanite, da vidimo, šta će reći hakjim efendija i ostali učeni i pametni ljudi". — Vidi ga, vidi, i on eno kreno za njima — oču se izmegju svjetine.------------ Dok su se oni tako prepirali, prispije i kadija i ostala vukjela iz suda i sve, ama što se rekne „ko se je mogao puškom zametnuti", došao je, da vidi to „Božije čudo". Sve uprlo pogled u kadiju i gleda šta će biti. A on ozbiljnim pogledom promotri cijelu stvar, malo se osmjehnu, pa se primače predstojniku i šapnu mu nekolike. Za tim se okrenu sakupljenoj svjetini: „Dobri ljudi, umirite se, to nije ništa nepri­ rodno kako vi mislile. Jednostavno došao je noćas neko, čiji se interesi, ili nazori ne slažu s ovom grad­ njom, ili je možda nekog drugog potplatio, pa je to napravio. Ali to nas ne smije ništa smetati, jer šteta bi bila velika, a i grehota pustiti, da ovako zemljište besplodno stoji. A uz to još, vjerujte mi, da nam ni naš uzvišeni šeriat toga ne zabranjuje. Da smo mi svjesni muslimani, to bismo i davno učinili, a ne bismo skrštenih ruku gledali, da nam milijuni i milijuni propadaju širom naše mile domo­ vine«. . ' *- -Jok, jok, mi toga ne moremo kabul učiniti. Ta i do sad je bilo hodža, pa još i poboljih, nego sada, pa nisu nikad ovako radili. Zato i pogje sve na­ opako, otkako vi počeste nekaku novu vjeru idžad činiti.— uspravi se opet. imam ef. A- E dobro — nastavi kadija razjaren. — Ja se s vama ne mogu vazdan ovdje natezati, ovo vam je moja zadnja: „Ja sam ovdje postavljen, da bdijem, kako nad svim šerijatskim poslovima, tako i nad va­ kufskim. Radim po čistoj savjesti, ne pazeći ni na čiji hator i čvrsto sam uvjeren, da ovim vršim svoju zadaću, da radim za svoj narod. Za to sam ja odgo­ voran pred Bogom, pred svojom savješću i pred sva­ kim, a kome je krivo, bujrum,eto mu što hoće. — Za tim se opet prikuči nešto predstojniku i izmijenivši s njime nekolike, dade se na posao. On sobom uze m o­ tiku i još s dva-tri radnika poče otkopavati svježi humak, koji je imao — po imam ef. navodima — sakrivati tijelo »nekakvog dobrog«. Sve napeto išče­ kivaše šta će koptisati, kad — šta mislite, da se je našlo? Zbilja nekoliko kosti. To osokoli patriotu imam ef. i njegove pristaše, pa su opet zagalamili, ali se do skora umiriše. Liječnik i ostala komisija ustanovi, da ujpće nisu ljudske, nego konjske. 0 tom se uvjeriše i ostali prisutni, osim imam ef. I na temelju svega toga bi zaključeno, da je istinito bilo mišljenje i razlaganje kadino. Ali, što će mu kosti pa još konjske? K, to je dotični, koji je to sve uredio negdje ih usput našao i metnuo, računa­ jući — po svojoj pameti — da bi moglo doći u pri­ log njegovoj osjovi, ako bi se kojim slučajem počelo otkopavati. Naravski pri tom nije ni pomišljao na liječnika, na komisiju, niti ni na što. Šta veli, čim se kosti počnu ukazivali — otkopavanjem — prisutni će se prepaliti i zagalamiti i eto ti uspjeha, ali — slab hesab . .. �l&G ni. Zgrada se već napravila, i to vrlo lijepa, »podplan«. Na donjem spratu prostran i dobar magazin za kakove velike radnje, a gore opet čitava kuća za stanovanje.Ono miljća, što je ostalo (a ima ga još tri četvrtine) lijepo se uredilo i zagradilo. E čisto ne bi čovjek vjerovao, da je to nekadanje Turbe. Ali, eto ti opet jednog belaja. Odnekle se proturilo u svijet, da je ta kuća tuhmetli — pošto je na groblju —, da će se u njoj prikazivati, da će biti nesretan ko je uzme pod kiriju i Bog te veselio šta se sve o njoj nije govorilo. Dok su besposleni „rodoljubi" o tom razbijali glavu, već je Hasanbeg — po kadinu savjetu — sa svojim sinom, koji mu je te godine svršio trgovačku školu, bio napravio cijeli plan. I do nekoliko dana — na njihovo veliko razočaranje — uzeo je on pod ki­ riju na javnoj licitaciji. (Šta mislite cijenjeni čitatelji pošto je otišla. Ništa manje od 1000 K — slovpm: hiljadu kruna — na godinu, a to je plaća dvojice muallima, ili stipendija jednog sveučilištarca, ili — — —) Ne prošlo od toga ni mjesec dana, a pa novoj vakuf­ skoj zgradi zablistala je zlatnim slovi ma napisana firma: „Hasanbeg i sin, prva muslimanska pomodna radnja na malo i veliko". A unutra, Bože dragi, ervahi kao vašar. I Hasanbeg i sin mu i još dvojica pomoćnika, pa to opet u svakog punU-Tuke posla. Ta kako i neće, kad je onaka uredba: čistoća, cijene umjerene, po­ sluga solidna, a još k tome šta ti duša zaželi možeš naći. Osim vojništva i činpvništva vidiš tu, megju mušterijama i našeg svijeta, pa čak i onih nekadanjih protivnika i »proroka«. Doduše s početka malo zazirahu i nekako nesigurno ulažahu bojeći se, da im se štogod ne prikaže, ali malo pomalo, pa se i oni obikoše. Nakon godine dana dokazalo se sve. Doznalo se na ime, da »meleć, koji je po Božijem emeru napra­ vio onaj grob«, ne bijaše niko drugi, nego glavom — imam efendija — u društvu sa još jednim prijateljem. Svak se tome čudio, a neki ga i sažaljevali. Mnogo se pitalo i za razlog, koji je imam ef. pri tom vod o, ali niko ništa, osim što neko šanu, da je imam ef. prije podignuća zgrade pobirao plod sa ono nekoliko šljiva i krušaka, što su tu b.ile, a sada-toga više nema. I kadije više nema — premješten je u drugo mjesto, ali ostavio je iza sebe mnoga dobra djela i lijepe uspomene, koje, kadgod te sjete na njega, ne možeš, a da ne uzdahneš: „Ovakovih kadija, ovakovih rodoljuba nama treba!« sreći. Mnogi uživaju u tugjoj nesreći kao u svojoj Svako ne može biti veliki, ali može biti uzvišen, a uzvišenost nije daleko od veličine. Ništa tako ne ubija kao dosada. Lukavost nije porok, ali je preteča mnogim po­ rocima. Mnogi misle, da se uzvisuju kad padaju pred većom ličnošću. * Zla riječ nema krila, ali je brža od svake krilatice. • * Svako ne može biti stvaralačkog duha, ali svako može biti vrijedan i rađen. Ništa nije teže nego se privići, da mislimo lijepo o drugima, bar u onolikoj mjeri kao što mislimo o sebi. * Istinu svako štuje, ali je slabo ko ispovijeda. * • Prave ideje vodilje su one, koje potiču iz čo­ vjekova osjećanja. Za njih se mre onako isto kao što se za njih i živi. * Ko povlači ruku od rada, prema tugjoj svojini. rado će je pružiti Valsi. Rifat Surejja: Kako je umoren Midhad paša i Damad-Mahtnud paša. Svršetak. Taj dan se je u kasarni nešto pripravljalo i za to su uhapšenici doznali. Na veče u Četiri sahata, a la turca, smještena je jedna četa vojnika pod vod­ stvom jednog poručnika i trojice potporučnika u odjelenje, gdje su se prognanici nalazili, a oko pe­ deset njih iz vana sa sviju strana je opkolilo ka­ sarnu. U to se doba pred vratima kasarne krvnici, pukovnik Lutfi i major Bećir počeše o nečem sašaptavati... Na zapovijed Bećirovu u pet sahata noći probudiše Mahniud pašina poslužitelja, te ga odvedoše u drugu sobu. Pred vrata njegove i Midhat pašine sobe postaviše po dva vojnika sa nataknutim bajonetama na puškama. Iza toga odvojiše nekoliko po Ko se uzda i oslanja na drugoga, da za njega izbor vojnika te ih dovedoše pred vrata soba te dvo­ šio uradi, dočekaće da živi od mrvica što sa tugjeg jice mučenika, kojima su izdate paklene zločinačke stola padnu. zapovijesti o izvršenja umorstva. Misli. �187 f o je bilo u noći oko šest saliata a la turća — upravo oko pola noći. Mjesec je sijao nad Taifom i izgledalo je, kao da i on bježi, samo da ne vidi grozni zločin, koji se je imao za nekoliko časaka u taifskoj kasarni izvršiti. Paše su tu noć kao i svakad — preporučivši svaki svoju sudbinu Svemogućemu — legli i spo­ kojno zaspali. Kada je vojnicima dat nalog, da ovaj gnjusni posao otpočnu, oni divljački navale na vrata zato­ čenika i obiju ih. Ali beja, koji je zajedno u sobi s Midhat pašom spavao, šćepaše i onako, još pola u snu, ga izbaciše napolje. Midhat pašu razbudi tutnjava i lupanje vojnika kada su obijali vrata i odmah je bio na čisto, šta se namjerava. Ali on sa velikom i rijetkom prisebnošću i hladnokrvnosću ustade ‘ iz postelje, te dirljivim gla­ som opomenu vojnike na Boga i prouči nekoliko ajeta iz Kur’ana (a. z. š.) Ali se vojnici ne smilovaše na njegovu starost niti su njegove dirljive riječi i milozvučni glas, kojim su izgovorene blage Božije riječi iz Kur’ana, mogle da dimu njihova tvrdokorna srca. Kao divlje zvijeri navale oni na njega i za tren dva je njegovo sla=račko tijelo ležalo bez svijesti i nepomično, jer je pod čvrstim rukama ubojica, koji su ga stisnuli za vrat, ubrzo prestao dah ovoga velikog čovjeka i time presječena nit njegova života. Midhat paša se od krvničkog nasrtaja nije ni najmanje branio. Preporu­ čivši se Bogu, predao se je krutoj sudbini svojoj. Kada su obijana vrata na Mahmud pašinoj sobi on se je probudio i skočivši s postelje, on se počne braniti od navale i velikom snagom se je hrvao s ubojicama. Ali to je trajalo tek nekolike minute, jer su mu sile ubrzo smalaksale, pa je na posljetku bio savladan i na vrat mu bi nataknut nasafunjen ko­ nopac, kojim ga krvnici udaviše. Taifsko pučanstvo, koje je čulo viku i zapoma­ ganje iz kasarne, istrčalo je iz kuća :ia ulice i poju- . rilo kasarni, gdje su bili prognanici uhapšeni i grom­ kim glasom je negodovalo radi ovih zločina vičući: „Ejjuhel-muslimun! Ubijaju paše, zločin se izvršuje, prokleti bili nasilnici!" Ali je vojska bila u priprav­ nosti, da svaki napadaj svjetine odbije i da prolije potocima krvi. Čim se je ovaj zločin izvršio brže bolje prenesoše šehidska tijela u mrtvačku kupaonicu vojničke bolnice. U pola noći im iskopaše grobove, te ih za­ kopaše pokraj vojničkog groblja. Na mrtvima se nije lijepo ni pranje izvršilo, kako to šeriatski propisi iziskuju. Šest je vojnika ču­ valo stražu u mrtvačkoj kupaonici kod mrtvih tijela ove dvojice umorenih i tada se desio jedan slučaj, koji je ove vojnike — čuvare silno prestrašio. Nakon jedan i po sahata poče se nešto micati na teneširu. Vojnici počeše drščati od straha, gledajući to nevi- gjeno čudo, dok najednom jedan od umorenih ne ustade na noge. Vojnici počeše od straha zapoma­ gati te stadoše bez obzirce bježati. Taj mrtvac, što se je podigao, hio je Mahmud paša, koji ne bijaše potpuno udavljen, te mu je nadošla krv počela kolati i ponovno mu se utajali život povratio. Ali pošto je koračio nekoliko koraka — opet je pao na tle i onesvijestio se. Oko dvadeset vojnika sa pukovnikom i majo­ rom dotrčaše na to, te navališe na onesviješteno ti­ jelo i opet ga ponovno udaviše. Sutradan rano u jutro odpremiše jedan brzojav sa šifrom u Carigrad, u kome je saopćeno o izvr­ šenju ovoga gnjusnog zločina. Nu ipak u Carigradu nije prestala sumnja i bo­ jazan, da ne bi Midhat paša ponovno uskrsnuo, jer u ono .doba se je pronosila vijest, da je on živ i da je pobjegao u Evropu. To je veoma mučilo protivnike ustavnog režima, te su najzad zaključili, da se Midhat pašina glava otsiječe i donese u Carigrad. Jedan i po mjesec dana poslije izvršenja ovog zločina, prolazio je kroz Suecki Kanal jedan brod, na kojemu se je izmegju ostalih stvari, nalazio i je­ dan sanduk. Kanalski nadzornik, koji je stvari na brodu pregledavao, pročitao je na tom sanduku ovaj natpis: „Izragjevine od slonove kosti iz Japana" i dozvolio je provoz sanduka kroz kanal. U tom je sanduku bila Midhat-pašina glava. S turskog: Derviš Dreca. Al»«luI-II.ik Hnmid: Kći Indije,*) ; Drama u 5 činova (8 slika). —.Prevodi Šemsuddiii Sarajlić. — L I CA: Mr. Tom son, engleski časn k S urudži (kći Indije), djevojka iz Gudžerata S ir B urtel, engleski namjesnik E lizab eta, Madaine Burtel Dyxon, pobočnik Torom to r, starac | glavari Bedr-Japom, Suruđžin tetak I sela Dželaludin. „uhoda" j Gotalve Nana-Bibi, Bedr-Japoinova žena, Surudžina tetka llainija i , S te lin a .. . . . Sum ri ' T eliža I žcne Behav-Punekcr, sluga Engleski časnici i vojnici — Indijske seoske starješine — Branmanci — strijelci — nosioci mašala nosioci tahterevana — siromasi — derviši — mektehska djeca — svirači-pjevači seoski muški i ženski svijet i t. d. Dogagja se u indijskoj provinciji Gudžeratu. *) U oskudici dobre dom aće dram atike odlučili se na težak posao, da presadim u sirotu i vrt naše književnosti ovo glasovito djelo velikog turskog pjes- �188 Prizor prvi. T o m so n i S urudži. Tomson, odjeven u crvenoj vojničkoj uniformi, na glayi bijela kapa, na nogama bijele pantole sa sabljom o bedru, stoji na obali uz jedno drvo. S u­ rudži je pak zabavljena oko cvijeća u njivi. Crne kose nakićene crvenim vrpcama prosule joj se niz ramena do pasa; na malim grudim a i slabašnim m i­ šicama crn koparan; crven fistan, a tijelo izmegju koparana i fistana — po mjesnom običaju — o tkri­ veno i laktovi goli. Na ramenu joj je obješena zelena hamajlija, a na laktovima, na šakama, na nogama, na vratu, oko ušiju, iznad čela i oko pasa od sadefa i kovina dizije, gjerdani, halke, belenzuke, mengjuše, halhale, čemeri, na prstim a od merdžana prstenje i iz kosa do na grudi pala jedna plava traka. T o m s o n : Hodi ovamo, dogji. . . Ne sakupljaj cvijeća, gdje se zmije legu. Ne treba se varati na vanjske oblike u svijetu, Nježni bjelkasti oblačići, kako po nekad znaju biti leglo gromova. nika Abdul-Hak Hamidbega. Težak posao, velim, jer šala nije prevoditi jednog glasovitog književnika široke koncepcije, kakav je A. H. H. beg (u svojim dramama naročito). Tim teži je to posao, ako se uzme u obzir, da mi u svom jeziku nemamo onoga bogat­ stva riječi, kojim bi se A. H. H. zamisli mogle pot­ puno iskazati; pa se bojati, da jedno njegovo glaso­ vito djelo, kao što je ovo, ne bh ostalo mršavo i pod najvještijim perom naših prevagjača. S toga neka mi se ne zamjeri — meni laiku — ako tu i tamo ne dadnem A.-H. živim slikama dovoljno io je i potrebite živahnosti. A da će biti Uusura, to ne niječem, jer za d o b a r prijevod traži se isto toliko snage od čovjeka, koliko što bi mogao i sam napisati prikladan rad, traži se duša s temeljjtim pogledima na život, u kojoj se najprije trebaju prekaliti sve slike i ideje rada, da se tek onda mogu valjano ilustrirati javno, traži se čovjek, koji bi u dobar prijevod sam utrošio jedan komad svoje duše — traži se mnogo više, nego što mi se čini da sam imadem. Ali opet — pored svega toga — ne mogu se odhrvati, a da ne pretočim ovaj rad u naš jezik iz razloga, što vidim da je u svoj svojoj cjelini od po­ četka do kraja jedna velebna pjesma, krcata finom tankoćutnošću, ljepotom i bogatim čuvstvima, a svo­ jim idejama uzdignut do najviše visine ljudskog po­ ziva. Jer sadrži u sebi nešto, što . . . Ali neću da oslabljavam unaprijed dojma kod čitatelja, pa ću prešut­ jeti sve, što u detalje zasijeca. Jedino ću reći, da je mene »K. I.« više zanijela — i to istom nakon dugog razmišljanja o njoj iza pročitanja — nego li i jedna od najglasovitijih svjetskih drama. Čitajući Sekspirova »Hamleta® zanosio sam se u carstvo duhova i začepljao uši, da mi iz mraka što tajnim glasom ne progovori; uz Moliereva »Tartifa i tvrdicuMiroz suze sam se smijao; s*a Gogoljevim „Re­ vizorom kao da sam gledao razvaline u životu ruskoga puka; u Namikovoj »Domovini« osjećao Islambegovu hrabrost u sebi; u Gorkijevom „Na dnu“ stupao za­ jedno sa glumcem do vješala; u Ernstovom »Školnjku Haksmanu« zanosio se idealima pravog nastav­ nika; u Meterlinkovoj „Monna Vanniu ljutio se na Guidu što ne pojmi Vannine žrtve za spas čitava grada; u Hayermansovoj »Nadi« htio sam pucati na brodovlasnika, koji na truhlom brodu sprema nade života u propast, da tek bogato zaradi; u »Zvonaru« ćutio glad i plakao sa očajnom pariškom sirotinjom; sa Schillerovim „Razbojnicima44 radosno u duhu hrlio u dubine kule, da se dobri starac spase i t. d. i t. d. Ali nikad nijesam osjećao u duši i u srcu onolike slasti, kao kod ovog djela. Je li tome uzrok nježni turski jezik,— koji svojom ljepotom kano da pozlaćuje predmete — ne znam. Ali jedno jest: ko je inače čitao A. H. H. druge drame („Tarika“, „Ešbera44, „Tezera", „Nazife“, „Sabrusebat“ i t. d. — mnogo toga ima), neće mu nikad poreći visok pjesnički talenat i majstorluk, da je sve ono, što perom izbrusi, samo krupno, čisto zrnje bi­ sera. Da je i ovaj rad takav bez svake je sumnje. I ja ga iznosim u oporom ruhu našeg jezika u želji, da se više izmegju redaka — kroz ruho — prozre, nego li što same riječi kažu, riječi, koje i onako pjesnik uzima za sredstvo, da pomoću njih ljudstvu rasvi­ jetli bogato mistično carstvo svoje unutrine, svoje duše i da zagrije za visoke ideale. Ovaj rad iznosim pred naš svijet još iz jednog razloga: Po onom, što A. H. H. oslika u ovom radu, simbolirajući u pojedinim licima čitave društvene klase, jasno se vidi, kako je dobar poznavalac života indi­ janskog naroda pod engleskim jarmom — kao što mu se i iz drugih radova vidi dobro poznavanje života arapskog, alžirskog, perzijskog, ruskog, poljskog, ta­ tarskog, španjolskog, grčkog naroda i si. Proučavao ih je. Proučavao i pisao o njima u Carigradu i Evropi (Parizu, Londonu, Genovi). Bio je mnogo dalje od onih, čije je običaje, težnje, tradicije i t. d. svijetu vjerno prikazivao, — nego li bi bio naš jedan čovjek od n a š e g n a ro d a . Hoću reći: u nas je vrlo malo dubokoronaca, koji bi trebali najprije dobro zagaziti u zbilju života i prožeti se njom, pa tek onda raditi. Nema kod nas dubokoronaca ni u naš život, a kamo li u život drugih naroda. S toga bi bilo poželjno, da ovaj rad posluži za primjer nama, naročito našem mlagjem naraštaju: u prvom redu, s kolikom dubljinom treba nešto raditi, a u drugom redu, koliko sve treba proučavanja za koji intenzivniji rad. Onda ne bi bilo površnosti. 1, kako svi narodi za svoj napredak imaju zahvaliti je d in o svojoj dobroj književnosti, tako bi onda i naša knjiga bila pravi vogja u kulturnom osvješćivanju i pridizanju našeg naroda. Na koncu spominjem, da pisac ne dozvoljava prestavljanje ove drame; što je pak za nas svejedno, jer mi niti bi mogli niti je umjeli izvesti na našim zabavama, a da se ne bi ogriješili o umjetnost. — Dosta je da se^čita. P re v o d io c . PRVI CIN. — S lik a prva. — U Gurdžeratu, u blizini sela Gotalve, na obali rijeke, prostire se bujna priroda: narandže, ananas, smokve, kaktus, sladori, limuni, manijole, ruže, šemboji, karanfili; onda nasadi, cvijetinjaci, tamo amo burme, orasi, palade, bademi, tenboli-funduci, kakole, pa dalje palme i masline koje se u daljini u čitave gajeve pretvaraju, ispod njih se vide pšenice i kuku­ ruzi itd. te po koja kućica, kao bijele tačke ovdje ondje prosute. Pred večer je. �189 S u r u d ž i : Tomson! Gledaj šta je cvijeća na njivi, al ni jedan na te ne priliči. Ni u jednoga nema one svježine i ljepote, kao na tvom licu. I kad pro­ matram ovo cvijeće, kao da vidim u njemu samo neke dijelove tvoje ljepote. Pa. ga veselo gojim i berem. T o m s o n : To je laskanje, sa malo ironije. Ali ti si milija od ovog laskanja, a . . . S u r u d ž i (izvadivši iz kosa parče ćageta): Ne, Tomson! Slušaj što sam ti jutros napisala. (Čita): Osmješljivo lice zemlje, cvijetnjaci bujni, Puni ruža i pupova, milog cvijeća puni, Ne imaju onog sjaja i svježine iica, Kao što su čari tvojih usni, jagodica. Ko što sunce o izlasku suši drobnu rosu Na cvijeću, što je zora po prirodi prosu, Tako suze na mom licu izginu netragom, Kad nenadno ti obasjaš mene — sunce drago! T o m s o n : Bez sum nje... Ja sam jedan cvijetnjak ljubavi. Ti si mi sunce, a tvoja mi je bujr.a fan­ tazija hlad. S u r u d ž i (čita dalje): Kako oblak, svojom suzom, u proljeće čamo Osvježuje cvijetnjake u prozorje rano, Tako u mom uzdisanju — od sveg svijeta draži! Moć ljepote tvoje mene osvježuje snaži. T o m s o n : Izgubili se. Tiče li se to u istinumene, što čitaš? S u r u d ž i (zadivši pouovno ćage u kose): Tom­ son! Ja tebi svako jutro ovako što napišem, kad se trgnem iz kratkoga sna, na koji mi se oči sa zadnjim zvijezdama u zoru zaklapaju. T o m s o n : To za tvoju narav nije ćage. To je cvijet, rascvaten cvijet, pa ga zato za glavu zadijevaš. A kad bi to opijevali vaši indijski pjesnici, rekli bi da to nije samo cvijet, već dragocjen biser, koji bi pristajao okrunjenim glavama. S u r u d ž i : Ne! — Za glavu ga mećem, jer se riječi u njemu tiču ljubavi; za glavu ga mećem, jer je u njemu pisano o ljubavi Tomsona, koji je sa mnom srastao; za glavu ga mećem i metaću, jer se izljev ljubavi u pismu potpuno slaže s mojim mislima. (Pri­ lazi Tomsonu sa dva. cvijeta u ruci). Kako bilo.. . . Gledaj Tomsone, šta ću učiniti. T o m s o n : Da vidim. Svačijem radu treba paž­ nje posvetiti; ali sve ne treba pređusretati. Nego neka čovjek sve sam nauči, pa dobrotu cijeni a zlo tamani. S u r u d ž i : Naravno. T o m s o n : A što se zna, treba i drugog naučiti. Jer čovjek koji se sam koristi od svog znanja, sliči životinji, koja svoje mlade jede. S u r u d ž i : Tako je. T o m s o n : Megjutim, koliko je na svijetu ne­ znalica, koji nijemo vape da im obrazovani-savršeni pokažu svoje umijeće. S u r u d ž i : Da. T o m s o n : P a ovi trebaju da poduče svoje sla­ bije iz onoga što znaju. S u r u d ž i : Bez sumnje. .'. Je li svršeno?. . . T o m s o n : Što pitaš? S u r u d ž i : Tvoje su riječi, Tomsone, vrlo pa­ metne. Ali svaki pam etan čovjek na to tvojim očima ne gleda. Riječi nijesu vazda m jerilo ljudske valja­ nosti. T o m s o n : Imaš pravo. Ja znam jednog pam et­ nog čovjeka, koji kaže: Prim ajte m oje savjete, a ne pazite na moj postupak! Osim to g a .. . (Prišapće joj nešto na uho). Dakle glasovit sa svog m udrog zbora, pred kojim pam et stajaše, nije li eto prava luda, kad m u se ovamo u postupili pogleda. S u r u d ž i (smijući se): Čudno, kako zavijeno go­ voriš o.jednoj, svakome poznatoj stvari. T o m s o n : Svako zna, a niko ne govori. Ali će doći vrijem e, kad će to svako i pisati i čitati. (Nastaviće se.) Xnrajciia. JBpum mi npnjejic. — Dr. B. — 1. Xpana ce y asejiyuy, npnjeBiiua u hejnijaua npepabyjy: — Bapn n caropnjeBa. IH to je oa h>c ynoTpe6jbiibo. oho y THje«iy ooiaHe, a mro mije, oa oHora ce Tnjejio Mopa owio6cahth. To cy H3MeTHHe, jep ce c BpeMOHa H a Bpnjeue H3uehy. 2. Tnje-ao — y r.iaBHo&ie — HSMehe ahbj® pa3He Bpcie H3ueTHHa: hbpcto (noraH) ii Tenne (Moicpaby). M jeAHa h APyra oćaBa cayacH 3ApaB.i>y h HanpeTicy Hamera Tnjeaa. 3. H3M6TaH>e norami h siotcpahe jaBjta ce Kao h umora APyre BaiKHe noipeće Hamera rajev a — hckhm ocoćhthk ocjekajeM. 3a Taj ocjehaj mh bc.ihmo: „Tjepa Hac Ha no.T>e“ („Ha ABop“ ), hjih : tohh Hac (HaBa.i>yjo Hae) „Aa bpihhmo HyacAy“ h t . a 4. Majia Ajeua jom HHcy Hay*m.aa, Taj ocjehaj caB^ahyjy, a OApatvmii «ioBjeKy je (6am h y CHy) acbck.ic y B.iacTii. Aa ra — no no’r pećn — cy36njc, h U3Mcmanc 3a neno epujm e 3aflpMU. Casio He cunje y Toue npeTjepnBaTH. To 6n 6tuio nponiBHo aeroBoj npnpoAH h H>erobom 3ApaB.i>y. 5. A ko voejen ca^prnuHij ceojux upujeoa cujiom y ceou 3aflpjKaea, npBO je, Aa ce OHa y H>euy „3aneue“, na nocJinje TemKo H3Mehe. 6. ,ZIy»ce BaApacaHa ca^pacima npnjeBa npe.ia3H hocto n y Bpeme, a BpeH>eu ce H3boa6 racoBii („BjeTpoBii ) u aanoHii. 7. Oa 3aAp»aHe „CTOjnmeu HanHy ce n npomnpe npnjeBa, na ano to yiecTa, xohe oa Tora a » ii3ry6e « �190 CBojy ejacTii’iHocT b 6aApnHy. C Tora no&anje cnopnje pa^e, a noo.'beAnua Tora je „aaTBop . 8. C haom 3aApwana „eT0.um a“ uowe a * u3B30Be 6aiu H aana.LeniC upnjcBa — oa npojUBOM im b 3aTBopoM, a 'jccto ii ca 03un.’biinjiivi nojaBaua. 9. 3aApacaBan>c „CTO«iHue“ ycnopaBa h npbotok y AoibiiM oAje.TiHBMa npnjesa, u Dpom0pyje kpbho cyAOBe y »»ima — HapouHTo bcho. Momc, Aaiwe, 6hth u yspoK ruyjbCtiUMa. 10. Ko ce ijemcnte fla mokjm kua za „naeajiu , tomb ce Tatco npenyHu iicicpahna 6eimiua, Aa „xokc a * npcHe . A ko to ynecTa, npoiuiipeHU 3haobh MOKpaliHe đeiuauc oa oHor Hanona TaKO oc.ia6e h oAaoaBe, a * 0HAa He Mory Aoopo Aa ce cTe»y. A hhm cc SeiiiHKa He MOHce npaBH.iHO Aa CTeace, He mojko hii CBy M0Kpahy H3 ceoe Aa Hcapa3HH. 11. I I oa npiiTiicKOM npenyHe MOKpaliHe 6euniKe o.ia6ane u nonycTe miiuihHh OHe ne'jvbP, icoja 6eoniKy 3aTBapa, A» H3 H>e MOKpaha ne 0AH.ia3ii. A hhm Ta neT.ta nonycTii, ooaecHUK ne Monce ceojy MOKj)afiy hu saflpmamu nu v j ­ ernomu Kaj on xofie, nezo ona ncnpccmano comci oa ccoc h-arr.'bc („ne AP^U noAya)- A mo je ecMiha ncaojba. 12. 3aApacaHa u yc‘rojaHa MOKpaha xohe y 6eunmii u a * ce yKBapn, a yKBapeHa MOKpaha onacHa je He caMo 3a oeiniiKy, Hero b 3a 6y6pere. 13. IIpenyHa 6eiiiHKa 3ay3ima HHoro MjecTa y Tp6yxy, na cMeTa no.ioacajy APyrax oycjeAHnx opraHa. A mojkc CBojoM TeacHHOM h o6aBe A» hm nopesieTn. 14. JKeHCKe oa Tora joui Binne cTpaAajy — Hapo•JMTO naA iijwajy MjeceiHO npaH.c h.ih kha cy TpyAHe. 15. IIpeMa TOMe je Bpjio Baucno 3ApaBeTBeao npaetuio, Aa ce — no MOzyficmey — u „MaJia u scjiuko HyncAa ‘ ep mu na epujcMe — m. j . ohao koa ce nompeoa jaeu. 16. Ha aeajiocT, mh pmo no rAjcuaAa chaom okoahoctb cnpnjeieHii, Aa TasHO BpuiHMo to BaacHo npaBHJio' Ha^eMo ce h. np. y npeniHOM noč.iy, y APy»'TBy, na ace. .T i>e3Himn, y no3opHuiTy, y meTH>n, Ha otbopchom no.T>y n t. a -, taje 3aTo micy aroAHe npn.iBKe, iiah HfheMo H3 Tonae nocTe.te a * ycTajeMO, h.ih ce 6ojiiMO Hoky Ha no.T>e ii3Aa3HTn h T. a., na nponycTiiMo iiiBjecHo BpnjeMe aok Ao ii3Bpmea.a Ao^e. C Tora y TaKHM npHAHKawa Ba^a j’HanpiijeA Ha to noMHin.’baTii, h CBe yHHHHTn, Aa ce He MopaMO 3aKacHHTn. 17. II Kagana, a Hapo*niTo KapTaumnaa, cy MjecTa, rAje noBjeK na Te Tjc-iecne noTpede .iacHO 3a6opaBii, bau rAje nx CHAOM caB.ia^yje. 18. y TaKHM npHAiiKaMa nocraje onacHOCT oa y3Ap5Kana«.a thm Beka, mTO ce o6hhho bhuic nuje — Hapo'MTo Hinio h.ih Koja „Kiice.ia BOAa“ — AaK,ie nuka, Koja 6aiu „Ha MOKpeube Tjepajy“. 19. II lUKOACKa. Ajeua Mory oa Tora CTpaAaTH — HacTaBHiiKa, Koju nepaAO CBoje ^ane „Hanove nyniTa“. 20. Tpiijeiue hpothr csora 3Apan.La u ohh, koju Ma trs koz ynpoKa npu epmen,y nyncAe xw n ajy. koa 21. Mnoro muhu y TOMe u HannKa. C Tora Ba.i>a Ajeuy aapaiia iiai;iiKUHaTH, Aa Te ni>Tpc6e caora Tiije.ia 3aAoBo.,b aBajy Aa to ohab, icha to caMa npnpoAa biuto, u TaK<\ OAi’OBapa 3ApaB.i>y. 22. HaBRKOM ce Mory Te o6aBe peA AOBeciH. Ko ypeAHo j k i i b h , n a me ceoje mjejiecne nompeoe UM a h y hckh ii3BjccTaH ce Hay>iH, a » u na OAprfcno epujcMe, Taj ke pnjeTKo Aokn y npiiAHKe, Aa y TOMe n o rp n jeim i npoTiiB CBora 3ApaBA>a iiah npoTHB npucTojHocTH. n3ApaBA>eu. Narodne umotvorine. Koliki je javor na planini . . . Koliki je javor na planini Ni ptica ga preletit’ ne može. Sinoć su ga sokolovi prešli I pren’jeli ranjena junaka, Hamajlića, od petnest godina. Na njemu je sedam naest rana — Sedam rana od sedam pušaka, Osam rana od osam sabalja, Dvije rane od dva džeferdara. Sve bi rane lahko prebolio, A1 je njemu teško preboljeti Gdje se vlasi prstena igraju, Hasanaga kuca uz tamburu Sitno kuca, tanko pripijeva: „A Boga ti, zlatan Hamajliću, Kud će tvoji dvori i ahari ? Kud će tvoja ostarila m ajka? Kud će tvoja seka na udaju ? Kud će tvoja vjerenica ljuba? Kud će tvoji kmeti i timari ? “ Govorio ranjen Hamajliću: „Moji dvori prahu i pepelu, Moja majka jadu i čemeru, Moja seka kud je njojzi drago. Moja ljuba tebi, Hasanaga, Moji kmeti ljubi od miraza, Kad s’ udade nek ih tebi dade.I umrije žalosna mu majka. Zabilježio: Behluli Mustafa, Tuzla. Kad umrije Srma-Ibrahime. Kad umrije Srma Ibrahime, Njega žali i staro i mlado, I sokaci kud je prolazio, 1 prozori gdje je dolazio, Ponajviše njegova dragana. Od žalosti kose odrezala, Pa ih šalje dajdži u Budimu: „Eto, dajdža, moje ruse kose, Okuj mi ih, i pozlati mi ih! Pa ih metni na B udim -kapiju! Kogod vidi, nek s’ u čudu čudi, U kakvom su devletu gojene, �191 U kakvom su jadu odrezane: H* je majka žalila junaka, ll’ sestrica brata rogjenoga, IP djevojka svog prvog ašika 1 Nije m ajka žalila junaka, Ni sestrica brata rogjenoga, Već djevojka svog prvog ašika!" Zabilježio Alija Medinić, Bijcljina. ke y H»RMy aooiith jeAny oa Haj6o.i>ux KH>ura 3a cBoje KH>B/KHIII(b. »Ilpetvieft1* H3.ia3ii CBaiea Tpa ujecega Ana nyTa, Ha roAHHy ocat« nyTa, a uiTaMna ce y CBCCKaMa oa ’ieTiipu iuTana. Ta6aKa. HtijoHa cBaKoj CBecga no K 1‘20, a roAHinn>e CTaje K 8. AApeca: nIIpcr.icAU CapajeBo. G ajretov glasn ik . L ista k . Književne i kulturne bilješke. CpiicicH UifcHMeemiH L’.iaciiaic. Haaui.ia je a noc.iaTa npeTnjiaTHHmiua CBecna 3a 16 uaj 1911. roAOHe, ca ohhm caApwajesi: 1. PaAocT O iiep a T p 6 e. HpniioueTKa. CB6T03ap K o p o B iih; 2. Hyi«a PyMeHCTaH. PowaH. (XI.) A^kJ)5hc ^O ap; 3. y ha u na. IlecMa. Mupreo Kopo^iija; 4. Pal,aH»e c y m ja . IlecM n, Mnpico KopoJinja; 5. P i a D e s id e r ia . Maptco Ilap; 6 . JcAH a earjie cK a noceT a H>eroiiiy. (1) Bojne.iaR M. JoBaHOBnh; 7 B o p o a 3 a hchbot ii y3ajaMHOCT ko^ skhbot HH>a(II). JoBaH M. rKyjoBHh. — 8 K h, kxcobhh n p e r.ie A : XpBaTCKo cpncica nacMenocT y Boemi 11 XepneroBBHH, OA ^lp. ^IparyTHHa IIpozacKe. ^lp. B.iaAHMiip 'RopoBBh. — 9. U o 3opnuiH ii n p e r^ e A : .Hesnue, oa Mapica Uparc. BpaHKo -laaapeBnh. —«■ 10. y MeTHHSKH nperJieA : yHyTpauiite npuumice y eBponcKoj TypcKoj. Ha<WfpaTO12. B e^ eu iK e: Kit>BJKeBHOCT: »XaeaHarBHnua« A-mcce IIIaHTHha; „EacHe“ — „ J ic T o p n ja C p 6 a “ K. Japaneica; »4>pa3e h tjiaKTa«. ITpocaane: ^ncuTeja 06paAO* Buka; ^,pyuiTBa h ycTanoBe: roAHiuH>a CKynniTHHa CpnCB6 KffcHJKeBHe 3aApyre. 3ace6Ha CBecKa eraje l ';— Aimap (Kpyna). „C jhickh Kfbn:i;e>iiiii l'.iaciiHK1' n 3.ia 3a 1 u 16 CBaKora Mjecega y CBecKaiia oa neT TaoaTa h CTaje: Ha Tpa Mjeceua 4'50 a**h. (KpyHa) Ha nojia roAHHe 9'— „ „ Ha imjejiy roAHH.v 18'— „ „ Upen^aTa ce ma.’be ynanpnjeA. Kopnge3a nojeAUHe KH,arecTajy 1 A^nap (icpyHa). ITacga ce Moje Aa pyKonace, nncwa hta. ynyheHa ypeAHHuiTBy n)a.i>y Ha aApecy: CKon.T>8HCKa y j i . 6p. 9. IIpcTnJiaTy Ba^sa cjiaTa AAMiiHBCTpagaja .iHCTa: CKon^baHCKa yjiHHa, 6p. 9. IIper.ieA. 1., 2. a 3. 6poj oBora oajihhho ype^enor HayHHO-icy^TypHora uaconaca b3hoi;iii cy o b h x a ^hb 3ajeAHO ii paaac.iami npeTn^aHauaMa. Kao h o6hhho, „Uper.ieA '1 je a OBora nyTa nyH đoraTe caApJKaae H3 pa3Hiix o(wiacTB Hayne 11 comija.iHora jKHBOTa, na ke naTaopa y H.eay Haka 3ApaBe AymeBHe xpaHe a A°6pe noyKe. Ma OBaj Ba.'LaHii a icopacna ahct toh.io npenopy«iyjeMO iiHTe.iereHTHiijiiM cjiojeBHMa iiamera HapoAa, a HaponiiTO ra npenopyqyjeno Harnim ‘iiiTaoHBnaiia, Koje 611 ce TpeCa.ic peroni Ha „IIperjeA® npemjraTHTii, jep ■Društvene vijesti. PRETPLATNICIMA LISTA. Ovim ponovno pozivamo prclplalnikc lisla, da nam šio prije izmire dužnu prelplalu, jer ćemo inače, bez obzira, obusta­ viti svakome dužniku šiljanje lista Osim toga stavlja se do znanja onima, koji se na novo javljaju za pretplatnike lista, da ee im se list slali samo u lom slučaju, ako pošalju pretplatu unaprijed. H ob i.’iaH-j'TCMe.ba'i. Kao ti.iaH-yTeMe.,ba4 npucTynao je Hameu ApyuiTBy CBjecaii u poA<vby6aHii om^ ah AHHau, r. MyxanieA X. CMaiMOBiih Tpronag ii3 Bajuana, HBMe je y Tejie.T>e APyu*TBeHe 3rpaAe y Aapno jaw TeMC.T>ag. Koja ke ie joiu 6o^.e y4BpcTHTH. JK bbuo cBjecHB a poAo.T»y6Hnu r. X. GuaiiJiOBak a 6ao npaMjepoM a ApyraM HMykHim Myc.imiaHnMa, Koju jom He npncTynHine no^y rajpeTOBBX noMarana u npn- jaTe.ba. K a d .,C »ajretova‘ p o d o d b o ra u S to c u . — Mi smo imali više puta povoda, da sa zadovoljstvom istaknemo rad za naše društvo u Stocu, u Hercego­ vini. Raniji rad povjerenika stolačkog g. Mustafe Asima Šaraj lica priznavan je in a društvenim skupšti­ nama i na ovom e m jestu i on je bio prvi povjerenik, koji je za svoj rad i nastojanje na unapregjenju »Gajreta« dobio diplom u priznanja i blagođarnosti. Osnivanjem pododbora u Stocu je taj rad postao još jači i uspješniji i mi sa zadovoljstvom ističem o, da tam. društveni pododbor zauzim a isto onako m jesto m egju prvim društvenim pododborima, je kao što i ranije povjerenstvo zauzimalo m egju povjerenstvim a. Da bi poslove društva što bolje raširio i Gajretovu ideju popularisao u najširim slojevim a naroda, stolački pododbor je tražio i našao ljude i po okolnim selima, koji će raditi za „G ajret“ i nastojati, da mu što više doprinesu. U tu Jsvrhu je pododbor p red lo ­ žio glavnom odboru, da postavi za društvene povjere­ nike ova lica, u okolnim selim a Sloca: Gamil ef. Arnautovića, vjeroučitelja u B erkovićim a Alaga cunju, trg. u Crnićim a i A hm etagu B ehram a u Rotim lji, koje je glavni odbor za povjerenike odm ah naim enovao. Ovaj rodoljubivi rad društvenog pododbora u Stocu je za svaku pohvalu i mi g a ističem o kao pri­ m jer ostalim m jestim a naše dom ovine i apelujem o na �192 braću, da se zauzimaju za ovu našu najkorisniju hu­ a-iii je y noc.’beAH.eM TpeHyTKy oa.ioskho nyT 3a AOgHnje. J I bctobh BSHoee noAHTHHKy BaHtHocT OBora nyxa n ooiimanu ustanovu. N e u re d n o s t p o š te . Imali smo do sada preko jbeiKaBajy r a Kao H3pa3 npecopoljaja xypcKe napeanHe. Aonnsaic CyjiTaiiOB y C<Myn. CyaTaH je Aonydeset slučajeva tužbi od strane pretplatnika iz Janje (kod Bijeljine), koji se tuže, da pojedine brojeve lista Tonao y 3 c a ia no noAne n a 6poAy ,,XajpeAHH Eap6apoca“ npalu’H gnjevom ecKaAr om. O rpcim a »raca CBnjeTa nisu dobili. v Mi’stoga obraćamo ovim pažnju poštanskoj upravi no3ApaBn.ia je 0AyuieB.T>eH0 yjia38K »Bapčapoce« y npncTaHmn're. CyaTaH je Ty Hok npeHohno Ha paTiioj jialjw, na područni joj poštanski ured u Janji, jer upada u oči, da takve tužbe stižu najviše i gotovo izklju- a cyTp8AaH je H3nuiao n a cyxo h OARe3ao ce y BamijiiH čivo iz spomenutog mjesta, a to opet daje mjesta KoHaK. IJpn npozia3y Cy.niaHOBy H3 npncTaHmuTa y Ba-imopravdanoj sumnji, da se te neurednosti ne dešavaju jiiH K ohak Kp0 3 ncKBkeiie yABne orpoMHe nače eunjera nehotično. . . . . Našim pretplatnicima u Janji javljamo, da im cy 0 Ayniep.T>eH0 no 3ApaB.,BP.ie eyBepeHa. y*ieHBUii cbhx mi šaljemo redovno i u redu svaki broj i da im, u co.ivhckiix iDKOjia y«iecTBOBa.in cy AoieKy h no 3ApaBy. slučaju nedobivanja kojega broja, ne možemo odsele Oamsx no AO-ia CKy, Cy.ixaH je nocjiao CBora npBor ceslati nakna’ne brojeve. Neka se prituže poštanskoj Kpexapa a » čiiBuieM Cy»ixaHy A 6 Ay.a-XaMHAy B3 pyun n,e upravi u Sarajevu na tam. poštanski ured, jer on je rone ce.iaMe. Hocjmje npnjeMa pa 3 HBX Aenyxaunja, CyjixaH je npHMHo cxpane KOHcy.ie, a saxiiM ce OAMapao. kriv. 3 a BpnjeMe oAMopa CyjnanoBa npHHieBii cy očnom u O b v e z a li s e s a k u p iti p o 1 0 K „ G a 'rc tu " . Apel mostarskog »sedmoškolca®, koji je izišao u pred- Bapom, npakeHH CByAa 0AymeB.,i>eHnM no3ApaBiiMa cBiijexa. pro lom našem broju, našao je odziva megju našom IIpeA Bone, Cy^xaH je B3jaBno sceA>y Aa bbah CBoj HapoA, školskom omladinom. Već se je prijavio priličan broj ycA>eA nera je ciaHOBHHiniBo y MacaMa npn.ia3HA0 Aeopy omladinaca iz raznih naših srednjih škola, koji se obve­ u nopeA CyjixaHa A ^ ^ o B a jio . y Bene je 6nuo ocBjei.x>eH>e nnxaBe Baponin. zuju, da će preko ferija svim silama raditi na propa­ giranju Gajretove ideje u svojim mjestima i ,da će CyaiaH y CKOnJty. Y CKon.,by je Cy.ixaH AoneKan početkom iduće školske godine svaki poslali „Gajretu" npesia yxBp^eH0M nporpaMy, TpaljaHCiBo cbo 6e3 pa3viiiKe najmanje po 10 K priloga, što će ih sakupiti megju Bjepe y3e^o je yuemha y Ao,ieKy. Bapoui jo ncicnkeHa svojim sugragjanima. Ovome kolu rodoljubivih1' orhladinaca — obvez^ 3acxaBaMa, a iiaponnio yjiene, KyAa Cy^TaH npo^asn, nika, najprvi su pristupili učenici „Mektebi nuvaba", AeKopncaHe cy cjajHO. IIoAHrHyxe cy Ha cbo cxpaHe kojih se je 28 prijavilo, a čija imena donosimo u da­ xpayMiJ)anHe Kanoje. našnjem broju: Husein Kadic, 'H. Mehmed Jakić, AbR aiaB a Bapoui ce a »h , hoH opa ycKAiiaHMa rpadulali Zečević. Adil Galijašević, Mehmed Ali Kapetanović, Sinan Branković, Osman Sikirić, Derviš Hati' ^aHCXBa, Koje 0 AymeBjbeH0 no3ApaBjta CBora BAaAaoaa. bović, Derviš Baturović* Salili H. Begić, Derviš Kor- Hoky ce npnpel)yjy BeunnaHCXBeHa BaxpoMexn Ha CBe kut Jusufov, H. Rašid Tvrtkovjć, H. Ahmed Zahirović, expaHC, a nnxaBa Bapom Kao Aa ro p a y nj]aMeny. H. Hilmija Numić, H. Ismail Serdarević, Mehmed H. CpOHjaiicKa n a c ilja y CKOu.ty. y CKon.te cy aoOmerović, Asim Džino, Husejn Mašić, Naših Repovac, Ejub Ademović, Fehim Skalić, Ibrahim Gojačić, Ismet nyxoBaua Haponnxn nsacnaHnan cpncKor icpaA>a IIexpa Muftić, Alija Dautbegović, Šaćir Sikirić. Abdulah Kri- a epncKe B^iaAe, Aa no3ApaBe BAaAapa cycjeAHe nxnepaje. vošič, H. Hamdija Berberović i Omer Kulenović. y H3ac.iaHCXBy oa cxpaHe Kpa.x>ene cy: ^H ep aji JleoHBAa Živile svjesne i rodoljubive šeriatlije i bili pri­ Co.iapeBnk ca ABojaaoM aajopa, a oa cipaH e BAaAe Hamjerom i ostaloj omladini, koja još nije ovome brat­ nejiBHK MBHncTapexBa BHoexpaHBx Aje.ia rocn. J obbh skom kolu pristupila! JOBaHOBBli. M a.in r.iacniiK. Poruke i odgovori uredništva. Cy.iTan na K ocobj’. Cy.axaH ce je H3 IJaparpa^a KpeHyo na nyT Ha oKnonunim „XajpyflHH Eap6apoca“. IIo^acKy cy npncycxBOBa.in gapcKn npiiHneBn, mhchpckh KeAllB, AHD.lOMaTCKH Kop, BjepCKH nOIViaBapH, BCABKOAocTojmiuH n orpoMHa Maca cBnjexa. Tsagu ea bojhom MJ3HKOM npBpeAiUH cy Cy.xraHy 0AyuieB.i,eHH ncnpahaj. y npaxH>n CyjixaHa na.ia3e e,e h o6a enHa CyjixaHOBa, bp.uikii Be3iip, MiiHncTpii Mapime, yHyTpamH>nx Ajfi^a u nporBjeie u ćhbiiih MHHiicTap (JjjiHaHcnja Kao h abopckh bbuih HacHiiuu. OiwoiiH.aue nTypryx“, „Taj({)u, „MecyAlije , KpcTapBpa „MeyHA»jau, jeAHa OK.iouHa Kopnexa h ABa xopnno>epa, npaTe Cy.axaHa. Otaiorntana „AcapH TeR(J)HK , ABnje oK.ionue KopBeTc, neTiipu KOHTpa-Topnn.^epa h BHine Topmi.’Lepa, oxnyxoBajiH cy lanove 3a CoAyH. lipnje AO^iaeKa y Co.iyH, Cy.nxaH je naBpiuno CMOTpy hba 4>.iotom y 6.1B3BHH KacaiiApe. 3a npnjoMe Cy.nxaHOBa nyTa, IIleHx y.i Ile.iau npeAcjeAanahe MBiincTapeicnu cjeAHiinaua, a mhhhctup npaBAe npuinhe a s '^ hoct Bc^iHKor Be.inpa. MimncTap nojnu je xpe(5ao /ia npaxn Cy.ixaii8, 3a ypeAHHuiTBO oAroBapa: Ocaaii DhkhI., A. S. A. St. M. — Gledaćemo da uvrstim o u idućem broju. Selam ! M . . . m. — Donijećemo u jećLom od idućih brojeva! B. B., — Ono drugo nije zgodno za naš list. — Nadamo se da ćete nas se češće sjetiti. Selam ! A l i - F u a d — Hvala na savjetu, ali mi imamo sasvim suprotno mišljenje o onome svemu. Najbolje bi ste učinili, kada čiste pokrenuli svoj vlastiti list, u kojemu biste mogli dati izraza svojim »silnim osje­ ćajima« ! A s i m I sa, — Nijedna stvar nije za štampanje, a zagonetke, kao što vidite, ne donosimo uopće. Nu iz ovih, prvih Vam stvari, dobivamo dosta razloga, da Vas osokolimo na daljnji red, ali svakako prije toga da Vas uputimo na čitanje dobrih knjiga. M. G. — Ne dobismo još ništa. S ta je s tobom? II boluješ ili . . . Očekujemo svakako za ovaj broj. - Islamska dion. štamparija. - Za uredništvo odgovara: Osman Gjikić � https://kolekcije.nub.ba/files/original/764818a3d8c6628cc6806faef7aa6b95.pdf bd7437d8d01c8cb02b388e7f572c9c27 PDF Text Text BPOJ 1 3 .-1 4 . BROJ rOAIIHA 1T. GODINA ♦♦ rajpeT « Gairet K JH1CT 3A 4PyinTBEHE II0C./10BE H 3A HAPO £110 UPOCBJE'KHBAHjE. M3JLA3H CBAKOT 1. n 15. ----- y MJECEuy. — — B.iaciiHK: Apj'inTBO „rajper* - ype hhk: OcMan LIST ZA DRUŠTVENE POSLOVE I ZA NARODNO PROSVJEĆIVANJE. IZLAZI SVAKOG 1. i 15. ----- U MJESECU.------- T>hkiiL. — Vlasnik: Društvo „Gajret“. - Urednik: Osman Gjikić CA PA JEBO , 1 jy jia 1911. t jj — SARAJEVO, 1. ju hi 1911. H o j e i i a j e ^i h c t j : aa Bocny n XepneroBDHy n AycTpoyrapcKy MOiiapxnjy, 8a HjiaHOBe, Tajie6y, y'ienHKe n TOKatte 2 K, a a H o a a a H o s e 4 K ro/tmnK>e. 3a cbo ocTajie aeM*e 10 ^panaica. nojevim a 6pojeBB cTajy 20 xeji. Henjiaheua ce nncMa se npnMajy, I’yKonocB ce ne Bpafcajy- — IIpeTnjiaTa u pyKonncH ma.T>y ce ua a/tpecy: „l’ajpeT* — CapajeBO. C ije n a je l i s t u : za Bosnu i Hercegovinu i Austro­ ugarsku monarhiju, za članove, talebu, učenike i težake 2 K, z a n e č l a n o v e 4 K godišnje. Za sve ostale zemlje 10franaka Pojedini brojevi staju 20 hel Neplaćena se pisma ne primaju rukopisi se ne vraćaju. — Pretplata i rukopisi šalju se na adresu: „Gajret" — Sarajevo. Još nekolike našoj školskoj omladini. sama diskusija o tome ne bi spadala u ovaj predmet. Tek tu je jedan psihički momenat našega elementa, o kojemu bi se teško dao stvoriti objektivan sud. Ali je svakom jasno, da se mora savladati jak i žilav neprijatelj na­ šega napredka, a to je zastarjelo shvatanje i čvrsto uvriježen konzervatizam u našem ele­ mentu. Za „Gajret" bi se već dalo agilnim i in­ tenzivnim radom mnogo učiniti, jer je već na tom polju, može se reći, bolje utrt put, po kojem bi se Iako postigao potpuni uspjeh u pogledu materijalnog stanja ove naše kulturne institucije. Ali na drugom kojem području mo­ ramo imati uvijek na umu loše praktične na­ zore i nizak nivoau duševne kulture našeg svijeta, pa ne smijemo onda poduzimati akcije bez nekog opće odregjenog pravila, izuzev slučajeve, gdje same okolnosti pružaju dobar teren za napredak i kulturu i u većem stilu. Dakle, onaj jaz megju konzervatizmom i modernom evolucijom treba premostiti, a stu­ povi toga mosta moraju biti naša mlada ge­ neracija i njezino spretno, sistematsko, aktivno učešće u narodu, jer to bi bio jedini način, da se mase akomodiraiu duhu vremena Inače bi veliki skokovi mogli — ne samo Ne znam može li se išta svesti na tako jednostavan i shvatljiv pojam, kao zadaća i poziv, što ga inteligencija, i gjaštvo, ima vršiti u narodu, a osobito naše gjaštvo i inteligencija u našem narodu, gdje im se pruža preveliko polje na kome mogu kulturno dje­ lovati, a gdje opet ima i nekog izgleda, da će taj rad donijeti i željenog ploda. Ali taj rad naše omladine i njezino dje­ lovanje u narodu ne bi smjeli biti opet bez nekog naročitog pravca, bez nekog odregjenog kompasa, po kojemu bi naš omladinac mogao zaći sa većom spretnošću i većom nadom u šire mase naroda, jer propagirati u narodu jednu ideju, skroz oprečnu njegovom dojakošnjem shvatanju, bilo bi opet bez smisla. Drugim riječima trebalo bi ovdje nekog sistematskog i sporazumnog rada. U nastojanju oko kulturnog podizanja na­ šeg naroda ili općenitije u provagjanju jedne izvjesne ideje u našem narodu, treba biti opre­ zan, jer narod često puta ne će onoga, što mu se nameće, pa baš kad dogje i do uvigjavnosti, da to znači za njega korist i nepro­ cjenjiv dobitak, on ostaje pri svom starom ne postići nikakva uspjeha, — nego još možda izazvati reakciju. ubjegjenju. Članak u prošlom broju „Gajreta" o ovom Zašto je tako neću isticati ovdje, jer možda bi to bio previše subjektivan sud, a osim toga predmetu odiše prevelikim idealizmom, koji se �194 u našim prilikama ne da realizovati. Po tom mi izgleda, da prijatelj višeškolac i ne sluti, koliko bi mu zaprjeka i koliko nerazumijevanja izašlo u susret, kad bi još htio na prečac po­ duzeti kakav rad u onom pravcu, jer se ne bi absolutno dalo izvesti ono što on preporučuje u pogledu novčanih zavoda i nakita našeg Bilo bi korisno, da se je bar ove godine pred ferije održao jedan sastanak gjaka mu­ slimana, makar iz viših razreda srednjih škola, na kome bi se o tom diskutovalo, onda gdje bi trebao prisustvovati koji narodni prvak, pa da se da neki impuls i, kako već prije rekoh, neki kompas u tom pogledu. I već kad se je jednom povela ozbiljna riječ o toj našoj školskoj omladini i njezinim dužnostima u svome narodu, onda bi bio prvi uslov za njezin eventualni uspjeh za to naro­ čito ustrojena organizacija. Osobito bi organizacije bile potrebne u pogledu osnivanja seljačkih zadruga, jer sam interes te stvari zahtijeva što više spremnosti i upute, pa onda sredstava za eventualna pu­ tovanja radi što više doticaja sa seljačkim staležom. A da bi u tim organizacijama morali biti zastupani svi gjaci muslimani, bez razlike svo­ ga političkog ubjegjenja, bez obzira na nacio­ nalni karakter, ne trebam ni spominjati, jer tu se radi o nama, o našem muslimanskom ele­ mentu, kojemu uvjet života, uvjet njegove eg­ zistencije leži u što skorijoj kulturnoj ekspanziji. Pri koncu naglašujem, da mi trebamo sa­ mo trezvena rada. Realne idealiste možemo biti, ali zanositi se idejama, koje se ne dadu ostvariti, ne smijemo. Ne završujem ovdje usklikom, u kojem se obično oduška daje skrajnjem entuzijazmu, s razloga, što se bojim, da se u praznu odu­ ševljenju ne uguši pozitivan rad. ženskinja. Ono se idealisanje udaljuje od zbilje t. j. od pravoga poimanja stvari, jer je još žalostan fakat, da u narodu vlada neraspoloženje prema ovakim korisnim ustanovama kao što su ban­ kovni zavodi, pošto se ukamaćivanje glavnice još neprestano smatra Šeriatom nedozvoljenom rabotom. I ovo je primjer gdje treba opreznog i strogo sistematskog rada, a ne odmah sa ukamaćivanjem nakita početi (na što se još daje neki zećat), ako baš iznimni slučajevi ne idu tome u prilog. Uvjeren sam, da bi še moglo rijetko gdje i u kulturnom svijetu prstom pokazati na ova­ kav slučaj i to zbog jednostavnog i jasnog razloga — poradi same ženske sujete. Dakle, mi lporamo zlatnom sredinom, a ovdje opet trebamo izabrati jedan zgodan pra­ vac našemu radu, koji će po mogućnosti paralelizirati sa dosadašnjom trezvenošću na­ roda i s njegovom asimilacionom sposobnošću za kulturom uopće. Pogreška je naša, što se mi utapamo u neizvedivim idejama, previše snujemo, na ve­ liko mislimo, a najmanje radimo i tako, što je najgore, ništa čestito i ne počinjemo. F e r i ja l n i g ja k u T r a v n i k u . Onda je naš neoprostivi grijeh i to, što smo svojim djelovanjem (u koliko se o njem može govoriti) ili možda i drugim nekim čud­ nim držanjem i u privatnom životu, stvorili nehotice veliku diferenciju megju inteligencijom M h c j i h . i starijim elementima, a to je i sasvim na­ A akoxo.i Aajo 5KHI50T casio omi u a, Koja ra npo6ajy, ravno, kad se je izlazilo pred. narod sa vrlo a CBHMa koju r a n a jy — cap i’. Tn-IIaTO H. modernim nazorima i njemu posve neshvatlji­ * vim idejama. Tim on drži, da smo se mi od njega otugjili i kako još misli iščahurili se u posve nešto treće. On počima zazirati od nas i čim ga još učinimo nepovjerljivim (ako već nije), onda je time i svaki naš rad onemogućen. Ko jo nao npeico H>era ra3H CBnjeT. * H ckh 5KHBH lipnje ctioje cupTa a Heicn noćenje. BcKhhu A>yAH H0 hchbh hh npnjc HII nocJinje — yl>y y CBajeT ii H3nljy a s H»era 6ajeAHif. l i l a a ep. �195 kakva drugova pomoć, kako im idu poslovi i tome slično, Tako se nizao dan za danom, mjesec za mje­ * secom, godina za godinom, dok dogje vrijeme, te se jedan od drugova razbolje i nakon nekoliko hefti bo­ M n o rm ia HapoA c.iy*H 3a 6yowjy 3a Kojou upincpuHajy ceoje .u rin e cBpxe.. lovanja umre. * Drugi ga je za vrijeme bolesti često obilazio, brinuo se za njegovo zdravlje, donosio mu ljekove, T e m ico .T>yAHMa( k o ju «Majy orni, a ne anajy niTa a kad je umro, pomagao oko opremanja, išao mu na BDAe, n Koju nniajy Hore a ne 3najy na *icMy CToje. dženazu i pratio njegovo tijelo do mezara. * Živi žalio i plakao za svojim izgubljenim drugom. H ilja d i a je Hec.pcha, k b a neico n o u n e , a * ce 6 o in Onaj dan, kad je druga u zemlju spustio, nije skoro ncTiiHe, Aa r a Ta iicthhu n e on o'ncpa.ia. ništa ni jeo ni pio, nego neprestano o njemu mislio. * Kako je bio vrlo umoran i satrven od prevelike O rp c c H ce jeAHe mane n a lio Tn A*ceT A pyrnx cane tuge za drugom, bolila ga je glava, pa čim je onoga n o ce o« u'm acTH . dana klanjao jaciju, legao je da spava i da se odmori. * Nije se bio dobro ni u snu utvrdio, a pred oči 3anuMTu: TBoja . u m a KopacT hg aaxTiijeBa, Aa mu dogje njegov umrli, drug, osmjehnuta lica, vesela yunjeK paAuui 113 .u r m e kopiicth . izgleda, zdrav i krepak kao kad ja bio u najljepšoj dobi svoga života. Nazove drugu selam, sjedne kraj njega i reče mu: — Sjećaš li se, druže, da srao obećali, koji od nas prije umre, da će doći, te živom drugu kazati, Hazim Muftić — Tuzla: kako mu je bilo kad je umro ? — Sjećam, brate, — odgovori živi malo u strahu. Dva druga. — Zato sam ja evo došao, da tebi pričam kako Bila dva druga, koji su se toliko volili, da jedan mi je bilo : od drugog nije nikad ništa krio ni tajio. Megjusobno Znaš da sam bio bolestan i da sam se za vri­ su se uvijek u svačem potpomagali. Svaki se je ve­ jeme bolesti gjahkad zanosio, pa nijesam s tobom selio sreći drugoga, a lako isto i žalost jednoga bila ni sa ostalima mogao ništa razgovarati, ali ja sam i je i žalost drugoga. Zajedno su hodali i razgovarali onda na neki način znao za se i za vas i živio sam se, a kad bi se rastajali, uvijek bi se sporazumljivali sa nekim posebnim životom. Sve mi se čini, da sam kada i gdje će se opet sastati. Toliko su se družili i onda nekud išao, nekakve poslove svršavao, sve kao tako su mnogo svoga života u zajednici proveli, da da sam sasvim zdrav, a vidio sam i to, kako se vi ih njihova okolica nije mogla zamisliti jednog bez u takom slučaju po najviše za me brinete. Tako sam drugoga. se prometao sve do jutros. Jutros, eno znaš, kako sam Oni su se megjusobno pazili i . slagali tako, da bio kao najbolesniji, pa se iskupili u sobi oko mene se nikad nijesu posvadili i nikada jedan drugom nije svi rogjaci, nekoliko komšija, a i ti si kraj moje bio mrzak j dosadan. glave sjedio. Vi svi sjedite oko mene, zabrinutih lica, nešto Jednog se dana drugovi po svom običaju sa­ stali, pa nemajući se o čem novom razgovarati, okrenu šapćete, išaretite, pipate moje tijelo sad po nogama, pretresati svoje drugovanje : od kada se poznaju, kako sad po glavi, pa kadkad što god učite, ja to sve se paze i vole i kako će se, ako Bog da i u buduće osjećam, Čujem i znam, ali ne mogu da sa vama raz­ govaram. sve do smrti paziti i voliti. Ja ležim i šutim, vi svi nešto očekujete, a i ja — Ali ako bi jedan prije drugog umro, šta ćemo kao da nešto očekujem. onda? — upita jedan od drugova. Tako smo prometnuli neko vrijeme, u tom oče­ — Onda onaj što je umro, ako bude pravi drug, treba da dogje onome koji je ostao, te da mu kaže kivanju, kad Ii se otvoriše sobna vrata, a u sobu i opiše, kako je umro i kako mu je poslije smrti bilo! ugje čovjek lijep, zdrav, vrlo fine vanjštine, umiljat i vesela izgleda, sasvim sličan tebi, kad si bio mlad — predloži drugi. i u najboljoj svojoj dobi, kakvog te se ja sjećam, — Hoćemo baš ta k o ! eto kad si mi najljepše izgledao. — Hoćemo! Čim ugje u sobu, meni kao da nešto olakša i Iza toga su drugovi još dugo živili, pazili se lijepo i drugovali. Ni jedan dan nije mogao proći, a kao da sam ja baš njega očekivao. On sjede kraj mene, nazva mi selam i upita me da se oni ne bi sastali, ispitali se za zdravlje, da Ii u kojeg imade kakvih novosti, je li kojem potrebna jesam li spremljen, da idemo. Ja velim da jesam, pa ,3jenn iiito rone koh>h jamyhu Ha mTanjr a Tpiehu OBojiiM Horaua, cjiiihhh cy omi .i>yAH, Koju caMii ce6e o6»iait>yjy. �196 odm ah ustadoh i s njim pogjoh vratima, kao da nikad ni ležao nijesam i čim ja ustadoh, vi neki viknuste: „Ina lillahi . . . ! “ a neki: „Allah rahmet ejle !“ Ja se više na vas i ne obazreh, nego krenuh za svojim drugom, novim znancem, koji mi postade ne­ kako vrlo drag, eto kao da sam s njime cijeli vijek drugovao. Kud god on meni rekne da idemo, ja ga sve slušam. Pa to nije, da mi samo po tlima hodamo, nego istom ako hoćemo po zraku, ili preko kuća, on ide, a i ja ga sasvim lahko slijedim i sve mi nešto ugodno što je on po mene došao. Malo smo tako prohodali po gradu i njegovoj okolici, a onda mi drug reče, da se sad moramo po­ vratiti kući. Kad smo se povratili kući, vi ste moje tijelo već bili opremili i već ste se pripremali, da ga odnesete.. Vi tijelo ponesoste, a i mi krenusmo za vama. Kad ste klanjali dženazu i mi smo sa vama u saf stali i klanjali. Kad dogjosmo svi skupa u mezurluke, ja vidjeh svoj istom iskopani mezar. Vidim sve šta ko radi i 0 svemu razgovaram1 sa onim svojim drugom. Moje tijelo vi spustiste u meza^ i počešte se spremati, da redate daske, pa da zemljom zagrčete, a meni se moj drug približi i reče mi, da i ja sigjem dole u zemlju, pa da kod tijela čekam, a da će i on doći. Ja ga po­ slušam, spustim se u mezar, a poslije toga sam čuo, kako zemlja, kojom ste me zasipali, lupa u daske više moje glave. Iza toga sam čuo, kako ste gore kraj mezara učili i dovu činili i napošljetku sam čuo, kako me imam ef. po imenu zove i napominje mi, kako trebam odgovarati kad me meleći dogju is­ pitivati, šta i kako vjerujem. Kad je i imam otišao, zavladala je tišina, ali vrlo kratko vrijeme, jer se preda mnom ukazaše lijepa dva prijazna meleća u insamskom obliku, pa me stadoše ispitivati: — „Ko je tvoj B og?“ — Moj je Bog, Allah Dželle-šanuhu, koji je sve stvorio! — odgovorih ja bez ikakva straha i pometanja. — „Ko ti je Pejgamber?" — Muhammed, alejhisselam! — „Šta je tvoja vjera?" — Moja je vjera Dini-Islam! I tako su mi još nekoliko pitanja stavili, a ja sam im na sve lijepo i jasno odgovorio, što me je osobito veselilo i razgovaralo, jer sam znao, da pravo 1 jasno u tome slučaju odgovaraju samo oni, koji su svojim dobrim djelima zavrijedili, da im se Bog smiluje. Kad me ova dva meleća sve lijepo ispitaše, udaljiše se, a ja opet ostadoh sam očekujući svoga druga. Nijesam dugo čekao, a na jednom se moj mezar rasvijetli i raširi tako, da se preda mnom mjesto uske i tijesne rake ukaza velika i prostrana bašča, kakvu sam ja još za zemaljskog života sebi želio i od Boga iskao. U toj bašči imadem na raspolaganju svakakvih ugodnosti i ljepota : raznog voća i mirisavog cvijeća, žuborećih slatkih potoka i ptica pjevica. Tu mi je i moj novi znanac došao i kazao mi, da mi je sve to Bog Dželle-šanuhu, dao iz svoga merhameta, jer sam svoj život proveo u iskrenom ibadetu, u poštenom radu i čovječnom postupanju sa onima sa kojima sam u odnošaj dolazio. Meni je u tom mom novom zavičaju vrlo ugodno i ne bih se više u prvašnji život nipošto povratio, jer mi se čini, da bi mi tu bilo tjeskobno, a ovo malo, što sam se od svog mjesta udaljio, to sam se od svog mjesta udaljio, to sam učinio iz dužnosti naprama tebi, jer smo se, — kako već znaš — ja i ti obvezali jedan drugom doći i kazati, kako mu je bilo za vrijeme umiranja. A sa d : Allah emanet! — Allah em anet! — reče živi sasvim glasno tako, da ga je njegov glas iza sna probudio, te je poslije toga znancima i rogjacima pripovijedao, kako je ugo­ dan san o svom drugu sanjao i nastojao je, da i nje­ govo življenje bude slično življenju njegovog dobrog druga. Ćazim Ćatić: Proljetni soneti, Osmanu Gjikiću. I. Vihra i leda minulo je doba:' S boštvom života, boreć se, je pala Kraljica smrti, što je zemlji slala Sablasti, bijese i mrtvilo groba. Sad svuda život elizejski huji: Stabla šumore ko strune na liri I zefir, cv’jeću popjevajuć, piri I cvrčak cvrči i roj pčela zuji. Potoci glasom metalnim žubore; Pjesnik — slavuju sa drobnoga kljuna Pjesmice kaplju. RazFježu se gore. Hej, c’jela Narav zapeta je struna, Na kojoj Sunce veiičajno sklada Himnu ljubavi: veselja i n a d a !... II. Daj, dušo, ruku, da te vodim sada Kroz naše šume, livade i gaje: U slici raja tu proljeće sjaje, A proljeću si ti sestrica mlada! �197 Prašina gradska debela je mrena, Što našem oku sve ljepote skriva.... A Priroda je slobodna i živa: Slobodni budimo i mi, djeca njena. Ko slatka pjesma sa kićenih grana, Štono ju poju umilni slavuji. I u mom srcu slavuji se roje__ 0 pogledaj me, savdisanje moje, Očima svojim cjelivaj mi oči! Pogjimo tamo na one vrhunce, Što ravnice ih zasijane kruže; Usnom i okom srkaćemo sunce. Ah! tvoje oči jezerca su blaga, Puna svjetlosti, života i moći — U njima s’ kupa moja ljubav naga... Nek svojom krvlju mladu krv nam pali 1 tad će naše okrilatit’ duše U r$ju plovit ko od sv’jetla vali. — — - VI. Divan je život, u slobodi kada Zagrije plamen ljubavi nas sv ete!... Gle, tamo pastir; pastirica mlada Kraj njega sjela i čarape plete. III. Listići šumni na granju se njišu, . Ambra se širi s orošene. trave, Kaloper, gjurgjic i ljubice plave Mlodošću bujnom na sve strane dišu, Vidiš li njene bokove i grudi, Vidiš li, kakva on je jedra stasa!?... Krv im i zdravlje licem se talasa, Bezbrižan pogled po sv’jetu im bludi. Mladošću tvojom. U zelenoj gori Cvijetno gn’jezdo zagrljaj nam nudi, Gdjeno kroz grmlje skače Satir ludi, A pjev se Nimfa na daleko ori. & ^ > i o, Pogjimo, ja ću tam te rtosft sada Na svome krilu kao vihor jaki — Ah, tamo, dušo, mitsko doba vlada 1 Tu ćemo pir i-svadbu slavit svoju 1 ja ću cjelivat rubin —f usnu tvoju, Ko ružu lahor što cjeliva laki. Oko njih stado pase sred rudine 1 janjci trče i majkama hrle — A njiha dvoje ljube se i grle. Katkada zvuk se tanke frule vine, Pa od tog zvuka sav vazduh zamiri — Oj, bud’mo i mi mlagjani pastiri! ti>lp IV. Od šumskog cv’jeća i od svojih sanja Splesti ću tebi dijadem na glavu I zakititi tvoju kosu plavu Krvavim lišćem svoga uzdisanja. Na gorskom vrelu n6ne ću ti prati,1 A svježom rošom umivati lica — Vesela glazba nestašnije’ ptica Na svakom će te koraku da prati. Po tvojoj suncem obasjanoj stazi U zanosu će padat ruže divlje, ćeznuć, da tvoja nožica ih gazi. A grane će se prigibati življe, Da poklone se tvom vilinskom čaru I svoje suze o kose ti taru. V. Sjedimo ovdje u zelenu travu Pod bagren, med što struji mu s behara; Na moja prsa sad nasloni glavu — Uživaj usred ovog bajnog čara. Ruku ini pruži, nek iz njena dlana U žile moje tvoja mladost struji, ll U li VII. S proplanka ovog vidik na sve strane Puca niz luge, pašnjake i polja — Daleko tamo u ogradi kolja Vide se selske kuće zaštrkane. Nad njima lebdi tanana munara I svojom alemom k nebu molbe šilja: — Nek Vječni ove strane blagosilja, Od rada težak gdje se ne umara! Na r’jeci selske žene rublje peru, U šumu kosom drvari se veru I svako radi, pjevajuć s veselja — Živjet u radu najveća im želja.... Ah, zašto i nas majčica ne rodi, U ovom selu, u ovoj slobodi!?... Alta Nerćes: Iz sličica ,Sa Nereve“ Herina osveta. Kad ’no god. 1892. prvi put zazvižgja vatrenjača obalom Neretve, dogje u našu kasabu dosta i nepo­ znata i nepozvata svijeta. Došljaci, ne bogenisavši našu staru čaršiju, odmah se počeše naseljavati u novim ulicama, koje se pro- �198 sjekoše uzduž i poprijeko. Tu su sad razne manje i veće zgrade. Megju tim svijetom došao je i Niko Dundžer, otuda od bilećkog kraja. — A, da, veli Niko našim ljudima , u vas evo rađa* a u nas ga nema. Ja pečem kahvu, umijem bri­ jati i, što je najpreče, umijem sa svijetom ... Tako je baš i bilo. Otvorio Niko nešto kahvice, te se otada uz njegov odžak na stotine ljudi sgrijalo i omeračilo s crnom kahvom. Niko nosi vazda svoje hercegovačke šalvare stozlucima, pa ga naši prozvali „Herom“, kao da treba razlikovati HercegoVca od Here. U Herinoj kahvi uvijek džumbus. Ako si biva što kaharli ili onako nešto zamišljen, otigji u Herinu kahvu. Tu je publika, što ’no naši pametari vele »bez razlike vjere i narodnosti«, sve mirno, sve u redu i, kao dogovorom, svi navaljuju dan na dan na Heru, Došao n. pr. Mehmed Talir, pa priča, kako je šuštao idući čak iz Bjelimića, pa veli, gladan ko vuk prijonuo kod kuće, da jede i pojeo je ko ,Hero. Oni svi u smijeh, a Hero namršti malko ćelo i skupi ne­ poćudno obrve i — /mir. Gazda Stanko Zubatf ofiet zapodjenuo razgovor o svome „konkurentu" gazdi Ljubi, što je dobio pasoš na livor, pa ga veli zadio za sila’, baš ko... eh, baš je prostak, baš je pravi E ra ... Opet svi u smijeh, a Hero malko nepoćudno namršti se i, ko da nije ništa ni bilo. Pa i »Švabama® duša Hero. I oni dolazili na džezvu kahve a bogme i na džumbus. A nije to biva »od trehe« ili ne daj Bože od pakosti, nije, no čisto omilio Hero ljudima, a valja se i nasmijati m a lo ... U ovo nekoliko godina, kako se počelo u našim krajevima što-šta raditi „po modi" i u nas se omla­ dina odlučila, da otvori čilaonicu. E, ali valja u to ime načiniti zabavu, da se steče štogogj i para, a stara je riječ: temelj kuću drži. I zbilja se održala zabava. Poslije zabave je tom­ bola, pa kako je naravno došao i Hero na tu našu zabavu, valja ja i ovom prilikom malo prodžumbusati Neki- ga od omladinaca bajagi naputi, da kupi pet-šest karti, pa će, veli, na tomboli dobiti jednu kutiju u Vrijednosti od 10 K. — A nalet vas, djeco, bilo, ’ajde nek i tu ode pet groša... Nestrpljivo se očekivala tombula. »Temo«, »kvate rn o « ... dogjoše i progjoše,pa »činkvina« ništa, a po dogovoru za njom »tombola«. „Hero dobio!" — povikaše svi u jedan glas. — Otvaraj Hero! — zavikaše dječaci. Hero polagano, tobož s velikom voljom, odmo­ tavaše veliki paket. Mnogi mu pomogoše. Odviše neku silu papira, napokon otvoriše kutiju, kad imaš šta vidjeti?! — u kutiji jedna stara, otrcana Herina tabla od fildžana. — Pa lijepo braćo ! — istom će Hero, baš smo, bogu hvala, odjumbusali, a da i drugi svijet čuje za naš džumbus, deder štogogj za našu gjačku sokolčad. H«\, kome šta od srca ide: Za „Gajret"! U tome se svi iznenadiše. Neki se počeše spre­ mati i na vrata, a Hero zavika: »Nes, duše mi, bježati, i ti si se, b’rte, smijao!« Naravno, da je sva publika bila- vesela i u tom džumbusu Hero oblijećao od osobe do osobe, a novac sipaše u njegovu odrpanu tablicu. Za to ono onomadne stajaše: „Na islamskoj za­ bavi sakupio Hero u društvu za »Gajret« K 48'48“. Mncjin. H I t o je ko noHOCHnjn Ha 0 OHH3Hnjn 6 h t h Ha ohom CBHjeTy. orom cBnjeTy, tiim hc * He cp^n ee KaA cjmjenag Kaace hh th KaA T_e rpAH oHaj, ko a» Te He no3Haje. hhc.ii jmjen, Hena CBaKH do ^ h c th np6A CBojou KyhoM, na yjinna 6 h t h n a d a . he * L o jta je KOJiiifia y Kojoj ce cunjy, Hero najiaTa, y Kojoj n.iany. * B o .te je cnacHTH OHora, Kojw je Ha caiapTH, Hero CTOTHHjr MpTBHX CaxpaHHTH. * Ko He Hana/ta syKa, iu k o a h uBgaMa. * tHonO BH MHCJie ---- CBH K p a A y . * Ko ce 05K6HH caiio H3 nycT6 .i>y()aBH, uua npnjaTHe Hohll, aJIH 3A6 A^HP. * Bo.’i.e je MpmaRa cJioCoAa, Hero A^Ce-io poncTBo. Hafia R .: D va pisma. i. Draga Remzija, Evo sedmi dan otkako dogjoh u svoj novi za­ vičaj — u ovo malo ubavo mjestance. Moram pri­ znati, da mi je u prvi mah bilo malo neobično iza našeg bijelog šeher-Sarajeva, ali sada — sada sam posve zadovoljna, posve obična kao kod svoje kuće, Za sad sam na stanu kod tetke, a po svoj prilici ostaću i nadalje, jer ne mogu ti reći koliko su sc �199 obeselili mojim dolaskom, a i inače mi je lijepo i ugodno kod njih. Kazivala sam ti još i tamo, da sam najviše zauzimanjem moga dobrog tetka i imenovana u ovo mjesto. Što se tiče ostalog svijeta, veoma sam zadovoljna. Da vidiš samo koliko me paze, kako mi „ićram" čine, ama što se rekne drže me k& malo vode na dlanu. Eto, ja dogjem iz škole, a njih vazda puna kuća: došle, da vide „sv o j u mladu bulu“ (tako me zo v u ).---------- -----Vjeruj mi, plemenite su to duše, ugodno je to društvo, gdje te ne sputavaju „pravila etikecijeu, gdje nema zlobe i pakosti — gdje caruje ljubav i iskre­ nost. Doduše ima ih nekoliko, kojima to još ne ide u glavu — da ja „turkinja" budem učiteljica, ali i to će iščeznuti. Dakle sve je u redu — sve ono, što smo još u školskim klupama željeli, o čemu smo sanjali. Jest, mila moja, samo još, da započnem — da pokažem svome narodu, da i on ima kćeri, koje se brinu za njega, za njegov napredak. Doduše uvjgjam još od sad, da neće hiti baš tako jahak posao tim više, što se ova škola tek osnovala, pa valja ppsve na novu početi, ali ništa za to; rada se ne bojim, hvala Bogu, zdrava sam i ustrajna, žilava i odlučna. Stoga lijepa moja garavušo, budi posve si­ gurna (a i „onaj") u moj uspjeh, u moju zadanu riječ. Znam, Ijutićeš se,-što ti nisam sve potanko ocr­ tala: moje putovanje, prve susretaje, pa položaj mjesta i uopće o ovdašnjem svijetu — a naročito ženskom — kao i svojim utiscima o svemu, ali zadovolji se za sada s ovim. Čim dovedem malo stvari u red, eto me odmah s čitavim romanom. Zato opet nemoj, da to tebe smeta, a da mi opširno ne ispričaš o svemu, što se dogodilo, iza moga odlazka, a naročito u našem „malom kru­ žiću." Poselami sve naše, pa možeš ako hočeš i „ono­ ga" — i ako sam mu pisala, — a tebi vrući sestrinski* poljubac! Tvoja Habiba. II. Draga Habiba, Tvoje pismo, i ako me nije zadovoljilo, ipak ti moram uvažiti ispriku, naslagjujuči se još od sad čitanjem onog „zanimivog romana". Ovamo upravo sve pusto, sve mrtvo, jer tebe nema! Ali se ipak tje­ šimo čvrstim uvjerenjem, da će to naše željkovanje za tobom uroditi korisnim plodom kako za nas tako i za .cijeli naš narod. Da udovoljim bar donekle tvojoj želji, evo d ati rečem nešto o „najmarkantnijoj" novosti iza tvoga odlaska. Ono još pri tebi oženio se je Ešrefbeg K., a sada se provodi veselje, kakovom — kažu — nema pametara. E hajde — velim — da i ja vidim to čudo, dosad nevigjeno. Tako i bi — odem. Ne znam upravo odakle bih počela. U kratko mogla bih ti reći, vidjela sam svega i svašta i opet — ništa. Velim ništa, jest, ništa dobra i plemenita, korisna i hvalevrijedna. Neise, da započnem, pa makar kako i odakle bilo^Provukavši se kroz onu silnu svjetinu, izmegju fijakera i drugih zavrzlama, eto me nekako jedva unutra. Ja lijepa moja, da ti je bilo samo stati, pa pogledati, šta se sve čini, ama pro­ lomi se, pa eto. Dvije velike kuće (muška i ženska), pa konak i dvorište, bašča i sve je to puno ko tuljak. Vjeruj mi, u prvi mah nisam se znala ,’snaći usred te huke i buke, vreve i galame. Nije šala dvije su same sviračke družine, osim drugih pojedinih svirača i sviračica, pjevača i pjevačica — e čisto da ti uši zagluhnu. U muškom odjelu muški za se i na svoj način veseie se i zabavljaju, a ovamo opet u ženskom isku­ pile se po izbor hanume i begovice, efendinice i aginice sve u svili i kadifi, pupelinu i baršunu, kumašu i džanfezu. A onaj pusti nakit! — to nema treperi, bljeska se i grohoće, kao da se sam nečemu čudi, smije. Pa još da vidiš mladu! — E tu čisto moj razum staje. Tu bi i pero kakva velikog maj­ stora bilo nemoćno, pa da to sve opiše i predstavi. Na prvi mi se pogled mlada pričinila kao kakav model ukrašen najdragocjenijim uresima ovog svijeta. Žalila sam je, ali šta ćemo, nesretna moda — „po starom običaju". Ta neskladna vreva i beskorisno naklapanje, ukočenost i nadutost, pa svakovrsni mirisovi pomada i parfumerija ubrzo mi dosadiše. Za­ virim u drugu sobu ne bi li našla bar malo odmora, ali uzaman — i tamo žurba i žamor, smijeh i galama. Ondje se opet jede i pije, onamo razbija i proljeva. I to sve ide bez reda i mjere, bez koristi i potrebe. Promatrajući ovaj cijeli vrtlog zaprije mi oko za nekoliko siromašne dječice u dvorištu. Došla i ona na '„veselje", ne bi li i na njih kanula koja kapljica milostinje iz tog ogromnog oceana. Ali za njih nema mjesta tu — u domu sjaja i bogatstva, u leglu raskoši i luksuza. Ta čemu, oni su — siro­ tinja! — Zadrhtah — a neki tajni glas kao da mi progovori: „U kakovu svrhu, šta je sve ovo?" Zve­ ket dragulja, Sušanj svilenih haljina, cilik ćemaneta i tambura odgovaraše mi: „Ništa, propast!" Pa zbilja, evo i sama se promislih čemu sve ovo? Eto, na pr. sami svirači — kako pričaju — stajali su osam stotina kruna, pa na desetke se buradi tu razbilo i još mnogo i mnogo koješta, ne bih ti mogla vazdan ispričati. A čemu sve to? Odgovoriće s e : „Eee, nek svak zapamti kad se je beg koljenović oženio". Dobro, pa nek se zapamti, samo ja tvrdim, da smo mi to i davno zapamtili, pamtimo i sada, a pamtićemo i u buduće gorko i žalosno ako bude ovako trajalo. A čemu onaj silni nakit i onoliko skupocjeno odijelo? Na to je još lakše od­ govoriti: „E moja draga, valja se pokazati — megju svojim drugama — koja ima više nakita, ljepših odi­ �200 jela, pa bogme koja se bolje istakne, ta naravno slavi pobjedu — bere „lovor vijence". Jest, to je ono, sram ota je nemati ništa na sebi, ostati megju najzadnjima. „Za što da ja nemam ovo i ono ko što je u one, zašto da ona ima više od mene, ta šta mi je još ona, a ima to i to“. I to se tako ugleda jedno u drugo, a pošljedica toga jest: „ P r o p a s t , n a z a ­ d o v a n je ! Ja šta će onda siromašniji, kad vide ovaj saltanet ? Ništa, rečiće kad i mi ne možemo ovako, ili kad je ovoliki trošak, nećemo se nikako ni ženiti (uda­ vati), i iz toga opet slijedi — nazadak, propast. A sad pomisli šta bi se sve dalo učiniti s tim , u besposlicu potrošenim blagom, s onim ogromnim svotama, koje se širom naše domovine na ovakva veselja potroše? 0 , mnogo, mnogo! Osnovati banku, kakovu fabriku, humanitarno društvo i šta ti volja. Pa ako je stalo i do slave — nama — na ovaj bi se način ona najlakše postigla, jer kad bi čitava javnost zatrubila: bosanske muslimanke osnovale to. i to poduzeće, ova toliko i toliko uložila, ona onoliko dio­ nica uzela, eto tek onda prave slave i velike časti a uz to još i koristi kako sebi tako i cijelom ovome narodu. Ali one neće na Jaj 'hačin slave, oni još Jie uvigjaju potrebe niti toliko, da bi koja (a koliko ih je bilo na okupu) progovorila za svoj narod, za svoju sirotinju, da bi se štogod sakupilo za naš „Gajret", „Sirotište", i slične ustanove. Jest, one još nehajno drijemaju, dok kćerke drugih vjera i naroda davno su se već probudile, gibaju se, pomažu svome narodu. Što je jos žalosnije, ne brinu se niti za svoju rogjenu djecu, nego su ih prepustili na m ilost' sud­ bine, da ih ona — odgaja. Ja pak držim, da su oni — bogataši — na prvom redu dužni školovati svoju djecu, uzgajati ih u duhu vremena i pripremati za vrijedne članove i dobre borce svoga roda, jer baš ovakovi mogu najviše da koriste. Ali na žalost i u tome kod nas stoji obratno, naime i što imamo ovo malo inteligencije i gjaštva (muškog i ženskog), ja ima jedna četvrtina iz bogataško-plemićkih krugova, ja nema. Ne misli, lijepa moja „bulo", da se ovim oba­ ram u opće na provagjanje svadbe. Ne, i ona imade — što niko zanijekati neće — svoju svrhu, svoju neku zadaću i značaj. Samo treba da je — kao i sve ostalo — u svojim granicama, prema prilikama. Dok današnje svadbe, kako i sama vidiš, nišu saču­ vale u sebi ništa od svog prvobitnog karaktera, od svojih vrlina. Jedno je samo što se može izvjesno za njih reći, a to je, da su dobar most do ponora, je­ dan veliki uzrok našem nazadovanju. Eto, to je, što ti u kratko imadoh reći o svadbi, a ti sad sama prosugjuj kako h o ć e š ------- --------Što se tiče „našeg malog kružića", jedine naše utjehe i nade, vesela srca kličem: „Ipak se kreće", polagano se napreduje. Kao i pri tebi, redovito se sastajemo u svoje „velike prostorije", u naš mili za­ kutak. Samo s tom razlikom, što nas je sada dvo­ struko više, jer svaki dan dogje pokoja na novo. Šta više, „ulovili smo u svoje mreže" i jednu iz v e l i k e k u ć e , koja će nam dovoljno moći doprini­ jeti materijalne pomoći za izvedenje naše osnove. Da vidiš samo — ama milina pogledati kako se to mar­ ljivo čita, živo raspravlja o svemu i svačemu, a na­ ročito o našem — ženskom — pitanju, pa čak imali smo ovih dana i jedno veoma poučno predavanje. U kratko mogu ti reći, sve je pripremno i — mislim — još u ovoj hefti imaćemo širi sastanak, na kom će se definitivno zaključiti o svemu. Samo da si nam još ti — eh, ali za to si opet tamo .dobro došla, pa svejedno. „Onog" često vigjam. Skoro svaki dan donese nam pokoju knjigu, ili list, i inače štogod ustreba, nagje se na ruci. —• Da mu Svevišnji p la ti.-----------1 (eto, ti ispuni prazninu). Ala, da si • čula koliko smo se smijale čitajući tvoje pismo za onaj naslov: „naša mlada bula" — pa neka, baš to tebi lijepo ujiše, a — znaj — i mi te više drukčije ne zovemo. Neise, javiću ti se opet na skoro, a tebe potsjećam na onu: „Obećanje teško dugovanje". Želeči ti svaku sreću i dobar uspjeh, selam ti šalje tvoja sestra — Remzija*. K aranf i l a g a : Na postelji. — Iz „Sabah-zorskih vjetrova." — Sumbul mavi U zelenoj travi, Ruža miri, Bude se leptiri, Zora zori — A u mome dvoru Jošte gori Svjeća na umoru. Na postelji, U samrtnoj želji, Ja bolujem. Mladost oplakujem, Glava gori, Srce bije jako, Grudi mori Leđna sm rt polako. Otvoreni Prozori stakleni, P a se čuju Ptice gdje klikuju, I na jazu Hukom šumi rijeka, Ko na oazu Krupnih žica jeka. Kraj uzglavlja Ona se pojavlja, Rukom gladi Kosu, čelo hladi, Oštre oči Upire u lice, I krv toči Iz svake žilice. * Ove sam podatke sabrao u našim mahaoskim zakutcim a — razgovarajući sa jednom znankom . �201 S druge strane Blaži smrtne rane Mila dika, £to je mašta slika, Da kraj mene Uz postelju stoji, I čemerno Zadnje dane broji. I*a mi ’nako Umirati lako, Ko da mi je Smrt nešto milije Od života, Puna kobnog vaja, Bez ljepota Onog vječnog raja. Gdje mi draga Vječno mila, blaga Živjet ode, A ja ostah ovdje, Da me hara Za njom bolja žuta, I obara U grob samrt kruta. Dok se čuju Ptice gdje klikuju, Zora sviće, I zeleni lišće, Na cvijeće Rosica se svija, I proljeće Goricu razvija. Sejlii-Sadl: Ljubljenom biću. Ljubljena! Ima li na svijetu čovjeka, kojemu uzvišeni ljubavni sastanak ne bi zatitrao strunama njegove pameti? Ako ima, onda ili si Ti umakla nje­ govu pogledu, ili mu se na oči navukao zastor za­ slijepljenosti. Svako, a naročito nečisti, ne usugjuju se i haram im je pogledati Tvoje svijetlo lice. I kad se preda mnom ukazuje veličanstvena ljubav, u taj časak mi se porodi želja, da joj ja jedini budem motriocem. Dan ukida noć sa zemlje i svega nestaje, ali naš ljubav ne poznaje zadnjega časa. Koga god resi proziran pogled, pa makar do­ tični bio i pod teretom, opojen je ljubavlju. Prožeži mi tijelo pogledom, nek mi svi atomi njegovi odišu sjećanjem na Tvoju veličinu. Sav svijet zna, da je za nesretnog ljubavnika strpljenje jedini lijek; ali šta će biti, ako taj nesret­ nik ne mogne više trpiti ljubavnih muka? Koji bi vidio Tvoju oknivenu ruku, rekao bi: za ovom rukom umrtvljeni, ne treba da je pohlepan. Sadija, okrenuvši glavu od svega svijeta, samo Tebi svoj pogled obraća. Svu pažnju Tebi posvećuju i nema ništa, što bi Ti uskratio. A ne može ni uskratiti, kad-rob-ništa i nema. S perzijskog preveo: M# $. S arajllć. Ćazim Ćatić: „Halukov dnevnik“. Pod tim je naslovom prije mjesec dana ugle­ dala svijetlo druga knjiga pjesama glasovitog turskog pjesnika Teufik Fikreta, koju je pjesnik posvetio svom sinu Haluku. Veliki autor „Razbijenih gusala11 i obnovitelj osmanlijskog pjesništva u ovoj nam se zbirci pjesama prikazuje kao umjetnik na kulmenu svoje stvaralačke snage; on nam je u ovoj knjizi dao potpunu sliku svoje i individualne i kolektivne duše, s toga ne će biti s goreg, ako ovdje dvije-tri progo­ vorimo o ovoj novoj knjizi i uopšte o Fikretu kao pjesniku i umjetniku. Govori li se o Teufik Fikretu, odmah nam pred oči dolazi jedan plemenit i odličan čovjek, jedan ra­ din i ustrajan socijalni elemenat, jedan kulturni po kretač, koji je u zastarjeloj i obljutaviloj turskoj pje­ smi proizveo revoluciju i stvorio cijelu mlagju pje­ sničku generaciju, čijim dušama i danas vlada. Istina, u zadnje vrijeme — poslije proglašenja ustava u Turskoj — pojavila se je jedna grupa mlagjih pjesnika „simbolista" — članova književničkog društva „Zora budućnosti" i'..>» — koji prigovaraju Fikretu zastarjelost pjesničkih izraza i slika, te nevaljalost tehnike, mi ti su prigovori posve neoprav­ dani. Pjesniku „Razbijenih gusala" — i._sd J , . — niko ne može poreći savršenstvo artizma; on je jedan od najzaslužnijih i najmarkantnijih radenika na polju lijepe turske knjige. Kolikogod je Fikret uopće obnovitelj osman­ lijskog pjesničkog jezika, forme i tehnike, toliko je on obnovitelj osjećanja, mišljenja i refleksije u tur­ skoj pjesmi. Fikretova je vila unijela u tursku pjesmu nove elemente, nove ideje i nove poglede na život i svijet. U mlijeku njegove poezije okupale su se i oči­ stile misli i osjećaji današnje osmanlijske pjesničke generacije, koja ga smatia svojim duhovnim vogjom i utemeljiteljem moderne pjesme. Redžai-zade Ekrem je uske granice turske po­ ezije malko proširio, unesavši u nju neke elemente, koji bijahu nepoznati; on je dokazao, da i svježi cvijetak i sušičava mlada djevojka mogu biti pred­ metom pjesme; ali Teufik Fikret je prvi kod Osmanlija pokazao, da je pjesma velika bujica riječna, koja poplavljuje cijeli svemir, cijelu vasionu. I baš zato se Fikret mora smatrati preporoditeljem osmanlijskog pjesništva. Teufik Fikret nije čisti liričar; kod njeg se lirska žica teško osjeća. Njegova nam lirika izgleda kao žubor malene rječice, koja se pričinja veća nego što je u istinu, jer je najprije prošla kroz suhe i puste predjele, pa onda protekla mekim i vlažnim zemljištem. �202 U „Razbijenim guslama" jedva osjećamo liriku, pa i ako je tu katkad vidimo, ona je manjkava i ne­ potpuna. Fikret u sebi, u svojoj nutarnjosti vrlo malo nalazi pjesme; s toga se obraća na vanjski svijet više, nego što treba i tamo traži ljepote. U njegovim grudima ne ključa neobuzdana divlja strast i mi kod njeg nikad ne vidimo onog nervoznog osjećanja, što «a vidimo n. pr. kod našeg Kranjčevića u „Trzajima". Jedino se tako dade protumačiti često pomanjkanje fantazije i čuvstva u mnogim njegovim pjesmama. Umjetnik Fikret je neumoran radenik na polju lijepe literature; on je ponosan pjesnik, koji je dobro shvatio svoj poziv i koji visoko drži stijeg pjesničke slobode i svoje individualnosti. To se vidi u „Halukovu dnevniku", koji sam pročitao nekoliko puta od početka do kraja s najvećom nasladom i uživanjem. U ovoj knjizi pjesnik iznosi pjesme, koje je — i ako nijesu Štampane bile — cijeli osmanlijski na­ rod nosio u duši, u srcu. Pjesma „Pred slikom" i „Crveni polumjesec" pisane su krvavim plamenom patriotskog oduševljenja, koje ispunja grudi ovog bogodanog pjesnika. Veći dio ove knjige pjesama sačinjavaju hrnnusi i ditirambi domovini, radu i životnoj borbi. U njoj Fikret otresao se jć>onog Schopenchauerskog pesimizma, koji provejava skoro cijele „Razbijene gusle", pa sada titanskim glasom poziva cijelo čo­ vječanstvo, a poglavito novi turski naraštaj, na put slobode, života, rada, veličine, prosvjete i napretka. Pjesnik sada slavi sunce, snagu, energiju, pobjedu; on je sada buntovan džin, koji bi htio jednim ma­ hom srušiti sindžire, što stežu duh njihovih saplemenika i sviju ljudi. Dok je prije u „Razbijenim gu­ slam a" risignirano gledao na ljude i svijet, danas on slavi život i svoje saplemenike uči životu, borbi i pobjedi; današnja je njegova poezija zdrava i sna­ žna, poezija divskog Prometeja, koja bukti poput pla­ mene lave. Fikret je pjesnik slobode pojedinaca i skupina; on nikomu ne zna laskati, pa ma to bio i sam ti­ ranin Abdul Hamid; on poput velikog Kranjčevića, koji ,,rce zna puzit a u prahu" s ponosom dovikuje: „Puzavost i laskanje mom su duhu Sto puta teži od ropskih sindžira — Slobode savjesti i slobode misli Pjesnik sam — moja slobodna je lira". Mi ćemo ovdje navesti jednu u cijelosti pjesmu, koju pjesnik upravlja na svog sina.Haluka, koji sada u maglovitoj i kišovitoj Škotskoj Studira elektroteh­ niku, pa da imademo približnu sliku drugih pjesama ove nove Fikretove zbirke: Prometej. U svom srcu vazda ćuti Kljun vatreni svete čežnje Za saznanjem. Vazda misli Na velebnost ove težnje: Što su oni goF na nebu, A ja ovdje u dolini? Što da sv’jet se meni smije, A da plačem ja u tm ini? Kako se je l’jepo nebu Uzvinuti, pa s visine Smijati se!... Ah, kada će Duh oživjet o ta d žb in e? !------0 neznan električaru, Budućnosti roda moga, Koji čezne blagoslova 1 svijetla ognjenoga! Iz te zemlje udaljene, Kolijevke novog duha, Donesi nam snažnog ploda — Trebamo ga kao kruha. Donesi nam zrelog ploda, Um i ,,ego" štono hrani!... Nek ti ruke ne zastaju, Uvjek radi, vjek se brani. Pred očima vazda drži Drevnog mita div-junaka, Što je ukro oganj s neba, Uzvinuv se viš oblaka. Ko Prometej srčan budi: Jake volje, divske glave — Ma ne znao nikad niko Tvog imena, tvoje slave. Eto, ovoj su pjesmi slične sve druge pjesme nove Fikretove zbirke, a da ovake pjesme djeluju, osvježuju, hrabre i dižu — o tom nema sumnje. Od kolike su pak važnosti po mladi naraštaj one, ne da se ni procijeniti, jer ovake pjesme mladeži ulijevaju u srce hrabrost, samosvijest i težnju za slobodom i samostalnošću u životu i nadahnjuju je otpornom snagom proti svakom neprijatelju; — dakle jednom riječi ovake pjesme stvaraju čelične karaktere, zdrave pobjedničke individualnosti i vrijedne članove ljud­ skoga društva. Veći dio pjesama u „Halukovom dnevniku" je bez ikakve manjkavosti i pogreške, a s gledišta ob­ �203 lika, tehnike 1 dikcije one su upravo nenatkriljive. Fikret je ovom knjigom postigao uspjeh, kakav do sad — po mom mišljenju — nijedan turski pjesnik nije postigao. Ljubiteljima lijepe knjige,. koji poznaju turski jezik, najtoplje pieporučujemo ovu zbirku Fikretova alemlja, jer će u njoj naći najljepšeg duševnog uživanja i slasti. J. J. Koussean: Noć pod vedrim nebom. Sjećam se i sada, kako sam jednom proveo krasnu noć izvan grada, pod vedrim nebom, ha jed­ nom putu, koji ide kraj Rh6ne ili SaOtie, jer se sad baš ne sjećam, kraj koje od njih. Na drugoj strani na terasi, protezahu se bašče. Onoga je dana, bila velika vrućina, noć je bila upravo krasna, rosa je nakvasila uvelu travu; noć tiha, bez vjetra; zrak je bio svjež, a ipak ne hladan; sunce zašavši ostavilo je iza sebe na nebu crvenih para, a od njihova re­ fleksa je voda porumenila; na drveću na terasama je bilo puno slavulja, koji su jedan drugom pjesmom odgovarali. Šetao sam se u nekoj vrsti ekstaze, predavši se dušom i srcem uživanju svega ovoga. Posve zadubljen u slatku sanjariju produžio sam dalje u noć svoju šetnju, a da nijesam ni osjetio da sam umoran, ali napokon osjetih umor. S uživanjem legoh na nekakav ravan izdubak u jednom zidu te­ rase. Mjesto baldahina nad krevetom bilo mi je dr­ veće sa svojim glavama; jedan slavulj je upravo bio nada umnom i dok je on pjevao, ja sam zaspao: spavao sam slatko, a još se slagje probudjo. Tada se već bilo lijepo razdanilo; otvorivši oči ugledah sunce, vodu, zelenilo, prekrasan predjel. Dignem se i protresem, te osjetih glad, a onda se uputih veselo prema gradu. ' S francuskog: F. Nedžati. U balonu. 1. Juna, u 9 sati izjutra, naš okrugli zrakoplov „le Santor“, stajao je spreman za polazak. Brižno smo ga promatrali, jer bješe pravi bezdan; njihao se na konopima poput kakve nemani, a mjerio je ko­ jih hiljadu i šest stotina kubičnih metara. Tihi lahor tresao je s njime lagano, kao listićem na tanahnoj grančici, sunce je sporo provaljivalo, ispod mliječnih oblakova koji neprestano prolažahu plavim nebom, i prosipalo svoje zlatne zrake. Po zadnji put pregle­ damo sve stvari, koje smo nosili sobom. Ništa nam ne manjkaše: Instrumenti, pokrivači, jelo, piće i ostale stvari, sve bješe u potpunom redu, pa čak nije manj­ kalo ni nekoliko boca šampanjca. Po svagdašnjem običaju uzmem jednu bocu u počast mome prijatelju i saputniku, podignem je u zrak i glava poleti . . . Pružim je zatim prijatelju da malo gucne u ime sretnog polazka . . . On je stajao kraj mene rastresenih živaca, ali ipak veseo i odlu­ čan. Kad-kad bih mu se duboko zagledao u plamteće oči, htijući mu pročitati s blijedoga lica kratkotrajno uzbugjenje, koje ga često spopadaše. Napokon pri­ mijeti on moju zabrinutost i smijući se reče m i: — Budi bez brige, prijatelju, držaču se hrabro* u koliko mi budu sile dopuštale. Vi zvonite! Bio je došao ustanovljeni rok za polazak . . . — Mi dakle polazimo? — pitaše me drug zbunjeno. * — Da, polazimo, odgovorim oštro i bez okoli­ šanja. — Je si Ii se odlučio? — Što? Ali da, jesam, . . . mrmljao j e kroz zube, u velikoj neprilici. Tihim i blagim glasom rečem svom drugu, a da od prisutne svjetine, koja se u velikim masama bješe iskupila, da osejiri naše pokuse, nije niko ni riječi čuo, jer inače sam se bojao, da kogod od pri­ sutnih ne bi mog strašivog i neiskusnog saputnika odvratio od ove namjerne plovidbe zrakom, na koju se s teškom mukom bješe odlučio: — Ti možda i ne slutiš, da ću ovaj put pokus praviti, te nije isključeno da dospijemo i do najviših nebeskih visina? Dakako, da ovaj izlet ne će biti lagan i bez mnogobrojnih zapreka, nego naprotiv, možda i sa najvećim neproračunatim poteškoćama. Zatim se okrenem ne čekajući odgovora i počmem lagano drmati konopima: Ti se možda, prijatelju, ne osjećaš najbolje u ovakom položaju? U ostalom, uvjeravalo si me i tvrdio, da ti je savršeno zdravo srce i solidna pluća? — I opet te uvjeravam. Onda je s.ve dobro i u redu . . . Nu alaj sam ti i ja zaboravan, ne imadeš li moguće prijatelju, u džepovima žigica ili kakovih drugih upaljivih pred­ meta? pogledaj. — Ništa. — Tada na puti Prekoračimo u gondolu. Moj saputnik bješe iz­ van sebe od radosti, mahao je šeširom i pozdravljao svjetinu dobacujući: — Do vigjenja! do vigjenja! Pošto je sve bilo pripravno za polazak, zapo­ vjedim nadničarim a! — Pustite svel �204 Čim se balon oslobodi svojih okova, poleti nad prirodnom brzinom k nebu ; u isti čas aklamirala je i pozdravljala nas prisutna svjetina. Moj drug stajao je duboko nagnut nad gondolom, dobačujući zadnje: — Au revoir! A bientdt! Huka i buka postajaše sve to slabijom, vika žamor bivahu sve nejasniji, a klicanje se pretvaraše u nejasno mrmljanje, koje se malo po malo gubljaše vazduhu; mi se penjasmo. Zaglušna buka, koja ostajaše pod našim sto­ pama, sasvim se umiri, grobna tišina vladaše . . . a tada? Ništa veličanstvenije ni divnije kao tada ne bijaše. A h! i sada se toga momenta sjećam. Plovili smo neprimjetno prema beskrajnom obzorj ; u car­ stvu mira, gutali smo pohlepno svježi i mirisavi vazduh, tihi lahor osvježavao nas je i ugodno okrepljivao, divili se veličanstvenoj prirodi, gledali kako se ptičice veselo lepršaju i kupaju u zlatnim zrakama blistajućeg se sunca . . . Potapšem prijatelja po plećima. Stajao je nepomično, gledao uporno u zemlju, koja se svakim časom sve više i više gubljaše iz našega'vida, kao u kakav magjijski. decor. — Dakle! kako vidim,' ugodno te se je dojmilo ovo plovljenje zrakom? On se okrene meni, pogleda nte zabliještenim očima i progungja skoronerazumljivo: — To je ogromno . . . izvanredno . . . Prizna­ jem da me se u mome životu nije nikakva stvar ugodnije dojmila, osjećam se najsretnijim, najzado­ voljnijim. — Ovo je tek početak. Pričekaj malko, strpi se! — Ah! Ne! ne! Ovo je san, ljudska mašta iz bajoslovnih priča hiljadu i jedne noći . . . — Tako, tako, veoma mi je milo da te vidim raspoložna i vesela. — Nikada ni slutiti mogao nisam, da ću do­ spjeti na ovoliki stepen uživanja, osjećam se kao u raju, moja mišićna snaga, moja fizična ravnoteža ra­ zvijaju se . . . A h! udišem svježi zrak . . . srčem ga pohlepno . . . nezasitno, kao ogladnjeli vuk . . . gle­ dam . . . divim s e ! . . . . . . Gradovi ne bjehu viši od pjega, ulice, trgovi, parkovi, rijeke sličahu ravnim crtama geometrične širine. Bajna i slikovita simetrija davaše ljudskom oku divan pogled. Naša gondola plovila je neprim­ jetno i uzdizala se u nebeske visine, iznad gustih šuma i gorostasnih planina. Udaljeni od cijeloga svi­ jeta, gdje žive duše ne bijaše, motrili smo sjajne strijele kako brzo prolaze: ptice, koje ostavljasmo daleko ispod naših nogu, ne usugjivahu se sljediti nam trag . . . Penjali smo se postepeno u ažurne visine dok napokon ne dospjesmo u nepomičnu atmos­ feru, na koju smo stalno računali, tekući zrak ne prolazi ovuda više, a vjetra po gotovo nikako ne bješe. U moru tame, lutao je naš balon bez svrhe i cilja. Moj saputnik se tek istom sada osvijesti i poče ga zanimati tok našeg putovanja. Upravi tužne i ne­ jasne poglede na mene, i upita: — Penjemo li se ovoga časa dalje? — Da, prijatelju. Zar ne primjećuješ plovitbom okomite crte i plamteće plamenove, približujuće se kraju, mi se uvijek uspinjemo. — A na kojoj smo visini sada? — Dvije hiljade i osam stotina metara. On je ponovio moje riječi u po glasa sa oprav­ danim strahom, kao da sam sebi govori: — Dvije hiljade osam stotina metara! Užasne brojke! A još kad pomislim da... ah! sgražam se, lu­ dilo me spopada... Naš balon... nesreća... užasno!... Je li moguće... ‘— Da, moguće je sve, odgovorim bez razjaš­ njavanja, ali ipak rijetko se kada dogodi katastrofa, ako plin ne izduši. Dakle, umiri se, prijatelju. Mi smo kao kod kuće, ne prijeti nam nikakva opasnost bar za sada. — Da, tako je, odgovori on sa nervoznim smi­ ješkom... Utjeha bez razjašnjavanja!... Zar misliš, da ja ne slutim, da se sada nalazimo u kritičnom polo­ žaju? Mi idemo u susret groznoj smrti... a ti! Ti valjada ne sanjaš o onome, što će ti brzo biti jasno, naime o zračnom mjehuriću, kojem se neizbježno približujemo? — Peh! tričarije, to ćemo brzo doživiti... A bojiš li se ti toga?... — Ja! Ti se izmijavaš! A mi se penjemo, uz­ dižemo! lebdimo megju gustom i mutnom tamom, idemo u neizvjesnost, u propast!... — Mi se uspinjemo a to ne znači bog zna šta. — Da, da, tebi je do šale u ovako kritičnom stanju, a ni na kraj pameti ti nije, da baciš koju šaku pijeska. Ja postajem bivati nestrpljiv, dvojim!.. — Ne hasni više bacati. Mi smo u vrućoj po­ ljani. Naš plin automatično se rasteže, balon se u svome opsegu razmjerno sve više i više, svake se­ kunde podiže. Mi se uzdižemo. Penjemo se... Ponovno se počne moj drug uznemirivati, cvokotao je zubima i buncao nerazumljive riječi kao u vrućici. Sunce se visoko na horizontu pojavljivaše i nad našim glavama zadržavaše. Bješe podne, žestoka vrućina bješe nam sveosve dotužila. A naš balon? On je lebdio strelovitom brzinom izvijajući se poput gušterice. Sunce zadrža svoj tok utonuvši u guste oblakove magle, te se opet pojavi. Nebo postade sivo, naličilo je kakvom drugome nebu, možda naj­ žalosnijem ili najtajinstvenijem. — Plovili smo kao preko tihog oceana, izmegju gustih i tamnih valova magle, gubili se u nepreglednoj pustoši: okolo nas ispod nas, iznad nas, svukuda bješe sama pustoš bez kraja i konca... �205 Moj drug me upita: — Gdje smo sad? —: U moru oblakova. — Ah! lijepe riječi! Lijepe fraze!... Koliko je sali?... — Tri sata. — Mi se penjemo? — Svakako. Uzdigli smo se došle od prilike kojih četiri hiljade metara. Ti ne osjećaš valjda pri­ jatelju tegobu u glavi ? Ne spopada li te nesvjestica? Ne zuji li ti u ušima? — Ne, ne... — Mi se uspinjemo jošte! Zatim bacim dvije šake pijeska. Balon nas po­ nese zvijezdama. Plin se brzo zgusnu, grčevito po­ grabimo šake s pijeskom i bacasmo ih bez prestanka. Nebo se ponovno izbistri, a balon se poče iznova sa višom brzinom uspinjati. Oči moga suputnika bjehu uprte u žarke pla­ menove; bulaznio je u groznici: — Mi se uspinjemo.. Mi se uspinjemo... Plin iz balona sukljati je zviždeći. Pogledam u viscmjer: — ■ Koliko je? upita me prijatelj. — Oko četiri hiljade i devet stotina metara... Jesi li žedan? Gucni malo šampanjca. On mahaše negativno glavom: — Neću šampanjca, uzeću malo vode... žegja me odviše mori... On uze veliku bocu vode i ispije je na dušak: — Oh, ovo je dobro! Njegove oči sjajile su se kao u mačke, usne i jabučice bjehu crvene kao krv, lice mu pomodrilo. Više je bio sličan kakovoj prikazi nego li ljudskoj spodobi. Pomislim, da i ja ovako izgledam, ali ne, ja sam bio običan ovakovim pustolovinama, i najpošlje ne moram računati nikoga pod svojom kožom, a oso­ bito njega... Osjetih neku nemoć u cijelom tijelu, sanjarije me počeše savlagjivati, na nogama se nisam mogao više suzdržati... Sjednem, bio sam savladan. Po glavi rojile su mi se razne misli, bilo mi je teško, žao... kajao sam se ljuto što sam uzeo sobom prijatelja za saputnika. Znao sam, doduše, da ćemo udariti na mnoge poteškoće i zapreke, ali da ćemo doći u ovaku opasnost, ni slutiti mogao nijesam... letili smo u zagrljaj gorkoj smrti... Pomislim: ovo je i na mene reda došla. Uzmem bocu vode i saljevao sam gutljaj po gutljaj kao sulud, zatim se okrenem svome drugu: — Kako se sada osjećaš ? — Dobro! Dobro! govorio je više u ludilu nego u čistoj savjesti: penjemo se, penjemo se jošte... Njegov glas — bješe iluzija? — pričinjao mi se kao da dolazi iz velike dubine, odjekivao je mo­ notono, kao glas vapijućega iz pustinje, kao glas iz podzemlja. Posadim se u dno gondole kraj moga druga, koji ležaše na podu ispružen i na pola onesviješten. Počne mi se u glavi vrtjeti; spopadala me vr­ toglavica, udovi mi se počeše stezati; osjećao sam se nemoćan, nesposoban za svrku borbu, smrt se pri­ bližavala... Za jedan trenutak prikupim svu snagu, ispra­ vim se na koljena i pogledam u visomjer; oči mi se pomutiše, glava mi oteža, zvoii'lo mi je u ušima ne­ svjestica me poče spopadati; pred očima mi postade sve tamno, s teškom mukom sam čitao brojke na bubnjiću. Moj drug bješe objesio glavu na prsa, usne mu bjehu uvehle a oči isbuljene i iskrvavljene. Mr­ mljao je ’hropčući: — Dak...le..e? — Mi se penjemo, šest hilja...da ...tr...i... Dalje nisam mogao govoriti, riječ nii zapne u grlu, jezik mi se valjao po ustima kao po praznoj pećini, neko mrtvilo obuze mi cijelo tijelo, ničim ni­ sam mogao maknuti. Krv mi se obledeni u žilama, mozak mi se pomuti, snaga me ostavljaše... Borio sam se nekoliko časaka s mrtvim polusnom, i na­ pokon mi uspije otvoriti oči. Vidio sam jošte svjetlo dana, čuo sam hrapavo disanje moga saputnika i štropot svojih noga, koje su nemoćno strugale podom. Studen me obuze, tijelo mi se ukoči, prsti mi se zgrčiše, a u glavi mi žestoko vrćaše, mrtvački me znoj bješe oblio... Bacim pogled na prijatelja; on je čučio na jednoj vreći pijeska, gledao je u me nepo­ mično izbuljenim očima; njegovo disanje postajaše brže; neprestano je giiskao usne zubima, tanki mla­ zovi krvi tekli su mu burkom iz usta. Moje čelo postajaše svaki čas nesnusnije, bješe mi, kao da mi je neko natovario golemo kamenje na lubanju, u ušima razlijegalo mi se nejasno brujanje zvona, u glavi mi pjevaše, plesaše, fućkaše. Imao sam snage još samo da mislim. — Mora da.r. se... spu...š...t..a...m...o... Nijesam imao snage da podignem ruku do ventilja, koji stajaše pričvršćen megju konopima. Neizkazani antagonizam me obuzimaše... oči mi se zatvoriše, usta zapjeniše krvavim pjenama... disanja mi nestajaše... Pričini mi se kao da dvije koštunjave ruke stiskaju mi grlo... nekakvi vrući predmeti prolijetahu mi ispred očiju... čuo sam još i zadnje misli: „Ovo je svršetak... izgubijeni smo...“ ja se onesvijestim... Kad sam se osvijestio bio je još dan. Otvorim oči; buljio sam neko vrijeme glupo preda se, ne zna­ jući se snaći, ničega se nijesam sjećao, bio sam sam, napušten, izložen svakim nevoljama. Malo po malo povraćao mi se razum, —neki jasan utisak bješe sa čuvan u meni. — Bilo mi je, kao da sam se nanovo �2Ć6 preporodio; neko čuvstvo se bugjaŠe u meni, osjećao sam se svakoga časa lakšim i svježijim. Glava mi bješe još teška kao kaciga; pregjem rtlkom preko čela i opazim, da mi je krv tekla. Izvadim rubac iz džepa i obrišem nos, zatim ga povratim; bješe crven... Krv mi je curila iz nosa i usta... Na jednom mi zapeše oči o ntoga saputnika; ležao je izvrnut na legjima, tijelo mu bijaše zgrčeno, a glava priklonjena izvirivaše ispod pokrivača. Dopužem teškom mukom do njega; prodrmam ga i počnem ga dozivati: Petre!.. Petre!... Ne bješe odgovora, zbacim pokrivač i nagnem glavu nadanj, ali na jedanput mi se oči razrogačiše od užasa, krik koji mi bješe poletio iz grudi, zaustavi se u grlu, imao sam šta i vidjeti. Lice mu bješe iznakaženo zeleno-modre boje, oči iskočile iz očnica, usta se grčevito skupila, a zubi stisnuti i porazbijani. Ne imagjaše više na sebi nikakvog čovječijeg znaka, životinjski mu bješe izraz lica. Zgrozim se . . . Haljine mu bjehu poderane i poškrapane krvlju, brkovi mu bjehu ulij«pljeni od krvi koja mu je istekla iz ušiju, usta i nosa, činio je strašan izgled jedne grozne maske . . . Ponovno sagnem glavu nada nj, metnern mu ruku na prsa; prisluškivao šani' časak; ali badaw*_ ne disaše više. Dozivao sam ga, derao se: „Petre! . . . Petre!14 — Metnern uho.na sfd T ^ v . prislušku­ jem . . . Ništa . . . ovoTSješe kraj njegova jadnog života . . . ništa m une odavaše da živi, bješe hladan . . . mrtav . . . i Tada ti nebeskoj pustinji, spopade me neki ne obuzdani strah, činilo mi se kao da ću poluditi, neke crne prikaze lebdile su više moje glave, prijetile mi . . . Srsi me progjoše tijelom. Bio sam sam. udaljen od svake žive duše, megju nebom i zemljom. Sam sa jednim mrtvacem, kojega staklene oči nepomično buljahu u mene . . . Osamljen! . . . Napušten! . . . Pokrijem lice rukama i počnem gorko plakati, Ne znam koliko sam dugo plakao i naricao tuđe, jedino znam to, da me je neki šum avertio. Nehotice, mi se ote poglet k nebu; posmatrao sam, skoro po­ ložite plamenove, oči mi se svrate na visomjer, i primjetim da se spuštamo . . . Silazio sam s kukavnim teretom i približavao se svakoga časa žugjenom kopnu i miloj mi domo­ vini. Tužno sam gledao u iznakaženo tijelo moga prijatelja, koje skupljeno ležaše u dnu gondole, kao kakova strahovita prikaža, iz grudi mi se izvi dubok uzdah; dignem oči k nebu i zavapim molećim gla ­ som: — Bože! Ti si svemogućan! Spasi mi prija­ telja . . . moga druga . . . Pogledaj na njegovu ženu, i njegove m ališane! . . . to je strašno . . . užasno .. . Svakoga časa spuštao se naš balon ogromnom brzinom k zemlji. Neke mračne slutnje oblijetali su me i dovikivale mi: „Tvoje veselje za zamljim, ugušiće ti gorka i čemerna smrt pri povratku . . . Ledeni drhat progje mi tjelom; bojao sam se. Po­ gledam ponovilo u barom etar; nisam vjerovao svo jim rogjenim očima: brojke pokazivahu devet hiljada i sedam stotina metara . . . Kojeg li iznenagjenja . . . Dakle, t6 je onaj moj negda žugjeni cilj! . . . Devet hiljada i sedam stotina metara nad zemljom, biće zabilježeno u svima svjetskim novinama, moje će se ime slaviti, kojega li veselja . . . uspjeh je po­ stignut, ali, na žalost, nakon nenaknadivog gu bitka . . . Ja sam se spuštao . . . plam enovi.se bjehu na­ jednom podigli iznad horizonta; osjetim svježi vje­ trić, koji me poče rashlagjivati, brada mi se nakostruši od zahlade, gledao sam u more oblakova, u koje i oči moga siromašnog prijatelja bjehu uprte . . . U beskrajnoj nebeskoj tišini, izmegju gustih oblakova, najednom zamnije bljesak, iz daljine čula se tutnjava izmiješana ša grmljavinom. Bura se spre­ maše . . . Mi smo se spuštali nevjerovatnom brzinom sve niže i niže . . . Žestoka oluja je bjesnila. Buka se povećavala, grmljelo je . . . tntnjilo . . . Strijele su neprestano po kraj mene prolijetale, kiša je žestoko pljuštala . .. Sjedio sam nepomično, oči sam pokrio rukama, a noge su mi klecale. Bljeskalo je i grmilo sve jed­ nako, mrak se bio uhvatio, da se nije ni prst pred očima vidio; na jedan put bljesne, strijele se saviše oko mene, iz očiju mi sinuše varnice, užasan prasak zamnije zrakom, uši mi zagluhnuše a balon se že­ stoko zaljulja . . . neznadoh više što se okolo mene zbiva. Ponovno se on esv jiestim ................................... Pošto sam se opet osvjestio, ne bješe više bure, gusti se oblakovi bjehu razmaknuli. Tamne pjege sastavljahu se . . . Tada ugledam na desnoj strani neku nejasnu tačku, koja se svaki čas povećavaše ; strma morska obala . . . more . . . Spuštao sam se s vrtoglavom brzinom. Vjetar je okrenuo jače d u h ati; gonio me neprestano prema morskim valovima . . . Jedan časak razmišljao sam e ću se zbilja strovaliti u ponor, letio sam brzo, brzo poput svjetiljke zele­ nome ostrvu. — Prekasno! . . . bjeh već preletio crte strmenih morskih obala; u isti čas lebdio sam iznad dubokih pećina . . . ovo bješe konac . . . neizbježivi pad . . . smrt megju pećinama . . . U strašnoj ironiji, prikazivaše mi se slika pre­ krasnog zelenog i cvjetnatog otoka na kome se odrazivaše sunčani sjaj. Dospjeti do njega . . . opirati se nadmoćnom neprijatelju . . . zadržati se u zraku pet minuta . . . bila je moja lozinka, ali nije bilo moguće suzdržati balona, nije te sile bilo koja bi ga ma jedan čas obustavila . . . Neki unutarnji tajinstveni glas zapovjedaše mi: — Budi miran! Ti gubiš glavu, izrekao si svoju zadnju riječ . . . Balasta! . . . bacaj balasta . . . U vis! u vis! Uzmem jednu šaku pijeska i prospem. Balon se ispravi i za nekoliko časaka počne se opet spuštati. �207 Večernja studen na tihom oceanu zgusnu mi plin, balon se zaljulja, skoro mlitavo je padao kao ranjena ptica . . . Još samo jedna vreća . . . još je­ dan skok . . . 1? . . . ja ću b'iti za svagda izgubljen, prepušten na milost i nemilost morskim psima. Vjetar je bio popustio i nije me više onako brzo tjerao morskim valovima. Približavao sam se obali, ali sporo . . . lagano . . . Balasta! . . . balasta! . . . Skokovi bivahu kraći, padanje brže . . . Tri četiri milje jedino me rastavljahu od obale, i tu mi je bio jedini spas. Dostajalo mi je još deset minuta biti u zraku . . . a tada? . . . Ne dospijem li do obale . . . zbogom svijete! . . . Nijesam imao više od nekoliko kila pijeska; Ščepam grčevito pokrivače, orugje, sve što sam imao bacao sam preko ruba gondole. Balon se na čas podiže i opet spusti . . . očajavao sam . . . počnem bacati haljine sa sebe, kaput, kapu sat, — bacao sam . . . mahao rukama po zraku . . . Bio sam lud. More ne bješe udaljeno od mene više od četiri stotine me­ tara . . . ja padah . . . More žestoko urlaše podamnom. Valovi su bjesnili kao pomamni, prevrtali se,c uzdizali i opet spu­ štali, kao da ih furije gone, do ušiju mi je dopiralo bijesno urlanje, kao da je poticalo od gladnih zvje­ radi, koje lete za svojim plijenom . . . Gledao sam nervozno oko sebe, okrećao se na svaku stranu, tražio sam kakav predmet da ga izbacim, da se olakšam, da ustrajem, da produljim život bar za nekoliko Časaka. Smrtni me strah obuze, krupne kaplje znoja cijedile su mi se niz lice, moja nada, moj spas . . . sve, sve propade . . . smrt se nepredbježno približavaše . . . Sretna misao projuri mi glavom, iskra nade pojavi mi se, oči mi zapriješe na tijelo moga kukavnog prija­ telja, — Ova iznakažena Iješina, ova žalosna čovječija podoba — svakako ne pripada više posvećenim stvarima . . . ona pripada meni, da meni — jer kao ogroman i bezkoristan teret, kao osamdeset kila ba­ lasta . . . značilo je u ovakovom kritičnom položaju puno. Neka neodoljiva sila gonila me, dovikala m i: osamdeset kila balasta . . . Valovi bjehu udaljeni od mene samo deset me­ tara, čuo sam im ljuljanje, osjećao sam ih kraj sebe . . . Jeza me obuze. Kao izvan sebe s’grabim tijelo svoga suputnika; sgražajući držao sam ga čvrsto u šakama, podignem ga u vis i donesem do ruba gondole . . . jedan zamah . . . užasan krik izvije mi se iz grudi . . . tijelo $e sunovrati . . . Balon se podiže i silnom brzinom poleti k’nebu Žalostan vapaj izmiješan s’urlanjem bijesnih valovat zamnije tužno zrakom. Krik životinjski, kojega ne bi niko umio opisati, zaori se zrakom po drugi put( još jače . . . Moj prijatelj nije bio m rtav! A ja, ja mu bijah ubojica . . . Ščepam sc za glavu rukama, mrak mi se uhvati pred očima . . . ja ne znadoh više ništa . . . onesvjestih se . . . Da sam bio u svjesti, vidio bih možda i svoje tijelo kako leti strmoglavce . . . kako se bori s oce­ anskim valovima . . . kako se topi . . . možda i ne bih . . . Ali ja nisam znao ništa . . . Pričini mi se kao da me neke mehke ruke spustiše tiho na morsku obalu, u zelenu travu . . . kao da me neko budi . . . njeguje . . . Podnio sam muku . . . stradao . . . stidio se . . . bojao . . . Sve je prošlo . . . za­ boravljeno . . . S francuskog preveo: D že m a lu dd in . Mnc.ni. Te m ico je n a h u lo B je ica , K oju Mo»ce u y A p o A» canjeT yje , a a n jo jo m Teace n a k n HOBjetca, n o jii MyApe caBjeTe C4yiua. JK e-M M o A a ocTapuMo n rra soheMO ynpaBO ?l cp p a * n d o jim o ce A a y»ipeMo. I l a I^ B n jo T je caMo jeA aH a s h .m je n . Casio BpujeAH ocT A P a ro r KaMeifca ce p e Miijca>a. h * jo B o r xtuo p uo —* upBe. a« ny3HM ", O h 6 h oa Hac c tb o - * HapaB noajeKOBa noHajueinhe oApebyje cyAĆUHy a>eroBy. Abdul-Uuk Hamid: Kći Indije. Drama u 5 činova (8 slikaj. — Prevodi Šemsuddin Sarajlić. — (Nastavak.) S u r u d ž i : Tako je. Pogreške velikih ljudi ve­ ćinom se spominju iza njihove smrti. T o m so n : Ali ovako nije svagdje na svijetu. Ovo se odnosi samo na narode, koji žive u neznanju a pod vladavinom su drugoga. Jer kažu, da je s ne­ znalicama lakše deverati . . . Ali šta mi I . .. čega da se onda bojimo ? . . . S u r u d ž i : Šta nam je stalo I Pusti to, da gle­ damo svog posla. T o m s o n : Kako? Nijesmo izdajice, ali nijesmo ni odvažni, strašivice smo. b u r u đ ž i : Što rekoh? Da. čovjek! U riječi nije sklon hrgjavim djelima. Ali eto svojim mudrim zborom ni sam na se ne utječe,sam sobom ne vlada... Diže se na govorničku stolicu, svjetuje, opominje na �208 pravednost, govori o štetnim posljedicama nasilja — a ne kaže da je sam nasilnik i dogje doba, kad ćeš kod njega najviše nepravde vidjeti. Čovjek je knjiga, pisana u jednom nepojmljivom dobu, koju vješto oko s uživaujem čita. Ovim hodu reći, da i ja tebe pro­ učavah, ali te još ne proučih. I ako su ti riječi po­ mirljive i pravdoljubive, mene ipak ne uvjeravaju u tvoju stalnost i ljubav, niti mi jamče za tvoje preg­ nuće i požrtvovnost. Radi toga ću eto ova dva cvi­ jeta baciti u rijeku, da vidimo, koji će brže otploviti. Jedan je tvoj, jedan moj. Ako tvoj cvijet prestigne, ja ću tvoju vjeru primiti; a ako moj, ti ćeš preći u našu vjeru. T o m s o n : ota ti, dijete, miješaš vjeru u t o ? ... Eto, mi jedno drugo ljubimo, neka nas ljubav grije u našim vjeram a; pa kako nam zapovijedi onako da i radimo. Svakako, zar nije tvoja vjera na zemlji radi mira i ljubavi — kako mi govoraše? S u r u d ž i : JesL T o m s o n : Zar nije radi bratstva megju ljudima i radi skladna, etična života? S u r u d ž i : Bez sumnje; T o m s o n : Dobro je. Samo zqaj, da kako god si ti stvorenje, tako sam i ja. S u r u d ž i : Sigurno. T o m s o i .: Ne zaboravi ni to, da su izmišljotine većina naših vjerskih propisa, koji se ne slažu sa zdra­ vim razumom, filozofijom i naravim, koje KcfPnas haši redovnici a kod cvas vaši brahmanci nadovezašo na pravo stanje vjera, promičući tim svoj ugled, svoju vlast i svoje koristi. S u r u d ž i : Jedna ustanova, bila pravedna ili izmišljena, ako nije uzrokom, da so u narodu mržnja i nevaljalstvo širi i ako ne zapriječuje blagostanja, zašlo se ne bi primila i kakvu korist postižemo, ako je odbijamo od sebe kao nevaljalu? Megjutim neva­ ljala nije. T o m s o n : Nije to ujdurma? S u r u d ž i : Nije zaista. T o m s o n : Ujedinjenju nije zaprjeka? S u r u d ž i : Ne može biti. T o m s o n (sam sebi): Da, — teško je kratko­ vidnu istinu prikazati, kao i pametna s lažima pre­ variti. S u r u d ž i (zamišljeno): Dakle dozvoli mi, da iz ljubavi prema tebi bacim u vodu ove cvjetove. Ako ne zapnu za onu šašu dolje, već sretno progju, znak je, da me ljubiš. T o m s o n : Baci. Ne sumnjaj više u moju lju­ bav, pa što god hoćeš baci. S u r u d ž i (hita cvijeće u vodu): Evo, bacili. Ha, ode pravo ! . . . T o m s o n : Pravo ode — ja. Dosta ima sluča­ jeva na svijetu, pa bolje ispanu, nego li proračunate namjere. S u r u d ž i , : Ode. A li,. . . zapeće . . . za šašu će zapeti. T o m s o n : Neće. Što pravo ide ni gjavo no smeta. S u r u d ž i : Ha — progie! Cvijeće progje šašu, Tom sone,. . . progje — ode. T o m s o n : Progje, da šta. Ta zar ga nijesi ba­ cila u vodu iz ljubavi? A što ljubav vodi, ono pravo ide i preći će da je Sirat-ćiiprija, a ne samo jedna voda. S u r u d ž i: Ne vide se više — odoše . . . Sad ću planuti s ljubavi. Tomsone, radi tvoje ljubavi do­ lazi mi, da se sada i sama u vodu bacim. Dakle ti mene ljubiš — je li? T o m s o n : Zar ti ne paziš na ponašanje čo­ vjeka, da tako o njemu istinu spoznaš, već se utjećeš gatkam a?! Zar si još djetinasta, da vjeruješ-u nevri- • jednć varke, kao što su sihiri i gatanje? — a kako si malo prije učeno govorila ! . . . Odkud ta brza pro­ mjena ? S u r u d ž i : Što sam tvoju ljubav okušala gutkom, to ne kaže, da u gatke vjerujem. Možda je baš iz nevjerovanja. Pa je posvo prirodno, da sam proku­ šala jedno u što ne vjerujem sa drugim, u što takogjer ne vjerujem. (Rastrešeno:) Ali ne, ti mene lju­ b iš. . . zaista ljubiš! . .. (Raširivši ruke, poleti prema Tomsonu). Dolazim eto na tvoj poziv, dolazim . . . Ti si sunce moje ljubavi! . . . T o m s o n : Kako si mila taka, — kao kakva sve­ tinja Dolazi mi, da ti se poklonim, da te obožavam, velim t i ! . . . (poteće prema Surudžiji). S u r u d ž i (zagrlivši Tomsona): Hodi, h o d i . . . dogji prije poklona. Tomson, ti si moja duša, t i ! T o m s o n (sam za se): Ovoj nešla im a . . . S u r u d ž i (upirući angjeoski pogled u Tom soua): Ti mene ljubiš, Tomsone. je li? Ah! Gdje god me so dodirneš, moje srce onamo leti, Uzavre. Evo gledaj. Dok tvoja ruka loži na mom ramenu, meni se čini kao da mi je srce u rame došlo. Tuđi mi so život s k u p io ... Ovo pak ja ne govorim, Tomsone. Ove riječi nijesu moje, ovo su riječi srca moga . . . Slu­ š a j. . . čuješ li, što ti ono govori?... Gledaj mi u lice — Tomsone, ti mene ljubiš, je li? T o m s o n : Oh, moja obožavana lju b av i... moja! Kad bi se ljepota mogla utjeloviti, znaj da bi se u te zaljubila, — tebe voljela. Najveći pobožnik leb'i bi taptisao i bio tvoj rob. S u r u d ž i: Ljubiš li li mene onoliko, koliko ljube ovi cvjetovi u plićini rijeke jedan drugoga, koji se vječito priklanjaju, da se u godini možda samo jedan put poljube? T o m so n : Ljubim te do smrt'. Pa i poslije iz čestica mOga bića stvoriće se u zraku jedno srce, koje će te i dalje-ljubiti. S tebe mi živa duša će kao ptica letjeti po ovim čarnim gorama, po ovom giz davom drveću i dozivati te: Surudži, S u ru d ži!.,. �209 S u ru d ž i: Kako si dobar, kako lijep !... (U ve­ likoj uzbugjenosti spušta glavu na Tomsonova prsa i pokazuje na nebeski svod): Ta zvjezdana, velja, svijetla nebesa Gledaju nas spremna, da svjedoče smjelo, Da ne stvori Tvorac, poput tvoga bića, Još do sada jedno besprimjerno tijelo. Ali, oči moje, moje jagodice, ljubljeni Tomsone ... ja ću biti nesretna. (Stuži se). T o m so n (pažljivo): Plače! S u ru d ž i (u velikoj uzbugjenosti): Tomsone, Tom sone!... (Prelomljenim glasom); Moja vjera ne da mi tebe; jer biće, koje na svijetu najviše poštujemjest — veliki Brahma!. . . On ti je takmac. — A ti si čovjek koga na svijetu najviše ljubim. T o m so n : Veliš?! S u ru d ž i: Pa zar ne vidiš Tomsone kako si sam velik, kada ti je takmac onako golem ? I znaj, da je u mojoj duši najviša borba za to, šla da žrtvujem: ljubav za vjeru ili vjeru za ljubav, Brahmu ili tebe? — a preteško se i s jednim rastati, jer je oboje za srce priraslo. T om son: Ja i da umrem od tebe se ije dijelim, niti tebe od mene, ne Brahma, već^ n asm rt ne ras­ tavlja. Mi smo jedno tijelo. Stvoreni smo, da jedno drugo ljubimo, pa bi zajedno i umrli. Ali ( p- Usud je mene radi tebe iz Engleske u Indiju spremio, a Bog je tebe iz dženeta radi mene na ovaj svijet poslao. Pa gdje si ti — gdje smrt, gdje ja — gdje rastanak?! Gledajući tebe, ja proživljavam uzvišene časove iznad života. Čini mi se, gledajući to tvoje milo lice i svi­ lene pramenove kose u svom naručaju, kao da mi je poklonjen život sviju bića na zemlji, da mi je u vlasti. Okušao sam, što će reći biti gospodar nekoliko na­ roda, ali kad tebi zrijem u oči, zasjenjene gustim tre­ pavicama kao u Venere, ja sebi uobražavam, da sam gospodar čitavog svijeta. Razumiješ li? .. Kad slušam iz tvojih usta da me ljubiš, toliko sam sretan, da mi se čini, da mi moj prošli život ne gine, već se bu­ dućem pribija, da ga povećava. Jučerašnje me blažen­ stvo ne ostavlja, već se sa sutrašnjim veže i m iješa.. Pa gdje si ti — gdje rastanak, gdje ja — gdje sm rt? !.. S u ru d ž i: Za mene su, Tomsone, tvoje riječi svete kao molitva u našim bogomoljama. Menije tvoj glas napitak . . . I ja ti se kunem valima svetoga Gangesa, da je u mojim očima ovaj mjesec naše ljubavi živ i svet kao i naš klasični hram Ćagrna. Sjećam se, danas je upravo' mjesec dana, kada je ono na me u šumi Gandovani svom silom navalila jedna zmijurina, kao aždaha. Ti si mi pritekao u pomoć . . . 1 meni se u jedan tren pojavi i smrt i život. Kao da mi je s jedne strane dobri duh poslao angjela da mi život udahne, a s druge strane zloduh poslao zebaniju, da me s džanom rastavi. Stojala sam izmegju smrti i života. Ali kad si ti došao, smrti je nestalo. Ti si me spasio — život mi poklonio . . . I ja, kad sam promo­ trila tvoj umiljati stas, kao da vidjeh pred sobom utjelovljen svoj proživljeli život. Sebe sam vidjela u tebi i — čuješ li — zavoljela te. Ljubim te — ljubim!.. Znaš li' to ? .. Gledaj. Ovo ja ne pitam, — moje oči pitaju . . . Ti to vidiš — svakako vidiš . . . Odgovori Tomsone, još jedan put reci, vazda kaži . . . Pogledaj me. Ti mene ljubiš, je li? .. . T o m s o n : Ti si jedan cvijetak iz Gotalve, na rosi odrastao. Miris ti se na sve strane rasipa. Tako si lijep cvijetak, da ti drugo cvijeće ni služiti ne može, da te se je nemoguće nagledati. Samo šteta je, što se na tvom busu nalazi jedna zmija, koja — po tvom sudu — ne da, ne samo ubrati te, nego ni mirisati, ni sastaviti sa mnom. A to je tvoja vjera. S u ru d ž i (uplašeno): Šuti. zastrašuješ me..f T o m so n : Dozvoli mi, da tu zmiju zgazim i usmrtim, koja sikćući otrov, baca se silom na našu ljubav, da je uništi. Da te izbavim iz ovih divljih predjela i odnesem u engleske bašče, neka reče ko te vidi, da je ljepota visoko napredovala. Neka ljudi misle, da je angjeo sišao s nebesa, da promatra kul­ turu i uredbe Engleske i neka znadu — koji ne znaju — šta Englezi u svojoj pravednoj vladavini prenose iz indijskog podneblja u Englesku. S u ru d ž i (za se): Englez!— svoj kahpiluk prav­ dom naziva.. . (usiljeno): Veliš li tim, da odavle po­ bjegnemo? T o m so n : Svakako, treba da pobjegnemo. Odhkuj me, da se s tobom vratim sretan u svoju domo­ vinu, kao vladar sa svojom ljubljenom vojskom u osvojeni n8prijateljski grad, ja, koji sam nesretan otišao iz Londona i lutao iz grada u grad, iz jedne zemlje u diugu, dok sam tebe našao. S u r u d ž i: Šta, zar vladar ide zajedno s vojskom u rat? T o m s o n ’ Bez sumnje — ide. U vojsci je vlada­ reva pojava kao tvrgjava. Vojska je odana svom vla­ daru; uvijek se snjim ponosi. Snaga vojske s njim se povećava, gajret joj je veći. Da, veledušan vladar ide zajedno s vojskom u rat. S u r u d ž i: Kod mene je vrjedniji vladar, koji provodi svoj život zagovarajući svojim vještim perom pravdu i mir, nego onaj, koji ide s vojskom u rato­ vanje. T o m so n : Naravno. Ali ako neprijatelj najavi rat ne treba ni vladar da stane postrance, pa da promatra. A? . . . Odlučismo li mi pobjeći? S u ru d ž i: Neka bude, Tomsone; neka bude kako god ti hoćeš. Samo ja opet ne mogu svoje vjere osta­ viti. . . Šta veliš? . . . (uzme ga za ruku.) Ljubiš li me do smrti ? T o m s o n : Koliko ću puta obećati?... S u ru d ž i: Jesi li stalan u svom obećanju? Jesi li vjeran? T o m s o n : Dok god moj život meni bude vje ran, i ja ću biti svome obećanju. �S u r u d ž i: Ja ti vjerujem. Neka bude sve što želiš. Ali na putu ima mnogo razbojnika, u našim planinama, u komšiluku, po svemu Gudžeratu. Kako ćemo izmegju njih proći ? T o m s o n (smijući se s visoka): Ludo dijete! Zar ti ne znaš da su se sve opasnosti ovdje u selamet pretvorile, otkako je Engleska izbavila Iindiju iz zu lumčarskih šaka Brahmanaca, opakih i divljih pleme­ na. Sada niti ima traga od razbojnika u planinama, niti lopovi na planine misle. Sada je posao onih ne­ kadašnjih pljačkadžija bdijenje nad domovinom. P ut­ nike napućuju oni, koji su ih prije napadali", ne pre­ sijecaju puta, već ga pokazuju. Lijepi podvizi sve tegobe olakšaju. Pa kad ovako ne bi ni bilo, gdje su razbojnici na našem putu?! Mi idemo odavle u Bombaj — a to traje samo tri dana — iz Bombaja ćemo pak parobrodom ravno u London. S u r u d ž i: S parobrodom, veliš? Obadvoje za­ jedno? . . . Koja blagodat!.. . Idemo Tomson idemo! — a kad ćemo poći? Danas jo š ? ... Ali, sunce već zalazi.. . Gledaj, Tomsoue, u zalazeće sunce. Upravo sliči mojoi mašti pred spavanje, kad mi gine tvoja slika iz mističnih jnisli. Gle, Tomsone — zapad, za­ pad! . . T o m so n : Šta je to ? '... Četiri ženske dolaze, — gledaj! S u r u d ž i (zap.'epašćeno): Bježi, Tomsone, tamo megju orahovo drveće, bježi. T o m so n (uplašeno). Amo ću za ovo šuplje drvo. Sjutra opet — rgno. S u r u d ž i: B ježim dolaze. Mrak će sad. Sjutra. Rano dogji. (u prepasti kao da im je dah stao; brzo 'se rukuju.) T o m so n : I ti rano dogji. Zorom; prije sunca. Da pobjegnemo. S u ru d ž i: Ti prije svega dogji. A sad bježi, dolaze. Tomsone! T o m s o n : Ah, Surudži! Idem, idem. (Pustivši joj ruku). Odoh. Ah, ne će me vidjeti. (Polazi). S u r u d ž i (rastuženo): Nestaje ga. T o m s o n (povrativši se): Rastajemo se, odlazim... (Uhvativši još jedanput Surudžinu ruku, odhrli) Odoh, najzad odoh. S u r u d ž i : Ah, ode... Ne vidim ga više... Tom­ son!... Zaista ode... (Sjede slomljeno uz deblo drveta, savlagjujući unutarnje uzbugjenje). Namjera nevaljala! Vrlo loša... Ali šta?! Ljubim — ljubi. (Nastaviće se.) mm ir t , . H ig ije n a . Kako se kolera širi. — Dr. J. — Kad zapitate Ijckara, kako može čovjek koleru dobiti, mahom će vam reći: ili zaraženom vodom tili zaraženim jelom; ii, dodirom sa zaraženim oeobama; ili dodirom sa zaraženim stvarima. ') Da sve to još bolje razumjete i zapamtite, objasniću vam primjerima iz samoga života. Po njima ćete se onda vladati i od zaraze čuvati. 1. Voda je najčešće leglo zaraznoj klici kolere, i njom se ponajviše raznosi. A što je još mnogo opa­ snije, zaraza vodom bukne gdjekada u jedan mah kao kakav strašan požar, t. j. zahvati za vrlo kratko vri­ jem e veliki broj ljudi. Naročito se to može desiti, ako se n, pr. čitavo selo ili koja velika varoš služe jed­ nim, t. j. zajedničkim i javnim bunarom ili vodovodom pa se voda u njima kolerom zarazi. Tako je n. pr. u Hamburgu god. 1892. buknula kolera tolikom silinom da je za dva mjeseca od nje od 600.000 stanovnika oboljelo njih 18.000, a umrlo 8.200 — jedino za to, što je Hamburg imao tada vodovod sa nefillrovanom vodom iz zaražene rijeke Labe (Elbe.) 2. I hrana se može kolerom zaraziti (n. pr. sa zemlje, vodom, rukama, sudovima i t. d.), pa onda zarazu i na čovjeka prenijeti. Kao što je poznato, u većim varošima podmiruju se gragjani potrebnim namirnacima (mlijekom, sirom, maslom, mesom, ribom , zeljem, povrćem itd.) sa pijace ili iz zajedničkih većih radnja — n. pr, iz velikih mljekarnica — pa ako se ti izvori kolerom zaraze, mogu tu bolest u jedan mah raznijeti po svima onim kućama i dijelovima varoši, gdje se te namirnice nepažljivo troše. Sem toga može se zaraženom hranom kolera prenijeti i u poveće zajednice ljudske — n. pr. u vojne kasarne, u zavode s internatima, u gostionice, u poveće 'porodice i t. d. Najpo8lije može se hranom zaraziti i svaki pojedinac, ako na to ne pazi. 3. Kolera se češće prenosi i s osobe na osobu, l a vrsta širenja nije tako nagla, tako eksplozivna kao n. pr. zaraza vodom, nego raste polako i postepeno — naročito u početku. Osoba se zarazi od osobe od pri­ like isto onako kao što se pali svijeća na svijeći — a zato treba vrem ena i prilika. S toga se tok te zaraze može lijepo pratiti, naročito u malim mjestima. Javlja se kao neki neprekidan niz, gdje se niže slučaj za slučajem. Evo nekoliko poučnih prim jera te vrste: U selu Kinbergu (u Njemačkoj) vladala je 1854. god. kolera. Iz toga sela putovao je 16. okt. jedan radnik svom bratu u Hanau, ali je već na putu od kolere obolio i u Hanau 21. okt. umro. Odmah za tim (23. okt.) razboli se od kolere i taj brat nje­ gov. Za njim se opet 31. okt. razboli njegov susjed, a 1. nov. i žena susjedova — te oboje (za 36 sahala) um ru. Inače ni prije ni poslije toga doba nije bilo kolere u tom mjestu. Prof. Prust navodi ovaj slučaj: U franc. varoši Turv (depart. Var) prispije 18. aug. 1884. god. jedan bolesnik sa znacima kolere i već sutra-dan umre. Odmah za njim razboli mu se i žena, pa i ona brzo ’) 1 životinje, a naročito muhe, mogu koleru prenositi. �211 (22. aug.) umre. Naj poslije dobiju koleru i sva tri njih 15 od kolere oboljelo, a 10 i umrlo. Svi su bili brata njegova, ali ostanu u životu. — Ni tu nije bilo iz porodica tih pralja. ni prije ni poslije ni jednog slučaja kolere; God. 1866. otputuje jedna porodica iz njemačke Duž francuskog primorja, a naročito u selu La- varoši Hale u Ilmenau. Tu umre jedna djevojka iz sabl, vladala je 1886. god. kolera. Neki Dan. Bernard, te porodice od kolere. Prljave košulje pokojničine ribar, sa nekog obližnjeg ostrva, bavio se 15. jan. u zatvore u zaključaju u jedan prostor, i tek .ih docnije tom mjestu. Tu se kolerom zarazi i već se od nje u pošlju na pranje. Pralja ih primi i opere, ali ubrzo povratku kudi na pulu razboli, čim je stigao na ostrvo za tim i ona oboli od kolere. prenesu ga odmah njegovoj kući u selu Sent-Sover, Iste te godine dogje jedan putnik sa sumnjivim gdje je već 16. jan. i umro. Poslije nekoliko dana prolivom iz Štetina u Glauhau svojoj rodbini, tu se — 21. jan. — razboli se od kolere i njegova tetka, kratko vrijeme zadrži, pa onda opet otputuje ostaviv svoje udovica Bilje, i umre 24. jan. Za njom (26. jan.) prljave košulje kod njih.Srodnici mu košulje operu, ali um re od kolere .i njena susjetka, neka g-gja Stjeve, se od njih tom prilikom dvoje kolerom zaraze i obole. koja je Bernarda u bolesti dvorila, a megjutim se već Mogao bih još dugo nizati takih ili sličnih veoma razboli i njena mati, udovica Padu, i umre 27. jan. odmah za svojom ćerkom. Poslije njih 29. jan. razboli ubjedljivih primjera, ali je za razumne čitaoce i ovo se od kolere i kći g gje Stjeve, a 'l . febr. i kći udo­ dosta. Njima će već i po ovima biti jasno, kako se vice Bilje. — Ni tu nije bilo ni prije ni poslije ni kolera širi i kako se od nje mogu sačuvati. ,,Z drarljo.'( jednog slučaja kolere. Staro je iskustvo, da se bolničari i bolničarke lahko kolerom zaraze, ako ne paze. U Kobleneu (u Njemačkoj) razbole se 29. aug. 1892. od kolere jedan putnik, koji je iz zaražena Hamburga stigao. Odmah ga prenesu u baraku za zarazne bolesti, gdje 31. aug. i Narodne umotvorine. umre. Tri dana kasnije, a ubrzo jedan za drugim (od 1.—4. sept.) razboli se od kolere: 1., njegov bolničar; Murtezalagić i vila. 2., njegova bolničarka; 3., prajja, koja mu je košulje Vilu ljubi Murtezalagiću prala; 4., jedna djevojka, koja je u toj baraci bila Vilu ljubi deset godin dana, dodijeljena; i 5., njena sestra. — Ni prije ni poslije Kad deseta godina nastala, toga. nije bilo kolere u Kobleneu. Progovara Murtezalagiću: Početkom oktobra 1886-. god. prešao je neki »0, Boga ti, prebijela vilo, Petar M. iz pograničnog kranjskog sela Griblja u hr­ Evo danas deseta godina, vatsko mjesto Veliku Paku kraj rijeke Kulpe, gdje Kako ljubim tvoje bjelo lice, je kolera vladala, i vratio se 8. okt. kući. čim je Još se nisi mlada nasmijala !“ stigao, razbole se od kolere, a odmah za njim (10. Odgovara prebijela vila: okt.) i sinčić mu, dječko od 9 god. Pored njih razbole „Kako ću se mlada nasmijati, se do 17. okt. od kolere još i drugo troje njegove Kad ja nemam krila i košulja". djece, njegova žena i. tri druge osobe, koje su bole­ Prevari se Murtezalagiću, snicima dolazile. Od njih je troje i umrlo. Na kranjskoj Pa joj dade krila i košulje. obali Kulpe nije bilo ni prije ni poslije toga slučajeva Kad se vila dograbila krila, kolere. Izvila se nebu pod oblake. 4. Na stvarima — naročito nečistim košuljama Osta aga za njom gledajući. i posteljskim haljinama — može se klica kolere dugo Progovara vila iz oblaka : držati, pa onda u zgodnoj prilici (ako nije izložena „Ako hoćeš da ti se povratim, suncu, a ima dovoljno vlage) koleru i dalje prenositi. Izvedi mi mog jedinka sina, Šta više, na taj način može se kolera prenijeti i po­ Izvedi ga na mermer-avliju". slije nekoliko mjeseci i na velike daljine. Prof. GriPrevari se ujede ga guja, zinger spominje ovaj slučaj te vrste. Neki Minhenac Pa izvede svog jedinka sina, razboli se u Štuttgartu od kolere i zarazi tamo tri Izvede ga na mermer avliju. osobe, megju kojima je bila i jedna žena. Ta žena Kad to vigje vila iz oblaka, nije ,ni dolazila bolesniku; nije čak u Stutgartu ni Ona sleti ozgor iz oblaka, stanovala, nego u selu — ali se k'io. pralja zarazila Metnu sina pod bijela krila. bolesnikovim prljavim košuljama. Pa odleti nebu pjevajući, Selo Kapron kraj Liona naseljeno je gotovo Osta tužan aga plakajući. isključivo praljama. U to selo unesena je kolera pr­ Pribilježiia: Aiša M uharem agić, Bijeljina, ljavim košuljama koleričnih bolesnika tako, da je �flh m el-p aša i Livankinja Fala. Stalo sunce čuda gledajući Gdje um rije Herceg-Hasanaga, Ostalo m u dvoje siročadi : Sinak Ahmo od devet godina, šćerca Fata od sedam godina. "Njih je majka po hizmetu dala Sina Ahmu u Stambol spremila, Da se uči knjizi i jaziji. Šćercu Fatu u Livno dajidži, Da se uči vezu i pameti. Ahmet paša knjigu naučio. Ahmet paši mansib Bosna data, Da on ide u Bosnu ponosnu. U Livnu je konak učinio. Tu livanjke vodu naljevale, Megju njima sirotica Fata. Vidio je paša Ahmet-paša • Vidio je i begenis’o je, Zaprosio paša Ahmet-paša Zaprosio, pa je isprosio. Pilav čini za pun mjesec dana, Kad je proso pilav i veselje!, Svedoše se mlaci u.odajii, Kad je bilo oko pola noći, Vedro bilo, pa se naoblači. . Iz oblaka liha;kiša ide, A sa kišpm krupna krupa pada, Kroz bijelu kulu propadala, Ahmet paši na dušek padala, Skoči paša na ndge lagane, Pa uzima turski abdest na se, Te on pita sirote djevojke: „0 Bogati, Fato Livankinjo! Odakle si, čijega si soja?” „0 Bogami, paša Ahmet paša, Ja sam šćerka Herceg-Hasanage, Ostalo nas dvoje siročadi. Nas je majka po hizmetu dala — Brata Ahmu u Stambcl spremila, Mene mladu dajidžama dalau. Govorio paša Ahmet paša: „0 Bogami, glavita djevojko”, Ti si moja rogjena sestrica! Što sam seku jednom poljubio, . Napraviću kamenu ćupriju. Što sam seku dvaput poljubio, Napraviću na moru gjemiju. Što sam seku triput poljubio, Iskopaću bunar na jaliji”. Pribilježio: Alija Medinlć, Bijeljina. Srma-Ibrahim. Ibrahim se po jezeru str’jela Da ubije utvu zlatnih krila. Iz jezera nešto progovara: »Ne str’jelaj se, - - srma Ibrahime, Ovde nema utve zlatnih* krila, Već je ovde sirota djevojka — Pobjegla je od grada od jada. Od velika straha maćehina Od bijenja ostarjela babe.« Govorio srma Ibrahime: »Haj, djevojko, jezeru na kraja, Da te vodim svome bjelu dvoru!« Govorila sirota djevojka: »Haj, otalen srma-Ibrahime, • A ja volim u jezeru biti Nego tvome bjelu dvoru ići, . Tvoja bi me prekorila majka: Da s’ valjala ne bi došla sama!« Zabilježio: MuUarem Hllm i K u rta jle , Kulen-Vakuf. L is ta k . Iz islamskog svijeta. „M ed resetu d d a’veti vel ir š a d u u M isiru. Poznato je, da kršćani imaju u nekršćanskim zem­ ljama za širenje svoje vjere mnoge više i niže, tako zvane misionerske škole. Od nekog vremena počelo se je i u nekim islamskim krajevima pripremati tlo za ovaka poduzeća, i ovih je dana prva takva islamska škola osnovana u Kairu sa zadaćom, da širi Islam. Ova se škola zove-„Davet ve iršad” medresa, a stoji pod upravom istoimenog društva, koje se neće ni u koliko baviti politikom, nego će se njegovo dje­ lovanje kretati samo u kulturnom i prosvjetnom pravcu. U ovoj medresi predavače se osim vjerskih znanosti još i potrebni svjetski predmeti. Začetnik i glavni pokretač ovog društva jest učenik merhum bivšeg misirskog muftije, Šejha Abduhu i vlasnik poznate smotre „EI-M enar-a”, čuveni alim Šejh-Muhamed Rešid Riza. Hiddivov mlagji brat Emir Mehmed Ali paša . primio se je pokroviteljstva i začasnog predsjedništva ovog društva. Mehmed Ali paša, koji je nauke svršio u bečkom „Terezijanumu” i obašao više puta za­ padnu Evropu te Rusiju, Sibiriju, Kinu i Japan vrlo je darovit i spreman čovjek i dao je za ročerju medresu hiljadu misirskih dukata. Šejhul-Kasim bin Muhamed, porijeklom Arap i jedan od najuglednijih trgovaca u Bombaju (Indija) čuvši za osnivanje ove medrese darovao je iznos od dvadeset hiljada misirskih dukata i ujedno obećao, da će u tu svrhu svake godine davati potporu od hiljadu dukata. Za ovu obilnu pripomoć izabran je Šejh El-Kasim počasnim članom društva. Pozdravljajući ovaj pothvat „Sirati Mustekim”, po kojem donosimo ovu vijest, žali, da se ova škola �213 fiije osnovala u Carigradu, kao Što je to bila i želja njezina začetnika, koji je lani u tu svrhu dulje vre­ mena boravio u Carigradu. M alo statistike o ruskim muslimanima. Po službenoj ruskoj statistici u god. 1910. živi pod Ru­ sijom 18,307.000 muslimana i to u evropskoj Rusiji 4.250.000, u Sibiriji 150.000, u Turkestanu i Kirgiskoj 5.000. 000 a ostalo u Kavkazu. Po ovoj službenoj tistici pripadaju Krimski i Litvanski (poljski) musli­ mani krimskoj duhovnoj oblasti; sibirski i ostali evropsko-ruski muslimani pod orenburšku mehkjemeišer’ijju' dočim turkestanski nemaju posebne svoje duhovne oblasti za sunnije i šiije. U god. 1910. bilo je u oblasti orenburške mehkjeme 6090 džamija; u Kavkazu 878 sunijskih i 751 šiijskih; u Turkestanu 11.064 a u ostalim kraje­ vima 363. Mekteba je bilo u evrop. Rusiji 3549, u Aziji 7.383 a u Kavkazu 1.866. „Sirati-Mustekim" primjećuje, da je ova stati­ stika netačna i veli, da po mnijenju nepristranih poznavalaca ima u Rusiji 20—25 miliona muslimana. Književne i kulturne bilješke. Školski izvještaji za god. 1910/11. — Dobili smo izvještaje nekih naših srednjih škola iz kojih vadimo ove podatke: U velikoj gimnaziji u Mostaru bilo je na- kraju školske godine svega 385 učenika, izmegju kojih je 119 muslimana. Maturi je pripušteno 23 učenika, od kojih je bilo 6 muslimana i sva šestorica su maturu položila. — 135 učenika ovoga zavoda uživalo je Sti­ pendije od zemaljske vlade, gradskih općina i huma­ nitarnih društava. Te stipendije iznosile su svotu od 32.340"—. Najviše stipendija je davao „Gajret", koji je davao stipendije 51 učeniku u iznosu od K 11.860’—. „Prosvjeta14je davala 7 Stipendija u iznosu od K 1380"—, a „Napredak* 6 stipendija u iznosu od K 1020"—. Ostale stipendije bile su zemaljske vlade i raznih gradskih općina. U velikoj gimnaziji u Sarajevu bilo je na kraju školske godine 531 učenik. Na ovoj gimnaziji je mu­ slimana bio mnogo manji broj nego u Mostaru, tek 76 učenika, a izmegju 39 maturanata muslimana je bilo ,5 , (i jedan privatista), koji su svi položili maturu. — U ovoj gimnaziji je dobivalo stipendije 215 učenika, od kojih je 21 davao „G ajret“, a izno­ sile su svotu od K 5120. „Napredak.44je na ovoj školi davao stipendije 28 učenika (ukupno K 8885"—), a »Prosvjeta« davala je 15 orici (ukupno • K 1855'—.) U stručnoj trgovačkoj školi u Mostaru bilo je na kraju školske godine 163 učenika. Od ovih je bilo 37 muslimana, od kojih su petorica svršila III. stručni razred. — U ovoj školi su davate Stipendije 29 učenika, izmegju kojih su jedanaestorica uživala Stipendije hu­ manih društava. Od ovih jedanaest posljednjih, davao je „Gajret" pet, u cjelokupnom iznosu svote od K 1120—. Izvještaj stručne trgovačke škole sarajevske iska­ zuje na kraju školske godine broj od 236 učenika. Od toga broja je bilo samo 24 muslimaua, od kojih su sta­ dvojica svršila III. stručni razred. — l) ovoj školi je bilo stipendista 27, od kojih je 18 stipendija od gjačkih potpornih društava. „Gajret“ je i u ovcj školi da­ vao najviše Stipendije — 11 u iznosu od K 1840"—. G ajretov g la sn ik . Izvještaj tajnika o djelovanju odbora. Slavna skupštino! Evo nas opet, poslije godinu dana, na ovome bratskome sastanku, na kujemu ćemo da pregledamo rad odbora za ovu godinu dana i da se bratski posavjetujemo o budućem radu ove naše korisne narodne ustanove. Odbor, kojemu je povjerena uprava društva za minulu društvenu godinu, izlazi pred glavnu skupštinu sa ovim izvještajem, u kojemu se je nastojala izni­ jeti, barem u krupnijim potezima, slika ćitavog poslo­ vanja. Velim u krupnim potezima, ier za detaljan iz vještaj o svima društvenima stvarima, koje se svake godine sve to više razgranjavaju, bilo bi potrebno mnogo više vremena od ovo nekoliko časova. Nu po­ štovana gospoda skupštinari imaju pravo, da, služeći se pravom interpeliranja, traže od odbora obavještenja u onome, u čemu ne budu ovim izvještajem dovoljno obaviješteni. Odbor, koji je na lanjskoj glavnoj skupštini sa predsjednikom Hilmi ef. Hatibovićem na čelu |izabran, konstituisao se je na 1. odborskoj sjednici od 16. jula 1910. god. ovako: potpredsjednik: Dr. Hamdija Karamehmedović, I. tajnik: Asimbeg Mutevelić, II. tajnik: Mustafa ef. Islamović, I. blagajnik: Ibrahim ef. Sarić, II. blagajnik: Rifat ef. Tatarević, a članovi odbora bez naročite funncije: Šalim ef. Muftić, Ahmed ef. Burek, Alija Lutvo, Šefkija Gluhić i Muhamedaga Madžarević. Radi preseljenja iz Sarajeva u Tuzlu ostalo je mjesto člana odbora Šefkije Gluhića upražnjeno, pa je na njegovo mjesto pozvan Mujstajbeg Mutevelić, a na mjesto Ali ef. Lutve, koji je duže vremena od sjed­ nica izostao, pozvao je predsjednik, na osnovu pravila društvenih, zamjenika Muhamedagu Salića. Ovaj društveni odbor je u prošloj društvenoj go­ dini držao 12 sjednica i 47 konferencija. Na tim sjed­ nicama i konferencijama riješeno je 1048 komada, od kojih je bilo 522 molbe.za Stipendije, potpore i zajmove. Od ovih molba povoljno su riješene 304 za Stipendije, za potpore i za zajmove, dok je ostalih 218 odbijeno ve­ likom većinom radi toga, što se je-odbor osvjedočio, �214 da imovno stanje molitelja ne iziskuje potrebe za društvenu pomoć a i zato, naročito u posljednje vri­ jeme, što su društvena sredstva bila iscrpljena. Na Stipendije i potpore izdato je u minuloj go dini društvenoj K 48.118— prema čemu je kod ove stavke izdato oko 200 kruna manje, nego što je pro­ računom predvigjeno, no ipak za čitavih 8000 kruna više nego li je u tu svrhu lanjske godine izdano. Društvene Stipendije dobivali su u minuloj škol­ skoj godini ovi učenici: a) n a v e l. g im n a z i ji u S a r a j e v u : Dizdarević Kasim, 10 mj. po 30 kr., 300 kr.. Spahić Hadžo 6 mj. po 30 kr. 180 kr., Repovac Šalim 10 mi. po 20 kr. 200 kr., Redžić Smail 10 mj. po 30 kr. 300 kr., Hadžić Omer 10 mj. po 30 kr. 300 kr., Skoro Mehmed 10 mj. po 30 kr. 300 kr., Uzun Hamdija 10 mj. po 30 kr. 300 kr., Duran Derviš 6 mj. po 30 kr. 180 kr., Abdukić Esad 6 mj. po 10 kr. 60 kr., Balagić Bećo 10 mj. po 3U kr. 300 kr., čelik Bego 10 mj. po 30 kr. 300 K., Džemidžić Tajib 10 mj. po 30 kr. 300 kr., H. Halilović Smajo 10 mj. po 30 kr. 30d kr. Lemo Meh­ med 10 mj. po 30 kr. 300 kr., Numanagić Muhamed 10 mj. po 30 kr. 300 kr., Mulaomerovič Derviš 10 mj. po 30 kr. 300 kr., Delić Smail 10 mj. po 30 kr. 300 kr., Handanović Avdo 10' mj. po 30 kr. 300 kr. Gavranović Adem 10 mj. po 15 kr. 150 kr., Ahić Husejn 10 mj. po 30 kr. 300 kr., Terzim^hić Ibrahim 9 mj. po 10 kr. 90 kr., Zečević Safet 10 mj. po 10 kc/'lOO kr. — Svega 22 štipendije — 5460 kiv b) n a v e l. g i m n a z i j i u M o s ta ru : Hurić Aziz 9 mj. po 30 kr. 270 kr., Kurtović Alija 6 mj. po 15 kr. 90 kr., Zametica Huso 5 mj. po 30 kr. 150 kr., Hadžić Muhamed 10 mj. po 30 kr. 300 kr., Begović Hamza 10 mj. po 30 kr. 300 kr., Buzaljko Avdo 10 mj. po 20 kr. 200 kr., Čampara Sabit 5 mj. po 15 kr. i 5 mj. po 30 kr. 225 kr., Hasanbegović Husnija 10 mj. po 30 kr. 300 kr., Kurtović Husnija 7 mj. po 30 kr. 210 kr., Šarac Zaim 10 mj. po 30 kr. 300 kr., Tanović Jusuf 10 mj. po 20 kr. 200 kr., Tanović Muha­ med 2 mj. po 30 kr. 60 kr., Tanović Salih 2 mj. po 30 kr. 60 kr., Ćišić Mustafa 10 mj. po 15 kr. 150 kr., Dilberović Kasim 10 mj. po 20 kr. 200 kr., Rizvanbegović Avdo 7 mj. po 30 kr. 210 kr.. Sefo Riz van 10 mj. po 30 kr. 300 kr., Salčić Alija 10 mj. po 15 kr. 150 kr., Behmen Mahmud 10 mj. po 15 kr. 150 kr., Metilj Husein 10 mj. po 15 kr. 150 kr., Češko Mustafa 10 mj. po 15 kr. 150 kr., Behmen Husein 5 mj. po 15 kr. i 5 mj. po 30 kr. 225 kr., Dalipagić Muhamed 4 mj. po 30 kr. 120 kr, Glavović Avdija 10 mj. po 20 kr. 200 kr., Hadžić Sukrija 10 mj. po 30 kr. 300 kr.. Krvavac Bećir 5 mj. po 20 kr. i 5 mj. po 30 kr. 250 kr., Konjhodžić Abdullah 6 mj. po 30 kr. 180 kr., Orman Osman 10 mj. po 30 kr. 300 kr, Salihamidžić Asim 10 mj. po 30 kr. 300 kr., Rizvanbegović Hifzija 5 mj. po 20 kr. i 5 mj. po 30 kr. 250 kr., Rizvanbegović Murat 4. mj. po 20 kr. 80 kr, Omerhodžić Salih 10 mj. po30kr. 300 kr.^ Fazlinović Salih 10 mj. po 15 kr. 150 kr., Bubić Su­ lejman 10 mj. po 30 kr. 300 kr., Mahić Sulejman 10 mj po 30 kr. 300 kr, Demirović Hasan 10 mj. po 30 300 kr., Tančica Sulejman 10 mj. po 30 kr. 300 kr Mulahasanović Mustafa 10 mj. po 30 kr. 300 kr., Avdić Ćamil 10 mj. po 15 kr. 150 kr, Avdić Bajro 10 - mj. po 30 kr. 300 kr., Custović Zaim 10 mj. po30kr. 300 kr., Duraković Atif 10 mj.po 30 kr.300 kr., Hadžić Mehmed 10 mj. po 30 kr. 300 kr., Muminagić Gašif 10 mj. po 30 kr. 300 kr., Mahinić Ahmet 10 mj. po 10 kr. 100 kr., Tatarević Salih 10 mj; po 30 kr. 300 kr., Malphodžić Tahir 10 mj. po 15 kr. 150 kr., Konj­ hodžić Musafa 8 mj. po 30 kr. 240 kr., Loknić Bešir 10 mj, po 30 kr. 300 k r, Mahmutćehajić Šerif 0 mj. po 30 kr. 180 kr., Kulaglić Rasim 10 mj. po 30 kr. 300 kr. Svega 51 S tipen d ija — 11.500 k ru n a c) n a v e l. g i m n a z i j i u T u z l i : Sahinović Jakub 5 mj. po 20 kr. 100 kr-, Alikadić Salih 10 mj. po 30 kr. 300 kr., Nurkić Hasan 10 mj. p j 30 kr. 300 kr., Žunić Ibrahim 10 mj. po 30 kr. 300 kr., Bitevija Hasan 10 mj. po 30 kr. 300 kr., Brodlić Rašid 10 mj. po 30 kr. 300 kr., Galijašević Muhamed 10 mj. po [30 kr. 300 kr., Cilinković Mehmed 10 mj. po 15 kr. L50 kr., Džinić Mehmed Alija 10 mj. po 30 kr. 300 kr, Kušljugić Zejnil 10 mj. po 30 kr. 300 kr., Hasić Mustafa 10 mj. po 30 kr. 300 kr., Gačo Abduselam 3 mj. po 30 kr. 90 kr., Stlihodžić Nazif 10 mj. po 30 kr. 300 kr. — S vega 13 S tipendija — 3340 kr. d) na v e lik o j r e a l c i u S a r a j e v u : čelić Mu­ stafa 10 mj. po 30 K 300 K, Metilj Šalim 10 mj. po 10 K, 100 K; Šehić Emin 10 mj. po 30 K 300 K, Ćatović Mustafa 10 mj. po 30 K 300 K, Gjogić Alaga 10 mj. po 30 K 300 K, Šehić Ibrahim 10 mj. po 30 K 300 K, Sarajlić Bećir 10 mj. po 30 K 300 K, Bašić Mehmed 9 mj. po 30 K 270 K, Čepić Mu­ stafa 10 mj. po 15 K 150 K Gjogić Abdulah 10 mj. po 30 K 300 K, Filipović Sulejman 6 mj. po 20 K 120 K, Tirić Bećir 10 mj. 30 K 300, Mulabećirović Hasan 10 mj. po 30 K 300 K, Tafro Sulejman 4 mj. po 30 K 120 K, Bisić Hamdija 10 mj. po 15 K 150 K, Hadžić Salih 10 mj. po 30 K 800, Šabanović Salih 10 mj. po 30 K 300 K, Trampa Muharem 6 mj. po 10 K 60 K, Bilal S»lih 10 mi. po 15 K 150 K, Bakšić Hasan 10 mj. po 30 K 300 K, šaćiragić Nazim 10 mj. po 30. K 300 K Pobrić Mujo 1 mj. po 30 K i 9 mj. po 15 K 165 K, Ibrahimkadić Edhem 10 mj. po 30 K 300 K, Šerifović Mustafa 10 mj. po 30 K 300 K, Sa lihagić Behaija 10 mj. po 30 K 300 K, Huseinbegović Muharem 10 mj. po 15 K 150 K, Salih Tuzla 10 mj. po 30 K 300 K.. S veg a 37 S tip en d ija — 6.535 K e) n a v e l i k o j r e a l c i u B a n j o j L u c i : Sadiković Ahmed 5 mj. po 30 K 150 K, Alić Husein 10 mj. po 30 K 300 K, Kahvedžić Derviš 10 mj. po 30 K 300; Mulalić Edhem 10 mj. 30 K 300 K, Muranović Bećir 10 mj. po 30 K 300, Muftić Muhamed 10 mj. po 10 K 100 K. Hrnčić Jusuf 10 mj. po 30 K 300 K, Smailbegović Sulejman 10 mj. po 30 K 300 K, Mulaosmanović Muharem 10 mj. po 30 K 300 K, Šeremet Salih 10 mj. po 30 K, 300 K; Abasbegović Sedad 10 mj. po 30 K 3u0 K, Hali'ović Šaćir 10 mj. po 30 K 300 K, Bišćević Hajdar 10 mj. po 15 K 150 K, Hadž alijagić Abdullah 10 mj. po 30 K 300 K. — S v eg a 14 S tipendija — 3700. fj n a tr g . š k o l i u S a r a j e v u : Mešić Mustafa 10 mj. po 20 K 200 K, Zeljković Smail 5 mj. po 30 K 150 K, Ibrahimkadić Teofik 6 mj. po 15 K 90 K, Tafro Hilmo i.0 mj. po 30 K 300 K, Zlatarević Hifzo 10 mj. po 30 K 300 K. Cerić Ibrahim 5 mj. po 30 K 150 K, Kukić Hamid 10 mj. po 30 K 3o0 K, Ragib Sedlarević 10 mj. po 10 K 100 K, Krvavac ćam il 10 mj. po 15 K 150 K. Imamović Alija 6 mj. po 10 K 60 K, Ćećo Sulejman 4 mj. po 10 K 40 K. — S vega 11 S tipend ija — 1840 K. g) n a trg . š k o l i u M o s t a r u : Bilal Šerif l0 mj. po 30 K 300 K, Maslo Osman 7 rhj. po 10 K. 70 �216 K, Sulejman Beširović 10 mj. po 30 K 300 K, Kopčić ve uz obveze, koje će oni sa malim kamatama druš­ Hamdija 10 mj. po 15 K 150 K. Drače Ismet 10 mi. tvu povratiti. Na taj način je društvu data mogućnost po 30 K 300 K. — Svega 5 Stipendija — 1120 K. da dade što više Stipendija na srednje, zanatlijske i h) na tr g . š k o l i u T u z l i : Šuman Sulejman stručne škole i na razne moderne zanate i time što 5 mj. po 30 K 150 K, Galijašević Bedir 10 mj. po 30 bolje pomogne onaj utješljivi pokret, koji se u zadnje dvije godine jako osjeća, pokret za davanjem djece u K 300 K. — Svega 2 Stipendije - 450 K. školu. i) 'n a tr g . š k o li u T ra v n ik u: Mutevelid JusufNaši visokoškolci su, kako rekosmo, sami svojom 10 mj. po 30 K 300 K, Ćizmid Muharem 10 mj. po inicijativom ove gjačke zajmove stvorili i za to im se 30 K 300 K, Mutevelid Mehmed 10 mj. po 15 K 150 dakako mora priznati i javno ih pohvaliti što odbor K, Hamidovid Izet 10 mj. po 30 K 300 K, Ćepalo ovim i č'ni. Nu kada je to ved uobičajeno, i to uz Osman 10 mj. po 30 K 300 K, Kurić Mulo 10 mj. po dobru volju naše akademsko omladine, odbor je 30 K 300 K, Kurić Naim 10 mj. po 30 K 300 K. mišljenja, da bi taj običaj trebalo principijelno i za Svega 7 Stipendija — 1950 K. svakoga visokoškolca uvesti, pa stoga bi odbor prepo­ • j) na tr g . šk o li u B ih a d u : Hadžid Mehmed ručio, da skupština stvori zaključak, po kojemu bi svi 10 mj. po 30 kr. 300 kr., Badnjevid Salih 3 mj. i o visokoškolci dobivali samo zajmove iz društvenog ka­ 20 kr. 60 kr., Sedić Mehmed 10 mj. po 30 kr. 300 pitala a uz sigurnu garanciju — uz obveznice. kr., Sarić Husein 10 mj. po 30 kr. 300 kr., Hadžić Osim spomenutih Stipendija i zajmova, koji su Omer 4 mj. po 10 kr. 40 kr. - - Svega 5 Stipendija davani učenicima na srednjim i visokim školama, — 1000 K. odbor je i ove godine davao i Stipendije šegrtima na k) n a s tr u č . te h n . š k o li u S a r a j e v u : Je- raznim modernim zanatima. Taj broj šegrta — Sti­ senković Hajrudin 6 mj. po 30 kr. 180 kr., Bukovac pendista se je ove godine početverostručio, te ih je bilo ' Gjulaga 8 mj. po 30 kr. 240 kr. — Svega 2 Stipen­ 29, na koje je utrošena svota od 4046 kruna. Zanatlijske štipendije primali su ovi šegrti na d ije — 420 K. razn-m zanatima. l) n a z a n a ti, š k o li u S a r a j e v u : Mujkid Kadrija Šišid. tipogr. šegrt 240 K, Avdid Omer, Osman 10 mj. po 30 kr. 300 kr., Mjzraković Šaban 10 tipogr. šegrt 36 K; Celar Alija, mašinski šegrt 60 K; mj. po 30 K 300 K, Lojo Arif 10 mj. po 20 K 200 K, Pamuk Husejn, sedlarski šegrt 100 K; Tukulija Mušan, Tekovid Mustafa 10 mj. po 18 kr. 180 kr., Sehid Os­ šegrt 100 K; Fehim Grošo, knjigovez. šegrt 120 K; man 4 mj. po 30 kr., 120 kr., Dedić_ Pašaga 10 mj. Šurković Alija, knjigovez. šegrt 120 K; Dedid Derviš po 30 kr. 300 kr., ćemo Jusuf 10 mj. po 10 kr.. 100 kovački šegrt 180 K; Bedir Sarajlija, krojački šegrt kr., Avdid Mehmed 10 mj. po 30 kr. 300 kr., Begta- 80 K; Ramić Eršef, krojački šegrt 360 K; Parić Ramiz, šević Hakija 10 mj. po 15 kr. 150 kr., Zaimović Mu­ kroj. šegrt 90 K; Opijač Smajo, kroj. šegrt 180 K; Alajhamed 8 mj. po 20 kr. 160 kr. Svega 10 Stipendija begovid Mehmed, kroj. šegrt 30 K; Smajlbašić Avdo, — 2110 K. kroj. šegrt 120 K; Gribajčevid Abdullah, krojački še­ ,m) n a z a n a ti, š k o li u M o s t a r u : Imamović grt 180 K; Lončarevid Idriš, krojački šegrt 180 K; Hakija 10 mj. po 30 kr. 300 kr., Mahid Salih 10 mj. Čamo Ibrahim Dabranin, krojački šegrt 30J K; Šahnid po 10 kr. 100 kr. — Svega 2 Stipendije — 400 kr. Asim 90 K; Topić Halil, krojački šegrt 180 K; Reza□) n a š e r i a t s k o j s u d a č k o j š k o l i : Pašalić kovid Ismet, krojački šegrt 360 K; Biogradlid Adem, Bedir 8 mj. po 20 kr. 160 kr., Pašić Alija 3 mj. po krojački šegrt 285., K; Jerlagid Salih, krojački šegrt 100 K; Alajbegovid Asim, krojački šegrt 120 K; Kad* 20 kr. 60 kr. — Svega 2 Stipendije — 220 kr. rović Alija 105 K; Grozdanić-Karahodžić 40 K; Mačo) n a » D a ru l-F u n u n u“ u C a r i g r a d u : Hub- kić Avdo 60 K; Hadžid Muharem 120 K; Zeljković jarević Omer Fevzi 10 mj. po 30 kr. 300 kr., Muha Jusuf 90 K; Krhatlid Salih, Tuzla 20 K. Svega 29 medagić Hilmija 10 mj. po 60 kr. 600 kr., Nezir H[ štipenđista — 4046K. Omerović 10 mj. po 30 kr. 300 kr. — Svega 3 Sti­ Pribroje li se ove zanatlijske štipendije gjačkima, pendije — 1200 kr. onda broj svih Gajretovih štipenđista za minulu škol­ sku godinu izlazi na 208, što pokazuje, da je ove go­ p) n a u n i v e r z i t e t u u B e č u : Zečevid Mehmedbeg med. 6 m j. po 80 kr. 480 kr., Kajtaz Omer dine broj Stipendista porastao za 59 prema lanjskome koji je iznosio 149. aga 10 mj. po 80 kr. 800 kr. — Svega 2 Stipendije — 1280 kr. Osim toga davane su i ove godine potpore za r) n a o b rtn ič k o j šk o li u Z a g re b u : Kondžić upisnine, putne potpore i druge potrebe, no kod ovih izdataka je odbor ove godine bio mnogo manje otvo­ Šukrija 10 mj. po 60 kr. 600 kr. Dakle, bilo je 179 Stipendista na raznim visokim, rene ruke nego je to ranijih godina praktikovana. P a je ipak na potpore potrošeno 956 K. srednjim, stručnim i zanatlijskim školama, na koje se Potpore su dobili u minuloj školskoj godini ovi izdalo oko 43 hiljade kruna, što je svakako za naše učenici i zanatlije. prilike znantna svota. Abdullah Delić, Darul-muall. 10 K; Fazlić Ibra­ Gospodi 8kupštinarima će upasti u oči, da je izmegju ovih 179 Stipendista veoma mali broj gjaka him, muallim 40 K; Avdagid Sulejman, pravnik Beč visokih škola. No ako gospoda malo bolje pogledaju 160 K; Trampa Muharem, uč. realke Sar. 6 K; Hau bilanciju vidide svotu od blizu 8000 kruna u stavci džalić Eijub, uč. realke Sar. 13 K; Kulenović Haf. zajmova, a ta svota zajmova je uzrok spomenutom Mustafa, uč. Darul Fun. 40 K; Mustafa Maunid uč. re­ slučaju manjkanja visokoškolaca megju Stipendistima. alke 20 K; Mustafa Golubić, uč. realke 30 K; Pašalić Naši visokoškolci su naime dragovoljno prihvatili ideju Mehmed, prav. Zagreb 21 K; Nezir H. Omerovid, koja je ved na nekoliko društvenih skupština zagova­ Darul Fun. 50 K; Sulejman Agić, trg. šk. Travnik 30 K; rana, da mjesto Stipendija uzimaju od društva zajmo­ Ibrahim Imamović, zanatlija 15 K; Demirović Muha­ �216 med, trg. šk. Mostar 20 K; Cerić Ibrahim, trg. šk. Šaraj. 5 K; Osman Mujkić, zanati, šk. Šaraj. 20 K; Haf. Agan Mesihović, Darul mual. Carigrad 60 K; Derviš Tafro, gimn. Sar. 50 K; Avdija Vrebao, gimn. Mostar 20 K, Hajdar Cekro, tehnič. Beč 100 K; Kjazirn Hadžimejlid, Darul Fun. Carigrad 100 K; Saćir Hadžić, r e a l. B. Luka 20 K; Camil Krvavac, trg. šk. Šaraj. 20 K; Osman Šehić, zanatlija Koštaj. 20 K;Sahimović Jakub, gimn. Mostar 6 K; Smail Hasid, realka Šaraj. 20 K; Ćizmić Muharem K 20; Miljković Hasan 20 K. S v eg a 956. Školske knjige, kojih je preklanjske godine od­ bor nabavio blizu 800 kruna, a koje je trebalo lani još nadokupljivati, nisu nam ni ove godine dostajale da podmirimo sve potrebe učenika. Stoga smo mo­ rali i ove godine nadokupiti školskih udžbenika, pa je u tu svrhu nepredvigjeno potrošeno oko 150 K. Isto tako je nepredvigjen bio i izdatak štampariji za diplome utemeljačke kojih je bilo nestalo i za štam ­ panje pravila glavnog odbora i pododbora, pa se stoga i pokazuju stavke „Sitni troškovi i »tiskanice« veće nogo štojsu predvigjene u proračunu na prošlogodišnjoj skupštini. Na Gajretov list je prošlogodišnja skupština odo­ brila izdatak od 2000 K. Taj odobreni izdatak je. takogjer morao da bude prekoračen, te ova stavka, po­ kazuje rashod od 4485 25 K. Istina, ako se od ove svote rashoda odbije prihod od K 1411*61, onda se suma umanjuje na K 3073'64, a to znači, da je prelirrinirana svota od 2000 K prekoračena samo za nešto više od 1000 K. A to prekoračenje nije ni u koliko veliko, kada se uzme u obzir jeftinoća lista i veliki troškovi oko štampanja i razašiljanja. Ali se je nadati, da će iduća godina u ovome pogledu biti mnogo bolja, jer će broj pretplatnika, koji svaki dan raste, još znatno porasti. Da bi narodni novac, koji »Gajret« daje na Sti­ pendije i potpore školskoj i zanatlijskoj mladeži, bio što plodonosnije uložen, odbor je nastojao, da Gajretovi Stipendisti budu što bolji u nauci i što uljudniji u društvenom ponašanju. Blagotvoran je bio zaključak prošlogodišnje skupštine, kojim su Gajretovi Stipen­ disti morali stanovati u konviktu, gdje toga ima, jer je ogromna većina Stipendista u konviktima i stano­ vala i pekazivala veoma lijep uspjeh kako u nauci tako i u vladanju. Da su u konviktima učenici naj­ bolje nadzirani o tome ne treba ni govoriti, a odbor je obraćao pažnju ina one, koji su morali stanovati iz­ van konvikta, pa su od školskih uprava povjerenika i prijatelja ..Gajreta tražene informacije o napretku i vladanju Stipendista. Školske uprave srednjih škola slale su odboru semestralne svjedodžbe društvenih Stipendista na uvid, dok su Stipendisti visokih učitelja sami slali kolokvijalne i ispitne svjedodžbe. Uspjeh stipendista je u svakom pogledu zado­ voljavajući, što odbor društveni sa zadovoljstvom ističe uvjeren, da će i slavna skupštinu ovo saopćenje sa ugodnošću saslušati. Nu dok odbor može s pohvalom da govori o uspjesima društvenog djelovanja, on na žalost, i ove godine mora da izagje sa onom istom konstatacijom sa kojom su i dosadašnji odbori svake godine izlazili, a ta je , da »Gajret« u materijalnom pogledu ne na­ preduje onako i onoliko kako bi to trebalo i kako bi f° m o g l o d a b u d e . Naglašavam riječi »moglo da bude«, jer je zbilja nepobitna istina, da Gajretovom slabom napredovanju nije kriv naš r.arod. Ovo isto je i lanjske godine na ovome mjestu rečeno, a to isto i današnji odbor veli i tvrdi, da tome stanju nije kriv narod, nego su krivi oni, koji su pozvani da porade za Gajret. Odbor naće označavati, ko je taj pozvani ni isticati imena pojedinaca ni pojedinih grupa kao takovih, ali može slobodno utvrditi toliko, da tih po­ zvanih imade dosta i u svima mjestima naše domo­ vine. I lanjski je odbor na glavnoj Skupštini, govoreći o,ovome, istaknuo pojedina mjesta, u kojima je rad za Gajret najljepše razvijen. Ta činjenica daje najbo­ ljega dokaza, da svuda, gdje ima rada, imade i uspjeha. Izgovor: »u nas je svijet drukčiji nego li u tom i tom mjestu« ne vrijedi apsolutno, jer kad se uzme u obzir, da su mjesta gdje imade dosta rada, za Gaj­ ret kao: Gacko na jednoj, Cazin na drugoj, Tuzla na trećoj, a Livno na četvrtoj strani, koji se nalaze po krajnjim periferijama naše zemlje, ćnđa je potpuno opravdan zaključak, da je naš elemenat u svima kra­ ljevim a i mjestima isti i da nema izmegju njega raz­ like. I kada može toga rada da bude u Livno, pri­ rodno je, da bi ga moglo biti i u Glamoču, kad ga ima u Gacku moglo bi ga biti i u Nevesinju itd. Uzrok što u jednome mjestu imade rada za Gajret jeste taj što su oni, koji su pozvani taj rad prihvatili, love godine nam je istaći neka mjesta, gdje je rad za Gajret imao lijepa uspjeha. Ta mjesta su: Mostar, Tuzla, Stolac, Gacko, Konjic, Cazin, Livno, Kotor Varoš, Čapljina, Ljubuški i u zadnje vrijeme Trebinje i Jajce. Ali koliko god se odbor ne može pohvaliti ra­ dom za Gajret, ipak se može reći, da Gajret iz dana u dan i ako polagano, ipak primjetno napreduje. Ove godine su prihodi društveni dostigli svotu od 63,620.47 koja je svota prema lanjskoj svoti prihodi oko dvije i po hiljade kruna veća, a prema preklanjskoj je veća sa više od 17.000 kru..a, što svakako dokazuje napre­ dovanje društva. Ova razlika izmegju lanjske i ove godine može se uzeti za još tri i po hiljada kruna većom, ako se uzm e u obzir, da je lanjsko godine društvo dobilo carski dar od 2000 kruna, koji je bio izvanredan prihod kao i to, da je u lanjskoj bilanciji bila unesena svota od 1547 kruna, koja je dobivena od fabri kanta Gajretove cikorije, sa kojim je, kako je poznato, vogjen spor i učinjena nagodba 8 time, da plati navedenu svotu Gajretu. Prema tome je ove godine bilo za 6 hiljada kruna prihoda više, a uzme li se tome još i „Gjačka sofra“ čiji je prihod takogjer ušao u blagajnicu Gajretovi, a koji znosi K 2529 37. onda s e ta svota povisuje za još dvije i p6 hiljade kruna. Iz. svega se navedenog vidi, da Gajret ipak iz godine u godinu napraduje, pa se može mirne duše reći, da je uspjeh napokon siguran. Naročito se nadati napredovanju društva osnivanjem društvenih podod­ bora. Do sada je osnovano 10 pododbora i nekoliko ih se n ilazi u osnivanju. I već s ovim što je do sada osnovano, može se zaključiti, da će te ustanove biti od velike koriste za unapregjenje Gajreta. Osnivanjem ovih nekoliko pododbora odmah je poskočio broj društvenih članova i danas se taj broj može ustano­ viti sa 2089 članova. Stoga se odbor i nada, da će pododbori donijeti velike koristi Gajretu, jer će na­ damo se sva mjesta pristupiti kolu Gajretovih tru d ­ benika i pododbore obrazovati, a uzme li se u obzir da je muslimanske ehalije po gradovima ogromna većina, onda se može zaključili, da bi i najmanjim radom — kada bi se on rasprotro po svima našim mjestima — broj članova bio peterostruko veći, a �217 prema tome bi se uvećao i prihod od Članarine i od ostalih radova. Odbor apeluje na gg. skupštinare, da ponastoje u svojim mjestima na tome, da se pod­ odbori osnivaju. Sakupljena članarina nije mogla dostići u pro­ računu predvigjenu svotu, ali je ona lanjsku članarinu znatno premašila, jer ta stavka pokazuje svotu od K 7810.96, dok je lanjske godine ukupljeno svega K 6939.48 — dakle za malo manje od hiljadu kruna sakupljeno je ove godine više. Ovo nepostignuće uspjeha u ovoj stavci dade se objasniti time, što je stvar pododbora čitavo prvo polugogje ove poslovne godine bila neriješena, pa je baš to bio uzrok, da je u mnogim mjestima rad za Gajret, naročito članarinski posao, bio zanemaren. Povjerenici su nadali da će uskoro biti zamijenjeni pododborima, pa su osla­ njajući se na to, u radu slabili. Stoga i jesu sve do mjeseca aprila računi članarina bili veoma slabi i da je tako bilo do kraja godine, ova stavka ne bi pokazivala sada ni 5000 kruna. Ali kada su pododbori počeli da rade taj posao je odmah otskočio i društvo je za zadnja 3 mjeseca dobilo preko 3000 kruna od članarina. To i daje povoda odboru, da u proračunu za iduću godinu ovu stavku ponuva povisi, jer se potpuno uzda, da će članarina za sigurno poskočiti. Stavka dobrotvora i utemeliača iskazuje K 3100, a to su uplatili većinom na novo. upisani utemeljači i dobrotvori društva. Ovo »na novo upisani« napomenjemo za to, jer imade veliki broj starih Članova utemeljača i dobrotvora, koji svoje prinose još nisu izravnali. Odbor se istina, ima pravo poslužili sa pro­ pisom pravila i one, koji su zanemarili uplate, ispisati i njihove dotašanje uplate smatrati dobrovoljnim pri logom. Ali je odbor mišljenja, da je se svaki takav član, pristupajući društvu u neku ruku obvezao, da će čitav prinos uplatiti, pa stoga je mišljenja, da prema ovim članovima treba preduzeti i druge mjere — trebalo bi sve te iznijeti u Gajretovom listu i u drugim društvu prijateljskim listovima i time poka­ zati drugima kakvi ne treba da budu. To je oprav­ dano u tolike više, što je svaki ovaj član, upisujućbse u društvo, objavljen u javnosti i time može biti ne­ prestano držan dobrotvorom ili utemeljačem društva i ako nije obaveze ispunio. Stavka »Lige hiljade«, koja je lanjske godine pokazala svotu od K 1745.50, pokazuje ove godine K 3046.10, što znači da je ova lijepa ideja Gajretov fond povećala do sada za K 4791.60. Istina i ovdje bi se mogla konstatovati neugodna činjenica, koja go­ vori, da je polovica onih, koji se obvezaše, svoju za­ datu riječ pogazila, ali se u našim prilikama mora i sa ovim zadovoljiti. Mora u toliko više, što ni ovdje ne leži krivica na svijetu, nego opet na pozvanima, o čemu smo se takogjer osvjedočili. Jer imade mjesta, gdje je upisano nekoliko desetina ljudi u »Ligu« i koji su i u stanju i voljni i mogu taj mali prinos u svako doba platiti, pa ipak nisu uplatili, dok imade opet takovih malih seoceta, gdje su upisnici, svi ko­ liko ih je, prinose potpuno izmirili. Ovaj posljednji primjer nalazimo sa munasib i da istaknemo, jer je zbilja za istaknuti i može primjerom služiti malo posav­ sko selo Brka kod Brčkog, gdje je upisano 11 čla nova u »Ligu hiljadu«, a koji su svi uplatili svoje prinose. Ovdje dakle treba opet tražiti uzroka u po­ zvanima,! koji su u nekim mjestima radili a u nekim nisu. Prihodi od artikala, a naročito od šibica i cigarpapira, rastu .iz godine u godinu. Prema lanjskih K 24,726.42, koju je svota društvo dobilo od ta dva artikla, ove godine se pokazuje svota od 25,907.31, dakle, za jednu i po h ljadu kruna više, pa se kod ove stavke može sa potpunim zadovoljstvom konsta­ tovati, da napreduje. To uostalom dokazuje i jednu utješljivu činjenicu, da naš svijet 'u širokim masama sve to više prihvaća Gajretove ideje, pa je i to jedan dokaz, da narod nije kriv što Gajret ne uspijeva onako kako bi trebalo, da bude. — Bez i pamak su paušalovani artikli, koji donose godišnje 1000 kruna prihoda, no kako smo informisani i ovi artikli imadu sve to bolju progju, pa će se pri sklapanju novog ugovora koji će se sklopiti 1. januara iduće godine, sigurno moći još veća svota paušala dobiti. — Safun se tek uvodi i kako smo izviješteni neide najbolje tako, da fabrikant minimalnu svotu od 1000 kruna nije ni u pola zaradio, ali se je nadati, da će i taj artikal naš svijet sve to više tražiti i trošiti i time Gajretove prihode povećati. Odbor apeluje na gg. skapštinare, da porade, da se megju naš elemenat Gajretovi artikli što bolje uvedu, jer otuda Gajret dobiva svoje naj­ veće prihode, a ti prihodi su bez imalo materijalnih žrtava pojedinaca. Od nove 1912. godine uvešće se još jedan arti­ kal, a to je pržena i mljevena kahva, koju proizvo­ diti ugledna tuzlanski firma Jove R. Jovanovića. Od toga artikla je Gajretu zajamčen minimalni prihod takogjer od 1000 kruna godišnje, koji će se isplaćivati prema ugovoru, koji je obostrano potpisan početkom januara i početkom jula svake godine. Svota od 500 kruna, koja će se isplatiti početkom iduće godine stav­ ljena je u proračun za iduću godinu. Ovaj artikal bi se takogjer mogao dobro uvesti, a naročito kod kahvedžija, pa bi svaki rodoljubivi brat trebao, da zago­ vara trošenje ovoga Gajretova artikla. Stavke raznih priloga iznose K 8507.45. te je prema proračunu ovdje postignut višak od preko K 1500. Najviše su donijeli darovi (6218.03), pa zabave, (K 1411.61) te kašice (K 924.78). Prva i treća su manje od lanjskih stavaka, dok je druga (kašice) veća. Ali prva (darovi) manja je za to, što je lanjske godine ta stavka sadržavala carski dar od 2000 kruna, te dar članova vakufsko-mearif• skog sabora od blizu 1000 kruna, kao i dobrovoljne priloge sakupljene pri izborima i drugim. Kad se to uzme u obzir onda ovogodišnja svota izlazi prema lanjskoj jača. Ovogodišnje darove ojačali su naročito pokloni kurbanskih kožica, koji su lanjske godine prvi put uvedeni i počeli se propagirati. Ove godine je u tome bilo mnogo više uspjeha, jer je svota od kurb. kožica dostigla lijepu svotu od K 8o5.46 što znači, da se prema lanjskoj godini potrostručila. A to je tako gjer radosna pojava, koja nam daje povoda uvjerenju, da će Gajret od kurbanskih kožica imati svake go­ dine sve to više prihoda, a svima nam je dobro po­ znato kolike bi ogromne svote taj prihod mogao dostići kada bi se u svima krajevima i mjestima barem neki dio kožica poklonio Gajretu. Odbor apeluje na gg. skupštinare, da na propagiranju ove ideje što usrdnje porade. Zabave su ove godine znatno podbacile i prema lani, pa i prema ranijim godinama, ali u ovoj stvari odbor neće da se izražava, da ne bi dao povoda, da se pozlijegjuju stare naše rane. Kašice su uspjele �Blagajnički izvještaj i proračun za iduću godinu. Pregled o gospodarenju u 1910.111. Primitak Kruna I. II. III. IV. ! v. VI. VII. Stanje blagajnice na dan 30./VI. 1910. 1. osnovna glavnica (fond) . . . . 2. raspoloživa g o to v in a .................... Prinosi članova : 1. dobrotvora i ut emel j ača. . . . 2. prinosnika I.—IV. reda . . . »Liga h ilja d e « ........................................ Firdusov mearifski f o n d .................... Prihodi od artikala: 1. od cigar-ćageta i šibica . . . . 2. od pamuka i b e z a ......................... 3. od s a f u n a ......................... ..... . . Kamate na u lošcim a.............................. 1. d a r o v i ............................................. 3. zabave ............................................. h Kruna U 65.781 13.334 51 34 79.115 . 85 11. 3.100 7.810 3.046 6.151 25.907 1000 1000 31 — — 6.218 924 1.364 03 78 64 1.411 431 61 16 27.907 — 46 10 52 IX. X. Ukupno Pripomoći: L -S tip e n d ije ........................................ 2. “p o tp o re............................................ Upravni troškovi: 1. plaća i (figuracija poslovogje 2. plaća pisara ................................... 4. k i r i j a ............................................. 5. p o š ta r i n e ........................................ 6. ogrijev i rasvjeta ......................... 31 % Kruna h 47.162 956 — — 4.505 458 18 34 960 361 258 592 523 — 96 22 86 8.507 45 IV. V. VI. 1.842 1.976 7.840 77 — 150.576 32 Za školske k n jig e ................................... Podijeljeni z a j m o v i .............................. Predujmovi uz povrat . . . . . . K tome: Osnovna glavnica (fond) koncem g. 1910./ (1.............................................. Raspoloživa svota koja će se potrou 19U./12....................................... Ukupno Kruna h 48.118 — 8 399 18 56 111. 3.278 VIII. 1. list »Gajret« . . . • .................... 2. razglednice, kuponi i marke . . Otplate zajmova i predujmova . . . Podijeljeni zajmovi uz obveznice . . Izdatak. h 4.485 25 205 26.. 7 840 — 160 . — i 79.715 13 1.653 50 81.368 150.576 U SARAJEVU, 30. juna 1911. Predsjednik H. H atibović, s. r. Ispitano i u redu pronagjeno: Revizori: I. P ertev . s. r. M. B erb ero v lć, s. r. Blagajnik I. Sarić, s. r. 63 j 32 �Proračun za društvenu god. 1911.|12. Prim itak Kruna | I. od od od od darova, kašica i zabava . . k a m a t a .................................. članarina . . . . . . . . Gajretova lista ......................... Ukupno 81.368 3.100 1.636 3 046 63 51 52 ! r Jjj 10 79.715 ! 13 1.653 | 50 III. IV. Upravni troškovi: 1. plata i osigur. poslovogje . . . 2. „ pisara . .............................. 3. „ podvorniku . . . . . . 4. k i r i j a ............................. .... 5. ogrijev i rasvjeta . . . . . . 6. pisaći pribor . . . . . . . . 7. poštarina ........................................ 8. ^epredvigjeno . . . . . . . Uajrejov list . . . . . . . . . Stipendije, potpore i dr......................... 4.500 720 840 960 200 150 300 i30 h 1.1 2. 3. 4. 5. Kruna I. 65.781 6.151 Izdatak Kruna | h Kruna h 1 7.800 3.200 44.000 —I I I ,1 f l i i II. Ukupni primitak na: koncu godine 1910./11. . ....................................... Odbivši: a) osnovnu glavnicu (fond) od god. 1909./IO...................................... b) Firdusov mearifeki fond . . . c) prirast od: 1. članarine dobrotvora i utemeljača 2. otplatom z a jm o v a ........................ 3. prinosom »Lige hiljade« . . Ostaje raspoloživa svota za g. 1911./12. K tome: 1. prihod od cigar-papira i šibica, h X 30.000 8 500 3.500 9.346 2.000 — — — 50 — - % : X Ukupno 55.000 | — U SARAJEVU. 1, jula 1911. 55.000 ; Tajnik A sim beg M utevelić, s. r. Predsjednik H. Hatibović, s. r. Ukupno Gajretovo imanje na 30.|6. 1911. Kruna | h ! j ! i ! 1. 2. 3. 4. 5. I 6. U gotovom novcu u novčanim zavodima i obveznicama . . 44 komada dionica Musi. štamparije u Sarajevu po K 50 5 komada dionica I. Musi. kred. zadruge u Tešnju po K 200 10 komada lozova Senatorija carice Jelisavete po K 12 . . Školske knjige po odbitku 10% o tp is a ....................................... Inventar po odbitku 10% o tp is n in e ............................................ Ukupno imanje 87.426 2.200 1.000 120 864 2.057 03 — — —. 53 93.667 56 219 Poslovogja društva »Gajreta« : Osm an Gjikić s. r. �2Ž0 bolje nego li lanjske godine, a tome je sebeb to, što Fojnica 69‘40 kr., BusovaČa 19‘80 kr., Foča 39776 kr. je poslano nekoliko kašica u neka sela u Posavini, koje Gacko 849 37 kr., Gradačac 396’20 kr., Gračanica 419 61 su tamošnji imami i muallimi pribili na zid pred kr., Goražda 75‘69 kr., Glamoč 99 kr., Gračanica kod Gacka dlamijama, te u njih kupe redovno male priloge od naše 55‘50 kr., G. Vakuf 19 30 kr., Jajce 142 93 kr., Jezero seoske braće, a naročito petkom i bajramima. Ovaj kod Jajca 6 kr., Janja kod Bijeljina 22 80 kr.. Jeleče bi običaj trebalo uvesti u svima našim selima i on kod Foče 17'50 kr., Konjic 975'33 kr., Jakeš kod Modriče 1'20 kr., B. Kostajnica 18'69 kr., Kladanj 14577 kr., bi sigurno imao znatna uspjeha. Pretplata Gajretova lista donijela svotu od 1411.61 Kupres 14'4l kr., Kula Fazlagić kod Gacka 15'89 kr., prihoda, koja se prema lanjskoj pokazuje za 1300 K Kakanj kod Visokog 2 kr., Kulen Vakuf 90'99 kr., Ko­ veća. Na ovoj stavci odbor istina ne gleda kakav pri­ tor Varoš 498 43 kr., Ključ 75‘40 kr., Livno 132777 kr., hod, koji bi bio kao neka čista zarada. Naprotiv, od­ Ljubuški 47571 kr., Ljubinje 40 kr., Ljubija kod P ri­ bor bi se zadovoljio, kada list ne bi imao deficita i jedora 30 kr., Lokve kod Stoca 40'02 kr., Los Angekada bi mogao samo da pokriva svoje izdatke. To los (Amerika) 148'29 kr., Mostar 2380’37 kr., Modriče dosada ni e još postignuto, ali se je nadati, da će na­ 174 kr., Maglaj 158 20 kr., Nevesinje 25‘66 kr., Odžak pokon u tome uspjeti, jer se list sve to više raširuje 44 kr.. Ostrožac kod Konjica 5 kr., Orašje 4 kr., Ora­ hovo 5'40 kr., Prača 38'40 kr., Prijedor 33'20 kr., P ro­ i broj pretplatnika raste iz dana u dan. Razglednice, kuponi i marke donijele su K 431.16 zor 39‘62 kr., Puračić 25 40 kr., Podlugovi 10'80 kr., P r­ njavor 10 kr., Rogatica 347'26kr., Sarajevo 45.03208* kr., prihoda. Stolac 983'41 kr., Srebrenica 155'68 kr., Stari Majdan -Stavka otplate zajmova pokazuje svotu od K 1876. 80'04 kr., Seonica 26 kr., Skender Vakuf 40 kr., Tuzla Ta svota pripada društvenom kapitalu, te je je odbor 2077'20 kr., Trebinje 552‘36 kr., Travnik 175 kr., Tekapitalizovao s ostalim prihodima, koji idu naglavmcu. šenj 514‘84 kr., T rst 10 kr., Trnovo kod Sarajeva 12 Kod ove stavke nam je primijetiti, da su mnogi duž­ kr., Ustikolina kod Višegrada 14 kr., Vitina kod Ljunici nemarni sa otplaćivanjem svojih dugova, pa bi buškog 4870 kr., Visoko 147 18 kr., Varcar Vakuf odbor veoma želio, da slavna skupština stvori kakav 71'84 kr., Višegrad 10 kr., V. Kladuša 5 kr., Vmograč zaključak u tome pogledu, da bi odbor pri istupanju 34'25 kr., Vlasenica 139'60 kr., Beč 67 70 kr., Vareš protiv ovih dužnika bio što pokriveniji. 8 kr., Zvornik 170'80 kr., Zenica 32772 k r. Žepče Kao što lani „Liga hilja<}e“, tako je i ove godine 125'47 kr., Zavidović 670 kr., Zagreb 82 kr., Brizbone ustanovljen nov prihod Gajretu. To je Firdusov mea' rifski fond“, koji je osnovala naša sarajevska omladina (Australija) 38 kr., Budimpešta 20 kr., Biograd 19578 s tom pobudom, da na taj jiačin bviekovječi ime na* kr., Stijena kod razina 15 kr., Ilidže kod Sarajeva rodnog prvaka merhurti' Alibega Firdusa. Ova ideja 4 kr. — U kupan prih o d 63.62047 kruna. je imala odziva u čitavoj našoj zemlji, pa su prilozi Time sam, poštovana gospodo skupštinari, završio za taj fond dostigli svotu od K 6151.51. Ova svota ovaj kratki izvještaj o radu društvenoga odbora za mi­ ide takogjer u kapital društva, pa će se njezini inte­ nulu poslovnu godinu 1910/1911., pa se nadam, da taj resi uputrebiti u svrhe Gajretove. izvještaj nije neugodno djelovao na vas, pa ćete prema Napokon nam je spomenuti, da se u Gajretovoj tome iz ovoga najbolje moći vidjeti, u koliko su oprav­ dani i pravedni oni napadaji i optužbe društvenog od­ kašici nalazi svota od K 2529.37 koja je sakupljena za „Gjačku sofru“, koja se je zimus namjeravala osno­ bora i poslovodstva, koje su se u zadnje doba u našoj javnosti čuli. vati, ali koja nije osnovana radi toga što je ova svota i suviše neznatna za jednu takovu ustanovu. Osnivači Zahvaljujem vam, poštovana gospodo, na pažnji, ove sofre su na svome sastanku zaključili, da sakup­ s kojom ste ovaj izvještaj saslušali i kličem v a m : ljeni novac pripane Gajretu, ako se sofra ne ostvari, Zivili! pa se prema tome i ova stavka može računati u pri­ hod Gajreta, no koji odbor prenosi kao takav i u iduću godinu s nadom, ne će li se sofra do godinu osnovati, u kojem će slučaju ovu svotu na spome­ Javne potvrde. — Darovi. nutu cilj predati. „Zrno po zrno pogača". Ovim smo obavijestili slavnu skupštinu o svima stavkama prihoda za minulu društvenu godinu, iznose Omer ef. Udovičić iz Prusca (kod D. Vakufa) K 63,620.47 i »Gjačka sofra« K 2529.37 a sada ćemo poslao je K 3‘08 Gajretu, koju je svotu sakupio pri­ još označiti iz kojega je mjesta kolika svota došla, da likom hatme u tamošnjoj mektebi-iptidaiji. se vidi, gdje je kako rad Gajretov razvijen, odnosno Nikifor Dučić iz Tešnja, prilikom posjete druš­ gdje toga rada ima slabo ili nikako: ..._n ,Avt° vac k°d Gacka 97‘29 kr., Aladinići kod Stoca tvenih prostorija darovao je Gajretu 3 krune. 4 50 kr., Banjaluka 88‘60 kr., Bijeljina 17879 kr Br­ Ali ef. Muminagić iz Čapljine poslao je K 2 — čka 498 90 kr., Brka kod Brčkog 115 kr. Bihać 579 Gajretu, koje darovaše mjesto čestitke H. Muhamed f 1 , kr;- BuB°ino 2b2'i3 kr., B. Krupa ef. Behliloviću prilikom položenog profesorskog is­ 121 40 k r, Breža kod Visokcg 18 kr. Bradina kod Konj.oa 4 kr, Bjelmući kod Konjica 5 kr, Blagaj kod pita A. Muminagić i Ahmed ef. Kapetanović po 1 K. Fejzaga H. Šabanović položio je 17 K iz kašice Mostara , kr, B Gradi-dra 9518 kr. Brezovo Polje kod Brčkog 12401 kr, Bileće 36510 kr, B. Novi 93 90 br. 436, koja se nalazi na Palima u pilani Braće H. kr. B. Petrovac 33 21 kr, B. Šamac 67 74 kr Cazin Šabanovića. 429 42 kr, čapljina 22136 kr, Carigrad 227 70 k'r Chikago Amerika) lo kr, Ćajniće 67 80 kr, Derventu 43071, ov°j 8Vot' su uračunati prihodi od artikala u iznosu kr. Drežnica kod Mostara 47 kr, Damanoviči kod Stoca od 27.90731 kr., uplaćeni zajmovi u iznosu od 1976 — k r , ka­ ate na uloške 327886 kr., te svota od 27S6‘&4 kr, Firdusova 75 85 kr,D . Vakuf 76 24 kr, Dubrovnik 14 kr;D oboj 2 kr. m mearifskog fonda. �221 Zatim je položeno iz kašice 475, koja se nalazi u kancelariji na stolu poslovogje Gajreta K 740, te iz kašice br. 1, koja se nalazi na vratima društvene kancelarije K 292. Nadalje je izvagjeno iz kašica nalazećih se kod raznih u Sarajevu i to: u knjižari Braće Bašagića br. 5, K 9'50; kod braće Hadži Šabanovića u kancelariji, K 6’—; kod Braće Magjarevića u dućanu, br. 13, K 514; kod Ahmedage Ramića u dućanu, br. 8, K 317; kod Ejubage Sokolije u dućanu, br. 7, K 215; kod Ahmedage Novalije, br. U , K 276; kod Braće H. Jusufagića, br. 664, K 2'22; kod Akifage Čurekovića, br. 410, K 1*80; u lsi. štampariji K 0 85; kod Braće Džulijara, br. 414, K 0;93. Joco Mitrović, knjigovogja Srpske banke u Mo­ staru, darovao je prilikom posjete društvene kance­ larije K 3*— Gajretu. Ibrahimbeg Gradaščević iz Gradačca poslao je 130 K, koju je svotu za Gajret sakupio prilikom svadbe Hajrudinbega Gradaščevića. Ibrahimbeg Kulenović Šenigdžić iz B. Petrovca, poslao je od prodatih kurb. kožica K 15 — Kožice su darovali: Husejnbeg Hadži Kadibegović, Mustajbeg Šenigdžić, Džaferbeg Šenigdžić, Ibrahimbeg Šenigdžić i. Alibeg Kulenović. Prilikom ženidbe Alije Pitića iz Stoca, te mjesto čestitke istome, sakupio je Lutfija Pitić K 710 pri­ loga Gajretu. . Osim toga je Lutfija Pitić poslao K 37 60, koju je svotu sakupio mjesto brzojavnih čestitki Hajdar ef. Čekri prigodom dovršenja njegovih studija u Beču i osposobljenja za inžinjersko zvanje. Priloge darovaše: Po K 3 '- : N. N. iz Stoca; po K 2 - : Hasan ef. Šehić, Mehmed ef. Šarić, Mahmud ef. Mehmedbašić, Osmanbeg Rizvanbegović, Mehmed ef. Salčić, Junuz ef. Mehmedbašić, Sulejman ef. Behmen i Mu­ hamed ef. Bukić; po K 1*20: Hasan ef. Mehmedba­ šić; po K l '—: Šaćir ef. Grebig’ela, Smail ef. Meh­ medbašić, Smail ef. Buzaljko, Ahmedaga Burina, Rašid Burina, Ibrahim ef. Vrebac, Ibraga Turković, Mahmud Alihodžić, Halilaga Buzaljko i Lutfija Pitić; po 60 hel.: Abdaga Pužić i Mehmedaga Jašarbegović; po 50 hel.: Ibrahim Čekro; pi 40 hol.: Ibrahim ef. Pitić, Ahmedaga Kadribegović, Ibrahim ef. H. S. Mehhmedbašić, Sulejmanbeg Rizvanbegović, Mehmed ef. Pitić i Salkan Turković; po 30 hel.: Mustafa Asim ef. Sarajlić, Zaimaga Pužić i Ahmedaga Mehmedba­ šić; po 20 hel.: Jusufaga Mehmedbašić, Abdija Zekić, Alibeg Ljubović, Ćamil Pitić, Dervišaga Mehmedbašić, Muhamed A. Mehmedbašić i Sulejman Nikšić — sv' iz Stoca. Mustafa Asim ef. Sarajlić iz Stoca sakupio je prilikom skupštine Gajretva pododbora K 5'80 Garetu. Isti je darovao prigodom predavanja Gajretovih stvari novom pododboru K l '— Lutfija Pitić sakupio je prigodom mevludi-še- rifa u H. Alijinoj džamiji dobr. priloga Gajretu K 410. Ćamil ef. Arnautović sakupio je prilikom mevludi šerifa u Dabar-Polju kod džamije K 8'30. Mahmud Alihodžić sakupio je prilikom zabave musi. zanati, udruženja u Stocu K 4'34. Učenici narodne osnovne škole u Stocu daro­ vali su K 1*21 Gajretu. Ahmedaga Burina sakupio je prigodom glavne skupštine musi. zanatlijskog udruženja u Stocu K 3'— Gajretu. Prilikom koncerta, koji je priredio pododbor u Stocu, sakupljeno je K 3820 dobrovoljnih priloga Gajretu. Mahmud ef. Mehmedbašić sakupio je prilikom glavne skupštine musi. štedionice u Stocu K 10’20, te Mehmed ef. Basarić sakupio u Carevoj džamij ui Stocu prilikom ženskog mevludi šerifa K 13 32. Pododbor društva u Konjicu poslao je K 2070 dobrovoljnih priloga Gajretu. Od naznačene svote sakupljeno je jednom prilikom u Musi. čitao­ nici K. 1*20; Ibrahimbe’g Begtašević sakupio na sijelu kod svoga brata H. Alibega K 4'—, zatim je na teferiču kod Salihage Prohića sakupljeno K 15'—, a Hasan Arapović iz Ostrošca darovao 50 hel. Isti je pododbor poslao iz kašica K 15'63, koje se nalaze: kod Islambega Agića u Konjicu, broj 54, K 10*43; kod Muharemage Hrnjice, broj 53 K I *83; kod Hamida Lugića br. 5! K 0'52, kod Muharema Sofe broj 122, K 115; kod Salihage Prohića, broj 330, K 170. Ahmed ' Gjikić, blagajnik Gajretova podod­ bora u Mostaru poslao je K 39'60 dobrovoljnih pri­ loga Gajretu. Od te svote darovao je g. Makso pl. Gjurković, okružni predstojnik prilikom premještenja u Sarajevu i naimenovanja za odjelnog predstojnika zem. vlade K 30'—; Sulejman Efica sakupio u vese­ lom društvu K 960. a H. Muhamed ef. Behlilović darovao je mjesto odgovora na čestitke prilikom položenja profesorskog ispita K 5'— Ahmed Gjikić poslao je iz kašica K 8113, koje se nalaze kod ovih u Mostaru: kod Hasan Ćemalovića, br. 45, K 2894; kod Kotle i Čiinalovića, br. 43, K 3325; kod Braće Alikaflića, br. 473, 303; kod Se­ lima Bajrića, br. 42, K 150; kod H. Saliha Ribice br. 466, K 705; kod Musi. čitaonice, br. 41, K 4'96, te kod Musi. čitaonice u Blagaju, br. 42, K 240. Ibrahimaga Hodžić, povjerenik Gajretov u Bre­ zovom Polju poslao je iz kašica nalazećih se: kod Muje Rašidovića u kafani, br. 435 K 273; kod Braće H. Egrića, br. 434, K 108,. i u radnji Ruždijage H. Egrića, br. 433, 30 hel. Hakibeg Bušatlija poslao K 100 —, koja je svota sakupljena prilikom 'Ajvatovice megju posjetiocima. �222 Pododbor društva ,,Gajreta“ u Gacku poslao je od raznih priloga K 15941. Od te svote je sakupljeno prilikom skupštine tam. musi. čitaonice K 9'20; Alija hanuma Sarić sakupila je na sijelu megju ženskinjem K 1140; Ćamil Sarić sakupio u svatovima K 3 — Osman ef. Zametica sakupio takogjer u svatovima K 6'—. Od prodatih kurb. kožica, koje darovaše ta­ mošnji gragjani dobivena je svota od K 14'40. Hamdija Pašić sakupio je na svadbi K 9'70. Hamid Čampara sakupio u svatovima K 7'—. Zatim je izvagjeno iz kašica broj 24.. K 6'—, broj 456 K 115, broj 343 K r 0 9 te od zabave je palo '»635. Muslimanska kiraethana u Vriiograču (Vel. Kladuša) poslala ie iz kašice broj 301 K 3'20 koja se kod iste nalazi. Nikodije Stefanović general -iz Biograda poslao je „Gajretu" prilog od K 4'—. Ljubomir Gnjato iz Ljubuškog poslao je „Gajretu“ K 32‘30, koju je svotu sakupio na teferiču kod Sadik ef. Sadikovića. Priloge darovaše: Sado Sadiković K 5'— ; Nazibeg Gjumišić, Memišaga Mesihović, gradonačelnik K 2'- - j Memišaga Mahić K 2'— ; Dervišaga Mahić K 1*50; po K 1 — : Himzibeg Gju­ mišić, Ilija Stanišić, oficijal Mustafa ef. Sadiković, Zaimaga Mahić, Džemal ef. Muminagić, Halid Mahić, Ivo Lučić podnačelnik, Hasanaga Dizdarević, Fajik ef. Sadiković, Abdullah ef. Muminagić, Ljubomir Gujato, Hafiz ef. Nović i Muhamed M uminagić; po 50 h el: Šeriatski sudac Ragib ef. Kosović, Mirko Berberić i Abdullah Nović; po 40 hel.: Mujaga Kadragić, Mustafa Hrnčević, Marko Dževlan, Salihaga Konjhodžić, Šućrija Osmić, Jdrizaga Lalić i Salko M ahi; po 30 h el: Saćiraga Dalipagić i Hasan ef. Sadiković; po 20 hel: Halid Lalić, Tahir Dizdarević, Kasim ef. Sadiković i Kasim Mahić. ({lupino y Ty8Jia ,,J obo P . JoBaHOBnku h yn jiatho i^njejiH ^ođpoTBopcKH npuHOC 0,0, K 5 00*— . O bhm xyMaHHM atcTOM je r . JoBaHOBiik 3acbj’paohho, ^ a My HanpeAaK 6 p ak e MycjinuaHCKe BjepoHcnoBiijecTH hcto TaKO Jieaca Ha c p ijy Kao h CBoje BCTOBj'epHe 6 k a k e npaB 0 CJiaBHHx C p 6 a, p a a« u e ra je oBaj npnM jep poAOJby6jba joni Burne 3a ncTaKiiyT0 h noxBajiHTn. JK hbho hobh AođpoTBop ,,ra jp e T a u h 6 ho npuMjepoM h oCTajiHM HMyknnM Ham hm jbyAHMa, a HapoHiiTO MycjiHMaHCKHM B8JIHKHM nocjeAHHHHMa h TproBi^HMa, ■Kojnx riMaAC OTOTHHaMa n a 6n TO MOrJIH y^HHHTH! Iz ured n ištv a lista. Brojeve 13. i 14. od 1. i 15. jula izdajemo danas zajedno, a isto tako će zajedno izaći i brojevi 15. i 16. od 1. i 15. augusta, koji će biti štampani oko 20. augusta. Ova promjena izdanja ovih brojeva Gajretova lista bila je potrebna radi prilika u redakciji i odboru dru­ štvenom. Od 1. septembra će list ponova izlaziti re­ dovno: svakog 1. i 15. u mjesecu. G ajreto v a skup štin a, koja se nije mogla odr­ žati u subotu, dne 1. o. mj. održaće se naknadno u su­ botu, dne 8. jula u 3 sata po podne u »Društvenom Domu«. M oliteljim a Stipendija. Molbe za stipendije za iduću školsku godinu moraju biti snabdjevene škol­ skom svjedodžbom, svjedodžbom s'romaštva i liječ­ ničkim uvjerenjem kao i odbijenicom od zemaljske vlade osim onih učenika koji idu tek u prvi razred srednje škole, te učenika proširenih osnovnih i trgovačkih škola, kojima vlada ne daje Stipendije. Ovi učenici, neka prilože odbijenicu od svojih gradskih općina. Hakibeg Bušatlija iz Bugojna poslao je K 100'— Molbe trebaju po mogućnosti da stignu što prije „Gajretu", koja je svota sakupljena prilikom dove upravi društva, a najdalje do 20. augusta, kako bi so Ajvatovice. mogle blagovremeno riješiti. Avdibeg Salihbegović iz Bijeljine poslao je 100 K „G ajre tu 14 — sakupljeno je u Pruscu (kod K H ’40 „Gajretu", koju je svotu sakupio na teferiću D. Vakufa) prilikom zijareta tzv. „Ajvatovice" megju kod Avdibega Rifatbegovića. posjetiocima. Osim toga je sakupljeno još 71 K za Ibrahim ef. Hodžić šeriatski sudac i povjerenik Gajretov u Prozoru poslao je K 919, od koje svote je isti sakupio K 485 prilikom kurban bajrama, a K 4'34 izvagjeno iz kašice broj 490 nalazeće se kod istog. (Ova je svota već jednom oglašena u 4. broju lista „Gajret" ali pošto nije tačno zato je danas po­ novno iznosimo). Društvene vijesti. Hoim AOtipoTBop „FajpcTa44. 3 a TajpeTOBa ’uiaHa-^otjpoTnopa y n n c a o co je r . la o p ^ e JoBaHOBak, meč]) noajjaTe Tprona^iee vodu i put. Ove humane priloge treba tim više istaknuti, što su ih dala većinom naša braća iz sela, čime se pruža najveći dokaz, da i naš seljak shvaća znaćaj našega kulturnoga podizanja. Imena prilagača donijećemo u našem listu, a za sada neka je ovim svoj plemenitoj braći darovaoćima srdačna hvala i priznanje. Živilf'. Svi Gajretovi a rtik li mogu se dobiti u trgovini braće H. Siručića u Srebrenici, pa skrećemo na to pažnju tam. prijateljima „Gajreta44 i našega kulturnog podizanja, apelujući, da svoje potrebe u cigar-papiru, šibici, safunu, bezu i pamuku podmiruju samo arti­ klima sa Gajretovom markom. �223 G ajretovim članovima utem eljačim a. — Druš­ Ma.ni r.iiicmiK. tvena knjiga utemeljača pokazuje broj cd 400 članova y CTan&K y A.ićaHHjH. y A.i6aHHjn cTBapu CToje ovoga reda i taj broj je prilično znatan i mogao bi cacBHM pbaBo. IIopeA cbhx Biijecm o To6oacn>eM yMiinas prilično zadovoljavati, Velimo, m o g a o b i n a s z a d o v o l j a v a t i , jer peifcy Apćatiaca, Majincopn h ho nouiiai.i>ajy na iwnp. AycTpnjcKH AOMapoi 6ho je (JiaTa^iaH 3a no^iiTHKy nas on, na žalost, ne zadovoljava, a ne zadovoljava nas zbog toga, što je taj broj tek, što no se kaže, na pa­ MjiaAOTypaKa npeMa ApćaHacima. Oh je yqnHno, a» piru, dok je u stvari mnogo manji. Prebrajajuči dru­ Ma.iHCopn Hehe hb a& nyiy hh 3a kbkbo yMiipeH>e. O hh štvene članove u ovoj godini mi smo ustanovili ža­ HAy TaKo Aaaetco, a» natc ho npa&iajy hh noAapeHy hm losnu činjenicu, da je od 400 upisanih utemeljača tek aMHeernjy. Ha mviaratfae opywja mije hb mhcjhtb, a 3a npaoko 250 njih sa članskim pravima, koja propisuje § 13. pravila i koji su uplatili svoje prinose odnosno u redu jeTH»e IIIeijiKbT-nainnHe, Ma-meopn CJiaćo Mape. Ctb&p jaKO KOMU«iHKyjy b npn.iBKe y JeM6Hy. položili svoje dospjele obroke. Ostali su, bilo ništa bilo samo jedan obrok uplatili i onda svoje članarine Apanu cy yBHHH.ni He::ojm;co ycujexa, na cy Ma-mcopHMa noc.iaJiH nopyKy, a» ce Aoćpo Apace, jep 3ajeAHHHtea sasvim zanemarili i na sve opomene od strane društva aKitnja Apana n Majmcopa Moace oćojnua AomijeTH Be* ostaju nehajni. Osim toga imade i takvih slučajeva, gdje je član ABKHX KOPHCTH. MiiHncTapcKH caBjeT ce je obh^ Aana 6bbho aaxTjeumro i ostao dužan cijeli ili jedan dio članarino, pa i ako je dotični ostavio svome sinu ili drugom na­ BiiMa ApHayTa h pnjemno, a* y CB6My, KoAHKoroA je Moryhe, naa^e Ha cycpeT thm 3axTjeBHMa, na nare n sljedniku u nasljegje sav svoj imetak, ipak nasljed­ nici neće da dugove ovih merhuma podmire i time 3axTjeBy Hoine&a opywja. IIopTa he nooyoTHTH Aa-te ApHayTima y miTaH>y BojHHHKe c.nysK6e y toabko, y ih riješe onih obaveza, kojima su se obvezali. A da su ovo veoma ružni primjeri, koji ne mogu koahko he A03BOABTH MaAHCopHMa, a* CAy»ce Bojc«y y služiti na čast i ponos pravih ljudini rodoljuba, o tome CBojllM r.Kpy3HMa. HnHOBHHgH y apHayTCKBM KpajeBHMa ne treba ni govoriti, pa se stoga i nadamo, da će o v r he MopaTH 3HarH apHayrcKH jesmc. IIpBanu Ma.incopcicH redovi imati utjecaja na one, kojih se tiču. Uostalom cy TpaaciiAH BpeMeHa, a* ce opornic-tic, a* •'i h a* npnlo bi bilo u interesu samih njih, jer je odbor društva xBaT0 Te ycTynKe h a * ce nocaBjeTyjy ca octbjihm zaključio, da se svi oni, koji kao članovi utemeljači, npBauiiMa. noAoacaj je Bp.io 3aMpineH h onacan. BjiaAa je 3a uplaćivanje prinosa zanemariše, iznesu u Gajretovu listu, a to je uostalom i- potpuno opravdano, jer svi &ayqaj a» MajincopH y oApeljCHOM poi«y He hoaohco opyacje, roTOBa Ha Hajomrpuje ujepe, na naic n Ha to, su ti jedanput bili objavljeni kao rodoljubi i prijatelji naroda, kada su se u utemeljače upisali, pa neka se Aa y CJiyiajy noTpeće 3ara3H ii y paT ca U phom TopoM ne mogu prodavati pod cijenu, koliku nisu vrijedni. Koja ycTaHBKe noMasce. Be.inicn iioncap y CoAyny. OaoMaAHe je 036110 y Obraćamo ponova pažnju utemeljačima na ovu Hohu B6AHKH noacap y C0JiyHPK0MKBapTy „Xa;iH-Co(J)Hje . najozbiljniju opomenu. G ajretova zabava u Cazinu. — Na 24. juna je IIoHcap je yHHinT0o Beho amo Tora KBapTa 0 yracneH je priregjena zabava u korist ,,Gajreta“ u Cazinu, koja Tete cyTpaAaH. IIlTeTa h 3hocu Ha Ana MHJinjyHa KpyHa. BehnHOM cy CTpaAa-an Jespejn. je imala lijepa moralnog i materijalnog uspjeha. Ko.iepa y H a p u rp a jj-. y IJapnrpaAy je KOJiepa Gragjani muslimani u Cazinu su često puta do­ kazali, da im leži na srcu napredak ove naše korisne OTejia Maxa. H htsb jeAaH oaTa.toH BojcKe je cT&B.i>eH narodne ustanove, pa je i ova zabava jedan primjer, noA npncMOTpy 0 noTnyHo je n30A0BaH. Ko.iepa y TpcTy. Ha MopcKoj .laljii OueaHHjn, koji je vrijedan, da se istakne i da se javno pohvali. Živili rodoljubivi cazinjani i bili primjerom i ostaloj Koja je y30Ta noA 3a6paHy, jyne ce nočojno oa KOJiepe joui jeAaH nyTHHK. Y TpcT.v je He6pojeHo CAyqajeBa braći širom naše domovine! KOJiepe. BjiacTH ynoTpe6ji>aBajy najcTpoHcnje njepe. Obvezali se sakupiti po 10 K. Osim ranije TypcKH HpecTO.ioiiac.i»eAHiiK y PiiMy. TypcBii objavljenih učenika, koji. su se obvezali preko ferija sakupiti najmanje 10 K »Gajretu«, obvezali su se još npecTo.ioHac.T>eAmiK Jycy<J> MareAHH nj), crarao je y P hm . Ha KOAOABopy ra je AoneKao Kpa.t, MiinacTap i ovi svjesni i rodoljubivi omladinci: Hamid Gjulbegović uč. realke u Sarajevu, Sulejman Akšamija uč. npeAcjcAHHK ca MHHUCTpHJia H APyCHM AOCTOjaHCTBetrg. škole u Sarajevu, Salko Šahinagić uč. vel. gimna­ HHgHMa, zije u Sarajevu i Mahmud Behmen uč vel. gimnazije u Mostaru, te Sulejman Haznadarević uč. „Darulšale i dosjetke. muallimina1* U Sarajevu. Živili svjesni omladinci i bili primjerom i ostalima. Iskren odgovor. —- Gospodine doktore, kažite Vi meni kao čovjek od nauke iskreno, šta Vi radite, kada dobijete kihavicu? — Tada obično kiham!' �224 U k a s a p n i c i . - Kasapin: „Zašto Vi neprestano mirišete u u tu anjetinu?“ M u š t e r i j a : „Zato što smrdi“. K a s a p i n : „Pa baš stoga ne treba da je mirišete . — Vidite onoga gospodina! Onaj vam piše budalaštine kakvima je teško naći primjera. ' A ko je taj? Opet valjda kakav nadri-književmk? — Ne, on je stenograf u saboru I Poruke i odgovori uredništva. A. R. — Ovaj prevod nije za naš list. Pošaljite što drugo. Šelam! H ajrudin. — Nama je iskreno drago, što je naš list u Vama „pobudio čuvstvo mišljenja , pa nam nije neugodno ni to. da ste se „počeli baviti i malim do­ pisivanjem". Ali nam svakako nije drago i mora nam biti neugodno što Vam moramo javiti, da Vaše „čuvstvo mišljenja" nije izmislilo ništa dobro, što bi bilo za javnost. Poruka: „najprije mnogo čitajte dobre pisce, pa onda tek kušajte što napisati!", koju smo mnogima poručili, vrijedi i za vas. H . F. G. — Vaš prevod (s kojega jezika?) ne nalazimo, da je bio vrijedan truda oko prevogjenja na naš jezik. M a i d a: Slv.»ri bez potpisa ne uvrštavamo načelno u list, a ovo vaše »Leglo ideala« ne možemo pogo­ tovo uvrstiti, jer je stvar veoma slaba. Dobrovoljne priloge dadoše: Po 10 kruna: J. M. Salom iz Sarajeva; po 5 kruna: Hasanaga Muštović iz Bileće, Dr. Sekora, Lindes von Lindenheim, Stanislav Sirupi, Risto Bilič, Arif ef. Sarić, Emil Koukal svi iz Gacka, Jovan Cvijič iz Beča, Gjuro Vukanović, Prokes i Halil Zvizdić — svi iz Gacka; Islamska či­ taonica iz Blagaja 4 K 70 h; Simo Pajič 4 K ; po 3 krune: Mihajlo Repović, Bećifaga Hrustanović, Szekelj Horvath; po 2 krune: Jovo Maljević, Sulejman ef. Berberović, Gjorgjo Govedarica, Ćosaga Pašić, Mehmed ef. Ugljen, Božo Tadić, Salko Hidović, Šerif Hasanbegović, Avdaga Krvavac, Hasanaga Sarić, Stevo Dobrilović, Marko Pekić, Adem Bijedić, Bečir Pašić, Hrusto Bijedić, Omeraga Pašić, Mehmed Hrustanović, Svetozar ćuković, Jovo Blonarević, Ilija Popović, Mile Kekić, Milan Varoščić, Arif Begović, Lazar Pičeta, Spasoje Bukvić, Abdullah ef. Kurtspahić, Vojislav Grgjić, Abdullah ef. Berberović, Murad Dž?ko; po 1 krunu: Alija Čustović, Bečir Zvizdić, Avdaga Custović, Jusuf Habul, Salihaga Tanović, Obren Starović, Šaćir Custović, Muharem Sarić, Omer Sarić, Salko Hengo, Avdo Skaljić, Hamid Dilić, Osman Lu­ kavac. Hamid Lukavac, Adem Logo, Zejnil Pašić, Alihodža Colpa, Ahmed ef. Lučarević, Zulfo Kalaba, Ahmed Muhović, Avdo Kalaba, Omeraga Drndo, Salko Drndo, Agan Drndo, Salko Osmanković. Omer Hasan­ begović, Mušan Bauk, Ragib ef. Hasanbegović, Bešir Krvavac, Džafer Talovlć, Šaćir Lukovac, Ahmed Campara, Salih ef. Dilberović, Ibro Hajdarović, Ahmed Hebib, Mustafa Saković, Lazar Kosavica, Zejnil Pašić, Sajto Pašić, Džafer Musić, Boško Albijanić, AdemPošković, Sajtaga Kurtović, Boriša Bilić, Suljaga Hrustanović, Katarina Stauber, Osman ef. Zametica, O caan ' T ajnik: Predsjednik u. z. Mehmed Duraković. Osmanaga Zvizdić. , Raspis natječaja. Izkaz dobrovoljnih priloga i prihoda i rashoda zabave obdržavane •25. aprila 1911. u Gacku u korist: >/a društ. blagajne, 'L društva „Gajreta" i '/, društv. knjižnice. 3a vpeflBnuiTBo oAroBapa: Arif Tanović, Zejnil Tanović, Halil Baković, Ahmedaga Begović, Mehmed Džubur, Uroš Kovačević, Hadžo Talović, Hasan Čorbo, Adem Bauk. Vule Zelenović, Boško Repović, Hasan Tanović, Hajro Dilberović, Hajdaraga Tanović, Osman Škobalj, Hamid Čustović, Omer Škobalj, Adem Bašić i Hamid Brković; po 80 h e l: Milan S rdić, po 50 hel: Risto Samardžić; po 40 h e l: Ajdin Džaferović, Bešir Šaković, Šaćir Zvizdić; Nikola Bratić 30 hel; H. Mehmed ef. Tano­ vić 70 hel; Suljo Tanović 20 h e l; Gjurica Slijepčević 10 hel. i Smajo Demić 40 heleia — svi iz Gacka. Ulaznica bilo j e ......................... K 283 24 Dobrovoljnih priloga . . . . K 215'30 Svega K 498'54 Troškova je bilo oko zabave . K 113 20 č ist prihod . . . K 3 i5 ‘34 Od toga pripada ,/2 društ. blag. K 192'G6 . „ „ „ V< »Gajretu« K 96'35 „ „ „ Vi knjižnicu .K 96 33 K 385 34 Svima darovateljima i posjetiocima neka je srdačna hvala. Živili! Islamska čitaonica u Gacku. U Gacku, 25. maja 1911. i j Kod ovogradskog poglavarstva popuniti će se dva mjesta perovodnih vježbenika sa adjutumom od 2000 K godišnje. Natjecatelji mo­ raju biti ovozemaljski pripadnici ili austrijski ili ugarski državljani, srpsko-hrvatskom jeziku u govoru i pismu potpuno vješti i trebaju doka­ zati, da su položili najmanje dva teoritička pravna državna ispita na kojem sveučilištu austro-ugarske monarhije, te se moraju obvezati, treći ispit u roku od jedne godine položiti. Propisano biljegovane molbe valja do 20. jula 1911. po novom kalendaru amo predložiti, te istima osim svjedodžaba o položenim ispi­ tima jo š . priklopiti rodni odnosno krsni list, svjedodžbe o tjelesnoj sposobnosti, dosadanjem moralnom i političkom ponašanju, o udovo­ ljenoj vojnoj dužnosti i konačno domovnicu. Imenovanje biti će privremeno i tek nakon jedne godine izvrstne i. uspješne službe i položenja trećeg državnog ispita slijediti će definitivno imenovanje. Definitivni općinski činovnici uživaju pravo na mirovinu. Pri jednakoj kvalifikaciji imati će domaći molitelji prvenstvo. Natjecatelji, koji se nalaze u javnoj službi trebaju predložiti svoje molbe službenim putem. S a r a je v o , dne 17. juna 1911. - Islam ska dion, Š tam parija. Gradsko poglavarstvo: F. Ćurčić, - Za uredništvo odgovara: v. r. O sm a n G jlk lć � https://kolekcije.nub.ba/files/original/0ffca84445e7237abe0612adec56a3fa.pdf 3a4061e4a3d5d0441605fae0311351f5 PDF Text Text BPOJ 1 8 -1 6 . BROJ raiJoeT r ^ JIH C T 3 A 4 P y m T B E H E n O C JIO B E H 3 A HA P O £ H O I I P O C B J E 'R M B A H j E . rOJIlHA IV. OODIKA ♦ ♦ / (p ♦ vic, ii lf \ /^ = f\ H 3 J L A 3 M C B A K O r 1. h 15. --------- y M J E C E D ; y . ----------- Gajret 1 on LIST ZA DRUŠTVENE POjr 11 1 S L O V E I ZA N A R O D N O P R O S V J E Ć IV A N J E . IZ L A Z I ------- U S V A K O G 1. i 15. M J E S E C U . ------------ RiacBHK: ApyniTBO „rajpex“ - y penniiK: Ocrnim Tminih. — Vlasnik: Društvo „Gajret*. - Urednik: Osman Gjlklć CAPAJEBO, 15. ajrj'cia 1911. — — SARAJEVO, 15. augusta 1911. I f n j e a a j e jiB C T y : s a B o c h j b Xepi;eroaD B y a A jcT p o yrap c K y M oaapxnjy, s a hjibbobc , Tajtc6y, ^ te a n a e b TeacaKe 2 K, s a B e ^ jia H O B e 4 K rojiti iiiilo . 3a cbo octojio bovac 1 0 $paHaica. noje^B UB 6pojcBn cTajy 2 0 seji. H enjiaheH a ce nncMa Be npHMajy, PyKonBCB ce ne Bpafcajj. — IlpeTOjiaTa n p y koiihch m a.i.y ce u a a flp ecy : „TajpeT" — CapajeBO. C ijena je lis tu : za Bosnu i Hercegovinu i Austro­ ugarsku monarhiju, za članove, talebu, učenike i težake 2 K, za n e č la n o v e 4 K godišnje. Za sve ostale zemlje 10franaka Pojedini brojevi staju 20 hel Neplaćena se pisma ne primaju rukopisi se ne vraćaju, -r- Pretplata i rukopisi šalju se na adresu: „Gajret" — Sarajevo. Izjava glavnog odbora. 3. Izuzam društvene vijesti i objave, koje će se saopštavati u službenoj formi — bilo putem društvenog organa bilo putem ostalih islamskih novina, — glavni odbor već unapri­ jed otklanja svaku odgovornost za eventualno pisanje pojedinih listova i j e d n o m za u v i ­ j e k izjavljuje, da neće biti u posebnom odnošaju ni sa jednim našim strančarskim listom. 4. Glavni se odbor nada, da će se i nemuslimanski domaći listovi držati granica stroge objektivnosti, te prema ,,Gajretu“ postupati isto onako, kako postupaju prema svojim pot­ pornim društvima. Iz sjednice ,,Gajretova“ glavnog odbora od 15./VII. 1911. Na sjednici od 15. jula o. g. zaključio je glavni odbor društva „Gajreta", da izda slije­ deću izjavu. Pobugjen pisanjem nekih domaćih listova, od kojih su neki izboru ovog odbora dali čisto politički karakter, glavni odbor isl. potp. druš­ tva „G ajret" nalazi za potiebu, da izjavi sli­ jedeće: 1. Glavni odbor društva gleda u „Gajretu“ i g l e d a ć e u v i j e k sa mo i s l a m s k o h u m a n i t a r n o d r u š t v o , u kojemu nema mjesta nikakvoj političko-stančarskoj natruhi i koje ima biti z a j e d n i č k o s v i ma muslima­ nima Bosne i Hercegovine i njihovim prijate­ ljima. Došljedan ovom stanovištu glavni će dru­ štveni odbor uložiti sve sile da ukloni sve, am a sve, povode, kakovim konfliktima i ne­ sporazumima i biće zadovoljan istom onda, ako mu uspije oko „Gajreta" okupiti sve mu­ slimane i prijatelje njihova kulturnoga napretka. 2. Stoga glavni društveni odbor apeluje na sve muslimane i prijatelje našeg napretka, da ga podupru u ovom nastojanju, a naročito apeluje na naše islamsko novinstvo, da bar ,,Gajret" poštede od navala i strančarskih po­ lemika. Prijateljski savjet i objektivna kritika od­ boru će uvijek dobro doći. Predsjednik: Korkut, s. r. Tajnik: Dr. Murad Sarić, s. r. Ova izjava glavnog odbora društva naj­ bolji je dokaz, da se u ,,Gajretu“ ne strančari i ne politizira, pa je čitavo pisanje pojedinih novina u tom pravcu potpuno neopravdano. Uostalom o nepartaičnosti društvene uprave se je mogao svako uvjeriti iz mnogih primjera, a najbalji primjer pruža za to dijeljenje Stipen­ dija, kod čega se ne može odboru nijednim primjerom predbaciti, da pravi razliku izmegju ovoga ili onoga molitelja. Mi i ovim povodom apelujemo na braću muslimane, da se u svakoj zgodi sjećaju ove naše humame ustanove i potpomognu je što obilnije u njezinom blagotvornom djelovanju. �226 Nijazi: Brate m uslim e! P ruži mi svoju bratsku ruku, kroz koju teče islamska krv, koja mi je najmilija na svijetu, jer je ona moga brata, da je stisnem i iz sve svoje duše reknem : Ramazani šerif tebrik ti činim i molim Allaha ♦ lAJ? da ti dade, da ga puno godina u zdravlju i rahatluku i potpunom zadovoljstvu sviju Muslimana uzdočekuješ! Evo je prošlo 8 mjeseci kako je nastala naša godina 1328 godina i 8 mjeseci, kako je naš đevletlija, najhajirniji i pošljedni pejgamber Muhamed Mustafa Apred bijesnom ruljom mušrićkom iz Mekke u Medinu preselio. On je ljubio Mekku, ali je iz nje iselio, jer je to Svemogući htio, jer je to bilo za korist uzvišene vjere . . . . Islama. Dragi b ra te ! Ti si se preko njega upoznao sa svojom uzvišenom vjerom; on te je izbavio iz krivo­ vjerja i naputio te pravom stazom, kojom idući ćeš biti najsretniji i si njegov pristaša, njega s pošto­ vanjem voliš i držiš S6l njegovih zapovijedi. Evo je dakle došao, brate, onaj mjesec, u kojem se neizmjerno mnogo Božije milosti na zemlju prospe, u kojem ima najviše berićeta, mjesec, kad se grijesi opraštaju, mjesec u kome si ti najzadovoljniji . . . . Ramazan. U ovom mjesecu je preko Džibrili-EminajKur-an nazil bio i u njemu ajeti š e rif.................... .. t/O h if (Muslimani su samo braća . . . . . ) kojeg se mi svi Muslimani trebamo držati, jer to traži o'd nas, jer je to za našu korist. Za to, dragi brate, izmiri se sa svakim bratom Muslimom i Ramazinišerif mu tebrik učini, pa ćeš biti sretan i na ovom i na onom svijetu, udovoljićeš Kur-ani fj*® Ne če­ kaj, da ti on pruži prvi ruku, nemoj biti inačija i iz­ miri se sa svojim bratom! Tvoji te dušmani s njime zavagjaju, jer je to njima korist a tebi i cijelom ehli Islamu šteta. Odbaci dušmane, ne slušaj ih i prigrli svoga brata! On je tvoj brat, jer te s njim veže nešto više nego krv, veže te vjera . . . Islam. Izmiri se ti sa onim, sa kojim si zavagjen, pa smo svi izmireni i, izdajući se u Božiju pomoć, mi ćemo napredovati, jer ćemo udovoljiti Božijoj zapovijedi i jer nam se neće onda snaga na više dijelova cijepati. U jU l j l j i ,u 8t0jj ajeti žerif.. .jJlJc (Potpomažite se na dobrotu........... ) a ti kao Muslim trebaš udovoljiti tome ajeti-šerifu i svoga brata — kad mogneš i kad mu bude trebalo — potpomagati. Ne puštaj brata tugjinu, da od njega traži pomoći, dokle god mu je ti pružiti možeš. Njegov napredak jc tvoj napredak, a njegovo propadanje je tvoje i cijelog ehli Islama propadanje. Trebamo potpomagati svoju braću, je r to i izreka našeg pejgambera JL ‘«i (Bog će potpomagati svoga roba dotle, dok se on bude nalazio u pomoći svome bratu Muslimu) zahtijeva. Brate, prikučuj Se svome bratu, potpomaži ga, združuj se sa njim te 0s. nivaj korisna društva i zadruge, je r je ^ J-i Hazreti pejgamber je za svoga života štitio '[ širio Islam. Ti si njegov pristaša i trebaš ga slijediti. Za njegova vremena to se je postizavalo ratovima. On je imao za oružje strjelicu, i t. d., a već tvoji očevi su imali drukčije oružje, jer u ono vrijeme nijesu mogle služiti strjelice, kao pobjedonosno oružje, i to su ih tvoji očevi ostavili i primili onda savremeno oružje . . . . barut. Promijenilo se je dakle vrijeme od hazreti Pejgambera pa do tvojih otaca i s njime oružje, a promijenilo se je vrijeme takogjer od tvojih otaca do tebe, a s njime i oružje. Ne igra više ulogu puška i sablja, nego kalem i pero. Ti trebaš prihvatiti za kalem i pero, ako hoćeš da pobijediš. To ti je oružje trebalo već odavna prigrliti, ali su te odvraćali od njeg i ti si u tom mnogo izgubio. Tvoja djeca nijesu išla u mekteb, medresu, školu i t. d., nego su se skitala po sokacima i postala hile, pa pala na teret tebi u najgorem vaktu. Podaj dijete neka uči, jer ćeš se samo tako moći spasiti pred bujicom drugih vjera i naroda. Bez znanja nema ti ništa ko­ risti od tvog imetka, a naš hazreti Pejgam ber veli: (Tražite nauke pa makar u Kini!) i •) J ( T r a ž i t i nauku je dužnost svakom Muslimu i Muslimki). Tvoja djeca su po mektebima, medresama, ško­ lama, raznim korisnim zanatima za tvoju korist, a pošto ih imade i siromašnih, koji se ne mogu sami uzdržavati, trebao je i njih neko da podpomogne. Tvoja pametna braća osjetila su tu potrebu i osnovala »Gajret«, koji će tu tvoju siromašnu djecu uzdržavati, a ti opet trebaš koliko god možeš potpomagati »Gajrei.«, a s tim ćeš potpomagati sebe i svoju siromašnu djecu na naukama. Trebaš.biti član »Gajreta« pa kojeg bilo reda! Trebaš trošiti »Gajretovo« cigar ćage, šibice i safun, a čuvati se tugjinskih. Sve svoje potrebe namiruj kod svog brata Muslima i nemoj nipošto kupiti ništa u dućanu tugjina, dok toga ima u tvog brata, je r ćeš time sebi veliku štetu nanijeti. Tvoji su djedovi ovdje živjeli i ti trebaš čuvati ovu grudu. Oni su na njoj dosta krvi prolili, dok se je počelo po njoj oriti: Oni su na njoj sagradili mnoge džamije, mektebe i medrese, a sve je to tebi svetinja i moraš ih do pošljednjeg doba od dušmanskog napadaja braniti! Ne smiješ dopustiti, da po kostima tvojih djedova dušmanska noga gazi! Ako ti iseliš sa ove slatke grude, prestaće se na njoj oriti tvoje džamije biće pre­ okrenute u nešto drugOj u mektebima i medresama neće se učiti: jl j \ a p0 grobovima tvojih �227 djedova dušmanska će noga gaziti. Svaki kamen, svaka tahta, svaka greda, svaki klinac, zakucan u te naše svete zgrade, proklinjaće tebe. Svaka stopa oye zemlje proklinjaće te, j r ćeš ti biti uzrok, da se neće više u njoj Allahovo ime spominjati. Tebe varaju tvoji dušmani i kazuju ti, da ti sad moraš seliti, jer da se nakon tri godine iza anek­ sije iseliti ne ćeš moći, a onda da će doći najgore vrijeme za te kao Muslima. Kp god ti tako rekne ili ti počne dokazivati potrebu seobe pa s kojeg bilo gledišta, taj ne zna ništa i ne vidi dalje od nosa. Ti trebaš ostati u svom vatanu i ljubiti ga, jer hazreti Pejgamber veli: jkJV j* (Ljubiti domovinu je od imana). A sada ti još na pošljetku, dragi brate, ponovno kličem: M. Ć. Ćatić: Ljubavni akordi. Muniri. Ko biser-harfa mlagjanog Hola Duša je moja. Eros prstom dira ­ li žice njene i u glasu ,,mola“ Sevdaha himnu veličajnu svira — 1 svakog dana, svake noći bira Sve nove kajde u čast mog Idola... S harfinih žica ko jato leptira Akordi lete radosti i bola. ini Taj svaki akord — jedna pjesma to je, Što kao odjek uzvišene strasti Čezne ljepote, mladosti i slasti — Taj svaki akord - dah je čežnje moje: On traži usne tople i rumene, Ko cv’jet na suncu da na njima svene. ( t Hazim Muftić, — Tuzla. Japanske ideje. .— i SĆ j !j JJI Traži znanja, makar u Kini! = Hadis-šerif. I. Obično se ljudi jagme za sjeme krupne voćke, da siju, pa da mogu pobirati krupne plodove. Prije rusko-japanskog rata bilo je negdje vrlo teško, a negdje i nemoguće uvesti kakvu korisnu novost, pretvoriti zastarjeli zanat u moderni ili nago­ voriti izvjesni stalež, da osnuje svoje staleško udru­ ženje, porfioću kojega bi svi skupa kao cjelina, a i svaki pojedinac za se osjetio napredovanje u svom podhvatu. To je bilo vrlo teško, rekosmo, a to za to, jer se naš svijet držao zasebničkog življenja i rada; svak bio sebi i predlagaČ i savjetnik i odlučujući faktor, svak krio svoje stanje i svoje namjere, svak držao, ako bi okrenuo u zajednici živiti i raditi, da bi slabo napredovao, da se ne bi znalo ni ko pije ni ko plaća, već da bi sve jedan drugoga varao. A kako se i ne bi bojao: cal trgovac ili zanatlija nenaučan na velika poduzeća, držao je, da se rad sa­ stoji samo iz držanja robe u dućanu, koja treba od danas do sutra i kojom može podmiriti najbližu oko­ licu ili iz pripremanja i izragjivanja onoliko materi­ jala, koliko može na najbliže sajmište na vlastitim legjima ponijeti. Oni su to doduše činili u dobroj vjeri, u poštonoj namjeri i bez ikakvog razmetanja i nijesu bili zapetljani u dugove,.ali nijesu ni sermije povećavali niti radnje proširivali. Naš trgovac i zanatlija, ako bi prije mušterija zatražio nešto, što on u dućanu nema, ili kakav drugi kroj njegova rada, kakvog on nije običavao izragjivati, odgovorio bi jednostavno, da toga nema i opet bi dalje nastavio svoj obični život, bez ikakve brige i nastoja­ nja, da zatraženu robu naknadno pribavi, svoj rad preudesi prama zahtjevima mušterije, a ipak ga je peklo i tišalo pri du$i kad vidi mnogobrojne strance, koji su iz bijela svijeta amo dohrlili — nit ih je kad čuo ni vidio, — jedni sa čekićem i trnokopom na ramenu a jedni na jednoj im nozi opanak, a na drugoj pođrta cipela, ili su došli sasvim bosi i poderani pa se**sad koče lijepo odjeveni, ugojeni, probirani u raznim od­ borima, općinskim vijećima, komorama, a vlasnici su velikih kapitala, poduzeća, palaća, magazina, lagera fabrika i ostalog. Kako to može biti? Ta ja sam ovdje rogjen, otac, djed i pradjed i sve mi je odavle, moja je ovo * starina, ja ovdje poznam i najmanji kamenčić, potpuno sam i tjelesno i duševno razvijen, vidim, čujem, osje­ ćam, umijem brojiti i ječuniti pa od kuda to, da onome Šternu, — odonud čak iz Moravske — zapane u dio prije mene otvoriti onu fabriku kreča u kam e­ nolomu onoga mog tetića? Eto kažu, platio mu ga je dobro, ali što moj tetić to sam nije učinio, ili ako nije imao novaca, što meni nije ponudio, ili kojem drugom svome jerliji? Sada ja i moj tetić kupujemo kreč od Šterna! Tako jadikuje naš krpedžija, Osman Sarač u svom malom dućančiću, a kod njega sjedi njegov davnašnji ahbab, mektebhodža i imam iz čaršijskog džemata. Osman Sarač bio je nekad prvi opančar u svom mjestu, radio je dobro i njegovi se opanci u svim okolnim selima hvalili, a to je bilo onda, kad su se najviše opanci nosili i kad nije bilo mnogo opančara �226 NJJazl: Brate muslime! Pruži mi svoju bratsku ruku, kroz koju teče islamska krv, koja mi je najmilija na svijetu, jer je ona moga brata, da je stisnem i iz sve svoje duše reknem : Ramazani šerif tebrik ti činim i molim Allaha *l~Jf da ti dade, da ga puno godina u zdravlju i rahatluku i potpunom zadovoljstvu sviju Muslimana uzdočekuješ! Evo je prošlo 8 mjeseci kako je nastala naša godina 1328 godina i 8 mjeseci, kako je naš đevletlija, najhajirniji i pošljedni pejgamber Muhamed Mustafa j - jcU jUuiilJ-* pred bijesnom ruljom mušrićkom iz Mekke u Medinu preselio. On je ljubio Mekku, ali je iz nje iselio, jer je to Svemogući htio, je r je to bilo za korist uzvišene vjere . . . . Islama. Dragi b ra te ! Ti si se preko njega upoznao sa svojom uzvišenom vjerom; on te je izbavio iz krivo­ vjerja i naputio te pravom stazom, kojom idući ćeš biti najsretniji i ti si njegov pristaša, njega s pošto­ vanjem voliš i držiš se njegpvih zapovijedi. Evo je dakle došao, brate, onaj mjesec, u kojem se neizmjerno mnogo Božije milosti na zemlju prospe, u kojem ima najviše' ben'ćeta, mjesec, kad se grijesi opraštaju, mjesec u kome si ti najzadovoljniji . . . . Ramazan. U ovom mjesecu je preko Džibrili-EminajKur-an JLili,Jk« nazil bio i u njemu ajeti š e rif .................... .. 1 (Muslimani su samo braća . . . . . ) kojeg se mi svi Muslimani trebamo držati, jer to traži oci nas, jer je to za našu korist. Za to, dragi brate, izmiri se sa svakim bratom Muslimom i Ramazinišerif mu tebrik učini, pa ćeš biti sretan i na ovom i na onom svijetu, udovoljićeš Kur-ani f&z Ne če­ kaj, da ti on pruži prvi ruku, nemoj biti inačija i iz­ miri se sa svojim bratom! Tvoji te dušmani s njime zavagjaju, jer je to njima korist a tebi i cijelom ehli Islamu šteta. Odbaci dušmane, ne slušaj ih i prigrli svoga brata! On je tvoj brat, jer te s njim veže nešto više nego krv, veže te vjera . . . Islam. Izmiri se ti sa onim, sa kojim si zavagjen, pa smo svi izmireni i, izdajući se u Božiju pomoć, mi ćemo napredovati, jer ćemo udovoljiti Božijoj zapovijedi i jer nam se neće onda snaga na više dijelova cijepati. U jLi-ll |J»* jTj* ,u stoji ajeti šerif.. .jiI (Potpomažite se na dobrotu........... ) a ti kao Muslim trebaš udovoljiti tome ajeti-šerifu i svoga brata — kad mogneš i kad mu bude trebalo — potpomagati. Ne puštaj brata tugjinu, da od njega traži pomoći, dokle god mu je ti pružiti možeš. Njegov napredak je tvoj napredak, a njegovo propadanje je tvoje i cijelog ehli Islama propadanje. Trebamo potpomagati svoju braću, jer to i izreka našeg pejgambera (I (Bog će potpomagati svoga roba dotle, dok se on bude nalazio u pomoći svome bratu Muslimu) zahtijeva. Brate, prikučuj se svome bratu, potpomaži ga, združuj se sa njim te os­ nivaj korisna društva i zadruge, jer je Hazreti pejgamber je za svoga života štitio 'i širio Islam. Ti si njegov pristaša i trebaš ga slijediti. Za njegova vremena to se je postizavalo ratovima. On je imao za oružje strjelicu, i t. d., a već tvoji očevi su imali đrukč'je oružje, jer u ono vrijeme nijesu mogle služiti strjelice, kao pobjedonosno oružje, i za to su ih tvoji očevi ostavili i primili onda savremeno oružje . . . . barut. Promijenilo se je dakle vrijeme od hazreti Pejgam bera pa do tvojih otaca i s njime oružje, a promijenilo se je vrijeme takogjer od tvojih otaca do tebe, a s njime i oružje. Ne igra više ulogu puška i sablja, nego kalem i pero. Ti trebaš prihvatiti za kalem i pero, ako hoćeš da pobijediš. To ti je oružje trebalo već odavna prigrliti, ali su te odvraćali od njeg i ti si u tom mnogo izgubio. Tvoja djeca nijesu išla u mekteb, medresu, školu i t. d., nego su se skitala po sokacima i postala Iole, pa pala na teret tebi u najgorem vaktu. Podaj dijete neka uči, jer ćeš se samo tako moći spasiti pred bujicom drugih vjera i naroda. Bez znanja nema ti ništa ko­ risti od tvog imetka, a naš hazreti Pejgamber veli: J JljJl»' (Tražite nauke pa makar u Kini!) i **!—*.> i- * j (Tražiti nauku je dužnost svakom Muslimu i Muslimki). Tvoja djeca su po mektebima, medresama, ško­ lama, raznim korisnim zanatima za tvoju korist, a pošto ih imade i siromašnih, koji se ne mogu sami uzdržavati, trebao je i njih neko da podpomogne. Tvoja pam etna braća osjetila su tu potrebu i osnovala »Gajret«, koji će tu tvoju siromašnu djecu uzdržavati, a ti opet trebaš koliko god možeš potpomagati »Gajrei«, a s tim ćeš potpomagati sebe i svoju siromašnu djecu na naukama. T rebaš.biti član »Gajreta« pa kojeg bilo reda! Trebaš trošiti »Gajretovo® cigar ćage, šibice i safun, a čuvati se tugjinskih. Sve svoje potrebe namiruj kod svog brata Muslima i nemoj nipošto kupiti ništa u dućanu tugjina, dok toga ima u tvog brata, je r ćeš time sebi veliku štetu nanijeti. Tvoji su djedovi ovdje živjeli i ti trebaš čuvati ovu grudu. Oni su na njoj dosta krvi prolili, dok se je počelo po njoj oriti: <«'J>-j-*^<i)'Vl^llN Oni su na njoj sagradili mnoge džamije, mektebe i medrese, a sve je to tebi svetinja i moraš ih do pošljednjeg doba od dušmanskog napadaja braniti! Ne smiješ dopustiti, da po kostima tvojih djedova dušmanska noga gazi! Ako ti iseliš sa ove slatke grude, prestaće se na njoj oriti :uilj_»— J'VI tvoje džamije biće pre­ okrenute u nešto drugog u mektebima i medresama neće se učiti: jLdl^li* JI J\ a p0 grobovima tvojih �227 djedova dušmanska će noga gaziti. Svaki kamen, svaka tahta, svaka greda, svaki klinac, zakucan u te naše svete zgrade, proklinjaće tebe. Svaka stopa oye zemlje proklinjaće te, j r ćeš ti biti uzrok, da se neće više u njoj Allahovo ime spominjati. Tebe varaju tvoji dušmani i kazuju ti, da ti sad moraš seliti, jer da se nakon tri godine iza anek­ sije iseliti ne ćes moći, a onda da će doći najgore vrijeme za te kao Muslima. Ko god ti tako rekne ili ti počne dokazivati potrebu seobe pa s kojeg bilo gledišta, taj ne zna ništa i ne vidi dalje od nosa. Ti trebaš ostati u svom vatanu i ljubiti ga, jer hazreti Pejgamber veli: (Ljubiti domovinu je od imana). A sada ti još na pošljetku, dragi brate, ponovno kličem: * * " * -* ■ M. Ć. Ćatić: Ljubavni akordi. c * . Muniri. Ko biser-harfa mlagjanog Eola Duša je moja. Eros prstom dira^ U žice njene i u glasu',,mola“ Sevdaha himnu veličajnu svira — I svakog dana.'-svake noći bira Sve nove kajde u čast mog Idola... S harfinih žica ko jato leptira Akordi lete radosti i bola, Taj svaki akord — jedna pjesma to je, Što kao odjek uzvišene strasti Čezne ljepote, mladosti i slasti — Taj svaki akord - dah je čežnje moje: On traži usne tople i rumene, Ko cv’jet na suncu da na njima svene. ( t Hazim Muftić, — Tuzla. Japanske ideje. Traži znanja, makar u Kini! = Hadis-šerif. I. Obično se ljudi jagme za sjeme krupne voćke, da siju, pa da mogu pobirati krupne plodove. Prije rusko-japanskog rata bilo je negdje vrlo teško, a negdje i nemoguće uvesti kakvu korisnu novost, pretvoriti zastarjeli zanat u moderni ili nago­ voriti izvjesni stalež, da osnuje svoje staleško udru­ ženje, ponfioću kojega bi svi skupa kao cjelina, a i svaki pojedinac za se osjetio napredovanje u svom podhvatu. To je bilo vrlo teško, rekosmo, a to za to, jer se naš svijet držao zasebničkog življenja i rada; svak bio sebi i predlagač i savjetnik i odlučujući faktor, svak krio svoje stanje i svoje namjere, svak držao, ako bi okrenuo u zajednici živiti i raditi, da bi slabo napredovao, da se ne bi znalo ni ko pije ni ko plaća, već da bi sve jedan drugoga varao. A kako se i ne bi bojao: caš trgovac ili zanatlija nenaučan na velika poduzeća, držao je, da se rad sa­ stoji samo iz držanja robe u dućanu, koja treba od danas do sutra i kojom može podmiriti najbližu oko­ licu ili iz pripremanja i izragjivanja onoliko materi­ jala, koliko može na najbliže sajmište na vlastitim legjima ponijeti. Oni su to doduše činili u dobroj vjeri, u poš­ tenoj namjeri i bez ikakvog razmetanja i nijesu bili zapetljani u dugove,.ali nijesu ni sermije povećavali niti radnje proširivali. Naš trgovac i zanatlija, ako bi prije mušterija zatražio nešto, što on u dućanu nema, ili kakav drugi kroj njegova rada, kakvog on nije običavao izragjivati, odgovorio bi jednostavno, da toga nema i opet bi dalje nastavio svoj obični život, bez ikakve brige i nastoja­ nja, da zatraženu robu naknadno pribavi, svoj rad preudesi prama zahtjevima mušterije, a ipak g a je peklo i tišalo pri du§i kad vidi mnogobrojne strance, koji su iz bijela svijeta amo dohrlili — nit ih je kad čuo ni vidio, — jedni sa Čekićem i trnokopom na ramenu a jedni na jednoj im nozi opanak, a na drugoj podrta cipela, ili su došli sasvim bosi i poderani pa se-*sad koče lijepo odjeveni, ugojeni, probirani u raznim od­ borima, općinskim vijećima, komorama, a vlasnici su velikih kapitala, poduzeća, palaća, magazina, lagera fabrika i ostalog. Kako to može biti? Ta ja sam ovdje rogjen, otac, djed i pradjed i sve mi je odavle, moja je ovo * starina, ja ovdje poznam i najmanji kamenčić, potpuno sam i tjelesno i duševno razvijen, vidim, čujem, osje­ ćam, umijem brojiti i ječuniti pa od kuda to, da onome Šternu, — odonud čak iz Moravske — zapane u dio prije mene otvoriti onu fabriku kreča u kam e­ nolomu onoga mog tetića? Eto kažu, platio mu ga je dobro, ali što moj tetić to sam nije učinio, ili ako nije imao novaca, što meni nije ponudio, ili kojem drugom svome jerliji? Sada ja i moj tetić kupujemo kreč od Šterna! Tako jadikuje naš krpedžija, Osman Sarač u svom malom dućančiću, a kod njega sjedi njegov davnašnji ahbab, mektebhodža i imam iz čaršijskog džemata. Osman Sarač bio je nekad prvi opančar u svom mjestu, radio je dobro i Djegovi se opanci u svim okolnim selima hvalili, a to je bilo onda, kad su se najviše opanci nosili i kad nije bilo mnogo opančara �228 a ni željeznica, koje bi bile vagonima dovažale jefti­ niju obuću iz drugih udaljenih mjesta. Nu danas i seljaci hoće promjene. Ovaj hoće opanke sa malo višim topucima, onaj sa nekakvim kljunovima, a drugi hoće, da su mu izbocane ili sa nekakvim ventilacijama i tako se sama ta grana rada raširila i razvila, da joj je trebalo više pažnje posve­ titi. Osman Sarač nije htio novotarija, pa nije htio ni mušterijama da udovoljava, te je tako počeo svijet od sebe odbijati. U novije vrijeme, pošto se o svemu opširno piše, to se neko nagje, te u nekakvom stra­ nom glasilu iznese sve prilike i neprilike bosanskog obućarstva, a taman odmah se iza toga doseli u Saračevu blizinu nekakav Madžar po zanatu obućar. Ovaj Madžar je sprva samo krpio svijetu obuću i često po­ sjećivao svog kolegu Sarača. Neko vrijeme bio Sarač opančar, a Madžar krpedžija, a do podrugu godinu dana su im se uloge iz­ mijenile, jer bi se Sarač i pred Madžarom vazda tu­ žio na čudnovate nove ćejfove svojih mušterija, koji će ga, — znao bi Osmanaga često u huji reći, otjerati iz rogjene grude, a Madžar se samo smijao i potvrgjivao Saraču njegove originalne izjave, a uz to udešavao svoj rad naprama potrebama svijeta i za­ htjevima vremena. Sarač je cijeli tok mijenjanja svoje uloge sa dose­ ljenim Madžarom živo osjećao. Svojim je očima gle­ dao sve uzroke i posljedice svoga stanja i rada, ali je bio uvijek toga uvjerenja, da on imade sve potpuno pravo, a to što se dogagja, da je to njemu neko iz mržnje potkopao, da ga neko mrzi, te ga hoće da upropasti, a pošto nije mogao opredijeliti pravog uzroka svoje propasti, to je zaključio, da mu je sve što je novo, što je nastalo od dana početka njegovog nazadovanja: ljudi, djeca, nove »pod plan kuće,« nove ustanove, nošnja, način življenja, sve, sve je to uzrok njegovom nazadku, sve je njegov dušman i on to sve treba da mrzi i prezire. Sad su po njegovom sudu i ona djeca, onaj novi naraštaj, koji ne pamti, kada je Švabo u Bosnu došao, za to što kao takav pripada onoj grupi, koju Osman Sarač mrzi, taj novi naraštaj je doveo Švabu u Bosnu da upropasti Osmana Sarača. — »Jest, to je aš'ćare, oni su švabinovci, oni, što nose švapske kundure, neće da se briče, počeli su i haljine njihove nositi i sa Švabama se druže, oni su ih i doveli ovamo, nijesam ja. Ja ih ne sevdišem, ovo je sve skočilo na zlo.« Tako je sudio i zaključivao na' siroti Osman Sarač, a i tada ga je slušao njegov prijatelj Mektebhodža, pijući crnu kahvu i smišljajući način, kako bi Sarača umirio i razgovorio. »Nemoj brate, Osmanaga« — odgovorio bi hodža — »ti si Čovjek ljut, pa ako ćeš i inadžija. Od kud će Švabu dovesti oni, koji se nijesu bili ni rodili, kad je Švabo došao!? Nego ti traži sebepa na drugom mjestu. Zar ne vidiš kako u Madžara ima pun dućan svakog kroja opanaka: i sa topucima i sa kljunovima i ventilacijama. Tako je sada adet, pa svijet mijenja ćejfove u nošnji i obući, pa naprama tome si trebao i ti krojiti, kad su ti to i same tvoje mušterije tražile. Ti oijesi htio da svojim mušterijama udovoljiš, a Madžar jest, pa eto za to je on postao čitav aga, a ti se sada baviš samo krpljenjem. Zar ne znaš, da si i meni više puta činio preko moje želje, ja velim: udri mi zakrpu na firale tanku i malenu, nek mi se plaho ne vidi, a ti me uzmeš na smijeh, ružiš me i veliš mi, da sam počeo živiti po njakoj modi i udariš mi uz inad golemu zakrpu. Ti hoćeš da si pametniji od svakoga, bilesi hoćeš da mene poučavaš, šta je po Šeriatu džaiz, a šta nije. A od kud brate, Osmanaga, da tj bolje od mene poznaš, šta je džaiz, kad ti nijesi ni jednog ćitaba proučio. U tebe nije n išti džaiz, što god t: ne razumiješ i ne begenišeš. A ja sam ti sto puta kazivao, da je džaiz naučiti i raditi svaki zanat, a osobito da je dužnost Turčinu čovjeku paziti pa raditi ono, sa čim će sebe i svoj evlad ihja učiniti i unaprijediti. Ti veliš: nije džaiz da Turčin za đunjalukom hlepi i da se obogaćuje. To, brate, nema ni u jednom ćitabu. Znam ja, da ne valja gramziti za sa­ mim zengjilukom a zaboravljati pri tome svoju dušu i svoj ahirot, am a odmah zatim veli, da ahiretski čovjek može biti i onaj u koga su halke na avlinskim vratima i uzengjije od samog zlata, a opet se muže biti dunjalučki čovjek, a da se od siromaštva nema čime odjeti. Ja beli neznam od kud tebi, Osmanaga, take mesele!« — »Ja ni vama hodžama ne mogu u kraj stati« — otpoče Osman Sarač razjaren i iskrivljenih očiju, naprama Hodži. — »Ti, jeli de, sam kažeš, da se treba bidata klonuti, a sada iz tvog eglena razumih, da bi mi bilo džaiz krojiti opanke i s topucima i po onoj novoj modi?!« — »Eto vidiš, da nijesi do kraja zapamtio: bidat se dijeli na dvoje: bidati hasenu i bidati-sejin. Ja sam kazivao, da se treba kloniti onih zlih novotarija, koje su štetne i po vjeru opasne, dočim bidati-hasenu, no­ vost koja je lijepa i korisna i koja za din nema ni­ kakvog hrgjavog pošljedka, treba i slobodno je primiti«. Osman Sarač se malo u svog hodžu zagledao, smotao novu cigaru i neko vrijeme zašutio razmišlja­ jući o pošljednjem hodžinom tumačenju bid ata. Ali se i poslije toga nije mogao nakaniti, da za­ počne graditi svakovrsne opanke, jer je držao, da se zanadžija, koji je kao on spao sa majstora na krpedžiju, ne može više ni pridignuti, a svakako mu je eto onaj doseljenik preoteo zanat i primio mušterije, pa je zato počeo smišljati, kako da se sadašnjeg hala na kakav jednostavniji način riješi. �229 Smišljao na sve načine, dok mit na jedanput ne pade sretna misao hidžret! Jest, hidžret je najmubarećniji izlaz, ovdje se svakako ne može živiti, jer eto se sve izmijenilo: stranci zauzimaju naša mjesta, a njima i jest dunja luk poklonjen, njima se svukud ide na ruku, pa nama nije ni moguće ovdje ostati. Šta ja znam — razmiš­ ljao je očajavaj ućr majstor, — kako to i ove sadašnje hodže uče i kazuju. Prije su hodže bile siromašne i nijesu se na svoje stanje tužili, a danas i oni hoće više imetka, a i svijetu kazuju, da se treba što više obogaćivati. Ima ih pa po gdje što govore o ovim novim zanatima i o trgovini isto kao i same Švabe. Vele, da se je lijepo udruživati i u zajednici raditi, a to se, vira je, nije moglo čuti od prijašnjih hodža, koji nisu bili švabinovci. Nema druge nego seliti u Tursku a neka kauri ovdje rade i nek se šire koliko im je volja. Osman Sarač je do nekoliko dana svoj naum kazao i Hodži i zamolio ga je, da o tome još nikome ne kazuje, jer da on ne kani još seliti, dok ne proda čitavog svog imetka, a "to da njemu kazuje samo onako kao svome ahbabu, neka znaHodža je Osmana Sarača na sve načine odvraćao od seobe dokazujući mu, kako je to grijeh, ostaviti svoj vatan i smanjiti broj nufusa svoje braće po dinu i s time im štetu nanijeti, ali ga nije mogao odvra­ titi od njegove odluke, jer tvrdoglavost kad ugazi u ludi inadčiluk, ne može da čuje savjeta razborita čo­ vjeka. I Sarač hoće hidžretiti, pa svršen gjon. Naš se Sarač potajno spremao i već bio skontao do jedno dva tri mjeseca ići, kad na jednom novine počeše donositi vijesti, kako se zaratio nekakav Japan sa silnom Rusijom. znanje o stranim narodima, ipak se nije imalo prilike više o Japanu i Japancima doznati dok nije započeo japanski rat sa Rusijom. Osim toga naš svijet vrlo voli slušati i razgo­ varati o svjetskim novostima, a osobito ako gdje puca, ako se je koja država s drugom zaratila, eto ti mate­ rijala za ugodnog razgovora. Najmanja novost sa ra-_ tišta može prouzrokovati, da se nebrojeno gjezvi kahve popije po kahvama i dućanima, a ako se još radi o uspjehu one vojske, kojoj je narod svoje simpatije poklonio, onda trošenje same kahve nije dosta, to treba teferičom i mladom janjetmom proslaviti. Kako obično za vrijeme rata svijet svrati pažnju na ratujuće stranke, tako sebi izmegju njih odabere jednu, kojoj poklanja svoju naklonost, a protivnu mrzi i u duši šalje proti njoj nebrojenu vojsku, da je što više tuče. Lahko je pogoditi neprijateljsku vojsku, ako se s kim Turska bije, ali je pitanje, kad se biju dvije neislamske države. Rus j'e poznat kao zakleti turski neprijatelj, pa je za to, — ako se za Japan nije prije nikad čulo, — opet naš svijet pozdravio Japance, kao neke nove prijatelje, makar što ni oni nijesu Turci, veleći: čim on bije Rusa, starog turskog dušmanina, to znači, da je turska stranka. I tako najednom zavlada veliko interesovanje za Japan i Japance. Pitalo se: ko su, šta su, gdje su, koliko ih ima, kako žive, šta vjeruju? A novina se nijedna — koja piše o ru8ko-japanskom ratu — nije smjela propustiti a da se od kraja do konca ne pročita. Izvanredni uspjesi japanske vojske slavili su se kao uspjesi islamske vojske nad neislamskom, a vrline i osobitosti japanskog načina života se počele primje­ II. njivati u najobičnijim domaćim stvarima. Od velike Grupa ljudi, kojoj Osman-Sarač po obrazova­ naklonosti naprama Japancima, nazivao je svijet svoje najmilije stvari — japanskim. Japanski halat, japanska nosti pripada, imade vrlo zanimljive, uprav bojoslovne pojmove o državama, državnoj upravi, carevima, kra­ kuća, japanska voda, japansko maslo; ako je ko nešto dobro i majstorski izveo i dovršio, to se odmah na­ ljevima i pojedinim narodima. Na primjer vrlo je zanimljivo slušati o »Ara­ zvalo, da je — japanski! U tu bujicu novosti, u neopisivo zanimanje za pima iz kuma<(, o „Milijun suvarije iz Hindistana« itd. Oni u glavnom poznaju Arape, Turke, Latine, Japancima i njihovim uspjesima na ratištu, zapao je Švabe i Ruse; od država: Tursku, Rusiju, Inglesku, iznenada i naš krpedžija Osman Sarač. Nije — na svoju sreću — bio još prodao glavnog Francesku, Alamaniju, Švedsku i Italiju, a od vladara poznaju svoro sve, ali se najviše poznaje turski i dijela svoga imetka, a niti je bio svog posla posve ruski, jer se oni, — po narodnoj predaji, — od dav­ napustio, nego je u svoj dućančić redovito dolazio, pa nina takme i natječu, koji će na dunjaluku imati je imao gdje svraćati one, koji znadu čitati novine i prvenstvo. To se malo znanja u narodu osniva na pripovijedati zanimljive novosti o porazu Rusije i napričama, junačkim pjesmama i omanjim, kad i kad predku Japanaca. Ni same novine nijesu se zadovoljavale sa vije­ pogrešno, a nekad i pravo shvaćenim, izjavama čuve­ stima o samom ratovanju, nego su donosile kilomenim od obrazovanijih ljudi. Nešto se u tom pogledu dozna još u djetinjstvu trične članke u kojima se obširno opisuje japanski kod kuće, nešto po sijelima i kahvama i na duća­ narod. Opisivalo se, kako je Japan mnogo manji od nima. Ko se više o tome razgovara, taj imade prilike više i doznati, ali i pored tolikog interesovanja za Rusije, kako su Japanci mali, ali vrlo hrabar, žilav i �230 istrajan narod, koji svoju domovinu ljubi i cijeni i koji je za vrlo malo godina, sa svojim neumornim radom i nastojanjem postao napredniji od sviju evrop­ skih naroda. U Japanu — pisa'e su novine — vrlo je teško naći odrasla čovjeka, a da ne zna pisati i čitati; skoro •svako njihovo oveće selo imade svoju štampariju, pošte i druga saobraćajna sredstva su im tako dobro uregjena, da za dvadeset i četiri sahata može sva Japanska znati, šta se u državi novo dogodilo. Sve im se radi na mašinu, sve ide brzo i lahko, bogatstva i blagostanja je u njih mnogo, a siromaštva skoro i nemaju. A kakav je opet način življenja u Japanaca. Cisto se drže, kupaju se hladnom vodom svaki dan, preoblače se često, štede na svačem, rano ustaju, kasno liježu, puno rade i megjusobno se slažu i potpomažu. Djeci nikako svojoj ne daju, da im besposlena po sokaku hodaju i klatare se, nego svak mora svoje dijete nadzirati i brinuti se, da mu svrši početne osnovne škole, a poslije toga mora ga slati na kakav bilo zanat, u trgovinu ili ako hoće na više nauke. Sve im je to nekako kao u pravih Turaka! Tako je narod po novinama imao prilike Japance upoznati, kao najbliže komšije i uzroke velikog na­ pretka malog Japana nad puno većom Rusijom, po­ čeo je svaki pojedinac prozirati i shvaćati i po tom brzo usporegjivati prama svome stanju. Osman Sarač jd-svaki dan slušao novosti o ruskojapanskom ratu i o Japancima. Slušao, o njima puno razmišljao i s drugima raspravljao, te je u tome svoj naum o hidžetu bio skoro zaboravio. Saračev je dućan bio postao kao kakva mala či­ taonica. Svijet je tu dolazio i donosio novine, te čitao novosti, što je majstoru Osmanu godilu, jer su so­ bom nije znao čitati, pa bi inače morao svoj posao ostaviti tražeći one koji čitaju, a ovako mu sve go­ tovo na noge dolazilo i obavješćivalo ga, a svijet opet iz zahvalnosti na ustupljenim prostorijama krpedžinog dućana naručivao tuđe nužnu obuću sebi i svojima, te se tako našem Saraču od jednom dva čara sastala. Donosili su se i ilustrovani listovi, te je svijet • imao prilike gledati mnogo opisa iz Japana i sa rati­ šta naslikane, te bi se to za dugo pregledalo i uspo* regjivalo sa onim, što se je pročitalo. Slike je umio i Osman-Sarač razgledati, (on bi u šali rekao, da iz slika »čita«), pa se za njih najviše jagmio, te bi slike, koje bi mu se najviše dopale, radi svoje osobite za­ nimljivosti, kupovao, lijepio ih po svojoj radionici i drugima, koji su manje o Japancima znali i čuli, tumačio i držao čitava predavanja. Ovo čitanje novina o rusko-japanskom ratu, a osobito oposivanje, kano i sa čim su Japanci napre­ dovali i stekli svjetski glas, bilo je od neprocjenjive koristi za svijet. Ljudi su se uvjerili, da je način življenja Japa nača kc ristonosan, da je ustrajnost i marljivost, rad i štednja, sloga i megjusobno potpomaganje sila, koja podiže i male narode, a da se s tim svojstvima isto može podići i jedan grad, stalež, društvo, porodica, pa i pojedinac. Ovi uvjeti za napredovanje bili su svijetu i prije poznati, ali su radi jednoličnog života narodnog i naj­ više radi nebrige, nemarnosti i mrtvila same mrodne inteligencije bili u masi zakržljali, za to je trebalo, da se nešto golemo i izvanredno dogodi, pa da pro* uzrokuje, da se u duši narodnoj ponovno pretresu i ožive! III. Do dva-tri mjeseca iza rusko-japanskog rata, ugje Mektebhodža i Imam čaršijskog džemata zabri­ nut u dućan Osmanage Sarača i nagje majstora gdje veselo i sa nekom odlučnošću kroji jedne nove opanke i to baš sa ventilacijama. U dućanu osim majstora nagje još šest dječaka, koji su u jednom kutu radionice na niskim tronošcima takogjer nešto šili, krojili i če­ kićima tucukali. Na jednom zidu Saračeva dućana bio je prili­ jepljen izrezak iz neke ilustrovane novine sa slikom, koja prikazuje, kako Japanci iz balona sa električnim lampama osvjetljuju tvrgjavu Port-Artura po noći, a odozdo sa mora drugi opet Japanci bombarduju to­ povima iz ratnih brodova grad i to po onim mjestima kuda im drugovi iz zrakoplova osvjetljuju. — „Kako si Osmanaga?" — upita Hodža na­ kon selama, sjedajući na jednu stolicu naprama m aj­ storu Saraču. — „Dobro, elhamdu lillah! Uvijek na boIje„. — odgovori Sarač. „Ma ja opet došo, da te od onog razbijam1*, — nastavi Hodža — „a vidim, izgledaš mi nekako veseliji, nego ikad. Hajir ola!?“ — — „Hajir, inšallah! — ----- K o je?____ Aha, ono sam ja davno, moj slatki efendija, zabacio. Zar ne vidiš, da sam započeo raditi, — tešbih annasu, kao Japanac! Turčin se, jel’ de, može biti svagdje, samo nek je srce čisto. A bogme, svakoj je biljci Bog odredio mjesto gdje će rasti i zresti. Bosna je naša saksija, pa tr.-bamo da u njoj bujamn i cvatimo. Zar nije lijepo čuti, da Islama imade i po ostalim zemljama, osim Turske! A nisam ja opet kader s Božjjom pomoči, sa svojim radom i ustalaštvom postignuti mnogo. Vidi onu sliku i one Japance u havi nad Port-Artur o m ------------ !“ i pri tom upozori Sarač Hodžu, ga­ nutog do suza, na sliku prilijepljenu na zidu. Hodža prigje slici bliže, ali preokret i odušev­ ljenje, koje je njime bilo ovladalo slušajući Saračeve riječi, baci ga najprije u zagrljaj preporogjenog opan­ čara, a onda kao kroz plač reče: �— „Misli, radi i živi islamski, pa m akar to i preko Japanaca naučavao!" — . Iza toga na jedno po godine osnovalo se je u m jestu »M uslimansko zanatlijsko udruženje« u kojem je O sm anaga Sarač, kao najzauzetniji" promicatelj na­ prednih ideja u kasabi m egju Muslimanima, izabran za predsjednika. U pravila »M uslimanskog zanatlijskog društva« n a predlog predsjednikov unešen je jedan paragraf, koji glasi: „Pravi članovi društva ne sm iju piti alko­ holnih piča i m oraju biti. oženjeni, (neoženjom članu daje se rok od šest mjeseci od dana stupanja u d ru ­ štvo, da se oženi); svaki se član m ora baviti kakvim bilo unosnim radom ili zanatom, a slobodno vrijem e im ade upotrebljavati u čitanje korisnih knjiga. D ruštvo će nastojati, da u m jestu M uslimani budu imali za svaki potrebni zanat svoga m ajstora — M uslimana. — CajiKo: Ecjna. „Kaico ča ? H yx yMH.n>aT iviacah. 0(cpeHyx ce h BHljex, fla je CTaB.n>eHO nnTafte Ha Me. „^o6po, Kaico ch th “, OArOBopux. BKy^a ch nomao?“. Hexornue ce 3arjieAax y H»y. 3aHHMaja Me je čajarae .ii>enyinKaoTo AjeRojie oa 7—8 roA. „H acm y meTH>yl“ OneT joj oAroBopax cMjeuiKajyhn ce. „Ja, naMa je jiaxKO iucTaTH r ,,IIa xajA e h t h ca mhom “ . „He Mory octbbhth Majwy. JTeaca Ha3e6.na“. „Kora imam jorn koa Kyhe‘|’ „HnKora. llMa.ia csm 6a6y h AxMera, na cy yMpjiH. Ea6o je yMpo hms nyHo, a A xmct cKopo. Ea6o je aohoceo CBamTa Kyhn. Kaace Majna, Aa je AxMeTy 6ruio 2 roAHHe KaAa je yMpo. E ho je jmjen. CMnja^iH cmo ce KaA cmo ce aačaBjbajtH. Jora je MajKa poAH.ra ajci;c, a.in hx ja ne shbm. C bh cy noMpjin." „Ka&o je tc6h hmb" ? „E cms, O bo je Hama Kyha, a HMauo a K03y. Huje Aoinjia oa jynep. H acm, Aa je noTpaacnM. MajKa je rA&A' Ha, na xohe, a» ce Hannje M.injeica. A h ja caM rjiaAna . „Ilira th je paAHo 6a6o?“ „E ho je Tep3iija koa Mexare. yBHjeK je paAHo koa H>era. KaAa je 6 ho čo.iecTaH, aohocho je Kyhn, na je mHo. Yx, Kano je Kaui,T>aol“ „.ZJaje jih Ban m ia a ra ? „He, Ka»<e Aa My He MoaceMO n.naTHrn, na HCMa Ha mTO. KaAa Moace Majica paAHTH, oBAa hsm je jiaxKO. Ilepe xajbHHe koa rocnoje, a mohh rocnoja AaJ®: xjte6a, Meča h oneT MajKH napa. E ksko je mchc bo.iho 6a6o 1 CaMO Me jeAHOM Hrančao niTO caM aancKa^a npajuap oa HeKaiCBora e<j)6HAHje. PeKao mh je, Aa HHKaAa He cMnjeM HCKaTH hh oa Kora." IIor^eAaJia M® HenoBjepA>iiBo, Kao Aa ce Kaje, hito mu je peiuia, Aa j® raBAHa 11 3amyTa. ttlyTiio caM h ja, cTe3a.no Me oko cpua. JKajino caM je. 3arp^Hx je h AaAox joj rpoui, CBy CBojy roToBHHy. ycTpyqaBaja ce, Aa y3Me, a pytmue joj AP*Taxy oa paAocTH. PeKox joj Aa Hehy hhkomc Ka3aTH, na eBo He 0Apwax pejen. 3axBa^Ho Me je nor.neAaJia h OTnra^a KykH. Joui ce OKpeHy«na KaAa je y.ia3H.na y BpaTa. I3ol)Ox ii pa3MHnijbax o E cmh. E hctpo, pa36opHTO, naMBTHo AejeTe. 3HaAe 3a HeBCA>e jom oa caAa. K ojirko č^iaro y oHoj Aaninapn. IIpenaAe Me H>€3HHa 6yAyhHocT. BiiAjex je y hcKora are. C.aysKH . .. Cbc nocJiOBe paah. PacTe Be.iHKa AjeBojKa. Tajejio joj je cnocoČHo, a» npo6yAH noacyAy. AniH chh, Jiujeno OAjeBeH, HaMa3aH. Očjinjefce KpaAOMHne oko H>e. IIpBa 3roAa h EcMa u3ry6'.n>eHa. B ha®ce nocjbeA0ne. Ara y HenpiuinpH. ILnaha HeaoMe npoTyxH, Aa je y3Me. OBaj norpomu HOBau;, EcMy OTjepa, a ona oAHece »H>eroBO« A«jeTC. CaAa je oneT y OHoj AanmapH. Hepe h ohs xa,r>HHe. HajCo.i>e joj n.iaka ecjieHAHja, cyAaU- CaMau je. CnaBa 8aAyro ii3jyTpa. EcMa Aoni.na Aa y3Me xa.r>HHe. EifieHAnja je noacyAHO r.ieAa- Ckomh. IlaBa.m Kao 3Bnjep. EcMa noAJieace. T sko ce BHme nyTa Aora^a. EcMa oneT noHece. C khm? Ksko? H hko »ne 3Ha«. Ca CBaKHM. „UpoCTHTyTKa, pn3Jiii jau. PoAHaa oneT. Eojn ce CBnjeTa. yAaBH^a AnjeTe. 3aKonaaa ra y aB^Hjn. Hyo CBHjeT. JaBHo cyAy. EcMy ocykyjy 3a »3jio<ihh«. CyAaU, e^eHAnja o36H.r>aH. HnTa ocyAy. Kopn je, ksko je Mor.ia yiHHHTH, mro 3a6paa.yjy 3aK0HH, uiepnaT. E cms cxpBaHa, jom 6ojieCHa cayma. Ocjeka ce kphbom. CyAaU no X naparpa<j>y oeybyje EcMy na y roAHHa 3a 3jiobuh. Je3a Me opo^e HHTaBHM Tnje^oM, rpo3ekn ce oBe CTpamHe (vihko, Kojnx je y *HBOTy Taico mhoto. .. 9 F. Nedžati: Ruža i sunce. Sjajno sunce kad za gore Visoke se tiho skloni, Od večeri pa do zore, Ruža biser-suze roni: Ona čezne c'jele noći Za sunčevim zagrljajem, Jedva čeka, kad će doći Da je ljubi alem-sjajem. U zoru se sunce javlja, I svud zrake sipa bajne, Nježno ružu on pozdravlja, Pa joj suze pije sjajne. A ruža se sretnom snije, Sva od milja divno šija, Spram sunca se tiho smije I u miris čuvstva svijal �232 Ko je najveći čovjek na svijetu? Ovo pitanje izlazilo je na dnevni red više puta kod slobodoumnih raspravljala, a i neke evropske novine su ga iznosile, da javnost odgovori na nj. One su uvijek dobivale odgovor, da je najveći čovjek na svijetu Muhamed fjUIUc U posljednje vrijeme je takogjer iznio to pitanje kršćanski list u Bejrutu ,,V a ta n “ i uz njega još jedno pitanje, koje glasi: Ko je najveći čovjek u Siriji? Spomenuti list dobio je od jednog kršćanskog pisca ovaj odgovor: »U opće na svijetu najveći je čovjek onaj, koji je za 10 godina utvrdio jednu vjeru, uspostavio jednu filozofiju, zakon druževnosti, preobratio zakon rato­ vanja, dao civilizovane zakone i koji je uspostavio jedan narod i jednu državu, koja kroz vijekove traje, a on je bio ummija (analfabeta) Muhamed ibni Abdullah ibni Abdul-Muttalib el-Kurejšij-el-arebij, Pejgamber Muslimana. On je pribavio svojim sljedbenicima sve, što im je nužno za razvijanje, a kao obratište, gdje se mogu u svim vjerskim i svjetskim stvarima pri potrebi obraćati, upozorio ih je na Kur-an i Hadis. On je dao svojim pristašama jedan kongres, na kojem će se svake godine sastajati, a to je hadž. Pošto je po šeriatu dužan ići na hadž onaj, koji ima nužnu opskrbu za taj put, to se vidi, da je taj hadž (kongres) za to, da se bogati i ugledni Muslimani iz svih krajeva svijeta jednom u godini sastanu i zajed­ nički porazgovore o svima stvarima njihove (islamske) zajednice, o političkim i društvenim stvarima i njiho; vom megjusobnom potpomaganju. On je pomogao svojim pristašama siromasima sa zekjatom tako, da megju Muslimanima ne bi mo­ gao naći siromaha, ako bi se zekjat po propisima davao1). Zasagjena je klica vječitosti Islama tim, što je Kur-an na arapskom jeziku, a što je dužnost na sva­ kog islamskog učenjaka i vogju, da ga na arapskom jeziku razumije." I kad ne bude u tom ništa drugo, samo je to dosta, da bude jezična zajednica sviju Muslimana. ovoga propisa neko vrijeme držali, a i današnja je mu bajea*) neki znak toga izbora. On je omogućio život i onima, koji nijesu njegove pristaše, a žive u islamskim mjestima, rekavši: sM j*«"! <JI ^-»>1* t. j. cio svijet je Božija obitelj. Najmiliji je Bogu onaj, koji njegovoj obitelji najviše koristi doprinosi. On je za obitelj učinio to, da je postavio nenatkriljiv bračni zakon i zakonski uredio sve, što iz braka proizlazi. On se je za znanost mnogo zauzimao. Sa mnogo hadisa je svojim pristašama zapovjedio, da traže na­ uku pa gdje bilo na svijetu. Ova njegova preporuka mnogo je doprinijela, da su Muslimani za svoje moći primali od svakle znanost, i da je ona megju njima evala. Pa zar ne će biti najveći čovjek na svijetu onaj, koji je ovo sve učinio? Na pitanje: ko je najveći čovjek u Siriji, odgo­ vorio je isti kršćanski pisac ovo: »Da povijest pozna ime onog slavnog Peničanina koji je izumio pismo slovima, moj bi odgovor glasio: On je najveći čovjek u Siriji. Ako možemo u sirijance ubrojiti Salahuddini Ejjubiju za to što je umro u Siriji i što mu je otac u njoj stanovao, onda je on taj najveći čovjek u Siriji, jer je on neprijatelje u 90 bitaka porazio, a uz to bio najpravedniji vladar. Kada je umro, nije ostavio iza sebe imetka kao ostali vladari, nego se je sva njegova ostavština sastojala od 48 dirhema. Ali pošto nije utvrgjeno, da je on sirijanac, onda će po mom mišljenu biti taj najveći čovjek u Siriji Ebul-Ala el Meari. Ja u njemu vidim velikog pjesnika i filozofa, rječitog pisca, m udra čovjeka i slobodna, koji je dostojan da se nazove najvećim čovjekom u Siriji1*. Iz » E l-M en a r« -a preveo Nijazi. * * * Ovaj je odgovor pisao jedan kršćanin i u kršćan­ skom duhu, pa se na nekoliko m jesta ne slaže sa Islamom, ali ja se nadam, da će p. n. čitatelji to uočiti i onako, kako treba sebi ispraviti. P r im je d b a p re v o d io c a . On je omogućio napredovanje svakom svom sljedbeniku s tim, što u Islamu nema klasa i što Muslim Muslima ne može nadmašiti ni čim osim pobožnošću. Islamska je država u početku bila prava republika, te su Muslimani izmegju sebe po sposob­ nosti birali svog poglavicu, a to je Halifa. Oni su se (* ^ va Prva stoljeća su se Muslimani držali strogo pro­ pisa Kur-ana i nije se imala sadaka (milostinja) i kefaret kome dati. -v t jUi-V l^LU Prim. preV. *) Mubajea ili bej-at je običaj kod Osmanlija, po kojem dogju slobodno na poklonstvo novom halifi osim velikaša i drugi državljani prilikom njegova zasijedanja na prijesto. Prim. prev. �233 Fadil Kurtagić: Abdul-Huk Hainld: Spleen. Kći Indije. — Mehi Memiševiću. Ja voljeh nekad cio ovaj svijet Ko pjesmu, proljet, ko Slobode sjaj! Kroz sanje gledah gdje Ljubavi cvijet Čaške mu pruža u vruć zagrljaj. Drama u 5 činova (8 slika). — Prevodi Šeiusuddin Sarajltć. — (Nastavak.) P r iz o r d ru g i. S u ru d ž i, S telin a, Ila m ija, S u m ry i T eliža. Za nade tronom čeznuo mi lijet, Gdje ideali blješte u beskraj; — Dugine zrake dijamantne snijet I prosut htjedoh na taj zemski raj. Nadošle su u narodnom odijelu, kao i Surudži, samo s manje nakita. Iza odijela biju im zagasite, više garave, masne puti, kao dukat iza tanke hartije. Iz očiju im plamenja nešto vjeveričko, a u ušima su im oveće okrugle mengjuše.. Nešta žvaču. Kuda to tapa Misteriji hod? — I la m ij a : Gle — S urudži. . . Ti ovdje? Teliža Što drhtnu svemir nadom obasjan?... šta ona sama ovdje radi? To tone mojih Ideala brod S u m ry : Č u d o ,... zar se ne bojiš Engleza? U ljudske zlobe nirvanu i mrak — S t e l i n a : Za mladu djevojku je i opasno i sra­ Ko mladih dana mirisavi san, mota, da tako sama hoda. Kad s bližnjih srca brije ledenjak... S u r u d ž i : Ja, bivši čudnovata, — sama hodam. S toga moj samotni hod neka vam nije začudan. — Odakle vi dolazite? T e l i ž a : Bile smo u polju; nosile ljudima jelo. Sadi . . . . S t e l i n a : Sad idemo u selo. S u m r y : Pa smo dobile od gospodara temboPred olujom. lova lišća i košpica; zar ne vidiš da žvačemo? Debeli oblaci, teški i crni;.gomilali su se na je­ I l a mi j a : Da; megju mužem i ženom se pove­ senjem nebu, a bijesni vihor gonio je pred sobom to svoje jato, a kako ih je više gonio — oblaci su deblji ćava ljubav, ako ovda onda jedno drugom što poklone. S u r u d ž i : Stoga su u tebe crveni zubi i usne bivali. mavene. Kakva korist od toga? Kad bi izmakli svome neprijatelju — viliru — I l a m i j a : Uh, misliš nema koristi? Ovo nam onda bi se zaustavili — a iz njih bi onda munjevnom brzinom padala debela kiša po šumama, livadama i zube u jakut pretvara, a usne oboji kao crni dud. Dah iz tvojih usta miriše na san tvoje duše, dok se naš poljima. dah od cvijeća i ne razlikuje. No vihor je našao drugo jato oblakova i potje­ S t e l i n a . I Misliš nema koristi — nije lijepo?! rao bi ga još većom brzinom, još jaćom snagom. Sumry: j Kiša je padala na me velikom žestinom, a još I l a m i j a : Ti, dok nama sramote predbacuješ, sama većom snagom me je vihor preko polja gonio. si pala. Dorasla si eto do sedamnaeste godine. Vrijeme Ali moje misli nije mogao vihor isprekidati, nije je već prošlo, preevala si, a još sebi nijesi našla muža. mogla crna noć potamniti, niti grdna kiša nakvasiti, Meni je šesnaesta, a već je sedam godina, kako sam i kao što je snaga vihra, noći i kiše sve veća bivala, se udala. Udala sam se upravo, kad mi je bilo devet tako su razmjerno i moje misli jaće postajale. godina. I ja sam odvažno išao naprijed preko polja. T e l i ž a : I ja sam se od deset godina udala. Oluja je bjesnila i jaki vihor je počeo kršiti S u r u d ž i : Lijepo; udale ste se. Od tad je mnogo grane sa stoljetnih hrastova, a tužna jeka sovina mi­ ješala se je sa cičanjem vjetra, a ja sam se samo godina prošlo. Dakle šutite. Još vam nije dodijalo?. . Dokle ćete ženstvo muškim ispunjavati ? smijao plaču sovinu. S u m r y : Mi radi tebe gpvorimo. Žalimo te, pa Ljudi su u svojim sobama slatko spavali i nijesu osjetili ništa — samo je nekoliko staraca sjedilo kod kažemo, da se višo ne mučiš. Ko će tebe iza ovih go­ dina uzeti? Po našem zakonu, djevojka od sedam­ prozora i prisluškivalo igru vihra i oluje. Ja sam se idući dalje preko polja pitao: da li naest godina, kao ti, ne pitajući roditelja može poći ima još ko od ljudi u ovo doba na otvorenom polju. za onog, koga ljubi. Tako u »Veda-u<( piše, da jedna Činilo mi se da ima, ali da su taki vrlo rijetki. djevojka, nakon što se osjeti djevojkom, treba još tri I oluja je dalje bijesnila, a ja sam je samo slu­ godine biti poslušna roditeljima, pa ako je oni ne usreće, u pravu je, da se uda sama za koga hoće. šao i odvažpo dalje koracao---T e l i ž a : Ali treba otići za istovjerca od našeg plemena i naroda. �234 H a m i ja : Ne može pak otići za čovjeka iz bliž­ njeg rodbinstva, niti ako nije lijepa prilika. Ti ovo trebaš znati, što ti kažem (za se): Htjela bih, da je ovim odvratim od ljubljenog Engleza. S u r u d ž i : Kako ste lijepo zapamtile što piše u „Veda-u“. I l a m i j a : »Veda« je vjerska knjiga. Naravno, pamtimo šta u njoj piše. Pa kako je pisana na našem jeziku, razumijemo je potpuno, ma šta da u njoj či­ tamo. Hoću reći, da znamo svoju vjeru i svoj zakon. A koja god ie vjerska knjiga u narodu pribrana, valja je i pisati u narodnom jeziku. Bude li na kom bilo stranom jeziku, niko joj smisla ne shvaća. Ne shva­ ćajući — ne zna vjere. S u m r y : Sve zaludu, od sada više niko Surudžije neće uzeti. S u r u d ž i : Sum ry! Imam li ja roditelje kao ti? Jesam li bogata kao Ilamija? Imam li ja čifluke kao Stelina i Teliža? Imam li slonova ili volova? Imam li tigrova krzna? . . . Ne! Ništa. Ja na svijetu nemam nikoga osim tetke Nana Bibije i njezinog muža BedrJapoma. Po našem zakonu uzeli su me sebi kao rogjaci. Vole me, vole, ali opet materinstva ne nadomješćuju; kao majka ne mogu voljeti. Jedan slatki materin osmjeh više usrećuje od svega na svijetu. Ja niti sam obasjana ljubeznim očevim pogledom, niti sam bila sretna vidjeti najslagji osmjeh, osmjeh ma­ terin. Ne znadoh što je bratsko voljenje, niti što je porodica! Ne naučih to. Sirota sam djevojka, nikog ne­ mam da me popazi na zemaljskom licu. — Moj hrabri otac umro je dan prije, nego što sam se rodila. Požrtvovnu majku mi odvukoše sutradan — po običaju - - na lo­ maču, da je s ocem spale. Ja sam joj ležala na srcu. Nesretnica, rodila me je, kada su je spaljivali!. . . I, megju hiljadama ljudi, koji su to promatrali, ne nagje se ni jedan, koji bi se smilovao na rogjenog jetima — kćer svoga roda i domovine — da je pridigne majci u zagrlaj, neka je poljubi, neka je umije suzama, što joj vrele na lomaču padahu i rek bi još više oganj raspaljivahu ma da je nemoćno za svojim djetetom pištala vriskom, koji se je do neba čuo. — Onda me je tetka uzela sebi. I ti, Sumry, imaš pravo. Djevojku, u vatri rogjenu i u suzama odraslu — niko ne prima. S u m ry : Budući ti je volja u ruci ud ovih go­ dina, po našoj vjeri, potrudi se da sebi muža nagješ. T e l i ž a : Ali ne zaboravi uvjeta, koji ti ja rekoh. S t e l i n a : Surudži, želim od tebe, da ti se sveto vjersko drvo ne udalji od svoga hlada. Neka ti veliki Brahma dadne ustrpljenja kao jednonogoj školjki, i tvoju zatvorenu sreću otvori. Okagjuj se, uspaljuj se, drži se obožavanog majmuna, umiljavaj se, trpi, pod­ nosi, moli.. . . I sve. Samo iza ovih godina.-ne Mi mužu. Sa drugim, sa strancem, bićeš nesretna... . (Sibrudži uzdiše). I l a m i j a : Ha, sjećam se nečega, kad Stelina kaže: stranac. Slušaj me Surudži! Tako prije petnaest dana na »Havli« zabavi ti stajaše pokraj jedne mašale. Upravo se djeca započeše igrati topa. Baciše top, varnice se prosuše, rasvijetliše s mašalama sve do neba u raznim bojama, kao duga. Bilo je iza pola noći.'... S u r u d ž i (flegmatično): Ne sjećam se. I l a m i j a : Kad je jedan došao u pometnji i u lice ti žabo štrcaljku. S u r u d ž i : Ne sjećam se. I l a m i j a : Kad ti je pomavenilo lice od žute vode u štrcaljki i od straha. Ti si zaplakala, a onaj je odmah pobjegao. Tvoj tetak i tetka su gledali igru; nijesu opazili šta se tebi desilo. Onda je došao jedan kaurin. S u r u d ž i : Ne sjećam se. I l a m i j a : Tebi je prišao. U bijeloj kapi, crvenoj bluzi; lice mu kao ljiljan, kose kao suučane trake, oči kao nebeska vedrina. S u r u d ž i (za se): Tom son!... I tako da se pri­ tajim, kad o tebi g o v o ri? !... I l a m i j a : Dao ti je svoj rubac. Onda ste se oboje zajedno povukli iza nas. S u r u d ž i : Ne sjećam se. I la n i ja : Mi smo gledale. Ti *si njegovim ru p ­ cem otrala lice. D r u g a r i c e : Da, mi smo gledale. S u r u d ž i : Kako ste sve od jedau put mogle vidjeti jedan san? I l a m i j a : Niječi koliko hoćeš, ja više vjerujem svojim očima. S u r u d ž i : Ne sjećam se. I l a m i j a s a d r u g a r i c a m a (na-po-nase): Zar nijesi promišljala, djevojko, pristaje li to tvojoj vjeri ? Zar ne znaš, da naša ruka nije čista, kad je se kaurin samo dotakne, dok se nekoliko puta ne opere u sve­ toj rijeci (Gangesu)? Zar ne znaš, da u brahmanskoj vjeri za djevojkom, koja se s nevjernikom združi, plaču u skupu brahmanci, ne bi li se grijeha izbavila? — A ti? Otrala si lice rupcem svoga dilbera, našega dušmana, i od tada si u našim očima plaho ružna, prljava. S u r u d ž i : Ja usluge ni od koga ne odbijam. Primam je sa zahvalom. Pa ko god mi je činio, i u kojoj god se vjeri nalazio — za me je svejedno. (Ilamija joj se sa drugaricama smjehulji sa omalova­ žavanjem.) I l a m i j a : S urudži!/.. Smijem se zakleti, da ti ne bi dala svoje kćeri, kada bi je imala, čovjeku koji ne pripada tvojoj vjeri. Znam dobro, da ti savjest ne potvrgjuje ono, što govoriš. Ljubav je samo došla na tvoj jezik i zavela te. Čovjek ne može dopustiti, da se tako radi; ne da savjest. S u r u d ž i : Ova moja misao eto neka nije ni savjesna ni naravan i. Došlo tako. S t e l i n a i T e l i ž a : Hajdemo Ilamija! Hoćeš li u grijeh zaga iti s njom? �235 H a m i j a: Tako je, nek radi šta hode. Da mi idemo praviti jelo za svoje ljude, S u m r y : Da jatake napravimo. U banje naložimo. Vodu za kupanje umlačimo. H ajde... 1 znate li, da je večeras u nas gozba. Sve ću susjede pozvati. I l a m i j a i S t e l i n a : Hoćeš li pozvati i nas? S u mr y* Svakako će te se i vi naći. (Odlaze neprestano žvačući, gledajući Surudžiju, pritajeno se smijući, namještajući svijetle hamajlije na bijeloj odjeći i ispravljajući glave i grudi.) P r i z o r tre ć i. Surudži i Toromtor. sve zakone. Pa te razumijem, kadTomsona ljubiš. On kod mene ne zaslužuje ni mržnje ni prezira. Ja kad prezirem čovjeka, koliko sftm vrijedi, ne pitam za nje­ govu vjeru. Već nastojim, da mu upoznam ćud i vrline. Istina — Tomson mi je mrzak. Ali ne stoga što je protestant. Neka ispovjeda što god hoće. Već mi je mrzak, što je nečovjek.. . Da. A šta sam s&m? Sebe mrzim, što tebe — ljubim. Svako me u selu poznaje i štuje kao starca. I ja, od sedamdeset ljeta, da ljubim tebe — istom procvalu djevojku?! R, ako ovo nije nepravo, ja šta je ? . . . Ali da vidimo, kako će se to sve svršiti... (Glasno): Hajde da idemo, dok se nije smrklo! (Primi Surudžiju za ruku; odlaze. Surudži se osvrće prema skrovištu, gdje je Tomson, očima se oprašta i sporo, teško odlazi.) S u r u d ž i (plače u stranu; sumrak se povlači). T o r o m t o r (spaziv Surudžiju zastane, pa će sam sebi): Opet ovdje.. . Ne mogu a da ne zastanem, kad je vidim. Kad bi svi haramije imali ovakva lica, po­ Prizor četvrti. stali bi pod engleskom upravom — časnici. A li... Tomson, poslije Elizabeta i nosioci tahterevana. nevolja na svašta natjera. (Glasno): Surudži! (za s e ): Kad njezino ime izgovaram, drhću mi i noge i roke. T o m s o n (izagje 'z drveća): Ode!... Do sjutra (Glasno): Surudži! . . . (Surudži podigla glavu i gleda jad i muka. A od sutra će se naći lijeka ovom željga). Ne plači.. . Hajde da idemo. Kasno je — mrak kovanju. Ova mila djevojka pristaje na sve, što ja pada. Gledaj, prostor se puni brižnim sutonom, kao i želim. S Ijubvi se sve postiže. Ljubav srce stvara. Srce je zgrada, zidar joj je ljubav. Još ako je u ruci tvoje lice i moje srce. Ustani, da idemo u .selo. zidara umjetno orugje, onda je iz temelja sve tvrgje, S u r u d ž i : U selo velite? T o r o m t o r ; Velim, da ne ideš sama, ja ću i solidnije. Ali ne! Čvrsto ne može biti. Izgleda samo s tobom. Hajde (za se):Ti si sa mnom u mojim mislima da je čvrsto. — — Ko je ono ? Neko dolazi u tahterevanu; — ženska. Biće familija kojeg indijskog svaki dan, da jednog dana i ja s tobom idem. S u r u d ž i (prema skrovištu gdje je Tomson, za velikaša... Baš ću stati da vidim... A gle čuda, ova je se): Ah,. . . kao od uhvaćena mjeseca zauzela mi je ženska evropejka! (Tahterevan [nosila], u njemu Elizabeta.' Nose lice jedna sjetna boja. T o r o m t o r : Nemoj tako. Nego ja ovamo - na ga po trojica matroza za ručicu t. j. po šestorica na putu vidjeh jednog kaurskog konja. Svezan za drvo, sprijeda i od zada. — S prijeda i sa strana po dvo­ a uza nj sluga. Gospodar mora da mu je negdje ovdje. jica s mašalama. — Dolaze. — Na Elizabetinu za­ povijed spuste tahterevan. Elizabeta iskorači i ide Jesi li koga vidjela? S u r u d ž i : Ja nisarp vidjela nikoga!-.. Megju- pravo k Tomsonu. Nosioci mašala i tahterevana uljudno stoje i čekaju.) tim, kakva posla imaju kauri u našem selu ? E l i z a b e t a (iza pozdrava): Oprostite, gospo­ T o r o m t o r : Dolaze, Surudži. Arsuzi!.. . Dan-noć dine majore! Slučajno vas nagjoh. Dozvolite, da vas dolaze, da dodijaviiju seoskim curama. S u r u d ž i : Nevinu djevojku neće niko napasti. nešto upitam. T o m s o n (otmeno): Izgledam vašu zapovijed! Ako je za muške snaga i hrabrost obrana, djevojački štit je nevino:t. Nevinost je tako siguran štit, da mu (za se): Kako je lijepa, kao sunce.. Ma da je ne vi­ dim dobro, ne pitam ko je. ne može nauditi ni mač prevare niti nož nasilja! E l i z a b e t a : Gospodine,-ja,;,dolazim iz Sir-GotT o r o m t o r : Ti tako misliš. Ali ljubav poveže oči čovjeku. Pa ne znaš što radiš. Nemaš pojma, da Iije. Muž mi je u Gudžeratu-,; T o m s o n (za se): Biv^,je.udata. ćeš poslije svojim krvnim suzama pokapati nož neE l i z a b e t a (za se): Tjek: kako je lijep ovaj vjerstva, od kojeg misliš da te tvoja nevinost zaklanja. Ne vidiš često, da je krvolok onaj, koga smatraš čis­ major! (glasno): I ja idem u Gudžerat. Samo, čini mi se, to ovim indijancima ne mogu dokazati. Kažem: tim kao kaplju rose. „Gudžerat1*, — oni kimaju glavama. Zapovijedam: S u r u d ž i : Ne razumijem te. T o r o m t o r (za se, ali kao da Surudžiji govori): „lijevo!"* — legja okreću. Idemo, ali puteve vidim Ludo dijete! Ko zna, ne smatraš li me od onih, koji (j-rugačlje. Pa stadoh, da vas upitam, ne nose li me su popuzli u vjerskom držanju ? A ne znaš da sam u zabludi, u koje drugo mjesto. Ide li se ovuda u ja Brahmanac. Znadem jednog stvaratelja, kojemu grad? .T . T o m s o n (za se): Kako umiljato govori!... podvrgavam svoj prirodni život. U mome je zakonu Bvako ravnopravan. Jednako gledam na sve vjere, na (Glasno): Ovo što se vidi, madam, selo je Gotalva. �236 A vi će te u Gudžerat, je li?... Nijeste zašli; ovaj vas put vodi vašem cilju. — A zar ne znate gudžeratskoga jezika? E l i z a b e t a : Istom je godina, što sam došla u Indiju. Kako da naučim? Nijesam papiga, da upam­ tim što čujem. Treba malo učiti, je li?... A vi? Vi znate?... T o m s o n (za se): Zavrtjeće mi mozgom. Kako je sladak ovaj razgovor... (Glasno): Ja sam ovdje već šest godina, madam! Poznajem indijske jezike, kao i običaje i mišljenje... — A smijem li pitati, čijoj gospogji odgovaram? E l i z a b e t a (za se): Ne ide, da kažem, ko sam... (Glasno): Ja sam žena trgovca Henrika. T o m s o n (udvorno): Veseli me, madam, da sam vas upoznao... (za se): A niti ne poznam trgovca imenom Henrika. E l i z a b e t a : Blagodarim na usrdnoj susret­ ljivosti. (Polazeći sa zahvalnim osmjehom): Adieu!... T o m s o n : Samo... izgleda mi malo opasno, da sa ovim alčacima gospogja Henrik sama ide. E l i z a b e t a : Jedan put već pošla — pošla. Valja ići, pa kako bilo. t T o m s o n : Ali možete i sjutra rano otići. E l i z a b e t a : Pa ako ne ću u Gudžerat, moram se onda vratiti u Sir-G;ottiju. A zar ne valja i ta­ mo ići? T o m s o n : Ne biste li dozvolila, da ove noći budete moj gost?...c E l i z a b e t a (za se): Da sada rečem, da sam gospogja namjesnika Burtela, pratio bi me sam do Gudžerata... A gle, ovako me zove. Ne znam ni sama za što?... Ali, hoću mu primiti poziv. (Glasno): Ne! Da vam smetam. T o m s o n : Što ne bi bilo nikada moguće, neka bude sada, s toga, što sam ja Englez, a vi Engles­ kinja. Još ste poslije mene, nedavno u Indiju došla. Videći vas, ja sam ushićen od vaše povjerljivosti. Pa se sjećam svoje domovine. Vi svakako imate više is­ tinitih i potpunih vijesti o Engleskoj, nego što sam ja ovdje čuo. A znate, da su vijesti iz domovine vrlo vesele za jednog njezinog sina u tugjini. Čovjek se opaja njima kao da od majke pozdrave prima. Ras­ tvaraju mu se mračni kutovi u razumu i oživljuju zamrzli dijelovi srca..>S toga primite moj poziv, da budem počašćen?... E l i z a b e t a : Zagovaranje vam je vrlo prija­ teljsko... blagodarim vam. (Za se): Čudnovato! Već hoću k njemu otići!... Sada u mraku ne vidi ko sam. Ali, šta ću onda, ako me prepozna, kad me vidi kod kuće ?... T o m s o n : Ovi predjeli su vrlo lijepi. Na sve strane bostani i baščeluci. A pola sata odavle, tamo na obali jezera, moja je vila u talijanskom štilu. Da vidite, vrlo bi vam se dopalo. Megjutim, da veliki ljudi spoznadnu vrijednost svoga blaženog života u u svojim bogatim palačama, trebaju ponekad od­ sjesti i kod nižih, da prožive malo bez rahatluka. Treba svojim očima da vide oni, koji u elegantnim svilenim odijelima sjede na kadifeli stolicam a, kakvo je stanje onih nesretnika, koji leže uvrnuti na hasurama kao robovi — pa da im razumiju... Dakle?! Mene moj konj odmah ovdje čeka. Vi se uspnite u tahterevan, pa izvolite... Tek znajte još i to, da se u ovim krajevima noću često puta bura pojavi. Bojati se, da ne biste bila šibana žestokim kišama i vjetro­ vima... Ukratko, vrlo vam je opasno, da putujete da­ lje. Na svaki način vas molim, da budete moj gost. E l i z a b e t a : Dobro; primam poziv, kao od jed­ nog Engleza, ma da znam, da ću smetati. Izvolite — idemo... Na ovu stranu je li?... (pohita u tahterevan). T o m s o n : Mene ste oživjela. I vi, ne dajući čovjeku ništa do li radosti, kako da mi smetate?... E l i z a b e t a (popevši se u tahterevan): Čekam vas... T o m s o n (izhitrenom vještinom): Mene?... Zar ja ne ću na svom konju?... E l i z a b e t a : Zajedno ćemo - - zajedno!... T o m s o n (za se): Kakova ljubaznost!... Pamet će mi odnijeti! (Glasno): Ja mislim, madam, kako ću poslije sići, ako se uspnem na ovaki jedan bogat tahterevan. E l i z a b e t a (za se): Idem, ne pokazujući se... (Glasno): Unigjite — slobodno!... (Tomson se uspne u tahterevan i sjeda do Eli­ zabete. Indijanci ga dignu na ramena, nosioci maŠala poteku naprijed i tahterevan brzo krene za nji­ ma. Na odlasku se čuje, kako se Tomson i Elizabeta lahko, kroz smijeh razgovaraju.) (Nastaviće se.) Zapisnik X. redovne glavne skupštine društva „Gajreta* držane dne 8. jula 1911. god u sporednim prosto­ rijama „Društv. Doma“ u Sarajevu. U 3 sahata i 10 minuta poslije podne predsjed­ nik g. Hilmi ef. Hatibović otvara skupšt'nu sa slije­ dećim dnevnim redom: . 1. Izvještaj tajnika o djelovanju odbora; 2. Izvještaj blagajnika i revizora; 3. Predlaganje proračuna; 4. Interpelacije; 5. Podijeljenje apsolutorija odboru; 6. Izbor novog odbora i revizora; 7. Predloži; 8. Eventualije, te nakon pozdrava skupštinara izvješćuje, da je zem. vlada odobrila izmijenjena pravila društva, te pita skupštinu: prima li na znanje odobrena pravila i da li će se današnja skupština voditi po starim ili novim pravilima? �Skupština jednoglasno zaključuje, da pravila prima i da de se prilikom današnjeg zasijedanja rav­ nati po novim društvenim pravilima. 1. Asimbeg Mutevelić . . . . 80 glasova 2. Ibrahim ef. Sarić .......................76 » 3. Sakib ef. K o r k u t .............. 54 » Za tim predsjednik poziva skupštinu, da u smislu 4. Mustafa ef. Islamović . . . . 53 » § 49 novih pravila izabere 3 skupštinska Člana za 5. Šalim ef. M u f t i ć .............. 51 » ovjerovljenje zapisnika današnje skupštine. Jednoglas­ 6. Dr. Murat Sarić .......................50 » nim z&ključkom budu izabrani za verifikatore zapis­ 7. Izet Pertev ................................ 49 » nika gg. Mustafabeg Halilbašić, Muhamedaga Salić i 8. Rifat ef. T a t a r e v i ć ......... 46 » Fuadbeg Abdulahefendić, sva tri iz Sarajeva, 9. Ahmed ef. Burek . . . . . . 46 » 10. Alija K u rto v ić ...................42 » Zatim predsjednik poziva tajnika, g. Asimbega 11. Salih T a f r o ........................38 » Mutevelića, da izvijesti o radu odbora za prošlu 1910. 12. Osmanbeg B a š a g i ć ......... Ž7 » U. godinu, na što spomenuti čita izvještaj tajnika 13. Dr. Mehmed S p a h o ......... 37 » 0 djelovanju odbora. (Ovaj izvještaj objavljen je u 14. Dr. H. Karamehmedović . . . 32 » prošlom broju »Gajreta«). 15. Dr. Ejub Mujezinović . . . . 32 » Pošto je skupština primila izvještaj tajnikov na 16. Edhem ef. M ulabdić..........31 » znanje, predsjednik poziva blagajnika, g. Ibrahim ef. 1-7. Ahmedaga R am ić.............. 30 » Sarića, da izvijesti o blagajničkom stanju za prošlu te još neki drugi sa neznatnim brojem glasova. godinu. Blagajnik g. S?rić čita izvještaj (ovai je iz­ Prema tome su za članove odbora izabrani: vještaj donešen takogjer u prošlom broju), koji skupština 1. Asim beg Mutevelić; 2. Ibrahim ef. Sarić; prima jednoglasno. 3. Sakib ef. Korkut; 4. Mustafa ef. Islamović; 5. Šalim Pošto je skupština primila i ovaj izvještaj ef. Muftić; 6. Dr. Murat Sarić; 7. Ahmed ef. Burek; na znanje, blagajnik g. Sarić čita proračun, koji odbor 8. Rifat ef. Tatarević; 9. Izet Pertev; 10. Alija Kurtović. predlaže za 1910./1911. godinu.''(I ovaj proračun je__ Glede jedanaestog člana, primjećuje predsjednik, objavljen u prošlom broju Gajretova lista). da su iza gore navedenih članova najviše glasova Sa ki b ef. K o r k u t predlaže, da se u izdatku dobili i to: Salih ef. Tafro 38 elasova, a Dr. Mehmed proračuna iz stavke „Stipendije i potpore" predvidi još ef. Spaho 37 glasova, pa pošto ni jedan od ove dvo­ svota od 200 K u svrhu nabave pisaćeg stroja za jice nema apsolutne većine glasova, pita predsjednik društvenu kancelariju, jer da će se pomoću ove sprave prisutne skupštinare: hoće li skupština kojega od ove znatno olakšati posao društvene kancelarije. dvojice primiti za člana odbora, na što skupština jed­ Ovaj predlog sbupština jednoglasno usvaja i pri­ noglasno aklamacijom prima za člana S. Tafru. Za tim se prešlo na izbor zamjenika, te poštoma predloženi proračun. Zatim skupština jednoglasno podijeljuje odboru su predane glasovnice i izvršen skrutinij proglašuje predsjednik slijedeći rezultat: apsolutorij. 1. Mustafa ef. Fočo . . . . 47 glasova P r e d s j e d n i k stavlja na dnevni red interpelacije 2. Jusuf D ž e b o ........................ 46 » 1 pita skupštinu ima li štogod interpelirati. 3. Dr. Mustafa Kadić . . . , . 45 » Pošto od g. g. skupštinara niko se nije prijavio, 4. Husein ef. T u r a n č ić ..........44 » proglašuje predsjednik ovu tačku dnevnoga reda is­ 5. Sulejman ef. S u l j i ć .......... 42 » crpljenom i stavlja na dnevni red izbor novog odbora. » S. Ko r k u t primjećuje, da treba zamjenike po­ 6. Hasan ef. H o d ž ić ...............30 7. Mehmed ef. Berberović . . . . 30 » sebno bi.'«ati. 8. Muhamed ef. Hadžalić . . . . 28 » Dr. M e h m e d S paho predlaže, da se izbor iz­ 9. Mustajbeg H alilbašić.......... 27 » vrši aklamacijom i veli, da će g. Mahmudbeg Fadilpašić i još neki drugi sa neznatnim brojem glasova, te su predložiti novi odbor. Pošto neki od skupštinara traže, da se izbor prema tome izabrani za zamjenike odbora većinom obavi glasovnicama, odredjuje predsjednik, da se raz­ glasova: 1. Mustafa ef. Fočo; 2. Jusuf Džebo; 3. Dr. dijele izborne glasovnice i imenuje skrutatorima: S. Korkuta, M. Halilbašića, Dr. Murata Sarića i Dr. M. Mustafa Kadić; 4. Husein ef. Turančić; 5. Sulejman ef. Suljić. Spahu. Zatim predsjednik stavlja na dnevni red predloge U svrhu popunjenja glasovnica, odregjuje pred­ i eventualije. sjednik odmor od 10 minuta. Saki b ef. Ko r k u t predlaže, da se dosadanjem Nakon što su pregledane 84 glasovnice pristupa predsjedniku »Gajreta« g. Hilmi ef. Hatiboviću izrazi se skrutiniranju, koje se svršilo oko 6 sati u večer. Nakon obavljenog skrutiranja proglašuje pred­ zapisnička zahvala i priznanje za njegov rad i nasto­ sjednik rezultat izbora članova odbora, koji se pokazuje janje oko unapregjenja »Gajreta«. Ovaj predlog skupština jennoglasno prima. kako slijedi: , �23Ž H a f iz A b d u s e l a m se u ona m jesta, gdje je izašalje jed an od članova dotičnih m jesta pobudi ef. D ž u m h u r predlaže, da »Gajret® slabo odziva našao, odbora, da megju ehalijom što više intere30vanje oko »Gajreta®. Dr. M u r a t S a r i ć misli, da je ovaj predlog ne­ izvediv, jer skupština ne može prisiliti ni jednoga člana odbora da besplatno u Gajretovim poslovima putuje, stoga skupština ovaj predlog ne usvaja. P r e d s j e d n i k pita, ima li još kogod od skupštinara štogod predlagati, ali pošto se niko ne javlja, zaključuje predsjednik skupštinu u 6'/« sati na večer i izrazuje nadu, da će novi odbor svesrdno poraditi oko unapregjenja „Gajreta", Predsjednik: Tajnik: H. Hatibović, s. r. M. Islamović, s. r. Verifikatori:' M. Salić, s. r. F- Abdulahefenđič, s. r. Ramazansko pismo Gajretova glavnog odbora. Glavni odbor je, povodom Ramazani-šerifa, razaslao na neke poznatije aderese naših ljudi pisma, u kojima je apelovao na njihov patriotizam, da se što jače zauzmu za ovu našu opću narodnu ustanovu, te da sada, o ramazanskim sijelima i sastancima, porade na osnivanju pododbora i popularisanju Gajretove ideje megju muslimanskim svijetom. Da bi ovo pismo glavnog odbora došlo i u šire narodne slojeve, mi ga donosimo i u listu „Gajretu" s nadom, da će ono uticati na braću muslimane, bez razlike staleža. Eyo toga pisma: Dragi brate! Evo nam opet mubarekj-Ramazani-šerifa. Ovaj svijetli mjesec radosno dočekuju muslimani čitavoga svijeta, pa i mi Sljedbenici Dini-mubini-Muhamedijje u Bosni i Hercegovini. A i jeste, ovaj mjesec pun blagotvornih momenata, koji moraju svakoga muslimana ispunjavati radošću i zadovoljstvom. Jer ovaj mjesec donosi nam one svete dane, u kojima se muslimani više predaju Svevišnjem Tvorcu Zemlje i Neba, u kojima se manje bave dunjalučkim poslovima. U tim danima svaki i najslabiji vjernik osjeti u svojoj duši, neki tajinstveni osjećaj, koji mu srce i misli odvodi Bogu (dž. š.). Ramazani-šerif je mjesec opće pobožnosti svih muslimana i kao takav nam, on mora biti svima najdraži mjesec u godini. Nu osim naprijed istaknutih svojstava ovoga svijetlog mjeseca, Ramazani-šerif ima i drugih momenata, koji su nam takogjer mili i dragi. On nam donosi svoje blage Ramazanske noći sa sijelima i sastancima, na kojima se braća sastaju i bratski razgovaraju. T a sijela i sastanci imadu veoma blago­ tvornog djelovanja, jer se na njima braća bolje upoznaju i tješnje sprijateljuju, a to može donijeti samo haira i sreće za muslimanski millet. Na žalost, ima nekoliko godina, od kako se je u naš elemenat uvukla bolest partizanstva, koja pomućuje megjusobne odnošaje, pa ta bolest i Ramazanskim noćima oduzima od njihova značaja u istaknutom pravcu. Često puta na tim sijelima izbije na tapet kakva politička tema, koja donese ne­ suglasice, prepirke pa i žestoke svagje megju braću. Tako se onaj blagodarni momenat — bratstva — sve to više gubi, a to dakako, da škodi i onom prvom momentu — pobožnosti —, jer svagje i prepirke dakako da se ne mogu ubrajati u dobra djela nego u poroke, koji su mrski i Bogu i ljudima. Stoga bi bilo neophodno potrebno, da ova sijela i sastanci u Ramazanskim noćima imadu za predmet svoga razgovora takve teme, koje nas ne mogu dovesti do nesporazuma i zavade, na tim sas­ tancima bi trebalo razgovoriti o stvarima u kojima mi svi imamo jednako mišljenje, u kojima se svi slažemo. A takovu temu je veoma lahko naći, ona je postala već svakome muslimanu poznata — to je „Gajret1*. Jest, „Gajret bi trebao, da bude najglavniji predmet razgovora na sastancima Ramazanskih noći, pa da ti sastanci budu blagotvorni i korisni i da oni budu ugodni i Bogu i ljudima. A ovaj predmet daje mnogo i različite teme za razgovor tako, da može da ispuni čitave časove Ramazanskih noći, a našem milletu da donese nesumnjive koristi. Tako se n. pr. otvori jedno večer, iz teravije razgovor o tome, koliko „Gajret" doprinosi kul­ turnom podizanju našega elementa. U tom slučaju uzme jedan od prisutnih Gajretov list od 1. jula o. g. i pročita izvještaj odborov o djelovanju društva za minulu godinu. Svota od preko 60.000 kruna, 'koja je utrošena na Stipendije, potpore i zajmove učenicima i šegrtima i na Gajretov list, najbolji će biti dokaz o ozbiljnosti i zamašnosti ovoga rada i svako će morati da prizna, da je „Gajret" ustanova od koje naš elemenat imade mnogo koristi. �239 A kada se u tome svi složimo, onda će nam se samo od sebe nametnuti pitanje: da li bi ova ustavna mogla još više doprinositi i biti nam od još veće koristi? Odgovor na to pitanje će opet najbolje dati odborov izvještaj, jer će se iz njega vidjeti, koliko je iz kojega mjesta naše domovine „Gajret" dobio prihoda. Tamo će se vidjeti, da je iz nekih mjesta „Gajretu" došlo preko 1000 kruna; iz nekih opet tek nekolike, krune a poneka mjesta je uzaludno i tražiti, jer nisu za čitavu godinu dala na ovu cilj ni jednoga helera. A kada se to vidi, odmah je lahko stvoriti zaključak, koji glasi, da se za „Gajret" na svima stranama ne daje podjednako. Ako se pak prihod iz jednoga mjesta, koje je dosta doprinosilo, (n. pr. Mostar koji je doprinio na K 2000,) uzme kao minimum koji bi se mogao ubrati na svakih 7000 stanovnika muslimana, — koliki ih je broj u Mostaru — onda bi se u čitavoj zemlji trebalo da sakupi za „Gajret" od članarina priloga, zabava i dr. prihoda, osim artikala, na 180.000 kruna, dok ta svota danas iznosi tek nešto preko 30.000 kruna. I konstatovavsi ove činjenice samo po sebi nam se govori, šta nam treba raditi. Troba rad za ,,Gajret“ ondje gdje ga već ima, nastojati što bolje unaprijediti, a ondje gdje toga rada nema nikako (a takovih mjesta imade na žalost, vrlo mnogo), što prije ga stvoriti i otpočeti. Pri tome bi se mogao uzeti najprije navedeni primjer prihoda u Mostaru kao ugled, pri čemu bi svako mjesto radilo i nastojalo, da prema razmjeru svoga stanovništva doprinese toliki prihod „Gajretu". Ovakovi eto razgovori bili bi najprikladniji prilikom sijela i sastanaka u Ramazanskim noćima, pa se ovim obraćamo na Vas, kao svjesna i rodoljubiva brata, s molbom, da se zauzmete i što više poradite na tome, da Ramazanske' noći u Vašem mjestu budu ovakve i da se na sijelima i sastancima njihovim povedu razgovori o našem „Gajretu", o toj zajedničkoj i najkorisnijoj ustanovi nas muslimana u ovim zemljama, kako bi se blagotvorni rad za ovu ideju raširio i učvrstio u svima slojevima naroda i u svima krajevima naše Otadžbine. Dragi brate, mi u Vas i u Vaše svjesno društvo polažemo velike nade i uzdamo se, da će ovaj mubarekj mjesec donijeti i Vašem mjestu pododbor Gajretov, koji će taj rad uzeti u svoje ruke i na njemu sistematski djelovati tako, da Vaše mjesto na kraju ove škol. godine pokaže prema svome broju stanovništva srazmjerno onakav prihod kakav je u.Tuzli, Mostaru, Stocu, Konjicu i drugim mjestima, gdje su Gajretovi poslovi razvijeni onako kako treba i valja. Ako budete riješili, da u Vašem mjestu osnujete pododbor, izvolite se obratiti Glavnom odboru, pa će Vam se odmah poslati uputstvo za to, pravila i sve što je potrebno. Mi ponovo izričemo nadu u Vaše rodoljublje i šaljući Vama i ostaloj tamošnjoj braći bratski mahsus selam kličemo Vam: Ramazani-šerif mubarekj olsun! Glavni Odbor društva ,,Gajreta“. P rim jedba. Radovi za „Gajiet" i njegove ideje su mnogobrojni. Napominjemo Vam nekoliko vrsta s molbom, da u tome poučite tam. našu braću, kako bi u svakoj prilici mogli da koriste našoj, opštoj stvari. a) Č l a n a r i n e . Treba nastojati, da u svakom mjestu bude što veći broj članova društva, koji će redovno, svakog mjeseca, doprinositi svoj obol na ovu blagotvornu cilj. Članom može biti i najsiro­ mašniji kao i najbogatiji, jer osim dobrotvora, koji ulažu 500 K i utemeljača sa ulogom od 200 K, imade još četiri reda članova sa mjesečnim prinosima od 2 K, 1 K, 50 h i 20 h tako, da svako može, prema svome materijalnom stanju, biti član „Gajreta". Treba nastojati, da broj članova uvijek biva sve to veći, čime će se i prihodi uvećavati. b) D o b r o v o l j n i p r i l o z i . Dobrovoljni prilozi skupljaju se u raznim prigodama: iza Bajramnamaza, na mevludima, na hadžinskim dovama, prilikom kakvih skupština i izbora, povodom svadbi, suneta, raznih teferiča i drugih sličnih prigoda. Prijatelji Gajretove ideje neka ne propuste nijednu ovaku zgodu, a da ne porade na prikupljanju kojega priloga za „Gajret". c) K a š i c e . Na darovima ove vrste najbolje mogu da porade naši trgovci, zanatlije, kahvedžije i drugi čaršinski ljudi, koji imaju ališ-veriša sa publikom. Oni trebaju u svojim radnjama da imadu Gajretove kašice i da prilikom boljih pazarija i sami što metnu u kašicu i porade, da to i mušterija učini. Naročito bi mogli dosta takovih priloga dobiti u kašice oni naši trgovci, koji rade sa stranim kućama, jer bi svaki trg. putnik, koji dogje radi prodaje svoje robe, vrlo rado priložio koju krunu u kašicu. Stoga bi bila dužnost Gajretovih prijatelja, da nastoje da svaka muslimanska radnja ima Gajretovu kašicu i da svaki naš trgovac, zanatlija i drugi ljudi iz Čaršije u tome pogledu rade i zauzimaju se. d) Z a b a v e . Zabave u korist „Gajreta" počele su sve to više uobičajavati. Za te zabave je najprikladnija školska omladina, koja bi svakih ferija po čitavoj zemlji trebala ovakve zabave prirediti. �240 Ali osim toga moglo bi se prirediti još takovih zabava, a naročito u većim mjestima, gdje ima čitaom ća i drugih naših ustanova. Stoga Vam stavljamo na srce ovaj rad koji može donijeti velike koristi. e) K u r b a n s k e k o ž i c e . Preklanjske godine je uprava društva prvi put apelovala na braću muslimane, da kožice od svojih kurbana daju „Gajretu". Taj apel nije prošao bez odziva: krekiani je od kožica društvo dobilo oko 300, a lani blizu 1000 kruna. A to je najbolji dokaz, da bi od toga „Gajret" mogao da dobije velike prihode samo kada bi se prijatelji „G ajreta“ što jače zauzeli. Mnoge hiljade kurbana se zakolju svakoga Kurban-bajrama, pa kada bi se od toga broja ma i jedan mali dio dao „Gajretu", moglo bi se računati sa znatnim prihodima. Za to bi se skupljanju kurbanskih kožica trebala obratiti osobita pažnja, kako bi se svuda megju našim svijetom poklanjanje kurbannskih kožica „Gajretu" uobičajilo. f) D r u š t v e n i a r t i k l i . Ova vrsta Gajretovih prihoda donijela je ove godine znatnu svotu od 28000 kruna prihoda. Ta svota prihoda, koju je naš elemenat doprinio indirektno, kupujući Gajretove artikle mjesto kakvih drugih, mogla bi da bude mnogo veća, kada bi se u svima slojevima našega elementa nabavljali samo i isključivo Gajretovi artikli. Cigar-ćage, šibica, safun i bez i pamuk — ovih artikala imade sa Gajretovom markom i svaki musliman bi trebao da svoje potrebe u ovim artiklima namiruje samo onim sa Gajretovim znakom. Mi stoga apelujemo na Vas i ostale tamošnje rodoljube, da u tome pravcu što bolje poradite, a naročito bi trebalo poraditi megju našom seoskom braćom i siromašnijim staležom, koji bi na taj potpomognu ovu nasu najkorisniju ustanovu. način, bez ikakvih materijalnih žrtava, mogli da Xnrn,jena. ();; 'i e r a c e movkc o iv iy x H ,v n i. — Dr. M. — „Tjiyx Kao u — B e .ia napoj, a to je cTpaiuHa pajeq. Ca c-iyxoM H3ry6nTn h PBje*nHy AVxa — to je Aoarvra j^a^an y^ap. - CjeTHTe ce caao, kojihko je rviyx qoBjeK H3.ioxceH cypoBOtf 3anocTaBA>aH>y, noACMj‘exy, noABaJHi h ApyriiH HenpnjaTnocTnMa... a ko.ihko &iy je nyTa 3oor a>eroBe Mase n skhbot y ouacnocTu! 3 aTO cy r^yxH .T>yAH m&xom cynopHn, noByqeHH, Hecopjep.'bHBn n oojaac.’biiBii, a qecTO n Bp io caMojKUBn h .iyKaBir. r .iy xofia je, A’ K-ie, jefina 04 najmenciuc mjejiecuux Mana, n Ay^OKO 3acajem y uho ikhbot HOBjeKa. nopoAime n ApyniTBa. Hie ce Ba.’sa qyBaTa. A.iri a » ce r«iyxohe mojkpmo caqyBaTH, Ba^ta HaM noHajnpuje 3HaTa, oa qera ce ona MosKe pasBnTii. O hb, nt-TUHa, qe^TO Aoaa3n Beh 04 potjen.a, itjih ce jaBKao nacjbe4cmeo 04 upe4ana — Hap thbto y CTapajnM roAHHa — ajin je MHoro BHiue c^yqajeBa, rAje ce rJiyxoha noKaace Kao noc-fceAnna Koje npojijeHe y đoJiecTH y KacRnjeM A°6y acuBOTa. A KaKo ce 6ain Ta BpcTa r»iyxohe sioace B36jehH, Ba.i»a Aa cmo Ha hhcto, oa qera ce y onniTe mohco or.iyxHyTH. Jep kba Beh to ao3hi»mo, jiaKaie heMo ce oa Te Hono.ie ctqyBaT0. ’ioBjeK- Moace orjiyxHyTn, ano uy ce PAjeroA y ™,WujeJiy, epjiy n-nu 6am u y comom y x y nojaBe kbkbc uupacjiune. Ako ce y 5KApnie.ny, aaTHCHe y^aa y ony UHjeB, Koja OTyAa boah y yHyTpaiUH>Ocr caMora yxa, a Kp 33 Kojy CTpyjn B%3Ayx, Aa Ta.iacaiben iisiaoBe ;iayK. A ko cy y caMOM yxy — HapoHHTo y 6jih;ihhh one onHe, Koja npiiMa noTpcc, Aa H3a30Be 3Byic, 6aiu Kao ona Konca Ha 6y6fby ( ,6y6pa omia ) — ohah joj unry cMeTaTH y TpeaepeH.y, a to he pehn: y a ^ cm cnpoi'ol)eH>y Tora noTpeca a H3a3nBaH>y 3ByKa. O chm Tora Mory rane 113pac.inue n y caMOM yxy H393BaTii Apaxc 11 3'ina.T.eH.e (KaTape), a bpcmchom a rHojea>e (,,npouypa y x o “). Ko, AatcJie, ocjeTn h Hajua&e TparoBe Tanax Hapac-aana, Taj Ba^ta OA«ax Aa noTpaacn erpyqHor .teK^pa. Bp.io >iecTO ocTane lOBjeK Har.iyx u sa Koje memne đoAecmu — napoKumo sapasne. T otobo cbo Aj'enje 3apa3e, a a HeKe 3apa3He 6o.iecTH spe iajcr.i Ao6a, 3aajia 3e necTO h y HyTpama,ocT yxa, Te H3a3HBajy TaMo Taice npoMjeHe, Aa 6o.i 6Chhk no HeKaAa a c jy x H3ry 6a, 6aiu a axo 3apa3y npe6o^a. HaponaTo cy 3a yom onacHe: Mpace. AH(})repuja, an(j)ziyeHua, »mapjax«, (J>pyc, 3ana.T>eH>e M03ra, na najnoc-naje Ta^) (Bpyhaq;a) a 3ayuiH.aua. C Tora Ba.T.a y cbbm thm 6o.iecTaMa oco6aTy naac«.y 06paTHTH Ha pjiyx đo.iecHHKOB n.ia ea APyr c Koje nojaBe y yxy — HapoqnTo koa Ajene. O TOsie jo Beh 6ha0 pajena, a * 11 y ja u o j Kiixaeui{u iiJiu y KamapojiHOM 3anajben>y 2K4puje.jia y zpjiy (»cnao BpaT, npoMyiwocT, oTe^eaa KpajHaun, Ae6e^a pecana a t . a .“) yxo Moae ooo^ bth a npoTonaTa, na no TAjeKaAa a orjiyxiiTa. H cto to mohco 6 nTii a y caj 'iajeBHjia, rAje ce y 3KapHje.iy, rp.iy a ^ a Hocy 3a.ieace Ty6epKy.io3a, na CBojnM npuijenaMa aaxR ith h otbop najcen, Kojn boaii as HCApajejia y yxo. A ko, A»KJie, TaKn 6ojiscHaua ocjeTe a Hajviibe upoMj^He y yxy (aa np. ntitnraH>e, 3yjaH»e, 6pyjaH»e, cajeBaftc, CTa.iaii 6ojj, aanriiBaH>e, Har.iyxoCT hta.', HCKa oAMax Tpaaco ,i>cKapcKy noaoh. UlKpo(/}yjbaeocm u myoepKyjiosa Mory 6aiu a caMo yxo 3axBaTHTa, na y H»eMy i«pjio oaSa.isHe nojaBe 03a3BaTH, a Aa ce h i ApyniM AnjejioBHMa Taje^ia a He jaBe. TaKo h. np. uiKpo(J)y^,aBa Ajcita npvio aecTO 6oA.vjy oa UVpeH>9 yxa (»to' ih hm yxo«), a 11 OApac.ia Hiicpo(j)y^.aBnH n jeKTn'iaPiin 'icmhc niTe oa yxofi‘).’be. Jora ncuiho ce jaB.-bi yxo6oA»a koa ocj6», Koje 60 iyjy inih cy 6o.ioBa.ie �OJ jfipama ( o $ u n a ) '. — Crh tu Cojecanjii aajba, Aatuie, h Ha yxo Aa npnnaae. H to Bek 3HaTe, Aa ce o% ymne Macmu, nepymu, arnja u apyee MMucmofie yqnHH Kao neicn nen y yBy, Te ra no rAjenaAa TaKo 3aTHCHe, Aa ce HeKo BpnjeMe 3ar.iyxHe. ULra BHiue, He caMO Aa oa Tora mojkc npiiBpeucHo 3aiviyxHyTH, Aa y6p3o h oneT npOHyje, nero Moace 6am h o3ohji>ho očojihth, na <yiyx n cbcbhm 03 ry 6iiTn. Ko, Aatuie, He Tpaacn noMokn, hhm ce y yxy HiU'OMH.ia toahko HennCToke, Aa My oa Tora orjiyxHe Taj ce MOHce .i>yTo KajaTn: — uoaee oa Tora n cacBiiu or.:yxHyTn. Ciapo je ncKycTBO, a » h y x o Mome ua3encmu, na oa Tora 060.11010. HMa BeoMa ocjeTJLHBHx ocofia, Koje h . up. OAMax Ao6njy 6o.ione h ciijeBan>e y ymmia, hhm nx Majio ja ie yxBaTH x.iaAHoja CTpyja Ba3Ayxa, BjeTap hjih KaKBa npoMaxa. A hito je jom oaoii.tnuje: — necTo He npo^e caMO Ha TOMe, Hero ce y 3 ciijcBaite n 6o.ioBe pa3Bnje y Ha3e6jioM yxy n Koja 0360.,’bHHja đo^ecT — TaKO, Aa oa H>e Moace n orjiyxHTa. HapoiiiTo ce mojkc tq aotoahth ocjeT.T>HBHM H pa3H>e»ceH0M ocoSaMa, Koje ce u HajMaH>er Bjerpuha 4ypajy, na Tora paAti 0 cyBHine Ton.ie — Aaiue, oco6asia Koje h. np. 3hmh yin0 noBe3yjy ii Ae6ejjbm my6apaMa noKpiiBajy, n.ia y H>oMa y sarpnjaHiiM npocTopojaMa cjeAe; Koje h .^oth yuia naMyKOM 3aTHCKyjy; Koje ce jaKO 3Hoje htaH eofla Moace y yxy u3<i3BaTn Tane npoMjeHe, Aa 3ar^yxHe, h.ih 6am h 0360^.110 060.10, aKo y a e ra 3a^e — h. np. npH yM0 Baay, Kynaay, 3an.T.ycKHBaK.y 0 t . a M0 Ty BOAy y yxy, bctbhb , oAMax ocjeiBMo, na ce TpyAHMO, Aa ce noAecHBM nOKpeTHMa (h . np. noACKaKHBaiteM Ha jeAHoj ho3h ) oito npnje n>e onpocTHMo, a.10 no rAjeKaAa y tomo He ycnHjeMo. Y Tanoj npu.uin0 ocTane oHa y yHyTpanift0CTH yxa no hcko^hko AaHa, Aa Han Aocatjyje u3a3BBajykH 3yjaH>e, nnniTaH.e, 6pyjaae h t . a -, a no HCKaA 6am 0 r.iaBo6o.’i>y. lio TAjeKaAa Aolje n fl° o360A>H0j 0 x nojaBa, a no HeKaA 6am h ao ynopHax yuiH0 X 6ojiecT0, oa KojHx ce Moace 0 orjiyxHTH, ano ce 3a BpeMCHa He noTpaaca jteKapcKa noMok. y tbkhm npn.iHKaua Moace ce 0 to acchth, Aa BOAa CBojoM CHaroM hito y yxy noBpnjeA0 — pennMO kba ko He3roAHo ca BHC0H6 y pnjeKV r.iaBaiKe ckohb, HA0 KaA Kora koJ h cHaacaH Ta.iac acecTOKo 3anA>ycHe h t. a - Hajnoe.inje Moace BOAa 6htb h HenocTa, na cbo] om HeiHCTokoM n KJini^aMa y H>oj H3a3BaT0 y yHyTpaniH>ocTH yxa npoMjeHe 036hji>HHje npnpoAe. C ia p o je 0CKycTBo, Aa ce y x o Mome noepuje^umu u y fla p o M , nompecoM tu iu flpyzoM kojom epcmoM ja u e ciuie. 3aHaHHje ohhx 3aH aia, rAj© ce Jiyna h . np. KasaBi/aje, 4>a6pBHK0 paAHHnn, Kojo cy HenpeciaHo y ne.uiKoj h.10 jiapMH, nerake o r^ y x e Hero x p y n i. H cto Tano Moace ce r.iy x o k e nem ke Hakn koa Tonvnje Hero koa A pyrnx BojHHica. — H 3ayuiKa hah kyuiKa Moace 6hto tbko cHaacna, Aa oa h>o yxo ho caMO „3aminiTH“ n 3aMyxHe, n ero 6am H 0360a ,ho 060.1U 0 cacBHM or.nyxHe. — Y n rp n 0 HecTam^iyKy 3aA0icnajy Ajena ce60 0.10 CBojHM APyro- BHMa CBaKojaKe uiH.taTe npeAMde y yxo (ycyKaHy xapTHjy, nepo, Apaca.’Le, o.ioBKy 0 t. a ), na h Ha raj naiHH Mory yxo TaKo noBpnjeAHTH, Aa Hajnocjinje nponaAHe. — H cto TaKo AemaBa ce, Aa Ajena ce6a chaom h.ih caylajHO ykyuiBy y yxo KanaB CHTan npeAMOT — h. np. l)0HkyBy, cjPM6HKy, Kyr^iHny h t. a* — 0.10 Aa cbomo Apyry 3acny yxo 3eMA«oM, npanmnoM, nnjecKou, nenejioM 0 t. A- — Tano, Aa My y yHyTpauiH>0CTH yuiHor Kanada ocTaHe OHO CTpaHo mje.io, Te ra Bpnjeka. — lio rAjeKaAe yke 0.111 y.ieTii uito hciibo *ioBjeKy y yxo (h. np. yxo.iaMsa, 6yxa, 6y6nna, Myxa), na 0 to Moace 6hth 3a c.iyx onacHO, aico ce 3a BpeMeHa He H3BaA0. Hajnocjmje ce Moace acchth, a» Ma i’Aje y cnojbamifceM yxy mmo „na 3flpaeo“ saMemne u paszHoju, na Aa oHAa Ta rnojHHua y yHyTpaniH.ocT yxa npo6nje. THoj, HapaBHo, pasjega oko ce6e, na ano 3axBaTii 6aui OHe AHje^ioRe yxa, kojh cy aa c.iyx HajnoTpe6HiijH, eTO Hecpeke. M y tbkhm c.iyiajeBHMa mojse HOBje« orjiyxHyTH, axo 3apaHa ne cnpnjeHH, a» ce THoj y yxo He 03^ nje. n3ApaBA>e . Narodne umotvorine. Mujasa i njegova ljuba. Muji mila sa sela djevojka, Muji mila, a! rodu nemila. Sam je prosi, sam je dvoru vodi, Sam je knije, sam je prstenuje. Nije prošla ni godina dana, Razboli se mlada nevjestica, Razboli se čedo ragjajući. Od svekrve vode zaiskala: „Svekrvice, po Bogu majčice, Daj mi kapcu studene vodice! Ne bih li se s čedom rastavila!" „Ne dam, bogme, moja nevjestice, Ko te vodi, nek te vodom poji!" Od zaove vode zaiskala: „Zaovice, po Bogu sestrice, Daj mi kapcu studene vodice!" „Ne dam, bogme, mlada nevjestice, Ko te vodi, nek te vodom poji!" Od djevera vode zaiskala: „Moj djevere, moj almas-prstene, Daj mi ka^cu studene vodice!" To je djever nevu poslušao, Pa uzeo srebrenu maštrafu I on ode u drugu odaju, Da nalije studene vodice. A1 za njime ostarjela majka: »Prolij vodu, moj premili sine! Umrije ti mlada nevjestica!« �I on proli studena vodicu, Pa se vrati nevi u odaju. U to doba Muio u odaju, Kad ga vidje sa dušeka ljuba, Ona njemu tiho govorila: „Srce, dušo, moj mladi Mujaga, Daj mi kapcu studne vodice! Kad Mujaga r’ječi razabrao, I on uze srebrenu maštrafu, Pa on ode u drugu odaju, A1 za njime ostarjela majka: „Prolij vodu, moj premili sine, Umrije ti tvoja mila ljuba!“ Kad to čuo mladi Mustafaga, Baci na tle srebrenu maštrafu, Pa se vrati ljubi u odaju, Al’ mu ljuba s dušom se rastala. Kad to vigje mladi Mustafaga, U njemu je živo srce puklo, I umrije žalosna mu majka. Zabilježio: Mustafa Sadiković, Janja. Salko Dolanđžlja i sirotan Alija. Knjigu piše Salko Dolandžija, A na ruke svom rogjenom babi: „Čuješ mene, moj rogjeni babo, Zaprosi mi Avdagino zlato!“ To je babo jedva dočekao, Pa on ode kuli Avdaginoj I isprosi Avdagino zlato. Svadbu čini tri nedjelje dana, A1 mu nema Salke iz Doljana. Naturi se sirotan Alija, Pa isprosi Avdagino zlato. Svadbu čini tri nedjelje dana, U ta doba Salko iz Doljana. Kol’ko ga je majka poželjela, Na vrata je pred njeg išetala, Ne pita je Salko Dolandžija, Ne pita je: šta mi radiš majko? Već on pita: šta mi radi zlato? Odgovara ostarjela majka: »Zdravo j’ zlato, al je u drugoga, U drugoga, pobratima tvoga, Pobratima sirotan Alije« To je Salki vrlo teško bilo, Pa s’ udara rukom po koljenu, Pukoše mu mor dolam čakšire. Pa on ode u šikli-odaje, Pa uzima nože okovane, A na rame pušku granaliju, Pa on ode svome pobratimu, Pobratimu sirotan Aliji. Kad je došo kuli Alijinoj, Meće stublu uz visoku kulu, Pa se penje do džamli penđžera. U odaji gori vidjelica, Pred njom pobro zlato milovaše, A to Salko i gleda i sluša. Progovara sirotan Alija, Progovara Avdaginom zlatu: „Šta je tebi, Avdagino zlato, Pa si tako nujna, nevesela? Odgovara Avdagino zlato: »Ja sam mlada davno isprošena, Za dragana Salku Dolandžiju, Zato sam ti nujna, nevesela. To je Alji vrlo mučno bilo, Pa udara Avdagino zlato, Udara je rukom po obrazu. Kako ju je lasno udario, Dva joj zuba mladoj pokrenuo, Padoše joj u mehkano krilo, Ciknu, vrisnu Avdagino zlato, A spominje Salku Dolandžiju. A to Salko i gleda i sluša. Pa on skida svoju granaliju, Pa on pušci ’vako progovara: »Šarko puško i otac i majko, Nemoj mene vatrom prevariti, Za oko te ni moliti neću!“ Puče puška ne ostala pusta, Ne pogodi sirotan Aliju, Već pokraj njeg Avdagino zlato, Megju oči, gje joj dukat stoji. Pade zlato u mehke dušeke. Kad to vigje Salko Dolandžija, On udara rukom u džamove, Sasuše se sićahni džamovi, A ulazi Salko u odaje, Pa se maša noža okovana, I udara svoga pobratima. Kako ga je lasno udario, Na nožu mu srce izvadio, Na kamzama bijele džigare. Pade Aljo u mehke dušeke. Kad to Salko l’jepo razgledao, On govori mrtvoj zlati svojoj: »Zlato dušo, slagja od šećera, Zar je ’vako od Boga sugjeno?« To izusti pade na odaju, Od jada mu srce prepuknulo. Kad je sutra b'jeli danak svano, Tri dženaze iz kuće izašle: Jedno bješe Avdagino zlato, Drugo bješe Salko Dolandžija, Treće bješe sirotan Alija. Prihilježio: Ahmed H. Alijagić, Gračanica. �243- L istak. Književne i kulturne bilješke. K n již n ic a p r o ti alkoholu« (uregjuje A. Štam­ par) Primili smo 4. svezak ove korisne knjižice pod nas­ lovom »Al kohol i dijete®, koju je napisao poznati stručnjak i pisac mnogih popularnih rasprava o higi­ jeni dr. Fran S. Gundrun. U ovom svesku je iznesen gotovo sav znanstveni materijal o tom predmetu. Uz to. je sve pisano popularno i razgovijetno, da će i ovaj svezak upravo dobro doći našem narodu. S obzirom na njegovu važnost, ne bi smjelo biti škole, koja ovoga sveska ne bi imala, a i naši učitelji trebali bi, da ga pomno pročitaju i djeci u pamet usade. Svezak opsiže 64 strane, a stoji samo 10 filira, 100 komada stoji 5 K, 50 komada 3 K, a 10 komada se dobije za 80 filira. Naručbe, pisma, te novac sa odgovarajućom poštarinom šalje se na Ivana Ištvanovića, Zagreb, Jurjevska ul. 14. i to za izdanje latinicom, a za iz­ danje čirilicom na dr. Milana Kostića, Mitruvica, zemaljska kazniona. P is m a n o d b ra n u m u slim an sk o g že n sk in ja . Tako se zove knjižica, koju je izdalo uredništvo lista »Muallima«, a koja nosi ime autorice Safije-hanume, u našoj javnosti do sada nepoznate spisateljice. Mi ćemo se po mogućnosti malo opširnije po­ zabaviti ovom knjižicom. mjK Gajretov glasnik. Društuene vijesti. I r t i h a l i d a ri- b e k a . Iz Tešnja smo dobili tužnu vijest, da je naš prijatelj i saradnik Adil ef. Galijašević, svršeni učenik šeriatske sudačke škole na 12. o. mjes. ispustio svoju plemenitu dušu. Merhum Adil je bio u cvijetu mladosti i tek što je završio svoje nauke i spremio se da ugje u život, ali ga teška i neizlječiva bolest -- zapaljenje mozga — zapriječi, uništivši njegovu snagu i pretrgnuvši niti njegova života. Neumitna smrt oborila je sve one ideale, koje je merhum zidao i porušila lijepe nade njegovih srodnika, prijatelja i poznanika, koje su od njega očekivane. »Gajret« je u merhumu izgubio svoga vrijedna saradnika i iskrena prijatelja Gajretovih ideja, pa se ovim iskreno pridružujemo njegovim srodnicima, pri­ jateljima i poznanicima, koji ga oplakuju i molimo Svevišnjega, da podijeli rahmet njegovoj dobroj duši. Rahmetullahi alejhi, rahmeten vasiahl P o s ta o č la n iitem eljaČ . G. Vasifbeg Bišćević, poznati narodni prvak sa Krajine i narodni poslanik u zemaljskom i vakufsko-mearifskom saboru pristupio je »Gajretu« kao član utemeljač i položio utemeljački prinos od 200 kruna. Živio svjesni i rodoljubivi Vasifbeg, koji neka bi poslužio primjerom i ostaloj rodoljubivoj i imućnoj braći muslimanima. H obu BAanoBK yTeMeji»a,iH. 3a TajpeTOBe vjiaHOBe yTeMej£,ave npiijaBH.ia cy ce: Myxaiie,a, X. CMaii.ionuh H3 HajHmia n Mexo ^pKah, veMaTČaraa 03 yMoji>aHa KO# K ottim a, JKhbimh cBjecHH poAo.'£>y60, icojn yMejy unjemiTii 3Banaj OBe Harne KopncHe Hapo^He ycTaHOBe. y npnMjep obhx po^oJi>y6a 6h ce Tpeća^a yivieflam h octbjih nMykHii Hauin J&yAH- HapovuTO je 3a HCTaKHyTH Kao yrjieA h npnMjep mue CBjecHora TeacaKa Mexe TIpKuka, kojh je r&mko y CBOMe 3a6iiTHOM Ma^ioM cejiy npnje ocjeTno jby6aB npeMa narneM KyjnypHOM noAH3aH>y n e ro .iu MHore inexep.mje, Koju ce KO'ie po^oJBy6jL6M H HCJraMiijeTOM. JKhbho Mexo /[pKnk! Nadalje je odbor „Islamske kiraethane" u Gradačcu upisao za člana utemeljača spomenutu kiraethanu i položio prvi obrok članarine od 25 K. Živili svjesni članovi odbora ove naše čitaonice i bili pri­ mjerom i ostalim upravama čitaonica i drugih islam­ skih ustanova u našoj zemlji. Isto tako je pristupio „Gajretu" kao član ute­ meljač H. Salih ef. Hadžiegrić član vakuf, mearif. sah. odbora i šerijatski sudac u Vlasenici, ■položivši odmah dva obroka članarine. Živio prijatelj narodnog napretka! G ja č k e z a b a v e u k o r is t „ G a jre ta " . Ove godine je naša školska omladina pokazala više interesovanja za naš »Gajret« nego li inače. I to je dakako donijelo dobre rezultate. Zabave, koje je omladina priredila u pojedinim mjestima naše otadž­ bine u korist »Gajreta«, donijele su do sada lijepa prihoda našem društvu, a nadati se je, da će ti prihodi do kraja ferija, biti još veći, jer će se još nekoliko ovakovih zabava održati. Do sada je naša školska omladina priredila Gajretove zabave u ovim mjestima: u Mostaru, Konjicu, Stocu, Gacku, i Livnu, a ovih dana su zakazane za­ bave u čapljini i Derventi, a za izvjesno će biti za vrijeme Ramazani-šerifa priregjene zabave još u ko­ jem mjestu. Tako će, nadamo se, ove omladinske zabave donijeti znatna prihoda našem „Gajretu", a taj prihod će biti u toliko značajniji što on dolazi od rada i nastojanja naše svjesne omladine. N ove p o tv rd e . Glavni odbor društva je zaključio, da dosa­ dašnje potvrde članarinske ukine, a da na njihovo mjesto uvede druge, praktičnije. Te nove potvrde imaće tri primjerka. (Prvi će se ispunjavati, a druga \ �dva će izlaziti kao kopije ispod inđigo-papira), od kojih 440 K l lO, broj 226 K 1, broj 450 K 140, broj 223 će prvi ostajati kod pododbora (povjerenika), drugi će K — 58, broj 217 K 140, broj 451 K 1’43, broj 218 se izdavati članu, a treći se slati prilikom obračuna K 1*80. Hasan ef. Omanović bankovni činovnik u Trezajedno sa novcima glavnom odboru. Ove nove potvrde su praktične naročito radi binju poslao je K 8'60, koju je svotu sakupio prili­ kom prvog sokolskog sleta u Trebinju. toga, što će one moći pododborima i povjerenicima služiti kao knjiga članarina, a osim toga će otpasti i Ibrahim Otočanin bilježnik u Višegradu poslao dosadašnje ispunjavanje iskaza, za glavni odbor, jer je K 70'— (V* za Gajret a */s za Gajretovu sofru) koju je svotu sakupio prigodom konstituisanja novog će mjesto toga slati potvrde. Ove potvrde će imati četiri vrste, prema vrstama gradskog vijeća. Priloge darovžše: Alibeg Teskeredžić društvenih članova, a u tekstu će im biti označen K 20, Leopold Flambah K 5, Pavle Branisavljević K 10, Ragibeg Borovac K 10, Salamon Baruch K 10, prinos i red. Kao primjer kakve će biti potvrde iznosimo ovu Bogdanović Pero K 5, Šećeraga Mezildžić K 5, Čen gić Dervišbeg K 5, od koje svote pripada za Gajret jednu II. reda. K 35 a za Gajretovu sofru K 35. -g Islamsko društvo „Ihvet" u Vitini poslao je je­ Br.___________ ra jpeT — Gajret. dan dio prihoda od zabave u iznosu K 10-—. Gosp. Pododbor društva Gajreta u Čapljini poslao je platio je 1 K kao članarinu drugog reda za mjesec K 36'94 i to: K 3'50 sakupljenih na glavnoj skupštini tam. muslimanskog zanatlijskog udruženja a ostalih K 3320 darovali su članovi „Gajreta" mjesto posjete Blagajnik: Povjerenik: zabave. Hamid ef. Fazlagić iz Čapljine položio je GajČ e k o v r a v e z a s a „P o št. Š ted io n ico m * . »Gajret« je stupio u fcekbvrtu vezu sa »Poštan­ retu K 7698 od zabave priregjivane u Čapljini ('/, prihoda/ skom štedionicom«, pa se stoga obraća pažnja po­ Ahmedaga Novalija trg. iz Sarajeva darovao je vjerenicima i pododborima društva, da će se uplate za „Gajret14 odsele vršiti tim putem mjesto đasadaš- K 1. mjesto brzojavne čestitke Mehagi Kučukaliću iz njim uputnicama. Pododbor i povjerenici će dobiti t. Brčkog prilikom imenovanja mu za načelnika. Zuhdija Hasanefendić iz Vlasenica poslao je K zv. uplatne listove (Erlagscheine), koji će im služiti mjesto dasadašnjih uputnica i polag kojih će polagati 5, mjesto odgovora prijateljima koji mu čestitaše novac kod mjesne pošte. Ove uplate će biti bez ika­ ženidbu. Hafiz Mehmed ef. Jakić apsolvent šer. sudučke kvih troškova i njima će biti veoma olakšano šiljanje škole (sada u B. Dubici) poslao je K 1210, koju je novaca na glavni odbor. Nu glavni odbor će, prilikom razaŠiljanja spo­ svotu sakupio na izvanrednoj skupštini tam. islam, menutih »uplatnih listova« dati povjerenicima i pod­ kiraethane održavanoj 28. o. mj. Salih Šahinagić uč. vel. gim. u Sarajevu (sada odborima detaljnija uputstva o manipulisanju ovom na Kiseljaku) obećao je sakupiti K 10, te je svoje vrstom novčanih pošiljaka. obećanje ispunio i prilikom zabave muslimanske na Kiseljaku sakupio K 12. Muharem ef. Midžić, učitelj u Banjoj Luci po­ Javne potvrde. — Darovi. slao je K 10 60, koju je svotu sakupio prilikom suneta „Zrno po zrno pogača". kod Ahmed Hafiz ef. Beglerbegovića. Priloge daroHamidbeg Herenda poslao je K 5*10, koju je vaše: Salihaga Karahasanovič K 3, Hamdijaga Afgan svotu sakupio prilikom održavanja glavne skupštine K 2, po K 1: Muharem Midžić, Ago Sezanić, Husein tam. musi. čitaonice. aga Horozozić, Salih ef. Bajagilović, po 50 hel: Mujo Odbor muslimanskog sokolskog društva u Ne- Ključanin, Ahmed Beglerbegović i Muhamed ef. Alivesinju poslao je K 7'30 od dobrovoljnih priloga, koje hodžić 60 hel. dadoše po K 1: Mehmed beg Bašagić i Ismetaga Nail ef. Trepić iz Konjica poslao je K 14 32, Šišić; Abas ef. Salahović l ' K; po 40 hel: Muhamed koju su svotu sakupili N. Trepić, Hasanaga Pirko i ef. Muftić i Muharem Konjalija; po 30 hel: Džemil Salihaga Drače prilikom održavanja dječijeg imtihana ef. Kolaković, Arif ef. Tanović, S. Čelebić i A. Tre- Priloge darovaše: Familija Mujage Drače K 3'20, po bović; po 20 hel: Muharem Handžar i Husein Gruda. K 1: N. Trepić, H. Pirko, Bego H. Alagić, Mujaga Alija Čelar tipografski mašinista u Mostaru da­ Drače i Mujo Čepić, Smailbeg H. Huseinovič 52 hel. po 50 hel: Salihaga Drače, Omeraga Čorović, Dervišrovao je K 1. Ćašif ef. Mulahusić povjerenik Gajretov u Brč­ aga Ljubušić, Suljaga Nuhanović, Ali ef. Salihkadić, kom poslao je iz tam. kašica: broj 222 K 225, broj Šukrija Repovac, Emim Begtašević Hasan ef. Džebo �i N. N. po 40 hel. Hafiz Abduselam, po 30 h: Suljo Omer ef. Udovičić muallim u Podlugovima sa­ Jugo, po 20 hel. Abdaga Arnaut i Ahmed Kadić. kupio je za Gajret i Muallimsko društvo K 13.66, od Salih ef. Tomić brico u Sarajevu darovao je K koje svote je poslao V* „Gajretu" 6.33 K. Ista je svota 3‘— „Gajretu" mjesto brzojavne čestitke M. Uvejsu, S. sakupljena prilikom dove na Hrasnu (kod Visokog). Alečkoviću i I. Hadžiomeroviću prilikom položenja Avdaga Dizdar povjerenik Gajretov u Kotor-Vaispita. roši poslao je kod sakupljenih prilikom činovničkog Asim ef. Hafizović šer. vjež. u Mostaru položio teferiča K 8.86. Priloge darovaše: Omer ef. Suša šeje „Gajretu" K 370 koju je svotu sakupio prilikom bo­ riatski sudac K 6.66, te Adem Šehović K 2.20. ravka u Siebrenici (u veselom društvu). Priloge daMahmut Alihodžić iz Stoca poslao je K 10.— rovaše: po K 1: Bećir ef. Ibrahimagić veleposjednik Gajretu, koju je dobio od jedne oklade. i Hasanaga Efendić veleposjednik oba iz Srebrenice, Metilj Mehmed Alija iz Čapljine poslao je Gaj­ H. Abdaga Nalić iz Srebrenice 40 h., Hasan ef. Efen­ retu K 14.87 koju je svotu sakupio prilikom svadbe dić trg. iz Srebrenice 50 h. J u su f Abdurahmanović Ibrahima Fazlagića. iz Srebrenice 40 h. Milutin Vujadinović trg. iz Sre­ M. Ibrahimpašić iz Bileća poslao je K 2.33, koju je svotu sakupio prilikom konjske trke. brenice 20 h. i Salih Saltović brico 20 h. Muharem Huseinbegović iz Kupresa (uč. velike Mahmutaga Mulalić trg. iz Livna poslao je K 311'— koja je svota sakupljena u svatovima za realke u Sarajevu) obećao je sakupiti K 10.— priloga „Firdusov mearif. fond* prigodom udaje Sabrihanu- te je svoje obećanje ispunio i naznačenu svotu poslao. Salih Alikadić iz Kladnja (uč. vel. gimnazije u me Firdus, kćeri rahmetli Alibega za Osmanbega Tuzli) sakupio je prilikom ferija na dovi u Pećini Gradaščevića iz Gradačca. (kot. Kladnja) K 17.83 i K 4.20 sakupio u Kladnju. Alija Muranović povjerenik Gajretov iz KulenPriloge u Kladnju darovaše ova gg. po 1 K: N. N. Vakufa poslao je Gajretu K 11.—, koju je svotu sa­ kupio prigodom svadbe Hasanage Saračevića. Priloge S. Alikadić i Mujo Aličević; Suljo Ćato 40 h; po 20 h: Abdullah ef.Abdibegović, Uzeir Čandžić, V.Savić i N.N. darovaše po 2 K: Dervišaga Saračevića, Alija Burzić Sulejman Čečo iz Foče (uč. trg. škole u Sara­ i Mujaga Duraković; po 1 K: Muharem Šehović, Ahjevu) poslao je K 23.21 Gajretu, koju su svotu saku­ medaga Muzur i Omer Beganović; po 40 h: N. N. i pili gjaci: S. Ćećo, Rasim Kršlak i Osmo Rašidkadić N. N.; N. N. 20 h. megju muškenjem i ženskinjem na svadbi Ahmed ef. Salih Borovac činpv. položio je 450 K dobr. Rašidkadića pravnika u Foči. priloga, koje darovaše po 1 K: Aleksander Kostić, Mehmed ef. KozarČanin povjerenik Gajretov u Mihajlo Rašić, Zijabeg Krupić, H. Hamdija lsakagić Cazinu poslao je K 58 67 od zabave priregjivane dne i sakupljač 50 h. 24. pr. mj. u Cazinu. Asmibeg Paloš veleposj. iz Sarajeva poklonio Dobrovoljne priloge su darovali ovi prijatelji je Gajretu jedan dio kamata što je dobio na uložnu našega napretka: Ispostava privilegovane zemaljske glavnicu u iznosu od 38.50 K. banke iz Bihaća K 2 0 .- ; Adolf Chlonpek gruntovIzet ef. Sarajlić, upravitelj osn. šk. u Ustikolini nićar u Cazinu K 5.—; po 2 K: Arop Lidjan iz Lid(kot. Foča) poslao je K 18.75, za „Firdusov fond" koju jana, Alaga Muhamedagić iz Skokova, N. Sudčević, je svotu sakupio prigodom godišnjice smrti merhum Nazif ef. Topić, Mehmed ef. Topić> N. N. Aleksander Alibega Firdusa. Priloge darovaše: I. Sarajlić K 3.30, Todorović kancelist, Murataga Alagić podnačelnik, Mustafa ef. Rahmanović K 3.—; po 2 K: Azizbeg Meho Badić cipelar, Jovan Bilbija, Miloš Grgić ausČengić i Dervišbeg Čengić; po 1 K: Huseinaga Baj- kujtant, N. N., svi iz Cazina. Mehmed Dželalagić te­ raktarević, Ahmed ef. Mulabdić, Hrustanaga Muković, žak iz Ostrožca, Alaga Badić iz Gnjilovca, Mile BoHadžanaga Džano i Nikola Mazić; po 60 h: Smail- gunović iz Vrela K 1.20; po 1 K: Hasanaga Sulejbeg Čengić i Ahmed spahija Borovina; po 40 h:Su- managić trg. iz Velike Kladuše, Ćamil Zarifović, Veljko Ijaga Omerbašić, Avdaga Šukalo, Mujaga Kunovac, Avramović porez, oficijal, svi iz Cazina, Marko N. Ahmedaga Gradišić i Salihaga Delahmetović; Zulfibeg Ilija Ingjić porezni vježbenik u Cazinu, Osman Hadžalić iz Slatine, Ibrahim Džaferović iz Glogovca. Čengić 30 h i Murataga Kunovac 20 h. Mahmut Avdić iz Plane kod Bileće poslao je K 7.50 Ibro Aličajić iz Tržca, te Hasan Bašagić cO h. Hafiz Abduselam ef. Džumhur predsjednik pod­ koju je svotu sakupio prilikom ženidbe sina mu Osmana. Priloge darovaše po 1 K: Bušaga Avdić trg., Mah­ odbora Gajretova u Konjicu položio je Gajretu K 183.92 I to: od zabave priregjivane dne 5. o. mj. u mut Avdić, Osmanaga Avdić. svi iz Plane i Mehmedaga Bžubur iz Gacka; Bećiraga Avdić iz Plane 83 h- Konjicu K 171.32 te K 12.60, koju je svotu sakupio Avdaga Gjapo iz Plane 60 h; Arifaga Gjapo 50 h. Islambeg Agić u Bjelimićima. Salihaga Šehaganović iz Travnika darovao je po 40 h: Hanuma Ibre Avdića, Hanuma Osmana Avdića, Sejda Avdića i Suljaga Avdić Mujagin; svi iz Gajretu K 3'— povodom postignutog sporazuma izmegju muslimanskih stranaka i Salihaga Prušćo K 3 Plane. �246 Na svršetku sjednica vakufsko-mearifskog sa­ bora, položila su ova gospoda kao svoje dnevnice Gajretu: Hafiz Sulejman ef. Šarac reis K 69.74 Mahmutbeg Fadilpašić K 39.86, Dervišbeg Miralem 10— Hamdibeg Džinić K 29.86. Hamid ef. Svrzo pravnik položio je K 5.10, koju je svotu sakupio Dervišbeg Čengić megju prijateljima na Kiseljaku. Salih ef. Tomić berber u Sarajevu položio je je K 2.60 koju je svotu sakupio u veselom društvu u Visokom. Sakib ef. Korkut položio je iz kašice br. 478, koja se nalazi u vakufskom ravnateljstvu, K 31.06. Ćašif ef. Mulahusić povjerenik Gajretov u Brč­ kom poslao je K 100, koju je svotu darovao Mehmedaga Kučukalić povodom zasijedanja na načelničku stolicu u Brčkom. U Livnu je održala srednjoškolska omladina muslimanska i katolička „Pučku svečanost", od koje Vs čistog prihoda lula namijenjena Gajretu pa je do­ nijela K 109— prihoda. Neka je čast, hvala i priznanje svima prilagačima ovih humanih priloga. Natječaj. Glavni odbbor-»Gajreta« objavljuje, da će za ove škol. god. (1911/12.) podijeliti jednu stipendiju iz »Firdusova mearif. fonda«, na koju mogu kompetovati oni valjani a siromašni učenici, koji će pohagjati Šer. sudačku školu u Sarajevu i obvezati se, da će po svršenoj nauci nastaviti studije na »Darul-fununu« — »Dinijje-šubesi« u Carigradu. Izabrani Gajretov štipendist biće smješten u in­ ternat spomenute škole, gdje će mu se plaćati čitava opskrba. Molbe treba poslati do konca Ramazani'šerifa na glavni odbor. U h v a tio g a z a r i j e č : — Bankir (novomknjigovogji): — Iskreno da Vam kažem, milije mi je, kad su moji Činovnici oženjeni. — Tako, pa onda molim vas, dajte mi važu kćer. Iz škole. U čitelj: — Koliko Je u jednome danu sati? U čenik: — Dvadeset 1 pet. U čitelj: — Kako dvadeset i pet? Zar si zaboravio, da sam jučer o tome govorio i kazao, da jedan dan imade 24 sabata ? U čenik: — Jest, to ste jučer kazali, ali ste danas rekli, da je dan postao duži za čitav jedan sahat. O z b ilja n čovjek. G im n asista : — Gospodjice, zašto vi nećete, da saslušate moje ljubavne izjave? Ta ja sam ozbiljan čovjek . . . jučer sam počeo da pušim kroz nos. Poruke i odgovori uredništva. S a l k o M u l a h a s a n o v i ć , B. B r o d . — Želji Vam ne možemo udovoljiti, jer ovo je nov prevod, koji šš prvi put štam pa — odlomak po odlomak — u „Gajretu". Kad stvar bude potpuno prevedena i otštampana, možda ćemo je izdati zasebno — na za­ htjev čitalaca. Selam! M. G. — „Stara priča" i ako je dosta zgodna stvar, nije za naš list. Uzrok ćemo Vam reći us­ meno, kad se navratite u našu redakciju. Pošaljite što drugo! Selam! A. B-ć. — Ova stvar Vam nije ni za štampanje, a kamoli još za honorisanje. X. — Bpjio kejio pa^o uphmhtii aothuhu upoBo^. I l3Bo»mTe naH ra caiio aocjiaTH. Ce^an! I. Ed. — Ne možemo prihvatiti Vašega predloga u pogledu otvorenja one nove rubrike u našem listu. Ovakve stvari mogu da se uvrste kao članci lista i mi ćemo rada uvrstiti svaku stvar, koja bude zgodna i prikladna za naš list. Ovo što ste nam poslali ne svigja nam se. Selam! K broju 164./142. i. H. Sale i dosjetke. S i g u r n o s r e d s t v o : — Strogi profesor pitao na ispitu medicinara: — Koji su lijekovi da se čovjek dobro oznoji? Kandidat izregja sve što je znao, a na to ćc reći pro­ fesor: — Ako ne pomogne to, šta ćete onda? — Onda ću ga poslati vama na ispit, — odgovori gjak — budite sigurni, da će se oznojiti. To z a Bj u t r a . — U jednom puku narednik izdao zapo­ vijest, da svaki onaj ko se opije, ima sjutra dan doći na raport. Poslije nekog vremena javi se kaplar: — Gospodine naredniće, javljam vam, da sam juće bio pijan. — Ali ti si i danas pijan, reče narednik. To ću vam sutra javiti — odvrati nato kaplar. Sarajevo, dne 28. jula 1911. Natječaj. Školska godina 1911./I912. počinje na ovdašnjoj šeriatskoj sudačkoj školi na 7. oktobra 1911. godine. Za rečenu će se školu podijeliti nekoliko bes­ platnih mjesta, i to u prvom redu onim aspirantima, koji su svršili najmanje I. godište šerijatske sudačke škole o svom trošku. Besplatna mjesta, koja iza ovakovih aspiranata preostanu, podijeliće se onim kandi­ datima, koji steku na prijamnom ispitu za I. godište najbolju ocjenu, a uz to budu siromašni. Ostali pitomci, koji možda budu primljeni u I. godište, mogu �247 dobiti ovakva mjesta istom nakon jedne godine, pošto Iskaz dokažu, da su u nauci dobro napredovali, dakle počet­ dobrovoljnih priloga na Gajretovoj zabavi u Mostaru, koju kom II. godišta. je priredila muslimanska srednjoškolska omladina na dan 1. augusta 1911. godine. Ostali kandidati, koji udovolje na prijamnom ispi­ tu, primaće se kao takovi pitomci, koji će za opskrbu Dobrovoljne priloge darovaše: Po 10 K: Musli­ (odijelo se isključuje) plaćati mjesečno od prilike 50 mansko trgovačko udruženje u Mostaru, Filijala Ze­ (pedeset) kruna. Takogjer mogu biti primljeni u zavod maljske banke u Mostaru, Hrvatska centralna banka, i vanjski pitomci, koji će se brinuti za svoju opskrbu Srpska banka u Mostaru, Srpska banka Sarajevo, Diz­ dar Muhamed eff. profesor gimnazije, Ljuta H. Derviš, izvan zavoda. Kakvo je osposobljen je potrebno za primanje u eff. vjeroučitelj gimnazije, Marczel Artur pl. okružnik, gornji zavod, to sadržava § 6. štatuta šerijatske su­ Deftedarević lbrahimbeg kotarski predstojnik, Bockendačke škole (Glasnik zakona i naredaba od godine heim divizioner, General-Festungskommandant Mauder, 1887. str. 60.) pri čemu se primjećuje, da će se oni Drače Ibraga trgovac, Haramy hotelir, Mandelbaum molitelji, koji su svršili donju gimnaziju, pri primanju Josef, Rosenfeld Moritz, Budimir Ilija, Papo I. Daniel, Braća Kajtaz, — svi iz Mostara; Braća Mrčić, čap­ u prvom redu u obzir uzeti. Naročito se upozoruje na to, da će se na pri­ ljina. Po 9 K: Ribica et Efica; po 6 K: Arpadžić Mujamnom ispitu zahtijevati od kandidata znanje iz ovih stajbeg i Bajrović Mahmutaga; po 5 K: Ridžanović predmeta: H. Abdulah eff. muftija, Lemeš Ibrahim ef. šerijatski 1. arapska gramatika i sintaksa. sudac, Hadžiomerović Muhamedbeg, Braća Kajtaz H. 2. arapsko pismo i to husni hat i imla (lijepo Ragib eff., Araća Velić, Spahić Mehmed eff., Hakalo pismo i pravopis). Ibrahim, Berberac Memišaga — svi iz Mostara; Bah8. (za one kandidate, koji nijesu svršili donju gim­ tijarević Hifzi eff,, Banjaluka, Krulj dr. Uroš, Šola naziju, najmanje) iz srpsko-hrvatskog jezika: glatko Uroš, Šahin i Milićović, Peško Miho, Šantić Pero, čitanje i razumijevanje pročitanog, čisto pismo, zna­ Perin i Milićević, Brstina Lazar, Hrvatsko pjevačko nje gramatičkih dodataka III. i IV. čitanke za osnov­ društvo „Hrvoje“, Dragojilo, Foderer, Schneider, BOhm Max, Sadik Danon, Max Vregg, — svi iz Mo­ ne škole u Bosni i Hercegovini. 4. iz računstva: četiri vrste računanja cijelim bro­ stara. M. Frisch et SOhne iz Beča. Po 4 K: Bakamojevima i'desetičnim razlomcima, te usmeno računa­ vić, H. Jusufbeg, Alajbegović Ali eff. Dokić Špiro, nje manjih običnih razlomaka. M. Blažević, apotekar — svi iz Mostara. Po 2 K: Molitelji imadu svoje obrazložene molbe putem Handać Salihaga, Muslibegović Hafiz eff., Šaban-čauš nadležnog kotarskog ureda, odnosno vladinog povjere­ Arnaut, Kafana Bristol, Grebo Derviš eff. Hasanefendić, nika za zemaljski glavni grad Sarajevo tako otpre­ Salihbeg, Braća Pužić Hasanagina, Ibrulj Salih, Orumiti, da najdulje do 15. septembra ove godine ze­ čević Ibrahim eff. Duranović Ahmetaga, Hadžiomero­ maljskoj vladi prispiju. Pri tome treba osobito paziti, vić Memišaga, Pužić Hafiz Husein eff., Kević i dru' da prilozi, kao liječnička svjedodžba, izvadak iz po­ govi, Buljević Husaga, Kurtović Alaga stolar, Ćemalopisa žiteljstva, svjedodžbe o pohagjanju škole i dobrom vić Salihaga, Efica Nazif, Hadžiomerović Alaga, Ug­ vladanju; kod onih pak koji mole besplatno mjesto, ljen Omer ef., Rašid H. Hafiz, Hasanefendić Mujaga, takogjer i svjedodžba o imućtvenim prilikama, molbi Džidić Muharemaga, Efica Šaćir, Mezić Šukri eff., Milavić Hamid, Koluder Avdija, čišić Avdaga, Kotlo priloženi budu. Izuzeti su od doprinašanja ovih svjedodžaba oni Omeraga, Muštović Omeraga, Kudin Omeraga, Jahić molitelji, koji su već pitomci šerijatske sudačke škole, Ibrahimaga, Mrkonjić Ibraga, Mujić Ibrahim eff, Hin’ pa sada mole samo za besplatno mjesto. Oni treba do Muhamedaga, Behmen Mustafa eff., Avdija Bašić, da prilože samo pošljednju svjedodžbu šerijatske su­ Sabit Gačanica, Pop Vlado Gvozdenović, Popo Salih, dačke škole i svjedodžbu o imućstvenim piilikama. Obit. Bornen, Kurtović Milan, Jovo Jelić, Milušić MiOni kandidati, kojih osposobljenje propisanim za­ lisav, Jovo Jović, S. ćorović, Jurković Ljubo, Madžar­ htjevima bude odgovaralo, biće pozvani za 2. oktobra ska banka i trgovačko udruženje, Gajger Anton, Butove godine i slijedećih dana na prijamni ispit, koji je tazzoni i Venturini, Pacher i Kisić, Anna Bria, Grgjić u § 6. spomenutog štatuta odregjen. Luka, Zadro Petar, Bjelobrk Hadžija, Šandrk Ivica, Zemaljska vlada za Bos. i Herceg. Isuffi Ivan, Pero Kisić, Milić Mihajlo, Komad Dušan, Kovačević Nikola, Kvesić Anto, Hordić Simo, Knežić, * Lazar, Zubac Boško, Arnelli Ljubomir, Miljević Jovo, Odbor »Gajreta« takogjer je zaključio podijeliti Smoljan Ivan i Bilić Milan. — Po 3 K: Hadžiosman na Stipendije u ovoj školi K 1.500. Molbe za ove Sti­ Salih, Fazil Mehmed eff., Vilogorac i Pala, Rajković pendije treba poslati do 20. septembra o. g. Drago, Zdunić Josip, Odiseus Mavrakis, Oborina Ljubo Milošević Mojo, Peško i Samardžič, Jelačić Gjorgjo i Risto, D. V. Petrović, Vuksan Petar, Šotrić Pero. — �248 Po 1 K 50 hl: Šahin Ljubomir. Po 1 K 40 hl: Hrvić Muhamed. Po 1 K: Terzić Dimitrije, Misita Uroš, Skočajić Branko, Pero Milićević, Jovo Buha, Ašik Ahmed, Vujičić Risto, Bubić Mehmed, Krpo Sulejman, Komad Božidar, V. i B Kosjerina, Ćemalović Hasan, ćišić Jusuf eff, Balić Avdo, Gjugja Smailaga, Dizdar Avdaga, Giovani & Comar, Mikić Nikola, Hajon David, Kajtaz Lebibbeg, Halilović Frano, Aničić Krešimir, Bošnjak Dušan, Ajkić Hasan, Malenica Andrija, ćorović Risto, Simo M. Kovačević, Ramić Hasan, Ridžanović Dervišaga Deronja Alija, Pužić Muhamedaga, Karadža Hasan, Jerem ić Risto, Pavić Risto, Pop Dučić, Samardžić Tane, Velagić Omerbeg, Brajilović Osmanaga, Dursum Risto, Ugaš Nikola, Precca Andjelko, Torlo Mujaga, Kalajdžić H. Salihaga, Popović Lucija, Dreč Jeremije, Njunjić Jovo, Ivanišević i Mihajlović, Fazlinović Alaga, Erić Ivan, Blanić Jovo, Grković Dušan, Bajgorić Memišaga, Tuta Jovo, Pejović Tošo, Slišković Ivan, Braća Bebek, Potur Osmanaga, Humo Ahmetaga, Velić Husaga, Pala Zulfaga, Velić Hrnjica, Vukičević Omeraga Kovač Toma, Beklija Hakija, Čatrnja Omeraga, Voljevica Vejsilaga, Brajilović Halil, Sefić Mujaga, Gjukić Mehmedaga, Hadžiselimović Sabitaga, Orio Salihaga, Kalajdžić H. Bećir, Grga M. Smoljan, Trebinjac H. Mujaga, Milavić Muhamedaga, Jonjić Memišaga, Tik vina S. Muhamedaga, Muhamed Hadžić Mujagin, Aleksić Milan, Braća Balić, N. Zukanović, Slipičević Mu­ hamed eff., Šehušić Salih, M. Hadžajlić, Torgul Aleksa, Stanić Ivan, Tikvina Avdaga, Vučijaković Hafiz Hasan eff., Kurtaga Stjepan, Mujić Ali eff., Suton Martin, Butum Hafiz Muhamed eff, Benco Ivan, Ćemalović Ibra' himaga, Ćemalović Husaga, Arapović Mato, Duranović Alaga, Mahtnutaga Brkan, Gollmitzer Filip, Gostiona „Mirko14, Balić Avdaga, Karabeg Salihbeg, Sefo Seferaga, Blagajac Mujaga, Hadžimehmedagić Hafiz eff., Vujović Simo sudac, Ivanišević Dr. Dušan, Ćerny Josef, Sinovi R. Sajin — svi iz Mostara, Zećo Ibraga Jablanica. Po 80 helera: Čatrnja Husaga. Po 70 helera: Mi* jatović Ljubo; po 60 helera: Fazlagić Omer, Sarač Džafer, Pužić Mujaga, Drljević Avdaga, Ilić Jozo,Šunje Avdaga, lbrulj Hasanaga, Kotlo Omeraga, Šešelj Leo, Šemić Avdaga. — Po 50 helera: Karahodžić Latif, N. N., Milićević Juraj, Kiihn Berta, Gospojica N. N., Demirović Salihaga. — Po 40 helera: Drljević Hamidaga, Imamović Hifzo, N. N., Milićević Ivan, Kašiković Branko, Avdić Hamzo, N. N., Bajrić Selim, Doko Blaž, Karačić Jozo, Ciglić Frano, Bajgorić Husaga, Šašić Omeraga, Novo Ibraga, Smoljan Stjepan, Boraš Ivan, Mačkić Meho, Taso Omeraga, Spahić Memišaga, Vila Hasanaga, Ćenanović Ibrahimaga, Burynyk Nikola. — P o 30 helera: Raljević Mehmed, Topuzović Muhamed, ć ib e r Osman. — Po 20 helera: N. N., Jakirlić Omer, 3a ypeflHniuTBo OAroBapa: Ocaan T>mkhI.. Braća Bajrić, Kurt Ahmed, Čupina Alija, N. N., Tuponja Giorgjo, Vuković Todor, Bukovac Zajko; Po 10 helera: Oručević Jusuf, Drinović Andrija, Siše Omer. Suton Ante i Dragnić Omeraga. — Ukupno 657 kruna i 40 hl. Potpisani pododbor svima posjetiocima i darovateljima najsrdačnije se zahvaljuje. Pododbor „Gajreta44 u Mostaru: Revizor: A l a j b e g o v i ć Ali eff. Predsjednik: K a j t a z Ibrahim eff. Izkaz dobrovoljnih priloga „Gajrctove" predstave, koju je pozorišna družina Gj. Protića priredila u Brčkom u korist „Gajreta." Dobrovoljne priloge darovaše ova gospoda: Dr. Haršani odvjetnik K 5.90, Dr. Ilija Vidović župnik $ K; Gjorgjo Bobarević trg. 5 K; Filijala agrar­ ne banke 5 K; po 4 K: Gustav Proche, Ignjo Jova' nović trg. i Klimpel trg; po 3 K: Dr. Abdullah beg Bukvica liječnik, Mehaga Mahmutagić trg, Šefko Mulaibrahimović i Savo Ćelović; po 2.50 K: N. N. Husembeg Salihbegović veleposjednik i Finci; po 2 K: Dr. A. Goldfinger sudac, Mato Boškić, Franjo Mihajlinović sudac, H. Abdaga Kučukalić trg , H. Fehimaga Kučukalić trg; M. Zsitter trg., Marko Brandais trg., Vojko Kolaković direktor, Josef Veil trgovac, Josef Baner hotelier, Jusuf M. Zejčinović trg., Isak Alkalay trg. Stevo Gvjetković, H. Mehmed Mušanović, Hasan Dautović pekar, Mitar Kolaković, Dr. A. Babić liječnik, H. Fehim Salihodžić posjednik i Miško Jovanović trg. Ibrahim ef. Edhemović bankovni knjigovogja K 1.50; po 1 K: Bego Dervišević trg., Maksud ef Trabozanli, Savo Angjić, Avdo Imamović trg., Josef Polak trg., Mujaga Pa.šalić, direktor islamske banke, Ibrahim Omerović trg , Braća Mulaosmanović trg., Mehaga K antar džić, Salihbeg Zaimović posjednik, Meho Glinac po­ sjednik, H. Hasan Novalija trg., Teofik ef. Sulejmanović trg., Omer ef. Kapić učitelj i Omer Mehic učitelj svi iz Brčkog. Omer Sprečić mesar, 60 hel; po 50 h: Tajnik Bosanac, Mehmed Novalija, Kasim H. ibrahimović trg., Jovo Jojić, H. Mustafa Mujanović, Avdo Džindić, Omer Pinjo cipelar; po 40 hel: Ibrahimaga H. Sadiković trg., H. Hasan Hasanefendić i Ali Riza čaušević činovnik islamske banke; po 20 hel: Mujo Ajanović činovnik islamske banke, Alija Begić činov. isl. banke, Mahmud Husić trg. Omer Klebić berber i Said štetić i N. N. K 1.70. Ukupno K 157.50. - Islamska dion. Štam parija. - Za uredništvo odgovara: Osman Gjlklć � https://kolekcije.nub.ba/files/original/54a2793779fad6f734d70a31d8aa3caa.pdf 61fd373bef1a3b49981d0ae324bff094 PDF Text Text BPOJ 17. BROJ rOAHHA IY. GODINA T ajpeT JIHCT 3A £PyfflTBEH E DOCJIOBE M 3 A HA PO AHO IIPOCBJE'RMBAHjE. H3JIA3H CBAKOr 1. h 15. -------y M jEC E ii;y.-------B^acmnc: apjhitbo „r.ijpeTu - ypeziHHK: Ocaan 'iiHKiih. — Vlasnik: Društvo „Gajret“. - Urednik: Osman Gjikić C A P A J E B O , 1 ceirreiHipn 1911. — \r i\ j U .j I^ojeHa je jibctj : sa Eocay h XepneroBBHy n AycTpoyrapcKjr jioaapiajj, sa HJiaaoBe, Tajiefiy, yweHHKe b Tesane 2 K, sa sesjian oB e 4 K roflnmH.e. 3a cbb ocTajie seM.te 10 ijipaBaKa. HojeflHHH ćpojeBH cTajy 20 xe.n. ilen.iaf,eiia ce nnCMa ne npHMajy, I’yKonncB ce He apafeajy. — IlpeTnjiaTa h pyKonncH maji>y ce Ha »ffpecy: „FajpeT 11 — Capajeso. a j \j . — S A R A JE V O , 1. septembra 1911. C ije n a je l i s t u : za Bosnu i Hercegovinu i Austro­ ugarsku monarhiju, za članove, talebu, učenike i težake 2 K, z a n e č l a n o v e 4 K godišnje. Za sve ostale zemlje 10franaka Pojedini brojevi staju 20 hel Neplaćena se pisma ne primaju rukopisi se ne vraćaju. — Pretplata i rukopisi šalju se na adresu: „Gajret" — Sarajevo. Ove godine je ta slika pred školskom zgradom naročito krasna oku, naročito draga Svršio se dvomjesečni raspust, istekao srcu, jer u njoj, više nego ikada do sada, je osmonedjeljni odmor školske omladine i vidimo naše, islamske mladeži, koja je takogje nastupila nova školska godina 1911./12. Naša dohrlila na vrelo nauke. Jest, ove godine je školska mladež ostavila je vesele i bezbrižne više nego li ijedne godine do sada upisano zabave i slatka omladinska veselja; ostavila je muslimanskih učenika u srednje škole, što nam mili krug svoje braće, sestara i rogjaka, njež­ dokazuje, da se i muslimanski elemenat pre­ nu ljubav svoje drage majke i miloga oca i nuo iz dubokog sna i progledao bistrim, ne­ pohitala natrag u školu, povratila se natrag pomućenim okom oko sebe i upoznao svoj knjizi i nauci, da produži odanle, gdje je prije položaj. Nauka je jedino oružje, s kojim se može u današnjem vaktu vojevati i izvojevati dva mjeseca presjekla. I kaoono marljive pčele kadalijepog prolje­ pobjeda svojim ličnim i svoga naroda intere­ tnog dana izagju pred svoju košnicu, pa oko sima. To je napokon uvidio i naš millet, pa nje lagano oblijeću lepršajući tiho i mekano eto sada i naša mladež nije kao nekada u žuboreći, onako se i naši omladinci skupljaju rijetkim pojedinim slučajevima, nego u velikom oko školskih zgrada, gdje se vrše upisivanje broju zastupana po svima srednim zavodima i i prijamni ispiti. Na onim svježim obrazima zanatlijskim i stručnim školama. Ali, avaj,',koliko god nas mora ispunjavati ogleda se slika zadovoljstva, u živim i bistrim pogledima zrca se radost i sreća! O, kako je radošću i veseljem, što naprijed istaknute či­ lijepo pogledati ovu krasnu sliku! Kako je njenice možemo konstatovati, ipak nam mora ugodno svakom rodoljubivom srcu kada vidi, teško pasti činjenica, da je broj ovogodišnje kako se naša mladež okuplja oko škole, toga djece, koja se upisaše u srednje škole, za preko živog vrela znanja i umijenja, gdje će svoju 100 manji, nego što je mogao biti. Manji je dušu oplemeniti, svoj um prosvijetliti i svoju zato, što nam je falilo sredstava, da bi se sva volju i karakter učvrstiti i očeličiti tako, da ona siromašna djeca opskrbila, koja su želila poslije nekoliko godina, stanuvši na fizičku produžiti nauku na srednjim školama. Stotina snagu, stane i na snagu moralnu i intelektu­ bogoštovnih državnih štipendija, nekoliko de­ alnu i da postane u svakom pogledu sposobna setina Gajretovih, a osim toga štipendije grad­ za život, rad i borbu u novom modernom skih općina i drugih ustanova, koje su date učenicima, što se nanovo upisaše — sve to vremenu. Na početku školske godine. �250 nije bilo dovoljno, da bi se podmirili svi oni koji su želili, da nastave nauke, ali kojima to siromašno stanje njihovo nije dozvoljavalo. A da ove konstatacije moraju zaboljeti svakoga rodoljuba i prijatelja svoga naroda d tome i ne sumnjamo i mi baš stoga i pišemo ove redove, da bi rodoljubi i prijatelji svoga naroda i njegova napretka u što većem broju pohitali u pomoć „Gajretu“ i svojom materi­ jalnom i moralnom potporom ojačali ga i osnažili tako, da od sada ne budemo imali povoda uzdisati i teškim srcem javljati o tome, da se ijedno naše dijete moralo vratiti iz škole kući, jer se nije moglo izdržavati. Treba svi da se prihvatimo blagotvornog posla na Gajretovim poslovima, kako bi ga postavili na onu visinu, gdje bi trebao da bude i kako bi mogao, da svima molbama valjane a siromašne djece udovolji. Gajret, braćo, ako boga znate! Hazim MuftiĆ. Važenje o islamskim šartovima ilVI «|IYjl Jf Ovo o čemu ćemo sada gdvoriti u prvi mah iz­ gleda, da je za djecu, ali kad se malo bolje promi­ slimo o važnosti same stvari i kad promotrimo veliki naš džehalet, onda ćemo se osvjedočiti, da u nas imade djece i od šesdeset godina. Ko je imao prilike ispi­ tivati vjersko znanje našeg naroda, taj je mogao vidjet1 vrlo žalosnih primjera. Svrha života jednog Muslimana jest, upoznati svoju uzvišenu vjeru, po njoj se vladati, te biti u svako doba pripravan svijetlo obraza i čiste savjesti preći na onaj svijet. Dakle, svako bez razlike, od cara do prosjaka, dužan je naučiti trideset i tri islamska šarta i po njima se vladati, a uz to još upoznati u koji red spada koj1 posao, od ono osam efžlimukjellefina (farz, vadžib' s u n e t. , .) Svaki otac kako je dužan svoje dijete do buluga hraniti tjelesno, tako je dužan naučiti ga u vjeri, jer kad postane balig, padaju i sve dužnosti na čovjeka, pa ako ne budemo dijete za rana navijali, neće ići, kao ni sabat, koji nije navijen. Os-m zajednička 33 šarta, svak je još dužan svoga zvanja (zanata) znanje naučiti. Čovjek najprije počne sticali znanje u svom domu od roditelja i druge rodbine; zato roditelji, ako su svjesni, nastojaće, da to znanje, koje njihovo dijete u kući dobiva, bude vrijedno i korisno i da ne bude natrunjono kakvim besmislicama. Poslije, kada dijete odraste, šalju ga roditelji u mekteb i u školu, da tamo postigne vjersko i svjetsko znanje u većoj mjeri, koje mu roditelji nijesu bili u stanju kod kuće predati, a koje je svakome nužno postići, ako želi sa svijetom ljudski živiti. Nu valjani i razumni roditelji ne će i tada napustiti brige i nad­ ziranja oko svoga evlada, nego će dijete kod kuće ispitivati i ponavljati s njime ono, što mu je hodža ili učitelj u pmktebu zadao. Stečeno znanje u mektebu i u školi, kao i ono u kući, razborit čovjek neće za­ boraviti, nego će se s njime u životu pomagati i ko­ ristiti, a trajno razmišljajući o svojoj vjeri i životu, ako vidi, da mu je što nejasno i nerazumljivo, pitaće nekoga, da mu to rastumači. Ko nauči vjeronauku i onoliko svjetskog znanja, koliko mu je kao Muslimanu farz naučiti, pa to bez­ razložno zaboravi i zabaci, sličan je ćoravoj, nezahval­ noj mački, koju ljudi obično bacaju u duboku vodu, svezavši joj za vrat težak kamen, da se ne bi opet plivanjem spasila. Jer ono, koliko je Bog Džellešanuhu odredio da treba naučiti, jest vrlo malo tako, da se može sa vrlo malo truda postići, a vršenje vjerskih dužnosti na te­ melju postignutog znanja je takogjer lahko, a pored toga još i vrlo korisno. Kada na prama tim dužno­ stima, kojima je Bog nas zadužio, izmjerimo i uspore­ dimo samo jedan dar, koji nam je Bog darovao — a nije bio na to prisiljen — na prim jer oči, onda mo­ žemo reći, da nijesmo u stanju Bogu zahvalnosti is­ kazati ni hiljaditi dio, pa kad bi stostruko vršili ono, koliko nam je naregjeno. Jedno oko, kakvo je Bog darovao čovjeku, nije u stanju načiniti cijeli svijet, a ni jedan čovjek ne bi dozvolio, da mu se oko iskopa, pa kad bi mu za njeg nudili sve što na zemlji imade zlata, srebra i dragog kamenja. Osim očiju, još je nebrojeno darova Božijih, koji su ljudima poklonjeni, da ih uživaju, samo o njima treba razmišljati, pa ko o tome računa vodi, ne će propuštati vjerskih dužnosti i ne će nikada s uma smećati, da treba trajno misliti na Boga (dž. š.) i uvijek mu zahvalan biti. U nas u Bosni s kraja do na kraj, uzduž i po­ prijeko — ne zna se od kada — zavladala je velika nezahvalnost naprama Bogu, zavladao je strašan dže­ halet. Toliko je neznanje zavladalo, da bi trebali svi odrasli ljudi ustati, te svakoga bez razlike tjerali u mekteb na nauku, a neposlušne bi trebali žandari sa bajunetama nagoniti! Pitaš stara čovjeka od pedeset i više godina : šta su islamski šarti, ili koje je prvi islamski šart, a on se nagje u neprilici i na sve se načine izmotava, da �251 li dokaže kakvi su »važni« uzroci po srijedi bili, pa on to ne zna, ili je nekada znao pa zaboravio: »Ostao sam iza oca nejačak!« — »To sam ja davno učio!« — »To se u nas nije tako učilo! — »Hodao sam po najmu«. — »Nije me imao ko naganati«. — »Ja se bavim o težakluku«'. — »K6 sirotinja! — »Ja znam samo ovo oko namaza«. — »Ne znam, pa da glava ide!“ — i tome sličnih odgovora ćeš na hiljade dobiti na najjednostavnije pitanje, a da i ne govorimo o pi­ tanjima: šta je to redi farz, haram, sunet; gdje je kibla i t. d., jer ovaka su pitanja u narodu već po­ stala visoka akademska pitanja. Osim novog naraštaja, koji pohagja mektebi-ibtidaije, .megju ostalima je iznimka, ako ko znade u Kur-anu učiti ili pomagati se za kitabima prevedenim na naš jezik, a pisanim arapskim pismom. Pokušaš li ispitivati našeg seljaka, ili običnog gragjanina, da li umije misliti i da li se ikako brine za svoju dušu, tu ćeš se još više iznenaditi, jer ćeš se osvjedočiti, da naš narod živi u nekakvoj tmini u nekom vrlo dubokom snu, a ono što se m iči i po nešto radi, to je samo mehanično kretanje živih i još neutrnulih mišića. član koji ne poznaje pravila'drlištva, kojem pri­ pada, smatra se, da se ni ne drži istih, nu ipak se ne poznavanje pravila jednog običnog društva pojedinom članu može nekako ispričati, jer postoji odbor sa predsjednikom na čelu, koji nad društvom bdije, ali ne poznavati pravila svoje-vjere, za koja je svak za se odgovoran, ne može se nikako ispričati, jer vjeru mora svak za se imati i što ko zaradi, sam će na prama svojoj zasluzi nagradu dobiti, isto kao kad Mujo metne sebi komad šećera na jezik, on sam osjeća šećerovu slast, dočim Hasan te slasti ne može osjetiti, dok i on sebi ne metne drugi komad šećera u usta. Naša vjerska pravila su vrlo kratka, jednostavna i razumljiva, te je osim grjehote, još i velika sramota ne poznavati ih. Da to dokažemo, mi ćemo ovdje izbrojiti to ne­ koliko paragrafa, a to su 33 šarta, koja mora svako znati i po njima se vladati. • Svi mi bez razlike staleža (Šejhul-islam, car, ka­ dija, muftija, hodža, hadžija, trgovac, težak, zanačija, muško, žensko, malešan, velik, bogat, siromah) mo­ ramo poznavati 33 šarta. Ta 33 šarta dijele se na šest hrpa: 1. Islamski, 2. Imanski, 3. Abdeski, 4. Gusulski, 5. Teiemumski i 6. Namaski-šarti. Islamskih je pet —: 1. Kjelimei-šehadet donijeti ovako: < b U < # W I M i)l ■Vil, to znači: Ja svjedočim da je Bog jedan i da je Muhamed pejgamber božiji poslanik. 2. Pet vaktova namaza klanjati, 3. Ramazan postiti. 4. Zećat dijeliti i 5. Ko je mogu­ ćan na Kjabu ot'ći. Imanskih je šest: 1. Ja Boga vjerujem. 2. Ja božije Meleće vjerujem. 3. Ja božije Kjitabe vjerujem. 4. Ja božije Pejgambere vjerujem. 5. Ja vjerujem, da će doći kijametski dan i 6. Ja vjerujem da je sve, što se god dogodi, s božijom odredbom. Abdeskih je 5: 1. Lice umiti. 2. Ruke do iza laktova oprati. 3. Četvrti dio glave mesh učiniti i 4. Noge do iza članaka oprati. Gusulskih je tr i: Usta izaprati. 2. Nos izaprali i 3. Sve svoje tijelo oprati. Tejemumskih je tri: 1. Nijet učiniti. 2. Udarili dlanovima po čistoi, suhoj zemlji, pa s njima mesh učiniti lice i 3. Udariti dlanovima po čistoj zemlji pa s njima mesh učiniti ruke do iza laktova, a tejemum se uzima kad nema vode, ili je ima, ali se ne može upotrebiti. Namaskih je dvanaest i to šest prije namaza i šest u namazu: 1. Abdest, gusul ili tejemmum uzeti. 2. Očistiti tijelo, odijelo i ono mjesto gdje će se kla­ njati, ako su zanečišćeni. 3. Pokriti tijelo, kuda ne valja da drugi vidi. 4. U pravo vrijeme klanjati. 5. Kibli se okrenuti. 5. Nijet učiniti za namaz, koji se kani klanjati. 7. Pri ulazu u namaz iftitahi-tekjbir donijeti, a to je dići ruke naprama ušima i reći: Allahu-ekber! 8. Stajati na namazu. 9. Učiti Kur-an. 10. Na ruću’ se sageti. 11. Na sedždu pasti i 12. sjediti na kraju zad­ njega rećata. Ko bi prije brojenja ovih šartova pogledao u sahat, uvidio bi da se ono što se mora naučiti, može za dvije dekike izbrojiti! Najviše upada u oči to, što narod ne poznaje značenja Kjelimei-šehadeta. Imade svijeta, koji je nekako nabubao 33 šarta, te ih znade izbrojiti, ali značenja Kjelimei-šehadetova nikako ne zna, nego veli: »To se tako uči!« i to je najveći znak, da je šartove samo nabubao, a da o vjeri nikada ništa ne razmišlja. Najveći uzrok nepoznavanju značenja Kjelimeišehadeta jest taj, što se kod nas uvijek nespretno pre­ davalo u sibjan-mektebima. Da čujemo svakdanji način prevagjanja te naj­ važnije rečenice: »Ešhedu, ja šehadetluk činim (ja ispatluk činim), srcem vjerujem, a jezikom ikrar činim ; en lailahe, da nema nikoga za ibadeta laik i musteh ik ; illallah osim jedan veliki Allah; ve ešhedu, ja opet šehadetluk činim, srcem vjerujem a jezikom go­ vorim, enne Muhammeden, da je doista (tahkika) Muhammed, abduhu, Božiji najpribraniji rob, ve resuluhu i božiji hak poslanik«. (Još se negdje ovoj dugačkoj i za djecu nepojmljivoj formuli dodaje: »Bog nam ga je poslao, da nam kaže Dini-hak i ahkjami šerijju!“). Kako se vidi, to je tako oduljena formula i tako isprepletena mnogim važnim pojmovima, a opet toliko nepraktično izmijeJana arapskim i turskim riječima, da je djetetu nije nikako moguće u razum usvojiti, a ni odrastao, ako se ne bude bavio daljnom naukom, ne može nikad pojmiti prave svrhe Kelimei-šehadetove. Opet bi nekako veći postotak naroda to vreme­ nom lakše zapamtio i razumio, da se je prakticiralo, �252 onaj pravi provod, odstranjen ^od onih nepoznatih ri­ ječi, naučavati,, premda se je i ova strana naučavanja prvog islamskog šarta u mektebima previše rastegla, jor u samom Kelimeišehađatu imade trinaest arapskih riječi, dočim se za prevod upotrebljuje što arapskih, što turskih i naših oko četrdeset, ili sa onim dodat­ kom : pedeset i tri riječi! Kjelimei-šehadet (riječ svjedočanstva) je vrlo važan šart u Islamu. Svaki Musliman i Muslimanka moli Boga, da nam to na smrtnom času bude poslje­ dnja riječ. I sretan je onaj, kome to nasib bude! Pa kad je to tako važna stvar, onda se mora dobro poznavati i razumjeti. Kjelimei-šehadet u Islamu slična je, tešpih olmasun, vojničkoj zakletvi, pa kako svaki vojnik prilikom unovačenja mora položiti propisanu zakletvu, tako svaki Musliman i Muslimanka mora u životu jednom izgovoriti tu »Riječ svjedočanstva®, s kojom svak za svjedočava, da je Bog samo jedan i da je Muhamed a. s. božiji rob i pravi božiji poslanik. Pravi prijevod od riječi,do riječi Kjelimei-šehadeta glasi: „Ja svjedočim, da neina bogova, osim sa­ mo jedan Bog i ja svjedočiVn, da je Muhamed njegov rob i njegov poslanik!1* i to je u dubu arapskog je­ zika sasvim dobro rečeno, nu za naš je jezik običnije u mektebima to prevagjati slobodnim prevodom, a to ovako: Ja svjedočim, -da je Bog jedan i da je Muha­ med pejgamaer božiji rob i pravi božiji poslanik! Jednak je sevap:- ili ga izgovarao arapski ili u prevodu kojeg bilo jezika, samo ako razumiješ što govoriš, jer Bog dž. š. znade sve jezike, dočim mi svakako moramo svoju vjeru poznavati na svom jeziku. Svaki otac i majka trebaju svoje dijete, — čim počme progovarati, — poučavati ga, da izgovara Kjelimei-šehadet kako na arapskom, tako i na našem jeziku, a onda mu to tumačiti i razjašnjavati, neka mu to budu prve riječi i prvi ders u životu. Kjelimei-šehadet sadrži u sebi dvije najglavnije tačke Islama, sa kojima se Islam u načelu odlikuje i razlikuje od drugih vjera. U prvoj polovici se svje­ doči, da je Stvoritelj i Gospodar svijeta samo jedan, dočim druge vjere premda ističu, da vjeruju u Boga one uz jednog i pravog Boga pridodaju božanstvo i nekim drugim bićima. U drugoj polovici Šehadetkjelime mi posvjedočavamo, da je Muhamed Alejhisselam istiniti božiji poslanik, koji je poslat, da svijet nauči pravu božiju vjeru, dočim druge vjere našeg Devletlije alejhisselama ne priznaju, premda u neke svece vjeruju — i s tim se navedenim dvjema raz­ likama najviše od Islama odalečuju. Izbrojena 33 islamska šarta kad se razumjednu, mogu se radi lakšeg zapamćenja skratiti na broj je­ danaest i to: pet Islamskih i šest Imanskih, jer se ona dvadeset i dva sadrže u drugom Islamskom (u pet vaktova namaza) a to su: abdest, gusul i tejemmum, jer su to pripreme za namaz, a ono dvanaest iiamaskih svakako naučavaju, kako treba klanjati. Osim toga može se i to još sve skratiti na broj pet, da se vidi, kako su islamski uvjeti razumljivi, praktični i jednostavni, a to je na ono pet Islamskih šarta, jer se ono pet Imanskih sadrži u prvom Islam­ skom, u Kjelimei-šehadetu, gdje se očituje: „Ja svje­ dočim i vjerujem, da je Bog džellešanuhu jedan!" — jer ko Boga dž. š. vjeruje onako kako to Islam pro­ pisuje, onda on svakako kao Musliman vjeruje i ono, što je Bog dž. š. zapovjedio da treba vjerovati, a to je: Meleće, Kitabe, Pejgembere, Kijametski Dan i da se sve dogagja sa božijom odredbom. Za to je i Pejgamber alejhisselam kazao: »Islam je osnovom na pet temelja: na svjedočanstvu da je Bog jedan i da je Muhamed Njegov poslanik; klanjanju pet vaktova namaza, poštenju ramazana, davanju zećata i hadžu\ Svak je obvezan Islamske šartove dobro naučiti i o. njima kao programu svoje uzvišene vjere uvijek razmišljati, te ako kogod nešto u vjeri ne razumije treba da se što prije pobrine, pa traži nekoga, ko će mu rastumačiti. (Ako u selu nema hodže, pritegni opanke pa hajde u grad; ako ne nagješ u gradu ni­ koga, ko će te naučiti, traži po cijelom svijetu!) Kako se treba brinuti za naučavanje vjere za se, tako se isto treba pobrinuti i za one, koji su o tebi zavisni: žena, djeca i služinčad. Život je kratak, treba ga mudro upotrebiti. Svaki minuli čas, više 3e nikada ne povraća. A vjera i do­ bra djela, jedini su imetak, koji se na onaj svijet nosi. Za to se treba gledati s tim imetkom čim prije obskrbiti, da te ne bi sm rt zatekla nepripravna, pošlo niko nema seneta, dokle će živjeti i kada će umrijeti. Život je sličan željezničkim tračnicama, a čovjek lokomotivi, koja tim tračnicama neprestano juri i ostavlja iza sebe trag megju šinama, natrag se ni­ kada ne povraća. Ove šinje će se svakome na koncu njegovog putovanja u obliku smotuljka urućiti, da požen^e šta je posijao! S. Sadi: S mojom ljubavi. Stajala je kraj prozora naslonjena na jastuk, a on je sa štapićem u ruci stajao kraj ograde i gledao pre­ ma prozoru — sav opojen nekim zagonetnim zado­ voljstvom i slašću. I ona ga je kroz »demirli pendžere« promatrala i osjećala je žarku ljubav, koja joj je grudi sve jače i jače nadimala. Razgovarala je o svim krasotama i sreći, što njih dvoje čeka — vidjela je, tako rekući, pred sobom put �253 posut najljepšim cvijećem — sanjala je, kako njih dvoje idu preko cvijetne poljane, saginju se i trgaju najmilije cvjetove, da njima okite grudi i mehke uvojke. Vidjela je, kako joj se krasni cvjetovi klanjaju, zavideći sreći njihovoj, a ona je onda pomišljala na one nezaboravne i slatke dane, kad je to cvijeće sa svojom bijelom i nježnom rukom sadila i zaljevala. On je eto stajao pred njom kod ogrdde i kao stijena šutio, samo da lakše može čuti svaku riječ njezinu, da mogne brže pogoditi svaku željicu njezinu, a ona je mjerila snagu i sreću svoju samo snagom i srećom onoga, koga eto neizmjerno, strastno, žudno i jako ljubi. Neka tajinstvena moć zametavala je ttag svakoj zloj pomisli, čak svakom atomu sebičnosti i ona bi najsretnija bila, kad bi se kao meka magla mogla ras plinuti i stopiti se s njim dati mu srce, dušu, dati mu samu sebe. Svaka riječ, koja bi se otrgla s njegovih rumenusana, padala bi na njezimo djevojačko srce — kao kaplja rose po rumenoj ruži. Zivila tako iz dana u dan kao ^u nekom čarob­ nom snu, a taj san je neizmjeran, neograničen, velik i snažan. Osjećala je puno i vidila ga je, kako mu u srcu gori neka sveta, velika ideja, kojom se misli odužiti domovini i narodu. No on je predvigjao, da je put k cilju trnovit, velik i nepristupačan. Osjećao je, da mora preživjeti samoprijegore, brige, žrtve, poniženje, razočaranja i patnje. Ona je sve to čitala na njegovom licu i učila se toj svetoj ideji, da mu bude pratilicom i pomoćnicom, u tome svetom i časnom pothvatu. Htjela bi biti drvetom, u čijoj bi se sjeni njezin ljubljenik poslije teških napora mogao odmoriti, iz­ vorom, gdje bi se mogao napiti hladne vodice i umiti svoje znojno čelo, povjetarcem, koji bi mu znoj s lica rastjerivao, glasom, koji bi mu kazivao: »Budi junak i ustraj«! . I tako se je njihova čista ljubav, koja ih je ve­ zala, pretapala u onu veliku, svetu, domovinsku ljubav. Uzeo je sjekiru na svoje rame — zaputio se je od svoje kolibice i koracao prema šumi. Zlatne zrake proljetnog sunašca odsjevale su na vrhu sjekire — a mila pjesma slavujeva prekidala je jutarnju, svježu tišinu. Lutao je po šumi od jednog do drugog drveta i tražio suharaka cijeli dan, a kad je sunce pozlaćivalo vrške gora i već htjelo zaći i počinuti — vraćao se je sa teškim teretom kući. Njemu je dan brzo prošao kao u snu — jer slatka uspomena na svoju vjernu pratilicu olakšala mu je trud — kratila vrijeme, i ono je brzo — naglo prolazilo. Znao je, da ne radi samo za se, uego i za nju kod kuće, te mu je sjekira letila kao perce, kao da mu je pomisao na svoju ženu davala neku višu snagu, nego što je inače imao. A ona je kod kuće prala, spremala po kući, plijevila bašču, okopavala mršavu zemljicu i posao je bio dosta težak, no ljubav joj davala snage, moći volje i ustrajnosti i ona je to sve lako, brzo i tačno sradila, a onda sjela kod kolijevke, kod svog čeda i veselo mu pjevala, kao da se je htjela natjecati sa pojem ševinim, koja je ponosno negdje u zraku kružila i milo cvrkutala. Ta ona ima muža, koji je ljubi i svoje dvije zdrave i pune ruke — a više ona ne želi. Njezino blago, njezino zadovoljstvo, utjeha sve je to ono čedo, što nevino i spokojno u kolijevci spava i ne odjeća, kakve ga dužnosti doma i roda čekaju. Gledajući svoje čedo, osjećala je i dužnost, da ga što ljepše odgoji — da ga nauči boriti se sa životom i njegovim potrebama. Dan za danom, dijete je raslo i lijepo se razvi­ jalo — a roditelji *e brižno trudili, da mu budućnost, što ljepšom naprave, sva nada — sav trud bio je u što ljepšem uzganju djeteta. I kad su već vidjeli, da im dijete lijepo napre­ duje, baš tad ga snagje boljetica, a brižna je majka često dane i noći prebdila kod kolijevke, a kad bi je teški san svladao, onda nesvjesno i nehotice zaklopila oči, ali najedanput se probudila, poljubila svoje čedo, gledala ga i gledala — a onda tiho zaplakala — a u grudima osjećala teške brige, šta će s njom biti, ako svog jedinka izgubi. Muž bi ju u tako gorkim časo­ vima samo tješio, premda ga je isto toliko srce bolilo i brige morile. I izgubili su za uvijek svoje čedo — a još jača postala je njihova ljubav, još nježnija ona spona, ko­ jom su za uvijek svezani. I ljubili su se iz dana u dan — vršeći svoje dužnosti — muž na polju a žena kod kuće — a lju­ bav im je davala snage, moći — okrijepe i užitka. Salahudin A sim : Islam sa socijalnog gledišta. . Svi današnji psiholozi tvrde, da ljudsko društvo još nije došlo do svoga savršenstva, jer još stenje pod pritiskom životinjskih nagona. Čovječnost, ljubav, uza­ jamna pomoć, potčinjene su sebičnosti, grabežljivosti i životinjskim strastima. Kad se ovo sve u obzir uzme dolazimo do zaključka, da u ljudskom društvu još i danas pretežno vladaju životinjski nagoni više nego li čovječanske krijeposti. �254 Kad su ljudi došli na jednake ideje i misli, nego li korisno, jer je ženskoj, prije svega najpotreb­ onda su oni, u kojih su zajednički interesi, da postignu niji valjan i dobar odgoj. Gdje nema čudoregja, tu nema sreće u životu. Eno, u Francuskoj. . ! Kolikogod svoju materijalnu korist, osnovali svoje države. Kod ljudi, kod kojih su iz osnova različite misli je u njoj kultura napredovala i kcračila unaprijed, i interesi društva, koja oni osnivaju, naravno da su toliko je moral i čudoregje otišlo u nazad, a samo jedna drugim a sasvim oprečna, šta više, ljudi, kojima zato što su slijedili način, koji je skroz prirodi i soci­ su misli i interesi u osnovi isti, ako se u pojedinos­ jalnim zakonima oprečan. Na primjer: ženska tamo tima ne slažu, cijepaju se u razne stranke i frakcije. biva advokat, doktor i t. d. Zaposlena je u bankama Na temelju toga svi zločini, sva ubistva i prestupci, trgovinama, pa čak i u teškim poslovima nađničarskim koji se u jednom društvu dogagjaju nastaju ponajviše pa šta više, kadgod dobivaju posebna prava, kao pravo zbog toga, što megju pojedincima toga društva manjka izbora itd. zajednička ideja, koja bi ih zajedničkom cilju vodila. Sada promislimo: Zar neće biti zanemarena najDakle, ovim ljudima manjka jedan zakon, koji u sebi glavnija zadaća žene: ragjanje djece i njihov odgoj, ako sadrži sve socijalne probleme, te koji je kadar pre- se žena dadne na gore navedene i slične poslove? Da dupresti te žalosne činove. li se može jedan vrlo važan posao, kao što je uzga­ Pijanstvo, prostitucija, kragje, ubijstva i ovima janje djece, valjano i potpuno obavljati pored drugog slični ružni činovi megju ljudima, kako rekosmo, na­ £>osla, koji je ženska sebi u zadaću stavila? Za tim staju ponajviše poradi manjkavosti jedvog zakona, koji da li se ženske, gdje to i kada one hoće, mogu uvijek bi ljude uzdržavao na čovječanskom stepenu morala, s muškima miješati i družiti? Ja držim d aše to ne bi te koji bi se u takim slučajevima savjesno primjenji­ smjelo dozvoliti. Doduše, lijepo je i.korisno, da žen­ vao; za to i jest ovo nezakonje uzrokom sve to većem ske prisustvuju naučnim zborovima i predavanjima, opadanju čovječijeg morala. ali pokrite i čuvajući svoju žensku čast i dostojanstvo. Evropski učenjaci dpkapuju, da današnji moderni Sve se to može dozvoliti u onakom društvu i zboru gdje zakoni nisu kadri i ne imaju u sebi onog glavnog, da se uistinu ženi čast odaje -i štuje se njena uistinu ljudski moral uzmu u zaštitu, te da će to u buduć­ sveta individualnost. nosti prouzročiti veliku- katastrofu modernog društva. Ali se nikad ne bi smjelo dozvoliti ni dopustiti, Evropejci još uvijek uporno stoje pri svom i da žene zajedno s muškima posjećuju balove, koncerte, neće da napuste svoj protuprirodni život. Muški i teatre itd. ženske, nalazeći najveću nasladu u miješanju i sasta­ Ruku na srce i savjesno promislimo! Dva svježa janju jednih s drugima, zaboravljaju na svoj poziv i i mlada života, obuzeta svom vatrom i strastima mla­ zadaću, te ne rade ono što su najviše dužni i što bi denačke dobi. Da ovo dvoje mladih, zagrljeni jedno s morali kao ljudi činiti. Ovakav život i postupak, na­ drugim plešu i igraju, s kakvim moralnim i socijal ravna stvar, da dovodi ljude do zlih pošljedica i nji­ nim zakonima se to dade u sklad dovesti? Da li su hove demoralizacije, što je poslije jako teško preduto dvoje angjeli ili možda nemaju apsolutno životinj­ sresti, jerbo se prirodi može suprotstaviti tek onda skih nagona? Na koncertima kao što su n. pr. kafanski, kad se svi zakoni, koje ona zahtijeva u cijelosti vrše. gdje je alkohol zapalio i razigrao ljudski um, gdje su Ovaj protuprirodni život modernog društva najviše se se strasti uzbibale do svog vrhunca, gdje pred ljud­ očituje kod njihovih žena, jer napuštaju svoje naj­ skim pohotama nema ni traga kakvom čudoregju, gdje svetije zadaće kao matere, odgojiteljice i domaćice, te se na žensku čast i nevinost, kao na svetinju i ne se podaju vanjskim, skroz muškim poslovima, što na­ misli, tuđe ženske na pola nage plešu da i onako ra s ravno dovodi do nesregjenosti u ljudskom društvu. Već se uvigja, da je ovakav život modernog društva paljene strasti još više podraže, te da padne žrtvom skroz oprečan socijalnim principima. I ako je ova sveta nevinost koje djevojčice. Pitam sada: s kojim i oprečnost u pojedinostima ipak se ona tako dobro kakvim moralnim i socijalnim zakonima se to slaže očituje. Ovakav očevidno pogrešni postupak ne dovodi i da li koji zakoni to dozvoljavaju? Nad ovakim pokvarenim i propalipn1 društvom društvo ni čemu drugom nego li njegovoj pokvarenosti. Ako žena napusti svoj pravi po prirodi joj pri­ cvile danas veliki umovi, koji uistinu 'ljube čitavo padajući položaj i svoj individualitet, pošljedica je čovječanstvo, a ja da ne gazim dalje kroz blato tak­ vog života, odabrao sam da više 'rii jednog lista te toga uvijek više štetna nego korisna. Istina, potreba je, te još velika potreba, pružiti žalosne knjige ne prevrnem, te da u tom pogledu više ženi naobrazbu i dati joj prilike, da se uputi u sve ništa ne konstatujem. grane znanja i umjeća, ali pored toga treba đa ona Sada nam jasno i u potpunoj slici izlazi pred nauči najbolje ono što njenom položaju najviše iireba oči, šta sve čovječanstvo trpi od tak ih zabava i na­ i odgovara, te Sto je glavno, da ona nauči kako će/ to, čina života, te kolika je to rana na njegovu tiielu. i valjano u praksi provoditi. Ako ona to u praksi’‘pro­ Nezabranjivanje alkohola, kojemu' su Arapi punim vodila ne bude, njeno stečeno znanje biće više1štetno pravom dali ime „mati zloča“, uzrokom je nečudoregju �256 zločinima, materijalnom padanju, u kratko potiskuje čovječanstvo do najnižeg stepena propalosti. Evropejci zastupaju to krivo mišljenje, da su alkohol, prostitucija, koncerti i t. d. osobne stvari ljudi, te ako bi zakon to zabranjivao — dirao bi u osobnu slobodu ljudi. Oni zlorabe pravilo: »Čovjek se može slobodno kretati u svojoj pravnoj sferi sve dotle dok ne posegne u tugju pravnu sferu« i time doprinose opadanju i demoralizaciji ljudskog društva. Veliko je pitanje, da li su čini kao što je alkohol, prostitucija i t. d. od onih čina, koji spadaju skroz u slobodu čovječije savjesti, te koji ne presižu u pravnu sferu trećega. Posmatrajući ove činove s polja, moglo bi se reći, da su samo lične naravi, ali je stvar u istinu skroz obratna! Danas je već psihološki doka­ zano, da kod ljudi nadvlagjuju potrebe i pohote zdravo prosugjivanje i krepost, te da se ljudi osobito u pohotama najragje jedni za drugima povode i jedni druge oponašaju. Od sviju duševnih momenata najviše se ističe onaj povogjenja i oponašanja jedni drugih. Ovoj sili se čovjek, pa ma on veleum bio, ne može oteti i oprijeti. Kod sviju nas, u svim našim kretanjima i poslu, ističe se manje više oponašanje i neko po vogjenje za drugim. A zar nije čovjek prisiljen, da udešava svoje kretanje i izvršuje svoje potrebe onako, kako to njegova okolica čini?'To je jedna velika ri­ jeka pred čijim se velikim tokom ljudski život kao mala slamka koleba. A psobito ovo je momenat, koji je — može se reći — mati svima drugima momen­ tima. Najvećim dijelom iz njega se vidi, da ovakove činjenice ne daju se svrstati pod one, koje skroz spadaju u slobodu savjesti. Nemoral ne očituje se uvijek u fizičnom činu, nego je katkad apstraktan. Po prirodnom zakonu usavršavanja, sve, bilo to dobro ili zlo, ide svom savršenstvu ili dalje napreduje. Jedan cigli član u jednom društvu, ako bude počeo činiti nemoralna djela, ne spriječi li se u početku, može biti uzrokom demoralizacija čitava društva. Ako jedan pijančari, drugi se za njim povode i njegova okolica već se demoralizuje. Tako sve to dalje ide, dok ne postane općenitom stvari. Tako su isto balovi i koncerti kafanski. U kratko, pošto je čovjek podvrg­ nut sili oponašanja i povogjenja, zla i nemoralna djela, koje jedan čovjek počini, ne mogu se smatrati kao specijalno njegovom osobnom pogreškom, jer to imade svoj zli upliv na čitave klase ljudi. Dakle, ako jedan pijančari, tjera prostituciju i t d. nije on sam tim oštećen, nego i čovječanstvo od toga trpi. Kako vi­ dimo, ova strana slobode savjesti, pošto je štetna po društvo, ne može se ubrojiti u prava, koja su skroz osobna, jer kad im dobro prozremo u njihovu suštinu, uvidjećemo, da se ona pogrešno svrstavaju u prava slobode savjesti, pošto sama savjest ne dozvoljava ne­ moralna djela činiti i čovjek to preko savjesti čini. Neke koji čine nečovječna djela, ni najmanje savjest ne grize, a to nastaje otud što uu u zloćama i ne­ valjalu životu ogrezli. Inače, kad im se počne govo­ riti i potsjećati ih na čudoregje, polako polako, po­ činju se opet obraćati svojoj savjesti. Ovu stranu slo­ bode umjesnije je nazvati slobodom pohota nego li slobodom savjesti. Sloboda savjesti očituje se jedino u moralnim i plemenitim činima, a slobodu pohota nazivati slobodom savjesti nije ništa drugo nego li atentat na čistoću savjesti. Slobodu pohota, kad se njihova suština prozre, najzgodnije je nazvati živo­ tinjskim ropstvom, jer čovjek kad izvršuje čine, kao pijanstvo, prostituciju i t. d. više je u ropstvu živo­ tinjskih nagona, nego li je slobodan, kako bi to čovjeku pristojalo. Pošto se to u modernom društvu ubraja u čine slobode svjesti pr žaju se ljudima sva sredstva pokvarenosti: koncerti, balovi, pijanke i t. d.; za to ljudi, zaboravivši svoj čovječans'« poziv, povode se za ži­ votinjskim strastima i brzim koracima hrle svojoj propasti. Sirotno čovječanstvo svakim danom drugčiju žalosnu sliku pokazuje, sve to više gubi sreću u svom životu, nad svojom sudbinom motri samo crne oblake, kroz koje ne možj svoje nesretne budućnosti prozreti. U nekoj neizvjesnosti gube pravu sreću života te i sami uvigjaju, da svakim danom se primiču konačnoj propasti. Na temelju gore rečenog, moderni zakoni, koji ni najmanji moral ne uzimaju u zaštitu, krivi su ovoj nesregjenosti u modernom društvu, a to previgjeti i ne nastojati u zakonima nešto izmijeniti i dodati, ne znači ništa drugo nego počinjati zločin protiv ljudskog društva. Kako smo gore razložili u kratko, a takogjer logički slijedi i da sve one žalosne činjenice nastaju ili iz nezakonja, ili što je taj zakon manjkav, da do­ skoči tim nezgodama. Dakle, veoma je potreban jedan zakon, koji bi se u takim slučajevima valjano primjsnjivao. Doduše, mi smo potrebni, a i dužni primati evropsku civilizaciju i njenu umjetnost, ali njihovim običajima, njihovu načinu života moramo zatvoriti vrata u našu domovinu. Ne budemo li se strogo držali propisa uzvišenog šeriata, a budemo li nastojali pri­ miti evropsku civilizaciju, sa njenim ružnim stranama, zavladaće našim društvom svi oni ružni običaji i po­ kvareni život. Naš današnji položaj tomu je živa slika. Jedina sila, koja se može suprotstaviti onom neprija­ telju morala, jest naš šeriat. Na drugi način apsolutno se ne može imati uspjeha. Zato, primjenjujući strogo šeriat, nastojmo razumjeti Evropu i mi ćemo za kratko vrijeme postići svoj cilj. 1 dan danas je šerijat jedan blagi i napredni zakon za društvo, jer je to zakonik, koji obiluje Božanskim zapovjeđima i naputcima. Današnji evropejski učenjaci strepe nad zbrkom modernog društva i traže načina, da mu pomognu, a mi imajući u ruci Božanski zakonik, koji sve ljudske potrebe u sebi sadrži, kao da kolebamo u tom, da li ćemo ga primjenjivati. �256 Jedna je vječita istina to, da naš šeriat ne stoji ljudima na putu, da se late sviju sredstava, koja če ih dovesti do sreće i napretka. One strane, koje on ne dopušta, sastoje se samo u tom, da čovjek ne čini nečovječna djela, da ne poseže za prljavim sredstvima, koja idu na pokvarenost ljudi i koja ih vode propasti. Pošto je to tako, ja bez imalo sumnje, tvrdim, da nas neće naš šerijat nikad voditi propasti, nego naprotiv baš on će pripraviti kad ga budemo kako treba ra­ zumjeli, zoru našeg preporoda i naše sreće. Moj se sviježi pogled veće gasi, Miran san me davno odbjego. je; Vilovnjaka, što nije za ljude, Za moj pogled lice skriveno je. Rastanak me priviknu na stanje Životinje u pustolinima, Žalosno je, da ne vidim mira Kod gragjana, što ga pastir ima. Rastanak je za me noć, u kojoj Moje suze kao zvijezde sjaju, I čestice moga tijela gore, Na tvog lica sunce me sjećaju. Ahdnl-Hak Hamid: Plamne riječi ljubavne drmaju Zaljubljenog ružičasto tijelo, Ko što trese sabah — zorski vjetrić Ružičino nježno lišće bijelo. Kći Indije. Drama u 5 činova (8 slika). — Prevodi Šemsuddin Sarnjlić. — (Nastavak.) DRUGI ČIN. —4Slika druga. - Iznad rijeke, koja odsijeva na mjesečini, palahko se u dalj uzdiže gora, puna raznovrsnog drveća. Izmegju drveća se na pola vidi Surudžin stan — bijela koliba. Iz odžaka joj se vije tanak dim. S u ru dž i sama, u bijeloj dugoj košulji, sa crnom hamajlijom. razasutih kosa po ramenima, melankolična lica, sjedi na maloj uzvišici kraj vode, odakle se otvara širok pogled — i pjeva tiho, dosta tankim, kao iz dubina prodirućim glasom: Kako krasno opijeva ljubav Mali slavulj u skrovitom gnijezdu, Tako nekad pjevala sam i ja, Gledajući svoju sretnu zvijezdu. 4 Moje duše u očnim suzama Odraz tvoga sunca svjetluca se; »Tebe ljubim!« odjek moga plača Od planina meni ponavlja se. Na snijegu visokih planina Gledeć sunca trake razasute, Ko da gledam svilen — pramenove Tvojih kesa, viš čelo spuznute. A taj bijeli, pamučni oblačak Na postelju bračnu potsjeća me, Puni mjesec u srebrnom svijetlu Tvoju sliku, Tomson, stvara za me. 0 nebesa, zrcalo svemira, Taj tvoj ures, mjesec, zaista je Odraz lica moga Ijubeznika. — Gdje moj dragi, recte, gdje sada je? Ova pustoš stanom postade mi, Osamljena lutam tamo — amo, Na što oko bacim, sve što ljubim, Tvoje lice kazuje mi samo. Od svakog je meni žića slagja Bol rastanka, briga čežnje s gleda. A slast velja radosna sastanka Riječima opisat se ne da. Hodajući posred cvijetnjaka, Miris me je na te podsjećao, I kano da tvojim mehkim glasom Zefir puho, cvijeće ljuljao. , Kakvu gatku pokazuje vrijeme, Da moj mjesec — dragi put odbire? Prhnut hoće, ko Danica — zvjezda Što pred licem sunašca umire. Ko drvo sam pokriveno snijegom, Dok ne grane sunce tvoga lica, Tad s’otkrije bolnog srca b rig a .. . . 0 , šta, da me prekrije zem ljica? ! s Ko ta rijeka srce mi je čisto, U njem brige — gladni krokodili — Proždiru mi snagu, dušu piju. , . . Šta od mene biće?! Kom da cvilim? Bono pismo, koje mi se piše, U nesnosnu tugu me zavija, Zaista će uništiti mene, Ma za vječit spomen će da šija. (Duboko urone pogledom u ved.’a, zvijezdama pokovata nebesa) I najzad dogje vrijeme, da ovaj li­ jepi svijet ostavim i odem. -Iza nekoliko dana neću �257 više gledati u to uzvišeno lice nebesa, u to čarobno more mjesečina, u te ljupke, čiste zvijezde. Niti mi je sugjeno. da promatram više rujnu zoru zlatnih ple­ tenica, krvavi zapad tuzi naginjajući i amahne oblačiće ozorene zadnjim poljupcima od stožera života. Neću vidjeti, neću čuti šumor lišća na drveću ni lahorenje” zefira preko cvijeća. Ostaću željna svojih voda, bujnog mirišljivog rastlinja i cvrkutanja ptica. Nestaće me. Neću više biti sretna da slušam, kad horozi pred zoru selo razbugjuju, neću vidjeti iz ovih koliba kako se vidi bijeli dim. Niti ću više sa dragim ići na sa­ stanke, niti ću slatko sanjariti o njemu, lutajući sama kroz poljane. Neće mi ostati znaka od života, poleta mladosti; ni u zdravlje nade, ni u nadi blaženstva! Ah, Tomson. . . . koji si ljepši od svega na svijetu! Zbog tebe će me nestati. (Dugo, teško plače): Što su jadi nijesam znala, niti sam slutila da ču ikad znati. Tomsonova naklonost za me je bila trajna, ali ne vje­ čita. Smatrah ga angjelom, a on smrtnin bijaše. .Tom­ son je kod mene beztjelesan duh, slatka mašta, pa zar da čitam u njegovim očima, gleda li u mene samo na moje tijelo? Ah, Tomsone, Tomsone! Želiš li me vidjeti i doznati za moje stanje?! Pogle­ daj na zemlju, koju gaziš, i znaj d a je ta zemlja moja — kud god ideš ja sam tK^od nogama. Na tom šetalištu prolazna života Ima li ko, rec'te. potišten, ko ja, Koji na zemlju je pao ko sirota, Pun žalosti velje i neuspjeha?! Ne — i prijatelja ja sam pokušala, Patenika slična meni ne ma; Ni u koga lijeka za rane ne nagjoh, Ma da teške jade ja otkrivah svima. . . . Što god pogledam, srce mi rastužuje. Postala sam takva da me ništa ne veseli. A kod svakoga vi­ dim na licu osmjeh, u očima sjaj i kretnje m ilečuv stvene. Sve me opominje na prohujalo časove u ko­ jima sam ljubila sve oko sebe. U riječi, u razgovoru odsijeva s lica u ljudi vedrima misli i tajanstvene sla­ sti. — Šta je očaj? U duši ga nikad ne osjetiše. Šta beznagje? Ne doživješe još! Svaka riječ, kretnja, svako popuzeće pokazuje čvrstu nadu u siguran uspjeh, u boljitak. Srete se jedan žalostan. .. Manje više. Jedan plače.. . Kakvo čudo! Neko je od prošlosti zadovoljan, neko sadanjem stanju zahvalan, neko sretan od budućnosti. Svako je siguran, zadovoljan, veseo. Ja, — j sam uvijek ojagjena. (Izgubi se iza drveća i opet se povraća, sjeda na obalu rijeke i pjeva — tuži dalje zadirući, raski­ dano. . .) — Slika treća. — Veliko, dugoljasto groblje, mramorovi. Okolo visoke topole, orasi, hurme; pa kaktusi i gorovite palme. A u daljini megju zagasitim drvećem bijeli se veliki hram. Na prednjem zidu mu je izvajan slabu­ njav derviš i skelet velike ljudeskare; mišići im na brekli, tegle galiju sa mora. P riz o r prvi. Ljudi sa bijelim, plavim, crvenim i žutim pokrivačima na glavi. Neko gologlav ili go, neko na pola obučen. Žene i djevojke sa crvenim, zelenim i šarenim hamajlijama. Djeca s mačevima oko pojasa. Narodni vojnici i spahije sa lukovima i strelicama o ramenu. Bengalski putnici, crnci. Holandezi (samo onom svijetu posvećeni) sa ranjavim glavama na pola......... i još mnogo svijeta u raznoj šarolikosti, zagazite, masne puti. Sve izdaleka, izmegju drveća, sporo stupa prema hramu. Muškarci kucaju neko uz tamburu, neko uz daulbaz, gajde, naj, bubanj. Mlagje ženske pak stupa­ jući odmah iza instrumenata, po mjesnom običaju tiho pjevuše pobožne stihove i prate sviranje udaranjem topuka o zemlju. A ostali svijet grče za njima prema hramu, dozivajući na naročite naglaske glazbe od čas do čas: Višno, Siva, Brahma, Anasa, Varona, Kiršna, Mano, Veda, Ganga!.. . I tako ulaze u hram. Čitav hod traje koje desetak minuta. — Megju hodjčasnicima vide se i Surudži i Toromtor kako polaze i ulaze u hram. Tomson i Elizabeta stoje podalje na jednoj megji i promatraju hodočasnike. * E l iz a b e ta (kao da ne čuje u hram ulazeće i postepeno jenjavajuće glasove, na čas se Ijubezno smiješi, pa će Tomsonu): Idu u hram da se Brahmi poklone? T om son: Da. U nekim svečanim danima dohode stanovnici Gotavle ovome hramu. (Za se): Surudži je megju njima!... (Glasno): Neka! povratimo se mi na naš razgovor. Šta ste rekla mužu, pa da vam je do­ zvolio, da odete. E l i z a b e t a : Šta da rečem?... Idem da vidim sestru u Sir-Gottiji. Što govorim već tri mjeseca, to mu i sada rekoh. (Žestoko): Slagala sam, da odoh vidjeti sestru. A ovamo dogjoh da tebe vidim!... T o m s o n : Ponosim se vašom naklonošću. Samo... što se toliko žestite? Ne kažem da je to srditost, ali jest nemir — za što?... E1 i ž a b e ta: Zar ću tajiti, kako sam slagala mužu? Znaj da je za žemu najveći grijeh, ako je nevjerna svome drugu. A ja činim nevjeru svome mužu, voleći tebe. Pa zar sam se previše uznemirila, kad sam se ovog spomenula? T o m s o n : Budući je naše poznanstvo čisto, ne kaže mi ništa, da ovim mužu nevjeru činite. E l i z a b e t a : Uzrok naših sastanaka je moja ljubav prema tebi. Pa koliko god naše općenje čisto bilo, — budući sam udata — ipak dira u dobar glas moga muža. Stoga, zar nemam pravo, ako se kajem? T o m s o n : I ako bi bilo, ipak ne velim da imate pravo. Jer ja sada ni na što ne mislim. Samo vas �258 ljubim. Znam da od mene nije lijepo što vas ljubim, jer sam hiljadu puta niži od vas. Čovjeka je lijepo vidjeti samo sa prilikom. Ali... E l i z a b e t a : Pa šta treba ljudima, da budu budu jedni za druge?... ako postoji gdje razlika, ta je ili u godinama, ili u naravi. Kod ove dolazi u obzir samo razum i znanje. Osim duševnih vrlina i sposob­ nosti, ništa drugo više. T o m s o n : Tamo se mogu ubrojiti još i u časti postignuta odlikovanja i bolji položaj. E l i z a b e t a : Bez sumnje. Samo ja ih dosta po­ znajem, koji, ne zaslužujući da budu poslužitelji, u zdravlju časti sjede u pročelju salona, kao n. pr. kod Sir Burtela. Zašto da ja nijesam tebi prilika? To nije za me odlikovanje što sam Madame Burtel, pa da rečem, d a’stojim više iznad tebe. Tomson! Ja tebe ljubim. Samo znaj, da se ne sastajem s tobom što te ljubim, već baš naprotiv, što ne ljubim svoga muža. Jer njegov je postupak tako nasilan, surov i ponizujući, da ga ko drugi na mom mjestu ne bi mogao izdržati. — čovjek pak, ako vidi kod svoje žene nevaljao postupak, treba je lijepom knjigom popravljati. Pogaziti je i u ruglu od sebe čdbaciti, ne koristi, već štetiti. Već ako se ne opameti žena učeći, od kazne teško da svoj poatupak pronjijeni. f~~ oABojuTii h jiujenHTii. H cto Taso 3Ha ce, Aa ce mhohi OA jeicTHKc 3a to pa3oo.T>eBa inTO Ty 3apa3y Ao6njy oa fiojieeHHKa, Kojn c H>iiMa aajeAHo hciihh ii Koju 36or He3Han>a a h a6p r MaTepitja;iHHX H63roAa 3apaan CBojnM Hcn.i>yBKOM CBoje Hajpobennje. KaA ce Beh He Mory cbh jeKTiinaBH ynyTHTH y 6oaHHny Ha Jinjeneite, oHAa nx Tpeća ^njeiHTH koa Kyhe, ajni nopeA anjenefta, Tpefa hx ynHTH Ha Kojn he HaHHH o*iyBaTH CBe CBoje oa CBora 3apa3Hor ncn.i>yBica — Tpeča hx , Aa ce iiapa3HM ,T>eKapcKH, xiirnjeHCKH o6pa30Bara. TanaB HaniiH .injenefta, Kojn je npBn npHMjeHiio .T>eicap Ka.iM6T y J l 0.iy Ha3Bao r a je d isp en saire — AiicnaHcep, a HujeMirn r a 30By F iirso rg estelle. Ja He 3HaM 3a 3roAHy Hamy pnjen, jep je jom HHjecMo HamjiH, ajui 6hcmo r a momu Ha3BaTH CiaH ana 3a rpyAo6o^He. Xohy Aa HHTaouHMa pa3jacHim, a » Jinjenefte no AncnaH3epnMa 3Haqa: jnijenefte He caMo .injeKOM Hero h caBjeTOM u noTnopoM h Bol>eH>eM 6p n re He cauo 0 6o^ecHHKy h H>eroBoj cyAĆnHn, ho h 0 cyA6HHH CBHjy H>eroBHx, Koja ca iLHMe aajeAHo CTaHyjy. ^ a 611 Hama HHTaonH 6o^»e pa3yMje^H OBaj jianHH .uijeneifea MopaM noKa3aTH Ha jeAHOM npHMjepy. OmnTHHa BworpaACKa noAnace obo roAHHe 0 CBOMe TpomKy 6ojiHnuy 3a jeKTHnaBe h to ca 80 nocTejta. To je h Bp.io jinjeno h Bpao noxBa.iHo oa onmTnue. To je h Bp.io noTpeĆHo, jep cmo to Tpećajin Beh AaBno HMaTH. A jih 3anuTajMo ce caAa, kojihko he to icophcthth rpal>aHCTBy BaorpaACKOM? XoheMo jih tom 6o«ihiui;om Xnrnjena. cy36nTH Ty TeinKy 3apa3y, ano nopeA H»e jom MHoro ihto Apyro 3a jeKTHnaBe He y«niHHMo? Ja mhcjihm Aa HeheMo, a obo 3a mio. y EeorpaAy yMiipe CBane roAHHe, no noAau;HMa .le.ian KopucTau H.a>mH JUijcHeiT.a u cjafinjiiH.il jeKTiuce (Ty0 cpi;y.io 3e). — A.P- P- ByKaAHHBBh.}— Mii cmo y anpHJiCKoj CBecgH »3ApaBjH>a(< inTaMnajm Mnm.’beifee cjiaBHora Hayiien.aKa aeMamcor ,5,-p PoćepTa Koxa o Tone KaKo 60 TpeĆajio cy36njaTH jeKTBKy (iy6epKy^o3y). (OBaj H.iaHaK je npennaMnaH y TajpeTOBOM jiacTy, y 6p. 12. — IIpHM. ypeA.) Kox je Te CBoje mhcjih h3hho y je^HOM roBopy APacaHOM Ha KomjiepeHnHjH MehyHapoAHor (Zl1pymTBa npothb Ty6epKyjio3e y 4>HJiaAeji4>HjH, a y npeAaBaH>y, Koje je APJKao y IIlTOKxojiMy npmiHKOM AooHBeHe Ho6e;ioBe HarpaAe. Po6epT .K ox je 03hho MHinjbeite, Aa ce Ty6epKyji03a Hehe moHh cy36HTii caMo noAH3aH>eu ćo.iHHua h caHaTopiija 3a ćojiecHe, ho Aa ce Mopa y nnjejioM cbhjeTy paAHTH CMHniH>eHo na Tome, Aa ce 6o.’iecHHKy npyace y caMoj Kylui, rAje oh cTaHyje ihto 3ApaBiije npnjiHKe, Aa ce TaMo Moace .mjeBUTu, a.in h a » ce cTporo na3H Ha to, A» HHKora y cbomc A°My tom onacHOM 6ojieinhy H6 3 apa3 H . Taj hbhhh jmje'ieH.a jeKTH*iaBHX ćojiecHHKa yBeo je npBii y 4>paHirycicoj «iyBeHH jteKap K sjimct y JlHJiy. Taj AyxoBHTii .TiCKap yBHAHO je Bpjio Aoćpo, Aa hh jeAHa ApjJcaBa Hehe 6hth y MoryhnocTH noAnhu h HaApacaBaTH i.i u ko 60^1mina, Aa 6h ce moivih cbii ćojicciiHipi Ty JI,-p M. HBKOBHha, Koja ce napoHHTO 6aBao roAiiHaMa thm niiTaiteM, 600 AVraa oa jeKTHKe n^yha. IIomTo ce paiyH a Aa jeKTHKa n,iyha Tpaje oćhhho Aeiije Ao Tpn roAHHe, to 3HaHH, Aa je AaHao y BeorpaAy jom HajMaae Aaa nyT no mecT CTOTHHa ćo^ecHO oa jeKTHKe, a to je ABaHajecT ctothhb. y3MHMo Aa heMo Kpoa 6ojiHHuy nponycTHTH leTiipit nyTa no 80 ćo^ecHHKa roAHmH>e, paHyHajyhn 3 Mjecepa ^ewan.a Ha jeAHor So.iecnnKa — oha® Han HnaK ocTaje HeKo.iiiKo CTOTHHa ćo.iecHHKa y BnorpaAy H636pnHyTHX, Kojn, He 3Hajyhn ce nyBaTH, 3apaacyjy CBoje yKyhaHe. Moace ^ih onmTHHa iiomhc.ihth , a * he hkba Mohn hoahHh tojihko oo.iHHua, Aa CBe jeicTiiiaBe CMjecTH y h>hx , Te Aa hx TUMe OABojn oa 3ApaBHX. He. To He Mory hh mhopo Beha hh ć o ra in ja MjecTa. A MOHce jih onmTHHa mhpho r^eAaTH, a» ce 3Ćor He3Haa,a h a6or MaTepnjaJiHHX Henpn^HKa CBaKHM AaH0M KyjKH no CTaHOBHMa jeicTHHaBHx tojihko oco6a — a Ha poHHTo — Ajena?! H to hc mohco n ho Tpeća Aa 6yA0M 3aTO je jteKap Ka^MeT jkhbo nponarapao, Aa ce ćojiecT jeKTHKa nopeA ćojiHHpa no’ine JinjeHHTH h no CTaHOBHMa, rAje roA hmb jeKTHHaBHx, a » ce 6o;iecHHKy He Aa caMo npocT anjcK, ho a » ce h MaTepnja^Ho y 60jiccth, no MoryhcTBy, noMorne, h ah ce ofiaHHjccTH oa �Kanue (JojiecTH 6ojiyje. 5 3 ce joni naacitc rocnolja a rocnoAe, Kojax, no.ioiiHHy 611pa rpaACico 3ApaBBnjeke a nojiOBHHy ynpaBa oiipoTiimcKa. IIoTDopa ce cacTojn h jii 113 roTOBor hobu«, KojHM ce OMorykaBa Aa 6o.iecHHK npoBeAe B3BjecHo BpnjeMe y hhctom Ba3Ayxy Ha ce.iy ajia 6aa>H, a a a My npywe MorykHOCTH, a » aa.io 6o.t>h CTaH APiKH, aJia ce nomopa Aajo y jkhbothbm 11aMBpHBuaMa (MJinjeKO, Meco) a.ia y ropiiBy, hjih OAajejiy a o6ykn. Eo^ec-tBUH A° ^ a3<3 y AHcnaH3ep o6h' iho jeAHOM M oto tsko ama A0cnaH3epa y 4>paHuycKoj, Eeji- MjecenHO paAH nperjieAr. CBaKOM ce caBje'ryje npeaa r a ja , UlBajuapcKoj, — a a a hx h y cbbmb KyjrrypHHM CTeneHy 6ojiecTH. Ohh Ao6BBajy y AncnaH3epy mTaMnaHa 3eM.taMa. Y Y rapcKoj, y IleraTH je ochobbh A0 cnaH3ep ynycTBa o jeKTBun, Koje je H3Aa;io ^pyiuTBO npoTBB no yrjieAy Ha 4>paHuycKa n p aje Tpp roA0 He a paAH ca Ty6epi«y^03e, aHane hm ce Aajy BaacHaje xarajeHCKe Be^HKBM ycnjexoM. 3 ax B a.ty iy k a npeAycpeTJLHBocTB a noyKe. IIoTpe6Ho jiHjeieH>e m6acubhcko ce npeAy3BMa jby6a3HOCTH rpaACKora c{)B3HKyca IleraTaHCKor, r. Jlp. Ako 6oaecoHK Hena 3ace6Hor KpeBeTa, Aa My ce nocTejBa M^iaAeHa M a^apeB aha a r. JIp. KoBana, A0 peKTopa a0 - a KpeBeT Aa 3ace6Ho cnaBa. Ako je Aoaakaua 6oaecaa, cnaH3epa, ja caM ce noApo6Haje yno3Hao c a yHyTapa.BM □aaka ce »ceHa y Kyka, Koja ce 6paHe 0 uncTokn a Kyxa paAOM Tora AHcnaH3epa, Koja je Bpao canim.T>eHo opra- je.10. Cbbkom ce Aaje n.i>yBaoH0ua, ncTKuua a npaiuaK HH30BaH. 3a 3y6e a caBjeTyje khko Aa ce acn.i>yBaK hbuitii ... y H3 BjeniTajy ce AaJte omuBpHo h3hoch, Kano ce T a a o r AHcnaH3epa mh joni HeaaMo, a HeMa r a hh nocTyna y K y k a , ra je »Ma Ajeue, A a ce 0Ha oa to 603arpe6, hh CapajeBo, hb H obh CaA/l,acnaH3epa im a pa3HBX a pa/i,e n p ea a ujecHiiu jiecTH canyBajy, hcto Tano, Kano ce Ać 3 HH<j)iiuiipa ctbh KaA ce 6ojiecH iiK ynyTH y 6o^HHuy a t . a-, h H a rjia u iy je npajiHKaMa. HMa Aacnaa3epa, icoja' caMO n p a nperjieAy 6o^ecHiiKa Aajy My caBjeTa a MaTepaja.iHe noMoha, a ce HapoBiiTo, Aa je zjiaenu yspOK sapasu jeKvmue y mojne, uimo cy cmanoeu pfjaou u uimo cupomnuju cmajiem SKuen ynykyjy r a onhaHCKaM a .ia APvuiTBeHHM jteKapaMa Ha ^ajeneH>e. IIopeA casjeTa a MaTepajajme noMoha A75KHOCT no MdJiuM u MpaunuM cmanoeuMa y jeAHoj co 6a 3ajeAHO je AacnaH3epa Aa nperjieAa a ctbh 6ojiecH0KOB, a » ce c 6ojiecHHKOM. ^ a ajie, hctc n p a.iaK e Kao koa Hac. Ja caM HaMjepHo h 3h k o Taico onuiBpHaje Taj H3Bjcyno3Ha c H>eroBHM HanaHoM acHBOTa, a » hbbhah, npajeTa niTaj, Aa Ham CBajei 3 aiiHTepecyjeM 3a Ty ycTaHoay, a jih HeKOM onaceocT y cTaBy oa 3apa3e a Aa cxoahhm nyieM otkjiohh CBe, idto 6b 6a.ao n n e m o 6o.iecHHKy a Aa noKaaceM, Aa je Taj paA a A°5Ta TeacaK a MHorocTpyK, Ho OH AOHoca anaK ycnjexa, jora BBtre a>eroBoj okoahhh. A ko je komo noTpe6Ha Taica ycTaHOBa, to je HaMa ^ ac n aH 3 e p a cy none-na a » AjeJiyjy, acnpBa Kao iipaBaTHa xyaaH a yApysceH>a, a.ia ce 6p3o yBBAjeJio, Aa y EaorpaAy Bajt>Aa Hajnorpe6Hnja. Mucao 0 ocHHBanć>y A0cnaH3epa y EaorpaAy Haje icao TaKBa He pacno.iaacy ca ohojihko cpeACTaBa, ko.ibko je noTpe6no. 3 a to ce y HOBaje BpajeMe 3a noAH3aH>e HOBa. Jfcy cy onniTBHCKH .T.eKapa noKpeHyjiH joru npajc AacnaH3epa 6paHy Beke onkim e, ajia a x nojeAHHa xy- 3 roAHHe, ocHOBaBma ^pyraTBo npoTBB Ty6epKyjio3e. MaHa ApyniTBa noiaaacy a MaTepnjajiHO a MopajHO. I^aje Ham yBaacena jteKap Jby6a CmjaHOBak, Koja je npoy<nio ce nojaBa npaeaTHu ApyuiTBO, TaA npajia3a o6bhho on- Ty HHCTHTyuBjy, Apacao je hckojihko nyTa acupnHa npekflHa ca acbo^lhhm npaao3HMa rpai>aHCTBy Ha Aočpoj AaBan>a 0 noTpe6a A0cnaH3epa. Ho CBe to Haje noMorjio. Ma Aa je a ochobsho APymTB0 0 H3a6paHa ynpaBa — BO.T.B, Aa ce 0 jeKTniaBHMa cTapa. JJ& 6hx to cb6 niTO caM peKao dotbpaho, ja ky mh jom A0cnaH3epa HeMaMO. Hama mapa HHTe.mreHunja ho noKa3yje jom iih03HiijeTH OBAje jeAaH aho a3BjeiDTaja 0 paAy AHcnaH3epa K3KB6 Bojte, Aa na tomo no.lty no'iac paA0TH. H Ham y apem pornjioj roAam i y IIlBeACKoj y IIlT0KX0JiMy onmTBHCKH cyA 0 Ham onmTMHCKH oa6op Bpjio je Koja je Ha Me^yHapoAHoj KOH<j>epeHUBja hoahho npeAMajio o6paTHO naacH>y OBOMe BaacHOM nuTan.y, Koje ce y cjeAHHK AHcnaH3epa, r. CyHAe-&y UlToKxo^My HMa Asa A0cnaH3epa 3a jeKTauaBe KyjiTypHOM C B ajeT y CMaTpa Kao jeA0o oa HajnpaKTH’iHiia uho TponiaK 8a OAP*aBaH>e h>hxobo naAa Ha onkaHy. jax y cy36ajaH>y Te onacHe 6o;iecTH. ^I,HcnaH3ep 3a jeKTanaBe Tpe6a Aa ce OTBopu y roAama>H 6ypeT 3a H3APHcaBatbe AncnaHsepa je npeAEaorpary mm npaje. OnuiTBHa EaorpaACKa Tpc6a Aa bb 1)Ch 6y?eTOM y 42.000 oiBeACK0x Kpyea. A 0 cnaH3epa CMaTpa Kao ao6ht, mTo ce o6pa30Bajio /I^pymTB0 npoTHB cy noA ynpaBo»i rjiaBHor caHHTeTCKor caBjeia. C hctom AHcnaH3epa je KOM6aeauaia meMa'iKor a (j>paHuycKo- Ty6epKy.io3e, Koje ke tbm paAOM pyKOBOAHTa a HOBnapo 6ejirnjcKor. EojiecHHKa a a>eroBy nopoAauy nperJieAa noMaraTH. OnmTHHa Tpe6a Aa yMOJia Te .T>yA6 Aa paA® Ha tom njieMeHHTOM nocjiy a Aa hm Aa A0B0-’BHy MaTejteK ap, cTaH » hxob npeivieAa hcto Tano Jbeaap, a a cnpeMHa 3a to HyAa.T>a, a 'iecTo a ročnoga, Koja je y pajajiHy noMok 3a Taj uhjb. HoMok Kojy je omuinHa Ha to OApeAH-na, TaKo je HaiiiTaBHa, a& je ja H eky hh Aa oflfiupj 3a AftBaH>e nom ope. ^aje^tefte nomope noBjepeHo je jeAHOM oA6opy cnoMeneM y obom jiacTy. to bhiiio o6paTn H»CBe yKyhaHO, ce ohh tom 6oJiemky He 3apa3e. E to, to je y(cpaTKo n^ eja Jiajenema A0caaH3epBMa. A Aa cy TaKBe ycTaHOBe 11 noTpe6ne a 6.iaroTBopHe AOK83yje Hajčo^te h>hxobo Harjio mnpeme y CBBMa ayjiTypnnM 3eM^.aMa. 3 a HenyHnx AeceT roA0 Ha HajeMua cy noA ar.ia y CBojoj 3eMJt>a 525 TaKBax A0 cnaHcepa a CBakhm a x AaHOM CBe Burne au a , a to H tijeu aa , Koja BMajy TBKO Be.'iiiKB 6poj 6oAHHua a caHaTopaja 3a Tv6epKyjio3He. ctbcho �260 Cpćnja ce yr.aeAa.na Ha BnorpaA. KaA BnorpaA no’me, oHAa ke ee Taj uho noKpeT npeHnjeTH h y Harne ocTa.ie rpaAOBe h y Hama ce.ua. A Ko je y yHyTpamnbocTH jkhbho, Taj 3Ha, Aa 0 TaMo BJiaAa y mhothm MjecJiHMa onjeAa, He Mama Hero y T>norpaAy. (A KaKO je tok y Harnoj aomobhhh? — IIpoM. ypeAH.) „3ApaBJte . Zapamti o koleri! Lahko razum ljiva pouka o koleri i naputak kako ćem o se za vrijem e kolere vladati. Iz d ao zdravstveni odjel zem aljske vlade za Bosnu i Hercegovinu. Azijatska kolera priljepčiva je bolest. Ona se pojavljuje, malo dana od časa, kad je čovjek zaražen sa jakim pljuvanjem i proljevom. Proljev se sve više i češće ponavlja. Izm etine (nečist, pogan) postaju sve rjegje i izgledaju kao surutka (mlaćenica) ili voda u kojoj se kuha pirinač. Ušljed čestoga proljeva gubi čovjek puno od svojS teku^in^ i s toga 'bolesnik mokri vrlo malo ili ništa, i biva sve slabiji. U z-tcr pojavljuju se grčevi u m išicam a, osobito u nogama (listovima), koji zadaju bpjesniku velike bolove. Oči i obrazi upadnu, koža ohladni, prsti i usnice pomodre, glas promukne i postane hrapav. Bolesnici bi­ vaju brzo nehajni za csve, što se oko njih zbiva i često nastupi smrt već iza malo sati poslije oboljenja. 1. Osim ovih naprasnih slučajeva ima takovih, gdje kolera sasvim lahko prolazi, gdje osim neznat­ noga katara crijeva drugih znakova i nema. Ovi su slučajevi za daljnje širenje bolesti još opasniji nego teški. Jer lahko oboljeli često ne miruju već idu za svojim poslom, pa tako svojim izmetinama (pogani, nečisti, mokraćom, pljuvankom) bolest raznašaju. 1 osobe, za koje se misli da su zdrave, mogu svojim izmetinama prouzrokovati koleru. Isto tako ima još za dugo otrova u izmetinama (nečisti) i onih ljudi, koji su koleru preboljeli. 2. Otrov kolere je u izmetinama bolesnika, te se njima može i druga osoba okužiti. Isto su tako mogu izmetine i na razne pred­ mete prenijeti, te se može s ovima otrov razvući. Takvi su predmeti n. pr. rublje, haljine, hrana, voda, mlijeko i druga pića. Svim ovijem stvarima, ako su okaljane i najsit­ nijim tragovima otrova, koji se prostim okom ne može ni vidjeti, lako se širi kolera. 3. Koleru šire i oni ljudi, koji su već bolesni od kolere ili koji su prije kratkog vremena od nje ozdravili, pa druga mjesta od opasnosti bježe. Od toga treba ljude odvraćati, jer je moguće, da je osoba već zaražena. Taka se osoba može mnogo lakše i i bolje u svojoj vlastitoj kući čuvati i njegovati, nego li u tugjini i na putu, gdje je prisiljena drukčije živjeti nego što je navikla. • 4. U doba, gdje kolera vlada treba u m jereno živjeti. Iskustvo uči, d a p o rem ećen a p ro b a v a lak še zarazi čovjeka kole.om . S toga ne treba više jesti i piti nego koliko je potrebno, a osobito ne smiju se jesti jela, koja su tešto probavljiva, jer se time probava poremećuje. Osobito se treba od svega čuvati, što prouzrokuje proljev, ili stomak kvari. Razboliš li se ipak od pro­ ljeva, to zatraži što prije liječnika. 5. Čuvaj se jela, k o ja p o tječu iz kuće, g d je v la d a kolera. Takva jela, kojima se može kolera prenijeti n. pr. taze voće, taze povrće, mlijeko smiju se jesti u mjestima gdje ima kolere, samo ako se prije skuhaju (svare), ili se mora barem biti siouran, da nijesu ni najmanje sumnjiva porijekla. To isto vrijedi za jela, koja su iz mjesta gdje vlada kolera. A osobito se čuvaj od mlijeka, koje nije vareno. 6. Čuvaj se d o b ro vode, k o ja j e o k a lja n a blatom , m okraćom , o tp a cim a iz kuhinje, ili d ru k ­ čije onečišćena. Sumnjiva je voda iz običnih bunara, koji nisu odozgo dovoljno zaštićeni (poklopljeni), dalje iz moč­ vara, riječnih jezera, rijeka, u koliko se njihova voda prije dobro ne filtrira (procijedi); a vrlo opasna je voda, koja je izmetinama bolesnika od kolere ma na koji način onečišćena. Što se toga tiče, valja osobito na to paziti, da voda kojom se pere sugje i prljavo rublje i t. d. ne može doći u bunare i vode tekućice, pa ni u njihovu blizinu. 7; Ako ni je si siguran , d a voda, k o ja ti j e pri ruci, n ije ni n ajm an je su m n jiv a, o n d a tre b a tu vodu d a v a riš i d a sam o v aren u vodu piješ. 8. To što je rečeno o vodi za piće, vrijedi i za vodu, koju trebaš za kućni posao uopće, jer otrov kolere može doći u tijelo i vodom, kojom se pere kuhinjsko sugje i kojom se kuha ručak, vodom ko­ jom se pereš i kupaš itd. U opće se misli, da se možeš otrovati samo vo­ dom, koju piješ i da si se već dosta sačuvao, ako dobru ili samo kuhanu vodu piješ. 9. Svaki od kolere oboljeli može biti vrelo za da daljne širenje ove bolesti; s toga je nužno, da se bolesnici, ako je to ikako moguće, ne liječe kod kuće, nego da se spreme u bolnicu. Za slučaj, da je to nemoguće, neka se bar pazi, da se što m anje d o la zi u d o d ir s bolesnikom . 10. Neka niko ne ide u zaraženu kuću od kolere ako ga dužnost tamo ne zove. Isto tako ne treba za vrijeme kolere pohagjati �mjesta, gdje se mnogo ljudi sliježe, kao n. pr. na sajmove, velike vašare itd. 11. U bolesničkim prostorijam a ne smije se ni jesti, ni piti, ni pušiti. 12. Izmetine bolesnika u koleri osobito su opa­ sne i stoga treba haljine i rublje, koje je s njim u dodir dolazilo odmah raskužiti. 13. Treba najstrožije paziti, da nečistoća od ko­ lere ne dogje u blizinu bunara i voda tekućica itd. iz kojih se voda troši. 14. Stvari, koje su došle u dodir s bolesnikom i koje se ne mogu uništiti ili prostim načinom ras*kužiti, valja raskužiti u zavodima gdje se raskužava vodenom parom, ili se ne smije njima bar šest dana služiti, već ih treba ostaviti na suho, što više sun­ čano i provjetreno mjesto. 15. Osobe, koje su došle u dodir sa bolesni­ kom od kolere, njegovim krevetom ili haljinam a, tre b a ju d a ruke i možda okaljane svoje haljine s m jesta raskuže. To je naročito nužno, ako su se okaljale izmetinama bolesnika. Ne dodiruj nipošto jela neumivenim rukama i ne rneći stvari u usta, koje su možda u sobi bole­ snikovoj okaljane, kao n. pr. ‘posude iz kojih se jedei pije, cigare i drugo koješta. 16. Za slučaj da je bolesnik ijmibOK nužno }e da se mrtvac što prije iz ^ ić e ukloni i u mrtvačnicu prenese. Bolje je da mrtvaca ne okupaš. Sprovod neka bude što prostiji. Pratioci neka ne ulaze u kuću, gdje je dotični umro. Nipošto neka se ne ide na koje­ kakve mrtvačke svečanosti. 17. Haljine, rublje i drugi predmeti od osoba, koje su od kolere oboljele ili umrle, ne smiju se ni pod kakav način upotrebljavati ilt drugima davati, prije nego su raskužene. Naročito se nikako ne smiju te svari šiljati u druga mjesta. Ko dobije pošiljku (paket) sa stvarima iz mjesta kolere, neka ih na svaki način preda zavodu za desinfekciju (raskuživanje), ili ako to nije moguće, neka ih s najvećom opreznošću sam raskužuje. Rublje od kolere uzmi samo onda na čišćenje, ako je ono prije raskuženo. 18. Nemoj upotrebljavati ona razna sredstva koja se za vrem ena kolere hvale i preporučuju i za k oja se čuje, da su ljekovita (kao rakija protiv kolere itd.). IfapoAHe y M O T B o p im e . A r a X a c a n a r a n c c c r p a n y A.ji;a. BpaTan MiiJiy ceicy MH-ioBame, T rje roA nyje y Boemi KOBaie, Gse joj Kyje cpMajm-^epAaHe. Aa’ to .’i»y6a r-aeAaT hc Moraiue, Bek My no'rpa imiuiuiip^ii-Kaniince, Te npeA ary Ha Apy“ H3.ia30.iia: ,,rK>yBerBjo, Aro XaeaHaro, ITjiaxo ch th ceicy y 6jiyA0o, riOTp^a TH IIIHMUIHpjIH-KaUIHKe . A.i to ara xaje n He xaje, Bek OH HAe y horo AykaHe, CecTpn Kyje cpMa.in-kepAaHe. OneT .i>y6a rjieAaT He Morame, Bek My nycTH acbct BpaHHX KOH>a, Te npeA ary na Apy“ ii3.ia 3HJia: ,,T>yRerHjo, aro XacaHaro, ILiaxo ch th ceKy y6jiyAMo — IIyCTHja TH A6B6T BpaHIIX K04»a . O nei ara xaje h He xaje, Bek on HAe y hobb AykaHe, CecTpn Kyje cpMa.in-l)epAaHe. OneT .i>y6a r.ieAaT He Morame, Bek y3Hjia Hoace oKOBaHe, I la My 3aK^a abb cima jeAHHa — MyxaMeAa oa ceAaM roAima, M6paxtiMa oa AeseT roiiHHa. Te npeA ary Ha APy« H3.ia3H.ia: „T>yBerHjo, aro XacaHaro, ILiaxo ch th ceKy y 6.iyAHo — 3ai«ia.ia th Aea cHHa jeAHHa . KaA to 3any ara Xacanara, To je H.eiiy Bp.io MyiHo 6h;io, H OH OAe y3a Sacasiaice, Ila yHHlje cecTpn y oAaje: „CecTpo AjKO, aKO Bora 3HaAcm, He« Mii noTpa uiuMuinp.iH-KaiiiHKe, HeK MH nycTii AeBeT BpaHiix koh>b, I II to mh 3aiwia ab» CHHa jeAHHa MyxaMeAa h c h>bm M6paxHMa ! OAroBapa AjKyHa AjenojKa: „HncaM, 6paTo, Taieo mh Kypa.Ha, H Harnera mexpH-paMa3aHa, Ako mh ce, 6paTo, He Bjepyjem, y 3MH MeHe 3a 6iije.iy pyicy, Te Me boah y 3ejieHy 6amuy, Iloc’jemi Me, TaKO th HMaHa, He 6h .ih th Jty6a BjepHa 6n.iau ! A y are noroBopa HeMa, Bek npinjjaTH Hoace OKOBaHe, y3e ceicy 3a 6nje„iy pyKy, Te je boah y 3e.aeHy 6am>iy. H 3ansaxHy — He oc’jene rjiaBe — 3aKBamime cpMa^H-kepAaHH. UporoBopa AjicyHa AjeBojna: „CTaHH, 6paie, ano B ora 3HaAeiu, ^Iok OAP’jemnM cpMajin-kepAaHe, Te hx hoch CBojoj BjepHoj ,T.y6H, HeK hx hoch, He HanocHJia ce!“ Ara y3e cpMa.in-^epAaHe, �Ž62 CnyeTU H.nxa ceon y ijenonc. H 3aMaxHy — oc’jeue joj r.iaBy. TAje je na^a icoja Kanua kpbh, Ty^e UBaTy pywCHe pyacime, Tuje je naaa AjayHa A.ieBOiKa> Ty H3Bnpe CTyAeHa boahu®OTJieH OA© ara Ha napAaKe, ^aAe jby6a cpuauH-feepAaHe, HeK hx hoch HeHaHOcn^a ce. Pa36o.ibe ce XacaHariiHHna, H 6oaob& AeBeT toahh AaHa> KaA cy H,oj3H &iyKe AOTyreii.ie, 3 a M o .m ce aru XacaHarn, ^ a je hoch AjKH Ha Me3apc: „He 6n a’ mchh Ajna xa.iajui.aa! Ja ca»i AjKy npaBy noTBopHJia! OABeA© j© ara XacaHara, OAReAe je Ajkh Ha MC3ape. H hm je Aoui.ia XacaHarnHnna IJyAO Eoucje oambx ce BHAje.no ycaxHyuie pyMCHe pyacHu,e, IIpecTa Tehn cTjAeHa BOAHga. KaA je ara 'Vf&' yivieAao, CBojy Jby6n c r-aaBOM paćTaBHo. IlpHon.T.ewno: Axmca X. A.injarnl., TpaiiUiBua. L ista k . U v eden j e m e trič k ih m je r a . Pošto se u na­ šoj zemlji uvagjaju obligatno ^metričke mjere počam od 1. septembra 1912., to je interesantno viditi, kojim redom su ove mjere u državama u Evropi uvedene: F r a n c u s k a je uvela metričke mjere god. 1799; B e l g i j a i G r č k a u godini 1836; S p a n i j a i P o r t u g a l s k a god. 1859. 11 a 1i j a god. 1862. R u m u n i j a god. 1866; N i z o z e m s k a god. 1870; N j e m a č k a u god. 1872; T u r s k a, obligatno od 1. marta 1874., zakonom od 14. septembra 1869. A u s t r o - U g a r s k a od 1. januara 1876. S r b i j a i B u g a r s k a od god. 1882. B o s n a i H e r c e g o v i n a od 1. septembra 1912 Dakle, posljednja u Evropi. vjća, koji se je oženio sa kćerkom merhum Alibega Firdusa, narodnoga vogje, sakupljeno je K 562'02 do­ brovoljnih priloga u korist »Firdusova mearifskog fonda.11 Ove humane priloge darovali su ovi prijatelji našega narodnog napretka: Mahmudbeg Fadilpašić veleposjednik i narod, poslanik K 60'—, Bećirbeg |H. Ibrahimbegovići—Gradaščević, veleposjednik i narod, poslanik K 50'— Faikbeg Hasibpašić veleposjednik K 30'—; po 20 K: Alibeg H. Alibegoyić veleposjednik, Ferhadbeg Porobić veleposjednik i trg., Smailbeg Salihbegović veleposjed. Izetheg Jahić veleposjed., Asimbeg Alibegović velepos. Muratbeg Zaimović velepos., Zijabeg Salihbegović v e­ leposjednik, Hajrudinbeg Gradaščević i Osmanbeg Gradaščević Bećirbegović, po 10 K: H. Ahmed ef. Muftić muderis i Sulejmanbeg H. Ibrahimbegović— Gradaščević; po 5 K: Mehmedbeg Zaimović, H. Mustafa Duraković načelnik i Alija Poturić handžija. Svega dobrovoljnih priloga sakupljenih megju svatovima K 355'—. Osim toga su sakupile hanume u harem u megju sobom K 207.02 u istu svrhu, prema čemu je ova svadba ovoga rodoljubivog i svjesnog plemića donijela K 562'02 ovome fondu našega »Gajreta«. Neka je čast, hvala i priznanje svima plemenitim prilagačima i prilagačicama ovih humanih darova, a mladencima neka bude sretna bračna veza. Amin! Iz e k s p e d i c ij e l i s t a . Cesto se pojedini pret­ platnici tuže, da im nije stigao poneki broj lista. P re t­ platnici drže, da smo za to krivi mi, mi držimo da je krivica do pošte, dok pošta sm atra krivima i nas i pret­ platnike. Mi ne odričemo da možemo i mi pogriješiti, ali da tako isto mogu biti krivima i pošta i pretplatnici takogjer o tome nem a sumnje. Ali da bi se moglo uspostaviti: ko je krivac za pojedine slučajeve neurednosti, mi ćemo u ovoj ru b ­ rici stalno izvještavati o svakom povraćenom broju i uzroku njegova povraćanja. Na ovaj način ćemo u isto vrijeme uštediti korespondenciju, koju bismo inače morali voditi sa pretplatnicima. Stoga upozorujemo pretplatnike na ovu rubriku, na koju bi mogla i pošta da obrati malo pažnje u svome interesu. U današnjem povodu nam je zabilježiti, da su nam se povratili brojevi upravljeni na ove adrese: 1. M a h m u t B u k v a r e v i ć u č . osn. škole, Tuzla, s primjedbom »Unbekannt«, što znači »nepoznat«. 2. A . i e K c a H A a p C a B H h MaTypaHT Tpr. Gajretov glasnik. Društvene vijesti. O b ila n p rilo ji „ F ird iis o v u n ie a rif. .fondu* Prilikom svadbe Osmanbega Gradaščevića, sina narod, poslanika Bećirbega Gradaščeviča — U. Ibrahimbego- iuko.i 6, Ty3^a, s primjedbom »Nepoznat«. 3. Hasan ef. Zeničanin, Bos. Gradiška, s primjed­ bom „Unbekannt"; 4. Ibrahim Agić, Rogatica, s primjedbom ,;Unbekannt“ ; 5. Alija Smajić, Odžak, koji je broj slat i u GraČanicu — s primjedbom „U nbekannt4, �263 Molimo spom enulo, ito nam jave svoju točnu adresu. P o d o d b o rim a i p ovjeren icim a. U prošlom broju smo javili, da će dosadašnje članarinske potvrde biti zam ijenjene novim i praktičnijim potvrdama. Da­ nas možemo izvijestiti, da su to nove potvrde gotove, te pozivam o povjerenike i pododbore društva, da nas što prije izvijeste, koliki ćemo im broj potvrda poslati. Osim toga molimo povjerenike i pododbore društva, da sve dosadašnje potvrde povrate natrag glavnom odboru radi poništenja. Ma.ni rjiaciHiK. Ko.iep a. O bs onacHa čo-necT y3iiMa no Binue Masa. y Harnoj 3euvbu je jom HeMa, a.ia je nnaAe y 'iuTaBOM HauieM cycjeACTBy, na je onpaBAaHa 6oja3aH Aa 6h Moraa h Hac nocjeTHTH. cbc HapoiHTo je y3c.ia Ko.iepa BCtimcor Maxa y TypCKoj, 0AaK.ie Aovia3e CBaanM AaHOM BajecTu o hobhm no6i>vbeBaH,HMa ii cjiy*iajeBBMa cmpth. Oa Ha3aA hcko^ hko AaHa ce uyje, Aa je Koviepa noaevia xapara h y Cp6aja, rije je y Bapouiana Pamicoj yTBpl>eHo HeKo.uiKo cjiynajeBa. IIocji>eAH>e BiijecTn jau.Lajy h o Koviepa y Ee«iy n ApyrnM MjecTHMa Aycipnje h yrap cee, a iiMa je h y HauieM HajčviHMceM cycjeAČTBy y ^aviMannjn. KOHrpec M.niAOTypaKn. KaK) jaB.,i>aiy u3 Cnon^a, 3a ABJije Hebe.’£*e he ce cacTaTH v C/Konp>y ppaobhu roAHiun>ii KOHrpec M.iaAOTypcKe CTpaiiKe. O ko 70 Ae.ieraTa H3 cbhx KpajeBa TypcKor napcTBa Aohahe Ha oBaj KOH­ rpec, Aa pjeuiaBajy o cTBapnMa, Kojć cy oa b6.hikg BaacHOCTH 3a 6yAyky h B3BaH>y Kao n yHyTpaum.y no- Typcica Mopiiapnua. y TypcKoj ce je 3a no<vbCAH>e ABnje roAUHe nocBeTavia bc.iii Ka naacH>a paTiioj MopHapnUH, Koja je noBeheHa 3a hckojihko hobhx. moagphhx paTHiix aalja h KpcTapiina. K bko jaBVbajy naparpaACKii VUICTOBH, MHHHCTapCTBO MOpHapHUC OBHX AaHa BOAH UperoBope ca nepyaHCKOM B.iaAOM, Aa oa obo aMepBicaHCKO ApacaBe OTicyna A»a roTOBa MOAepHa icpcTama. Hem ipa y ITepsujn. y oBoj iKviaMCsoj AP*aBii Bek oa AY*e BpeaeHa n.iaMTH rpaljaHCKH paT. CBprHyTH IIIax, Koja je, Kano je noaHaTO, npoTjepan H3 aeM.ne, Te KOJH skiibh y PycBja, npeAy3eo je KpBaBy aKi;njy, a» oneT noBpa’r a 0Ay3eiy My BjacT a rocnoACTBO, na je y tomc cBOMe HacTojaH>y nauiao aoctb npncTama tsko, Aa H>eroBe ueTe BMajy AOCTa ycnjexa. TaKO ce obbx Aana npoHOcu eRponcKOM urraMnoM BnjecT, Aa cy B.iaAiine Tpyne HMa.ie noHOBaa cyKoo ca r pynaMa oiib. IIIaxa 11 Taj cyKo6 6ho je neona KpnaB. Tpyne cKc-masa 6ajie cy noTyueHe u U3ry6ime cy oko 300 ,T>yAn Mel>y Kojana 11 HPKaAauiu>er CepAapa-EcaAa. Mhoi’u npncTama eicc-uiaxoBn cy 3apo6.i>eHii 11 0Ay3e'ra cy hm ueTBpa Tona. K sko jaB.’bajy eBponcKHM .mCTouHMa 03 l^aparpaAa, Typcica BvraAa je CK.ionajia ca nepcucKOM b.isaom TajHii yroBop, y Kojeay ce TypcKa o6Be3yje, a» He B^aAHHC Tpyne noTuoMokn, 3a iuto He IIep3Hja a»th TypcKoj KOMneH3anajy y TepiiTopajn. cpiiCKe npiinue3e. CpncKa npiiHueca .le.icna ce je obhx Aana BjcHuavia ca BejHKUM KHe30M J obskom KoHCTaHTiiHOBiiHvM, CHHOBneM pycKora napa Hhkojo. Ha CBaAoii, Kojoj je npncycTBOBao h Kpa.-b Uerap ca npeCTOVIOHaCVbCAHIIKOM II B6VIHK0M CBHTOM, y Kojoj C6 Ha^aano bc.ihkii 6poj cpncKax AP^BHHKa a no^am napa, H3MnjeH.eHC cy cpAaunc ii3jane, Kojima ce A«je Be.iaKa no.niTUHKa bbmchoct y enponcKOM jaBHOM MHinvbeH>y. ,inTHKy Typcice. M^aAOTypnH HMajy Aa pnjeme ueTiipa 3HauajHa HHTaaa Ha obom KOHrpecy: Aea hhcto CBoja yHyrpauiH>a nirraH>e o noB.iaueH>y KOMHTeTa H3 Covij'Ha y CKon.te ii npounuihnBaH>e pauyHa ca aucha^htom nyK0BHHK0M CaAiiK-6ejoM h ABa AP®aBHa: pajemeH>e Kpii3e XaKii-naiuiiHor KaonHe'ra h 0A-iyKe o Kopanana Ha ckohomckom n npocBjeTHOM no.’sy. CBe Te uenipn 0A^iyKe MJiaAOTypcKor KOHrpeca oueKyjy ce ca boji0kom Hecrpnvi>HBOuihy. Mel>yTHM, join caAa ce 3Ha, Aa He Ha Kom’pecy aoHh ao cyno6a. TypcKH iipeciOAOHacA»6Anhk n a nyTOBaH»y. HaOVLCAHHK ocMaH^njcKor npecTo.ia jycy4> H scahh EtfieHAHja Havia3H ce iiOHOBa Ha nyTOBaa>y no eBponcKHM ApasaBCMa. HeAaBHO je nocje-rao Kpa.i»eBBHy PyMyH»oKy, rije je 6110 rocT pyMyH>CKor Kpa.ta Kapoaa, a OAar.ie je oTHinao y EepviHH h Eeu, rl,e je 6ao BeoMa a ^ P « npnMvbCH. Hapo'iBTO je 6ho cpAauaH npnjaM npHjecTo.ioHac,-beAHBKOB y EepvinHy, rl>e je 6110 toct napa Bu.tCMa. Iskaz dobrovoljnih priloga na zabavi, koju je priredila novoosnova­ na „Muslim. čitaonica" u Gožulu (Ljubuški) u korist „Gajrcta" i svoje blagajnice. Priloge dadoše gg- Braća Mrčić trg. iz Čapljine 20.— K; H ajrudinbeg Kapetanović veleposjed, iz Viti ne 16,— ; Miho Peško trg. iz Mostara K 15; N. beg Bušatlija veleposjed, iz Vitine K 12.—; po 10 K: Lazar Brstina trg. Mostar, Risto Spahić trg. iz Čapljine, An. Gavro, Ljubuška; po 6 K: Nazif Mesihović, G. Knežek, Hasanaga Dizdarević, Jahja Cerić svi iz Ljubuškog i Harno Fazlagić iz Čapljine, uprav, banke i Safet Dizdarević iz Ljubuškoga po 7 K; po 5 K: An­ drija Pehar, Sinovi B. Šahina i Peško i Samardžić trg. iz Mostara, Anto Babić, D.Mahić, Hamid ef. Fazla- �264 gić Iz Čapljine, Melimed ef. Mahić, Klemento Vali,Ali ef, Ćerimovid, Hasan ef. Hromič, Ljubomir Gnjato, Gjul-Emin Mesihović, Ali ef. Mesihović, Rezak Dizda­ rević, Omeraga Dizdarević, Mujaga Mesihovid, Feto Dizdarević, Dr. Bulat, i N. N. — svi iz Ljubuškoga; po 4 K: Ismet ef. Stočanin kadija, N. Papo, Alaga Terzid, Šadiraga Maksid, Gjemal Muminagid, N. Tesker, Pop Modiraszi, Salihaga Konjhodžid, Marto, Salihaga V. Dizdarevid, Huseinaga Čekrs, Halilaga Nikšid, Arif aga Omerhodžić, Ahmed ef. Kapetanovid iz Čapljine, Alaga Mahić sa fam., Vahmajstor Bošnjak, Mustafa ef, Krulj, Abdulah i Adem Kapetanovid i Memišaga Me­ sihovid — iz Ljubuškog; po 3 K. Ahmed ef. Fazlagid iz Čapljine, H. M. Mahida, Hasan Lalić, Ahmetaga Pavlović, Birko Bogid, Hajro Kadragić, Suljaga Mesi­ hović, Hasanaga Dizdarevid, Salihaga Dizdarevid, N. Vukobrat, Alaga Jakid, Šudraga Osmić, Harno Lalić, Dervo Terzid, Vlado Dragidević, Mitar Brstina iz Mo­ stara, Ante Milovanovid, Aleksa Jelid, Sadik ef. Sađikovid, Sabitaga Mesihovid, JukoTomid, Dervišaga Diz­ darević, Vrećo, Žušić, Berberovid, Tusil, G. Kvacinski, Muhamed Muminagić,ćamil Beda, K 2.60, Selim Mek* sumič K 2.50. Mumin Elezović Salihaga Mahid po K 2.20 — svi iz Ljubuškog; po 2 K: Risto Pudar trg. iz Čapljine, Lazar Gnjato, Osman Poćijak, Monolo, Obergeometar, Kasim ef. Dizoarevid, Alaga Mujezino* vid- Nefiz H. Mahid, Omeraga Fazlinović, Memišaga Mahić Ibr, Osman Orman, Ibrahimaga Dizdarevid, Sa­ lihaga Mahid, Ivan Paradžik, Tahiraga Dizdar, Ahmed ef. Kadragić, Huso Kadragić, Fevzo Komić, Ahmed Ferković, Ahmed Fazlinović, Mehmed Fazlagid, Ab­ dulah Fazlagid, Muhamed Čućuković, Šućrija Hadžiomerovid, Smail Sukalid, Asim Musid, Hasan Ibrulj, Edhem Dabjajid, Alaga Osmić, Sabitaga Fazlinović, Hasan Prolid, Mula Šaćir Cerid, Mujaga Dabjajid, Me* mišaga A. Mahid, Memišaga Mujagid, Hadžo Bedar, Muharemaga Mahić, Hafiz ef. Fazlinović, Mehmed Bilid, Osman Bilić, Šerfo Dizdarević, Hasanaga Alagid, Hasan Mesihović, Ibrahim Maksumić, Salko V. Lalić, Šaćir Kručević, Ahmed Dizdarevid, Gjorgjo Lopur, Zenda Livnjak. Josef Tombid, Blaž Veber, Avdulah Prolić, Ahmed Doročid, Hasan Bilal, Šulja Dizdarević, Šudrija Krulj, Izet Mahid, Hasan Fazlagid, Salihaga Mesihovid, Mehmed Dizdarević, Ahmetaga Dizdarević. Šerif Rupid, Imširaga Dizdarevid, Alija Zuhrić, Omer­ aga Gjid, Hasanaga Bilid, Rašid Dizdarevid, Alaga Ma­ hid, Halilaga Laksić, Mehica Alendar, Adem ef Kosovid, Halid Konjhodžid, Muhamed Zagić, Muhamed Selimić, Bajro Pašalid, Sabitaga Mesihovid, Zaimaga Kručerić, Suljaga Konjhodžid, Abdulah ef. Muminagid, Hu­ so Sukalid, Ibraga Muminagid. Lizder, Tulučić, Šud­ raga Mahić, Angja Anid, Sabitaga Kadragić, Osman Mehičević, Ahmed Sadikovid, Alija Mahid, Ibrahim Tekić, Halil Jakid, Šudraga Osmić, Avdaga Bilid, Mu- jaga Kadragić, Ahmetaga Lalić, Ahmed Gujić, Muhamedaga Ćerimovid, Muharem Mesihovid, Ahmed Diz­ darevid, Salko Dizdarevid, Sabitaga Dizdarević, Hasan ef. Sadikovid, Šadiraga Ćerimovid, Agan Dizdarević, Mehmed ef. Bilal, Kasim ef. Sadikovid, Hafiz Nović, JunuzagaHajdarovid, Muharemaga Alendar, Jusuf Konj­ hodžid, Bedir Hafizovid, Durek, Avdulah ef. Sadikovid, Avdaga Mehičević, Hasanaga Gujid, G. Valenta, A v­ dulah Novid, Jusufaga Vudnjak, Salihaga Lalić, Ah­ metaga Mujkid, Ahmet Dizdarevid, Nikola Džamonja, Mustafa Češko, Tahiraga Hadžialid, Halidaga Lalić, Damo Dizdarević, G. Solaj i Mustafa ef. Mušić: Ibra­ him Gujić K 320; Halil Fazlinović K 2.50; po 1 K: Avdo Mujanović, Gj. hanum a ud. Fazlinović, A. Mahid, Gjevahira Mahid, Alaginica Mahid, Mujaginica Kadra­ gić Gjemal Cerić, Avdulah Hadžalid, Osman Hadžić, Salko Delalid i Mustafa ef. Blagajac — svi iz Lju­ buškog; 3 gjaka iz čapljine K 1.50. Ukupni iznos zabave bio je K 708.96 Rashod oko zabave je iznio „ 299.64 č ist prihod: K 409.32 od čega je pripala „Gajretu" 7s Cista prihoda u iznosu od K 137.44. Srdačna hvala svima posjetiocima zabave i prilagačima dobrovoljnih priloga. P r i r e g j ivački odbor. Poruke i odgovori uredništva. I.Ar., Tuzla. — I ako Vam ove dvije pjesmico neće biti uvrštene u list, neka Vas to ipak ne obes­ hrabruje. čitajte mnogo dobre pjesnike, pa ćete. i Vi jedanput modi da napišete koju dobru stvar. M. H., S« — Veoma slaba robota, tako, da bi Vam se i Vaša „milija od očiju", kojoj ste ovu pjesmu napisali, nasmijala; jer: „Ruža plava a zelena trava". »Vidi s’ dike na pendžeri glavi« — ne znači ništa drugo, nego da je takvim stihovima mjesto u košu. Ć. — Primili smo a i ti si primo. Sjeti nas se češće, pa da ni mi tebe ne zaboravimo. Selam ! X. — IIpBCTajcMo; nomajbHTe 3a ype^HnniTBo oAroBapa: Ocsian 'L hkhIi . - Islamska dion. Štamparija. - cbo Tpojc. 3ApaBo! Za uredništvo odgovara: O sm an G jik lć � https://kolekcije.nub.ba/files/original/688f972a46ce6aa3f621dc0dc093e828.pdf 0e50a454535da27e895b7aad9701dfa1 PDF Text Text li POJ 18. BROJ I r04.llHA IV. GODINA ♦♦ a j p e ♦ i u JIHCT 3A /LPyiUTBEIlE IIOCJIOBE M 3A HAPO J\\\0 IIPOCBJE'RHBAHdE. I13JLA3M CBAKOT 1. h 15. ------y MjECEijy.------- a j r e t LIST ZA DRUŠTVENE POSLOVE I ZA NARODNO PROSVJEĆIVANJE. IZLAZI SVAKOG 1. i 15. ------U MJESECU.------- B^iacHHK: apjuitbo „rajpex“ - ypeamiic: Ocmaii 'ioninili. — Vlasnik: Društvo ,,Gajret“. - Urednik: Osman Gjiklć CAPAJEBO, 15. ceirreMOpsi 1911. — srn jU j H t i j c u a j e ^ n c T y : s a Bocny h X ep 4erOBnHy u AycTpoy rap c K y MOHapxnjy, 8a H.naHOBe, Tajie6y, yne 11mre u reiKaKe 2 K, g a lie iJ i a H O B e 4 K ro/unnifee. 3 a CBe ocTajie aeM.te 10 ([ipauaKa. Ilo je fln in i 6pojeBB c ra jy 2 0 xe.n. H en.iaheH a ce niicma no n p u u a jy , I*y koiiucii ce ue Bpafcajv. — IIpern-iaT a b pyKonnCB a iajby ce n a a ^ p e c j: „l'a jp eT u — CapajeBo. t\ ^ — SARAJEVO, 15. sep tem b ra 1911. C ije n a je l i s t u : za Bosnu i Hercegovinu i Austro­ ugarsku monarhiju, za članove, talebu, učenike i težake 2 K, za n e č l a n o v e 4 K godišnje. Za sve ostale zemljo 10 franaka Pojedini brojevi staju 20 hel Neplaćena se pisma ne primaju rukopisi.se ne vraćaju. — Pretplata i rukopisi šalju se na adresu: „Gajret" — Sarajevo. Gajretovi pitaju, na koji će način osnovati društveni pododbor u svome mjestu. Kada se prijatelji ,,Gajreta“ i narodnog napretka slože u ideji, da se u jednom mjestu osnuje pododbor društva, potrebno je prije svega za tu ideju pridobiti barem 50 lica, koji će se prijaviti za članove „G ajreta". Tada će se sazvati skupština Gajretovih članova sa dnevnim redom, da se izabere 5 časnika pod­ odbora. (Ovu skupštinu saziva društveni po­ vjerenik u mjestu, gdje taj postoji, a inače ma koji ugledniji gragjanin). Skupština se prijavi i mjesnoj političkoj oblasti, koja ima prava po­ slati svoga izaslanika- Na toj skupštini će se pročitati i primiti pravila pododborska (koja će megjutim glavni odbor na zahtjev osnivača poslati), i izabrati pododbor, koji se sastoji iz odbora. 5 lica. A ovi glasovi moraju da razvesele svako Kad bude pododbor obrazovan, poslaće 5 rodoljubivo srce, oni moraju obradovati sva­ primjeraka pravila preko mjesne političke ob­ kog prijatelja našega kulturnog unapregjenja, lasti zemaljskoj vladi na odobrenje; ari pod­ pa smo uvjereni, da cvim dijelimo radost ta odbor ne treba, da čeka na odobrenje pravila mnogobrojnom našom braćom, ako ih o ovoj od strane zemaljske vlade, jer je zem. vlada utješljivoj pojavi izvijeitimo i s puno nade u ova pravila u principu već odobrila, a for­ koristi i uspjehe, koje ie nam novi pododbori malno odobrenje slijediće odmah, čim se pošalju društveni donijeli, kriknemo: s hairom! na vladu. * Kao što se vidi, osnivanje pododbora ne Ovom prilikom nim je ponova iznijeti povlači za sobom nikakvih teškoća, a teškoće kratku uputu o osnivaiju Gajretovih podod­ su u toliko manje, š t o je uprava društva uvi­ bora, jer i ako smo tu uputu u jednom lanj­ jek pripravna, da u svakoj stvari pruži sva­ skom broju donijeli, ipdc nas mnogi prijatelji kome dužno uputstvo i obavijest. S hairom!.. U zadnje vrijeme nam stižu iz mnogih mjesta naše domovine radosni glasi, koji jav­ ljaju, da se Gajreiova ideja rtiegju našim ele­ mentom sve to više širi i da naš, do sada indiferentan i nehajni svijet sve to više uvigja potrebu našeg kulturnog napretka. Iz Ljubuškog, Brčkog, Zenice i Visokog dobili smo prošle hefte izvješća, da su tamo­ šnji rodoljubivi muslimani osnovali Gajretove pododbore, koji će se prihvatiti korisnoga i blagotvornog djelovmja na Gajretovim poslo­ vima. Osim toga izvješteni smo iz Maglaja, D. Vakufa, Kotor Varoii i drugih nekih mjesta naše zemlje, da se i tamo osjeća živi pokret za ,,G ajret" i za osnivanje Gajretova pod­ �266 Merhum Šejh Muhamed Abduhu. Slava. Razni narodi, koji Čovječanstvo sačinjavaju, go­ vore o toj riječi, a mnogi joj ne shvaćaju pravog značenja. Neki misle, da je slava u tom, ako sebi podignu velike i sjajne palače sa nagizdanim zidovima i ša­ renim tavanima, ako se okruže mnogim slugama, te se voze u četveroprežnim sjajnim kočijama. Drugi opet misle, da će slavni postati, ako se lijepo i giz­ davo oblače, te se načičkaju smaragdima, almasima i raznim dragocjenostima. Jedni opet misle, da se slave onda, kada steku neke časti i titule, kao begluk, pašaluk i t. d., te ako svoja prsa mogu zalijepiti raznim nišanima i odlikovanjima. Katkada po koji izdajica otima od svog brata, od svog bližnjeg, ruši narodnu sirotinju i sebi podiže sjajne palače. Poslije u te palače pribavi sluge, luksuz, udobnost i siromah misli, da je već postigao vječitu slavu i blagostanje. Jedna opet sorta ljudi po čitave noći sprovodi u nesanici, po čitave dane nema mira i trčkara, a samo za to, ne bi li dobio koju od onih laživih titula i ne bi li kakogod bar jedan nišan prišio na svoja prsa. Ovakav kukavac, samo da dogje do svoje želje, ne bira sredstava, bila ona dobra ili prljava, kod njeg je svejedno. Ako ćeš, ta sredstva mogu biti i takova, da njegovoj domovini propast spremaju, da njegov čitav narod uništuju. Kod njega je to sve sporedna stvar; glavno je, da Hm do cilja dogje. Mi vidimo da mnogi ljudi ovu bludnju smatraju kao nekom istinom i opravdanom stvari, ali opet ne mislimo, da su toliko oćoravili, da ne mogu razabrati ljepotu istine, te da ne uvigjaju, da su zabludili i skre­ nuli s pravoga puta. Jedan čovjek, koji se ponosi sa svojim palačama, slugama i t. d., kad dobro pretraži samog sebe, šta li će naći? Sam će u sebi osjećati, da sve ono, pa ma koliko tog bilo, što je on stekao, te kolikogod to u njegovim očima bilo golemo, ne čini njega savršenim čovjekom. Osjetiće, da je to sve njemu nekako tugje. Ovdje mislim one, koji se nasil­ nim načinom dograbiše sjaja i tobožnje slave. Zar ne vidimo, da je vrijeme, sa svojom promjenom mnogima onima, koji se na lahak način dograbiše položaja, oduzelo sve i ostavilo ih pri onom na čemu su i bili. Ovaki stradalnici, pošto nisu ni imali pri sebi ništa čovječnog, a izgube položaj, panu u očima svijeta na najniži stepen. Čovjek, koji sam u sebi ne osjeća ni­ kakva savršenstva niti čovječnosti, u kakav položaj, dolazi onda, kad sa sebe skine one lažive i vanjske naravi stvari, kojima se on ponosi i koje ga tobože slavnim čine? Zar on nije potpuno jednak onom go­ lom i poderanom proletarcu? Zar ovakovi, koji se na takav način ponose, nijesu ženama jednaki? Jedan čovjek, koji hoće da s nišanom ili titulom imponira, pošto on sam po sebi ne vrijedi ništa, šta je on onda> kad to skine sa sebe? Zar on ne zna, da on, pošto nišan ili titulu sa sebe skine, pada opet u svoj pravi položaj ništice. Ako mu se od strane nekih zelenaša i odaje čast zbog odlikovanja i titule, zar on ne zna, da se ta čast ne odaje njemu, nego njegovoj tituli? Ovo odavanje časti, pošto je bezražlozno i nije sa srca, očituje se samo u vanjskim formalnostima, to je sasma brzo prolazne naravi. Ali jest, ovakove slavne titule, koje se priznaju od strane čitava svijeta, a kojima je podloga nekakvo veliko djelo i ljudi se preko njih sjećaju dobročinstva, zaista su slavne i velikog značenja. Dočim titule i odlikovanja, koja su stečena na način, od svih pa­ metnih ljudi prezren, ne pribavljaju svom vlasniku nikakove časti, nego ga čak ponizuju, te ne imaju nikakove vrijednosti. Narode, otvori dobro oči, progledaj dobro u situaciju i ne padaj u bludnju! Istina nije tako da­ leko od tebe: Gazi Osman paša, koji je od strane svojih neprijatelja prozvan „Lavom od Plevne", svoju titulu, čast i visoki položaj napravio je samo time, Što je sebe žrtvovao za obranu svoje vjere, naroda i domovine, te na taj način postao slavan. Mi vidimo opet kod islamskih naroda i takvih „velikana14, koji se na čelo dušmanske vojske staviše i Englezima prvi otvoriše vrata u naše krajeve. En­ gleska vlada ih je za njihova .plem enita14 djela obasula raznim častima i odlikovanjima. U tim krajevima danas Englezi tako dobro stoj?, da su jadni Musli­ mani udarili na hiljade muka, radeći na tom, kako će ih potisnuti iz svoje domorine. Sad neka se pro­ sudi o onim nišanima, koji rese junačke grudi Gazi Osman paše i o onim, koji vise na prljavim prsima, spomenutih „velikana14. Mislin, da su ova dva pri­ mjera dostatna, da nam prikažu, kako sve titule i časti treba mjeriti onakvom mjerom, kakav je bio način njihove tekovine. Čudnovato, zašto tolike klase ljudi ne pojme pravo značenje slave i onako se grdno v araju ! Zar ne znaju, da odjeća i gizda, koje čovjeku pribavljaju lijepu i nikad nezaboravnu uspomenu, samo je ona haljina, koja je obojena krv ju domoljublja, a čistom dušom oprana? Samo onakima, koji cbojiše svoje tijelo krvlju, da svom narodu pribave čast i sreću ; za uspomen njihovih junačkih djela, kiču narodna grla u njihovu slavu, a narodna srca za ijima tako jako udaraju. Zar još ni danas ljidi nisu shvatili, da, ako imade onih, čiju slavu trela do neba uzvisivati, to su samo takovi ljudi, koji zj narodna prava i dobro sprovedoše svoj život na patnjama ili u tamnicama? Po mom mišljenju judi, koji su sebi podigli tako sjajne palače, koji fcko okolo šetaju po bujnim vrtovima nad svojim kućima, te onako s visoka pro­ matraju kukavnu svjetini] koja ispred tih sretnih dvorava prolazi, sasvim tiij bogatstvom i sjajem, ti Ijud �267 neće iza sebe ostaviti nikakovu lijepu spomenu, pošto imao i po gori se korjenjem hranio. Čovjek, kojemu su čitav svoj život posvetili samo nasladama i uži­ je u dio prava slava pala, u potpunom je smislu sre­ vanju. Cijelo njihovo bogastvo ostaće ograničeno u tan. Svjetlo, koje na njegovu čelu sja, može svima onim zidinama, sve one svilene, zlatne i srebrene ljudima biti ogledalo. Očajni pogledi, porušeni ideali oprave otićiće netragom, a njihovi gospodari pomri- hrle tome svjetlu. Vanjština takova čovjeka, kolikogod jeće isto onako, kao i oni, koji nikad ništa ne ima- slaba bila, čovjek ne može odoljeti svojoj savjesti, a doše, ne umješe niti što znadoše da ne cijeni njegovu nutarnju vrijednost; njegov iz­ Jesi li u prošlosti naišao igdje na primjer, da gled, koliko god bio osobenjački čista srca ne mogu se neko slavi, zato što je to i to odlikovanje ili tu i da se od njeg odvoje. Šta vrijede kod oyakog čo­ tu čast posjedovao? Ali bio je učenjak, bio je marljiv, vjeka sjajni dvori i palače, kad njegov duševni svijet bio je darežljiv, ovo je učinio, ovako je nastojao, ovo obiluje najljepšim ćošcima, najljepšim panoramama, je podigao, ono je srušio, — ovakove titule samo pun je svjetla i najljepših lica. spomen ostavljaju. Kakav uzvišen život, živjeti u ljudskim srci­ Pošto je Skender Veliki umro, da li je ikom preko ma! Kakova čast vijekovima sjati svojim svjetlom uma prešlo to, je li on imao sjajne palače? Kakav dlllj j j ) lugjak imade, da Napoleonovu prošlost traži u nje­ Jest, dogagja se, da neke kukavice iz tabora govim palačama i opravama? Da li su svi oni veli­ kani, koji biše i progjoše, pribavljali sebi slavu, gra­ pokvarenih ljudi jurišaju na ovake slavne osobe i ne deći sjajne palače i udobno živeći, ili su to oni stekli ustručavaju se sasuti sve svoje pogane i otrovne mudrošću, slobodom i svojim uspjesima? Jedan na­ strjelice na njih. Ovakvi kukavci uvigjaju, da njihova rod, koji padne u bludnju, te svoje svetinje prepusti djela, koja oni u ime svoje slave poduzimaju, sasma same sebi, koji svoju staru slavu zamijeni sa neko­ utrnjuju pred uspjesima čestitih ljudi. Ti pokvarenjaci liko, bez ikakva značenja, riječi, — takav narod se, slični su crvima, koji bježe od ružina mirisa i traže makar i preko svoje savjesti, zadovoljava ovakim poznati njima ugodni smrad. Velikome čovjeku, koji je mnoga i mnoga plepraznim častima i odlikovanjima. Kad bi ovakav narod poslušao onu istinu, koja njegove grudi na- ^menita djela učinio, svejedno je za to, što će ga ne­ čovječni ljudi ponižavati, njihovi napadaji ne će njega dimlje, kad bi čuo glasove prezira, koji rse-u njegovu srcu ragjaju, kad bi malo bolje otvorio oči i progle­ smesti u njegovom plemenitom radu. Ali, kad se bude dao oko sebe, uvidio bi, da je zabludio i da se ne istina ispitivala, nitkovi će se tada osvjedočiti, da su nalazi ni na kakvom step^nu slave nego poniženja, samo sami sebi škodili. Sami oni ne mogu tako dugo te bi upoznao, da onaj put, kpjim on ide, ne vodi ostati u svojoj zalutalosti. Sa drveta, koje je usadila niti može voditi do narodne slave, sreće i blago­ ruka čovjeka, koga oni toliko grdiše i zlostavljaše, prvi plod će oni, zrio ili nedozrio, ubrati i prvi oku­ stanja. Članovi toga naroda, kad bi se sjetili kakovu siti, te im neće drugo preostati, nego da zahvale će zlu uspomenu i kukavno stanje ostaviti svome onom, koji ga je usadio i čuvao, pa makar on, po potomstvu, potrgali bi i pobacali sve one nišane sa njihovom mišljenju, i niži od njih bio. Kazna, koja će ih poslije sretati, je kajanje i svojih prsa i krenuli pravim putem, koji uistinu vodi žaljenje. do narodne slave i blagostanja. Slava, to je takva jedna, svoje vrsti istina, čiju Dakle, čovjek, koji čini plemenita djela, koja sadržinu su i sami božanski zakoni razjasnili i pri- mu istinsku slavu pribavljaju, on je i od Božije strane kovali je za čovječije srce. Danas nema čovjeka, čija odlikovan, te je-za čitava života častan, njegovo ti­ savjest i srce je ne bi poznavalo, osim ako je do jelo, ako se i izgubi, ostaje ono svjetlo, koji ni pred kraja ograničen. suncem, mjesecem i svima zvjezdama potamniti neće. Slava je za čovjeka takvo jedno svjetlo duše, Jest, i on će umrijeti, njegovo tijelo će zemlja po­ koje privlači i oči i misli, ona je takva jedna lje­ stati, ali on nije umro u ljudskim srcima, njegov pota, pred kojom ljudsko srce ostaje zapanjeno. Iz­ spomen u potomstvu nikad se ne briše. Kod svemo­ vor ovog svjetla je ono plemenito djelo, koje je gućeg je zaslužio vječno blaženstvo! upravljeno, da jedan narod ili spasi, ili da ga iz ne­ li* Jiij) . znanja izvuče, ili da mu oteta prava povrati, ili da ga podigne iz neprilike, u koju je zapao, ili da ga S turskog preveo: privede pravom pfltu, ili da mu ćudoregje popravi, Alimed Kaši'lkadič — Foča. ili da ga iz nesloge u slogu dovede, ili da mu nje­ gove zamrle osjećaje na novo probudi. Kogod učini bar jedno od gore navedenih djela, punim pravom mu se može reći, da je slavan, pa makar on najveći siromah bio, makar on ni kuće ni prebivališta ne �268 Nezadovoljstvo se ponajprije ragja besprimjerno zaoštrenom »borbom za opstanak«, dakle socijalnim pitanjem, ali mu uzroka treba tražiti i u neuđovoljenoj potrebi naobrazbe kod širokih masa naroda. Duboka vječita ponoć. Pokrito tminom sve je, Čitanjem, pisanjem, računom, crtanjem i drugim Svemirom širokim svuda magle se natisle, guste temeljnim znanostima, probudi se u narodnoj duši i Ko apsolutne ideje — želja za višom naobrazbom, bez da se države o tom I nigdje tračka, da bi obasj’o prostor puste. dovoljno brinu, kako bi se toj čežnji zadovoljilo. Tišina strašna, štono sumnju u Život budi, Makar da za pohagjanje državnih, srednjih i viših Slegla se na sve kraje — škola ima svako pravo, ipak se u praksi tim pravom I u tom beskrajnom mraku cijelo ljudstvo bludi, samo imućniji svijet može služiti. Čovjek bez sred­ Tek iskra vjere svete u duši njegovoj sjaje. stava, obuzet željom za učenjem, obično je osugjen na Tantalove muke: uvijek mu je pred očima cilj Da, vjera u ljudstvu živi i duh mu nadom snaži njegovih želja, ali se uzalud za njim pruža; on ne A ljudski život je cio tek sivog dima pramen, može nikako da svoju žegju za naobrazbom ugasi. Tek malo krvi i — laži; Pokret za narodno "obrazovanje brine se dosta V a j! cjelog našega bića simbol je nadgrobni kamen ! o potrebi naobrazbe onih, koji sami nemaju za to sredstava; on ima veliku i plemenitu zadaću, da izvrši, 1 kad nam svesilna težnja nemoćnu ruku diže, pa'm akar da mora svoj cilj kad li tad li i postidi, Da s tajni koprenu skida, ipak će još mnogi i mnogi osjećati muke radi neis­ U našu dušu tada sumnja polako gmiže punjene želje za naobrazbom. I svojom otrovnom rukom vjeru nam truje i kida. Da se te muke ublaže, šta više i posve umire, ima jedan lijek, koji se zove »obrazovanje samoga 0 zašto, veliki Tvorbe, s našim/životom skupa sebe(<, a način, kako se do tog dolazi, neka ovaj članak 1 samrt našu ragja .vječne ti volje vrutak? pokaže. I zašto s nama stupa Sulejnian N a z i f : = = Um i objava. Prolaznost i vječnost naša u isti, ah, trenutak? I zašto dade nam maštu, da kao leptirNlaki ! Prostorom svemirskim bludi, Kad tvrdim zakonopi tvojim privezan čovjek je svaki Uz ovu mrvicu — zemlju, gdje Um vlada i sudi? — Al, neka!... Mudrosti tvoje najveći dokaz to je, Jer da je uvijek ljudstvo po nebu mašte se vilo, Slijedeć objave tvoje, Danas bi ljudsko ime tek „Fata morgana“ bilo. Ah, Um kulturu stvori i žića našega niti, On luč je je svijetu svemu — Ej; Um je boštvo naše i vazda boštvo će biti I mi se klanjamo njemu !... Preveo: M. Ć. Ćatić. Obrazovanje samoga sebe, — Po njemačkom: 0 . S—ć. — U vod. Vrijeme u kome živimo, moglo bi se s pravom nazvati »doba nezadovoljstva«. U svakom je doduše vijeku bilo pokreta, kojima se je osjećanje nevolje ispoljavalo, ali ni u kojem ne bijaše nezadovoljstvo tako golemo i tako općenito, kao u ovom, našem stoljeću. Š ta je to n a o b r a z b a ? Skoro ni jedna riječ u našem jeziku nije mno­ gome tako nejasna, kao što je izraz »naobrazba«Ako stotinu ljudi pitamo, šta oni pod tim razumiju, koga oni naobraženim drže, svaki će nam drukčije odgovoriti. Kod većine ne znači naobrazba bog zna šta vi­ soko. Kod njih je i onaj čovjek naobražer, koji je to­ liko sposoban, da može čitati novine i napisati pismo, nabadajući govoriti stranim jezikom u svim m ogu­ ćim pogreškama, da se zna u društvu kretati i da umije koju progovoriti, kad je riječ o politici, muzici, pozorištu, literaturi i t. d. i t. d. Sa ne mnogo više opravdanja puno ih drži sva­ koga, koji nosi doktorski ili profeski naslov, da je potpuno naobražen čovjek. A neka mu se štogod zada, što slučajno u okvir njegova znanja ne spada, uhvatiće se u neprilici taj »naobraženi« isto’tako, kao jedan običan nadničar — neznalica. — To nije dakle naobraženost. — Ja šta je onda? N a o b r a ž e n o s t je o n a j v is o k i s te p e n z n a ­ n ja i is k u s tv a , k o ji č in i č o v je k a s p o so b n im , d a je u s ta n ju sve, š to m o g u lj u d s k a o s j e t i l a s h v a t i t i , p ra v o i ja s n o r a s t u m a č i t i . Neki profesor na bečkoj univerzi rekao je prili­ kom jednog predavanja publici, koja se iz neukih ljudi sastojala: »Ja sebe držim nenaobraženim, je r ja znam samo svoju struku i dalje ništa. Vi se pak možete sretni osjećati, da nijeste samo za to svezani. — Vi ćete za �nekoliko godina kao slušatelji ove kuće mnogo naoJoš se nalaze u velegradima: a k a d e m i j e braženiji od mene postati. S naobrazbom Vam je isto u m j e t n o s t i , g l a z b e n e i g l u m a č k e š k o le , što i sa željeznicom: gdje se jedna velika pruga pro­ t r g o v a č k e , z a n a t l i j s k e i p o l j o p r i v r e d n e teže s kraja na kraj jednog carstva, bez da je druge š k o le , u č i t e l j s k e p r e p a r a n d i j e itd. pruge sijeku, ta je željeznica jednaka običnoj lokal­ Samo su svi ti zavodi zatvoreni svakome, ko je noj željeznici. Ali, ako mnogo manjih pruga poput u slabom stanju, a život ga nagoni, da se kakovog sunčanih zraka vode iz jednog centruma i čine vezu bilo posla primi. na razne načine mogućom, onda ta željeznica odgo­ P o k r e t za n a r o d n o o b r a z o v a n j e . vara svojoj svrsi i od velike je koristi za državu. Svaki napredak ima čovječanstvo zahvaliti na­ Može se tia'kle samo onaj nazvati naobraženim, stojanju, da se potrebama udovolji. Čežnja za nao­ koji je sposoban, da se svojom duševnom snagom u brazbom provlači se u našem vremenu kao kakva svakom pravcu djelom pokaže, i što su ti pravci razcrvena nit, a to nam dokazuje i pokret za narodno ličitiji, tim je i stepen naobrazbe viši. obrazovanje, koji je u svim civilizovanim državama velikog maha zauzeo. M jesta, iz kojih se n a o b ra z b a u v e le ­ Naobrazba u narodu širi se pomoću raznih in­ g r a d u širi. stituta. N aro d n e i g r a g ja n s k e o s n o v n e šk o le prva D r u š t v a za n a r o d n o o b r a z o v a n je , u kosu mjesta za širenje naobrazbe u narodu. Njih pojima se drže znanstvena predavanja, priregjuju na­ hagjaju djeca, kojoj se tumači temeljno znanje: čitanje, rodni koncerti i prave izleti. Pristup je svakome bes­ pisanje, račun, crtanje, pjevanje, vjera.; uz to još nešto platan. Izbor predavanja ovisi o sklonosti predavača, zemljopisa, povjesti, prirođopisa, prirodoslovlja, geo­ te o savremenosti i potrebama slušatelja. metrije i t. d. D r u š t v a za o b r a z o v a n j e r a d n i k a izvr­ Vrijednost osnovne škole neprocjenjiva je. On.r nuta su društva za narodno izobražavanje; i u njima je bez razlike za svako, obično dijete dovoljna, i ko se doduše, drže predavanja, daju predstave, ali se u nju ma s kakim uspjehom' svrsi, može kasnije da svima nagje manje-više političke primjese. Ko ima za najviši stepen naobrazbe postigne. cilj nešto uzvišenijeg od tjeranja strančarstva, taj će Za djecu siromašnih roditelja osnovnom je ško­ se slabo zadovoljiti radničkim društvima, u kojima se lom svršeno daljnje naobražavanje. Ne pohagjaju li može biti, predavaju isti predmeti iz društva za na­ takova djeca još trgovačkih, zanatlijskih ili poljopriv­ rodno izobražavanje. rednih škola, to je njihovo učenje sasvim završeno. Na najvišem su stepenu s v e u č i l i š n i t e č a ­ Kad odrastu postade zanačije, fabrički radnici ili te­ j e v i (k u rs e v i) za n a r o d . Obdržavaju se u večer žaci — u kratko — primaće se posla, za koji ne i svakome je pristup uz neznatnu ulazninu dopušten. treba visoki stepen naobrazbe. Ti tečajevi obuhvaćaju predmete, koji se uče na gim­ Iza osnovnih škola na redu su g i m n a z i j e i nazijama i osnovnim školama, a pogdjekad i one, koji r e a 1 k e, ili tako zvane srednje škole, iz kojih mla­ se na sveučilištu predavaju. N a r o d n e v is o k e š k o le (narodna sveučilišta, dići ili prelaze na visoke škole, ili stupaju u službu kao poštanski, željeznički, bankovni činovnici, geometri, narodni domovi) nijesu ništa drugo, nego usavršeni sveučilišni tečajevi za narod. Izdržavaju se prilozima graditelji itd. Raspored je srednjih škola u teoriji ta i poklonima slušatelja. Svrha im je, da se do u tan­ kav, da bi iz njih svaki gjak morao izići s potpunom općom naobrazbom, ali sastav knjiga i nastava uči­ čine rastumače znanosti, u koliko se to sveučilišnim teljeva često puta, na žalost, probude u gjacima tečajevima ne može postići. N a r o d n e b i b l i o t e k e trebale bi da budu prije odvratnost, nego li zanimanje za stanovite glavno polje, na kome će svijet tražiti naobrazbe, jer predmete. se pomoću njih m ogj za kratko vrijeme i uz malena U srednjim, kao i u svim drugim, školama ci­ jeni se, na žalost, više obrazovanje pamćenja, nego li sredstva veliki uspjesi postići. Pa mi i vidimo, da se razuma i tako su srednje škole više zavodi za ispite, u zemljama, koje su uzor u pogledu izobražavanja svoga naroda — u Engleskoj i Sjev. Americi — baš nego mjesta za širenje naobrazbe. Ko je toliko imućan, da se može samo uče­ za narodne knjižnice nebrojeno blago troši. Kako se može narodnim knjižnicama pametno njem baviti, nalazi na s v e u č i l i š t i m a i v i s o ­ kim t e h n i č k i m š k o la m a svega, za čim čezne služiti, neka nam to daljnja poglavlja pokažu. čovjek nauke željan. Ipak mnogi gjaci radi svoje mlitavosti, taštine i lakomstva zapadaju u pandže „učenja za trbuh"; ideal, koji im lebdi pred očima nije naobraženost, nego ispitna diploma, pomoću koje može manje-više masno mjesto dobiti. (Nastaviće se.) �270 XaM3a: CTapn ja^n. y AaHe jeeeHH jaAHe, y 0acy oecfepajHor 6ojia ^ym a ce pacTyac0 Moja h Bpara y npom.no fl,o6&, r ^ je CBe^iH cnoMeHH CTOje ko CMp3Jia c0po*iaA roAa H cpehe yupjie Moje HHHce ce rpo6aK a° rpoća... Cy3aMa saji'jeBaM TaAa KHTiiu,y yBejia gBjeha, y MPAH Mopnc ce 6yA0- AaJieKO, Aa-'ieKo mnpn. „HHKaAa Hehe th Biinie cTapa ce npo6yA0T cpeka H hth ke Becejia aKopA OAjeKHyT Ha TBojoj Jiupn ... MeHH ce npHiHfta TaAa Kao Aa roBopn oHa... PbeaHHe cjialjane pnjemi ca Aa.n>H0x A0i,ia3e Kpaja K’o caM0 6oaobh cppa... k’o KaKBa TyMca.i>Ka 6oHa. IIpenyHa onaja, iyre, »ca^ocTH, cjeTe 0 saja... Cy3e H0 jaraHo TeKy... moj norjieA He6y ce AH5ice' ^ ok MoacAa AParaHa Moja c AParHieu CBojnM ce cunje H BjeTap ca Mojnx cTpaHa c jayKou HaAa H>y CTHace. Ila npnna y3Aaxe Moje h n^anyk 0 rpame ćnje... «• Hazim MnftiO, Tuzla: = — r ‘t - \ 5b 3 * ? i Put u naše mezarluke. Put u naše mezarluke je vrlo zapušten, a i sami mezarluci su vrlo neuregjeni. Prije nekoliko godina, kako knjige kazuju, to je sasvim drukčije bilo. Put je bio ozidan od tvrdog ka­ mena, sveden nekako kao na kube, te se je voda, kad bi kiša padala, odmah ocjegjivala u duguljaste i plitke parkove, na kojima je opet bila na više mjesta gvozdena rešetka, te bi se kroz ove voda saljevala u kanale. Sav je sokak bio nekako svugdje došao pod liniju i bilo je svukuda nasuto i uravnato tako, da se čovjek i kad bi brzo išao, nije imao u što podbiti. Sve do samih mezarluka bile su u vrlo malim razmacima postavljene mnoge lampe, pa bi čovjek, kad bi ga i u noći tuda put nanio, bio siguran, da neće 0 što udariti glavom. Kad bi ko umro, nije se niko mogao, ispričavati, pa ne ići za dženazom u kabristan govoreći, da mu je nezgodno ići, jer da ne valja put, nego je za dže­ nazom išao i bogat i siromah i star i mlad, jer svako voli, kad ima prilike gdje zaraditi sevapa. Ma onda se nikako svijet nije strašio ni um ri­ jeti, jer osim sokaka i sami mezarluci su bili lijepo uregjeni, pa je živima milina bila zijaretiti svoje mrt­ ve i tu im učiti, a to i mrtvim kao i živim koristi. Ograda oko mezarluka bila je dobra i tvrda i čim bi se gdje malo pokvarila, postojao je za to na­ ročiti odbor, koji bi se brinuo, te to popravio. A sada toga svega nema. Mezarluci su na više mjesta odgragjeni, te svijetski hajvan po mezarovima serbes gazi i pase travu. Put, koji vodi do kabristana, ne naliči više na put, nego na provaliju. Duž cijeloga sokaka su sve same dumače i lokve tako, da je teško po njemu hodati, te sad, kada ko umre, do mezarluka ga prati samo naj­ bliža rodbina i oni, koji moraju. Svijet se neprestano ljuti i grdi narodne prvake, što se ne brinu, te to ne popravljaju, a ovi se opet od svijeta kriju, a krivnju svaljuju na one još starije, svoje prednje prvake. Prije nekog vremena dozlogrdile tužbe onim velikim prvacima, pa sazvali jedan medžlis po izbor viših i nižih prvaka, da vijećaju, kako bi se put u mezarluke mogao popraviti. U tom se medžlisu pretresalo to pitanje na dugo i široko, izgovorilo se nekoliko mnijenja i zabilježilo se nekoliko zaključaka, ali se nikako ne mogoše pot­ puno složiti, kako da se uradi. Jedni govorili, da put u mezarluke i treba da bude handrljav, pošto je i čovječiji život handrljav. D rugi su sa vrlo dugačkim i opširnim govorima dokazivali, da se taj put svakako mora popraviti, jer da sve što imamo, jest nevaljasto i nesavremeno. Treći u nekakvom strahu govorili, da se taj put ne smije nikako popravljati, jer da to narod može biti i ne traži. I tako je taj medžlis vijećao i vijećao, a kad je vidio, da mu se ne da lijepo izvijećati, sjetio se neko izmegju njih sretna izlaza: odgode, do bolje zgode! Vijeće se odgodilo na neizvjesno vrijeme, a d aše ipak može osvjedočiti, da ie medžlis nešto radio, članovi istoga se zdogovore, te ono sve, što je koji u vijeću izgovorio, ispišu u jednu knjigu, pa to u svijet ra­ sture, neka ljudi čitaju i sude, koji vijećnik umije bolje i dulje govoriti. Svijet knjigu čitao i čitao i nikako nije mogao u njoj naći, hoće li i kada će se put do mezarluka urediti. Skoro, prije nekoliko dana izvede naš I&dži Tahiraga momke, naredi im pa navukoše nekoliko kola pijeska, te one lokve i dumače po putu zasuše. Svezaše s kraja do na kraj ceste s obje strane nekakve kanafe, pa naprama njima put ulinijaše. Dovukoše nekoliko kola letava, dva tri paketa eksera, testeru i sikiru, p?. ogradu oko mezarluka obnoviše. A kad sve kroz dva tri dana dovršiše, odvede momke Hadži Tahiraga u svoju magazu, pa im trud isplati, a momci se veseli i zadovoljni razigjoše svo­ jim kućama. Poslije toga pitali Hadži Tahiragu, što nije čekao dok medžlis zaključi, hoće li se put popravljati i m e­ zarluci ogragjivati, a Hadži Tahiraga odgovori: - - „Ako ja budem čekao, dok se medžlisaši zbire i odluče, da nam kakav hajir naprave, mogao �271 bi ne dočekati, a ovako sam unaprijed izbjegao grd* njam a i suzam a naše sirotinje, koja od nas zgodnih izgleda pomoći. Ako mi svaki napose, koliko je koji kader ne počnemo već jednom raditi, propašćem o sa­ svim očekivajući zajednički rad, je r ini izgleda, d a je našim prvacim a danas stalo više do nam a i slave, nego do narodnog napretka. Nem aju, brate, pravog halis-nijjeta, pa im ni Bog ne da odvažnosti ni snage!« I tako naš Hadži T ahiraga pobra ovog svijeta narodnu zahvalnost, a onog od Boga nagradu. Ovako je mogao učiniti i onaj veliki medžlis. Ama m u nije bilo nasib. X iuha 3nja Gej: TToc.i.o,xii.a ;ijena. y<vbeA Heicnx Hy,a,Hnx, Han3MjeHJLHB0x yAapa eyA* 6nHe HujeAHO h.hxobo AHi eTe nnje hchbhao. IIpomAO je raecHaecT roAHHa, oa kbko cy ce y3e.in ; 3a to mecHaecT roAHna H3ry6nJiH cy neTBepo Ajege. H Bek ey HMa.in jeAHO t 3 kbo AHBjbe yBjepen>e y to, a® hm Ajega Hehe SKHBjeTH, Aa cy ce 6hah nporaAH 6hth OTag h Majna, caMo Aa He AOAaAy jom jeAaH rpo6. Kao Aa je 36or ohhx yacacHHx B apHgaita poAHTeA>CKH ocjekaj y h>bxobom cpuy yBeo, HCKHAao c e . . . H hokthms cmpth , Koja hm je Hemhaocthbo oTHMa.ia H3 pyny CBe oho, mio cy ohh boahah , 6ho je HCKonaH jeAaH rpo6 h y h>hxobhm cpgHMa. A noMaAo cy h mpshah Ajegy. y h>hxobhm oacajiomkeHHM AyuiaMi HMa^ame HeKa TajHa A»yTH>a h Ayčdko npe3peH>e npeMa oaoj AjegH, Koja cy ce Kao CAoacnAa npoTHB h>hxobhx jaAH»x cpAaga, ace.If)HHx A>y6aBH, na Hek-.* Aa Hcnoe, Hero Mpy, Kao a » ce 6oje Aa hx o6paAyjy. ^ a , 3aniTO HHcy acuBti.ia ? 3amT0 oto CByAa HaoKo.io, roTOBO y CBHMa KykaMa h>hxobc Maxa.ie, acHBe inTaB a jaTa Ajege? . . . H H>nxoBa 6h Kyka 6bji& y MaxaAH Kyka ca ajpuom, niTa BHme, 6bjisl 6b jeAHa Kyka H»j6oraTHja AjegoM. Ho, eTO, OHa cy xTjejia Aa ne sKHBe. CBaKe Beuepn, kš'a H3 cbhx Kanuja nojype Ma.ia h ne.! tuca Ajega Ha coKaK, H>HxoBa Kannja ocTaje 3aTBopeHa. Kao Aa ApaiK acHBOTa g n je v e Maxa.ie A°be ®to ca T0M AjegoM h H>nxoBy TyacHy Kyky onam e nocMjecHMa y3aBpe.nor B ecejta, a OHa, jaAHa, CTOjK ca otpobhhm ocMjexoM, y o6.iHKy MpTBaiKor caHAyKa, nyH or 6o.ia, aok joj ce rpyAH HaAHMajy ouajaH>eM noc,i>eAH>er Aa x a H ohh 6h HMajH OBaKBy Ajeuy: no peAy. • ■OcMaHa, y ABaHajecToj. sstbh npBo acencKo A0jeTe HxcaHy y AeeeToj, cJ,epxaea y leTBpToj h Hajnoc-inje noc.T>eAH>y kepKy BH?AaHy y APyroj toahhh. bijega cy hm ce paljajia no peAy, MyniKa h aeeHCKa. 6h hmsjio Me.ioAnje 6hah cy hm HaAjeHyAH HMeHa ca phmom. Ho Hnje 6hao Moryke oApacaTH xapMOHHjy thx jaAHHx puMa: yBHjeK, ksa 6h HainjiH jeAHy, APyr a 6h ce ii36pHcaAa, na 6h ocTajajin CaKaTH H H3AOMA>eHH CTHXOBH. H HajnOCAHje je CMpT nocjB6AH>HM noTeaoM cBor HeMHAocTHBor nepa npegpTajia nocjbeAH>y pnMy h Ha tom MjecTy ocTaBH.ia neTnpn Ty»sHe h Hepa3yM.i>BBe Mpjse. Join HeuiTa hm je 6hao oa Ajege ocTaAO. ycnoMeHe, saBnjeHe y OcMaHOBoj 6om«iH: H3Meky Tora jeAHa H xcaHHHa Hokna K annga, HaqnH>eHa oa n-naBor a u a c a h npaMeH jom acyTe Koce; jeAHa jom HenpaHa, ouyBaHa <J)epxaHOBa Komyjba h chmo jeAHOM o6yneHa xapMaHiija oa pyacHHacTe ByHe h HanocA,eTKy noc.i>eAH>e la p a n o CKHHyTe ca MaAHX BHgAaHHHiix HOSKHga. KaA 6b norAjenaA caMa caMgHTa cjeAHJia y MaJioj KykngH, n a Ha upnMjep nyjia rvi&c KaKBor AjeTOTa ca coKaKa, OHcajioiuheHa Majica 6n oAjeAHOM 3aApxTaJia. 3aCTajia 6 h ocTaBHBmn nocao hs pyKy, 3aAy6n.ia ohh y HeKy Heno3HaTy TaHKy — caMo Aa noHOBa qyje OHaj rjiac. T aj iviac je Ao^iaano Kao jayK H>eHe AieUe> koJh A0Jia3H ca OHa neTnpH rpo6a, m io Aeace y peAy, Ha jeAHoj CTpaHH E jy 6oBa Bpxa. ^ y r o , Ayro 60 &ayma^a. H tsa 6h iy jia THmHHy obo Kyke, 0Hy Ay6ony h x^iaAHy th mHHy, y Kojoj jieaca HCKaKaB Aax cmpth . H 3 oja^eHe Aym e OBe XwiaAHe THmHHe h ycaMJj>eHe Kyke Ha h >6ho cpge 6 h nao CHnjer. ^ p x T a a a 6 h , ca 3c6h. om ApxTajia h Bek He 6h Mor^ia paAHTH, Hero 6h xTjejia n aa k n hs obo caMoke. H leT ajia 6h no Kykn, cnJia3H.ia y KyxHH»y, rAOAaAa eyejeAOBy MaHKy, Koja ctoJh Ha 6amT6HCK0M AyBaPy h MpAajykH SpKOBHMa npeAe, H3.ia3ii.ia y 6am uy h 6ea no tp eć e BaAHJia BOAy, n a ho M orykn ce Ha A pyrn HaunH yrpHjaTH, Ha APyr a HaiHH 3a6opaBHTH CBojy caMoky, T pua^a 6h 03a Ajeu,0 npeocTaAHM cTBapHMa. OHe cy 6njie y cnaBakoj co6h, y Hajropmoj nperpaAH AOJiacfta. H 3AnrAa 6b ce n noAaKo noTerAH^a 6o m iy, y3APx Ta.in m pyKaMa, Kao Aa XBaTa 6o.iecHO A0jeTe n a ce 6ojn Aa r a He nOBpnjeAH — cnycTHAa je, MeTa-aa Ha MHHAep h no.iaxKO oTBapa.ia, Kao Aa ce kaohh Aa He h npo6yAH ycnaBaHy Aymy CBoje Ajehe- H Te jaAHe CTBapn 6h ce npocTpae t .v, iiAaiHe h TyaBHe, Kao Aa cy Ha H>HMa ocTa.iH nocA>eAH>H ouajHH norJieAH mbahx MpTBaga. HxcaHHHa Ma.ia HokHa Kamiga oa m iaBor aT.iaca ca jeAHHM KOMaAnkeM n^aBe naHT.bHKe, c.iHiHe yBexAoj khth gBnjeka, Ha Bpxy — c uesKmoM je r.ieA aAa; Ma.ie BugAaHHHe HapanHge Kao a » Tpaacaxy n ap pyM6Hitx h nyHaqKHX Hoacnga; tbmo oneT <JJepxaHOBa KomyA>a, ca jom to ha hm AaxoM JKHBOTa, Kao Aa jom He aceAH yMpnjeTH. H 03 obhx CTBapn npeA awam e y H>eHy ocjeT.i.HBy Aymy jeAaH Aa x Kojn joj HaroBjemTaBame Ajeu,y. ho a » x noMHjeraaH ca mhphcom aeMJte, n a je yjeAHo h 3arpHjaBame h Ael^ame. ^OK 6h hba tom 6omqoM pa3MHmA.ajia, H ajnpnje hh pyKOM He AHpajykn, a nocAHje, oxpa6pHBmn ce Aa je □OAaxKO A0XBaTH 3a KpajeBe, o n a M njemame CBoja neTHpn AjeTeTa jeAHO c APyrnM. OHa HHcy 6HAa yBnjeK jeAHa CTaAHa CAHKa y meHHM ycnoMeHaMa. TAjeKaA je OABojeHo BH^avia oCMjex jeAHor, rnaan A P yror, nor^eA T peker hah Konpuam e leTB pTor; npecTaBjtaAa je Ajemije cahkb noMoky obhx nojeAHHHX ycnoM6Ha. H o nocjm je ce obo ycno- �272 sieHe MHj’em axy jepHa c ppyroM, pjepnja «®Hka ce y00jaxy y MjemaBiiey aeHe Manrre h cma 6h BHpHAa caMo jepHo pnjeie. H Kap 6h xTjepa pa 0X CBe 3aM0CAH jep0o no jepHO, Aa hx 6ajarn no nM6Hy 3obho npeA CBojy yo6pa3HjBy — yBHjeK je Aona3HJio oho sajepaniKo .i0pe, tonyTa noHOBjbeHo. Ona ra oHAa y 3au0CA0 ypecn, o6yne My napane, MeTHe My Ha maBy aTAacny HohHy Kannpy, Ha jeAHy CTpaay npnAjeHe jeAaH npaneH Koce ca KOMapnkeM nnaBe naHivBHKe, orpHe My paneHa xapMaHnjoM oa pyacnn a d e ByHe n y cbom yo6paacea.y bha0 jeA00 ^ 0Ae» ea" CTaB.iiCHo oa OHa neTnpn pjeTeTa. O0Aa 60 Bek no5Ke‘ AH^ia Aa ra pyKaMa 3arpn0, npHTiicHe Ha japne ncynieHe MaTepiiHCKe rpyp0, .i»y60, A>y6a — ann He ManiTOM Hero ycHaMa; Mce.iH.ia je Aa ra. .iy6a, jep je To6nAaHepB03Ha noTpe6a H>eHor 6nka, najn CBaK0 pjepnk TnmTarae MaTePHHCK0 6oji. Ax! Taj yoopaaceHH 3arp.i>aj Haje joj pymy 3aAOBOA>aeao. Ha H>eH0M ycHaMa ppxTanie no.i>y6an, MaTePhhckii noA>y6’an, koj’h Tpe6ame 60M ncTpomea u OHa Kao Aa yMupame oa yHyTpama>er .60.1a. M Tap 60 nnaHyAa, 3a6opaBn.ia Ha CBe, ryina.ia ce 0 n.iaKapa, y3ppxTa.iHM pynaMa y3HMana oho jaAHe cTeapH, cTe3ana, npnTBCKajia, yjepa.ia, Mapacana.... XTje.ia je, Aa 0X 3aByne y pymy, Aa H»HMa HcnyHn 0Hy npa3HHHy CBoje pyme. A na ce Ta npa3HHHa Hnje nyHima: y H>eHoj pyaiH nocTojajia je HeaaKBa m ap, Koja ce Haje Moma yTOAHTH. U Hajnomnje 6a ca orpoMHOM TpoMoniky scHBapa najia hhphpo Ty, Ha MHHpep, Bpx 6oraie 0 Bek unpHaM cy3aMa THxo, thxo n pyro, pyro n^raKana. .. H3r.1eAa.ao 6a Kao Aa ce OHa H>eHa HeHcnyH>HBa pymeBHa npa3HHHa acnyHa OBHMa cy3ana. Y cpny joj Bek a 6oji yMpe HepjejbaMa joj H3 oanjy He KaHe hh jeAHa cy3a, rpyA0 joj ce He HaA0Majy paxon cnaja&a, uiTa Bame, Barae caCBHM H Ha pjepy 3a6opBHB, OHa nocTaje ctbop HeMapaH h 6e3 ocjekaja. JeAHor n p o jte m er paHa MyjK h aceHa 6ajaxy 3ajejcAHO OTHHIA0 Ha Ejy6. JepHOM y ropnHH cy 001.10 Taao Aa nocjeTe pjepy. H3HeHaAa jeAHor AaHa peKHe hckhm HaroHOM HyacAe jepHo oa bhx ppyroM: .,Xokewo jia cyTpa a kn Ajen,0? h Bek ce HAyker AaHa H3Bpmyje nyioBaH>e AO Ejy6a, Kao Aa ce HAe Ajenu y rocTe. Obh AaHa no­ cjeTe cy hx npocTo pa3Beee.naBa.10, Kao paAomky paHa cacTaHKa, Koju po.aa3H noc.inje pyror ogeKHBan>a. H AaHnc ny3K H acena npo^ome Kpo3 ”aB.iHjy paMaje ca hctom oHaKOM naKomky h nocyme 3060 mapaMa; noMo-iunie ce Eory y KyTy CB6THH>e „Typ6ea HIep0(j)u ca orpoMHOM paAomky yTjexe, Aa 0Ay pjepn — y ohhm h>hxobhm ca^ioM^BeHHM cppaua. HocJinje 03apoene Ha OHa Apyra BpaTa, 0KpeHyrae Ha .injeBO h novome... y xoAy hm đnjarne Heae xHTH>e, Kao Aa Heke pocTHkn. y cppHMa hm B^apame HeuiTO pypHOBaTo, Hena nypHa y36yi>eHOCT, hhahk Ha noMHcao: „Kap Hac pjepa BHpe 3apypHke ce.<l Bek cy ao' h.th Ha ycaMji,CHa MjecTa MpTBanKor cTaHa h no^axKO ce ycnna.a.iH npena Bpxy. Ohh cy 6ajia nare ropn, Ha jeAHOM HajvcaMjLCHHjeM MjecTy. JIeacaxy ahko HcnpyaceH0, no peAy, jeAHo nopep Apyror, kio 6einnKe Koje ke ce caA 3 ajty.7baTH. To je MjecTO 6hao rojio; or^ie' Aauie ce Aa^eKO hcooa TpmnaHiiKa 3aTBopeHO n^aBHx BOAa h 0MjexKiiBauie (?e Ha cynpoTHa rpo6^i>a. HaA rpo6oBiiMa oBa H6T0PH AjeTeTa y 3A03 aAo ce caMo jeAHo bcahko KeCTeHOBo APB° 0 TAeAaAO Aa-aeKo y Mope; uoAjeicaA je AaxKO 3aApxTaBano h noipecajio AiimkeM, Kao pa iim y h>hxobom BjeiHOM cHy njeBa njecMy ycnaBaHKy. A Ajepa Aeace jeAHo Kpaj APyrora, Kao Aa xoke Aa ce y OBoj caMokn 3 rpne jeAHo y 3 Apyro, cnaeajy y 3 MOHOTOHy njec.My ycnaBaHKy OBor MnnocpAHor ApneTa h rpnjy ce npena npo.i>eTH>eM cyHpy. KaA roA cy OBAje aohiah noMHtn.i>anH cy, Aa ke ce KaMeae 0AMax noKpeHyTH, noTpnaTH H>HMa h nocAHje MpacH>eH>a pnjone 3HMe npy«CHTH CBoje ycHe npeMa ycHaMa opa h Majice. Ho KaMeBe je mptbo, 603 noKpeia... rAeAa bx npespiiBHM nor^iepoM, saTo uito cy hx OBAje 3a6opaBirjin h ocTaBimn caMe, 0 CTojc jpyTHTO, Kao pa hx npeaopaBa. ^aHac je o6aABoje cjejo Kpaj rpoooBa, Kao Aa He 3Ha jeAHo 3a Apyro. Orap y 30 Maine Maj:e icaMH^ice ca OcMaHOBa rpo6a h 6apanie nx AOA>e; Majpa HynKame TpaBy HcnoA BHpAaHHHa HaArpođnor KaMeHa, CBe jeAHHM HCTHM noKpeTOM H c jepHor ncTor MjecTa. To je caxaTHMa TpajaAO. H0TaBe caxaie cy m0c^0ah , pyKaMa 6apajykn KaMniKe, nah pynajykn TpaBy, 6e3 n jeAHe pnjenn, aok cy hm ce norAeAH ry6nAii Aa^eico, y n^aBeTHHHy cyHpeM o6acjaHnx ropa. Bek je 60.10 HecTajio OHe paAocTH, Kojy cy ocjeka^in aok HHty OBAje A0Iu-7>y- OneT je H3HUIAO Ha npa3Ho oho oneKHBan.e, oho uito ce oneKHBa.10, He cM0jykn HaAaTH ce: oneT cy HaniAH Ajepy rAje cnaBajy. CaA HHcy HMa.10 CHare Aa Bia 4 y, o6aABoje je 6ajio 3aMyKAo. ^aicne, ohh ke BjeBHo, c.Be ao cmpth no jeAHOM y toahhh A°na3HTH OBAje a 3aTnpaTH Ajepy oBaKO, rAje cnaBajy. Je jih Tano? 3 ap ce ohh 6am hhKaKo Heke npo6yA0TH? O iap oa jeAHOM ycTaHe a He rAeAajykn y MC6Hy pene: ,,xajAeMo! OHa neKarae He OAroBapajykn h Kao Aa HeinTO CM0iHA>auie. 3 »thm peie MysKy: „HeuiTO mh naAe Ha naMeT. TjieAsj, Kano cy pj^ka OBpje: ...hh pBHjera, HH TpaBKB — HH — UIT8. JepHHO OBO ICeCTeHOBO APBO. He MOHce hh cjeHKy p a npysKH. Kap 6h hm n p yker n y ia poHiijejiH no jepHy MjrapHpy, Ha npnMjep no jeAH.v py5KHpy — cBHMa noce6no ppyre 6oje... Ha npnMjep jepny ppBeHy, jepHy pyMC0qacTy, p pyre ABiije »cyTy h 6hjejiy?“... Myac He oproBopH. PasMHm.iiauie, pa3MHiuA>auie na Haj noćenje pene: ,,^a, ho npyker paHa ke hx yKpacTHl‘. 3 ancTa! OHa to Hnje npoMHcviHja. Ax! pa je Mo­ m a oBe rpo6oBe CBoje pjepe HCKonaTH y Ma^ioj 6ainini CBoje Kyknpe! OHpa He 60 6n.ia TaKO pa^eKo op h>hx, h He 6h ocjekaja 0Hy yacaeH.y caMoky. 3 aTHM 3 hmh, Kap napa cHHjer, pjepa ce He 6h to^ihko Mp3Hy.ia... M3mepauie, pa cy ce nponiJiH Te npeje. Ho noniTo cy ce BpaTHJin, oaa hm cKpnBeHo noprpH3aino cppo. ^ a , �273 pyacime pa3Hiix 6oja, 3a CBaKoje no jeAHy, pyjKe iipBeHe, py3KHnacTe, acyTe, čujete... JeAHor AaHa Mywc joj ce sparn 3ajeAHo ea jeAHHM xaM8JiHB0u. Ha xaMajinHOBiiM jieljHMa ćiijame jeAHa koinapupa h y H>oj neTHpn Majre pyiKe: „A ko hx He MoaceMo npecaAHTH TaMo, 3ap ho. 6 h Mor.in y 6ainqo? H oh8ko OHa CTojn npa3Ha. E to th jeAHe (jiiiHe 3a6 aBe...“ pene oh aceHH. „Ox! Aai Te koahko ^njena 3 a 6 a B a ! . H oh« ce 3apaA0Ba Kao AnjeTC, na nojby6ii Myaca y pyKy. M icaico Aa hm Ta MHcao ao caA He Aoije na na&ieT? — OBe 6 h pyace 6ajiQ n>BX0Ba Aiega, 3ap He? OA<»ax cy hm h BMeHa OApeAH^n: IJpBeHa h pyacaqacTa — Ocmbh h <£>epxaH, McyTa a 6njeja — HxeaHa a BnmaHa. HaK HacpeA 6ainqe HagpTuiue jeAaH Kpyr, hckonaiue neTnpn Ma.ie pyne, iisfiapnnie icaMeite, npocnjauie 3eu.T>y, a oa jeAHor KOMnmje y3eme l>y6peTa a HaqnHnuie caA He neTiipn rpoća, Beh neTHpn KOJinjeBRe. OHe cy nocatjeHe jeAHa nopeA APyre, no peAy, hcto Kao Ajen;a, Koja cnaBajy y Bpxy Ejy 6 a, noA KecTeHOBHjr' ap _ neTOM. Uo;iHUie no nojoBnny kobc boap, 3aTHM ce noivieAaiDe ca pyKaMa 3ap0 B.7teHHM y 3eu.TE>y n JinueM 03HojennM oa yMopa. Ocjehaxy npoo'fo hcko 6jia»eHCTBo. OcMjexyjykn ce H3Ji>y6nrae Te MJiaAnue rroJi>ynnHMa cbojnx noivieAa. E to, to cy H>HX0Ba nocjieAita Ajepa. ^ a , FfcHxcBa nocjeAH.a Ajepa!... CBaKor jyTpa, hum ce npo6yAe h jom hh KaxBy He E cnnjy, ohji H3&l>y y 6amqy. Myac joj bbah ao^y H3 6yHapa; OHa je npecne y KaHTy 3a 3ajiaBaFBe n noAaKo 3a./rnjc MJiaAHge. KaA ce CBpiun 3a.iHBaH.e, om i KJieKHy nopeA pysKima h bhcth hx oa naJinx .incTnka, Ma;inx KaMHHaica, CJiaMe, Kao Aa He CBaKe 6oje, na ke noHOBa oTiikn TaMO, k AjenH, Koja jieacc y Bpxy Ejyoa, noA KecieHOBHM apbctom h M6THyTH hm Ha L'pofjoee noKjione OBe nocjbeAH>e AiePe- C Typcicor: T. 1*. S. Sadi: S mojom ljubavi. Stajala je ona — ljubav, preda mnom. Bojala se je, a i boljelo ju, što se svi ljudi ne laćaju jednako dužnosti — koje su im potrebite, ako hoće da u opće kao ljudi eksistiraju. Nastojala je, da svakog pojedinog sklone i pouči, što mu treba činiti; no ljudi opet ne čeznu da je poznadu, da, a to je i težak posao — jer zbilja, kad bi te — o ljubavi — oni imali u srcu — onda bi ja mogao uskbknuti — 0 čovječanstvo, izvršilo si najsve­ tiju misiju! Ti eto stojiš još uvijek preda mnom — a ja ti se evo zavjetujem, da ću, dok kao čovjek budem eksistirao, uvijek nastojati, da ti se više ljudskih srca otvori, gdje bi se mogla nastaniti. Moje ti-je-]srce bilo uvijek otvoreno — i ja se evo mogu smatrati sretnim - da sam takav. Ta zašto da živim, kad ne bih bio svjestan svoje dužnosti, šta bi onda čovjek pojedinac, domovina, narod i cijelo čovječanstvo od mene koristi imalo? Ja odgovaram: ništa, a i ti ćeš mi o ljubavk vjerna pratilicu moga života, to potvrditi. Digni se, dakle, čovječanstvo i stupaj sa mnom zajedno, nek reprezentiraš ono, što si. acejie ocTaBHTH HHiiiTa, mTo 6a oiijio Kao jeAaH Mami Tosap ocjeuBnBoj AyniH MjiaAnga — ne, Hero Ay™0 Ajepe y oHoj MexKoj h iteacHoj 3eM.T>n. H HajnocJinje, noimo ce oBa najKen.a cBpme, aceHa I tako, kad je ona već sa mnom, krenuo sam AOHece H3 ijyx 0 H>e Apsese CTOJiHge, Hcnene My»cy icaxBy, cjeAHy oHAje Kpaj M.iaABpa, jeAHo npeMa ApyroM h icao s njome u onaj krasni perivoj — onaj vječni vrt -— prirodu, da se naužijem svega — svega. Sjeo sam Aa rjieAajy MHHyTHo pacTeH>e H>nxoBe Ajepe. Majio no Majio h koa h>hx ce none npojaBJbiiBaTii kraj bujnih izvora, koji su — bar po mom mišljenju HacAa]jHBaH,e obom 6e36pH5KHomhy. CBe itnxoBe HaAe, — ljudskim dušama isto ono — što je rosa cvijeću. j&y6aB npeMa a ^Rh, ropqima cmpth, ycnoMeHe Ha OHa ’ Slušao sam poj ptičica u šikarju, i pomišljao sam, da nerapn rpooa, cbh ohh nopymeHH a B3JioM.T>eHH ocje- su isto one prirodi, što su zvijezde noćnom nebu. Taj poj je davao meni, a i cijeloj prirodi neku fcajii 6 njaxy ce cFcynn-n na jeAHo MjecTo, a jeAHa AymeBHa Be3a, cacTaBj&eHa oa CKyna obhx, 6njaine CBe- snagu, život i ukrašavalo je — kao što zvijezde ukra­ šavaju ono vedro — proljetno nebo. Napajao sam se sajia iB0XOBy HAeHTH'mocT 3a obb mJiaahpe. • Ca bojihkhm HecTpnjbeffceM cy HeKajiH, Aa MJiaAHpe krasote vječne i osjećao sam u duši neku harmoniju onynoA>ajy. To 6a 3a n.nx 6ho jeAaH Aoraljaj, bojiiikii — uzvišenu — stalnu i prostu — jednostavnu ljepotu. Kao KaA 6a Ajepa npoxoAaJia 0.1a nporoBopHJia h otboLjubav me je gonila, da se što jače zadubim u kra­ pmia 6a hm cyHne y h>hxobhm onycTouieHHM cppnMa. sote prirode, da odgonetavam tajne njene, da učim i proučavam u krilu njenu čitavu Vječnu knjigu H caA ce eTo neicajy th nynojbnn. H oiiito ce no- prirode. jaBe cna hc ke hh jeAntv OTKHHyTH. A oa py3Ka, Koje Nijesam već bio sam. Vidio sam pred sobom ke y npBeHiiM, py3cnqacTiui, sKyTiiM h 6 ajejiHM rpo3AO- ljude, koji su me s nekom znatiželjnošću promatrali i. BHMa CTajaTH Ha M.iaAnnaMa, ohh ke, KaA Hajnocjinje valjda su me htjeli pitati, kako mi ide posao? c.Kyne ohojlhko, kojiiiko hm TpeSa, MaKariana ocjekn CBe No ja sam onda pomislio, davši ujedno tim ljuoAICAHOM, HanpnnTH noTHpn pa3He kuto, no jeAHy oa bopitnim dušama odgovor; �274 „Posao dobro ide“, a oni su me razumili i za­ dovoljna se srca udaljili. Ja sam odmah znao, da su to bili, koji su razumjevali tajnu prirode, kao što sam je i ja razumjevao — samo su im zvanja bila različita. Bili šuto: kipari, slikari, glazbenici, pjesnici i t. d. Svaki je bio zamiš­ ljen, ozbiljna lica. Nastojali eto, da posluže čovječanstvu što koris­ nije, i da svoje umotvorine zaodjenu u što krasnije ruho. Kad bi dakle svako od čovječanstva samo jedno zrno istine iznio, bio bi krasan uspjeh ljudskog nastojanja. Dakle vi koji hoćete da čitate vječnu knjigu prirode, i koji se time zanimate uhvatite se sa srcem punim ljubavi sa mnom zajedno u kolo, te igrajmo to kolo. Dok nam i zadnji dah iz prsiju struji, dok nam i u najmanjem krvnom sudu bude krv tekla igrajmo, dok opstojimo! A sad, ljubavi moja, pogji dalje sa mnom, da još zadnju misiju obaviš. A vi, koje napredak čovječanstva ni najmanje ne interesira, ostajte kako jeste, a znam, da vam ljubav u srce ne će. Vi ne ćete, da stradate za svoja načela, kao što su mnogi slavni — muževi učinili i svoju plemenitu dušu ispustili u borbi za istinom, a ljubav ih je tje­ šila, obećavajući im nagrade, koje ih na drugom svi­ jetu čekaju. No ti ljudi, koji su za ljubav svoje istine dušu ispustili, te iste su potomci štovali i sjećali se sa suzom u oku tih mučenika. Ljubav im je pokazivala, slavu i sjaj domovine, prošlost i sadašnjost, milovanje i zlobu, dobro i zlo, pošteno i podlo; pokazala im je sve — što su htjeli i oni su sve dobro i pošteno prigrlili. Da, prirodo, krasna si veličanstvena, ali i u tebi se krije bijeda, nevolja, muka, siromaštvo, zloba, ne­ prijateljstvo — dakle uza sve dobro još i zlo. Ljubavi, kad si me tako vjerno pratila — dovedi me i do onog ponora, što se dolje u nekakoj zlo­ glasnoj dolini krije. Pomozi mi, da mognem gledati sve one nesret­ nike, što prispješe tamo još pri porodu, jedni opet nekim nezgodama, drugi zbog nepravde. Valja im pomoći. Čujem plač, jauk, jecanje, tužbe, molbe, kletve, naricanja. 0 ljubavi, prodiri i prokrči put do ljudskih srdaca, neka ih taj bijedni prizor gane. Spasi ih, o ljubavi! I ljudi su se skupljali i gle­ dali sirote — promatrali ostavljenu siročad. Ja sam im pošto je moja ljubav bila jača, nego njihova, bio vodičem i pokazivao sam im bo­ lesnike, gladne kao s'ene siromake i otrcane kao sto­ godišnja haljina. Oni su sa mnom zajedno sa suzama u očima gledali onu sirotu majku ostavljenu, samu sa svojim bolesnim sinčićem. I to je dijete raslo i molilo onda nas za milostinju, no mi smo mu pomagali, koliko smo mogli — ali drugi su ravnodušno gledali taj jadni prizor. Gledali smo one zločince, koji su postali žrtvom, jer nijesu imali ljubavi, te su počinili gadno djelo — zločin najgađnije vrsli — ali srca su im ipak kao i naša, samo što su oni eto zločinci, a mi ne. Pomozimo im — možda će se popraviti. Ta znajte, ljudi i moji vjerni pratioci, da se svijet uvijek popravlja i usav ršu je... Abdnl-llnk Hamid: Kći Indije. Drama u 5 činova (8 slika). — Prevodi Šemsudđin Sarajlić. — (Nastavak.) T o m s o n : A ako žena ne zna čitati? E l i z a b e t a : Ja zborim o ljudima, dočim ženu, koja ništa ne zna i nije pametna, i ne ubrajam ovamo. Da za čovjeka je tako sramotno, da svoju ženu ponizuje, koliko da bi se — bivši oženjen — zaljubio u drugu. A mene Sir Burtel i ponizuje i uza me druge ljubi. Danas je na kormilu ove zemlje, pa ne smije niko da m u se protivi. Tako sam nemoćna i ja. Ali, ako sam podložna Burtelu, budući je glavar zemlje, ne moram ga to od srca ljubiti. Ne, ne moram. 1 ja ga ne ljubim, već ga možda — mrzim. Tek ne smi­ jem mu mržnju iskazivati. Jer dobro znam, da čovjek, koji me ovoliko pomizuje, mogao bi me i ubiti, čim bi mu se i malim znakom odala, da ga ne ljubim. — Da sam ti istom nedavno rekla da sam Sir Burtelova žena uzrok je taj, što nisam imala u te povjerenja. Bojala sam se, da nijesi i ti jedan od njegovih mno­ gih špijuna. Jer Burtel drži špijune, da mu život ču­ vaju. Lopovluk mu je do tog stepena dosegao! — Da bojala sam se, da me u došaptavanju ne odaš mužu. Oprezan sumnjiči, dok je čovjek čista srca rado po­ vjerljiv. Istina, sumnjičenje nije dobro, ali se po nekad ubraja u pametan postupak. Jer šta puta nas u opas­ nosti dovedu povjerenje, srčanost i odvažnost, makar koliko 'da su to pohvalna svojstva! A kako god se treba pokazati srčanim pred kakvom opasnošću, tako isto čovjek mora biti odvažan i kad padne u nju. Ali... da se ja ne udaljim od svoje riječi. Hoću da kažem: žena koja trpi zlo od svog muža, koliko god da je nemoćna, spremna je ipak da mu vrati šilo za ognjilo, čim joj pane šaka. Stoga, Tomsone, naše poznanstvo i moja ljubav prema tebi, potječe iz mržnje prema Burtelu. Gledajući u te, srce mi daje pravo da te ljubim. I ti kad promozgaš moje riječi, priznaješ da sam u pravu, kad ga mrzim. l o m s o n (razmišljeno): Mene opčaravate. �E l i z a b e t a : Kad bi Burte grdila jedino radi mene, bila bi to za njega samo jedna sramota. Megjutim sramotno mu je svako djelo. Nema broja njego­ vim zlodjelima, koja narodu čini. Nikoga drugoga osim sebe ne vidi. Na sirotinju nikada ne misli. Ovu zem­ lju ni malo ne ljubi. Izdajica je. Egoista, u službi gjavola — svakome je neprijatelj. T o m s o n : (sjećajući se): Ovo sam prije tri mje­ seca u Bagavalijoru Surudžiji' šapnuo na uho!... (Glas­ no): Madame, mislim da bi nas ovaj čovjek satrao, ako bi doznao, za naše sastanke. E l i z a b e t a : Od koga će čuti? Ko će mu to ka­ zati? Svako zna njegovu narav. Nas bi mislim ubio, ako bi doznao, ali ne bi zdrava ostavio ni onoga, ko bi mu to javio. T o m s o n : Za što ni onoga? E l i z a b e t a : U bojazni, da drugom ne kaže. Vazda se naljuti na one, koji mu zla glasa donesu, pa ih makne sa svijeta — kako bilo. T o m s o n : Svako mu naravi ne zna. Pa će mu ko možda reći za nas. E liz a b e ta : Makar. Samo ko zna za naše sa­ stanke? T o m so n : Na primjer koji nosilac vašeg tahteterevana. E l iz a b e ta : Hindi su vjerni u službi i robova­ nju. A uza me su sve moje sluge. Moje tajne nikome ne otkrivaju, već šta vjfe, za nagradu mi najveće usluge čine. •T o m so n : Da nas ko slučajno ovdje u razgovoru vidi i oda? E l iz a b e ta : Ne. Ja čim izagjem iz Gudžerata promijenim .odjeću i ovamo preobučena dolazim. Gle' daj u kako jednostavnoj sam opravi. U njoj me ni jedan Englez ne bi mogao poznati, kamo li Hind. Šta ko zna, ko sam? T o m so n: Ali, ako bi vas ko poznao i kazao Sir Burtelu, šta bi činili? čovjek mora biti spreman da dočeka svaki dan koju nezgodu u životu. Još ako sam Burtel dogje ovamo i vidi nas — šta onda? Treba na sve da mislimo, jer ko ne misli o'onom u što gazi sličan je čovjeku, koji izlazi na put, a ne zna, kud bi išao. Moguće je, da put izagje u cvijetinjake, ali treba biti oprezan, kao da će navesti na hajdučko leglo. E liz a b e ta (polazeći): Ako nas Sir Burtel gdje zajedno vidi, ubiće nas... Dobro... Ali ja znam način, kako da nas izbavim. Poslije ću ti reći. Vjeruj mi. T o m so n : Kuda ćete? Hoću li vas slijediti? E liz a b e ta (odlazeći): Sada ću ja doći. (Ode), T o m so n (opazi Surudžiju gdje dolazi s protivne strane, pa će prigušeno): Aoh. dolazi!... Vidjela me je pa dolazi. P r i z o r d r u g i. (Tomson, Surudži i poslije Elizabeta), S u r u d ž i (oči joj nabrekle od plača, zakrvarile se. Usne modre, jagodice dršću. Obrve joj se nabrale, lice puno teške trpeljivosti. Mučno se približuje Tomsonu; stane i dostojanstveno, ukočeno ga gleda). T o m s o n (čim je opazi, u izvještačenoj zabuni će): Ah! . . . Ti . . . ti si došla — je li ? . . ■ S u r u d ž i (još uvijek ga strogo gleda). T o m s o n : Surudži! Odakle ti dogje? Gdje si b ila ? .. . Ma da ja ne sanjam. Pogledaj me. Nijesi ti utvara? Ti si moja ljubljena S u r u d ž i? ... S u r u d ž i (prelomljenim glasom): Vi buncate. Da vas ne prepadoh? T o m s o n (dok ju je zovnuo imenom, pohiti da ju zagrli). S u r u d ž i (povlaši se nazad i označuje mu ru­ kom, da joj se ne približi): Strpite se! T o m s o n : Za što me odbijaš? Veliš, da se str­ pim ? . ^ Dobro. S u r u d ž i : Ja vas čuvam, da mi ne iskazujete svoje ljubaznosti, jer biste tim postao nevjeran svojoj dragani. T 'o m s o n : Ko, — ko mi je dragana? S u r u d ž i (pokazujući mu put, kuda je Elizabeta otišla): Ona! T o m s o n (kao ne razumijući): Ona zar? S u r u d ž i (a dršću joj i ruke i noge): Da, on a !... (Strastveno): Ona! . . (Još većom razdraženošću): Ona, — o n a !. . . T o m s o n : Ona, ona je moja sestra. S u r u d ž i (žestoko): Vaša sestra?..'. (Sabirući se): Da, da, sestra . . . (Nastavićc se.) Anrnjena. fljOoKO .incaiiiC je n o p n c n o n o o^pan.i.c. — Xp&H. M. J ok. — BehuHa Hamer HapoAa nara oa He3Has.a. He3Han.e ra npaTn y CBBMa rpaHana meroBor pa^a. He3Haae »iy je CTa*iHH npaTHJiau y CBaua ohbm nocjoBUMa, Koja cy y HenocpeAHoj b 63j i 3a H>eroisnM 3ApaB.T>eM. Jbera Tpeća yuHTH CBeMy, H>esry je npeKO noTpeĆHa noyKa y tom, KaKO he hchbh na A» ocTaHe ihto Ay*e 3AP8B a icaKo ke Aa Bpuia ii oćaB.ta uojeAUHe TjejiecHe paAH>e, na j\a. HMa KopacTB OA h>hx no CBoje SApaB.T&e. HajoonuHajy Tje.iecHy paAH>y, a to je a h c a h>e, npaTa Taico^e He3Haa>e. HoBje« He Moace Aa skhbb 6e3 jeAHor cacTojica Ba3Ayxa, a to je KaceoHHK. HoBjeK he ce yryuiBTH, ano ce paAH>OM H>eroBHx Anje^oBa r a je v a a pa3MjeHOM MaTepaje y KpBH iteroBoj caK yna mhoto yivbeHe Kaceziage. Y rje e u a Kiice.iBua Mopa ii3ahn Ha no.’&e, KaceoHBK Tpeća yHnjeTH y T ajeao. T o B p ra a Ancan»e. Y apea, Koja CTpyja y m b jiajyHHMa chthhx M jexypaha, 113 K ojax cy cacTaB.teHa Hama n^iyha, Bpma ce oBa pa3MjeHa. H 3 yHemeHor BasAyxa yAHcan>eM, KpBHa 3pHga y3My KaceoHHK a pa3Hecy �276 ra no najo.ioM Tiijćjy, OAHecy ra a° CBaKe hejiajnije, ns Kojax je Tiijeao cacTaBJteHo, a yrvbeHy Knce.iaHy u ocTajie netcopncHe OTnaTree, Koja ey nocTaJia pa3 Mj’eaoM MaTepnje y heaajaMa Kpnua 3pHna npeAajy cnTHHM MjexypaMa, n3 ieojnx ce Mory acTjepaTa Hano.i>e cbmo nowohy cHaacHor n3AircaH.a. yAiican.e Kao a ii3AncaH>e cy BaacHe Tje.iecne paAH>e 33 acoBor u oa jeAHe Kao n oa APYre SApaB.’te naTn, aKo ce He o6aB.T>ajy KaKo Tpe6a. EI^yha ce npn yAiicaH>y pamupyjy Burne naeaBHo. rpyAHH Kora cacTaB.’teii n3 noKpeTHnx a eAacTaHHiix peoapa, Mamaha a jeAHor Anje.ia pnTen>ane ce paranpa, a n.ayha 0Auax Teace Aa ncnyHe ijao npasaH npocrop y rpyAnna, Te ce pa mapyjy. y Ko.inKO cy pe6pa noiipeTJbnBaja y cboJhm 3r.ioooBiiMa a BHTKaja, e.iacTunH0ja y cbom cacT8By y To.iiiKO he ce 6o.T>e rpyAHn Kom pamapaTB n cKynJtaTB. Pe6pa cana no ce6n ce He Mory ncnpyjKaTa hdtb ahsaTH. To paAe Mninahn. 3 r ko.hiko cy Mamahn, KojH cy npnneTH H3Me^y pe6apa bah B3Mehy nojeADHBX npuiJteHOBa, ii.in noja cy npnnnra 3a rpyAHy koct h Apyre koctii, Koje AO^aae y «pyr paAa rpyAHor Koraa jana, cHaacHiijo, KpenKBja pa3BH'jeHnjH y tc« iiko he ce rpyAHH Kom 6o.T>e mnpnTH n CKyn.T>aTnv l&rkiikiiMa ynpaB.Tiajy SKiiBUii oa Kojnx BehiiHa npiiMH 3anoBiijecT oa Hauie bojsGI y tom n .ncacn cMncao Bjeac6aH>a. | BnjtojLJCoheMO i a HaTjepaMO Hene Mniunhe Aa Pa#e. PaAehn Bnme a jane onn he n Bnme xpa«TA>HBe MaTepnje 3aApacaTH 3 a ce6e, ohii he ce 6o.Be xpamiT0, a thm he ce 6o.Be c-Hajkhtii n HBpmhaTn. Y mhotom 3aBncn oa Hanie Bcvbe. KaKBO he Ancan.e 6nTn. Ma»io A^jeTe HeMa cBoje BOA>e, Te a He Moace no bo.bh n Mce.Bii cBojoj yT0i^aTH Ha pa3 B0 he cbhx cacTaBH0x AnjeAOBa rpyAHor Koma, noMohy Kojnx ce Bpnin ahcarae. IIpHpoAa je y 3aMjeHy A ^ a Ajemi MaAoj HaroH, Aa ce HenpecTaHo 6au;aKajy n necTO n.iaqy, a thm ce pa3BHjajy HAyha a janajy Mauieha. PnjeTKO he ce naha AnjeTe, Koje aaa Anjeno pa3BajeHa rpyAHB Kora. a a & je Ma.io HAaKaAo, aok je 6a.io Ma.io. Una** je noTpe6Ha paAH»a n crora Majne rpajerae, Koje, hhm ce AnjeTe sa­ njane, Tpaace a » ra aa hhm uito cKopaje yMnpe. O bbm ce He Kaace, Aa Tpe6a nycTaTa Aajeie a» njiane AOKJie Moace Aa 03AP5KH. Ha npoTiiB. H n^anarae Tpeoa a » ce Kpehe y iraBjecHUM rpaHBijaMa, ako ce oa raera xohe as 6yAe caMo KopncTH no 3ApaB.Be. MaAo AnjeTe Tpe6a Aa caca. CHcaffeeM H3BAana MJiajeKO H3 MaTepaHax Aojana a Kano MJinjeKo necto nyTa Hehe TaKo »iaico as no^e, to Mopa AnjeTe Ao6po 3annH>aTH, a obo je Ao6po no raeroB rpyAHa Kora. CacaaeM Ao6aja AnjeTe a y koahhhhh a y Ka,CBoha Haj6o.By xpaHy, Te ce a Haj6oA,e pa3Bajajy CBH AHjeAOBB raeroiin, na a rpyAHa kobi. CacaH>eM ce AHjeie npHMopaBa, Amne Ha hoc h Tano cs hosapbc mnpe, Te Kpo3 h>hx AaKrae npo/ia3a Ba3Ayx, a A& 6a uehy KOjiiraeHj aaaAyi!a Mor.io Sa m ie Kpo3 hoc, Amjeie Mopa 6o.m m ce Hanpence. CBe ono ncEo.Mo y u n e Ha Ay6()K0 ancan.c, a a j 6oko Anearae noitojoHo ce OAaanua do pejeHO TiijeAo. ^ jopj najiy Tpe6a ihto nornke H3Hocnrn B3 H cofia, jep cnje* » h « „a3Ayx ApaJKD u.iyka na jacu u Ayć.i>n paA. V obom cHHc.iy ooFinjait,e Ajepe Haje A°^pa paAH>a, HaponaTO aKo ce nOBojeM Ajeija c.Teacy jaKo a noBajarae 3axeaTa a rpyAHa kohi. PaBaH rpyAHB Kora n n.TBTKa rpyAHa rayn.BHHa cy He3ApaBH n nocA>eAai;e Hepa3yMHor pa3BajaH.a rpyAHor Koma. 3 a BpajeMe ^annor Ao6a paBaH rpyAHii kohi nocTaje jora paBHnjn a o6ab h Aajeno acnynHeHH nocTaHe paBHaju, aKo ^aita cjeAe y ycKBM a Tajecnau a hhckiim K.iynaMa, ano paAe MHoro eaBnjeHO npa nncan>y, npTaH.y BTA-, ano cjeAe Ayro y uikoah y 3aryra^biiB0 M a noKBapeHOM Ba3Ayxy. TaKBa ^aua He yHoce aobojbho KaceoHHKa, nocTaHy 6AnjeAH, acnajeHH, HMajy necTo rAaBo6oA>y, HeMajy aneTHTa a nocTaHy MajiaKca^a a H3HypeHB. O hh He HanpeAyjy aobo.bho yMHO a uito ce a y HauiHM uiko,iaMa ochobhhm a y raMHa3ajaMa cpe nerahe nyjy a:aA6e Ha cjia6 ycnjex, Tone ce HeheMo hh MaAo 3 anyAHTH, KaA 0M8.MO Ha yay a Apyry yTBp^eHy HaaeHany, Aa n naraa uiKo.iCKa OMAaAnaa TjeAecHO CBe Barae onaAa, a jora CTapa n naMeTHH PaM.BaHn cy peKJin: Aa je eaao y 3AP&B0 M Tajeay a 3ApaBa Ayma. ^y6oKo Ancafte hithtb a 6paHa Hac oa jercTiiKe. JeKTBKa ce o6bhho 3aiHe y n.iyhHiiM BpxoBBMa. H ctb cy CMjeniTeHn TaKo y rpyAH0M Koray, Aa a He ynecTByjy npa Ancaa>y, ano je obo noBpniHO. IIoinTO He paAe, a ° itBx a He A0 JI83H aoboajHO KpBH na hh aoboa.ho xpaHe. OHn Kp;K.T>aBe n nocTajy 6e30TnopHH. JeKTanaBe kabuo Hal)y noroAHo 3eM.T,araTe 3a pa3Bahe. H hito jeKTiiKe iiMa AocTa koa Ajeue, iuto jeKTUKe BMa CBe bbhio koa Hac, TOMe je y mhotom y 3poK, uito ce niMHacTHKa n^yha cne BHrae 3aHeMapyje. Hnje aoboa>ho caMo Ay6oKo yA0caTH, Beh Tpe6a cHaacHo n H3AHcaTa. A ko cnaacHo y3AnraeMo a cjia6nje H3AHiueM0 , OHAa CHTHa Mjcxypaha, Kojn ce yAncan>eM paraape, npa B3AncaH>y He Aoi)y J npBo6aTaH noAoacaj CBoj, Beh 0CTaHy CTa^iHO Baiue pacTerHyTa. OcTajyhn TaKo Ay»ce BpajeMe ohh a B3i’y 6e choco6hoct 3a jaKaa c,Kyn.BaraeM, n^yha ociajy ctsaho y pacTerHyTOM noAoacajy a obo a3a3BBa canH>y. Haj6ojbe cppactbo 3a cHaacHo Ancarae je: noAahn rjiaBy a AncaTa cnaHCHO. CHaacHOM Ancaay noMaacy a H3BjecHH noKpeTn pyKy Kao caBajaae HanpajeA a Ha3 aA a Apyre raMHacTHHKe paAH.e. ^J,y6oKOM Ancaay noaaace, aKo ce Jie^a acnpaBe hab ce raian npoByhe B3Me^y Jie^a a pyay 3aBajeHax no3aAii. ^y6oKOM A«caay noMance Ancaae Kpo3 hoc. Tano hcto Tpe6a hochth komotho oAajeAO, Koje He CTeace a upnTacica rpyAHa koiu Kao niTO to paAa Kop3eT, MBAep, HapaM0ii;e, TiijecHC 6Ay3e a Kan/Tii, TajecHa oicoBpaTHai;H. Tpe6a nerahe asAaaaTa y nojta a 6pAa, nerahe npaBBTH meTH>y a B3JieT6 y noA>y, a HaponaTO B3jyTpa a nocAaje Kame, KaAa je Ba3Ayx nacT, MMa A>yAH ca HeKau MaHaMa y DAyhaMa, KojaMa 6a uikoabao cHaatHo Ancarae. CHasKHo Ancarae a 3asaHa HaBaAy Kpaa y nAyha, to TpouiHO kpbhb hcbao Mory a » npcHy a Aa ce Ao6aje KpB0AHQT0H>e. Ko ocjeha Aa HMa icpaTKo Ancarae, Aa HMa 6oAone, Aa nerahe Karajte hta -. �277 Taj 6h npBo Tpe6ao na ce .TieKapcKH nperjie^a ii Aa My ce AaAy Ta'JHa ynycTBa 3a CBe rmiHacTU'itce njiyliHe paAH>e. n3ApaB.i.e“. Narodne umotvorine. Nesretna ženidba dcli-IIuscina. Zaprosio deli Huseine čak iz Tešnja tešanjku djevojku, Prsten dao i ugovorio, Rok ostavi za godinu dana, Dok sagradi svoje b’jele dvore. Kad je Huse dvore sagradio, Razboli se deli-Huseine. Knjigu piše majka i djevojka. Pa je šalju deli Hu?einu: „Eto knjiga, deli-Huseine, Kupi svate, hajde po djevojku! Već su nama druge dodijale, Sve dvi a dvi kad na vodu pojdu Vidi, vidi pometkihje Ajke Isprošena pacoslavIjena Kao i livada pokošena Pokošena, pa ne pokupjjena". Kad je Huse kpjigu pregledao On je svqjo,| sestri govorio: „Sestro moja poslušaj de brajla, Pa đdnesi divit i kalema, I tagdije knjige bez jazije Da napravim knjigu šarovitu, I šaljem svome pobratimu, Pobratimu Viholić Osmanu“. Sta j’ u knjizi Huse napravio: „Eto knjiga Viholić Osmane; Na poklon ti od mene djevojka, Ti je vodi i ženi se njome, Jer sam brate vrlo obolio". Opet Huse sestri govorio: „Uzmi mene moja sestro draga, Pa me nosi u gjul-bašću našu — U gjul-bašću pod žutu naranču, Da ja vidim kićene svatove". To je sestra brata poslušala, I uze ga na pleća junačka,' Pa ga pusti u zelenu bašču. Malo vrjeme a dugo ne projde, Pomoli se prva kita svata, U njojzi je kume i djevere. Govorio kume i djevere: „Salam aleć deli-Huseine"! Govorio deli-Huseine: „Aleć salam kume i djevere!" Govorio kume i djevere: „Što si tako Huse obolio"? lilllLL > Govorio deli-Huseine: „Da ja njesam braćo obolio, Ne bi tebi drage drugom poklonuo". Pomoli se druga kita svata, U njojzi je Viholić Osmane. Govorio Viholić Osmane: „Salam aleć deli-Huseine!" Govorio deli-Huseine: „Aleć salam Viholić Osmane!" Govorio Viholić Osmane: „Što si tako kurvo obolio?" Govorio deli Huseine: „Da ja n’jesam brate obolio, Ne bi tebi drage poklonuo". Pomoli se treća kita svata, U njojzi je jengja i djevojka. Govorila kićena djevojka: „Jengjice po Bogu sestrice, Jeli izum malo prozboriti". Govorila mlada jengjica: „Izun tebi koliko ti drago". s Govorila kićena djevojka; „Salam aleć deli-Huseine!“ Govorio deli Huseine: „Aleć salam kićena djevojko!" Govorila kićena djevojka: „Što si tako dragi obolio?" Govorio deli-Huseine: »Da ja n’jesam draga obolio, Nebi tebe drugom poklonuo". Pa se fati rukom u džepove, I izvadi od zlata prstenje, Pa ih daje kićenoj djevojci: „Uzmi ovo moje milovanje, Tebi kov’o tebi naminuo". Patila se kićena djevojka, Fatila se rukom u džepove. Pa izvadi zlatne boščaluke, Nit su tkati nit su pritkivati, Već od čista zlata salivati. Pa ih daje deli-Huseinu: „Uzmi ovo draga dušo moja, Tebi vezla tebi naminula". Kad to vidi Viholić Osmane, On pogrmi do svojeg dorata, I udari kićenu djevojku Kako ju je lako udario, Tri joj b’jela zuba poletiše; Tri joj mlaza krvi udariše. Kad to vidi deli-Huseine, On povadi noža okovana, I udari sebi u srdašce; Kako se je iako udario — Na nožu je srce izvadio. Kad to vidi kićena djevojka Ona uze od zlata čakiju �278 I udari sebi u srdašce Kako se je lako udarila Načakij’ je srce izvadila Zajedno im mezar iskopaše A kroz mezar ruke sastaviše A u ruke crvene jabuke Kad s prenu nek se poigraju A oko njih turbe ozidaše Kraj turbeta klupe sagradiše Pokraj klupa voća posadiše Pokraj voća vodu navratiše Pokraj vode ružu posadiše Ko je grješan, nek u turbe dogje, Ivo je susto, nek na klupts sjeda Ko je gladan, neka voće jede Ko je žedan, neka vodu pije Ko je željan, nek’ ružu miriše. Više Huse zelen bor usade V’še Ajke vinovu lozicu Nek se vije vinova lozica Oko onog bora zelenoga Kao draga oko dragog svoga. Kulen Vakuf: Muharem Hllmi Kurtagić. Gajretov glasnik. Društvene vijesti. Pretplatnicima lista. Umoljavamo pretplatnike lista, da nam što prije izmire dužue pretplate, jer se dug od pretplate u velike nagomilao, a nagomilalo se i naše dugovanje štampariji, koja traži svoje. U isto vrijeme javljamo onima, koji se javljaju na novo kao pretplatnici, da ćemo njihove naredbe samo onda uzeti u obzir, kada nam budu uz naredbe poslali i pretlatu unaprijed. Na veresiju lista nećemo davati više nikome. Novi pododbori „Gajretau. Ramazanska pisma upućena prijateljima našega kulturnog unapregjenja nisu prošla bez uspjeha. Na ovogodišnjim sijelima Ramazani-šerifa vodila se ćešće i ozbiljna riječ u na­ šem „Gajretu“ i to je donijelo društvu koristi. Tako smo dobili izvješće o osnivanju novih pododbora društvenih u Ljubuškom i Zenici (ovdje je ranije po­ stojao pododbor, ali je prestao funkcionirati), a u osnutku se jošte nalazi šest pododbora. Pododbor u Ljubuškom sastavljen je od ovih lica: Mustafa ef. Konjhodžića, učitelja i dosadašnjeg povjerenika društvenog kao i predsjednika; Ahmed ef. Fazlinovića tajnika; Zajimage Mulahića blagajnika; Abdulah ef. Mujagića I. revizora i Sadik ef. Sadikovića IJ, revizora. U pododbor društveni u Zenici izabrana su ova gg. Osman Divdžić za predsjednika ;. Vejsil Mutapčić za tajnika, Ibrahim Redžebašić za blagajnika; Mujaga Čolaković za I. revizora i Akif ef. Hercegovac za II. revizora. Naknadno smo izviješteni, da su osnovani još pododbori društva u Brčkom i Visokom. U brčanski pododbor izabrata su ova lica: Dr. Avdulahbeg Buk­ vica, ljekar — za predsjednika: Abdulah Berberović učitelj — za tajnika: Salihaga Novalić trg. — za bla­ gajnika: Rasim ef. Dubravić por. ofic. za I. revizora i Fehimbeg Zaimović veleposj. za II. revizora. Pododbor u Visokom konstituisao se je ovako: P r e d s j e d n i k : Sabri ef. Limić učitelj; t a j n i k : Mustafa ef. Aluć, dosadaš. povjerenik društva; b l a ­ g a j n i k : Rašidaga Handžič; I. r e v i z o r : Enes ef. Hašimefendić i II. r e v i z o r : H. Salih ef. H. Ibrahimovio. Mi pozdravljamo nove naše satrudbenike na unapregjenju Gajretovih blagotvornih ideja i kličemo im : .Živih! Ispravak. U 13. i 14. broju „G ajreta1* štampan je tajnički izvještaj o poslovanju odbora za godinu 1910./11., u kojima nam se je potkrala jedna štam ­ parska pogreška, pa stoji, da je Muharem Čizmić do­ bio 20 K potpore od društva. Ta pogreška je u bez­ imenu, jer nije potporii dobio Muharem Čizmić, nego Muharem Čimić. Zajednička dobrotvorna svečanost ,,Gajretau, „Prosvjete* i „Napretka". Sva tri naša domaća na­ rodna humanitarna društva održaće početkom mjeseca oktobra dobrotvornu svečanost u korist svojih hum a­ nih ciljeva. Ta svečanost prirediće se na Franje Josipa ulici. Detalji ove svečanosti objaviče se naknadno kroz naše novinstvo i zasebnim plakatima. Mi se nadamo, da će ova zajednička svečanost imati u svakom pogledu najboljega uspjeha, pa srdačno pozdravljamo ovaj zajednički korak naših kulturnih društava, koji će time pružiti najbolji primjer, da ima polja na kojemu mi svi, sinovi ove grude, možemo zajedno i bratshi raditi. Javne potvrde. — Darovi. „Zrno po zrno pogača". Hasanbeg Salihbegović iz Bijelijne poslao je iz kašice, koje se nalazi u islamskoj kiraethani, K 27.21. Hasan Baktić uč. vel. realke u Sarajevu, obve­ zao se je sakupiti K 10 — Gajretu, te je svoje obe­ ćanje i ispunio i ovih dana položio svotu, na koju se je obvezao. Isto tako se je obvezao sakupiti K 1 0 . Sulejman Tafro uč. realke u Sarajevu, koji je takogjer �279 obvezu ispunio i položio K 10'— Dotični je ovu svotu sakupio u Foči, a priloge darovaše; po 1 K: Muratbeg čengić, Edhemaga Kadribegović, Edhemaga Šiljak, lbrahim ef. Čedo, Hasan ef. Hasić, Derviš ef. Plevljak, Abid ef. Iković, Sulejman ef. Tata:agić, Hasan ef. Kasić. Derviš ef. Plevljak, Sulejman ef. Tataragić, Džaer Sadik i S. Tafro — svi iz Foče. Uprava trke u Sarajevu položila je Gajretu kao dar 200 K. Alija Drače gimnazijalac u Mostaru sakupio je K 5.50 dobrovoljnih priloga Gajretu. Hamid Gjulbegović uč. realke u Sarajevu i Su lejman Aksamija uč. trg. škole u Sarajevo obvezali su se sakupiti po 10 K Gajretu, te su istu svotu sakupili za vrijeme ferija i položili po 10 K. Ibrahimbeg Gradaščević iz Gradačca poslao je Gajretu K 562.02, koja je svota sakupljena prilikom svadbe Osmanbega Gradaščevida, sina Bećirbeaova. Priloge darovaše: Mahmutbeg Fadilpašid veleposjednik K 60, Faik beg Hasibpašid 30 K, Bedirbeg H. lbrahimbegovid Gradaščević veleposjednik K 50; po 20 K: Alibeg H. Alibegović, Ferhatbeg Porobić, Smailbeg Salihbegovid, lzetbeg Jahid, Asimbeg Alibegović, Muratbeg Zaimović, Zijabeg Salihbegovid, Hajrudin Gra­ daščević i Osmanbeg Gradaščević Bećirbegov; po 10 K: Sulejmanbeg Ibrahimbegović-Gradaščević i Mehmed ef Muftid muderiz; po 5. K: »Mehmedbeg Zaimović i Alija Poturid, što iznosi K 355. — Osim toga su sa­ kupile hanume megju sobom iznos od K 277.02, — ukupno 562.02. Nurudnibeg Alajbegović povjerenik Gajretov u Kupresu poslao je iz kašica br. 150 K 0.32, br. 145 K 0.84, a Halil ef. Redžić i Mehmed ef. Mandžuka darovali su po 10 helera svega K 1.36. Ahmedbeg Husejnbegovid iz Kupresa darovao je Gajretu K 10 prilikom svoje žinidbe. čašif ef. Mulahusid povjerenik, Gajretov u Brč* kom poslao je Gajretu K 13.20, koju je svotu sakupio na sijelu u tam. musi. kiraethani. Sulejman Saridžid iz Bijeline poslao je od za­ bave, koju je priredila vesela družina Gavrilovida u korist Gajreta (jedan dio) u iznosu od K 25. Mehmed ef. Kozarčanin, povjerenik Gajretov u Cazinu, poslao je K 35 20, koju je svotu sakupio Ibra' him ef. Mulić, školski upravitelj, u tamošnjoj činov­ ničkoj kasini. Salih Baljid, stud. phil. iz Stoca, poslao je K 9, Gajretu, koju je svotu sakupio u veselom društvu, koju svotu darovaše mjesto brzojavnoga pozdrava radi sloge dviju muslimanskih stranaka. Mujagid Muharem, realac u Banjaluci, poslao je K 19.90 Gajretu, ‘koju je svotu sakupio za vrijeme ferija u Bos. Petrovcu. Sejfudin Muftid, maturant realke u Banjaluci, poslao je K 15.20, koju je svotu sakupio megju gja- cima na iftaru kod uglednog gragjanina H. Abdage Hadži Halilovida. Ali Riza Šunje iz Crnice (kod Stoca) poslao je iz kašice br. 120 K 4.20. Abdurahmanaga Čehović darovao Gajretu prili­ kom posjete društvenih prostorija K 3.— lbrahim Durid, opć. bilježnik u Cazinu, poslao je Gajretu K 2J.47 kao priradajući dio prihoda od za­ bave, održane u korist dobrovoljnog vatrogasnog društva (neki dio u korist Gajreta). Mustafa Hilmi H. Kadid iz Foče poslao je K 7., koju je svotu sakupio megju svojim prijateljima. P ri­ loge darovaše: H. lbrahim ef. Mulabdić K 3.—; dvije hanume po K 1.— N. Kapon 1 K i M. Hilmi H. Kadid K 1 — Omer Husagić, cipelar iz Blagaja (kod Mostara) poslao je kao prilog Gajretu K 1.— Mjesto brzojavne čestitke Hašimbegu I'ašaliću Badnjevidu prilikom njegova unapregjenja za sud. tajnika darovali su Gajretu po K 1: Dr. M. Sarid, Alija Kurtović i Osman Gjikid. lbrahim Redžebašić, bankovni činovnik u Zenici poslao je Gajretu K 15.90 koja je svota sakupljena prilikom izabiranja Gajretova pododbora. Priloge da­ rovaše: N; N. K 3.— po K 2.10: lbrahim Redžebašić; po K 1: Vejsil Mutapčid, Mehmed Kuvalid i Sadik ef. Arnautović; po 0.60: Omeraga Mutapčid i SuljagaDervenčid; po 0.50: Tahir ef. Osmanid, Ahmed Mutapčid, Mustafa ef. Čaušević i Gjulaga Hadžić; po 40 hel.: Smajo Vražić, Salihaga Omerspahid i M. Čaušević; po 0.30 hel: Muhamed ef. Ekinović, Pašo Panjević, Ibrahimaga Kratina i Salihaga Sarajlić; pv 0.20 hel: Salihaga Hamzić. Omerbeg Čolakovid, Mehaga Vojvodić, Akif ef. Hercegovac, Atifaga Saračevid, Omer Hadžić, Mehaga Džampo, .Suljaga Karić, Asim Uzuno* vid, Alija Džampo, i Husein ef. Džampo. Ali ef. Abdurezak, član rijaseta darovao je mjesto bajramskih čestitki prijateljima, Gajretu K 3.— Sulejman Tafro i Hamid Gjulbegović uč. vel. realke te Sulejman Akšamija uč. trg. škole i Mustafa Tolid uč. stručne tehničke škole u Sarajevu, obvezali su se za vrijeme šk. ferija sakupiti Gajretu po 10 K, te su svoje obećanje ispunili i naznačenu svotu položili. M a .in rjiacH H K . EjrapcKH aTeiiTaTH y M ahejoiinju. Ha Co.iyHa nocaaT je y U)apnrpaA 3BaHHiHii H3Bjemraj, Aa ce yuj.no y Tpar Bejuncoj 6yrapcKoj 3aBjepn, Koja iiMa 3a mj.t a* n3Bej,e UHTaB hh3 aroHTaTa y eBponcKoj TypcKoj. Do noAaTgHMa,. Koje cojiyHCKH Badnja tbpah a& HMa y py«aMa 3aBjepa noTHue oa 6yrapctce yHyTpamH>e 0praHH3agnje. ATeHTaTopa ce Bp6yjy 03 peAOBa u.ianoBa �280 OpraHH3jmnje h a ii oa ohux, Kojn cc TeK cnpeMajy 3a HjiaHone opraHii3auiije, a npBH aTCHTaTH l’peoa Aa cTBope HecHrypHocT ace.?be3HH0Kor cao6pakaja. 3aT0M 6 a aoihjih aieHTaTH Ha Kacapere n Apyre a P5k»bh6 srpaAe. CojiyHCKH Ba.iHja ciiaTpa, Aa 60 BaA>a*io ćagBTH MHoro HOBaga h oopasoBaTu bcabich mnHjyHCKH KaAap, na Aa 6 a ce ca3Ha^e cBe 6yr.apcice aTemaTopeKe Haiijepe. H3 Typcice. y KpyroBHMa MAaAOT.vpcieor KOMHTeia paenpaB^a ce Mncao, Aa ce Tjpcicu npiiHii;, Aćgv.i MegiiA nocTaBH HaMjecBHKOM Tponojinca. Ta flaaijepa HAe 3a thm , A» ce tbm nocTaBA>aH>eM ncTaKHe npaBĆ Typcice AHHacTuje h KaamJiaTa HaA obom aijipmiKOM npoBiiHgHjoM. 0 TOMe ce BOAe caAa nperOBopa H3Meljy Ko&niTeTa 11 BAaAe. IIpiiHA A6Ayji je Apym chh cy.tr.raHa AoAyA A3ixca, a MiicjiHJio ce Aa ce nocTaBH u ryBepiaepa A«i6aHnje, icaA jc apHayTCK0 ycTaHaK 6jecHHo. MjiaAOTypcKn KOHrpec y Co.nyHy 6aB0ke ce, kbko HOBBHe jaB.-i.ajy MHoriiM CTpaHa«iK0M, yHyTpauiH>HM 11 cno.T i>HnM nBTaH.0wa, Me^y Kojimia cy HajiviaBHHje Tavice: peB03nje ycTaBa, d r a p a l e HOBor MiiHncTapcTBa X n r 0 jeHC, Hecyr.iacimc y cTpaHgn, 0CM>aBaBbe Myc.aiiMaHa, nojniTH*iicii nporpaM 3a i^0By cicyniiiTHHCKy ćecnjy u noA»3aH>e npocBjeTe, a cco6hto MycAnsiaHCKiix ochobhhx uiKOJia. reuo.iynH .ja y Hepaojii. 0 3 TexepaHa noTBp^yjy BiijccT, Aa je 6hbibh uiax MyxaMeA Ajjh noćjerao y TaMecTene, rpaA Ha icacnujcKOM je3epy. Eop6a ii3sie^y B.iaA0hhx rpyna n inaxoBiix Tpaja^ia je Tpn Aana., HIaxoBe cy Tpyne cacBnni noTyifeHe h oeTaTaK ce p;i36jerao ocTab u nm u ii npTVsar 11 TonoBe Ha ćojHoiu noA>y. BaaAn je na.io y pyae Bnme BaacHnx AOKyiieHaTa. KpiiT. Ca^e 3 amTHTHime K paT a npeA a^e cy rpuKpa.x.y, Koja ce caAa Haaa30 y KoneHxareHy, HOTy, KojoM ra B3 BjeniTaBajy, Aa cy c hc pnjeuiH.ie, Aa Ha yupasKH.eHO Mjecio BpxOBHor KOMecapa Ha KpnTy no oA.iacKj’ 3 ajaMiica He smcjie HiiKora nocTaB^LaTa. CaonihtchjC oBe HOTinpHKagaje H3 BpineH0 je rpnicom MiiHHCTpy cno.,bH0x noc^oBa npeico eHiMiecKor nocjiaHiiKa y Athhh. Baj rak tare vić, politički pristav Šimek, Idrizbeg H. Huseinović, Junuzbeg Repovac, Petar Dicca i Sabitaga Sokolović. Po K 1 50: Sulejmanbeg H. Huseinović. Po K 140: Alaga Softić. Po 1 K: Mato Ulanić, Mustajbeg Ibrahimbegović, Eminbeg Begtašević, Smailbeg Ljubović, Martin Budimac, Jusuf Dženetić, Salihaga H. Zukić, ćam ilaga Prohić, Aron Altarac, Mijo Bakula, Dušan Radoš, Hamzaga H. Zukić, Abdulah Prohić, Halil Gogić, lbrahimaga Džumhur, Nikola Arapović i Mahmud Ćosić. Po 60 hel.: Andro Božić i Šimun Božić. Po 50 hel.: N. N., M. Šušić, Blaž Stanić, Jozo Boraš, Salihaga Tičić, Šćepo Baketić, Suljaga Nuhanović i Sulejman H. Zukić. Po 40 hel.: Muhamed ef. Fejzagić i Alija Fejzagić. P o 20 hel.: Mujo Šabanović. Svega od priloga . . . K 9410 Od to m b o le .................... 27.22 Od u la zn ica.................... „ 253 — Ukupno . . K 37432 ođbiv rashoda . . „ 203 — Ostaje čistih . K 17T32 Potpisani pododbor svima posjetiocima i daro­ vateljima najsrdačnije se zahvaljuje. Pododbor „Gajreta" u Konjicu Tajnik: F. B e g t a š e v i ć . Predsjednik: Džumhur. Sale i dosjetke. kom J e v r e j s k a lo g ik a . — Skloni se. Jakove, tu je jedan opak pas, koji bibijesno laje. — P a ti znaš, psi koji laju n e ujedaju. — No, znam ja, ali, da li on zna? L o v a č k a p o sla , iskaz dobrovoljnih priloga na Gajretovoj zabavi u Konjicu, koju je priredila muslimanska srednjoškolska omladina, iz Mostara na dan 5. augusta 1911. Priloge darovaše: Po 5 K: Muharemaga Alikadić Ragibaga Alikadić, Nađgeomelar Zaruba, Mehmed ef. Ribica i Jovo Zotović. Po 4 K : Pop Joyo Guzina. .Po 3 K: Risto Terzić, Milan Drekalović i proto Dimitrije Jovanović. Po 2 K: H. Alibeg Begtašević, Nadšumar Spievak, Adem ef. Sokolović, Mehaga Džumhur, Mehmed-Alija Hadžić,Mehaga Drače, Osman ef. Mehmedbašić kadija, Branko Ivanišević, Spekija Menoti, Zulfaga — Priča, koju sam Vam sad ispričao, istinita je, jer sam je sam doživio. — Tako! Ali znate, da jc niste Vi doživili, m nogo bih Vam prije vjerovao. O d o b ra v a n je . O n: Baš čitam , kako je ljubljenje opasna stvar! O na: Može b i t i... Ali ja cijenim baš one ljude, koji naprezaju od opasnosti. 3 a ypeAH0iiiTBo oAroRapa: Ocjian T>HKHh. - Islamska diotl. Štamparija. - Za uredništvo odgovara: Osman Gjikfć � https://kolekcije.nub.ba/files/original/77d5df6f12f753b43b5979f5db901276.pdf d78e1b1c54549033f5f9992dfa0f0a53 PDF Text Text BPOJ 1«. BROJ rOAHHA IY. GODINA Fajpei Gajret JIMCT 3A ^P^UITBEHE HOCJIOBE H 3A HA PO­ KRIO IIPOCBJE'RMBAHjE. LIST ZA DRUŠTVENE PO­ SLOVE I ZA NARODNO PROSVJEĆIVANJE. H3JIA3M CBAKOr 1. h 15. IZLAZI SVAKOG 1. i 15. ------- U MJESECU.--------- ---- y MJECEuy.----- B.iacHHK: Ai>yinTBO „I'ajper" - ypeflniiK: Očna« ’L hkmIi . — Vlasnik: Društvo „Gajret“. - Urednik: Osman Gjlklć CAPAJEBO, 1. OKToftp« 1911. — \ tt^ jiji a j i j - j * — I f n j e H a j e . i e c T y : s a E ociiy n Xopn,eroBiiHj n Ayc’rpoyrap c K y M onapxnjy, s a HjiaHOBe, Tajic 6y , y 'ieiinite b tokbko 2 K, s a H 6 > u » H O B e 4 K ro^naiH ,e. 3 a cbo o cra.io seMji>e 10 $paHaKa. I lo jo jm in 6pojeBH CTajy 20 x m . Hen.naKcHa ce nncMa s e n p n a a jj', PyK onncB ce ae Bpafcajy. — Ilp ern .ia T a a pyKonnCH Bia.iy ce a a »Apecy: „I'ajpe-r" — Capajeao. Ha/im Muftić. Nešto o nierhametu. Jednom naš dragi Pejgamber, alejhisselam, došao sa nekim svojim Ashabima na zirajet jednoj staroj neni. ,. > . On je ove zijarete obavljao po svojoj poslaničkoj dužnosti, jer je osobno svijet pozivao u svetu vjeru, a i tumačio uzvišenu islamsku nauku. Kod starice se uz ognjište, na kojemu je gorila velika vatra, zapovrgao eglefi o božijem merhametu. — »Ja Resulallah!« — reče starica — „Razjasni mi, kako to može biti: Islam kaže, da je Bog, Džellešanuhu, mnogo i mnogo milostiviji naprama svome robu, nego majka na prama svome djetetu; jer moje srce ne bi moglo pregoriti svoje dijete evo na ovoj vatri pržiti, pa da mi ne znam što skrivi, a znamo, da će Bog Džellešanuhu, svoje robove kazniti u džehenemskoj vatri, koja će biti mnogo žešća od ove, naše dunjalučke vatre i to za različite grijehe i po­ greške ?«. Ovo nenino pitanje bilo je dosta teško i zago­ netno za ograničeni čovječiji um, a neni, koja je bila vrlo pobožna, te je htjela, da svaku svoju misao do­ vede u sklad sa naukom Islama, zadavalo je dosta brige, pošto je svoj evlad vrlo ljubila, a na svoje se je oči svaki čas esvjedočavala, kako je Bog milostiv i dobar, kako svojim robovima dijeli nebrojeno udob­ nosti, pa kako dobro dijeli na ovome svijetu i onima, koji ga ne vjeruju. Pa za to je uvidila zgodnu priliku, kad je Pejgamber (a. s.). sjedio u njezinoj kući kraj ognjišta, da može doznati o tome pravu istinu. Na staričino pitanje Pejgamberu (a. s.) su zasuzile mubareć oči valjda od ganuća što se ovako stara Muslimanka brine i interesuje, da u tančine shvati Islam, a moguće i od neugodnosti, što je mogao pred­ SARAJEVO, 1. oktobra 1911. C ije n a je l i s t u : za Bosnu i Hercegovinu i Austro­ ugarsku monarhiju, za članove, talebu, učenike i težake 2 K, z a n e č l a n o v e 4 K godišnje. Za sve ostale zemlje 10 franaka Pojedini brojevi staju 20 hel Neplaćena se pisma ne primaju rukopisi se ne vraćaju. — Pretplata i rukopisi šalju se na adresu: „Gajret" — Sarajevo. vidjeti, da "Će biti mnogo njegovih sljedbenika, koj ćo dosta vjerskih ustanova krivo i pogrešno shvaćati, pa se po tome i vladati. Na to je Pejgamberu (a. s.) došao vahj i uputa, kako će starici to pitanje rastumačiti, a to je, da je pravi merhamet u istinu samo božiji merhamet, dočim da ljudi više puta svoje tako zvano milosrgje upotrebljuju na nemjestu, pa da trpe štetne i neugodne pošljedice. Majka ne će da kazni svoje dijete, kad što god pogriješi i tim misli, da mu je dobro učinila, a na­ protiv, ona ga je time strašno i nepravedno kaznila, jer dijete," ako za svoje pogreške no dobije osjetljive opomene, ono će misliti, da je dotični posao dozvoljeno raditi, te će u tom uvjerenju uzgojiti se i odrasti a neće znati razlikovati dobro od zla. A kad takog po­ kvarenog mišljenja odraste, neće mu uzgojeni i čestiti ljudi dozvoliti pristupa u svoje društvo, te će biti prisiljen družiti se sa nevaljalim i zlim društvom, a to je velika nesreća za čovjeka. Nu kad neko osjeti kaznu za počinjeni grijeh, on će se u buduće znati čuvati od nevaljastih poslova. Dakle, umjesna kazna je koris.ia i blagoslovljena Tako i Bog Džellešanuhu, za neke grijehe kazni još na ovome svijetu, a za neke je zaprijetio mnogo težom kaznom na budućem svijetu. A da je opravdana kazna i na budućem svijetu, vidi se i po tome, što mnogi griješnik ne okaje svo­ jih'grijeha za života. Da je opet vatra- dobro sredstvo za čišćenje čovjeka od grijeha, nože se ustanoviti po zahrgjalom željezu, koje kad baciš u vatru ova hrgju spali a željezo ostane čisto i sjajno. Nu kazniti s vatrom Bog nije nikome dozvolio, nego je mjesto toga ljudima dozvolio lakša sredstva, kao ukor, opomene, savjete, zatvore pa i šipku. �282 Mnogo majki i očeva ne može da pregori poslati svoje dijete na nauku, bajagi iz nekog milosrgja, ali s tim neumjesnim milosrgjem nanosi i sebi i djetetu samo štetu. Puno roditelja imade, koji žale da im se djeca iz malena priučavaju kakvom radu ili zanatu, misleći da im time koriste, a naprotiv, oni tako uzgajaju samo dembele i lijenčine. Ima roditelja, koji se naslagjuju, kad im dijete u prvim godinama, istom progovarajući, izgovara razne proste psovke i ne će da dijete radi psovke izruže ili išibaju, ali kad tako dijete odraste, pa stane i njima govoriti proste i nepristojne riječi, onda se kaju, ali to kajanje obično bude kasno, jer kazna merham et nije upotrebljena u pravo vrijeme. A ko pomogneš siromaha, podvoriš bolesnika, razgovoriš ožalošćena, pritećeš u pomoć bijednome, nasvjetuješ neupućena, onda pokazuješ milosrgje i merhametli si, a i umjesna kazna, može se ubrojiti u merhamet, jer su iza nje posljedice korisne. noBjeTapau ao ho ch o h s m je m ipnc ganjeka, KojnM je npo ^ e h e yKpacnJio no.i»a. Bcce,io UBpKyT8H»e nTHga npeMa Mjece^eBoj cBjeii jKy6operac noTOKa, Koje naw je CBojniu KpacaiiM to ko m nojauaBa.10 <J)aHTa3ejy, h h h h .i h cy TaKBy npnpoAHy t .io c t h xapMOHnjy, Aa cmo MopajiH hyTaTn, jep cmo fla Hara rviac He nopeMeTH 0By .ibenoTy... ce ćoja.ia O m i cy m e ce Haupe3ajie, KaKo 6n Te Morvie nocMaTpaTH Kpo3 noAyTaMy, Koja je BAaAajia. M ravinca ch nporoBopHTH, ajui Ta pnjeu Kao a * je Grana canpuBeHa i i t'fl 3BHje3Aa h o a Apseka, 3aTo ce nasKAtiiBo carae Haa Moje y x o u Te!“ ... th xh m r.iacoM peue: „bo - jih m * * * 3 Bnje3Ae cy 3acjajie Biirae nojaua^e gBpKyTaH>e... Hero npiije, nTHge cy C T jp c K o r: T. II—k. Obrazovanje samoga sebe. — Po njem ačkom : 0 . S —ć . — J'inaKH 3afle X a .n u -3 n ia c r\ , IljeCHBB. njecHHK je joAaH jjBHincH ctbo p — oahuoh ocje- — Kojn ee cMnje ca ocMjecHMa, Koje Heoo pacnpocTape, a raaane ca cy3aMa, icoje ce Jinjy H3 TaMe n o6.iaKa; onnja ce MHpncHMa Koje pacnpocTHpe UBnjeke u TpaBa, a ahbh ce npnpoAHHM .beuoTaMa h KpacoTaMa. UjecHHK je JienTnp no3„iakeHHX KpHAa, Kora je npnpoAa nycTH^a HećecnMa HAeja, xopH30HTy o jekaja. ,/IaxKHM noicpeTHMa H>eroBiix Kpn^a pa3Bece.i,aBa u;bhjeke u pyace a pacima CMnjeniKe h cBjeTJiocT y Kpyry kaj cpora ^HjeTa. IljccHHK je cTBopeH a* onjeBa npiipoAHe A,enoTe: cyTOH Koju ce ry6n npeA CBjeTJioraky; Hećeca ocBHjeT* a»eHa 3BnjesAaMa h Me.iaBxo,iHHHe 3aAacKe cymia; oh je CTBopeH, a» 6yAe TyMaq th x o noe3aje nBujeka h 3Bnje3Aa O h je ctbop , Kojn je nyraT6H y ApyniTBo, rayMy h no.T.6, a* A& roBop .tenoTaMa auiBOTa. Aah njecHHKOBe cy crn ynepeHe y rpyro jeA«o y3BiiraeHo He6o; ynpaB.beHe y rpyrn CBHjeT. ✓ Khbot Kora je OTnjeBao, jeAHor AaHa ke My H3iiku npeA OHHMa y o6.iHKy yTBape. IljecHHK ke TaAa, Tpecykn KpHAHMa, oa^ cthth Ka y3BHiueH0M He6y Kora je 3aMHinA>ao. C TjpcKor: T. n —k. J'inaKH 3a,ie Xfi.iHA-3Hj*. IU tb ch K a s a j ia ? KopncTekii cc AjCUotom Hokn otbophjih cmo npoaope h 3aHnjeAH cmo ce ijocMaTpajykH3Bje3AaHo He6o. JlaK Ima li dakle ikakva škola, koja odgovara svima zahtjevima, a koja je uz to svaki čas i najsiromašni­ jim otvorena? Odgovaramo da ima: Ona je otvorena, bilo bogatašu, bilo siromahu vazda otvorena, zimi u ugodnoj dobi, ljeti na zeleni, ona može najskromnije, kao i najviše zahtjeve zado­ voljiti. Ta se škola zove: škola za obrazovanje sa­ moga sebe. Ako smo u prošlim poglavljima opširnije opisali razne zavode, iz kojih še širi naobrazba, to smo uči­ nili radi toga, da mnogome, koji je željan nauke, učuvamo vrijeme, koje bi u njima izgubio i da spoljašnje prigovore, kad je govor o obrazovanju samoga sebe, valjanim odgovorima predusretnemo. Od tih pri­ govora najčešći su: 1. Profesorovo i učiteljevo predavanje je jasnije, razum nije i očiglednije, nego što su same knjige. 2. Predavanje ili lekcije (učenje) mora se tačno održati, dok se kod učenja samoga sebe ne drži ras­ poreda. 3. Učitelj ispituje i zna koliko je čije znanje dok je koil učenja samoga sebe čovjek obično u magli. 4. Svi su veliki ljudi svršili visoke škole; za to ih mora svršiti i svaki onaj, koji želi naobražen biti. Na to ja mogu odvratiti: 1. U prijašnja vremena, kad je učenjacima bilo ispod časti, da svoje knjigo pišu tako razgovijetno, kako bi ih svako razumio, bio bi opravdan prigovor, da se učenjem samog sebe ne može do zdravog rarum ijevanja doći. Ali danas, kad se radi na tom, da se znanosti omile u narodu, kad je prikazivanje do �283 •brim slikama na veoma visokome stepenu, nasješće samo onaj, koji nema ni toliko mozga, da shvati stvari radi toga, jer nema prethodnog znanja. 2. Ko nije oduševljen i ne zanima ga nauka, nego ga na to vežu samo odregjeni sati, taj će se i pred profesorom i pred samim sobom lažnim izgovo­ rima ispričati. U koga ima duha, može biti na hiljadu strana rasut, taj neće na silu svršenim učenjem ni blizu onoliko biti na dobiti, koliko onaj, što vrijeme upotrebljuje u važnije stvari, ali se zato ipak prihvaća učenja s pravim zanimanjem. 3. Položeni ispiti ne dokazuju još, da se neko potpuno razumije u jednu struku. Za polaganje jed­ noga ispita potrebno je samo dobro pamćenje i hladnokrvnost. Ima ljudi, koji su vrlo ograničeni, a ipak polože ispite s odlikom; ima opet genija, koji ih jedva do­ vrše, ili nikako ni dovršiti ne mogu. Dobrih primjera, za prvi dio naše tvrdnje imamo u svagdanjem životu, a za drugi dio naći ćemo ih u životopisima mnogih velikih ljudi. Uvijek je bilo ljudi, koji su se neumornim ra­ dom iz „mšta“ duševno visoko uagligji. Osobe, koje su s početka imale slabu ili skoro nikakvu naobrazbu, postadoše poslije finansijeri, državnici, književnici, pjes­ nici i najglasovitiji pronalazaču Ti su ljudi svakako morali imati svojstva, po kojima su bili sposobni, da svoj cilj postignu. Svakako, ko zna pisati, čitali i računati — do­ davši naravno još tome prirodni razum — može, i sam se učeći, vrlo visoki stepen naobrazbe dostići. Samo kako treba stvar udesiti, pa da se za kratko vrijeme i s malim troškom postignu sjajni uspjesi, to ih vrlo malo znade, oni to iskuse istom poslije mno­ gih neuspjelih pokušaja. Za to ću ja u daljnim poglavljima pokazati, kako će samouci uštedjeti sebi i vremena i novaca. K ak o t r e b a r a d i t i , d a b u d e u s p j e h d o b a r? Kad se jedan rat svrši s potpunim porazom za jedan narod, tome su krive: manjkave pripreme, rgjave i površne ratne osnove, promašena mjesta za napa­ daje, precjenjivanje vlastite snage, klonulost i t. d. Ali ta zla ne donose kobnih pošljedica samo ratnim nego i svim drugim poduzećima, koja su s ne­ promišljenim i slabim sredstvima započela. Kod učenja samoga sebe — kao i kod svakog zdravog preduzeća — traži se svjesno poznavanje na­ kane i sredstava, koja će nam pomagati. Jedan sahat trijeznog i mirnog razmišljanja često puta učuva či­ tavu godinu dana vremena. Da postignemo dobar uspjeh kod učenja samog sebe, treba nam: 1. Držati se strogo metode, koju nam propisuje; 2. Pouzdati se sam u se; 3. Strpljenje i ustrajnost samoukog, koji se niti prigovorima niti čim drugim ne da od svoje čvrste namjere odvratiti; 4. Zdrav ljudski razum ; 5. Čvrst i jasan cilj, poslije svih, zrelo promišIjenih poteškoća dostiživ; 6. Imati sav potrebni pribor i sredstva. Prema tome valja da se svaki autodidakt (t. j. onaj, koji uči bez učitelja) najprije zapita: 1. Šta ga je potaklo na učenje ? 2. Šta mu je cilj, šta misli time postići ? 3. Da li je u takim prilikama, da može svoj cilj postići? 4. Koliko ima dnevno vremena za učenje? 5. Koliko mu je potrebno vremena za dovršenje svoje zadaćo? 6. Ima li dosta strpljenja, da se korak po korak približuje cilju? -s 7. Je li mu potrebno opće ili stručno znanje? 8. Kojih mu se mahana valja otresti, a koje vrline tražiti, da ih zadobije? 9. Kakva sredstva i koji putevi vode njegovom cilju? 10. Koje od njih može upotrebiti? Pošto je autodidakt odgovorio na sva ta, kao i na druga, pitanja, koja pristaju njegovim željama i namjerama, nek onda pregjo na sastavljanje osnove za rad. Ona će mu dugo vremena biti vjeran prijatelj dobar savjetnik, pokazivač i opominjaš, koji ga „preko trnja i kamenja putem do slavi" vodi. O s n o v a z a rad . Pošto smo je na komadiću papira olovkom u kratko sastavili, neka se za tim unese u „dnevnik", o kome će kasnije biti govora. Najglavnije je kod osnove za rad, da bude kratka i pregledna, a ipak da u njoj ne manjka ništa, što se u bitnosti naše nakane tiče. Osnova treba da sadrži: 1. Svrhu učenja; 2. Cilj; 3. Sredstva, kojima ćemo se pri učenju služiti knjižnice, razni tečajevi itd.); 4. Svotu za trošak; b. Ustanovljeno vrijeme, koje nam treba za po­ stignuće našeg cilja; 6. Gradivo, što nam ga valja učili, razdijeljeno u godišnje, sedmične i sahatne rasporede; 7. Popis znanosti, koje mislimo postići; 8. Popis knjiga, iz kojih ćemo učiti; 9. Ostala sredstva, koja nas svrsi približuju (po­ znanstva, savjeti iskusnih ljudi itd.); 10. Nekoje poslovice koje nas bodre ili opominju. S ovim pravilima treba se osobito onda posavjepisac tovati, kad nam prijeti opasnost, da bi mogli u svojoj* istrajnosti klonuti, ili s pravog puta skrenuti. �284 P r i b o r p r i u č e n ju . Autodidakt treba da ima nešto učila od kojih se nekoja dobivaju badava, a nekoje uz neznatnu cijenu. Ta su učila: 1. Popis knjiga nekojih većih knjižara; 2. Iskaz knjiga za koje se od prijatelja čuje, da su dobre; 3. Za one koje znaju njemački, jedan veliki lek­ sikon (Meyer ili Brokhaus), kome to ne podnosi, mali Meyerov leksikon ili jedan dobar rječnik stranih riječi; 4. Za učenje jezika — potrebne riječnike; 5. Ormarić sa razdjelama za cedulje; 6. Dnevnik; 7. Teke, pera, običnu i jednu plavu ili crvenu olovku; 8. Nekoliko araka običnog papira; 9. Pribor za crtanje. Ko je svim snabdjeven a ima još na raspolaga­ nju 2—3 K mjesečno, može se s vremenom upravo visoko naobraziti. *“P o 1je z a ra d . Kad nekoga, ko se već bavi nekakvim poslom, obuzme želja za učenje, pa ako točnija iz proste taš­ tine i djetinjastog majmuni sanja, ima se tad ovaj slu­ čaj pripisati idealnim (uzvišenim) ili realnim (stvarnim) poticajima. Idealne su namjere, ako dotičnoga, koji poznaje svoje sposobnosti, oduševi želja, da te sposobnosti upotrebi na dobro čovječanstva, ne tražeći tu ni malo koristi za sebe, nego samo za cjelinu. Realna je namjera, ako je nekoga potakla na učenje želja, da poboljša svoje materijalno stanje. U prvom slučaju potrebna je bar opća naobrazba, u drugom obično stručno znanje, samo se od sebe razumije, da ima slučajeva, gdje treba i jedan drugi način naobrazbe. Sta je sve u pojedinim slučajevima potrebno, ne da se u ovako malom članku kazati. Ipak ćemo ovdje nabrojiti za nekoja glavnija zvanja nekoliko znanosti i umjetnosti, koje treba u obzir uzeti. Unaprijed isti­ čemo, da donji iskazi niti su potpuni, niti imaju bez­ uvjetnu vrijednost, Samouki će ih moći samo s opre­ zom upotrebiti, pošto je prema svojoj svrsi i svom predznanju izabrao znanosti, koje će učiti. On će — ovo je osobito važno — s početka čitati lakše knjige a poslije će pomoću opširnijih knjiga sve dublje i dublje zalaziti u pojedine struke. Ko se s p r v a n a ­ je d a n p u t poduzm e n e č e g a g o le m o g a i p re ­ te š k o g , n i k a d a s e s m je s t a n e m a k n e . — Po* la g a n o , a li s ig u rn o , — n e k a s v a k o m a u t o d i d a k tu b u d e lo z in k a. (Svršiće se). Teufik Fikret: Iz „Razbijenih gusala". Zeleni kutak. S lica se prašnog polja zelena radost smije, Slična proljeću mladom. Njišu se trave meke. Uvijen u plašt m ira duboki sanak snije Sav život malog sela na žalu tihe r’jeke. Priroda raskošna, sjajna s daleka i s bliza sipa Obzorjem mirise svoje i čarne intimne boje, A ruke zanosno širi ponosni hrast i lipa Ko da bi predjele htjeli pritisnut na grudi svoje. U ovom malenom selu ja svaku zastanem veče. Nekol’ko časaka, kada slijedeć maštu svoju Lutam kroz labirinte tamnih vremena ovih. 1 na ćas tuga me mine i dušu ostavi moju — Pa tada osjećam, tiho gdje zvuci frule ječe S bolesnih mojih struna, a pjesm a plovi. . . plovi. Sam sebi. Već sahat i po, sahat i po evo, Zbog jedne pjesme male i bez duha Mučim se, znojim, ne bih li ju spjevo — A ova pjesma sitna je i suha. Nemirni vali, ispred mene štono Bježite brzo u nepovrat tamo, Gasovi dragi, ja osjećam bono, Kako vas gubim. Ah, kud ćete, kamo ? ! .. Ja znam, u jednom disaju da znade Svemira c’jelog stvorili se gragja I u tren jedan da se život ragja. U sv’jetu bića takovih imade, Sto u po sata rode se i žiju I — Božjeg čuda! — izdišu i mriju. Pred pijanicom. »Pusti ga — velite — ; njega kazna će stići stroga; Kazna je zbog pića teška: mahmurluk i b’jeda veća®. ....P u s ti ga — i ja velim —; možda je za njeg sreća To, što mi zovemo kaznom samo s neznanja svoga. Kukavno ovo stanje, ma da je kazna mu velja, On joj se pijan ipak grohotom u oči smije — Stid je izgubio davno, jer nikad trijezan nije; Mejhansko prljavo ćoše hram je njegovih želja. Gledajte oči mu mutne bez izražaja i boje! Kakav mu izgleda svijet? Praznina puna tmuše. Na um mu zamagljen nikad ne pada žena i d’jete; Najveća kazna su njemu tih tužnih bića dvoje: Otrovni vjetri b’jede od njega bježe i lete, Nedužnu obitelj da mu razore i u prah sruše. �285 Mala porodica. Zadnja gonđže svog: sevdaha drhtava je stresla grana, Zadnjom kapljom alem —rose trava se je okitila . . . . Kad je ovo golo čedo rodilo se, onog dana I zim a je s najgorčijim potrebam a nahrupila I toj maloj porodici tugom srce opojila. T a bijednoj porodici novi član je težak bio — : Jedan samo sahan više sofru joj je razdrobio Ko planina. — Ali oče, čem u briga, čemu mora? Zar u srcu ne budi ti čedo čuvstva očinskoga? Zar ručica m ala ova ne potiče duha tvoga, Pa da snagu podvostručiš i d i radiš bez odm ora? Pun očinskog osjećaja dobri otac radio je Sa veseljem , da prehrani korom hljeba ptiće svoje. Zadnje gondže svog sevdaha drhtava je stresla grana, Zadnjom kapljom alem —rose lišće se je o k i ti lo .... A1 ovaj je puta zima — goot studenih leđnih strana Porodicu m alu našla u veselju. T u je bilo Uz nju g03ta nekoliko. Za sofrom se veselilo. Razmišljanje. Ima katkad trenutaka, pa se bojirn, misli svake I bolesnoj grani tada moj sanjarski razum sliči, Grani goloj bez listova, što na zimskoj dršće Pa bi lahko slomila se pod dodirom malog krila; 1 tog dana — ako pjevam — sve su m oje pjesme lake Tužne slike, pune suza, pune teških uzdisaja. Iz njihovih bl’jedih boja, što su suzom izaprane Ja se trudim c’jele sate, da izvadim kakvu miso — 1 tad sam se sebe stidim, šta sam sliko, šta sam piso, Pa se korim : „Bijedniče, m ašta te je prevarila; Zar iz sjene sanja može da istine svjetlo grane?« — . . . . Gle, na oko ova riječ im a smisla i značaja I . . . . 0 ne, miso ne pomaže pri pjevanju srcu mome; Duh pjesam a mojih sviju pun je tuge, pun je vaja, Sto ga svakog časa ćutim u tom pustom srcu svome. 8 turskog: Ćaziin Ćatić. Mapa Tbph : 0 Eepdepjofa. Obo ce Ha CBnjeTy MHjeaa, caMo pe 6ep6epa, MaHHpH Cepčepd h oKo.niHa 6ep6ep&. O bh ce HHKaA He-uujea»ajy. I II to uoBjeic aohcubb y gepčepuima, ksa npBH nyT CTynn y a>y, a03KUBH H AOgHiije y 6ep6epogn, n to A® Kpaja cBora » hbots. . JyTpoc caM ce, Kao očbbho, a »o oSpnjaTH. ^ ok caM ce ja npnčjmHraBao BpaTnua oepčepHBne H3 jeAHo y«iHUC, npiio.niMcaBao iim ce hcko APyrn H3 Apyra yJiHge, a to ce očhmho Aoral)®- J a yčp3aM Kopane; a.ia mu y3ajiyA 6jexy TpyAu; noejeK yHuh® y 6ep6epHHgy chmo 3a je^aH KopaK npuje MeHe, a ja caM nuiao 3a h,hm y3acTonge 11 mi/ijex ra, rAje cjeAe na jcAHy npa3Hy cTOJnmy, u to Ha OHy, 3a KojoM je 6pajao Hajčo.’nu momhk. T o finsa yBnjeK. Ja cjeAox, y HaAii, Aa hy nacTH mana Haj6o.T>eM oA ocTaanx MOMaKa, jep oh 6jeme Beh uomco a & ueui.i,a Kocy CBora nanujeHTa, a Kofera My join Hiije 6uo totob hh Ma3an>eM cojiy<J>a CBoje MyuiTepHje. J a caM mchbhm bhto pecoM nocMaTpao cue, uito ce 36BBa.io. KaA caM bhaho, Aa 6poj 2. xohe a » CTiirHe 6poj 1., npeTBopn ce Moja iiavKH.a y 6pnry. KaAa ce 6poj 1. aa TpeHyTaK 3aycTaBB, Aa npBAOuijHgH BSAa KapTy 3a KynaH>e, 11 Tano 3aocTaHe npa yTaKMBu|0, upeoopaTii ce Moja čpnra y CTpax. KaAa 6poj 1. onei noue Aa paAH cboj nocao b , Kano oh Tauo u Kofera My, yKAOHe y6pyce h CBojnM MyniTepHjaMa ubuihaxy npax ca o6pa3a, to je Moryi\HOCT, Aa .ih he 6poj 1. bjib 6poj 2. npBO peha: ,,ko je Ha peAy! , čujia hoajeAHaica, TaAa mu aacTaAe Aax oa 0HcicBBaH>a. A.ih KaAa Ha BpxyHgy CBora nocaa 6poj 1. 3ae.TaAe, Aa CBojoj MyuiTepajH oMeiiKta očpBe, TaAa BHAjex, Aa je H3ry6Ho ouK.iaAy caMo 3a jeAan jeAHHH TpeHyTaK, u ja oropueHo ycTaAox ii oeTaBHX 6ep6epHHuy, Aa ce cnaceM, Te Aa He naAHeu mana 6pojy 2, jep ja HeMaM huksko oHy 3aBHAHy cuocočhoct, Koja uoBjeKa mbhh icsaphm, a» MnpHO nor.ieAa y o'ih 6ep6epy, Koja lena, u a» My Kasce, Aa xohe Aa H6Ka Ha CTOJiHgy aeroBa KOAere. J a ociaAox neTHaecT MunyTa Ha noA>y n yijox onei yHyTpa, HaAajyhn ce 6oji>oj cpehn. ^lačorMe, Aa cy caA 6u.ie aay3eTe CBe CTOjinge, a 'ieTHpn MyuiTepHje, hyTajyhB, pacnjaHO ocjehajy AocaAy, Kao uito ce yBujeK Moace npHMujeTUTH Ha .T>yAUMa, Kojn y 6ep6epHuun cjeAe u >!CKajy. Ja 3ay3ex MjecTO Ha AHBaHy, y jeAHOM OAje.T>eay, Koje je 6u.io rBoađjeM orpaljeHO, npoBOAeku BpnjeMe y upoyuaBaay yoKBupeHBx peic-iaMa Ha30BU-.M>eKapa CBnjy HapoAa, o h>hxobbm cpeACTBiiMa 3a čojaAUcaae Koce. TaA» caM hhtso iiMeHa pa3Hiix npoAaBa^aga, Koja cy 6bji a Ha gpBeHBM (Jt.iaiiiaMa c pyMOM, uHTao cau HMeHa H uaMTHo čpojeBe Ha 6epčepcKBM jiebeHHMa; npoyuaBao caM neo p ran e u oraTehene jet{>THHe cviHKe Ha 3HA0BiiMa, 6ojeBe, HeuaAaae npeAcjeAHince, 3aBa.T>eHe noxoT.i>HBe u,ype H AocaAHy, BjeniTo MjiaAy AjcBojKy, Koja Mehe Ha omu AeAHHe Haoiapn; npoKJinaao cau y ce6a Becejie KaHapiiiiKe u oiajHor nanaraja, Koju ce Ha.ia3u cKOpo y CBaKoj 6ep6epHHUB. Hajnocanje H3HabeM jeAHy oa HajMaHiC noAepaHux CBe3aiC4 HJiycTpoBaiinx HOBima, icoju noKpuBaxy np.i>aBB cto HacpeA co6e, na cTaHeM upoy«iaBaTH HeočuuHo pijane npuKi3e AaBHO MiiHy^nx Aoraljaja. JeABa jeAHOM A<>hox ja Ha peA. JeAaH r.iac uoBime: „ko je Ha peAy? H ja ce Aačorue npeAaAox — 6pojy 2. To je yBiijeK Taico. J a peKox 6jiaro, a ® ce MopaM «cypiiTB, a ob6 ra p ajeiu Tano Ay6oKo A0pHyuie, Kao a & hx jom HHKaAa Huje uyo. O h mu AnrHe rAaBy 11 Bewe �1 286 Mn nenjKnp oko BpaTa. TaAa mh 3a6arA>a npcie y jaKy H DpaHBpCTH MH T3M0 y6pyC. CBojHM KaHJTaMa HCBHTa mh Kocy, Be.’i ehu Aa mh Mopa noTcjehn. Ja peKox, Aa He h y ^ a mh noTcjena. O h je jom jeAaHnyT pa3rjeAa na pe ie : „C o63iipoM Ha ^aHauiH>y MOAy, npH.iHHHo je Ayra>iKa, Haj6oj>e je, Aaicje, Aa ce Majo noKpaTii; oco6 hto je Hy»cHo OA ocrpar!" Ja peKox, Aa caM ce npnje ocaM Aana mninao. 3aMnra.'LeHo Me je nocMaTpao sa TpeHyTaK; TaAa Me samiTa npe3pHBo: „Ko Bac je mninao? Ja oAroBopnx 0AMax: „B h cemh! A ja caM r a yxBaTiio. O ha® npe^e Ha to, Aa canyHHHy MHjcraa h a * ce orjeAa y orjeAaJV, npeKHAajyhn uac no CBojy paAs>y, CTynajyhn cacBHM 6jH3y, pa3rjieAajyhn icpnTH'iKH CBojy 6paAy h <iynajyhH CBojy 6y6yj>Hny. TaAa mh HacanyHii noAo6po jeAHy cTpaHy jH pa h cnpeMao ce, Aa h APycy HacanyHn, KaAa npnMnjeTH, Aa ce Ha yjHipi ncH KOJ>y, npiiTpun npo3opy h Tano sacTaHe na rjeAam e p,o Kpaja, npn *ieMy K-iajehn ce ca ocTaJimi 6ep6epHMa o hckoaf 6op6e, n3ry6n Ana niHJHHra, a ja caM ce tom« oco6hto paAOBao. CaAa Me npecTaHe p,&Jbe cauyHHTH no JHny, npn «ieMy mh je caMo ABaP@A neiierav y y c ia Typno; na 3anoue oHAa Aa canyH pyKOM‘Tape; h A°KJie ce» 0KpeHyBuiH rjaB y, ca APyniM 6ep6epnMa pa3roBapao o 6op6n u&cA, yTHCHe mh, pa3yMnje :*e, mhoto njene y ycTa; oh AaCorMe Hnje HiiuiTa npirMnjcTHO, a jn y tojhko Bauie ja. CaAa noHHe Aa ouiTpn 6pnjaunny o CTap HapaMeaaK • a npn TOMe ce HeKojjiKO nyTa npeKHAao npennpKOM o jecjiTHHoj 3a6aBH y uyBHAaMa, Ha Kojoj je y jaacHOM xepue.iHHy Heicy BpcTy Kpa.i>a npnKasnBao. E ho je Bpjo 3aAOBO.’&aH, niTo cy r a nenicaAH ca jeAHOM rocnoljimoM, Kojy je CBojHM APaacHMa otapao, Te ynoTpe6no cbb cpeA“ CTBa, KaKO 6h npoAyacao npenapKy, TBpAehH Aa My je AocaAHJo 33AHpKHBaH>e H>eroBnx ApyroBa. noc.i>eAHna Tora 6 n ja je, Aa ce jom jeAannyT or.ieAao y o rjeA ajy h ocTaBoo 6pnjaHnny na noueo 6phhc.t>hbo Aa nem ^a ti: \jy Kocy, a npn tom je npnjHjenno HenocjyuiHy Birniny ceCii Ha nejo, 6am v cpeAUHH jc c/rpaacFbH pa3Ajej>aK HannHHo h bcjhkom TauHomhy o6a Kpnja HaA yranMa HUineTKaBao. MeljyTHM ce ocyoiHJia canyHHna Ha mom jHny h y n n jaja ce ounrjeAHo y Moje HajyHyTaptt>Hje AnjejoBe. CaAa je noueo Aa Me 6pHje, Te je CBoje npcTe Typao y Moje JHpe, Aa 6h KOHcy 3aTerao, npaeehH oa Mora Hoca uac no n ojyry, 0KpehyhH Mojy rjaB y uac OBaMO nac OHaMo, Kano je 3axTHjeBaja yAo6HOCT npn upnjaH>y, npiijaTHHM HaMBHOM, uac xpauyhn, nac Hcnj>y«ajyhH njbyBatiKy. ^o iu ie ce Ha m.ei;aBHM AnjeJOBiiMa Mora j a ija 6abho, HHcaM HHuiTa naTHo. KaA mh je noueo npcTe sa6aA&th , 6paAy mh Byhn h AP“ ycaTH, TaAa mh HaBpnjeine cy3e Ha onu. HucaM naano Ha to, iuto je oh mchh cacBHM 6jnay Aomao; hhcum Aa.i>e naano hh Ha H>eroB 6iije.iu ,iyKan, jep icaHAa cna 6ep6epa paAo »Majy 6njejH jy n ai;; Ho oh je ocjiM Tora HMao iieuiTo ua ce6n, uito mo je 6a- n a jo y 6pnry, Aa He nopeA c.Bera c.Bora cnoA>anm>er 3ApaBj»a yHyTpa opoHHTH, h to mh 3aAaBajo BejHKy 6pnry. TaAa mh Typn npcT y ycTa, Aa 6h My ('Baj 6110 Ha noMohn npn 6pnjaH>y yrjOBa Moje ropn,e ycHe, n obhm cjynajHUM AoicasHiiM opyl)eM yBjepex ce ja, Aa y joAan Aeo H>eroBHx Ay»cB(iCTM y 6ep6epHHi;H cnaAa h to, Aa ' ihcth h nexpojejcKe jaMrie. ^IecTo caM ce naTao paAo3H8jo, Aa to ’iHHe 6ep6epCKe KajcJie, hjih caM Bjachhk 6ep6epHHne. y OBaj Max 3a6aB.i,ao caM ce tiimo, iiito caM ce TpyAHO, Aa A03HaM, rAje he Me ouora nyTa Hajnpiije nocjehn; a.in oh Me npeBapn u 3acjene Me na Kpajy 6paAe, npnje Hero iuto cum Morao a°Hh Hauncvro ca CTBapn. O h OAMax HaoiiiTpn 6puja«iHUv, a to je Tpe6ao jom npnje yiiHHHTH. J a HiieaM npnjaTCJj oniTpora 6pajaH»a, Te c Tora HajecaM xtho A°nycTHTH, Aa ce jom jeAaHnyT hh MeHe HaK.iaTH. IIoKymaBao caM r a Aa HaBeAen, Aa oc.TaBH 6pBjaHiiny, jep caM ce 6ojao, Aa h e caAa ii36pnjaBaTn oHy cTpaHy Moje 6paAe, Koja je koa ueHe ocoohto H>eacHo MjecTo, MjecTo, Koje 6pHja>iHna He CMnie A«anyT AOA*»pHyTH, aKo He he Aa HanpaBH mTeTy. Aon oh peue, Aa he caMo jeAHo panaBo MjecTo Aa H3paBHa, h y hctom TpeHyTicy npeK.iii3H 6pHjauHi;a npeKO 3a6paH>eHor Mjecia h 6p3iiM 6pnjaH>eM 6nuie npoy3poKOBaHH MjexypHhu h y3a h>hx ce nojaBHme 6 oaobh, Kao nocjbeAHHa TaKBy noc(rynKy. CaAa yMoqn netuKHp y npBeiiKacT pyM n kbscho je h>iiu n n jejo Moje J a n e Ha>iHH0M Bpjo HejaroAHiiM, KBacno ra je TaKO, Kao mTO huku a hiiko Haje npao i>yACKo jn n e . TaAa r a je oneT 6pncao, Tapyhn ra cyxHM A^jcAOM y6pyca, Kao mTO nunaA Huje j&yACKo ju n e TpaHO. Ajih 6ep6epHH pnjeiKO KaA Tape Kao m io Tpe6a. OAMax 3a thm HaTamca mh CBojHM y6pycoM upneHKacTa pyMa Ha pacjeueHO MjecTo, 3anymn mh paHy npaiuKOM oa inTHpKe, HaKBaCH je HOHOBO npBeHKaCTHM pyMOM, H HaCTaBHO 6h 3annjejo y HeAorjeA to HaTanKaBan.e h 3anymaBaH>e, Aa ce ja HHcaM npoTHB Tora no6yHHo ii 3aMOjno ra, Aa ce jejapeA eeh oicaHH. CaAa mh HanyApyje u n je jo .inne, noAiirne mh rja B y a noune Aa mh, yAy6.T>eH y mhc.ih , pynaMa ope no Mojoj koch, ncnnT\jyhii npn Tone icpnthhkh caoje npcTe. TaAa mh npeAJoacH, Aa Kocy ohucth, TBpAehn, Aa j® to Bpjo HyacHo. J a lipHMjeTHM, Aa caM je jyue y KynaTH.iy Bpjo Ao^po ohhctho. TaAa caM ra oneT Ao6po yxBaTHO. Ha to mh oh npenopy»iH IIlMiiTOBy MacT 3a KOcy, HyAehn mh Ha npoAaiy jeAHo cTaKjenne. J a oa6hx noHyAyO h mh OHAa noHyAH IJ ohob peneK CBHjy napiJuiMa, npHBo.TbeBajyhH Me, Aa HemTO oa Tora h KynnM. J a oneT He npncTaAOx Ha noHyAy. O h mh npy»H CTpauiHO Heno cpeACTBo aa uHiuheme ay6a, — H>eroB concTiieHH npoHaja3aK. M icaAa ja o nei oa6hx npeAAor My, nsjaBH, Aa 6h xtho Aa mh upoAa Hene HOHceBe. EIoihto My hu obo HC HcnaAO aa pyKOM, BpaTH ce CBOMe no3HBy, HanyAepnme u n jejo Moje Tnjejo, ne H3y3HMajyliH hh Hore, miMa3a mh icocy 3ejTHHOM, ynpicoc MOMe npoTec.Ty, npoTpe h Hm>iyna hc Majen 6poj npa- �‘287 MeHona aaje^Ho ca KopjeHOBHMa, HinneTKa h liui'iom.'ha ocTaTHK, npanehu pa3Aje.T>aK ’iaK ao BpaTa ti npn.T.en^>yjyhH Ha hbjio BjennTO nonoKnpne cojiy(j)e. mh je aa thm neni.'bao TaHKe oćppe h domsaom hx uaaao, Apacao uh je npeAaBaB>e o TOMe inTa je cee nomiRii.m fteroBO nceTO, a° k ja Hncau «iyo 3 bhjk;uih>(.' Hce.’besnu'iKor B03a, Te ce yBjepno, Aa Hy sa neT MiiHyTa 3aicacHHTii 3 a oBaj bo3. Ta^a mh 3Aepe y6pyc ca Bpaia, npeBy«ic mh mbao h>umo npeKO ah na, npeljc cbojhm Hem.’LeM joui jeAaP®A Moje o6pBe h 3anjeBa BeceAo: — *Ko je Ha peAy?“ ^B a cax&Ta 3a thm naAHe OBaj 6ep6epnH Ha 36M.i»y h yMpe OA Kan.i.e. Ja hy 'ieicaTH jom jeAan a^ h na hy My ce OHAa ocbcthth. U hu fcy My Ha norpe6. T h Me TaAa cjeTHo* rA6AHy... XTjeAa ch mh HeniTO pehu, Aa’ He peie p’jen HiijeAHy A cyae th cTame tcKh... A na 3eM.T>y KaAa cAehe JeceH TysKHa, neBeceAa H yBene CByAa ua’jche, H TBoja je A>y6 aB cbcau... \ S. Sadi... Kod zadnjeg oproštaja. Xausa: .LjOiiim Hejia. Ha MBpHOH uopy 6ecKpajHe Tyre ^yraa mh mabaa He«iyjHo jjjts ,' y a npaTH>y Aiipe — joAinie APy>’® Ha tom6 nyiy — nyTy. 6e3 nyTa. H CB8KU y3Aax Aym® mh cjeTHe Ha Ty«cHoj Aepii OAjeKHe BajHO, M Ayma oneT taj OAjeK cperae H OH ce y H»oj H3ry6n TajHo... y rAyxo-Ao6a, kba Ay™a KAOHe, Oa 6oAa KaAa 3ajepa acapica, 3aApxTe c AHpe pnje'iii ooHe: „^byoaBH H6M8... A»y6aB je Bapica! ... XaMsa: Cjehaui Jin ce? IIpo.i>ehe je Ohao 6ajHo ^ A MH CT8AH y .IHBaAH, TAje j® BjeTpnh nupKo TajHo H HBHjeUH 3B8.1H MA8AH— „Ja Te Jby6tmu, th mh pene y 3aHocy Tora AaHa, ,,A A>y6aB mh pacie, Tene Kao Mupnc HBjeTa paHa! ... 3anHTax Te, Aa TaK0 Be3 npecTaHKa yB’jeK 6hth H ah fae ce A>y6aB abko Kao MHpUC MBjeTHH ckphth! Jutarnje sunašce prosipalo je svoje blage, meke, ugodne i zlatne zrake kroz malena okanca njene ma­ lene i skromne sobice. Meke poput magle, sjajne i čiste poput zlata pa­ dale su zrake vječnog i blaženog izvora po njenom blijedom licu, koje je bilo strašno iznakaženo, tako, da je napunjalo svačije srce nekom tajinstvenom stravom od toga vječnog, stalnog zakona — smrti. Ja sam sjedio za stolom u svojoj sobici. Usne su mi bile blijede, oči pune gorkih suza, srce se je stezalo u grudima kao da će pući, a misao mi je bila sve crnja i crnja, kao da će za uvijek po­ tamniti. Crne misli, kao crne vrane kljuvale su u moj mozak, htijući mi i zadnji atom veselja i radosti oteti. Krvnici moje nekadašnje sreće i veselja tištali su poput more moje bolne grudi. Moje su umorne ruke pale po golom i tvrdom stolu, glavu sam nesvjesno naslonio na ledeni sto, oči su mi se sklapale, misli se samo oko njezine sobe vrzle, a suze su tekle iz mojih umornih očiju. Ah, one njene rumene usne, sad su blijede poput mramora i ne mogu niti jedne riječi da mi zbore! One su se njene crne oči za uvijek zaklopile, koje su rne znale nekad poput strijela šinuti! Zar se je zbilja rasplinuo onaj njen ljupki, nježni, mekani i slatki osmjeh sa njenog rumenog lica? 1 ti si se eto za uvijek od mene rastavila, a ja nemam ništa više, što bih* mogao ljubiti. Ali ja još samo ljubim slatku uspomenu na one sretne dane i mile razgovore, ljubim i ono sveto mjesto, kuda bi najviše hodila, ljubim onaj mali i skromni humak, što tvoje umorno, blijedo i ledeno tijelo pokriva, lju­ bim ona mjesta, gdje je tvoja sjena padala, ljubim sve, što je s tobom živjelo, radilo, mislilo, osjećalo, čeznulo, trpilo, pregaralo, sanjalo zdvajalo, venulo i — uvelo. Jedino još što žalim, to su moje mladenačke sanjarije, to je sve ono, što je ma i jedan atom pri- �288 donijelo za zgradu moje srede, ali koja se je eto na­ skoro srušila, a na čijim razvalinama sad teku gorke suze toga „sretnika". Ahdlil-Hak Humili: Kći Indije. Dram a u 5 činova (8 slika). — Prevodi Šeiusuddin S arajlić. — (Nastavak.) Karanfilaga: Pusto s e lo .. . Ono selo neveselo, Kud sam prolazio, Oni dvori opustjeli, Gdje sam dolazio. Ono vrelo presahnulo, Gdje sam ljubljen bio; Ono luče udalo se, Koje sam ljubio. Da Ne Da Ne me nije ostavilo, bih ni žalio; me nije prevarilo, bi hatario. A1 na vjeri kad prevari, Bog joj. .sudac bio, A1 opet joj — srce moli — Strogo ne sudio!... Šemsudin Sarajlić: Noć caruje. Noć caruje, vjetar popuhuje, Dršću grane, žuto lišće pada, Voće zrije, usjevi se dižu, Plodna jesen u prirodi vlada. Za oblake zvijezde se kriju, Sve je tiho, samo iz daljine Jedva - čujno sjetni glasi bruje I umiru u krilu tišine. Ko da neko tu uzaman zove Sretne čaše, koje- se ne vrate, Ili vjetri kroz poljane puste, Tople dane na počinak prate. . . Noć caruje, žuto Vehne narav, ko Glas se čuje, ko „Piano bije vrh lišće pada, i mladost moja; da moje srce svoga pokoja... T o m s o n : Zar ne vjeruješ? , S u r u d ž i : S toga zar na vas puno nalikuje. Eto toliko nalikuje, da se odmah sjetim vas, dok nju vidim. T o m so n : Šta ti je Surudži?. Srdiš se na m e?... S u r u d ž i: Zar ja? T o m so n : Zar ja nijesam tvoj Tomson, zar ti nijesi više moja draga?... S u r u d ž i (munje\ito uzdršća): Draga — reko­ ste? (za se) ah, i sa svojom laži na me djeluje' . . . T o m s o n : Odveć hladno mi zboriš. Studen me hvata. S u r u d ž i : Ne škodi. Moguće, da će vam moje hladne riječi utišati vatru u srcu. k S [ p m s o n : Ne v je r u je š ? .,. (Za se): A sada će i ona doći. (Glasno) Ona je došla iz Londona. Istom došla. Moja sestra, koju sam šest godina željkovao. S u r u d ž i : Biva ste puna tri mjeseca zabavljen sa blaženjem svoga šestgodišnjeg željkovanja za se­ strom! Za to me zar nijeste niput potražio ni upitao za m e .. . Š ta?. . . T o m s o n : Ja sam se razbolio od prije tri m je­ seca. Malo J e falilo da u m r e m ! ... S u r u d ž i (približivši mu se, značajno): Ona je dakle vaša sestra? T o m s o n : Jest. S u r u d ž i (kao gore, radosno): a ja sam ona, koju ljubite ? . . . T o m s o n : Bez sumnje! S u r u d ž i (gorko): I tri mjeseca ste bolovali? T o m s o n : Tako je. S u r u d ž i (uhvativši g a z a ruku): I za malo nijeste umrli? T o m s o n : Došao bijah do umiranja. S u r u d ž i (zagledavši se pronicavo neko vrijeme u Tomsona, vikne mu u uho oštrim glasom): Ti lažeš! (odbaci Tomsonovu ruku i povuče se natrag. Tomson je začudno gleda. jSurudži se prezrivo osmjehuje). T o m s o n (u ljutnji za se,): Ja sam poludio! Što da se pritajavam? Zar to nije poniženje za čovjeka, kad mu se reče: ti la ž e š!.. . Stoga da se bojim i za š to ? ..; (Glasno): No, pa šta ti hoćeš od mene? Došla si, da me ispituješ, da me uzimaš na odgovornost?! Dobro. Eto: ljubim je. Šta moreš protiv toga, da vi­ dim?! S u r u d ž i (u velikoj ogorčenosti): Ah, na po­ sljetku čujem i od njega sama! T o m s o n : Ja sam tebe ostavio. S u r u d ž i : A h !... T o m s o n - Odbacio sam te, od tebe bježim. �289 S u r u d ž i (praznim grlom, kao da joj duša staje): Ah!... T o m s o i i : Ljubim je, jer je od tebe ljepša! Pa Šta ćeš mi? S u r u d ž i (odlučno): Zvijer! Zvijer koliko god da se pripitomi, opet je zvijer! T o m s o n : Šuti! S u r u d ž i : Nadati se od tebe milosti, isto je, što i slonovu kožu prati, da se ubijeli. T o m s o n : Šuti, velim ti. S u r u d ž i : Ja ti rekoh što htjedoh. Sada znaš koliko vrijediiš. T o m s o n (ćušne je rukom): Šuti, velim ti, šuti! S u r u d ž i (ne može se više suzdržati — zaplače.) T o m s o n : Ti ne smiješ protusloviti jednom engleskom oficiru! — E l i z a b e t a (dolazeći): Šta je to?... Ko je ova djevojka? T o m s o n (pretvarajući se): Ova?. .. ova,. . . da to je. . . E l i z a b e t a : Što plače?... Zbilja, zašto plače? T o m s o n : Ko zna što joj j e ! Z a r mi nećemo ići? Vrijeme je da idemp!. . . , S u r u d ž i (pohrli pred Elizabetu): Što me gle­ daš, ženo?. . . Hoćeš da znaš ko sam?.. . Ja — bijah" sirota. Nadah se, da ću njegovom pomoći nekad ra­ dosno poživjeti. . . Robinja bijah, koja željah da nie njegova ruka iz ropstva izbavi. A on? Razbi sve moje nade, pogazi me i odbježe i surva me u propast! . . . Pitaj, pitaj, za uzrok ga pitaj! Šta sam skrivila, šta sam zgriješila, da me ostavi? E l i z a b e t a : Ne razumijem te ... Šta govori, Tomsone? To ms o n : Šta ja znam? . .. (Hoće da odvede Elizabetu): Da mi idemo, madarh! S u r u d ž i (bacivši se preda nj): Odlaziš! Hoćeš otići, je li? A h!. .. čekaj gospodaru, šta sam ti uči­ nila, šta sam skrivila, pa da me ostaviš?.. . Ja sam bila samo jedna nesretnica, svoju sam sreću od tebe izgledala. A ti si mi mjesto pomoći dao otrov! . . . Bijah sirota, kojoj ti bijaše i otac i majka. A ti me još više ucvili!.. . Pa reci, da čujem, kaži šta sam skrivila, pa da me ostaviš?.. T o m s o n : Zar nećemo joč ići, madam? E l i z a b e t a : Ne, ne. Ova me djevojka zanima. Pitati za stanje bijednika, osobina je velikih ljudi. S u r u d ž i : Ti si zasadio u srce ljubav djevojci, koja nije imala pojma o svijetu i ljudskim nevoljama, I dok za me nevinu, bez grijeha, bijaše najveća bla­ godat ljubiti tebe, ti si me kao djevojku strovalio u najveći grijeh. Ne mogoh ti izbjeći, ljubav mi nije dala! — — Ah, . .. kako me sada nepoznato gleda!.. Zar me sada ne poznaješ, gospodaru?.. . Nijesi li ti onaj, koji si mi u mom neznanju, pri jednom vigjenju uzeo nevino srce zauvijek?.. . Zar si zaboravio ono doba tvoga nečovječnoga postupka, kada si mi lažno sve obećavao za naših sastanaka — plačući obećavao. Zar ja ne bijah ona, kojoj si u krilu govorio: „Ja ne­ mam druge želje, već umrijeti u tvom zagrljaju!11 Zar prije tri mjeseca ne bijaše ti ja a i ja ti? A sada si zar pristao da u groblje bjegaš od one Surudžije, u čijem zagrljaju željaše umrijeti?.. . (Tomson se sve više razdražuje, Elizabeta se čudi, a Surudži jetko dalje govori): Zar me sada ne poznajaš, gospodaru?. . A ne bijaše li ti onaj, koji si strepio u danima naših sastanaka, videći iz daleka koju našu seosku djevojku, pa misleći da sam ja, tiho me dozivao: Surudži! . . . A sada, kad Surudžiju vidiš pred sobom, čini ti se zar da je neka tugjinka, tebi posve nepoznata. . . Ah, go­ spodaru! Ako sam se promijenila i došla u ovo ne­ sretno stanje, ti si kriv; ako sam ogrubila, to sam za tobom uzdišući! . . A o n e noći sam za te lijepa bila. Za što si me onda primio? Za što me se sada otre­ saš?. . . Moja sadašnja ružnoća, tvoje je djelo. Pa zašto da ti se ono, kao tvoje, ne dopada?. . . — Istina jest, da ljudi poslije osugjuju svoja prvašnja nevaljala djela. Što čovjek radi u osamnaestim godinama, u dvade­ setim mu se već ne dopada. A za tri četiri godine najmanje, osugjuje ono, što je u dvadesetim godinama radio. Ali kao tebe ne vigjeh stvora, da bi umrtvio danas kao najveći neprijatelj djevojku, koja je već prije tri mjeseca u svojoj sreći umrla. To ne dolikuje čovjeku. Pripitomljena životinja, po mom sudu, od takvog čovjeka ima više ljudstva u sebi, viši je čovjek od njega. Ja ljude znam kao životinje — ravne svemu drugom — koje se s vremenom usavršuju. Tek ne znam, kakva si ti životinja, da nekada savršen, eto si sada podivljao. (Tomson povlači Elizabetu za ruku da idu.) Daj, gospodaru!.. . Povrati mi moju nevi­ nost, koju si mi oduzeo kao savršen čovjek, pa onda hajde. Daj mi natrag moje srce, koje si mi onda istrgao iz grudi, obećavajući mi, da ćeš me uzeti Povrati mi djevojaštvo moje!.. . Kad me nijesi poveo sa sobom, povrati mi moje srce, pa onda hajde! Ah, gospodaru!.. . Niti ja mogu više ikada uzeti svoje srce od tebe natrag, niti ti fmožeš meni moj namus povratiti.. . Sve je propalo!.. . (Gorko zaplače). E l i z a b e t a : Tomsone, ova djevojka ima odnošaja s tobom. Ne razumijem šta govori, ali ćutim da je tako nešto. T ć m s o n : Kakvih odnošaja?. . . Šta bi on mogla imati zajedničkog sa mnom?. . . E l i z a b e t a : Ti si mi kazivao, da poznaješ gudžeratski jezik. Dakle, razumiješ je? Šta govori? T o m s om: Da idemo. Molim, da idemo! (Za se): čudnovato! Toliko puta polazih, a upet ne mogu da odem. Kao da me je što sapelo. Ništa ne činim, ništa ne kažem? Ah! (Nervozno se kreće prema Elizabeti i uzima je za ruku): Zar mi nećemo još ići madam? E l i z a b e t a : Doznajemo dert ove djevojke! T o m s o n (smeteno): Poslije, poslije ću vam reći. Da idemo. Šta još stojimo. Zar nećemo ići? �288 donijelo za zgradu moje sreće, ali koja se je eto na­ skoro srušila, a na čijim razvalinama sad teku gorke suze toga „sretnika". Ahdnl-Hak Hamid: J £ ($ | l l l d i j © . D ram a u 5 činova (8 slika). — Prevodi Šem suddln S arajlić. — (Nastavak.) K aranfilaga: Pusto s e l o .. . Ono selo neveselo, Kud sam prolazio, Oni dvori opustjeli, Gdje sam dolazio. Ono vrelo presahnulo, Gdje sam ljubljen bio; Ono luče udalo se, Koje sam ljubio. Da Ne Da Ne me nije ostavilo, bih ni žalio; me nije prevarilo, t bi liatario. A1 na vjeri kad prevari, Bog joj sudac bio, A1 opet joif — srce moli — Strogo ne sudio!... Šem sudin S ara jlić : Noć caruje. Noć caruje, vjetar popuhuje, Dršću grane, žuto lišće pada. Voće zrije, usjevi se dižu, Plodna jesen u prirodi vlada. Za oblake zvijezde se kriju, Sve je tiho, samo iz daljine Jedva - čujno sjetni glasi bruje I umiru u krilu tišine. Ko da neko tu uzaman zove Sretne čaše, koje- se ne vrate, Ili vjetri kroz poljane puste, Tople dane na počinak prate. . . Noć caruje, žuto lišće pada, Vehne narav, ko i mladost moja; Glas se čuje, ko da moje srce „Piano“ bije vrh svoga pokoja... T o m s o n : Zar ne vjeruješ? , S u r u d ž i : S toga zar na vas puno nalikuje. Eto toliko nalikuje, da se odmah sjetim vas, dok nju vidim. T o m so n : Šta ti je Surudži«!. Srdiš se na m e?... S u r u d ž i : Zar ja? T o m s o n : Zar ja nijesam tvoj Tomson, zar ti nijesi više moja draga?... S u r u d ž i (munjevito uzdršća): Draga — reko­ ste? (za se) ah, i sa svojom laži na me djeluje' . . . T o m s o n : Odveć hladno mi zboriš. Studen me hvata. S u r u d ž i : Ne škodi. Moguće, da će vam moje hladne riječi utišati vatru u srcu. ~ T o m s o n : Ne vjeruješ?. ,. (Za se): A sada će i ona doći. (Glasno) Ona je došla iz Londona. Istom došla. Moja sestra, koju sam šest godina željkovao. S u r u d ž i : Biva ste puna tri mjeseca zabavljen sa blaženjem svoga šestgodišnjeg željkovanja za se­ strom! Za to me zar nijeste niput potražio ni upitao za me. . . Šta ?. . . T o m s o n : Ja sam se razbolio od pri|e tri m je­ seca. Malo je falilo da umrem! .. . S u r u d ž i (približivši mu se, značajno): Ona je dakle vaša sestra? T o m s o n : Jest. S u r u d ž i (kao gore, radosno): a ja sam ona, koju ljubite ? . . . T o m s o n : Bez sumnje! S u r u d ž i (gorko): 1 tri mjeseca ste bolovali ? T o m s o n : Tako je. S u r u d ž i (uhvativši g a z a ruku): I za malo nijeste umrli? T o m s o n : Došao bijah do umiranja. S u r u d ž i (zagledavši se pronicavo neko vrijeme u Tomsona, vikne mu u uho oštrim glasom): Ti lažeš! (odbaci Tomsonovu ruku i povuče se natrag. Tomscn je začudno gleda. jSurudži se prezrivo osmjehuje). T o m s o n (u ljutnji za se): Ja sam poludio! Što da se pritajavam? Zar to nije poniženje za čovjeka, kad mu se reče: ti la ž e š!.. . Stoga da se bojim i za š to ? ..; (Glasno): No, pa šta ti hoćeš od mene? Došla si, da me ispituješ, da me uzimaš na odgovornost?! Dobro. Eto: ljubim je. Šta moreš protiv toga, da vi­ dim?! S u r u d ž i (u velikoj ogorčenosti): Ah, na po­ sljetku čujem i od njega sama! T o m s o n : Ja sam tebe ostavio. S u r u d ž i : A h!... T o m s o n - Odbacio sam te, od tebe bježim. �289 S u r u d ž i (praznim grlom, kao da joj duša staje): sve obećavao za naših sastanaka — plačući obećavao. Zar ja ne bijah ona, kojoj si u krilu govorio: „Ja ne­ A h!... T o m s o n : Ljubim je, jer je od tebe ljepša! Pa mam druge želje, već umrijeti u tvom zagrljaju!14 Zar Šta ćeš mi? prije tri mjeseca ne bijaše ti ja a i ja ti? A sada si S u r u d ž i (odlučno): Zvijer! Zvijer koliko god zar pristao da u groblje bjegaš od one Surudžije, u da se pripitomi, opet je zvijer! čijem zagrljaju željaše um rijeti?.. . (Tomson se sve T o m s o n : Š uti! više razdiažuje, Elizabeta se čudi, a Surudži jetko S u r u d ž i : Nadati se od tebe milosti, isto je, dalje govori): Zar me sada ne poznajaš, gospodaru?. . što i slonovu kožu prati, da se ubijeli. A ne bijaše li ti onaj, koji si strepio u danima naših T o m s o n : Šuti, velim ti. sastanaka, videći iz daleka koju našu seosku djevojku, S u r u d ž i : Ja ti rekoh što htjedoh. Sada znaš pa misleći da sam ja, tiho me dozivao: S urudži!. . . koliko vrijediiš. A sada, kad Surudžiju vidiš pred sobom, čini ti se zar T o m s o n (ćušne je rukom): Šuti, velim ti, š u ti! da je neka tugjinka, tebi posve nepoznata. . . Ah, go­ S u r u d ž i (ne može se više suzdržati — zaplače.) spodaru! Ako sam se promijenila i došla u ovo ne­ T o m s o n : Ti ne smiješ protusloviti jednom sretno stanje, ti si kriv; ako sam ogrubila, to sam za engleskom oficiru! — tobom uzdišući! . . A o n e noći sam za te lijepa bila. E l i z a b e t a (dolazeći): Šta je to ? ... Ko je ova Za što si me onda primio? Za što me se sada otre­ djevojka? saš?. . . .Moja sadašnja ružnoća, tvoje je djelo. Pa zašto T o m s o n (pretvarajući se): Ova?. .. ova, . . . da da ti se ono, kao tvoje, ne dopada?.. . — Istina jest, to je. . . da ljudi poslije osugjuju svoja prvašnja nevaljala djela. E l i z a b e t a : Što plače?.. . Zbilja, zašto plače ? Sto čovjek radi u osamnaestim godinama, u dvade­ T o m s o n : Ko zna što joj je! . . Zar rni nećemo setim miP se već ne dopada. A za tri četiri godine ići? Vrijeme je da idem o!. . . najmanje, osugjuje ono, što je u dvadesetim godinama S u r u d ž i (pohrli pred Elizabetu): Što me gle­ radio. Ali kao tebe ne vigjeh stvora, da bi umrtvio daš, ženo?. . . Hoćeš da znaš ko sam ?.. . Ja — bijah danas kao najveći neprijatelj djevojku, koja je već sirota. Nadah se, da ću njegovom pomoći nekad ra­ prije tri mjeseca u svojoj sreći umrla. To ne dolikuje dosno poživjeti. . . Robinja bijah, koja željah da me čovjeku. Pripitomljena životinja, po mom sudu, od njegova ruka iz ropstva izbavi. A on? Razbi sve moje takvog čovjeka ima više ljudstva u sebi, viši je čovjek nade, pogazi me i odbježe i surva me u propast! . . . od njega. Ja ljude znam kao životinje — ravne svemu Pitaj, p ita j,. za uzrok ‘ga pitaj! Šta sam skrivila, drugom — koje se s vremenom usavršuju. Tek ne šta sam zgriješila, da me ostavi? znam, kakva si ti životinja, da nekada savršen, eto E l i z a b e t a : Ne razumijem t e . . . Šta govori, si sada podivljao. (Tomson povlači Elizabetu za ruku da idu.) Daj, gospodaru!.. . Povrati mi moju nevi­ Tomsone? T o m s o n : Šta ja z n a m ? . . . (Hoće da odvede nost, koju si mi oduzeo kao savršen čovjek, pa onda hajde. Daj mi natrag moje srce, koje si mi onda Elizabetu): Da mi idemo, madarh! S u r u d ž i (bacivši se preda nj): Odlaziš! Hoćeš istrgao iz grudi, obećavajući mi, da ćeš me uzeti otići, je li? Ah! . . . čekaj gospodaru, šta sam ti uči­ Povrati mi djevojaštvo m ojel.. . Kad me nijesi poveo nila, šta sam skrivila, pa da me ostaviš?.. . Ja sam sa sobom, povrati mi moje srce, pa onda hajde! Ah, bila samo jedna nesretnica, svoju sam sreću od tebe gospodaru!. . . Niti ja mogu više ikada uzeti svoje izgledala. A li si mi mjesto pomoći dao otrov! . . . srce od tebe natrag, niti ti fmožeš meni moj namus Bijah sirota, kojoj ti bijaše i otac i majka. A ti me povratiti.. . Sve je propalo!.. . (Gorko zaplače). E l i z a b e t a : Tomsone, ova^djevojka im a odnojoš više u cvili!.. . Pa reci, da čujem, kaži šta sam šaja s tobom, Ne razum ijem šta govori, ali ćutim da skrivila, pa da me ostaviš?. . je tako nešto. T o m s o n : Zar nećemo joč ići, madam? T d m so n : Kakvih odnošaja?. . . Šta bi on mogla E l i z a b e t a : Ne, ne. Ova me djevojka zanima. imati zajedničkog sa mnom?. . . Pitati za stanje bijednika, osobina je velikih ljudi. E l i z a b e t a : Ti si mi kazivao, da poznaješ gu. S u r u d ž i : Ti si zasadio u srce ljubav djevojci, koja nije imala pojma o svijetu i ljudskim nevoljama, džeratski jezik. Dakle, razumiješ je? Šta govori? T o m s om: Da idemo. Molim, da idemo! (Za se): 1 dok za me nevinu, bez grijeha, bijaše najveća bla­ godat ljubiti tebe, ti si me kao djevojku strovalio u Čudnovato! Toliko puta polazih, a opet ne m ogu da najveći grijeh. Ne mogoh ti izbjeći, ljubav mi nije odem. Kao da me je što sapelo. Ništa ne činim, ništa dala! — — Ah, . . . kako me sada nepoznato gleda!. . ne kažem? Ah! (Nervozno se kreće prem a Elizabeti i Zar me sada ne poznaješ, gospodaru?.. . Nijesi li ti uzima je za ruku): Zar mi nećemo još ići madam? E l i z a b e t a : Doznajemo dert ove djevojke! onaj, koji si mi u mom neznanju, pri jednom vigjenju T o m s o n (smeteno): Poslije, poslije ću vam reći. uzeo nevino srce zauvijek?.. . Zar si zaboravio ono doba tvoga nečovječnoga postupka, kada si mi lažno Da idemo. Šta još stojimo. Zar nećemo ići? �290 E l i z a b e t a (pozorno): Šta ti je Tomson, tebi nešto ima!. . . T o m s o n (još uvijek kao izgubljen): Da idemo kući, hajde; kući, kući . . . (Na jedanput se trgne): Pa neka crkne, šta ću joj ja?!.. . (Tomson i Elizabeta polaze). S u r u d ž i (poteče za Tomsonom): Najprije mene ubij, pa onda hajde, gospodaru! Gospodaru!... (Prihvati se Tomsonu za nogu). T o m s o n (silovito tresne nogom): Nosi s e ! .... Sad ću te smrviti! . . (Pregazi Surudžiju nogom). S u r u d ž i : AI!. . . Nogom me goni od sebe, kao pseto što se goni! Ah! (Prostre se na zemlju i plaće). E l i z a b e t a (kao da se srdi): što napadaš sirotu djevojku? T o m s o n (idući, na pola se okrene Elizabeti): Ah! Kad vas uzmem pod ruku ovako i s vama na­ prijed stupam, čini mi se, da nam iza legja ostaju sve naše brige, da nas sejire, a veselje da ide pred nama, da nam pute pokazuje. Sretan sam. Sretan!. . . E l i z a b e t a (okrenuta, gleda Surudžiju):*Ova mi se djevojka dopada. t T o m s o n (kuša da je odvede): Šta vi toliko? Čovjek na ovom svijetu treba •''biti bezbrižan, pa da rahat poživi. Šta mislite da bi ona za vaše stanje pi­ tala, kad bi ste vi plakpja?!-« E l i z a b e t a : Al meni se ne dopada, kako se ti ponese prema ovoj djevojci. (Ponovno polaze). S u r u d ž i (hoćocda se digne, ali nema snage): Tomsone! Gospodin Tomson! E l i z a b e t a (iznenagjeno): Kaže: Tomson! l i me ti zna?? S u r u d ž i : Koliko što znaš. da je Bog jedan, ubij me, gospodaru, ubij me! Ubij, da umrem pod tvojim nogama. Ubij me, tako ti zdravlja one koju ljubiš, tako ti ljubavi te pored tebe, zdravu me ne ostavi. (Videći Tomsonov nehaj, skoči, poteče i kuša da mu istrgne mač iz korica): Daj, izvadi mač, gospodaru, i s njime umrtvi! Ubi me saovim mačem, što si ga opasao radi svojih najvećih neprijatelja. Udri s njim djevojku, koja ti je najveći prijatelj na zemlji i koja bi u smrti od tvoje ruke osjećala svu slast života. Ubij me! . . . T o m s o n (Otima je joj mać, odgurne žestoko Surudžiju i obori je): Napasna djevojko ! S u r u d ž i (padajući): Ah! Da me još jedan put udari, sretno bih um rla!... Ali — odoše, odlaze!. .. (Diže se, da poteče za njima): Ode, odbježe me! . . . Bježi. . - Idem i ja za tobom i ja — Tomsone! A h!.. (Odjedanput se sruši na zemlju i gorko, zdvojno za­ plače. . . .) (Nastaviće se.) Pjesma od Voltaire-a. Radost i tuga. Kadkada jutrom uznemiren ustanem i preplaše­ nim pogledom promatram gujusnu sliku ljudske po kvarenosti, koja prirodu rasplakuje. Pratim stanje ljudstva, koje je palo u hiljadu rrznih zabluda i mu­ čila; pratim tiranije toga prljavog (nečistog) rada, kojim se u šali titra Satana. I pitam goru Etnu: „Čemu to tvoje toliko ha­ ranje i šta su ti izvori oko tebe, što oganj prosiplju? 1 pitam mora: „Gdje su one razrovane obale, koje su ostale pokrivene zapjenjenim tvojim valima?" Tada se obrnem izdajicama i sebičnjacima i velim im: „Vi ovaj svijet više pretvarate u zbrku i kaos od bijesnih morskih valova i od strašnih vulkanskih plamenova (lave).“ / U ovom tužnom i beznadnom stanju ispitujem kakav je i šta je strašni dio svake stvari na svijetu; kada na koncu ustanovim da je potreba prirodnog zakona „patiti se i umrijeti", ja se tada rastužim i — plačem. Ali kad sjedim za stolom na soirće-u s neko­ liko prijatnih i umiljatih gospogja i vesele gospode, te jedem jarebice, što ih je gosp. Arandć pripravio i pijem vina; vesele pjesme, šale i lijepe riječi ukrašuju pauze ovog ugodnog soirće-a; ja tada — ne žaleći svojih prošlih dana — pozdravljam ljubav i milo­ vanje Kleo-a i njegove gospogje. Ugodno prijateljstvo mi uz njih srce veže, baci u zaborav moju starost i hiljadama novih užitaka radosti, harmonija moju mi­ sao obasjava i dušu mi osvjetljuje; ja se tada veselim i — smijem. Kadgod — ma da iz daljine — gledam kakva sve zla i opačine čine strančari i rovari u Parizu, koji izdajničkim neprijateljstvom potiču svijet na pok''arenost i megjusobnu mržnju i time ga demoralizuju, pa kad saznam da se sjever u krvi guši — ja se tada rastužim i plačem. No kad mi gosp. Tčrzć novčarku napuni, kad se moji vrtovi, moje bašče i moje gore okite cvijećem i poput sm aragda zazelene; kad moji plemeniti pri­ jatelji s veseljem pod drvećem plešu; kada — da odmorim svoju umorenu misao — po nekoliko puta pročitam djela ili riječi Ariosta,1) vazda istinitog T6sela ili djela drugih kojekakvih brbljavaca; — ja se tada veselim i smijem. Eto mora se priznati, da je taki ćovječiji život; svako imade po jednu ludoriju, da sam sebe baca iz tuge u radost i iz radosti u tugu. *) L u d v i k o A r i o s t o — poznati talijanski-epski pjesnik rogjen 1474., a umro 1533. Njegov „Rolando Furioso” (Bijesni Rolando) najveći je epos u svjetskoj literaturi, a imade 4000 stihova. �291 Znam da je čovjek nadaren božanskim svoj­ stvima i jednog dana mi ćemo biti pobjednički uz­ višeni duhovi. Ali ja priznajem, da je čovjek malko lud. Priroda se svaki čas pred našim očima mijenja i probraća. Najtužniji, najbrižniji rteroklit"-) po­ stane Demokrit *), ako mu posao u redu ide. — XnrnjeHa. 3 (i h i i j c h .(! c j iH je n o r upii.jom i*) — ,ZJp. C. Pn6HHKap. — Oa HeKOAHKO roAHHa Ha oBaMO qyje ce h koa Hac Kao h y APyi'«“ CBHjeTy, CBe nem he Kano H>yAH 6ojiyjy oA 3ana.>beH>a cjiajenor npajeBa. To MeI,yTnM, He Aona3yje, Aa j e caiia 6o„iecT AaHac necTa; npaje he 6btb , Aa je AaHaiun.n jn eica p a JiaKine h enrypHaje pacno3Hajy oa Apy rn x cahhhhx 6oji6cth, Hero iuto cy to CTapajn jte ' icapu ynjeJiH. A jib KaKo 6hjio a» 6 bjio, jeAHo je asBjecHo: s a n a jte f te cvnijenor npnjeBa aoctb je necTa CojiecT, a y3 to Bpjio 036w.’bHa h ouaCHa, n a 3aTo h x o h y , Ma u yicpaTKO, A» o6aBnjocTHM poAHTejte n e>oj. lip n je CBera MopaM Aa oCjacHiiM, uiTa je to „ cjih- Ilp a je CBera hmum a ** KasceM, Aa iena3HB „3anajbe*e caajenor npajeBa" y caMoj CTBapa norpemaH. T a 6ojiecT Haje 8ana.i.eH>e (vmjeaor npajeBa, boH totobo yBiijeic y npBOM peAy 3anajbeH.e oHor noByjbKa, aneHAHKca, Te je jbenapa 3aTo a 3oiiy' „aneHAnnaTiic". A cyniT0Ha je 6o,iecTii y TOMe, uito ce y cJiajenoM npajeBy Kao y aeKoj Keca, a y ohom oOjeuieHOM aneHAHKcy Bp.io JiaxKO 3aAp»caBa xpaHa, Koja us TaHicor npajeBa npejia3ii y Ae6ejio, na 3aAp5KaBajyha ce Ty, pacnaAa ce, Tpyne u Apaaca CAy30KOHcy y cviajenoM i;pajeBy a y npBy.’bicy, CTBapajy h a a a Taj namiH Bpjio noAecao 3eM.ijiiuiTe 3a cnaKy APyry Oo.iecT. H ohab. kba Ha to MjecTo Haal>y, Ma oa KyAa, ncBjeciie KysKHe Kjiane, oHe Ty Bpjio jiaxico ii3a30By 3anaA>eH>e, Koje ce, Kao iuto pexox, aoBe norpemHO 3aoa.T>eH»e cvrajenor npajeBa. Te KAane Mory ar Aoby y aneHAHKc npaje caera H3 caMor npajeBa, 38to ce Bp^o hbcto a biia «, Aa ce 3anaA>6H>e c.iajenor npajeBa HaAOBeace Ha kbkbv Apyry 6o6ecT y npajeBHMa, HanpaMjep Ha KanaB o6anaH npojniB. AJia ao npByjbKa Mory KyacHe KJiane Aa Aohy h ca KpBjby; KpeHyBiua ce c h>om ca KaicBor AaJieKor MjecTa y th jejiy; Ha Taj Hanaa nocTaje 3anajbeH>e cvnijenor npajeBa Kao noe.i>eAana KpajHaKa, HH(j)JiyeHne a t . a - MehyTna, Kao mTO peKox. Ta Harjia npajeica, aKyTHa 6o;iecT pa3Baja ce BehaaOM caMO ohas, kha je 3a H»y Beh npanpeMjbeHO aeM.tauiTe npeTXOAHHM nopeMehajeM aneHABKca. IIpeMa TOMe ce sanajbe&e cviajenor upnjeBa AajeJia H onjenja npajeBa HMajy y rjiaBHOM ARa Aiije^a: y Aaaje pa3JianaTe BpcTe: y noTajHy, noTMy.iy, xpoHHHHy TaHKO u AeSejio upajeBo.^TaHKo npajeBO uojia3H oa ace- BpcTy a y npajeKy, aKyTHy. jiyAna h npanehn pa3Ho.iHKe HenpaBajme Biijyre ncnyOHy noTajHy TeniKo je no3HaTH koa AjcTeTa. TaH>aBa noTayHO aoh>h aho Tp6yinn>e Aynjbe. y AecHOM AOH>eM kbo ce A^jeTe acTBHa aecTO »cajia Ha 6oaob6 a cjeBoKpajy Tp6ynme pjajbe yjia8a ce oho HajnocAAje y Ae6ejio THHe y ACCHoj CTpaHB Tp6yxa, HapoiHTo npa xoAy, ajia UpnjeBo. ,Zfe6ejio je npajeBO Kpahe aJia m ape oa TaHKor**); cy Ta 6o.iobb MaxoM Taao He3HaTHa n tbko HeoApebeHa, noneTaK My je je Ty, y acchom aoh>cm Kpajy Tp6yxa, Aa ce a6o r h»hx a He noMiiniJba Ha 3ana.T>eH>e cjiajenor oAaT.ie ce oho nen>e HaBarne, ao AecHiix BiiTnx pe6apa, npajeBa, thm npaje, uito ce jaB.i.ajy 06HHHO nocviaje Kana oHAa canaja Ha JiajeBO, HAe nonpeuHo Kpo3 Tp6yx KBe rpeniKe y jejiy. 3aTo ce hoa 3anaji.en.eM c-iajenor h cnyniTa ce OHAa oneT HaHBHce, y jiajeBB a ° h>h Kpaj npajeBa y o6 bhhom roBopy a noApa3yMiijeBa tck ona Tp6yxa, OAaTJe Kpo3 Kapjiany npo.ia3B noA BMeHOM ryacApyra, aKyTHa, upajena BpcTa, Koja ce jeAHor A»Ha inn»er npajeBa, Koje ce cBpmaBa HMapoM. Ha Taj HanuH iieHaAa pa3Baje B3 Te npBe. Biicii iicnoA Tor yuiha cau noneTaK Aečejior npajeBa Kao TaAa AnjeTe Ao6aje cacBBM B3HCHaAa jaK, cajiaH HeKa iceca, n Kao aho aeroB, Ta Keoa 30Be ce cjnijeno UpnjeBo. Ca cvnijenaM npajeBOM cToju y Be3n jom a je- 6oji y AOH»eM, agchom Kpajv Tp6yxa, Ao6aje y3 T o aje3 y , AaH 3aKpHcjLajia aho npajeBa, TaK03BaHH npByjbaK, hjih MaxoM a noBpahafte, a jayne a aaTeace Tp6yx HaponBTo aneHAHKc, Koja Baca o A»*^eM Kpajy cvnijenor npajeBa KaA My ce nHna AecHa cipaH a Tp6yxa, OHAje rAje My ce Kao icaKOBa rjiacTa a Koja naBjeKy hh Ha mTa He cJiyaca. Hajia3a cjiajeno npajeBO, oa npajiHKe Ha cpeAHHa ii3Mehy nynaa a A^cHor Kyaa. C bh th 3aana 6o.iecTa Mory A caA Aa oniiineu caay 6ojiecT. TaKO Aa noTpajy hckcjibko Aana, na Aa ce oneT nocTe*) H e r a k l i t : Grčki filozof, pesimista, koji je živio 500 neHO H3ry6e; A^jeTe TaAa 03ApaBa oa OBor aKyTHor 3agodina prije Isa (al. sel.) najteH.a cjiajenor npajeBa, a jia My H3a a e r a 3aocTaHe, *) D e m o k r i t : Grčki filozof, optimista, rogjen 470. god cacBHM npapoAHo, joui Beha ckjiohoct Ka Toj 6ojiecTH. pr. Is., a umro 360. A y ApycaM acTo TaKO necTiiM, cjiynajeBaMa 6oji6ct ce * ) IIpBB jyroc.ia«eH C K B xnpypuiK H K o u rp ec aaHnMao ce obhx AaHa b 8an a.te n .eM c -ia je n o r u p n je B a . H s hobo omTaMnaiie KH.nre pa3Baja CBe jane, a 6oa y Tp6yxy a noBpahaH>e a 3aneA’pa C. PB6uuKapa: 3,ipaBo h fio^iecHO flnjeTe, .teKapCKu caBjeTB toct Tp6yxa a onha MajiaacajiocT 6ojiecHBKOBa 6aBajy poABTeABMa, aoiiocbmo T aj O A je.taK y liameM jiHCTy. cb6 to Beha, aok He HacTyna a cmpt, a to Bp.10 neCTO **) U je jio K y n u o u p n je u o OApacjior MOBjena, oa JK6JiyAHa A° cacBHM 6p30, 3a HeKo.niKo AaHa: to cy ohb cAynajeBa, HMapa, pyro je np m iu K o 8 MOTapa; oa Tora A°J,a8B Ha TaHK0 KaA npey.T.aK nonae Aa ce rHoja a Aa TpyHe, na ce h UpnjeBo BemTo bbiub oa 6 MOTapa, a ua Ae6e»io Henyiia 2 MSTpa. �292 npoBajm h M3a30Be T6111K0 aana.’te&e n rHojeH>e Tp6yniHe uapaMBpe. 3ana.,i>eH>e CAajenor upajeBa, npeina tomb, BpJio je onaKa đojiecT. y Behnmi cJty*iajeBa jeAnna joj ie Jinjes onepaTopcKii hosk, Koja he SoaecHii upBy.i>aK sa Bpe&ieHa oAcjehu h H3BaAHTH, a ip6yx ohbctbth oa rHoja. 3aTo je h poAHTe.MiMa AysKHOCT, Aa iuto npnje 30By .H>6Kapa y noMoh, KaA toa Ha AjeTeiy ona3e 3aaKe KojH Jiane Ha 3HaKe y 3ana.i>eH>y cjinjenor upajeBa, HapoHHTO KaA ce AnjeTe aca^H Ha 6o.ioBe y AO&en, agchom Kpajy ip6yxa. A AOKJie AeKap He Aol>e, HeKa He npo6ajy HiiKaKBe A°" Mahe . i.eKOBe, Hero HeKa caMo ocTaBe A0ieTe Ha M0Py 0 HeKa My He AaAy HaniTa Aa jeA© h naje. Kao KaKBa-TaKBa npeAoxpaHa oa sana.tefta cahjea o r ppajeBa Moace, Me^yTiiM, Aa noc^yacH jeAHHO npaBH.iHa nexpaHa AjeTeTa u cTajiHO e.Tapa&e Aa AnjeTe HMa ypeAHy CTOJiBHy. v3flpaejbe . Narodne umotvorine. Gorom jaše,'... Gorom jaše čelebija Maše Gorom jaše, gori govoraše: „Goro moja, mene boli glava!" A iz gore nešto progovara: Ne boli tec s mene, Maše, glava, Već sa triju l’jepih djevojaka — Ti si jednoj tvrdu vjeru dao Vjeru dao da ćeš je uzeti. A drugoj si zlatan lanac dao, Trećoj dao burme sve od zlata. Pa te kunu i noćom i danom — Što si onoj tvrdu vjeru dao Vjeru dao da ćeš je uzeti, Tavna noćca kad na zemlju pane Vazda ona tebe kune Maše: „Gdje si Maše, boljela te glava!" Što si onoj zlatan lanac dao Kad god vidi onaj zlatni lanac Vazda ona tebe kune Maše: „Hajduci te po gori vezali!" Što si onoj zlatne burme dao Kad god makne burma na rukama, Vazda ona tebe kune Maše: „Ti se smako sa ovog svijeta!" Eto, stog te Maše, boli glava!" San UHiiila. . . San usnila jedinica Fata, U snu se je vrlo prepanula, Pa je majci rano uranila, Na Odžaku kahvu pristavila, Pa je milu majku probudila. Pitala je ostarjela majka: „Mila ’ćeri, što si podranila, Na ^)džaku kahvu pristavila. Kad od zore ni habera nema?" Fata majci tiho odgovara: „Čudan sam ti san usnila, majko, Pa se jesam vrlo prepanula — Star mi mjesec preko neba pregje, A dva mlada u krilo padoše." Govori joj ostarjela majka: „Hairli ti, ’ćeri, sanak bio! Što star mjesec preko neba pregje, To će tebe staro zaprositi, Što dva mlada u krilo padoše, To će t’ biti dva mlada pastorka". Molila je jedinica Fata : „Majko moja, ne daj me za stara, Volim s mladim po gori hoditi, Neg sa starim na šiljti sjediti." Malo vr’jeme za dugo ne bilo, Dvoji Fatu prosci zaprosiše — Star je prosi, a mlad je kupuje, Staru daše, mladu ne prodaše. Cvili, plače jedinica Fata: „Mila majko, što me staru dade, Što me majko, mladu ne prodate!" Zabilježio: M. Hilm i K urtagić, D. Vakuf. Momak i djevojka. „ 0 djevojko, ljepotice, Ne uzvijaj obrvama, Ne namiguj trepavicam! Ja sam momče neženjeno, A ti zlato neudato, Da te prosim ne daju te, Da te teglim sam ne mogu". Njemu djeva odgovara: „Nit me prosi, nit me dadu, Nit me tegli niti moreš, Ja imadem devet braće, I deseto čedo-bratac. Kad pojašu dobre konje A opašu oštre sablje Strahota te pogledati Ja kamoli dočekati!" Zabilježio: Falk. Mori(5 Mustnfaga i Odundžina Hata. Podigli se mladi vratničani Na Bjelave Odundžinoj Hati 1 pred njima Morić M ustafaga. Ali Hate doma ne bijaše, U mahali kolo okretaše. Nju mi nagje Morić Mustafaga, �29B Pa je njojzi tiho govorio: „Srce, dušo, Odundžina Hato, Digni skute bejaz-anterije, D ajaprogjem i čibuk pronesem!" Njemu veli Odundžina Hata: „Srce, dušo, Morić Mustafaga, Ti podigni samur-ćurku skute, Da ja progjem i kolo provedem!" Zabilježio: Faik. G ajretov glasn ik . Društvene vijesti. H ob MJiaH-yTeMejbaM. — 3 a PajperoBa HaaHajTeMejbrna ynacao ce je r. Cjr.iejMan Capmjak, KOHgeciioHiipaHH rpaljeBHHap h npoAy3UMaH n3 Bajc-time. Kao npBa Hempu oćpoisa n.iaHapime nocviao je APyuiTBy 2 KOMa^a fluoHuga „Myc.uiMaHCKe iUTaMnapnje" no 50 K. JKhbho CBjecHH TajpeTOB npnjaTe.i> h 6no npiiMjepoM h ocTavioj 6pahn mapoM Harne flOMOBHHe! L ista k . Književne i kulturne bilješke. Javan račun mojim biračima. Zove se brošura, koju je ovih dana izdao g. Dervišbeg Miralem, nar. poslanik. Brošura dr. Hamdije Karamehmedovića. — Gosp. dr. Hamdija Karamehmedović ljekar i nar. po­ slanik izdao je jednu brošuru, kojom se odgovara na poznatu brošuru „Safije hanujne", koju je izdalo ured­ ništvo ovd. lista »Mualima«. Mi je nismo dobili. Zajednička zabava „Gajreta", „Prosvjete" i „Napretka". Ova dobrotvorna zabava naših humanih društava, za koju smo u prošlom broju javili, održana je ovih dana u ulicam a sarajevskog „korza". Zabava je imala najboljeg uspjeha u svakom pogledu a ina terijalna strana njezina je prevazišla i očekivanje priregjivača, jer je donijela znatnu svotu od blizu t r i i po h i l j a d e k r u n a . Ovo je bio prvi put da su sva tri kullurno-prosvjetna društva našega naroda prtduzela zajedničku akciju u korist svojih humanih ciljeva, pa je ovaj prvi pokušaj zajednice pokazao radostan znak, koji dokazuje, da imade poslova, u kojima je mogućan sporazum na i jednodušna akcija čitavoga našega na­ roda bez razlike na vjeru, narodnost i političko m iš­ ljenje. Ova zabava je stoga u toliko više za pozdraviti, te će svaki pravi i iskreni rodoljub i prijatelj našega naroda od srca zaželiti, da ova zabava ne bude osanr Ijena, nego da se ta lijepa ideja proširi i u sva druga mjesta naše domovine, a naročito ona, gdje su sva tri elementa zastupana. Uprave svih triju društava su se obratile na neke svoje pododbore i povjerenike s apelom, da se i u njihovim područjima slične zabave prirede, pa se nadamo, da ti apeli društvenih uprava neće ostati bez uspjeha. Zabava u korist „Gajreta" Muslimani akade­ mičari u Banjoj Luci priredili su ovih dana zabavu, od koje je jedan dio čista prihoda bio namijenjen na­ šem društvu. Ta zabava je imala vrlo lijepa materijalnog uspjeha, te je našem društvu poslata svota od 400 kruna, kao otpadajući dio čista dobita čime je „Gajret" obilno potpomognut. Zivili svjesni omladenci, koji ovu humanu za­ bavu prirediše, kao i svi oni rodoljubi i prijatelji našega napretka, koji je svojom potporom potpomogoše. Ispravi. U predzadnjem (17) broju „Gajreta" u „Kći Indije" na str. 257., redak 11., krivo je složeno „lio* landezi", a treba da stoji „Kalenderi". Članarinske potvrde. — Radi nepredvigjenih tehničkih zapreka u štampariji nove potvrde nisu mogle biti gotove na vrijeme — kada smo to objavili, Nu danas smo u stanju javiti, da su one konačno dogotovljene, te ih možemo na zahtjev odmah razašiljati. Stoga molimo pododbore i povjerenike društvene, da nam što prije pošalju sve dosadašnje potvrde radi poništenja i da nam jave, koliko ćemo im, i kojega reda, novih potvrda poslati. Moliteljima zajmova. — Društveni zajmovi davače se samo siromašnim visokoškolcima, osim I. i III. godišta prava. Zajmovi će se davati uz obaveznice, koje moraju biti snabdjevene sa potpisom duž­ nika i dvojice sigurnih jamaca, a imena svih potpisnika obveznice trebaju se legalizovati kod suda. Interes na ove zajmove teče od dana isplate, a računa se po kamatnoj stopi od 5%. Obraćamo pažnju moliteljima društvenih zajmova na ove uslove, kojima moraju biti svi zajmovi uvje­ tovani. Ispravi. U prošlom broju našega lista u rubrici „Društv. vijesti", a u bilješci „Novi pododbor Gajreta" potkrala nam se je pogreška kod imena Osman ef. Daidžića, predsjednika pododbora u Zenici, jer stoji Dirdžić mjesto D a i d ž i ć. Iz administracije. Povraćen nam je broj 18 „Gaj­ reta«, upućen na ove adrese: A h m e d K a d r a g i ć , L j u b u š k i , s primjetbom: „naslovnik se nalazi kod vojništva — unbekannt L jubuški"; �294 Mustafa ef. Konjhodžić povjerenik Gajretov u Ljubuškom poslao je K 3216, od koje svote je 7 K sakupljeno prilikom ženidbe Ali Riza ef. Mušića na večeri kod istoga; K 9‘80 na iftaru kod Ali Riza ef. A.ieK caH A ap CaBHh, MaTypaHT j r p r . Ormana davanu u počast nar. poslanika čam il ef. T y 3 Jia, c npiiMjeAĆoiu: „adresat neprim a ; R a s i m a g a S u š i ć , B a n j a l u k a , s primjed­ Karamehmeđovića i K 15'36 sakupljenih u Gožuljskoj bom : „Abgereist nach Tiirkei" (znači otputovao u kiraethani prilikom posjete Ćamil ef. Karamehmeđovića. Husein ef. Ruždić iz Bihaća darovao je Gajretu Tursku); M a h m u d B u k a r e v i ć u 6. osn. škol e, Tuzl a 6 K u čast sloge braće muslimana. Gradsko poglavarstvo u Bugojnu darovalo je s primjedbom: „u Tuzli nije Bukvarić natrag Sara­ »Gajretu« 30 K. jevo G ajret«; Fuadbeg Abdullahefendić činovnik vakufa darovao I b r a h i m a g a K a t i l o v i ć , B a n j a l u k a s prim­ je mjesto bajramskih čestitki prijateljima, G ajretu jedbom : „otputovao u Tursku“; O m e r b e g l b r a h i m p a š i ć , T r a v n i k , s prim ­ 2 K 20 hel. Muslimansko zanatlijsko udruženje „Adalet u jedbom ! »Adressat gestorben« (znači adresat umro). Da li su ove primjedbe pismonoša tačne molimo Čapljini priredilo je u prošlom mjesecu zabavu, te je adresate, odnosno njihove poznanike, da nas jednom od čistog prihoda poslata Vi „Gajretu", u iznosu od 62 K. 90 hel. kartom obavijeste. Mjesto bajramskih čestitki prijateljim a darovali su »Gajretu«: Hilmi ef. Hatibović šer. sudac 3 K. Šemsudin ef. Sarajlić asistent gradske blagajne 3 K, Javne potvrde. — Darovi. Hamidbeg Herenda iz Goražda 2 K, Sakib ef. Korkut „Zrno po zrno pogača". mufetiš vakufa 2 K i Ahmetaga Novalija trgovac iz Sarajeva 1 K. Derviš ef. Hatibović svrš. uč. šer. sud. škole ob­ Mustafa Vehabović pravnik iz Zepča sakupio je vezao se je sakupiti 10 K „Gajretu44 te je obećanje ispunio i položio K 1110 Gajretovoj blagajni. Ove 14 K, koje darovaše mjesto bajram skih čestitki prija­ priloge mu dadoše: Mehmed Hamdi ef. Hasić učitelj teljim a: Po 2 K: Hasan ef. Kadić, H. Hasaga Calić i K 1'50, po 1 K: Ibrahimbeg Aganović, Dervišbeg Fi- Nuraga H asagić; po 1 K : Mula Rašid ef. Hadžispahić, lipović, Smailbeg Kulenović, Fahribeg Filipović, hanu Nazif Resić, Abdullah ef. Pašić, Ali ef. Hercegovac, mica N. C. i Muharerri'ef. Nuhefendić; po 60 helera: Fuadbeg Engjurlija, Fehim ef. Osmanefendić i Mu­ Muslafa Ibrahimhodžić; po 50 hel: Smail ef. Hatibo­ stafa V ehabović; po 50 h e l: H urmuz Malićbegović i vić, Mujaga Hadžić, Milan J. Vujanović i Saćiraga Agabeg Zaimbegović. P erp er; po 40 hel: Mujaga Ribić i Osman Sarajlić i Dervišaga Bakšić i Haliz Serdarević uč. šer. sud. H. Hajrudin Ribić 20 hel. škole iz Ljubinja sakupili su prilikom skupštine, koju Avdo Berberović tajnik pododbora »Gajretova« je održavao ćam il ef. Karamehmeđović nar. posl. u u Brčkom poslao je K 2240, koja je svota sakupljena Ljubinju K 22‘32. Od naznačene svote je K 7'80 sa­ na predlog Omer ef. Mulića prilikom skupštine za kupio Hafiz ef. Serdarević. Priloge dadoše ovk g. g . : osnivanje „Gajretova“ pododbora. Ali ef. Grebo 2 K, Sulejmanbeg Sarić, Husein ef. Ser­ Muhamed ef. Tufo muderiz sakupio je prilikom darević I K, Jusufaga Grebo 1 K, Mustafa Asim Gludržanja vaza u Begovoj džamiji (uz ramazan) K 3615 hić 62 hel, Smailaga Serdarević 60 hel, Jusufbeg Ša„Gajretu". rić 50 hel, Hafiz Smail Serdarević 40 hel, Ibrahimbeg Karl Verner iz Brčkog obećao je sakupiti za Ljubović 40 hel. a ostatak sakupljen od raznih skupvrijeme ramazani šerifa 10 K »Gajretu«', te je obe­ štinara na rečenoj skupštini. ćanje ispunio i spomenutu svotu poslao. Milan J. Maksimović advokat u Tuzli darevao Osmanbeg Pašić nar. poslanik iz Bijeljine, darovao je „Gajretu« 10 K. je »Gajretu« mjesto bajramskih čestitki prijateljima Svima prilagačima neka je čast, hvala i priznanje! K 1 0 —. Ahmed H. Smajlović trg. iz Cajniča darovao je „Gajretu" 10 K mjesto odgovora na čestitke, prija­ M a ja rjiacHHK. teljima, koji mu čestitaše ženidbu. Huseinbeg Hadžić dnevničar kod kot. suda u TypcKO-xaJiHjancKH paT. — „Ca6ax“ jaB.T>a, a& Kotor-Varoši poslao je 1 K mjesto bajramskih čestitki je KO# Hana^aja Ha jeAaH 6pe5Ky^baic koa TpiinoJinca, prijateljima. TajinjaHCKa BojcKa cy36njeHa, B3ry6nBmH 1600 BojHiitca. Husein ef. Huršidić sakupio je prilikom bajrama »AreHgnja CTe4>aHH« jaBjba H3 T p u n o A H c a , ^a te u isto doba prilikom izbora načelnika u G. Rahiću je Hohy y ohh 27. np. Mj. oa Typaica HanaAHyTa jeAHa K 61'32, koja je svota poslata „Gajretu4*. TajiajaHCKa cTpaaca, Koja jc qyBa^ia poBOBe EoMejrajaHa. R e d ž e p S a l i h a j-ić , B a n j a L u k a — pr eko V r b a s a , s primjedbom »Tursku u Karamurzeli nalaži se retur«; �295 Hom -te noJiacarae nynH>aBe noByKome ce HanaAann Haxpar, oCTaBHBmn Ha MjecTy BHine mptbhx ii paH>eHnx. y 6iiTUn cyAi(,^ 0BaJI0 i6 H P» tho 6poAoRjLe. »Mecahepo« o6japjbyje aAMnpajia < £apaB e.;inja n poK^aManBjy CTaHOBHnniTBy Tpnnojmca, y Kojoj ce 06jaB *yie BanocjeflHyhe Tpunojinca, h n3jaB.i,yje, Aa he Ao6hth oAniTeTy cbh ohh, Kojn cy ouiTehcHn npnjuKOM nyuH>aBe n3 TonoBa. HoBaqen.e he ce yKHHyTn, npoBemhe ce npnBpeAHe petjiopMe, a oouiTOBahe ce c.ro6oAa, Bjepa Ila p u rp a ACKii jihctobu jaBJbajy Aa je H mbu Ja x aja noHyAHo CyjnaHy 100.000 jbyAH a CenA H Apnc 30.000 3a CBeTH paT npoTHBy IlTaroje. CyATaH je — Bero — H3jaBuo HMauy CBoje 3aA0B0.b?TB0, a bcjihkh Be3ap je 3a 6.iaroAapHo HMaMy AoAajyhn Aa je 3a caAa Ta noHyAa HenoTpeSHa. J I bctobh jaB^>ajy, Aa je ycTaHOB.beH komhtbt 3a pyKOBohen.e 6ojKOTOM npoTUBy H rarojaH a. HMafte h »ceHe. TypcKH npeAcjeAHBK onuiTHHe T punoroca — Kojn » ^a j^a Te^erpat})« jae.ba H3 Tpnno.iHca: Jyqep y ce noByKao ca boJckom h3 T panoroca — Terorpaijrame hoHh noicyinaBa.ro je BHine xB^>aAa Tjpana HaBajiy Ha Aa je CBe CTaHOBHiiuiTBo npoBnHunja T punoroca u BeHrpaA, a^n cy y npaBO BpnjeMe oTKpHBeBii. IIocaAa u .na^e ra 3uja totobo Aa nolje y cbcth paT npoTiiBy H rarojaH a. nyau>aBOM cy b x noTHC.ro HaTpar. * Typc«a BroAa je 3a6paHnjia HOBaqeH>e Ao6poBo.bai;a, IIIeaK PerHycH Kojn jkhbh y 3arohy TpanoroTajep je 36or Tora Ha mhothm MjecTBMa Haeia.ro y3oy^eH,e. Haje, o6jaBiio je cbcth paT HTajmjaHBMa. O h HacTyna y »HKAaM« yBjepaBa, Ha TeMejby ayTeHTHHHnx ph - npaBny BeHra3H-a. Ap6aHacn B3 ByquTpHa h npamTHHe jecTH, Aa cy tohobh TypcKe očaroe 6aTepnje noTonnjiH 3aK.ie^n cy ce Aa ce 6ope npoTHBy HTa^ajaHa. * npeA TpnnojiHCOM Tpn BeroKa TarojaHCKa paTHa 6poAa. XHJiMH-naraa o paiy. CaAamH>n Bcjihkh Be3ap, * y TypcKHM HOJIHTHHKHM KpyroBHMa ce HoroBapa, KynyK CanA nama, h ABa aeroB a npeTxoAHHKa: 6hbiuh Aa he BJiaAa oAMax pacnycTP.Tii KOMopy, ^ hm ce OTBopa Be^HKii Be3np CTapn rliaMH.i-nama, *iyBeHH aHmioijiHJi h H Aa he npoBecTH HOBe ii36opc Ha ocHOBy HOBor B36op X h*imh nama, repMaHotjiH^ cnaAajy y Hajc^aBHHje a HajyMHBje ApacaBHHKe TypCKe, Koju yacHBajy HenoAHje.T>eHO Hor peAa. TerorpaM u ca oToKa M aroe jap.bajy oA 12. oKTo6pa: nomTOBaae CBHjy cTpaHana y TypcKoj. CBa Tpojnija cy y 10 caxaTH npnje noAHe npomjiH cy OByAa: Tpn Taro- KOHsepBaTiiBHu h npoTHBHHHii MjiaAOTypaKa, na nnaK jaHCKe OKronaane, jeAaH KpcTani, ocaM TopneAH>ana h cy hx obh Mojiii.iH 3a noMoh y caAaiun>oj TemKoj Kpimii. AeBeTHaecT nTa;rajaHCKnx BojHnx TpaHcnopTHiix 6poAOBa 0 A Te Tpojnpe, h aKO He 3ay3HMa HHKaKaB 3R3HH*iaH nojioacaj, HajBehH yTHn;aj Ha ApacaBHe nocjiOBe BMa X hjmh y npaBuy npeua TpnnojiHcy. narna, h oh ra noraaBiiTO Bpmn npeuo CBor oAyineB.beK ano »A ren u n ja CtecjiaHB® jaB.b», jju e p npnje noAHe ce 6e3 ynaAHue Taino HCKpija.ro y Tpim oroc oAa- Hor h 3axBajmor nomioBaoi^a MaxMyA IIIeBKeT narne, Kojn BMa H>eMy Aa 3axBajiH 3a CBojy Kapnjepy. croHo npBO oAjejLeibe Bojcne. 3aTO je Bp.ro BaiKHa H3jaBa X h^imh namuHa o paTy * H3M6hy HTa.auje h TypcKe. T a H3jaBa, AaTa napnrpaA3aK.by«ieH je MroAOTypcKn Konrpec, a Bpnjeue HOBor ckom AonncHHKy napncKora „MaTeHa“, H3paacaBa bhdicacTaHKa Hiije 3aKa3aHO. l io HCKa3BMa cay«iecHHKa 6no .beH.e orpoMHe BehHHe OiojiaHa. XnjiMH-nama peuao je: je KOHrpec oA ycnjexa. UHTaH>e Apyrnx HapoAHOCTH Hnje »PaTHe onepapnje 3ai;Hje^io he Ayro TpajaTn. Hhii3HeiueHo Ha Ahcbhh peA. H cto TaKo HBjeey AoHemeHn jeAna oTouaHCKa B^aAa He cunje iih noMiim.T>aTn Ha moHBKaKBH 3aK^>y*mii 36or ApacaH>a y no rro Ay iiHocTpaHe ryhnocT Aa CTymi y nperoBope c HTa^njoM o ycTynaH>y □ojiHTBKe. 0 A6op je 3aK.a>yuHo, Aa onyHOMohn cBora noTpuno^Hca 3a H3BjecHy HanaaAy y HOBii;y. MuHHCTapcTBO, BjepeHiiKa y U[apHrpaAy Aa koA B„iaAe H3jaBii, KaKo Koje 6h ce ycyAH^o Aa noTname TaKaB yroBop o MHpy, mjiaA0Typckh KJiy6 naHOBO 3axTHjeBa, Aa ce cbh TarojaHH 60.ro oh oAMax oTjepaHO y3 rHymaH.e ujeaoKynHor jaBnpoTjepajy H3 TypcKe. Hor MHHjema. C bh mh, 6es pa3.iBKe, Ay6oKO n jacno oc* •'»AreHrpijH CTe<j)aHH« iaB.bajy B3 CicaApa, Aa cy jehaMO, Aa 6h TaKBO nonymTaH>e oA Harne CTpaHe otboCBH TaHOUKbH HTa.’IHjaHCKH HOAaHHIQI H03BaHH y nojin pHJio nyT pa3HHM (uhhhhm ancTHTHMa h oABe^o Hac AemijcKu ypeA, r Aje hm je noA TeiuicnM npujem aM a Ka3aHo, ijiHTHBHoj nponacTn. »EBpona uopa boAuth panyHa 0 Be.iBKoj MohH peAa ce CMaTpajy Kao TypcKH noAaHHHB, na, aKO He 6yAy jmrH03HHX Be3a, Koje cnajajy CBe HCJiaMCKe HapoAe, anje (WiyuiajiH H3AaT6 hh nagore, Aa noTnaAajy noA paTHH cyA. Mace Beh BHAe, y caAauiH>HM AorahajaMa, CBeTH BjepcKH * paT. EBpona Mopa nocpeAoBaTH h Hahu kbkbo npaBeAHo I^eHTpa^iHH oA6op MAaAoTypcKH y CojiyHy Ao6ho oA oA6opa y Tpnno^Hcy 6p3ojaB, KojHM ce TpasKH uito pnjememe OBora cyKo6a. »Jom Haje BpBjeMc, Aa Ka3yjeu KaicBO 6h to pnjeCKopnja noMoh. A pann ce Ao caAa Hajecy noKasaro Kao noy3AaHH, a T ypm i Bojnu mi ce xpa6po 6ope b oAorojeBajy. me&e Tpc6a^o Aa 6yAe ca Hainer^rjieAnmTa. Mn ocTaIteHTpa^HH oA6op o6ehao je 6p3y noMoh ii no3HBa oA6op jeMo Ha onpe3H h oneKyjeMO Aora^aje totobh, Aa ce oAyy TpnnojiHcy, Aa AoTroH nponoBnjeAa cbcth paT. npeMO Ao Kpa]H>nx rpaHima. y ocTajiOM, MTa^iijaHun OTKaKo je H36ho paT Me^y HTarojoM h TypcKOM, npeHaM He Mory HHUiTa HayAHTH, Hapo’iHTo caAa, kbA je CTajio je cacBHM neTOBaibe y AA6aHnjH, a oco6bto y Hama (jiJiOTa y CHrypH0CTH. Mn cmo y CTaH»y Aa oA6hMaHacTnpcKOM BHJiajeTy. �296 jeMo cb6 H>HXOBe Hana^e. ochu y Tp0no«iHL*y. H a u Ty he oncpaimje h>hxobc uhtk Bp.io Teimce h ip ajah e Bpjio Ayro. MehyTHM bcjhkom 6pojy HTa.uijaHa y TypcKoj h H’raniijaHCKoj TproBHHB, MH M0SK6M0 «naxKO HaHBjeTH orpoMHC HeHaKHa,T,HBC ry6nTKe. TaKBO CT8H.e Moace a &Tpaje đeoKpajHO Ayro, aKO Eepona hc noxiiTa ca jeAHHM npaBPAHiiM pnjeiueH>eM, h M05K6 a » H3a30Be HajBehe onacHOCTH 3a OnUlTH MIip.« Iskaz dobrovoljnih priloga na zabavi, koju su priredili „Muslimani akademičari* u Banjoj Luci, u korist „Cajreta“ i m uslimanskog gjaštva na ovdašnjoj velikoj realci. Priloge clarovaše gg: Gjuro Vrignanin dir. zem. banke 40 K; Ragibeg Džinić sab. poslanik i velepo­ sjednik 30 K; po 20: M. Almoslino dir. I. banj. štedio­ nice, N. Somogy dir. banke za trg. i obrt, Dr.^ Zaloscer odvjetnik. Osmanbeg Pašić sab. poslanik, Košta Milić odvjetnik: 16 K Pavo Grgić knjižar; po 12 K: Hadži Mahmudbeg Džinić veleposjednik. Gdja Končar; po 10 K: Hamdija Afgan trgovac, Atif ef. Bahtijarević kot. predstojnik u miru, Hadži Hifzi ef. Bahtijarević gradonačelnik, Mehmćđbeg Džinić veleposjednik Ahmedbeg Džinić veleposjednik, Hamdibeg Džinić veleposjednik, Franjo pl. Jakubovvski okružni pred­ stojnik, Anton Miirzl, Ademaga Mešić veletržac, Paša beg Kulenović sab. poslanik i veleposjednik; po 8 K: Omer ef. Čirkinagić sab. poslanik, Josip pl. KOrtvelyessy financ. savjetnik; K 7.50 K Hamzaga Husedjinović veletržac; po 6 K: Osmanbeg Ibrahimbegović posjednik, Hadži Isak Poljokan veletržac, Faikbeg Džinić veleposjednik, Smailaga Dabulhanić posjednik, Huseinaga Horozović posjednik, Mehmedbeg Ibrahim­ begović posjednik; po 5 K: Salihaga Karahasanović posjednik, Omerbeg Džinić realac, Ćamilaga Gušić posjednik, Hakibeg Džinić stud. tech., Vukosav Gru* berović trgovac, Hafiz Bekjir ef. Fejzagić profesor, Tomo Vlahović, August pl. Kvvassay kot. predstojnik, Muharemaga Ibrišagić posjednik, Dr. Grossmann pol. pristav, Dr. Sigfrid pl. Umlauf kot. predstojnik, A v daga Ibrišagić- posjednik, Hilmija Afgan trgovac; po 4 K: Ibrahimaga Bahtijarević posjednik, Alois Fischer vet. nadzornik, Ahmed ef. Šćeta nad. pristav, Muhamedaga Bešlagić posjednik: 3.50 Muhamed Alihodžić; po 3 K: Salih ef. Bajagilović trgovac, N. Sukal sudac; po 2.50 K: Faik ef. Bahtijarević, Mahmut Sejdinović trgovac, Mustafa Skorup por. vjež., Smail Burić; po 2 K: Muharem ef. Midžić učitelj, Esad ef. Omerspabić trgovac, M. Tefmczyszyn stud., N. N. putnik, Der­ viš ef. Haznadar posjednik, Alija Bahtijarević realac, 3a ypcAHHiiiTBO oAroBapa: Ocinaii 'LiiKnh. - Smail Bahtijarević realac, Dr. Jelinović odvjednik, H. Avdaga H. Halilović posjednik, Eđhembeg Beglerović posjednik; po 1.50 K: Omer Vehabović, Ahmedaga H. Kadić posjednik; 1.10 K: Sejdaga ćejvan posjed­ nik; po 1 K: Muhamed ef. Maglajlić šer. vj., N. ef. Gjumrukčić profesor, Hadži Smail Hafiz Smajić, Mujaga Jašarević, Adam Jakubowski sud., Gdja Reich, Ćurčić svećenik, Vladislav W oIf knjižar, Rupčić nadporučnik, Dr. Hussein liječnik, Mirko Markezić stud. Muhamedbeg Ibrahimbegović posjed. Ćamilaga Ibriš­ agić posjednik, Gradski veterinar, Ž. Mustajbašić, Ljubomir Pezelj učitelj, Muhamed Demirović trg., Ahmed Redžepović; po 60 h: N. Tibold stud., Koloman pl. Milet stud., Milenko Kopri vica stud.; po 50 h: Zaim Rajić, Ali ef. Karahasanović, Omerbeg Omerbegović, Muharem Bosnić, Rušidaga Ćejvan, Hasan Skorup. Ukupni iznos zabave bio je K 1051.20 Rashod oko zabave___________ K 237.19 č ist prihod K 81401 Od Čega je poslato: „Gajretu" K 400, m usli­ manskim ■'gjacima na vel. gimnaziji u Sarajevu za nabavak knjiga K 50, za muslimansku gjačku biblio­ teku u Banjoj Luci K 50, a ostatak muslimanskim siromašnim gjacim a u Banjoj Luci. Najsrdačnija hvala svima prilagačima dobrovolj­ nih priloga i posjetiocima zabave. P r i r e g j i v a č k i odbor. Poruke i odgovori uredništva. E. B. — Ima i narodnih umotvorina, koje nisu dobre i ne zaslužuju da se objelodane. Megju takove, po našem nahogjenju, spada i ova pjesma što ste nam je Vi poslali, gdje se ljudi tako lako rješavaju na samo­ ubojstvo kao na kakav pilav. Akif. — Vaši „dobrotvori” i ako su učinili dobro djelo prema onoj siročadi, ipak ne zaslužuju da budu štampani, a zbog toga ne, što su slabo napisani. P o­ kušajte, da tu temu ponova i sa više pažnje i razmiš­ ljanja, napišete, pa ćete možda uspjeti, da tim „dobro­ tvorima" osigurate trajniji spomen. S a d i... — Sastav ,,U aleji" ne možemo donijeti. P redm et nam se ne svigja, a i obrada je dosta slaba. Pošaljite što drugo! Islamska dion. Štam parija. - Za uredništvo odgovara: Osman Gjlklć � https://kolekcije.nub.ba/files/original/7b9e7ce2b38617f43476977d0417edcc.pdf 6ae2eb98079aa42cfc4672615de1193b PDF Text Text BPOJ 20— 21. BROJ IM A H H A I V . G O D IN A T a jp e T Gajret jtjiCT 3 A ^ p y iIIT B E H E nOCJIOBE H 3A HAPO^H O II PO C B JE'E HBAIhE. LIST ZA DRUŠTVENE PO­ SLOVE I ZA NARODNO PROSVJEĆIVANJE. H 3 JIA 3 H OBAKOr 1. 1 15. IZLAZI SVAKOG 1. i 15. --------- U M J E S E C U .----------- ____ y M JE C E E (y.--------- Baacmnc: flpymTBO „ r a jp o T " - y PeanHK: Ocmhh T>hkhL. — V la sn ik: D ru š tv o „ G a jr e t“ . - U re d n ik : Osraan G jik ić CAPAJEBO, 1. HOBCMOpa 1911. n* j* — SARAJEVO, 1. novem bra 1911. IJ n j e H a j e ^iHCTjr: sa B o c h j b X e p i^ ro B n n y h A ycT po y r a p c K y MOHapxBjy, s a MJiaHOBe, Ta^ic6y, yM6HHKo h Teataice 2 K, 8 a H 0 HJ1 8 H O B 6 4 K roannnfce. 3a cbo ocrajie aeMae 10 ^ipaaaKa. IIojeflHHH 6pojeBH CTajy 20 xeji. H enjiahena ce nncaia ne npHMajy, P yK o n uc H co H 6 Bp ah ajy. — IIpe Tn jia ra n pyicon0cn m a a y ce Ha aflpecy: „ fa jp e T " — CapajeBo. C ije n a je l is tu : za Bosnu i Hercegovinu i Austro­ ugarsku monarhiju, za članove, talebu, učenike i težake 2 K, za n e č la n o v e 4 K godišnje. Za sve ostale zemlje 10franaka Pojedini brojevi staju 20 hel. Neplaćena se pisma ne primaju rukopisi se ne vraćaju. — Pretplata i rukopisi šalju se na adresu: „Gajret" — Sarajevo. Kurbanske kožice za ,,Gajret“. bi se što većem broju molbi za Stipendije, pot­ pore i zajmove udovoljilo. Na preklanjskoj glavnoj skupštini ,,Gajreta“ prvi put se u izvještaju odbora čulo o društve­ nom prihodu, koji je dobiven od k u r b a n s k i l r k o ž ic a , koje su rodoljubiva braća i sestre poklanjali ,,Gajretu“. U tome, prvom izvještaju o spomenutom prihodu iskazano je tek nešto više od stotinu kruna, što predstavlja vrlo malu i neznatnu svoticu, o kojoj, radi njezine stvarne vrijednosti, nije bilo potrebno mnogo govoriti ni komentarisati je. Ali je ipak o tome prihodu govoreno sa naročitim isticanjem, jer je tadašnji odbor polagao osobitu nadu u prihode od kurbanskih kožica, za koje je tada učinjen tek prvi pokušaj., A ta nada tadašnjeg odbora društvenog bila je i opravdana, jer je već druge (lanjske) godine ta svota prihoda od kurbanskih kožica znatno porasla, donijevši društvenoj blagajnici nekoliko stotina kruna i pojačavši upravi društva još više nadu u velike koristi, koje će društvu taj prihod u buduće donositi. Ovogodišnji glavni odbor društva je, ima­ jući u vidu preklanjski i lanjski prihod od kur­ banskih kožica i obzirom na razmjer povišenja toga prihoda za jednu godinu dana, takogjer položio dosta nade u ovaj prihod, pa ga je, izmegju ostaloga, i to dosta osokolilo, da učini prekoračenje u ovogodišnjem proračunu, kako Sadašnjem odboru društvenom je ta nada u toliko više osnažena, što je namjeran naro­ čito apelovati na onu braću, čiji su sinovi, skrbnici ili rogjaci stipendisti Gajretovi, a da će ti ljudi drage volje svoje kurbanske kožice pokloniti društvu, kao i poraditi, da njihovi prijatelji i bližnji tako učine, to je više nego sigurno. Stoga je odbor, uzevši u obzir, da društvo imade oko 300 stipendista, čiji rodi­ telji, staratelji i prijatelji mogu u najmanju ruku po 2— 3 kožice pribaviti društvu, i dobio miš­ ljenje, da će ovogodišnji ,,Kurban-Bajram“ do­ nijeti društvu u najmanju ruku oko 800 kur­ banskih kožica, koje predstavljaju vrijednost oko 2000 kruna. Odbor društveni će se u svoje vrijeme obratiti naročitim pismom svima spomenutim ljudima, a u isto će doba apelovati i na pod­ odbore, povjerenike i prijatelje ,,Gajreta“, da u tome pravcu za „Gajret" porade, pa se na­ damo, da će ti apeli odborovi imati uspjeha. M i i ovom prilikom takogjer apelujemo na svu braću i sestre, da svoje kurbanske kožice poklanjaju „Gajretu", jer će tim poklonom uči­ niti najljepše patriotsko i sevabli djelo. •V �298 XfiM8& : ]}nxop. Huko ne 3Ha Mojy Tyry, Moje 6o.ie, Moje Baje, Moje cy3e, nyAHy neacH»y, Moje TajHe y3AHcaje... H uko He 3Ha, huko, hhko, Hht’ to uurm Ka3aT Kojue... C Tor cau Haui’o n«iauuApyra y Buxopy jeceHcicoMe... Hyj ra, ksko TywHO n.iaie, Kpo3 no.T>aHe onycTje.ne, "lIyi uiTO gBH.nii u mio jeua, A CB6 c Moje cpehe r-B&ne---- Hamdij.i Mulić — Hrasnica . 0 narodnom štivu. (Odlomak iz oveće radnje „Narodno prosvjećiyanje“). \ ir * Najlakše i najuspješnije prosvjećivanje širokih narodnih masa čini se knjigom — štivom. U neprosvjećenu narodu prva ti je zadaća naučiti ga pisme­ nosti u čitanju, a to>dafbude s uspjehom, daj mu knjigu u ruke. Ovako rade svi narodni prosvjetitelji. Novoga alfabeta nije lahko priučiti, da čita knjige. Po gotovo, kada narodni prosvjetitelji, radi neoprez­ nosti, pružaju odmah nerazumljiva štiva novim alfa­ betima, eto sto muka! „Dao si mi, — veli on, — knjigu, a ja je ne znam učiti!" Ako želimo postići željeni uspjeh od svoga prosvjećivanja knjigom, mo­ ramo birati što zabavnije i što lakše pisano štivo, čim si jednog analfabeta naučio čitati, pruži mu u ruke koju našu narodnu pjesmaricu. Da čuješ od miline, kako je sigurno kroz dva-tri dana čita. Proberi mu tih pjesmarica, neka ih se sit načita. Došle bi sad na red pripovijetke. Najprvo treba pružiti mu šalu. Čov­ jek voli šalu, i novi alfabeta rado će čitati primjerice šale o Nasrudinu i od srca se smijati. Poslije mu pru­ žaj narodne pripovijetke, priče, kraće poilčne članke iz listova, kratke knjige, a onda istom će sam priu­ čiti se većoj knjizi i to samo onda s uspjehom, ako smo ga naučili kako će č i ta t i knige. Pri čitanju knjige valja paziti: 1. Čitati polako rečenicu po rečenicu, nepoznatu riječ podvući, pa upitati koga, da ti je protumači; 2. Onvj kratki od­ lomak kad pročitaš, prekini na jedan čas i promisli š ta si p r o č ita o ; 3. Ako si čitajući nabasao na reče. niču, da ti se svigja i da te poučaje, odmah je pod­ vući kalemcm, neka ti je poslije, kad sve pročitaš, go­ tova naći je i zapamtiti je; 4. Koja ti sc knjiga svigja jednoć pročitati, pročitaj je i tri puta; 5. 0 onom što si pročitao, povedi kadgod razgovor s kime ko te ra" žurnije, pa ćeš tako bolje upamtiti pouku, i nešto ljepše raščistili pojmove. Samo ovako čitanje koristi, a ostalo je čitanje kao ona, što veli naša: »Trla baba lan, da joj progje dan«. Naši narodni dobroželitelji trebali bi raditi što prije na tome, da se za naše šire mase naruda napišu knjige sa zabavnim i poučnim sadržajem. To bi mogao učiniti „Gajret", ili pak koja islamska knjižara i udesiti narodnu biblioteku. II. II nas su do sada širile knjige megju narod či­ taonice. U svakoj čitaonici »ima« knjižnica, ali samo na žalost u pravilima — na papiru. 1 sad se sjećam neke glavne skupštine jedne naše kiraethane. Birali tu odbor, pa dogje reda na nekog Mustafu ef., da bude knjižničar. Ovaj se otimao da ne može, da nema kada, a na to će mu neki ironički iz skupštine: „Pa, brate, to je barem lahko, svakako nemamo knjižnice, pa ćeš biti knjižničar samo na papiru«. Ko je iole hodajući po našim kasabama proma­ trao naše čitaonice opaziće, da i nemaju onog ormara što se zove »knjižnica". Ili ima tu nekakva škrabija a u njoj tefterina i dvije tri plisnave brošure. To je žalosnoga istinito! Knjižnica je u čitaonici ogledalo svijesti njezinih članova. Nikakva čitaonica nema ljepšeg pokućstva od dobro uregjene knjižnice. Nepoznatu čovjeku najvjer­ nije je mjerilo za prosvjećenost članova jedne čitao­ nice, ako vidi lijepu knjižnicu i knjigu o čitanju knjig^ koja je puna raznih imena marljivih čitatelja, koji pozajimaju knjige, čitaju i vraćaju u redu. Našem svi­ jetu neka ima 2—3 stola sa stolicama, dvije tri poli­ tičke novine, dvije-tri „lehve" o zidu i to je sve. Eto, tu se vidi naša nemarnost za sve što je lijepo i što v alja! Čitaonice! Ispunjajte svoju dužnost i uredite svoje knjižnice sa mnogo lijepih knjiga. Knjižničar neka je u v ij e k ne ,,ko mu drago", nego od vas najprosvjećeniji: koji sam znade, a zna vas, koji zna Sta­ je knjiga. Pustite uvijek dobru knjižničaru neka narod odgaja sftm štivom, kojega probere. Čitaonice su bez knjižnice (naravno pune knjiga a koje se knjige čitaju) — proste kahve. •III. I razlike u pismu nama smetaju pri prosvjeći­ vanju naroda. Pred nama su dva pisma na našemu jeziku: latinica i ćirilica. Pogrešno su se uvukla megju nas ovaka mišljenja: Ne čitaj ćirilice, to nije naše! Ne čitaj latinice, to nije naše pismo! To uvukošo megju naš narod mlagji „političari". A čemu to vodi? Zar ima kakva razlika našemu čovjeku izmegju knjige „U radu je spasenje" (latinicom) i izmegju one n. pr. „U uslovima uspjeha" od Čede Mijatovića (ćirilicom)? Narode! nauči oba pisma i čitaj sye korisne knjige, �299 pa ih napisao ovaj ili onaj. Naravno, sve što je za nas i što je naše najprvo uzmi i čitaj. A mi smo muslimani dužni tražiti nauku od koga bilo, samo neka je korisna po nas. U našim knjižnicama valjano je vidjeti knjige „Hrvatske Matice14, „Srpske Književne Zadruge44, i sve ostale knjige, koje se bave uzgojem, poljoprivredom, trgovinom i t. d., pa one bile pisane latinicom ili ćirilicom. Ne mogu prešutjeti, a da ovdje ne pokudim one pogubne običaje, što naši neki omladinci šire megju narod naš, šta više i megju malu djecu u normalkama: nekakve brošure sa političkom tendencijom. To je eto šteta 1 Šteta je golema što se naši srednjoškolci bave politikom, a nijesu još ni sami sigurni sa svo­ jom egsistencijom, šteta je još veća sijati razdor megju narod, a napokon koja je fajda našemu Mehi koji još nije na čisto koje mu je otadžbina i šta je otadžbina, pričati kojekake sanjarije izvjesnih politi­ čara. Ako si, omladinče, mladi patriota, pruži Mehi u ruke djela koja će ga poučiti o radu, uzgoju djece, o čuvanju zdravlja, obragjivanju zemlje i t. đ.! Širi knjige ovakog sadržaja, a time si učinio sigurno jedno p a t r io ti č n o d je lo . tografija nekakve stare žene, koja sjedi, a pred njom gjezva s kahvom, findžani i u ruci joj se dimi cigara. Žena izgleda stara preko pedeset godina, crna, izgor­ jela i smežurana lica, debelih osmjehnutih usnica, na glavi joj šamija stavljena kao lahka kapica, ispod koje se vide debeli uvojci prosijede kose. Obučena je u starinski kuparan, a po ovome je opet libada. Sjedi ala turka, nogu preko noge, puši i gleda kao muš­ karac. Ahmet se je karti vrlo obradovao, jer se uprav djetinjski smijao kao da mu se predočile sve ugodne uspomene iz djetinjstva, kad je kartu sa fotografijom pregledao. — „Ko je to Ahmete? — upitah prijatelja, kad je i meni potkučio sliku da vidim. — „To je stara Hata. Eto obeselio sam joj se, kao da sam rogjenu majku vidio44, — otpoče Ahmet sjedajući,’ a i meni pokazujući jednu stoliću da sjed­ nem, kao da je naumio meni čitavo predavanje držati 0 svojoj staroj Hati. Ja sjednem, a on je nastavljao: •— a^o ti je jedna žena, cijela je kasaba, i staro 1 mlado, poznaje. Od kako je ja znam, uvijek je stara i vazda je zdrava i u snazi. Najprije sam je kao dijede upoznao, kao strašilo za neposlušnu djecu. Ako 7 čije dijete neće da sluša roditelja, ovi odmah prijete Hatom. A ona opet umije vrlo dobro svoju ulogu fl f. igrati: zavrati nekako kapke u očiju, pa joj oči izgle­ daju kao krvave, onda opet imade nekakav krupan M. Ć. Ćatić. muškarački glas, pa kad se taka prikaže pred djecom Moje pjesme. nema toga, koje neće pobjeći od nje, a iza toga, bogme šuti i sluša. A h ! duša moja harfa je Eola, Poslije sam je dobro upoznno jer je bila kod U čije žice Sevdah prstom dira naše kuće nekoliko godina i radila je sve i vanjske I tiho u zanosu, a u glasu „mola' i unutrašnje kućne poslove: kuhala, mela, prala, kravu Velebnu ariju svete čežnje svira — muzla, vodu donosila, donosila iz čaršije živež u kratko: ° ® W .* sve je o njoj u kući zavisilo. Kad pomislim, koliko i I svakog dana, svake noći bira kakvih poslova je ona na svojim staračkim legjima Sve nove kajde u čast mog Idola. — snosila, čudim se, kako je mogla sve to podnijeti i Sa žica harfe ko jato lepira svladati, a opet iz jednu ruku iz toga uzimam kao Viju se akordi radosti i bola. neki ibret i čini mi se, da joj taj neprestani i vječiti Taj svaki akord - - jedna pjesma to je, rad, — a ona mi je kazivala da je od postanja uvijek Što kao odjek uzvišene Strasti radila, — samo koristio te je s Božijom pomoći mogla če zn e Ljepote, Ljubavi i — slasti. . . doživiti ovako lijepu i krepku starost. Hata uvijek radi i kad radi onda je vesela i ra­ Taj svaki akord — glas je duše moje; deći zadovoljno pjeva. On traži usne tople i rumene, U društvu je vrlo razgovorna i zanimljiva, — Na njima da ko cv’jet mirisni svene. — — treba da znaš, da se ona druži sa svakim: sa ženama razgovara o njihovim ženskim poslovima, a sa muš­ karcima znade raspravljati o težakluku, baščovanluku, trgovini, a drago joj je po koju i o politici čuti i razgovarati se. Hazim MufttO — Tuzla: Kad Hata sjedne ovako, kao što je ova slika prikazuje, uz ibrik kahve, a zapali cigaru i počne pri­ povijedati o starom vaktu i zemanu, nema fajde, ugoduo Neki dan stiže mome prijatelju Ahmetu s poš­ tom karta iz njegovog rodnog mjesta od druga mu, se toga sjećam. Šta misliš, ona je zapamtila mnogo — kako on reče iz djetinjstva — i na istoj karti fo- koješta, bila je na svadbi Hifzibega Gjumišića u Ba- D Stara Hata. �800 njoj Luci, a pošto se nije krila ni sakrivala (ovdje mi je Ahmet prišapnuo kojega je Hata plemena, pa se za to ne krije, ali toga iz naklonosti prama toj nepoznatoj starici neću ovdje kazivati!), to je imala prilike svukud doći i mnogo koješta viditi i zapam­ titi. Znade o svemu, kao kakav povjesničar pripovije­ dati iz vremena prije i poslije okupacije, što se je u našem mjestu zbilo. Radi toga, što se svijet s njom mnogo šali i džumbuša, i prozvali.su je »Alajbegom«, ona se pravi još smješnijom,’ pa mnogo riječi, osobito novijih, koje ona prije nije imala prilike čuti, naopako i iskrivljeno izgovara, n. pr.: ona nikad neće izgovoriti Sarajevo, nego »Savajero«, gimnazijalcu kaže „gimazac , dok­ toru »aotkur«, na mašinu »prid mašinu« i t. d. Opet ovaj novi naraštaj, a osobito koji se bavi naukom, Hati se je plaho svidjao, jer je uvidila, da svi pomoću svoje nauke umiju nekako razgovjetnije go­ voriti i iskazivati svoje misli, lakše se brane, kada raspravljaju,, ne svagjaju se nego mirnim putem đogju do sporazuma, i megjusobno se potpomažu, za to ih ona cijeni i brani. A pošto je u prvo vrijeme najviše djece išlo u gimnazije, pa je to ona zapamtila, poslije samo ako koji mladić ide nekucj. na nauku, pa bilo to u medresu, nuvab, realku ili zanatlijsku školu, Hata kaže, on ide u „gimlaziju" i on- je „gimazac", pa ga zato treba paziti i volit:. — „Hm, ovigimasci! Vire r i su oni ljudi. Znadu, bolan, svašta!" — Oni će ovaj „dunajluk" učvrstiti! Znala bi Hata često reći. Nu i ako je Hata toliko svoje „gimasce" cijenila i pazila, ima nešto radi čega se je na njih ljutila. Ali opet ne na sviju, nego samo na onoga koji bi joj se istakao sa nekim stanovištem, koje ona ne bi nikako mogla shvatiti, a prije toga nije >imala prilike o tome što čuti. Ona, na primjer, ne može nikako mirno slušati kad se govori o zemljinom kretanju i okretanju, zato ako se koji gjak pred njom istakne, pa to stane opi­ sivati i dokazivati, ona ga odmah ruži govoreći, da to ne može biti, da to nije tursko, jer kad bi se zemlja okretala, da bi se to osjetilo i t. d. Jednom moj stariji brat Hasan došao na ferije kući, pa pošto je bio nešto slab, pošalje mene da mu zovnem doktora. Doktor odmah dogje, a bijaše veliki dobričina, a b rat poruči Hati, da donese kahvu i doktora počasti. Hata se još od prije poznavala sa doktorom, donese odmah gotovu kahvu, ispita se sa liječnikom, pohvali mu njegovu staru punicu, za koju je Hata znala, da vodi doktorovo kućanstvo, pa veli: »Neka, starih insana, neka. Plaho tebi ona tvoja punica valja,gospodine!« Gospodin doktor je katolik rodom iz Hrvatske i vrlo lijepe blage ćudi, te voli sa svakim razgovarati, a i Hata, mu se dopadala radi njezinih originalnih misli. Moj br^t, pošto nije bio teško bolestan, uhvati priliku, kad se Hata onliko sa doktorom razrakolila hvaleći mu punicu, te namignuvši na liječnika, okrenu s njime raspravljati o suncu i zemlji i njihovom kretanju. Hata — isto ovako, kao na ovoj slici, bila poravnila, pušila i kahvu pila, a kad Hasan s doktorom poče o ovome razgovarati, zagleda se ona, sad u ovog sad u onog, a usvijetlila očima. — »Ma zbilja, gospodine, zar i ti vjeruješ, da se zemlia okreće ?« — na jednom upita Hata doktora. — »Pa da, draga Hato, jer kad se zemlja ne bi okretalo, ne bi mi imali ovih promjena: dan, noć, proljeće, ljeto, jesen i zimu i drugo koješta!® — od­ govori liječnik blago. — „Manite se, molim vas. Da se ona okreće, ja bih do sad, makar jedan p u t došla u Stam bol! — »E, jest, Hato, ti bi mogla doći kad se u isti mah ne bi i Stambol okretao® — tumačio je doktor tresući se od smijeha.« — „Daj, doktore, nemoj ti biti budala, tebi se barem more dokazati, Hasan je svakako u ono njihovo zagazio!" — dokazivala je dalje Hata, kao malo kroz huju, a ovo je onda izazvalo veliki smjeh megju nama, jer je Hatina zanimljivost sa ovim riječima postigla svoj vrhunac. Ne može se čovjek na ovake riječi ljutiti, prem da po svome značenju izgledaju grube i neotesane, jer. je s tim Hata pokazala, da ona drži, da je ovaj dok­ tor od svoga rogjenja doktor, a da nije morao, isto kao i Hasan, učiti, da postigne svoje znanje. Ovo opet što reče,'da je Hasan zagazio u »nji hovo®, to ni ona sama ne bi znala rastumačiti i doka­ zati, ko su joj »oni«, pošto je inače uvijek isticala, da je ovo školsko učenje „švapsko", da se isto smije učiti, ali se pri tome i čuvati, da ne bi zašao i u kakvo zlo zagazio, a i doktora je smatrala Švabom, nu ovim riječima, kao da je htjela doktoru veći turkovanluk priznati, nego Hasanu, kojega je znala, da je dobar Musliman. Kad Hata vidje, da su njezine riječi proizvele veliki smijeh, to se onda i ona opet udobrovolji, pa poče drugo koješta razgovarati, a najviše se je vidilo što je nastojala svoje riječi nasprama doktoru ispra­ viti, bojeći se, da ovaj ne bi uzeo za zlo, što mu jo malo prije rekla, da ne bude budala, pa mu okrenu govoriti kao sažaljevajući ga. — »Kukavče kukavi, ne daju ti sjesti pa s mi­ rom, sa svojom ženom to ajluka pojesti, već koga god šta zaboli, leti po doktora, a ti ko budala: letiš odmah svakom!« Kada Hata ovo izgovori, onda su nam još i suzo udarile od silnoga smijeha, a doktor joj je na to više puta kroz smijeh samo odgovarao: »Jest, draga Hato, tako je. Uprav jo tako.® Ovakih i sličnih uspomena iz mojih mladih go­ dina imade puno, na koje me podsjetila stara Hata, �_ nastavljao je moj prijatelj Ahmet svoje pripovjeđanje, — ali osobito, što je vrijedno o njoj zapamtiti i čim se Hata može ubrojiti u red plemenitih žena, jest to, što je ona odhranila i odgojila, dvoje djece, brata i sestru, koji su danas već odrasli, te je muš­ karac oženjen i imade svoju djecu i bavi se trgovi­ nom, a ženska je udata. Hata je naime bila kod jedne ugledne aginske familije u kojoj je domaćica rano preminula i ostavila iza sebe dvoje nejake djece: sinčića i jedno žensko. Po smrti majčinoj preuzela je dobra Hata svu materinsku brigu nad ovo dvoje nejačadi: čuvala ih, pitala, odijevala, nosala i na sve načine njegovala. Uvijek se za njih brinula, a i danas se brine, kao da im je rogjena majka. Kad su ova djeca odrasla i što no riječ, opasala se svojom snagom, nijesu smetnuli sum a, koliko im je Hata valjala, te joj iskazuju doličnu harnost i zah­ valnost ugledajući je i potpomažući na sve načine i ona sada, pod svoje stare dane, nije potrebna, da traži zarade po svijetu, jer joj je eto Bog platio njezinu dobrotu i trud, pa danas imade dvije kuće u kojima se za nju jagme, kao za pravom majkom. Hata se je jednom i udavala^ alh joj se je u braku nekakva valjda nepravda dogodila od strane muža, pa ga je ona napustila i okrenula samostalno živjeti, zaragjujući pošteno svoj kruh na svojih deset nokata i njegujući tugju djecu. 1 mene je kao dječaka, — kad je našoj kući došla, — zatekla, pazila me je lijepo, hranila me ma­ terinski i često mi lijepe savjete davala, a kad sam pošao u medresu, ubrojila je i mene u svoje flgimasce“. — »E beli je zanimljiva ta tvoja Hata!« rekoh ja Ahmetu. — Osobito meni, jer sam ja uz nju svoje tljetinstvo proveo, a ona sa svojim načinom življenja puno utjecala na moj uzgoj, pošto je bila vesela i razgo­ vorna, te je u kuću unosila mnogo života. Za to ću pisati prijatelju i moliti ga, neka mi pošalje uslikanu Hatu u većem formatu. — Završi moj prijatelj Ahmet. iM. Ćnziiu Ćatić. Koje i mirisi. A ljubičice same od sebeka Za zidom grmlja cvatu sakrivene I usudi 1’ se drska ruka neka. Da ustrgne ih, trn — što grmlje kiti Ubosti nju će i krv joj proliti . . . Hej, ljubice su ko haremske žene! Zašto me pitaš, koje volim bojo I kakav miris najviše mi prija? Ti znadeš, Nigjar, miris duše tvoje, Da moju dušu nektarom opija. On nevinošću b’jelog lijera diše, Najljepše pjesme u mom srcu budi I g’rješne misli iz duše mi briše Ko sveti dašak hurijskije, grudi. A boja rujna i blijedo — oujna Najdraža mi je. Ti znaš, zašto, je li? Jer lice moje bl’jed je listak sveli, Sto jesenska ga ispi magla siva — "'A tvoje lice — ružica je rujna, Sto proljeće je i mladost cjeliva . . . III. Sada me pitaš, kakove su kose Najmilije mi. Ah! davno je bilo . . . Ti djetešce si tada bila milo, Djetešce čisto kao kaplja rose. Košića tvoja kovrdžasta, plava Niz ljiljanska ti padala je pleća, Ko snop mirisni ljubičastog cv’jeća, Na kojem Ljubav i Ljepota spava. Ja tada često kosu ti cjelivah I često u snu i na javi snivah, Gdje uvijam se u prame joj snene, Pijući pjesmu s vlasi svake njene — — Ah, zato i sad usred sna i jave Ja sanjam kose kovrdžaste, plave! IV. i. Ah, ti me pitaš, koje ljubim cv’je će!?. Ja ljubim plave ljubice i rosu, A hrizantem e, l’jepa Nigjar, to su Razbludni cv’jeci, vrlo hude sreće. Ti želiš sada znati, kakve voli Tvoj pjesnik zvuke: s harfe ii s klavira, I da li glazba moju dušu dira Zvukom veselja ii akordom b o li? . . . Baščovan lakomi goji ih i P a onda za novac prodaje Koketna gospa nosi ih na A posl’je nogom u prahu Slušaj, o Nigjar! Od djetinjstva moga Udes je meni zao očuh bio 1 ja sam vazda, vazda tužan bio: Pjesnik — sirota, bez ikoga svoga. pazi. ih ljud’ma — grud’ma, ih gazi . . . �302 A ti si rasla u kraljevstvu srede, Sudba ti stazom sadila je cv’je ć e : Smijeh i radost — dari su ti njeni . . . Stog, eto, glazba najdraža je meni: Kristalni akord dragog sm’jeha tvoga 1 rastrgani zvuk uzdaha moga. turgija, uputa u razne narodne nošnje, opća i domaća povjest književnosti, povjest novinstva i teatera, psi­ hologija, pjesništvo. Za s tr u č n o z n a n je p r o n a la z a č a : Kemija, fizika, elektrotehnika, geometrija, račun, mehanika (nauka o strojevima), uputa u patente, crta­ nje i fotografiranje. Za tr g o v a č k o s tr u č n o z n a n je : Obrazovanje samoga sebe. — Fo njemačkom: 0. S—ć. — Znanje o bankama i burzama, knjigovodstvo, do­ pisivanje, računanje, veresija kako se dobiva, uputa u vozarski posao, nauka o novcima, mjerama i utezima, trgovački i mjenični zakon, poznavanje kartela, stenografija, strani jezici. K ako tr e b a č ita ti? Za o p ć e n itu n a o b ra z b u : Kod učenja je najglavniji način, kako se čita i Arheologija (nauka o starinama), anatomija, antro­ šta se čita. Govoriti o vrijednosti toga, držim, da je pologija (nauka o čovjeku), graditeljstvo, estetika, (na­ suvišno; ipak izmegju čitanja i čitanja ima razlike. uka o ljepoti), astronomija (nauka o svemiru], biologija Izmegju svagdašnjeg romana i romana jednog klasi­ (nauka o . razvitku života), prirodopis, kemija, fizika, čara, pikantnog šaljivog lista i kakve vjerske knjige, zemljopis, etnografiji (nauka o' narodima), geologija svagdašnje novine i ’ znanstvenog djela — kolike li (nauka o ispitivanju zemljjne,kore), svjetska povjest, razlike! Skoro svako čita, a ipak se jedva jedan od kulturna povjest znamenitih naroda, najglasovitije hiljade razumije u način, kako treba čitati. Bez osnove pjesništvo tih naroda, osobito svog naroda, životopisi i cilja prihvaća se mnogi knjige, koju im je slučaj velikih ljudi, higijena (nadka o zdravlju), trgovačke u kuću donio, i da li sad oni iz nje manje ili više znanosti, povjest umjetnosti, meteorologija, muzika, prokuhaju u svojoj svijesti, ipak ne imaju od toga n i­ povjest muzike, mitologija (bogoslovlje), vjerske zna­ kakve koristi. Kao i svako čovječje djelovanje, tako nosti, pedagogija (nauka o uzgoju), filozofija, fiziologija isto i čitanje treba po nekom temelju obavljati. (nauka o životu), psihologija (nauka o duši), kulturni Ko želi s uspjehom čitati, treba da se nekojih jezici, crtanje. pravila drži. Naravno, da valja ta pravila prem a pri­ likama čitaočevim udesiti, a što budem ja ovdje, Za s t r u č n u n a o b r a z b u n a r o d n i h naveo, nije ništa drugo, nego dobro promišljeni savjeti, z a s tu p n ik a : koje može svaki čitatelj za se prikladnijim nadomje­ Agrarne znanosti, alkoholno pitanje, spisi, koji stiti. govore o „radu", nauka o iseljivanju i naseljivanju, Pravila za čitanje: 0 bankama i burzama, o općinama, rudokopima, kul­ 1. Autodidakt nek nikad ne čita brzo bez 03nove turna povjest raznih naroda, narav bračnog i porodič­ i cilja, nego uvijek s nekom stalnom namjerom. U tu nog života, opće narodno gospodarstvo, poljodjelstvo, svrhu neka napiše jedan iskaz knjiga, koje misli čitati. šumarstvo, fabrikarstvo, financijalna znanost, nauka o 2. Nek samo čita ona djela, koja su mu s pouz­ zdravlju i njegovom liječenju, pitanje ishranjivanja, dane strane preporučena. način vaspitanja i nastave, žensko pitanje, pravničke 3. Od znanstvenih djela nek čita samo ona, koja znanosti, osobito domaće zakone, nauka o trgovini su savremena. obrtu, općoj i domaćoj industriji, nauka o novcu, 4. Od zabavnih djela samo takova, koja imaju mjerama i utezima, zadrugarstvo, nauka o Vojništvu veću vrijednost. 1 ratovanju, kapitalu, karteliranju (neka vrsta trgovač­ 5. Da se uvede u jednu znanost, treba početi kih ugovora) i zadrugama za nabavljanje životnih po­ lakšim, kraćim i razumljivijim knjigama, a onda se treba, povjest, parlamentarstvo, logika, govorništvo, sve malo po malo služiti težim i težim knjigama — državništvo, školstvo, vjerske znanosti, socijalna zna- nipošto naopako! znanost, jezici, načini dobrotvornih zavoda i utočišta. 6. Neka dnevno čita stanovito vrijeme, pa makar to i po sahata bilo; za godiuu dana narašće ipak Z a s t r u č n o z n a n j e n o v in a r a , p is a c a lijepa hrpa znanja, samo ako se posao valjano obavlja. i p je s n i k a . 7. Ako se slaže sa slobodnim vremenom čitateUputa u općenitu naobrazbu, vogjenje knjižica, ljevim, neka izjutra uzima težu lektiru, a u večer štam parstvo i knjigoveštvo, uputa u pozorišta, dram a­ lakšu. �303 Nek čita polahko i pažljivo. 9. Komadić papira ili notes i olovka neka su mu uvijek pri ruci. 10. Da se dugo ne zadržaje, neka zabilježi stranu i prvu riječ odsjeka, u kome je našao: o) stranih riječi, b) nešto nerazumljivog, c) nešto noVo, d) pozive na druge knjige, e) razjašnjenje onoga, što mu je odavna nejasno bilo. — 11. Istom poslije svršene lektire nek otvori rječ­ nik ili leksikon, a za tim nek u dnevnik upiše, što je vrijedno, da se zapamti. 12. Svaki čitatelj nek ima veliku neispisanu knjigu (dnevnik), u koju će sve zabilježiti, što mu za oko zapne, u koju će on u opće svako pročitanu knjigu zavesti po njezinom naslovu i autoru, dan, kad je je čitao, a po mogućnosti i dojmove, koje je po­ jedina knjiga na njega učinila. 13. Želi li opširnija mjesta kakve knjige zapam­ titi, ili nešto važnog poslije brzo naći, neka ta mjesta crvenom olovkom podvuče. 14. Uz dnevnik je potreban registar (kazalo), gdje će se pojedine billeške po strukama upisivati. 15 Nek svaku knjigu makar 2 puta pročita, a kod drugog čitanja nek se posluži i bilješkama iz prvog čitanja. 16. Mjesto dnevnika,^ ili uz dnevnik, može čita­ telj udesiti i takozvani »ormarić za cedulje«, u koji će metati po azbučnom redu bilješke, ispisane na listićima od debelog papira (kartona). Ormarić za cedulje ima pred dnevnikom tu pred­ nost, što se pojedini članci mogu sistematičnije (zgod­ nije) poredati, i nepotrebne cedulje kasnije izbaciti, a da se ništa u njemu ne pobrče. 2. Što u bitnostnosti ne spada u temu njegove radnje, nek sasvim odstrani. 3. Nek promisli, kako bi trebalo temu obraditi, a za tim nek pregje na sastayljanje dispozicije. 4. Dispozicija mora u kratko sadržavati sve, što u sastavku treba, da bude navedeno. Ona se mora sastojati iz uvoda, izvoda i završetka. 5. Pošto je napisana dispozicija pročitana i dobro promozgana, neka se onda pregje na sam sastavak. To biva, ako tačku po tačku, od dispozicije napišemo u potpunim rečenicama, ne obazirući se na manje pogreške. 6 Kad je to gotovo, treba sastavak pročitati, pa­ ziti, da li su rečenice megjusobno u lijepom savezu, razgovjetnije i kraće kazati, i popraviti, što je pogrešno. 7. Kad je na taj način dospio sastavak „za pro­ daju", neka se još-jednom pročita i za tim u čisto prepiše. U č e nj e j e z i k a . Najviše se prigovara učenju samoga sebe u stra­ nim jezicima; ipak taj prigovor nije opravdan. Siro­ mašnim rijetko podnosi učiti jezik kod učitelja, koji svoj materinji jezik naučaje. Još je rjegje, da jedan gramatik (slovničar) umije udesiti obuku prema svakoj pojedinoj osobi. Potrebe svih učenika nijesu jednake, pa ako se oni po jednom kalufu podučavaju, jedni će učiti, što je za njih suvišno, a drugi će ispustiti baš ono, što bi trebali da nauče. 1 ovdje škola učenja samoga sebe" djeluje s potpunim usjehom. Autodidakt poznaje svoje potrebe i umjeće prema tome učenje udesiti. Većinom je dovoljno, ako se uzmu lahko shvatljive knjige, pomoću kojih se može takogjer lijep uspjeh postići, samo ako 3e kod čitanja, pisanja i izgovora kojeg stranog jezika metode tih knjiga valjano drži. U svakom slučaju treba se prije P is m e n e ra d n je . nabave knjiga raspitati kod pouzdana čovjeka za nji­ Pored čitanja ne pomaže kod učenja ništa tako hovu vrijednost. Pa kojoj god medoti bude učio, svako će dobro dobro, kao nastojanje, da se pročitano gradivo pi­ smeno obradi, odnosno svoje misli u pismenim sastav­ uraditi, ako se bude ovih pravila držao: 1. Što god on na tugjem jeziku čita, govori i cima na javnost iznesu. Tim se tako raščisti mišljenje samoukog, kako se to ne bi moglo ni na kakav drugi piše, ne smije biti prevod s m aterinjeg mu jezika, nego iskazivanje misli u duhu tugjeg jezika, treba da način postići. Ko želi da bude vješt u iskazivanju svojih misli, bilo to u govoru ili pismu, treba da se u mu bude odmah jasno. Da se nauči jedan tugji jezik tom s dana na dan vazda vježba. Mnogima je teško neophodno je potrebno „misliti" u tom jeziku. Što se napisati jedno pismo radi toga, jer ne znaju, kako bi to „zamišljenje" više vježba, tim će biti veći uspjeh. 2. Što god stranim jezikom čita i piše, nek stvar započeli. Obično zapnu oni već kod prve riječi, glasno izgovara. a tako i kod svake nove rečenice. 3. Pošto je s najvažnijim gramatikalnim pravilima Kao što uspjeh svakog čovječjeg rada, tako isto i valjanost piščevog proizvoda ovisi jedino o tom, ako gotov, nek najveću pažnju obrati čitanju. 4. Nek nikad ne ide bez rječnika ili notesa, da se radi na dobrom temelju. Za to se kod takih radnja treba držati ovih pra' mu se čestim traženjem i blago riječi poveća. 5. Nek nikad ne propusti razgovarati s poznani­ vila: cima jezikom, koji uči — osobito ako je to materinji 1. Autodidakt neka dobro promisli o predmetu, što ga želi obraditi i neka se u svoju nakanu pouzda. jezik tih poznanika. �304 J o š n e k o l i k o r a z n i h u p u ta . Koliko bi još trebalo o izobražavanju samoga sebe govoriti, ne može u ovako mali članak stati. Još bi se mnogo koješta moglo reći o pojedinim znano­ stima, ali bismo otišli na dugo i široko. S toga ćemo završiti ovaj članak sa još nekoliko uputa: 1. Jeftine knjige neka se nikad ne uzajmljuju, osobito ako se za to neka taksa plaća. Svoja se knjiga čita polaganije i češće — uzajmljena samo jedanput i to površno. 2. Neka se uzajmljuju samo knjige, koje su od­ više skupe, ili koje se ne mogu više dobiti. 3. Prije, nego što se kupi kakvo skupo djelo, treba ga najprije pregledati i njegovu valjanost ispitali. 4. Neka se u knjižicu meću samo uvezane knjige. Uvezane mogu čitave decenije trajati, dok broširane za nekoliko mjeseci propanu. 5. Treba često razgledati izloge raznih knjižara, ili redovito čitati u noviiama rubriku »Nove knjige« ’ i t. d. Time se naigje na knjige, koje nam odavna trebaju. Često je i prelistavanje kataloga raznih knjiž­ nica i knjižara od velike koristi. G. Autodidakt neka se vazda druži s naobraženim ljudima, koji će mu u svakoj prilici na ruci hitfc 7. Dobro je pretplatiti se i na kakav popularn' (u narodu obljubljeni) ljt#. U takim se listovima nagje lijepih rasprava, zabavnih članaka, a što je najglavnije, u njima ce iznosi kratak sadržaj i kritika o novim knjigama. lje.ia.i C axnp: Ha „Upire KH>nre“. Kibiira VKiiBoTa. Kao KaicaB jinjeH baK, npuMopaH Aa chjiom uaTa Heicy Kif>ary, y Kojoj He Hajia3H nmcaKBe c.nacTH, ja MpcKo h 6e3 BOA>e, npaTHM Mpa*iHy KH>nry Mora acuBOTa. H HHKano ce He CBpmaBa OBa KH>nra, Ha# HnjuM Hepa3y»i.1,11BIIM H ČeCMHCVieHHU peTgHMa CBaKOAHeiiHO HOBHX CTpaHa ja snjeBaM. JbyTekn ce Kao oho AnjeTe, Koje H3 co6e 3a paA y Kojy ce 3aTBopnjio, ca čecKpajHou 3aBHmhy h uesKttOM nocjiaTpa cjiočoAHe e.ieMeHTe npnpoAHHe: UTuge, BjeTpoBe h Mope, sura He Moryha ce yAOCTojnTn hh 6«naaceHCTBa p,& Kao oh, 6ap 3a HeKOJiiiKO MCHyTa HanycTHM aaHiiMaibe — ja 3ajeBaM Ha^ JipaHHiiM cTpaHaina, icoje ce caMe npeBphy, Ha Hepa3yujbHBHM h čecMHCJieHHM pcTgiiMa t i i x CTpaHa. Kaacy, Aa je OBa KH>nra je^Ha Ma.na h čnje^Ha CBOCica one orpoMHe KH>nre, Koja, Kao HajBjepiiuja ncTopnja, 6n.T»eacii Aoraljaje HHTaBor CBujeTa; a HamicaHa je icao h cbo ocia.ie cbccko MacTii.ioM, Koje ce He Moace H3(jpncaTu. H ja 3a BpnjeMe oBora nowiyniHor h noKopnor, Ayfor niTaH.a HesiaM Mohn nonpamiM hh jeAHy jeAHHy pnjci, Koja Mii ce He AonaAa. HiiuiTa He 0Ay3eTii, hiiiutu ho AOAaTii!.. E to, HajBeher poncTBa. JI aancTa, Kaa,a mh rAjeicHA koa HeKor peTKa naAue HeniTO na naMeT, na xohy Aa A°AaM, ja 0AMax hhahm to hcto join y aoh>cm peAy. H ja oBano josuM, He Moryhn 6iith hh icopeKTop oBe Kfture Ha »uije caM Bje«iHO HHTaibC ocyl)eH. H K aacy, Aa je OHaj Ayra y3A »x M npa h otuohhbkc, hito kein nycTiiTH kba b h a h u i no(VbeAity c T p a n y , Koja HaronjciiiTaBa, fl,& ce Bek CBpmaBa OBa AYr& 11 AOca^Ha KH>nra — Aa je Taj y3Aax TBoj noc.’beAH'« Aax. C TJPCKOI' r . P -li. Xn.iHA 3 a ja 6 e j: Ha „Iljecaiua y iip03n“. lli.VTil py3Kft. Ohh cy th 6hji6 ynpaB.i>eHe Ha py«y, y TBojoj pygH. TBoju cy npcTH nojaico kha»jih AHCTiike h noKJiaH>aviH hx BjeTpy. OK caM Te nocMaTpao ja caM ocjekao Tyry y cbom cpgy. Eno caM yBjepeH, Aa th je y tom TpeHyTKy yM 6ho o6y3eT ropKiiM MiicJUiMa. TyacHO ch kyTa.aa He MHjeH>ajykn CTaB hh nojioscaj, Aok roA AHCTuka Haje HecTa.no. A^ h noc.’teAH.H jmcTHk yHHuiTH TBojy noc.T.eAH.y CHary. I43HenaAa HacTa h3jihb cy3a. — ILaaKajia ch . . . HacAOHiuia ch na Moje rpyAH i\naBy, Koja je caAa y 3cma,h — h ropico ch njiana^ia.. . M ja caM n .n a K a o . TBoj n^iau caM omiaKHBao. TBoje cy ohh ykyTajie, ajm Moje h Aa.T>e njiany. II OA oHAa ja He hccjihm Aa bbaum acyTe pyacc. Jep caM HajAparoiyeHHjy y rpo6 3aKonao. C TjrpCKOi’ r . P —li Tcb$ hk 4>HKpcT 6ej: Tajna Tyra. JeceH, jeceHl.. OneT th o u.iauiJbHBO h MpmaBo Ao6a! — jfia. 3Ham kbko noKa3yjy 6oji h n^a«iy one — necnocoČHe aa skhbot — ocjeTjbHBe h icpsicjbane rpaHe, Koje th jioMnm, — obo jaAHo, jeKTH'iano aniuke, Koje npocunaui! ^aHac ke ce, kbko tbko, tboJhm cyMopHHM Maivrnia ii.iaHUHe — a cyTpa THjejio npupoAe noicpHTii cunjeroM, �305 yMpHjeTH OBaj H3IViefl, CMp3HyTH OBH nOTOgH. — QMp3HyT0, ajra Baj! CBe he oneT ropKO n-nanaTn yHy- kad si ih čitala? Zar ne izagje pravo sve, što ti navijestih? Treba poslušati savjete staraca! TpaiilftH M 6 o^OM. C TypcKor T. P —k. S u r u d ž i (tužno): Ja bih poslušala tvoj savjet, da bijaše moja volja u mene u ruci. Ti si starac, obijelio si i možda ti je više godina, nego ikome u selu. P a za što da ne razumiješ jednoj ludoj djevojci? Abdnl-Hak Ham ld: ------— Zar i ti nijesi bio m lad? Razumi stanje m lagjih! Kći Indije. T o r o m t o r : Znao sam tvoje stanje, pa tužih li Drama u 5 ćinova (8 slika). te tvojoj rodbini, da ljubiš jednog Engleza? Je li te — Prevodi Šemsuddin Sarajlić. — prezreh kao odpadnicu od vjere4 poput kakva mrač­ (Nastavak.) njaka? Zar to ne vidjeh kao slabost mladosti? Rekoh li ti što ru ž n o ? ----------- Istina, pisah ti, da je Tomson P rizo r treći. arsuz, ali ti eto i izagje, kako rekoh. — Dijete, ljubav (Toromtor i Surudži.) je magjija. Čovjeku pakao u raj pretvara. Ovaj prolazni T o r o m t o r (polahko prilazi Surudžiji, pa će svijet vječitim prikazuje, nada sve drugo odabire. Za­ nježno): Surudži, mila S u ru d ži!-----------vara čovjeka, u letargiju baci. Pa kao u snu život S u r u d ž i (sabire se, prividno mirno): a , ------- teče, da ne poznaš ovog svijeta. — To traje neko vi ste to Torom tor? vrijeme, a onda ti se oči otvore, dogješ k sebi i vidiš T o r o m t o r : Ne plači, Surudži, ne plači. Slušaj onaj koga angjelom smatraše kao Don Jean, kao me, govorićn ti! aždaha mori te, kao krvnik život mori. I ti počinješ S u r u d ž i : Vi, kadgod dogjete, uvijek mi kažete: uvigjati, da je onaj tvoj raj strašan, gori od pakla »Ne plači«, a zar me ne ćete nikad upitati »Za što ------------ Ljubav sve u ružičastom svjetlu prikazuje, plačeš?« čitav svijet vidiš, kao da je sazidan iz duginih boja... T o r o m t o r : Pošto mi je tvoj dert poznat, za Ah, ljubav je slatka voćka. to te ne pitam. Oni su bez karaktera. Da smo Bog A1 puna otrova, do, zaglavili u risovim pandžama, a da nijesmo pali A dibleri žrtva su joj, pod njihovo gospodstvo. Ja vas oboje držah davno na Na v’jeke v’jekova. oku. Zar si Ti mogla vjerovati u njegovu stalnost? S u r u d ž i : Kako se upuri pšenično zrno, kad Šta .si mogla izgledati otl čovjeka, koji je najveći ne­ se baci na vreo sač, na vatru postavljen, tako se svi prijatelj tvoj i tvoga naroda, ti sirotna, neudata dje­ savjeti izgube u srcu, koje je s ljubavi zaždiveno. vojka, za čiji dobar glas je on najmanje m ario?------T o r o m t o r : Dijete! Ako je ljudsko ljubiti, ljud­ Progji se, molim te! On nije vrijedan, da mu ti po­ sko je i odreći se! Danas ljubiš, a jednog dana se kloniš svoje srce, dragulj, koje se više ne nagje u progješ. Ljubav je kao i srdnja: koliko bude žestoka, riznici čudoregja. Ne vjeruj onom bezdušniku, već ga toliko kajanja traži. Jednog dana ćeš se i ti pokajati kao oštar mač pazi kad govori. I bjegaj od njega kao i proći Tomsona. Šta je bile vječito na svijetu, pa da kad bi htjela utrgnuti rukovijet cvijeća na polju, pa i tvoja ljubav ne bude prolazna? Kad je nestalan sav ti se zmija iza cvijeća pokaže! — ------- Bježi kao taj veliki, neizmjerni svemir, zar ti sama stalna da od krokodila, sa kojim bi se srela gdje na obali rijeke! budeš?! Spomeni se talasanja Atlanskog Oceana! Vidiš, Vidiš li g a,'d a te gdje, u drvo sakriven, čeka, bježi jedne večeri zaljulja se more, zazviždi bura, zemlja i od onog đrveta, kao d a je u nj grom unišao.----------- nebo se smiješaju. Podignu se valovi kao brda, zalete Vidiš li ga gdje u šumi, da ti što išareti, pomisli, da se mračni i silni, e, čini ti se, s oblacima se sastave. je zvijer, pa m u ne idi bliže. Dolazi li iza tebe, znaj, Gromovi zaore, a pljusak šikče u nebo, u zemlju. da te za svoju korist pušta naprijed, da mu put po­ Tutanj, huka i praskanje — aždahe otvorile usta i kazuješ. Stane li odakle preda te, ne sumnjaj, da ti sipaju vatromete kroz mračnu vodenu silu na sve ne želi put presjeći. Dolazi li prema tebi, znaj, da bi strane. Kao da su zemaljski stanovnici otvorili rat sa ti najragje grudi i srce razderao. Dade li ti hljeba, ni onim sa nebesa. Oči ti zabliješte, strah te hvata i ti tada mu ne vjeruj, jer hljeb ti daje, što računa, da si se potežeš u kut svoga suhoga stana, liježeš i zaspiš, pseto; a kao pseto hraniti te, može samo za svoju od straha sva izmučena, iz lo m lje n a ---------- — A u korist — da ga čuvaš. jutru te istom probudi jedan slavulj. Otvoriš oči i S u r u d ž i : Vaj, poludiću! — ------- Prije tri gledaš: od sinočnjeg groznog nevrem ena nije ni traga mjeseca sam čitala te tvoje riječi na komadiću papira, ostalo. Grmljavina se pretvorila u ptičije pjevanje na koji nagjoh pod jastukom u svojoj postelji. sabahu, a jeka od kiše u žuborenje nabujalih potoka. T o r o m t o r (smiješeći se): Da, ja sam bio onaj, Mjesto mraka u prirodi svjetlost i svježina, sunce po­ koji ti je onaj papirić u postelju ostavio. I one riječi zlatilo vrhove drveća i mokre brežuljke. Svjež lahorak na papiriću ja sam pisao; za što nijesi povjerovala, potresa lišće na drveću i raznosi miris cvijeća. A �306 more je tako mirno i glatko, — ogledati bi se u njemu da mislim, nego iko drugi. Narodnih velikaša i zadaće mogla. I gore su tako tihe i spokojne, da i najmanji su velike. Sa Dželaluddinom i Bedr-Japomom ja sam glasak u njima odzvanja. Ukratko, vidiš tolike pro­ kod države odabran, a za narod smo staratelji. Istina, mjene, da ti se čini, e si svu onu sinoćnju grozotu vlada nas nije postavila ni u kakovu službu, ali mi od nevrem ena samo u snu vidjela i proživjela. Dakle, sebe znamo, da smo službenici naroda u nastojanju hoću da rečem, da u svačem promjene ima. I ljudi za njegovo dobro. Zvanja i odlikovanja ne trebamo, se mijenjaju i ova zemlja sad živi, sad zamire, pa zar dosta nam je iskreno priznanje od naroda za naša ne­ tvoja ljubav da ostane nepromijenjena? Budi uvjerena, sebična djela. Nijesmo strukovnjaci, ali dosta znademo, da će doći jedan d&n, kada će i u tebe ta rana pre­ da se nikome ne molimo. Pozvani smo, da pomognemo onima, koji su potrebni pomoći. Svijet nas zna za boljeti, pa ili da umreš ili da ozdraviš! S u r u d ž i : Čujem od tebe riječi, koje ne od­ svoje velikaše. I da ne zna, mi ćemo u radu svoje govaraju tvojoj starosti. Evo, uzmimo, da se progjem prvenstvo pokazati. Dužni smo, da se staramo za Tomsona. Ali ko će mi od sada u lice pogledali ? — narodno dobro. Naša je zadaća misliti na narodnu budućnost i to od svakoga više misliti. Svaki spreman Ko će me od sada begenisati i uzeti? — Sedam nestu navrših — progje me vrijeme. Od seljana čovjek zadužen je služiti narodu, azvaničnik po gotovu. mi ne ginuše i do sada kletve za moju ljubav sa Ko pako računa, da se preko narodne grbače vine do Tomsonom. Ostaje mi smrt. Pa makar, barem ću svojih egoističnih ciljeva, a iskrene ljubavj nema za um rijeti za Tomsona. Smrt je utjeha za djevojku, koja narod i njegovo dobro — on je nizak, podao. I koliko svoj glas pod noge baci, jer od stida ne može pod­ god nije ljudski i plemenito, da se zahvali od službova­ nositi, da se šapuće za njom, kako je poklekla u nja jedan sposoban činovnik i da se da samo uživa­ nju i lijenost1, toliko je još više nevaljalo, da od na­ nevinosti. roda okrene glavu onaj, ko mu može pomagati, na­ T o r o m t o r (silovito): S urudži!------- *— Hoćeš ročito, koji narodni prvak, kojega narod ljubi i predaje ti poći za me? mu svoju sudbinu u šake u nadi, da će ga iz nevolje S u r u d ž i (sa strahom): Št? rekoste? T o r o m t o r : Slušaj, što^ću' ti reći. Da ja tebe izbaviti. 1 on mora, kao čovjek, za narodno dobro raditi, pa makar kolike žrtve doprinosio. Starati se uzmem. Pred svijetom neka bi pošla za me. moraju znani za neznane, sigurni i bogati za ubogare. S u r u d ž i : Govoriš .li od zbiljje?"'’š - — — T o r o m to r - f)a stečeš muža i začepiš svijetu Narod je porodica, u kojoj su svi ljudi braća, rogjeni od jedne majke — domovine. Za dobro jednih i usta. (za se): Burtel, spremi se! S u r u d ž i: Ludb-starče! — — — Zar ti mene drugih moraju da služe i veliki i mali. Ovaj svijet, sada ne savjetova?! 1 ja te pitah, zar ti ne bijaše i ako je za me prolazan, za čovječanstvo je stalan. mlad, ali tim ne rekoh: provodi opet mladost nakon Naši djedovi nijesu na nas mislili, pa nam je za to osamdeset godina! Hoćeš zar reći, da si mi srce dao Engleska domovinu uzela. A ako mi ne budemo na svoje unuke mislili i za njih se starali, sa njima će savjetujući me ? T o ro m to r (smijući se): Ti se ljutiš, a nijesi me naša narodnost propasti, propasti ćemo mi, propasli razumila. Zar dolikuje reći starcu, koji bi ti mogao Indija. djedom biti da je lud? S u r u d ž i : Za što mi to sve govoriš ovdje, kad S u r u d ž i: Vi hoćete da uzmete djevojku, koja je riječ o.tom e, da ćeš me uzeti? vam je na mjestu unuke; a zar je za tako dijete T o r o m t o r (smijući se): Ne rekoh li ti, da će sramota, ako djedu reče, da je lud? namjera poslije na javu izići, pošto te uzmem? Svrha T o r o m t o r : Razumi moju namjeru: Neka te ovih riječi razum iće se istom onda, pošto moja na­ svako zna, kao moju ženu i neka kažu: „Toromtor mjera na javu izagje. je Surudžijin muž!“ Ali ti ne budi moja žena u istinu. S u r u d ž i : Dobro, a hoće li se on ljutiti, da ti Budi mi kćer. Budi mi sestra i šta god hoćeš budi, mene uzmeš? budući je svrha života na ovom svijetu: čast. Ja samo T o r o m t o r : Ko je — on? hoću da sačuvam tvoj ugled! S u r u d ž i : Tomson. S u r u d ž i : I ako bi ovaj brak bio za me od T o r o m t o r : Kad ne bi za me pošla, a zar bi koristi, tebi bi štetio. Mene bi poštovali oni, koji me te onaj prokletnik uzeo? sada grde, a tebe bi grdili tvoji štovatelji. Šta te pri­ S u r u d ž i : Šuti! — — — ■ morava, da dadneš svoje ugledno ime jednoj sramot T o r o m t o r : Za što da šutim ? noj djevojci i da je tako iz blata podigneš do slave S u r u d ž i : Ne reci Tomsonu, da je prokletnik! u Gudžeratu? T o r o m t o r : Ni ti onoj hulji ne reci Tomson! T o r o m t o r : Svoju namjeru rekoh. Ima još S u r u d ž i (mučno): Toromtor! Tako ti velikog jedna svrha, koja će izaći na javu, pošto te uzmem. »Veda-at, poreci to! (za se): Drži se Burtel!-------(Glasno): Budući da sam T o r o m t o r : Zar ti još uvijek računaš, da ti je ja jedan prvak u ovom kraju, moram više o svakome ono pseto vjerno? �307 S u r u d ž i (kao gore): CJospodarti! — — Takb ti svetog Gangesa, poreci to ! — — — T o r o m t o r : Zar ti misliš, da ću ja ostaviti Tomsona zdrava, pošto tebe uzmem?! S u r u d ž i (očajno): Toromtor! Torom t o r ! ------T o r o m t o r (Ijutito): Zar ću ga zdrava ostaviti!! S u r u d ž i : Tako ti ovih svetinja, ili te riječi odbaci, ili mene I (mučno se trza i poče plakati). T o r o m t o r (promatra neko vrijeme Surudži ju pozorno, a onda prigje i položi joj ruku na rame, umiljato): Dobro, daj ruku, - - ti plaha srno! S u r u d ž i (jecajući): Obećaj mi, zakuni se, da mi Tomsona ne ćeš ubiti!? T o r o m t o r (usrdno): Dosta, dosta — ti pitoma vilo! S u r u d ž i (gorko): Toromtor! Tako ti „Svetog drveta“, zajamči mi, da mi Tomsona ne ćeš ubiti! T o r o m t o r : Daj mi ruku, velim, i umiri se, ti mili papagaju, što su ti slagje riječi od kandaharskog šećera! S u r u d ž i: Tako ti »siročadi«, ne prosipaj mi suza! Ne ubij m i Tomsona! — —— *■ T o r o m t o r : Dosta, rekoh — ^ i 'milija od plemkastih kašmirskih koza! Ne boj se! S u r u d ž i : Ja, ako se na svij'etu usmijem, s nje­ gova ću se lica smijati! T o r o m t o r : Ne plači, ti svježa ružo, ne plači! S u r u .d ž i: Ako osim -tebe nem a više nikoga, da mene požali, i ja ne žalim više nikoga, osim Tomsona! T o r o m t o r (ganutljivo): Ljepušno dijete! Meni nije dosta da te samo sažaljevam, budući da tvoga hrabroga oca ne m ogu nikada zaboraviti. I zar je mo­ gućan jedan slab starac zabraniti tebi, da ne radiš što te je volja, starac, kojega tvoj lijep odgoj i tvoja plemenitost ushićuje?! Ti si jedna nježna narav, mekša od najfinije kineske svile; ti si jedno nježno biće skladna i dostojanstvena ponašanja, smjela ali i stidna pogleda, vedra čela, a sva kao tankovijast struk mirišljive ruže... Tebe požaliti znači pridići nježnost na dostojno mjesto. Od Tomsonove zlobe te sačuvati to je kao pobrinuti se, da jedan mladi fidem ne opaše otrovna zmija. Za to ga eto htjedoh kazniti. Ali sad svoju odluku promjenjenjujem. Za neko vrijeme neka bude sve onako, kako ti želiš. Samo — za neko vrijeme!... A sada budi mirna! Ti, angjelče malo! S u r u d ž i : Ako je tako, onda se ni malo neću kolebati, da tvoju ponudu primim. T o r o m t o r : Samo, ne zaboravi, da je Tomsonov život u mojoj ruci. U stanju sam ga uništiti sa jednom riječi. S u r u d ž i : Zar ćeš me opet ogorčavati?... Šta je ta jedna riječ? T o r o m t o r : Znaš li ko je ona ženska što se sa Tomsonom vigja? S u r u d ž i: To je žena jednog engleskog trgovca. T o r o m t o r : Nije. Nije tako... Kazaću ti poslije, (za se): Stvar je u tom, da ako je dojavim Sir Burtelu, Tomson će zaglaviti istoga dana. Tek, Sir Burtel i opet ostaje zdrav. A moja je nam jera i Burtela i Tom­ sona maknuti s ovoga zemaljskog lica. Šta ću: radi Burtelove zgibije mora Tomson živjeti. On je naše oružje, koje ćemo proti Burtelu upotrebiti. Nema drugog izlaza! Za sada ćemo ga čuvati. A poslije ćemo i njega zdrobiti... Spremi se, Burtel, drži se!... (Glasno): Budući da moj poziv primaš?... Više nijesi tetkina. Ja ću joj otići i kazati. Hvala Bogu, su dosta sam no­ vaca, ni na jednu zapreku udariti neću. Već ću doći sa svim našim prvacima i uzeti te. Primiču te sebi sa takvim šenlukom, da će od njegova bučnog u rn e­ besa potresti dvorovi Sir Burtelovi, kao da se zemlja zaljuljala, S u j u d ž i : Veliš: Sir Burtelovi? Zašto da njega ovdje spominješ? T o r o m t o r (sabirući se) Ništa, ništa — krivo rekoh. (Za se): Bi haber čodžuk! Rad šta te uzimam?.. (Glasno): Daj ruku, da idemo. S u r u d ž i (pruži ruku, uhvati se Toromtoru za ruku): Toromtor! Ja osjećam, da je u tebe jedna že­ stoka misao. . . T o r o m t o r (pogledavši je pozorno): Ti nalikuješ na djevojku, koja će naslijediti očevu narav. Tvoj je otac bio požrtvovan i vrlo hrabar čovjek. Da pomogne domovini, žrtvovao joj je sav svoj imetak i posvetio je sve svoj« težnje, sve misli u svrhu narodne dobro­ biti i blagostanja. Ja sam mu u to .doba bio drug. Da spasi svoju zajednicu od jedne napasti, predao je na­ šim glavarima svoju milosnicu u zinet zasutu a sam se je žrtvovao za svoju jedinu veliku ideju: za s p a s d o m o v in e . Tvoj je otac bio savjestan, da, stvoren za to, da posluži domovini i narodu. A za tu ideju je i umrijeti poželio! Svrhu je polučio, koliko je sam mogao. N eise.. . Da ti još jedino ovo ponovim: Ti pri­ ličiš na djevojku, koja očeve vrline naslegjuje! S u r u d ž i (sakrivši se za Toromtorovu ruku): Toromtor! Ja se plašim od tebe! . . Šta je tebi?! . . T o r o m t o r (razdraženo,): Sinovima ove domo* v ine nacilja se prave, velim ti! . . . (Došavši malo k sebi): Ne, ništa nije, n išta .. . Daj ruku, da idemo! S u r u d ž i (bojažljivo): Slušaj me! Je li, da ti nećeš ubiti Tomsona? .. T o r o m t o r (jednim čudnovatim osmjehom): Ne boj se. (Pogju malo). S u r u d ž i (na jednom stane): Zakuni se, da ga nećeš ubiti! T o r o m t o r : Čovjek-karakter ne treba svoje ri­ ječi da zaklinjanjem potkriepljuje. Dosta je samo riječ. (Odlaze). (Nastaviće se.) �308 Dazanfer: Dvije barke. Bože m o j! .. Gdje sam ?.. Strašno! .. Užasno! .. Crna noć, strahovita bura, nepregledno sinje more, a na moru plove dvije slabe barke; na jednoj vješti mornari, ali čemu? Nemadu vesalft, ne mogu ploviti obali — cilju! A na drugoj? I sićušne ribice digle svoje glave, da vide čudo — žalosno čudo još ne vidjeno! Na lagji vesla; ali brodari? Ljudi nevješti brodarenju, na kormilu sjede skrštenih ruku, gledaju svoju propast u morskim valovima, kunjaju i zijev aju .------- — Šta je? 6ta ti ljudi r a d e ? ... Jedni gledaju visoko u nebeske sfere, traže za tmastnim oblacima svoju zlatnu prošlost; a drugi gledaju du­ boko u nemirne valove oceana i na dnu u mor­ skom blatu traže svoju budućnost! — Visoko nad njima pokaza se jedno božansko biće. Izmegju crnih oblakS moglo joj se raspoznati samo rumeno lice i zlatne duge kose. Usne su joj d rh tale! — — Laki povjetarac donosio je dolje nama sit­ nim patuljcima u zemaljskoj prašini miomiris raj­ skog cvijeća i tihe riječi božanske vile — 0 ljudi božji! — — Ostavite prošlost, manite se budućnosti; pogledajte svoj kukavni položaj! Gdje ste sada? — Budućnost-će• sama doći, a čemu vrijegjati sadanje rane rane sa prošlosti?!! Stanite i pogle­ dajte vaše očajne časove! Nad vama crni oblaci gro­ move pucaju, hoće cla vas utam ane! A pod vama, uz­ burkano bezdano sinje more hoće da vas poždere; pa onda; o džaba vam prošlost, a kukavna budućnost! — Ali u z a lu d !------------Zlobni se Ares gosti svo­ jim žrtvama. — Ljudi vješti mornari bacaju svojim istobijednicima duge konopce; kako bi se skupa — kad bi vješti mornari imali vesla u rukama — spa­ sili. Konopci su dugo i dugo plivali po površini oceana, a onda ih oni povukoše i nastaviše premišljati o bi­ jedi svoje lagje — bez vesalA Grozota! ....... Nastaje propast.......... Gusti i crni oblaci se prolomili, a bezdano more raširilo svoje žvalje, hoće sve da p ro žd ere .------- — --------- — —: Munja sin u !---- Grom p u č e !.,.. A obje su se lagje vidjele u velikom plamenu ognjenog požara. . . More zatvori svoje žvalje i nastade potpuni m i r . ------------ — Gnijezdite se i živite — slobodno je Njih nema! Propali s u ! ------- Iz svemira dopirao je neki tajinstveni g la s .----------------- Razija: Pismo drugarici. Mila Sejdo! Prolaze čaši, prolaze dani, a ja još uvijek ostajem dužnicom odgovora na tvoje premilo pismo. Ti znaš, mila prijateljice, da sam svršila s Tobom zajedno osnovnu školu, te se posvetila učiteljskom zvanju, jer je ovo zvanje najljepše i najplemenitije, ali kad se uzme u pravom smislu, jer da nema odgoja, ovaj bi svijet izgledao kao šuma, u kojoj stabla vehnu. A ko uzgaja djecu odnosno narod? Niko drugi nego učiteljica. Da može pak učiteljica odgajati djecu treba i sama naobrazbe. To su bili moje misli vodilje, to sam sve imala pred očima, kada sam se s Tobom, mila sestro, oprostila suznih očiju. Je li, da si ti pla­ kala više nego ja? Ja sam ostavljala svoj zavičaj, svoju rodbinu i Tebe, mila i draga, pohitivši, dok još nije kasno, u šeher Sarajevo, da stečem znanja u školi i društvu, a iskustva u tugjem kraju. Da sam bila od­ važila i čvrste volje, to m i nećeš porteći, dok nisam toliko plakala za kućom i Vama drugama mojim, ko­ liko Ti, koja si gubila iz svoje sredine samo jednu prijateljicu? A zašto? To ćeš razumjeti kad pročitaš čitavo ovo pismo. U prvom redu Ti moram priznati, da je i meni teško bilo ostaviti svoje roditelje, Vas moje drugarice i moje rodno mjesto. A to je sasvim i naravno. Od malih nogu sam obikla na Vas, na roditelje i moj rogjeni kraj. S tim sam se, tako rekući, srasla, te nijesam prije mogla ni pomisliti, da bih bez tog mogla živjeti. Ali ona narodna poslovica veli: »Zeman kule niz Kotare gradi, zeman gradi, zeman razgragjuje.« Tako je bilo i sa mojim mišljenjem. Kad sam se u u osnovnoj školi bar, u nekoliko, upoznala sa prilika­ ma našega naroda, odnosno, ja sam ih i prije pozna­ vala, ali nijesam znala za bolje, mislila sam da tako mora biti. Nu kad sam vidjela, da bi se one mogle — ----------------------------------------Nestade bure, okrenuti i na bolje — dakako teškim i ustrajnim ra­ nebo se razvedri, a morski volovi bivali su sve manji dom — ja sam čvrsto odlučila, da ću sve svoje, m akar i manji, napokon more je izgledalo potpuno ravno — i preslabe, sile posvetiti poboljšanju toga stanja. tiho — mirno — ! Tople zrake žarkoga sunca obasja­ Možeš misliti, kako mi je bilo! Na jednoj je vale su morsku pučinu po kojoj su plovili skršeni ostatci, strani bilo rogjeno ognjište, rodbina i moje drugarice. dviju'lagjft sa bijelim morskim pjenama. — -----------Na drugoj sam zamišljala svoj narod kao neki stroj Ptice selice padaju na istrošene ostatke potonulih u kome svi organi moraju funkcionirati ako hoće da lagja i odmaraju svoje iznemogle udove. — Htjele bi nešto izradi — da kao organ toga stroja, član ljudske i gnijezda sviti — — neće — — plaše se — ------- zajednice, makar u koliko doprinesem poboljšanju nje­ odle t j e š e ! -----------gova stanja, Čvrsta odluka za ovo drugo, koju je osim �309 toga i ogromna žegja 2a naukom poticala, pobije­ Čitava Četa mladih ljudi, koji će — ako Bog da — naš narod preporoditi. dila jeSeko! Daleko sam otišla nabrajajući naše mahne Sve prijašnje sanjarije o mom budućem životu, ž a lo st što ostavljam Vas i sve ostalo, zamaglili su — da se vratim natrag. Jest, kako rekoh, učiteljeca će ih učiti naobrazbi, koja će preporoditi naš svijet, se pri pomisli na ovakav plemeniti pothvat. Zaista, mila prijateljice, teško je toliko godina upoznaće ih sa pozivom na onom, a dužnostima na­ uz knjigu provesti, ali pomisao na ono uzvišeno zva­ prama ovome svijetu, jer je ovaj svijet prolazan a nje i na onu nevinu dječicu, koju na vakom ćošku onaj drugi vječno traje. Učiteljica treba da je kao dobra vrtlarica, koja sretamo, sve to potamnjuje i pričinja neznatnim. Makar, da nijesam bogzna kako iskusna, ipak svako dijete smatra nježnim cvijetom, kojemu može sam došla do uvjereuja, da jedino pravi odgoj našem nauditi i najmanji vjetrić. Mala ljubica cvate u travi narodu može pomoći. Neću da ti pišem, kako je stalo mirno i ponizno, ali ako dogje mraz, teško njoj, je r će se smrznuti i uvenuti. Tako je i sa djetetom. Ono s našim odgojem. Ta on je Tebi dobro poznat. je nepokvareno, ponizno i milo, ali jedna nepromišljena Današnji naraštaj treba napustiti, nek ide kako je riječ, jedna mala pogreška naša, može ga pokvariti. pošao, jer teško je staro drvo savijati. Nu zato mo­ Ako njoj povjereno dijete sretno dovede cilju, u ramo sve sile upotrebiti na mladi naraštaj, koji se luku prave sreće, tada će i ona primiti zasluženu istom razvija. Mi smo pozvane u prvom redu, da u plaću, biće joj mirna savjest, da je ispunila svoju duž­ svakom biću, ma kojeg spola, ravijemo one sile, koje nost i učinila jedno plemenito djelo. miruju, da ih pokrenemo na djelovanje i gibanje, da­ Mila Sejdo! Sad sama reci, zar nijesam imala jući im sm jer dobrog i pravog odgoja. To možeme pravo, kad sam se s tobom vesela l.’ca rastala. Ne lako učiniti, to nije bogzna kako teško, jer đ:jete domisli, da mi nije bilo teško pri rastanku. Jest, bilo gje na ovaj svijet kao izbrisana tabla, koju treba is­ mi je vrlo teško. Ali, ta se je tuga gubila kao atom puniti, t. j. ono dolazi bez oplemenjen?* i naobražena u ovim mojim idealima. uma, te naginje ua dobro i zlo. Ako je samo sebi Drugo! Mislim, da si me razumjela, jer ćeš i prepušteno, te nema nikoga, koji bi mu milim riječi­ sama reći, da imam pravo što sam odabrala tako uz­ ma i dobrim primjerom pokazao, štorje dobro, a što višeno zvanje, bez kojega bi zaista bio svijet još gori je zlo, onda zaista djetetu će više goditi ono što je i pokvareniji, nego što je sada. zlo, nego li što je dobro. Na to ga sili i prirodni na­ Nemoj mi se možda narugati, što ovako pišem gon. Ako li pako dijete, imade koju dobru dušu, koja i začuditi se, da ja o svemu tome govorim. Mene ovo ga upućuje, njem u pomaže, da svlada sve zle strasti, odveć zanima, ja u ovom radu uživam. onda će zaista dijete postati plemenito i dobro. Ova Uz nebrojeno mnogo selama grli Te i ljubi Tvoja dobra duša, mila seko, biću, ako Bog da, ja — budu­ vjerna drugarica ća učiteljica u svom zavičaju. Razija. Učiteljica treba, da djecu vodi pravom stazom, ona ih treba učiti, ne samo za onaj svijet, nego i za ovaj. Ona ih neće učiti, kao što je to danas kod nas običaj, da se nabijele i narumene, obuku svilene di­ Šemsuddin Sarajlić: mije, nadžidžaju se po rukama i glavi, privežu koju struku dukata, pa na kanate s muzi kama: ha hi-ha-hi, otegni, povuci. 0 , kako je tužan jesenski dan!... To ih neće učiteljica učiti, nego nešto svetije, Išetah rano blijeda lica, uzvišenije i Bogu draže, a to je nauka u odgoju. Usjana čela, bl’jedih usnica, Dobro odgojenoj i naobraženoj djevojci ne treba miraz, Ta svu noć nisam slatko zaspao, ona će se svakad prije moći udati za valjana i čestita Svu noć sam nešto strašno sanjao, muža. Ona istina ide, što no bi stara nena rekla: »Što Pri srcu meni teško je bilo, je ruha na meni je, što je kruha u meni je«, ali u Čemera kanda u njeg se slilo nje su svi oni dukati i ostali nakiti drugih cura, što Što god ga ima u pelin-cvijetu. ih nose kao miraz, u malom prstu. Pitaš, šta nosi Ko da mi mora srce davila svome čovjeku? Nosi mu sreću i mir u kuća, seko! 1 na nj se ljuta zmija savila! Pravo su rekli, da je muž ponos kuće, a razborita žena njen najljepši ures; muž je glava, a žena srce 0 , kako je lijep jesenski dan!... kuće. Svu noć sam u snu — ko sad — hodio, Ovakova dobra kućanica i odgojiteljica poslaće Dolom i gorom nekud brodio, opet svoje dijete, dobro odgojeno u kući, na ruke I slušo jeku planina tavnih, učiteljici, i tako će to ići redom, dok se ne stvori 0 , kako je tužan jesenski dan!... �U srcu jačeg zloba je strla; O robe gladni, ne žali krvi, A zlobno srce tirana smrvi! Slušao pjesmu davnina davnih: zl jakih grla poklič orio, Sa bratom brat je tu se borio I sipo vatru, sipo džebhanu, Gazio, sjeko, zadavo ranu; Jači je mrsku pjesmu pjevao, Slabiji kad je u borbi pao! Karanfilaga: 0 , kako je tužan jesenski dan!... Ostavljena. Krv mi se i sad u žilam gruša, Boli me srce, boli me duša, Kad se spomenem jeke planina Od strašne pjesme davnih davnina, Gdje puška puca, topovi ruču, Zvekeću sablje — ljudi jauču, A zrnje sipa, život tamani I krv se p u ši... lete gavrani Na strv, na gozbu... — sudbina stara Jednoga diže, drugog o b a ra ... 0 , kako je lijep jesenski dan!... t fr I sunce zlatno već se pomalja, Rijeka s jaza šumom se javlja; Meni se čini: ne šumi rijek^,— Već bolnog srca :da j£ to jeka, Kad stara majka, ljuba il’ sćka S bojišta sina i vojna čeka, Pa ne bude 1’ ga, a već svi dogju, Na bojno polje da same pogju, Cvileći grozno prevrću pale, Ne bi P junaka gdje svog poznale.. 0 , kako je tužan jesenski dan!... U plavi azur diže se magla; Al ne, to dim je požara nagla Koji sve krši, koji sve prži, A što je jači, to je sve brži; Gradove, sela na plamu hara I jedne zemlje narod obara Na štap prosjački... 0 pravdo sveta, II je to sudba ii igra svijeta: Slabijeg jači da vječno tišti, Slabi pod jarmom ropstva da pišti?!... 0 , kako je lijep jesenski dan !... A ja sam svu noć strahotno snivo I s groze kanda suze prolivo, Pa i sad jecam sred tih dubrava, Ne znajuć: je li san ili java Što me sad prati, život mi p ije ... 0 , da znam samo to san da nije, Klikno bih gorko: Pravda j’ umrla, Sumrak j e . . . Sama kod prozora sjedim, U tamnoj sobi caruje tišina. S polja mi zvuci dopiru do sluha, Zvuci, što slušat mi ih je g rčin a... Sjelo je tamo na zeleni čistoj. Pod vedrim nebom, bez mjeseca blijeda. Kroz guste krošnje lisnatoga drvlja Plam asa vatra oko mi dogleda. Bukti vatra i smiju se djeca, A iz tame ko da nešto jeca... Lahori vjetrić i treperi lišće. S lica mi zefir vrele suze suši. Da, kažem: suze. A zar ih imadem? Ne, teć im ne dam, pa sve nek se sruši Dopiru zvuci do mene iz prela; Dave me, guše. Al ne, krijepe me! Razb’jeno srce kidaju i truju, Ne, teško s njega odvaljuju breme! Zloban smijeh iz prćla se čuje, Kao da sikću iz sutona g u je ... A čiji smijeh to bi mogo biti? Njegov? Da, on se tamo slatko smiješi I druge gleda, ne sjeća se mene, S drugim se šali. Ne, samo griješi! Meni je slatko tepo, milovo me, Vjernost je lažnu meni iskazivo, A sad me samu ostavi na svijetu, Kao stvorenje živo i neživo. Niti vidim svjetla niti mraka, Samo gledam: ko da puca ra k a ... M račna je, hladna, tijesna, duboka, A na dno ko da spuštaju meneka, Promrzlom zemljom pokrivaju srce, Koje pokrenu u grob sudba prijeka. A kad svi odu, kao da se neko Do groba šulja i humku cjeliva... Tad uspravi se, nijemo šuti, misli, A oko kao u suzi da pliva — Plače, što me ljuto prevario, Ostavio, mladu sahranio. A ja ga motrim, ali ne iz groba, Na humku kako spušća se i pada I jeca, tuži i bašluke ljubi: »Zaboraviti neću te nikada! �311 Skrivih, o p ro sti..." a ja iza legja Tiho mu ruke na ramena stavljam: „Kaješ se?“ — ,,Živa?!...“ I na pogled žarki Za sve mu praštam, na sve zaboravljam. Ja njegova, on moj dovijeka, Duša tijelu za srčana lijeka. ----------- Dunuid: Gospodin britveger. — Doživljaj iz nedavne prošlosti. — — Ma turske ti vjere, zar i tebe rezil učinio i — Jest, turske mi vjere, — veli kadija. — Ih, ja kamo onaj vaš onoliki' ahbabluk, što ulijepiste hvaleći jedan drugog, i ti njega, i on tebe, i gdje dogjoste i gdje ne dogjoste? — Eh, eto, a niko ne zna, kako me je uvrijedio i kako me boli. — Znam, znam, samo, makar ti bilo malo i pokrivo, meni je sad u pola lakše, što. je i tebe tako dočekao kao i ono neki dan mqne, kad mi, kod či­ tava vola i jedne ovce. ne htjede ni drama da osiječe. — Pa ja sam ovdje barem evo tri godine, gdje sam mu — recimo — mogao možda što god i na hater doći, pa htio zar da mi se na taj način osveti, ali da i tebe, koji si, projiesabivši, jučer došao, tako prosto odbije, baš je i pretjerano i bezobrazno. u nas pare iste kao i u njih, a da i ne spominjem onog nekidašnjeg slučaja, gdje mu i željeznica čitavu Donju Luku htjede za bagatelu da oduzme, a kad mu ja pritekoh u pomoć, pare zgrnu. Ja uopće ne znam, nit bih mogao odgonetnuti, otkle je ovaj ovo­ liki ugursuzluk megju nama i otkle je ovo, što se mi ovako megju se mrzimo? — Šta ćeš, prostota, prokletstvo, najbolje onu sortu bojkotovati. — Ma dobro, bojkotovati, al šta ćeš onda jesti, ako si po Bogu brat, kad niko drugi ne kolje osim njega? — A klati, brate, kokoši, eto šta ćeš, a kad Selim, ponedjeljkom i četvrtkom, pogje u duhan, dati njemu, nek nam on usput kupi tamo, pa svršen račun. I tako ti mi — makar nas ine bilo više i ma­ kar on i ne izgubio mnogo s nama dvojicom — principa radi zaključimo, da svog Avdagu svečano bojkotujemo. Jedne , večeri ovako uoči četvrtka začitao se ja, te čitaj, čitaj, sve do iza ponoći. Kad bi u jutru, a sunce išikalo, ima i dva konopca iznad horizonta. Kakav Selim, kakvo l f meso, nigdje mu ni traga nema. Šta ću sad? Hajde, rekoh, pretrpiću se, ima ih, pa ga ni po godinu ne vide, pa opet žive, pa ne ću ni ja zar propasti bez njega. Jedno sahat, dva pred podne, stiže mi telegram — E, jest, na moju dušu i nikom kazati ne od burazera, s kojim se nijesam vidio ima četiri, pet mogu, kako me bi stid pred nekakvom kuharicom, godina, gdje mi javlja, da je krenuo i da će stići šta li je. — „Daj mi, molim te, Avdaga, — velim mu prvim popodnevnim vozom. Šta ću sad ovako nepri­ ja — ev’ ovdale malo mesa"! — „Prodato je gospo­ pravan i gdje je ponedjeljak? Da reknem — mišljah dinu bakm ajstoru" — kaže smrknuvši se, a onu — da posijeku što god od peradi, znam, da on ne švabicu sve pita, hoće li još šta. — „Pa osijeci mi, će i da u životu svom nije 'okusio pernate životinje. b r’te, ovdale, ako je ono prodato"! — uprem mu pr­ Nema druge care, već baš opet Avdagi. Ama kako? stom u drugi komad. ,,I to je prodato gospodinu Bile su sada taman tri zapreke po srijedi: Prvo, što rešcipentu," opet će zlovoljno — „već ako ćeš ev’ sam se ja zarekao, da više njemu ne ću, pa kad ovdale" — tresnuvši jednim komadom nekakve tog mesa nikad vidio ne bih. Drugo, što sam se sousmrdjele krepašćm e odnekle ispod klupe, — „jer lidarisao s kadijom, da ga bojkotujemo. Treće, što mi ovo drugo neću do sutra sjeć". ni Avdaga ni sin mu — otkad znaju, da nama Selim A ja, zacrvenivši se, i izagjoh iz kasapnice i u donosi meso — ne bi [prodali jednog jeditog drama zemlju hoću da propanem od stida. za sto groša. Bilo je već blizi^ podne, a ja jednako premiš— Jest, jest, još ti ne znaš, koja je ono sorta, jam, šta ću. Gledam u kasapnicu, već zatvorena. a i sin mu je isti onaki kao i on, osim ako ga malo Upravo otišli na ručak, a čim ručaju, odmah će po podigneš i ako ga mjesto „Kasime!" vikneš: „Kasimaga!" Onda će ti se možda malo prije okrenuti i — običaju obojica leći da spavaju. Šta da radim? U to kao naručeno udari odnekle mog komšije ako ti htjedne kakve žlipe prodati — malo više bi­ Sezaije unuče Hakija. Nije se ni približilo, a ja vadim jele džigeretine, nego glavuče nametnuti. — Ja ne znam, a ima osamnest godina, kako forintu. — Hakija! sam u hizmetu, a još onakog mileta vidio nijesam, — Ha? — priživi Hakija k meni. nit mi može leći u pamet, kako naš obični čaršijski — Znaš li ti, gdje je Avdage kasapa kuća? čovjek može onako zabasati i ašićare voliti svom — Znam . din-dušmaninu, nego meni i tebi, svejedno, što su i �312 — Eh, evo ti ova forinta, pa idi časom te koga bilo izviči i upitaj, je li doma Kasim. Ako ti reknu, da jest, a ti reci: „Nek odmah ide u kasapnicu, zove ga nekakav Švabo!" pa onda što možeš bolje, poteci i pričekaj ga onde pred kasapnicom. A kad Kasim stigne i upitate te: „Kamo ga?u, a ti se sve bajagi okreći dolje, gore, a onda odjednoč izvadi forintu i reci, da je on ostavio pare, da Kasim samo osiječe i izmjeri meso i da ne čeka, da će on malo kasnije doći, a da ćeš mu ga ti dotle čuvati, a onda ćemo već lahko, ja ću te sve evo ovdje u gazde Stanoja čekati, a kad to sve izvedeš i obaviš, sekser ti je od mene bez pogovora. A sad da te vidim? Puče mali i dok bi dlan o dlan, evo ti ga na­ trag, te stade pred kasapnicom i poče se obzirati dolje i gore. — Šta je? — ja ću odovuda. — Šuti — kaže — eto ga! 1 zbilja, kad ja nešto pogledah, a Kasim sav zapaljen leti naprama kasapnici, a kako je zar iza ručka džipio, popružio mu se jedan konac jerišteva pilava preko ječerme, da ga je tutkalom lijepio, ne bi čvršće stajao. — Kamo ga? — Hakiji će, kad stiže, -T- Ma ne znam — čini mali — sad ode nekud, a ostavi ovu forintu, da fci>njemu samo izmjeriš i daš meni, a on će — kaže — malo poslije doći, da ga ti ne čekaš, ako nemaš kad. Kasim nije čestito bio počeo ni da siječe, a Avdaga — kako se bio zar raspremio da legne — sav rastrbuhan i kao bez duše u kasapnicu: — Ko je? Šta je? Kamo ga? Mali nema kad ljucki ni da mu kaže, a on kao lud nastavlja: — To je gospodin britveger! To je gospodin britveger! Jest, jest gospodin britveger. Znam ja, znam — a zapuhao se kao gusak i nema kad da pridahne koliko je zasuo. — Lijepa mu mesa osijeci, lijepa! Ev’, ev’, ovdale, ovdale od ovog buta mu osijeci, od buta, od buta! — a ono stilo, pa je F ti Bog dao kao sir. — Otale, otale ti osijeci gospodinu britvegeru! — sipa Avdaga ne odumljujući, a jednako pogleda na vrata, kad će se listonoša pomoliti. Ja. kad vidjeh, da se je flakija napokon doče­ pao mesa, iskočih iz Stanojeva dućana i upravih kući, ali nijesam odmakao ni sto koraka, a mali s mesom k meni, gdje mi ga smijući se na očigled njih obadvojice predade. Natrag s tim mesom — zagalamiše za nama — zar u varanciju udarili!? Šta buncate vi, šta natrag? Platio sam ja ovo i što vi mene napadate na carskoj džadi? — ja ću okrenuvši se, pa opletem kući, a oni se obadvojica pohlibiše, pa umjedoše li riječ progovoriti, ne umjedoše. P a sam istom poslije n ešto mislio. Bože, dragi, — rek o h — kak o sm o uslijed ove n ek akve nep o j­ m ljive i tajinst.vene m ržnje n isk o pali i š ta li bi ra h m etli Fejzaga, o tac A vdagin, onaj uzor — k a ra k te r s čijom sm rću i on o m alo sta rin sk o g b erić e ta u k a ­ sab i bi zak o p an o , šta li bi — velim — kad bi vidio, kakvi sm o mi s a d i ko njeg o v u jed in k u A vdagi im ­ ponira. Xnrnjenii. fljcTJHba xpaua. H oflpaeTao noBjeK Mopa Aa iiMa ncnpaBH/ n aoBO.’bHy xpaHy, aKO xoke Aa ocTaire 3ApaB h CHaacaH; jKHBeha h paAefea, oh HenpecTaao Tporna CBoje Tnjejio, ii CB6 niTO noTpouiH, Mopa Aa HaKHaAii Ać^pOM xpaHon, im a ie ke ocaboeth _n Ma.iaKcaTH. K oa AjeTeTa je Ta noTpeoa joni mgoro Beka. O ho, He caMO mTo Mopa Aa HaKHakyje CBe oho, mTo Tponin skhbotom h paAOM, Hero Mopa Aa HMa jom h jeAaH BHiuaK y xpaHH, 3aTO hito Tpeća Aa pacie. B ek n Ta jeAHa HiimeHima noica3yje jacHo, Aa je 3a A^jeTe join oa mhoto Beke BaacHocTu nHTaH>e, xoke ah iimste ncnpaBHy xpaHy, Hero 3a oApacjior. A ah ochm Tora Tpeća HMaTn Ha yMy jom h jeAHy Apyry okoahoct. ,ZI,jeT0H>H anapaT 3a Bapen>e, Hamie, MHoro je CAaćnjn, H>e3KHnjn, h ecaepiue hhj u , Hero hito cy opraHn 3a Bapeme koa OApaeAor HOBjeica; koa AjeTeTa cy Bek h 3y6n CAaĆHjn h Mame n x je Ha 6pojy, a hcto cy My tako h HceAyAair h irpnjeBa join HecaBpmeHn h ocjeTA>HBH. 36or cBera Tora Mopa A^jeTe, c jeAHe CTpaHe, Aa A°^Hja cpa3MjepHo BHiue xpane Hero OApacTao HOBjeK, a c Apyre cipaH e, ohbt, Mopa xpaHa HapoiHTO Aa My ee 6npa h noAemaBa npeMa meroBHM, jom Hepa3BnjeHHM, opraHHMa 3a Bapeae. OiyAa je ncxpaHa AjeTHH>a y onke Teacaic 3aAaTaK 3a poAHT6A>e, h OTyAa ce h BH^ajy CBanor AaHa cium e norpemKe y tom npaBi;y. Te norpemKe, Mel>yT0M, HaHoce 3ApaBA.y AjeTnmeM necTo BpAO BeAiiKy mTeTy. CBaKOMe je no3HaTo, Kano ce y(Wb6A pa3HHX norpemaica y xpaH>en.y Ajeue jaBA>ajy koa h>hx pa3He 6oAecTH y »cejiyAiry h y npiijeBHMa, Koje Mory He ćaMo Aa hx ocjiaće, Hero h Aa hm skhbot AOBeAy y onacHOCT. A ah Hnje to jeAHHa h HajrAaBnaja iuTeTa, Kojy Ajeira 0TyAa HMajy. HanpoTHB, Te norpemKe y ncxpaHH necTo cy y3poK, r.ianHii hah cnopcAHHjii, h mhoi' h m apf thm ćoAecTHMa, noicBiiiH oa emviecKe ćoaccth koa Mame Ajeire, n a ao Temne MaAOKpBHocTii, B3iiypcH0CTH h cKpo(J)yA03e koa OApacAnje. 3 ato je jeAHa oa iviaBHHx Ayachocth CBanor poAHTeA.a, a» npaBHJiHO xpaHH CBojy Ajeny. IIorperaKe, Koje ce y tom norjieAy TaKO hocto hhhc, He AOAa3e caMO OTyAa mTO ce HeMa, nero h OTyAa, h to hcto TaKo necTo, mTo ce He yMiije. 3aTO ky ja omimp’ Huje H TOBOpHTH O TOM TaKO BaVKHOM DHTaH>y. �31B Ka3ao ca*l neh, fla je Kt>a ajeTeia anapaT 3a n ap ate MHoro BecaBpuiemijn Hero koa oApaejor lOBjeKa. Ta HecanpineHocT, Ta ajia6ocT aajneka je, pa3yunje ce, aok je ^njeTe jom cacBOH mojo, ^aKjie y npBoj roAiinn acHBOTa. 3aTO ce HCxpaHa Ajene y to Ao6a 6hthc h paajnKyje oa Hcxpane Beke Aicn®. n 3aTo ce norpenme y ncxp&HH rano Maje Ajene Hajj>yhe h CBeie 3ApaBj,y h>hxobom. JeA«Ha npnpoAHa xpaHa TaKor Major Ajeieia, Aanje xpaHa oAojueTa, jecTe MaTepimo MjnjeKO. Ta je xpana y3 to jom n HajcnrypHHja, HajnpocTiija n HajjeBTiiHHja. Cbo 6ojecra, Koje ce jaBj,ajy Kao noc BeAnna norpemaKa y HCxpaHH, HaponnTO CBe oHe Koje cy TeuiKe h onacHe, MHoro cy pe^e koa Ajene, Koja ce xpaHe MaTepnHiiM M.injeKOM, Hero koa Ajene icoja ce Ha APvrn KojH HauHH xpaHe. 3auiT0 je to Tano, Heky oBAje HaAyranKO Aa o6jaiun.aBaM, aoboj.ho he 6hth Aa noAcjeTHM Ha jeAHo npaKTHHHo HCKycTBo: y CBHMa BeknM BapomHMa cmpthoct je koa Ajene y npBoj roAHHii acnBOTa orpoMHa, aok je no ceJHMa Bpjo Maja — jeAHHo 3aTo, iuto ce y Baponin MHora Aie« a oixpaH»yjy KpaBjjiM MjnjeKOM (nnynjoMu), Aok "y c e jy totobo CBana MaTH caMa aojh CBoje jnjeTe. 3aTo je n Ay*HOCT cBane MaTepe, a » caMa Aojn AnjeTe; Taj HamiH xpan>eH>a, Kao urro peKox, jeAHHo je npapoA- h, cbh Apyrn cy h HenpnpoAHH (ynpae nporaBnpnpoAHH) ii onacHH no 3jpaBj>e A je r a m e . Ela He cano to, Hero je h 3a caMy MaTep Bpjo kophcho, j a čama Aojn AnjeTe: sKGHa, Koja aoJh , onopaBn ce yBiijeK 6pace oa nopol)aja h y onuiTe je nocjnje jana, cHaacHnja, Hero 5KeHa Koja He Aojn — to je jeAHO CTapo hckyctbo. Met>yTiiM, h aKO je Tano, nnaK ce n koa Hac Bek, HaponiiTo no BapoiuHMa, cae nerake BBjja, Aa MaTepe hb Aoje Ajeny. y3ponii cy TOMe pasjHHiiTii, n n o v j ce noAnjejnra y Tpn rpyne: jeAHa Mara Heke Aa Aojn AHjeTe, APyra ne CMnje, Tpeka He Moace. I I I to ce npBe rpyne ran e , Ty Heky a » tpouiem mhoto pnjenH. T o cy OHe MaTepe, Koje ynpaeo n neMajy npaBa Aa ce Ha3HBajy MaTepoM — 3a j>yoaB cBojnx yacnBaH>a, 3a jh y6aB 6ajoB a u 3a j>yđaB CBoje „j>enoTe , oho Heke A» Bpme CBojy ocHOBHy MaTepHHCKy Ay®HocT. TaKBnx MaTepa hmb koa Bac Majo, a j n bx , Ha acajocT, nnaK hm a. U 3aTO, iuto hx HMa, xoky Aa KaaceM 6ap obo jejHo: H nje HCTHHa, a » ce oa Aojen>a ry6n „JbenoTa Aa oa Aojeita 5K6na Ao6eja bcjiikh Tp6yx h MJHTaBe AojKe; BejHicn ce Tp6yx Moace ao6hth caMo oa TpyAHoke, a ju je n e rpyAH HeMajy A»Hac aceHe 6am 3aT0, dito ce TaKo necTo KjoHe Aojeiia, h rAje HeMa jH jen n x AojKn, Ty o6hhho HeMa u MHoror n e ra APyroI\ 11110 ce TPaMCH na Aa »ceHa 6yAe jn je n a . MHoro Bniue iiMa koa Hac aceHa, Koje He CMojy Aa Aoje. T o cy MaTepe, Koje 6o jy jy oa Ty6epKyJ03e u j h oa Apyre Koje icpoHUHHe (AyroTpajHe) 6ojecTn oa JaKe MajoKpBHocTH, oa 6ojecTii y 6y6pe3HMa, oa cpnaHnx, HepBHHx, AyiiiCBHiix 6ojecTii. CBaKOM TaKOM cjynajy, Mel>yTHM, Moace caMo j>eicap Aa oApeA0* CMnje jh Mara Aa A°ju hjh ne CMnje. Ja ky sara OBAje caMo Ha ABHj®' y Tpn CTBapn j a ce ocepneM: 1. M nora MaTH mhcjh, j a 3aTo He CMHje j a jo jn , iu to je ,,cjaoa“. To je oHa cja6oct, Kojoj Huje y3poK nnKaicua HaponuTa Teiuna 6ojec,T; to cy one MjaAe MaTepe, icoje cy caMo y onuiTe H>ewne, jom Hepa3BnjeHe, n a ce 6oje ( h j h na ce H>HXuBe MaTepe 6oje), j a He ke H3Ap3KaTii Aojeae. To je, MekyraM, norpeumo. Tpe6a npo6ara! A ko raKa ncja 6 a “ MaTH na3H na CBojy xpany h Ha ocTaje xiirnjeHCKe nponHce, H.y ke 6am Aojeme pac.Kpynn.aTH h ojanara. — 2 . H n a aceHa, Koje n 3a BpirjeMe Aojcna Ao6njajy nepiioA?, na Mncje, Aa 3oor Tora He CMnjy AojnTH. To Hnje HCTima; h TaKise aceiie HeKa cacniiM cjo6oaho npoA yace jojcme. — 3. Kpa-rKe 6ojecTH, MaKap h y3 BejiiKy BaTpy, Hucy pa3Jor, Aa ce npecTaHe c AojemeM. — 4. OHa acena, Koja nocTaHe noHOBo CpeMeHHTa, Tpe6a Aa npecTane ca AojeH>eM. y Tpeky rpyny AOJa3e MaTepe, icoje hc Mory Aa Aoje. OHe ce ahjej e y jBiije BpcTe: jejHe He Mory Aa Aoje 3aTO, mTo hm to ApyuiTBeHe npiuiiKe He AonymTajy, a APyre erara, mTo HeMajy aoboj.ho MJiijeKa. Y npBy BpcTy cnaAajy ohb HecpekHc MaTepe, Koje hav Ha paA hjh y cjyHc6y, na hm 36or Tora Huje Moryke AojnTH AHjeTe; oHe He AOja3e y okbbp OBe Kmnre — to naTame cnaAa y connjaJHy (ApyinTBeHy) xnrnjeHy. IIIto ce MekyTHM, OHe APyre BpcTe Tnne, Ty HMaM Aa Kancen yicpaTKO obo: Bpjo, Bpjo necTo Hanja3H CBaKii .ijeKap Ha MaTepe, Koje TBpAC, Aa 3aTO ne Mory Aa Aoje AnjeTe, uito hjh HeMajy aobo^ ho MJHjesa, hjh hm MJiijeKO Hnje A°6po. 06a cy Ta cjynaja ojucTa h Moryka. Pača Hama, eapohhto BapouiKa, AereHepnme BeoMa 6p30, ii 3ara Hnje hh nyAO, mTo ce Ha TaKBe nojase AOCTa necTo Haiua3n. A jh nnaK, hh y jejHOM TaKOM cjynajy He Tpe6a ce ojaKo pemaBaTH Ha Bn y n jy “. H MaTH, Koja Majo MjnjeKa nMa, Tpe6a Aa Aojn AnjcTe, na MaKap ce oho Mopajo h upnxpan>HBaTH; to je 6oj>e h 3a Anjeie n 3a H>y, jep ke AHjeTe TaKo nnaK 6hth cnrypHiije, Aa ce He ho6ojh, a oho 3a HAyke. III to ce naK Tune ®eHa, KojnMa MjnjeKO ,,ee Baj>a“, Ty BjaAajy jom Beke 3a6jyAe: jecT HCTnna, Aa MHoro AiijeTe He HanpeAyje KaKO Tpe6a h aico je Ha MaTepnHoj chch, a jn TOMe Hnje y3poK mTo MaTepuHo MjnjeKO He Baj>a, Hero BeknHOM Hemio cacBHM Apyro — Hajnemke to, uito ce He Aojn aoboj.ho ypeAH0. He Tpe6a, AaKJe, HnKaA ojaxKo oa6hth A0jeTe 3aT0, uito MaTepn H3rjeAat Aa joj MjnjeKO Hnje A°6po. CBaKa TaKBa muth HeKa ce npBo nocTapa, Aa ypeA«o, npaBHJHo aojh AnjeTe n Aa ra ii HHane upaBH.iHo HaMnpyje, na ke BHAjera, Aa ke oho y6p30 nonein nnaK n A°6po BapnTn n jnjeno HanpeAOBara. A Ha 0A6njan.e Heica ce He pernaBa, aok h CBor j,eKapa He npnnnTa 3a caBjeT. (Us 0AJIH8H6 Kanre APa Cjo6oAana Pa6HHKapa: 3ApaB0 H 6().ieCH0 AHjeTe. IIpBH ^ao oAjo.i.Ka XpaHa, CTp. 3 0 —35.) �314 Narodne umotvorine. Ženidba mlagjahnoga Rama. Udala se nana za Rahmana, Rahmo bio od sedam godina, N ana bila od sto i četiri, Kada Rami Nanu dovedoše, Večeraše i akšam klanjaše, I sićahne mrve pometoše I njih dvoje u gjerdek svedoše Sjede nana u mehke dušeke, Sjede Ramo na sepet sanduke. Govorila iz dušeka nana: „Ah, moj Ramo, primakni se amo!“ „Neću, bogme, ostarjela nano!“ O pet zbori iz dušeka nana: „Ah, moj Ramo, primakni se amo Na poklon ti svi moji čitluci, Na poklon ti svi moji dukati, Na poklon ti svi sepet sanduci!" Ode Ramo pred bijelu kulu, Pa zavika iz‘ grla bijela: „Ču li te me, svi dobfi junaci, Ova nana baš k’o moja majka, Ja ću nani bešiku kupiti, Uz bešiku tanahnu'robinju, Nek je ljulja, uz bešiku pjeva, A ja ću se mladom oženiti." Molilii se Ajka Salihagi... Ako draga drugom i dopane Budi, dušo, srca junačkoga, Nedaj Ajke, bez golema jada, Jal’ bez jada, jal’ bez ljutih rana! Bolje ti je rane bolovati, Nego dragu drugom pokloniti!« Dvoje mi se drago zagledalo... Dvoje mi se drago zagledalo, Od godine u najljepše doba: Kada cvate šeboj i ljubica, A miješa katmer i ružica. Dragi dragoj almagane šalje, Almagane jednu turu zlata, 1 turnudžu s listom ukinutu, I jabuku zubom zagriznutu, 1 mahramu suzom pokapanu U mahrami listak knjige b’jele U toj knjizi nekolike r’ječi: Jedna riječ: „kako li je tamo?" Druga riječ: „et’ i mene tamo!" Treća riječ: „kako je bez mene?" J a d n o moje zdravlje i veselje Kada nema tebe pokraj mene! Evo mene tri bijela dana Niti jedem nit’ vodice pijem, Već u gori k’o pomamljen bdijem Tražeć mira do našega pira!" Zabilježio: Avdlljuca, — Sarajevo. Molila se Ajka Salihagi: „Salihaga od zelena Luga, Zovi mene, da ti budem sluga, Ili sluga ili vjerna ljuba. Da ti nosim vodu u gjugumu, Da ti perem noge u legjenu, Da te čuvam od noćnoga mraka, Da te vuče u mrak ne odvuče. Ako li te u mrak i odvuče Vjera ti je, naćiću te, Salko, Nisam tunja da ću istruhnuti, Ni turundža da ću uvehnuti, Već djevojka, ja se sreći nadam. A sve Salko tebi prigovaram — Ja sam Salko diba u ćagetu, Nisam diba k’o što no su dibe, Već sam diba biserom kićena. Kupuj, dušo, dibu u ćagetu, Dok se nije diba rasprodala, Dok se nisam ja mlada udala! Salko srce, sapni šećer puce, Sapni puce, stegni pašom srce, D a ti stručak ruže ne propane, Da ti draga drugom ne dopane! Smrt Gondže-Sulejmana. Gorom jaše aga Hasanaga, Gorom jaše, goru rasplakuje; Gledala ga seka Umihana, Sa visoke kule sa pendžera, Na bliže je preda nj’ išetala, Išetala na avlinska vrata: „Šta je tebi, brate Hasanga?" »nProgji me se, seko Umihano, Ubio sam careva sestrića, Moju glavu ištu za njegovu. U tebe je do devet sinova, Podaj jednog, zam’jeni mi glavu!“ Reče seka zam’jeniti glavu. Ode aga dvoru pjevajući, A seka mu u dvor plakajući. Kad je došla u visoku kulu, Ona gleda do devet sinova: Jedni uče, jedni sitno pišu, Gondže-Suljo sjedi na minderu. Niti uči, niti sitno piše. �315 Gondže-Sulji govorila majka: „A moj Suljo.moje d’jete drago, Ženi nam se dajo Hasanaga. Men’ i tebe zove u svatove. Već ti hajde u nove podrume, 1 opremaj do dva dobra konja: Sebi vilu, majki Lastavicu!“ To je Suljo teško dočekao, I opremi do dva dobra konja: Sebi Vilu, majki Lastavicu, I pogjoše dajdži na veselje. Kad su bili niz polje zeleno: „Kamo, majko, duvak na djevojku?" „„Nosim, sine, žalosna ti majka." “ „Nosiš, majko, zlatne prstenove?" „„Nosim, sine, žalosna ti majka.““ Kad su došli dajidžinu dvoru Gondže-Suljo govorio majci: „Kamo, majko, bubnji i svirale? Što ne igra kolo na livadi?" „„Bubnji bili, pa se udramili Kolo bilo, pa se rastrgnulo"" Kad su bili na avlinska vrata, Ugledaše tri hitra dželata, Jedan veli: „ja harna junaka!" Drugi veli: „žalosna mu majka!" Treći mahnu, odsječe mu glavu, Leteći mu govorila glava: „Bog ubio svakoga junaka, Koji drži vjeru u materi, Koja voli bratu nego sinu!" a u nutrašnjosti arapski Beduini, Berberi i Crnci. U gradovima ima oko 10.000 duša. Osim običnog orijentalskog izvoza Tripolis najviše trguje sa Sudanom. Kultura u zemlji je zaostaja, trgovina i promet jedva u povojima, nu tlo je prilično obraslo i računa se, da ima preko dva milijona stabala plodonosne datule; rode još osobito masline. Prem a najnovijim iztraživanjima izgleda, da ova zemlja obiluje bogatim rudama. Tripolis se tako zvao i kao starogrčka kolonija sastojeća od Oie, Sabrata i Velike Lepte. Kasnije osvojiše Tripolis Rimljani i združiše ga sa afričkom pro­ vincijom. Poslije osvojenja Maura padne u ruke Špa­ njolaca, a onda malteških vitezova, te konačno Francuza. Godine 1551. osvojiše Tripolis opet Turci, s kojima su sve do Ljudevita XIV. Francuzi vodili teške ratove radi gusara. 1714. proglasi se turski paša Hamid-bej samostalan a gusarstvo je bilo na dnevnom redu, tim više, što je dinastija pod imenom Karamandi što p o ­ tiče od Hamid-beja imala od gusarstva najljepše pri­ hode. Na intervenciju vlasti Turska g. 1857. učini kraj gospodarstvu dinastije Karamandi i učini Tripolis svo­ jim vilajetom. U tvrgjenje D ard an ela.P o mišljenju vojnih struč­ njaka nije danas moguće neprijateljskom ratnom brodov­ lju prolaz kroz Dardanele, sve kad bi i turska flota bila potučena u Jegejskom moru. Prije svega je sama pri­ roda utvrdila Dardanele, a za tim su Turci podigli jaka utvrgjenja, te postavili ogromne moderne topove osobito u utvrgjenjima, koji čuvaju najuži dio kanala. Kanal je dug oko sedam deset kilometara, a širok oko 1800 metara na najužoj tačci, dok je na najširoj sedam Zabilježio: Fchim Nedžati. kilometara. Pomorske karte označuju neke plićake, ali prosječno je kanal dubok oko 50 metara. Plovidbi smeta, naročito ljeti i u proljeću, kad duhaju sjeverni vjetrovi, jaka struja od sjevera na jug. Ulaz kanala u J egejsko more, širok oko 4 kilometra brane dva jaka utvrgjenja: Sedil Bar na evropskoj obali i Kum Kale na azijskoj obali. Ta je utvrgjenja podigao god. 1658. Sultan Mehmed IV., da se odbrani od mletačkog bro­ dovlja, koja su docnije renovirana. Oko 20 kilometara Iz islamskog svijeta. daleko od ulaza, prem a sjeveru, kanal je najuži i tu 0 T rip o lisu . Tripolis je turski posjed uz sje- su najjača utvrgjenja, koja onemogućuju svakom, pa vernoafričku obalu izmegju 8° i 5 0 'i 25° 2 0 'ist. dalj. i najjačem ratnom brodovlju prolaz kroz Dardanele. o. G. Na istoku graniči se sa Egiptom a na zapadu Jedno se utvrgjenje zove Kilit'Bar ili „tjesnac mora", Tunisom. Na jugu gra;:iči se sa pustarom Saharom. i to na azijskoj obali, a na evropskoj je strani utvrgje­ Uračunavši Fizan i Barku (ćireneiku) obuhvaća 799.040 nje Kale Sultanije. Opasna su to utvrgjenja i radi toga, kvad. kilometara i oko jedan milijon duša. Obala koja što radi podmorskih hridina moraju brodovi da plove se prostire u duljini od 1100 km. je pješčana, jer uz samu evropsku obalu. Prvi put je prošlo kroz kanal rusko ratno bro­ gdjegdje dopire pustara sve do mora. Prema istoku Tri­ polis se uzdiže do visine od 300 pa sve do 600 m. dovlje g. 1770. pod zapovjedništvom adm irala ElphinOva potonja visina Džebeli Gurjan je na jugo-istoku, stone i to radi toga, što eu utvrgjenja bila zanema­ te je presječena plodnim dolinama. Na jugu nalazi se rena, a topovi nijesu imali municije. G. 1807. prošle 100.000 kv. kim. velika visočina Hamada el Hamra, su kroz Dardanele 24 engleske lagje pod zapovjed­ te dijeli pravi Tunis od Fizana. Vode je malo, a ništvom admirala Dukvorta, jer je Engleska htjela da klima je kontinentalna. Stanovnici su u gradu Arapi demonstrira protiv sultana Selima, koji je odveć bio L ista k . �816 sklon Napoleonu. A’i pod pritiskom i nagovora fransuskog poklisara u Carigradu, Sebastijana, podigli su Turci nove baterije i svojim ratnim pripremama tako prestrašili Engleze, da je engleska flota nakon malo dana otplovila iz Carigrada. Nakon toga su Turci g. 1809., 1841. i 1856. do­ bili izjavu evropskih velevlasti, da je prolaz kroz Dardanele i kroz Bosfor zabranjen ratnim lagjama. Književne i kufturne bilješke. CpncKH ICiMKiceBiin l'jiacnnic, 3a 1. oKToSap. CaApacaj: JI. M 0 xaHAOBHk: EoAHHHapKa. A a $ ohc ^loA e: Hy»ia PyMecTaH. — BeA>KO Ile T p o B n k : PenaTBga. — Bej&KO Ile T p o B n k : IIayK. IIp o K a J o r k 0 k : CpncKoj noe30j0. — ,Hp- T hx . P. T aopkeB ak: BjiamicH unraHO y Cpćiijn. — JIp- B e c e ^ n a H a j a a HOBiik: 0 »ceHii y T psa u PaM.’biHa. AHaTOA cJjpaHc; 0 cTyACHT0Ma. — BpanKO JIa 3 a p e B n k : lio* 3opnniHH npervieA: „BmaHra, oa H. H. IIoTaneHKa . yiieTH iiHK H I I p e r ^ e A : M ii.io je M iiA ojeB nk: lioboaom jeAHor roeroBaifca. BpaHKo JIa 3 a p fiB n k : M3jioac6a cjiHKa r. Mbasi A. MapiiHKOBiika yEeorpaAy. I ln o c T p a H n : IIoAnTU'Hca nperAeA: (il'ypcKo-Ta»i0jaHCKH paT.) — B e^ eu iK e: KitnHseBHocT: „Mjeka“. „Taico je roBopno 3apaTycTpa". „ycoojiieHe PeHepaja CTpaTiiMnpoBnka". IIpnuoBeTKa o A^e«caHApy B cabkom y pyMyHCKoj ji 0Tepa'rypn. — H0TyA>a: Mac A. n . Hpon. AHApnja 4>HjaH. Sličice i profili. Tako se zove zbirka crtica iz života, koje je napisao A. Hifzi Bjelevac i koje je ne­ davno izdao u zasebnoj knjizi. Cijena je ovoj knjizi K 1‘20, a može se dobiti kod pisca u Mostaru kao i u svima knjižarama. U idućem broju ćemo donijeti prikaz ove prinove naše siromašne književnosti. Bočna. TaKo ce30Be HAvcTpoBaH Mjece^Hu naconnc aa KH>njKeBHocT H caBpe>ieH0 hcbbot, kojh H3Aa3H Bek neTBpTy roAnHy y EeorpaAy, a noA ypeAHBniTBOM JoBe T&. KoBakeBnka. — 3aAH>0, 31. 6poj oBora Aacra n3imiao je ca OB0 U caApacajeM: Ham HepaA — Hama np o nacT; n o^ H T aiK a cMOTpa; 3aiiHCHimH k eHePa Aa KyponaTK0Ha o pycKo-j]anaHCKOM paTy; CTeBaH G. Eo6«ieB (ca cabkom) B očna h XepgeroBH H a, oa Aa. Xapy3HHa; CMOTpa AOMake m Tanne; Pa3BaJIHH6 n ah pa3MHmA>an>a o CBjeTCKiiM peBOAygHjaMa; JHCptbchhk H3BopHHKa (ca cahkom); ,Z(oMakn ^&eicap 3a cBaKora, oa npoij). ^oćpoKJioHCKora; TypcK e anerAOTe, oa Mnxaj.ia HajKOBCKor-CaAUK name; SKeHCKa paB H onpa bhoct ; M3 BCTopnje h hchbotb cpncKor HapoAa, oa Byica Ct. Kapaijmka; B o p a oa A. KynpHHa; I fa p n u a JeAeHa, oa ^pararaeBiika; HaBHKa Harne HnTaAaHKe ny6AHKe Aa i m a 6ecnAaTHo HOBHHe; H 3 KH>nra 11 hobhh a ; Be3 aomobhhb oa J obo Ti. KoBaueBuka; KyATypHo-noAHTHHKH npe- r ^ e ^ ; K y^iTypH e h npocB jeT H e ycTaHOBe y B o e m i n X e p u e ro B iiH H ; B o caH C K O -x ep u ero B a b ic h r .a a c " 3 a n n e n ; ^ h c b h h k ; BpaTCTBO, oa JlaMapTOHa; I ln T a o caM; njeCMa oa C bot. J. JKuBaHOBnka; Mhcah n Bspeice MyApnx A,yAn; KpaTBKa n ćiiČAHorpaijmja. hhk; IIpeTnjaTa s a OBaj ahct h3hoch roAunia.e 10 KpyHa, a rpe6a je c.iaTii Ha aApecy: y p 6Ahhuitbo „B ocho BeorpaA, Ba6a BairntoHa yji. 6poj 68. Ko ce npeTMaTH 3a roAHHy AaHa Ao6nje 0AMax đecn^iaTH o Bp.io Anjene Kopnge, Koje Mory c.iy3K0TH Kao yicpae y A°Myi KaHgejiapnjii hah 6n6A00Tegn, TproBa'iicii-aanaTAiijcKH rjiacm iK 3a BocHy n Xepn;eroB0 Hy. — I \ Taopljo A. H okophao, capaAHHK „Be«i. Capaj. JlHCTa“ oTnoneo je H3AaBaTH oa 1. cenTGMĆpa AHCT ca HCTaKHyTHM HMeHOM, Koju k e H3Aa3UTH noneTKOM CBaKor Mjecega! J\o caAa cy ii3HinJia ABa Spoja OBora AHCTa ca očhahhm h bpao AoSpim rpaAHBOM TaKO, Aa ce ahct Moaee CBHMa Hamnji TproBgHMa h 3aHaT.injajia Ton.io npenopyiHTH. IlnjeHa je osoMe AHCTy 3a Hamy AOMOBUHy 11 AycTpo-yrarcKy MOHapxnjy 6 K Ha roA0Hy, a 3a ocTa^e 3eMA,e CTaje 8 A^Hapa (c[)paHaKa) roAiiinifee. G ajretov g la sn ik . Društvene vijesti. tVovi č la n o v i — u te m e lja c i. Za Gaj re tove članove utemeljače upisali su se nadalje ovi rodolju­ bivi muslimani i prijatelji našega napretka u Vlasenicam: Mustajbeg Tihić, posjednik i član vak.-mearif. kot. povjerenstva, koji je uplatio dva obroka — K 50; Avdaga Tihić posjednik, Zuhdija Hasanefendić trgovac, Mujaga Topčić posjed., Hašimaga Kurtagić, posjed, i Mehaga Sarajlić-Gjugumija posjed, iz sela Knežina (kod Vlasenice) — svi uplatili po jedan obrok — 25 K. U Vlasenici se je u posljednje doba razvio živ pokret na proširenju Gajretove blagotvorne ideje, pa je osim ovih rodoljuba, koji se javiše za utemeljače, pri­ stupilo još mnogo gragjana u druge redove članske tako, da će se družtveni pododbor u Vlasenicama na­ skoro moći osnovati. Mi pozdravljamo ovaj korisni pokret za naš Gajret za koji ima najviše zasluga Gajretov prijatelj H. Salih ef. H. Egrić šeriatski sudac. P o d o d b o r im a i p o v je r e n ic im a d ru štv a . Pošto su se završila prva tri mjeseca ove školske godina, to ovim pozivamo gg. povjerenike i bratske pododbore društva u zemlji, da pohitaju sa šiljanjem obračuna 0 ubranim prihodima kao i novca, koji se kod njih nalazi. �317 U isto vrijeme ponovno apelujemo na svu braću muslimane, da svojim potporama potpomognu ovu našu korisnu narodnu ustanovu u njezinom blagotvor­ nom djelovanja za dobro naroda i otadžbine. G a jr eto v im d u žn icim a . Ovih dana su poslate opomene dužnicima Gajretovih zajmova, koji svojim obvezama ne udovoljiše. Isto tako su opomenuti jamci ovih obveznica, čiji obveznici potpuno zanemariše svoja dugovanja i na opomene odbora društvenog i ne odgovoriše. Upozorujemo dužnike zajmova odnosno njihove jamce, da ove opomene ne zanemaruju, jer ćemo biti primorani predati sudu svakoga bez razlike, koji svo­ jim obvezama ne budu udovoljili. I z e k s p e d ic ije lis ta . Kod zadnje ekspedicije lista povratili su nam se brojevi upućeni na ove adrese: Mi lan Ko v a č e v ić ,N o v i S ad — U jvidek,Ć určinska ulica br. 16., s primjedbom: „ElkOltozott — Parti" (što znači otputovao). S a lih H o d ž ić , financ G la m o č , s primjetbom: „Naslovnik od financije odpušten, služi kao vojnik, gdje nepoznato. A.a I s h a k ef. S m a ilb e g o V ić, Tešanj, s primjed­ bom: Angeblich am Gymnasium oder Realschule Sa* rajevo“ (u Sarajevu na grp^fiziji ili realci). / H a d ž i L u f l i gf. Ila dži ah m eto vi ć, G. Vakuf s primjedbom: „neprimam H. Lufti Hadžiahinetović". H. A v d ija H. J u s u f a g ić , G. Vakuf, s primjed­ bom: Adressat gestorben. Dblić“ (Znači adresat umro). Molimo adresate odnosno njihove prijatelje, da nas izvijeste, d ah o v e primjedbe pismonoša odgovaraju istini? Davne potvrde. — Darovi. „Zrno po zrno pogača". Abdulah Demirović gimnazijalac sakupio je pri­ likom bajrama u Vlasenicama K 3310 Gajretu. Priloge darovaše: H. Guć 10 K, Hamdija Hasanefendić 3 K Sadik H. Sadiković K 2, Zuhdija Hasanefendić 1’60 K; po 1 K: Mustajbeg Tihić, Ragib Kadić, Omeraga Buljugić, Alija Kurtagić, Abdulah Klempić, Abdulah Saračević i Mujaga Topčić; po 60 hel: Husein ef. Demirović i I. Dautović; po 50 hel: Fehim Hasanbegović, H. Beganović, Esad Kurtagić, Osman Klempić, Emin Hasanbegović, Ahmed Buljugić; po 40 hel: Ab­ dulah Demirović, Ševkija Kadić, Ahmo Salihbegović, Salko Kurtagić Gjulić, Hasan Arifhođžić, Hamdija Be­ ganović i Akif Karavđić; po 30 hel: Mchmed H. Omerović, Sulejman Alispahić, Hasib Alispahić, Jusuf Hadž’omerović, Sadija Ahmetagić, Sejfo Taljić i Ibrahim Hadžić; po 20 hel: Hasan Durmić i Salih Hasanefendić svi iz Vlasenica, Alija Medinić uč. trg. škole u Bijeljini, Jusuf I. H. Salihović, Ahmed Mulamehmedović i Asim Muharemagić iz Bjeline sakupili su prilikom ramazanskog bajrama za Gajret K 8870. Priloge darovaše po 5 K: Abdibeg Rifatbegović Gradašćević veleposjednik; po 3 -K: Jusuf I. H. Salihović uč. trg. škole, Mustajbeg Sa­ lihbegović veleposjednik, Jusuf beg A. Pašić veleposj, Teufikbeg Pašadamadi trgovac; po 2 K: Ibrahimbeg Zulfikarpašić veleposjednik. Osmanbeg Pašić veleposj. i narodni poslanik, Mehmedbeg O. Pašić veleposj., Mu­ ra tbeg Ljubović posjednik, Hedija Pašadamdi, učenica žen. mekteba, Alibeg Ajanović veleposj., Atifbeg Ljubović posjednik, Adolf W interfeld fotograf; po K 1'20: Mumin Mujkanović buzadžija; po 1 K: Salihaga H. Salihović trg. Zija beg J. Salihbegović posj., Mustafa šabić piljar, Avdo Alijagić stolar, Hifzibeg Zulfikar­ pašić veleposjednik, P. Gs. J., H, M. Pašić peleposj., N. Hanuma Saridžić, Mubera Saridžić, Karl Kohr trg., Izet beg Salihbegović veleposjednik, Šalim Muharemagić posjednik, ćerm ibeg Preljubović veleposjednik, Hakija Saračević trg., Riza Sulejmanović trg. Omerbeg A. Salihbegović, knjigovogja musi. banke, Hasanbeg Salihbegović veleposjednik, Halil Odžačković trgovac, Hafiz ćamil Jahić sohta, N. N., N. N , Mahmud Juruk trg. putnik, Sadik Pazarčević trg. pomoćnik, Risto Milošević trg. pomoćnik, Zadik Levi trg. putnik, Sulej­ man M. Imamović posjednik, Husein H. Salihović uč. trg. škole, Hasan H. Salihović trgovac, Jusuf Vodeničarević trgovac, Abdulah Pjanić uč. trg. škole, Hamdibeg Pašić uč. trg. škole, Mehmedalibeg Pašić uč. trg. škole, Omer Klaj'ć subaša, Mićo Gjokić knjigovogja, Jusuf Abdulahagić ekonom, Mustafa Novalija trgovac, Eminaga Hamzić posjednik, N. N., Halil Ademović mesar, Salih Turić ekonom; Ibrahimbeg Muratbegović veleposjednik, Avdo Isabegović posjednik; po 80 hel: Zekija Saridžić; po 70 hel: Asimbeg Fidahić uč. trg. škole; po 60 hel: Hafiz Mehmed Jusić mualim, Mehmed Alimanović revizor marve, Mehmed H. Salihović posjednik, Haliz Hajdar Tešnjaković imam, Musa Hećimović terzija, Marko Jurčević pegler; po 50 hei: Juso Hamzić težak, Ahmed Mulamehmedović đnevničar kot. suda (sakupljač), Hamza Brkić težak, Hasan Krajnović kafedžija, Sadik Imamović uč. trg. škole, M. Todorović uč. trg. škole; po 40 hel: Bego Hasić ka­ fedžija, Salko Ibrahimović kučeber, Jelena Sch\varz krojačica, Asim Muharemagić uč. trg. škole (sakupljač) Mehmed R. Muslimović trg. pomećn k; po 30 hel: Su­ lejman Memić piljar, Ibrahim Memić težak; po 20 hel: Hulusi Halil sohta, Meho Šabić piljar, Ajiša Mulameh­ medović, Ruvejda Mehanović, Ahmed Mešković trg. pomoćnik; po 10 hel: Risto Stanković uč. trg. škole, Haso Prho nadničar; Haso Ibilija nadničar, Ahmed Husejnović svirač, Rašela Maester krojačica, Milka Mladenović krojačica, Sofija Mladenović krojačica i Abdulaziz Medinić uč. os. škole. Hasib ef. Imamović učitelj osnovne škole u Bre­ �318 zovu P olju (kod Brćkog) poslao je K 19*80 „Gajretu" koju je svotu sakupio prilikom ženidbe Hajrullah Husića na večeri u Hotel „Loydu“. Priloge darovaše: Pavao Grumić 3 K ; po 2 K : Ibruhimaga Selimagić, Marijan Gjorgjević i Mehaga Azapagić; po 1 K: Nikola Jovanović, Hasib ef. Imamović, Ahmedaga Hadži Egrić, Drago Dragić, Blagoje Vuković, Jovo Mičiđ, gospogja Grumić, Stevo Papak, Gavro Ristić i Ibrahimaga Hodžić; Tane Vasilić 60 hel. i Ahmed Turkušić 20 hel. Muslimani akademičari u Banjoj Luci priredili su 26. pr. mj. zabavu, te od čistog prihoda dobio je ,,Gajret“ jedan dio u iznosu od 400 K. Asim ef. Džinić svrš. uč. šer. sud. škole obvezao se je za vrijeme šk. ferija sakupiti 10 K „Gajretu , kojo je obećanje ispunio i naznačenu svotu položio. Isto tako se je obvezao i Ibrahim ef. Gajačić uč. šer. sud. škole za vrijeme ferije sakupiti 10 K „Gajretu1*, te je obećanje ispunio i položio K 32'63, koju je svotu sakupio prilikom dove u Kladnju. Od naznačene svote darovao je ćazim ef. Ruščuklija po vjerenik Gajretov 2 K. lsmail Kemal Filipović iz Glamoča poslao je „Gajretu** 15 K, koju je svotu sakupio prilikom za­ bave tam. isl. kiraethane. t Hafiz Rašid Mesihović trg. iz Vitine poslao je „Gajretu** 18 K. Priloge darovaše: Braća Kapetanović 5 K, Omer Dizdarević 3 K, po 2 K: Mehmeđbeg Bušatlija, Salih Dizdarević Hadži lbragin i Rešid Alagić; po 1 K: Tahirbeg Kapetanović, Mustafa M. Mesiho­ vić, Dervo Ključanin i H. Rašid Mesihović. Iz kašice, koja se nalaze u društvenim prostori­ jama izvagjeno je K 279. Svoje obaveze, da će sakupiti »Gajretu« za vri­ jeme školskih ferija 10 K, ispunili su nadalje ovi uče­ nici šer. sud. škole: Naših Repovac 'z Sarajeva 10 K, Omer ef. Buturović iz Seonice 10 K, Ahmed ef. Zahirović iz Odžaka 10 K, Mehmed ef. Hadžiomerović iz Vlasenica K 10'50 i Hilmi ef. Numić iz Županjca K 1 0 -. H. Serdarević uč. šer. sud. škole položio je 10 K Gajretu, koju je svotu sakupio mjesto čestitke Sulejman ef. Murselu prilikom položenja mu gradjanskog ispita u Zagrebu. Priloge darovaše: Tomo Ratković trgovac 2 K; po 1 K: Ali ef. Čerimović šer. sudac, Dr. Pero Spitznagel kot. liječnik, Husein ef. Serdare vić, Mahmud Burina, Kristifor Kristović, Stjepan Šarenac, Petar Knjego trgovac, Kristina Gjorgjević uči­ teljice, svi iz Ljubinja. Za tim je sakupio K 370, koje darovaše razne prijatelji g. Mursola takogjer u mjesto čestitke istome. Nadalje je H. Serdarević položio za Ibrahima Čoketa iz Ljubinje, koji se obvezao sakupiti 10 K »Gajretu«, te je svoje obećanje ispunio i naznačenu svotu položio. Sirać i Munib Husejnbegović uč. mektebi-ibtidaije u Kupresu poslali su K 4'60 »Gajretu«, koju su svotu sakupili prilikom Bajram-namaza. Isto je tako sakupio i Galib Sulejmanović uč. trg. škole u Bijeljini K 34'60. Hašimbeg Badnjević sud. tajnik iz Bihaća poslao je „Gajretu** 5 K mjesto odgovora na mnogobrojne čestitke prilikom njegovo unapregjenja za sud. tajnika. H. Hadžimujagić iz Doboja poslao je za „Gajret" dobrovoljnih priloga K 31*50. Priloge darovaše: po 2 K : Hafiz O. Rudanović, H. Hadžimujagić, Ahmed­ aga Mulalić i Smail K okeš; po l K: Mula Hasan Ali jić, Ganibeg Kapetanović, Emin ml. Mulalić, Mahmut Turkić, Malić Mulalić, Hasan Dizdarević, Omer Dautbegović, Salih Vehabović, Smail Turalić, Ahmed Memišević, Ferhatbeg Dautbegović, Šerif Berberović. Neđžib ef. Ćardžić, Salih ml. Bešlagić, Mullaga Mula­ lić, Salih Memagić i Mustafa Aldobašić; po 60 h e l: Mehmed Didić i Hasan Hrnjadović; po 50 hel: Meh­ med ef. Begunić, Mesud ef. Saračević i Osmanaga M ehm eđagić; po 40 hel: A. Gani Bešlagić, N. H. Numanbegović i N. N.; po b0 hel: Hasan Mutić, Adem Spahić i Ejub Spahić i Muharem Salibašić 20 helera. Isti je sakupio za F i r d u s o v m e a r i f s k i f o n d 16 K. Priloge darovaše: Ibrahimaga Ustavdić 5 K i Ahmedaga Mulalić 5 K ; Hasib ef. Džanović 3 K ; po 1 K: Mulaga Mulalić, Mustafa Salibašić i Hasan Dobrić. Ibrahim ef. Hadžić povjerenik »Gajretov« u P ro ­ zoru poslao je iz kašica br 490 K 1*28 i br. 491 0*90 ukupno 2*18. Aydaga Karamehić iz Vareša položio je „Gaj­ retu" K 24*50, koju je svotu sakupio Muhamed Čajić i Husaga Sušić prilikom otvorenja čitaonice u Varešu. Osman ef. Sikirić uč. šer. sudske škole obvezao se je sakupiti za vrijem e školskih ferija 10 K „Gajretu “, koje je obećanje ispunio i naznačenu svotu položio. Muliaremaga Alikadić iz Ostrošca poslao je 8 K 69 hel., koja je svota sakupljena u radnji istoga. Muslimansko zanatlijsko udruženje »Ittifak« u Trebinju priredilo je zabavu, te je od čistog prihoda dobio i G ajret V* u iznosu od 50 K. Kasim Mahić iz Ljubuškog sakupio je prilikom Bajram nam aza pred Gožuljskom džamijom 12 K, koja je svota poslata „Gjretovoj“ blagajni. Salih ef. Siručić povjerenik »Gajretov« u Sre­ brenici, poslao je »Gajretu« K 12*50. Od naznačene svote sakupio je Abdurahmanaga Begović prilikom bajram namaza pred Bijelom dža­ mijom K 8*30 a K 4'20 sakupio istodobno Abid ef. Klanjčević pred džamijom „Crvena Rijeka", dakle ukupno K 12 50. �819 M a * in r jia c H H K . Typcico THJin jaH CK H paT. Ta^ajaHe je nonejia 03AaBaTH PaTHa cpeha. HajnoBnje BajecTH ca 6ojHora n o .ta rOBope o CBaKHAaitnM ry6nTitfraa TsjiajaHCKe bojckp, K oja je y nojeAHHHM cyKo6aMa ynpaBO ao Hory noTyqeHa. CTora je HapeljeHa AaJbfta Mo6H,ia3ai;Hja TajiajaHCKe BojcKC, Koja Haj6o.i>e noKa3yje, a » Ta.iBjaHCKa aiujnja y Tpuno^iHcy, Haa,ia3H Ha CBe to Behe noTeuiKoke. HCTOKy, Aa c noMoky HCTa H3 Tpnno.iaca noTHCHy TypKe Ao Mopa. * MHHiicTap npcAcjeAHHK P hojihth pa3roBapao je jyne ( 27. o. Mj.) Ayro c ine(j)OM reHepajaor uiTona Hojiho. PaAu-io ce o nouiH.i,aH>y hobhx aeTa y Tpanojiac. Hla^am e je Bek 3aK.T>yqeHo. BaaAa Ha6aB.i>a TonoBe n MHTpa.i,e3a. * BajecTH TypcitHX iiOBana o paTy. I ^ a p a r p a A , 30. Aeueii6pa. Typcwa niTaMHa caaBH TypcKe ycnjexe y Tpanojincy. ,,Ca6ax“ se.in, Aa je OBaj paT otkpho Be.niKy caary oTOMaBCTBa, HaaMe BjepHOCT Apana npeMa ixaAH<l>aTy. „ J ohh T a 3eTa“ aohoch: Ha 24. ob. Mj. 6ajia je koa A rauae, y 6a 03 hhh Tpnnojiaca, 6uTKa jeAHe Typcae nyKOBHnje, Koja je 6ajia nojanaHa ApanaMa, c Ta.injaHCKiiM 6epcar.iaepaMa. TaanjaHii cy mi&jin 300 mptbiix ii 60 3apo 6.,beHnKa. r y 6 nTi;H cy TypaKa He3HaTHii. „H kasm" jaB/ba: TajiajaHa cy noAy3ejia, aoGhbuih nojaMame, nyT y yHyTpamH>ocT seM.T>e. KpeTa&e 'rajiajaHCKBX H6Ta npecTaAO je, Ha neMy ce nMa 3axBa.niTH yuiaHHHBaH.y TypaKa. T ajjajam i cy UMa.m 3HaTHax ry60xaKa. y IIapH3 jaBJtajy na I^aparpaAa oa 27. ob. mj.: UopTa Ao^HBa H3 Tpnnojm ca yiiapjbHBe BajecTH. TypcKe n apancKe motc, ko; c cy Aouuie npeA EeHra3H, oncKp6,i>eHe cy MyHHnHjoM, hohucm a acaBeacuna noTpefiana, Te cy Ao6po pacno-ioaceHe. ApancKH mejxoBn ce CMpenajy Ha repiiJicKe paTOBe (qeTOBaa>e). „JeHH ra3eTa“ jaBjba, p,& je Ha 24. ob. Mj. 6uJia nonoBHa 6 iitkh Meljv jeAHHM Typckbm oAje.ioM a Ta^ajaHHMa.- II ouito cy TypijH ao6h,10 nojaqaH>e Barne oa 800 KOftanaica Apana, TajiujaHii cy ce noByK,iH. ICO je Ta.nijaHa y6ajeHo. Ha TypcKoj cy cTpaHa y6ajeHa A«a ApanifHa n jeAan HapeAHHK, a paaeHo je 12 BojHHKa h 4 Apannaa. * HopTa je npiiMHJia HH({)opMaijnje, Aa je TajiajaHCKH aanoBjeAHHK reH epa^ KaHeBa 3aTpajKiio, a* My 6e30AB.ia'iHO noma.T^ nojaqaH>a, jep a& je 0Haqe no-noacaj Bp.io TexcaK 3a Ta.iajaHe. T bpah ce, a » cy Ta.mjaH 0 AocaAa H3ry 6o ,i 0 3000 .n>yAH y Tpnno;mey h BeHra3H-jy. * HoBHHCTBy je 3a6pan>eHO AOHOCIITn enjecTB o nponyTOBaH»y TypcKBx nacHBKa Kpo3 EninaT y BeHra3n h iuHJtaH.0 HOBana u ac0Bexca npeKO ErnnTa. * CoHajajiHCTii ke tokom Mjecena HOBeM6pa oApiKaTii BHine npoTecTHHx CKyninTnHa npoTMB paTa, Ha itaMa ke ce cbom OAJiyHHomky npOTecTOBaTB npoTHB uia^baH>a Aa.i>H>Bx qeTa y Tpano.iac. Be.ia ce, Aa ke BjiaAa A03BojinT0 cKyniHTHHe. Ho H3a npBor cyKo6a H3Meky HannOHa.mcTa H conaja.niCTa Hahii ke ce pa3aor, Aa ce H3Aa onka 3a6paHa 3a o6ApacaBaH>e CKynuiTiiHa. C0rypHo je a» HopTa join yBajeK CToja y caBe3y c TpnnoAacoM h to c ABuje paAHOTe^erpacJjeice d a Hane. BajecTH hito hx je HopTa H3Aa;ia o 6aTn;0 koa EeHra3ii, 6a.ie cy TaKO AeTa.’tapaHe, Aa cy 6njie hocbo y CKJiaAy c OHUMa, m io ux je notviaje o6jejiOAaH0jio TaAajaHCKO B3njeuike. BajecTH, uito cmacy y IJaparpaA, Mory ce AP*aTH nocBe TanHHMa. HajnoBnje nujecTU ca Oojuuua rjiace: I ( a p a r p a A ,3 1 . oKTo6pa. „TaHBH* o6jaB.i>yje jeAHy Aeneuiy h3 Tpano^aca, y Kojoj ce Be»ia, Aa ce BTaJinjaHCKa BojcKa, HeMoraBniH oa6hth HaBaay TypaKa, noByi«ia y rpaA- Ty cy ce ymaHqH^H y ABHje yTBpAe, a^a cy o6je Typij 0 3ay3eA0. Jom caMo Tpa yTBpAe Ha^a3e ce y pyKana Ta^njaHCKe BojcKe. Ta^njaHH cy npmiiiKOM noB.iaHeaa ocTaBH.10 Be.iHKy MHoac0Hy MyHHnaje h mciibothhx HaMapnnua Kao h ne.uiKH 6poj TonoBa 0 nymaKa. Apana cy y oBOMe HanaAajy noKa3a»iH nyAO oa xpa6pOCTH. B e n , 31 . OKTo6pa. „N eue Freie Presse“ jaBA.a 03 HaparpaAa, a » ce noTBpljvje Aeneuia y ,,Ca6axy“ U3 MaATe, Aa Ta^ajaHCKo 6poAOBA>e Haje novjio noMokn TpynaMa 36or ojiyje na Mopy. TypcKe neie cy oneT 3anocje.ie Ka6e.i y 6.i 03hhu i-paAa. B e p .iH H , 31 . oKTo6pa. HapnrpaACKu 03Bjec.Tn.ian „B erliner T a g b latt“-a jaB.i>a, a » je A°3Hao oa jeA«ora BepaapaHor BacoKor AnnJionaTe, Aa My je mhhhctbp hhoCTpaHBx AjeAa caonkno, Aa cy y Tpim o^ 0 cy onKo.’beHH Ta^njaHH, H3BjecHJiH 6njejiy 3acTaBy y 3HaK npeAaje. JI 0 H a 0 H, 31. oKTo6pa. 0 BAauJH>n Benepn.0 aiictobh B a jecT , a » j e Tpnno.inc nao y pyne TypuHMa. yoHjeHO je 5000 Ta.injaHa. Bop6a je 3anoqejia jom 3a Hokn n jo m T e Tpaje. IIoroBapa ce, Aa je IIopTa 6p3ojaBHo o6aBajecTiMa ceoje noc.iaHHKe koa Be.iuKnx cu.ia, Aa ne acejm Bauie HBKaKOBa nocpeAOBaa.a, Bek a * ce je OA-^n.ia 3a PaT- AOHoce * H 3 TpnnoAHca ce jaBjba, Aa cy TajiajaHB jeAaH Ano nojcKe HCKpija.in 03Meby TpnncviHoa 0 TyHimiK6 rpaHune, Koja he — y3 3auiTHTy MopHapnuc — nohH npeaa P hm, 31. oKToSpa. „ABaHTa“ jaBA>a 03 TpnnoAHca, Aa je oa Tpn KoanaHaje Bbresa^liera“ cano 125 A>yAH oc.TaAo Ha »c0BOTy, a oa Anajo njciuanKe pernMeHTe caMo 60 MOMaKa. �o20 I ^ a p n r p a A - — OBAaiua.ii .thct „CepBeTii <hyHyHU ii3Aao je npor.iac, KojiiM no3UBa TypKe Aa Ha Eaja3iiT0By Tpry y IJapnrpaAy noAnrHy cnoMemiK, Kao ycnoMeHy Ha noca>eAH>y cja]Hy no6jeAy TypaKa y TpHno.iHcy. AeceT 3aiioiijeAn npoTun T a .m jaiia. y IJapnrpaAy jo oa6op „3a jeARHCTBo h HanpeAa« n3Aao oćjaBS u pa3acJiao ux no cbiim Behnu TypcKHM rpaAOBUMa. OojaBe caApace accct 3anoBnjeAn 3a CBaKor Typi0Ha, KaKo ce HMa ApatdTn npeiaa Ta-rnjaHima: 1. TajajaHnua ce hg CMiije HHuiTa npoAara. 2. Hn jeA»H TypuuH He CMiije Ta.iHjaHCKe po6e KynoBaTH. 3. Cbh Ta.nijaHCKH ćpoAOBH M°pajy ce 6ojKOTOBaTH. 4. y Typcicoj ce He CMiije tobopuTii Ta.iHjaHCKn. 5. ^jega TypcKiix noAaHnica Mopajy noxa^aT0 ca»io TypcKe, a hg TaJUijaHCKe iuKOAe. 6. Ta.iHjaHCKe nouiTe Bajta ćojKOTOBam. 7. HujeAau TypuuH He CMHje y3eT0 Ta^njaHa y c.iy3Koy. 8. Cbbkh je caoopahaj c Ta.injaHHMa CTporo 3aopaH>eH. 9. Typgn uopajy CBe cu.ie ynoTpe6nTH, Aa eeaisoM Ta.iojaHy, l’Aje ce 3a to eaiuo npujiHKa npy5KH, imeTe naHoce n 10. Mp5Kity npothb Ta.injaHa Tppća y Ajc^ja cpna Ay6oKO y^opHjeHHTii, Aa HnKaA He saćopaBe, bgH a * ce cjekajy Kairnte, KaA Aoljy AO CBnjecTH, oBpr Kopaica H ia^oje npoTUB TypcKe. Se ,> y c T anai; y KnnecKOj, y obom orpoMHOM uapcTBy 6jecHH Bek hcico.hiko ijpaje.fca ycxaHaK, Koju y3Hitra CBe to Behe pa3MjcpHe n npnjeTH onacHoiuky BaaAaBHHH icaHecKux uapeBa EyHT0BHHn,n, Kojima CToje Ha ue.iy y EBponn BacnnTaiin ti JiH6epy.iHH .T>yAii, xoke a ^ AaHauiH.y B.iaAaBHHy anco.TyTHe MOHapxnje nopyuie h Ha H.P3nno MjecTo ycnocTaBe peny6.mKaHCKy F^iaAaBiiHy ca iimpoKHM c.io6oAaMa h MOAepHOM ycTaBHomky. H peBO^ynnja Ha.ia3H CBe to BHine npHCTa.Tupa, n a ce Bek uyje o ne.iiiKHM ycnjec0Ma peBo.iyunoHapaga, Kojn cy ao caAa y nocjeAy uiiTaBim npoBnHUHja, Koje 6poje 6^in3y 100 jr a .i0 jy n a Tri zanatlijske stipendije. Trgovačka i obrtnička komora '/a Bosnu i Hercogovinu raspisuje iz „zaklada na uspomenu posjeta austrijskih trgovačkih i obrtničkih komora za^ promi­ canje trgovine i obrta u Bosni i Hercegovini 3 Sti­ pendije za pohagjanje uzornih zanallijskih tečajeva u Beču i Pragu u god. 1912. Stipendija će se sastojati iz naknade putnih tro­ škova u Beč odnosno u Prag i natrag, te iz pripo­ moći za svaku sedmicu, provedenu u pohagjanju te­ čajeva. Pripomoć iznosi za majstore K 20 a za kalfe K 17 — Tečajevi traju 6—8 sedmica. Upute, koje se odnose na početak tečaja i na ostale “potankoće dobivaju se u komori. Molitelji treba, da u svojoj molbi dokažu: a) da su bos. herc. zemaljski pripadnici; b) da su samostalni majstori ili kalfe u jednom od ovih zanata: kovački, bojadžijski i lakirerski, kro­ jački, galvanotehnički, instalaterski za plin i vodovod, limarski za gradnju ili galanteriju, stolarski, cipelarski, knjigovežački, instalaterski za elektriku, kolarski, tapetarski, sedlarski i rem enarski; c) da su navršili 21 odnosno da nijesu preko­ račili 45 godinu života. Molitelji, koji kane u Beču pohagjati tečaj, m oraju donijeti potvrdu o tom, da su u toliko vješti njemač­ kom jeziku, da mogu pratiti stručna predavanja. Reflektanti treba da podnesu svoje sa 1 K obiljegovane molbe sa dokumentima trgovačkoj i obrtntčkoj komori najdulje do 1. decembra 1911. Kasnije prispjele molbe neće se uzeti u obrir. Trgovačka i obrtnička komora za Bosnu i Hercegovinu. Predsjednik: Tajnik: B e r k 0 v i ć. Dr. Besarović. CTaH OBHH K a. ycnjec0Ma oBe peisojiyniije HapouiiTO noMauce Ta oko.t hoct, iiiTo je AHHacTHja, Koja y K iihii B.iaAa, Tyl;HHCKa, MaHpycKa, na ce y HapoAy JiaxKO npoBOAH ai’nTagHjanpoTHB tc AiiHacTnje h H.e3DHe B.iaAaBHHe. ycTaH0n,HMa ce npnApyacyje uaK n BojcKa, .Koja ce HenpecTaHo 6yHH. Taico cy y CeH3njy BojHnnu jćhah ciiora reHepa.ia.Ta n Bmne Hero xn.T.aAy MaHgypaua, Mđjy M>aua h ryuepHepa ii H.eroBy nopoAnny. H 3 napcKor Acopa H3nui.ia je o6jaBa, Aa ke ce AaTH yc.TaB. a.m huko hc Bjepyje, Ma Aa je no3BaTa HapoAHa cKyniUTHHa, Aa H3paAn ycTaB. y Ee>i cy CTnrjie BiijecTu, Aa ce H3Meljy Bojcicc y ycTaiua pa3Biio npaBii paT, na je noc.iaT Tasio aycTpnjcKH nom yKOBHiiK Jlepx. y IIeKHnry cy naK y«iHH>cne npnnpeMe, Aa M^iaAH (nenyHo.,E.eTHii) nap I lj 'ja nalje yTo,miiiTa y aMepiiKaHCKOM nocJiancTBy. IbcroB yja», naMjecnuK naaicao jo npcA MumicTpiiMa; To.iiiKo je noTpeecH ycnjecHMa ycTama. 3a ypeAHHiiiTBo oAroBapa: Ocuiaii Tnnciih. Traže se 3 pomoćnika i Z šegrta Jedna velika islamska firma u Posavini treba za svoju špecerajsku i kolonijalnu trgo­ vinu dva ili tri muslimana trgovačka pomoć­ nika, koji su u toj struci sposobni, valjani oz­ biljni i koji imaju volje za rad. Prvenstvo imaju oni, koji su vjŠe godina u sličnim trgovinama poslovali. Nadalje su za istu trgovinu potrebna dva šegrta od bolje kuće, koji su svršili koji raz­ red osnovne škole. Ponude sa prepisom svjedodžbi i dozna­ kom plate, treba slati na upravu društva »Gajreta« Sarajevo. - Islamska din. štamparija. - U ' uredništvo odgovara: Osmim Gjikić � https://kolekcije.nub.ba/files/original/ec64054613f8f2da30cf227c6fe6eeac.pdf 0998b023c1909339850d9e32e0a87184 PDF Text Text BPOJ 22. BROJ T ajpeT JLHCT 3A ^ P y n iT B E H E HOCJIOBE H 3A HAPO £H O nPO C BJEliH BA IB E. H3JIA3H CBAKOT 1. h 15. ____ y M JE C E ii;y .-------- rOAIIHA IV. GODINA Gajret LIST ZA DRUŠTVENE PO­ SLOVE I ZA NARODNO PROSVJEĆIVANJE. IZLAZI SVAKOG 1. i 15. ------- U M JESECU.--------- B,i 8chhk: APi niTBO „PajpeT11- y pe hhk: Ocm;ih Tjiikh!,. — Vlasnik: Društvo „Gajret“. - Urednik: Osman Gjikić. . C A P A JE B O , 15. HOBCMOpn 1911. r r &\ - SARAJEVO, 15. novembra 1911. I^njeHa je j i h c t j : aa B o c h j ii XepijeroBBHy n AycrpoyrapcKy MOHapmjy, aa HjiaHOBe, Ta^ie6y, ys6HHKe b TeacaKe 2 K sa HeiJiaHOBe 4 K rodinuH>e. 3a cbo ocTajie bomao 10 tfipaHaKa'. floje/^HHB 6 pojeBB c T a jy 20 xeji. Hen.iaheHa ce nncMa Be npnMajy| PyKonBCH ce H6 B p a h a jy . — IlpeTiuaTa a py koijbcb uaAy ce u a aApecy: „rajpe-r" — CapajeBo. C ije n a je lis tu : za Bosnu i Hercegovinu i Austro­ ugarsku monarhiju, za članove, talebu, učenike i težake 2 K, za n e č la n o v e 4 K godišnje. Za sve ostale zemlje lOfranaka Pojedini brojevi staju 20 hel Neplaćena se pisma ne primaju rukopisi se ne vraćaju. — Pretplata i rukopisi šalju se na adresu: „Gajret" — Sarajevo. Poklanjajmo kurbanske kožice Gajretu! mnogo i mnogo više učiniti u pogl.edu poklanjanja kurbansklh kožica za „Gajret". Razmišljajući o tome, kako bi se mnogo moglo privrijediti našem Gajretu na taj način, izračunao sam, da bi ove kožice, kada bi ih se i deseti dio poklonio „Gajretu" mogle do­ nijeti na 20.000 kruna „Gajretu", a to znači godišnja obskrba 2 5 —30 omladinaca, koji uče recimo ilmijanske nauke u Carigrad ili Misiru. A zar se mogu kožice pokloniti u bolju svrhu nego li je ova? Zar može biti sevabnijeg i ljepšeg cilja od toga, da odgojimo što sposob­ nije učitelje vjere, koji će narodu uzvišene is­ lamske istine umjeti pravilno da protumače i koji će ga duševno prosvijetliti i kulturno po­ dići na onaj stepen, na kojem mi muslimani trebamo da se nalazimo, ako želimo da živi­ mo i napredujemo. Jest, to je najljepša i najhumanija cilj, u korst koje bi sve kurbanske kožice braća i sestre u našoj zemlji trebali da redovno svake godine poklanjaju, te da se na taj način stvori stalan godišnji prihod našem „Gajretu". A taj će se običaj nišallah i uvesti. Lanj­ ska i preklanska godina dokazuju nam, da se u tom pogledu može r.diti i uraditi i stoga je na nama, da se što bolje zauzmemo, da svaka daljnja godina bude što plodonosnija. Lani je iskazano od kurbanskih kožica oko 800 a preklani oko 300 kruna prihoda. Nastoj­ imo, da ovogodišnji prihodi budu prema lanj- Povodom našega članka u prošlom broju, u kojemu smo apelovali na rodoljubivu braću" i sestre, da svoje kurbanske kožice poklanjaju .,Gajretu'1, dobili smo od jednoga prijatelja iz provincije ove redove: Uvodnik našega „G ajreta" u zadnjem broju dade mi povoda, da i ja nekolike vrste napišem i pridružim svoj glas Vašem rodoljubivom apelu na muslimanski elemenat, da bi se povodom nastupajućega „Kurban-bajrama" sjetio našega „G ajreta" i poklonio mu što veći broj kurbanskih kožica. Odlična je ideja bila društvene uprave, kada je preklanjske godine prvi put apelovala na muslimane i muslimanke, da kožice od svo­ jih kurbana poklanjaju „Gajretu". Istina, po­ znata je stvar, da u svakome mjestu postoje od ranije običaji, prema kojima se kurbanske kožice poklanjaju u razne svrhe, ili se daju pojedinim siromasima, pa je te običaje, kod našega konzervativnoga svijeta teško bilo od jedanput izobičajiti. Ali pri svemn tome, kako se i iz Vašega članka vidi, našlo se je nešto rodoljubiva svijeta, koji se je apelu Gajretove uprave odmah odazvao, a broj takovih se je iduće godine već znatno povisio. A iz toga se svega vidi, da je Gajretova ideja prodrla u mase narodne i da bi se za „Gajret" moglo �322 skima u jednakoj razmjeri kao lanjski prema preklanjskim, pa smo za ovu godinu dosta po­ stigli. Pridružujem se Vašem apelu i pozivam svu rodoljubivu i svjesnu braću, da na ovoj stvari porade, a naročito bi se trebali za to zauzeti roditelji, staratelji i rogjaci Gajretovih stipendista, koji mogu najbolje pojmiti kako je blagotvorna ova ideja i od kakove koristi je „Gajret“ po naš narod. Dakle, još jednom, braćo, poklanjajmo kurbanske kožice samo na­ šem ,,Gajretu“ ! Hafiz XaTHyn: Ax, OA onor KOČHor qaca. . . Ax, op, onor Kofinor Maca TaMUH JUL jc^CBiijcT guo — ^tyuiy'Mii jc oo.iaK cjt'TC Ten iKlni ne.igM 'bdiRiio! Ax, orT, onor noouor Maca ■rKiiBOT iviii jeuTepcT ICilMH, lIacu cy mu — Tempa Tym C ropKIDI ĆO.IOM II35I C J, Ax, Ofl OHOI\'KOOHOr Maca ilK illL L Cpehe Moje 3rs’je3/m Jcp 3a HanjcK HiiDiešome Ha^e epga Mor jiajcaa^e! tim " ! Ax, oiior ko6hob Maca Cppe Moje Tyra 3rapa, r7tymy .ij'Tii tiiuitc 6o.ui Ko yooAii ofl xamjapa! h S. Sukejnn, — Žepći. ■ Obrazujmo same sebe! Kako je poznato, današnji vijek ide zatim, da se žene naobraze toliko, koliko i ljudi, te da se izjednače u svemu s muževima. Dok bi mi mullimanke bile i previše sretne, kad bi dobile sva ona prava što nam ih uzvišeni Islam daje, mi smo na žalost u vrlo bi­ jednom stanju, jer se u nas, mjesto Šeriata, gleda na razne običaje, koji su se u Islam uvukli, te se o njima vodi mnogo više računa nego o šerijatskim propisima, koji su temelji Islama. Običaji i razne druge okol­ nosti učiniše, da mi muslimanko danas zaostajemo u naobrazbi, da je upravo slrahula, a naročito je laj slučaj kod nas u Bosni. Mi nemamo skoro nikakove vjerske naobrazbe, a o svjetkoj ne treba ni govoriti. Ovome strašnome džehaletu, koji je ubaviu nas kao tamna noć, mora se pomoći i to čim prije. Žalosna je činjenica i to, da se baš i muškarci puno ne razlikuju u naobrazbi od nas, te ih ne mo­ žemo u potpunoj mjeri ni kriviti za ovako našo ku­ kavno slanje, nego nam je dužnost, da i mi same sebi pomognemo koliko nam to ide od ruke. Kako bi se ovome našem slanju p »moglo, pi­ sano je u našoj javnosti, pa su se iznosile naše po­ trebe i načini kako da nam se pomogne, ali se do danas ništa ne promijeni, većosta sve po starom. U zadnje doba pisano je u ,,Gajretu“: „0 emancipaciji muslimanske žene“. Tu se navode znamenite žene iz raznih krajeva svijeta i to iz prvog doba Islama, da se vidi njihova djelatnost za napredak Islama kao i naobrazba, a da im niko kod tolikih ashaba i islamskih alima ne stade na put, nego su ih šta više i potpomagali, jer su bili pravi mus'imani, koji su poznavali pravu bitifost Islama. Na žalost, mi u Bosni nemamo svojih znamenitih žena, jer nam ih nije povješt zabilježila, da nam danas budu putokazom u našem životu. Bio bi grijeh ne zabilježiti u našem „Gajretu", douekle ženskom listu, jednu vrijednu i znamenitu ženu, za naš rezvitak, te nam može u mnogo koječemu služiti za primjer: Rogjena je Žepču, odmah iza burnih vremena Husejin-kapetana, avaj tugo, nesugjenog našeg vezira, domaćega sina, te još živi u potpunom zdravlju, či­ taj uć razne knjige, da naobrazi svoj razum, da može koristiti sebi i drugom. Zbog velike popularnosti u narodu, njezinom imenu Ajiša dodade narod još »Mulla«, te je danas zovu Mulla-Ajiša — hanum H. Abdić. Njezin otac Salih ef., koji je bio muderris u Zepču, vidio je potrebu, još prije toliko godina, da treba naobražavati ženskinje, te poče svoju malu kćer Ajišu učiti pisati i čitati. Zatim je poče podučavali arapsku i tursku gramatiku ali rana njegova smrt spriječi joj te ne mogaše naučiti arapski. Danas poznaje toliko turski da može prevagjati. Ona vrlo cijeni nauku, pa traži na koji bilo način, da je dobije. U svojoj starosti, u sedamdesetim godinamasvoga života nauči čitati latinicu, da donaknadi bar nešto što je u mladosti propustila. Često se sjeti vrlo poučne kitice Dr. Safvet bega Bašagića: »Za mladosti vatrene i žive, Ko svoj razum znanjem ne ukrasi, Zitplakaćc na grobu prošlosti, Kad mu slanu beharati vlasi«. Dok nije bila naučila čitati, imala je vazda ne­ koga ko bi joj čitao razne knjige, od kojih su danas �neki učitelji na gimnaziji kao Enver ef. Muftić, do- Karanfilaga: čim Hifzi ef. Muftić prof. arap. jezika koji joj je čitao, Gdje si? . . . davna je ispustio svoju plemenitu dušu. Još i danas Hazim ef- Muftić mladi i vrlo daroviti pisac, kada dogje Ponoć je prošla davno, u Žepče nju posjeti i štogod joj pročita. Hulusi grunA ja još vazda šetam, tovničar, puno je od nje pribilježio narodnog blaga. Korakom teška bola, Hilmi ef. Muftić kadija, koji je davno umro čitao joj Po svojoj sobi maloj, je i pokušavao je da je nauči čitati, ali mu ne podje Srce mi steže zima, za rukom pošto je nju bio zadesio tada strašan udarac, U glavi oganj gori, jer joj umrije kći jedino dijete u cvijetu mladosti. Misli se krše, mašta Tone u nadi paloj. Imade izvanredno pamćenje; sve što je čula i vidila, to je potpuno zapamtila, te se može nazvati Na moru burnom kano živom historijom. Lagjica da sam mala, Ona čita knjigu po više puta, samo ako joj se Vihor me ljuto šiba, dopane. Dramski spjev od Dr. Safvetbega Bašagića: Talas me valu daje, „Abdullah pašutt pročitala je možda više od stotinu Na vjetru kao grana puta, te ga znade skoro napamet. Tu dramu zove: Njišem se, kao oblak „Moj Abdullah". Suze je vazda obliju kada čita AbU neznan plovim mračnu dullah pašu kako umire za svoju napaćenu i potla­ Sve nekud dalje, dalje. .. čenu domovinu. Tada ona teško uzdahne nad tužnom sudbinom našega naroda. Ljubljena dušo, gdje si 1 Ona se drži potpuno tačnosti i reda te sve svoje Za tobom teže misli, poslove obavlja u stanovito odregjeno vrijeme. Osobito Rade dokučit tajnu se ističe u tome što može nadčovjeka uplivisati svojim čarobne moći tvoje. mudrim savjetama, jer je puna iskustva i znanja. Ona Kojom mi grlo sape, je shvatila doba u kojem živi, a topje. sve postigla Kojom mi um pomuti, sama sobom s velikim trudom i ustrajnošću. Skameni srce mlado, Danas živi sama u svojoj kući koristeći svakome Oduže oku boje. samo ako joj se pružLprilika. Doživila je da danas imade svoje praunuče. Za one koji sele u Tursku veli, Nehajna dušo, gdje si, da nijesu pravi muslimani kakovi bi trebali da budu Što vidiš moju tugu, i da nijesu potomci svojih slavnih djedova, jer su Što čuješ uzdah teški kukavice pa ostavljaju svoje dobro, svoju domovinu Preda me kada staneš, natopljenu krvlju svojih djedova i njihove kosti da U oku čitaš: srce ih gazi tugja noga. Da se sa boli krši, Evo, ovo je u kratkim potezima životopis sijede Očaj u duši vlada — Mulla-Ajiše hanume, is koga se vidi, kako se i mi Musli­ A nećeš da se ganeš! manke možemo bar u nekoliko naobraziti. Ne treba da čekamo na otvaranje ženskih škola, jer nas ljudi, Okrutno srce, gdje si ? ! koji time upravljaju, smatraju, da mi i nijesmo ljudi. Zar te ne dira tuga, Zar te ne boli očaj Zato mile seje, širom Herceg-Bosne, učimo same I suhe oči moje? po sebi i tražimo znanje koliko možemo! Ne čekajmo Zar zbilja mrziš biće, od drugog pomoći, jer smo i onako zakasnile. Ugle­ Koje te žarko ljubi dajmo se u sijedu i vrijednu Mulla-Ajiše hanum H. Abdić, I ljubeć vehne, za te neka nam ona bude sjaj na zvijezda, koja će nam ozna­ Žrtvujuć dobro svoje?! čavati put na našem tamnom obzorju. Još doviknimo našim ljudima, a naročito onima koje su na vrhovima Mrzi me, dušo, mrzi! naše samouprave (autonomije): »U rukama matera Oholo silno stupaj, je budućnost naroda« — kao što veli Tolstoj. Traži da nogom zgaziš Komade srca moga, Izvrgni mene ruglu, Braćo muslimani! Pohlanjajte hurbanshe Ponizuj moju ljubav — Kožice ,,Ga|refu", čime ćete učiniti najljepše Ja opet rob ću biti čarobnog bića tvoga! patriotsko djelo i najsevabniji čini �324 Mrzi me, prezri, muči I smrtne rane zadaj! Za tvoju nadmoć silnu Srdit se, plakat neću; Tebe ću ljubit vazda. Ne mareć: da 1’ ti ljubiš, S ljubavi svoj§ blažen I smrt ću podnijet’ lahko! Šemsuddin: Voće. Pada voće, vjetrom obarato, Kao misli željama trgane; Na tle tvrdo pada, ko ideje Samovolji ljudstva istresane. Vjetar puše, a s voćem i lišće Otkida se i na zemlju stresa; Noć jesenska bezmjesečna šumi, Dršću zvijezde sred modrih nebesa. Ja ne spavam. Drago mi je bditi, Gledat zvijezde kroz granje drveća, Tople noći harrriOni)u slušat, Na šum morskih talasa što sjeća. Pri tom mislim na to ljudstvo hudo I na sudbu, koja njime vlada, Da je sudba — vihor, ljudstvo — voće Pred zanfahom vihora što pada. Pa čemu se tim mislima peći: Šta je bitnost našega življenja? Zar da voće na grančici znade: Odkud niče, kad dogje do zrenja? Zar'da shvati: šta je za njeg grana, Stablo, korjen, zemlja, sok, toplota?! Pa i čovjek! — koristit se može, — Nikad pako shvatiti života. Ahdnt-Hak Hamid: Kći Indije. Drama u 5 činova (8 slika). — Prevodi Šemsuddin Sarajllć. — (Nastavak.) Treći čin. — Slika četvrta. — P r i z o r prvi. Sir Burtel — Engleski časnici i vojnici — Postrance čemerno stoji četiri-pet indijanskih seoskih glavara — Megju oviin se osobito ističe jedan obijelio starac svo­ jom oronulošću od drugih starješina. S ir B u r t e l (seoskim poglavicama): I ako se yećinom neposlušnost upokorava s pravednošću, po nekad je valja ugušiti i nasiljem. D a! Pošto vaši seljani ne podmiruju državnih daća, to će reći da su nepo­ slušni, da su buntovnici. Budući su neposlušni, ja se smatram primoran silu upotrijebiti. P r v i č a s n i k : Sire! Vaš pravedni postuptk ne može se nikako ubrojiti u nasilje. Vaša mudra uprava zaslužuje najljepše priznanje. Ne trebate se osvrtati na buncanje naroda. Niko nije dorastao, da vaš rad i postupak može valjano ocijeniti. P r v i s t a r a c (za se): I ako se može Burtel za svoju oholost donekle ispričati pored laskanja i ulizi­ vanja svojih činovnika, koji su za nj jedini savjetnici, ipak se mora osuditi, zašto ovakve ulizice drži oko sebe. (Glasno, molećim glasom): Sir Burtel! U zemlji vlada glad. A zar ne znate, što će reći: glad? . S ir B u r t e l (časnicima): Šta kaže ovaj starac? D r u g i č a s n i k : Sire, on laže... Nijednom nije vjfejrovati. Ne od gladi, nego sa svoje laži oni pro­ padaju. S ir B u r t e l : Neka, pa bilo od laži ili od čega god bilo! T r e ć i s t a r a c : Seljak ne nagje žita za jelo, kamo li još za usjev. Kao životinje pasu ljudi travu, utrobe im nabreknu i tako uginjavaju. Doćeralo se do gola džana, da više ništa ne mogu dati... Zar ne znate šta će reći: glad? P r v i s t a r a c : Ja sam eto seoski poglavica, a ima tri dana da nijesam ništa okusio. Ni zalogaja! Ah... Oči mi se mrače, u glavi muti!... Sire! Vama kažemo: zar ne znate, šta će reći: glad? S ir B u r t e l (pogledavši na sat): Neću da znam za mnogo riječi. Narod mora ove godine da ispašta za svoja prošlogodišnje ljenčarenje. Šta je moja za­ daća?... Evo vam rok od četvrt sata... Ili obećajte, da ćete od naroda pokupiti dužne daće, ili će te iza četvrt sata, kako rekoh, izpaštati za grijeh svoga naroda. T r e ć i s t a r a c (ponizno moleći): Smilujte se, Sire!... Šta možemo mi? Šta nam od ruke ide? Zar mi nagovaramo seljake, d.-: ne daju državnih daća i poreza? Nužda ih prisiljava. Zar vaši eksekutori ne dolaze u sela i ne traže daće? Zar ne vidješe naše stanje? Zar ne oduzeše svakome i zadnji bakreni nov­ čić iz ruke?... Kome ne skidoše kapu s glave, ko ne pa.9 ne otpasašo? U kojoj kući nagjoše da se ljudi brane čim drugim, osim mrcina? Koga vidješe da je obukao što drugo, osim mrtvačkih čaršafa? Kažu li vama za naše pravo bijedno stanje? Ili vi ne znate, što će reći: glad? S i r B u r t e l : Ako nema narod novaca, da dužne daće podmiri, platite za nj vi, njegove poglavice! S t a r c i : Mi — šta da mi damo?... Šta mi imamo svoje, pa da damo? Zar da džan dademo? S i r B u r t e l (pogledavši na sat, oporo): Još dvanaest minuta. Porez ili kazna!... Šta velite? �325 Č e t v r t i s t a r a c (bez obzira, ogorčeno): Ah!... krvlju boje lice.*)... Neko zemlju jede, neko se vazduVi ste za nas viša napast od gladi! Glad može da hom prehranjuje. Neko ubija mušice, neko se hrani uništi imanje, ali ne može biti napast za narod, kao mravijim jajima — selo je poklopila nevolja, smrt što ste v i! Vi hoćete da iz neimanja mogućstvo istje­ Osim „ah“, „uh“, nikakav se drugi glas ne čuje. Ne rate. Glad pritisne jednu zemlju, poništi joj rod, a vi vidi se što drugo, već da su domovi u grobnice pre­ hoćete da pljačkate pustu zemlju. Mjesto da nama tvoreni, a ljudi u mrtva tjelesa. Majke jauču, dječica pritečete u pomoć, tražite potpore ol nas, A za što?.. plaču, brat se preko brata previja, očevi um iru! Za S ir Bu r t e l : Zemlja je zadužena; vaše daće su komad suha kruha čovjek dušu zalaže i nekoliko ljudi za kamate. krv poljeva, da ugrabi kost od orlovske lešine! Mrtvi T r e ć i s t a r a c : Sire! Zemaljske prihode vi sam ne ostaju u grobnicama, ljudi ih rove kao hijene. Otvo­ za svoje potrebo uzimate. Mi ne vidimo da od nas rena su im usta prema zraku, da kiša udari, ni kap plijenjene daće trošiti u što drugo, do li na svoj ras­ je na zemlju ne bi p đo — sve bi progutali. Na sre­ košan život! Mogućan ste, da sA,m deset puta dadnete dini se vreo dim puši, sunce zastire... Iditi dalje i državi, koliko mi dugujemo Jedna plemenitost, jedan unigjite još u jednu kuću. Vidjećete mladoženju, u veledušan korak, i šta čini, da nas duga riješite? kojeg se je od gladi krv sledila, nastoji da položi Ostavili bi ste lijep spomen u svijetu. Ali vi... da ne svoju studenu, polumrtvu ruku na čelo svoje vječne spominjemo eto, kako bi ste mogli zemaljski dug pod drugarice. Svrnite u susjednu kuću, naći ćete lamo miriti... Vi eto s druge strane zadužujete zemlju i višu istom udatu ženu, kojoj se je od žegji — u bezvogju polovicu tih novaca trošite na luksus, rasipate ih. Vaši — tijelo zaždilo, trči da svoja vrela prsa podnese časnici su u srebro okovati, a vi nemate pojma, da mužu pod usne. Neko se trudi da utrne vatru kod ljudi pet sati t.daljeni od vaših dvorova, mjesto kopita djece svojim suzama, neko opet nastoji da roditeljske nose žake od pirinča, a mjesto samur-kapa ni ćullaha suze vaffibm svoga srca osuši. Mjesto kiše padaju na glavi!... Sjedite na pozlaćenim stolicama, ležite na gromovi, nepogoda na selo kao gromovi obara se na svilenim krevetima, vozite se na gizdavim tahtere- narod kamenje zle sudbine. Pogeti vratovi, pored zi­ vanima... A i ne mislite na narod, žilav, veledušan na­ dova uvrnuta tjelesa, na suncu ispucale usne, od parod, koii se megjutim od gladi pati i na tvrdoj zemlji senja trave nabrekli jezici, u nebesa uprte oči, kratko ležeći, broji ispod oborenih ;kućnih krovova zvijezde dihanje, požutjela lica, zamrla srca, zgrčeni prsti, očaj, na nebesima! Kakva potreba — da tuđi ljenčarite?... bijeda, piska, vrisak, ječanje, glad, smrt i . na stotine Bar da napraviste utvrde na granicama?... Crni ruski nesreća pritisle su svaki komad zemlje, svaku kolibu orao rastvorio je krila,' leti ovamo da n»s ugrabi. svakog čovjeka, svako srce! Žalost na žalost dolazi, Doći će jednog dana, zgrabiti u svoje pandže i zdro­ nesreća na nesreću... 1 vi, ne obazirući se na taj ža­ biti krunu ove zemlje, koja je na vašu ^lavu postav­ lostan, očajan položaj naroda, kojeg mu usud daje, ljena! Vi na ovo nikako ne pomišljate... Ah, Sire! Ne nemajući nad narodnim nevoljama smilovanja, dolazite vidite li, kolika ste nesreća za ovu zemlju, koliki iz­ sada s bičem nasilja u ruci, da i zadnju kap krvi iz srca istjerate!... A šta koristi, ako se jedna ruševina dajnik za narod?,.. S ir B u r t e l (ponovno gledajući na sat, oporo:) obori? Uzima li se duša od mrtvaca? Zabada li se nož u otvorenu ranu? Zaždijeva li se lug da gori? Još deset minuta. Porez ili kaznu?... Sta velite? J e d a n č a s n i k (za se): Dobro je da ne planu, Zar vi na nevolju gledate nasilnim pogledom? Zar vi čuvši ovolike oštre. Nemoguće mu je razumiti narav... kažete da potreba i siromaštvo znače neposlušnost? Šta vi činite? Šta hoćete, šta da uzmete od nas, šta Svaki dan je drugačiji. P e t i s t a r a c (Sir Burtelu): Sire! Vi ste naš tražite? Vi nemate očiju nikako, ako prema narodu poglavar; treba da znadete naše stanje prije svakog nemate obzira! Zar ne vidite naše nevoljno stanje? drugoga. Oligjite jedan put i u naše selo. Otigjite Imate li pravo postupati tako sa narodom, makar da osobno i pogledajte svojim očima bijedno stanje na­ nad njim imate svoju upravu? Ne obazirete li se na roda. Gledajte, hoćete li moći vidjeti i jednog čo­ prošlost? Je li vi takvu mržnju smatrate dostojnom za vjeka, koji ima snage da na nogama stoji?... Unigjite čovjeka? Kažete li za nasilje i barbarstvo da su pravda u jednu kolibu i pogledajte jednu mladu mater, koja i uživanje reda i mira? Zar vi brojite proljevanje krvi mjesto da dijete zadoji mlijekom — ne mogavši iz­ u zakonito djelo?... Insaf, insaf — vi tirani jedni! S i r B u r t e l (pogledavši opet na sat): Još pe'. držati njegove gladi — stišće prsa i ni sisu kapi krvi nagoni, da njima nadoji svoje čedo. Na drugoj strani minuta. Porez ili kaznd!... Šta velite? P r v i s t a r a c (kao da gubi svijest): Ah!... Ne legao je njen muž, nema snage da ustane, da joj za­ brani to upropašćivanje sebe i djeteta. Da mu ko pruži — nesta — ne .-taje... mi... sna — ge... Tri... da — dana... ruku, da ga pridigne, on bi od gladi zagrizao prije u ni... žalo — gaja... (Jekne): Ah!... Jela!.. Je — la !... nju... U. jednoj porodici umire staratelj ka žena u bašči. (Zaljulja se i sruši na tle). Nema ljudi da je mrtva odnesu i ukopaju. Nesretne *) Običaj je kod idolopoklonika, da lice umrlog, prije kćeri je suzama kupaju, a snahe joj ubogoj sa svojom ukopa, naboje crvenom bojom. �326 S ir B u r t e l (vojnicima): Uzmite ovoga lopova starce, nosite ga, pa mu stucite sve zube u glavi. Ne ostavite ni jednoga, da ne bi poslije mogao ništa više izjesti! (Nekoliko vojnika odvuku prvoga starca). č e t v r t i s t a r a c ! Ah, Sire, Sire! Ne vjerujete li? Ako ne vjerujete njegovim riječima, pogledajte mu u lice! Bijednik je pao, ne mogavši više gladi izdurati. Ah, sasućete mu staračke mehke zube u glavi! A nama kažete da smo divlji narod. Nečete li za to, što nas divljim smatrate, jesti naše meso? Vi kul­ turni razbojnici!... S ir B u r t e l (smijući se): Ludi ćovječe!... Žar i ti žegjaš za smrću?... T r e ć i s t a r a c : Šta bi imao posla pred tobom čovjek, koji glavu u torbi ne nosi, alcače ! S ir B u r t e l : Ko si ti ? T r e ć i s t a r a c : Ja?... Ja sam brat trgovca Vajsija Bedr-Japoma. Ja sam čovjek, koji tebi ne bi nikada bio sklon, da si ne samo prvak, nego i glava svih prvaka. Kad bi za našu nepokornost tebi tražio ti svom silom samo od mene naknadu za sviju, nijesi u stanju ništa više učiniti, već da mi džan uzmeš. Kod mene nećeš naći ništa drugo. Da me okuješ u lance, ipak mi ne možeš objesiti na vrat halku prokletstva! Mo­ žeš mi obući mrtvačke haljine, ali ne možeš okaljati mog domovinskog čuvstva i ponosa!... Ja imam sa­ kriveno blago. Ali ne bih tebi kazao za nj, kad bih znao da ću do smrti u tamnici čamiti. Umrijeću, žrtva ću biti, ali ne dam više ni novčića poreza, nego što spada na s&ma mene. Jesi li me sada upoznao? Znadeš li sada, ko sam? — ti nezasitna zvijeri u ruhu civilizacije! Ako hoćeš, da ti još jedan put kažem : Ja sam brat trgovca lepeza Vajsija Bedr-Japoma! S ir B u r t e l : Dakle i ti si došao, da prikloniš šiju pod mač kazne? Hajde, prelomite život i ovoga buntovnika !... T r e ć i s t a r a c (odlazeći za vojnicima, klikne jakim glasom): Burtele!... Naći će se neko, ko će ovo sve od tebe naplatiti!... (Nastaviće se.) P r i z o r d r ugi . Pregjašni, osim prvog starca i dvojice vojnika. P e t i s t a r a c : Krivo smo mislili, da tebe Sire, ne izvješćuju tačno o našemu stanju. A megjer si ti sam po sebi jedno nisko i barbarsko stvorenje!... Tvoji službenici, da ne nastraduju sa tvoga brutalnog gnjeva, ne znaju šta bi radili. Ne preostaje im drugo, nego da ti laskaju, da špijune i da te sve više uzoholjuju. Ti hoćeš da od mrtvih ljudskih tjelesa praviš merđevine, uz koje ćes se uspeti do više časli, da te tuđe zabavlja vriska i jauk naroda, pored žuborenja potoka od narodne krvi i suza !... Ne npisli, nasilniče, ne misli, da ćeš ostati vječito vladar na svijetu! Doći će ipak jedan dan, kada će i tvome zlu biti kraj, kada ćeš pod vlast onih, koje danas tPačiš!... Šta je takvih na­ silnika ova crna zemlja požderala — pa će i tebe. A ti, koliko god bio silan, koliko god snažan, ipak ove zemlje s njezina puta povratiti ne možeš 1 Doći će vrijeme, kad će i tvoja grobnica stajati pusta — bez spomena, a tebe zmije i akrepi razderati u njoj! Tvoji dvorovi, ove denbelhane, sirotinjskim novcem podignute, ostaće puste iza tebe. Osim proklete grob­ XnrnjeHa. nice, na kojoj će narod — kamen po kamen bacajući — mogilu podići, neće ti nikakva traga više ostati ’IyBaj ce Ty<SepKyji03e! na svijetu!... noyu e h caujeTH S ir B u r t e l (vojnicima): Uzmite toga neposluš­ 1. HI t a je T y 6 e p K y j i 0 3 a ? nog lopova, vodite ga! Zgulite mu odijelo, na drvo ga za kose objesite i štipalima mu kožu otkidajte! 1. Ty6epicyjio3a je HajpacnpocTpaaeHHja đojiecT Ha Neka vidi, neka na smrti vidi, šta je kazna za onoga, CBHjeTy; nua je CTByAa Ha 3eM^>n n Moace CBaicor Aa 3ako se meni protivi i ko našoj vladi nije odan!... pa3H. Oa Ty6epKy^03e 6oayjy u h AO«ahe acaP e t i s t a r a c (vojnicima, koji mu priletješe): A BOTHH>6. poslije mi odnesite kosti i bacite pred to pomamno 2. CBaKH amo Haiuer Tnjejia Moace a» gćojih oa pseto!... (Burtelu): Kad mi je svakako od gladi umri­ Ty6epicyjio3e, a^iH Hajneiuhe h HajpaAnje Ty6epicy.i03a Hajeti, da bar ovako umrfem, tebe nahranivši — tebe, naAa Hama n.iyha h OHAa ce OHa 30Be jom u jeicTHKa, nezasitna zvijeri!... (Dva vojnika ga odvuku, šćepavši HJiH cymnga. ga ispod pazuha). 4. Ty6epKyjio3a je HajcupTOHocHHja ćojiecT Ha 3CM.ibii; T r e ć i s t a r a c (u uzrujanosti). Gle, poglavaru, oa H>e yinHpe CBHjeT BHiue Hero na oa Koje Apyre 6ojier ja nijesam gladan kao oni! Niti sam u oskudici. Sit cth, BHiue Hero h oa Kojiepe. CaMo oa Ty6epicyjiose sam do vrata, imam novaca više nego što mi treba. yM0 pe y Cpćajn oBaice roAime upocjeHHo 10.000, a ycaAli ne mislite, da ću pored toga iz svog džepa nami­ mom BaorpaAy oko 800 JiHga; a 6poj o6ojbejiHX oa Tyriti vam tražene daće za svoje seljane. N e! Ja ne 6epKyjioae paqyHa ce o6u«mo 10 nyTa Burne. dam svojih novaca čovjeku kao što si ti, koji ljude za 4. Oa nje-noKjnHor fipoja yMpji0 x ii3 Mel>y 15 h G0 novce ubijaš, daću ih djeci onih, koji u bijedi i osku­ roAHHc CBaKH Tpehn, oa npn./iHKe, yMpo je oA TyCepdici um iru! Kyjioae. �5. Ty6epKyao8a je 3apa3Ha 6oaecT h npon3Bo.-.tt je jeAHa Bp*io Ma.ia Kanua (r.M Ba n an 6aKuna), Koja ce caMO Kpo3 yBeanuaBajyke CTanao Moace Aa bhah . OBe Kanue »HBe n MHonce ce čamo y Tnjeay 6o.iecH»x anua; H3BaH h>iix Kanue Ty6epicyao3e Haaa3e ce noHajBniue y Bca.i»y3«nMa (h H3MernMa) Ty6epKyao3Hnx (jeKTHHaBnx) pajy. CnaKn Ajcank npamHHC, Koja ce nocanje TaicBOr paAa o6hhho CBaicn a »h no HaimiM KyhaMa Bnka, Mowe Aa hoch cooom h noH6Ky Kanuy TyoepKyao3e cumo bko je y Kykn 6nao jeKTnuaBnx ncno>yBaKa. 6oaecHBKa. KaAa ce obh Hcna,yBun Haaa3e Ha BaaacHHM nan oa cyHua 3a:caoH>eHHu MjocTHMa (sup. y CTaHOBHMa), 0HA» icanue Ty6epKyao3e Mory y muMa Aa name mecT »ijeceua oa npnaeKe; aan, KaAa ce ncno>yBun ocyme h y npax npeTBope, Ty6epKyao3He Kanue Mory joui AoCTa Ayro Aa ocTaHy y SKHBOTy n c npamnHOM a* aeTe no Ba3Ayxy. CaMO KaAa cy ncaa>yBun H3a '»ceHii cynHaHoj TonaoTH, oHAa Kanue TyđepKyao3e 6p3o yrnHy, jep ce Hcna>yBun Ha cyHuy 6p3o cyme. ^.anae cyHue y6eja Kanue Ty6cpKyao3e. Ceu cyHU* y6njajy Kanue TyđepKyao3e jom KO^naaa BOAa, jaK ue^, cbo icnceaime n Apyra Ae3 HH(j)eKunoHa cpeACTBa (KapSo.iHa KnceanHa, an3oa, cy6anMaT hta«) Kanue Ty6epKyao3e Mory ce Hahn join y ManjeKy (n oa Manjcica cnpaBO>eHit: cnp, KajMaK, 6yTep hta.) h »iecy Ty6epicyao3Hnx roBeAH^ Kojn hsm cay»ce 3a xpaHy. Bnao a» yAnmeMo Ba3Ayx, koju caApacn y ce6n Kanue Ty6epKyao3e, 6nao Aa ce xpamiMo nanjeKOMii Mecom Ty6epKyao3HHx HcnBOTnma, mii ce MonceMo 3apa3iiTn xy6epicyao30M. IIpeMa TOMy cbmkh oa Hac H3aoaceH je 3apa3H Ty6epKyao3e. J^TBpkeHO je, Aa cbbko hctbpto anue Ha cBnjeTy Hocn, n He cyMmajykn, y hckom cbom opraay Behn nan Man>n 6poj Ty6epKyao3Hiix Kanua; OBe Kanue y BekiiHH cayuajeBa He mine totobo HnuiTa CBOMe aoMakiiHy, aan koa MHornx oHe neKajy caMO 3roAHy npnanny Aa H3a30By 6oaecT. Ha Taj HannH o6janiH>aBa ce nojaBa Ty6epKyao3e koa H3BjecHnx anua, Koja cy aotab naraeAa-’ia cacBHM 3ApaBa. C Tora je aV^khoct cBaKor oa Hac Aa CTynn y OTBopeHy 6op6y c obhm HeBHAamiscM a Tano onacHHM HenpnjaTC.-beM. Ako je CBnjecT nojeAnHaua o uno>y n Ay3KH0CTHMa y MCHBOTy aoboo>ho pa3BnjeHa, oHAa ce OBa 6op6a MoiKe aaKo n 6p3o CBpmuTH y Hauiy icopncT, jep Ty6epicyao3a je jeAHHa 6oaecT, Koja ce Aaje aaxKO H36jekn. II. K a K o n o c T a j e t y 6 e p k y a o 3 aV a Ty6epKyao3a nocTaHe noTpebao je, npBO, a? Kanua Ty6epKya<.3Ha npoApe y Harne Tnjeao, Ty a» ce npnMH h nouHe Aa Kaaja. ^ e a cy raaBHa nj Ta, KojnM Kanue Ty6epKyao3c »iory a» npoApy y Harne T n je a o , a to cy: opraHU 3a Aucame (Hama nayka) u opraHH 3a na­ pere (cTOMaK n upnjcBa). 1. Kpo3 nayka Kanue Ty6epKyao3e npbAnpy y Tnjeao noMoky Ba3Ayxa Koju yAHmeMo. J' Ba3Ayx AocnnjeBajy Kanue Ty6epKyao3e o6hhho H3 ocymeHnx ncna>yBana, Kojn ce npnanKOM paAa nan KpeTa&a no noAy (Hnp. unuikema, noMCTama, Tpemema, najama, Tpuama, cKaicama, nrparna n y onmTe KaKBor janer noTpeca y icykn) Tpoino, y npax npeTBapajy h no Ba3Ayxy pacTy- K anue Ty6epKyao3e Mory Aa atTO no Ba3Ayxy n 6e3 npauiiiHe. KaAa 6oaecHBK Kamo>e nan kbab jacHo roBopn n an ce CMiije, oh Moace ca ciithhm KanomuaMa no>yBaiiKe, Koje o6anHo tom npnannoM ii3 H>r roBnx ycTa H3.iehy, Aa H36aun n Kanue cBoje 6o.nec.TH. C bbko, ko ce Ae on 6aii3y TaKBor 6oaecHHKa nan y co6n y Kojoj c npauiiiHOM nan 6e3 me a e re Kanue Ty6epKyao3e, Taj ke cnrypno Dpn A«caH>y Aa yHece y CBoje oprane 3a Ancame, nopeA Ba3Ayxa, jom n Kanue Ty6epKyao3e. M33dH Kyke Ty6epKyaoja ce He BpeHocn Ba3AyxoM. 2. Kp03 oprane 3a Bipeme (crojuic u upajeBa) Kanue TyoepKyaoi3 yaa3e y Harne Tnje io no«oky xpiHe. XpaHa Moace caMO cno.T>a Aa ce ynp.i>a Kanuaaa Ty6epKyao3e, 6nao oa nena>yBaKi 6aao oa pyKy jetCTHuaBinc anua, a Moace 6nTn 3apa»eHa, KaAa aponcTune oa 6oaecHnx auiBOTiifta, Kao Manjeno n Meco. E nao a& xpaHa Hnje HHCTa, finao Aa Haje Ao6po ncKyxaHa n an nencHa, MH MoaceMo c h>om n Kanue Ty6epKyao3e a» yHece.Mo y Ham CTonaic n upnjeBa. Oa sapaaceHor MaojeKa cTpaAajy noHajBame Ajeua. 3. Ma ce mo« 3 mo 3apa3HTn Ty6epKyao30M n 6es nocpeAHHKa. Ma HaimiM npcTnma AOAnpyjeMo CBaKOAHeBHo pa3He npeAMBTe, Kojn Mory 6nTn ynpa>aHii Ty6epKyao3HnM KanuaMa, (npeaucTaBame cTapnx KBbnra HapoiHTo je onacHo) n a n ce pyKyjeMo c 6oaecHHM anunMa, u OHAa Te HCTe mpcTe, He nepvkn u s, yH)cnMi y Hama ycTa h hoc (paAa nauKa&a Hoca n 3y6a, cncaa.a bpcrujv, rpiiAcema HOKTnjy hta); nan, ano ce c.iyacnMo CTBapmia Ty6epKyao3Hnx 6oaecHHKa (Kao: Mapana, nama, uauKaanua n APyro nocyije, MymTmcaa, unrapa, cbupaaa hta.) mh MoaseMO, ano Hncy npeAX0AH0 onpaHe nan ncKyxaHe, Aa npeHeceno Ha Hac u Kanue čoaecin. Jby6a>eH>e c đoaecHiiunMa je noHajonacHnje; npu .’by6.A>eH>y HajaaKme ce Ajeua 3apawvjy Ty6epKyao30M. obux 4. K anue TyđepKyao3e Mory Aa npoApy y Harne Tnjeao jom n Kpo3 Hamy Koacy: CBaica paHa n an y6oA Ha Harnoj koskh Moace a » nocayacn icanuaMa Ty6epKyao3e Kao oTBop 3a yaa3aK y Harne Tnjeao. H cto TaKO u myn.i.n 3y6n. O bo ce pje^e AemaBa. Bnao Ma KojnM HannHOM Aa itin u e n p o jp y y Harne Tnjeao, ano 0CTaHy y 3KHB0Ty, OHe ce HacTaHe y npBii HajbanMcn n a n 3a h.hx HajnoBO.T.Hiijn opraH n Ty ce nouHy Aa MHoace Ha panyn Tora opraHa, Kora nocTeneHo Harpn3aBajy n yHnmTaBajy. K oa Aieue Kanue TyHarne 6epKyao3e HanaAajy Hajuemke, npBO, Haanje3Ae oko BpaTa n n ay k a n an y Tp6yxy, a oAaTae nocanje hay y ociaae AnjeaoBe m je a a (nayka, kocth, upnjeBa, mo3bk hta .); koa OApacanx, HanpoTHB, oho ce HacTane OAMax y nayknua, a tck npn Kpajy aciiBOTa npeljy n y oc-Taae opraHe. 5. Ty6cpKyao3a ce pa3Biija o6huho aaraHO n Tpaje �328 Bpjio Ayro; 3a to BpnjeMe cbbkh Ty6epKyjo3Hii (JojecHBK mhoto Jana H3 CBoje OKOjnae. 6. CBaren OA Hac Moace ce 3apa3HTH Ty6epKyjo30M y CBaKO Ao6a crapocTH; a jn AaHac je yTBp^eHO, Aa ce 3apa3a Ty6epKyjo30M Bpinn o6uhho joni y A.ieTHH>cTBy. ^I ok je A0jeTe jom Majo, oho npoBOA0 Behii A0o epeMCHa Ha Kpo.iy CBOj’e Majne ( ujib AojKaae), Koja r a npn AHcaa»y ctbjho 3aAaxH>yje cboi' bm H3A0caHHM Ba3AyxoM, a aKo je đo.iecHa, h KJBpaMa CBoje đojecTB. ,iIon;flnje, KaAa noHHe Aa ny30, A0ieTe ce BP'10 Jano ynpj>a h CBoje npj>aBe npcie, Kao h cbo cTBapn Koje Ha^e Ha npj>aBOM noAy, yHOcn y CBoja ycTa; Ha Taj hbhhh Moace Aa yHece, 6ecBjecHO, h KJime pa3H0x 6ojecTH, na h Ty6epKyj03e. Haj3aA KaA noije y mKCjy AHieTe ce 0 Ty Moace 3apa3hth Ty6epKyji030M OA CBojnx ApyroBa. Hocunje Ajeiie HajjaKine A°60jajy Ty6epKyJ03e cja 6ya>aBH h Hepa3BiijeHH MjaAnka, a Hajnocjaje n cbh j.yAH kojh HeypeAHo acHBe. 7. Ty6epKy.io3a ce He Hacj>eljyje oa Ty6epKyjo3HBx poAHiej>a; Ty6epyjo3a ce A°60ja jbhho h CBaicn je 3a CBojy Ty6epKyj03y kphb caM, H3j3eBnin A.tenyi 3a yn.iy cy Ty6epKyjo3y kpbbji poABTejbH n 6ojecHBu;H, Kojn KJHije CBoje oojecTH pa36an;yjy CByAa oko ce6e. 4. rfe ryTaj CBoj Bcnj>yBaK, jep Moacein KyacHe kAbiIc npeHBjeiH n y npajeBa. 5. y3A P*aBaj ce oa Kauu>aH>a b KnxaH>a, n o rja bhto KaAa c kum roBopBui, a aKo ce He Moaceni y3Ap~ acaTB, a th mcthh npeA CBoja ycTa u hoc MapaMy h jh pyny h jh oKpeHB rja B y Ha Apycy cTpaHy. H cto to hbhb ii npB CMajaa>y h roBopy. K ju p e Ty6epKyjo3e He J d Aa*®CKO oa SojeoHBKa. 6. He j.y6B hhkot y ycTa, norjaBBTo AjeAy. 7. CnaBaj yBajeK caM y nocTej.B h He AonymTaj, aKo th je HKaKo Moryke, Aa y TBojoj co6u cTaHyje joni HeKo, norjUBBTO Ajen;a. 8. JeAH jBHjeK caM n He Aai Aa ce joni Beico tbojnM nocyi)CM h y6pycoM cjya«H. . 9. ^pacB ce hbcto (Tnjejo h OAje^o) H TBojc CTBapn He noKjan>aj hhkomc, npaje Hero hx Aof>po BCKyxam h onepein. Co6y TBojy He hhcth mctjom Bek BjancHOM KpnoM HaioajteHOM y n;eky h jh pa36j83KeHoj Kap6oJiioj khcojh h b . y co6h He a 0* 0 upainHHy, hhth Kpne ii CTBapn TpeCH Kp03 np030p. 10. He cTynaj y 6paK aok He 03ApaBinn. III. 1. ^TpMvH ce hhcto. PyKe, jn n e h ycTa nepn yBHjeK lipnje je ja ; He 3aBjaiH npcTe y hoc h ycTa; He rpB3H HOKTe jep hchoa HOKaTa HMa yBnjeK npj>aBmTHHe, Koja ce He CKHAa jaxKO o6hhhhm npa&eM. 2. He cjyw«H ce HiiKaAa c.TBapnMa Ty6epKyj03Hnx 6ojecHHKa; He 3aAp;«aBaj ce Ayro koa 6ojecHHKa hhth c h>hm jcAH, a KaA H3akeiu 113 itcroBe co6e a th OAuax onepn p’’ne. 3. PaAeHHi^H He Tpe6a HHKaAa Aa jcAy Y paAnoHHijaMa h npnje j e j a Tpe6a yBujeK Aa onepy c.Boje pyne h ycT». 4. XpaHa Tpe6a Aa je yBnjeK HHCTa n onpaHa (Boke h noBpke). Meco h MjnjeKO Tpe6a caMo KyxaHo jeCTH. 5. He ycej>aBaj ce y hob ctah, npnje Hero uito ra OKpenHiii h onepein. 6. H36jeraBaj CBa MjecTa rAje ce CBnjeT CKyn.T>a h rAje HMa npauiBHe, norjaBHTo KaijiaHe, MejxaHe h t . a - Moace A& sapa3H Bpjo y n y T C T B a 3a n y b a e oa t y 6 e p k j a o a e , Oa Ty6ep«yj03e MoaceMo ce oiyBaTii Ha ABa naHHHa: h jh Aa ce kjohbmo Ty6epKyjo3HBx KjHija, h jh Aa ceoe ocHrypaMo oa itnxoBor HanaAa. A. K johbmo ce Ty6epKyj03Hiix KJHija. IIomTO Ty6epKy,io3Hnx KJiiu;a iiMa noHajBHiue y Hcnj>yBijHMa, to je Ay*HOCT CBanor oa aac, 6ho 3APa« oho 6ojecTaH, Aa na3B Aa thx Bcnj>yBaKa niTO npnje HecTaHe H3 Hamer ApyuiTBa. ITj>yBaH>e no noAy Ha jaBhhm MjeCTHMa h Ma rAje HHjy npBCTojHO n jn je n o , a KaAa to nnHH Ty6epKyjo3HH 6ojecHBK, OHAa je to jeAaH 3johhh , jep OH thmo čuje OTpoB 3a c,Bojy nopoA0uy, CBoje npnjaTej>e h paje-io ApyinTBo. a. CaĐjeiB 3a Ty6epKyj03He 6ojecHBKe: 1. He iK&yj HHKaA Ha noA, HapoiHTo He j CTaHy h y onniTe rAje ce cbhjct CKynj>a. 2. K oa Kyhe n j.yj caMO y nj>yBaoBBity, y Kojoj ce Haja3H p336jaHceea Kap6ojHa h jh Koja Apyr a KHcejHHa (j h 30j ), Koja y6nja Kj0u,e Ty6epKyjo3e; a KaA nošeni oa Kyke, th noHecB M ajy i?enHy nj>yBaoHimy (noja TaKolje caApsKB KaKBy KHce.inHy) h caMo y a>y n.i>yj. n.T.yBaoHime Tpe6a npaTu CBaKii AaH, noniTO ce npeTXOAHo Ao6po acKyxajy y ue^y h jh khcc.iiihh ; a aKo Haje 3roAHO Aa ce Kyxajy, OHAa ce caApacaj nj>yBaoHiipe npocne y HyacHHK, a nj»yBaoHBija ce n p e jn je BpejoM boaom HJH pa36jaHceHOM Kućejuhom h onepe. 3. He n j.yj y MapaMy, a aKo to nonenaA ynHHiiui, OHAa niTO npnje oaun MapaMy y acI) Aa ce npoKyxa h jh je HaTonn pacTuopeHOM khcojiihom, na ohas h jh Hena ce OA»iax h onepe hah je ocTaBH y 3aceuan caAiiyK a ° n p a a a . Taoje pyoj.e Tpe6a Aa ce aaceCHO nepe. 6. CaBjeTH 3a 3ApaBe: B. KpnjenHMo c.Boje Tnjejo. Ma Kano 6p0acj>HBO rpyAc6ojHH yHHiirraBajh c.Boje Hcnj>yBKe, nnaK HekeMo huksa A'^CKaTH Aa kjhho Ty6epKyjo3e HiuHe3Hy cacBiiM ca j u pa aeM»i.c. 3 ato keMo MopaTH Harne Tnjeao HenpecTaHo Aa KpnjenHMo h oHBpmkyjeMo, Kano 6hcmo motjh y cb3ko A°6a AaTH aoboj >ho oTnopa HanaAHMa obiix KJima. To keMo nocTBkn: 1. A ko ypeAHo n yMjepeHo HvHbumo. 2. A ko ce xpaHBMo npocTo a j n aoboj>ho (xpana Aa je MjenioBHTa oa Meča, MjnjeKa h noBpka). 3. A ko ii36jeraBaMo ajKoxo.iHa nu k a (wu jkoxoj cTepe nocTej>y Ty6epKyjo3iiu). 4. A ko HMaMo 3Apan ctah. Co6a 3a cnanaH>e TpefJa Aa je n a j^ e n in a h HajnpocTpaHiija cTany. y » o j He �829 »peija A« 8yAe hh aanjeca, a , aacT npan nojn cano A paaaajs co6ny npam 0Hy a cnpjcHaBajj oyH»e u „a w x A» yby y co6y. C tbh Koja ce upe™ MHoro je a jp a s u ja oA cran a Koju ce B6 KpeBH. 5. A ko ce o6 m h < ,» „ upoero aM yr0AH0: HB cyBHuie jiaito, hb cyBHiue topao, hh cyamne nijeoHo oAnjeAo. M>WP * noAnecKe Koje cTeacy Tnjejo bPao ey loKOA.tnae sa 3ApaB^e. 6. A ko paHo AiijesceMo h pano yciajeMo. CaH Tpe6a Aa je MHpan b aoboa>ho Ayr, Aa 6bcmo y jyTpy, KaAa ycTaHeMO, 6bah oamophb, KpenKii b 3a paA cnoco6»n. 3 bto y Beqe mbao h paHo Reuepaj, onepu ce b npecevna py6.’be. H nocTeA.* hck * th je yBejeK qacTa. 7. CBaao jyTpo upu ymiibh H>y ncTpA,aj rpyAn CBje3KOM BOAOM H HeKOAĐKO nyTa Ay60K0 y8AaXHH Kpo3 HOC ubct Ii cejeac B83Ayx, Aa 6a npoBjeTpao cBoja nayha. 8. Ile p a paje.io Taje.io a ,6th BHiue nyTa a 3bmh 6ap jeAaH nyT HeAjeA>Ho. 9. f a l i l a catio Kpo3 hoc; aao je hoc 3anyiueH, oHAa ce Anjeun a» 6a r a oTnym0o. 10. PaA je Bpjio KopncTaH 3a pApaake, caMo aKO je oAMjepeH, Tanaa h ncnpeKBAaH mbaiih oamopom nor.iaBiiTo 3a BpajeMe jeAa. H o c ja je AHeBH^r paAa noMBui.taj Ha ho Hhu oamop H CBojy nocreA,y. U pa paAy He ah* b npauiBHy; aAH bko je paA Tanae Aa ce Mopa pbahtb y npaiuBHB, cHAa a p * h na Anuy Mapaay (a b nocAOAaBUH Tpe6a Aa ce CTapajy, a & ce npaiHHHa y paABOHBi^aua cuaH>n). c HHX KJBUa ti 3aT0 oBa JJBii;a jiaKme h qemhe Ac6njajy T.v6epKyjio3y. T \ 6epKy.io30 Hah-.iofteHa ,inua Tpe6a joui CTpoucnje Aa ce npuAP'i«aBajy ropH,Bx ynyTCTaBa a ceM Tora Tpe6a Aa HHae joui opo : Ajeuv Ty6epKy.i03HHX poABTe.ta Tpeoa OAMax no pob?H>y oABojaTB oa h>bxobbx poA0To.i.a u npeAaTn b x Ha H>eroHaH>e, bah icojoj sApaBoj nopoAiiuB, no MoryhcTBy Koja hcmkii na cc«iy, h,ih y noA>y, b .ib icaKBOM Hapo^HTOM 3aBOAy; Ajeua Tpe6a a « cy oABojeHa 6ap Ao CBoje Tpehe toabhc, jcp nocABje nocTajy jaqa n Mory 6o^te Aa ce 6paHe oa 6onecTH. TaKBa Ajeua Tpe6a Aa ey BHiue Ha noA>y Hero koa Kyhe; Tpc6a nx j* m oa paHC MnaAOCTii HnnnKaRiiTii Ha n p aae rpvAH x«iaAHOM boaom b TjejiecH j Bji5KoaH,e paAB onRpmhaBaita Tnje.ia. IIoinTo cy osa Ajepa qecTo ymho pa3BiijeHiija Hero o6 H«ma Ajeua, to bx Tpe6a pa 3yMHo o6y3AaBaTB y h>hxobhm TewH>a»ia a» iuto Binne 3najy b Hayqe (aHaqe TaKBa Ajeua n"AJie3»e o6nqHo 3ana.teH>y M03ra, Ty6epKyj03ii M03ra); y iiikojih Tpe6a, Man.e 5 mho a BBiue TjejiecHO, Aa paAe. 3 a OBaiCHy Ajeuy najnoAecHBje oy uiKo.ie y n«»A»y n.m iuyMii. yqiiTe.T, cBaKojaKo Tpe6a Aa je yBHjeK noTuyBo 3ApaB. ^ouHaje npH OApebnBaH>y npanua y »CHBOTy n 1136opy CTaJHor 3aHiiMaH.a poAHTe^bii b.iii TyTopB Taicne Aieue Tpe 6a a » boac paqyHa 0 u.HxoBoj caoco 6HoeTii b Aa um B36epy tukbo nocviOBe, koju ce Rpiue Binne Ban Kyke, Ha cjio6oahomc Ea3Ayxy, Hero y Kyku u 3aTBopeH0M njecTnMa; b .tb nocao r^je hcmb hh npaUniHe, hh AHMa, Bn B»iarr, hh xJiaAHohe, hh Be.tHKor APyuiTBa; nocao upu KOMe ce ne Ranpe;Ky nuyha ( hup . A(,xaTB, njeBaTa) hjib rAje ce 3 Hojn (Kpaj Baipe) b .iii rAje ce 11. PaAeHHUB, KOja cjeAckn paAe, Tpe6a nocAnje paAa a npnje coaBa&a yBBjeK a * ce npouieTajy hjib Aa ce Tje^ecHo Bjeac6ajy (6auaH>e KaiieHa, xpBaH>e, CKaKaae, Moace naKo HaaencTii (no boau , Ha npoMaxn). Tp«iaH>e, A naaae TepeTa, Becjiafte, jaxan>e b t . a )PaA Tpe6a Aa 6yAe TauaB Koju he KpnjemiTH a He Ty6epKyA03H HaK.ioiteHa Auua Tpe6a obo Aa 3Hajy, Aa TyđepKy«io3a Hiije HacA>eAHa 6oJiecf. Ty6epicy.io3HB TpomBTH THjejIO. Ty6epKy.no3u HaK.iOH>eHa ,inua ne Tpeoa Aa nocjepoAHTe.Tjii Mory Aa poAe cacBBM 3ApaBy Ajeuy; oHa ©y H3.io3KeHa 3apa3H a nocTajy Ty6epKy.i03Ha uemke n Aauiue hyjy Hii KaijjaHP, hh MejxaBe, hhth y onuiTe 36opoBe h caM o 3a to , idto acBBe y 6ah 3BBB b .ib Ha Kpu.iy CBojnx ApyniTBU hhth y3HMaTU yqemha y Becc.'biiMa 11 yjKHBa6oJiecHBx poAHTe.i>a. OAeoje ah ce oa CBojBx poAHTeA>a, H>HMa nor^iaBiiTo Hohy. O H a Mory u n je ^ o r BnjeKa ocTaTH 3ApaBa. IV. Jr n y c T B a 3 a a đ j e q e h>e i y 6 e p K y A 0 3 e . Ty6epKy*io3H oy HaK.ioH>ena yoniUTe Ajeua 6o^6 chhx CBaKy 6oAec.T UAyha Tpe6a 03011.1.H0 Anjenirni a» poAHTP.T>a: to cy o6nqHO c.ia6yH>aBa, BiicoKa, č^njeAa, TiijecHHx rpyAH Ajeua h M.iaAuhn; a s a © CKpotj)y^o3HB; He 6b upeui.ia y Ty6epKyA03y; to Tpc6a hbhiith norAaBnTO koa Aieue. 3a THM .inua Koja cy npe.ie»ca.ia Kojv TeuiKy 6o.iecT, a Ty6epKyA03a nAyka lio ^e bpao Ao6po au ce ii 3aii* HHcy ce aoboa>ho .injeuH^ia h aeroB a^a (nocunje BeuHKor Kam.’ba, Ma.mx 6orHH>a, aaua.’beiba n^yha h MapaMHue, jeun caMo aKo ce uouHe Ha Bpujeue h Kaico Tpe6a Aa TB(t)yca h t . A-)'» A8.T>ei AHua Koja ce 6aBe oko Ty6epKy- AHjeUH. 1. CBaKn Kauia.t, 6bo eyx bah BAaacaH, CAa6 bah JIO3H0X 6o^eCHHKa BAH C H.BMa 3ajeAHO 5KBBe (cpOAHHUB, jan, Koja Tpaje nsBjecHo RpnjeMO, e npeKHA°M bah 6e3 npnjaTe.T>H, ApyroBn, 6o.iHuqapH), bah ohh Kojn paAe npeKiiAa, cyMH.HB je; aKo ce H»csiy npnApy3Ke joui: 60TeiUKe nocAOBe y He3ApaBiiM arpaAaiia u npauiHHB, bah AOBB y rpyA»Ma, MaAaKcaAocT b bcabku yMop npeKO ohh Koja aciiBe y babskhum h MpaHHHM KyhaMa, Haj38A A»Ha, oABpaTHocT 3a jeAO, MpmaB.’bCH.e, AaxKa BaTpa cbu ohh kojh HeypeAHO jKHBe a koJb ce 0Aajy nnhy h npeA Bene, 3HojeH>e Hohy, bah aKo ce 6e3 HKaKBor noBOAa pa3BpaTy. nojaBU npn Kaiu.T»aH>y ham 6e3 H>era 11 no mhao K p im Ha 0praHii3aM obbx A0ua 0Aa6 je 11 Tpouiaa 11 Hnje ycTHMa: oam»x niiTaj .-ueKapa 3a caBjeT, jep ce cupeua y CTaH.y a» yBHjeK Aaie OTnopa HanaAHMa Ty6epKyA03- �330 h.ih je Bek Ty. je.iha 036n.i>Ha ćojecT ujyka (Ty6epKyjio3a). A ko .i>eKap He Ha^e HHUiTa eywn>nBO, oneT CMaTpaj, A» je CTaH>e TBora 3ApaB.ta HecHrypHO h onaceo, Te ce npiiApKeaBdj ropjiiix yuyTCTaBa. A ko jih naic HaljC a* cy th n.iyha HaneTa (ćo-necna), cha » HeMoj ryđiiTH npncye.TBo A yxa, jep 6yAU yBj'cpeH, a « ee Moacem H3AHje«jiiT0 . C^yiuaj caMo .teKapa, a 3Haj A°6po Aa Ty6epKyjo3y He .Hijene cauro „injeKOBU na anoTCKe; Hero hem Ty6cpKy.i03y jaKuie H3.iHjeniiT0 aKo ce 6yAem npnApasaBao u obhx ynyTCTaBa, Koje he joui AonyHimi TBoj .teKap 3a CBaKfi cjiynaj noHaocođ. ^pyniM pujennMa: CBaKii Tpe6a CBojy Ty6epKyjio3y caM A» .lajenu. Ha Taj HannH ćo.iecHHK hhhii AeojaKy A.V5khoct: npBO, CBojiiM npaBiuiHHM .injeneaeM oh cnrypHo rpeAH 03ApaB.iieH>y, tsko Aa ce 6p3o moace noBpaTHTii CBojnua paAH ncnyH>aBaK>a nopoAHH«nx h rpai)aHCKiix Aya«HOCTH, a, APyro: cbojhm pa3yMHHM noHainaH>eM 3a Bpnjeiue ćo.iecTH, oh uithth oa 3apa3e CBojy nopoAimy, npiijaTe.’be n ueje.no aPJuitbo. yTBp^eHo je Aanac, Aa oe Ty6epKy.no3a Haj-naKine n Hajopsce .mjerni y HaponuTHM 3aBOAHMa (đo^Heae, crna Topeje, no.’tCKe KOJioHnje, AiicneHcepa u t. a-), ko]iix AaHac uua totobo y cbbub APSKaBaMa Ha CBHjeTy y bc.iiikom 6pojy (y Hac y Eochu, Ha aca.iocT, HeMa hhjeAHora. — ypeAH. TajpeTa). Opn 3aBOA0 cy AP»«aBHe, onuiTiiHCKe H npHBaTHe ycTapoBe. y cBHua 3eMjbaMa nocToje jom h pa3Ha APyniTBa aa cy360jaH>e Ty6epKy.no3e y HapoAy, n oje cy m.ihhobh o6 ii 9ho cbh rpa^aHH, h PAPaBii ii ooAecHii. H koa Hac nocTojn oa crcopa ^pknnTBO 3a cya6njaH>e Ty6epKyji03e y BeorpaAy, c Tora je Ay*HocT CB0jy Heorpa^aHa, Kao h ocTa.inx cpnc.KHx rpaljaHa, a & 6yAy n.iaHOBH OBor ApyiuTBa, jep nOMaacyfcH ^iHjeneae 6o.iecHHX, uh iiithtiimo ii ce6e n 3ApaBC. „3A paB.i»e . Stiže haber Hasanaginici: „Vrat’ se natrag, Hasanaginice! U dvor ti sc kuga ugplila, Umoriia dvije kćeri tvoje!" Govorila Hasanaginica: „Bogami se povratiti neću, Da umori i obadva sina." Kad je bila na drugom konaku, Stiže haber Hasanaginici: „Vrat’ se natrag, Hasanaginice! U dvor ti se kuga uselila, Umorila oba sina tvoja!" Govorila Hasanaginica: „Bogami se povratiti neću, Da umori agu Hasanagu," Kad je bila na trećem konaku. Stiže haber Hasanaginici: „Vrat’ se natrag, Hasanaginice! U dvor ti se kuga uselila, Umorila agu Hasanagu!" Povrati se Hasanaginica. Kad je bila blizu b’jela dvora, Al’ iz dvora hodže i hadžije. Oni nose petero mejita. Najnaprijed agu Hasanagu, Pa za njime do dva mila sina, A za njima do dv’je miie kćeri. Kad to vidje Hasanaginica, Ona kuka kao kukavica: „Moji dvori, vi ostaste pusti, Nema jako age Hssanage, Ko će meni u dvore unići. Do dva sina dva moja sokola. Ko će majci jasin proučiti; Dvije kćeri dvije b’jele vile, Ko će sada majci zapjevati!" Pribilježio: Alija Med i tiić, Bijcljina. Narodne umotvorine. Hasanaginica. Dvore mela Hasanaginica, Dvore mela. dvor’ma govorila: „Moji dvori, vi ostali pusti! Evo danas devet godin’ dana, Kako nisam miloj majci osla." To govori, da niko ne čuje, Al’ to sluša aga Hasanaga, Pa govori svojoj vjernoj ljubi: „Opremi se, moja vjerna ljubo! Pa ti hajde svojoj miloj majci!“ Opremi se Hasanaginica, Ona ode svojo; miloj majci. Kad je bila na prvom komiku, 1 \ \ Vezak vezla. . . Vezak vezla l’jepa Hatka Usred čardaka, Vezak veze, suze roni, Platno poljeva. Ulazi joj Mehemede Djever najmlagji: „Šta je tebi, l’jepa Halka, Prve godine?" „Projdi me se, Mehemede, Djever najmlagji, Tvoja majka gr'ješna duša, 0 zlu besjedi — Da me ljubiš, Mehemede, Djever najmlagji 1“ �33 J Neva zaova. Vezak vezla neva i zaova Pod ružicom na zelenoj travi, Zaovica nevi govorila: „Nevjestice, biser-sevlijice, II’ si rasla bora gledajući, IP jablana drva visokoga, Ili vite jele plemenite, Ili majke njegu njegujući?’* Govorila neva zaovici: „Zaovice jorgovan-grančice, Nisam rasla bora gledajući, Ni jablana drva visokoga, Niti vite jele plemenite, Već u majke njegu njegujući — Rano me je u postelju slala, Rano me je na uranku zvala, Ne zove me grlom ni avazom, Već me budi feslidžana granom: Ustaj srce, rodilo se sunce, Oči moje, poiskočilo je!“ Pribilježio: Helimed Hodžić, učenje trg. škole, Bihać. \ L ista k . Književne i kulturne bilješke. Iz „Zvijezde". Na glavnoj skupštini islamskog akademskog društva „Zvijezde" u Beču, obdržavanoj 3. novembra 1911. izabran je slijedeći odbor: pred­ sjednik: Ahmelbeg Salihbegović, st. med; potpredsjed­ nik: Akif Muftić, cand. forest; tajnik: Murat Kapidžić, st. juriš; blagajnik: Osman Mehmedbašić, cand. juriš; odbornik: Pehim Baj rak tare vić, st. phil., a revizori: Omer Kajtaz, cand. forest. i Šukrija Kurtović, st. juriš. P rva m uslim anska nakladna knjižara. Ovih dana je agilni omladinac i Gajretov prijatelj Bećir Kalajdžić preuzeo knjižaru Gjure Džamonje u Mostaru, pa će je voditi pod istaknutom firmom. Knji­ žara se nalazi u Ričini ulici prema Stefanijinom šeta­ lištu, koja je snabdjevena novim knjigama i ostalim artiklima ove vrste. Mi ovu novu muslimansku usta­ novu preporučujemo mostarskom gragjanstvu, kao i svoj braći muslimanima u našoj domovini. D ruštvo napr. isl. akad. omladine u Beču „Svijest" obdržavalo je 27. oktobra t. g. svoju go­ dišnju glavnu skupštinu, na kojoj se je konstituirao novi odbor za škol. g. 1911./12. i to: predsjednik: Mu­ hamed Bajraktarević, cand ing.; podpredsjednik Alibeg Bašagić, cand. jur.; tajnik: Salih H. Baljić, stud. phil.; blagajnik Džaferbeg Dautbegović, cand. med. vet.; od­ bornik:.Hakibeg Džinić, cand. ing.; revizori: Ibrahim Pajazetović, stud. med. vet. i Hašim Šerić, st. med. vet. Irttihali dari-beka. Crna i nemilostima smrt kao da se je urotila protiv našega društva, te nam svake godine otima po jednu mladu silu. Tako nam je kroz zadnje tri godine ugrabila tri člana: rahmetli Kurta gića, Salihbegovića i najzad evo Hamdiju Salkovića. Prije nekoliko dana umro je naš drug Hamdija Salković u cvijetu svoje mladosti. U njemu je izgu­ bila „Zvijezda" jednog od najvrednijih i najsposobnr jih svojih drugova, a naš narod iskrenog patriotu i jednu silu, koja mu je mogla mnogo koristiti i od koje je imao mnogo da očekuje. Svršio je gimnaziju u Mostaru i otišao na poljoprivrednu školu, gdje se je živo i neumorno pripravljao, da jedanput ozbiljnim radom doprinese sreći i blagostanju svog naroda. Koliki nas je gubitak zadesio smrću našeg Hanrr dije, mogu najbolje uvigjati oni, koji su ga najbolje poznavali, a to su članovi našeg akademskog društva »Zvijezde«. Oni su ga poznavali kao pravi uzor vri­ jedna akademičara. Odlikovala ga je besprimjerna agilnost i energija i čvrsta volja za onakim ozbiljnim radom, od kojeg bi narod dočekao neke pozitivne re­ zultate, što bržu i što izdašniju pomoć. S toga »Zvijezda«, duboko ožalošćena nesmiljenim udarcem, ucvi­ ljenoj rodbini želi utjehu u nenaknadivom gubitku, a Hamdiji neka je laka crna zemlja! „Zvijezda". „Sličice i profili" od A., Hifzi Bjelevca; cijena 80 helera. Na osmini, 12o str., 14 crtica. Abdurezak Bjelevac je moj prijatelj. Ovo napo­ minjem obzirom na polemiku u javnosti za njegove „SI. i pr.“, koja se povela u nekim našim listovima. Ali ipak ne mislim ovdje prikazati njegovo djelo iz p r i j a t e l j s k i h obzira, već što držim, da je potrebno prikazati „Si. i pr.“ našoj čitalačkoj publici s gledišta i iz obzira naše književnosti. Naravno, dok kažem na š e , jasno je, da je tu govora o početcima prave književnosti. Takve vrste je i knjiga „SI. i pr.“ — me­ zimče naših dosadašnjih knjiga. U 15 crtica „SI. i pr.“ ugodno se čitaju „Po­ sljednji junak", „Povratak" i „U besanoj noći", malo težeg su štila „Njegova ispovjest", „Karanfil s njezina prozora" i „Put u budućnost", a najljepša novela je megiu njima „Amor". 1 druge su simpatične. Jer sve su protkane svilenom niti ljubavi, one uzvišenije i čiste ljubavi, za koju mudraci kažu, da je svjetlost i sunce u našem životu. Braća muslimani! Poklanjajte kiirbanske kožice „Gajrefu", čime ćete učiniti najljepše patriotsko djelo i najsevabniji čin! �Staništa ljubavi su u „SI. i pr.“ dvojaka. U je­ dan red pada prikazivanje čedne ali i iskrene ljubavi u osobama Fahre, Selme, Raife, Rebije i Sabihe, a u drugi red prikazivanje čarobne, silne i prisvajajuće ljubavi u osobama Iffete, Renee, Bisere. Sve su čestite, sve su uzorite; pisac ih crta s jednakom voljom, je­ dnakom simpatijom, kao da su mu vrline svake po­ jedine za srce prirasle. A u njega je src? toplo, veliko, „on je sve ljubio, src: njegovo nije niko mogao za­ sititi14 (str. b3.). I baš za to, što je kod Abdurezaka duša razvi­ jena i srce tako čuvstveno, meni izgleda, da nam je mogao pružiti par svijetlih, poetičnih stranica iz svoga života. Kod njega nema mračnih stranica, on ne voli govoriti i drugima o tegobama života, kojih svak i previše ima. On pruža čitatelju djelo, s čije svake stranice odsijeva lagodan pjesnički zanos, intimnost, puno srce čiste, bratske ljubavi za svakoga. Ja sam svakoj — uzbudljivoj strani književnosti, sklon, pa mi se s toga „SI. i pr.“ dopadaju. Nu kod „SI. pr.“ nije samo o tome govora. Kroz njih provejavaju i drugi životni potezi, tako, da nam se po nekad pričinja, da na tim lijepim slikama vidimo brižne crte po licu, Sjetne poglede, grčevite pesnice, na prokletstvo otvorene usne, s&milosne kretnje, snažne odluke — vatrene oči. Zadovoljstva u životu ne po­ kazuju se kao p o t p u n a zadovoljstva na svijetu, ona su tek časovita za uzorita lica Ahdurezakova, koja su čista, koja istinski ljube sve. Neuspjesi svode se na tihu rezignaciji^ znak mehke, poetične autorove duše, koja se u svima licima odražava... „Ona se tužila na svijet, na sudbinu" (str. 11) Samo tužila! Ovo je subjektivno crtanje. Dakle u „Si. i pr.“ nema općenitog prikazivanja karaktera. To je mana. Ali piscu, koji se prvi put predstavlja javnosti, dade se oprostiti. Šta više ugodnije je čitati retke, u ko­ jima pisac iskreno izlaže svoju poetičnu dušu, svoje veliko srce. Upoznamo ga, njegovi liniji osjećaji su nam simpatični — i mi ga zavolimo, jer vidimo, da nam je prijatelj svima, svakoga bi nas bratski pri­ grlio, sviju nas jednako na srcu nosi. „Pomoći bratu treba!" kaže na 77. str. Uzvišenija forma ljudskih osjećaja, kojima je čitava knjiga prepletena, nagnala bi me inače, kad ne bih poznavao Abdurezaka Bjelevca, da njegovo djelo, tu prinovu za našu književnost, prikažem s puno sim­ patija. Tako bih, da mi on nije lični prijatelj, prika­ zao „SI. i pr.“ s mnogo više hvale. Jer to zaslužuju obzirom na svoje uzvišenije forme ljudskih osjećaja, makar da oni osjećaji nijesu dovoljno mjestimice izo­ štreni. Ali im se temelj svukud nazire. U trećem redu je djelo „Sl' i pr.“ prepleteno žicama socijalnog života. Kao i drugi pisci, u kojih su pred očima veći ideali, visoki, veći od „svačijeg" poimanja, tako se i A. B. zanosi za idealnije forme života, a osugjuje mnoge predrasude, mnoge stege, koje potječu iz nerazvijene rutine duša, iz neoplemenjenih srca. Udara na njih, ne žestoko, jer to njegova mehkana duša ne podnosi, već u tihoj rezignaciji. Pri tom obraća najveću pažnju na nas omladinu — nadu našu. „Zar mi nemamo sve sposobnosti, da po­ stanemo veliki, da postanemo ljudi?" kaže na str. 41. a na str. 96. elegično rida: „Prolaze lijepi dani naše mladosti puni snage, samo na žalost bez cilja i svrhe!..." Socijalni položaj žene, jedno je od glavnijih pitanja, koja obragjuje. Obragjuje ga idealno, s mnogo sklo­ nosti. Tuži često na kukavne prilike, pored kojih još uvijek ostaju zatvorene duševne oči naše žene. 1 dok s jedne strane u tome pate, proživljujući ovaj svijet zaklopljenih očiju i s umjetničkog gledišta, prazna srca, dotle im se u okrutnim verigama tradicija za­ branjuje više puta ono, što ih iz budnog drijemeža potrese, zagrijavši im srce, otimaju se miljenici, više puta uzorni, koji bijahu tek navijestili svojim svijet­ lim pojavama dobra odgoja, što je i kako je lijep život duša, u koji bi rado svoje drugarice uveli. „Njega mi sudba bijaše odredila, a ljudi mi nudiš časti T velika imena" (str. 32). Pa kad se žensko za volju starijih sdruži s čovjekom koga po srcu ne osjeća blizu i tako se žrtvuje, a u drugu ne nagje priznanja, ne nagje ni razumijevanja, već nehaj i ponižavanje, onda nastupa katastrofa, ogorčenje, čemerni dani... „»Ti njemu pripadaš, a on tebi« On me ponizuje! 1 mi žene znamo ljubiti, znamo se žrtvovati, ali, se ne damo poniziti!" (str. 84) Teže psihologije malo se nagje u „SI. i pr.“.Tek tu i tamo se nazire. Političke tendencije nema, reli­ giozne ima na jednom mjestu, (koja je mogla i iz­ ostati, pa da ne bude — kao što je bilo — polemike i prigovaranja, možda najviše baš s toga). Abdurrezak Bje'evec mi je prijatelj! Ali ko god čita njegove pričice, lako prozre da je prijatelj i či­ tava našeg naroda, da mu ovaj na srcu leži, da za nj ima puno ljubavi, puno osjećaja. Osjetiće ga dakle i čitatelj da mu je prijatelj: intiman, odan — makar ga lično i ne poznavao. A sa prijateljem se intimno razgovoriti, držim, da nije skupo za par seksera, tim više, što s novcem — za koji se knjiga kupi — ne pomaže se pisac, već se izlazi u susret dobroj volji naših književnih radenika, da se obodre i da ustraju na korist svog što boljeg razvitka, a naročito na korist naroda, koji žegja za lijepom, naročito doma­ ćom, knjigom. U početcima smo još, ali bude li do­ prinosio svak ono, što ga spada, nadati se je boljem, Abdurazakova knjiga „Sličice i profili" toplo se preporučuje. U Sarajevu se dobije u svim knjižarama. JI Š. S a ra jli.. Braćo muslimani! Poklanjajte kurbanske kožice „Dajrefu", Cime ćete učiniti najljepše patriotsko djelo i najseuabniji čin! �333 G ajretov g lasn ik . Društvene vijesti. PRETPLATNICIMA USTA. Molimo pretplatnike, koji nam pretplatu još ne izmiriše, da to što prije učine, jer ćemo biti prisiljeni, da svima dužnicima obustavimo list. Onoj gospodi, koja poručuju na novo list, a ne pošalju pretplate, javljamo, da njihove porudžbine nećemo uzimati u obzir, jer lista više nećemo davati nikome na veresiju. Još jednom molimo, da nam se pretplata što prije pošalje, jer je ona tako neznatna, da je može i najsiromašniji platiti. P reseljen je društvenih prostorija. Od 1. novembra se je Gajret preselio iz svoga dosadašnjeg stana u Koturovoj ulici u novu kuću Gazi-Husrevbegova vakufa u Ćemaluši ulici kod hotel „Sarajeva11. Stan Gajretov se nalazi u Parterru kuće, a ulaz je iz Hadži Durakove ulice br. 2. Obnovljen ugovor za bez i pamuk. Koncem decembra o .. g. navršiće se tri godine odkako je „Gajret“ sklopio ugovor sa lifm^m „Haidenschafter Baumu'ollspinnerei und W eberei. u Trstu, kuj iip. Je spomenuta firma dobila pravo za proizvodnju beza i pamuka sa Gajretovom markom, a za koje pravo je firma plaćala „Gajretu* godišnji paušal od K 1000 (hiljadu kruna). Ugovor je bio sklopljen na tri godine, pa je prema tome isticao koncem ove godine. Taj ugovor je uprava društva ovih dana obno­ vila i produžila ga na daljnje tri godine, pri čemu se firma obvezala dosadašnji paušal od 1000 K povisiti za još 200 K, pa će prema tome društvo od ovoga artikla imati godišnji prihod od 1200 K (hiljadu i dvije stotine kruna), čime će ova naša narodna usta­ nova biti znatno potpomognuta. Javljajući ovo prijateljima društva mi apelujemo na muslimanske trgovce i potrošače, da ovu vezu spomenute firme sa Gajretom imadu u obziru, te da svoje potrebe u ovoj robi nabavljuju samo od firme: » H a i d e n s c h a f t e r B a u m \ v o l l s p i n n e r e i u nd W e b e r e i « T r i e s t , koja imadu najbolju rubu i veoma umjerene cijene. Braćo muslimeni, kupujte bez i pamuk samo sa Gajretovom markom ! Onim«, koji poručuju Gajretove bajramsk e r azgled n ice. Gg. koja nam poručiše Gajretove bajramske razglednice javljamo, da društvo nema više na zalihi ovih razglednica, a odbor društveni je za­ ključio, da ih više i ne nabavlja. Da donese taj zaklju­ čak odbor je rukovogjen time, što društvo ima vrlo malo — gotovo nimalo — koristi od razglednica, koje mora za gotove novce nabavljati, a prodavati ih na veresiju, koja se, na žalost, vrlo teško utjeruje. Tako je i danas mnogo njih, koji društvu od razglednica duguju prilične svote, a koje dugovanje ni kraj svih opomena ne htjedoše izmiriti. Tako je nastao vrlo hrgjav račun, koji pokazuje, da su ove razglednice koristile samo pojedinim »poštenim mušterijama" Gajretuvim i bečkim trgovcima, kod kojih su kupovane, a društvo je samo za badava radilo. Nu mi mislimo, da ove razglednice nisu ni po­ trebne, jer ima načina, da se i bez njih mogu udesiti bajramske tebrikjname koje bi donosile koristi Gajretu. To bi se moglo učiniti na taj način, da se na obične dopisne karte izlijepe Gajretove marke, od kojih dru­ štvo imade mnogo veće koristi. Takve čestitke ne bi bile ništa skuplje, nego bi mogle biti i jeftinije od razglednica, jer dopisna karta stoji samo 5 hel., a to je toliko koliko stoji marka, koja se mora na razgled­ nice prilijepiti. Razglednicu, pak koja je stajala 10 i 6 helera, zamjenile bi marke, kojih se može po volji, koliko se hoće, prilijepiti. Mi se nadamo, da će Gajretovi prijatelji, uvidivši da se na ovaj način može mnogo više koristiti našem Gajretu,-bez prigovora zamijeniti dosadašnje razgled­ nice ovakvim kartama sa markama Gajretovim. Osim toga mislimo, da se naši prijatelji neće naći uvrijegjeni radi toga, što je odbor društveni od­ lučio, da marke ne da nikom bez razlike na veresiju, nego samo za gotov novac, koji treba poslati odmah kod porudžbine. Gajretove marke staju samo 1 heler od komada, a knjižarama, i papirnicama — koje budu zahtjevale — daće se 20% rabata. Ova bilješka vrijedi kao odgovor onima, koji nam ovih dana poručiše razglednice za nastupajući Kurban bajram ! Novi pododbor ,,Gajreta“. Ovih dana je osnovan nov Gajretov pododbor u vezirskom gradu Travniku, na čelu kojemu je izabrana uprava od ovih lica: Muhamed ef. Kurt, muderis, — predsjednik; Salihbeg Idrizbegović, veleposjednik — tajnik; Mustafa ef. Kartal, imam — blagajnik; Hafiz ef. Begović — I. revizor i Mehaga Ćalić II. revizor. Srdačno pozdravljamo nove satrudbenike na pro­ širenju i ojačanju blagotvornih ideja Gajretovih, koje dobivaju sve to više pristalica u našem elementu. Gajretovi kalendari u pola cijene. ,,Gajret“ imade još znatan broj nerasprodanih svojih kalendara iz obje godine, pa se ovim javlja, da se ti kalendari mogu dobiti u pola cijene i to: po 75 helera u tvr­ dom povezu (prije K 1‘50) i 50 hel. u mehkom po­ vezu (prije 1 K). U ovim kalendarima može čitalac naći dosta lijepa, poučna i interesantna štiva, pa neće niko za­ žaliti ko bude ove kalendare kupio. A kada se zna, da će se i tim pomoći našem »Gajretu«, onda se nadamo tim većem odzivu kupaca. Porudžbine će se uzeti u obzir samo onda, ako �334 se novac pošalje unaprijed, jer na veresiju se neće kalendari nikome šiljali. D ion ice „Islam ske štamparije". Na pitanje nekih Gajretovih članova-utemeljača: da li bi društvo primilo dionice »Islamske štamparije« kao uplatu utemeljačine, odgovaramo, da te dionice primamo mjesto novčane uplate i da ih računamo po njihovoj nomi­ nalnoj vrijednosti — 50 K po komadu. Zabava u korist Gajreta. Novoosnovani pod­ odbor Gajreta u Travniku odlučio je, da priredi za­ bavu u korist Gajreta, pa se već u velike čine pri­ preme, da bi ova zabava ispala što ljepše i donijela što više koristi svojoj humanoj svrsi. Na zabayi će se predstavljati Bašagićeva drama »Pod Ozijom« za koju se već čine probe. Kad bude izišao detaljan program zabava mi ćemo se ponova osvrnuti, a za sada preporučujemo rodoljubivoj braći muslimanima i prijateljima musli­ manskog kulturnog unapregjenja, da ovu zabavu po­ sjetom i dobrovoljnim prilozima što obilnije potpo­ mognu. Iz adm inistracije lista. Pošta nam je još povra tila brojeve lista, kojUsu bili upućeni na ove adrese: L u t f i b e g S i j ^ r č i ć —Ahmedbegovgjak T u z l a , s primjedbom „unbekannt" (znači nepoznat) i ako se broj redovno do sada na tu adresu spremao i adresat bio dakle poznat. Me ha g a H. S e l i m o vić, V r b a n j a , K o t o r Va r o š , s primjedbom „bez broja ulice nepoznat. Na ovu adresu list se šžrlje od početka njegova izlaženja, i nikad se nije vraćao. Komična je primjedba g. pi­ smonoše, koji traži i u selu Vrbanji broj ulice. H a m z a Cor a bdi ć , Janj a , B i j e l j i n a , s pri* mjedbom: „Adr. befindet sich in Sarajevo Hanikah medresa" (znači adresat se nalazi u Sarajevu u Ha* nikah medresi). Pa i ako je pošta ovdje znala tačnu drugu adresu adresatovu, ipak nije broj njemu uru­ čila, nego ga vratila uredništvu. To joj je bilo lakše. M e h m e d a g a Alić, K u l e n Va k u f , s pri­ mjedbom: »Adresat in Kulen Vakuf unbekannt«, što znači, da je isti nepoznat u Kulen Vakufu. Kod ove adrese je naša administracija pogriješila u jednom slovu, jer je napisano Alić, mjesto Altić, ali je u jed­ nome malom Kulen Vakufu svaka' o moglo biti pošti jasno, da je ovo samo omaška, jer na adresu Mehmedage Altića list ide od početka sve ga izlaženja. Zato se jasno vidi, da »gosp. britveger« ima neki pik ili na dotičnog adresata ili na naš list. Molimo pretplatnike, čije smo adrese ovdje na* pomenuli, da nas izvijeste o svojim tačnim adresama, a apelujemo na poštansku direkciju, da područnim poštama, a naročito gospodi pismonošama, narede, da budu tačniji u svojoj dužnosti, jer nam je već do­ dijalo pisati u svakom broju ovu, nepotrebnu rubriku. Hloliteljinm stipendija. Još jednako stižu na društvo molbe pojedinih učenika, kojima mole Stipen­ dije. Mi ovim javljamo svima moliteljima, daje stavka za stipendije, predvigjena u proračunu, već odavno is­ crpljena, pa se ne može više nikome društvena Stipen­ dija podijeliti. Stoga su bezuspješne i sve molbe, koje se društvu šalju, jer se ove neće uzimati u obzir. Davne potvrde. — Darovi. „Zrno po zrno pogača". G. Svetozar Zrnić saradnik „Srpske Riječi1* po­ ložio je mjesto brzojavnog saučešća porodici rahmetli Suljage Sarača 2 K Gajretu. Družina Gjoke Protića priredila je zabavu od koje je 30% išlo u korist Gajreta. Ta zabava je do* nijela svotu od K 36.59 Gajretu. Prilikom ove zabave sakupio je Osman Gjikić poslovogja, dobrovoljnih pri­ loga koje darovaše gg: Dr. Mehmed beg Zečević 5 K, Jeft’an Hadži Lelečić 2 K, Izahar Z. Danon trg. 2 K, J. Neuer trg. 2 K; po 1 K: Risto Radulović urednik, »Pregleda«, Mihajlo Gjukić činovnik ljubljanske banke i Marko Grgjić činovnik »Herceg-Bosne«. Osman Asaf Sokolović, svršeni pravnik obvezao se je, da će nakon položenog ispita sakupiti za »Gajret« K 50‘— što je i učinio, sabrayši 58 K. Ove pri­ loge darovaše slijedeća gospoda i hanume. po 10 K.: Mahmutbeg Fadilpašić veleposj. i nar. poslanik iz Sa­ rajeva i hanuma Mahmubega Fadilpašića; po 5 K: g. Gjuro Gojaković činovnik zemaljske banke, Asimaga Hadžišabanović industrijalac, Mehaga Gigović trgovac i Muhamed ef. Mujagić šer. sudac — svi iz Sarajeva; po 1 K: Mehmed ef. Pašalić svršeni pravnik, Rasim ef. Čohadžić iz B. Broda, Omer Lutfi ef. Kapić iz B. Broda, Hafiz Muharem ef. Cirkinagić, iz B. Broda, Ismetaga Gigović, Jusufbeg Babić, Muhamedaga Salić trg., — svi iz Sarajeva. Za tim Ivan Jošić, Risto Vasiljević,Patrikije Rabren Karlo Romanić, Fritz Seichert, svi činovnici zem. banke, Hilmi ef. Hatibović šerijatski sudac, Haki ef. Ćurčić pravnik i Hafiz Ajni ef. Bušatlić kadija u Foči. Nurudinbeg Alajbegović povjerenik Gajretov u Kupresu položio je 1.80, koju je svotu sakupila Subha Huseinbegović megju ženjskinjama na krni mlade nje* zina brata Ahmedbega Huseinbegovića. Šaćir Sikirić, Abdullah Krivošić i Hafiz Hamdija Berberović učenici šer. sud. škole, obvezali su se sa* kupiti za vrijeme školskih ferija po lo K Gajretu, što su i učinili položivši Gajretovoj blagajni po 10 K. Huseinbeg Hadžić dnevničar kod kot. suda u Kotor Varoši sakupio je prilikom Ramazan-bajrama megju prijateljima i ahbabima u Skender Vakufu Braćo muslimani! Poklanjajte kurbanske kožice „Gajretu", Cime ćete učiniti najljepše patriotsko djelo i najseuabniji bini �335 K 18.50 Gajretu. Priloge darivaše: Huseinbeg Iladžić 2 K, Muharembeg Imamović K 1.50; po 1 K: Husein beg Dedić, Dervišbeg Šaćirbegović, Abdul-Azis Salibović, Muhamedbeg Imamović, Hasanbeg Rizvanbe' gović i Simo Celić; po 0.50: Derviš ef. Imamović, Derviš ef. Zukanović, Mustajbeg Hadžić, Hakija Ima­ mović i Gjuro Miljković; po 0.40 hel: Šaćir beg Ima­ mović, Mahdžub beg Ferhatbegović, Rešidbegović i Mustafa Pedić; po 0.30 hel: Ćamilbeg Aganbegovič i Ibrahim čorbić; po 0.20 hel: Hasan beg Imamović Bećir Pedić, Sulejman Aganbegovič, Hrustan Imamo­ vić, Šemso Imamović, Osman Pedić kovač, Adem SaIihovič, Merdan Begić, Husein Krkić, Derviš Hadžić, Ibrahim Julardžić, Husein Hadžić. Abdullatif ef. Mušanović, Šaban ćeleš i Ahmed Begić. G. Ilija Popović trg. iz Stoca darovao je prilikom posjete društvene kancelarije K 5. Islamska čitaonica u Bileći poslala je iz kašice koja se u istoj nalazi K 6. Salihaga Prohić trg. iz Konjica darovao je Gaj­ retu mjesto brzojavne čestitke Hašimbegu Badpjeviću prilikom njegovo unapregjenja za sud. tajnika svotu od 2 K. ćarriil el. KaramehmeđoVić narodni poslanik položio je 2 K, koje darovaše: Košta Gjebić-Marušić 1 K i jedna muslimanka iz Gorice kod Trebinja 1 K. Muharem Kulenović uč. šer. sud. škole obvezao se je sakupiti za vrijeme ferija škloskih 10 K Gajretu, što je i učioio položivši istu svotu Gajretovuj blagajnici. Ibrahim H. Jusufović iz Bos. Gradiške sakupio je prigodom sunečenja djece kod Ibrahim ef. Kjzarčanina K 6.90. Priloge darovaše po 1 K: Hadži Mehmed Sokol M.uharemaga Vehabović; Husejnaga Catić 0.50 bel; po 40 hel: Mehaga Mulalić, Mehmed Mulalić i Mahmut Softić; po 0.30 hel: Ibrahim Šapčanin i Hasan Hadžibahtić; po 0.20 hel: Mustafa Hadžibahtić, Muhamed Šabič, Ibrahim Hadžijusufović, Haoan Isaković, Osman Šiljak, Mujaga Herceg, Alija Džaferović, Muharem Ljubijanac, Zaim Šiljak, Hasan Mahić, Osman Bejtović i Alija Teljigović. Zulfaga Mrzić kondukter tramvaja sakupio je na sijelu kod Mujage Imamovića K 6, koju svotu je po* ložio Gajretovoj blagajnici. Neka je čast, hvala i priznanje svima plemenitim prilagačima kao i sakupljačima ovih humanih priloga. M a .™ iv ia c H JiJK . TypcKH 6yjpeT. Typcna B ja^a je no^Haje.ia nap.ianeHTy 6yyeT 3a HAyky roAUHy, icnja h3Hocii 34,111.361 .iapa pacxoAa a 30,452.604 Anpe npaxoAa. IIpeMa -rone ke oBoroAiiuiH,H 6yyeT TypcKe uapenime nMaTH npeKO 3 '/ 2 MiiAiijyHa Aepa AC<J)HHHTa, iuto noica3yje 3 a npeico 4 M0.mjyna Ae^muiTa Maite nero y Aan/'Koj toauhu. O a pacsoAa y 6yyeTy o r n a ta 8 MimnjyHa .m pa KpyHa) Ha BojcKy, a VI j MH.injyHa Aiipa na iiapHHy. (160 mha. PaT y TpHiio.iiicy. C bc BajecTH 0 TamijaHCKoj 4).ioth h aKunjn TaAHjaHCKe (}).ioTe y ErejcKOM Mopy i’Aacc joui yBHjeic, KaKo ce toahico u to.hiko Ta.mjaHCKiix Aalja buahao H3we^y Tora u Tora ocTpBa h Kaico ao caA Hnje y ErejcicoM Mopy OTno'ie^a HimaKua aicunja. OHaj aho TaAnjaHCKor jaBHor MuuiA>eH>a, Koju je 3a 6e3oo3upaH paT c TypcKo»x, Bek je He3aA0B0Ji>aH, h y hckhm Ta.a0jaHC.KHM AiiCTOBHMa Bek ce no«HiH>y Aa AH»y npoTecm npoTH heoaayhhocth TajiHjaHCKe BJiaAe y norjieAy aicgnje Ta.aiijaHCKe paTHe MopHapeue y ErejcKOM Mopy. O nocpeAOBaH>y BeAJiKiix eBponcKux cn-aa 3a ycnoCTaB.a>an>e Mnpa H3Meky IPraAnje u TypcKe, Ha Koje H3r.aeAa Aa acyAHo neKa TaAiijaHCKa BAaAa, roBopn ce Aa* Hac MHoro MaH>e, Hero ihto ce roBopiiAo obux AaHa. O OBaKBOM nocpeAOBaH>y He roBopn ce, AOAynie, y ajBHOCTH MHoro, aok ce [6apeM He ctboph KaiCBa no3iiTHBiia ocHOBa, Ha Kojoj 6h ce nperoBopn 3a Miip MorAH noBecTH; aa h 6ara to , ihto ce jcAHor AaHa nojaBA,yjy najo3điiAHiije BHjecTii 3a nperoBope o TypcKO-T8A0jaHCKOM Miipy, Aa Apyror A0Ha CBn noTnyHo 3a6opaBe Ha h>h x , CBjeAOHii, Kano nene BeAHKe cn.ie y EBponH HMajy pauyH8, Aa ce TypcKo-Ta.7mjaHCKii paT o'ierHe mhao fflnse Hero mTo je to npeico noTpeČHo. Hene ApacaBe, Koje npiibhaho Hiicy hh Hajinaifce 3iiiHTepecoBaHe y obom paTy, xTjeAe 6 h TaKoljep Aa 03ByKy H3 H>era h 6khx ho3h t h b HHx KopiicTn 3a ce6e. lip n je KpaTicor BpeMeHa paiuiipnAH cy ce 6 h .h i r.iacoBe, Kano EHr.iecKa Tpaacn oa MraAnje jeAaH aho Tpnno.iHca, Kojn rpamiHii ea EnmTOM. C ah^ hb 3axTjeBe nocTaR.ta caAa h cI)pam ycK a 3a jeAaH aho TpnnoAHCa, Koja rpaHnHii c TyHncoM. ^ p y r e Hene AP^aBe paqyHajy oneT Aa ke Henrro aočiith, aKO TypcKO-TaAHjaHCKu paT noTpaje uito AyJKe, h aKO ce JTraAnja y H>eMy HCTpomn. BeAHKe eBponcKc AP’KaBe AP3*^ ce, AaKAe, nepcjmAHo y obom paTy. OHe cy ce ApraaAe h npeMa TypcKoj KaA je y TpimoAHcy 6yKHyo paT; ohg ce TaKo AP»ie caAa npeMa IlTaAuja, KaA 6n Hia.mja 11 Te Kaico aceAHAa, Aa ce paT CBpniH 11 Aa joj H6 upnn h A a^e BojHy h (|)HHaHcnjcKy CHary; Be.mKe eBponcKe cn.ie AP^a-^e cy ce, y ocTBAOM, c.inHHo y CBHMa cahhhhm npiiAHKaua! OHe, AaK.ie, HacTaB.i>ajy CBojy TpaAHgnoHaAHy noAUTOKy. Eop6e y TpnnoAncy ce npoAyacaBajy, aah y nomA.eA«>e BpiijeMe Hnje 6hao hh jeAHe OAAyHHe 6iiTKe. To cy ČHAa MaxoM napicaite ca npoMjeH.'bHBOM cpekoM. JeAaH THAHjaHCKH aepouAaH, Kojn je CAy5Kiio Kao H3BHAHima, nao je y pyKe TypaKa. H 3 II^apnrpaAa AeMaHTyjy BnjecTH, Aa jaHCKH ćpOAOBH n an aan n a ApxnneAar. cy TaAH- roBopn ce, Aa ke TaAiijaHCKa bahah npuje Hero noHHe aKiuijy y JerejcKOT Mopy, jh jt h t h yATHMaTyM TypcKoj paAii npii3iiaH,a aneiccMje TpnnoAiica. �336 G ja k : Mast. U č ite lj: I još šta? Gjak se misli U č ite lj: No, pa šta je ono u jastucima kod kuće? G ja k : Stjenice, gospodine. yBjepaBajy, Aa he TaAujaHCice B.iacrn yKAOH0Taa3 TpanoAiica cbb ohc hobhhbpp, Koju ho DHiuy BBMa no BOA>n. JaB.*ajy 03 Bepnm : Ha MuJiana ftosase obb bh- jecm : OA-iaaaK Tpyna y TpnaoAac HenpecTaHO Tpaje. TaKo cy HeAaBHo otkidao njeuiaaKe perKJieHTe 03 A ackcaHApnje h TypcKe. TaAHjaai kh ahctobh jaBA>ajy 0 ca3HRy pe 3epBHCTa 03 roA- 1887. 0 1888. a * 60 ce Ta.mjaucKa Bojna cHara nojasana aa eBeHTyaAHy aKgHjy H3BaH TpinoAiica. Y TonyncKOM apceH8Jiy y Hany.T>y je, KaKO jaB.ija akct nSecol9 a, uipaljeHO x 0A>aAy KOMaAa rBO3A6H0x nocyAa 3a BOAy, y Kojima 611 ce HOCHAa boas 3a BojcKy npn Aa.’t.n>eM npoA0paH>y y yHyTpauiH>ocT Tpa noAoca. K hko je orpaHaseHa ca >6 »Aa uiTaMne y HTaA0ja y nor.ieAy nacaH>a 0 paxy, Haj6oA>e rcapanrepKUie okoahoct, uiTo je no/miuija y <J>AopeHH0 3anA0jeH0Aa naTaBy Haiv.i«Ay Ancia „Nacione", Koja je aohbo jeAHy Ma.iy HeaoBo.7bHy 3a TaaajaHe BajecT ca paTuuiTa. 0,ipei;ao ce npHjecTOAa. H3 JIoaAOHa cthsko bhjccT, Aa ce cyATaH oa 3aH3a6apa oApercao npnjecioAa n Aa he ra HacA0jeA0Tn a.croB cTpan. EnrAecKH Kpa.i, y HHAnjn. EHrAecun icpa.i. KpeHyo ce c Kpa.’LBiioM 3a HHAajy p»An KpyHHcan»a. O h nyiyje Ha napo6poAy ,,MeA0Ha • 3ji Bpajesie H>eroBa OA' cycTBa 3aMjeH>0Bahe ra y BAaAapcicoj AyatH0CT|1 H8P°“ MHTH oa6«»P, y KOBe ce HaAa3e HaA6acKyn KaHTep6np0a, AopA KaHneAap, aopA npeAcjeAHfiK Tajaor BHjeha a BojBo^a oa KoHayna. Bale i dosjetke. U kupeu. Ć e rk a : Pomisli, mama, onaj nepoznati gospodin, koji je bio s nama u kupeu, poljubio me je kad smo bili u tunelu. M ati: Ali, djete, zašto mi to nisi odmah rekla, ja bih ga zbog takve drskosti tužila. Ć erka: Ja sam mislila, da će doći još jedan tunel. Čista kuća. U č ite lje : Kakve koristi imamo od guske? G ja k : Pečenje, džigericu itd. U č itelj: I? Pogodio. Mikoš sretne svoga prijatelja Janoša i reče mu radosno: — Treba da mi čestitaš, dragi prijatelju: postao sam otacl — Je li muško? — Nije. — Onda je kćer! — Jest, kćer je — ali odkuda ti to znaš? Poruke i odgovori uredništva. J. B e ć i r o v T. La l i ć . Vaša „Maštovna idila** dokazuje, da Vam pri stvaranju stihova sve više radi nego-ii m a š t a . Gdjica Š. K., kojoj ste ovu 'pjesmu posvet'li, imaće o Vašem pjesničkom geniju mnogo bolje mišljenje, ako stvar ne objelodanimo. Sloga ovu »Maštovnu idilu« i strpasmo u koš ko i svaki d r u g i sastav loš. A. I. T. Ni ljubav prema domovini ni prema drugu nije Vam uspjelo opjevati onako, kako bi tre­ balo, pa da se ti izražaji ljubavi mogu preko javnosti saopćiti. Stoga Vi te osjećaje izrazite usmeno: drugu, lično, a domovini, možete preko tam. muhtara. N. H. T. — Od poslatih nam stvari nije nijedna za javnost. I Vama moramo napomenuti onu raniju našu primjedbu, da nisu ni sve narodne umotvorine. N. — Želite, da Vam se opširnije odgovori, za­ što se Vaši radovi ne štampaju. Mi smo Vam jedan­ put na ovome mjestu javili, da su Vam one dvije pjesme otišle u koš, a sigurno ne radi toga što su bile dobre. Sudbina onih dviju pjesama postigla je i sve ostale radove t. j. o t i š l i su u koš. Toliko Vam mi možemo odgovoriti, a ako želite još opširniji odgovor, a Vi one riječi „otišli su u koš“ ispišite više puta i čitajte ih kao odgovor. r -\ Prva m u s l i m a n s k a n a k l a d n a k n j i ž a r a M uham ed A K a lajd ž ića snabdjevena je sa svima knjižarskim i papirničnim artiklima. Parudžbine se izvrSuju brza i tačno, a cijene se računaju umjereno. 1 M o sta ru f ----------- -----C> St 3a ypcAnmniBu OArouap«: Ucaan 'L iikhI,. - Islamska dion. Štamparija. - V v_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ r ■ ■ ■ (S, A B ek ira Za uredništvu odgovara: Usman (ijlklć � https://kolekcije.nub.ba/files/original/e493a241958cb08958fdd4a47dd38ce9.pdf a71cac1ad199ab3e29b3d19426989293 PDF Text Text BPOJ 23.-24. BROJ I M lll H A I T . P O P I S A T a jp e T Gajret jm C T 3A ^PyinTBEHE nO CJIO BE H 3A HAPO ^H O IIPO CBJE'RH BA IBE. L IST ZA DRUŠTVENE PO ­ SLOVE I ZA NARODNO PROSVJEĆIVANJE. H 3JIA 3H CBAKOT 1. h 15. _ — y M JE C E D ,y .------- IZLAZI SVAKOG 1. i 15. -------- U M JE S E C U .---------- B.gacHHre: flpyinTBO »P ajp et - ypeztHHK: Ocuian 'Lnicnh. — Vlasnik: Društvo „G ajret“. - Urednik: Osman G jikić. CAPAJEBO,l i 15. AeipKtipa 1911. H b j e h a j e .n n c T y : aa Bocny h Xepi;eroBHHy a AycTpoy r a p c « y MOHapxnjy, aa HJiaHOBe, Tajie6y, yMeHBKe u T e s a n e 2 K , 8 a H e a ^ a H O B e 4 K roflnniH>e. 3 a CBe o cra jie seuA e 1 0 ^panaKa. IIoje^BHH 6pojeBB CTajy 2 0 xeji. HenjiaheHa ; e iihcmu ne npnMajy, PyKonuca ce B6 B pah ajy . - IIpeTnjiaTa h pyKonBca maji.y ce Ha a ;ip e cy: „ r a jp e r " — CapajeBo. Na završetku godine. Današnjim dvostrukim brojem (za 1. i 15. decembar) šaljemo našim post. pretplatnicima posljednji broj za ovu godinu. Qyjm brojem „Gajret" navršava drugu -godinu svoga izlaženja u reformisanom izdanju i svoga rada na prosvjećivanju naroda. Pa da Ii je za ovo kratko vrijeme svoga djelovanja „Gajret" imao uspjeha? Mi ćemo na to pitanje odgovoriti ovim kratkim podatcima: Početkom godine 1910., kada je izišao prvi broj reformisanog lista, „Gajret" je štampan u 1500 primjeraka. Odmah u polovici iste godine broj primjeraka se je morao povećati na 2000, a početkom ove, 1911. godine, izdanje lista je ponova po­ većana na 3000 primjeraka, koliko se i danas štampa. Ovo povećanje broja primjeraka, najbolje svjedoči, kako je list „Gajret" svojim pisanjem pogodio prave potrebe našega ele­ menta, koji ga je toplo i objeručke prihvatio, našavši u njemu ono što je našem svijetu po­ trebno: lijepe i zanimljive lektire, dobre pouke i zdrave duševne' hrane, koja oplemenjuje. Stoga „Gajret" i jeste najrasprostranjeniji list od svih dosadašnjih i sadašnjih naših listova ma kojega pravca tako, da se on može na­ zvati narodnim listom u pravom smislu te ri­ ječi. Jer „Gajret se čita u svima slojevima na­ šega elementa i on je prvi uspio, da postane list naše porodice, u kojem je naše ženskinje j» SARAJEVO, I h 15. decembra 1911. C ije n a je lis tu : za Bosnu i Hercegovinu i Austro­ ugarsku monarhiju, za članove, talebu, učenike i težake 2 K, za n e č la n o v e 4 K godišnje. Za sve ostale zemlje 10franaka Pojedini brojevi staju 20 hel. Neplaćena se pisma ne primaju rukopisi še ne vraćaju. — Pretplata i rukopisi šalju se na adresu: „Gajret" — Sarajevo. našlo za sebe zanimljive lektire i valjane pouke; „Gajret" je prvi uspio da postane list naše školske omladine, koja ga listom čita i koja u njemu pokušava svoju literarnu snagu; on je prvi list, koji je uspio da prodre megju naš seoski živalj, koji je takogjer u njemu našaozdrave duševne hrane i sve to više ga pri­ hvaća i čita. Jednom riječi „Gajret" je postaoopći naš list, koji je pogodio prave potrebe našega naroda. Društvo „Gajret", koje se brine za kulturno podizanje našega elementa može sa ovim konstatacijama biti potpuno zadovolj­ no i list „Gajret" uračunati u jedan od naj­ većih svojih uspjeha. S Božijom pomoći mi ćemo izdavanje lista i nadalje produžiti, te ulazimo u treću go­ dinu s velikim pouzdanjem i čvrstom vjerom, da nas u njoj čekaju novi uspjesi, te da ćemo broj pretplatnika i čitalaca Gajretovih još više povećati tako, da zbilja ne bude nijedne mu­ slimanske porodice, koja nema Gajretova lista. Društveni odbor je pak sa svoje strane učinio sve, da list može i najsiromašniji dobivati, jer cijena od 4 K (za nečlanove i ustanove) od­ nosno 2 K (za članove, težake, talebu i uče­ nike), tako je neznatna, da je pružena moguć­ nost svakom muslimanu, da postane pretplat­ nikom lista. Neprijatno nam je, što govoreći s pohva­ lom o uspjesima lista, moramo da pokudimo, makar i onaj mali broj naših pretplatnika, koji �838 pri svemu tome, što je cijena listu tako nez­ natna, svoje pretplate ipak zanemariše. Mi stoga ovim ponovno pozivamo dužnike, da svoje dugovanje podmire. Osim toga pozivamo sve pretplatnike, da nam unaprijed pošalju pretplatu za 1912. godinu, jer smo odlučili, da poslije drugog broja iduće godine šiljanje lista obustavimo svima onima, koji pretplatu ne pošalju. Završujući ove redove mi ovim srdačno zahvaljujemo svoj braći i sestrama, koji su nas svojom saradnjom potpomagali, pa se na­ damo, da nam se ta pomot neće ni u idućoj godini odreći, nego će se, naprotiv, broj saradnika još više povećati. Saradnicima i pret­ platnicima naš bratski mahsus selam! Ur e dni š t vo. Ne zaboravite ,,Gajret“. Rat u Tripolisu, koji je kraljevina Italija na podmukli i hajdučki način izazvala, probu­ dio je interesovanje u čitavom islamskom svi­ jetu, pa je prirodno, da i muslimani Bosne i Hercegovine sa najvećim interesovanjem prate dogagjaje u toj islamskoj zemlji i turskoj po­ krajini. Isto tako je i pojmljivo i prirodno, što su se bosansko-hercegovački muslimani pri­ družili ostalim muslimanima u svijetu, pa ma­ terijalnim prinosom priskočili svojoj braći u pomoć i potpomogli humano i rodoljubivo društvo „Crvenog polumjeseca", koje se stara za ranjenike i sirotinju poginulih boraca. Lije­ pom svotom od blizu 200.000 kruna, potpo­ mogli su bosansko-hercegovački muslimani svoju braču u nevolji i to humanitarno djelo može našem elementu da služi na čast i po­ nos i da prilagačima bude u sevab upisano! * Katastrofalni požar u varoši Visokom, koji je ovih dana bjesnio i preko 200 porodica s kućom rastavio, pobudio je u srcu čitavoga našeg naroda tešku tugu i ožalostio svakoga sina ove zemlje i naroda. Stoga je i prirodno što su bratska srca toplo zakucala i što su braća sa svih strana priskočila svojoj postradaloj i nevoljnoj braći u Visokom u pomoć. Odbori za prikupljanje sredstava za pomoć pogorelcima visočkim obrazovani su na svima stranama i braća daju izdašne priloge na ovu humanu cilj, a to može našem narodu da služi samo na čast i ponos i da plemenitim prila­ gačima ovih humanih priloga bude u sevab upisano! * Mi dakle, nemamo ništa protiv davanja ovakih humanih priloga, nego naprotiv možemo takve činove samo pozdraviti i radovati im se. Ali pri svemu tome je namjera ovim re­ dovima, da povodom sakupljanja ovih priloga izraze žaljenje na jednu činjenicu, koja nas ne može da ostavi hladnima. Naime, naše društvo je u posljednje vrijeme, baš odkako su se po­ čeli sakupljati ovi prilozi, počelo da osjetno trpi na svojim prihodima tako, da se uprava mora opravdano da brine za izdržanje društva za ovu školsku godinu. A ta briga i plašnja uprave društvene je sasvim opravdana, jer „Gajret“ je, kako je poznato, upućen najviše na milost dobrih ljudi i rodoljuba i na tim idealnim podlogama društvo pravi i svoj godiš­ nji proračun, koji za ovu godinu predvigja oko 50.000 kruna izdataka na stipendije i druge potrebe. Tu svotu je društvena uprava ove godine čak i prekoračila, da bi mogla što bolje izaći na susret molbama siromašne naše omladine u školi i na zanatu, a osim toga je dala nekoliko hiljada kruna zajmova visokoškolcima iz društvenog kapitala samo da . bi mogla što većem broju molbi udovoljiti i što veći broj naše omladine poslati na izvore nauke. Stoga je sasvim pojmljiva zabrinutost dru­ štvenog odbora, koji se naravno mora plašiti deficita. A taj deficit bi bio neizbježiv, ako bi društveni prihodi i nadalje bili ovako slabi kao što su za posljednjih mjesec i po dana, jer bi bilo nemoguće pokriti sve društvene rashode. Radi toga se u upravi društva i jeste porodila jedna misao, koja bi imala vrlo štetnih poslje­ dica, a ta misao je, da se na koncu prvog semestra oduzme izvjesni broj Stipendija i even­ tualno privremeno obustavi Gajretov list, kako bi se na taj način rashodi umanjili i time se �339 izbjeglo deficitu, koji inače neminovno pred­ stoji. Nama je veoma neugodno, što moramo sa ovim žalosnim konstatacijama da izagjemo pred javnost, ali držimo, da je mnogo bolje reći otvoreno istinu, nego li je prošućivati. Uosta­ lom mi se nadamo da će ove izložene činje­ nice imati uticaja, pa da će prijatelji Gajretovi priskočiti društvu u pomoć, zauzevši se svim silama, da se prihodi društveni ponova dovedu u normalan kolosjek. Po našem mišljenju bi bilo najbolje, kada bi se priregjivale Gajretove zabave, koje bi društvu donijele onoliko prihoda za koliko su redovni prihodi društveni podbacili. Pododbor društva u Travniku je ovih dana priredio jednu takovu zabavu, koja je donijela preko hiljadu kruna „Gajretu", pa neka ovaj primjer travanjskog pododbora služi kao ugled i ostalim pododborima, povjereni­ cima i prijateljima ,,Gajreta“. Mi ponova izražavamo nadu, da će ovaj apel imati uspjeha, pa u to ime dovikujemo braći: Ne zaboravite, braćo, „Gajreta"! Po turskom Mehraed Behdžet: Akjaš bin llansur. U Tripolisu življaše jedan vrlo siromah i s ve­ likom zadrugom devedžija, Akjaš. Desetak godina je, kako on hrani i uzdržaje tu svoju veliku zadrugu samo od kirije, što je zaradi jednim hedžinom (vrsta deve, koja brzo prevaljuje put). Idući jednom hurmaluku, u maloj od dvije sobice kućici, živjela je — posve zadovoljno — ova porodica. B ijaše mrak. Onamo daleko pieko pijeska i k r ševa prelijevale su se zadnje zrake žarkog sunca i kupale se u valovima Sredozemnog mora, kao da su nastojale sa sebe skinuti dnevni prah, te se noću putujući — presušiti i sutra se još sjajnijim i blagotvornijim u Trabolosu pokazati. Sako je sunce radilo svaki dan, pa i danas se to isto sunce na tom istom m jestu kupa, ali mu manjka ono staro veselje, onaj stari sjaj i veličina. Onaj zapad, koji je do jučer s ve­ likom željom i veseliem iščekivao sunce, danas je žut poput kakova mrtvaca i kao kakav veliki žalosnik iščekiva današnje sunce. Akjaš bin Mausur dogje pred svoju malu kućicu, podiže svoju bijelu i zbog znoja za čelo prelijepljenu kapicu i malo razgrnu svoj tanki ogrtač, ispod kojeg se ukazaše mrka i dlakova prsa. S velikim rukavima na tankim podlakticama svoje krupne pesti raširi, kao kakav spomenik stade i zagleda se onamo daleko preko srebrenog pijeska i pustih krševa, preko Sredo­ zemnog mora do zapada sunca. Stao je i zamislio se. Za njegovim legjima, a na kućnom pragu u jednu se hrpu zbila žena, djeca i svast njegova. Djeca golih nogu i tankih ruku, a glave im bobeima nagjigjane; Žena u mavi ogrtaču i svast puna i zdrava djevojka, surmali očiju stajali su iza njega takogjer zamišljeni i njega promatrali. Kad god je Akjaš bio neveseo, uvaki hi okrenut prema zapadu sunca, ukočen i do članaka u pijesak utonulih nogu upro zamišljen po­ gled negdje u daljim i tako bi stajao. Pa i danas pred qoć, baš kad su Talijani nakon bombardovanja Tripolisa na kopno izašli, mrkih i ču­ pavih prsa, raskriljenih ruku i izbuljdnih očiju za­ m išljeno je stajao. Na jednom ču se iza njega glas, sličan tužnom jecanju vjetra. To bijaše glas njegovih kućana, koji su za njegovim legjima na kućnom pragu stojeći počeli učiti jednu tužnu kasidu: * 0 Bože! 0 Stvoritelju! 0 Svemogući! Okrenuti zapadu sunca, gdje se odrazuje Tvoja velika moć, Tebi ruke đigosmo i Tebi svoja srca svezasmo; Tebi naša srca plaču! Jecaji našeg mora tužniji su od ovih Tvojih poti-nih robova! Ove pustinje šute, samo ko plače?!! Ah! — 0 Bože! 0 Svemogući! 0 Stvoritelju! Evo nas! Na glavi nam Tvoj kur-an, u srcu Tvoj iman, a u pameti Tvoj dični milosnik Muhamed a. s.! Pa zar će nam glava na zemlju pasti! Zar će se naše srce rasprsnuti! Zar će se naša pamet upropastiti! Sjajno sunce ovog svijeta z a la z i----------------------- noć se sprema! Pomrčina! Ah, zar će pom rčati?!--------— Iz pustinje jedan vjetar puše, da li će pred njim zadrhtati ono sjeverno strašilo? S juga iz pješčanih krajeva jedna pjesma kola, da li je to beduinska bojna pjesma? Mi čujemo rzanje konja, siktanje sabalja i opažamo, da se grane hurmi ljuljaju. 0 Bože! 0 stvo­ ritelju! 0 Svemogući! Okrenuti sunčanom zapadu, gdje se odrazuje Tvoja neizmjerna moć Tebi ruke digosmo i Tebi srca svezasmo! Mnogo plakosmo! Pomozi! Pomozi! 0 P a v ed n iče !-------- — -----------------------------------U taj čas se iza mezaristana pokaza jedan odjel talijanskih vojnika. Žena i djeca Akjaševa, koja su do sad kasidu učila, zašutješe. Akjaš spusti ruke, okrenu se i kroči, da u kuću unigje. — »Stoj!« Akjaš stade. Ovaj jaki povik, ovaj zapovijedajući glas kao da mu uši raspori. Odjel Talijana stiže i pred njeg se postavi. Uz zapovjednika odjela bijaše jedan tumač — tardžuman (urogjenik Tripolitanije), koji Akjašu reče: „Doznali su — Talijani — da si ti devedžija i da imaš jednog hedžina, pa ti ga ištu“. �340 Akjaš zadrhta; okrenu glavu i pogleda svoje kućane, koji su na kućnom pragu šutke stajali. Usne mu se počeše micati i reče: „Moja deva to jo moj kruh, pa ako još i nju dadnem — — — (Drhtavom rukom i ukonim prstom pokaza na svoje kućane) Oni će gladni ostati . Zapovjednik sleže ramenima. Tumač — platiće ti je više nego li vrijedi. Akjaš ušuti i malo se promisli, još jednom po­ gleda na kućni prag i progovori: — Što će od deve? — Za prenašanje vojničkih stvari. — Kuda? Zapita Akjaš. — Na jug (t. j. u unutrašnjost Tripolitanije). — Za koga? Tumač ušuče. Iz njegovih malih očiju dvije suze potekoše i niz obraz se skotrljaše, a s tim kao da mu je sve odgovorio pogleda preda se. Akjaš još jednom zadrhta i reče: „Zar da im ja dam svoju devu, pa da s njom prenose svoje sablje, puške i barut, da nas s tim ubijaju! Zar da ja dam moju devu,, da oni na njoj prenose svoj erzak, da nas mogu gore klati i više ubijati!14 Zar da dam moju dpVu, da za svoje vojništvo potrebitu opskrbu- prenesu, da se bolje hrane, da budu čiliji i zdraviji, pa da nas — — ' — — ^ i tu mu se glas uhvati. Grlo nm-... se osušilo i kao suha drvena borija postalo, stište desnu pesnicu i dreknu: — Deve ne^dam! — Za što? — Je r nije moja. — Ja čija je? — Halife Sultan Mehmeda! Zapovjednik otrese ramenima i osmjehnu se. •Tumač što je čuo od Akjaša to mu je i kazao — Na silu će ti je oteti — reče Akjašu. — Ne dam je! — Ubiće te. Neka Svemogući pomogne Islamu, odgo­ vori Akjaš. Zapovjednik podiže malo ramenima i naredniku znak dade. Narednik sa dva vojnika nasrnu na Akjaša. U taj čas nastade na kućnom pragu jauk ženskinja i povik: — Stoj! prokletniče! I izmegju nabora mavi ogrtača pruži se puščana cijev. Tumač se okrenu zapovjedniku i reče: „Žena Akjaševa veli, ako se samo još jedan korak makne da će vas — zapovjednika — ubiti. “ Zapovjednik požuti i njegovi se zasukani brci sljuhnuše. Akjaš jednako šuti, a ispod oka pogleda svoju ženu. Puščana cijev jednako se sja. Djeca se uhvatiše za majčine skute i zavikaše; udri, ubij, majko! Akjaš koraci i tumaču reče; — Reci zapovjedniku, sad ću devu dovesti. — Sada ne daju para, već je na silu hoće. — A glad i moja djeca? — Ne znam. — Dobro, sad ću devu dovesti. Akjaš ode za kuću, odriješi devu, pa se na nju baci i porugljivo reče: — E j vala — u zdravlju! Zapovjednik je od ovog čina ostao neko vrijeme zabezeknut i dok se je on snašao, Akjaš je bio preko 300 metara odmakao i kao ptica dalje jurio. Talijan­ ski odjel sasu vatru za njim i nekolike salve opali. Jureći Hedžim kao vjetar sa njega frci jedan osjen i zakotrlja se preko pijeska. Dva Talijana pole­ tješe i nakon pet časova nosili su izmegju sebe smiju ćeg se Akjaša. Njegov bijeli ogrtač bio je sav'crven; iz legja su mu frcali mlazovi krvi. Na kućnom pragu nastade jauk. Zapovjednik prisamiti ruke, zasmija se porugljivo i reče. Kako je ? Akjaš se još smijaše, pruži prst i odgovori: Hedžim ode — — — onamo — — onamo — — — — ode — — — — Zapovjednik srdito upita: Kuda? Akjaš uprije oči u kuću, usta mu se napuniše krvavom pjenom, oči mu se skružiše i pošto jednim dubokim dahom iz usta izbaci usirenu krv, opet prst podiže r još osmjehnutije roče: Je li ono onamo šta je? — ;-------- Onamo je — —-------------- — osmanlijska vojska — — — — — Halifina vojska — — — — — i zatvarajući oči, njegovo ukočene tijelo na pijesak se prevali. Hedžim se sastade sa turskom vojskom, a Ak­ ja š o d e -------- — — Bogu milostivom. — — — — Ćazim Ćatić: Tri gazela. M irz i S a fv e tu . I. Kad sam sinoć vidio te, o gazelo — dušo moja, Na izvoru, gdje umivaš lice b’jelo — dušo moja, U čas prvi nisam znao, da P si vila. ii’ hurija: Tako me je tvoje čarno oko smelo — dušo moja. Pramenje ti crne kose na lahoru njihalo se, Poljupcem ti milovalo mramor-čelo — dušo moja. Kroz košu se nadizale dvije tople sn’jega grude i ognjem mi opijale biće c’jelo — dušo moja. Pa goreći silnim žarom, hotio sam tebi prići, Razuzdano da obujmim tvoje t’jelo — dušo moja. �Al' ti si to opazila, pa ko srna odbjegniila-, A s tobom je moje srce odletjelo — dušo moja. 0 vrati mi srce, vrati! Tvoj te tužni Ćazim moli, Jer moje je poezije srce vrelo — dušo moja. II. Sabah zora. Nježni Zefir krila kreće — po hasbašti, 1 iz sanka tiho budi amber-cv’jeće — po hasbašti. Po čimenu i po lišću propadala bistra rosa: T o je biser, što ga truni pramaljeće — po hasbašti. Mlado jutro zdravljem miri kao grudi zdrave mome; S cv’jeć a poput zlatne pare pelud liječe — po hasbašti. A u ljiljan-haljinam a kroz bokore rujnih ruža Ko carica sv’jetlog dana Lejla šeće — po hasbašti. S mirisavih tankih grana bulbuli je pozdravljaju I pjevaju u zanosu pjesmu sreće — po hasbašti. 0 Ćazime, al’ je divno gledat kad se jutrom šeće Djevojačka bujna mladost i proljeće — po hasbašti!.. , c , Da I si čula, kad u gori zažubori — pjesma Ko da s harfe sevdisanja čežnju j zbori — pjesma?... Tu se dižu od smaragda začarani dvori, A iz njiha valom struji po svoj gori — pjesma. Tik dvorova stupovi su čempresi i bori, A prostirka zelen čimen, s kog šumori — pjesma. U dvorima ljubav spava pokrivena cv’jećem, Na usni jo j netaknutoj osmjeh gori: — pjesma. Ah, pogjimo, Lejlo, tamo, tu nas život čeka; Tam o vjernim ašicim a carstvo stvori — pjesma. Ćazim će ti na usnice izlit dušu svoju, Nek se s njiha po toj gori vječno ori — pjesma. (t Hamdija Mulić — Hrnsnicn: O kragjama kod djece. (Iz radnje „Narodno presvjećivanje)“. Megju uzrocima, koji zadržavaju pravilno napre' dovanje u prosvjeti naroda, jest na vrlo znatnom mjestu — kragja. Ovdje ćemo se osvrnuti na kragju u djece, gdje jo j je pravi početak o kojemu se posvećuje vrlo mala pažnja. Veliki klipani, •kada ukradu, za čas su u rukama reda i mira, da im se udreže kazna, a ma­ lim zlikovcima se obično oprašta s »opravdanjem«: »KA dijete, ludo je još, popraviće se!« Kragja je najopasnija posljedica zanemarenoga uzgoja. A koji su uzroci naveli gojenčad na ovaku ružnu posljedicu? Učeni se svijet odavna trudi, da bude na čistu, s kakvim se tečevinama čovjek r£.gja, kakve su mu sposobnosti. Jodni vele, čovjek je od prirode dobar, a do odgoja stoji, kakav će posije u životu biti, drugi tvrde, čovjek je od prirode rgjav; a neki su, biva treći, našli zlatnu sredinu: da se je čovjek rodio na svijet sa sposobnostima za dobro i zlo. Do domaćega je i školskog odgoja, da dobre sklonosti razvija kod djece a suzbija zle. Ovamo opet neki učenjaci tvrde, da dijete hrgjavih ljudi naslegjuje mane svojih roditelja. Sa statiskama u ruci, kazuju nam, da su danas opasni krad­ ljivci na svijetu djeca opasnih kraljivaca svojih otaca, a često i matera. Tu sad za dobro djeteta igra naj­ veću ulogu država, odnosno njezina briga, škola, da ovake mane kod djece liječi umjetnim odgojnim sredstvima. Za take bijednike imadu prosvjećeniji narodi posebne odgojne zavode i škole, a mi mali mije­ šamo s njima i onu dobru djecu, a tu jadni učitelj otvorio »četiri oka«, da odgaja i uči. »Kakav otac, takav sin«, »vidi majku pa joj uzmi ćerku«, itd. — vele naše narodne poslovice. Sklonosti na kragju su u mnogo slučajava nasljedne. U kotaru n-skom uhvatili nekoga mladića, da je robio kuću jednoga gragjanina. Na to će neki dobaciti: »I babo mu je bio hajduk«. Ne preostaje drugo nego djecu kradljivaca imati na umu i oprezno s njima vladati, odgajajući ih, da budu srećni ljudi, odgojeni dobro i pošteno. Kako rekosmo, to uspješno čine popravilišta ili odgojni zavodi. Da vidimo sada drugi primjer: — Dokazalo se je u čaršiji, u kući, školi i gdje na drugom mjestu, da je ukrao mali Osman, inače sin mirnoga i pošte* n oja gragjan na Salihage. Salihagaje i pametan čovjek: želi, da mu budu djeca uljudna, poštena, »čistih prsta«, ama pravi muslimani. Nu, kako je to kod nas običaj, on ode u čaršiji ili na posao, a prepusti materi dječijuj neka ona vodi »brigu«, lsada eto po srijedi je mehko majčino srce. »Evo ti sine, Osmo, petak, pa sakri, da ne vidi babo!« »Uzmi dušo, Habiba, petak, pa kupi šećera kad išla u mejtef, ama čuvaj da ne vidi hodža!« itd. Nije li tako često u kući?! Nekoga dana eto ti Osmana a za njim i Habibe gmazeći oko matere: »Dina ti, mati, daj mi petak!« »Nemam sada dušo, dina mi ni krajcara; daće tebi mati«. Osmo naučio i zapaliti, pa ga sve »grize u duši«, da makar »jednoć puhne«. Mati nema ili ne da, otac naravno za to ne vodi brige, a moj ti Osmo okrene ma gdje? Gleda, gleda priliku, pa ti lijepo »pehne« koji krajcar dok je mali, a kasnije »odulje mu se prsti«. Osmi se »osladilo« pehnuti, pa je produljio »rad« i dalje od kuće. Na jednoć ga kao klipana sve­ zana vode u zatvor. Mati kuka: “Jadna ti sam ja i žalosna, da sam Bog d6 studen kamen rodila, a da �342 nijesam njega«. A otac pružio ruke pa će očajno: »Na let se rodilo«! Roditelji djece! Svaki čas budnim okom pratite svoju djecu. Ne dajte im prilike baratati s novcima bez potrebe, a već kad to i činite, pazite, da ih upu­ tite, gdje će korisno potrošiti svoj novac i to uvijek, da ga potroše na Vaše oči. U v i je k p r e g l e d a j t e s v o j u d je c u , k a d d o g ju k u ć i iz č a r š i j e , š k o l e i l i iz m a h a le , j e s u l i š t a u n i j e l i t u g j e u ku ću , pa ć e t e u h v a titi k r a d ljiv c a , a li ga t a k o i s p r i j e č i t e s a v je t o m i l i j e p o m . r i j e č i da u t u g je ne d ir a ! Ima primjera najčešćih, da djeca siromašnih a inače poštenih, roditelja, rado kradu. Tu su ovaki razlozi dječijoj kragji. U školi i na sokaku m iješaju se djeca siromašnih roditelja s onom bogatijih. Mali Huso vidio u lbrahimbega recimo sada lijep nož, novčarku, sat, knjigu itd. I u njemu se napokon pobu­ dila želja, da ima koji taki predmet. Jest, ali Husm babo siromah, pa nema novaca da mu da. Tako jednoga dana čuje učitelj (hodža) ili rodi­ telji, da je nestalo u lbrahimbega igračke. P a gdje je? Ko ju je odni^? Da ko <3rqgi nego mali Huso! Radi ovakih primjera dužnost je bogatijih rodi­ telja, da djeci svojoj ako će im već dati kaku igračkiN, iz dućana, uputiti djecu, da se igraju njome u kući, a ne na ulici ili čak da je nose u školu. U školi (mektebu) neka s'e odmah oduzme svaka stvar koja ne spada u učila. Roditelji siromašnjjL neka lijepom riječi svoj evlad upućuju samo na onakav život, kakav su oni kader proživjeti. Neka se pruža onoliko, koliko je jorgan dug. Život čovječiji neka je pošten i dobar, glavna je stvar i kod siromaha kao i kod bogataša. Iz svih gore navednih uzroka kragje vidimo: da se sklonosti za kragju nasljegjuju ili se zadobivaju radi zanemarenog odgoja u kući, na ulici ili u školi (mektebu). Nasljednu kragju, koja je najopasnija, sprečava od djece jedino odgojna briga svega naroda i to u posebnom popravilištu, o kojemu je u I. god. a u 2. broju »Gajreta« bilo već govora. 0 drugim vrstama kragje, koje neposredno po­ tječu u kući, neka vodi brigu, otac, mati i učitelj. Zanemari li od njiha samo jedno, eto onda od jadnoga djeteta nesrećna muža, koji je na teret sebi, narodu i državi. Pod lahorom puno povija se klasje, Narav svježe miri, rano voće zrije, Ratar slatko pjeva, pastir kajde bira, Predvečerje ljetno veselo se smije. Sve je svježe, živo i milo i krasno, Pod poljupcem sunca bujna narav cvate, Krvavi se zapad, sunce tiho pada, Ja iz dalji gledam tvoj dom, mislim na te. Preda mnom se steru zeleni brežuljci, Desno zapad zlatni, l’jevo šuma mlada, Ispod gaja rijeka zelena, duboka, Puno rodno polje čarovitog hlada, Ti pred domom stojiš sa vrčem u ruci, Gledaš amo, gledaš, onda hodiš k vrelu Lice ti rumeni, od’jelo leprša, Oživljuješ sobom ljupku narav cijelu. J a te gledam, pa mi pri srcu je toplo, U meni se bude češnje, o s je ć a ji... Kao modro nebo, što se zvjezdam kiti, G le! tako se život moj nutarnji sjaji. U okolo mene, po prirodi bajnoj, Kao da su ruže mirisne prosute, Kao da su zv’jezde popale s nebesa, Pa sve tebi služi, samo gleda u te. A ti kao vila, kao Nimfa čarna, Vrh svega u zlatu, s gitarom u ruci, O ljubavi pjevaš, a idilom bajnom Rasiplju se, drhte i umiru zvuci. 0 ljubavi pjevaš uzvišenoj, čistoj, Drhtajima duše zoveš ime neko 1 „ljubim te !“ kažeš jednu riječcu malu, Riječ koju dugo od tebe sam čeko. A ja klonem niče, s previšeg blaženstva, Pred podnožjem vile, što je s neba pala I srce mi u nov probudila život A dušu mi rajskim svjetlom obasjala. _LL_yelikome gradu (Crtica). Šemsudin S arajllć: Na busu ljubavi. — Zumreti. — Ko mekahna svila, prepletena zlatom, Ili kao prami zlatokose vile, Zlaćani su traci zalazećeg sunca Pali po površju mirisne idile. i? S napetom radoznalošću obijao sam gotovo č i­ tav dan ispremiješane velegradske ulice. Radi tjeskobe u duši i neke nesigurnosti u .silnoj smjesi na­ roda, naravno šuštao sam, jedva očekujući, da nagjem m jesta za otpočinka. Mi smo malogragjani svikli na tihi, komodni odmor, odpočivališta. Vrludam, tražim ko muha bez glave. Otuda vidim, kako hitro jure �343 električna kola, ocionuda se Čuje tutanj automobila, a od svih strana kočije, kola veća i manja i silni narod. M etež... Na raskršću nekih dugih ulica vidim svratište. Poput radoznala stranca i ja dignem glavu gore i čitam natpis: „Svratište zlatnoj kruni"! Malo mi je odlahnulo. Tu ću barem u perivoju, koji je lijepo smješten pred samom zgradum, pa ti izgleda tu, kao oaza. Na krajna vrata perivoja jurnem i, pazeći što udobnijega zakloništa, brzo se sklonim u kutu i pod nekakvo grm lje sjednem za osamljen sto.Onamo, prema meni je, odaklen sam ja zaklonjen zasadima drveća, glavni smještaj stolova, gdje svakog popodneva svira ciganska muzika. Smirio sam s e ... Poslije uobičajenog razgovora i narudžaba sa poslužiteljem, komodno sam razgledao okolicu. Začudih se! U mojoj blizini sjegjaše za kli­ mavim i starim stočićem žena i dijete. Žena je u crnini, slabim haljinama, a dijete u svojim plisnavim haljidama i pregačom, samo ti odaje ime i stalež u jednoj riječi: „Piccolo!u Radoznalo promatrajući kako njih d voje, jedu razna jela, ostatke u tanjirima i kako im slatko pu­ caju usnice jedući s kostiju masno pečenje. Za čas je tu pred nama i debeli čovjek u obilnim nadkelnerskim haljinama s debelim glasom: ,,A s kim to jedeš mali?" Mali se nesigurno podiže, zaplamtiše mu obrazi, pa će drhćućim glasom: .M olim , ovo je moja mama!" „Jest, je s t", — pučme zaplakana žena - r „ja sam siromašna udova, bolesna sam, pa nemam zarade. Moj mali što dobije od Vas, sa mpom evo ovdje d ije li... Molim! m olim !...« „No, no, dobro, a za što „piccolo" nije već meni kazao ?!“ .„...m olim !, m o lim !..." čuli su se tanki, drhtavi i promukli glasovi. „No, »piccolo« ti si dobar dječko! Ti imaš svaki dan pravo dovesti svoju mamu, a ja ću već narediti da vam se obrok poveća!" — reče važno debeli gospodin i okrenu fićukajući u svratište. Dok su se sirote mile u radosnim suzama, ja sam bilježio u svoj dnevnik: „I u velegradu ima milosrgja!" Taj sam čas bio neobično zadovoljan... \ Kara Osman Zađe J . Kadri : Pisma jednog umrloga. Princeza Bejza-hanum efendi donese pred nas pisma, o kojima je za ručkom pričala. Bile su to lju­ bavne izjave njoj od jednoga mladića, koji je prije dvadeset godina princezu silno, ali i beznadno, ljubio, pa na posljetku, ubijen svojom previšom ljubavi, završio svoj život na tragičan način, objesivši se o jedno drvo u El-Džize parku. Princeza, kojoj su ova pisma budila na usnama četrdesetih godina čudnovat smiješak, iza kojega kao da su se krili lagodni, proživjeli dani sretne mladosti, pažljivo položi pisma ukraj sebe i reče nam sm ije­ šeći se : — Da vam ih čitam. Hoćete l i ? . . . Hodite b liž e! Svi se okupismo oko nje. Bijaše tiha večer. Najbliži prozor u sobi, ukraj koga smo stajali, bijaše otvoren. Kroz njega je strujio s polja, iz bašče sa nekog visokog drveta strašiv šumor grana, koje su se tresle u noćnoj pomrčini i šuštale, kao da kroz njih nevidljivi duhovi prolaze. Ženskinje se smijale, a muškarci su se vidili ozbiljni, zamišljeni. Bejzahanum' efendi razastrije tanki svileni omot i poče nam čitati pisma, naglašajući po negdje slabo, a po negdje zastavši, da bi nas upitala za značenje po neke joj nepoznate turske riječi. Pisma su tekla ovim redom : 1. »Hanum efen di! Vozeći se jučer kroz El-Džize drvored, zašto ste se osmjehnuli na me, pozorno -m e pogled avši?... Vi mene ne poznavaste, ne znate me nikako. Da vam se ne d op ad oh ?... Ali to ne vjerujem. Možda sam vam sm iješan? M ogu će... Ali smiješak, koji je Vaše usne okružio, nije ni malo sličio osmjehu, kojim se neko omalovažava. U njemu — zar n e ? — nije bilo ni malo ironije, ni malo! Vi ste smiješeći se, bila jedino ljupka i . . . žensko. — Oprostite mi ovaj izraz ! — Da, i jedino žensko. Samo, znate lij koliko je zla za jednog muškarca u jednom tako slatkom osmjehu mile žene? Znate li, kolike bure u muškom srcu uzvitla svijetao osmjeh sa krasnih ženskih usana? Naročito, ako je žensko — žensko poput Vas, ako je bezgranično lijepo kao Vi, ako je visoko, ako je — princeza. Vi ste princeza. T o sam najprije o Vama do­ znao. I tek što sam ovo čuo, slomila su se krila moje nade, moje hude sreće. Vi ste princeza, a mene baš to nagoni, da Vam pišem ove redke. Zašto da se jedna princeza osmjehuje iz svojih gizdavih kola nepoznatom mladiću dvadesetih godina, kojega su­ sreće na putu potištena, nevrijedna, zaprašena od pješačenja. 1 šta će reći, da se na njeg sm ije ? Pravo da rečem, visoka princezo, Vaš osmjeh je za me zagonetka. Molim Vas, riješite mi je ! Kad se sutra opet izvezete i u El-Džize drvoredu mene sretnete, pokažite ovom ludom, bijednom mladiću mrzovolju i dostojanstvenu hladnoću. Pokažite, da na taj način razumijem, da je, ne samo meni, već i svakome Vaš jučerašnji osmjeh bio namijenjen. Da to bijaše Vaša obična milost, Vaše ženstvo. T o učinite i mene ćete umiriti. D obrotom ... Kako ću vam ovo pismo dati, hoću li Vam ga smjeti baciti u kola? — sam ne znam. Znajte, da �344 sam ga jedino pod silom dojma napisao. Tek da doznam tu zagon etku ... Opasnu zagonetku Vaših u san a.. .* 2. »Hanum efendi! Jučer ste mi se opet nasmije­ šili. Vaše su usne jučer opet istu komediju odigrale. Ja se već počinjem bojati, od Vas. Vaša milost za mene poprima opasnu formu. Slutim, da će konac ove igre, ovoga smijeha jbiti gorka tragedija. Pored toga ja ipak čitavom dušom želim, da ova zabava ovako vječito potraje. Da ja vazda prolazim pored Vaših kola, a Vi se uvijek osmjehujete ! Da obadvoje ostanemo vješti aktovi u ovoj osvajajućoj melodrami, u ovoj čuvstvenoj komediji. S a m o ... Samo, ko nam može zajamčiti, da se jednog dana neće izobličiti iz umijeća ovih dvaju aktova dva čovjeka, muško i žensko, sa svim svojim tež­ njama, ludostima i uzavrelim srcima, koji se tek po­ gledaju u svojoj golotinji oko u oko, a iz duša gube daleke čežnje i svijetle osjećaje, koji napajaše, bodriše? ! . . . Hanum efendi, ljudi .ne poznaju dobro sami sebe i zato su uvijek" uvijek nesretni. U Vašoj i u mojoj duši ima iza zatvorenih, vrata toliko mračnih dubina. Niko ne zna, šta u njima leži,- šta se sakriva. Istom nekad jedna ruka, jedan vjetrhMli jedno ništa skrha jednu od tih kapija; f Vi se s groze stresete pred strahotama, koje zastruje iza vrata. Znate li šta poteče tada iz onih mračnih duševnih dubina, iz onih skrivenih Skladišta? J^ito suludih, neobuzdanih, pomamnih težnja životinjskih! Eto, one su nama u lagodnom životu nepoznate, spavaju u nama. A kad se probude, igraju se’egoistično s nama, vladaju, neobuzdane su, neumoljive! Ja se toga bojim, hanum efendi! Jer, ja sam vrlo osjetljiv, a Vi ste odveć lijepa! Ja imam bolesno, rlabunjavo srce, a Vaš je osmjeh jak i vrlo gizdav... Ja sam pjesnik, a Vi imate crne, duboke božanstvene oči, pune p o e z ije ... Molim Vas, hanum efendi, mo­ lim Vas svijetla princezo, pazite se!« 3. »Hanum efendi! Jučer, istom što sam Vaša kola zapazio, osjetih, da mi srce poče silovito kucati. Ovo se meni prvi put dogagja. Dakle, Vaša su kola uhva­ tila duboka korjena u mom biću. Dok se ne susretoh s Vama, nijesam svake večeri običavao izaći u ElDžize. A sada, je li pet sati, ja već trčim tamo, da sjedim u kojoj kafani kraj puta i da Vas čekam. To ne samo da uobičajih, već to kod mene u krv pregje, u djelo, u uvjerenje. Vi polagahno počinjete bivati za moj bijedni život sve i sva. Izpred očiju mi se, neprestano vrze Vaše tanko, svileno velo. Noću, u gluhoj tišini svoga stana, kao da čujem šuštanje jednoga svilenog žen­ skoga zavitka. Miris ljubica, koji me zapahne iz Vaših kola, dok hitro mimo njih prolazim, nikako me poslije ne ostavlja. Iz svega ovoga se razumije, da ste Vi počeli buditi u meni nepoznate, silne osjećaje, koji iz tiha bujaju . . . Bojim se . . . Ne, ne! Koliko sam lud, koliko rasijan - - zar n e ? ...« 4. »Princezo! Vi ste jučer bila više smjela, £ ja više neuljudan. Da ne bi strogih »harem-aginih» po­ gleda, ko zna, kakve bi smo još ludosti učinili — pardon, izvinite! - - kakvu bih ja ludost učinio, i žena pored Vas, kako je bila č u d n o v a ta !... Ona Vas dobro razgovara — zar n e? . . . Prolazeći ispred Vaših kola, čini mi se, da Vam je o meni nešto vrlo smi­ ješno kazivala. Pa ste i Vi, isprekidano se smijući, isturila glavu na prozor i neko me vrijeme s legja promatrala. Ko zna, nijeste li nie ism ijavali? To je meni n e p o jm ljiv o !... Šaliti se, sa mnom se šaliti! Pa šta f a li. . . I ko Vam može zabraniti, da se meni ne p o d sm jeh u jete?...« Ah, neću ipak da ovom crnom sumnjom zablatim ljupke zrake sunca, koje mi se s jučerašnje sreće u duši porodi i obasja moj unutarnji život. Da znate samo, hanum efendi, koliko ste me jučer usre­ ćili ! Ovako velike sreće i slasti, kao što mi je pruži jučer osmjeh sa Vaših usana, ne bi mogle dati mojoj duši sve lijepe žene cijelog svijeta, sa svim svojim čarima, poljupcima i sa svim svojim ženstvom kad bi došle i šapnule mi »Mi smo tvoje!« Oh, Bože m o j! Onaj Vaš osmjeh, koji Vam je pozlatio usnice, kad ste uzimali moje pismo iz moje ruke Vi, Vi s o b o m !... Uvjeren sam, da Vi u onom trenu nijeste bili tek dražestni. Nijeste bili koketni, nijeste ukočeni. Meni se čini, hanum etendi, da ste u tom trenu, u tom trenu da st? bili srdačni, dobri koliko jedna majka, a vreli kao jedna ljubeznica . . . U blizini nikoga ne bijaše. K očijaš se zabavio oko konja. Harem-aga kao da drijemaše na boku. Ja polahko, dršćući izvadih pismo iz džepa. A Vi, istom što opaziste pismo u mojoj ruci, pružiste svoju punu ruku iz kola, pa uzimajući pismo i ja Vam ga pre­ dajući — ‘ ah, onaj ć a s ! — znate Ii šta se je desilo? Možda Vi to nijeste primijetila. Moji su se prsti do­ takli Vaših prsta. U vrŠcima mojih prsla ostala je toplota Vaše ruke, koju i sad osjećam . Svu noć, do sabaha sam vrške svojih prsta, snatreći, da je u njima ostalo nešto Vaše — oh, ovo je vrlo smiješno, hanum e fen d i! — ljubio ih i mirisao.« 5. »Princezo! Dani moga života ugjoše u novu kolotečinu i mene zaokupljaju novi, nepoznati dogodjaji. Niti kod kuće, niti igdje mira ne nalazim. Niti što raditi, niti da me što zan im a. . . Ja sada jedino tumaram po El-Džize parku od jutra do mraka, mi­ �345 sleći jedino o Vama i izgledajući kada ćete izaći na šetn ju . . . Za me više nema ni mjesta, ni vremena. Znam samo uz ono vrijeme, kad se vi izvozite i za ono mjesto, gdje prolazim pored vaših kola. Sva druga mjesta, gdje Vas nema, za me su prazna i pusta. Ah, kako su lijepi oni, Vašim osmjehom po­ zlaćeni časovi od pet do sedam sati, kada ste Vi u š e tn ji! Da li Vi šta ostavljate u zraku od svog bića u El-E)žize parku? Ostaje Ii tamo koji dio Vašeg ljubi­ častog m irisa? Ja n e znam. Tek, ima tamo nešta, što moju dušu. . . Ali ne, hanum efendi, ne! Ja neću nikako da Vas ljubim, š ta ? T o bi od mene bilo vrlo smiješno, vrlo s m ije šn o ...« * * * Princeza baci nekoliko pisama na strahu : — Ova su sva skoro slična. Poezija, ljubav, snatrenje i šta ja znam! reče i produži: Da vam ova druga, najvažnija čitam : 6. »Jučer kao da se u Vašem adgjeoskom biću, punom pjesme i ljepote probudila, jedna z v ije r !... J u č e r ... Bože m oj! Kad se spomenem ! . . . T o »jučer®, onaj belaj, ona n o ć ! T o »jučer« hanum^efendi, taj sudbonosni p onedjeljak! . . . Đafi, kada ste Vi bili zločinac, u b o jic a ... da, »ubojica ! . . . Jer, Vi ste jučer počinili jedno zločinstvo. Oboružana gizdavim kolima, raskošnim sarajima, zlatom, draguljima i svim mo­ gućim bogatstvom, pa onda ljepotom, svježinom i mladosti u svemu svomu čaru i sili, Vi ste jučer počinili zločin, ružan, običan zločin. Velim : običan zločin, jer zločin neki može biti i plemenit; tek Vaš bijaše nizak i prost. Jer Vaše oružje je usmrtilo, ne probivši ni jedne kapi krvi. A ubiti a ne proliti krvi, to je najobičniji zločin. Kao što je najbijednija s m rt. . . Ovako zločinstvo čine samo žene, žene kao što ste Vi, Ovo samo Vi možete učiniti. Samo Vi, sa prohtjevima razmažena djeteta, samo Vi ovo možete učiniti. A zašto to činite? Zašto neke žene takovu prostotu čine, ja ne znam. Nevinim osmjesima, nevi­ nim kretnjama, nevinim pogledima ići u lov na muš­ karce, pa kad ih nekoliko ima u ruci, onda ih sa životinjskom nasladom lukava djeteta trehati, bockati, u b ija t i... Zašto ovo, lan e? Čemu to s l u ž i ? ... Za­ bava? Zabava bez značaja? Ili je užitak? Najprostiji užitak. Koketarija ili vragolija? Najbedastije od svih koketarija, od svih v r a g o lija ? ... Uz to, zar vi mislite, da sam i ja od onih, da sam poput njih? Da sam i ja običan čovjek, običan kao i svako drugi? Ljuto se varate, ako tako mis­ lite. Budile uvjereni, da ja nijesam od njih, ja sam rastavio od te sorte običnih ljudi. Vjerujte mi, hanum etendi, vjerujte, Vi — ženo! Ja pljujem na zlato i na dragulje, a ustreba li, i ženskičarima pred sobom, okrenuću legja. Ja sam toliko snažan, visok, toliko od Vaših saraja viši, toliko od Vas viši, posjednik sam tako veličanstvene duše i toliko sam ustrajan, da . . . . Ako ima na svijetu najsvetija i najuzvišenija stvar, koju poznajem iz spomena na ovih proživljelih slatkih petnaest dana u Vašoj blizini, to je moja gordost i ponos moje duše! Moj duševni ponos . . . njega ne može niko skršiti! ne treba da mu iko naudi. On stoji iznad svega na više. Ima svoj priesto. ima svoj tadž! On je vladar jednim slobodnim, svijetlim car­ stvom duše, on je čist od zlobe i svih niskih strasti. I Vi, nedavna kraljica mog duševnog života, eto ste navalili na nj i njega . . . njega ste ranili — mene ubili! Luda ja, luda ja . . . Već dvadeset i četiri sata u suludom kajanju lupam se u glavu šakama, tučem ^se . . . at, zašto sam se poveo za Vama, zašto? . . . Kasno u noći na Ezbekjijje trgu, jedno žensko, koje podizaše svoje skutove, da prolaznicima pokaže punu jed in u svojih nogu, koje se obziraše iza svaka dva koračaja, pitajući se „Dolaze li v eć?“ a u mrač­ nijim mjestima bijaše jo š slobodnije, pa hvataše pod ruku neke zadoenjenike, moleći ih „Idimo zajedno. . . “, jedno žensko me je svojim prljavim ponašanjem bacijo u ludu pogrešku: zašto u ovom bezumlju sli­ jedili Vaše dvolične oči, zašto izgarah tiho i mučno za čitavom Vašom dvoličnom pojavom. Eto, to je je ­ dina velika pogreška u mom ži\ otu, koju sam učinio. Kužna, duboka, mračna, vječita pogreška! . . . Takova pogreška, takva ljaga . . . Ljaga, koja ukazujući čas po čas na svilenu nit moje nevine duševnosti, sve više širi svoj prljavi krug . . . Jedina ljaga moje mladosti. •Kada ste mi kazala „D ogji!“, zar nijesam trebao razumjeti, da ste i Vi kao one druge. Da ste i V i... Oh! Molim Vas, razjasnite mi o v o . . . Ovo mi razjasnite! Zovnuti me pred kućna vrata, i to opetovno, ponizno, a otud me onda sa služinčadi oda­ gnati . . . “ „Mene, koji ne nalazim na svijetu ništa niti svoga, ko bi imao ovako uzvišene osjećaje, a da je ovako čista i nježna života, mene, jako osjetljiva mla­ dića toliko poniziti i sa služinčadima blam irati!. . . Šta to znači? Zašto to, zašto to, lane? . . . Zbogom vi kratkotrajni moji sretni dani — pet­ naest Vas je samo u čitavom životu! — koji se u jučerašnjem ponedjeljku tako tragično završiste . . . Ostaćete kao zatvorena stvarčica u mom životu. Neće je niko čitati, niti će ko znati: kako brzo bijah oži­ vio, a kako jo š brže umrijeh u životu duže — pra­ vom životu! . . . Zbogom i ti, prljava vizijo, koju tje­ ram za vazda iz svojih misli, ti lažljiva prikazo, — prljava ženska prikazo . . . — 0 , o ! A! . . . Kakva luda, koliki bezobrazluk je to! . . . zaoriše glasovi uz podsmjehivanje. — Čekajte, istom poslije ćete razumiti koliko �346 pisma? oca u naslegje dobio gjavolskog sjem ena! ja sam bolestan. Liječnici mi savjetuju da vazda putujem da se u izletima veselim i da se banjam. Ovo je uzrok, da se sada ovdje u Misiru nalazim. Sjutra Bog zna kuda ću otići — bolestan sam. Vidite, a ? .. Bolestan sam . . . sažaljujte me . . „Proklinjem prirodu, koja Vam je dala uz tako „Ako se Vi jo š samo jedanput na mene osm jehnete, ja ću ozdraviti." bijaše lud — reče princeza i poče čitati daljna pisma, uprav papiriće, koja skoro i ne sličiše više pismima, na gdjekome su tek po dvije — tri riječi bile na­ pisane. Mi smo se svi čudili: — Šta, zar je opet pisao iza ovoga Kakva smjelost! Kakva kuraž! lijepe oči, tako opako srce." 8. „Nastojim, da Vas zaboravljam. 9. „Svršeno je." 10. Je d n a me stvar ponovno uzbugjuje. Moje papi­ riće neprestano primate. Kao da se megju nama nije ništa desilo . . . Dakle, pokajali ste se? 11. „Ne! Jučer pogrešno napisali zadnje riječi. Htio sam upitati: jeste li ožteni opro,stjili? Bez svake sum­ nje, Vi ste mi oprostili. Tah> zašto su vam ^usne uvijek bez osmjeha, oči bez živa pogleda? Zašto nijeste apsolutista, kao phičt;o? Zašto^ste tek bezp^ čajno prpošna? Čemu dćf se samo ravnodušno podsm jehivate? Čemu podsmjeh, koji mene nagoni da ( na smrt pomišljam,c vraćajući se pred vtačfit*! kroz žagor i gužvu svjetine preko ćuprije i gledajući u u mutne, nabujale valove Nila . . . čemu ? “ 12i Moja pisma, koja padaju u vaša kola kao ymoreni lepirovi, više ne uzimate u ruke. Vaši prsti više moje hartijice ne ljube, one ne ćute više toplote vaših ruku. Moja pisamca zebu, dršću, hanum efendi, i ja strepim. Svaki dan se sve više uznemirujem, približujući se vašim kolima skučenih ramena pod teietom grijeha, potavnjela lica, videći mirnoću na vašim usnama, zapažajući, da vaši pogledi lete uvijek dalje od mene, na drugu stranu. Kad bih mogao pročitati šta se krije pod ledenom vanjštinom vašeg lica: je li mržnja, prezir, ljubavna rana, šta li je ? — ' kad bih mogao doznati i kad bih mogao oćutjeti da vi u istinu nijeste prema meni ravnodušni, onda — onda bih mogao rahat umrijeti. Čujete li ovo, onda ću lahko umrijeti, vrlo lahko! . . .“ 13. „Nešto sam zaboravio, hanum efendi, nešto, što sam vam trebao kazati u prvim pismima. Vrlo po­ griješili, što ovo do sada ne istakoh. Ali to, što treba da kažem, samog me zastrušuje, strepim, čuvam se, da to sam sebi bile ne reknem. Znate li, šta je to, hanum efendi? . . . T o je: „luda" . . . Da, ja sam jedna luda! U mozgu sam od 14. 15. „Ah, molim V as; molim te ženo! Ti jedina ženo, koju ljubim ! Još koji od onih tvojih prijašnjih osmjeha, jo š koji — šta bi b ilo? . . . Tako ti Boga, još k o ji ! . . . Šta bi bilo, pa da me tim spasiš, lijek daš i zdravlje povratiš, . . . lijek . . . zdravlje . . 16. „Još jedan put se nasmijte, još jedanput osmjehnite — i ja vam više neću izlaziti na put, neću dosagjivati. Jo š jedan osmjeh, jo š zadnji osmjeh . . . 1 ja ću onda za vazda otići, udaljiti se iz Misira, od vaše blizine, od vas, od El-Džiza. Otići ću u svoj zavičaj, u Carigrad i tamo — u jednom od njegovih nečistih, blatnih i upalih predgragja kao budhistički svećenik, indijanski fakir ili gladno stambolsko pseto — priviknuću se na lagano, sporo umiranje. Osmjeh nite mi se još jedan put. Samo još zadnji osmjeh, i ja ću se, ogrijan tim zadnjim osmjehom kao suncem, udaljiti od vas, s vašeg puta. Sakrivajući u duši svijetle trake toga zadnjeg osmjeha i vama vrlo za­ hvalan, poći ću mirno upravo u grob, pod crnu zemlju i više nikad vas neću uznemirivati, nikad više nikada." 17. „Nesretna ženo; — . bićeš ubojica. Jer, bacivši se jednog dana pod vaša kola . . .« — Što koji dan, oči su mu sve više suludo si­ jevale i mene su počele tako zastrašivati, da više nijesam izlazila u šetnju — reče princesa i produži: Nakon petnaest dana dobila sam od njeg ovo pismo; 18. „Hanum e fen d i! Sjutra dobrotom žrtvujte sabahski počinak i izvezite se u zoru, dok još dan ne zabijeli i dok još ne pogje svijet za radom, u n a j­ mirnije zakutke El-Džire parka. Kunem vam se, od tog ćete izleta biti vrlo zadovoljni. Jer ćete vidjeti nešto, što do sad ne vidjeste niti ćete možda više ikada vidjeti u svom životu, nešto začudno, nešto nerazumljivo i smiješno. Upravo kraj puta, na jednom drvetu . . . ali nešto začudno, vrlo smiješno . . . Mo­ žete sobom uzeti, ako hoćete, više svojih ljudi — �347 robinja, robova . . . Zar ne, da ćele doći? Samo me ne odajte .. — Te noći sam mnogo razmišljala, strahovala, kolebala se — reče princeza. Šta, velim, napraviće kakvu ludost, prouzrokovaće kakvu sramotu . . . Ali mi je interes bio veći od ovih svih briga. Ne mogoh se uzdržati. U odregjeno vrijeme pred sabah uzela sam sobom nekoliko služinčadi i, pošto nas je bilo puna dvoja kola, izagjosmo na ulicu. Do tada nijesam znala, kako izgledaju ulice u prozorje. Vrlo čudno­ vato. Na sve strane praznoća, tišana . . . Sve kuće i drveće u drijemežu, u snu. Pregjosmo ćupriju. Piramide u daljini jedva su se zapažale. Na putu se više ni jedna kola nijesu vidjela. Upravo kad smo došli do El-Džire, šta mi­ slite da sam uradila? Proturila sam naprijed kola sa služinčadi. Mišljah — za svaki slučaj, svašta bi moglo biti . . . Dosta smo obilazili izmegju drveća. Iz lišća s drveća čuo se neki cvrkut. Inače, ja sam se stra­ šila od praznoće parka. Šta će biti, šta li će ovaj luda učiniti? pitala sam se, mučila se i drhtala. Istom čujem iz prvih kola viku i Vriškanje. »Šta li j £2«. protrnuh i izbacih glavu kroz prozor . . . Vidjeli ste, dolazeći, dolje ostariju visoku djevojku — zar ne? Eto ona, bijaše pružila ruku iz kola i pokazujući na jedno drvo, vikaše: — Ah, Bože m oji . . . Vratimo se, vratimo s e ! Pogledala sam onamo, kuda je pokazivala rukom. Na grani jednog velikog drveta nešto se je njihalo. Nešto, nalik na staro haljinče . . . Pozorno pogledah: bio je čovjek. To bijaše — on. Više ne mogoh gle­ dati. Prepadoh se. Samo da znate, koliko se prepadoh. Na pola bez svijesti pala sam u fotelj u kolima. I kad god se od tada ovog spomenem, uvijek mi se kosa naježi. — Svi smo šutjeli. Pazili smo razvučenim pogle­ dima po žućkastim pismima na stolu pred prince­ zom . . . Dok će neko izmegju nas: — U ovom' čitavom pitanju nije se obratila pažnja na jednu stvar, jednu važnu tačku . . . — Sjećate li se, kak oovaj čovjek u jednom svome pismu naglasi, da su najobičniji oni smrtni udarci, koji su bez krvi. Pogledajte najzad i sam . . . Mi svi na to zapanjeni, počesmo klicati u čudu: — Da, d a ! . . . Vaj, jeste li vidjeli ? I princeza Bejza-hanum efendi, koja kroz dva­ deset godina nije na to pažnje obratila, na jedan put klonu i preblijedi . . . Preveo: Karanfilaga. F. Nedžati: Noćna fantazija. Kad se nebom ospu zv’jezde sjajne, Ja se mlagjan dižem tamo gore, U nebesne vise one bajne, Gdje zvjezdice o ljubavi zbore. . . Vidim jedne, gdje se sretne ljube, Gdje u obje jedno srce kuca; Vidim druge, gdje se tužne gube Od žalosti gdje im srce puca . . . K. Sussheim : Ahnied Ihsan. Ahmed Ihsan pripada onoj maloj grupi ljudi, koja nosi zastavu trenutačnoga literarnog pokreta u Turškoj: Rogjen je 24. zu’l-hidžeta 1285. (7. aprila 1869.) u Carigradu kao sin nižega financijskog či­ novnika. Već u 17. godini dovrši upravnu škoju. Tek što je kao tumač kod artiljerije stupio, spopade ga neodoljiva želja za nezavisnim zvanjem i baci se, usprkos teške borbe sa svojom vlastitom porodicom, novinarstvu u naručje. Kao cijeli mladi turski knji­ ževni naraštaj i on se razvio pod okriljem Ahmed Midhatovim. U 18. godini osnova list »’Umran“, koji je dva put u mjesecu izlazio, ali domalo prestao 1303/4 = 1885 - 87). U isto doba započe — u tom Je njegovo glavno djelovanje — prevoditi velike franceske romanopisce (Juleesa Verne-a, Alphonse-a Daudet-a, Bourget-a, Octave-a Feuillet-a i druge) i time otvori istočnim krugovima, koji su još slabo bili priviknuti lektiri (čitanju) i zapadnom shvaćanju života, najrafiniranije tvorevine zapadne evropske književnosti. Broj Ahmed Ihsanovih prevoda iznosi sada oko 50 djela, a u tome su od samog Jules-a Verne-a 24 djela. Namjeravajući svojim zemljacima, mjesto dota­ dašnjih staromodnih časopisa, jedan moderni i to ilustrovani dati, osnuje 1307. (1891.) „Servet-i funun", a odmah zatim poduze još od djetinstva toliko željkovano putovanje po Evropi, da što bolje prouči uredbu evropskih revue-ja (časopisa) i njihovih štam­ parija. Za 3 mjeseca, u kojima je i obilno radio, Droputova, izuzevši Španiju, Skandinaviju i Rusiju; Jfjelo evropsko kopno. Svoje doživljaje na ovome putovanju je ocrtao na izvanredno lijep način u de­ beloj, ilustrovanoj knjizi, koja je još 1891. d v a p u t štampana, ali opet jednakom brzinom razgrab­ ljena bila. Ovo je putovanje zbilja koristilo »Servet-i funOn-u*, te se njegovo prvo godište može slobodno �348 usporediti sa svakim evropskim porodičnim listom. Tu glavom stupaju pred nas veličine tadanje: Gladstone, Renan, Crispi. Osmanlijske (domaće) prilike zauzimaju samo čedno, gotovo i suviše čedno, mjesto; čovjek se osjeća, kao da je gurnut usred svjetske vreve. — »Servet i funfln" postade središte turskoga duševnoga pokreta i neophodno je potreban pri prou­ čavanju u nekoliko osobenog literarnog pokreta no­ vijeg doba. Svi se mladi talenti javljaju kao saradnici: Ekrem bej („Strast u kolima"), Halid Zij§ (»Spriječena ljubav". „Plav i crn"), Ahmed Rasim i prije svega 1896. umrli Nabizade Nžzim, koji je svojim „Grijehom nemarnosti" najviše maha uzeo, — Svjetska izložba u Chicagu 1893. odlikova civilizatorsko djelovanje Ahmed lhsana, a i turska se vlada povede za ovim pohvalnim primjerom. Ali doskora prevlada u Cari­ gradu druga struja- i time dogje do sudbonosne izmjene saradnika. Još se javiše Tevfik Fikret, talenat plemenita misaonog poleta, koji ie izgledao za najviše sposoban, Dženab Šihabuddin, laka i vedra pjesnička priroda, što svakoj naciji na diku služi. Ali 1900. dogje radi jednog »revolucionarnog« članka do uplitanja vlasti. Tek izđ istrage od 7 hefti obustavi se postupak; opstanak oi listu dpUuš'e osiguran, ali saradnici otpadoše, te Ahmed ihsan osta prepušten samo svojoj snazi. To je treća perioda »Servet i fununa«. Samostalni književni rad Ihsanov nije tako znatan, kako bi se od njegova talenta moglo očekivati. Uvijek se spotiče o stanovite domaće prilike; one su jezgra sujet-a u dva mala, ali dobro izragjena ro­ mana: »Havar« (u „Servet-i fdhflnu" 1308.) i »Ulfet« (1309.). Što jo š od njega imamo, to su više skice: „Tragedija" i „Zločinac« (1308., oboje sprva za pozorište odregjeno), »Žene i tajne« (1308.), „Pismonoša" (1308). U područje lijepe literature ne spadaju mu ova djela: »Fotografija novoga sistema« (1306.) i jasno i valjano napisana »Nacionalna ekonomija« (1309.). S njemačkog: F. Nedžati. Ahdnl-Hak Hamid: Kći Indije. Drama u 5 činova (8 slika). — Prevodi Šemsuddin Sarajlić. — (Nastavak.) P r iz o r tr e ć i. - S ir Burtel, dvojica časnika, vojnici, četvrti i drugi starac. S i r B u r t e l : Starci! Hoćete li i vi slijediti svoje drugove? Četvrt sata evo progje. Znajte samo, da ka­ kav odgovor dadete, bićete prema tome ili spašeni ili usm rćeni! S t a r c i (ponizno): Ah Sire! Šta da mi damo:1. . . Šta da rečemo? Šta ćemo — nemamo ni pare? Tako nam onoga, koji svijet hrani, već dva dana obojica žudimo za zalogajem! . . . S i r B u r t e l (pokazujući na četvrtog starca): Vo­ dite i toga edepsuza! Č e t v r t i s t a r a c : A h !... (krikne): Siva, S iv a !.. Kome ostavljaš, da mu se osveti?! Ja ništa ne tražim Burtel! Ništa ne želim više! Samo, neka ti se na glavu obori taj nebeski sv o d !. . S i r B u r t e l (vojnicima): Prerežite mu damare na rukama, krv mu pustite! Stojte mu više glave. Ako obeća da će dati .novce, stegnite mu ruke i zavežite mu ranu. Ali ako i dalje usprkosi, pustite ga tako, neka mu krv odi laži a s njom i duša izagje! V o j n i c i (odvode četvrtog starca, koji probada svojim plahovitim pogledom Burtela, mrko i prezirno. S i r B u r t e l (pokazujući na drugog starca): I ovog uzmite i vodite! Gladan je, — dajte mu jela. Ali neka je pravo indijsko, kruto i žestoko jelo. Poslije mu nedajte ni iednog gutljaja vode. Podajte istom onda, ako obeća, da će daće od naroda ukupiti, ili ih sam podmiriti. Ne obeća li, neka i on od žegji skapa! Hajde, vodite ga, velim! D r u g i s t a r a c (približivši se): Sire! Iman bih prije toga da li nešto saopćim. B u r t e l (vojnicima): Pustite, da vidimo šta će reći? (Starcu): Govori brzo! D r u g i s t a r a c : Moje saopćenje je jedna tajna. Saopćiću je , ako se zakunete, da će te me pustiti slobodna. S i r B u r t e l (prisutnim): Ostavite nas jedan čas na samu. (Svi odu. Starcu): Kakva tajna? D r u g i s t a r a c : Vas se t i č e ... S i r B u r t e l : Dobro, kazuj sam o! D r u g i s t a r a c : Hoću ako se za k u n ete ... S i r B u r t e l : Kakvu tražiš zakletvu? D r u g i s t a r a c : Da će će te m e slobodno pu­ stiti. S i r B u r t e l : Zaklinjem se, tako mi moga do­ broga glasa, ja. . . ako. . . D r u g i s t a r a c : Ne, n e .. . Polahko gospodine Sire! S i r B u r t e l : Zašto? D r u g i s t a r a c : Dok vidimo, priznajem li ja d a ste vi na dobrom glasu, pa da se njim kunete? S i r B u r t e l (gutajući ljutnju): Zašto da ne bi priznao? D r u g i s t a r a c : Razum ićete poslije, pošto vam tajnu saopćim. S i r B u r t e l (za se): Kakva smjelost?! Puknuću I (Glasno): Kad je tako, onda se Bogom zaklinjem. D r u g i s t a r a c : Vi nijeste Bogu poslušan, ne znate za nj. S i r B u r t e l (za se:) Sad ću posrn u til.. . Kakva drskost!. . . (glasno): Bre, oslobodiću te, pa mi kakvu �349 tajnu iskazao ili ne! . . .•J e li što dobro za me? . . . . Govori brzo, ili ću te sada. . . Ne, ne boj se — velim — opraštam ti. D r u g i s t a r a c (približivši mu se, lukavo): Poašite konja i id'te pravo u selo Gotalvu. Tamo ima jedno veliko groblje »Sutti«, Ostarite danas do mraka u tom groblju. Sigurno će te vidjeti tamo jednog engleskog časnika sa jednom preobučenom engleskom damom. Onaj Englez je major Tomson, a žena uz njega je — Elizabeta, ljubljena dama našag milostivog gospodina Sir B u rte la!. . . S i r B u r t e l (jasno, kao da svijest gubi): beta. . . Elizabeta — reče? . . . Eliza­ D r u g i s t a r a c (jetko se smijući): Vidjeste li dakle? Nijesam li imao pravo, kad ne mogoh vjero­ vati u vašu zakletvu na poštenje i na dobar glas?! A? S in B u r t e l (za se, kao u ludilu): E lizabeta.^ E liz a b e ta !... Ona je otišla sestri u Sir Gottiju. . Ah, ovaj lopov!... Ovaj lopov okalja moj dobar glas. Herif (ubio me! Moj dom potpali, moj položaj poništi!... V iče): Dogjite, gdje ste vi psetanja jed na!... Zar tu nikoga nema? Dogjite, dogjite ovamo' (Svi prisutni uplašeni dojure). Gdje ste? pjtaip vas. Ko vam reče, da me sama ostavite ? Ko vam naredi da se pod zetn\]u zavlačite? Kažem vam: Ko reče, ko-jram naredi?... Držite ovoga lopova, ubite-gaf... Još stojite? Još gle­ date u m e?! Sviju ću vas proćerati, sviju povješati!... Ovaj lopov je mene ubio, ranio me, prsa mi raskinug, srce mi zdrobio. Ovaj lopov mi je mozak prolio, oči iskopao, kosti prebio dušu jsčupao! Kažem vam: vucite toga lopova, uhite ga, neka ga nije, neka vas ni jednog nije! Sviju ću vas poubijati, velim vam! (Zatrese se i pada na naslonjaču). D r u g i s t a r a c (dok ga vojnici odvode): Znao sam da ti izbjeći ne mogu. Ali se ja smrti ne plašim, tek kad tebe vidim poništena!... (Smiješi se): Zulum­ ćaru sramotna glasa!... S i r B u r t e l (skoči, kao izvan sebe): Zar još govoriš? Sad ću zemlju zažditi i sve smrviti! J e d a n č a s n i k (drugome): Opet ga je ludilo zgrabilo. S ir B u r te l dajte! (odlazeći): Konja! Brže mi konja (Nekoliko vojnika odleti). P r v i č a s n i k : Kakvo je ovo poniženje?... Zar smo mi ovdje njegove sluge? Ili smo luda paščad? što koji dan, sve je gori. Dokle ćemo evo trpjeti? D r u g i č a s n i k : Od njeg mi mnogo dobra vi­ dimo- Pa zašto da ne trpimo?... Pravo da kažem, ja više volim novac od pravednosti. J e d a n v o j n i k (za se): Lopov! P r v i č a s n i k (drugome): Tako je, ali treba malo misliti i na svijet! A on se sve više goropadi! V o j n i k (opet za se): Kad bi ste se složili u 4ume, pa da drugoga zatražite na njegovo mjesto a? P r v i č a s n i k : Nema druge: lijek treba prama bolesti dati. Oteta lugjaka ne ukroti s lancima, već na umjetan način. (Pozornica se mijenja). S lik a peta. Groblje iz drugog čina. P r i z o r p r v i. Toromtor, poslije Surudži, onda Sir Burtel i najzad Tomsoni Elizabeta. T o r o m t o r (dolazi, pa kao da će proći, gleda tamo-amo): Nijo ni ovdje. Čudnovato! Kud je otišla ova djevojka? Kao vizija sad se prikaže sad se izgubi. (Odlazi na desno). S u r u d ž i (dolazi s druge strane, zastane na j e ­ danput i s jednim sjetnim pogledom će): Vidjeh ga, dolazi. Opet su zajedno, kao i prije. Ali već znam: ona je dakle namjesnikova gospogja?... Svrnuli su tamo, kuda li ć e ?... Ali o v a j? ... Ko je ovaj što dolazi?... Sdj* B u r t e l (dolazeći rasijano i gnjevno): Nema ih! Ni ovdje ih nema! Naćiću ja njih, svakako naći!.. Oboje ću ih satrati. Oboje ću ubiti!... Djevojko, je si li vidjela ovdje neku ženu sa jednim engleskim časnikom? S u r u d ž i (zbunjeno): Ko?... Ja?... iS/fr B u r t e l : Da. Ti, ti. Govori brzo! S u r u d ž i : Ja. O v a j. . . ne. Nijesam vidjela, go­ spodaru. Nikoga nijesam vidjela! S i r B u r t e l (odjuri): Ipak ću ih uhvatiti! S u r u d ž i (slijedeći ga malo): Od ljutnje mu munje sijevaju iz očiju! U srdžbi mu gromovi sipaju iz u sta!... Ode. Odletje kao kugla sipajući vatru! Svakako ima nekakvu zlu namjeru. Slijediću ga. (Od­ lazi za Burtelom. Tomson i Elizabeta se vide, da s protivne strane dolaze). T o m s o n (Dolazeći, za se) Hvala Bogu, Surudži nije ovdje. (Glasno): Biva, vi ćete sada ići u Gudžerat. Opet vas neću vidjeti za nekoliko dana, šta?... Ajvah! E l i z a b e t a : Zar i od sada tako misliš? T o m s o n : Ah, madam! Ja sam ljubomoran na vašeg muža. A li... nije ni moguće, d a ... Srce me boli! Mislim, kako ćeš noćas biti daleko od mene. Ja ću opet biti sam. A to vaše ružičasto tijelo biće u vlasti Sir Burtelovoj. U glavi mi šumi, snaga me ostavlja. Kosa mi se ježi i dogje mi, da bih vikao, zvao u pomoć. E l i z a b e t a : Jedno drugome smo u mislim a; i ja ne vidim nikakve razlike u našim osjećajima. Ali, koja korist!... Ja d a n a s... Ali, prekini, presijeci. Presijeci ovu moju r ije č !... Mi treba dam islim on a sastanak, kad smo udaljeni jedno od drugog. Kad smo zajedno da ne zborimo ništa o rastanku. Zar ćeš i m ene zaplakivati i gaziti, kao ono prije indijansku djevojku? — Ima četiri mjeseca, kako ni jedne noći ne prospavah mirno, sve misleći na te. Zar misliš da m e je i jed n i zora �350 našla u snu, a ne budnu zaplakanu?... 0 ponoći svak mirno spava. Samo moja dva oka, kao dvije zvijezde sjaju se i gore. I što dublje u noć, sve se više smra­ čuje. Strašiv vjetar puše, a u šumoru visokih vršika hurmi i kavaka kao da neki čudnovati zvuci zanose moje misli i maštanje na poseban put, u osamu. San me odbjegne i ja mislim na budućnost, mislim na sadašnjost, o tebi i o sebi m islim ... Pa ožalošćena, ne mogu ništa drugo već samo plači. Koliko se usi­ ljeno sm ijem , toliko se opet uzdržavam. A h :... Zar mi još ne vjeruješ, da te više ljubim od svoga muža?... Zar nijesu sto puta bolji razgovori i sastanci s tobom, nego sve časti što mi ih svak iskazuje u zdravlju muža?! Držeći \e potajno u svojim mislima, zar nijesam hi­ ljadu puta zaokupljena tihom radosti, nego od svega njegova sjaja i slave?... Kod mene je tako, da vidim da je bolje biti u tvome ropstvu, u tvojoj vlasti, nego li gospodovati svijetovima. Bolje je pored tebe, pa j •pod tvojim nogama zgažen umrijeti, nego živjeti hi­ ljadu godina. On je ružan, zle naravi, tlačitelj je; ti si lijep kao i tvoja narav, karakter si. On je i/dajiea naroda, neprijatelj je domovine. Ti nijesi takov. Ja o tebi lijepo mislim! J^ zbog tvoje ljubavi na svoga muža odvratno gledam !... Pa- t(>još jednako sumnjaš, da li te ljubim od svakoga više? T o m s o n : O slanjam .se na ttfojuv dobrotu, d^ posve ostaviš Sir Burtela i da kod mene ostaneš. Ili tvoje riječi nijesu dovoljne, da me uvjere i umire. E l i z a b e t a : Torinson, zar nemaš ni malo smilovanja prema meni? .. . Kako dopušta tvoja ljubav, da se ja obrukam? T om s o n : Dakle je nemoguće da se rastaviš od S ir Burtela? Bojiš se, ne? E liz a b e t a : 8rce me ne zapriječuje, da bih se rastavila od muža; to i ti znaš. Jedina ljubav pak ne drži potpuno mene, već donekle i namus, moj dobar glas. Evo, da se danas hoću rastaviti od muža. Ne mogu se ipak rastaviti od njega, ne mogu radi svog namusa. Jer svako bi htio da zna uzrok našega raz­ voda u braku, pa ako se razlog doznadne, onda smo oboje u opasnosti. Jednu pogrješku, koju samo Bog zna, ne treba da svijetu odamo. Moj muž mene voli, a ja iz ljubavi se s tobom družim. I, ljubeći tebe, muža nikako ne v o lim !... T o m s o n : Kad bi napustila Sir Burtela, ko bi znao da si ga ostavila zbog mene? A poslije, ko će znati, ko će vidjeti, da si se sa mnom sdružila? Mi možemo odavle pobjeći u Ameriku. Ko od nasilja bježi, u Ameriku ide, ko slobodu želi, u Ameriku se kreće. U Americi je pravda, sloboda i jednakost, tamo je svak ravnopravan. E l i z a b e t : Zar mi nijesmo p rotestan ti?... A po ustanovama naše vjere, ja se ne mogu rastaviti od muža do smrti. Pa kad se i rastavim, ne mogu za drugog poći. S ir Burtel pak neće me ostaviti sve dotle, dok ne bi razumio, da sam odveć sramotna glasa. T o m s o n : Rekoh da u Americi sloboda vlada, nema ovih stega, nema ovoga ropstva. Da pobjegnemo u Ameriku, da živimo megju divljacima, da ne bu­ demo vezani ni za kakve ustanove! Da ne znamo ni za kakav zakon, ni za kakve propise; jedino za Boga i sami za se! Da živimo prirodno, da budemo ljudi! Da obigjemo u zajednici čitav svijet, do polova da idemo, a na posljetku da se nastanimo u Americi. Da odatle, kao iz novoga svijeta sudimo i rešetamo vi­ jesti iz ovoga lažljivog svijeta. Da se zabavljamo megju divljacima, spominjući se života kulturnih ljudi. Gle, kolikih razlika i preokreta ima u raznim vjerama narodima, običajim a i raznim zemljama! Tek ljudsvo svukud jednako nagjemo. Ne videći svetijeg zakona za ljude ud prirode, počećemo u njoj živeći s draga srca moliti Bogu, da nas čuva jedno za drugo. Svijet je knjiga, koji putujući proučavamo. I kao što se god ne može shvatiti namjera piščeva, dok mu se knjiga potpuno ne pročita, tako ne možemo znati ni što je prava istina, dok . ne progjemo i ne vidimo čitav svi­ jet! — Većina ljudi je u svom vjerovanjUj'ubijegjena u dobra obećanja i strahote od kazne, što ih proriču vjersko knjige, stučeno no je na jednostavno silovito ali i nepojmljivo vjerovanje, da se pored njega puno i ne stara za dobro ovoga svijeta. Ne može čovjek raditi za dobro drugoga na ovom svijetu, kada u opće ne pozna svijeta, a ne poznajući svijeta, ne pozna potpuno ni vjere, koja ga zadužuje, da radi za dobro čitave svjetske porodice. Priključiti se u jednu akciju znači i voljeti njezinoga pokretača. Šta hoću da kažem : Pravo vjerovanje može da potječe samo iz čista srca, puna ljubavi za sve, koje pojima, koje ćuti, svemoć jednog tvorca u svemu, što nas svojim skladnim poregjajem presenećuje. Ono se pak s putovanjem po­ stiže. Istina, samo putovanje je sredstvo, a ovim sred­ stvom se svrha postizava. — Uz to, mi smo Englezi, a Englezi su stvorena za putovanja.. . (Za se): Ovako 3am nagovarao i sirotu Surudžiju. Ali ako ova pogje za me, neću se ni malo sustezati, da je odmah uzmem Jer — previše je žarko ljubim! E l i z a b e t a (u velikim mislima): Tomson. Ja sam dosta srčana! T o m s on (nadobudno): Bez su m n je !. . . Tek šta hoćeš da rekneš? . .. E l i z a b e t a : Ja ću biti uzrok jednom velikom dogagjaju! Ali neću biti uzrokom samo radi moje lju­ bavi prema tebi, već što ljubim ovaj narod i želim mu pomoći. T o m s o n : Što je taj dogagjaj? . . . (U taj mah doleti sluga Behav-Puneker, vičući pre­ strašeno: Madam! . . Mađam!. . .) T o m s o n i E1 i z a b e t a (trgnu še se). B e h a v - P u n e k e r : Madam!... Namjesnik dolazi! Ovamo id e .. . Bježite brzo! �851 T o m s o m (udarivši se rukom u čelo): A oh !. . . Š to bi, bi! . . E l i z a b e t a (dostojanstveno Tomsonu): Zar si zaboravio svoju utanačenu ulogu? Šta ti je, Tomson?! B e h o v - P u n e k e r : Vas traži m adam !. . Sad će izbiti ovamo. E l i z a b e t a (Tomsonu): Ako uzgovoriš, kako sam ti rekla, niti će sta učiniti tebi ni meni, radi svoga g lasa.. . T o m s o n : Odosmo, odosmo. Evo sad baš odosmo u Ameriku.. . E l i z a b e t a (slugi): Dakle da čujemo, što je bilo, Behov? B e h o v - P u n e k e r : Eno gdje vi izagjoste iz tah tarevana, pa smo mi sve stajali tamo uz tahtarevan. Pogledasmo nešto, kad gospodin namjesnik uzjahao na ata, pa leti ovamo kao strijela. Poletje upravo k nam . čim dogje, pita za vašu visost? Mi se pak prije zdo govorisiro, videći ga izdaleka gdje dolazi, da mu re­ čemo ako za vašu visost upita, da ste otišli na drugu stranu ovoga groblja. Tako mu i kazasmo. »S kim je otišla? — pita. Kad je otišla? Zašto je otišla?« A mi mu uzdurisasmo: da ste otišla pogledati hram i re­ kosmo, da nije dugo tome što ste otišla i da je jedan sluga uz vas. Pa da ne slažemo, Aro ja dogjoh neka sam uz vašu visost. Da, još mu kazasmo, da više ni koga ne uzeste sobom. On .ne odvrati IniSta, već od-v' juri upravo prema označenom mjestu. E l i z a b e t a : Kad je tako, čega se bojiš? B e h o v : Bojim se,Siko dogje i vas ovdje vidi, sviju će nas ubiti. Što bi ubio nas, nema štete. Samo da vašoj visosti što ne dokuniše! Za sigurno će sad doći. Tamo. . . (najedanput zadrhće): Tamo . . ta m o !. . ah, tam o .. . T o m s o n i E l i z a b e t a : Šta ti ie? . . B e h o v (padne na legja i koprca se): Dolazi. . . . Eto dolazi! . . . T o m s o n (drhturi). E l i z a b e t a (pogledavši): Istina, veže konja. Ne boj se, Tomsone! Brzo mi govori o ljubavi. Znadeš, šta ćeš govoriti, a? (Slugi): ti na noge, zvekane jedan! (Sluga ustane.) Okreni legja! Gledaj preda se i ne zbori ništa. Kao da ništa ne vidiš. Tuđi stoj! Ti se ne boj, Tomsone, već da mi počmemo svoju ulogu. (Dolazi S ir Burtel i stane iza jednog drveta. U ruci mu je mač. Promatra Elizabetu i Tomsna podledom punim srdžbe.) T o m s o n : Srce ne zna velikih i malih ljudi, slo­ bodno je, madam! Ko mu se dopadne, voli ga, koga voli, želi da mu se dopadne. Kud hoće ide, što hoće razgleda; a traži priliku, domišljavase načinu kako da se vidi s onim, koga želi, za kim teži. Ljubav donekle zaslužuje samilost, je r je bijedna, ako je beznadna. I vi meni trebate oprostiti, madam! E l i z a b e t a : Ja ću tebe kazniti, sagnjiću te u tamnici! Zabranjujem dalje govoriti. Mjesto oprosta, daću te pogubiti! . . T o m s o n : Učinite, što god hoćete; zapovjed je vazda u rukama velikih ljudi. Svaku ću vašu zapovjed poslušati, samo mi ne zabranite da vas ljubim. Sve mogu podnijeti, samo nisam u stanju ne ljubiti vas. Nemoguće mi je srce povratiti niti utišati ga od uzavrelosti kad vas vidim. Ah, madam, madam! (Spustiv se na koljena): Ne zamjerite mojoj sm jelosti!. . . E l i z a b e t a : Ludi čovječe! Zar tebi nije poznato ko sam ja i kako sam silna? Zar nemaš pojma, šta ti sve mogu učiniti, kad hoću?... Zar ti ne znaš da sam ja gospogja prvoga čovjeka u ovoi zemlji? ... Ako me nijesi mogao poznati u mom jednostavnom odijelu ko sam, zar ne znaš bar da sam »ngleskinja? T o m s o n : Znam, madam. Vi ste druga druga­ rica S ir Burtelova. Nema ni dvije godine, kako vas je uzeo. A ja vas ljubim otprije, kad no sam vas jed­ nog dana vidio na grobu vašeg poštovano oca u Sir Gottiji. O J onda ja krijem svoju ljubav, ali mi je više nemoguće izdržati, a da je ne kažem. Svaki ,dan sam čekao, kada ćete ovuda proći, da vas vidim. To me je veselilo. Danas se usudib, da vam svoju ljubav ot­ krijem, Nemam ovim nikakve zle namjere prema vama. Jedino žalostan bih bio, da vam ne kažem svo­ jih osjećaja, je r bi tim krivo učinio sebi, krivo jednom Članu ljudske porodice, koju za sigurno i vi na srcu imate. Da, ljubim vas, madam, ljubim. . . Ja vas lju­ bim! . . . (Spusti se opet na koljena): Oprostite mi moju pogrešku! . . . E l i z a b e t a : Dijete, slaba srca. Ovaj put ću te opomenuti samo: Nemoj više nikad da ponoviš te ri­ ječi, je r će zlo biti s tobom. Korim te. Ukor od sta­ rijega je pak dostatna kazna za dobra činovnika. I za tebe je ova kazna dosta. (Hoće da ode. U ovaj tren iskoči Sir Burtel pred njih.) S i r B u r t e l : Nije d osta!. . . Nije dosta ovolika E l i z a b e t a (Tomsonu): Kakvo si ti pseto, da se kazna!. . . Malo je i dušu mu u pakao poslati! . . . . usugjujš mene voljeti? S kakvom smielošću se usu- Stani, da ga ja pitam: Šta veliš, gospodine majore, na gjuješ govoriti o ljubavi, ženi, koja od tebe hiljadu koji način želiš umrijeti? T o m s o n : Šta z n a m ? ... Ja bih prije htio sto puta na više stoji? T o m s o n (ponizno, moleći): Pogriješih oprostite godina života! E l i z a b e t a : Znadeš li, ko je to pred tobom madam! Ispričajte me, je r znate, da ljubav puno za­ edepsuze!? ludi čovjeka. S i r B u r t e 1: Znam da ne znaš, bezobrazniče, ko te E l i z a b e t a (mrzovoljno): I još govori, ne zastiđjujući se. Da li ja pokazujem naklonost prema ovdje pita: na koji način želiš umrijeti!? T o m s o n : Vi? Ja vas danas ovdje prvi put vidim. tebi? Luda! Zar sam ja tvoja prilika? Bezobraznik! �352 Ko ste vi? . . Ako ja očitujem gospogji, šta se to vas tiče? ljubav Sir Burtelovoj S i r B u r t e l : Pitam te zar ti ne znaš svoga upra­ vitelja, čijim se zapovjedima svaki dan pokoravaš? Zar ti mene nijesi nikad vidio? T o m s o n : Ja vas nikako ne poznajem. Znate li vi šta zajedničkog sa Sir Burtelom? S i r B u r t e l (cikne ljutito): I još g o v o ri!.. . (Su­ zdržavajući se): Da, u blizu misliš. Ja sam Sir Burtelov rudjak. T i se brukaš s njegovom gospogjom, a ja ću da te ubijem i tako i se osvetim. T o m s o n : Mene ne smije ubiti ni Sir Burtel, kamo li ti. S i r B u r t e l : Koga se boji Sir Burtel ovdje? On je neodgovoran; sve što hoće može da čini. T o m s o n : Čini sve što hoće, samo mene ne ubi. S i r B u r t e l : Zašto da ne ubije? T o m s o n : Radi svoga dobrog glasa, da se^ ne osramoti. S i r B u r t e l : Sta 'o znači? T o m s o n : Jer, ako mene Sir Bprtel ubije, svako će stvar doznati. G o^jriće se na sve strane, da me je ubio, što sam se sa njegovoi.n ženom volio. A ovo tiče u njegov namus, tiče u /jegov u veličinu a možda bi mu i pameti dokunisalo. S i r B u r t e l (za'šć): Gjavo! . . . I nan z n a je ! . .. (Glasno)Ć'Ti Sir Burtelovoj gospogji samo ljubav očitova. Šta ^i još učinio, što bi njegovom nainusu škodilo, pa da bi ^ p o š te d io , ne želeći da to svijet doznadne? T o m s o n : Ništa! I budući da nijesam ništa više učinio, što bi štetilo njegovom dobrom glasu, on nema prava ni ubiti me. S i r B u r t e l : I nepravde kod zapovjednika u pravo se ubrajaju. Megju tim, ko će doznati poslije, pošto bi tebe ubio, za što te je ubio?! Tebe može nestati, a da ni on sam ne znidne za to. T o m s o n : Sir Burtel mene ne može ioak ubiti. Neka mi je Bog svjedok, da bih na sve strane raz­ glasio, da je Sir Burtel ubio Tomsona, što mu se je sa gospogjom volio. E l i z a b e t a : Š u t i ! . . . Zar se usugjuješ i objegjivati? Čapkun! S i r B u r t e l: Ja ako tebe ovdje ubijem, kome bi onda mogao kazati? T om s o m : Pa ima ljudi, kojima je stvar već poznata. Dok bi čuli za moju smrt, uzrok bi jo j svi­ jetu objavili. Tim e bi ubili i Sir Burtelov dobar glas. Megjutim, zar mislite, da bih ja mirno stajao, ako bi vi na me navalili? Ko u smrt gleda, zar da se boji i ubiti nekoga? Podanika nema, koji ne bi ubio svog dušmana, kad na njeg navali. Što — i ja ću se braniti. S i r B u r t e l (za se): Gle, nesreće, nemam volje ni kazati im šta me nagna da dogjem amo. Odam li se, znaće sve. . . Ne! (glasno): Ja ako pred tobom stoji S ir Burtel? . . . Ubiće te, a? . . . T o m s o n (smijući se): Bez sumnje! . . . Samo . .. doznače se, velim vam. Megjutim, nije moguće da on ovamo dogje! . . . . S i r B u r t e l (potegavši mač): Evo, dolazi S ir Bur­ tel, da tebe ubije! . . . (Navali na Tomsona). S u r u d ž i (doleti brzo i ugje m egju njih): Naj­ prije ubij mene! E l i z a b e t a (strahovito krikne). S i r B u r t e l i E l i z a b e t a : Ko je? . . . Ko je o v o ?. . . S u r u d ž i (stojeći jednako pred Tomsonom): Ja zar? Ja sam Tomsonov hlad, dok god uzživi, vazda ga slijedim. U opasnim časovima sam mn štit, uvijek pred njim stojim. S i r B u r t e l (u čudu): Ovu djevojku sam malo prije v id io .. . Idi odatle, šta hoćeš? 'S u r u d ž i: Tomsonov štit ne otkida se od njego­ vih prsa. N ajprije štit razbi! . . . Gledaj, kako ću lahko da umrem! . . S i r B u r t e l (još više začugjen): Šta ova govori? Šta govori sve? . . . E l i z a b e t a (za se): Dakle, ova djevojka Tom ­ sona ljubi! S u r u d ž i (Sir Burtelu): Ja ništa ne govorim, gopoduru! . . . Ja molim. Molim radi Tomsonove smrti. !, ne. Ne molim, čisto ti zabranjujem. Velim ti, da ne ubiješ Tomsona! . . . (Jecaju ći): Nećeš ga ubiti! . . . Da ga ne ubiješ, ja ti eto zapovjedam! . . . S i r B u r t e l (za se): Nikad ovo ne vidjeh. Pla­ čući zapovijeda! . . . Makar to, ali šta m ene smeta? (Glasno, pokazujući na Tomsona): Ali gle, td je moj neprijatelj, svakako ću ga ubiti! . . . S u r u d ž i (uhvativši se za Tomsona): Ovo je moj milosnik, ti ga nećeš ubiti! E l i z a b e t a (za se): Kaže m ilo s n ik ? ... S i r B u r t e l (odvažno): On je u namjeri, da osramoti porodicu jednog prvaka! . . . Čovjek je u pravu, da ubije napasnika, koji mu pa kuću udara. S u r u d ž i : Tomsonov je dom ovdje; on nije ninikako udario na tvoju kuću. Danas se s gospogjom razgovarao. Ja sam Tom sonova milosnica, on mene ljubi. (Tomsonu): N ije li? T o m s o n (u velikom strahu): Bez sumnje, bez su m n je !. . . S u r u d ž i (za se, radosno): A h !... Priznade, ma­ kar i lažno! (Burtelu): Je li de, ti nećeš ubiti Tom ­ sona? . . S i r B u r t e l (za se): Je li ova djevojka andjeo? S igje li iz carstva duša, što li? Ne znam, tek njezine me se riječi teško d o jim a ju !... Do danas ne znadoh da mi se ovako lahko može umiriti srdžba, pred ko­ jem svijet strepi! Šta je ovo? Ruke mi i noge kao otsječsne, snaga me ostavlja! . . . Šta biva sa mnom? Meni ima nešto! (Najedanput juriša na Tomsona): �353 Tomson! (Sustegne se, prijeteći): Zahvali se ovoj nevinoj djevojci, inače bih ja odavde danas otišao tek pošto bi tvoju zvijezdu ugasio. (Malo odmakne, Eliza­ beta ga slijedi. Ponovno zastavši Tomsonu): Danas si se spasio. Tebe od smrti, a mene od krvoprolića spa­ sio je jedan augjelak, koji s neba pade megju nas. Ali ne zaboravi! . . . Za tebe nema spasa u mojim si pandžam a!. . . (Odjuri, a za njim odlazi i Elizabeta.) P r i z o r d r u g i. Tomson, Surudži, poslije Toromtor. T o m s o n (kao da je stresao tovar sa sebe, za se): Ah! Od smrti se spasih! Bijah u škripcu; malo je falilo, da svršim s ovim svijetom. Ali „U mojim si pandžama!" Tako mi reče. Moram bježati, nema mi drugog spasa. Maleni se ne mogu iznijeti sa velikašima. Tek, ja bih, da se okušam. . . Ali šta je taj veliki dogagjaj, -kojemu reče Elizabeta, da će uzrok biti? S u r u d ž i [pažljivo, za se): Gle neće mi ni hvale po običaju da reče. Drži, da nijesam dostojna ni toga. T o m s o n (za se): Ova je djevojka još uvijek ovdje, gleda me oči u oči. Luda izlijeće preda me, kao majmun. Zar od danas nema za me spasa? Meni se više nikud ne hiti. Idem lagahpo,,odbacivši sve brige o poslu, o životu . . (Polazi). S u r u d ž i (prebuljelim glasom): Gospodin Tomson! T o m s o n (hladno): Šta>hoČeš? S u r u d ž i (teško mu prilazeći): Nećeš li me već odsad voljeti? T o m s o n (opet hladno): Sta veliš? Ne razumih? S u r u d ž i (uzevši ga za ruku): Razumio si; vrlo dobro si razumio. Vidim, žališ me. Smilovaćeš mi se to vrlo dobro vidim. Ti si moj lijepi Tomson, T i si moje milovanjel . . . T o m so n : Luda djevojko! Sta ti z b o riš... S u r u d ž i: Svakako, ti ćeš se smilovati na me... Uvjerena sam, da ćeš me zaista ljubiti! T o m s o n : Budi uvjerena da te ne ljubim nikako. S u r u d ž i (vrisne) Ah! . . T o m so n : To znaj i ne napastuj me više, ne nameći se; pusti me u miru! (Pogje). S u r u d ž i (pohiti, zadrži ga, molećim glasom): Tomson!T o m so n : Ne slušam! S u r u d ž i (kao gore): Gospodaru! T o m s o n : Zar me još slijediš? S u r u d ž i: Odlaziš zar opet me ostavivši? T o m s o n (viče): Zapovjedam ti, ne idi za mnom! S u r u d ž i (plačući): Molim te ne odlazi! T o m s o n : Na silu se ne može voljeti. S u r u d ž i (strašivo): Gospodaru! Reci mi makar jedan put, da me ljubiš, — ma jedan put. Makar mi lagao, da to samo čujem od tebe; a h !... (padne pred Tomsona): Gospodaru, gospodaru! Ja te lju b im !... (Bijedno obujmi Tomsonova koljena i gleda mu u lice). T o m s o n (odmičući je rukom): Djevojko, ja sam Englez, ti si Indijanka. Moguće je , da se angjeo s gjavolom voli, ali ja s tobom ni opet ne! Moguće je, da ce ovaj svijet sa onim spoji, da se sluči vječ­ nost i prolaznost, ali Tomson i Surudži nikad a!... S u r u d ž i (ustane): Zar si zaboravio svoja obe­ ćanja, Tomsone! Zar mi nijesi govorio, da ćeš me do smrti ljubiti? Ti si mi to govorio, ti, koji kršiš svoje obećanje! (Maša se Tomsonove ruke). Tomson! Ja sam sad opet raži, opet, ljubi me makar čas, makar m i­ nutu, makar tren! Ili, ne voli me, nikako me ne lju­ bivši, reci mi makar lažno „ljubim te!" jedan put reci, za jedan t r e n ! ... (Ponovno padne preda nj). Tomson, gospodin Tomson! Ljubim t e ! . . . T o m s o n (povlačeći se): J a sada nju ljubim, je r je moja lstovjerka, a tebe ne ljubim, je r si idolopoklonka!. .. S u r u d ž i : Ja sam ti kazala, da ću žrtvovati za ljubav i vjeru, kao što sam i srce žrtv o v a la ... I sad mi zapovjedi, slušam te; tvoja je zapovijed za me jača od moje vjere: ti si za me veći zapovjednik od vjerskog glavara! T o m s o n : Zar može djevojku ljubav natjerati, da ostavi svoju vjeru? S u r u d ž i : Ja kakva uvjerenja imaš u ženi, koja je nevjerna mužu? T o m s o n (jetko): Ja nju sada ljubim, je r je li­ jep a; tebe ne ljubim, je r si ružna! S u r u d ž i (skrivajući uzbugjenost): Ah, šta ču­ jem ? Tomsone, zar ti nemaš ni malo smilovanja? Zar ne znaš, koliko je nevaljalo reći djevojci na udaju, da je r u ž n a ? ... Ah! Ubi me bar! T o m s o n : Meni je slagje spomenuti se Elizabetina imena u našem kratkom voljenju, nego li tebe uvijek gledati. Znaj, tebe ne volim, pa mi je tvoja ljubav na te re tu ... S u r u d ž i (gleda pažljivo Tom soca): Ah, moj mili ljubazniče, — čarobni, kao puna bašča na m je­ sečini, — privlačivi, kao gorski vrhunac, obasjan pr­ vim tracima jutarnjeg su n ca!... Oslonih s e ... T o m s o n (upada jo j u riječ): Poput prirode, riječi su ti d iv lje !... Samo Elizabetino ime mene od tebe daleko rastavlja. S u r u d ž i : Znam, koliko ste jedno drugom vjerni u ljubavi; vidjeh, kako se p a z ite ... T o m s o n : Ne, opreznost je iziskivala, da smo se sada morali ovako ponašati; i mi se ponesosmo kako trebaše. To je bio jedan korak, da zabacimo trag: da razuvjerimo Sir-Burtela, a da sebe spasimo. Djelatnost toga mi znamo; i vidjela si, kako nam je uspjela varka, a? S u r u d ž i : Samo kad žena naumi, vrlo lahko prevari muža. T o m s o n (za se): Gle, od danas za me nema više spasa! I ja još jednako stojim ovdje?! �354 B e h a v P u n e k e r (izvuče se prikriveno izm egju drveća): Gospodin Tomson! Hoćete li primiti ovaj p a p ir? ... Poderite ga, kad pročitale! (Tomson poteče i primi pismo. Behav ode). T o m s o n (čita uzbugjeno): „ . . . Dogagjaj, kome ću ja biti uzrokom, jest taj, da ću ja svoga muža otrovati. Noćas idem ponovno u Sir-Gottiju. Ti se sakrij za nekoliko dana. Elizabeta11, (za se): Ona će otrovati svoga m u ž a ? !... Dakle sam spašen?!.. (Hoće žurno da ode). S u r u d ž i (slijedi ga): Kuda ćeš, Tomsone i . . . T o m s o n (ostavljajući pismo u džep): A kuda ti ideš? S u r u d ž i: Zar ja ne znam, kuda idem? T o m s o n : Znaš da; ali to je mučenje. S u r u d ž i: A zar se može osuditi moj po­ stupak? T o m s o n : Idi od mene! S u r u d ž i: Neću Tomsone, — ne mogu. Nije mi dosta, da te iz daleka motrim. Jer, ljubim te — ljubim ! Čuješ li? T o m s o n (pohiti): Nećeš me lju b iti!... S u r u d ž i (poleti pred Tdmsona): Ubij me, pa onda hajde. c oj . T o m s o n (udari Sarudžiju u lice): Hoćeš li ići za mnom ? S u r u d ž i (od udarca joj navru suze na oči): A h !... Kako je sladak ovaj šamar! Štip ne znadoh p r ije ... Udri još, udri ono lice, kojemu si, kako ka­ zivaše, prije bio rob, pa onda idi! T o m s o n : Ti valjda hoćeš, da sam ti blagodaran, što si me od smrti’ spasila? Ali sam i ja tebe spasio prije 4 mjeseca u Gondova planini, ako si ti mene danas. S u r u d ž i : Zar to niječem ? Ne! Onda si me spasio od smrti, a danas me riješi zdravlja! . . . T o m s o n (za se, polazeći): Tako! Ona će muža o tro v a ti? ... (Glasno): Ne idi za mnom, djevojko! Mogu časom smrviti to srce, koje me ljubi, u hiljadu komada! S u r u d ž i : Hiljadu puta bi ti bila zahvalna. T o m s o n (uhvati Surudžiju za ruku, prodrma je žestoko): Stoj, čuješ . . . S u r u d ž i : Ahl . . . T o m s o n (obori Surudžiju na tle i sjede na nju; stisne je jednom rukom za vrat, a drugom zamahne sa mačem, da će je udariti u prsa): Hoćeš li me dalje slijediti? S u r u d ž i : Kakvo odlikovanje! Kakvo odlikovanje, da umrem pod tvojim nogama! Mene ubija moja duša, moj život! Mene će da satare moja radost, moja nada! Ljubim te, lju b im !. . . T o m s o n : Gle, vidiš li ovaj mač? Istom što bi rekla, da me ljubiš, proći će ti ovaj mač kroz pluća! P a reci, hoćeš li me opet ljubiti? S u r u d ž i (sa smrtnim osmjehom): Uvijek, Tomson, — u v ije k !. . . T o m s o n (ljutito skoči, pa će okolo hodeći): Oh, puknuću! V jeruješ li? . . . (Sune opet na djevojku i zamahne, da će je probosti): Vjeruješ li, da ću te ubiti? T o r o m t o r (pojavi se iza drveća, zapne stri­ jelu i nanišani na Tomsona): A vjeruješ li ti, da ćeš ti onda os'.ati zdrav? T o m s o n (preplašeno skoči): Ko je ovo? . . . (Zakloni lice rukom.) S u r u d ž i (podigne se od pasa); Toromtor! . . . Tako ti Vede a, ne naškodi m u !. . . T o r o m t o r (neprestano nišaneći): Ostavi mač u korice! . . . T o m s o n (posluša ga). S u r u d ž i (ustane): Toromtor, zar si zaboravio uVjet? T o r o m t o r (Tomsonu): Pokreneš li jo j samo vlas s glave, smrviću te, neka znaš. Ub'ću te, zmijo krokodilskih usta! (Ponovno nišani): Ubiću te, hijeno, pa se sam svojom krvlju nahrani. (Tomson pobježe, Surudži se postavi izm egju njih). S u r u d ž i : Ludo! Zar si zaboravio svoju za­ kletvu?. . . (U ovaj čas Torom tor pogrešno odapne luk na striieli, a strjelica pogodi Surudžiju u rame. ( 0 va padne): Ah! . . . (Tomson je već pobjegao). T o r o m t o r (baci strijelu i poleti Surudžiji): Šta uradih, ah, šta uradih! . . . (Vadeći strjelicu iz njezina ramena): Surudži, mila Surudži! . . . S u r u d ž i (pritisne ranu rukom i zaustavlja krv): Toromtor! Vjerskih ti svetinja, pusti me da umrem!... Nijesi dokunisao Tomsonu . . . Toromtor: uradih? Da vidim ranu Surudži. Ah, šta S u r u d ž i (nemoćno): Toromtor! Tako ti mrtvih, ne naškodi Tomsonu . . . T o r o m t o r (pregledpjući ranu): Hvala budi, rana nije opasna! . . . S u r u d ž i (podine glavu): T o m s o n ! ... T o r o m t o r (uzme je za ruku i diže je): Ustani, Surudži, da idemo, da viđamo ranu; ah, šta ja uradih? Nesretna srdžba! Skršismo buduću sreću. S u r u d ž i (polahko ustane): Ah . . . otišao je . . . T o r o m t o r (držeći Surudžiju ispod ruke, teško polazi i govori): Zar još uvijek njega tražiš? Oboje si' ih od smrti spasila, pa ti se i ne zahvali . . . I zar da se sažali na tvoju ranu? (Nagje neku hartijicu): Šta je ovo? Nešto engleski! . . . S u r u d ž i (pogledavši u papir): To sad donesoše Tomsonu . . . Ispalo mu je iz džepa. Daj mi to. T o r o m t o r (ostavivši papir u džep): I ja ću ga ostaviti u džep! Ti od ljubavi sipaš za njim suze, kao kišu, a on od mržnje na tebe se kao grom obara1 prevejanac! �355 S u ru đ ži (klonulom giavom na Torom torovo BeCTH a B3 HajnpuUHTQBHBjlIX ,T>yACKHX' APyiUTaBa, — ram e): T o ro m to r! Idirno onamo, kuda je otišao To m son. J a želim na njegovom putu u m rijeti, na n jeg o ­ jacHo noKa3yje, Kano je vom putu! . . . (P odlaze polagano i izgube se m eg ju drvećem ). OA BHCOKO KyATypHHX nojBiuama Jbeaapa, Hayhhbks, ApHcaRHHKa u yMjeTHBKa y npocBjekeHBX HapoAa, na ao u cxBaTaH>a 3ApaB.ta — K onac trećeg čina. — bbcok cTeneH HOBjeKOBe najeHe Ha CBHMa CKa.iaiaa unBBjia3auaje naTpajapxapHe cpeAHHe noAycAo6oAHiix u cao6oahhx CHHoBa npapoAe. To nope^eme, icoje A»je Tatco oneBiiAHy (Nastaviće se). CAHKy rvieAamTa aoBjeaaHCTBa Ha BpxyHny a OHora Ha noc.i>eAHoj CTeneHnua ‘HanpeTica, Ha MebyHapoAHoj X a - XnrnjeHa. Ca xHrnjeHCKe H3jioat6e y Jtpeaju. — ,3,p. T . JiopijeBuk. — Ma ca Koje cTpaHe ce OBora jt e i a huijio y ^pe3Ay, nyTHHKy ce jom H3 A».neKa, hhk H3 Bena h Xaiđ6ypra, o6paha nawB>a: n.iaKaTana, očjaBana pasjm inTe Bpcie, KH.H3KHuaMa h CBHM MoryhnM APyrHM cpecTBBMa, A& je rajeHCKoj H3.iohc6 h y ^.peaAii Aočaja crnoj nyHa a pea.iHn pe.T.e(J): H3AOHceHaM ce npcAucTaua noTBp^vje 6para o 3ApaB.T>y u koa AHG^aKa Kao a jeBa AaHamH>nx HapamTaja. Ha M3aohc6h cy koa npocBiijekeHax npeACTaBA.eHe bpao cao" pa3AiiHHTe xarajeHCKe KyAType, oa HajHaacax ao HajBiimHx, KaKo 6a ce Ao6ao nperjieA aoBjeaaHCTBa, H>eroB hchbot, 3ApaBA.e, nojaoBH o 3ApaB.T>y, 6o.iecTa, npeAoxpaaa a 6op6a npoTHBy H>ax. BLinaBa naBiubOHH nocBekeHa cy cnenaja.iHO 6a.io nojeABHau HapoAaua, 6 bao nojeAHHaM rpa- y ^(pe3An B e sa n a MebyHapoAHa XarnjeHCKa HiJiosKoa.' HaMa HanpeTKa HOBjenaHCTBa y Kojy He Tpe6a MHMoaka. A b BOTa, oTKAaaaaa mTeTHora y yHanpe^eH>a KopacHora. Ha Taj HanaH ETHO.iomKa OAje^baK upeACiaB^a jkhbot Aa yayT0 Ha H3Aoac6y: jKeHe a ,7i>yAii, Koja ii3Aajy CTa- MHomix caAamn>ax npaMHTBBHax HapoAa a Aaje Moryk- HOBe u naHcnoHe Ha KpaTico Bpajeqie, n.iaKaTe, HaTnaea Ha TpaMBajp.KHM CTaHHgaMa, Koja 03Haqyjy, kojbm ce ko- hocth, AiiMa pan>a a c.iasHe CTBapa, ce CTHme y ksa ^pe3Ay, CBe je Bek yAemeHo, Aa CKpeHe na3«H>y, Aa acTaKHe hag Ha H3Ao»c6y, KH>ii3Kime no Ka4>aHaua J1BM8, HapOHHTH „BoljH , „KaTaA03H a h xoTe- peiCASMe naj- paa.iaHHTaje Bpcie. IIyTHnK n He caH>a, Aa je CBe npeMa orpoMHOcTH uho H3.ioHc6e to jom Bp.io Ma.io a npeMa 3Ha«iajy oHora, oHa npeACTaBA>a. OHa je Mel}yTBM orpoMHa, Ha se- .inKOMe orpai^eHOMe npocTopy, y Koja ce yjia3a Be.ia- naHCTBeHHM KanHjaMa, CMjeaiTOHa y BeAiuce rpakeBni e a CMawiy oaaKmama aca- Aa ce 3arvieAa y H>axoBa cxBaTan>a o čojiecTHMa T y cy CTauoBii, xpaHa, OAajejio, Bpaaama, na- cmpth. H>y 3aBBca hchbot a oa KOjax, no H>axoBOMe cxBaTa* 3ApaB.i.e. Y hcth 0Aje.T>aK cnaAa a HBTaB HH3 KyjiTypHiix HapoAa, koa Kojax ce jom a AaHac pacno3Hajy npauaTnBHH ocTaua cxBaTan.a o 3ApaB' .i,y a aciiBOTy. T y cy: IIpeAH>a a 3aAH>a MHARja, IJejAOH, J a s a , acT0HH0-a3ajcKH KyjiTypHa cBajeT (Kana, Kopeja a JanaH), AnepaKa (M ckchko, IIepy, Epa3ii.iHja) a t . a . T y ce Mory ypaayHaTa a nojeAHHe uoAepHe AP*aBe a ca nyno CTB.ia, apxHTeKType a yKyca. Ona je OKakcHa HapoAH, Koja HMajy CBoje 3ace6He naBBJbOHe, ca H yKpameHa, xarajeHCKBU cpecTBaua a c.Bojau HanpeTKOM CBera oHora Typa h ksko eanio to mokcc yqaHBTH BHCOKa Kyji- 6oraTCTBO. OHa je ypel>eHa cacTeiiaTCKa ca Be- AHKHM no3HaBaa>eM c.TBapa CBnjeTAa, HHCTa h b oTMeHa. OHa OHaj KO MHC.1H, Aa My je mhoto TpyAa. OHa je je nyHa hckoahko je nperjieAa, A»yTO ce Bapa. MHoro Burne ca caTH h pacKomHa. aobo.m o , a» 3 a H»y je noTpeČHO MHoro, iuto c.iyaca ja i a a y 3ApaBA>a a OAP»aH.y vKiiBOTa: oo.iHBue, 6aH>e, MBHepa.me BOAe, ca' HaTopnje a cbo Moryke APyre TOKOBiiHe Koje CAywe xa- rajeHH a 3ApaBjby. T y cy P y caja, Enr.iecKa, 4 JpaHnycua (Bapom IIapH3 je y 3ace6HOM naBHA>OHy), AycTpaja, yrapcKa, IIlBajnapcKa, lIInaH aja, H ia ^ a ja a BpeMCHa. * y qyBan>y, H>eroBaH>y a Cnenaja^HH naBiiJbOHa hah y H>aua, nocBekeHa cy: pa3BiiTKy BeAHKoue naBBA>0Hy ca HaTnncoM. „D er Mensch cbojhm t. a - cnenaja^Ha OAjejbe&a hab AaHammeM CTaH>y: (aoBjeK), Hajia3H ce, Ha r.iaBHOM y.nacKy, BejniKa ca^a, y OAaje^a, jejia, n ak a, rp ajam t, H>eHOM A**y orpoMHa, *yMjeTHWKii B3pal)eHa . ^ BOTa, 6op6e npoTHB 6oAecTB, norpeča, xarajeHCKax a rypa, Koja npeACTaBA>a CHary 3ApaBa HOBjena a bchoa tum g le ich t dir, o G esu n d h eit“ (HnKaKBO Haje paBHo, o tb (J>hh čoraTCTBO 3ApaBA>e). OBaj caM6o.iaaKB H3pa3 caAp- 3KHHe Me^yHapoAHe XurajeHCKe Il3Jioac6e y Koja je y acko KpenKOCT Hopua^Ha b H>e je HauHcaHo: „K ein R e ich - hcto Bpajeiue a ^l,pe3AH, H3pa3 ivieAHniTa AaHaiutte BUC0K6 Ky^Type HajflanpeAHojera A^je-aa aoBjeaaHCTBa Ha 3ApaBA>e, ynope^eH ca HapoAHBM 3ApaB.i>y npaMBTHBHHX cpeAHHa, Kao pjioBHue: „SA paB^e je HajBehe nocAOBauaM.a o iuto cy Harne no- ČJiaro OBora CBnjeTa" „3ApaBA»e je najBeke 6oraTCTBo“, b h KaKBe ce Mory Ha- ocBjeT.’bea.a, noAHor aca- HexarajeHCKHx o čaaaja, caoopakaja, raMHac.TnKe, arpe a mnopTa, 3en.i>opaAH>e, .TOBa, pačo.TOBa, CTonapciBa, 6aa»a, caHaTopaja, mKOAa, BojcKe a t . a- 3a tbm : xeMaje, iih - AycTpaje, HayaHax HHCTpyueHaTa, ocarypaH>a paAHHKa, oo.iecTH 3y6a, noAHax čoaccth, TponcKax čoAecTB, bh 4)eKUB03HHX ČOJieCTH, CTaTBCTBKe B T. A- n T- A. IIonyAapHa xarajeH a je sacećno npeACTaBA>6Ha a Bp.io npeivieAHO a jacHo noKa3yje a Hajmapoj ny6A0na ckaoh ce H aoBjeajer Tajejia, paA&e H»eroBux opraHa, ksko Tpe6a HyBaTH, oa HeAOCTana, čojiecTH n nera* t. T u je jio je no B jeije no cK»iony TaKo npeACTaB.i>eHO, Aa a �356 Jiajfmn Mory BHAjeTB Kano je opraHHaan racTaB.T>eH, KaKo pa3B»ja Tajejio, a HapoHnTO kodit&hh chctcm, KaKBa je pasAHica H3Me^y A»yACKor n *BBOTHH»CKor opraHH3Ma. MacoM oaahhhhx npenapaTB, cahk«, Ta6e.ia h MOAMa, AjeJHMHBHo npjio yBehaHHX, npeACTaB.’beHH ey noAosaj a janHHa KOCTajy h BpcTe h>bxobc noKpeTA,nbocth; a Ha MHoraM BjemTO yAemeHHM anapaTHMa Mcace ce BBAl’eTH Kano m11ni ii ti u oMoryfeaBajy noKpeTVbiiBocT KocTnjy, a tbm6 h HHTasora rajev a. BpAO omnepHO, npervieAHO h jacHo cy npeACTaB.’beHH: cacTaB Koace, kpb , n a jn x BpeMbHa .i,yACKora 6 o p aB A .eaa h A pyro, c oe to B3.iosceHO c a xn ru jeH C K or rAeAnm Ta. Ha Ciapor HcTopucKor CBiijeTa: Ha EycJ>paTy u Ha Tiirpy, y Ila.iecTBHU u ErunTy (KaHaJiB3auBja, KynaTHJia, HyjKHima, 3aK0HCKH nponHCH, ca x p aaiiB aae koa KjiacHHBiix HapoAa: Tpna u PnM.i>aHa hta .) (Tje.ieeuo CH3HC6H e, I'BMHaCTBKa, CTHHOBH, XpaHa, nfljaHCTBO, oppjeB h 0CBjeT.i,eH>e, KynaTH^a, BOAa 3a n u h e, oAajeJio, H>eroBarne Koce, 6paAe, 3y6a, juijeKOBH, H>eroBaH.e A;eue n AHcaae, paAH>a M03ra MHore Apyre CTBapu, Koje ce OAHOce na totobo ujeAO' KynHH SKiiBOT ii Ha 3ApaB.i>e OBa Aea BHCOKOKy«iTypHa noyiHO HSAOJKeHn: xpaHa, HapoAa, y MHOniM HHCTpyKTHBHBM B neAarOIBKHM HH- OAHje.io, cTaHOBii (rpnja&e, ocBjeTA>eH>e, HamkeH>e, BjeTpeme, MOAe.in Kyha, niKo.ia, paAHOHima pa3He BpcTe), jaHcaMa, Koje ca nyHo jacHoke o<;pjeT.i>yjy ncTopHjy pa3- OA Kojnx cy BOTy H>eHB cacToji^e, b kpbotok; sa HepaBa. Oco6 hto cy .m jeno hckii a» h y MOAe.inMa, a Heicn naK carpa^eHB y npopoAHoj Be.iuMBHn Tpe6ao, thm : nocJiyace CHaSAjeBeHB h kco h Apyro, cbb .tBMa noTpe6Ho). TAje roA je 6 hao h je no- ca h>bxobiim H3 CpeAH»era Bujena: c-TanoBii y tbesiaHKoj u y noipe6Ho očpaheHa ypel)eH>e, JeBpeju, itpHa Kyra, mera 6 ojieeHBKa, 6o.iHime mkozoa , cae.TaBHHM AnjeAOBnna bhcokc HTa.injB, OABjeAo u xpaHa, KynaH>e, AiijeTeTHKa, ApsKaBHO Ha HCTopnjcKH pa3BiiTaK 0 na pa3HcuHrcocT nocjiacTHuana: Tej, Ka({>a, AyxaH, y Kojn.Ma cy KAHi;e Aanarame npenopokeHe je Hace- bito koa nojeAnH0X HapoAa, oa HajnpHMHTHBHiijnx AO HajKyjiTypHH]Bx. HapoBHTa je ua»H>a o6paheHa 3annHBMa h h KBBHAH3aUH]e). o6pa3ai; Hacejća ( boaOboah, Ka- Hajin3aijnje, a3Bjia, 6oAHHije je naacH>a cbbm, bito BBTKa M H m.tem a HOBjeKOBa 0 3ApaB.i>y h yroAHOMe » b - h ca onByM, iita . h>hjiobhm jt h ” h t. a- H 3 HoBora ^ o 6 a : 6o^HHue h AyAHHue, pa3BHTaK rpa^en.a Kyha h Bapoma, ocBjeT.i»eH>a u o rpjesa, naniheH>e, CHa6AiijeBan.e boaom, caxpaH>BB8H.e, mK0.iCKa, Boj HUHKa, 3aHaTcica, pođajaraKa u t . a - xarBjeH a, xpaHa, jiajeM Ha JLyACKn opraHB3aM. Oco6 hto je aoy<iHo noKa- oAHje.io, napama paAB npeAoxpaHe 3aHo KaKBe inTOTe .TjCKapn, meroRafte ćo^ecHBica, Hana3e, oAojnaA, cao6pahaj (sKe^>e3HBua, .ia^e), paAHBi^B kojh ey npnnoMara.iu aohoch APymTBy ajucoxo«i h h3ao- aceHa cy cpeeTBa, KojuMa oe boab 6op6a npoTHBy a.ncoxo.iB3ua. Bp.10 je BaacaH 0AjeA.aK, y KOMe je npeAdaB- h oHiiMa, Kojn iix bhiuo hah Mame, aohoco mTeTe paAe. Kao niTO cy 3aKpHc.T>aAOCT n pa3He 6ojiecTH. ,ZIa He pe^aM iioabhocth, noMH&eM, Aa je o6pa‘ 6o.iecTH, HapoAHii yHanpeAHAH pa3BirraK xnrnjeH e. .teHo, Kano je xunijeHa ođpaTHAa najKH>y Ha nojeAHHa ji»yACKa 3aHBMaH>a, Koja oa O b b KpaTKH a Mpmaim npeACTaBA>ajy M H oro6pojny poAHe XBrH jeH C K e iio m cbii Maey Ila Jio a cS a y CKp03 CMBUI.TjeH H CHCTCMaTCKII hh ii3 Aa^ieKa He npeAMeTa c a M e^yH a^pe3A 0, Koja hh jeAaH B3BCAeH HaHBH, II3H0CM heHa oco6BTa nawma Ha uiKOje H KacapHe n na mKo.iCKy Kano n BojHBHKy XHrajeHy, Ha DojeABHe 6ojiecTH, Ha mery ApymTBa, 6o.iecHBKa, Ha OAojiaA, CTappe n 6a6e, Ha paT; Aa.teHa Kyname, rnMHacTHKy, moroBame Taje.ia h jom MHoro, .leKBM noKpajuHaMa C BujeTa, ao H ajcaB p in H ajn x Rp.io MHoro npynHHx pa3i<iiTaK MHCJiH JbyACK6 0 3ApaB.-by u H,eroBy nyBaH,y, h chthhx rj'hoo noMHH>aTH y jeAHOM cTBapu, Koje Hnje MO- jicthmb^hom onacy. ^eTajbHo y aaceđHBM naBBjbOHHMa npeACTaB.T>eHn cy: 6poAapcTBo, aeponavTiiKa n aBnjaTBKa, Co.iHHpe, jiyAHime, a3B.iH, caHUTopaje; AaA>e: 3aHaTB, HHAycTpuje, HasijeiuTajn co6a, pa3.nnaT ii anapam n MaraBne iita ., jeAHOM pajena ese, m io HOBjeK ip e 6a Aa 3Ha, 6hjio y paaHBM n03BBBHa h Ha pa3HBM ujecTHua, 6ii.io iiHane, aKo je paA Aa ce6e oApac«, ojana 11 yHanpeAH. A.in Me^yHapoAHa XnrajeHCKa H 3.ioac6a y ^peaAH He npeACTaB.’ba cauo caAammocT. Be.iHKH aho H>e3HH nocBekeH je HCTopejcKOMe pa3BHTKy cxBaTan>a .T>yACKora o BApaBA>y h aeroBojie nyBaay b aeroB aay. xIyB aae 3ApaB.i>a je npnpoAHa Teacaa noBjeKOBa jom oa nojaBe aeroB e Kao 6aha Ha noMOAy aeroBe CBajecTH, Koja ra je u s ijapcTBa Apyrax nčuBOTHaa B3ABojB.ia, n Ha Ha^ioac6n je OBa 6B0AyitHja Bpjio ciicTeiiaTCKB npeACTaB^.ena, oa pa3Hnx npeAHCTopnjcKHx BpeMeHa, na ao AaHac. T y cy na hmo npeAMeTH: u H a UpeAHCTopuje, Koju npeACTaBA>ajy hchbot Hajpa- A enam m e oa c ra m e x a n ije H C K a x H ajnpo cT H j h x HanpeAHiijH x cu h o be oa a n pu .iiiK a .%yACKora H ajupnjiiiT iiB H iijn x y a ®‘ noBjenancT K a, teko ii 11 n a j- iie.TopnjcKH H a jc T a p a ja x BpeMeHa ao A *n a A»HamH.era. n3ApaB4>eu. H a [)O jiie jMOTBOpime. Oj, 'ioja p ja to ----„Oj Moja pyjKO pyMeHa,‘ „ IH to oh ce paHo pa3BH.ia, „HeuaM Te KOMe npeAaTH, „Moje je Aparo asjicko : „IIpeKo Tpn 6pAa Rc.iBKa, „Ilpeico Tpn no.i,a innpoKa, „IIpeKo Tpn Mopa Ay6oKa!“ A.iiifioi'oinina. K ojio boab A^o6ei'OBBua, K oao boab , Ko.iy njecMy icaace: �357 Ccaaji fljeBojaua. „Moje Apyre, He xoA».ie xy^e, ,,He aP-KHTe Bjepy y jyHaKy, „Myraica r.ia B a k ’ o inynjH>acTa rpaHa: „yApn rpaHOM no 3e.ieHoj TpaBH, „JI hct ona^e, a rjiaBa ocia^e, „E Tawa je Bjepa y jyHaKa. IIoineTajio ceAaM Ajesojaica, lio »iHBaAH no 3ejienoj TpaBH, H npeA H>nMa A3H3-6era Maj Ka. Mcjihjio ce ceAaM AJeBojaica: „XaHyM xaHKo, A 3B3-6era Majico, „II ok.ihh HaM 6era A3H3-6era!“ „Kaico hy bbm 6era iiok.iohmth. „Bac je ceAaM, a A3H3 6er jeAaH?“ i, XaHyM-xaHKo, A3H3-6era Majico, „JlacHO heMO 6era Anje-iHTe: „Heicoj ne.no, HeKoj Jioue 6’je.no, „KaA no a npo3op: „ y 3ehy Te Apara.“ „H hm c npo3opa: „JJ o k ynnTa« Majicy.1 „Majica Be.in : „ J [ o k poAa ynnTaM.u „A poA Be.in: ^ ok poAii meHHga!** 'BeROjKa ra Ji>yTO KyHHjame: „„H ht ' poAH.ia, hht’ 3eM^be npoćnjia, „„Behe .T,yjbeM h uphhm KyKoji>eM, „HeKoj ycHe, HeKoj HaycHHge, „„Jbyjba..ia Te TpojseTHa rpo3HHga, „Heicoj ohh , HeKoj oopBnne, „Heicoj ycTa, Heicoj 3y6n 6’jejiH!“ „„O a JypjeBa ao MnTpOBa Aa«a, „„EoJiecHa Te upeBpTa.ia Majica, 3a6n.T>eauio: Ce.iMiui. „„CBa m AecHa yBexHyjia CTpaHa, „„Kpoš ,iHjeBy npoHHpa.’ia TpaBal* Nurbeg i Alibeg. CyjrOyji-ysoBiiu,a. IIpe.no Kynn /I,03Aap-arHHni;a, CaB, je MocTap Ha npe.no ca3Ba.na. IIoHajnoTJte 0 yM6yji-yAOBHiiy. Cnaica hoch nnTy a norany, yAOB0n;a ja ae h 6aKAaBy. Mrpajin oe Hrpe- cfiaKojaice, Ho Hajnotube Byica 0 oeana, ByK je 600 ara JnfsAap-ara, B ’je^a OBna CyM6y.n-yAOMma: UoMaMH ce ara ^H3Aap-ara, A Ha MJiaAy a3r0H-yAOBHuy: 3a rp.no je 3y6oM ytjiaTHO o, K ojibko je JiaKO ytj»aTHO, I I oa rp.ioM jo j nyny npeK0Hyo, Ha rp.ny joj paHy otbopho, Bumorne ce H>eHe 6’je.ne A°iKeKa a to ny.na (Zl03Ai‘ p-at'HH0ii,a, T p n AeM0pa pyKOM* ca„noMn.na, T p n TaBaHa hotom’ ca.noMii.na, ABJi0jy je 6oca npera3H.na, ^I ok je AOinjia arn ^T03Aap-ara: „IIT ra yn0H0, a r a ^03A ap ara, „U lT a y'iHH0, a » oa B o ra Habeui, tuli:I m umu h Zavadi se Nurbeg i Alibeg, Da je za što ne bih ni žalio Već za jednu lijepu djevojku Nurbeg veli: »Moja je djevojka«, A Alibeg: »Nije već je moja!« . Poručuje Nurbegova majka: » 0 bora ti, lijepa djevojko, Il’, ti vuliš gola Alibfcga, II’ Nurbega sveg u suhu zlatu? Alibega dvori oboreni, A Nurbega skoro načinjeni, Alibega konji bosi hode, A Nurbega srmom potkovani. Alibega čoha poderana, A Nurbega skoro porezana!1* Poručuje lijepa djevojka: »Volim mlada golog Alibega, Neg Nurbega sveg u suhu zlatu. Ako s’ u njeg dvori oboreni, Ja ću njemu dvore načiniti; Ako j ’ u njeg čoha poderana, Kupovaću dibu i kadifu, Pa ću begu dvore zastirati. Ako u njeg bosi konji hode Ja ću svoje pafte raskovati, Pa ću begu konje potkovati!** Zabilježio: Haiuiđ Knkić. „IH to cpaMOTy Ha o6pas HaHece, „ U lio orpjeuiH CBojy, oojiaH, Aymy?“ OAroBapa a r a 7I,03Aap-ara: „Moja, .i,y6o, ^H3Aap-arHHHAe, Listak. „ J a HHjecaM uniuTa carpjenm o, „H ht’ cpaMOTe KaKBe noniiHuo: „Mene ApyuiTBO ByKOM H3a6paAO, „yA<iBimy 3a 6nje.ny OBgy, „Bygn OBuy 3a rp.no HajBo.ne, „H ja, .ty 6 o , M.naAy yAOBHgy: „yAOBimy Ma.no homh.io b ’o. „yAOBHi;a 3«e.T>Ha MH,ioBaH>a.“ Iz islamsKog svijeta. En gleski lis t 0 napretku i m oći Islam a, jedan od najvećih engleskih listova, „ T h e l l l u s t r a t e d L o n d o n N e w s “, donosi u svom broju od 4. novem­ bra ove godine interesantan članak 0 napretku i moći Islama („The Progress and Povver of Islam1*, strana �358 724.) iz pera dra D. S. Margolioutha, profesora arap­ skoga, jezika u Oxfordu, iz kojega ćemo mi neke misli prenijeti. Pisac najprije ističe, kako je vrlo teško, upravo nemoguće, reći, koliko ima Muslimana na svijetu. Mu­ slimani žive većinom u takvim zemljama, gdje je po­ pis stanovništva slabo uobičajen i rijetko kada tačan. T o i nastojanje, da se brojevi zaokruže, dakako na račun tačnosti, zavelo je već mnoge statističare i otuda megju njima ima vrlo velikih, upravo nevjerovatnih razlika. Dok jedni računaju sveukupni broj Muslimana na svijetu na 200 milijuna, drugi opet povisuju taj broj za malenkost od 100 milijuna. Ki­ neskih Muslimana jedni broje 30 milijuna, a drugi ne drže, da ih ima i šestina od toga. Ali i po najmanjim brojevima, nastavlja spomenuti profesor, Muslimani su važan faktor ljudske rase. Islam su mnogi opisi­ vali kao misionarsku vjeru, a često se čulo i takvih mišljenja i izjava, da je svaki Muslimaa misionar. Mi ćemo to pustiti na stranu, samo ćemo reći, da je nepobitan fakat, da oni (Muslimani) najbolje, uspije­ vaju i u najviše slučajeva' ostvare ,svoje osnove. Kršćanski propagatori prevagjaju uz neizmjeran trud i novac Bibliju u svaki poznati, ijezik, dialekt i patois i s veseljem je dijele svakome, ko je samo primiti hoće, a Musliman drži, da je' njegova.. Sveta Knjiga omalovažena, ako je nemušliman sa.no dotakne. Osim toga se u crkve i k&pele drage volje primaju »Jevreji, Turci, nevjernici i jecetici«, a džamija se može po­ laziti uz rizik, da budeš napadnut, a negdje i ubijen. Pa usprkos svemu tome šta vidimo? Veliku razliku u uspjehu, koja nas u čudo baca, jer dok glavne sekte zapadnog kršćanstva silan novac troše, teško je reći, da je Islam i jednog jedinog apostola u tu svrhu opremio. Ali Muslimani ipak uspijevaju. Uz­ mimo samo jedan primjer! Dogje Musliman u koje mjesto ili selo, gdje je Islam vrlo slabo ili gotovo nikako poznat i tu se oženi od uplivne familije i tako osnuje svoju familiju, koja je nadmoćna nad susje­ dima. Njezinom uticaju podlegne postepeno sva oko­ lina i tako se cijela sela islamiziraju. Islam se na taj način vrlo brzo raširio u mnogim dijelovima Afrike, oko Donjeg Nigera, gdje su od 1898.— 1910. mnogi krajevi postali posve islamski, i u Sudanu. Na koncu se pisac dotiče i bratstva Muslimana širom svijeta bez razlike plemena i veli, da je to bratstvo više teoretske nego praktične naravi. Koliko j e kršćana bilo u M eki? Isti list do­ nosi u istom broju više lijepo izragjenih slika, koje prikazuju pojedine prizore kod obavljanja hadža, grad Meku i t. d., te tom prilikom veli, da je dosad po­ znato šesnaest kršćana, koji su bili u Meki, i navodi im imena i godinu, koje su bili u M ek i: 1. Ludovico Bartema iz Rima (1503.); 2. Vincent Le Blanc iz Marseillea, koji veli, da je bio u Meki 1568., ali se u to često sum nja; 4. 3. Johann W ild iz Nurnberga (1607.); 4. Joseph Pltts (1680), prvi Englez, koji je po­ sjetio M eku; 5. Badia y Leblich iz Biscaya (1807.); 6. Ullrich Jasp er Seetzen iz Sophiengrodena ( 1 8 0 9 - 1 0 .) ; 7. Johann Ludvvig Burckhardt iz Kirchgartena1) ( 1 8 1 4 .- 1 5 .) ; 8. Giovanni Finati iz Ferrare (1814.); 9. Leon Roches iz Grenoble-a (1841.—42.); 10. George Augustus Wallin iz Alanda (1845.); 11. Sir Richard Burton iz H ertshire-a2) (1853.); 12. Heinrich von Maltzan iz Dresdena3) (1860.); 13. Herman Bicknell (1862.), za kojega se veli, da je jedini Englez, koji se nije tajio, nego kao Mu­ sliman išao na Meku; 14. John Fryer Keane iz W hitby-a (1877.— 7 8 ); 15. Christian Snouck Hurgronje iz Sjev. Brabanta4) (1885.); i napokon Francez 16. Gervais-Coutellement (1894). F. N. Književne i kulturne bilješke. Muslim ansko akadem sko društvo »Firdus«. u Zagrebu održalo je na 4. o. mj. svoju II. glavnu godišnju skupštinu, na kojoj je izabrana ova uprava: Predsjednik: Husejin beg H. S e l i mb e g o v i ć , cand. iur.; Potpredsjednik: Abdulah H a sa n b e g o v ić , cand. iur.; Tajnik: Ibrahim beg H a fiz a d ić , cand iur.; Bla­ gajnik: Sniajil beg G r a d a š č e v ić , cand. iur.; Odbor­ nici: Hilmija Š e h ić . cand. iur.; Hamdija B e r b ič , cand. iur.; Revizori: Salih K a r a me h me do v i ć , stud iur. i Sulejman A le č k o v ić , stud. iur. Pošto je ovo društvo još pos\e mlado, nova uprava moli naše prvake i rodoljube, kojima je medjutim i posebno pisano, da društvo materijalno pot­ pomognu, što se sa naše strane srdačno preporučuje. K n jiževn i oglas. Muslimansko napredno i do­ brotvorno društvo »Medenijjet« u Travniku javlja, da je uprava društva preuzela na se raspačavanje jednog vrlo dobro uspjelog pozorišnog noviteta pod naslovom » O b a g l u h a « , šala sa pjevanjem u 3 čina iz bosan­ skog života prije okupacije, od Saliha Kazazovića. Ovo >) Burckhardt, rodom iz Lausanne (1784); putovao je po Istoku, Egiptu, Nubiji i Arabiji i umro je u Kairu 1817. *) Burton je poznati engleski putnik (Island, Afrika), a bio je u Trstu engleski konzul (1874.Ž 3) Maltzan je bio 1852. u Alžiru i Maroku, 1853. u Tunisu, Tripolisu, Maloj Aziji, zatim u Egiptu, Palestini i Siriji, 1860. u Meki, a 1870. u južnoj Arabiji, o čem je izdao i knjigu: ,Reise in SUd-Arabien“, 1872. 4) Snouck je nizozemski orijentalista i putnik- o svom putu na Meku izdao je knjigu: „Meka“ 1808—09. �859 djelo je nedavno otštampano u veoma lijepoj opremi u »Islamskoj dioničkoj štampariji« u Sarajevu i to u piščevoj nakladi, a pisac je 25% čistog prihoda nami­ jenio rečenom dobrotvornom društvu »Međenijjet«-u, u svrhu raspačavanja spomenutog djela. Uprava društva »Medenijjet« zaključkom odredila je od gornjih 25% čistog prihoda, 10% Muslimanskom potpornom društvu »Gajret-u« u Sarajevu. Pošto je rečeno društvo otpočelo sa raspačavanjem spomenutog djela već od 25. pr. mj. to se ovim preporučuje p. n. općinstvu, a sva muslimanska druš­ tva širom Bosne i Hercegovine umoljavaju se, da mu pri rasprodaji pomognu. Novi pododbor. Gajretovi prijatelji u Vlasenicama obrazavali su takogjer pododbor društva u svo­ me mjestu i predali pravila vladi na odobrenje. Mi pozdravljamo nove naše satrudbenike na kul­ turnom podizanju našega elementa nadajući se, da će ovaj pododbor mnogo doprinijeti unapregienju našega društva. Živila svjesna i rodoljubiva braća u Vlasenicama, u koju bi se trebala ugledati i ostala naša mjesta i osnovati pododbore. Ovih će dana biti sabirni arci za pretplatu te knjige na sva muslimanska društva rasposlani. Knjiga iznaša do 9 štampanih araka, a cijena joj je K 1*50. Uprava društva »Medenijjet«. Gajretov glasnik. Društvene vijesti. P re tp la tn icim a lista. Današnjim brojem zavr­ šavamo ovu godini^ pa molimo ponova dužnike, da nam dužne pretplate izmire kao i da nam se šalje pret­ plata za iduću godinih Mi ovim ponovo i odlučno javljamo čitateljima, da ćemo svima onima list obustaviti, koji nam staro dugo­ vanje ne podmire kao i onima, koji nam do konca mjesnea januara ne obnove pretplatu za iduću godinu. Pododborim a i povjerenicim a „Gajreta*. Pozivamo bratske pododbore i povjerenike našega društva u zemlji, da nam što prije, a najdalje do 25. decem bra o. g., pošalju iskaze o prihodima i ubrani novac, da bismo mogli upoznati društveno stanje za prvo polugodište rada i prema torr.e se upravljati za drugo polugogje društvene godine. Stanje prihoda za prvih šest m jeseci će odlučiti da li će uprava društva morati da upotrebi one krajnje mjere, koje su u našem današnjem članku: „Ne zaboravite G ajret" nagoviješ­ tene. Dužnicim a' društvenih zajm ova. Mi ponova opominjemo dužnike kojima je rok isplate zajmova istekao, da svoja dugovanja što prije podmire, jer ćem o biti primorani sve tražbine predati advokatu, čim e će se napraviti uzaludni advokatski i sudski troškovi. Ova opom eni vrijedi i za jam ce ovih zaj­ mova, koji su se obvezali Solidarno dug isplatiti, ako ga dužnik ne isplati. Mi smo nedavno poslali i pismene opomene svima dužnicima i njihovim jamcima. G ajretova zab a va u Travniku. Zabava, koju je ovih dana priredio Gajretov pododbor u Travniku u korist „Gajreta", ispala je, kako doznajemo, u sva­ kom pogledu najbolje. Zabava je imala bruto-prihoda na 1700 kruna, čime će naše društvo biti obilno pot­ pomognuto. U ovaj primjer društvenog pododbora u Trav­ niku trebali bi se ugledati i ostali pododbori i povje­ renici društva, pa u svojim mjestima prirediti Gajretove zab.ve, što je ove godine u toliko više potrebno, je r su Gajretovi prihodi radi davanja priloge za „Hilali ahmer“ i Visočane znatno podbacili. Rezimenom piscu dopisnice iz Banje Luke u stvari Gajretovih šibica odgovaramo, da firma Alkalay & Cie i ne izdaje Prosvjetine šibice, te prema tome i ne može praviti razliku izmegju jedne i druge marke. Što se tiče prebacivanja Gajretovoj upravi i poslovogji društva držimo ih običnim pamfletskim ispadima, je r da je ono što se u karti veli iskreno, ne bi se pisac kukavički krio, nego bi izišao s punim ime­ nom i učinio nam primjedbe, koje misli da su po­ trebne. Uostalom Gajretova šibica je danas raširenija od svih drugih koje se u našoj zemlji troše i muslimani će je kupovati usprkos svih ovakovih i sličnih »pri­ jateljskih« primjedaba pojedinih bezimenih bukača. Ispravak. U broju 20.— 21. Gajretova lista izi­ šao je iskaz dobrovoljnih priloga iz Doboja, u kojem su nehotično izostala imena Humse Halilbegovića 1 K i Mehmeda Mehmedagića 50 hel, pa molimo da nam se ova pogreška izvine. Novi član -u tem eljač „G ajreta". Za Gajre­ tova člana utem eljača upisao se je Pašabeg Biogradlija iz Brčkoga i položio dva obroka članarine u izno­ su od 50 K. Živio plemeniti Pašabeg, koji zna cijeniti značaj našega kulturnog podizanja i bio primjerom i ostaloj imućnoj braći i sestrama širom naše domovine! Davne potvrde. — Darovi. „Zrno po zrno pogača". Mahmud Avdić iz Plane (kod Bileća) poslao je K 13.90 dobrovoljnih priloga „G ajretu", koju je svotu sakupio prilikom ženidbe Tahira G jape (sina Salih- �360 Hamdija G jonlagić gruntovni vježbenik iz B a­ njaluke poslao je K 21 „Gajretu", koju je svotu sa­ kupio od prijatelja Gajretovih, a darovaše: Braća Litrić 5 K; Salihaga Bahtijarević 5 K; Sulejmanbeg Ibrahimbegović ii K; po 2 K: Sakupljač Hamdija Gjonlagić, Ali ef. Lagjarević i Salihaga Blekić; po 1 K: Šalim Hafiz Kazaz, Eminaga Nalbant i Hamid Mešinović. Mustajbeg Halilbašić narodni poslanik poklonio Bileća). je svoje kurbanske kožice „Gajretu" u vrijednosti od Kasim Karić iz Kotoi Varoši poslao je 15 K 6 Kr. „Gajretu", koju je svotu sakupio na veselju kod Bege Hilmi ef. Hatibović šer. sudac položio je 2 K Špice u Skender-Vakufu prilikom ženidbe sina dotič „Gajretu" mjesto bajramskih čestitki prijateljim a i noga. Priloge darovaše: Bego Špica K 3; po 1 K: ahbabima povodom »Kurban-bajram a". Alibeg Dedić, Kasim Karić, Adem Špica, Derviš ef. Mustafa ef. Spaho stud. agr. u Beču sakupio je Imamović, Suljaga Litrić, Šaćirbeg Šaćirbegović i Hana bajramskom sastanku Studenata muslimana koji sanbeg Dedić; Derviš ef. Zukanović 60 hel; po 50 študiraju u Beču K 20 80. hel: Muharembeg Imamović i Mustafa Spahić; po 40 Iskreni rodoljub i prijatelj našega napretka gosp. hel: Mahdžo Ferhatović, Derviš Ribić, Huso MešanoIslambeg Agić trg. iz Konjica sakupio je megju bra­ vić i Muharembeg Imamović; Ćamil Čahno 30 hel; ćom muslimanima u Bjelimićima (kod Konjica) 2 3 5 5 po 20 hel: Hifzibeg Imamović i Haso Imamović, AvđiK priloga za „G ajret". Priloge darovaše: H. M. Ć. 5 beg Šaćirbegović 10 hel; i Husein Hadžić 1 K. K; Ćamil Fejzagić K 1 5 0 ; po 1 K: Ferhadbeg, HamAh med Rizvanbegović darovao je , „Gajretu" 5 dibeg i Hadžibeg Šurkovići, Osmanaga, Alija i Halil K dobrovoljnih priloggy Daut, Omerhodža Kadić trg. (iz Rakitnice,), N. N , N. Mjesto bajramskih čestitki’* prijateljima i ahba-N., Hasan Razić, Mujo i Hajdo Tabaković i Salko bima povodom „Kurban-bajrama" darovaše „Gajretu" Tucaković; Ćamilbeg Šurković, 50 hel; po 40 hel: ova gospoda: po 2 K: Šemsuđin ef. jSarajlić, Asim — Huso Daut, Mumin Tucaković, J. M. i_L. L.; po 30 Ismet Kurt, Alija Kurtovič^lbrahim ef. Sarić, Osman hel: Osman Kurtović, Alija Kutinčič i B ešir Tu cako­ G jikić, Ahmed ef. Burek i Sakib ef. Korkut, te Izet vić; Alihodža Kerić 25 hel; po 20 hel: Mušan Ibrimić, ef. Pertef 1 K. c Alija Habibović i Selim M oro; po 10 hel: Hadžo . Sulejman Berberović poreznik u Gacku poslao Plavčić i Hurem Moro. je „Gajretu« mjesto bajramskih čestitki prijateljima i Vrijedni omladinac i agilni prijatelj G ajretov Ahmed ahbabima 3 K. Tatarević apotekar u Prnjavoru sakupio je u tam. hotelu S. H. Poljakan veletržac iz Banjaluke darovao kod Pavića K 55'36 dobrovoljnih priloga za naš „G aj­ je „Gajretu14 20 K. ret". Priloge darovaše: tvrtka Hadži Sm ailović i drug K 23 — ; Ahmed Tatarević K 5 3 6 ; po 5 K: Hasib ef. Osman ef. Drljević, poreznik iz Bileća poslao je 31 K »Gajretu«, koju je svotu sakupio Ali ef. Kapi- Softić gradonačelnik i Sulejm anaga Imamović posjed­ nik; po 2 K: Alijaga Odobašić, Mujaga Odobašić, čić prigodom zaruke Hamdije Drljevića sa Azom SeAndrija Kovačević trg. i Šaćir Bajram ović; Hasanbeg limovića kćeri, Camilaginom odnosno unukom Avdage Selimovića. Priloge darovaše sljedeća gospoda: po 5 Ibrahimpašić učitelj K '40; po 1 K: Osman Imamo­ K: Avdaga Selimović, Osman ef. Drljević i Ćamilaga vić, Dedaga Hadži Selim ović, Ragibbeg Kapetanovič, Selim ović; Bajramaga Bijedić i Dervišaga Kapičić po Latif ef. Mešić, Adem ef Bakalbašić, Ram o M ujkić i 1 K; Ali ef. Kapičić, Fehim ef. Avdović, Sejdaga S e ­ kočijaš, Alije Odobašića, te Ćamil ef. B akalbašić 6 0 h. limović, Zaimaga Hadžić, te hanume: Avdagina, ĆaOsim toga je u Prnjavoru sakupljeno 2 J komada milagina, Hamzagina i H. S ab itag in a— po 2 K. kurbanskih kožica cd čega jedna polovica pripada Ahmed Sadiković realac sakupio je u Ljubuškom „G ajretu" u vrijednosti od K 3 3 6 0 . K 4 1 2 dobrovoljnih priloga „Gajretu" pred džamijom Kurbanske kožice pokloniše nadalje „G ajretu" povodom „Kurban bajram" namaza. Numan i Šerif Bajrić iz Stijene (kod Cazina) u vrije­ Asim beg Mutevelić učitelj položio je 17 K dnosti K 12'— ; a darovaše: Numan B ajrić 3 K; Šerif „G ajretu" od kurbanskih kožica što ih je sakupio B ajrić 3 K. Spomenuti Numan B ajrić sakupio je osim od svojih prijatelja i sam jednu poklonio. toga na sergiji pred džamijom na bajram 6 K; što Mjesto bajramskih čestitki prijateljima, darovali iznosi ukupno 12 K. su „G ajretu" po 2 K dobrovoljnih priloga ovi prija­ Nazif ef. Topić pisar kod vakufskog povjeren­ telji našega napretka: H. Sulejman ef. Smajilbegović stva u Cazinu sakupio je za „Firdusov mearifski kadija, Mustafa ef. Islamović šer. vježbenik i M ustaj- fond" 4 K; priloge darovaše: po 1 K; Redžo Č akić beg Kapetanovič politički pristav svi Iz Dervente. težak, Murataga Kopić i Osmanaga Hadžalić; Hasan agina). Priloge darovaše: po I K: Osmanaga Gjapo, Bušaga Avdić, Ahmetaga Gjapo, Mušanaga Gjapo, Hadžaga Gjapo, Bećiraga Gjapo, T a lrr Gjapo (mla­ doženja), Mahmud Avdić svi iz Plane (kod Bileća), Lutfaga Pitić i Ramadan Bajramović iz Fatnice; po 60 hel: Mašaga Avdić i Mehaga Gjapo iz Plane (kod Bileća), Alaga Gjapo iz Plane 50 hel; po 40 hel: Saćiraga Gjapo, lbraga i Musa Gjapo svi iz Plane (kod �361 Mahmutović 40 hel; po 20 hel: Sulejman Zećirović, Hasan Mahmutović i Mehmed ef. Kurt. Alija Dautbegović obvezao se je sakupiti za vrieme ferija 10 K; te je svoje obećanje ispunio i sa­ kupio 16 K; i to u konaku Hadži Mustejbega Muratbegovića u Kopčićima, kod Prozara 10 K; priloge darovaše: po 2 K : Ahmedaga Ćališić; po 1 K: Ibrahim ef. Hadžić šeriatski sudac, Hafiz Mustafa ef. 3uturović, Hamdi beg Buturović, Hadži Mustajbeg Muratbegović, Bećir beg Muratbegović, Ćamil beg Muratbegović, Salih beg Kadrić i Salih Talić. Isti je sakupio na Dugama kod Prozora 6 K; a darovaše: po 1 K; Abdibeg Dautbegović, Mehmed beg Dautbegović, Numan beg Dautbegovići Mehmed Kubasić. dakle kako gore spomenusmo ukupno 16 K. Ahmed M. Šarić težak i agilni prijatelj Gajretov iz Starog Majdana sakupio je povodom Kurban bajrama u tamošnjoj muslimanskoj čitanici 21 K do­ brovoljnih priloga za naš „Gajref'. Povodom unapregjenja g. M iloša'Grgića sa sud. pristava sakupili su njegovi prijatelji i poštovaocT u Cazinu K 4 7 4 priloga za naš ,,Gajret“. Ismet ef. Ajanović uč. šer. sud. škole sakupio je pred džamijom u mahali u Rogatici iza bajram-namaza K 17 priloga za „Gajret". Ma.ra rnacmiK. yxitpl;iiBiiH>e AapAane.ia. Ite I4,apnrpaAa ce jHB.’r.a TypCK0M noejiHHCTBy y BepnnHy, Aa ce ^apAaHenn Map.ijHi’o yTBpbyjyjy» EBponcKa o6ana aoh>hx ^l.apAaHe.ia je BejiHKUM 6pojeM 6a'repnja nojauaiia, a A°6po je opraHiijoBaHa caysK6a 3a ciirna.ie h Biijecm. Mjepe 3a noc'raBtame nflABOAHiix Mirna ycKopo he 6hth AOBpuieiie. Typcico-Ta^iijaiicK H par. UapurpaA . O bsmo jo crn r.ia BnjecT us Tpnnonnca, Aa je 6i*na CTpaiUHa oiiTKa koa Byue.inaHe l i . Aeueaćpa, y icnjoj ey TypcKii boj hhmi usBojeBaan cjajHy no6jeAy HaA HenpnjaTe.’beM. 8000 JbyAn oa tvp '-khx xpyna Hananii cy Ha TanujancKe no3imnje, rAje ce oTBopao ace ctokh 6oj Ha aciiBi T ii CMpT. Typun u Apaim cy ce6oPHJ1H HeycTpamnBO u uoKasaAM ćecupuMjepHo jyHauiTBo. TaanjaHH ey 113ry 60.n1 1000 Bojmuca, Heiuio Tonoea ii mhouitbo 6apyxa a nyiiian:a. TypcKn cy BojHiiu,ii 3ay3eJiu Ta,iiijanoke no3nmije n pasminu T.vpcice sac.TaBe. P u n . 3 BaHnnHe BiijecTii pa3Hiix uo.ih tuikh k areHTypa jam tajv , a » je 6 uo acectoKii ooj koa Cyn-en-TayHa. Vrijedni omladinac i prijatelj našega napretka T ajm jam i cy ii 3ry 6 unii 800 .t. vau ii BeniiKii 6p- j paH>eHnx. Mustafa Hilmi H. Kadić trg. iz Foće, poslao je „GajU apiM paj,. Bujer-Tii c M ajrre, j»B.bajy Aa ce ohhx retu“ 5 K; od kurb. kožica1^ a 2 K mjesto čgstttki- AaHa BOAH.ia CTpaiuna 6htkb ABa KiinoMeipa hctohho oa ^.eprie, y Kojoj cy TanujaHii nonnernn, octbbhb pijateljima povodom Kurban-bajrama. mH B3a ce 6e mhopo m ptbhx h pan>eH0 X. Typu,u cy HMami Osman beg Pašić naredni poslani i osvjedočeni caMO 124 MprBa. Y obom paTy ocBojuna cy Typu;H 2 rodoljub priložio je 20 K ; „Firdusovom fondu" u Tona ii 52 caHAy«a wyHimnje. H ap n i paA. C bii 0BAaiuH.ii jiuctobh . y noceSmiM mjesto bajramshih čestitki i odgovora na čestitke pri­ H3AaH>HRia AOHOce pa.aocHe B u je cm o 6ojeBiiua y Tpnjateljim a i ahbabimat nojiiiTaHiijn n cnaBe rso6jeAy TypcKor opysKja. Poznati prijetelj „Gajretov" Nedžibaga Bekić iz Tuzle poslao je 5 K dobrovoljnih priloga „Gaj­ retu" u m jesto čestitki znancima i prijateljima povo­ dom „Kurban-bajram a". Istim povodom poslao je Hasan ef. Kadić šer. sudac 2 K dobrovoljnih priloga »Gajretu«. Sinovi H. Bećirbega Kapetanovića iz Vitine po­ slali su K 17'30 „G ajretu" od svojih kurbanskih ko­ žica koje su poslali »Gajretu«. Naš odlični prijatelj H. Hasaga Ćatić gradona­ čelnik u Žepču darovao je 5 K »Gajretu« mjesto čes­ titki i odgovora na čestitke prijateljima povodom »Kurban-bajrama«. Aleksa Gjurović sveštenik iz Dabrina kod Višegrada poslao je 1.1 K „G ajretu", koja je svota s a ­ kupljena prilikom vjenčanja Lazara Zarića iz Dobrina sa Stojom Tasićevom iz Bijele. Svatovi muslimani i pravoslavni Srbi dali su tim povodom dobroljne pri­ loge u korist »Gajreta« i „Prosvjete", te su oba dru­ štva dobila po 11 K priloga. O a 3aoaBe, jcojy cy npeTnpouuior Mjecena npnpeAhjib 3ajeAHimKH „TajpeT", »IIpocBjeTa« n »HanpeAaK« Ao6hjlo ie cBaKo APynITB0 nncTa npnxoA no K 816'98 umne cy H am a xyMaHa ApyniTBa o6haho doto ’MorHyTa y cbom 6,’iaroTBopHOM paAy 3a A°6po HapoAa. \ UapurpaA. y ErnaTy opraHiraoBaHa caHHTeTCna itijeceua" npncnje.ia je y EeHra 3ii. „MivAaM" u „TamiH“ jaB^tajv na Tpiinonuca, Aaje cTnrna paTHOM MiiHii(’Tap(*.TBy jeAHa Aeneuia. no Kojoj ey Apann B3Bemx jypmii Ha BeHra 3ii. O hh cy 3ayaejiH totobo CBa* TanujaHCKa yTBpbeaa a ® BnpKe. y<vb 8A BaTpe TannjaH CKBX oKJionH.aqa nonyKnii cy ce Typun h Apaim n3BaH AOMamaja touobckoi’. Typu;0Ma cy nane pyxy nemirne ko- KjjAoaa „IlpBeHor nn'iBHe Myimnnje u HeKomiKo TonoBa. Poruke i odgovori uredništva. B. H. J.’ — 1 za Vas vrijedi ona poruka, koju smo već više puta uputili šiljaocim a »narodnih umo­ tvorina«, a koja kaže, da nisu ni sve narodne umotvo­ rine dobre. O tome pruža osobito dokaza ova pjesma, koju nam Vi poslaste. A. G. ©i. J. — Gornja poruka vrijedi i za Vas, pa je i Vaša pošiljka našla m jesta u košu. Su kcjua. — Kao što ste vidjeli, donijeli smo u prošlom broju. Nadamo se, da ćete nas se i u buduće češće sjetiti. Bratski sela m ! M. S. — Stvar je otišla u koš, pa stoga je bespredmetna ona Vaša poruka o potpisu. H a fiz — Šta je stobom ? Mi smo se nadali, da ćeš se u Stambolu tek proraditi, a ti naorotiv, baš tamo zaćuta kao zaliven. Daj, sjeti se koji put i »Gajreta« ! � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama Description An account of the resource Glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama (1907-1914; 1921-1922; 1924-1941) Vlasnik Glasila je Društvo Gajret. Urednik je bio Osman Gjikić. Urednici se mijenjaju tokom godina. Od br. 4 (1912) Murad Sarić; od br. 5/6 (1912) Avdo Sumbul; od br. 1 (1921) Šukrija Kurtović od br. 1 (1924) A. Hifzi Bjelevac; od br. 15 (1924) Hamid Kukić; od br. 21 (1927) Hamzo Humo; od br. 4 (1931) Hamid Kukić. U početku je izlazio jednom mjesečno (5. dan svakog mjeseca). Nije izlazio 1915-1920. i 1923. godine. Časopis je naizmjenično štampan ćirilicom, latinicom i na turskom jeziku (arebicom). Podnaslov se također mijenja. Od 1911. List za društvene poslove i za narodno prosvećivanje; od 1921. Organ Društva "Gajret". Kulturno-beletristički časopis; od 1922. Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1924. Glasilo Gajret, kasnije List Gajreta, društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1933. Glasnik kulturno prosvetnog društva "Gajreta". Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : [Društvo Gajret], 1907-1941 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1907-1941 Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 32 cm Language A language of the resource bosanski, srpski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Subject The topic of the resource društvo, kultura Creator An entity primarily responsible for making the resource vlasnik Društvo Gajret Drugi autori Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana Source A related resource from which the described resource is derived NUB BiH Type The nature or genre of the resource časopis NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID <a href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/27065862">27065862</a> Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama 1911 Description An account of the resource Br. 2-24 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1911 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 27065862 https://kolekcije.nub.ba/files/original/d2f4a87359b3de7060ee7f2765772924.pdf 2145311c94bcd422ef981be9f9aac01a PDF Text Text � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Perzijski jezik Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Description An account of the resource Podzbirka rukopisa na perzijskom jeziku čuva građu koja odražava bogatstvo perzijske književne, duhovne i intelektualne tradicije. Ovi rukopisi svjedoče o širokoj kulturnoj razmjeni unutar orijentalno-islamskog svijeta i njegovom prisustvu u rukopisnom naslijeđu Bosne i Hercegovine. Still Image A static visual representation. Examples include paintings, drawings, graphic designs, plans and maps. Recommended best practice is to assign the type Text to images of textual materials. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Perzijski jezik sličica https://kolekcije.nub.ba/files/original/5a71cad8d754515999424c12c5e5a067.pdf b45fe525cecaa063d92b082dcd229732 PDF Text Text � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Arapski jezik Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Description An account of the resource Podzbirka rukopisa na arapskom jeziku predstavlja važan dio Orijentalne zbirke i čuva djela iz temeljnih disciplina islamske učenosti. Rukopisi obuhvataju tekstove iz oblasti vjerovanja, fikha, hadisa, tefsira, gramatike i drugih naučnih područja koja su oblikovala klasičnu islamsku obrazovnu tradiciju. Still Image A static visual representation. Examples include paintings, drawings, graphic designs, plans and maps. Recommended best practice is to assign the type Text to images of textual materials. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Arapski jezik sličica https://kolekcije.nub.ba/files/original/e932aa3a3249289ef4aab2ba3c3e8cf7.pdf ac56586caf514369926366ede91b6e13 PDF Text Text � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Turski jezik Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Description An account of the resource Podzbirka rukopisa na turskom jeziku obuhvata djela koja svjedoče o kulturnim, obrazovnim i duhovnim tokovima osmanskog perioda. U njoj su zastupljeni tekstovi iz različitih oblasti, od vjersko-didaktičke i pravne literature do književnih, jezičkih i praktičnih spisa. Still Image A static visual representation. Examples include paintings, drawings, graphic designs, plans and maps. Recommended best practice is to assign the type Text to images of textual materials. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Turski jezik sličica https://kolekcije.nub.ba/files/original/0b954577a2dca1232fd4ebb6edf05bd6.pdf 95e8eca1dd9d1d1452b078e9c80f50a8 PDF Text Text Poštarina u gotovom plaćena. t ;?<■ ик IP fe W ^»4 '4 ' ж ff' к K I w ■ V ”"■■ Ж ЖМ V?4 fl POJEĐINi BROJ 80 HELERA. v;- Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. '<^ Uređuje redahcioni odbor. V Л ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМаИСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 7 (112) Pret lata godišnje 80kru­ na, na pola godine 40 kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. Čekovni račun pošt steuionice 1119. Sarajevo, subota 24. januara 1920. (2. džumadil-evvela 1338.) Anarhija u Biloa. ta tužne i potlačene Bileće do№шо jučer ovaj brzojav: »Pred deset đaaa napali su pljačkaši u selu Prijevora aa kuću Aga Babovića puškama. Vrata i prozore razlupall. Istu noć su napali i na selo Zaušlje, ali bez uspjeha. Dee 19. januara usred grada u 3 sata .•slije podne napadoše neki dobrovoljei na čelu sa predsjednikom Lazarom Džeietovićem, (sada u službi kod minlaiantva za agrarnu reformu u Beogra­ da) i nekim građanima Srbima na Ah- I meta Karaniehmedovića iz Trebinja i do mile ga volje isprebijaše. Usprkos 60 žandara u gradu još nijesu niti pokušali da zločince zatvore. Ako nam ne možete isposlovati zašti­ tu, molimo da nam od vlade Isposlujete vagone, da selimo i glavama sklonište tražimo. Mjesni odbor.« Nedajmo svog sela! Mо t to: i državi, kojitna pristupaš sa onim istim 1 burnim oduševljenjem, koje fi je srce »S ramena ću glavu dati, АГ kamena jednog ne dam!« osvajalo, kada si svojoj krvnoj braći preko Save i Drine pružio svoju brat­ Abduilah-paša Abuković. sku desnicu i pozvao ih na iskreni za­ Za koga ja pišem? družni bratski rad oko izgradnje za­ Za te moj dobri težače, za te m prvom jedničke nam države i zajedničkih inte­ redu, pa onda i za sve tvoje prijatelje. resa našega naroda. Pjevao si i vese­ Za te kažem. u prvom reda, jer tebe lio se očaran velikom srećom. Prvi bra­ smatram najvrjednijim članom ljudske hijalni istup proti tebi, islamski težače, zajednice i najčestitijlm bićem ljudsko­ umanjio je taj neopisivi osjećaj sreće, ga društva. Ti si jedini među nama koji ali si ipak, u velikom svo-m veledušju cuade svoj prag, koji postojano čuva opraštao braći njihovu griješnu zablu­ klor svojih otaca, koji najtoplije ljubi du, držeći da ih pri tom vođi samo svoju otadžbinu. Ti si najčvršći stup nagon osvete za nedjela iz 1914. koja svoga naroda i najstalniji temelj svoje je na njima počinila austrijska policija države. Tokom dugih i burn.li vreme­ i žandarmerija. Tim nebratskim činima na pokazao si što možeš. Država, Koja ispunjena je cijela jedna godina našega je od tebe samo tražila i — silom, ako oslobođenja. I danas je — na grdnu ne milom — utjerivala one silne pore­ sramotu — jOš jedan veliki broj luze, ispraznila tvoje žitnice, odvela ti peških stvorenja, koja su se, izgleda, i zadnji komad hajvana ispred kuće, organizovaia sa svrhom, da te orobe i djeci otela oca, nemoćntku hranitelja, raskuće. Dne silne tužbe iz skoro svih \ oduzimala ti krv tvoje krvi, orobila ti I krajeva naše domovine, vapaj razuđei, i' i mal i evllad puneći svoje bezdane dže- ‘ nih žena i djece, zaklanih muževa i iz; jpove i zadovoljavajući svoje nezasit- I mrcvarenih nemoćnika, garišta tvojih i »e želje, — država te je ta gospodarl stveno i ekonomski upropastila i uni- ■ domova i otimačine tvoga blaga, hara­ nje tvojih njiva i uništavanje tvojih šu­ štlla, a da nikada nije ni pomislila da ma, zatiranje tvojih vrtova i rušenje poboljša tvoje bijedno stanje. Austrija, tvojih voćnjaka jasno govore kako je I koja je preko četrdeset ljeta haračila težak tvoj život, što moraš da podno­ po našoj domovini, gledala je tebe ka­ siš i kako da se boriš ako hoćeš da ko truneš i stradaš u svojim siromašostaneš na svom dobru, pod- jsvojim . nim i nezdravim kolibama, kako ti gikrovom i na očinskom pragu. I ti to z ne mal u trošnim stajama i kako se snosiš uzdajući se još uvijek u praved­ /,1 mučiš i patiš sa rđavim oruđem. Sve nost, uviđavnost. čovječnost i bratstvo je to gledala ta nositeljica evropske — ti to snosiš, jer momentano ne znaš, kulture i nikad je ne ganu tvoja bije­ što ti drugo preostaje. da i jad, nikada nije ispunila svoje najPostigao si vrhunac svojeg očajanja. / preče dužnosti prema tebi. Ona s» nije Vapaj bilećkih i rogatičkih muslimana / starala da ti pruži priliku, da sebi sa­ za cjelokupnim iseljenjem, za kojim se gradiš pristojnu i zdravu kuću, nije se povode još mnoga mjesta nameće nam iurtnula — ili vrlo malo — da ti se u sumnju, da i nas moguće ne čeka gorka slučaju bolesti pruži liječnička pomoć. sudbina užičkih muslimana. Malo se brinula za tvoju školu, u kojoj Ti, islamski težače, koji vjerno is­ bi tvoj mlađi naraštaj stekao najnuž­ punjavaš svaku državljansku dužnost nije znanje. Nije htjela da poduzme ne­ naprama svojoj državi, moraš od svoje ku vrst reorganizacije tvoga gospodar­ države uživati | svaku pravnu zaštitu stva, da preustroji staje tvoga blaga, i treba da budeš ravnopravan sa svim da tvoje blago oplemeni. Obrađivao si svoju zemlju na jsi način kan . t>ieđ drugim svojim sunarodnjacima. I ako da­ našnja naša vlada, koja je dužna da te 100 godina a ta država nije htjela, da štiti, koja raspolaže silom i bajonetiti dadne moderna sredstva . da olakša ma, koja mora da te brani — neće to tvoj teški trud. Tražila je od tebe sa­ mo žrtve, silne i neopisive žrtve, a ti da učini, onda te ona rješava tvojih si podnašao i pregarao sve. Oštricama podaničkih i državljanskih dužnosti. svojih bajoneta zapovijedala je tvojim Ne, islamski težače! Ti nećeš i ne oduševljenjem, ali te nije nikada odusmiješ ostaviti svoje domove i svoga tmtkševljavala. — Dugo si podnosio i trpio, dobra i u masama iseliti. Tvoj očinski Lsprh kada . nijesi mogao više, sabrao si dom i plodna tvoja polja, koja si svo­ СЈггупе okrnjene sile, doprinio si još jed- jim znojem kroz vijekove obrađivao, sve'rfnAdlućnu žrtvu, stresavši a svojom krvlju, krvlju svojih -otaca, ie bas tu nn<mivši kraj bezobzirdjedova i pradjedova branio i od vuka ■ЦВ 1 «ircdm J.I ^Ceniu: utemelje i i od hajduka zar sada da pustiš u krv■HHhbij:i matermu zu ••JiJ.tkžavu. ničke. ruke svojih ubojica? - - Pod tvo­ jim krovom i na tvom dvoru, islamski ml a im z t;>. št„ državu. težače. rodio se je, živio i ^miro tvoj >žc vodi se tačno po' te, . otac, tvoj djed i tvoj pradjed, koji su taj skupi amanet čuvali i tebi ga sada uitnialhna. pa se opovjerili. Dični sine slavnih djedova Bkiuall::-. koji ui- svojih zadužen si i pred Bogom i pred ljudina braniti i čuvati dobar gjas i dičnu uspomenu svojih preda, njihov dom u kojem te rodiše, jezik u kojem te odgojiše, svoju svetu vjeru ti kojoj te osvijestiše, kao i njihovo narodno obilježje. Trebaš biti svjestan, da je samo islamska krv u našoj domovini prava, čista i neokaljana slavenska krv i kao čisti potomak bosanskih patarena imaš neoskvrnjivo otadžbinske pravo r na naše tradicjjonalno narodno ime. Razbojničke bande koje «e dižu poo krinkom nacionalizma hoće da i tebe zatru i unište samo za to jer ispo­ vijedaš leđnu drugu vjeru a ne hrišćansku. To je krvni ispad proti najčišćega dijela naroda hrvatskog i srpskog, ispad proti jedinstva naše narodne dr žave i ti razbojnici nijesu onda tvoja braća. To nijesu onda niti Hrvati niti Srbi, to su naši narodni i državni ne­ prijatelji i za takove imaš onda samo jedan jedini odgovor: Samo bratu bratsko srce, a n e b r a t u šilo za o g n j i I o ! Stoj i brani se! Inž. Čelić. Sarajevo, 23. januara. »Demokrati« se spremaju na provo­ đenje fuzije, još nešto interesantnije: »Ovih se dana udaraju solidni i — trajni temelji jednoj jedinstvenoj jemekratskoj organizaciji rla podlozi jednog jedinstvenog savremenog političkog, ekonomskog i kulturnog programa«. To javlja, pa još masnim slovima, najuređeniji list. »Glas Naro­ da«. I u to se mora vjerovati. Molimo gg. čitatelje, da nam oproste što ćemo na ovom mjestu citirati još nekoliko stavaka iz ovog najkulturnijeg lista. »Trešeljak« je danas zauzet drugim stvarčicama, pa moramo da ovdje citi­ ramo. »Glas Naroda« nagoviješta od­ mah iza gore citiranih riječi: Nije isključena mogućnost da se sve dosadanje grupe Dom. Zajednve, a to su u prvom redu nacionalci, napred­ njaci i samostalci. stope u jednu jedin­ stvenu Demokratsku Stranku. U sa­ mom Dem. Parlam. Bloku ostale bi kao nezavisne grupe — Republikanci. Socijalisti i možda nekoji građanski elementi iz koje bivše srbijanske stran­ ke. Da malo objasnimo gornju mudrost. Ovih se dana udaraju solidni temelji dem. organizaciji. Drugim riječima: dem. zajednica do sad je bila na n e- Godina li. i solidnim temeljima jedna krpanja . i »zmešanija« bez oslona u narodu, koja ima »kao val da neposredno posle toga i (stapanja) poplavi čitavu našu oj tadžbinu«. Prije ove »poplave«, veli »Glas Naroda«, provešće se jedini s t v e ufa organizacija na podlozi jer , dinstvenog političkog programa, i No ostade kao nezavisne grupe — I Republikanci. »Jedinstvena« demoI kratska Stranka biće dakle i repiiblii kunska i monarliična. Zašto i ne bi? i Svi hoće vlast, a »filozof« Cicvarić i već je davno kazao, da je regent — i kralj-republikanac!.... I »Poplava« će imati i jedinstven ei k o n o m s k i program. Zašto ne? NaI prednjački kapitalisti čuvaju slast isto • tako, kao što je čuva jedan socijalista i Koraljeva tipa. A »jedinstvena« će I Stranka biti i za kapitalizam i proti i njemu; i za privatnu svojinu i proti i njoj. Kako već gdje poplavi. Tako je i bilo do sad, pa zašto da ne uzide. i daI lje. Hvala Bogu ■Turaka- je dosta! I I kad se bude pljačkala njihova imo! vina, onda se može mjeriti ako ćeš i i komunističkim aršinom; onda grabi bez . pardona! Na taj način uesanio da neće I ogladnjeli šačica Koraćevih pristaša, 1 nogo će biti ćelepira i za naprednjačke I bankare. Moći će se omastiti i- Dr. Kra! mer. Kulturno je »Stranka« i onako homoi gena: svi pripadaju rilozoiskoj struji — cinika. Treba još samo riješiti pitanje, da li će biti amoralna ili antinivralna. , »Glas Naroda iznio je . гл.Ј.нес. radi kojih je nužno provesti stapanje i or: ganizac ju, pa ćemo i to spomenuti. On ' veli: -Samo jake organizacije Sinaju ; pravo na politički opstanak, a samo sa| vršeno izvedene političke organizacije i na vodstvo državnih poslova.. Drugim i riječima: .Dem. Zajednica- nije imala ! prava, da ugrabi vlast, niti je smije zai držati sve dotle, dok ne nastupi savrI šena — poplava. Mi drugo nijesmo ni tvrdili, pa nas veseli, što je do te istme ј jedva jednom došao i »Glas Naroda«. Hvala mu na ovom nehotičnom priI znanju, što ga je učinio u strahu pred' gubitkom jasala. No uza sve to ga mo! žemo uvjeriti, da će se pad sadanje »zaslužne« vlade dogoditi bez svake »kontra-revolucije«. Ona će ispuhati ! kao mušemali fenjer usprkos tomu, što »Glas Naroda« njen opstanak veže sa opstankom — države. Skori će dani pokazati ko se je pre­ vario: mi ili gospoda sa »demokrati S'kih« visina. Iz Sandžaka i Makedonije. Muslimansbi kongres u Skopiju. Izabrani odbor izradio je nacrt pro- ■ grama muslimanske organizacije, o ko- I jemu se je vodila diskusija nekoliko da- | na. kongres ga je primio sa nekim iz­ mjenama. U savezu sa programom iz­ rađen je i usvojen također i štatut or­ ganizacije sviju muslimana izvan Bo­ sne i Hercegovine. Ovaj, štatut predvi­ đa zasebnu, samostalnu organizaciju i u slučaju ako stupe u zajednički rad sa kojom od postojećih stranaka. Pro­ gram glasi: I. Potpuno obezbjeđenje lične slobo­ de i ustavnih prava, koja se do sada nijesu u cjelini uživala. 2. ITiniiena proporcio-naltJog izbornog sistema pri izborima za općine i parlamenat. Za Vrijeme |zbora broj naših, poslaničkih kandidata ima odgovarati razmjeru našeg stanovništva. 3. Da se brzo rješavaju i otpremaju molbe onih osoba, koje se obraćaju adminisirativnim vlastima, treba da bu­ de uz svakog šefa sreskog i okružnog po jedan muslimanski savjetujući or­ gan, jer je uslijed različitosti jezika i podrijetla u našim krajevima potrebno, da bude pored sreskog i okružnog na­ čelnika po jedan musliman pomoćnik, koji bi na to mjesto došao izborom ve­ ćine glasova. Vojska. 4. Primjena i izvršenje vjerskih pro­ pisa u pogledu vojnika muslimana: a) u.tanovijetifem odvojene к-иЈите za vojnike muslimane; b) postavljanjem imama u bataljonima u kojima ima muslimana; c) oslobođenjem vojnika muslimana o.<! vojne dužnosti za vrijeme musBfcjr blagdana i dopuštanjcin, da sloboth vrše svoje vjerske obrede: d) utješiti kapu muslimanskih vojni ka na način, koji odgovara musliman sirim vjerskim propisima i osjećajima. �.ЛРАВДА' Ctpana 2. Strana | silno pritisli i opustošili, imade se od- | Šeriatske stvari. 5. Muslimanska vjerska i prosvjetna : mah ‘i bez suđenja predati vlasnicima, »danja moraju se postaviti na osnova­ I koji na to imanje imaju tapije ili mogu ma anteno m i j e. Takovo uređenje j dokazati'svoje pravo na. koji drugi naima se Sto prije u našim krajevima pro­ ' čin. . 14. Država imadu da naknadi štetu za vest:. Naši odnosi sa hilafetom imaju pokretnu i nepokretnu imovinu,»koja se zakonom osigurati. 0. Medrese se imadu preurediti na I je za vrijeme rata i prevrata opustoše­ na i opljačkana. suvremenoj metodi te propisati i preu15. Budući seoski i varoški opštinski ’đesiti njihova nastavna osnova. S tim odbori pri razrezu poreza i prireza ne u savezu: a) svi daći teoloških škola imadu se j vode računa o pravdi i pravici, treba dozvolili, da oni kojih se tiče imadu c loboditi od vojne dužnosti, kao i svi pravo, da budu prisutni kad ovi odbori službenici džamija i tekija. vrše ovake stvari. hi ima se otvoriti jedna škola za ob16. Sva imanja i zemlje, koja su od ■ ;zovanje šeriatskih sudija. okupacije 1912. do danas data u zalog c) šeriatskim sudovima upravljaju ! li su prodala, imaju se povratiti na­ muftije. Da bi se što bolje upravljalo trag onim izbjeglhn građanima, koji su ' akufima i prosvjetom, treba obrazo­ prinuđeni, da se povrate u svoju otadžvati nezavisne odbore, koji će biti od­ biim. s lim. dp oni vrate ranije primlje­ vojeni ad niuftijskih zvanja. 7. Neodložno izvršenje šeriatskih pre­ ni novac. 17. Povlasticom u taćki 16. imadu se , suda od strane izvršnih vlasti. Vakufi. l.orisr;; i oni. koji se nijesu iselili, ail 8. Obezbijeđenje sviju muslimanskih 1 su zbog terora ili tislijfed moralnih i vakufa od svakog nasrtaja i miješanja. materijalnih neprilika. ■ koje rat uzro­ a) sva vakufska, džamijska .i školska kuje. biii prinuđeni, da prodadu ili zadobra koja su uzapćena i uzurpirana 1- ; lože svoje imanje. Trgovina. madu se povratiti i predati svojim va­ 18, Obezbjc'enji' slobodne trgovine i l kufskim povjerenstvima. davanje olakšica trgovcima. Srazmjeb) ona vakufska dobra, koja su ošte­ ćena. imaju se komionaJno pregledati, ran broj muslimana imade ući u trgo­ pa odmah popraviti ili štetu naknaditi. vačke komore. c> sva groblja, koja su porušena imaAmnestija. 19. Treba da se odmah podijeli. opća dii ч' povratiti. dl groblja uopće imadu se smatrati amnestija. Štampa. k; ’ muslimanski vakufi. e) \ ' T se prlboči troše na ono, i 20. Slobodna štampa u granicama učnn -п namijenjen'; suviše! se ustu­ stava. paju muslimanskim opštinama, koje će 21. Stranački organizacioni Statut sa­ ili upotrijebiti n muslimanske dobrotvor­ stavni je dio ovog programa. ne svrhe. Prosvjeta. 9. Sloboda nastave na narodnom je­ ziku. Usvajajući obaveznu iMstavu u osnovnim 'školama, nadzor i uprava u nm školama prelazi na muslimanske O ustavotvornom odboru javlja Eopštine. U nastavnim osnovama tili i škola predvidiće se također i učenje : poha : »Održana je" sjednica predstavzvaničnog jezika, te muslimanske op­ I nika vlade i opozicije, na kojoj se rasštine određuju no svojoj uvidavnosti i pravlialo pitanje u itavotvornog odbo­ ra. Kako sporazum u izvjesnim tačkarazred, u kojem će se zvanični jezik ma i zahtjevima opozicije nije još po­ P' četi. Za uzdržavanje tih škola držastignut. definitivna odluka nije još dov’ uaje muslimanskim opštinama sraznešena. injerni đ’o od poreza, koji su namjenjeni prosvjeti. Mlade kolo republikanaca, koje već Agrarno pitanje. Izdaje list »Republiku*, spojilo se sa re 10 Pošto se agrarna reforma primipublikanchna oko Jaše Prodanovića. jenjuje na spahinska dobra, a takovih Oni će sada raditi kao jedna stranka, zemalja nas nema, zahtijevati, da se imaće svoj jedan glavni organ -i izići pravo vlasništva i raspolaganja, koja ; će na izbore zajedno. su sada važna za zemlje, zakonski za­ štite i potvrde. 11. Zemlje i zgrde, koje su državi potrebite za opće svrhe, imaju se eksproprirati putem jedne komisije za pro­ cjenu. Polovicu članova te komisije bi­ raju vlasnici. Odavno se je osjetila potreba, da se 12. Stanovništvu treba zemlju poste­ osnuje jedr.ja stručna organizacija šepeno dijeliti, te se imade davati slo­ bodna mirijska zemlja onima, koji s i riatskA sudaca i vježbenika, ali do da­ nas se, nažalost, o tom nije ništa oz­ njom graniče. biljno poduzimalo, niti se je što stvar13. Da se vrate pravim vlasnicima ona imanja, na kojima su uslijed ratnih I no učinilo. Danas, kad postoje gotovo sve stručne organizacije državnih či­ prilika zgrade porušene i stoka i ostalo novnika i namještenika. I kad se na •razgrabljeno. Isto tako i zemlja napu­ temelju tili organizacija osniva savez štenih čifluka. koju je država raznim državnih činovnika i namještenika, ne licima ustupila ili koje su pojedinci na- Stručna organizacija Bnrlat. sudaca i vježbeniha. F E LJ TON. A Hffzi Bjelevac Rene Logotetides. (28) Bilo joj je teško —teško da je proplakala. Na­ kon četiri godine što je istrgla iz svoga srca jednu ljubav prema čovjeku, kojeg se je bojala, e je ne­ prijatelj njezina naroda danas jc htjela da oživi tu istu ljubav i da je osjeti. Bol je postajala sve jača i jača i Rene klone na stolicu sakrivši suze da te­ ku po tim starim papirima i uspomenama na ko­ jim je bila ispisana mladost i — prva ljubav!... i i ; ; i [ , Ihsan se je vraćajući se kući uvijek po običajp i susreo s Ifetom ili Sabihom, uvijek na određenom mjestu ođ prolaza Nuri Osmanije do Sultan Ahmedova mejdana. A danas je mimoišao taj put i po­ i šao ».lokušom«, da dođe prije kući i da ostane sam. Nešto ga zahvatilo naglo svega i on i nemisleći na Renu osjećao ju je tako blizu i tako sil­ | no da nije ni časa pomislio na Ifetu. Izašavši na I Bajeziđ skrenuo je naglo lijevo prema mjestu sas­ : tanka, pregledao brzo trg Sultana Ahmeta i neopa- ; I Ifete ni Sabihe vratio se natrag kući. Kod kuće je Ihsan razmišljao. Sjetio se zadnjih i svojih riječi što ih je rekao pri rastanku Reni: da će se možda u životu opet naći I gle! Njih dvo­ i je nalaze se opet u životu na istom mjestu, gdje su se upoznali.. No nekad kad su se istom upo­ 1 znali nije među njima bilo onoga što je danas — 1 PRAVDA' “poj možemo, a i ne smijemo ni mi šeriatski suci i vježbenici ostati skrštenih šaka. Osim toga stojimo pred reformom šeriatskili sudova i proširenjem njihovim na sve islamske krajeve u našoj državi, tc bi prema tome ta naša organizacija I bila najpozvanija, da saradujc na toj re­ formi. Pisac članaka »Naši šerijatski sudovi- u »Pravdi« lijepo je karakterisao nesredenost šerijatskih sudova i , mizerno stanje šerijatskih sudaca i vježbenika, gdje jedan kadija treba ste­ ći bijelu bradu, pa da tek onda , dođe u ј IX. čin. razred, a jedan šeriatškj vjež­ benik da kuburi sa svojim adjutumom po 8—10 godina, dok bude imenovan I kadijom. Daljcnjc razloge o potrebi naše or- i ganizacije suvišno je navoditi, jer ko J grd je služio kao šerijatski vježbenik, taj će ih dobro poznavati. S kim god I amo od svojih kolega o tomu razgova- | rali, svaki je uviđao potrebu naše or­ I ganizacije. ali ' e je do sada svak kra­ tki, <Ц javno istupi i da tu akciju po­ vede. ■ Uočivši naš položaj i naše stanje s jedne, a našu dosadanju pasivnost s druge strane, odlučsmo staviti svoj pretilog za organizaciju šerijatskih su­ daca i vježbenika. Ujedno predlažemo da gv. šerijatski suci i vježbenici u Sa­ rajevu uzmu tu stvar u svoje ruke i čim prije izrade pravila i sazovu konstituirajuću skupštinu u Sarajevu, a gg. kole -c iz ostal.h mjesta molimo, da ovaj naš predlog javno ili pismeno i podupiru. Ako se ko ne slaže s ovim predio gom ili ako ko ima kakav bolji ili shodnji predio«, neka ga izvoli javno Vtalinoti. Bil-hajr! U Gračanlci 31. decembra 1919. Šerjatški sudac; M. A. Kapctanović. Šerijatski vježbenici: Ć. Salkić. N. N-.llandć. Politici pregled Regent će ove nedeljc ratifikovati versailleski mir. prijatelji nam šalju — ultimatum. U utorak na večer se sastalo vrhovno vi­ jeće pod predsjedništvom Clemcnceaua. da raspravlja o jadranskom1 ipitanju. Poslije diskusije sa jugoslavenskim de­ legatima vrhovno vijeće se pridružilo ■ Nlttijevom stajalištu, te je beogradskoi vladi dalo rok od 4 dana, da pri­ mi bez ikakove rezerve' projekat kom­ promisa. jer da će inače londonski ugo­ vor od 16. aprila 1915. biti u cijelosti i neposredno izveden. O jadranskom problemu javlja pari­ ški dopisnik »Epohe«: Pitanje spora iz­ među nas i Italije privodi se kraju. De­ finitivno je riješeno pitanje Albanije, u kojoj Jugoslavija kao svoju sferu dobija sjeverni dio Albanije s Bijelim Drimom kao granicu. Jugoslaviji će pri­ pasti Skadar i Lješ. Pitanje Dalmacije također je riješeno. Zadar dobiva opštinsku autonomiju pod kontrolom lige naroda. Isto riješenje donijeće se i za Rijeku. Ideja o maloj međudržavi ri­ mladogrčke ideje, koja je pošla da razori Tursku i mladoturke, koji će očuvati Tursku. Zadatak Renin i svih onih, koji su došli s njom i za koje i on zna sastoji se u tome, da što prije sruše ovaj sis­ tem. Za tim idu i miadoturci. No Grci idu još da­ lje, tražeći da se dijelovi Tracije i istočni krajevi Epira pripoje Grčkoj. A povrh svega toga traže i u Anatoliji za sada najdalekosežnije autonomije. Cari­ grad. kao trgovačko mjesto skoro je posve u rukama Grka i Jermena, pa bi na taj način u stvari bili Turci potisnuti iz Evrope. Kroz ove sumorne misli 'sinula naglo i jedna svijetla misao, koja ga je napunila nadom, a dušom prolila blago svijetlo svoje, koje je talilo zaleđenu ljubav. Da Ihsan-istrgne Renu iz mladogrčkog pokreta? Jest, ona je htjela jednom napustiti tu igru revolucionarke i predati se ljubavi. Ona je žena — ljubav će nadjačati pasiju, nestaće mržnje u njezinom srcu na Turke A on — Ihsan je može ijubiti, jer ono što ga je nekad s njom vezalo nije još poki­ dano. To eto i sada osjeća nakon četiri godine . No najedanput javila se ifeta. Zar nije već gotova stvar? Zar se može nazad; još sada, kada je on sam tražio . . . Ona meka dhša, ono srce, ona ljubav! . . Ah to je sada nemoguće . . Njezina ljubav sličila mu majskom cvijetku na kojem titra još bitra rosica, koja će pred suncem izčeznuti da njezina boja bude ljepša, da miris bude jači, kada se preda suncu . . U njegevoj duši nastao boj za Iju bav, kojaje nudila sve i za prošlost, koja ре značila sve.. Ihsan je osjećao tu nutarnju borbu, osjećao je tako fizički da mu je prouzrokovala boli u glavi I činilo mu se. kao da će mu se rasprsnuti. Obilo ga ječkoj potpuno jc odbačena. Cijelo pita­ nje inje riješeno usljed pretjeranih zah tjeva Italije u Istri i u njenom zahtjevu, da željeznička linija Rijeka—Trst os­ tane u njenim rukama. Pašićev intervju. Naročiti dopisnik Reuterove agencije intervjuisao je Pašića, koji jc izložio glavne crte našeg programa u diskusijama jadranskog pi­ tanja pred vrhovnim savjetom. Paški je rekao: »Sjednica od subote kao i današnja bila je 'posvećena izlaganju naših gledišta i naših želja. Nadajmo se da ih je vrhovni savjet povoljno pri­ mio. Naša je glavna želja, da se nađe riješenje, koje bi ne samo skinulo s dne- . vnog reda jadransko pitanje, nego bi moglo poslužiti za osnovu budućeg prijatelj-tva između Srbije (!) i Italije. Glede Rijeke možemo sanio da polio- _ ' :mo, da je to pristanište od bitnog in­ teresa po našu zemlju, jer predstavlja njen jedini izlaz na more. Za nas je to mijglaviiije, jer dovodi u pitanje čitav i li' ći razvitak ekonomske snage Jur'.skis lje. Sa druge strane treba se sje­ titi da je Rijeka vrlo udaljena od Italije : da je od nje odvojena širokim pojasom zer ;e. Pitate me da li je moguće ri­ ješit: ovo pitanje putem kompromru. Mogu samo odgovoriti da smo već ucmil! znatne u e.tpke kao na primjer u : t: ugi W:lsonovc Г.: je, prema kojoj je i ulija dobila četiri stotine hiljada na­ ših suplemenika, koji su ostali itzvaji sjeverozapadne granice Jugoslavije. Naši su predloži uvijek hili zasnovani na principu narodnosti, nncijonalne ne­ zavisnosti i isticanja naše zemlje. Korespondent je pitao Pašića da I, misli da će dolazak D’ An^unzijcvih delegata biti od koristi. Pašić je odgo­ vorio. da ne misli da će ti delegati moći ina u čemu da pomognu. D’ AnnUnzio stalno teži, da jadransko pitanje riješi sam bez učešća konferencije mira i bez spoljnjeg uticaja. Izgleda da jc dockan za izašiijanje delegata. Govoreći o ekonomskoj situaciji Sr­ bije Pašić je rekao: »Moja otadžbina užasno je patila za vrijeme rata. Sta­ novnici su izgubili svu stoku i sve po­ ljoprivredne sprave, koje je odnio nepjijateij. Sve postojeće fabrike uništene su. Naše su željeznice potpuno razore­ ne tako, da mi danas nemarno stvarno piicakvog željezničkog saobraćaja. Naš narod n je nikad znao za talas lijenosti, koji je obuzeo tolike dijelove Evrope otkako jc rat završen. On ima potre­ ba, on želi i voljan je raditi, ali mu ne­ dostaje alata i odijela. Za obnovljenje ' blagostanja u našoj zemlji potrebna i nam je finansijska pomoć, a čim ju bu­ demo dobili, mi ćemo imati vjeru « najljepšu budućnost Jugoslavije. Jugo­ slavenski je narod uvjeren, da će ga j 'britan ;ka nacija pomoći i ,da će mu poI kazati i u budućnosti simpatije, koje s« sc uvijek manifestovale u toku rata. Netačna vijest. Presbiro javlja zvaućno: Talijanski listovi javljaju da jc 1 u onom dijelu Albanije koji mi držimo, planuo ustanak i da su naše ćete ima­ le borbu sa ustašama, koji .su im čak I zaplijenili i jedan top. Sve su te vijesti I neistinite i izmišljene. Pravi ustanak hladan znoj zureći u jednu neodređenu tačku, koja je bila negdje daleko u -đubirti njegove duše, koja se je rasplinula u bezkraju. . . i činilo mu se, kao da vidi kako se iz tanke maglice, gdje više ne dosiže njegova misao ni po­ gled diže u zlatooj auroli lik žene s velikim crnim očima, primiče se njemu, a tajanstven glas obliva njegovu dušu: „Ја sam došla sa srcem i bila sam spremna da izdam svoj zavjet . . . Ihsan je sklopio oči i oćutio, da je nešto tajno i slatko napunilo njegovu dušu. VI U Abdurahmanpašinu konaku pripremalo se pomalo za Ifetinu udaju. I ako je Ifeta bila već u dvadesetim godinama nije bez neke djetinje rado­ znalosti pogledala svaku stvar, koju su krojačice iz najboljih carigradskih salona izrađivale Paša je htio da svoju jedinicu dostojno.opremi, tim više jer je odlazila i u jednu kuću, pa i ako jednog »doš­ ljaka« ipak veoma viđena i bogata. Paši se je kao starijem čovjeku svidila i još jedna stvar kod Ihsana, da se je odmah odlučio na ženidbu čim je djevojk j upoznao, jer »tako je rađeno i u njegovp doba« Г"’ je više sreće bilo u obiteljima. Osimto^J^^^ bio nenjen i u krugovima mU'lig^^HgaggK Чо je te !:o u t i ngi IO Muslimani �6>9j 112 — Broj ПРАВДА* — „PRAVDA, bjesni u južnoj Albaniji u zoni, koju su okupirali Talijani, gdje je došlo i do borbi između Talijana i Arbanasa. Dioba Arnautluka. Predsjednik Nitti izjavio je interesovannn savezničkim silama, da se ИаГја odriče otoka u Đodekanezn u korist Grčke, ali zato unatra neophodno potrebitim, da joj se povjeri mandat u Albaniji. Kako se u političkim krugovima govori mandat Italije nad Albanijom može se smatrati kao gotovoa Činjenica. Svi protesti albanskih prvaka ostali su bezuspješni. Raspust turskog parlamenta? Lon­ donski listovi primaju' vijest iz Carigrada, da je skupština raspuštena zbog nedovoljnog broja prisutnih poslanika. Diktator francuske, ministar predsjcđnlk Klemanso pobijeđen je pri iz­ boru za predsjednika francuske repu* Nike. Pobijedio ga je Dešanel. Ušljed toga je Klemanso dao ostavku i po svoj prilici se vraća novinarstvu. Ničija nije do zore gorjela. U jedinom razgovoru g. Klemanso je izjavio da kani za nekoliko dana otputovati u Egipat, gdje će ostati 2 mje­ seca. Nadalje je izjavio, -da ne će pisati nikakovih uspomena. Vrhovno vijeće u namjeri, da pomog­ ne teškom unutrašnjem položaju Rusi­ je. dozvolilo e izmjenu robe između Musije te savezničkih i neutralnih zemalja. Tđ ni u koliko ne mijenja politiku saveznika prama sovjetskoj vladi. Engleska je radnička stranka objavila manifest, u kojem odvraća vladu od svake vojničke akcije protiv Rusije naglašuje potrebu. Ja se smjesta sklopi mir sa moskovskom vladom. I I I i I i i । 1 ' ! I : ] Svi engleski ratni brodovi koji su u Malti stajali na raspoloženju, upućeni su u Crno More. Francuske bolničke I lađe dobile su također naređenje u To- i uDnu; da otplove za Crno More. шажлеашшЕтажсшшпкиа Domaće vijesti NAŠA JE DUŽNOST da ne za­ boravimo ni našega težaka! Koji god nas je svjestan, da nam svima treba prosvjećenosti, dužan je da ras­ tumači i našem težaku potrebu jednog lista, koji će ga prosvjećivati 1 unapri­ jediti. Zato nakanismo da izdajemo »Po­ uku« i nadalje kao težačke glasi- ; I o naše organizacije. Poisljeđni je čas, pa molimo sve naše prjatelje i čitaoce »Pravde«, da šire »pouku« među narod. »Pouka« će izla­ ziti dvaput mjesečno. Pretplata će joj biti 20 K godišnje Hl 12 K na po godine. Pretplata se šalje: Radnom od­ boru J. M. O. u Sarajevu sa na­ pomenom: pretplata za »Pouku«. Radiklna stranka... Balkanizacija Baščaršije. Jučer smo oko 1 i po sat iza podne imali priliku, da promatramo jedan strašan, primjer zloporabe uredovne vlasti. G. komesar financijalne staže Duraković — tako se je predstavio našem uredniku uhva­ tio je jednog dječaka, koji je navodno kriomčario duhan i uredovao proti nje­ mu na taj način, da ga je čupao • za ušii šta' više ga okrvavio u pre­ i i velikoj službovnoj revnosti, l-.mlika se je zgražala na ovaj balkanski postupak, i a mi ga iznosimo na javnost sa zahtje­ | vom, da se oštrom kaznom učini kraj 1i torturi, što je usprkos zakonu provode ' ' neki organi javne vlasti. Ovo prelazi granice, pa je već u in­ teresu same vlasti, da svoje or’ano po­ uči u pristojnom ophođenju, kako ne bi izazivali javnog skandala. Negodova­ • nje publike moglo se je vrlo lahko pre­ I I tvoriti u insultiranje g. komesara, pa ’ je tako lahko moglo doći do ozbiljnih ‘ posljedica. Riječ ima g. Dr. Sijan. i | Koža za niuallline. Povodom okružni­ ' ce. kojom su pozvati mualmi da sa­ ' kupe i pošalju novac za podignuće ko­ I! že po označenim kategorijama, neki su ■ muallimi prve kategorije poslali novac i ispred sebe i još dvojice-trojice naj- ' wžih kolega, a nisu se pobrinuli, da o- ;j IMjeste sve muallime svoga kotara. I jc baš to imao na umu. pa je !| i odredio, da ina illmu s.< ' HB^^biju materijal za c Je ci■MMMhrud. a ne ?' tu. St" v.i шСнЕмЗЗ^Шапк. muallimi. muallima svoga kotara, da tje mogu do­ biti kožu sve dotle, dok ne pošalju is­ kaz i novac i od izostavljenih muallima ili nam ne jave da izostavljeni mualliallimi ne reflektiraju na tu kožu. Prvoj okružnici dodaje se još. i to, da unuallimi, koji su članovi šireg odbora a is­ todobno su i I. muallimi u kotarskom mjestu, imadu prepustiti raspačavanje kože jednom drusjom. ali najsiromašni­ jem mualimu. Neke nas kolege opet mole, da i za ostale miialime pošaljemo materijal za cijele cipele, jer je tomu svaki potre­ ban. To znade, ali vrlo žali, da tomu ne može udovoljiti, jer materijal za ci­ jele cipele dobiven je samo za sedam­ deset .pari, — dakle toliko, koliko ima članova odbora i muallima prve kate­ gorije. Kože za donove odbor je do­ bio u težini od 106 kg. — dakle toliko, koliko mogu dobiti svi .ostali muallimi samo za poludonove. Povrh svega nastojanja, odbor nije mogao isposlovati viši kvantum, a i ovo što je dobiveno, imade se zahvaliti njegovom neumrnm radu i zauzimanju jedne uplivne ličnosti na trg. i obrt, ko­ mori, jer slične korporacije pa čak ni činovnici nisu mogli ni toliko dobit.. šaljući iskaze neki nas muallimi mo­ le. da na nadležnim mjestima poduz­ memo korake, kako bi i muallimi do­ bili aproviziranje iz činovničkih konzuma. Odbor je pripravan, da to drage volje odmah učini, a istodobno moli da ga gg. kolege o svim sličnih) nepravJama uvijek iz viješću ili. kako bi isti odmah -nogao poduzimat' nužne ko­ rake. Odbor. U kraljevstvu SHS dosada ima 300.000 sirota bez oca i majke, za koje će se brinuti država. идиг.длдг-угг V. sva--' .'-v-vn ТгвбвЦаћ Iz bave. Bes pctrtđrtva radio stanica do biumo sa rumunjsko granice ovaj brzojav: ,,Atanaoijo Sela, predsjednik bosansko vlado, Sara­ jevo. Uspjelo. Prebačeno sedamnaest komad*. Trunspoitiubrer Risto", Pošto nad telefon naiiia veze sa vladinom centralom, niiSljaemo da se radi e aabuni, pa aamoUemo spoj sa g. Atom, no dobismo odgovoa da je na „eluibeuem putovanju". To je bio raz­ log, da smo još jednom pročitali depešo. ..Us­ pjelo. Prebačeno sedamnaest komada". Čndca li brzojava! Koji je vrag uspio i kakvi su komadi? Nešto ragoustnije od Nastićeve rane. Bacilo nas u merak, pa sapilasmo.gdjo je z Ato. Rekoše da je u Brodu kod aeetnča Hi,te Koslien. Zatralitmo spoj, t li opet mutiš. „Gospodi* ee Ato časti pa no moše ne telefon." Čekali imn cijeli dua, ali oa se ne javlja, Megjutim nam stiže brzojav ovog sadržaja' „kistu Kosti? opet sprema transport duhana. Obratite pažnju financije A-gas‘ Vrag bi znao ke je Argoe, ali pošto je poznato, da jo Kosile i prijo švercao dolina, opravdana je sumnja, ris jo ponovio švercanje, pa poaivamo padležue vlarti, da ве zainteresuju ša ova brzojave. A aijo iekljućano, da je Ato u Brodu baš radi toga, da oblakše posao svora sestrić« Ispod crte. Ni u tovar ni u treieljak. Hailo, °*^Ј° Ali ef Raljović. — Habdijere, g. kolega. — Šia aar ia Tvoj kdagn? Ja; bivši viriiieU bivši vak. direktor j bivši roda 99 postotaka? Ja tvoj kolega? Ja, koji imam vike xiata neg« vakufska uprava? Marš! btani da ti objasnim: ko dika nos. brto će biti boo! U Mostaru bijasmo Misa: Ti opeiniki ćate, a ja nešto malo niže. U wHnsavat«" »pet o!er,ajne i snbliau: Ti fakinoki pisao, ja fakirski odgovarao. U 1917. bijah ii tako ГВvan da ol u mom geijcsdu »nio kakuičijo jaje. Roslulio ai se mojim imenom i pod majna fir­ ma ianio uredovne podatke, koji te saOpćujn •amo intimneima. Nabrojao ii dapače i svojo veliko darove pokojooj Austriji. ЗјоеМ li sa? Nn da i aijo t« prošlosti. kolega oi mi po eadašnjosti: ja Mvii, Ti bivlj. Osim toga srodni srao po etilu: ja prest. ti prost- 1 prostiji Jor maju liber, ja nijesani nikad upotrijebio ouoli ko aličnjafitva koliko Ti u svojoj plaćipurucf. I ja »i veljn, <la oaaki krasi ne dolikuje ni meni, a kamo li Tobi, koji još ne vidik da si bivši i koji sanjaš o svojoj eloai u bndU; nusii Gdje si još vidio, da ee u osmrtnici upotrebljavaju israai lisaka kao „ogavno laii. do skrajaosti pohvatali individui, ona bolja i eitkov. banditske i podlo pisanje ..Pravde" po denuncijantskoj metodi, podlačko i isdajuiško denunciranje, nitkovi oko „Pravdo", podli pravdaški" ruaroderski, banditski kalibor. „PravdinA" podla i pokvarena koterija. Pravdakka mieorija and se vajter? I'ragi kolega, daa gei nike. Taa* se rasgevara и krčmi, a ne u poslanici na vakufeka povjerenstvu.’ Pa ondarijsć: 1 okati! Majn liber. jesi li Ti svjestan ita to bodajto? Zar no anai da je to činjeno i na Alipatian Mostu? — Tornjaj so. imam i pametnijeg posla nego li euiiti Tvoje prodike. Dođi da ti daduem ko­ ju krunu. TaogC ког. Nije mi potrobno. biće bolje da te uovce opotr.jebii kao oditotu vakufu sa to, tlo ei tri dana npetrijebio njegove piearo ва otpremanjo svojo or.inrtnice. Adijo, g. Mtga. Страиа 3, ЦГо jsTS ADVOKATSKA KANCELARIJA Dr. 8. Alečković u Travn'ku, treba perovođu. 19, 1—7 IZVANREDNA SKUPŠTINA ISLAM­ SKE DIONIČKE ŠTAMPARIJE. Zaključkom ravnateljstva Islamske dio­ ničke štamparije određena je Izvanred­ na glavna skupština radi povišenja dio­ ničko glavnice na dan 25. Januara t. g. Pošto ć» se na ovoj skupštini zaklju­ čiti povišenje dioničke glavnice to je potrebno da buila na skupštini zastu­ pano tri četvrtine dioničke glavnice. Pozivaju se gg. dioničari da svakako na ovu skupštinu dođu ili pošalju svoje punomoći kojem drugom dioničaru. Ravnateljstvo. ALIJA DEMIROVIĆ, trgovac MOSTAR nudi biber u zrnu po K 95.— na kg. Tamjan po K 85.— na kg. U poštan­ skim paketima od kg 4’/2 čisto az pouzeće dol; zaliha traje. 20. 1—5 UNIVERZAL. Staln’r zavod za poduku ženskoga krojenja i šivanja. Prima na izradu fina odijela za gospođe. — Palača Srp. Opštlne II. kat. (Ulaz: Prolr, Sokak) ulica Regenta Alek­ sandra br. 2. Društvo vlasnika kuća i inih nekret­ Jeste li prekomerno osetljivi protiv nina grada Sarajeva održati će svoju hladnoga zraka? Dolaze li Vam odmah redovnu Glavnu. Skupštinu za godinu različite boli? Oj, kako tu ublažuju- bo­ 1920. u nedeljii 25. januara u 10 sati li. čine otpornim masaže s Fellerovim u sjcdiiičltoj sali Gradske Oipštine u Sa­ pravim Elsaflui-dam! 6 dvostrukih ili : rajevu. Pozivaju se svi članovi као i 2 velike specijalne boce 24 krune. ostali kućevlasnici koji nanovo žele ( Trebale biste terajuće sredstvo, koje pristupiti da u vlastitom interesu nei­ titažuje grčeve, jača želudac? Držate j zostavno dođu. Predsjedništvo. se samo Fellerovih pravih Elsa-pilula! б kutija 12 kruna. Želučani nalzam 12 i KUPUJEM KUĆU U SARAJEVU sa inulih boca 50 kr.tnia. Omot i poštarina 3—-5 soba, svim mizgrednim prosto­ posebno, ali što jeftinije. Eugsn V. Fel. rijama, te eventualno nešto bašće. ler, Stubica donja, Elsatrg br. 310, Hr­ Najrađe u miisTmanskom dijelu gra­ vatska. đa, Umoljava se ponude slat! na itpravu lista. 26 Samo 5 časaka dostaje često, da si čovjek napravi neprocjenjenu šte­ tu, zato treb da vam ide sat’ točno na minutu. Ilnstrovani cijenik, koji možete tražiti samo od tvrtke H. Suttner, (ijubjaii br. 7C6. poponude na upravu lista slati pod savjećuje Vas glede zbilja dobrih sa brojem 227. tova specijalne marke I KO« iz vlas­ V' V tite tvornice u Švicarskoj, pa i inih dobrih žepnih satova, narukvica sa satom svijetlenih, te zidnih satova, MUSLIMANSKA TRGOVAČKA I POlanaca, prstena, narukvica, ■ u lica, LfODJELSKA BANKA (dio ч đreštve jedala, darova za krštenje i sve : po­ u TEŠNJU, traži tvrdu, te svu ostalu zlatnu i srebrenu sa nastupom po mogućnosti odmah jed­ robu. Ali i drugih potrebština koo na pr. škare, noževe, britve, doze za ci­ nog sposobnog garete i smotke, diamante za rezanje stakla, nažigače i novčarke kupujete dobro, te uz umjerene cijene kod tvtke H. Suttner. Ljubljana br. У06. vješta svim u bankovnu struku zasiIMAM NA PRODAJU UZ UMJERENU jecajućlm poslovima. Reflektira se sa­ CIJENU cijeli nov šuštcrskl halat sa mo na posve samostalnu vrsnu sile s inaštoom ljevicom. — Upitati na ad­ mnogogodišnjom praksom. Prednost iresu: G a I i b P a š 1 ć. trgovac Gra- ‘ maju natjecatelji vješti robnim poslo­ čanlca. 18, 1—5 vima. Ponude na Ravnateljstvo bauke. Tražim jednu feasu knjigo odu Musliniansha НјпА i obrrničHa banlhi za Bosnu i tapinu d. d. u Sarajevu poziva temeljem S 159. trgovačkog zako na za B. i H. upisnikc svojih dionica na konsti№ajiićii glavnu skupštinu koja će se obdržavati dne 10. februara o. g. u 10 sati prije podne u islamskoj kiraethani. DNEVNI RED: I. 2. 3. u. 5. Uvjerenje, da je temeljna glavnica potpisivanjem i uplatom osigurana. Uglava pravila. Zaključak o konstituirahu dru štva. Imenovanje ravnateljstva i izbor nadzornog vijeća. Raspoložba o odgovornosti utemeljitelja u smislu § 157. trgov. zakona. Odbor osnivača MmiimanshB trgovačke i obrtničke banke za za Bosna i Rorccgorinu d. d- u Sarajevo. K о ž е о (1 (1 i v I ј a č i (zvjeradi) lisica, kuna, tvorića, zečeva i t. d, ku pu j c uz najveće dnevne cijene veletrgovina sirovih koža Oskar Frohlich, Karlovac, [Hrvatska) Brzojavi: FELAR1A, Telefon 55 �Ерој 112 tSL „ПРАВДА* — „PRAVDA СтрЛиа 4 Sirana .тжгхжгза® Htjeli biste uzdržati svoju ljepotu! e!i biste imati kao baršun meku kosu? I imati više pjege, prištiće, sujedice? Poziv Upotrebljujte Fellerovu pravu »Elsa« pomadu za lice i čuvanje kože. Divit će vam se! Zaviditi će vam. 1 lančić 6 kruna Ni. III. jača vrsta 9 kruna. K tome Fellerov nsj|in;ii ljiljanov mliječni sapun 15 kruna. ?Htjeli bi ste lijepu, zdravu kosu? s 5000 honada dionica ^uslimanshe trgnuačhE i poljodjelshe banhe'* i 1 u Tešnju Felldrova prava »Elsa« tannochina-pomada za porast kose čini krasnu kosu. Priječi tvorbu peiuti, sjedinu prije vremena. Priječi ćelavost. 1 lončić o kruna. Nr. Ш. jača vrsta 9 kruna. K tome jaki katranov Posapun za glavu 8 kruna. Šampon -eiter • mada za brkove 1 K 80 hel. i 2 K 50 hel. I 99 Muče li Vas kurje oči? Fellerov pravi Elsa-turistički melem djeluje bezbolno, brzo i pouzdano. Nema više kurjih oiiju! Nema žuljeva. Nema tvrde kože. Mala ku/Elsa tija 3 K 50 helera, velika kutija 5 K 50 h Osnova Izvanredna glavna skupština dioničara »Muslimanske trgovačke i poljodjelske banke« d. d. u Tešnju, obdržavane dne 21. jula 1918. zaključila je, da povisi dioničku glavnicu Želite li još štogod? Fellerove Essa-pustilje za pranje (s kolo­ njskom) 1 kutija 5 kruna. Fellerov Elsaprah »a posipanje protiv telesnog znoja. 1 kutija 5 kruna. — Fellerov Elsa-mentolni klinčić protiv migrene (glavobolje) i zubobolje. 1 kutija 3 K 50 f. — Fellerov »Elsafluid« 9 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce 27 K. Vrlo dobar parfum s najfinijim mirisima od 5 kruna počamši. Najfi­ niji H₽ga-puder Đr. Kluger, bijel, žuto, roza. 1 velika kruna 12 kruna. Najjača Francovka u bocama po 6 K i 16 K. Omot i poštarina po­ sebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feler, ljekarnik, Stubica donja, Elsatrg br. 310. Hrvatska. sa K 500.000 na K 1,000.000 Kotarsko vakufsko-mearifsko povjerenstvo u Bosanskoj Dubici. NATJEČAJ Kod mektebi-ibtidaije u Bos. Dubici imade se popuniti mjesto I. mualima za žensku djecu sa godišnjom plaćom cd 1900 K , ч Isti mora dokumentima dokazati: 1) Da je svršio »Darul-mualimin« u Sarajevu sa dobrim uspjehom: 2) Da je potpuno vješt kancelarijskom radu sa gornjom dužnošću spojena -e i dužnost vakufsk' g povjcrenstv. vak. poslovođe, čija je plaća već uračunata i г) Svjedodžba ponašanja. Reflektanti imaju svoje vlastoručne molbe poslati na potpisalo povje­ renstvo najdalje do 20. januara 1920. U Bos. Dubici 3.-I. 1920. Predsjednik Omerbeg Cerić. © на, Trgovcima iz provincijв Na. znanje __ ___________ £------------ •_ znanje ж Pri dolasku u Sarajevo posjetite 1 manufakturnu radnju na vefiko Saliha H. Karića SARAJEVO, Mali Muđeliti ul. 2. Ista je snadbjevena svim artiklima ove struke, kao basme, beza, Sifone, zefira, rubaca, konca, čarapa, mu­ ških i ženskih, hanpomuka te veliki izbor šamija tankih i debelih. Naruđbe se šalju u najboljem redu uz dnevne ci­ jene. Razašiljepouzećem.CijeneumjerenelPosluga brzal i li SS URA URA toja čini trajno vbSBljE ? ? koja čini trajno VEsBlje 11 SAMO SUVTHEROVA URA! I cd nikla, ocjeii, Također lanci, r.oževi, britve, jeftino! Tražite izdanjem 5.000- komada novih dionica po 100 kruna nominalne vri­ jednosti, koje se ovijem stavljaju na javnu supskripciju uz slije­ deća uvjete: 1. Nove dionice glasiće: 2000 komada na ime, a 3000 koma­ da na donosioca. 2. Dioničarima Muslimanske trgovačke i poljodjelske banke d. d. u Težnju pripada u prvom redu pravo opcije na nove dionice, i to 1 nova dionica na 1 staru. 3. Nove dionice prodaju se na supskripciju dosadašnjim dio­ ničarima po K 122— za svaku novu dionicu, a po K 150-— novo pristupajučim dioničarima. 4. Iznos od K 100 - - od svake nove dionice pribraja se te­ meljnoj glavnici, dočim višak od 22'— K dotično od 50 — K od sva­ ke nove dr niče, ide nakon pokrića svih troškova oko povišenja dioničke glavnice u korist rezervneg fonda. 5. Nove dionice izdavat će se u komadima od 100 K i 1000 K sa brojevima od 5001 do 10.000. Dionice 50(4 do 800 glasit te na donosioca, a dionice broj 8001 do 10000 glasiće na ime. 6. Prijave na upis dionica primaju se kroz 2 mjeseca, raču­ najući od dana uvrštenja ovog poziva u službenim novinama. T. Dioničari, koji se tokom prvog mjeseca određenog roka mi upisivanje dionica ne posluže pravom prvenstva, gube pravo na op­ ciju dionica us tečaj od 122'— krune. 8. Prigodom prijave za upis novih dionica imade se upisivatelj očitovati, da li žele dionice što glase na ime ili dionice što glase na donosioca. 9. Nakon izminuća roka za javnu supskripciju odlučite rav­ nateljstvo o primanju -prijava za upi« saevim novih dioničara, a rav­ nateljstvo imade naročito pravo, da takav upis otkloni, bez da za to razlog saopći Ravnateljstvo će također odlučiti o tome, kojem će di­ oničaru i koliko dionica dati glasećih na ime, te kojemu dioničaru i koliko dionica glasećih na donosioca. Kod toga će ravnateljstvo po mogućnosti uvažiti želje upisatelja. 10. Nove dionice participiraju na dobitku zali, semestar 1920 11. Pri upisivanju dionica dužan je svaki dioničar osim up­ late od 30°/, nominalne vrijednosti položiti još i to: svaki stari dio­ ničar po 22' krune, a svaki novi dioničar po 50'— kruna za svaka upisanu dionicu. Ostatak od 70’/« nominalne vrijednosti svake dionice imade se uplatiti u roku od 2 mjeseca računajući od zadnjeg dana roka od­ ređenog za supskripciju novih dionica. Od svake zakašnjele uplate moraju se društvu naknaditi 6%-tni kamati računajući od dana kada je uplata dospjela. 12. Za uplatu dionica izdavat će se privremeno potvrde, koje se imadu nakon izdanja dionica povratiti 13. Proti dioničaru, koji ne bi pravovremeno uplatio ostatak, postupat će se po § 176. trg. zakona za B. i H. i po § 7. društvenih pravila, a uplaćeni iznos propada u korist rezervnog fonda. 14. Upisivanje može se obaviti samo na potpisanom arku, u u koji je ova osnova uvrštena. Potpisani zavod staviće svakom subskribentu upisne arke na raspolaganje. 15. Upise dionica prima »Muslimanska trgovačka i poljodjel­ ska banka« d. d. u Tešnju za vrijeme stalnih uredovnih sati, a upi­ sane prijave mogu se također obaviti kod »Muslimanske centralne banke za B. i H. d. d. u Sarajevu« i njezine podružnice u Tuzli, za­ tim kod »Muslimanske banke d. d. u Banjaluci«, »Prve muslimanske trgovačke banke d. d. u Bijelini«, »Prve muslimanske banke d. d u Bičkom«, »Muslimanske kreditne banke u Foči«, i »Muslimanske šte­ dionice u Stocu«. U TEŠNJU, 22» decembra 1919. srebra, zlata u svakoj c • i — i vi ćete biti Zadiv prstenje, narukvice i • . akve potfebštine kao: šl kutije za cigarete, nažigači, novčarke itd. Sve dobro cijenik od tvrtke. H. SUTTNER, u Ljubljani br. 5<!6. OdjEOvoiBl пгесШк: NL Swdiitk< Vlasnik: OntrahH Odbor »X M. O.« � https://kolekcije.nub.ba/files/original/c0fe6d04b0e22842b841947cc4316b1f.pdf 20e796de8d929171bfb1c8cea976a980 PDF Text Text P oltarina u gotovom plaćena. POJEDENI BROJ 80 Н Е L Е R A. Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. UređuiB reda^iosi Điibop. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИјЕ. Broj 8 (113) Pret lata godišnje 80 kru­ na, na pola godine 40 kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. Čekovni račun post štedionice 1119. Sarajevo, utorak 27. januara 1920. (5. džumadil-evvela 1338.) Opet tužna Bileća! U subotu smo dobili ovaj brzojav iz Bileće: „Dne 22. januara uveće pljačkaši otjerali su od Muse Kapičića 30 brava, od Šeće udove 30 brava, od Begana 30 brava, Dervišbega 8 brava, Mustafe I kravu i dvoje junadi u ukupnoj vrijednosti 40.000 kruna. Ova je pljačka počinjena u blizini grada na 400 metara. Muslimani ogočeno očekuju od vas zaštitu isposlovanjem, hoće li imanja prodavati da sele i bježe. Mjesni odbor. Zaštitu munjina u Jugasluviji. U 1*2. broju »Pravdo« od 23. decem»re Jauososino desetu tačku konvencije a zaštiti manjina u našem kraljevstvu, a danas smo u stanja, da iznesemo još nekoliko tačaka te konvencije, koju <u з jedne strane potpisale: Sjedini. Ame­ ričke Države, Velika Britanija, Francu­ ska, Italija i Japan, kao glavne savez­ ničke i udružene sile, a s druge strane iaša mir. delegacija. Potpisivanja naše delegacije objašnjava ег u uvodu kon­ vencije time, što je kraljevina Srbija od početka god. 1913. zadobila velike terlorije i time što su Hrvati I Slovenci svojom sopstveuom voljom odlučili da se za svagda sjedine sa Srtiijom u cilju obrazovanja jedne nezavp «ne 1 ujedinjene države pod imenom ^Kraljevstva Srba, Hrvata I Slovena­ ca«. Dalje sc to obrazlaže time, što su našljeđnlk Prostota Srbije 1 srpska vla­ da pristati da ostvare to ujedi­ njenje, i što se je kraljevina Srbija pre­ ma tome pretvorila u Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca iprlmilasuvet e n i t e t nad teritorijama, na kojima žive ti narodi, te što je potrebno reguHsafl izvjesna pitanja medanarodnog značaja, koja su izazvana ovim dobijanjem teritorija i ovim ujedinjenjem. Dalje se veli, da se to čini i s obzi­ rom na to, da bi Srbiju trebalo oslobo­ dili izvjesnih obaveza prema izvjesnim silama, na koje je pristala berlinskim ugovorom od 1878., a te obaveze zami­ jeniti obavezama prema društvu naroda i s obzirom na to, da drža­ va Srba, Hrvata i Slovenaca svojevolj­ no želi, da narodnostima na svim teritorijama koje čine sa taval dio te drža­ ve, ma koje rase, jezika i vjere bite, da­ dne potpunu garantlju, da će se njima i dalje upravljati shodnoprine i p 1 m a slobode | pravde. Radi toga su, veli se dalje, zastupnici gornjih država, pošto su mjenjali svoja punomoćja koja su nađena u dobroj i potreb­ noj formi, riješili slijedeće: Savezničke I udružene sile potpisnice berlinskog ugovora od 13. jula 1878. uzimajući u obzir obaveze, koje država Srba, Hr­ vata i Slovenaca prima na sebe ovim ugovorom, priznaju, da je država Sr­ ba, Hrvata i Slovenaca definitivno oslo­ bođena obaveza doznačenih u članu ■M. pomenutog berlinskog ugovora. Cl. 1. Kraljevstvo Srba, Hrvata i Sloveua1 obvezuje se, da će sve odredbe izk т u članovima od 2.—8. biti priao osnovni zakoni, da :on, nikakva uredba i nika' akcija ne će biti u proti- suprotnosti s ovim od1 ‘ m zakon, nijedna ućna akcija neće i- Čl. 2. ; kraljevska vlada se obvezuje, da će , svima stanovnicima dati punu z aI štitu života 1 slobode, bez ob| žira na rođenje, narodnost, jezik ili vjeru. Svi stanovnici kraljevstva Srba, Hr­ vata 1 Slovenaca imaće pravo na s 1 obodno ispovijedanje i vrše। n j e, kako u javnom tako i u privatnom životu, svake vjere, konfesije i vjero< vanja, čiji obredi ne bi vrijeđali moral i javni red. Cl. з. Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovena­ ca priznaje kao srpske, hrvatske i slovcaačke državljane (de plein drolt) 1 bea ikakvih drugih formalnosti austrij­ ske, ugarsko ili bugarske državljane, koji u momentu stupanja ua snagu ovog ugovora bude imali svoj domicil i ili svoj indiženat na teritoriji, koja je I priznala, ili koja bude priznata na osno! vu ugovora sa Austrijom i Ugarskom, ' kao sastavni dio kraljevstva Srba, Hr­ vata i Slovenaca. . Međnt’m Пеа, o kojima je gore riječ, ako su starija od 18 god'na, moći će u I slučajevima, predviđenim pomenutim ugovorima, opt'rati za državljanstvo i svake droge države, koja bi htjela da ih * primi. Opcija mnževljeva povlači za I sobom opciju žene, a opcija roditelja povlači za sobom opciju djece, mlade i od 18 godina. Lica, koja upotrijebe pomenuto pra; vo opcije, dužna su, izuzev protivnih odredaba u ugovorima o miru sa Au: stro-Ugarskom, u roku od 12 mjeseci «d dana opcije, prenijeti svoj domicil u državu, za koju su se opt'rali. Ista lica su slobodna, da zadrže nepokretna ima­ nja koja Imaju na teritoriju kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca. Sa sobom mogu ponijeti svoja pokretna imanja svake vrste 1 na njih ne će Imati da pla­ te nikakvu taksu za izvoz. I • I i i I ■ i j I ■ ' i | I l I | Sarajevo, 25. januara. Uočivši važnost rada u ustavotvornom odboru Nar. Predstavništva, Radni je Odbor naše organizacije u svojoj sjednici od 20. o. mj. donio zaključak, da se gg. Stojanu Protiću i dru Matku Laginji odašalje ovaj brzojav: »Ako se sporazumite (sa vladom) glede sastava ustavotvornog odbora, molimo da i za nas "rezervišete jedno mjesto.« Mi smo potpuno uvjereni, da će radikalna stranka i Narodni klub izići u susret želji našeg Radnog Odbora i ta­ ko našoj organizaciji pružiti priliku, da iznese svoje zahtjeve i poglede, koji su čista i nepatvorena volja ovdašnjih muslimana. Ujedno se nadamo, da će vodstvo sandžačkih i makedonskih muslimana iskazali povjerenje našem delegatu i preko njega iznijeti svoje želje, kad već nemaju svog zastupnika u Privremenom Predstavništvu. Više nego drskost. * ; j ' । I I ! NASA JE DUŽNOST da ne za­ boravimo n1 našegatežaka! | Koji god nas je svjestan, da nam svima I treba prosvjećenosti, dužan je da ras­ I tumači i našem težaku potrebu jednog lista, koji će ga prosvjećivatl I unapri­ jediti..Zato nakanismo da izdajemo »Po­ uku« i nadalje kao težačke glasiI o naše organizacije. Posljednl Je čas, pa molimo sve naše pr’jatelie I čitaoce »Pravde«, da šire »Pouku« među narod. »Pouka« će izla­ ziti dvaput mjesečno. Pretplata će joj biti 20 K god:šnie ili 12 K na po godine. Pretplata se šalje: Radnom od­ boru J. M. O. ti Sarajevu sa na­ pomenom: pretplata za »Pouku«. Radiklna stranka... J-’rošle je hefte g. Suliaga Salihagič stavio upit glede Regentove izjave o tobožnjem riješenju agrar, pitanja kod nas j pozvao vladu na odgovornost radi toga, što je Demokratska vlada, svjesna da je Regentovim intervjuom počinila grdnu politič­ ku pogrješku, jer je na nedozvoljen način jednu »demokratsku« opsjenu prošvercovala i u inostranstvo, našla se u nemaloj neprilici radi ovog upita. Kako i ne bi, kad baš na dan ob­ jave Regentova intervjua g. ministar Krizman daje izjavu o likvidaciji jed­ nog potpuno promašenog i sasvim kri­ vog naziranla o provođenju agrarne re­ forme. I mjesto da vlada prizna svoju pogrešku i ispravi svoj propust prema nosiocu krune, ona kroz glavni organ svoje stranke, beogradsku »Demokratiju«, nastoji — zabašuritl samu stvar i lično blati interpelanta, umjesto da stvarno odgovori na njegovu interpelaciju. Mi se, naravno, ne ćemo upuštati u obranu ličnosti g. Salihagiča, nego će­ mo da izložimo neke karakteristične opaske »Demokratije«. iz kojih se vidi sva ustavna golotinja ove nesavjesne »zajednice« kao i sva mizerija njena shvatanja o dužnostima i — pravim a državljana našeg sretnog kraeevstva O neprijepornom pravu svakog tai’amentarca, la stavlja upit i interpclacu »Ddemok.atij.i veli: »Eto tako taj bedni austrijski izdanak, koji se po­ nizno klanjao .prozorima Potjorekov'm, sme da piše i govori protiv našeg Naslednika Prestola, protiv čoveka, pod čijim je vodstvom prosjalo naše oruž­ je i naš dobar glas kao nikad pre i posle Kosova. Eto. do čega je dovela inadžijska politika g. Stojana Protića i njegovih drugova, da se i ovakvi tipovi mogu da rebre i smeju da javljaJu. Je li srpska krv prolivena za to, da sad vode ovakvu reč bivši šuckori? Jesu li naše žrtve po Aradu, Trebinhi i Doboju pale za to, da iza njih, u Beogradu, u organu jedne srpske stranke, s m e da ovakim načinom go­ vori jedan od njihovih protivnika? Ovo nije drskost. Ovo je nešto mnogo gore i opasnije. A za takav rađ treba drugi lek i drukčiji način gvora!« Nu nesamo da se »Demokratija« buni proti pravu interpelacije nepoćudnih joj parlanrentaraca. nego se ona buni i proti — ravnopravnosti naših dr­ žavljana uopće. Ona bi htjela da i slo­ boda bude privilegirana. Evo kako ona Godina II. izlaže svoje »slobodoumne« i »napred­ ne« nazore: »Sloboda, koju je d o н • la srpska vojska sa svojim p«bedonosnitn zastavama, i široka tole­ rancija, koju je pokazivalo naše dru­ štvo prema elementima starog reži­ ma i njdiovim ulizicima, a našim za­ kletim dušmaninia i krvnicima, bih« j« od miiog.h smatrana kao nešto, ua št» su bezuvetno svi imali pravo, a oe što su dobili velikodušnošću protivni­ ka. Ova sloboda, protiv koje su se oni borili i nama svima zadali mnogo crnih dana, izvojevana je ne samo bez njih, nego i protiv nj.h i nije bilo ni tako bli­ zu pameti, ni prirodno, da se njom pod­ jednako služe i jodni i đrugt Upitajte srbijanske majke i dccu, ko im e za­ davao najviše jada za vrijeme okupa­ cije I dobićete jasan odgovor — bosan­ ski šuckorl A kad je, pored svega toga, naše društvo pomrsilo stare obračune i bilo ne samo voljno, da prošlost osta­ vi prošlo:ti, nego i stvarno dalu ista prava i bratu kao i dušmaninu, bilo se s pravom nadati, da će se ta velikodušnost znati i ceniti.« »Demokratija« nije ni ovom prili­ kom zaboravila našu organizaciju, pa i njoj upravlja svoje prijekore. Ona na­ ime veli: »Mi smo, međutim, videli, da se to više naše ponašanje počelo da smatra kao nužna slabost i mnogi mračni elementi, pre ozbiljno i s razlo­ gom uplašeni za svoje sudbine, počeše od ■ jednom da dižu glave i bivaju na­ srtljivi. Vi ste videli držaflje Stjepana Radića, austrijskog himuopevca (Mno­ go je uspjelije himne pjevao demokrat­ ski ministar Alaupović. Op. ur. »Prav­ de«.) i njegovih frankovačkih savezni­ ka. Nije manje harangerski bilo ni dr­ žanje onog dela muslimana, koji se ku­ pio oko sarajevske »Pravde« i u kom je bilo ne samo denuncijanata i austrij­ skih ližisahana, nego i direktnih zloči­ naca.« Nas se naravno vrlo malo tiče ovo siktanje guje u — procjepu i samo nas veseli, da smo bili prvi, koji usta­ doše proti kliki »demokratskih« apsolutista i ugnjetavača narodne slobode. Bože zdravlje, »demokrati« će i malo jače osjetiti »deo« oko »Pravde«, koji je ponosan, što nema na duši ni korup­ cije ni izvoznica. A riječ će imati, sve kad bi »demokrati« popucali kao liešnici! Bijedna »Demokratija« tačno vidi si­ tuaciju svojih gosa. pa se kao i obično, utječe se* Jadna zaboravlja, da je baš njena stranka liferovala prve re­ publikance. U toj zaboravnosti i zabri­ nutosti piše i ove retke: »Drskost i vi­ še nego drskost tili mračnih elemenata ide još dalje. Oni danas sa cinizmom, svojstvenim ekorelim nevaljalcima, udaraju čah na ono, što je sveti­ nja svih nas, kojima je Beograd bio za svo vreme ropstva kula svetinja i nada i ponos. Eno, gdje posle Stanka Banića, opskurnog popića s nekog dal­ matinskog otoka, ustaje i Suliaga Salihagić. da preko ministra predseđnika nputi prekore samom nosiocu Krune.« Mećemo tačku, jer je komentar suvi­ šan, budući »Demokratiji« nijesu jasni pojmovi o odgovornosti vlade za čin« i izjave krune. Njoj se hoće denuncira­ nja, pa neka joj je to na čast. Bilješke Proglas republikanske stranke, koji je izišao u četvrtak, potpisalo je sedam poslanika. »Beogradski Dnevnik« javlja, da j« osnivanje republikanske stranke iza­ zvalo na dvoru veliku zlovolju i da s» �Ст»зма 2. Strana ..!'РАВЛА‘ — .PRAVDA* Број 113 Hr»j drugo nego kocke pomoćnice na staro- ,! iz krajeva, okupiranih po TalHaidm«. grešnoj kockarnici pokojne Austro-Ugar- I najodlučnije prosvjeduje protiv svakor ske. Jer, posrestvom bosansko-hcrcegopopuštanja naše mirovne delegacije, te vaćkih Muslimana mislila je bečka ka­ zahtijeva da se riješenje jadranskog pimarila da će se dočepati Makedonije i : tanja provede na tefhelju prava samo­ određenja naroda, a osobito povodom Soluna, da na taj način ostvari prve us­ zadnjeg ultimatuma alliranih vlasti i po­ pjehe svoga »Drang nadi O ten« i da zivlje vladu SHS, da pozove naš« de­ kašnje, malo po malo, poklopi Bugarsku legaciju, neka smjesta ostavi mirovnu i zajaši na vrat Turskoj, kao gospodari­ ca Bospora i Dardanela. Austro-Ugarska konferenciju. Madžarska nas kani napasti? U bli­ trebala je Carigrad, trebala je cijeli bal­ zini sela Lendve primjećene su 8. ja­ kanski poluotok. * nuara dvije mađarske straže, koje su Još god. 1878. imao sam priliku, kao sa mitraljezima vršile vježbu u nepo­ srednoj blizini demarkacione linije. 40* vojni sudijelnlk u okupaciji Bosne, da se do 500 metara od naših straža. Nije oupoznam sa onovremenim našim musli­ paženo da li su iz sela izišle. 7. januara manskim narodom i po varošima i po uvečc iskidana je naša telegrafska lini­ selima. Proučavao sam taj narod i do­ ja. Dobiveni su izvještaji, đa se sa mašao sam do tvrdog uvjerenja, da je to I džarske strane opet pripremaju upad; narod, koji je usprkos mnogostoljetnom na našu teritoriju. gospodstvu turske vladavine i turskih oRiješenje turskog problema. Vrhovni bičaja ostao čil, bistar, vedar, pošten i inteligentan. Osvjedočio sam se. da iz savjet sastao se u srijedu pod predsjed­ tog naroda, pod uplivom široke prosvje­ ništvom Clemenceaua. koji je zatim н te i slobodnog ljudskog razvitka, mora stupio predsjedništvo Millerandu i — postati jedan jako važan duševni; a i napustio sjednicu. Savjet je riješi« da gospodarski čimbenik u tvorbi svake dr­ je sadanja sesija konferencije mira za­ žave i svake vlade, kojoj bi taj naš mu­ vršena. Konferencija ambasadora slimanski elemenat bio pridijeljen i do-, počeće zasiiedati u Parizu narednog dijeljen. I ako su turske vlade sa vjer­ ponedjeljka i raspravljaće pitanja, koja skog i sa gospodarskog stanovišta u se odnose na izvršenje ugovora o nusvem favorizirale tokom tolikih stoljeća ru. Što se tiče pitanja koja još nisu ri­ naše Muslimane u Bosni i Hercegovini, ješena, kao turski p r o b 1 e tu, riieipak sa općeg prosvjetnog gledišta nisu šavaće se na sastancima, kojima će one učinile za te svoje suvjernke ama prisustvovati šefovi savezničkih vlada. Poj gornjim naslovom pariški vito pitah: kako Francuska može pri­ baš ništa. Prvi sastanak održaće se uskoro u »I emps objavljuje dugačak uvodni mati svakojake rizike, koji bi u budućTek, nakon okupacije Bosne i-HerceLondonu. Savezničke vlade žele da i članak, u kojem u glavnom piše: Juče­ • ::ost proizašli iz izvršenja londonskog Sjedinjene Države učestvuju u raspra rašnja je odluka donesena po inicijativi ugovora, i u isto doba računati na voj­ | govine, počeli su se naši tamošnji Muslivama turskog problema. jedne savezničke vlade za vrijeme pro­ nu garantiju Sjedinjenih Država za ste­ j mani buditi iz svog dugoljetnog drijemeBugarska vlada hapsi komuniste. Oža. Počela se ie stvarati lagano, ali simjene francu kc vlade, premda fran­ čaj evropskog konflikta? gurn i. umna inteligencija muslimanska. vim je povodom u Dubnici ubijen jecuski parlamenal nije pozivan, da se Na završetku »Temps« piše: Možda Godine u prolazile i novi muslimanski ' dan komunist i jedan vojnik, što je iza­ izjasni o politici koju bi trebalo vodit: i će doći čas, da se predloži drugo rijezvalo nerede. Varoš je blokirana. • izu jadranskim poslovima. Ako donesena šenje koje je u toku jučerašnje..: dana i naraštaj niknuo je na poprištu prosvjetpresuda prouzrokuje razočaranja i i uzalud spominjano. Zasada bi bilo do­ I nos rađa. Taj naraštaj dao je Muslima- I vjestan broj radnika intereiiiran. Brzojavna agencija »Dacia« javlja iz smetnje, čega se možemo boja­ bro pomišljati na opasnosti, koje nosi j nima lijep broj inteligenata. Danas naši Sofije: Bugarski je ministar predsjed­ ti, bilo bi nepravično zbog toga činiti : jadranski problem sobom. Bosansko- i Muslimani u Bosni i Hercegovini imadu nik odredio da se aretiraju svi vođe bu­ zamjerke Francuskoj. Ako jugoslaven­ hereegovačko pitanje, koje je imalo ta- i u svim vrstama svojima odvjetnika, progarskih boljševika, te je već uhapšene ska vlada ne usvoji predlog Lloyda i ko -dalekosežne i teške pošljedice. stvo- ’ feso-ra, činovnika, trgovaca, obrtnika, e। konoma. hankfra. novinara, učitelja 1 du50 osoba. Štrajk traje i dalje, jer štraj­ Georgea. Italija će moći eventualno a- i reno jc jednom pogreškom. i hovnika. kaše podupiru novčano ruski boljševici. ■ektirati teritorije koje su joj obećane * Novi svijet, novo društvo nastalo je Opsadne stanje u Italiji. »Lokal Anlondonskim ugovorom. Neće biti do­ Tourinska »Gazzetta Popolo« javlja I među našim Muslimanima. Vidi se i zeiger« dobiva iz Rima: Vlada jc izdala zvoljena nikakva nova diskusija, a sva­ i da su komentarisanja engleske štampe najstroži;e odredbe protiv štrajkaša. U ki novi odgovor, koji ne bi bio prista- i na jugoslavenski odgovor veoma oprez- ; opaža među njima neodoljivi j,njgon vlastite.inicijative i svim velikim gradovima proglašeno je -.«•. smutraće se kao odbijanje. ! ra. »Westminsler Gazette« žal- što ja, općeg gospodarskog napret, opsadne stanje. Razmatrajući zatim situaciju, koju je | dransko pitanje' još inje riješeno. »Pel ka. Muslimani naši preporađaju se i stuŽalost u Madžarskoj. Nakon št« su »roaizročio ultimatum našoj kraljevini, i Mel Gazett« sažaijeva što je odgovor ј patu odlučnim i svjesnim korakom u kolo objavljeni mirovni uvjeti Mađarskoj, iz­ Temps« dodaie: Ultimatum ima dvije : Jugoslavena razoružao Nittija. Ono, što vješene su po čitavoj Budimpešti na nezgodne strane. Pošto jc prvo zadao i u Engleskoj ne mogu da shvate i što I velike evropejske napredne obitelji. Da­ nas u ovoi ujedinjenoj i- slobodnoj držasvim javnim i mnogim privatnim ■udar, Jugoslavenima, on zatim pogađa u političkim krugovima proizvodi težak - vi našoj zauzimlju naši Muslimani časno zgradama crne zastave ili narodne zai Nitrijev kabinet, koji je jedini kvali- i pečatak, nije toliko jugoslavenska ne­ : mjesto istopravnih (?) ali i podu­ : stave sa crnim obrubom. fikovan cvakuisati Rijeku od italijanpomirljivost. koliko fakat, da su talijan­ zetnih državljana, koji već sada poka­ Po predloženom ugovoru o miiu os­ sk.h trupa, što su pošle za D'Annunziski radnički šefovi izabrali baš sada mozuju svojim radom i svojom žilavošću, da taju Mađarskoj slijedeći gradovi: BeJem. L' stvari, ako jugoslavenska vlada menat, da organizuju štrajkove koji slasu elemenat. s kojim mi svi bez razlike kesesaba., Baia Pečuh. Szombatelj, lsi. »rimi predlog Lloyda Georegea. Rijeka | be Italiju. i vjere I plemenstva moramo računati. Oni U Madžarskoj ima nekoliko anarhi­ će obrazovati jednu nezavisnu državu, I su kost kosti naše. Oni su krv krvi naše. stičkih struja, od kojih' jedna radi na koja će moći povjeriti talijanskoj vladi, ■ Oni su dragocjeni vez, koji mora nas sve uspostavljanju austro-ugarske monarda je zastupa u inostranstvu. Ali ako 1 Srbe. Hrvate i Slovence vezati s njima harhije sa carem Karlom, u kojoj bi Ma­ Rijeka ima biti nezavisna država, iz u svakom pogledu. Između nas kršćana džarska imala prvo mjesto. Ona radi nje mora izići mala neredovna D‘Ani n’ih Muslimana ne smije hiti nina obaranju sadašnjeg režima. Druga.»uazijeva vojska-i nijedan talijanski voj­ jača struja, radi na obrazovanju zaseb­ nik ne smije više ući u nju. Nitti je i Pod na lovom »Naši muslimani« donio : kakove razlike. Jednaka prava i nog kraljevstva u Madžarskoj sa nad­ suviše razuman. da ne predviđa neје zagrebački Jugosi. Ekonomista« vr­ ; jednake dužnosti za njih i za nas. Ali, mi koji smo evropejskom kulturom od njih vojvodom Josipom, u kojoj jc najaktiv­ 'gode kojima ga izlažu. Zato on i nije lo simpatičan članak iz pera svog ured­ napredniji, jer smo živjeli i razvijali se niji sadašnji ministar vojni Friedrich, a nika Adriaticusa. Premda kuburimo sa propustio da dostavi vrhovnom savje­ pod drugim političikim,-dru.štvenim. eko ­ treća struja radi za nadvojvodu Otta. prostorom, ipak nalazimo za shodno i ta, da talijanska vlada odustaje od svih nomskim i prosvjetnim prilikama, mi Poljsko je ministarstvo potpisalo ukoncesija, koje je učinila u toku sko­ potrebno, da taj članak prenesemo u ci­ moramo danas da našu braću Muslima ­ kaz o sveopćoj mobilizaciji voiske. Po­ rašnjih pregovora. Po njegovom odlas­ jelosti, zahvaljujući se na simpatiji, ko­ ku Clemeoceau ie pozvao u salu sa- i jom odiše svaki redak ovog mudrog i ne živo i ntoćno potpomogne- zvani su i Poljaci iz inostranstva. :n o u svim njihovim n a s to i aU Varšavi očekuju maršala Focba. vjeta jugoslavenske delegate i saopštio j dobro promišljenog članka. On glasi : n i i m a. (Svršiće se.) To dokazuje kako se vojnička situacija im ultimatum u ime svih prisutnih lica. ■ Okupacijom Bosne i Hercegovine go­ shvatila sa najozbiljnije - trane. Među(»Temps« dodaje u zagradi, da se ova dine 1878. po Austro-Ugarskoj došli su trn »Temps« veli, da se u oficijelnim formula bez sumnje nije odnosila na au dualistički sklop hapsburške menarkije krugovima ništa ne zna o vijesti, prema »neričkog ambasadora, koji je bio pripo prvi put bosansko-hercegovački Mu­ i kojoj će maršal Foeh uskoro otputovat* setan.- ali čija vlada vjerovatno nije bila ’ slimani. N«. austro-ugarska monarkija u Poljsku. kmrmltovana.) Italija prema tome nije • -razmrvila se at svoja prvobitna počela. U politici češkoslovačke vlado prema rezana projektom Lloyda Georgea i ne i ! došlo jc ujedinjenje Jugoslavena. A to Vijećanje o ultimatumu. U petak pri­ sovjetskoj Rusiji zbio se preokret. Slu­ može joj se predbaciti što se je povu- i ujedinjenje donijelo je Jugoslaviji još i je podne održana je sjednica ministar­ žbeni listovi češkorjovačke vlade »Sekla. »Temps« nastavlja: Muslimane Crne Gore, Novog Pazara, skog savjeta pod predsjedanjem regen­ skoslovenska republika- piše: Posljed Rta onda treba značiti ultimatum Ju- ; Stare Srbije. Srbije i Makedonije. Tako ta Aleksandra. Na ovoj sjednici ras­ nii su događaji u Rusiji bitno doprini­ gosfavenima? Treba li razumjeti da su i danas Jugoslavija, koja broji oko trinaest pravljalo se o ultimatumu, koji su nam jeli tome, da se željama Rus’ie obraća 1 loyd George i Clemenceau zahtijevali milijuna žitelja, ima I dobar milijun i pet predali saveznici. sva pozornost. Kolćakova je vojska uod Jugoslavije, da primi predlog, za sto hiljada Muslimana ako ne i više. To O našem odgovoru na predlog vr­ rtištena. Đenjikin uzmiče, a sovjetske čije izvršenje ni sami nisu mogli gaje tvrda činjenica. I s tom činjeni- ; hovnog savjeta za riješenje jadranskog čete javljaju uspjehe na svim frontama. rantovati? Ili treba razumjeti da će En­ com naša država mora držati [ Izgleda, da su se u kaosu : ovjetske gleska i Francuska, ako Jugoslavija visokoga! važnogračuna Jer, • pitanja može se reći, da je taj odgovor jasan i da sadrži potrebne preciznosti o Rusije počele poboljšavati ruske unu­ primi predlog Lloyda Georgea, morati | naši Muslimani pretstavljaju danas u Ju- i »ametauti njegovo izvršenje talijanskoj i goslaviji preko ‘/„ cjelokupnog držav- । svakoj tačci. On je napisan u skroz po­ tarnje nrilike. Ako to stanje ostane traj­ mirljivom duhu. Naša vlada ne traži su ­ no i ako vođenju moskovske vlade bo­ vladi i da će biti obvezane zahtijevati ’ nog žitaljstva. verenitet nad nijednim mjestom ili opde uspjelo predobiti one slojeve, koti da se D’Annunzio istjera, ili da ga sa­ Već ie i pokojna Austro-Ugarska pa- su dosada prema nioi bili neprijatelja c. me istjera n? Najzad, pređpostavljajući ■ lagala a muslimanski živalj Bosne i . štinotn. gdje Slaveni nisu u velikoj ve­ ćini. Istina je da se njime ne usvajaju onda će se Rusija nalaziti na najboljem Hercegovine veliku važnost i nastojala da jugoslavenska vlada odbije nvaj svi talijanski zahtjevi, ali mnogi od oputu, da ustraje, što joj kan ljudi i Sla-j nredlog. naići će se na smetnje koje ne I je : vr-, i potajno, da Muslimane za svo- 1 veni od srca želimo. mogu ostati nezapažene ni od vlada ni : je svrhe predobije. АП zna se, da su Au- i vih pošljednjih mogu biti izmijenjeni bez. ikakve štete po Italiju. U svakom slu ­ I! odgovoru na odluku saveznjl^^S ii naroda. stripnei u svojoj hapshuršk>j politici i čaju moglo se očekivati od Francuske i Prije svega svakome je poznato, da I gleda ’ da izigraju Madžare u Bosni i Eflglčske. a da se i ne govori o Sjedi­ vlada Sjedinjenih Država neće priznati ( Hercegovini. Nu. isto to radili su i Ma mjere, koje budu prcđiizete na osnovi džar- kojima nijedno sredstvo nije bilo , njenim Državama, da vrše uticaj u ci­ londonskog ugovora. Protesti Jugosla- . prc iobro. samo da nasamare Sv tbii. Ta- I lju izmfrenja na obe strane, a ne da jedItallja jc pristala na sporazume o ja­ vena kojima će biti oduzet veliki dio ] kav politički dvoboj između Austrijana- ' Dalmacije, bili bi stalno održavani u ca i Madžara u Bosni i Hercegovini naj- i dranskom pitanju. Američki ratni brod Sjedinjenim Državama. Amerikanci bi više se je ođrazivao na tamošnjem na- i sa ostalim savezničkim brodovima na­ lazi se na putu za Rijeku, gdje će iskr­ se više nego ikada uzdržavali da pot­ šem muslimanskom narodu. Tek pod drugu i treću ruku dolazili su bosansko । cati trune, koje će zamijeniti Talijane. pomažu jednu Evropu, čija bi politika hercegovački Hrvati i Srbi, koji nisu bih I Jugoslavenska akademska omladina bita protivna njihovoj. Oni bi se pogla­ ljute najviše radi tora, što su ovoj Promjena vlade u Ljubljani. Pred­ Stranci pristupili neki zastupnici iz »dc- i stavnici Demokratske Zajednice ovih mokratske zajednice«. Zagrebačka »No- 1 će dana održati sjednicu, na kojoj će se va Istina« javlja, da će se ovoj stranci j zaključiti glede zahtjeva socijalista za priključiti iz Hrvatske poznati članovi rekonstrukciju ljubljanske .pokrajinske ■Jugosl. Odbora«: Dr. Hinko Hinković, vlade. Dr. Franko Potočnjak i — Milan MarTako presbiro. Cijela Bosna traži od­ janović, te još neke druge osobe, koje stup nesposobnog Sole i njegovili kose do sad ne priključiše ni jednoj od - rupoionista, ali niko ni niukajet. Tako postojećih stranaka. | je to, gdje je stranka preča od države. Kad dobijemo taj proglas prikazaćeNa drugoj sjednici Demokratske Zamo ga opširnije. Za sada konstatiramo, I jcdnice raspravljalo se o projekta pro«: su prvi republikanci izašli iz »drža­ gramaz jedinstvene demokratske stran­ votvorne« monarhične stranke t. zv. ke. Nadalje se raspravljalo o agrarDemokratske« Zajednice. । no ni pitanju, kojom prilikom je g. što je babi milo. Presbiro javlja: »U • Kristan, ministar za agrarnu reformu, •poz .ionom bloku došlo je do nesugla­ i referisao o agrarnom pitanju. Ministai sica, jer dr. Korošec ne odobrava Pro- ; predsjednik Davidović govorio je o tćevu taktiku i ne priznaje ga vodom I vanjskom položaju. Vijećanja Demo­ kratske Zajednice traiaće par dana. •pozicije. Kad se u demokr.« zajednici izabraMinistar za agrarnu reformu pripre­ še četiri predsjednika, onda je presmio je naredbu za kolonizaciju Stare 1>то udarao u druge žice i nije bilo ni­ Srbije i Macedonije. Po toj uredbi je kakvih nesporazuma. Bijaše red. Sad je procedura oko (kolonizacije veoma pobabi milo, da se i opozicija čupa radi i lcdhostvaljena. Drugim riječima: Otmi sitnica, pa presbiro može — izmišljati, i zapljačkaj! lako je to, kad se pukotine svoje kuće traže na ludim binama. Tješite se, go­ i taiujte fcalBBdap Pprt. spodo! „Ultimatum Jugoslavenima « Bratslsi glas. Politici рвдИ �Страна 3. ПРАВДА” — .PRAVDA, Врвј 113 — Bi ej Mi prema savezničkim silama, ruska vlat* objavljuje da će napustiti teroristčke metode. Smrtna kazna biće uBuri ukinuta, a već sada će moći izrics н smrtne presude samo nadležni sudovi. >-brana Kavkaza. Po saglasnim be»inim brzojavima iz Washingtona, Londona i Rima vrhovni je savjet za­ ključio, da se pošalje 260.000 odabranih 3et* u pokrajine oko Crnoga Mora u svrhu da brane Kavkaz. Vilmja Besarabij.e Vrhovni savjet »anpštio je Vajdi Vojvodu, da je medunarodna komisija za rumunjske stvan izrazila mišljenje, da Bešarabija treba pripasti Rumuniji. Iz uredništva. Radi .prilika u štam­ pariji, redakcija je današnjeg broja zaključena u subotu. Pozor trgovci! Podružnici »Hrvat­ skog Radiše« u Sarajevu stigli su švi­ carski adresari slijedećih struka: Švio»r.ka niašinska industrija, industrija metala i metalne robe, elektrotehnička industrija, industrija satova i djindjuva, tek slina industrija (vezovi, svila, pani« ., vuna, platno, pletena roba, koniekoija . industrija hrane i slatkiša, kemijsk* industrija (kemijsko-tehnička industrija, kem. pharm. industrija, izrada mirisa, elektrokem. i elektrometalurg. industrija), sanitetski materijal i liječшо. i pribor, te izrada koža i cipela. !< n. gg. interesenti, koji žele stupiti s« švicarskom u gornjim strukama u p. , ovni saobraćaj, neka se izvole, bilo pismeno bilo usmeno, obratiti na po­ družnicu »Hrv. Radiše«, koja će ih obavijestiti o odnosnim cijenama ili ih dovesti u izravnu vezu sa eksporteriin». D rektor i vlasnik »Srpske Riječi«, g. Stijepo Kobasica vjenčao se je 25. o. mi. sa gdicom Stojankom Rajićevom. Naše čestitke! Učiteljske plate. Provođenje učitelja i učiteljica osnovnih škola na nove pla­ te vrši se na osnovu podataka o na­ stavničkom službovanju. Sprovođenjcm počelo se je bez obzira na pokrajine, ali se prije vrši ondje, gdje se dode do po. ataka. Pod brojem 37.734 od 20. no­ ve:. bra prošle godino poslan je svima pokrajinama obrazac, da se popuni i posilje ministarstvu na potpis. Ti ob­ ran.-. još nisu dobiveni i samo se na to Cei i, pa da se otpočne sa izdavanjem »ovih plata, koje počinju od 1. decembr< 1919. godine. Obustava zagrebačkih novina. Zbog togj što vlasnici štamparija nisu htjeli potpisati kolektivni! ugovor štampar­ skim radnicima, posljednji su proglasili štrajk. (Ova vijest našeg presbiroa nije tačna, jer radnici nijesu proglasili štrajk, ve. su ili vlasnici štamparija isključili iz posla otkazavši svima radnicima na 14 dana. Op. šlag.) Od svih zagrebač­ kih listova izlazi jedino dnevno glasilo poo naslovom »Zagrebačke Novine«. (Komunistički organ »Nova Istina« ta­ kođer izlazi kao dnevnik. Op. šlag.) List nema političke boje, već je čisto informativnog karaktera i svrha mu je da obavijesti zagrebačku publiku o naj­ novijim događajima u Jugoslaviji i svi•et« Ir.tadete li boli? U licu? U eelorne leiu? Popuštaju li Vam mišice i živci? Pokušajte Fellerov pravi Elsafluidl DL vit ćete se! 6 dvostrukih lit 2 velike specijalne boce 24 krune. Trpite II ođ spore probave? Od sla­ ba apetita? Zacepljenosti? Protiv toga pomažu Fellarove prave Elsa-piliđe! 6 kutia 12 kruna. — Prava švedska tinktora 1 boca 10 kruna. Omot i poštarina posebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feller Stublca donja, Elsatrg br. 310. Hrvatska. Sreća da bude lijepa, te d» ljepo­ tom svojom poluči uspjeh u društve­ nom i obiteljskom životu. Zgdesiti će svaku ženu uporabom Fellerove Elsapomađe za lice i kožu. Ova pomada ■istranjuje.sunčane i druge pjege, kož^B^čistoće, sujedice, bubuljice. Čini om, nježnom rumenom. jis'.Rfe gos|- U 1 ui'olidii UlU USpielmn . ^u i'« vclja Gospodarstvo knjigovođu Musiimarish& trgovačka i obrtnička banka za Пвш i Hercegovinis 11 u Sarajevu pana jedna pored druge kolona u dina­ rima i kolona u krunama. 5.) Cim se povuku krunske novča­ nice austro-ugarske banke i dinarske novčanice Narodne Banke onda krun­ sko-dinarske novčanice Narodne Ban­ ke kraljevstva SHS postaju jednim i opštim sredstvom plaćanja. Plaćanja se dakle vrše jednim istim novcem bez obzira na to, u kojoj je novčanoj jedi­ nici izražena suma, koja ima da se plati. б.) Vrijednost u zlatu jedne i druge novčane jedinice odrediće se u svoje vrijeme naročitim zakonom. Ko 11 će to omastiti brke? »Tribuna« javlja: Pariška opština kupila je veliku količinu drva u Slavoniji i tražila je dozvolu za transport. Osim toga jedna francuska kuća kupila je u Bačkoj če­ trdeset vagona kudelje. Na temelju referata ministra g. Kristana o organizaciji naše industrije, ministarski je savjet izabrao jedan uži odbor ministara, koji će raditi, da se taj program što brže izvrši. 1. 2. 3. u. 5. Uvjerenje, da je temeljna glavnica potpisivanjem i uplatom »sigurgna. Uglava pravila. Zaključak o konstituiranju dru štva. Imenovanje ravnateljstva i izbor nadzornog vijeća. Raspoložba o odgovornosti utemeljitelja u smislu § 157. irgov. zaksita. Odbor osnivača fflHslimansRE ТгдоиШ i chrtnlthB banhs sa za Bosnu i Horcegorlnu 1 đ. u Sarajevu. K Л n гл /1 rl 1 AT 1 1 M Л 1 i Ш (zvjeradi) lisica, kuna, tvorića, zečeva i t. <1. k u p uj e uz najveće dnevne cijene veletrgovina sirovih koža Oskar Frohlich, Karlovac, [Hrvatska). Brzojavi: FELARIA, OGLAS Agenturna i komisionalna poslovni ca SULEJMANA MULIĆA, Zagreb VI nogradska cesta 17. posjeduje ko. kupnj* i prodaje svakovrsne kože za trgove« i obućare, nabavlja obućarima kožu uz vrlo malu proviziju. Kupuje Kupuje goveđu, teleću, koziju i ovčiju sirovu kožu, te plača najbolje dnev­ ne cijene. Kod upita umoljava se priložiti mirku za odgovor. 1—5 188 Telefon 55 i $ ' $ Na Trgovcima iz provincije на, znanje —“---------------- £------------- ±_ znanje Pri dolasku u Sarajevo posjetite Tražim jednu kasu ponude na brojem 227. upravu lista slati pod n fldvoktitsk’i ^nceloriju otvorio je u Trav­ niku advokat s manufakturnu radnju na veiiko Saliha H. Karića SARAJEVO. Mali Muđeliti ul. 2. Dr. Sulejman i№hvić *1 Obavijest. MUSLIMANSKA TRGOVAČKA I PO­ LJODJELSKA BANKA (dion. društvo Moj sin Mehmedalija Duraković iz u TEŽNJU, traži O valutnom pitanju. Ministar finan- . sa nastupom po mogućnosti odmah jed­ Graćanice star 21 godinu od kako se šija uputio je ministarskom savjetu sli- i je povratio prijo godinu dana iz vojnog sposobnog ništva moralno se je pokvario tako jedeće: Na osnovu riješenja ministar- ' da me je krađom do sad odštetio vi­ skog savjeta od 20. decembra pr. god., i še hiljada kruna, pa u najnovije vri­ kojim je odobreno da preduzmeni sve i jeme ktivotvorivši moj i drugih ja­ mjere radi izvođenja valutne reforme i s time, da ne otpoćijem rad do 2. jami- i vješta svim u bankovnu struku zasimaca potpise podigao je na mjenice ara t. g. kad jc ministarski savjet imao | jecajućim poslovima. Reflektira se sa­ kod Banki oko 7000 K što ja ništa da donese definitivnu odluku, ja sam i mo na posve samostalnu vrsnu silu s j znao nisam, niti ću platiti ni do sad svršio slijedeće poslove: U upravi ton- ! ni od sad dugova moga toga nazovi dova spravno je sve za izvođenje teh- , mnogogodišnjom praksom. Prednost 1- »ina, za to stavilam na znanje sva­ ničkih poslova. Sa Narodnom Bankom | maju natjecatelji vješti robnim pošlo- J kome da se istog čuva. U Gračanici 18. januara 1920. postignut je sporazum na osnovu gore ! vima. Ponude na Ravnateljstvo banke. | spomenute odluke ministaskog savjeta I Suljaga Duraković. i ona je spremna da je odmah privede ; UNIVERZAL. Stalni zavod za poduku AUJA DEMIROVIĆ, trgovac MOSTAR u djelo. Kako je već prošao rok. do ženskoga krojenja 1 šivanja. Prima nudi biber u zrnu po K 95.— na kg. kojeg je ministarski savjet imao kona­ na izradu fina odijela za gospođe. — Tamjan po K 85.— na kg. U poštan­ čno da odluči o ovom pitanju, to mi 1 Palača Srp. Opštine П. kat. (Ulaz skim paketima od kg 47. čisto uz jc čast zamoliti za definitivnu odluku. pouzeće dok zaliha traje. 20. 1—5 Protin Sokak) ulica Regenta AlekNa osnovu gornjeg referata ministar­ sandra br. 2. ski savjet rješava: 1.) da ministar fiADVOKATSKA KANCELARIJA Dr. S. nansija može odmah otpočeti doštampa- I Alečković u Travniku, treba perovanje novčanica, poručenih radi valut- ; KUPUJEM KUĆU U SARAJEVU sa 19, 1—7 vođu. ne reforme s tim, da se na svakoj nov­ 3—S soba, svim mizgrcdnim prosto­ IMAM NA PRODAJU UZ UMJERENU čanici na obje strane označi iznos u ! rijama, te eventualno nešto bašče. CIJENU cijeli nov šuštcrski halat sa krunama i to jedan dinar ravan četiri Najrade u muslimanskom dijelu gramašinom ljevicom. — Upitati na ad­ krune. da. Umoljava se ponude slati na uresu: Galib Pašlć, trgovac Gra2) Ministar finansija ovlaštuje se da ot- ; čanica. • 18, 1—5 pravu lista. 26 počne povlačenje današnjih krunskih i • dinarskih novčanica u zamjenu za no- ‘ ve krunsko-dinarske tiovčamce čim bu- j de imao dovoljnu količinu posljednjih. i 3.) Krunske novčanice od jedne, dvi- i je i deset kruna ostaju i dalje u opti- . čaju, dok god se ne budu pustile u op­ ticaj nove krunsko-dinarske novčanice istog iznosa. 4.) Obzirom na to, što je u jednom poziva temeljem § 159. trgovačkog zako na za B. i H. upisnike svojih dionica na dijelu našeg kraljevstva udomaćena kruna kao mjerilo vrijednosti, a u dru­ gom dinar u istom svojstvu, to će se na državnim kasama produžiti obraču­ navanje u obima novčanim jedinicama, t. j. na dosadanjem dinarskom podru­ čju pod nazivom dinar, a na području koja će se obdržavati dne 10. februara o. g. u 10 sati prije podne n islamskoj krunskom pod nazivom kruna. Ovo : kiraethani. svojstvo novčanih jedinica ima se spro­ vesti kroz državna računska dokumen­ DNEVNI RED: ta tako, da će na ispravama biti štam­ Ista je snadbjevena svim artiklima ove struke, kao ■ basme, beza, Sifona, zefira, rubaca, konca, čarapa,mu­ ških i ženskih, hanpomuka te veliki izbor šamija tankih i debelih. Naruđbe se Šalju u najboljem redu uz dnevne ci­ jene. Razašilje pouzećem. Cijene umjerenel Posluga brza! sa ■» �ПРАВДА Cipana 4 Strana 113 Br PRAVDA" Prospekt Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosno i Herc, dioničarsko društvo u Sarajevu I POZIV NA SUPSKRIPCIJU U djelokrug društva spada: da trguje novcem i papirima ed vrijednosti, da priploduje kapitale, da unapređuje i kreditom pomaže zemljoradnju, trgovinu, obrt i industriju, i da podiže i vrši promet sa nepokretninama. Obzirom na to baviće se društvo ovim poslovima: 1. prima novac za priplod i štednju a) na uložne knjižice, b) na blagajničke listove, koji nose kamate i imadu točno odre­ đeni rok otkaza i isplate, c) na stalnu nedeljnu štednju uz knji­ žicu, da ga роВЦје određenog vremena vrati ulagaču odjednom sa kamatima, d) na tekući račun (Konto-Korent'; 2. eskontuje i reeskontuje mjenice i tražbine, isto tako varrante, izvučene državne obveznice, srećke, kupone i t. d. Mjenice, koje bude društvo eskontovalo, mogu biti sa grun­ tovnim osiguranjem ili bez njega, mogu glasiti na domaću Ili stranu valutu, aii ne smiju glasiti na dulji rok od šest mjeseci. Na njima moraju biti najmanje dva solventna potpisa. Iz­ nimke može ravnateljstvo dozvoliti; 3. daje zajmove na državne papire i druge papire od vri­ jednosti, koje ravnateljstvo nađ_- da su sigurni; 4. daje zajmove na tekuće račune (Konto-Korent) na pod­ lozi ili hipoteke ili državnih i drugih papira od vrijednosti, koje ravnateljstvo nađe da su sigurni, ili na podlozi kojeg drugog »siguranja; 5. kupuje i prodaje svakovrsne papire, od vrijednosti, deviaa, kovani novac, robu, sirovine i druge predmete za tuđi račun; i. kupuje i prodaje na vlastiti račun papire od vrijednosti, koji nose interese i koje ravnateljstvo nađe da su sigurni, kao i obveznice, koje glase na glavnicu ili anuitetne iznose sa posred­ nom ili neposrednom državnom garancijom; 7. bavi se transportnim i špedicionim poslovima; 3. daje zajmove na nepokretnost uz gruntovno osiguranje; 9. vrši sve bankovne i mjenjačke poslove kao i svakovrsne isplate i naplate na tuđi račun; " 10. podjeljuje kndit vrijednim malim trgovcima i obrtnici­ ma do maksimalne svote od 500 kruna i bez osiguranja u svrhu unapređenja ili osnivanja njihove egzistencije. Glede takog kre­ dita, koji godišnje sveukupno nesmije prekoračiti &jt temeljne glavnice, odlučuje ravnateljstvo; 11. osniva, organizuje i rukovodi kreditna i privredna dru»tva i udruženja, zadruge i saveze, konzorcije i druge ustanove, daje im i nabavlja kredit, učestvuje u takim poduzećima, posređuj« među njima i za njih; 12. kupuje i prodaje nepokretnosti i druge predmete, zemIjoradničke i šumske p. ivrede, zakupljuje ih, administrira parce­ lira i kolonizira; 13. prima na čuvanje razne ostave; 14. posreduje kod sklapanja trgovačkih poslova za tuđi ra­ čun i tuđe ime; 15. osniva, finansira i rukovodi stovarišta i skladišta za robu i sirovine, za proizvode zemljoradnje, industrije i obrta; 14. podjeljuje hipotekarne zajmove i posreduje kod podje­ ljivanja hipotekarnih zajmova; 17. osniva i finansira druga novčana, industrijalna i druga privredna poduzeća; 18. zastupa razna trgovačka poduzeća kao i osiguravajuća društva; 19. konačno se društvo može baviti i drugim poslovima, koji su u suglasju sa ciljem i značajem društva i koje glavna skupština zaključi a vlada odobri; Trajanje društva jest neograničeno. Temeljna glavnica društva iznaša tri milijnna kruna a podijeljena je na 30.000 komada dionica po 100 kruna nominalne prilednosti, ali ona se može zaključkom glavne skupštine do vooet milijuna kruna povisiti. Svako povišenje može se tek onda zaključiti, dok budu di­ onice prijašnjih emisija potpuno isplaćene. Dionice društva prve emisije do tri milijona kruna glase na ime. Glede daljnih emisija, da li će dionice glasiti na ime ili na donosioca (au porteur), odlučuje glavna skupština. Uplata dionica osigurava se upisom. Dioničarom postaje samo onaj koga društvo primi, te bude upisan u knjigu dioničara. (§ 179 t, 1} Prije početka rada ima se svaka dionica uplatiti sa K 58 prilikom upisa. Daljnih K 50’— ima se uplatiti u dva jednaka roka i to K 25'— tri mjeseca nakon konstituirajuće glavne skupštine, a preostalih K 25'— nakon još daljna tri mjeseca. Dioničari će biti pozvani na ispunjenje djelomičnih uplata, odnosno na povišenje glavnice, tri puta objavom putem službe­ nog lista bosan.-herc. zemaljske vlade, od kojih će zadnja usli­ jediti najmanje trideset dana prije izminuća konačnog roka, us­ tanovljenog za uplatu. Za zakašnjenje platiće se 6“/« kamata na nepoloženu svo­ tu, od dana propisanog roka za uplatu do dana uplate. Oni dioničari, koji 30 dana od dana propisanog za uplatu ne polože uplatu sa k imatima, mogu biti od ravnateljstva lišeni svih njihovih prava, koji potječu iz upisa i iz već učinjenih uplata, ali oni ipak jamče dalje u smislu § 158. trg. zakona. Dionice onih dioničara, koji su lišeni svojih prava radi ne piateža djelomičnih uplata, ima ravnateljstvo predati drugim osobama. Uplate takovih dioničara smatraju se propalim, te se imaju unositi u rezervni fond. U ime troška oko osnivanja, otpadaju na svaku dlonicu pet kruna, koje se imaju odmah kod upisa uplatiti. Na uplaćene iznose izdaju se upisnicima potvrde, a pošte dionice budu potpuno uplaćene, izdaće se dioničarima stalne dionice. Prvo ravnateljstvo imenovali su na- tri godine osnivači društva, na svakoj redovitoj glavnoj skupštini odstupa trećina imenovanih članova ravnateljstva, te se za mjesta odstupajućih članova ravnateljstva obavljaju novi izbori. Povjerenike za provinciju imenovalo je ravnateljstvo iz kruga supskribenata. Spomenutih 30.000 dionica po !< 100 prepušta se jav­ nom upisu, po gore naznačenim uvjetima do 31. januara 1920. Predbilježbe na dionice i uplate primaju: 1. Muslimanska banka Banjaluka, 2. Muslimanska banka dd. u Brčkom, 3. Muslimanska banka dd. u Bijeljini, 4. Muslimanska kreditna banka dd. u Roči, 5. Muslimanska štedionica z. s. o. j. u Stotu, *. Težačka banka dd. u Cazinu, 7. Muslimanska prometna banka d. d. u Bos. Krupi. 8. Trgovačka banka dd. u Trebinju. 9. Privilegovana zemaljska banka za Bosnu i Hercegovinu u Sarajevu, kao i njezine podružnice i ispostave u zemlji. One se mogu upraviti i na pojedine niže naznačene čla­ nove ravnateljstva. U slučaju dodjeljenja manjeg broja dionica, nego što je pe subskribentu upisano, vratitiće se uplaćeni višak. Konstituirajuća glavna skupština obdržavaće se u smislu § 159. t. z. u utorak 10. februara 1920. u 10 sati prije podne u prostorijama islamske čitaonice u Sarajevu, te se na ovu skupštinu supskribenti vet sada pozivaju. Oni supskribenti, koji bi bili zapriječeni, da prisustvuju konstituirajućoj glavnoj skupštini, mogu ovlast'ti i zastupstvom jednog drugog supskribjenta ili kojeg člana potpis ravnateljstva U Sarajevu, 31. decembra 1919 04 osnivačkog odbora imenovano ravnateljstvo Muslimanske trgovačke i obrtničke banke aa Bosnu i Heroegovrnu (dionHanrtro dru­ štvo) u Sarajevu. Or. Mehmed eff. Spaho, tajnik trgovačke i obrtničke komore Sarajevo, Husein eff. Omanovit, bankovni ravnatelj Dervente Hamldbeg Kurbegovlt, posjednik i trgovac Donji Vakuf, Muhamedaga H. Jusufagit. veletržae Sarajevo, Ibrahimaga Oemerđžiii veletržae Sarajevo, Or. Ali Kyamllbag Ožinit, veleposjednik i gradonačelnik Banjaluka, Alibeg BitCevit. veleposjednik i gradonačelnik Bos. Novi, Abdaga Koluder, posjednik i veletržae Mostar. Nezlraga Ahmetalevit, veletržae Sarajevo, Ahme^aga Hadžiomerovič, trgovac Sarajevo. Aslmbeg OugalH, prokurista Sarajevo. Ođcoverd oredaik: M. Sedžskt Vlasnik: Centralni Odbor »X M. O.< Štamparija D. & � https://kolekcije.nub.ba/files/original/a38701a9331d9fa0d80d1b127b2e8b97.pdf 31445818297e76270fac5a7426d5790c PDF Text Text Požtarina u gotovom plamena. POJEDINI BPOJ 80 ME LED A. Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje Fždalicioni odbor. Pretplata godišnje 80 kru­ na, na pola godine 40 kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. Čekovni račun post štedionice 1119. Broj 9 (114) ишииингаи Sarajevo, četvrtak 29. januara 1920. (7. džumadil-evvela 1338.) Muslimani Sarajlije! , žavi! A vi? Niti glave da okrenete. Ko­ tarski prestojnik Zivković, kako se vidi, ; ne vodi puno brige o narodu. On se voli i vrzati oko a p r o v i z a c i j e; doduše, danas je velika skupova! Hej slijepi Živkoviću, uzmi primjer i ugledaj se u i gosp. predstojnika Vujevića u Trebinju, pa ako nijesi u stanju napraviti red po selima, a ti ga makar u gradu napravi. Zašto si predstojnikom postavljen i za­ što pomoću 60 žandara u gradu (a vajI ske tala Bogu i nema!) ne uspostaviš 1 red. Zašto preina uvredljivim pjesma* ma. javnom izazivanju i svakodnevnom , napadnju na muslimane makar koliko i energije ne pokažeš? Išlo bi, samo kad bi htio i umioBilećaniu. Događaji u Bileći nameću nam dužnost, da di­ gnemo svoj glas proti krivcima ovih nemilih zločina i da manifestiramo svoje ogorčenje kao i bratsku solidarnost sa žrtvama ovih progona i tlačenja. Sto­ ga vas, braćo, pozivamo na protestnu skupštinu, koja će se obdržavati sutra iza džume u haremu Careve džamije. Molimo vas, da se u što većem broju odazovete ovom pozivu i da na skupštinu pristupite s omm mirom i trezvenošću, koja se do­ likuje svjesnom građanstvu. I I i i , I ' U Sarajevu, 27. januara 1920. Za sazivače: Dr Hrasnica, Dr. Spaho, Ahmed Šerić, S. Korkut, Husejn Mašić ' j i ■ ' I i | I ; i Jadi muslimana u Bileći. I I i I ' ’ j Sarajevo, 28. januara. Dok se cijela Jugoslavija prolama od protestnih skupština proti prohtjevima Talijana na našu obalu, dotle se Bosna mirno grije na blijedim zrakama zimskog sunca i spokojno zuri u brzojave, koji govore o impozantnim zborovima u Beogradu i Ljubljani, Zagrebu i tuž­ nom Splitu. Bosna mirno zijeva na pro­ lome patriotskog ogorčenja, kojima ci­ jela Dalmacija i Slovenija, cijela Hrvatska i svjesna Srbija odgovara na sirenske glasove Talijana, što zbore o nesporazumcima i razrožnom naziranju s jednu stranu srpskog, a s drugu hrvatskog i slovenačkog dijela našeg naroda! Bosna drijema, ona Bosna, koja je uvijek prednjačila u borbi proti tuđinu i koja obiluje tolikim primjerima narorlne svijesti i požrtvovanja! Sramota, sto puta sramota! Da, sramota; jer baš smo mi pozvani, da kao najbliži susjedi Dal­ macije pružimo prvu ruku pomoćnicu i da podjarmljenoj sestrici utažimo bo­ love što joj ih zadaje čizma obijesnog i svirepog tuđina. Šta šutiš Bosno i Her­ cegovino? Bole te rane zadobivene od nebratske ruke? Poveži ih, i tako po­ vezana iziđi pred svijet, da dadneš odtiška svojoj patrioskoj.boli radi otimačine, na koju se sprema nova Austrija! Da, da; poveži rane, jer je baš u tvom centru odjeknuo nezgrapni i suludi krik »Srpske Zore«, pa si baš ti u prvom redu pozvana, da sapereš lja­ gu, što ti je nanese nepromišljeno pisanje jednog ogavnog šovena. jednog »patentiranog patriote«! Progovori, Bosno !... Doživjesmo slobodu, da slobodu, ali kakvu i za koga? E gospodo ministri, šta mislite? Dajte se jednom probudite i pogledajte na -narod. Na narod, koji je vjeran, koji želi red, mir i napredak dr- | ■ : j : I ! I i ■ ; ' , I I I I I j I ] I Ta to je za Boga ona sirotinja, onaj proletarijat, kojega, velite, najviše štilite. Vi pišete o najmanjem slučaju u ko­ joj šumi ili tvornici, o najobičnijoj sva­ đi između radnika jedne i druge socija­ lističke partije i pozivate čitav svijet da. se zgraža, dočim o ovakovim progenima nad muslimanskom sirotinjom ne napisaste još ništa, bar ja ne čitah, premda revno pratim svaki broj »Glasa Slobode«, jer mi je socijalistička borba bila uvijek simpatična, a »Glas Slobodc«, kao jedino ubrojivo glasilo iste stranke uvijek cijenjen. Pošto se mnogo nas muslimana nalaži u komunističkoj strano! ili se bar pokoravamo vodstvu iste, imamo, držim, potpuno pravo zahtijevati da se zauzmete za našu istovjetnu braću, a i sam program stranke to vam nalaže i propisuje. Ja se bojim, a i mnogi će poslije svega ovog pomisliti, da vi to hotimično ne ćete da učinite baš zato, jer stradaju muslimanska »braća«. Čitajući one oštre dopise za vrijeme sarajevskih vakufskih izbora i zanimunje za iste u »Glasu Slobode«, pomislio sam: evo i »Glas Slobode« otvori rubriku i za stradalnike muslimane, ali se grdno prevarili. Ako ne reflektirate na vladine' jede kao jadni Šmitran, ako ne mislite ha ministarske stali.ee. zašto to prešućujete, zašto ‘i vi ne podignete vaš glas; ako ne plivate u kakvom ia’natizmu, što predbacujete uvijek dru­ gom. Ne ćete nas valjda i vi slati u Aziju kao što to čini vladino »Zvono«, jer po programu svih socijalističkih stranaka (osim Šmitranove) proleteru je domo­ vina čitav svijet. Vi to sigurno znate ako policajac Šmitran ne zna. m.—h. Bilješlie »Svaki sud tukne onim, što je u njemu«, veli zgodno jedna arapska poslovica. Po tom doznadosmo i šta je ne-kakav Dervišbeg Ljubović. »U Sarajevu na Sv. Savu- 1920.« javio se na uvodnom mjestu »Glasa Naroda«, pa [ nam je sad jasno, zašto prima hiljadu i dinara mjesečno, premda govori da mtt ; ni samu nije poznat naslov ovog bakšiša. Sad znamo i zašto se je vrzao oko redakcije našeg lista i dvaput pravio! posjetu našem uredniku: ta sam veli da »ima lažnih patriota, kojima je ideal (Iz željezničarskih krugova.) samo njihov trbuh. Oni rade i pišu za Čitajući broj 7. sarajevske »Pravde« pare i to ne narodne« (jer narod ne ras­ o izgredima protiv muslimana u Bileći polaže dispozicionim fondom. Op. ur.) ne mogu, a da vas kao zaštitnike slaTo su demagozi i odmetnici, čfji su bijeg, siromašnjeg seljaka, težaka i rad­ »čanci puni« i čije »kuće pjevaju« dok nika ne upitam: Biieća, Rogatica, Nevesinje i t. d. »cvi­ le u lanoima« i uzaludno vape ga redom i zakonom. Beg Ljubović ide i dalje, pa govoreći sa plaćeničkog stanovišta o »demagozi­ ma« i njihovim žrtvama iznosi da je većinom od naše ruke »palo preko 38 hiljada žrtava osim haranja, pljačkanja i rušenja imovine«. No »sve su to naša braća velikodušno zaboravila«. Beg Ljubović i sam priznaje da se desi »gdjegod po koji ispad, ali to »Pravda« diže na velika zvona i bagatelne i vla­ du u Sarajevu i vladu u Beogradu; bagateliše i državu i slobodu«. Za­ što? I na to ima odgovor »neplaćeni pa­ triota«. Beg Ljubović veli ni manje ni više: »Oni nemaju ni iskre ljubavi za ovu zemlju, za ovu našu srećnu i Bo­ gom blagoslovenu slobodnu državu. „Glasu Slobode". i i I : I Godina Ii. I I > j �Urpana 2. Strana „ПРАВДА" — „PRAVDA" svojoni nepopustljivomu uništiti ovo na- i Sarevnjiv na taj uticaj i ne mogući ga U ni služe i danas neprijate­ š; potporno društvo, no nije koristilo. 'I snositi, kralj Aleksandar Je morao iz­ lju. služe lukavom Talijanu, vršiti državni udar od 25. marta 1903., Prkonjicama je preči njihov kapric i koji je uzeo na se ulogu pokojne Au­ prestiž nego li naše đaštvo i njegovo ■ samo da bi oterao radikale i sa ono strije«. potporno društvo. Danas kukaju, ali još Ii malo vlasti što su imali. Radikali odlaMi se ne ćemo dulje zadržavati na one Ispunjuju svoje dužnosti: da se |I ze u opoziciju, i kada je 29. maja te vom sastavku .i Begu dozivamo u pa­ povuku i ustupe mjesto ljudima, koji ., i te godine nestalo posljednjeg Obrenomet sam • stih: »Prošteno je svakom, će imati riše objektivnosti i potpuno ■i vića, radikalna stranka, zdrava, snažsvakom - - samo nije izdajici«. A što na ,i puna poleta, zauzima inesto koje povjerenje naroda. se tiče velikodušnog »oproštenja naše joj je narod- namenio svojim trajnim i braću. upozorujemo ga na izjavu, što Kad će se već otrijezniti? nepokolebljivim poverenjem, i prima je je dao u našoj redakciji pred više Poslanici »demokratske«! stranke iz ■ na sebe da vodi, kraljevinu Srbiju no­ svjedoka: Ništa je Bileća i Rogatica. Bosne raspravljali su u Beogradu o agvim putem slobode i napretka. La vi znate šta je bilo u Nevesmju! Ja razumu sa narod, poslanicima »demo-' . računan da nam je u samim poU takvoj situaciji šta su uradili sa­ ::istarsko:it savjetu, da se odmah pri­ ' cio nama učinjena šteta od preko o- i mostalci, to levo krilo radikalne stranstupi riješenju agrarnog pitanja u Bosni sam milijona«. To nam reče uz zamolbu, ; ke? Dva puta su stajala otvorena: ili u glavnim tačkama, te je ujedno stavlje-' 1 da se vrate u stranku, pošto je glavni ■ a-ga ч: š urednik posjeti radi detaljnijih no precizirano stanovište. Ministar za a. Ncmadosmo »časti« da dopodatak razlog secesije njihove bio otpao ili pak agrarnu reformi: izradio je uredbu u spoćemo do tih podataka, ali konstatiramo da se konačno formiraju u zasebnu razmn sa narodnim poslanicima »demo­ ! nstur. 1 to je dosta. stranku. Da su uradili ono prvo, samo­ kratske« stranke iz Bosne. li članku »Da li postoji musi, pitanje?« stalci bi nesumnjivo zadobili u stranci 15 lo bi. interesantno, kad bi nas prestio je štampan u »Glasu Naroda« od 27. i veliki j politički i moralni -ugled, i, kao biro eha-, jestio i o držanju Priblćevi; čitamo o -Gajretu«: »da u svom mlada generacija, primili bi, uskoro je­ ćev h skutonoša: Sarića. Svr e, Gluhikonviktu ima preko stotinu pitomaca, a dan znatan deo vodstva stranke, pored ća i Kurtovića. stnenJsia ekstenrista dva puta toli­ sta.rili voda Pašića, Protića. Pačua, Mi­ V Zagrebu je održana prijesna skup­ ko, H će, na žalost, morati brzo lovana Milovanovića, Vesnića, Andre J a I i k v i d r a, jer se za ni od nas ština komunista protiv bijelog terora, Nikolića i ostalih. Sa takvom nepodekojeg je razvila sadašnja vlade. Nastu­ - lienom i neoslablj’enom snagom radi­ isku ne brine«. — Mi smo u svoje vrie- -. вгое idi.komesare i vladu, da će pilo je više govornika. kali bi ubrzo ostvarili sve prvej unu। trašnje i spoljne ■ zadatke. Ali, tako ne j bi u stvari. Jedan nesumnjivo trezven političar i pronicavi državnik -iz samostabke grupe, šef njihov, Ljuba Živković. učinio je taj gest, 1990. godine, sa proglasom narodu da je besmisleno da O samostalnim radlkalima. tunističku pokliku, i da pomaže spora­ samostalci vode borbu protiv svojih zum sa naprednjacima, bez čega opet i učitelja radikala. Ljuba Živković je naIV. krali Aleksandar nije liteo uopšte da i pustio samostalske redove, ali ostali :*re» tt<t od 1903. g. izvršen po genu rali sa radikalima. I ako su prilike, po­ samostalci formiraše se u zasebnu ubislv:.' pos.ednjeg Obrenovića i nje­ sle 1903. god. bile izmenjene, t'o krilo stranku i uđoše u otvorenu borbu progove supruge Drage Mašm. otvorio je pretvorilo se u zasebnu stranku samo. t.iv radikala. Kad su se 1916. god. iz: Srb li izglede na novu budućnost. U s'talaca. Ta samostalska stranka po­ vesni radikali, sa Markom Trifkovićem šjnjr.cn: pogledu inje se moglo uraznata je po svojim napadima na radi­ na ćelu, zbog neslaganja sa radont rai ninoi.o. u prvi mah. zbog nepbvene i svojoj borbi, protiv radikalne I dikalnih ministara, odvojili od stranke . vn. • Evrope prema novom stanju stvo­ stranke. I kako ta borba traje još i da ­ I i organizoval! grupu nezavisnih radi-' ri.u,.,; jcć om krvavom revolucijom. nas, to je potrebno na njoj se zadržati ; kala, mnogi su pomislili da će i ti ljudi Ali .: r.unutra -u zemlji nije bilo više i objasniti je. ; poći primerom samostalaca i osnovati u inetije. Slobodoumni ustav zasebnu stranku. Ali radikalni 'disidenti Kad su se samostalci 1901. god. od­ r;,di - .kl i-d 1888. bi odmah uveden, i vojili od radikala, pod uticajem svoga ‘ iz 1916 se pokazaše bolji političari od na temelju toga ustava Srbija postade vode Ljube 2ivkovića, taj gest mogao i onih iz 1903. i evo gde se tu skoro pai•iame<>t»T»a zemija par excelvratiše natrag u radikalnu stranku. Sa­ je. onda, biti vrlo simpatičan i popu1 c n c e. sa svima garantijama za slomostalci iz vremena 1903—1905 nisu laran. ^Radikali su. na predlog kralja bodnoTmanifestovamje i ostvarenje na­ Aleksandra, a da tri pomogli koliko to­ i tako -mislil. Ostali su zasebna stranka, rodne v lje. Slobodno izabrani k-ralj liko narodu, pristali na kompromisnu i i kao taki ušli su u' političku borbu. Da Petar K:.-.:Jorđev:ć raztoneo je svoj politiku. Samostalci su bili tomu prti-' ‘ vidimo njihovu aktivu i njihovu pasivu, na. iJ. j »ui trenutka stizanja' na preposle skoro. šesnaest godjna uporne tivnl. i tražili su neodstupno ostajanje što ji.. sve do kraja, on je ostao pravi akcije. na integralnoln programu. Šefovi radi­ ustavni vladar koji kraljuje ali ne ukalni primili su međutim predloženi pra-. iiu (le ral regne niais‘ne gouverne Sa gledišta istorisko-političkog može pasi. Radikali su tako bili doživeli tri-. kompromis, rukovodeći se iskustvom, - se sa pouzdanošću utvrditi, da je samo­ da se u politici ne može na jedan mali fnri pofitlke. Veće pubedc nije stalska stranka bila jedna neprirodna sve postići i da ne treba propustiti pri­ i pojava. U 1903. godini, posle dvadese­ bilo moguće ni zamisliti, ali ta pobeda liku, da se u zemlji vaspostavi ustavipak nije bila, po sadržini svojoj, pottogodišnje borbe radikala za narodne nđ stanje. Ekstremni elementi bili .su Pam.. . Jer. po slivatanju radikala, sa slobode, ostvaren je jedan slobodoum­ protivni svakom popuštanju, i na kraju, uvodi njem u život jednog ‘slobodoum­ ni režim, kojim bi se svaka demokrat­ odvojili su se od stranke i istupili za­ ska zemlja mogla ukrasiti. Narod je nog u-tava-i sa" obezbedenjem parlasebno. kao samostalni radikali. Spora­ ; dobio političke slobode, i mogao.se omeatainoga režima, ostvareno je samo zum radikalnp-naprednjački od 1901. i dati drugim kulturnim zadacima. Na­ cuo što svaka kulturna i napredna dr­ godine, koji je zlonamerno nazivan nežava more imati, kao prvi preduslov jedanput se pojavljuju samostalci kao za razvitak. Sad je trebalo učiniti nove tačnim imenom tuzija. urodio je uistinu još »demokratskija« stranka, i poziva­ napore ib. se naknadi što se propustilo, sjajnim plodom. Svemoć kralja Alekju narod u borbu protiv njegovih rokrivicom Obrenovića i njihovih savetsandra bila je znatno ograničena, narod : đenih osloboditelja! Takva-stranka, sa takvom tdlklcncijom morala je ostati nika naprednjaka i liberala, i da se Sr­ odahnu dušom i ko zna kakve bi rezultate još pokazala ova politika, da se bija irmrcm' za krupne nacionalne za­ sterilna, pa su samostalci u- istini bili datke aoji su .je čekali. Mislilo se da je kralj Aleksandar ne odluči sve da po­ naša najsterilnija stranka. Ne mogući kvari, da rasturi sporazum sa radikalizemlja dobila jednom mir, makar i po ništa stvoriti, oni su propovedali čisto skupu ccnu, i da će u buduće sve ener­ ma, da ukine ustav od 1901. i da zave­ negativne programe. U unutarnjoj pode ponova reakcionarni ustav od 1869.,, Etici nisu izveli nijednu stvarnu reforgije i sva snaga narodna biti upotrebkoji je njemu omogućavao svemoćnu| mu. a if spoljnoj politici, -posle diletantIjeha da se izađe iz jx>litičkih borba, i vladu. Državni udar od 25. marta 1903.. i skog pokušaja da rade sa Bečom, u pode drugim pravcem. Ali tako nije bilo, jedno krilo radikalne stranke bilo najbolje je pokazao, kako se oseća sna­ finansijskoj politici, primili su i sami, str odvojilo od stranke u 1901. godini, ga i uticaj radikalne stranke čak i on­ spoljnu politiku radikalne stranke. Sa­ da kad ona vodi oportunističku politiku. ne hoteći da primi ni privremeno opormo rđavi imitatori radikalne stranke, bpoj 114 Br«j samostalci padaju iz kontradikcije u kontradikciju, šefovi ih ostavljaju, je­ dan za drugim (Ljuba Živkoyić, Ljtuba Stojanović, Nikola Nikolić), tako da je izgledalo da nije daleko dan kad će se potpuno raspasti. Sav rad samostalaca u periodu od 1903—1912 sastojao se u smetnjama i -preprekama svesno iznošenim i udešavanint protiv radikalne stranke. U 1905 godini samostaci agituju u narodu pro­ tiv zajma za naoružanje, i tako spreča­ vaju radikale da Srbiju vojnički spre­ me za velike događaje. Aneksiju Bo­ sne 1908 godine Srbija bi drukčije dđčekala da nije bilo te samostalske pre­ preke, i da je naoružanje bilo dovrše­ no. U 1906/7 opet su samostalci protiv naoružinja i vode opstrukciju u par­ lamentu, samo da bi oborili radikale. Posle aneksije i aneksione krize, kan da ništa nisu naučili, opet čine to isto i priređuju u Skupštini nečuvene iprizoe partijske obestl i nepomirljivosti. Radikali glcdalrtt šta rade ova izbezum­ ljena braća, i u interesu zemlje pristajahu čak da učine i žrtve, samo da se državne potrebe podmire. Pašić se po­ vlači i ustupa tnesto gipkijem političa­ ru Milovanoviću; Stojan Protić se po­ vlači takođe i u ministarstvo unutraš­ njih, dela dolazi Marko Trifkovif. Ali sve to nije ništa samostalcima. Bezob­ zirni i bez skrupula, onj produžuju opstrukcii«, i izazivaju izbore oci 1912 go­ dine iz kojih radikali opet izidoše kao pabed'oci. Mislite da je to sanftstalce smirilo? Nikako. Nastupio je. balkan­ ski rat i on!' se smiriše koliko toliko, ali u potaj' pripremahu nž>vu borbu protiv radikala. Sjajne pobede protiv Turske i Bugarske krunisaše radikalnu politiku nečuvenim resultatima. Zemlja beše skoro udvojena, na osnovu mira ii Bukureštu, ali i samostalci uđvojiše ra-pore da obore radikale. Sto više ra­ dikali postižu uspehe, u spoljnoj i unutarnjoj politici, sve su bezočniji ovi radikalski otpadnici, koji najzad sasv n. zbacuju masku i udružujil se, s jeine strane sa militaristima (Crna Ruka) a s druge strane sa reakcionarima (libe­ rali i naprednjaci), i tako udruženi po­ činju ‘Opstrukciju, u proleće 1914 godic. Kad se-ti Beču spremahu memo­ randumi da se opravda rat protiv Srbi­ je čija jc politika, -pod rukovodstvom radikala, potresala temelje austro-ugar ske monarhije, ц Beogradu -se stvarao drugi jedan unutarnji blok od milftari sta, reakcionara i samostalaca. sa ci­ ljem da se obori radikalizam. Prvo se htelo vojničkim prevrtom srušiti radi­ kale. ali kad se izvesni patriotskih čla­ novi Crne Ruke tome usprotiviše. da ne bi kompronutovali tolike nacionalnu dobitke stečene ratovima, bi odlučeno da se pokuša sa izborima. Izbori su trebali biti 1. avgusta 1914. godine. Za te izbore liberali, naprednjaci i samo­ stalci spremali su zajedničke liste. Te tri stranke još 1914. slile su se u jedno. Sve su one jedno isto, i pravo je šteta što do izbora 1914 nije došle. Radikali bi na tim izđbrima sahranili i reakcio­ nare i njihove saveznike, lažne demo­ krate samostalske. To se vidi i po sledećem faktu: Od 1905 god. samostalci stalno opadaju. Od 81, pali su na 54, pa na 44 poslanika. U 1914 jedva da bi dobili 30 poslanika. Ali. ultimatum ausjrijski Srbiji od 10. (23.) jula, sa ev- stotina godina otkriveno dok njihovi savremenici nuvši svojim okom pronicava u Ihsana, a onda se nisu o njima ništa držali. Je li djelo i onda vriosmjehne i reče: „Ovamo se sve pripravlja",.. Ihsan ne odgovori ništa. Njega su iznenadile i' jedilo?« — Svakako — odgovori Ihsan — »i držim da dvije stvari njegovo unapređenje i Sabihino zani­ A- Hifzi Bjelevac: se. danas ne može to dogoditi, jer kod ovako raz­ manje. Pripreme u Abđurahmanpašinu konaku nisu vijene kritike ne može ni jedno djelo ostati neoga iznenadile, jer ih je smatrao običajnim Rens Logotetides. (2S> cijenjeno. Još je neko vrijeme razgovarao sa Sabihom i »Priznajem No da li vi dijelite mišljenje, da i ona se razgovarala s njim najviše o Ifeti. Pričala Na ovo ga je upozorio kao prijatelj i ispričao umjetnik, pisac i t. d. ima prava na ocjenu svo­ mu izvještaj turskog poslanika u Atini o Ihsanovu ( mu o njezinim »avikama. O njezinoj muzičkoj umga djela? radu u Grčkoj. Ali iz toga izvještaja moglo se ra- 1 jetnosti govorila je s tolikom ljubavi i zanosom, da -Ima, ali je nečedno.« je i precjenjivala njezinu sposobnost. zumiti i u drugom smislu njegov rad, koji je pri­ „Za- što? Majka obožava svoje dijete, kojem je kazan, da je bio u korist Turske, ali ne današnje Ihsan je prekinuo: život dala, a da umjetnik predaje umjetninu svijetu nego nov.e mladoturske. Među ove spise, koje je i— Hanum efendi, šta mislite, ko je veći um­ bez obrane je li pravo?« mao Said paša u rukama došlo je i jedno Renino jetnik: onaj koji da misao i ideju ili onaj, koji to­ — To je stvar svijesti i ako ću tako reći — pismo iz Grčke, koje je osvjetljivalo aferu Aleksandra me dadne ton, glas, koji to izrazi?« egoizma." Logctetidesa i njegovo oslobođenje iz. zatvora. »Za „Teško je to razlučiti, jer često onaj što je uSabiha nije odgovorila Pogledala je na šat, ovo možeš biti miran«, — rekao je Saidpaša svodahnuo svoju misao u djelo ne govori toliko jasno onda rekla pogledavši Ihsana dugo i žarko: svome prijatelju" • „ја ću stvar udesiti, a Ihsana kao onaj drugi. Jedan jecaj duše napisan nije tako »Umjetnik je osuđen prije nego je što stvorio, ću unaprijediti uz uvjet, da se prođe potajne poli­ jak kao na struni gusala ili pod tipkom glasovira. jer samo izlaze na površinu oni lašci koji se služj tike«. Na ovu izjavu bio je Abdurahmanpaša zado­ To ovisi uvijek o onom ko čita, sluša i o- j nečednom reklamom, a pravi žive poslije «« voljan, pa je na večer rekao ženi Ona naravski cjenjuje.. Koliko je on sposoban shvatiti misao toli­ smrti.« ispričala je Ifeti, a Ifeta Sabihi — Sabiha srela Ih­ ko i vrijedi u njegovim očima, ali vrijednosf djela Ihsan je razumio šta je mislila Sab’1" sana I čestitala mu Ihsan se začudio i rekao: je potpuna samo onda, kada ga potpuno osjetimo.« je samo potvrdio njezin sud.. Pri ra:' .»Hvala vam, ali ja o tome još ništa ne znam«. Sabiha ušuti čas, a onda reče: mu je još: i »Saidpaša je rekao. . .« odgovori djevojka i »Веу efendi, nadam se da bi se »Ne slažem se s vama. Vrijednost djelamo smi­ pogleda Ihsana duboko, dugo i žarko. shvaćanju, ali je razlika u n je se mjeriti po onom što drugi o njemu drže — Ihsan se smete. njegova je vrijednost u njemu samom. Koliko je : ću vidjeti i« reći ću joj, da s‘IN; a\ i umjetnika i pjesnika istom kasno, nakon mnogo — A vaša ženidba?« upita opet Sabiha zir- FELJTON. �Strana 3 Ctpaua poj 114 Broj*„PRAVDA* — „ПРАВДА* ropskim ratom, učini kraj, privremeno, đusobnog poštovanja, zajedničke skrbi <>' <; borbi protiv radikalne stranke. na svtiri poljima ljudske plemenitosti i U idućem članku govoriću o politici intenzivnog političko-gospodarskog ra­ n ■ katne stranke za vreme rata. da. Oštroumnoet i d o b -r o d u š j e naših Dr. L. Marković. Muslimana zaslužuje, da ili vodimo putevima i stazama prosvjete i gospodar­ i’. S. Moja je izrečna želja bila da skog napretka. Jer njihova sreća, njihov ■-C ovi članci štampaju latinicom. pokrok, budemo b ih svojski svjetovall, Pismo o tome nije -Pravda« -primila, i podučavali i potpomagali, bit će u čast ■r.' je bila objavila napomenu, da se i slavu nama svima, i njima i nama. Pa i d? neću zamjeriti zbog itampanš latinicom. Ja ne vidim zašto bili i bi za to bilo nužno, da se ц Zagrebu, s : > zamjeriti, kad su oba pismeni u I Beogradu, Ljubljani, Sarajevu i Skoplju na mi narodu primljena i ravnopravna. I pohajprije ustanove stalni odbori, kojima bi bila zadaća, da proučavaju način, kako 1.. M. bi se ufrojilo Jedno osobito organizovano društvo, sastoieći se iz Srba, Hrvata i Slovenaca, a poduprto sa musliman­ skim delegatima. To društvo moralo bi po tačno izrađenom nacrtu stvarati riječju i djelom regeneraciju svih naših ' (Svršetak). Musliiomia u Jugoflaviji, .regeneraciju, koja bi oživljavala i provađala visoku oramo, da im se sto više i prosvjetu. poiitičko;gospodarsko podigt -. bliže p r i ћ 1 i ž i m o, d a i li p r ou ... ni o, da i li naučimo s ve e no, ! nuće i društveno izjednačenje musli­ ■ i, * š n e z n a j u, a š t a z n a t i ni o- i manskog svijeta u svim krajevima na­ r a - u. Moramo, da ih slijemo s nama j še. države, gdjegod .muslimanski syijet ino bratsko i ncrazdijeljivo tijelo, u ; živi. A za tu i takovu životnu proved­ bu nužno je, da dobro budu proučeni iei u bratsku t jedinstvenu dušu. Naša prosvjeta neka bude i njihova. Nas na- . svi običaji, sve krjeposti i mane. sve po­ predak neka je i njihov. Njihovo irlago- I trebe i sav i najtanji život naših Musli­ mana. . njihova dobrobit, neka bale i Na djelo dakle. Prđlgnimo laj kra«. u ga tanina. sveopća. U tu i u*- nužno je, da proučimo sav njihov ! nf i daroviti dio našeg naroda. Ne ć- - idašnji rad i da na temelju tog prou- l krzmajmo. Pokažimo, da smo im prava čer ji poduzmemo-korake za daljni njihov I i iskrena braća. Neka vide, da ih lju­ na-' -dn: i moderni razvoj s onom ljubavi i bimo i da im žblimo dobra. Onda će > - .'- ni interesom, ko što to ćaie otac | i oni zvoljeti nas i slušati naše savjete i naše pouke. Ovaj svijet ne imiire. Jed­ i . ■ .a za svoju djecu, koju om ljube, i i/.-j žele, da -u svojoj domovini i u i nog dana ti naš! prosvijetljeni Muslima­ ni mogli bi nam biti od neizmjerne po­ Iju im društvu zauzmu dolično mjest prosvijećenih i narodno-gospodarski ' litičke i gospodarske koristi. Koristi, o i i a. čimbenika i poluga države i ; kojoj danas nikd ili možda samo r» jetko koji, razmišlja i nagađa. Svjetska sudbina dosuđuje Jugoslaviji velike za­ • - v dosadašnje rasude i zadaće i vel kii ulogu u- povijesti budućih •' • -'.medu nas i naših Muslimana nr r a I u past i. Prošlost njihova i na- i vremena. A. u tim će vremenima i Muskmahi Jogc-đavaje imat' velikog ud­ š . bude pokrivena sa gustim plašrd'gloznog pieieta. Cijelov bratske I jela tamo dolje na Istoku, gdje se sunce rađa. Na istoku, za koji se kaže: Ех iednokrvnog osjećaja nek nas j' >. j j'đno jedincato bratsko kolo me­ oriente lux. (Jiigosl. Ekonomista.) Bratsbl glas. Ii. islamskog sv§jetaa djelshiosM liaiifat*) Iz uvoda. , Slijedeća rasprava koja se bavi ne- . ’ pristranim riješenjeni pitanja Općeg is­ lamskog Halifata ima se uzeti samo kao i dopunbeno poglavlje opširnoga djela, I što ga prirediše u Njemačkoj boraveći I islamski učenjaci pod naslovom »ls- i 1 a m a 1 s R e I i g i o n d e r N c u z e i t«, a koje je kao priručnik Islama namije­ I njeno još o Islamu loše ili nikako in- i fcrmi ariom pučanstvu Evrope. Glavna je pako zadaća ovoga djela poticaj na svestrano razmišljanje o ha­ lifa uskom pitanju, te konačno kako bi se na ruke mnogih evropskih kao i is­ točnjačkih učenjaka — uz oštro osvjet­ ljenje i strogi obzir svih vjerskih, poli­ tičkih i gospodarstvenih pitanja islam- ; ske vjerske organzacije — stavilo nov prcdlog o konačnom i objektivnom rije- ’ šenju ovoga pitanja. Pišući ovu raspra­ vu čvrstoga sam uvjerenja, da siste­ matska reorganizacija muslimanskog bogoštovlja kao duševna stvar preko ' 300 milijona ljudi zahtijeva savremenu | obradbu te uz to kao naiaktuelniji dio i istočnoga pitanja također najžumije sredenje. Kao nacionalist i musliman i na te­ melju mnogih spisa — najviše onih arapskoga, francuskoga, engleskoga. rus­ koga, perzijskoga i turskoga jezika — želim ovom svojom raspravom u po­ gledu pitanja islantskog Halifata, da unesem u njemačku literaturu za prou­ čavanje Islama kroz neko »interislamlziranjc< Halifata jednu rezultanta na­ čela i izbrušenu ideju spomenutih stra­ nih literatura. Dresđen, o Kurban-Bajramu 1337. Pisac. I. Vrhovno vjersko vodstvo. U svrhu oslobođenja islamske religije od mnogih ddgmatiziranih običaja mnogobrojiHji semitskih. mongolskih, sla­ venskih i inih naroda, koji kroz duge vijekove prigrMše Islam ili stajahu u neKjsrednoin saobraćaju sa njegovim ^■bcuicima; u svrhu osiguranja ne^^^kzaštite i ЈапгЈчН svetosti; u чu : Ii ,-г-Ап inie ■ ис i .m I khn islamskim idealima čovječnosti, te u svrhu savremene dobrotvornosti i humanosti izvršavanja islamskih propisa. potrebno je da se sv.a islamska viseća pitanja пд temelju detaljnoga proučenja sa vjerske i svjetske strane na jednome općem islamskom saboru, gdje bi sudjelovali muslimani iz svih dijelova svijeta, stave na debatu i konačno -srede. Sveopći islamski sabor. 1. Ovaj bi sa­ bor imao da rješava opća islamska, je­ dino vjerska, pitanja, a imao bi biti sa­ stavljen od-predstavnika svih islamskih naroda po slijedećem principu: narodi od pol do 10 milijona šalju po dva za­ stupnika. Narodi preko 10 milijona ša­ lju za svaki daljnih 10 milijona po jed­ noga zastupnika; dok narodi čiji broj ne dosiže 5O0.000 šalju u sabor samo jednog svog alima. 2. Broj zastupnika — svega oko 120 — bira se uvijek iz krugova kako vjer­ ski tako i svjetski obrazovanih islam­ skih prvaka i to .u omjeru: za narode ispod 10 milijona 1 : 1, dok za one preko 10 milijona vjerski obrazovana 2 : 1 svjetski obrazovanom. 3. Sveopći islamski sabor sastaje se svake godine na jednomjesečno zasijedanje i to redovito u Zil-kade mjesecu. 4. Sjedište je sveopćeg islamskog sa­ bora u residenci.il Halife. 5. Predsjednika sabora imenuje Kali­ fa. dok dvojicu potpredsjednika bira sa­ bor u prvoj svojoj sjednici, čiji izbor treba da Halifa potvrdi. Osim ovoga, prvi sveopći islamski sabor imao bi: 1. Postaviti Halifu svih muslimana, koji posjeduje sve uvjete za to. (Vidi kašnje pod »Halifa«!) 2. Izraditi naročiti zakon sa tačnim opredjeljenjem djelokruga sveopćeg islajnskog sabora /Ovaj zakon treba da potvrdi novoizabrani Halifa. 3. Izraditi posebni pravilnik prema ; propisima šeriata b. polaganju zakletve I saborskih poslanika Halifi. 4. Ovaj prvi sveopći islamski .sabor i imao bi se sastati u Carigradu; kao re- 1 1 sideijciji sadanjeg Halife, pod pokrovi- । imao da potvrdi i dva izabrana pot­ 1 teljstvom istoga. predsjednika. Broj z a s t u p n i k a otpadao bi na 5. Prvog pred: jednika sveopćeg islamskog sabora imenovao bi sadanji ! pojedine zemlje u kojima žive muslimani od prilike ovako: Halifa t. j. turski sultan, kao što b isti ✓ I Broj atbor. I 2Uiip Zemlja: Mezheb: lsi. žlvalj I« ;«,”Ј Vtestodržac t Abesinija (Habeš malikije, hambe2,000.00C 2 1:1 Dom. kršć. dinastija lije i šaftije Aden bO.OOC 1 1 — Engleska kol. vlada hambelije Afganistan 5,500.000 2 1 1 Emir, islam, dinr-stij hanef. i Šiije Afrika: . zapad engleska malikije 2,200.000 2 i 1 ' I Engleska kiđ. vlada istoč. njemačka malikije i šafiije 400.000 1 1 — istoč. francuska malikije i šafiije 20J.000 11 i i— Francuska kol. vlad Albanija hanefi-e 1,000.000 2t1'1 Algir (Džczair) malikije 5,000.000 2 111 Francuska kol. v|ad< Amerika razni mezhebi 90-000 111 — Razne vlade Arabija: Hidžaz i Jemen malikije*! šiije 2,509.000 2 1'1 Emir, islam, dinastiji 13,000.000 3' 2! 1 Domaći isim. knežev nezavis. krajevi malikije Armenija hanefije 3,500.000 2l 1 I 1 Beludžistan 600.000 2'1'1 ' Chan p. engl. protek hanefije i šaftije 800.000 2 1'1 Domaća kršć. vlada hanefije Bugarska 1,300 000 2' 1 ,— Emir, p. ruskim prot Buhara hanefije Chiva 800.000 hanefije 2 1 1 Emir, p. ruskim prot Cipar otok 55.000 111 Engl. kolon. vlada hanefije • Egipat (Misir) malikije i-šafiije 12,Č0O.<X)0 3 21 '1 Chedivep. engl. protek Eriter.ia i okolni talifan. posjedi razni mezhebi 2,500.000 2 i 1 Razne vlade Grčka 6O0.000 2 1 1 Kralj, kršć. dinastija hanefije Indija (Hind): engleska 80,000.00м 9'6 3 Maharadže, egl. k< 1. vi ( francuska (šafiije i drugi 30.000 1 ‘ 1 !— Francuska kol. vlada 1 Portugalskakol vlada portugalska , 25.000 i' i ( Indo-Kina: ■ engl. i Singapur 1,000.000 2 1 1 Engleska kol. viada šafiije.i drugi francuska 1,700.000 2 1 1 Francuska kol. vlada Jugoslavija hanefije 1,700.000 2 1 1 Dom. kršć. dinastija Kina hanefije i šafiije 30,000.000 4 3 1 . Dom. budbist. vlada Kongo malikije 3,000000 3 2 1 ĐoiH.atsiSt.vlaJ«.!]«!. prot. Kreta 1 Arhipelag hanef. i drugi 85.000 1 1 — GrčkaTine evr. vlade Liberija malikije 400.000 1 1 - Domaća crn. dinast. Madagaskar šafiije i malikije 100.000 1 I 1 — Franc. kel. vlada malikije 8,500.000 2 1 1 Sult. p. franc. protek. Maroko Mozambik 50.000 1 J - Portugal.^oln. vlada šaftije w Oceanija: 900.000 Borneo 2 1 1 Nizozem.iengl.kol.vld. 600.000 2 1 1 Franc. kolon. vlada Pilipini 25,500.000 3 2 1 Nizozem. kcl. vlada Šafiije Java Sumatra 4,500.000 2 1 1 Nizozem. kol. vlada 3,600.000 2 1 1 Razne kolon. vlado ini malaj otoci 1,200.000 2 11 Sultan pod engl. prot Oman hambelije 11,000.000 3 2 1 Šah. islam dinastija šiije Perzija 40.000 11,— Engl. kolon. vlada malikije i hamb. Rt dobre Nade 600.000 2 1 1 Kršćanska dinastija Rumunjska hanefije Rusija: evrop, Krim i hanefije i šiije 12,000.000 3 2 1 Kavkaz 11,000.000 3 2 1 Ruska kršć. vlada TurkestaniSibir hanefije i šiije 1,200.000 2 1 1 Dom. kršć. dinastija šafiije i drugi Siam Sudan: 11,000.000 3 2 i 1 Engl. kolon. vlada egipats. i Darfur franc. i Senegal hambelije, mali­ 12,000'.000 3' 2 1 Franc. kolon. vlada 6, "00.000 2-1 1 R. kol. vlade i samovl. srednjVadaj, itd. kije i hanefije 6,500.000 2 1 1 Egleska. koln. vlada engles. i Nigar 2,200.000 2. 1 1 Togo i Kamerun malikije 1,400.000' 21'1 Vel. Šejh i talij. vlasti malikije Tripolis 2,000.000! 2' 1 ! 1 Веу pod franc. protek. malikije Tunis Turska: 6,000.000 2 11 1 Sultan, dom. isl. dinst. lanefije Anadoi 3,500.000 2| 1 j 1 Mezopotamija šiije i šafije hamb. i hanefije 1,600.000 211'1 Sirija malikije i hanef. 1,500.000 2' 1 1 Palestina 250 000 1 1 — Sult. p. evrop. protek. malikije i hamb. Zanzibar Ostali krajevi Razne vlade Razni mezhebi 20.000Evrope Razne vlade 30.000 iazni mezhebi Azije Razne vlade 600.000 Razni mezhebi Afrike ' Ova statistika nije sasvim tačna, jer su glede nekih krajeva uzeti podaci još z 1905.. gdje se baš u tim krajevima Islam brzo širi. S druge strane, pako budući sam uzeo podatke iz statistika koje su sastavili razni kršćanski Stati­ stičari, gdje je više puta tedenciozno smanjen broj islmskog pučanstva jedne zemlje, onda je i ta okolnost doprinijela jedan dio netačnostj ove statistike. Osim gore spomeutih dužnosti sve- cpćeg islamskog sabora bila bi najveća i i najprešnija akcija da se postigne neko ; vjersko jedinstvo i bratstvo između ši, ija i sumiija u prvom redu-, a za tim isto između hanefija. šafiija, malikija i hambelna, jer samo poslije temeljitog i odstranjenja svih vjerskih razlika raznih islamskih sekta, može se preći na sre: divanje jedinstvenog islamskog bogo 1 šlovlja. (Nastaviće se.) Inženjer Mustasa Cellć. čim interesima, niti o narodnoj volji, koja sačinjava najglavhiji uvjet za op­ stanak same države. Ne da se nikako da ta volja dođe do izražaja, država više Tuzla, 24. januara 1920. ne služi za. narod, nego narod za dr­ (Demokratsko bjesnilo.) De- i žavu. Pravdi i objektivnosti naročito u tnokratski vlastodršci sa svim svojim , unutrašnjoj upravi nema niti traga. To su u glavnom obilježja novog »demoeksponentima napinju se iz petutii žila, krutskog režima- g. Pribićcvića & Ce. da pod svaku cijenu učine od našeg mjesta jednu zgodnu operacionu bazu Kako je našoj javnosti poznatg prilike za utvrđenje svog režima. Nc vode bri­ u unutrašnjoj upravi naše države kreću svaki čas na gore. Umjesto da nova u“) Autorizovani prijevod njemačke i ge, što pri tom padaju temeljni principi rasprave: »Das interniuselmamische i o ustrojstvu savremene i korisne upra­ prava liječi rane, koje su naš narod kroz ve. ne vodi se računa a narodnim i op- I г-. ude tištite pod tuđinskom upravom. Chalifat« Berlin 1919. Naši dopisi �4. Уцгана naši su mjerodavni faktori zaboravili posve na interese naroda i države i ci­ jelom svom radu dali čisto stranačkopolitički karakter. Gospođin ministar unutrašnjih djela hoće l«>d svaku cijenu, da svo svoje područno čnovmštvo upotrijebi u stranačko-političke svrhe i teško ga onom službeniku, koji se ne bi slijepo pokoravao nalozima svojih gor­ dili gospodara u ovom pravcu. Naše je mjesto do sada bilo — hvala Bogu — haman posve čisto od »demo­ kratskih« elemenata tako, da su sc svi mogli izbrojiti na prste. Naravna stvar otakovo je stanje upravo porazno za »demokrate«, koji sc vole hvaliti da ie najveća većina naroda uz njih, a po gotovo je razumljiva njihova zabrinu­ tost radi ovakog stanja, kada se uzme u obzir, da su na pragu općinski izbori, a valjda i izbori za konstituantu. Za to nas je gosp. ministar unutrašnjih dje­ la usrećio tim. što nain je mjesto okruž­ nog načelnika Dušana Nikolića poslao svog pouzdanika Gradića, koji pripa­ daše — koliko smo se mogli infortoisati ■— stranci srbijanskih liberala, što se sad fusionisaše sa demokratskom zajed­ nicom. I prije, a i sada poštivali smo političko-stranačko opredjeljenje g. Grudića kao njegovu sasma privatnu stvar i nijesmo očekivi:!: da će se njegovim do­ laskom na mjisto okružnog načelnika unijeti u upravu našega okruga kakova stranačka politika, keja ide u -prilog ma kojoj političkoj partiji. No kod nas je sada ovako: Ko hoće da nosi karakter i naziv javnog službenika, taj mora na prvom redu biti izraziti pristaša »de­ mokratske« zajednice. Sve druge kva­ lifikacije. sposobnosti, službena prizna­ nja i si. od sporedne su vrijednosti. Da potkrijepim primjerom: g. Ahmedbeg Defterdarević, koji je nakon prevrata doživio votum povjerenja od svih čla­ nova kotarskog vijeća, bez razlike vje­ re i partije, mora na popravak zemalj­ skoj vladi, jer »preveć simpatiše J. M. Organizaciji«. Iditno dalje. Kod nas je „PRAVDA” i j • i ■ ; j I ; i i j I I I nedavno postavljen za kotarskog predstojnika g. Alfred pl. Makanec. Prošlost toga vrsong upravnog činovnika, koji se je u najkritićnaje doba za vrije­ me bivše austrijske vlade olvoreno izlugao za svoje sunarodnjake, koji su nemilo proganjam, davala nam je dovoljno povoda, da se veselimo, što je na upravu grada došao zdušan, pravedan i okretan upravni činovnik. Nu naše je veselje bilo kratko, icr i g. Makanec mora po volji d odluci gospodina okružiiika Grudića, da ostavi Tuzlu i ide u Sarajevo na zemaljsku vladu. Cijela naša javnost dobro poznaje rad g. Makanca i iskreno žali, što nas mora da ostavi, a da nam dolazi čovjek, koji ćc vrlo teško da se snađe sa našim mjesnim prilikama. Imalo se je do sada pri­ like i u javnim glasilima opetovano čitati o priznanjima za uspješan rad i upravu g. Makanca, ali baš te hvale i priznanja sačinjavaju peh i za nas i za g. Ma­ kanca, jer se u doba koruptivne upra­ ve ne može da održi na površini po­ šten i ispravan činovnik. Ono što mo­ derna nauka o ustrojstvu i djelovanju države kod jednog činovnika označuje vrlinom i bitnim postulatom za korisno djelovanje u državnoj upravi, to je sada postalo neoprostivom greškom i ružnom manom, koja čini dotičnog činovnika neupotrebivim za službu. Naši građani bez razlike vjere podu­ zeli su akciju kod ministarstva unu­ trašnjih djela, da se opozove premještenje gg. Defterdarevića i Makanca i mi smo vrlo radoznali, hoćemo li biti u stanju, da zabilježimo barem jedan slučaj, gdje se je uvažila volja cijeloga građanstva i na mjerodavnom mjestu izašlo se u susret njegovim željama. Jedno bi samo željeli napomenuti: Ka­ da bi kojom srećom došli u taj položaj, da odlučuje narodna volja, onda bi si­ gurno prije morao da ostavi Tuzlu ok­ ružni načelnik Grudić, koji, ako nastavi kako je počeo, neće »ikada biti u sta­ nju, da zadobije simpatije najvećeg di­ jela nas Tuzlaka. Kalendar „Pravda4* izišao je iz štampe pa će se ubrzo po­ ( «ćJIac» ) četi raspačavati, čim ga knjigoveža po­ veže. Kalendar ima oval sadržaj: ■Ćiljl jČIaI » 1. Kalendarski dio, 2. Dinastija Karadordevića, 3. Narodne himne, 4. Islam­ ska vjerska zvanja u našem kraljev­ CIa-, yđ>stvu, 5. Jedan vaz od Reds-ul-uleme, <_j L-J-C—« cđc »б. Ustavotvorna skupština, 7. Padaju ulJl — Jl^^> j. !ja-*l j zvijezde, pjesma od Šemsuddina Sarajtića, 8. Očevi ljudi, odlomak romana ofl cš-dš' A. Hifzl Bjelevca, 9. Hasana’ga Pećki ^S. od Hamdije Kreševljakovića, 10. Uz­ gajanje djece od Saliha Serdarevića, 11. Gospodarska politika od Hodže, 12. j Mladost, pjesma od Šemsuddina Saraj— dl— 'lića, 13. Muhamed ef. Kadić od Edhema •-'J 5У-с' jiju Mulabdića, 14. Narodno zdravlje, jedna naredba od Rijaseti-ihnije, 15. Narodne c —b ‘l—U umotvorine: Vila Murtezanagića ■ od Husniie Berberovića, Trgovčev našljeddh-'ć.CaJ <—у Чл/Мј nik od F. H. B„ Narodne pjesme od Sidike Kreševljakovića, Narodne poslo­ A'/- <—f vice od Edhema Mulabdića, 16. Bilješ­ ke: Koji je sedmični dan. Naziv mjese­ - l5‘^*—-1 --- / ci, Sat, Tri djela, Knjiga i čovjek, Deset •i***' ^у| „Ij zapovijedi za čitatelje knjiga, Zubi, Skupoća. 17. Šale: Ciganin, Profesorska јУ—I c-U.—š јУ I rastrešenost. Iz društva, »Crnoj«, pje­ < ^l^ _4» sma, Nasrud-din efendija, 18. Skala bi­ ljega, 19. Inserati. 'r’jb' »ai»L. c— »jč— Sadržaj turskog dijela kalendara do­ nosimo u posebnoj bilješci. Politički pregled Amerika nije za ultimatum. Vlada još uvijek nije primila detaljnih službenih informacija od naše mirovne delegacije. No vlada je dobila vrlo važna obavješ­ tenja iz Washingtaiia. U političkim se krugovima govori, da je Amerika dala ■izjavu, koja se nikako ne identificira sa ultimatumom antante. Pošto je rok za odgovor dan do 28. o. mj. o podne, to će vlada tokom današnjeg dana stilizovati odgovor na ultimatum. Veliku po­ zornost pobudiše ponovni posjeti en­ gleskog i francuskog poslanika Jcod mi­ nistra predsjednika. U političkim se krugovima drži, da su ovim posjetima sa strane spomenutih poslanika poduzeti koraci, da se skloni naša vlada, da'pra­ štane na ultimatum. Ovdje je sve uz­ buđeno radi riješenja jadranskog pita­ nja. Opet su danas priređene manifesta­ cije. Produljen rok za odgovor. Prema jed­ noj depeši iz Londona engleska je vla­ da saopštila. da kao i francuska vlada nema ništa protiv toga, da se rak .koji je postavljen našoj vladi za odgovor na predlng vrhovnog savjeta produži do polus .ne iduće nedjelje. Držanje Talijana. Iz Rima javljaju: U ministarskim krugovima tvrde da Italija ne će više činiti nikakve ustupke 11РАВДА' u slučaju, da beogradska vlada odbije ponuđeni kompromis. Italija je već žrt­ vovala u cilju pomirenja i suviše veliki dio koristi, koje joj je pružao londonski ugovor i teško da bi talijansko javno mnijenje primilo nova popuštanja. Li­ stovi kao »Sccolo« i »Corniere«, koji­ ma su nacionalisti iinili zamjerke na njihovoj popustljivost:, sada izražavaju mišljenje, da je nemoguće ići preko ustmsika, yoii u učinjeni u kompromisu, za kej; se traži pristanak Srbije. Netačtio je da je D' Annunzio već napu­ stio Rijeku. Prema posljednjim vijesti­ ma on će izvjesno otići iz Rijeke po zaključenju 'sporazuma sa Jugoslaveni­ ma, aii ne ranije. »Piccolo« donosi uvodni članak, u ko­ me veli, da ie Vilson nepokolebiv i os­ taje pri svome prvom gledištu, te »Piccoloi' misli, da postojeće riješenje, koje se namjerava učiniti bilo bi stalna opasnost za evropski mir. List konstatuje da su svi Jugoslaveni u jadran­ skom pitanju složni, ma koliko da se nalaze u međusobnoj suprotnosti u unutrašnjim prilikama. Protiv Italije svi su složni. Njemački poslanik u Beogradu biće dr. Has bivši badenski ministar unu­ trašnjih djela. Beč za Njemačku. U Beču je održana velika manifestaciona skupština za pri­ pojenje Njemačkoj. Prihvaćena je i rezo­ lucija, kojom se vlada i narodna skup­ ština pozivaju da stupe pred pobjeditelje i reknu: »naš narod propada a vi nas ne možete pomoći. Pustite nas na­ šoj njemačkoj braći«. Prva konlerenca ambasadora određe­ na ie za ponedjeljak, a predsjedaće joj %o svoj prilici Paleologne, prvi sekre­ tar ministarstva inostratiiili djela i opu­ nomoćeni ministar za konferenciju. Drži se da će se na njoj, raspravljati engleski predloži u stvari odgovora. Holandije. U novu francusku delegaciju na kon­ ferenciji mira ušli su: Millerand, Mar­ šal, lsaac i Cambon. Millerand je izjavio u skupštini: Naša je prva briga smanjiti količinu papir­ nog novca, bidže dovesti u ravnotežu i otpočeti amortizaciju našega duga. Vlada neće propustiti da se ojača orgaijizacija društva narpda i izvršenje od­ redaba versailleskog ugovora. Držanje ruske vlade. Prema vijesti­ ma iz Moskve izjavila se je sovjetska vlada, da je spremna stupiti u trgovač­ ke odnošaje sa saveznicima, no .poželj­ no je da se prije sklopi primirje. U pro­ tivnom slučaju potopiće čitavo antantino brodovlje, koje se nalazi u njezinim lukama. Nesuglasice među engleskim ministri­ ma. Politički je događaj prvog reda ne­ suglasica između Llovda Georgea i Churchilla. Churchill ne odobrava po­ puštanje Llovda Georgea prema bolj­ ševicima. Službeni sovjetski izvještaj donosi da su crvene čete zauzele grad Mohilev. Boljševička je fronta udaljena od Crnog Mora samo 60 vrsta. Na kavkaskoj su fronti boljševici prekoračili svuda rije­ ku Don. Na sibirskoj fronti doprli su do kitajske granice. tlroi 114 Bpv: 1 i ! i i Domaće vijesti Sta sve može da učini ljubav za na­ rod! Dok mi u zadnje vrijeme gotov u svakome broju »Pravde« pozivamo na­ še svjesnije i agilnije prijatelje, da tu­ mače osobito našemu težaku potrebu jednog njegovog lista, stižu nam pret­ plate za »Pouku« vrlo lagano i u neznat­ nom broju. No počeše se javljati i iz­ nimke. Da i drugim našim prijateljima pokažemo primjer agilnog patriotskog rada za narod, danas ćemo da spome­ nemo jedan: iz Brčkog nam je najavlje­ no za »Pouku« 200 (dvjesta) pret­ plata. Eto vidite, braćo, šta može sve ljubav za narod da učini. Čast Mjes­ nom Odboru naše Organizacije u Brč­ kom, a naročito našemu boriocu za na­ rodni napredak g. Dru Bukvici, brčanskome Ijekaru. 4 Neka se u ovaj zlatni primjer ugle­ daju naši Mjesni Odbori po svim gra­ dovima naše domovine, a vala i inte­ ligencija, koja još i sad više govori ne­ go li tvori. Naročito učiteljima i muallimima moramo reći da nijesu ispunili svoje dužnosti: da putem »Pouke« spo­ je naše selo sa širokim svijetom i nje­ govim pokretima. Življe braćo! »Pouka«, težačku glasilo naše J. M. O. trebala bi skoro da započne izlaziti kao poseban list, ponovljena .1 pojačana; spremna da i našu širu javnost (masu) uputi u današnji politički i kul­ turni život. Pretplata joj je 20 K иа go­ dinu ili 12 K na po godine a šalje se na adresu: »Radnom Odboru J. M. 0.« u Sarajevu, sa napomenom: prev-lata za »Pouku«. Zadnji je ćas, pa još jednom molimo sve naše patriote, da učine svoji duž­ nost prema našem težaku i malograđa­ ninu. Samo ćemo prosvjetom pravoj slo«" ‘ bodi. Velika zabava »Đerzelcza« održana ii. januara, vanredno je uspjela i do­ kazala, da su muslimani vrijedni i sami gotovo bez ičije pomoći' dati nešto li­ jepo i uspjelo. Muslimanski svijet po­ sjetio je ovu zabavu vrlo dobro, "te ie cijela dvorana bila dupkom puna, na su se posjetioci za odmora mogli jedva sa svoga mjesta pomaći. Sva ie zabava odisala čisto musliman­ skim duhom, te je ovaj biljeg i privu­ kao veliki musi, svijet, dok ie nemuslimana bilo veoma malo, gotovo ništa. Inače se zabava razvijala posve intiinno i prirodno bez ikakve ukočenost1 i pretvaranja. Raspored sc izvađao na zadovoljstvo publike. U prvom dijelu smo čuli lijepo odsvirane pjesme od vojne glazbe po­ red jedne dobro izvedene deklamacije gosp. M. Kurta (»Proklestvo Dželal-paše«), nakon čega je u drugom dijelu odigrana Bašagičeva drama »Abdulahpaša«. Građa je ovoj drami naša, bosan­ ska prošlost, kad je velik dio Dalmacije potpadao pod osmanlijsku vlast. Tada je zatražila Venecija od Turske sandža­ ke Klis i Krku, na što je bio i pristao, veliki vezir — izdajica, polakomivši se na žuto zlato i kazavši krivo, sultanu, da se tu radi o »crkvi sa dvije kule«. Ali se ovoj izdajničkoj osnovi odlučno oprije bosanski vezir Abdulah-paša, ko­ jemu veliki vezir odluči slomiti prkos i mišljaše ga prisiliti na poslušnost kri­ votvorenim fermanom te ga stavi pred izbor: ili da preda Klis i Krku ili da popije otrov, što mu ga bajagi sultan šalje. Naš paša ispije rade otrov i umire uz ganutljivu nazdravicu »čestito­ me sultanu«, kojega su murtati okružili te mu prodaju carevinu. Smrt Abdulahpašina digne na noge bosanske begove, koji u protestu, poslanu upravo na ru.ce sultanu preko pašinih kćeri razotkriju cijelu izdaju te veliki vezir plati glavom svoje izdajstvo. — Drama je ova zadahnuta starim bosanskim rodoljubljem i ponosom, te još i danas djeluje na naše muslimane sjećajući ih stare slave i svijesti, kojom su branili rođenu grudu. (»1 glavu ću svoju dati — al kamena jednog ne dam!«) Naročito se ugodno dojmilo masi, ženskinja, za koje je isti dan poslije podne davana ista zabava, ono mjesto u drami, kada se kćeri — sirote odvažuju u Stambol na tužbu i osvetu za svoga oca pred licem sulta­ novim. To je dokaz života i .smjelosti u samostalnom preuzeću’ Drama je odigrana s obzirom na početnički nastup dobrovoljnih članova dosta dobro i sigurno, a osobito je vje­ što svoju ulogu izveo M. Kurt te mu je publika svesrdno odobravala. Nakon dovršene predstave nastavljen je treći dio zabave te je u pokrajnlm prostorijama zavladao pravi domaći ži­ vot i prijateljski meliabet uz kafanu i aščinicu. Nažalost nije manjkala ni mejhana, koje u ovakim zgodama nebi smje­ lo biti, dok je omladina kolo vodila u glavnoj dvorani sve do zore. U svemu je zabava vrlo dobro uspje­ la kako u moralnom tako i u materi­ jalnom pogledu. Samo bismo željeli, da naši sugrađani nemusiimanii skrenu ma­ lo više pažnje muslimanskim zabavama, . kao što to muslimani obraćaju zabava­ ma svojih sugrađana. Na ovoj je zabavi bilo upravo upadno kao dogovor e41 o odsustvo pravoslavnih i katolika, te Жш jc iskočila pred očima velika razlisa između prakse i teorije: u teoriji svi vičemo za narodno jedinstvo i me­ đusobna zbližavanja, a u praksi pruža­ mo strašan primjer separiranja i ođaIjivanja: više danas, negdoli u crnožutom vremenu. I to sve biva u ovo bla­ ženo doba narodnog jedinstva, koje ho­ će da zbniše sve vjerske i plemenske razlike kao nesavremene i nazadne os­ tatke. Žalosno je ovo i sramotno s dočanstvo o poimanju narodnog stva i stapanja, a najveća je sr? naše vlastodržee demokrate, oj vidjesmo ni sjene, K^ko bi bilo, da se iz povuku konsekvcncijft mani vratimo milo �Demobilizacija prvog poziva biće iz­ vedena u najkraće vrijeme. Izložba Hrvatskoga Radiše 1920. Kao što prošle godine, tako će i ove godine »Hrv. Radiša« prirediti u Zagrebu iz­ ložbu naro.dnoga rada. Izložba je pro­ šle godine zapremala 28 soba, od kojih je bosansko-hcrccgovačka pobudila ve­ like simpatije. Ove će godine biti izlož­ ba u još većem opsegu. Podružnica Hrv. Radiše u Sarajevu daje za sad na sve­ opće znanje: 1.) Izložili se mogu radovi trgovaca, obrtnika i muslimanki (kao uopće ženskoga ručnoga rada) u što većem broju i to takovi, koji bi se mo­ gli odmah na izložbi prodati. 2.) Glede šegrtskih izložaka rnogu se izložiti radovi svih naučnika bez obzira, da. li su pitome! Hrv.4 Radiše ili nijesu. (Hrv. Ra­ diša npdijelio je .prošle godine naučni­ cima za njihove vrsne radove, ocijenje­ ne po posebnom jury-u nagradu cd 5.000 W. 3.) Izložba će se otvoriti po sadanjim dispozicijama u mjesecu kolo­ vozu o. g. 4.) U tu svrhu sastaviće se za Bosnu i Hercegovinu u Sarajevu po­ seban službeni odbor, koji će akcijom rukovoditi. Pobliže upute daje'ovdašnja podruž­ nica »Radiše«. »Merhametova« glavna skupština obđržavaće se na dan 30.-januara 1920. u petak u 2 sahata poslije podne u pro­ storijama Islamske čitaonice (Kiraethane) sa slijedećim dnevnim redom: I. Iz­ vješće tajnika, 2. izvješće blagajnika, 3. izvješće revizora, 4. podijeljenje apsolutcrija, 5. izbor odbora, 6. eventualije, i izmjena pravila. Umoljavaju se svi članovi .Merhanieta«, da nefaljeno izvole na skupštinu doći. Odbor. Bivše Bergestelle u Mostaru u raspro­ daji. Kako nam javljaju iz Mostara pre­ dala je okružna i mjesna komanda po odobrenju divizijske komande u Dubrov­ niku putem javne licitacije prodanu svu rubenu vojničku robu, stare cipele i' odpadke od kože najvišem nudiocu tt. A. Koluderu u Mostaru, te će isti na licu mjesta neprekidno svakim danom na malo i veliko gornju robu rasprodavati. Pošto se ovijem pruža rijetka nka našim siromasima, to neka svaki pohiti i na ovoj ciči zimi za malo novaca se obuje i odije. Kako su većinom odpadci rubenitia vuneni, to se preporučuje fa■brikama stolova u našem kraljevstvu, da se za ovu robu zainteresuju i stupe u dodir sa kupcem. Tako isto rellektanti na veće partije, neka se obrate i traže«razjašnjenja na tt. A. Koluder, Mo­ star. 29. Prehlađeni li ste? Bole Vas prsa? Grlo? Imat li kašalj? Hunjavicu? Do­ bar prijatelj Vam je za ovakovih zlali časova Felierov pravi Elsafiuid! б dvo­ strukih ili 2 velike specijalne boce 24 krune. Zagorski sok za prsa i kašalj 1 boca 5 kruna. Pokvaren li Vam je želudac od zle hrane? Follerove prave ElsapfluJe — pa opot sve u redu! 6 kutija 12 kruna. Omot i poštarina posbno, ali što jefti»eiae. — Eugeu V. Feller, Stubica donja, Elsatrg br. 310. Hrvatska. Čitajte najprije ilustrovani cijenik tvrtke H. Suttner, Ljubljana br. 703 prije no što si kupite sat. Ovaj cije­ nik bit će Vam zaštita protiv štete i srdžbe radi nevaljalih bazarnih ura, te će Vam pokazati, kako se može dobro, a ipak jeftino kupovati. Ovaj Ovaj Vas cijenik upućuje na zbilja dobre satove specijalne marke »IKO« iz vlastite tvornice u Švicarskoj. Pa i inih dobrih džepnih satova, narukvi­ ca sa satom, svijetlećih i zidnih sa­ tova, lanaca, prstenja, narukvica, na­ ušnica, jedala, darova za krštenje i svetu potvrdu, te svu ostalu srebrnu i zlatnu robu. Ali i drugih potrebština kao n. pr. škare, noževi, britve, doze za cigarete i smotke, diamante za re­ zanje stakla, nažig'ače i novčarke ku­ pujte dobro te uz umjerene cijeno kod tvrtke H. SUTTNER, LJUBLJANA706 Nesreća da ispadanjem i zbog sla­ bog porasta kose izgubi najljepši na­ ravni ures te da mu vanjština postane usljed toga neugledna i staračka, snaći te samo onoga, koji svoju kosu zane­ maruje. Želite li imati bujnu kosu, kada rabite Fellerovu Elsa-Tanochinu Mhadu, koja izvrsno djeluje protiv |^Aii i ispadanju kose, čini, da krhka ^^^^kosa postaje mekana i bujna, pM^^^iaj i zapriječuje da kosa Lončić u Ina«.:. II , a ’.'n1,.! I.r. Obavijest TrsSdjah Kad cipelar hoće da pravi kazan, onda se može desiti i -to, da .Zagrebačka Novine“ donesu i ovaku vijest sarajevskog izvjestitelja „Jut. Lista-: .Najučeranjoj muslimanskoj skupštini izabrani su povjerenici koji imadu izabrati predsjednika vakufa. Među ostalin.a se u kombinaciji nalazi Safet-beg Bašagić". Da našim čitateljima bude jasna sva smiješnost ovog „izvještaja" napominjciio, da se radi d kotarskoj ▼. m. skupštini, na kojoj je izabrano sarajevsko v. m. povjerenstvo. Samo se po sebi razumije, da o dru Basagiću nije bilo ni spomena. Hi u tovar ni u Kako se odstupa i bega vili i# is »vlh mustri ed «»Uvhe: „Vaknfeko-шехг. sab. odhoi«, ovdje. Zehraljujam »i na slnžbi rakufeko-ineanfskeg direktora 28/12. 1919. 8aHf Amsulovie s. v. II. V. in. sabersko* odboru. Zahvalio sam s« na slof.bi vakufskog: direk­ tora. Po § Prezao, jer eo nijo mogao *n»ći!) vakuf, elašb. prognatike morao olužbor >ti do konca marta »91». Po § (opet pra«no) ie’e pragmatike podjeljujem ta to vrijeme eobi dopust. Za to Trijasi« pripadajuću mi plaću poklanjam vakufskom »irotiitu i ,,Gajr«m“ Molim, da sa svojedobno aautratvjo dvijo namire isplate i to jedna „Gajrctu," a druga ,,?iroti5U.'‘ 1 1. 1920 irionf A»aukwić n. v. Povodom ovo ostavko javilo •• je kotarsko v. ni. povjerenstvo, Čiji članovi pri uovlm iaheiima г. o d o b i > •> ni jodnog g 1 ar a orim dopisom od 10. jana&ra 1920 broj 202 20; V. m. enb. odboru, ovdje. Ovo je povjerenstvo preko novina i inaće (!) dotnalo đa je vukefako mearifski direktor Še­ rif »f. Arnautovio odstupio sa «т«<а mjesta, formirajući neumorui rad posp. Šerif ef. Aruautovićs sa sveg desotogodiinjeg »lullovanja kao vakufskog direktora eko podignuća vakufa i njegovog dobra, ovo jo povjerenstvo njeger od, I jp primilo sr. (!) žaljenje m, te je uakljužilo u svojoj aj^daid, driunoj dne 4. januara 1920. too. 14, Ja se isti p e n ® v a o zamoli, da no ostane kod svoje odluko već da se opet povrati na svoje prijetnje mjesto, s kojeg je dosad tako blagotvorna i nenaeovno upravljao sa vakufskim instkem i reitavi u lom pravcu svoj rad. Ovo povjerenstvo izriče g, ^erif cf. Arnaetoviću svoja d a b o k a aalivalaost na bveprimjetaom i acsebienom radu ok? pođi sanja i utapteđooje vakufskoj dobra tako, đa nije bilo rata i dragih pctcikcća, imetak vakafskl bi dane« vrijedio — na milijardo, a i danas — koliko su to prilike đopultalc salasi se na ranijernoj vhini — Ujedno povjerenstvo dali, da i »Salih u Г. U a o i r a g i ć odstupa ta sveg rejesta ia centralne uprave, polto je lio valja« i pouadsa Predsjednik: M a t i b o v i ć. Svaka nsia narodna priča svriava: „ako ■u iivi i danas im je dobre," pa 1 iui velimo: ..da «o bi isbora, čuo bi te glas siroto Ilatibovića.“ Ovako ... «kj nekad bilo, a duge eo te spominjati .. . fldvoliatshu hneclapiju otvorio je u Trav­ niku advokat Dr. Sulejman HlcMć Јћ A.AA AAAAA Tražim jednu hasii ponude na brojem 227. upravu lista slati pod KilhBlm F. TiBfenbash uvoz i izvoz ћвт. tehničkih proizvoda, Osijeis I. Preporučuje na veliko: Bezina I goreće žeste nadomjestak, laštila za cipele viksa naftalina, uljene i suhe boje, pa­ rafina, firnisa, lanenog, sikativa, brunolina, lakova, bijeli terpentin na­ domjestak, toaletne sa­ pune, glauber soli, alauna itd. te skladišta pu­ dera, parfuma i kosmetlčke robe t. t. I. M. Zahtjevajte cjenovni k. , ( ; ' . I I IMAM NA PRODAJU UZ UMJERENU CIJENU cijeli nov šušterslri halat sa mašinom ljevicom. — Upitati na ad­ Moj sin Mehmedalija Duraković Iz resa: G a I i b P a š 1 ć, trgovac Gra- j Gračanice star 21 godinu od kako se čauica. 18, 1—5 1 je povratio prije godinu dana iz vojništva moralno se je pokvario tako ADVOKATSKA KANCELARIJA Dr. S. da me je krađom do sad odštetio vi­ Alečkovlć u Travniku, treba pero- | še hiljada kruna, pa u najnovije vri­ vođu. 19, 1—7 jeme krivotvorivši moj'i drugih ja­ maca potpise podigao je na mjenice ALIJA DEMIROV1Ć. trgovac MOSTAR kod Banki oko 7000 K što ja ništa nudi biber u zrnu po K 95,— na kg. znao nisam, niti ću platiti ni do sad Tamjan po K 85.— na kg. U poštan­ ni od sad dugova moga toga nazovi skim paketima od kg 47, čisto uz sina, za to stavllam na znanje sva­ pouzeće dok zaliha traje. 20. 1—5 j kome da se istog čuva. U Gračanici 18. januara 1920. UNIVERZAL. Stalni zavod za pođuku Suljaga Duraković. ženskoga krojenja 1 šivanja. Prima I na izradit tina odijela za gospođe. — i OGLAS. Palača Srp. Opštine II. kat. (Ulaz Agenturna i komisionalna poslovniProlin Sokak) ulica Regenta Alek- | ca SULEJMANA MULIĆA, Zagreb Vi­ sanđra br. 2. nogradska cesta 17. posreduje kod j kupnje i prodaje svakovrsne kože za KUPUJEM KUĆU U SARAJEVU sa ' trgovce i obućare, nabavlja obućarima 3—5 soba, gvire nuzgrednim prosto­ kožu uz vrlo malu proviziju. Kupuj’e Kupuje goveđu, teleću, koziju i ovčirijama, te eventualno nešto bašče. ju sirovu kožu, te plaća najbolje dnev­ Najrađe u muslimanskom dijelu gra. ne cijene. đa. Umoljava se ponude slati na uKod upita umoljavaše priložiti marpravu lista. 26 ' ku za odgovor. 1—5 iiiaiiivRiiiiii ■ JL *“• л »J.—, в ТвЈОМЈ.ЈЖСТи,«, n»4llW !■! mi— ■ —UMI ii- пч —гт ^uah'fiiansha Идабка i obrtnička banka za Sasnu i Hercegovini! ti. i u Sarajeva poziva temeljem § 159. trgovačkogžako na za B. i I I. upisnikc svojih dionica u& Hitnja glaenii skupštinu koja će «o obJržavati dne 10. februara o. g. u 10 sati prije podne u islamskoj kiraethani. DNEVNI RED: I. 2. 3. u. 5. Uvjerenje, da je temeljna glavnica potpisivanjem i uplatom »sigursus. Uglava ipravila. Zaključak o konstituiranju društva. Imenovanje ravnateljstva i izbor nadzornog vijeća. Raspoložba o odgovornosti utemeljitelja u smislu S 157. Irgov. «sk«u*. Odbor osnivača iSusIlmanshB troouačliE I obrtničke banko za za Bosnu i Hzrczgorinu ti. đ ii Sarajovu. �Страва 6. Strana' .ПРАВДА Број 114 Broj PRAVDA Prpspekt Mlmanshe trgovačke i dJFtničks Ше za Bssnu i ta. društvo a Surajevu I POZIV NA SUPSKRIPCIJU U djelokrug društva spada: da trguje novcem i papirima od vrijednosti, da priplođuje kapitale, da unapređuje i kreditom pomaže zemljoradnju, trgovinu, obrt i industriju, i da podiže i vrši promet sa nepokretninama. Obzirom na to baviće se društvo ovim poslovima: 1. prima novac za priplod i štednju a) na uložne knjižice, b) na blagajničke listove, kuji nose kamate i imadu točno odre­ đeni rok otkaza i isplate, c) na stalnu nedeljnu štednju uz knji­ žicu, da ga poslije određenog vremena vrati ulagaču odjednom sa kamatima, d) na tekući račun (Konto-Korent'; * 2. eskontuje i reeskontuje mjenice i tražbine, isto tako varrante, izvučene državne obveznice, srećke, kupone i t d. Mjenice, koje bude društvo eskontovalo, mogu biti sa grun­ tovnim osiguranjem ili bez njega, mogu glasiti na domaću ili stranu valutu, ali ne smiju glasiti na dulji rok od šest mjeseci. Na njima moraju bili najmanje dva solventna potpisa. Iz­ nimke može ravnateljstvo dozvoliti; 3. daje zajmove na državne .papire i druge papire od vri­ jednosti, koje ravnateljstvo nađe da su sigurni; 4. daje zajmove na tekuće račune (Kcnto-Korent) na pod­ lozi ili hipoteke ili državnih i drugih papira od vrijednosti, koje ravnateljstvo nađe da su sigurni, ili na podlozi kojeg drugog osiguranja; 5. kupuje i prodaje svakovrsne papire, od vrijednosti, de­ viza, kovani novac, robu, sirovine i druge predmete za tuđi račun; 6. kupuje i prodaje na vlastiti račun papire od vrijednosti, koji nose interese i koje ravnateljstvo nađe da su sigurni, kao i obveznice, koje glase na glavnicu ili anuitetne iznose sa posred­ nom ili neposrednom državnom garancijom; 7. bavi se transportnim i špedlcionim poslovima; 8. daje zajmove na nepokretnost uz gruntovno osiguranje; 9. vrši sve bankovne i mjenjačke poslove kao i svakovrsne isplate i naplate г.а tuđi račun; 10. podjeljuje kredit vrijednim malim trgovcima i obrtnici­ ma do maksimalne svote od 500 kruna i bez osiguranja u svrhu unapređenja ili osnivanja njihove egzistencije. Glede takog kre■ dita, koji godišnje sveukupno nesmije prekoračiti 2”ја temeljne glavnice, odlučuje ravnateljstvo; 11. osniva, organizuje i rukovodi kreditna i privredna društva i udruženja, zadruge i saveze, konzorcije i druge ustanove, daje im i nabavlja kredit, učestvuje u takim poduzećima, posreduje među njima i za njih; 12. kupuje i prodaje nepokretnosti i druge predmete, zemIjoradničke i šumske privrede, zakupljuje ih, administrira parce­ lira i kolonizira; 13. prima na čuvanje razne ostave; 14. posreduje kod sklapanja trgovačkih poslova za tuđi ra­ čun i tuđe ime; 15. osniva, finansira i rukovodi stovarišta i skladišta za robu i sirovine, za proizvode zemljoradnje, industrije i obrta; 16. podjeljuje hipotekarne . zajmove i posreduje kod podje­ ljivanja hipotekarnih zajmova; 17. osniva i .finansira druga novčana, industrijalna i druga privredna poduzeća; 18. zastupa razna trgovačka poduzeća kao i osiguravajuća društva; 19. konačno se društvo može baviti i drugim poslovima, koji su u suglasju sa ciljem i značajem društva i koje glavna skupština zaključi a vlada odobri; Trajanje društva jest neograničeno. Temeljna glavnica društva iznaša tri milijuna kruna a podijeljena je na 30.000 komada dionica po 100 kruna nominalne Prijednosti, ali ona se može zaključkom glavne skupštine do veset milijona kruna povisiti. Svako povišenje može se tek onda zaključiti, dok budu di­ onice prijašnjih emisija potpuno isplaćene. Dionice društva prve emisije do tri milijona kruna glase na ime. Glede daljnih emisija, da li će dionice glasiti na ime ili na donosioca (au porteur), odlučuje glavna skupština. Uplata dionica osigurava se upisom. Dioničarom postaje samo onaj koga društvo primi, te bude upisan u knjigu 'dioničara. (§ 179 t, z.) 1 Prije početka rada ima se svaka dionica uplaliti sa K 50 prilikom upisa. Daljnih K 50’— ima se uplatiti u dva jednaka roka i to: K 25’— tri mjeseca nakon konstituirajuće glavne skupštine, a preostalih K 25'— nakon još daljna tri mjeseca. Dioničari će biti pozvani na ispunjenje djelomičnih uplata, odnosno na povišenje glavnice, tri puta.objavom putem službe­ nog lista bosan.-herc. zemaljske vlade, od kojih će zadnja usli­ jediti najmanje trideset dana prije izminuća konačnog roka, us­ tanovljenog; za uplatu. Za zakašnjenje platiće se baia kamata na nepoloženu svo­ tu, od dana propisanog roka za uplatu do dana uplate. Oni dioničari, koji 30 dana od dana propisanog za uplatu ne polože uplatu sa kamatima, mogu biti od ravnateljstva lišeni svih njihovih prava, koji potječu iz upisa i iz već učinjenih uplata, ali oni ipak iamče dalje u smislu § 158. trg. zakona. Dionice onih dioničara, koji su lišeni svojih prava radi ne ulateža djelomičnih uplata, ima ravnateljstvo predati drugim osobama. Uplate takovih dioničara smatraju se propalim, te se imaju unositi u rezervni fondU ime troška oko osnivanja, otpadaju na svaku dlonicu pet kruna, koje se imaju odmah kod upisa uplatiti. Na uplaćene iznose izdaju se upisnicima potvrde, a pošto dionice budu potpuno uplaćene, izdače se dioničarima stalne dionice. Prvo ravnateljstvo imenovali su na tri godine osnivači društva, na svakoj redovitoj glavnoj skupštini odstupa trećina imenovanih članova ravnateljstva, te se za mjesta odstupajućih članova ravnateljstva obavljaju novi izbori. Povjerenike za provinciju imenovalo je ravnateljstvo iz kruga supskribenata. Spomenutih 30.000 dionica po K 100 prepušta se jav­ nom upisu, po gore naznačenim uvjetima do 31. januara 1920. Predbilježbe na dionice i uplate primaju: Muslimanska banka Banjaluka, 2. Muslimanska bai.za dđ. u Brčkom, 3. Muslimanska banka dd. u Bijeljini, Muslimanska kreditna banka dd. u Foči, 5. Muslimanska štedionica z. s. o. j. u Stocu, 6. Težačka banka dd. u Cazinu, 7. Muslimanska prometna banka d. d. u Bos, Krupi. 8, Trgovačka banka dd. u Trebinju. 9. Privilegovana zemaljska banka za Bosnu i Hercegovinu u Sarajevu, kao i njezine podružnice i ispostave u zemlji. One se mogu upraviti i na 'pojedine niže naznačene čla­ nove ravnateljstva. U slučaju dodjeljenja manjeg broja dionica, nego što je po subskribentu upisano, vratitiče se uplaćeni višak. Konstituirajuča glavna skupština obdržavače se u smislu § 159. t. z. u utorak 10. februara 1920. u 10 sati prije podne u prostorijama islamske čitaonice u Sarajevu, te se na ovu skupštinu supskribenti već sada pozivaju. Oni supskribenti, koji bi bili zapriječeni, da prisustvuju konstituirajućoj glavnoj skupštini, mogu ovlastiti i zastupstvoiji jednog drugog supskrib'enta ili kojeg člana potpis ravnateljstva. U Sarajevu, 31. decembra 1919. Od osnivačkog odbora imenovano ravnateljatvo Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Hersegovinu (dioničarsko dru­ štvo) u Sarajevu. Dr. Mehmed еи. Spaho, tajnik trgovačke i obrtntičke komore Sarajevo, Huseitl eff. Omanovič. bankovni ravnatelj Derventa, Hamidbeg Kurbegovli, posjednik i trgovac Donji Vakuf, Muhamadaga И. Jtasufagii, veletržac Sarajevo, Ubrahimaga Demerđžit, veletržac Sarajevo, Dr. Ali Kyamilbag Džlnšćt veleposjednik i gradonačelnik Banjaluka, AHbag Bištavit. veleposjednik I gradonačelnik Bos. Novi, Abdaga Kotudar, posjednik i veletržac Mostar. Nesiraga Ahmstaževiž, veletržac Sarajevo, Ahmadaga Madžtomerovit, trgovac Sarajevo. Acimbag Dugalit, prokurista Sarajevo. Odgovorni sreduik: M. Scdžtlu. Vlasnik: Cautralnl Odbor »I. M. O.« štamparija D. & A. K � https://kolekcije.nub.ba/files/original/e968cb987da35a31d697a64d55e11234.pdf abd4f2cae1de5758e8d96dee593ebc83 PDF Text Text Poštarina u gotovom plafona. POJEDINI BROJ 80 HELERA. Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata godišnje 80 kru­ na, na pola godine40kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. Čekovni račun pošt štedionice 1119. Broj 10 (115) Sarajevo, subota 31. januara 1920. (9. džumadil-evvela 1338.) Godina II. Prosvjedna skupština muslimana u Sarajevu. Rezolucija. Muslimani Krađa Sarajeva skupljeni na javnom zboru 30. januara 1920. sa­ slušavši Južne vijesti o strašnim događajima u bilećkom kotaru, koji se sve od prevrata neprestano ponavljaju i čine nemogućim život i opstanak musli­ manima u bilećkom kotaru, smatraju, da su ovi događaji izraz sadašnjeg nesnosnog protumuslimanskog sistema u našoj državi. Čvrsto srno osvjedočeni, da je za sva ubijanja, pljačkanja i vrijeđanja najsvetijih muslimanskih osjećaja krivo dosadašnje nehajno i pasivno držanje kako centralne vlade u Beogradu, tako i pokrajinske vlade u Sarajevu, kuje uza sve to, što im na raspolaganju stoje sva sredstva državne vlasti, nljesu htjele učiniti kraj ovim zločinima, Dok u jednu ruku sadašnja vlada nastoji svim mogućim sredstvima, da Sarajevo, 30. januara. i i i I Jučer su sarajevski muslimani pru­ žili sjajan primjer stranačke discipline, grangjanske svijesti i islamskog osje­ ćaja. Na jednostavan poziv u »Pravdi«, napunio se je harem Careve džamije nepreglednom masom gragjanstva bez raziike dobi i zanimanja. Uz bijel* abmedije stajahu garavi radnici; uz mladog zanatliju vrstahu se sijedi ljudi u svilenim ahmedijama; uz inte• ligenta bijaše rame uz rame naš čaršiiija, da svi skupa, svi jednodušno i bratski manifestiraju svoju gragjansku i islamsku svijest i da svojoj ugrože­ noj braći pošalju bratski pozdrav i osude njihove ugnjetače. Još je zanimivija i utješnija pojava, da su pri ovoj manifestaciji uzela riječ i dva doktora Srbina i što nikom ne i i I ; ; I 11 i su nam bilećki grauslugu, i tako nam Živjesmo u 1јн- ; i ■ i I i ' pade na um, da raspita: a što će oni nom stanju, da zabrani dobrovoljno da­ na ovoj skupštini? Prvi govornik nije vanje haka, jer se radi o interesima — bio pravilno shvaćen, nu za to je muslimana, koje treba nagrditi i osla­ drugi, odličan radikal, požeo buru biti. Tada su i hitri i energični. Kad se odbravanja. Znak, da je naš gragjanin ■ radi o kazni kojeg pravoslavnog činov— naredan čovjek i da je u i nika radi zanemarena dužnosti, pa i svaka vrijeme spreman, da bratuje očitog neposluha naša je vlast nemoć­ Veseli nas ova pojava i ističemo je kao na i nekonsolidOvana. No radi li se o ponovan primjer da bi dobra uprava progonu činovnika — muslimana, ona vrlo lahko premostila sve disonance, je i te kako hitra i energična; i te kako koje vladaju radi toga što se ne shvabrza i dosjetljiva u izmišljanju smica­ ća ili ne će da shvati naša blaga ćud lica, kojima se opravdava ovo šikanii bratska pripravnost, da se zaboravi ranje. Ova vlast ima dvije mjere i dva ono, što nas je do sad razdvajalo. jezika: jedan, kojim govori, kad prav­ da nasilja i nepravde svoje i. svojih šti­ Najutješnija je pojava, da naš gra­ ćenika, a jedan kad objašnjava naše đanin poprima borbeni stav i da je stanje i naše nevolje. Mi smo ljubitelji spreman braniti svoja prava. Puni veselja radj ovog prvog koraka, klislobode, pravde, jednakosti i ravno­ čemo našim Sarajlijama: »Ejvala vam, pravnosti, pa koje čudo ako ne razu­ braćo I« mijemo dva jezika, već samo jedan; koje čudo da nasilje zovemo nasiljem a ne pravdom, tiraniju tiranijom, a ne narodnom slobodom i jednakošću? Tok skupštine.' U I sat otvara skupštinu g. Dr. Halidbeg Hrasnica ovim riječima: - Tužni događaji koji su se višestruko odigrali u raznim pograničnim mjesti­ ma, a naročito zadnji događaji u Bileći prisilili su nas, da ovim načinom dadnemo izraz negodovanja i da protestuijemo radi propusta vlade, koji su gla­ vni uzrok ovim događajima. Slučajevi pljačke i ubojstva u danima prevrata mogu se nekako ispričati, jer je država bila u začetku, no kasniji događaji nose na sebi biljeg sistematskog unišla ’anja tias muslimana. Mi smo prosto ireplavlieni brzojavima iz Bileća, u kojima se vapi za pomoć i traži ili zaštite ili .-lobođno selenje. Ovaj javni zbor, koji je ovako sjajno posjećen, daće »duška na­ šem saučešću prema braći u Bileći i glasan protest odgovornim faktorima za njihove propuste. Predlaže izbor pred­ sjednika današnje skupštine, a skupšti­ na jedioglasno usvaja predlog, da predsiijeda g. Dr. Hrasnica. Preuzimajući predsjedništvo g. Dr. Hrasnica se zahvaljuje na povjerenju, predstavlja poticajnog izaslanika dra Kellera i daje riječ gosp. Ali ef. Kapilčiću, imamu i muallimu iz Bileća. Ali ef. Kapičić, od skupštine burno pozdravljen, veli da će prikazati prilike u Bileći prije rata, za vrijeme rata i nakon pre­ vrata. Prije rata pravoslavni su sa mu­ slimanima živjeli kao prava braća. Ni­ je bilo ni svađa, a kamo li ubojstava. Kadgod su samo provaljivali Crnogor­ ci i krali hajvan. Za vrijeme rata naše je držanje prema pravoslavnim Srbima bilo potpuno ispravio. Krivnjom musli­ mana nije niko nastradao: niti je bilo ubijenih, niti je ko otišao u taoce. Daj^Je sam kao vojni imam spasio mnoI^B^nogorskili taoca i sve mi je na'ј7;јЖ^51о za tim, da šio moguće vi-tau:e pr ■ uljene drače | | na račun muslimana pomogne i nagradi pravoslavne seljake, dotle u drugu ru­ ku neće da poduzme ni u bilećkom, a ni u drugim kotarevima uspješne mjere, da se spriječi potpuno ekonomsko uništavanje ne samo građana već i težaka muslimana. Iz toga se najbolje vidi, da je sistem sadašnje uprave u državi uperen protiv muslimanima bez razlike njihovog zanimanja. Protestujući najodlučnije protiv ovakvom držanju vlade muslimani grada Sarajeva dijele sa svojom braćom u Bileći i drugim mjestima svu tugu i žalost, koja ih pritiskuje i zahtijevaju, da centralna vlada u Beogradu učini već jednom kraj ovom u svakoj pravnoj državi nemogućem stanju, te da i mu­ slimanima dadne onu zaštitu života i imetka, koju uživaju ostali državljani. Najednom je kao po narudžbi iznenada počelo sistematsko pljačkanje i za kratko nam je vrijeme učinjena šteta od preko podrug milion kruna. Ovo se pljačkanje i ubijanje ne može pripisati svjema Srbima građanima i težacima, već ga vrši stotinjak ljudi pomoću svo­ jih rođaka i svojte iz Crne Gore. (Gla­ sovi: Pomažu im i žandari). Prelazi na prikaz pojedinih slučajeva, kog su jav­ nosti poznati iz pisanja našeg lista i svr­ šava govor zahvaljujući na bratskoj su­ ćuti skupštine. Riječ uzima Sakib Korkut, koji, od skupštine burno pozdrav­ ljen, veli da će ovdje da bude tu­ mačem bilećkih i drugih nasrtaja na osobnu i imovnu sigurnost nas muslima­ na i da im dadne ono iskreno tumače­ nje, koje im daje cijeli isl. dio našeg naroda. Ovdje (pokazujući na g. dra Kellera) pred povjerenikom .policije, ov­ dje pred svim detektivima, što se u džamijskom haremu razmiliše među vas, da špijuniraju šta će ko govoriti, ovdje na svom pragu, mi slobodni gra­ đani Jugoslavije dižemo u prvom re­ du glas protesta proti ograničavanju slobode govora i sastajanja (Povici: Dolje policijski režim!) li hoćemo da našoj vlasti dadnemo neuvijen sud o uzrocima ovih skandaloznih događaja. Vlast se izmotava na taj način, da ži­ vimo u doba prevrata, pa da ušljed toga nije sve konsolidovano onako, ka­ ko bi trebalo i kako bi se željelo. Ne može se, veli, sve tako brzo srediti. Tako govori kad se radi o zaštiti nas muslimana, no kad se radi o čijoj dru­ goj koži, kad su u pitanju interesi dru­ gih. onda je ta vlast i te kako snažna, onda je ona i te kako brza i odlučna; onda može alarmirati i vojsku i policiju i žandare, onda ima i puške i topove, onda ima mašingevere i sve .što je nu­ žno, da se manifestuje snaga i moć dr­ žave. Na prsi maja na primjer.ta je vlast bila spremna i potpuno dorasla situaciji, a odlučna tako, da je čak u uredu reisul-uleme mogla tražiti bolj­ ševičke izdajnike. Kad hoće, onda je ta vlast u potpu­ Vele da u Bileći pljačkaju Crnogor­ ci i nađoše još jednog Kurtovića, koji, za hatur dinara objašnjava »veliko­ dušnost« naše braće. Je li Crna Gora na nebu ili je u Jugoslaviji? Zašto se jednom i u njoj ne bi uveo red? Poručiše nam preko jednog lista, da je u Bileći red, jer da je tamo 150 žandara. Slab izgovor, jer ih može biti i 1.500, pa d'a od njih ne bude koristi, ako ne uzrade i ne uščuvaju red! Mi evo četiri-pet mjeseci pišemo o Bileći, aK ni­ kakve fajde. Zašto se ne povedu izvidi u svrhu, da se objasni kako to, da u Trebinju, koje je također na crnogor­ skoj granici, nema bilećkih događaja? Da, ali bi onda trebalo baciti, predstoj­ nika iz Bileće! No uzmimo, da su u Bileći krivi Crnogorci, ali je pitanje: ko je kriv za događaje ovdje u Sara­ jevu? Ko je kriv za napadaj na Šišića kuću, za ubojstva i besprimjerno zlo­ činstvo nad obitelji Alije Halvadžije? To se je dogodilo pod vladinim nosom, slučaj je poznat ministru predsjedniku, ministru vojnom, pa čak i samom Re­ gentu. Uza sve to je pokriven — kop­ renom tajnosti. Pa onda Rogatica. Jesu U i tamo Cr­ nogorci? Najugledniji građani potpisa­ še predstavku dokumentovanu pojedi­ nim primjerima i upraviše je zemalj­ skoj vladi, ministarstvu pa i Kabinetskoj Kancelariji. Čitasmo u novinama, kako je ministar Pribićević jednom pri­ likom ostavio ministarsku sjednicu i odmaglio kući u srditom raspoloženju. Za dan za dva doznasmo za zaključak mi­ nistarskog savjeta, da se u Rogaticu 1zašalje, pouzdanik ministarstva. Odrediše Osmana Hadžića, premda su upo­ zoreni, da je potrebno mješovito po­ vjerenstvo, 1 šta je bilo? Hadžić je po­ tvrdio navode predstavke jer se kozi ne može kazati da je kobila, no ministar je taj izvještaj bacio pod Silte i — ako su živi i danas im je zlo! Ministar potraje tačno zna da je rogatička ob­ last kriva neredima, nu niti se šta mi­ jenja, niti ide na bolje. Šta više on radi obratno. On. je na primjer Iz BUeće maknuo vojsku i vojnog komandanta. koji bijaše ušao u trag pljačkašima, a ne kažnjava predstojnika, koji ne vrši ii te dužnoti da o neredima obavijesti vladu. Kad smo koro dobili brzojav o ponovnim pljačkama u Bileći, telefoni­ rasmo sadržaj predsjedničkom urodu zemaljske vlade i upitasmo za razjašnje­ nje. Šta mislite kako nam odgovoriše. »Mi o tom — nemamo isvještaja«. Pomislite: jedna organizacija dobiva izvještaj, a vlada ga nema, premda sc je radilo o upadu čitave če­ te pljačkaša. I još se ne stide to saop­ ćiti jednom listu! Uza sve to g. pred­ stojniku nije pala ni dlaka s glave. Još nešto: šef je oružane šile u Bileći je­ dan žanđarski narednik. Koje onda čup do, da potporučnici izvan službe tuku mirne građane; koje onda čudo, da se u Bileći niko ne kažnjava? Da »opravda« svoj nehaj, naša vlast ima jedilo odvratno sredstvo, kojim operiše od prevrata pa do danas. Veli nam da smo revolucionarni, da smo proti narodu i ovoj državi. Vi ste pro­ ti državi, vi mirni i solidni građani, ko­ ji novo stanje pozdraviste cvijećem, soli i liljebom. Revolucionara ste vi, čije se je predstavništvo služilo samo legalnim i parlamentarnim sredstvima borbe, koji trpiste sve patnje i nevolje i koji evo istom danas održavate prvi protesni zbor. Ne, gospodo! 1 naši su opadači svjesni o neistinitosti ove tvrd­ nje, ali im je ona potrebna za to, da »opravdaju« korupciju jedne zadrte kli­ ke pravoslavaca, koji pod firmom »mučeništva« osiguravaju svoje tetke, stri­ ne i razne kuma Joke, seka Mile i ka­ ko se već zovu razni izvozničari i izvozničarke. Kriva je nesposobnost Ate Šole, za kojeg tek nakon petnaest mje­ seci dođoše đo uvjerenja, da je »po­ šten« ali neenersičan, premda smo ih mi već u početku upozorili da od tog bra­ šna ne će biti pogače! (Povici: Dolje Šola!) Ne, gospodo, mi nijesmo proti ovol svojoj državi, jer je ona naša 6 jer. Sveta Pribićević nije ta država. On je tu danas, a sutra će ga ili prekosutra ot­ puhnuti vjetar kao i sve silnike. Mi smo ovdje starosjedioci i uredivaćemo ovu državu na zdravim i solidnim temelji­ ma. Naš će se glas čuti, usprkos svih nastojanja g. Pribićevića i mi ćemo ovo govoriti u Beogradu uza sve napo­ re, da nam se za predstavnike namet­ nu kojekakve mumije. (Odobravanje). Vi ste, je li de, svi sporazumni, da ovim nametnicima pošaljemo jedan »pozdrav« i svi ćete viknuti: Dolje Svrzo, makar se Pribićević ne znam, kako trzo! (Bur­ ni povici: Dolje Svrzo-) Vi ćete reći »Dolje Ibrahrim Sarić!« (Oijela skupšti­ na: Dolje!), »Dolje Kurtović!« (Dolje!), »Dolje Mehmedbeg Zečević!« (Dolje!). Tako, a sad ću da još nešto objasnim! Boreći se proti ovom sistemu, mi se ne borimo proti našoj državi i našoj zemlji. Znam, da je stanje, u kojem se nalazimo, mnogog dovelo do osvjedo­ čenja, da je naša »narodna« upravni gora od austrijske i da mnogi koji pred prevrat govorili: »Nek ide Austri- �»ПРАВДА* Страна 2. Strana ja, pa šta bilo, da bilo.'« sada govore: I »Ovo je beternije i od Austrije!« Ima i I inteligenata, koji zapadode u ovaki pe­ simizam, ali to jo§ ne znači da smo proti državi i narodu. Ne. To je loš iz­ ražaj negodovanja i ništa više! Jer mi nijesmo proti državi i ovoj zemlji, koja je natopljena našom krvlju više nego ičijom i koju šino mi branili dulje i jače nego li iko drugi. Mi se borimo za ovu zemlju i opiremo baš najviše tendenci­ ji. koja ide za tim, da nas sa sela po­ tisne u gradove, a iz gradova izbaci napotje. Mi to ne ćemo i ne damo. Ob­ ratno: mi ćemo se iz gradova razmiHH po selima, jer samo tako ćemo biti korisni za razvoj naše države. Mi strogo lučimo državu od sistema, mi ćemo upregnuti šve sile, da čas pri­ je nestane traga ovom apsolutizmu i da našu državu izvedemo iz austrijskog s»anja, u koje jc doveđoše ovi nespo­ sobni samozvane! i nametniči. Zar smo protudržavni ako se borimo i zgraža­ mo nad cenzurom, ako osuđujemo cvaj poticajni sistem i njegova špijuna­ žu; zar je grijeh i izdaja države, ako se opiremo nesposobnim komesarima u općinama, koji upropastiše i ono malo, što nam je iza Austrije preostalo? Zar smo proti državi, ako osuđujemo pred­ stojnika Mađara, koji »a tenbihu u Ro­ gatici govori dobrovoljcima: »Podupirite vi mene, a ja ću vas!«? Zamislite se malo: Mađar huška na građanski rat i pljačkašima dale žandarsku asistenciju, pa je — dobar; a mi smo »Austrijanci« za to, što se opiremo ovom rušenju državnih temelja! Ne. gospođo, mi ni­ jesmo proti državi, već proti sistemu, koji je vodi u ćor-sokak. Mi smo proti sistemu, koji nas preko plaćenika blati i podvaljuje nam da smo talijanski pla­ ćenici, premda svak zna, da u našoj »Pravdi« ntema plaćenika i da bi ih podmitili — da mogu — baš oni, koji na mitu osnivaju svoju stranku. Da ’ smo mi lakomi za novcem, dobili bi­ smo ih mnogo više, nego li bi nam trebalo da se proteferičimo u Stambolu ili provozamo do Beograda. Neuspjeh u tom pogledu glavni je razlog siktanju na nas i naše zbijene redove. Za to moramo odgovoriti još tje­ šnjim zbijanjem tih redova, još čvršćom i žilavijom borbom proti sistemu i pripremati se da izbijemo klin klinom, ako se nastave ovi progoni i ova ti­ ranija. U zadnje su se doba poljuljali naši protivnici i jučer nam poručuju da su i sami „demokrati" došli do uvjerenja, da se agrarno pitanje ne može riješiti proti muslimana. Treba da znamo, da to nije plod uvigjavnosti, nego rezultat naše borbe, a pošto I se radi i o rekonstrukciji vlade, držim da je ovdje potrebno pozdraviti gg. Protića i dra Laginjd i isporučiti im naš neopozivi zahtjev, da se spora­ zumnom radu može pristupiti samo uz uvjet, da se pri sastavu nove bosan­ ske vlade ne ponovi pregjašnja po­ ■ grješka. Treba da na vladu dogju ljudi । narodnog povjerenja i bistra pogleda, : a Šoli i drugovima doviknimo: »Dolje ; Šola!« Dolje . . . Policajni komesar i prijeti se govorniku raspustom skup­ ; štine, a skupštinari se odupiru oštrim povicima. Govornik umiruje skupštinu I I i završuje povikom: »Dolje Pribićević!« (Burno odobravanje). i Pozdravljen burnim poklicima »Živio!« uzima riječ: Dr. Mehmed Spaho: Prva je zadaća države da osigura svojim građanima pravo na opstanak obezbijedivši im ličnu i imovinsku si­ gurnost. Država je zajednica u kojoj ovi članovi moraju da uživaju jedna­ ka građanska i državnička prava. To­ ga nažalost kod nas nema. U stvara­ nju Jugoslavije, koja je nastala ras­ padom Austro-Ugarske učestvovali su svi zastupnici naroda i svojim pro­ gramima pružali najljepšu sliku bu­ duće države. Nu kad su došli na vlast izvjesni ljudi nijesu se obazirali na načela ni utanačenja, nego su gazili sve što njima nije išlo u račun. Do­ gađaji koji su se odigrali i kojima smo svjedoci svakim danom osvjedočuju nas o protivnom: da sistem up­ rave ide za razaranjem, državna vlast na ruku krivaca a na štetu jednog dijela naroda — muslimana. Postali smo bespravni i nezaštićeni, a vlada nije da je nemoćna da stane na kraj ovom nesnosnom stanju, nego je pa­ sivna; sa zlom namjerom prepušta da se pred njezinim očima odigravaju događaji, kojima nema primjera ni u centralnoj Africi. Vlada je ortak pljač­ kaša, jer nije istina, da 150 žandara ! I I I ' ' I i toliko vojske u Bileći ne može napraviti reda. Sve naše pritužbe, upiti u parla­ mentu i razne prestavke zabačene su a da nam nije ni odgovoreno. Ovim načinom hoće se da nam zlonamjerno i proračunato omrazi naša domovina, da nas ekonomski unište, da nas sa sela potisnu u gra­ dove — u gradovima ponovo uništi, pa da postanemo bespravno roblje s kim će se moći raspolagati pp miloj volji. Predbacuje nam se da smo proti vladi, proti državi. Mi nismo proti države; sistem, koji je danas zaveden on je protivnik države — taj. isti si­ stem razara državu stvarajući u njoj neravnopravne građane. Mi ne traži­ mo mnogo, ne ttažimo da budemo privilegisani, ali tražimo ravnopravnost i jednakost svih građana. Kad se slegao pljesak, uzima riječ g. H. Salihaga Blčakčić: Mi stariji nismo zapamtili ovakog zla i zuluma. Dočekali smo Austriju 1878. puškama i borili se proti njezine sile, a Jugoslaviju i dolazak srpskih četa do­ čekali smo s cvijećem i kruhom. Za Za četrdeset godina što nam je Austri­ ja zuluma činila premašilo je ovo što nam naša država uradi u 14 mjeseci. No i ako ne možemo dalje snositi ove zulume, ipak nas to ne će prisiliti da ostavimo ovu rođenu grudu, za koju smo se bili i s Ostnanlijom. Mi se'ne ćemo povesti za pogrješ­ kom naših starih i ostaćemo na ovoj grudi sve dok nas i jednog teče. Za burno vrijeme pred okupaciju i uz oku­ paciju mi nijesmo dokunisali ni srp­ skom malu ni srpskom džanu i ne shva­ ćam kako, sadanja vlast ne će da pro­ goni ovih zlodjela. Niko se ne kažnja­ va, a poznato je da sud treba da pro­ goni i najmanju otimačinu, a kamo li veliku pljačku i ubojstvo. Kod nas Hiko nije kažnjen, a kamo li obješen. Mi ovdje izričemo naše ogorčenje ra­ di propusta vlade i protestiramo javno, — ali ostajemo ovdje.... S. A. Filipović osvrće se također na bilećke događa­ je zapao u diskusiju sa pojedinim upasinoć dogodio ii Sarajevu, gdje je jedan individuum napao jednu muslimanku htijući joj strgnuti ogru. Protestira pro­ ti ovog korupcionog sistema, poziva zbor da svi skupa: jedan za sve i svi PRAVDA" I za jednog nastave lx>rbu, da državna I vlast dođe u ruke državnika, koji će umjeti i htjeti upravljati kako treba i kako iziskuje sadanji položaj naše dr­ žave. Iza S. Alibega Fiilpovića zamolio je riječ Srbin Dr. Tupanjanin i osvrnuo se na događaje u Bileći. 0sudio je krađe i pljačke, ali je izjavio, da se to ne događa samo muslimani­ ma nego i Srbima, ali su različiti osje­ ćaji u jednog i drugog, pa Srbi šute. Politika Austrije stvorila je umjetno drugi taj osjećaj. Srbi su navikli patiti jer su njihove težnje išle od Kosova Srbi — Srbiji' ali sii historički događaji stvorili drugo: Velika Srbija nije ostva­ rena, ali smo dobili veliku zajedničku Jugoslaviju. Uloga bi inteligencije tre bala da bude izgladenje tfh različitih osjećaja, i ne bi se smjeli pred naro­ dom 'zatajivati niti čjnl’ti čitav jedan dio naroda odgovornim za djela koja se imaju samo vladi pripisati. Govoieći o Bilećkim događajima iz­ nosi psihološke uzroke, koji su mogli dati povoda osvetu ali događaje, u tom slučaju, kao Srbin osuđuje. Govornik I js zapao u diskusiju sa pojed-mm upadačima, ušljođ čega se izgubio u sitni| čama, pa ušljed zlovolje slušatelja ne j bijaše u stanju, da nesmetano feloži) , svoje misli. Na nas je učinio dojam jed­ nog idealiste i vrlo nam je žao, da nije bio shvaćen onako, kako je htio da go। vori. Za njim uzima riječ gosp. Dr. Nikolinović i napadajući vladu, koja vlada bez nai roda. Ona je zabacila volju naroda od­ godivši parlamenat, pa ^ojom pakošću ide za zavađanjem naroda. Narod lije i kriv, a Srbi kao cjelina pogotovo ne, pa apeliram na vas da s ovog zbora protestirate radi kršenja narodne vo, i lje, kako bi narod dobro vlast u svoje ruke i tako podignuo autoritet vlasti dolaženjem na vladu ljudi koji imaju j narodno povjerenje (Opće odobravanje). Iza g. Dra Nikolinovića predsjednik I d'aje riječ g. A. Šeriću. koji čita’ rezo; luciju, što je donosimo na čelu lista. Rezolucija je primljena uz opće, odo. bravanje nakon čega je predsjednik za­ ključio skupštinu, zamolivši za razlaz. I Neki su skupštinari povikali: »U vrste« i" htijući da se manifestira ulicom, no uI brzo je predsjedatelju uspjelo, da skupI štinare odvrati od tog nauma. Pozitivan rad rijim otvorenjem tako potrebnog »Imamora da bude geslom novoizabranih reta« pomogne na svoj način, i time im vakufskih tijela, kojim će pokazati na­ se olakša zbilja teško životarenje. Osi­ rodu, koji 'ih počasti svojim neograni­ gurani u svojim najčednijdm potrebama čenim povjerenjem, da njihovim izbo­ i muallimi bi morali da razviju malo porom nijesu samo lica izmijenjena, nego zitivniji rad. Da sfc taj i u praksi pro­ da će svjesni preuzete odgovornosti i vodi, trebalo bi zavesti malo češću i poraditi zbiljski na njegovu pridizanju. zdravu kontrolu, o kojoj dosad, naža­ Da napišem ovo par redaka, potakao lost, nije bilo ni govora. S njim bi se me ishod izbora novog sarajevskog vamoralo dozvati u pamet svakom služ­ ktrfskog povjerenstva. Kako je izbor beniku, da on na svom mjestu ima i pao na lica, koja svojom spremom i izvjesne dužnosti, čijim zanefnarenjem voljom da porade opravdavaju najljepmože biti pozvan na odgovornost. Mor« še nade, biću slobodan da podsjetim se zavesti autoritet i respekt pred prednovoizabranu gospodu na najpreče zadatke, koji ih u njihovom odgovornom I. slavljenim. radu čekaju. Svijest o odgovornosti za Bezodvlačno uređenje kućnog redan svoje djelovanje, koja je dosadanjim našim mektjebima a i medresama po članovima vakufskih tijela potpuno najboljim uzorima uz 'striktno njegovo manjkala diktovaće novoizabranim čla­ održavanje spriječilo bi da še mnoge novima, da mjesto samog šablonskog nekad krasne mekjtebske zgrade pret­ rješavanja prispjelih akata djelotvorno varaju u najruševnije i najzapuštenije i s puno mara porade na zdravom sa­ kućetine. U ovaka stanja dovode te niranju mnogobrojnih gorućih pitanja. zgrade Skandalozno razuzdana djeca, Rad, kojemu se mora najozbiljnije koja onda svoj nesvjesni Vandalizam prijeći mnogostran je i opsežan. Dezoprenose u svoje domove. Na pojedine latne prilike kakve vladaju u našim primjere neću se ovdje upuštati; o tom muškim i ženskim mektebima traže (u će imati povjerenstvo prilike da se uv­ granicama kot. povjerenstvima date jeri prilikom ispitvanja tog žalosnog kompetencije) bezodvlačno svoje sani­ stanja. ranje. Šta se sve može u ovom pogle­ Žalpsne prilike u kojim Se nalaze go­ du učinili a da se vječno ne čeka na tovo sve naše džamije traže da se i blažene »pozvane« i na votiranje ve­ njihovom sređenju bezodvlačno posveti likih kredita, mislim da nije potrebno najozbiljnija briga. Zapuštenost je u posebno isticati. Makar da temeljito mnogim džamijama takova, da je to is­ preuređenje cjelokupne vjerske obuke pod kritike. spada u kompetenciju vakufsko-mearifKrivnjom većinom nesposobnih i do skog sabora, ipak bi svjesno naše sagnjušanja indolentnih mutevelija, izgu­ rajevsko povjerenstvo moglo da do tog bile su mnoge džamije svoju pravu konačnog uređenja popravi i uredi ono svrhu, da budu čistilištem ljudske duše što niti treba a niti može da čeka, dok i tijela«. Ne mora svaka džamija biti dođe na pretres pred vakufski sabor. raskošno urođena, ali čista mora biti, Pozitivnih rad naših muallima, koji ako će da udovoljava svojoj svrsi. Po­ bi oni ovim postepenim sređivanjem trebno je da se ovo sve putem jedne mekjteha morali da razviju, traži s dru­ komisije konstatira i onda sve potrebno ge strane, da se nađe zgodan način, ko­ odredi! i eventualno izrada pravilnik, jim bi se njima omogućilo bar u neko­ liko pristojno životarenje. U koliko im kojim će se podržavanje reda i čistoće u pojedinosti urediti. Njegovo izvršava­ se ne bi momentano moglo pomoći povlšenjem heriva, neka se bar što skonje mora biti obvezatno za mutevelije, Бр«ј 115 Broj koje bi u tome imali češće koiiroliraU za to podesne osobe. Vrlo eklatantan primjer, kako je sva zapuštenost op­ ćenita, pruža nam inače krasna Careva džmija, čije musandare sa svojim pr­ ljavim podovima svemu su prije slične nego li tlu, na koje ima čovjek da spu­ sti pred Velikim AHahom svoj najdra­ gocjeniji dio tijela — svoju glavu. Uz­ gred bi trebalo pripomenuti i Hamđibegu, da i on posveti malo više brige čišćenju musandara, naročito prilikom džume. Bar on ima uvijek za to dosta osoblja. Osobitu brigu moraće povjerenstvo uz saradnju džematskog medžlisa da posveti uređenju upravo strašno zapu­ štenih naših groblja. Rume« stida navire čovjeku u lice kad prođe mimo koje muslimansko groblje. Gledajući kake se po odgrađenim našim grobljima utr­ kuju paščad i od razuzdane i nahuška­ ne deriščadi obavljaju nužde na grobo­ vima naših otaca i nehotice se čovjek upita: pa jesmo li mi ljudi? Ima li u nama i truna islamskog osjećanja, kad bez imalo stida i grižnje svjesti dopu­ štamo, da se i kosti onih, koji su nam ostavili sve hajrate, što ih danas ima­ mo. raznose po ulicama i glođu po paščadima? Naročitu sablazan izazivaju groblja, što se nalaze ti centrumu. Za uređenje onog pred oficirskom kasinom imalo bi povjerenstvo da pozove onu instituciju, koja je to na se obvezatno preuzela. Uzrok, koji je sva naša groblja doveo u današnje skandalozno stanje morao bi se tako ukloniti, da se za podržava-, tije postavljenog reda postave za to zgodni i stručni organi, čijom bi se kontrolom i nadgledanjem onemogućilo da se ne obnovi ono što se dosad de­ šavalo. Dobro organizovanom kontro­ lom izbjeglo bi se nepotrebnim izdaci­ ma za popravke, a s 'druge strane bi i prihodi od paše bili kudikamo znat­ niji. Ne potojenjujući ni druge vrlo važne zadatke, koji čekaju povjerenstvo u nje­ govu radu, drago, će mi biti ako one gore iznesene primjedbe shvati onako važnim i prešnim, kao što po mome skromnom mšljenju i jesu. .U to ime pozdravljam pri njegovu nastupu novo povjerenstvo želeći, da mu rađ bude okrunjen pozitivnim uspjesima, kojim ■ Će najbolje opravdati neograničeno po­ vjerenje, dokumentovano na sjajan na­ čin u nekoliko mahova. Jedan akademičar. Promašen cilj. Dr. P. Kada je prvom polovicom «ovembra minule godine naše ministar­ stvo zagrnulo rukave, da poznatom svojom naredbom o ograničenju toče­ nja žestokih pića izliječi jednu od naj­ težih naših narodnih rana, mi smo se tome veselili. Veselili smo se tim više, što se ta naredba pokriva sa jednom točkom našega programa, u kojoj smo zauzeli stanovište, da ćemo se boriti proti alkoholu. To smo i učinili iznesavši već nekoliko članaka u tome smje­ ru, a i u buduće ćemo taj naš program slijediti i nastaviti rad u tom pravcu. Kroz to vrijeme proučavali smo s jed­ ne strane slovo »Naredbe« ali smo s druge starne budnim okom pratili i šta se oko nas zbiva, te kakovi su plodovi te »Naredbe«. Blizu tromjesečno opa­ žanje, dovelo nas je do ovog zaključ­ ka: Naše se je ministarstvo dobro đžilitnulo svojom naredbom, ali cilja nije pogodilo. Mi vjerujemo u najbolju na­ mjeru i volju koju je ministarstvo pri izdavanju ove naredbe imalo, ali dru­ go je izdavati naredbe, a drugo postig­ nuti Cilj. Ova je naredba po našem mni­ jenju jednostrana, te se od nje ne mo­ žemo da nadamo onome uspjehu koji bi nam bio tako drag i poželjan. Za­ mislimo se malo u naredbu da se o to­ me osvjedočimo. Suma sumarum te naredbe jest, da s« ograniči točenje i piće žestokog alko­ hola. Pod ovim se razumijeva rakija, rum, konjak i razni likeri. Pitamo li za svrhu, odgovoriće nam sc da se ona sastoji u tom, da se umanji broj pijai^J ca ili da se pomogne narodnoj hjgMg Vrlo dobro, al malo i smiiešn|^E.^ sim-> čovjek opije od rakjfl3№M|| z/.i n h pića? Zar < e oiH^V ■ *" l* . �Број 115 Broj prije »skrpi« čovjeka nego vino, ali učinak ostaje isti. 1 vino viče, halahuči, pjeva, razbija boce i čaše, pa i same glave kao i rakija. Oni su brat i seslra u tome pogledu. Ne vrijedi iz­ govor, da se rakija može da pije u sva­ ko vrijeme, a vino ne, jer to stoji do individualnog raspoloženja kao i poje­ dinih mjesta i običaja. Ne vrijedi niti taj izgovor, da rakija i slična pića više Škoti« zdravlju čovjeka jer mu škode i vino i pivo. Tako, te je mahmurluk od vina, po kazivanju »iskusnih« kud i ka.mo leži 1 gori nego odi rakije. — Možda su sva žestoka pića zabranjena za to što se- u njih ne može voda d'a lijeva dok je to s vinom posve drugačije. Ni to ne vrijedi, jer i rakija trpi isto što i vino. 1 ona podnosi vodu, te je birtaš u stanju, da iz jednog bureta toči stovrsnu rakiju, mehku, napolicu i ljutu, kao da je bure pregrađeno na tri Шјеla. Moguće da se je htjelo ovom nared­ bom prepriječiti izostajanje radnika od posla. No to se ne može da postigne, jer kao što rekosmo ako nema rakije ima vina i pive i eto radnika koji je naučan piti, gđe je opet u ponedeljak nesposoban za rad »sto onako, kao da Je rakiju pio. Ako se ovom naredbom išlo za tim, da se narodu sačuva novac pri ovakoj skupoći rakije i taj je cilj promašen. Jer dok bi se čovjek opio sa manjom količinom rakije, ergo manjim novcem, dotle mu treba više vina ergo i više novaca. Najkašnje ne razumijemo zašto su ova pića zabranjena svima u opće bez razlike? Koje onda čudo ako se ta naredba mimoilazi i ! > direktno i in­ direktno, a tome :ma.te stotine načina, koje će teško da otkrje i najbudn/e oko policije. Najpošlje kome je upravo stalo do toga da se opije ii uživa u piću rakije i drugih zabranjenih pića u javnim lokalima jar ne- može sebi pcmoći tako, da i u zabranjeno vrijeme svome ćeifu udnotj,: Zar mu je teško ;; subotu veče1 pripraviti rakiji po miloj volji, toliko koliko mu treba da provede svoje »veselje« u nedjelju a u ponedjeljak razbije mahmurluk ili rosu strese? Dakle se i ovim načinom na­ redba obilazi, a to za to što je jedno­ strana. Još jednu primjedbu pa ćemo završiti. Naredba napose apostrofira »notor­ ne pijance« kojima se apsolutno ne srnije piće davati. Dobro, tako glasi slovo naredbe, a mi pitamo slijedeće: Nose li notorni pijanci cedulju na čelu? ‘Ne no­ se! U malim mjestima još kako tako, ali kako će u većim mjestima znati sva­ ki pojedini gostioničar tko jest a. tko nije notorni pijanac? Valjda i zato tre­ ba posebna legitimacija. Ta manite se ljudi »ih legitimacija. I onako ih je pre­ više. A tko će se dati proglasiti notor­ nim pijancem? Nitko pa ni najveća be­ krija. Ergo opet cilj promašen! Bilješke Verižna trgovina. Pod gornjim naslo­ vom donosi zagrebačka »Domovina« u rubrici »Tekući računi« ovu vrlo za­ nimljivu bilješku: »Neko je iz Bosne tražio od Ministarstva Trgovine dozvolu da izveze u Austriju dva vagona vune, da se od nje izrade fesovi i da se uve­ zu u našu zemlju za snabdevanje mu­ slimanskog stanovništva. Kao što je poznato, fesovi se izrađuju u Beču « Češkoj, i vuna se morala izvesti, da ne bi jedan veliki dio našeg naroda ostao gologlav. Fesovi su zaista izra­ đeni I uvezeni u našu zemlju. Ali čim su stigli kod nas, onaj isti koji je dokazivao da se vuna mora iz­ vest da bi se dobili neophodni fesovi. našao je od jedanput da našem narodu fesovi nisu potrebni, nego da mu tre­ baju šamije. I tražio je dozvolu da fe- | sove izveze u Tursku i da se odande : uvezu šamije. Krt veli, pravo je .da i | žene zavija glavu, dosta su muški no- I sili I. ive. Ne treba da se čudimo ako sutra- taj i isti zatraži dozvolu za izvoz šamija radi ! uvoza bonbona, pa zatim redom svih artikala pobrojanih u carinskoj tarifi, dokle se i njemu samom ne dosadi ta rižna trgovina ili dokle u Centralnoj ■i ne dosadi da izdaje izvoznice«. ' poznato, da je jedan ovdataknuti »neutralac« išao u i »begleiter« fesova i to . »demokratskog natiam je jasno poduzeća. Strana 3 Страна .FRAVDA* — .ПРАВДА* i U ministarskom se savjetu rasprav- j jemu je govorilo više omladinaca. Po­ | ljalo oko snabdijevanja zemlje i pobislije zbora su se zaputili manifestaiti 1 janja skupoće. Zaključeno je, da se upred američko poslaništvo. gdje su prired'i centralizacija kupova­ redili burne ovacije. Poslanik je nja hrane, da se zabrani izvoz hra­ izašao na balkon i u kratkom se govo­ ne i spriječi kriomčarenje. ru zahvalo na ovacijama izrazivši uv­ Da su te mjere poduzete kad je naše jerenje, d će naše jadransko pitanje po žito izručivano Austriji, da se potkože svoj prilici biti riješeno na opće zado­ neki »demokratski« paraziti, ne bismo voljstvo. Na to ga je na engleskom je­ । sad gladovali, niti Т kukuruz plaćali ziku pozdravio dr. Biankini. Zatim je 1 5—6 kruna. No bolje i kasno nego li krenula povorka pred dvor. Upravo u nikako. taj čas ulazio je regentov automobil, u kojem se nalazio i sam regent. Masa Opomena komunistima. Ministar sa­ obraćaja pozvao je predstavnike komu- I je opkolila automobil i priredila regentu i kralju srdačne ovacije. Regent se du­ nističke radničke organizacije i s njima boko dirnut zahvaljivao ia sve strane. vijećao o posljednjim događajima na tiKad! je povorka došla do zgrade mini­ motičkoj željeznici. Jednako je i mi­ starstva vanjskih poslova i kad je htje­ nistar Pribićević pozvao k sebi pred­ la krenuti pred talijansko poslaništvo, stavnike komunističke stranke i saop­ suprostavili su joj se vojnici i žandarmi ćio im da će vlada poduzeti sve mjere, na konjima, našto su se manifestanti da se uzdrži poredak. Za slučaj, da bu­ | mirno razišli. du i dalje širili boljševički pokret, inZatvaranje komunista. Vlada je na[ terniraćc se sve vođe na neki dalma­ tedila, da se zatvore pokretači štrajka i tinski otok. Zgodna stvar: makni -gubicom i — u a timočkoj željeznici, radi toga što su ’ red! Ovako bi mogle vladati i lutke: uzeli željeznicu u svoje ruke. Također navij vijak, pa gotova stvar. Samo je će se zatvoriti vođe štrajka u Nišu. ’ pitaije: šta ćemo sa boljševizmom PriDeputacija Grka rodom iz Bitolja, bićevića i Soline vlade ? ... koji sad stoje u Solunu, predala je na­ ™ ...... .......... šoj vladi molbu Bitoljaca, da se uje­ i dine sa Grčkom. Već je Venizelos prije osudio pripojenje Bitolja Grčko) I iz­ javio da oni, koji ne će. da žive pod srpskom vladom, mogu iseliti iz te Odgovor na ultimatum. Naša je vla­ kraljevine i mogu doći u Grčku. da odgovorila na postavljeni joj ulti- ' Sveopća mobilizacija boljševika. Ber­ matum izjavom, da projekat za riješelinski »Vorwarts« dobiva bezžičnu br­ nje jadranskog problema nije akt mi­ zojavku iz Moskve, da će se provesti rovne koiferencije, nego s.la podplsnimobilizacija ruskog proletarijata. Armi­ ca londonskog ugovora. Prema tome Jugoslavija ne nalazi uzroka, da se po- ’ ja, koja će se sastaviti iza te mobili­ zacije, započeće novom ofenzivom pro­ ; makne od stanovništva, što ga je pred­ tiv Poljske i Rumunjske i donijećo pot­ sjednik .Hilson svojedobno zauzeo u punu pobjedu sovjetskoj republici. jadranskom pitanju. Litvinov je izjavio, da sovjetska vla­ । Predsjednik vlade g. Davidović pri­ da traži kao uvjet za trgovačke odnomio je od novoizabranog predsjednika šaje sa saveznicima, da je ne će na­ pasti. i francuske republike Dechanela ovaj te­ ; legram: »Molim Vas da primite izraz Novom reorganzacijom talijanske voj­ I moje tople zahvalnosti gia čestitanjima, ske, vojna će dužnost trajati samo 8 koje ste mi uputili riječima koje su mieseci. me duboko gatiule. Nijedan zadatak ne­ Madžarska o mir. ugovoru. Kako će-mi biti miliji od toga, da u plodnim javlja »Reichspost« iz Budimpešte potradovima mira doprinesem još veće pisaće mađarska mirovna delegacija upojačanje yeze, koja sjedinjuje naše dvi­ govor o miru samo pod ova tri uvjeta: je zemlje, čije je prijateljstvo za navi1.) da se na području koje se ima od­ | jek zapečaćeno na bojnim poljima, gdje ; stupiti provede pučko glasanje, 2.) da su se rame uz rame borile za pravdu ; se dozvoli slobodni gospodarski promet | i slobodu«. između Mađarske i područja koie se iEngleski i francuski listovi uporno ma odstupiti, 3.) da se mađarskim ma­ traže da Velika Britanija i Francuska njinama u tim krajevima dade naoionađu drugi način za riješenje jadran- > nalno pravo. i skog pitanja, jer da je primjena london­ Izbori u Madžarskoj teku vrlo živo, skog ugovora sasvim pogrješna. Mnogi i ugledni stručnjaci kažu da se london- i ali mir nije nigdje narušen. Među iza­ branim se nalazi ministar predsjednik ski ugovor ne može primijeniti bez ra­ Huszar i predsjednik mirovne delegaci­ ta. i Jugoslaveni su toga mišljenja. U je grof Арропу. čitavoj stvari nema faktično već samo dvije prijeporne tačke: 1.) Jugoslaveni U prvoj hefti svoje ofenzive letske ne će da prepuste Italiji željeznicu na su čete napredovale od 35— 55 km, osistočnoj granici; 2.) Jugoslaveni tre- | lobodivši od loljševika teritoriju u ve­ baju ostrva, koja bi Italija htjela pridrličini od 6.000 četvornih kilometara uz žati. Izgleda da bi se u tim dvjema znatan plijen. One neprestano napredu­ tačkama moglo doći do sporazuma. ju i očekuje se da će slijedeće nedjelje »Newyork Times« donosi u prijevo­ čitava provincija biti oslobođena. du članak, što ga je napisao »Journal 1 j des Debats« i u kome se govori, da Italija ima pripisati svoje uspjehe na i i bojnom polju od veće česti dezertiranju ' j Jugoslavena iz austro-ugarske vojske; . ako bi Italija htjela sada da primijeni ugovor, ona bi počinila zločin, kojega Stručna organizacija šerlatskih suda­ bi posljedice ona prva osjetila. ca i vježbenika. U 7. broju cijenjene Poiitičhi pregled Domaće vijesti »Pravde« u dopisu pod gornjim naslo­ vom gg. kolege iz Gračanice potiču na organizaciju šeriatskih sudaca i vjež­ benika i apeluju na kolege u Sarajevu. Većini kolega u zemlji je poznato, da je još u godini 1913. pokrenuta akcija za organizaciju. Kolege u Sarajevu, ko­ jima je bilo tada povjereno, da u tom pogledu rade nijesu napustili te akcije, nego su čekali za to pravo vrijeme. Sada smatraju d'a je to vrijeme nastu­ pilo. Skoro sve kolege u Sarajevu su za organizaciju. Ako sn za to gg. šerlatsKi suci ј vježbenici u provinciji, neka se izvole pismeno privatnim načinom izjaviti preko Hafiz Abdulah ef. BušaPo svoj Dalmaciji održane su veli­ tlića, šeriatskog suca u Sarajevu. Cim čanstvene prosvjedne skupštiie proti I- ! se ‘I, sviju šeriatskih sudaca i vježbe­ taliji i ultimatumu antante. nika izjavi za organizaciju, odmah će se sazvati šeriatski sud i vježbenici ko­ Jugoslav. delegati Pašić i Trumbić izručili su francuskom ministru spoU- ! ji se nalaze u Sarajevu, da izaberu od­ nih poslova odgovor glede uređenja ja- I bor koji će izraditi društvena pravila I preduzeti drugo što treba. dranskog pitaija. Budući da je brzo­ javka bila manjkava, odgovor će se sa Sarajevo, 28. januara 1920. strane jugoslavenske delegacije objelo­ Ali Riza Prohlć, daniti kasnije. vrh. šeriat. sudac. Small Bukvica, Hafiz Abdulah Bušatllć, Beogradska je omladina sazvala na Terasijama protesni zbor, na ko- i kot. š. sudac. šeriat. sudac. Glas Baranje. Na glasine, da je Bara­ nja predana Mađarskoj, došla je u Be­ ograd deputacija pod' vođom Vakanjecom i predala našoj vladi memoran­ dum, u kojem se ocrtava očajno stanje Baranjaoa i njihov strah od mađarske vlasti. Ako vrhovni savjet preda Ba­ ranju Mađarima, oni će sa Baranjcima postupati kao sa izdajicama. Traže da se u Pečuju osnuje generalni konzulat, čim naše čete napuste Baranju, koji će zaštićivati naše sunarodnjake od nasi­ lja. Zahtijevaju dia se uspostave trgo­ vačke veze sa našim kraljevstvom, ko­ je su od vajkada bile. j i , I ‘ j ■ I ! i Potraživanja i dugovanja naših priv­ rednika u Njemačkoj. Trgovačkoj i obrtničkoj komori u Sarajevu potrebno je saznati visimi potraživanja naših privrednika protiv privrednicima iz Njemačke. Isto tako potrebno je saznati dugo­ vanja naših protiv njemakim privred­ nicima. Umoljavaju se stoga svi oni, koji ovakva potraživanja ili dugovanja imaju prema njemačkim privrednicima, da ih što prije jave komori. Uredba o regulaciji dodataka na sku­ poću aktivnim i ostalim činovnicima već je izdana. Uskoro će se poboljšati dodatak i penziontrcima i penzionarkama. To je obećao ministar finansija izaslanstvu penzioniraca iz cijelog kraljevstva 20. novembra prijašnje go­ dine, kad je bilo kod njega. Muči U Vas glavobolja? Zubobtlja? Tuganje u kostima? Malo Fellerovoga ELsafluijda — i nestane boli! 6 dvostru­ kih ili 2 specijalne velike boce 24 кгаве. Fellerov migrenovi klinčić 1 komad 3 K 50 h. Želudac Vam nije u redu? Neketiko Fellerovih pravih Elsa-pilula. Te su peuzdahe! 6 kutija 12 kruna. Švedska želudčana tinktura I velika boca 10 knuna. Omot 1 poštarina posebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feller, Stubica doaja. Elsatrg br. 310. Hrvatska. Sreća da bude lijepa, te da Ijepo; tom svojom poluči uspjeh u društveI nom i obiteljskom životu. Zgdesiti će svaku ženu uporabom Fellerove Elsa| pomade za lice i kožu. Ova pomada ■ odstranjuje sunčane i druge pjege, kožI ne nečistoće, sujedice, bubuljice. Čini I kožu mekom, nježnom i rumenom. Tisuće i i tisuće gospođa upotrebljuju i je s najvećim uspjehom. Nu ne valja ‘ se latiti škodljivih sredstava, naručite j sloga samo pravu zaštitnu pomadu »Elsa« lončić ža 6 kruna. Jača vrsta 9 kruna. Dobiva se samo kod Ijekar; nika Eugena V. Fellera, Stubica donja ! Elsatrg br. 310 (Hrvatska/ 184 , Čitajte najprije ilustrovani cijenik tvrtke H. Suttner, Ljubljana br. 706 prije no što si kupite sat. Ovaj cije­ nik bit će Vam zašt&a proliv štete i ј srdžbe radi nevaljalih bazarnih ura, I te će Vam pokazati, kako se može dobro, a ipak jeftino kupovati. Ovaj । Ovaj Vas cijenik upućuje ha zbilja dobre satove specijalne marke »IKO« 1 iz vlastite tvornice u Švicarskoj. Pa i inih dobrih džepnih satova, narukvi! ca sa satom, svijetlećih i zidnih sa­ tova, lanaca, prstenja, narukvica, na­ ušnica, jedala, darova za krštenje i svetu potvrdu, te svu ostalu srebrnu i zlatnu robu. Ali i drugih potrebština i kao n. pr. škare, noževi, britve, doze za cigarete i smotke, diamante za re­ zanje stakla, nažigače i novčarke kuPujte dobro te uz umjerene cijeno kod tvrtke H. SUTTNER, LJUBLJANA 706 Jesam li poslao pretplatu? PR1POSLANO. ■) gospodinu među travničkim deputircima. I u očima onih u vladi, pred koje sa predstavkom — Vašim čedom — dođoste, i u očima čitaoca članka »Depu­ tacija -iz Travnika« u 5. broju »Pravde« — bili biste svjetliji karakter, da ste rekli i napisali samo ono što je nužno, da postignete uspjeh, da olakšate pore­ ze, a da ste se kanili rovarenja ispod drugih građana. Ovo baca u očima po­ štenog čitaoca tamnu sjenu na Vašu dušu! Naša tvrtka, koju medu par drugih trgovaca napadoste, ne bi se rti obazrela na to. jer. specijalno do Vašeg mni­ jenja, nije nam stalo. Nama je stalo do dosadanjeg dobrog glasa, pa ću ispred tvrtke, da se obazrem na ono mjesto predstavke i do­ pisa, gdje je o tvrtci govora: Velite »Braća Budimirović, koji imadu gvožđarsku i speditersku radnju, ma­ gazine kod tt. Ugar, pilanu, liferacije za vojsku, đelep, trgovinu na veliko si­ rom, kožom, sušionu mesa itd. itd. — oporezovati su na 120.000 K dohotka«. Da ste skloni istinu reći, rekli biste, ako već hoćete naše ime spomenuti: 1. da je naša gvožđarska radnja ima­ la do rata te robe, ali od tada, da je bez robe i da bi svoje prazne ratove mogla komugod -iznajmiti! *) Za stvari pod ovom fabrikom iiređništvo ne odgovara. �2. da se naše špediterstvo sastoji je­ dino u tom što naša kola svaki mjesec dovezu iz duh. tvornice duhan 1 za to imadu — brutto ukupno od 60—80 K. Inače pored toliko kola u gradu i pored VOJNA NABAVA. naše potrebe, naša kola ne zaposlujemo Na osnovi naređenja Komandanta II. nigdje! Armijske Oblasti E Nr. 16574 od 31. de­ 3. da nas zadržajc u šumskom poslu »Ugara« onaj pogubni nepromjenjivi ucembra 1919. godine, a u cilju nabave govor iz vremena, kad je kruna bila sena i slame, potrebne garnizonu Sa­ krunom! Ne vjerujemo, da nam i Vi ta­ rajevskom za do nove lctine 1920. go­ kođer možete u ovom zavidan biti; dine, održaće se direktne pogodbe n» oni magazin jest satno magazin za na­ dan 5. februara 1920. godine, u kance­ še radnike. Ove podmirujemo brašnom lariji Intendanture Bosanske divizijska po 2 K, dok je ono u gradu 6—10 K na kg. Nadalje: oblasti u Sarajevu, u ulici Terezija br. 1. 4. mi imamo pilanu (u malom), koju Pozivaju se zainteresovana lica, koja smo postavili pred par mjeseci i za nju imaju sena i slamu na prodaju, da izvo­ smo dobili samo 500 m* japije; ovu le doći određenoga dana i u određeno istom izrađujemo; vreme. radi učestvovanja u zaključi5. naše liferacije sastojale su se u go­ vanju ovili pogodaba. dini 1919. u tom što smo prodali vojsci 30 q vlastite slame1 Pogodbe će se zaključivati za veće 6. naša »sušiona mesa« bila je to što i manje količine. smo na moderni način osušili za svoju Kaucija se polaže na dan pogodbe porodicu koliko nam treba. 10% od' vrednosti zaključene pogodbe 7. Kože, baš nikakve, nijesmo 1919. u gotovom novcu ili državnim i drža­ prometali — a sve to nije nepoznato i vom garantiranim liartijama. Vama, gospodine deputirće! Konačno: E Nr. 1126. Iz kancelarije Intendan­ 8. o našem dželepčiluku ne trebamo ture Bosanske Divizijske Oblasti u Sa­ govoriti; u predstavci, kako vidim, ob­ rajevu 24. januara 1920. godine. ratili ste to sami Vi »slučajno«. I dok Vi — opravdano — prikazujete u jed­ nom odsjeku stradanja dželepčija, kod OGLAS., naše tvrtke ističete to kao izvor mas­ Agenturna i komisionalna poslovni­ nih dohodaka. — Baš Vaša dosljednost! ca SULEJMANA MULIĆA, Zagreb Vi­ Ovdje samo dodajem, da mi drugog nogradska cesta 17. posreduje kod rada »sa sirom ove godine na veliko« kupnje i prodaje svakovrsne kože za nemamo osim ono što nam je dželep trgovce i obućare, nabavlja obućarima donio. Možda ste nas, gospodine, s kim kožu uz vrlo malu proviziju. Kupuje zamijenili! Kupuje goveđu, teleću; koziju i ovčiZavršujući velim: Kad bi Vi bili urju sirovu kožu, te plaća najbolje dnev­ nek drugim deputircima i kad bi ostali ne cijene. sadržaj predstavke imao onako malo Kod upita umoljava se priložiti maristine, kako je ima naprijed citirani odku za odgovor. 1—5 gralomak — crna bi bila slika grada i dana Travnika! ALIJA DEMIROVIĆ, trgovac MOSTAR Ovoliko za sada, a ako Vam se pronudi biber u zrnu po K 95.— na kg. Mije biću jasna; i potpuniji, da Vas Tamjan po K 85,— na kg. U poštan­ osvijetlim I pred širom javnošću. skim paketima od kg 41/, čisto uz Juro Budimirović. pouzeće dok zaliha traje. 20, 1—5 PRIPOSLANO. ‘) *) Za stvari pod ovom rubrikom uredništvo ne odgovara. Htjeli biste uzdržati svoju ljepotu I Htjeli biste imati kao baršun meku kosu? Upotrebijujte Fellerovu pravu »Elsa« pomadu za lice i čuvanje kože. Divit će vam se! Zaviditi će vam. 1 lončić 6 kruna. Nr. III. jača vrsta 9 kruna. K tome Fellerov najllnijl ljiljanov mliječni sapun 15 kruna. ?Htjeli bi ste lijepu, zdravu kosu? Felldrova prava »Elsa« tannochina-pomada za porast kose čini krasnu kosu. Priječi tvorbu peruti, sjedinu prije vremena. Priječi ćelavost. 1 lončić 6 kruna. Nr. III. jača vrsta 91 kruna. K tome jaki katranov sapun za glavui 8 kruna. Šampon 1 krunu. Pomada za brkove 1 K 80 hel. i 2 K 50 hel. Muče li Vas kurje oči? Fellerov pravi Elaa-turiztlčki melem djeluje bez­ bolno, brzo i pouidano. Nema više kurjih očijul Nema žuljeva. Nema tvrde kože. Mala ku­ tija 3 K 50 helera, velika kutija 5 K 50 h. Želite li još štogod? Fellerov« Essa- pustilje za pranje (s kolo­ njskom) 1 kutija 5 kruna. Fellerov Elsaprah za posipanje protiv telesnog znoja. 1 kutija 5 kruna. — Fellerov Elsa-mentolni klinčić protiv migrene (glavobolje) i zubobolje. 1 kutija 3 K 50 f. — Fellerov »Elsafluid« 9 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce 27 K. Vrlo dobar parfum • najfinijim mirisima od 5 kruna počamši. Najfi­ niji Hega-puđer Đr. Kluger, bijel, žuto. roza. 1 velika kruna 12 kruna. Najjača Francavka u bocama po 6 K i 16 K. Omot i poštarina po­ sebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feler, ljekarnik, Stubiea donja, Elsatrg br. 310. Hrvatska. Rilhclm F. »batii Kafana Sarajevo. uvoz i izvoz неш. tehničkih proizvoda, Osijek I. Preporučuje na veliko: Bezina ' goreće žeste nadomjestak, laštila za cipele viksa naftalina, uljene i suhe boje, pa­ rafina, firnisa, lanenog, sikativa, brunolina, lakova, bijeli terpentin na­ domjestak, toaletne sa­ pune, glauber soli, alauna itd. te skladišta pu­ dera, parfuma i kosmetičke robe t. t. E. M. Zahtjevajte cjenovnik. UNIVERZAL. Stalni zavod za poduku ženskoga krojenja i šivanja. Prima na izradu fina odijela za gospođe. — Palača Srp. Opštine II. kat. (Ulaz Protin Sokak) ulica Regenta Alek­ sandra br. 2. Oglas. MASTIN umješaj u krmu šaku na tjedan, ako se rabi nadomjestak krme, onda 2 šake. — 5 omota MASTINA, praha za tovljenje zdrave debele marve, za tvorbu jaja i mlijeka, dostaje za 6 mjeseci za jednu marvu. — Do­ bio je najveće medalje u Londonu, Parizu, Rimu i Beču. — Na hiljade gospodara hvali ga i ponovno kupuje. Traži ga kod ljekarnika ili trgovca, sitničara, jer ga može svaki slobodno prodavati. Ili piši na ljekarnu Тгакосгу u Ljubljani, Kranjska. Za 5 omota stoji K 20'50 poštom. Onda: SVRAB svrbež, kraste, lišaje odstra­ njuje kod čovjeka i životinja mast proti svraba. — Bez mirisa i ne maže rublje. — 1 lončić za 1 osobu poštom K 8'— kod ljekarne Trnkoczj Ljub­ ljana Kranjska. :: Ne Imati više pjege. prištiće, sujedice? № Od danas sam preu­ zeo Kafanu „Jildis'na Bistriku. Kafanu sam uredio najlje­ pše, snabdie svim novinama, a poslu­ ga je uredna. Cije­ ne umjerene. Za što veći posjet moli kaf e d ž ija Ahmed Ćećo (zvjeradi) lisica, kuna, tvorića, zečeva i t. d. k u p uj e uz najveće dnev ciiene veletrgovina sirovih koža Oskar Frohlich, Karlovac, (Hrvatska). M Telefon 55 Brzojavi: FELARIA Obavijest. Moj sin Mehmedalija Duraković iz Gračanice star 21 godinu od kako se je povratio prije godinu dana iz vojništva moralno se je pokvario tako da me je krađom do sad odštetio vi­ še hiljada kruiia, pa u najnovije vri­ jeme krivotvorivši moj i drugih ja­ maca potpise podigao je na mjenice kod Banki oko 7000 K što ja ništa znao nisam, niti ću platiti ni do sad ni od sad dugova moga toga nazovi sina, za to stavllam na znanje sva­ kome da se istog čuva. U Gračanici 18. januara 1920. Suljaga Duraković. URA URA ЗДа čini trajno VBSBljB ? ? Z na adresu koga se tiče. Zamjerim svoj gg. delegatima, koji se potpisaše i na onaka mjesta pritužbe, koja nemogu biti na hvalu ni njima a ni nama, iz čijih redova pođoše. Istina, moje je uvjerenje, da se depu­ tacija, po željama i po svrsi dijeli u d’va tabora; tabor adresata (Vi'sam) i tabor ostalih delegata, pa uvjeren, da su sve ove mrlje u, inače opravdanoj pritužbi, proizvod Vaše duše, g. dele­ gate, žalim ostale naše građane, koji Vas pratiše, što se povedoše! Vi potkapajući drugu-sugrađaninu ne­ zasitan ste. Malo Vam je bilo što u pri­ tužbi proturiste ona nelijepa mjesta, ne­ go-, da i naša javnost dozna za te ljage. Vi potražiste i ugledna glasila. U 5. broju »Pravde« u članku »Depu­ tacija iz Travnika« prenosite baš ona­ ka mjesta, koja Vas loše kvalifikuju. Ni referent na vladi ni čitaoc novine neće ■nakon pročitanja, ponijeti lijepe misli o pritužbi, a baš radi onakih mjesta, gdje tražite sebi pomoći u potkapanju komšiji. Nastojite potkapati i meni, a da bar trunku i bar za čas uspijete, tvrdite 90% neistinu: Nazivate me liferantom zato što sam od prevrata do danas samo 4 dana bio u tom poslu. Dobitak od ova 4 dana spreman sam Vam dati! Velite, da sam trgovac brašnom na bilo na svim stranama, prometnuo sam 4 vagona. — Ako izvolite pružiću Vam mnogostruke dokaze! "Ntjesam trgovac kožom, nego sam posredujući za proviziju sakupio dru­ gom (biće da to Vi znate) nešto sitnih kožica. Kupio sam kroz godinu i prodao do 5 vagona krumpira po 80 do 90 h. — Nije mi podnosilo, da čekam današnju cijenu od 2 K na kg. Na posljetku za moj rad sa sijenom na veliko poručujem Vam: dajte mi ulo­ ženi novac za sijeno, a ja ću darovati »Napretku«, ili komu Vi odredite, svotu od 1000 K. I ako ste ljubitelj istine u svemu dru­ gom kao kod davanja .podataka o mo­ jem radu — loš ste brate! Isak Salom. Број 115 Broj ПРАВДА“ — .PRAVDA' Страпа 4. Sirana ћоја čini trajno u? SEljB ? ? ј SAMO SUTTNEROVA URA Tražim jednu kasu ponude na brojem 227. upravu lista slati pod od nikla, ocjeli, srebra, zlata u svakoj cijeni — i vi ćete biti Također lanci, prstenje, narakvice I svakakve patrebštirej noževi,"|britve, kutije za cigarete, nažigači, novčarke jeftino!',Tražite cijtnik od tvrtke: H. SUTTNER, u � https://kolekcije.nub.ba/files/original/936f95cda5c14a2249b32aa159af4ab8.pdf ee56ac8ec56155d1766dc12495d9fbc5 PDF Text Text Požtarina u gotovom plaćena. POJEDINI BROJ 80 HELERA. Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje Fedahcioni odbor. ГЛАСИЛО јУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМаНСКЕ ОРГДНИЗАЦИЈЕ. Broj 11 (116) Pretplata godišnje 80kru­ na, na pola godine 40 kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. čekovni račun pošt štedionice 1119. Sarajevo, utorak 3. februara 1920. (12. džumadil-evveia 1338.) Zaštita manjina u Jugoslaviji. Cl. 9. U 113. broju »Pravde« donesosmo tri paragrafa konvencije o zaštiti manjina u našem kraljevtsvu, a danas donosimo daljnji sadržaj konvencije. Cl. 4. Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovena­ ca priznaje kao srpsko-hrvatsko-slovenačke državljane bez ikakvih drugih formalnosti, lica austrijske, ugarske ili t ugarske narodnosti, koja su rođena na i-omenutoj teritoriji od roditelja, koji na toj teritoriji imaju svoj domicil ili itidlženat, pa 1 ako ona sama na dan stupa­ nja na snagu ovog ugovora, ne bi ima­ la na njoj svoj domicil ili indiženat. Međutim, u roku od 2 godine od da­ na stupanja na snagu ugovora, ta lica mogu izjaviti pred nadležnim kraljev­ skim vlastima u mjestu stanovanja, da se odriču srpsko-hrvatsko-slovenačke narodnosti (državljanstva), i onda pre­ staju biti smatrani kao srpsko-hrvatskoslovenačkl državljani. U tom pogledu muževljeva izjava važi 1 za ženu, a iz­ java rod’telja važi i za djecu mlađu od 18 godina. Cl. 5. Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovena­ ca obvezuje se, da ne čini nikakve smetnje vršenju prava o p c Ii e predviđene ugovorima, zaključenim ili ugovorima koje imaju zaključiti sa­ vezničke i udružene sile sa Austrijom I Ugarskom i koji daju mogućnosti zaIriterescvaiuma da steknu državljan­ stvo. Cl. 6. Svako lice, koje ne može da se po­ zove na koje drugo državljanstvo, puimpravno stiče državljanstvo kraljev­ stva Srba. Hrvata 1 Slovenaca samim faktom rođenja na teritoriju kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca. Cl. 7. Svi državljani srpsko-hrvatsko-slovenački biće jednaki pred zako­ nima i uživaće ista građanska i poli­ tička prava bez obzira na rasu, jezik i vjeru. Razlika u religiji, vjerskom ubjedenju i vjeroispovijesti no će moći Smetati nijednom državljaninu srpsko-lirvatsko-slovenačkom u uživa­ nju građanskih i političkih prava, naročito za primanje u službu, za dobijanje zvanja i počasti kao i vršenja raznih zanimanja i Industrije. Ne će se podanicima srpsko-hrvatsko-slovenačkim propisivati nikakva ograničenja od­ nosno slobodne upotrebe ma kojeg jezika, bilo u privatnim ili trgovač­ kim odnosima, bilo u ispovijedanju vjere. u štampi ili publikacijama svake vrste, bilo najzad na javnim z b o r o v i m a. I pored ustanovljenja zvaničnog jezika od strane kraljevske vlade, daće se izvjesne moguće o I a k š ic e srpsko-hrvatsko-slovcnačkim dr­ žavljanima, koji govore drugi jezik, a ne srpsko-hrvatsko-slovenački, za upo­ trebu toga jezika pred sudov 1 m a, bilo usmeno bilo pismeno. Cl. 8. Sa državljanima srpsko-tu vatsko-slovenačkim, koji pripadaju etničkim, vjerskim ili jezičnim manjin a m a, postupaće se na isti način i I in a ć e iste garancije, pravne i stvarne, kao i ostali pripadnici srpskohrvtsko-slovenačklL Oni će naime Imati isto pravo, da otvaraju o svom trošku dobrotvorne, vjerske i socijal­ ni ustanove, kao i škole i druge HjteknItne ustanove, da njima ^M^Ijaju i kontrollšii ih s praИкВНв se služe u n a s v oim i da slobodno Uv o j u v j e r u. U pitanjima javne nastave kra­ ljevska će vlada učiniti u varošima i oblastima, u kojima stanuju u znatnoj mjeri srpsko-hrvatsko-slovenački dr­ žavljani drugog jezika no srpsko-lrvatsko-slovenačkog slodne olak­ šice, da b! se obezbijedilo, da bude u osnovnim školama nasta­ va izvođena na njihovom sopstvenom jeziku djeci tih dr­ žavljana srpsko-hrvatsko-slovenačkih. Taj uslov ne će spriječavati kraljevsku vladu, da uvede kao obaveznu na­ stavu jezika srpsko-hrvatskog u pomenutlm školama. U varošima i oblastima, gdje stanu­ ju u znatnijoj mjeri državljani srpskohrvatsko-slovenački, koji pripadaju et­ ničkim, vjerskim ili jezičnim manjina­ ma, te manjine će sebi osigurati pra­ vičan dio u iskorišćivanju i dodjeljivanju .uma, koje bi mogle biti određene iz javnih fondova državnim, opštinskim ili drugim bu­ džetom u vaspitnom, vjerskom ili dobrotvornom cilju. Odredbe ovoga člana primjenjivaće se samo na teritoriju dodijeljenu Srbiji ili kraljevini Srba. Hrvata i Slovenaca od 1. januara 1913. godine. (Svršlće se). Sarajevo, 2. februara. : I ‘ ј I | j | Naša prosvjedna skupština od petka I pobudila je opću pažnju javnosti. »De­ mokratski organ donio je o njoj u subotnjem broju prikaz, u kojem priznaje i da je na skupštini bilo preko dvije hiljade ljudi, a u nedjeljnom joj je ! brolu posvetio uvodni članak, pun grd- ; nje, laži i podmetanja. Na tu se provo­ kaciju osvrćemo u posebnom članku, a i ovdje konstatiramo da se uspjelost skup- j štiue obrazuje najbolje u tom, što je , »Glas Naroda« prosto bijesan, pa mu uši ne čuju, šta jezičina izvaljuje. »Jugoslavija« je donijela opširan pri- i kaz na 3*/» stupca, a »Srp. Riječ« je također obećala da će skupštinu opširпје prikazati. I »Jugosl List« donio je opširniji prikaz, kojeg prenosimo u ci­ jelosti radi toga, da dokumentiramo svu besavjesnost pisanja »demokratskog« glasila »Glasa Naroda«. »Jugosl. List« piše: »Jučer poslije podne bila je u haremu Careve džami- I je protestna skupština muslimana, ko- j joj je prisustvovalo više stotina ljudi. Skupštinu je otvorio g. dr. Halidbeg Hrasnica. koji1 je opisao nevolje musli­ mana od prevrata. U zadnje doba desi­ la su se brojna nasilja u bilećanskom. rogatičkom i fočanskom kotaru, pa su ugrožena braća pozvali Sarajlije, da se zauzmu za nnih. radi čega je sazvana ova skupština. Aklamacijom izabran je g. dr. Krasnica za predsjednika'. Prvi je go­ vorio Ali ef. Kapidžić imam i mualim iz Bileće. On le istakao, kako su mushmam živjeli sa svojom pravoslavnom bra­ ćom kao ni u jednom mjestu na Balka­ nu u miru ii slozi. To je bilo i za vrijece prevrata. Medutim.su kratko vrijeme iza toga učestala nasilja, i .potrajala do danas, a vrši ih najviše 100 ljudi iz Bilećkog kotara, koji dovađaju crnogor­ ske pljačkaše. Iza njega zauzeo se SaMb ef. Korkut u vrlo temperamentnom govoru za ugrožene muslimane. Usprkos 150 žan­ dara vrše se nasilja u po bijela dana po Bilećkom kotaru. Trebenje je isto na crnogorskoj pranld, ali tamo ima ko­ tarski predstojnik, ikoji se zauzimlje za narod, dok u Biileći ima najveću vlast jedan žandarski narednik. M ti s 1 i m an! su za Jugoslaviju (jedno­ dušni usklik: Živila!) i žele dobro ovoj državi. Oni se ne miču iz ove zemlje, koju su krvlju na­ topili. Predlaže, da se vođi radfkala g. Protiću i predsjedniku Narodnog Klu­ ba g. dr. Laginji pošalju brzojavni po­ zdravi s pozivom, da ne stupe u vla­ du, u kojoj će biti dosadašnji. Dr. Mehmed Spaho iznio je sve bez­ uspješne korake, što su ih muslimani narodni poslanici poduzeli, da se zašti­ te muslimani. Govorili su još sijedi H. Salihaga Bičakčić, koji je odbio napa­ daje na muslimane kao na crno-žute, Godina II. premda su baš muslimani dočekali cr­ no-žute sa golim mačem i puškom, ka­ da su 1878. došli u Bosnu, pa Seid A_libeg Filipoviić, koji je opisao nesigur­ nost u Sarajevu. Dr. Tupanjac iz Bileće kušao je popularnim riječima da predstavi sakupljenim kako se sada de­ šavaju nasilja na čitavom svijetu pa i u Bileći, ali nc nailazi! na odobravanje. Kao zadnji govornik istupio je g. dr. NikoEnović, koji je istakao da glavnu krivnju na nemilim događajima nosi sam režim, koji na visoka mjesta postavlja nesvosobne ljude. Digosmo prvi jači glas protesta i usplahirene škorpice oko »Glasa Narod’a’« zavrnuše svoje otrov­ ne repiće, da po stoti put izbace otrov svog denuncijanstva i da jednoj impo­ zantnoj manifestaciji građanske svije­ sti dadnu — protudržavnu tendenciju. Šačica ovih štrebera ima kuraži i da se prijeti: »Ako razumemo njihova (mu­ slimanska) osećanja, to ne znači đa ih odobravamo; to ne znači da će m o i h dopustiti«. Kao da ih neko pita za dozvolu; kao da se neko boji nemoćnih prijetnja ove opskurne šačice nametni­ ka i uobražene dječurlije, što umišlja da je pozvana i sposobna za vodstvo države i njenu izgradnju. U patološka! svojoj zaslijepljenosti o- i vi denuncijanti idu čak tako đ'aleko, da | lažu 6 o poklicima, koji su padali i na našoj skupštini pa u svojoj špijun­ skoj i provokatorskoj ulozi pišu: »Po­ sljedica triumvlratorskih govora bila je da su se u masi čuli i poklici: »Dolje Judoslavijal«. Kad se ne bi radilo o a- i tentatu na našu građansku i državljan- i sku svijest, ini se ne bi ni obazirali na | ovu infamiju, nu budući ove škorpije I svojim lažima operišu sa svrhom, da se i ■još koji čas održe na vlasti, moramo ih, suzbiti i raskrinkati njihovu sramnu ulogu. U tom ćemo pravcu citirati jedan list, za koji se može ustvrditi da nimalo ne naginje ni našoj organizaciji ni ko­ joj drugoj stranci opozicionog bloka. Izlažući govor našeg urednika »Jugo­ slavenski List« od 30. januara broj 25. donio je i ovali stavak: »Muslimani su za Jugoslaviju (jednodušni us­ ki ijk : Živila!) i žele dobro ovoj državi!« Provokateri oko »Glasa Naro­ da« shvataju »da u jednoj zemlji ima nezadovoljnih sanjalica ili plaćenih agenata koji s tendencijom seju ne­ zadovoljstvo među masom«. Shvatamo i to i mi, ali shvatamo i znamo i to, da ; »demokrati« i njihovi organi čine — i medvjedu uslugu našoj mladoj | državi. Jer samo su Pribićevićevi pla­ ćenici u stanju, da p o a u s t r i j s k o m uzoru prave »veleizdajnike«; samo su oni u stanju, da svoje ugrožene po­ zicije brane — denunciranjem i provo- ! kacijom. Javaš, gospodo, denuncijanti i izvozničari! Mi smo u petak učinili samo j prvi korak u jačoj i odlučnijoj borbi proti vama u vašof korupciji Strepili vi noznam kate radi svoje sudbine izbjeći joj ne ćete i ne možete. Narod progon vara i stupa u akciju. Zar ne čuste uz­ vike: »U vrstu!«, zar ne shvatate šta oni znače? Podvalama se ne ćete ■ obraniti. One se rasplinjuju i jednog će ј se dana izliti nad glavama baš onih, koil ih danas tako obilno siplju i izbacuju. Jer. zaludu su sva kuenovska sredstva, narod je jači od svakog nacilja; on podnosi, ali se i - revanšira. Biilećka ubojstva predstavljate kao da se »radi o nekim upljačkanim koza­ ma«! Lijepo. A za koje onda babe dušu javiste baš vi u svom listu, da Je u Bi­ leći prije dva mjeseca proglašen — prijeki sud i da je tamo otišoa i krvnik. Što mi znamo, za klanje ko­ za ne treba krvnika, niti se prijeki sud proglasiuje radi »nekoliko koza«. Ali, eto, vi hoćete da se opravdate, pa ne­ ka vam bude i taj »razlog«. Mi vam, ne ćemo kvariti veselja, pa se tješite kako znate i urrtijete. Biće vremena i za kajanje. Doći se vrijeme, kad će se suditi i vašim djetinjarijama i kad će se vaši sastavci navoditi kao primjer, ka­ ko se ne smiju držati odgovorni organi vlasti, makar se ona zvala i »revolu­ cionarnom«. Jedan primjer takog zločinač­ kog držanja citiraćemo iz vašeg pignjejs&ag uvodnika od 1. februara i pod­ nosimo vam ga pod nos baš radi toga, što će služiti kao dokumenat nesvje­ sne veleizdaje ljudi, koji boluju od bolesne ambicije i patološke uobra« ženosti, da su zvani i sposobni za »jedinospasavajuće« uređenje države. U do­ ba. kad sva Jugoslavija kipi od uzbu­ đenja i protesta proti Ital® i njenim zaštitnicima, vaš je patološki »Glas« donio i ove sramne retke: »Govoriovog triumvirata su suviše beznačajni da bi ih bilo potrebno fiksirati. Njihova skup­ ština je, otprilike, u ove dve tri reci: »Mi, muslimani, ja Korkut, Spaho i Hrasnica hoćemo, da pod svaku cenu svijemo oko muslimanskog elementa oreol mučeništva. To nam je potrebno radi Pariza, gde ćemo otići da tražimo zaštitu Evrope nad »bednim muslima­ nima« u kraljevstvu SHS. Ali mi ho­ ćemo još nešto: hoćemo da oborimo demokratsko-socijalističku vladu koja rešava agrar onako, kako nas jedna ša­ ka ne želi; mi hoćemo da srušimo Pribšćevića od koga uzalud tražimo zašti­ te, ali čije žandarme, kad donesu zaštiitu, nikako ne trpimo; najzad, mi ho« ćemo da srušimo ovu državu čilu pavdu za sve mi nećemo, jer smo naučili da uvek budemo privilegisani, da živimo kao begovi, a da ne radimo kao ljudi«. Indignirami gornjim nepromišljenim i djetinjastim izljevima srdžbe desperatr.ih elemenata, što se kupe oko »Glasa Naroda« i niiihovih eksponenata na vla­ di. mi dižemo odlučan glas protesta, proti ovim glupim ispadima i s odušev­ ljenjem ponavljamo jednodušni poklik naše skupštine: .o »Dolje tiranija! Živjela Jugoslavija!« Skopljansld »Rehber« u svom 4. bro­ ju od 20. januara donosi na uvodnom mjestu: »Zahvala našem drugu »Prav­ di«. Glasilo bos. herc, muslimana, odli­ čan islamski list ii dragocjeni naš drug, »Pravda«, čim je dozdala za pokre­ tanje našeg lista, donijela je toplu bi­ lješku, kojom je pozvala svu našu ta­ mošnju braću, koja vladaju turskim je­ zikom, da se pretplate na naš list. Ovaj �ПРАВДА Страна 2. Strana Na sjednici ministarskog savjeta od nas je postupak vrlo ugodno dirnuo i svom snio cijenjenom drugu na njem vr­ j petka raspravljalo se o izbornom redu. lo blagodatni i najljepše se zahvaljuje­ I Usvojen je proporcionalni sis­ tem sa izbornim okružjima, u koja' umo vrijednom i spremnom redakcionom lazc i gradovi. Iznimku čine tri glavna odboru, naročito našem bratu Sakib egrada, koji će tvoriti posebne okruge: fendiji za simpatije, kojima su pozdra Beograd 5. Zagreb 4, a Ljubljana 3 manvili naš list. , data. Uvažujući važnost misije, što je »Pra­ Šta li je sa Sarajevom? vda kao socijalno-politički regulator U ministarstvu je potpisana uredba vrši uredu našom islamskom braćom u za općinske izbore. Vlada je učinila ne­ 'ovom zakutku Evrope, ne smijemo os­ ke ustupke, po kojima će se izbori vr­ tat: ravnodušni prema ovom valjano šiti tajnim glasovanjem u gradovima 1 uređenom listu. Stoga najtoplije prepo­ ručujemo svoj braći, koja vladaju srp- j u općinama gdje postoje kotarske ob­ skim jezikom, da se pretplate na čije- ; lasti. njenu »Pravdu«. Predsjednik je vlade ponovno uputio pismo opoziciji, u kojem traži da se oInteresantna hitrina. Povodom pisa­ poizicioni blok izjasni o svom držanju, nja dubrovačkog »Naroda« o ranijem i jer do malo ističe rak kad će se Narod­ radu sadašnjeg komesara u Kraljevici, : no Predstavništvo sazvati ili — raspu­ s ministar unutrašnjih djela naredio je po- ; stiti. trebne izvide prema čijem će rezultatu U političkim krugovima razno komendonijeti potrebnu odluku. tarišu to, što su se zajedno kod g. NinTako presbiro o pisanju »Naroda«. | čića našli ла ručku Vesnić i Pribičević. Mi smo iznijeli na stotine nezakonitosti i Koncentraciona vlada imala bi se sas­ i desetke krivaca, ali Pribićević ni mu- ; taviti od 6 »demokrata«, 4 radikala i 2 kajet. Njegovi organi neprestano trube narodno-klubaša. Socijalisti su izjavili o jednakosti: šta bi onda sa pretstav- ( da će ući u vladu samo onda, ako ne kom muslimana iz Rogatice? bude zastupnika Koroščeve stranke. Suzbijanje nepismenosti. ) * Piše: Dr. Eug. Sladović pl. Sladovički. Ostaje nam međutim kud i kamo veći broj nepismenih držav­ ljana, koji čine tako ogroman posto­ tak, da naprama njemu upravo iščeza­ vaju malodobni iepismenjaci. To su ne­ pismen'. državljani od 11, godine života dalje. 1 ti državljani imaju jaki indivi­ dualni psihički interes da nauče ele­ mentarna znanja, koja uzdižu čovjeka kao razumno biće nad animalni okoliš i čine ga dionikom općega ljudskog na­ pretka. Sto čini država u tom pogledu? Ona to more nepismenih, koji žive u tami i neznanju, prepušta privat­ noj inicijativi! Uspjesi tc privatne inicejative nijesu u stanju doskočiti to­ me zlu. Na taj se način ne može izli­ ječiti ta opća »bolest«, jer je sve pre­ pušteno samo — dobroj voli. »Do­ bra volja« je vrlo hvalevrijedan, ali i problematičan pojam. Rijetki su poje­ dinci, koji tu stvar shvate onako, ka­ ko ju je shvatio i proveo mnogopoštovani o. fra Didak Buntić kod hr­ vatskog dijela našeg naroda u Herce­ govini. Tu treba jača poluga, koja će pokretati rad oko suzbijanja nepis­ menosti kod odrslih državljana. Poje­ dinac, koji živi u državnoj zajednici, ima i dužnosti i prava i to kako, spram sebe tako i spram zajednice. P r o -'. svjećenjc pojed n c a njegovo je pravo, ali ujedno i njegova dužnost. Svaki individium, koji živi u današnjem vijeku, u vremenu demok­ ratske forme džavne zajednice, treba ; m o r a da je prosvijećen. To nije nje­ gova privatna stvar, jer su tu po sri­ jedi javni interesi. Zato se ne može njemu pustiti na volju hoće li biti pro­ svijećen li ne, jer je to njegova duž­ nost spram samoga sebe i spram dr­ žave. Ako nije prosvijećen ne može sudjelovati kod vršenja državne vlasti. Stoga je u tom pravcu potrebna naj­ energičnija akcija države. Ta akcija može postojati samo u tome, da se za kotlom uvede i statuira opća ob­ razovna dužnost za odrasla ne­ pismena lica. To je u načelu posve pri­ rodna stvar. Država, koja ima pravo, da u interesu zajednice u cijelosti mo­ bilizira sve fizičke i ekonomske snage svojih državljana i da im određuje voj­ ničku i poreznu dužnost, državljanski porez u krvi i novcu. — koja mobili­ zira psihičke snage pojedinaca od 7. do 11. godine određujući opću školsku ohvezatnost, ima. bezuvjetno pra­ vo da zavede rečenu državljans k u obrazovnu dužnost, ako to traže opravdani i važni interesi. Dr­ žava ima to pravo tijem više, jer ta sila nije nasilje, nego samo jedna po­ trebna mjera, koju iziskiva faktično stanje. Jedino ta mjera može temeljito i radikalno iščupati korov nepismetfosti na našoj narodnoj njivi. Država tre­ ba da i u buduće posvećuje školi naj­ veću pažnju. Redovan, normalan i solidan rad i prosvjećivanja naroda treba da i dalje leži na školi i na učiteljstvu. Ali mi­ mo š k o I e treba se preko obrazova­ ne dužnosti pobrinuti za obrazovanje odraslih nepismenih lica, koja su : izmakla dobi školske obvezatnosti. Taj se rad oko suzbijanja nepismenosti kod odraslih ne može i ne smije monopo­ lizirati. Kod toga treba da sudje­ luje svaki inteligenat, sva javnost. Svak treba da u tom pravcu učini ono što može, — a to može svatko! Praktični I uspjesi seljačkih škola po Bun: tićevoj metodi u Hercegovini i sad u Hrvatskoj dokazuje, da je za poduča­ vanje odraslih nepismenih lica sposo­ ban svaki pismen čovjek bez razlike spola i staleža. Tu leži težište ob­ razovne dužnosti. Prosvjetu treba s oc i j a I i z i r a t i. Svaka jedinica našeg naroda treba da ima jednaka prava i jednake dužnosti. Ako to načelo primiveliko. Jesam, u vrijeme, kad je brašna jenimo za našu prosvjetu, znači, d a svatko mora da je prosvije­ ćen, ali da i svatko1 treba da prosvjeduje. To se može sprove­ sti samo na temelju obligatornog pohađanja tečajeva za odrasla nepismena lica i na temelju obliga­ tornog podučavanja nepis­ menih sa strane inteligencije. Ovdje ne koriste sve lijepe fraze o podizanju i reorganizaciji pučkih ško­ la, n boljoj plaći učitelja. — jer da ima kod nas pedesetput više škola i najbo­ lje plaćeno učiteljstvo ne bismo mogli uškolovati naša odrasla nepismena li­ ca!... To je posve drugo polje rada. Ne­ pismenost odraslih može se suzbijati samo mimo redovite škole, i to osni­ vanjem tečajeva ili seoskih kratko­ trajnih škola, u kojima se odrasli anal­ fabete uče čitati, pisati i računati, a pored toga se upućuju u sve one gra­ ne života, koje su im prema njihovom zvanju najpotrebnije. Ako se to i dalje prepusti samo privatnoj inicijativi i do­ broj volji, dogodiće se ono, što i sad vidimo, — da je uspjeh minimalan. U tečaj se upiše 80 nepismenih, na prvi sat ih dođe 50, — a na trećem satu sjede samo dvojica! Dok nema zakon­ ske podloge ne može se očekivati bolji uspjeh. Primjer fra Buntića čini jedan izuzetak. - a kakav bi taj uspjeh bio kad bi se kroz nekoliko godina provađao obvezatno?!... Nema sumnje da treba odraslim ne­ pismenim licima, kad s uspjehom svrše tečaj, posvetiti daljnu brigu. Za to slu­ že t. zv. putujući učitelji, pučke knjiž­ nice. predavanja, pučki listovi i slično. To je jedini način radikalnog li­ ječenja nepismenosti, te rak-rane na­ šeg naroda. (Nastaviće se). *) Vidi početak u 108. broju. Ur. Бр»ј 116 Br»i PRAVDA Prosvjeta i škola Učiteljstvu narodnih osnovnih škola za Bosnu i Hercegovinu. Učiteljstvo narottaih osnovnih škola za Bosnu i Her­ cegovinu, premda od svih staleža od uvijek najkukavnije plaćeno, jedino je medu državnim namještenicima svili ka­ tegorija, koje mimo svili načela najelementarnije pravednosti, formalno i fak­ tično u protuslovlju sa parlamentarno izglasanim i po Kruni sankoionisanhn za­ konom, do danas nije primilo svoja još u augustu pr. god. zakonski regulisana beriva. Isto tako učiteljstvu narodnih osnovnih škola nije doznačen ni percentualni doplatak, koji je ostalom činovništvu i namještinicima, obzirom na ne­ održive prilike skupoće i apsolutnu ne­ mogućnost i najkraćeg odlaganja, teleg­ rafski već pred mjesec dana dozvoljen i isplaćen. Pogledom na okolnost, da ova činjenica prosto onemgućava mate­ rijalnu egzistenciju učiteljstva, a i mo­ ralno ga nemilice ponizuje, Odbor Sa­ veza Učiteljskih Društava za Bosnu i Hercegovinu, svjestan svoje ogromne odgovornosti prema staležu. 1 na bez­ brojne upite i protestne telegrame, koji mu stižu, saopštava ovim svojim kole­ gama, da je on potpuno iscrpio sva mo­ guća zakonska sredstva u svrhu što br­ žeg realizovanja regulacije učiteljskih beriva. No na svoju svestranu akciju u ovu svrhu, naime na ponovna sazivanja učiteljskih sastanaka, odašiljanja rezo­ lucije i ponovnih deputacija zemaljskoj vladi, molbenih i protesnih telegrama centralnoj vladi itd. — ne može naža­ lost dosad da najavi nikakav pozitivni uspjeh, osim možda komunikej Zemalj­ ske Vlade u Nar. Jed. d 17. o. mi. Od­ bor Saveza Učiteljskih Društava otkla­ nja ovim od sebe u ovom pitanju sva­ ku odgovornost prema staležu, kao i za ono posve razumljivo i opravdano neraspoloženje, koje je naravnom pos­ ljedicom ovakovog postupka. U Sarajevu. 25. jan. 1920. Odbor saveza učiteljskih društava, Bosne i Hercegovine. Ovim riječima ne treba nikakva ko­ mentara. One govore mnogo. Kakva će •sada izgledati nastava nezadovoljnih, gladnih i potištenih učitelja. Misli H na ovo g. Šćepan Grđić, šef škol. odsjeka zemaljske vlade? Ako zbilja misli, ako ima osjećaja trebalo bi da ga ovo vri­ jeđa i jednostavno da položi svoju po­ vrijeđenu čast u ruke hladnih, tupih i bezbrižnih ministara u Beogradu. Tre­ balo bi, jer ovo mu je inače jedan ve­ liki moralni šamar... MUSTRA OD ŠKOLE. Pišu nam iz Olova: »Gotovo mjesec dana u ovdašnjoj školi nema podvoriiika. Iz udaljenih sela do 7 km dolaze djeca u ledenu školu, te kad dodu, on­ da istom sama sobom lože vatru. Za­ mislite samo na ovakoj zimi jadnu dje­ cu golu, bosu i gladnu u hladno« školi!. Pa dbk se još sirova drva malo razgore, djeca skapavaju. A kakva je škola? Kroz mjesec dana nije ni pometena. Upitah učitelja, šta je na stvari, a on mi odgovori: »Da moje Iđtjete ne lide u školu, ja bih je davno zatvorio. Podvornik je pravovremeno otkazao opći­ ni i otišao na 15. decembra 1919. Na­ čelnik nije kroz 6 nedjelja ni potražio drugoga. Javio sam i kotaru, ali nema odgovora. Ako hoćete, šaljite djecu, ja sam tu da ih učim ali ih ja neću ras­ pustiti«. Pravo mi je rekao. Ne krivim učite­ lja, koji zaista djecu dobro podučaje. Lijepim postupkom sakupio je 70 djece, koja prema našim prilikama školu vr­ lo lijepo pohađaju. Ima ih desetak iz * udaljenih krajeva, koja su dragovoljne došla, dok neke roditelji ovdje izdrža­ vaju. Sva je pogrješka na općini', koja ne vodi brige ni o čemu. Mi plaćamo škol. knjige, kupujemo od početka ove godine djeci teke po 7 K, kupujemo' tin­ tu, pera, olovke, uopće sve, a općina se ne će da poštara, da školi nabavi drva, već nam se djeca mrznu. Učitelj je kroz 2 godine držao škol­ skog podvornika i za svoju poslugu. U zadnje mu je vrijeme plaćao mjesečno kolik li općina i hranio ga. Kad mu aprovizacija nije htjela istoga kroz godi­ nu dana priznati ni na njega izdavati životne namirmee. morao mu je otka­ zati, a on za 50 K nije htio ostati škol­ ski podvornik. Kad se općina ne brine za školu, radije da izgubimo općinu, ne­ go školu. Mjesto što dajemo općini, ti­ me ćemo školu svačim osigurah, pa ne ćemo morati djeci ništa kupovati, a djeca nam ne‘će od zime skapavati. 1 onako uzalud plaćamo i načelnika i bi­ lježnika, koji samo po cijeli dan skaču po lovu, a narod od njih nema nikakve koristi. Sada samo o školi, a drugi put ćemo se osvrnuti i na drugo. Prisilno zatvaranje čaršijo. (Glas iz provincije). h.— U najnovije vrijeme državne su vlasti počele prilikom upućivanja svi­ jeta o načinu proslavljivanja narodnih blagdana uvoditi1 i jednu nepraktičnu novotariju. A ta je, da preko cijelog da­ na, koji sc svetkuje, moraju svi dućani i sve radnje biti zatvorene. Ovo drži­ mo nepraktičnim iz više razloga, a najglavniji je taj, da ako od nekoga trašiž da bude veseo, ne smiješ mu oduzimati slobode i ograničavati ga. Niko ne mo­ že reći da u jednom gradu vlada ve­ selje, ako je zatvorena čaršiia i ako su nepristupačna ona mjesta, na kojim se ljudstvo sastaje i razgovara .Zatvore­ na čaršiia podsjeća samo na mrtvilo. Osim toga zdrav razum ne trpi da mu sc diktira, na koi način će pojedi­ nac manifestirati svoje veselje. Mnogi baš ističu svoje veselje tim, što ćc se pristojno obući i po miloj volji na sve­ čani dan prohodati i posjetiti svoje znance u dućanima, kafanama, berbernicama i tome slično, ili će napraviti izlet, provozavši se u fiakeru ili izjahavši dobrog konja negdje tizvan gra­ đa. Ali nema svako fijakera i dobrih konja, nego je najveća većina upućena na svoje omilielo mjesto u vlastitom du­ ćanu ili radionici, gdje je sav svoj ži­ vot utrošio veselo radeći i dočekujući svote znance i prijatelje na sladak raz­ govor. Ima ih mnogo koji ne pohađaju kafana. čitaonica, hotela ni birtija, ne­ go im je nhihov dućan li radionica srcu prirastao više nogo kuća, u kojoj žive njegova djeca i rodbina. Jer tu im je vrelo života kućnog. Tu zrelije razmišНаСц o tome, kako će svoj dom bolje unaprijedit', svoju djecu usrećiti, tu pročitaju novine i knjige, tu ih je na­ vikao naći njihov prijatelj, s kojim će se porazgovortti i o važnim poslovima posavjetovao. Ovakih, rekosmo, da je naj I i I i j I i više i ovaki se osjećaju najzadovoljnije, kad su slobodni pristupiti u svoje i na svote. Naložiti im. da moraju svoje radnje i dućane radi veselja zatvorit, znači oduzeti im slobodu i prisiliti ih, da mjesto veselja budu ubijeni u pojam i da određenog dana lutaju kao muha bez glave ili da negdje u zabitnosti po vazdau čame, jadikuju i ljute se na druš­ tvo, što ih bezrazložno ograničava u njihovoj slobodi, koja je svakome sveta. A šta se s tim još nanosi neprilika onima koji nijesu trgovci niti zanačije, ali im je životarenje, kućanstvo i go­ spodarstvo usko skopčano sa onima u čaršiji? Vrlo je malen broj onih, koji kod svo­ je kuće imaju veće zalihe soli, brašna, krumpira, cilindera š frtilja za lampu i nebrojeno drugih nužnih životnih na­ mirnica. pa kad im zatreba da se u čaršiji podmire, ponesu ono nekoliko kukavnih krajcara, a kad u čaršiji udare na poznatu prazninu i mrtvilo, umre u njima i ono malo jadnog vese­ lja i nade, tc se vraćaju u praznu i mra­ čnu kuću ili kolibu, da progaduju i na­ pate se za ono vrijeme, za koje je odozgor stigao nalog — od sitih i obuvenih da se praznik mora provesti u naj­ većem veselju! Ljudi su stvoreni sa različitim ćudi­ ma, pa im ni ukuj nije jednak. Neko je zadovoljan, kad ga pustiš da u miru vr­ ši svoje svagdanje poslove, neki opet ne mogu polovicu sahata na jerihom mjestu sjediti, jer osjećaju ugodnost u promjeni. Neki vole pjesmu, svirku' i galamu ; drugi se od toga uklanjaju, pa '■je neopravdano siM jedne, da proti svojoj volji i naravi čine ono što čine drugi, koji su oprečnog temperami protivne naravi i navike. 1 pored svega toga, čemu slićar ::иТЈ Zar nije J|^B| ' Ja �državu i društvo, ako se trajno Ddđtžava stalna disciplina, ako je sve na svome mjestu, ako je svaki državljanin uz svoj nakovanj, na kojem svaki za se kao pojedinac, a uz to svi skupa kao cjelina kuju sreću i napredak sebi i svojoj zajedntioi. Ako je momentano na­ stala nužda jednome ili nekolicini njih, da se iz vlastitih interesa udalje ođ svolih nakovanja, neka se barem ne sili i one druge, da se i oni moraju udaljivati, jer ako se ovima s tim nanosi šteta, nanosi se uz to i cijeloj zajednici. Ni na kraj pameti nije Iksu, kad bu­ de radi putovanja pninužden zatvoriti svoju magazu, da iz zavkftiostt sili komšijti trgovca Ipsilona, da ‘je dužan i on to učiniti, da ne bi ji njegovoj odsutno­ st* nagomilao svoje »lago, jer zna, da tnu Ipsiilon nije ništa kriv, a nijesu ri­ jetki slučajevi, da i on pazaruije i radi, a njego vkomšija bude zapriječen is is­ tog ili sličnog uzroka pa mora svoju rad­ nju zključati. Obojica su svjesni, da ra­ deći koriste i jedan drugome, a i osta­ lom društvu. Drvo se na drvo naslanja, pa i čovjek na čovjeka. (Svršiče se). flaši dopisi Tešanj, koncem januara. U 105. broju »Pravde« izašao je do­ pis iz Tešnja pod gornjim naslovom, u kome su iznešene nekorektnosti i zloupotrebe uredovne vlasti pristava Popovića. Na taj je dopis odgovorio naj­ prije N. Tešić u »Srpskoj Riječi od 15. o. mj., a onda glavom pristav Popović (naravno, bez potpisa!) u »Glasu Na­ roda« od 16. o. mj. Pa šta vidimo? Mjesto da pokušaju dokazati neistini­ tost tvrdnja iznešenih u našem dopisu, oni su okrenuli na posve drugu stranu, Počeli su napadati g. Ademagu Mešića, koji je po njihovu sudu pisao onaj do­ pis. Svako objektivan, ko je čitao do­ pis u »Pravdi« i oba odgovora, dobio je dojam, kao da gleda prepredenog hrsuza, koji je počinio krađu, pa svijetu viče: Držite lopova! — kako li od sebe odvratio pozornost. II dopisu je jasno i otvoreno rečeno, da je pristav P. pribavio Tešaću preko svojih attbaba na vladi zemlju u DubaIju. koja se je'imala podijeliti beskućnicima,. a koju će ovako g. Popović sa svojom rodbinom podijeliti. Mi niti smo ■tražili niti! tražimo, da se ta zemlja da­ de g. Mešiću, šta više mi tražimo, da tu zemlju ne dobije ni Tešić ni Mešić. Prvi ne zato, što se obrađivanjem zemђс niti je kada bavio, niti će se ba­ viti kao mejhandžija, koji uz to već ima i onako velik posjed, a drugi zato, jer i on ima svoju zemlju i jer može ku­ piti, ako mu treba. Ali smo htjeli da pokažemo, kako se koti nas provodi agrarna reforma i primjetimo: Dok se muslimanskim posjednicima otima njioova djedovina, do-tle se gazdama daje erama zemlja; dok pristav Popović na­ govara pravoslavne seljake, da zaora­ vaju našu beglučku zemlju — radi če­ ga će imati kad i odgovarati — dotle, preko svojih prijatelja na vladi pribav­ lja šurjaku, a p o I o m i s e b i, erarno zemljište. Smiješno je izmotavanje gosp. Popovića, da je Tešića preporučio pred­ stojnik i geometar, kad je poznato, da Strana 3 Ствапа .PRAVDA* — „ПРАВДА* Број 116 Broj I je predstojnik novajlija kod nas i k to­ | mu, da je pravi sreski načalnik sam । g. Popović, koji kod na.s vedlri i oblači. Zašto ni jedan od gospode nije opro: vrgao činjenicu, da Tešić nije pravi šefija te zemlje, jer se ista ne nalazi ne­ ; posredno uz njegov posjed, već obila­ ze kao mačci oko vrele kaše i nabacu­ ■ ju nekakva prodavanja, od erara dobitvene zemlje. Mi ne znamo, da li su i u kohko su te tvndhje tačne, ali se čuditmo, zašto g. P. kao pristav, kojem je - kako izgleda — ta stvar poznata, nije zapriječio te prodaje? Ali briga njega za to. Ta, američka odijela on je bez ikakove komisije dijelio po svom ćejfu dobrovoljcima, svojim prijatelji­ ma i onima, kojima je on htio bez ob­ zira na to, da Ii su bili potrebni; a ovi ga čim su izašli iz ureda javno proda­ vali u čaršiji! Iznoseći gornji slučaj sa zemljom, u dopisu je tangirana porodica g. N. Te­ šića. Svako jasno vidi da je to moralo biti, ako se je htio u pravoj slici prika-, zati ovaj nekorektan čin pristava Popo­ vića. a da nikome nije bilo ni na kraj pameti, da vrijeđa ovu inače čestitu obitelj. Nu to je dalo dovoljno razloga g. Popoviću, da uzme na nišan .»aginice i bcgovice«, za kojima njemu toliko zazubice rastu, pa se je često u društvu mlađih muslimana znao toliko zaletjeti tražeći, da ga ovi ožene kakovom bo­ gatam begovicom. Dakle, kako vidite g. Po-poviću, vi ste već činili ono, čime se prijetite, da ćete, naime »tangirati ! aginske i begovske kćeri u vezi sa taktrerima i tapijama« (Molim, g. Popović je m-inucav, pa mu je teško izgovoriti takrir, stoga; taktrerima!), pa mi smo ipak ostali hladnokrvni! Da bi se prikazao što vjernijim »de­ : mokratom«, veli, da Ademaga ne može danas rovariti protiv Srba i »vrbovati muslimane u šuckore, ali može u Jug. i Musi. Org., koja sa svojim organom »Pravdom« vodi prema promjenjenim prilikama u drugoj formi istu harangu ■protiv Srba i seje nezadovoljstvo«. Ni­ smo advokati g. Mešića, pa da ga bra­ nimo od objeda, da je vrbovao šlick o r e i ro va r i o p r o t i v Srba, ali nam je začudno, kako je g. Popović, znajući da je to Ademaga radio,,ipak mogao sve do skora prijateljevali s njim, te kako se može još i sad s njegovim sinom prijateljski dopisivati. Malo tuhafli stvar, je Г de, g. Popoviću?! Svim više moramo da s indignacijom odbije­ mo objedu, da J. M. 0. vodi harangu protiv Srba. »J. M. 0. vodi borbu proti individua takovih, kao što ste vi, g. PoI po-viću, koji ste sebi uzurpirali vlast i ■ izrabljujete je u svoje lične i stranačke svrhe, koji ste inficirali cijeli naš javni život korupcijom i protekcijom, i koji hipokritski hoćete da prikažete borbu proti vas kao borbu proti srpstvu i Srbima. Čestiti srpski narod, naša bra­ ća, a naročito radikali .nemaju s vašim prljavštinama ništa zaiednčkoOdgovrati na nepismene i prostačke uvrede g. P., koji veli »azijsko kavaHrstvo »Pravdina« inspiratora i blrtahta dopisnika« i polovina glupih čitača »Pravde« ispod dostojanstva nam je. Taj je bon-ton g. P„ koji u uredu od­ ličnim građanima govori da lažu, sigur­ no donio iz Zeneve, a poznato je na­ pokon, da svako daje ono, što ima. Nu vrhunac drzovitosti postigao je g. P., kad veli: »Povodom tih napadaja na FELJTON. pristava Popovića kao na naprednog nacionalnog i kulturnog radnika (Iš, ne praši, jadan-) priredili su svi napredni elementi bez razlike Popoviću ovacije, koje su upotrebili pristaše J. M. 0. za povod za proLvizjave, koje su odisale istim duhom kao i »patriotsko« pisanje organa tih šuckora »Pravde«. Da se vi­ di, kako su mizerne te »ovacije«, navešću posve tačno tok njihov. Nekako bli­ zu ponoći drugi dan pravoslavne svetko­ vine nekoliko je pjanih mlađih Srba u srpskoj čitaonici vikalo: 2ivk> Popovjć! Dolje Pravda«! iM. Na ulici se je slu­ čajno desio neki dečko, D. T„ koji je to čuo, pa je onda viknuo: Živjela »Pra­ vda«! Na to je onda kao bijesan Istr­ čao iz čitaonice školski upravitelj Pero Mflošević, naravno pijan, napao na dječka, ovaj pobjegao u kafanu gradske čitaonice a učitelj za njim: uhvatio ga, izmlatio i izderao mu kaput. Kasnije, kad se je valjda malo otrijeznio, рокаjao se je radi toga, jednog pedagoga nedostojna čina, počeo je dijete moliti za oproštenje, i obećavati da će mu pla­ titi kaput. Kad su za to čuli neki mla­ dići, koji su sjedili u gradskoj čitaoni­ ci, sakupili su se i priredili spontane manifestacije, otpjevavši narodnu him­ nu pred kućom pristava Popovića u znak protesta protiv izazivanju njegovu i njegova društva. Popović se naravno nije smio prijaviti, nego je s drugima, počeo — pucati iz vojničkih pušaka iz svog stana. (Lep ka­ valir! Op. ur.). Eto tako su tekle te ovacije i »protivizjave«. Svako, ko iole ima obraza stidio bi se ovakovih ovacija, ali su one i ovakove dovoljne g. Popoviću, da mu umire i onako napola začmalu savješt, te da njegovim »demokratskim« zaštitnicima na vladi pokaže, da ipak neko ima uza nj. Na tvrdnju g. Popuvića, da su tu bili svi napredni elementi bez razlike, izjavljujem ovo: evo 500 K u dobrotvorne svrhe, ako g. Popović navede makar 3 napredna nmsbmana koji su bili u ovacijama! Ni posao, dakle! G. P. htio bi da bude i duhovit i ciničan, pa svodi naše neraspoloženje prema njemu na riješenje agrara, te nam imputira uzdahe kao: »Ej, devri-zeman, nema više kmeta u mirazu!« Mi nemamo irtsta više razloga da žalimo za kmetstvom od samog g. Popovića, budaći je sam g. Popović kazivao da je i on spahija, da ima kmete u Stocu, pa nam se stoga ti njegovi uzdasi uistinu čine iskrenim. G. N. Tešić žali, što su ovim pomuće­ ni bratski odnošaji između pravoslavnih i muslimana. I nama je to žao, Samo krivac tomu nije medu nama, već me­ du Vama — g. Popović, koji je pristranim držanjem u zemljišnim sporovima, uvredama odličnih muslimana (za koje će uostalom već odgovarati pred sudom!) protekcijama i zlorabljeniem ur. vlasti i dr. pomutio te lijepe odnošaje. Kad je došao u našu sredinu mi smo ga svi. i muslimani i pravoslavni, primili sve­ srdno. jer smo držali da će biti korek­ tan. Ali kad je g. P. počeo otkrivati masku, pod kojom je bio zadobio naše simpatije, te kad je počeo voditi s jed­ ne strane egoistično-ličnu, a s druge strane strančarsko-»demokratsku« po­ litiku, onda smo se morali razići. Na­ šavši. naime, dobru kravu muzaru — i dvije stvari, koje su mu bile nove; o svome una! predenju, i o pogledu kojim ga je mlada pjesnikinja I dva puta pogledala. : A. Hifzi Bjelevac: VII. Rene Logotetides. (28) — Gorušuruz. ..« rekne ihsan osmjehnuvši se. Sabiha ode preko Ahmetova trga prema konaku, a Ihsan ostane gledajući za njom. Prošlo je nekoliko ćasaka, a on je još uvijek gle­ dao onim smjerom kuda je otišla mlada pjesnikinja. Nije mislio više o njoj, ali još nije skrenuo avoga pogleda dok mu ga nije presjekao fijaker, koji je kraj njega lagano išao. Ihsan pogleda u kola i prepoznavši Ifetu zbuni se. Ona mu dobaci prolazeći polako kraj njega: »Sutra smo u Makar-kbju« .. . Ihsan kimne glavom i osmjehne se, a kola po­ đu brže. Bilo je već šest sati popodne. Dan je bio spa­ ran i težak. Osjećala se prašina u zraku. Lišće na drveću preplanulo od sunca a preko puta pred ku­ ćom u bašćom perzijskog poslanstva klonulo cvijeće ' zapare i čekalo noć da donese rosu s mora i mije od prašine, kojom ga je ulica posula i ururzade stajao je još neodlučan na L ■? sa Sabihom razgovarao misleći o Ihsan se je mnogo borio dok je odlučio posje| titi Renu kod njezine kuće. Koliko je god sebi razlagao i dokazivao, da je prijašnji odnos samo us­ pomena ipak kada je stupio na vrata na kojima je bila pričvršćena ploča s imenom: »Dr. Rene Logote­ tides« dah mu je stao i osjetio nesigurnost. Bio je zbunjen. Penjući se uz basamake na prvi sprat, ko­ ji je Rene držala za sebe razmišljao je još uvijek: ; kako bi se vratio. Kad je došao u predsoblje i preI dao svoju posjetnicu sobarici odahnuo je istom i i rekao u sebi: »Moram je viditi« .. . Vrata je otvorila sama Rene ugodno iznenađej na njegovom posjetom i povela ga unutra. — Gospodin lhsanbey, izvolite u moje sobe, j jer ovdje primam samo bolesnike — reče Rene pruI žajući ruku došljaku. . . । i : , ! : : i ; »Pa, ako sam i sam bolesnik mogao bih i ov­ dje ostati« — odgovori Ihsan htijući se pošaliti. No nije uspio, jer je utisak bio sasvim drugi. Glas mu je bio sumoran i zvučio je sjetno. ■ Rene ga provede kroz nekoliko soba i dovede I u jednu raskošno uređenu, veliku salu. »Izvolite, lhsanbeyl Kako sam došla u Carigrad I , i | . fabriku u Tesliću, kojoj se je nametnuo za komesara, u koju Se smjestio i brata, profesora Vasilja, da valjda tamo pre­ daje povjest i zemljopis! i u čijim se fi­ jakerima šepiri, te od koje prenosi namještaj njenih pobjeglib činovnika Švabas — htio je da još dalje raširi svoje mreže i da dina­ stiju Popovića osigura na vječnaja vre­ mena. S druge je strane počeo agiti­ rati za »demokrate« i progoniti one, ko­ ji su simpatizirali s radikalima. Kao od­ bornik gradske čitaonice zapriječio je da se ova pretplati na »Srpsku Riječ« i »Hrvat«, kako članovi ne bi mogli biti upućeni u »demokratski« rad. svim je silama radilo, da se ne održi ni jedan radkalski zbor, kako bi se svojim kaponfama mogao pohvaliti, da je Tešanj »demokratski«, bar što je do pravoslav­ nih. Radi ovog potonjeg ne bi mu ni zamjerili, da je on iskreni »demokrata«. Ali kako je u tome stalo, najbolje svje­ doči okolnost, da je u vrijeme kad se je »demokratskoj« vladi počela ljuljati stolica, izjavio u gradskoj čitaonici, da on ne pripada ni jednoj stranci. Sad, kad su se »demokrati« počeli osjećati opet sigurnim, njihov je i srcem i du­ šom. j Sad za sad smo imali samo to reći g. P„ a ustreba li, mi. smo uvijek na i bilježi i spremni, da donesemo kudika­ ‘ mo više dokumenata, iako znamo, da se neće »demokratska« vlada prepasti naslova »Korupcija i protekcija«, jer kad bi to učinila, ne bi bila »demokratska«.. i U strogo ustavnim državama i gdje ‘ korupcija nije okužila sve do mozga, za ovakove bi čine, kao što je iskorišćavanje uredovne vlasti za ličnu korist, i svaki državni činovnik bio smjesta ‘ stavljen pod' odgovornost. [ Ali ko bi se u nas usudio još na to! ■ Tešnjak. I ; ■ i i Politički pregled | Jugoslavenski odgovor i ako u stva­ : ri odbija alternativu, predloženu u sa­ vezničkom ultimatumu, sastavljen je u i pomirljivom tonu i teži ponovnoj diskuI s®. Naše kraljevstvo izjavljuje da je : gotovo primiti riješenje u skladu sa i predlozima predsjednika Vilsona od 1 prošle godine. Ističe da je londonski ugovor tajan i da njegov tekst nije ni­ [ kad zvanično dostavljen jugoslavenskoj vladi, kojoj je prema tome zvanično nepoznat. Srbija (!) ne može da uzima u ocjenu riješenje, zasnovano na jed­ nom ugovoru, koji nikad nije imala pri­ like razmotriti. I Poslije predaje odgovora na ultima­ tum poslanici Engleske i Francuske po­ sjetili su predsjednika vlade radi bli­ žih obavještenja. Kako saznaje beog­ radska »Pravda«, u razgovoru se je ra­ spravljalo i o američkom protestu, koji :e uložen u Parisu. Jadranskom problemu »Temps« je jiosvetio nov uvodnik, u kojem između ostalog piše: »Glede projekta LIolda Georgea nastaje u Beogradu, da dobi­ ju dozvolu i vrijeme za traženje nekih izmjena. U ostalom nije dovoljno znati kako su se saveznici odlučili da rbiešc jadranski problem, već bi trebalo znati nisam nikog primila u ovoj sobi« . . . izgovori se Rene pokazujući mjesto posjetiocu. Ihsan sjedne. Rene uzme mjesto do njega na stolici. Čas su oboje šutili i kao da je svako htje­ lo udesiti i izmisliti predmet za razgovor, da ih ne bi srce prebrzo odalo. On je razgledavao'slike po zidovima, uočivši svaku i najmanju sitnicu i učinilo mu se, da tamo među cvijećem pred velikim zlatnim ogledalom vidi svoju sliku- Onda je okrenuo pogled po ostalim predmetima i priznao izvjesnim dijelom zavist i da je u istinu sve na svom mjestu. Rene je gledala preda se. Kroz teške perzijske zavjese prodiralo je sunce tek negdje u salon. Jedna zraka padala je ravno na Reninu glavu i njezi­ nu kosu činilo još svijetlijom i crnjom. Ihsan se jedva usudio pogledati je pozornije. U profilu, ozbiljno lice Renino, nčšto mršavije i blijede nego prije četiri godine dobilo je sada potpun izraz klasične ljepote u skladu s velikim očima, tankim obrvama i ravnim nosom, kao da je crtom omjeren između očiju do više usana. Crni prami kose pali su iza ušiju niz pun vrat i sakrili se pod bijelu opravu Reninu pod kojom su sakrivene grudi u ko­ jim se je dizala bura osjećaja, da konačno dođu srcu i da ono progovori. Ihsan je to naslućivao po nervoznom premetanju sad desne, sad lijeve noge i po prstima ruku kojim se je igrala s olovkom i komadićem papira, valjda istrgnutim iz njezine biIježnice. (Nastaviće se �Crpana 4. Strana Spoj 116 Bi oj „ПРАВДА* — »PRAVDA* čenja, da pred njim dolaze u pozadinu i napredak, jer ona preuzimlje inicijati­ i u kojoj mjeri oni mogu da garantumuslimanima postupa onako, kako se vu podjele rada medu velikim dijelom sva druga, i ako a-ktuelna pitanja. To «u da će njihova odluka biti izvršena. I postupa prema ostalim radnicima, a vrijedi ne samo za nas muslimane već ■državljana, koji ekonomski najslabije Ni D' Annunzio na Rijeci, ni admiral radnike molimo, da se odupru ovakim stoje. i za sve druge elemente našeg troimeMilio u Dalmaciji ne pokoravaju se ta­ i sličnim zapostavljanjima, te da od lijanskoj vladi. U Beogradu se pitaju; Podjela rada poznata je svim kuitur»Glasa Slobode« zahtijevaju respekto- ; nog naroda i mi ako ovdje govorimo । kao muslimani, a o muslimanskoj i obrt­ to će ih primorati na poslušnost? Opvanje a istu onaku pažnju, kakvu po­ nim narodima samo te podjele rada im ničkoj banci kao muslimanskoj, te ako j mu-sli-manii ne poznajemo, a kako se či šti interes Evrope zahtijeva, da se Ta­ svećuje ostalim radnicima. želimo i jedva čekamo da ona otpoč- I ni na našu najveću nesreću, tu podjelu, lijani i Jugoslaveni zbliže putem prija­ »Mcrhametova« skupština, Dne 30. I ne svoje djelovanje na ekonomskom teljskog sporazuma i da se bliski po­ januara t. g. u petak u 3 sata postile | unapređivanju muslimana — time se i- I rada ne poznaje ni naše šire društvo. zdravljaju radi sprječavanja germanske Danas se veći dio građana naše slo­ podne održala se u Islamskoj čitaonici : 1 .,k nijesmo stavili na jedno skroz eksekspanzije u Trstu. Hoćemo da Italija bodne i ujedtnjenc narodne države ba­ skupština društva »Merhamet«, kojoj je ■ kluzlvno :-lamsko stanovište već baš, i vi poslom koji nije njegov poziv i za bude zadovoljna, mirna i napredna. Ho­ predsjedao reisul-ulema prosvijetli go- ] u širem smislu uzeto, na -jedno altru- ćemo da Jugoslaveni mogu slobodno izkoji se nije usposobio. Zato i preživspodin Hadži Mehmed Džemaludd'in ef. I ističko stanovište jer dok svi držav- : vršite svoje narodno ujedinjenje, čije je Ijujemo jedno abnormalno ili ti prevratCaušević. Kao verifikatori fungirali su | ljani ne budu u rad uvedeni i u radu I no doba i proći će doista vremena, a osakaćenje tako skupo koštalo Evropu. Francuska politika će se i ovoga puta ■ gg. Edhemaga Gjulizar i H. Rašidagić. , uposleni, sve dotlen nema napretka ni | trebaće uz to dosta napomog i us­ U novi odbor su izabrani jednoglasno u samoj državi. Rad u tome pogledu trudit' da bude stup mira. trajnog rada, dok se današnje abnor­ gg. H. Džemaludd'in ef Caušević, Tajio zadaća je današnjeg našeg društva, ko­ malne prilike -saniraju. Sastanak Rennera i Davidovića. — I ci. Saračević, Ibrahini aga H. Baščauje je pozvato da ore i da sije, pa ma­ Općenito prevladavajuće mišljenje, Koncem februara sastaće se ili u Lju- ■ šet ić, Junuzaga Madarevič, Mujaga Sukar plodove njegova rada i potomstvo da će se današnje prilike sanirati čim d.uka, Edhemaga Đuiizar, Hamdi cf Tahbljani! ili u Zagrebu austrijski državni tek počelo žnjeti. se riješi pitanje valute, nije ispravno, miščić, AMaga Sabić, H. Ahmedaga Kukancelar dr. Renncr sa predsjednikom jer valutno pitanje ma kako se povolj­ Mi sa svoje strane dosta ćemo do­ jundžija, Edhem ef. Fočo, Ragib cf. Banaše vlade, s kojim će raspravljati o i karevič i Hamdi ef. Berberović. Za za­ no -riješilo, pa makar to bilo i idealno prinijeti tome i takovom radu ako te riješenje, ipak se neće ni takovim vanazore uvriježimo u dušu islamskog di­ političkim i gospodarskim pitanjima. mjenike su Izabrani gg. H. Abdaga Naliitarnlm riješenje uputiti svaki gradajela našeg naroda, te držimo i vjeruje­ nić, Abdaga H. Jusufagić, H. Mehaga Naša granica prema Madžarskoj. Po­ nin-državljanin, da radi- ono što zna, mo u to, da smo baš najviše pozvani vodom novinskih vijesti da je mađar- ' Samedović i Jakub ef. Imamović. "Kao što mu je pozliv i što mu je bilo prije mi muslimani da radimo medu musli­ skoj mirovnoj delegaciji u Parisu pri- I revizori gg. Hamdi cf. Mašč. Hamdi ef. svagdanje njegovo zanimanje, a da i manima na ..njihovom ekonomskom po­ Rašidagič, Safvet ef. Sahačić i Astmaga općeno, da će granica prema našoj dr­ ne govorimo o onim članovima našeg dizanju. Polučimo Ii uspjeh u tom po­ žavi biti rijeka Mura i t. d. priopćuje | ZBežić. U idućem broju iznitećemo rad društva, koji prije nijesu radili, a sada gledu i podignemo li- ekonomski naš eledruštva u prošloj godini i njegova vri­ se, da po usl’ovima mira kako su pre­ su prisiljeni d'a rade, pa nam zajednič­ menat na snagu, na kakovoj -se nalaze jednog odbora, koji je ovo plemenito dani Mađarima, cijelo Prekomurje i Meki napredak ,i socijalna nužda nalaže da naši drugi sunarodnjaci — time smo društvo podigao na zamjernu visinu. đumurje os-taj-e kraljevstvu SHS, a jed- I im omogućimo da rade. uklonili ii jednu najveću zapreku pro­ nako i predjel Pola i Ždale preko Drave. Roba »Konzorcija« preprodavače se Riješenjem valutarnog pitanja utire cesu narodnog približavanja i stapanja. se samo put, da preko njega lakše -pre­ To nije nikakva pošljedica kakovog hi­ Finanpijalni kaos u Evropi. »Petit ; do daljnjega u slijedećim radnjama: Baković i Udovičić, Isi-dor Zadik Dađemo iiz abnormalnog u normalno do­ ra već ic to u nama đluboko uvriježe­ Paristen« dobiva iz Londona: U javno­ ba i da moramo nastojati, stavivši u ni nagon uvjerenja da mjesto, pobjeda sti vlada od više dana uzrujanost radi i non, Aleksandar Engel, Todor Koso­ vac, II. Uzeiraga Krečo, Braća Kuić, g'-banje sav naš narodni život, da taj u budućnost svakog nas pojedinca leži daljnje devalvacije evropske valute. put što prije i što zd'ravije prevalimo. u snazi i kolektivnoj duši našeg troiTečaj engleske funte šterLnga, premda ' Mento Salom. Baruch M. Samakovliia, Milam Puplć. Da je to nemoguće učiniti nama musli­ menog naroda. Radi toga je apsurdno najveći u Evropi, vrijedi ipak manje od manima bez svoga zajedničkog kapita­ Poćam od subote 31. o. mj. izdavače i .pomisliti da mi idemo za nekakvim američkog dolara. U krugovima engles­ la, kao materijalnog oslo-na, posve nam se. u detalju: brašno za varivo (kohmel) ?eparisanjem. Pošto je ovaki rad očito ke vlade kažu da je to znak ozbiljne je jasno i zato rrii apelujemo na svu po K 8.60, kukuruzno brašno po K 5.—, u interesu državnom, time se moralu gospodarske nesigurnosti. Više je ug­ braće muslimane, da ovaj zavod obje­ kukuruzni griz po K 6.50, makaroo ukazivati sve pogodnosti ovoj banci" i lednih građana stavilo Llohd Georgeu ručke prihvate i da u njemu svaki po­ (tjestenina) po K 15.50. svaki! čestiti i svjesni državljanin, ima­ predlog, da sazove međunarodnu konjedinac sudjeluje upisavši njenih dionBrašno za varivo dijeliće se na te­ jući u vidu njen plemeniti zadatak, sa ferenefu koja bi imala proučiti sredmelju legitimacije 1 kg po osobi svim najvećim će zadovoljstvom pratiti njen ca što može više. 'stva, pomoću kojih bi se Evropa izba­ stanovnicima našega grada bez obzira vila iiz sadašnjeg evropskog kaosa. Mi­ na to, d'a li su oni kod dotičnog trgov­ UNIVERZAL. Stalni zavod za poduku nistar je finansija pozvao potpisivače ca rajonirani ili ne. Ostala roba proda­ ženskoga krojenja i šivanja. Prima rezolucije na konferenciju. vače se bez legitimacije, ali svakako na izradu fina odijela za gospode. — Bugarska vlada kani omesti zaklju- i u umjerenim količinama«. Palača Srp. Opštine II. kat. (Ulaz čak konferencije mira glede isplate rat- I otvorio je u Trav­ Donoseći gornju obavijest imamo Protiti Sokak) ulica Regenta Alek­ ne odštete. niku advokat primijetiti da je vrlo nezgodno, što su sandra br. 2. muslimani prodavci vrlo slabo zastupOGLAS. ” •beni, pa zahtijevamo da se ova pogrje­ Agenturna i komisionalna poslovniška odmah ispravi već ohairom ta SULEJMANA MULIĆA, Zagreb Vi­ na to, da je za naše ženskinje potreb­ nogradska cesta 17. posreduje kod no zavesti šepa ratne prodavače. kupnje i prodaje svakovrsne kože za Jedan prodavač treba na Bistriku, dru­ IZ NAŠE ORGANIZACIJE. Iz Gotrgovce i obućare, nabavlja obućarima gi na Vratniku, treći oko Baščaršije 1 ražde nam brzojavljaju, da se je dne kožu uz vrlo malu proviziju. Kupuje Kovača, a četvrti na Bjelavama. To je 30. januara t. g. održala skupštin muKupuje goveđu, teleću, koziju i ovčiminimum. ponude na upravu lista slati pod slimn građa Goražde i sviju džemata, ju sirovu kožu, te plaća najbolje dnev­ Ne čini nam se zgodno ni to, .to će brojem 227. koji spadaju u područje ispostave na ne cijene. se većina robe prodavati bez legitima­ kojoj je usvojen naš program i izabran Kod upita umoljava se priložiti mar ­ cije, jer se time pruža prilika špeku­ odbor. ku za odgovor. 1—5 lantima. da robu povlače iz prometa. Pozdravljajući našeg najmlađeg druga I VOJNA NABAVA. Nesreća da ispadanjem i zbog sla­ u borbi za muslimanska -i ljudska prava I Na osnovi naređenja Komandanta II. kEčemo mu neka živi najmlađi odbor i bog porasta kose izgubi najljepši na­ ravni ures te da mu vanjština postane Armijske Oblasti E Nr. 16574 od 31. de­ naše organizacije, koji se svrstava u usljed toga neugledna i staračka, snaći cembra 1919. godine, a u cilju nabave redove islamskih boraca, z će samo onoga, koji svoju kosu zane­ sena i slame, potrebne garnizonu Sa­ Jednakost na sve strane. Tuže nam maruje. Želite li imati bujnu kosu, rajevskom za do nove letine 1920. go­ se radnici — muslimani glavne željez- I onda rabite Fellerovu Elsa-Tanochinu dine, održaće se direktne pogodbe na Od danas sam preu­ muke fadto-nice, da se zapostavljaju na pomadu, koja izvrsno djeluje protiv dan 5. februara 1920. godine, u kance­ svakom koraku. U konzumu se o njima peruti i ispadanju kose, čini, da krhka zeo Kafanu „Jildis'lariji Intendanture Bosansko đlvizijsk« ne vodi nikakva računa i u ovo pet i i slaba kosa postaje mekana i bujna, na Bistriku. Kafanu oblasti u Sarajevu, u ulici Terezija br. 1. godina nijesu nego samo dva puta fa- j daje kosi sjaj i zapriječuje da kosa Pozivaju se zainteresovana lica, koja sam uredio najlje­ sovali masla, dočim su drugi zadovo- i prerano osijedi. Lončić 6 kruna, juča imaju sena : slamu na prodaju, d’a izvo­ pše, snabdio svim Ijeni u svemu. Muslimani ne dobivaju 1 vrsta 9 kruna kod ljekarnika Eugen le doći određenoga dana i u određeno novinama, a poslu­ nikakva boljeg i unosnijeg mjesta. To ; V. Feller, Stubica donja Elsatrg br. vreme, radi učestvovanja u zaključi­ traje i od prevrata. Tako na primjer ] 310. [Hrvatska]. ga je uredna. Cije­ vanju ovih pogodaba. Osman Đemastagić nije mogao dobiti ne umjerene. Za Ne možete li spavati? Niti raditi? Pogodbe će se zaključivati za veće verkmaSstorskog-mjesta. premda su ga Bole Vas živci? Krasno ugodno čuv­ i manje količine. što veći posjet moli poduprli svi radnici. Da pnkažemo po­ stvo donijet će Vam Fellerov pravi ElKaucija se polaže na dan pogodbe stupanje prema nama muslimanima, bi­ safluld! б -dvostrukih ili 2 specijalne vc10% ođ vrednosti zaključene pogodbe će dovoljno, ako iznesemo ovaj slučaj: Like boce 27 kruna. u gotovom novcu ili- državnim i drža­ 29. januara umro je naglom smrću rad­ vom garantiranim hartijama. Imate 11 pokvaren apetit? Cesto po­ nik Salih Imamović, pa su muslimani E Nr. 1126. Iz kancelarije Intendan­ vraćanje? Tromost creva? Ovo zlo otradnici zahtijevali da mu mogu otići na ture Bosanske Divizijske Oblasti u Sa­ stranjuje se Fellerovir prayim Elsa-pidženazu, jer je običaj, da se u slučaju rajevu 24. januara 1920. god-ine. lulama! 6 kutija 12 kruna. Švedska že­ smrti kojeg inovjernog radnika obus­ lučana tinktura 1 velika boca 12 kruna. tavlja rad u cijeloj radionici i da svi Omot i poštarina posebno, ali što jefti­ radnici idu na sprovod. nije. Eugen V. Feller, Stubica donja, I šta se dogodilo? Uprava verkšteElsatrg br. 310. Hrvatska. ta dozvolila je deputaciji povjerenika, Ш1 .111.1 ■ lll■■l■l^l l—l l■lll■lllll■ J—1ПГТГ da na dženazu može otići trideset rad­ nika. Naravna stvar, da, se radnici ni­ jesu zadovoljili ovim rješenjem, pa su (zvjeradi) lisica, kuna, tvorića, zečeva i t. d. tražili da mogu ići svi na dženazu, jer se to dozvoljava i drugmia. Uprava se je obratila na šefa željeznica g. Jelića Muslimanska trgovačka i otbrtnička i on mjesto da udovolji ovom opravda­ banka za B. i H. uz najveće dnev ciiene veletrgovina sirovih koža nom zahtjevu, snizio je i dozvolu upra­ IV. ve verkštcta, odredivši da se na dže­ nazu smiju pustiti samo — č e t v o r iN.ir'asili smo da će ova banka radite c a radnika! na : ojizanju narodne privrede uvodiv­ Telefon 55 Brzojavi: FELARIA. 188 ši u rad sve naše narodne radne Sile Eto tako izgleda jednakost u praksi. i jskorišćujući sva raspoloživa sredstva. Iznoseći ovaj nepravedni postupak zaTaj je zadatak od tako zamašitog zna­ Irttjpvamo, da se i prema radnicima — fld^ohatshu hancelariju I Df. SulEjman Mović Domaće vijesti Tražim jednu kasu Kafana „Jiildis“ Sarajevo. kafedžija Ahmed Ćećo gospodarstvo k upuj e Oskar Frohlich, Karlovac, (Hrvatska). Odgovora! »redaik: M. Siđžaks. Vlasnik: Centrala! Odbor >9. M. O.« fttampsrlja D. & � https://kolekcije.nub.ba/files/original/ff998df4abd8d2f74f79ca5a0e7be3e0.pdf d9a29ebfe3ce1b3be94133ad259e5753 PDF Text Text Poštarina u gotovom plaćena. POJED9NI BROJ 80 HELERA. Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje rsdahGioni odbor. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛABEHCKE МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 12 (117) Pret plata godišnje 80kru­ na, na pola godine 40kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. Čekovni račun pošt štedionice 1119. Sarajevo, četvrtak 5. februara 1920. (14. džumadil-evvela 1338.) Godina II. и Zaštita manjina u Jugoslaviji. Cl. 10. Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovena­ ca, pristaje da u poštedu muslimana, u koliko to zasijeca u porodičnoprav o i lične odnose, donese odredbe, shodne da se te stvari regulišu u smi­ slu muslimanskih običaja. Srpsko-hrvatsko-slovenačka vlada preduzeče potrebne mjere, da se obezbijedi postavljenje jednog Reis-UI-Uleme. Vlada Srba, Hrvata i Slovenaca obavezuje se, da će ukazivati svaku za­ štitu džamijama, grobljima i drugim vjerskim muslimanskim ustanovama. Sve olakšice i dozvole davaje se mu­ slimanskim zadužbinama (vakutima) i postojećim vjerskim i dobrotvornim njihovim ustanovama I kraljevstvo Sr­ ba Hrvata i Slovenaca ne će uskratiti novim vjerskim i dourotvornim us­ tanovama ni jednu od potrebnih olak­ šica, koje su zagarantovane drugim pri­ vatnim ustanovama te vrste. Cl. 11. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovena­ ca pristaje, da odredbe gornjih člano­ va, u koliko se one tiču lica, koja pri­ padaju raznim vjerskim ili jezičnim ma­ njinama, sačinjavaju obaveze među­ narodnog značaja 1 budu stav­ ljene pod garanciju Društva Naroda. One ne će moći biti Izmijenjene bez pristanka većine članova Savjeta Dru­ nijesmo jaukali na nepravde Švabine, ali nije ni drugi niko, jer se nije smjelo jaukati ovdje u granicama, a zaleđa mi nemadosmo kao drugi. Ali zvasmo štva Naroda. Sjedinjene Američke Dr­ braću u zajedničku berbu i protiv Švažave, Britansko carstvo. Francuska, Ibe i protiv Osmanlije, no uzalud, jer talija i Japan se obavezuju da ne će naša braća vazda gledahu u nama odreći svoj pristanak na svaku izmjenu ono isto što i u Turcima, a mi nikad pomenutih članova, za koju 1» se iz­ ne vidjesmo u njima ono, što u Švabi. Eto do kakvih rezultata dolazimo, jasnila u pravilnoj tormi većina člano­ va Savjeta Društva Naroda. Kraljevi­ kad zademo pretresati stare pogrješ­ ke i može se lahko da dode do nekog na Srba, Hrvata i Slovenaca pristaje obračunavanja što »nikako ne bi b{Io da svaki član Savjeta Društva Naroda od koristi za narodno jedinstvo, kuje ima pravo, da skrene pažnju Saveza i nam je vazda potrebno ko j komad na svaku povredu ili opasnost za po- I hljeba. Pa možda je baš to i popelo g. vrcdti ma koje od tih obaveza i da Sav- I Tupanjanina na džamijiku sofu, da na­ šoj masi objasni i razloži; ako sc bu­ jet može prednzeti mjere i dati instruk­ de rastresalo, što se kad zla nanijelo cije, koje budu izgledale podesne i efakojoj izvjesnoj skupini našeg naroda kasne u toj prilici. makar i s vana, može da dode do ra­ zmirica u masama, a to ne treba niko Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca da želi. Možda je g. Tupanjanin to htio pristaje dalje na to, da u slučaju mimo­ da istakne, ali ga proguta njegov uvod, ilaženja u pravnim i faktičnim pitanji­ a prigovori čaršije udaljiše- od konma koje se tiču ovih članova, između cepta. kraljevske vlade i ma koje od glavmh Međutim su prigovori čaršije bili posavezničkih i udruženih sila ili svake sve prirodni i na mjestu, jer se čaša već prepunjava. Nijesu ti napadaji bro­ duge sile, koja je član Savjeta Društva jem bas pregolemi, ali njihov način izNroda, da razlika u mišljenju bude vađa-nja nšje nikako onaj običnog zlo­ smatrana kao spor međunarodnog ka­ činca, ili pariškog apaša, što ga g. Tu­ raktera prema odredbama člana 14. upanjanin navodi, nego je to čisto jedan govora o društvu Naroda. Kraljevska pojav, kakav se dnevno susreće za vrijeme bezvlađa, a naročito ravnovlada pristaje, da svaki spor te vrste dužnost vlasti daje još narodu takt ubude, ako to druga strana traži, pretisak, kao da ta vlast iili nema snage dan stalnom sudu. Odluka stalnog su­ da biće bez apela, imaće Istu silu i vrijednost, koju ima i odluka, donešena r.a osnovu člana 13. ugovora o Društvu Naroda. Skupština u Derventi održana je dne 23. januara t. g. na kojoj su sudjelovali prijatelji i pristaše naše organizacije iz Kotorssog, Dubočca i Velike. Skupštinu je otvorio i predsje­ dao joj g. Osmambeg Osmanbegović, ni. Svaku našu akciju, i reakciju drugi koji je prisutne pozdravio i zahvalio posve drukčije tumače i izvrću. Kad im za njihovu suradnju u promicanju smo mi mimo podnosili svoju sudbinu oiljeva naše organizacije. Opširno je ra­ Pod1 Švabom kao i drugi, dok vrijeme stumačio cilj i program naše organiza­ nije dozrelo za akciju, onda se za nas cije, kojega su sa malim iznimkama ureklo, da nemamo otporne snage, da svojili svi muslimani Bosne i Hercego­ nemamo smisla za slobodu. A kad javine, jer odgovara njihovim potrebama uknemo na nepravdu, ali u času, kad taj i jer imaju neograničeno povjerenje u jauk slučajno i drugom nije po ćejfu, on­ vodstvo organizacije, kojemu on u ime da se kaže da muslimani ne umiju da tr­ svih pristaša u Derventi i okolici zahpe, nijesu naučni snositi patnje. Pa i valjU’ie za njegov rad i zauzimanje za preko toga oni idu. Kad smo se mi uz sve muslimane u našoj domovini. okupaciju digli protiv Švabe, ni onda Gg. Šukri ef. Alagić i Derviš ef. »jesmo radili patriotski, pa i kad smo Korkut tumačili s pojedine stavove se s Turskom faćali u koštac, nijesino programa i štatuta, te izvijestili o odr­ radili korektno po toj nečijoj logici žavanju dviju vrlo uspjeliH seoskih ijer nikad naša braća ne sudjelovaše skupština u Dubočou i Kotarskoj, na s nama u borbi. Ubijeni i slomljeni kojima su sudjelovala gg. Avdaga Ališvapskom okupacijskom puškom i vjeiagić, Smail -ef. Halepović, Šukri ef. šalima, ostali bez igdje ičijeg topla po­ Alagić, Mustajbeg Jusufbegović i Der­ gleda, ušutkani za dug niz godina, da viš ef. Korsut. Skupština je usvojila se glas od nas ne ču, obespravljeni u jednoglasno slijedeću agraru, suzbijani od učešća u upravi u Rezoluciju: omjeru i spreme naše i broja našeg, na jednom nas prozvaše austrijskim 1.) Tražimo od vlade, da se odmah miljenicima. Dakle kad dizasmo puš­ cvim težacima muslimanima, koji ne­ ku na Švabu, »er tada to ne bfjaše maju svoje zellje nikako ili je imaju ma­ drugim po ćeijfu, mi smo osuđivani; lo, dadne državne zemlje, koliko im je kad šutisino na švapske zulume, jer to potrebno za izdržavanje. ne bijaše onim istim po ćeijfu, i tada 2.) Tražimo, da se početkom školske smo osuđivani i još dalje i dan danas godine 1920./21. otvori u Derventi re­ prekoravaju nas za to. što šutismo kad alna gimnazija, koju je bivša neprija­ je njima trebalo da vičemo i tako da­ teljska vlada god. 1915. bez razloga lje i dan danas se eto ponavljaju isti dokinula. Viša dječačka škola, koja je taiki i uzroci i posljedice; jauknemo li, prije dvije godile uz freparandiju ot­ nemamo smisla za patnju, za jedin­ vorena, ne odgovara potrebama grada stvo; ćutimo li, nemamo osjećaja za Dervente i okolnih mjesta. slobodu, nemamo otporne snage i t. d. 3.) Tražimo, da se sv*ima, koji su Ja znam, da će se »demokratski« pljačkanjem, razvaljivanjem i paležom »j«iorgan »Glas "Naroda« naći pobuđen, za vrijeme državnog prevrata godine da nam ove pojmove ispravi, pa će 1918. materijalno oštećeni, odmah šteta reći da mi jaučemo samo na neznatne iz državnih sredstava naknadi, jer ih nepravde cd svoje braće, dok smo na ima mnogo, koji su tom prilikom ma­ nepravde Švabine šutili. Istina je da mi terijalno posve uništeni. Iz naše organizacije. S naše protestne skupštine. Kad je govornik dr. Tupanjanin do­ brano zaplovivši u svom govoru bivao obasipan protestima i prigovorima na­ še svjetine, neko od onih što opominjahu masu da pusti govornika da nesmetano govori, dobaci: »Ne sme­ tajte ga, nek pere crnca; neće ga ni­ kad oprati«. Nije se znalo, da li je bilećki građanin — patriota, kako se vidi po nepatvorenom i neizvještačenom patosu narodnog govora i narodnog govornika, zaista imao namjeru, da pe­ re omča, ali svakako ga je nešto po­ pelo na kamenitu fosu džamtjskiu, i svakako ga je u sumnju kod slušalaca doveo baš njegov vrlo dug i vrlo nejasan uvod', gdje puno žvakaše i samo navješćivaše šta će tek da go­ vori i kako će da govori. I lijepa u mojoj okolici pade primjedba na nje­ gov nejasni uvod: vidi mu se na stvar mu se neće, al jest nešto, što ga na­ prijed kreće. 1 zaista nije ništa više ili rekao osim uvoda i ni njega nije po­ sve svršio. Nego ovdje je meni meram nešto drugo istaknuti, a ovo nabacili samo kao uvod g. Tupanjaninu za volju, kad je riječ o njemu, a on voli uvode. Tupanjanin je govorio, naša je svjeti­ na protestirala, a vode su je opominjale da šuti, da pusti govornika, nego go­ vori. I ova se izmjena govora ili bolje razgovora posve pravilno obnavljala : Tupanjanin govori, maisa reagira, gla­ sovi sa sofe umiruju. Taj je momenat meni posmatraču čisto godio. Istina je i to da treba da se mase pniučavaju na redi da se disciplinuju, da se na­ vikavaju na mirnu snošljivost, pa! to vrijedi i za našu masu. Ali ipak ne vried'i toliko za nas jer drugi su krivi, na nas ne može sve da primije- , da tome stane na put ili tako svoje i raspoloženje fingira, da se tako siste­ matski provodi jedno čisto sistematsko . iskorjenjivanje. Naravno da i jedno i ' drugo držanje vlasti stvara u narodu ј vrlo strašnu perspektivu i za to on ja| uče. Kad je iza okupacije počinjer/o gujegod prvo grabežne umorstvo, vla­ sti su krivca pronašle, ali kad narod vidje, da za tursku žrtvu zločinac ma i kršćanin ode na vješala, onda taj na­ rod dobi utisak, da je u toj državi sud­ ! stvo nada svim drugim;" a moć državna ! da lojalno izvušuje pravedne osude. i Što se je kasnije to sudstvo izopačilo I i dalo upregnuti u kola režima, koji je vještački pronalazio kojekakve veleizdajničke afere, u to ne zalazim, govo­ rim o prvim utiscima državnog auto­ riteta na narod u momentu, kad se ta država makar ona bila i svoja vlasti­ ta, prvi put predstavlja narodu, kad mu kao nova građevina otvara dveri 1 svoje, da se u njoj nastani kao član I jedne porodice. A kakav je ovaj uti­ sak u nas i kod onih u kojih je najjače ; patriotsku srce, vidi se po jednom ba­ rometru. koji se zove narodno zadovolj­ stvo i raspoloženje. Graditelji i doma­ ćini ne osvrću se nikako na narod, ne­ će mu čak ni to da reknu, da je kuća vječna, a oni da su privremeni, pa ako je kome što krivo u kući, možda će mu biti bolje, kad se domaćini promi­ । jene. Jok, oni se ne osvrću na ukuća­ i ne. oni im samo zapovijedaju da budu zadovoljni. Jedan sa strane. i ' i i ' 4.) Tražimo, da se onim muhadžirima, koji se pod pritiskom neprijatelj1 ske austrijske uprave u Tursku odseI liše, a danas se žele opet u domovinu povratiti, dozvoli slobodan .povratak i . da se nastane, gdje oni hoće, te da im se zajamči neograničeno raspolaganje sa njihovim imetkom, a da se s njima ni u kojem pogledu ne postupa kao sa državljanima neprijateljske države i da se siromašnim muliadžirima u svakom pogledu ide na ruku. Novi odbor naše organ, u Derventi. Na velikoj skupštini u Derventi. koja se održala dne 23. januara t. g. izabran je aklamacijom kotarski odbor naše or­ ganizacije, u koji su unišla slijedeća go­ spoda: Predsjednik g. Osmanbcg Osmanbegović, potpredsjednik g. Smail ef. Halepović, I. tajnik g. Derviš ef. M. Korkut, II. tajnik g. Smailaga Hadžikadić, blagajnik g. Mustajbeg Jusufbegović, članovi užeg odbora gg. Šukri ef, Alagić, Halilaga Uđvarlić, Avdaga Huseinćehajić, Hafiz Hamdi ef. Isakagić, Numanaga Hadžavdtć, Avdaga Altijagić i Sulejman beg Karabegović. Osim gore navedene go­ spode u širi su odbor izabrana slijede-* ća gg.: Husein beg Jusufbegović, Šemst beg Abdiiillahefendić. Zaim Džanić, Alija Husedžinović. Ahmed Havurdić, Mu'jan Vugdafć, Muhamedaga Porobić i Redžo Cibić. Bilo s hajrom i napret­ kom I ! 1—II— ■' IH Prvi odjek. Iz Dervente primismo jučer ovaj br­ zojav: Centralnom Odboru Muslimanske Organizacije Sarajevo. »Sotidarišemo se s rezolucijom, donešenom na protestnoj skupštini odr­ žanoj zbog zuluma u Bileći i ostalim mjestima. Mjesni Odbor »J. M. O.« �trpana 2. Strana Sarajevo, 4. februara. Promišljajući o izvještaju glede sta­ nja ovdašnjeg humanitarnog društva »Merhamet«, (vidi u domaćim vijesti­ ma današnjeg broja (!), pada nam na pamet stereotipna fraza, kojom »demo­ kratski« organi brane postojeće stanje u našoj užoj domovini. Ti se organi razguliše dokazujući, kako kod nas vla>da potpuna ravnopravnost i kako opociziija operiše »lažima«, kad poriče tu opsjenu naš.h blagogla­ goljivih »demokrata«. Pa ipak u tri sto­ tine hiljada kruna, što ili ie tokom lanj­ ske godine sakupilo ovo naše društvo za podupiranje stirotinjje — nema ni ciglog helera. što bi ga u tu svrhu doprinijela naša općina ili naša »dobrotvorna« vlada. To je nepobitna činjenica. A može li se to reći i o humanitar­ nim ustanovama naših sugrađana pravoslavne vjere? Bi li nam vlada saopći­ la svoje priloge u novcu, živežu i dru­ gim sredstvima, ikojima se olakšava rad recimo »Dobrotvorne Zadruge Srpkinja«? Da se raziunijemo. Mi ne prigovara­ mo, što vlada podupire ovo i njemu slična srpska poduzeća, ali pitamo i tražimo razjašnjenja o tom, zašto se is­ tim aršiaom ne mjeri i našim ustano­ vama? Zašto i »Merhamet« ne dobije olakšice j potpore; zašto da se islam­ ske ustanove mimoilaze, a drugima da se dijeli i šakom i kapom. Gdje je ta blažena ravnopravnost? Manipulativni muslimani činovnici i Solina vlada. Mi smo više puta imali priliku, da se potužimo na postupak demokratske vlade Ate Sole sa činovnicima musli­ manima. Mnogo snio puta konstatovali žalosnu činjenicu, da se vrlo sposo­ bni i vrlo spretni činovnici Muslimani koncentrišn u zemaljskoj vladi, da uđaraju muhure Soli, Grdiću i drugima, dok se sasvim nesposobni, neiskusni pravoslavci bez ikakve prakse postav­ ljaju na na.škakljivij:. mjesta i u kotareve. gdje su potrebni vrijedni, iskus­ ni i spremni činovnici. Ista ta procedura, isti postupak vrši se i kod manipulativnih činovnika musHlatta. I oni se koncentrašu na vladi u zajednici sa onima crno-žufim tuđincima, koji u svojoj domovini ne bi mo­ gli ni koza čuvati, te su za vrijeme bivše neprijateljske vlade došli k na­ ma. da se uhljebe. Samo je razlika i ovdje između crno-žutih tuđinskih malupulativnih činovnika i muslimana ta, što su muslimana podvrgnuti njima, ko­ ji ih na sve moguće načine progone i zapostavljaju. Muslimani činovnici su i strpani u registratore i postavljeni na urudžbene zapisnike, dok drogi tr, guju i pobiraju masne dnevnice. Prigodom markiranja dinarskih nov­ čanica, gdje po naredbi ministarstva moraju sudjelovati činovnici kao obla­ sni organi uz dnevnu zaradu od K 90, a moguće i K 120.—, određuje prvi od­ jel, koji upravlja pomoćnim uredom če­ tvoricu i to: jednog Hrvata, jednog Srbina i dva stranca crno-žuta. Ma da su od šale makar rekli, da i jedan mu­ sliman sudjeluje?- Ne. Predloži idu od crno-žutog starješine, pa se onda сгпоžutl i protežiraju. Isto se događa kod dijeljenja potpo­ ra i slično. Prije mjesec dana je činov­ ničke društvo prodalo amerikansku ro­ bu, koja je bila za čiiiovništvo namije­ njena za svotu od K 34.000.—. Da se ova svota pravedno razdijeli, činovni- i čko je društvo poslalo svima odjelira j okružnicu, u kojoj je zamoljeno, da sva- j ki odjel predloži iskaz najsiromašnijih činovnika, naročito, kop imadu veću 1 familiju. Naravna stvar, da su musli- | mani i ovdje mimoideni, prem se radi- ! 10 o mizernoj potpori od K 200.—. O- j sim ove svote o talo je nekakova beza ' i flanela, koji je u paketiće spakovan, da se razdijeli među one familijarne činovnike, koji nijesu dobili onih K 200. Na žalost su i ovom zgodom muslima­ ni mimoideni, dočim su crno-žuti dobir li i K 200.— i paketiće. Mimogred nam je spomenuti, da su dvojica muslimana I činovnika u pomoćnom uredu vladinu | više oštećeni, nego li g. Daskalović, ; koji je čitavo vrijeme rata sjedio uz bok Prileskog i u martu god. 1918. do­ bio izvoznicu za spiritus. »Demokrat­ skoj« vladi Ate Sole poznato je da je jedan činovnik musliman u god. 1914. evakuiran iz Srebrenice u Tuzlu. Kod •kuće, koja se medu prve u Srebrenici računala, тгјс ništa zatekao. Sve je bilo uništeno. Tri je kuće posjedovao, te su sve tri tako ruinirane, da od njih ne­ ma ništa. Molio je da mu se nešto da­ dne na račun odštete, da popravi ku­ će, da nešto koristi dobije, molio je n tu svrhu beskamatni zajam. Ni to ne pomaže. Ovaj čovjek, koji je ovako i uništen, kojemu je vidne štete učinjeno preko K 50.000.—, nije se našlo vri­ jednim ni da mu se dadne odijelo iz američke misije. »Demokratska« vlada ue vjeruje musli­ manima činovnicima i zapostavlja ih Кмј 117 «Г4 »НРАВДА* — »PRAVDA* premda oni vrše svoju dužnost kudi­ kamo tačnije i savjesnije od ljubima­ ca Starhovih i dr. Stoga pitamo ima li ko na vladi, da se zauzme za muslimane činovnike i da ih proturi bar pred cmo-žute, kad su već pravoslavni činovnici ekstra ljudi ? Ima Ii iko ? ... Bilješke Žrtve »demokratskog« boljševizma. Piše nam prijatelj iz Banjaluke, da je ministarstvu za agrarnu reformu odas­ lan ovaj brzojav: »Moj i mojih dvoga nejake djece imetak bio do sada deset kmetovskih selišta u Miiosavdma kotar Prnjavor. Za izdržavanje ispredala u prošloj go­ dini sve, pa i najnužnije kuć­ ne stvari, a ovih dana i štalu iz dvorišta. Molim brzu pomoć, da skupa s djecom n e s k p a m ,o d gladi. Mina udova iza Huseinhafiza SilaHća«. Donosimo bez ikakva komentara. Nema sporazuma s vladom? »Epo­ ha« javlja: Kako doznajento vladi ni­ je još predan definitivan odgovot opo­ zicije na njezine uslove. Mišljenje je da do sporazuma između vlade i opozici­ je ne će doći. Govori se, da su še­ fovi opozicionog bloka na sjednici ko­ ju su jučer održali, riješili ne prihvatiti vladine osnove. Jedva jednom. Jučer iza podne dobi­ smo od vlade jedno saopštenje, koje je taiko nakaradno izrađeno, da mogosmo teškom mukom odgonetnuti i sami nat­ pis: »Đačka udruženja na srednjim i vjšim školama«. Prema tomu valjaće nam čekati, dok to saopštenje izađe u kakvoj novini, koja je dobila čitljiv otpravak tog saopćenja, da se mognenio na stvar osvrnuti. Protestirajući proti ovakoj nepažnji prema našem li­ stu, veseli nas pribilježiti, da je to sa­ općenje poslao za zemaljsku vlaidiu — načelnik odjeljenja za prosvjete(l) i — v j e r e«. Jedva jednom dođoše naši satrapi do uvjerenja, da taj odjel nije samo za crkvene poslove, (kl koga je, dobro je i nakon 15 mjeseci... Radnici se prijete. Radi mjera koje kani vlada poduzeti protiv komunista, među radnicima vlada veliko nezado­ voljstvo. Radnici su u raspoloženju da proglase generalni željezničarski štrajk, koji bi imao početi 10. ov. mj. ako ne dobiju povišicu plaće. ooooooooooooo Muslimani, čitajte i ši­ rite ,,Pravdu“. Šaljite pretplatu! ooooooooooooo Iz islamskog svijeta. SVEISLAMSKI KALIFAT. Papisao: Injženjer Mustafa Celić. Kalifa. Prvi sveopći islamski sabor imao bi da bira novoga Halifu svih muslrina, na kojega bi onda sadanji Halifa tj. turski sultan imao da prenese hilafet i da mu izruči s hilafetom skop­ čane relikvije. Muslimani su po šeriatu zaduženi, da biraju Halifu i to .potpuno slobodno i bez »kakova tuđeg uticaja. Samo se dakle obligatornim izborom svih mu­ slimana opredjeluje nosioc halifanske časti, a nipošto našljednim redom koje vladalačke dinastije. Halifina osoba na­ sljeđuje sveca i zastupa ga u svim vjerskim poslovima, za to sveopći is­ lamski sabor bira za Halifu najučenijeg i najuglednijeg .islamskog allima bez obzira na to, kojemu islamskom naro­ du datičnik pripada. Izbor je tek onda valjan, kad'a zastupnici sveopćeg islam­ skog sabora, nakoti glasovanja, novo­ izabranom Haliii polože prisegu i uči­ ne propisano poklonstvo. (Vidi kašnje još: »Dvorska garda!«). Samo na ovaj način izabranom Halifi dužni su prema šeriatu svi Sljedbe­ nici Idapia, da se pokoravaju, jer za musEmana je najveća vjerska instan­ cija halifat ii nosioc časti vjerskog po­ glavice svih muslimana — Halifa, per­ sonificirana je vjerska moć nad cije­ lim muslimanstvom. Halifa posjeduje eksekutivnu vlast (kuvvci idžraijje), pravosudnu vlast (kuvvei adltije) i legislativmt vlast (kuvvei kanunijje) i to isključivo u vjerskim stvarima i odnošajiina vjerskog karaktera, dok u po­ litici — u koliko ova ne bi tangirala in­ terese Islama — Halifa nebi imao pra­ va ni na kakav udio. I svaki ukaz, od­ redba, fetva itd. što ih izda halifina za­ konodavna vlast ili Visoki Mešihat, a Halifa potpiše, mora se poštovati i slu­ šati kao Kur'ani-azim ili Hadisi-šerif. Halifa, prema propisima Senata, pot- : vrđujc sve islamske vladare, ali pri tom uvijek držeći se u pojedinim dTža- • vama već postojećeg reda o našljeđ- I stvu prijestolja; dok se on ne bi smio i miješati ni u kakve političke ili uprav- : ■ne stvari pojedinih islamskih država. Halifa ne zapovijeda nikakovom oru- । žanom silom osim dvorske garde, p : Halifa se brine, da svi zaključci sve- j općeg islamskog sabora ludu provedeni j u cijelom islamskom svijetu. Halifino ime spominje se na hufli u ; cijelom svijetu, ali on nema nikakovog i svetačkog svojstva. Halifa ima do svoj raki udešavati pre- j ma propisima Islama, ima se u tanci- i ne pokoravati šeriatu, a za eventualni ! njegov prekršaj islamskih propisa, sa- i mo je sveopći islamski sabor konpe- | tentau, da ga riješi halifanskc časti, j Halifa ne može samovoljno izdavati od- | redbe i zakone, nego .je njemu u tu svrhu dodijeljen kolegium islamskih u- j čenjaka (Visoki Mešihat), a za vrlo i komplicirane stvari i stvari općega ka- I raktera kompetentan je samo sveopći islamski sabor. v Budući, da Halifa personifikuje veli- ' činu cijeloga islamskoga svijeta, to on ima nepobitno pravo na osobno veli- | čanstvo. On ima pravo, da pojedine i | zaslužne islamske alime i ime zasluž­ ne osobe odlikuje u tu svrhu već op- ■ redijeljenim ordenima ili pako noše- ' njem posebnog društvenog naziva. (Vi- I di kašnje pod: »Društveni položaj is- | lamskih dostojanstvenika«). Kako ovog prvog, tako i sve tuduće ] Halife bira cio islamski narod preko i svojih zastupnika u sveopćem islam- ! skom saboru. Na taj način bilo bi teme- i ljito odstranjeno natjecanje pojedinih is- ; lamskih vladara oko halifanske časti, I što tirada samo krvnim razdorom i nte- 1 đusobnom mržnjom između pojedinih is- j lamskih naroda. Ne bi onda dakle ni jedan narod po jcdrn'ao patenat na Ha- I lifat, nego bi na taj način Halit* no gao nepristrano da potječe iz arapskog, indijskog, perzijskog, turskog, ruskog, hrvatsko-srpskog ili ma kojeg dragog ■islamskog naroda. Halifina residencija nebi morao biti Stambol, nego makar koji grad jedne potpuno politički i gospodarsveno slo­ bodne islamske države. (Nastaviće se). Merlium Muhammer Ferid Веу. U jednoj berlinskoj klinici pod teš­ kim bolovima plućne tuberkuloze malo prije ponoći na 15. studenoga pr. god. daleko od svoje predrage otadžbine u •malom krugu svojih prijateljskih zem­ ljaka ispustio je svoju veliku dušu ve­ liki misirski patriot, voda i predsjed­ nik pučke stranke potlačenoga Mis:ra. zaslužni narodni junak M u li a m m e d F e r ti d B e у. Veliki rahmetlija bio je sin Ferid pa­ še, visokog državnog činovnika egi­ patske vlade. Nakon svršenih visoko­ školskih Studija bijaše u svojstvu sudije zapčslen kod jednog domaćeg suda. Već od svoje rane mladosti odušev­ ljeni patriota sudjeluje 1894. u narod­ nom protuengleskom pokretu, zbog če­ ga morade napustiti svoje dojakošnje mjesto i započeti odvjetničku karijeru. Svojom požrtvovnom domovinskm lju­ bavlju i sjajnim karakterom on je usko­ ro zadobio neki osobiti ugled u krugu svojih istomišljenika, a pored svega is­ kreno prijateljstvo i izdašnu potpora utemeljitelia i vode egUpatske pučke stranke Mustafe Kjemala. Poslije smrti Mustafe Kjemala 1908. po njegovoj zad­ njoj želji Muhamed Ferid Веу bi do­ životno izabran za predsjednika njiho­ ve stranke. Kao takav cijelo je svoje biće stavio u službu otadžbinske slo­ bode. Njegova politička djelatnost do­ vela ga je u žestoki sukob sa engles­ kim režimom i samim Hidlvom radd ko­ jega je bio osuđen na polugodišnje ta­ mnovanje. Nakon odležanog tamnova­ nja ured daljnjim progonima svojih en­ gleskih dušmana morade veliki narod­ ni borac da ostavi svoju ljubljenu do­ movinu i potraži skloništa u Evropi. Za vrijeme svjetskoga rata on je bio duša »vili javnih posreta u Evropi, Koji bijahu uperena proti engleskog protek­ torata nad Egiptom. i tek što je bio prešao iz švicarske u Njemačku, da potraži lijeka svojoj ljutoj boljetici, morade veliki njarodnt lav u svojoj 53. godini za uvijek da zaklopi svoje mudro i neustrašivo oko, a tijelo mu je sahranjeno na 19. stude­ noga pr. god. uz sudjelovanje njegovih vjernih drugova i boraca za narodnu slobodu, te mnogih njegovih njemačkih prijatelja. Dženazu je klanjao imam carskog otomanskog poslanstva u Berlinu, a mr­ tvo tijelo je pohranjeno u dvorani ber­ linskog garnizonskog groblja, odakle hi se imalo kašnje da preveze u njegovu krasnu domovinu, koju kroz cio život ovaj veliki narodni heroj tako žarko ljubljaše, ali je ipak pred nasiljem en­ gleskih hajduka morade već dugo i za uvijek da ostavi. Nad njegovim grobnu rzmedu osta­ log naglasio je vrsni egipatski politi­ čar i merhumov prijatelj Ismađ Sabib Веу, da se je narodna misao, kolu su svojevremeno propovijedali utemeljiteli egipatske pučke stranki i cimo ie Car neznatni broj rrvišnjih političara, danas duboko uvriježila u svim slojevi­ ma egipatskog narodt i jednim silnim pokretom stupa proti tuđmse g nasilja. Dao Bog, pa se svi nircdn' bjrei ug'eđali u velikog M u h a ni tr. e d Fe­ rid Веуа, a njegov će živi sporne; os'at, ne samo u bijednom egipatskom, nego i u svima islamskim narodima u svih pet dijelova svijeta. Gazanfer. Prisilno zatvaranje čaršije. (Svršetak). u namjeri, da se odmore i odahnu od mnogih napora računaju, da će sa slič­ h. — Ministrima i visokim državnim činovnicima možemo razumjeti kad : nom hediiiiom, koju sebi podjeljuje ugoditi i ostalom svijetu. Njih razumije­ sastavljaju odnosne naredbe, sa kojima mo i shvaćamo, da imade smisla propoučavaju svoje potčhijene, kako da iz­ glasitli obustavu rada u svima držav­ vedu proslavu kakvog državnog i na­ nim uredima i zavodima, jer je i potrodnog blagdana, jer oni kao takovi op­ činjeno čiitovništvo kao i ono gore, — skrbljeni su do mile volje svim i svaa katkad i gore nego ono gore, Sm, dosadio im njihov službeni rad i unervozio ih, pa obustavljajući svoj rad I terećeuo brigama i tegobanr �•tužbenoga rada, pa je potrebno barem prilikom državnih i narodnih blagdana pružih mu priliku duševnog odmora obustavom rada. I kad ovo uzmemo na um, čini nam se, da su baš oni visoki na vladi i mi­ nistarstvu i mislili samo na to, da se obustavom rada ciljalo — jedino, na državne urede, sudove, škole i drugo, a nipošto na obrt i trgovinu, jer to su poduzeća ili da tako rečemo, uredi slo­ bodnih građana, kojima se nema pra­ vo niiko miješati u način gospodarenja sa njihovim privatnim i krvavo steče­ nim imetkom. Protivnim tumačenjem naredbe promašio bi se pravi cilj i svr­ ha naredbe, pošto davši činovništvu dopust, ako istodobno zatvoriš i čar- i Siju, onda si postigao negativan uspjeli, i činovnik ako nije dužan raditi u uređu, traži društvo u čaršijt, a ako je čaršfja zatvorena, on se od dosade vraja u ured, da se nečim zabavi ili da negdje prosjedi, jer neće prestajali ciieli praznik na ulici ili mrtvom trgu. A šta smo s tim postigli? Vratili smo se ondje, gdje smo i prije naredbe bili, sa­ mo s tim viškom što smo ozlovoljili i činovništvo i građanstvo. Tumačenje odnosne naredbe po shva­ ćanju onih kotarskih ureda, koji sile čaršiju da uz blagdane mora biti za­ tvorena, mogli; bismo! shvatiti za velika mjesta, u kojima imade bezbroj hote- i ta. kina, finih kavana u kojima vtrvi silosija fine gospode i bogatog gra- i đanstva, gdje se lumpuje, svira, šampanjci pucaju, automobili trče i veseli se, bogato se veseli i viče tako, da od silne huke i buke nemaš kad ni .misliti ' i brinuti se za siromašni i srednji sta­ lež svojih sugrađana. Moglo bi se to razumjeti i u mjestima gdje je tehnika i graditeljstvo toliko napredovalo, da se proglašenjem obustave rada, radio­ nice i trgovine u istinu pozatvaraju, a u isto vrijeme i nijesu pozatvarane i ■rad se u šesnest dalje nastavlja, jer, ako si policiju poslušao pa glavni ulaz j u magaze zatvorio, to su ostali slobod­ ni i otvoreni .svi sporedni ulazi i izlazi drvno skombiniranilh radionica, magaiza, trgovina i drugih firmi! No sve je to drukčije, kako smo go- i re opisali u tako zvanoj provinciji, u manjim i malim mjestima, gradovima, gradićima i palankama. A tih je malih mjesta- i gradova puno više, nego ve­ likih, pa nije pravo, da većina trpi šte­ tu radit prohtjeva manjine. Za to držimo, da će se ovake nared­ be provadati u buduće sa više razumi­ jevanja 1 da će se kod sastavljanja i tumačenja istih razlikovati riječi »slobodino je!« od »mora se-« Neka se veseli svako, kako može i kako umije! Politički pregled Regent Aleksandar i predsjednik vla­ do ratifikovali su na francuskom tek­ stu versailleskii mirovni ugovor. Narod je deveta rupa na sviradi. Nesporzumci glede jadr. pitanja? — »Temps« piše: Jedan brzojav iz Rima prema službenim informacijama daje razumjeti, da se francuska vlada n e slaže sa engleskom u jadranskom pitanju, i da se novi francuski kabinet ne namjerava držati obveza od 20. januara prema Italiji.' Ništa nije istinito u tim vijestima. Francuska vlada os­ taje vjerna politici koju je dosada vodila. Ako je ona spremna, da se oda­ zove eventualnim sugestijama, »Temps« drži, da ona ne misli nikako da preduzme inicijativu posredovanja kao što se tvrdi«. Represalije sa strane talijanske ratne !i Ii j• •i I ‘ ji Domaće vijesti među kapitalista i -radnika, i .zaključio je ovaj govor toplim apelom na jedinstvo svih Francuza. Na to Je prihvaćen dnevni red. Komora je uzela na znamo vladinu izjavu, i nada se da će vlada izvršiti radni program koji je najavio ministar predsjednik. Bijedno stanje Rumunjske i Poljske prema sovjetskoj Rusiji opisuje »Matin« crnim bojama, te izjavljuje da se te dvije države ne će smjeti otuđiti, ako bi se upustile u mirovne pregovore sa sovjetskom Rusijom, Što će se po svoj prilici dogoditi, ako im savezniške velevlasti brzo ne priskoče u pomoć. Maršal Foš u Varšavi. Kako je izjavio jedan varšavski antantin diplomata, otići će maršal Foch doista u Varšavu i to radi boljševičke ofanzive protiv Poljske. To se očekuje u proljeće. Foš će navodno preuzeti vrhovno vedstvo organizacije protiv sovjetske vojOsijek prelazi na djelo. Osim rezo­ ! ske. U četvrtak imali su francuski milucije, koja je upućena kraljevskoj vla- .I nrstri kratku konferenciju sa maršali­ di, veliki narodni zbor, na kome je uma Fochom, Joffreom i Petainom. čestvovalo nekoliko hijlada naroda gra- ' Hapšenja u Irskoj. Javljaju iz Lon­ da i okoline Osijeka, prihvatio je ovu ; dona, da je engleska vlada uhapsila u rezoluciju: Cio narod Jugoslavije tre- j ba da se organizme na otpor protiv ji petak noću mnogo ličnosti u Irskoj. ;I i, ; j। I' lađe u Splitu nastavljaju se, te je obu- | stavljen svaki promet u okupiranoj zo- !ј ni. Parobrodi koji dolaze iz okupirane ;। Dalmacije, zaustavljaju se pred lukom, te predavaju poštu talijanskoj lađi »Puglia«, a zatim po njenom nalogu na- ■■ stavljaju svoj put, a da ne stanu uz o- , balu. Tako je okupirana Dalmacija još 1 više odijeljena od ostale Jugoslavije. | । | , I ! »Merhanietova« skupština. U proš­ lom smo broju javili, da se je 30. pr. mj. održavala »Merhametova« skupšti­ na i da je izabran odbor za god. 1920. Iz tajničkog izvješća vadimo, da je »Merhamet« do konca god. 1919. podi­ jelio sirotinji lijepu svotu od K 98.347.—. Članova je bšlo u prošloj godini 103 dobrotvora, 210 utemeljitelja i 1140 re­ dovitih članova. Potpore su stalno di­ jeljene medu 315 muslimanskih porodi­ ca. Visina je redovite potpore od K 20—60 mjesečno. Osim toga je »Mer­ hamet« u istoj godini nabavilo 10 va­ gona kamenog ugljena, kojega je bes­ platno sirotinji podijelio. Sa osobitim zadovoljstvom bilježimo požrtvovnasi nekolicine dobrotvora »Merhametovih« koji su ozibi'lino shvatili svoju patri­ otsku dužnost i društvo pomagali, a to su: g. Ibrahimaga H. Baščaušević, ko­ ji je u nekoliko navrata sakupio za »Merhamet« K 14..000.—, te Braća Hadži Jusufagić, H. Bajramaga Fočo, Bra­ ća Šabići, Braća Demirdžići, Mujaga Suidžuka i mnogi drugi znače kao siro­ tinjska majka, te će tm hnena ostati me­ du najsvjetlijim dobrotvorima. Ibrahimaga H. Baškhišević, H. Mehaga Sameđović i Junuzaga Mađarević među svojim prijateljima sakupili lijepu svo­ tu od K 10.391.—, sa kojom svotom je popravljeno 12 sirotinjskih kuća, koje bi se porušile, da ih ovi ljudi dobra sr­ ca pod okriljem »Merhametovim« nije­ su spasili. U naravi su darovali gg. Me­ haga Aganović 3 sanduka safuna, Mu­ hamed ef. Šogolj 300 m parheta, Junu­ zaga Mađarević 500 m čita, Edhem ef. Bičakčić 160 m basme, koje je sve naj­ siromašnijim podijeljeno. Za vrijeme Ramazana društvo je pođuelilo 250 kg kaše. Osim toga jc društvo osunetilo 60 djece, koja nijesu imala roditelja ni staratelja i dalo im pomoć. Mađarska je delegacija obaviještena, da joj se ргоМцје rok do 12. febru­ ara za njene primjedbe na uslove mi- j rovnog ugovora. Prestolonasljednik Alcksanđer ozdra­ Bivši grčki kralj izjavio je uredniku ! vio' je od lake influence, od kuje je bo- , »Matlna« me.u ostalim i to. da sadanji , lovao. Prekjučer je primio u audijencivladin sistem u Grčkoj nije ni demokra- ! ciju Ljubu Davidovića i Pavla Marintičan ni pravedan. Naglasio je da je pod I kovića. tim sistemom usmrćeno preko 3000 ‘ Sadašnji maršal dvora ministar Baosoba. lugdžtć postaviće se našim poslanikom ■ Mađari za Habsburga. Kako javlja­ u Washingtonu. ju listovi, pokušao je zapovjednik FridSvi pariški listovi donose tekst jugo- , rich puč, po kojem bi se nadvojvoda slavenskog odgovora na ultimatum. Josip imao postaviti guvernerom ili čak Pariška štampa piše vrlo povoljno po kraljem. To ne bi bilo u interesu zem­ našu državu. lje, premda je nadvojvoda simpatičan Mađarima, ali jer je Habsburgovac, do­ Vrhovno je vijeće na posljednjoj sjed­ šlo bi do novih nesporazumaka sa annici zaključilo priznati Besarabiji pra­ tantom. 0 toj stvari treba da odluči na­ Iz blagajničkog izvješća vadimo sli­ vo, da se pridruži Rumunjskoj. rodna skupština. jedeće: Početno stanje blagajne 31. de­ Horthi je silom spriječio pokušaj mi- i cembra 1918. bilo je K 34.838.65. Od Nova francuska vlada. Francuski je : nistra vojnog Fridriccha, da nadvojvo­ ministar finansija izjavio, da će ovog članarine je ubrato K 29.303.—, od zepetka odgovoriti na interpelaciju glede । du Josipa proglasi za guvernera, a za- ! ćata K 43.346.—, od vasijeta K 6747.—, padanja kurza francuskih franaka. Iza I tim kralja Mađarske. od dobrovoljnih priloga K 124.742.74, od toga je raspravljala komora o općim ! Rumunjski ministar predsjednik, oti- i otplaćenih zajmova K 77.750.—. ukup­ smjernicama vladine politike i o sasta- , šao je u London, gdje će điskutovati sa no K 316.727.39. Izdatak: Redovite pot­ vii Millerandova ministarstva. britanskim ministrima o pitanju mira i [ pore K 51.387.—, izvanredne K 36.960 — Ministar predsjednik Millerand je iz- ' položaju Rumunije. zećat K 7.574.—, plaća pisara i inkasan,ta K 5.950.—, podijeljeni zajmovi K 'javio, da nije dosta samo komora, ko­ »E’ honimo Libre« predlaže da savez 119.195_ te drugih izdataka 10.862.15 ja ima volju da radi, nego treba da i , naroda ustanovi svoje sudište u Haagu K. Dakle gotovina u društvenoj bla­ vlada uživa nepovredivi autoritet. Ko­ i da se tamo sudi Vilimu II. Na ovaj bi gajni iskazuje se sa K 84.799.24 i u zaj­ mora mora 'izjaviti, rekao je, da li ima- I se način izbjeglo svim poteškoćama ko­ de povjerenje u vladu i u njega kao mi- I je su skopčane sa pitanjem o izručenju 1 movima K 41.455.—. nistra predsjednika. On se nije namjebivšeg cara. Srvha je ruštva »Merhamet« ublažerice obazirao na političke skupine kad nje nevolje među sirotinjom, nevolj­ Đenikin je potukao boljševičke odrede je sastavljao ministarstvo, već je iza- ; nom i nemoćnom, te suzbijanje prosjabrao saradnike koji će znati raditi i I koji su kod Nahićeva prešli Don i bili čenja <u gradu Sarajevu, što mu je za -koji će se tome posvetiti svio svojim i se uputili na Batajks. Dio je kolone usilama. To traži također i javnost či- 1 niišten, a dio bačen preko rijeke. Ostali kratko vrijeme potpuno uspjelo. Kad se malo zadubimo u gornje cifre, mo­ zarobljeni. Njihov broj je velik ali tave zemlje. Ministar .predsjednik je \ su ■ ramo sa oduševljenjem priznati vrijed­ nije zaključen. Zaplijenjeno je 12 nadalje izjavio, da stoji na raspolaga- j još 1 nom odboru zamjeran rad, ali sa bo­ nje i vanjskoj komisiji i da .će joj sva i topova i 83 mitraljeza. lom u duši konstatujemo, da se mnogi potrebna razjašnjenja. Što se tiče fi- i Kina proti boljševicima. Ruska agen­ ne odaziva svojoj dužnosti. Velike ove nansijske i gospodarske obnove, stupi- i <cija javlja iz carigradskih diplomatskih j cifre »Merhamctove« potječu skoro od će vlada o dodir sa saveznicima Fran- i 1krugova, da se je Mongolija obratila 1 cuske. ’ iliKini sa molbom, da je uzme pod svoj ' jednih te istih osoba, od velikih dobrot­ vora sarajevske sirotinje. »Merhamet« protektorat i da je na taj način zaštiti J NaglaSiijc dalje tvrdu volju vlade, da t bi trebao da ima bar hiljadu dobrotvo­ uspije kod provedbe versailleskog ugo- i <od boljševika. Dekret kineske vlade ob- : ra. a isto toliko utemeljitelja, dočim bi da je Mongolija pod zaštitom vora o mini i zahtijeva od Njemačke i javijuše i trebao bar 5.000 članova prinosnika. ispunjenje svih obaveza (Odobravanje), i IKine i da su anulirani raniji sporazumi Govorio je nadalje o solidarnosti iz- I ssa Rusijom. Gajret braćo! nasilnog riješenja jadranskog pitanja. Za tili čas skupljeno je u ovu svrhu sto hiljada kruna«. FELJTON. A Hifzi Bjelevac Rene Logotetides. Strani 3 Сг»«на „ПРАВДА* PRAVDA' iiy( 117 Broj (28) 1 Ihsana obuzimao osjećaj davno prošle ljubavi osjećaj koji je sve jasnije govorio o prošlosti, sve jače isticao I slikao svaku sitnicu, koje prije nisu značile ništa. Rene podigne glavu, uzdahne pridušeno, kao kad se »dlučujemo o jednom teškom koraku i reče: »lhsanbey, ja ne mogu više sebe zavaravati. Nisam kadra trpiti, ni snositi ono što sam sebi od­ redila. Javila se je u mćni slabost i ta će me ili uništiti, ili usrećiti. . . « Ihsan je pogleda i razumivši je šta je htjela reći odgovori Reni: — Niste sami trpili... « »Ja sam trpila mnogo, jer sam htjela istrgnuti iz svog srca— srce, iz duše — dušu. .. Htjela sam zatomiti u sebi ono što me je pokretalo, što mi je život davalo, što tpe je snažilo..._ Četiri godine žiila sam u samoza^ji i nikom se nisam potužila, nisam povjerila-,, Kad je došlo pitanje, ko Tursku, naš prijatelj dr. Perikles poglee i kao da je htio reći: tamo je on.. Ja sam ga razumila i on je pročitao iz moga pog­ leda moju želju. Odbor je zaključio da ja pođem. Rene ušuti. Ihsanu se učinilo kao da ga je ne­ što iz zadnjih Reninih riječi ubolo u srce. Ona ne može da lazluči mladogrčku ideja od srca, pomisli Ihsan u sebi, pa će Reni: — Mi smo se opet sreli u životu. . Ono što sam naslućivao odlazeći iz Grčke, dogodilo se je. No danas bojim se Rene, da nas ideja ne može vi­ še vezati. Nešto je jače i silnije i od same države, od domovine, od svijesti što je u nama: — što je u meni ... Rene ga pogleda svojim velikim očima i reče: »Mene je' to mučilo. Ja sam pomišljala na sve, pa sam koliko puta bila odredila poći za glasom srca i ostaviti narod, domovinu — odmetnuti se. Predati se životu i u njemu se izgubiti. Pa na kon­ cu htjela sam i bez pomisli na ljubav baciti se u svijet i slijediti svoje drugarice. No do odluke nije došlo, jer sam i previše bila upletena u našu stvar. Osim toga i moje zvanje utjecalo je. Do danas sam izdržala kušnju. Ja- ne tražim danas nikakvih žrta-va, jer nemam prava na prošlost JMaš zadnji rasta­ nak u bolnici oduzeo mi je to pravo, jer je vaše srce pripadalo drugoj. Ja sam to još onda osjotila, onog časa, kada je moje srce pripadalo samo Vama...« — Krivo me sudite, Rene. Ja sam onoga časa mnogo žrtvovao i uvjeravam Vas, da sam ostavlja­ jući Grčku mislio samo na jednu — i nećete me ! danas krivo shvatiti, ako vam priznam otvoreno...« »Da ste mislili o Neri? — upita Rene uste­ žući dah. — Ne. Mislio sam o Vama.. . Rene spusti glavu na ruku i ušuti. U njezino: duši oživila još jednom slika mladosti na kojoj jo rana zora slikala živim kistom svoga ruja jedno nezaboravljeno jutro sreće. Ihsan ustane i priđe k njoj. Ona se i ne ma' kne. On se je još čas borio — još jedan čas poja­ vila se pred njim Ifeta, još jednom pomislio na svo­ je »baveze i spustio ruku na Reninu glavu: Ona ga je pogledala suznim očima, dugo, žar­ ko i čeznutljivo. »Rene! — progovori Ihsan meko — Rene, daj mi ruku, da spojimo mladost i prošlost sa sadaš­ njosti! . . « U njezinim očima zasja radost i sreća. Ovaj : intimni naglasak ukloni ukočenost među njima i I Rene mu pruži Ruku: — Uz uvjet, da ćeš ostati prijatelj grčkog : naroda? Ihsan joj stisne ruku, a ona ga privuče k sebi. Žarki poljubac sjedinio jc ponovno dvije žarke 1 ljubavi i oživio prošlost i mladost, ali u isti čas i izdao dvije ideje (Nastaviće se). �Страиа 4. Strana i iznos u krunama. Zamjena se vr- | j ši na taj nač.n, što se za određenu ko­ ličinu krunskih novčanica Austro-Ugar ske Banke daje ista količina krunskih jedinica u novčanicama' Narodne Ban- | [ ke kraljevstva SHS, odnosno četiriputa I manja količina dinarskih jedinica. § 2. U zamjenu za krunsko-dinarske | I ! dovčanice Narodne Banke kraljevstva : I SHS primaće se krunske novčanice A- j ■ ustro-ugarske Banke, koje su uredno markirane u smislu pravilnika. Pri­ maće se u zamjenu i one novčanice, I koje imaju inarkfcu, a preko koje I nije udaren žig ustanove koja i je vršila markiranje. Prilikom, zamjene ne će se ispitivati žig, koji jo na nov| čauiu, bio, jer za važnost novčanice gubitak markice ima iste posljedice kao j i gubitak same novčanice. Prema to­ i me г.е će se primati u zamjenu ni jedna . novčanica, na kojoj nema ma rk i c e, ma da se na žigu na novčanici može vidjeti da je markica docnije ot­ pala. (§ 3. nije saopćen). Težaci i malograđani su naša najjača § 4. Markica na novčanici treba da snaga, pa ih ne smijemo ostaviti bez odgovara vrijednosti novčanice. Ako je obavještenja, pouke i upute u današ- ; na novčanica zalijepljena markica ma­ njem ozbiljnom vremenu. Izgrađujemo nje vrijednosti, smatraše kao da je nenovu, mladu svoju državu koja toliko markirana, ako je markica veće vri­ leži na srcu i nama muslimanima. Ni jednosti or.ua će se novčanica primati jedan naš čovjek ne smije da ostane u zamjenu. ■ bez rada i bez sudjelovanja ,u borbi za § 5. Novčanice, koje su bijele s jedne našu što ljepšu budućnost. Za to će sko­ strane ne će se primati u zamjenu ma rih dana izlaziti i naše težačke bile i markirane. glasilo, da svojim štivom unese ra­ § 6. Oštećene markirane novčanice, zumijevanja i života u našoj masi. na kojima nedostaje najviše jedna čet­ Stavljamo na srce svima našim pri- I vrtina primaće se u zamjenu u pu­ Jateljma širom domovine, da ne žabo- ' nom svom iznosu, samo ako rave prikupiti pretplatu medu našim te­ markica nije oštećena. Nov» žacima i malograđanina za njihov list. 1 čamce, na kojima ne dostaje više od Pretplata Iznosi na godinu 20 K a na jedne četvrtine Hl na kojima ne dosta­ pola godine 12 K, a šalje se na adresu; je do prilijepljene markice, ne će se »Radnom Odboru J. M. 0. u Sarajevu zamjenjivati krunsko-dinarskim novca- I sa napomenom: Pretplata za »Pouku«. nicama. Š 7. Zamjena krunskh novčanica tra­ Sreća da bude lijepa, te da ljepo­ je 30 dana. Poslije ovoga roka nikome tom svojom poluči uspjeh u društve­ se ne će zamjenjivati novčanice Au­ nom i obiteljskom životu. Zgdesiti će strougarske Banke za nove krunsko-disvaku ženu uporabom Fellerove Elsanarske novčanice. pomade za lice i kožu. Ova pomada § 8. Vlasti koje vrše zamjenu, poodstranjuje sunčane i druge pjege, kož­ ne nečistoće, sujedice, bubuljice. Čini zvaće publiku, da radi uprošćenja ma­ kožu mekom, nježnom i rumenom. nipulacije prigodom zamjene po moguć­ Tisuće i i tisuće gospođa upotrebljuju nosti podnesu na zamjenu okrugle izje s najvećim uspjehom. Nu ne valja пое krunskih novčnica. Na .ime ostat­ se latiti škodljivih sredstava, naručite ka pojedincima se po potrebi mogu da­ stoga samo pravu zaštitnu pomadu vati i krunske novčanice Austro-Ugar»Elsa« lončić ža 6 kruna. Jača vrsta ske Banke od 10, 2 i jedne krune, koje i kruna. Dobiva se samo kod ljekar­ će se docnije također povući iz opti­ nika Eugena V. Fellera, Stubica donja caja. Elsatrg br. 310 (Hrvatska/ 184 § 9. Vlasti koje vrše zamjenu mogu na zahtjev pojedinaca primiti od njih Trpite li od reumatizma ili od uloga? i novčanice od 10, 2 i jedne krune i Mazanje Fellerovim pravim Elsafludom zamjenjivati Љ krunsko-dinarskim nov­ pravo je dobročinstvo! 6 dvostrukih ili čanicama, ako im zamjena ovih sitnih 2 veEke specijalne boce 27 kruna. kruitskiv novčanica ne bi stvorila veće Trebate li blago, pouzdano terajuće teškoće oko -obračuna. sredstvo? Fellerove prave Nlsapilule vr­ § 10. Kako Narodna Banka kraljev­ še svoju dužnost! 6 kutija 12 kruna. stva SHS još nije organizovala svoje Zagorski sok za prsa i kašalj 1 boca 5 filijale u isvim krajevima (kraljevstva), kruna. Švedske želučane kapljice 1 ve­ da bi preko njih mogla krunske novlika boca 12 kruna. Omot i poštarina čaniice Austro-Ugarske Banke zamje­ posebno, ali što jeftinije. Eugen V. Felnjivati svojim krunsko-diranskim nov­ ler, Stubica donja, Elaatrt br. 310. Hr­ čanicama i kako su državni organi pri­ vatska. likom markiranja stekli is-kustvo, koje im može koristiti u ovom poslu, po­ Samo 5 časaka dostaje često, da vlačenje krunskih novčanica Austro-U- j si čovjek napravi neprocjenjenu šte­ garske Banke i puštanje u opticaj no­ tu, zato treb da vam ide sat točno vih krunsko-di’narsk'h novčanica izvr- j na minutu, llustrovani cijenik, koji mažete tražiti samo od tvrtke H. šiće na molbu Narodne Banke, država I Suttner, (Ljubljan br. 706. po­ preko svojih organa za račun bankin. j savjetuje Vas glede zbilja dobr h sa­ 5 11. Zamjenu krunskih novčanica za 1 tova specijalne marke 1KO» iz vlas­ krunsko-dmarske vršiće u Srbiji i Cr- I tite tvornice u Švicarskoj, pa i inih noj Gori okružne i sreske finansijske udobrih žepnih »atova, narukvica sa prave. U Beogradu će zamjenu vršiti satom svijetlenih, te zidnih lateva, i zavodi, koje odredi ministar finansilanaca, prstena, narukvica, naušnica, ja. Docnije će -se odrediti organi, -koji jedala, darova za krštenje i svetu po­ će vršiti zamjenu na ostaloj teritoriji tvrdu, te svu ostalu zlatnu i srebrenu kraljevstva. robu. Ali i drugih potrepština kao na § 12. Vlast koja vrši zamjenu, dužna pr. škare, noževe, britve, doze za ci­ ie uvjeriti se da li je novčanica marki­ garete i smotke, diamante za rezanje rana markicom, koja je bila za marki­ stakla, nažigaće i novčarke kupujete ranje kruna u našem kraljevstvu, a ne dobro, te uz umjerene cijene kod tvtke nekom đruzom markom (poštanskom H. Suttner. Ljubljana br. 706. ili taksenom markom ili kakovom oz­ nakom, koja je slična таткјсј za markiranje kruna) kao i o tome, da mar­ kica nije falsifikovana. Sto«a će svaka ustanova prije početka zamjene izdvo­ jiti nekoliko markiranih novčanSca i da­ ti ih službenicima određenim da vrše Službeni pravilnik o povlačenju krun­ zamjenu, da na njima dobro prouče skih novčanica. tzeled markice, kako bi docniije mogli § 1. Na cijeloj teritoriji kraljevstva SHS poznati eventualno podnesene novča­ nice sa falsffiikovanlilm marklicama. povlače se iz opticaja markirane novčanice Auistro-Ugarrke Bar^e i za­ 5 13. Od lica koja su bolesna ili dirurltm i ikv.im važnim uzrokom sprijemjenjuju se krunsko-dinarskim novča­ nicama kraljevstva SHS, na ikojima je čerc ia pristupe vlasti koja vrši zas jedne i s duge strane označen iznos miei.n novčanica, dužan je opštinski u dinarima i četiri puta toliki sud, da primi na revers krunske nov­ Na protesnoj sh'mštiui sarajevskih skih građana što -e 4. o. mj. ccržana u auli gradske vHećijtce donošena je ova rezolucija: Građanstvo grada Sa­ rajeva, sakupljeno na današnjem zbona protestvuje protiv ultimatuma Vr­ hovnog Savjeta u Parizu, kojim se kr­ ši po predsjedniku Vilsonu proklamovaiio, a krvlju savezničkih, a i naših boraca, posvećeno načelo prava narod>:os samoodređenja, te moh ministarstvo, da se odlučno odupre imperijali­ stičkim težnjama talijanske vlade, koja ide za tim, da raskomada jugoslavenski teritoriji te onemogući našem narodu ekonomski razvitak i političku nezavisnost. Građanstvo traži nadalje, da se naSa vlada zauzme za onaj dio našega naroda, koji će možda doći pod talijanski imperij, da dobije isto onakvu autonomiju, kakvu traže Talijani za svoje suplemenjake u našoj državi. BosanskoJierccgovačke matere dijele bo­ love hiljada naših zarobljenih matera. Gospodarstvo Odgovora! aredaik: M. S»dž»ka Број 116 Br«j „ЛРА8ДА* — „PRAVDA* čanice, da ili zamijeni za račun tih li­ ca kod nadležne ustanove i da im po tom preda primljene krunsko-dinarske novčanice. U slučaju potrebe predstav­ nici opštinske vlasti otići će u stan po­ jedinaca, da prime ili predadu novča­ nice. Odgovorni su računopolagači pre­ ma dlržavi za primljene krunsto-dinarske novčanice, toje mogu opravdati je­ dino odgovarajućim iznosom povučetuh krunskih novčanica.(§ 14. nije saopćen)'. § 15. Primljene krunske novčanice pakovaće se u pakete ii to tako da 100 komada jedne vrste novčanica dođu u jedan paket i da se na svakom paketu v;dno potpiše onaj, koji je novčanice 5zbrojao. 10 takvih paketa spakovaće se u svežnje, od koiil svaki mora biti za­ pečaćen. § 16. Svaka -ustanova, koja vrši za­ mjenu novčanica, slaće svakog dana telegrafski izvještaj generalnom inspek­ toratu ministarstva finansija o iznosu zamijenjenih novčanica toga dana. § 17. Okružne i sreske finansijske uprave staraće se da činovnici i pomoćno osoblje koji rade na zamjeni novča­ nica, budu na poslu punih 7 časova dne- | vito i da prema publici pokazuju predusretljivost. Tajništvo Pučke Stranke u Zagrebu poslalo je ministru Veljkoviću brzojav i protiv naumljene izmjene kruna, čime bi bio narod oštećen i što bi značilo po njega pravu gospodarsku katastro­ fu. Traži, da se izmjena sistera • d'a s« pltaiie uređenja valute iznese pred parlamenat. Š Š Ministar finansija izjavio je d« smo dosada primili iz Pariza l‘/i mitiardu državnih dinara, a 500 mil. se nalazi na. putu u Beograd. Ova količina ć« b'ti dovoljna, da zamijeni 8 miljardi kru­ na. Zamjena će se početi sa krunskim novčanicama od 1000 i 100 dinar«. Sav izvoz i snabdijevanje pasivnih krajeva i gradova prenijeće se u držav­ ne ruke tako, da sva dobit im* doći državnoj kasi. Pmkt uredništvo. Piscu članka „Više umjerenosti4*. Ža» nam je da ste ono dragocjenog vreme­ na, ali ni uz najbolja roja ne mvž«nio đsaijeti jer AH-Šerif broj 375. no aailažajo da se njegovo pisanje tretira eabiljno. On no može nege eamo ispod crte. Ueslalom bilanca ruda đoeadaaje rak. nprave. ito će je objaviti nevi saberski edbor — kad tačno pregleda račune i poslovanje g. Arnautevića oboriee a prah sva Ali-fterifova hvalisanja, kao i o će objasniti i usroko, radi kojih jok nema aakljužnog računa sa godina 1917. i 1918. a kamo li makar približan pre­ gled gospodarenja u godini 1919. Radi toga se mi, — mi iepod erte — ке oevrdomo ва ожо hvalisanje. Mahsus selam! Oglas. Agenturna i komisionalna poslovnica SULEJMANA MULIĆA, Zagreb Vi­ nogradska cesta 17. posreduje kod kupnje i prodaje svakovrsne kože za trgovce i obućare, nabavlja obućarima kožu uz vrlo malu proviziju. Kupuje Kupuje goveđu, teleću, koziju i ovčiju sirovu kožu, te plaća najbolje dnev­ ne cijene. Kod upita umoljava se priložiti mar­ ku za odgovor. 1—5 VOJNA NABAVA. Na osnovi naređenja Komandanta II. Armijske Oblasti E Nr. 16574 od 31. de­ cembra 1919. godine, a u cilju nabave sena i slame, potrebne garnizonu Sa­ rajevskom za do nove letine 1920. go­ dine, održaće se direktne pogodbe na dan 5. februara 1920. godine, u kance­ lariji Intendantura Bosanske divizijske oblasti u Sarajevu, u ulici Terezija br. 1. (Pozivaju se zainteresovana lica, koja imaju sena i slamu na prodaju, d'a izvo­ le doći određenoga dana i u određeno vreme, radi učestvovanja u zaključi­ vanju ovih pogodaba. Pogodbe će se zaključivati za veće i manje količine. Kaucija se polaže na dan pogodbe 10% odi vrednosti zaključene pogodbe u gotovom novcu ili državnim i drža­ vom garantiranim hartijama. E Nr. 1126. Iz kancelarije Intendan­ ture Bosanske Divizijske Oblasti u Sa­ rajevu 24. januara 1920. godine. OOOOOOOOO^OOO Sira Travničfcof iVliHćhog Razašilje po najnižim dnevnim cijenama Kotarski šeriatski sud u Saraje­ vu, daje na znanje, da je radi izlučenja sulus-vasijeta umrle H. Zulejhe Henda iz Sarajeva, na predlog njezi­ nih našljednika i vasi-muhtara, odre­ dio dragovoljno javnom dražbom pro­ dati nepokretnine umrlog Ahmedage Hende sina umrlog Ibrahimage iz Sa­ rajeva, što su upisane u A 1 gr. uL broj Llll/160 kat. opć. Sarajevo i to samo kat. čest, broj 412 vrt Bara mirie u površini od 273 m na kojoj je sagrađena solidna kuća u Mašića uli­ ci, s oglasnom cijenom od 80.000 K. Za dražbu, koja će biti kod ovog suda u sobi broj 8 određuje se rok u četvrtak dana 18. marta 1920. u 10 sati do podne. Na ovom će se ro­ ku prodavati te nepokretnine uz spo­ razum našljednika i vasi-muhtara za najveću ponudu, ali ne ispod oglasne cijene. Uslovi dražbe i isprave, što se tiču spomenutih nepokretnina mogu se razgledati kod ovog suda za vrijeme uredovnih sati. Kotarski šeriatski sud U Sarajevu dne 26. januara 1920. Kafana ,,Jiildis“ Sarajevo. Od danas sam preu­ zeo Kafanu „Jildis'na Bistriku. Kafanu sam uredio najlje­ pše, snabdio svim novinama, a poslu­ ga je uredna. Cije­ ne umjerene. Za što veći posjet moli u kacama (bačvama) teškim 50-60 kilograma MARKO ALAUPOVIĆ U TRAVNIKU. ooooooooooooo kafedžija Ahmed Ćećo (zvjer/di) lisica, kuna, tvorića, zečeva i t. d. kupuj e uz najveće dnev ciiene veletrgovina sirovih koža Oskar Frohlich, Karlovac, [Hrvatska). Brzojavi: FELARIA, Vlasnik: Centralni Odbor »X M. 0.« Telefon 55 ^tamoaril* D. 4 A, Kl � https://kolekcije.nub.ba/files/original/38e3dd7c83db22b434b2f6b1c5ac1074.pdf ab043609e8e37b9b81ee5ce3b7589e5c PDF Text Text Poštarina u gotovom plaćena. РОЈШ!№ BROJ 39 Н i L Е R A kiazi subotom, utorkom i četvrtkom. IMs гиМтш odbor. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСПИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 13 (118) Pret lata godišnje 80kru­ na, na pola godine 40 kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. Čekovni račun pošt štedionice Ш9. Sarajevo, subota 7. februara 1920. HG. ćžumadil-evvela 1338.) Potreba uređenja islamske vjeronaučke obuke u srednjim školama.) naučka obuka, koju bi uz metodički uredenc vjeronaučke knjige davali za □vaj teški poziv posve spremni nastav­ nici. To bi morali biti nastavnici koji bi svoju spremu htjeli i zna li upo­ trijebiti u smislu gore iznešenih zahtje­ va. Ovo moradoli naglasti jer je bolno iskustvo pokazalo, da sprema bez vo­ lje i poleta nije nikako dovoljna da po­ stigne željene uspjehe. Iako pak stvari izgledaju u ovom po­ gledu još i danas i kako su izgledale za nedavno završenog mog đakovanja mi­ slim da su onom, ko se interesirao do­ bro .poznate i a'ko ne u onaiko jadnom stanju kako sam ih ja kao đak vidio. Makar da sam dolazeći u srednju školu živo želio, da se na izveru 'upo­ znamo s uzvišenim Islamom, bila je to i ostala tek pusta želja. Krivnjom i nebrigom najviše naše vjerske vlasti — Ržjaset-ilmijje — postavljen je bio n. pr. na zavod, što sam ga ja poha­ đao jedan čovjek, koji ne samo što nije imao za postavljeno zvanje apsolutno nikakove spreme, nego je po svojim moralnim ’kvalitetinia bio po odgoj po­ vjerene mu mladeži vrlo opasan. Osim nekih časnih iznimaka u većini sluča­ jeva su dosad na srednje škole po­ Morao sam naglasiti da znaju »mno­ stavljana cvatova lica za odgoj naše gi«, jer je žalostan fakat, da medu po­ mladeži. Koje onda čudo, da su od stra­ zvanim ima i takovih, koji ne vide kak­ ne naših inteligenata mogući onakovi voj katastrofi idemo u susret, ako bu­ ispadi, koji su sivima predobro poznati. demo skirštenih ruku i s dosadanjom aNe bude li se naša Rijaseti-ilmijja za­ patijam gledali, da se prlike razvijaju jedno sa svim našim vjerskim 'intelek­ na način, 'koji koči naš zdravi razvitak. tualcima smjesta i najozbiljnije dala na Bdlesnim pojavama, što ih naročito proučavanje i svrsishodno uređenje ou zadnje doba opažamo među i onako oskudnom našom inteligencijom imamo i vog vrlo važnog pitanja, doživjećemo ii mnogo gorih ispada i razočaranja. tražiti korijena u našoj nebrizi, da toj Naći će se koid nas još megalomana, našoj mladeži dademo putem naših ukao što ie to jedan naš profesor — čevnih zavoda ono, čime bi ih zaštitili »odgojitelj«, koji će za volju »modernog« od pogubnih utjecaja, prema kojima su šešira žrtvovati, da se dobar procenat dosada bili posve nesposobni se odupru. naših roditelja još više odaleči od ško­ Ne upuštajući: se na ovom mjestu u le; naći će se još nadobudnih mladića, ispitivanje nedaća, koje u ovom pogle­ koji će zaneseni nimalo zavidnim po­ du terete naše roditelje, mekjtebe i os­ ložajem žene na zapadu —praviti lude novne škole, pcfcušaou da kao bivši ispade za otkrivanje naših žena s na­ srednjoškolac prikazem, kakio je nesremjerom, da ih time »usrećimo« i »os­ denost islamske vjeronaučke obuke u lobodimo«. srednjim školama baš onaj glavni (uz­ Makar da sam ovdje iznio samo u rok lifenovanju inteligencije, koja pri krupnim crtama nedaće, koje nas zbog prvom svom nastupu u širokim na­ nesređenosti gornjeg pitanja taru, uvje­ rodnim masama izgubi s njom svaki ren sam potpuno, da će se naša Rijakontinuitet. seti-ilmijja smjesta dati na proučavanje Žalostan, ali istiniti fakat, da većina i što prešnije zdravo uređenje ovog naše djece dolazi u srednju školu s go­ gorućeg našeg pitanja. tovo nitokovim odgojem, bio bi za po­ Osjećaj dužnosti .i odgovornosti pred zvane dovoljan razlog, koji bi im im­ zaostalim našim narodom nalaže nam, perativno nalagao, da metodički Ure­ da ovom važnom pitanju posvetimo đenom vjeronaučkam obukom nado­ dostojnu pažnju i ozbiljnim ga tretira­ mjeste nedostatke mekjteba i osnovne njem pomaknemo s dosadašnje mrtve Škole. Osam u srednjoj školi probavlja­ točke. Diskusiju o uređenju same onih godina bi iuz sistematsku vjeronabuke bi svakako morali da otvore spoučku obuku potpuno dostajalo, da se ■sobniji naši srednjoškolski vjeroučitelji našem mladiću uz postignuće svjetov­ što ja od njih svakako i očekujem. no naobrazbe i vječnim vjerskim Isti­ U to ime: Bil-ha<jr! nama oplemeni duša i srce; da mu se ----------Jedan akademičar. predoči, tako je baš zdravo shvaćeni •) Rado donosimo ovaj glas iz re­ dova naših zagrebačkih sveučilištara­ Islam onaj uzaludno na drugoj -strani ca i otvaramo stupce diskusiji ovog traženi fdktor, kojim je uvjetovan zdra­ važnog pitanja u uvjerenju, da će ovaj vi razvitak i boba budućnost islamskog poziv odlckiuiti u srcima svih pozva­ jašeg naroda. Posve je rajzumljinih. Veseli nas, da ovu stvar potiče baš o neophodno nužne rezuljedan akademičar i molimo ga da na­ Uredništvo. taj samo onakova vjero- i stavi. SvrAa posljedica ima svoj uzrok. Po­ lazeći od ove istine i tražeći uzrok da­ našnjem jazu između većeg dijela naše inteligencije i širokih masa naroda, uočićemo ovaj jaz kao posljedicu više ■uzroka. Zastupajući; mišljenje, da je po trebao prije nego potražimo lijeka ne­ kom zlu, ispitati prave uzroke koti su zlo roalSl a ne tražiti ih svugdje samo ne na pravom mjestu, ne ću pretjerati ako ustvrdim, da jedan od glavnih uz­ roka otuđivanju i separisanju našeg inteligenta od njegove mase imamo tra­ žiti u bijednom stanju svih onih naših institucija, u kojima bi on trebao da steče jedan) zaokružen odgoj, koji bi mu diktovao malo više ljubavi i pra­ vog rada za svoj zaostali narod. Uvjeren sam da su i mnogi od pozvanih svjesni uzroka naših nedaća, nu radi većini prirođene indolencite i rnaioidiušja traže svemu zlu objašnjenje u »kijametskim alametima«. Znaju mnogi od1 njih, da bi konstatacija pravih uz­ roka svega našeg zla imperativno baš njima nalagala, da razviju stostrukom energijom intenzivan rad, kojim bi je­ dino mogli zlu, što nas sviju tišti — naći radtikalnog lijeka. Gorima ii. Sarajevo, 6. februara. ■ čin, da Je uklonjen P r o t i ć i — \ P r i b i ć e v i i. Govori se da ćc se Protiču povjeriti | I predsjedništvo ustavotvornog odbora, ■ a Pribićeviću jedno drugo ministarstvo. VEsnić je pozvan brzojavno u Beograd, što' se dovađa u savez sa sastavom koncentracionog kabineta. Sooial.ste su vrlo neraspoloženi. Za slučaj, da Karošcc ude u vladu, oni će se povući Glavni kandidati Narodnog Kluba su dr. Drinković i dr. Lorković. Svi politički klubovi imaju svoje dnev­ ne sjednice. U slučaju, da se sastavi koncentra­ cioni kabinet, parlamenat će se sazvati 15. februara. Nakon što parlamenat ra­ spravi jadransko pitanje i izborni red, što bi moglo potrajati mjesec dana, rasipisaće se izbori«. Od koga je, dobro je! Demokratska je vlada na umoru. Nijesu joj pcmogđi rnkafcvi trikovi i Regent je danas na visini svoje zadaće, pa o&reće leda svojini dosadanjim stubovima i hoće — koncentraciju narod­ nih sila. Sirota presbiro mora da do­ ne e i ovaCci izvještaj: »Kabinetska kri­ za sazrijeva. Regent je predao g. Pavloiviću vlastoručno Pismo, u kotom se ističe velifc historijski momenat koji proživljava' naša država. U pismu se apelira na sve političke grupe, da porade ciko sagla.- nost: i sloge. Ujedno je ovlašten Pavkjvić,-da kao »homo regius« pregovara o sastavu koncentra­ cionog kabineta. Pavlović je u četvrtak kenferisao sa svim šefpMma političkih stranaka. Opće je-mišUenjc, da- ćc us­ pjeti sa svojem misijom. Izgleda da su prebrođene glavne zapreke na taj na­ Jedna držana opasnost na vldihu/) I ; I [ I I i i ! i i bijaše i lažno i nemoralno: dobrovolja­ iPtide -nekoliko dana održao se u Sa­ čke pitanje je zajedničko nama svi-m-a rajevu zbor »Saveza dobrovoljaca« iz i nesavjesno je davati mu je­ Bosne i Hercegovine, na kome su de­ legati iz pedeset i četiri sreza donijeli dan pravac, koji i d a)n a s ve­ ćina dobrovoljaca ne -želi. jednu čak i za naše današnje .prilike Dobrovoljci su braća sviju nas, sinovi vecma nezgodnu rezoluciju. Naučeni da u toime »Savezu« vidimo I ove zemlje i država kao takova mora pređs:avnil<e jedne privredr.^ Organi!- ; da se brine o njilovim Oipravdanim zacije, mi se veoma iznenadismo vide- ; /uihijevima. Ali »demokrati« i s tim, kao ći jednu gotovu političku grupu, j i svam drugim, vode jednu sramnu, be­ koća jednim energičnim tonom zahtSje- | zočnu trgovinu. Prođite ulicama beogradskim i ako va i' traži ništa manje do li pravio, da i se pored brige za materijalnim obezbi- , imate imalo osjećaja, zaplakaćete vide­ jedenjem svojih članova, može da pa- I ći naše invalide kako pružaju muku i ča i u unutrašnje uređenje države, vr- j suznim očima prose: »Udeli, druže!« Zar se ne može tim jadnicima, toj na­ ši kontrolu nad državnim organima i, ko zna, ponovi u Bosni ono teško sta-J šoj čestitoj braći dati mogućnost, da nje, u 'kome se nalazila zavjerenička j sebe spasu poniženja, a nama da ne tjeraju rumen u lice?! A ko vodi bri­ Srbija. Kako inače ima da se shvati ona tač- j gu o jarino-i siročadi i udovicama pogi­ nulih naših junaka?! Ko vodi o tome ka rezolucije, gdje se traži da se od privatnih lica pokupi oružje i da I računa, da djeca najboljih sinova naše isključivo dobrovoljcima?!.. ' kraljevine ne ginu od gladi, ne propaKo će da -rasprši našu sumnju, da je I dfju u nemaštini i ne valjaju se u kalu čitav pokret — nama nekad tako sim- j pokvareno naše sredine?! Jest, ali in-patičan -- zaplivao u »(demokratske« j vafidfi su nemoćni i ne mogu da rade vode, -kad predsjednik vlade o. бо!а. | u k-orist »demokrata« ono, što oni oid s nevinim licem jednog anđela, prihva­ jsojedfnth zavedenih boljševika — dobrovoljaca očekuju! Slabašni glasići ća en bioc sve te «zahtjeve«°!... Ko. je putovao Bosnom u svrhu or- i jadne siročadi ne mogu da ganu »de­ ganizadje naše stranke, susretao je u- | mokratska« srca, jer to još nisu izbor­ vijek neobično žučne oružane do- - ni giaso-vi i ne prestavljaju izborne ku­ brovoijce, kako sa šačicom svojih pri- I glice! Eto, što je nemoralno: pretpo­ stavljati da će »demokrate, narodnim šipetlja nastoje da omet naše zboro­ miftonima moći da potkupe o-ne koji bi­ ve. Duša valja, oni prav, borci sa so­ jahu najbolji među nama! Zar to nije i lunske fronte, paćenici za naše oslobo­ Stidno i tužno u isto vrijeme?! đenje, bili su uz nas, ne tražeći đ a Neka se iz državnih kasa daje svi­ prodaju ■ .-eskim načelnicima svoje uvjerenje. Jasno je kao dan, da pakle • ma koji zaslužuju pomoć bez razlike na partijsku pripadnost i nek se držav­ na namjera »demokrati। :de_za tini, na imnvina nc zloupotrebljuje na stva­ da prilooije Јмг e za se i da, naoružavš. : li. vrše teror nad o- | ranje s.trainačkih pri. taša i agitatora. bezoružanim našim seoskim svijetom : To je i pravo i pošteno. — u svojta korist! Mi znatno naše dobrovoljce u Bosni: Da vidimo istoriiat samog ©okreta! l i oni nas i mi njih! Znaju oni da smo Zanemareni od iste »demokratske.: vla- j mi muku mučili sa sreskim načelnici­ de u pravednim svojim zahtjevima, tmi i ma« tražeći da sc ona sto!«, koju su su, da poboljšaju svoje stanje i da o- i demokrat 'k: članovi Narodnog Vijeća moguće svoj osigurani opstanak u zem­ razdijelili među bogate svoje lji za koju su om sami k*v lili, stupili pristaše, dadne dohrovoijcima i ou jednu privrelu organizaciju, koja će mogući im, da u znoju svog poštenog garantovati priv’m i uspješan razvi­ čela obrađujuzsvoju zemlju, za koju su tak. U tom smo bili svi jedno: da se krv proijevali. Znamo mi da se oni, najboljim među nama, koji su dali do­ pravi dobrovoljci sa solunske fronte, kaza svoje velike požrtvovanosti pre žele da što prije poivralte svojim redo­ ma rođenoj grudi, odi strane države vitim poslovima i ne će dar budu pruži mogućnost poštenog rada i zara­ neki uzurpatori i ugnjetači de. Afi, videći, li -đumektuti« nastoje tuđih prava i tuđe slobode. državnim novcem privu.'i :h u svoje Mi račujamo оа zdravoim isiviješću kolo, prote’.:;аг,о najenergičnije da se ogromnog dijela naših prijatelja, uvje­ njihovo lijepo iue aloupotrebljuje ma u reni, da ove (mahinadje »demokrata« čije partijske sv: te. ne potiču iz ljubavi spram njih, nego Prvo ie »Savez« učinio demokratski iz prljavog računa da ih pridobiju za »Glas Naroda« svojim organom, gdje se i njima vladaju!... se sipalo plotune na radikalnu stranku -----------Dr. Milan K. Nešković. i iznosilo kako će jedino »demokrate« *) Iz »Samouprave« od 14. januara Uredu. povoljno riješiti njihovo pitanje. A to , �Сурана 2. Strana ПРАВДА Bilješke Odgovor opozicionog bloka viadi ide za t'.m, da opozicija ude u vladu uz što povoljnije uvjete. Opozicija traži za Preča stranka od države. U petak ' sebe ministarstvo unutrašnjih djela ko­ popaine, kalio javlja presbiro, nastavi- | je bi se imalo dati jednom političaru li su se pregovori između stranaka kod i ralđikaine stranke. Za slučaj, da bi o/o m »tarstvo kanili zadržati demokrate g. predsjednika .parlamenta. Pregovori za sebe, opozicija traži nthlistaniko zasada teku povoljno. Najteže će licdktedBištvo koje bi se dalo bivšem doći kad će se raspravljati, koliko poslaniku u Pairisu Vcshifću. Opoće portcfeja zapasti koju stranku žicija je predala svoj odgovor u utorak i k o će da ih primi. u 11 sati prije podne. Ona as taje kođ »Demokrati« se ne stide .iznijeti i ozahtk va, da se na svaild način s a z uvu svraju sramotu. Neprestano se bore ve parlamenat. Prvi je odgovor za dobro domovine« i njen »spas«, a sastavio i potpisao Pnodć, ali su ga 'ka­ kad tamo: koliko portfeja i kome? Ra­ snije šefovi ostalih slranalka korigirali zumijemo nfivov položaj: Alaupovićne i znatno ublažili, jer je bio preoštar. smije kući, a'ko ne ostane ministar, a Osobito su pcmirilvi Jugoslavenski tako je kanda i sa os talim miu kolega­ Klub, Narodni Klub i mlađi radSkall. ma. Nu valja prttMV. valja... Još ie interesantniji naš prcsbiro, kad Kad će prestati separatizam vlade? govorni o radikalima. Nesaimo, da ne diPresbano javlja: »U sve se državne boijelii mišllentla »Denuoikiratije« o šačici o:/cc po naredbi ministra za zdravlje 1vih »opskuranaita«. nego im dapače umadu primiti svi 'onii bolesnici, koji tra­ mije i potka«. Evo kako o njima go­ že njegu oid .akutnih zaraznih bolesti. vori u jedinom brzojavu: »Predsjednik Ovo vrijedi samo za Srbiju i Crnu Narodnog PređstaNništva tonferisao je sa prvacima radikalne stranke. Mo­ Ćoru, -diok će se za Ostale pokrajine gao je konstatovaiti da je radikalna obnaroJitt druea službena naredba. stranka voljna ostvariti želje Regen­ »Demokrati« se oguliše vičući na »setove, da se obrazuje vlada, kako traži parait'.zam« stranaka, zastupanih u opoložaj kraljevstva«. pozicionom bloku, a u stvari su baš oni O jadni PriKćović. kato ga Irrzo na­ punokrvni separatisti. puštaju ovi još jadniji izvjestitelji... Odgovor opozije vladi. va u predstavništvu, jer po svemu izU utorak prije .podne oko 10 sati oporba je predala predsjedniku narod­ I gle'da da ona i dalje ustraje na sta-nonog predstavništva dinu Draži Pavto- । višim iznese nom u pismu predsjednika vlade. Oporba je dala jasne izjave bez viću svoj definitivni odgovor na vladi­ obzira na sastav vlade, a ove izjave ne ustave, iznesene u pismu predsjed­ ticale su se nesmetanog rada u pralo nika viaide Ljube DavidoMića. O tom odgovoru doznaju se iz krugova opor­ stavništvu. to jest da rad parlamenta be ove pojedinosti: U odgovoru se pri­ sa njezine strane ne će biti ometam. je svega ističe, da su poslanici oporbe Uslijed ove okolnosti nema rikako- j bili .pozvani ida uđu u ustavotvorni od­ ve zaprkeke za isaaiiv parlamenta, a bor i fenijeli su pripravnost, da sudje­ saziv njegov olakšao bi pravilno rijeluju u tom odboru, no vlada nije uisšenje onoga, što vlada traži. Stanoviš­ vo|Sla njihovo stanovište, koje je bilo te oporbe ghte saziva parlamenta nejedino ispravno, već je stavila oslove, da se mijenjati, jer je njegova bitnost koji islklBučuju daljnju dlskusSu. ’-ankcionirana od krugova, krti su su­ djelovali kod proglašenja i pevedenja Dalje se veli u odgovoru, da su ujedinjenja naše države. poslanici oporbe svijesni odgovorno­ sti, Mu današnja vanjska i unutrašnja Dalje se veli, da je narod priznao situacija stavlja na sve političke fakto­ pruvrememo narodno predstavu štvo kaio re, pa da su stoga oni sami, a i preko svo(] prvi pariamenat i -kiraiom mjese­ predsjednika narodnog predstavništva ca augusta prošle godine nitko mu nije urgirali saziv parlamenta. To su oni poricao karakter parlamenta. Oporba učinili radi vanjstog položaja, a uz ob­ ne može da razumije kato sada-nja vla­ I vezu, da su spremni ‘da u raspravama da, koja je upravo proizašla iz njego­ ’ toga pitanja ne diraju ni u kalkova dru­ vih redova, njemu na jednom poriče I ga pitanja, sa jodnim jedinim ciljem, da karakter parlamenta. Opozicija misli da dođe do jednodušne manife­ ovakovo resoniranje vlaiđie krije u sebi stacije čitavog naroda. U odgovoru opasno ti i povlači za sobom posljedice veli oporba idale, da je pripravna radi na kote se po mišljenju opozicije ne mi­ vanjskoga i nutarnjeg položaja da učini sli. Privremeno je narodno predstav­ sve, što od nje zahtijeva državni in­ ništvo sa krunom proglasilo narodno teres. tedinistvo i ono baš radi toga rmade autoriteta kojim smo branili našu stvar Ako vlada smatra da je za 'uspješan na konferenciji mira. Dalje opozicija parlamentarni rad potrebna nova poli­ tička situacija, koja b se stvorila kon­ priznaje da se ovo naše danje može centracionim kabinetom, onda je opor­ nazvati privremenim, ali baš uslijed to­ ba sa svoje strane spremna na ras­ ga ne smilje se biti bez parlamenta, jer je upravo za ovakovo stanje 'Stvoreno pravu o mogućnosti takovog sporazu­ ma. No njoj se čini da vlada onemogu­ narodno predstavništvo. Dalje se u od­ govoru spominje da je svojedobno bi­ ćava ovakovo zbijanje narodnih rado­ F E L I T O N. A. Hifzi Bjelevac Rene Logotetides. VIII. DindarzadeHaki bio je.turski nacionalni muzi­ čar, koji je težio za tim da u tursku muziku unese nacionalnu notu i potisne zapad No nažalost nije mogao prodrijeti, gdje je on htio — u tursku kuću, gdje se u njegovo doba bila uvukla pasija, da se cijeni samo tuđe. Stidili re mnogi staviti turske kajde na policu kraj pijanina, ili u koncertni ras­ pored unijeti koju tursku pjesmu, a da i ne spo­ minjemo čisto nacionalne, koje su bile i zabranjene. Dindar Haki bio je turanija i carigradski kru­ govi smatrali ga previše surovim i prostim, kad je on komponovao jednu turansku pjesmu, koje su ri­ ječi bile u slobodnom prevodu: Ravna zemlja, koju sunce zlati, koju krile visoke planine; zemlja, koju mora zapljuskuju od Kaspija preko Anadola turanska je . .. U toj širokoj domovini ima jedno ubavo seocc — Dindar, —kojeg s jedne sirane zaklanja ubava planina, kojom ide čobanica i pjeva: »Tu je kuća moja, majka moja, dragi moj . .. Dindar volim, jer sam u njem ugledao dan bo- i I i Број 118 Brei PRAVDA' lo primljeno da narodno 'predstavništvo bude stalno na okupu i da ono bude đalna kontrola vlade do konstituante. Oporba drži da se drugačije ne smiie ni radi ti. Međutim, oporba je voljna, da i da­ lje govori o radu predstavništva, ali niske ne dopušta da se njegov rad obustavlja. Nema sumnje, da je želja o porbe, da se dode do konstituainte 1 da se sadašnja privremenost skrati, ali za sada je neophodno i nesumnjivo važ­ no.. da ovo makar privremeno narađ'no predstavništvo riješi izborni red, te da ratificira mirovne ugovore, odobri budžet i zaton o enistonoj banci. Oporba drži da ugovori o miru limadu bezbuvjetno doći pred narodne predstavništvo, jer se drugačije ne mo­ že provesti njihovoriješenje, pase za to poziva na č'l. 52. srpskoga ustava. Ovdje veli oporba u svom odgovoru, da po tom držanju nema druge ustav­ ne ođrodbe, to je jasno, da ova odrecba u tava vrijedi za cijelo kraljevstvo. Da bi pako narodno predstavništvo što prije riješilo svoju zadaću, neka se -os­ tave svi postavi koji se mogu odgoditi, a zatonolđavne -su ргаЛоНе za staJno predstavništvo. No nikako se ne može diapusf.f: da se raid sadašnjeg narod­ nog predstavništva sužava, pa je sto­ ga -potrebno, da se ono pozove na rad i da se s njime riješava' situacija, za koju 1 sama vlada drži da je nezdrava. Suhi zulumi. U našoj jugoidaveiniskoij državi propopnjeida se od njezina- oslobođenja i ujedinjenja bratstva, jednakosti i slobo­ da za isve državljane, ma Ikojeg bISi staleža, plemena i konfesije. Za sve, veli se, vrijedi jednak zakon i jednake dužnosti, a za to će svi -uživati i jed­ nake blagodati, koje nam je to oslobo­ đenje i ujedinjenje donijeta, U slobod­ noj i demokratskoj državi ne smije vi­ še biti privilegovanili klasa, te plemen­ skog, a naročito ne konfosio-naJnoig sepairii-даа. jer je prušto srednji vlliek — vijek krstaškiih gatova! Tako se trubi danas u či tavoj javnosti, a патоИо u vlaldinim i njoj naklo­ njenim organima. Tolika je direka i vi­ ka. toliko uvjeravanje o sreći i blažen­ stvu svih n-ais, da se pod pritiskom tog uvjeravanja i s naiđem u bolju buduć­ nost -mnogo koješta-, ma i s teškom mu­ kom pretopi. Vrijeme ali odmiče, rea­ lan Žfjvot računa s ВДепгоалпа, a pred ovima padaju svi ideali i postaje sve gola, prosta laiž! Prud postupkom .današnje vlade, odnosno njezinih izvršiijiićih organa mo­ ra se čovjek i nehotice pitati: ljesmo li u Aziji Hi Evropi, u srednjom ili no­ vom vijeku; sudi 1: isti zakon Muji Mati i Peri za ove soc. dom. vlada­ vine?! Na ova pitanja odgovoriće ni­ že navedeni pstapak dlubičkog kot. predstojnika g. Save Nadbantića i nje­ govih 6 soc. dom. doglavnika. Izašla je vladina naredba, da će se svaka roba maksimirati i trgovci da će morati na svakom artiklu označiti ci­ jeno. Tko će niaksjm ratii kada i u kojem гоки se to ima provesti, nije označeno. I tato neia nu naredbu dao je Savo po telahi proglasiti u nedjelju 11. ov. mj. po podne, kad su sve radnje bile zatvorene. Ma da iu je tko i čuo, talke glupave ne bi je ni razumio, jer kad je danas telal, koji ju je u to vri­ jeme »proglašavao ne zna opetovati, niti se sjeća, da je u njoj bita govora o kakovu postavljanju cijena robi, otkud onda .mogu naši bos. trgovci, koji su većinom analfabete, razumjeti tako vi­ sok stil, za koji h: trebali svi mogući shs. udžbenici, pa da se opet ne mogne shvatiti: da svaki trgovac u roku od tri dana mora ceduljicom na svakom artiklu cijenu staviti, inače da će stro­ go biti kažnjen. Da te naredbe uistinu žiji; Ne zamjeri ini gordi Stambole, što za me ne­ maš privlačive moći kao Dindar . . Od Kaspija do Dindara pravi Turan to je. A odatlen ravna zemlja, koju sunce zlati, koju Kriie visoke planine; zemlja koju more zapljuskuje od Kaspija preko Anadola —turanska je ... « Ali najžalosnije je da se nije našao ni naklad­ nik, koji bi izdao njegove kompozicije. Kad se je Haki sam odlučio bile su najljepše pjesme zaplijenjene, о nekoje i uništene. Tek jedan mali krug prijatelja imao je Haki, koji su ga cijenili i koji su osjećali s njim u njegovoj muzici. To su većinom bili doseljenici iz uže domovine Dindarove, koji šu i povrh dobrih položaja još osjećali svježinu svojih brda i lijepo zelenilo svojih livada, zlatilo svojih oranica i hladovinu kraj bistrih rijeka i potoka ravne i bogate Anadolije. To su bile duše u kojima je još osjećaj za domovinu bio jači od buke carigradskih ulica i njegovih noći punih tajna i naslade života. To je bio krug turanskih pairiota, koji su osjećali u sebi — narod, ponos narodni i nisu htjeli poga­ zili zadnje što su imali. — uspomenu na svoj dom!.. Dindar Haki živio je skromno prema svojim prilikama, jer nije htio svoju umjetnost prodavati, niti s njom voditi trgovinu i ako je to poslije mo­ gao. Živio je sa staricom majkom, koja je vječito uzdisala za Dindarom i spominjala Mehmcdagu, Hakijina oca, koji seje bavio ratarstvom i gojenjem svi­ lene bube. »Da je on živ, — uzdahnula bi starica nikad ne bih ja došla ovamo, pa da mi i sultan svoj dvor pokloni. . . « nije nitko čuo i razumio, dokaz je i to što se <xl njezšna »proglašenja« nigdje o njoj nije govorilo i što niti u jednoj 'oviđašnjioj irartniji cijene na robi nijesu bile iis taknute. I tako ise Savo zaleti među neobaviještene trgovce na 15. ov. «в., da v.5d#, ie li naredbi udovoljeno!? Unaprijed ije znao da nije, jer ga bitke čuti ni razumjeti nije mogao u vrije­ me, kad su sive radnje morale biti za­ tvorene. Ali on htjede i ovaj put »ener­ gično« da fetupi, da pokaže svoju su-trapisk'U moć j da opet izlije -svoj bijes na — miislimeinilma. Na 'temelju te »Objavljene« naredbe rečenog dana poranio je Savo u musli­ manski dio grada sa kontrol-komii-s.jom, sastavljenom od sivih mogućih »stručnjaka« i soc. dem. političara i to — slučajnog) — sve Srba pra­ voslavne vjere! U toj komisiji bijaše zastupana politička vlast sa- »glavatim« na čelu, sudska sa kancelistom Mila­ nom Praštakiim, policajna sa Milom Banavićem. socijalna skrb sa »uvaže­ nim« stručnjakom, po načelu socijali­ stom, a po zanimanju bos. kolarom Pe­ rom Drvenicom, te »demokratima. Vcljkom Mitratovićem, Dušanom Biči­ ćem i poznatim crno-žutim miitanitoiTi Ljubom Matarugom. Do pola dana obišli su muslimanslki dio grada, u 'ko­ jem se -je nalazila samo jedina pravo­ slavna i jedna židovska radnja, a po padine zasjeli su -u kotaru u medžlis. da kroje »pravdu«, mjesto da bair na­ stave započeti posao i da kontrolišu i pravosllavne trgovce. Opet isti struč­ njaci« Srbi-pravoslavne vjere sa pri­ došlim im Hrvatcon-katolikom (razu­ mije se »demokratom«) Ivanom Rukavimom — za dem. vladavine »politič­ kim pristavom« bez i jednog državnog ispita. Oko 3 sata počinju u .međžlis ulazili okrivljenici jedan za drugim, a medžlis nakon »šatrovačkog« sporazu­ ma izriče slijedeće -osude: 1 .) Cehanić Ale, krpedžija: 200 K globe i 4 dana zatvora, 2.) Seferovic Hasan 200 K globe i 3 dana zatvora. 3.) Tulić Tahir, kovač 20 K olobe i 3 dana zatvora, 4.) Malić Sulejman, buzađž'iia 100 K globe i 5 dana zatvora. 5.) Scferović Bećir 2500 K globe i 10 dana zatvora, 6.) Lurnbić šaćir, kovač 41X1 K globe i 10 dana zatvora, 7.) Kč- Haki je živio u Carigradu već pet godina i nije se mogao proturati ni svojom umjetnosti u visoke krugove ni svojom visokom inteligencijom do kakva položaja. _ Kad je svršio nauke u Evropi vi atio se kroz Rusi­ ju i Kavkaz u svoje rodno mjesto. U svom zaviča­ ju živio je tri godine. Kud mu je umro otac pošao je u prijestonicu, da traži kakvo namještenje, ali bez upliva i prijatelja ostao je i povrh talenta i po­ red sveje umjetnosti nezapažen. Tek u drugoj go­ dini, na jednom intimnom sijelu otkrio je Akifbey, stambolski mutesaril i ljubitelj muzike u Hakiji jak i svjež talenat. Kad je doznao da je bez namještenja ponudi mu tajničke mjesto, kojeg mladi skla­ datelj i primi. Od tad je počeo Dindar ulaziti u vi­ še društvo carigradske aristokratije, al’ nije u isto doba mogao sa sobom unijeti i svježinu anadolskih šuma i livada, jer su se ti krugovi zanosili za Za­ padom i samo ono što je otud došlo smatrali do­ brim i savršenim: Vrijeđala im sluh nacionalna pjesma — muzika, koja je odgajala njihove djedove, kojoj je oštrinu izbrusio Dindar Haki složivši je u note i prenesavši je iz anadolskih stepa u raskošne salone na strune gusala, citare i pod tipke pijani­ na, u frulu . .. Cijenili su ga samo po komadima zapadnih umjetnika, koje je savršeno izvađao, a kada bi na čiji nagovor odsvirao i po koju svoju kompoziciju osmjehivalo bi se društvo i slušalo bez razumijevanja. To nerazumjevanje bunilo je Hakiju. a nekad i žalostilo, da rođeni sinovi, rođena d^^ ne osjećaju svoju riječ. . . (Nas^flK4 �Број 118 Broj •aig Filip (žitfov)'2000 K globe i 10 da­ na zatvora, 8.) Tabaković Abmed 2000 K globe i 10 dana zatvora, 9.) Tabaković Mehmed 3000 K globe i 15 idana zatvara, 10.) Cehaić Ibro baka, 1000 K globe li 10 dana zatvora, 11.) HaBančev: ć Hu»o 500 K globe i 4 dana zatvora, 13.) Hadžić Avd-o bakal 1000 K globe i 10 dana zatvora i oduzimanje o b r t ti i c e, 13.) Horsfaović M»staža (šuster) 1500 K globe i 10 d'ana zatva­ ra, 14.) Caušević Zafm 500 K globe i 5 dana zatvara, 15J Cerić Muho 200 k giobe i 3 dana zatvora, 16.) Ćuturić Sr,tali 1000 K globe i 3 dana ztaivora-, 17.) Bećirević Hasan 1000 K globe i 5 dana zatvara, 18.) Pe<zić Muharem 4000 K globe i 10 dana zatvara, 19.) Husančević Hasan (svećenik) 50 K glo­ be i 2 dana zatvara, 20.) Bilafac Mujo 1000 K globe i 10 dana zatvora i od u­ zimanje obrtnice, 21.) Anić Đorđo 500 K globe i 5 dana zatvora, 22.) Arnaiut Alija ■(bnzadžija) 100 K globe i 4 dana zatvora. IMk je niedžlis izricao -tolike i tako, muidre i objektivne osude i odredbo rok od 3 dana za 'uplaćivanje globe i nastup zatvora, dotle su prestravljeni trgovci n pravoslavnom dijelu grada na brzu nfa postavili i prdijcpiii cijene na svim artiklima u svojim radnjama, pa ikako je dan kratak a vrijeme bilo (»izmaklo, daijne kontroJisnje određeno je do sjutra 16. av. mij. I tako je pre­ ostala duga zimska noć za »sretne« pravoslavce, da se potpuno priprave i da izbjegnu posljedicama Saivinje na­ redbe. Međutim se je taj zločinački postiupalk naše vlasti pročuo po cijelom gradu i svatko ga osuđuje, jer je očito bio uperen protiv samih siromašnih mu­ slimana. Osim par podlih, pokvarenih, špijunskih duša. koje, će sebe radi mož­ da pokušati da opravdaju ovu tiraniju, ne će se naći roiitlto, a da ne reče, da Je ovo sistematsko uništavanje musli­ manskog življa! Nema više cijepanja po vjerama i plemenima« prodora se jesenas omla­ dinac Branko čubrilović pred sakupijencm lakovjernom svjetinom, a njegovi istomišljenici, ali eto, stupovi soc. or­ ganizacije unStujui danas eksistencije samo muslimana zanatlija i matotraovaica. Ta, slijepac, bedak ili nepošten je onaj, tko bi i pokušao to drukčije ob­ jasniti! Savo, -cvatovi zulumi na msl. siro­ tinji ne mogu se ravnodušno i neopaženo podnositi! Kako si mogao kazniti sa 1000 K globe i 10 dana zatvora tapalastog Ibru Ćehaića, koji prodtiiiuči torbi­ ce brašna uzdržale svoju nejaku drečicu ih Arnaiuta (buzarižiju) sa 100 K glo­ be i 4 dama zatvora u kojeg niiesii na­ šao zgotovljenog niti jednog njegova artikla? A šta ćeš reći za Židova Fi­ lipa Kdniga, kog si globio sa 2000 K i 10 dana zatvora, a KFi sav (kapital ne vrijedi više od 1000 K?. Gdje Ti je srce. gdje lidsiki dsiećji?! Nije musi. Sirotinja kriva, ako Ti sa akademskom naobrazbom i dugogodišnjom praksom jtjjesi bio vrijedan da naučiš, kaiko se oglašuju i provode vla­ dine naredbe! Trebao si se obratiti na svoje kolege u Gradiškoj, Banjoj Luci, Prijedoru i t. d„ pa da Te pouče, da se takove naredbe dostavljaju' ci-rit-nla-rom svakom trgovcu-, pa kad imatdneš nji­ hove potpise o primitku te naredbe na znanje, onda se radi neposluha mogu kazniti. Tako su činili ori i nitko -nije bio globljen i zatvoren! Stidi se, Savo, na<! Jugoslavijom napisate lozinke: jed­ nakost, bratstvo i sloboda! b Vi pak sudionici Savina zločina, ka­ ko mogmste kazniti isi. duhovnika sa 50 K globe i 2 dana zatvora, koji u svojoj radnji ima par motala i zemlja­ nih lo-naca i oduzeti dozvolu starcu Avdi Hodžiću, kaznivši ga još sa 1060 K globo i 10 dana zatvora?! Ta ovaj jadjuk nije »uživao boljih blagodati« ni za ■јше svjetskog rata, kali je u svo Sg^^Lutoni morao bro-.l ti i roz Karratišta I Strana 3 Стпава .PRAVDA' — „ПРАВДА* Poznato je da su sve to t. z. bos. trgovci i trgovčići, čije su radnje na 'sve nalik, ali na trgovačke ne! Siro­ tinja u svojim drvenini ba-račicama, sKčnim ciganskim šatorima i kolibica­ ma, zarađuje sebi i svojoj dječici kruh, a diže se ova neman i hoće, da ju tamani. Rado glagoljate u narodu o bratstvu i jedinstvu, o socijalističkim i iJcmokratskim programima i idejama, a na ovaj način, poput krvnika čupate •mu dušu i spremate mu grob. Ne zaboravite, da će i Savu jednom đavo izmeJu nas odnijeti, a da ćete vi s tim istim narodom tu do groba os­ tati! Uz tu sirotinju trebalo bi da ste prirasli, da o njoj više vodite brige i računa, jer svijest!; ste zar toga, da ste od nje i otpali! Pomoću nje ste se 'po­ digli, pa danas, mjesto da je branite i za nju se zauzimate, vi pljujete na nju, rušite je i uništavate joj eksistencije! Za.r je ovalkim i isličirtim va­ šim postupcima nesvljesmi bos. narod, koji se je do danas nazivao imenom »t u r č i n, vi ah i šokac« moguće pre to­ piti! u jiu-goisl. pleme, osvije. štiti ga i predočiti za »vaše« socijalističke i demokratsike« ideje?! Ta i slijepcu je ja­ sno, da mu lažete, kad: inu tako govo­ reći, take cdiuke stvarate i kad ga ta­ ko uništavate! Pa još je ta jartlna sirotinja separatistička i pnotudržavna. kad u svojoj muci t ne.voiUi traži pomoć od svoje braće -m.u s 1 im a na u J. M. O.!? Vi farizeji, silite je svojini I nečovječnim i nebraitskim postupcima, I da se svakim danom sve čvršće zbija I u 'kenfeskmatae rodove, da mrzi sve, što dolazi odozgo i da prezire i novi duh i to novo doba! Ta, čije ste sad interese zastupali!? Je li i opet bos. seljaka, s čije ste kičme natrpali svoje . džepove, postali bogati i ugledni ljudi, I pa došli u rnedžlis, da na tako drzak način -utučete isl. sirotinju, a zaštitite .prave lihvare, štakore i Ikajišare!? Stidite se te siirotMe i zemlje, po ko­ joj hiodite! Tako je eto kod nas u Bubici prove­ dena vladona naredba o suzbijanju lih­ varstva, šverca i rušveta, a zaslugom g. Save Nadbantića i soc. diem. periar nioa, pa će sad da zavlada u socijal­ nom životu ipotpan -red i poredak. Glo■ bljeni su samo i jedino siromašni muI slimani, a ostalo je i dalje -ono zlo: za­ tim štakori, lihvari i kajiša’ri. da i naI dalje ruše i truju ovaj pokvareni i za; gušljivi vazduh! Stavljajući ovo d>o znanja našim up­ ravnicima u Beogradu i vjerujući, da im leži na srcurljubav, stoga i dobrobit i nas sviijeh, molim ili da se obazru na I tu jadnu sirotinju, da poprave te pafclene -grijehe i da ublaže tu nevinu siratinjsikiu suzu! Uime pak jugosla-ven-. ske ideje, bratske ljubavi i sloge mo­ lim ih. da uklone s -ovaikio važna mje­ sta lovakog smetcnjaika i nespovabna upravnika, fer usMeđ njegovih -netak­ tičnih i glupih ipostnpaka ne će -nikad doći do nacionaihiag osvješćenja, do i bratske sloge i ljubavi, te pravog, potj punog i iskreitog jedinstva! Narod bosanski, a naročito muslimanj ski njegov dio, gledajući, kako i vlađii n! činovnici s njim maćuhtnski postu| paju, mora da se separiše 1 da se organizuje na konfesionalnoj bazi, gdje se I mnogo teže i sporije budi i razvija na­ cionalna svijest. U Diubici 19. januara 1920. Osuđenik. Politički pregled Regent Aleksandar ostavio je krevet, ali još ne smije da izlazi naselje. Primanija na dvoru su -otpočela-. Regent je sad za koncentraciju, pa je po-zvao predsjednika prdlsta-viištva dr. Dražu Pavlovića te mu je stavio u dužnost, da kormuLtira sve stranke u svrhu -sastacljania koncentracio­ nog kabineta. Regent -je »Izložio da od tog novog kabineta očekuje da donese Izborni red i da- ga izglasa u parlamen­ tu. Nadalje bi se vlada imala baviti svim poslovima i provesti izbore za konstituantu. Pavlovlć je fconfanisao sa Pru­ tićem, Dmkovićem I Koirošcem. Amerika protestira proti ultimatumu. Poslanik Amerike predložio je -u Panisu službenu- notu u pitanju -ultimatu­ ma Jugoslaviji. U ovoj noti prosvjedu- I osnovama mira, te ga ne će priz| na ti ni -trpjeti«. Da nije favoriziranja- taiijaaiskih aspi■ racija na naše teritorije, itzvikmrii bi। smo: »Živjela antanta!« I je Atnerika protiv -ultimatumu i odluč­ no se protivi izvršenju londonskog pakI ta, jer su Engleska, Italija i Francuska i izjavile Americi prigodom .ulaska u rat, I da londonsiu pakt stupa izvan snage, i Ova je izjava pobudila veliku senzaci­ ju, jer su time otkrivene sve talijanske I intrige. Naša delegacija nakon ove izI jave naglašava Francuskoj neka napuj sti Italiju, ako bi i nadalje operirala sa I tondonSkiim ugovorom. Za međunarodno sudište. Holandska I je vlada upravila švajearskom fedej rafaom savjetu i svima neutralnim d-ržaivama poziv na konferenciju, -koja će se Oitvorlit:! 15. februara u Haagu, da raspravlja pitanje o međunarodnom su­ dištu, što ga predviđa versaillcski mirtovrji ugover. Svajcarelk-a je vlatća od­ lučila da se odazove tem pozivu i da pošalje delegate na tu konferenciju. O našem položaju u Parisu stižu pri­ lično povoljne vijesti. O .držanju fran­ cuskih vlasti nije -ništa pouzdano ix> i znate, no ikaiko se fini, francuska pomi­ če od svog intrasigentnog stanovišta. - Po svemu sudeći naša stvar kreće na j bolje. Štrajk radnika u Bugarskoj još uvi­ jek traje. Vlada je odihila- svake pre gavoire. štraok-aši ne daju ćntervendje parlamenta. Estonija je potpisala mir sa sovjet­ skom Ru-zjom 2. februara u 1 sat n jutro. Američka štampa u New-Yorku veI oma je raspoložena za jugaslavcnsku -stvar 1 vrlo simpatično pozdravlja ln! tervenciju Amerike u jugoslavensku i korist. i I l j , ; ' I I Francuska je u mjesecu jamtaru sa­ gradila više lađa, nego li u dvije ratne godine zpjadino t. j. u 1916. i 1917. U grušku luku prispio je amerikanski krstaš »Ptttsburg«. Načelnik d.r. Cingrija i kotarski poglavar dr. Perović pohodiše admirala Andrewsa, te ga pozdravlše u ime grada, općine i naroda. Domaće vijesti Francuska bi posredovala. Iz Parisa javljaju, da- će francuska! vlada svim raspoloživim i-rcd'stvinia pomoći svaki predlog, došao on iz Rima -ili Beograr da, koji bi omogućio sporazum izme­ đu Italije i Jugoslavije. Naša vojna konvencija sa Cehoslovačkoni. U posljednje se vrijeme živo vode pregovori između naše države i ’ Ceho-slovačke o vojnoj 'konvenciji. Pre­ govori teku povoljno, te će brzo doći d» sporazuma. I I I | I Demant dru Trumbića. U ne№i na I šim nolv-inama bilo je javljeno, da je ministar lijois-tramli djela idr. Trumbić ranije odbio sve neposredne pregovo­ re sa Italskim. Ovi sn glasovi apsolut­ no netačni. On nilie -nikada odbio neposred-nih pregovora i tu -su vijest do­ nijeli talijanski ijstovi raidil izbornog manevra. Vlada u Sloveniji. »Jutarnjem Listu« jaivijaju iz Ljubljane, da je — odgo­ đeno riješettje krize slovenske pokra­ jinske vlaide. Sa Rijeke. Talijanski su vojnici u društvu sa nekim taliijanašima porazbi­ jali na Rijeci zadlnlje ostatke hrvartsikih natpilsa. Po -raznim st znacima dade zaključiti, da se »a Rijeci opet sprema ju progoni protiv našeg narold®. Nald Balonom su sve do Orkvenice kružili taHi-jausk'i aeroplani. Na Rijeci se javno govori da D’ Annunzio opet spre­ ma nekakvu akcifin po našim stranama. Proti talijanskom ištahu na Albaniju. Anglo-arbansko dnu-štvo uložilo je pro­ ; test protiv protektorata Italije u Alb®-' I ! n-jk Dati Italiji Valonu, veli protest, zna- i ji- dati joj mogućnost da zatvori Jadran^ko mare i stvoriti siguran povod I za buduća trvenja, a vjero-vatno i raz­ I log za- gradnju drugih ratnih flota u I Jadramslcom mobu. Mi svi znamo, veli I ii-aSfc pretest, kakav je iđrod -Oto -dd i slične evropske politike u Bosni, koju I i su velike sile 1878. dale Au-striit i Habsburzlma odzvonilo. Konferencija i ј ambasadora usvojila ie u poneKtebak I i rezoluciju kio-ja je -notificirana ugarskoj ; : vladi, -kao i vlalđama Cehoslovačke, I i Rumuinilje, PoJBske, Austrije ii Jugosla- i - viije. Tu- se veli: »Glavne sa-vezničke ; sile smatraju da moraju formalno de- ■ mamtovati glasove, koji se pronose i koji mogu zavesti, javno mnijenje, a u । i 'kojima su ono predstavljene kao goto- I I ve, d-a prtaattu ili favoriziraju pov-ra- > I talk Habsburške daiastije na mađarski I i p-riietto. Glavne savezničke sile sma­ ’ traju da je dinastija Habsbnrga 'predc stavliala u očima njenih podami-ka je­ dan s -i s t e m -ugnjetavanja i do­ ! miniranja đrugili rasa pomoću saveza i sa Njemačkom i da njen povratak ne ! I bi bio u -siklđu ni sa principima, za -koje i - *c ratovalo, ni sa rezultatima koje je rat donio u pogledu- -oslobođenja rani­ ! je padjamtlienlh -nareda. I Salveznličke sile -ne misle ititorvenisa- ti -u unutrašnjim poslovima Mađarske, i niti -dikt-irait-i mađarskom narodu oblik vladavine ili ustava, ali ne mogu -pri­ stati na poivnaltak Habsburške dinastije, n-iti mogu Smatrati; da oma sačinjava p."tawje, -koje 'đioldiruje isključivo -mađar­ ski -narod. Prema tome sile lizjavliulu da bi ovakav -povratak bio -protivan Objava grad, poglavarstva. Bašmuhtar-Ska pisama završila je popis birača za opštinske izbore po stanbvlma, no ustanovilo se, da u više Slučajeva nije bilo stranaka (prisutnih at stanu ili u mjestu, a neke prisutne stranke, da su se ustručavale -pružiti potrebne podatke za propisno ispuiijeuje popisnog lista. Pozivaju se s toga svi -stanovnici gra­ da Sarajeva, koji su državljani kraljevstva SHS, ikoji siu navršili 20 godina života i u Sarajevu preko 2 godine stalno nastanjeni, a 'kolji nisu bili u svom etarlg prisutni, tod obavfljaeja gornjeg popisa birača Ili za tanje je ma iz 'koga -razloga -ostao neispunjen po­ pisni list, da se od danas do lukljuziv-o 15. februara 1919. prijave kod gradskog poglavarstva u Sa-raijevu u bašmuhturskoj pisani! kod bašmuhta-ra svog kotara i to za cijelo vrijeme uredovnih sati od 8—14 sati svaki dan. Umo'ja-vaiju se svi oni, koji misle da imaju biračko pravo, a još nisu u po­ pis uzeti, da ne propuste ovu -priliku, kojom nastali gradsko poglavarstvo da sastavi što tačniji birački spisak, koji će se iza toga fcokl grad, poglavarstva -stalno, držati i sve promjene tečajem godine u istom u evidenciji voditi. Iz »Konzorcija«. Izdavanje bijelog brašna vršilo se kroz 5 dana bez sva­ ke smetnje i u potpunom redu iako je broj prodavača bio dosta skučen. Nije bilo lahko sivladati taj golemi posao-, ali se vidilo da su se članovi »Konzorčija« usprkos malene zarade, sa mnogo truda i sa mnogo dobre volje za stvar, tolj teškoj zadaći posvetili. kukuraizno brašno i 'kukuruzni griz, koji danas -sačinjavaju uaiglavniju hrami siromašnih slojeva pučanstva, staviti će »Konzorcija« počam osi danas svakom m al o.prod a v ao cu лаšega ’gradaa u količinama od ukupno najmanje deset vreća na raspolaganje, ali pod uvjetom-, da moraju kufaaruzno brašno po K 5. - a kukuruzni griz po K 6.50 iMicgraim -u ograničenim količinama i bez legitimacije na malo prodavati Oni -trgovci i bakali, koji se za preprodaju ove robe ,po gore navedenšm uslovima zanimalhi, neka se оЦаte na društvo »Konzorcija«, Ferhadija ulica 20. Potrošači se umoljavaju, da eventualne pritužbe uprave na »Konzorciju« poštanski -pretinac br. 233. Onima, koji se i naCmanje ogriješe o propise »Konzoircija«, neće se više izdavati konzorciialna roba na preprodavanje. Pohvalan korak. U mlnistarstviu ishrane i obnove zemle radi se na tome, da se suvišni činovnici otpuste iz službe. Lijepo, samo se Bojimo', da im ne svezu penzije kao i Pepeluhu. Rusi dolaze. Naše vlasti čine pripre-me za primitak ruskih izbjegica izOdcse, koio će se transpoirtovati -preko Carigrada. Malo nam, je naših -boljševika, već n®m ih eto uvoze i iz Ruršje, Zemljoradnici Iz Srbije diob®: s-u do­ zvolu. da na pijacama Bosne i Herce­ govine za sopsltvenu pora-bu, bez po­ sebne dozvole, -kupe po jedan par teglečeg blaga. Nestalo žita, pa će sad»demokrati« trgovati — uvoznicama. �Lwana 4. Piače bi se bavili izvozftičarstvom, u koom su p. v mitizlii; i samog Kalala. Gia-godišnju skupštinu »Udruže­ nja ni .'a B. i H.« sazivani za ncj\ju februara u 3 sata po podne it rr . njama urodn'štva Narodnog JeJins.sa« sa ovim dnevnim rodom: i. 1 . .. :av rrcdsjeidinilka, 2. Izveštaj taji.i .a, 3. Izi jcšuiii blagajnika, 4. Izboi uzravre.: odbora, 5. Evcntualija. Po § 19. đr.aivcnTi pravca svi predloži se imam vrt jati odbora najmanje tri u m ;■ 'ic g'avne Skupštine. Predsjedništvo. UNIVERZAL. Stalni zavod za poduku ženskoga krojenja i šivanja. Prima :đn :im: odijcU za gospođe. — Pali a Srp. Opšdnc II. kat. (Ulaz Prc’ln Sokak) ulica Regenta Alek­ sandra br. 2. Sreća da bude lijepa, te da ljepo­ tom svojom poluči uspjeh u društve­ nom i obiteljskom životu. Zgdesiti će svaku ženu uporabom Fellerove Elsapomade za lice i kožu. Ova pomada odstranjuje sunčane i druge pjege, kož­ ne nečistoće, sujedice, bubuljice- Čini kožu mekom, nježnom i rumenom. Tisuće i i tisuće gospođa upotrebljuju je s najvećim uspjehom. Nu ne valja se latiti škodljivih sredstava, naručite stoga samo pravu zaštitnu pomadu »Elsa« lončić ža 6 kruna. Jača vrsta 9 kruna. Dobiva se samo kod ljekar­ nika Eugena V. Fellera, Stubica donja Elsatrg br. 310 (Hrvatska?. 184 Gospodarstvo U pravilniku o povlačenju krunskih novčanica, što ga donesosmo u prošlom broju našeg lista, falili su § 3. i 14. pa ih danas donosimo prema beogradskim novinama. Oni glase: § 3. Kako je markica bitan uslov za važnost novčanice, gubitak markice 1ma iste posljedice kao i gubitak same novčanice. Prema tome, neće se pri­ mati u zamenu ni jedna novčanica na kojoj nema markice, ma da se po -žigu na novčanici može videti da je markici đoenije otpala. S 14. Ustanove, koje vrše zamenu krunskih novčanica, odgovorni su računopolagači prema državi za primanje kransiko-dinarske novčanice, koje mo­ gu pravdati jedino odgovarajućim izno­ som povučenih krunskih novčanica. Iskaz o stanju marieniv zaraza u Bo­ sni i Hercegovini od 1.—7. januara 1920. U Bosni i Hercegovini oholilo je od 1. do 7. januara dd šapa i slinavke u 9 kotara ukupno 19.602 papkara. Od tih je ozdravilo 32, a nadalje ostalo boles­ no 19.568. Od ospica oholilo je u 8 ko­ lara ukupno 2745 ovaca. Od tih je oz■ »navio 98, 'uginulo 34, ubijeno 6, a nadalse ostalo bolesno 2607. Od šupe obočilo je u 22 kotira ukupno 392 konja, od .kojih je 27 ozdravilo, a 365 ostalo i nadalje bodesno. Odgovoroi aredaik: M. Sidlak*. kancelariju I otvorio je u Trav­ niku advokat Df. Sukjman PJgšhvić © ГЛ' Razašilje po najnižim dnevnim Tražim jednu basu cijenama u kacama (bačvama) Na pruzi Faraon—Negođn buknuo e stravi željezničara. Vlada je učinila sve, da se štrajk uguši. U jednoj Larulhani nedaleko Trsta dušio je do užasne ekspfoziie. Sumnja je rala na petoricu Slovenaca koji rade u tvornici. Cesti atentati prošlih dana u svim barutlianama i pirotehničkim tvornicama govore, da se tu radi o dobro rr.": isijenom planu sabotaže ko­ ju sit skovali Jugoslaveni. Ban je primio deputaciju Riječana, pristaša automaške stranke, koji su za­ molili da im se dopusti stanovanje i prehrana u našoj državi. Ban je obećao da će se pobrinuti za stan ii hranu rije&’sHm zheslicama. Prva lasta. »Pravda« javila da je prvostepeni s-iid odobrilo pritvor brčanskog odvjetnika dra Dtiažlća, kad ko­ jeg su nađeni ugrabljeni historijski do­ kumenti iz privatnog arhiva bivšeg ministra pred jednika Novakavića. Interesantno je da j>rvo sudsko odo­ brenje pritvora, koji je naravno prove­ den brz pitanja suda, pada baš na jed­ nog Hrvata. Jeste li prekomerno- osetljivl protiv hladnoga zraka? Dolaze li Vam odmah različite boli? Oj. kako tu ublažuju bo­ li, čine otpornim masaže s Fellerovirn pravim tisafluidom! 6 dvostrukih i« 2 velike specijalne boce 27 kruna. Trebale biste terajuće sredstvo, kej* utažuje grčeve, jača želudac? Držate se samo Feilcrovih pravih Fls»-pi!ula! 6 kutija 12 kruna. Želučani balzam 12 malih boca 30 kruna. Omot i poštarina posebno, ali što jeftinije. Eugen V. Fellet, Stnbica donja, Elsatrg br. 31đ. Hr­ vatska. Број 118 Siaj ЛРАВДА* — „PRAVDA" teškim 50-60 kilograma MARKO ALAUPOVIČ U TRAVNIKU. 0©©@©0©©0©000 ponude r lista od W V i Želite li kupovati dobro i jeftino? Najpouzdanija ura je Suttnerova ura! Bila ona od nikla, ocjeli, srebra ili zlata, svaka će Vas zadovoljiti. Takeđer lancs prstenje, naušnice, svakojaki darovi i potrebštine kao: noževi, aparati za brijanje, škare, novčarke, nažigači, diamani гд rezanje stakla, sve dobro i jeftino naći će te u cjeniku tvrtke: H. S U 'Г T N E R, u LJUBLJANI br. 706. ј Broj 263/19. NATJEČAJ. I Naovdašnfcj medresj upražnjeno je I mjesto muderba i imama. ■ i Godišnja su beniva osigurana na tri ; godine i to: od ehalije godišnje 5.600 K I a cd vakufa godišnje 400 K. Natjecatelji -amadu naškašnjje do 15. I marta 1920. poslati molbu sa svjedoči boru o idžaretu na potpisano povjerenI stvo. U Kladnju, 30. januara 1920. Kotarsko vakufsko povjerenstvo. (zvjeradi) lisica, kuna, tvorića, zečeva i t. d. hi Vakufski mearifski džematski meldžis u Kuprasu. 'р NATJEČAJ. k up uj e uz najveće dnev ciicne veletrgovina sirovih koža Oskar Frohlich, Karlovac, [Hrvatska). Brzojavi: FELARIA. 188 Na ovdašnjoj mektebi ibtedaiji os­ tala su ispražnjena mjesta: i. mualima i na ovdašnjoj džamiji imama, te oba ispražnjena mjesta pripadaju rečenam mualimu uz godišnju plaću K 3024. 1. Natjecatelj treba da je svršio Darul-muaiimin u Sarajevu sa dob­ rim uspjehom. 2. Potrebne svjedodžbe treba pri­ ložiti molbi i najkašnje do 20. febraara 1920. gore navedenom meldžisu poslati. 3. Palovicu gore navedene plate isplaćivaće vakuf, a drugu polovicu gore navedeni meldžis. Od istog će dobit: besplatan slan i 40 tovara d.va godišnje za ogrijev. Po potrebi može mu se odmah i povca dati. Kupres, 28. januara 1020Džematbaša Nuribeg Alajbegovič Nilhelm F. Шпћасћ u voz i izvoz kom. tehničkih proizvoda, Osijek I. Preporučuje na veliko: Bezina i goreće žeste nadomjestak, laštila za Л cipele vikša naftalina, \\ uljene i suhe boje,' pa­ rafina, firnisa, lanenog, sikativa, brunolina, lakova, bijeli terpentir. na­ domjestak, toaletne sa­ pune, glauber soii, alauna itd. te skladišta pu­ dera, parfuma i kosmetičke robe t. t. E. M. Zahtjevajte cjenovni k. ... .......... = Vlzsnik: Cenitblni Odbor >.i. M. O,. Štamparija D. & A. Telefon 55 i � https://kolekcije.nub.ba/files/original/7716e55d5e0a159dd05efd78e6621ad9.pdf 6e9147ad43f6925a382a246a854910a5 PDF Text Text Pattarina м gotovom plačna. PRAVDA ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 14 (119) POJEDINI SPOJ 80 HELENA. Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. UnsJuis Fs^ioni odbor. Pretplata godišnje 80kruna, na pola godine40kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. Čekovni račun post štedionice 1119. Sarajevo, utorak 10. februara 1920. (19. džumadil-evvela 1338.) Pamet u glavu! U 195. broliu američke »Jugoslaven­ ske Domovine« od 22. novembra izišao je jedan vrio značajan članak pod na­ slovom »Ceski kapital i proizvod u Јцrqsdavij£«. Ml taj članak prenosimo u ci­ jelosti uz napomenu, da je »J. D.« gla­ dilo jugosl. obrane, koje iklaki u Punta Arenasu (Chile, Amerika) pa već radi toga ovaj članak ima osobitu vrijednost. On glasi: »Ceske novine, a naročito »Narodny Listy«, živo .upoizoiruju, da će češki ka­ pital, a naročito industrija prekasno do­ ći u Jugoslaviju. Ceska nema kolonija, pa mora tražiti tržišta, gdje će plasi­ rati svoje produkte. U Jugoslaviju ulazi kapital francuski, engleski i amertkanski. Vojne komisije slo­ žene većinom iz stručnjaka trgovine 1 industrije orijentisale su se na Balkanu a poglavito u Jugoslaviji i gledaju d a njihova trgovlina i industrija za­ uzme mjesto njemačkih i austrijskih tvrtki. Englezi namjeravaju u Dubrov­ niku izgraditi važna skladišta, a prego­ varaju o zakupu željeznice iz. Gruža do Zelenike u Boci Kotorskoj i bosan­ sko -he rcegovačke željezni­ ce do Sarajeva a uz to misle u s ko t r a čn u prugu pri širiti na normalnu sve do B o «. B г oda. U Bod Kotorskoj, kola (c najljepši zaljev, namjeravaju izgraditi morska ku­ pališta. (Tim bijiOstaii važnim konku­ rentom češkim kupalištima, koje se na­ mjerava izgraditi u Srebrenici kraj Cav­ tata). Ne će dugo trajati, pa će se do­ goditi, da će Englezi i Američami d о biti u sv oje ruke veliki arse­ nal za gradnjiu Jada, koji je u Boci Kotorskoj zapustila Austrija, a dio čije izgradnje malo treba, ako se ne posreći, da ga Cesi ne preuzmu.. U Jugoslaviji već sada osnivaju Fran­ cuzi i Englezi više razniu tvornica i 1 i vlastitih ili u savezu sa jugo­ slavenskim kapitalom. Mnoge velike en­ gleske i američke tvrtke odaslale su već u Jugoslaviji svoje zastupnike, gdje se namjeravaju smjestiti. Tako na рг. jedna od prvih američkih tvornica au­ Sarajevo, 9. februara. »Zagrebačke Novine« od 7. o. .mj. br. 17. donijele su ovu posebnu vijest do­ pisnika »Novosti«: »Vaš dopisnik sazna­ je iz pouzdanog vrela, da se vjer­ ski poglavica muslimana, Reis-ul-ulema Čaušević ne solidariše s postupkom onih, koji u ovom osudnom momentu sazivlju protestne skupštine muslimana radi nekih događaja u pokrajini. On će putem štampe preporučiti svim musli­ manima suzdržljivost u ovom momentu. Raspitali smo se koliko je istine na ovoj vijesti, pa nam je g. reis-ul-ulema idao ovo razjašnjenje: »Nije istina, da sam ja ma gdje niti ma kome dao ovakove izjave, niti je meni i na kraj pa­ meti, da ja muslimanima ovako šta pre­ poručim.« Ovo su doslovne riječi gosp. reis-ul-uleme, pa Se možemo samo ču'ditt, da se nepoznati nam dopisnik »No­ vosti« usuđuje iznašati ovake izmišljoJoš nam je začudnije, da se do ajnosti nesposobna, nehajna i prema tomobila imade već u Jugoslaviji svoga zastupnika, gdje će podići tvornicu, ko­ ju su tamo htjele osnovati i neke češke tvornice u savezu sa jugoslavenskim kapitalom. Englezi se već sada mogu pohvaliti sa uspjehom, jer je ministar­ stvo prometa naručilo u Engleskoj 60 automobila za odpremu pošte i putni­ ka. Dvoji se, da će češke tvornice moći konkurirati sa jeftinijim englesko-ame-ričkim radom. Beogradska obrtna ko­ mora stupila je u pregovore s američ­ kim industrijalnim 'kućama radi dobave strojeva, oruđa, i surovi na, i radi doba­ ve kredita obrtnicima. Po odluci beogradske vlade misija američkih inženjera i tehnika izradila je osnovu za izgradnju novih željeznica, a započela je svoje inspiclranje (krajeva u Hrvatskoj. Konsoroiji američkih bankira dati će (jugosla­ venskoj vladi za taj ogromni posao po­ trebni kapital, a sav materijal dati će američke tvornice. Drugi konzorcij američkih ban'kira kupuje sva paro­ brodarska društva srpslka i hr­ vatska na Dunavu i pritocima. U Be­ ogradu osniva se banka sa kapitalom engleskim i jugoslavenskim. Zagrebač­ ka trgovačka komora oglasne, da Fran­ cuska nudi umjetno staklo a mi zatim nudimo staklo Francuskoj, kojega ondje radli visoke cijene ne će. Kako se međutim pregovaranja veli­ kog kapitala vode diskretno, do­ znat ćemo kasnije o američkim, engles­ kim, francuksim i poduzećima na Bal­ kanu a poglavito u Jugoslaviji. Bugar­ ska gleda osigurati u glavnome Italiju, a već i Francuska uvaža svoju robu preko Dedeagača. • S ovim je u savezu i beogradski br­ zojav našeg presbiroa od 7. o. mj. koji glasi: »Jedna velika engleska tvrtka ponudila je kredit od 5 milfona funti šterliniga, pod uvjetom, da joj dade is­ ključivo pravo na fabrikaciju filmova i na otvaranje kinematografskih podu­ zeća. k muslimanima neprijateljska šačica »Narodovaca« ne može da otrese svoje fikse ideje, da se stanje u Bosni može tu­ širati kojekakvim smicalicama o »osudnom momentu«. Ako ko ima voditi ra­ čuna o tim razlozima, onda je to duž­ nost vlade, koja trpi ubojstva i pljačke, a ne nas muslimana, koje bi šačica desperatera htjela da uništi i otjera s kuć­ ni eg praga. Ne, gospodo, nijeste ovarisali na pra­ vu adresu. Mi se ne damo z a t 1rati i nikakve nas izmotacije ne će spriječiti, da se ogradimo proti poldžemnoj politici, koja žeđa za našom krvi i našim imetkom. Mi ćemo draga srca prihvatiti saradnju sa režimom, koji će voditi računa o svima dijelovima na­ šeg naroda, nu spremni smo i na svaku borbu ako se produži ovo tlačenje i uništavanje. Drugim riječima: Odstupite, nedo­ stojni! .... Godina U. Skupština „Osvitanja“. U prošli petak održana je prva go­ dišnja glavna skupština našeg »Osvitanja«, koja nas veseli i radi lijepih rezultata ovog društva i ralJi solidarnosti našeg ženskinja, koje tiho i poput marnih pćel.ca izgrađuju ovo društvo i udara­ ju mu solidne temelje. Skupštinu je ot­ vorila predsjednica zahvalivši na brojnom posjetu i’ predloživši izbor dviju verifikatorica skupštinskog zapisnika. Za tim je prikazala društveni rad kako slijedi: Na d_an prve naše skupštine 28. febru­ ara 1919. imali smo upisanu 51 članicu, a danas imamo 305 članova, kolji pridonesoše 'Iznos od 10.000 kruna. Osnutak našega udruženja s veseljem je pozdrav­ ljen i izvan Sarajeva u cijeloj domovi­ ni Za nama se povedoše i druge naše sestre, pa slična društva nikoše u Mo­ staru, Banjolj Luci, Trebinju, Brčkom i BčjelinL Prijem našeg društva odrazuje se najbolje u dobrovoljnim prilozima, koji, nam stigoše gotovo iz svih mjesta naše dmovine. Suma tih priloga prelazi preko 71.000 kruna. Da se darovi poje­ dinaca i u javnost iznesu a i svaka dru­ ga naša društvena želja, u tom nam je izlazila u susret »Pravda«, glasilo »J. M. O.« na čemu joj i ovdje izričem hvalu. Iza prve skupštine držane 28. fclrr: ara 1919. upravni se odbor Odmah dao na posao. Nije uzalud rečeno: Svaki je početak težak. Tako smo i mi imale po­ sla, dok nam nije uspjelo, da uz po­ moć nadzornog odbora iznajmimo kuću za udruženje, da se smjestimo i namje­ štaj nabavimo, da uredimo knjige i spi­ se, i uopće rukovođenje (društvenih po­ slova. Ali hvala Bogu i to smo svla­ dale. Dugo nam je vremena prošlo, dok smo našle i uvele u posao društvenu učiteljfcu za ručni rad. pa da otvorimo trogodišnji krojački i šivaći te­ čaj. gdje u dvije grupe uči i radi oko 50 učenika. Isto tako je (društvena knjigovotkinfa uzeta tek 19. maja od kojeg dana radi i vodi društvene poslove. Putujućoj krojačoj školi »U n i v e r zal« izašli smo u susret, ne radi nje same, već da se muslimanlke učenice ne klatare po hodnicima i sohama općine, gdje je ta škola tečaj držala, pa je tako ta škola održala dva tečaja s musliman­ kama ,u našim društvenim prostorijama. Upravni je odbor zaključio tt svojoj sjednici od 30. aprila, da se iz društve­ nih sredstava ovoj školi plati pristojba za 10 učenica siromašnih muslimanki, da i one budu mogle pohađati tečaj »Univerzal«. Odbor je zaključio i pokus s tako zva­ nom »paz arijom«, pošto je već pri­ je toga uzeta veća količina rekvirirane robe. Tom se je prilikom zaposlilo oko 100 siromašnih musKlanki, i za njihovu privredu društvo im je isplatilo oko 5.000 K. Skrojeno je više komada muš­ koga rublja i prodavano putem pretrga ili trgovaca. S tim nije učinjen oso­ bit posao, ali se je nadati da će se iz­ rađena roba moći razgranati i raširiti j izvan Sarajeva, kao što se pokušaj učinfo i sa ženskim odijelima te se ras­ prodalo izvan Sarajeva. J danas leži iz­ rađene robe za unovčiti oko 40,000 K. Vezenjem bluza počelo se tek u najnovije (dioba, pa se o rezultata to­ ga posla još ne može ništa pođsigurno izvijestiti. I u drugom pravcu našeg društvenog rađa, duševnog pridizanja našeg ženskinja, imamo da zabilježimo kao uspjeh ove prve društvene godine tri analfabetska tečaja, što su održana u našem društvu. U ova tri tečaja upisalo se 70 slušateljšca. Dva su tečaja zavr- šena, a treći je još u toku. Te tečajeve i rodile su tri učiteljice članice našeg I društva i odbornice. Odziv na ove te­ j čajeve nije baš najbrojniji, pa iako taj nije za utjehu ipak nas ne goni u kakav očaj, jer i u tom pogledu ide na bolje. I mi se nadamo, da će naše sestre u bu­ i duće bolje izraditi ovu priliku, koja im I gotovo na kućnjem pragu pruža moguć­ nosti, Id'a ne ostanu slijepe kod očiju. Osim tih tečajeva za nepismene odr­ žala je jedna članica našeg odbora i jedno predavanje o zraku i čistoći kao važnoj potrebi našega zdravlja. Odbor je među sobom i među članica­ ma poradio, te je skupio i nešto dušev­ nog materijala, što nam je »Pravda« od­ štampala prigodom ramazanskog bajrama. kao »Bajramski prilog«. Još jedan lijep slučaj treba zabilježiti koji ie našem društvu pronio lijep glas i preko granica naše uže domovine. Hr­ vatsko društvo za šegrte »Rađiša« pri­ redilo je izložbu u Zagrebu, pa je po­ zvalo, da i muslimanke Bosne i Hercegcivine sudjeluju u toj izložbi sa svojim ručnim radovima. Gosp. Asimbeg Dugalić u dogovoru sa našim nadzornim odborem potaknuli su tu ideju u riašem društvu, koje je sakupilo po Sarajevu oko 260 komada najljepših naših rado­ vi, i otoiemilo ih u Zagreb, gdje su se delegati iprvlh naroda Francuzi i Ameri­ kanci divili našoj lijepoj kućnoj indu­ striji. Tu se je dosta govorilo i o na­ šem društvu kao pokretaču ideje za na­ predak i pridlzanje našeg ženskinja. Upravni je odbor u rukovođenju dru­ štva imao 30 sjednica, gdje su se u sporazumu i po pravilima rješavali dru­ štveni poslovi. To vam je kratki preg­ led našeg rada i djelovanja, za koji pri­ znajemo da je skroman i neznatan. I mi smo željele veće i opširnije rezulta­ te rada, ali kako malo prije rekoh, sva­ I ki je početak težak, pa se prve godine ni uz najbolju velju nije moglo više učiniti. Mi smo radile po svojoj savjesti i po najboljem uvjerenju. Još mi valja naglasiti, da smo i mi. kao i svaki drugi ■odbor imale i smetnja ali i pomagača, pa prelazeći preko prvih, drugima is­ kazujemo toplu zahvalnost na iskazanoj usluzi. (Odobravanje). Iza toga je blagajnica Umi h. Muftić podnijela detaljan blagajnički izvještaj, koji je u glavnom iscrpljen u govoru predsjednice, pa ga ovdje naročito ne iznosimo. Tom priliko! pročitano je izviješće rcvizionog odbora o potpunom redu društvenih knjiga i predlog, da SS knjigovotkinji i predsjednici dadne po K 500 nagrade za njihov izvanredni mar i trud. U raspravi, koja je povedena o ovom predlogu, skupština je usvojila predlog glede nagrade knjigovotkinii od K 500, dečim je glede predsjednice za­ ključeno da se nagradi sa hiljadu kruna uz naročito priznanje i žalbu da se radi ogrničenih društvenih sredstava ne mo­ že nagraditi onalko, kako je zaslužila. I sadi se je odigrao jedan dirljiv prizor. Predsjednica Hasni h. Berbcrović, siro­ ta učiteljica, koja se uzdržaje svojom skromnom učiteljskom plaćom zadovo­ ljava se priznanjem, a odriče se nagra­ de u korist društva, jer »ona radi za društvo onako kako može«. SkupšEnarke navaljuju na nju molbama, mole je dapače da primi taj (dar od nj-h mjesto iz društvene kse, nu ona jedno te jedno: »Radimo sve za društvo onako ka­ ko koja može!« Nas veseli kako ovaj postupak marne predsjednice, koja dru­ štvu posvećuje gotovo sve slobodno vrijeme, tako i uviđavnoeti sileupštinar1 kit, koje znaju i umrlu cijeniti svačije za­ i sluge. Živjele! �„ПРАВДА* — „PRAVDA- С^ран* 2. Strana Kod tačke »ipredlozi« uzima riječ Nafija h. S a raj 1 i ć i predlaže, da se od­ redi jadan dan u heftl u svrhu sastaja­ nja članica. Na taj će se način pobuditi nesamo veće interesovanje za društvo i njegovu svrhu, nego pružiti i prilika, da se porazgovorimo o svojim potreba­ ma i izmijenimo misli. Ovaj je predlog jednoglasno usvojen uz dodatak, da se sastanci drže petkom iza podne i da se pribavi kahve, čaja i mlijeka. Tom je prilikom pala i primjedba, da se udari temelj društvenoj knjižnici. Ovaj nam se .predlog sviđa iz dva razloga: prvo stoga, što će se utrti put boljem mijeSanju naših žena iz pojedinih društvenih klasa i uklanjati ona neumjesna odijeIjcnost, a drugo stoga, što će se ovi sastanci moći izrabiti u svrhu zajedničkog čitanja korisnih knjiga o kućanstvu, ahlaku. islamskoj povjesti i položaju mu­ slimanke za doba arapske civilizacije i t đ. To je vrlo zgodna prilika i za dr­ žanje kraćih predavanja, pa obraćamo pažnju pribora na ovu stvar i .preporu­ čujemo mu, da se pobrine kako bi se ovi sastanci što bolje iskoristili. Tajnica je iznijela pismeni predlog g. Edhem ef. Mulabdića o štampanju »li­ pu te o vlaićanju ženskfinja, koje pohađa tečajeve »Osvitanja« ili preuzima po­ sao na feradu«. Predlog je usvojen, pa ćemo se na ovu stvar osvrnuti drugom prilikom. Za tim se je prešlo na predlog o izmjeni pravila i usvojene neke pro­ mjene starih pravila. Iza toga je podi­ jeljen apsolutorij bivšem odboru i onda se prešlo na izbor novog odbora, koji je izbor obavljen aklamacijom. U novi su odbor izabrane: Hasni h. Berberović (predsjednica). Мшкге h. Hrasnica (pot.predsjednica). Umi h. Muftić (prva tajnica), Sen'je h. Karamehmedović (druga tajnica). Maide h. Bajrović (blagajnica), Rasema h. Bisić (nadzornica kuće) te bez funkcije: Behije Ii. Ukšinagfć. Aiše li. Konkut, Šefika h. Bjelevac i Hafa h. Sahinagić. Kao zamjenice izabrane su: Manire Ii. Kapetanovih, Sevala h. Sahinagić, Remzije h. DugabiČ, Hajrije h. ArrihodžiĆ, Nuri Ii. HuseinSpahić. Fata Karić « Sejda Cajo. U časni sud izabrane su: Azemlna h Cengić, Šehzade h. Fađilpašić, Šerife h. Kadić, Nafija h. Sarajlić i Fatima h. Број 119 Br«j stavništva gospodina Pavlovih * i da rošcc ne će pred njim da se razgovara namjerno oteže pregovore, * u *k et sa Timotijevićem. Radi tega je g. Pavveć moramo biti nacistu, da H će s» lović, koji je mandator krune, polo­ obrazovati koncentraciona vlada ili ć» žio mandat kruni, jer se time našao se raspustiti parlamenat i ići na izbore. uvrijeđen. Beograd, 8. februara. Jučer u 5 sati Beograd, 8. februara. Jučer po podne po pokllne održana je prva sjednica iza­ bio je dr. Korošec kadi regent * Alek­ slanika Demokratske Zajednice i opo­ sandra, te mu referisao o stanovištu ozicionog bloka, na 'kojoj se pregovaralo pozicije. Opozicioni je blok za vrijeme audijencije dr. Koroišca bio na okupu, o obrazovanju koncentracione vlade. Danas će se pregovori nastaviti. Na tom te ga je sačekao. Dr. Korošec podnio je su se prvom Sastanku izmijenili samo izvještaj o svom razgovoru. Na to je pogledi o sadašnjem parlamentu i o to­ sjednica dalje raspravljala o direktnim me, da li da taj parlamenat treba da i pregovorima između opozicije i vlade, dalje radi, ili treba da se ide na izbore. 'koji će sutra početi; Opozicija je, kako U opoziictonoan bloku su izabrani dele­ čujemo, delegovala kao svoje zastup­ gati, koji će učestvovati u pregovorima nike u pregovoru sa vlaidom Ljubu J«o— vanovića, dr. Korošca I dr. Drinkoviča. sa predsjednikom parlamenta radi iz­ Sa strane vlade . delegovani su za te laska Iz sadašnje političke situacije. RaIz vlad'nih se krugova demantujo vi­ pregovore gg. Timotijević, Paleček I — dikali su odredili Ljubu Jovanovića i jest, da vlada vodi pregovore sa opoP ribičevi ć. Jovana Jovanovća; Narodni Klub dra zicijom pod uticajcm sa strane. Nuto Lorkovića i Drinikovića; Jugoslavenski Beograd:, 8. februara. Danas je opo­ našeg nresbiroa! klub dra Korošca i Stanka Baniča, a dr. zicioni blok računao u pogledu riješeNaše pravosuđe. Negdje u proljeću Madaković i dr. Peleš su predstavnici nia pregovora na ovo: 1. ako regent uprošle gclline oduzeli su žandari u Pa­ nezavisnih demokrata. Demokratska je svoji stanovište opozicije vlada bi pala, lama kravu od Halila Isanovića iz sela zajednica odredila za svoje delegate 2. ako regent ne usvoji predlog opoziBogovića kotar Rogatica i dali je po­ Kostu Timotijevića i Svetozara Pribiaije, vlada bi ostala, te bi se raspustilo pu Jevđeviću u Prači. Halil је’ kravu ćevića. privremeno Narodno Predstavništvo i kupio u god. 1915. od Sulje Kukolja za prešlo oBmah na izbore, 3. ako bi vla­ Opozicioni blok izvršivši izbor dele­ K 230.—, doik je u god. 1919. porasla da prihvatila stanovište opozicije došlo gata, odredio je dra Korošca kao vrijednost krave na K 3000.—. Halil je bi do direktnog sporazuma 8 vlada bi svoga predsjednika za početak prego­ podigao tužbu proti popu preko advo­ se proširila na osnovu konferencije (!) vora, a Demokratska zajeldlnica T i me­ kata g. Dr. K. pl. Premužića, koji ga U mogućnost uspjeha nikako se ne vje­ ti i c v i ć a, koji su se sastali jučer u 5 obavijesti, da je dlređeno ročište za ruje ni s jedne nj s druge strane. Do sati po podne. Čim su se sastali, dr. Ko­ usmenu raspravu pred kotarskim'sudom ponedjeljka mora da se donese defini­ rošec je zamolio dra Pavlovića. da ih u Rogatici ti petak dne 6. februara 1920. tivna oldluka. ostavi same u sobi. Oni su izmijenili i da je rasprava u Prači kod ispostave. poglede o radu sadašnjeg parlamenta. Beograd, 8. februara. Delegati i vla­ — Kad je Halil došao u Praću, kadi tamo de i opozicije, koji će danas početi kon­ Dr. Korošec je izjavio u ime opozi­ nema ni suca ni uopće koga od suida ferenciju za eventualni sporazum izme­ cionog bloka: 1. da treba obrazovati nego ga još ismijaše, kad je rekao zašto đu jednih i drugih, najšire su ovla­ koncentracionu vladu, 2. sadašnji parje došao. šteni. Govori će se voditi u prisustva iamenat treba da izabere ustavotvorni Hali! Isanović je bio slobodan težak, predsjednika parlamenta Pavlovića. otiibor, 3. parlamenat treba da primi ne te mu je u god. 1914. izgorila kuća i samo izborni zakon, nego i ostale važ­ Beograd, 8. februara. Kako čujem * opljačkalo mu se 25 glava blaga, te da­ ne zakonske predloge: bidže, ratifi­ vlada stoji čvrsto na svom onas stoji u Alipašmu Mostu na tuđoj kaciju ugovora, koji je zaključen na pravdanem stanovištu, da — zemlji i u tuđoj kući sa svojih desetero konferenciji mira u Parizu, zakon o Na­ ako dođe do saziva Narodnog Pred­ djece. Za muslimane nema pravde! rodnoj Banci (riješenjem valutnog pita­ stavništva — parlamenat bi imao u pr­ vom redu riješiti izborni zakon za konRazlog demisija đra Žerjava, pročelni- ' nja u odnosu 1 : 4 i t. d.) i 4. parlamenat treba da bude stalno na okupu; stituantu, a zatim da se odmah ide n> ka pokrajinske vlade za Sloveniju, ne­ izbore. G. Timoiifević je izjavio da »demo­ ma se tražiti samo u nesporazumu sa Beograd, 8. februara. Ima vrk> mal * kratska« zajednica pristaje 1. da se ob­ socjal-demokratrma, nego i u ozbiljnim nade u sporazum između opozicije i razuje koncentraciona vlada. 2. da nesuglasicama, koje su nastale između vlade radi pretjeranih zahtjeva opozi­ vlada odredi ustavotvorni odbor, 3. njega i centralne vlade naročito u va­ cionog bloka, osobito rađlkaia. sadašnji parlamenat da primi samo iz­ lutnom pitanju«. borni zakon i da se ide odmah na izbo­ Beograd, 8. februara, ti krugovima re, pošto sadašnje privremeno Narodno opozicionog bloka se govori da su ju­ Predstavništvo nije više sposobno za čer pregovori bili privatni i neobvezni, rad. t. a da će se tek danas početi pregovori delegata. Beograd, 9. februara. Danas je na­ Konačno dolazi ono što je babi milo. stavljena 'kcnferencaa između gospodi­ dne održan je satanak opozicije. Gosp. na ministra pravde Timotijevića i dra Beograd. 8. februara. »Pravda« jav­ Korošec referisao je o prekjučerašnjem lja: Dr. Korošec bio je preksinoć u au­ Korošca za sporazum oko sastava nove sastanku sa gosp. Timotijevićem. Onda vlade. U demokratskim se krugovima dijenciji kod regenta. U političkim se je opozicija formirala svoje poznate ugovoni da je Korošec jučer isključio iz krugovima sve više osjeća da Jugosla­ slove. Ove je uslove prije podne g. dr. venski Klub najviše naginje sporazumu. Korošec saopštio g. Tiimotijeviću, koji je I pregovora predsjednika Narod. Pred­ jučer na konferenciji ministarskog savje- j ta referlsao vladi o ovim uslovlma. Je­ dan je cd najhitnijih uslova zasjedanje privremenog Narodnog Predstavništva do konstiituante. Kako se govori u kru­ govima opozicije, isključena su — lič­ iinuslimanslkom većinom našeg larotđ * Pod gornjim aialstovom donijela je na pitanja u sastavu koncentracio­ »Srpska Riječ« od б. februara ovaj u- i elemenata, koji su manje-više bili rav­ nog kabineta SIS eventualnog šireg koa­ vodni članak: »Uzevši u obzir 'brojno I nodušni prema političkoj orijentaciji Mu­ licionog kabineta. stanje Muslimana u našoj novoj državi, slimana, pa čak i takih, koji su njihovu Na prekjučerašnjem i jučerašnjem (da­ naročito onih, koji su naše narodnosti, orijentaciju potpuno ignorisaii. Takih ekle na dva sastanka! Op. ur.) razgovoru ni jedan ozbiljan političar ne smije iz­ lemenata ima još i danas, Cak izgleda, između dra Korošeca j Timotijevića dr. gubiti iz vida njihovu poKičku orijen­ da se mnogima od njih u stečenoj slo­ Korošec je zamolio predsjednika parla­ taciju i njihovo stranačko opredjeljenje bodi ta ravnodušnost prema Muslima­ menta g. Pavlovića, koji se je nalazio nima još više učvrstila. u novim prilikama, koje sm nastupile iza u svom kabinetu, gdje su se vodili pre- | oslobođenja. Ne može se poreći da prije To je svakako jedna p ,o i i t i č k • govori, da iziđe iz sobe, jer da dr. Ko- I našeg oslobođenja nije bilo među ne- ' greška koju mogu da počine samo HadžikaHić, a kao zamjenice: Esme h. Spaho. Zebre h. Curčić, Aiše h. Hadžalić, Aiše h. Rašidagčć i Hašeme h. Mušić. U nadzorni odbor izabrani su: Asimbeg Dugalič, Kasan ef. Kadić i Ahmedaga H. Omerović, a u re vizi oni odbor: Dr. HaHđbeg Hrasnica, EJhem ef. Mulabdić i Fehim ef. H. Bašćaušević. Time je skupština završena, pa ju je predsjednica zaključila uz topli apel, da ј sve članice porade na što boljem upisu [ članica i članova i da u svakom pravcu ; podupiru procvat društva. I j I j i j । I i ! i ' Gordijski čvor. Kriza' »demokratskog« apsolutizma razvija se vrlo tajanstveno i potpuno iza kulisa. Sklupčena, pa se ne može uhvatiti ni za glavu ni za rep. Zagrebač­ ke novine ne izlaze, pa se ne može do­ biti sigurniji glas iz opozicionih krugo­ va. beogradski listovi također nemaju dobrih vijesti niti uredno dolaze, a po našem presbirou ne može se niko snaći, jer je u »demokratskim« rukama, pa glamata isto onako, kako glavinjaju i njegovi gospodari u Beogradu. Čini se, da je sve njegovo nastojanje upereno na to, da sije zabunu i nepovjerenje me­ đu strankama opozicionog bloka. Na­ ravna stvar, da usput neprestano pere vladu i njene stranke. Da pružimo ka­ kvu takvu sliku ove krize, donosimo najnovije brzojave našeg presbiroa, ne preuzimajući nikakve odgovornosti za protuslovlja između pojedinih brzojava. Beograd, 8. februara. Jučer prije po- ! I Polltičha orijentacija Muslimana. 1 I F E L J TON. niti kako je vaše uho čuje, jer pjesma mor * doći do ' stolu, da se s njima skupa zanese: u noć, kad* duše.. . « duša duši nudi vječitu ljubav... »Ali kroz uho.. . « napomenula je Ifeta. Kada je Ifet dovršil* pjesmu i pogledala iza­ Л Hifzi Bjelevac: zovno svoga učitelja, Haki je rekao laskavo: — To je za to što se je vaše uho naviklo na »Do danas nisam čuo tako nešto lijepo" —, a jednu notu, na vaše zapadne ljubimce, koje i ja poRene Logotetides. (29> I znajem; ali ja vas ne krivim za to, jer niste možda ■ Ifeta prasnula u smijeh i rekla ponosno: Pazite, rekli ste mi, da trebam pjesmu os­ ni čuli kako pastir svira u svoju frulu u ravnoj jetiti!.., Ali eto, prisilila sam vas oboje, da osjetite VIII. i Anadoliji.. . »Manite to!.. Kako možete vašeg pastir * is- ’ moju pjesmu, a ja sam samo gledala note.. . No i Akifbeg ga u veliko cijenio i nastojao, da ga ovo je ljepše od vaših: aman . ,. aman . ..« protura naprijed u službi, kako bi mu osigurao što i poreaiti s umjetnicima.. . U to se Sabiha umiješala i natjerala Dinđ*r*, udobniji život, pa da se onda posveti potpuno u— Morate osjetiti narodnu pjesmu i istr *žiti da odsvira jednu turansku. Ifeta se Ironično osmje­ mjetnosti. Uveo ga čak i u svoju kuću, da podu­ ! one fine tonove u njoj da ih prenesete na papir i i hnula, da je i Haki opazio i teško ga je nagavoričava muziku njegovu jedinicu Sabihu. Tom prilikom i uglazbite . .. la Sabiha, da sjedne za glasovir. Bio je uvrijeđen došao je do poznanstva Dindar Haki i sa Ifetom u »Da, da . . . ono vječito, otegnuto, žalosno i tri- i Tek kad je Ifet rekla, da bi i ona Selila čuti jednu kojoj je vidio neobičan i izvježban talenat. Pjesme, . vijalno: ah, aman... aman...« reče skoro prezir- i tursku pjesmu, ali u kojoj ne će biti „aman. . . koje je izvodila Ifeta na glasoviru od najboljih skla­ ' no Ifet i sjeduuvši za glasovir odsvira izazovno jed- : ah.. . « osmjehnuo se Haki i počeo prebirati po svo­ datelja zadivile su umjetnika. Na želju Akifbeya po­ i nu francusku ariju. jim papirim*, koje je izvadio iz džepa. Ifet ga je čeo je Haki vježbati s njima i turske napjeve. Dindar se n/ dviri nad note i pročita prve riječi: j gledala, pa onda veselo rekla: Ifeti se sviđali bučniji komadi, komadi teže • Vi imate vaše kajde u džepu?« / »Dans la unit, quand l'ame kompozicije i jakih akcenata, kojih nije bilo u Ha— To ništa ne čini« — odgovori Dindar — offre fl l'ime l’amour kije, a Sabiha je bila naklonjenija tihoj, sjetnoj pje­ vi pričekajte pjesmu i onda sudite«. ćternel...» smi, kojom je odisao Istok. Često bi rekla Ifeta: Nastala je za jedan čas šutnja a onda brzo i „Dajte, monsieur Dindar više života vašoj muzici, I---------------------------------------------------------------------------snažno tabrujaše glasovi. jer mi je jednolika....» Ona je uvijek s njim go­ Dindar je posmatrao Ifetu preko njezinih ra- « Ifet se zagledala u Hakino lice i ispitivali sva­ vorila francuski, da ga i na taj način upozori na I mena zanoseći se za riječima, koje su se pretvarale ku ci tu. Njegovi prsti prelijetali su brzo I vješte^ njezin visoki položaj. ( u čeznutljive akorde i nosile dušu tamo. U noć, ' s tipke na iipku. On se je bio zanio i nije UME Haki se je branio: »Ifet hanum, vi morate os­ ' kada duša duši nudi vječitu ljubav. . kuko ga djevojka ispitivalački promatra, jetiti pjesmu, smisao, a ne onako je shvatiti i cije­ I Sabiha je prestala za čas prebirati note ne ' Naitnviće «e. �opoj 119 Broj .PRAVDA' — „ПРАВДЛ* neozbiljni, ograničeni i nesposobni poli­ riki program jednog naroda, i da to tičari koji nemaju smisla za oipšte inte­ jedno pitanje ne može biti smetnja za rese naroda. Tu su grešku zapazili na­ zajednički rad su drugom važnijem i op­ ši neprijatelji, te su je u svoje vrijeme širnijem posla. najiscrpnije, na našu štetu, iskoristili. Za vrijeme našeg zajedničkog robovanja Mi smo »Srpskoj Riječi« blagodarni na Muslimani su imali Isto tako teš­ gornjem članku i vrlo će nas veseliti, kih i žalosnih d a n a ik a o i osta­ ako ovako ispravno mišljenje o nama li dio naroda. Oni su za vrijeme prodre i u šire slojeve pravoslavnog di­ vjersko-prosvjetne borbe bili isto tako jela našeg naroda. progonjeni, vezani j apšeni kao i ostali. Ta njihoVa borba ne smije se omalovažiti, niti se mogu njezini uspjesi ospo­ riti. Njihova 'borba bila Je saglasna sa željama cijelog naroda. Oni su u svojoj velikoj većini bili i ostali nepri­ Opet demarš. U petak popodne posje­ jatelji naših zajedničkih protivnika, tili su ministra predsjednika engleski i ugnjetača. francuski poslanik, koji su ga savjeto­ Istom 1911. godite, kada je jedna pojvali da naša vlada usvoji predlog Clelitička grupa (Narodovci) nabusito i sa menceau i Lloyd Genrga. Za našu je bagatelisanjem ignorirala saradnju Mukraljevinu mnogo bolje, da usvoji taj slimna u borbi protiv neprijatelja. Musli­ I predlog. nego da bude primorana na mani su bili primorani da potraže drugu lanidottSki pakt, koji je za našu zemlju orijentaciju i da napuste zajedničku bor­ koban. bu. To je bio najviši, uspjeh Austrije »Politika« donosi: Povodom jučeraš­ protiv našeg cijelog porobljenog naro­ njeg novog koraka Francuske i Brita­ da. Od tog vremena zametnula se smut­ nije držana je sjednica ministarskog sa­ nja među nama. Plodove ove smutnje vjeta, koja je trajala do osam sati na pobrao je naš neprijatelj 1914. g„ kada večer. Vlada neće popustiti na je on najsavjesnilje i najzatu­ taj novi pritisak, jer naša kraljevina ne canije među Muslimanima doveo do može primiti riješenje jadranskog pita­ uvjerenja, da .je u našoj propasti njihova nja ni primjenom famoznog lonklonskog sloboda. Odigrali su se događaji, koji ugovora, niti usvajanjem predloga se ne daju lako zaboraviti. S vi svjesLloyd Geo-rgea i Clemenceaua. nW i ozbiljniji Muslimani, koji nisu gu­ bili iz vida teške pošljedice, osuđivali Vlada je ovlastila g. Pašića, šefa desu ove događaje, pa sir i kao razmjer­ I legacije u Parizu, da kod saveznika mono pošteđen elemenat ipak neprestano ) že završiti sve poslove Oko ratifikovasumnjali u namjere Austrije prema Mu- ' uja ugovora o minu. slimanla, dok se konačno, tokom rata, Regent Aleksandar sasvim se je oponisu potpuno uvjerili, da je Austrija os­ tala isti neprijatelj Muslimanima kao i ■ ravlo od bolesti, pa je od četvrtka poI čeo ponovno sa primanjem. Ovih dana ostalom narodu. bili su u auriijcncili u prvom redu poliPropast Austrije pozdravili su naši Muslimani, kao i ostali oslobođeni I tičari, bez obzira na stranke i političke grupe. Audijencije se dnevno nastavljadro naroda ... Oni su pohitali među One su informativne naravi i imaju prvima, da se za svoje sretno riješenje II ju. svrhu, da izvijeste regenta o momenod neprijatelja zahvale našem Kralju Os­ loboditelju i da mu iskažu svoju vjer­ ; talnoij političkoj situaciji. Po više puta su primljeni: ministri PrSbećević, Krisnost i svoju radost. To je bio njihov tan, dr. Kramer i Davidović, kao i .prSdk svečani povratak u zajedničko bratsko I sjednlk Narodnog Predstavništva Pavkolo. Na žalost, ovu svečanost i ovu radost I lović. Primljeni su i dr. Korošec i dr. Drinković. te ministar pravde Timotipokušaše ponovo da pomute oni jević. isti elementi, koji su već jedanput odvurali od sebe jednokrvnu braću. Ori Položaj u Crnoj Gori. »Pavda« piše: su jednostavno i bez ikakvih obzira poPrema informacijama sa dobro obavije­ dravniii sve Muslimane sa njihovim naj­ štene strane, može se bez pretjeranog nižim slojem, pa su ih pred veićnom optimizma reći da se unutrašnje stanje na’ radalug naroda polkušali da pred­ u Crnoj Gori znatno popravilo. stave kao jednu nepatriotsku i ekscen­ Opet konferencije. »Matrn« piše da je tričnu masu. Zahvaljujući uzvišenom put Milleranda u London fiksiran sredi­ shvaćanju ideje narod, jedinstva, slobo­ nom slijedeće sedmice, te da će prva de i demokratizma od strane naših os­ konferenca biti u četvrtak, kojoj će pri­ loboditelja i oH strane velikog dijela os­ sustvovati i Nitti. lobođenog naroda, naši su Muslimani, i pokraj svih grijeha njihovih zavedenih Talijanski manevri. Časnici talijanskih pojedinaca, morali da budu posmatrani brodova, koji su poslani protiv Rijeke, kao jednakopravna braća i da se nklrov na širokom su se moru pobunili i izja­ teški položaj pravilno shvati. vili, da će radije pristupiti D’ AnnunzJTaj nezavisni i vrlo nezgodni položaj ju, nego da bi pucali na talijanski grad. jedre velike mase nedužnih ljudi, u koji Zapovijedajući je general komandirao su bili zapali za vrijeme naše borbe, raekskadri u Jakin, što je momčad odu­ zum-jeli au najviše oni, koji su najviše ševljeno primila. u toj borbi postradali. Samo oni, koji Grčki kralj Aleksandar doskora će su najmanje patnje i muke podnijeli, is­ posjetiti našu zemlju. Putovaće u auto­ prsili su se pri koncu stradanja kao prvi mobilu i ineognito. / osvetnici i borci, ne shvaćajući pravu •'ideju bratstva, jednakosti i slobode, ko­ Mobilizacija Poljske. »Moruing Post« ja nas je od propast- sačuvala. dobiva iz Varšave, da je ministarski sa­ Prema o v a k i m p o j a v a m a u slo­ vjet odlučio da mobihzujc i u onim krabodi, danas se i naši Muslimani politički jev’ma. koje je Njemačka odstupila. Po­ orilientišu. Treba njihov položaj razumje­ zivaju se svi Nijemci od 19—32 godine. ti. Nije nikakvo čudo, što se oni sada Zapadno od Dvine sakupljaju boljševici klone onih, Roji propovjedaju demokrat­ ska načela samo za sebe, a drugom ih I moćne čete i artiljeriju. osporavaju. U takim propovjednicima Stanovništvo Ukrajine oprlo se je o demokratizma, ne -može niko imati po- i ružjem u ruci ruskim boljševicima, koji vjerenja. Nebrojeno puta izigrani, i zbog su htjeli da se uvede komuna. Svi po­ toga razočarani, naši su Muslimani na­ kušaji boljševika, da dođu u uži doticaj kupili u sebi dovoljno nepovjerenja, pa sa ukrajinskim stanovništvom i ukrajin­ se sada obraćaju najviše na onu stra­ skim strankama, ostali su bezuspješni. nu. gdje im se pružahu stvarne garaii- . Klub čeških socijal-demokratskih načije za njihov opstanak i slobodu. U da- , našnjim predstavnicima vlasti ne vide : roidnih poslanika riješio je zahtijevati od oni tih garancija. Ne vide ih n; za jedan ' vlade, da odmah stupi u trgovinske, edio naroda a najmanje za sebe. Musti- ■ konomške i političke odnose sa somani, u svojoj velikoj većini, danas sto- . - vjetskom Rus:jom. Klub je uvjeren, da je u opoziciji. Njihove simpatije prema I pregovore mogu voditi jedino predstavradSkalima samo su izraz njihovog po- ‘ niioi sociial-demokratske stranke. uzvanaja u jednu spasonosnu ideiu лија ! Izbor! u Madžarskoj. Zastupnici krš­ je svijetom azviadala i u one ličnosti ; ćanske nacionalne zajednice imali su koje su nas sa tom idejom oslobodile ■ konferenciju, na kodj je ministar pred- j od neprijatelja. . Prikazivanje najnogjje po- ! sjednik Hu’zarvipoeorio da je kršćanska 1 i t i č k e orijentacije Mastima- ; nacionalna stranka kod izbora dosegla najveći uspjeli, jer su njezini kandidati n a k a o ј e d a n čisto s t a I e š k i dobili 63% sveukupnih glasova, demo­ pokret sasvim je pogrešno 1 tenden- ' krate 19%. neddvisnllaci 2’/«%. madar- j clozno. Kraj svega rezervisanog staM^šta 1» pitanju agrara, Muslimani pri- ! ska radnička stranka V/,%. ^^■^^adikals!-i program u cjelini. jer Ko će biti glavar Madžarskoj? Izgleda . da rr ii 'nl rin 'r da naroidlna skupština ne će birati pala- . tina već guvernera. General Horty ima- I Politični pregled de najviše izgleda da bude izabran, jer njega podržavaju mali posjednici. Nezavisnjaci su istupili iz vlade zbog pro­ mjene situacije. Ishrana Madžarske. Rumunjska šalje madžarskoj vladi diievno 40—80 vago­ na namirnica radi prehrane madžarskog stanovništva. Spremanje Madžrske. Vlada je obja­ vila mobilizaciju svih klasa od 1890. Po varošima su prilijepljeni plakati, gdje se apeluje na narod. To je sve upućeno protiv Rumunjske. Armenska vlada riješila je da Grčkoj povjeri organizaciju svoje države, ako se tog posla ne bi htjela prihvatiti ni­ jedna druga država. Njemački ekscar Vilim raavto je ni­ zozemskom ministru izvanjskih posala, ako bi Nizozemskoj usljed njegova bo­ ravka u Amerongenu bilo neugodno, da je on pripravan predati se ne neprija­ telju, nego njemačkom narodu, u čije ru­ ke polaže svoju sudbinu. iši dopisi Tuzla, u januaru 1920. (Svašta po malo). Kako »Pravda« usljed praznika i nerada tiskare nije redovita izlazila, tako se je i materi­ jala silno nagomilalo, da čovjek ne sna s koje bi strane pačeo pisati. Tu­ zla je u zadnje vrijeme grad senzaci­ ja. U njoj sa dešavaju najnevjerovatnije stvari. Na primjer HakijaTemim pokreće »nezavisni muslimanski« list »Novi Pokret* (kojeg svijet zave »Pro­ klet«). Zar to nije senzacija, d« Ma­ kija pokreće —, muslimanski i još ne­ zavisni list!.. I da bude džumbuš veći i on mu je »vlasnik« i odgovorni ure- | dnikl 0 sam«m listu i nenapisanom i programu goverićemo poslije, kad do- i bijem* džabna vremena, jer se ne is- ' plati trošiti dragocjeno vrijeme u o- i vakve trice. Druga senzacija je iznenadni pre- j aještaj k vladi u Sarajevo dvejice | predstojnika: Dra Defterdarevića, se- . oskog i Makaneca, gradskog pred- i stojnika. Ovo ubrajani« u senzaciju i ne samo s toga, što su ovi premješ- i taji ogorčili skoro čitav narod svog kotara bez razlike vjere i narodnosti nego i stoga, što okružni načelnik g. Gruđić osniva nekakvu »ligu časnika« za izmirenje i izglađivanje razmirica među pojedinim narodnostima, a ovamo prkosno izaziva ogorčenje pre­ mještajući opće obljubljene predstoj­ nike. Svijet konsterniran pita se: šta ovo znači? Da li g. okružni načelnik pravi aprilsku šalu s tom ligom čas­ nika, ili je to kakav »demokratski« trik i šahovski potez pred izbore. Ovo i se ne da shvatiti drukčije nego kao komedija okružnog načelnika. Treća je senzacija naređenje g. o- . kružnog načelnika o zabrani izvješavanja zastava neprijateljskih država. Opazio čovo na jednoj muslimanskoj j zabavi kako diletanti i priređivački od- j bor nose na prsima zelene kokarde, ' i edmah izdaje »naieđujem« da te za- ; stave ne smiju nositi, jer su turske, ' a Turska Je neprijateljska država, te »ni jedan građanin našeg kraljevstva u cma, niti može imati makakve veze sa Turskom«. Ovo ie doslovan citat iz okružnice okružnog načelstva । od 13. januara 1920. broj 624. Da li mi | mamo hilafetsku vezu sa Turskom, o ; tom nije kompetentan odlučivati jedan načelnik okruga i to smatramo zahva- i ćanjem u tuđu kompetenciju, a je li ze­ lena kokarda ili zelena zastava baš j turska ili islamska vjerska zastava bez političke primjese, također ne primamo gosp. Gradića i njegove savjetnike za ' autentične tumače. I tuđinska uprava nije nam ovih zastava zabranjivala, ma I da je svaki i najmanji znak iredentizma i najvećom i najbrutalnijom strogošću u- , gušivala i progonila, pa mislimo, da ni I »demokratska« vlada neće htjeti ida se I povrati u doba inkvizicije, pa da tero- j riše vjerska čuvstva pojedinih vjeroispo­ vijedi. Dne 2. januara obdržavao fc Klub Naprednih Muslimana u Tuzi svoju i skupštinu na zahtjev više od polovine | članova, koja je jednoglasnim zaldjuč- | kom isključila Hakiju Temima, bivšeg ; privrem. predsjednika, te Rifata Oma- i zaića i Akifa Šeremeta, bivše privremene ■ odbornike radi protuvjers-kog postupa- , nja u društvu. Onda je na 16. januara i bila konstituirajuća glavna skupština, I Strana 3 Ст»«иа koja je izabrala novi odbor, ikoji nam jamči, da će društvo krenuti pravim pu­ tem islamskog napretka. Pripcminje se, da su Teman i Omazić osim isključenja iz društva predani i državnom odvjetništvu radi vrijeđanja vjere, a o osudi, koju će sud izreći, pisaćemo u svoje vrijeme. No uza sve to, što je dokazano izazovno ponašanje i vrijeđanje vjerskih svetinja po Temimu i drugovima, ipak g. Grudić, okružni načelnik svim silama nastoji, da ih re­ staurira i prisili grad. kot. ured, da im dozvoli držati skupštinu u — društve­ nim prostorijama. Bilo bi skrajnje vri­ jeme, da g. Grudšć jednom znadne koli­ ki je njegov djelokrug. Ma da Je on na­ čelnik okruga, to ipak ne znači da on ima sve u svojoj ruci i vlasti. On je u nekim stvarima druga instancija, ali u nekim nije ni te. Njegova je jedna ve­ lika pogreška, što prima savjete od lju­ di, koji u narodu nemaju nikakva oslon­ ca niti ih ko poznaje ni siuša. To se je jasno očitovalo ikod osnivanja lige ča­ snika. kojoj je svrha, da u narodu populaniše toleranciju i bratstvo, a on je u tu ligu utrpao na račun muslimana i katolika i takvih ljudi, koji ne samo što ne raprezentiraju tih dijelova naroda, nego za kojima neće niko ni onda, kad bi išli u očitu sreću« To je pokazala sko­ rašnja skupština Hrvata, a to su i mu­ slimanski predstavnici izjavili g. Gruidiću, ali on o tom neće ni da čuje. Ovaj metod g. Grudića nije dobro izabran, pa se je bojati, da će mu uspjeh biti pro­ blematičan ili negativan u svim predužećima. Jugoslaven. аипои sjesti Agrarno pitanje. U selu Presienict, opštlna Odžak, kotar Sarajevo živi Ismet Omerbegović u zadruzi sa petori­ com malodobne braće i jednom sestrom. Presjenica je džemat u kojem žive pra­ voslavni Srbi i 5—6 muslimanskih poro­ dica. Zadruga Ismeta Omerbegovtća po­ sjeduje 125 dunuma i 360 m' zemlje, u kojoj površini se nalazi 61 duiium šume. Njegovi pravoslavni susjedi njesu mogli gledati, da »Turčin« imade svoj gaj, ne­ go su ga počeli sje^? i to: Košta Kenjić. Bakula Vide, Pero Guto, Gligo Marković i dr. Počeli napadati na ono gajića i skoro su ga uništili. Ismetu su uz naj­ veće pogrde i bogumrske psovke sa sje­ kirama istjerali iz ovoga gaja, prijeteći mu, da će ga još i zapaliti. — Bez ko­ mentara! Skandali u željeznici. Edhem Kobiljalt iz Sarajeva putovao lje 4. o. mj. sa ma­ terom i Omer ef. Gačanincm u Vis' ko. U vagonu su se s nima vozili do Kajlovca: Dordo Kavaz, Aleksa Cabak i Ilija (nepoznata prezimena) iz Crnot:ce sa ioš trideset seljana. Gornji su se se­ ljani vrlo izazovno ponašali, a cnJa su počeli i d'rektno vrijeđati. Đorđo je psovao šerefe, dženazu i — kožicu na kcioj se muslimani »pregibaju« te drskim riječima i udario na obraz Kobilakove matere. — Cabak se je ćuškao i natiskivao, a Ilija je uhvatio Gačanina za bra­ du, šamarao ga i tražio nož da ga zakolje. Stvar je prlavljena .poticajnoj direk­ ciji, a mi ćemo je voditi u evidenciji. Ovdje samo pitamo: kad ćo se već jednom poduzeti oštrije mjere proti nasrtljivcima. koji u svojoj zaslijepljenosti ugrožuju ličnu slobodu, pa čak j slobodu vjeroispoviEedii? Vrijeme je. da se nad­ ležni trgnu iz mrtivla. U ministarstvu za ishrana održana je konferencija o ekonomskim .problemi­ ma zemlje. Prisustvovali su: ministar ishrane i obnove zemlje, ministar trgo­ vine i industrije i ministar poljoprivre­ de i voda. Najvažnija tačka raspravlja­ nja bila snt sredstva ministra Bukšega, ■koja je on predložio za suzbijanje da­ našnjih cijena živežnih namirnica. Pasoši za Rumunjsku. Kraljevsko po­ slanstvo u Bakareštu izvijestilo je mirastarstvo spoljnih poslova, da je rumunjska vlada donijela odluku, po ko­ joj će ulazak našim podanicima u Rumuniju biti dozvoljen samo' sa vizom rumunjskeg poslanstva u Beogradu. Obra­ ća se ražnja putnicfma, da prilikom pu­ tovanja u Rumuniju vidiraju svoje pa­ soše i kod rumunskeg poslanstva u Be­ ogradu. Poziv na skupštinu. Na 13. o. mi. u 6 sati u večer obdržavaće »J. M. O. U. Džerzelez« svoju redovitu glavnu �Страиа 4. Strana Број 119 tr.j .ПРЛВДА* — „PRAVDA* skupštini u prostorijama kiraethane na Bendbaš: sa dnevnim rđom: 1. Izvje­ štaj odbora (tajnika i blagajnika), >. bi­ ranje odbora, 3. eventuallje. Umoljavaju se ga. članovi, da skpušt.ni pristupe u što većem broju, jer će se ista nakon 1 sai čekanja (Š 17. al. 2. društv. pra­ vila) održati bez obzira na broj prisutnih. Izaslanici svih željezničkih direkcija došli su u Beograd da sa predstavnici­ ma radnika i ministarstva saobraćaja re-guiišu nagrade i položaj rad rika i ni­ žeg željezničkog osoblja, ikako bi u bu­ duće izbjegli štrajkovima i neredima na željeznicama. Konferencija će trajati ne­ koliko dana. Konstituirajuća glavna skupština Hr­ vatske trgovačke I obrtničke banke u Sarajevu. Na 1. o. mi. obdržana je u društvenim prostorijama dobro posjeće­ na konstituirajuća glavna skupština ■^Hrvatske trgovačke i obrtničke banke d. d. u Sarajevu«. Skupštinu je otvorio odvjetnik gosp. dr. P a vi č i ć. Isti kon­ statira, da je temeljna glavnica uplatom od 10% u smislu prospekta osigurana. U svezi s tim predlaže, da se za dalj­ nje uplate ustanove ovi obroci i rokovi: 30% do 1. ožujka, 30% do 1. travnja i 30% do 1. sv bnja 1920. Ovi se predlo­ ži od skupštine prihvaćaju. Ujedno su pročitana pravila banke, koje skupština također usvaja. Nadalje je zaključeno, da se dionička glavnica od 3 miljuna doskora povisi na 5 milijuna kruna. Na skupštini je jednoglasno prihvaćen izbor ravnateljistva kako slijedi: Dr. Ivan P a v i č i č odvjetnik u Saraje­ vu, Antun Wolfram ml., veletržac u Sarajevu, PavaoKubović, glav­ ni poslovni ravnatelj zavoda, dr. S t j epan Kukrić, liječnik i narodni po slanik u Sarajevu, Dragutin Pozn i ć, svratištar u Sarajevu, J o z o U- i dovičić, trgovac u Sarajevu, Fra­ njo Sopianac, tvomičar u Saraje­ vu, Jure C a r a t a n, veletržac u Sa­ rajevu, Anto Tadić, veletržac u Tu­ zli, Ivan G r g i ć, posjddnik i trgovac u T ravniku, Ljubo C i v e nko v i i posjednik i trgovac u Varešu i Niko­ la Pr e c c a. posjednik i trgovac u Nevesinju. U nadzorni odbor izabrana su gospoda: Dr. Ignacije Petrinić iz Sarajeva, dr. Nikola Rukavina iz Sarajeva, Nikola Krešić iz Sa­ rajeva, Stjepan Jankovićiz Sa­ rajeva. Ivo Matekalo iz Jajca, dr. Ivo Pilar Iz Tuzle i Branko Ma■raković iz Sarajeva. Pošto je iscrpljen dnevni red, pred­ sjedatelj zaključuje skupštinu. Pri konstituiranju ravnateljskog vijeća bio je za predsjednika izabran gosp. dr. P a v ić i ć, a za potpredsjednika gosp. W o 1 fr a m. Glavnim poslovnim ravnateljem ime- i rovan je dugogodišnji nadčinovnik b. h. j zemaljske banke i član ravnateljstva | zavoda gosp. Pavao Kubovi ć, a 1 njegovim zamjenikom finandjalni nad- ’ savjetnik b. h. zemaljske vlade gosp. I J o s i p M e š t r i ć. ) ‫ى‬-‫( «عدااتء سااذامه‬ ‫«عدالت عوىي طع ابدملت اوملعلة‬ ‫ارده جملدخا وجيك ومشجلد‬:‫وكو‬ ‫ نقومب ميدان اتاره‬.‫خام بولور بوملز‬ & fe-i (zvjeradi) lisica, kuna, tvorića, zečeva i t. d. ‫ تقوميك رج قسمندهى مندرجذ‬.‫جتدر‬،‫جية‬ ‫ رأيس العلما‬- ‫ عصنال‬٠‫ ر‬:‫ وجه ايدر‬. uz najveće dnev ‫ بوسنه‬.‫احلاجى مجال الدن الندى حضرتلرى‬ ‫مدتب نواب معلملرندل‬-‫وهسك مسلمانرى‬ ‫ توفيق‬- ‫سادووء ودتن« دوعرووركن‬ cilene veletrgovina sirovih koža Oskar Frohlich, Karlovac, [Hrvatska). 188 Brzojavi: FELARiA. IГrKMUOC.. ,tf Telefon 55 rvsrear «»«ггм, I I i ‫روهو راده‬. ‫ديوان يبيز حقوق مشاورى‬ ،‫ت علميه‬-‫ ري‬- ‫عى رضاا حفظ حمت‬ ‫ صادووع‬- ‫قاذى زاده مد انورى افندى‬ ‫ بوسنه مسالنرى تشكي" نك‬،‫ويل الدين‬ ‫ بوسنه سرايك‬،‫روغص ام وأطامنامسى‬ - ‫ورت اتيالى‬- ‫آوسرتيليري طرفدن‬ .‫قاىن زاده عمد الورى افدى‬ ‫الو قسمنك مندرحاىن اسالو‬-‫ا‬ ،‫ براودا‬, ‫راى وسنه د‬- .‫فهرستندهحرردر‬ ‫ايلمقدء اولوب‬-- ‫خاسنده‬.‫غن هسي ادار‬ .‫آلىتديناردر‬:‫فثاى‬ Ти1јак Drskost nad drskosti««, pod naslovom »Gbjretove« vijeBti d«no>i prcsbiro ovo ваорiteuje BPeT»đ»m iijave t. iv. »Gajretovog« pododbora u D»jr«ati, koja je štampuna a broju ■ar. ,Угат4а“ i u kejoj se od adbora i od aem. vlada trati aasrr iavaarodne skupiti.;« radi iz­ bora потор flsvrog odbara riješeno ja, da taj pododbor ■ Darveiti ка drnjtvo ,Gajret“ rila »e pastaji po § 15. SI b. i 31. draitveoih pra­ vila (bijmu članovi društva). Sad j e »tvar državna^ edrjafništrs da o a t a 1 a uredi. Budući taj павотј padodbor u Darventi ad uspostavljenja „Gajiata" pa do dan&s nije draštvu spramia članarine ni jadan put (a moraa bi to činiti svaka tri mjeseca) aije reajirao (?F) ni društvenih pravila, a usuđuje sr da haranjuira pretlv društva, držimo, da je pot­ rebno evo objašnjenje: Po § 17. i 44. društvenih pravila glavni odbor bira redovita glav­ na Skupština. Ti paragrafi sa 9 19. aajamčuju društva stabilitet i kontinuitet u radu. Pred njima Se je morala aaastavitl i tnđiaaka vlada god. 1913. i 1914., kad je preko svojih pousdauika ■ „Gajrstovim* skupštinama irsconirala cirkasijade i makar da oba pata nije došlo do isbora odbora, nije so ta sila usudila, da spo­ menute paragrafe pogaai i forcira isbor odbora putem isvaaređue skupštine (§ 43.), kako bi sa­ da htjeli derventski patrioti, lavaaredaa skup­ ština riješava sporedna pitanja, koja predlažo glavni odbor, U redovitoj glavnoj skupštini, koja ĆO se sasvati u mjesecu jalu 1®2о. (§ 44.") iaabraee se o odbornika i 5 odboruićklh samjenika. (б 19) U Sarajeva 30. januara 1920. Tajnik; borviš Tafro, Predsjednik: Наеаж Hodžie“. Pojmimo da ljudi irogu biti i pokvareni i cinični i bestidni. Ali da će se jedaa odbor dobrotvorrog društva posivati i na državno odvletništvo, to niti pojmimo niti mošeino razum­ jeti. To je moguće samo kod nas; samo su mu­ dri Tafro i trijezni Hodšie u stanja, da Uz po­ licijske asistenciju troše jek i intervencija drž. odvjetništva, 1 još imaju obraza, da peri' s a ма earadnja i da trube, kako je i naša ć&tiija oduševljena za njihovu zabavu! Mi >■ ovpkav postupak imamo samo smiješak: Naprijed po­ licajci ! .. Državni kompenzacioni ugovor broj I80/SHS. između1 kraljevstva SHS. i Njem. Austrije pokajao je vrlo lijepe uspjehe. Od 26. januara uplaćeno je do saća preko 3 i po milijuna kruna. Dodatak tome ugovora olakšava manlpuladMl uplaćivanja fcupovine na taj način, da se može, odnosno mora upla­ ta vršili u korist pojedinih podružnica ii Austriji, daje se nalazi prodavač. Interesentima, koji žele, da kupuju robu u Austriji, daje sve informacije i upute ovdašnja podružnica njem, austrij­ skog Warenverkehrsbu.roa glede naba­ ve dokumenata kod fiiiale Centralne uprave te kod njem, austrijskog Warenverlkehrbiiroa u Beču i glede načina uplaćivanja kupovine. Ista podružnica daje objašnjenja o to­ me, koje sa firme u stanju liferovati ro­ bu, a imade na uvid razne oferte, kata­ loge i oijemke. Njem. Austrijski1 Ured za trgovački pucimet (Warenverkehrsbiiro) podružni­ ca Sarajevo, Jelića ulica 4. prizemlje. Telefon broj 425. I Broj 263/19. I NATJEČAJ. I Naovdašnjoj modiresi upražnjene je mljesto muderisa i imama. i GoAlišnja su beriva osigurana na tri 1 godine i to: od ehalije godišnje 5.600 K । a od vafcula godišnje 400 K. Natjecatelji »imadu najkašnje do 15. marta 1920. poslati miolhu sa svjedočbotn o idžaretii na potpisano povjeren­ stvo. U Kladnju, 30. januara 1920. Kotarsko vakufsko povjerenstve. Tražim jednu kasu ponude na upravu lista slati Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu d. d. u Sarajevu poziva temeljem § 159. trgovačkog zako na za B. i H. upisnike svojih dionica na konstituirajući! glavnu skupštinu koja će se obdržavati dne 10. februara o? g. u 10 sati prije podne u islamskoj kiraethani. DNEVNI RED: 1. 2. 3. u. 5. Uvjerenje, da je temeljna glavnica potpisivanjem i uplatom osiourau«. Uglava pravila. Zaključak o konstituiranju dru štva. Imenovanje ravnateljstva i izbor nadzornog vijeća. Raspoložba o odgovornosti utemeljitelja u smislu § 157. trgov. аакмв«. Odbor osnivača MasllmansliE trgounčhe i obrtničhs ђићв н za Bosnu i Horotgorinu d. d. u Sarajevu, zaBosnu i Hercegovinu dion. društvo u Sarajevu. — Podružnica u Tuzli, Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 3,000.000. Pupilarno siguran zavod. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K, 8,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. - Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavlja 5ve ba nkovne poslove nejbrže i najpovoljnije. 41 rJdtovorW »Khii M. S»džsdLi pod brojem 227, I Muslimanska Centralna Banka a ■ - ‫ك حمام شرعهسى‬-‫ بوسن وه‬،‫طاه‬ VltsnUt: Oatrart Odbor >tt M. 0.« bc.BiparUa D. 4 A. Kalo«, Sat � https://kolekcije.nub.ba/files/original/5ad6fafe3f81894a91b3ec34cc6573bd.pdf da6382d5aee3161746d875b327cc6649 PDF Text Text Pešterina u strnom plaćena. , --■ , _ Д LJfLf Гу i >; |Ик A Зтјук a&S ЈаШк Јм Јик> -зз^ J®§Sfc» Ж v -w W POJEDINI SPOJ - ј!|Га| 30 HELENA. Ж I IA 1Ц|| Е$£ и№$ oma ML jJsSF јЦЦ. S ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 15 (120) lata godišnje 80 kruna,napola godine40kruna. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. račun post štedionice 1119. Sarajevo, četvrtak i 2. februara 1920. (21. džumadil-evvela 1338.) Godina П. игаииаиЕзжжзЕзагзбзјкиисажжззгзазЕаажаж® ■■■■■■шиивиив^иаивгиавеввзизинЈИЈ^^^ Nevesinje i Odjek bileaih događaja« nova Bilaia? Iz Nevesinja dobismo jučer ovaj br­ zojav: Deseti februara poginuo je Resko Sađihovlć u Novom Dobu. Ubijen puškom. Razjašnjenje slijedi. Mjesni Odbor. Ovih smo klana dobili ove depeše: Tešanj, 8. februara. Solidarišenio se s rezolucijom, donesenom na protest­ noj skupštini obdržavanoj zbog zuluma u Bileć! i ostalim mjestima. Kotarski odbor. Pozivamo vladu, da ovom slučaju posveti ozbiljnu pažnju, jer bi se bez energična postupka mogli opet ponoviti nemili događaji iz bilećkog kotara. Mi ne možemo pristati na to, da se putem : Glasa Naroda« i »Novosti« zabašuruju događaj’, nego tražimo, da se poduzmu nužne mjere, kako bi se zaštitila slohođa 1 čnosti i imovine. Brčko, 9. februara. Glavna skupština naše organizacije, koja se je danas obđržavala, priključuje se jednoglasno protestu građana Sarajeva nad pljač­ kama i zulumima koji se provode na nedužnim muslimanima u Biieći. Mjesni odbor. Gračanica, 9. februara. Solidarišući se s rezolucijom protestne skupštine u Hoćemo djela, a riječi upravljajte Sarajevu i mi dižemo svoj glas protiv dragima. Od njih nema nikakve fajde. i zuluma u Biieći i drugim mjestima. Na rad, gospodo! Mjesni odbor. Zapostavljanje muslimana provedi se u našoj domovini po naro­ čitoj tendenciji na svim linijama, jer se muslimani smatraju kvantite negligeable, o kojem niko tie vodi računa, kao o bespravnom robiju. Nažalost ni jedan šef Soline vlade ne zna šta je objektiv­ nost, jer se sve od prevrata do Idana današnjega vidi isti onai duh korupcije : protekcije, proganjanja i pljačkanja. Ova nenarodna i zločinačka rabota na­ še vlade najviše pogađa muslimanski elemenat, sa ikojeg hoće namjerice da zgule sve do kože. Cijeli postupak i rad naše »demokratske vlade ide pro•računono i sistematski za tim ciljem, da muslimane uništi i onemogući na svim poljima javnoga života. Najprije popališe i uništiše musi, dobra odmah na po­ četku prevrata, zatim baciše sjeme auarhije među seljake, koji stadoše ro­ biti i ubijati nevine muslimane, poslije proglasiše otimačinu muslimanskog imetka, da naš svijet što prije raskuće i otjeraju sa rođene grude, onda poče­ še dijeliti izvoznice kojekakvim »muče­ nicima«, ali samo pravoslavnim, zatim oduzeše oid muslimana razne radnje i hajvan a predadoše pravoslavnim da ih što prije dignu i obogate »td. Sve je ovo činjeno sa prozirnom namjerom, da se pravoslavni osnaže na račun .braće« muslimana. I dok nas ovdje gaze i nište, dotle, da zamažu oči, ša­ lju tobože ekspediciju po muhadžire. Ali ništeći muslimana posjednika, tr­ govca i težaka, ikojeg u zadnje doba »dobrovoljačke« komite oguliše, ne smetnuše sa svoga egoističkog uma ni muslimana činovnika, već i njega skinuše sa svakog viđenijeg mjesta i sa­ mostalnijeg položaja i baoiše u zapećak, a svuda digoše svoje pravoslavce spo­ sobne i nesposobne, kvalifikovane ii itekvalifikovane. Tako činovnici pravo­ slavne vjere samo avanzuju i to ne­ naravno: za godinu dvije skoče preko više Sinova i kolega, od devetoga do šestga (P. Zurovac, koji bi i salda tre­ bao da sjedi u osmom činu, a ne u še­ stom!) ili čak u peti (dr. Krulj valjda zato, što je viknuo u Beogradu musli­ manima: dosta smo vas trpjeli pet sto­ tina godina!), a muslimani činovnici, koji su po godinama službe stariji a po kvalifikaciji ne zaostaju baš za ovim pravoslavnim »genijima«, sjede još uvijek u onom činu, u kojem ih je za­ tekla »demokratska« vlada. (Osim 0. Hadžića, koći za nas ne ulazi u račun.) Nigdje dkle, ni u kotaru mi na vladi nema muslimana na kojem boljem mjetu. već su sve zaposjeli »sposobni« t mni« demokrati pravoslavne vjekcoak imade još gdjegod koji mw- I sliman lijepo mjesto i položaj, od­ mah na njega baci oko kolji od privilegovane klase blaženih ljudi, i već je premještenje gotovo. Ne mari niko za to, što te pobožne željice nezasitnih iz­ vjesnih elemenata stoje ogromnih n<jvaca i što sve to ide ua račun naroda I našega, a ne tuđega! Valja udovoljiti želji privilegovanog elementa, pa kud puklo da puklo, a narod će sve to po­ zlatiti. Ovaj se postupak opaža kod svih grana naše uprave, ali ćemo da­ nas navesti za primfer samo naše pro' svjetno odjeljenje, koje je osuđeno na I protivuislairisiko raspoloženje već time, I što mu je šefom »pravedni« Narađovac, glasoviti otac izvozničarske šare­ ne družine, gatačkii veleum Šćepan Grdić. I i I j i I Sa njegovim doaskom na upravu naše prosvjete odmah je započela pro­ tekcija pravoslavnih nastavnika. Ista crta demoraLzacia iz prehranbenog i izvozničarskog ureda preselila se u prosvjetno odjeljenje i okačila svu at­ mosferu. Odmah se ukloniše svi nepravoslavnj iz tog odsjeka, a postaviše kojekakvi nastavnici pravoslavni na sva bolja mjesta: nadzornici i starješi­ ne mogu biti samo pravoslavni. Sva direktorska mjesta dopadoše naravski samo pravoslavnima, premda imade i starijih i sposobnijih nastavnika nređu nuprivilegovaitim vjerama. U Sarajevu zasjede Cuković, u Tuzli Glušac. u Bijeljiiič Kondić, u Brčkom Zrnić, samo u LivnO deđe slučajno jedan katolik, jer se nje htio da primi te zabačene stanice nijedan pravoslavni. Osim ovih sinekura ispunjavana je odmah želja pojedincima premfeštenjem na bolje mjesto (n. pr. u Sarajevo), da je bliže »suncu«. Naočigled: svih ovih protekci­ ja i nemoralnih sinekura počeše ostav­ ljati svoja mjesta uvrijeđeni najbolji itastavnici i prelaziti listom u Hrvatsku, ali ni ovaj tihi i značajni protest uvrijedeuih i poniženih ne bi dovoljan mcmento gosp. Grdiću; on je bezobziran i sHedi dalje svoj šovinistički plan na opću štetu zemlje. On predlaže jednog Stevu Markovića, koji je tek lani došao u osmi čin, nakon godinu dana u sedmi, valjda raidl njegovih velikih zasluga u školi svojoj, u kojoj predaje samo č etiri (4) sata nedjeljna, da može ostalo slobodno vrijeme tjerati »demokratsku« politiku i držati prazne govore u beledi'ji, na banketima i svuda biti pred­ sjednik, gfajegod se udruže tni čovjeka. Ovaj »revni« nastavnik ljuti se narav­ ski na profesore, kad traže veći ho­ norar za prekodužne sate, jer bi morali iz »patriotizma« (kao i Šćepan!) raditi za narodnu prosvjetu, a g. Marković i ne drži ni dužni broj sati iz — patrio­ tizma! Drugi jedan pavoslavni nastavnik, ko­ ri nema ni pet godina prave službe, po- ; stavljen je ovih dana za šef ureda za zaštitu djece i promaknut odmah iz d e- | v e t o g a čina n s e d m i. To je gla­ vom B. Zečević, protiv kojega su daći i gimnazijski štrajkovali, jer nit je htio i nit je znao .predavati. Zato g. Grđić nagrađuje, jer je i on sretni Hercegovac pa će znati bi&l šef ureda, ako ne zna I vršiti svoj obični posao u školi. Ova I nemoralna protekcija i nečuvena ko- I rupeja Izazvala je u nastavničkim | krugovima razumljivu buru negodova­ nja i protest ate se mnogi spremaju da | ostave svoj nezahvalni i neuračunljivi, i a naporni posao. Ali se ova revolucija j nije ni stišala, kad pet izbi jedna sine­ kura. I opet jedan mladi pravoslavni nastavnik (Milanković) postavlja se za šefa ureda za štampu. Pored sve oskufdice nastavničkih sila i .pored sta­ rijih i spremnijih nastavnika nepravoslavnih g. Grde postavlja na ovaka mjesta mlade ljude, koji se još misu uputili ni u školski rad. a kamoli će biti vrsni za drugi novi posao. Ovaki žalosni slučajevi izazivaju nezadovolj­ stvo i opću osudu, pa se pak i ispravni pravslavnii bune i prigovarju ovakom pristranom i protivnarodnom postupku bezobzirne Grdiča. a da i ne spminemo nnjsBmana, kojih se imena susreću samo kod degradacija, jer kao da se Grđišć zakleo voditi borbu protivmuslsmansku do istrage. Isti je duh antimusfmanski i kod os­ novnih škola. Samo ako koji pravo­ slavni učitelj »demokrata« begeniše ko­ je mjesto treba da prišapne g. Grdiću, i .stvar je odmah riješena: muslimani I mora prljati i načiniti mjesto privile- ; govanoj klasi. Tako maznuše iz Tuzle ( Serdarevića, iz Dubice Kcnćiioldžića i I L d. Ali i učiteljice pravoslavne dobi­ vaju bolja mjesta u gradovima, a drugi moraju na sela. Ona su počele dolaziti i na musi, osnovnu školu i otimati mje­ sto našim muslinumkama učiteljicama, koje moraju služiti na mješovitim ško­ lama. Tako hoće g. Grđić. da imade svuda svojih uhoda i šoiuna. Mi znamo n. ®r., da je' isprava musi, osnov. škole prcćicž la na upražnjeno mjesto jednu mus&nansku učitelj ču sa mješovite škole, gdje joj je neugodno služiti i mi­ ješat: se sa nemuslimanima, ali g. Šće­ pan šalje jednu učiteljicu pravoslavne vjere, Tpcmda bi njoj bilo svejedno ta­ mo služiti ili ovamo, kad joj je glavno biti u lijepom Sarajevu, Naš je list pisao u svoje vrijeme o podijeli stipendija za visoke škole i tom prilikom utvrdio činjenicu, da nas je g. Grđić prikrati za hiljade i hiljade kru­ na na štetu naše prosvjete, a na korist privilegovanih. Tako to ide redom bezobzirno i ne­ moralno sve na muslimansku propast. Svim ovim činlma dokumentuje naša vlast onu netrpeljivost, skojom se je odlikovala na sramotu Evrope caristi­ čka pravoslavna Rusija progoneći sve, što nije pravoslavno. I u ovom pogle­ du hrišćanske netolerancije čini se da g. Grđić nastoji dobiti prvenstvo. To treba konstatirati i slijedeće očekivati! Regent uz »demokrate«? U radikalskim se krugovima" govori da je regent izjavio radikalskim prvacima, da je on dao mandat vladi, da ras­ pusti parlament, ako ne dođe do koa­ licione vlade. Sve ljepše od ljepšeg . . . »Demokratska« oligarhija, izvršn odbor 'demokratske« zajednice još nije duo konačnu odluku с< predlogu opozicionoga bloka. Čini se da >demokrati« stoje j >š u-, i ek na svojem prijašnjem stanovništvu, da se sada ima primiti samo izborni zakon, a onda da se parlamenat raspust'. Po njihovom mišlje: ju v 1 a da ima da iza­ bere ustavotvorni odbor, koji će izra­ diti ustav i podastrijeti ga velikoj skupštini. Za pridizanj Slovenije • Srbije. Ministar Stojar.ović otputovao je rad’ nabavke stoke, naročito konja, koje su Slovenci zaplijenili od Austrije. To je u vezi sa obnovom slovenske in­ dustrije. Namjerava se dati za slo­ vensku industriju iedan zajam od avanca ratne odštete time, da se pro­ dukti slovenske industrije po utvrđe­ noj cijeni ustupe Srbiji. Nama u Bosni ne treba ništa: dosta nam je Nikole i braće Grgjića, a narod nek skapaje od gladi i ne­ volje. 0 »sveta« centralizacijo! . Zagreb, čki kongres dobrovolja­ ca uputio je kralj, vladi ovaj telegram: »Dobrovoljci iz Hrvatske, Slavonije i Istre sa učestvovanjem predstavnika pokrajinskih saveza cijeloga kraljevstva sa svoga prvtga kongresa pozdravlja­ ju kraljevsku vladu u nadi, da će ona i dalje pokazivati volju i od­ lučnost, da zadovolji opravdane že­ lje dobrovoljaca i pomogne im u njisovom daljem radu za napredak i procvat našeg naroda i države. Spo­ razumno s našim predstavnicima sva će se akutna pitanja moći povoljno riješiti, a kongres očekuje od kraljev­ ske vlade, da će u toni pitanju poka­ zati volju i gotovost za rad. Tok krize. Brzojavi od 10. februara). Jučer poslije padine održana je druga sjednica delegata vlade i opozicionog bloka. Na sastanku su vladini delegati izjavili, da pristaju da se osini izborr.og zakiona riješe i izglasaju u parla­ mentu samo još bidžetne dvanajestine sa ograničenom debatom, naime svaka grupa kad se sklopi sporazum, daje preko svog jednog govornika svoju iz­ javu. Dalju vladina grupa pristaje, da se prije iizbora između grupa koje bi ušle u vladu, utvrde samo kardinalna pitanja u nacrtu ustava, ako cjelokupni nacrt ne bi b’o gotov u onom roku, koji lsi se ugovorio za primanje izbornog zakona. Delegati opozicionog bloka dali su izjavu, da ne mogu primiti te vladine uslove, ali sa svoje strane dopunjuju svoju izjavu ovim koncesijama. Parla­ mentarna zajednica će nastojati, a očekuje to isto i od vladin li stranaka, da se izborni zako.n što prije riješi. Pri­ vremeno je Na rodino Predstavništvo odloženo, čm se raspišu izbori za koTistituantu, a smatraće se to Narodno Predstavništvo raspušteno, kad se sa­ stane koiiS'tituanta. Obje stranke izavljuju, da je pitanje vlade bespredmetno, pošto se u gor­ njem pitanju nisu složili. Tako su di­ rektni pregovori tiztmeđu vlade i oporbe svršeni negativno. Ipak se u opozicio| nim krugovima govori, da je današnji I sastanak još ostavio nade, da bi moglo • doći do nekog sporazuma. Regent će pozvati članove jedne i druge grune, kako bi se onii međusobno sporazumili, no ipak se polaže vrlo sla­ ba nada u mogućnost’definitivnog spo­ razuma. Delegat demokratske zajednice g. Pr'I bićević bio je jučer popodne na dvoru �2. Strana i pročitao regentu zapisnik druge sjed­ nice. Isto je tako na 'dVoru bio i dr. Velizar Janković. lednt: a »Jugoslavenski List« ima o iu.it ovaj svoj izvještaj: Premda su pregovori između apozicije i vlade pre­ kinuli, izgleda da će obje stranke U zad­ nji čas popustiti. Regent izrazio je jut­ ros želju, da se pod njegovim predsje­ danjem vode posljednji pregovori za sporazum. U 9 sati na večer bili su po­ zvani ii dvor kao predstavnici vlade Pribićević, dr. Paleček i dr. Tnnoittjevč. a kao predstavnici opozicionog bloka dr. Drinković, Jovanović i dr. Koirošec. U pola noći trajali su još uvijek pregovori. U političkim krugovi­ ma tvrdi se, da je Regent iifožfo svoj upliv, dh dođe do sporazuma. U dobro obaviještenim političkim krugovima se tvrdi, da će se pregovori za sastav koncentracionog kabineta po­ novno započeti. Regent če upraviti na stranačke vođe apel i pozvati na dvor sve viđenije predstavnike stranaka, zastupamlt ii parlamentu. 0 opozicionom se bloku drži da treba primiti oslove •demokrata«, da se sastavi kabinet, u kojem bi se mjesto min'stra .unutrašnjih djela dalo kojem predstavniku opozi­ cije. Sveislamski Halifat. Napisao: Inženjer Mustaba Čelič. i I i . Visoki Mešihat imao bi biti sastavljen ovako: Sadr-ul-islam Halife-i-muslimin Šejh-nl-šafijje 2 Šejh-ul-mali kijje 3 §ejh-ul-hanbelijje 4 Sejh-uš šia 5 Šejh-vl-: ubellegijje Referat: islam, misija, redovi, presa. ikole i literatura 7 Mudžtehid-ul-kjebir Referat: šeriatsko pravo i islam6 ski koledar i j ; i i i ; ; Iz islamskog svijeta. Šeih-ul-hanefijje 1 Bpoj 120 Brej ЈЈРАВДА* — .PRAVDA* Sjednice Visokoga Mešihata Mriv« druge islamske ceremonije. Program Halifa ili u zamjeni Sadr-ul-islam i to tavafa svetih mjesta također je njegova redovno kada Reis-ul-daire predloži stvar. Većinu pribora za sjednice sve­ općeg islamskog sabora priprema sam I gradivo za vijećanje ih izvanredne u slučaju koje hitne stvari. Reis-ul-dahilijje. Reis-ul-inalJjje je šef financija islam­ Halifatska kurija. U onim slučajevi­ skog halifata. Njegov je referat u glav­ ma, gdje bi trebao Sveislamski Halifat nom vođenje kontrole nad svim islam­ da kod jedne ili više stranih vlasti poskim vjerskim zadužbinama (vakufi; duzima neke korake što se tiče vjer­ ma) na svijetu. Vodi vrhovnu kontrolu skog života islamskih podanik* koje nad financijama kako Visokog Mešihata, Halifii-nog dvora, tako i nad svima i neislamske države, onda Halifa saziva osim gore nabrojenih redovitih članova blgajnama svili islamskih bogoštovnili Visokog Mešihata i izvanredne članove ustanova, koje su autonomne i stoje u tako zvanu halifatsku kuriju. Halifat­ pod imunitetom sveislamskog halifata. ska kurija nije ništa drugo nego li ple­ Reis-ul-daire je načelnik kancelarija num Visokog Mešihata, a svoja vijeća­ Visokog Mešihata. Jezik za uredovanje nja može obdržavati kao i zaključke imao bi se da predvidi u prvom redu stvarati i onda kada budu prisutni sami arapski za sve stvari unutarnjeg karedoviti članovi Visokog Mešihata, ali raktera, za diplomatsku korespondense mora naglasiti, da i svima Izvan­ čiju sa stranim vladama francuski, dok za rednim članovima mora hiti stavljeno pojedine slučajeve ukoliko bi sosa 'Po­ znavaocima stranih jezika raspolagalo do znanja zasiiedanje kurije. Kurija može da riješava i one hitne stvari, mogli 1» se rješavat'! pojedini podnesci u perzijskom, turskom, tatarskom, ru koje spadaju u kompetenciju sveopćeg skom, hrvatskom, kineskom j drugim islamskog sabora, a ipak ne mogu da čekaju na njegovo redovito zasijeda jezicima, koje svojim materinjim jezi­ nje. Sve zaključke Halifatske [kurije kom smatraju pojedini islamski narodi. treba Halifa da potvrdi. Izvanrednim Visoki Mešihat je dakle najveća is­ članovima Visokog Mešihata smatraju lamska vjerska instancija i proti odlu­ se svi halifatskii poslanici (Vidi kašnje!) kama, ukazima, letvama i drugim odkao i sve vjerske poglavice muslimana redbma ove instancije nema prigovora, u pojedinim pokrajinama, zemljama ili nego se njima svaki pravovjerni musli­ državama, koje je Halifa potvrdi« i po­ man kao tekstu Kurani-azima ili Hadisi-šerifa pokoravati mora. dijelio im menšuru. Hallfatski poslanici: Reis-ul-daire .eis-ul-malijje Reis-ul-baridžijje j Reis-ul-dahilijje | Rt ------------- .J: ! Izvanji poslovi s’lJnutarnji poslovi 9; Financije i vakuf 10 Mešihatska kan­ celarija 11 Sadr-ui-islain. Ovaj bi imao biti ime­ novan od Halife, ali po mogućnosti, da bude neke druge nacije, a ne iste kao : Halifa. Ovaj u nekim izvjesnim poslo­ vima zastupa Halifu, kao u Halifino ime da predsjeda sjdnicama Visokog Meši­ hata i Visoke Halifatske Kurije. (Vidi i kašme pod: »Halifatska Kurija.) U slu­ čaju smrt, ili odstupa jednoga Halife imao bi Sadr-ul-islam da preuzme Haiifin ured i da sazove sveopći islamski sabor kak > bi onda ovaj mogao da bi­ ra novoga Halifu. Dan »zbora novoga Halife imao bi Sadr-ul-islam da sa­ opći svima članovima Halifatske Kurije jer i ovi imdii pravo da osobno sudje­ luju u izboru novoga Halife. Također miao bi isti dužnost da na izbor pozo­ ve i sve islamske vladare i vladajuće knežev e. jer i ovi svi (sultan, šahovi, cm г . šejhovi, h’d.vi, hanovi, šerifi, .naharadže td.) imali bi pravo da osob­ no ili preko svoga prijestalonašljednika sudjeluju aktivnim glasom kod iz­ bora novoga Halife. Šejhovj mezheba 1-5. Pošto bi ovom halifatu imali da pripadaju sva četri sunevijska mezhoba, kao i Sljedbenici šiijske nauke kao peta islamssa sljed­ ba. to bi onda pristaše svih ovih pet isJamssikih sljedbi imali slobodnim iz­ borom u Visoki Mešihat da šalju po jednog svog alšma, koji bi onda u Visokejn Mešihatu obnašao čast Sejha dotične islamske sljedbe. Mudžtehid-ul-kjebir. Ovo je najveći stepen širiatskog sudije t. j. kadije, a imenuje ga Halifa. Njegov je glavni re­ ferat šeriatsko pravo. Ispituje valjanost šeriatskih presuda glede kojih bi do­ na dvorovima islam, vladara šao eventualni priziv sve do Halife. Veliki muftija ili Šerif mekjanski Sastavlja tekst eventualnih ukaza i i muftija stilizira fetve. Pod njegovim se nadzo- i rom sastavlja islamski kalendar. Halifatskog poslanika za sveta mje­ Šejh-iil-mubellegijje. 1 ovoga imenuje Halifa iz krugova najvrsnijih islamskih : sta Mekju i Medinu imenuje redovno alima, gdje se pogotova pažnja obraća ' Halifa na temelju već postojećeg tiasljednog reda obitelji Kurejšija. njegovoj mnogostrukoj naobrazbi i po­ Za podržavanje veze (između Halife znavanja stranih jezika ikako bi što us- i i Visokog Mešihata kao najvišeg vjer­ pješnije i konektraje mogao voditi nad­ zor nalJ cijelom islamskom misijom. — 1 skog tijela cijelog islamijjeta i pojedi­ nih islamskih država Halifa imenuje Njemu bi bilo također direktno podvrgi»to djelovanje, rad i život svih dervi- i svoje poslanike kod svih islamskih vla­ šklih redova. U isti čas cijela islamska I darskih dvorova, kojima pripada kod svih dvorskih ceremonija, dinea, pri­ ■Javnost i literatura, te nastava u svim manja na dvoru i sličnih prigoda uvi­ muslimanskim vjerskim. školama ima­ jek prvenstvo pred svima inim posla­ la bi biti njemu podvrgnuta. nicima. PoslaiHd kod većih‘dvorova Reis-ul iiaridžijje. Dok su gore već (Turka, Perzija, Afgan, Marojko, Hispomenuti funkcioneri Visokog Mešidžaz itd.) imenuju se u svojstvu velikog hata ljudi isključivo vjerski obrazovani, muftije, dok kod manjih dvorova (Buto su pako šefovi vanjskih j unutarnjih hara. Oman, Zanzibar, IdVorovi indij­ poslova, kao i oni financija i mešihatske skih maharadža itd.) u činu jednog kancelarije ljudi ili vjersM ili svjetski muftije. obrazovani koje imenuje Halila po U svrlm podržavanja dobrih odnošavojoj uv Javnosti. Reis.-ul-uaridžijje ja i u svrhu što lakšega rješavanja raz­ šef je vanjskih posala, njemu su nih pitanja i eventualnih nesporazuma podvržena sva halifatska poslan­ stva kod pojediirh dvorova i vlada i između vrhovnog vjerskog tijela musli­ mana te vrhovne vjerske vlasti katolič­ u čijoj državi žive muslimani, dakle on ke crkve, to Halifa imenuje za svoga ma da vodi brigu oko uspostave i po­ koslanika na papinskom dvoru (Vaitidržavanja diplomatskih ađnošaja izme­ đu islamskog halifata i pojedinih dr- I kanu) jednog velikog muftiju. žava. Halifa bi trebao također kod svih stranih (neislamsklh) vlada i dvorova Reis-ul-dah'liue je šef halifatskog ka­ pod čijom vlašću žive muslimani (n. pr. bineta za unutarnje poslove. Njemu u zadaću, u prvom radu, spada propisno Kina. Engleska. Francuska, Nizozem­ ska, Belgija, Portugal, Rusija, Rumunj­ vršenje svih islamskih propisa u skladu ska, Bugarska, Grčka, Italija, Jugosla­ sa zahtjevima Islama i zakonima šeriata. Stara se da budu strogo islamski ; vija, Japan, Ukrajin itd.) u svrhu podr-provedene sve kako periodične, tako i žvanja što čvršćih diplomatskih odno- FELJTON. A. Hifzi Bjekvac: Rene Logotetides. za sveta mjesta <29> VIII. Sablha se naslonila na stol i gledala preko Hakine glave nekud kroz prozor, a valovi muzike no­ sili je u daleke nepoznate krajeve domovine njezina oca, gdje čobanka pjeva: Tu je kuća moja, majka moja — dragi moj. .. Ifeta je opazila sve pogreške na Hakiji. Crte njegova lica odavale su tvrdoću, oči pokrivene gu­ stim crnim trepavicama jedva se vidile, usta s no­ som nisu bila u razmjeru prema njegovom podbuhlom licu i krupnim obrvama, koje su se kovrčale preme nosu. Njegove kudrave kose bile su i previ­ še srne, pa čitava pojava činila na nju dojam jed­ nog nesimpatična čovjeka. Nije lijep, — pomislila je u sebi Ifeta i pogledala preda se. U to je Haki prestao. Još nekoliko glasova od­ jeknulo snažno i kao da si ih odsjekao isčeznull nedošavši ni do uha da ih prenesu sjetila duši. Dindar pogleda obje djevojke, kao da je pitao s tim pogledom šta će reći. No nije ni jedna ništa rekla. Dindar ustane sa stolice i reče: »Eto Ifet, to je moja najljepša kompozicija!..« — K šta ste komponovali?« — zapita Ifeta. na papinskom dvoru na neislamskim dvorovima Veliki muftija Muftija šaja da imenuje svoje poslanike (nuntie) preko kojih bi Halifa vjerska pita­ nja muslimana dotične zemlje sa poje­ dinim vladama diplomatski riješavao. Ovdje bi mogli prema prilikama doći u obzir muftije ili pako i svjetski obrazcvani musJimanik Sve vlasti i svi Idlvorovi kod kojih Halifa drži svoje poslanike imali bi, ako ne dužnost, a ono pravo, da i oni uzajamno imenuju svoje poslanike na dvoru Halife. Halifini poslanici na pojedinim dvo­ rovima imali bi ista prava i dužnosti kao i svi drogi poslanici i dok oni stoje u službi vrhovnog islamskog vjerskog tijela štiti ili imunitet Sveislamskog Ha­ lifata.. (Nastaviće se.) Naši dopis! Vlasenica, koncem januara. Krstićijade. Kao odbor ovdašnje mjesne organizacije nastojali smo da u svakom pogledu udovoljimo našoj dužnosti, no vlast, odnosno nosioc tg, vlasti, bivši računarski asistent a sedanji upravitelj kotara Atanasije Krstić od prvog dana svoje bespravne vladavine upjerio je sve sile i moć da uništi sve što se ne krsti sa tri prstar pa svagdje omalovažuje kako odbor tako i čitavu organizaciju, da tako može nesmetano raditi šta hoće i kako hoće. a zasađivao cvijeće turanskih stepa, da mlada dje­ vojka nije ni zamjetila. Tek je osjećala, da od nje postaje druga, nova Turkinja, koja se je našla me­ đu starom konzervativnom, patrijarharno odgoje­ nom i među isčahurenom modernom. S početka jo’ nije bilo jasno: šta će ženi kakva misao, koja pre­ lazi krug doma, kuće, koja ide dalje od muža; šta će žena zajednici, društvu i državi. . . No polako je Ifeta okrene papir i pružajući ga umjetniku reče: Sabiha došla sama po sebi do zaključka i osjetila »Meni se ne sviđa« . .. svoje pravo, da je baš ona pozvana, da zajedno s Haki se ugrize za usnu i pocrveni od Jeda, očovjekom dođe tamo L da pridonese i svoj dio. Da krećući se Sabihi: li to mora biti čovjak, kojeg volimo s kim ćemo raditi — da li smijemo mimo muža poći u službu — Ni vama Sabiha hanum? naroda ili i proti muža još se predomišljala i ko­ »Ja osjećam. .. Ćutim nešto što je blizu meni, načno i o tome bila na čistu: sa svakim ko će ko­ ali ne mogu da shvatim« . . . odgovori stidno ristiti svojim radom narodu, a proti svakog ko će Sabiha. biti proti njemu. .. I muža žena će ostaviti, ako ra­ Dindar joj priđe bliže: di proti naroda — zaručnica svoga zaručnika i poći - Želite li da vas naučim?« na rad s dušom koja iskreno polazi . . Ona ga pogleda zahvalno i reče: Pa eto Dindar Haki mislila je Sabiha on — »Želim.. . nije lijep, ali je prijatelj naroda. On govori i radi Ifeta se ironično osmjehne. tako iskreno za narod ne tražeći za to ništa. Siro­ mah je, ali su ideje njegove velike! Još ono malo IX. ženske taštine što je ostalo u Sabihe isčeiavalo je Dindar Haki učeći Sabihu muzici osvješćivao je i pred njegovim talentom i bilo je časova, kad je po­ nacionalno. Nije tražio, da ga shvati, ali je bio u- I mišljala, da bi ga mogla i ljubiti. No ta ljubav nije polazila iz onog izvora odakle polazi čuvstvo, osje­ vjeren, da če njegov trud uroditi plodom. Poznavao je psihu žene, a naročito znao je kako su Turkinje I ćaj; — iz nagona nego iz duše, iz velikog Izvora iz tihog mora pregaranja, iz spoznaje, da je Haki odgajane i kako im je život predočivan, pa se je dobar, da je njegova duša velika. morao boriti i sa predrasudama, koje su vijekovi zasadili. Korovlje zapadne kulture trgao je oprezno, N»»vl<e «r. Haki joj pruži papir i ona glasno pročita na­ slov: »Slobodi«, a onda dva redka teksta sa ri­ ječima : »Slobodo, ti si čovjeku što ptici krila, Narod je sretan u kom si ii — Slobodo, bajrak razvila« ... �Spoj 120 Broj .PRAVDA" — „ПРАВДА” Stran« 3 Страна uslijed toga srušio. Nema ni jednog predate, ali pošto je predstojnik znao, Socijalista Ilija Mirić, bivši Beogra­ Kad je predsjednik našeg odbora pametara koji bi moga« zapamtiti, jednom predveo jednu deputaciju iz tko je švercer, sam je uzeo da pre­ đanin poslao je našoj vladi iz Moskve kada toga mlina nije bilo. Rekli su, vede istragu i proveo je tako, da je Nove Kasabe radi napadaja, dočekao radio-itelegram, da vlada SHS prizna pronašao kako je duhan htio švercoga je ovaj junak upravo drskim pi­ sovjetsku Rusiju i odmah odred'i povra­ da sada nije kao što je nekad bilo, nego da mora biti kako oni hoće tanjem: »Šta ti hoćeš, mogu oni i vati nekakav musliman, kome se tak jugoslavenskih zarobljenika. Gosp. Hodža je odmah stvar prijavio oruime »nije moglo ustanoviti,« sami doći«. Drugom ga je zgodom Mirić je predstavnik jugoslavenske re­ žničkoj postaji u Pazariću, ali do da­ predsjednik molio da raspaćavanje premda je tačno ustanovljene da je volucionarne organizacije kod sovjetske nas nije se ništa ni pokušalo, da se soli dadne i jednom siromašnom švercer njegov drug Tošo. I to je za vlade. trgovcu muslimanu, našto muje ovaj krivci kazne i da se mlin na svome njeg bilo dovoljno, da povrati duhan Oficijelno se demantuju vijesti nekih nametnuti predstojnik odbrusio „Ama mjestu uspostavi. pravom šverceru veleprodaocu duha­ listova, kao da je Češka pregovarala sa šta je vaša organizacija? Nju ne pri­ U četvrtak dne 5. o. mj. pošli su ni, a nije htio tražiti daljnjih dokaza Bugarskom u stvari političkog spora­ znaje vlada ništa, pa ni ja, niti ću po­ Nikola, Lazar i Stevan Vitor sa ko­ i svjedoka. Kako se to zove, zemalj­ zuma. lagati važnosti vašoj organizaciji«. njima preko pšenice Hodže Rame ska vl*do? To on sve radi u namjeri, da tako Međutim to kod nas nije kakvo Bourgois je sazvao savjet društva Muhibića, da gone gnoj na svoju nji­ ubije ugled i povjerenje u zakonite čudo jer se »nije mogle« ustanoviti vu. Premda su imali i lakši i bliži naroda, koji će zasijedati u Londonu predstavnike naroda, te da onda radi, put na svoju njivu, oni su poćerali ko je prošvercovao i mnogo više koje 11. februara. kao što I radi, šta hoće. Ima on i šta. Kompanija kumova i drugova konje preko pšenice. Djeca su ih hoBugarski diplomatski otpravnik potrojicu starijih aminaša, koje upotrebbavi se samo time, da što više «adžina opomenula, da ne idu preko sala u Parisu rekao je u vijeću posla­ pljačka, jer nikad bolje zgode i prilike. liuje kada mu što treba ukriti. Oni nika velikih država, da je bugarsko so- I žita, te su izišla, da ograde onda, | kud* su prolazili, našto su se sva su mu sigurni pa ih zato pridržava, (Svršiće se.) branje potvrdilo versailleski ugovor. trojica gornjih vratili sa oružjem premda ni njima ama baš ništa ne ! Poljska je vlada odgovorila direktno | u ruci i počeli su pucati. D'eca su vjeruje, nego se pri potrebi njima po­ ; sovjetskoj vladi u Moskvi, da je primila f pobjegla i nijesu smjela zagraditi. kriva. ■ ponudu za mir i da ju je uzela u ozbilj­ । Sjutradan 6. o. mj. ode Hođža u PaZa njeg nema povjerljiva muslimana, no raspravljanje, te da će uskoro popa je pod tom izlikom sve u rukama zarić i prijavi stvar oružnicima u Pa­ : slati odgovori To je prvi slučaj, da jed- zariću. Kad se je vraćao iz Pazarića, pravoslavnih i to samo njegovih ku­ Treći demarš. Poslanici Francuske i : na od evropskih država stupa u direktmova i drugova. On je predsjednik, dočekaju ga između Tarčina i PazaEngleske izručili su predsjedniku naše i ni dodir sa ruskom sovjetskom repubii- i riča Nikola i Stevan Vitor, te ga izsamo za njih: oni dobiše sve i niko vlade zvaničnu kopiju londonskog ugo­ i kom. ih ne smije kontrolisati. Oni rade što mlate željeznim šipkama po rukama vora, koji su jučer oni primili telegraf­ Skori mir sa boljševicima? »Agenci­ hoće i kroje nam sudbinu kako oni i po glavi, nanesavši mu veće ozlede. ski. Poslanici Francuske i Engleske i oje Havas« javlja: »Chicako Tribune« hoće. Gospodin se »sreski«, samo s ; Patrola, koju je nadzornik postaje vog su puta u prijateljskom tonu savje­ . donosi da je ambasadorska konferen­ i spremio da izvidi dogođaj, našla je njima dogovara, i samo oni sve izvaI Hodžu ranjena i kad je došla pod gjaju i na javnosti ukrivaju. Tako je tovali vlade, da primi uslove koje su cija odlučila uskratiti svaku pomoć Urpostavili saveznici 20. januara. u rukama tih kumova aprovizacija žavama, koje se bore protiv boljševi­ I Vitorove kuće, podprašila mu je isseli šećera, gaza, žita, odjeće, obuće, ka. Izgleda da se približuje priznanje ’ pred nosa sa nekoliko hitaca, ali nije Poslanici Engleske i Francuske pre­ ama svega i niko ih ne pita što pod našla u kući nego samo jednu malu i svjetske vlade. dali su predsjedniku kabineta u Beog ­ firmom »patriotizma« i upraviteljeve Poraz boljševika? »Vorwerts« publi- I kremenjaču, dok je Nikola Vitor priradu kopiju londonskog ugovora kao i »pravednosti« ogulišeovaj jadni kuje izvještaj engleske vojne misije u I godom napadaja na Hodžinu djecu obavijest, u kojoj ponovo pozivaju jugo­ narod«. Oni prodaju aprovizacione imao repetirku sa bajunetom. Južnoj Rusiji, prema kojem su boljše­ slavensku vladu da primi proiekat od predmete pošto hoće i kome hoće. U ovome selu ima 190 musliman­ vici, Pri pokušaju da zauzmu liniju Don20. januara za riješenje jadranskog pro ­ Dobro plati, pa, možeš dobiti kad god skih kuća, a pravoslavnih 61, te su Menič, odbijen: uz teške gubitke. Mnogi blema. Prema pisanju »Tempsa« sa ­ hoćeš i šta hoćeš. Kum Manojlo je uvijek živjeli u slozi i dobrom prijaboljševici su se udavili u rijeci, jer je vezničke vlade naglašavaju fakat, da .veliki poštenjak" i za to ima dvije pukao led. Boljševičke čete kolje su | teljstvu. Nikzda ni jedan musliman projekat od 20. januara n je predlog već točarinske dozvole, duhansku trafiku htjele preći na istočnu siranu Rostova i nije komegod od pravoslavnih nanio odluka. U slučaju, da Jugoslavija ne pri­ i raspaćavanje „luksuznih" aprovizaprebačeni su preko rijeke. II tom boju • nikakve uvrede niti kakve štete, pa stane da se izvrši ta odluka, Italija će cionih predmeta. Kod kuma, a kum je zarobljeno 8.000 boljševika, a zapli­ I da se sada na ovako prosi i podao moći primijeniti londonski ugovor. .love Malog nalazi se žito, gaz, šećer ; način osvećuju na jednom siromašnom jenjeno 170 topova i 339 mitraljeza. Vojna konvencija između nas 1 Fran ­ i so. Naravno da i on proda:e kako ' hodži. Cijelo je ovo selo ogorčeno i Predsjednik Wilson izvijestio je se­ cuske? U pariškim političkim krugovi ­ i kome hoće, jer je sam svoja kon­ uzrujano, te se ima zahvaliti samo natora Hichćocka da odobrava njegove ma širi se vijest, da je došlo !do vojne trola. I stara kumina Vojin takogjer ozbiljnosti nekolicine trijeznih i svjereserve odnosno ugovora o miru. konvencije jzmedu Francuske i Jugjc vrlo pouzdan, pa i njemu može se ; snih njihovih prvaka, da nije došlo slavije. prema kojoj se daje Francuskoj povjeriti. On je desna ruka »Praved­ 1 do vrlo ozbiljnog sukoba muslimanprilika, da se posluži kotorskim prista ­ nika". Gornju trojicu niti tko smije j skih i pravoslavnih težaka. ništem kao uporištem za svoju vojnu niji treba kontrolisati ta oni su načelI »Glas Naroda« će reći, da su i ovo mornaricu. U Italiji jc to pobudilo ve­ I bilećke koze, ali mi odlučno tražimo, nikovi. Dobri su i pravedni i drugovi liku uzrujanost, jer to znači, da se Fran ­ I oni ku pravi „patrioti«, pa im jo da se vlast pobrine za red i mir, dok Zagrebečka socijalistička »Sloboda« cuska udaljuje od Italije i približava st;ga dopušteno, da sami sude i rasuod 4. o. mj. donosi ove retke: Ista i sami muslimani — 'Seljaci nijesu po­ Jugoslaviji. Kotorska luka kao uporište gjuju. Šta fali ako se pri tom i malo ona »demokratična« Engleska, koja je čeli vraćati milo za drago. vojne mornarice za Francusku znači isto, potpomognu? Ta oni su prave pa­ ratovala sa saveznicima, da izvojšti Kakva je to naredba? Piše što Malta za englesku vojnu .mornari­ triote I »slobodu potlačenih naroda,« ta ista nam jedan imam: U nedjelju cu, Time se ugrožavaju talijanski inte­ Engleska provodi umorstva u masama, Pero Kraljević srpski je paša: ni dne S. o. mj. na večer, imamivši resi na jadranskom moru. za njeg nema vlasti. On treba da radi kada se radi o potlačivanju nacija, ko­ jaciju u svojoj džamiji Kasap zađe H što hoće i kako hoće, jer on je za­ je stoje u sklopu njena imperija. Du­ Millerand o jadranskom problemu. U Ibrahim (Vratnik. Carina) otišao sam log je, pa gdje treba u Sarajevu on I svojoj izjavi, koju je skupština usvo­ go već nijesmo slušali o njezinim groz­ sa svojim đžemaatlijom u kahvicu svojim ugledom uredi i sve je kako nim djelima i sada tek o njima poči­ jila sa pet stotina glasova, predsjednik kraj kule nedomak vratničke karaule. hoće družina. nju se svitetom širiti glasovi, kod ko­ iranc. vlade Millerand rekao je o jad­ Tu sam posjedio pola sata (do » sati) jih mora da stanu misli demokratskog Od dolaska pomenutog upravitelja ranskom pitanju ovo: »Francuska 'ima te sam pošao svojoj kući. Odmaknu­ čovjeka. Nedavno se je govorilo o ne­ za nas muslimane nema ništa, mi tre­ u ovom pitanju samo interes koji se iz­ vši se od kahvice kojih stotinu korakakvom ustanku u Indiji, no cenzura bamo da sada ispitamo, jer nam je jednačava sa interesom svjetskog mira. čaja susretoše me tri vojnika sa ba­ je spriječila da išlo podrobnijega o navodno prije išlo dobro. Eto to je junetama. Jedan od njih reče mi Ona jako želi da sc dođe do brzo« ri- tom u svijet dođe. Sada tek dolaze sloboda koju željno očekivasmo. Onom »dobar večer«, dok je drugi šutio, a ješenja, koje bi što više zadovoljilo in­ glasovi o ustanku, koji se je završio tko se ne krsti sa tri prsta ne da se treći me zastavi i stade me pitati: terese oba Save nika. koji su nam oso­ još mjeseca aprila pr. g. Do 500 ljudi ništa, pa trgovci, radnici, vojnici, in­ »Gdje si bio?« Ja sam mu odgovorio bito dragi i po našu latinsku sestru Ita­ je bilo ubijeno, a okolo 1500 teško ra­ validi, žene i djeca sve jednako pišti, da sam bio tu malo u kafani. Onda liju i po mladu i slavnu naciju Srba, njenih. Izvještaj glasi; Narod Pendžaba pod pravednom rukom Šolinoga lju­ mi on reče: »a koliko je sati?« Ja Hrvata i Slovenaca. Heroizam Srba i se je bio sakupio k ceremonijame. isto­ bimca. Pa i u onom što se pošlje si­ sam mu odgovorio da je 8 sati. njihovo junaštvo imaju praTO na paž­ dobno je bila postavljena velika govor­ rotinji muslimani nemaju udjela. Tako Na to mi reče. »A znate li Vi da nju i simpatije Francuza koje ne ćemo nica s koje je govorilo preko 100 go­ je u skoro u našem kotaru došlo od­ jednu minutu preko 8 sati niko ne zaboraviti. vornika. Mnoštvo slušatelja brojilo je jeće i obuće iz Amerike za sirotinju smije na ulici biti? Ja sam mu odgood 20-30.000 ljudi. Kadno li se bez iali je i to došlo u ruke kumova, da ! O ponovnom demaršu javlja »Prav­ vorio-da nijesam znao za taj nalog, kakova povoda iznenada na povišenom je kroz tri mjeseca razdijele kome su da«: I posle koraka savezničkih posla­ mjestu pojavilo vojništvo i počelo bez ! a zahvaljujem Vam na tom, koji ste htjeli. Ni jedan musliman nije dobio nika krid naše vlade spoljna situacija svake opomene strijeljati na mirnu | me opomenuli. ni jednog odijela, niti čitavih cipela ostaje na istom. Kako saznajemo, in­ U tom času, spazivši ovaj slučaj, masu u udaljenosii od nekih stotinu i nego su „dobri ljudi" podmirili svoje strukcije koje su date delegaciji u Padoletje među nas sa karaule policaj i jarda. Mnogo je bilo poubijanih, drui a muslimanskoj sirotinji „milostiva" risu ne mogu primiti nijedno ni drugo gi su se utopili u obližnjoj rijeci, ili j zapita vojnike: Šta Vi hoćete sa tim je predstojnikovica podijelila sama riješenje od 20. januara. I ako nema ro­ su pobjegli u gore. Rodbina-je više | efendijom? Vojnik mu je odgovorio ostatke otrcaka. Za ilustraciju tog ka od strane saveznika, vlada će ovih i dana tražila svoje drage, ne bi li ih ; da ie prešlo 8 sati a da se »po na­ dijejjenja navešću ono što se govori dana ipak ispitivati situaciju. Daljnje će našli medu mnoštvom umrlih. Izvješ- I logu« jednu minutu iza tog vremena o jednoj »kumici« koja je dobila odijela razgovore voditi naša delegacija. nesmije biti na ulici. Policaj mu je taj također javlja, da su nemiri zapo­ u vrijednosti od 5000 kruna. Sva se I Povodom koraka francuskog i en­ čeli samo radi toga, jer su od strano | rekao »a znate li Vi tko sam ja?« i kuća zaodjela i obula od pete do glave. , gleskog poslanika u Beogradu »Jour­ razapevši civilni kaput pokaže mu engleske vlade bila uhapšen* dvojica Je li onda čudo, što je jedna musi, policajno odijelo. Ja sam na zapovijed narodnih vođa, poradi čega su stanov­ žena sa šestero sitne djece kad« je I nal« piše: Ovaj korak pooštrava čudan policaja otišao, a oni su ostali još o karakter držanja koje su zauzeli arbi­ nici Indije protestirali zakonitim putem. dobila jednu izderanu košulju odbila , tom raspravljati. tri. koji mjesto da teže izmirenju stra­ Odgovor »demokratskih« Engleza bio taj ,,dar“ i vratila ga predstojniku re- I Pitamo polic- direkciju što je sa naka, hoće da nametnu jednoj strani vo­ je kuršum u glavu svakom onom, ko­ kavši: „brojićete da ste mi dali neku ovom naredbom? lju druge strane. ji se ie usudio na bilo koji način pro ­ pomoć, pajeto vam natrag podajte i to svjedovati. >Eco de Pariš« javlja da u jugosla­ Zašto nam poskupljuje meso? kome svome prečem". Kraj ovakova postupka Velike Bri­ venskoj vladi postoji većina, koja je Piesbiro javlja: Pošto je Dalmacija za Nal je kotar dobio četiri vagona sklona primiti kompromis radije nego ; tanije držimo, da ne će dugo proći i ishranu u mesu upućena na Bosnu i žita, pa i ako je vlada naredila da se Hercegovinu, ministarstvo ishrane na­ to žito pravedno i komisionalno dijeli, ! londonski ugovor, ali izgleda da će biti : o njenoj će veličini moći čitati samo u historiji, a onda ćemo još jednom ređuje, da se odredi posebni kontin­ ipak muslimani nisu zapravo ni znali | potrebne izvjesne promjene u jugosla­ moći uskliknuli: »Bilo jednoć carstvo gent stoke za klanje. Nadzor nad tim zato lito, jer ga je predstojnik dijelio : venskoj vladi. jedno ... I će v»diti javni aprovizacioni uredi sa svojim kumovima—drugovima. »Westminster Gazctte« prima iz Tr­ Dalmacije. Kako i kome, oni znadu, samo bi se sta vijest, da će Italija u slučaju da Ju- ’ sve moglo »stanoviti kad* bi imao goslaveni odbiju Nittšjev plan, provesti I Tržni povjerenik javlja da je od 10. tko. To se isto' dešava sa šećerom, londonski ugovor, ali će Dalmaciji dati I februara 1920. izjutra povišena provi­ solju i gasom: premaže nant se preko I nezavisnost u republikanskoj formi. zorno maksimalna cijena goveđem me­ zuba, a ostalo ode kumovima. ; su i to sa naimetkom dd 10% na K 20. Boljševizam na selu. U selu KorNikiia ne miruje. U Rimu je počeo Kumovi i drugovi pored svih nare- j (dvadeset) a bez nametka K 22.— po či kotar Sarajevo napali su prije tri aba javno lihvare gornjim artiklima. , iizlaailti propagantetički list »Eco del kilogramu. mjeseca Risto i Stevan Vitor iz Korče Montenegro«, koji zastupa intrigantsku — je skoro uhvaćeno 400 komada na mlin Hodže Rame Muhibića i po­ politiku bivšeg kralja Nikole i talijanske vanog duhana u prisutnosti Iz gradeke aprovizacije. Čitamo sjekli sohe ispod mlina, koji se je tagića sa tačnim dokazima Interese u Crnoj Gori. u novinama, da je gradska aproviz*- Politički pregled Engleske grozote u Indiji, Domaće vijesti �Страиа 4. Strana cija jučer izdala brašno i so, a u pe­ tak ili subotu će izdati šećer. Mi smo više puta tražili da se aprovizacione vijesti dostavljaju na­ šem listu kad i ostalim listovima, no nekom to ne ide u račun, pa nas stalno obilazi. Pozivamo g. Mehmedbašića, da već jednom napravi red u tom p< gledu, jer je naš list raširen u slojevima, koji se najviše izrabljuju od nesavjesnih prodavača. Kod delegacije ministarstva fi­ nancija u Sarajevu položena je još u augustu prošle godine jedna svota za jednog našeg zemljaka u Njemačku, koju je delegacija imala preko našeg zastupnika u Beču dotičnom študentu da opremi. Adresat nije sačekao te novčane pošiljke, ta kad je iz Njemačke prispio — pa evo već traži i pita dva mjeseca od arhivara, nadsavjetniku, od ovog oficijalu, pa Pontiju, pa Pilatu, čekajući pred kancelarijom po cijele dane, a da još nije saznao što je s tim novcem koji vrluda već sedmi mjesec po uzornim kancelarijama naše vlade. Videat 37979 fin ех 19. Vrijeme je vala već jednom, da se čovjeku no­ vac doznači. ПРА8ЛА I taviće se jedna naročita komisija od i američkih stručnjaka, osobito inžinjera, I koja će raditi savjetodavno u minis­ tarstvu saobraćaja. Ta. će komisija o I bilaziti sve naše saobraćajne ustanove, ; da bi se poslije mogle preduzeti mjeI re za njihovo poboljšanje. j Zamjena novčanica kod nas. I Prema odluči ministra finansija zamijeniće'se krune sa dinarima u Hrvat­ skoj i Slavoniji i ostalim krajevima preko Save i Dunava od 15. o. mj. Za to će biti sastavljena naročita ko­ misija od činovnika Narodne banke i ministarstva finansija. Muslimanska centralna banka u Sarajevu. Javlja svojim p. n. dioni­ čarima da su dionice prve emisije go­ tove, ati će ih početi izdavati dioni­ čarima istom poslije glavne skupštine, koja će biti po svoj prilici koncem marta ili početkom aprila o. m. Do glavne skupštine čekaće se za to, da se gg. dioničarima mogne odmah sa dionicama poslati dividentu I za g. 1919 Dionice pak druge emisije ne. će se za sada još izdavati radi nekih promjema u pravilima, koje će se predi ložiti ovoj glavnoj skupštini. Toliko Maloprodaja gradske aproviza- i radi r.ivnanja gg. dioničarima. cije. Kadgod se dogje u maloprodaju U Pančevu je izgorio veliki par­ gradske aprovizacije, uvijek ćete do­ ni mlin na valjke. Kako javljaju, po­ biti stereotipi i odgovor; „Nema". Šta žar je namjerice podmetnut. Neke su to znači? Mislili ono fuzle, što se uva­ osobe uhapšene. lilo na blagajnici, da je gradska aprovizacija dobila životne potrebe, da on „Siromašni*' Beograd. U pet da­ gleda u njih, ili da se daju potrebnom na, otkako se u Beogradu vrši zam­ gragjanstvu? Jedan član naše redakcije jena krunskih novčanica za nove dievo nedeliu dana traži soli i svaki se i narsko krunske novčanice izmjenjeno čas uvraća i moli kilogram soli, ali je 600 milijuna kruna. uvijek dobiva odgovor da nema. Ode Rezul at ,,mudre" valutne poli­ u belediju, tamo ga uvjeravaju, da tike. Zadnja tri dana skočila je cijena ima i da će dobiti, ali kad u aprovinapoleonu za 20 dinara, a engleskoj zaciju, nema. Tako je i sa drugim stvarima. Malo više rada i obzirnosti! : funti u zlatu za 60 dinara 10. februj ara kupovali su mjenjači napoleone Imadete li boli? U licu? U celome | po 110 dinara, a engleske zlatne funtelu? Popuštaju li Vam mišice i živci? i te po 130 dinara. Pokušajte Fellerov pravi Elsafluid! Divit ćete se! 6 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce 27 kruna. Trpite li od spore probave? Od sla­ ba apetita? Zacepljenosti? Protiv toga pomažu Felierove prave Elsa-pilule! 6 kutija 12 kruna. — Prava švedska tinktura 1 boca 10 krana. Omot i poštarina posebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feller Stubica donja, Elsatrg br. 310. Hrvatska. Čitajte najprije ilustrovani cijenik tvrtke H. Suttner, Ljubljana br. 706 prije no što si kupite sat. Ovaj cije­ nik bit će Vam zaštita protiv štete i srdžbe radi nevaljalih bazarnih ura, te će Vam pokazati, kako se može dobro, a ipak jeftino kupovati. Ovaj Ovaj Vas cijenik upućuje na zbilja dobre satove specijalne marke »IKO« iz vlastite tvornice u Švicarskoj. Pa i inih dobrih džepnih satova, narukvi­ ca sa satom, svijetlećih i zidnih sa­ tova, lanaca, prstenja, narukvica, na­ ušnica, jedala, darova za krštenje i svetu potvrdu, te svu ostalu srebrnu i zlatnu robu. Ali i drugih potrebština kao n. pr. škare, noževi, britve, doze za cigarete i smotke, diamante za re­ zanje stakla, nažigače i novčarke ku­ pujte dobro te uz umjerene cijene kod tvrtke H. SUTTNER, LJUBLJANA 706 Nesreća da ispadanjem i zbog sla­ bog porasta kose izgubi najljepši na­ ravni ures te da mu vanjština postane usljed toga neugledna i staračka, snaći će samo onoga, koji svoju kosu zane­ maruje. Želite li imati bujnu kosu, onda rabite Fellerovu Elsa-Tanochinu pomadu, koja izvrsno djeluje protiv peruti i ispadanju kose, čini, da krhka i slaba kosa postaje mekana i bujna, daje kosi sjaj i zapriječuje da kosa prerano osijedi. Lončić 6 kruna, jača vrsta 9 kruna kod ljekarnika Eugen V. Feller, Stubica donja Elsatrg br. 310. [Hrvatska]. Gospodarstvo Važno za trgovce. Detaljni pla­ novi o građenju kanala između Rajne i Dunava za lađe od hiljadu i dvjesta tona dovršeni su. Time će biti omo­ gućene ekonomske komunikacije za Njemačku, Austriju, Češku, Mađarsku, Jugoslaviju, Bugarsku i Rumnniju. Број 120 tr* PRAVDA ' 'j'-V (3“ ОЧх fći (zvjeradi) lisica, kuna, tvorića, zečeva i t. d. k u p u ј e uz najveće dnev ciOne veletrgovina sirovih koža Oskar Frohlich, Karlovac, [Hrvatska}. Brzojavi: FELARIA. Telefon 55 NATJEČAJ. Naovdašnfoj medresi upražnjeno je mjesto muderisa i imama. Godišnja su benva osigurana na tri godine i to: od ehaliie godišnje 5.600 K a od vakula godišnje 400 K. Na tjecatelji ini adu najkašn|jc do 15. marta 1920. poslati molbu sa svjedočbom o idžaretu na potpisano povjeren­ stvo. U Kladnju, 30. januara 1920. Kotarsko vakufsko povjerenstvo. Vakufski mearifskl džematski meldžis u Kupresu. NATJEČAJ. Na ovdašnjoj mektebi ibtedaiji os­ tala su ispražnjena mjesta: I. mualima i na ovdašnjoj džamiji imama, te oba ispražnjena mjesta pripadaju rečenom mualimu uz godišnju plaću K 3024. 1. Natjecatelj treba da je svršio Darul-mualimin u Sarajevu sa dob­ rim uspjehom. 2. Potrebne svjedodžbe treba pri­ ložiti molbi i najkašnje do 20. febru­ ara 1920. gore navedenom meldžisu poslati. 3. Polovicu gore navedene plate isplaćivaće vakuf, a drugu polovicu gore navedeni meldžis. Od istog će dobiti besplatan stan i 40 tovara drva godišnje za ogrijev. Po potrebi može mu se odmah i novca dati. Kupres, 28. januara 1920. Džematbaša Nuribeg Alajbegović ј^аЗ ^-JlJlr- Prodajem kuću u Bihaću na vrlo lijepom mjestu javnom licitacijom na licu mjesta dne 15. marta 1920. Anna Stejska!, Bihać. бМвзс&ашњ umiješaju krmu,šaku na tjedaa. Ako se rabi nadomjestak krme onda 2 ša­ ke. — 5 omota mastina, prah za tov­ ljenje zdrave debele marve za tvorbu jaja i mlijeka, dostaje za 6 mjeseci za jednu rnarvu. D»bio je najveće me­ dalje u Londonu, Parizu, Rimu, Beču. Na hiljade gospodara hvali ga i po­ novno kupuje. Traži ga kod ljekarni­ ka ilj trgovca, sitničara, koji ga može svaki slobodno prodavati. Ili piši na ljekarnu T г u k 6 czy u Ljubljani, Kranjska, za 5 omota. Stoji 20 kruna 50 filira poštom. Onda: sv^ež, kraste, lišaje odstranjuje kod čov­ jeka i životinja mast prot' svrabu. Bez mirisa i ne maže rublje. 1 lončić za 1 osobu paštom 8 kruna kod Ijes kanio Trnldezy, Ljiibljmui. UNIVERZAL. Stalni zavod za poduka ženskoga krojenja 1 šivanja. Prima na izradu iina odijela za gospođe. — Palača Srp. Opštine II. kat. (Ulaz Protin Sokak) ulica Regenta Alek­ sandra br. 2. OGLAS. Agenturna i komisionalna poslovni­ ca SULEJMANA MULIĆA, Zagreb Vi­ nogradska cesta 17. posreduje kod kupnje i prodaje svakovrsne kože za trgovce i obućare, nabavlja obućarima kožu uz -vrlo malu proviziju. Kupuje Kupuje goveđu, teleću, koziju i ovčiju sirovu kožu, te plaća najbolje dnev­ ne cijene. Kod upita umoljava se priložiti marku za odgovor. 1-5 Novo! Brzojav? Došla je na cirkus trg pola riba a pola žena !! Pdgledati dnevno od 8 sati jutrom do 8 sati na večer. U petak samo za ženske Samo za kratko vrijeme. 45 Muslimanska privredna banka d. d. u Graćanici. poziva ovim upisnike svojih dionica na honstHuirajuću glavnu skupštinu koja će s« obdržavati dne 28. februara 1920. sa slijedećim OGLASI U .PRAVDI imaju najbolji uspjeh. Je jedini muslimanski šoj državi. »Pravdu« muslimani. U vlastitom „Pravda" list u na­ čitaju svi interesu je DNEVNIM REDOM: Uvjerenje, da je temeljna glavnica potpisivanjem i uplatom osigurala . Uglava pravila. Zaključak o konstituiranju društva. Izbor ravnateljstva i nadzornog vijeća; 5. Podjelenjc apsolutorija privremenom osnivačkom odboru; 6. Eventualije. 1. 2. 3. 4. svakom trgovcu da ogiašuje u „Р r a v d i“ Odbor osnivača Muslimanske privredne banke d. d. u Gračanici. Tutori po malo dolaze. Prema odluci Ministarskog savjeta nas- O0cpv<<rai »redntk M. SadSsks Novo? VlasMlc; Ontralr.l Odbor »i M0.7 Atamoarila D. & A. Kalo«, � https://kolekcije.nub.ba/files/original/cf7ab265b57b304852820eb8ce277fca.pdf 9a67ac17f38ec4aa309e94ad41fd44dd PDF Text Text PotSarina u ^пшусгп platana. 3® H L E gg A. Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Ui’gu^U odb P.-et;;!ata godišnje 80 kru­ na, na poia godine 40kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carev-j ulici. Telefon br. 124. Čekovni račun pošt štedionice 1119. Broj 16 (121) Sarajevo, subota 14. februara 1920. (23 džumadii-evvela 1338.) Odjek d Vlasenlca, li. febr. i Stolac, 12. februara. Priključujemo se rezoluciji sarajevske Potpuno se slažemo sa rezolucijom protestne skupštine i zajedno sa ostalom i koja je donesena na protestnoj skupšti­ braćom protestiramo proti nasiljima u i ni, održanoj radi zuluma, uperenih na BTeći i drug'm mjestima, od kojih ni muslimane u BHeći i drugim mjestima. mi Bijosmo pošteđeni. Mjesni odbor. Mjesni odbor. Glas naroda. Povodom premještala g. dra Alimetbega Deiterdarevića iz' Tuzle zatražili su svi vjersko-prosvjetni muslimanski džematskii medžhsi tuzlanskog kotara saziv viersko-prosvjetne i vakufske ko­ tarske skupštine, koja se je sastala na 1. februara 1920. u Tuzli, a koja je do­ šla do slijedećih rezultata: Ket. skupština za vjerske i prosvjet­ ne stvari ovoga kotara dubeko žali sa ostalim muslimanima čitavog kotara g. Dra Alimetbega Defterdarovića kao čla­ na sv.ii vjersko-prosvjetnih autonomnih tij.da i organa, te potpredsjednika kot. vakuf, povj. u Tuzli što je ou -premješ­ ten iz Tuzle i što mu je na taj način onemogućen njegov rad i djelovanje u vjersiso-prosvjetnoin životu i autonomi­ ji muslimanskoj. Svi muslimani našeg kotara brali su g. dra Ahmedbega Defterdarevića u sva vakufska tijela u na­ mjeri, da on svojim -dubokim iskustvom, jakom inteligencijom i svojim žarkim patriotizmom poradi na prosvjetnom i kuiturniom podiizanjiu muslimanskoga naroda, jer uviđaju i priznaju gorku is­ tinu, da se mu'limani B. i H. nalaze u velikom nazatku kulture i prosvjete i da ne raspolažu sa dovoljnim bro-jem ј I prosvijećenih ljudi i totellgenata. Nazadak muslimana u tom pravcu no­ 1 si sa sobom i neminovne pošljedice nazatka -i u drugim granama javnog i so­ cijalnog života. Za to su muslimani, a naročito kotar, skupština, sa svim svo­ jim vakufskim i prosvjetnim organima oaiućk raditi zdušno i nepokolebivo na kulturnom i prosvjetnom podizanju mu­ slimanskog dijela naroda, a sa pravom očekuju i od državne vlasti izdašnu po­ moć i potporu u tom pravcu, jer ćemo tako ispuniti sve -svoje dužnosti u da­ našnjem zamršenom društvenom živo­ i tu i n.ješiti sve one užasne i teške so­ cijalne probleme, što su ih rodile ratne godine, a prevratne prilike još pojačale. Naša vjerskoprosvjetna autonomija zgodila je baza za svaku prosvjetnu ak­ ciju koja neophodno traži vrsnih sila i umolili radenika, pa sa pravom očeku­ jemo -od državne vlasti puno snošljivo­ sti i tolerancije, široke čovječnosti i du­ boke čovjekoljubivosti, ljubazne obazrivosti i dobrohotnosti prema svojim državUanima, pa da tako pogoduje što boljem našem autonomnom životu i da traži od svojih potčinjenih č novnika musEmana -rađ i djelovanje u svim tjJeVuna vakuf kim. Kot. skupština vođena ovim razlozi­ ma, a oduševljena obećanjima okružnog •načelnika g. Dimitrije V. Grudića, koji je u prisutno-sti deputacije izjavio da je premještaj g. Dra Ahmetbega Defterdarevića uslijedio bez njegova zna­ nja i predlegav pa je spreman svaku akci-it poduprijeti, koja bi išla za tim, da se prem-eštaj g. Dra Defterdareviča opozove — zaključuje slijedeće: 1 .) Kot. skupština u Tuzli moli da se premještaj g. Ahmetbega Defterda-revića opozove iz obzira naše vjersko-prosvjetne autonemije, jerbo je on musli­ manima neophodno nuždan i potreban. 2 .) Kot. skupština u Tuzli -moli mje­ rodavne faktore, da posveti više ljuba­ vi i pažnje našoj vjer. prosvj. autonoд \tji, jer u tome leži dobrobit i napredak ve države naše. I 3 .) Kot. skupština u Tuzli moli mje­ rodavne faktore, da u interesu napret­ ka i procvata našeg autonomneg, vjer. prosvj. života svim činovnicima musli­ manima, naredi da podupru tu našu granu i posvećuje sve svoje duševne vrtne i sposobnosti za vjer. prosvj. auton-omiju. 4 .) Tražimo od odlučujućih faktora, da kod ovakijvih premještenja uzimaju više obzira na raspoloženje dotičnog kraja prema dotičnom činovniku i ulo­ zi, koju on u vjersko-prosvjetnom prav­ cu izvršuje, kao što se taj obzir uzima kod drugih konfesija. ♦ U ovoj smo stvari dobili i opširniji dopis, -koji ćemo donijeti u idućem bro­ ju našeg lista, a zasada pitamo one kop se ljute na »muslimansko pitanje« i njegovo -postojanje: Hoće li se bar u ovoj prilici udovoliti jednoj opravdanoj želji nas muslimana? Hoće li, gospodo ? ... ■ । I Sarajevo, 12. februara. »Jugoslavenski List« od 11. o. mj. donosi ped naslovom »Uhvaćen zulumćar« slijedeću bilješku: »U Bijelom Polju u Staroj Srbiji, uhapšen je Midhat beg, ko:i je prema referatu komisije za izvo­ đenje pokolja -u Armeniji, počinio grozna nedjela. Ovaj Midhat beg je na skorašiijoj skupštini muslimana u Skoplju najva-trenije govorio za najšire slobode u Jugoslaviji«. U našoj se blaženoj Jugoslaviji hapse »zulumćari« za Ermene, dočim od pre­ vrata do danas ne uhapsi se ni jedan od zulumćara, koji pobiše tolike musli­ mane, ne -uhapsi se ni jedan od zulumcara koji porušiše i nopališc tolike mu­ slimanske kuće. Kolijevka g. Midhat be­ ga Hadlžća Bijelo Polje nije ništa bolje prošlo od Armenije, pa ipak se do da­ nas ne pronađe ni jedan zulumćar, koji je ta grozna nedjela počinio. Pitanje je sada: odakle jugoslavenska rteopa i gluha poticajna uprava dođe na to, da progoni krivce pokolja u Armeniji? Stvar na prvi mah malo zagonetna, nu pojednostavljuje se kad se uoče motivi progona. Mi naime pouzdano znamo, da to nije bio pravi motiv njegovu uhapšenju, ne­ go je to početak progona onih l udi, koji su prigodom predstojećih izbora opas ni po naše »demokrate«. Midhat beg Hodžić bio je sve do polovine decem­ bra prošle godine u Beogradu. Ministar -policije g. Pribičević nesamo da ga nije progonio, nego ga je seba pozivao na konferencije i svu je svoju vještinu u•potrijebio da ga pridobije za »demokratsku« stranku. Odbio je dapače i predlog dvojice vajnih muslimanskih »poslanika«, koji sit tražili da s6 g. Hodžić protjera iz Jugoslavije i prebaci preko gra­ nice. Pribičević ga nije tada htio pro­ gnati, a nije ga ni uhapsio, jer se je nadao, da će ga predo-bi-ti za »demok­ ratsku« stranku, i da će pomoću Midhat bega privući sebi Sandžak i Makedoriju. Kad -je vidio, da Midhat ne plovi i ne će ploviti »demokratskim« vodama, kad je vidio, da Midhat ne će biti Ef'alte svoga naroda, nego da će stati -na braniku njegovih prava i interesa, ' i | I I I ’ ; I i I | I I i ! ] j Godina li. rodne mase, -koje su osjetile slobodu kad jc vidio, da je ti Sandžaku svak složan u tome, da Midhata bira u par- i na svojim vratima. Midhat beg može lamenat kao svoga preidtetavnlka, dapa­ tamnovati, ali će ideja, koju je on po­ sijao medu muslimanima Sandžaka i če mu je već i kandidatura ponuđena, onda ga hapsi pod izlikom armenskih Makedonije cvjetati, ona će ih još čvrš­ pokolja. će priljubiti jedne uz druge, ona će još Is-ta -procedura kao sa Stjepanom Ra­ jače zbiti njihove redove, kako će ob­ računati sa klikom, koja je neprijatelj dićem. svoga naroda i koja mu se nametnula Ali neka vlada Ljube Daviđovića i santo da bude na jaslama. Midhat bega Svetozara Pribićevića zapamti da s oHodžića će narod osloboditi sa svojim vim uhapšenjem ne će ugušiti glas na­ povjerenjem, on će ga izvesti iž tamni­ roda, koji je u našim krajevima došao ce u parlamenat, guje će se postaviti do izraža a. Hapšenjem i grubom silom kao arbiter neprijateljima naroda. se ne mogu zaustaviti ustalasane na­ n rn—iior u (- л« * Imovina naših muhadžira. U 96. broju našeg lista iznesen je upit g. dra Spahe o postupku sa imovi­ nom naših muhadžira, koja bi se imala izlučiti ispod sekvestra. Na taj upit od­ govorio je ministar trgovine i industri­ je ov-im riješenjem od 13. decembra: »Na pitanje narodnog poslanika g. dra Mehmeda Spahe, dostavEeno ini aktom Privremenog Narddlnog Predstavništva br. 6225 od 7. decembra 1919. godine čast mi je odgovoriti: Po traženju Mi­ nistarstva Trgovine i Industrije, a na osnovu zakona o postupanju sa imovi­ nom podanika država, koje su u ne­ prijateljstvu sa Srhjom (I), Zemaljska Vlada za Bosnu i Hercegovinu svojim aktom br. 124.067 od 18. jula ov. god., poslala je spisak popisa nekretnina neprijateljsk h podanika. Na strani 6. po­ pisa nekretnina neprijateljskih podani­ ka nalazi se ovaj stav: ■Kotar Duvno: Ar.f Karabcg 8820 K, (nema imena) 66.500 K, Hamdibeg Bušatbja 9500 K, Džehvaj Jeleć (!!) 26 500 K, Rustcm Rizabeg Čengić 3360 K, Alka Lalić 2000 K, Sabaha Brkić 450 K, Mehmed Karabcg 8400 K, Ibrahim i Sai-h Buljubić 225.000 K. Paša i Ajša Đumjšiić 1 099.000 K, i kako se iz priklopljenog izvješća kotarskog ureda u Duvim vidi, jedan znatni dio ovih ne­ kretnina u posjedu je kmetova, te su oni na temelju agrarnog zakona postali vlasnici tih zemalja tako, da se samo odšteta, koju imaju zemljovlasnlci do­ biti. može pod nadlzor staviti.« Na strani 9. popisa nalazi se pak ovaj stav: »13. Kotar Krupa: Hadžihasa-nbeg Kni-pić 104 K, Tošo Ekić Sertović 735 K, Ahmed Musić 470 K. Po­ što je ova imovina neznatna, predlaže Zemaljska Vlada, da se -ista ne pod­ vrgne nadzoru. 14. Kotar Konjić: (!) Caniilbeg Šurković 18.700 K, Camilbeg Tahlrbeg Džamll Hasip i Mula ,Šurković 55.800 kruna. Imovina Camrlbega Šurkovića je po izvješću kotarskog ureda njegovo jedino i nužno izdržavanje, ne potparih pod odredbe zakona. Ostali vlasni­ ci stanuju u Turskoj te se predlaže, da se za beglučku zemlju imenuje za sta­ ratelja Omerbeg Jošić iz Bjzležea.« Iz ovog spiska popisa poslatog od strane Zemaljske Vlade za Bosnu i Hercegovinu, koji je svakako rađen u duhu zakona o postupanju sa imovinom podanika neprijateljskih država, ne vidi se, da su stavljena pod sekvestar ima­ nja onih muslimana, k«i su se iselili iz Bosne i Hercegovine u Tursku za vreme austro-ugar. okupacije. Na protiv, iz rešenja ovog Ministrstva VII. br. 3575, I. od 23. ov. meseca, -donetog na osno­ vu čl- 2. 3, 4, 5,- 11. 14, 16, 18, i 20 zak. o po tunanjii sa imovinom podanika neprijateljskih država, a koje glasi: Pod 2. »da se sva ostala popisana imanfa stave pod sekvestar i nad svima postave u ovom aktu predloženi sta­ račci, a gde nisu imenovani staračci, onda lica, koja odredi vlada, što će na­ knadno javiti za odobrenje; 3. da se postave staraoci nad svima onim ima­ njima čiji su vlasnici otišli iz zemlje, bez obzira na vrednost imovine; 4. da se na onim iimanj.ma koja su u vlasni­ štvu kmetova ne postavljaju staraoci, jer su oni po agrarnom zakonu, kao što se i u'ovc-m aktu navodi, postali vlasrrci onih zemalja, no da im se zakaže, da oštetu, koju imaju davati vlasnicima orih ze-malja, predaju Kotarskom Ure­ du, a ovaj da pošalje Upravi Fondova na ime onoga od koga je zemlju uzeo«, vidi se samo to, da su pod sekvestar stavljena imanja onih lica, koja su se iz našeg Kraljevstva iselila u neprijateljsku zemlju i koji su na taj način i tim postupkom optirali. Ima slučajeva, da su se neka lica pre izvesnog niza godina i'clia i db danas se nije moglo saznali! za njihova boravišta. Tako prema 'zvfeštajit Zemaljske Vlade za Bosnu i Hercegovinu, od 28. novembra ove god. br. 198.053. Jusuf Hadži Mu­ sić. iz fnčanskog kotara odselio se pre 18 godina, te se ni do danas nije .po­ vratio, a boravište mu je nepoznato. Držim, da je bilo sasvim um e s 11 o, što je prema njima i premenjen zakon o postupanju sa imovinom neprijateljskih podanika. U koliko je meni poznato, ni jedno od ovh lica, nije mi se do danas obratilo mol­ bom za skinnće gornjeg sekvestra. Da bi se pak izbegla kakva slučajna greška prlEkom sekve-itrirama imovi­ ne podanika neprijateljskih država uтоУепа je Zemaljska Vlada п Saraje­ vu za ‘zveštaj, da Ii ima i takvih slu­ čajeva, koje g. poslanik navodi. Pa ako ih imn. ceo će se predmet podvrći sudu sekvestra, koji se osniva pri Mi­ nistarstvu Pravde, a koji će b:ti nad­ ležan za njegovu raspravu. BUjEŠftE I ! j ' Gdje leži zec vidi se iz ove depeše ovdašnjem -Glasu Naroda«: Prema dr­ žanju opozicionog bloka na večerašnjoj konferenciji nema nađe u uspjeh sporazutna. Kad hi i došlo do sporazuma, onda bi se u drugom redu poveli prego­ vori o rekonstrukci'i državne vlaci-. pa istom nakon sporazuma i u tome pitanju moglo bi doći u raspravu pita­ nje rekonstrukcija pokrajin­ skih vlada. Naravna stvar, jer će ove vlade ra»polaeati sa žandarima i izvrtati volju naroda na biralištima. i ^dobrohotnost. Ministar saobraćaja odredio le da sve ruske izbjeglice, na prolazu kroz naš teritorij, imaju pravo na besplatnu vožnju. Bilo bi bolje, da je ispunio svoje obe­ ćanje članovima novinarskog društva. Ne bi se bar s pravom govorilo, da j »demokrati« ne drže zadane riječi. �c’tpina 2. Strana ННАВДА' PRAVDA' 1 kape pri objedu i slično — to se gov i vladin rad omogući što akorlje ima pripisati gornjoj činjenici. Alu kada izbore za Konstituantu. U slučaju, ako I već o tom' govorimo, moram sa zahvalbi koja grupa izvan sporazuma nabacila i nošću istakiiu*;, da mjerodavne vojne radna pitanja, da ometa Hi zateže ras­ vlasti posvećuju osobitu brigu pravu o izbornom redu, ne smiju gru­ na i što ne istupi energičnije uređenju toga pitanja i izdaju naredbe, pe sporazuma dopustiti debate«. protiv nekoliko zlikovaca, koji U htjeli koje udiopunjulu onu prazninu u srbi­ Opozicfoni blok protivi se tom staja­ da rastjeraju omi šačicu muslimana iz janskom vojnom zakonu. lištu demokratske stranke, te se je na bucćKog kotara. Za protestnu skupšti­ — Je li Vam poznato kako misli naša zajedničkoj konferenciji izjavio protiv nu saznao sam pr.vauio. Moja je vruća vojna uprava organizirati musEmansko roka za odglasanje izbornog reda i pro­ želja da vlada čim prije otkloul uzroke, dušobrižništvo u vojsci? tiv svakog ograničenja rada u Narod­ koji dwotie do ovakih protestnih skup­ — Što se tiče organizacije musliman­ nom Predstavništvu. ština I da se već jednom stane na put skog vojnog dušobrižništva u toku su Radi takog držanja opozicije vlada je zločinima kako bi i bdećki muslimani pregovori sa vojnim ministarstvom i u zaključila da г.г može popustiti, pa će osietlli da žive ne samo u jednoj demotoliko su uspjeli da će se kroz kratko Regentu podnijeti na potpis ukaz o ras­ kratskoj nego u svojoj vlastitoj državi. vrijeme postaviti vojni referenti kdđ pustu Priv. Nar." Predstavništva. Ne Znam i to da ima slučajeva gdje j pra­ ministarstva vojnog i kod svake armi­ potpiše li se taj ukaz, vlada će demivoslavni stradaju. Tako sam čitao : je, a tako i kod svake divizije potrebiti sionirati. da su 30 kuća pravoslavnih u selu Za­ broj vojnih imama. Sto se nas tiče, mi bismo se magli gori, kotar gatački, pred kratko vrije­ — Da li se opaža prirašit muslimansamo radovati, da se jednom kurtarišeme ne santo popljačkani, nego i popa­ ' skog činovništva od prevrata do da­ tno ove samozvane vlade i njenih bez­ ljeni, a ima toga i u bilećkom kotaru, , glavih odredaba. Da joj ne cvat® ruže ali kako god to može da posluži za do- j nas?— Što se tiče prirasta muslimana či­ vidi se već po tom, što presbiro donosi kaz, da ss ne radi o sistematskom po- . novnika — mora se priznati da se -u i ove vijesti od 12. februara: ništenju muslimana, ili nekom na- | tom pogledu znatno napredovalo. Jučer su delegati opozicije dr. Drlnročitom k u r z u na vladi, Р r o- | Naročito kod pošte i brzojava gdje ković i Joca Jovanovtć predali regentu tćv muslimana, isto tako potvr- j pnle nismo skoro ni jeđhog činovnika . Aleksandru pismeno formulisane oslo­ đuju i pritužbe bdleiik.il muslimana. imali, sada imamo lijep broj činovnika. ve opozicije, a također je i vlada pre­ Slično se događa još i u krajevima, koji Tako isto nje hrđavo stalo ni sa že­ dala svoje uslove u toku današnjega su prije potpadale pod_ Crnu Goru, o ljeznicama, poreznim uredima i uopšte dana. Sada se očekuje regentova edluka čem imam opširnih podataka, ali opa- I sa nižim početnim činovnicima, ali ov­ u toj stvari. žam neku razliku između bilećkih do­ dje moram požaliti da na v®m mje­ Jmčer poslije podne bio je na savfegađaja i onih u bivšoj Crnoj Goni, a ta i stima nemamo muslmana što je vr­ ■tovanju kod regenta preds'ednik vlade je što se tamo bore komite i kontra I lo upadno. Davidović. Kal o čujemo razgovor fc komite, koje su sigurno sa strane pot- | >> trajao 1 sat. pomagane, đok u Bllećl izvode.pljačke • Poslije ovog razgovora zahvalio se u svemu desetak poznatih zlikovaca, • naš urednik- na predusretljivosti presv. koji su bili u zatvoru pa su kasnije pri- ■ gosp. rels-ul-uleine i oprostio se s nji­ godom amnestije pušteni na slobodu. me. Samom ovom intervjuu posvetiće- Kako se Vaša presvijetlost drži mo naknadno naročiti članak. prema postojećim muslimanskim stranNašu te poštovani čitaoci pomisliti, kama? Tako »GTas Naroda«, a mi ćemo do­ kad pročitaju gonile ime, da je to kaki — Što se tiče muslimanskih strana­ nijeti i taj njegov naročiti članak, kao socijalni rcvolucionarac iz garde Bele ka slaba ću Vas informirati, jer ja ne i što donesosmo i ovaj. Kuna, koji je nedavno u Madžarskoj pripadam ni jedno' političkoj stranci, j napravio socijalnu revoluciju i uveo soSvaka ima u vidu, di pomogne tnusli- ‘ vjetsku vladu. Nu sigurno se ne će ni­ manskom narodu, koji je tako strašno j malo Iznenaditi, kad im rečemo, da je zaostao iza druglili svojih sugrađana. Geza Nc«zlopy boc.-herc. upravni či­ Mene najviše interesira njihov rad na novnik, kotarski predstojnik u Rogat'd. kulturnom i prosvjetnom poEu uopće i neprestano se oteže, neprestano dolaze On spada među one »Kulturtragere«. u koliko je taj rad dobar i u skladu sa । nove odgode i nova pogađanja. Ima i kojima nas je 40 godina usrećivala po­ vjerom i vjerskim propisima, ja ne gle­ novih »demokratskih« pataka, pa se na­ kojna Austrc-Madžarija. Mi dobne po­ dam od koga potječe, pripravan sam ga kon laž' o separatnom držanju dra Koznajemo ovake svoje usrećitelje, jer i poduprijeti. rošca iznosi nova, koja glasi: »Na po­ snio na svojim glavama iskusili svu te— Opažate li kakvu razliku u drža­ sljednjoj sjednici svih predstavnika ožbm njihova vladanja i jer smo gorko nju upravne vlasti prema autonomnim pozicionog bloka narodni je poslanik i čemerno pretrpjeli sve zulume t tira­ vjerskim poslovima? (Vakufski tabori). . dr. Ribarac zatražio za sebe i svoju nije jedne tuđinske nametnute nam vla­ Misi; ii se provesti revizija vakufskog grupu u pitanju koncentracionog kabi­ davine. Bljamio neprestano omalova­ statuta i na kakvoj podlozi, da li cenneta potpuno slobodne ruke. Općenito žavani, neprestano ponizivata i može tralisilćkoj ili decentralističkoj? se skeptički prosuđuje i ovaj posljcdlnji se reći degradirani na elemenat kolo­ — Državne vlasti se drže prema vjerpokušaj. Upada u oči, da su neki od ni jala. sko-prosVjetnoj autonomnoj upravi sa­ glavnih predstavnika »demokratske« za­ Oni su imali sva prava. Mi samo duž­ svim ispravno. Do sada mi nije poznat jednice ostavili Beograd, što jamačno nosti. Oni su bili gospodari. Mi samo koji slučaj miješanja u vakufske izbo­ ne bi bili učinili, da je na putu kakvo sluge. Domaća ie inteligencija, bila ona re, koji su hvala Bogu već privedeni riješenje, pošto se bez njih ne bi moglo kvalillkovada ili ne, obavljala samo kraju, te se nadam, tfa će se i vakufski odlučivati o tako važnim pitanjima, ka­ sporedne poslove, dok su oni obavljali sabor koncem marta (! 1) sastati. Tom kva su sada na dnevnom redu. glavne; domaći su bili podređeni aiima će se prilikom provesiti i revizija štaO samom riješenju krize donosi presi ni jedan od domaćih nije mogao za tuta. Kakvo će stanovište zauzeti vabiro ovaj brzojav od 11. februara: »Ako cijelo vrijeme austro-madžarske i oku­ kufsld sabor u pogledu organiziranja ne bi uspio posljednji pokušaj regenta, pacione i aneksione vladavine deći do vakufske uprave, mije mi poznato. Ako i da se obje grupe sporazume, onda po­ višeg položaja u državnoj upravi. Dok. želite saznati -moje mišljenje u toj stva- , stoje dvije mogućnosti: ili demisija vla­ se je jedan proturio na mjesto okružnog r:. ja sam za decentralizaciju vakufske de, ili u protivnom slučaju, raspust sa­ predstojnika, morao je bivši bosanski uprave. Za ovo imam i suviše oprav­ dašnjeg Narodnog Predstavnštva i — sabor sav svoj autoritet uložiti i za tu dani! razloga, a ponajglavniji je što je raspis izbora, U opozicionim se cijenu dati obvezu., da će podupirati preče uzdržavati vjerske službenike, krugovima govori, kada bi i posljednji vladu. I gle ironije! U našoj Jugoslaviji, nego trošiti novac na — sabori sa­ pokušaj ostao negativan, da bi bilo mo­ kraljevstvu, koje je podignuto nakon li ja I upravne organe što ih iziskuje guće, da sadašnji kabinet demisionira i tolikih krvavih žrtava i samopregaradanašnji upravni sistem. Mora se šte- i da sc osnuje neutralni kabinet No nja, u kojom će narod Srba, Hrvata i diti. Vakufski prihodi su strašno opali, j prosuđujući sadašnje pasivno stanje, oSlovenaca ujedinio svoju narodnu eSocijalizacija vakufskih dućana i zgra­ va kombinacija ima vrlo malo vjerovatnergiju, kad je mislilo, da će ga sunce da uopće, nanijela je vakufu ogromnu nosti«. obasjati, da će biti svoj u svome, eto ti štetu, koja se mora štednjom nadokna­ »Glas Naroda- javila, da su u srijedu opet konccntrisanja domaćih, a naro­ diti. nastavljeni pregovori između vlade i čito musKmanskih činovnika po okruž­ Kakvo je držanje upravne vlasti opozicije pod predsjedanjem Regenta nim oblastima i po vladi, a stranci i to prema vjerskim službenicima i ima li Aleksandra. Obje su se grupe znatno oni koji su čfstokrvni 'neprijatelji na­ kakve razlike prije i sada? (Potpore I približile u svojim oprečnim stajašega naroda, koji ga j mrze i preziru, vjerskim službenicima I ratni doplatci). : l'štima. Konferencija je potrajala do ka­ kot.’.i su mu krv njegovu isisavali, po­ — Što se tiče držanja državnih vlasti i sne noći. stavljaju se samostalno na kotareve i prema muslimanskim vjerskim službeDemokratska je stranka na toj kon­ to redovito onakve, gdje u većim ma­ nicmia — vrlo sam zadovoljan, i ferenciji znatno išla opoziciji u susret i sama žive muslimani. i ja ću prvom prilikom dati vidljiva od- i pristala, da se uz izborni red raspravi raža mome zadovoljstvu u tom pogledu. I u Narodnom Predstavništvu i pitanje Zar nije ovo prozirna tendencija? U — Kakve su vjerske prilike kej mu- j đvanaestine i ugovor o miru, ali je kotareve gdje žive Srbi pravoslavni slimana u vojsci sada, a kakve »u prije I zatražila garancije protiv zloupotrebe meću se činovnici Srbi, a gdje žive mu­ bile? slimani, meću se tudmai. Srbi će činov­ sa strane opozicionog bloka. Te bi ga­ nici kao patriote rad'iti na korist naro­ — Na ovo pitanje odgvoriću Vam rancije bile: da pravoslavne vtiere, Љк će tuđinci slijedeće: Sadašnje vjerske prilike mu­ Dola izborni red bude odglasan najmuslimane gnječiti ii proganjati. slimana u vojsci ne mogu se sravnjivati d u 1 i e kroz tri m j e s e c a. Ne po­ sa onima u austrijskoj vojsci. Prvo za­ stigne 1! se to, ima se parlamenat ras­ Žalosni rogatički događaj su leđna to što smo onda bili u ratu, a drugo činjenica, koja je u našoj javnosti sva­ pustiti. proglasiti naredba o izbornom što je austrijska vojska bila strogo mi­ redu i provesti izbori; kome već na vrh glave izišla. Gćza litaristički organizirana. Danas služimo 2) da se glede dvanaestina dadnu u Neszlopy i Marinko Marković su na u vojsci u kojoti prije nije služilo ni to­ pravili tamo boljševički pakt, da ad »iNarfl Inom Predstavništvu samo izjave, liko muslimana da bi se za njih predviromašnih muslimana otimaju zemlju, a išto tako i glede ugovora o miru; dlli posebnj propisi. Stoga ako se što i 3) da sc isključe sve inter­ volove, krave i konje. Jednome je na­ dogodi — kao na primjer skidanje pelacije i upiti, kojima hi se mo­ mjera, da što ućelepiri, a drugome, da gla izvrnuti nakana sporazuma. To prav: nezadovoljstvo u našem kralievradi toga, da se dođe do sređenja za­ stvu, da siljc mržnju između Srba pra­ •). Oval članak prenosimo iz vladi­ dataka, u kojim ie postignut sporazum. voslavnih i muslimana. nog »Glasa Naroda« od 12. februara, Uopšte se ima tako postupati, kao da »Ja vas, siromašne dobrovoljce, pa­ broj 174., a osvrnućemo se na stvar, zim i štitim, pa ćete i vi meni valjati. je ovo Narodno Predstavništvo toleri­ kad se pobliže informiramo. Uredništvo. rano i to samo u jednu svrhu, da nje•Turci« me radi vas napadaju u aevM Intervju sa Reis-ul-uiemom Džemaiudinom Čauševićem.*) Otkako smo &e oslobodili, ne prestaju u našoj muslimanskoj javnosti tužbe i prigovori današnjem državnom sistemu i uprav:, toj; švf iniadu jedan izvor i jednak sadržaj: nova, posleratna, naša narodna držav. uprava nije sklona mu­ slimanskom elementu; njegovi su inte­ resi i životi u ovoj državi ugroženi. Kad su još zaslugom neodgovornih indivi­ dua i nekulturne versko-plemenske zaoštrenosti i netrpeljivosti koja je bila iipmerno tako pomno kultivisana za vreme Austro-Madzarske nastupili po­ znat neredi i napadaji na imetak i ži­ vot muslimana u pojedinim krajevima, stvoreno je u našem javnom poktičkom ž'otu t. zv. muslimansko pita­ nje, koje nikako ne silazi s dnevnog reda. Izvesne grupe — mi ih radi oz­ biljnosti ovog intervjua koji donosimo ne ćemo danas pobliže da označ.mo — napravile su iz tog pitanja upravo -poli­ tički i stranački kapital. Naš je list na­ stojao da u ovoj stvari postu-pa uvek kritički. Danas posle događaja u ВЛеć' i famozne skupštine u Sarajevu mislili smo da nam je i nacijonalna i publicistička dužnost saznati za ono stanovište koje je u ovom pitanu sva­ kako najautoritativnije i najobjektivnije. Glavni urednik našeg lista posetio je s tora verTog poglavicu muslimana reis-ul-irlemu presv. g. Džemaludina Cauševića i zamolio ga da mu dade odgovor na na’važtvja pitanja, koja da­ nas interesni« naše muslimane, a i svu ■jašu ostalu javnost. Presv. g. reis-ululema primio je našeg urednika s puno gostoprimive predasrctljivosti i sprem­ nosti da putem štampe dade izraza svom mišljenju. Razgovor između presvijetlog gospodina i našeg urednika tekao ‘e ovako: — U prvim danima našega oslobođe­ nja Vaša se presviaetlost veoma odu­ ševljeno ponijela prema našim osloboditeljima, ali kasnije, kako je i Vama poznato, bilo je govora u javnosti, da ste dali Izraza negodovanju. Da li je Vaša presvijulost od tada đo danas mogla projuditi: jesu li razlđzi tomu nezadovoljstvu bili prirodna posljedica prevrata ili sistematski progon jednog dijela našeg naroda? - Istina je da sam u prvim danima našeg oslobođenja bio vrlo oduševljen, ali je istina i to, da sam kasnije postao nezadovoljan. Šta je proizvelo u meni taj toliki preokret, to bi mogao znati i svaki nepristrani promatrače onih ne­ milih izgreda nad muslimanima, koji su skopčani i sa žrtvama u životu. Da li se išlo za sistematskim poništenjem jednog dijela našega naroda ili je to sve bila prirodna posljedica državnog prevrata, nije se imalo kada promišljati. Dok se to događalo, muslimani nisu imali nikakve organi­ zacije, te sam ja morao sam tražiti li­ jeka. što sam i učinio i to posve legal­ nim putem. Budući sam uzalud tri mjeseca slao pritužbe zemalj­ skoj vladi ј moljakao da se što ener­ gičnije istupi protiv razbojnicima i zli­ kovcima, počeo sam bio sumnjati U svaku nepristranost i dobru nakanu naše vlade. — Da li opažate u pogledu reda i si­ gurnosti kakve promjene i da 11 ste infomćsani kakav je red i poredak bio u drugim državama koje su bilč u ratu? — Danas 1 prije — moram priznati — velika je razlika. U pogledu opće sigurm ti života i imetka, krenulo je znatno na bolje. Prateći događaje u drugim državama, koje su bile u ratu, uvjerio sam se. da mi hvala Bogu ni­ smo — zadnji. — Je li Vam poznato šta je dalo po­ voda skorašnjoj protestnoj skupštini muslimana i da li su Vam poznati bilećki događaj kao i slični događaji u đlnugrm kotarevima i jesu li tu tangirani samo muslimana ili su ore općenite na­ ravi? — Sto se tiče bilećklh događaja u po­ četku prevrata i sada, ii suviše su mi dobro poznati. Ovdje moram pripome­ nuti, da ja ne pratim događaje ni iz­ grede nad muslimanima žurnal Ističkim naočalima, nego cijelom svojom dušom i srcem, pa je pojmlji­ vo, da je i utisak jači. (?) Vje-eujte da su ml pljačke 1 ona ubistva u Bilcći ‘dosta duševne patnje nanijeli, a i sad mi nanose tim više što vlada sve do sada nije naknadila ni one štete, koje su ispitane ima godina da­ Број 121 Hrej Vladina kriza �broj ■ama, ali ako ustreba, ja ću vam dati i oružje.« Ovo su riječi Gćze Neszloру-а, koje je u svojoj kancelariji u RoJatioi izgovorio sakupljenim dobrovolj­ cima. Zamislite se malo u njihovo zna­ čenje! Nije ii ovo potkapanje temelja našega kraljevstva? Nije li ovo provo­ kacija jednoga proti drugom? Nije li •ve sijanje razdora i nesloge među pravoslavnim i muslimanima? 1 »demokraiska« vlada drži ovake ljude, eks­ ponirane u kotarevima, prima od njih izvješća, prtina od njih svjedodžbe po­ litičkog poštenja našega svijeta, onoga svijeta, koji se je ovdje rodio i koji želi leći u ovu krvlju naših djedova posve­ ćen : zemlju. Ovaki čovjek kvaKfikuie potčinjene mu činovnike, sinove naše zemlje, ovaki čovjek predlaže na preOTcštenie naše učitelje, prosvjetitelje ■ašega naroda i predbacuje im, da su za državu opasni elementi. Promislite, gospodo, malo o ovome I ispravljajte svoje pogreške dok je još vremena, jer ako Ih narod počme ispravljti onda će biti nekome tijesno. Zamislite se malo nad donjim dopi­ sa:’.., što ga primisme 7. februara i osluhmte glas naroda, umjesto glas Ma­ džara i jednog njegova sukrivca. Evo šla nam pišu rogatički građani: Pred mjesec dana iznijeli smo »lije­ pa« djela, koja čini naš kotarski predstbjirik Noszlopv i sve, što smo napi­ sali možemo svjedocima dokazati. Ali za sve to kanda naša vlada ne čuje, niti haje, da pošalje ovamo nekoga, da »tvar potanko ispita, te da predstojnika i njegova savjetnika po »zasluzi nagra­ di«. Mjesto svega toga, ona je poslala dotični broj »Pravde« tome gospodinu na očitovanje (tako smo čuli), a on je sigurno nap'sao da to nije istina i valj­ da je to bilo dovoljno vladi, te ništa dalje ne poduzima. Stoga pozivamo ze­ maljsku vladu, da stvar preko kojeg svoga činovnika potanko ispita, a mi ćemo joj ovdje pružiti tačne podatke, pa će se uvjeriti, da nam je postavila za predstojnika »vrlo pametnu glavu«, kova su u Livnu (kako čujemo) zvati »I.... i pristav«, a mi ovdje na osno­ vu njegova postupka možemo potpuno ustvrdit', da je potpuno abnormalan. Da nije ništa drugo, nego njegovo afere sa gosp. J. Pretnuž'ćem, činovnikom pilane u Sokoću, u koju radi pristoj­ no'Ili ne ćemo da ovdje ulazimo, utvrđilt> H gornju našu tvrdlnju, da je abnm malan. Zamislite jednog upravitelja kotara, koji kod. firme lažno ocrnjuje brzojav­ no ispred kotarskog ureda jednog nje­ zinog činovnika i traži otpust njegov, kaž je potpuno' na svom mjestu i vrlo pošten, pa do dva dana istome činov­ nika izdaje službenu potvrdu, đa je sve, čim ga je obijedio, neistina odno­ sno I.... Ckn je onaj dopis izašao u »Pravdi«, počoo je napaditi svoje potčinjene či­ novnike muslimane, da su oni to pisali, te je kako sigurno znamo neke lažno ocrnio i kod vlade. Sigurno mu je i u tane dao savjet gosp. sveštenik Kosorič, jer je gospodin predstojnik rekao pred više svjedoka: »Zašto me napada­ ju и »Pravdi«, ako pitam savjet kod gospodina Kosorića? Ja ću ga uvijek pitatf, jer je on najugledniji i najpamet­ niji građanin.« Te savjete mi i osjećaj­ mo, jer po njima predstojnik muslima­ nima osobito ide »na raku«, premda ništa ne traže nego ono, što ih kao pra­ ve i lojalne građne spada, t. j. rta im se mjeri jednakim aršinom kao i našim sugrađanima druge vjere. Gospodine predstojnice, mi evo jav­ no tvrdimo, da onaj dopis nije pisao ■ijedan činovnik niti uopće zemaljski službenik, a bujrum, tuži sudu, pa ćemo Ti tamo dokazati, ko sve ovo o Tebi piše. Ako se osjećaš pravim, tuži! A ako misliš, idia mi budnim okom ne pa­ zimo. da se našim činovnicima musli­ manima ne čini krivo, onda se ljuto va­ raj. I onaj slučaj kad si izbacio onog gra­ đanina iz kancelarije, zahvaljuj Bogu, da je dotični bio vrlo priseban i sabran, a zapamtio bi ti. šta si učinio. Nemoj misliti, da mi ne znamo i za sluča:, kad »i u kancelariji izbacio onog seljaka iz Sokolovića i skresao mu nekoliko puta .mađarski: »Bazmega a....... I marš na pollel« Pa opet onaj Slučaj sa najug­ lednijim građaninom Srbimotn-pravoislavnlm u Tvojoj kancelariji, kad si i nje­ ga htio izbaciti iz kancelarije jer nije istomišljenik Tvoga savjetnika, ali Te ом poučio, da to tako ne ide. Dobio Lio si tražio! Strana 3 Cvpafca »PRAVDA" — JiFAF^ Sad ćemo se milo pozabaviti prošla vom pravoslavnog božića. Naš pogla­ vici »baša« uzeo đva djevera, jednog pravoslavnog, a ЈИпч muslimana, pa od kuće do kuće na čestitanje, gdje je i previše »živino n čašu«, te su ga među sobo n na ibret svijetu, koji se okupio, iza rodn- iz fijakera upravo morali unijeti n kuću. Je i’ te, da je to bila divna slika, samo šteta, što nema dosmo fotograisk .g aparata, da je sni­ mimo, pa da ;e čuvamo za kasnija vre­ mena i da nas potsieća kakva smo ne­ kad imali predstoji, ka. Tražimo od vlade, da nam odmah skine s vrata or.ga gospodina, te Ja nam pošalje je nog objektivnog pred­ stojnika, koji će unijeti upraviti ov.m zaista nesretnim kotarom. Mislimo da je već vrijeme, da i mi u Rogatici os­ jetimo jednakost i slobodu. Sto se tiče gospodina Neszlopi'ia bilo bi najpamet­ nije, da mu se dadne putnica u Mađar­ sku, jer po svemu njegovu postupku iz­ gleda da njemu ne ide u račun, da bude potpuni red u našem kraljevstvu. Ovoliko zasad, a nastavak slijedi, jer imamo dosta sabranog materijala o gosp. Naszlopiju, a osobito b korupciji .u kotarskoj aprovizaciji, gdje je svoju milostivu gospođu postavio kao dnevničarkiu — bez posla — sa 400 K mje­ sečne plaće, a sirotinji ne da. Građani,, | protiv saveznika u pogledu izručenja ratnih krivaca, isto će se izjaviti protiv izručenja svih njemačkih optuženika i vojnih '-osoba u svrhu osude. Poljaci' u Dancigu. Javljaju iz GdanI skoga da je glavni komesar poljske re­ publike Bijesadecki stigao u ponedjeljak. U času njegova dolaska posljednje nje­ mačke čete su ostavile Gdansko. Iz isiamshog svijeta. Misir će se osloboditi? U novije do­ ba egipatska drama razvija se tako., da bi mogla svršiti s uspjehom musli­ mana. Engleska diplomacija kao da je skinula sa sebe plašt ohologa ponosa, pa samo gleda d'a joj se prizna pravo dostojanstva. Spor se jc okrećao oko toga, đa je Engleska nudila Egipćanima najširu autoiiomSJu kakvu su uživali u idoba Mehmeđ АВУе, a Kopčam traže prava, zajtaa je Eg'pt ustao i za koje se bori. Ruždi paša, bivši ministar predsjed­ nik, razgovarao je dugo ovih dana sa i lordom MiJnerom. Poslije sastanka re­ I kao jc stari državnik, da je kazao lor­ ! du, da nema danas jednoga Egipćanina, niti Egipćanke koji vjeruju u sporazum sa Engleskom, i koji bi pristali na nj osim pod jednim uslovom: da se en­ gleski protektorat pretvori u engleskoegipatski savez. Na pitanje mnogih, što mu je na to odgovorio lord Milner, re­ če stari paša: »Dao mi je razumjeti, da će biti prihvaćena ova baza za prego­ vore«. Grci se javljaju. Grčki list »Emcbros« Amerika čvrsto uz nas. Iz Parisa se javlja o novim pokoljima Gika u Апаdoiznaje, da se u tamošnjim dobro mtoliji, naročito u okolici Trapezunta. formisanim krugovima govori, da se vla­ U Carigradu epidemija gripe uzima da Sjedinjenih Država još jednom ener­ sve više maha. Prošle je sedmice umrlo gično stavila do znanja konferenciji mi­ 4№ osoba. nr 1Г»»игти чцм ra u Parisu, đa će do kraja ostati đošIjedna svom stnbvištu u pogledu riješenja jadranskog pitanja i da će akcenti­ rati samo ono riješenje, na koje bi pri­ stala jugoslavenska vlada. Član naše delegacije na konferenciji Konjički kotar vrlo slabo stoji sa pre­ tara g. dr. Ante Trumbić otputovao je hranom i životnim namirnicama. U po­ u London, da prisustvuje konferenciji, sljednja dva mjeseca, ova nekad srećkoju će održati saveznički ministri pred­ na varoš preživljuje gorke časove. Hra­ sjednici gg. Lloyd George, Mrllerand i ne nema ni od kuda, niti ima izgleda Nitti. Konferencija će pretresati i jad­ da će doći: Glad i bijeda ušuljala se i ransko pitanje. Saveznici žele da se ou one kuće, gdje je nekada vladalo ve­ vaj put jadransko pitanje definitivno ri- ; selje. Jedna opšta potištenost i strepješi i da se ono jednom sasvim skine nja zavladaše našim krajem. Ova potiš­ s dnevnog reda. tenost pojačana je saznanjem da se ze­ Drugi dio kopije londonskog ugovora maljska vlada za nas nikako ne brine. naša vlada nije još primila, pošto još |kao đ? mi i ne postojimo na ovom nije stigao poslanicima Francuske i En­ svijetu. gleske, koji su prvi dio već.predali vladi. Evo dva su mjeseca prošla, a da u Austrijski kancelar Renner sprema ■ Konjic nije stiglo nikakve hrane za gra­ se da putuje u Beograd svršetkom ovo- | đane osim jednog vagona kukuruza. Da ga mjeseca, da ustanovi osnovu za pri- i ironija bude veća, đovaža se obilna jateliski odnošaj između Austrije i ju- i hrana za činovnike. Za njih ima svega goslavenske vlade. Datum puta će obe । 1 po jeftinu cijenu. Izgleda da je konjič­ vlade, na vrijeme dobiti ko stanovništvo za našu vladu deseta Prilike u Crnoj Gori. Po mnogim se , briga. Siromašni je svijet izložen ve­ znacima opaža da su se prilike u Crnoj j likim iskušenjima, a ovo se stanje proGori znatno poboljšale. Većina je od- : dužava i pogoršava usprkos votiranog metnika i pljačkaša pala u ruke našim I kredita za ‘ nu našeg naroda. vlastima, no prilike bi .se još znatnije i Upućujemo apel zemaliskoi vladi, da sredile, kad ne bi bilo Talijana u Baru, i se obrne i na naše nevolje i da nam odakle njihovi agenti unose nered u \ pošalje nekoliko vagona hrane, da se Crnu Goru. narod zaštiti od gladi i nevolje. Oh taj most! Poduzeti su koraci, da i Na bilješku »Kakva |e to naredba?« rumunjske carinske vlasti propuste voz i što je izašla ti prošlom bropj našeg li­ sa materijalom za savski most, koti još , sta dobismo od policajne direkcije ovo uvijek, stoji na granici. U istoj stvari : razjašnjenje: »S pozivom na gore citi­ intervenisaće ovdašnji rumunjski posla­ ranu bilješku čast mi je obavijestio Vas nik, koji mnogo radi na učvršćivanju do- ; da o kakvoj zabrani izlaženja na ulicu brih odnosa sa Rumunjskom. iza 20 sad nema ni govora. Onaj Talijani premeću domove. U Blatu na i incidenat na Vratniku, koji spominjete Korčuli provedoše Talijani premetačine < u rečenoj bilješci, izazvan je od trojice razbojnika, obučenih u vojničko od.jclo kod više odličnijih obitelji pod izlikom, da su doznali da kod njih ima eksplo- I ■ oružanih vojničkim puškama. Ovi raz­ bojnici započeli su bili na Vratniku lezivnog materijala. Usprkos oštroj skru­ gitimisati civilna lica. Policijska kara­ puloznoj premetačini ne nađoše Talijani ula na Vratniku, znajući, da se ovo leništa. gitimisanje civilnih lica redovno pretva­ Kanda su se u ovaj »lijepi« primjer ra u razbojničku otimačinu i nasilja, za­ ugledale i naše vlasti u Ljubuškom. I tražila je ođ centrale pomoć, da se ovi još se čudimo, što nam ne ide lako zlikovci" pohvataju. Prije nego što je po­ treba. moć prispjela, oni su umakli«. Prva sjednica »Saveza Naroda«. LonZahvaljujući na ovoj lijepoj pažnji udonski listovi javljaju da se je jučer opozorujemo naš svijet da bude na ■diržao historijski sastanak poslanika sa­ o p r c z u i đa pollcđi ponmtne pri hva­ veza naroda. Sastanak je otvorio g. Botanju ovakih vojnika. urgeots kojeg izabraše predsjednikom. Na adresu veterinarskog odsjeka. — Slijedeća će javna sjednica biti u petak. U konjičkom kotaru u općini Umoljani Berlinska štampa urgira vladu, da započne s postupkom protiv optuženih . još jesenas pojavila se je na sitnom blagu vrlo opasna bolest »ospiceu. Ova ratnih krivaca, kako bi pokazala antanbolest naglo se širi u posljednje doba ti, da joj nije namjera zaštićavati ih. Wilson proti izručenju njem, kriva­ i utamanjude narodno blago. Kođ veli­ ca. Po bežičnoj vijesti iz Washigtona I kog broja seljaka ova je bolest utamanamjerava Wilson odgovoriti na brzo- ; nila četvrtinu stoke. Na suzbijanju ospi­ jav bivšeg njemačkog prestolonasljed­ ca nisu poduzimani koraci ni sa čije nika. U političkim se krugovima misli, I strane, ništa se nije poduzimalo, đa se đa će Wilson upotrijebiti ovu priliku, i bar spriječi širenje ove bolesti. U pokako bi javno izjavio, da je uvijek bio i menutom kraju stoka je najvažnije, čak Pelitičiii pregled Domaće spti j i I I j i ■ , | | I j j i I i i i i i । i se može reći — jedino vrelo zanimanja i uzdržavanja. Svraćamo pažnju nadležnim i odgo­ vornim organima zemaljske vlade na neophodnu i neodložnu potrebu, da se u Uinoljane izašalju veterinari u cilju, da se suzbijaju ospice. Izdavanje soli. Danas će se detaljistima izdati j» po kilograma soli na osobu. Invalidsko pitanje. Uredba je o defi­ nitivnom riješenju invalidskog pitanjja gotova. Miiiiistarski ju je savjet primio i samo jc još regent treba da potpiše. Za koji dan biće objavljena. Ministarski jc savjet već odobrio kre­ dit od 25 milijuna dinara za povišicu dodataka invalidima i porodicama u ra­ lu izgimiilih vojnika Nered u maloprodaji grad, aprovizactje. Sa svih nam strana stižu tužbe ■da u maloprodaji vlada nered u velike, U prošlom broju našega lista napomenuli smo kako se publiku bezobzirno odbija, kad nešto dolazi kupiti.sa jednim stalnim: Nema! Mi pako u većini i:h slučajeva sigurno znamo, da dotičnoga artikla i m a. Što pako sada saznajemo to prelazi sve granice. Nekolicini kupaca dogodilo se, da im kusur, premda je taj prelazio i nekoliko kruna nije uopće povraćen. Kada bi se tu radilo i o sit­ nom novcu, to se ne bi smjelo dogoditi, ta gdje su »petrovače«? Premda imamo još takovih pa možda i malo grđih sJučajeva, to ih odlažemo za drugi put, a sada samo pitamo: Da lt gradski aprovizacioni ured preko svojih organa uopće vođi kontrolu nad pošlovanjem u maloprodaji i kako se ta kontrola provađa? Vederemo! Prehlađeni li ste? Bole Vas prsa? Grlo? Imat li kašalj? Hunjavicu? Dobar prijatelj Vam je za ovaleovih zlah časova Fellerov pravi Elsafluid! 6 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce 27 krune. Zagorski sok za prsa i kašalj 1 boca 5 krivila. Pokvaren II Vam je želudac od zle hrane? Fellerove prave Elsapfilule — pa opet sve u redu! 6 kutija 12 kruna, Omot i poštarina posbno, ali što jefUnije. — Engeii V. Feller, Stubica donja, Elsatrg br. 310. Hrvatska. Pri ziikljuclin lista dobismo ovaj značajni brzojav: Sjenica, 13. februara. Bolestan se sprovodim sa braćom u Bijelo Polje, da nas stigne sudbina Kajabegcvića (Kajabegović je umoren od strane sprovodioca. Op. ur.). Zahtijevah smo Ijekara, da nas pregle­ da jer snio bolesni, ali okružni načelnik raški (Novopazarski. Op ur.) nije htio poslati Ijekara, jer je g. načelnik — »de­ mokrata«! Uzrok sprovoda: što sam u Skopiju zastupao Bijelo Polje, a btjelopoUsk! je sekretar Ćtikić tukao musli­ mane da kažu, da me nisu birali. Midhat Hođžić. Trešeljah ZiUStrijanština diže rogove, rrubi.e nam ’ taopilava отлј komunikc: „PoSto se n poeledi nje vrijeme u mnogim tarajevehini listovima ; ItampAjh vijesti, к«ј • ei^orno potječu i> đačkih krugova, te ие u tiso vijestima većinom ittnose i kritikuju skolsko priliko na jedan neumjestan i neistinit Lačin, to se odbor đraitva srednjo1 Ikoltkih p:ofwora obraća ovim na upravu uro­ da sa iiampu s molbem, da kcđ uredniktava ovđaSnjih listova poradi, da se rabrike, koje i stoje đacima n ninogiiu novinama na r&spnlo' ženjn obaeUrs i dn папшјсвпо kritikoranje : jkohkib prilika od strane đaka prestane. i' svima srednjim Skolania provedene sa đač­ ke organiiaci’e, i to: literarna, umjetnička, za trezvsnest, te nakon predavanja g. prof. Aranđvlovića ia *Cegrada organizacija za akantiku t i šetniStvo. u kojima đaci moga vrlo dobro i j korisno dfc provedu slobodno vrijeme, koje ini ! preosUja izvan ikole. pa je odbor profesorskog ; đraitva t- ga mišljenja, dr. dobrim' đachna fak­ tično i n« ostai« neinera, da «e bave ir.noienjem i neumjesnim kritikovanjem Školskih pri• lika ■ javnej itampi Poito je cio nrvfesereki rad podloŠen kontro­ li lemuljske vlade i poito »u profesori za taj rad i od-rovorni, te ea mogu nikako dozvoliti da se njihov rad kontroliko i nnutnjasno kiiti1 kaj* od strana njihovih đaka u javnoj itanipi. Ako se u buduće ne prestanu iznositi neisti­ nite vijesti o Školskim prilikama a Itampi, to ’ profesori skidaju sa seto svaku odgovornost za vaspitallje omladine.‘‘ i Ovsko piiu naSi „pedagoai' , a tog ве je ■ metoda držala i pokojna Austrija pa je i — рге' pal:. Mi driinio, da bi bilo mnoge zfrod«ije, kad : bi profesorsko društvo ogradilo proti ' protekciji pri namještanju direktora i ne­ pravednom' unapređivanju profesora, lađa bi bilo manje đačkih tnibi, ali i mnogo vije reda. Ovako. Eb, pretla s vrem*na ona. U ostalom, mnogo p i б u, a malo rade i mnogi profeso­ ri. O tom vi povedite račana, gospodo! �„ПРАВДА* — .PKAVDA* ------------ —-■—-— Htjeli biste uzdržati svoju Ijepoiul hpoj 121 5г. - ------- ——— :.i c i Htjeli biste imati kao baršun me! u kosu? :: fj Upotrebljujte Fellerovu pravu »Elsa« pomadu za lice i čuvanje kože. Divit će Vatn se! Zaviditi će vain. 1 lončić o kruna- Ni. Hl. jača vrsta 9 kruna. K tome Fellerov najliniji ljiljanov mliječni sapun 15 kruna. jj t § u Ne i iafi više pjege, priStiće, sujedice? (zvjet di) lisica, kima, tvorića, zečeva i t. d. ?Htjeli bi ste lijepu, zdravu kosu? Felldrova prava »Elsa« tannochina-pomada za porast kose čini krasnu kosu. Prijeći tvorbu peruti, sjedinu prije vremena. Priječi ćelavost. 1 lončić u kruna. Nr. kruna. IH. jača vrsta 9. ----.... K tome jaki kairanov sapun za glavu 8 kruna. Šampon 1 krunu. Pomada za brkove 1 K 80 hel. i 2 K 50 hel. Muče li Vas kurje oči? Fellerov pravi Elsa-turistički melem djeluje bez■ olno, brzo i pouzdano. Nema više kurjih očiju! Nema žuljeva. Nema tvrde kože. Mala ku­ tija 3 K 50 helera, velika kutija 5 K 50 h Želite li još štogod? Fellerbve Essa-pustilje za pranje (s kolo­ njskom) 1 kutija 5 kruna. Fellerov Elsaprah za posipanje protiv telesnog znoja. 1 kutija 5 kruna- — Fellerov Elsa-mentolni klinčić protiv migrene (glavobolje) i zubobolje. 1 kutija 3 K 50 f. — Fellerov »Elsafluid« 9 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce 27 K. Vrlo dobar parfum s najfinijim mirisima od 5 kruna počamši. Najfi­ niji Hega-puder Đr. Kluger, bijel, žuto, roza. 1 velika kruna 12 kruna. Najjača Francovka u bocama po 6 K i 16 K. Omot i poštarina po­ sebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feler, ljekarnik, Stubioa donja, Elsatrg br. 310. Hrvatska. Prodajem kuću u Bihaću na vrlo lijepom mjestu javnom licitacijom na licu miesta dne 15. marta 1920. ' otvorio je u Trav­ niku advokat Df. ШеМе SulEjman Anna Stejskal, Bihać. Biiaaaiiiiiiili k u puj e uz najveće dnev 5&! eiHne veletrgovina sirovih koža Oskar Frohlich, Karlovac, [Hrvatska). £51 Brzojavi: FELARIA, ♦ Telefon 55 - ™——7—-----r-r:- 1........ ■ — ----- ■— “ Žjs Vakufski mearifski džematski meldžis | UNIVERZAL. Stalni zavod za pođuku u Kupresu. ženskoga krojenja i šivanja. Prima na izradu fina odijeli, za gospode. — Palača Srp. Opštine II. kat. (Ulaz NATJEČAJ. Profit Sokak) ulica Regenta Alek­ Na ovdašnjoj mektebi ibtedaiji os­ sandra br. 2. tala su ispražnjena mjesta: I. mualima i na ovdašnjoj džamiji imama, te oba ispražnjena mjesta pripadaju rečenom mualimu uz godišnju plaću K 3024. 1. Natjecatelj treba da je svršio Došla je na cirkus trg Darul-mualimin u Sarajevu sa dob­ rim uspjehom. pola riba a pola žena !! 2. Potrebne svjedodžbe treba pri­ Pogledati dnevno od 8 satijutiom do ložiti molbi i najkašnje do 20. febru­ 8 sati navečer. U petak samo za ženske. ara 1920. gore navedenom meldžisu Samo za kratko vrijeme. 45 poslati. 3. Polovicu gore navedene plate a&Sm. umiješaj u krmu, šaisplaćivaće vakuf, a drugu polovicu S*21^9"£<wlS ku na tjedan. Ako gore navedeni meldžis. Od istog će se rabi nadomjestak krme ond, 2 ša­ dobiti besplatan stan i 40 tovara drva ke. — 5 omota mastioa, prah za t>vgodišnje za ogrijev Ijenje zdrave debelo matve za tvorbu Po potrebi može mu se odmah i jaja i mlijeka, dostaie za 6 mjeseci novca dati. za jednu marvu. Dobio je najveće me­ Kupres, 28. januara 1920. dalje u Londonu, Parizu, Rimu, Beču. Džematbaša Na hiljade gospodara hvali ga i po­ Nuribeg Alajbegovič novno kupuje. Traži ga kod ljekarni­ ka sitničara, koji ga može oo©Gbooo©©©©o svakii j trgovca, slobodno prodavati. Ili piši na T r u k o czy u Ljubljani, 5Mwšwg i Via Шо Ijekunin Kranjska, za 5 omota. Stoji 20 kruna 50 filira poštom. Onda: Razašilje po najnižim dnevnim svr^e^> kraste, iišnje cijenama u kacama (bačvama) aS?W® Ssai*? odstranjuje kod čov­ teškim 50-60 kilograma MARKO jeka i životinja mast prot' svrabu. ALAUPOVIČ U TRAVNIKU. Bez mirisa i ne maže rublje. 1 lončić za 1 osobu poštom 8 kruna’ kod Ijes 006000000^000: kurilo 'ГгпГбеау, Ijnbljuim. Kova? Novo? Brzojav! Muslimanska privredna banka d. d. u Graćanici. poziva ovim upisnike svojih dionica na konstituirajući! glavnu skupštinu koja će se obdržavati dne 28. februara 1920. sa slijedećim DNEVNIM REDOM: 1. 2. 3. 4. 5. 6. Uvjerenje, da je temeljna glavnica potpisivanjem i uplatom osigurana. Uglava pravila. Zaključak o konstituiranju društva. Izbor ravnateljstva i nadzornog vijeća; Podjelenje apsolutcrija privremenom osnivačkom odboru; Eventualije. Odbor osnivača Микв privredne banke d. d. u Bračanki. R H i i ШШтШШ g O i Muslimanska Centralna Banka zaBosnu i Hercegovinu dion. društvo u Sarajevu — Podružnica u Tuzli, Potpuno * dioničarska glasnica K 5,000.000. Pupilarno siguran zavod. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. Ulošci preko K, 8,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavlja rva bikovne poslove nejbrže i najpovoljnije. 47 ><txovw«i игеЛкк: И Svdžakt. vUsS'k: CenuiUm Odbor »A M. O.. SiainnarUa D. & A. Kalo � https://kolekcije.nub.ba/files/original/0bf0405add7c140789fdf2b670b93511.pdf 39406c7269a9fb299d9dda79b6abd055 PDF Text Text PoJRaHna u gotovom plamena. РОЈ£Ш№ ВЗОЈ 30 Н 8. £ A. izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. ОрвШпв FBdalicioni odbor. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСИИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 17 (122) Pretplata godišnje 80kruпа, na pola godine 40 kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124, Čekovni račun pošt štedionice 1119. Sarajevo, utorak 17. februara 1920. (26. džumadil-evvela 1338.) Pad Pribićevićeve vlade. Jedva jednom dođe do ostavke g. Pribićeviča 1 drugova. Petljali su na razne nač.ne. Pozivali se na većinu u parlamentu, da taj argumcnat odbace u prvoj nepovoljnoj prilici: odmh, čim u tom parlamentu ne dobiše većinu. Oslanjali su se na »homogenu« stranku, kojoj za petnaest mjeseci ne biše u sta­ nju izraditi ni programa, a kamo li da joj dadnu jedinstveno vodstvo i izgra­ đen cilj. Pardon, dali su joj jedan cilj, koliko smion, toliko i odvratan: odr­ žati korito. U tom znaku kretalo se je sve nji­ hovo nastojanje; tom je farbom oličen svaki nj:hov pothvat, svaka njihova ak­ cija; Groznu su ostavštinu namrli svo­ jim nasljednicima: beskrajnu moralnu pustoš, odvratnu korupciju i protekciju, divlju raspđ’asanost najnižih strasti i želje za udobnošću bez napora i bez ikakvib skrupula. Fabricirajući svoju stranku ubili su svaku vjeru u zakon u pravdu i pravni poredak. Njihovim ljudima nije bilo n*šta zabranjeno, ništa sveto, ništa nemoralno. Ministri su im pod žigom raznih malverzacija, zastup­ nici bez narodnog povjerenja, a prista­ še po befeln, izvoznici ili nadi u lzvoznlcu. Kite se nazivom »demokrati«, a u stvari su najcrnji apsolutistl. Uništili su i rastjerali sva općinska i druga narodna vijeća, a mjesto, toga zaveli komesari­ jate u prozirnoj nakani, da putem si­ le i kundaka izvitopere narodnu volju i njegovu kontrolu. I odstupiše kukav­ no: radi toga, što im Regent ne dade rastjerati Priv. Nar. Predstavništva. Na ovoj zvaničnoj činjenici razbijaju se baj­ ke o tobožnjem nastojanju »demokrata«, da narod dođe do riječi. Ne! Ne rad! se tu ’o volji naroda, jer mu je na svima linijama baš od strane demokrata odu­ zeta mogućnost, da upravlja i manife­ stira svoju volju. Ne! Tu se radi o jed­ noj prostoj izlici, o jednom zločinačkom nastojanju, da se zavede Regent i da se na njegov račun zavede tiranija KuhenTiszinih učenika. Ne! Tu se radi o odr­ žanju vlasti makar i pod cijenu gra­ đanskog rata. Jer koga je imala uza se ova koruptlvna vlada? Je li njena stranka u na­ pretku ili strašnu opadanju i nazadova­ nju? Imala je na raspolaganje sva mo­ guća sredstva jedne koruptlvne vlada­ vine: i službenu I poluslužbenu i »neza­ visnu« štampu, provela je sve moguće promjene u činovničkom aparatu, raz­ dijelila sve moguće koncesije i Izvoznlce. Pa? Svaki dan natrag, svaki čas na gore, to ne ide, ne ide. Ml s veseiiem pozdravljamo čas oslo­ bođenja Ispod jarma ove bezavjesne oFgnrh'Je i bankokratije i molimo Boga, da novoj vladi dadne mogućnosti da naš državni brod privede u luku spasa i očuva ga od ponora, u koji ga je bila povela nasilna vladavina jednog abnormalnog megalomana, kao što je Svetozar Pribićević i njegova okolina. ♦ padu Pribićevićeve i sastavu nove si presbiro ove vijesti: j i i : . 1 Beograd, 14. februara. (Z v a n i čno). Ušljed toga, što Nj. V. naslednik prestola nije blagoizvob'o složiti se s predlogom kraljevske vlade o raspuš t a n j u sadašnjeg privremenog Narodnog Predstavništva i naređivanja izbora za veliku narodnu skupštinu (konstitnantu) vlada je podnijela ostavku. Beograd, 14. februara. »Epoha« doznate: U slučaju sastava nove vlade, ne bi vlada bila koncentraciona nego koaliciona, pošto u nju ne bi nikako ušli socialdemokrati. Tvrdi se da su mlađi demokratski krugovi protiv sporazu­ ma sa o,potz.tcijoin, tražeći — ako se ne os tane n a v la di — đa se pre| đe u opoziciju, jer je nemoguće raditi sa opozicionim strankama, pošto se od njih u svakom pogledu idejno razilaze, i što bi se novi koalicioni kabinet na­ lazio u permanentno bolesnom stanju, pa bi svaki čas prijetila kabinetska kri­ za. Situacija mora biti do sutra jasna, jer je nedelja posljednji rok da se sa­ zove predstavništvo ili raspusti i raspi­ šu izbori. Beograd, 15. februara. Uslijed to­ ga, što Regent nije potpisao predlog kraljevske vlade o raspustu sadašnjeg privremenog Narodnog Predstavništva i što nije naredio izbore za konstituantu, vlada je danas podnijela ostavku. Nova će vlada biti obrazovana od opo žici onog bloka, jer su se raz­ bili pregovori za sastav koncentracione ili koalicione vlade. može još da snađe, pa navaljuje na I P r o t i ć a, premda govori o Spalajko- | Godina Ii. Odjek. vićevom kabinetu. Oh taj Protić! Op. ur.) ili onemogućivati rad parlamenta, ako bi se »demokrate« i socijaliste po­ služili sličnom metodom, kojom sc je svojevremeno služio opozicioni blok. Bjeljina, 13. februara. Pristaše i prijatelji u Bijeljini sakup­ ljeni na redovitoj glavnoj skupštini »J. M. O.« jednoglasno se priključuju veli­ koj protestnoj skupštini muslimana u Sarajevu povodom zuluma i nasilja, ko­ ja se izvode na našoj braći u Bilećl. Odbor »J. M. O.«. Sarajevo, 16. februara. Povodom intervjua presvij. g. reisul-tileme, što ga donesosmo u prošlom broju našeg lista izaslali smo g. reisul-ulemi dvojicu članova našeg uredni­ štva sa devet konkretnih pitanja. G. reisul-ulema primio je članove naše redakoije vrlo susretljivo, ali je sebi pridržao rok za odgovor, budući treba Л pi­ tanja pomno prouči«. Pitanja su pednešena pismeno te ih donosimo na dru­ gom mjestu. Ovdje nam je konstatirati da je iznešeni dio intervjua u »Glasu Naroda« potpuno tačan, ali nije potpun, jer je »Glas Naroda« ispustio >neke stavo­ ve, za koje je naročito rekao da će ih iznijeti. Obzirom na gornje činjenice mi se za sada ustežemo od svake primjed­ be, nu mormo naglasiti da se 'iz inter­ vjua ne smiju povlačiti kakve veće konzekvencije. Naročito je besmislena tvrd­ nja »Zagrebačkih Novina«, o »veoma pomirljivom stanovištu muslimana«, jer je poznato, da g. reisul-ulema ne igra nikakve političke uloge. On je to 1 sam konstatovao u svom razgo­ voru sa urednikom »Glasa Naroda«. ta izjava i na nas muslimane i opažate Li da vlada i u pogledu muslimana podu­ zima energičnije korake, daše za­ štiti njihov život i imetak od svagda­ njih napadaja? Je li Vam poznat koji slučaj, da su osjetljivije kažnje­ ni zločinci na životu i imetku muslima­ na? Kako na primjer Vašu izjavu dovo­ dite u savez sa drakonskim istu­ pom vlade proti šezdesetoricj najug­ lednijih muslimana građana i seljaka u Prijedoru, čija sc jc nevinost sudbeno dokazala? Kako znate, tamo je zatvo­ ren načelnik, muderis, imam i t. d., a u Bileći nije niko kažnjen. Izvodite li Vi iz tih činjenica kakav protumuslimanski kurs? VI. Rekoste, da se u muslimanskom ližem činovništvu kreće na bolje, pa bismo htjeli znati: je li to rečeno na te­ melju kakve statistike i je li pri tom povoljniji razmjer činovnika musli­ mana i pravoslavnih? VII. Rekoste, da ste zadovoljni sa dr­ žanjem vlade prema muslimanskim vjer­ skim službenicima. Znači li to, da ste Vi, kao vrhovni vjerski predstavnik, dobili zadovoljštinu za onaj uvrijedljivi odgovor g. predsjednika vlade na Vaše predstavke o progonima musli­ mana? Jeste li i u koliko ste uspjeli sa predstavkama, u kojima ste iznijeli ne­ pravde, koje su muslimani pretrpjeli od prevrata do danas? VIII. Rekoste, da ste izvan stranaka i da Vas najviše zanima njihov kultur­ no prosvjetni rad. Ima li to značiti da se Vi u buduće ne ćete baviti politi­ kom? Kakvo je Vaše mišljenje o cilje­ vima i metodi naprednih nacionalista oko »Budućnosti«- a kakvo o našem to­ božnjem reakcionarstvu? IX. Čuje se da ste min'stru vjera od­ govorili na pitanje o uređenju vakufske uprave u »Jugoslaviji«. Je li to tačno i biste b nas obavijesti! o smjernicama tog odgovora? Naročito nas interesira pitanje: na koji način mislite dokinuti saboKsanje i hoće li trebati rekonstrukci»a sadanjeg ulema-medžlisa? Povodom intervjua g. reisul-uleme, Izgleda da će Regent pozvati jednog od uglednih predstavnika radikalne što ga je dao uredniku »Glasa Naroda« stavili smo mu ova svoja pitanja: stranke i povjeriti mu sastav koncen­ tracione vlade i to ili ambasadora SpaI. »Glas Naroda« ne donosi obećanog kometara Vašem intervjuu, a »Zagre­ lajkovića ili bivšeg ambasadora u Pa­ bačke Novine« od 12. februara broj 21. rizu Vesnića. U novu vladu ne će ući daju mu značenje »veoma po mirni demokrate ni socialiste. Radikali će Ijivog stanovišta musi im adobiti za svoju stranku 8 lisnica, Na­ n a« prema vladi. Stoga bismo željeli rodni Klub 5, Jugoslavenski Klub 4, a znati motiv Vašeg intervjua u »Gla­ su Naroda« s obzirom na činjenicu, da osim toga će i Medakovićeva grupa do­ je taj list bilećkim događajima dao ka­ biti 1 lisnicu. Opozicioni blok se nada, rakter pljačkanja »nekoliko koza« i oda će u parlamentu osigurati kvorum sobitim obzirom na tu činjenicu, da ste i tvrdi, da će se poslanici iz Crne Gore do sada više puta uskratili intervju i okupiranih krajeva približiti njihovom tom listu. bloku. II. Sigurna je stvar, da je »Glas NaU političkim se krugovima opozicio­ rođa« zatražio intervju u nakani, da oslabi jaki dojam naše prosvjed­ nog bloka tvrdi đa predsjednik dr. Pavne skupštine, a pošto se Vi nijeste jas­ lović ne će biti i nadalje predsjednikom no iz’-av® jeste li solidarni sa našom parlamenta. rezolucijom, molimo za izjašnjenje u tom Nova bi listina po mišljenju opozicio­ pravcu. nih krugova imala biti ovakova: Mini­ III. Kao što Vam je poznato, naša borba proti »demokratsko«-soc:jalističstar predsjednik dr. S p a I a j k o v i ć, podpredsiednik dr. Korošec, ministar u- koj« vladi uperena je u g 1 a v n o m ra­ di njena sistematskog podkopavania enutrašnjih đeia dr. Velizar Janković, konomske egsistencije svih naših ministar finansija dr. Ninčić ministar staleža, naročito posjedničkog i seljač­ trgovine dr. Šurmin, ministar narodnog kog. Stoga molimo za izjašnjenje: kakvo je Vaše mišljenje o vladinom dr­ zdravlja dr. Mato Drinković, ministar žanju u ovom pogledu i je Ii u t o m za socialnu politiku Gostinčar, ministar pravcu pošlo štogod na bolje? vjera Franjo Janković, ministar šuma IV. Iz Vašeg intervjua, koliko god je i rudnika Stanko Banić, ministar vojni on stvarno porazan za vladu, -ipak se i mornarice Pesić, ministar pravde dr. može izvaditi popustljivost u Va­ Peleš. Ostale bi se Usnice imale razdi­ šem dosadaniem držaniu prema vladi, pa bismo željeli znati: da li je to. radi jeliti među ostale 3 grupe. eventualne netačnosti samog intervjua Protić je pozvan da konferiše o sa­ ili ste u istinu postali blaži u prosu­ stavu nove vlade. Vlada mišljenje, da đivanju našeg položaja? bi demokratska stranka eventualno seV. Vi rekoste, da je kod nas u pogle­ gla u prvim danima srušiti Protićev ka- ( du opće sigurnosti života i imetka kre­ nulo znatno nabolje. Odnosi li se binet (Interesantno, da se presbiro ue ВПјвбћЕ Zašto su se razbili pregovori. »Poli­ tika« javlja: Pregovori za sporazum vlade i opozicije nisu imali nikakvog Rezultata. Pregovaralo se cio dan, a kad se došlo na lična pitanja, on­ da je sve propalo. Danas će vjerovatno kabinet Davidovića podnijeti ostavku prijestolonasljedniku. Jedan interesantan demant. (Zvanično.) Povodom glasova, prema kojma su se pri razgovorima o sastavu kon­ centracionog kabineta, osjećali uticaji izvjesnih oficirskih krugova, kraljevska vlada smatra za dužnost izjaviti, da se ti uticaji ni posredno ni neposredno nisu manifestovali i da vlada, da ih je zapazila, ne bi propustila da ih najener­ gičnije suzbije. v Ko do 24, o. mj. ne po­ šalje pretplatu obustaviće mu se list �сТрана 2. Strana ПРАВДА' iz naše organizacije Skupština naše organizacije u Bjelini. U petak 13. o. mj. održana je u Bjelini kotarska skupština naše organizacije, kojoj je predsjedao sam naš omiLcK predsjednik i časni starina, muftija H. Haflz Ibrahim ef. Maglajlić. Skupština je bila vrlo brojno posjećena, a po svo­ joj formi ј toku vrlo impozantna i oz­ biljna. Pošto je iscrpljen dnevni red i popu­ njen mjesni odbor sa ljudima u koje polažemo veliku nadu za budući rad, prešlo se na opću raspravu o našim prilikama, u kojoj je učestvovalo više govornika. Jasno je iznešeno i ocrtano sve što nas tišti i boli, žigosan je rad naših vlastodržaca. te osvijetljene njihove namjere i ciljevi. Posjetiše nas i predstavnici ovdašnje radikalne stranke i — »demokratske« zajednice. Ovi jrošljodriji u nemoćnom bjesu poku­ šaše u društvu dvojice-trojice musli­ mana vrlo sumnjive prošlosti i sadaš­ njosti, da je i ometu, što im ne uspije, nego se moradoše udaljiti praćeni bur­ nim, ali pristojnim i ozbiljnim izrazima narodnog negodovanja i prezira. Bijelima ie danas jasno i bistro manifcstovala jedinstvo, iskrenost i brat­ stvo te pravu islamsku slogu, čvršću i soliđniju nego- ikada do sada. Ako ikada, to se sada smije slobodno reći, da je 99% muslimana čvrsto uz Jugosl. Musi. Organizaciju. Danas je brat bra­ tu pružio ruku pomimicu i zavjerio se raditi brat za brata, ne plašeći se nikakovih žrtava ni stradanja, a javno prezreo i žigosao svoje izdajice. Naša je skupština uzela na znanje i burno pozdravila kooperaciju našeg centralnog odbora sa Radikalnom stran­ kom i »Hrv. Zajednicom«. Skupština u Janji. U petak dne 30. januara t. g. održana je javna skupšti­ na naše organizacije u Janji. Skupština se je kretala oko Skandaloznih aprovizacioiiih prilika, te je zauzela stanovi­ šte prema neradu općinskog vijeća i oktroju općinskog teritorija. Donesena je rezolucija, koju niže donosimo, a ko­ ja je i zemaljskoj vladi poslana Tom je prilikom aklamacijom izabran mjesni odbor za Janju, u koji su došla slijede­ ća gospoda: Predsjednik g. Ali ef. Sadikovčć, pedpredsjednik g. H. Hasan Horemović, tajnik g. Abdulah ef. Gruhonjić, blagajnik g. Mehmeđbeg Aiibe- gović, revizori gg. Suljaga Skokić i Omeraga H. Imamović, odbornici gg. HaШ ef. Gjezić, Emiti ef. Aliefendić, Salih ef. Hadžić, Mustajbeg Cemerlić, Dervišbeg Aiibegović i Mula Mehmed Sprečak. Zaključak, koji je usvojen na ovoj skupštini glasi: Muslimani mjesta Janje, sakupljeni na javnoj skupštini, održanoj u petak 30. januara o. g. u svrhu izbora mjesnog odbora »J. M. O.« podsjećeni na žalosne aprovizacione prilike mjesta i na oktroj i nerad opć. vijeća, jedno­ glasno su usvojili, da se zem. vladi i sreskom načelstvu u Bijeljini pošalje slijedeća Rezolucija. Povodom nečuvenih Skandala, koje redomice počinjaju dobrovoljci pri aproviziranju našega mjesta s mononolnim životnim namirnicama, pri čemu se do­ gađa, da stanovnici mjesta nesamo do­ bivaju spomenute životne namirnice u ■manjoj količini, izmiješane s vodom i uz mnogo veću cijenu nego što je od­ ređeno, nego mnogi uopće nikako ništa ne dobivaju, kao što je to sad zadnji put bilo, skupština izrazuje svoje ogor­ čenje protiv ovakova postupka i od­ lučno traži od pozvanih, da ovim ano­ malijama stanu na kraj i da se aprovizacija preda u ruke općine, ali pod strogom narodnom kontrolom. Dobro­ voljci neka se prema zasluzi nagrade onako, kako im je obećano, a ne na ra­ čun naše sirotinje, koja u današnjim teškim vremenima jedva životari. Ovom prilikom skupština izjavljuje svoje negodovanje prema postupku sreskog načelstva u Bijeljini u postavljanju opć. vijećnika, jer je ono nakon prove-denja pravomoćnih općinskih izbora 15. juna pr. g. imenovalo opć. vijećni­ cima većinom takove ljude, koji nijesu dobili niti jednog glasa, te prema tome nemaju narodnog povjerenja, i koji su se utrpali na općinske stolice, da štite samo svoje lične interese, kao što se to vidi iz dosadanjeg njihova rada. Skup­ ština traži, pozivajući se na naredbu zem. vlade broj 134210/1-4 adi 25. jula 1919. o postavljanju općinskih vijeća, ca se ovi nametnici odmah isključe iz opć. vijeća, a da se na njihovo mjesto pos.ave ljudi, koji su izabrani na općinskim izborima 15. juna 1919. „Нјг. Deio“ o nama тибНтвттв Organ Medakovićeve grupe »dem kratskih .disidenata« posvetio nam je ovaj bratski, članak: »Ujedinjenje naše državno sada je stvarnost, ako i nije administrativno i ■ustavno još konančno uređeno, osobito što su upoprječile nezdrave ambicije »jedinospasavajućih« naših novopečenih i nedopečenih »demokrata«, koji zdrave organe našega naroda navijaju na svo­ je umišljene kalupe. Zaboravlja se pri tom kalupljenju na raznolikost našega narodnoga organiz­ ma, koji je živo biće, a nastalo od živo­ ga bića prošlosti naše. Takav dio živo- ga našega narodnoga bića jest naš mustuiar?. ki elemenat. U Bosni i Herce­ govini on je drugi po broju, čiste naše krvi, gotovo sav potomak otpornih bo­ gumila, a u svojim višim slojevima koijenovići starih bosanskih narodnih velmoža i plemića. Vojevali su ti »Turci« s nama, ali naše narodne pjesme, taj amanet naše kulture, pokazuju, koliko viteški kršćanski borac poštuje viteštvo islamskih junaka, obojima na diku. Vo­ jevali su oni za svoga »cara«, ali su se znali i junački oduprijeti i, prohtjevi­ ma osmaiilijske Visoke Porte, da ne vodi taj naš narodni elemenat u opću A. Hifzi Bielevac: Rene Logotetides. (30) U te misli mlade djevojke unosila je njezina prijateljica neprimjetivo svoj prosvjed ničim ne obrazložen, koji je bunio Sabihu. U te tajne i sakri­ vene misli uvlačila se jedna teška misao, da Haki ne opaža promjene na njoj i da njegovo oko još uvijek leti za prkosnom lletoni, koja mu se ruga. No i sama Ifeta znala je nekad uzeti Dindarove kajde i sama kod kuće prebirati po njima, da nađe ono o čemu on toliko govori — nostalgiju... Jedne večeri svirala je u užem obiteljskom kru­ gu jednu Dindarevu kompoziciju. Kako je Ifet sje­ dila za pijaninom nasuprot ocu Abdurahmanpaši, opazi suze u njegovim očima. Paša je izvadio ma­ ramicu i otro oči, naslonio se na ruku i zagledao se u kćer. Ifeta je motrila preko nota oca i bilo joj čudnovato, da paša plače. Suza za suzom tekle su niz staračko njegovo lice. Ifeti postane teško gledati oca, prestane naglo; skoči ocu i počne ga ljubiti; »Babadim, babadim ... Šta ti je?« Prisutni se začuđeno zgledaju i opazivivši, da paša plače stanu navaljivati na nj sa stotinu pitanja. — Nastavi Ifet! . . . Sviraj tu pjesmu do kraja... Iz nje ne'to ide srcu i budi uspomene. . . U njezi­ nim zvucima čujem ranu mladost i gledam ravnu rrtomaiisku centralizaciju. A sada, kad jo islamski dio našega naroda ušao u naše državno i narodno jedinstvo, bez rezerve, i kad može služiti ele­ mentom redaj solidnosti, koje nam toliko treba, struja našega tobož■njega »demokratima« kao da hoće stvoriti novoga očajnika usred teških naših prilika. Mnogim muslimanima nije siguran ni Imutak ni život — reis-ul-islam ih upu­ ćuje na strpljivost — zemljišni posjed­ nici muslimanski, po tobožnjoj našoj agrarnoj reformi, i njihove porodice po­ činju sirotovati i prodavati svoje porodične amanete, da se pre­ hrane, a sve to bez ikakve koristi kr­ šćanske ili kmetske. Što je »demokrati­ ma« do 600.000 naših čistokrvnih suna­ rodnjaka islamskih u Bosni i Hercego­ vini! A zaboravljaju, da dirajući nepra­ vedno u njih, diraju i još u one tisuće naših državljana Arbanasa u Staroj Sr­ biji, koji su većinom srpskog .porijekla, pa su se od nevolje ili prkosa poarnautib; diraju time i ti one tisuće ostalih muslimana u Makedoniji, koji nisu naše krvi, ali ih vjera veže s našim bosansko-hercegovačkim • -чИтапГта. Ne vine rtaši »demokrati« kako silni britanski Imperij, radi svojih tnitslintajia u Indiji, vrlo oprezno hoće da postupa s osmanskim carstvom, a ne misle, da bi bratsko i pravo državničko držanje naše prema našoj jedir.okrvnoj braći musljmanskoj širom otvorilo srca našoj državnoj i narodnoj misli. Mi današnji ljudi, novorođene! novomu dana jedin­ stva, slobode i demokracije, hoćemo da ne bude više kravava spomena brat­ skomu klanju, makar je omaglica ratnih godina koješta iskvarila. Mi hoćemo, da se svaki Srbin i Hrvat i Slovenac m ož e kao brat nalaziti u zajedničko! očinskoj kući, da svaki nas uživa za­ štitu ustava i zakona, da bratski i vesela srca surađuju na uklanjanju velikih teškoća, na koje svi mi nailazi­ mo u novoj našoj zajedničkoj državi, pa da se istinski osjećamo jedno. Toj jednoti ima da svaka vjera, sva­ ka historijska prošlost, svaka pokrajin­ ska i plemenska osobina -doprinese, što je njezino najbolje, a ovo najbolje tre­ ba d a j e n a m a s v i m a milo! sveto. Tko će da poreče, da i u na­ ših muslimana ima nešto osobito, d ob r o i p 1 e m e n i to, što će poslužiti općoj sreći ujedinjenoga naroda naše­ ga? U čemu je uzrok krize najjasnije se vidi iz zapisnika o prego­ vorima izaslanika vlade i opozicionog bloka, koji su vodeni 8. i 9. o. nij. Kao što je poznato, te su pregovore ispred vlade vodili: Svetozar Pribićević, Dr. Palaček i K. L. Timotijević, dočim su opozicioni blok predstavljali Dr. Korošec, Joca P. Jovauović i Dr. Drinković. Mi te zapisnike donosimo u cijelosti. Prvi zapisnik o sjednici od 8. februara glasi: »Od strane vlade i grupa na koje se ona naslanja bili su gg. Sv. Pribićević, dr. Palaček i K. L. Timotijević. Od stra­ ne Parlamentarne Zajednice bili su gg. Joca P. Jovanović, dr. Korošec i M. Drinković. 1. Predstavnici vlade i njezinih gru­ pa predlažu: Da se obrazuje koncentra­ ciona vlada t. j. da opozicija ude u sa­ dašnju vladu; da se sazovu sjednice odloženog parlamenta, koji bi u jednom kratkom roku (dvije do tri nedjelje) do­ nio izborni zakon za Konstituantu, a za lim se parlamenat odmah raspu­ stio i naredili izbori za Ustavotvornu Skupštinu, da donese Ustav zemaljski. Ne bi se protivili da odbor za izradu nacrta Ustava bude biran od parla­ menta, ma da nalaze da to ne mora biti. Prema tome b'i vlada bila jedino Iz­ borna vlada, sa ciljem da se odmah iza­ đe na izbore za Konstituantu. Sadanii parlamenat ne bi po tome sporazumu mogao ništa više raditi osim jedino izbornog zakona. Ako bi se sa­ dašnji parlamenat upustio i u druga pi­ tanja, tih je toliko, da bi se rad ovog parlamenta produžio na šteta zemlje, koja još svoje ustavno pitanje nije rije­ šila. Ako bi se ovi predloži primio, vlada bi se imala rekonstruisati. Zadržavaju pravo, da potaknu pitanje o popuni is­ pražnjenih političkih mandata. Anatoliju, tamo od Trabolozi-garba prema gjurđistanu ove“ ... Ifet je skočila opet pijaninu i svršila pjesmu do kraja. Na to jo paša upitao: »Čija je to pjesma?« — Dindar Hakina« odgovori Ifet. »A je li kuzum*) Dindar u Carigradu? — Jest babadim ... Ja ga poznajem« odgovori Ifet, veseleći se da može zadovoljiti oca. »Poruči rnu, da bih ga želio viditi, kada on umiie tako doći blizu duši — blizu jednom starcu, koji je bliže grobu nego životu"... , ifeta obeća i razgovor se povede o Dindaru. Ifeta je ispričala što je znala o njemu i o nje­ govim mislima, kako treba da se narod odgaja ne kao Osmanlija nego kao »Turčin«, »turanlija«, jer narod, korijen je turanski, a Osmanlije su nastali po Osmanu, prvom vladaru iz ove vladajuće kuće i po nazoru Dindarevu ne možemo se ponositi t!m imenom. Ono znači slavu, ali je ta slava stečena otimanjem i ugnjetavanjem drugih naroda i oduzi­ manjem njihove slobode. To se ime mora odbaciti i stoga što nosi u sebi simbol — sinonim moći i apsolutizma. Dok je ovo Ifet tumačila prisutnim pašaje pozorno slušao. I ostali su se primakll Ifeti da bolje čuju, ili da ona. ne mora glasno govoriti, e da ne bi tko čuo, jer i u duvara imaju uši. »Dindar Haki, nastavi Ifet tiho — ima veze i •) Janje, mio naziv. I poj 122 Broj PRAVDA' II. Predstavnici parlamentarne zajed­ nice stoje na gledištu: da inleresi zem­ lje zahtijevaju da se što prije izađe iz ove privremenosti i za to traže: 1. Da novi režim bude parlamen­ taran t. j. da se odmah sazove Privremeno Narodno Predstavništvo sa glavnim zadatkom, da riješi i iz- glasa izborni zakon za nove izbore za Konstituantu i da izabere Ustavotvorni Odbor, koji će izraditi nacrt novog Ustava. 2. Dok se taj posao ne svrši Privre­ meno Naredno Predstavništvo račiće ■sve one poslove koji se kao potrebni nađu kao: državni budžet (dvanaestine i krediti); ratifikacija ugovora; rektliikacija opštinskih uredaba u Hrvatskoj i Slavoniji u duh u s amoupravc i sve što garantuje slobodu izbora: o Narodnoj Banci i sve tekuće poslove, u koliko to vrijeme bude dozvolilo. 3. Cim se svrši izborni zakon i na- ' eri Ustava, odmah raspisali iz­ bore za Konstituantu ne raspuštajući sadašnji Privremeni Parlamenat, obzi­ rom na sporazum koji je prilikom pro­ glasa ujedinjenja postignut. 4. Alco bi se došlo do sporazuma, traže novu sporazumnu vladu sa pred­ sjednikom iz Parlamentarne Zajedn.ce. Odluku o ovim pitanjima donijeće od­ nosne grupe. Druga sjednica zakazana za sutra u II čas. prije podne. Drugi zapisnik o sjednici od 9. februara glasi: I. Delagati vlade izjavljuju da ostaju pri jučeranjem gledištu sa izmjenama: 1. da se osim izbornog zakona u Pri­ vremenom Narodnom Predstavništvu riješe ј izglasaju još samo budžetske dvanaestine sa ograničenom de­ batom iz grupa koje bi sklopile spo­ razum. tako da se od svake mogu dati izjave preko jednog govornika; ovde i na strani i to s vrlo uplivnim muževima. Naš poklisar u Petrogradn Ekrembey i Salihpaša u Bukureštu imaju veze s mladoturcima u Evropi. Oni su posrednici između ovih u Carigradu« . .. Oni će da obore sultana«. . . Kad je Ifet izgovorila ove riječi paša se promi­ jeni u licu i pogleda prisutne. Pogledali se svi, na­ stao muk, dug i neobjašnjen, a onda paša upita: »Kuzum, kako ti to sve znaš?« Pa o tom se vječito govori u Akifbey-ovu konaku« odgovori Ifeta iznenađena očevim pitanjem. »Znaš li ti Ifet, — poče paša ozbiljno — da se za ovo ubija, vješa i šalje na robiju?« — Za žto?« upita ravnodušno Ifeta. »Jer je to razvratan rad protiv uzvišene osobe našeg padišaha i protiv zakona — odgovori paša. — Ali,« poče Ifet — ja ne razumijem zašto se sultan boji pravde — naroda« . . . Paša ušuti, pa nakon nekoliko časova odgovori: „Kuzum, nije tako. . . Za sve ovo kriva je Evropa. Svi prisutni potvrde pašine riječi. Nastala opet šutnja, koju niko nije smio preJcinuti. Uzeo ih strah i pred pomisli, da se ne će doznati što se je vešeras u Abdurahmanpašinu ko­ naku govorilo — jer nisu bili sigurni ni među so­ bom . . . lleta priđe pijaninu i odsvira Dindarovu kom­ poziciju »Slobodi«, kao ustuk strahu, koji Je za­ vladao prisutnim od bojazni pred Jildizom. (Nastaviće se). �PRAVDA Број 121 Broj pristaju da se prije izbora utvrde između grupa koje bi ušle u vladu samo kardinalna pitanja u nacrtu ustava, ako Cjelokupan nacrt ne bi bio gotov u onom roku koji bi se ugovorio za pri­ manje izbornog zakona. II. Delegat! parlamentarne zajednice na gornju izjavu delegata vlade izjav­ ljuju da ne mogu te uslove primiti. A sa svoje strane dopunjuju jučeranje -iz­ jave sa ovim koncesijama: 1. Parlamentarna Zajednica nastojavaće — i očekuje isto odi vladinih strana’ca — da se izborni red i nacrt Usta­ va što prije riješi, kako bi se iz­ bori za Ustavotvornu Skupštinu mogli odmah raspisati. Ona se obavezuje sa svoje strane izrađuju izbornog zakona svem žurbom pospješiti. 2. Privremeno Narodno Predstavni­ štvo se odlaže čim se raspišu izbori za Konstituantu i smatraće se raspušte­ nim ako se Konstituanta sastane. III. Obe srane izjavljuju da je pitanje o sastavu vlade bespredmetno, pošto se u gornjim pitanjima nisu saglasili. leđna hrašura ib.— Ovih je dana pod naslovom: »Bsahhul akzije fi lubsil kalan-suvetin nasranijje« izašla brošura od 40 stra­ nica, koja se bavi pitanjem nošenja še­ šira a napisao ju je naš uvaženi fakir g. Sejfulah ef. Prohić, profesor šer. suci, škole u Sarajevu. Brošura je napisana na arapskom jeziku, ali ima i dodatak, u kojem su na našem jeziku donesem glavni zaključci, pa se s njom može svak poslužiti. Interesantno je da pisac u ovom pita­ nju zauzima sasvim protivno stanoviš­ te od onoga, što ga je zauzeo presvCj. g. reisul-ulema u poznatom svom otpi­ su na ministarstvo vjera. Dok g, reisululema ovo pitanje rješava u pozitiv­ nom smislu i dozvoljava nošenje šeši­ ra, dotle se g. Prohić postavlja na pot­ puno negativno stanovište i nesamo da to -ne dozvoljava, nego čak veli da jo nošenje šešira — kju.fr. Mi naravno ne ćemo ulaziti u prosuđivanje ovog spora, nu naglašavamo potrebu njego­ va p r e č i š ć e n j a tim pi ije, što je u samoj brošuri donešen kratak »takriz« g. rcisul-uleme, koji u pitanje unosi ne­ ku zabunu. Nepojmljivo je naime, da se u tom »takrizu« priznaje, da je brošu­ ra saglasna sa stanovištem prvih u č en j a k a,-dočim je u otpi­ su na ministarstvo vjera rečeno, da po »izvorima Islama nije označena nikakova kapa, koja' bi isključivo za musli­ mane vrijedila, a isto tako nije za­ branjeno nositi kapu sa strehom-,. Na temelju čega je onda »sulehaiselef« d : ao do svog zaključka o hurmetu i kjufru? To je pitanje koje čeka svoj odgovor i na koje valja obrazloženo odgovoriti tim prije, što je autor brošu­ re dodao i svoju primjedbu na reisul■ ulemin »takriz« j stavio ga —u pitanje. Ovom prilikom valja nam staviti ,i jednu primjedbu na adresu ulema-medžlisa i -muftijai U članku »Kape za musli­ mane u vojsci«, što ga je u 67. broju našeg lista napisao jedan naš -uvaženi 'stručnjak pozvan je ulema-medžlis da «e izjasni i ujedno je na temelju citata iz aut. štatuta jasno utvrđeno, da g. reisul-ulema nema -prava ni konpetencije za riješenje ovog pitana. Ove su pri­ mjedbe ostale bez učinka, pa ih ponov­ no 'napominjemo sa zahtjevom, da se Izjasne kako članovi ulema-medžlisa, ta­ ko i muftije, a vala i ostala naša ulema. Brošura se može dobiti kod H. Ahmedage Kujundžije u Sarajevu (Bravadžiluk) a cijena joj je s pouzećem 1 krune. Oko „Gajreta“ Jedno zaboravljeno riješenje. (Na adresu polic. direkcije.) х . U 14. broju, »Pravde« donesosmo je­ dno saopštenje »Gajretova« glavnog »odbora« u kojem se veli: »U redovitoj »Gajretovoj« skupštini, koča će se s azvati u m j e s e c u j u 1 u 1920. (§ 44) izabraće se 5 odbornika i 5 odborntčkih zamjenika (§ 19.)« Mi se ne ču-dimo trijeznom Hodžiću što je zapao u ovaku zabludi;; ta on često pada, pa zašto sc ne bi i ovdje okliznuo? Ali se ■janlijno Šukrl ef. Kurtoviću i njegovu ^M^dštabu bez vojske, kako su oni -oakii zabludu i ilopu- štiti g. Tafri, da se blamira na ovako grozan način. Jadni ovaj odbor upustio se je naime u jedno mudro objašnjenje i veli: Po § 17. i 44. društveit.h pravila glavni odbor bira redovita glavna skupština. Ti paragrafi sa § 19. zajamčuju društvu stabhitet i kontinuitet u radu. Pred nji­ ma se je morala zaustaviti i tuđinska vlada« itd. Kako se vidi, glavni policij­ ski odbor zaboravlja — ili hoće da dru­ gi zaborave —- policijski berat od 21. septembra 1919. broj 494. prez., -koji je upravljen g. Hasanu Hoiđž,ću, na skup­ štini »Gajreta« izabranom privremenom predsjedniku. U tom se dekretu veli i ovo: Kiako je pak u spor«' pitanje, da li su svi, koji su izglasali novi od­ bor, imali po § 13. društv. pravila pra­ vo glasa, novom odboru priznaje se sa­ mo privremeni značaj, te će novi od­ bor imati u prvom redu zadaću, da u roku od šest.mjeseci sazove redovn u glavnu društven).! skupštinu, koja će imati da izabere odbor i na kojoj će moći sudjelovati samo oni, glede čijih članskih -prava ne bude moglo biti nikakve sumnje.« To je orno na bijelu, pa nas Intere­ sira znati: je li policajna direkcija upo­ zorila svoj »glavni« odbor na prekora­ čenje svog ovlaštenja. Ako jest, moli­ mo za obavještenje javnosti o rezultatu tog upozorenja. Ako nije, ondb-.tražimo da to odmah učini 1 da ujedno stavi odboru rok za saziv redovite s k u p š t i n e, kako se ne bi desilo da se prekorači rok njegova privremenog ovlaštenja. Još jednu stvar imamo napomenuti. Čujemo sa obaviještene strane, da po­ stoji nepisani, zaključak glav­ nog -potajnog odbora u »Gajretu«, pre­ ma kojemu novi povjerenici imaju pri­ manje novih članova podnijeti na cen­ zuru tom odboru. Tendencija je jasna, pa tražimo da se obavi revizija knjige članova i da se ustanovi: ko sve ima pravo glasa prema sadanjem stanju upisa. Mi na primjer čujemo, da u knji&ama vlada potpuni herdžu-merdž i da se ne zna ni ko pije ni ko plaća. Možda je ova informacija i netačna, ali je sva­ kako u interesu policije, kao mandato­ ra, da se nadviri nad rad svog odbora. Mislimo, da je ovo dosta, pa za ovaj pul završujemo uz napomenu, da ćen;o za prekoračenje gore Citiranog oalaštenja činiti odgovornim nesr.mo na­ metnuti odbor, nego i policainu direk­ ciju, koja je društvu nametnula g. ilo■džića i drugove. Ovim njesmo htjeli reći da odobra­ vamo miješanje vlasti u pitanje »Gajreta«, nu idemo ovim puteni iz razloga, što usprkos našeg protesta ne bijasmo u stanju omesti ovaj komesarijat u »Gajretu«. Haračlije. Mi smo u više mahova imali povoda, da prosvjedujemo proti haračenju tako zvanih »dobrovoljaca« i da upremo u konkretne primjere njihovih nasilja, što ih čine na očigled vlasti, a često puta i uz njenu asistenciju. Mostarska »Na­ rodna Sloboda« također je donijela ne­ koliko članaka proti ovim nasiljima, pa nalazinto za shodno da prenesemo njen jedan članak, koji vrlo zgodno ilustrira bezglavost i skrajnju pristranost naših vlasti kad se radi o tom, da se pod kojom bilo finmom podupre ekonomska supremacija izvjesnog elementa. Prika­ zujući »Skandalozne stvari«, koj e se odigravaju pri oduzimanju »erarskili« ko­ nja veli »Nar. Sloboda«: »Temeljni je uslov dijeljenja konja dobrovoljcima, da oni sa ovim konjima obrade Svoja polja, jer su u svo­ jim jadikovkama naveli, da nemadti s čime polja obraditi, a da neki Ijeidi imaju i previše erarnih konja. Mi posve si­ gurno tvrdimo, da se događaju kod di­ jeljenja konja ove zlouporabe: 1. Konji se daju i onima dobrovoljci­ ma, koji ni pedlja zemlje nemaju, koji konje nemaju ni za što svezati, a kamo li hraniti, đočim sc konji oduzimaju oninja, koji imadu zemlju, a nemaju n i k o nj a ni vola. 2. Pravilo je, da se erarni 'konji n e smiju prodati, jer ih dotičnici do­ bivaju lih za obradu zemlje. Mi tvrdi­ mo, da dobrovoljci oduzete konje pro­ daju i novce ža njih primaju. 3. Dobrovoljci u mnogo slučajeva na­ mjesto konja oduzmu kravu ili vola Hi pako novce. 4. Kod davanja doznačnica za konje ЛРАВДА* ne -pazi se, da li je dotični uopće bio borac, dapače dobivaju konje i oni, koji su se iza prevrata javili na par mjese­ ci u dobrovoljce, a koji se uopće ne bi smjeli uzimati u obzir, jer oni zato ne služe rezerve. Za to bi trebali, da i oni svi drugi, koji su svoju rezervnu dužnost izslužili, dobiju konje. 5. .Mnogi dobrovoljni prodaju -konje za visoke svote (od 7 do 9 biljar da kruna) pa se izgovaraju, da su im ti konji krepali ili u-kradenii, radi čega bez ikakve istrage dobivaju novoga konja. To oni javno čine i govore. ć. Dobrovoljci hodaju po selima s a puškama, pa gdje vide dobroga ko­ nta, za kojega makar -neko veli, da је' егагпв, dobivaju na nj doznaku. Ima slučajeva, grilje su faktično vlastite ko­ nje odveli. 7. Trgovina sa ovim konjima vrši se nesmetano, što još više stvara ružnu pohlepu za dobitkom. 8. Toj pohlepi pogoduje još više i to, što je innogo dobrovoljaca dobilo go­ tove litografirane doznake sa svima potpisima i muhurom, tako, da dotičnik treba samo svoje ime (ili ii tuđe) i pot­ pis onoga kod koga je konj, napisati, pa je stvar valjana i žandari moraju na temelju te doznake uredovati Ovakovih neispunjenih doznačnica imadu pojedini dobrovoljci po 3—4 koma­ da, pa mogu komotno i toliko konja dobiti, premda bi imali pravo samo na jednoga. 9. Dobrovoljci isprežu konje i ispod fijakera, pa konje odvedu a fijaker oStavljaju na cesti. Češće se vodi malo računa, da li je konj erami. 10. Sam predsjednik sreskog -odbora u Stoou Mihojević, upućuje dobrovolj­ ce, da sebi proberu konja, gdje Itcće — bez »kakvih skrupula. 11. Dobrovoljci javno u kafani ispunjavaju prazne doznaćnice na konje, pri čemu se naravno ne pazi, da li idbtičnik time dobiva drugog ili trećeg konja. To narod silno ogorčava. 12. Pošto oblasti nemaju prava kontrolirati sreski odbor dobrovo­ ljaca i odnosne dozna&iice, to se lako događa, da -neki u jednom selu pod ovim imenom, u drugom selu pod onim imenom i tako dalje, dobivaju kon.e, jer -oni ove doznake po oblasnoj naredbi ne ostavljaju kod seljaka, nego ih odnose sa sobom.. Seljaci su silno ogorčeni radi ovih skandala, pa ih samo umirivanje stari­ jih i inteligentnijih ljudi suzdržava, da krv ne pane. Zemlja će ostati neobra­ đena, radne sile nalaze se u vojsci, a seljak zdvaja. Kad bi s ovim oduzetim konjima dobrovoljci uistinu obrađivali polja, lakše bi bilo podnositi, no kad se sa ovom krvavom mukom tjera sramotna i kažnjiva trgovina, p a j o š k tomu javno, izazivnim načinom, onda nam staje pamet i pitamo se, ku­ da to vodi? Riječ ima naša Hrv. Pučka Stranka, da najenergičnije protestira protiv ovo­ ga, a gospodu upravnike energično po­ zivamo, da ovom zlu stanu na kraj, jer je narod ogorčen. Gospođo, vodite ra-. čuna o siromašnom iscrpljenom seljaku. Politički pregled Držanje demokratske zajednice. Rpograd, 15. februara. »Tribuna« pi­ še: Pošto je Njegovo Visočanstvo re­ gent Aleksandar nije odobrio, da potpi­ še ukaz o raspustu, parlamenta, Davidovićeva je vlada podnijela ostavku. Još se ne zna, ko će sastaviti novu vla- [ du. Spominju se Pašić i Vestišć kao j kandidati za predsjedništvo nove vlade ■ koja treba da bude koncentraciona ili vlada šire koalicije. DavMović ne može uzeti učešća u novoj vladi. Pribićević traži da i dalje ostane ministar unutraš­ njih djela, Kriza uzima pravac za us- i postavu parlamentarne vlade, koja ima I da riješi izborni zakon i omogući izbor ; poslanika. Nema konvencije sa Francuskom. ] Presbiro javlja zvanično: Rimski list i »Idea Nazionale« donio je prije krat- .l kog vremena vijest, da je između našeg kraljevstva i Francuske postignut spo- : razum o vojnom savezu. Sa mjerodav- i ne strane ovlašteni smo da izjavimo, ’ da je ta vijest ^menutiog rimskog. Teta i potpuno neistinita. Savczenlcl nisu našoj vladi dostavili drugi dio londonskog ugovora, jer se navodno nas ne tiče. Bugarska izazivanja. Radi silnih po­ groma Bugara u Caribrodu i okolici. Strana 3 Страка naša je vlada predala saveznicima no­ tu, u kojoj veli da će biti primorana okupirati Ćaribrod i okolinu. Jalove fotografije. Zadarske novine donose iz Rima, da je talijanski propa­ gandista za aneksiju Dalmacije, GiuHo Parisio, bio primljen u audijenciju od kralja, kojemu je predao album foto­ grafija dalmatinskih predjela. U čitvoj je Bugarskoj nastupio gene­ ralni štrajk, te je željeznički promet obustavljen. Zagonetno držanje Amerike. Poslan­ stvo Sjedinjenih Država u Parizu obja­ vilo je ovu notu: Ambasador Sjedinje­ nih Država ne će prisustvovati nijed­ noj sjednei savjeta društva naroda, niti konferenciji prvih ministara, koja če se ■adiržati u Londonu. Ovo če držanje promijeniti samo u slučaju, da dobije naročite instrukcije svoje vlade. Predsjednik Nitti proputaovao je za London ne zaustavljajući se u Parizu. Vcnizelos je otputovao preko Pariza u London. Savjet lige naroda započeo le u sri­ jedu u sali slika u palati Saint-James svoje drugo zasijedanje. Prva je sjed­ nica bila čisto formalne naravi i Boupgeois je čitao raspored točaka za ras­ pravljanje: 1. neka pitanja u vezi sa ulaskom Švaicarske u ligu naroda; 2. -raspored poslova i način sjednica sa­ vjeta; 3. saarski bazen; 4. imenovanje visokoga komesara za slobodni grad Gdansko; 5. organizacija međunarod­ nog visokog suda; б. tranzitne luke, plovljenje po rijekama i željeznice u koliko spadaju u djelokrug fige naroda; 7. konstitucija međunarodnog tijela za ispitivanje problema; 8. poljske manji­ ne i pitanje garantije lige naroda. Madžarska narodna skupština sasta­ ne se danas. Madžarska delegacija izručila je u četvrtak poslije podne tajništvu konfe­ rencije dugu notu, kojoj je dodana mno­ žina dokumenata. Delegacija tvrdi đa svakako treba sačuvati granice lusto■rijske Ugarske i traži plebiscit i zaštitu -manjina u Erdelju. Kako je poznato, Madžari ne poštuju odluke mirovne kon­ ferencije, te se ni njihove odluke ne će -primati na znanje. Let! i boljševici sklopili su primirje. Ugovor o miru sa Njemačkom nalase u štampi, te će za koji dan izaći. Objava o zamjeni novčanica. Zamj*na krunskih novčanica za nove krunskodnarske novčanice započeće u Bosmi i Hercegovini 16. februara o. g. i traje do uključivo 15. marta o. g. Za sada će se zamjenjivati samo nov­ čanice od 1.(100, 100, 50 i 20 K, dočim novčanice od 10, 2 i 1 K ostaju i nadalje u prometu, ako su propisano markirane odnosno žigosane. Pošto če se zasada izdavati samo veće novčanice od 1.000 dinara Ili 4.000 kruna, odnosno od 100 dinara ili 400 K, poziva se pučanstvo, da na zamjenu donosi samo veće okrugle sume, koje je moguće zamijeniti u nove novčanice, dakle sume djeljive sa 400. U pomanj­ kanju mogu se donijeti i manje novčarniče, da se time dobije ona okrugla su­ ma, koju je moguće zamijeniti t. j. dtelive sa 400. Zamjenu će vršiti u Sarajevu: Ze­ maljska blagajnica: b.-h. ured poštan­ ske štedionice i porezni ured, a u pro­ vinciji vršiće zamjenu svi porezni ured-i. Merhum Salih Šahinaglć. 10. februar donio je tugu i žalost kako porodici, tako i drugovima i poznanicima našeg neprežaljenog Salke. Još kao srednjo­ školac isticao se je u svim omladinskim pokretima, što je urodilo time da ga je prilikom protumađarskih demonstraci­ ja 1910. teško ranilo policijsko .ane. Slovo je kao inteligentan omladinac, solidna vaspitanja i velike osobne fino­ će koja mu je svagdje simpatije pribav­ ljala. Prošle je godine u Zagrebu apsolvirao i položio zadnji državni ispit. Prošle geldine pri osnutku »JugosL orni. lige«, na univerzi- izabraše ga dru­ govi njenim prvim predsjednikom, čim su dokumentirali svote simpatije i javno dokazali, koliko cijene njegovu ličnu sposobnost. Tim više se mora dojmiti njegova smrt svakog onog ko ga pozna, što ga pokosi na pragu pri ulasku u javni ži­ vot, gdje bi se nesumnjivo razvio u �Фој 121 „ПРАВДА* — „PRAVn£ 4. Srana vrsna pravnika i solidna radenika za dobro svog naroda. Uzoran žandarski narednik. Hvale nam se seljaci iz Sokoca (kot. Rogati­ ca), da se nj.liov zadarski komandant g. Đuro Pupovac vrlo brine za njihove interese i da drži uzoran red u tamoš­ njoj okolici. Njegovom zaslugom u selu se ne događaju nikakvi napadaji, a isto je tako ušao u trag svemu pokradenom im malu. Mole nas, da to istaknemo kao njihovu zahvalu g. Pupovcu, što mi i činimo, jer se radi o rijetkom slučaju, da neko ne cvili na zulume »narodnih« službenika. U Novom Sadu su se pronašle falsifikovane markice na hiljađarkama, koje su od prvih malo duže i otvorenije. Falzifikatori su — utekli. F. TlBfEBliacft Uprava državnog monopola odlučila je povisiti proizvodnju duhana na 10 mi­ lijuna kilograma. U tu će se svrhu dali ttuhanarjma dodatak na skupoću i druge povlastice. Veselite se gospodo Koštici. Biće ćelepira i u budućoj gcami. Samo naprjet£ uvoz i izvoz ћвш. tRhničhih fl* »ii--- <-----------4^11» Jct .j'5 Gospodarstvo Ministarstvo finansija, kako javlja »Polit.ka«, poslalo je u subotu u sve krajeve preko Save i Dunava kurire sa krimsko-dinarskim novčanicama, kako bi u nedjelju počela zamjena. Ovaj mah poslala je jedna milijarda i dvjesta milijona. ZaZšto gladujemo? Ministarski je sa­ vjet dopustio da se u Austriju i Mađar­ sku uvede hrana, koja je bila ranije ku­ pljena, no dozvola će se odmah opoz­ vati, budu li ove države pokušale uzne­ mirivati našu granicu. Tako je kad upravljaju slijepci, koji ne znaju za patnje našeg gladnog na­ roda. 1 još se neko čudi, kad gladni svijet prosvjeduje proti skupoći! .јЧ>, JIa™. _ Ј1>_Ј • Preporučuje na veliko: Bezina ’ goreće žeste nadomjestak, laštila za 11 cipele viksa naftalina, uljene i suhe boje, pa­ rafina, firnisa, lanenog, sikativa. brunolina, lakova bi,Ji terpentir. na­ domjestak, toaletne sa­ pune, g!?"ber spli, alauna itd. te skladišta pu­ dera, parfuma i kosmetičke robe t. t. E. M. Zahtjevajte cjenovni k. — <5-^' <—у. (5јУ' ---- I јУ— J aAiob- I— . јлј^ Bini Prodajem kuću u Bihaću na vrlo lijepom mjestu javnom licitacijom na licu mjesta dne 15. mašta 1920. Anna Stejskal, Bih ć. 000900000^000 Sira Travničkog! Via ićH Razašilje po najnižim dnevnim cijenama u kacama (bačvama) teškim 50-60 kilograma MARKO ALAUPOVIĆ U TRAVNIKU. 3000000000000 (jl i IJ H OGLAS 8 " H ADVOKATSKA KANCELARIJA Dr. S. Alećković u Travniku, treba peroj vođu. 19, 1—7 Muslimanska privredna banka d. d. u Graćanici. poziva ovim upishike svojih dionica na honstituirajuću glavnu skupštinu ' ! PRODAJA KUĆA javnom dražbom kod koja će se obdržavati dne 28. februara 1920. sa slijedećim Senatskog suda soba broj 2. na 23. ’ DNEVNIM REDOM: februara u ponedjeljak u 10 sati i to: Fabrika kemijskih produkata. Do­ kuće broj 25. na ćošku Talirević skora će se na Dunavu otvotit velika 1. Uvjerenje, da Je temeljna glavnica potpisivanjem i uplatom osigurana. i Careva ulica. — '/io kuće u Talire­ t/o iiica kemijski.! produkata društva 2. Uglava pravila. vić ulici broj 1. »Košuto:«. 3. Zaključak o konstituiranju dru štva. 4. Izbor ravnateljstva i nadzornog vijeća; Naši grobari. »Beogradski Dnevnik« UNIVERZAL. Stalni zavod za poduku 5. Podjelenjc apsoluterija privremenom osnivačkom odboru; javlja: Jučer je nekoliko šlepova punih ženskoga krojenja i šivanja. Prima i 6. Eventualije. žita otišlo u Beč za prehranu tamošnjeg na izradu lina odijela za gospođe. — Odbor osnivača stanovništva. Našim je grobarima nemoguće utuviti Palača Srp. Opštine II. kat. (Ulaz u glavu, da naš narod gladuje i da je Protin Sokak) ulica Regenta Alek­ preči, od Nijemaca. sandra br. 2. Muslimanske privredne banke d. đ. u Eračanici. Poruke uredništva. Н. 0. Devetaković, Skoplje. Ni jednog od Vafea tri članka nijesmo dobili. A da ih i dobismo, ne bismo ih štampali. Obratite se Vi ва adresu, na koju se je obratio g. DerviSbeg Ljubović. „I’ravda“ je narodni organ. TrešBljali Neprijatelji naše zemlje drže posljednjih dana konferencije u Rimu, Trstu, Pešti i Sofi­ ji, na kojima raspravljaju, kako bi ве najlakše mogao da stvori nered i razdor u našem naro­ du, da bi ве inostraustvo o tome izvijestilo i ove nerede iskoristilo za sebe. To je javio presbiro uoči smrti Prib ćevićeve Vlade, pa to donosimo kao opomenu svima „demok at*kim“ izvozničarima, jer bi ib gubi­ tak jasala mogao baciti u nneznan“, pa da zaurliču. Mir, g-fpodo! OGLASli У .PRAVDI4! о d ■P: imaju najbolji uspjeh. je jedini muslimanski šoj državi. »Pravdu« muslimani. U vlastitom „Pravda* list u na- B čitahu svi p interesu je g svakom trgovcu (zvjeradi) lisica, kune ? 1 ј a č i o»ića. ? Ceva i t. d. k u p li j e ciisne veletrgovina sirovih koža uz najveće dnev Oskar Frohlich, Karlovac, (Hrvatska). & Brzojavi: FELARIA, da oglašuje u „Р r a v d i“ g Telefon 55 188 i®! ast Muslimanska Centralna Banka zaBosnu i Hercegovinu dion. društvo u Sarajevu — Podružnica u Tuzli, Potpuno isplaćena dioničarska X 53^090. Pupilarno siguran zavod. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. Ulošci preko K, 8,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavlja ?ve b nkovne poslove najbrže i najpovoljnije. Odgovarat »redat*: M. S*dink* iuarda 1). � https://kolekcije.nub.ba/files/original/ef488de97fd916a39be8133074ebec1b.pdf 91f7a97e429a396b8b17bfea55f2133b PDF Text Text Poštarina u gotovom plaćena. POJEDINI BROJ 80 H E L E A. Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. UrsđuiB pedahcioni с^ђаг. Pret lata godišnje80kru­ na, na pola godine 40kruпа. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. Čekovni račun post štedionice 1119. Broj 18 (123) Sarajevo, četvrtak 19. februara 1920. (28. džumadil-evvela 1338.) Predstavka. Centralni odbor udruženja zemljopo­ sjednika za B. i H. uputo je nadležnim ministrima ovu predstavku: »Institucija prava vlasništva jedan je od najslavnijih temelja društvenog i dr­ žavnog reda i jedan od najpotrebnijih, najjačih i najpovoljnijih faktora za kul­ turni napredak ljudske zajednice. Što god su jače garancije za pravnu sigur­ nost, tim je jača pobuda i volja za rar dom i tim je sigurniji i veći napredak kulture i civilizacije. Svaka vlada, koja želi mir, red i kulturni napredak u dr­ žavi, treba da štiti nepovredljivost vla­ sništva. Naša vlada postupa sa nama zemljo­ posjednicima kao da ne pripadamo jed­ noj civilizovanoj državi i kao da smo ..asvim bespravni. Ima već viiše od golidiie, kako nam je nezakonitim putem oduzela svu zemlju pod kmetirna, a ni­ je nam do sada za nju platila nikakve oštete. Vlada se je obvezala, da će nam •platiti hak za 1918. g. i da će nam pod­ mirivati dalji prihod od oduzete nam kmetovske zemlje sve dotlen, dok ne dobijemo za nju oštetu. Usprkos ove obveze vlada nam nije isplatila hak za 1918. g. Isto tako nam vlada nije podmirila hak za 1919. g., premda bi nam se isti morao u jesen prošle godine naknaditi, jer je tada do­ spio. Vlada je doduše dozvolila preduj:nove na račun privremene rente 1919. g. i za tu svrhu odredila 12 milijuna kruna. Nu sa ovako malim iznosom i sa ovako m saća kom nije bijednim posjednicima ništa pomoženo. Usljed toga posjednici, koji nemaju slobodnog posjeda, v ećinoni su sa­ svim propali. Isprodavati su naj­ nužnije pokućstvo, ženski nakit, marvu i druge pokretnine pa sada nemaju šta više da prodaju. Posjednici, koji imaju slobodnog posjeda, nadali su se. da će se pomoću istog nekako proturiti. Ali im je ova nada bila uzaludna. Vladi je nezakonitim putem znatno ograničila naše pravo, tičuće se slobodnog posjeda. Mnogi političari, a osobito vođe i pri­ staše demokratske stranke, zatrovali su seljake najskrajnjim agrarnim boljševiz­ mom i utuvili im u glavu, da po den-okratskim načelima i po prirodnom pra­ vu sva zemlja, daklen i beglučka, pri­ pada njima. Već u jesen 1918. g. j u pro­ ljeće 1919. g. uzurpirali su seljaci zna­ tan <ho slobodnog posjeda, a i ostatku usljed gore navedenih rovarenja prijeti ista sudbina. Sa svih strana stižu nam već pritužbe o novim uzurpaci­ jama slobodnog posjeda. Mnogi seljaci ostavljaju svoju vlastitu zemlju ne ob­ rađenu, a jagme i obrađuju beglućke zemlje, misleći, da će ih tako sasvim prisvojiti. Kao drast.čan primjer navešćemo samo jedan slučaj: Hasan i Ibrahim Muratagić (Veletanliić) posjeduju u selu Poljavnici kotar Bos. Novi oko 90 denuma zemlje, koju sobom obraduju. Drugog imetka, ni druge zarade nemaju. Njihova zadruga broji 14 članova. Kon­ cem decembra 1919. g. spetljali su u Bos. Novi, da tamo ostanu preko zime. Ne­ koliko dana Iza njihovog odlaska unišao je Lazo Kreća sa svojom djecom silom u njihovu kuću u Poljavnici i počeo ob­ rađivati njihovu zemlju. Proti ovom nasilju ne pružaju vlasti vlasnicima skoro nikakve pravne za­ štite, Sve naše pritužbe, predstavke i molbe ostalu bezuspješne kao glas vapi­ jućeg u pustinji. U najboljem slučaju po­ stigli smo p r a z n a o b e ć a n i a, iza kojih su uslijedile odredbe, koje su bile za nas loš nepovoljnije od prijašnph. Koncem novembra 1919. god. predala je naša deputacija Nj. Vis. Prijestolonahodniku Regentu Aleksandru i nadlež^^■Ustrima memorandume, u kojima su istaknuti naši opravdani zahtjevi i najdrastičnije nepravde, koje su nam dosada učinjene. Toj je deputaciji svag­ dje obećano, da će se prema posjednici­ ma pravedno postupati. Nu ne potraja dugo, a naše se nade iznova pretvoriše u grozno razočaranje i skranju očajnost Naredbom od 31. januara 1920. broj 543/A D-20. zabranjuje se prodaja beghičkih šuma. Osim toga zaključalo je mi­ nistarstvo, da se zabrani prodaja slo­ bodnog posjeda uopće (sa nekim izuzetcima). Ove naredbe znače za nas zad­ nji udarac, koji će nas sasvim upropa­ stiti. Ovim naredbama oduzima se zemIjovlasnacima mogućnost, da pomoću zadnjih ostanaka svoga posjeda dodu do korice hljeba. Vlada hoće valjda da i ove ostanke sačuva za one, koji su nam i ostali posjed oduzeli. Jedan ministar nam je rekao na jed­ noj anketi, da se mi moramo naučiti da radimo. Mi drage volje pristajemo, da radimo. Kao višestoljetni posjednici že­ limo u prvom redu, da i odsad živimo od našeg posjeda i od poljodjelstva, ali to nam se na žalost ne dopušta. Mi bi se drage volje bavili poljodjelstvom i ob­ rađivati sobom naš slobodni posjed, ali nas seljaci u tom priječe. Otimaju nam zemlje, a vlast ih tolerira, čini se da je usvojen princip, da zemljoradnici, koji nisu seljaci, ne smiju obrađivati ni svoje vlastite zemlje, dočlm seljaci smi­ ju čak ј otimati od vlasnika i to skoro uvijek samo od muslimana. Mnogi bi se bavio trgovinom, ali ne­ ma kapitala. Uzalud čeka da mu vlada plati što mu je dužna za zemlju i priho­ de, pa da onda počme raditi. Mnogi bi želio biti zanatlija, ali pod starost se ne uči zanat, što nam dakle preostale? Mladi i zdravi mogu irgetovati, da ne skapajn od gladi, dočim starci, slabići i djeca moraju gladovati i polagano, ali sigurno, prije valota mrijeti. Da izbjegnemo potpunoj propasti, koju nam valjda i vlada ne želi, molimo: 1. Da se odmah opozove nared­ ba od 31. januara, kojom je zabranjena prodaja beglučkih šuma; 2. da se zaključak o zabrani prodaje slobodnog posjeda također opozove i da nam se pruži energična pravna za­ štita za naš slobodni posjed; 3. da nam se odmah isplati hak za 1918. g. ц to po tržnim cijenama, kakve Ml bil u jesen 1918. g.; 4. da nam se također isplati odmah hak za 1919. g. i to računajući za svaki dunum oranice i kosaniceprosječno 10K. Ovo je mjerilo sasvim opravdano, jer jedan dunum zemlje daje prosječno prihoda: i to I. kval. II. kval. HI. kval. kukuruz 200 kg 125 kg 75 kg pšenica 100 « 75 « 50 « zob 160 « 100 « 70 « košnica 200 « 150 « 100»sijena Za bašče, vrtlove i pašnjake ne traži­ mo ništa. Ako vlada ovoga zahtjeva ne bi usvo­ jila, tražimo, da nam se rečeni hak ra­ čuna po desetim kom paušalu, ali u pred­ ratnoj valuti. 5. Tražimo da se opozove § 6. Pret­ hodne odredbe za pripremu agrarne re­ forme i da se odredi, da se mogu nasta­ viti parnice i voditi ovrhe radi haka iz vremena prije 1918 god. I ovom prilikom ističemo, da smo mi najlojalniji podamoi i najpouzdaniji elemenat reda i mha u državi i da već ra­ di toga zaslužujemo, da nas vlada pot­ pomaže. a ne da nas upropašćuje. Ako bi vlada nastavila svo:u nepravednu unravnu politiku proti nama, napravila bi ođ toliko h’ljada posjednika nov pro­ letarijat, koji bi u velike smetao razvit­ ku i napretku države i naroda. Godina 11. Sarajevo, 18. februara. to što mu se ne ugnusmo i što ne mogosmo dozvoliti, da svaka šuša nad na­ Tiho i bez alaja, čedno i bez fanfare ma iskaljuie svoj bijes. Mržnju i bijes odlazi nam Ato u — Kopenhagen, da svoj iskalj.vao je nad nama u svakoj kao poslanik Jugoslavije zasja novim prilici, no i »uvlačio roge«, da mu bu­ sjajem i — obruka nas pred inozem­ de iaglje uzmaknuti. Veselimo se što je stvom, kao što nas je obrukao svojim glavinjanjem na upravi naše pokrajln- I otišao, ne radi toga, što bi nam možda bio na putu, već radi toga što bijaše čir ske vlade. Šta imamo- reći povodom na tijelu naše narodne zajednice, kojoj njegova odlaska? N.šta lijepo, ništa bez treba ljudi sa širokim vidokrugom, gorčine. On bijaše jedna prosta i bez­ zdravim pogledom, potpunom nepristravoljna lutka okolice, koja je žeđala za nošeu i ljubavlju za sve bez razlike jaslama i izvoznicama; jedna nesposob­ vjere i nar. imena. na i zatucana fanatičina, koja ne zna Dao Bog, pa njegov nasljednik kre­ n:šta nego sebe i svoje. nuo boli'm putem zbližavanja i pomire­ Mrzio nas je ne zato, što je imao o- i nja, a Atanasiju Šolu ispraćamo narod­ pravdana povoda za tu mržnju, već za- 1 nim izrazom: »Čuli se, ne vidjeli se!« „Islam u jugoslavenskoj politici". Pod gornjim naslovom u »Budućno­ vori potpunu istinu. Ali kakav zaključak sti« od 25. januara izišao je članak od treba povući iz toga svega? Ako je g. Pera Slepčevića. Pisac nastoji da mu­ kulturni zapad zadojen takom mrž­ slimanima dade korisnih savjeta kojih, njom protiv Islamu, ja kako li onda po njegovu kazivanju, treba da se mu­ mora biti u državi, u kojoj je 70% anal­ slimani drže ako žele u novoj državi, u fabeta? G. Slepčević sigurno ne će za­ novom vremenu opstojati i kao ljudi ži­ nijekati ispravnost ovog zaključnog uvjeti. Interesantna je iskrenost kojom pi­ pita, i ako bi slijedili dalje tok njegovih sac predočuje Islam kao vjeru koja je misli, iz njih bi izbio ovaj savjet za osuđena da uzmiče -pred kršćanstvom. muslimane: »Daj se vi prođite svakog muslimanskog obilježja, jer to kršćan­ Pisac je zbilja rekao ono što mu je na skom oku ne godi, kršćanskom nosu ne srcu. Ali u članku ima gdjegdje protu­ miriše«. No mi bi htjeti nešto ljepše i slovnih misli. N. pr. od 15. retka dalje uzvišenije: slobodu, potpunu slobodu i veli: »Kao što se danas na ćelom na­ malo više susretljivosti, prijaznosti i šem zapadu organizme sve žešća borba ljubavi. Nije nam dosta ona zvanična i protiv katoličkog klerikalizma i preterasuhoparna: »Sve su vere ravnopravne«, ne ingerencije Rima, tako će se ustati nego bi nam trebalo malo više topline, i protiv preterar.og isticanja islama i srca s kršćanske strane. ingerencije Carigrada«. U ovoj rečeni­ ci vidimo sliku slobodoumne Evrope koja Priznajemo da se u čovječijem životu stresa sa sebe crkveni jaram, koja se često puta javlja vrlo žestok konflikat oslobađa inkvizicije, u kojoj se javlja između mozga i srca. Razum čovjeka Renaissance-a, Reformacija i pozitivne kaže ovo je pravo, idi ovun putem, ali znanosti sve više otimlju maha ј daju srce ga vuče i tjera na drugu stranu. Zdravom Razumu apsolutnu moć da on Razum čovjeka odvraća od posla koji vlada sudbinom čovječanstva. Jednom je štetan po njegovo zdravlje ili po nje­ riječi vidimo Voltair-ovu i Roi£senugovu čast, ali srce ga vuče baš onom ovu Evropu. Tu nam se dakle prikazu­ poslu i cilju jer osjeća ljubav prema oje Evropa tolerancije, Europa koja ne nomu. Tako isto razum čovjeku kaže: pita koje si vjere i koja ne poznaje vjer­ »U današnjem 20. vijeku, vijeku napred­ skog antagonizma, dočim na drugom nog uuha i savremenog života, дс pitaj mjestu pisac veli: »Ćela Europa nerado kakve je ko vjere, smatraj svakoga jed­ gleda islam u Evropi. Ona je sve uči­ nakim, ah eto g, Slepčević ispovijeda nila da izbaci i kulturne Arape, a otvoreno, da kršćansko srce teži kršćan­ kamo li ne bi jedva dočekala da izbaci skom, a hladno je prema muslimanskom. nekulturne Turke... Sile hrišćanJe li ovako ili nije, bar u ogromnoj ve­ s k e ne mogu da se slože o njenu ćini slučajeva? Nakon konstatacije ovog (Turske) našljedstvu. Ali... među Ve­ fakta, velimo, daj vi kršćani, osobito vi likim Silama postoji odavno jedan ne­ g. Slepčeviću nastojte da ugušite u svom pisani sporazum, da se Turskoj i Isla­ srni ono što vel.te da kršćanska Evro­ mu spreči svako napredovanje » Evro­ pa osjeća prema islamu; počnite se Vje­ žbati u ugušivanju mržnje, jer se tako pi... To je postalo jednim političkim načelom da islam u Evropi više ni­ jak osjećaj kao što je mržnja ne istisku­ kad ne sme da dobiva. Hrišćanje se iz srca na prečac. Nastojte zavo­ ska crkva još je strahovito jaka u svjet­ ljeti muslimane, i to nastojanje pokazi­ skoj politici... Otimanje Palestine od vati djelom: zavežite usta dru Krulju Turske pozdravila je ćela javnost pret­ neka iz njih više ne izlijeva onu silnu prošle godine kao jedva dožuđeno oslo­ mržnju sadržanu u strašnim riječima: bođenje Hristova Groba... Niko se u »500 godina smo vas trpjeli, ne ćemo vi­ evropskoj javnosti ne buni protiv toga še!« Slomite pero Smitranu, neka kroza što Englezi, Talijani, Francuzi i Špa­ nj ne teče više otrov, kao što je onaj u njolci tlače severnu Afriku, niti ikome članku »Muhadžiri«. Napišite makar je­ Pada na um, da se tu primeni načelo dan člančić u »Glasu Naroda« ili gdje samoopredelenja; a da su to hrišćanske drugdje ј recite u njemu da žalite i ozeml e, javnost bi govorila drukče... sudujete tolika ubijstva, pljačke i napaZa što dakle da i naši muslimani ulaze da'e. osobito onaj užasni slučaj Alije u političku borbu baš pod tim štitom is­ Ua’vadžića, što se dogodio u g 1 a v n o u lama, na koji padaju sva evropska gradu Bosne! Priznajte javno da ne okoplja?« debrajete što se dosada nije kaznio ni­ jedan ubojica, napadač, pljačkaš 1 t. d. Ne izbija li u ovim rečenicama slika Pokažite na kakav bilo nač'n, da nam Evrope kada je ona digla sve što je želite dobro. Kako vam je poznato lju­ moglo pušku nositi i otpremila u križar­ bav je epidemična: kad jedno srce os­ ske vojne, ili slika Evrope kada su se jeti ljubav prema drugomu, ono se dru­ u njoj odigravale Bartolomeiske večeri, go srce od nje zagrije i vraća ljubav dakle slika crne, sredovječne Evrope za ljubav. koja ne dozvoljava da se u njoj čovjek klanja ičemu drugom osim krste. Vi se varate ako mislite da smo se Protuslovlje između misli u ovim re­ mi muslimani organizirali sa svrhom da čenicama i onih u gore navedenoj sasvim I branimo islam kao vjeru, i da kao muJe očevidno. Ovdje je pisac iskren i go­ I slimani izazivljemo sukob sa drugim vje- �Strna 2 Стоака .PRAVDA' - ratna. Mi snio se organizirali za to, jer međusobno osjećamo jedan za drugoga isto kao što pravoslavni ili katolici os­ jećaju jedan za drugoga. Kolikogod će bili pravoslavlje prekriveno plaštem Srpstva, a katoličanstvo plaštem Hrvat­ stva, ipak će biti istina ono što smo iz vaših gornjih riječi izveli, naime da istovjemici goje mnogo veću međusobnu ljubav nego li prema inovjercima. (Ri­ jetkim iznimkama čast). Nacionalizam ne znači suhi naziv i praznu riječ. Naci­ onalizam je osjećaj, a to znači: kad х-а što zaboli da ta bol odjekne i u srcu Y-a; kad se X raduje Y-ovoj radosti, a tuguje u njegovoj tuzi; onda se može reći da su oni iste narodnosti. Pokažite, vi »demokrati« koji imate vlast u ruka­ ma. pokažite sućustvo i simpatiju prema muslimanima, ama djelom a ne frazom; provedbe faktičnu jednakost i ravno­ pravnost. pokažite im ljubav kao što je pokazujete i svojim suvjerenicima tako, đa se musliman ne osjeća više kao gra­ đanin drugog reda, već neka osjeća da ga vlast štiti isto kao .i druge; ne vri­ jeđajte njegove najuzvišenije osjećaje, ne generalizirajte naziv »feudalci« na sve muslimane, nego riješite avrar tako, da na hiljade t. z. malih posjednika ne pada odjednom na prosjački štap kao što je to sada slučaj. Ne nazivajte sve musli­ mane »šuckorima« kad dobro znate, da bi muslimani najvoFeli da su se odmah iza oslobođenja povele istrage o šucko­ rima. špijunima... i dr. pa neka se raz­ luči ko je prav a ko kriv. Kratko rečeno; popravite svoj postu­ pak prema muslimanima, pa neka i oni Iz islamskog svijeta. osjete da su sigurni i da imaju sva pra­ va kao i drugi. S druge strane počnite već jednoth i vi sijati u katolička i pra­ voslavna srca ljubav prema muslimani­ ma pa će onda i muslimani vidjeti, da osim muslimanskih još i nemuslimanska srca kucaju za njih, i to će u njima po­ buditi uzajamnu ljubav prema svojoj Ijrhći. Cim počne međusobna simpatija i ljubav obl’jevati sva srca bez razli­ ke vjere eto onda aslmllicije i nacional­ nog osvješćenja. I onda prestaje razlog separatnog grupisanja muslimana. Ali danas od napadnutih, opljačkanih denun­ ciranih i obespravljenih muslimana tražit' da se raziđu i da ostanu i bez ono malo utjehe što je osjećaju u međusobnim sa­ stancima; i od nj:h tražiti l ubav u mo­ mentu kada onaj koji to traži djelom po­ kazuje da ga mrzi, to je malo previše. SuEisIaniski Halifat. Napisao: Inžinjer Mustafa Čelić. Halifatskii zastupnici u pojedinim drJavama, zemljama i pokrajinama bili bi Šejh-ul-islami, Reis-ul-uleme, Velike Mnftie, Muitje. Velike Kadije, Kadije i Imami, što bi se svakako imalo ravnali prema veličini islamskog stanovništva u njihovom oblasnom području. Uz to bi još ovima bio dodijeljen i izvjestan broj prisjednika, koji bi onda — svi za­ ' Ser. pravo Zamjenik MudžteMuftija 1 i hid 2 RIbarčcva grupa ostaju u opozicio­ nom bloku. Doznajemo iz krugova par­ lamentarne zajednice, da g. Stojan Rioarac i njegova grupa nisu istupili iz parlamentarne zajednice. Ribarac kao šef te grupe prisustvovao je sjednicama parlamentarne zajednice, kad je opozici­ ja raspravljala sa vladom o sastavu koncentracionog kabineta, gdje je sa­ mo bio zamolio za sebe i svoju grupu slobodne ruke u eventualnom koncen­ tracionom kabinetu. j I i Osuđujući zulume proti muslimanima I Slažemo se sa rezolucijom donesenom , na sarajevskoj protestnoj skupštini ra- j u kotaru Bileći i drugim mjestima, sla­ di zuluma nad musl'mattima u susjednoj , žemo se sa protestnom skupštinom u Sarajevu i u cijelosti usvajamo doneše- I Bileći i drugiin mjestima. Mjesni odbor. nii rezoluciju. Mjesni odbor. Banjaluka, 18. februara. Ljubinje 17. februara. Ustuk na podvale. Dopade mi slučajno u ruke tuzlanski list »Novi Pokret« broj 5. od 7. febru­ ara te mi upade u oči uvodni članak »Događaji u Bileći«. Kao rođeni Bilećanin, koji sam uvijek u Bileći, koji poz­ nam prilike u Bileći sigurno malo bolje nego onaj što je iskanto »Novom Pokreш«, ne mogu a da »Novom Pokretu« ne odgovorim na njegovo nesmišljeno pi­ sanje. 1 sam informator »Pokreta« priznaje da u Blicć: strada najviše musli­ manski narod, mi on nalazi i »razlog« i tumači to time, što je on »slučajno« nastanjen baš po mjestima koja su iz­ vrgnuta lakše pljački. Međutim to nije ist.ua. Muslimani su u bllećkom kotaru naseljeni baš na onim mjestima, gdje bi trebali da su zaštićeni od pljačke, jei svaki slučaj krađe u muslimana mora da pređe preko susjednih sela, a kojima su nastanjeni santo pravoslavni i koji su susjedi Crnogoraca. Zar pljačkašima nije zgodnije upasti u prva sela i tu upijačkati vola, nego da preko jednog, a negdje i preko nekoliko pravoslavnih sela pređu, pa da samo u muslimana pljačkaju? »Novi Pokret« veli da »vo ostaje vo, bio on vlasništvo Srbina pravoslavnog ili muslimana«. Slaba isprika. Od prevrata pa do danas držim da u cijelom hilećkom kotaru nije kod pravoslavnih opljačkano više od 100 brava, dočim je taj broj kod muslimana prešao 2500 komada brava i 200 goveda. Pa zar nije pravo reći da je to naročito upereno đa se muslimani istrijebe iz bilećkog kotara? »Pokret« se ne osvrće na pitanje koliko je muslima. i muslimanki u Bileći od prevrata platilo glavom čuvajući svo­ je blago od pljačke. On to sigurno ne zna niti ga to zanima. Stoga ću mu ja azatl: od prevrata do danas ubijeno je 5 muslimana i 3 muslimanke, da I ne govorim o tom koliko ih je teško ranje­ no i isprebijano. A knliko je pravoslavnlh stradalo? Niti jedan! Šta na to veli nezvani sudija? Ko do 24. o. i । i | ; Tuzlanskom »nezavisnom« listu po­ znato je. a nama u B.leći nepoznato i to, da su poslanici »demokratske« stran­ ke isposlovali kod ministra unutrašnjih djela za Bileću pojačanje žandarmerije i vojske. Samo nam zaboravi kazati: gdje je ta vojska? Od nazad dva mje­ seca u Bileći nema nikako vojske osim nešto malo žandarmerije od koje nema­ mo nikakve koristi. Ova je bajka iz iste kuhinje, iz koje je izašla i ona lažna vijest u »Glasu Naroda« kojom se je tvrdilo da je za Bileću poslano poja­ čanje vojske i proglašen prijeki sud. Me­ đutim do danas o kakvom poboljšanju nema ni govora. I I i i i • ■ ! ’ Misija i re­ dovi: Muršid 3 Mearif • Mufetiš 4 Veliki muftija Evkuf: i bi. štampa Mudir 5 Muderiz 6 mom deliktu-i načinu istrage određuje Visoki Mcšihat. Osudu potpisuje uz Ha­ li,,i i Mudžiehid-ul-kjebir, proti koje on­ da nema priziva. Već poročna lica ne mogu biti birana u Rijaseti-ilmijje. Ako koja Rijaseti-ilmijja ima veliko i prostrano područje svoga djelovanja (n. pr. RijasetUlmijja Perzije, Afgana, Kine, Tuiske. Misira, Rusije, Jugoslavi­ je, Arabije, Indije. Sudana itd.) onda Rijaseti-ilmijja u svima okruzima (mute.sarrifluk, sandžak, canton, distrikt, Krcis hauptmannschaft) postavlja posebne Muftije sa potrebnim muftijskim uredi­ ma, koji su samo miniatira Rijaseti-ilmiije i u cijelom svom djelovanju istoj podvrženi. Za ovakove Muftije nije po­ trebna Menšura. Modžlisl-ulema je vrhovno vjersko ti­ jelo muslimana u jednoj manjoj pokra­ jini. gdje broj islamskog žiteljstva ne prelazi 500.000 duša (n. pr. Nemačka ist. Afrika, Franc. ist. Afrika, Amerika, otok Cipar, Franc. Indija, Portugal. In­ dija, Kreta i Arhipelag, Liberia, Mada­ gaskar, Mozambik, Zanzibar). Ovo is­ lamsko vjersko tijelo imalo bi biti sa tavljno ovako: Starješinu Rijaseti-ilmi'je pa zvao se on Šejh-ul-islam, Reis-ul-ulema ili Veli­ ki Muftija bira islamski živalj njegovog djelatnog područja, a potvrđuje ga Halifa i podjeljuje inu Menšuru. I sve osta­ le članove Rijaseti-ilmijje bira narod, a njihov izbor potvrđuje starješina Rijaseti-ilmijjc. Svi izabrani ostaju u svom svojstvu dok su živi. U slučaju, da bi se koji ođ' izabranih ogriješio o islam­ ske propise njegovi ga izbornici na svom pokrajinskom muslimanskom kon­ gresu, kako su ga izabrali, tako i rješa­ vaju njegova ureda. Funkcioneri 1—4 su u predmetu do­ bro kvalifikovani i isključivo vjerski obrazovani, dok pod 5 i б reflektira se i na svjetski obrazovane muslimane, koji pako moradu posjedovati i dobru dozu vjerskoga znanja. Rijaseti-ilmija je direktno podvrgnuta Halifatu. Uz arapski jezik ureduje se i u pučkom materinskom jeziku. U slučaju prestupka šeriatskih propisa od strane kojeg člana R.jaseti-ilmije, isti onda potpada pod šeriatsku presu­ du vrhovnog halifatskog sudišta na čelu sa Mudžtelfd-ul-kjebirom. Prema sa­ Starješina: Muftija Zamjenik: Kadi-ul-kjebir Šeriatsko pravo: , Misija i redovi: Kadija i Muršid Vakuf i mearii: | Islamska štampa: Mufetiš Muderiz U ovom slučaju Muftiju bira islamski narod njegove zemlje, a potvrđuje ga Halifa, kao što mu isti i Menšuru podje­ ljuje. U ovom slučaju Muftija nije podvržen nikakovom starješini jedne Rijaseti-ilnrjje, nego poput i ovih jedino i izravno Haiifi i Visokom Mešliatu. Kao u izboru ostalih članova Ulema-medžlisa, tako d u svim drugim stvarima Medžlfci-ulema je analogan jednoj Rijaseti-ilmijji. Mjesne oblasti. U svima su gradovima skoro Kadije. Imami, Vaizi, Hatibi, Kurrahi, Mujezini, Derviši 1 t. d. već tu. Mjesnu oblast islamskog bogoštovlja sa­ činjava jedno vijeće sa jednim Kadijom ili Imamom na čelu, te još slobodno iza­ branih četvorice članova i to 2 alima, a 2 ina građanina. Ovakovi su svi kao funkcioneri mjesne muslimanske vjerske oblasti direktno podvrgnuti svojoj nadležnoj Riiaseti-ilmijji odnosno Međžlisiulemi. (Nastaviće se.h ј maciju u kojoj saopćuje da mjesta Maraš, Aju-tab i Urfa nakon ispražnjenja od strane Engleza, ponovno su zapo­ sjednuta sa francuskim vojnicima. On prosvjeduje proti te činjenice kao Jedne koja stoji u potpunoj opreci sa zaključ­ | cima o primirju. Proklamaciju završava I sa riječima: »Nikada neće turski narod pristati na cijepanje svoje otadžbine, nego će uvijek najodlučnije stati na branik svoje egzistencije i svojih prava«. Pokret veli da »Jugoslavenska Mu­ slimanska Organizacija« nastoji da bilećke događaje iskoristi u svoje stra­ načke svrhe, i đa ih prikazuje drugačije i nego su se faktično odigrali. Zar je tom nezavisnom« listu krivo kada se istina I govori? Bilećki događaji javnosti nijesu niti u blizu poznati onaki kakvi jesu. Jadi što ih trpe muslimani u Bileći ne daju se opisati, a »Pokret« može biti uvjeren, da 4000 muslimanskih stanovni­ ОТОР CIPAR. ka u Bileći ne zna i neće đa zna ni za Muslimani proti Grčke. Svi muslimani i koga osim za »Jug. M. O.«. otoka Cipar zahtijevaju bezuslovno, da i otok ostane pod engleskom upravom 1 Javnost nije poznat ni zadnji događaj i najenergičnije prosvjeduju proti prisajej koji se prije 10 dana odigrao u gradu dinienja otoka sa Grčkom. | pred nosom te silne žandrmerije. SabiI taga Nuković, starac od 70 godina, ra­ TURSKA. I njen je, teško ranjen puškom od pljač­ Istražna komisija u Izmiru. Antantina I kaša na svom kućnjem pragu i još su istražna komisija u Izmiru počela je sa ! nm otjerali б.komada goveda u vrijed­ i preslušavanjem svjedoka d Ispitivanjem nosti od 30.000 kruna. i uzroka onim velikim izgredima. Ista je : komisija zaključila ponovnu uspostavu Čudim se, što »Pokret« ne navede: ■ zašto niti i jedan zlikovac ne osjeti kak­ j turskih upravnih oblasti u Ajdiinu. vu kaznu, a kamo li onu koja bi mu Atentat na grčkog nadkomisara u Iz! trebala. miru. U nepunih četrnaest dana već je I i po drugi put pokušan atentat na grč­ Za sada ovoliko, a ako »Novi Pokret« ; kog nadkomisara Slergiades. Prvom je želi lačne informacije, nek se obrati na »Pododbor J. M. O.« u Bileći, koji će I prigodom nađena bomba, koju je aten­ tator smjestio pod tračnice na stanici mu poslati tačan opis ubojstava i pljač­ ! Baldžik, kuda se nadkomisar u vozu i ki. na će se skameniti čitajući. imao da proveze. Sada je pako otkriveBllećanin. na bomba u samom stanu nadkomisara, koj je bila napunjena sa 10 kg melinita. Nagađa se. da atentatori potleču iz Mlakrugova. mj. ne pošalje pretplatu obusta- doturskih Mustafa KJeinal proti Antante. Mustaviće mu se list. fa Klemal |e objelodanio svoju prokla­ i ; I ј ! ■ i ) i j I I , I ‘ I | | jedno — imali da ravnaju vjerskim bi­ ćem, u tom pogledu rjima podvrženih muslimana. Svoga vjerskoga poglavicu jedne zemlje kao i sve njegove posjed­ nike čiji se izbor treba da avna i ovdje vjerski obrazovana 2 : 1 svjetski obra­ zovanom bira narod. Rljaset-l-ihnljje je vrhovno vjersko ti­ jelo muslimana u jednoj državi ili jednoj većoj pokrajini, gdje broj islamskog pu­ čanstva prelazi 500.000 duša, a te li iz­ gledalo od prilike ovako: Reis-el-ulema ili Šejh-ul-islam ili BiljBšhB Odjek bilećkih dogagjaja. Bpoj 123 Bro „ПРАВЈА" i | ' i [ ARABIJA. Bojevi Između Ibni Sauda i mekjanskog šerifa. U jednom distriktu od Khuvune. sjevero-istočno od Tajfe došlo je do krvavih bojeea između emira od Nedžda Ibui Sauda i mekjanskog šerifa Husehra. Šerifova vojska kojom je za­ povijedao njegov sin Abdullah kod mje­ sta Taraba je potučena, pa su joj tom prilikom čete Ibni Sauda otele sve nje­ zine mašinske puške i topove. Bcj oko Mekje. Prema vijestima iz Arabije ncdždski emir Ibni Saud stoji sa svojom vojskom pred bedemima sve­ toga grada Mekje i Šerifa Husehia je prisilio da grad ostavi. Ovu vijest de­ mantira britska diplomatska agentura u Kairu. RUSIJA. Rratks vijesti iz islam, istehn. , i | I : I j Sovjetska republika Kirglzistaa. Po­ slije poraza Kolčakove vojske, na 25. novembra prošl. god. sastao se veliki kirgiški narodni kongres i proglasio svoju doinvinu nezavisnom sovjetskom republikom. TURKESTAN. Obrazovanje boljševičke vojske. Pre­ ma vijestima »Vremje« od 17. decembra pr. god. kao i onima meskvanske »Izvestija« Turkmenska su plemena Tur kestana obrazovala svoju boljševičku konjicu, gdje im još u pomoć stižu 1 mu­ slimani Sarii i Kirgizi. INDIJA. Ind jska misija u Rusiji Prema vije­ stima više novina nedavno je u Sama­ 1 ru stigla jedna posebna misija Iz Indije sa pamjerom da uspostavi veze izmeđi potlačenih naroda Indije i Rusije. I“* “ �Бр-. : 23 bruj NAJNOVIJE VIJESTI. Turska pred londonskom konferencijoni. Londonska konferencija održala je u utorak dvije sjednice prije i poslije podne. Raspravljalo se pitanje evropske i azijske Tursae i položaj državica, koje su nastale na teritoriju turske carevine. Venizclos se založio, da se Grčkoj defi­ nitivno dade TrakJja i Sminia. U pogle­ da azijske Turske izgleda, da prevla- i Jjje princip, da se održi turski suvere­ nitet Bilo je i ratno vijeće, kojem su prisustvovali maršal Foch i Wilson. General Francliet d’Esperev je iznio projekat, da jedna saveznička vojska čuva tjesnace i da bude na raspoloženju savezničkoj komisiji za njihovu administraciju. I | I I | Konferencija je riješila, da sultan ostane u Carigradu, ali će se na ’ Dardanelima ustanoviti stroga vojna pomorska kontrola. Jedna podzemna rabota. Dođe nam do ruku ovaj poziv, za koji pouzdano doznajemo, da mu je kumo­ vao i jedan nepotpisani gospodin: tajnik ulema medžlisa g. Alinted ef. Mahinić. Proglas glasi: Dragi prijatelju! — Vrli rodoljube! Sigurno su Vam poznate žalosne pri­ like našega muslimanskog težaka, u kojima živi i svakim danom Stradava. I ia su te prilike u najviše mjesta naše domovine upravo nesnosne, nije nužno naširoko dokazivati nikome, a naročito Vama, Koji ili svaki dan gledate i kao i lamski rodoljub strepite nad neizbježivom propašću našega u svakom pogledu zapuštenog seljaka. АИ uza sve to dozvolite, da Vam harem u kratkim potezima ocrtamo nevo­ ljo našega težaka: 1. Medu pola milijuna našega muslimanskog seljaka imade samo 18 i to većinom neuređenih osnovnih škola. 2. 0 cijeloj Bosni i Hercegovini ne­ mamo ni jedne zemljoradničke zadruge, a imamo preko sedamdeset gradskih banaka, koje crpe svoju korist poglavito od našega težaka. J. Današnjom vjersko-prosvjetnom autonomijom, uređenom na potpunoj centralističkoj bazi, krenule su vjerske v Klike našega seljaka mnogo na gore, nego en ble prije autonomije, jer da­ našnji štatut muslimanske vjersko-prosvietne autonomije isključuje sam po sebi našega seljaka od svakog direkt­ nog utjecaja na upravu vakufa i stavlja ga u sasvim podređeni položaj prema gradskim muslimanima. Stoga je neopliodna i što prije nužna revizija statuta na decentralističkoj bazi, kako bi se vjerska naobrazba među seoskim musli­ manima što prije i laglje unaprijedila. 4. Pravno i materijalncT stanje naših vjerskih, a naročito seoskih službenika upravo je nesnosno, koje više ne može čekati na od’aganjc, nego sc moram što prije dobiti dobri i zadovoljni vjerski službenici, bez čega se ne da ni zami­ sliti dobar napredak u vjeronauci. 5. Riješenje agrarnoga pitanja nalazi se u toku, pa treba svim silama pora­ diti, da se obezbijede interesi našega težaka i maloposjadnika o kojemu se dosada malo ili nikako nije staralo. Da se ovome svemu zlu medu musli­ manskim težacima i inaloposjednicima na put stane, to jest, da muslimanski težak dobije sva prava, koja ga praina njegovoj brojnoj snazi pripadaju, da se u vjerskoj i svjetskoj naobrazbi što bolje i hitnije podigne, da se očuva lihvarstva zbog utjecaja gradskih banaka na тваиа ’. Strana , IPAtt 1А“_ — .PRAVDA- njegov gospodarski i politički razvitak, da se među njima što više osnivaju zemljoradničke zadruge i druge za njega korisne ustanove, da mu se kod rješavanja agrarnog pitanja osiguraju interesi, a naročito, da se sačuva od opasposti za njegovu podjepanost, kojom mu svakim danom sve to više prijete gradske stranke, treba mu velikog i napornoga rada, a toga opet nema i ne može ga nikada biti bez njegove sloge i je­ dinstva bez njegove organizacije. U to ime osnovali smo jedan komite za jedinstvo i napredak našega težaka, jedan skup muslimanskih inteligenata. koji hoće da se zdušno posveti napreti kp našega težaka apstrahirajući od sebe svako strančarstvo i vlastitu korist, pa Vas kao muslimanskoga rodoljuba pozi: vamo i molimo, -da nam dođete na po­ vjerljivi sastanak u Sarajevu dne 1. mar­ ta 1920. u Hotel Evropi, na kome ćemo pretresti prilike našega težaka i pro­ vedbu njegove organizacije. Poznavajući Vas, kao svjesna islam­ skoga rodoljuba, komu duboko na srcu leži dobrobit našega težaka, uvjereni smo, da ćete se ovome pozivu odazvati i svoje sile dragovoljno posvetiti napret­ . ku svoga zapuštenoga težaka. U to ime primite malisus selam za uži odbor: Hasandedić Ah med Sarajevo, s. r.; Jakić H. Mehmed šer. sudac Fojnica s. r.; Kunić Mehmed, imam Fojnica s. r.; Salković Jusuf, imam Lastva s. r.; Hajdarpašić Fehim Sarajvo s. r.; Četigić Alibeg imam KaHnoviks. r.; Heretida Hamkl mualim Goražda s. r. . I ■ | i ; : i ј I , । , i I i ; Ije zasijeda sadašnje Narodno Predstavu ništvo. Oni zahtijevaju što brže izbore za konstituantu. Naravna stvar, da je to samo izlika. Pravi ie uzrok u padu Prlbićevićeve koterije i apsolutnoj nemogućnosti, da ona i dalje ostane u položaju. Oni su u ekstazi, pa nije ni Čudno. što u ovim prvim časovima gubitka vlasti ne znaju da se snađu i zaboravljaju na sve pređašnje »principe«. Kod regenta su zaredale nove pos ete političara i prevladava mišljenje, da će sastav kabineta biti povjeren gosp. Stojami Protiću. Zadnja dva dana naš presbiro nema veze sa Zagrebom, pa ne znamo kako se je razvila kriza. ■ ! I i Dalmacija — talijanska kolonija. Tr­ šćanski II Piccolo« denaša dopis iz Londona, u kom se veli da je N-tti na Regent je primio ostavku bivše vla­ konferenciji mira 13. p. mj. izjavio, da de, povjerivši joj vođenje poslova do se slobodno raspravlja o jadranskom pi­ sastava nove vlade. tanju. On da odlučno ostaje ili kod paPrve vijesti o sastavu Spalajkoviće- . rlškog kompromisa ili kod londonskog pakta. Oit ne skriva poteškoće aplika­ va kabineta ne izadoše istinite. Sastav cije londonsog pakta i izjavio je, da će vlade bio je povjeren dru Milenku Vese Dalmaciji dati najšira a u t o u osniću, nu njegova misija nije uspjela. mi ja u svakom pogledu. Suverenitet Dobivši mandat za sastav koncentraci­ bi se talijanski predstavljao jedium guone vlade dr. Vesnić se je zaputio biv­ vgrenerom. te bi odnošaj bio otprilike šem predsjedniku vlade Ljubi Davidoonakav, kakav je u — engleskim kolo­ viću. nu nije uspio ida ga sklone na po­ nijama. Ta. je izjava iznenadila Millepuštanje. Ušljed toga je dr. Vesnić po­ randa i Lloyd Georgea. koji su zaklju­ vratio kruni svoj mandat. Ne javlja se čili, da će se na ovu izjavu pobliže osvr­ ništa potanje o uzrocima ovog otklona, nuti. Ona se ima saopćiti jugoslaven­ nu karakteristično je u tom pogledu pi­ skom ministra vanjskih djela dnu Trumsanje Pribićevićeva organa u Zagrebu. biću, koji ima sva ovlaštenja za »Riječ SHS« veli naime, da »demokra­ r ješenje jadranskog pitanja. ti« ne će koncentracije niti trpe, da ua- nio davši nalog, da se makne. Tako je Akčura Jusufbev dobio dva puta mig iz Jildiza da bježi, a on je svaki put odgovorio na poruku osmjehom: Neka proba! . . A. Hifzl Bjeicvac: 1 čudo, Akčura je slobodno šetao Carigradom, isto tako je dobio jednom poruku Sururzade ihsar., a za ovom drugu,, da ostane i da se ništa, ne boji. Akifbey je bio dobro poznat u Jildizu, kao pristaša Mladoturaka i još je uvijek sjedio mirno u Carigra­ du. Jedna tajna svemoćna sila bila je n dvoru, ko­ Turanski pokret i mladoturska ideja nije jedno. Prvi su išli za preporodom naroda nacionalno, a. ja je štitila ove ljude i ta sila u osobi jedne ljubi­ mice sultanove čuvala ih je od progona. Jesu ii je drugi da se politički domognu vlasti. Medu mladooni znali i jesu li imali s njom veze nije se moglo turcima sudjelovali su i pokretači turanske misli od utvrditi. U Akifbeyov konak dolazila je iz dvora jed­ kojih su bili u Carigradu Sinazade Ahmed Naim, na mlada sultanija i potajno često dugo s mutesaprofesor, Akčura Jusufbey, dr. Dževdet i Ibrahim rifom razgovaiala. Jedni su spominjali ime Aiše<PerEdhem. a od Mladoturaka, koji su vodili svari bi­ ver a drugi govorili o jednoj Jermenki, koja je bila jahu: poručnik Hilmi, miralaj N'edžet-bey, Gintli lsu dvoru pod imenom Melike Nesteren hak Ismail, novinari Ibrahim Edhem i Nadir, te naj­ No : ve ovo ostalo je još uvijek u Carigradu, agilniji i najistaknutiji Sururzade Ihsan. u raspravama, u stvaranju programa i osnova za Mladoturci su se oslanjali na sve političke fak- : digrmće revolucije. Nitko se nije pitao; ko će to iz­ tore, pa čak tražili pomoć i u stranih država, a Tuvesti i kako.. . ranlije su ostali u narodu i htjeli iz njega crpiti svo­ Akifbey je zagovarao jednom da se ideja une­ ju snagu i svoju moći Ove dvije ideje išle su ipak se među časnike, de tamo uhvati korijena, pa će usporedo i popunjale jedna drugu. Sultan i vlada u zgodnom času oni moči i čitavu vojsku pridobiti. smatrali su mladoturke opasnijim, dok su na tuTaj je preplog prihvaćen i počet provađati oprezno ransku misao gledali kao na jednu ideju, koja bi kroz škole -jer je mladost lakše prijanjala uz revomogla i koristiti državi. Sultan Hamid je bio opre­ zan vladar, a da nije bio tašt i strašiv mogao seje 1 cionarne ideje nego ljudi koji su u sultanu gledali još uvijek neku »višu silu«, proti koje je dignuti ^koristiti. On nije smio uvijek istupiti proti kojem ^hfuutijem vođij nego ga je učinio preko svojih ruku grijeh I zločin, izdaja domovine i vjere — odmetništvo. ^E^^h^zopasnim lijepim načinom, ili ga je uklo­ F E L J T O N. Rene Logotetides. j ■ ! I I Poltt^ibpngM АтггШ ultimatum antanti. Predsjedrik WHson izjavio je vladama Francuske i Engleske, da on u pogledu jadranskoga pitanja stoji na stanovištu koje je dostavljeno talijanskoj vladi u dokumentima 9. decembra 1919., a od strane Sjedinjenih Država. Engleske i Fran­ cuske. U svojoj noti, koju je predao američkl ambasador u Parizu šefovima vlada l'rancuske i Engleske i koja je ovima prispjela u London 14. ov. mj. u jutro, predsjednik Wtlson izjavljuje iz­ među ostaloga, da su ova dva rješenja, koja su Jugoslaviji predložena, protiv­ na odlukama, koje je donijela konferen­ cija. Ako savezne sile budu prešle pre­ ko njegove opomene, Amerika će srnatrati da je više ništa ne vezuje, Izgleda da ovako držanje predsjednika Wiisona ne cilja samo na jadransko pitanje i pitanje Rijeke. Predsjednik 'VlIson će se usprotiviti svakom riješenju maloazijskoga pitanja bez Amerike. L’čl 'ak note. »Morining I-’ost« javlja, da, je američka nota, koja je kao protest protiv riješenja jadranskog pitanja poslana konferenciji alijbaca, djelovala poput bombe. Lansing ju je potpisao istog dana, kad je odstupio. Nota antante Wl.lsonu. Prije odlaska iz Londona, šefovi vlada utvrdili su tekst odgovora . na notu predsjednika VViBona o jadranskom pitanju. 0 ovom odgovoru ne pušta se ništa u javnost, ali se predviđa nov zastoj u riješenju tahjanskp-jugoslavenskog spora. Kriza vlade. ; i | | I | i i - . ; ■ 1 I ; I > ' 1 , i i | | I i i ■ • i ! • No preko noći se desio slučaj, kojim sc iznova i nenadano promijenila situa­ cija. U ovom je pitanju došla naime ne­ nadano intervencija predsjednika Sjedi­ njenih Država Wilsot:a. U kohlto se sa­ znaje iz dobro informiranih krugova, ’vViison je brzojavip u Pariz, da on ne može dati odobrenja niti pariškom kom­ promisu, niti londdnskom paktu i da ostajekod toga, da se imade u potpunom opsegu izvršiti američki orojek a t. Ako to nc bi prihvatio savez pre­ mijera, onda će se Amerika povući služ­ beno sa konferencije u Parizu, prepuštajući saveznike njihovoj sudbini. Dopisnik onda nastavlja komentarištrći ovu vijest, da se u svim dosadaš­ njim pregovorima glede jadranskog pi­ tanja počinila velika pogrješka, koja se sastoji u tome, što se nije više računalo na Ameriku. Nakon što je došla poruka Amerike, Nitti živo nastavlja pregovore sa Lloyd Georgeom i Millerandom. Glavni ie predmet raspravljanja držanje Amerike. Nitti je izjavio, da Ameriku nije moguće niim.oići radi eko­ nomskog i financijalno« stanja Italije. Kad se ne bi njena riječ slušala, sve bi tekovine mirovne konferencije mogle otići u zrak. Ne smijemo se podavati ihtzijatna, koje bi mogao rastjerati i naj­ manji vjetar. Crnogorsko pitanje u engleskom parfamentu. U engleskom parlamentu pri­ godom debate o Crnoj Gori, Bonar Law je odgovorio, da su obavještenja, koja stoje vladi na raspoloženje, sasvim dru­ gačija, nego što ih je iznio poslanik Ma­ kni. Bonar Law nema ništa protiv crno­ gorskog kralja, ali prema obavještenji­ ma, koja ima vlada, većina Crnogoraca i ne želi restauracije monarhije Petro­ vi ća. Granica u Banatu, kako javljaju rumiinjsk: listovi, popravljena ie u korist Jugoslavije. Proti Madžarskoj. Pariški »Tempsc publikuje oštar uvodni članak protiv Ugarske, u kom zastupa mišljenje, da sa­ veznici prisile madžarsku delegaciju, da | jrotpišc ugovor mira. | Ruski su boljševici navalili kod Mogi( i leva na rumunjske čete, no odbijeni su ' uz velike gubitke. Glavna snaga boljše­ vika se približuie Dnjestru i rumunjska vrhovna komanda je poduzela najopsež­ nije mjere, da očuva granicu. Karličak ne miruje. »Associated Pres: se« javija iz Pariza: Misije saveznika iz ' Budimpešte potvrđuju vijest, koja, je stigla 15. pr. mj. kako se je rascar Kar­ i lo pokušao vratiti u svoju zemlju. Kod ’ Lichtensteina prešao je čamcem na Raj­ nu, raznim tajnim putevima stigao u Au­ . striju, a odatle automobilom u Szom■ bathely. : U aoti, koja je upućena Nizozemskoj, nat lašiue se opasnost koja prijeti ev­ i ropskom miru, ako Vilim II. i nadalje ostane u Holandiji. Nota je tako sastav­ ljena, da na nju može pristati i Nizo­ zemska, jer se traži da se Vilim II. in­ ternira na jedan od holandskih otoka. Dcnjikmov govor kozacima. Prema vijesti iz Jekaterinodara, general Denjikin je na skupštini kozaka Južne Rusije Jedna kuća u koju je teško prodirala mlado­ turska ideja bila je Abdurahmanpašina. On je osje­ ćao. da jrripada toj mladosti, ali se nije mogao iz­ nevjeriti svojoj zakletvi i pod stare dane »okaljati svoju vojničku čast« izd ajstvom i odmetnišivom. Kad je doznao zasifetinu ljubav sa Ihsanom i kad je 'pristao na udaju svoje kćeri još je uvijek stra­ hovao, <la ga zet ne povuče u vrtlog politike, koja je vodna u progonstvo i degrediranja. Za to je paša i kušao preko prijatelja da ihsaha izvuče iz opasnosti, kako je on tajno šaptao velikom veziru i da se vrati na put, koji je caru i Bogu drag. Paša Ie mislio, da će ženidbom promijeniti i Ihsan svoje nazore, jer će biti pod utjecajem Ifete, koja se nije mogla zagrijati ni za Dindareve pjesme, ni muziku, pa što više govorila je o njemu i tiranskoj misli, kao »kđjlijama«*), radi čega je vrlo često sa Sabiliotn dolazila u sukob. Nakon jednog pisma, što joj ga je pisao Dindar Haki u kojem joj je otkrio svoje srce ifeta se ponijela dosta nelijepo prama umjetniku izrazivši se u jednom pruštvu, da je on »preživio talenat« i da nije za nju ..... . Iza toga nije više ifeta išla Sabihi u doba ka­ da je Dindar bio kod'njih— a i Dindar uklanjao se od tada ne samo Ifeti nego i Sabihi. Pa konačno nestalo ga je iz Carigrada s Akčura Jusufbeyom i I drom Dževdetom. (Nastaviće sc). i ») seljaci. �Стоана 4. Strans Број 123 Uro .ПРАВДА" — „PRAVDA lara ukupno 373 konja. Od toga je мca u crtežu ispod! modre boje, a u sva­ Ukratko rečeno, on je sa svojim .pa­ izvijestio, d» su crvene trupe na Đonu i metnim i razboritim radom izmirio za­ dravilo 23, uginulo 4, ostalo bolesne Maniču potučene. Denjikin je izjavio tom kutu, naročito u desnom gornjem vađenu braća, te danas vidrino Bijeljizatim, đa će svi krajevi, koji se bore vidi se rozeta u obliku runolista (edel346. Od šuge obojilo je u 1 kotaru 48 nu, gdje diše jednom dušom. Mi svi ža­ protiv boljševicima, dobiti najširu auto­ weis). Kruna je naslonjena na orlove koza, koje su i nadalje ostale bolesne. limo i oplakujemo rahmciii Ibiah.magu, nomiju i da se borba mora nastaviti. jer smo izgubili vrijednog radenika na i glave, koje su precizno izrađene sa oSvrha je te borbe da se uspostavi ve­ tvorenim kljunovima i s jezicima u klju­ lika Rusiia sa vladom svih Rusa i za- ..kulturnom i ekonomskom polju nas mu­ slimana. novima. Svaka noga ima četiri prsta. stupstvom autonomnih oblasti. Njegov U zadnjim danima svoga života, do­ govor ie primljen sa velikim odobrava­ Prema tome sve markice, koje ne bi od­ чЈ-lj! u^lu.i ^„1, t jjl JA > čekao je slogu sviju muslimana u svom njem. govarale potpuno gornjem opisu bile bi rodnom mjestu, što je bila njegova vru­ Ukrsj'nci za samostalnost. Prestav-A-D" У* £ } fakifikovane. ća i jedina želja. Nesmiljena smrt nije nici' pol.tičkih stranaka u Ukrajini imali I ti su falsif.kati pošljedica »mudre« dozvolila, da uživa plod svoga truda. su sastanak na kojem su prosvjedovali Jjl^ fi;u politike naše bivše vlade. A ko će jam­ Iznurena i sjedinjena braća plačući is­ proti besciljnom nastavku rata i izja­ o jAl^оЈЈл-З . ^lj pratili su ga do vječnog groba. Rahmetvili da je njihov kao i cijelog naroda čiti, da falsif.katori nijesu njeni ljudi? tullahi aiejlii rahmeten vasia! b cilj, tla se provede nezavisna, samostal­ Zamjena novčanica preuzima Narod­ na demokratska republika, koja će obu­ C-/-’ ~ Т V-Ј/. Jugoslavenski Muslimanski Sportski hvaćah osim Ukrajine istočnu Galiciju, na Banka. Ministar finansija poveo je Klub u Sarajevu poziva na I. r e d o v 1sjevernu Bukovinu i ugarsku Ukrajinu. pregovore sa Narodnom Bankom, da Oni stavljaju na sve odlučujuće faktore ■ tu glavnu skupštinu, koja će se _|y j ona sama vrši zamjenu kruna. Kao razobdržavati dne 20. februara o. g. u pe ­ svijeta zahtjev, da se mjesto mirovne tak u 7 sati na večer u prostorijama j log se navodi, da bi se na taj način pro ­ konferencije između sovjetske Rusije i »Kiraethane«. Dnevni red: 1. Otvo­ Poljske čim prije sazove opća mirovna vela tačna kontrola zbog pojave lažrenje skupštine; 2. izvještaj tajnika; 3. r dl <—._y »„Alj. konferencija svih onih nacionalnih dr­ n i h markica. Vjerovatmo je da će Na­ izvještaj blagajnika; 4. izvještaj nadzor­ žava, Sja je sudbina vezana sa istočno­ rodna Banka usvojiti taj predlog. Zato nog odbora; 5. izvještaj kapetana; 6. OJ.B—C-« evropskim pitanjem. podjela apsolutoriia upravnom i nadzor­ je ministar finansija obustavio u ostalim nom odboru; 7. predloži, eventualije i bankama izmjenu. 8. izbor novog odbora. U slučaju nedo­ - d-rSI lJj/I .jlj voljnog broja Članova, skupština će se Uvoz mineralnih ulja. Ministarstvo is­ održati 1 sat kasnije. hrane riješilo je da će obnašati troškove ---- . <— za uvoz mineralnih ulja. Dozvolu za uU ministarstvu vojnom radi se na na­ Čestitamo. Javljaju nam iz Zagreba, Л »^<.1-1.1-Uij fl>jz redbi o vojnim svcštenicima i njihovom voz mogu izdavati i njegovi odbori u da ie ovih dara popunjeno mjesto ima­ položaju. ma za Hrvatsku i Slavoniju vrijednim Ljubljani, Zagrebu, Novom Sadu i Splitu — ЈХ» omladincem g. Ismet ef. Muftićem, prav­ t to u iznosu od 1 vagona. Dar za »Pravda«. Na 7. ov. mj. obnikom iz Žepča. Veseli nas ovo imeno­ državana je zabava Muslimanske čita­ vanje, jer g. Muftića poznajemo kao Stanje marvenlh bolesti u B. i H. od onice u D. Vakufu zajedno s tombolom. sposobna i agilna radnika, koji je nesa8.—15. Januara 1920. U B. i H. obolllo јУ— I j L-I Gosp. Karadža, jedan od najsvjesnijih mo stručno obrazovan (svršio ie šeriat pravdaša iz Bugojna, poklonio je za naš je od šapa i slinavke u 8 kotara ukup­ sud. školu) nego i praktično upućen u list dječije cipej.ce, koje je odnosne ve­ no 19.568 papkara. Od tih je ozdravilo ovaj posao, jer je bio i vojni imam i čeri na tomboli dobio. Cipelice su bile vjeroučitelj. Želeći mu dobar uspjeh u L-.х—^4^ lic’frane i prodane za K 420 + K 10 ni­ I 1390, a nadalje ostalo bolesno 18.178. novom zvanju nadamo se, da će upreg­ kako nemarkiranih, koji nam je iznos I Od ovčijlh ospica oholilo je u 8 kotara • • •j nuti sve sile, kako bi što ljepše organigosp. Kurbegović uručio. Hvala daro­ I ukupno 3252 ovce. Od toga je ozdiravilo zovao svoju bogoštovnu općinu i u što vatelju kao i svim onim, koji su u Koš- I 628, uginulo 235, a nadalje ostalo boskorije vrijeme udario temelj za iz­ Čitajte i širite „Pravdu". taciji sudjelovali. Živili! I lesno 2389. Od šuge oboklo je u 23 ko­ gradnju džamije u bijelom Zagrebu, u kojem će pothvatu sigurno naići na do­ Muči li Vas glavobolja? Zub»b»lja? bar prijem medu priječkim Hrvatima. Tuganje u kostima? Malo Fefler«v»ga PRIPOSLANO.4) to ne stoji niti meni, niti i kome drugo­ Elsafiuida — i nestane boli! 6 dvestrume od namještenika Maloprodaje slo­ Gosp, piscu notice »Maloprodaja grad, Nesigurnost na šipu. Hadži Hafiz JuKh ih 2 specijalne velike boce 27 Kruna. bodno, da je bez doznake Grad, aproaprovizacije« u 15. (120.) broj u»Pravde« nuz Sokolović, muallim iz Kobilje Gla­ Felierov migrenovi klinčić 1 komad vizacionog ureda u Sarajevu prodavati od 12. februara 1920. ve, išao je prošle srijede sa imamom iz 3 K 50 h. može. Pošto pako u najviše slučajeva Gornje Vogošće kući. Za njima su jahali Potpisati osjeća se ponukanim na gor­ ljudi neće da to razumiju, te svi oni, koji Želudac Vam nije u redu? Nekoliko dobrovoljci Todor Jovandić i Milan Vunju noticu slijedeće odgovoriti: Fellerovih pravih Elsa-pilula. Te su po­ bez spomenute doznake dođu tražiti od ković, te pješke išao Vaso Slagalo, sva Soli na lageru u Maloprodaji ima ; ali uzdane! 6 kutija 12 kruna. Švedska ženas da nešto kupe, dobije odgovor da trojica iz Donje Vogošće. U blizini Sipa ludčana tmktura 1 velika boca 10 kru­ dotičnog artikla nema. opsovao je jedan hodžu i hodžmicu, nana. Omot i poštarina posebno, ali što ‘) Za stvari pod ovom rubrikom uToliko čitaocima gornje noHce do što ih je Sokolović upitao šta vam sme­ jeftinije. Eugen V. Feller, Stubica donja, redništvo ne odgovara. znanja. A. Mulić. ta hodža i hodžinica? Vuković je sa Elsatrg br. 310. Hrvatska. svojim drugom sjahao i navališe na So­ kolovića, uhvatiše ga za vrat i oboriše 84® u jarak tukući ga koljenima u prsa i poderavši mu džubbe u vrijednosti od 400 kruna. Pošto su se u blizini desili žandari, pritekli su Sokoloviću u pomoć i jedva Ekonomska konferencija? Javljaju iz im je uspjelo da ga spase, budući se na­ (zvjeradi) lisica, kuna ičcrić«, > deva 1 t. d. Praga, da će se prema vijestima »Pr padači nijesu htjeli pokoriti njihovu na­ ger Tagblatta« uskoro sastati u GracZ logu, a oni ne htjedoše upotrijebiti oru­ ekonomska konferencija, kojoj će pri­ žja niti uredovati »u ime zakona«, kao sustvovati Italija, Država SHS, Au­ što su na to brzi kad se radi o muslima­ uz najveće dnev cilene veletrgovina sirovih koža nima težacima. Sačinjena je prijava, ali strija i Cehoslovačka. Zainteresovana do danas niti su napadači pritvoreni, niti Oskar Frohlich, Karlovac, (Hrvatska). ministarstva već rade na programu za i-đ’i su inače kažnjeni, premda se je Jovan­ tu konferenciju. Brzojavi: FELARIA. 188 dić nakon razvađanja bio povratio sa Telefon 55 revolverom u ruci. Konferencija o valutnom pitanju. U Tražimo, da se ovaj postupak pod­ Zagrebu su hrvatski I slavenski krugovi vrgne izvldima i da se Jovandiću oduz­ održali konferenciju o valutnom pitanju. me oružje, jer bi mogao izazvati kakav Prihvaćena je rezoluciia, koju će de­ PRODAJA KUĆA javnom dražbom kod ADVOKATSKA KANCELARIJA Dr. S. belaj, budući mjesni muslimani ne mogu putacija od 5 lica predati regentu Alek­ šeriatskog suda soba broj 2. na 23. i ne će trpjeti njegova haračenja. ŽanAlečković u Travniku, treba perodarsko tetošenje dozlogrdilo je svima, sandru. februara u ponedjeljak u 10 sati i to: vođu. 19, i_? pa je nužno i u tom pravcu napraviti red. ’/a kuće broj 16. na ćošku Talirević Fatslfrkovane markice na novčanica­ I Careva ulica. — 7« kuće u Talire­ Tužna vijest Ovih dana je preselio ma. Vlast je ušla u trag falsifikovanim vić ulici broj 1. na bolji svijet naš ugledni i plemeniti markicama na hiljadarkama. Do sada građanin Ibratamaga Ramadanagić aje otkriveno 10 takovih falsi­ gilni i požrtvovni član naše organiza­ fikata, koji se razlikuju od pravih cije. On je imao potpuno uvjerenje da mark ca u boji, koja je u većini slučaje­ je naš spas u jednoj jakoj našoj organi­ Razašilje po najnižim anevnim zaciji, zato je bio posvetio sve svoje va žutolimunova ili žutosmeđa (mjesto u Bihaću na vrlo lijepom cijenama u kacama (bačvama) slobodno vrijeme, da radi na tome kako naračaste), te u jasnoći slike. Sve su mjestu javnom licitacijom na bi svi naši građani pristupili M. J. 0., za teškim 50-60 kilograma MARKO ispravne markice jednake medu sobom licu mjesta dne 15. marta koju se je sav bio založio i nije žalio ALAUPOVIĆ U TRAVNIKU. i u boji i u crtežu. Ispravne markice iz­ ni moralnog ni materijalnog truda u 1920. rađene su u dvije boje: narančastoj (osvome radu za našu organizaciju. On Anna Stejskal, Bihać. ranž) zatvorenoj ili otvorenoj i to grb i iao građanin poznavao je sve one koji u početku naše organizacije nisu bili donji dio markice, i u tamno-modroj oduševljeni za samu stvar dok se nisu (ultramaren) i u gornjem dijelu marki­ uvjerili da je ova organizacija jedini spas ce oko grba i okvir oko cijele markice. za nas muslimane i pošto je u dušu po­ Van natpisa markice ova se modra boja znavao, svom je silom radio da ih do­ vezuje sa narančastom te je grb, natpis vede n zajedničko bratsko kolo ne omalovažavaiući ni njihove razloge što i crtež u donjem dijelu markice i okvir mu je na koncu kao valjanom i požrt­ izrazit i jasan. Kod ispravne markice bi­ vovnom mladiću i uspjelo i baš zato ie jeli krst u grbu vezan je sa desnim svoi uživao veliko povjerenje cijelog na­ jm krakom za bijelu kockicu, koja je roda i bio izabran u odbor mjesne orveća cd ostalih kockica u istom polju zanzaciie premda nije težio ni za kak­ grba. Dalje, kod sviju ispravnih marki- | vim zvanjima. Потасв vijesti Gospodarstvo ku puj e oooooooooo oo o Phodajem kuću Sira Travničkog i Vla ićkog ooooooooooooo Izašao je iz štampe Muslimanski kalendar .Pravda* i počeo se rasprodavati. Ođrevorai »rertelk: M. Sudiaka. Vlusik: Centralat Odbor »1 M. O.« f umariia D. & A. Kalaš. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/795a263736bf11f90c3b161d48134029.pdf 2d47581ef9220f4e2c7569ae68ac47c6 PDF Text Text Poštarina u sjotevom plaćena. POJEDINI BROJ 80 H E L E R A. Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. UrEđuiB redahDioni cđbar. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛABEHCKE МУСДИМ^аСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 19 (124) Pret lata godišnje 80 kru­ na, na pola godine 40 kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. Čekovni račun post štedionice 1119. Sarajevo, subota 21. februara 1920. (30. džumadil-evvela 1338.) Godina II. ®г..21:гЕГ?»;зст£5;;кс5ИИКИИВИ«з«ииж8аииии1^^иетмв»^и«1в^иии| Vladina kriza riješena. Regent je sastav vlade povjerio g. Stolar,,; Proriču, šefu savezne nam ra­ dikalne stranke. G. Protić je ovako obrazovao novu vladu, koja je već položila zakletvu: Predsjednik ministarstva i ininlstar za konstituantu: Stojan Protić; potpredsjedti’k i ministar saobraćaja Korošec; spoljni poslovi: Dr. Ante Trumblć, njegov zamjenik i ministar bez portfelja Dr. Spalajković; unutrašnji poslovi: Marko T r i f k o v i ć; vojni: gen. Boža Janković; finansije: Dr. Vebzar Janković; građevine: Joca Jovanović; privreda; Roškar; socijalna skrb: Dr. Ivan Krnic ; pošte: Dr. Mate Dri nković; ishrana: Dr. Stanišić; trgovina: Slojan Ribarac; narodno zdravlje: Dr. Slavko Sv. Mi 1 efić ; pravda: Dr. Momčilo Ninčlć; prosvjeta: Miša Trifunović; vjere: Dr. Fran Janković; agrarna reforma: Dr. Hanžek;šumeirude: Dr. Halidbeg Krasnica. Zasijedanje ohražnih izbornih odbora. Članovi ovih odbora sazvan! su na sjednicu u sr,jedu 25. o. mj. Time je dokrajčeno pitanje vakufskih izbora i na 25. februara biće izabrani članovi vaknfskog sabora i hodžinske kurije. Kao što je imznato okružne izborne odbore sačinjavaju po dva delegata vakufskih povjerenstava dotičnog okružja, a za članove sabora 1 njihove zamjenike mogu se izabrati samo članovi okr. izbornog odbora. Prema tomu su članovi okružn h izbornih odbora stavljeni pred jednu vrlo delikatnu dužnost, jer o nji­ hovu nesebičnom držanju ovisi dobar ili loš sastav sabora. Naše stanovište u tom pogledu sasvim je određeno i više puta precizno nagla­ šeno. U sabor treba da dođu najbolji između najboljh: najsposobniji, n a j ш a r 1 j i v i j i i n a j d a 1 e’k o v i đn i j’i. Sabor stoji pred vrlo teškim za­ daćama, jer dobiva u naslijede jednu z a- , I i I p a r i o ž c n u o’s t a v š't i n u i jer mo­ ra da potraži izlaz iz mnogostruke krize: financijalne, upravne i kulturno prosvjetne. Time je rečeno sve i mi se nadamo, da će članovi tih odbora naj­ ozbiljnije shvatiti svoju tešku zadaću i veliku odgovornost i pred Bogom i pred ljudima. Što vrijedi za izbor članova sabora vrijedi i za izbor članova kurije. U tom su pogledu okružni odbori u mnogo bo­ ljem položaju, jer u kuriju mogu birati bez obzira na prebivalište pojedinih kandidata. Ne smije se potcijeultl važ­ nost kurije, kao što se je do sad potejenj'vala I valja Imati na umu naročito činjenicu, da će 1 članovi sadanje kurije imat' riječ pri reviziji našeg autonomnog Statuta. Bio nam Bog na pomoći i uputio nas onako, kako će biti na korist c’jelom na­ šem elementu u uv!m pokraj nama! i : ; I Jedna nepromišlienost A. P. — Neki zagrijani »nacionalista« imenom Muhamed Hadžić, u članku »Položaj muslimana prema Sanžermanskoj konvenciji« (»Budućnost broj 1.), u svojoj mladenačkoj zagrijanosti, pred­ laže ni više ni manje, nego da se u na­ šoj mladoj kraljevini u k i n e šeriatsko pravo. Pisca je na taj predlog potakla, valjda, neograničena želja za stapanjem muslimana u narodnu ind vidualnost, kakono bi nestalo s površine mirlimanske individualnosti. Na taj način bi se po njegovu mišljenju najlakše riješilo muslimansko pitanje i bez tuđe inter­ vencije. Po piščevu shvaćanju, muslimanima njihpvo šeriatsko pravo smeta da se stope i prigrle narodnost. Dok se pvo ne dogodi, smatraće se, veli, muslimani u našoj državi manjinom, za koju se zakvača u strani neprijatelji, pa da nc će biti dobro ni po muslimane ni po našu mladu državu. U obrazloženju tumači pisac riječi: »muslimanskih običaja«, koje su upo­ trijebljene u prvoj stavci' 10. tač. Senžermanskog ugovora, pa veli da se iz tih riječi ima razumjeti šeriatsko pravo, primjena ovog prava, veli dalje, vrši se u pitanjima udaje i ženidbe, razvoda braka, nasljedstva i u organizaciji vakufsk.h zavještaja i ustanova, i tako se vrši utjecaj na one odnose društvene, gdje su u pitanju interesi cjeline. Ist.če kako se danas sve više ukrštavaju od­ nosi između ljudi i žena različit h vjera, i što su ti odnosi, veli, češći, biće češći i pravni sporovi, pa pita po kojem će se u rješavati spor. Pisac valjda ci^Javu medu našom neiskusnom j i ; i i i | j i ; I i I i i | ! | I mladeži, da se žene sa kršćankama, što pravi muslimani nc vide to baš tako dobro, premda to islamska vjera u svo­ joj velikoj toleranciji ne zabranjuje. Ovo ■su suviše rijetki slučajevi, a da je oprav­ dano radi njih mijenjati opća pravila. Za pr.tnjer p;sac ističe neke države, ko­ je su imale više različitih zakona za je­ dne te iste poslove, pa su ih sricanjem prilika izjednačio i uvele jedan zakon za sve državljane. On i našoj državi preporučuje, da tako učini i predlaže da naša Ustavotvorna skupština pođe istim putem. Ako sc baš ne bi moglo zamijenti šeriatsko pravo sa građanskim za­ konom, a ono bar da se, veli, ograniči na najuži krug djelovanja i konpctenci'e. Svađanju šerlatskog pava na što manji broj predmeta nalazi pisac još i drugi razlog, a to je. da šeriatsko pra­ vo ne može izdržati kritiku vremena, jer da je po njegovu shvaćanju postav­ ljeno na nreveć zastarjelu osnovu, koja n'ie za današnje vrijeme. Pisac se po­ vodi za shvaćanjem pravn'ka nemuslimana, pa ist'če, da nije pravo što muž đob'va više od žene, muško dijete više od ženska u nasljeđu, pa mu je i to razlog za izm'enu šerirVa. P sac -dakle nalazi za .ukidanje šeriatskoir prava u našoj kraljevini, ili bar za ograničenje Mog na najuži krug djelo­ vanja i konpetenc’le više razloga: 1. što smeta da se muslimani stope u većinu, 2. što ta razdvojenost služi neprfatcljima države za sredstvo, da se miješaju u naše unutarnje poslove, 3. što je »zastrajclo« i 4. što je »nepravedno«. Kako se vidi, sve je ovo nedolična o1 cjena Islama i njegova šeriata. U istak­ nutom mišljenju nažalost nije pisac osamijeit. Preko takvog krivog .mišljenja se ne može ni inače preći, a osobito u vremenu, kada se naša država -nanovo stvara i kada se hoće sve nanovo da preuređuje. Ovdje ću odmah istaknuti, da su i nadležni faktori muslimanski, za koje se p.sac tuži da se za napredak ne oduševljavaju, skloni svakom preuređe­ nju, koje ne tangira principe Islama. Neka pisac, a i drugi koji se za preure­ đenje interesiraju, čitaju članke, što ih je »Pravda« donosila pod naslovom | »Naši šeriatski sudovi«, pa će vidjeti da I pravi poznavaoci islamske nauke i še­ riata nijesu tako konzervativni. A sad da vidimo postoje li uistinu navedeni razlozi. Kur’an (a. š.) uči muslimane, da je Bog stvorio ljude razdijeljene na narode i plemena, da se mogu međusobno ras­ poznavati. U istoj izreci isLče se i odnošaj pojedinaca svih naroda prema | Bogu, pa se veli da je kod Boga najpribraniji onaj, koji vrši dobre zapovijedi, a kloni se od svega što je zlo i zabra­ njeno. Kako se vidi, tu se ne daje pri­ vilegija nikojem narodu mimo druge. Musliman, koji pravo shvaća ove uzvi­ šene riječi, ne će se tuđiti niti od svog naroda, ni od svog plemena, kojem uistinu po obilježju pripada. Dapače će se ponositi, što pripada jednom narodu, koji n je — kako naši ljudi vele — repa bez korijena. A pošto zna da nije sva dobrota u jednom plemenu, nego da ima dobrote i u drugom, neće ni dru­ gog prezirati, ako je pošten, i ako nije prema njemu neprijateljski raspoložen. Zar se‘ može reći da su se bosanski muslimani, koji su usčuvalj svoj slaven­ ski jezik i mnoge osobine, odnarodili? Taka bi tvrdnja bila jasna neistina. Pa kad su oni takvi ostali, živeći na stolje­ ća pod upravom tuđeg naroda i pod jačim uticajem šeriatskog prava, čemu onda da se sad traži ukidanje toga pra­ va, koje je već ograničeno, i da se to ističe kao neka zapreka stapanju i na­ rodnom ujedinjenju? Ako pisac zbilja vidi u opstojnosti šei riatskog prava zapreku, da nas braća i druge vjere iskreno priznadu svojom i braćom, neka nastoji pobuditi u njima ' više vjerske tolerancije, i neka im da j razumjeti, da muslimani ni u vremenii ma'njihove najveće moći i vlasti njesu . nikad ukidali duhovnih sudova i crkvei nog prava sugrađana druge vjere. Ako je mirovna konferencija osjeća­ jući kakvu potrebu unijela u Senžermanski ugovor onu tačku, koja se od­ nosi na muslimane, ovi su tome najma­ nje krivi. Uostalom, ako utemeljači na­ še nove kraljevine nijesu u nakani po­ stavljati državni temelj u smjeru hege­ monije jednog plemena ili jedne vjere, onda je navedena ustanova Senžermanskog ugovora potpuno izlišna. Ako sam ja i sam u nakani dati nekomu pravo, svejedno je ili mi ko to preporučivao ili ne. Na podlozi potpune ravnopravnosti vjera i pojedinih državljana uređena dr­ žava, držeći se strogo te uredbe, neće dati povoda uporabi ugovorom predvi­ đene intervencije, pa pisac i njegova družina ne bi trebali da budu nimalo nervozni radi spomenutog članka. (Svršiće se.) Sarajevo, 20. februara. Jednom prilikom reče jedan naš uva­ ženi parlamentarac: »Grd.ć ne će nikad od sebe otići; njega će trebati izbaciti«. Izgleda, da je ovaj čovjek dobro proučio mentalitet ovog tozlukaša, jer se zaista na našoj vladi još ne osjeća nikakva priprema za odlazak. Grdić šuti i nevješt se čini. Njega se kanda malo tiče promjena kursa u Be­ ogradu i sve mu se čini, da će ostati na svom -mjestu usprkos tomu, da je demisionirala cijela zagrebačka vlada. Međutim je njegov odlazak isto tako ne­ minovan. kao što jc neminovan i pad njegovih stranačkih drugova, naročito dra Krulja, koji je muslimane uvrijedio svojim prostačkim člankom u »Demokratiji« i još prostačkijim povikom u parlamentu. Ova je koterija nesamo nesposobna da napravi red -i poredak u užoj nam domovini, nego je i totalno nesposobna, da se trpi i na kudikamo nižim položa­ jima. Treba samo pogledati šta je Grđič učinio na svom novom položaju, da i ne govorimo o njegovom manipnlisanju sa izvoznicama. Dr. Krulj nema ni­ kakva ugleda među svojim kolegama i slovi kao jedan od -najnesposobnith li­ ječnika, o čemu najjasnije govore izbo­ ri u liječničkom udruženju. Da su imala ponosa, ne bi se ni jagmili za ovake po­ ložaj, već bi se .zadovoljili sa položa­ jima. koji odgovaraju njihovim sposob­ nostima. Ima ih još podosta, koji treba da se povlače. Inače će doći metla. Iz Sandžaka i Makedonije. Vapaj bjdopolfsbili muslimana. Mi muslimani iz bjelopoljskog okruga opljačkani smo -do gole duše i morali smo pobjeći od .crnogorskih pljačkaša i bandi, da sačuvamo glavu i namus. Preb'egosmo u Novi Pazar, gdje i danas živimo. Mi smo g. m.nistru unutrašnjih djela svakom prilikom dostavljali naše ja.de i nevolje što ih i sada podnosimo od bandi i činovništva. Ministar je upo­ zoren na rad bjelopoljskog sekretara Tom ce Cukića, kojega je ministarstvo na tužbu načelenika okruga bilo maknulo s tog uglednog mjesta i riješilo ga službe, pa je ministar naročito zamo­ ljen, da ni na kakav način ne bi Cukića vratio u Bijelo polje,- niti mu dao služ­ bu. jer je silno omražen radi toga, što j za vri'eme Nikoline vladavine — i skrstio mnoge muslimane u Peći. Mi­ nistar je upozoren, đa Cukić nema ni­ kakve spreme da bi mogao biti sekretar. Ministar je pred mnogim ljudima obe­ ćao da će udovoljiti toj opravdanoj želji i izjavio, da o pomenutem Cukiću ima strahovite podatke i da ga ni u kakvom slučaju neće poslati na služ­ bu u Bijelo polje. Dapače je rekao, da mu neće dati ni u kakvu službu. Ali na žalost g. ministar jedno obećaje, a sasv.m obratno radi: Cukić se Je opet vratio u Bijelo polje na isto mjesto i ne­ samo đa ie sekretar, nego zastupa i na­ čelnika okruga. Naravno da i sada na muslimanima vrši teror i osvetu, jer za vrijeme, kada je bio razriješen mnogi su ga muslimani tužili da im je nasilno oduzimao novac i da ih je tukao. I mje­ sto da se stane na put ovim zulumima, Cukiću se ponovno daje mogućnost, da zlorabi svoj položaj i ponovno ubija te muslimane. Ako je g. ministar htio da Cukića mimo zakona imenuje sekreta­ rom, premda nema nikakve diplome i pemda ga je jedanput bio razriješio od Službe zbog njegovih postupaka, mogao "f Iznosimo oval dopis kao interesan­ tan prilog »demokratske anarh'je i čvr­ sto se nadamo, da će nova vlada učiniti kraj ovom haračenju. Uredništvo. �otiu .a 2 Crpena „PRAVDA* ga je Imenovati sekretarom ministar­ stva unutrašnjih tijela, a ne slati ga da pršti onu grdnu sirotinju muslimane, koji su u ovom ratu najviše stradali. Zar je to demokratizam; zar ministri tako stoje na riječi koju daju u svojstvu ministara i prvaka »demokratske« partiie? Još nešto. G. ministar obećao je i službeno objavio za komisiju, koja je bila u Prizrenu, da će je uputiti i u San­ džak. To je isto obećao i predsjednik ministarstva g. Dvidović, i privatno i službeno, pa je o tom obećanju i o tom »uspjehu« g. Kurtović pisao i velike članke u »Glasu Naroda«, u kojima je s velikom kuraži zamahivao proti »Pravdi« i isticao kako je »demokrat­ ska« vlada, čim je saznala za zulume počinjene nad muslimanima, odmah uputila komisiju u Sandžak i Maćedoniju. A na stvari sve po starom: komisije nema, a Cukić nesmetano nastavlja svo­ je haračenje i zulume, koji ne bi prista­ jali ni u srednji, a kamo li u vijek na­ redne slobode i građanskih prava. Sra­ mota, sto put sramota! ВПјвбће »Dolje s ključem!« zagrmila je naša »demokratska« vlada i sva »demokratija« kad smo mi, pritisnuti nepravdom, tražili da uživamo prava i snosimo duž­ nosti sr aztnie r n o prema broju Sljedbenika pojedinih konfesija. Nazivali su to fanatizmom, reakcio-narstvom i sličnim, jer "su bili u pitanju profiti pra­ voslavnih. Govorili su neka se daje po potrebi i sposobnosti. Nu kad se radi o profitu nas muslimana, onda im je ključ mio i drag i rado se s njim služe. Jedan konkretan primjer. Ministarstvo b| oj 124 Broj „НРАВДА j vera dijeli doplatke sveštenstvu. Pođi- I U. No makar se do sada i polagalo malo | Ako općinski činovnici i nainješteMlci ne­ važnosti na općinske uprave, ipak se u ; maju dovoljno novaca od plaće, da mo­ I je'jeni su tako, da su jedino muslimantoni pravcu ne će moći izbjeći uplivu I gu skromno živjeti, onda im je suđeno, i ski »sveštenici« do-blli polovicu iznosa već samoga vremena i prirodnog pro- i da smanje obroke jela i da idu »trcanih što ga je dobio sveštenik nemuslimanski haljina, goli i bosi. gresa, pa će morati možda još vrlo na­ iste krase. Naime sveštenik nenmsl.man skoro doći čas, kada će opće prilike im­ 1. imućstvene klase dobiva na se 500 K, Pitanje uređenja materijalnog polo­ perativno tražiti i od države i od na­ a na svako neopskrbijeno di.ete i ženu žaja općinskih službenika ne smije se roda. da se ove institucije jedanput u00 K mjesečno, dok muslimanski iste nipošto prepustiti odluci i uvidavnostl rede prema duhu vremena. imućstvene klase dobiva 250 K, a djeca ..adanjih gradskih zastupstava, jer ova Kada se govori o uređenju općinskih i supruga po 45 K. l ako je i 11. imućreče prosto da shvate potrebe ovoga uprava onda treba svakako da dolaze stvena klasa »raspodeljena«. Istina na­ bijednoga staleža, nego'je na prvom re­ u obzir i organi, koji će da budu izvr ­ ših »sveštenika« ima mnogo, pa bi sva ći; pozvana državna vlast, da putem »državna hazna« bila iscrpljena, ako bi šioci dužnosti tih novouređenih općina, zakona ili naročite uredbe osigura op­ a to su općinski službenici. Do sada je se jednako »raspodelilo«. No taj prigo­ ći:: kim službenicima barem ona ista vor nema mjesta, jedno s toga, što su bilo: kakve općine, taki službenici; ka­ berlva, koja država daje svojim službe­ predloženi najsiromašniji među i onako kiti službenici, takove općine. Ova je nicima. siromašnim vjer. službenicima, a drugo, korelacija posve ispravna i umjesna i Ako su općinski činovnici i namješte­ što naši njesu mogli dobiti izvoznlca ili dosadanje nam iskustvo jamči, da je nije nici nosioci javnili dužnosti, onda se ne na koji drugi način unovčiti svoj patrio­ nlko u stanju oboriti. Pravni i materi­ može praviti nikakvih razlika и njiho­ tizam. Sto se tiče kvalifikacije, ni našim jalni položaj općinskih službenika u na­ vim pravima naprama državnim službe­ se ta ne može osporiti, jer su za svole šoj zemlji ispod: svake je kritike. Dr­ nicima. a po tom pravda traži, da se nji­ zvanje, za koje im se kao nosiocima to- ' žavna uprava kvalifikuje općinske či- i ma dade ono isto što danas uživala dr­ ga zvanja daje doplatak, dovoljno kva- i noviiike kao činovnike privatnih podu- : žavni službenici. liticirani. zeca, koj.h je služba osigurana međusob­ Već mjesec dana trube novine, da je Kad je to tako, kliknimo onda iz dna nim pr.vatnim ugovorom. Odnos dakle i u ministarskom savjetu izrađena ured­ duše: »Živela pravda! Živela demokraopćinskih službenika naprama općinama ! ba za općinske činovnike i službenike, tija! Živela jednakost!« —h— u pitanju službe je privatno-pravne na- i a u istinu od .nje nikakva glasa ni habeHrvatska vlada odstupila. Kako naš i ravi. To neispravno stajalište državne j ra. Kada li će stati na snagu ta željno presbiro saznaje, 19. o. mj. ban Hrvat- i uprave utvrđeno je i time, što su činov­ očekivana uredba? Međutim radi se o ske i Slavonije dr. Tomislav Tomljeno- : nici jedne veće opojne morali po kanačopćinskim službenicima, nije hiće. mo­ vić sporazumno sa 12 povjerenika u | noj osudi bivšeg ministarstva financija gu oni čekati! platiti i biljegovne pistojbe na umišljeni njihovo ime podnio je ostavku. Sad je red na Šćepanu Grđiću & Co. | ugovor o službovanju. S jedne strane se Vlasentca, 18. februara. općinskim činovnicima povjerava dobar »Demokratske« intrige. »Obzor« dedio poslova javne uprave i to baš onaj mantuje vijest »Pravde« i »Politike«, Sa današnje glavne skupštine soliđanajgori — oni dakle postaju nosioci jav­ rišemo se sa rezolucijom, donešenom da je između radikala i Narodnog Kluba nih dužnosti i na to su dapače obave­ došlo do nesparazumka, što je Narodni na protestnoj skupštini Sarajlija, obdrzan! po § 47. zakona o upravi gradskih Klub navodno zahtijevao, da zapovjed­ žavanoj zbog izgreda u Hercegovini a općina iz 1907. — as druge strane im nikom 4. armije u Zagrebu bude imeno­ naročito zuluma n Bileći. se osporava njihov javno-pravnl karak­ van Ante Plivelić sa načelnikom štaba Mjesni Odbor. ter i svrstavaju se u redove privatnih pukovnikom Kvaternikom. Ta je vijest namještenika. Ako je koje gradsko za­ potpuno izmišljena i iznešena je u jav­ stupstvo ipak uvidjelo potrebu, da ne- . nost sa namjerom, da nepovoljno dje­ kom službenom pragmatikom osigura luje na javno mnijenje. O tome nije bilo položaj tih zapravo javnih službenika, ni govora. kakv'h je slučajeva vrlo malo u našoj i zemlji, to je sve, ali sam zakon je u tom ; Usprkos oslobogjenja, u našoj se pravcu posve jednostran: on govori sa- : vladi crno-žuti tipovi sve više šire i ino o dužnostima općinskih.službenika. protežiraju. U rašoj vladi imade skoro a o pravima nema ni govora. polovica crno-žutih, koji su u svakom Ovakav pravni položaj općinskih čl- i pogledu predpostavljeni našim doma­ potpuno zanemarila njihovo uređenje, a novnika učinio je da se niko od boljrfi i i ćim sinovima i koji se svakom zgo­ narod ih toliko ne respektuje. One fak­ sposobnijih sila nije prosto ufao stupiti i dom protežiraju, a naši se sinovi za­ tički postoje, a nemaju temelja na ko­ u općinsku službu i po tom je u silnom postavljaju. Trebalo bi samo zaviriti jem. postoje, one faktički imaju dužno­ nazatku izgradnja unutrašnje organizau našu vlado, pa da se vidi kako sti i to još povećane kako je rat pre­ cile općinskih ureda u svim naš’m mje-- trpe naši domaći činovnici, a naročito stao, ali nemaju nikakvih .prava, koja muslimani. Spomenućemo samo po­ bi inače morali biti u uskoj veza sa duž­ Ništa bolje ulje ni materijalno stanje ' moćni ured zemaljske vlade, kojem nostima. općinskih službenika. U mirno doba nije je na čelu poznata firma podimenom, Državna vlast priprema baiagi neka­ bilo nikakvih regulativa za odmjerivaMažgon- Pod upravom ovoga silnika kve uredbe o općinama, preduzima sve nje plaća. Te plaće su općenito bile miprotežiraju, se stranci sve u šesnaest, potrebite predradnje za izbore, a po uimalue 1 općinski. službenici mogli su ■ a domaći se stavljaju na mučila. Ako srijedi ništa. Izbaci se u javnosti po koja s njima tek nekako sirotinjski života­ musliman činovnik zakasni samo mršava notica o kakovom savremenom riti. Za vrijeme rata i nakon prevrata sata eto raporta i ukora koji se stavlja uređenju općina i to je sve. Teoretizira mizerno je stanje općinskih činovnika i n kvalifikaciju, dočim jedan schwarzse mnogo, a ne izvađa se ništa prak­ dostiglo svoj vrhunac. U razdoblju od T geiber uiože dolaziti i odlaziti kad tički. 1914. do danas državna se je uprava i hoće. Pohitiio se sa općinskim izborima, to potrudila, da koliko toliko poboljša ma­ Osim toga treba vidjeti kako je je naravno vrlo nužna stvar, ali čemu terijalno stanje svojih službenika i da- i posao rasporegjen megju manipulaopćinski Izbori, kad još ne znamo šta vala im je u nekoliko navrata skupariu- ' tivnin činovnicima. Jedan Schneider su općine, kakve su im dužnosti, kakva ske doplatke, izvanredne .potpore, pot­ dobio je za posao nadziranje pisarica, prava i prema tome kakovu će ulogu da pore za odijela i obuću, familijarne do- : a jedan Buros dobiva keo šef otpravigraju u budućem javnom životu. Po platke i t. d. Tako su radila i sva pri- i ništvo, gdje imadu 4 pisarničke'sile zdravom shvaćanju prva je dužnost dr­ vatna poduzeća. Svugdje se je dakle oosim njega, pa po cijele dane skače žavne uprave, da zakonom i naročitom sjetila potreba, da sc službenicima daje i po čaršiji i trguje ili njuška po kan­ uredbom dade općinama stalan položaj veća .plaća prema vremenu i skupoći, : celarijama, gdje će šta čuti, da dojavi samo općinski službenici kod nas sači- I svome protektoru s'lnome Mažgonu. jedne javne institucije, a onda tek da se njavaiu onaj stalež, kojem..: nije potreb- j Jedan Loydolt takogjer imade nadzor, brine za izbore. Ovako izgleda, da će se provesti i izbori, a općinske će upra­ no da se povisuju plaće. Kod njih se a po cijeli dan su mu ruke u džepo­ provađa ona: pruži se prema Jorganu. 1 vima i šeta po kancelarijama. Nekakl ve biti još uvijek politički hermafrodi- Manipulativni či­ novnici muslimani. Naše općine. Pojam i bitnost gradskih općina nijesu se irkada do sada u našoj zemlji shvaćali onako, kako to shvaćaju na­ predniji i savremeniji narodi. Dok su gradske općine kod naprednog svijeta s jedne strane glavna i polazna jedinica u cjržavno-pravnom smislu, a s druge strane središte cijele građanske kulture i civilizacije, dođe su to kod nas instltucije najniže vrste, na koje se ne svrača nikakva pozornost ni sa strane đržavne uprave, a niti sa strane samih općinskih samouprava. Pa još nekako je išlo u vremenu prije rata. Makar i bio onako reakcionaran i nesavremen zakon o upravi gradskih općina iz godine 1907., • kojim se daje općinama neka otrcana autonomija, ma­ kar općinske uprave i ne predstavljale kakovu samostalnu vlast nego bile kao što i jesu jednostavni izvršioci naloga kotarskih ureda i oblasti, uza sva ta ograničenja vlasti i podređenost polo­ žaja, ipak je bio znatan auktoritet na­ ših općinskih uprava do prije svjetsko­ ga rata u našemu svijetu, ali danas su općinske Uprave izgubile i ono malo auktoriteta u svijetu, pa se danas nafaze po prilici u ovom stanju: država je . । i . ' j j I F E L J TON. A- Hifzi Bjolevnc: ■ Rene Logotetides. (32) XI. Prošlo je više od pć godine od kako se ie Ihsan upoznao s Ifetom i isto toliko vremena, kako je Akčura oglu otišao iz Carigrada. Spremanje u Abdurahmanpašinu konaku za Ifetinu udaju i ako nije posve prestalo, ipak se nije radilo s onakom žur­ bom kako je to bilo u početku. Među prijateljica­ ma Ifetom i Sabihom nastao hladniji odnosa dani same nisu znale za što. Sada bi prolazilo i po ne­ koliko, dana a da se nisu vidile. Kad je jedna dru­ goj dolazila slovile bi se običnim formalnostima za što tako rijetko jeijna drugoj dolazi i izgovarale su se opet sličnim isprikama, a u duši krila jedna od druge .svoju tajnu; jedna da se tješi njome, a dru­ ga da strada i pati redi nje. Sabiha je očito propadala, a Ifeta postajala šutIjlvija, mučaljivija i zatvorenija. Onog iskrenog što je vezalo dvije prijateljice, što ih je srećilo, nije vi­ še bilo, jer predmet njihovih sanja postao je jedan. Iz nejasne misli iz onih sretnih i nepomućenih da­ na mladosti pojavio čovjek — Iskrsao je pred obe Ihsan Sururzade da zavlada obima. 1 koliko je god Sabiha hijela odagnati misao o zaručniku svoje pri­ i i I I I | i I j jateljice toliko je ona Jača bila i toliko ju je više mučila i privlačila. Za tmurnih, kišovitih zimskih dana, kada su bilđ skupa, razgovarale su nekad i o Dindaru, o Akčura oglu i svim onim, koji su im bili poznati i od kojih su neki otišli u Evropu, a neki u Anatoliju nepoznatim poslom, — svih su se sjećali, ali samo o Ihsanu nije nijedna govorila. Nekad su svi­ rali i Dindareve napjeve, pa i Ifet nalazila ljepote u njima, nekad se zanosili za onim danima prvog pro­ ljeća i čekali kada će opet oživiti carigradska oko­ lica. Nekad su ostale same, svaka kod svoje kuće i čudo — mislile o Ihsanu. Ifeta je počela sumnjati u Ihsanovu ljubav, jer je opazila na memu velike promjene. Njegovo pis­ mo, s kojim je odgodio vjenčanje do proljeća, pa opet u razgovoru više puta nabacio da bi želio na proljeće otići u Evropu i kad se .povrati trebalo je uslijediti ono o čemu je djevojka počele sumnjati. A ovo otezanja dok je Ifetu mučilo i dok je ona radi toga trpila tješilo je potajno njezinu prijateljicu Sabiha je još rjeđe viđala Ihsana, ali i kad je s njim govorila nešto je mučilo, jedno uvjerenje, jedna sumnja, da je izgubljen i za nju i Ifetu.' Šta je uzrok? Šta se je dogodilo? pitala se Sabiha i smi­ šljala razne odgovore od kojih Je nije nl jedan zadovoljio. i • i i I i ! j ; I I i i i ' , I I I I ; Sabiha je osjetila, da istinski ljubi prijateljičina I zaručnika, pa koliko joj je ta misao I uvjerenje bilo j I vužno prema Ifatl toliko ju je opet srećilo. Kad je Ihsan dolazio Akifbegu radi kakvih dogovora Sabiha je bila sretna. Ona bi oživjela, trčala po konaku i tražila kakvu god izliku, da dođe n blizinu muških soba, da zove oca i da Ihsan čuje njezin glas, da znadne, e je ona tu blizu. 1Г takim prilikama osjećala se Sabiha potpuno sretnom i zavaravala se n'adom, da se sve to može drugačije okrenuti. U toj nadi, u toj misli, koje Sabiha nije do kraja prodira­ la bilo je nešto ružno,, čega se je i ona plašila, a to je bilo skopčano-sa srećom ili nesrećom njezine najmilije prijateljice. U više zgoda uspjelo je Sabihi da govori s Ihsarrum, a jednom je morala pisati ocu pisma, gdje se je htjelo zatajiti rukopis, pa je to zapala njojzi u dužnost. Tada je došla u veliku mušku soba u kojoj je sjedio Nezetbey, profesor Naim i Ihsan Su­ rurzade. Ona je sjela za stol, a otac je diktovao pisma, koja su se imala poslati u Švicarsku, u Pariz i Dindaru u Anatoliju. Pišući ova pisma svaki je čas zapitkivala oca sud ovo sad ono: Babađim, šta ste rekli, babađim, polagano govorite, jer vas ne mogu stignuti. .. « A svakom prilikom, dok se je Akifbeg vratio na prvu rečenicu i tražio da mu čita odanle, gdje je stala Sabiha je ugrabila svima oči, da pogleda Ihsana. I vazda se njezin pogled odbio od mirnog izraza njegova lica. A kad se je sukobila s njegovim pogledom osjetila je svu moć njegovu, ali je I pročitala, da taj pogled ne pada na nju, nego nekud daleko . daleko, kroz njezino biče, kroz dušu kraj srca dalje. (Nastaviće se). �Boo: 124 Braj______;-_______________ „ПРАВДА* — „PRAVDA” етрана 3. Strana je bila progonjena za prijašnjeg ne­ motiv ili izgovor, pomoću koga bi ova Arab« kralj Husein saziva u Mckiu zbor prijateljskog režima, nego moraju • i okrenula glavu od evropskih pitanja. svili kneževa arapskog poluotoka. Iz­ nakon oslobog enja još gore šikane i Francuska i Engleska zakl.ućilc su voj­ gleda da su emir od Nedžda Ibni Saud poniženja podnositi. ni savez u slučaju jrapada Njemačke. i emir Jahja iz Jemena šerifov poziv Pred nekoliko je dana unapregjena Ovaj ugovor potčmjen -je ugovoru iz­ primili. Političko je nastojanje šerifovo oficijalka Beer u IX čim razred, kojom među Francuske i Amerike. Nitti sa svo­ uspostava neke vrsti arapske federacije prilikom je preskočila preko 20 d o- I sa jednom političkom i socijalnom orgaje strane nikad nije krio jake razloge, , niaćih činovnika Neki je Wagner I nizacijorn, koja bi potpuno odgovarala koji su ga zadržavali od prekida odno­ [ takogjer unaprijegjen u IX. čin. razred I položajima Emirata. sa sa Amerikom. Ako tome dodamo da i koji je tek prije dva mjeseca došao и ni Amerika ne može a da se ne intere-. Englezi i Jemen. Kocem prošle godi­ I X. čin. razied. Pitamo centralnu vladu, sujc evropskim pitanjem, izlazi da sve ne izbio je oberst Jacobs sa tri-četiri šta to znači? Dokle ćemo mi doći sa stranke treba da pokažu mnogo takta engleska časnika u posjet Imamu Jabja cvakovim postupkom? Šta može . iz i mnogo strpljenja. od Adena u Sa'ria glavni grad kneže­ ovoga nastati? Zato tražimo, da se D’Ammnzjeve budalaštine. Upravnik vine. U području Kuhra plemena je ova ove nepravde odmah porrave, a kotara Sušaka telegrafiše da je u Su­ komisija zatočena i biće pridržana sve I naročito tratimo, da se provede is­ šaku 7. februara bila zabava Jugosla­ dok Erlglcska no udovolji zahtjevima traga proti Mažgona, i da se nj-govi venskog športskog društva »Viktorifa«. Jemena i oslobodi luku Hodejda od svo­ robovi oslobode. Ko će odgovarati, kad Oko ponoći ispaljeno je sa Rijeke na je blokade. Međutim su Englezi blokadu i nastanu kakve neprilike u pomoćnom zgradu društva 12 metaka, od kojih su Hodejda odstranili, ali pošto valjda još ' uredu? 2 prošla kroz dvoranu, a ostali su se trijesu prihvatili ine uvjete, to se reče­ zabili u zid. na komisija još nalazi u zatočeništvu Bugari u akciji. »Mesaxe Daten« piše urođenika. Pregovori između urođenika u uvodniku: Akcija bugarskih komita i Engleske još uvijek traju. opet je otpočela kao prije rata. Bugar­ Očito je s ovim u savezu i vijest »li­ ski vojnici prelaze granicu preobučeni mesa« o ustanku u Hodejdi, kojom su luci i njihovi dijelovi smatraju se kao u komite, da svojim drugovima obezbiBeogradska »Demokratija« od 17. o. prilikom urođenici zaposjeli cio grad. zemlja pod kmetom, ako kmetska za­ mj donosi ovaj sastavak pod gornjim jede slobodan prolaz na grčku i srpsku Radi toga imao bi se u Hodejdu iskrcati druga nije za brisanje kmetskog prava teritoriju. Demobilisani oficiri primljeni naslovom. jedan cio bataljun sa mašrnskim puška­ primila kakvu protuvrijednost. NJ. Kr. V. Prijestolonasljednik Re­ su u komite, te služe kao instruktori. ma i topovima. Tom prigodom list »DćNaseljene beglučke zemlje i u čitluk gent Aleksandar potpisao je 14. febru­ Na raznim mjestima sakriveno je 40.000 peche Coloniale« napominjući da se tim pretvoreni begluci prelaze u sopstveara 1920. god. uredbu o postupanju sa pušaka manliherica. dira i u interese Francuske, gorko iro­ nost težaka, koji ih obrađuju. Madžarska bi se naoružala. »Abend« beglučkhn zemljama u Bosni i Hercego­ nizira držanje engleske diplomacije. I’obeglučeni čitluci odnosno njihovi vini, koju je izradio gosp. ministar za javlja po »Daily Heraldu«, da je dr. VaINDIJA. ly imenovan za zastupnika u Ton-donu dijelovi vraćaju se u sopstvenost i po­ agrarnu reformu, dr. Hinko Krizman i sjed onih, koji su ih izgubili, ako već time je riješeno jedno pitanje, koje je • a misijom, da traži municije za Madžar­ Zakonodavno vijeće u Hajdarabadu. nisu naseljeni na drugom mjestu, kao kao mora pritiskivalo grudi našeg na­ sku i njenu armadu. Horthy je spre­ Nizam Hajđarabada je u svojoj državi kmeti ili samostalni težaci. paćenog tcžaka-kmeta u Bosni i Herce­ man. da za to dade željeznice i. državne osnovao zakonodavno vijeće pod pred­ govini. Ovom će se uredbom ispraviti monopole u engleske ruke. Ona beglučka zemljišta, na kojima ne sjedništvom Sir Ali Imama, koji je kao sve one krvave nepravde i zulumi, koji Mađarska je mirovna delegacija pred­ postoji kmetstvu slični odnos, koju te­ član indijske vlade stekao u narodu su desetinama godina vršeni na isisa­ ložila notu, u kojoj se naglasuje, da se žaci već deset godina. drže' u zakup i mnoge prijatelje. nom i izmoždenom našem narodnom or­ obrađuju, prelaze, prisilnim otkupom, u Indijske čete i Mezopotamija. Britskf mirovni ugovor ne obazire na etnograf­ ganizmu u tim krajevima. S njom će biti sko jedinstvo Mađara. Kad bi se poli­ sopstvenost ovih zakupaca. komite indijskog narodnog kongresa zadovoljeno najosnovnijem principu so­ tičko jedinstvo Ugarske okmjilo, velika Svi ostali begluci, koje sopstvenici protestirao je u jednoj rezoluciji proti cijalne pravde i humanosti, a s druge bi pogibelj nastala za Mađarsku, jer bi nisu od 1910. godine obrađivali niti sa­ namjeri engleske vlade, koja bi htjela dunavski pritoci, koji bi u svom gornjem strane udariće se zdrav temelj za eko­ mi niti u vlastitoj režiji, oduzimaju se po zaključku mira indijske trupe upo­ toku bili dodijeljeni drugim državama, nomski razvitak i našeg naroda uopće, za potrebe agrarne reforme u korist otrijebiti u Mezopotamiji kao okupacione a koji se izlićvaju u Dunav na mađar­ a specijalno našeg težačkog elementa u nih težaka koji nemaju dovoljno ili ni­ čete, jer indijske čete u mirno doba skom teritoriju usijed zanemarenja na­ Bosni i Hercegovini. kako svoje zemlje, a u prvom redu u smiju biti pod oružjem samo u granicarodnog gospodarstva i riječnih regula­ Pored riješenja kmetskog pitanja i Inž. Čelić. korist zemljoradnika dobrovoljaca iz ! ma svoje domovine. cija ugrožavali poplavama Mađarsku i razrješenja kmetskih odnosa u Bosni i Bosne i Hercegovine i onih beskućnika NAJNOVIJE VIJESTI. Hercegovini, pitanje begluka i njegovo tene je znatno oštećivali. Uslijed toga kmeta, kojima se, možda, njihova neg­ sretno riješenje. postalo je životnim pi­ Pitanje Turske. Francuski listovi puprose tom notom, da se u tom pogledu dašnja kmetska selišta ne bi mogla po­ I tanjem tamošnjeg našeg težačkog svi­ bliikuju slijedeći londonski brzojav o obrazuje posebna međunarodna komi­ vratiti. jeta, pitanjem njegove egzistencije, i sa­ konferenciji: Razgovori su nastavljenio sija. Isto će se tako postupati i s onim mo onaj ko pozna one neizdržljive od­ istočnom pitanju i imenovane su tri ko­ »Crna ruka« u Italiji. U Napulju je bio bcglucima, koji su nastali oduzimanjem nose u kojima živi taj narod, kadar je misije: prva će odrediti granice Jermearetiran komunista Andjelotti sa 7 svo­ seoskih ispaša, a ukmećene krčevine shvatiti kako će riješenje toga pitanja nije i Cilicije, druga će se baviti oto, jih drugova. Kod njega je nađen nacrt pripadaju bivšim kmetskim selištima u odjeknuti u dušama onih nekoliko stoti­ manskim dugom i turskim finausijama, za navalu na gotovo sve evropske dr­ koliko su ovi begluci nastali poslije sa­ na hiljada, nekad prezrenih i poniženih treća će saslušati grčke zahtjeve u pi­ žavne poglavare. Policija imade u ru­ stava gruntovnice. robova, koji su stotine godina vapili za tanju Smirne. Neka pitanja su provizor­ kama imena španjolskih, talijanskih, ir­ Ako je neko kupio kmetske i beglučke pravdom i slobodom. Riješenjem ovih no riješena tako i ono, da sultan ostane skih i ruskih anarhista, koji su imali da zemlje zajedno, poslije uvedenja grun­ pitanja njihova će sloboda biti potpuna izvrše taj napadaj. Proti tim namjera­ u Carigradu. tovnice, i ako se beglučke zemlje nala­ i vjekovni san ispunjen. Osim toga je definitivno odlučeno, da ma »crne ruke« svuda su poduzete najze još u njegovoj ruci, a on ili sam ne Odmah u prvom članku ove uredbe će Dardaneli doći pod međunarod­ strožije sigurnosne mjere. obrađuje, oduzeće se i to za potrebe ističe se da će se za potrebe agrarne nu kontrolu, a o načinu te kontro­ Dešanel nastupio službu. .Agente Haagrarne reforme, uz naknadu investici­ reforme upotrijebiti sva begiućka zem­ le, te broju i narodnosti nužnih četa va­ vas« javlja da je predsjednik g. Poinja i dokazane kupovnine u koliko je ve­ lja koju vlasnici trajno ne obrađuju ni lja još da odluči konferencija. Isto tako care predao vlast u ruke novom međća od kupovn^dobiti za kmetske zemlje. sami ni u vlastitoj režiji. preostajc da se odrede granice zaleđa sjedniku g. Deschanelu. Koliko je kmetodera, posliednih go­ Dalje se ističe, da će se naseljeni begCarigrada. Prema informacijama dopis­ dina pokupovalo kmetske i beglučke luci na kojima postoje kmetstvu slični nika »Petit Parisiena« konferencija će is­ zemlje zajedno, pa su doonije kmetima odnosi t. zv. prioraca, prisjevnika, pripitati da li će ta granica biti Enos—Mipreprodali njihova selišta, uz takvu ci­ đržaca, četvrtara i t. d. prosuđivati kao dla ili Cataldža. Г ti koresipodent javlja, jenu da su im begluci ostali badava — kmetski odnosi, ako težaci zemlju ne­ da će i sporazum u pitanju Carigrada ovo je bila najmanja zarada kojom su se prekidno drže i obrađuju najmanje de­ tek onda postati definitivan, kada budu Merliuin Mehmed ef. Šarić. Iz Stoca teško zadovoljavale te krvopije — pa set godina, računajući u natrag od 25. riješena i druga pitanja glede Turske. sad, eto. dođe red da se i taj zulum Odlučeno je da i Bospor dođefpođ is- i pri zaključku lista dobismo ovaj brzo­ februara 1919. god. i ako je njihov život jav: »Jučer je umro predsjednik mjesne okaje. vezan uz to zemljište. tu kontrolu kao i Dardanele. organizacije, Mehmed ef. Sanić nakon Ovo bi bile najvažnije odredbe te Jednako će se prosuđivati i u čitluk kratkog bolovanja«. uredbe koju će — mi smo u to uvjereni pretvoreni begluci i ako kmetski odnos Merhum je uživao velike simpatije i — cio naš težački svijet u Bosni i Her­ nije u gruntovnici upisan. dobar ugled kako u Stocu, tako i cijeloj cegovini najsrdačnije pozdraviti. Svi. Iza godine 1878. pobegfučeni čit­ Hercegovini. Opširniji nrikaz njegova života i -rada donijećemo u kojem od i»Temps« o jadranskom pitanju. dućih brojeva. Ovdje izričemo našu taTemps« komentarišući situaciju koju ziju ucviljenoj porodici, a merhumu: je stvorila Wilsonova nova nota kaže: Allah rahmet eilesin! Jadransko pitanje je zadržato od rije­ inna billah. Član mjesne J. M. O. MISIR. novi plan za vladu, koji se uistinu dade šenja memorandumom Wilsonovim, koji Hafiz Zekerija Mulahalilović umro 11. Neva demokratska stranka. U Misiru provesti. je uputio u Pariš i London. U svome od­ o. mj. u svom rodnom mjestu, D. Raje osnovana jedna nova demokratska Milnerova komisija. Na 7. de-cemgovoru, koje su Francuska I Engleska u hiću, kraj Brčkog od upale pluća u stranka, čije se vodstvo sastoji isklju­ bra pr. god. prispjela je iz Engleske u potpunom saglasiu sa šefom talijanske najbuljoj dobi mladosti, u 28. godini čivo iz odvjetnika. Kao svoje načelo, u Misir radi ispitivanja uzroka stalnim ne­ vlade uputile predsjedniku Wilsonu iz­ života. Rahmetlija je svršio šeriatsku prvoj tački svoga programa, stranka i mirima ova komisija: Lord Milner (pred­ javljuje se, da pariška I londonska vla­ sudačku školu u Sarajevu u god. 1916. stavlja potpunu vanjsku i unutarnju ne- ‘ sjednik), general Sir J. G. Maxwell (voj­ da ne smatraju da je njihov predlog od te se je nakon toga posvetio ekono­ zavisnost domovine. ni zapovjednik u Misiru 1914.—1915.), 20. januara toliko štetan po Jugoslaviju miji, upravljajući svojim imetkom u Pojačanje vojne snage. Po uputama : Sir J. Rennel Rodd (engleski poslanik u I koliko se to čini Wilsonu. One su uzele Rahiću. Bio je jedan od najtalentiratnog ministarstva vlada je odredila i Rimu), brigade-general Sir Owen Thona. se da formulišu predlog zato, što ranijih i najmarljivijih gjaka svojeg pojačanje vojne snage u Misiru od jedne ■ mas (član parlamenta j autoritet u pro­ i Sjedinjene Države nisu više učestvovagodišta. U svom mjestu Rahiču kao i na tri divizije. Dvije se divizije imadu učavanju tropske poljoprivrede), J. A. | lc u njihovim d-ogovorima i zbog toga, u Brčkom bio je jako obljubljen radi ■sastojati od Sudaneza, a treća od sta- i Spender (nakladnik lista »Westiminster i što jadransko pitanje ne može dovijeka svojeg lijepog ponašanja, a radio je novnika gornjega Misira. Proklamacija Gazettc«) i C. J. B. Hurst (savjetnik u I ostati u svom sadašnjem stanju. neumorno na prosvjećivanju svoga Lorda Allenbv: Na temelju stalnih ne­ ministarstvu špollašnjih poslova). Ako je predsjednik Wi!son tako čvr­ naroda. Divota je bilo slušati njegove mira je general Allenbv misirskom na­ Rad Milnerove komisije. Na tobožnju sto riješen da odbaci predlog od 20. ja­ lijepe i korisne vazove. . rodu upravio jednu proklamaciju, koja zapovijed uliapšenl su i u kasarnu Kanuara, Engleska i Francuska ne će na­ Nj’egovim radom i potporom otvo­ počima: »Politika se Velike Britanije sr-en-Nil zatvoreni Mahmud Sulejman valjivati da isti bude usvojen.. Ali kako rena je čitaonica u Rahiću. Uopće bio u Misiru sastoji u tomu, zemlji podijeliti paša i Ibrahim Saiđ paša, bivši predsjed­ su one potpisnice londonskoga ugovora je u svakom pogledu koristan član autonomiju pod engleskom zaštitom i nik i potpredsjednik misirskog parla­ i kako poštuju svaki ugovor koji pred­ svoje zajednice. Ostavlja iza sebe staru razviti sistem autonomne vlade pod jed­ menta. Listovi »Afkar« i »Mah-russa« su sjednik Wilson ne može da ne odobri, ucviljenu majku i brata mualima u nim misirskim vladarom. U istoj pro­ zabranjeni, jer su kritikovali policiju, one ne bi mogle spriječiti Italiju u izvr­ Rahiću, Hafiz Hulusi ef. Tako evo i klamaciji govori u pogledu Milnerove koja je sa oružjem i vatrom išla proti šenju odredaba, koje su potpisale. Ta­ opet gubimo Jednog radenika na polju emisije, da Je zadaća iste samo na temasi. Guverner u Aleksandrih zatražio kvo pitanje ostaje otvoreno i pravo sva- j prosvjećivanja našeg naroda. Ucvilje­ vojih.izviđa, sa mjesnim oblastije, da ga vlada riješi službe. koga nedirnuto. Po sebi se razumije da noj porodici naše najdublje saučešča nijedna od triju savezničkih vlada ne | rahmetiliji neka Bog dž. podijeli dženada, i u potpunom suARABIJA. »am i ministrima izraditi Arapska federacija. Prema listu »Aziželi pružiti vladi Sjedinjenih Država i netsko naselje. Reiber takogjer simo njuška i provo­ cira i na sve načine gleda kako će kojeg muslimana činovnika provoci­ rati. Povrh toga imade još desetak ženskih činovnika ama pravih pravcatih Švabica, koje ništa ne rade, nego služe kao figure za »kras silniku Mažgon’j,. U posljednje vrijeme povučeno dosta mani ulativnih činovnika muslimana iz provincije, pa su ih strpali sviju u jednu sobu i dali svakom po dva grješna registra, da u onoj prašini truju svoj život. Ima li iko na toj vladi, da se zauzme za ovu jadnu raju i da provede kontrolu, pa da se ovome Mažgonu jedanput stane na put? Guje je g. Petrovič, štaon radi? Zašlo malo ne zaviri u pomoćni ured, pa ne spisi ovu raja, što m i služi?v Nije dosta Ste Pitanje begluka u B.-H. Domaće eljesti Politički preg^d Iz islamskog svijeta. �Memorandum kućevlasniita. Na svo­ joj zadnjoj sjednici konsttusao se od­ i bor Društva kućevlasniita. Za predsjed­ 1 nika izabran je advokat g. dr. Srećko I Perišć. Ov.li dana uputiti će društvo zemaljskoj vladi memorandum u kojem | će iznijeti svoje nazore o najnovijoj na­ i redbi o stanbenom pitanju. Kako sazna­ I jemo, društvo će zatražiti, da se ogra­ . ničenje povisivanja kirija ukine za du­ i ćane i lokale, što se tiče stanova, druš­ j tvo smatra opravdanim, da se činovni­ । cima i drugim slabije stojećim staleži­ j ma dalje ne povisivaju lorije za visoke 1 ■ iznose. Jrtiliali dari beka Jučer je pre­ i selio se na drugi bolji svijet merbum ■ Hađi Smaio Zubčević, otac našeg pri­ ' jatelja Hadi Hasage Zubčeviće. Mer- j hum je bio viđena ličnost u našem gradu, a doživio je rijetku st: rost od I 105 godina. Mevla lalimet ejlesun. Samo 5 časaka dostaje često, da I si čo'jik napravi neprocienjenu šte­ I tu, zato treb da vam ide sat točno na minutu. Ilustrovani cijenik, koji možrte tražiti samo od tvrtke H Suttner, ( jubjan br. 706. po­ savjetuje Vas glede zbilja dobr h sa­ tova' specijalne marke IKOe iz vlas­ tite tvornice u Švicarskoj, pa i inih dobrih žejmih satova, narukvica sa satom svijetlenih, te zidnih satova, lanaca, prstena, narukvica, naušnica, jedala, darova za krštenje i svetu po­ tvrdu, te svu ostalu zlatnu i srebrenu robu. Ali i drugih potrebština kao na pr. škare, noževe, britve, doze za ci­ garete i smotke, diamante za ležanje stakla, nažigaće i novčarke kupujete dobro, te uz umjerene cijene kod tvtke H. Suttner. Ljubljana br. 706. Ne možete 11 spavati? Niti raSti? Bole Vas živci? Krasno ugodno čuv­ stvo donijet će Vam Fellerov pravi Elsaflird! 6 dvostrukih ih 2 specijalne ve­ like boce 27 kruna. Imate li pokvaren apetit? Često po­ vraćanje? Tromost creva? Ovo zlo otstranjuje se Fellerovlr pravim Elsa-pilulama! 6 kutija 12 kruna. Švedska že­ lučana tinktura 1 velika boca 12 kruna. Omot i poštarina posebno, ali što jefti­ nije. Engen V. Feller, Stubica donja, Elsatrg br. 310. Hrvatska. Gospodarstvo IZMJENA KRUNA AL PARI? »Ju­ tarnjem Listu« javljaju iz Beograda da je održana sjednica predstavnika opozi­ cionog bloka na poziv g. Stejana Protića, komu je regent povjerio sastav vla­ de. Izgledalo je da će teško doći do sporazuma radi valutnog pitanja, no na poslijepodnevnoj sjednici, koja je trajala od 4‘/, do 7^2 sati na večer uklonjene su sve zapreke. Post gnut Je potpuni spo­ razum između radkala s jedne i Na­ rodnog Kluba s druge strane. Po svoj će se prilici vlasnicima sta­ rih đ nara isplafti 4 nove krunsko-dinarske novčanice, dok će se vlasnicima jugoslavenskih žigosanih i markiran h kruna isplatit! čitava svota u krunskodinarskim novčan'cama, dakle bi se z amjena imala provesti »a 1 pa­ ri«. Valutno bi pitanje imalo biti riješe­ no na jodnoj od prvih sjednica parla­ menta. Nove željeznice. U Splitu je održana anketa koja se je bavila pitanjem že­ Bi Bi Бро) 124 Bic' „ПНАВДА* — »FRAVDA" Стлана 4. Strana I • i ; | ljezničke veze Dalmacije sa unutraš- I nješću. Trebalo bi ua se nađe kompromus između dva stanovišta, gdje da bu- 1 de iziazište: Spl.t ili Dubrovnik ili Veni kod Metkovića. Najprije treba da se dovrši linija Užice—Vardlšte, zatim Novi —Bihać—Knin, trasira i primi projekat linije Beograd—Šabae—Drinjaja—Sarajevo—Mostar sa ograncima Mos:ar— Neum za izvoz voća u masama, Mostar—Split za vojni saobraćaj i trgovinu skupocjenom robom. Treće, da. se što skorije izgradi veza Beograd—DuUNI VERZAL. Stalni zavod za pođuku brovnlk dolinom Drine preko Foče, Gacženskoga krojenja i šfvanja. Prima kog i Trebinja. Četvrto je nužna izrada na izradu lina odijela za gospođe. — spoja Niša i Skoplja.sa Jadranskim moPalača Srp. Opštine 11. kat. (Ulaz rem u Bar, zatim direktan spoj Baranje Protin Sokak) ulica Regenta Alek­ i Slavonije dolinom Vrbasa preko Livsandra br. 2. na na Split. Izvozne carine. Ministarski je savjet PRODAJA KUĆA javnom dražbom kod donio odluku, da izvozne carine, koje su šeriatskog suda soba broj 2. na 23. počele važiti 5. novembra ostanu na februara u ponedjeljak u 10 sati i to: snazi do 15. marta. j, kuće broj 16. na ćošku Tallrevlć - „ i Careva ulica. — V,o kuće u Talirevlć ulici broj 1. Trešeljaii Dva Ahnieda i Mali Mehmed. i it ja nas neki: ko sa Ah med astindeđić i Mehmed ,!akić. a drugi bi opet bijeli da znaju za politi­ čko kulturno stanovište g. Malnmća: i.ahak posao, pa se odmah odazivljemo želji obojih. Prvi „seljak* rodom jo iz Mostara, a priđjevak mu je Vaivara. l ijaše siradnik nBošnjakn“, a od nekog vremena boluje od uobraženosti, da kon štit a auta По može biti bez njegove pameti. Inače je učitelj, koji sa vrijeme od 20 godina svog službovanja nije osnovao ni jedne zemljo­ radničke zadruge. Kako se razumije i □ trgo­ vina, a Bjelemiću jo organizov&o — izvoz vune, masla, jaja i drugih ehovinu. Škola jo bila kao i zatvorena, ali jo karakteristično, da seljaci nijeeu imali nikakvo fajdo od izvoza: Car je išao u Varvarin džep, a seljacima je dosta fraza, da se jo osnovao r komite za je­ dinstvo i napredak naš g težaka", jedan skup zbor muslimanskih ii.teligenata, koji apstrahira vlastita koiiet. Danas je g. Abmcd I. a — vladi, pa daj znaj, jeli njegova akcija pomašćena ili nije. Ahmed II. (Muhiuić) čovjek je od čista ra­ čuna. U danima Austrije, „zlatnim* danima, bijaše tajnik ulcma-medžlisa i vojni imam. Umiljato janje, pa dvije majko dojilo! Radio nije ni tamo ni tumo, ali ве je za to razumio п tržne cijene i masla, i vune, i štofa i beza i . . . Dao je blago-lov svima vojnim imamima: i onima Što su spavali po biljardima i onima, što su nas brukali radi pjančevanja. Svijet govori . . Uz prevrat inu 8a sve ргеvmulo: tužan i žalostan nagje se u društvu sa Ekremum, s kad njihova akcija nade u vo­ du, bacio se je na pisanje predstavki, a u za­ dnje doba koregira intervjue. Nije bahtli: pri­ hvatio so Austrije — propade; prihvatio ве „demokratske* vlade — opet krah. Pechvogel. Sad se eto sprema u „seljake": biće, da će i ova akciia pasti u vodu. Naročito, ako se ne inogne štogod ućelepiriti. Mehmed kadija Jakić to vam je, mesela, Što бе kaže pedalj ć o s e lakat -- ambicije. Malešun kakav jest, pun je sabura. Previre se svukud i čeprka svakuđ. Vrtilo s? je po stran­ kama i u svakoj imalo svojih ahbaba: Bilo istodobjio sa Šerifom i Gjikićem. za vladu i proti njoj. Kao „velikosrpoe* imugjaše aferu i umisli во doile, da je za prvih dana prevrata išlo poput kakva Brnjice: uzdignuta nosa, va-. žna pogleda, ramera ko na bnglamama. A kornk! E, Bože dragi, to je trebalo vidjeli. To se ne opisuje. Za vrijeme najtežih progona i nasilja nad islamskim dije om naštg naroda, bijaše — neutralan. U našem se skupu no bi vidio, a za samo talnu osatlu vladinih zuloma nije imao keraži. l’aidon. nije mu to išlo u račun, jer jo ht o da odmah dugje zu šefa šeriatskog suda u Brčkom Zmaj va bi rekao: „Ро stran 1<апШ Mcše štće vazdan jmćka i blebeće; glavu diže, širi rep misli: Bože аГ sam kp! .Sve se širi, sve se mjeri, kingjuri so. kočoperi Al> jedno zlo ga jedi što ga niko i ne gb di. Svi I« t ide i ne haje ne će da ga zareznio. OOO&OOOOO9 oo o Sira Travničkog i Vio ićhog Razašilje po najnižim dnevnim cijenama u kacama (bačvama) teškim 50-60 kilograma MARKO ALAUPOVIĆ U TRAVNIKU. OOOOOOOOOOOOO Prodajem kuću fldvohatsku kancelariju u Bihafu na vrlo lijepom mjestu javnom licitacijom na licu mjesta dne 15. marta 1920. otvorio je u Trav­ niku advokat Of. SulBjman Skcković Anna Stejska!, Bihać. Želite li kupovati dobro i jeftino? Najpouzdanija ura je Suttnerovs. ura! Bila ona od nikla, ocjeli, srebra ili zlata, svaka će Vas zadovoljiti. Tako­ đer lanci, prstenje, naušnice, svakojaki darovi i potrebštine kao: noževi, aparati za brijanje, škare, novčarke, nažigači, diamani za rezanje stakla, sve dobro i jeftino naći će te u cjeniku tvrtke: H. Š U T T N E R, u i LJUBLJANI br. 7<>6. (zvjer. dl) lisica, kuna ? Ceva i t. d. t$! $ и cilene veletrgovina sirovih koža uz najveće dnev Oskar Frdlilich, Karlovac, [Hrvatska). Brzojavi; FELARIA. Telefon 55 188 Muslimanska Centralna Banka zaBosnui Hercegovinu dion. društvo, u Sarajevu — Podružnica u Tuzli, 64S!5afena dioniJarska glasnica ii 5,03093. Pupilarno siguran zavod. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje - Ulošci preko K, 8,000.000 Uzima u pohranu svake vrste vrednote. Izdaje kreditna pisma. - Daje sezonske i razne druge kredite. br skovna posiove ndbrže i najpovoljnije Obavija —... Izvršuje burzovna naloge najkulantnij- ., Odgovarat urednik: M Sadiake —.— ................................... ................................... Centralni Odbor .J, M O.. -. ■ - i - - -- uama II. - ■ti � https://kolekcije.nub.ba/files/original/7966376ec563a896dc3a226aed3668d1.pdf cb648c4b8367d11dd7a1f3c3104029b0 PDF Text Text Poštarina u gotovom plaćena. POJEDINI BROJ 80 HELENA. Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Мт rsdahcioni odbor. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУГЖ Broj 20 (125) OF Pret lata godišnje 80 kru­ na, na pola godine 40 kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. Čekovni račun post štedionice 1119. Sarajevo, utorak 24. februara 1920. (1. džumadil-ahira 1338.) Sarajevo, 22. februara. Povodom tendencioznih vijesti u ovdašnj m nekim listovima od 21. o. шј. Raditi je Odbor naše organizacije isti dan izdao ovaj komuitike: »S najvećim gnušanjem odbjamo tendencioznu podvalu, daje gosp. dr. Krasnica, kao austrijski vojni sudac, izvršio u Kragujevcu i jednu, a kamo ii 32 vojne osude (vijest »Glasa Naroda«) ili čak osudio nedužnih 4(1 srpskih seljaka, (»Jugoslavenski List«), Ovu je izmišljot uu dr. Hrastiica odluč­ ne demantovao svojim ispravkom u »Kragujevačkom Glasniku« od 11. augusta 1919. u kojem stoji: »Ja nijcsam nikada u životu izrekao smrtnu osudu, niti je potpisao. Iz oglasa austrijske okružne komande u Kragujevca, koji mi je oglas gospodin Lomovič danas pokazao, razabirem, da se gornji slučaj (vješanja) dogodio 23. marta 1917., a ja sam još na 17. iebruara iste godine premješten u Sarajevo, pa sam 17. februara 1917. otišao iz Kragujevoa.« — Konstatiramo, da je ovaj ispravak prokomentiran u 76. broju »Prav­ de« od 21. oktobra 1919. i da su nakon toga zašutjeli svi listovi, koji su ope­ rirali sa ovom podvalom. Konstatiramo i to, da se ja u prvoj kleveti govorilo o 17 osuda i da se je sami »Kragujevački Glasnik« ogradio izrekom: »da se dogovara« o tim tobožnjim osudama gosp. dr. Krasnice. Što se tiče potvoro o tobožnjem rcpubllkanstvu gosp. dr. Krasnice ima­ mo 1 naglasiti, da je gosp. dr. Krasnica jedan od naj staknutijih ljudi u našoj organ zaciji, a općenito je poznato, da je jedna od temeljnih tačaka našega programa: ustavna monarhija sa dinastijom Karađorđevića. Stoga je pot­ puno isključena mogućnost, đa bi se gosp. dr. Krasnica ikako, a kamo li »preko jednoga lista i pred svojim prijatelj ma« izjavio za repuM'ku. Ovom prilikom izjavljujemo, da je vijest o ministarstvu gosp. dr. Kras­ nice stigla u Sarajevo upravo iza njegova odlaska u Beograd i da je gosp. dr. Krasnica otišao sa instrukcijama, msđu kojima je i ovlaštenje na izjavu, da naša organizacija ne reflektira na mjesto u ministar­ stvu. Prema tomu je g. dru Krasnici ministarska lisnica bila namijenjena bez njegove privole i u protuslovlju sa zaključkom vodstva naše or­ ganizacije. To je pravi razlog njegove demisije. Inače se naše vodstvo ne bi htjelo, niti moglo osvrtati na samozvane zaključke odbora beogradske opć:ne Ili prijetnje »demokrata« sa demonstra eijstna, jer raspoloženje jednoga grada ne može biti mjerilom za naše političko držanje i našu takt’ku. , Uostalom vodstvo naše organizacije zadržaje sebi pravo, da gosp. dru Krasnici pribavi satisfakciju za slučaj, da rekonstrukc ja kabineta bude prove­ dena pod prit’skom beogradske ulice 1 nametnutog općinskog odbora. * O ovoj stvari donosi presbiro ovaj brzojav: Beograd, 22. februara. Danas ja uputio štampi g. dr. Krasnica izjavu, koja će sutra biti objelodanjena. U toj se izjavi kaže: »Izjavljujem, da ja nisam ni­ kada niti izrekao niti potpisao nijednu smrtnu osudu. Sve tvrdnjo demokrat­ ske štampe su puke podvale. Ako je ist'na, da sam na takvoj listini, kojom se veže neka optužba protiv mene, to se može osnivati na jednoj pukoj kleveti«. leđna nepromiš^enost (Svršetak.) I voj ostavštini, nego samo pravo na uI živanje jedne četvrtine zaoštavštine A.R. — Što se tiče tvrdnie o tobož­ njoj zastarjelosti Senatskog prava, da­ 1 muževe, dok joj šeriat daje četvrti dio [ bez djece, a osmi dio sa djecom. To je pače zastarjelost; osnove, na kojoj je postavljeno šeriatsko pravo, na tu tvrd­ I velika razlika. Dopitanje višeg dijela u nasljedstvu nju neću sada opširno reagirati, dok se muškom o'd dijela ženskoj osobi ima pisac ne izjavi u javnosti o taj osnovi, svoj opravdan uzrok i temelj. U dopitida se mogne znati: poznaje li on šeriatvanlu prava uc.pće šeriat ima principi­ ske osnove. Kad se izriče neki sud o jelno načelo. Pravo pripada u razmje­ l.ojeni predmetu valja da je taj predmet ru prema dužnosti i obratno. Senatski svestrano poznat. To je logični uslov. zakonodavac (šari’) uvažuje prirodne Samo ću toliko istaknuti, da se meni zakone kođ opterećivanja sa dužnosti­ čini, da se tu radi o prispodobi poznate ma, kao i ljudsku moć za snašanje nastvari sa nepoznatom, naime o prispo­ turenih tereta i dužnosti. Ženskoj je na­ dobi kanoničko.g zakona, koji je done­ turio dužnosti, koje ona po svojoj pri­ sen po naročitim zborovima, sa zako­ rodnoj moći može snositi, pa joj je pre­ nom, kojega je odredio sam tvorac svi­ ma tim dužnostima opredijelio i prava. jeta. Je li takva prispodoba tačna, neka Ta razlika se ne smije nipošto smatrati to pisac rekne. Ja pitam šta, adžeba, za poniženje ženskog spola, nego nasu­ natjera zapadne prosvijećene narode, prot samilost i poštovano prema tom đa uvedu građanski brak? Šta im bi, spolu. Tko traži potpuno izjednačenje pa zavedoše ustanovu sudbene rastave žene s muškim, taj potajno hoće nato­ braka, koja je ustanova u našem šeriavariti na ženu jednake terete, koje mo­ tu zavedena prije 13 stoljeća, a oni je ra muški da snosi, f možda i više, kad prihvabiše tek pri'e toliko desetljeća? ona mora uz to još ljudstvu članove Pa i izvikano i prezreno višeženstvo. rađati. Dostaje u nekim pravničkim i državnič­ Kada bi se dalo preko svega ovoga kim krugovima simpatično, naročto u preći, je li bi parlame’nat imao krojiti zemljama, gdje se opaža opadanje pu­ zakon, koji bi imao vrijediti i za musli­ čanstva. mane u ženiđben’m. porodičnim i naDa je po mišljenju pazadnih naroda sljcdstvenim poslovima? U parlamentu nepravda, da muško dijete dobiva više mu'limani neće biti nikada u većini, jer od ženskog u nasljeđu, to pojmim. Ali je to isključeno prema brom musliman­ ako ie nešto u jednom stanju stvari skog pučanstva kraljevine. Moglo bi se pravo, ne mora da to bude pravo i pod dakle dogoditi, da se takav građanski g’m okolnostima 1 drugim prilikazakonik izglasa u "arlamentu proti vo­ azumijem zašto se ovdje spo-' lji muslimana i u opreci s njihovim shva­ ž i žena, kad cvropjeski ćanjem. Pisac l't'če da su muslimani! u kolko ih ja poznam mnogočemu pod uticajcm vjere, no mo­ akva djela u muže- že ii on zanijekati takav uticaj i kod i drugih, osobito u pogledu ženidbenih i i porodičnh poslova, u kojima za njih i vrijedi crkveno ili kauoničko pravo? I Mladi pisac može preći preko najviših I osjećaja znatnog dijela državljana, ali to neće učiniti iskusni državnici i svje» I sni političari. Bez obzira na sve gore izloženo bi li I moguće bilo ukinuti šeriatsko pravo u I zenidbenim, porodičnim i našlled.tvc- I nim stvarima, a da to ne bude u opreci | sa proklamacijom slobode vjere? Taćno je što pisac navada da su ne- । ke države sticanjem prilika ukinule raz­ ličite zakone, te mjesto njih uvele je- | dan građanski zakon za sve državlja­ ne. To se je zbilo i u turskoj carevini. Sticanjem prilika i turska carevina, na čelu koje stoji Kalifa svih mulsimana, odvažila se je prije sto godina, da pro­ klamiranim hatti hutnajunom skoro iz [ temelja promijeni sve struke državne i uprave. Kod preuređenja pravosuđa i po- i jeđnostavljena kaznenog i građanskog ; zakona Turska je išla'do najzadnj.h ‘ granica dokle se moglo, a da se ne uz- ; drma temelj Islama. Pri tom je osnova- i !a sudove i izdala opći građanski zako- ; nik u privatno-pravnim stvarima, ali je istočila žeaidbene, porodične a našljed- , ne poslove, pa je za podanike islamske I vlcre morala ostaviti i nadalje šeriat- ' sko pravo, dočitn je za druge vjeroispo- I vijesti ostavila crkvene i kanomčke za- ■ kone. Za tu granu sudovanja utvrđeni I su posebni šeriatski sudovi za musli- , mane, a glede drugih vjera prepustila I je to njihovim duhovnim sudovima. I ; sam pisac dvoji u mogućnost, da se še- । riatsko pravo zamijeni građanskim za- ' konom, pa je mišljenja, da se šeriatsko i pravo ograniči na najuži krug djelova- ■ nja i kompetencije. Ali pisac valjda ne , zna da je šeriatsko pravo već ograni­ čeno na najužu kompetenciju, jer u djelokrtg šeriatskih sudova spadaju sa­ mo ženidbeni, porodični i našljedstveni poslovi. Ovim trima granama građan­ skog prava ' Pravnici priznaju vjerski karakter. Šeriat također sve te tri gra­ ne ubraja dijelom među vjerske obre­ de, a dijelom u privatno-pravne poslo­ ve. Već radi toga vjerskog značaja ne mežo se šerlatska kompetencija ni za jednu od navedenih triju grupa ukinuti, a da se ne uzdrma islamska vjera u te­ melju. Osim toga ne može se u Islamu razlučiti dogma i pravo, jer što Je šeri- I atom ustanovljeno da vaba, mora se ujedno i vjerovati da valja; što je po šeriatu nevaljano', musliman mora i vje­ rovati da ne valja. Inače ne bi mogao biti pravi musliman, jer to zasijeca u ono šest temeljnih obilježja islamske dogmatike. Muslimani su potpuno zadovoljni sa ustanovama šeriatskog prava, i ne osje­ ćaju nikakve potrebe za temeljitu iz­ mjenu toga prava. Ako se ukaže po­ treba izmjene nekih sporednih ustano­ va. to će oni sami učiniti preko svojih pozvanih faktora. Savršenstvo šeriat­ skog ženidhenog prava priznali su i' ugleđni pravnici nemuslimani, koji su ga proučili i upoznali se s tim pravom. Izrično su kazali, đa šeriatsknm žeridbenom pravu nile ravan nijedan dosada po parlamentima izglasani zakon. Muslimani ne mogu dakle i ne će do­ pustiti, da se uz imovinu dira loš i u njihovo šeriatsko pravo, jer to tangira temelje Islama. Srebrenica, 20. februara. Skupština »J. M. 0.«, održana danas u Srebenici jednoglasno zaključuje, đa se potpuno slaže sa rezolucijom, đone- I šenom na protestnoj skupštini Sarajlija, . obdržavanoj zbog zuluma u Hercegovini naročit! u Bilećl. Skupštlnari. I Godina i!. Sarajevo, 23. februara. Upozoriše nas na članak službe­ nog organa ovdašnje zemaljske vlade od 14. februara o. g. i prosto se skamenismo kad prećitasmo taj sastavak, koji je pod naslovom »Iz muslimanske pplitike« štampan čak na uvodnom mje­ stu »Nar. Jedinstva«. »Pravda« je u ne­ koliko navrata donijela sanžermansku konvenciju, da sa njom upozna make­ donske muslimane i utješi Ih radi bo­ jazni, da bi sadanie njihovo bespravne, stanje moglo postati nekim principom za budućnost. Donesosmo najprije čla-' sak 10. te konvencije, koji garantuje za­ štitu džamija, grobal a i drugih vjerskih muslimanskih ustanova, koji zajamčuje primjenu šeriat. prepisa u obiteljskim odnosima i koji zajamčuje postavljanje jednog reis-ul-.uleme. Donesosmo to u savezu sa njihovim tužbama proti upotrebi pravoslavne mo­ litve u komunalnim školama i iznesosmo i francuski tekst, kako bi sadržaj te tačke bio pristupačniji tamošnjoj in­ teligenciji. Jedan •đačić, koji još ne zna ni šta znači publikac’ja bez komentara, posvetio nam je u »Budućnosti« jedan glomazan članak, upućujući nas u ne­ što što smo mi znali i ispovijedali dok ott još bijaše u stalku. Naravna stvar da se mi na ovako neozbiljne sastavke nijesmo htjeli ni osvrnuti, 'jer bismo iz­ gledali još smješniji od tog uobraženog štuđenta. Nu preko čega smo mi prešli sa osm'ehom, to je mudrom »Nar. Je­ dinstvu« vrlo ozbiljno i ono je našlo za munaslb, da se pozivom na »autoritet« jedneg M. Hadžića, očeše o naše vod­ stvo i »Pravdu« na način, koji bi bio neozbiljan i za jedan »Glas Naroda«. »Narodno Jedinstvo« sasvim ozbiljno tvrdi: »Ako se »Pravda« slaže sa na­ vedenom odredbom senžermanskoga ugovora, koja nije ni po sadržaju tač­ na, onda ona stavlja muslimane u niži red od ostalih Srba, Hrvata i Slovena­ ca. To je r.a štetu samih muslimana, koji se politički mogu razvrstali u razne stranke, a što se tiče vje­ re, tačno .razlikovati propise Korana od običaja, od kojih su im mnogi unijeti sa istoka. Za to nije u interesu samih mu­ slimana, da se politički orzanizu u kao konfesija, nego je po njih najkorisnije : najispravnlje, da se — kao ravnomavni član našega naroda i našega druš­ tva, u kojem je za'amčena ravnoprav nost svih vjera — priključe osta« lim političkim strankama.« Po ćemu ie 10. tačka sanž. ugovora u savezu sa grupacijom naših stranaka, o tom, naravno, službeni list mramorkom šuti. Glavna je stvar ukazati na destruktivni rad' »Budućnosti« i »Novo'g Pokreta«, koji pod svu silu nasto­ je .rastrovati naše redove i privesti nas pod skuf svojih »demokratskih« ^osa, đa i fiašim pristankom provedu likvi­ diraju naše imovine i razdijele je onako, kako oni misle da je pravo i moralno. Jalov posao. Jalov, jer je amoralan, nebratskj i ne­ human. Jalov baš radi toga, što mi.ne ćemo na tanki led manjina i što ćemo i silom, ako ne mogli milom, isposlovati priznanje naše — autohtonosti i našeg prava na potpunu ravnopravnost sa pravoslavnim i katoličkim dielom našeg naroda. To toliko radi ravnanja svih, koji misle da će pomoću Kurtovića. Temima, Hasanđedića i Jakića raz­ biti naše redove.' Ko do 28 o. mj. ne po­ šalje pretplatu, obustaviće mu se list. �Strana 2 Стоава i-roj 125 Hro; ,PRAVDA* — „ПРАВЈА* Skandali u Bijelini. Od mjesnog odbora udruženja posjed­ nika u Bjelini dobismo 20. o. mj. oval brzojav: »Nahuškani pravoslavni seljaci u sehi Suhopolju napadaše danas na neprije­ pornu šumu braće Muratbegovića; zametnuše formalnu bitku i teško raniše dvojicu braće i njihova momka. Od na­ padača ostaše trojica ranjena. Silno smo ogorčeni i u teškoj zabrinutosti 1 strahu, da je ovo samo početak, jer iz­ vjesni elementi otvoreno propo­ vijedaju pobune i silovite na­ padaje. Upozorujomo pozvane fakto­ re 1 tražimo zaštitu.« U pretprošlom broju našeg lista do­ bismo izvještaj o skupštini naše or> anizaclje u Bjelini Iz kojeg se vidi, da naši ljudi dobro stoje sa tamošnjim Sr­ bima iz radikalne stranke, pa je jasno, da je ovaj napadaj maslo »demokrata« i da će se njihova borba u buduće sa­ stojat' u teroru i ugrožavanju lične i imovinske sigurnosti nas muslimana. Ova nas pojava nimalo ne iznenađuje, jer su »demokratima« potonule lađe, i pa im više ne će ići za rukom, da pot­ porom vlasti provode svoje otimačine i da svom boljševizmu daju karakter skrbi za »mučenike«, »dobrovoljce« .i kako se već zovu sve te ujdurme »demokrf.skih« grabadžtja. No čudimo se, da su tim sredstvom počeli operisati baš u prvim danima svog padanja sa sedla i da ne vode računa o tom, da nova vlada ne će moći mirno podnositi tog boljševizma i da će joj biti jedna od prvih zadaća, da zaštiti bezbjednost i osigura mimo i nesmetano uživanje privatne imovine. Varaju se ovi boljševici, ako misle, da ćemo mi i dalje mirno trpjeti njiho­ vo haračenje. Čaša je prepuna, pa je u vlastitom njihovu interesu, da dođu se­ bi i zadovolje se onim što je temelj sva­ koj uređenoj državi: da se vrate zako­ nu i poštivanju tuđe svojine. Pozivamo vladu, da ovom događaju posveti pažnju, koju on zaslužuje, i da krivce pouči kako treba postupati pre­ ma tuđem vlasništvu. Bilješke. Jedva Jednom. Nametnuti »poslanici« Dr. Mehmedbeg Zečević i Sevkija Gluhlć brzojavno su najavili svoj-istup iz »demokratske« stranke, jer čak ni oni nijesu mogli progutati pošljednje »uredbe« dra Krizmana o postupku sa beglučkim zemljama. I oni su se konačno uvjerili, da se n e j e d n a k a mjera prema slobodnoj zemlji, koja je u ruka­ ma muslimanima u Bosni i onoj, k. ja je u rukama rnovjeraca u Srbiji ili Hrvatskoj — ne može drukčhc prosuđi­ vati nego kao direktna ita.ra na nas muslimane. 1 povukoše konsekvencije Iz tog odvratnog postupka svojih »dru­ gova«, što Krulj—Nježićeve svinjarije prikriše plaštem brige za bijednog te­ žaka. Kako se nodsigurno računa, sa ovim Će se istupom solidarisati i Svrzo sa Sarićem. pa će tako samo Kurtović os­ tat u društvu naših zakletih neprija­ telja. O radu nove vlade donosi presbiro ovaj izvještaj od 21. o. mj.: »U 5 sati popodne položili su u ruke regentu Aleksandru zakletvu svi ministri nove vlade zajedno sa predsjednikom. Kroz dan primili su mnogi ministri svoje duž­ nosti. Nova će vlada izaći pred Narod­ no predstavništvo sa svojim progra­ mom i deklaracijom. Sjednice će otpo­ četi, čim stignu poslanici, koji su svi brzojavno pozvani. U debati o vladinoj deklaraciji zauzeće Narodno Predstav­ ništvo stanovište prema riješenju, koje se nameće našoj državi u jadranskom pitanju. Narodno će Predstavništvo iz­ raziti na najsvečaniji način zahvalu na­ šeg troimenog naroda prema Sjedinje­ nim američkim državama i njezinom Državna zaštita djece. ! predsjedniku. »Demokratska« zajedni­ । ca uzeće udjela u ovoj manifestaciji Narodnog Predstavništva. Vlada će i iznijeti iparlamenttu na riješenje ratifi­ I kaciju ugovara o miru i izborni zakon. . Ujedno će na prvom zasjedanju biti iza­ i bran ustavotvorni odbor. Na ministarskoj sjednici od 22. o. mj. i raspravljalo se o političkom unutraš- | Bezglavost u školskom odsjeku. O njem stanju i o mjerama, koje se imaju nesposobnosti i površnosti naših demokraki upravnika svak se je živ već poduzeti ža sanaciju prilika, u kojima davno osvjedočio. Da je pravi herđuse nalazi naša država. Tretiralo se pi­ rnerđ na našoj visokoj musalli. neka tanje o pokrajinskim vladama, a za tim svjedoče i ova dva slučaja. i o izbornom zakonu, o kojem će se Mustafa ef. Šišić, upravitelj narod, rasprvljati iduće nedjelje. Raspravljalo osnov. škole u Donjem Vakufu, bio je se i o ženskom pravu glasa. Rasprav­ premješten u mjesecu oktobru prošle godine u Vlasenice. Kako je o.vaj pre­ ljalo se i o sazivu parlamenta, te je mještaj bio neumjestan i nepravedan, zaključeno da se zakaže dan saziva, a građani D. Vakufa poslali su jednu de­ daj će po svoj prilici biti 1. marta. putaciju zem. vladi u Sarajevo, koja je Trumblć odstupa? »Beograd. Dnev­ tražila, da se ovaj premještaj opozove. nik« javlja da političari »demokratske« Nakon dugoga natezanja sa jiresvijetlim i premudrim gospodinom šćepanom zajednice drže, da ministar spoljnih po­ Grđićem, šefom odjeljenja za prosvjetu slova dr. Trumbić u ovom kabinetu ne i crkvene poslove (!) uspjelo je ovoj će prihvatiti dosadašnjeg portfelja. deputaciji, da sklone presvijetlog go­ spodina, da opozove ovo premještenje. Ostavka ministra poljoprivrede? U Brzojavnim naređenjem od 1. novem­ političkim se krugovima govori, da je bra 1919. g. br. 201.771. obaviješten je novopostavljenii ministar poljoprivrede M. Sišić, da je njegov premještaj opo­ Eran Roškar izjavio, da iz izvjesnih zvan, te da ostaje u D. Vakufu. razloga ne može primiti partefelja. Na Od dana njegova premještaja, pa do njegovo bi mjesto imao doći dr. Karlo danas prošlo je skoro tri mjeseca, a g. Verstovšek, profesor gimnazije irMariSišić još nije dobio ni za jedan mjesec svoje plaće .1 ako su već tri mjeseca boru. protekla. Na brzojavnu urgenciju kot. Uz vijest o ostavci pokrajinske vla­ ispostave u D. Vakufu, za plaću Šišića, de za Dalmaciju »Život« bilježi: Kako kod kot. ureda u Vlasenici, odgovoreno saznajemo mnogi činovnici, viši i niži, je da tamo za Šišića plaću nije ništa zatražiće otpust iz službe, jer ne će slu­ •došlo, a na opetovanu urgenciju kot. žiti vladu reakcije. Danas je predao 0» | ureda u Bugojnu zem. vladi u Sarajevo i poreznom uredu ti Vlasenici stigao stavku dosadašnji šef obavjesnog ure- I je odgovor i to od poreznog ureda iz da proiesor Silvije Alfirović s motivaci­ Vlasetlica, da ie došlo naređenje od jom, da ne će biti pomagač reakcionar- I zem. vlade, da Šišiću isplate plaću sanoj separatističkoj centralnoj vladi. mo u tom slučaju, ako služi u Vlase­ Prosvjeta i škola. FELJTON. Л. Hifzi Bjelevac: Rene Logotetides. jeljenja tih novčanjh pripomodj. Dok se pravoslavnoj djeci qajc najveća шјеsočna potpora hezobzjrana broj d j ₽ c e i bez obzira na te, što n. pr. majka Ili braća imaju radnju (trafiku, mcjhanu) te bi ih niogh i bez potpore uzdržavati, dotle se jednom muslimanskom siročetu daje minimalna mjesečna potpora ili jednokratna pripomoć. I dok se molbe i usmene že­ lje rješavaju na najbrži način, kad se radi o »bratu« pravoslavnom, dotle se sve molbe i poslovi muslimanske siro­ čadi hotimice zavlače, gube I otežu, samo da što veća svota zapane pravo­ slavnim, potrebnim i nepotrebnim. Bo­ jimo se da će se ova nesavjesna i skroz pristrana rabota neebjektivnih ljudi u tom uredu nastaviti odsele u još većoj mjeri, otkako je tame do­ šao za šefa mladi nastavnik B. Žečevid iza par godina »naporne« službe, preskočivši u rangu i ‘svoje stare profe­ sore (u zdravlju Šćepanovul), a dosad je bilo sve u rukama jodnog učitelja pravoslavne vjere? Zbog svega ovoga upozorujemo po­ zvane faktore na ove nepravde i od­ lučno tražimo da se u službenom listu objavi iskaz o do sad podijeljenim pot­ porama. Šta rade vajni članovi-mustimani »Oblasnog-odbora«? Ako će ra­ diti, nek rade; ako ne će, onda nek od­ stupali; i premiste odbornička mjesta ljudima, koji će suzbiti ovu korupei-u i protekciju nesavjesnih referenata. U 67. broju našega lista (od 23. sep­ tembra 1919.) upozorili smo musliman­ sku javnost na socijalnu akciju »Obla­ snog odbora« za zaštitu djece i pozdra­ vili tadašnjeg predsjednika g. f. Markića, koji je poveo tu akciju za potpoma­ ganje i zaštitu djece, upućenu n moral­ nu i materijalnu pripomoć iz državnih sredstava. Da se provede ta javna za­ štita i pomoć osigurao je »Oblasni od­ bor« svotu od 1,600.000 K, od koje će se elijelati potpore ili stalne mjesečne ili prigodne siromašnim majkama, koje ne mogu svojom zaradom da izdržavaju svoju malodobnu djecu. Ako je pako siroče na odgoju i čuvanju kod druge obitelji, plaćaće se njoj stalna mjesečna potpora. Plaćanje ove potpo­ re iz zemaljskih sredstava trajaće pre­ ma potrebi do 14. dotično do 16. godine -sirotnoga djeteta. Ova bi pripomoćna akcija imala bla­ gotvoran utjecaj na pitanje zaštite dje­ ce, samo kad bi se objektivno i nepristrano provodila: jednako na hrvatski i srpski dio našega naroda i bež obzira na vjersku pri­ padnost. Pri ovome bi morao n ar oči ti obzir uzeti na našu musli­ mansku djecu, jer su njihovi staratelji i roditelji vrlo mnogo stradali i izgubili sve. pa su i najpotrebniji. Ali nažalost moramo konstatirati da smo mi muslimani i ovdje, kao i tt svim drugim javnim potporama, najgore prošli i najviše prikraćeni u pogledu di­ '33) ' Tad bi osjetila nešto ugodno i toplo u duši, što bi smutilo njezine misli. Ruke bi joj počele drhtati, pa je Akifbey morao po više puta opetovati jednu rečenicu. I Ihsan je bio osvjedočen s mnogo dokaza da ga ta umna djevojka voli, ali je bio svjestan i svoje obaveze prema Ifeti, a i svoje ljubavi prema Reni Logotetidesovoj. No nije se nikad mogao oteti jednoj misli, nije je mogao odagnati, niti zatomiti, da je ta mekoćutna pjesnikinja najbliža njemu, jer sve ono što je on zamišljao kod jedne savremene Turkinje nalazilo se je u Sabihe. Dok mu je žaručnica bila više Evropkinja, bez zanosa, ђег Ideala, naučena na lagodan i bezbojan život, dok mu je Rene, protivnica u načelima i ako potpuno žena u ljubavi i životu, dotlen je Sabiha dolazila kap potpun ideal Turkinje, koja je u sebi osjećala i narod i kuću. No prema ovim usporedbama bio je Ihsan i previše slab, a da bi se mogao odreći prošlosti i s njom ljubavi Rene Logotetides —, da bi mu dozvolio ponos i položaj, da raskine veze s Ifetom. i I ‘ । | i i | j I I I I . j | I nici. Ovoj bezumnosti, ovoj zbrki i nesređenosti naše uprave, ne treba ni■ kakova komentara, samo je požaliti si­ J romašnog učitelja Šišića. da se sa svo­ i je četvero djece tri mjeseca bez plaće pati i novac od privatnika zajima, a obi­ jesna gospoda na našoj vladi debljaju! Drugi slučaj po svojoj komičnosti spada u anale kineskih mandarina, a nikako u red evropejskih civilizovanih i kulturnih državnika. Ismeta Bešiića, učitelja, poslala su veleučena gospoda sa zem. vlade s dekretom u ruci, u se­ lo Kopčić kraj Bugoj-na, da preuzme nastavu na školi u ovome selu.’ Pošto u Kopčiću nema škole i nije je nikada ni bilo, ovaj se je učitelj malo prošetao po ovome seocetu, snebivao se radi ovolike površnosti svojih pretpostavlje­ nih i mislio gdje se nalazi: da li u centrumu kulturno Evrope sa modernim državnim uređajem ili u centrumu ne­ kulturne. Afrike. _ Zaista čovjek ne zna, da li bi se ovom više smijao ili plakao, jer ne zna, da U ovaj slučaj treba uzeti komično iH tra­ gično. Kad gosp. šef odjeljenja za pro­ i svjetu i crkvene (!) poslove i njegovi ; referenti ne znaju, gdje im se sve ško­ le nalaze, tko bi onda drugi znao. culr.— I | ' | i ' ■ Oglašujte u „Pravdi" »A kada ćeš se udati? Jesi li našla odabranika?« Sabiha se zastidila na ovaj upit i odgovorila smjerno: — Ne; nisam nikog odabrala. . . „А šta roditelji?" upita opet sultanija, a Sabihe odgovori tiho: — Visosti, još je rano... U to je unišao Akifbey i ugledavši sultaniju smjerno se poklonio pred njom, učinivši temenah*) •leđnu večer tek iza akšama po najvećoj kiši Nesinie pomiluje Sabihu po licu i reče joj milo. zaustavila se je dvorska kočija pred Akifbeyovim »Trebaš se i ti udati... A nas malo ostavi...« konakom. Crnac, hadema priskočijo je vratima ko­ Sabiha izađe iz sobe, ali ostane za vratima iz čije i pomogao svojoj gospodarici da izađe. Ona se radoznalosti šta će se dogoditi. Bila je uzbuđena i okrenula njemu i rekla zapovjedničkim glasom; nemirna, jer se je bojala, da je sultanija došla baš „Aziz, uniđi u kola i čekaj!. . « radi njezine udaje. A ona to ne bi bar sada... On je smjerno metnuo ruke na prsa i ostao 1 Nesime je počela odmah sa stvari radi koje kod kola dok je njegova gospodarica sultanija Ne- ! je došla. sime unišla u Akifby-ov konak. »Nemam vremena Akifbey, da se zadržavam, Pošto u taj čas nije bio Akifbey kod kuće, po- I ali te moram upozoriti, da ovu stvar ozbiljno uz­ nudili su sultaniji, da pođe u žensko odjeljenje, ali meš. U dvoru sc govori o velikoj raširenosti grč­ je onu energično odbila, riječima: kog pokreta, koji podupire — znaš li ko? Ihsan »Nemojte, ja nemam vremena. Neka dođe Sa­ Sururzade!.. biha k meni!« Dok je Sabiha pozvana I dok je ona uvela Ne(Nastaviće se) sime u salon dotlen su je obavijestili, da je već i Akifbey došao. I Pozdrav l»4 se rtikon. < ni; i r Nježno i dostojanstveno primakla se je suita- | • • 1 put na čelo. nija Sabihi i pomilovavši je po licu rekla: On je stajao među njima i pustio se srcu, da ga ono vodi. . . Dvije prijateljice Sabiha i Ifeta sve se dalje odalečivale jedna od druge, kao dvije zvijezde na nebu nakon što im sunce krene pute, da se ko­ načno izgube u svemiru, da jedna padne u jedan Svijet a druga u drugi. . . �»ра»а 3. Stranu ЈТ АВЛА* — .PRAVDA* Б|вј 125 Broj Demokratski zulumćari. nom vijeću, on je naznačio zaleđe, kako izgleda, da je .potrebno za razvitak luke i grada, što se tiče ugovora, on računa da će biti konačno sastavljen najkašnje do utorka ili srijede tako, da bi se onda mogao predložiti vrhovnom vijeću. це zaboravile nas ni na smrtnom času, i načelima člana 7., dok ukmećene Uprav pred svoj pad pokazale/još jed- , krčevine pripadaju bivšim kmetskim selištima, u koliko su notn, da lm je jedna od glavnih zadaća .— uništiti muslimane i izbiti im iz ruku ovj begluci nastali nakon sastava grun­ tovnice. sve što ih može priljubiti za ovu pra­ Američki je senat u svojoj prekjuče­ § 9. Na slučajeve člana 2., 3. i 4. pri-1 i djedovsku grudu. Mi ćemo se na ovu rašnjoj sjednici skinuo-s dnevnog reda stvar osnuti posebnim člankom, a da­ mjenjuju se ustanove zakona od 25. fe- ! pitanje proučavanja mirovnog ugovora. nas iznosimo Krizmanovu uredbu od bruara 1919. godine, u koliko se odno­ O odgovora austrijskog državnog 14. februara o postupanju s beglučkim se na razriješenje kmetskih odnosa. zemljama u Bosni i Hercegovini. Ona kancelara dra Rennera na madžarsku § 10. U slučajevima koji potpadaju pod notu glede zapadne Madžarske izjavio glasi: udar člana 6. prepušta se ustanovljenje S 1. Svrhama agrarne reforme u Boje madžarski poslanik u Beču dr. Gras naknade međusobnoj pogodbi ..iii i Hercegovini imadc se privesti sva izvjestiteljima budimpeštanskih listova: interesenata uz posredovanje i obeg lučka zemlja, koju vlasnici dobrenjo nadležnih organa Ministarstva : »Pošto je madžarska ponuda otklonje­ trajno ne obrađuju ni sami ni u vlasti­ za Agrarnu Reformu. ' na, madžarskoj vladi ne ipreostaje dru­ toj režiji. Ako pogodba ne uspije, ustanoviće se i go, nego da slijedi primjer Cehoslova§ 2. Naseljeni begluci, na kojima po­ naknada ureda radi, prema prosječnom ; ka, Jugoslavena i Rumunja, te da u bu­ stoje kmetstvu slični odnosi t. zv. duće izvozi suvišak svojih proizvoda u godišnjem gospodarskom dohotku, po zemlje s boljom valutom. Ništa ne mopridTžnika, prioraca, prisevnika, četvrpropisima, koji će se naknadno tara i t. d. imadu se prosuđivati kao izdati o postupku procjene, te o or- ' že da uzdrma povjerenje Madžara da kmetski odnos i, ako težaci zem­ ganizaciji dugoročne i jeftine veresije. lju neprekidno drže .i obrduju deset Na istim načelima imaće se, ureda g o đ 1 na. računajući od 25. februara radi, ustanoviti naknada i za ostale ’919. godine u natrag, i ako je njihov zemlje koje se privode svrhama agrar­ život i egzistencija vezana uz dotično ne refome, izuzev pobeglučenc krčevi­ Skupština u Brčkom. Ovih dana bo­ zemljište. ne i seoske ispaše. ravio je u Brčkom predsjednik naše or­ S 3. Jednako se imaju /prosuđivati u § 11. Naseljeni begluci, pobeglučeni ganizacije tuzlanski muftija gosp. Magčifluk pretvoreni begluci, i ako kmetski čifluci, te u čifluk pretvoreni begluci, lajlić. Mjesni odbor naše organizacije odnos nije u gruntovnici upisan. predaju se u sopstvenost čim se pravo­ sazvao je na 9. februara kotarsku skup­ § 4. Iza godine 1878. pobeglučeni či­ moćno utvrdi opravdanost zahtjeva, a štinu a u isto doba obdržavala se je i tluci i dijelovi istih' smatraju se kao ostali begluci, koji se uzimaju pod udai kotarska vakufska skupština. zemlja pod kmetom, ako kmetska za­ agrarne reforme, prelaze u sopstvenost sfe toj skupštini bilo je zastupano 17 druga nije za brisanje kmetskog prava tek nakon isplate naknade bilo po inte­ musi, sela, te su osim odbornika orga­ dobila protuvrijednost i ako na ovo resentima. bilo predttjmice, po državi. zemljište nije treća osoba stekla jača § 12. Dosadanjim so/pstvenicima, koji . nizacije došli također i članovi džematprava iza pobeglučenja, a prije 25. fe­ imadu pravo na naknadu pripada renta / skih međžlisa. Prisutno je bilo što iza­ bruara 1919. godine. do isplate naknade, prema načelima u- ; slanika sa sela, a- što’ građana preko § 5. Naseljene beglučke zemlje i u čiredbe od 22. jula 1919. godine, odnosno ; dvjesta osoba. fluk pretvoreni begluci prelaze u sop­ »Prethodnih odredaba« od 25. februara | U 2 sata poslije podne otvara skup­ stvenost težaka, koji ih obraduju. 1919. godine. štinu predsjednik mjesne organizacije Pobeglučeni čifluci, odnosno njihovi Dr. Bukvica u prisustvu muftije Mag§ 13. Ako je neko kupio poslije uvedijelovi, vračaju se u sopstvenost 1 po­ lajiića, pozdravlja muftiju i ’ zahvaljuje renja u gruntovne knjige kmetske i begsjed’ onih, koji su ih izgubili, ako već se skupštinarima, da su se u ovako li­ lučke zemlje zajedno, i ako se beglučnisu naseljeni na drugom mjestu kao ke zemlje nalaze još u njegovoj ruci i jepom broju odazvali predlažući da da­ kmet: ili samostalni težaci, i ako te zem­ našnjoj skupštini predsjeda predsjednik ako ih sam ne obrađuje, eksproprisaće lje nis/u prešle u ruke drugih težaka, ko­ se ove u svrhe šgrarne reforme uz na- 1 Maglajlić, što skupština sg oduševlje­ ji ih trajno obrađuju. knad.it investicija i po njemu dokazane njem prihvaća. § 6. Ona beglučka zemljišta, na koji­ kupovine, u koliko je veća od kupovne G. Maglajlić otvara skupštinu izrazuma ne postoji kmetstvu slični odnos, a dobiti za kmetske zemlje. jući veselje, da se nalazi u našoj sredini koje težaci već deset godina, računaju­ § 14. Pomjene u držanju begluka za ’ na ovako važnom sastanku. Tumači ći od 25. februara 1919. godine u natrag, vrijeme rata ne prekidaju ovom ured- ' skupštinarima, da smo nakon duge bor­ kao zakitpci drže i obrađuju, prelaze bom ustanovljena prava i rokove. be . dobili slobodu i da sada živimo u p r i s i I n i m c t k u n o m u sopstvenost § 15. Niko nljertistan zemljišta. № ! "našoj državi, pod našom narodnom di­ ov«h zakupaca. ja potpadaju pod udar ove uredbe i koia i nastijom. Muslimani su ove države dio § 7. Svi ostali begluci, koje sopstvepo toj uredbi dobije, do dalje zakonske j našeg ujedinjenog naroda, pa prema to­ nici od godine 1910. nisu obrađivali niti odredbe, ni otuđiti ni založiti ni drugom ; me keba da svaki znade da su svi gra­ sami niti u vlastitoj ražiji. privode u posjed predati. Svaki ugovor proti- ; đani u ovoj državi bez razlike vjere i se svrhama agrarne reforme po van ovim odredbama ništoan je. plemena ravnopravni, a da svi imadu načelu potrebe za korist onih težaka, i snositi svoje građanske dužnosti kao , § 16. Za postupanje prema Ovoj ured­ koji nemaju dovoljno ili nikako svoje i odanosti prema našoj narodnoj dinas­ zemlje, a osobito za korist zemljoradni­ bi nadležni su agrarni uredi-, osnovani tiji. Neka nas ništa ne smeta šo se mu­ po uredbi <xll2. februara 1920. godine. ka dobrovoljaca iz Bosne i Ijercegovi§ 17. Ministar za Agrarnu Reformu j slimanima u nekim krajevima događaju ne, te onih beskućnika kmetova, kojima nepravde i pljačke, te uvjerava da će se ovlašćuje se da za povađanje ove iredse ne mogu njihova ikmetska selišta i tome jedanput na kraj stati i đacće dr­ bezda nužne naredbe. vratiti. žava ove zulume spriječiti. § 18. Ova uredba stupa na snagu od Izuzimaju se oni slučajevi gdje je dana kad je Kralj potpiše i kada bude sapstvenik zemljoradnik usled ra­ Muslimani kao ogranrk osko-hrv.itskoga plemena treba đ/t laju a 4i i ta ili druge više sile bio spriječen u o- •obnarodovana u »Službenim novinama Kraljevstva Srba, Hrvala i Slovenaca. brađivanju svoje zemlje u vlastitoj reoni starosjedioci naše države da rav Provedba ove uredbe povjerava se svoj rad upotrijebe jedino ,a Jobrob:! Ižijt. Ministru za Agrarnu Reformu, a svima § 8. Begluci koti su nastali prisvaja­ našeg ujedinjenog naroli. viastioa nalaže se, da se nje pridrža­ njem seoskih ispaša privode se svrha­ Pošto imademo i vakuf u našim ru­ vaju i tačno je izvršuju. ma agrarne reforme prvenstveno prema kama kao autonomno tijelo to je duž­ nost svih vakufskih povjerenstava i me­ đžlisa, da taj vakuf što bolje podignu i unaprijede pa da iz toga što veću ko­ rist po nas sviju crpiti mognemo. Raz­ laže o zadaći vakufskih međžlisa i moli ministar poljoprivrede i voda: Ivan Novi kabinet. Budući su u sastavu da svi porade, da se narod u što boljem Roskar. vlade nastupile neke promjene, donosi­ moralu odgaja, da imadne dobre svoje mo ponovno definitivnu listinu ministar­ Odgovor vrhovnog vijeća Wilsonu mektebe i inualime, te da što više tra­ stva, kako je službeno javljena od stra­ uručen je 18. o. mi. američkom poslani­ ži otvaranje škola i da se što više suz­ ne presbiroa: 1. Predsjednik Ministar­ ku u Londonu. bija analfabetizam. Tumači na dugo i skog Savjeta, ministar pripreme za uširoko koris.ti pp one koji znaju čitati Značenje Wilsonove note. Prema vi­ stavotvornu skupštinu i izjednačenje i pisati, apelira na muallime i učitelje, jestima'iz Washingtona izjavio je Wilzakona: Stojan M. Protić, potpredsjed­ : sonov sekretar, da Wilsonova nota da obdržavaju među narodom anaifanik Državnog Savjeta i narodni posla­ betske tečajeve i korisna predavanja. Francuskoj i Veljkoj Britaniji nema for­ nik; 2. ministar saobraćaja: Dr. Anton Govori o potrebi ljubavi i sloge među me ultimatuma, nego se njom izriče sa­ Korošec; 3. ministar unutrašnjih djela: narodom bez razlike vjere i plemena i mo to, da vlada Unije nije sklona, da Marko Trifković; 4. ministar inostranih se odrekne podupiranja jugoslavenskih uzajamnom podpomaganju. djela: Dr. Ante Trumbić, ministar na i zahtjeva na Rijeku. Nadalje moli mjesni odbor da zađe po raspoloženju i narodni poslanik; 5. mi­ Novi odgovor Wllsona. »Piccolo del­ selima i da narod upućuje o njegovim nistar trgovine i industrije: Stojan D. ta Sera« i »Piccolo« donašaju iz Trsta potrebama: kako će se čuvati od raz­ Ribarac; 6. ministar građevina: joca vijest, da je Wilson odgovorio savez­ nih bolesti, kloniti se alkohola i inače Jovanovlć; 7. ministar finansija: Dr. kako će narod moći što higijenskije ži­ nicima na njihovu notu. Tekst je nepo­ Velizar Janković; 8. ministar pravde: znat, ali se već sada znade, da je sa­ vjeti. Govoreći o stanovištu naše organiDr. Momčilo Ninčić: 9. ministar pro­ držaj sličan prvašnjoj noti. Wilson se i zacije. i .tiče đa nam je ta organizacija svjete: Miša Trifunović; 10. ministar sada pokazao nepopustljivim. Talijanski veoma potrebna i da ćemo na ovaj na­ bez portfelja: Dr. Miroslav Spalajkoministar predsjednik Nitti ostaje još u čin narodu na’bolje pomoći jer su mu­ vić; 11. ministar vojni i mornarice: ge­ Londonu, budući da pregovori još nislimani između druge svoje braće naj­ neral Branko Jovanović; 12. ministar jesu prekinuti. više zaostali. Nadalje veli da je naša or­ pošta i telegrafa: Dr. Mate Drinković; ganizacija više kulturne naravi nego po­ Londonska konferencija objavila je (3. ministar vjera: Dr. Fran Janković; litičke i da nam je zadaća na prvome izvještaj o čitavom svom radu. Prema ^^Miinistar za socijalnu politiku: Dr. mjestu narod kulturno podići i odgojiti brzojavci »Petit Journala« bavila se 20. ga da bude dobar oslon svoje države. ministar darodnoR februara izjutra turskim i ruskim Ovaj govor popradiše skupštinari sa /pitanjem, a poslije podne jedino ruskim 1 1 ' 1'■ velik'm ođobravaniem. pitanjem. Govorilo se o sudbini Smirne ''' .. ■ u tom istom času, kad su je zaposjele Iza toga Dr. Bukvica tumači statute grčke čete. U ekspoze/u, koji je pred­ organizacije i moli da se po mogućnosti ložio grčki ministar Venizelos vrhov­ svaki član naše organizacije pretplati na Is Politički pregled | se zapadna Madžarska ne otrgne ođ doi ovfnp.« Kriza u rumunjskoj vladi. U otsutno' sti ministra predsjednika dra Vajde po­ I javili su se među vladinim strankama sporovi koji su prouzročili ozbiljnu kri­ zu. U dobro se upućenim političkim kru­ govima tvrdi, da će odstupiti cijela vlada ne čekajući VVjdutog povratka. Za njegova našljednlka imao bi doći gc। ral Avaresou. , Englezi za Rusiju. Prema vijestima I »Telegrapha« iz Londona, naglasio je : lord Grey u svom govoru u poslaničkoj ! zbornici, kako je engleska vlada izjavila da se poljska ne može /podupirati u nje­ noj ofanzivi protiv Rusije. Engleska ni­ je sporazumna s time, do bi Poljaci i Rumunji napadali njezinom pomoći rus ske sov’etske čete. Napredovanja boljševika. Reuterov | ured javila, da su boljševici zauzeli Ar1 hangelsk. organizacije. •Pouku za narod« koji je list namijenjen jedino težacima. Nakon toga izvješćuje tajnik mjesnog odbora Smail H. Mehmedagić o radu odbora za prošlu godinu. Mjesni je od­ bor održao 24 sjednice, od tih su tri bile sa povjerenicima sa sela. Organi­ zacija je pokupila oko 5000.— kruna za muslimansku sirotnu djecu u Vin­ kovcima, nadalje oko K 6000.— za pot­ poru kotarskih m u a 11 i m a a isto ta­ ko za imame i muezine. Za »Gajret je sakupljeno oko K 3000.—. 4 Odboru organizacije uspjelo le da o rg a n i z i r a davanje z e k j a t a. pa je u to ime ukupio K 26.000.— od koje svote preko pedeset siromašnih familija dobiva mjesečnu potporu od 40—60 K kroz cijelu godinu. Nadalje je odbor izaslao po selima prilikom ramazana na­ še prve muallane. da narodu v a z e i đa ga upućuju u kiilturno-prosvjetnom /pogledu. Odbor je potrošio oko K 4000. za uređivanje naših muslimanskih mezaristana koja su bila sasma zanema­ rena. Zatim je Izdao oko 8000.— kru­ na za tečaj krojenja, koji je tečaj svršilo oko 30 naših djevojčica. Za a n a 1 f a b e t s k e t e č a'j e v e dosad je izdato oko 1500.— kruna. Muallim Gojačić u selu Brci naučio je či­ tati i pisati oko 30 osoba za mjesec dana, pa mu je odbor osim novčane nagrade i pismenu zahvalu poslao. Od­ bor je otposlao jedan cirkular po seli­ ma da će za svakoga koga se bude naučilo čitati i pisati platiti K 10.—. U .ime potpore siromašnoj škol­ skoj djeci ukupio je odbor K 13.220. te je uz doznačenu potporu ovdašnjeg kotara od K 11.000.— kupio odijela i ci­ pela I odio oko 100 djece i omogućio im pohađanie škole i za zimskog vre­ mena. Nadalje izvješćuje da naša organiza­ cija u kotaru broji ukupno oko 8.000 članova. Blagajnik Mujaga Pašalić izvješćuje o stanju blagajne, da je u prošloj godi­ ni ukupljeno K 22.990 od toga novca se je većina izdala za kulturno-prosvjetne svrhe osim što se je cent. odboru u Sa­ rajevu poslalo K 10.000. —. Pri koncu skupštine jednoglasno skupštinari primaju predlog odbora, da se pošalje brzojav cent. odboru kojim se priključuju rezoluciji, donesenoj na protestnoj skupštini građana u Saraje­ vu zbog zuluma i pljački počinjenih nad muslimanima u Bileći. Pošto je bio dnevni red iscrpljen skupštinari jednogasno daju povjerenje Od/born koji odbor prema statutima os­ taje i za god. 1920. nepromijenjen. Skupština se zaključuje i skupštinari se razilaze sa najboljim povjerenjem. Doma« vijesti ČINOVNIČKI DOPLATCI. »Nar. Je­ dinstvo« doznaje da je ministarstvo ođobriio, da se do konca maja o. g. dr­ žavnim činovnicima: isplaćuju doplatci, koje su primili za decembar, januar i februar. Najnovija naredba o »beglucima«. 12. ovog mjeseca otposlala je sarajevska ze­ maljska vlada pod brojem 1085 pres. ovu brzojavnu naredbu svim kotarskim sudovima u Bosni i Hercegovini: »1.) Zabranjeno je otuđiti ili opteretiti beglnčke zemlje, koje vlasnik ne obrađuje sam ili u vlastitoj režiji. 2.) Vlasnik o- �crpaua 4. Strana ЛРАВДА ■..ih beglučkih zemalja, koje obraduje sam ili u vlastitoj režiji, može ili otuđiti iii opteretiti samo uz dozvolu sarajev­ ske agrarne direkcije. 3.) Obustavljaju se sve parnice, koje se tiču posjedov­ nih i vlasničkih prava na beglučkim zemljištima. 4.) Obustavlja se izvršenje svih osuda, koje su izrečene u parnica­ ma o posjedovnim i vlasničkim pravi­ ma na beglučkim zemljištima. 5.) Vo­ đenje parnica o vlasničkim i posjedov­ nim pravima na beglučkim zemljištima dozvoljeno je samo glede onih begluči ih zemalja, koje vlasnik obraduje sam Iii ih je zadnjih deset godina obrađivao sam ili u vlastitoj režiji. 6.) Obustavljaju se otkazi svih zakupnik ugovora, koji se odnose na beglučka zemljišta. 7.) Izu­ zeti su od zabrane otuđivanja i optere­ ćenja gradski objekti t. j. kuće sa bašćom uz kuću, gospodarske zgrade i gradilišta u gradskim katastralnim općioama. 8.) Proti riješenju sarajevske agrarne direkcije, koje se spominje go­ re pod 2.) dopuštena je interesentima žalba na ministarstvo za agrarnu refor­ mu. Ova vladina naredba temelji se na riješenju ministarstva za agrarnu refor­ mu od 30. januara 1920. broj 1140., koje je doneseno ц sporazumu sa ministar­ stvom pravde.« To je sadržaj te najnovije naredbe o beglucima. U brzojavu se veli, da po­ tanja uputstva slijede i za to se sad ne možemo upustiti u stvarnu kritiku te naredbe. Za sad konstatiramo samo ovo: I ova je naredba ministarstva za agrarnu reformu atentat na privatnu svojinu: i ona stvara metež u našim no »demokratima« poremećenim i ncnođr sivim avrarnim odnošajima. »Demoi ms»kt- v'ađa muf, ali neka ne zaIvrr’. đn апд može izvući najtanji kral, kad se bude bistrilo. 0 ovome »salto mortale« ministarstva za agrar­ nu reformu pozahn.v'ćemo se ooštuo. čim dobijemo tu naredbu u ci'e’osti. Inna billah. Javljaju nam iz Bjeline, da je u četvrtak 12. o. mj. nakon-duge i teške bolesti, ispustio plemenitu dušu jedan od najistaknutijih i najuglednijih tamošnjih građana, merhum Osmanbeg Pašić. Osmanbeg je u svoje vrijeme bio jedan od najagilnijih boraca za našu vjersko-prosvjeto u autonomiju, a kao zastupnik u bivšem bosanskom saboru ostao je vjeran principima narodne oriratšzacije i, odbiv muslimansko-hrvatski pakt, priključio se grupi g. Dervišbega M'.ralcma. Merhum Osmanbeg bijaše od onih na­ ših narodnih ljudi starije generacije, koji su narodnu stvar shvaćali najoz­ biljnije i koji su loj doprinosili ogrom­ ne žrtve, ne tražeći da se to vješa na bubanj i ne reflektirajući, da im to narod pozlati. B’jaše tih i ljubazan, pa je i kod svojih političkih protivnika uživao noštovame. Osobha mu je vrli­ na. da je izdašno podupirao sirotinju. Mevla rahmet ejlesin! Број 12« В-oj ,PRAVDA nara u Cehoslovačku dovršio je opsež­ ne pripreme. U odboru se nalaze praš­ ki gradonačelnik dr. Baksa, spisatelj dr. Hoiašek, profesori dr. Daneš i dr. Bata i drugi. Jugoslaveirski izletnici ostaćć 14 dana na izletu, te će razgledati sve znamenitosti u Pragu. Nadalje će posje­ titi Brno, giavni grad Moravske i tekstJrio središte ove zemlje, Vratislavu. glavno mjesto Slovačke, ugljenike i že­ ljeznu industriju u Moravskoj Ostravi i Vitkovieama, nekoliko pivovara i Skodinu tvornicu u Plzenju. Dolazak je 3. marta u Prag, a odlazak iz Plzenja 16. ili 17. marta. Livanjski satrapčić. Udruženju zemIjoposjcdnika za B. i H. prispio je ovaj brzojav od mjesnog odbora u Livnu: »Pošto.nam izaslanik vlasti zabra­ ni direktni brzojavni protest kod vlade, molimo Vas, da odmah u ime svih na današnjoj našoj mnogo­ brojno posjećenoj skupštini zemljopo­ sjednika svih vjera izrazite zemali. vla­ di naše najenergičnije proteste, te naj­ veće ogorčenje proti odredbe ministar­ stva za agrarnu reformu od 30. januara 1920. br. 1140 glede slobodnog iraspolaganja s našim beglučkim nekretninama. Kod svih zemljoposjednika vlada sil­ no uznijaiile te nezadovoljstvo. Poduzm'ite sve, da se ta naredba odmah uki­ ne, jer inače grdne nepovoljne poslje­ dice.« Čudna ii ovog predstojnika! On jed­ nostavno zabrani brzojav na vladu i svršena stvar. Sigurno je iz Berksove škole, pa bismo molili naš mjesni od­ bor, da nam opiše ovog čudaka, jer njegova »ozbiljnost« nadmašuje čak i »ozbiljnost« jednog Mehmeda Jakića. DosađanjS direktor »Herceg-Bosne« gcp. Etele Szollbssy ostavio je na 22. ov. mj. sa svojom familijom trajno naš grad, preselivši se u Budimpeštu. Direk­ tor je Szollossv uživao veliki ugled u svim našim a napose muslimanskim krugovima i bio je u najotmenijim druš­ tvima rado viđen i susretan. Nama je muslimanima posvećivao po­ sebnu pažnju time, što ie u zavodu naj­ većim dijelom namještavao muslimane, potpomagao naše đaštvo i naučnike i omogućivao im naukovanje, što se ni­ kada nije oglušio kojem našem društvu. Na njegovo je mjesto imenovan di­ rektorom dosadašnji dugogodišnji tajnik i prokurista zavoda g. Adaibert Mark rodom iz B elovara, a prokuristom di­ rekcije dosadanji tajnik i prokurista gla­ vnog zastupstva naš prijatelj Asimbeg Dugalić i tako je napokon prešla upra­ va zavoda u ruke naših ljudi. Kako ču­ jemo u toku je i samo nacionaliziranje »Herceg-Bosne«, ko om bi zgodom upo­ zori!; i naše novčane zavode, da i oni uznastoje, da pri nacionaliziranju ovako Pjeno uvedenog posla što znatnije su­ djeluju. Dr. Petar Rogulja, urednik zagrebač­ ke »Narodne Politike« i jedan od naj­ agilnijih članova hrv. pučke stranke preminuo je u prošli četvrtak ušljed zapalenja pluća, što ga je dobio prilikom agitacionog putovanja. Rodom je Sa­ rajlija, a odlikovao se je kako perom tako i drugim radom za narod. . Odbor za Izlet jugoslavenskih novi BuspsduFStVD VALUTNO PITANJE. Iz Beograda je 21. o. tnj. telegrafisano ovo zvanično saopšteuje ministra financija: »Posao na zamjeni kruna treba dalje produljiti po objelodanjenim naredbama i Instruk­ cijama. Sve vijesti o kakvoj obustavi zamjene savršeno su neistinite i tendenciozno puštene radi zabune u posla.« Na osnovu čl. 15. zakona o Narod­ noj Banci Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, ujez’na nova novčanica, ko­ ja g'ašl na krune i dinare, postala je 1. februara ove godine opštim zakon­ sku! sredstvom plaćanja u ćelom Kra­ ljevstvu. Novčanicom Narodne Banke Kraljev­ stva Srba, Hrvata i Slovenaca puno­ važno se isplaćuju sve obveze ugovo­ rene u krunama I dinarima. Poverilac nema prava da traži od dužnika Ispu­ njenje obveze u dinarskim novčanicama Narodne Banke Kraljevine Srbije, nIN u krunskim novčanicama Austro-Ugarske Banke. Svaki je dužan da pri plaćanju primi novčanice Narodne Banke Kraljevstva Srba, Hrvata 1 Slovenaca. hs^ii odnosa O »organizaciji težaka« i HasaudedlćMahinić-Jaklčevom pouzdaničkom sa­ stanku na 1. marta u ovdaš. »Hotel Ev­ ropi« dobi'smc upit iz jednog sela u sa­ rajevskom kotaru, da li je to kakav sa­ stanak naše organizacije i treba ■ doći na taj sastanak. Stoga upućujem, kake te, tako i ostale težake iz naše orga­ nizacije, da ne treba dolaziti na ovaj sastanak, jer je to samo jedno nesavje­ sno burgijanje i jer ljudi, koji poduzeše ovu akciju ne zaslužnu nikakva po­ vjerenja. Mi smo ih fotografirali u »Trešeljku« prošlog broja, pa se iz tog mo­ že lahko zaključiti ko su i šta hoće. Ako ko ima dokona vremena i želi da se malo nasmije malom Mehmedu, može doći. Inače se nema smisla zalimetiti, jer je ova akcija isto, što i pokušaji: Kurtovića, Sarića, Temima i kako se .već zovu svi ti »oprobani« karakteri. Ide se za tim, da se na nov način po­ kuša razbiti jedinstvo i slo­ ga muslimana. U ostalom, pošto je pala »demokratska« viada teško da će i doći do ovog sastanka, jer je ne­ stalo masti za točkove. ^SSBSSSSBE^. Izašao je iz štampe Cijena K 10 i počeo se rasprodavati саозоооови soo Sira Travničkog i Via irhog otvorio je u Trav­ niku advokat ! Ol Su’Ejman Razašiije po najnižim dnevnim cijenama u kacama (bačvama) teškim 50-60 kilograma MARKO ALAUPOVIĆ U TRAVNIKU. 0000000000060 ifi i t. d. (zvjeradi) h uz najveće dnev cH«ne veletrgovina sirovih koža Oskar Frohlich, Karlovac, Brzojavi: FELARIA, 188 Telefon 55 !&OI? Muslimanska Centralna Banka zaBosnui Hercegovinu dion. društvo u Sarajevu —Podružnica u Tuzli Pobuno upiateria dioničarska glavnica X 5,009.003 Fupilarno siguran zavod. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. Ulošci preko K. 8,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. Izvršuje burzovne naloge, najkulantnij?. Obavlja ve bs ikovne poslove ndbrže i nai&ovol OUzovornl wed«ik: M Smižaka it ;Sj viuzlk: (asatratoi Odbor >1 M. C.< ■ � https://kolekcije.nub.ba/files/original/7515058d7d3a05be34793a5dd9cc9271.pdf 247be10492a401174afd8e6afe4c9e0c PDF Text Text Poitarina u gotovom plaćena. PRAVDA ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАМИЗАЦИЈЕ. Broj 21 (126) POJgmNi 80 W S U Liazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje FEđahcioni &đbap. Pret, Sata godišnje 80 kruп i, napola godine 40 kru­ na Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. Čekovni račun post štedionice 1119. Sarajevo, četvrtak 26. februara 1920. (3. džumadil-ahira 1338.) Odjek bilećkih događaja. Mostar, 23. februara. Potpisani odbor »J. M. O.« priključu­ je se rezoluciji sarajevske protestne skupštine radi zuluma počinjenih nad muslimanima u Bileću i družim mje­ stima. Donji Vakuf. 24. februara. Prosvjedujući najodlučnije u stvari bilećkih događaja i nasilja u Rogatici, Neveslniu i t. d. zjavljujemo svoju pot­ punu soldarnost sa donešenom rezolu­ sposobnih društvenih članova trebali na zamolbu odbora da drže i naši liječnici kao i drugi intelektualci. Detaljne upute o organizaciji ovakovok .ada. daće najpripravnije na za­ molbu već spomenuto »Društvo apstinenata za Hrv. i Slav. u Zagrebu, Kipni trg broj 9., kod kojeg se može naruč ti i društveni list »Novi Život«, kao i mnoge knjige anbalkoholnog .sadržaja. cijom na velikoj muslimanskoj protest­ noj skupštini u Sarajevu. Mjesni Odbor. INTERESANTAN PRILOG. Ogledni građanin, trgovac i posjednik u Bileću Suljaga Galić pročitavši u našoj »Prav­ di« izvještaj o protestnoj skupštini Mu­ slimana Sarajlija na bilećke događaje poslao je našem listu dobrovolan pri­ log u iznosu od 500 K. Živio naš rodoljubivi Suljaka i poslu­ žio i drugm za primjer! Inicijativu i rukovođenje oko organizadje protualkoholnog pokreta dužna bi bila preuzeti »Jugoslavenska musli­ manska organizacija«, čiji bi »Radni od­ bor« trebao stalno da se bavi ispitivanjem ovog pitanja i traženjem načina kako bi se vodila što uspješnija borba u ovom pravcu Radni odbor »J. M. O« trebo bi da uputi sve Mjesne Odbore kakav rad bi imali da razviju u pravcu suzbijanja alkoholizma i da taj rad po potrebi po syojim izaslanicima i kontroliše. Rad na ozdravljenju našeg društva mora da skupi u jedno kolo sve one pojedince, koji su se slučajem ili vlasti­ tom snagom odhrvali bolestima i poko­ rama, koje ovladaše organizmom na­ šega društva. U ovom radu morali bi uzeti učešća svi oni. koji nisu zadojeni sifilističkom fiks-idejom, kako je uzalu­ dan svaki rad, jer je svoj »glupi« na­ rod osuđen da propadne; u ovom radu moraju da učestvuju u kratko svi oni, koji vide na čemu sve društvo boluje, a osjećaju za njega bar tračak ljubavi. Naše je društvo bolesno, njega taru mnoge bolesti, koje napredujući dosadanjoin brzinom prijete strašnom ka­ tastrofom. Najveća nesreća pri tom je pak to. što mi svega ovog nismo svi svjesni, mi o — čini sc — svi ne vidi­ mo; osjetila za zapažanje i osjećanje mnogobrojnih zala, koja .nas taru su nam otupila; mi smo gotovo uspavani. Moramo sc probuditi, moramo se riješiti onog uzročnika, koji nas baci u ovo besvjesno stanje. Zdravi i trijezni su ga davno otkrili, on je zadržan u — alkoholu. I kakogod se jedan n. pr. teže obo­ ljeli čovjek, koji je po nesreći i alko­ holičar mora — prije nego se pristupi uspješnom liječenju — odreći i najma­ njeg užitka tog otrova, tako je isto i tim više potrebno, da. se društvo, koje boluje ne na jednoj, nego na više ma­ na, najprije osvijesti, a onda u svjes­ nom stanju pristupi гаЛка1појЈ1 liječe­ nju ostalih bolesti, koje on momentano i ne osjeća. Društvo u kome se mogu održati klu­ bovi, u kojima otmjeni kugovi i ljudi »političari« drže najopskurnije pijanke, pri kojim se čine opklade ko će biti toliko »kuražan« pa sa.šeširom na glav' prkoseći proći »turskom« čaršijom, jest društvo, koje je tim najvećim ot­ rovom posve uspavano. Traglka pak ci­ jele stvari leži u tome, što eksistenciju famoznih ovakovih klubova omogućuju baš oni. koji su i svojim položajem i svojom inteligencijom pozvani, da se stave na čelo svakom pokretu za ozdravljenjem našeg društva. Već sam fakat, da može da eksistira jedan ova­ kav klub, osokolio je i još jedan prvo­ bitno s lijepom svrhom zasnovano udruženje, da se »emancipuje« u druš­ tvo alkoholičara. Vrlo ružne pojave, da se na musli­ manskim zabavama omogućuju pi­ janke; da se n. pr. na nekim sijelima uz prisustovanje ženskih pije i mezeti sve dotle, dok ne povrate sve što su .prije pojeli i onda se ne povaljaju kao živine, govore jasno kako smo daleko otišli. Gornji su primjeri trebali do argumentuju ispravnost tvrdnje, kako je na­ še društvo u stanju besvjesnosti, u ko­ jem ono ne vidUsvu kobnost svog po­ ložaja; oni su imali da učine shvatljivim sve druge pokore društvene, kojih se nećemo moći početi da rješavamo sve dotle, dok ne budemo svjesni kake su opasne našem zdravom razvitku, ukratko: dok se ne otrijeznimo. Trezvenost mora da postane našom odlikom. Alkoholu, koji u porodici prouzrukuje uzđludno trošenje sredstava za opstanak kao i trošenje snage, koji razorava snagu i duh porodice, uništa­ va prirodno poštovanje i dostojanstvo u porodici i. otvara širom vrata svima porocima i nemoralu, njemu, tom naj­ većem neprijatelju roda ljudskog mora se navijestiti borba do istrage. Nije sve učinio onaj koji ne pije al­ kohola. tog najvećeg neprijatelja šted­ ljivosti, tog krivca što autoritet porodi­ ce na štetu djece oslabi ili posve stra­ da, tog najvećeg neprijatelja svega sli­ čnog napretka društvenog, jer uspješnu borbu proti njemu moraju da vode svi oni. koji u njemu vide ono veliko zlo kakvo on i jest. Nije dovoljno — po­ novno se mora naglasiti — samo ne ni­ ti, već se mora takav apstinenta u naj­ širem krugu svojih prijatelja u svakoj prilici i u svakom razgovoru pozaba­ vit ovim pitanjem, pitanjem koje je sve, dotle aktuelno, dok ne. dočekamo onaj sretni čas, kad će produkcija najvećeg otrova" — alkohola biti zabranjena. 1 dok se u Sjev. amerikanskim udru­ ženim državama zakonski zabranju­ je svaka produkcija alkohola, dok se isto čini u Švedskoj i Finskoj, a u Norveškoj se nakon provedenog glasovanja naroda donosi isti zakon o zabrani, dok naša braća Hrvati uz već odavna postojeće »Društvo apstinenata za Hrv. i Slav.« osnivaju i »Ložu internacionalnog neutr. G u tTe mp 1 erskog reda«, dotle se kod nas nitko i ne miče. Ovako dalje ne smije da ide, jer ma­ kar da će morati i naša država u do­ gledno doba da zabrani produkciju al­ kohola, pozvani smo mi svi, da radimo na njegovu suzbijanju upoznamo široke mase sa poraznim njegovim djelova­ njem i konačno stvorimo raspoloženje, koje će da rezultira snažnim zahtjevom ozđo iz masa, da se ozgo od države donešenjem zakona o zabrani svake produkcije alkohola, zada tom demonu smrtni udarac. Rad u ovom pravcu morala bi pre­ uzeti smjesta, sva naša društva, bilo da u prvi mah osnuju od članova trez­ venjaka posebnu jednu sekciju u druš­ tvu ili da ga — ako to budu svi(!) čla­ novi — pretvore uz priuzdržaj dotada­ nje korisne svrhe u društvu trezve­ njaka. Sekciju bi vodio pročetaik, kojemu bi stajao uz. bok još tajnik sekcije. Rad ovakove sekcije sastojao bi se u prvi mah u tom, da se članovi upo­ znaju s alkoholnim pitanjem uopće; upznavalo bi se njegovo štetno djelova­ nje n. pr. na organizam čovjeka, na du­ šu. bolesti, rad, privredu i dr. To bi se pak omogućilo nabavom o ovom pita­ nju dosta znatne literature, obdržavanj«m predavanja, keja bi eshn za te : j i ! I I , A. Godina li. Apel će sigurno kako kod vodstva »Jug. Musi. Org.« tako i kod svih na­ ših duštava i svih pojedinaca, iskrenili prijatelja svoga naroda naići na potpu­ no razumijevanje i odziv, i neće se valj­ da dogoditi, da će se pročitavši ovaj sastavak reći: »Lijepa stvar; trebalo bi ovako i onako i Bog te veselio«. Nadati se je da će se od; riječi pristu-. piti i djelu. Vedercmo. Jedan akademičar. Sarajevo, 25. februara. U današnjem broju”iznosimo srbijan­ ski zakon o izborima sa svrhom, da sa njim upoznamo naše pristaše, jer će ovaj zakon u glavnom služiti kao osnova za novi izborni red. Pošto nije sigurno, hoće li naš list izlaziti u redu. jer su u toku pregovori štampara sa slagar­ skim i pomoćnim osobljem, upozoruiemo čitatelje, da ovaj broj čuvaju, jer će im u svoje vrijeme trebati. Riječ ima g. Ćurčić. Demokratska« štampa digla jc sil­ Pokojni Lomović mi je sa tim bro­ nu dreku na g. dra Hrasnicu i pošto jem »Kragujevačkog Glasnika« pokazao polo hoće da mu dokaže tobožnja ujedan proglas okružne komande u Kra­ merstva u Kragujevcu. Mi snio se иа gujevcu, u kojem je objavljena ta justinjihove optužbe osvrnuli u prošlom bro­ fikaciia, a iz koga se vidi, da se to zbilo 24. marta 1917. dakle u doba, kada ja ju našeg lista, a danas konstatiramo, da tamo ni bio nisam. Ja sam to odmah po su »demokrati« povukli svoje prigovo­ ■pak. Lomoviću dao ispraviti i držim, da re o Hrasničinom republikanstvu i sad je taj Ispravak u »Kragujevačkom Gla­ stoje samo na tvrdnji o njegovim to­ božnjim zločinima. Kako stoji sa tom sniku« objelodanjen. Kad sam otišao iz Kragujevcu, tamo tvrdnjom, vidi se iz ove izjave g. dra Hrasnice, što je prenosimo iz »Zagre- i me zamijenio g. dr. M i I a n ćurčić. sada zamjenik državnog odvjetnika u bačkih Novina« od 22. o mjeseca. Dr. Sarajevu, koji je preuzeo od mene moj Brusnica izjavljuje: referat i koji znade, kada sam ostavio »Na napade, kojima sam izvržen u Kragujevac i kad su se ta navedena po­ demokratskoj štampi moram izjaviti sli­ gubljenja desila, te da ja pri tome u jedeće: Ja sam bio u Kragujevcu, kao opće nisam mogao sudjelovati, j e r m u vojni sudija od polovice februara 1916. tada nije bilo tamo. do 17. februara 1917. godine, na koji Izjavljujem, da ja nisam nikada niti dan sam ostavio Kragitjevac, jer sam izrekao, niti potpisao ni jednu bio premješten u Sarajevo. Za moga smrtnu osudu, te da tvrdnje demokrat­ vremena nije od vojnog suda ok­ ske štampe jesu puke podvale. Ako je ružne komande u Kragujevcu justificiistina da sam na nekakovoj listi, kojom rana ona masa ljudi, kako se to u štam­ se diže neka optužba protiv mene, to pi navodi. Ja sam tek iz »Kragujevačse može osnivati na jednoj pukoj kle­ kog Glasn-ka« negdje u ljetu lanjske go­ veti. Napokon može potvrditi g. Milivoj dine saznao-, da je suđenje 17 SrbohrvaLazović, trgovac u Kragujevcu, kako ta, a među njima, da jc bio i jedan uči­ sam se tamo držao sve dok sam iz telj imenom Glišić, te sc u tom listu, Kragujevca otišao«. - a u jednom pismu upravljenu go­ .Mi donosimo tu izjavu g. dra Hrasni­ spodinu (sada već pokojnom) Urošu Loce i molimo g. Curčića da se izjavi o moviću narodnom poslaniku -- tvrdilo, ovoj aferi. Dotle čekamo. da sam ja pri tome suđenju sudjelovao. Iz naše organizacije. | I 1 ' | Iz Bosanskog Kobaša dobismo 24. o. mi. ovaj brzojav: »Današnjim danom održali smo zvaničnu skupštinu u Bos. Kdbašu, na kojoj je jednoglasno usvojen program muslimanske jugoslavenske organizacije i izabrali smo u odbor sli­ jedeću gospodu: Hamdibeg Kapetanom vić, 'predsjednik; Suljo Hadžijusufović, podpređsjednik; Ferhadaga Hadžiariiović, tajnik; Hrustanbeg Alibegović, blagajnik; Haiiz Husein Uremović, Nadirbeg Alibegović. Mehmed Džuherić j HaШ Havić. Mjesni Odbor. Skupština u Doboju. Na 8. o. mi. sa­ zvao je naš mjesni odbor skupštinu sa ovim dnevnim redom: I. izvještaj od­ bora o dosadanjem radu i II. izbor od­ bora. Predsjednik g. M. Hadžimujagić otvara skupštinu, pozdravlja članove i zahvaljuje se na mnagobrojnom odzivu; konstatira sa veseljem, da je pro­ šlo više od godine dana, kako smo se organizovali i svi ujedinili, a da nije bi!« niti jednoga edmetnika, negu I smo svi bili za jednoga, a jedan za sve. ; Za tim upozoruje skupštinu na važnost događaja, koji se približuju, kao izbori 1 općinski za konstituantu, tumači skup­ štini značenje i načine provađanja o pćegi tajnoga izbora; naglašava poI trebu discipline u stranci i apeluje na I sviju, da budu solidarni i u svemu sviI jesni svojih dužnosti u buduće, kao što I su i do sada bili. Za tim podijeljuje tii ječ tajniku g. Mujičiću, koj iznosi opši। ran izvješta1 kojega «’■ dovolstvom prima na znanje. Bilješke. »Hak«. Koliko je istine na pisanju »demokratske« štampe o držanju ma­ kedonskih muslimana vidi se najbolje iz ove činjenice: Neutrallni »Rehber« prešao je u vlasništvo »organizacije za zaštitu muslimanskih prava« i od sad će izlaziti pod imenom »Hak« (Pravda) kao glasilo te organizacija. �Strana 2 Страна________________________________________ „PRAVDA* — „ПРАВДА*____________________________________Број 126 Broi Zakon o izborima narodnih poslanika. od 25. marta. 1890. god., sa izmjenama i dopunama od 28. januara. 1891. god., vraćen u život Ustavom od 5. juna 1903, god., sa Izmjenama i dopunama od 14. juna 1910. god. 6. inžinjeri i Ijekari u državnoj službi; 8 41. Kandidatske liste mogu predlo­ OPŠTE ODREDBE. I viti, koja je lica odredio za predsjednike 7. Pcnzionirci i činovnici na raspolo­ žiti: 8 1. Izbori poslanika za Narodnu ' i članove biračkih odbora. 2. Ko ima pravo da bira. 1. u svakom izbornom Okrugu naj­ ženju. Skupštinu, koja se redovno svake go­ Pravo biranja poslanika za Narodnu § 17. Činovnici коХ su izabrani za na­ manje sto birača: dine sastaje u prijestolnici I. oktobra, Skupštinu irna svaki srpski građanin, redite poslanike, ne mogu, za vrijeme 2. u svakoj okružnoj varoši koja bira vrše sc po odredbama ovog zakona, na koji je navršio 21 godinu i koji plaća trajanja poslaničkog mandata, biti pen­ više od jednog poslanika, najmanje 50 dan 8. septembra, i vrijede za četiri državi najmanje 15 dinara neposredne zionirani niti premješteni u drugo mje­ birača; godine, osim slučaja 8 54. Ustava. poreze na godinu, računajući tu i stalni sto ili drugu službu bez njihova pristan­ .3. u svakoj varoši koja bira po jeđnfg Samo u slučaju rata može se Skup­ državni prirez. ka, niti otpušteni bez osude redovnih poslanika, najmanje dvadeset birača. ština držati van prijestolnice. Svi zadrugari u zadruzi, kao i starje­ 8 12 . Kandidatske liste za izborne oili disciplinarnih sudova, a ako takav 8 2. Izbor: narodnih poslanika nare­ šina zadruge, koji su navršili 21 godi­ enovnik bude, po svem pristanku, a za kruge sastavljaju se ovako: đuju se ukazom na prijedlog ministra nu, imaju pravo biranja ma koliku ne­ vrijeme trajanja poslaničkog mandata, Na čelu liste zapisuje se ime izbor­ unutrašnjih poslova, a po saslušanju posrednu porezu plaćali, bilo svaki za unaprijeđen, prestaje biti poslanik. nog okruga i dan izbora, ga koje lista Ministrskog Savjeta* Ukaz će se obzna­ sebe, bilo ukupno. § 18. Policijski činovnici ne mogu se vrijedi. ж J niti u službenim »Srpskim Novinama, Kao zadrugari smatraju se i otac i kandidovati za poslanike. Predsjednici Zatim pod I: ] najdalje do 25. juna. njegovi punoljetni sinovi,’ koji s njime i sudije prvostepenih sudova ne mogu Imena i prezimena mjesta, življenja Istim ukazom, kojim sc naređuju iz­ zajedno žive. i zanimanja predloženih kandidata, koji se kandidovati u okrugu ili varoši svoje bori poslanika za Narodnu Skupštinu, Tako isto iinaju pravo glasanja i ona imaj uopće pogodbe prema § 95. Usta­ službe. naređuje se i saziv Narodne Skup­ lica koja su oslobođena plaćanja poreza va. Ovih kandidata mora biti onoliko, Bivši policijski činovnici ne mogu se štine. po § 74, tač. e. i ž. zakona o neposred­ koliko takvih poslanika dolazi na taj kandidovati u okrugu ili varoši gdje su 8 3. Za vrijeme od 3. t-eHCa&a po noj porezi, što su postala nepodobna izborni okrug prema rasporedu Držav­ u tom svojstvu služili, ako njihova po­ do 11. septembra zaključno, ne može za rad, ili su invalidi, ili oni koji pri­ nog Odbora. licijska služba u tom kraju nije prestala nikakva vlast pozvati birače .pojedinih maju milostinju iz državne kase, ako I pod II: najmanje mjesec dana prije ukaza o izopćina ni na kakve skupove, kao: na su ta lica plaćala sa oproštenom pore­ Imena i prezimena, mjesto življenja boriina narodnih poslanika. zajednički rad, ili kuluk, ili na vojničke zom 15 dinara neposredne poreze na i zanimanja dvojice kandidata sa naro­ 8 19. Narodni poslanici, ako se za smotre i vježbanja, osim slučaja prijeke godinu, računajući tu i stalni državni čitim pogodbama prema § 99. Ustava. vrijeme trajanja svo^a poslaničkog opasnosti; a tako isto ne može pozivati Ispod imena kandidata napisaće se mandata prime državne^lužbe sanjim prirez. ni pojedine birače, osim u slučajevima § 11. Oficiri aktiviri i u uedjejstvu, i udvojeno imena dvaju predstavnika te tim prestaju biti poslanici. Ova se od;neodložlve potrebe i u slučajevima isvojnici pod zastavom ne mogu glasati. liste za glavni birački odbor i dvaju nj­ redba ne odnosi na ministre, koji ostaju traživanja zločina, prestupa i istupiti!! U ovaj izuzetak ne dolaze rezervni hovJh zamjenika, i imena po jednog i bez novog izbora narodni poslanici. krađa i prevara. oficiri i civilni činovnici vojne struke. nježnog predstavnika i jednog njegovog 4. Birački spiskovi. U općinama u kojima ne bi bio izvr­ § 12. Nemaju pravo da biraju: zamjenika za svako glasačko mjesto. šen izbor 8. septembra, ovo vrijedi i za 8 20. Glasanje na zboru za izbor na­ 1. koji su osuđeni na robiju dok se ne Ispod svega toga potpisaće se predrodnih poslanika tajno je i vrši se kug­ dalje do 16. septembra zaključno. povrate u prava; Igači svojeručno. Nepismene potpisaće Ako su brači bili ranije kud god po­ licama po općinama, a po stalnim az­ 2. koji su osuđeni za prestupke na gu­ po njihovom pristanku drugi, koji će se zvan; ili iskupljeni, moraće se raspustiti bučnim glasačkim spiskovima, koji po­ bitak građanske časti, za vrijeme dok takode potpisati. najdalje 2. septembra. stoje kod općinskih sudova. traje ta kazna; Uz kandidatsku listu predlagači su 8 21. Petnaestog dana od dana Ukaza 1. Izborna tijela i broj poslanika. 3. koji su u zatvoru ili pritvoru za dužni donijeti sudu i pismeni akt pri­ za izbore narodnih poslanika, općinski S 4. Izborni su okruži oni isti koji su zločinstva ili prestupke pomenute u tačstanka svakoga predloženoga kandi­ sudovi dužni su, da pošalju nadležnim i administrativni. k-ama 1. i 2.; data. svojim prvostepenim sudovma vjeran Svi birači jednog izbornog okruga, 4. koji su sudskom presudom osuđeni, Za predlagače liste nije obavezno da preps svoga stalnog azbučnog glasač­ ili mjesta, sastavljaju jedno izborno ti­ što su zloupotrebom svoje vlasti, ili si­ na listi, koju predlažu, označe predstav­ kog spiska. jelo i biraju zasebno poslanike, ili polom ili prijetnjom, ili poklonom. iH obe­ nika i zamjenika za ono glasačko mje­ Prvostepeni sud dužan je da dobi­ slanika, za Narodnu Skupštinu. ćanjem poklona, radili da budu izabra­ sto, za koje nemaju svojih ljudi. veni prepis azbučnog glasačkog spiska, ni oni, ili da bude, ili da ne bude, ko 8 5. Svaki izborni okrug bira onoliko Bez pitanja i odobrenja niko se ne u roku od 10 dana od dana prijema, drugi izabran za narodnoga poslanika; poslanika koliko na njega pada da bira smije za predstavnika ili zamjenika li­ sravni sa svojim originalom, koji se u 5. koji su sudskom presudom osude- । prema broju poreskih glava, ne računa­ ste označiti i na listi zapisati. njegovoj arhivi nalazi, pa u koliko se sa ni. što su primili poklon da birački glas iI istim ne slaže, da ga popravi i stavi na jući u taj broj i broj poreskih glava svih Kad neko dozna da je na kojoj god dadu ili da se od biračkog glasa uz- I zasebnih izbornih mjesta u okrugu. Na listi za predstavnika ili zamjenika za­ istom potvrdu da je vjeran svome ori­ svakih 4.500 poreskih glava birače se drže; bilježen, bez svoga znanja i odobrenja, ginalu, koji sc u njegovoj arhivi nalazi, 6. koji su pod stečajem: po jedan poslanik. Ako višak poreskih on ima prava izjaviti sudu, kod koga j» i pošalje ga neposredno dotičnom op­ 7. koji su pod starateljstvom: glava bude veći od 3.000 onda će se bi­ lista, da se toga ne prima, i sud je du­ ćinskom sudu. 8. koji su bez dopuštenja srpske VJarati još jedan poslanik. žan izbrisati ga, pa o tom izvijestiti Sve ovo u ime prvostepenog suda đe stupili u službu strane dTžave; U ovaj broj poslanika, koje bira ojednoga od donosilaca kandidatske liste. vrše predsjednik i sekretar istog, ili 9. koji su sudskom presudom osuđeni, 8 43. Za predstavnike liste mogu biti krug, ulaze i oni poslanici za koje S 49. njihovi zastupnici, koji su za nevršenje što kao pristalice nepriznatih vjera ni­ Ustava iziskuje naročite pogodbe. naznačeni ili sami predlagači, ili druga ove svoje dužnosti i odgovorni po ovo­ su vršili svoje građanske i vojne duž­ š 6. Varoš Beograd bira četiri posla­ lica, koja su upisana u azbučne glasač­ me zakonu. nosti ч nika; varoši: Niš i Kragujevac po dva; ke spiskove jedne od općina dotičnog Na potvrdu se stavlja broj, dan, mje­ Oni koji su ovdje imenovani pod bro­ a varoši: Aleksinac, Valjevo, Vranje, izbornog okruga i imaju pravo glasanja. sec, godina, mjesto i pečat dotičnog jevima: 4., 5. i 9. nemaju prava da bi­ Gor. Milanovac, Zaječar, jagodina, Predstavnici liste na glasačkim mjesti­ prvostepenog suda, a potvrdu potpisuju raju za vrijeme, za koje je to sudska Knjaževac, Kruševac, Loznica, Leskoma moraju biti iz općine, u kojoj se gla­ predsjednik i sekretar suda ili njihovi presuda odredila. vac, Negotiii. Paraćin, Pirot, Požarcsanje vrši. zastupnici. 3. Ko može biti poslanik. vac, Prokuplje, Svilajnac, Smeđercvo. § 44. Kandidatsku listu imaju pravo 8 22. Ako prvostepeni sud od koga § 13. ko nema pravo biranja, ovaj ne ćuprija, Užice, Cačak i Šabac svaka da potpišu kao predlagači samo oni, općinskog suda u krugu svoje nadlež­ može biti ni izabran za poslanika. koji su upisani u azbučne glasačke spis­ po jednog poslanika. nosti ne dobije vjeran prepis stalnog S 14. Za poslanika u Narodnoj Skup­ § 7. Ukinut kove. azbučnog glasačkog spiska ni do dva­ štini može biti izabran samo onaj koji, Za one medu predlagačima, koji bi š 8. kohko koji okrug ima da bira po­ desetog dana zaključno od dana Ukaza sem pogodaba potrebnih za pravo bi­ bili članovi općina, koje ne dolaze u slanika, odrediće Državni Odbor pre­ za izbore narodnih poslanika, on će u ranja, ispunjava još i ove pogodbe: nadležnost prvostepenog suda okružne ma cjelokupnom broju poreskih glava roku od pet dana poslati istom općin­ 1. da je Srbin po rođenje, ili da je, varoši, mora se istovremeno sa kandiu svakome okrugu, a na osnovu poresskom sudp ovjeren, u smislu prednjeg ako je prirođen, nastanjen najmanje pet datskom listom podnijeti uvjerenje nji­ kih knjiga. paragrafa ovoga zakona, prepis azbuč­ godina u Srbiji; hovog nadležnog prvostepenog suda, Uvaj Državni Odbor sastavljaju: nog spiska lste općine, koji se u nje­ 2. da uživa sva građanska i politič­ da su uredno i konačno ovjerene az­ Predsjednik Državnog Savjeta, Pred­ govoj arhivi nalazi, a narediti svome ka prava; bučne glasačke spiskove uvedeni. Ta­ sjednik i oba potpredsjednika posljed­ krivičnom odboru, da prema predsjed­ 3. da živi stalno u Srbiji, izuzimajući kva uvjerenja izdaju prvostepeni sudo­ njega saziva Narodne Skopuštine, i niku i poslovođi dotičnog općinskog one. koji se stalno bave na strani po vi u roku od tri dana. picdsjednik Kasaeionog Suda ili njihovi suda odnosno njihovim zastupnicima državnome poslu; Potpis može osporavati samo onaj, zastupnei, ako su oni spriječeni. preduzme krivična istraga za nevrše­ 4. da je navršio 30 gaŽna; čije je ime potpisano. Sud je dužan Zastuipnke predsjedniku i potpred­ nje ove njihove dužnosti i dalje po za­ 5. da plaća državi najmanje 30 dina­ svakome kazati, kad bude pitan, je li on sjednicima Narodne Skupštine, određu­ konu postupi. ra neposredne poreze na godinu. potpisan ili nije. Odgovor suda može je unaprijed sama Narodna Skupština § 23. Ovjeren prepis stalnog azbuč­ biti usmen ili pismen, prema zahtjevu § 15. Na svakoj kaudidatskoj Listi iz­ u početku svakog svoga saziva. nog glasačkog spiska po § 21. i 22. oonoga koji pita. bornog okruga moraju biti po dva lica, Ovaj Državni Odbor, koji saziva voga zakona dužan je općinski sud da Kad ko od nepismenih predlagača Predsjednik Narodne Skupštine u pri­ koja pored ostalih pogodaba imaju još preda dotičnom biračkom odboru u smi­ usmeno pred sudom ili pismeno sudu jestolnici. dužan je sastati se najdalje i ovu naročitu pogodbu: slu § 61. ovoga zakona. izjavi, da je bez pristanka svoga kao Da su svršiti koji fakultet u zemlji ili za deset dana, od dana, kad je ukazom 88 24.. 25., 26., 27. i 28. ukinuti. predlagač potpisan, sud je dužan izbri­ na strani, ili koju višu stručnu školu, naređen izbor poslanika i saziv Narod§ 29. Što god je kazano u zakonu o sati ga. pa o tom izvijestiti jednog od koja stoji u redu fakulteta. ne Skupštine. postupku sudskom u građanskim par­ donosilaca kandidatske liste, koji na 8 16. Činovnici ii svi koji se inače na­ Predsjednik Narodne Skupštine ili nicama, kako se računaju rokovi, to njegovo mjesto moraju naći drugoga laze u državnoj službi kao i predsjed­ njegov zastupnik zakazuje, otvara, ru­ važi i ovdje. najdalje u roku od pet dana. Inače sud nici opština, ako bi bili izabrani za na­ kovodi i zatvara sastanke Državnog SS 30., 31. i 33. ukinuti. će oglasiti i u novinama obznaniti, da rodne poslanike i toga se mandata , Odbora; i stara se da Državni Odbor 5. Biračke karte. ta lista ne važi ako na njoj ne ostaje me. gube svoj položaj. Predsjednici op­ svoje poslove pravilno i pa vrijeme 88 33., 34., 35.. 36., 37., .38., i 39. uki­ propisani broj predlagača. ćina smatraće sc da su na odsustvu od svrši. nuti. Na posljednjoj strani kandidatske li­ dana kad ih nadležni birački odbor pro­ Sve državne i opštinske vlasti dužne 6. Kandidatske liste. ste ostaviće se prazno mjesto za sud-, glasi z.a izabrane, dok Narodna Skup­ su odmah staviti Državnom Odboru na sko potvrđenje. 8 40. U vremenu od 14. jula pa do 25. ština ne utvrdi njihov izbor. Izuzetno raspolaganje potrebne mu podatke i § 45. Dva primorka ovako sastavlje­ augusta zaključno moraju se„ podnijeti zadržavaju svoje činovničke položaje, davati zahtijevana objašnjenja. Državni ne i potpisane kandidatske liste odnekandidatske liste prvostepenom sudu, zajedno sa poslaničkim mandatom, ovi Odbor može radi obaviještenja pozvati će najmanje pet potpisnika na potvrđe­ koji je u smislu 8 21. ovoga zakona nad­ činovnici: u svoje sjednice Ministra Unutrašnjih nje nadležnom prvostepenom sudu u ležan za biračke spiskove. 1. ministri u službi i na raspoloženju; Poslova i Finansija i Predsjednika dotičnom izbornom okrugu, i predati fh A od 14. jula paido 1. augusta kandi­ 2. članovi Državnog Savjeta; Glavne Kontrole. predsedniku, ili njegovom zameniku. ili datske liste mogu se predavati i dežur­ 3. izvanredni i opunomoćeni ministri, 8 9. Odbor će ovaj najdalje za pet­ dežurnom sudiji, koji će im odmah iz­ nom sudiji koji će po njima punovažno akreditovani kod stranih dvorova i di­ naest dana od dana sastanka svoj po­ dati revers na primljene liste. raditi kao po hitnim predmetima. plomatski agenti; sao svršiti i u službenim »Srpskim No­ Suđ će sc najprepo azbučnim spisko­ Na ovim štampanim primjercima ime­ 4. predsjednici i članovi viših i prvovinama- objaviti: koliko koji okrug i vima, koji se kod njega nalaze, uveritl, na predstavnika ili zamjenika dotične stepenih sudova; varoš ima da izabere poslanika i koli­ jesu li potpisani na listi predlagači za­ općite, ili odjeljka (kvarta), ne moraju 5. profesori univerziteta, stručnih 1 ko će u kojoj općini biti glasačkih mje­ ista zapisani u birački spisak, da li Ih biti štampana, već mogu biti i napisana. sta, a najdalje za dvadeset dana objasrednjih škola; �Број 126 Broj ima na broju koUko na kojoj listi treba prema § 41. ovog zakona i da li ima pi­ smeni pristanak svih kandidata, pa kad se o tom uveri. potvrdiće listu. Jedan potvrđeni primerak vratiće donosioci­ ma na revers najdalje za 24 časa od prijema a drugi čuvati pod pečatom svojini na bezbednom mestu, od koga će primerk prepis bez imena predlagača poslati odmah upravi državne štam­ parijo da se obznani u službenim »Srp­ skim Novinama« pod rubrikom kandi­ dati za narodne poslanike. Na slučaj da sud pri uporedenju pot­ pisa sa azbučnim spiskom nađe, da se koji potpis na listi ne slaže potpuno sa imenomt prezimenom ili zanimanjem to­ ga lica u azbučnom spisku, on će ako podnosioci kandidatske liste izjave da je to isto lice, listu primiti, pa o tom posle izvestiti glavni birački odbor, od­ nosno birački odbor u varoši. § 46. Uz originalne liste podneće predlagači još i onoliko štampanih primeraka, koliko u dotičnom izbornom okru­ gu ima glasačkih mesta, i dva primerka više, za sud. U štampanim primercima kandidatskih lista zabranjeno je stavljati imena predlagača. Na tim primercima nazna-. čiče se samo imena predstavnika i zamenika one opštine, u koju se lista šalje. Na svakom takom primorku kandidatske liste mora biti naštampano u vrhu: Za glasačko mesto... Beograd, Kragujevac, Šabac i t. d.«) Na primercima, namenjenim onim gla­ sačkim mestima, gtče se glasa u više odeljcnja ili kvartova, u vrhu će biti na­ štampano »Za glasačko mesto...« Na tim .primercima će se naznačiti samo imena predstavnika i zamenika dotič­ noga glasačkog mesta. Predsednk suda ili nejgov zamenk, uveriće se, da li su na sviin štampanim listama imena predloženih lica naznače­ na suglasno originalnoj listi, pa če ih sve potvrditi svojim potpisom i peča­ tom suda. Od ovilt štampanih primeraka razaslaće u roku oci tri dana svakoj opštini. u izbornom okrugu namenjeni joj pri"merak, odnosno namenjene joj primerke, uzev od svake revers o prijemu. Predsednici biračkih odbora, ili njihovi zamcnici, ove će primorke iposle, u oči dana izbora prilepiti na glasačke kuti­ je, pa iste postaviti onim redom kako su kandidatske liste potvrđene tako, da kutija na kojoj jc lista sa manjom nu­ merom dođe na prednje mesto sa stra­ ne sa koje glasanje počinje, a kutije na kojima su liste sa većim numerama da­ lje po redu tako da kutija na kojoj je lista sa manjom numerom dolazi uvek na prednje mesto. § 47. Svaka kandiidatska lista, koja bude po ovim pravilima utvrđena, imaće na dan izbora 8. septembra, ili dru­ gog određenog dana svoju zasebnu ku­ tiju na svim glasačkim mestima. Takvu listu, čim se preda javnosti, slobodno je svakome prepisati ili preštampati. § 48. U varošima, koje biraju zasebno poslanike, sastavljače se kandidatske li­ ste istim načinom kao i u okruztma; i oue če se podnositi radi potvrdenja nad­ ležnom prvostepenom sudu, a za Be­ ograd sudu varoši Beograda. Imena jednog ili više kandidata, koli­ ko za keju varoš poslanika treba, i imena jednog ili više predstavnika li­ sta, koliko se za koji birački odbor u varoši iziskuje stavljaju se istim redom i odvojeno, kao i na okružnim listama. Sve ostalo vrši se istim načinom kao i u okruzima. § 49. Kandidatska lista jednom pre-' dana sudu, ne može se opozvati, niti se u njoj mogu činiti kakve izmene. Ali ako koji odi ipredložcnih kandida­ ta umre, ili izgubi pravo da bude biran, može se na njegovo mesto predložiti drugi kandidat. Za takav predlog mora biti onoliki isti broj predlagača, koliki i za celokupnu listu. Ovakve zrnene u kandiđatskoj listi mogu se činiti sve do na pet dana pred izbore, samo od podnosilaca prvobitne liste. Novi se potpisnici mogu uzimati samo ћа mesto onih lica, koja su u me­ đuvremenu umrla ili izgubila biračku sposobnost. One će se utvrđivati istim načinom kojim se tuvrđuju i ćele kandidatske liste. S 49. a. Ako za jedan okrug ili varoš bude prijavljena odnosno potvrđena kod nadležnog prvostepenog suda samo je­ dna uredna kandidatska lista, dotični birački odbor će pored kutije na koju Ć« prilejtti potvrđenu kandidatsku listu, „11РАВДА* — .PRAVDA* staviti još jednu kutiju bez liste na dru­ go mesto, računajući sa strane sa koje će se glasanje vršiti. U ovu drugu ku­ tiju glasače na način pokazan u § 69. ovoga zakona oni pravni glasači, koji neće da glasaju za kandidate odnosno kandidata u potvrđenoj kandiđatskoj listi. ' -Л Ako kut.'a na kojoj, jc prilepljcna pot­ vrđena kandidatska 'lista dobije manji ili ravan broj kuglica prema broju ku­ glica, koji je dobila kutija bez liste, smatraće se da izbor nije izvršen toga dana. U tome slučaju birački odbor narediče drugi izbor u tome biračkom -tein u drugu narednu nedeliu od dana toga izbora. Za ovaj drugi izbor podnose se nove kandidatske liste. Ako za ovaj drugi izbor bude opet potvrđena samo redna kandidatska li­ sta prvostepeni sud će o tome izvestiti Ministra Unutrašnjilt Poslova, koji će naediti, da se objavi u dotičnom okru­ gu odnosno varoši da se sa toga uzroka Određenog dana neće glasati. A dotič­ ni prvostepeni sud na dan izbora izdaee punomoćstvo kandidatima sa te jed­ ne prijvljene uredne liste, i poslati izveštaj o njihovom izboru Upravi Dr­ žavne Štamparije, da se obznani u služ­ benim »Srpskim Novinama« po ovomv zakonu, a izborna akta Ministru Unu­ trašnjih Poslova. § 50. Ministar unutrašnjih poslova du­ žan je narediti i izvršiti sve što treba, te da se spremi na v reme dovoljan broj kutija, kuglica i ostalog materijala za glasanje. Prvo snabdevanje opština matenp.lom za glasanje ide na račun skupštin­ skoga budžeta. Svako obnavljanje .li popravljanje izbornog materijala pada na teret opština. Ovde se ne razumeju formulari za neazbučne i azbučne glasačke spiskove koje opštine same nabavljaju, preko mi­ nistra unutrašnjih poslova od državne štamparije. § 51. Kutije će biti od lima; zatvara­ če se i otvarati trima raznim ključe­ vima, i biće tako udešene da se spušta­ nje kuglica u njih ne vidi i ne čuje. § 52. Kuglice će biti od gume, ј imaće po jedan i po santimetar u prečniku. Na njima će biti utisnut Grb Kraljevine Sr- bije. § 53. Bliži obrazac celokupnog izbor­ nog materijala određuje ministar unu­ trašnjih poslova. 7. Izborni materijal. § 54. Najdalje do na pet dana mini­ star unutrašnjih poslova biće dužan da razašlje izbornim opštinama na revere glasačke kutije i kuglice sa celim pri­ borom, vodeći tačno računa o tom, ko­ joj je opštini šta poslao. Svaki sandučić sa kuglicama, pri razašiijaniu opštinama. biće zaključan i utvrđen pečtom ministarstva unutraš­ njih poslova. Ključevi od sandučića s ku­ glicama poslaće se opštinama u zape­ čaćenom zavoju. Ovako zapečaćeni sandučići s kugli­ cama čuvaće se u opštinskom sudu do predaje biračkom odboru. 8. Glasačka mesta, birački odbori na glasačkim mestima, glasanje. § 55. Birači mogu glasati svakj samo jedan put, samo lično, samo na glasač­ kom mestu u svojoj opštini, i samo za utvrđene kandidatske liste. § 56. U izbornom okrugu glasačko mesto biće u svakoj opštini, u zgradi opšttnskog suda. Glasanje na zboru za izbor narodnih poslanika u Beogadu, Nišu, i svima va­ rošima i varošicama koje imaju preko 1500 pravnih glasača, vršiće se na više mesta po odeljcima, kori će obuhvatiti 800 do 1000 pravnih glasača, što u to­ me odeljku stanuju, a svaki odeljak čini jedno glasačko mesto. Ako je zgrada opštinskog suda neugodita. ili ako se glasanje u opštini vr­ ši na više mesta, onda ćo se izbor iz­ vršiti u školskoj ili drugoj zgradi, koju opštinski sud za to odredi. Mesto gde će se glasati, i zgradu u kojoj će se glasati opštinski će sud ojzi.aniti najmanje na deset dana pre iz­ bora. S 59. Najdalje za petnaest dana Dr­ žavni Odbor u Beogradu određuje za svako glasačko mesto po jednog sudiiu, sudskog činovnika ili pravnika, za predsednika biračkog odbora. A n ne­ dostatku pravnika, sul.kh činovnika i sudija, Državni Odbor određuje za pred­ sednika biračkih odbota u prvom redu i lica, koja su svršila koji god fakultet, a ako ovih ne bi bilo dovoljno onda i lipa keja su svrdla keju stručnu školu, ako nisu u policijskoj službi. Ako bi koji od onih, koji su Državnim Odborom za predsednike u glasačkim, ili za predsednike ili članove u glavnini biračkim odborima određeni, imali oso­ bito važnih uzroka da se te dužnosti ne prime, dužni su za 10 dana od dana kad je raspored' Državnog Odbora u službenim »Srpskim Novinama« izišao molbom svojom obratiti sc Državnom Odboru i navesti uzroke zbog kojih se ne mogu izbora primiti, Alto odbor navedene uzroke uvaži, razrešiće inolioca od dužnosti i drugo­ ga na njegovo mesto odrediti; ne nađe li Državni Odbor da su navedeni uzro­ ci opravdani, izvestiće molioca preko policijske vlasti da mu se molba ne mo­ že uvažiti. Molba posle označenog roka podne­ sena neće se ni -u kakvo prizrenje uzi­ mati. Samo u vanrednom i nepredviđenom slučaju, kad bi Državnim Odborom od­ ređeni predsednik biračkog odbora bio nekim neodoljivim uzrokom sprečen da dođe, zameniće ga predsednik opštine ili njegov zastupnik u opštinama gde se glasanje vrši na jednom mestu. A zastupnike pređsednicima biračkih odbora u opštinama gde se glasanje vr­ ši na više mesta. za ovaj slučaj, odre­ đuje opštinski odbor prvo iz kmetova dotične opštine, a po tom iz svoje sre­ dine kad određuje i člana biračkog od­ bora, izdajući im na revers o tome akt. Državni ćc odbor svakom licu koje je odredio na izbornu dužnost dati na revers akt o postavljenju, potpisan od predsednika i to: licima koja stanuju u preslonicn neposredno, a ostalim lici­ ma preko nadležnih vlasti, koje su du­ žite revers o predaji akta — postav­ ljenja — odmah vratiti Državnom Od­ boru. § 60. Tako isto najdalje do 4. septem­ bra opštinski će odbor odrediti jednog svog odbornika za člana biračkog od­ bora i jednog odbornika koji će ovome biti zamenik. § 61. U oči dana izbora u 3 časa po podne svi članovi biračkog odbora, ili njihovi zamenici, sastaće se u zgradi gde će biti glasanje i tu će primiti na revers od opštinskog suda potreban broj kutija i sandučića s kuglicama, az­ bučni spisak glasački, knjigu za upisi­ vanje glasača, knjigu za vođenje zapis­ nika, kandidatske liste, opštinski pečat i ostalo što treba. Kutije će pregledati, uveriće se da ’ su tačne i da su usta kutije sa platne­ nim prorezom kroz koji kuglice prola­ ze, dobro otvorena i nezaptivena, pa će ih onda utvrditi za zaseban sto, a prema stolu za kojim ćc sedeti članovi biračkog odbora; zatim će sva tri klju­ ča zatvoriti i zapečatiti tako, da i usta kutije budu potpuno zatvorena. Jedan ćo ključ uzeti predsednik biračkog od­ bora, drugi opštinski odbornik, a treći predstavnik ili njegov zamenik, dotične kandidatske liste, ako ga ima. Ako predstavnika liste ili njegova za­ menika nema, bilo što nije došao, bilo što nije ni naznačen, predsednik bira­ čkog odbora uzeće i treći ključ. Na svakoj kutni s polja prilepiće se liste kandidata obe vrste. § 62. Kad birački odbor bude sve ovo uradio i bude izabrao potreban broj pi­ sara i drugih pomagača, i u opšte pri­ premio sve, što će mu sutra dan za primanje glasova trebati, on će o sve­ mu tom napraviti zapisnik toga svog prvog sastanka u kome će naročito označiti i broj svake kutije i kandidatsku listu koja uz nju ide. kao i da su sve kutije u ispravnom stanju i prazne. Ovaj ćc zapisnik potpisati svi člano­ vi biračkog odbora zatvoriće prozore, izaći će iz glasačke sobe, zaključiti je, udariti, pečat na vrata i ključ će uzeti predsednik biračkog odbora. Najzad će birački odbor odrediti stra­ žu, koja će zgradu, u kojoj će biti gla­ sanje, neprekidno čuvati. § 63. Na dan izbora u 7 sahata pre podne sastaće se birački odbor u zgra­ di za biranje pred vratima glasačke sobe, otvoriće je i ući u nju. I kad se uveri, da su kutije i sandučići s kugli­ cama, kao sve ctsalo, u redu, onda će sastaviti zapisnik u kome će nađeno stanje povrditi i otvoriti usta kutije, pa pa zabeležiti i to u zapisniku. Taj će zapisnik potpisati svi članovi biračkog odbora, pa će se onda otpočeti primanje glasova. § 64. O održanju reda za vreme gla­ sanja stara sc predsednik biračkog od­ bora. U slučaju potrebe predsednik je •vlaŠćeu da traži pomei ed »rutinske Страна 3. Strana ili državne vlasti, i ona jc dužna odaz­ vati se njegovom pozivu, članovi od­ bora, koji misle da to nije potrebno, imaće prava da zabeleže u zapisniku svoje mišljenje. § 65. Za ćelo vreme glasanja moraju zasedavati za biračkim stolom najma­ nje dva člana biračkog odbora. Među ovom dvojicom mora uvek biti pred­ sednik biritčkog odbora, ili opštinski >dbornik koji je član biračkog odbora, ilt njegov zamenik. § 66. Ako ko od predstavnika kandidatskih lista ode sa birališta a ne osta­ vi zamenika, onda će se izbor produ­ žiti i bez njega, a u zapsniku će se to zabeležiti. § 67. Niko ne sme stupiti na bađištc ped oružjem ili sa oruđem upotreblji­ vim za boj. sem slučaja predviđenog n § 64. ovoga Zakona, kad predsednik bi­ račkog odbora pozove oružanu pomoć, radi održavanja reda na biralištu. Ni službenici državni i samoupravni, koji po službenoj dužnosti nose oružje ne mogu doći na biralište radi upotrebe svog biračkog prava pod oružjem. § 68. U sobu gde se glasa puštaće se glasači redom, po jedan ili više, li ni­ kako više od pet od jedan put. § 69. Svaki glasač koji uđe u glasač­ ku sobu mora pre glasanja kazali prvo glasno, da čuju svi članovi biračkog odbora, svoje ime, prezime i zanimanje. Predsednik biračkog odbora, pošto se uveri da je glasač a glasački spisak uveđen, ako ga niko u biračkom odboru ne poznaje, upitaće ga: je li on baš to lice, pod čijim se imenom prijavio da glasa, i napomenuće mu zakonske posleđice od toga ako na tuđe ime bude glasao, i kad glasč potvrdi da je on to lice pod čijim se itnenom javio da gla­ sa, onda će se o tome nepoznatom gla­ saču sastaviti zapisnik u kome če se zapisati i lični opis njegov kao i ulica i broj stana, pa će se pustiti da glasa, a predsednik ima prava narediti da sc tako nepoznat glasač može odmah i fotografisati, a pisar će u jedan naročiti spisak zapisivati: ime glasača i broj pod kojim je on zapisan u glasačkom spisku. Ža sve vreme dok glasač ne svrši glasanje i predsednik i članovi biračkog odbora vodiče staranje, da glasač ne premosti kuglicu u drugu ruku i sobom odnese. Za ovim će predsednik dati glasaču jednu kuglicu. Glasač kad' primi kugli­ cu metnuće je u desnu ruku i zatvoriti je, pa sa tako zatvorenom rukom prilazlće svakoj kutiji redom i u svaku ona­ ko zatvorenu zavlačiti; a kuglicu će, pri tom, spustiti u onu kutiju na kojoj je prilepljena ona kandidatska lista za koju on hoće da glasa. Kad iz posljed­ nje kutije izvuče ruku, glasač će je on­ da pred svima otvoriti tako, kako sva­ ki može vldcti, da kuglice u njoj više nema i da je glasao. Predsednik ili jedan od članova bi­ račkog odbora, kazaće glasno, kad bi­ rač dođe do kutije, koju iti čiju kandi­ datsku iistu predstavlja ta kutija. Ako Jc birač nepismen, na zahtevanje nje­ govo predsednik ili jedan član odbora pročitaće mu sva imena na listi. Ne učini li se ovo, svaki član ima pravo da to primeti, a kad sc glasanje svrši đa i u zapisnik zabeleži kao pretest protivu nepravilnog postupka odborovog. Svaki predstavnik liste ili njegov za­ menik, ima prava kazati glasaču, kojoj partiji, ili političkoj grupi koja kandidat­ ska lista ili kutija pripada, § 70. Čim je koji birač glasao, du­ žan je ukloniti se sa birališta. Za biralište smatra sc zeiaa u ko­ joj se glasa i njeno dvorište (avlija). §71. Birački odbor ne može nikom zakratiti da glasa, koji je upisan u az­ bučni glasački spisak. A ako ima što da primeti on ili pojedini član odbora, onda će odbor, ili onaj član koi kakvu primedbu ima, staviti to u zapisnik. Ako sc koji glasač prijavi da glasa, a na njegovo je ime već neko glasao, onda će predsednik biračkog odbora, pošto postupi po prvom stavu § 69. i uveri se nesumnjiv o identičnosti i upi­ su u azbučni glasački spisak takvog glasača, narediti da se njegovo ime, prezime i zanimanje unese u naročiti spisak, koji će se voditi kao spisak tak­ vih lica, ali ga neće pustiti da glasa. Ovaj spisak birački odbor prilaže iz­ bornim aktima, a u izborni zapisnik unosi se takav slučaj i označava broj takvih lica. Pri verifikovanju izbora sa ovakvim slučajevima Narodna Skupština uzima I u obzir i broj ovih lica, ako isti utiču �Strana 4 Страна na rezultat glasanja. § 72. U varošma. koje biraju po jednog poslanika, liste će se zvati imenom onoga lica, koje je na njima zapisano i za poslanika predloženo. U varošima, koje biraju više od jed­ nog poslanika, liste će se zvati imenom lica koje je na njima prvo zapisano. U izbornim okruzima liste će se zva ti. takođe. imenima onih dvaju lica t ja su na njima prva zapisana: jedno pod I. i drnvo nod JI. S 73. Nikakva vlast ne može ni u kom slučaju uzeti birača na odgovor za glas koji on na izboru da. niti od njega tražiti da kaže za koga je glasao. S 74. Glasanje traje neprekidno ceo dna do 6 sati posle podne. Samo u slu­ čaju nereda, a po pristanku odborske većine, može se izbor prekinuti za vreme dok se red ne povrati. Povod nere­ da i preme. za koje je izbor morao da bude prekinut, zabeležiće se u zapisnik. U 6 sabati zatvara se dvorište, i niko se više neće u njega puštati. Ali ргоdužiće se i dalje primanje glasova od oinh birača, koji se budu zatekli u dvo­ rištu sve dok oni svi ne budu izglasali, pa ma dokle to trajalo. Ako je glasanje zbog nereda moralo da bude prekmuto duže od jednoga sata, za toliko će se docnije od 6 sati prestati sa puštanjem glasača na biralište. § 75. Za sve vrenie glasanja vodiče se zapisnik o svemu što se bude desilo i što ma koji od članova biračkog od­ bora bude našao za vredno da se zab-e leži. Svi članovi odbora moraju se pot­ pisati na zapisniku, ali ako se predstav­ nici kanddatskh lista ne bi potpisali za­ pisnik važi i bez njihova potpisa. Svaki član odbora može odvajati mnjenje i staviti svoje primedbe. 9. Zaključak glasanja i sređivanje iz­ bornog posla na glasačkim mestima: bi­ rački odbori u varošima koje biraju jednog poslanika, i proglašavanje poslanika u njima. S 76. Kad se svrši glasanje odmah će e zaključiti i zapečatiti sandučić, iz ko­ jih je predsednik vadio kuglice i davao ih biračima. Ključ ćc ostat: kod predsednika. § 77. Za tim ćc se prebrajati po gla­ sačkom spisku koliko je svega birača glasalo. Taj će se broj zapisati slovima na dnu glasačkog spiska, pa ćc se is­ pod toga potpisati svi članovi birač­ kog odbora. § 78. Kad se to izvrši zabeležiće se u zapisnik: u koje je doba glasanje za­ ključeno, koliko je svega glasača gla­ salo prema glasačkom spisku kao i sve ostalo što se odnosi na tok izbora a ranije nije zabeJeženo. Svi članovi bi­ račkoga odbora potpisaće se, a svaki od njih ima prava odvojiti mnjenje i staviti primedbe. § 79. Posle svega ovog pristupiće se otvaranju kutija i 'brojanju kuglica. Prvo će se otvoriti jedna kutija, i iz nje izručiti sve kugćc; u jedan sud. Predsednik biračkog odbora, pred svima članovima odbora, prebrojava sve kuglice. Cim odbroji 100. on ih pre­ daje članu odbora opštinskog đa ih i on izbroji, a ovaj ih predaje dotičnom pred­ stavniku kandidatske liste, tc ih i on po treći put izbroji. Tako'biva sa sva kom stotinom dok ne budu izbrojane kuglice. Za tim se odmah u zapisniku zabe'eži slovima: broj kutije, za koju je kandidatsku listu ta kutija primala glasove, i koliko je u njoj bilo kuglica. Svi čla­ novi odbora potpisaće se ispod ove zabeleške. Na ovaj način prebrojaćc se kuglice i u ostalim kutijama. Kad se sve ovo svrši, zapisnik će se zaključiti i potpisaće ga svi odbornici; a pored toga utvrdiće se i opštinskim pečatom. Odvojena mnijenja i primjedbe o ra­ du odbora i ovdje su dopuštena. Za ovim će se zapisnik, glasački spi­ sak i azbučni glasački spisak metnuti u jedan zavoj i pod općinskim pečatom adresirati glavnom okružnom, odnosno varoškom, biračkom odboru. Pošto se sve ovo svrši odbor će izi­ ći iz biračke sobe, ovu zaključati na isti način kao i prošloga dana j-postaviti stražu da čuva sobu neprekidno, a ključ od sobe predsjednik će čuvati kod sebe. Te noći postavljena straža neće ni­ koga puštati u ovu sobu ni pod kakvim izgovorom. § 80. Sutra dan po svršenom glasa­ nju u 7 sati prije podne, svi članovi bi­ račkoga odbora, sastaju se pred vra­ »PRAVDA* — »ПРАВДА* Broj 126 Број Ako se po tome računu ne dobije to­ § 83. Predsjednici i oni članovi birač­ tima biračke sobe, otvaraju i ulaze u liko poslanika, koliko ima da izbere do­ j nju. kih odbora, koji nose izborne akte glav­ I tični izborni okrug ili varoš, poslanička Pošto se uvjere da je sve u redu, i nom biračkom odboru, prijavljivale se mjesta što preostanu razdijeliće sc iz­ | onako kako je bilo ostavljeno, vratiće ; ovom i predavati mu zapečaćeni zavoj među lista, koje imaju brojeve ili ostat­ s izbornim aktima i naknadnim zapisni­ sav izborni materijal općinskom sudu ke glasova, najbliže količniku. Ako ti kom, ako ga ima prema § 80. ovoga i od njega uzeti natrag ravers. Ako pribrojevi ili ostatci budu jednaki na više mjete kakvu neurednost, oni će o tom zakona. sastaviti naročiti zapisnik, koji će sa I O predaji i prijemu tih akata izbornih lista, riješiće kocka, od koje će se liste ostalim izbornim aktima predati glav­ uzeti poslanik. J sastaviće se kratak protokol, koji pot­ nom biračkom odboru. Za tim će pred- | pisuju: svi članovi glavnog biračkog § 88. Cim bude gotov s tim poslom, sjednik uzeti zavoj spremljen za glavni odbor ćc odmah objaviti rezultat i iz­ odbora, predsjednik i predstavnici li­ birački odbor i krenuti se na put, da ga sta, ili njihovi zamjenici, ako je koji i dati punbmoćstva izabrnim poslanicima, preda glavnom biračkom odboru. 8 kako je kazano u S 81. ovoga zakona. od njih s predsjednikom došao, da pre| predsjednikom zajedno imaju pravo po­ Sve se pak ovo mora svršiti, ako nije dadu akte. I ći i predstavnici kandidatskih lista, ili bilo naknadno naređenih izbora, najda­ § 84. Ako na dan izbora zbog nereda, njihovi zamjenici, koji od njih želi. lje za četiri dana poslije izvršenog Iz­ ili iz budi kakvog drugog uzroka, gla­ sanje ne bude izvršeno na jednom ili bora. § 81. Birački odbor u varošima, koje Formular pimomoćstva propisuje Mi­ na više glasačkih mjesta, glavni birač­ biraju po jednog poslanika, sastavljaju: nistar unutrašnjih poslova. ki odbor narediće odmah, da se na jedan sudija mjesnog ili najbližeg prvo­ Pečat na punomoćstvlma je za sve svim tim mjestima, izvrši glasanje u stepenog suda, određen kockom od su­ varoši koje zasebno biraju poslanike, iduću nedjelju, ako do nje bude najma­ dija toga suda, predsjednik općinskog pečat dotičnog opšinskog suda; a na nje tri dana, u protivnom narediće se suda i po jedan predsstavnik svakoga pmiomoćstvima za izborne okrttge pe­ glasanje u drugu iduću nedjelju. Na kandidata. cat okružnog suda dotičnog izbornog ovom glasanju postupaćc sc u svemu Ovaj ćc odbor, pošto bude izbrojao onako kao i pri prvom glasanju. Da će okruga, u čijim će odajama glavni bi­ glasove, objaviti odmah, prema Š 93. se naknadno glasati, predsjednik općin­ rački odbor i raditi. U stava, rezultat izbora. skog suda objaviće u dotičnoj općini S 89 . O ćelom ovom radu glavni bi­ Лко je koji od kandidata dobio apso­ istoga dana kada mu to bude javio lutnu većinu većinu glasova, odbor ćc rački odbor vodiče tačan zapisnik, iz glavni birački odbor. inu odmah izdati poslaničke punomoć­ koga će se moći vidjeti: kako se što Ovako će se isto postupati i ti slu­ stvo. Ako pak nije dobio takvu većinu, redom pojavilo i riješilo sve ono, što je čaju S 81. ovoga zakona. on će, objavljujući rezultat izbora, za­ naprijed određeno da sc ispita i riješi. kazati u isto vrijeme nov izbor za 23. Ali ako se i ovga puta na nekim gla­ Naročito će u zapisniku biti poimence septembar — tada je dovoljna prosta sačkim mjestima ne izvrši glasanje, navedeno koliko je bilo svega kandiglavni birački odbor, ako je to slučaj \ cćina. dtskih lista, koja su lica na kojoj listi na manje od jedne trećine glasačkih predložena, oliko je svega glasova ko­ Birački će odbor pošto proglasi iza­ mjesta, svršiće svoj posao, ne vodeći ja lista dobila i koja su lica iz koje branog kandidata za narodnog poslani­ računa o tom nesvršenom glasanju. Aliste, oglašena za poslanike, dobda puka sastaviti punomoćstvo (po tormulako se, na protiv, to dogodilo na trećini nomoćstva. Na zapisniku će se morati ru. koji se prilaže ovom zakonu) koje ili više od jedne trećine glasačkih mje­ su dužni.potpisati predsjednik i svi čla­ potpisati svi članovi glavnog biračkog sta, smatraće se kao da se nisu mogli novi biračkog odbora, pa odmah pre­ odbora, ali će svaki imati prava da od­ izvršiti izbori za dotični izborni okrug voji mnjenje i stvi primjedbe. dati izabranom poslaniku. ili varoš. § 90. Ovako spremljen i potpisan zaAko izabran: nije u mjestu, te mu bi­ U ovakvom slučaju Skupština, kad pisnik poslaće sc sjutra dan sa svima rački odbor ne može odmah lično pre­ se sastane, rešiće, da li će se, u dotič­ prilozima i svim izbornim aktima, što dati poslaničke punomoćstvo, birački nom izbornom telu, ponova izvršiti gla­ ih je glavni odbor dobio sa raznih gla­ će odbor predati poslaničke punomoć­ sanje na svima glasačkim mjestima, ili sačkih mjesta. Narodnoj Skupštini pre­ stvo u zapečaćenom zavoju na kom ćc opet samo u onima, u kojima nije izvr­ ko ministra unutrašnjih poslova. naznačiti: »Birački odbor... varoši... šeno. U isto vrijeme poslaće odbor službe­ (ili općine) poslaničko punomoćstvo za Osim ovoga slučaja Skupština ne mo­ nim »Srpskim Novinama« onakav kra­ N. N. iz N.«, — nadležnoj policijskoj že inače naređivati nikakva naknadna tak izvještaj o rcsultatu izbora, kao vlasti na revers s tim. da ga ona adreni ponovna glasanja u pojedinim gla­ I što je kazano u posljednjem odeljku santu ili njegovoj porodici preda najda­ sačkim mjestima. S 81. ovog zakopa. ' . lje za 6 dana. S 85. Glavni birački odbor pregleda§ 91. Sve žalbe protiv izbora šalju Izborne akte birački će odbor zape­ će sve izborne akte koji su mu predani, se Narednoj Skupštini bilo neposredno čatiti i poslati odmah Narodnoj Skup­ donljeće svoje ocjene o odvojenim mni­ bilo preko ministra unutrašnjih poslo­ štini preko ministra unutrašnjih po­ jenjima i primjedbama unesenim u za­ va. Žalbu može podnijeti svaki birač i slova. pisnike i staviti, ako nade za potreb­ ministar unutrašnjih poslova. U isto vrijeme odbor ćc poslati kra­ no, svoje primjedbe odnosno toka iz­ tak izvještaj o rezultatu izbora i služ­ š 92. Oni koji budu izabrani na više bora na raznim glasačkim mjestima, benim »Srpskim Novinama«. U tom iz­ mjesta za narodne poslanike imaće da § 86. Za tim ćc odbor prebrajati i sa ­ vještaju mora biti kazano: 1, koliko je se izjasne, najdalje za tri dana pošto im brati, prema glasačkim spiskovima i svega bilo birača po azbučnom spisku; Skupština potvrdi izbor, za koje sc prema zapisnicima o broju kuglica, na­ 2. koliko je svega glasača bilo na iz­ mjesto za postanka primaju. Ako to ne đenih u kutijama na svakom glasačkom boru; 3. koliko je svaka lista dobila učine, Skupština će ili oglasiti zr po­ mjestu, koliko je svega birača glasalo. glasova (kuglica), i 4. koji je ili koji su slanike onih mjesta gdje su dobili naj­ Ako se nade razlika između broja gla ­ izabrani i oglašeni za narodne posla­ veći broj glasova, i riješiće <Ja se os­ sača po glasačkim spiskovima, i broja nike. tala njihova mjesta popune na načm iz­ kuglica po zapisnicima, uzeće se broj ložen u § 93. ovoga zakona. 10. Glavni birački odbori, završno sre­ glasača prema spiskovima, i prema nji­ Niko se ne može kandidovati u više đivanje izbornoga posla i proglašavanje ma će se iprcbrojatl cjelokupan broj od tri izborna mjesta. poslanika u izbornim okruzima i varoglasača. U istom roku od tri dana, računaju­ šlma koje biraju više od jednog posla­ Ako jedna ili više kandidatskih lista I ći od dana kad je Skupština potvrdila nika. ne dobiju ni količnik, njeni se glasovi izbor imaće da se izjasne: da li se pri­ pridaju kandidatskioj listi sa najvećim § 82. Sutra dan po svršenom izboru maju poslaničkog mandata oni državni brojem glasova. u 9 sati prije podne sastaćc se glavni činovnici i svi koji se inače nalaze u Ako ni jedna lista nema pun količbirački odbor za svaki izborni okrug u državnoj službi, kao i predsjednici opnik, onda će se broj poslaničkih mjesta okružnome mjestu izbornoga okruga, i ština koji prema § 98. Ustava ne mogu odrediti prema ostatcima od količnika. za svaku varoš što bira više od jednog biti narodni poslanici a da zadrže svoje U varošima, koje biraju više od jed­ poslanika u samoj toj varoši, u zgradi položaje u državnoj službi odnosno os­ nog poslanika, taj će sc broj glasača i sobi naročito za to pripremljeno!. tanu predsjednici opština. Ako to ne upodijeliti brojem poslanika koje varoš U tom će odboru predsjedavati jedan člne smatraće se da su se primili da ima da izbere, da bi se dobio količnik od članova Državnoga Savjeta, ili Kabudu narodni poslanici. glasova, prema kom se svakoj listi odisacionoga Suda, određen kockom; a nje­ § 93. Ako ma kojim slučajem ostane reduje srazmjerni broj poslaničkih govi su članovi: jedan član Apelacionog koje poslaničko mjesto prazno ono će mjesta. Si Suda ili predsjednik prvostepenog su­ se ppuniti licem koje je na redu u onoj U izbornim okruzima koji imaju da da, predsjednik mjesnog općinskog su­ kandidatskoj listi, iz koje je poslanik izberu i poslanike sa opštim i poslanike da lii njegov zastupnik, i po dva pred­ kolega mjesto ima da se popuni. Ovu će sa naročitim pogodbama ustavnim, ko­ stavnika svake kandidatske liste. popunu izvršiti sama Narodna Skupšti­ ličnik ćc se na isti način iznaći posebno Ako predsjednik glavnog biračkog na najdalje za pet dana ed kako se za poslanike kandidovane pod I. i za odbora na sastanak ne bi došao, njega i mjesto upraznilo, i b tome će odmah poslanike kandidovane pod II. ćc u predsjedavanju i u daljem radu Posle toga odbor će prebrajati, taizvjestiti Vladu. Ako su sva lica iz te zamjenjivati prvoimenovani član. kode po izbornim aktima koji su mu liste iscrpena, ili ako ih nema dovoljno Glavni će birački odbor otpočeti i na­ dostavljeni sa sviju glasačkih mjesta, staviti svoj rad, ako pokraj predsjedni­ da mogu dopuniti sva poslanička mje­ koliko je glasova dobila svaka kandista, kao i ako je prazno poslaničko mje­ ka ili njegova zamjenika budu na sa­ datska lista za se. sto, u onim varošima, koje ne biraju vi­ stanku još najmanje dva člana, što će . se i u zapisniku konstatovati. še od jednoga poslanika, onda će se § 87. Pošto sav ovaj posao bude svr­ prazno poslaničko mjesto popuniti no­ Ako glavni birački odbor ne bi mošen, glavni će birački odbor odrediti, | gao otpočeti ili svršiti svoj rad, ma iz vim naknadnim Izborom, u dotičnom iz­ koliko poslaničkih mjesta dobiva koja kakvih razloga, predsjednici glasačkih bornom mjestu, koji se mora izvršiti u kandidatska lista, i koji su kandidati 1roku od mjesec dana. mjesta poslaće izborne akte Narodnoj zabrani za poslanika, radeći pri tom na Skupštini preko Ministra Unutrašnjih ovaj način: Naknadni izbori vrše sc na dan odre­ Poslova, koji ćc o izvršnom izboru do­ đen Kraljevim Ukazom. Od dana ukaza Svakoj će se listi kandidatskoj dati nijeti odluku. do dana, kad im da se izvrši u kome onoliko poslaničkih mjesta, koliko sc Određivanje kockom predsjednica mjestu izbornom naknadni izbor, inora puta količnik sadrži u glasovima koje je biračkoga odbora vrši Državni Odbor. proteći za sve varoši, koje zasebno ona dobila. A u svakoj listi količnik ćc Državni Odbor odrediće i člana Ape­ biraju dvanaest dana, a za izborne okse pridavati najprije kandidatu na čelu lacionog Suda ili predsjednika prvoste­ ruge dvadeset dana. liste, pa zatim ostalim kandidatima po penoga suda, a kad određuje predsjed­ redu, u kojem su naznačeni, dok sc ne Kandidatska lista mora se sudu pre­ nike prvostepenih sudova, uzimaće ih iscrpe njezino pravo na poslanička dati u varošima na tri dana pre izbora, ' iz dotičnoga ili iz najbližega okruga. mjesta. a u okruzima na pet dana pre dana iz­ Cjelokupni sastav ovih odbora mora U izborima okružnim račun će ovaj bora. • .d biti objavljen u službenim »Srpskim No­ izvršiti odvojeno za kandidate pod I. i Glasanje za naknadne izbore vrši se vinama« najdalje do 15. augusta. podli. , .Ti.fc po azbučnim glasačkim spiskovima, ko- �Број 126 — Broj ji u dotičnim opštinama budu tako va­ žili. Ako se naknadni izbor naređuje po­ slije 1. januara onda će se izbor vršiti prema novim spiskovima, za tu godinu spremljenim. Birački odbori, odnosno glavni birač­ ki odbori, ostaju takpde isti i postupaju u svemu onako kao i pri prvim izbo­ rima, od dana u oči izbora pa do svr­ šetka. S 94. Narodni poslanici dužni su sa svojim punomoćstvima biti u mjestu, u .koje je Kraljevim ukazom, prema Usta­ vu, sazvana Narodna Skupština, još u oči dana saziva, kako će na dan saziva otiđi u Skupštinu i predati svoja punomoćstva. S 95. Narodni poslanici koji ne stanu­ ju u mjestu gdje se drže sjednice Na­ rodne Skupštine, dobivaju iz državne blagajnice na ime putnog troška za do­ lazak i povratak po 15 dinara dnevno i za podvoz: a) za putovanje željeznicom vrijed­ nost jedne blete prve klase brzog voza; b) za putovanje parobrodom vrijed­ nost jedne biletc prve klase; i v) za putovanje običnim putovima po jedan dinar na svaki kilometar, ako put nije duži od dvadeset kilometara; a ako je duži, onda na svaki dalji kilo­ metar po pedeset para dinarskih. Gdje se može putovati željeznicom ili parobrodom računaće se da je putova­ nje tako i učinjeno. Narodni poslanici dobivaju za sve vrijeme svoga rada u Narodnoj Skup­ štini po petnaest dinara dnevno. S 96. Članovi glavnih biračkih odbo­ ra, članovi biračkih odbora po varoši­ ma koje biraju po jednog poslanika, i članovi odbora po svima glasačkim mje­ stima, dobivaju iz državne blagajne dnevnicu od osam dinara i za naknadu putnoga troška po dva dinara na sat. Ali predsjednici i članovi općinskoga od­ bora, kad su članovi biračkog odbora u svojoj općini, i predstavnici lista ili njihovi zamjenici, kad s predsjednikom biračkog odbora nose izborne akte glavnom biračkom odboru, sva lica koja primaju platu iz državne blagajne, kad su takođe članovi biračkog odbora u svojoj općini i svi predstavnici kandidatskih lista neće dobivati nikakvu dne­ vnicu iz državne blagajne. Predsjednik općine ili njegov zastup­ nik kad je, u slučaju § 59. ovog zako­ na. predsjednik biračkog odbora, do­ biva po prvom stavu ovoga člana dnev­ nicu i naknadu putnoga troška iz dr­ žavne blagajne za nošenje izbornih ak­ ta glavnom biračkom odboru. § 97. Pošto Narodna Skupština pre­ gleda punomoćstva poslanička i riješi sve žalbe i pojavljena pitanja, vratiće ministru unutrašnjih postova sve az­ bučne glasačke spiskove, da ih on pošlje opštinama kojima koji pripadaju; a ostali izborni akti čuvaće se zajedno s ostalim skupštinskim aktima. 11. Postupak za biranje poslanika u slučaju § 54. Ustava. S 98. Kad Kralj, po posljednjem odeljku § 54. Ustava, raspusti Narodnu Skup­ štinu, onda se istim aktom raspusta, prema istom odeljku § 54, Ustava, na­ ređuju u roku od šest dana novi izbori narodnih poslanika i saziva Narodna Skupština, u roku koji je tim paragra­ fom Ustava određen. Ukaz o raspustu Narodne Skupštine premapotpisuju svi ministri. Od dana naređenih izbora, odnosno od dana raspusta Skupštine, do dana izbora mora proteći četrdeset i pet dana. Ctvrtegodišnja perioda skupštinska računa se od idućega septembra. Prije početka te periode, Narodna Skupština može se sazvati u vanredni saziv. § 99. Odredba § 3. ovoga Zakona vrijedi i ovde, i to u roku od deset da­ na, pred dan izbora, a u opštinama gdje ne bude izvršen izbor toga dana, i od dana po izboru pa za osam dana. Ako su birači bili ranije kud god sazvani i iskupljeni, moraju se raspustiti na deset dana prije samoga dana izbora. S 100. Broj poslanika, koji dolazi na pojedine okruge za ove izbore, određu­ je se onako isto kao i za redovne opšte izbore (§ 5., 8. i 9. ovog Zakona i S 80. Ustava). § 101. Glasanje će se vršiti po azbuč­ nim glasačkim spiskovima koji u do­ tičnim opštinama budu tada važili SS 102., 103., 104., 105., 106., 107., 108. i 109. — ukinuti. Š 110. Glavni birački odbor dužan je svršiti svoj posao, ako nije bilo nanovo ПРАВДА“ — .PRAVDA« § 128. Oni, koji nasiljem ili prijetnja­ naredivanih izbora, najdalje četvrtoga dana u veče poslije dana izbora; a ako ma spriječe jednog ili više građana da se prema S 84. ovoga Zakona mora za upotrijebe svoje biračko pravo, kazni­ jedno ili više glasačkih mjesta naređi­ će se zatvorom od jednog mjeseca do vati nov izbor, onda će se on izvršiti 2 godine S 128. a. Хо se protivno § 92. bude šestoga dana poslije dana opštih izbo­ ra, kada će se vršiti i naknadno glasa­ kandidovao na v^e od tri mjesta, kaz­ nje u slučaju S 80. ovoga Zakona. niće se zatvorom od tri mjeseca do go­ U ovom drugom 'slučaju glavni bi­ dine dana ili novčano od 500 do 3000 rački odbor dužan je svršiti svoj posao nara, pored toga što se svi njegovi iz­ trećega dana u veće posle dana naknad­ bori imaju smatrati kao da ne važe. no naređenih Izbora. § 129. Ko biraču da ili obeća poklon § 111. U slučaju § 93. postupa se u ili mu ponudi ili obeća kakvo mjesto u svemu po naređenju istoga paragrafa. javnoj ili privatnoj službi da ga navede § 112. Svi ostali Izborni poslovi, za da potpiše kandidatsku listu ili da već dati potpis na nju oporeče. ili da za iz­ koje nije drukčije ovde naređeno, vrše se na isti način, i u isto vrijeme, kao i vjesnu kandidatsku llistu glasa ili ne pri redovnim dpštim izborima. glasa, kazmće se zatvorom do jedne 12. Postupak pri biranju poslanika za godine ili novčano od 50—500 dinara. Veliku Narodnu Skupštinu. Tako će se kazniti i trirač koji za to primi bilo poklon, bilo obećanje po­ § 113. Velika Narodna Skupština sa­ ziva se u slučajevima koji su označeni klona. S 130. Ko birača silom ili prijetnjom u paragrafima 55. ј 130. Ustava. Š 114. Velika Narodna Skupština sa­ prinudi, da učini nešto od onoga, što ziva se Kraljevim Ukazom, na predlog je pobrojano u S 129., kazniće se zatvo­ Ministr Unutrašnjih Poslova, a po sa­ rom od 2 mjeseca do 2 godine ili nov­ slušanju Ministarskog Savjeta; a u slu­ čano od 400—4000 dinara; a ako je to čaju § 63. i 75. Ustava Ukazom Mini­ izvršeno zloupotrebom vlasti onda će starskog Savjeta a na predlog Ministra se kazniti najvećom mjerom ove kazne. Unutrašnjih Poslova. Pr'jetnja je onda, kad se biraču ug­ § 115. Za Veliku Narodnu Skupštinu rožava da će se njemu ili bliskim čla­ bira se dvaput, onoliko poslanika, koliko novima njegove porodice učiniti djelo, koje se zakonom kazni kao zločin ili za običnu Narodnu Skupštinu. § 116. Sve odredbe ovoga zakona o prestup ili gubitkom mjesta bilo u jav­ tome ko ima pravo da bira i ko može noj bilo u privatnoj službi. § 131. Policijski činovnici i oficiri u biti izabran vrijede i za Veliku Narodnu Skupštinu. Ovo važi i za poslanike koji aktivnoj službi, ako bi isticali kandida­ pored ostalih Ustavnih pogodaba imaju te za poslanike ili bi inače uticali na sastavljanje kandidatsike liste, da se ka­ i naročitu pogodbu po § 99. Ustava. § 117. Ako se Velika Narodna Skup­ zne gubitkom službe ili čina. ština saziva u slučaju tač. 3. § 130. Us­ Ako ic na kojoj kandidatskoj listi po­ licijski činovnik potpisan, sud je dužan tava. onda za te izbore vrijedi sve što protiv dotičnog činovnika preduzeti od­ se ovim Zakonom s obzirom na s 116., a izuzev SS 98. do 111., naređuje za mah Istragu krivičnu i o tome izvjestiti Ministra Unutrašnjih Poslova; a ako je običnu Narodnu Skupštinu. S 118. Ako se Velika Narodna Skup­ ofeir sud će o tome izvijestiti ministra ština saziva u slučajevima tačke 1. ili vojnog, i ovaj će predati djelo vojnom 2. S 130. Ustava, onda će se izbori za sudu na suđenje.' Isto tako sud je dužan dotičnog mi­ nju izvršiti ovako: nistra pismeno izvijestiti: je li koji nje­ 1. Najdalje sutra dan, od kako je na­ gov činovnik potpisat na kojoj kandi­ stao slučaj predviđen u gornjim tačkama § 130. Ustava Ministarski Savjet datskoj listi, ako on to od suda traži. § 132. Kao učinioci djela pobrojanih u izdaje i objavljuje ukaz o saziyu Velike § 128., 129. i 130. kazniće se i oni, koji Narodne Skupštine. Drugog dana, od dana objave ukaza su dal: sredstva ili pomogli da se i sastaje se Državni Odbor i radi poslove jedno od gornjih djela učini. § 133. Birač, koji bi više od jedan put određene ovim zakonom. Državni Od­ u jednom izboru glasao, kazniće se bor dužan je najdalje za pet dana svr­ novčano od 50—500 dinara i zatvorom šiti posao i objaviti rezultat u službe­ nim novinama. O izvinjenjima lica od­ od jednog do šest mjeseci. § 134. Onaj koji bi mjesto drugoga i ređenih za predsjednike biračkih i glav­ pod njegovim imenom glasao ili se pri­ nih biračkih odbora odlučuje predsjed­ javio da glasa kazniće se zatvorom od nik Državnog Odbora u roku od još tri mjeseca do jedne godine. pet dana. § 135. Birač, koji neće da glasa u sva­ 3. Glasanje će se vršiti po dotičnim opštinama po azbučnim glasačkim spi­ ku kutiju, ili koji glasa javno ili koji ma na koji način namjerno povrijedi skovima po- kojima se vrše izbori za tajnost pri davanju glasa, kazniće se običnu skupštinu. 4. i 5. Ukinuta Zakonom o izmjenama novčano od 10—100 dinara. Prostim govorom ili iskazom da je ko i dopunama od 14. juna, 1910. god. 6. Opštinski odbor dužan je izabrati za koga glasao, ne smatra se da je po­ odbornika koji će biti član biračkog od­ vrijeđena tajnost glasanja. § 136. Uz određene osude u § 122., bora najdalje do dvadesetoga dana od krivci će se osuditi i na gubitak prava dana ukaza. biranja poslanika najmanje za 3, a naj­ 7. Izbori se vrše dvadeset drugoga dana od dana ukaza. više za šest godina. 8. Glavni birački odbori dužni su svr­ Kad god osuda gubitka prava na bi­ šiti ... — л га tri dana od dana iz­ ranje poslanika ide uz osudu zatvora, bora. Oni neće naređivati naknadne iz­ vrijeme za nju na koje je krivac osuđen računaće se od dana izdržane ili opro­ bore. Za sve radnje izložene u ovim tačkaštene osude zatvora. § 137. Birač, koji se.prj glasanju bu­ ma vrijede odredbe ovoga zakona, u de nepristojno ponašao, ili pošto je gla­ koliko ovde nije što drukčije naređeno. Izabrani poslanici dužni su sastati se sao. neće na opomenu predsjednika bi­ tridesetoga dana od dana ukaza u preračkog odbora da se ukloni iz zgrade u kojoj jc glasanje, kazniće se zatvorom stomci. S 119. 1 kad se Velika Narodna Skup­ od jednog đo šest mjeseci ili novčano ština saziva u slučajevima tačke 4. ili od 200 do 1000 dinara. Ovakvog birača predjednik biračkog 5. § 130. Ustava ili po S 55. Ustava, iz­ odbora dužan je da udalji sa glasačkog bori se mogu narediti po odredbi § 118. mjesta zahtjev ma kog člana biraćk >j ovoga zakona što se ima označiti odbora ili predstavnika .kandidatske li­ u ukazu. ste ili pravnog birača (§ 64. ovoga Za­ S 120. O naknadnim izborima odluču­ kona) što će se i u izborni zapisnik za­ je sama Velika Narodna Skupština. 8 121. Sve ostalo što se ovim Zako­ pisati. Tako će se kazniti i onaj, koji dođe nom određuje za običnu Narodnu Skup­ na biralište, a nije uveden u konačno štinu, vrijedi i za Veliku Narodnu Skup­ ovjeren azbučni glasački spisak, pa od štinu. nadležnih lica opomenut neće da se 13. Krivice i krivični postupak. § 122. Svaki organ opštinske vlasti ukloni. § 138. Ko uvrijedi birački odbor, ili koji propusti, ili odreče, da izvrši na vri­ koga člana njegovog, kazniće se zatvo­ jeme dužnosti, koje su mu ovim Zako­ rom od 15 dana do 6 mjeseci. nom određene ili spriječi koga da se § 139. Ko djelom napadne na birački koristi pravom koje mu ovaj Zakon da­ odbor, ili na koga člana njegovog, ka­ je. kazniće se zatvorom od 15 dana do zniće se zatvorom od 3 mjeseca do 2 šest mjeseci, i novčano od 20—300 di­ nara, izuzev slučajeve za koje dalji godine ako djelo ne bi bilo takvo, da članci ovoga zakona ili krivični zakon sc po krvičnom zakonu i većom kaz­ teže osude propisuju. A ako sudski či­ nom kazni. novnik, ili koji drugi državni činovnik S 140. Ko na biralište dođe sa oružjem ili oruđem upotrijcbljivim za boj (S 67.) propusti ili odreče da izvrši to, kazniće se zatvorom do dvije godine. kazniće se zatvorom od jednog mjeseca 123 ., 124., 125., 126. t 127. ukinuti. d« jedna godine. Predsjednik biračkog. Страна. 5. odbora dužan je svako ovakvo lice od­ mah da udalji sa birališta. Ovo važi i za one državne ili samoupravne službe­ nike. koji po službenoj dužnosti nose oružje, ako na biralište dođu pod oruž­ jem, osim slučaja kad budu pozvani, za održavanje reda prema § 64. i za ču­ vanje straže prema § 62. i 79. ovoga Zakona. § 141. Ko na biralištu pronosi lažne vijesti ili protnra slike, plakate i druga sredstva za agitaciju kazniće se zatvo­ rom od dva do šest mjeseci. Isto tako kazniće se i oni koji bi vi­ kom i prijetnjama smetali biračkom od­ boru ili pojedinim biračima u njihovom radu. Svako ovakvo lice predsjednik biračkod odbora dužan je da. udalji sa bira­ lišta i po službenoj dužnosti (§ 64. ovog Zakona), a i na zahtjev ma kog člana biračkog odbora ili predstavnika kanćiđatske liste i!: birača kad у uvjeri, da se dotčno lice ogriješilo o propise ovo­ ga člana, što će sc i u izborni zapisnik zapisati. S 142. Ako krivice iznačene u § 130.. 140. i 141. učini njih više zajedno, onda će za svakoga biti kazna od 3 mjeseca do 2 godine Zatvora. S 143. Ko namjerno povrijedi, uništi ili odnese ma kakvu ispravu o izbori­ ma ili ma kakav predmet koji za izbor služi, ili pokvari broj glasova davanjem, oduzimanjem ili miješanjem kuglica, ili i drukčije kazniće se zatvorom od 1—5 godina i gubitkom građanske časti. I pokušaj se ovdje kazni. Ovako će se kazniti i stražar koji j» po § 62-i 79.. određen da čuva izbornu zgradu ako dopusti da ko iz iste zgra­ de učini, koje od naprijed rečenih djela. § 144. Članovi biračkog odbora, osim predstavnika kandidatskih Usta, i njiho­ vih zamjenika, ili određeni pisari ili po­ magači, kojima je saopšteno da su iza­ brani, ako ne dođu na ovu svoju duž­ nost u određeno vrijeme, a ne mogu da opravdaju svoj izostanak, ili došav­ ši napuste svoju dužnost, ili neće da potpišu zapisnike o izbornom radu, ili punomoćstvo izabranom poslaniku, ka­ zniće se zatvorom do tri mjeseca i nov­ čano od 100—150 dinara. Ovako će se kazniti i oni. koji su Dr­ žavnim Odborom za predsjednike u gla­ sačkim mjestima određeni (§ 59.). ako u svoje vrijeme na određenom mjestu ne budu, a nisu Državnim Odborom omeli da na određeno mesto ne odu. § 145. Članovi biračkog odbora ka­ zniće se zatvorom od 1—6 mjeseca u ovim slučajevima: 1. ako sa znanjem dopuste da glasa neko, koga u azbučnom spisku nema, a ne podnese sudsko riješenje da treba da bude u spisak uveden, ili onome, koji je već glasao; 2. ako bez opravdanog uzroka skra­ te vrijeme primanja glasova, ili ga pro­ duže; 3. ako promijene mjesto glasanja koje je nadležno bilo određeno i objavljeno. S 146. Ko s namjerom neispravno vo­ di spisak glasača ili izhornc zapisnike. Hi bi u njima činio ispravke ili umetke, pošto su oni već potpisani, kazniće se zatvorom od 6 mjeseci do 2 godine. § 147. Ko bez poziva predsjednika bi­ račkog odbora naredi, ili bez naredbe dovede oružanu silu na biralište, kaz­ niće se zatvorom od 1—5 godina i nov­ čano od 500 -2000 dinara. § 148. Djela, koja su ovdje predvi­ đena a kaznila bi se po Krivičnom Za­ koniku, i to strožijom kaznom, i djela, koja nisu ovdje predviđena a predvi­ đena su u Krivičnom Zakoniku, kazni­ će se po Krivičnom Zakoniku. § 149. Djela, koja se po ovom Zakonu ne kazne više od 6 mjeseci zatvora ili novčano više od 500 dinara, zastarevaju za šest mjeseci, a sva ostala djela po ovom zakonu kažnjiva zastarevaju za godinu dana, ako za ovo vrijeme nije podnesena tužba nadležnom sudu, a od dana podnesene tužbe sudu zastarelost za sva djela kažnjiva po ovotn zakonu računaće se po propisima krivičnog za­ konika. § 150. Sve krivice koje su u ovom zakonu predviđene, a desile bi se đj dana u oči izbora izviđaju i sude u prvom stepenu prvostepeni sudovi (i' sud var. Beograda), kako na tužbu po­ licijske-vlasti, tako i na tužbu ili usme­ nu prestavku privatnoga tužioca. Privatni tužilac može biti svaki birač bez obz'ra na to, da li se stvar tiče lično njegova prava ili koga drugog bi­ rača. Sve krivice, kaje su ovlnt zakotain �„ПРАВДА" - Страна 6. Strana predviđenu, sudovi izviđaju i suđe као hitne stvari. Za nadležnost sudova u pojeđinin. slučajevima vrijede opšta zakonska na­ ređenja. $ 151. Sve krivice, koje su u ovom zakonu predviđene, a desile bi se dana u oči izbora ili Jana izbora birački će odbor opisati u svome zapisniku s oznaćenjem imena krivaca. Glavni birački odbor, pošto svrši s\ oj rad izvešće sve te krivice iz zapisnika biračkih odbora i dostaviti nadležnom sudu, koji će ih. preko državnog tuži­ oca. izvideti i u prvom stepenu presu­ diti. 1 za ove krivice kao i za one iz § 150. ovog Zakona mogu podnositi tuž­ be: i policijske vlasti i privatna i:a. ve rifikacioni odbot i Narodna Skupština. § 152. Vojna l\a. koja uči iv djvh koja se po * vom Zakonu kazne, sud će vojni nadležni i udovi. a po ovom Zako­ nu ali u saućešću sa gradam-tn redov­ ni građanski sudovi, мкк i vojnim li­ cima. § 153. U. svima slučajevima, osim slučaja § 31-, vrijede naređenja Zakona o taksama. § 153. . Za vrijeme sudskog odmora dežurni sudija prvostepenog suda vršiće sve one poslove, koje po ovom za­ konu prvostepeni sud radi, osim poslo­ va u odeljku »Krivice i krivični postu­ pak«. Domaće vijesti Hajduci u koševi. Opetovano 20. ja­ nuara kao i 21. januara t. g. hajdučki je harambaša A 1 e k s a S a v i ć iz Ko­ ševa sa svojom razbojničkom družbom, koja je bila naoružana puškama i bom­ bama navalio na kuću seoskog muhtara Ibraliima Avdića. Sreća pa su prvom zgodom kod muhtara bili u noći oko 11 sati još na okupu mnoge sijeldžije. pa su spriječili klanje i palenje nevinih mu­ slimana. dok je drugom prilikom samo puki slučaj htio, da ukućani nijesu bili pospali, pa su još na vrijeme mogli iz­ bjeći naumljenom razbojstvu i nemi­ novnom mrcvarenju. Spomenuti je haj­ duk svoju zločinačku namjeru jednom zgodom u gostioni kod Hradskog u Koešvu došavši oko 8 sati na večer još sa dvojicom drugova iz tamošnjih ba­ raka za koleru- pred više prisutnih osoba (Jure Divković. Hilmo Karif itd.) odao rekavši: »Ja hoću da »Turska« propadne! Ja ću zapaliti kuću muhta­ ra Avdića j.... bulu njegovu. U stanju sam ja sve učiniti, jer evo moga druš­ tva na polju sa puškama i bom­ bama. Ja što hoću, to mogu još ve­ čeras učiniti. Znatiželjni smo. da Ii će kotarska ob­ last, kad joj imenujemo hajduka i nje­ gov stan, dapače i svjedoke, razbojni­ ka neškodljivim učiniti. ili pako ona če­ ka da uzrujano selo na svoj način uredi. Inna lllahi... Sinoć dne 24. ovoga mjeseca je poslije jacije na jedan sat umro hafiz Mahmud ef. Udvarlić. Rahmetlija je bio od početka izvojeva­ ne vjersko-prosvjelne autonomije član ulema medžlisa i jedna dobro priznata osoba u svim sarajevskim krugvima, gdje je bio rado videu i cijenjen zbog svoje plemenite naravi i uljudbe svoje. Rahmetlija je rodom iz Dervente od jedne poznate i o-Jlićne familije, gdje ostavlja ucvijeljenu braću i rodbinu. Iz aprovizadje, U srijedu 25. ov. inj. Gradska je aprovizacija u Sarajevu iz­ dala gaz (petroleum) nekim svojim tr­ govcima. koji će oni dalje općinstvu prodavati. Na svaku se iskaznicu može dobiti po 2 lista gaza, a cijena mu je 32 K na litar. (Trideset i dvije krune! a u Zagrebu se isto od 22. ov. mj. dijeli po deset kruna. Je li Zagreb u ovoj dr­ žavi ili u — Africi? Pr. si.). Radni odbor »Hrv. Radije« u Doboju. Na 28. januara odiržan je sastanak građana, na kom se upisao lijep broj članova »Hrv. Radiše«, koji su odmah izabrali i radni odbor. Na sastanku jo palo preko 400 K dobrovoljnih priloga za društvo. ■ Samo naprijed! Trgovcima na pažnju. U radnje doba neki su trgovci kažnjeni od policijske direkcije, što nsu označili cijene robi u dućanu ili zlogu. U mnogo slučajeva je razlog, što se ne zna tačna razlika iz­ među potrebne i luksuzne robe. Da u buduće ne bude o tom prijepora zaklju­ čio je odbor za suzbijanje lihve i sku­ poće na svojoj zadnjoj sjednici, da se imaju staviti cijene na svu robu bila Odgovori! aredalk: M. Sidžuka ona luKSuzna ili ne. S toga se upozorujii trgovci, da ovom formalnom zahtje­ vu udovolje. Odgoj djeteta. Tražim jednu obiteb. ino mogućnosti kod kojeg učitelja, koja bi mi primila moga sina na odgoj sa svom opskrbom. Upitati u direkcij. l’ezmca soba 14. kod ćam’lbcga Se!manpušića. Ovim obavješćujem poslovne pri ate­ lje Ja ću između 10. i 12. marta krenuli preko Milana i Marseille-a u Pariz i London, te primam naručbe i komisije. M. Prczorac, Agentura i komisionalna radnja Sarajevo. Vojvode Stepe cbala broj 14. Sreća da bude lijepa, te da ljepo­ tom svojom poluči uspjeh u društve­ nom i obltelj'skom životu. Zgdesiti će svaku ženu uporabom Fellerove Elsapomade za lice i kožu. Ova pomada odstranjuje sunčane i druge pjege, kož­ ne nečistoće, sujedice, bubuljice- Ćim kožu mekom, nježnom i rumenom. Tisuće i i tisuće gosp da upotrebljivu je s najvećim uspjehom. Nu ne v.đi i se latiti škodljivih sredstava, naručite stoga samo pravu zaštitnu pomadu »Elsa« lončić ža 6 kruna. Jača vrsta 9 kruna. Dobiva se samo kod ljekar­ nika Eugena V. Fellera, Stubica donja Elsatrg br. 310 (Hrvatska). 184 Prehlađeni II ste? Bole Vas prsa? Grlo? Imat li kašalj? Hunjavicu? Do­ bar prijatelj Vam je za ovakovih zlah časova Fellerov pravi Elsafluid! 6 dvo­ strukih ili 2 velike specijalne boce 27 krune. Zagorski sok za prsa i kašalj I boca 5 kruna. Pokvaren 1| Vam je želudac od zle brane? Fellerove prave Flsap$LuJe — pa opet sve u redu! 6 kutija 12 kruna. Omot i poštarina posbito, ali što jefti­ nije. Eugen V. Feller, Stubica donja, Elsatrg br. 310. Hrvatska. KoL-vakuf. Mearif. Povjerenstvo Gacko. Broj 20 1920. NATJEČAJ. Potpisano Povjerenstvo traži jednoga svještenika koji će u gradu Gacku oba­ vijati službu imama, vjeroučitelja, I. ntualinia i pisara Vakufske kancelarije uz stalnu godišnju plaću od 1.81)0 K te doplatak skuparinski je sada 250 K na njega, na ženu i svako dijete po 45 K mjesečno. Molitelji neka pošalju mo'be na potpisano povjerenstvo do 15. marta 1920. uz koje trebaju priložiti svjeđočbe o svršenim naukama kao i liječničku svjedočbu. Gacko, 15. februara 1920. Predsjednik: H. Kurtović. umiješaj u krmu, šakn na tjed.n Ako se rabi nadomjestak krme onda 2 ša­ ke. — 5 omota maslina, prah za tov­ ljenje zdrave debele marve za tvorbu jaja i mlijeka, dostaje za б mjeseci za jednu marvu. Dobio je najveće me­ dalje u Londonu, Parizu, Rimu, Beču. Na hiljade gospodara hvali ga i po­ novno kupuje. Traži ga kod ljekarni­ ka ilj trgovca, sitničara, koji ga može svaki slobodno prodavati, lu piši na ljekarnu T ruko ez.v u Ljubl.jaai, Kranjska, za 5 omota. Stoji 20 kruna 50 filira poštom. Onda: svrbež, kraste, lišaje dVl đD odstranjuje kod čov­ jeka i životinja must prot' svrabu. Bez mirisa i ne maže rublje. 1 lončić za 1 osobu poštom 8 kruna kod ijes harne Тгпкоеху, Ljuti ljami. Број 125 Broj PRAVDA* Izašao je iz štampe Cijena K 10. t Muslimanski kalendar Јла' i počeo se rasprodavati. J g Sdvokatshu hancelariju otvorio je u Trav­ niku advokat Dr. Sulejman BlečM 0000000003OO© Sira Travničkog i Via ićkog Razašilje po najnižim dnevnim cijenama u kacama (bačvama) teškim 50-60 kilograma MARKO ALAUPOVIĆ U TRAVNIKU. 0003000000000 SAMO SUTTNEROVA URA! ! od nikla, ocjeli, srebra, zlata u svakoj cijeni — i vi ćete biti zadivljeni. Također lanci, prstenje, narukvice i svakakve potrebšiine kao: škare, roževi, .britve, kutije za cigarete, naž.igači, novčarke itd. Sve dobro i jeftino! Tražite cij.nik od tvrtke: H. SUTTNER, u Ljubljani br. 706. Г9а>МП дт- ■—Г-:—. ........................................... -. MilhElm F. TiBfEnharh uvoz i izvoz hem. tehničkih proizvoda, Osijek I. Preporučuje na veliko: Bez'im ' f .neće žeste nadomjestak, laštila za i cipeli viksa naftalina, \ uljene i suhe boje, pa­ rafina, firnisa, lanenog, sikativa, brunolina, lakova, bijeli terpenti:: na­ domjestak, toaletne sa­ pune, glauber soli, alauna itd. te skladišta pu­ dera, parfuma i kosmetičke robe t. t. E. M. Zahtjevajte r jenovn ik. Htjeli biste uzdržati svoju ljepotu! Htjeli biste imati kao baršun meku kosu? Ne imati više pjege. prištiće, sujedice? Upotrebljujte Fellerovu pravu »Elsa« pomadu za liče i čuvanje kože. Divit će vam se! Zaviditi će vam. 1 lončić 6 kruna. Nr. III. jača vrsta 9 kruna. K tome Fellerov najliniji ljiljanov mliječni sapun 15 kruna. ?Htjeli bi ste lijepu, zdravu kosu? Felldrova prava »Elsa« tannochina-pomada za porast kose čini krasnu kosu. Priječi tvorbu peruti, sjedinu prije vremena. Priječi ćelavost. 1 lončić 6 kruna. Nr. III. jača vrsta 9 kruna. K tome jaki katranov sapun za glavu 8 kruna. Šampon 1 krunu. Po­ mada za brkove 1 K 80 hel. i 2 K 50 hel. Muče li Vas kurje oči? Fellerov pravi Elsa-turistlčki melem djeluje bez­ bolno, brzo i pouzdano. Nema više kurjih očijul Nema žuljeva. Nema tvrde kože. Mala ku­ tija 3 K 50 helera, velika kutija 5 K 50 h. Želite li još štogod? Fellerove Essa-pustilje za pranje (s kolonjskbm) 1 kutija 5 kruna. Fellerov Elsaprah za posipanje protiv telesnog znoja. 1 kutija 5 kruna. — Fellerov Elsa-mentolnl klinčić protiv migrene (glavobolje) i zubobolje. 1 kutija 3 K 50 f. -Fellerov »Elsafluid« 9 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce 27 K. Vrlo dobar parfum s najfinijim mirisima od 5 kruna počamši. Najfi­ niji Hega-puder Đr. Kluger, bijel, žuto, roza. 1 velika kruna 12 kruna. Najjača Francovka u bocama po 6 K i 16 K. Omot i poštarina po­ sebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feler, ljekarnik, Stubiaa donja, Elsatrg br. 310. Hrvatska. VtaMlk: CMtralal Odboi •*. M. U.« Ai«mpar)|a D. Л A. Kljoa, Mar � https://kolekcije.nub.ba/files/original/a9d59dfff2b4b287da410f7faf9561b4.pdf f6766f0e8b495cfddf4abb784c40372d PDF Text Text Poitarina u gotovom plaćena. PRAVDA ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАИИЗАЦИЈЕ. Broj 22 (127) POJEĐ9NI BROJ 80 Н Е L Е R Д. Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Мт Fsdahcioni odM Pretplata godišnj e 80 kru­ na, na pola godine 40 kru­ na. Uredništvo i uprava n?'azi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124, Čekovni račun post stedioniceJllO. Sarajevo, subota 28. februara 1920. (5. džumadil-abira 1338.) Odjek biiećkih događaja. Slučaj dna Halidbega Bos, Krupa; 25. februara, kotara rezoluciji donesen oj na protest»Priključujemo se jednoglasno rezonoj skupštini Sarajlija održanoj zbog luc'jl donešenoj na protestnoj skupštini zuluma, koji su počinjeni na našoj braći muslimana u Sarajevu zbog zuluma i | 11 Bđeć«i nepravdi počinjenih na muslimanima u Kupres, 18. februara. Bileći i drugim mjestima«. »Potpuno se slažemo sa rezolucijom Mjesni Uđbor. koja je dcnejena na protestnoj skupštiKonjic, 23. februara. ni održanoj u Sarajevu radi zuluma u»Mjcsni odbor J. M. O. u Konjicu priperenih na muslimane u Bileću i drukljnčiije se u ime muslimana konjičkog i gim mjestima«. Mjesni Odbor. Dnevni listovi donose vijest iz Beograda od 26. veljače: Na napadaje demokratske štampe, kojima je bio izložen dr. Hrasnica, vlada je naredila, da se u Kragujevcu povede istraga. Do sada su rezultati vrlo povoljni za dra. Hrasnicu. Ispitivanje'vršilo se je po službenim spisima kragujevačke općine starim godinu dana u kojim se veli, da se je dr. Hrasnica za svog boravka u Kragujevcu ponašao korektno, te ne samo da nije nikog osudio na smrt, već je mnoge štitio i branio. Dokazano je, da je dr. Hrasnica vlastoručno napisao molbenicu za pomi­ lovanje jednog građanina osuđenog na vješala, koji je iza toga zbilja i bio pomilovan. '№о selu nije lakše gradu. Otimanje naše svojine. Dva dana prije nego joj je kucnuo pošljednji čas demokratsko-socijalistička je vlada jednim apsolutističkim aktom riješila, da muslimanima Bosne i Hercegovine otme nebrojene milijo: ne njihove slobodne imovine. Pod lažnim imenom agrarne reforme demokratsko-socijalistička je vlada po­ kušala, da pored zemlje, koja stoji pod kmetovskim odnošajem, otme muslimanskim posjednicima i pešljednji komadić slobodne zemlje. Ovo je samo jedan od mnogobrojnih aktova demokratskog bloka, koji idu za br­ zim ekonomskim uništavanjem mu­ slimanskog dijela našega naroda i koji u svojoj cjelini sačinjavaju jedan sistem, proti kome moramo da vodi­ mo najodlučniju borbu. Da je ova naša tvrdnja ispravna, najbolji je do­ kaz i ova najnovija apsolutistička naredba, koja hoće da načela, prema kome zemlja treba da pripada osame, koji je radi, provodi samo u Bosni i Hercegovini, gdje se veliki dio slobo­ dne zemlje nalazi u rukama musli­ manskih posjednika, dok se u mnogo veće posjede u Srbiji i ne dira. I u Srbiji imade mnogo zemlje, čak i ve­ likih posjeda, koju vlasnici sobom ne obrađuju, a Koraćeve prethodne od­ redbe o riješenju agrarnog pitanja isključuju Srbiju u granicama od 1912. ispod agrarne reforme. To je onda zaključeno upravo na predlog pred­ sjednika demokratsko-socijalistlčke vlade g. Ljube Davidovića s motiva­ cijom, da je agrarno pitanje u Srbiji riješeno. Jest, agrarno je pitanje u Srbiji riješeno, ali samo u enom op­ segu, s kakvim smo se riješenjem i mi u svoje vrijeme izjavili sporazumnim, naime ukidanjem kmetovskog odnošaja. Načelo, da zemlja treba da pripada onome, koji je radi, a koje je ministar Korać nedavno u Sarajevu označio kao skrajnji cilj agrarne reforme, nije u Srbiji nikada provedeno, pa i tamo imade da­ nas mnogo posjednika, koji svoju ze­ lju sobom ne obrađuju, već ju daju u razne oblike zakupa, koji se ni u čemu ne razlikuju od naših prisjedničklh, pridržničkih, četvrtarskih, napoličarskih i drugih odnošaja Isto tsko imade i u Srbiji prema zvaničnoj sta­ tistici vrlo mnogo zemljoradnika, koji nemaju svoje zemlje, već obrađuju tuđu. U naredbi je čak hotimično is­ pušten jedan i kod nas I u Srbiji uobičajeni naziv zemljoradnika, keji ebriđnju tuđu zemlju, naime napali- | | i , i ■ ( i carski. To je učinjeno samo stoga, da se pokret za otimanjem tuđe ze­ mlje, koji su kod nas podigli demo­ kratski agitatori u namjeri, da sebi osiguraju dobra mjesta i upliv na masne državne poslove, ne bi prenio i u Srbiju i da ne bi mnogobrojni težaci u Srbiji počeli da traže zemlju od svojih posjednika, među koje se ubrajaju mnogi istaknuti ljudi u de­ mokratskoj zajednici. Ovo najjasnije dokazuje, da laž­ nim demokratima nije bilo stalo, da provađanja agrarne reiorme, već samo do otimanja zemlje iz muslimanskih ruku. Kad bi oni htjeli da provode pravilnu agrarnu reformu, onda bi za čitavu državu vrijedio jednak agrarni zakon, a onda se ne bi događalo — kao što se sad događa — da se u is­ to vrijeme, kada se pravoslavnom se­ ljaku daje više tuđe zemlje nego što mu i treba, muslimanima težacima otima i ono zemlje, što su prije imali. Mi smo takvih slučajeva dosele mno­ go iznosili, pa nam se i sada u pos­ ljednje vrijeme iz raznih krajeva jav­ ljaju. Jednoj muslimanki udovici sa osmero siročadi u rogatičkom kotaru oteo je pravoslavni seljak svu zemlju, otjerao je iz njezine kuće, i ona se sada sa osmero siročadi potuca od nemila do nedraga. Tu nedavno htjela je vlada da u jednom musliman­ skom selu zvoni.kog kotara otme 150 dunuma njihove ispaše i da je dadne jednom gazdi, koji u susjednom selu imade dućan, birtiju, pecaru rakije i povrh toga svoje zemlje. Mi bi mogli da nanižemo još mnogo ovakovlh slučajeva, koji jasno odavaju na­ mjere lažnih demokrata. A zar nijesu razdioba duhanskih dozvola, oduzimanje veleprodaja soli, razdioba državnih konja, proganjanje muslimana težaka i mnoge slične stvari jasan dokaz, za čime idu ti lažni de­ mokrati. Demokrati hoće da svojim apsolutistističkim mjerama potkapaju pravne temelje ove naše mlade države. Mi. smo osvjedočeni, da ozbiljni državnici, kojima je stalo do izgradnje države ne će dopustiti da se na ovakav na­ čin ruši pravni poredak u državi i da će krupne pogreške demokratskosocijalističke vlade ispraviti: Sto se nas tiče, naglašujemo već sada, da ovim otimačkim i nasilnim naredbama ne ćemo nikada priaznti pravne snage, već ćemo proti njima voditi odlučnu i bezobzirnu borbu. Godina II. , I i I I | i I ; Prošla je već puna godina dana od našeg oslobođenja'ispod švapske bajo- I uete i kopita madžarskog; puna je go­ dina dana od ujedinjenja našeg troirnenog i trovjernog naroda. A može 1L se nazvati to naše oslobođenje pravim i tvornim oslobođenjem, a naše ujedinje- j nje bratskim ujedinjenjem, kada mi ni danas u svojoj zemlji, u svojem gradu, u svojem selu, na ulici, na polju, na svom pragu, u svojoj sobi, u vlastitoj postelji nijesmo slobodni. Govoreći sa stanovišta islamskog malograđanina i islamskog težaka, ni uz najbolju volju se ne može slobodom nazvati njegovo sadanje stanje. Zar je to sloboda,, kada cijelu zemlju teroriziraju oboru­ žane razbojničke bande, zar je sloboda kada zemljom vladaju ljudi — izraziti dušmani islamskog dijela hrvatskog i srpskog naroda? (Grdići, Krulji i slič­ ni). Kada je većini muslimana uskra­ ćena i zadnja kora hljeba, koju mu .nje­ govi pređi ostaviše, kada musliman ue smije zaorati svoje zemlje, ne smije mljeti u svom mlinu, kada krvoločna zvijer u spodobi hrišćanskog seljaka do zubi naoružana juri i srče na svog su­ sjeda muslimana s,.riječima: »vi ste sada naše roblje!« — bije ga, ranjava, kolje i mrcvari — to onda nije sloboda. (Slučaj kao u Višićima u Her­ cegovini, te Suhom Polju kotar Bjeli­ na). Kada se u masama zatvaraju mu­ slimani jer traže od vlasti zaštitu nji­ hova života i imetka (slučaj kao u Pri­ jedoru), kada se zatvaraju i u teške željezne verige okivaju muslimani sa svojom cijelom rodbinom (kao slučaj Mithatbega Hod-žića u Bjelopolju — Sandžak), pod izgovorom armenskih po­ kolja, kada se cijeli islamski gradovi pale i žare (kao Podgorica) — to onda nije sloboda. Kada se bezuzročno napa­ da na muslimane na drumu ili ulici (sil­ ni slučajevi u Mostaru) samo zato jer nose turban ili fes. kada je i zadnji atom lične sigurnosti iščezao sa grad­ ske i seoske ulice to nije sloboda. Kada se život muslimanima ucjenjuje (kao mnogi slučajevi u Bileći) u teške novčane svote, kada muslimanu odvo­ de blago i otimlju imanje oboružani lu­ peži pod lozinkom »u ime zakona« i uz asistenciju državnih oružirika, ka­ da se usred bijela dana usred Sarajeva muslimanu trgovcu prijeti uhijstvom u njegovom vlastitom dućanu (slučaj sa Mnjagom Jamakosmanovićem), kada se robi, pali, ništi, kolje, mrcvari i razara sve što je muslimansko (silni slučajevi i u kotarevima Bileća. Trebinje, Nevesinje, Mostar. Stoiac. Vlasenica. Roga­ tica. Bjelina. Prijedor, Kladanj. Sanski Most itd.) — to onda nije sloboda. Ka­ da se navaljaju na mekjtebe s riječima i kamenjem: »Udri turski mejtef!« (slu­ čaj sa ženskim inekjtebom u Stocu), kada se silom sprječava muslimanima obavljanje molitve u džamiji (slučaj kao u Varešn), kada se naše liodže susreću sa >s»vkama. ».grdama, pa đak i »•- ževima (slučaj u Sipu općina Koševe) -- to nije sloboda. Kada se muslimana u svim državnim zvanjima zapostavlja, kada se opaža u pravima muslimana i pravima drugih znatna diferencija na štetu prvih; kada se svi muslimani nazivaju šuckorima. crno-žutima, veleizdajnicima i buntov­ nicima samo sa jednom prljavom na­ mjerom. da im se može sve i sva pod­ valiti, da se mogu bezrazložno okleve­ tali, da se mogu zatvarati, proganjan i ništiti — fo onda nije jednakost, nije brastvo, nije sloboda. Kada se želi muslimane ocrniti, pred­ bacuju im se »nedjela iz 1914.«, ali ti himbenci neće da pomisle, kada ie Au­ strija u 1914. išla za faktičnim unište­ njem Srpstva u našim krajevima, kada je na to silila i nagonila, da, osim par lupeža, muslimani nijesu htjeli toga da čine, jer krv nije u njihovoj ćudi, nile razbojstvo u njihovom karkteru, jer im Islam ne dozvoljava da budu bratoubojice. Da su to muslimani učinili, danas se ni traga ne bi znalo pravoslavnom elementu u ovim krajevima. U svom islamskom velikodušju oni su činili protivno: Svojim su vlastitim životima čuvali kuqe svoje pravoslavne braće, vlastita su tijela svoja, u času demon­ stracija, stavljali pred dućanske izloge i vrata pravoslavnih sugrađana. U 1918. su mnogi od tih istih tražili vješanje tih istih muslimana i njhovih očeva. -(Slučaj Mirko Kurilić i Cvjetko Ružić u Stocu). Pa mi ni to nikada ne spomenusmo! Mi ne tražimo krivce samo u ma »i hrišanskog seljaka, nego ih tražimo i među onima, koji tu masu zavode i huš­ kaju- •— među nekhn sramotnim inteligentlma, a najveći dio krivnje nose oni, pod čijom se vladom onolika nedjela zbivaju. To su oni isti, koji obrukaše i osramotiše našu prijestolnicu — naš Beograd (slučaj dr. Krasnice) kada je Kruna povjerila vladu ljudima, koji obećaju više stvarnog rada i više reda, od kojih muslimani našega kraljevstva očekuju oslobođenje od n ► s u o g svoga stanja. Islamski težače, cijela banda ministar­ skih Jenjičara bila je uperena .proti tebi, da te rskući, ali ni vile ni sjekire, ni .no­ ževi ni topuzi, niti puške ni topovi ne smi ju te otjerati sa tvoga kućnjeg praga. Bdil i postojano čuvaj u čvrstoj zajednici sa svojom braćom iz gradova sveto do­ maće ognjište, vjeran i odan svojoj Kruni, pomaži i slušaj samo omi vladu, koja će te čuvati i štiti pred pokoljima, paljenjima i otimačinama. A Justitia će se osramotiti, ako medu krivcima armenskih pokolja ne nađu svo­ ja zaslužena mjesta i inspiratori zuluma nad nedužnim muslimanima kraljevstva Srba, Hrvat« i Sl»v»»«ca. laž. M. Cehć. �Bpoj 127 Broj .PRAVDA* — „ПРАВДА* Strana 2 Страна sa zvonovima, koje je bivša monarhija nama rekvirirala. I našim su crkvama potrebni zvonovi baš kao i onima u Sr­ biji!« Sa muslimanske bi se strane moglo s punim pravom dodati na ovu vijest je­ dno pitanje: A šta će biti od naših dža­ mija. sa kojih jc bivša monarhija ski­ nula sve elov .e krovove? Danas prije­ ti našim džamijama opasnost potpune propasti, jer krovovi počeše da prokisnju'u. pa iii se mogla brzo i kubeta sru­ šiti. Stoga bi bila preča potreba pokriti naše džamije, da se ne poruše i ne zatvore posve radi opasnosti po život, nego nabavljali zvona, jer crkva bez zvona može opstojati, a džamija bez krova ne može. (Brašna dajte, a lahko je za zvona. Pr. si.). Bilješke. Promjena. Beogradska "Tribuna od 24. februara t. g. donosi: -Pošto je Ma­ da g. Ljube Davidovića pri postavljanju državnih organa i dostojanstvenika is­ ključivo se rukovodila svojim stranač­ kim interesima, to je nova vlada pri­ nuđena Ja izvrši reviziju, ali će se ova izvršiti santo s obzirom na interese dr­ žavne službe. Predstojeće promjene odgovaraće ovome načelu. Vraćanje zakonitosti. Beogr. »Tribu­ na« od 24. febr. t. g. donosi također: »Vlada je riješila. da uspostavi -ona prava, ko a je prošla Vlada narodu uredbama svojini konfiskovah. Ona će ujedno suspendovati sva ona naređe­ nja i riješenja. sa kosima je prošla Ma­ da n e z a k o n o povrijedila pri­ vatne ■ državne interese-. Bilo s hairom! Nabava zvonova. Pođ ov.m naslovom donosi sarajevsa "Jugoslavija«; "U beogradskim novinama čitamo, da je ministrstvu vjera odobren kredit od 100.000 dinara za nabavak zvonova crkvama u Srbiji, koje je većinom nepriiateli oduio za vrijeme okupacije. — Nas bi zanimalo loš i to, a šta će biti Pa zar i oni k nama, iz Rusije je do­ putovalo (i vladika, koji su posjetili mi­ nistra vjere. Onr će biti raspoređeni po crkvama u Jugoslaviji. (Šest stotina kruna manje dnevno u invalidskoj kasi. Pr. si.). Jcdv jednom. Ministri imutraš ti b djela, vjera i prosvjete rade na tome, da se odrede kinematografski dani za djecu ispod I? godina jer se djeca naj­ više kvare nemoralnim i kriminalnim komadima. Sve protivu muslimanstva. I. U borbi za utamanjivanje muslimana izgleda, da se udružila u našem kraljev­ stvu u jednu čvrstu falangu jedna jaka skupina tako, da ćemo mi muslimani morati izdržati jednu od najtežih bor­ bi, što ih uopće kulturna i politička povjest svijeta poznaje. To utamanjivanje nas muslimana ispočetka našeg nacionalnog oslobođenja topilo se, ier se još vjerovalo, da ćemo se vrlo brzo potpu­ no približiti hrišćanskoj ideji, ko-ja svu­ da. kako ono iskreno gosp. Pero Slepčević u jednoj »nacionalnoj« reviji veli, »potiskuje Islami čak kulturii e muslimane« (Arape) a nekmo li nas malo brojčane i slabo kulturne bosanske muslimane da bi ostavila na miru i slobodnom položaju. Muslimani­ ma mora se oduzeti svaka mogućnost slobodna razvoja i sigurne egzistenci­ je, jer smo mi jedna »infesiona rasa« (đr. Kruij), koja se u našem kraljevstvu nesmije trpih — to je lozinka nesamo jedne veliko hrišćanske stranke (demo­ kratska zajednica), nego i još drugih naših nenarodnih elemenata, koji u na­ šem nacionalnom oslobođenju vide triumf hrišćanskoe misli i ideje, te kapitulaciju svega onoga što se s tim potpuno ne podudara. Već je proteklo jedno veće razdoblje, koje je trebalo i nama muslimanima do­ nijeti poboljšanje našeg kulturnog, soc jalnog i ekonomskog položaja, jer smo ostvarili veliki zavjet naših pradjedova i stvorili sebi svoju veliku narodnu državu. U ovaj ostvareni ideal upirali smo već davno poglede, bijući boj s Carigradom, Bečom i td. 1 kad je on ostvaren, koliko je veliko bilo naše oduševljenje, da se neda lako opisati. Ali jedno ve­ će razdoblje naše nacionalne samostalnosti u mnogom je ubrzo onaj entuziazam. jer je sistem naše državne uprave dopao u ruke ljudima koji su počeli odmah slobodne građane Jugoslavije dijel ti na dvije vrste: privilegovane i pot­ lačene i prema tome sav rad u našem I , , | j i j j ' ' I ' i j I ' i . životu udešavati. Pojaviše se na popri­ šta javnog rada ljudi, koji bi najmanje imah prava i snteit se pojaviti, er sa­ ma njihova pojava zn:xi iiegacm sva­ kog zdravog napretka. lako odmah u početku naše samos­ talnosti formira se jedna velika hrišćanska socijalna stranka, t. zv. -demolirati«, koji svim drugim elementima osporiše pravo na život a najviše nama mu­ slimanima. U tu stranku stupiše svi oni. koji samo ime musliman mrziše dr­ žeći. da će upravo u to doba najzgod­ nije utamaniti nas muslimane, koje su već od djetinjstva mrzili. Nagovijestiše nam otvoreno, da su nas dosta pet sto tiiia godina trpiH i neće više i sad je nadošao čas. kad treba, da umukne glas mujezina na Balkanu kako je već dav­ no željeno. Li duhu načela petsrogodišnje mržnje i u želji, da umukne glas mujezina na Balkanu, povela je svoju politiku »dernokratska- stranka, čiji je voda jedna potpuno anacionalna ličnost, koji je od nas tražio, da budemo »Jugoslaveni« ix) njegovu receptu a vjere »jugosla­ venske«, čiji je utemeljitelj također taj anacionalni čovjek. Pod firmom naci­ onalizma htio nas je zatvoriti jednom anacionalnom idejom, njegovim kompromitovanim • jugoslavenstvom- kao što je on sam i sva njegova prošlost kompromitovana. A kad je vidio, da to neide, razbuktio se u njemu sveti hrišćanski osjećaj i odmah pomislio na inkvi­ ziciju. - Inkvizicija ih mora mojoj hri­ šćanskoj ideji približit1, jer im ja mo­ ram biti vjerski j nacionalni svetac. — mislio je Pribićević sa svojm društvom, na koje se može u cijelosti primijeniti Ruso-ova izreka: »Rus vam može opo­ našati zapadnu civilizaciju i kulturu, ali nemože nikad hiti civilizovan ni kultu­ ran«. 1 počeo je veliki inkvizitorski rad na­ ših »demokrata«. Najprije ih ekonomski ubiti i oduzeti im i zadnji komad zem­ ljišta- misilili su naši »demokrati« kad su izradival projekat agrarne reforme koja znači nesamo prostu nezakonitost, već najrabijatnlje banditstvo, kakvo ncmože tri iiajnekulturnlji Afrlkauac i>očlniti, jer on rasporio bi ili izip jovjeka, a agrarna reforma za muslimane znaj: kasapiti ih pa na živoj vatri peći. Ag rarna reforma znali ovaka. kakova je, pogotovo i istrijebljenje muslimana iz njihove domovine, znači barbarizam, nad kojim se iole kulturan čovjek mo­ ra gnjušati i gaditi. »Zemlja pršpada onom, ko­ ji je radi« je rečenica, koja se ima shvatiti, da zemlja pripada samo hrišćanskim elementima, jer bi je inače za­ mijenili sa modernijom i pravednijom izrekom: »Zemlja pripada onom koji je hoće i mora da radi«. Ali ona prva uključuje samo nemuslimanske elemente a ipak ne odaje namje­ ru. koja hoće uništenje muslimana i zgodna je, da opsjeni sav kulturni svi­ jet. Ona prva oduzima život muslima­ nima, ova druga rečenica nam ga daje, ali jer se hoće naše uništenje, jer po­ stoji »nepisani sporazum« u glavama »demokrata . da se svaki napredak mu­ slimanima u Jugoslaviji spriječi, narav­ no, da se mora ona prva provadati. Jedna banda nekulturnih razbojnika zaraženih vjerskim fanatizmom i intolcrancijom organizovala se, da uguši slo­ bodu i sigurni život naš. Njih potpoma­ že i jedna državotvorna stranka, koja ni deseti dio ne priznaje zločinstava koja su na siromašnim muslimaiiinta izvršeni. Pod banditstvom raspojasanih raz.bojnika pisti mnoga muslimanska si­ rotinja, otima joj sc i zadnji zalogaj kruha iz usta i prikazuje mjesec u vodi (odšteta za zemlju) a naokolo sve glu­ ho i n jemo. nekulturno i bez humanih osjećaja — sve se urotilo, da onemo­ gući život i opstanak naš. kao da je srednji vijek najcrnjih odnošaja. A sve je to malo velikim hrišćanskim patriotama Pribićeviću, Krulju, Nježiću i drugovima. Oni nazivaju doba, ka d muslimani i muslimanke us­ lijed agrarne reforme od gla­ di k a ni i ć u kao gladna siroti­ nja. -naprednim i kulturnim zovu to doba socijalnim preporodom, jer oti­ maju na najnezakonitiji način, opetu­ jem banditski i r o b i j a š k i, od muslimana njihova dobra i daju ih ele­ mentima. koji su jedino nemuslimani. Veliku muslimansku bijedu smatraju oni kao triumf. u kojem će slaviti momenat ostvarenja nekulturnih svojih os’ećaja. To je isključeno, da bi jedna stranka ili čovjek takova šta radio, a najmanje »liberalni« i »napredni« »demokrati« — naći će se koji, koji bi mogao na moje izvode primjetni. Zar ima još onih, koji u to vjeruju? Voda velike lirišćauskc stranke boluje od želje, da mu je bih duševni i vjerski voda cjelokup­ nog našeg naroda, da mu je okupiti svijet oko sebe i on će Vam biti ako hoćete i crkvena glava, biće i rimski papa, jedino neka ima masu za sobom. On je hrišćanin od glave do pete, on je radio i u interesu održanja »svete krune ugarske« a neće da radi, da osi­ gura jedan vlastiti dio našega naroda, da obezbijedi opstanak muslimanima. Naprotiv, on je u društvu Krulja i Nježića. koji su crna ljaga -svake nacije, koji bi trebali biti negdje u divljim af­ ričkim predjelima, jer po svojoj prirodi i mentalitetu spadaju tamo, — učinio muslimane jednom bespravnom klasom, koja ne smije imati ni pedlja svoje zem­ Nesime prestane govoriti, obori svoje velike lijepe ažurne oči predaše i izvadivši pismo reče: FELJTON. »Ovo pismo je za nj’.« A- HUzl Bjelevac Rene Logotetides. (Nastavak). (34) Princeza pogleda oštro Akifbeya, da vidi ka­ kav te učinak izvesti na nj to otkriće. Akifbey je slušao mimo, jer je bio uvjeren, da je to puka laž i da take laži može izmisliti samo Jildiz. Nesime nastavi: »Tebi nije poznato, no ja znam nešto više...« Na princezinu licu pojavi se rumen, a glas kao da j«j je počeo drhtati. »Ja znam više... Jedna Grkinja, liječnica u Peri Rene Logotetides vlada njime. On je ljubi i nesvijesno služi neprijatelju... To znadu u Jildizu, pa sam pokušala raspršiti tu sumnju, ali ti to trebaš i uzeti u svoje ruke. Jedno pismo.. . « Akifbey se nezamjetivo osmjehne primajući pi­ smo i reče: — U pismu je tajna?« Princeza ga pogleda milo i odgovori: „Nikakva AkifbeyI Možda ćeš i ti znati. « Rumen njezina lica odao je tajnu i Akifbey je nagađao šta se krije u pismu njegove po pomajci rođakinje. Nesime je dala još nekoliko važnih obavijesti Akifbeyu o prilikama u Jildizu, upozorila ga još jednom na llisana i Renu Logotetides, pa se spre­ mila i otišla. Dok su razgovarali Akifbey i sultanija Nesime o Ihsanu i Reni, Sabiha je stajala za zastorom na vratima i čula potpuno čitav razgovor, vidila pismo, koje je princeza predala njezinu ocu i zaključivala po svemu, da je svemu ovome uzrok Ihsan i da se je u srcu Nesime rodila ljubav makar i kasno, kao što procvate ruža u jesen, ne da miriše, nego lje, jer zna, daje ispravno »čija zem­ lja toga domovina«, a on hoće, da ima samo neniusUmanske elemente u našoj domovini. On je najliberalniji »musliman«, a najklcrikalhiii — hri­ šćanin s potpunim anacionalnim osje­ ćajem. Velika vjerska intoierancija u kru­ govima »demokrata«, koji oponašaju deniokralizam i kulturu zapada a nemogti nikad po svojoj prirodi takovim biti, diktovala je »demokratsku« agrarnu kul­ turnu i ekonomsku politiku prema na­ ma muslimanima. Ona je potpuno a n aCionalna i hrišćanska. To ću dokzati u drugom članku. Haniid Kurbegović. Hajduci i banditi - pljačke i pokolji. Razbojstva u Rogatici. U ponedjeljak dne 23. februara o. g. vraćao se je sa pazara kući Alija Dobrača iz Vragolova. Idući kući sustigli su ga na putu u Dolovima ’/« sahata od Rogatice trojica razbojnika i to Макsim Biskup. Mile Širović i Jovica Kušič iz Sočica, te su ga kamenjem i željez­ nim štapovima dotlen tukli, dok mu ni­ je sva glava i s p r s k a 1 a, te je u groznim mukama uslijed živinskog mrc­ varenja umro. Pošto su ga dotukli, od­ vukli su ga nekoliko koraka u granje i ostavili. Ovo su sve vidjeli Huso Dobrača. Halil Karahmet i Marko Stanišić. Ovo je sigurno pošljedica, što su neki dan iz okružnog z.tvora p u š t en c sve u bojice (osini jednog) rahinetli Mehmeda Curevca, pa zlikovci račimaju. »k a 4 s e o v i ni a n i j e n i š t a dogodilo, neće ni njima«. Gdje su žandari, gdje li ona jaka oružana manifestacija od 1. maiapr. g. pa da jednom učini kraj zlikovačkim i raz­ bojničkim bandama, koje nesmetano ka'ape i mrcvare nevine muslimanske se'Jakc. Ili moguće pozvani čekaju (Neszlopi-) da čaša prekipi. pa ako se I muslimanski seljak stane braniti s oru­ đem i na način kako se i napada, šta onda? U gore spomenutom slučaju radi se i o čisto grabežnom umorstvu, jer je Alija pošavšl s pazara imao 11.000 K dok je kod njega nađeno samo 3000 K. Da li će vlada učiniti svoje i zaštitili nevine pred pokoljima, a razbojnike za­ služilo kazniti — vidjet ćemo. Otlmačia volova u Rogatici. Dne 2. o. mj. došao je Marinko Marković sa družinom kući Derviš bega Hadžihasanovića n selu Brezju džemat Sočice. i zatražio ni manje ni više nego pet volova u korist dobrovoljaca. Derviš beg se odupre toj prostoj otmici, te po­ kupi svojih pet junčića i odvede u Ro­ gaticu u han. Poveo je .sa sobom i Mi­ hajla Kršuma i Kostu Purkovića, da zasvjedoče, da su to junci zaista Der višbegovi, što su ova dva poštena Srbina pravoslavna i učinila. Nu predstojniku rogatičkom to nije bilo do­ sta, nego je naredio Derviš begu, da mora volove dati. Još je .u prisutnosti Dervišbegoj rekao dobrovoljcima: »Je li da, j a vas siromašne dobrovolj­ ce štitim j pazim, pa ćete I Vi meni valjati. Mene »Turci« napadaju za Vas u novinama«. Isti dan su oteli konja Alibcgu Hadžihasanoviću, kojega je nedavno kupio u Sarajevu na sajmu. Nu to im nije bilo dosta, nego su mu oteli još gotova novca K 10000.—.Dal, adžeba pritomei predstojnikobliže prste? da je svako oko pogleda, jer je u nevrijeme pro­ cvala, ne da stoji na stabljici i čeka mraz, nego d a s danom, kad je procvala bude i ukinuta... Kratak život — život, koji seje kasno javio da traži udjel. Sabiha je osjetila bol, tugu, Ijubomor i želju, da vidi šta fe u tome pismu. Saopćenja sultanije Nesime nisu se činila Akifbeyu važnim u stvari Rene Logotetides, jer je to držao ženskom ljubomorom. Da je Rene možda kakva grčka uhoda mogao je vjerovati ali da ona vodi tako jak pokret i da mu je duša, bilo mu je neobjašnjeno držanjem Nesime. No odaklen ona zna? Sigurno je stvar već došla u Jildiz i nešto se sprema. Nesime je tajinstveni duh Jildiza, koji im redovito poremeti sve planove, koje spreme proti Mladoturaka, jer obično tih planova u više navrata netra­ gom nestane. Akifbey je sjedio još dugo sam u sobi okrećući Nesimino pismo u ruci, ali ne misleći više o njoj ni Ihsanu, nego o toj nepo,znatoj Grkinji Renl Lo­ gotetides, koja je zavladala Ihsanom da nesvijesno služi neprijatelja.. , (Nastavite se) �iz islamskog svijeta. ' Prosvjeta i š№. Napisao: Inžinjei Musiafa Celić. Islamska misija. Misionari morali bi u svakom slučaju jrosjedovati dobre | kvalifikacije, te bi morali obilno biti opremljeni svim potrebnim sredstvi' ina (п. pr. knjige, razni instrumenti, me। dikanienti itd.) koji im u dalekim, tuu dim, pa više puta i pustim krajevima treba uvijek, da se pri ruci nadu. Svaj ki misionar morao bi kao takav posjei dovati jednu legitimaciju, koju bi imao j direktno Halifat da ispostavi. Islamski bi misionari imali analognu zadaću slić? nim kršćanskim drugovima, samo što ’ bi ovi svoje djelovanje imali isključitvo da ograniče na rad medu muslimafnima, tako kako bi svaki nesporazum t sa misionarima drugih religija bio isi ključen. Islamski bi misioneri imali za­ daću pravu nauku islama, i čistu reli­ giju da propovijedaju. Ovi bi imali da budni nosioci prave i čiste kulture u svim islamskim krajevima. Oni bi morali pra­ vo stajalište islama prama kulturi no;voga vremena, prama domovini, prama društvu i životu, prama poslovanju i trgovini, prama gospodaru i sluzi svim interesentima da tumače i razlazu. Oni bi morali da podučavaju islamski na­ rod kako bi narod sam bogatstvo svo­ je domovine mogao da iskorišćuje, ka­ kovo stanovište isti treba prama stra­ noj kulturi, stranoj civilizaciji i trgovi­ ni da zauzima. Ovi bi trebali pogotovo propagandu voditi, više volje i interesa medu muslimanima pobuditi oko utemoljenja islamskih banaka, osigurava­ jućih društava, industriiahiik i trgovač­ kih dioničkih udruženja. Llovdove, ki­ na, teatre, umjetnička društva, umjet­ ničke galerije, izložbe, muzeje, tiskare, nakladna društva, gombalačka. turisti­ čka, športska i antialkohoksEčka druš­ tva, dobrovoljna vatrogasna i spasavajuća društva, želježnice. električna po­ duzeća i tvornice, voćarstvo, marvogojstvo i druga gospodarska društva i za druge, sve to prema čemu su muslimi gojili neku apatiju i vrlo malo, skoro nikako pažnje posvećivali nitiesu. Također jedna od velkih dužnosti is­ lamskih misionara (mubellegin) bila bi i ta: svaki napadaj na islam u javnosti ili u štampi argumentima odbiti, te na svako pitanje u pogledu vjere i nje­ zinih propisa doličan odgovor dati. Misionari bi imali odgovarajuću izobrazbu, da postizuju na imlverzama ili specijalno u tu svrhu utemeljenim školama, gdje bi se osobita pažnja imala posvetiti govorničkoj izobrazbi i organizatorskoi spremi pojedinaca. Uz temeljito poznavanje Islama, kao i dru­ gih vjera, morali bi misionari raspola­ gati djelomično medicinskim kao ve­ terinarskim znanjem. Sto opsežnije po­ znavanje stranh jezika bilo bi pako za misionare od osobite dragocjenosti. Misionarske ekspedicije direktno bi od Halfata imale biti finansirane i u ■■ ; 1. svakom pogledu opskrbljene, ali bi morale biti pomagane sa strane svih islamskih, vjerskih, funkcionera i slamskilt oblasti. U svrhu podjele npustava i slične pomoći u stranim krajevima u prvom redu dolaze u obzir svi, po ci­ jelom svijetu rašireni dcrviški redovi. Ovi bi se imali u prvom redu brinuti, da islamskim misionarima do stranih naroda i plemena, s kojima derviši žive u dodiru, što lakši pristup pribave, da služe u mnogim slučajevima kao provodići misonera u stranm krajevima, derviši bi trebali da misionare poduče u pogledu klime, običaja i drugih osebina pojedinih krajeva i plemena. Ta­ kođer bi zadaća derviša bila u kraje­ vima gdje je — pogotovo za tuda čo­ vjeka — oteščana nabava životnih na­ mirnica, misionarima ove priskrbiti. Tekjije raznih derviškili redova imale bi misionarima služiti kao njihove stanice i prenoćišta. Samo u slučaju ispunjava­ nja ovih i sličnih dužnosti derviški bi redovi i njihove tekjijc biii koristonosni po interese Islama i samo u ovom slu­ čaju bi bila opravdana njihova daljna egzistencija, dapače bi u ovom sluča­ ju imali biti i potpomagani direktno od Halifata i svih vakufa. Bilo bi dapače najbolje kada bi se u derviške redove u buduće primali samo takovi članovi, koji posjeduju spremu da bi se everituiTno mogli posvetiti islamskoj misio­ narskoj djelatnosti. I i , , I I I I j I Društveni položaj islamskih vjerskih dostojanstvenika. Premda se načela Is­ lama temelje na jednoj najčistijoj de­ mokratskoj bazi, to ipak u današnjem birokratskom zapadu društveno zapostavlanje islamskih vjerskih dostojan­ stvenika za njihovim kolegama drugih vjera može se spriječiti jedino podjelom društvenih (kneževskih) naziva većega i najvišega stepena od strane Halifata nekim te nekim islamskim vjerskim do­ stojanstvenicima ili pako i muslimanima nesvećenicima, koji stoje u službi Hali­ fata. Halifa bi takovim osobama podjelivao kneževstvo svojega dvora, a po­ stupao bi kao do sada sa nazivom »Mulla«. Imala bi postojati tri grada tih na­ ziva i to: Na zapadu mii odgodu Vanjsko obilježje šejh') Emir*) Veliki knez — Grand — duc Gross-Farst Zlatni širit preko turbana i zlatno poprsje ла ogrtaču II. Veliki mula') Chan’) Knez — prince Furst Samo zlatni širit preko turbana Hl. Mulla') Sejjid') Grof — comte Graf Samo u svečanim zgodama zla­ tan polumjesec i zvijezda na zelenom širitu oko vrata den. Prema okolnostima ova odlikova­ nja mogu se podijeliti i nemusilmanima. Na kneževstvo prvoga stepena mogli bi reflektirati samo: članovi Visokog Me.,hala, islamski vladari i samo neki od hilafetskih poslanika, na ono dru­ goga stepena: hilafetski poslanici, po­ jedini kneževi islamskih vladalačkih obitelji, te po koji od starješina Rjasetillmijje jli Ulema-medžlisa: dok na ono trećega stepena: također hilafetski po­ slanici, pojedini islamski kneževi,, star­ ješine kao 1 neki hilafetski poslanici, po­ jedini islamski kneževi, starješine kao i neki članovi Rijaseti-ilmijjć. te Ulemamedžiisa i neke muftije. Dvorskim dostojanstvenicima Halifinog dvora, prema njihovu položaju, podjclivala bi se kneževstva svih triju stupnjeva. (Киис I. dijtla). Otvaranje bolničarske škole. U ponedjeljak 16. o. m. otvorena Je ponovno u zemaljskoj bolnici škola za bolničare i bolničarke, koja je bila za vrijeme rata prestala raditi. U šk,đu se upisalo 48 lica, koja su već bila zaposlena u bolnici, ali do sada nisu imali prilike da ovu škoiu pohadjaju. Jedan kurs bo'mčurske škole traje 6-8 mjeseci, a sastoji se iz dva dijela nastave: medicinskog i administrativ­ nog- Medicinski dio nastave preuzeo je sekundarni Ijekar Dr. Lukać, a admi­ nistrativni dio bolnički Balon. Za kompetente spolja uslovi su za primanje: da je dotična osoba u dobu života od 18-30 godina, da je državljanin našeg kraljevstva, da ima svjedodžbu o svršenoj osnovnoj školi i svjedodžbu o moralnom i političkom vladanju. U školu se stupa kao bolnički vježbenik, koji p' hadia školu, a vrši i lakšu službu uz izučenog bolničare, odnosno boln čarku Irr.a u bol­ nici stan, hranu i odijelo te početnu normalnu platu. Molbe za primanje u školu treba uputiti na direkeju zemaljske bolnice u Sarajevu, koja daje i pobl'ža oba­ vještenja. Srednjoškolske knjižnice. Ministar prosvjete naredd je svima direkcijama srednjih škola i upraviteljstvima uči­ teljskih škola neka odmah izvrše preg­ led knjižnica i namještaja povjerenog t‘m školama. To je radi toga, da bi se mogla izvršiti reorganizacija svih sred­ njoškolskih knjižnica. l’redstavirištvo sazvati za 3. marta, a ! ј ne kako je već javljeno za 1. marta. | Državni bidže. U svim se ministar­ i stvima izrađuje bidže za prvu četvrti­ nu 1920. god. Vlada će zakon o dvanaestinama uzeti u parlamentu na riješer.jc po svoj prilici dojduće nedjelje. Poslanici iz Bosne. Došao je oveći broj narodnih poslanika iz Bosne i Her­ cegovine. U vladinim se Jtrugovima vjeruje, da če svi poslanici stranaka, su zastupane u vladi biti u Beogradu j do kraja ove nedjelje. I Zadnji trzaji demokrata. »Jutarnjem ; Listu« javljaju Iz Beograda, da se prva sjednica Narodnog Predstavništva oče­ kuje s napetošću. Misli se, da će Protić razviti program svoje vlade. U parla­ mentarnim- se krugovima drži, da će se predsjednik Narodnog Predstavništva zahvaliti. Prvi podpredsjednik parla­ menta dr. Ribar pripada Demokratskoj Zajednici, to se očekuje, da će se i on zahvaliti na časti prvog podpređsjednika. Pošto je drugi podprdsjednik pred­ stavništva g. Janković imenovan mi­ nistrom vjera, ostaće i drugo mjesto podpredsjednika prazno. Mjesto pred­ I sjednika parlamenta popuiiiće se jednim ; članom radikalnog kluba. Nije isključe­ ■ no da će se svi poslanici Demokratske i Zajednice zahvalili na zastupničkim 1 mandatima tako da dokažu da privre­ i meno Narodno Predstavništvo nije iz­ ražaj volje-naroda. i Protutalijanski pokret u Albaniji. U 1 Albaniji pokret protiv Italije uzima sv* više maha. Albanski prvaci, koji upravГаји pokretom, apelirali su na savez­ nike i traže, da se osigura nezavisnost i da saveznici zaštite Albaniju od Italije. Situacija u Crnoj Gori. U Crnoj Gori su svakim danom prilike sve povoljnije i staloženijc. Predalo se je nekoliko stotbia odmetnika, a po šumama ih im« veoma malen broj. Naši dopisi. ustanovila potpuno uništenje ove šume. Nakon ovakvih strahoviuh nedjelja mana. Ovdašnji veleposjednik Uzeir- : ima li se pravo zam eravati muslimahimašto priređuju protestne zborove pro beg Alibegović ima kod Bos Samca tiv uništavanja svojih života i imetaka. selo Kreškovo Polje i u istom selu Zemaljska vlado u Sarajevu’ E o (na beglučkoj zemlji) sagrađene velike ti još jedne prilike, đa strogom istra­ i Ijepe zgrade koje su predstavljale gom, preko rodredjenih organa (u vrijednost od preko 150.000 kruna. gornjem slučaju Alibegovića) dokažeš, Seoski odbor kruškovopoljski na čelu jesi li voljna ■ eć jednom zaštitit mu­ sa knezom preuzeli su jamstvo i dali slimane od uništavanja. riječ vlasniku, da se zgradama ne če i ne smije pra' iti, nikakva šteta te Višegrad, dne 2«/ll. 1920. da za svaku eventualnu štetu oni Zulfo Murtić iz Viahovića obrađi­ preuzimaju odgovornost To da čine vao je zemljište umrlog Jahjabega iz zahvalnosti prema Alibegoviću koji Čengiča iz Višegrada preko 29 godina. im je bio uvjek dobar i svakom pri­ Ovo je isto zemljište u gruntovnici likom im valja. unešeno kao kmetovsko selište Vaše Svoju »zahvalnost« i »poštenje« Zečevića. Pošto je isti Vaso Zečević ubrzo su Kruškovljani zajedno sa umro prije 20 godina neostavivši iza svojim seoskim odborom dokumenti­ sebe nikakva zakonitog našljednika, rali. Oko 1. o. m. seljaci su iz Kruš- ] te je umrli Jahjabeg Cengić uručio kova Polja potpuno opljačkali i demo­ spomenutom Murtiču ovo zemljište lirali gornje zgrade Alibegovića. Sve kao beglučko vlasništvo. Sin umrlog što se je d4lo ponijeti kao prozori, Petra Zečevića Niko Zečević posljed­ vrata, furune — pokradeno je i po­ nje selište u gr. ul. br. 69 i polovicu razbijano, tako da je vlastniku naneu gr. ul. br. 444 ista općina. Došao šena šleta od 45.000 kruna. Ograda je te je Zulfu odstranio sa Čengićevog od dvorišta i zgrada ц duljinu od par zemljišta, što je tuženo ovdašnjem stotina metara potpuno je ražr.ešena. kotarskom uredu, koji presudi u ko­ Ovo zločinstvo prijavljeno je nadležnoj rist pomenutog Zečevića. Zulfo se je vlasti (kotar, ispostavi) kao i oružničobratio molbom na zem. vladu usljed koj postaji u Bos. Samcu pa čtmo ove nepravde, ali s Musaki ne doći rezultate istrage objelodaniti. Usljed nikakva ni riješeaja. Danas se nalazi gore opisatog razbojništva, prisiljen je na goloj podini sa sedmero ne­ UzeirbeK Alibegović, ostatak zgrai'a zaštićene čeljadi bez kuće i ku­ do kraja porušiti i materijal time (bar ćišta; iz njegove vlastite kuće ga jedan dio) spasiti i prodati ga pošlo ođstraniše žandari po nalogu ovdaš­ zašto, dok mu i ostalo nije do kraja njeg kot. predstojnika P a v I i č e k a. porušena i okradeno. Kao zadnje zakonito sredstvo, mi se Gri zno je i žalosno, da ljudi mo­ obraćamo na si. uredništvo, da ovu raju svoje teškom mukom namaknuto nečuvenu nepravdu iznese na javnost dvbro napuštati i čak vlastite zgrade da se vidi šta se događa sa nama bi­ srušiti, da se zaštite od otimača i jednim muslimanima. Zamislite gosp. haramija! uredniče, kuda će ova porodica na ovom vremenu sa svojim sibjaPrimjećujemo da je Uzeirbegu Alibegović iza prevrata, po istim selja- । nom. U nadi da će nadležne pobuditi cima — Kruškovopolicima sasječena I naš list »Pravda” da kolikogod budu veliko šuma (beglučka) koja je predsavjesni i pravedni prama nama ne­ zaštićenim muslimanima ostajemo i stavljala vrijednost od 100 0O0 kruna, Sudbena komisija je svojevremen« čekamo. Derventa, 15. februara 1920. Sistematsko uništavanje musli­ ') za svećenike,") za nesvećenike. Svi dostojanstvenici gornjih šest naziva imadu pravo na nošenje odgo­ varajuće lm kneževske krune sa jed­ nim polumjesecom u sredini. Odijelo je za ove kneževe svećenikog karaktera obično odijelo muslimanskih svećenika, dok za nesvećenike odijelo islamskih kneževa (n. pr. Maharadža). One pako muslimane, koji ne posje­ duju nikakova gornjeg naziva, ili ne sto­ je uopće oficijelno u službi Halifata, a ipak su mnoge zasluge učinili za Islam, onda Halifa takovim podjelule naziv »Halifinog. tajnog savjetnika« ili »dvor­ skog savjetnika Halifina dvora«. Osim toga svima onima, koji se ma kojom većom zaslugom ili uslugom na korist Islama istaknu. Halifa podje­ ljuje kao odlikovanje i znak priznanja medalje za zasluge« (plumjesec sa zvi­ jezdom) ka* zlatni lij sr«br*ni prsni «r- Проссјете измјеннла je правила и одредила да чланови плаћају: добротвори 510 динара, утемељачи 150 динара, помагачи један динар, чим се круиа замјеии диваром. Ова правила одобрила je Влада у Веограду 2, XII- 1919. број: 126 Б. X. Замјева крупа у динаре већ je почела. Ради тога ови.м упоаорујемо и молимо све пододборе, повсрснике и чл^нове Нросвјетедачланарину Просвјете од сада прикупљају и уплаћивају у динарима мјесто у крунама и то како je rupe наведено, како измјењеиа правила гласе. Главни Одбор Просвјете. | I | Islamski vojni svećenici. Kod. svih : muslimanskih armija, ili pako onih u kojma se samo neki broj muslimanskih vojnika nalazi, prema broju musliman­ skih vojnika moradu hiti namješten: — analogno kršćanskim muslimanski vojni svećenici (vojni imam, vojni mu­ ftija), koji u vjerskim stvarima mo radu biti podvrženi W:jaseti-i!mijf jii Ulema-medžlisu, dakle vrhovnom ze­ maljskom vjerskom tijelu. U vojnoj dis­ ciplini nako samo svojoj nadležnoj voj­ noj oblasti. Postavljanje jšlamskih voj­ nih svećenika vrši za to opredijeljena vojna oblast u dogovoru sa pozvanim RijasetUlmijjom ili Ulema-mcdžUsom. Naziv Političhi pregiBđ Чланарина„Просвјете“ у дннаSaziv parlamenta. U parlamentarnim . рина. Прошла главна скупштина I se krugovima govori, da će se Narodno Sveislamski Halifat. U3 Страиа 3. ПРАВДА “ - „PRAVDA, УБрој 127 — Broj I j ' i i �Број 127 Broj ,ПРАВДА* — »PRAVDA* Cipara 4 Strana Nesreća da ispadanjem i zbog sla­ bog porasta kose izgubi najljepši na­ ravni ures te da mu vanjština postane usljed toga neugledna i staračka, snaći Hasandedićeva stranka. Za skupštinu, će samo onoga, koji svoju kosu zane­ koja se saziva za I. marta i <> kojoj smo maruje. Želite li imati bujnu kosu, mi pisali, rade vajni osnivači Hasaiuleonda rabite Fellerovu Elsa-Tanochinu diC i Jakić na sve strane, a služe sc pomadu, koja izvrsno djeluje protiv i prostim lažima samo da zavedu ko­ peruti i ispadanju kose, čini, da krhka ga, da im dode na skupštinu. Po seli­ i slaba kosa postaje mekana i bujna, ma oko Trnova razglasili su. da seljake daje kosi sjaj i zapriječuje da kosa muslimane poziva vakuf, da dodu prprerano osijedi. Lončić 6 kruna, jača veg marta na skupštinu, a oko Visokog vista 9 kruna kod ljekarnika Eugen govore da je tobože s našom organiza­ cijom postignut sporazum, sani pak Ha- , V. Feller, Stubica donja Elsatrg tr. 310. (Hrvatska]. sandedić govori, da ga je poslala naša organizacija da saziva muslimane na Ne možete li spavati? Niti ra.llttf sastanak. Naravno je. da to ništa nije Bele Vas živci? Krasno ugodno čuv­ niti ti navodi imaju šta s našom orga­ stvo donijet će Vam Fellerov pravi Elnizacijom. Mi smo u zadnja dva naša safluid! 6 dvostrukih ili 2 specijalne ve­ broja naglasili, a i sad naglašavamo, da like boce 27 kruna. taj sastanak što ga sazivaju Hasandedić Imate li pokvaren apetit? Cesto рјi Jakić, nije ništa drugo, nego jedan no­ \ raćanje? Tromost creva? Ovo zlo otvi pokušj, da se naša muslimanska or­ stranjuje se Fellerovir pravim lilsa-piganizacija tobože rasklima, da se od nje । lulama! (> kutija 12 kruna. Švedska že­ otkidaju članovi, a raditi da muslimani lučana tinktura 1 velika boca 12 kruna. ne budu u jedinstvu i zlozi. kao što su Omot i poštarina posebno, ali što jefti­ hvala Bogu evo sada, to inoga raditi nije. Etigen V. Feller, Stubica donja, samo niski stvorovi. Elsatrg br. 310. Hrvatska. I provincija dobiva sahni. Ministar­ stvo ishrane angažovalo je jednu od za­ grebačkih tvornica sapuna, koja će dobvljati safim isključivo za pomama mjesta. »Biser«. Pred ipar dana je naknadno Lijepo priznanje. Primamo iz Stoca: i izišao iz tiska 21. -24. br. »Bisera« od »Dne 30. januara t. g. pročitah u užem IV. god. sa ovim sadržajem; N. M. B. društvu mojih prijatelja Vaš uvodni čla­ Hi’afct; Nafija SarajBć: Anadolija; Gras nak »Nadajmo svog sela« u 7. Slobode; .1- Tanović: U proljeće; J. Ta(112.) broju našeg lista »Pravde«. Po j imvić: Zbjeg; Haziin Muftić: O našim .pročitanju gornjeg članka, koji je pom­ uzgojnim prilikama; Jugoslaveni i ju­ no u društvu saslušan i koji- je na sve­ goslavenska Država; A. Hiizi Bickvac: opće odobrenje i neopisivo, raspoloženje U znaku slobode; M. 0. Narcis: Nocod strane slušaoca primljen, tim više, turno; S. liraz: luni brisiu li-iitcmnTišto taj vrijedni članak irotječe iz pera j me mck.kirhn-el-ablaki; Nafija Sarajlić; našeg vrijednog omladinca stočanina iit- i Tome; laik: Pregled turske književnožinjera Čelića, kojemu ovim putem ne­ 1 sti: l'. H. B.: Mejra Morić Alajbega: ka bude kako od mene, tako i od stra­ ne molili drugova -iskazala najljepša ■ Listak. »Novi Vijek«. Ovih je dana izišao 1. hvala! Povodom toga skupismo kao prilog i broj novog polumjesečnika za društvenašoj »Pravd'i« medu slUšaocima svotu I ni život, privredu i literaturu sa ovim od 62 K koje današnjom poštom opre­ I sadržajem: A. Hifz: Bjelevac: Progres. H.: Tajna Brahmiua hrama. Musa Camam. Uz m. solani !Jusof Mchmedbašlć. zhn Catić: Put ništavosti. Musa Cazim Javna zahvata. Prilikom smrti mog Catić: Lady Godiva. De Вауе: Veo. nezaboravnog sina Saliha. dobio sam Šcmsudin Sarajlić: U malom gradiću. vrlo puno sažahiica sa svih strana od A. Hifzi B;elevac: Medu očevim ljudi* mojih prijatelja i njegovih poznanika. Nije mi moguće svakom napose zah­ I ma. Avdo: Narodni elementi u Scrajlića valiti se na iskrenom izražaju sažalje­ i poeziji. Abc: Osvitanje: Z. -ić: Nov­ čano pitanje. ■ l'eFton. Hadžernja. pa sc ovime zahvaljujem svim mo­ jim prijatelima na tom saučešću, koje । merešov dnevnik. »Novi Vijek izlazi 1. i 15. u mjesecu, me u mojoj teškoj žalosti može tješiti. i ?. cijena mu je 72 K godišnie. Pojedini Sarajevo, 27. februara 1920. ‘ K. ’ Abdaga Šthlnagić. Пшпасе vijesti Književnost i umjetnost. 0 cl d i v 1 j a ć i (zvjeradi) lisica, kuns tverića, čeva i t. d. cilene veletrgovina sirovih koža uz najveće dttev Oskar Frohlich, Karlovac, (Hrvatska). Brzojavi: FELARIA. 188 Telefon 55 i Prodajem kuću ti Bihaću na vrlo lijepom mjestu javnom licitacijom na licu mjesta dne 15. marta 1920. Лппа Stejskal, Bihać. :: oooooooooaooo Sira Travničkog i Vla ićkog Razašilje po na/nižim dnevnim cijenama u kacama (bačvama) teškim 50-60 kilograma MARKO ALAUPOVIĆ U TRAVNIKU. 0000000006000 Htjeli biste uzdržati Svoju ljepotu!u :: Htjeli biste imati kao baršun meku kosu? :: :: Ne imati više pjege. prišliće, sujedice? :: Upotrebljujte Fellerovu pravu »Elsa« pomadu za lice i čuvanje kože. Divit će vam se! Zaviditi će vam. 1 lončić б kruna. Nr. III. jača vrsta 9 kruna. K tome Fellerov najliniji ljiljanov mliječni sapun 15 kruna. ?Htjeli bi ste lijepu, zdravu kosu? Felidrova prava »Elsa« tannochina-pomada za porast kose čini krasnu kosu. Priječi tvorbu peruti, sjedinu prije vremena. Priječi ćelavost. 1 lončić e kruna. Nr. 111. jača vrsta 9 kruna. K tome jaki katranov sapun za glavu 8 kruna. Šampon 1 krunu. Pomada za brkove 1 K 80 hel. i 2 K 50 hel. Muče li Vas kurje oči? Fellerov pravi Elsa-turistićki melem djeluje bez"olno, brzo i pouzdano. Nema više kurjih očiju! Nema žuljeva. Nema tvrde kože. Mala ku­ tija 3 K 50 helera, velika kutija 5 K 59 h. Želite li još štogod? Fellerove Essa-pustilje za pranje (s kolo­ njskom) 1 kutija 5 kruna. Fellerov Elsaprah za posipanje protiv telesnog znoja. 1 kutija 5 kruna. — Fellerov Elsa-mentolni klinčić protiv migrene (glavobolje) i zubobolje. 1 kutija 3 K 50 f. — Fellerov »Elsafluid« 9 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce 27 K. Vrlo dobar partum s najfinijim mirisima od 5 kruna počamši. Najfi­ niji Hega-pud«r Đr. Kluger, bijel, žuto, roza. 1 velika kruna 12 kruna. Najjača Francovka u bocama po 4 K i 1i K. Omot i poštarina po­ sebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feler, ljekarnik, Stubica donja, Elsatrg br. 310. Hrvatska. uslimanska Centralna Banka zaBosnu i Hercegovinu dion. društvo u Sarajevu. — Podružnica u Tuzli. Potpuno upeaćena dioničarska glavnica K 5,000.000. Pupilarno siguran zavod. —Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K. 8,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. —• Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavlja $ve bankovne poslove najbrže i najpovoljnije. 47 Cdgovenu sjedali. M. Ssdžtks Vmsjsik.; Catraldl Odb.t >1 M. 0.« D. k k. Kajoa, 8агфод � https://kolekcije.nub.ba/files/original/d3e0f55d2ce1fae70ce22277da182a6f.pdf 4145a819273d9afcadcdae356548cdf6 PDF Text Text — Poštarina u gotovom plažena. POJEDINI BROJ 80 HELENA. Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redahcioni odbor. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАМСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 23 (128) Sarajevo, utorak 2. marta 1920. (8. cižumadil-ahira 1338.) Glas obespravljenih. Ministru predsjedniku i ministru za agrarnu reformu odaslale jo udruženje zemljoposjednika ovu predstavku: izvela, pa da tako otešča položaj i za­ daću nove vlade. Molimo da se ova uredba odmah opozove i nadamo se, da će nova vlada Protestujemo najodlučnije proti no­ popravi« šve nepravde koje nam je vom očevidnom nasilju koje nam se dosada prijašnja vlada učinila, I koje nameće uredbom od 14. februara 1920. su većinu posjednika, osobito muslima­ »Demokratska« vlada upotrijebila jo na, upropastile i u s k r a j u u ozadnje časove pred svojim sigurnim čajnost dovele. Oni gladuju padom, da posjednicima Bosne i Her­ 1 umiru od gladi, a drugi uži­ cegovino zada zadnji smrtni udarac, da I vaju sa njihovim imetkom. sa zadnjim ostacima našeg posjeda pri- I Naši opravdani zahtjevi označeni su dobije pristaša za svoju stranku, da po­ u našem memorandumu od 28. novem- i veća kaos, kojega je u svim granama bra 1919. i u našoj predstavci od 12. I državnog i narodnog gospodstva pro­ tebruara 1920. Povodom intervjua Reis-ul-uleme G. Čauševića.*) »Ovaj je intervju davno izašao u na­ šem listu. Mi se naročito nismo hteli ebazreii na nj odmab. To nismo učinili radi toga, da intervju sam, bez našeg komentara izazove dejstvo u publici, kojoj je u prvom redu namenjen, medu muslimanima. I dobro smo učinili, jer te utisak samog intervjua bio ogroman, . a nama se ue može prebaciti da smo I iz ovoga u prvom redu da izbijamo i politički kapital, nego nam je i ovde kao i uvek bio narodni interes u pr­ vom redu. [ Našim čitaocima je poznato, kako su i muslimani vrlo mnogo stradali iza pro­ I pasti Austrije. Neutvrđena vlast, sla-. I bost žandarmerije i mala vojska nisu : bili dovoljni da to spreče. Nered: su | bli osobito u krajevima, koji su grani­ i čili sa Crnom Gorom. Tu su pljačkaši iz C. G. pod nazivom komita opljačkali i mnoga muslimanska sela, i sve to uvi­ i jali pod neku vitešku fonniu, kao-osve­ : tu za 1914. god. Bilo je i domaćih su- ‘ seda, koji su u tom učestvovali, ali ko­ • ji su se vrlo vešto krili i izbegavali od­ govornost. Iza muslimana došli su na i red pravoslv.nl, pa su i oni bili pljač­ I kani. Vlastima je bilo vrlo teško stati i temu na put, osobito na slabu snagu I sa kojom su raspolagali i s obzirom i na toni, da je u Crnoj Gori vladala be- i da i unutarnja-borba tako, da je i ta­ i mošnji svet vrlo mnogo stradao od ko­ mita. Reis-ul-ulema g. Caušević u ono i doba jedini čovek na koga su se mu­ slimani onako listom obraćali »ni e i:nao vremena, da razmišlja«, kako on to u intervjuu veli, kako i zašto izbi­ jaju ovi neredi i kako i zašto vlada »ne poduzima ništa protiv pljačkaša«, nego je bez. obzira na opasnu igru zauzeo jednu stanovište, koje nije bilo u inte­ resu ni naroda, ni države, a sigurno ni u interesu muslimana,. pa je šta više dao jednom stranom novinaru intervju, i koji je bio iskorišten protiv naše dr- i žave. Ml uismo ni tada imali mišljenje o g. Cauševiću, da je on .to učinio iz ka- I kvih ličnih motiva, nego smo ga kriti- : kovali sa stanovišta nacionalnog i dr- I žavnog i dokazivali, da tim ne čini ko­ rist ni muslimanima, jer h dovodi u protivnost sa svojim istokrvnim susedima, sa kojima deli i deliće sudbinu i jer ih baca u naručje jedne besavesне političke klike. Žao nam je, što g. Caušević već onda nije prozreo ono, I što danas jasno vidi. »Pravda« bi da- I nas mnogo, mnogo gore stajala. PIlačalta, paljevina 1 ubijanja nestalo je u našoj Bosni i Hercegovini: tu i tamo desi se slučaj, ali ni iz bliza ne nosi onakav karakter kakav je imao u početku; događaju se često kao i pre i na nemuslimanima; pojave kao u sva­ koj državi na svetu danas. Nekim mu­ slimanskim političarima ne pušta se la­ ko iz ruke adut, sa kojim su i priku­ pili u svoju organizaciju pristaše. Oni 1 hoće da i danas vide naročite zulume I i posebna proganjanja muslimana i to 1 ne samo od njihovih suseda, nego i od ! same vlasti i države i hoće pošto po | to, da se proglase članovima drugog I reda u državi, tražeći na se primeM § 51. ugovora o miru sa Pariške konferencije. Videlo se i u početku a danas se još jasnije vidi, da je tim liudima stalo samo do političkog Sćara. Prestale su »pljačke i paljevine« i nestalo je materijala da se pristaše hrane. Ali ovi nesavesni ljudi ne ispuštaju tako lako iz ruka ovo vrlo komotno i I uspešno sredstvo nego uzimaju kao razlog za harangiranje i najmanji i najsmešniji slučaj sa muslimanom; često ih sami izmišljaju, pa onda tom prilikom nabroje od početka do kraa sve što se’ dogodilo muslimanima. To je postao sistem njihova vrbovanja pristaša; nikakva pozitivna rada, nikakve koristi nisu učinili muslimanskom elementu za koji se tobože bore. Tako ; sazvaše nedavno u Sarajevu protestnu . skupštinu radi bilećkih događaja, gde su stali da nabrajaju po redu sve ne- : srečne sluča'eve u Bilcći i u celoj zem­ lji i to naravno samo one, koji su se I događali nad muslimanima. Oni su zna- 1 li, da se baš u samoj Bileći u zadnja 3—4 mcseca više krađa dogodilo kod I pravoslavnih nego kod muslimana, pa i ipak su govorili, kako samo muslima- i trima nema opstanka u ovoj državi. I | to su govorili upravo u doba, kada su se po celoj našoj državi držale pro­ testne skupštine protiv Ultimatuma, ko­ ji je upravilo Vrhovno Veće u Parizu našoj vladi. Ovaj nesavesni rad tih antidržavnih elemenata (.) tili lažnih branitelja mu- ; slimanstva padao je teško svima na- i cionalnim elementima. Opazilo se da Re- f is-ul-ulema g. Caušević nije bio na skupštini, i ako je ona držana upravo uz njegovu kancelariju. Već od prc čulo se, da g. Reis ne odobrava onako ludo harangiranje »Pravde« i protiv države i protiv kulturnog napretka, a prvi vid­ ljivi sukob opazio se, kad je Reis kao stručnjak odgovorio u pitanju nošenja kape u vojsci liberalno prema Islamu. »Pravda« i njezine hodže nisu smele ni mogle da pobiju Reisovo tumačenje; rekli su samo, da to ne spada u njegovu kompetenciju. Znajući za ovo, a poznavajući g. Čauševića još od vretnena Austrije kao čoveka, koji voli isti­ nu, verovali smo da će nam reći isti­ nu na naše pitanje, istinu, koja je da­ nas tako eklatantna; hteli smo da ima­ mo njegovu reč kao ustuk na nesavesni rad, onih ljudi oko »Pravde«. I nismo se prevarili. Odgovor ko­ ji nam je dao — nas potpuno zadovoljava. Na pojedine tačke nije odgovorio odmah jasno i decidira­ no, ali po njenom sastavu, a osobito odgovarajući na daljnje tačke, vidi se da misli upravo kao i mi o položaju muslimana u današnjem vremenu. Na prvi upit: da li se muslimani sistematski progone? nije odmah direktno dao svoj odgovor, nego je rekao, da u ono doba, kada su se događali nad muslimanima nemili izgredi, »nije imao vremena da o tom razmišlja«, nego se tužio... Ali je zato u trećoj tački, na upit o bilećkim događajima direktno odgovorio: »da se ne radi o sistematskom poništenju muslimana ili o nekom naročitom kursu na vladi protiv muslimana«. Naravno da i on žali — i mi ih žalimo — te ekscese protiv muslimana, ali on ne gleda na njih »žurnalističkim iraočaiima, nego ćelom svojom dušom i srcem, pa je pojmlji­ vo da je i utisak jači«. Dakle apsolut­ no isto stanovište, koje smo mi imali i prema svim ovim događajima i prema »žurnalistima«! Najveća je ovo osuda koja može da padne na nesrećnu i zločinačku Jugosl. Musi. Organizaciju. Vr­ hovni poglavica verski muslimanski, koji nije naš prijatelj i kojega smo mi u svoje doba napadali, veli za »Prav­ du« i njene političare, da oni ne primaJu žalosne događaje nad muslimanima k duš’ I srcu svojem, nego đa gledaju na пј ћ kao žurnaliste i polit’čari 1 iskorišćuju Ih. Njima nije žao muslimana: deseta im je briga, da se to popravi njima je glavna hrva to noliVčki iskoristiti. Daljna konzekvencija, da im ie milo, da ti događaij ne prestanu, jer im ‘с to pohtlčkl kapital. Presvetli Reis se ne žaca da kaže, da je kod nas stanje, što se tiče »opšte sigurnosti i i ma e t k a krenulo znatno na bolje, osobito upoređujtići ga sa ostalim susednim državama. Ne žaca se, jer je istina i mi smo mu zahvalni na tom. i ako je sva&:a dužnost da go-. vori samo istinu. »Pravda« i njeni po- Pretplata godišnje 80 kru­ na, na pola godine 40 kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. čekovni račun post štedionice 1119. Godina li. ] litićari ovo nikada nisu priznali ni rekli, jer njima nije stalo do — istine. Na naše pitanje o njegovu držanju prema strankama, odgovorio je da ne pripada ni jednoj, ali da svaka ima u vidu da pomogne muslimanima. Uvereni smo da g. Caušević nje Reis-ululema, rekao bi, da ljudi oko »Pravde« (J. M. O.) nisu p r ija t e 1 ji.mus 1 imanski. Jer logično iz ovoga "ornjega tako izlazi. No on je ipak dodao, I da »njega najviše interesira« i prema • tom da najviše ceni »rad na kulturnom ! i prosvetnom polju uopće«. To znači, da ne ceni »žurnaKstički« rad »Prav­ de« i politička J. M. O., ali da ceni kul­ turni rad Narodnih Nacijonalista. Ostale tačke intervjua ne trebaju na­ ročitog komentara. Za DemokratskoSocijaiističku Vlailu i njeno držanje pre­ ma muslimanskoj verskoU autonomiji, prema verskim službenicima, njezini na­ ročiti obziri prema verskim propsima u vojsci i t. d. ne može se naći lepših izraza, nego ih je našao g. Reis. Jednom reči on je »vrlo zadovo1 j a n« i prvom će prilikom dati »vid­ ljiva odraza svome zadovoljstvu u tom ! pogledu«. | »Vidljiv odraz«, koliko god nije izre­ ■ čen otvoreno, on ie vidljiv. Оп sigurno kani, tla izvrši onu dužnost, koju je tre­ bao već aavno učiniti, da ode u Beog­ j ‘ rad, da pozdravi našega Regenta i do­ ' đe u dodir sa najvišim našim faktorima. j Nas bi ova stvar radovala i ako nismo sada na Vladi. Znamo, a to ie i g. Cau­ i | šević priznao u intervju-u, da ga je Demokratska Vlada svojim radom za narod bez razlike vera i plemena, do­ vela dotle, da uvidi ono, o čem u počet­ I ku »nije imao vremena da razmišlja«, da je naša država domovina svih Sr­ ba, Hrvata i Slovenaca, svih katolika, muslimana i pravoslavnih našeg ple­ mena i da u njoj nema povlaštenih i i nepovlaštenih. —kr —rt— Sarajevo, 29. februara. Nar. zastupnik g. dr. Hrasnica upu­ tio je »Glasu Naroda« ovaj ispravak: | U Vašem listu od 28. februara 1920. broj 187 izašla je bilješka pod naslo­ vom »Još o Hrasmci . Izvolite u smislu § 19. zakona o_ i j štampi donijeti u narednom broju Va­ , šega lista slijedeći ispravak: I »Nije istina, da sam ja u početku ■ rata poslao voinim i političkim oblas­ i tima više prijava protiv nekih osoba , anonimno i ne anonimno. Nije istina, j da sam ja stini u savezu otpustio , Jednu pisaricu Srpkinju iz moje kan­ i celarije, jer u to doba nisam imao u [ ! mojoj kancelariji r.ikakove pisari, e . Srpkinje.« HonstatacijB Б. Milana Curđita. ‘) Prema obećanju u broju od 14. j februara prenosimo ovaj članak iz »Gla- I Poslije izjave g. Dr. Hrasniee, koja sa Naroda« od 25. februara broj 184. I je štampana u »Zagrebačkim NovinaDonosimo ga bez ikakve izmjene, da­ ma« od. 22. februara o. g. broj 30. i u pače i'-sa njegovim kursivima. Čitate­ kojoj se dr. Hrasnica pozvao na me lji će sad mnogo jasnije vidjeti zašto kao svjedoka, obratili su se na mene smo morali staviti svoja pitanja na g. nekoja gg, političari i novinari s molreisul-ulemu, a ujedno će moći prosu­ bom za razjašnjenje; isto tako zamolio diti i koliko ic opravdanosti u tome, me je i urednik jednih novina, da da­ što je g. reisul-iilema otklonio odgo­ dem pismenu izjavu, a u broju »Prav­ vor na ta pitanja. Nakon ovog tuma­ de« od 26. februara o. g. pozvan sam čenja od strane »Glasa Naroda« mi po­ da se javno očitujem. Pošto ne želim, novno naglašujemo potrebu, da se g. da moji usmeni odgovori izbiju u jav­ reisul-ulema izjasni, jer mu već sam nosti bilo s ma kakvim komentarima položai diktira da se ogradi proti ovai pošto nemam nikakva razloga, da pred kom tumačenju. Uredništvo. | širokom javnošću ćutim jer bi se takva I šutnja mogla eventualno i krivo i ten­ denciozno tumačiti — ja konstatujem । istini za volju ova fakta u svrhu, da predusretnem svima eventualnim i sa­ , movoljnim kombinacijama, da izbjegnem svima objašnjivanjima i ispravcima i najzad, da ne dopustim nikome, da iz mojih usmenih odgovora neovlašte­ no izbile ma u kom pravcu bilo ka­ kav politički kapital: 1.) Istina je, da sam ja stigao u Kragujevac 16. februara 1917. i da sam 17. ! februara 1917. smijenio na dužnosti dr. �strana 2 Страна Hrasnicu, koji je tog dana prije podne otputovao iz Kragujevca za Sarajevo. 2 .) Istina je, da sam preuzeo od dr. Hrasnice na dan njegovog odlaska nje­ gov referat na vojnom sudu u Kragujevcu. 3 .). Poznato mi je, da su u okrugu kragujevačkom izvršene za vrijeme oku­ pacije Srbije dva puta justifikacije en masse; (treću ne spom njem, jer se od­ nosi na 40 vojnika Cehoslovaka, koji su postrijeljani u runu god. 1918.). Prva je justdikacija izvršena — prije mog dolaska — u god. 1916. (datum ne mo­ gu navesti), kad su pali žrtvom seljaci iz Guncata, a druga — poslije mog do­ lasku pod kraj (tačno ne znam) mje­ seca marta ili početkom aprila 1917., kad su postradali ljudi Iz sela Kikoljevca i Kutlova. U oba slučaja bio je iz­ vršen dvostruki postupak i to najprije na naređenje nadležnog komandanta t. zv. »Nobvehrrecht« t. j. postupak po pravu nužne obrane, (u kom nisu mo­ rali učestvovati vojni suci), a zatim za toga još i vajni sudski postupak na osnovu austr. vojnog kaznenog postupnika. U vrijeme prvog, žalosnog slučaja u Guncat ma bio je okružni komandant gosp. Kolosar, sada general u miru u Belovaru; ko je bio nadležni komandant u vrijeme drugog slučaja u Kutlovu to ne mogu tačno reći, jer Se nekako baš u to doba morao general, tada još pu­ kovnik Kolesar ostaviti Kragujevac zbog poznate Galjardijeve afere, pa je H bo nadležni komandant il(i njegov zamjenik potpukovnik Krčelić ili već novi okružni komandant pukovnik pok. Canić ja se ne sjećam. U oba slučaja osuđeno je na smrt poslije postupka po pravu nužne ob­ rane i to 1916. g. iz Guncata neko dva­ desetak duša, a 1917. god. izKikojevca i Kutlova preko 30. ljudi, metlu kojima je bilo i žena i jedan uč telj iz Kragu­ jevca. kom imena nisam zapamtio, ali znam dobro, da je taj bio iz jedne kafane u Kragujevcu od stola formalno odvučen u Kutlovo direktno na sud stratište. Da li je u onom sudu, što je sudio godine 1916. na osnovu prava nužne obrane ljudima iz Guncata. učestvovao i koji vojni sud ja ili sudski oficir vojnog suda okružne komande u Kragujevcu, to ja neznam. jer nisam bio tamo. U spisima o toj stvari, koje sam ja posl je imao u rukama, našao sam sumarni i vrlo površni zapisnik o toj justifikacići. a koliko mi je ostalo u pamćenju, sjećam se, da sam u njemu naišao na potpis tadašnjeg vojnog sreskog komandanta iz Slepaka (a pod taj srez spadali su Guncati), -nadporučnika dr. Lea Heinischa. koji je val da bio svakako i član onog suda, koji je sudio žrtvama iz Guncata. Međutm ako je u tom sudu učestvovao koji vojni sudija ili sudski oficir to bi se dalo utvrditi preslušavanjem ovih lica, za koje dr­ žim. da su sva u to vrijeme b la na vojnom sudu u Kragujevcu, i to: biv­ šeg kapetana auditora dr. Tome Cuculića. sada tajnika zem. vlade u Zagre­ bu. bivših narednka g. Milana Veselinovića, sada carinskog činovnika u Ve­ likoj Kikindi. Josipa Alića sada katstralnog činovnika u Zagrebu i Miloša Gregore iz Mlade Beloslavc sada mavnika češke praške univerzd? U ostalom baš u ovom slučaju mogao se je dr. Hrasnica na ovu gospodu po­ zvati prije nego na mene. U kutlovačkom tragičnom slučaju go­ dine 1917. — dakle u vrijeme moga bavljenja u Kragujevcu i po odlasku dr. Hrasnice učestvovali su u sudu, koji je sudio po pravu nužne obhane: pukov­ nik Hunka. žand. ritmajstor Karl Sclrđnher, kapetan od t. zv. »Jagerkomande« Dagobert Femen, a od suda bila su tog puta dva Sijana: kapetan auditor dr. Kamilo Bohm 1 nadporučnik auditor dr. Viktor Frankl; osim tih — mislim — da je bio i opet nadporučnik dr. Leo Heinisch, sudija bivšeg kr. table u Bu­ dimpešti : kao liječnik fmigirao je dr. Sasz. Spominjem radi karakteristike, da mi je dr. PrSnkl sam po povratku iz Kutlova i Iza izvršenja smrtnih osuda rekan lično: »Pazi, ova će afera biti poslije svršetka rata — evropski skan­ dal!« U oba ova slučaja i u guncatskom i u kutlovačkom — naređen je od ko­ mande i poslije izvršenja smrtnih osu­ da po pravu nužne obrane još i sudski postupak. Ističem to naročito, ma da ovdle nije mjesto za kritikovanje tako nepravilnog i samovoljnog tumačenja i bpoj 128 Broj »ERAVDA' — ,НРАВДА- kršenja vojnog kaznenog postupka. U ’ guncatskom slučaju (god. 1916.) bilo je ! naređeno, vođenje redovitog sudskog isledcnja i to je bilo povjereno dr. Нга»Francezi plešu, Nijemci — rade«. snici. To isleđenje dr. Hrasnica nije do­ Vraćajući se iz Praga upoznah se sa vršio, već sam ja tu stvar god. 1917. svojini saputnikom Slovencem inžinjepreuzeo zajedno s njegovim referatom rom, koji te s poslom dulje vremena bio i priveo kraju. U slučajevima, gdje se u Franceskoj i Njemačkoj. Između os­ lica, (koja su izbjegla i interovana), ni­ talog ugodnog i bratskog razgovora su pronašla, bio je postupak do njiho­ pričao mi je g. inžinjer o Francuzima vog pronalaska odložen, jedino u slu­ i Nijemcima ovo: čaju Spasoja Cekanovlća iz Guncata »Velika je razlika između ova dva vodio sam lično ja rspravu protiv nje­ naroda. Kad gledaš Franceza svaki je ga i on je bio riješen. veseo i bez brige, čak po ulicama ple­ U kutlovačkoj aferi (god. 1917.) bilo šu s damama. Nijemci nisu taki, svaki je još gore, jer tu je bio iza izvršenja je zamišljen i trči na posao. Svojim 30 i nekoliko smrtnih osuda u Kutloradom iznenadili su cio svijet, a Fran­ vu naređen još i priteki sud. Preko cusku diplomaciju doveli u škripac. stotinu lica odgovaralo je pred tim su­ Franceska je po ugovoru dobila od Njedom u Kragujevcu i osuđeno je na smrt mačke pravo, da joj Njemačka uz na­ povrh ono tridesetero još šestero, me­ platu u 5 godina Hferuje 8 miliona tona du kojima su bile i dvije žene. I ta je ugljena. Nakon trećeg mjeseca poručuje osuda izvršena. U senatu, koji je sudio Njemačka Franceskoj, da joj pošalje po postupku prijekoga suda, nije bilo novac i vagone za 4 miliona tona ug­ nijednog vojnog sudije iz Kragujevca ljena. Ova je poruka Franceze izne­ osim kapetana auditora dr. Kamila nadila, a među diplomacijom prouzroBohma, koji je vodio raspravu. čila herđu merđ. Na vrat na nos poI to su fakta, koja mogu konstatovazajmili su pare od Amerike, nekako poti, na koja se sjećam i koja mogu biti kupili vagone i U Njemačku poslali da od važnosti za prosuđivanje slučaja dr. ugljen privuku: a od druga su 4 milioHrasnice. na Francezi morali odustati li radi pa­ U Sarajevu, dne 26. februara 1920. ra i radi prevoza«. Milan Ćiirčić, »Neka Francezi i dalje plešu, Bogme, zamjenik državnog odvjetnika I. klase. Nijemci rade i dan i noć i preko pro­ pisanih sat£ za državu, invalide i siro­ tinju«. završi moj inžinjer. Oglašujte Kad li ćemo mi poći njemačkim tra­ u „Pravdi44 gom u ovako privredno bogatoj dr­ žavi? X. Bilješke. j i I I I j Novi pretorijanci*) Pretorijanstvo je pojava koja nije nimalo nova Počevši od staroga Ri­ ma pa kroz cijelu istoriju, pretorijanci su se. u ovoj ili onoj formi, javljali kao faktor u političkom životu poje­ dinih zemalja. Vazda je bilo plaćenika i najamnika koji su se, kao vojnici i ratnici, stavljali u službu pojediaih moćnih ličnosti ili režima. To su, po pravilu, bili socijalno deklarlsani i moralno degenerisani tipovi koji su postajali tuđe sluge samo radi toga, da b, u tom, našli izvore sigurnih prihoda i lake egzistencije. Koristo­ ljublje i lični interesi su bili glavni pokretači ovih najamnika koji su sli­ jepo služili narodne tirar.o i krvopije. To su vojnici, koji se kupe »na du­ kate« i koji služe samo dotle dokle se čuje zvek zlata. Mjerilo njihove vjernosti ležalo je u sumi novaca i povlastica koje su dobivali. Redi no­ vaca oni su podizali svoje gospodare na prijestolje, ali su ih, tako isto, kada više nisu mogli plaćati, i obarali sa prijestolja. Pretorijanstva nije mogla biti po­ šteđena ni naša zemlja koja hoće, pred civilizovanim svijetom, da važi kao kulturna i demokratska. Uosta­ lom, kada se u našoj zemlji cjeloku­ pna buržoaska politika kreće u znaku neodgovornih činilaca, u prvom redu raznih militarističkih klika i dvorskih kamarila, zašto se ne bi, na pozornici političkoga života, pojavili i — pretorijenci? Pretorijanci u, u sadašnjem stadijumu političkoga razvitka naše zemlje, — u stadiju mu, kada se vlada neo igovorno i apsolutistički, kada se narod ni o čemu ne pita i kada se njegova volja najpunije ignoriše u pogledu uticaja na politiku države, — sasvim normalna i prirodna pojava. U vremenu vladavine mračnih reakci­ onarnih klika i koterija pretorijanstvo je uvijek bujno cvjetalo... Ko su ti naši pretorijanci? Nažalost, to su ljudi koji bi to ponajmanje trebali i smjeli biti: to su naši jugoslavenski dobrovoljci, oni koji su sudjelovali u ratu Srbije protivu centralnih sila. Ali, bilo bi sasvim nepravedno identifikovati sve dobro­ voljce sa pretorijancima. Većina od njih nije ipak pala na tako niske grane; to je učinio samo jedan dio, onaj dio koji hoće da zna, — zašto se borio! Mi imamo u rukama nesumnjivih dokumenata o tom, da su se mnogi dobrovoljci proglasili, u ovoj zemlji, pretorijancima, da su se stavili van zakona, vršeći najgrub­ lji teror nad onim našim gra­ đanima »koji nisu bili dobrovoljci.« U Vojvodini, na primjer, dobrovoljci kojima je data zemlja, stoka i novac, i i i I j | ■ i , : : vrše najstrašniji teror nad mirnim stanovništvom. Oružani puškama i bombama, oni, na zulumćarski način, i napadaju na naše građane, tuku ih i prebijaju, smeniuju cpštinska časni- ; štva, jednom riječi: vršljaju po miloj volji. U lom pogledu, oni i naročito terorišu naše drugove i naše organizacije. Komunističke organizacije, -i po shvaćanju tih prodanih i propalih ' tipova, ne smiju postojati, jer se one — ne sviđaju njihovim gosama koji i ih plaćaju! Tako isto dobrovoljci rade ! u Hrvatskoj i Sloveniji, u Bosni i I Hercegovini, kao i svuda tamo, gdje ih ima u većem broju. Oni su preuzeli na sebe sramnu ulogu bijelih garda koje postoje u drugim zemljama. Zašto dobrovoljci tako rade i po ; čijim instrukcijama? Oni tako rade i zbog toga što su ih na takav rad j uputili - gospoda demokrati iz ' današnje vlade koji misle da od dobrovoljaca stvore jedan od stupova • svojega reakcionarnoga režima. To je stvar koja je van svake sumnje. Šef te pretorijanske rulje je brat Ministra ' Policije, G. Milan Pribićević, pukovnik srpske vojske, koji sa dobrovoljcima rastura protivničke zbo- ; rove i teroriše političke proti v n i ke. Mi žigošemo ovu sramnu pojavu I pretorijanstva u našoj zemlji i pozi- j vamo naše drugove, da se ne dadu deprimirati od ovih prodanih tipova koji misle, da su se radi toga borili, , da bi, posle rata, živjeli parazitskim i zulumćarskim životom. Ako ti novi i pretorijanci hoće da znaju zašto su se stvarno borili, neka dođu malo do I Srbije da im mi to pokažemo. Srpski j radnik i srpski seljak, koji je sedam : godina trunuo po rovovima, dao bi im, nesumnjivo, takvu lekciju, poslije koje se ne bi sjetili ni zuba obijeliti o svojim »ratnim zaslugama«!... *) Ovaj članak prenosimo iz beogradskih »Radničkih Novina« od 19. februara. Mi smo već više puta ustali proti haračenju ovih provokatera, a kao što je poznato, ustala je proti njihova nasilja radlkalska »Samouprava< kao i listovi hrv. pučke i hrv. , težačke stranke Ur. । , : • Rezolucije Hrv. PučliB Stranke o agraru. Jučerašnja »Jugoslavija« donijela je rezolucije svog pouzdaničkog sastanka, između kojih donosimo one što se od­ nose na agrarno pitanje. Km e ti u c i. Sastanak pouzdanika seljačke demo­ I 1 i ' > i kracije HPS za Bosnu poziva zastav­ nike Pučke stranke Hrvate i Slavonce, da i nadalje kao i dosada uznastoje, da se agrarno pitanje riješi u korist ježaka. Zemlja neka bude prema programu HPS dotično Seljačke demokracije Bo­ žja i težakova. Težak neka ne plaća nikakve odštete za dobivenu zenit«. Kmetska zemlja neka pripadne težaku bez ikakve odštete dosadanjim vlasnicima, jer ju je težak dosada svojim hakom već stOiput pre­ platio. Ako ima <!) koja porodica, koja bi radi toga pala na prosjački štap, ne će se Seljačke Demokracije u Bo­ sni protiviti, da joj država dade kak­ vu (!) pripomoć, ali (to samo u najrjeđim slučajevima. B e g 1 u c i i slično. Glede begluka i sličnih zemljišnih uređenja, tražimo, da se ta zemljišta dadu u vlasništvo onima, koji su ili obrađivali. Zemljišta koja su iznad naj­ veće izmjere, imadu se u potebi razdi­ jeliti među potrebne težake. Odšteta, koju neka zato isplati država iz pore­ za za ratnu dobit a ne težak, no smi­ je biti veća, nego da se omo­ gući d o ti č n o j porodici prvi početak privrednog života, kako su to zaključile bratske seljačke đemokacije na svom saboru u Zagrebu. Veliki posjedi. Težacima, koji nemalu dosta zemlje tražimo, da država podijeli suvišnu zem­ lju od velikih posjeda i državne zemlje, dotično, da se na te zemlje naši Dudi iz siromašnih i prenapučenih krajeva ne sele. Potjerani kmetovi. Tražimo, da se"kmetovi, koji su od g. 1878. potjerani, skojegbilornz1 o g a sa svog zemljišta opet povrate na to’ zemljište, ako međutim nijesu «lekl! drugo. Begovske zgrade. Tražuno. da se zgrade na begovskim zemljištima ustupe besplatno kao vlasništvo sela u opće korisne svrhe. Zemlje za vrijeme rata pro­ dane. Tražimo, da se povrate zemlje, koje su težaci pod pritiskom nužde za vrije­ me rata prodali uz povrat novca i to onog kvantuma, za koju su lje prodali. Hajduci i banditi - pljft i p^lji. Otimačine u bjelinskom kotara. Organizovana razbojnička banda od 14. pravoslavnih seljaka u Bogutovoni Se­ lu kot. Bjelina navalila je u noći 20. ja­ nuara tg. na konak Ibrahlmage Hadžića u istom selu te što uništila, što огIjačkala Ibrahlmaga je ošiećfii za ko jih 30.000 K, Harambaša spomenute razbojničke bande »dobrovoljac« Aleksa Martjanović iz spomenutog sela za cijelo je vrijeme razbijanja i otimanja išao sa revolverom u ruci psujući sve što je »iursko«. — »Zar ovdje smi­ je biti »Turčina« i »turskog« imanja? Ovo se sve mora uništiti i popaliti!« 1 ostvarenje njegovih zlo­ činačkih snova provela je njegova raz­ bojnička družba, koja se sastojašc, ra­ zumije se. od samih »dobrovoljaca«. Premda su tom zgodom oružnici spo­ menute lupeže pohvatali i predah nad­ ležnoj oblasti u Bjelini, ta ih je oblast, bez išta daljnjeg opet pustila da mogu svoj zločinački posao nastaviti. Istome su Hadžiću oteti svi njegovi beghičk: posjedi i njegove vlastite šu­ me, koje danas krče i upropašćuja ti isti razbojnici, dok poreze mora da na­ miruje sam Hadžić, pa makar njegova nejačad bez kore hljeba, koju im »slo­ boda« ote, i od gladi skapali. Sve pri­ jave i sve molbe za zaštitu života i imetka, koje je spomenuti Hadžić u toj stvari upravio kot. uredu u Bjelini ostaše bez uspjeha. Ista je sudbina stigla i one prijave Spomenutog Ibrahimage Hadžića koje je bjelmskim oblastima podnio z.bog pljačkanja njegova dobra u Bukovici. Želi li vlada pokazati, da joj nije u programu ubijanje i robljenje muslima­ na, neka učini jednom kraj ovim haj­ dučkim razbojstvima, neka ih liši »lo­ bode, koja im nikojim zakonom no pri­ pada. Po našem miljenju pako hajdu­ ka će i razbojnika po gradskim ulica­ ma i seoskim drumovima nestati Is­ tom onda, kada nestane nlihoVih orta­ ka i prijatelja po kancelarijama držav­ nih oblasti. �ПРАВДА" — .PRAVDA. Bpoj 128 — Broj Hajduci u Tarčinu. Dne 6. fehruara t. g. išao je mualim Džanić Iz Pazariia kući i nedaleko sela stigoše ga Stevan i Nikola Vitor iz Korče i na riječi Nikolinc, da udari „Tarčina" obadvojica su hajduka sa gvozdenim štapovima počeli rečenoga mualima tući po glavi i cijelom tijelu. Nesret­ nik vidjevši zvjersku nakanu rečenih hajduka počeo je bježati, a ovi su ga do u samo selo sa kamenjem i bati­ nama dotjerali. Šta li će na to kotar­ ska oblast ? Hajdučke žrtve u Rulju. Kmeti Bećira Memića Iz Pljevalja više su mu puta došli i Bećira pozivali, da im dođe u Kulašin, pa bi mogao hak natovariti. Na njihovo nagovaranje Bećir se sa svojim sinom uputio svojim kmetovima koji ga kao i obično primiše. Nakon što je u Kolašinu dva dana probavio, treći mu dan 6. febru- ara t g. kmetovi natovariše na jed­ : nog konja nešto žita i on krene sa svojim sinom i sa tovaron^ kući. Od­ maknuvši cd kuće neko po kilometra isti su ga kmeti u putu (u Rulju kod mlina) dočekali, te i njega i sina mu ubili. Došavši konj sam db oružnika ovi su navodno odmah otišli na mjesto razbojstva, ali nijesu našli tu nikoga osim mrtvih tijela nevinih žrtava. Je­ su li nadležne vlasti poduzele istragu, jesu li razbojnici već zatvoreni to ne znamo. Napominjemo samo, da je i ovo jedan slučaj gdje mora vlast pokazati, da li se slovo zakona pro­ ј teže i na hrišćanskog seljaka, ili bi i I ovo imala biti jedna epizoda iz siste­ | matskog uništavanja muslimana u našem kraljevstvu. — Iza rahmetli i Bećira, kojemu su još četiri sina u u ratu pala, ostaje sada 18 nejake, 1 neopskrbljene siročadi. Poslanica bana Laginje. Nastupio sam bansku čast, koju je već pred vjjekovima obnašao jedan lsstranin po imenu Šimun Bratulić. Po­ zdravljam Vas ovom prilikom i jav­ ljam Vam svoje misli vodilje u ovoj teškoj službi, ali ujedno najvišoj časti, kotu mi je iskazao vladar i narod. Ja želim, da u našoj zemlji bude slobode i napretka. Sloboda ima samo jedan zakon: Čini drugome što bi ti želio da drugi čine tebi, a ne čini drugome, što ne bi rado da drugi čine tebi. . To je vrhovni zakon društvenoga poretka i mira, bez koga ne ima napretka. Ja du nastojati, da osobna sloboda poje­ dinaca, javna štampa, sloboda zbora i udruživanja bez teške nužde ne budu nikako sapete, ali ljuto bi se prevarili oni, koji bi moje dobre nakane zloupotrebfli. Područje moga djelovanja omcđašeno je na samo jedan dio zajed­ ničke domovine. Na njemu se križaju dva imena, dva vjerozakona, donekle dosada i dvojaka prosvjeta. Kako će­ mo mi urediti zajedničku nam domo­ vinu, to je stvar buduće ustavotvorne sloupštine ili konstituante. Moja je že­ lja i tvrda volja, da se pripravimo za ovaj veliki posao razumno i dostojno. Ne smije biti pitanja, tko će nad kim da gospoduje, već treba da se pleme­ nito natječemo i Hrvati i Srbi, kako bismo bili dobru bratu bolji brat. Ko­ liko budem mogao, ja ću štititi siročad i one nemoćnike, koji su bez svoje krivnje, a osobito u teškim godinama rata i poslije njega nastradali. Za javne namještenike ne ću pitati, koijo ti je stranke, već*ću nastojati da budem istinito upućen, kako koji služi kralju i narodu i kako vrši zakone. Po­ brinuti ću se da narod dobije prilike, da bi pred nepristrane nadziratelje jav­ ne uprave mogao da slobodno iznese svoje pritužbe, i gdje se dokaže, da se javni namještenik ogriješio o zakone ili o muku narodnu, tau će bez milosti no­ siti posljedice svoga postupanja. Ali s drage strane ni oni, koji bi mi iznosili pritužbe posve iz lake ruke i neistinite, ne bi dobro prošli. Nastojati ću da se popTavi način su­ dovanja u našoj zemlji na kraće, na usmenice, bez dugoga pisanja, da se narod ne uvaljuje u dugotrajne parnice i u teš­ ke troškove, koji često kuću iskopaju. Naše novčarstvo це može da bude već sada konačno uređeno. Obzirom na mnoge sumnjive markice, osobito na liiIjadarkama bivše austro-ugarske ban­ ke, moram vam preporučiti, da ih do ustanovljenog roka svakako izmijenite, ođnosno na pregled izručite, uz potvr­ du nadležnim vlastima. Izmjena je po­ trebna čim prije, da se konačno može stati na put unašanju i uvažanju krun­ skih novčanica iz tuđeg područja, pak još k tome krivotvorenih. Kriomčarenje i krivotvorenje novčanica uopće i napose markica na njima, biti će teško kažnjeno. Branimo i u tom pogledu glanice vaše domovine. Konačnu čc vri­ jednost našeg novca i njegov on/er prema tuđem rtoveti odrediti zakonom Narodno Predstavništvo. Ta će vrijed­ nost b'ti tim veća, čim veća bude vrivrijee ost produkcije rada čitavoga na­ šega naroda i svili njegovih slojeva. Moje v nastojartje ići za tim, da ta misao lađe dostojnog izraza u zakonu pri ko-mčiiom uređivanju novčanog pi­ tanja Nikoga neka ne muči što je na novim privremenim novčanicama pisa­ na vrp-dnost i u dinarima i u krunama. I Koji ste do sada s njom poslovali i od j sada prema onome, koliko vam kruna I piše novi novac, do nove jedinstvene novčanice. Gledati ću da se općinski (zbori po gradovima i selima obave tekom nastajućeg ožujka, a kasnije će biti nužno, da se čim prije ustanove i prošire uredbe o izborima za općine zakonom prema demokratskom duhu vremena. Izbori treba da se obave tako brzo, jer je potrebno, da koliko prije moguće dođete do vlasti u svojim op­ ćinama te uzmognete sami odlučivati u njima svojom voljom. I I I : Ja sam sin seljačke puke te takove, gdje zemlja nije dala svega žitka, već se moralo i posebice što god prlraditi. Mislim dakle da ću pravo razumjeti seUaka i radnika. Ali oni mene treba pra­ vo da razume. Seljak ne može da živi bez pluga i motike, radnik ne bez kru­ ha. Treba dakle, da se dobrobit jednih i drugih uskladi. Seljaci i radnici kao i svi drugi staleži ljuto bi se prevarili, kad bi slijed® nauku, da što manje radiš, to veću plaću treba da dobivaš, jer bi tom naukom‘napokon svi nastra­ dali i seljaci i radnici. Kao poglavar ove zemlje, ja ću nastojati, da se i zadnji među Vami osvjedoći, kako i naš narod i <naša država prema inozemstvu, mora da je jedno i da u njoj i Hrvati i Srbi i Slovenci na terasu potpune ravnopravnosti dobi­ ju tvrde uvjete potpuno slobodnog raz­ vitka. Obećivanjima tudiiiaca, koji su kroz pune vijekove svoje gospodstvo tražili u'međusobnoj-neslozi nas Jugoslavena, ne nasjedajte. Naša je nova dr­ žava i dosta prostrana i dosta jaka, da bude sama svoja. Ona, davajući slobo­ du i blagostanje svojim sinovima, neće više imati da daje tuđim gospodarima blago Božje, što ga je na njoj. Presre­ tan sam. što Vam, postavljen povjere­ njem Njegova Kraljevskoga Visočanstav Regenta .Aleksandra, pod moje stare dane na časnu stolicu hrvatskoga bana, mogu s nje upraviti svoje misli i i svoj pozdrav. Oko Jadrana. Wllsonov odgovor. Tekst odgovora predsjednika Wilsona od 25. februara na memorandum Francuske i Engleske od 17. februara glasi: Predsjednik je pažljivo i brižlji­ vo proštudirao zajednički odgovor pre­ mijera Francuske i Engleske od 17. fe­ bruara, te on ne misli kritikovati držarfje vlada Francuske i Engleske u riješenju jadranskog pitanja, ali on na­ lazi da narodi imaju pravo, da politički slobodno sami sobom raspolažu. Ako se bude upravljalo po ovome principu, održanje je mira osigurano za navijek i krairtji cilj sadašnjeg konflikta bio bi postignut. Pravda i pavo raspolaganja samo sobom bi zamijenili politička zavojevanja i ugnjetavanja. Ako se bude ukinuo ovaj princip ne će više hiti sigurnosti za narod, koji iskreno prilaz) nevojnićkoi; politici. Cilj rata, bar kako je to američka vlada shvatila, bio je u tome, da oslobodi Evropu neizvjesno­ sti, koja je nad njom lebdila kroz generacije zbog stalne prijetnje vlada najsilnijih država na kontinentu, da će pribjeći — oružanoj sili. Predsjednik smatra za vrlo važno, Страиа 3. ne bude utvrđen na osnovi kakve kom­ penzacije, koja bi vrijeđala interese sunarodnika neke treće države. Ovo bi, u čemu se slažu prvi ministri Francus­ ke i Engleske, ostvarilo idealno riješe­ nje spornog pitanja, jer osjećaju da će biti najteže postići između zaintereso­ vanih sila jedan dobrovoljni sporazum, kada obe strane poglavito zaintereso­ vane, drže, da su savezničke i pridru­ žene sile obavezne, da ih podržavaju u jednom osobnom riješeniju. Prvi mi­ nistri Francuske i Velike Britanije po­ zivaju dakle složno i srdačno predsjed­ nika Wilsona, da uzme učešća s nji­ ma u izradi jednog izričnog predloga, da talijanska i (jugoslavenska vlada stu­ pe u pregovore za postizanje uzajam­ nog sporazuma na bazi povlače­ nja svih dosadašnjih prediog a. Ako pak ovaj pokušaj propadne, prvi ministri Francuske i Britanije slo­ žni su u vjerovanju, da Sjedinjene Dr­ žave. Velika Britanija i Francuska tre­ ba još jednom zajednički da prouče pitanje kako bi uspjele naći konkretne predloge. Prvi ministri Francuske i Ve­ like Britanije žele osim toga iskazati koliko odobravaju interesovanje ame­ ričke vlade za sudbinu albans­ Predsjednik Wilson ne će činiti ni­ kog naroda i uvjeravaju Wilsona, kakve zamjerke riješenju u granicama da i sami potpuno dijele njegovo po­ između Italije i Jugo^iia-vije u oblasti štovanje principa. ko;i on ispovijeda o Rijeke, ako budu na to pristale i Italija tome pitanju oni bi ga ponova po po­ i Jugoslavija i to pod pogodbom, da to trebi podsjetili na ono što su kalali o riješenje ne bude zasnovano na kom­ teme predmetu u svome memorandu­ penzacijama na drugoj strani, a na šte­ mu od 17. februara i dodali bi da su tu građana treće države. Predsjednik uvjereni, da bi novo proučavanje al­ je voljan da usvoji prijateljski spora­ banskog pitanja dovelo do riješenja, zum ove vrste između Jugoslavije i svojstvenog, da zadovolji želje alban­ Italije, jer su samo te dvije zemlje i skog naroda jednom-potpuno azainteresovane u tome pitanju. Prema utonomnom vladom, imajući ne­ tome rezultati direktnih pregovora iz­ prestano u vidu životne imcrese svih među dviju zainteresovanih sila imali ostalih zainteresova i li strana kao is­ bi da ostanu u granicama principa slo­ tovremeno i potreba, tla se Jugoslaviji bodnog raspolaganja. Ako bi se te dvi­ osigura izlaz na Jadransko Mire a ob­ je stranke u tome pitanju ne mogu da lasti Skadra. Oni su raspoloženja, da slože, trebale bi da su voljne primiti utiču na zainteresovane vlade i da svo­ odluku vlada Enjjteske, Francuske i je aspiracije dovedu u sklad sa američ­ Sjedinjenih Država. Vlade Francuske i kim gledištem. Engleske, izgleda da misle, da se plašPrvi ministri Francuske i Velike Bri­ nja predsjednika Wilsona zbog posljed­ tanije treba još da odgovore na prim­ i njih predloga. koji spremaju put anek­ jedbe predsjednika Wilsona o-karakte­ sije varoši Rijeke sastoji u tome, da ru i primjeni londonskog ugovora. Što su garancije društva naroda bez ikak­ se tiče toga ugovora oni se osjećaju ve vrijednosti i da talijanska vlada ne­ prinuđeni insistirati na činjeniici da se I ma namjere, da poštuje ugovor koji njegov tajni karakter, o čemu je uči­ I je sama potpisala. Ovo je mišljenje nenjena -primjedba, duguje strategijskim tačno i nije ni na čemu zasnovano, a zahtjevima. Suština je svakog uspjeha protivno lje predsjednikovom gledištu. u ratnom vremenu spriječiti neprijate­ ■ Za predsjednika je ideja, da se Rijeka lja. da sazna za ma kakav važan plan, veže sa Italijom uskim pojasom duž pa bio on vojničkog ili političkog ka­ mora, potpuno neostvarljiva. Kao što raktera. a ugovor što ga je Italija sklo­ je on to već primijetio, to bi dovelo do pila kad je ušla u rat nije bio takve pri­ osobitih komplikacija u pitanjima cari­ rode. da bi za vrijeme neprijateljstva ne. nadzora obalske straže i drugih s mogao biti objavljen, a da se ne nane­ time skopčanih pitanja. se šteta savezničkoj stvari. Što se tiče njihove izjave, prema kojoj bi london­ Popuštanje Evrope. ski ugovor imao stupiti u silu i snagu Tekst memoranduma, koji su Lloyd j za slučaj nemogućnosti, da se na lijep George i Millerand uputili predsjedniku način postigne sporazum između Italije Wilsomi glasi: »Predsjednici ministar­ i Jugoslavije, prvi ministri Francuske stva Francuske i Britanije imaju čast i Velike Britanije goje uvjerenje, koliko ‘potvrditi prijem saopštenja, koje su da­ se to njih tiče, da nemaju potrebe da nas dobili od predsednika Sjedinjenih ma što doda'u već danim objašnjenji­ Država kao odgovor na njihov memo­ ma .u njihovom memorandumu od 17. randum od 17. februara. Njima je stalo februara. Talijanska vlada je sa najve­ da iskažu koliko cijene način, na koji ćom lojahiošću i prilježnošću kooperi­ predsjednik WJ(son tim svojim saoprala sa vladama Francuske i Engleske, šten’em odaje priznanje držanju fran­ da aranžmane londonskog ugovora za­ cuske i engleske vlade glede uređenja mijene jednim rješenjem, koje bi -u isti jadranskog pitanja. Predsjednici minis­ mah zadovoljavalo Italiju i Jugoslavi­ tarstva Francuske i Engleske sretni su ja. Jedan takav sporazum zamijenio bi ponoviti još jedanput uvjerenje, koje su i poništio londonski ugovor sa pristan­ dali u memorandumu od 23. januara, da kom same Italije. Sve savezničke -vla­ nikada nisu imali namjeru definitivno de očekuju od-sveg srca, da se jedan regulisati pokrenuta pitanja bez pret­ takav sporazum najzad ostvari i one hodnog upoznavanja gledišta američke također znaju da i predsjednik Wtlso-n vlade. Dopunska objašnjenja o tim gle­ dijeli potpuno tu njihovu nadu. Ali one dištima sadržana su u noti, kotom je dat ne mogu prikriti činjenicu, đa bi lon­ odgovor i predstavljaju za vlade Fran­ donski ugovor — ako se ne bi mogao cuske i Engleske jedno pitanje od in­ dobiti nikakav -dobrovoljni aranžman teresa i značaja utoliko većih, što vla­ takove prirode - postao u koliko se da Sjedinjenih Država ne želi nikako užih tiče, jedina alternativa od vrijedno­ prestati interesovati se s tim pitanjem sti, jer su oni stavili na njemu 1915. go­ mira. dine svoje potpise. Potpuna odsutnost anieri kog pred­ Kao zaključak prvi ministri Francus­ stavnika stvarala je u praksi gotovo ke i Velike Britanije žele privući paž­ nesavladivu smetnju uspješnim prego­ nju predsjednika Wilsona na Jcrajnšu varanjima i usvajanjima od zaintere­ važnost i hitnost, da se da jedno brzo sovanih strana jednog pravičnog riješeriješenje jadranskom sukobu, koji da­ nja saglasnog kako principima konfe­ nas ozbiljno ugrožava mir i zadržava j rencije mira, tako i legitimnim — iako , rekonstrukciju južne i istočne Evrope. protivnim — aspiracijama Italijana i Ju- i goslavena. Oni notiraju kao činjenicu I od najvećeg značaja, da predsjednik Sjedinjenih Država izjavljuje svoju go­ i tovost. da rado prihvati svako riješcj nje, kojim bi Italija i Jugoslavija mogle i postići uzajaman sporazum u pitani-u I njihove zajedničke granice u oblasti j i Rijeke, samo da jedan tate r da iponovi mišljenje američke vlade, da uslovi mira treba da budu zasnovani na istim principima, zbog kojih je Amerika stupila u rat. Da bi ostao u du­ hu saradnje i iz iskrene želje za uza­ jamnim '.razumijevanjem predsjednik razgleda razne argumente, koje su pre­ mijeri Francuske i Engleske razvili u svome memorandumu od 17. februara. On misli da premijeri Francuske i En­ gleske ne će hrdavo shvatiti motive, kojima je rukovođen, pokušavajući da precizira zaključak njihovog ekspozea. Predsjednik primjećuje da je napuštanje predloga slobodne države Rijeke za­ snovano na zamjerkama, koje su uzeli Talijani i Jugoslaveni. Izgleda logički, da je potreban zajednički pristanak obiju zemalja, da bi se primio predlog, koji bi zamijenio prvi. Pristanak Tali­ jana je dobiven, ali predsjednik ne vidi da su se Jugoslaveni pokazali voljni, da prime novi predlog. Hoće li se tra­ žiti od Jugoslavena, da usvoje prcđlog koji im pruža manje zadovoljenja iz razloga, što su oni stavili na riješenje, .kolje su podnijele vlade Engleske, Francuske i Amerike u svome decem­ barskom memorandumu. ‘ Muslimani, čitajte i širite „Pravdu“! �кл -ma 4. vrana zemlje i koji je bez ikakovih drugih dohodaka, doćint drugi i ako s® bulje stojeći oni mogu dobiti. Je li to prav­ da, šta velite? Ko je predlagao najsi­ romašnije »sveštenike«? »Koji se raču­ naju najsiromašnijim?« »Na- temelju če­ j ga se ustanovljuje siromaštvo?« To bi I trebalo pročistiti i sa istinitim podatci­ | ma "ravedno urediti. Za sad ovoliko.. A. M. Osnutak Muslimanske banke d. d. u Stocu. Na 20. februara o. g. obdržala se je( ovdje konstituirajvća glavna skupštine dioničara Maslima ,ike banke, na kojoj je nakon usta­ novljenja uplate upisnog kapitala od Naš kalendar. Izišao je naš kalendar K 500 000 i uglavlienja pravila prešlo iz štampe davno već i otpremljen je se na izbor ravnateljstva i nadzornog dosad u mnoga mjesta, odakle su na­ odbora. ručeni, no moramo upozoriti, da se ušPrije izbora na početku skui "tine Ijed prometnih poteškoća teško i spo­ sjetio se je presjedatelj nenaknadivog ro otprema. Pošta ne prima nego po gubitka, koji je nestao smrću g. Мсћpet paketa dnevno, pa zbog toga još med ef Šarića bivšeg predsjednika nijesu kalendara dobili svi, koji su ga osnivačkog odbora banke, što su svi naručili. Koji odbori naše organizacije prisutni propatili sa „Rabmetullahijoš nijesu naručili kalendara, neka po­ alehji" I žure s narudžbom. Kalendaru je cije­ Izabralo je ravnateljstvo, u na 10 K i ne daje se nikakav popust koje su došla sledeća gg. Hasan ef. nikome. Šehić, posjednik; Sulejman Behmen, Na adresu ulema-medžlisa. Ministar­ posjednik; Mustafa Stranjak, posjed­ stvo vjera, podijelilo je doplatke i na­ nik i trgovac-, Ivan Drašković, ravna­ šem muslimanskom »sveštenstvu«. Ka­ telj zavoda; Muhamed Bukić, Član tt. ko, na koj( način i po kojem ključu, Bukić & Šarič, Jusuf Šemić, trgovac to je samo ministarstvu poznato. Je li i Muhamed Rizvanović, trgovac; a u bilo pristranosti u toj podjeli i to mu nadzorni odbor gg: Halil Šarič, je dobro poiznato. Ko je ministarstvu čian tt. Bukić & Šarič; Muhamed Šapredlagao najsiromašnije i»svešteiike« rić, posjednik; Hasan Redžič, trgovac; koji su potrebni državnoj pomoći, nije Derviš Mahnrutćehaić, posjednik i trmi poznato, ali mi je poznato da ta povac i Mustafa Mehmedbašić, trgovac. Na I. konstituirajućoj sjednici ra­ podjela nije pravedno vršena i potpora vnateljstva izabran je za predsjednika nije data mnogim koji su najsiromašni­ g. Hasan ef. Šehić,za podpredsjednika ji i najpotrebnJi državne pomoći. Je li n. pr., pravo, da ne dobije doplat­ g. Sulejman Belimen, a za ravnatelja g. Ivan Drašković. ka »sveštenik« koji nema 2—3 dunuma ve cijene zastavu svojih trgovačkih brodova, dolazi se do zaključka, da i Jugoslavija, ako hoće da živi, mora svom snagom podupirati razvoj svoj e trgovačke mornarice pod svojom zastavom. Mi pak to hoćemo odmah kod polaganja temelja! da upoznamo i na tom da sarađujemo makar u malom s početka, pa za to i iznosimo ovaj predmet na dnevni red. Iz islamskog svijeta. VViison zaštitnik Turske. Dopisnik on i sada oružani istup Engleza radi nemira u Misiru i djelomično povlače­ »Echo ce Pariš« javlja iz Washingtona, da predsjednik Wilson odlučno zahti­ nje engleskh četa u svoju svrhu isko­ jeva ingerenciju Amerike kod riješeristio i raspirio silno negodovanje proti bnitskh despota, gdje se još sa malim nja turskog pitanja. Wiison najoštrije obrojem zadržavahu u perzijskoj luci suduje francuske i engleske projekte, Englezi u gradu Rešt, te još u transkavkoje smatra imperijalistički m. kazkoj luci Krasnovodsk. To je Enver O Enver paši i Talat paši. Kada su spretno iskoristio, te sa svojim Tatari­ Mladoturci u mjesecu studenomu 1918. ma osvojio Baku i Engleze protjerao. god. izgubili : zadnju, nadu u pobjedu svoje politike i kada su se trupe i ba­ Sa turske granice kod Khagismana up­ terije antantinili vlasti približavale stamravio je Enver jedan proglas »tia sve bolskom tjesnacu, onoga su se časa, pravovjernike i dobročinitelje u zem­ prema vijestima koje je donio »Nieuve ljama padišaha« a pogotovu na one u Rotterdamsche Courant«, tadanji veliki Stambolu, u sjedištu Halife, da svoju vezir Talaat paša sa još 20 svojih par­ odlučnost i svoju energiju ne izgube i da tijskih drugova .ukrcaK na 2 njemačka njemu i njegovim drugovima povierotorpedna čamca i najvećom brzinwm ju. koji će i sada kao-i iza balkanskoga otplovili u Odesu. Odavle su kašnje svi rata, kada se činilo već sve izgublje­ prispjeli u Berlin, gdje ih se još i da­ nim, znati i htjeti da državu Halife spa­ nas veliki broj zadržaje. Enver paša su i od propasti očuvajn. nemogavši dugo mirovati u Njemačkoj, Najnovije vi'esti o Enverpaši pako zaputio se je kozačkim i tatarskim tru­ govore, da se na čelu jedne vojske od pama generala ĐeniKna i pomagao im 70.000 sada nalazi u Kurdistanu i bori čuvati nezavisnost Kavkaza. Kad je po­ proti tamošnjih engleskih vojnili odječela Đenikmova akcija na strani Save­ lenja; dok se po svoj prilici Talaat pa­ za, Enver paša ide u muslimansku slo­ ša još uvijek nalazi, u Berlinu i uživa bodnu državu Dafhestan i u transkavazilno pravo u republici svojih njemač­ kazki Azerbejdžan, gd'e je pomogao kih drugova. sprječavati prodiranje Engleza, koji se Turcima je nezavisnost Male Azije i bijahu u Baku učvrstili. Od veljače do gospodstvo nad Stambolom očuvao sa­ početka travnja pr. godine nije se za mo "snažni nacionalni pokret Mustafa ni ništa čulo, ali od jedanput izbi on Kiemal paše i Enver paše, koji bezuv­ u armenskoj slobodnoj državi Erivan jetno stoje u užoj akcioncj svezi, dok na čelu jakih tatarskih četa. Svojom je potpuno neispravno mišljenje, da su poznatom i nenadvladivom energijom, svojom velikom spretnošču u ;skoriš- ■ im to učnili »njihovi francuski prija­ telji«. Cć. ćavanju svake povoljne prilike, to je ne mnoga osiguravajuća društva osi­ guravaju brodove za slučaj nezgode i propasti broda uz jeftine premije kao i prevoz robe na moru prema njezinoj vrijednosti, osim što se i sami brodovi osiguraju sa čamcima i pojasevima od i. pluta za putnike i posadu, sa štrcalj­ Š-in. U članku »Iskoristimo ovo«, u kama, zdravstvenim materijalom, op­ ItM. broju našega lista, obećasmo na­ remom preb.vališta za putnike i t. d. pisati posebno i detaljnije o predmetu, : Ima slučajeva, gdje se kod osigurava­ kako bi naš udruženi kapital preko nov- -1 jućih društava ugovori i protuosiguraćanili zavoda morao ne samo obično ■ nje, a to je. da se jedan dio premije potpomagati naše manje trgovce i obrt- i povraća prama pogodbi za nepretrpnike, nego i što prije kupiti makar po Ijene štete. Osigur. društva ovo mogu jedan parobrod za poriječje Dunava i da čine s razloga, što se utvrđuje, da Sredozemno more. gubitak brodova od slučajeva nesreće iznosi tek oko 2% godišnje, a u novije Da^as to obećanje iskupljujemo ovim člancima u kojima će biti govora, ; doba je sve manji, što se za debelo osim kraćeg općenitog pristupa, u gla- ; more izgrađuju brodovi veći ii jače kon­ strukcije. vnome: o izgradnji brodova, o tovaru Nakon otkrića Amerike a osobito od broda, vodenim putevima, vezama sa 17. stoljeća ovamo razvilo se brodar­ raznim zemljama, o pomorskoj trgovi­ ni i prometu, o nabavi (kupnji) i pro- . stvo zamjerao brzo, do sadašnjeg sta­ nja. Ovome u prvom redu doprinosi ve­ daji brodskih tovara te o vlasništvu brodova, o pomorskim društvima i dr- I lika jeftinoća vodenog puta, koji na pr­ zavirim subvencijama. I to što kraće, I vi pogledi stoji u nevjerojatnom omje­ štedeći prostor lista, u koliko ta krat- i ru sa drugim. Na primjer: ako se jedna težina vozi za 15 kruna na staroj cesti koća bude dopuštala popularisanje o100 km, na novoj 400 km, na željeznici vog novog predmeta kod nas. Na 2.500 godina prije Isa pe’gambe- i 1.500 ili po najnovijim tarifama 4.500 km, ta ista težina vozi se "za istu svotu ra (a. s.) poznato je brodarstvo u Ena brodu 25.000 km daljine. Tako su gintu, na Gizi i Sakari, a u Indiji i u na primper veći prevoziti troškovi za Kini poznato je bilo još i od prije. Na­ rodi su se služili njim u veliko, naro- | brašno iz Zagreba u Banjaluku nego li iz Zagreba u Braziliju! ćito riječnim i obalnim, prebacujući na S druge strane je razvoju brodars va njemu svoje potrebe iz jednog mjesta I mnogo doprinijelo natjecanje razrih u drugo i braneći se od nasrtaja ne­ država, naročito evropskih, za stjeca­ prijateljskih, a izgradunići ga od splanjem prekomorskih posjeda, privlače­ vova preko čamaca do jedrer/ača i njem sirovina u svoju zemlju i drugih galija i u novije doba do brodova i pa­ robroda velike jačine. Važnost njegovu 1 potreba. Ti su posjedi . relazT to >m stoljeća iz ruku u ruke, dok se u no­ počivali su i iskorišćavali skoro svi na­ vije doba ponajvećma ne sastadoše u rodi na zemlji, a danas reko bi nema rukama Engleske. Tako vidimo kako kutića u svijetu, gdje brodice i brodo­ Engleska goni Francuze iz Indije i sa vi ne sijeku valove. I to ne samo da sueskog kanala, vidi svoju jakost i bu­ plove u vodama svoje zemlje i države, dućnost na kanadskoj »gomili snijega« nego spaja u i daleke prekomorske dr­ (ćumur -željezo) i na australskim pašžave u trgovini i prometu, vežu konti­ । ujacima, nasadi čaja na Cejlonu nose nente zemaljske. Neodvisno od vjetra i struja izabire I joj 35-40% dohodim na uloženu glav­ nicu, a sitne milione plantaže pamuka parobredarstvo najkraće putevc mor­ ske i osigurava redoviti i brzi promet I u Egiptu, šećerne trstike u Indiji i t. d. medu dijelovima svijeta, pomaže u ve­ I A svemu tome dao je povoda slučaj liko međusobnim odnosima država u j godine 1593., kad je Engleska ekspedluarodno-gospodarskom i trgovačko-po- j ciia kod Azora zarobđa leđan portugallitičkom pogledu, rasprostire uvoz i iz­ | ski brod i na njemu 36 topova, 700 movoz zemalja i na novo ga zavodi, a od i maka (u ono đoha robova) i 1.600 tona velikog je značenja i na unutarnjim te­ ■ (manje mjere) robe, a to: mirodija, svi­ le, zlatnog praška, bisera, slonove kokućim vođama (rijekama). U tu svrhu, i za olakšanje brodarćtija, sklapaju po­ I sti i t. d. što je Engleze oduševilo i po­ vuklo u daleki bogati svijet, na otvojedine države između se posebne pri■ateliske. trgovačke, konzularne i t. d. i rene vođene nutevc za koje su izvraugovore s jedne strane, a s druge stra- , i1' ' kao i druzi narodi Evrope sve I već 1 omariou. Uz nvh u zadnje đoha •) Na ovu seriju članaka obraćamo I idti • rikanske države i aziski Janan. 1 U d se uoči, koVko pojedine drža­ osobitu pažnju gg. čitatelja. Ur. Gospodarstvo Samo dsa broda.*) -ogovemd urednik: M. Sadćvka Hpoj 128 Вгоу , П^АВДА* — .PRAVDA* I I | i । Domate vijesti ’l| Izašao je iz štampe Cijena K 10. | I Muslimanski kalendar .Pravda* i počeo se rasprodavati. I UNIVERZAL. Stalni zavod za poduku ženskoga krojenja i šivanja. Prima na izradu fina odijela za gospođe. — Palača Srp. Opštine II. kat. (Ulaz Razašilje po najnižim dnevnim Profm Sokak) ulica Regenta Alek­ . cijenama u kacama (bačvama) i teškim 50-60 kilograma MARKO sandra br. 2. SiMTmičH i Via ićkog i j Kot.-vakuf. Mearif. Povjerenstvo Gacko, ј Broj 20/1920. NATJEČAJ. Potpisano Povjerenstvo traži jednoga i svješteulka koji će u gradu Gacku obai vljati službu Imama, vjeroučitelja, I. j rmialima i pisara Vakufske kancelarije uz stalnu godišnju plaću od 1.800 K te doplatak skuparinski je sada 250 K na njega, na ženu i svako dijete po 45 K mjesečno. Motielji neka pošalju molbe na potpisano povjcreirstvo do 15. marta 1920. uz koje trebaju priložiti svjedočbe ј o svršenim naukama kao i liječničku ; s vjedočbu. i i I i j ALAUPOVIĆ U TRAVNIKU. 000000000^000 Jedina Muslimanska fotografski radnja otvorio je u Zrinjskoga ul. broj 11 Gacko. 15. februara 1920. Predsjednik: H. Kurtović. Harahasannvlć Itadif i Oglašujte u ,,Pravdi“. S4,’ л-чрг«! «) <’’j»si '15 ''bi 'З-тЧ' a čeva i t, d. (zvjeradi) lisica, kuns uz najveće dnev cilene veletrgovina sirovih koža Oskar FrohHch, Karlovac, (Hrvatska). firzojavi: FELARIA. Vlisnlk: Centrabd Odbor »3. M. 0.« 188 Telefon 55 fosttmnrlia D. & A. Kalo* Sirnieve � https://kolekcije.nub.ba/files/original/1ed9ee21e8ae14ffa32900467803ce3a.pdf e5819cf62520ceb25ce3654afed16b74 PDF Text Text Poštarina u gotovom plaćena. — — -____ № vfff ИВ amg 11 W Шг jgBn aV аНјј JI Н &№ јдПиШ Mm —- ———POJEDINI BROJ 80 H E L E R A. SS* № jelu м& јиаН Izlazi subotom, utorkom Ш Жд здД|У HM ЖЗУ mv »9 ЈЖГ £* Uređ“iB ^аћсЈопГ odbor. Pretplata godišnje 80 kru- № sA. na, na pola godine 40 kruna. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЗДМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. račun pošt štedionice 1119. ДД -ЖЧЛ. ЈиИк Broj 24 (129) ДД ’& JrnL 4£ВВк Vr " лвИИИ^^ Зш fin Sarajevo, četvrtak 4. marta 1920. (13. džumadil-ahira 1338.) Rezultat vakufskih izbora. Nakon trinaest mjeseci natezanja 1 raznih smicalica konačno smo dobili novi vakufski sabor i izbornu hodžinsku kuriju. Dobismo dakle dva foruma, koji će da izreknu sud o dosadanjoj stagnaciji u našoj vjersko-prosvjetnoj au­ tonomnoj upravi i da zavedu novi pravac, da unesu novi duh u ovu kulu naše, islamske, prosvjete i kulturnog napretka. Mi ne ćemo duljiti iznoseći važnost uloge, koja je namijenjena ovim predstavništvima islamskog dijela našeg naroda. 0 tom je svak na čisto, da je sa radom i držanjem ovih tijela usko skopčana naša ekslsteucija kao muslimana; svak je na čisto i o tom, da je članovima ovih tijela naprćena jedna vrlo teška, vrlo odgovorna i vrlo delikatna uloga. I koliku god oni donijeli sposobnost, koliku god budu poka­ zali spremu 1 okretnost, njihov uspjeh nije u njihovim rukama. On leži u Božjem tevfiku 1 — narodnoj potpori. Da, izdašnoj narodnoj potpori; od važnoj njegovoj odluci, da zabaci staru naviku i smjelo krene naprijed. Onako 1 onoliko, kako i koliko zahtijevaju prilike, u kojima se danas nalazimo. To je glavni uslov, da se u našoj auto­ nomnoj upravi izađe iz ćorsokaka, u koji je zapala krivnjom dosadanjeg vod­ stva i mrtvilom naše zajednice. Ml smo na raspuću. Ovarišemo II pravim putem i prgrllmo U pravac na­ ših prosvijetljenih umova, možda ćemo i osigurati svoju budućnost Oklizne li se vodstvo ili se ogluši narod njegovu glasu, onda smo pred ponorom. Mi se pouzdajemo i u novo vodstvo i u svijest našeg svijeta pa sa sigurnošću očekujemo, da će rad novih naših tijela uvoditi dobrim uspjehom. U tom po­ uzdanju pozdravljamo i narod i njegove predstavnike; u tom pouzdanju oče­ kujemo novu eru našeg kulturnog pridizanja i zazivljući pomoć Najmoćni­ jega, želimo, da nova predstavništva krenu putem, koji će biti dalek kako od neumjesnog laskanja, tako i još dalji od tog. da Ignoriše narodne osjećaje i njegovu suverenu volju. Bože, s bahtom i napretkom 1 Kao što je poznato, članove sabora i izborne kurije biraju t zv. okružni^, izborni odbori, koji se sastoje Iz po dva delegata svih kotarskih v. m. povje­ renstva u zemlji. Ovi su se odbori sastali 25. februara, a skrutinij glasovnlca obavio je v. m. salj. odbor u sjednicama od 2. i 3. marta i proglasio ovaj reznitat: Mahmudbeg Hrasnica, sud. savjetnik iz VAKUFSKI SABOR. Travnika (11 glasova) i Mahmud ef. Banjaluka: Glasalo 16, a birani su za članove: Ahmed cf. Šerić, tajnik I Babtijarević, šeriat. sudija iz Travnika Jugosl. Musi. Organizacije (15 glaso­ I (10 glasova). Zamjenici: H. Hasanaga Catić, Salih ef. Gasal, Abdul va); Mustafa beg Kapetanović, sudski Aziz ef. Tafro i Murat ef. Nuhefendić. savjetnik (14 glasova); Abdul Fetah ef. Tuzla: Glasalo 20, a izabrani za Sadiković, šeriat. sudac (13 glasova) i Ahbeg Bišćević, gradski načelnik i član i članove: Haf. Osman ef. Vilović, gradski načelnik iz Tuzle (19), Ibrahim Centr. Odbora J. M. 0. (12 glasova). i ef. Cokić, gimn. profesor iz Tuzle Zamjenici: Omer beg Cerić, vele­ posjednik iz Bos. Dubicc; Hafiz Osman ; (17), Mustafa ef. Berbić, kadija iz Kladef. Cejvan, muallhn iz Prnjavora, Meh­ 1 uja (17) i Ibrahimaga H. Salihović, gra! donačelnik iz Bjeline (16). Zamjeni­ med ef. Lalić, gruntovničar' iz Tešnja ci: Haf. Mustafa ef. H. Melunedagić, i Osmanbeg Osmanbegović, veleposjed­ i Uzejrbeg Uzejrbegović, Hifzibeg Gjunik iz Dervente. ! mišić i Ali ef. Selmatiagić. Bihać: Glasalo 12, a birani su za IZBORNA KURIJA. članove: Hasao Miljković, svršeni pravnik i gradski načelnik u Velikoj Banjaluka: Članovi: Rasim ef. Kladuši (11 glasova); Ali Riza ef. Sa- j čohadžić, kadija iz Bos. Broda (17), diikovikj, šeriat sudac iz Sanskog Mo­ ] Omer ef. Suša, kadija iz Kotor Varoša sta (11 glasova); Fehim beg Kurbego- I (14), Derviš ef. M. Korkut, vjeroučitelj vić, sudija iz Bos. Petrovca (7 glaso­ i preparandije iz Dervente (13) i Mehmed va) i Osman ef. Beganović, kadija iz i А1п ef. Dukatar, vjeroučitelj real. gimKljuča (7 glasova). Zamjenici: Su- i nazije iz Banjaluke (10). Zamjenici: Ijaga Hadžić, trgovac iz Pećigrada; I H. Sulerman ef. Smailbegović, Haf. OBećiraga Hromalić, trgovac iz Sanskog I mer ef. Džin, H. Hasan ef. Vojić 1 Mosta; Redžep Selimović i Ja'stim Ali- ! Omer ef. Beglerbegović. begović. Bihać: Članovi: Ali Riza ef Sa­ Mostar: Glasalo 18, a birani su za diković, kadija iz Sanskog Mosta (10), članove: Serdarević Smail ef., šeRcdžeb ef. Selimović, imam iz Bihaća riatski sudija iz Ljubinja (18 glasova); (8). H. Hasan ef. Rizvić, imam iz OstrošJulsuf ef. Semić, trgovac iz Stoca (18 ca (7). Muhamed cf. Šehič, imam i muglasova); Hasan ef. Beširević, šeriat. allrm iz Bos. Petrovca (6). Zamjenisudija iz Trebimia (17 glasova) i Hatniđ c i: H. H. Abdulah ef. Sofić, Ali ef. AKurtović iz Gacka. Zamjenici: Juđžemović, Ibrahim ef. Lepirica i Selim suf ef. Tančica iz Ljubuškog. Sulejman ef. Mahmutović. ef. Stnailbegović, Mustafa ef. Sefić iz Mostar: Članovi: Muhamed ef. Mostara i Ali ef. Muftić iz Nevesinja. Dizdar, direktor šeriat. sud. škole (15), Sarajevo: Glasalo 10, a birani su za Haf. Alnned ef. Kasumović, muderis iz članove: Sakib ef. Korkut, glavni Konjica (14), Kasim ef. Sadiković, kadi­ urednik »Pravde« (10 glasova), Dr. ja iz Ljubuškog (13) i Ibrahim ef. GoMehmed Spalio, nar. poslanik (10 gla­ jačić, kadija iz Bileća (12). Zamjeni­ sova); Galib ef. Hafizović, šeriat. suci; Muhamed ef. Behlilović, Hasan cf. dija (10 glasova) i Muhamed ef. Ahić, Nametak, Omer ef. Durić i Ibrahim ef. opć. bilježnik iz Visokog (10 glasova). Fejić. Zamjenici: Mustajbeg Batotić, Ibrahim cL> Rezaković, Uzejraga NjitSarajevo: Članovi: Smail ef. Buk­ hović i H. Muhamed ef. Skaljić. vica, kadija iz Sarajeva (10), Haf. HaTravnik: Glasalo 17, a izabrani su za I mid ef. Muftić, muderis iz Foče (10), Haf. Ćazm ef. H. Mejlić, muderis iz Fojčlanove: Derviš ef. Omerović, su­ dija Iz Žepča (16 glasova), Salih ef. Udo- I niče (10) i Tahir ef. Pozderović, mualvičić, kadija iz Zenice (14 glasova); Hm iz Goražde (8). Zamjenici: Godina II. Osman ef. Valjevac, H. Haf. Asjm ef. Džafić, Mustafa ef. Kapetanović i Sa­ lih ef. Svrzo. Travnik: članovi: Sakib ef. Kor­ kut, glavni urednik »Pravde« i bivši upravitelj okr. medrese iz Sarajeva (16), Mahmud ef. Bahtijarević, kadija iz Travnika (15), Salih Safvet ef. Bašić, profesor šeriat. sudačke škole (14) i Abdulah ef. Moramjak, muderis iz Jaj­ ca (14). Zamjenici: Abdul-Aziz ef. Tafro, Abdulah ef. Hadžić, Abdulah ef. Serdarević i Ahmed ef. Buturović. Tuz.la: članovi: Haf. Ahmed ef. Muftić, muderis iz Gradačca (17), Der­ viš ef. M. Korkut, vjeroučitelj preparan­ dije iz Dervente (13), Ibrahim cf. Ha­ džić, kadija iz Brčkog (12) i Haf. Salih ef. H. Egtić, umirovljeni kadija iz Bre­ zova polja (12). Zamjenici: Zahn ef. Mummagić, Haki ef. Gjozić, Suleiman ef. Alispahić i Haf. Muinin ef. Hodžić. Proti otimačini. Zemljoposjednici svih hercegovačkih srezova na svojoj okružnoj skupštini, obdržavanoj dne 26. februara 1920. g. u prostorijama Karađozbegove mektebi ibtidaije u Mostaru, jednoglasno i jednodušno usvajaju slijedeću Rezoluciju: Nakon svestranog pretresania prili­ ka, u koje je zemKoposjednički stalež u Herceg-Bosnš besavjesnim intrigiranjem izvjesnih elemenata doveden, te nakon svestranog ispitivanja — prita­ jenih, izvještačenih i faktičnih — mo­ tiva, koji su doiakošnje gospodare situ­ acije u našem kraljevstvu rukovodili u stvaranju ovako ubitačnih i skroz nepodnosivih prilika za nas posjednike, smatramo punim gradans.kim i čovječanskim pravom svojim, da proti ne­ čuvenim bezakonjima koja se izvode nad nama dignemo glas svoj i u suprot svim intriganskim smicalica­ ma, kojima se, u formi takozvanih predhodnih i nadopunbenih odredaba, na onako nelegalan i skroz prostački način, tangira naša lična imovina, zahtijevamo od mjerodavniji faktora potpuno i bezodvlačno sistiranje gornjih odredaba kao i onih preventivnih mjera, kojima se na posve nezakonit način naši zem­ ljišni posjedi stavljaju pod sekvestar. Zahtijevamo ' da se sve dosadašnje agrarne odredbe, u koliko se one naših posjeda tiču, stave izvan svake snage, I. stoga, što su one donešene bez nas, 2. stoga, što su ustremljene proti nas i napokon 3. što se u njima apsolutno ne vodi nikakova računa o nama, ni o našim potrebama kao da u stvari i ne egzi­ stiramo. Napominjemo, da ovo stanovište ne­ ćemo napustiti sve dotle, dok mjero­ davni krugovi ne počnu potpuno rešpektovati našu ličnu imovinu i nama, kao faktičnim gospodarima zemalja, o kojima je riječ, ne odu ukazivati do­ ličnu pažnju, koja nam po svim prav­ nim principima i pripada. i ии И1гтт гдвsrcK^.-таиа « miii ■ Jedan prirodan fijasko. Da se jadna za zelen bot hvatim i j i on bi'se zelen osušio. Tako su nesret­ ne ruke bili i priređivači tako-zvane »muslimanske težačke skupštine« ov­ dje na 1. marta u Zimskoj bašči HotelEvrope. Ali nije ni čudo, što su hljosnuli na prvom skoku. Dovoljno je sa­ mo nabrojiti im imena, pa da odmah svakom pukne pred očima čije je ovo maslo bilo i šta se je pod ovom nji.hovom propalom akcijom krilo. Jedžudž haćimefendija Jakić, švercer, Hasandedić recte Varvarić, rijasetski ćato Mahinić i t r i j e z n muderis Salihbegović njih četvorica kao prezidijum, te veljbaba Alija Kurtović, repušlikanac Mehmed Metili, Šerifov aminaš Hadži Salihaga Kiičukalić i — zalutala ptičica Hajdar ef. čekro kao desno i lijevo kri­ lo. Dakle sve sami »težaci« ili bolje re­ j čeno sve same propale veličine, sve sami prirepci propalih »demokrata«, najljućih naših islamskih dušmana, koji I su ovo bili i smrlajsali, samo da i na smrtnom svom času makar malo pore­ mete redove iraše organizacije, koja, hvala Bogu, ipak kao klisura čvrsto stoji pored svih »demokratskih« maki­ nacija i svega njihova burgijama. Već po samom držanju sazivača ove tako-zvane skupštine od pedesetak lica, (među kojima nije bilo svega nego desetak—petnaest pravih težaka, koji su također varkom prizvani pod izli­ kom da ih pozivlje vodstvo naše orga­ nizacije, da pregovaraju nešto — o vakufima, odmah se u priređivača mogla prezreti prava tendencija. I koji ie na­ ime od njih na tom neznatnom sastan£ću šta gnjavio, gnjavio je kao pre­ plašen zec bojeći se sve. đa mu ko ne otkrije prave namjere njegove. Kulen Vakuf, 2. marta. kNajprije je njegovo Ma tor ode veliki Potpuno se slažemo sa rezolucijom, prezes haćim efendija Jakić tlagoi?.' koja je donošena na protestnoj skupštini. | lio svojim milozvučnim glasom podije­ održanoj radi zuluma, uperenih na mu- - liti riječ rijasetskom ćati Mahlniću. a slimane u Bileći i drugim mjestima. ovaj je uzeo gnjaviti nešto o vakufima, Mjesni odbor. o muaimima i njihovim potporama, što Maglaj, 25. februara. su im podijelili »demokrate«. Odjek. �Sirana 2 Страпа »неавдд* Onda je haćtmefendija podhello riječ -alutaloj ptičici Hajdaref čekri, a HajJar nastavio tnb'eti o nekakvoj decen­ tralizaciji vakufa i zapleo se kao pile u kučine tako, da ga mnogi nije mogao razumjeti, a najmanje ono nekoliko te­ žaka: ko kad se petlja. Za tim je veliki prezes podijelio ri­ ječ republikancu Metilju, koji je počeo da gnjavi u takom stilu, da ga nj deseti nije mogao da shvati, ja kamo li selja­ ci, koji su samo selame zdavah i u čudu se pitali, na što su zovnuti, po go­ tovo kad Metili uze citirati Stjepana Radića; kako je rekao, da će muslima­ ni izumrijeti, a kad bi to tako bilo, onda im ne bi ni trebala stranka. Poslije te gnjavaže uzeše priredivl čitati nekakvu rezoluciju, koju bajagi donose muslimani seljaci na nekakvoj skupštini. Ali pošto se ono nekoiko svjesnih težaka, koji su odmah prpzreli tendenciju sazivača neprestano opiralo. da njima ne treba nikakva posebna stranka, da oni već imaju svoju »Jugosl. Musi. Organizaciju« i pošto je na­ stala zaglušna buka, to se nije moglo razumjeti, ni kako je glasila ta bajagi donešena rezolucija. Za tim njegovo blagorode bacim efendija Jakić sobom jednostavno imenova nekakav odor. koji će džoja i dalje nešto petljati, no pošto su težaci ■neprestano prosvjedovali i galamili, a i priređivači se medu se nešto porječkaše, ne može se razabrati ni ko dođe u taj nametnuti odbor, samo se ipak dobro razumjelo, da haćim efendija u natureni odbor nije smio nikog od te­ žaka da naimenuje. A onda iza ovoga sazivači nazovi skupštine opet izađoše s jednom rezo­ lucijom. gdje se u svojoj nespretnosti tek sad sjećaju da pozdrave onog, ko­ ga su trebali, da se mnogo ranije sjete. A da im tragikomedija bude još žalosnija i još smješnija, ijajzanimljivije je bilo, kad ono nekoliko težaka na­ vala na haćim efendiju Jakića s povi­ cima: »U Fojnicu! U Fojncu! Baka čo- eka! Ti da se kvartaš u muške poslo­ ve! Vidi ti njega!« — a haćifli efendija, koliko ga noge nose kao džudže stru■ že iza stolova, samo da se živa glava rznese do na vrata. U taj tren ko iz rukavice upade ц salu urednik našeg lista, na što se nekakvo čoble pope na jedan sto i odmah poče da se dere: »Dolje Koikut!« Ali kad većina prisut­ nih a osobito težaci zagrmiše: »Živio Korkut! Zivila naša Jugosl. Musi. Or­ ganizacija«, i kad težaci Korkuta po­ nesoše preko sale, onom čohletu više ni traga ni glasa, a propali sazivači kao pokisli miši ostadoše uzdišući. i Jedan posmatrač. * Donosmo gornji izvještaj jednog pri­ jatelja iz provincije, jer je Cerber za­ ' branio pristup našem izvjestitelju, ] premda su pušteni izvjestitelj »Jugo­ slavije« i »izvjestitelj« Alija Kurtović ispred »Glasa Nairoda«. I to ima neko posebno značenje... Svakom općem zboru prispiju po­ zdravnu brzojavi. Međutim ove naše patriote ne objaviše tili pozdrava, pa ćemo mi iznijeti dva, koj su upravljeni na adresu malog predsjedatelja Jakića, za kojeg veli »Jugoslavija«, da je bio sveosve netaktičan« i da je prouzročio silnu galamu, jor prosto nije dao, da je­ dan govornik dođe do riječi. Ti »po­ zdravi . upravljeni našem uredništvu glase: Busovača, 29. februara. Na sutrašnju skupštinu dolazi neovla­ šten ispred nas tajnički kadija Mehmed Jakić. Mi se s njim ne slažemo. S va­ ma smo solidarni te nas ispred Busovače zastupajte. Potpisi slijede. Salihaga Javrić. Fojnica, 1. marta. Naš kadija Jakić ne zastupa nikakvih islamskih interesa ovoga kotara. Mi mu Otkazujemo svako povjerenje. Za islamsku kjraetliamr. Potpredsjednik: (nečitljivo). Za J. M. Organizaciju: Salihaglć. Iz islamskog svijeta. Dvorsha država Halifina.*) učiniti rezidencijom sveislamskog Halife i Visokog Mešihatg. U ovom bi slu­ čaju bezuvjetno turska vlada izišla u Susret željama svih muslimana i mo­ gla bi bez velike štete za Tursku Halifi ustupiti Jildiis-sagaj, kojega je sultan Hamid cijelim potrebnim komiortom snabdto. koji se nalaz izvan gradskoga centrama i danas potpuno nenastanjen. Samo se razumije, u ovom bi shičaju Halifina dvorska država kao o ostalim vlastima, tako i o Turskoj bila potpu­ no neovisna. Na dvoru Halife imali bi biti smje­ šteni: 1. Uredi Visokoga Mešihata; 2. Stan Halifin skupa sa stanovima vrhovnih dvorskih funkcionera, te sporednim prostorijama; 3. Stan kneza-dvorskog adlatusa; 4. Dvorsk? zbirke i riznice (rellkvrarij, dvorska biblioteka, dvorski -arhiv itđ. sa dvorskom tekjijom i sta­ novima dvorskih derviša i 5. Kasarne za dvorsku gardu sa stanovima za ča­ snike ove garde. Osim ovoga dvorskoj državi Halife imala bi još da pripada i jedna nauveća i najljepša džamija grada — kao dvor­ ska džamija. Ovdje bi imala iz više razloga doći u obzir satno Aja-Sofija. I. Vrhovni funkcioneri dvora: 1. Mjesto kneza-adlatusa zaposjedaju najveći islamski kneževi i to mjesečno i stalno po posebnom redu, koji bi imao sam Kalifa da postavi. Gdje su — kod niže navedenih — kneževskih dinastija dvije razne za isti mjesec označene, to bi oni imali izmjenično svake druge i godine po prinčevima dotične dinastije ovo mjesto zaposjesti. Ako sam vladar | jedne vladalačke obitelji ne može osob■ no sam jedne godine, da preuzme čast i kneza adlatusa. to njega u tome zastui pa njegov prijestolonasljednik ili pako ! najstariji član dotične dinastije. Taj bi I red slijedio od prilike ovako: I u mjesecu muharemu:**) jedan od Emi’ ra Arabije; saferu: Hidiv od Misira; ' rebi-ul-evelu: Šah od Perzije; rebi-ulaharu: Sultan od Maroka; džemad-ulevelu: Sultan od Zanzibara ili Emir od Kašgara; džemad-ul-aharu: Sultan od T)mana ili Emir od Beludžislana; redžebu: Emir od Buhare ili Emir od Chive; šabanu: Emir od Afganistana; razamazanu: Sultan Osmanlijskog Car­ stva: ševalu: Veliki Šejh od Tripolisa; zilkadeta:**) jedan Веу iz Tunisa ili jedan Веу iz Džezaira; zil-hidžetu:**) jedan od ilsamskih Maharadža Indije. ' j i ■ | ■ i i i I I 1 , 1 Napisao: Inžinjer Mustafa Celić. Sjedište Halife ne bi moralo kao i do Dvorska država Halifina (Hofstaat 1 sada biti Stambol. ali pošto su mnoge des Chalifas) bi imala posjedovati ista tradicije Islama i Hilafeta upravo sa ••) Red, po kojemu bi kneževi ovih : svojstva i prava, te isti imunitet za sve ovim gradom srasle, te pošto bi even­ tualnim istupom jednoga od onih mno­ zemalja imali nastupiti svoje mjesto, muslimane na svijeta, kao što to posje­ trebali bi oni međusobno uspostaviti i duje rimski papinski dvor za katolike. gih ktteževskih dvora ti Stambolu u svrhu uređenja Halifinog dvora moglo j sa Imenima Halifi podnijet. Pod Emiri*) Autorizovani prijevod II. dijela se izbjeći silnim troškovima, koje bi I ma Arabije ne treba uzeti one obitelji, inače uređene dvora iziskivalo, ipak I koje kandiđuju po 2. (dvorski maršal) rasprave »Das internuiselmanische ChaI bi bilo spretno i probitačno Stambol kao ni omanskog Sultana. lifat«. LLL 1 т 0 N Župnik/) — Maurice Lemercier. — Poslije službe Božije svećenik Legrand vratio se u sakristiju. — Sumorno svjetlo novembarskog dana slaba­ šno proviralo na oknu jedincatog pro­ zora. U toj polutami izvio se lik žene, živa slika tuge i žalosti, pod grlom joj u uzao svezana maramica, lice okupa­ no u suzama. Žena se spustila pred svećenikom na koljena pa će kroz plač: •Spremaju se, da ga ustrijele!« — »Da ga ustrijele? Koga? Tko?« — »Prusi — mog muža« — i grčevito jecanje poduzelo jadnicu. Veoma ganut, svećenik brzo odloži katež na sto i pruživši obje гцке nesretnoj ženi pomogne joj, da ustane. »Ma kako, zar tvoga muža?« — »Da, za ulane, što su ih poubijali jučer naši strijelci«. Prusi su jutros ždrijebom izabrali trojicu naših, da us­ trijele: Vincenta, Laidenra .i moga r.uža. Spasite ga, velečasni gospodine!« »Ali ja tu ne mogu ništa«, odvrati svećenik izrazom beznađa, a onda, na­ slonivši glavu na dlanove, uze misliti. Pomisao na nesreću koja: će stići njego­ ve župljane, i vlastita nemoć, da tu ne­ sreću otkloni, jako ga zaboljelp. Ne inoći očuvati ih, stado svoje, oko koga se je danomice trudio, spreman na naj­ veću žptvu! Hoće li ju otpustiti ovako, tu plačnu ženu, koja se je utekla k nje*) Ne treba da koga smeta ovaj na­ slov i osoba koja se opisuje. U priči ima nešto drugo, o čemu je vrijedno razmisliti, čitajte i razmišljajte. Ur. 1 i ! I ј mu, da od njega potraži svoga muža? »Moram ih spasiti pod svaku cijenu«, pomisli u sebi; i »krenuvši se k ženi reče: »Budi strpljena i nadaj se!« Ski­ ne brže bolje misničko'ruho i uputi se brzim korakom u stan pukovnikov, gdje je bio smješten kapetan, zapovjednik jedne čete ulana, koja bijaše izaslana kao predstraža. Od, ppirode blijedo lice svećenikovo blijedjelo sve jače, što se većma skraćivao put. Strepio je radi pomisli na taj strahoviti sastanak, ali uzrujanost uništavala je njegov strah. Uvedoše ga u vijećnicu. Kapetan, sje­ deći za stolom, potpesivao Je neke spi­ se. On pogleda svećeniku ravno u lice i, da predusretne kakovoj molbi, čega se i bojao, upita otresito francuski: »Što želite gospodine?« »Došao sam molili milost za župljane ovoga selu — oni su nevini«, govorio je svećenik zapinjućl. - »Rat ima strahovite zahtjeve«, od­ govori kapetan. »Vaš« strijelci ubjjaju danomice po nekoliko naših. Valja tome učiniti kraj. A za vaše župljane to gore, što ih zaštićuju«. Cvećenik se uze upuštati u dokazivanje, no svi se njegovi razlozi rasplinuše na neumoljivoj logici njemačkog časnika. Konačno, uvjerivši se o itosvemašnjem neuspjehu, pokuša da spase bar jednog osuđenika. »Pomiluite mi batr I.croga. U njega )e troje sitne dječice«. Na kapetanu se pojavi znak samilo­ sti; ali .uprvši prstom na spise, što su lež^H na stolu reče: »Nalog se ne mo­ že opozvati. Iznevjerio bih se svojoj dužnosti kao vojnik. Vi me sigurno ra­ zumijete gospodine. Vj tse svećenik. Trorica su naših ulana ubita; nama tre­ baju tri žrtve«. i I ' I I ’ i ■ j ; Svećeniku nije ostalo drugo, nego da ode; on se ipak ne mače s mjesta. Na­ kon poduže šutnje kapetan podigne glavu iz svojih spisa, s kojima je bio zabavljen, i makne dlanom nestrpljivo. Iznenada pristupi svećenik, i gotovo kao da se stidi, prozbori tiho: »Ja ne­ mam ni žene ni djece. Hoćete li mene primiti?« časnik upilji u svećenika svoje oči, u kojima se čitala simpatija. Onda će, poslije kratke šutnje: »Što vi tražite ve­ oma je ozbiljna stvar. Još ste mladi. Promislite dobro«. 2. Dvorski maršal. Ovo mjesto na sličan način kao i ono pod 1. zaposje­ daju mekijanski kneževi izmjenično sva­ ka obitelj na 3 godine i to na taj, Mćin, da u 21 godini svaka od 7 velikih knež^vskih porodica jedanput na red do­ đe: Period^ prvih 3 godine: Šerif dina stije ZevrZejd, drugih 3 goduje: Šerif dinastije Zevi-Avn, trećih 3 godipo: Scrit dinastije Zevi-Hassan, četvrtih 3 godine: najstariji od nasljednika h. EbuBekira, petih 3 godine: najstariji od nasljednika h. Omera, šestih a godine: najstariji od nasljednika h. Alije, sed­ mih 3 godine najstariji od nasljednika h. Fatime. 3. Dvorski serdar. On je zapovjednik dvorske garde i šef kancelarije vojne posade dvora Halifina. Serdarom imao bi stalno biti imenovan jedan od mla­ dih prinčeva, koje islamske vladalačke obitelji. Sada bi tome mjesta najbolje odgovarao mladi princ Osmanlijske ku­ će Omer-ul-Faruk. Njega imenuje iz­ ravno Halifa, kojemu isti princ polaže prisegu vjernosti. 4. Dvorski adjutant. Na ovo bi mje­ sto imao da dođe jedan musliman od osobite i visoke inteligencije, te koji bi posjedovao obilno znanje stranih je­ zika. 5. Dvorski ceremonlal. Ovo bi mjesto zaposjeo jedan musliman, koji je već na kojem vladarskom dvoru obnašao čast dvorskog nadceremonijala. 6. , 7., 8. Ova bi mjesta imali zapo­ sjesti hatib, imam i muezzin dvorske džamje Halifine (Aja-Sofiie). Svt drugi namještenici su ove džamije njima pod­ vrgnuti, dok i ova trojica pako spadaju pod direktnu upravu dvorskog eeremonijala Halifina. 9. Dvorski sudac. Radi rješavanja svih sporova na dvoru šeriatsko»pravne naravi. Halifa imenuje Velikog Ka­ diju za dvorskog suca, koji je šef dvor­ skog suda, ali je i podvržen vrhovnom islamskom vjerskom sudištu, koje stoji pod vrhovnom upravom Velikog Mudžtehida. 10. Dvorski liječnik. Dvorski liječnik bi imao biti tjelesni liječnk Halifin. PoŠto on služi ujedno i kao šef fiječničkog kollcgiuma dvorske države Halifi­ ne, njemu su onda podvržene i sve bolniče Halifinog dvora. 11. Dvorski ekonom. Ovaj bi imao brigu voditi oko uzdržavanja dvorskog gospodarstva. On bi prema tome imao posjedovati i potrebnu spremu kao i praksu u tome pogledu. I on bi bi« podv.ržen direktno dvorskom ceremonijalu. (Nastaviće se.) Čitajte i širite „Pravdu"! stane kukati: »Moja žena, moja bijed­ na dječica«. — »Ohrabri se, prijatelju«, reče svećenik, »ne gubi nade!« Oprezno saopći on svome župljamnu, da je pomilovan poradi obitelji. Bi­ jednik uze igrati i smijati se, gotovo izvan sebe. Htijaše da taj mah potrči kući, no svećeniku pođe za rukom, da ga umiri, a onda obojica uporedo kre­ nu doma. Kad prispiju na kućna vrata, reče svećenik: »Ostani ovdje. Idem da ti obavijestim ženu!« Ova se je, okru­ žena svojom djecom, kojih veseli gla­ sići u to umuknušc. no smiješeće se lice svećenikovo, koji se je primicao, tia— »Uslišite mi molbu«, reče sveće­ viieštalo je radostan glas. »Slobodan nik. Ne odgovorivši riječi uze kapetan je!« Ne govoreći osmjehne se svećenik. da piše. Onda ustane i prikazujući arak papira reče: »Ovdje je nalog, da. »Eto ga« i muž i žena padnu jedno dru­ se Lerog pusti na slobodu, a Vi da se > gom u naručaj u nijemoj radosti. »Nijesmo Vam zahvalili«, reče konačno stavite na njegovo mjesto«; a onda na­ muiž. Svećenik duboko tronut, odvrati: doda tronuto: »Časni gospodine, hoće­ Vaša je .sreća moja nagrada«. te li mi iskazati veliku čast, te mi dati svoju ruku?« Svećenik pruži svoju i Stisnuvši ruke supruzima i poljubiv­ srdačno stisne ruku njemačkome čas­ ši dječicu poliita natrag u školu. U Jed­ niku. nom kutu školske sobe. mrk. skršteHitro, presretan s pomisli na svoju nih ruku i pušeći stoičkim mirom svo­ žrtvu, da je zaboravivši sv»je dosto­ ju lulu sjedio šumar Laideur. veteran janstvo stao gotovo trčati, u čas stig­ iz talijanskog i krunskog rata. Blizu ne svećenik do škole, gdle su bili za­ njega Vincent. mladić od kojih osam­ tvoreni osuđenici. Zapovjednik straže, naest godina, spustio glavu na dlano­ iijanski oficir, vukao (je isvoju sablju ve i kano da spava. Svećenik sjedne pred školskim ulazom uz velik zveket. medu osuđenike. Njegove opomene i Ne tidostojivši se ni odvratiti na poz- I hrabrenje mamJe jecanje u mlađega; drav svećenikov uze grubo arak pa- i Laideur je kleo. Svećenik uie obojicu pira: ali dočitavši ga iščeznu netragom za ruke i znajući, da ih nitko ne čuje, osorni izražaj na njegovu Hcu. On se govorio im ;c: »Braćo, junački valja da ustrajemo. Vi, Laideur, morate nam ispravi u svoj svojoj visini i dignuvši ruku k svome klobuku reče s poštova- i primjerom prednjačiti kao start isku­ njem: »Izvolite unići, gospodine!« Na [ šani vojnik«. »Zar ćete j Vi s na­ ma?« zapita šumar. »Hoću, mjesto vratima školske sobe zamoli svećenik Ј.егоуа, znate. On, ima ženu i djecu«. časnika, da zovne Leroya, koji shrvan Starca Laidenra zanijelo: od tuge spopane svećenika za ruke i �ПРАВДА" — „PRAVDA« Bpoj 129 — Broj Naši dopisi. Zvmk, 17. februara. za se i svoju djecu i da će te roditelj­ ska ljubav, kotu 'gojiš prema porodu ! srca tvoga, ponukavati da ove riječi ! .primiš srcu i prema njima se ravnaš. Običaj, da se djeci daje alkohol širi i se iz dana u dan. Opažanja koja su u i tome pogledu učinili učitelji u školama prikazuju strašnu sliku tako, te nije vi- I še slobodno, da čekamo i dopustimo, ; da se mladi pupoljci u cvatu svome zametni i zamrznu. U Leipzigu u Nje­ mačkoj u samom jednom razredu od : 48 učenika između sedam i osam go­ dina. nije ih bilo niti samih 14 koji se I niiesu nikada opili. A jedan talijanski i pisac veli da između 100 učenika u Mi­ lanu, 83% piju opojna pića, a 24% je i onih koji su se opili, te već znadu šta ' je piće. Hiljade matera, v^i liječnik Kraepetiu, postepeno truje svoju djecu. Ne, nijedna vrsta alkohola ne smije se davati djeci, ni vino, ni pivo, a najma­ nje rakija. Roditelji koji privikavaju j svoju djecu, ta nježna stvorenja, na pi, će, misle da im čine dobro, da pripo' mažu njihovom razvoju, njihovom nap- ) Eto tako je nastavljao strašne pogr­ ; retku. Misle da im daju zdravi i dobri de na svetinje muslimana, što je medu j lijek, a ne misle na to, da im naprotiv i nama izazvalo silno negodovanje, koje i daju otrov. Šta vele na ovo znanost i bi bez sumnje urodilo u pobuđenom ! iskustvo? Uzmite četiri saksije, napunite ih is­ efektu nemilim pošljedicama, da to pri­ tom zemljom i metnite u svaku po je- | vremeno nije ukrio učitelj, koga je ru­ dan grašak, a zatim žalite jedan grašak j kovodila misao sloge i bratstva. dotično saksiju čistom vodom, drugu pi­ Ovaj atentat na muslimanski dio na­ vom, treću vinom, četvrtu rakijom. Iza ' roda, a s tim u vezi i na ideju sloge i nekoliko dana grašak koji je zaljeven j bratstva smatramo zločinom prve vr­ čistom vodom, pušta klicu, probija ko- j sti. jer je time nanesena strašna uvre­ da svjesnom i mirnom musi, elementu, i ru koja ga steže, dok se drugi i ne ‘ koji sačinjava jednu veliku kompaktnu ! miču. Zalijte ih još jednom. Grašak za- ' [ Ijeven čistom vodom diže glavicu, srni- i zajednicu u zemlji. je se i veseli suncu, dok je i drugi gra- i Svjesni državijanske dužnosti ustušak koji je zaljeven pivom, počeo isti- I pismo stvar političkoj oblasti u Zvorna da živi ali slabo, sporo i kržljavo; j niku i državnom odvjetništvu u Tuzli treći poljeven vinom još spava, a o čet­ na progon zločinca, te iščekujemo do­ vrtom — rakiiašu — ni časa, ni glasa, j stojnu optužbu, kao i osudu, koja će Iza petnaest dana, žalite sve sudove, i nam svojom težinom biti jasan argusvježom i čistom vodom. Prvi je gramenat o jednakopravnoj zaštiti pred zakonom. Rukovođeni tom misli iza­ I šak pustio lišće i raste od časa do ča­ sa tako rekuć gledaš kako je veseo, ! brali smo ovaj legalni put, nadajući se druga dva njegova brata dižu se lije- j da ne će biti uzaludan, što b nam u slu­ no kao da im se neće da živu, dok se čaju razočaranja dalo povoda, da u bu­ duće zaštićavamo sebe i svoje svetinje L četvrti ni probudio nije — ugušio ga I je alkohol. na vlastitu ruku. Slično je i sa životinjama. Metnite | i pijavicu u rakiju i za dva sata već ie ; i uginula. Dajite kuniću svaki dan po jed- ’ I nu kašiku rakije i za nedjelju će dana J uginuti. Alkohol je dakle ubitačan za j [ životinje, za bilje, pa mislite da nije uPOGUBNOST ALKOHOLA. *) I hitačan po razvoj djeteta, koje je tako IV. Pogubnost alkohola za djecu. slabo i nježno. Zato punim pravom di­ Jesi li otac ili majka dragi čitatelju? žu svi liječnici svoj glas proti tome, da Nadam se da ćeš iz ovog razlaganja i se alkohol daje djeci. Doktor Notlmau ovom razlaganju naći dosta korisna gel upravitelj sveučilišne klinike u Be­ ču veli: »Davati djeci rakiju, pivo, vi­ *) Vidi »Pravdu« broj 94. 95, 105. no. veliko je zlo. Strašna nervoznost, i 106. koja se dan danas opaža, rađa se up­ Zdravlje »Vi ste doista junak! Zacijelo držaćetno se junački. Ej tek da mi je bilo moguće loš nekoliko tih našušurenih pjetlića sastaviti sa zemljom! Ali moj reumatizam«. S laganim smiješkom utiša svećenik ; razdražeuost vrijednoga starine, a on­ da sc obrati k Vincentu i upita ga, bi I li se btio ispovjediti. Mladić pristane. »A Vi, Laideur!« zapita. »Oh, što je do mene, ja nijesam baš jako nabožan«. »Učinite meni za ljubav«. »A bi li Vas to zar veselilo?« »Bi veoma, prijate­ lju. »E Pa dobro«, reče šumar dignuvši laktove. kao da se kani riješiti teška bremena. Vrativši se u svoj župni stan — bilo mu ie dopušteno ostati na slobodi, da uredi svoje, stvari —• svećenik zamoli . zvonara, da sazove žiupljane u crkvu oko tri sata. Poslije užine uzme po navadi svojoj komadić kruha i šećera i ode u dvorište. Spazivši ga njegovo magare, prestane gristi travu i uputi se k njemu. Svećenik ga obujmi rukom oko vrata i tarućt dlanom njegove bar­ šunaste nozdrve ponavljaše: »Moj do­ bri osliću! Moj dobri osliću!« Taktj ie on znao bit nježan spram svih domaćih životinja, drugova svoje , samoće, a ove priučene na veliku ma i prijaznost. podavahu se rado njegovu i milovanju. Uto se oslić oslobodio ru- : ko gospodareve, onda njuškajući u zra­ ku stane veselo ijakati. »Izjelice jed- { na, ti bi ovo. Je li?« reče svećenik iz- | vadivši iz džepa komadić kruha. Uto zamnije dvorištem lepršanJe i udara­ nje krilima. RJetlići I koke doletlle. da zoblju Iz gospodareve ruke. Ni svojih kunića nije zaboravio. Dok im je dije­ lio svakomu po nekoliko mrvica, pro- ј lazlo Je lagano rukom po dlaci njiho­ vih zgurenih leđa. Svome osliću, koji ga je slijedio, pruži komadić šećera, životinja uze pohlepno žvakati mičući uzana s ooitim zadovoljstvom. Svoje okrugle i mirne oči kano iz zahvalno­ sti upro nježno u gospodara. Svećeni­ ka prođe nešto ledeno kroz sve tijelo, i on se pognute glave i ruku natrag .složenih uputi u svoj vrt. Posred lijeha i zelenih busova bjelasao se čist vrtni puteljak. Patuljasta kruškova drveta ši­ rila svoje slamom pokrite grane uzduž zida. Svećenik priveže komadićem lika jednu grančicu, koja se je bila odvezala, i nastavi zamišljen svoj put du­ žinom vrtnog zida u sjaiu jesenskoga sunca. Konačno se ustavi i otvori ma­ lena vratašca, što su vodila u polje. Tiho, kupajući se u svjetlu i vlazi, sterala se ravnica daleko naokolo. — Mjestimice viđale se kamare pšenice, zaobljene poput golubiniaka. ili plasto­ vi slame u liku sitnih potleušica. Nalijevo sljubio se brezik sa šumom crnogorice, koja se je doticala obzorja. Du­ go piljio svećenik očima u taj poznati mu kraj, kano da ga želi uklesati u du­ šu. potom zatvori vratašca. Uto se nje­ gov pogled, preletjevši vrtni zid. zaustavio na crkvenom zvoniku. Manje kazalo stajalo je izmeđ brojeva jedan i dva, veće bijaše prevalilo polovicu dobničRe ploče. »Za tri ure biću mr­ tav«. promisli i instinktivno previ ruke na prsima, kao da će ih zakriliti od puščanog zrna. Još tri ure i on neće hiti Više no mrtvo beživotno truplo, okovano u mrtvački lijes. U boležVivoj svojoj mašti kano da čuje muklu tut­ njavu zemlje, koja se rimi s lopate na regov drveni lijes. Umrijeti ovako, u potpunu zdravlju, u naponu života, je li to moguće? Koli­ Страна 3, rav iz preranog uživanja alkohola«, a Moltke reče jednom prigodom: »Pravi je zločin davati djeci alkoholna pića«. Možda bi zanimalo čitatelje kad bi im se iznio mali prikaz onih bolesti ko­ je alkohol proizvodi u djeci. To će vam najbolje dokazati profesor Kassovvttz u Beču iz svog dugogodišnjeg djelova­ nja i opažanja. Neka pekarica pozva ga svojoj šestgodišnjoj kćerki, koja je bolovala od upale pluća. Temperatura je brzo poskočila na 40.“, disanje ie bi­ lo slabo, ruke joj drhću, ne vidi ništa uego mačke, kokoši i druge životinje. Otrovala se je alkoholom. Otac djete­ ta koji je umro pred pola godine, rado ie pio, te je i svojoj kćerki davao sva­ ki dan na ručku čašu, dvije vina, a na večeri čašu vina i pive. Kad je otac umro guvernanta je nastavila i dalje davati redovito, a k tome uz poklade dade joj i puno. Dijete je dobilo plan­ sko ludilo. Liječnik naredi da se gu­ vernanta promijeni, piće zabrani i dje­ vojčica za kratko vrijeme ozdravi. — Drugi jedan dječak iste dobi oboli od šarlaha, jer su mu roditelji davali če­ sto puta malagu i konjak i dok se ovo nije uklonilo nije ni dijete moglo da ozdravi. Nadalje n*am pripovijeda isti liječnik u svojoj knjizi pod naslovom »Alkoliolismus im Kindesalter«, kako je davanje pića djeci uzrokom slijede­ ćih bolesti: padavice, vodene bolesti, škrofula. sušice, diaree, grčeva, upale bubrega, slabokrvnosti, i to sve pot­ vrđuje slučajevima koje je sam imao pred sobom i svojim očima. Roditelji! otvorite oči, ne dajite djeci pića ni iz jednog razloga ni u najmanjoj mjeri. Ne dajite im kad su zdrava, jer će oho­ liti; ne dajite kad su bolesna,Jer mje­ sto, da im pomognete, možete im sta­ nje pogoršati. Poslušajte glas profeso­ ra Loefflera iz Rostocka koji veli: »Ja bih svima mladićima strogo zabranio svako piće, pa i u najmanjoj mjeri, ier su tjelesne štete koje se od toga pora­ đaju strašne«. Petrinjac. Gospodarstfo Samo dva broda. u. Š—in. U ladarstvo odnosno brodar­ stvo spadaju: splav, čamac (čun), 1>агka, jedrenjača, šlep, motorni čamac, pa­ robrod s kolesima sa strana i parobrod na vijak. O manjim brodicama, kao što su splav, čamac, barka i jedrenjača, ov­ dje se neće govoriti, jer ne zasijecaju u našu temu, a i izgradnja njihova je u novije doba opala, naročito jedrenjača i manjih brodica od 10—100 tona, dok godbu, da ga nigda ne p. od adu, e bi se ' ko priprostih užitaka u njegovu pripro­ j stome životu bez želja i bez slavoljub­ tako siromašnome stvoru uštedila bi­ jeda, da pod stare svoje dane ne vuče lja: dužnosti njegova zvanja, utjeha si­ drumom tarnice kakova tucaka. rotinje i tuge, razgovori s braćom, bri­ Kad je posvršavao te poslove, spro­ ga oko domaćeg blaga i negova vrta. vede dugo vremena u vrućoj molitvi; Ah! zašto je počinio tu ludost i ponu­ dio se za žrtvu? Obezumljen gotovo moleći oprost svojih grijeha j predavši od straha jednim krokom skoči do vra­ sc posvema i pravdi i milosrđu Božje­ ta £ naglo ih otvori. Očima stjedio mu. Kad su u tornju odbila tri sata, travom obrubljeni puteljak. koji je po­ sade svećenik niza stube svoga stana ■pa se uputi u crkvu. Crkva je bila dup­ činjao ispod zida te se vijugajući kroz uzorana polja sastajao s cestom. U mi­ kom puna kao na najveći blagdan. Uoči sli pohitio on tom cestom i zamakao nesreće, koja je imala zadesiti selo, na­ dobro poznatom stazom u šumu; tamo, šli se tu svi uz svog župnika, pa i koji nekoliko milja daleko, bila je željeznič­ bijahu drukčije najveći vjetrogonje. Svećenik .obučen u bijelu roketu, proka postaja. Svećenik nagnuo glavu na­ vuče se kroz tišinu pobožnog svijeta prijed i plašljivo motrio. U polju niko­ ga. dokle oko dopire; ni živa duša ne te stubama iziđe na propovjedaonicu. Razmislivši nekoliko dasaka počne svo­ će ga vidjeti. Stići će na stanicu, sje­ sti će u vlak i odvesti se daleko, dale­ ju besjedu: ko odavde, biće slobodan, živjeće. ži­ »Braćo moja! Vrlo mi je drago, što vjeti! Kao u ludilu, sad da će pojuriti ! vas vidim u tako velikom broju okup­ ; naprijed onako gologlav; ali! Poštena ; ljene. Vlasti su mi uslišale molbu te ! riječ — Leroy,„. su pomilovale Leroya; ik> pomilovanje S uzdahom zatvori vrata i kieknuv- I Laidcurovo i Vinčentovo nijesam mo­ ši na koljena prizove u pomoć sa svom gao isposlovati. Pohodio sam ih i ut­ snagom svoje vjere onoga Spasitelja, ješio. Spremni su umrijeti kano Fran­ koji je, kad inu se primicala smrt, is­ cuzi i kano vjernici. i kusio bio u vrtu na gori maslinskoj Bez kićenih riječi, posve priprosto svu njezinu strahotu, svu njezinu gorči­ govorio je on dalje o dužnosti, požrtnu — umirući, tako rekavši, unaprijed. vovanju i ljubavi domovinskoj. SlušaMoljaše ga da mu pomogne do kraja telistvo njegovo, kojemu se ideal sva­ i da mu povrati duševnu jačinu. Onda đao cbčno na životne potrebe, podila­ s ponovljenom snagom i upoznavši, da zi: h’ađni trnci. Obratfvš se za lim samoća i snatremje stvara slabost, pok žrtveniku obavi molitvu 5 podijeli bla­ hita natrag u svoj stan. Svrši točno goslov svojoj skupštini moleći od Bo­ svoje račune, razredi i ocijeni svoj ma­ ga strpljivost i prijegor, opomene ih. leni imetak, načini oporuku, kojom ma­ da se svaki vrati svojoj kući i ondje lo gotovine, što je imao, ostavlja najostane Kad ie izišao iz crkve, vidje!’ oskudniju članovima svojim župljasu ga. gdje sc je uputio prema škoT. nima a drmmna svakomu po kakovu Drugi dru zorom saznali su žunljauspomenu. Konačno svoga oslića po­ . ni tova sela, kakvu im je žrtvu prika­ kloni imućnijoj jednoj obitelji, uz po­ zao župnik... �-грана 4. Sirana • izgradnja većih brodova silno napredu­ i ma; ali su na velikim brodovima zave­ dene do sada jeumo u Engleskoj. Meje (15—350^0). Ovi veći brodovi su da­ uuc.m, ko zna, sa usavršavanjem teh­ nas jedino uračunivi kao prometna sred­ nike, da ipak ne bude njihova buduć­ stva između zemalja i kontinenata, pa nost. ćemo u slavnom i svrnuti na njih paž­ Po konstrukciji grade se brodovi za: nju. debelo more, mali put, obalnj i lučni Većina našeg svijeta nije vidjelo ka­ saobraćaj. Za debdlp more prave se ko brod izgleda. Nešto poput. čunka. veći brodovi, nego li što su prije bili Prije su građeni široki, zdepnjasti, sa­ u običaju, a po vrsti su brzi ili tovarni. mo tri puta dulji nego širi, ali su ih sve Veliki brzi brodovi uz brzinu puta daju utanjivalii j protezali dok su bili dulji putnicima i višu komociju u vožnji, a i za pet puta, pa za osam puta tako, da mirnije se kreću. Veliki pak tovarni uz sada iznosi duljina brodova 5—9 puta jeftin pogon omogućuju provoz velikih više od širine, a širina je tolika, kolik 3—7 puta dubljina kod riječnih brodo­ tovara preko mora. Zbog boljeg upova, dok kod brodova za debelo more । znanja i razumijevanja navešćemo ov­ iznosi dubljina oko dvije trećine širine, dje u primjeru nešto pobliže o brzom jer u velikim parobrodima ima i po 5—6 brodu kako izgleda: Brzi osobni brod, katova u dubinu do dna broda. Takvi ; koji ide brzinom od okruglo 37 km na veliki brodovi su dugi po 100 i 200 me­ sat ima: salone za zabavu ј posebno tara, široki po 12—20 m, duboki po 5 za jelo I. i II. razreda, sobe za društve­ do 13 metara, a izgrađeni su u čitavom I ni razgovor, poštu i brzojavni ured, oklopu: ili na spratove u cijelosti za obolnicu, štampariju, više šetališta za sobni promet ili pola na spratove, a po­ putnike, banje, kabine za spavanje, bri­ la šuplji s vrha do na dno za kombinojačnicu, knjižnicu, pa glazbu, apoteku, vani promet i osobni i tovarni ili u ci­ konditoraj (kafanu), džaba liječnika i jelosti šuplji za teretni promet. novine za putnike, centralno loženje, Prije su se izgrađivali brodovi od drelektričnu rasvjetu (sa 2.500 žarulja) veta, a sada se, počam od godine 1843., vodovod, hladnjake na palubi, te pe­ grade od željeza, jer ne samo što je dr­ karu, klaonicu, stanove za časnike bro­ da, za mornare, strojare i t. d. Dug je vena izgradnja unutra oduzimala mno­ 200 m, širok 20 i dubok 13 m. ima pro­ go više prostora od željezne građe, stora 16.000 tona 'brutto; nosi pored nego su željezni brodovi i čvršći a i povezenih putnika još 5.800 tona robe lakši u svojoj tjelesini od drvenh, koji teže 40—57%, dok željezni teže samo i rone tada 8 j po metara u vodu. S ve­ ćom parom brz je i do 46 km na sat. 20—46% od sveukupne težine, punog Nosi oko 2.000 kubičnih metara vode broda. 1 sposobnost nošenja mnogo ie veća kod željeznog, .nego li kod drve­ za piće, 25 brodića za spašavanje, do 5.000 tona ugljena, prtljagu putnika do nog brodovlja. I danas, kad se govori o brodarstvu, razumije se isključivo že­ jedne trećine robne tonaže, za proviljezna konstrukcija brodova sa tek spo­ jant, smrzlo meso u hladovini ili stoku rednim drvenim napravama unutar na ’ za klanje i t d. Posada mu je 550 oso­ brodu. Ujedno se razumije i pogon tih ba i to: 15 oficira, činovnici pošte i bla­ brodova, pa ložila se pod strojevne ka­ gajne, liječnik, 50 mašinista, 200 ložača, zane drva ili otpadci od riba, špirit ili 220 poslužitelja i kuhara i 50 mornara. benzin, ugalj Hi ostatci petroleja (maVozi oko 1.300 putnika i to 700 I. razr., sut). 300 II. i 300 III. razr., ima nekih 20 stro­ Strojevi, tjerani parom, vrte brodska jeva za razne svrhe parnih i električ­ kolesa sa strana, koja grabe svojim lo­ nih i t đ. paticama vodu poda se i pokreću brod Zar ne, to nije samo kuća, to je či­ naprijed ili vrte vijak, smješten pri dnu tav grad! broda od zada. Još godine 263. prije Srednji pak osobni brod ima oko 10 Isa pejg. (a. s.) kušao je A. Klaudius da hiljada brutto register-tona, brz je 25 zamijeni vesla s kolima-lopaticama, a do 30 km na sat, a strojevi su mu jaki danas su salonski brodovi (osobni) na 7—8.000 konjskih sila. Veći brod, koji rekućicama isključivo toga sistema. Osluži i osobnom i tovarnom prometu vom sadanjem sistemu su navodno do­ na pr. od 13.400 brutto tonaže, nosi po­ movina velike vode sjeverne Amerike, red zaliha ćutnura još i 11.600 tona te- ' gdje služe kao putnički i obalni brodo­ reta, jakost mu je 5.000 konjskih sila, | vi, a voze i po 2.000 putnika. Ovi bro­ a brzina 23 km na sat; vozi putnika: i dovi ali nijesu sigurni za otvoreno mo­ manje I. razreda, više II. i najviše III. re. Nego za daleku plovidbu na moru razreda. — Tovarni brodovi grade se služe parobrodi na vijak, koji je otrag , posebno za: žito, marvu, petrolej (sa broda u vodi, sa 2—4 krila. Izumio ga i cisternama — tankovi), polaganje ka­ je J. Ressel iz Trsta god. 1829., a od bela, šleperi, za gašenje požara i t d. 1839. se svuda udomio i usavršio tako, čiji cijeli slobodni prostor tovar zapre­ da sada dosiže promjer i do 8 metara, ma; a nose n moru do 20.000 tona, a vrti se do 80 puta u minuti, dobiia pri­ na rijekama od 10 do 3.000 tona, a naj­ tisak vode i do 90.000 kg na sva 4 krila više ih sa 100—300 tona (takvih u Nje­ i otiskuje brod naprijed i do 50 km na mačkoj 8.673 u god. 1897). Nečista (brutto) od čiste (netto) to­ sat. naži raslikuje se kod brodova: tovarnih Pogon parobroda sa parem počinje za 10—30% i brzih do 50%. I čista i sa Papinom, koji 1681. predloži, da se nečista tonaža upisane su ti certifikatu brodovi gone parnom snagom. Ali tek godine 1774. i 1775. konstruisaui su pr­ svakog broda. Šlepovi su potpuno šupljeg prostora vi parobrodi i od god. 1812. zaploviše parne lađe u Engleskoj, 1816. posjetiše unutar (kao hambari), bez strojeva, a vuku ih motorni čamci s jakim strojevi­ s njima preko mora već i njemačke vo­ de (Rajnu i Elbu), od god. 1830. pojavi ma, koji jeftino rade. Ovi čamci ne se istom prvi put parna lađa i na Du­ mogu drugog tovara nositi, jer lsu im teške mašine i kotlovi i zalihe ćumura, navu. da ovi sve ispune. Razvitak parobrodarstva je, kao i u Dužina života brodova je oko 20 go­ svemu drugom, od elifa. Godine 1787. dina za brze i jake, 15 godina za sred­ stroj parobroda ima 2 konjske snage, nje i 10 godina za slabije građene brogod. 1807. jma ih 20, god. 1833. njih đovp. Svaki brod ima na sebi ubilježe110, god. 1843. njili 2.000, a sada i 40 nu javnu ocjenu, koliko je valjan za do' 50.000 konjskih sila. Godine 1802. plovidbu -na moru. Naiboka ocjena je prevaljuje parobrod za sat 5 km, god. 100 A,, za slabije 95 Af, 85 As, 80 A„ 1807. ide 6 i po kilometara i t. d., a sa­ 70 A2, bez oznake su nepouzdani, ne da i 50 km na sat. Godine 1807. veličina želi ih niko kupiti. je broda 42 m duljine i 4 i po širine, god. 1843. je već 98 m dug i 15 m ši­ rok, a sada i 250 m dug i 25 m širfk. Godine 1833. ima prostora u sebi za no­ šenje tovara 807 tona (tona je 1.000 kg), god. 1843. ma 3.500 tona, a sada i do SAZIV V. M. SABORA. Na sjednici 40.000 tona ili 4.000 vagona, osim gr­ v. m. saborskog odbora od 4. o. mj. dosija iz državnog natjecanja kao što zaključeno ie, n prisutnosti g. rels-ulsu: »Vaterlandc (njemački) sa 60.000 uienie, da se novo Izabrani v. m, sabor i tona, »Olimpils« (Vite. Star linije) sazove na redovito zasijedanje u četvr­ 66.000 i »Britank« (engl.) 70.000 tona. tak 25. marta t. g. sa slijedećim dnev­ Pošto moderni strojevi brodova, koji nim redom: 1. odobrenje iz.bora člano­ su se usavršili do velike snage kako vidjesmo, (od godine 1884. i četvero­ va kot povjerenstava koji su Izvan sje­ struki se postavljaju), troše mnogo godišta povjerenstva; 2. odobrenje izbo­ rivog materijala — 0.6 — 1.2 kg uglje- : ra članova sabora; 3. Izbor podpređna za svaki sat i konjsku snagu — to ! sjeđm! a; 4. izbor članova saborskog se pokušalo u novije doba, da se na- i od! n; 5. ostavka v. m. direktora; tječu parne turbine sa parnim mašina- I 6. ’:' mnltet. Bomate vijesti CVvovonrf uredsik: M. Sttdžik«. Број 129 Broj »НРАВДА' — »PRAVDA" Kako čujemo u isto će vrijeme biti sazvana i izborna kurija. Žandar — agitator. Žandarski nared। nik u Trnovu (Sarajevo) Rostiguss, I kojem se iz prezimena vidi, šta se i i kuda spada, osilio se je dotle, da odr­ žava i — javne zborove. Kad bi ovaj tudinac znao svoju dužnost i kad bi te zborove sazivao u svrhu, da miri naš narod i upućuje ga na slogu, hajI de de; moglo bj se to i trpiti. No on i na zborovima radi obratno: mjesto da stišava i izmiruje, on huška 1 podbada na osvetu; on zavada i upućuje na od­ mazdu — za 1914. Pozivamo nadležne, da ovog opnožutog deliju upute na ispravno vršenje dužnosti, jer bi ga inače mogao kogod drugi poučiti kako se ima držati jedan narodni sluga. Ako je u Podlugovima bio zaveo sovjet, u Trnovu lje ne će. Koža za muaillme. Ušijed nepredvi­ đenih poteškoća na pošti s jedne stra­ ne, s druge radi indolenoije pojedinih kotarskih muallima, koji nam nisu pra­ vovremeno novac poslali, odbor muallimskog udruženja nije mogao u odre­ đenom roku raspadati kožu za muallime. Pošto je to i jedno i dr.ugo napokon uklonjeno, to je raspačavanje tek na 1. ov. mj. otpočelo. Stavljajući to na znanje molimo sve kolege, da nas poštede sa požuriva­ njem, jedno imajući na umu, da je to jedan vrlo ogroman posao, drugo da su svi članovi užeg odbora i previše zaokupljeni svojim službenim poslom. 1 Da stvar brže ide, da bude još i si- | gumija kao i da nas poštede od silnih I poštanskih troškova, umoljavamo sve i one nmalime, a naročito koji su na že- i ijezničkim prugama, da umole nekog I i koji ovamo kakvim poslom dolazi, da ; po njemu tu kožu pošaljemo. Naravski takva osoba, ak» »lje lično poznata kojem odborniku treba da ima; de vjerodostojno ovlaštenje proviđeno službenim muhurom dotične mektebi ibtidaije. Odbor. Na dan 70. godišnjice presideata Masaryka 7. marta o. g. pri mače »osjete konzul čehoslovačke republike u kon­ zulatu. Careva ul. br. 26 od 12—13 sati. Santo 5 časaka dostaje često, da si čovjek napravi neprocjenjenu šte­ tu, zato treb > da vam ide sat točno na minutu. Ilustrovani cijenik, koji možete tražiti samo od tvrtke H. Suttner, (Ljubljana br. 706. posavjećuje Vas glede zbilja dobrih sa­ tova specijalne marke IKO« iz vlas­ tite tvornice u Švicarskoj, pa i inih dobrih žepnih satova, narukvica sa satom svijetlenih, te zidnih satova, lanaca, prstena, narukvica, naušnica, jedala, darova za krštenje i svetu po­ tvrdu, te svu ostalu zlatnu i srebrenu robu. Ali i drugih potrebština kao na pr. škare, noževe, britve, doze za ci­ garete i smotke, diamante za rezanje stakla, nažigaće i novčarke kupujete dobro, te uz umjerene cijene kod tvlke H. Suttner. Ljubljana br. 706. Trpite li od reumatizma ili od uloga? Mazanje Fellerovim pravim Ehafluidom pravo je dobročinstvo! 6 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce 27 kruaa. Trebate li blago, pouzdano terajuće sredstvo? Feherove prave Nbapaluie vr­ še svoju dužnost! 6 kutija 12 kruna. Zagorski sok za prsa i kašalj 1 boca 5 kruna. Švedske želučane kapljice 1 ve­ lika boca 12 kruna. Omot i poštarina posebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feller, Stublca donja, Elsatrg br. 310. Hr­ vatska. Udvolratsku kancelariju Prodajem kuću otvorio je ti Trav­ niku advokat u Bihaću na vrlo lijepom mjestu javnom licitacijom na licu mjesta dne 15. marta 1920. Anna Stejskal, Bihać. Of. SulBjman fllEčhavić UNI VERZAL. Stalni zavod za poduku ženskoga krojenja i šivanja. Prima na izradu fina odijela za gospođe. — Palača Srp. Opšthie П. kat (Ulaz Protin Sokak) ulica Regenta Alek­ sandra br. 2.. Objava. Moj sin Salih Fazlič je svojim ro­ diteljima izašao iz svakog reda. Za posuđeni mu novac neodgovaram. Šaćiraga Fazlić. 0000000008G00 Sira Travničkog i Vlaškog Razašilje po najnižim dnevnim cijenama u kacama (bačvama) teškim 50-60 kilograma MARKO ALAUPOVIĆ U TRAVNIKU. ooooooooooooo Ljubuški. Riiholm F. ТЈвГвпкаск uvoz i izvoz tem. telinićkih proizvoda, Osijek I. Preporučuje na veliko: Bezina ' goreće žeste nadomjestak, laštila za cipeit viksa naftalina, uljene i suhe boje, pa­ rafina, firnisa, lanenog, sikativa, brunolina, lakova, bij Ji terpentir. na­ domjestak, toaletne sa­ pune, gleuber soli, alauna itd. te skladišta pu­ dera, parfuma i kosmetičke robe t. t. E. M. Zahtjevajte cjenovni k. Jedina Muslimanska fotografska radnja otvorio je u Zrinjskoga ul. broj 11 fotograf Karahasanović Muradif Izašao je iz štampe Cijena K 10. Muslimanski kalendar .Pravda* ,7з'«ч!к: Г«и>г»1м| Odbor »I M. O.« i počeo se rasprodavati. žtumpurlh D. A A. Kalo«. Sarajevo � https://kolekcije.nub.ba/files/original/ebc743df7af9f58ee4a19ac34ae42687.pdf 1ec8887be6eae8ff32f299277b2c4e8d PDF Text Text Poštarina u gotovom plaćena. <■ »» S Ж A »№ . ... — » Ж Иж POJEDINI BROJ 1 k r u n a. Ж W| Ж Ц Us ,zlaz‘ subotom, utorkom W S H O, “јв SioT odbor. igSn wf jgEg Sn Ж ^gS ЗЕ мИк Pret iata godišnje 80 kruna, napola godine40kruna. Uredništvo i uprava se u Carevoj ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАМСКЕ ОРГАНИЗАЦИJE. račun pošt štedionice 1119. ■м^ ИЧ» » «ИИи» d Им JBHL Broj 25 (130) № Ja ШЛ gj« * Л а» V wL...^OF јК Me Sarajevo, subota 6. marta 1920. (15. džumadil-ahira 1338.) Prekipilo je već. *) »T««rquemada, glavni inkvizitor u sla i takmeći se jedan s drugim, raspaApatap. zatraži od pape da se svi Jevčavaiu to dobro i dijele ga svojim slu­ ceB protjeraju iz Spanije. 30. marta gama. Tako su se i političke stranke 1492. ljude potpisan nalog o tom prodale na posao te konkurirajući jedna gosu. Po tom nalogu, muško, žensko, s drugom dijele muslimansko dobro i staro, nejako, bogato, siromašno, što gledaju koja će što više dati seljaku. i« god Židova mbrade ostaviti domo­ A Sline to opravdavaju? Eh, pa to je vinu. Ako bi se koji povratio bide kaž­ jasno: treba ukinuti feudalizam, a munjen smrću. Dozvoljeno im je prodati slimanii su feudalti, gulikože, paraziti svoje dućane i drugi imetak, ali novac itut- A toga u današnjoj demokratskoj koji uzmu za to moraju pretvoriti u Evropi ne smije više biti! papir ili kupiti za nj kakve španjolske Susreo jedan čovjek lisicu gdje u vas •robe. Zlata ne smiju ponijeti Na to trk bježi iz varoši i zapitao je što bje­ jadni Židovi iznesu na prodaju svu ro­ ži, na što mu je ona odgovorila: »Kako bu, sve kuće i sve ostalo što su hnali. neću bježati? Car naredio šta je god AH neće niko da kupuje. Jer svak je deva u gradu, da sve imaju ići da se znao, da svi Židovi koncem juna iste tovare 4 da prenose terete nekud dale­ godine moraju ostaviti Španiju; prema ko, pa se bojim da ne reknu i meni da tomu svak je unaprijed znao da će sve sam deva i da se ne povedu!« Na to je židovsko dobro ostati i da će se bes­ čovjek zapita: Kako možeš na to misli­ platno razdijeliti medu kršćane. Dođe ti; gdje lisica gdje deva?« — »Šuti, da­ konac juna, sve što je bilo jevrejskog našnji je svijet taki: kad jednom rekne uha, ostavi svoje domove, u nepre­ i lisici da je deva, ona osta deva i ne glednim povorkama krenuše na daleko može to sa sebe skinuti, niti koga uvje­ putovanje; njihov jauk i plač dizaše se riti da je ona lisica.« do pod nebesa!... Jedan di) ovih pro­ Tako je i sa muslimanskim »feudaliz­ gnanika prede u Afriku, drugi se ukr- i mom«. Jedanput je rečeno, da su feu­ eaše u lađe da idu u Italiju. Broj ovih dalci, i oni taki ostaju, pa im treba sve nesretnika bio ,c toliki, da se je od ve­ oduzeti. like stiske u lađama pojavio titus. Kad Feudalao je i onaj koji je s krvi za­ su se iskrcali .u Napulju zarazili su tiradio i uštedio nešto novaca pa kupio fnsom i napuljsko pučanstvo, od čega slobodnu zemlju. U ratu otišao u voj­ je zaglavilo 20.000 duša.... sku; a da mu djeca ne samru od gladi, »Do nekoliko vremena dođe red na dao je zemlju susjedu-, da mu je obra­ Arape. 1502. godine u februaru, izdade đuje i da polovinu ili tretinu ploda daje se jedna naredba u Sevili, prema ko,oj njegovoj dječl. Rekplo se da je feuda­ se »Božiji dušmani« Arapi predaju na lac, i nije druge, mora se i njegova milost i nemilost kršćanskom fanatizmu, , zemlja smatrati kao da je oteta ima i prema kojoj svi Arapi, koji neće da 500 godina. se pokrste moraju ostaviti Španiju. 1 Feudalac je i onaj koji je sobom ob­ Arapima ie dozvoljeno prodati svoje rađivao svoju zemlju, ali je umro i oimanje, ali novac u zlatu i srebru ne stavio iza sebe nejaku djecu koja nijesmiju nositi. Još se u naredbi veli da su kaidira zemlju obrađivati. Dječiji tuse Arapima zabranjuje ići u koju islam­ otr dao zemlju seljaku, da je obraduje, sku zemlju, a oni koji bi se ogriješili o a njezin plod da užii^ i on i nejačad ovu zabranu, biće kažnjeni smrću. umrloga. Seljak se zatekao na zemlji Jadni Arapi! njihova je sudbina bila danas i treba da zemlja pripane njemu. žeSća i nemilosrdnija od židovske. Jer I ta je zemlja oteta ima 500 godina i Židovi su mogli ići gdje ih je volja. Ti­ danas treba da se istrgne iz ruku one ranija i zvjerstvo Španjolaca bilo je do­ nejake feudalčadi! tjeralo dotle, da je vladalo opće vje­ Feudalac je r onaj koji je kupio njivu rovanje da: kršćani imaju pravo jed­ i dao je seljaku da posadi lozu, sklo­ nim općim pokoljem pogubiti sve Ara­ pivši s njim ugovor na 5—10 godina, pe zato, jer ne će da pređu na kršćan­ da mu daje polovinu grožđa. Danas stvo- Koliki li je kontrast između ovog treba i loza i zemlja da pripane selja­ postupka kršćana prema Arapima i naku. A onaj koji je za nju napoleone broiina kako su Arapi za vrijeme svoje jio treba da ostane bez nje, jer i ona moći postupali sa krćanhna i kada su spada među one koje su otete ima 500 kršćani pod Arapima uživali sve vjer­ godina! ske i druge povlastice i sloboštne.« *) Feudalac je i starac koji je obnemoOve crne slike iz povjesti i nehotice gao, a ima samo tri njive, pa ih dao izlaze pred oči, kad čovjek, nakon sve­ seljaku koji ima deset puta toliko svoje za što zna o riješenju agrara, još i u vlastite zemlje. Danas treba da taj sta­ »Jugoslaviji« pročita rezoluciju H. P. rac ostane bez zemlje i da se njegove S. o oduzimanju beglučkih zemalja i tri njive priključe zemlji i šumi od sto­ kuća ma tim zemljama. Ko ima ikoliko tina đunuma površine onog seljaka — čovječanskog osjećaja prema tim jad­ sipati soli u more — jer je onaj starac nim bosnskim muslimanima, mora da feudalac koji je oteo svoje tri njive ima se sa grozničavom trešnjom u srcu pi­ 500 godina! ta: da li crna sudbina španskih је/ггеја Grozne pošljedice ovog nečuvenog, i Arapa >ne čeka i — bosanske musli­ neviđenog, u historiji nezabilježenog mane. Kao da su izloženi na raskršću, zuluma već se pojavljuju u cijeloj svo­ dobivaju i podnose udarac za udarcem joj tragičnosti: Zađite u telale ovdje u i, kao sntlaćem, kao onesviješćenj če­ Sarajevu, a i u drugim kasabama, po­ kaju dok dođe zadbji i smrtonosni uda­ gledajte na čaršiju. u dućane i šta ćete rac. Ni u kom oslona, ni otkle pomoći, vidjeti? Prodaju se jorgani, jastuci, du­ nj od koga — ni sućuti. Svak upire šeci, nakit, djevojačko ruho j kojeka­ prstom u njihovo dobro, svak njihov kve dragocjene obiteljske uspomene, imetak iznosi na pazar i s njim trguje. kao stari sahati, koji su naslijeđeni od Zašto? Jer treba glasova, treba poja­ čati stranku, treba iz muslimanskog •) Ove je redove napisao jedan hla­ dobra stvoriti politički kapital. Muslidan mteligent i mi možemo dodati sa­ mansko dobro sliči na imetak jedne fa­ mo to. da potpisujemo svako slovo 0milije koja je posve izumrla i nije osta­ vila nasljednika, pa se susjedi latili po­ vog članka Zaista je prekipjelo. Pardon, ima još jedan dodatak: napustićemo borbu kad se mogne prijeći preko *) Draper: Borba vjere i znanosti, naših mrtvih tijela. Ur. sv. 2„ str. 220-224. pradjedova i dosad u familiji čuvani kač kakva svetinja, sedefom ukrašene puške, zlatom izvezene stare anterije, dakle sve ono što sačinjava nenado­ knadivo blago, što nosi ha seb; najsve­ tije uspomene jedne obitelju Da, ali ni to niie neiscrpivo vrelo, i tomu će brzo doći kraj. Kod nekih je familija već i došao. Pa šta rade te familije, kako žive? Ovo znade samo Bog i oni, jer nije moguće zaviriti u njihov stomak i vidjeti pustinju i prazninu koja u nje­ mu vlada, niti je moguće osjetiti smrt­ ne muke glad kojoj su oni žrtva. Veledušni su političari glasali da se takima dade neka odšteta i da odmah mogu primiti neku svotu za svoj hak. I.... Mi znamo da je jedan musliman dobio 270 kruna za hak one zemlje, sa koje mu je godišnji prihod u mirno do­ ba iznosio 20.000 K. Usporedite mirnodobskih 20.000 K sa današnjih 270 ćagetuša i eto vam tjajsavršenije inkvizi­ cije u Jugoslaviji! Da, Jugoslaviji, jer taka sudbina ne zateče ni jednog ma­ džarskog ih poljskog gavana ... Idemo dalje. Ал5 1 : A«, V' glasali predlog o rešavanju begluka sa­ mo u Bosni i podnijet ga Regentu na potpis;. od članova centralnog odbora H. P. S. koji su k tomu dodah da se još i kuće na tim zemljama imaju odu­ zeti i uopće od svih onih političara i naših suplemenika koji odobravaju tu otimačinu, koji bi mi god rekao da mu­ slimane smatra svojom istokrvnom braćom, otvoreno mu velim da je to ap­ solutna. neistina. ■ — Ko bi posumnjao u ovu tvrdnju, nek se malo zamisli, kakav li je osjećaj prema muslimanima morao da vlada u srcu tih političara u onom momentu, kad su stvarali te zaključke da se muslimanima ama baš sve oduzme! U mo­ mentu, kad su oni o tom raspravljali i kad su napokon odlučili da jedna velika većina muslimana umre od gladi, je li moguće, da je u njihovim srcima vladao bratski osjećaj? Misliti na to samo je ironija, cinizam i ništa drugo. Izbori se primiču, treba predobiti seljaka, kupiti Godina II. njegov glas, a dati mu u zamjenu i zad­ nju parcelu muslimanske zemlje; to je svrhat Da, ali kad, se seljak nauči na prodaju svoga glasa, šta će mu se dati do godine ili do dvije godine za njegov glas? Seljak stupa u slobodnu državu sa prodajom svog glasa onomu koji bo­ lje plati. No šta će biti ako seljak u dru­ gim izborima rekne: »Ne dam ti džabe glasa, hoću da me sad oprostiš od po­ reza!«? Hoće li političari pristati i na to? Ako pristanu, kakav izgled i ka­ kve uvjete onda ima država za svoj opstanak. Vala do tog došlo ih ne do­ šlo, muslimane više neće biti ni brige, jer sva je prilika, tu ih onda više ni biti neće. Marva dođe na klaonicu i tu gubi život. —a- Ovi retci vjerno izrazuju duboku očajnost ogromne većine onih koji su se dosad zvali mali posjednici, a to potre­ sno stanje duše može da zavitlja moz­ govima obespravljene muslimanske mase tako, pa da više ne imadne ob­ zira prema ničemu. Upozorujemo sve mjerodavne faktore, i sve političare neka razmisle i nek se dadu na poprav­ ljanje onog što se da popraviti. Jer i mačka kad se pritjera u škripac zgrabi čovjeka za oči i za grlo i ne pušta ga dok ga ne udavi. U isto vrijeme upozorujemo i muslimane da se saberu, da zajednički razmisle i da složno poku­ šaju opet zakonitim putem potražiti pravdu na najvšem mjestu. Jer Regent je usitnu plemenito odgojen, srce mu je puno humanitarirosti i sve svoje poda­ nike gleda jednakim pogledom. Među ; muslimanima treba osobito u ovim sudbonosnim momentima da vlada slo­ ga i međusobna solidarnost a u isto i vrijeme treba da budu energični, us। trajni i neustrašivi u svojim zahtjevima. Sve izdajice, sve odrode, sve prodane i i podle duše koje kušaju da rasklimaju |s našu zajednicu, da razbiju naše redo­ ve, treba proklinjati i u kamen zatucati, treba izliti na njih sav odijum, sav gnjev koji se u današnjem očajnom sta­ i nju nagomilao u muslimanskim srcima. ; Danas, kad na hiljade muslimanske i nejačadi i staraca pišti od gladi, one . prodane duše imaju zvjersko i bratonbilačko srce, da javno ispovijedaju da je muslimanima dobro i da im ne fali | ništa. Ja nemam zemlje, nijesam ie ni . imao, ne tražim ni da je imam, niti sam 1 uopće lično tangiran agrarnim pita­ j njem, ali osjećam svu težinu situacije, I u koju je dovedena jezgra našeg življa X. , i otvoreno rekoh što osjećam. Klevetnici dra Hrasnice doživljaju užasne tuševe. Mislili su da je dovoljno, ako se anonimnim sastav­ cima nabace blatom na.njegovo pošte­ nje i držahu, da će svak šutjeti pod te­ rorom »demokratskih« reptila. Među­ tim su grdno nasjeli. Ljudi nesamo da ne šute, nego i odlučno odbijaju »demo­ kratske« laži i petljanije. U prošlom broju denesosmo izjavu g. Curčića, a danas donosimo jednu još izrazitiju svjedodžbu poštenja, upravljenu na ad­ resu g. dra Hrasnice. »Zagrebačke No­ vine« od 29. marta broj 36. donose ovu izjavu: »Ponukan izjavom Milana Curčića, zamjenika državnog odvjetnika u Sa­ rajevu, u aferi g. dra Halidbega Hras­ nice, izjavljujem slijedeće: Ja sam kao jednogodišnji dobrovoljac služio kroz 22 mjeseca kod vojnog suda u Kragu- jcvcu, gdje sam vršio službu perovođe i tumača srpskog i njemačkog jezika. Bio sam prisutan kod suđenja smaknu te tridesetocice Srba, a tako i kod nji­ hova smaknuća. G. dr. H r a s n i c a nije u ono vrijeme više bio u Kragujevcu, već u Sarajevu kod tvrđavnog suda, pa tako nije nikako su­ djelovao kod ove justifikaciie. Ovo su sudovanje i smaknuće obavili vojni su­ ci dr. Kamilo Bohm, kapetan auditor i dr. Viktor Frankl, natporučnik auditor, a sudu je predsjedao pukovnik Hunka. Osim toga mi je izjaviti, da dr. Hrasnica nije nijedne smrtne osu­ de potpisao, niti proveo, niti kod ikoje sudjelovao. Isto tako vrlo dobro znadem, da je dr. Hrastika uvi­ jek izbjegavao sve kaznene slu­ čajeve, u kojima je bilo izgleda, da bi �Strana 2 Страна ■PRAVDA* — .ПРАВДА* mogla pasti smrtna osuda.Dr. Kras­ nica bio je p o š t i v a n kao jedan od najpoštenijih sudaca. Ako bude od potrebe, spreman sam i detalje dati kao jedan od najmjerodavnijih svjedoka u tom slučaju. U Zagrebu, dne 28. veljače 1920. Alić Josip, kr. mjernik.« Ovdašnjem »demokratskom« reptilu »Glasu Naroda« bilo je malo, što je preštanipao sve laži svojih beogradskih drugova, nego je iznio i potvoru, da je dr. Krasnica diktirao i anonimne pri­ jave. Mi smo u petprošlom broju iznijeli Hrasničin ispravak na tu bestijalnu po­ tvoru, a ovdje donosimo dvije izjave, koje iz temelja obaraju i ovu podvalu. U samom »Glasu Naroda« od 2. marta broj 189 stoji ovo objašnjenje: »Izjava g. dr. N. Andrijaševića. Po­ vodom naše beleške u subotnjem broju | u kojoj se iznose novi podaci o Kras­ nici, g. Andrijašević nas je opunomoćio da izjavimo da on ne zna da je Krasni­ ca ikada napisao u početku rata ijedne prijave protiv ma koga u Sarajevu. On je ujedno ispitao svoju pisaricu. na koju se naš dopisnik poziva, koji kategorič­ ki tvrdi da nije nikad pisala nijedne Hrasničine prijave. Reč ima naš dopisnik koji treba da nam da konkretnije podat­ ke o ovoj stvari, naročito da tačno iz­ nese kad mu je pisarica g. Andrijaševi­ ća govcrila o Hrasničinim prijavama i koje je ličnosti navodila koje su bile u njima citirane. Kako je stvar vrlo važ­ na za objektivno prosuđivanje Hrasničina slučaja, mi molimo našeg dopisnika da što pre unese svetlosti u ovu aferu!« S tim u savezu dobismo prekjučer od gđice Olge Stanišićeve ovaj tuš »Glasu Naroda«: Izjava. Mualimska predstavka. poslena od 15. maja 1911. do 15. janu­ ara 1913. i kroz cijelo vrijeme niti sam pisala kakovih prijava po diktatu g. dra Krasnice, niti sam kao Srpkinja za ci­ jelo vrijeme moga uposlenja mogla opa­ ziti da g. dr. Krasnica — premda osvje­ dočeni Hrvat — goji kakovo neraspolo­ ženje prema Srpstvu i prema Srbima. Gospodina dra Krasnicu nije smetalo nikada moje Srpstvo niti me je uopće otpustio iz službe, nego sam ja svoje­ voljno istupila jer sain bila dobila bolju kondiciju kod ovdašnje Muslimanske Centralne Banke. O gospodinu dru Krasnici mogu da se samo najpovoljnije izrazim i kao o bivšem šefu i kao o potpuno ispravnom čovjeku, Sarajevo, 3. februara 1920. Olga Stanlšićeva, knjigovođa. Znatiželjni smo kako će se snaći »Glas Naroda« i hoće li imati kuraži, da poliže svoju klevetu. Dakle, gospo­ do! Bilješke. Sastav slovenačke vlade. Jugoslaven­ ska socialdemokratska stranka i iugosl. demokratske stranke odbile su poziv predsjednika slovenske vlade dra Brejca na sudjelovanju u vladi. Uslijed to­ ga će dr. Brejc predložiti ministarstvu sastav nove pokrajinske vlade samo iz redova slovenske pučke stranke. Regent o Hrvatskoj. 3. о.тпј. primio je regent u audienciju ministra za šu- I me i rude g. dra Ivicu Kovačevića. a I sutra dan g. bana Matka Laginju. koji je podnio izvještaj o položaju u zemlji. Niegovo Visočanstvo se vrlo zanima za sve pojave javnog života i primio je izvještaj g. bana sa zadovoljstvom na znanje. Prestolonasljednik je izjavio g. Ivici Kovačeviću. da će posjetiti Zag­ reb u što skorije vrijeme. Pošto se pronose glasovi, da se notica »Glasa Naroda« o tobožnjim denun­ cijacijama g. dra Krasnice odnosi na moju osobu izjavljujem: Ja sam bila kod g. dra Krasnice za­ Iz privr. nar. predstavništva. Već od nekoliko dana opažalo se u javnosti veliko interesovanje za sjed­ nicu Privremenog Narodnog Predstav­ ništva od 3. o. mj. Davno prije 3 sata bili su kuloari puni narodnih poslanika. Na sve strane živahno se raspravljalo o parlamentarnoj situaciji i na svakom se koraku čula jedna te ista rije.: kvorum. Poslanici pojedinih grupa rasparvijali su međusobno i sa poslanici­ ma drugih grupa. Svakako je to bila jedna od najživahnijih slika koje su se doživjele u kuloarima. Odmah poslije 3 sata popodne galerije su se počele puniti općinstvom. Di­ plomatske lože bile su također dupkom pune. Tu su se vidjeli nekoji predstavniei stranih država, a bilo je osobito mnogo ženskog svijeta. Galerje su bile dupkom pune svijeta. U novinarskim klupama bio je toliki broj novinara, da su neki ostali stojeći. Poslije 4 sata počeli su ulaziti narodni poslanici iz vla­ dinih stranaka i zauzimati svoja mje­ sta. Od »demokrata- su bili prisutni: Timotijević. Kadivojević i Dragutin PeiSć. od socjaldemokrata Vaso Knežević, a od Crnogoraca Daković, Piletić i Marko Matanović. Za vrijeme sjednice opazili su se i slijedeći pristaše »demokratsko-socijalističkog« bloka: Krstam Andelnović, Abotimović, Ribar -i Kotač. U 4 sata i 40 minuta predsjednik par­ lamenta dr. Draža Pavlović otvara sjed­ nicu. Nakon što je pročitan i ovjerov­ ljen zapisnk prošle sjednice, prelazi se na čitanje molbi i žalbi. Narodnim po­ slanicima Nježiću,- Markoviću i Etingeru odobreno je otsustvo. Predsjednik objavljuje, pošto nema usmenih pitanja, da se pređe na dnevni red. Narodni -po­ slanik Pečić (»demokratska« zajednica) traži, da se konstatuje broj prisutnih na­ rodnih poslanika, te da se poimence prozivlju. O tom predlogu razvila se debata, u kojoj su učestvovali narodni poslanici, Ribarac, Protić, Bairić d Pečić. Poslije toga dolazi do prozivanja i bro­ jenja narodnih poslanika, da se utvrdi da li ih hna dovoljno, da bi se ustano­ vio dnevni red za iduću sjednicu. Kod glasovanja »demokratski« poslanici izilaze. Ostaje u dvorani samo g. Mika Radivojević radi kontrole i poslanik Poščić, koji je glasovao i istupio iz »de­ mokratske« zajednice. Poslije izvršenog glasovanja ustanov­ ljuje se da je prisutno 147 poslanika, 1 j j 1 ; ; i | : jer su neki poslanici kao na pr. Angeli-nović i drugi brojeni, a da nisu bili u dvorani, i da su neki drugi također bro­ jeni. a da nisu imali pravo, da se broje. U ovoj je debati uzeo riječ i Protić, koji veli da trenutak u kojem živimo — treba mnogo rada. Ako se ne bude moglo raditi, onda će konstatovati uz­ roke, radi kojih vlada ne može raditi u Privremenom Narodnom Predstavni­ štvu. Govoriće o kvorumu i broju koji je potreban za kvorum, pita se, da li treba raditi na bazi poslovnika srpske narodne skupštine, da li da se drži to­ ga broja. U početku je zaključeno, da će se zadržati poslovnik Srp. Nar. Skup­ štine i da će se smanjiti broj za kvorum. Za njegovog prvog mlnistrovanja podnio je dr. Kramer, koji je onda bio ministar za konstituantu, predlog, da se -kvorum smanji i to na 80. Odbor je odobrio taj predlog, veli g. Protić, ali je tražio da kvourum bude 100. Ovaj predlog nije došao još pred Narodno Predstavništvo. Za sada ne će da više govori, nego -moli da se pređe na dnevni red (Odobravanje). Dragutin Pečić tvrdi da objavljnei rezultat glasanja nije tačan i kaže, da kvorum treba da bude 140. jer svih poslanika ima 296. te prema tome je polovica i 1 više 149. Predsjednik je objavio da ih ima 147, ali su zabilježeni gg. Trajković i Anđeli nović, koji nisu bili prisutni. Kad se ti odbiju od 147 fale 4 glasa do 149. Prema tome sve odlu­ ke, koje se donesu s ovim brojem, nemaju vrijednosti. Tvrdi da su počinjeni još neke druge nekorektnosti. Na to se je razvila debata, u kojoj su uče­ stvovati i Draža Pavlović, Nastas Petrović- Protić, Živko Petrlčić, Timotije­ vić, Josip Vojnović, Dinko Vašić. Nakon debate ministar predsjednik g. Pro­ tić najavila dnevni red za iduću sjednicu: deklaracije vlade, bidžetne dvanajstine, ratifikacija mira sa Njemačkom, porez na ratne dobitke. Predsjednik Pavlović predlaže na to ovaj dnevni red, koji se od prisutnih poslanika usvaja aplauzom i završava sjednicu u 6 sati i 20 minuta, a sli'edeću nriče za petak u 10 sati prije podne. Čitajte i širite „Pravdu"! _________ _ __________________________ bp°* 130 »toj ' , i i ! i [ i i ] । I i , , j i - | | Mnoge nas provincijalne kolege ne­ prestano pitaju kakve korake mislimo poduzeti prigodom ovogodišnjeg zasijedanja vakufskog sabora glede pobolj­ šanja mualimskili beriva, te pošto nam nije moguće, da svakom pojedince od­ govaramo, to ovim putem iznosimo predstavku, uintćenu na adresu vakuf­ skog sabora koja od riječi do riječi glasi: »Opstanak bos.-herc. muslimana kao konfesije u pravome smislu te riječi, držimo da je uvjetovan dobrim vjer­ skim i moralnim odgojem njihova podmlatka. Ako se pak na to polaže i ako se uopće želi da taj podmladak dobije čvrst temelj u svojoj svetoj vjeri Islamu, on­ da je jamačno dužnost svakog pojedi­ nog člana sadanje islam, generacije, a naročito pak legalnog predstavništva naše -najviše autonomne uprave, da ob­ rati i posveti svoju pažnju na glavne faktore — stalež, koji na prvome redu usađuje klicu Islama toj budućoj uzda­ nici islamske zjaednice u ovim zemlja­ ma — a to su muallimi. Da, muallimi... Taj stalež već desetke godina gla­ duje, desetke godina bori se za opsta­ nak svoj i svoje djece, bori se i traži svome bijednom stanju pomoći, ah sve njegove molbe: jauk njegove gladne djece, njegovi vapaji ostali su do danas samo — glas vapijućeg u pustinji.... Dosadašnji predstavnici u našem vrhovnom autonomnom tijelu ili nisu htje­ li. ili nisu imali sposobnost, da po svo­ joj dužnosti iznađu vrela, odakle će se pomoći tome bijednom staležu: nego su snu uvijek govorili: »nema se oda­ kle. strpite se!« I muallimi su trpili, muallmi su s najvišim prijegorom sno­ sili bijedu svoga života; njihova djeca, njihove žene su od gladi umirali, a oni su uvijek bili na visini svoga uzvišenog poziva: neumorno u vjeri odgajali dje­ cu svoje islamske zajednice. Ali i nji­ hove su se sile do skrajnosti iscrpile. Koliko god bi svaki muallim pojedince bio pripravan, da svoju osobu u službi svoje uzvišene vjere žrtvuje, da u svo­ me časnom pozivu od gladi umre, sve­ ta mu je dužnost, da od propasti saču­ va svoju ženu i svoju sitnu djecu. Od­ bor muallimskog udr-uženja svojim pod­ neskom od 18. januara 1919.-tražio je od tadašnjeg vakufskog sabora, da se usvoji osnova pragmatike i po njoj predviđena tako skromna beriva, pa je i to odbijeno sa običnom motivacijom: »nema se odakle«... To je bio povod, da su muallimi u lanjskoj godini stupili u štrajk i samo se imade zahvaliti »Jug. Musi. Organiza­ ciji«, koja je muallimskim zahtjevima iz vlastitih sredstava djelomično udovoIjla, da taj štrajk nije kroz cijelu godi­ nu potrajao. Pošto je ta organizacija bi­ la jedina jamčevina, da će samo ljudi iz njezine sredine htjeti i moći udovoIjti svim zahtjevima muallima, potpisa­ ni odbor muallimskog udruženja vedra čela i s potpunom nadom u uspjeh stu­ pa pred forum visokog sabora,z kao pravog predstavnika narodne volje i ovim skromnim podneskom moli: Da se u smislu citiranog podneska našeg udruženja od lanjske godine usvoji službov-na pragmatika i naš miro­ vinski štatut sa označenim preinaka­ ma; traži: Da se pokraj toga muallimima dozna­ če odgovarajući doplaci prema današ­ njim prilikama i skupoći u onoj visini, kako to imaju učitelji nar. osnov. ško­ la; zahtijeva: Da se na svaki način brišu ŠŠ 157., 1.58 te alineje: II.. 14. i 15. u § 73. aut. »Statuta« — ako dođe do revizije — te da se ta vlast prenese na okružne muftije odnosno na predsjedništvo ule­ ma mdežlisa. Ovaj zahtjev suvišno je obrazlagati kad se znade, da je svaki muallim tim kobnim paragrafima bio izvržen šikanaciji povjerenstva, a naro­ čito, pojedinih predsjednika, којн su mu ubijali svaku volju, da svoj blagotvor­ ni rad dovoljno razvije. To su u glavnom naši skromni za­ htjevi, pa ako visoki sabor tome nemože udovoljiti, s bolom u duši potpi­ sani odbor izjavljuje, da su muallimi prsiljeni u smislu zaključka svoje Ijetošnjc glavne skupštine istog dana stupiti u pasivnu rezistenciju te time dovesti naše mektebi ibtidaije ti najveće ex-lex stanje. Potpisani odbor vrlo žali, ako do to- i i ! l ! ■ ‘ I ga nemilog koraka dođe, ali na kraju ovoga skromnog podneska nagtašaje. glad' očiju nema!... Predsjednik: u z. Hujdurović, v. r. Tajnik: Šabić.^v. r. Pošto nemamo vlastitog organa, da u cijelosti iznesemo osnovu pragmatik« i našeg mirovinskog Statuta, a uredni­ štvo »Pravde« — kojem inače dugujemo veliku zahvalnost na dosadašnjoj predusretlivosti — ni uz najbolju volju ne može nam ustupiti toliko prostora. prinuždeni smo, da se ograničimo samo na citiranje glavne tačke pragmatike, a to je sređenje naših beriva. Taj para graf glasi: »Muallimima pripadaju ova beriva: 1. godišnja plaća privremenih mualli­ ma iznaša 1200 K, 2. te godišnji doplatak za upravu 240 K. Definitivnim muaUimima pripada: a) godišnja plaća od 1440 K, b) doplatak za upravu godišnje 240K. c) deseterogodišnjih doplataka (trierria) po 200 K. Plaća pod a) i c) računa se uknpns kao svakidašnja temeljna plaća, prema kojoj se odmjeruje mirovina. Kako se pak iz same predstavke vidi, odbor je pokraj toga zatražio i odgova­ rajuće doplatke prema ovome skupom vremenu. Ostale tačke pragmatike i mtroviiiskog Statuta sporedne su važnosti, ali je odbor ipak svima onim tačkama. ko­ je ne odgovaraju interesima innalllnui stavio nužne primjedbe. Odbor. Poslije jedne skupštine. Glas iz provincije. , I I । i i : : j ; I I | I I Bolesne ambicije skovaše ovih dna« jedan atentat podlo i kukavno protiv muslimanske sloge i jedinstva, protiv naše tvrđave i zaštite, protiv naše oh rane i spasa, naše organizacije. Neoče­ kivani i nevjerovatni udarac došao i« tim začudnije. što je započeo u aovej formi sada sa one strane, odakle ne bi smio nikada da dođe jedan dušmaaski nasrtaj protiv muslimanske sreće i zajednicc. Poslije neuspjeha sa ljudima oko »Budućnosti« i »Glasa Naroda«, na­ žalost je ovaj puta uspjelo našem ne­ prijatelju i zatiratclju svega musliman­ skog dobra, da nade saveznika u radu protiv musi, organizacije i musi, dobra ; opstanka u ovim zemljama baš pod onim krovom, odakle hi morao da do­ lazi samo blagoslov i iskrena želja za musi, spas i napredak. Ali odakle se nadasmo suncu, odanle nam iznenada dođe grad: u prostorijama našeg najvi­ šeg vjerskog tijela, u našem rijasetu skovana je urota protiv musi, organi­ zacije! •Pakleni duhovi i dušmani musi, naroda nađoše sebi nove pomoćnike za juriš na čvrste muslimanske redove! Tajnik ulema-medžlisa (Aluned ef. Mahinić) kumuje ovoj protivislamsfcoi akciji pomažući zakletim muslimanskim dušmanhna, da nas zavade i razdrobe u manje čestice, kako bi bila naša propast sigurnija. Tako se iz neposredne blizine našeg« vjer. poglavice šalju na rijasetskoj mašini napisani pozivi u sela niusHmanima i težacima radi tobožnje težačke orga­ nizacije, ne bi li tako prorijedili musli­ manske redove. U sred nas boli, što su »demokrate«, koje niko ne uzima ozbiljno u nas, u svom nastojanju, da štogod odcijepe od svojih protivnika, kad ne mogu da us­ piju u narodu, našli sebi saveznike u tajniku ulema-medžlisa, koji po svom položaju ne bi smio voditi nikakve razdorne akcije. Ali »demokrate« hoće da prodru .u narod pomoću vještačkog i privlačivog načina, preko težačke orga­ nizacije trgujući muslimanskim dobrom i iznoseći na pazar našu kožu. U tu su svrhu našli nekoliko lakomislenih i po­ hlepnih ljudi sa bolesnom ambicijom, da samo oslabe naše redove, jer su im na smetnji. Plan je dobro smišljen i mreže *) Donosimo ovaj glas jednog uvaženog našeg prijatelja i obraćamo pažnju ulema-medžlisa na zloporabu me gova tajnika, koji ide tako daleko, da seljacima obećaje imamske dekrete. Ur. �B>»j 130 — lk>i su bačene od brze pješadije riz blago­ slov gosp. Mahinića, ali je učinak bio bez velike koristi Jer im se na prvorit sastanku nade izialoviše i razbiše o svi­ jest musi, težaka, koji te ne dade na­ vesti na tanak led znajući dobro, da je spas i muslimanu težaku sa ostalim muslimanima u Bosni, sa kojima je i njegova sudbina i opstanak usko skop­ čan. Pored posvemašnjoga neuspjeha de­ mokratskih prirepaka a la Mahinić—Hasandedić—Jakić et oomp. opet želimo upozoriti našeg poštenog težaka, da se čuva ovakih prodanih duša, koje neće prestati među nama rovariti, doklegod, se ne iscrpi agitacioni fond demokrat­ ske stranke. Njihova odvratna rabota neće biti za njih beskorisna, ali musli­ mani valja dobro da zapamte ove detlfe, ОДј prvi juriš ućiniše na musli­ mansku organizaciju, da pokušaju uni­ štiti onu snagu i zajednicu, kojoj ne mogaše ni pera odbiti ni njihov kaponfa Pribićević, pa neće ni oni. Treba žigosati ovakve izdajničke nasrtaje i biće nam veliko iznenađenje, ako naši protivnici ne navale još žeš­ će protiv nas. Ali su stari mudro rekli: No pada snijeg da pomori svijet, nego da svaka zvjerka pokaže svoj trag. Ta­ ko će i naši Jakići, Mahinići, Hasanded»ći Kurtovići i drugovi ostaviti svoj trag i svijet će rh dobro zapamtiti i po zasluzi ocijeniti njihovu nečasnu i mi­ zernu nlogu. koju su igrali po befelu našeg dušmanina. Naš zakleti protivnik neće mirovati, on će kušati još mnogo puta, da raz­ bije redove musi, organizacije, on će ■tražiti sebi pomoćnika među muslima­ nima ,afi će »h naći samo kod pokva­ renih odroda, kojima su u zlatnom te­ letu skupljeni svi njihovi ideali. A ta­ kovi i ne spadaju među poštene musli­ mane, pa ćemo biti veseli, kad ih ne bude u našoj zajednici. Iz naše organizacije. Naš tajnik g. Ahnied §erič prigodom svoga putovanja radi Izbora za vakuiski sabor 1 Izbornu kuriju, uvratio se u Pr­ njavor i u ponedeljak dne 23. pr. mi. održao vrlo uspješan pouzdanički sa­ stanak sa prnjavorcima. Pouzdanički se sastanak ođržo u mek tebi ibtlđaiji, ko­ ja je bila dupkom puna najodličnljeg svijeta sviju staleža. Kad im je rastu­ mačio sadašnji politički položaj j Izložio rad naše organizacije u kratkm pote­ zima, svi su se jednodušno izjavili, da imađu potpuno povjerenje u vodstvo jugoslavenske Muslimanske Organiza­ cije I n svoje narodne poslanike gg. Dra Krasnicu i Dra Spahu, a naročito odbi­ jaju liđamne podvale neprijatelja naše­ ga naroda i naše države na našega pr­ vaka i vođu g. Dra Halid bega Hrasnlcu. Čestiti Prnjavorcl su proveli organi­ zaciju i u selu Lišnjoj, koje se je listom izjavilo za našu organizaciju. U prošlom smo broju javili, da se je na našem programu organlzovao i Bos. Kobaš. Tako je sada cijeli prnjavorskl kotar već organizovan i stoji čvrsto u našim redovima. 0 tamošnjim prilikama, kao i О zulumima tamošnjeg predstojnika g. Morijaka progovorićemo u narednom lwofu. Gospodarstvo Samo dva broda. ni. Š-tn. Tovar Ili teret na brodu zapre­ ma sav njegov slobodni prostor — netto tonažu — u kojemu on može pored predmeta, koje nosi za svoju vlastitu potrebu, da vozi još i drugu robu iz jed­ nog pristaništa u drugo ili iz luke u lu­ ku. Ova tonaža mjerilo je snage u pro­ metu na vodenim putevima i pomnožavala se sa izgradnjom parobroda mnogo više nego li i sam broj brodova što se je utnnožao, jer su se kako koja godina izgrađivali brodovi sve većeg objama tako, da se je za 10 puta više tonaže gradilo u parobrodu nego Ii u jedrenjača, u kojih je objajn i tonaža ostajala otprilike ista. U zadnjem deceniju 19. i u prvom 20. stoljeća ta se je tonaža sko­ ro podvostručavala (od 9 na 15, pa od 15 na cca 30 miliona). — 0 brzom po­ rastu parobrodarstva i brodskog pro­ stora za tovar daće nam nešto jasniju ПРАВДА* — »PRAVDA. j sliku slijedeća tabela, po kojoj je bilo | na svijetu: Godine 1821. čiste tonaže 11.500 « 1831. « 43.000 « 1841. « « 140.500 « 1851. « « 329.500 « 1861. « 1,003.500 « 1871. « . 2,443.000 I « 1881. . 5,006.100 i « 1891. « . 9,484.100 « 1903. « « 15,431.974 j « 1913. bratio « 44,600.667 I Ova brutto tonaža u godini 1913. ot! pada na 30.316 bodova iznad 100 tona, od kojih je 23.217 parobroda sa 40,518.177 tona. Skoro polovicu od ovih i parobroda i tonaža imala je En­ gleska, pa onda dobre dijelove iza nje ' po redu: Njemačka, Savezne sjev.-a. merićke države. Norveška, Francuska, ' Italija, Japan. Nizozemska, Švedska, Rusija i t. d. Brzi osobni brodovi, preko onog što I je u ovom članku pod II. istaknuto, ne ' bi nas više mnogo zanimali, (jer se ne I isplaćuju), da tamo ne vidimo kako ti i brodovi pored svega komforta voze soI bom još i 3—6000 tona robe. Ova ro­ ba je većim dijelom u takvim brodovi­ ma poštanska pisma, paketi, uzorci i t. d. Poštu na brodu razvrstavaju poštanI ski činovnici i namještenici za sve di­ rektne željezničke pruge iz 1џке u koju će brod pristati, da se razveze u svim pravcima desno i lijevo. Jedna poštan­ ska veza između Amerike i Njemačke prevezla je na pr. na svakom svom pu-, tu godine 1904. iz Njemačke u Ameri­ ku prosječno po 243.000 običnih i 4.600 preporučenih (upisanih) listovnih pošilj­ ki kao i po 254 vreće štampanih stva­ ri, dok je iz Amerike vozila u Njemač­ ku poprečno 84.000 običnih i 1.800 pre­ poručenih pisama te 165 vrećica tiskov­ nih predmeta. — U koliko tovarni pro­ stor osobnih brzih parobroda ne bi bio poštom zapremljen, ispunjen je sigurno vrednijim teretom, pa ispada iz kombi­ nacije u jednom članku, koji ide za ne­ čim makar mnogo skromnijim. Strojevi teretnog broda zauzimaju I jednu desetinu prostora, dok kod1 osob­ nih brzih brodova strojevi i ugljen za­ uzimaju devet desetina prostora brod­ skoga. — Objam osobnih brodova je: 50% težina brodskog tijela, 40% teži­ na strojeva i ugljena i istom 10% osta­ lo t. j. za teret. U mješovitih brodova koji služe i osobnom prometu je objam: 50% težina brodskog tijela. 20% stro­ jeva i ugljena i 30% za teret i putnike i to ako su samo za ’/5 brzine sporiji od brzih brodova, dok ako su sporije za 2/s, onda je težina strojeva i uglje| na samo 10%, a za tovar ostaje i 40%. — Teretni brodovi imaju 50—60% ra­ spoloživog prostora za tovar, jer mno­ go ne trebaju za strojeve i ugalj. a za I drugo štogod i ne trebaju ga. — Naš ugljen brodovi ne traže, jer nije dobar za njih, nego ga uzimaju u internacionalizovanim lukama za to; u Sredozem­ nom moru su takva sladišta ugljena za brodove svih zastava u: Rireju, Cari­ gradu, Port Saidu, Malti i Alžiru. Tonaža mješovitih brodova, koji slu­ že i osobnom i teretnom prometu, a voze priličitom brzinom, mogla bi doći u našu kombinaciju za jedan brod na ■moru i jedan na Dunavu, tim prije, ako bi veći dio toga brodskog prostora slu­ žio tovarnom, a tek jedan mali dio osobnom prometu. Na ove vrste brodovi­ ma prevozi se i finija a i srednje vrste roba i to zapakovana u hale ili sandu­ ke. a da služi trgovini i industriji, kao: •razni fabrikati, kahva, pirinać. šećer, čaj. željezo, kakao, limuni, hurme, pa­ muk, duhan, ulje. piće, krzna, strojevi, so, papir, jaja, kamena roba, kožna ro­ ba, suhe šljive, brašno i t. d. Što je glavno, prevoz na mješovitom brodu ne zapinje, -ali se za to niti najjeftinije ne plaća. Tek kod teretnih brodova je jeftinoća glavno, dok je od sporedne važnosti pi­ tanje brzine prevoza. Ali tonaža teret­ nih brodova (i šlepova) je većinom sa­ mo za teški teret u masama, koji služi rudarstvu i gospodarstvu, kao: ugljen, rudače. šljunak, ilovača, pijesak, ka­ men. građevni materijal, otpadci, žito, sijeno, đubre, drvo, stoka, lan. konop­ lja. kreč cigla i t. d. Kakav tovar jedan brod nosi, upisa­ no je u brodskim papirima, koje vodi kapetan i njegovo činovništvo, kao i to: gdje je sve tovar ukrcan u cjelosti ili postepeno. Svuda je dopušteno da brod može svoj tovar u raznim grado­ vima i pristraništema djelomično kako Страт 3. organizacije na čelu. U Sarajevu se pro­ ukrcavati tako i iskrcavati. Kod iskr­ nio glas da će voz stići tek poslije pod­ cavanja nc plaća se carina za dio to­ ne, a ipak bilo je prisutno neobične vara, koji se odvozi dalje u dragu lu­ mnogo svijeta sviju vjera. ku ili drugu državu, nego ako tek uo­ bičajena pristojba za nadzor. — Brod­ Dolazak i pozdravi. ski tovar, kao što spomenusmo pod I. Kad je voz stao pred Duhansku fa­ može se za prevoz posebno osigurati, briku iz stotine grla zaorilo se: Živio a to se obično svuda i čini. Dr. Milan Srškić! Živio Stojan Proteći Pripravljene tovare za ukrcavanje ili G. dr. Srškić bio je duboko potresen oiskrcavanje podiže i spušta strojem po­ vim spontanim izrazom narodnoga okretana sprava, koju pri svakom po­ duševljenja. G. dr. Aristotel Petrovih kretu prenosi po 3, po 5 i 10 mtz od­ jednom. Za 2—3 mimete obavi posao . pozdravio je predsjednika u ime grada Sarajeva radujući se njegovom imeno­ i prihvaća nove terete. Na većim bro­ vanju čestita mu i želi da pokloni svoju dovima ima po više tih sprava, dok na pažnju sarajevskoj općini. (Burno manjim na svakom direku po dvije živio!) suprotno. I kad na pr. na brodu od' 2.000 U ime Muslimanske Jugoslavenske tona rade odjednom četiri takove spra­ Organizacije pozdravlja novog pred­ ve po osam sati na dan, njegovo je kr­ sjednika vlade g. S a k i bef. Kor kut: čanje gotovo, srednjim računom uzevši, on se nada da će dr. Srškić opravdati za heftu dana. A ako radi više sprava želje i nade, koje cio narod danas u nj (čekrka), tim prije je krčanje gotovo. polaže a u interesu narodnog jedinstva. , Članovi M. J. O. stajali su i stajaće uPrivredne veze sa Francuskom. G. 1917. osnovana je u Parizu trgovačka ; vijek na gledištu, da je nama svima spas u zajedničkom radu. Mi u Vama komora francusko-srpska s tim zadat­ gledamo predstavnika našeg bloka i vje­ kom, da pogoduje razvitku trgovačkih, rujemo. da ćete opravdati nade, koje industrijskih, finansijskih i literarnih imamo mi svi u vladu g. Protića (bur­ veza između Francuske i Srbije. Nje­ no i dugotrajno: živio Protić!). u kome zina je zadaća, da svojim članovima mi gledamo državnika a ne strančara. kao i ostalim trgovcima i industrijalci­ Vjerujemoda se neće više ga­ ma obiju zemalja stavi na raspolaganje ziti građanska i ustavna p r asva uputstva, koja mogu biti korisna, va i da će svi gr a dani bez o bzatim da poduzima sve korake kod nadleštava ne bi li olakšala poslovne ' žira na pleme i vjeru b i 11 j pred zakonom i e4št“ kS (Burno: veze između ove dvije zemlje, da uspo­ stavi veze između proizvađača i potro­ i Tako je!). U Vama gledamo osobu, košača. da proučava situaciju tržišta je­ [ Ja Je cijelim svojim dosadašnjim radom pokazala, da ima osjećaja za sve nas. dne i druge zemlje, da upoznaje intere­ Živio predsjednik vlade g. Stojan Pro sente sa zakonima, koji su na snazi u • tim zemljama i uopšte da pogoduje i tić! Živio g. dr. Miian Srškić! zbliženju ovih dviju zemalja. U ime radikalne stranke pozdravio j« Komora je osnovana pomoću francu­ predsjednika g. dr. S. Vukanović. na što ske i srpske vlade, pomoću trgovačke je odvratio burno pozdravljen sa sviju i industrijske komore u Srbiji i pomo­ strana dr. Srškić: Potpuno sam ću trgovačke komore u Parizu te sa­ ■ svjestan teškoga bremena i odgovornoveza trgovaca i industrijalaca Francu­ ' sti kad se primih ove dužnosti. Iz da­ za. Danas ta komora želi da proširi našnjega spontanog i sjajnog dočeka svoje djelovanje na sve pokrajine kra­ vidim da moja odluka nailazi na razu­ ljevstva SHS i da postane trgovačka mijevanje najširih narodnih masa bez komora francusko-jugoslavenska; pa je razlke vjere i plemena. Svjestan od­ zato pozvala sve komore u novooslogovornosti primio sam se ove teške du­ bđenim krajevima, da i one učestvuju u žnosti. jer je to od mene traženo. Ja radovima ove komore i da u tu svrhu sam očeličen, jer sam na ovo visoko odrede svoje delegate u tu komoru. mjesto došao povjerenjem dvaju najve­ ćih faktora: krune i naše ustavne vlaTrgovačka komora za Bosnu t Her­ cegovinu odazvala se pozivu svoje po­ ; de, koja raspolaže s većinom parlamensestrime u Parizu, te je pristupila nje­ I ta. Ovaj impozantni današnji prijem za zinoj organizaciji i odredila kao svoje I mene je najbolji dokaz vašeg raspoloreprezentante u toj komori gg. Nikolu j ženja i narodne volje ogromnog dijela Berkovića, predsjednika komore i dra i naroda. Ovaj je doček ujedno i velika ' manifestacija narodne radosti, da su na Besarovića. tajnika komore. I ćelo zemlje došli oni ljudi, koja uživaju Privredna banka u Maglaju. Brzosimpatije našeg troimenog naroda. Ovi javljaju nam 29. prošlog otuda: Na da­ 1 su ljudi pravi neimari našeg narodnog našnjoj konstituipajućoj skupštini ososlobođenja, koji su pored junačke srpnovasmo, hvala Bogu, i mi svoju Priv­ j ske vojske, proslavili naš narod u ci­ rednu banku. U upravni odbor biše jelom svijetu, i ispunili .naše ideale. Na izabrani Edhembeg Uzejrbegović, Aši- ■ žalost ovi su ljudi bili za dulje vremena raga Topčagić, Husejn ef. Smajlagić, j odstranjeni od zemaljske uprave. Ali Osman ef. Muradbašić, Began Kapahu- ! od dana našeg oslobođenja pa do dasić, Osman Obralić i Uzejrbeg Uzejr­ ■ nas, bilo je mnogo toga što nam se nije begović a u nadzorno vijeće: Alibeg dopalo, mnogo je bilo nezadovoljnika, Zečević. Hasan ef. Kadribašić. Mehmed koji nisu mogli da se ogriju na suncu ef. Hulusi, Halilaga Osmanagić i IbraSlobode, koju nam je donio srpski voj­ nik, Ne zaboravimo da ta ista vojska him ef. Hodžić. i danas čuva mrtvu stražu i da je sprem­ Pošto smo već ranije uzeli pod kirina sve žrtvovati, da nam grabežljivi ju i vrlo lijepe prostopije u jednoj Edhembegovoj kući na najljepšem mjestu I susjedi ne otmu koje parče našeg na­ rodnog organizma; ne zaboravimo, bra­ u čaršii, a i lijep namještaj nabavili i ćo. da granice naše zemlje još nisu uposlovođu našli, to će i banka već ovih redene. Rat je stvorio mnogo neprilika dana moći otpočeti svoj rad. i kod nas; stvoreno je i kod nas iz­ Ministarstvo ishrane obrazovalo je vjesno raspoloženje društva, koje one­ komisiju od inspektora i strčunjaka. da mogućuje pravilan razvitak naše drža­ paze na cijenu svega što ministarstvo ve, i koje koči pravi poredak u zemlji. prodaje i kupuje. Ali da je bilo više auktoriteta vlasti i zakona, sve se ovo moglo za vremena ■нмиампшипвкспжкнпнк snriječiti. Mjesto borbe klasa morala se propovijedati harmonija cijelog društva (Dugotrajno odobravanje). Da su se čuvale ustavne i građanske slobode, manje bi bilo nezadovoljnika, da se vi­ Doček novog prdsjednika u Sarajevu še radilo, a manje fraziralo o narodnom Jutros u 9.40 stigao je u Sarajevo jedinstvu. Ova spasonosna Ideja stajala predsjednik bosanske vlade g. dr. Mibi danas mnogo bolje i ne bi se bez lan Srškić sa zasebnim vozom do Du­ potrebe stvarao jaz medu jednokrvnom hanske fabrike. Velika masa naroda bez braćom Srbima i Hrvatima. Ali ovo razijke vjere i plemena izašla je da štogod se dosada radilo, bilo pozdravi narodnog miljenika. Cvijet sa­ јe pr o ti v n arodnc volje, od rajevske inteligencije, predstavnici svih sada mi sami moramo biti ko­ društvenih slojeva, izaslanici seljaka i vači svoje sreće. Svak treba da radnika došli su da pozdrave čovjeka, vrši svoju dužnost. Ja ću prema sva­ koji je pozvan da uredi.ovu zemlju. Pri kome jednako bez razlike vjere i ple­ dočeku su učestvovali i predstavnici mena biti strog, ali pravedni sudija. UJugoslavenske Muslimanske Organiza­ vijek ću biti došljedan velikoj ideji na­ cije u veoma velikom broju, predstav­ rodnog jedinstva, koju sam za cijelog nici Hrvatske težačke sloge (Dr. Jelisvog života zastupao. To vam. braćo, nović, dr-. Sutej i t. d.).. predstavnici jamči moja prošlost. U svome budućem Hrvaske Pučke stranke, izaslanstva Jeradu rukovodiću se tradicijom male ali vreja i protestanata, te mnoge stotine slavne Srbije, na čijim se temeljima osradikala sa cijelim Odborom sarajevske Domaće vijesti �Bpoj 130 Ura; .ПРАВДА" — .PRAVDA" Csp.ua 4. Stran« TrBšBljah »Sva naša današnja država, na načela slobode ustavnosti i pravde. Prva duž­ nost je sviju građana da se pokoravam Sumorne misli. zakonima a oni koji se ne budu pokora­ Bijah izradio pio< um. opremah promaknaia, vali biće smatram zlikovcima, protiv priprcmih govorancija i — poininlite, ljudi — kojh će se postupati svom oštrinom «lvđo Brikić. ј a bar podigoh oditetn. Dr Stojanović. zakona. 13a ti ii dobro Niko. luiai duevcice i »ineZahvaljujući vani, braćo, na ovom im­ kura. Ali ja ui predejeđnik vlada, ni podanik pozantnom dočeku, pozivljeni Vas da u Kopenhagena. Skapdai! AtO $ola. kliknemo: Na kukajte, ilapčine. Ja um bio na viioj ржр, pa ae jež nijoaam raapiaauo. Pomiiliie Živjefo Njeg. Kr. Veličanstvo Kralj »smo ua moja bijedno stanje: ■ ministarake fo« Petar! ielja na žrercorika ramenn. 1 ne bijah в Živjelo Njeg. Kr. Visoćanstvo Regent lUnjc/đa ih nagradim makar kojom krivotvorenem markicom: Гако brao dođe e»aj nesretni Aleksandar! Svetozar Pribičević. Iz hiljade grla zaoriše se poklici: Ži- Marko. КојеМвј vi padaste, ali bar na mehko Ja vjeN. Klicanje je trajalo dugo vremena. ■am u neiiTjesnosti kad «o sroiam u »GajreGovor predsjednika vlade elektrizovao In", pitanje je, koća li se moći uopće gdje oje sve prisutne, koji su se rastajali s po- driaii. No, no, vi anute Ha htjedoh reći. ! kojetu. Hasan Hodžić. LSkom: Najžalivije mi je što prilikom pada n a i« Živio dr. Milan Srškić! vlade se smjedoh .-motati oko fesa crnu kokar­ Žalim u Boe. Petrovcu. U jesen god. du. A vjerujte, ljudi, Pribičorića ui je žalivije i od lameg Franje Joeipa. 1919. prigodom odmjerenja tečevine na Feljbaba Alija (Kartović. Ja vala ne žalim ito sam hljosauo. Jedna ratna dobit, odmjerio je porezni ured a Boe. Petrovcu g. Mehmed Alibegu iluaija manje, ali i jedna titula vile Ali se iepekoh. što ne »sam ko napita da sam pedalj Kulenoviću 30.500 K ratne dobiti, koja eose, lakat ambicijo. Jer ja . ako ааш ćaaast, svota je zbog ovisnih troškova i ka­ i»*k sam c i o od ambicije. Predsjednik „Mu-tež“-Stranke Jakić mata narasla na 34.000 K. Mehmed Al*Ko bi pomislio da sa>ajevaki i visoćki težaci beg je uložio utok proti ovoga zulum- raaumiju raelika »smeđu rijeci i djela Ja sam carskoga odmjerenja tečevine, ali do a Bjekmieu mnogo bolje prolasio; seljaci sa ćadanas nije dobio nikakva riješenja. Dne tili moje frase, a ja na račun to^a saevim do­ 15. ili 16. februara t. g. dođe ovrhovo- bro plavie kajmak sa njihova rada i ploda. Hasandedić. ditelj sa muhtarom i podvoruikom po­ Treba nam organ, jer bez tog ne moga da reznog ureda, oduzmu od Mehmed Ali- oglasim svoje zanimanje. Mahinić. e bega kljuće od dućana i odmah sjutraJa sam potpuno sadroljan aalom „težačkem’ dgn otvore dućan i javnom dražbom strankom. Do droge skupštine osigurače se u»a prodaju dućansku robu, koja je vrije- slučaj nesgode0 i teamo predsjednik, Beg0 i đtia prekC 190-000 kruna, za K 17.000. odbojnici. Valjaše mi pređlog, da »Sloisti dan je Mehmed лкиК .molio pe- ▼ija“ aaved* ' oUguranje proti libanju, jer je sa malog predsjednika dostatan prut. Dakle trovačkog poreznika, da mu pe do­ dupli ćar: i premija ка osiguranje i ekstra ho­ daje dućana, da će on na račun teče­ norar sa predleg o novom načina osigaracije. Salihbegović. vine na ratnu dobit uplatiti nekoliko g. Salihbegovid. Ne biste ii predlo­ hiljada kruna, pa ako nru to nije dosta, žiliPardon, i osiguranje moževa proti pada sa minis­ bio je pripravan i na to, da njegov du­ tarske stehceF Ja sam ead tako žalosna... Jedna bos. ministrovica ćan ostane zatvoren, a neka ključi ostami kod poreznog ureda do riješenja Pravodobno upozorenje opštini. Šetajautoka. Sve to nije upalilo, dućan je ei obalom Vojvode btepe, opazio sam, da vile prodan i jedna je egzistencija s time slulkinja vozaju djeca a kolicima trotoarom, koji je игак i tijesan i aa žetaoce. Izgleda mi, uništena; jer je tako trebalo da bude. da se onda voaaja gospodska i naknivena djeca Agrarnim se pitanjem na boljševički na­ roditelja, koji iinaja po j«dn » ili najviie po dvo­ čin uništavaju muslimanski posjednici je djece. Moglo bi se dogoditi, da koji prolaz­ pod firmom feudalizma, trgovci musli­ nik i nehotice gnrne koja kolica pe može nakniveno dijete da strada. Roditelj će ovakvog mani se uništavaju sa odmjereniem te­ djeteta staviti veći odetetni zahtjev, nego bd ga čevine na ratnu dobit, seljak i jest sa­ stavili Vasiljcvio i ctojanović za progone ia gesvim zapušten. To je bilansa jednogo­ dine 1814. dišnje tiranske vladavine »demokrat­ ske« u svima područjima Bosne i Her­ GRADSKO POGLAVARSTVO Sarajevo cegovine i na svim klasama islamskog Broj 7533-20. elementa. Apelujemo na patriotska čuv­ stva nove vlade, koja je nastala na po­ Objava. vjerenju našega naroda, da ove zulume odstrani i da pokaže muslimanima, da Gradsko poglavarstvo daje na sve­ oni nijesu pastorčad svoje narodne dr­ opće znanje, da je biračka listina za žave, koju su nakon dugog i teškog ro­ svaki birački rajon opštinskih izbor­ nika grada Sarajeva dogotovljena i da bovanja dočekali ko ozebo sunca. Masarik počasni građanin Beograda. se počevši od ponedeljnika dne 8. mar­ Općinski odbor odlučio je da se u znak ta 1920. kroz 14 dana javno izlaža svakom izborniku na uvid u sobi br. jugoslavesko-češkog prijateljstva pro­ 2 i 3 kod gradskog poglavarstva za glasi dra Masarika počasnim građntnom vrijeme uredovnih sati od 8—2 po Beograda i da jednu ulicu nazove nje­ podne govim infenom. Unose u listinu može pobijati sva­ Slikarska škola. Akademički slikari 1 ki birač, koji je unešen u biračku li­ P. Tješić i R. Petrović namjeravaju stinu, a isto tako zahtijevati i nak­ otvoriti privatnu slikarsku školu u ko­ nadni unos u listinu svaki novi birač joj bi se podučavalo crtanje po modelu, osobno. slikanje pejsaša i t. d., te pripravljalo Kad mine gornji rok odrediće se rok za dabne študiije na akademiji. Uvjeti prigovora u smislu propisa § 16. pri­ primanja i tačnije informacije od 5—6 vremenog izbornog reda za grad .Sa­ sati u ateljeu nad računarskom komo­ rajevo. Sarajevo. 5. marta 1920. rom. (Naspram srpske pravosl. Bogo­ Predsjednik opštine: PETROVIĆ v. r. slovije) III. kat. desno. Izašao je iz štampe Cijena K 10. i Muslimanski kalendar,Pravda* i počeo se rasprodavati. Kotarsko vakufsko-mearifsko po­ vjerenstvo u Težnju. Oglašujte u ,,Pravdi“ Broj 172-19. Na ovdašnjoj medresi upražnjeno je mjesto muderiza, te se ima popu­ niti sa 1. aprila 1920. Plaća je muderizu od strane vakufa predviđena mjesečno po 120 K. Od strane ehalije osigurana je k ovoj 880 K; a to za vrijeme od 2 godineU svemu mjesečno po 1000 K. Natjecatelji za ovo zvanje imaju najdalje do 20. marta ove godine pod- 1 nijeti ovome povjerenstvu pismenu molbu. Molbi se ima priklopiti: 1, svjedodžbu, da je svršio darulPumen ili šeriafsku sudačku školu ili ’ kolu drugu školu ravnu ovima. 2. rodni list. 3. svjedodžbu o ponašanju. 4. Svjedodžbu da je državljanin Kraljevstva Srba Hrvata i Slovenaca. Prvenstvo imaju oni, koji dokažu, da osim gornjeg posjeduju i svjetsku naobrazbu. U Tešnju, 28. februara 1920, Predsjednik UMVERZAL. Stalni zavod za podukM ženskoga krojenja i šivanja. Prima na izradu fina odijela za gospođe. — Palača Srp. Opštine Ц. kat (Uteg Protin Sokak) ukca Regenta Alek­ sandra br. X Dizdurević. Oalašujte u MP r a v d i“ --—--me—--— Želite li kupovati dobro i jeftino? Najpouzdanija ura je Suttnerova ura! Bila ona od nikla, ocjeli, srebra ili zlata, svaka će Vas zadovoljiti. Tako­ đer lanci, prstenje, naušnice, svakojaki darovi i potrebštine kao: noževi, aparati za brijanje, škure, novčarke, nažigači, diamani za rezanje stakla, sve dobro i jeftino naći čc te u cjeniku Tvrtke: H. S U T T N E R, u LJUBLJANI br. 706. Muslimanska entralna Banka zaBosnu i Hercegovinu dion. društvo u Sarajevu. — Podružnica u Tuzli. Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,000.000. Pupilarno siguran zavod. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K, 8,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavlja sve b^ekovne poslove ndbrže i najpovoljnije. 47 Gđcovratnl ferdsik: M VlUAlk: C»atr*tat Odbor »J. M. O.< 5tsmp*ril» D. 4 Л. Кжјож. S»«d.vs>. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/45ef511ac00dbdb72cf451517db4acdd.pdf 234871228078b2afba889fcf58e26995 PDF Text Text Poštarina u gotowom plafona. —---- dl @ £Л& ВН 'Ж POJEDINI BROJ ж №^Ш ЖЈЖ мје геШтт‘ odbor. .жп Pretplata godišnje 80 kruna, na pola godine 40 kruna Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛABEHCKE МУСДИМАИСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. račun pošt štedionice 1119. КИ 1L «Ил Broj 26 (131) Ж JW 1им WR wHr «r dBSb* W лИшВ^ ив Sarajevo, utorak 9. marta 1920. (18. džumadil-ahira 1338.) 0 reformi naše početne vjerske nastave/] i. Od dana oslobođenja naše domovine do danas dolaze posebno i u nas mu­ slimana različita pitanja na red, da se rješavaju. I to sve važnija pitanja koja zbog svoje aktuelne vrijednosti posta­ ju prešna, pa se na njima objeručke radi. 0 svima se našim i to specialno našim čisto muslimanskim pitanjima veće Ih manje vrijednosti više govori i piše, nego o našoj vjerskoj nastavi. Osjećamo i znamo da naša vjerska na­ stava ne zadovoljava, da se zbog nje­ zine nesređenosti tu i tamo osjećaju različite neugodne pošliedice, ali o to­ me se samo zapodijevaju razgovori u užim krugovima, a malo se ko usuđuje da otvoreno počne javnu diskusiju u naprednom duhu o tome za nas vrlo važnom pitanju. još u 1. i 5. broju »Vremena« zapodjela se bila diskusija o reformi naše početne vjerske nastave. Naravno u tim dvama člancima ostala je diskusija u tome pitanju nedovršenom i sve do sada samo započetom. Od ono doba ilo danas niko se još nije javio, naročito o tome predmetu. Pa i naši pozvani faktori, ulema medžlis i vakuf.-mearif. abor, trijesu učinili u tome pitanju kakvih općenitih promjena. Mnogima je začudo, da i sami muallimi i vjerouči­ telji o tome Šute. Njih ispričavaju nji­ hove teške prilike, naročito bijedne ma­ terijalne prilike, da im u borbi za osi­ guranje svojih staleških interesa nije šta drugo dosada ni naum padalo. Pošto ovih dana očekujemo zasijedanje našega novog vakuf.-mearif. sabora koji će svaikako i o reformi naše vjer­ ske nastave uopće da radi, zgodno je, da nastavimo diskusiju u tome važ­ nom pitanju, pa da ujedinjenim silama naprednije i lakše priđemo njegovom riješavanju. Kao i svaka važnija pitanja, tako i nastava uopće, traži ozbiljan i tih rad da se rješava. 1 ona traži pregaoca dobre volje, koji se u stvar razumnu, da se u ozbiljnoj namjeri hladno i nrirno misli i rasuđuje. Ja radim kao nastavnik već 20. go. dinu. Za to me čitavo vrijeme interesirala naša vjerska nastava, naročito osnovna nastava. Osobito u ovo zad­ njih sedam godina gdje sam se tome elementu zdušno odao, mislim i radim neprekidno u teoriji i praksi na unapre­ đenju naše početne vjerske nastave. Još je a god. 1913. u »Misbahu« (a po­ slije u posebnoj knjizi »Za reformu na­ še nastave«) upozoreno na sve manj­ kavosti u dosadašnjoj našoj vjerskoj nastavi, gdje je izneseno mišljenje o uređenju iste, kako bi i naša vjerska nastava pošla modernim, naprednim pravcem. Od onoga dana do danas ipak se osjeća i medu našim muallimima i vjeroučiteljima prilično nastojanje, da se uaša početna nastava racionalnije obraduje. Onaj stari način nastavljanja, gdje se sve uči napamet i oslanja na same kitabe, još je doduše u našoj vjer­ skoj nastavi, ali ipak dale nade za ljep­ šu budućnost, što se neki muallimi od toga zastarjelog načina otimaju, a uno­ se u nastavu napredni duh. To napred­ no mišljenje našlo je donekle odziva i u našemu najpozvanijem vjerskom tije­ lu, ulema medžlisu, koji je u tome smi­ slu izdao nekoliko naredaba i naputaka. 1 dok tako naša početna vjerska nasta­ va polagano napreduje u samoj sebi, za njezin se oblik, za način kako da se zgodno rasporedi, nije još ništa ozbilj­ no učinilo. Ostaje naime još uvijek ne­ riješeno pitanje: treba li našoj početnoj ЗДВ ДМУ .^ЖдгДШ^ I j ' ■ i | vjerskoj nastavi poseban nastavni za­ vod. u kojemu će naša djeca naučiti osnovne pojmove o vjeri, Islamu, a on­ da nastaviti nauke u osnovnoj školi ih se to može zgodnije da uredi, pa da u isto vrijeme sva naša djeca uporedo uče i vjeronauku uz ostale predmete osnovne škole? Našemu narodu još nije jasno, šta je prava svrha vjerskoj nauci napose, a šta ostaloj nauci uopće. »Ja hoću, da moj evlad svrši mektjeb, pa eto onda mogu ga dati i u školu« — obično veli naš čovjek. Nama nije namjera ni naj­ manje da ometamo pravi zahtjev dječijih roditelja, a još manje da diramo u osjećaje našega naroda, 1 mi smo vrući zagovornici glavnog zahtjeva u vjer­ skom odgoju naše mladeži; vruće suo­ sjećamo s našim narodom. Samo ćemo gornji zahtjev naših roditelja jasnije da izrazimo. Mjesto da reknemo, »ja hoću da moj evlad svrši mektjeb«, mislimo to, želja nam je u prvom redu, da se naše dijete pouči u svojoj vjeri, a onda nam je želja, da nauči i ostale potrebne nauke. Dakle u glavnom se slažemo, samo ćemo da promijenimo sam način, kako da se to zgodno uredi. Nama je glavno, da se dijete u našoj vjeri poučf, i to nam je osnovka, na kojoj ćemo se; lahko složiti, da riješimo i način, kako’ da se zgodno sredi cijela početna na­ obrazba naše mladeži, da se ni u čemu ništa ne izgubi. Obično se drži, da je naša vjeronau­ ka vrlo težak predmet koji zahtijeva dosta vremena, da ga mladež nauči. To jc mišljenje neopravdano. Da­ nas smo na čistu, da i vjeronauku va­ lja da učimo na svome jeziku kao što je uče i drugi narodi, pa i svi islamski narodi, kao i sve ostale predmete. Na čistu smo također i s time, da pod vje­ ronaukom razumijevamo samo ulumi dlni'ju (aka-d, ibadat) te vjersko-moraini odgoj mladeži, a nipošto, da djeca moraju uza to u početnoj vjer. nastavi učiti još i gramatička pravila, da im to bubanjc samo ometa napredovanje u vjerskoj nauci i ništa više. Meni je uvi­ jek bilo žao muallima koji su u svojoj prevelikoj sklonosti i u to uzaludno bubanje zalazili i time samo djecu patili, a ni sebi ni glavnoj nastavi nijesu ni­ šta doprinijeli. Kada se uči vjeronauka, onda se ona uči sama za se, a drugi se jezici opet posebno uče, kada djeca dobro upoznaju svoj materinski jezik. Sada mnogo stoji do toga, kako da se jedan predmet zgodno sredi prema pe­ dagoškim pravilima nastave i prema dobi te shvaćanju djece. Krivo je miš- i ljenje, da u svim prilikama mora da se troši mnogo vremena za jedan pa ma­ kar i opsežniji predmet. Glavno zavisi o radu, o raspoređuju, o načinu nastav­ ljanja, drugim riječima, u glavnom to zavisi o spremi i valjanosti samoga na­ stavnika toga predmeta. I naš obični svijet dobro znade, da je za kakav bilo posao bolji dobar majstor za jedan dan, nego slab, neuk za više dana. Ovo isto vrijedi i za nastavu. Osim toga na­ stava i odgoj nijesu obični poslovi, u koje se može svaka šuša da miješa, nego je to posao posve umjetan i posve ozbiljan, koji traži naročitog vještaka. Danas se ii. pr. ne traži od muallima, da mu djeca nabubaju islamske i imamske šarte i nauče »učiti« u Kur’anu (a. š.). Hoće se da se neSamo naobrazi •) Rado iznosimo ove misli našeg Jednog uvaženog prijatelja i spremni snio ustupati mjesta i stvarnoj kritici njegovill misli. Ur. dječiji um vjerskom nastavom, nego da se i razvije razum, pobudi volja za vjersko osjećanje i oplemeni srce islam­ skim duhom. Dječija duša je dar Božiji, koji sebi traži razumne pedagoške vje­ štine, koja će prirodne sposobnosti dječiie da razvija i usavrši. Dakle u prvom redu nama treba dobrih muallima, koji su dobro naobraženi u svim vjerskim predmetima, dobro naobraženi u peda­ goškoj struci i koji imaju dara i volje da drugoga nauče. Ovako dobrim muallimima nije glav­ na stvar da imaju mnogo vremena, ne­ go dostatno vremena, pa da poluče uspjeh u nastavi. Za to nama nijesu po­ trebni posebni vjerski nastavni zavodi za početnu nastavu, ni posebne ibtidaije ni ihtijat sunufi, nego su nam potreb­ ni spremni muallimi i zgodan rasporedaj naše vjerske početne nastave, pa da naša djeca mogu mirne duše u svojoj 7; godini izravno u osnovnu školu. Time ćemo našoj djeci olakšati i omiliti nauku uopće, time ćemo prištedjetl toliko materijalnih sredstava za izdržavanje posebnih mektjeba, a ujed­ no uštedjeti dosta novaca, da mognerno njima naše valjane muallime kao vjeroučitelje osnov. škola što bolje da nagradimo uz običnu pripomoć zemalj­ ske vlade, što je daje jednako svima vjeroučiteljima. Muallimi Radži. Godina II. Sarajevo, 8. marta. U petak, subotu i nedjelju vodeni su pregovori o sastavu nove bosanske vla­ de .i u glavnom se može reći da je po­ stignut sporazum. Naša bi organizaci­ ja dobila četiri mjesta, a hrvatske stran­ ke (težačka i pučka) po dva, dočim bi ostali resori pripali radikalnoj stranci. Sa zadovoljstvom možemo konstatovati da su sve stranke bile složne u tom, da se imaju odstraniti vinovnici »demokraske« korupcije, pa našim delega­ tima nije bilo ni potrebno iznositi naš zahtjev o bezuvjetnom odstupu Sćepana Grđća i dra Krulja. Definitivno obrazovanje vlade ubrzo će uslijediti, jer smo uvjereni, da će se a Beogradu lahko naći povoljan iz­ laz u jedinom prijepornom pitanju: kome će pripasti izvjesni resor sekundarne važnosti. ' Ovom prilikom s osobitim zadovolj­ stvom ističemo koncilijantno i nada sve susretljivo držanj^ predsjednika vlade g. dr. Sršktea, koji nam svojim taktom i širokogrudnim shvatanjem dužnosti jed­ nog demokratičnog upravnika uljeva najbolje nade u stvaran i objektivan rad ža ovaj napaćeni narod. Sve protiv muslimanstva. 11. Elementi, koji sačinjavaju »demokrat­ sku« stranku ili pravije njeni glavni stu­ povi zajedno s prvakom svojim jesu skroz protunarodni. Njihova politička prošlost ne može biti crnja, nego je, Pribićević, duša »državotvorne« hrišćanske socijalne stranke, po svojoj na­ cionalnoj prošlosti i radu trebao bi sje­ diti u zatvoru. Najpokorniji sluga ma­ đarske oligarhije bio je svega svoga političkog rada u bivšoj i njemu toliko dragoj Austro-Ugarskoj monarhiji. U hr­ vatskom saboru otvoreno je branio ma­ đarsko nasilje. Kako je ponosno istupio u doba prodaje hrvatske obale Mađa­ rima, kličući od veselja, da je mogao sprovesti nacionalnu veleizdaji:! Ne­ majući ni trunka nacionalne svijesti ni ponosa najpripravnije je izglasao zakon o konfiskaciji imetka srpskim i jugoslavenskim dobrovoljcima. Svoju protivnarodnu politiku vodio je sve do uoči prevrata. Za onaku svoju protivnarodnu politiku nije imao i ne­ ma nikakova opravdanja. Dok je on onako ropski služio Beču i Pešti, dotle je jedna čisto pravaška stranka pod vodstvom dra Pavelića, koja je danas nazvana separatistička, vodila najljuću borbu proti mađarskom i austrijskom nasilju, kojega je Pribićević branio i podržavao. U najopasnije doba, kad se Pribićević krio po inišiiin rupama, da ne učestvuje u velikom nacionalnom radu za naše oslobođenje, tokom rata, Starčevićeva je stranka prava istupila skoro revolucionarno, ne prezajući ni­ malo pred posljedicama, a Pribićević je slao adrese austrijskom caru i kralju o nepokolebivoj odluci hrvatskog i srp­ skog naroda, da ostane u sklopu pro­ pale monarhije u granicama zemada svete krune ugarske. Svaka nacija morala bi zbaciti ovakovog javnog radenika. Njegov nacio­ nalizam i domoljublje i moral jest ispod nule. Politički posao od dva helera ne bi mu se smio povjeriti, a najmanje mi­ nistarska stolica. Svaki nacionalista mora se pobojati, da on ne bi opet us­ krsnuo Austro-Ugarsku. Jer i danas nje­ mu su draži Mađari od vlastitog naro­ da, a i danas bi on volio služiti Tiszu i Habsburge, nego li dinastiju Karađorđevića. Ovo, što velimo, nije puka fraza. Nje­ gova mržnja na Narodni Klub i radikale plod je onog, što velimo. On mrzi radikale, jar mu je žao, da je njihova politika provocirala svjetski rat i sru­ šila Austriju. Mrzi Hrvate oko Narod­ nog Kluba,, jer su oni mrzili Austriju i jer su vodik politiku propasti srušene Austrije. Pribićević se zavjetovao svo­ me Tisi, da će progoniti, mrziti itd. sve one elemente, koji raskomadaše zem­ lje svete krune Ugarske. On nije radio na velikom djelu nacio­ nalnog ujedinjenja. Njegov rad s Hrva­ tima u hrvatsko-srpskoj koaBciji nije bio rad bratske sloge i nacionalne svi­ jesti, da smo jedan narod, jedne krvi i jezika. Ne, njegov je rad u tom pravcu došao samo stoga, da može služiti ma­ đarskim vlastodršcima. Kad bi bio sam sa svojom strankom, za Beč i Peštu ne bi predstavljao nikakove vrijedno­ sti. Zato je potražio društva i skalufio hrvatsko-srpsku koaliciju, u kojoj se nalazilo i vrlo vrijednih naših političa­ ra, u koju su unišli na jednoj poštenoj predpostavkl. Ali, šta se Pribićevića tiče nečije poštenje, glavno je, da je on mogao imati jednu stranku, koju je mo­ gao staviti u službu tuđina. Meka su mislili Mihalović i Medaković itd. šta hoće, radilo se o tom, da ne znaju, šta Pribićević namjerava i kani učiniti. Ako nije neko mogao svjesno i bez potrebe služiti tuđinu, on jc to mogao. Za njega je nacionalni ponos i nacionalna duž­ nost bez ikakove vrijednosti. Nema veće sramote za nas, nego da je prvim jugoslavenskim ministrom bio čovjek, koji nas je na vani kompromitovao. Njegova je politika u inostranstvu poznata. Vani se zna, da je on svega rata slavio Habsburge i slao im poslanice svoje i navodno narodne rop­ ske poslušnosti i odanosti, na koju su se neprijatelji našeg naroda i samostal­ nosti pozivali. Vani se zna. da je dželat �Strana 2 Crpau* „PRAVDA* — „ПРАВДА* liiljada i hiljada nevinih jugoslavenskih duša, koje su pale žrtvama sistema, ko­ jega je on podržavao i protiv kojeg ni­ je nikad, a najmanje tokom rata ni je­ dne riječi progovorio. Vani se zna, da su hiljade nas Slavena pomrle od gladi usljed mađarske prehrambene politike, a zna se i to, da je tu politiku Pribićević potpomagao i promicao. Pa može li biti veće sramote od ove, da na mi­ nistarskoj stolici sjedi čovjek dželat na­ šeg naroda i tolikih nevinih žrtava, koje moradoše usljed njegovog mađarskog krvničkog sistema i krute gladi svoje duše ispustiti? Antanta mjesto da je tražila ovog dželata, da joj se izruči, što bi po svoj pritid i bilo, kad bi ispitala vapaj ošte­ ćenih i unesrećenilt, nastupila je prema j nama ne više tako prijateljski kao pri- . je, jer je morala biti razočarana, nego posve Idadno, jer je vidila na vladi na­ še države i take ljude, koji su po uvje- i renju. mentalitetu i ostalom prirasli za Magyarorsag i koji toliko žale nad nje­ govom propasti. Nije se mogla gore ra­ zočarati, nego kad je doznala, da jedan Korošec i Pavelić zajedno sa radikalni­ ma moraju istupiti iz vlade, koji su po I svojoj nadonalno-političkoj prošlosti kud i kamo ispravnih od jednog Pribićevića i srbijanskih Austrofila s Davidovićem na čelu i prepustiti vladu sr­ bijanskoj opoziciji, koja je bila protiv rata s Austrijom, i Pribićeviću, koji na­ še dobrovoljce nazva izdajicama i čije imetke htjede oteti. Pojava Pribićeviča na vrhovima na­ še državne uprave uvrijedila je nacio­ nalni ponos našeg naroda, kompromitovala moral naše nacije i obori!? ugled državni i narodni na svim stranama. Bez prigovora može nam se reći, da je moral naše zajednice pao, da je narod­ na svijest neprobudena, da smo narod svih mogućih nemogućnosti, kad jedan anacionalan čovjek, čiju anaoionalnost prošlost i sadašnjica utvrđuje, može ! doći do časti ministra ili politički ugled­ ne ličnosti, koji ne diže svoj glas za vri­ jeme Austro-Ugarske protiv onim nasi­ ljima. koja nas toliko tištiše. Nalazi li se naša nacija na tako niskom nivou svijesti i morala, ponosa i domoljublja, , da dželate svojih sinova nagrađuje ča­ stima? Gdje je zdrav razum naš, kad ne možemo prosuditi dobro i zločin, i d 'tšmana i prijatelja, laž i istinu? Nema ga. Nacionalne svijesti nema, moral je istom u povojima, nacionahti ponos iščeznuo, a zdrav razum potam­ nio. Masa je nesvjesna, konfesionalna i klerikalna. Ne zna što je interes nacije i gdje leži velika budućnost njezina. Ne shvaća zahtjeve i uvjete zdravog pro­ gresa ■ ne vidi siguran put naše kultur­ ne evolucije. Nema u sebi ni tračak svijesti o velikim zadacima našim, koje moramo ostvariti u interesu našeg sa­ moodržanja. Nju provejava duh kleri­ kalizmu i vjerske intolerancije, koji je zakrčio put ideji nacionalne svijesti i bratske solidarnosti. Ona čami u ego­ izmu pojedinačnih ličnih i klasnih inte­ i j | i I Predsjednik vlade a dužnostima činovništva. resa, pred kojima je veliki nacionalni interes iščeznu«. Samo zbog toga, jer nema morala u našem društvu, jer nema svijesti kod našeg naroda, jer nemamo pred očima kulturnu evoluciju naše nacije, samo zbog toga mogao se pojaviti Pribićević, KriiU i drugovi u političkom životu našem i iskoristiti momenat, da dobiju vodstvo i ministarske stolice. Samo zbog toga su oživili, jer svoj rad uga­ đaju raspoloženju klerikalnih i konzervativnlh hrišćanskih masa, i samo će radi toga i još živiti, jer su poveli borbu koja potiskuje Islam i muslimane, a koja je suglasna s onim, što klerikalne Inišćanske mase osjećaju. To nam nagovještaju »demokratski« listovi i perjanice. A o tom u idućem članku. Hamlđ Kurbegovlć. Bilješke. Број 131 Bioj I | | j i ! | [ Trzavice medu socijalistima. »Naprej« javlja, da su se u odbor socialdemokratske političke pokrajinske organizacije u Ljubljani uvukli ljudi, koj ho­ će da razbiju dosada jedinstvenu socialdemokratsku stranku. Vodstvo stranke raspustiće dosadanjtt pokrajinsku poli­ tičku organizaciju, te će osnovati novu. Važno za sirotinju. Čitamo u »Nar. Jed.« broj 46. od 5. | marta ovu vijest: »Američka pomoć za bosan­ sko-hercege v a č k u djecu! — Oblasna državna zaštita djece saopćuje, da je američka država ponudila da nezaštićenoj I sirotnoj varoškoj djeci ukazuje stalnu mjesečnu pomoć u visi­ ni od 30 dinara po djetetu. Zaštita se je hitno obratila na sve kotarske urede u zemlji, da što prije izvrše popis siro­ čadi, kako bi se ta pomoć mogla odmah ukazati.« Upozorujemo sve mjesne odbore naše organizacije (u Sarajevu i društvo Merhamet) te sve staratelje nezaštiće­ ne i sirotne gradske djece, da prljave kotarskome uredu svoga mjesta što pri­ je siročad za ovu američku pomoć, da ne bi i u ovom slučaju, kao obično bili muslimani prikraćeni. Muslimani su da­ nas najsiromašniji 1 pomoći najpotrebni­ ji, u svim našim gradovima ima najviše muslimanske slrotne djece. Zato nam je neobjašnjivo, kako naš ured oblasne zaštite djece ovako furtii maški javlja ovu važnu vijest samo preko jednog lista, a morao bi je svima listovima poslati radi šire javnosti svih stranaka. Ili misle gospoda iz toga ure­ da američku blagodat »potrebiti u svo­ je tjesnogrudne svrhe jedne privilego- i vane kaste? Viđjećemo. Na pozdrav činovništva, u hne čije je govorio g. Dr. S. Petrović, odgovorio je predsjednik vlade g. dr. Milan Srškić: Praga gospodo! Hvala vam lijepa na srdačnoj čestitci i ovom pozdravu, pu­ nom toplih riječi i iskrenih želja. Mo­ ram odmah da vam naglasim, da mene neobično raduje, da ste u prvoj prilici doticaja sa mnom, kao vašim šefom, pogodili baš onaj način ophođenja izme­ đu šeia i njegovih saradnika, koji ja naj­ više volim. Moja je želja, da se ovaj način općenja medu činovništvom i na­ dalje zadrži. Odnos između činovnika mora da bude iskren, otvoren, čist, is'tinit i do sjajnosti ko­ legijalan, jer nema ništa odvratni­ je od servilnog laskanja, podvaljivanja i stereotipnih birokratskih lormi, koje redovito sakrivaju laž, obmanu, pakost i svako zlo, a koje su smiješne i ne služe nikako interesima službe. Kraj svega toga, to je stvar uviđavnosti i takta svakog pojedinca od nas, da držimo potrbnu, odmjerenu distanciju n službi i da udesimo taj odnos onako, da on nije na uštrb rešpektu iz­ među starijeg i mlađeg, koji u interesu službe mora da vlada. Gospodo moja, nas čekaju važni i teški zadatci. Mi smo primili jedno teretno naslijeđe, koje je stvorio rat: nervozno stanje du­ hova, pometenost kod mnogih u shva­ ćanju građanskih prava i dužnosti, jed­ no moralno i psiltičko raspolož.enje du­ hova, izvjesnog dijela društva, koji ne shvaćaju pravilno ovaj nova život, novi duh vremena i koji misle da sloboda znači anarhiju i društveni nered, a demokracl’a samovolju i prevlast jedne političke grupe, ‘koterije, pa čak i po­ jedinca. Na nama je. koji krojimo pravdu i kao neposredni izvršaoci vlasti primje­ njujemo zakone, da apsolutnom pravednošću i ohiektlvnošću, a kraj sveg toga jednom nepopustljivom oštri­ nom i strogošćit uspostavimo autoritet vlasti i pribavimo dostojan rešpekt za­ konu. Ja vas uvjeravam, da ćete vi, moji činovnici, moji dragi saradnici, u svakom slučaju u svakom onom slu­ čaju. gdje zbog pravednog, ali strogog primjenjivanja zakona budete izloženi neopravdanoj kritici i napadajima, naći u meni, vašem šefu, koji nosim odgo­ vornost za svu službu, vazda na pra­ vo razumijevanje » da ću vam biti od­ lučan zastupnik. Kraj toga što je našoj zemlji potreb­ no da se ojača autoritet vlasti, naša je važna zadaća, da suzbijamo one elemente u društvu, koji bi pokušali i na­ stojali kod nas i preko nas, da za ko­ jekakve račune pojedinca izigravaju opšte interese države i društva. Najveća je čast i najveći dekori m državnih organ? da vazda sačuvaju moralni integritet. Nemojte me razumje­ ti krivo. Jt sam daleko od or:st-, đa ikom šta prebacujem. Govorim sasvim apstraktno i generalno. U vašoj službi odbijajte i žigošite najodlučnije svaki pokušaj, svaku intervenciju nepozvanih i u vašu službu, jer ćete tako saču­ vati svoje lijepo ime, samo ta­ ko ćemo uspjeti da izliječimo taj rđavi dio našeg društva od! ovih danas vrlo običnih bolesti. Samo tako ćemo učiniti kraj mnogoj nevolji i opravdanom ne­ zadovoljstvu u našem narodu; samo ta­ ko ćemo uspjeti, da se u našem naro­ du stvori vjera u pravdoljtiblje, Isprav­ nost i vestalinsku čistinu naših neravnih i sudskih organa. Ta dva načela: čuvati autoritet vla­ sti i moralnu čistinu u vršenju službe, neka vam budu u svakom vašem aktu misli vodilje. Ja se nadam ј od vas tražim, da ćete me svojom suradnjom iskreno pomoći i da ćete i tt buduće, kao i do sada, vr­ šiti vjerno, tačno. predano i savjesno svoju patriotsku dužnost prema Kralju i Otadžbini, i pomoći da se čim prije sredi i ojača naše mlado Kraljevstvo na sreću i dobro našeg troimenog na­ roda. Rezolucija, donesena ua skupštini okružnog izborong odbora, okružja bihaćkog od 25. februara 1920. glasi: Pošto se misli, da je nastupom do­ pusta ovdašnjeg muftije, gospodina Hadži Jusui ef. Jahića ovo mjesto u kom­ binaciji,. da ostane dulje vremena ne­ popunjeno, a jer skupština smatra ne­ ophodno nužnim, da se ovo mjesto čim prije popuni sa što sposobnijim i današnjim sa vrem’eiiiini zab। tjevima i potrebama muslimana što prikladnijim muftijom do konačnog ! preuređenja naše vjersko prosvjetne i autonomije, skupština ovijem jednogla­ sno ispred cjelokupnog muslimanskog pučanstva ovoga okružja apeluje na nijaseti Umiju, da gornjem što prije u susi’et izađe, apelujuči ujedno na rijasetU ilmiju. da sadašnjeg H. mufti ef. Jahića s obzirom t:a njegovu dugogodišnju službu i starost, te brojnu familiju pri­ godom njegovog eventualnog umirov­ ljenja ti što veću zaštitu uzme tako, da njegova egzistencija što bolje bude obezbijedena. Članovi okruž. Izbor, odbora: Osman Beganović, šer. vježbenik. Hasan Miljković, načelnik i svršeni pravnik. Suljaga H a d ž i ć. liačelnik. Redžep ef. .Se 1 imo vić, imam, Der­ viš ef. Hodžić, vjeroučitelj. Ali-Riza ef. S a d i k o v i ć. šer. sudac, H. Mtiharemaga Paša li ć, trgovac, Jasimbeg Alibegović, posjednik, Ahmed ef. Sehić, šer. sudac, Bećiraga Hro­ ma I i ć. posjednik. Fehimbeg K u r b eg o v i ć. kot. sudac, Hasanaga S a r ačevlić posjednik i trgovao. guran ili se boji da će ženi činiti ne­ rekao je: »Pokoravajte se onom, što postizava se prava svrha ove zajedni­ pravdu ih kakvo nasilje, a također se ne vam je Bog zapovijedi? u pogledu nice. Bračna zajednica je uzrok, da se smije ženiti ni onaj, koji ne može ženu čovjek okani zabranjenih stvari i da mu ; kaha, ispuniće vam što je obećao«. Alejizdržavati. hiselam je opet rekao: »Ko imadne pri­ se ćud poboljšava. Osim toga čovjek 0 Nićahu. *) U Kur’ani azimušanu u surci-Nisa liku da se oženi, a ne litjedne to učiniti, koji odgaja djecu primoran je da radi, stoji: »Vjenčavajte st s onim što vam jer je dužan davati opskrbu svojoj obi­ i ne pripada meni«, (t. j. nema nm od Veliki Allah (dž. s.) stvorivši ovaj je dozvoljeno«. Po islamu naime zabra­ mene šefaata), a drugom jednom prili­ telji. i što je od osobite važnosti, za­ svijet odredio je za svku stvar grani­ njeno je čovieku ženiti se ili udavati se kom rekao: »Ženite se i množite se, a koniti brak uzdržaje podrijetlo, po kom cu njena rada, to jest uspostavio je za­ sa svojom majkom ili ocem (maćehom ja ću se zaista ponositi s vama pred znamo, ko će koga naslijediti. Uzevši okone, po kojima će se sve, što u sve­ ili očuhom), nanom ili dedom i t. d. drugim narodima na ovom svijetu«. Sa­ vo ti obzir možemo s potpunim pravom miru postoji, kretati i razvijati. Između sestrom ili bratom (polusestrom Ili poslušajmo još savjet jednog ashaba: »Že­ reći da je nikah neki ibadet. svega, što živi, odlikovao je čovjeka lubratom), tetkom ili amidžom, tetkom nite se. jer to olakšava vaš život, čini Način sklapanja nikaha i život u sa­ razumom i on kao razumno stvorenje ili daidžom. Ovo je sve zabranjeno ka­ vas raspoloženijlm (ćudi vam se ople­ traži sebi društva. Prvo to njegovo dru- I moj ovoj zajednici jedno je od vrlo važ­ ko rodbini po krvi, tako isto rodbini tog menjuju), a Bog vam povećava u srcu nih pitanja, jer se tu radi o tom, da štvo jest žena. Ovo ■ dvoje, muško i stepena no mlijeku. Zato radi zlih pošhumanost«. žena bude hala! svome mužu, a djeca žensko, čim stupe u zajednicu, treba da Ijedica koje mogu nastati iz neznanja Iz ovoga, se može zaključiti da je znaju šta su im dužnosti i kakva pra­ da budu zakonita. Zato treba na nićah treba se klonuti miješanja mlijeka. brak lijepa a i potrebna stvar, te da se svratiti osobitu pažnju, jer se može do­ va ima jedno prema drugom. Prije sve­ Napominjem da je po Islamu zabra­ treba ženiti svaki onaj, koji ima zato goditi da i onaj, koji bi želio da radi oo ga treba da je ova zajednica zakonito njeno dojiti dijete više od dvije (ih dvi­ priliku, ier kako smo vidjeli u gornjem propisima uzvišenog šeriata, živi sa sklopljena. Sta bi bilo kad bi ljudi ži­ je i po) godine. Draga braćo! Život nam ajetu i hadisima, to nam je dužnost. Ali svojom ženom nezakonito, a da o tom vjeli kao životinje, ne bi li čovječanstvo je kratak, pa ga bar provedimo onako ipak ne možemo uzeti da je to za sva­ ništa ne zna. počelo naglo da opada? Ta eto vidimo kako treba. Vrlo lijepo veli jedan vekog rečena, jer ima ljudi, kojima šeriat Bog dž. š. veli u Kur'ani azimušanu da ii onim zemljama, u kojima se je 1’И arapski pjesnik: zabranjuje ženidbu. »Ženite se s onim, koje su izgubile svo­ ugnijezdio razvratan život i zinaluk »Ezan čovjeka djetetu kad se rodi Po šerfatu je farz (mora) se oženiti je muževe ili očeve (i s dobrim robo­ (prostitucija), narod sve više opada i I ostavljanje namaza <l'n smrti. onom koji je siguran da će se inače po­ vima i ropkinjama); ako budu siromaš­ smanjuje se, mjesto da se povećava i To je dokaz da je njegov život kratak kvariti; a vađib (dužnost) se je oženiti ni, Bog će ih obogatiti iz svog velikog širi. Kao što je kratko vrijeme medti ezanom onomu, koji se boji toga (s uvjetom da­ Mi muslimani imamo zato stalne od- ; fadla. Bog je bogat i zna kome će dati' ■ i namazom«. kako da mogu ženu izdržavati). Onaj Kako vidimo u ovoj ajeti kerimi Bog redbe, koje potpuno ureduju ovaj fami­ čovjek, koji je umjerene strasti, a može obećale da će obogatiti te vrijedne si­ lijarni život. Na temelju ovih propisa ženu izdržavati i ne će joj nasilja čini­ Gg. pretplatnicima »Novog Vijeka« rote, koje su ostale bez nadzora. 1 zbi­ ti, treba da se oženi (sunet), jer tim stavljamo do znanja, da će drugi broj lja. kada se čovjek oženi vrijednom *) Ovo je vaz jednog đaka šeriatske našeg lista izaći sa zakašnienjeni, jer spašava sebe od nemorala, usrećuje ženskom, dobiva volju za rad, ne troši Škole, što ga je držao u Begovoj dža­ jednu muslimanku i Mirć uslugu ljud­ I je vlasnik i urednik g. A. Hifzi BJelcvac u besposlicu, nego donosi kući i tim se miji. Iznosimo ga kao poticaj drugima i otputovao u Prag kao delegat bos.skom društvu. danomice sve više obogaćuje. Prvi ka­ a i rad: toga, da pomognemo našim he/c. novinarskog udruženja. Uprava. Ne smije se ženiti čovjek, koji je si­ lifa Ebu Bektr (r. a.) tumačeći ovo aje vaizama. Ur. FEL J J O N �ПРАВДА" — „PRAVDA, lipoj 131 — Broj Veliki protestni miting u Carigradu. I šavaju, rada sve manje, pravde j n i g d j e ni u jednoj grani uprave, ne­ go potpuna anarhija uperena i samo na ovo malo muslimana. I Vlast nije u rukama odgovornih orga­ i na, nego u rukama »narodnog pred- I j stavnika« A. Bogdanovića i biv- i | šeg potporučnika Lj. M i 1 o š e v i ć a. I I Prvi je u svim uredima svrha i razvr- j j ha, čak kopa spise i po vojničkim pi- I 1 samama i referiše čaršiji, a drugi je, I ' dok je još bio na solunskoj fronti, pri- I | čao, kako će, kad dođe u Bosnu, klati ' »T u rk e«, jer da u njih ima zlata. Mi- : I slio je zar na ovu šaku naše sirotinje, i koja je ovdje na granici pretrpjela sve strahote rata i rekvizicije i ovo neko­ liko prezaduženih posjednika, koji već i i šest godina ne vidješe hasne od svoga dobra, dok njegov otac i braća uživaše sve milosti i naklonosti austrijske upra- j i ve i kroz to vrijeme od puke sirotinje postadoše pravi ratni gavani. Takove su eto prilike kod nas. O njima ,ćemo ' pisati odsele i nećemo više šutjeti ni za čiji hator, pa makar nam se reklo, da smo neprijatelji države ili štogod hoće drugo. Ovo stanje osuđuje kod nas i sav pošteni dio našeg narčda pra­ voslavne vjere, čak i svjesniji se- ■ ljaci, koji vide, da ovo sve nikakvom dobru ne vodi. Neprijatelji su naroda i države elementi, koji siju razdor te ; provociraju i huškaju besvjesnu masu ’ na djela i ispade, koji se ne bi ni u jed- ; noj poludivljoj sredini smjeli trpjeti. Mi i muslimani ćemo i dalje ostati elemenat reda, pripravni smo i mnogo koješta još pretrpjeti za hator pravilnije i brže i konsolidacije prilika u našoj državi, ali 5 se zavirati zaista ne damo i nećemo I dati. Vraćaćemo u buduće svakome 1 mjeru mjerom, a svoje ćemo braniti i i svojom rođenom krvlju. втрама 3. plovidbu. Te na oko male zapreke za­ tvarale su negdje i nedaleko od mora veliki dio plovive rijeke u unutrašnjosti redovitoj plovidbi, pa danas nema naPrilikom velikog protestnog mitinga, posljednjim vremenima, pa hoće da još prediiije zemlje u kojoj te zapreke mjekoji se obdržao u Carigradu 13. jan. o. jednom oproba njihovo strpljenje, onda su uklonjene: stijene razbijene, korita g,, pariški »L’ilustration« donosi foto­ će joj Turci dokazati, da kod njih više regulisana, sporedni kanali oko vodografsku snimku skupine, koja se bila nema zemlje, koja bi se mogla dijeliti pada zaokruženi i t d. skupila pred Aja-Sofijom, na kojoj se i da nemaju ni jedan pedalj mjestanca, Brodarstvo se razvilo u istočnoj Ev« koje bi mogli ostaviti. Dva su puta slici vidi na uzvišenijoj govornici Narepi najprije na Dunavu, Volgi i Kami, džie hanuma, predsjednica ženskog otvorena pred nama: ili nastaviti ča­ u sjev. Americi na Misisippiju, Missouri profesorskog udruženja. »Uustration« o snim puteni naših predaka, ili pokriti i jezerima, južni Ameriku razvi na La slavnu istoriju crnom koprenom, sram­ toj skupštini piše slijedeće: Plati, Amazonki i njenom poriječju, na no podleći i sami sebe zakopati.« Visokoškold Carigrada pozvali su Jang-tse-kiang rijeci otvori unutrinu Napokon dolazi na govornicu Abdulstanovništvo, da se pokupi 13. januara Kine evropskoj trgovini i t. d. pred Aja-Sofijom, gdje će se obdržati I lah Subhi bey, ajdinski poslanik, mlad, Prije svjetskoga rata imale su riječ­ veliki protestni miting proti namjerava- I ali vrlo upiivan čovjek, te poduže gonih vodenih puteva: Engleska 6.100 km. uoj diobi Turske. Jednog lijepog dana, i voreći o istoj temi, iznosi primjere Francuska j Njemačka po 12.300 km, francusko-tarskog prijateljstva i uz­ što se može samo u Cargradu vidjeh Austro-Ugarska 5.700 km, Rumunjska dignutim glasom dovikuje: »Francuska, u zimsko doba počela se kupiti svjetl­ 900 km, Evropska Rusija 36.700 km, koja je provela revoluciju i mnogo krvi ija: starci i mladići, žene i djeca na Belgija 2.200 km, Nizozemska 5.100 km, prolila za slobodu, ne će pustiti i. od­ širokoj ravnici između Aja-Sofije i SulItalija 2.400 km. Španjolska 500 km baciti Tursku- u njenim najkritičnijim tau-Ahmeda. Vrvjela je svjetina od momentima.« i t d. svake strane grada tako, da se sastalo U Evropi je iza Volge Dunav najve­ više od sto hiljada duša. Jedna gospoda u šeširu, koja je od ća ploviva rijeka, dug je 2.860 km, a početka pozorno slušala govornike, na Na kraju ntejdana, kod Aja-Sofije a ima površinu sa poriiečjem 817.000 km'. jednom iz svega grla viknu u turskom iza banje, koju je sagradio znameniti Za njim dođe Dnjepar sa 2.150 km du­ jeziku: »Ne! Ne! Francuska vas ne će arhitekt Sman (graditelj Edronske dža­ ljine i 520.000 km2 površine, pa Don mije) bila je podignuta visoka govor­ I ostaviti!« Publika joj je burno aplaudi­ sa 1.860 km duljine i 430.0000 km! po­ rala. Govornici su svršili govore; pot ­ nica, nakićena i ukrašena turskim i dru­ vršine i t. d. Plovivost Dunava računa pisane su rezolucije te se narod počeo gim svilenim zastavama pojedinih ško­ se od Regensburga iz Njemačke pa do razilaziti, a pomenuta gospoda dovikla i korporacija. Pred samo klanjanje njegova ušća u Crno more (2.491 km). nu: »Molim poslušajte i mene, samo namaza muezzini se pripeli na desetakA za pravo je ploviv od Ulma na za­ vam moram francuski govoriti: Ja sam dvanaest okolnih munara te zaokružu­ padnoj granici Bavarske za 2—2'1, va­ Francuskinja. Evo 25 godina da među jući Mejdan i nadvisujući čitav narod, gona tereta, od Regensburga za 6—9 vama živini i ja vam u ime svoje — a počeli učiti glasom koji je žalosno od­ vagona, od ulaska u Austriju 10 vago­ jekivao i uzbuđivao srca. Spjevovi Is- . i u ime mnogih Francuza, koji vas do­ na. pa dalje 20, 50, 100 vagona i t. d. lama: »Bog je velik! Bog je velik! Ne- I bro poznaju kao i ja, a koji vam ne mo­ Plovidba na Dunavu ima da Se bori ma drugog Boga osim jednog« — či- : gu govoriti — kažem: Vas poštujemo, sa nekim poteškoćama, kao: uzburkattilo se kao da sa neba silaze, dajući j vas ljubimo, dični narode! Znamo do­ nje vode iznenada, jak tok u gornjem Islamu utjehe i kuraži. Na jednom su i bro, da ste najsposobniji i najkulturniji dijelu i mjestimice zločesta obala. Za isti spjevosi — ezani — ponovljeni od j sinovi ove zemlje. Francuzi koji vas to je u 19. stoljeću poduzeta regulacija sto hiljada grla i spontano izlazili iz I ne vole i ne cijene, to su oni koji vas Dunava na više mjesta kao: kod Beča uzbiiiamh grudi svih prisutnih. Taj klik. I ne poznaju. Imajte čvrstu vjeru u Fran­ 1868.—1881., koja je stala 64 milijona cusku. ona će vas podržavati, ona vas dižući se prema nebu, činilo se kao da kruna pa kod Raba, Budimpešte, Oršo»Demokratska« oligarhija kod nas ne­ izražava zahvalu Božanstvenom čuva* i ne će nikad ostaviti.« ve (Željezna vrata) i na srednjem ru­ ka ne misli, da ne proziremo i ne poru pravde.... Cim je gospoda svršila, Abduilah ■ znajemo sve njezine ciljeve i namjere. ; kavu ušća kod Suline. Dunav protječe U svojoj prostodušnosti, zaista je o- I Subhi je preveo narodu gornji govor, kroz ove države: Njemačku. Austriju. Njezine spletke naše redove sve više vaj prizor izgledao potresan i veličan- : kojii je izazvao veliko zadovoljstvo i ; zbijaju, a nasilja ne škode samo nama. Čehosfovačku, Mađarsku. Jugoslaviju. stven. Ovom narodu, kome je prošlost neprekidno pljeskanje tako, da je svak ! To neka se zapamte Ovog puta ne apeBugarsku i Rumunjsku. U njegovom slavna i gorda, rasa veledušna i pono- | hitio ko će prije izraziti zahvalu gospo­ ! lujemo na »demokratsku« vlast, da ona I području živi oko 42 milijona ljudi. Bu­ sna, a vjerovanje vatreno, relativno je ; di i u ime poštovanja poljubiti joj ruku. učini red i štiti pravicu, jer je ona bila I de vremena, kad se zimi Dunav po 2 vrlo teško kad osjeća da mu je na koc- i i zaista u rukama ili nesposobnih ili ne- : do 3 mjeseca zaledi, pa je tada plovid­ Preveo: Ad. W egzistencija. х i vrijednih »demokrata«, nego taj apel 1 ba na njemu nemoguća. Od njegovih istaknutije osobe, jedna za drugom ■ upravljamo na novu našu vladu i na ' pritočica plovive su: Drava 151 km do dolazile su na govornicu, dok se nije I Barča, a u glavnom đn Osijeka. Tisa i sve poštene rodoljube, da živom propojavio i Riza Nur bej, sinopski posla­ f funkcijom spriječe zio, kojemu nas »đe- ! 175 km u glavnom do Segedina i Sava nik, koji je i u godini 1908. zauzimao sa njenim poriječjem 757 km do Siska, * mokrati« izvrgoše. isto mjesto i bio zatvoren po Mladotura za nas važno do Bos. Broda. Bijetjina, 20. februara. crna. Obrazlaže tursko pravo na ovaj Nedaleko od ušća Dunava su i ušća teritorij i ističe njihovu kulturu i civi- I rijeka Dnjestra i Dnjepra, a nešto dalje Brzojavno smo Vas izvijestili o ne­ lizacija. Ističe znamenitije osobe Evro- , — u Azovskom moru — i ušće Dona milom događaju, koji se danas kod nas pe i Amerike, te sc nada u njih, da će u Rusiji. I ove rijeke spadale bi u »in­ zbio. Braća Muratbegović. koji su na­ postupiti pravedno i izvršiti u istini teresnu sferu« našega broda na Duna­ padnuti i za koje se još ne zna, hoće Vilsonove tačke. vu. pa moramo i o njima najnužnije re­ Ii ostati na životu, najvrijediuji su naši ći: Dnjestar je ploviv kroz Besarabiju Poslije Riza Nur beya dolazi na go­ ekonomi. Nisu to veleposjednici, jer od vornicu jedna turska hanuma imenom do u Galiciju, tek kod Jampola je nešto njih četverice braće svaki ima nlešto i Š—in. U vezi sa našom težnjom, da brži, što plovidbu pometa, širok je i du­ Nadžie. predsjednica ženskog profesor­ preko 200 dumuna oraće zemlje, koju [ bi imali po jedan brod na rijekama Ev- i bok i pun ribe, a za promet u jugoza­ skog udruženja. oni već dugo godina u vlastitoj režiji i rope sjeverno i na moru južno od naše i padnoj Rusiji od velike je važnosti. Plo­ . Pozdravljam vas o stara, mla- i obraduju. Njiliovo je cjelokupno gospo­ dići, žene i djeco jedne starodrevne ca- I darstvo uzorno, rad racionalan, posao i domovine, moramo sc makar u glav- ; vidba traje 283—298 dana. Reguliranje i nom upoznati sa vodenim putevima, toka poduzeto je početkom ovoga sto­ revine. o kojoj je kroz sedam stotina napredan. Njihov; su dijelovi šume po i koji su — naročito na rijekama, kanaliljeća. Prevoz godišnje do 16 milijona godina istorlja puno slavnih slavnih za­ svim pravilima šumskog gospodarstva ! ma i jezerima — od postanja bili jeđipudi (1 pud = 16.38 kg) žita, a naro­ sluga zabilježila. Pozdravljam vas, koji dugo uzgajani, čuvani i sačuvani, pa I ne prometne žile u nerazvijenim zem- ; čito pšenice i 4 puta nedjeljno osobni ste se danas pred ovom veličanstve- J dušmani to ne mogu đa gledaju. i ljama. Ko nije dobro vješt u geografiji. . brodovi do Mohileva u Besarabiji. nam džamijom pokupili i dolazim pred i Mi za ovaj događaj, kao ni za mnoge I pa da mu slike karata od zemalja i ino- | Dnjepar sa svojim poriječjem veže vas kao najporaznija individua turske 14 valiluka (guvernemenata) i ima za ženske zajednice, kojoj je srce puno i druge nepravde i nasilja, što ih trpimo ' ra ne stoje jasno pred duševnim očiplovidbu liniju od 6.400 km. Širok je vjere i energije, pred ovom velikom । i snosimo, ne krivimo i ne možemo kri­ । ma. neka nas u ovom odsjeku poprati sa zemljopisnom kartom pri ruci. Priod 90— 360 m. Kod Jekaterinoslava bila nacionalnom katastrofom. Crni se ob- , viti besvjesnu masu, koju pojedini bezkazaćemo najprije vodene puteve na dušnici navode na svako zlo, siju raz­ je teška plovidba zbog 9 brzica na 37 lad viju nad našom Anatolijom, nad dor i provociraju ovakove i slične do­ rijekama unutar zemalja, a poslije na km duljine, ali su u zadnje doba razbi­ onom Anatolijom, koja je majka naše gađaje. Srazmjerno manje štete mi premorima. domovine, za koju kroz mnogo stoljeća jene pećine i zavedeni kanali, pa ie otrpismo od našeg mirnog i dobroćud­ Jakšana. Perioda brodarenja traje 201 svi muslimani goje žarku ljubav u svo­ Znamenitije plovive rijeke su u sje­ nog težaka za vrijeme državnog pre­ jim srcima. I na carigradskom se hori­ vernoj Evropi Rajna, Elba, Oder, Visla | do 307 dana. Na Dnjepru su znamenitiji vrata, dakle u doba, kada ne bijaše ni­ gradovi: Cherson, Jekaterinoslav, Krezontu opažaju tmr-ni i kobni oblaci i Dvina, a u istočnoj Evropi Dunav, kakve državne vlasti ni državnih sigur­ raskomađanja. Nad onim Carigradom, Dnjestar, Dnjepar, Don i Volga sa svo- I menčug. Kijev. Mohilev. Smolensk, Cernosnih organa. Ali otkako zavlada »de­ kojeg su Turci našli gotovo nenaselje­ kesi, Rogačev i t. đ. Otposlano je Jz jim pritočicama.’ Između prvih, koje omokratska« oligarhija, od onda i počeše nog pa ga naselili i nakitili svojim dža­ tječu u mora na sjever i drugih, koje , svili pristaništa robe na pr. 1900. godi­ svaka zla i nasilja. Ne osta ništa ne­ mijama. munarama, češmama. medre­ otječu u mora na jug postignut je dje- j ne 161.259.000 pudi, od čega otpada na taknuto, što je samo muslimansko bez sama. sebilima itd. Da li se između vas građevno drvo na splavima 97,608.000 lomičan spoj u Rusiji kanalom na Dviobzira, je li to muslimana posjednika, može naći i jedan, koji bi sramno osta­ pudi. ua građevno i gorivo drvo u bro­ nu, dok projektovana veza kanalom iz­ trgovca ili težaka. Preko 20 dućana ovio grob Selima, Fatiha, Sulejmana, te dovima 19,861.000 pudi. na žito među Dunava. Elbe i Rajne ne dođe još teto je kod nas muslimanima grubom - do ostvarenja. džamije i medrese -koje su dične uspo­ 29,853.000 i na so 2,827.000 pudi. Iz­ silom, pa je tako mnogo muslimana tr­ mene sjajnih naški velikana? Islamsko gradnja brodova i barki postoji u HoPlovive rijeke sjeverne Azije nas ne i govaca i zanatlija ostalo bez rada i za­ carstvo i halifat od nazad pet sto go­ melu, Ljubiču, Brjensku i u selu Vetka. interesuju, dok su od onih, koje teku rade. da istroše, što imaju i postanu dina nalazi se u turskim rukama koji Osam poduzeća podržavaju osobni pro­ u južna mora znamenite Tigris i F.ufrat beskućnici. brane islamska prava a to sve preko met na Dnjepru i pritocima mu. a bro­ (Didžla i Furat). Ind, Ganges. Hoangho Carigrada. Samo turski halifat može dovi idu 1—3 puta dnevno. Kaiko je sa posjednicima, to već svi i Jang-tse-kiang. - Australija ne dola­ vezati u jednoj zajednici tolike milijone Perioda plovidbe na Donu traje 256 znamo, ali kod nas se evo otima i ono I zi u obzir. U Africi su: Kongo, Nil, muslimana j samo je Carigrad dostojno •do 271 đan n godini. Prometu na Donu zemljište, koje sc sobom obrađuje, kao Zambezi. Oranje. Niger i Senegal. — sjedište za Halifu. Mi, koji ne razumi­ služi oko 1.400 tovarnih brodova i 25 što je slučaj braće Muratbegovića. Mu­ U Americi: Amazonka s najvećim porijemo veće sile, nego je pravda, oslanja­ bržih parobroda. Zadnjih godina dosdslimani težad također ostadoše bez iečjem na svijetu (7,000.000 km3 i duga i mo se na Božanstvenu blagonaklonost gao je promet kojih 20 milijona pudi. zemlje i zarade, jer se i od njih malo po 5.570 km), La Plata, Mfsisippi i t. đ. i nikad nećemo odustati od našeg pra­ većinom žita, a mnogo se razvaža i kamalo sve otima. S napretkom brodarstva sve su više vednog potraživanja. Ako Evropa, koja viar i usoljena riba. upoznavani riječni vodeni putevi. Opa- I je u mnogim slučajevima priznavala Mi smo dugo šutjeli i prešutjeli mno­ Parobrođarstvo na moru stupilo je u žilo se na mnogim rijekama, da su ti | veliko natjecanje sa jedrenjačama u 19. Turke kao prijatelje i saveznike, te ko­ ge naše nevolje sve u nadi, da će se ja je u istorlji Tursku zabilježila sa div­ putevi ovdje ondje spriječeni tjesno- } stoljeću n Sjevernom J Istočnom, pa prilike okrenuti na bolje, da će se jeljenjem kao jednu moćnu državu, ako damptU f u našem kotaru zavesti za­ ćom korita, stršećim kamenjem iz vo­ Sredozemnom i Crnom moru, u Africi ta Evropa nađe nedostatnim tegobe i de, manjim vodopadima i si., pa su u 1 i u Australiji, preskočilo ih u svome ra­ konsko stanje, ali se ljuto preva17. stoljeću počeli popravljati rijeke za I zvitku i osnovalo stalne vodene prumuke Turaka, što ih dožlvieše u ovim rismo. Prilike se z dana u dan pogor- №ši dopisi Gospodarstvo Samo dua broda. �Gpoj 130 Broj ЛРАВДА* — .PRAVDA' Ст-Јана 4 S rana ge 1л tavani i brzi osobni promet u šem jeziku pisane, nego uopće i strane, : a bez koje se studij utvpće ni zamisliti najudaljenije krajeve svijeta. Prije su daljine bile povoljnije za jedrenjače, ali ne da. Znajuć, da tome može pomoći jedino od poboljšanja parobrodarskih strojeva darežljiva ruka cijeloga našega naroda, proširila su se evropska parobr. podu­ a napose naših narodnih liudi i privred­ zeća i za njih su bile unosne plovidbe nih korporacija — udružili su se gospo­ i n San Frincisko, Vladivostok i Novu darski akademičari u »Akademski goZelandiju. Tako danas postoje iz svili spodarsk klub«, da se preko njega obvećih evropskih primorskih gradova di­ rektne veze sa Afrikom, južnom i sje­ ' rate na cijeli naš narod, a osobito na one, kojima je procvat naše poljopriv­ vernom Amerikom, Azijom i Austra­ rede na srcu, usrdnom molbom, za što lijom. izdašniju pomoć, jer i zadnji filir dobro Na glavne pruge prekomorskog pro­ je došao! meta vezane su sporedne — kao « Znajući, da Vam je uvijek ležao na vodama istočne Azije, Perzijskog zalje­ srcu procvat naše poljoprivrede i bla­ va, indijskog otočja i t. d. — za obliž­ gostanje našega naroda, obraćamo se nje zemlje i ostrva, koje preuzimaju napose na Vas i uvjereni, da ćete nas poštanske pošiljke i prometne terete i prenose ih do opredijeljenog mjesta. Na u našem nastojnju pomoći, unpređ se primjer: pošiljke s broda, koji direktno zahvaljujemo. putuje iz Evrope u Srednju Aziju i za­ U Zagrebu, dana 10. veljače 1920. staje samo u Port Saldu, Adenu, KoMahmud Balić, stud. agr. v. r. lombl i Singaporu, preuzeće sporedne predsjednik. linije i dostaviti u Jaffu, Bejrut, Basru, S. Poštlć, stud. agr. v. r. Kalkutu. Sumatru, Javu, Bomeo i t. d. tajnik. Osim ovih velikih pruga postoje i re­ Obzirom na važnost ove stvari, svra­ dovite veze između luka i gradova po­ ćamo pozornost našega imućnijega svi­ jedinih kontinenata kao na pr. iz Odejeta na ovaj zahtjev naših agronoma i se u Marselj ili Liverpol, iz Carigrada toplo ih preporučujemo na osobitu paž­ u Aleksandriju, Trst ili London, iz Na­ nju. pulja u Hamburg 11 Štakholm, iz ŠangaPrinosi se šalju: za račun »Aka­ ja u Jokohamu, iz Newyorka u Vene­ demskog gospo d. kluba u Za­ zuelu i t. d. grebu« — Hrvatskoj poljodieskoj ban­ Za prolaze kroz morske tjesnace (kao ci, Zagreb. Gibraltar i Dardanele) ne plaćaju se ni­ Rasprodaja. U četvrtak, na 11. o. mj. kakve pristojbe, dok za prolaze kana­ počeće iza tri sata poslije podne do 5 lima (kao Suez, i Wihelmov kanal u sati na željezničkoj stanici Sarajevo, Šlezvlg-Holštajnu) plaćaju svi brodovi skladište broj 5 licitacija suvišnih poši­ prolazne i provozne pristojbe za pod­ ljaka i to: životnih namirnica, mirenje investicionih troškova oko pro­ potrebnih predmeta, cipela, rublja i t d. kopa kanala i njihove popravke. Reflektanti se najuljudnije pozivaju. Domaće vijesti Gospodi dioničarima lsi. dion. štam­ parije stavljamo do znanja, da će se redovna godišnja skupština održati dne 21. marta t. g. te stoji svima gg. dioni­ čarima na raspolaganju uvid u godišnji zaključak te u izvještaj upravnog i nad­ zornog odbora za 1919. godinu. Ravnateljstvo. Akademski gospodarski klub u Zag­ rebu šalje nam ovaj apel: Toliko našem narodu potrebna i deccnijama iščekivana visoka gospodar­ ska škola u Zagrebu, eto je kao gospod.-šum. fakultet i osnovana. Na njoj je. da našem narodu odgoji u svakom pogledu vrsne gospodarske stručnjake, koji će poljodjelstvo naše čisto agrikulturnc zemlje podići do ve|Eke visirje, a time doprinijeti blagostanju našega naroda. I kada čovjek vidi onu silnu volju i ljubav, kojom su se slušači te visoke škole, nakon petgodišnieg krvarenja po frontovima, svome pozivu posvetili, ne može ni na čas, da posumnja u njihovu vjeru u veliki poziv koji .ih čeka, i u sigurnost njihova uspjeha, Ali brzo će doći svak do razočaranja kad vidi, kakve sve tegobe imadu da snose na­ pose naši gospodarski akademičari. Pokraj toga što su gotovo bez stana, bez valjane hrane, što su goto­ vo na ulici, pokraj toga nailaze još na potpuno pomanjkanje gosp. stručne li­ terature, ne samo naše domaće na na­ Tccšeljah Šta mi ti je zašto? Jučer đobleino ovaj brzojav iz Mostara: „Pravdi", .Sarajevo. Radu­ jem se da ovako mnogobrojno građanstvo ispraća svoga ljubljenoga rodoljuba Mehmed Derviš be­ ga Ljubovića; živio nam dragi zuanče! U ime mnogih iz kalano Bolića Orla: Tridesetgodišnji emigrant Đorđe Sudar u PRIPOSLANO/) G. Fadilu Kurtagiću, Sarajevo. Slučajno mi dopade ruku »Hrvatska Obnova« broj 9. od 28. januara 1920. god. i nabasah na Vaše »Priposlano« g. Hamid-begu Kurbegoviću. Pošto u svome »Priposlanu« nijeste oprovrgh »anegdote«, koja se priča o Vama i jer to nije nikakva »anegdota«, nego isti­ nit događaj, pa napokon što bezrazlož­ no u svom »Piiposlanom« napadate g. Kurbegovića to za hatur istine izjavlju­ jem slijedeće: Ja sam pričao g. Kurbegoviću za to, samo to se nije dogodilo u sarajevskoj gostionici nego na sijeht jednoga Vaše­ ga obožavatelja Vaših »Pesama«. Ne samo to. I gore stvari sam slušao o Vama, pa čim mi prilike dozvole ja ću Vas uz »-bosanski čardaš« podsjetiti na to. Dotle: Aurevouir! Ahmed M. Basura. *) Za stvari pod ovom uredništvo ne odgovara. I Prištednja Hragavač. aprovizacijama i trgovcima S® koji namjeravaju kupiti hrane u Posavini kao pšenice, kukuruza, ječma, zobi, graha, ж krumpira itd. u svako doba stoji na raspolagao ® nju bilo za direktnu kupnju ili posredovanje g ngenturna i komisionalna radnja i I Abdullah Džumhur Tuzla K Sve ponude za hranu hao I upite o stanju cijena hrani u si eho doba hulantna brzo vrti UN1VERZAL. Stalni zavod za poduku ženskoga krojenja I šivanja. Prima na izradu fina odijela za gospode. — Palača Srp. Opštine II. kat. (Ulaz Prottn Sokak) ulica Regenta Alek­ sandra br. 2. OOOOGOOOOOOOO Sira Travničkog i Vlašićkog Razašilje po najnižim dnevnim cijenama vjerenstvo u Tešnju. u kacama (bačvama) teškim 50-60 kilograma MARKO ALAUPOVIĆ U TRAVNIKU. Broj 172-19. Na ovdašnjoj medresi upražnjeno je mjesto muderiza, te se ima popu­ niti sa 1. aprila 1920. Plaća je muderizu od strane vakufa predviđena mjesečno po 120 K. Od strane ehalije osigurana je k ovoj 880 K; a to za vrijeme od 2 godine. U svemu mjesečno po 1000 K. Natjecatelji za ovo zvanje imaju najdalje do 20. marta ove godine’podnijeti ovame povjerenstvu pismenu molbu. Molbi se ima priklopiti: 1. svjedodžbu, da je svršio darulFumen ili šeriatsku sudačku školu ili koju drugu školu ravnu ovima. 2. rodni list. 3. svjedodžbu o ponašanju. 4. Svjedodžbu da je državljanin Kraljevstva Srba Hrvata i SlovenacaPrvenstvo imaju oni, koji dokažu, da osim gornjeg posjeduju i svjetsku naobrazbu. U Tešnju, 28. februara 1920, Predsjednik 0000000900000 Oglašujte u ,,Pravdi“ RilhBlm F. Ticfenbach uvoz i izvoz hEm. tehničkih proizvoda, Osijek i. Preporučuje na veliko: Bezina • goreće žeste nadomjestak, laštila za cipele viksa naftalina, // uljene i suhe boje, parafina, firnisa, .lanenog, sikativa, brunolina, lakova, bij Ji terpentir. nadomjestak, toaletne sa­ pune, glciber soli, alauna itd. te skladišta pu­ dera, parfuma i kosme' tičke robe t. t. E. M. Zahtjevajte cjenovni k, 1 Ц Dizdarević. Izašao je iz štampe Cijena K 10. Muslimanski kalendar,Pravda* i počeo se rasprodavati. rubrikom Muslimanska Centralna Banka zaBosnu i Hercegovinu dion. društvo u Sarajevu — Podružnica u Tuzli, Pobuno dioničarska glavnica K 5,000.000. Pupilarno siguran zavod. Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje — Ulošci preko K. 8,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. - Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavlja bankovne poslove n? jbrže i najpovoljnije. 47 Odgovora! arednlk; И. Sadiaka. Vksiik: Centralni Odbor »1 M. O.> Štamparija D. 4 A. Kalo«, Sarakvo, � https://kolekcije.nub.ba/files/original/7bfb1b8ca2a6817dfaee2cd77ae3cdce.pdf 2e59884c6fd586a1b7999f024f345d29 PDF Text Text PRAVDA Poštarina u gotovom plaćena. POJEDINI BROJ 1 kruna. Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redahcioni odbor. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУГ ДИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 27 (132) Pretplata godišnje80 kru­ na, na pola godine 40 kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. Čekovni račun post štedionice 1119. Sarajevo, četvrtak 11. marta 1920. (20. džumadil-ahira 1338.) Vladina deklaracija. U sjednici Privi. Nar. Predstavništva od 5. o. mj. pročitao je g. Stojan Protić ovu deklaraciju: Prije četiri i po mjeseca mi smo se razišli i rastali nekako nečujno poslije završene krize i obrazovanja nove vla­ de, kojoj je na čelu bio gospodin Davidović sa skoro svima svojim starim drugovima. Sjednice Privr. Nar. Pred­ stavništva nisu se držale ni poslije 18. oktobra prošle godine, kao dana po­ stanka nove vlade. Tako abnormalno stanje trajalo je do 15. decembra, kada je Narodno Predstavništvo odgođeno do 15. februara nove godine na osnovu člana pedesetoga ustava o kraljevini Srbiji. Razlog ovakvom držanju prošle vla­ de nije se znao do 14. februara ove go­ dine, kada je g. Davidović pouzdano i službeno kazao razlog i onome ukaznome i dnom neukaznom odgađanju Privr. Nar. Predstavništva. Toga dana je kabinet Davidovića .predložio kruni, da se Privr. Nar. Predstavništvo ras­ pusti i narede izboni za ustavotvornu skupštinu po uredbi ra izbore, koju je vlada izradila za taj smjer. U ostavci svojoj ondašnji kabinet kaže da taj prcdlog podnosi zato, što je još pri sa­ stavljanju vlado njen predsjednik izja­ vio kruni, da je rad s Privr. Narodnim Predstavništvom ne samo nemogučan, nego i — štetan. Kabinet, kome imam čast predsjedati i koji se danas prika­ zuje u Privr. Nar. Predstavništvu, na­ lazi, da je nemogućno j štetno raspuštati Narodno Predstavništvo, doklegod ono ne pripremi i ne izradi s vladom sve što je potrebno, da se mo­ že Kl na izbore za ustavotvornu skup­ štinu. Tome se protivi i data riječ na­ rodu proklamacijom Nj. Visoč. nasljed­ nika prijestola od 24. decembra 1918., koju smo kao odgovorni savjetntilci krune potpisali svi mi, i na ljevici i na desnici ovoga doma, i za nju primili odgovornost U toj proklamaciji stoji: »Moja ćc vlada raditi u potpunoj saglasnosti sa narodnim predstavništvom j biće njemu odgovorna. Zato će biti njena dužnost, da što prije sa­ zove u Beograd Narodno Predstavni­ štvo, sastavljeno od poslanika srpske Skupštine i poslanika stare Srbiji j Ma­ kedonije, od srazmjernog broja narod­ nih vijeća i od predstavnika Vojvodine i Crne Gore. Narodno će Predstavni­ štvo predstavljati privremeni, ali p o tp u h 1 izraz jednog zakono­ davnog činioca u našem kraljev­ stvu. Vlada će predložiti Narodnom Predstavništvu Izborni red, kojim će se obezbijedrti na osnovu opšteg prava glasa slobodni izbori za ustavotvornu skupštinu, kojoj će podnijeti na ri-iešenje predlog demokratskog državnog ustava, u duhu državnog jedinstva, sa prostranim upravnim samoupravama i obezbijeđenjem najširih ipolitičkiih slo­ boda i prava građanskih.« Bilo bi protivno ii svim principima moderne demokratske ustavne države, da za to vrijeme vlada radi bez par­ lamentarne kontrole, da izbore za usta­ votvornu skupštinu vrši oktroisanjem izbornog reda, te podsjeća i Hrvate i sve nas ostale, na oktroisanje izbor­ nog reda pni stvaranju nagodbe između Hrvatske i Ugarske u godini 1868., da ide na izbore za ustavotvornu skupšti­ nu bez spremljenog i izrađenog nacrta ustava za našu kraljevinu, te izaziva i pojačava žestinu izborne borbe i stav­ lja ustavotvornu skupštinu pred jedan teži i zamršeniji zadatak. Dobro shva­ ćeni interesi državni I narodni koliko- I god zahtijevaju da se što skorije dođe do ustavotvorne skupštine, toliko isto oni traže da se i do samoga ustava do­ đe što skorije i što mirnije. To se pak po našem dubokom uvjerenju može po­ stići samo tako, ako se zajedničkom saradnjom prije izbora za ustavotvornu skupštinu ozbiljno pokuša, pa i ostvari na uzajamnom sporazumu zasnovan nacrt ustava, za što bi se potom svi složno starali da ga provedemo kroz ustavotvornu skupštinu. Kad sc politič­ ke grupe koje su već tu na licu i koje će i u ustavotvornoj skupštini činiti njene sastavne elemente još ranije spo­ razume u svim glavnim pitanjima ustav­ nim, onda je i biračko tijelo mirnije i onda se j rad ustavotvorne skupštine olakšava i skraćuje. Vlada nalazi da iz svih ovih razloga Privr. Nar. Predstavništvo treba da riješi i odobri potrebne kre­ dite za život i upravu države od sada do ustavotvorne skupštine i da nak­ nadno raspravi pitanje kre­ dita, koje je kabinet gospodina Davi­ dovića sam sebi do sada odobravao. Potrebno je po našem 'mišljenju, da Privr. Nar. Predstavništvo još riješi i dosada zaključene ugovore o mir u. Po ustavu koji važi za kraljevinu Srbiju, ti su ugovori bez vrijednosti dokle ih prethodno ne odobri Narodna Skupština. A kad su oni bez prethode nog odobrenja Narodne Skupštine bez vrijednosti za kraljevinu Srbiju, onda su oni bez toga, po našem mišljenju, bez vrijednosti i za kraljevstvo SHS, jer ono nema druge ustavne odredbe za ratifikovanje ovakvih ugovora. Ima važnih j ozbiljnih razloga koji govore za to, da se Privr. Nar. Pred­ stavništvu podnese na naknadno odo­ brenje i zakon o Narodnoj Banci našeg kraljevstva, ko»j je kabinet go­ spodina Davidovića uveo u žiivot pu­ tem uredbe i dao mu. snagu zakona. Isti razlozi opravdavaju i potrebu, da. Narodno Predstavništvo, riješi ii zak o liski predlog o porezu na ratne dobitke, kao i neke zakon­ ske odredbe o opštinama, koje su u vezi sa izbornim zakonom. To bi po mišljenju vlade bio glavni zadatak njen i Privr. Nar. Predstavni­ štva. Kad bi se on završio, onda bi se odmah išlo na izbore za ustavotvornu skpušlinu, koja Lp imala da nam da novi osnovni zakon zemaljski i još one zakone, koji su s ustavom u skoro nerazlučnoj vezi. I vlada i Narodno Pred­ stavništvo imali bi se starati da se sve to izvrši u što kraćem, ako moguće u dvomjesečnom, roku. Ako bi bilo mo- i guče svršiti u ovom roku, koji diktuje glavna naš zadatak, vlada bi rado uze­ la u okvir svoga rada u Privr. Nar. Predstavništvu i pitanje moratorijuma i naknade štete, jer su ova pitanja prak- [ tički vrlo važna. Vrlo je vjerovatno, da će do tog vre- . inena biti riješena i sva granična pi- i tanja naše zemlje, te će i sav narod j moći učestvovati u izborima, što bi sad i bilo nemoguće. Od tih još neriješenih spoljmih pita­ nja bez sumnje je najteže i najdelikatnije jadransko pitanje. Ono je I i nama i našim saveznicima zadavalo i još zadaje mnogo muke ii nevolje. Nadamo se u pravičnost naših savez­ nika, da će one uskoro prestati i za nas i za njih. Znamo da se ono prema cije­ loj dosadašnjoj njegovoj istariji i sadaš­ njem njegovom stanju rte tnože riješiti sasvim onako, kako bismo mi želili i kako bi po našem iskrenom i saveznom uvjerenju bilo pravo i za obe pratijske strane, i nas i Italiju, najkorisnije, na­ ročito pogledom na naše buduće odno­ se j na opšti mir koji nam je svima potreban i o kom treba svi da se sta­ ramo. U ovom pitanju počinjeno je do­ sta pogrešaka, koje, drago nam je re­ ći, nisu na našoj strani, a koje su ote­ zale, zaplele i u sadašnje ga teško sta­ nje dovele. Na žalost uz to je došao i jedan događaj koji je postavilo u kriv položaj Italiju, a našu državu stavio u položaj neravnopravan pri raspravi ovoga pitanja. Taj događaj i sad po na­ šem dubokom uvjerenju najviše smeta, I da se iz teškog stanja ovoga pitanja nađe dobar izlaz. Na Rijeci je vojnim upadom jednog rezervnog oficira u va- | roš, D’Annunzija i njegovih četa, stvo- i reno jedno nelegalno i nemoralno sta- i nje, koje ni do danas nije otklonjeno. Dopustiće nam se da smo mi i Italija i u vrlo nejednakom položaju pri riješa- ' vanju pitanja o sudbini Rijeke, kad ta- ! mo još sve jednako traje ovo nelegalno i nemoralno stanje. Parnične strane treba da su u jednakom položaju, ina- I če je ona strana, koja ima korist inate- I rijalnu i momentalnu u iskušenju, da ' teži mimo sve razloge to nelegalno fak- i tično stanje pretvoriti u pravno, a ou- ; da je sporazumijevanje vrlo otežano. U vezi je sa ovim pitanjem i pitanje albansko. Za dobro riješenje ovoga pitanja bilo bi po našem uvjerenju naj­ bolje ostaviti samim Albancima, da sa svojim susjedima s kojima su vijekovima živjeli udese i urede svoje odnošaje pod kontrolom lige naroda. Poznato je da do dolaska Osmanlija između njih i nas nije bilo nikakvih borba i teškoća. Ugovor o miru sa Ugarskom ta­ kođer je u posljednjoj fazi riješenja i vjerovatno je da će i on vrlo skoro biti gotov. Mislimo da možemo reći da je I i tu već sve u glavnom utvrđeno. -Prijatno nam je na ovom mjestu na­ । pomenuti, da od novembra prošle go­ i dine imamo priznanje naše države i od i i sv. stolice u Rimu. Godina П. Dopustite, gospodo poslanici, da sad kažem koju riječ o sklopu vlade. Želja je Nj. V. nasljednika prijestola bila, da se dođe do jedne sporazumne vlade na široj osnovi od sadašnje. Iako je političko-partijska situacija za takve solu­ cije nažalost bila pogoršana poslije 18. oktobra prošle godine, mi smo ipak obzirom na zadatke koji pred nama stoje, izašli u susret ovoj želji Nj. Visočanstva do mjere, do koje nam je bilo mogućno ići prema našim osnov­ nim uvjerenjima i pogledima na opštu političku situaciju i zadatke koje treba sada riješavati. Na žalost do sporazuma nije se moglo doći. Zašto, gospodi poslanicima je, mislim, poznato, u glav­ nom iz objašnjenja prepiske o tom, i iz ostavke prošlog kabineta. Ako se u ovom pogledu situacija poboljša ozbilj­ no i istinski, mi ćemo se radovati. Ja molim Narodno Predstavništvo, da izvoli primiti ovu izjavu vlade na povoljno znanje. Meni je čast umoliti gospodu poslanike na desnoj i na lije­ voj strani, da u svojim odlukama i svo­ me radu imaju stalno na umu položaj i stanje, u kome se zemlja nalazi, bez obzira na to, kako će se odrediti pri glasanju o vladinoj deklaraciji. Mi smo za ovu godinu dana mnogo štošta propustili učiniti, što je trebalo i što se moglo učiniti pored svih vanrednih pri­ lika, u kojima smo se nalazili. Mi ni­ smo mnogo šta učinili, što je trebalo i što se moglo učiniti da se pripremi te­ ren za demokratski i državni ustav u duhu državnog jedinstva s prostra­ nim samoupravama i s obezbjedenjem najširih politič­ kih sloboda i prava g r a d a’ns k i h, kako su se predstavnici svih naših stranaka zavjetovali u proklamaciji nasljednika prijestolja od 24. decembra 1918. Kao i u mnogočemu drugom, mi smo i u riješavanju našeg uslavnog pitanja danas skoro na istoj tačci, na kojoj smo bili prije godinu dana. 0 reformi naše početne vjerske nastm. II. Prije nego što pređemo na sam rasporedaj naše vjerske nastave po godi­ štima osnovne škole na način, u koje­ mu če se opsegu i u koje doba ta na­ stava obavljati, valja da naročito istak­ nemo vrijednost ove reforme. Principi nastave i odgoja, na koji treba da svra­ te pažnju oni koji za to prave planove jesu: Neka se djeca ne uče i ne odga­ jaju za sadašnje, već za što bolje bu­ duće stanje ljudi kao muslimana, koji će znati i imati volju da učuvaju svoj islamski karakter, a ujedno da se kao prosvijećeni ljudi umiju snaći u radu za život. Ko je ikoliko svjestan našega današnjega stanja, na čistu je da nam treba prosvjete, nauke uopće, bez koje nam nema sigurna opstanka. I što smo mi stariji izgubili, ne smijemo pustiti, da nam i djeca izgube. Osim toga va­ lja nam cijeniti ј vrijeme. Djetinjstvo i mladost našega evlada valja brižno upotrebni. Šteta je da nam i jedan dan prođe uzalud, a kamo li što nam pro­ laze godine. Dužnost nam je uvažiti, da se samo u mladosti čovjek naučava i odgaja, i što dijete bolje upotrijebi svoju raniju mladost, lakše če mu po­ slije biti kao zrelom čov'eku, da svojoj ljudskoj dužnosti udovoljava. Osim vremena, treba štedjeti i samu djecu, mislimo njihovo zdravlje. Bez zgodna raspoređa’a naše vjerske na­ stave mi smo dosada svoju djecu mno- l go opterećivali. U mektjebsku nastavu . trpalo se mnogo koješta što i ue spaI da u početnu vjersku nastavu. Ovo sve valja urediti. Naši mektjebi nijesu ni imali nastavne osnove, da se jedinstve­ no djeca uče u svim mekjtebima. Osam toga neka su djeca učila u mekjtebu jednu, neka dvije, a neka čak i tri goI dine, a onda prelazila u osnovnu školu. Pa šta su onda ta djeca učila iz vjero­ nauke u osnovnoj školi? Ona koja su svršila 2 jli 3 godišta ibtidaijje obično su ponavljala onu istu nauku koju su učila u mekjtebu. Pa zato je dobro oko moglo lahko da opazi kako djeca hlad­ no, bez važnosti, idu pred svoga vjero­ učitelja. Ima vjeroučitelja koji idu sa naukom dalje. Pa šta oni djeci kazuju? Većinom obrađuju: bergiviju, durrijektu, sarfi osmani i t. d„ što ili djeci nije odmah nužno ili nije o^avđano, da se u tome та vjeronauci naučavaju. Mnogi će roditelj primijetiti našemu mišljenju, da njihova djeca, kada su svršila i trogodišnju ibtidaijju slabo paze na islamske dužnosti, a kako će biti istom onda, kada se ibtidaijje po­ sve ukinu. Na to nam je laltko odgovo­ riti. Hrđavom odgoju naše djece nije kriv toliko mektjeb niti škola, nego u prvom redu njihovi roditelji. Naša dje­ ca nemaju dobra kućnog odgoja. Da taka djeca uče i deset godina u mekj­ tebu, ako ini ujedno i roditelji ne paze na dobar njihov odgoj, sve je uzalud. �Strana 2 Страна Ona znaju islamske dužnosti nabrajati »ko vodu«, ali ih se ue drže. Ako hoćeš da ti djeca čine dobro, čini ti to naj­ prije sam, a onda ih napućiti, da i ona to čine. Propustiš 11 tu roditeljsku duž­ nost. ne može ti pomoći ni stotinu muailima. U našim se kućama slabo pazi na od­ goj djece, pa još kad i na vjeronauci samo uče nauku napamet, a ujedno se tom naukom ne odgajaju, mora da na­ ša djeca, pri svoj nauci, ostanu slaba odgoja. Nastava u vjeri ne obraduje se naprosto kao drugi predmeti, već kao vjersko uvjerenje i držanje njihovih od­ gojitelja samo na djecu prelazi. To tre­ ba da bude glavni temelj odgojnoj na­ stavi. Uporedo dakle valja da djecu odgajamo i mi roditelji i njihovi nastav­ nici. Kako djeca nauče od muallima ne­ ka tako i rade i žive u svojoj kući i u školu Ovo uvažujući, imaćemo to i na umu pri rasporedaju naše početne vjerske nastave u osnovnim školama. Dijete navršivši 7. godinu života odmah se upisuje u osnovnu školu. U prvoj godi­ ni uči se iz svjetskih predmeta: pisa­ nje i čitanje (lat. ili ćiril.). stvarna na­ stava i račun. Nastava obično traje od 8 -11 sati do podne. Islamskome vje­ roučitelju ostaje dakle vrijeme od 2 do 4 sata (ili zimi od 1—3) poslije pod­ ne na raspolaganje. Osim toga ostaju islamston vjeroučiteljima na raspola­ ganje: nedjelja i svi kršćanski prazni­ ci. Da se djeca ne opterećuju različi­ tim pismenima u isto doba, ne će naš vjeroučtelj u 1. god. obrađivati elif baji arebiju ili arebicu, nego će djecu po­ učavati u islamskim i imanskrm šartima napamet prema didaktičkim pravi­ lima. (Tu će obraditi onoliko, koliko mu i dosada nastavni program za I. god. propisuje). U II. god. uči se iz svjet. predmeta: Kao i u I. god. samo u ši­ rem opsegu. Ovaj princip vrijedi i za vjeronauku (sadržaj dosadašnjeg dru­ gog Ilmihala) i to opet sve napamet po didaktičkim pravilima. U II. semestru II. godišta može se početi sa obrađiva­ njem aran. hurufata (Prvi dio Prvog Ilmihala). U П1. i IV. god. uče djeca u posebnim kitabima (Tuhfehil Ihvan). čitaju u Kuranu i t. d. I na taj način ! dijete koje svrši osnovnu školu primi­ lo je i iz naše početne vjerske nastave toliko vjerskog znanja, koliko, mu treba ‘ najnužnije, da znade. K tomu još ako vjeroučitelj bude nastojao, da i na dje- i čiji odgoj pazi. da se djeca moralno I vladaju, klanjaju namaz, poste i t. d. onda će sigurno biti lijepa uspjeha. Na ovaj smo način eto postigli i to, I da nam djeca redovito svršavaju os- I n 'чш školu, pa da mogu nastaviti i dalje nauke na višim narodnim škola­ ma (koje će se početi i ,u nas osnivat) ' i -a sredrim školama. Za vjeronauku nužno je. da ulema medžlis izradi nastavnu osnovu koja će svima islamskim vjeroučiteljima os­ novnih škola tačno označiti opseg i ko- ■ lič'nu nastavnog gradiva, da se znadu I ravnati, a osim toga da nastava i u 1 tome predmetu u osn. školama bude F E L J TON 0 Nićahu. Prošli smo put vidjeli, ko se treba ženiti, a ko ne treba, i čuli smo među ostalim, da se ne smije ženiti onaj koji je siguran, da će ženi činiti nepravdu, a neće se držati onih odredaba, koje nalaže Allah (dž. š.). Danas ćemo ukrat­ ko vidjeti, šta su prava i dužnosti kako žene tako i muža. Da čovjek postigne bilo kakvo pravo, treba da se obveže i na neku dužnost. I štogod ima više dužnosti, to treba da ama i više prava. Bog. (đ. š.) veli u Kuir’ati'U: »Ljudi su nadziratelii ženama tim, što je Allah odlikovao jedne (lju­ de) na druge (žene), i tim. što oni tro­ še te svojih imovina«. Prema ovom, dužnost je svakog čovjeka «ia upozori svoju ženu na ono što je dobro, a da je odvijati od zlih i nezakonitih stvari. Ovdje se vej dalje, da su muškarci odlikovan: nad žene. Ljudi su naime boljeg hvaćanja, odlučniji su; oni bra­ ce svoj narod od neprijatelja, ostavlja:> ч svoje kost na bojnom polju. I vjers' ' obredi mušakaraca su potpuniji i m logobrO’mji: žensko ne može-klanja­ ti ni postiti za vrijeme periode, ne mo­ že nikako biti imam ni halifa, a ne vi­ Број 132 Broj .PRAVDA’ — „ПРАВДА- jedinstvena. Osim toga nužni su kltabi, te naputak u nastavi opširan i de­ taljan kako će se vjeroučiteljima moći pružiti olakšica u radu. Napomena. Ovdje pišući o irefornli naše početne vjerske nastave mislimo o promjenama u takim mjestima gdje već ima narodna osnovna škola. U onim mjestima gdje nema osnovne škole a ima mektebi ibtidaijja, mogla bi se od­ mah pretvoriti u osnovnu školu. U ško­ lama gdje ima mnogo islamske djece treba postaviti 2 ili 3 vjeroučitelja. U našim općinama gdje nema ni mektebi ibtidaijje ni osnovne škole, dužnost nam je tražiti, da se po mogućnosti što prije podižu osnovne škole, u kojima će dje­ ca učiti nauku uopće, bez koje nam da­ nas nema opstanka. U narednom ćemo članku iznijeti mi­ šljenje o nadziranju islamske vjerske nastave. Muallimi Radžl. Sarajevo, 10. marta. Bod naslovom »Rezultat zvanične is­ trage u aferi poslanika Krasnice« za­ grebački »Hrvat« od 7. o. mj. donosi ove retke: »Povodom demokratskih laži protiv poslanika Hrasnice, povela je vlada zvaničnu istragu na licu mjesta u Kraguievcu. Zapisnik o istrazi glas,: »Još za vrijeme Pribićevićevoga ministrovanja uputio je g. Reis akt načelstvu okruga kragujevačkoga. u kom traži podatke o svemu onome, što je Krasnica kao austrijski auditor u Kraguievcu učireio. Načelstvo je tražilo iz­ vještaj od općine, koja 19. februara do­ nosi izjavu Milivoja Lavovića, trgovca, kod koga je Krasnica stanovao. »Milivoje Lazovtć kazao je — tvrđi se u tojn aktu — da je Krasnica bio odli­ čan čovjek i odlično se prema nama držao. U opš.tc dobar je čo­ vjek bio. što mu može služiti za pohva­ lu. Sud ima čast izvijestiti načelstvo — nastavlja se u aktu - da se napred imenovani dobro ponašao prema našim građanima i branio ih uvijek na sudu i štitio.« Marko Petrović zvani Paraidllo dao je po ovom pitanju ovu izjavu: »Kada sam bio osuđen na vješala meni je ovaj Alibeg kao auditor izjavio žalbu, odnosno on me naterao da se ža­ lim. i on je to napisao i spasao me od smrti i u koliko znam o njemu i ostale e okrivljene branio j štitio.« Načelstvo okruga kragiljevačkoga uputilo je ministarstvu unutrašnjih djela povodom toga akt. u kome se između ostaloga kaže: »Načelstvo učtivo do­ stavlja prednji izvještaj suda opštine kragu'evačke o Alibegu Krasnici, koji se za vrijeme svoga službovanja u ov­ dašnjoj varoši kao auditor neprijatelj­ ski prema našem građanstvu korekt­ no držao i u đatim prilikama poje­ dine naše građane štitio i branio, kao što je slučaj bio sa Markom Petrovićem, satlerom ovdašnjim.Ovako eto službeni spis o čovjeku, komu demokrati podvališe, da je ubio 43 Srbijanca! Kako da ih nazove po­ šten čovjek? ■ djesmo nigdje u povijesti, da je žensko bilo pejgamber i t. d. 1 baš zbog ovog svega, čovjek ima mnogo više dužnosti nego žena, ali zato ima i više prava. Čovjek je dužan da se stara i pribavlja sve. kućne potrebštine, da lijepo živi sa svojom ženom ј da joj ne nameće poslova izvan kuće, nego da­ pače treba da joj nekad pomogne i u kućnim poslovima (ako je bogat, nek joj nađe sluškinju). Nadalje zapovijeda Allah (đ. š.) čovjeku, da nastoji kako će što bolje odgojiti svoju djecu, a onda da ih brani od tuđeg napadaja. Pra­ vi čovjek će se .pokatkad i našaliti sa svojom ženom, jer je to i Aiejhiselam činio, a biće i dobar prema njoj. Ova dobrota sastoji se u tom, da budu milostivi, veseli i slatke riječTi da imaju u njima povjerenja, jer to ,«пе 'navole. Aiejhiselam je rekao: »(Ло je pravi musliman, koji posjeduje' lijepe ćudi, a najbolji je onaj, koji je dobar ženama«. Muž" treba također da je poduči u onim stvao'ma, koje ona ne zna i da joj kaže, što'je ^ližna po šeriatu da čini, a što 6pet ne smije. To su ukratko izrečene dužiti čovjeka. Prčma dužnostima muž ima i prava, Tako muž može đa joj zabrani sve, što on mrzi, ako se to ne protivi šeriatskim ustanovama. Ako pak žena ne bi ižvršgčaki ono. što joj je dužnost, čoviek ima pravo da jc kazni, ali ne dobro. nego umjereno, jer će u protivnom Izjava ministra financija. Bilješke. Osnova Izbornog zakona gotova. — Kraljevska je vlada 8. o. mj. podnijela drž. savjetu osnovu zakona o izboru na­ rodnih Poslanika za ustavotvornu skup­ štinu, da ovaj u što kraćem roku dade svoje mišljenje o tom projektu. Novi parlamentarni klub. Narodni poslanici pristalice jugoslavenskog na­ rodnog i državnog jedinstva, koji ne pripadaju ni jednom klubu Privremenog Nar. Predstavništva osnovali su udru­ ženje poslanika van stranaka, koje će raditi: 1. da se obrazuje jaka, među­ stranačka po mogućnosti - - koncen­ traciona vlada, kakvu zahtijeva ozbilj­ na situacija i koja je u stanju, đa od­ vrati od države tešku opasnost, koja joj prijeti u ovom kritičnom momentu od bezobzirne partijske borbe. 2. da Privremeno Narod. Predstavništvo što prije svrši glavni posao, za koji je iza­ brana. to jest izborni zakon za usta­ votvornu skupštinu. 3. da se dogovo­ rom između stranaka utvrde osnovna načela ustava, pa da se bez daljnjeg odlaganja pođe na izbore za konstituantu. Članovi ovog udruženja pristalice su demokratskih ideja, ali smatraju da se stranačke borbe imaju obustaviti do izgradnje ustava i obezbjeđenja drža ve. Veliki problem državnog konsolidovanja ne može se riješiti partizan­ skom borbom, iz koje se može izrodi­ ti plemenska, vjerska, pokrajinska bor­ ba, već samo .patriotskom sarađnjom sviti narodnih 'skupina, koje su uzele, udjela u stvaranja države i koje su za stapane u Privr. Nar.' Predstavništvu. Ta bi saradnja morala biti tim lakša, što su načelne razlike naročito između jačih stranaka mnogo povoljnije, nego Ii lične opreke. Udruženju su pristupiti ovi narodni poslanici: Ljuba Babić-Dalski (Gredice, Hrvatska), Jovo Banjanin (Gospić), Radovan Bošković (Danilovgrad), Mar­ ko Daković (Grahovo, Crna ^Gora), Kasnija Dumrukčić (Banja Luka), Trifko Žukić (Kolašin, Crna Gora) Risto Jojić (Andrijgvci. Crna Gora), dr. Milan jojkić (Sarajevo), dr. Rikarđ Lenac (Rijeka), Ilija Šumović (Bar, Crna Gora), Marko Malnović (Cetinje), Spasoie Pilepić (Podgorica), dr. Ivan Roš­ čić (Volosko, Opatija), dr. Josip Smodlaka (Split), dr. Dinko Trinajstić (Vrb­ nik, Istra), dr. Melko Čin'grija (Dub­ rovnik). U prvo I sjednici izabran je za pred­ sjednika dr. Smodlaka, za podpredsjednika Marko Daković, a za tajnike Dum­ rukčić i dr. Poščić. Muslimani! Čitajte i širite „Pravdu"! I slučaju biti odgovoran. Ta kazna ne smije da uslijedi odmah, nego treba | najprije da je. ako može, odvrati od toga, onda, ako to ne pomogne, da ne htieđne s njom spolne općiti, te ako ; već i to ne pomogne, onda može čo­ vjek da jc malo i udari, ali ne smije po glavi. Bog (dž. š.) veli: »A one, što se bojite njihove nepokornosti, nasavjetuite (onda, ako ne uspijete tim), napu­ I stite ih u posteljama (i tek iza ovoga), ] izbijte ili. Ali. ako vam.se pokore, on­ ' da nemate nikakva prava na njih (đa s njima spolno ne općite ili da ih bi­ I jete): Bog je zaista uzvišen i velik- . . j Kazniti se može samo u ovim stva­ rima; 1. kada žena neće da zadovolji i svom mužu, a nema nikakve zapreke, : I t. j. niti je u hajzu. a niti u nđasu: 2. I ako žena neće da se kupa, kad joj je ( potrebno: 3. kad ostavlja farzove bez ikakvog uzroka; 4. kada se ne drži u ! redu i ne bude pazila na čistoću: 5. ako ide bez pitanja njegova onamo, gdje mora njega pitati; 6. kada se otkrije ili progovori sa stranim čovjekom bez po­ trebe, a postoji zla sumnja; 7. ako ga osramoti pred drugim, ili nekom rekne i nevaljalu rileč; 8. ako žena izbije di­ | jete. koje je maleno i ne zna ništa; 9. | ako hotimično nanosi štetu njegovoj I movlni. . : AH i u ovim Svim stvarima bolje je | I da joj oprosti, jer su one slaba shva­ . : I " I I I I i I I Ministar financija dr. Janković dao i« predstavniku pariškog »Journala des Debats« na njegovu molbu slijedeće obavještenje: »Vladu zanimaju dva pi­ tanja, valutna reforma i budžetski de­ ficit. Oba u ostalom stoje u vezi, jer padanje vrijednosti naše monete i pretjcraito velika količina kruna, što su puštane u saobraćaj, smanjuju naše do­ hotke povećavajući dug. U pogledu va­ lutnog-pitanja poznata je odluka, koju je donio predašnji kabinet u suglasno­ sti sa Narodnom Bankom, na osnovu koje je ministar financija ovlašten, da povuče markirane krune i da ih zami­ jeni krunsko-<diuarskiiii novčanicama Narodne Banke SHS. Radi sprovođenja ove odluke otpočela je zamjena u Srbiji trećeg februara, a u ostalim pro­ vincijama 16. februara na osnovi: četi­ ri krune za jedan dinar. Rad na zamje­ ni produžava se. Našavši se pred svr­ šenim činom, novi' kabinet ostaje kategorički pri odnosu jedan dinar za če­ tiri krune austrougarske Banke, jer je potpuno s.vijestan ogromnog potresa, koji bi nastupio u unutrašnjem tržišta i u Prostranstvu pri izmjeni postojećih odredaba, koje se odnose na odnos di­ nara i krune. Vlada će se potruditi da dpbije za­ konsku sankciju za sve mjere u pita­ nju valute, podrazumijevajući i uredbu o Narodnoj Banci kraljevine SHS, uredbu. koja ovlašćuje Banku da izdaje nove krunsko-dinarske novčanice. Uo­ stalom potražićemo saradniu sadašnje skupštine, đa bi što brže ušli u' stanje .ustavnosti i zakonitosti. Glede budžetskog deficita vlada nainierava pomoći zdravom i iskrenjora politikom, koju će strogo .sprovoditi u punoj saradnji s današnijm parlamentom. »Dajte mi dobru politiku daća vam dobre finansije« kazao ie baron Luj. Vlada se nada da će dobiti povjerenje većine u skupštini i da će raditi s tom većinom. Među prvim zakonskim predlozima koji su podnešeni skupštini, na­ lazi se predlog o privremenim dvanaestinama prošlih šest mjeseci i Iduća tri mjeseca. Taj čin urediće financijsko stanje do kraja maja. U toj tačci lazlikuje se politika nove vlade od politike predhodnika. Vlada ne će angažovati kredite proš­ lim nMl-tarskim odlukama, niti će čini­ ti izdatke bez odobrenja i kontrole par­ lamenta. Ona će tražiti skupštinsku od­ luku kako bi prerogative parlamenta u pitanju budžeta bile uspostavljene i poštovane. Tražićemo naknade za vanređne kredite, koji su potrebni do kra­ ja maja, te će na taj način moći doći do tačne cifre budućih troškova. Bu­ džetski program sastoji se iz tri riječi: javnost, j a s n o-s t i iskrenost. Radi povećanja državnih dohodaka vlada će se truditi đa isposluje skupštinsku odluku o pred logu pore­ za na ratne dobitke, koji je Nin- ćanja. Imami Šafija je rekao: »Udariti je slobodno, ali je napustiti bolje«. Ono naš narod veli: »Duga kosa, kratka pamet.. Radi toga preporuča se sva­ kom čovjeku, da im oprašta, jer će ih tim bolje privući na ono, što je lijepo i dobre. Bog (dž. š.) veli: »Strpljivost je lijepa stvar«, a i Aiejhiselam je re­ kao, da je dženet pokriven sabrom, a to bi značilo, da strpljivost čini puno. I žena, kad vidi da joj inuž oprašta, samo da bude u kući mir i ljubav, onda će i ona njega, više zavoHti i nastojaće da ga u buduće ne uvrijedi i da ne čini ■ono, što' ori ifirži; Na taj će se način postići prava svrlj# nikjaha. t. j. skla­ dan život i IhiBav4 fflvdu čovjekom i ženom. Brava će "Se Жа .pokoravati svom čovjeku. Bog veli: »A dobre žeiiske biće pokorne i čuvaće tajne (kućne) s onim, 'što je Allah očuvao (za 'ujHij a .to je, što je naredio ljudima, da s njima .žive po propisima). A sad da pređemo na prava i duž­ nosti žene. Ona može bez muževa dopusta po­ sjetiti svoje roditelje jednom u sedmici, a ostalu bližnju rodbinu jednom u go­ dini, i oni nju isto tako. Dužnost joj je da posluži svojim roditeljima, kad se razbole, ako nemalu nikoga, ko bi im radio, pa makar joj čovjek i ne dao. Ona može također bez njegova dopu- �ПРАВДА” — „PRAVDA, Бр»Ј 132 — Broj Politički pregled ftć podnio u mjesecu junu prošle godi­ ne, a koji nije bio nikako uzet u pret­ res. Također ćemo tražiti druge izvo­ re povisivanju javnih prihoda. Istovre­ meno ćemo se postarati da se vodi Stroga kontrola izdataka i energična štednja. Jednom okružnicom obratio sam se svojim kolegama, da svedu izdatke na najpotrebnije. Nesumnjivo ue treba očekivati da će deficit biti otkionjen prije izbora. Nastojaćemo oko porasta državnih prihoda, te primjeniti niz mjera koje će omogućiti parla­ mentarnom zasijedanju iduće jeseni, da efikasno oporavi naše oronulo financij­ sko stanje. Držim da je suvišno upo­ zoriti, da se ove mjere delikatne pri­ rode u zemlji, gdje još postoje četiri razna finansijska zakonodavstva, gdje se može pristupiti izravnanju santo ve­ likom opreznosti, vodeći računa o pre­ daš njim prilikama. Nadam se đa će otvoren postupak i žeba, da se ništa ne uradi bez odobre­ nja i saradnje parlamenta osjetljivo po­ boljšati stanje naših finansija i uliti os­ jećaj povjerenja u zemij i inostranstvu. Izvozna politika biće revidirana, a na­ damo se da će se u kratkom roku uvesti i hitne izmjene u sadanjemu uređen'u spoljne trgovine. Oko Turske. ■■глививттагдадажлпггклжж«’/: Iz Pito. tootag Predstavništva. Poslije pročitanog protokola izjavlju­ je sekretar g. Pero Jovanović, da su gg. Pećić i Jaša Prodanović, koji su bili glavni govornici na predašnjoj sjednic:. imali ovaj protokol u svojim ru­ kama i donijeli neke dopunjke. Pećić izjavljuje na ovu primjedbu sekretara Jovanovića, da je g. predsjednik pozvao govornike na posljednjoj sjednici, da pregledaju protokol. On je tom prili­ kom konstatovao, da je baš najvažnije, oko čega se raspravljalo, bilo izostav­ ljeno ili zabilježeno tako »da se naše primjedbe ili ne vide ili su nejasne«. Pošto skupština prima protokol do . znanja, čitaju se molbe i žalbe, koje su ■ odmah upućene odnosnom odboru. Za­ tim se čita izvještaj verifikacionog od- ; bora o ispražnjenim poslaničkim mje- i stima (tiče se ispražnjenih mandata u j Bosni I Hercegovini). Prije prelaza na dnevni red stavlja g. Vaša Knežević upit na ministra unutrašnjih djela zbog zabrane manife­ stacije na Terazijama i Prcstolonasljed- i nikovom trgu sa strane uprave grada ' Beograda. On smatra da je ta zabrana uperena protiv radničke stranke i pita koji su razlozi rukovodili upravu gra­ da Beograda, da se manifestacija za­ brani i moli ministra unutrašnjih djela, da tn naredbu povuče i poništi. Mini­ star unutrašnjih djela odgovorio je da ne može danas dati tačan odgovor i da la naredba nije uperena protiv rad- , ničke klase, nego misli da je izdata je- ' dino iz saobraćajnih razloga. On će za­ tražiti tačno obrazloženje od uprave гст ' -«мгак1Пдатип itenja otići na hadž, ako joj je farz.'i to sa jednim od svoje bližnje rodbine. 1 kad joj zatreba, da joj neko razjasni jednu islamsku ustanovu, a čovjek ne može da to sobom učini, može otići nekom, da sazna, kako će se vladati. Ipak je bolje, da u svim ovim slučaje­ vima traži od njega dopust. Dužnost* su žene, da udovolji želji svog čovjeka (dakako ako bude zdra­ va i ne bude imala periodu), da doji i odgaja dijete i da uredno drži kuću, a ako je pusti, ili ako on umre, ne smije se udati za drugog, dok joj »idet« ne izađe. Iz svega ovog možemo zaključiti, da čovjek ima mnogo više dužnosti nego žena, te onda možemo lahko shvatiti, zašto ima čovjek i više prava. Ako malo bolje promotrimo ove propiše familijarnog života, vidjećemo, da je to samo zato, da se postigne prava svrha braka. Obiteljska zajednica je glavni temelj cijelog ljudskog života, jer čovjek obično nosi kroz cio svoj život skoro sve ono, što je dobio u mladim daninui od prvih svojih stara­ telja, oca i majke. Prema ovom svaki, koji ljubi svoj narod i želi njegov na­ predak. treba da zna šta mu je duž­ nost ј da onda po tom udesi svoj rad i ponašanje. Ako to zanemarimo, onda smo neprijatelji svoje djece, svog na­ roda j cijelog čovječanstva, a pored to­ ga odgovaramo pred velikim Allahom grada Beograda, te će tačno odgovo­ riti na stavljeno pitanje. Poslanik Pero Jovanović stavlja upit na ministra poljoprivrede zbog po- | Vilzonov memorandum. »Тгп« ob­ plave u Vojvodini. Ministar poljopriv­ javljuje memorandum, koji je ambasa- . rede i voda g. Roškar konstatuje u dor Sjedinjenih Država u Parizu pre- ! svom odgovoru, da nije bilo novaca dao Lojd Džordžu i Klemansou 20. ja­ na raspolaganje, jer zadužne pristojbe nuara, tražeći obavještenja o njihovom .nisu bile uplaćene, a nije bilo ni potreb­ načinu rada pri riješenju jadranskog itog građevnog materijala. Kriva je i problema. rek»t memoranduma glasi: oskudica ugljena, te saobraćajne ne»Pristupite pitanju sa Klemansoom i pril ke. Zbog velike opasnosti poplave Lojd Džordžom kako su tretirani ruski održana je ministerijalna s’ednlca, koja i italijanski problemi, uvjerite se o nji­ je zaključila da se dobavi materijal hovom gladištu. Sjednjene Države se koji ie polrehan. Pored toga ministar nalaze u takom položaju, da im dolaze finansija kreditirao je 9 mllijona kruna riješenja pitanja prije no što je američ­ za nabavku materijala i osiguranje pro­ ko gledište izloženo, pošto su očigledno tiv provale nasipa. Ovim se ie odgo­ gospoda Klemanso i Lojd Džordž tra­ vorom poslanik Jovanović zadovoljio. žili mišljenje jugoslavenske i talijanske (Na ljevici se čuje pljeskanje). vlade prije no što su se obavjotih o Zatim se prelazi na podjelu sekcija. mšljemu američke vlade. Misie li fran­ Predsjednici sekcija sastaće se danas cuska I engleska vlada da i dalje riješapopodne u 4 sata u svrhu konstituisavaju evropska pitanja, a da američku nja. Sjednica se zaključni« u 12 sati vladu samo izvještavaju o rezultatima? 30 časaka, a iduća se sjednica uriče Takav slučaj je projektovan i u riješe­ u utorak u 9 sati prije podne sa dnev­ nju riječkog pitanja, koje predsjednik nim redom: »debata o deklaraciji ne može primiti. Gospoda Klemanso i vlade. Lojd Džordž treba da uviđaju, kao što je primjetio Polk prije svoga polaska, da jadransko i druga pitanja treba da prođu redovnim diplomatskim putem; a okolnost, što ste vi bez punomoćja, ne utiče ništa na pitanje. Kako je ne­ Dopisnik »Dcii Telegrafa« uvjerava moguće uputiti ove sedmice američkog da Engleska namjerava izdati nalog predstavnika, koji bi imao isti autoritet svojim pomorskim vojnim snagama, da kao i prvi ministri triju vlada. Sjedinje­ okupiraju Carigrad. Ovu mjeru nalaže nim Državama je nemoguće da budu težina situacije. List dodale: Engleska predstavljene na sjednicama prvilt mi­ vlada ne misli stvoriti kakav privilenistara.« Usprkos američkom memo­ gisan položaj i zaključuje, da treba pri­ randumu francuska i engleska vlada su ći ovoj mjeri bez ikakvog ustezanja, zadržale odluku o predaji ultimatuma jer je to jedini način koji će osvijestiti Jugoslaviji, koji ie bio predan jugosla­ Turke. venskim delegatima istoga dana u ve­ I Wilson proti Turskoj? »New-York će. kada je američki ambasador predao World« potvrđuje, da je Wilsou ener­ memorandum svoje vlade Kiemansou i gično protivan zadržavanju Turaka u Lojd Džordžu. Razumjeće se dakle ne­ Carigradu. zgoda, u kojoj sa se nalazile engleska Francuski listovi donose informaci­ i francuska vlada, kada su morale ob­ je o engleskim i francuskim trupama, javiti ovaj memorandum sa ostalom di­ koje su poslane u Carigrad i vele da će plomatskom prepiskom između pred­ vojnička akcija biti izvršena sporazum­ sjednika Vilzona i šefova saveznih vlano sa svim saveznim silama. Carigrad­ I da. Uostalom američki memorandum ski garnizon brojače 50.000 ljudi. Cbcrademe u listu »Demokratie Nou- । dokazuje, da je predsjednik Vilzon po­ we1le« zagovara da se Turci protjeraju I čeo time, što je tražio obavještenja i da su ova traženja dovela do izmjene iz Carigrada. Povodom »pokolja« u Jermeniji sa- ■ nota, tako da prijetnja Vilzonova, da veznici su uputili Turskoj vrlo energič- i će napustiti evropske stvari, koju je on februara mieseca uputio francuskoj i nu notu, kojo; će sljedovati energične engleskoj vladi, predstavlja rezultat omjere, ako to bude potrebno. vih izmijenjenih nota. Prema tome ovo nije bilo tako neočekivano kao što se to iznosilo kada je bila objavljena pre­ daja ove note sa prijetnjom. Wilsonova nota. »Petit Parisien« ' potvrđuje da je \Vilsonova nota napi- i Na dan 22. februara t. g. održana je kotarska skupština naše organizacije u ■ sana u pomirljivom tonu. Glede Rijeke . predsjednik ostaje pri decembarskom ■ Kladnju, na kojoj je jednoglasno prove­ memorandumu. On iznos: da treba po­ den izbor kotarskog odbora J. M. O. oštovati prava albanskog naroda i od­ v ako: Predsjednik g. Mustafa ef. Berbija od sebe svaku odgovornost zbog blć, podpredsjeđnlk g. Mehnted ef. Đoodlaganja jadranskog pitanja. zić, tajnik g. Abdulah ef. Hasić, blagaj­ Nikola Pašić bio je 5. o. mj. na ručku nik g. Mujaga Rustemović, odbornici kod engleskog kralja i kraljice u Bit- I gg. Abdaga Hasić, Muhamed ef. Ferčlć. kiganskoj palati. Ibrahhn ef. Dedić. Ramađan ef. Hurić. Londonska konferencija — jalova. — i Mitinin ef. Samić i Avdo Herić. Šefovi vlada Francuske. Engleske i Itaiije razišli su se ne dovršivši defini­ za taj svoj nehaj, za to nedjelo, za taj tivno tri jedno od onih pitanja, zbog ko- ! zločin. ih su sc sastali u Londonu. Jadransko . fz navedenih dužnosti čovjeka opa­ pitanje, kao i problem Rusije i Turske i također sti ostali neriješeni. šefovi vla- | žamo, da je on izložen vanjskoj borbi, a žena opet da je ograničena samo na da ostavili su u Londonu delegate, koji kuću i odgoj djeteta. To je zato, jer je ■ će dovršiti rad u pitanjima. koja su u i čovjek jači i po konstrukciji samog ti- I principu riješena. Uostalom kako se 1 objavljuje, prva iduća sjednica biće I. I jela sposobniji za životnu borbu, a že­ aprila u Rimu, a po drugoj verziji u ' na, koja je mnogo slabija i nježnija, mora se povući iz ove vanjske borbe; San Remu. Rekonstrukcija talijanske vlade. — za nju su unutrašnji poslovi baš naj­ zgodniji. »Temps« prima informaciju iz Rima, da Ona je žena, kućenica, mati i odgoji­ se šire vijesti kako je Niltijev po- : teljica. a zato treba da bude poštena, vratak u vezi sa rekonstrukcijom uredna, blaga i plemenita. Kad bude po- [ talijanskog kabineta. U istinu se drži Jedovala ova svojstva, onda će i djeca ! je ona nužna, da učvrsti vladinu polit.ku. Pitanje je samo hoće li Nitti od­ biti vrijedni članovi zajednice. Da se ovo postigne nužna je naobrazba kako mah početi sa rekonstrukcijom kabine- । ta ili će pričekati privolu kabineta, da ■ muškarcu tako i ženi. Razlika je samo ta, što se ženi ne treba naobraziti za radi prema njegovim uputama. državnog činovnika, nego zato, da bu­ Nova albanska vlada. Rimski listovi : de vrijedna domaćica i da znade, kako imaju telegrafsku vijest iz Valonc, po ' treba odgajati djecu. Po mom mišljenju kojoj je nova arnautska vlada ovako trebalo bi osnovati zavode posebnog sastavljena: Predsjednik ministarstva tipa, što do danas, mislim, nije nigdje Sulejman Delvina; ministar inostranih provedeno, gdje bi ženska djeca nau­ djela Mehmed Konica: unutrašnjih dje­ čila sve kućne poslove, a uz to bi uči­ la Ahmed Zagoli; ministar javne nasta- i la svoj jezik, vjeronauku i dobila lijepe ve Sotir Peci; pravde Hodža Kadri: fipojmove o drugim znanostima i umjetnansija Idoc Koba: glavni direktor po- . irostlma, a naročito bi ih trebalo podu­ šta i telegrafa Iđomen Kosturi. Delegati I čavati higijeni i odgajanju djeteta. na Konferenciji miri: Monsinjor Bumči. ' ZavrSulem. braćo, fm, đa jedino uz Dr. Turtuli, Mehmed Konica. U vrhov- j ovakvu podjelu rada može narod i u nom savjetu: Akif paša. Abđi Toptani, 1 moralnom pogledu napredovati. Bumči i Turtuli. Osim toga izabrano je 37 članova Hamid Hadžlbegić. j | ; | Iz naše organizacilB. । Страва 3. neke vrste Senata i to: 4 za provinciju Argrrokastro, 4 za Koricu (Korča), 4 za Valonu. 4 za Berat. 4 za Elbasan, 4 za Dures (Drač), 4 za Podrimlje, 3 za pokrajinu Mać-Krasnik. 2 za Lješ i 4 za Skadar. Ekzekutivni savjet lige naroda sasta­ će se u Pa risu u petak ili subotu, da odredi komisiju, koja će imati zadatak da informiše o stanju u Rusiji. Tom zgodom će se održati javna sjednica li­ ge naroda. Norveški je kralj potpisao dekret o pristupu Norveške u ligu naroda. Maršal Foch se prilikom svoje po­ sjete u Bruxellesu dugo razgovarao sa ministrom narodne obrane i šefom ge­ neralnog štaba. Govorilo se o oku­ paciji lijeve obale Rajne. Grčki je parlamenat u prvome čita­ nju ratifikovao ugovore o miru sa Nje­ mačkom, Bugarskom i Austrijom. Između Finske i sovjetske vlade sklopljeno primirje. Jamačno će doći do pregovora za mir. Povodom štrajka u Portugalijl vlada je podnijela ostavku, pošto je u parla­ mentu ostala u manjini. Piedsjednik repubh'kc dao je mandat šefu demokrata Antonu Silvl. koji će obrazovati novu vladu. Napredovanje boljševika. »Ekstra Bladcdt dobio je iz Helsingforsa vijest, da su boljševici zauzeli Irkutsk i na taj način dobili u svoje ruke čitav Sibir. tospođarstvo Samo dua broda. V. S-in. Zemaljsko kopno nije vazda ni svuda bilo otvoreno trgovačkim brodo­ vima kao danas. Do nedavno stražilo se topovima nad pristaništima i u nj su se pušćali brodovi samo saveznih i osobito prijateljskih naroda. U unu­ tarnje vode zaploviti nije mogao niko i svijet se je stranim narodima otvarao tek toliko, koliko su ovi mogli oružjem sebi otvoriti puta. Istom u 19. stolje­ ću počele su pojedine države drago­ voljno otvarati svoja pristaništa i stranoj trgovini, štiteći međutim zasta­ vu svoje trg. mornarice koliko je mo­ guće, a tražile su uz to da osiguraju i svojim brodovima slobodan pristup u sve luke na svijetu. Tako godine 1818. dođe prvi paro­ brod iz Amerike u Evropu iz Savannaha u Liverpol — za 26 dana (18 putnih), a godine 1825. krenuše prvi brodovi iz Evrope u Aziju. Godine 1842. poduzela je Engleska prvu plovidbu oko zemlje, a godine 1846. već je zavede­ na prva poštanska veza između Ameri­ ke i Njemačke 1 puta mjesečno. Ovu poštansku vezu subvencionirala je amerikanska vlada do god. 1857. sa 858.000 dolara godišnje, kada je osno­ van »Sjevero-njemački Lojd« i preuzeo prenos pošte u vlastitu režju. 1 sada su u poštanskom prometu zastupljeni skoro svi narodi i sve države svijeta. Od zadnje trećine 19. vijeka idu pa­ robrodi posve točno po programu u Aziju r Ameriku i pristaju ili u svojim kolonijama ili u lukama slobodnih ze­ malja. U tuđe kolonije nije se bez pi­ tanja pristajalo sve dok Holandija ne otvori prva luke svojih kolonija godi­ ne 1874. slobodnoj trgovini, uočivši nje­ zinu važnost. Tako je u slobodnoj tr­ govini dopuštena i plovidba lađama svi­ ju zastava na međunarodnim rijekama i slobodno pristajanje u njihovim luka­ ma. Jedino na Dunavu, aktom od god. 1857. pridržana je plovidba među poje­ dinim dunavskim lukama (tzv. »petit cabotage«) ebalnim državama, a brodo­ vima ostalih vlasti dopuštena je plo­ vidba samo od otvorenog mora do i e dn e dunavske luke ili obratno. Mi. bivši rz jedne obalne države Du­ nava, nemamo odavde da povučemo nikakvh zaključaka: na Dunavu je za nas slobodna plovidba kao i na drugim svjetskim rijekama, a na drugim rije­ kama isto kao što i na Dunavu. — Je­ dina prepreka slobodnoj trgovini na Dunavu bio b: madžarski pravilnik za plovidbu, izdan godine 1899. nakon ot­ vorenja »Željeznih Vrata«, po kojemu se jednostranim odmjerenjem pristojbi pogoduje mađarskoj plovidbi više, nego li plovidbi’ drugih vlasti. Proti tome su bez uspjeha prije rata prosvjedovale Francuska i Rusija. Bugarska i Rumunj­ ska. ali se nadati da će i ta ograda sa­ da potpuno pasti u mirovnom ugovoru, kao što se već i čita, da je versaljskim �Crpaua 4 Sirana ugovorom zajamčena slobodna plovid­ ba na Dunavu za sve zastave i po 347. članku njegovom da je Dunav stavljen pod međunarodnu dunavsku komisiju. Okrajno brodarenje uz morske oba­ lo pridržavano je obično za vlastite dr­ žavljane, ali odkako mu Engleska i Bel­ gija dadoše potpunu slobodu, otvore­ no je i ono u glavnom nesmetanom prometu svim zastavama, ma da je još tu i urno povlašten tek za neke pri­ jateljske države, kao što bijaše od Austro-Ugarske dopušteno jedino Njemač­ koj, Engleskoj, Italiji i Nizozemskoj. Pod okrajnim brodarenjem razumije se plovljenje uz obalu s jedne na drugu točku iste države, kao da bi na pr. kod r*s obavljali službu i radili od Gruža (Dubrovnika) do Splieta i Šibe­ nika brodovi jednog stranog francus­ kog ili amerikanskog društva, koje bi te brodove podržavalo na našoj obali' jedino u tu svrhu da tuđi rade i privređuju. Strani trgovački brodovi smiju pri­ stajati i usidriti se svuda u lukama i pristaništima, te robu krcati i iskrca­ vati, samo su pri tome (kao i domaći brodovi) podložni poticajnoj vlasti drža­ ve u kojoj se nalaze. To je bila norma međunarodnog prava do rata, a ne mi­ slimo ni za buduće da će biti dokinu­ ta, kao ni druge norme, koje govore o potpunom otvorenju svake zemlje pripadnicima sviju kulturnih država, jer navodno ona izlazi iz »osnovnog pojma međunarodnog prava«. Otvorenje jed­ ne zemlje daje inostrancima pravo da stupe u državno područje, da borave na svakom mjestu njegovu, da se na­ stane i da se bez o so b i t o ga danka bave trgovinom, plovidbom i obrtom. — Stranci mogu iznajmiti i zaposjesti kuće i poslovne prostorije, tvornice, skladišta, zemlju uzeti u zakup i t. d. ledino, nemaju međunarodne garanci­ je za to, da mogu i nepokretni imetak stjecati gdje hoće. Ali, objektivno uzevši, dovoljno je ii ono. što im se jamči. Jesmo li već jedanput dobili slobod­ no pristajanje za brodove gdje god ovi hoće i slobodan pristup za ljude gdje žele da se nastane i s čim hoće da posluju, to se odmah po tom možemo ogledati za vezama na Dunavu i juž­ nom moru, koje nas zanima. Izlazna tačka za plovidbu našega bro­ da na Dunavu bilo bi pristanište Bos. Brod, a jedina vezu uz Savu bio bi Si­ sak za Zagreb i Ljubljanu, a niz Savu Brčko i Biograd. Uz Dunav idući bili bi: Novi za Cehoslovaćku, Wien (Beč) za Austriju i Regensburg za Njemačku, a niz Dunav: Oršova, Kalafat, Turnu Magurela, Durđevo (za Bukurešt), Braiila 1 Galac u Rumunjskoj, pa Vidin. Nikopolj, Rušćuk i Silistra u Bugarskoj Nedaleko ušća Dunava, ne gazeći na pučinu Crnog mora, nego držeći se blizu obale (izdrživo za naš riječni pa­ robrod) jesu Odesa i ušća Dnjestra i Drijepra, a nešto dalje Sevastopol i ušće Dona — sve dobre veze za Rusi­ ju (Besarabiju i Ukrajinu) te pristani­ šte Novorusijskaja za sjeverni Kavkaz. Izlazna tačka^a plovidbu našega bro­ da na moru bio bi Gruž kod Dubrov­ nika, odakle bi za više pristaništa mo­ gao naš brod ploviti u Dalmaciju, Ita­ liju, Grčku, Tursku, Bejrut, Egipat, Tripolis, Tunis, Alžir, Maroko, Španiju, Francusku i Genovu (za Švicarsku) sve na Sredozemnom moru, pa preko Gib­ raltara za: Francusku, Englesku, Bel■riju, Nizozemsku. Švedsku, Norvešku, Njemačku i Dansku, te zapadnu Afriku. Ako prosječnu brzinu vožnje mješo­ vitih brodva, uređenih i za osobni i za teretni prevoz, dopustimo sa 27 km (15 morskih milja; 1 milja = 1? km) na sat osim zadržavanja u pristaništi­ ma, to bi otprilike trajala vožnja iz Gruža u Brindisi dana 'h, Atenu 1, Salanik Г/2, Carigrad 2, Odesa 3, Batum 3, Izmir 2, Bejrut, Port Said, Suez ili .Aleksandrija 3, Tripolis ili Tunis 2, Al­ žir 3, Gibraltar Hi Maroko-Tanger 4, London 7*/„ Bremen 8, Hamburg 8'/2, Antverpen ili Amsterdam 7'Д, Bordo 6, Lisabon '5, Marselj 3, Genova 2, Na­ pulj 1, Malta, Trst ili Veneciju 1, Džida 5, Aden 7, Basra 13, -Karadža (Bcludžistan) 11, Bonibaj 11, Džibilli (Abesinija) 7, Sudan 6, Cejlon 13, Ouiganpor 17, Batav a (Java) 18, Bangkok (Siam) 19, Hongkong (Kina) 21, Šangaj (Kina) 24, Jokohama (Japan) 25, Njujork (ADđgpvonđ »ređjdk: M. Suđiuk« Број 132 Bro „ПРАВДА* — »PRAVDA* menka) 13, Kuba i Haiti 13, Bahia (BraziJija) 14, Buenos Aires (Argentina) 19, Melbourue (Australija) 26, Rt Dobre Nade 18, Kamerun i Kongo 13, Petrograd 12, Stokholm 11, Kopenhagen 9, Barcelona i Kartaga 3 i t. d. Ova brzina od 15 milja na sat ne iz­ gleda nam velika, kad uočimo, da je obična brzina teretnih brodova 8—10 milja na sat, a osobnih 20 i više milja: do sad je najbrža »Mauritanija« sa 25'/: milja (blizu 50 km) na sat. Međunarodna konferencija o valuti. Kako pariški listovi javljaju, saveznič­ ka je komisija pristala da se sazove me­ đunarodna konferencija, da riješi pitanje valute. I prijašnje neprijateljske države biće pozvane na tu konferenciju. Domaće vijesti Američka pripomoć gradskoj siročadi. Prije 2—3 dana izašla je u službenom »Narodnom Jedinstvu« jedna notica, iz koje se razabire da je iz Amerike stigla znatna svota novaca ovdašnjoj oblasnoj državnoj zaštiti djece, Dolina ul. kod Marijina dvora (zgrada baždarskog ureda). Ova svota novaca određena je gradskoj siromašnoj i nezaštićenoj dje­ ci, a davače se kao potpore po 30 dina­ ra (120 K) mjesečno. Upozoravamo ponovno mjesne odbo­ re naše organizacije i sve prijatelje islamske siročadi, da ih odmah upute na ovu plemenitu pomoć Amerike i da time barem donekle ublaže bijedu i ne­ volju koja vlada među našom grad­ skom sirotinjom, a naročito djecom iza umrlih i poginulih u ratu. Upozorujemo naročto odbor društva »Merhamet« i »Hurijet«, a i sva slična društva po ostalim kasabama, da ovu plemenitu akciju što izdašnije iskoriste i to na taj način, da se odmaii sa što tačnijim i potpunijim iskazima o musli­ manskoj siročadi, obrate na svoje ko­ tarske urede a istodobno i na spome­ nutu instituciju (Obi. đrž. z. d.) i da se s njom stave u sporazum glede načina podjele tih potpora. Plemenitima Američanima I od naše strane najtoplija hvala na ovoj huma­ nitarnoj darežljivoj pomoći! Proti otimačini. Brzoiavljaiu nam iz Travnika: Na sjednici zemljoposjedni­ ka obdržavanoj 6. marta t. g. solidarišemo se potpuno ta predstavkom cen­ tralnog odbora zemljoposjednika za Bosnu i Hercegovinu, koja je upućena ministru predsjedniku i ministru za ag­ rarnu reformu. Najodlučnije protestira­ mo proti očevidnom nasilju, koje nam se nameće uredbom od 14. februara 1920. Mjesni odbor zemljoposjednika. Žitno-prometnom uredu zem. vlade obraćamo pažnju, da su doznake broj 5020 i 5021, koje glase na po tri vreće mekinja — bile predmetom prodaje; dakle upotrebljene kao neka vrst izvoznice. Premda se radi o Svoti od 80 kruna, držimo da se mora stati na put ovom mešetarenju, jer je po srijedi ili nesavjesnost izdavača ili molitelja. Tra­ žimo da se o pvoj stvari povedu izvidi i krivci privedu kazni. Među posjetnicima novog predsjedni­ ka naše pokrajinske vlade bio je i g. reisul-ulema sa članovima ulema-medžlisa i sarajevskim muftijom. Inna lillah. Ovih dana je u Beču, u sanatoriumu Fango, od upale pluća um­ ro slušatelj tamošnje eksportne akade­ mije Alija B a h t i j a r e v i ćj sin H. Hffzi eff. Bahtijarevića iz Banje Luke. Rahmetli Alija ostavio je ovaj svijet u najljepšoj dobi, navršivši 23 godine života, te ga je time više žaliti. Njego­ ve kolege gube ti njemu vrijednoga i dobroga druga sa puno poleta i ener­ gije, a rodbina nenaknadivog člana svo­ je zajednice, od kojeg se imala mnogom koječom nadati. Njegovo je tijelo, makar je to bilo skopčano sa velikim materijalnim žrt­ vama i drugim poteškoćama, odmah iz Beča u Banja Luku prenešeno i uz sudjelovanje neobično velikog broja građanstva iz svih krugova, kod osta­ le rodbine dne 28. februara pohranje­ no. Mi mu od svega srca želimo rahmet duši, a roditeljima i ostaloj rođli?! zdravlje i sabur. Cđ -'ercnle kalđrmlje. Trgovačka i cb . ka komora javlja interesentima, sto »iz Bileće« treba da stoji: te Bi­ da je njezina akcija- o izmjeni kaldrtnihaća. Molimo da se to uvaži. je, onako kako se zahtijevalo u odr­ žanim anketama u komori, samo dje­ Iz Merhameta. Gosp. Ibrahimaga Mrlomično uspjela. § 9. naredbe, koja pro­ zić policijski vahkomandant sakupio je pisuje da se kaldrmija pobire i sa robe na sijelu, za musi, potporno društvo na skladištima ostao je na snazi. »Merhamet« 1000 K, na čemu mu od­ Izmjene pojedinih stavova u tarifi nisu bor najtoplije zahvaljuje. Ugledali se i usvojene, ali se izašlo u susret tanjim : drugi u ovaj plemeniti čin, i poradili trgovcima u toliko, što se neće napla­ za našu islamsku bijednu sirotinju. ćivati kaldrmija, ako ne iznaša preko K 20. Osim toga je suspendirano pobi­ Jeste li prekomerno osetljivi protiv ranje ove daće od građevinskog mate­ j hladnoga zraka? Dolaze li'Vam odmah rijala i to od cigle, crijepa, cementa, nerazličite boli? Oj, kako tu ublažuju botesanog kamena, kreča, pijeska, šljun­ ■ li, čane otpornim masaže s Fellerovim ka i pržine. pravim Elsafluidom! 6 dvostrukih ili Pošto su ovi zaključci u sjednicama 2 velike specijalne hoće 27 kruna. gradskog odbora prošli većinom glaso­ Trebalo biste terajuće sredstvo, koje va i postali pravomoćni, komora poziva utažuje grčeve, jača želudac? Držate sve interesente, da ispunjene prijavni­ se samo Fellerovih pravih Flsa-pilola! ce predaju poreznom referentu u Grad­ 6 kutija 12 kruna. Želučani balzam 12 skoj opštini. malih boca 30 kruna. Omot i poštarina posebno, ali što jeftinije. Eugen V. Fel Ispravka. U broju našeg lista od 26. ler, Stubica donja, Elsatrg br. 31D. Hr­ februara pogrješno je označeno bora­ vatska. vište darovatelja Suljage Galića. Mle- UNIVERZAL. Stalni zavod za poduku ženskoga krojenja 1 šivanja. Prima na izradu fina odijela za gospođe. — Palača Srp. Opštlne 11. kat (Ulaz Protin Sokak) ulica Regenta Alek­ sandra br. 2. kulturni časopis Savremenik1 Kotarsko vakufsko-mearifsko po­ vjerenstvo u Tešnju. Broj 172-10. Ло/г izlazi polutnjesečno ® Na ovdašnjoj .medresi upražnjeno je mjesto muderiza, te se ima popu­ niti sa-1. aprila 1920. Plaća je muderizu od strane vakufa predviđena mjesečno po 120 K. Od strane ehalije osigurana je k ovoj 880 K; a to za vrijeme od 2 godine. U svemu mjesečno po 1000 K. Natjecatelji za ovo zvanje imaju najdalje do 20. marta ove godine pod­ nijeti ovame povjerenstvu pismenu molbu. Molbi se ima priklopiti: 1. svjedodžbu, da je svršio darulFumen ili šeriatsku sudačku školu ili koju drugu školu ravnu ovima. 2. rodni list. 3. svjedodžbu o ponašanju. 4. Svjedodžbu da je državljanin Kraljevstva Srba Hrvata i Slovenaca. Prvenstvo imaju oni, koji dokažu, da osim gornjeg posjeduju i svjetsku naobrazbu. U Tešnju, 28. februara 1920, Predsjednik u Zagrebu pod uredništvom Milana Marjanoviča, a suradnju najbolji hrvat.-srpski književnici. f Pretplata je na godinu Din 30 (K 120) a na pola godine Din. 15 (K 60) pojedini broj Din. 2 Pretplatu slati Administraciji Savremenika Zagreb Gundulića 17 Čast mi je javiti cije­ njenom građanstvu da sam otvorio Jugosl. narodnu huhinju pred imaretom sa uređenim prostori« jama i brzom poslu­ gom. Jela na izbor. Cijene vrlo umjerene. Murat Balićevac. Dizdarevii. Tražimo poslovnog ravnatelja Uvjeti: 1. Spomenuti mora biti potpuno vješt u svim bankovnim i trgovačkim poslovima; 2. Priklop svjedodžbi o svršenim školama odgovarajućim spomenutom mjestu, te svjedodžbe dosadašnjeg službovanja; 3. Svjedodžba moralnog ponašanja; 4. Oznaka plaće i uvjeta. OGLASI U .PRAVDI* imaju najbolji uspjeh. je jedini muslimanski šoj državi. »Pravdu« muslimani. U vlastitom „Pravda" list u na­ čitaju svi interesu je svakom trgovcu da oglašuje ti „Pravdi" Kreditna banka d. d. u Divnu. ■ 4-u:k: Геи*г»)л1 Odbor »1 M. O.« 4^mozril» D. A A. KafPB, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/7acdb753a4a82fe7a4d2ea5d2995b28b.pdf 93aeb0d3090576fe2d23da656df57a8c PDF Text Text Požtarina u gotovom plaćena. POJEDINI BROJ 1 kruna. Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje ređahcioni odbor. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУС4ИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 28 (133) Pretplata godišnje 80 kru­ na, na pola godine 40 kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. Čekovni račun pošt štedionice 1119. Sarajevo, subota 13. marta 1920. (22. džumadil-ahira 1338.) Ne smijemo zaboraviti na sve ono, što je doprinio musliman­ ski težak tokom naše nacionalne samo­ stalnosti u jednogodišnjem razdoblju naše teške političke, ekonomske i kul­ turne borbe. Njegov samoprijegor i požrtvovnost u doba naših najžešćih pro­ gona, koje je jedna jača skupina protu­ narodnih i protudržavniii elemenata in­ scenirala protiv nas muslimana ne smi­ je ostati neistaknuta, nego nam mora biti dragocijena i sveta, tim prije, što je j onaj dio muslimanskih težaka, koji nije bio na dohvatu jednog nasilničkog sistema i koji mije osjetio svu gorčinu našeg teškog položaja, stajao tako čvr­ sto i nepokolebivo uz ostale muslimane Jugoslavije, da ga nije moglo ništa po­ krenuti u njegovo.) postojanosti i čvr­ stoći. Njegova odluka, da pod svaku cijenu ostane uz progonjene i potlačene, (bio to zanatlija ili trgovac, maloposjednik ili činovnik),' služi nam kao jedan dokaz više od svega onoga što nam daje opravdanje za naš politički rad i pravac, jer da nema prijeke potrebe, da ne postoje vrlo jaki razlozi, te da i musi, težaku ne prijeti opasnost nje­ gove propasti, koju je uvidio, ne bi on ni htio ni mogao izdržati u našim redo­ vima, u kojima se okupilo ugroženo muslimanstvo. Neizrecivo je velika svijest kod mu­ slimanskog težaka, koji u našoj očajnoj borbi nije krenuo stranputicom, nego ruku o ruku išao kroz ovo kratko, ali i vrlo teško vrijeme borbe sa ostalim muslimanima, koje je mogao viditi pro­ gonjene i u masama obespravljene sa­ mo za to, jer ih mrze velikohrišćanski patrioti a la Dr. Krulj, Grdić i Nježić. Naš .je težak dobro shvatio položaj i pilike, u kojima se nalazimo. Shvatio je, zašto je nastala »Jugoslavenska Mu­ slimanska Organizacija«, na kojim je predpostavkama zasnovana i šta su njeni ciljevi. Shvatio je, da nas čekaju vrlo veliki kulturno-gospodarski zadaci i da ćemo morati još dugo voditi borbu s dušmanima našeg opstanka, a shvatio je i to, da ćemo samo onda uspješno kulturno i gospodarski napredovati i odoljeti velikoj paljbi i ogromnim na­ srtajima na naša prava i svojinu, ako smo ujedinjeni i složni. < Naš težak nije se klasno rastavio od ostalih muslimana niti je smatrao da samo on ima pravo na život, a da ostala njegova braća po vjeri i jeziku prosto iščeznu iz ljudsko zajednice. On nema i nije nikad imao u vidu samo i isključivo opstanak sebe i .svoje klase. Ne. On je od tog daleko. Njegov horizont je prostran, srce puno osjećaja kulture i samilosti. Naš muslimanski te­ žak veže svoj opstanak i napredak s općenitim progresom. Njegova lozinka nije tiranski egoizam, nego načelo: »Leben und leben lassen...« Nikad i nikad nije izgrađivao svoj život na ruševina­ ma tuđeg života, nego je nastojao, da nečije slabo životno stanje popravi i poboljša pa makar i on tomu nešta do­ prinio. Vođen faktom, da ne smije živiti kao klasa, koja nema obzira ni kompromi­ sa, jer to nije u njegovoj prirodi, nije u njegovom kućnom i vjerskom odgoju, on je uvijek svoje vlastite Interese do­ vodio u sklad s interesima općenitosti i nije nikad tražio, da se ono, što je interes nesamo svih muslimana, nego i cijelog našeg naroda, podredi njegovom pojedinačnom ili klasnom probitku. Mu­ slimanski težački svijet vodila je uvijek neka viša misao, neka naročita težnja, koju svaki čovies nosi u sebi, a koja znači zadovoljstvo i blagostanje ne jed­ I ! i [ | I mašnihB musJknana. Težački svijet fie 1 da im ovi prilikom izbora predadu svo­ jednodušno uz našu veoma solidno orje glasove. I ganizovanu stranku, čija je borba us­ Za te otimače tuđeg imetka nije po­ stojao ni najprimitivniji pojam praved­ redotočena i uperena u pravcu osigura­ nog čovjeka ili jedne klase, nego sve­ nosti. U svojoj zaslijepljenosti nijesu nja lične i imovinske bezbjednosti, dokolike naše nacije. poznavali ni najelementarnijeg zakona krajčenju posjedničkog i opće musli­ Zato muslimanski težak i nije osvije­ o zaštiti privatne svojine, a u svojoj manskog bespravlja, što nas najvećma šten kao jedna klasa, nego kao jedna okorjelositi nije ih se mogao dojmiti ni priječi, da se bacimo intenzivno na narodna jedinica, koja ne ruši druge, očajnički vapaj, preko 50.090 upropaškulturno-gospodarsko polje. Mi ne sminego koja sve druge pomaže, da se ćenih porodica, koje se sa tom otima­ smijemo i ne ćemo zaboraviti na ono, ostvari veliko djelo kulturne evolucije. što je muslimanski težak za naše dobro i činom baca na prosjački štap. Napro­ Zato i nije naš muslimanski težak sve tiv, izgledalo je, baš obratno. drugo zaboravio pri svom staleškom in­ učinio kao što nećemo zaboraviti na Sto su zemljopsjednici više plakali i njegovu vrijednost, koju reprezentuje teresu, nego je stupio na .poprište poli­ više se tužili, demokrati su izmišljali za nas. tičke i gospodarske borbe kao pobornik sve teže i brutalnije udarce i kanda U znaku zahvalnosti i cijeneći posve prava i kulturne slobode i jednaoksti, su se naslađivali sa tim očajničkim va­ ispravno, što nam je vrijedio i što vri­ a kao branitelj slabih i potlačenih. Nje­ pajima uništenih svojih žrtava, uprav jedi težački svijet, »Jugoslavenska Mugov visoki islamski moral, njegova ve­ onako, kako su se naslađivali stari Tim­ lika pravna svijest nije ga stavila van slj'manska Organizacija« poradiće što ijani po svojim amfiteatrima. življe na razvijanju i jačanju one ve­ općih interesa svih muslimana, nego like snage, što leži u musliman­ Nije im dosta bilo što su na sasma ga je nagnala u naše kolo, koji se mo­ nezakonit način lišili zemljoposjednike skom težaku, koja će biti od velike, ramo boriti za elementarna prava čo­ vrijednosti po našu budućnost i naš op­ njihovih kmetpvsk-ih selišta i prihoda vjeka — ona prava koja svak među stanak. Naš je težak dokazao da on sa istih prije nego se ista procijene i nama može da ima i uživa, jedino mi želi kolektivni napredak muslimana a isplate, nije im dosta bilo što su zabra­ muslimani ne. ne klasni i za to ćemo i mi svi pokanili otuđivanje slobodnih većih posjeda, Po tom, što je muslimanski težak bio I zati i dokazati, da volimo i ljubimo na­ nego su u zadnjem svom trzaju — na nosilac ideje neklasnih interesa, nego dva dana prije svoga pada prefurtišeg težaka kao i sve druge muslima­ općeg našeg dobra, koju nije napustio mašili i one zlokobne dvije naredbe i ne i zato ćemo raditi, da se naš težak ni u doba »demokratskog« velikohrćto o otimanju i zadnjeg komadića slo­ i kulturno razvije i gospodarski ojača višćanskog bespravlja nad siromašnim bodnog posjeda iz posjedničkih ruku i i še i bolje nego dosad. posjedničkim staležom izgleda nam o zabrani eksploatisanja privatnih šuma. Hamid Kurbegović. mnogo savremeniji i po prirodi kultur­ Tendencija ovih zadnji i odredaba je niji od ostalog težačkog dijela našeg sasma prozirna. Demokrate su sa tim naroda. Najboljim dokazom u tom prav­ odredbama pokušali, da uliju još više Sarajevo, 12. marta. cu može nam služiti ispunjenje dužno­ zejltina u goruću vatru. Htjeli su d sti posjedničkog podavanja, koje je — U članku »Oko Gajreta«, što je štam­ još više razjare i ohrabre i onako do i ako nije prema naredbama moralo — pan u 17. (122.) broju našeg lista od 17. divljaštva razuzdanog seljaka, koji je kod najveće većine musi, težaka usli­ februara, pozvasmo policajnu direkciju, pod erom demokratskog režima i za­ jedilo. Musliman težak, kraj svih agi­ da provede svoj otpis od 21. septembra boravio da postoji državna vlast i dr­ tacija pravoslavnih i katoličkih »demo­ 1919. broj 494 prez. i privremenom od­ žavni zakoni, nego se on načinio država kratskih« velikonrišćana, da ne dadne boru »Gajreta« naredi saziv redovne u državi i harači i otima muslimanska posjedniku s beglučke zemlje, haka, ni­ glavne skupštine. dobra po miloj volji. je u velikoj većini nasjeo toj agitaciji, Pošto je samozvani »Gajretov« od­ To im je uspjelo jer baš iza objelonego je ispunio svoju dužnost i na taj bor i prekjučer putem presbiroa saop­ danjenja tih odredaba naša je ma­ način sačuvao mnogu porodicu od pro­ ćio svoje vijesti, iz čega se može za­ sa upravo podivljala. Zaredale su pasti i prostitucije. Shvaćajući sam po ključiti da se ne kani držati svog man­ uzurpacije i otimanje ne samo onih sebi šta bij bilo s onim .porodicama, data i da misli ostati na upravi društva slobodnih posjeda, koje su vlasnici da­ kojima su odložili najpripravnije duž­ do mjeseca jula, pozivamo ponovno po­ vali na obradu drugima, nego i onih, no podavanje, muslimanski težak nije licajnu direkciju, da se nadviri nad koje su vlasnici u svojoj vlastitoj re­ mogao zatomiti svoj humani osjećaj na rad svog odbora i da mu naredi saziv žiji obrađivali. Ima dapače slučajeva, koji bi se trebao i bez naročite dužno­ skupštine u roku, za koji mu je povje­ gdje su prije više godina Srbi —■ seljaci sti odlučiti iz čoviečanskih i pairiotskih rila mandat. Nadamo se. da će ovo prodali svoju zemlju seljacima musli­ obzira i na taj način dokumentovao upozorenje naći odziva ili da ćemo — manima i oni tu zemlju sobom obra­ svoje kulturne poglede i osudio politi­ u protivnom slučaju — biti obaviješteni đuju, a danas dolaze nasljednici pro­ ku bespravlja. koju su »demokrati« nad o uzrocima, radi kojih se ne provodi davaoca i tu zemlju od muslimana se­ siromašnim i upropašćenim posjednič­ otpis broj 494 prez. Vederemo. ljaka otimaju i sebi — a po sebi — kim .staležom provodili. prisvajaju. Muslimanski težak posjeduje nešta oOvako se isto događa i sa slobodnim sebenog: izvjesnu (kulturu, koji drugi šumama. težački svijet ne pokazuje a koja nije Ovo su demokrate učinile prvo, da još potpuno izgrađena i — vanjska. Jer oteščaju ljudima, koji iza njih dolaze ako je kultura ono, što se zove nap­ na vladu — da poprave i izgrade ono U moru zuluma i najbrutalnijih ne­ retkom jednog naroda, on zaista taj na­ što su demokrate porušile, da povrate pravdi, što ili je počinifja skrahirana predak i želi, ali ne svojoj klasi, nego demokratsko-socijalistička vlada najvi­ auktoritet vlasti i isposluju rešpektocijelom našem narodu. U njemu dakle vanje zakona i povrate red i mir u še su pogođeni bos.-herc. muslimani počiva jedna neizgrađena i nerazvijena a naročito zemljoposjednici. One nezemlji, a drugo da zaduže seljaka ne kuituia, koju treba evolucionirati, jer j pravde i proste otimačine, koje je ta bi li im pri dojdućim izborima za konće ona biti od velike koristi po našu stituantu poklonio svoje glasove. zloglasna klika provađala, pod krin­ muslimansku zajednicu i cijeli naš na­ Nu da su demokrate ovaka brutalna kom agrarne reforme u našoj domovini rod, kojem naš težak i dušom i srcem bezakonja počinili u čitavom našem mla­ prevazi^azi i najokrutniju vladavinu pripada. Da nije bilo te kulture i pravog dom kraljevstvu onda bi se to dalo još rimskih »patricija« nad plebeicima. Ta razumijevanja kod muslimanskog teža­ nekako opravdati. Ali ako se uvaži da plebejci su bili po rimskom kralju Anku ka i da nas nije on svojski podupro, mi su ove dvije zadnje odredbe — koje Marciiu sa oružjem upokoreui »latinci« ne bi mogli voditi uspješno našu dosa­ i jesu najužasniji atentat na zdrav ra­ i živjeli su prije 2500 godina, dočim mi da. vrlo tešku borbu, čije plodove će zum i pojam pravednosti — izdate samo bosansko-hercegovački muslimani zemza našu domovinu, onda je sasma ja­ podijeliti i težak i posjednik, i trgovac Ijoposjednioi smo krv od iste kvi sa i zanatlija, međusobno kao braća ona­ san dokaz, da su demokrati pri profurnašim susjedima drugih konfesija, živi­ ko. kako .i treba, da jednokrvna i jedmo u 20. tom vijeku, vijeku civilizacije i timašivanju ovih »Uredaba« imali u vi­ du samo da nas b.-h. zemljoposjednike novjerna braća podijele. jednakopravnosti i slobode, pa ipak za totalno unište. ere zloglasne demokratske vladavine Mi ne smijemo zaboraviti na našeg te­ Protiv ovakih otvorenih nepravdi nad ne bijaše skoro nikakve razlike izme­ žaka. koji je jedan od najaktivnijih pri­ kojima se zgražaju svi oni, koji imadu đu nas i rimskih plebejaca. staša »J. M. 0.« i koji ne traži od nas, Kao što su rimski »patricije« na- I imalo ljudskog osjećaja, naravna je da vodimo poetiku klasnog egoizma, stvar da se mora najenergičnije istupi­ prosto otimali plebeicima zemlje i dru­ nego politiku prava i socijalne praved­ ti, latiti se makar i zadnjih sredstava, gu imovinu, ubijali ih i ne dozvoljavali nosti. Mi se moramo u vrlo blizom vre­ da se iste suzbiju. im ni najprimitivnije slobode i ravno­ menu ozbiljno baciti na iskorištavanje Za to je i centralni odbor »Udr.už. pravnosti. tako su isto naši tlačitelji ' i razvijanje onih velikih snaga, koje »demokrati« sve sile upregli da b.-h. j zemljoposjednika za B. i H.« na brzu počivaju u muslimanskom težaku, i ruku sazvao izvanrednu gl. skupštinu, dokazivat., da onaj, koji ne stupi I zemljoposjednicima naprosto otmu i u našu organizaciju, čini raz­ i naizadnji kufić zemlje i da ga predadu I da ova zaključi kakve korake treba za­ bojstvo nad velikm brojem vrlo siro- ■ nemuslimanima kao kaparu i naplatu, ‘ uzeti, da se te otvorene neprvđe otklo- Tražimo lijeka. j | I 1 Godina Ii. �Strana 2 Страна ne i zemljoposjednike od totalne pro­ pasti spasi. Skupština je sazvana za četvrtak 11. o. mj. u 1 sat iza podne u prostorijama Kiraethane. te o istoj donosimo slijede­ će izvješće: Izvanredna glavna skupština Udruže­ nja zemljoposjednika za B. | H. Dan prije izvanredne glavne skupšti­ ne, sastao se je centralni odbor i pri­ spjeli predsjednici mjesnih odbora iz provincije da uglave dnevni red glav­ ne skupštine. Sjutri dan u 1 sat iza podne ubrzo se napunila sala sarajevske čitaonice a onda je predsjednik Udruženja g. Nurudin beg Azabagić otvorio skupštinu sa vrlo jezgrovitim govorom. Predsjednik g. Azabagić u svome go­ voru ističe: da je radni i centralni od­ bor učinio sve što je mogao da bivšoj demokratskoj vladi predoči i da kaže bijedu i nevolju b. h. zemljoposjednika, opravdanost njihovih zahtijeva i neko­ rektnost vlade u provadanju agrarne reforme, ali je to na žalost ostalo sve — glas vapijućeg u pustinji. Išlo je toliko deputacija, predato to­ liko peticija, predstavki i memorandu­ ma, ali ni na jedno od svega toga nijesino dobili nikakva riješenja. Deputacijama se sa nadležnih mje­ sta obećavalo da će se našim oprav­ danim željama izići u susret, ali i ta sva obećanja ne samo da nijesu imala nikakva povoljna rezultata, nego se vazda događalo baš obratno, t. j. do­ lazile su odredbe sve teže i teže po nas zemljoposjednike. I najnovije dvije Uredbe, o otimanju i zadnjeg komada slobodnog posjeda i o zabrani uživanja slobodnih šuma, oduzeli su b. h. zemljoposjednicima i zadnju nadu u svoj ma i najkukavniji opstanak, za to se sazvala ova skup­ ština da zaključimo kakove korake da poduzmemo u obrani svojih prava. Nakon živahne debate, u kojoj je su­ djelovalo više članova, a naročito Akif ef. Biserović iz Sarajeva. Miralem beg Begović iz Dervente. Husaga Cišić iz Mostara i Mehmed ef. Đukić, Husein ef. Mašić. S. A. Filipovič iz Sarajeva za­ ključuje se da izradi jedan memoran­ dum sa glavnim minimalnim zahtjevi­ ma slavljenim već u memorandumu i s obzirom na one demokratske ured­ be o otimanju slobodnih zemalja i šu­ ma i da taj novi memorandum odnese naročita deputacija, sastavljena od 10 Fca i to tri delegata centralnog odbo­ ra i 2 delegata sarajevskog okružja, a po jedan delegat ostalih pet okružja. ali s obzirom na to, da je demokratska vlada koja je sve te otimačne inscenirala i podupirala — odstupila, a da je nova vlada sastav­ ljena od ljudi, koji nijesu zaslijepljeni stranačkim egoizmom, nego su nadoje1U pravdoljubljem, te je velike nade, da će sadašnja vlada ukinuti one demo­ kratske uredbe, koje su po naše zem­ ljoposjednike čista smrtna osuda — ovi agresivni predloži su zabačeni i prih­ vaćen gore istaknuti, sa tim dodatkom, da deputacija, koja će otići sa novim memorandumom u Biograd ima sače­ kati riiešenje memoranduma i dobiti pozitivan odgovor ih — ili, jer se više čekati ne može. Iza toga je vijećano ko će sastaviti memorandum, te se to povjerava cen­ tralnom odboru, kome se još dodaju odvjetnik Akif ef, Biserović iz Saraje­ va i Zija beg Đonlagić iz Tešnja. Iza /toga predsjedatelj javlja da je vrijedni i Vrlo agilni član centralnog odbora Mehmed ef. Sarić iz Stoca pre­ minuo te na mjesto istoga — po želji delegata iz Hercegovine predlaže da se Husaga Cišić iz Mostara izabere za člana centralnog odbora. Usvaja se. Prelazi se na izbor delegata, koji će kao deputacija ud u rjeti memorandum u Biograd. za okružje Banjaluku: Zijabeg Đon­ lagić: za Bihać: Mehmed AVbeg Kulenović Број 133 Broj .PRAVDA* — „П°АБДА‘ | gove izvode i kori ga što uvlači krunu , u debatu. U zemlji, gdje se vlada us­ tavno, ne može biti govora o neodgo­ I vornim faktorima. Ćudi se što mu je Pavlović dopustio da govori. Prodano, vić mu na to odgovara i pita zašto da j on ne bi smio' govoriti kad svi govore, te to smatra napadajem na poslanička I prava. On niti je govorio za republiku ni proti, ni za monarhiju, ni proti, nego je govorio samo o faktima, koja se da­ nas vrše. Predsjednik Pavlović odgovara Proi tiću. da Prodanovlća nije prekinuo u njegovom govoru poradi svoje tolerant­ nosti. jer svaki može razvijati svoje mišljenje. Slijedeća jc sjednica zakaza­ na za srijedu u 9 sati. za Mostar: Hafiz Omer ef. Džabić; za Sarajevo: AtW ef. Sočo i Salih ef. Svrzo; za Travnik: Dr. Sulejman beg Hafizadič; za Tuzlu: Edhcm beg Uzelrbegović. Od strane centralnog odbora dellgirani su u tu deputaciju: Rifat beg Sulejmannaš ć, Hasan beg Pašić i Husaga Cišić. Iza toga se prešlo na pretresanje o pokretanju društvenog organa, te se nakon odulje debate zaključilo da se ovo pitanje prepusti centralnom odboru, da on ovo pitanje riješi. O pitanju proširenja društvene misli sakupljanja materijalnih sredstava od­ lučuje se da društveni tajnik g. Sejid Alibeg Filipovič proputuje banjalučko, bihaćko, travničko, tuzlansko i mostar­ sko okruže, dočim će sarajevsko ok­ ružje proputovati Atif ef. Sočo. Nakon toga jc skupština podijeFla apsolutorij odboru na dosadašnji rad. a pošto se više niko ne javlja za riječ, pređs'edatelj zaključuje skupštinu. i Bilješke. Smicalice. U parlamentarnim se kru­ govima tvrdi, da je .ministar trgovine podnio ostavku. To su donijele i dana­ šnje biogradske novine. U ministarskim se krugovima tvrdi, da su te vijesti tendenciozne. Pregled biračkih lista. Gradsko po­ glavarstvo daje na sveopšte znanje da je biračka lista za svaki birački rajon opštinskih izbornika grada Sarajeva dovršena i da se počevši od ponedjelj­ ka 8. marta 1920. kroz' 14 dana javno izlaže svakom izborniku na pregled u sobi broj 2 i 3 kod gradskog poglavarstva za vrijeme uredovnih sati od 8—2 po podne. Unose u liste može pobijati svaki bi­ rač, koji je unesen u biračku listu, a isto zahtijevati i naknadni unos u listu svaki novi birač osobno. Kad mine gornji rok. odrediće se rok za prigovore u smislu propisa § 16. pri­ vremenog izbornog reda za grad Sara­ jevo. Upozorujemo naše izbornike u Sara­ jevu. da nikako ne propuste pregledati izborne listine, tim prije, što rok za reklamadie istječe 21. o. mj. Iz Privr. Narodnog Predstavništva. (73. sjednica). Dr. Draža Pavlović otvara sjednicu. Prima se protokol bez primjedbe. Pri­ je prelaza na dnevni red odgovara mi­ nistar unutrašnjih poslova Trifković na interpelaciju Vaše Kneževića radi pabrane manifestacija na Terazijama, da su to zahtijevali viši interesi. (Juda je dao deklaraciju poslanik seljačke stran­ ke Drag. Mutič. On u deklaraciji na­ glašava da niti ovaj parlamenat, niti ova vlada koja je izašla iz ovog par­ lamenta, nisu izraz narodne volje. On zahtijeva izbore i traži da sve stranke, pa i zemljoradnička, uđu u ustavotvor­ ni odbor. Glede ssoljne stuacije govori o granicama. Traži kon centracion u vladu i veli da je i on protiv ličnog režima. Sadašnji naš položaj treba kon­ centracionu vladu. Jaša Prodnović (republikanac) govo­ ri o vanjskoj politici i traži da Evropa ■prihvati naše stanovište, ako ne će da uvrijedi jedan veliki narod j prouzroči nove sukobe na Balkanu. Govoreći o unutrašnjoj politici veli da ovo nije par­ lamenat, nego parlamenat ad hoc, te treba što prije u izbore. Ističe da se kod nas uvukao lični režim, pa za to nije ni prijašnja, ni sadašnja vlada mo­ gla dobiti homogene većine. Indirektno spominje da su neodgovorni faktori ta­ ko počeli uvlačiti krunu u debatu. Go­ voreći o »demokratskoj« vladi ističe, da nije bilo demokratska (slu­ čaj Stipice 'Radića). Dalje raspravlja opširno o pravima u parlamentu i kri- i tikuje rad neodgovornih faktora. Traži u ime republikanske stranke, da ’se sadanja vlada ukloni sa zemaljske up­ rave. Traži proporcionalni sistem, pot­ punu slobodu izbora i da svaka stran- | ka ide lojalno za svojim programm. Ministar predsjednik odgovara na nje- I ' i i ; i I i j i : Naši dopisi Tuzla, početkom marta. (Odgovor »Glasu Naroda«. Dužan sam još uvijek odgovor izvozničarskom listu propale Davidović—Pribićevićeve valde »Glasu Naroda« na nje­ govo pisanje u broju 176. od 15. febru­ ara 1920. o nekojima ličnostima u na­ šem mjestu, pa da se ne bi reklo, da je šutnja znak priznanja, evo me da od­ govorim. Moj dopis u »Pravdi« koji sam napiso povodom premještaja ovdašnjih kotarskih predstojnika dra Ahmedbega Defterdarevića i Makaneca djelovao je sasma porazno i potresno na bolesne živce ovdašnjeg dođ’snika demokratsko-socijallstičkog g&isife »Glasa Na­ roda«, ,pa je podigao nedostojnu hajku na naše nekoje ugledne ličnosti, onako kako to razumiju demokratski mudra­ ci i učenjaci. Prije nego ću da zađem in medias res. moram da naročito istaknem, da su se u nas nakon prevrata pojavili od jednom neki nezvani apostoli slaven­ ske misli i jedini nosioci misli o oslo­ bođenju i ujedinjenju našeg troimenog naroda, koji drže, da su jedino oni po­ zvani, da mjere patriotizam pojedinaca naših državljana i to samo za to, što su pukim slučajem ili da izmaknu opas­ nosti života za vrijeme rata došli u ropstvo, a odavle — iz bojazni pred boljševizmom — prešli u dobrovoljački tabor. Neću ovijem da negiram zaslu­ ge svakom onome, koji se je na strani dobrovoljaca borio za naše oslobođe­ nje, ali izgleda malo neskromno, ako ovaki ljudi hoće da opšti patriotizam postane isključivo njihovim patentom. Biće sigurno, da i gore spomenuti dopis iz Tuzle potječe iz redova ovakih ljudi. Pa i to patentiranje patriotiz­ ma dalo bi se barem donekle opravda­ ti, kada bi se radilo o kakovoj reha­ bilitaciji ili pomoći onim ljudima, koji su aktivno učestvovali u borbi za naše narodno oslobođenje i kada onako tendenq'ozno i lažno pisanje ne bi bilo namijenjeno isključivo u političke svr­ he. »Demokratima« se izmaklo tlo is­ pod nogu, njihov bespravni i neparla­ mentarni režim doveo ih je do potpu­ ne propasti, pa se sada laćaju svih mogućih sredstava, ne bi li se kako odr­ žali ako ne na vladi, ono barem na površini. Oni su svjesni svoje nemoći, oni dobro znaju da su sami sebe do­ veli do pada ;i potpune propasti, ali oni nijesu takovi griješnici, koji pod utiskom posljednje mrvice morala pniznavaju svoju krivicu i kalu se za nju, nego na podal način i iza busije nava­ ljuju na ljude koji ufiesu bik voljni, da podupiru njihovu protudržavnu po­ litiku i da s nima skupa igraju u jed­ nom kolu. »Demokratskom« dopisniku »Glasa Naroda« kravi su: muftija Maglajlić, predstojnik dr. Defterdarević, načel'nik Vilović, a sigurno i još mnogi drugi A zašto? U pomanjkanju kakvih stvarnih doka­ za i činjenica, koje bi bile u stanju da kompromtulu spomenute ljude, laća se dopsnk otrcane fraze »crno-žuti režim, tip i t. d « i nastoji da te ljude, iako su čisti Slaveni, prikaže neprijateljima svoje vlastite države i svoga rođenoga naroda. Kod potonjeg od spomenutih ■ide čak tako daleko, da javno trijeda njegovo poštenje i predbacuje mu dje­ la. za koja bi inače morao, da odgo­ vara pred krivičnim zakonom. Ten­ dencija jc prozirna. 1 Maglajlić i Def­ terdarević I Vilović spadaju među ođl'čne članove J. M. O. koja je otkazala • posluh boljševičkoj Daviđović-Pribićcv'ćevoj vladi i koja nije htjela đa pot­ i i I i I j I i I pomaže tu zloglasnu vladu u njezinim besprimjernom haračenju državnih do­ bara i otimanju privatnih swjina. Ra­ di toga su »demokrati« gnjevni na njih ii žele da ih denuncijama oklevetaju i ubiju njihov ugled u javnosti i to u na­ mjeri, da iz toga izvuku kakva bilo korist za svoju stranku. Nije im sveta n| čast, ni moral, ni pravednost, oni su bezobzirni u svojoj stranačkoj agi­ taciji, kod njih svrha opravdava sva Sredstva, pa makar i najniža 1 najgora. Kukavcl sinji znaju, da su u neznatnoj manjini, jer svoje pristaše mogu prebrojiti na prste, a nanjušili su izbore, pa bi na ovako nizak i nedoličan aačin htjeli da ubace iskru razdora među »J. M. 0.« i Narodnu Radikalnu Stran­ ku ovdje, ne bi I« na taj način došli u položaj, da im bude dopušteno prilikom izbora, da pokupe barem mrvice. Muftija Maglajlić spada u »cmo-žnte» tipove i neprijatelje ove države za to, što je navodno za vrijeme rata progla­ sio »Sveti Rat«. Ovo je u ostalom sa­ mo spoljni uzrok, zbog kojega »demo­ kratski« dopisnik daje ovako lošu svje­ dodžbu patriotizma muftiji Maglajliću, dok se pravi uzrok sastoji u tom, što muftija neće u »demokrate«, a ovi su tako umišljeni i smiješni, da državu identifikuju sa svojom strankom i da opstanak države uvjetuju opstankom »demokratske« stranke, naravna stvar kao vladajuće. Po tom muftija Maglaj­ lić nije pristupio sa svojom strankom »demokratskoj« zajednici počinio je zlo­ čin veleizdaje po »demokratsko-socijalističkoj« pravnoj teoriji. Činjenica, da je muftija Maglajlić za vrijeme austrij­ ske uprave kao prvi vjerski dostojan­ stvenik u gradu pod pritiskom prilika i tadanjeg režima morao da oglasi šejhul-islamovu fetvu, ne može u očima jednog ozbiljna čovjeka nikada dat! op­ ravdana razloga i temelja, da mu se javno ospori osjećaj privrženosti za vlastitu svoju državu, nit mu se radi toga može imputirati, da plače za Au­ strijom. Stotine i stotine najuglednijih ličnosti od svih triju naših konfesija morale su za vrijeme rata vršiti, pod pritiskom tuđinske uprave vrlo neugod­ ne dužnosti i raditi sami proti sebe, pa bi onda po analogiji dopisnika »Gla­ sa Naroda morali biti svi ti ljudi kompromitovani, ■ ako među njima imade najsvjetlijih karaktera. U ostalom mufti­ ja Maglajlić može biti da i plače, ali ne za Austrijom, nego oplakiva tešku sudbinu našega naroda, a naročito mu­ slimana. koju im bjehu počeli krojiti »demokratski« satrapi i vlastodršci. 1 predstojnik dr. Defterdarević ie u očima »demokratskog« dopisnika »Gla­ sa Naroda« crno-žuti tip. 1 on spada u ovu sortu ljudi za to, što je navodno agitovao za muftijinu organizaciju i što ■ je bajagi pronašao jedan brijeg kod Srebrenice i predložio, da se na njega izvezu topovi najtežega kalibra i da se tako tuku Srbi preko Drine. Ko da austrijski generali i vojna komanda ni­ jesu znali gdje će postaviti topove, pa i im trebalo pitati Defterdarevića! E, puste li ironije! Rada bi bio saznati, da li vjeruje sam sebi dopisnik »Glasa Naroda« ili naš svijet drži tako naiv­ nim, da bi mogao povjerovati čak i ovu bedastoću! Kada bi dr. Defterdarević u istinu agitovao za muftijinu organi­ zaciju, činio bi tim samo svoju dužnost u prvom redu kao musliman, a u dru­ gom redu kao dobar državljanin, jer je »J. M. 0.« ustala proti onih bez­ brojnih nepravdi i nasilja, koja je »de­ mokratska« vlada činila ponajviše na muslimanskom dijelu našega naroda, a uklanjati jedno zlo, koje djeluje rastroš­ no na državni organizam i potkopava žile državi, dužnost je svakog poštenog i dobrog državljanina. Dopisnik »Glasa Naroda« uspio je da za jedan čas u svojoj duši osjeti kletve seljačkog naroda iz Srebrenice, Vlaseuice, Kladnja i Tuzle proti Dru Defterdareviću ii to svoje duševno raspolo­ ženje predstavlja javnosti i neupućenom svijetu kao kakovu zbiljnost i ako ne­ ma ništa istine na tim klevetama, ne­ go je samo jedna obična »demokrat­ ska« izmišljotina I laž. Dok »demokrat­ ski« dopisnik hoće da na ovako ne­ spretan način laže I objeduje jednog ispravnog čovjeka, dotle se povodom premještaja gosp. dra Defterdarevića sastaju sve seoske s .t a r j e š Inc iz cijelog kotara I bez razli­ ke vjere. Izjavljuju mu neograničeno povjerenje i traže naročitom rezolucl- �Бр»ј 133 — Broj (1РАВДА“ — »PRAVDA. Страна 3. ma, kao: riža, rude, ugljen, kože, drva Hm od nadležnih faktora, da opozovu stavljahu, pa se od god. 1869. istom ozdatu zemlju: od Mehe Meškovića iz Raijegovo premještenje. Držim, da je i si. biljno .poče plovidba njegovati i podi­ hića 7.000 K; od Ibrahima Ibrića iz Kako je ovaj sve veći promet iziski­ ■arod toliko svjestan, te ne bi dao ozati. A bruseljski međunarodni kongres Broda 5.200 K; od Ibaliimbega Ibrahimvao i veću tonažu brodovlja i povistvakovo povjerenje čovjeku, koji spada begovića iz Rahića 25.000 K; od Sulje od god. 1885. donese mu i državne pot­ vao je, svjedoči nam najbolje ovaj pri­ a crno«žute tipove ili koji u svom služ­ i Fejze Džanića iz Coseta 6.000 K; od pore u novcu. S ovim u savezu počeo se benom zvanju ne bi bio na svom mje­ mjer kod dva parobrodarska društva Emina Zlatića iz turskih Ražljana 700 vođeni tovarni promet brzo razvijati, sta. Ovakovo povjerenje dobivaju lju­ (Vite Star i Atlantic), koji su imali pro­ K; od Mehmeda Pitnjakovića iz Pa­ tako, da se je koncem 19. stolj. poveća­ di, koji znaju 1 hoće da rade na pro­ sječne tonaže u svojim brodovima: lanke 14.000 K; od Braće Kehonjić iz vao za 159%, dok oni na željeznici tek micanju narodnih interesa. I. god. 1884. brutto reg. tona 2.891 Vražića 5.000 K; od Filipa Filipovića iz za 44%. Međutim ladarstvo se nada I. » 1900. » » » 8.699 Strepaca 18.000 K; od Ibrahima Glogji- još većem svom poboljšanju od spoja Dolazi sada gradonačelnik Vilović. II. » 1884. » » » 2.889 ća iz Rahića 2.500 K; od braće Lišić iz Oštrica dopisnika »Glasa Naroda« upe­ kanalom Dunava sa Oderom, Elbom i II. » 1900. » » » 7.327 Rahića 14.500 K; od Hafiz Bajrama Rarena je na nj nekako najjače, jer mu Rajnom. Ovaj spoj je već davno pro­ mića iz Rahića 6.000 K; od braće Antu- jektiran, naročito onaj sa Rajnom za Troškovi brodova sastoje se u tome, se osim toga što bi imao da spada u nović iz sela Ulica 14.000 K; od braće da plaćaju lučke pristojbe za tonažu, brodove do 1.000 tona težine, pa kad orno«žutc tipove,- predbacuje (i jedno Gavrić iz Coseta 5.000 K; od Avde Avza karantenu, ustavljanje i usidrenje, se izvede, eto odmah otvorene vodene nepošteno djelo, za koje bi imao da od­ dića iz Rahića 2.000 K. Svi su ti ljudi od kojih su neki povratni, a neki samo ceste između jugoistočne i sjeveroza­ govara pred kaznenim sudom i zako­ živi i neka ih izvoli pitati dopisnik »Gla­ padne Evrope, eto kratkog direktnog toliki, da podmiruju obalne izdatke oko nom. Izgleda da je to proračunano. Do­ sa Naroda« jesu Ii istiniti ovi podaci. spoja izemđu Sjevernog i Crnog mora, uzdržavanja. U ovom igraju veliku upisnik znade dobro, kakav silni ugled eto za Dunav najveće riječne važnosti logu državni ugovori, koje na početku Osim toga dobio je načelnik Vilović, imade načelnik Vilović u našem gradu kad mu je supruga proglašena puno­ na svijetu, jer će biti drugi Suvejš. To spomenusmo, da se sklapaju za olakša­ i on je kod budućih izbora najopasniji ljetnom, od kotarskog suda u Brčkom Engleska vrlo dobro znade, pa zato i nje plovidbe, jer gdje njih nije, može za »demokrate«. Namjera im je da mu gotovih 5.000 K iz pupilarne mase i postavlja novi Port Said u — Budim­ brod da plaća veće pristojbe, naročito umanje taj njegov ugled. Dopisnik 14.000 K u ime naplaćenih tražbina. Pu­ pešti, gdje će biti glavna skladišta nje­ kod divlje plovidbe, kad rijetko pristaje »Glasa Naroda« drži tuzlanske građane u neku luku. K ovome još dolazi, da nici svojoj pako duguje još uz to 14.700 zine trgovine. i stanovnike mazlumima, koji nijesu u skoro u svim zemljama Evrope država K za prodata zemljišta. Naprotiv, na­ stanju bili da u"vremenu od deset godi­ Promet na Dunavu možemo vrstati povraća carine, koje su se uplatile za čelnik je Vilović u godini 1919. jednom 1 u lokalni i trgovački. Pod lokalnim ra­ na prouče načelnika Vilovića i da ga uvežene sirovine, daje slobodna skla­ zgodom, kada je aprovizaciji trebala pozvu na odgovornost za djela, koja je zumije se prevoz putnika i pošiljki iz dišta (magazine) u lukama za brodske veća svota gotova novca stavio na ras­ on navodno počinio, a kolima se krnje jednog obližnjeg mjesta u drugo, a pod tovare i štiti svoje brodarstvo još i na položenje uložnu knjižicu svoje supruge interesi građanstva. Ne zna sinji kukatrgovačkim prevoz tereta u masama na taj način, što udara povišene lučke pri­ glaseću na 28.000 K i tim se ie novcem vac, da je značaj baš onoga načelnika veće daljine, kao što su: žito, drva, so, stojbe i carinske pribitke na robu pod služila aprovizacija kroz cijelu godinu Vllovtća. koga on tako bezobrazno i ugljen, cigla, kamen, kreč i t. d. Kako tuđom zastavom (neke druge države). 1919. pa mu je i sada dužna 9.147 K. tendenciozno napada, daleko svjetliji od je velik taj promet najbolje nam svje­ Brodevi moraju trošiti još na čišćenje Ubrojivši i ovo u aktivu načelnika Vi­ značaja i obraza svih »demokratskih« doči to, što je samo »Dunavsko parodna od gljivica godišnje 4—5 puta, da lovića izlazi, da je on dobio na .ruku perjanica i njegovih gospodara, ne zna plovidbeno društvo u Beču« (istina im ne smetajji u brzini. To se u izvjes­ svega 158.600 K: a dao je za kuću knkavac sinji, da načelnika Vilovića po­ najveće na Dunavu) prevezlo na svonim lukama obavlja posve hitro: iza 8100.000 K; dok mu je aprovizacija duž­ i jim brodovima u 1902. godini 1,830.045 štuje baš radi njegova predanog i ne­ satnog dnevnog krčanja brod pođe u na 9.147 K. Imade dakle deficit od I osoba i 2,054.423 tone robe. O prometu sebičnog rada za narodno dobro i bla­ 49.453 К‘ Ikoju svotu je potrošio za gostanje bez razlike cijelo građanstvo na Dnjestru, Dnjepru i Donu rekli smo i dok, gdje bude izvučen iz vode, osušen, I gljive ostrugane, na novo bojadisan ј vrijeme rata služeći predano općini i i da je on svojim zaslužnim radom u najnužnije u IV. odjelku ovog članka, j osušen sve za šest sati, tako, da je u stanovništvu. najteža vremena stekao velikih i ve­ Nešto što je najvećma rasprostranje­ jutro opet na svom mjestu u luci za likih zasluga za ovo mjesto. 1 Mislim, da je po tom dosta jasno reno sada u riječnoj plovidbi jesu šlepovi, ; daljnje krčanje tovara. Dopisnik »Glasa Naroda« predbacu­ ! čeno odakle načelniku novac, da kupi Brodolom može da nastupi ako zapoTuzlak. i prazni brodovi bez strojeva i brodskog je neke malverzacije u poslovanju grad­ i zgradu poštanskog ureda. uređaja, koje drugi brodovi na lancima J vjedništvo broda ne poznaje dovoljno ske aprovizacije, a ne zna da je baš vuku. Prvi pokus s vučenjem šlepova predjela kroz koji putuje i kad ne zna aprovizacija ona institucija, koja po učinjen je 1732. godine, ozbiljniji istom i gdje se brod nalazi, kad ne poznaje svom djelovanju za cijelo vrijeme rata 1820., a upotrijebljeni su na Seini (u 1 kompasa i morskih struja, pa usljed čini načelnika Vilovića najzaslužnijom Francuskoj) tek od 1853. Vuku ih po­ magle, nepažnje, bure, sudara s drugim ličnošću u cijelom gradu. Pod vodstvom sebno građeni motori, zbog plićiae ri­ j brodom požara na brodu i t. d. Nu spo­ načelnika Vilovića naša je aprovizacija Pitanje Dardanola. Rumunji traže jeka, koji duboko ne ronu u vodu, a menimo se, da je tome lijek osiguranje, s obzirom na ispravno i za narod ko­ neutralizaciju Dardancia i da komisija od godine 1899. vuku ih i električni mo­ j kako smo to naprijed istakli. risno djelovanje postala jedinstvenom za kontrolu bude slična kao i za inter­ tori na posebnim napravama i to po u našoj cijeloj zemlji, a sigurno i na­ nacionalizaciju Dunava. U pitanju Darjedan heler na tonu i kdometar tovara. dalje. Tuzlanska aprovizacija je vječi­ dtmela njihovo ie stanovište isto kao i Vučenje šlepova motornim brodićem je to slovila kao najbolja i najčistija u ci­ I francusko. i jače i brže i jeftinije, nego li da se jeloj zemlji, ona je vječito odgovarala vuku većim parobrodom. U ovih mo­ Granice Mađarske. »Times« javlja, jednoj dobrotvornoj instituciji i ostala da je vrhovno vijeće konačno otklonilo j tora su strojevi obično jaki oko 60 konj­ ie uvijek čista kao kraljevski hermeDemobilizacija. Iz Beograda javljaju, predlog, da se Mađarskoj vrate pokra- i skih sila, a vuku po 2—3 šlepa odjed­ lin bez ikakve i najmanje flekice, a to kako se govori, da će do 20. i 24. o. mj. nom, dok veći motori vuku i 4—8 šle­ jine, koje su pripale Čehoslovačkoj, Ju­ i se imade najvKe da zahvali baš načel­ biti naređena opća demobilizaci­ pova po 25 vagona tereta skupa. Troše goslaviji i Rumunjsko!. Granice koje su niku Viloviću. Držim da to mora pri­ ja vojske. U službi će ostati samo malo ćumura, a mala im je posada, pa ustanovljene prema mirovnom ugovoru, znati i sami dopisnik »Glasa Naroda«, kadrovci. Je podvoz jeftin: 0.1—0.2 helera na me­ ostaju definitivno. ako imade i jednu trunku poštenja i tričku centu (100 kg) i milju kod šlepa Monopol na ugljen. Kako javlja »Tri­ ako nije pao na niveau onih najnižih Njemačka je državna vlast objavila od 70 vagona, dok na parobrodima pod­ buna«, vlada namjerava uvesti mono­ i najgorih moralnih propalica. Onako proglas, kojim se poziva stanovništvo, ; voz iznosi 0.4, a na konjskim kolima pol na kameni ugljen, te će država pre­ gađan i nedoličan ispad prema jednom da se ponaša mirno prema inostranci- | 16 helera. Vodene su ceste dakle jefti­ uzeti dobavu ugljena. Odluka o tom pi­ apsolutno ispravnom, čistom, savjes­ ma. nije od kopnenih gesta za cca 40 puta. tanju još nije pala. Računa se da će go­ nom i poštenom zvaničniku je »krajnji Promet brodova ovisi najviše o cije­ dišnje iznositi 5.500 miliiona kruna. Besarabija pripada Rumunjskoj. Vr­ apsurd. ni ugljena ј o gospodarenju sa kodovi­ hovno je vijeće zaključilo, da se Besa­ Da stvar bude još jasnija, hoću da Požar u Srbiji. Javljaju iz Loznice, rabija priklopi Rumunjskoj, pošto se I ma i strojevima na brodu. Za to se .razložim, gdje je onih 360.000 K što ih da se planina Gučevo nalazi u plamenu mjernici kao graditelji brodova više za| imade staviti na Clemanceauvljevu ; je navodno zaslužila gradska aprovi­ od Crnog Vrha do Biljega, te šume malažu za pojeftinjavanje" vožnje, nego li crtu. zacija i kako dođe u položaj načelnik naštira Braneša Cer i Vidjevica. Sta­ za ojačanje pogona i ubrzanje plovidbe. Vilović, da kupi zgradu poštanskog ure­ Kriza u talijanskom kabinetu. Kako I Ovo se najbolje odrazuje na riječnom ’ novnici, koji su mnogo pretrpjeli za oda. Raspitao sam se za tačnu bilancu voga rata, sa užasom promatraju taj javlja »Vossische Zeitung« ministar brodarenju, kojmu je glavna svrha jef- i grozni prizor. Vatra je, kako se čini, aprovizacije i evo kako stoji: Tuzlan­ predsjednik Nitti dočekan od engleskog i tinoča ј zbog čega je brzina slobodno ska je aprovizacija zaradila za vrije­ poslanika izjavio je. da se može već j idućeg tovarnog broda na tekućici u i izbila uslijed čobanske nepažnje. me od 1915. do konca 1919. godine u govoriti o krizi njegova kabineta. sekundi Г/, do 3'1, m (na sat 4—12 i Sreća da bude lijepa, te da ljepo­ svemu 170.148 K 16 h. Dobitak bi ovaj km), a voza šlepova samo 1—1Л m. tom svojom poluči uspjeh u društve­ Miroljubiva engleska vlada odredila bio veći, da nije aprovizacija izgubila nom i obiteljskom životu. Zgdesiti će je 50.000 momaka da odašalje u Cari­ prilikom prevrata na pšenici 303.410 K. Dobre i slabe žetve, odnosno veća i svaku ženu uporabom Fellerove Elsa-, grad. Na taj način hoće da prisili Tur­ Pod konac naime 1918. aprovizacija je mania proizvodnja u pojedinim zemlja­ pomade za lice i kožu. Ova pomada sku, kako bi promijenila svoj postupak kupila u Biieljini, Brčkom, Zvorniku i ma uplivišu također na cijene kod broodstranjuje sunčane i druge pjege, kož­ Bos. Samcu 204.627 kg. pšenice, koja ju , s Amerikom (?) darenja prema tome, da li se više ih ne nečistoće, suj’edice, bubuljice. Čini je staja sa troškovima 601.042 K. Pše­ manje brodskog prostora potražuje za Izgredi u Miinchenu. Njemački dopisni kožu mekom, nježnom i rumenom. nica ie stajala dakle aprovizaciju brizu prevoz, pa da ovi više ili manje kinje Tisuće i i tisuće gospođa upotrebljuju ured javlja: Jučer je došlo u Miinche­ 3 K na kilogram. Kada je bio prevrat zahtjevaju. isto tako se iskorišćuje pri ­ nu do velikih demonstraci a protiv is­ je s najvećim uspjehom. Nu ne valja dobila je općina naredbu zemaljske goda prevoza na brodovima prema go­ se latiti škodljivih sredstava, naručite korištavanja stanovništva od raznih vlade od 5. decembra u 1918. broj dišnjoj dobi, to jest prema žetvama u kriomčara, verižnika i Židova. Demon­ stoga samo pravu zaštitnu pomadu 40.348/1918. u kojoj se naređuje, da se vrućim i studenim krajevima, kad se stranti su predbacili ministarstvu i gra­ »Elsa« lončić ža 6 kruna. Jača vrsta brašno stanovništvu uh smije proda­ traži više mjesta za promet u paro­ donačelniku. što nisu dovoljno energič­ 9 kruna. Dobiva se samo kod ljekar­ vati skuplje od dotadanje maksimalne ni protiv tuđinaca. Ministar unutrašnjih j brodima naročito preko mora. Ovakvo nika Eugena V. Fellera, Stubica donja cijene, a da će zemaljska vlada naknaiskorišćavanje prigoda ^proizvodnje ne djela izjavio je da će po mogućnosti uElsatrg br. 310 (Hrvatska). 184 diti iz zemaljskih sredstava razliku iz­ služi naravno pravilnoj plovidbi broda, dovoljiti svim njihovim zahtjevima: zaImadete li boli? U licu? U celome među nabavne i prodajne cijene. Pre­ braniće useljivanje strancima, osobito 1 po utvrđenom programu, nego brod na­ ma toj naredbi prodato je brašno od stupa tada tzv. divlju plovidbu, da se I telu? Popuštaju li Vam mišice i živci? istočnim Židovma. te će biti Istjerani gornje pšenice po 1 K 50 h. na kilo­ svi Židovi, koji su se nastanili g. 1918. I kreće kud kada hoće. U ovom slučaju | Pokušajte Fellerov pravi Elsafluid! Digram 1 tako je nastala spomenuta di­ ide brod samo u one luke, gdje mu se j vit ćete se! 6 dvostrukih ili 2 velike Na to se je svjetina razišla. ferencija. Naročito pdaslanstvo općina isplati, dok »pravilna plovidba« ima čc- ■ specijalne boce 36 kruna. tražilo je da zemaljska vlada naknadi sto vozne redove utvrđene i na godine Trpite II od spore probave? Od sla­ aprovizaciji prema svojoj naredbi ovu prije, kori omogućuju pošiljačima (i potba apetita? Zacepljenosti? Protiv toga diferenciju« nu do sada nema definitiv­ pomažu Fellorove prave Elsa-pilule! 6 nicima) stalnu i pouzdanu dopremu, te nog riješenja. Dakle tako je sa onih kutija 18 kruna. — Prava švedska tinkbrod rizikira da ide na put i sa po to­ 360.000 K što pita dopisnik »Glasa Na­ tnra 1 boca 15 kruna. Omot i poštarina vara kad nema više. Naravno, pravilna roda« gdje su. posebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feller plovidba izabire u ovakim okolnostima Stubica donja, Elsatrg br. 310. Hrvatska. najživlja prometna mjesta, kojih se do­ Načelnik Vilović nije kupio cijelu tiče na putu, a divljoj plovidbi ostavlja zgradu poštanskog ureda, nego samo Š—In. Izgradnjom željeznica mislilo i da posjećuje vše sporedna mjesta svjet­ ledi u četvrtinu i to za 100.000 K, a na ske trgovine. Nu to divlje plovidbe ne se da će brodarstvo mnogo nazadova­ ime svoie supruge. Potrebiti novac ti, ali tatovi godine 1864. i 1866. pokasmeta, jer se danas i na brodu uspješ­ sthogao je na taj način, što je raspro­ no i s dobitkom vozi sve. što se do pred zaše. da željeznica nije dorasla svim dao najveći dio imetka svojo žene u 20 godina vozilo samo na jedreniačakotaru brđanskom. On je dobio za prozahtjevima prometa, koji se na nju FolitiiM pr-egied I Domaće vijesti Gospodarstvo Samo dva broda. Citajte i širite ,,Pravdu“! �.НРАВДА* — »PRAVDA- Страна 4. Strana * Pretplaćujtesena najboljiknjiževno kulturni časopis koji izlazi polurnjesečno u Zagrebu pod uredništ­ vom Milana Marjanoviča, a suraau/u ca, surađuju najooiji najbolji hrvat.-srpski književnici. ® Čast mi je javiti cije­ njenom građanstvu Htjeli biste uzdržati svoju ljepotu I da sam otvorio Htjeli biste imati kao baršun meku kosu? :: Ne imati više pjege. prištiće, sujedice? JugosL narodnu huhinju Suvremenik" pred Upotrebljujte Fellerovu pravu »Elsa« pomadu za lice i čuvanje kože. Divit će vam sel Zaviditi će vam. 1 lončić 9 kruna. Nr. HI. jača vrsta 12 kruna. K tome Fellerov najliniji ljiljanov mliječni sapun 16 kruna. imaretom sa uređenim prostori­ jama i brzom poslu­ a ® ® Pretplata je na godinn Din 30 SE ® (K 120) a na pola godine Din. (jEJ 15 (K 60) pojedini broj Din. 2 ® Pretplatu slati AdministracijiSa® vremenika Zagreb Gundulića 17 № fldvoRntsku kancElariju otvorio j’e u Trav­ niku advokat Dt Sulsjman fllBčhović Nilhclm F. Tiefenbach uvoz i izvoz hEm. tehničkih proizvoda, Osijek 1. Preporučuje na veliko: Bezina ’ goreće žeste nadomjestak, laštila za cipele viksa naftalina, i Д uljene i suhe boje, pa- _ / rafina, firnisa, lanenog, sikativa, brunolina, lakova, bijeli terpentin na­ domjestak, toaletne sa­ pune, glauber soli, alauna itd. te skladišta pu­ dera, parfuma i kosmetičke robe t. t. E. M. Zahtjevajte cjenovni k. ----------г Број 133 Broj ?Htjeli bi ste lijepu, zdravu kosu? gom. Jela na izbor. Cijene vrlo umjerene. Felldrova prava »Elsa« tannochina-pomada za porast kose iini krasnu kosu. Priječi tvorbu peruti, sjedinu prije vremena. Priječi ćelavost. 1 lončić 9 kruna. Nr. III. jača vrsta 12kruna. K tome jaki katranov sapun za glavu 8 kruna. Šampon 1 krunu. Pomada za brkove 2 K 50 hel. i krune 3 — glR” Murat Balićevac. UNIVERZAL. Stalni zavod za podukir ženskoga krojenja i šivanja. Prima na Izradu tina odijela za gospođe. — i Palača Srp. Opštine П. kat (Ulaz j Protin Sokak) ulica Regenta Aleki sandra br. 2. Muče li Vas kurje oči? Fellerov pravi Etsa-turistički melem djeluje bez­ bolno, brzo i pouzdano. Nema više kurjih očiju! Nema žuljeva Nema tvrde kože. Mala ku­ tija Krune 4 — velika kutija Kruna 6'— Želite li još štogod? Moj sin Mustafa Šarić kojega je nestalo ješ god. 1915. nije mi se do danas javio. Umo­ ljavam sve prijatelje i znance, koji bi šta o njemu znali kazati neka mi javi na adresu: »lija Šarić, salo Mokrice, hotar Bos. BradišRa Fellerove Essa-pustilje za pranje (s kolo­ njskom) 1 kutija 7 kruna. Fellerov Elsaprah za posipanje protiv telesnog znoja. 1 kutija 6 kruna. — Fellerov Elsa-mentolni klinčić protiv migrene (glavobolje) i’zubobolje. 1 kutija Krune 4 — Fellerov »Elsačluid« 9 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce 36 K. Vrlo dobar parfum s najfinijim mirisima od 5 kruna počamši. Najfi­ niji Hega-puder Đr. Kluger, bijel, žuto, roza. 1 velika kruna 12 kruna. Najjača Francovka u bocama po 8 K i 22 K. Omot i poštarina po­ sebno, ali što jeftinije. Eugen V Feler, ljekarnik, Stubica donja, Elsatrg br. 310. Hrvatska. Tražimo poslovnog ravnatelja Želite li kupovati dobro i jeftino? Uvjeti: 1. Spomenuti mora biti potpuno vješt u svim bankovnim i trgovačkim poslovima; 2. Priklop svjedodžbi o svršenim školama odgovarajućim spomenutom mjestu, te svjedodžbe dosadašnjeg službovanja: 3. Svjedodžba moralnog ponašanja; 4. Oznaka plaće i uvjeta. Kreditna banha d. d. u Livnu. Najpouzdanija ura je Suttnerova ura! I PrištBđnja HBFCBgovaL aprovizacijama i trgovcima | Ц к® M koji namjeravaju kupiti hrane u Posavini kao pšenice, kukuruza, ječma, zobi, graha, Ж krumpira itd. u svako doba stoji na raspolaganju bilo za direktnu kupnju ili posredovanje Bila ona od nikla, ocjeli, srebra ili zlata, svaka će Vas zadovoljiti. Tako­ đer lanci, prstenje, naušnice, svakojaki darovi i potrebštine kao: noževi, aparati за brijanje, škare, novčarke, nažigačl, diamani za rezanje stakla, sve dobro i jeftino naći će te u cjeniku tvrtke: H. S U T T N E R, u LJUBLJANI br. 706. ,_ _ Agent urna i homisionalna radnja шожЈ | Abdullah Džumhur Tuzla g KS '9 Soe ponude za hranu hac i upite a stanju cijena hrani u snaho doba hulantno i brzo vrši Izašao je iz štampe Cijena K 10. Muslimansbi kalendar .Pravda* i počeo se rasprodavati. Muslimanska entralna Banka zaBosnu i Hercegovinu dion. društvo u Sarajevu, — Podružnica u Tuzli. Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,000.000. Pupilarno siguran zavod.— Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K. 8,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavlja sva bankovne poslove najbrže i najpovoljnije. 47 , fv.ovirM w»d*ik: M Sađiskr., Vhseljtt Ceetrabd Odbor »A M. O.» SiAmp.rila U & A. Кајои, ćiar.fev' � https://kolekcije.nub.ba/files/original/bc7a38efd8900e7dd0c810115c6c55d8.pdf 765445681e8e21e3f593658e2a536792 PDF Text Text Poštarina u gotovom platana. POJEDINI BROJ 1 kruna. Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. ilPEđuiB FBdaHcioni ođhan. Pret >lata godišnje 80 kru­ na, na pola godine 40 kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. Čekovni račun pošt štedionice 1119. Broj 29 (134) Sarajevo, utorak 16. marta 1920. (25. džumadil-ahira 1338.) Za dra Hrasnicu. Godina li. Premda ispovodamo demokratska na­ čela, ili tačnije, baš zato, što se vjerno držimo tih načela, nemogosmo slijediti Kotarski odbor naše organizacije u Tešuju odposiao je 7. o. inj. i tedeći I prijašnju vladu na njenom putu vanparlamcntarnoga režima, kotji bi nas nemi­ brzojav ministru predsjedniku g. Proti ću u Beograd: novno bio doveo do građanskoga rata. Delegati seoskih i mjesnog odbora »J. M. 0.« u Tešnju prilikom »kotarske I na g. predsjidiiiiia rainlstafshog Savjeta Ne sumnjajuć o čistoći namera predašizborne skupštine« dne 5. marta 1920. jednoglasno zaključuju, da se upravi na Kad je prijašnja vlada odgodila Na­ iije vlade, moramo izraziti naše duboko ministra predsjednika kr. vlade g. Stojana Protića ovaj rodno Predstavništvo, odaslala je po­ sažaljenje da je ona, u fanatičnom za­ P rotestni brzojav: slanika Ibrahima Sarića, Sukriju Kurtonosu za ideal narodnog i državnog пеvića i dra Mehniedbašića u Carigrad 1 dinstva, zaboravila da samo ona jedin­ Najenergičnije protestujemo protiv napadaja na čast našeg nar. poslanika Malu Aziju u nekakvoj posebnoj misiji, o stvena narodna država može da usreći Dr. Halidbega Hrasnice prilikom njegova naimenovanja za кг. ministra. Sve­ kojoj je u javnosti bilo raznih glasova. narod, koja počiva na slobodi, na pošto­ čano se oradujemo protiv tendencijoznog miješanja u svakoj zgodi, gdje god Pored vrlo visokih dnevnica — 100 fra­ vanju zakona i na demokratskoj orgaim ee prilika pruži Demokratske stranke i njihova beogradskog opštinskog od­ nizaciiji, kojoj je najhitniji uslov parla­ naka na dan — dobili su navodno ovi bora, a naročito s gnušanjem i prezirom odbijamo svu onu bezdušnu novinar­ mentarni režim. Proglasivši da je Pri­ poslanici i vću svotu za povjerljive iz­ datke. vremeno Narodno Predstavništvo, koje sku bajku nekih beogradskih i drugih novina na Dr. Hrasnicu. Mi smo u po­ je još uvek Jedini kompetentni predsta­ Stoga stavljam slijedeća pitanja: štenje i nevinost našeg Hrasnice potpuno osvjedočeni i istomu ovim izjavlju­ 1 .) U kakvoj su misiji gomjj poslanici vnik javnog mišljenja našega naroda, iz­ jemo nepokolebivo povjerenje, smatrajući njemu nanesene uvrede kao da su odaslani: gubilo svako pravo da rješava o na­ svima muslimanima našeg kraljevstva počinjene. 2 .) Koliko je ovo putovanje državu rodnim poslovima, i pokušavši da sama bez ičijeg pitanja upravlja svim držav­ stajalo i da 11 su spomenuti poslanici po ­ Kotarski odbor »J. M. O.« u Tešnju. nim poslovima i da bez ičije kontrole ložili račrm o primljenom novcu. ♦ troši državne novce, ta je vlada poga­ Molim pismeni odgovor. Sa svih strana dokazana je nevinost dra Hrasnice, ali naše »demokrate« Beograd, 7. marta 1920. zila osnovna načela demokratskog vla­ ne samo da ne opozivaju svojih laži i kleveta o dru Krasnici, nego prema pa­ danja. Samovoljno njeno vladanje uzrok Dr. M. Spaho. riškom »Teinpsit« od 7. o. mj. sudeći, proturaju te svoje laži i u druge države je teškom nezadovoljstvu u zemlji, koje i to sada iz Zagreba, kad više ne mogu iz Beograda. A kn je »demokratski vožd je urodilo za državu opasnom reakcijom Sarajevo, 15. marta 1920. proti ideje jedinstva, koja se htjela kroz u Zagrebu, to već svako zna, kao i to, da su za tond svoje štampe napljačkaii Djelo dra Smodlake. Došao je u Beo­ noć silom nametnuti, gdje je trebalo grdne milione s narodne grbače. grad g. dr. Smodlaka, član naše mirov­ postupati lepim načinom i ostaviti vre­ ne delegacije u Parizu. Prije nego je on menu da učini svoju. Mi se tvrdo nada­ došao u Beograd, demokratske novine mo, da e ovaj nesretni pokušaj neparla­ rastelalile su, da on neće da služi »re­ mentarne vladavine za uvijek pokopan, akciji«, da polaže čast. našeg delegata ali dok god ne dobijemo tvrde garan­ i t. d. Naprotiv g. dr. Smodlaka došao cije, da se ne će povratiti, ne ćemo do­ biju u ruke jednoć svoju vlastitu meto­ je u Beograd i odma se sporazumi« s g. 111. zvoliti da se stvori situacija pogodna za diku isl. vjerske nastave koja će im Prutićem o potrebi rada Privremenog ponavljanje istoga kobnog eksperimen­ Pošto smo svoje mišljenje o reformi J jako dobro doći. Predstavništva i sa svojom grupom ko ­ ta. Ovo neka je na razmišljanje onima, naše početne vjerske nastave namije- : ju je osnovao od ’ vanstranačkih posla ­ U ostalom najviše pomoći, upute, sa ­ koći su držali da mi moramo odmah us­ nili javnoj diskusiji, u 11. članku smo nika, omogućio je da većina iznosi 162. vjeta i potpore treba da naši muallimi kratiti kvorum današnjoj vladi, i time istakli sve važnije napomene koje bi Ovo je upropastilo demokrate. Pogoto­ dobivaju od svoje starije vjerske izazvati krizu. Mi nećemo da učinimo roditelji naše djece imali da primijete vo ih ije upropastilo kad su vidjeli, da vlasti. 1 danas muallimi u nastavi u toga skoka u tamu. ovakim promjenama. parlamenat ima većinu i kvorum i bez mekjtebima dobivaju neke pomoći i uNada »demokrata« u dra Smodlaka Sada nam je namjera uzeti u obzir i njih. Polovina njihovih izvozničarskh li­ pute od svojih starijih, ali da budemo — i ta zadnja! — izjalovila se za njih, muallimske (vjeroučiteljske) primjedbe, stova počela je da napada vladu, a dru­ iskreni, sve su to pomoći od slabih pad samo zelene. A bili su već 'istr­ koje bi se eventualno mogle ovome । stručnjaka, ili da budemo jasniji, od ga je polovina počela s njome da kokečali i s tom ujdurmom, da e kabinet g. mišljenju pripisati. Za muallime se u ’ nepedagoških stručnjaka, od tuje. Ali došao je Smodlakin govor od glavnom ne ardi ovdje ni o kakvoj no­ Protića pao, da je dr. Smodlaka pre­ 9. o. mi. koji ih tuče kao malj u giavu. kojih napredni muallimi ne očekuju ni­ uzeo vladu, da je ministar unutrašnjih votariji. Oni naučavaju, pa se to radilo Evo šta je dr. Smodlaka kazao za njih: kakve pomoći, jer im ne umiju pomoći. djela g. Daković i t. d. dok ih Smodlaka u mekitebu ili u školi, koju bi po našoj Sastavilo se je naše udruženje, koje, 0 tome bismo znali opširno pripovije­ ne tušira u parlamentu, a ured za štam­ reformi mogli ako ćeš zvati školom ili obzirno ploveći između Scile i Karibide, dati kako se to sve čini i kako se pišu pu opovrže sve te glasine o padu vlade mekjtebom, za nas je to jedno te isto. pokušati će da izvede državnu lađu iz »nadzorničke relacije«, a ujedno opet kao obične izmišljotine. Glavni je posao nastava. A ta nastava teškog položaja u koji je povedena. kako se više puta površno rješavaju mora da bude tačno opredijeljena, po u .ulema medžtisu. Nije nam to namjera dobi djece udešena, raščlanjena po iz­ da ističemo, nego nam je namjera upo­ boru gradiva i po glavnim pedagoškim zoriti na ovo: načelima (koncentraciji nastave i konNastavu ne nadzire onaj koji napro­ centričkim krugovima), napokon razdi­ sto kontrolira muallima, nego ojeljena prema opsegu gradiva na Stup­ se naprotiv da je ta hajka biia uperena naj koji unosi novog pedagoškog duha, ' Tuzlanskom okružniku g. Gradiću proti svih muslimana bez razlike, da ju njeve (godišta). Nastava još traži svo­ predali su ovih dana predstavnici teža­ koji popravlja, koji sam predvodi, sam je bar tako naš upravni aparat provo­ ga majstora, nastavnika vjere ili vjero- : pokazuje, jednom riječju potiče mualli­ ka muslimana iz bijeljiisko^ kotara jdio, samo su prvo došli na red veći, učitelja, koji mora da bude pedagog i vu predstavki. koju donosimo u cjema na napredan posao i pokreće vjer­ onda manji zemljoposjednici isklju­ materijalno tako osiguran, da se svom I lo'tl bez komentara; ir i samu jasno skom nastavom, da obrazuje dječiji duh, čivo muslimani, a za ovima mi dušom može da mirno odude svome i da oplemenjuje dječije srce islamskim govori o našim 'Progonima: radu. Mnogi naš mualliin neugodno će I svi ostali muslimani bez razlik^ osjećajima. Ovakim nadzornicima ne »Dolazimo pred Vas u svoje ime i u primiti ovaki način nastave, gdje će Mi ćemo pokušati, da to i dokažemo. imponira što djeca bubaju, nego ^to ime svih ostalih težaka muslimana gra­ trebati napamet naučavati djecu iz da Bjeline i okolice u nadi, da ćete Vi djeca razumiju i što umiju da stečeno Muslimani kotara bjelinskog kako vi­ vjeronauke prva dva godišta osnovne ispraviti nepravde koje su nam do da­ ši i manji zemljoposjednici, tako isto znanje primijene u životu. škole. Ali to neka ih ni najmanje ne I nas nanesene i da ćete uzeti u obzir Pošto mi takih čisto pedagoških struč­ i mi težaci starosjedioci smo u ovim plaši. Tu se vrlo lahko dade raditi sa­ naše želje i biti im vjeran tumač na njaka u vjerskoj nastavi ioš nemamo, krajevima. Preko hiljadu naših porodi­ mo metodičkim načinom. Sta više mu­ mjerodavnom mjestu. trebali bismo ih odmah imati. Trebali ca sa više od četiri liiKade d'uša živilo slimanski vjeroučitelj ima u našoj vjer­ bismo barem odmph imati u ulema je i živi još ■ danas isključivo od zem­ Gospodne okružni načelniče! skoj nastavi vrlo krasne zgode, da me­ medžlisu jednog pedagoga koji bi rijeljoradnje, a i ostalim je koji se uzgred Hajka koja je u svoje vrijeme sa iz­ todičkim svojim radom može toliko sa šavao muftijske izvještaje, koji bi izda­ bave i kojim drugim poslom zemljorad­ vjesne strane podignuta na posjednike zanimanjem obrazivati dječiju dušu, kao vao naputke, popravljao pogreške i t. nja glavna zarada. Mi smo od starine muslimane pod raznim izgovorima, a što ima i .učitelj osnovne škole. Samo d„ a nastojati opet, da barem uz muf ­ radili zemlju naših zemljoposjednika u naročito pod onim, da zemlja treba da našim vjeroučiteljima treba kako gore tiju (ili njegovog tajnika) po nekoliko čitavoj okolici Bjeline, a naročito Smipripadne onom koji je radi i hoće da je rekoh dobra naobrazba i vjerska i pe­ puta ode koji škol. nadzornik musliman Ijevac. Baščine, Sadijagino polje, Nagon­ radi izgledala je. u prvi mah, kao da je dagoška. Da im se u ovoj pošljednioj na inšpekciju islam, vjeronauke u os­ ske suvate, Drenovi: među, Brijest, Kuhajka samo na jednu društvenu klasu pomogne, treba im izraditi dobar broj novnim školama, da ga upozori na ra­ zovrate, Bubljike, Grmić i mnoge dru­ i ako je mi ni kao takovu nismo nikada katiheza t. i. primjera za obrađiva­ cionalni rad, na pedagoška pravili itd. ge. Tu su radili naši djedovi, očevi i mi mogli odobriti jer smo u načelu protiv nje metodičkih jedinica, kao što se to sami uvijek sa vlasnicma u najboljem svake otmice i nepravde, nadali smo Pođemo U ovako naprednim koraci­ i za vjeroučitelje drugih konfesija radi sporazumu sve do ovoga svjetskog ra­ se, da će se na drugoj strani vlasti ma, ujedinjenim silama u poslu za is­ u kulturnom svijetu. I u Turskoj danas ta. Za vrjeme rata stajalo je ,u nas mno­ lamsko prosvjećenje svoje mladeži, u- 'zauzeti za interese težaka bez razlike tako muslimani rade, a i mi imamo za go zemlje neobrađene, jer smo i mi isto i da i mi muslimani težaci nesamo da braćemo bolje uspjehe, koji nas ni naj­ dobar metodički rad u vjerskoj nastavi kao i naši susjedi pravoslavni morali nećemo biti mimoiđeni, nego da ćemo lijep izgled, jer mnogi naši muallimi da- ■ mračnijega no će odvraćati od opće snositi sve ratne tegobe, a naročito tje­ u svojm opravdanim zahtjevima u sva­ nas sve više nastoje da racionalno na- | prosvjete koja je čovjeku nužna kao i rani u komore i rekvirirana Je i naša kom slučaju biti potpomagani. U tome stavljaju. Još će na bolje ići, kad mual- ; svagdanji kruh.... tegleća marva, — ovo dvoje posljednje se grdno prevarismo. Osvjedočismo Muallimi Radži. limi uščitaju pedagoške knjige i kad do- I Pitanje nar. paslaiua у. ura 1 apuhe 0 refonm naše početne vjershe nastave. Vapaj muslimana težaka. �Strana 2 Страла rekli bismo više nego u naših susjeda pravoslavnih, jer bijasmo vlastima bli­ že na dohvatu ne imadosmo ni zgode ni prilike, da se uklonimo ni sakrijemo. Rad toga, za vrijeme rata dobio je zemlju gdje je ko prije stigao i mogao. Iza državnog prevrata zaposiedoše naši susjedi pravoslavni pod zaštitom gardista inogu zemlju koju mi dotle ob­ rađivasmo. I ako oni svi bez razlike imaju ili još od prije vlastite zemlje ili zemlje od svoga kmetovskog selišta, to ih nije ništa smetalo, a tako i isto ni vlasti, da ih u tome podpomaže, pa su tako mnogi ostavljali svojti zemlju •ne­ obrađenu ili slabo .urađenu samo da u svoje ruke što više prigrabe i od nas oduzmu. Nama je tako malo po i/.alo silom oduzimana sve njiva po nji­ va u mnogo slučajeva već i zasijana, dok evo nismo stjerani u granice sa­ moga grada. Ali ni tu više nismo mirni. Napada nam se u najnovije doba i na zadnju vlastitu njivicu, kao što su slu­ čajevi Alije Hamzića i Beče Cosića iz Bjeline. Sreska vlast nesamo da iz vla­ stite inicijative nije nikada ništa uči­ nila da nam pomogne, nego nam njje nikada pružila ni najmanje zaštite. Mi smo stoga danas u većini bez ikakva rada i zarde, upućeni jedino da proda­ mo još i ono malo što ko ima, da se preživi od danas do sutra. Mi smo osu­ đeni, da polahko izumiremo u bijedi i nevolji, dok naše komšije pravoslavni težaci ostavljaju svoju v 1 as t itu zemlju neobrađenu i zapušćanu. Gospodine okružni načehtiče! Po ovome se jasno vidi, da su sis­ tematski napadaji upereni protiv u as s vi h ma s Hm a na bez razlike. 1 sada vidimo da smo mi mu­ slimani upućeni sami na se i samo na međusobno pomaganje. Musliman zem­ ljoposjednik. musliman težak i obrtnik, a donekle i trgovac, htio ne htio mora uslijed ovakovih prilika da zavisi sa- i mo jedan od dragoga, jer svi drugi vide ' u svakom muslimanu samo »turbina« j bez obzira na njegov stalež i mentoli- ' tet pa prema tome i svoje držanje ude- j šavaju. Stoga, a iz čisto materijalnih i razloga, mi vidimo u napadajima na na­ še zemljoposjednike, napadaje na sve nas bez razlike; bolovi i tegobe jednih, bolovi su i tegobe sviju. Tražimo stoga i molimo da se nama povrati i dade zemlja koju smo i prije radili, da je i dalje radimo! M i n e ć emo i ne želimo nikakve otmi- I ce ni nasilja. Mi ćemo vlasnicima | zemlje i u buduće plaćati uobičajenu | zakupninu kao i prije do konačnog u- i ređenia agrarnih odnošaja. Tražimo, da ako i u koliko se u svoje j vrijeme bude od većih zemljovlasnika oduzimalo zemlje, da se ova dade j n a m a, k o j i j e r a d i m o i h o ć e- I mo da je radimo i koji smo je od starine radili. Tražimo, da se u našoj državi dje­ lima dokaže, da smo svi bez razli­ ke ravnopravni sinovi ovoga naroda i ravnopravni podanici svoje države«. Ov.u predstavku je potpisalo oko dvadeset prvih težaka, koji su izabra- | ni ispred težaka muslimana grada i ko- I tara bl’eljinskog. Bilješke. Zakonska osnova o izbornom redu. Iz Beograda se javlja zvareično: 13. o. mj. po podne primljen je u Narodnom Predstavništvu predlog zakona za iz­ bore narodnih poslanika za ustavotvor­ nu skupštinu. To znači, da je vladina deklaracija prihvaćena. Pr. ured. Oko koncentracije. Kad je demokra­ tima nuđena koncentracija, odbili su je, jer su vjerovali, da će ostati na vlasti i dalje. Stjerani sa vlasti promijeniše mišljenje. Ne žele da jedu »gorki hljeb opozicije« — kao što reče g. Tavčar. Sada trče za g. Smodlakom, da ih iz­ vuče iz blata i ponovo posadi na mi­ nistarske stolice. Pritisak izvozničara i pljačkaša na demokratske vode silan je — i oni hi sada rado ušli i u koncentra­ cioni kabinet. Otpuštanje suvišnih činovnika. Jav­ ljaju iz Beograda, da je ministar finan­ cija zatražio od sviću resortnih mini­ stara, da izvrše reviziju činovništva, pa da suvišne činovnike otpuste. Isto je to zatraženo od pokrajinskih vlada. .PRAVDA* — .ПРАВДЛ* Број 134 Bro' Kontrola dolazi. Ministar finansija od­ Za Draškovićem govorio je poslanik parlamenat imaju zadatak, da se što redio je nekoliko inšpektora, koji će iz­ Voiinović, koji ističe potrebu što skoriprije dođe do ustavotvorne skupšine. vršiti pregled rada ministarstva za so­ jih izbora. Kakovog onda ima smisla, da u deklacijalnu politiku, ishranu i agrarnu re­ Poslanik Andelinović govori o politič- ’ raciji kažemo, kako ćemo rješavati ag­ formu u finansijskom pogledu. Drugi in­ I kom razvitku sadanjih parlamentarnih rarnu reformu? To nema smisla toliko spektori obići će pojedina nadleštva u grupa i izjavljuje nepovjerenje vladi. manje, jer mi nismo nepoznati drugo­ unutrašnjosti. Posliće govora dra Anđclinovića tra­ me. G. Korać govori jednako o širokim иемаиасаигег—ие—iirai -тгпеа.ч ži riječ dr. Šimrak za ličnu ispravu. Za masama i on misli, da on predstavlja sa njegova govora došlo je do veoma oš­ svojim drugovima te široke mase, a mi troga sukoba između pojedinih članova mislimo da ih mi predstavljamo. G. Ko­ jugoslavenskog kluba i slovenskih de­ rać sigurno đe će da izbroji 150.000 lju­ mokrata. Ova neprijatna scena trajala di, a nas ima na milijune. Širokim ma­ Od našega odbora iz Tešnja dobili je više minuta, dok predsjednik ne za­ sama se ne smije izlaziti na susret sva­ smo ovu obavijest od 7. o. mj.: ključi sjednicu. ki put na svakojaki način. Široke mase Danas odposlali smo ovaj brzojav: 75. sjednica od 11. marta o. g. treba upućivai i rukovoditi,- ali se ne Gospodinu ministru predsjedniku kr. vla­ Poslanik Aleksa Žujović (izvan stra­ smije pustiti širokim masama, da sva­ de Stojanu Protiću naka), žali zadržavanje u radu parla­ ki na.svoj u ruku radi šo hoće Beograd. menta; deklaracija vlade mu malo obe­ i da se organizuju čete, koje će da upa­ Delegati seoskih i mjesnog odbora »J. daju u kancelarije i vade noževe, pa da M. U.« u Tešnju bez razlike staleža pri­ ćava. Socijalista Korać brani rad pređašpredstavnike vlasti tjeraju, da ovo ili likom kotarske izborne skupštine dne ono rade. I o invalidskom pitanju iz is­ nje vlade. Pređašnja vlada imala bi 5. marta 1920. usvajaju jednoglasno tog razloga nemamo ništa reći, iz ko­ pravo da oktroiše izborni red. Izbore Rezoluciju: jega ništa nismo kazali o agrarnoj re­ ali nije mogla izvršiti zbog toga, Najenergičnije protestujemo protiv formi. AH ako želi g. Korać, da mi i jer je morala najprije pripremiti izbor­ demokartske nezakonite uredbe od 14. o tom nešto kažemo, drage volje. On ni materijal, a demobilizaciju nije mogla februara 1920. glede beglučkih zemljiš­ misli, da je to pitanje riješio sa svojim izvršiti zbog vijesti iz Pariza. Govoreći ta i tražimo, pošto je ta uredba, koja kolegom time, što je donio jednu ured­ o uzrocima, zašto je pređašnja vlada se jedino samo na Bosnu i Hercego­ bu ministarskog savjeta sa stotinama pala i zašto su se obrzovale dvije ve­ vinu proteže, jedno nečuveno bezako­ milijuna izdataka, koje takva uredba like parlamentarne grupe, veli da je to nje i izborni trik Demokatrske stranke, povlači. Tako rade, neka mi oprosti g. borba interesa. Drugo pitanje, koje je da se ista povuče. Nadalje tražimo slo­ Korać, neozbiljni ljudi. Tko rješava kre­ naročito Hrvate i Slovence uznemirilo, bodno kupovanje i prodavanje slobod­ dit za stotine milijuna izdataka, taj mo­ ijc valutno pitanje. Naročito Slovenci i nih zemalja, kao što je <to i u drugim ra riješiti i pokriće, taj mora naći no­ Hrvati bi imali da nešto o tome kažu, prokrajinama našeg kraljevstva. Konač­ Govoreći o invalidskom pitanju izjav­ vaca. A gg. nisu imala ni groša, kad su no u toj nezakonitoj otimačkoj uredbi to rješavala. On kaže, da mu je g. mi­ ljuje, da je prošla vlada dala 25 mili­ vid’mo. da je to atentat na sve one, ko­ juna dinara mjesečno za invalide. Ko­ nistar financija rekao, kako je taj novac ji nešto u Bosni i Hercegovini posjedu­ načno govornik daje izražaja svojem spremio. Jedan ministar ne može da se ju. kod čega će najviše muslimani stra­ mišljenju, da mora nova vlada napra­ oslanja samo na riječi, koje mu njegov dati. viti ili koncentraciju, ako hoće da ri­ kolega kaže, nego treba sam da misli, ješi izborni zakon parlamentarnim pu­ da li ie to moguće, da je ministar finan­ tem, ili izborni zakon oktroisati. cija spremio tolike novce i kako je to Ministar Trifković izjavljuje, da je nemoguće, kad je taj isti ministar financi­ ■tačna primjedba Koraćeva, da je on tra­ ja na prevami način uzeo u zajam od građana našli zemalja milijardu kruna. žio oktroj izbornoga reda. I sav se taj novac već potrošio, kad Poslanik dr. Medaković, odgovara na smo mi stigli, d'a zauzmemo njegovo ispade Korača protiv njegove grupe, te 74. sjednica, od 10. marta o. g. Na mjesto (Poslanik Veljković, koji je pri­ dokazuje, da Koraćeva konstatacija, da pitanje g. Njcžića o agrarnoj reformi ođsutan, viče: Kleveta, sramota i izlazi iz je grupa Medakovića istupila iz demo­ gcvorio je ministar g. Krnic, da ie to skupštinske sale) g. ministar financija je kratske zaiiednice zbog veleposjedničjedno pitanje, koje je novoj vladi ostav­ uzeo 20 postotaka od svakog građanina kih interesa, stoji na lažnoj bazi. Dr. ljeno u nasljedstvo od »demokratske« naše zemlje, ali nije iskazao, da to tra­ Medaković kaže, da je on bio pu.no ra­ vlade i da će nova vlada to pitanje ži u zajam. On je .uzeo novac zato, da nije za agrarnu reformu nego socijali­ najprije proučiti. — M. Dahovi! ga zatvori u kase, a da ga ne izdate, ste. Razlika između njega i socijalista kao dosadan;! šef grupe Crnogoraca, ne da popravi vrijednost krune, a sve je je u tome, da oni traže brzo riješenje, siaže se s kritikom đra Smodlake o potrošio za tri do četiri mjeseca. a on traži da se to pitanje riješi osnov­ prošloj vladi. Protivan je plemenskom no, pravilno i temeljno. Još ovo moram da Vama kažem: Ja i lokalnom vođenju politike, pa makar ne znam, koliko vremena ćemo mi ov­ istu vodio Beograd, Zagreb ili Cetinje. Ministar predsjednik Protić uzima Apsolutni je protivnik svake lokalne i dje ostati, ali mogu reci, da mi s ovoga riječ i kaže; Ja sam, gospodo, mislio, mjesta ne ćemo sići, dok parlamenat i vjerske primjese; za to je, da se vlada da uzmem riječ na kraju diskusije i to zemlja ne saznadu situaciju, u kojoj se sa parlamentom i ostaje u glavnom u mislim i da uradim, ali što sada prije toga ipak uzimam riječ, da govorim, to okviru izjave dra Smodlake. naiazimo. 76. sjednica od 12. marta. Bavši mi­ Ministar trgovine g. Ribarac govori je samo zato, što je g. predgovornik nistar finacija dr. Veljković osvrnuo se da je Davidovića kabinet pao, što se (Korać' želio, da sada odmah čuje neku na prigovore, što mu ih je stavio g. nije držao utanačenja ođ decembra izjavu od strane vlade. Uzimajući riječ, Protić na zadnjoj sjednici. Projekat o 1918., po kojemu ima vlada da radi sa da mu na susret izađem, ja ću Vas urješenju valutne reforme provodi se još parlamentom, do sastanka konstitaanmoliti, gospodo, za dopuštenje, da skre­ danas. Još pod bivšom vladom uređen te. Veli, da 4*/» mjeseca traje apsoluti­ nem pažnju ovog doma na jednu stvar, je proračun sa.2800 milij. prihoda i 6200 koja je važna i u interesu našeg rada. zam i korupcija i razjeda naš društven’ inilj. rashoda. Ogromni deficit morao se organizam. Otklonjene su izvozne cari­ Ondje, gdče se parlamenti mogu odga­ ne i izdate je preko Jedne mjfearde naravno pokrivati izvanrednim krediti­ đati, razlog je zato taj, da se u slučaju ma. To je učinio i Ninčić, koji je izdao teške situacije u parlamentu raziđu ku­ bez kontrole parlamenta. Traži se jaka državne bonove i uzeo pola milijarde ćama i neko vrijeme ne budu zajedni, vlada, a jaka vlada se ne sastoji u zajma kod Nafodne Banke. Kada je on da bi se a teška situacija ublažila. To transakcijama s koruptivnim elementi­ (Veljković) preuzeo portfelj finansija, je teorija, u praksi se pokazalo sasvim ma i u koncesijama nevaljalcima. Jaka bilo je potrošeno, ali neće da govori, po­ obratno. Iza odgađanja parlamenta na­ vlada je ona vlada, koja je lojalna u što neće da bude »demagog«. Na prigo­ staje obično teža situacija i to vama pot­ svojim namjerama, koja voJi računa o vor da je izdavao novac bez privole vrđuje ovaj naš primjer. Za ovo vrije­ interesu države i koja je punu svijesti o .parlamenta, primjećuje, da je to činio me od 4 i pol mjeseca toliko se naku­ svojoj odgovornosti. Protest' uje protiv i Ninčić, koji suviše nije imao ni odobre­ pilo elektriciteta u nama, da ne može­ kleveta, da vladine stranke šire separa­ nja ministarskog savjeta. " mo da radimo naše poslove. G. predgo­ tizam i zagovara jedinstvo poslovanja Zadržao je 20^ kruna ali narod to vornik Korać braneći koliko sebe i sviju vjera i sviju plemena. stranku, kojoj pripada, rekao je, da to nije smatrao otimačinom. Htio je izmi­ Poslanik Korić govori, da u suštini jeniti najprje krune, onda bonove, a naj­ nije ništa raditi mimo parlamenta i ra­ zastupa dobra radničke stranke. Govo­ zad priznanice. Prevara bi bila tek, kad diti uredbama, jer smo mi u revoluciji ri protiv izvozne trgovine i traži, da se se za priznanice ne bi dali novci, već i da je onda opravdano .i tjerati parlaea;e subvencija ne bogatim, već siro­ menat i sva pitanja rešavati uredbama. obligacije. mašnim studentima. Kod Narodne banke rezervisan je u Da pravo kažem, ija se lično ne čudim Poslanik Popadić traži, da vlada naj­ tkvim teorijama kod njega, neka mi g. ostalom kredit od 1'/« milijarde dinara, prije izvrši program, koji iznosi, a s kojim bi sc mogle pokriti priznanice. Korać ne zamjeri. Osjećanje zakonito­ tek onda da se ide u izbore. Sadašnji ministar finansija nalazi se u sti treba da se stekne i treba da se zna, Socijalista Knežević izjavljuje, da on puno boljem položaju nego on, kad je što je država, a toga, kazao bi, kod g. ne će potpomagati sadašme vlade. Na Korača i nekoliko njegovih drugova ne­ preuzeo lisnicu. =st' način, kao što nije potpomagao ni Naša država se tek stvara pa mora ma. Ako mi, gospodo, to primamo, da pređašme, koja je po njegovom shvatada se bori sa fmansiialnim poteškoća­ smo mi u jednom revolucionarnom vre­ nju, kao što su i sve vlade, bila samo ma. »Kad je ministar za socijalnu skrb eksponent kapitalističke klase. Rad pri­ menu i da smo mi sada u stvaranju na­ zatražio kredit za invalide, nisam ga vremenog Narodnog Predstavništva še države poslije sloma sviju carevina, koje su nas okruživale, onda mi nećemo mogao odbiti. (Buka. Povici: »To je de­ mora da se omogući, da može ovo rije­ magogija!) Isto tako nijesam se mogao šiti izborni zakon. Cijeni, da se mi ne nikada doći u redovne prilike i redovno stanje. Revolucija i revolucionarno sta­ oglušiti kad je ministar za prehranu tra­ smijemo miješati u •unutrašnje prilike nje, gospodo, su izuzeci, koji se trpe po žio kredite za snabdijevanje Dalmacije Rusine, jer Rusija danas pati radi čita, i Crne Gore, (Opet zaglušna vika) te . nevolji. Revolucijonarnim metodama voz čovječanstva. kada sam za činovničke doplatke tre­ služe se Budi samo onda, kada moraju, Milorad Draškovlć izjavljuje u ime kada ne mogu drukčije, a uvijek ih 1 bao 150 milij. dinara. demokratske zajednice, da postoje u Iza njega ustaje Protić, koji .prema parlamentu dvije protivne partije: De­ svagda izbjegavaju. G. Korać želi, da zaoisniku ministar, sjednice od 29. okmu kažem, zašto nismo ništa spomenu­ mokratska zajednica traži, da se riješi tobra 1919. dokazuje, da se je prilikom ti o agrarnoj reformi u vladinoj dekla­ jedino izborni zakon i da se odmah ide oduzimanja 20% radilo o prevari sa raciji. Deklaracija vlade je jasna; jasan na izbore, a parlamentarna zajednica strane ministra. Kada se traži zajam, je zadatak i parlamenta i vlade, koja traži, da se izvrši jedan niz. posala. a pred njim stoji. Ova je vlada, tako da rulja to jasno objaviti. tek onda da se ide na izbore. Današnji U kratkom govoru osvrće se na to kažem ad hoc. Vlada kratkog vremena momenat zahtijeva vladu šireg sastava Veljković, iza kojeg Ninčić izjavljuje, i parlamenat kratkog vremena. Vlada i i da sc ide što prije na izbore. Blos oMijeđenih. Iz Prm. Harcdiiog Predstsvništva. �ПРАВДА” — .PRAVDA, BpOj 134 — Bro; Страна 3. Protić tomu protivi. Radi toga se nas­ !- vladao je jutros mir. Do sada se nije ■ brod bi dobivao i nešto prihoda od proda se uvijek držao finansialnog zako­ osujetio učinak proklamisanog^ općeg i daje predmeta putnicima na brodu, koji tavlja sjednica. Prvi, drugi i treći go­ na. te da ne može objasniti točno sve vornik, demokrate, izašli su za vrijeme štrajka. Po ulicama utaborile su se čete i su im nužni za svaki dan. protiv njega iznešene napadaje, pošto brojanja. I doberitzke brigade sa topovima. Izgle­ A što bi mogli uzeti za naš brod u nema pri ruci spisa. da da radništvo u spoljnim kotarevi-ma kombinaciju iz trgovačkog područja? Govori dr. Živko Nježić o agrarnoj Opozicija zahtijeva, da se prebroje { Pogledajmo šta se sve uvozi i izvozi, organizuje oružani otpor. poslanici i da se ustanovi kvorum. Na­ reformi u Bosni i pita zašto se ne pro­ pa sami sudite (navedene zemlje uz staje zaglušna vika i prepirka, ko ima vode naredbe. Naročito napada na po­ Wilsonov demokratizam. Predsjed­ vrste robe predstavljaju promet u glapravo da to zahtijeva. Konstatuje se da slanika Suljagu Salihagića, koji mu uznik Wilson upravio je pismo senatoru ima prisutnih 149 poslanika. Pošto do­ i rujano odgovara. Dolazi opet do burHitchcocku, kojim osuđuje imperijali­ I vnom lij služe za primjer): riža iz Ilazi do ponovne vike 1' buke, hoće pred­ | nUi scena i zaglušne vike, pa predsjedzam Engleske, Francuske, Italije i Ja­ i tali je, Indije, Jave, Egipta, Amerike, sjednik da zaključi sjednicu, ali se g. I nik zatvara sjednicu. panske. Francuska se štampa sva bez I k a h v a iz Nizozemske (kolon.), Arabirazlike bavi pismom \ViIsona američ­ I je, Abesiirije, Konga, Brazilije, čaj iz kom senatoru Hitchcocku i obara se i Indije, Cejlona, Kine. Japana, duhan protiv ove dvije tačke Wilsona: »Ja 1 iz Turske, Perzije, Rusije. Indije, m Ine odobravam imperijalističke namjere . rodite (biber, ntiskj, šafran, hmelj i ni kud drugih naroda, kao što ni kod i t d.) iz Perzije, Turske, Azije i Afrike, i južno voće (hurme, rezaćiie, badeEnglezi 1 Francuzi oko Carigrada, — I a osobito za ugušenje n a c i o u a 1 i s- . Njemačke«, te: »Francuska vojnička stranka, koja je za vrijeme konference I m'i, limuni) iz Italije, Turske, Grčke, Posebni londonski izvjestitelj »Echo de t i č k i h nereda kao .prijašnja vlada. Špatlijc, Arabije. Afrike, p a m u k iz Ebila podlegla, sada opet vrši kontrolu«. Enver paša prijeti. Enver-paša po Parisa« Pertinax otkriva značaj i svr­ gipta, Kine, Indije, Amerike, ulje iz I.-.rume hu intervencije saveznika u Carigradu, I »Berlmer Tagblatu« piše: Turski narod talije, Turske, Spanije, Azije, Afrike, č išto je zasnovao Llovd George. Po tom ne će iščeznuti dokgod jedno samo tur: v i t iz Ist. Indije, Amerike, kakao iz projektu antantine čete, koje bi za s v o- I sko srce bud'e nasavilo d^ kuca za svoju engl. zap. Afrike i Amerike, suha otadžbinu. Saveznički državnici nastoje ju operacionu baza uzele Cari­ : riba i riblja mast iz Danske, da raskomadaju moju otadžbinu i za­ grad. najprvo bi zaposjele ratno mini­ I Švedske i N„ Engleske, bojadiboravljaju, d‘a je narod turski inkarnacistarstvo, pobapsiie istaknutije turske po­ I sala iz Ceske, Njemačke, Turske, Kilitičare, koji su radili protiv antante i I ja nacionalnih aspiracija cijelog musli­ j ne. krzna iz Rusije, Francuske, Azimanskog svijeta. Mir, jer nam se odriVII. usposavile neku polunacionalističku I je. Afrike, svila iz Italije, Turske, vladu, t. j. onu istu, koja je pred kratko I če pravo samoopredjeljenja, biti će saŠ-in. Stavimo li sebi pred oči sva do- ■ Grčke, Perzije. Kine, petrolej iz ' mo jedno primirje. Carigrad, Mala Azi­ vrijeme demisionirala. sadanja izlaganja što u 6 odsjeka reko­ I Rumunjske, Rusije, Amerike, strojeFrancuska vlada hoće — piše Pertija i Dardaneli pripadaju samo Turskoj smo, nastaje sada pitanje: pa su čim j vi iz Švicarske, Engleske, Belgije, Ame­ пах — da predoči Engleskoj, kako bi i samo Turskoj. Ako se bude ograničila naši brodovi da rade? Za to ne prela­ rike. ugljen iz Engleske, Njemačke, ovo bučno uplitanje u turske poslove sloboda i nezavisnost poglavici halifazeći još na pitanje o posjedovanju bro­ , Amerike, šećer iz Egipta, Jave, Ru­ oteščalo položaj saveznika, a ne bi od­ j ta, izazvati će se jedan nov rat. Musli­ dova, izložićemo u ovom odsjeku nji­ sije, Amerike, i u Tursku, Perziju, Ma­ stranilo poteškoće, na koje sada antanmanski svijet će se sav pobuniti: Tur­ hovo poslovanje, dnosno naše trgovač­ roko, fabrikati i vozila iz sve ska će se pridružili Moskvi i jao engles­ ta nailazi u Turskoj, nego bi dapače ko poslovanje, kojemu bi ti brodovi slu­ Evrope u sve zemlje Sredozemnog mo­ urodilo time, da se redovi turskih na­ kom gospodstvu, ako se snaga, koja žili samo kao sredstvo. ra. Aziju : Afriku, rudače iz Ameri­ cionalista zbiju i da ojača akcija tur­ ' spava u azijskim masama pridigne«. Čuli smo, da u prvoj polovici godine ke. Njemačke, Belgije, papir iz Au­ skih buntovnih četa, koje vode četnički I Wilson prijeti. Pred nekoliko dana 1914.. kada je brodarstvo prema dosa­ strije, Amerike, Francuske, ž i t o i (bra­ prenijela se novinstvom vijest, da je rat protiv antantine vojske u Aziji. Uz dašnjem razvoju bilo u najvišom jeku, šno) iz Rusije, Rumunjske, Turske, AWilson za to, da se Turci iz Carigrada to bi se pokolji kršćana po svol prilici nije se moglo naći skoro broda za nove merike i u Švicarsku, Italiju. Grčku, Enprotjeraju. Sada se protivno tome jav­ učestali i umnožili, pa bi i velkih sila terete, jer su svi na dugo vremena bili I glesku, Švedksu i N., Španjolsku, d ru njihovim okupacionim zonama nada­ lja iz Washingtona. da će Wilson upozauzeti i prevozi za njih predviđeni. vo u Italiju, Francusku, Egipat, Grč­ sve položaj oteščao. Pertinax ne vjeruje i zori,ti saveznike, da će on mirovni ugo­ Sada, nakon rata, potraživane je za ku, Nlzozemlsku, govedo, ovce t vor povući ako strane čete zaposjednu da će biti moguće omekšati Lloyd Gebrodovima još veće, jer je u ratu mno­ k o z e u Francusku, Englesku, Njemač­ orgea ј uvjeriti ga. da bi vojnička /akci- i Carigrad. Govori se. da će nove difego potopljeno. A naročito jugoslaven­ ku, kamena roba u zemlje Sredo­ rence u turskom pitanju preteći potešja. koju je on projektirao, doni­ ska tugovačka mornarica je sada tako zemnog mora, željezna roba u jela više štete, nego koristi. Lloyd Ge­ : koće u jadranskom pitanju. — »Chicamalena, da se o njoj ne može ni govo­ Rumunjsku, Siatn, Japan, žigice u orge — prema mišljenju Pertinaxa — . go dc Tribune javlja iz Pariza, da je riti. Svi brodovi tršćanski i riječki izTursku, Bugarsku, zemlje Serdozem. namjerava u prvom redu s ovom akci­ I između Wilsona i saveznika došlo do vjesil su draogvoljno talijansku zasta­ i mora, fesovi u Jugoslaviju, Tursku. jom umiriti i udobrovoljiti one engleske ! nesporazumaka radi dodijeljena Thravu. a naši su ostali samo dubrovački, Islam. Svijet, ugljen za naša parobrokrugove, koji u pitanju Turske stoje, na i c*e Grčkoj i Besarabije Rumunjskoj. — koje su međutim Talijani rekvirirali. I । darstvo. za sve internac. stanice uglje­ ZakEučak vrhovnog vijeća da se Беskroz protivnom stanovištu, uza sve to, kad bi nam antanta dosudila sada svu na (luke), pa u Rumunjsku, Grčku, Itali­ što je mirovni ugovor i onako, kako je ■ saraMja dodijeli Rumunjskoj iznenadio našu trg. mornaricu da nam se povrati, ju, Egipat, šljive u Austriju. Švicarsada nastavljen, za Tursku fatalan. Ra­ I je i francuske i engleske krugove, podržava SHS posjedovala bi u svemu 14 . sku, Nlemačku, špirit u Švedsku i N., vnovjesje, što ga se takovim mirovnim ’ što se sada radi o miru sa sovjetskom brodova za debelo more sposobnih. 1 to ’ Italiju. Bugarsku, staklo iz Češke, ugovorom hoće uspostaviti u azijskoj I Rusirom. a Rusija neće nikada odustati je sve! Pa je sasvim naravno, da će i Francuske. Belgije i u Dansku. Tursku, Turskoj, nije od duga vijeka. Njegov I dobrovoljno od svoje najbogatije pose u brodarstvu — a naročito kod nas I Rumunjsku — i t. d. i t. d. Izbrojiti je bezuslpgni rezultat bit će posvemašnja ; krajine. i osiećati oskudica još i 50 godina. I -nemoguće. anarhija u azijskoj Turskoj. Stalno je dakle, da za brodskim .pro1 sad stoji do nas, kad kupujemo jePrema m'šljenfu »Cliicago Tribune«, । storom trči j da će trčati 99% tovara I dan dio brodskoga tovara za se, da među francuskom i engleskom vladom I prije, nego li će se brod za tovarom o- ' ga prometnemo kako najbolje znamo. doći će po svoj prilici do nesuglasica u bazirati, da ga sam traži. I Na primjer, burme iz Tunisa su najzna­ pitanju zapovjedništva antantinih četa I -tim je, ako brod radi za tuđi račun, menitije i najbolje na svijetu. Ako ih u Carigradu. Dosadanji zapovjednik anosigurano njemu ono najglavnije, a to Nova turska vlada. Javlaju iz Carimi kupimo preko agencija svoga bro­ tantinih četa na Orijentu bio je general i grada: Sastavljena je nova vlada pod I je — tovar. Izdatci pak brodski prema da, a nemamo za njih u Bosni potroš­ d'Esiperev. Za njegova izbivanja zamje­ : predsjedništvom Salih paše. 1 prihodu od prenosa tovara stoje u om­ nje, ali bi imali na pr. u Rusiji, brod njivao ga je u carigradsko! zoni jedan jeru sigurno kao 1:2. a često i kao 1:3, Državni prevrat u Njemačkoj? Wolih odmah vozi u Rusiiu i otuda poveze engleski general. Lloyd George je, a to to jest da brod samo polovinu ili tre ­ na pr. žita za Grčku, petroleja za nas, fov ured javlja: U Doberizu koncentronaročito ovom američkom listu upada ćinu troši od onoga što prima. — Pri­ trenice za Italiju i t. d., pa od nas drva vane čete zajedno sa dvjema mornau oči, dao naređenje, da se engleska j ričkim brigadama Erhardt L6wenield kaz o cijeni samih brodova koji su za Španiju, iz Hlaije ulja za Belgiju, iz posada u Carigradu poveća, baš u i približile su se Berlinu. U 4.30 sati iz­ i istina danas skupi — iznijećemo u sliŠpanije južno voće za Njemačku, iz ovrijeme, kad se d’E s p e r e у ni­ I jedećem odsjeku. všh strojeve za nas i t. d. Kargador, koji jutra nalazile su se kod stanice Thierje tamo nalazio. (Dakle su bajke | garten. General von Oldershausen pre­ Is-to tako važno za brod, kao i tovar, putuje s lađom uz robu, prodaje je br­ Vijesti o pokolju Ermenal). U francus­ jest njegova posada. Mi je ne možemo zo i brod nakrcava odmah drugom ro­ govarao je sa mornaričko brigadom kim se diplomatskim krugovima drži, bom. Ili. što je još razvijenije u tom Erhardta o uvjetima, koje je stavila i j dati iz Bosne i Hercegovine, jer nijesmo ' za toni rođeni ni odgojeni, niti bi mi da će se Engleska oprijeti — veli »Chi­ poslovanju, kardagor samo iskrcava i koće je kabinet prošlu noć iza duge cago Tribune« — da d’Esperev preuz­ I ikad bili dobri mornari. Jedino što bi ukrcava već otprije sređene tovare debate odbio. Ćete su ušle u Berlin i smo mogli dati svoje blagajnike i knji­ me zapovjedništvo u Carigradu nad an(kupljene i prodane), za koje se agenti u 6 sati izjutra zauzele su VVilhelmtantlnim četama. Engleska predlaže, da na mnogo vremena prije pobrinu, tako, strasse. Njemačka socijalistička i govođe na brod. Ali ovo pitanje posade Franchet d’Esperev preuzme zapovjed­ da su brodu predviđeni putevi već na stranka proglasila- je opći štrajk. — »Lo . također nije za nas brižljivo, jer sada ništvo u Carigradu nad antantinim če­ mjesece unaprijed. kal Anzeiger javlja u izvanrednom iz- i od bivše aiistro-ugarske trgovačke mor­ narice ostalo je naših primoraca iz krš ­ tama. Engleska predlaže, da Franchet 'l'i agenti, apsolventi trgovačke aka­ danju: Stara vlada odbila je ultimatum, I ne Dalmacije ogroman broj bez posla d’Esperev preuzme zapovjedništvo sa­ demije, ako ne i eksportne akademije, što joj ga je postavila mornarička bri­ i to: sigurno 60% časnika i 95% mor ­ vezničkih četa u Maloj Aziji, a da u obavljaju u glavnom sve poslove za gada Erhardt i koji je isticao jutros u nara iz mornarice, koja je godine 1913. Carigradu — gdje će biti upotrebljena brod u trgovačkom pogledu. Najbolje je, 7 sati. Ona je iz Berlina otišla automo­ brojila 392 samih parobroda. Sve ljudi, i mornarica — preuzme zapovjedništvo ako brodarsko poduzeće rma svoje po­ bilom. a da rikome mje predala vlasti. koji poznaju ne samo Sredozemno, ne ­ Jedan engleski general. uzdane ljude, da ih u tom poslu rasturi Brigada Erhardt ušla je u Berlin- poa go i sva svjetska mora, a po kvaliteti Planirana okupacija Carigrada. Reupo zemljama, sa kojima želi da radi. crno-bijelo-crvenim zastavama i nije u prve redove da sapdaiu — Ovijem bi ter javlja, da je engleska vlada, obzi­ Ako tih nema, onda da ima svoje po­ naišla ni na kakav otpor. i drugom preduvjetu za kretanje brodo­ rom na ozbiljni položaj u Carigradu od­ uzdanike, jerlije. koji im uz ugovorenu Berlin, 13, marta (10 sati prije pod­ va bilo potpuno udovoljeno. lučila, da zaposjedne grad sa kopnenom proviziju obavljaju poslove kupnje i ne). Woltov ured odaslao je bezžičnu i pomorskom vojnom silom, te je uMeđutim, mi se ne bi valjda zadovo ­ prodaje. Oni .prisustvuju velikim sajmo­ brzojavku: Državni ured javlja, da je iedno pozvala francusku i talijansku ljili samo s tim, da naši brodovi prevo­ vima ј izložbama Hi mjestimice burzama dosadašnja državna vlada prestala biti vladu, da kod te akcije sudjeluju. En­ ze tuđu robu i da mi od njih imamo produkata i tamo kupuju ili prodaju ro­ državnom vlašću, koja da je prešla ua gleska je vlada u to ime pripremila do­ ženi kapital, koji bi kupio brodove, bu, koja se poslije u ugovorenom roku generalnog pokrajinskog ravnatelja voljno četa. prihoda samo ubrane kirlje. Naš udrupripravi.za prevoz. Naravno !e, da stim Kappa kao državnog kancelara i prus­ »Reuterov ured« javlja službeno: Sa­ vaijda bi — iz oka, iz boka — dao još agencijama mora ravnati odnekle jedna kog ministra predsjednika. Za vrhov­ veznici su dostavili Turskoj jako kate­ centrala, koja bude brzojavno obavješ­ nog zapovjednika vojske i ministra dr- ; i glavnicu, s kojom bi kupovali sami goričku notu radi pokolja u Jermcniji, ćivana o preduzetim poslovima na "vim žav-ne milice pozvan je general Lutt- 1 za nas potrebnu robu, pa je prevozili na svom brodu od nas ili k nama. U za ko'om će, ako bude potrebno, slije­ stranama, odnosno da ih sama naređuje. witz. Nova vlada reda slobode i djela koliko to odmah isprva ne bi mo­ čuveni sajmovi za žito, blago, drvo diti vrlo energični koraci. Engleska je se obrazuje. Narodna skupština i prus­ gli, uzimali bi uz svoju i tuđu robu za spremna poslati čete, jer ima u bli­ i voće postoje u Zagrebu, Osijeku. Ze­ ka pokrajinska skupština biće raspušte­ zini Turske jakih sila u p r i ne. Kapp i Liittvvitz izdali su proklama- I prevoz, kao i jedan primjeren broj put­ munu. Budimpešti i Frankfurtu na Odri, nika, koji, bi na našem brodu reftino po­ a veliki sajmovi su u Leipzigu (Njemač­ p r a v i. čije na narod. duzimali čvrsta putovanja ili korpora­ ka) za razne proizvode, a naročito Berlin, 13. marta. Noćas su čete za­ Djelo antante u Turskoj. Iz Carigrada tivno pravili izlete u obalne zemlje Du­ štamparske, u proljeće i u Nižnjem Novtvorile pristup najvažnijim državnim JavFaJu, da je sastav novog kabineta nava. Crnog i Sredozemnog mora. Tto gorođ.u (Rusija) u augustu svake godi­ zgradama t na razna mjesta sd postavpovjeren bivšem mornaričkom ministru reflektirali bi najviše na naš svijet da ne. gdje đođu trgovci iz Evrope i Azije u kabinetu Ali Rizaa-Salili paši. — Kako Tene mitraljeze i topovi. Sve čete su s kožom i krznom, te s pamučnom, vu­ na našim brodovima putuje, jer su mu snabdjevene ručnim granatama. Ćete j javljaju francuski listovi za sada je još putovanja, naročito naučna, nužna za nenom i svilenom robom. — Trajne iz­ državne milice zaposjele su Wolfov teško predviđeti, da li će nova vlada ložbe postoje neprekidno otvorene u verašlrenre vidokruga. — Osim ovoga ured. U unutarnjim gradskim ulicama ipružiti više garancija za održanje reda vijesti iz islamsMog Istoka. Bospouaistva Samo dva brada. Politički pregled �Број 134 Broj Ј1РАВДА" — »PRAVDA* Сграна 4 Strana likim gradovima u trgovačkim i obrtni­ palih političara imati u narodu. Na to čkim muzejima, a burze su tumač nji­ najbolje odgovaraju vakufski izbori, u hovih cijena u kupnji i prodaji. — Na kosima im je narod dao svoje nepovje­ renje, njima, koji sada osnivaju »musi, burzama se ne može trgovati na ma­ narodnu stranku«. Ironija jedna! lo, nego najmanje na određene »kupoGlavna skupština Islamske čitaonice ve«. Tako je na pr. na budimpeštan­ u Sarajevu obdržavaće se dne 19. mar­ skoj burzi jedan kup za pšenicu, zob i kukuruz 10 vagona, za raž i ječam 5 j ta 1920. u petak u 2 sata poslije podne vagona, za suhe šljive i pekmez 1 va- I u društvenim prostorijama sa dnevnim gon i t. d., dok su za neke kupove na I redom: 1. Zaključni račun za g. 1919. brodovima nekad najmanje stope i 50 2. Odobrenje proračuna za g. 1920. 3. Izbor novoga odbora. 4. Eventualni vagona, a to stoga, što se male količi­ ne na brodu ne mogu vazda i jeftino predloži. prevoziti. Produljen rok za izmjenu novčanica. Od Maroka do Kavkaza i do Indije i Prema naredbi ministra financija pro­ Jave mi bi imali najbolje iz­ duljen je rok za izmjenu novčanica a.gled e za svoju pomorsku trgovinu, jer ug. banke i to rok za novčanice po 1000 sve tamošnje obale nastavaju muslima­ kruna ostaje isti, to jest one se mogu ni, tamo se prostire Islamski Svijet! UIzmijeniti samo do uključivo 15. marta zimajući ovdje u obzir i veće daljine, 1920., rok za izmjenu novčanica po 100 morali bi imati svoj brod od najmanje kruna produžen je do 15. aprila 1920., 2.000 tona tovara da nosi, koji ne bi dočim će se zadnji rok izmjene novča­ mogao polaziti iz Metkovića, jer tamo nica iste banke po 50, 20, 10, 2 i 1 kru­ zbog plićine zalaze brodovi samo do nu objaviti naknadno. 1.000 tona, nego bi mu morala biti iz­ Pazariti dan. Naša je vlada ukinula lazna tačka luka Gruž. U ovoj trgovini odredbu prijašnje »demokratske« vla­ morali bi ali biti strogo korektni i zbog de. kojom je bio određen pazariti dan dobrog glasa svojih trgovaca i zbog u subotu za sva mjesta u B. i H., pa svoga broda i njegove uprave, jer ot­ pazarni dan ostaje po dosadašnjem u prije se je oštro kudila netačnost i ne­ svakom mjestu, kako je i prije bio. pouzdanost jugoslavenskih trgovaca i Glavna skupština Jugoslavenskog poslovnog svijeta u opće, naročito sa muslimanskog športskog kluba u Sara­ strane Čeha, što se na nas ne bi smjelo jevu. Na 20. pr. mj. obdržavana je broj­ primijeniti! — Ravnanje pak sa našim no posjećena glavna skupština gornjeg brodarstvom moglo bi uslijediti ilcdino kluba, pa je među ostalim zaključcima po naročitoj sekciji novčanog zavoda, stvoren i taj, da se pokuša fuzija sa Mu­ koji bi to .u svemu financirao. A taj za­ slimanskim omladinskim društvom vod bi morao bjti centrala naših nov­ »Gjerezelez« u Sarajevu. Novi je klubčanih udruga, sada pod imenom »Musi, ski odbor izabran jednoglasno ovako: trgovačke i obrtničke banke d. d. u Sa­ Predsjednik Asim Dugalić, potpredsjed­ rajevu«. U tu svrhu bi joj mi svi priba­ nik Mustafa Kadribegović, 1. tajnik Havili potrebne kapitale, jer svoje bro­ lim Rašidagić, II. tajnik Ahmet Kuledove mi noramo imati! nović, I. blagajnik Safet Sahačić, II. ...................................................................................... ■ T im— blagajnik Faik Musakadić, starješina Ahmet Abadžić, kapetan Nedžatbeg Sulejmanpašić, orudar Asim Nijemčević, knjižničar Muhamed Kantardžić, kućenadzornik Edhem Gjulizar; članovi bez Nova stranka. Ovdašnji »Jugoslaven­ funkcije: Esad Keketović, Kemal Muhiski List« javlja, da ue u »Musi. Klubu« bić. Ibrahim Muzdedžić i Nudžeim Muhibić; zamjenici: Muhamed ef. Muftić, (u Koturovoj ulici) 12. o. mj. osnovana nova stranka pod imenom »Musliman­ Hamdi ef. Mašić, Mujaga Slinić, Halid ska narodna stranka«, koja će pokre­ Kumašin, Asimaga Zildžić; revizori: Ahmed ef. Šerić, Semsudin ef. Sarajlić i nuti list »Obranu«, za sada jedan put u hefti, a kašnje da će izlaziti dva ili Ibrahimaga Vemerdžić; časni sud: Mu­ više puta. Izabran je odbor od 15 lica, hamed ef. Tufo, Sakib ef. Korkut i Mu­ kojemu je na čelu dr. Safvetbeg Bašahamed ef. Uvejs. gić kao predsjednik stranke. Sastanak u klubu je navodno »neočekivano do­ bro posjećen, kako od inteligencije, ta­ ko od čaršije«. Tako »Jugosl. List«, a mi doznajemo Upr. odbor „М. pr. b.“ u Gračanici. da su tome sastanku prisustvovali ŠemFehim begu nije do javne zahvale, kao ni jed­ sibeg Salihbegović, Mustajbeg Halilbanom пабеш dragu u borbi u ovim teSkim vre­ šić, Rifatbeg Sulejmanpašić, Miralemmenima, pa budite umireni, da će i cn kao i beg Begović, Jakubbeg Filipović i još svaki drugi rado za narod evo moguće pridoni­ neki begovi, te Fočo, Tarfo, Ekrem itd. jeti, tim prije, ako taj narod i eam pripomaže Da, i Fabribeg Teskeredžić iz Travni­ našema bilo prosvjetnom bilo ekononom pridizanja. M. Solam! ka i Muiiaga H. Baščaušević iz Saraje­ va, eksponenti »Muslim. Centralne ban­ „Čaršiliji". No bojte ee za „otvorena piske«. I sjećamo se, kako zagrebačke mi* žićardžija Abrneta; časni starina će im »Novosti« pri promjeni vlade doneso- već odgovoriti, ako imadne komo. Nego kad su še, da će šerif ef. Arnautović ugrabiti i to neki ljudi od kaloma ćemo kasti, eto im jedno povjereničko mjesto, pa, kad to­ tamo dr. Safetbega — koji osniva „nova" stran­ ku iz velepos jedu i ćkih krugova, — pa ga ne bi i kad sada vidimo njegovu dru­ neka ве kao „pravi težaci" e njim obraču­ žinu na okupu, razumijemo da tim Še­ navaju. Nas, kao-glasilo islamske cjeline n B. rif hoće ponovno na površinu, pa ma­ vH., koja je čvrSćc organizovana, nego li Što kar i preko Safvetbegovih leđa. To je lahko, ako »Musi, centralna banka«'da­ bi j« mogli razbiti njihovi mletački topovi — ni malo se ne tiču. Gledajte vi samo mimo dne papir i financira list, on če izlaziti. svoga posla, evi mi znamo za kakva вшо obSasvim drugo je pitanje: kakav će oslon ta grupa skrahiranih veličina i pro- i ranu organizovani. Domaće vijesti Рогикв uredništva. Izašao je iz štampe L Cijena K 10. | Muslimanshi halendar Jrauda* i počeo se rasprodavati. Moj sin Mustafa Šarić kojega je nestalo još god. 1915. nije mi se do danas javio. Umo­ ljavam sve prijatelje i znance, koji bi šta o njemu znali kazati neka mi javi na adresu: Alija Šarić, selo Mrice, hotao Bos. Bradišha Tražimo poslovnog ravnatelja Uvjeti: 1. Spomenuti mora biti potpuno vješt u svim bankovnim i trgovačkim poslovima; 2. Priklop svjedodžbi o svršenim školama odgovarajućim spomenutom mjestu, te svjedodžbe dosadašnjeg službovanja: 3. Svjedodžba moralnog ponašanja; 4. Oznaka plaće i uvjeta. UN1VERZAL. Stalni zavod za poduku ženskoga krojenja 1 šivanja. Prima na Izradu fina odijela za gospođe. — Palača Srp. ОрЈИпе II. kat. (Ulaz Protin Sokak) ulica Regenta Alek­ sandra br. 2. KilhBlm F. Tiefenbadi uvoz i izvoz bem. tehničkih proizvoda, Osijek I. Preporučuje na veliko: Bezina ' goreče žeste nadomjestak, laštila za cipele viksa naftalina, uljene i suhe boje, pa­ rafina, firnisa, lanenog, sikativa, brunolina, lakova bij-li terpentin na­ domjestak, toaletne sa­ pune, glauber soli, alauna itd. te skladišta pu­ dera, parfuma i kosmetičke robe t. t. E. M. Zahtjevajte rjenovnik. Kreditna banka d. d. u Lim. umiješaj u krmu,šaku na tjedan. Ako se rabi nadomjestak krme onda 2 ša­ ke. — 5 omota mastina, prah za tov­ ljenje zdrave debele marve za tvorbu jaja i mlijeka, dostaje za 6 mjeseci za jednu marvu. Dobio je najveće me­ dalje u Londonu, Parizu, Rimu, Beču. Na hiljade gospodara hvali ga i po­ novno kupuje. Traži ga kod ljekarni­ ka lij trgovca, sitničara, koji ga može svaki slobodno prodavati. Ili piši na ljekarnu T r n kd czy u Ljubljani, Kranjska, za 5 omota. Stoji 20 kruna 50 filira poštom. Onda: svrbež, kraste, lišaje tfVl ĆSM odstranjuje kod čov­ jeka i životinja mast prot' svrabu. Bez mirisa i ne maže rublje. 1 lončić za 1 osobu poštom 8 kruna kod ijes harne ТгаНсгу, Ljubljuna. ™ a aS 1 i Pretp/aćujtesena najboljiknjiževno kulturni časopis Suvremenik koji izlazi polutujesečno u Zagrebu pod uredništ­ vom Milana Marjanoviia, a surađuju najbolji hrvat.-srpski književnici. t Pretplata je na godinn Din 30 (К 120) a na pola godine Din. 15 (K 60) pojedini broj Din. 2 Pretplatuslati Administraciji Sa- Ж vremenika Zagreb Gunduliča 17 Ж i Prištednja Hercegovac. aprsvizacijnma i trgovcima g ® g® Ш koji namjeravaju kupiti hrane u Posavini ' i>Ž kao pšenice, kukuruza, ječma, zobi, graha, krumpira itd. u svako doba stoji na raspolaganju bilo za direktnu kupnju ili posredovanje ' Bgenturna i komisionalna radnja i Abdullah Džumhur Tuzla g жжиаивиишиивиж Sve ponude za hranu Kao i upite o stanju cijena hrani u svalio doba hulantno i brzo vrši Muslimanska entralna Banka zaBosnu i Hercegovinu đion. društvo u Sarajevu. — Podružnica u Tuzli. Potpuno uplaćena dioničarska glavnica X 5,000.000. Pupilarno siguran zavod. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući raćun i najbolje ukamaćuje. - Ulošci preko K 8,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavlja ”ve b likovne poslove nejbrže č najpovoljnije. 47 Odgoranrt rredaik: M SttdiaJf ЛпваШЈ Odbor »A M O-« 'AtsnTOatil« D. & A. Katun, SaraH* � https://kolekcije.nub.ba/files/original/9caff7c27c8d956b05de385df986dad4.pdf 1c8b3e2a86852a4f3f03ad49a8061200 PDF Text Text POJEDINI BROJ 1 kruna. Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Urslujs redaiicioni odbor. Pret lata godišnje 80 kru­ na, na pola godine 40 kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. Čekovni račun pošt štedionice 1119. Broj 30 (135) Sarajevo, četvrtak 18. marta 1920. (27. džumadil-ahira 1338.) „Korkutova propast u Foči“. Pod ovim smiješnim naslovom i još smiješnijim podnaslovom »Kola su po­ šla unazad« ovdašnji »Glas Naroda« od 16. o. mj. donosi ove »naročite vesti« iz Foče: »Skkib efendija Korkut pokušao je da danas ovde održi skupštinu. Pro­ pao je totalno. Skupština je ras­ puštena. Muftić, Cengić«. — »Jučer je građanstvo (!) dočekalo ovde sa zvižda­ njem izaslanika »Jugosl. Musi. Organi­ zacije« Sakiba efendiju Korkuta. Jadni efendija pobegao je glavom bez obzira. Potankosti ću vam javiti. Dr. Kapor«. Ove dvije vijesti bile su dostatne pa da malo odlahne sirotoj redakciji »Gla­ sa Naroda«. Kola su pošla unazad, mi­ sle nestrpljivi redaktori, i u oduševlje­ nju nemadoše kad da raspitaju: ko im to ielegrafiše i da li je istina ono što im sc javlja. U svojoj nestrpljivosti i kratkovidnosti dodaje taj bijedni list izvozničara i šićardžija ovu primjedbu: »Idući za svojim određenim ciljem da razdvaja naš svet po veri i da ga vraća najmanje za pedeset godina nazad, Korkut je došao i u Foču, misleći daje Foča isto što i Tešanj. Ali tu su mu kola pošla unazad. Svesno fočansko građanstvo svojim protestom je odlučno pokazalo ovom plaćenom za­ stupniku begovata, da je prošlo vreme carstvovanja verskog ključa. Korkut će sad sa svojim radikalskim saveznicima, imati dovoljno prilike da okajava svoju grešnost-«... Ne iznosimo gornjih vijesti radi toga, što njihovi autori zaslužuju kakvu paž­ nju, već radi toga, da fočanskom svi­ jetu pripremimo malo šale i zabave. Pardon, i radi toga, da dokumentiramo tačncst izjave našeg izaslanika, da dr. Kapor ne smjede govoriti na skupštini radi toga, što mu je — prazna glav a. A sad da našem čitateljstvu prikažemo u čemu se sastoji ta »Korkutova propast u Foči«. : Prije po prilici tri hefte zatražio je privremeni odbor naše organizacije u Foči, da na tamošnju skupštinu dođu izaslanici našeg Radnog Odbora gg. dr. Spaho i Korkut. Pošto je g. dr. Spalio bio zapriječen zbog rada u parlamentu, krenuo je u Foču samo urednik našeg li’sta i prispio u petak pred jaciju. Na ćupriji u polovici grada pozdravio ga je sudski praktikant dr. Kapor sa pet šest ljudi i nekoliko djece, i priredio mu demonstraciju zviždanjem, pišta­ njem na horoščiće i poklicima: »Dolje Korkut, fuj Korkut, Turci u Aziju« i sličnim povicima, dostojnim najniže fakinaže. Ovi su povici ponovljeni od is­ te dcriščadi još na dva mjesta i izazvaše veliko ogorčenje medu pratiocima, koji izidoše do Ustikoline, a naročito medu mladeži iz »Jugosl. musi, kluba«. Jedan mladić musliman, koji bijaše me­ du demonstrantima, umalo da nije bio tvorno napadnut u klubu, pa je Kor­ kut bio prisiljen, da onako izmoren od teška puta, još tu večer održi preda­ vanje, u kojem se je osvrnuo na tu »de­ monstraciju« i osvijetlivši je kao ne­ moćno i nekulturno sredstvo borbe po­ stigao to, da su se duhovi primirili i tako otklonula protudemonstracija. U subotu je vršeno upoznavanje i iz­ mjena misli a u vdčer je bila zabava »J. M. Kluba« na kojoj su se mnogi ug­ ledniji ljudi ispričavali radi nepromišlje­ nog čina dalmatinskog doktora«. Na zabavi je bio i glavni režiser, nesuđeni čajnički predstojnik Miloš Tomašević, koji reče da će doći na skupštinu i ta­ mo uzeti riječ. U nedjelju oko 8 sati po­ čeo se je iskupljati svijet i pošto je pridolazo u sve većem broju, odbor je bio I i i j Godina II. ji se isprenemagaše vičući o slozi, a održao pouzdanićki sastanak sa gra­ ovamo samo žbirkaju i ugrožavaju ne­ đanima. vine eksistencije. Za to Miloš pobježe I kao što su Kaporovi lioroščići od s mejdana. Ali ako će; sunce se neda ; petka alarmirali svijet bedjb nego li iprisiljen, da promijeni prvotnu osnovu, dlanom začepiti, pa ni Kaporov brzo- . kakva agitacija, tako je i Skandalozno pa je odredio 'da se skupština ne drži jav o Korkutovom bijegu »glavom bez ponašanje na skupštini učinilo gori i u prostorijama ibtidaijje, nego u pro­ obzira« ne može zbrisati činjenice, da i jači efekat, nego li i najsavršeniji go­ stranom dvorištu. Do devet sati oku­ »demokratske« perjance ne smjedoše vori. Dernjava: »Turci u Aziju!« pilo se oko hiljadu skupštinara, pa pred­ govorila je više nego li bi se moglo reći zaći u polemiku. ‘ sjednik privremenog odbora g. Salih i u najsjajnijem govoru o protumusliRemzi ef. Muftić otvori skupštinu pred­ Videći, da Kaporovi pehlivani ne će manskoj politici »demokratske« stran­ stavivši delegata Korkuta i izaslanika ušutjeti, a uvažavajući sve veću ne­ ke, a prijetnja »jabukom« zbori više ne­ vlasti. U to izbi sudski praktikant g. strpljivost naročito medu našim seljaš­ go li i najsjajnija riječ o pritvornosti dr. Kapor sa desetak petnaest dobrovo­ tvom, koje se spremaše na navalu, Kor­ »demokrata« i njihovoj himbenosti kad ljaca, obučenih u dobra vojnička odije­ kut se je sporazumio sa odborom, da se razmeću sa narodnim jedinstvom i la, nekoliko seljaka, desetak građana i se mjesto skupštine održi pouzdanićki njegovom slobodom. nešto dječurlije i odmah otpočeše lar­ sastanak. Pristadbše i na zahtjev gosp. mu povicima: »Dolje Korkut, ne će ov­ pristava, da se pozove najviše stotinu Korkutov dvosatni govor težacima dje govoriti, dolje organizacija, Turci građana i to uz posebne pozive, baš opao je na potpuno plodno tlo. Popular­ nako, kako traži stari austrijski propis u Aziju!« i sličnim provokacijama. nim govorom rastumačio im je svrhu Kad se je stišala prva dernjava, g, o udruživanju. Predsjedatelj Muftić za­ i cilj naše organizacije, uputio ih kako Muftić hoće da najavi dnevni red skup­ ključio je skupštinu, a Korkut je pozvao će provesti izbor svojih odbora i po­ štine, nu pristaše prazne glave udariše narod, da se mirno razide. Tom se je zvao ih da sa svoje strane ne daju prilikom odigrao jedan interesantan pri­ ponovno u dreku, sve -više dižući glas povoda za trvenje sa braćom pravosla­ zor. Sašavši sa klupe, Korkut je ravno i sve češće vičući: »U Aziju Tur­ vne vjere. Dugo im je govorio o tom, zašao među — demonstrante i stupio u ci ! Dolje Korkut, dolje šuckori! i t. d.« da se ne povode za hrđavim primjerom razgovor sa najvećim bukačem, dobro­ Politički pristav pravi smiješno lice, političke borbe, kojim se poslužiše »de­ voljcem Jovićem i još nekim dobrovolj­ Kaporovi izvozničari i gotovani počinju mokrati«, ali ih je pozvao i na to, da se cima. Oni su se derali, ali se je on ponio i da beuču, vitlaju štapovima i dodaju ne daju terorisati i da slobodno podig­ nove pogrde. Među muslimanima nasta­ tako hladnokrvno, da je uspio zanese­ nu junačka čela. Govorio im je o po­ nog Jovića uzeti ispod ruke i s njim je izvjestan nemir, mladež se zgleda i trebi sloge sa građanstvom, o prosvjeti nešto šapuće, seljački svijet sve nestrpzajedno krenuti dvadesetak koraka, dok i školi i sa zadovoljstvom konstatovao, ih ne sustigoše glavni režiseri i ne upuIjiviji. Odlaze, dolaze i počinju rogobo­ da svi cijene vrijednost škole i da o tiše Jovića, da se Srbu ne pristoji ići riti. »Šta oni hoće ovdlje? Nek se ukloškoli imaju novo mišljenje, mnogo na­ nu, da ih potisnemo, što da trpimo?« sa »Turčinom«. prednije i ispravnije, nego li vlada u ne­ i slični prigovori padaju sve češće, a kim našim većim gradovima. Govorio Ovaj prizor najočitiji je dokumenat: Kaporovi ljudi i dječurlija jednako se im je o slozi i ljubavi, o štetnosti pića gdje se ima tražiti borbenost dobrovo­ deru i mašu štapovima. Usred te buke i bluda, preporučio rad oko pridizanja ljaca, kao što dokazuje i to, da krivnja Korkut se penje na klupu, dočekan ga­ pčelarstva i ćilimarstva, sijanja lana i za razdor i agresivnost sr.psko-pravolamom demokratskih šićardžija i bur­ konoplje i sličnim potrebma. Uputio ih slavne mase prema nama muslimanima nim poklicima »Živio Korkut!« što su je kako će tražiti pripomoć za popra­ leži u njenoj tjesnogrudnoj inteligenciji. se prolamali iz stotina grla muslim. vak porušenih kuća i uspostavu gospo­ Da nije Kapora i Tomaševića, niti bi građana i seljaka. Okrenuvši se prema darstva. Govor je učinio lijep dojam i Jović došao na misao, da odi šustera amuslimanima daje im znak, da prestanu seljaci su se razišli vrlo razdragani, ovanziue na polugazdu, niti bi mu palo klicati i na toj strani nastaje potpuni bećavši da će svim silama poraditi na na um, da traži dominantan položaj. mir. No izvozničari udvostručiše svoje što bržem provedenju organizacije i što Dr. Kapar opsjenjuje javnost, da je boljem učvršćenju veza sa građans­ napore. Korkut pobjegao glavom bez obzira, a —• »Izvolite me, gospodo, saslušati, tvom, koji im drage volje ustupiše pro­ ne pomišlja u kakvo svjetlo dolazi kao da čujete jesam li došao da zavodim i sudac, kad na ovako drzak i ciničan I storije radi sastajanja i ždogovaranja. • mutim slogu, a onda se prijavite za način pljuje istini u lice. Korkut nesariječ, pa pobijte moje izvode i ne dajte, U večer je bio pouzdnićki sastanak mo da nije pobjegao, nesamo da se nije da se kogod zavede. Drekom ne ćete na ко"к dođe 86 pozvanika i пГГТпјет uplašio prijetnje jednog dobrovoljca, da nikog uvjeriti, a povici »Turci u Aziju!« je g. Korkut opširno prikazao program će mu baciti u njedra jednu »jabuku« ne dolikuju ni jednom prostaku, a ka­ (aluzija na bombe, kojima se razmeću -i" rad naše organizacije, njenu boflhr mo li (apostrofirajući dra Kapora) jed­ mnogi dobrovoljci), nego je sasvim mir- . “proh “tiraniji »deniukiala« kao ~razlonom doktoru. no odabrao baš onaj pravac, na kojem ; •gg—fSn~kojih se je naša organizacija' — »U Aziju, Turci u Aziju!« bi­ bijahu ti dobrovoljci i krenuo je baš i polučila da sudjeluje u vladi. Govor је~ jaše odgovor Kapora i njegove rulje, bio vrlo zbijen ј vrlo iscrpan. Urije pre~ pred njima, da im i djelom pokaže, da jer ne smjeđahu uzeti riječ i jer im je mi ne ćemo nikad odstupiti od zahtje- ! laza na dnevni red, Korkut se je osvr­ sve nastojanje išlo za tim, da onemo­ va, da u ovoj našoj domovini ne će i ! nuo na nemili slučaj, koji se je dogodio guće skupštinu. Dalmatinski doktor ni­ uglednom građaninu Rašidagi Đonlagiću ne može biti podjarmljenih i vladajućih. je vodio nikakva računa o drugima već i predložio je da se usvoji ovaj Korkut je bio potpuno svjestan, da su samo o sebi, a dokle je bio zanešen vidi muslimanski skupštinari prema »demoProsvjed: še najbolje po tom, što je naše skupštikratsko«-hrišćanskini izazivačima bili u Muslimani grada Foče, okupljeni na uare htio provocirati poklicima: »Živio neprispodobivoj nadmoćnosti (15 :1), on pouzd. sastanku od 14. o. mj. prije pre­ kralj Petar!« No kad su naši skupštije gledao dobrovoljačke bajonete, ali je laze na dnevnj red najoštrije prosvje­ nari te poklike prihvatili daleko jačim vidio i kako muslimani meću za pas duju proti torturi, koja je danas oko glasom i kad se uz to razlijegoše i po­ kamenje, kako traže kočeve i kako se 2‘/a sata izvršena na uglednom građa­ vici: »Živio regenlt Alesandar, živjelo zgledaju. Trebalo mu je samo još nešto ninu Rašidagi Đonlagiću u prostorija­ narodno jedinstvo, živio dr. Srškić!« — besavjesnosti dra Kapora i drugova, pa ’ ma mjesne komande. Pozvan uime ko­ dalmatinčetu stade riječ u grlu i moga­ da dođe do loma i tučnjave; da prsne i mandanta mjesta i predveden po dvo­ še samo mucati: »Ovo je izazov, ne koja glava i da možda dođe do sječe i I jici vojnika, Rašidaga je bio predme­ treba vikati: dolje!« kreševa. tom lemanja štapom i krbaćem i bez U to je izbio i šef »demokrata« g. Nu o.n nije bio došao da zavada, već | ikakva ispitivanja pritvoren u podru­ Miloš Tomašević. Nadajući se da ima da miri i zbližava; nije došao da truje, [ mu mjesne komande. posla sa čovjekom od kulture, Korkut Ovaj barbarsk čin izvršio je uredu­ yeć ua svom svijetu pokaže razliku] mu je ponudio da uzme riječ kao — između ropstva i slobode, između na- : jući narednik na jednu nesavjesnu deprvi govornik. Ali d®, gdje bi Mi­ nunciju, a radi Rašidagina povika loš smio da govori? Mnogo se je lakše ~silja i pravednosti. Došao je bio da »Ovdje je moja Azija« što ga je sakriti za buku svoje rulje, nego li bra­ Tazvije program naše organizacije, da upotrijebio na izazivački poklik jedne govori o jednakosti, pravdi,Tiratstvu i niti bezglavu politiku »demokratske« skupine huškača: »Turci, u Aziju!« stranke i protekcionizam Ate Sole i 'ravnopravnosti. 1 pošto ie znao da cvrZgražajući se nad ovim postupkom kut »demokratskih« šišmiša ne može odrugova. Mnogo je lakše izbacivati po­ odlučno tražimo, da se krivci ovog bargrde: šuckori, ubojice, u Aziju, nego li | mesti ovih njegovih nakana, krenuo je barluka privedu zasluženoj kazni i da položiti račun o robi, što se još i sad I baš pred njima, da im pokaže kako za se učini kraj torturi, koja se je često širenje naše misli nije baš potrebna ve­ vadi iz bunareva, o finom pamuku, što prakticirala, u ovom našem nastradalika skupština. Ono što su »demokrat­ se izvlači iz jastuka, o gazdinstvu lju­ lom kraju. ski« bukači omeli larmom pred ibtidadi, koji do jučer spadahu u sirote zaijjom postignuto je u prostorijama naše naćije i t. d. Mnogo je lakše dobaciti Gornji je prosvjed jednoglasno usvo­ organizacije: Korkut je odmah iza skupKorkutu: »Mutiš, zavađaš«, nego li pred jen. Isto je tako s oduševljenjem-i bez njim braniti torturu i đenuncije ljudi, ko­ i štine progovorio težacima, a u večer je �Otrana 2 Страна ikakva prigovora saslušano Korkutovo objašnjenje, te je jednoglasno usvojena ova rezolucija: »Saslušavši referat izaslanika Rad­ nog Odbora »J. M. 0.« muslimani gra­ da Foče, sakupljeni na pouzdaničkom sastanku od 14. marta o. g. jednoglasno usvajaju ovu Rezoluciju : ■ 1.) Siti i presiti tuđinačkog ugnjeta­ vanja pozdravljamo odlučni korak na­ še Centralne vlade u obrani naših na­ rodnih interesa i etnografskih granica, pa najodlučnije protestiraju protiv im­ perijalističkih nastojanja Italije i njenih pomagača, spremni na sve žrtve, što ih od nas bude tražio interes domovine i napaćenog našeg troimenog ali jedin­ stvenog naroda. 2 .) Kao snažan i ničim neotuđen ogrank našeg troimenog ali jedinstvenog naroda osuđujemo svaki plemenski, a naročito religiozni antagonizam i ne­ trpeljivost, što ga u narod unosi jedna nesavjesna grupa, okićena zvučnim epi­ tetom demokratizma i državotvornosti. Spas domovine i narodne nam države nije u cijepanju narodnih redova i par­ tizanstvu, nije u bratoubilačkoj borbi i zatiranju pojedinih dijelova i izvjes­ nih staleža. Mi taj spas gledamo u mi­ renju, popuštanju, stišavanju strasti i izglađivanju naoko velikih, a u istinu neznatnih opreka. Spremni smo da bratujemo, ali se ne damo pregaziti. I pošto je pali »demokratski« režim bio uperen naročito proti nama musli­ manima, gledamo it njegovom padu iruteres same države i očekujemo da će novi režim donijeti osvit nove ere,, a u novoj vladi gledamo nosioca istin­ ske demokracije i iskrenog promicate­ lja nepatvorene i ničim nenatrunjene misli narodnog jedinstva i potpune ra­ vnopravnosti. odlučna branitelja mi­ ra i reda, te lične i imovinske bezbjed' nositi. .PRAVDA' — Ј1РАВДА ripoj 135 Broj -Udobravamo muževni istup »Jugo- I slavenske Musi. Organizacije« u obraTT1 naših gTd'dail!>kJll I ćovječanskih p~rava-,—oštro osudujenio progone, što su sF pod okriljem patt1g~režima izvadak riad' naiiia muslimanima, b.lećkoj ј dru­ goj braćrizfažujemoTuatsku sućut i od I hovog režima očekujemo viđanje ranaT Što nam ilFzadade nebratska, nehumana jTrarbarška roka netolerantnih »demo- poznato nije u Radovlju obdr- I ca, koji upropašćuju i sramote abitclj i tavana nikakva skupština, društvo, rada se sam od sebe, tijekom niti je narod izabrao kakav odbor, a vremena, kao crv u drvetu, ali veći dio niti za to narod uopće zna. To je samo­ rodio se je već u mladosti. Od teleta voljan posao jedne nepozvane osobe, vo. od dječaka odrasli. Iskustvo je uvi­ jek najbolji učitelj. Liječnik u Niendorkoja nije od naroda ovlaštena, da za­ stupa naše interese i da bez moga zna­ ; fu dr. Sclimit rekao je na kongresu u nja i privole nteće mene u odbor. Usli­ Bremenu slijedeće: Veći dio pijanaca jed toga najžešće osuđujem ovako ne­ koji se nalaze u mom liječenju, kušao dostojan postupak osobe, koja javlja, je u mlada doba, u doba gimnazijskih što nije istinito i demantiram vijest nauka i đačkih sastanaka j izleta, alko­ VJadi i “РпуГТЧаг. Predstavništvu^ »Glasa Naroda«. Ujedno izjavljujem, da hol. Zemljište je bilo pripravljene, ra­ TTGlavnim temeljem narodnog prisam ja članom »J. M. 0.« u kojoj sam stuća doba učinila je svoje i tako je dizanja i buđenja smatramo toleran­ podpredsjednik mjesnog odbora. uništila čitavi život«, a glasoviti peda­ tnu i narodnu prosvjetu. Stoga tra­ Radovlje (kotar Visoko), 13. marta. gog Locke piše, da nijedna stvar ne žimo da vlada ovom gladnom i golom Valjevac Osman, muallim. meće tako sigurne temelje duševnoj i suzbijanju analfabetizma i držanju prak­ tjelesnoj propasti djece kao ta, kad se tičnih stručnih tečajeva posveti osobitu djeca već u mladosti priuče pića. brigu i da pri tom uzme osobit obzir Pa ipak uza sve ovo do sada rečeno, na ove naše zapuštene krajeve. Tra­ medu masama je ukorijenjeno osvjedo­ žimo da se početkom buduće školske čenje, da je alkohol ipak koristan; »nje godine u našem kotaru otvori bar de­ uvijek imao svojih odvjetnika koji na Akcija protiv analfabetizma. Prof. dr. set osnovnih i kakva bilo srednja ško­ razne načine umuju. Tako vele da vino Šilović traži od svih pravnika, koji ne la. Ističemo da bi se prazne vojne ka­ i druge neke tekućine otvaraju i bude polaze redovno njegova predavanja, da sarne vrlo zgodno i s malim troškom tek, i zato pogodujit hrani i razvoja tje­ aktivno sudjeluju u akciji protiv anal­ mogle upotrijebiti u tu plemenitu svrhu. lesnih sila. Ovo je laž, jer iskustvo učifabetizma. U tu svrhu poslao je svima 4 .) Pošto je naš kraj ratom, evaku­ ! njeno koli na djeci toli na odraslim svje­ takvima cvakovo pismo. acijama i pljačkama gotovo raskućen, doči posve protivno. Pročitajte kojega »Poštovani gospodine! Ja sam Vas težak lišen hajvana i gospodarskog opisca, koji se je tim pitanjem bavio i riješio javne dužnosti, d'a polazite mo­ ruđa, a jedan velik broj građana — mu­ naći ćete, da su obične posljedice mća ja predavanja u zimskom semestru goslimana stjeran na prosjački štap, tra­ i to kod djece i odraslih, te da nemaju dinie 1919/20. jer Vant radi' iznimnih žimo <к vlada ovom gladnom i golom teka, razne slabosti i bolesti u stomaku. prilika nije moguće ista polaziti. Za uz­ svijetu izađe što moguće više u susret: Čuva nas, vele dalje, od bolesti i po­ vrat pak od Vas tražim, da učinite jed­ dajući mu potporu u hrani, sjemenu, maže da lili se riješimo ako smo oho­ nu drugu javnu dužnost: da prije izma­ ratarskom priboru i drugim potrebama. lili. I to je laž. Neka govori liječnik ka ovog semestra naučite čitati i pisati Naročito tražimo, da se osobita pažnja Dcmmc: Za vrijeme difterije koja je 30 odraslih analfabeta. O faktičnom Va­ humane amer. misije svrati ovaj bijedni vladala у mojoj bolnici među djecom, šem uspjehu uvjeriti ću se po mogućno­ musi, dio našeg naroda i da joj se iscrp­ dječaci koji su se otrovali istom boleš­ sti ja sam na ispitu ili ću izaslati po­ no prikažu naše nevolje i patnje. ću, bili su onii kali su se već raao u sebnoga izaslanika, a iznimno vrijedit 5 .) Pošto Je naš kraj vrlo podesan svojoj mladosti privikli piću, te je tako će i službena potvrda ravnajućega uči­ veći dio njih podlegao smrti. Što se veli za razvitak ćilimarstva, od kojeg bi naš telja u školskom području Vašega bo­ poharani i ratom silno oštećeni svijet da alkohol liječi neke bolesti kao groz­ ravka. Radi toga šaljem Vam po jednu mogao imati vrlo zgodan izvor za po­ nicu, slušajmo Kassowitza: U većem Abecedarku s pisankom, Uputu, te Her­ kriće svojih potreba, tražimo da vlada dijelu slučajeva, dijete koje se liječi sa cegovu i Lisićevu brošuru, da se upu­ ovoj grani narodne privrede posveti alkoholom ne pokazuje nikakove pred­ tite u metodu. Potrebna učila možete pažnju i da u koioj kasarni otvori monosti pred- djetetom koje se liječi bez naročito kod Oblasnog odbora za za­ đernu ćilim-fabriku. alkohola. A ako su doze koje se bolesštitu djece i mladeži u Zagrebu (Kipni trg 2.), gdje ćete ih dobiti uz cijenu I nom djetetu daju, veće i češće, rezuL od 2 K na račun, stime dh ga do konca i tat je povoljniji za one koji se liječe bez alkohola, te mogu da rečem, da ni­ semestra namirite. Šilović, v. r.« kada nijesam imao te napasti, da mojim Izneosmo ovaj primjer uzornog ra­ bolesnicima, osobito grozničavim dadđa sveuč. profesora g. Silovića sa že­ (Odgovor ministra ishrane i obnove g. Dra A. Stanišića na upit nar. poslapem alkohola ili da ih ovim liječim. — ljom. da se u nj i naši inteligenti ugle­ nika g. Dra Krasnice stavljen dne 13. novembra 1919.) Bilo je vremena, kad su neki liječnici daju. i svojim bolesnicima prepisivali alkohol isključeni zato, što su muslimani. Sa­ Gospodine poslanice! Povodom Va­ ! i njime postizavali neke uspjehe, ali se ma formacija povjerenstava, u koje ušeg pitanja, upućenog-na ministra is­ i je to sada u novije doba promijenilo, laze i predstavnici oštećenih, isključu­ hrane i obnove zemlje, o podizanju ku­ I te je profesor Martius iz Rostocka mo­ je takvu podjelu. Predstojnik, ako je reca porušenih u toku rata, u gatačkom gao da na devetom liječničkom sastan­ kotaru, čast mi je odgovoriti slijedeće: 1 kao kako vi tvrdite, ipak niiie mogao sam odlučivati i isključivati od pomo­ ku u Bremenu ustvrdi da on ne pozna Mhnst&rstvo ishrane tražilo je podatke u svojoj okolini niti jednog liječenika. ći jedan red ljudi. Mi smo tražili od ze­ od zepiatjske vlade u Bosni o podiza­ koji bi se usudio ili hotio da dokaže, da maljske vlade za Bosnu i Hercegovinu, nju porušenih kuća u gatačkom kotaru Štetnost alkohola za djecu. alkohol nije za djecu pravi otrov < koji i o tome, kakav je raspored učinjen sa i da uzme riječ od predstojnika, kojega Ovim se tjelesnim štetama priključuju bi im, da im zdravlje povrati, propisao optužujete, i ako bude utvrđeno, on joj kreditom, votiranim za te svrhe. Ze­ i druge kud i kamo gore i opasnije, du­ vino, pivo ili rakiju. — Ali šta je to ako neće moći izbjeći. Kraljevska vlada ne­ maljska vlada nam je dala ovakav iz­ ma namjeru da dijeli državljane na poševne naime i moralne. Sigurno isku­ i naša djeca pri rijetkjn prigodama : vještaj: 1. Ministarski savjet je riješio, stvo dokazalo je, da alkohol štetno dje­ vlašćeae i ugnjetene, ona se brine o svi­ svečanostima' po jednu čašicu popiju. da se dadne pomoć od 7 miliona luje na razum, slabi pamet, umanjuje Jedna čaša nije nikoga umorila, »ma­ ma podjednako, naravno praveći razli­ kruna za podizanje porušenih domo­ pozornost i pomnju, čini dječaka mla­ ju dalje, a osim toga to biva veoma ri­ ku svega toliko, što će prvo pomoći one va u pograničnim kotarevima Bosne i kim i nehajnim. Drugom ćemo se prili­ najoskudnije i najslabije. U ostalom, ako jetko, pa neće škoditi. Ja ne bih imao Hercegovine. 2. Pošto je ta suma ne­ kom osvrnuti na alkohol i nauke, a sa­ ništa proti tome, kad ne bi s druge stra­ je bilo kakvih nepravilnosti u radit,po­ dovoljna da se pomogne svima postrane bilo prigovora. U okolici Maanheida je dosta da samo jedno naglasimo, vjerenstva, onda Vas molim da mi ih đalim, to se morao utvrditi princip, po ma, dječak neki koga je otac radi izodostavite. Po podatcima, koje mi ima­ da su alkoholičari za polovicu zaostali kojemu će se pomoći izdijeliti. Sasvim stataka od škole kaznio, naljutio se, mo u izvještaju koji smo mi dobili, po­ i u pisanju i u čitanju i u računu za opravilno, s lada je riješila da se pomog­ uze bocu s rakijom, i ne popivši mož­ nima koji se čuvaju alkohola. moć nije dijeljena po konfesionalnom nu, oni. kojima je pomoć najpotrebnija. da više od jedne čašice, leže u krevet. obilježju, nego po materijalnoj snazi Radi toga naređeno je da se priberu po­ Moralne štete koje alkohol sod dje­ Slijedeće jutra nađoše ga mrtva u kre­ oštećenih u ratu. Sve dok se ne utvrdi datci o svima postradalim, da se ocije­ ce proizvodi ukratko je označio profe­ vetu. Da ne duljimo sa nabrajanjem ni njihovo materijalno stanjć: zemljište, konkretnim dokazima, mi vjerujemo u sor Thomas u Freiburgu riječima: ispravan rad povjerenstva i sve što stoka, radna snaga i t. d. i da p r v u »Dječaci koji često piju, kva-, žalosnih činjenica, kojSma vrve liječnič­ ke knjige, a koje nam tako očevidno možemo dodati to je, da duboko žalimo, pomoć dobiju oni naijoskudre svoj značaj, postaju prkošto država ne raspolaže većim sredniji i najsiromašniji. 3. Da bi u --------- I siti, neuglađeni, razdražlji- i dokazuju, da je alkohol ma u najmanjoj mjeri za djecu ubitačan, dosta je samo radu bilo što više nepristranosti, osno­ stvom da što više pomogne sve one, vi«. Moguće da imade i medu našim čitateljima roditelja, koji bi mogli da | da rečemo, da je za djecu i ono što se kojima je pomoć potrebna. vana su naročita povjerenstva, koja će čini malo ipak mnogo i da može da bu­ pribirati podatke. Ta povjerenstva sa­ ovo iz vlastitog iskustva potvrde, kad de sudbonosno. Danas donosimo ovaj odgovor g. mi­ stavljena su ovako: a) kotarski pred­ usporede svoju djecu u onoj dobi dok Da se mladež očuva od ove pogibelji, nistra, a u kojem od idućih brojeva op­ stojnik ili njegov zamjenik, b) kotarski nijesu pila sa diobom kad su se piću po­ na prvom je mjestu za to pozvana dr­ širnije ćemo se osvrnuti na ovu važnu poljoprivredni činovnik, a ako ga nema dala. Alkohol nadalje budi i jača u mla­ žava, koji treba da mudrim ali i stro­ stvar. kotarski veterinar, c) predsjednik ko­ dićima niže strasti, a slabi i ubija u gim zakonima tu pogibelj od djece od­ tarskog vijeća ili njegov zamjenik, đ) djeci svaku otpornu snagu, te.-se ovakovrati. Ne bude li država takovih zako­ delegat zemljoradničke zadruge, ako va djeca ne mogu da zanesu za više, na izdala, mladice će nicati istina, ali ona postoji u kotaru ili opštrni, e) član plemenitije ideale i tako se valjaju u će ih alkohol ugušivati. Tu zadaću shva­ kotarskog vijeća iz toga reona, f) seo­ kaljužama raznih opačina i mana. Potile su već mnoge države i u tome po­ ski knezovi iz reona i g) trojica pouz­ shišaimo šta o tome piše liječnik Docz gledu izdale svoje naredbe. Tako je već danika iz postradalih opština. u Budimpešti: »Opažanja koja sam po­ Verifikacija novih mandata, »Tribu­ glasoviti Plato zabranio vino mladićima stigao na riječi koja piju alkohol, u po­ Nesumljivo je, da u ovako komponona« javlja: Na idućoj skupštinskoj sjed­ ispod 18 godina. U Engleskoj kazne se gledu morala i odgoja vrlo su loša: vanom tijelu ima najviše povjerenja za nici biće definitivno riješeno ptanje man­ globom svi oni koji djeoi ispod pet go­ 30% ih je rastrešenih. nervoznih, nepripravičnu razdiobu pomoći. Pored toga, data koji su prošli kroz verifikacioni dina daju alkohol, a onima koji nijesu stupačnđi. 15% ih je melankoličnih I u naredbi koju je izdala zemaljska vla­ ‘odbor. Time će parlamenat dobiti još navršili 14 godina nije dozvoljeno po­ plašljivih 30% bez ikakvog osjećaja, da, naročito se naglašava da zaključci 5 poslanika. hađati gostione, pa ni u pratnji rodite­ 9% osvetljivih i sklonih na krađu, 18% povjerenstva moraju biti najobjektivniji, Izborni zakon. Vlada .je podnijela par­ lja. U Norveškoj je svim mladićima is­ nemoralnih. 6% ih prkosi svakoj uputi, bez obzira na ikoga, i da princip pra­ lamentu projekt Izbornog zakona. pod 18 godina zabranjeno zadržavati a tek 20% 'ћ Je kod kojih se ni|e mogao vičnosti valja provesti do kraja. Od ku­ Jedna izjava. se u gostionama, dok se u Japanu svaki da ustanovi zao utjecaj alkohola. G1eća, koje iz te sume treba podignuti palo koji pije prije navršene 20. godine sma­ đom na zdravlje bilo ih Je 35% koji su U »Glasu Naroda« od 10. marta o. g. je na gatački kotar 150. To je. u osta­ tra posve pokvarenim. I naša se je mla­ broj 195 u dopisima »Iz otadžbine« jav­ bili hliiedi. a 45% koji su ostali tjelesno lom najveći broj, koji je dopao ma na da država povela za ovim primjerom, lja se da je Muslimanska težačka stran­ nerazvijeni«. Napokon mlade pijanice od koji kotar. te je i ona izdala slične zakone, sjeća­ danas Wti će no svnj pril'ci velikb beka u Radovlju kod Visokog provedena Prema spisku onih, koji su pomognuti jući se da je mladež naša uzdanica u dne 4. marta 1920. 1 da je Izabran od­ kriie cd '-litra. Jedan din ovih zločinaima veliki dio ženskih, nesumnjivo usvakom pogledu. bor u koji sam i ja kao podpredsjednik dovica poginulih u ratu. Mi nemamo ni­ ‘ *) Vidi Pravdu« br. 94, 95, 105, 106 izabran. kakvih data, da je podjela vršena na re­ Koliko je meni, a i drugim seljanima i 129. ligioznom temelju ili da su muslimani Prosvjeta i škola. Pomoć nastradažim u ratu Zdravlje Pogubnost alkohola. Bilješke. Čitajte „Pravdu"! �ПРАВДА' Боој 135 — Broj I da ih je tri puta više sa posjedom pai robroda iznad 50.000 brutto reg. tonaže. Države ih od godine 1885. pomažu, po­ djeljujući im nagrade za izgradnju, opremu, tonažu, jakost strojeva, pribor i plovidbu posebno od 1 tone i km pu­ VIII. ta, pa putničke po osobi i t. d. Š-in. A koliko bi nas stajali ti naši Tako vidimo da na početku 20. vije­ brodovi? — E, istina je, ti su danas vr­ ka ima najvažnijih pomorskih udruže­ lo skupi. Jedan primjer ovo može naj­ nja u državama: Engleskoj 58, Njemač­ bolje da ilustrira: Parobrod jednog du­ koj 34, Nizozemskoj 13, Francuskoj 12, brovačkog društva »Daksa« od 8.000 Sjev. Americi 12, Španjolskoj 9, Austro­ tona tovara i 10 milja brzine na sat, ugarskoj 8, Rusiji 7, Italiji, Belgiji i sagrađen Je za 800.000 kruna godine Švedskoj po 5, Norveškoj i Braziliji po 1911., a sada Talijani daju za nj 60mili4, Japanu 3, Turskoj i Grčkoj po 2, a ona kruna. Prema ovome bi nas stajao u ostalim po jedno. Ona imaju. akcione naš brod od 2.000 tona tovara 15—16 kapitale do 100 milionajiruna.. obligacimiliona kruna, dok onaj za Dunav mož­ je do 50 miliona kruna i pričuvne za­ da 6 miliona, oba skupa 22 miliona kru­ klade do 20 miliona kruna, a svako pona. Kako da ovaj kapital sakupimo, kad j sjeduje od 5 do 150 parobroda sa tona­ novac kod trgovaca i obrtnika mora žom od 8.000 do 600.000 brutto registenjima samim da služi za poslovanje? । ra prosječno. Imaju veze ne samo sa Istina je, koji ljudi novac iniadu u ko­ I svojim sjedištem, nego i iz drugih mjelanju, ti od njega i dobivaju pnhod, pa I sta izlazne tačke (i u druga mjesta dobi mi morali u svrhu brodarstva mobili­ । lažne), pa i lokalne plovidbe' u drugim zirati uštede onih, koji imaju nešto nov­ i zemljama i kontinentima. Na pr. kao da ca, a ne znaju što bi s njim započeli? I bi mi imali posebne plovidbe na EufraNeka se ovijem i za njih otvori polje I tu, Nilu i Volgi, ili kao što je prije jedprivrede, jer tim neće dokunisavati po­ | no rumunjsko drifetvo imalo redovite slu brata trgovca, pošto će privređivati veze Carigrad-Izmir i Carigrad-Selaono, što su do sad većinom stranci pri­ I nik. vređivali u prometu robe od mjesta Na Dunavu plovećih brodova i bro­ proizvodnje do trgovčeva dućana, od­ dića zabilježeno je 1900. u Požunu 3.590, nosno do željeznica u Brodu i u Gružu. i a od društava su 'imali »Privileg. Du­ Za ovo će se možda u drugom redu navsko parobrodarsko društvo, Beč« naći kapital u novcu, kojim će se ispla­ 154 parobroda i 796 šlepova, pa »Južno titi kmetovska selišta pri riješenju ag­ Njemačko« 9 parobroda i 68 šlepova i rara. i to, imadnemo U po jedan brod »Ugarsko riječno« 8 brodova i 149 šle­ dotle, da se onda kupe drugi i treći... pova. Uz to su imali jačih poduzeća i za sve srna posla i dobre zarade. Mno­ Srbija, ■ Rumunjska i Bugarska. go bolje, nego što su kmetovska selišta Iz trgovačko-političkih razloga sub­ donosila, jer pomorska dionička dru­ vencioniraju države mnogo parobroda, štva, pored osnivanja jakih rezervnih ponajviše s razloga, da im strane za- : fondova, podjeljuju općenito 30—40% stave ne nadbiju domaće. Prema en­ dobitka na udjele dioničarima godišnje, gleskoj parlainentalnoj statistici od 1902. a dubrovačko društvo »Zora« podijelilo subvencionirale su svoja parobrodar­ je u vanredno dobroj godini 1913. da­ ska udruženja i tč: Engleska sa kruna pače i 58 od sto dividende (imala je sa­ 18,565.000, Njemačka sa 6950.000, Fran­ mo 1 veći i 3 manija broda). To samo cuska sa 34,306.000, Rusija 58,040.000, ; brodarstvo nosi; a kamo li što će još Japan 27,654.000, Sjev. Amerika do 1 donositi dobitak na robi, kad brod radi 1907. po- 20,000.000. a kasnije po za vlastiti račun! jest, ah za ovo bi 32,000.000, Italija 8,000.000 godišnje i t. onda trebao još jedan put toliki kapital, d. Jedne su davale te potpore za izvje­ kao i za brodove. Mi moramo i taj ka­ sne veze i plovidbe, a druge kao nakna­ pital smoći — ako hoćemo da živimo du za prevoz pošte, pa za pripravno — jer su još i 3 i 5 godina vrlo povoljni držanje brzih brodova za pomoćne kri­ uvjeti za izvanredne zarade u pomor­ žare u slučaju rata, za izgradnju u do­ skoj trgovini s jedne strane, a s druge maćim brodogradilištima, za izobrazbu strane tim osnivamo nešto sigurnoga, po jednog kadeta, za domaću posadu, što nije od danas do sjutra, kao što su za nagovaranje u vez<i s domaćom lu- I ove naše sadašnje radnje. kom. te osim toga naknađivale im pla- I Pogledajmo, kako se je prije razvijao i ćene pristojbe za prolaz kroz Suez itd, : Nekoja su društva živjela samo od ! posjed brodova i parobrodarska udru­ ženja! te subvencije, ali su se mnoga od nje i dragovoljno odrekla, kao što »HamGodine 1815. plovilo je u Engleskoj i burg-Amcrika Linija« što je se odrekla I Škotskoj 20 parobroda, god. 1823. već iza nekoliko godina uživanja, pa je za [ 160, god. 1830. ima ih Engleska sama deset godina učetverostručila svoj pro­ 315. a godine 1836. već 538 i t. d. Ma­ met i prekupila silesiju drugih društa­ nji ladari imaju po 1 brod kojim sami va. Njegov direktor izjavio se 1903., da i upravljaju, a kad ih steknu više, daju su sve državne potpore za parobrodarih drugim pod zakup. Društva jačeg stvo tek umjetne nužno sredstvo, ali kapitala prekupljnju manja udruženja, po jedng od godine do godine i pove- i za podignuće trg. mornarice da je zdrav i nuždan samo slobođen- razvoj paročaju se u zadnjem deceniju 19. stoljeća. Iz Ruše orgenizacijE. I Politički pregled Novi savez u Evropi. Kako današnji •Times« donosi, ustanovljeno je, da je između Češkoslovačke, Jugoslavije i Rumunjske došlo do sporazumka, koji je gotovo jednak političkom savezu i prema kojemu bi se sva zajednička i pojedina improvizirana pitanja jedin­ stveno raspravljala. List poziva savez­ ničke vlade, da tu činjenicu priznaju kao da opstoji. S druge strane, kako isti list tvrdi, admiral Horty u sporazu­ mu sa nekima neozbiljnim savezničkim zastupnicima, vodi vojničku politiku, koša navodno ima ići protiv opasnosti od sovjetske Rusije, a zapravo joj je cilj da natrag osvoji »izgubljene« pro­ vincije u Slovačkoj, Transilvaniji i Ju­ goslaviji. Njemačka Austrija da šalje madžarskoj vladi u tu svrhu oružje. • »Times« veli, da savezničke vlade mo­ raju napustiti politiku umješavanja u prilike ove države a da se moraju je­ dino držati principa, da se čuvaju gra­ nice, kako ih je odredio versailleski mir. Samo bi se u njemačkoj Austriji mora­ lo kroz neko vrijeme pružiti direktna pomoć. Vlade zapada nemaju iskustva, a prije svega nemaju metoda, koje su uobičajene u politici ovih zemalja. »Ti­ mes« veli, da se mora respektirati tra­ dicija zajedničkog života među njima. ' I ! . I j i . F E L J TON Čovjek. P. Lj. Chandler. »Čovjeka valja istrijebiti!« riknu hipopotam; iz dubrave dovklivala jeka posljednju riječ — »istrijebiti — trijebiti — bita!« Društvo za zator čovječanstva sazvalo ogroman sabor; tako ogroman. da mu se jedan dio nije mogao dogleđati. Jaguar ih je nabrojio kojih, osam stotina glava u najmanju ruku. Jaguar je zauzeo bio predsjedničku stolicu, to jest on je ponešto spokojno sjedio na kraju povaljena duba, a u sebi tiho uzdisao za udobnim' kakovim mjestom na tratini. Gore u visećim galerijama krošnjatih stabala Muljali se <i premetali podrugljivi majmuni, čas povlađujući rovomicima, čas ih oponašajući. Nakupilo se amo zvjeradi sa sviju strana svijeta: kako im je uspjelo prevaliti du­ boka i beskrajna mora, to je pitan'e. koje je u stanju riješiti jedina piesnička sloboda: tek tako nam prtča šumska Jedna tradicija. Pogd'ekoja zvijer sjedila je tu rame uz rame sa svojim krvnim neprijateIjem; sve su napetom pozornošću pratile rasprave o zatoni zajedničkoga im neprijatelja, čovjeka! Nego kad se je već 'edno đvijesta govornika obređalo i I । j j i j i ■ I Sospodarsfvo hamu liva broda. Poziv <ia sjednicu. Sutra na večer u 7 sati održavaće se sjednica šireg mjesnag odbora naše organizacije, pa se umoljavaju svi članovi, da ncfaljeno do­ đu na sjednicu, jer se radi o važnim pitanjima. Povodom prevrata u Berlinu beo­ gradska je »Politika« izdala vanredno izdanje. U toni izdanju otisnuta je br­ zojavka njenog dopisnika iz Parisa o utisku prevrata, te veli, da je vijest o prevratu u Njemačkoj izazvala zapre­ paštenje kako u političkim tako i u svim ostalim krugovima. To je skrivila labavost saveznika. Nikako ne mogu da vjruju, da se ovakav udarac mogao spremiti za nekoliko dana. Razne ver­ zije kolaju o cilju prevrata: da je čisto monarhistički, da Nijemci ne mogu od­ govoriti obvezama koje su im naturene i da će se boriti svim sredstvima za opstanak. Ako bi se postigao sporazum saveznici bi se imali odreći naknada, a Nje­ mačka Vilima. Nadalje drže da je radi berlinskih događaja ozbiljna opasnost za Evropu, te se može očekivati odziv u Mađarskoj, jer bi Hortv mogao po­ zvati jednog od Habsburgovaca na prijesto. Radi labavosti saveznika Njemač­ koj će se ostaviti mogućnost, da ima vojsku i da uđe u najozbiljnije avantu­ re, imajući prema sebi slabe i razjedi­ njene saveznike. Страна 3. PRAVDA bilo, da uz neke varijante ponove pri­ jedlog hipopotamov, stanu se u sluša­ teljstvu javljati neki zlokobni simpto­ mi; a simptomi u šumi no smiju se oma­ lovažavati. Osam stotina govornika (toliko ih je bio nabrojio »predsjednik« Jaguar) gorjelo je od želje, da mu se čuje glas. Baš. je iteliki broj (tako je isti »predsjed­ nik«' računao) gorio od želje, da se ni jedan drugi glas rie čuje. Koji su bili govorili, željeli su da govore ponovno; kooi pak nijesu još bili došli do riječi, počeli su pomalo režati! Prvi u opstruk­ ciju udari papagaj, stvor velike govor­ ničke spreme, uzalud se je trsio taj ve­ seli ptić da svrati na sebe pozornost predsjednika Jaguara — bila de to stvar vanredno tegotna, nekakve su oči bile u Jaguara, koje nijesu nikada gledale ravno u čeljade! Papagaju bilo je već gotovo uspjelo, da svrne na sebe pozornost, no povu­ kao se. jer ga netko zatjera opet u kozji rog. ■ »Jesam li ja na redu, gospodine pred­ sjedniče.« zapita mali, vižljasti kengurn upravo za leđima papagaju; to on ni ne dočeka odgovora, nego ispravi se, odapne se, skokne i eto ga preko glave papagajeve ravno na pozornicu. Sam papagaj nije mogao da se ne začudi takome skoku. Sad je papagaju bio najpreči posao da buni i preldđa govor­ nika. ! i ; ।i I; 1 i ' Nije vrijedno nabrojati sve njegove glupe upadice. Samo su se sa sviju strana čuli poklici: »Na red! — na red!« i »Bacite ga napolje!« To ie uostalom bilo lakše reći nego izvesti, jerbo se je papagaj bio već za vremena pobrinuo, da ne bude baš sas­ vim unutri: On ie poletio na obližnje drvo ј odovud nastavio svoju kriku. Poslije kengura dođe na red lisica, na licu se njezinu odrazivala neka prevejana mrzovolja. Sadržina <e njezina govorila. Rade li oni zar na tome, da zaključe zator čovjeka. što je do nje, njoj se čovjek ne čini vrijednim zatora, čudne li pogibli od njega! Na te se riječi porodi svađa među slonovima. Čulo se kako je jedan dru­ goga nazvao huljom; pogrda je bila preistmita, a da se je mogla podnijeti; rilo se zakvači za rilo, nastane boj. koji je prijetio raspršenjem cijelog sabora. Medu zvijerima, koje su bile ponajdalje od slonova, čula se je glasna vi­ ka: »Bacite ih napoHe!« dok su se pako kazivale vrlo spremnima ustupiti mu one. koje su b!le u najbližoj blizini, po­ što više mjesta za razbojište. Sad se umišeša sam Jaguar, te će po­ nešto oprezno (I on je kao sav manji rod bio natrunjen dobrom mjerom Inkavostt) reći: »Gospodo! spravite svoja rila i gledrute — ovaj — da se umirite!« I ' I ; ! I I j I । i • brodarstva (bez ukočenih programatičnih plovidbi). Amerikanski miliarderi s Morganom na čelu baciše oko na evropska paro­ brodarska. društva, da ih prekupe, u čemu dosta ј uspješe. Pošto se ali u slučaju rata ne bi znalo kome ti bro­ dovi pripadaju (pošto su uprave i bro­ dovi ostali gdje i prije, samo su ovi najviše akcija pokupovali), to Engleska svoja društva nečuveno dotle stade potpomagati, samo da ostanu njezina. Njemačkim glavnim društvima uspje da izbjegnu prijetećoj kupnji po Morganu uz ugovor, da mu daju jedan dio čistog dobitka; pa mit plaćaju harač, na pr. za god. 1905, iznos od 1,300.000 kruna. (Što ćete, na moru nema — agrarnog pitanja.) Za ilustraciju razvitka parobrodar­ skih društava neka posluži još i ovaj primjer: U Njemačkoj je osnovan zavod »Pomorska trgovina« sa 1,200.000 tali­ ra kapitala, koji je imao povlasticu za kupovanje i prevoz španjolske, francu­ ske i engleske soli i njezino proturanje u Poljsku i Litavu, te kupovanje voska u Poljskoj za Špantju. Ovo je društvo, na zahtjev parlamenta, prešlo kasnije u državne ruke kao novčani zavod, koji je osim pomorskog trgovanja davao i zajmove, gradio ceste, sudjelovao u industrijalniin poduzećima i t d. Nu kad se opazilo da u državnoj upravi ne na­ preduje. najbolje, zadobio je opet poslije samostalnost ј dao se samo na pomor­ sku trgovinu sa kapitalom od 35 mili­ ona kruna u predzadnjem deceniju 19. vijeka. Godine 1904. imao je glavnice 100 miliona kruna, a promet po knjiga­ ma iznosio mu je u zadnjim godinama oko 5 milijardi kruna. Za ovako velike korake u napredo­ vanju treba naravno i više vremena i jaka država za leđima. Ali niko razum­ no i ne ide za tim, da neprirodno kora­ ča. Mi bi na pr. bili zadovoljni u našim prlikama, ako od svojih brodova — preko uplate poreza i godišnjeg odračunavanja vrijednosti broda — dobije­ mo 30 pa i 25% čiste dobiti na udjele, jer kroz 4 godine imamo tako svoj no­ vac opet u svojim rukama, da činimo s njim što hoćemo s jedne strane, a s druge opet strane da imadnemo u isti mah u ruci i dionice, koje će — obzi­ rom na povećavanje rezervnog fonda i otpise vrijednosti broda — bivati sve skuplje i skuplje i koje možemo unov­ čiti kad god hoćemo. Brodove u svoj posjed mogli bi do­ biti odmah, ako ih kupujemo; a ako ih za se po volji dadnemo sagraditi, za tri mjeseca su gotovi i u četvrtom mje­ secu već -plove po vođi kuda hoćeš. U Engleskoj imade više poduzeća, koja samo s tim rade, da po pogodbi i po naručbi izgrađuju parobrode drugima. Kad nemaju dosta naručbi, izgrađuju ili za svoj račun i poslije prodaju. A do pro­ daje. ili i na dulje rokove po pogodbi daju ih kome god hoćete u zakup. Sre­ dište tih zakupnih poslova je središnja luka u Londonu, dok u drugim lučkim Za te riječi nije nitko mario, i jaguar se pokaje, što se je uopće uplitao: predsjednički će njegov ugled tim očevidno štetovati — zvjerad će se oteti i stradat će disciplina. Međutim nijesu se zvijeri ni obazirale na nj; one su nestrlpiivo čekale, dok jedan od slonova padne mrtav. Malo po malo bilo je slonovima dosta toga mejdana, ali nije bilo dosta gledaocima; vikalo se i podbadalo ih se sa sviju strana, da nastave borbu. Ali se gorostasi nijesu dali smesti, neко se mimo raziđu svaki na svoju stranu. Sad se razriješi svačiji jezik i nastane opći metež i zaglušna vika. Svaki je govomik, koji se je po tom popinjao na govornicu, morao govoriti sam sebi jer nije bilo, tko bi slušao. Predsjednik se je bio regbi izgubio u duboku razmišljanju. Kad su zvijeri na šumskom sastanku nezadovoljne tečajem rasprave, onda im treba uopće nešto za večeru: to nešto, jaguar, si je stekao tužno uvje­ renje bit će, sva je prilika on sam! To je već opći, ma i nepisan zakon. budući da je predsjednik odgovoran za tečaj rasprave, a zakonu je tom opet vrhovni razlog glad skupštinara. Uz to je jaguar bio milovidan i omašan a »kod jela« da se poslužio omi­ ljelom rečenicom lisice »što je omašno« to je i oslasno! (Svršiće se.) �„ПРАВДА" — »PRAVDA" СТрана 4. Sirana gradovima brine se »trgovac brodova«, I banka d. d. u Tešnju, kojoj je on od po­ da interesautima liferuje potrebe bro­ stanja, pa do smrti predsjednikom bio. dova svake vrste. — Osim brodova Naša organizacija smrću rhmetli Smailbega gubi jednog između jiajodličnijih »Tršćanskog Lojda« svi su drugi dal­ matinski brodovi, a naročito dubrovač­ članova. Nek mu dragi Allah duši u ki sagrađeni za vlastiti račun u Tiie Ajdžennetu mjesta dadne! ru kod Glasgova u Engleskoj. Neki su, I Izvanredna glavna skupština musllm. ali rijetko, kupovani i gotovi u drugim j državama, a ima ih i danas dosta novih j radničkog i zanatlijskog udruženja »Hui dobrih, koji se nude na prodaju. Dvije | rijet«. Pošto nije dovoljan broj članova takve specificirane liste su nam pri ru- i pristupio skupštini koja je bila zakaza­ ci, ali pošto su privatnog karaktera, ne ' na 14. marta 1920. odgodila se je na 8 možemo o njima ovdje ništa pobliže ; dana, t. j. na 22. marta o. g. u nedjelju na večer u 7 sati u prostorijama musi, i reći. Da su danas brodovi skuplji i u grad- I čitaonice (Kiraethana). — Pozivaju se svi oni koji su do početka rata 1914. nji j u kupovanju, to neće niko poreći, bili članovi .ovog udruženja, da dođu i i to da stoje u omjeru sada 4 : 2.5 prije ,na skupštinu — Posebni pozivi se neće i povrh toga za 20 puta skuplja valuta. slabi. Odbor. U ovom računu je za mnoge naše čita­ telje jedna zagonetka, ali vjerujte nije Vjenčani. Hafiz Hamdi ef. Berberotako strašna, da ne bismo mogli naba­ vić muderis okružne medrese i dar-ulviti sebi dva nužna broda — nužna po­ mualimina vjenčao se dne 14. o. mj. put pluća za dihanje! — samo ako ho- i sa kćerkom ovdašnjeg trgovca i po­ ćemo. A ako budemo sebični, pa se sjednika Muhamedage Turkovića. Bilo stvrdnemo nad mrtvim novcem, ne da- ; sretno! jući ga iz ruke da se s njim živi rad | Obustavljen promet Skoplje—Mltropokreće, ta će nas sebičnost zagušiti. ' vica. Zvanično se saopštava: Uslijed I našoj središnjoj trgov. i obrtnoj banci velikih kiša i nadošlih voda mostovi neće preostati drugo, nego da segne za na pruzi Skoplje—Kosovska Mitrovica najmanjim pomorskim poslovanjem, a popustili su, te je saobraćaj na ovoj pru­ to je, da uzima brodove u zakup i od zi privremeno obustavljen. Prestanak njihovih prihoda da krpari svoje male obustave i ponovno uspostavljenje sa­ dobitke. obraćaja objaviće se naknadno. Pitanje dakle nabave po jednog bro­ da desno i lijevo nije samo naše goruće Kako se dijeli kakao u Mostaru. Po­ gospodarsko pitanje, nego je to i pita­ red najnevrijedirije ekonomije kod ku­ nje našeg imena da sudjelujemo u pohanja i dijeljena kakao-a u Mostaru, dignuću jugoslavenske trg. mornarice, čujemo, da se kakao dijeli i uz dosta i pitanje časti da se neprestano pred svi­ veliku'vjersku pristranost. U jednom | jetom legitimiramo da smo i mi živi i zavodu dok je uskraćen kakao jednom da po tom imamo pravo na opstanak, pravoslavnom djetetu oduzet je 50—60 pitanje ... zasigurno i budućnosti, jer muslimanske djece. Dok se siynčiću ko zna kakvu zadaću sudbina namje­ jednoga bakala muslimana, čiji cio du­ njuje Jugoslaviji, a kakvu opet nama sa ćan ne vrijede u cijelosti par stotina njom zajedno. kruna uskraćuje podjela ovog hranjivog pića, jer mu je otac »trgovac«, u isti Mislimo da smo pitanje brodarstva u se čas podjeljuje kakao sinu pravoslav­ glavnim potezima dovoljno iznijeli u nog ravnatelja poljoprivredne stanice ovom članku i opravdali nuždu nabave Tomića. U istinu nam zvuči žalosno i makar dvaju brodova za nas. Izgleda nevjerovatno, da je jedan tamošnji li pak interesantima, da privredna stra­ srednjoškolski profesor sa svojim pođna ovog pitanja prema sadašnjem sta­ vormko-m »bratski« dijelio neki izvjesni nju nije dovoljno obrađena, priznaćemo broj liljebčića, koji su nakon podjele iza im u anketi (u tu svrhu sastavljenoj i đaka »pretekli«. Caršija tako govori, a što prije poželjnoj) da imaju pravo i mi nadležnima stavljamo do znanja, da razložiti im onda stvar potanje, kao i povedu nepristranu kontrolu u ovoj ra­ još neke točke. koje se na nabavu bro­ boti. Vidjet ćemo! dova odnose, a ovamo u »Pravdu« ni­ Invalidi iz Odžaka se tuže, što ne do­ kako ne spadaju. A ako ne bi došlo do bivaju nikako obećanih duhanskih do­ ankete za nabavu brodova, nego da bi zvola, kad su takve u susjednom im tu­ pojedinci u tihom društvu zasebno od­ zlanskom okružju već davno podijelje­ lučili da ih sebi pribave, upozorujemo ih osobito da ne bi kupili drvenih I ne. Financijsko ravnateljstvo u Bati'ioj amerkanskih, koji se nude uz najpovoij- | Luci trebalo bi već jednom riješiti nji­ hove molbe, da ljudi na godine ne če­ nije uvjete, jer ih niko ne hvali. A sad, braćo, ne skidajmo nipo- j kaju. štoovetemesdnevnogareda Sreća da bude lijepa, te da Ijepodok je ne ostvarimo! tom svojom poluči uspjeh u društve­ * nom i obiteljskom životu. Zgdesiti će svaku ženu uporabom Fellerove ElsaPri izradi ovoga članka poslužio se pisac mnogim zabilježbama iz knjiga, [ pomade za lice i kožu. Ova pomada revija i listova, koje je tokom više go- . odstranjuje sunčane i druge pjege, kož­ dina sabiran. Mnogo zanimivog materi- I ne nečistoće, sujedice, bubuljice. Čini jala ostalo je još neobrađeno, jer pa- I kožu mekom, nježnom i rumenom. robrodarstvo, njegova plovidba, pro- j Tisuće i i tisuće gospođa upotrebljuju met i trgovina nije više samo zanat, i je s najvećim uspjehom. Nu ne valja nego na širokim znanstvenim osnovica- I se latiti škodljivih sredstava, naručite ma raširena nauka, koja se u zbijenoj j stoga samo pravu zaštitnu poma !u »Elsa« lončić ža 6 kruna. Jača vrsta i kraćoj radnji ne može ni uz najveći j 9 kruna. Dobiva se samo kod ljekar­ napor tako lahko izložiti. Stoga, ako i nika Eugena V. Fellera, Stubica donja se kome učini, da je nešto od više važ- I Elsatrg br. 310 (Hrvatska/ 184 nosti u ovo; radnji ispušteno, bez čega | pojedini dijelovi ne bi bili razumljivi, ne- J Prehlađeni U ste? Bole Vas prsa? ka se obrati na uredništvo »Pravde« za I Grlo? Imat li kašalj? Hunjavicu? Do­ razjašnjenje, pa će list po potrebi đoni- I bar prijatelj Vam je za ovakovih zlah jeti dodatke. časova Fellerov pravi Elsafluid! 6 dvo­ Kraj. strukih ili 2 velike specijalne boce 38 krune. Zagorski sok za prsa i kašalj 1 boca 6 kruna. Pokvaren 11 Vam je želudac od zle itrane? Fellerove prave ElsapjluJe — pa opet Sve u redu! 6 kutija 18 kruna. lima lillah. Pišu nam iz Tešnja, da ! Omot i poštarina posbno, ali što jefti­ je dne 11. o. mj. t. g. u noći u sabat 6 i nije. — Eugcn V. Feller, Stubica donja, ala turka ispustio svoju plemenitu dušu । Elsatrg br. 310. Hrvatska. predsjednik kotarskog odbora naše or- | ganizacije, veleposjednik i trgovac Smailbeg Ferizbgović u 70 godišnjoj do- i bi života. Rahmetlija je bio za vrijeme cijelog svog života dobro poznata oso- j ba i u svim krugovima bio je rado vi- | Sumorne misli. den i cijenjen zbog svoje plemenite na- j MoeHman btim, a Munlimaneka mo Organiza­ ravi, te je u svakom narodnom pokre­ cija no će. Svećaniin zgodama iavjeelm hivattu sudjelovao i za naš Islamski napre- ■ нки zautavu na нуоји kuću, ali >ne ni Hrvati ne će. kažu, <hi ниш im во iznevjerio. U dak najizdašnije prinosio. Rahmctlaju Duteni i sam radi kal, ali ni ovi ne će na ine oplakuje njegova odlična familija, te- da čuju. Ako не јоб u pOBljcdnjein času no Šanjsko građanstvo. Narodna kreditna ' prom jeni Bituacija, onda neka idu do Мјова Domaće vijesti Trešeljnli Odgovoru, sredaik: M. Sadlaka Бр >Ј 135 Bro' вге tri stranke, ja ćn ве prijaviti u istvrta — ići ću u Cioniste. Osman Nuri Hadžić. Nikako mi ne ide u glara, sašto n» bi mo­ gao biti Sef prosvjete jedun profesor bez proteBorskog ispitu, kad je u vakufu mogao biti de­ set godina jedan iužinjor bez inžinjorekoga spita. Zar baš svako mora da dokaže svoju spo­ sobnost na tom nesretnom ispitu, kao da se u praktičnom životu ne pokazuje boljo svačija sprema i istab?! čekro. Pokazuje, pokazuje i još kako! fldvokatsku kancelariju otvorio je u Trav­ niku advokat Bf. Suiajman illsčkouić Mićijević Kakvi ispiti, kakre trice! Sta će nama te bespoelice? Ne trebaju, jok vala! Ni samome šefa melioracija oo bi baš trebao ispit. Alijaga. Moj sin Mustafa Šarić Oglašujte u „Pravdi** kojega je nestalo još god. 1915. nije mi se do danas javio. Umo­ ljavam svo prijatelje i znance, koji bi šta o njemu znali kazati neka mi javi na adresu: Alija Šarić, selo Mokrice, kotar Bos. Bradićali Jedina Muslimanska OGLASI fotografska radnja U .PRAVDI* otvorio je u Zrinjskoga ul. broj 11 fotograf Harahasanović Muradif i imaju najbolji uspjeh. je jedini muslimanski šoj državi. »Pravdu« muslimani. U vlastitom „Pravda" list u na­ čitaju svi interesu je svakoml trgovcu da oglašuje u „Р r a v d i“ I Izašao je iz štampe Cijena K 10. Muslimanski kalendar,Pravda* i počeo se rasprodavati. Prodaje se kuća sa dvije sobe i kuhinjom u Toplik ulici broj Ž1. Ko bi bio mu­ šterija neka se obrati na Suiejman bega Sijerčića, Sumbul ma­ hala broj 23. 63, 1—2 UNIVERZAL. Stalni zavod za poduku ženskoga krojenja i šivanja. Prima na izradu fina odijela za gospode. — Palača Srp. Opštlne II. kat (Ulaz Protin Sokak) ulica Regenta Alek­ sandra br. 2. Oglašujte u ,,Pravdi“ Miševi, štakori, stienice, i žohari i sva gamad mora poginuti, ako upolrijebite moja najbblja isku­ šana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih miševa K 7’—, za štakore i miševe R 7'— za žohare ruse i Švabe po K 8'— Osobito jaka tinktura za stjenice K 8 — Za moljce po K 6'—, prašak za buhe po K 6'—, pra­ šak za uši u odijelu, rublju K 6 mast za uši u glavi K 5 — i 10 Mast ža uši na blagu K 5 i 10. Prašak proti mrava K 6'— Tlnktura za gamad kod voća i po­ vrća K 6'— Mast proti svrabu K 10'—. Razašilje pouzećem Za­ vod za eksport M. JOnker Za­ greb br. 16. Petrinjska ulica bn 3, Hl. kat. 60 Pretplaćujtese na najboljiknjiževno kulturni časopis Suvremenik* koji izlazi polumjesečno u Zagrebu pad uredništvam Milana Marjanoviča, a surađuju najbolji hrvat.-srpski književnici. Pretplata je na godinn Din 30 (K 120) a na pola godine Din. 15 (K 60) pojedini broj Din. 2 Pretplatu stati AdministracijiSavremenlka Zagreb Gundulića 17 i № Si ш r® Ж Ж ж Ж Prištednja Нвгсвдоиас. aprovizacijama i trgovcima | $2 koji namjeravaju kupiti hrane u Posavini i kao pšenice, kukuruza, ječma, zobi, graha, Ж krumpira itd. u svako doba stoji na raspolaga­ li nju bilo za direktnu kupnju ili posredovanje agenturna i komisionalna radnja ft I Abdullah Džumhur Tuzla Ste ponudi za hranu kao I upite o stanju cljmo hrani u snaho doba hulantno i brzo vrši VhstOc: CMtratai Odbot »š M. O.« štamparija D. k A Kalo«, SMatevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/4807291d0c276e73f9b7e85c5312886e.pdf 70a75ff714a24edfca9bc15a204e6c93 PDF Text Text poštarina u gotovom plaćena. POJEDINI BROJ 1 kruna. Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Мјг геШош odbor. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Btoj 31 (136) Pret lata godišnje 80kru­ na, na pola godine 40 kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. Čekovni račun pošt štedionice 1119. Sarajevo, subota 20. marta 1920. (29. džumadil-ahira 1338.) Sacro-egoizmo. »J, M. Organizacija« nikla ie iz pri- : kojeg drugog homogenog naroda, da rodu« potrebe muslimanskog dijela na­ barem pripravimo derain svojoj djeci šeg naroda. Dodijao svakom austrijski i unučadima, da oni budu ono što nije zulum, pa se pozdravljao njen slom i : nama suđeno da budemo danas, neka očekivalo novo doba. Događaji iza pre- , se bar za njih osigura blagodat jedin­ vrata nijesu učinili najbolji utisak, pa I stvenosti, neka barem oni budu lišeni se osjetila potreba, da se ljudi sastanu međusobne nesnošljivosti i antipatije porazgovore, da izmijene misli i da vi­ koju smo mi naslijedih i t. d. de na čemu smo i kuda treba da idemo, Na to su izbili drugi. Od jedne, dru­ kojim pravcem treba da kremi musli­ ge i treće grupe pojavilo se ponekoliko mani. Oni koji su se malo dalje zadubili ljudi sa diejom demokratizma. Ta ide­ u prošlost j koji su imaii malo oštriji ja je sveta, uzvišena i blagotvorna za pogled u sadašnjost i budućnost mislili narod. Ona sadržaje u. sebi pojmove: svi smo jednaki, ravnopravni, nema su ovako: prije toliko vjekova došla su priređenih ni nadređenih, svi smo uspo­ u ove zemlje dva plemena pod imenom Srbi i Hrvati, ali gotovo čim su došli i ređeni. Niko nikoga ne smije tlačiti, nipočeli su se dijeliti po vjerama. Razdi- I ko ni od koga ne smije trpiti, niko ni­ koga ne snuje izrabljivati. Ali ljudi koji jelilj se u tri vjere pa jedne je odgajao Rim, druge Bizant, a treće Stambol. ■ na svoju zastavu zapisaše taj sveti pro­ Poslije došli politički uplivi, pa jedni u- ; gram demokratizma učiniše jednu po­ perili oči u Zagreb, drugi u Beograd, ; grešku i jednu prijevaru. Pogreška im se sastoji u tom što su treći u Carigrad. Upravo kao tri bli­ apstrahirali prošlost, što su zažmlirili zanca dbrata koji su odmah iza rođenja prema bjelodanom i žalosnom faktu, da jedan drugom okrenuli leda i svaki kre­ je tradicija u naše duše ucijepila veliku nuo svojim putem. Nakon toliko godina razrožnost, što se nijesu obazirali na opet se susreli, prepoznali se i odlučili velike razlike u mislima, osjećajima i da stvore jednu zajedničku obitelj. Ta­ željama koje su razlike tokom vjekova ko isto je i sa dijelovima našeg naro­ iskopale duboki jaz između ovih triju da: nakon toliko vjekova što su se odi­ grupa; što nijesu uvažili da Mujo osjeća jelili jedan od drugog udaljili i otuđili, samo za Muja, Jovo samo za Jova, jednog lijepog dana iščeznu tuđinac i susrete se katolik, musliman i pravo­ Ivo samo za Iva; što nijesu uzeli a slavni, prepoznaše se da su braća, da ih I obzir međusobni antagonizam ove tro­ je rodila ista majka, zdogovoriše se f jice pa mu tražili temeljitijeg lijeka. Mi hoćemo da iskrčimo drvlje i očistimo odluŠiše da u zajednici žive i da svoju kamenje, pa onda da sijemo, a oni hoće kuću sami urede. da siju u neiskrčeno tlo, u tvrdu ledinu. Ali, kakono veli Aristotel »Navika je Za to im je rad neplodan. i.ruga priroda« i ovdje se vidi da su se Prijevara njihova sastoji se u tom sva ja tri brata mnogo promjenila, da što nijesu ostali vjerni svom programu. su stotine i stotinp godina naslagale u Profanirali su ideju demokratizma jer njihovim dušama drukčije navike, druksu činili ono što se najviše protivi toj čje uačine života i u njima stvorile ideji. Držeći se one stare poslovice drukčije mentalitete. Ta tri brata ra­ »gledaj šta ko radi a ne gledaj šta go­ zilaze se u svojim mislima, osjećajima, vori«, mi kod »demokrata« vidimo da željama i aspiracijama. Tom naslijeđe­ između njihova programa i djelovanja nom navikom, nekako i nehotice musli- i nema nikakve veze. Svojim pristaša­ man voli muslimana nego druga dva ma daju izvoznice i time trpaju milijobrata, katolik više ljubi katolika, prane u džepove nekolicine ljudi na račun voslavrii više osjeća za pravoslavnoga cijelog naroda. Svoje pristaše unapre­ nego za druga dva brata. Ovo je fakat đuju bez ikakva reda i pravila; druge kojeg su konstatirali oni što dalje gle­ zapostavljaju ili’ šikaniraju. Napadače, daju u prošlost, bolje promatraju sa­ otimče, ubojice i druge zlikovce ne kaž­ dašnjost i temeljitije se brinu za budu­ njavaju, nego ih puštaju na slobodu, da ćnost. Ti ljudi su osnovali svoje stran­ i dalje vrše svoja zla djela. Sve je to ke: pravoslavni svoju radikalnu, kato­ antipod pojma dedokratizam. To stvara lici svoju težačku i pučku, muslimani silno ogorčenje koje vrije u masama. svoju »J. M. Organizaciju«. Osnovali su Te mase, sakupljene u svoje tri grupe, ih ne zato, da i dalje podržavju ono 1 sve se više zbijaju i njihove stranke otuđivanje, onu zebnju, nepovjerenje i i postaju sve čvršće. Zajedničko nezado­ mržnja što ih je u nas ulio vjerski i i voljstvo koje potječe iz istog izvora, tnđihski politički odgoj, nego da pribli- I' približilo je te strapke jednu drugoj. že i sastave toliko vjekova rastavljenu ! Dale su ruku ruci i stavile se u zajed­ braću, da izglade opreke, koje dijele i ničku defenzivu prema t. z. »demokra­ ova tri brata, da iz njihovih duša ču­ tima« koji jedno govore a drugo rade, paju ono što ih cijepa, da im u srce kod kojih je pisani, program demokrat­ uliju međusobnu ljubav i povjerenje, ski, a radni program egoistično-apsoda ih dotjeraju pa da osjeća jedan za lutistički. drugoga i da se zavole onako kako se U toj defenzivi te su se tri stranke vole braća koja nijesu nikad rastavlje­ bor’ie protiv nepravdi 1 nasilju »demo­ no ni živjela. krata«. Onda su ovi počeli navaljivati jo.š bjesmje. i jer se ove tri stranke sli­ To je ideja koja rukovodi prvake ovih jepo ne pokoravaju njihovoj diktaturi, triju grupa. Ti su prvaci podijelili rad počeše ih prozivati separatistima, remeđu se i uzeli sebi za zadaću, da sva­ akcionarcima, crno-žutim i antiđržavki svoju grupu privede drugim dvjema nim elementima. Osobito je naša stran­ grupama, pa da se sve tri stope u jed­ ka najobilnije darivana tim epitetima. nu cjelinu, u kojoj više neće biti ni­ Denuncirali su nas svim mogućim izkakve razljike između pojedinaca. To nt'ŠMotinama. Ako smo se potužili na je težak rađ koji zahtijeva dosta na­ tolike napadaje i ubojstva rekli su nam pora, strpljivosti i ustrajnosti. Nije da smo neprijatelli države, ako smo to kamen iz kojega možeš brzo istesati upozorili da se pljačka muslimanska oblik kakav hoćeš. To je masa ljudi ko­ kuća ili otima muslimanska zemlja re­ ju treba postepeno odgajati dok joj se kli su nam da bunimo i da unosimo ne­ promijeni dosadašnji način mišljenja i red i zbrku u državu. Dakle prema nji­ osjećanja i dok se iz nje izdjela jedrnhovom postupku vidjelo se da nam ve­ stveui jugoslavenski oblik. Prvaci ti ve­ le: »mlatlću te. ama ti ne dam plakati. le: ako današnja generacija naših triju Trpi sve, a ne govori ništa!« To je ugrupa ulje u svemu jedinstvena i ne sli­ žasno ozlojedilo sve one koji imaju os­ či na pr. na jedinstvenost francuskog ili jećaja prema zlostavAjenoj musliman­ skoj masi. I svi su se ti patrijote oku- i pili u »J. M. 0.« bez obzira na dotada­ nje međusobne razlike u mišljenju. Os­ jećao se Hrvatom ili Srbinom, svaki I musliman, kojega je u duši bolilo ono \ što muslimani trpe, došao je u Organi­ zaciju. Posjednik ili težak, građanin ili seljak, svaki musliman koji je osjećao bijedu svoje braće, došao je u zajed­ ničko kolo da potraži lijeka nevolji svo­ je braće. Ni eventualno lično neraspo- I loženje jednoga naprama drugome nije I smetalo njihovu slogu. Jer vidili su da | se ne mogu odrhvati tolikoj nepravdi i nasilju što se ne će dobro združiti i 1 zajednički se boriti. »Demokratima« nije mirisala naša sloga, pa su udarili da razbiju naše re- i dove. Na sve moguće načine su nasto- I jali da nas rasciiene: potkupili su ne- I koliko muslimanski) kreatura koje niti i su u stanju štogod misliti ni osjećati za muslimane. Od tih muslimanskih krea­ tura neke su bile imenovane i u narod­ no predstavništvo. 1 kao što su neka­ da lažni proroci govorili da su Božiji poslanici, tako su i ove kupljene kre­ ature sebe nazivale narodnim zastupni- I cima. Oni su imali zadaću da prikazuju . muslimnsko stanje u ružičastom svjet­ lu, i da svojim lažnim prikazivanjem sakriju nepravdu i tiranijtT koju trpe i muslimani. Ali to niti je moglo pokriti pravog stanja muslimana, niti je uzdr­ malo našu zajednicu. Svijesni muslima- 1 ni koji imaju srca, i osjećaju za svoju braću ostali su čvrstvo uz svoju Orga- | nizaciju i neustrašivo su se borili pro­ tiv svih navala. Iza toga su »demokrati« pokušali na i jedan drugi način da nas rascijepe. । Namamili su nekoliko slabšnih karktera, pa su poduzeli da preko njih osnu­ ju »Muslimansku težačku stranjtu«. 1 ovi su se »novi« elementi dali u službu »demokrata« ne iz uvjerenja, nego zbog toga što su dobili pomoć za to da razbiju našu zajednicu i još možda zbog toga što lično, ne vole neke ljude u Organi­ zaciji. Poduzeće im nije uspjelo, jer i seljak ј građanin osjećaju da nam je njpotrcbnlja sloga, pa prezire zlu na­ mjeru tili elemenata koji su pošli da ruše tu slogu, te im dovikuju: »Mi ima­ mo svoju Organizaciju. Od nje ćemo tražiti da štiti i težačke kao i sve dru­ ge muslimanske interese. Kakvu hoće­ te novu stranku? Valjda je malo što trčimo, pa hoćete da nas rascijepite, da nas onda mogu lakše tući i tlačiti«. I kao da nije dosta ovo burgijanje naših zajedničkih tlačitelja i njihovo na­ stojanje, da nas zavade, nego sad se ja­ vlja opet grupica onih ljudi koji dosad nijesu pripadali nij ednoj stranci. Dr. Safvet beg Bašagić koji je od prevrata ovamo kroz 15 mjeseci šutio, niti je što pisao ni govorio u obranu muslima­ na, dolazi na ideju da osnuje starnku baš danas kad se radi o sastavu bosan­ ske vlade. To je simptomatično. Safvetbegovu sposobnost u pjesništvu ne će niko zanijekati. Ali to nije dovoljno da nam razjasni za što on nije osjetio po­ trebe prije ili da osnuje stranku ili da se priključi kojoj postojećoj stranci. Ta sposobnost nije dovoljna također da nam razjasni kako se može dovesti u sklad Safvetbegov patriotizam sa nam­ jerom koja ide za tim, da rascijepi mu­ slimane u dvije stranke i to danas, kad im je sloga najpotrebnija. Mustajbeg Halilbašč je također jedan od iniciatora te stranke. Mustajbeg, koji je vidio na vakufskim izborima da mu je čaršila okrenula leđa baš za to što neće da stunl ondje, gdje su svi muslimani, na­ stoji da osnivaniem nove stranke opet ispliva na površinu. On ne će u »J. M. 0.« jer je Pčno neraspoložen prema ne­ komu i nekomu. I sad radi tog njego­ Godina II. va ličnog neraspolžerija treba da se razbija sloga muslimana. Mustajbeg bi bio mnogo bolje štovan od svakoga, kad bi barem mirovao i ne unosio raz­ dora medu muslimane, ako ne može da nadvlada svoju antipatiju prema x-u ili y-u i stupi u našu zajednicu. Drugi opet koji su kumovali osniva­ nju te stranke jesu oni koji bi htjeli se­ bi osigurati da vječito sjede kao člano­ vi u gradskom zastupstvu. Učvršćivati svoj položaj, to je dopušteno, ali ako je za to potreban razdor muslimana, to je nemoralno. Dakle, kako se vidi glavni pokretač je toga svega: lična mržnja, ambicija i sebičnost. Jesu li ti elementi pokušah da stupe u našu organizaciju gdje su svi musli­ mani, pa da je učvrste? Jok, to oni niiesu učinili. A za što? Jer im se ne sviđa pisanje »Pravde« i rad Organiza­ cije. A jesu li oni to gdjegod javno kritikovali i konkretno kazali šta im se ne sviđa? Jesu li poduzeli kakve korake, da poprave »Pravdine« pogrješke? Je­ su li pokušali da posavlctuju vođe Or­ ganizacije i da im kažu šta valja, a šta ne valja?. Jok! ništa toga. Nego oni samo po ćošama, budžacima i ćefencima šaputaju, kleveću sve pravdaše koji su se dosad1 toliko izlagali najžešćim navalama sa svih strana. Oni burgijaju potajno i truju pojedince muslimane sa­ mo nek se sruši ova sloga. Oni nijesu protiv našeg programa, nego su protiv naših nekih ličnosti. AH mi vedra čela i svečano izjavlj№ jemo svim muslimanima: čim bude prva skupština naše Organizacije ako se ne sviđa koji član našeg centralnog odbora, ako nije na svom mjestu, neka ga, bez imalo milosrđa, ukloni i na njegovo mjesto izabere drugoga. Ako mi s v i ne valjamo neka nas skupština sve izmi­ jeni. Nama je jedina briga, nek se na ovom programu očuva sloga muslima­ na. 0 ličnostima ne vodimo računa. Bili mi ili koji drugi, nek su muslimanski in­ teresi zaštićeni. To je glavno. Imaju li Bašagić i Halilbašić kuraži da ovako nešto reknu? Je ii njima pre­ ča muslimanska sloga nego njihovi lični interesi? Bi li oni žrtvovali svoju am­ biciju i ličnu mržnju samo za to. da se očuva muslimanska sloga? Na ova sva pitanja odgovara nam njihov pokušaj da razbiju tu slogu. Makar i musi, sloga propala, samo nek se udovolji njihovoj ambicijt. To je kod njih onaj sveti ego­ izam kojemu mi evo sada naviješćujemo rat. Sarajevo, 19. marta.t Prcsbiro donosi ovaj službeni komunike: »Pošto se vode pregovori za sa­ stav koncentracionog kabineta, za sa­ da ie odgođeno pitanje promjena na povjereničkim mjestima kod zem. vlade za Bosnu j Hercegovinu«. Kratki ovaj komunike ne govori mno­ go i govori mnogo. Kako se već uzme, ^to se nas tiče mi možemo naglasiti samo jedno: Kako se god razvile pri­ like među drugim grupama, za nas je situacija jedna te ista: među nama de­ mokrati nemaju nikakva oslona, pa na naš konto ne mogu tražiti nikakvih us­ tupaka. Naša organizacija predstavlja trećinu pučanstva i kao takova ima prava, da prema svojoj brojčanoj snazi uzme vidna udjela i u koalicionoj i u koncentracionoj vladi. Kod tog prava ostajemo i od njeg ne ćemo nimalo po­ pustiti. Uvjereni smo, da ćemo u tom naići na razumijevanje kod svih stranaka parlamentarnoga bloka, pa nas odgoda nimalo ne smeta. �btraa 2 Страна .PRAVDA" — „НЕАВДА' Pitanje nar. poslanika g. ara M. apahe a g ministra ishrani; н zemlja. Prijašnja vlada izdala je uredbu o suzbijanju skupoće, a pokrajinsko vla­ de nadopunile su tu uredbu posebnim uredbama. Cilj, za kojim ova uredba i ove naredbe idu, mora svatko u ovim teškim vremenima odobriti. No da se ovaj cilj uzmogne postići, glavna je predpostava, da odredbe o suzbijanju skupoće budu u čitavom kraljevstvu jednake, i da budu jednako provađane. Na žalost nije tako, jer dok u Bosni, Hrvatskoj i Sloveniji postoje vrlo stro­ ge odredbe o suzbijanju skupoće, koje se još strožije provađaju, dotle u Beo­ gradu i ostaloj Srbiji nema ovakvih na­ ređenja. Pošijedica je toga, da u onim kraje­ vima, gdje se ove uredbe provađaju, nastaje sve veća oskudica robe, naro­ čito one koja se uvozi iz inozemstva, jer i ono, što su trgovci nabavili, po­ kupovali su i izvezli uz povoljnije uv­ jete nego u mjestu proizvodnje, trgov­ ci iz Srbijo i Vojvodine. Dok se u Hr­ vatskoj i Bosni mora označiti cijena 1 na posve luksuznoj robi i dok su radi neoznačivanja cijena na takvoj robi u Sarajevu i drugim mjestima kažnjavani sa 20.000 kruna globe i više dana zatvo­ ra. obustavom posla na više dana, do­ tle u. pr. u Beogrdu nije ni na najpotreb­ itijoj robi označena cijena. Stoga pitam gospodina ministra, da li namjerava izjednačiti u čitavom kra­ ljevstvu uredbe o suzbijanju skupoće? Molim pismeni odgovor. Beograd, 7. marta 1920. Dr. M. S p a h o. Iz Sandžaka i Makedonije. GROZOTE U BIJELOM POLJU. U 124. broju našeg lista od 21. febru- | ša biće mu stvar sasvim jednostavna: Midhatbeg je nevljalac jer ne posta­ ara o. g. donesosmo pritužbu tamoš­ de »demokrata«. Nu mi ćemo ovu afenjih muslimana, a danas smo u stanju, da našoj javnosti dadnemo opširniji pri­ 1 ru prikazati podrobnije, jer je tipičan kaz nepodnošljivog stanja, koje vlada primjer za »demokratsku« upravu u u tim nesretnim krajevima naše blaže­ ovim krajevima. ne domovine. Informacija nam je od Midhatbeg je rodom iz Godijeva, potpuno pouzdana izvjestitelja i izno­ sreza Bijelo Polje i pripada odličnoj po­ seći je na javnost obraćamo na nju orodici, koja je dala mnogo inteligent­ sobitu pažnju naše centralne vlade uz nih sinova i oduvijek promicala pro­ kategoričan zahtjev, da prešnim i svjetu. Može se reći da je radi toga odlučnim mjerama učini kraj oova familija uvijek bila medu prsim fa­ vom bezvlađu i savršenoj anarhiji, koju milijama Sandžaka i da je vodila goto­ zavedoše .demokratski« eksponenti. vo glavnu riječ. I Midhatbeg se je po­ Ne ćemo se opuštati u daljnje komensvetio nauci, a uz to ima i vrlo razvi­ tarisanje i dajemo riječ našem dopisni­ jenu političku žicu i jaku energiju. Još ku. On piše: kao đak carigradske »daruš-šefekke« Bijelo Polje, koncem februara, | u najvećem jeku apsolutizma izdavaše đački listić, kojim je iako revoltirao BJELOPOLJSKI BELA KUHN. — duhove, da su daći napravili juriš na ŽENSKI PRSTI. — POLITIČKI PRO­ babu aliju (portu). Svršivši taj zavod, GONI. — AFERA MIDHATBEGA HOupisao se je na pravni fakultet cariDŽlCA. — TORTURA U TAMNICA­ I gradskog sveučilišta i stupivši u veze MA. — O CINOVNIŠTVU. sa mladotuTskim emigrantima upustio sc jc u odlučnu borbu sa Abdul-HamiSlomom Austrije naš je okrug potpu­ dovim režimom. Nakon mladoturskog no opljačkan' od crnogorskih komita. prevrata i kao član solunskog kluba, Ta pljačka traje i danas tako, da na­ igrao je veliku ulogu u borbi proti kon­ rodu nije ništa ostalo, pa naš kraj pru­ trarevoluciji i za uspostavu ustavnosti. ža sliku potpune pustoši. Ušljed toga No nakon ubojstva Nazimpaše razišao je kod nas najvažnije pitanje: pita­ se je sa svojim političkim drugovima i nje kruha. Oko tog se je pitanja, iza balkanskog rata pobjegao jc u Sa­ sve do posljednjih dana, vrtio cijeli naš život; korica kruha bijaše nam alfa i | rajevo. a odatle je krenuo u Pariš, omega. Uza sve to je provokacija u- ; Atenu, Beč, Švicarsku i neke druge ev­ rednika skoplianskog lista »Demokrat« ! ropske centre. Izmirivši se ponovno sa unijela novu notu u naš patnički život, Mladoturcima, vratio se jc opet u Cari­ grad i nasavio svoj rad. pa se je i ovaj goli i gladni svijet osim kruha počeo da bavi i — politikom. Za vrijeme ermenskih pokolja Midhat­ Malo čudno, ali ipak istinito. beg je bio u Evropi, pa je potpuno ne­ Kao što je poznato, u Skopiju je ne- I istinita potvora »demokrata« o njego­ vom tobožnjem sudjelovanju pri tim J davno održan muslimanski kongres, na koji pristupiše delegati iz svih krajeva 1 pokoljima. To je obična podvala, koja je od strane »demokrata«, a naročito Sandžaka i Makedonije.. Rezultat i za­ ključi ovog kongresa nijesu po kontu I njihovih eksponenata na skopaljskom kongresu, Rebca i Kulenovića, izneše»demokratskoj« zajednici, pa je njeno novinstvo nadalo silnu dreku i najbe- I na radi toga, što je spriječio njihove savjesniju hajku na istaknutije članove ; planove na tom kongresu. Neosnovanost ovog kongresa. Glavna je paljba upe- j te drske podvale dokazuje činjenica, da je Midhatbeg došao u svoje rodno mje- ' rena proti našem zastupniku Midhatbegu Hodžiću i prištinskom prvaku Ne- i sto na nagovor i zauzimanje srbijan- j skog pukovnika Nikolajevića i to se- . djibbegu Dragi. Zašto ta dreka i vika dam — osam mjeseci iza primirja sa I na ljude, koji osnovaše jednu javnu po­ Turskom. Kad bi on sudjelovao u er- , litičku organizaciju, koji objaviše svoj menskim pokoljima, zar bi mogao se- i program i koji izričito naglasiše. da će dam mjeseci biti u Carigradu, a da ga se u svom političkom radu naslanjati kao i druge ne pritvori antantina ko­ na koju od postojećih velikih stranaka? manda? Međutim on nesamo da nije । Cemv. ta bezdušna hajka »demokrat­ pritvoren, nego je dapače pažen i za ske« štampe na grupu, koja se je u njegov se je povratak u domovinu bri- ; bližoj budućnosti vrlo lahko mogla oslo­ nulo samo naše poslanstvo. Da bijaše ■ niti i na demokrate? Čemu hajka baš na Midhatbega Hodžića, koji se je po- ' upleten u ermenske pokolje, zar ga ne [ vratio u domovinu ima deset mjeseci ; bi prijavili sami Ermeni i zar se ne bi I stanjio u Malti, umjesto da dođe u Bi­ i o kojem ta ista štampa, prije kongre­ jelo Polje? Uzrok dakle njegova pro- I sa, nije progovorila ni jedne nepovolj­ gona nije i ne može biti »zvjerstvo nad ! ne riječi, premda ga je vrlo dobro po­ Ermenima«, već se ima tražiti u nje- i znavala? Do kongresa Hodžić niti bi­ govu političkom držanju. jaše zatomik Ermena, ni dušmanin Sr­ ba, a kamo li neprijatelj hrišćana. Po­ Vrativši se u domovinu i opazivši i pustoš svog rodnog kraja, Midhatbeg I zitivno znamo, da je Midhatbeg, za vri­ jeme svog sedmomjesečnog boravka u sc je zgrozio nad ovim nebratskim po- [ Beogradu, imao na stotine sastanaka stupkom i odmah se je zaputio u Beo­ gotovo sa svima »demokratskim« pr­ grad, da na mjerodavnim mjestima pri­ vacima: znamo da su ga baš oni pri­ kaže to grozno stanje i podastre spi­ zivali i s njim konferirali o svim poli­ sak ubijenih i orobljenih. Midhatbeg je tičkim pitanjma. Znamo i to, da su ti pri tom pokazao veliku srčanost i sve isti »demokrati« g. Hodžiću nudili vi­ je poimence naveo krivce pokolja, te soka činovnička zvanja. Kako onda, da zatražio da vlada u te krajeve pošalje on na jedanput postade tako opasan istražnu komisiju. Istodobno je zamolio ■buntovnik« i zašto baš odmah nakon da se svrgnu crnogorski činovnici, koji su tamo služili još pod upravom kralja skopljanskog kongresa? Ko zna »de­ Nikole i da se mjesto njih postave srmokratske« metode u dobijanju prista­ Spoj 136 Broj u glavnom i zadnji ostatak slobodnog posjedi. Brutalna lakomost seljaka za našom zemljom tako je .razuzdana, tako je brutalna, tako je bezobzirna, da se­ ljaci, koji imaju i suviše kmetovske i vlastite zemlje, ostavljaju tu zemlju ne­ obrađenu a otimaju zeinljoposjednicicima muslimanima i zadnju njivicu i tim uzimaju mogućnost da mogu zara­ diti koricu hljeba. Isto tako nasrću se­ ljaci na seoske zgrade posjednika i si­ lom ili prisvajaju. Ako koji posjednik hoće, da u svojim rukama drži i da so­ bom obradi koju česticu svoga sloboda nog posjeda, mora da se osobno brani i mora da svoj život riskira. I mnogi već tako rade i riskiraju svoje živote, jer misle: ako nam se sve otme, mora­ mo i onako sa našom dječicom od bi­ jede i oskudice polagano i kukavno »Tempa« i Hrasnica. Pod, gornjim mrijeti pa nam je bolje, da brzo i čas­ naslovom donosi zagrebačka »Nar. Po­ no poginemo, braneći naša prava, naš litika« ovu bilješku: »Demokrati« su imetak i naš optsanak. preko dopisnika pariškog »Tcmpsa« Zemljoposjednici su najlojalniji poda­ servirali francuskoj javnosti aferu dra nici i najpouzdaniji elemenat reda i mi­ Hrasnice, istaknuvši da je on kao au­ ra. Ove su podajničke vrline za državu strijski vojni sudac u Kragujevcu osu­ i za irarod osobito u današnjim vreme­ dio mnogo Srba na vješala. U svojoj nima socijalnog ј ekonomskog razsula stranačkoj mržnji i zaslijepljenosti de­ od neizmjerne vrijednosti. Nije daklen mokrati nijesu mogli ili nijesu htjeli da nikako u interesu države i naroda, da vide, kako bi taj lažni izvještaj mogao se od posjednika napravi nov proleta­ da silno naškodi ugledu naše države u rijat, koji će pomnožiti i pojačati ele­ tuđini. Nova je vlada službeno demanti­ ment razsula. rala tu vije.st te je izjavila, da su do­ U Bosni i Hercegovini Ima oko 50.000 tične osude izrečene mjesec dana iza i posjednika. Od zemlje pod kmetima i odlaska dra Hrasnice iz Kragujevca«. od slobodnog posjeda pripada musli­ Drago nam je konstatirati da su »de­ manima preko 90%. Od opstanka i namokratske« laži ispravljene J u inoprcdka posjednika muslimana ovisi u stranstvu i stavili bismo pitanje: Kako velikoj mjeri i opstanak ostalih musli­ će centralna vlada obračunati sa droin mana. Reissom, koji služi kao kompetentni iz­ Posjednici su samo u Bosni i Herce­ vor za ove laži o dru Hrasnici. Drži­ govini sasvim obežpravljeni, dočim po­ mo, da je vladina dužnost, da ovog go­ sjednici u-drugim pokrajinama naše dr­ spodina pozove na red, kad već sam žave uživaju dovoljnu pravnu zaštitu i nema toliko građanske kuraži, pa da od pravnu sigurnost. Naredba od 31. janu­ sebe ispravi svoju zabludu. ara, kojom je zabranjena prodaja beglučkih šuma i gore spomenuta naredba »Glasu Naroda« popiše mozak — foo regulisanju slobodnog posjeda izda­ čanske čavke. I u prekjučeranjem broju te su samo za Bosnu i Hercegovinu. posvetio je »padu« našeg urednika po­ Iz svega ovoga proizlazi jasno, d.a su seban sastavak na prvoj strani i veli ni manje ni više, nego đn je izvfždan i n i nepravde i nasilja proti posjdenicima Bosne 1 Hercegovine u glavnom nape-- Cajniču. Sa koliko nekritičnosti piše rene proti muslimanima. To je teror ve­ »Glas Naroda« vidi se najbolje po tom, ćine proti muslimanskoj manjini. Ta ve­ ^о se je naš urednik vratio iz Foče u ćina misli, d? sa muslimanskom manji­ ponedjeljak, a bijedni »Glas« trabunja nom može raditi štogod hoće, da ta o fočanskoj skupštini od — utorka i umanjina zavisi od njezine milosti. Ali to za sve to ima »haber« da je Korkut izbaš nije tako, jer je vlada dužna, da i viždan i u Čajniču. u koje niti je išao, manjinama osigura sve pravne i stvar­ niti kanio ići. ne garancije, koje' većine uživaju. Ova Dobro bi bilo, kad bi dječica oko ravnopravnost mora se prije ili poslije »Glasa« uzela zemljopisnu kartu, pa u svakom pogledu i pri provađanju ag­ upamtila položaj Foče i Cajniča. Ne bi rarne reforme ostvariti. se bar ovako smrtno blamirala. Jer iz­ Na temelju rečenog molimo iznova vještaj od četvrtka nesamo da je la­ da sc ukinu sve "odredbe, kojima su na­ žan, nego i glup. Uprav kao da ga je ša prava glede slobodnog posjeda og­ pisao kakav bivši gatački kočijaš, što raničena a naročito uredba od 31. ja­ u Trebinju odnese nagradu pri skaka­ nuara 1920. i. od 14. februara 1920. i da nju na mijeh. se ta naša prava potpuno uzpostave i osigurajte , Ujedno molimo za brzo povoljno riješenje. Ako vlada ovoj našoj molbi nebi udovoljlia prekršila bi obećanje, da će se agrarno pitanje pravedno riješiti, ogriješila bi sc o princip ravnopravnosti, sankcionisala bi iznova stanje bezpravCentralni odbor udruženja zemljopo­ nosti ј bezzakonja i upropastila na hi­ sjednika za B. i H. na osnovu zaključ­ ljade posjednika. ka izvanredne glavne skupštine od 11. Udruženje zemljoposjednika marta o. g. uputio je centralnoj vladi za Bosnu i Hercegovinu. ovu predstavku: »Institucija prava vlasništva jedan je Radi pomanjkanja prostora ispustili od najglavnijih temelja društvenog i dr­ smo konkretne slučajeve nasilja, koje žavnog reda i jedan od najpotrebnijih, su u gornjo predstavci navedeni. najjačih i najpovoljnijih faktora za kul­ Uredništvo. turni napredak ljudske zajednice. Što­ god su jače garancije za pravnu sigur­ nost, tim je jača pobuda i volja za ra­ dom i tim jc sigurniji i veći napredak kulture i civilizacje. Svaka vlada, koja želi mir i red i kulturni napredak u dr­ »Tcmps«-u javljaju iz Carigrada: Na žavi, treba da štiti nepovredijivost vla­ izvanrednoj sjednici parlamenta proči­ sništva. tao je veliki vezir na svečani način koBivša vlada postupala jc sasvim pro­ munike francuskog nadkomesara u Ca­ tivno sa vlasništvom zemljoposjednika rigradu, u kojem se javlja, da je rijeu Bosni i Hercegovini. Ona je bezduššenjem aliirskih država ostavljen Tur­ nom agitacijom i nezakonitim zvaničnim skoj Carigrad kao prijestonica carevi­ uredbama faktično uništila princip vla­ ne i sjedište sveislamskog halife. Izmir sništva i uvela i sankciotrisala pravo isto ostaje pod suverenitetom sultana. jačega, pravo brutalne sile, pravo oti­ Koimmike je pozdravljen sa burnim omačine. Ona je abdicirala u korist kme­ dobravanjem i klicanjem Francuskoj i ta i seljaka predavši im nas i naš ime­ njezinoj vladi, nadajući se, da će se u tak na milost i nemilost Mi smo lišeni buduće učvrstiti francusko-turski sa­ svih prava i svake pravne zaštite. vez. Ministar unutarnjih djela Je poslao Odmah iza prevrata oduzeta nam je svima provincijalnim upravama brzojav sva zemlja pod kmetom. U proljeću i sđijedećg sadržaja: »Sa velikim Vam jeseni 1919. uzurpirali su nahuškani se­ veseljem stavljam do znanja, da je rlljaci veliki dio slobodnog posjeda a ješenjem aliirskih sila ostao Carigrad vlasti su to nasilje tolerirali. Uredbom i nadalje kao naša prijestonica i kao od 14. februara 1920. oduzima nam se sjedište hallfata. Zahvalimo Svcmogu- I bijansKi činovnici. Oba su ova zahtjeva prihvaćena, pa je istražna komisija bila otpočela svoj rad, ali je otišla samo u . Kosovski okrug i Makedoniju, dočim u i Sandžak nije još zavirila. Zašto, to nije i poznato, ali je sva prilika, da se uzrok opozivu povjerenstva ima tražiti u tom, i što je bilo počelo razotkrivati sakata' štine Brbićevićeve uprave i što bi sc njegovim ispitivanjem potvrditi svi na: vodio progonu nas muslimana i ustano­ vila potpuna lažnost pisanja »demo­ kratske« štampe. (Nastaviće se). Bilješke. Predstavka udruženja zemljoposjedniha. Turska. �ПРЛВДА" — „PRAVDA, Ђрој 135 — Broj Страна 3. Živjeli rodoljubivi Dervenčani i bili i od prisutnih 228 K za našu »Pravdu«, lijepirii primjerom svoj braći muslima­ ■ koja dosljedna svoga imena zaslužuje, I da je se češće i sa većim prilozima sjenima Bosne i Hercegovine! Г timo sa svih strana! Vlasenica, 14. marta. Tajnik: Predsjednik »J. M. O.« • Duboko dirnuti navodima iznešeI Rasim Begović. Kadić Ragib. usm u uvodnom čjanki »Pravde-, od 6. marta 1920. pad iH'levm .Рп-крјСTešanj, 15. marta. Šaljemo vam K 160.—, koju je svolc Je već«, prečim i isti članak ve­ čeras pted sagupljemm Can-jvima ! tu sakupilo jedno društavnee čitajući društva »Zore« sop g„ sa uslmcm sa­ i članak »Prekipjelo je već«, kao dobroslušaše. Tom pnli ••, n sahrasmo prilog i voljni prilog za »Pravdu«. proglas u kojem veli, da su Kapp i Liittwitz bezuslovno odstupili, pa da je tim svom svijetu dokazano, da demo­ kracija u njemačkoj republici nije nikakova obmana. Sadjt treba opet pri­ hvatiti rad, koji je zločinački prekinut, pa je stoga nužno, da radništvo položi svoje jako oružje, naime generalni štrajk. Vlada će izdajice domovine najstrožije kazniti, te će se pobrinuti, da vojska nikad više ne zadire u sudbinu njemačkog naroda. Socijalno-demokratska stranka izdala je proglas u kome pozivlje narod, da odustane od gene­ I mo, da li on imade tu moć, ali je to ralnog štrajka, a da se naprotiv nao­ i činjenica. Znače valjda njegovi predruža svim drugim oružjem za najžešću I postavljeni. Još i gore čini taj čovjek. borbu protiv reakcije. Poslušajte, ali se ne čudite, jer da ga Velika Kladuša, početkom marta. »Vorw8rts« javlja, da vodstvo socipoznate ne bi se čudili: Ovdje je otvo­ (Austrijski beamteri. — Viši državni jal-demokratske stranke još nije izdalo ren tečaj za analfabete i zauzimanjem interesi. — Žandarska nasilja.) Za vri­ naredbu, da se u Berlinu obustavi ge­ jeme austrijske uprave vični smo bili ; nekih ljudi pohodilo ga je 140 osoba, neralni štrajk. Ono traži ostup baltičsvakakvu činovništvu, jer je ovaj naš , sve mladića iznad obvezatne nastave. kraj bio za njih kao neko popravilište, I To je valjda bio trn u oku ovdašnjoj i klh četa i jamstvo, da je sva vlast u i kad jedan nije mogao nigdje paliti, : žandarskoj postaji, koja pohvata mla- i rukama stare vlade. onda su ga ovamo slali. To nam je či­ ' diče, kad su se kući vraćali i dadne im ni krivim ni dužnim nekolike vruće nila austrijska vlada'; ali se nijesmo na­ dali, da će to još i ova vlada činiti. Za i po turu. Odmah su bili prestali poha- j 40 godina austrijskog režima doživlja­ i dati tečaj, ali smo ih umirili i neke na- i govorili da opet pohode taj tečaj, a vali smo svega i svašta, ali ovako kao Irtihali dari beka. U utorak dne 16. školski se odbor pritužio na nadležne I o. mj. preminuo je u Visokom tamošnji sa sadašnjim upraviteljem Stevom Kurvlasti zbog toga batinanja. Mjesto da balićem ne doživjestno još nikada. Mo­ dugogodišnji kadija Vehbi ef. Sikirić. su oružnici na odgovornost pozvani, to že jedan činovnik biti hrđava karakte­ Merhum je bio vrlo obljubljena ličnost oni opetuju na 6. o. mj. u noći uhvativši ra. ali da se služi krivotvorenjem tu­ i poznata u cijeloj zemlji radi svoga opet djecu pa udri. Rezultat je bio zađih potpisa, to još nevidjesmo. Na 3. patriotizma i dobrote. Koliko je bio tvorenie tečaja! Tako naši žandari mje­ februara je naime upravitelj ispostave obljubljen, najbolje je pokazala njego­ sto da nastoje, da se analfabetizam Stevo Kurbalić poslao odavde na mi­ va dženaza, koja je bila do sada nešto smanjuje, oni ga još više šire. nistarstvo unutarnjih djela i zem. vladu neviđena u Visokom. Uz svoje službe­ Dok su bili austrijski žandari, ovake brzojav sa 36 potpisa najvidenijih ljudi ne dužnosti, koje je najsavjesnije obav­ stvari smo razumjeli, ali danas to ne ove ispostave, kao da oni mole da on ljao, bio je predsjednikom vakufskog možemo pojmiti. Tražimo, da se od ­ ostane i dalje ovdje. Kad čovjek pro­ povjerenstva, te mjesnog odbora naše mah stroga istraga provede i krivci čita taj brzojav, bi rekao, da nema u organizacije. Mevla rahniet ejlesun! kazne, jer rivo ne možemp više sno ­ cijelom našem kraljevstvu boljeg i spo­ Dobrovoljni prilozi za »Pravdu«. G. siti. Krajišnik. sobnijeg činovnika. Ko kad čovjek daje Muhamed ef. Karabcg, predsjednik ko­ mnijenje sam o sebi. Potpisane ljude tarskog vakufsko-mearlfskog povjeren­ niti je pitao, a niti je ikakav njih pot­ stva u Mostaru sakupio je za naš list pisao ili šta zna o tome. Odmah čim su K 263. - , koju su svotu d: rovala slije­ za to ljudi saznali, javili su vladi i mi­ deća gospoda: -Hadži Husaga Kajtaz K nistarstvu, koje su ujedno molili, da im 100.—, Hasan ef. Kotlo K 50.—, Osman Zaposjednuće Carigrada. Službeno se taj čovjek već jednom s vrata ski­ ef. Efica K 30.—, H. Hasan ef. Vučjakoje potvrđena vijest, da su engleske i sa­ ne. Jadni Kurbalić i njegovi prijatelji vić 1 H. Salihaga Ribica po K 20.—. vezničke čete zaposjele Carigrad. BoTrbojević i Zatezalo mislili su da se to Ibraga Alikalnć K 13.—, Mujaga Rajnar Law, rekao je u Donjoj Kući, da može i.danas kao nekad u austrijsko ković H. Salihov, Mehmed Ćorda i Huje ta zaprema izvršena po dogovoru. doba činiti, a da za to neće niko sa­ saga Hadžiosmanović po K 10.—. Govori se da su pri tome poginula 2 en- i znati. Čudnovato nam je samo da je Živjeli i mnogi se u ovaj lijepi prim­ gleska vojnika i da je ranjen jedan ofi­ tome brzojavu kumovao i naš učitelj jer ugledali! cir i 3 vojnika. Javljeno je turskoj vla­ Jusitf ef. Pečenković. Kakav je to upravitelj? Doznajemo. di, da će zaprema trajati dok turska vla­ Kad čovjek vid- ovaj brzojav, onda da u Gornjem Vakufu stoji na čelu ispo­ da ne bude izvršila mirovne ugovore istom može mislit1, kakve je sve brzo­ stave upravitelj (»demokrata«) Mitar prema obvezi. Saveznici nijesu uzeli u jave Kurbalić slao povodom TrbojeviStanivuković, sa 4 razreda osnovne ruke opću upravu, već su samo zaprećeva' premještaja. Naime, financijski je škole, koji ima svoje zakone za vla­ mili ministarstvo rata i mornarice. Po­ nadpriglednik Jpvo Trbojević bio više danje s narodom. Zatvara ni za što ne­ štanska i telegrafska služba kao i plo­ puta premješten odavde i uvijek se vine muslimane i po 10 dana (kao Her­ vidba po Bosporu stoje pod nadzorom Stevo Kurbalić zauzeo za njega, jer da cega, Zukića, Subašića), globi ih po savezničkih oficira. viši državni interesi zahtijevaju, da on 1.000 K, kao M. A. što je malo u ćejfu Carigradski dopisnik Reuterovog uostane ovdje. Ti viši državni interesi i došao iz Prozora, i jednog kasapa, što reda javlja, da su savezničke čete pod sastoje se do sada jedino u tome, što je prodavao meso po 14 kruna, umje­ zapovjedništvom engleskog generala je Trbojević začetnik objede na troji­ sto po 14—16, kao drugi što prodaju. Milnera. Među tim četama imade jakih cu uglednih ovdašnjih muslimana, te Jednog seljaka ie globio sa 4.000 kruna su ovi došli na optužničku klupu zbog - odjela indijsklu muslimanskih četa. Sve zato, što je samo t r a m p i o 4 ovce veleizdaje. Dabome da im se nije mo- j se čete nalaze u sjajnom zdravstvenom s drugim iz prozorskog kotara, a što I glo ništa dokazati, a Trbojević zbog te i stanju. Stanovništvo ih prima sa naj­ •on švercuje i po osam partija vo­ .objede nije ni na odgovornost pozvan. | srdačnijim povjerenjem; ono se ubrzo lova u Dalmaciju, to je ništa. smirilo i sada mirno vrši svoje obične Nadalje je u maju mjesecu prošle go­ U kancelariju se uvrati po dva sata poslove. Saveznički ratni brodovi sudje ­ dine na svoju ruku naplaćivao duhan­ na dan, a nekad i nikako, pa ni utor­ lovali su također u ovoj ekspediciji. Sa­ ske karte po 2 K mjesto po jednu i od kom, kad ljudi dolaze na pozivnice iz Derventa 17. marta. mi engleski ratni brodovi su iskrcali po sakupljenih 3500 kruna ;e samo 1400 5—6 sati daljine i uzalud čekaju, nego »šaljemo Vam za našu »Pravdu« K prilici 4000 momaka mornaričke pješa ­ dao ti dobrotvorne svrhe, a za drugi se razbija mahmurluk kod Marka na Plo­ 720, koju smo svotu sakupili međusob­ dije. Engleski ratni brod »Benbow« unovac ne zna. Tražili smo od financij­ či, kojemu je predao muhur od Stipe, no na predlog g. Mustafa bega Kapetasidrio se blizu Gaiate i naperio je svo­ skog ravnateljstva u Bihaću, da nam pa upravitelju nije rakija kod Marka novića Ljubušaka. Ova je svota sa­ je topove na Stambul. Drugi jedan en­ naš nepravedno oduzeti novac natrag skupa, a i Marko nije daleko, 4 km od kupljena prilikom članka »Prekipjelo je gleski ratni brod pristao je kraj arse­ varoši, t. j. blizu »amerikanske robe«. povrati, jer ne smatramo Trbojevića već«, u kojem je prikazan naš teški nala na Zlatnom Rogu. Ostali ratni bro­ Eh, opet ta amerikanska roba, to je kompetentnim da nam propisuje pore­ položaj sa' puno žarke ljubavi i sa ve­ kao živa. Došlo je de v e t bala (odje­ dovi usidrili su se na Bosporu i pripra­ ze, kad mi već državne poreze i onako likom objektivnošću. Držimo, da je naj­ plaćamo. Financ. ravnateljstvo je to će) upravitelju pod ključ, a razdijelje­ vni za svaki shtčaj, da stupe u akciju. bolje na ovaj način izreći priznanje vr­ no samo pet bala; ostalo se sasušilo. obećalo, alt do danas nije izvršilo, te Amerika o turskom pitanju. Po vi­ Mjesni odbor za zaštitu djece nije te lo vrijednom piscu. Ujedno se obraća­ ovijem pitamo delegata ministarstva fi­ jesti »Tempsa« vlada Sjedinjenih Dr­ mo na Vas sa predlogom, da se u ci­ robe razdijelio, a kažu da je otišlo iz­ nancija, kad ćemo nepravedno nam od­ žava još se nije izjavila o načinu rijevješće oblasnom odboru da ju je razdi­ jeloj zemlji povede opsežna akcija za uzeti novac natrag dobiti? Treći viši šenja turskog problema, što joj ga je sakupljanje priloga, kako bi se što prije državni interes biće valjda Trobojevijelio. Sirotinja je dobila sitniž i krpe, predložio francuski poslanik Jusserand. dok su se otpadci — kaputil — poslije omogućilo izlaženje naše »Pravde« kao ćeva manipulacija sa soli. Dok je on Jedino je Polk izjavio svoje osobno mi­ prodavali po Gor. Vakufu koliko hoćeš; dnevnika. Nuzgredno priopćujemo ime­ dijelio, plaćali smo je po 30 kruna kg. šljenje o predlogu glede turskog pitanja na darovatelja: po K 100.—: g. Halepodo Bugojna ih je bilo i do Prozora. a kako je dijeiio, vidi se najbolje iz koji ie saopćen američkom poslaniku Šta ćete, kad je upravitelj zaboravan, vić Mahmutaga; po K 50.—: gg. Kruspisa kaznenog suda u Cazinu. Ovakih D’ Avisu u Londonu. pić Mustajbeg i Mlivić Zulfo: po K 40: pa takve sitnice previdi, kao što je jed­ i sličnih viših interesa mogli bi vazdan Neuspjeh njemačkog prevrata. — gg. Dizdarević Tahiraga. H. Seidić nom u zaboravnosti htio i tuđu kravu nabrajati, ali ćemo sada preći na dru­ Javljaju iz Berlina službeno : Ge ­ Smallaga i Mulabegović Smailbeg; po zvonaru sebi otjerati, u uvjerenju valj­ go zlo, koje nas tišti. neralni pokrajinski direktor Kapp od ­ K 20.—': gg. Abdullttbcfendić Šemsi Žandarska su nasilja već pretrpala! da da je njegova. stupio je radi mira. Državni kancelar beg, Bcgovlć Mlralembeg, Kapetanović Ima i drugih stvari, kao što ie pePremetačiuie, sumnjičenja, .proglašava­ Schiffer dozvolio mu je ispred držav. Liubušak Mustafa beg, Osmanbegovlć t r o 1 e j, kojeg je prošle godine došlo nje neke ruke prijekog suda na dnev­ predsjednika da odstupi, pa je povjerio Osman beg. Kapetanović Adembeg, Ka240 sanduka, a narodu razdijeljeno 80 nom su redu. Eno na 2. o. mj. žandarrabegović Sulejmanbeg, Hadžiavdić Nui sad za narod fali 160 sanduka, koji su ski narednik Đuro Zatezalo, javno na privremeno vođenje poslova vojnom vrhovnom komandantu general majoru managa. H. Dervišagić Avdaga. Karase nekud ispod ruke rastepli, pa šečaršiji proglasi: »Ko za dvije minute Seektu. Red i mir u gradu uzele su na ć e r, kojeg narodu za razdjelu nema, beg Salih. Spahić dir., Mulabegović Ferne ode u kuću, zatvoriću ga!« Ne znasebe vladine čete, oni dijelovi policije, hadbeg. Dogo Husejn ef.. H. Hasanović ali prijateljima ima i po 1.000 kg i t d. koji su ostali vjerni i državno domo­ No o tom se ne smije nipošto govoriti, *) Upozorujemo zemaljsku vladu na Šać'rbeg. Jusufbegov.ić Husejn beg i J ibranstvo. Ćete generala Liitwltza otići jer upravitelj hoće da strpa u haps. srifbegovtć Mustajbeg; po K 10_ : Osovaj dopis i tražimo, da povede odluč­ Kaže: uzeće muhure od muhtara i kne­ će iz Berlina najkasnije u četvrtak na manbegović Mehmed Alija, Hafizović no istragu proti ovakih zulumćara, koji zova i za amerikansku robu i za pevečer. Odmah su ukinute sve zapreme Hamzaga, Uđvarlić Halilaga, Jahtanosu. nam ostali kao nasljedstvo crnog trolej i za šećer, da je sve u redu po­ novinskih uredništava. zatim telefon­ vlć Stipo. Buljušmić Hakija. Mulabcgoaustrijskog režima. Apelujemo na g. dijeljeno. pa neka onda pisne više ko ska cenzura i ostale mjere, koje je na­ vlć Murad beg, Halepović Sma'l ef., predsjednika vlade, da se i inače obasmije o tome. redila vojnička diktatura. Husejnćehaić Avdaga i Isakagić Hafiz zre na ovaj najzapušteniji kraj Bosne i Pošljedica svega ovoga je, da graHercegovine. Uredništvo. Javljaju iz Stuttgarta: Vlada je izdala TJamdi ef. čem Bogu i nadajmo se u njega kao zaštitnika obespravljenih, da ćemo ko­ načno izvojevao pobjedu. Kažnjavajte sa najvećom slrogošću one, koji rnasakriraju i otimaju, a čuvajte 1 štitite pra­ vedne. Radeći tako dobićenio simpatije cijelog svijeta.« »Journal des Debat« javlja iz Cari­ grada, da je engleska flota demonstri­ rala kroz Bospor. Nakon demonstracije se je iskrcala vojska na kopno, te je s muzikom demonstrirala kroz Bey-ogli• ju (Peru). Stanovništvo je vrlo ogor­ čeno. U utorak kane provesti sličnu demonstraciju i u Uskudaru. Povodom ove demonstracije donosi pariški »Le Temps« uvodni članak, u kojem se osu­ đuje engleski postupak. Obrazlažući tursko vladino stanje veli: -»Nema ni­ kakve koristi od demonstracija i slič­ nih postupaka, jer je carigradska vlada nemoćna u provinciji. U Maloj Aziji je niko ne sluša. Treba da se uspostavi vlada, koja je izišla iz naroda i koja ima narodno povjerenje i tek onda, ako ovakva vlada pokaže, da nije dorasla svojoj zadaći i ne bude u stanju podig­ nuti autoritet vlasti, imadc se pravo miješati u interne stvari Turske. Za prosuđivanje položaja u Turskoj značajna je izjava velikog vezira Izzet paše, što ju je dao dopisniku »Tcmps«-ovu, koja je donešena u bro­ ju. od 7. o. mj. Izzet paša veli: »I ako se naša zemlja nalazi u kritičnom moineatu, primio sam svoju tešku i odgo­ vornu uuzuost iz patriotske dužnosti. z.a sada se ne mogu izjaviti o našem nacionalističkom pokretu, ali vjerujem, ua imadem i sada upliva na Mustafa Kemal pašu i druge istaknutije oficire, koji su bili pod mojom upravom. Od­ redbe mirovne konferencije nije mogu­ će prihvatiti iz vojnog i strategijskog . gleoišta. Bojim se jedne unutarnje re­ volucije, koja bi mogla biti kobna ko­ liko za naše interese, toliko i za inte­ rese antante. Ja ću tražiti, da se uspo­ stavi jedna međunarodna istražna ko­ misija, koja će odlučiti, ko je kriv cilicijskim pokoljima. Mi smo pripravni odstupiti vilajete Van i Bitlis Ermenskoj državi, jedan dio Erzeruma i je­ dno pristanište na Crnom moru, ali sa­ mo pod uvjetom, ako nam se dozvoli izmjena našeg žiteljstva sa Armenijom. U ostalom Carigrad sa okolinom od g. 1914. (Tracija i Drinopolje), te Izmir i sva područja, gdje su u većini Turci, mora ostati u našim rukama. Što se tiče antantine želje o mlnoritetu, ja ću je drage volje primiti do znanja tako, da niko u Turskoj imperiji neće imati manjeg prava nego sami muslimani. 'Mi razumijemo današnju situaciju, ali mi tražimo blagonaklonost antante, da bi­ smo jedanput izišli iz ove sadanjc nesređenosti:' Ad. Odjek na članak „Prekipjelo je već“ dopisi Domaće vijesti Političh prefllEd �Broj ПРАВДА- - -НКЛУР.У транд 4 Strana dani iz Gornjeg Vakufa traže što bržu promjenu upravitelja svoje ispostave i da im se šikanacije siledžije Stanivukovića skinu s vrata. Vlado, otvori oči! Naši brzojavni uredi. Imamo u ruci dokaz da uvjerimo svakog o brzini ure­ dovanja ovih ureda. Brzojav predan u Tuzli П. marta, uručen je ovdje 17. o. nij., dakle šesti dan stigao adresatu u ruke. Iz činovničke aprovizacije. Ovih se dana dijeliše činovnicima konzerve, mast, kobasice i paštete (guščija mast). Naravno kao i uvijek tako se ni sad ne aviziraše uredi i zavodi o toj raz­ diobi, nego ko je bliže tom vrelu, taj dobije, oni dalji ostaju i dalje upućeni i.a praznu čaršiju. Prekjučer i jučer bi­ jaše kod Bindera, desne ruke Vladimi­ ra Đurića šefa odsjeka za veterinar­ stvo mnogo izaslanika raznih ureda i zavoda s konsignacijama u rukama, radi gornjih namirnica, ali baš onda, kad mi — uredi i zavodi, što smo da­ leko od Durićevih magazina, saznamo da se što djeli i kad dodemo s konsi­ gnacijama. onda upravo nestaje kon­ zervi. Tako i sad Binder samo što vra­ ća, nema, veli, nestalo. Na pošljetku dolazi jedan gospodin, i tome Binder njemački, da se mi Jugoslaveni ne sje­ timo, tumači ' ako je bio nesporazum s tim konzervama, jer je u prvi mah javljeno, da ih ima 1500, a sad se kon­ statira da ih nije bilo više od 750. To­ me je, veli, kriv profesor Krčmar u grad, aprovizaciji. jer nije pravo pro­ čitao brojeve na sanducima. I tako če velika većina ureda i zavoda u Sara­ jevu ostati bez tih konzervi samo zato, što prof. Krčmar u gradskoj aproviza­ ciji nije pravo pročitao brojeve na san­ ducima. To gore što rekosmo vrijedi samo za činovnike nemuslimane, a za muslima­ ne službenike, da bi oni dobili masla, butera ili zejtina, o tom nema ni go­ vora. Muslimani službenci u Sarajevu izabrali su trojicu svojih pouzdanika, da se brinu za njih, kad nemuslimani dobiju mast, da se njima pribavi masla i L d. Da, oni su izabrali svoja tri po­ uzdanika i to je dosta. Ovih su se dana dijelile i nekakve smokve. I to se samo toliko čuje: dije­ le se, vele, nekakve smokve i ništa vi­ še ne možeš doznati, gdje, se dijele, po što, po koliko na osobu, konsignacija, gotov novac, kome se obratiti, a ma prije bi doznao, šta antanta misli o Ja­ dranu. Sianbeni ured za grad Sarajevo ša­ lje nam slijedeće: »U zadnje se doba događaju slučajevi, da posjednici po­ slovnih prostorija (dućana) sa istima tr­ guju te ih za skupe pare ustupaju dru­ gima bez privole stanbenog ureda. 0vaj se postupak protivi propisu § 29. t. 2. naredbe zemaljske vlade od 20. septembra 1919. broj 16111/C, II. o za­ štiti kirajdžija i o prisilnom izdavanju stanova i poslovnih prostorija prema kojemu se imaju prisilno izdavati u na­ jam (rekvirirati) poslovne prostorije, koje dosadašnji posjednik prestane upotrebljavti u svrhu, kojoj su dosada služile bez obzira na razlog iz kojeg se to događa. U smislu istoga §-a imadu se također prisilno izdavati u najam i ; I I j : ' j I j ; i ' i ; I I ili podnajam poslovne prostorije (duća­ ni), koje su prazne kao i one, koje su sadašnjem posjedniku suvišne. Prema tome je svako slobodno raspolaganje sa poslovnim prostorijama protuzakonito i kažnjivo u smislu citirane naredbe. Vladin je povjerenik za grad Sarajevo kao obrtna oblast zamoljen, da ni na kakav lokal ne izdaje obrtne dozvole, dok stranka ne donese doznaku od stanbenog ureda, da je taj lokal za nju rekviriran. Muči Ii Vas glavobolja? Zubebelja? Tuganje u kostima? Malo Fellerovega Eisafluida — i nestane boli! 6 dvostru­ kih ili 2 specijalne velike boce 36 kruna. Fellerov migrenovi klinčić I kemad 4 krune. Želudac Vam nije u redu? Nekoliko Feilerovih pravih Elsa-pilnla. Te su po­ uzdane! 6 kutija 18 kruna. Švedska želudčana tinktura 1 velika boca 15 kru­ na. Omot i poštarina posebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feller, Stubica donja, Elsatrg br. 310. Hrvatska. Nesreća da ispadanjem i zbog sla­ bog porasta kose izgubi najljepši ne­ ravni ures te da mu vanjština postana usljed toga neugledna i staračka, snaći će samo onoga, koji svoju kosu zane­ maruje. Želite li imati bujnu kosu, onda rabite Fellerovu Elsa-Tanochinu pomadu, koja izvrsno djeluje protiv peruti i ispadanju kose, čini, da krhka i slaba kosa postale mekana i bujna, daje kosi sjai i zapriječuje da kosa prerano osijedi. Lončić 6 kruna, jača vrsta 9 krura kod ljekarnika Eugen V. Fcller, Stubica donja Elsatrg l?r. 310. [Hrvatska]. Dr. Bahrija K a d i ć odvjetnik u Tuzli traži komi^iienta. Nastup odmah, plata prema do govoru. UNIVERZAL. Stalni zavod za poduku ženskoga krojenja i šivanja. Prima na Izradu fina odijela za gospođe. — Palača Srp. Opštine П. kat (Ulaz Protin Sokak) ulica Regenta Alek­ sandra br. 2. Izašao je iz štampe Cijena K 10. Muslimanski kalendar .Pravda' i počeo se rasprodavati. I PrištEdnja HcnccgovaL apravizaGijama i trgovcima g фЈ koji namjeravaju kupiti hrane u Posavini k!i0 P8*"1«. kukuruza, ječma, zobi, graha, vk krumpira itd. u svako doba stoji na raspolaga- Ж nju bilo za direktnu kupnju ili posredovanje ® đ agent ura a i bomlsionalna radnja I Abdullah Džumhur Tuzla i Spe ponude zs hranu han i upite o stanju cijena hrani u svaka doba hulantno i brzo vrši F. TiEknbach uvoz i izvoz hem. tEhničhih proizvoda, Osijeh I. Preporučuje na veliko: Bezina ; goreće žeste nadomjestak, laštila za ' cippit viksa naftalina, h uljene i suhe boje, pa// rafina, firnisa, lanenog, sikativa. brunolina, Ja­ kova, bi/Ji terpentir. na­ domjestak, toaletne sa­ pune, ghuber soli, alauna itd. te skladišta pu­ dera, parfuma i kosmetičke robe t. t. E. M. Zahtjeva j te cjenovni k] ---- Pretplaćujteše na najboljiknjiževno kulturni časopis 1 Savremenik koji izlazi poluurjesečna u Zagrebu pod uredništvom Milana Marjanovida, a surađuju najbolji hrvat.-srpski književnici. M ж % Ж Pretplata je na godim Din 30 у! (K 120) a na pola godine Din. 15 (K 60) pojedini broj Din. 2 Pretplatu slati A dministracijiSa- ж vremenika Zagreb Gundulića 17 Ж ----------------- Ј Prodaje se kuća sa dvije sobe i kuhinjom u Toplik ulici broj 21. Ko bi bio mu­ šterija neka se obrati na Sulejman bega Sijerčiča, Sumbul ma­ hala broj 23. 63, 1—2 SdvoBatskii kancelariju otvorio je u Trav­ niku advokat Dr. Sulejman Шош SAMO SUTTNEROVA URA! ! od nikla, ocjeli, srebra, zlata u svakoj cijeni — i vi ćete biti zadivljeni. Također lanci, prstenje, narukvice i svakakve potrebštine kao: škare, roževi, britve, kutije za cigarete, nažigači, novčarke itd. Sve dobro i jeftino! Tražite cipnik od tvrtke: H. SUTTNER, u Ljubljani br. 706. Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Heregovinu dion. društvo u Sarajevu. — Podružniau Tuzli. Potpuno uplaćena dioničarska glasnica K 5,000.000. Pupilarno siguran zavod. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K 8,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavlja '»e bankovne poslove nejbrže i najpovoljnije. f'4«ovor«i «r«kdlc: M Sadtaka Vltuik: C.nt«*U Odboi »i M. 0.. &iau>arll> D. & A. Kaloa, Suai.vn. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/8c9baa608abc24e3a91878a48e19cabd.pdf e9d7b5acc13f4faeaade26b51620af2f PDF Text Text Požtarina u gotovom plaćena. а'пжив?’в«^. POJEDINI BRC *«mwt Ori Д шЖЖ^A lkruni Внж ДМ wF И B “i* ЖЦ wl ју^тжа IŽjffi №& Sol ЧКа flS WS Ж SB? ЈШ? Ш 1и& » твк ae ј|и^1 ж? ЈЦ ЛНЖ Ж. OK w јНВмИиВ*^ »к ш« ГЖАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЗИМАНСКЕ ОРГДШШАЦИЈЕ. Broj 32 (137) Sarajevo, utorak 23. marta 1920. (3. redžeba 1338.) Pret lata godišnje80ki na, na pola godine 40 kf na. Uredništvo i upra nalazi se u Carevoj uii račun pošt štedionice 11 Godina U. Vakufski autonomni Statut i seoski narod. Od kako su raspisani izbori za vjer­ ska vakufsko-niearifska tijela učestale su debate i diskusije o nesavremenostt i manjkavosti mnogih paragrafa Statuta za vjersku i vakufsko-inearifsku samo­ upravu. Isticala se i sad se još ističe potreba revizijo toga Statuta i kako iz­ gleda. naš će se novoizabrani vakufski sabor možda još u ovom periodu zasijedanja imati prilike pozabaviti sa re­ vizijom. Pošto je seoski narod, blagodareći tome Statutu, isključen od uticaja na riješavanje vjersko-prosvjetnih pita­ nja, i pošto bi možda mogao ostati u ovom podređenom položaju i kod ove revizije, to mi je dužnost upozoriti od- ’ lućujuće na neke manjkavosti, naročito one, koje se tiču našeg seoskog naroda. Nadao sam se i očekivao od naše islam­ ske inteligencije, da će ona o ovim manjkavostima izaći u javnost i pružiti priliku širim slojevima naroda, na se upoznadu sa nedostatcima i manjkavo­ stima, pa da se o tom povede rasprav­ ljanje u javnosti i odlučujući upozore •prije nego konačno provedu reviziju. I ako nijesam spreman i stručno obrazo­ van, da bi o ovakim pitanjima mogao raspravljati, a po gotovo javno, ipak se ođlučih nakon dugog čekanja, da upo­ zorim na manjkavosti i nedostatke štaluta, koje sam u zadnjih 10_godina na selima vršeći svoju dužnost kao džematbaša, a naročito kod raznih vakuf, iz­ bora zapazio. Sadanji Statut ne dozvo­ ljava seljaku da može i o čemu odluči­ vati, nego samo iznalaziti potrebe svo­ ga džemata i prositi milost od građana, da mu ih, u koliko nijesu na njihovu šte­ tu, predlože i preporuče. Seljak ne mo­ že biti član kot. vakuf.-mearif. povje­ renstva, nego putem milosti, a pogotovo ne može biti članom sabora i saborskog odbora. Po mom mišljenju trebalo bi izmijeniti § 70. u ovom Statutu, gdje se veli, da član kot. v.-m. povjerenstva mora svo­ je stalno prebivalište imati u mjestu sje­ dišta dotičnog kotarskog povjerenstva tako, da se ovaj stavak kao i druga ali­ neja toga paragrafa sasvim ispuste i brišu pa da i oni članovi, koji ne pre­ bivaju u sjedištu dotičnog kot. povje­ renstva, a kotarska ih skupština izabere budu članovima povjerenstva ne čeka­ jući na prediog kot. povjer. i odobrenje sabora. Ne samo što § 70. stavlja za­ preku ulaza u kot. povjerenstvo člano­ vima izvan sjedišta dotičnog kot. povje­ renstva, nego on na taj način onemo­ gućuje seljacima i ulaz u sabor, jer se prije poduzima izbor u sabor, a onda kad taj sabor započne zasijedati istom se tada riješava hoće li se uvažiti iz­ bor seljaka i to, ako je bio ćeif dotičnog kot. povjerenstva da je obrazložilo po­ trebu ulaza seljaka u kot. povjerenstvo i takav prediog podnijelo. Ovaj § 70. dovoljan je dokaz, da se vrlo malo vo­ dilo računa o seoskom narodu, kojeg je 90%, a to je veliki grijeh, kojeg treba bezuvjetno popraviti. Isto je tako neopravdano, što je poti­ dana držana kod zemaljske vlade. Taj je zahtjev odbijen bez motivacije, prem­ cajna direkcija odbila zahtjev odbora, da su u toj anketi sudjelovali zastupnici da se pri odmjerivanju globa za prekr­ velikih trgovaca i premda su ti isti za­ šaj cjenika i neoznačivanja cijena prizo­ Osim »kvalifikacije« predviđene u § stupnici navalili na bakale, pripisavši vu dva člana odbora kao prisjednici. .70. trebalo bi dodati još i to, d moraju samo njima kajišarstvo i nabijanje ci­ Ove globe u glavnom tangiraju naše biti najmanje dva člana kot. povjer. bar jena. Mi prosto ne pojmimo zašto se ne male trgovce, pa nije pravo, da se to sa srednjoškolskom kvalifikacijom. prepušta rasuđivanju jednog činovnika, § 80. , al. 3., imao bi se izmijeniti ana­ bi moglo udovoljiti ovom opravdanom koji niti poznaje prilika, ni ljudi kojima zahtjevu i držimo nužnim .protestirati logno 868. taktjk da.Članovi okružnog iz­ kroji sudbinu. Zašto da se i tu ne bi proti ovom zapostavljanju tim prije, što bornog đdbbra-rrfogu birati članove sa­ dopustilo unijeti malo više svjetla? je svrha ankete, da se ustanove sve za­ bora iz svoje sredine iliizbrojabipreke, koje stoie na putu normalnom raća okružja, tako izbornici imadrazvijanju prilika u našoj prehrani. nu na raspolaganju više sposobnih i agil­ nih ljudi. § 81. (alineja 2. i 3.) imao bi se izmi­ jeniti tako, da (al. 2.) izbor bude kao i kod svih vakufskih skupština po volji: aklamacijom, usmenim glasanjem ili glasovnicama. Alineja 3. § 81. imala bi GROZOTE U BIJELOM POLJU. (2) se izmijeniti tako, da predsjednik okruž­ nog izbornog odbora rezultat izbora pro­ Bijelo Zolje, koncem februara. pa se nije osvrtao ni na jednu od tih glasi u prisutnosti dotičnog izbornog od­ prijetnja i bez obzira na sve pošljedice Bjelopoljski Bela Kuhn. — Ženski prsti. bora. Zapisnik o tom izboru imaju pot­ nastavio je svoj rad onako, kako to — Politički progoni. — Afera Midhatbepisati svi prisutni članovi okružnog odzahtijevaju interesi nas muslimana. Od ga Hodžića. — Tortura u tamnicama. — bora. Ove izmjene u § 81. imale bi se tog časa datira i poznata hajka na MidO činovništvu. učiniti za to, da se izbjegne samovoljnom hatbega. i beskontrolnom odlučivanju saborskog Naše činovništvo bijaše u početku li­ Vidaković je osuo žurnalističku paljbu, odbora o potvrđivanju odnosno ponište­ stom smijenjeno, no na zagovor crno­ iznoseći poznate potvore, a spomenuti nju izbora članova sabora i hodžinske gorskih poslanika, koji stupiše u koope­ činovnici i njihovi jataci počeše izmišlja­ izborne kurije. raciju sa »demokratima« — opet su svi ti razne afere, kako biše ga mogli po­ Budući, da štatat nije uvjetovao ni­ vraćeni na svoje pređašnje položaje. I vući na odgovornost. Najprije iznesoše kakve kvalifikacije za članove sabora danas Midhatbegu pokazuju zube nesapotvoru, da je za vrijeme okupacije činio držim, da bi bilo umjesno u današnjim mo oni, nego i svi pljačkaši, kop se u Srbima velike zulume, nu kad se je us­ prilikama, da najmanje dvojica članova zdravlju tih činovnika silno obogatiše. tanovilo. da Midhatbeg sve do balkan­ sabora iz svakog okružja moraju biti Zašto? Jednostavan odgovor: jer se o skog rata nije uopće bio u domovini, pre akademski obrazovani. sim njega ne bi niko usudio ustati pmii vmuše list i utekoše se novoj luli. Klub § 67. i 81. imali bi se izmijeniti tako, ovim pljačkašima jer ih se samo on ne »dem.« stranke u Skoplju obrati se pis­ da predsjednik kot. povjerenstva sazi­ plaši. On je bez ikakva ustručavanja pri­ mom na sekretara bjelopoijskog okruga va dotične skupštine, ali da istima obli­ kazao vladi ove pljačkaše, protestirao Tomicu Ćukića sa pozivom, da insceni­ gatno ne ravna, nego neka skupština po proti njihovom postupku i zatražio da se ra kakvu aferu, jer da je Midhatbeg vr­ svojoj volji bira skupštinskog predsjed­ strogo kazne. Stoga je on postao strah lo opasan protivnik, pa je nužno, da se nika. perovođu i dva verifikatora. Na i trepet zlikovcima, koji su do nedavno na koji bilo način okviri i tako omete nje­ I ovaj bi se način izbjeglo zloupotrebi posasvim slobodno tratili muslimansku igov Tad oko organizovanja muslimana. I ložaja i nepotrebnim protestima. movinu po raznim meihanama i kad bi Cukić je jedva dočekao ovu priliku, Ovoliko sam kao nestručnjak mogao im pošlo za rukom živa biše ga izielt jer spada u skupinu, činovnika što ie bi­ zapaziti manjkavosti, koje bi po mom la razriješena ušljed Miuhatbegove inter­ Skopljanski kongres upravo im je do­ mišljenju trebalo bezuvjetno ispraviti, a vencije u Beogradu. Cukić se odmah da­ bro došao. Hidajet Kulenović, Hasan Rena inteligenciji je našoj, da o čhavom de na posao. Sta mislite, čime ga je op­ bac i kako čujem još jedan »demokrat­ Statutu reče svoje stručno mišljenje. tužio i šta mu je zamjerio? Pozvao je ski« poslanik učinili su Midhatbegu mno ­ Stoga najljepše molim sve islamske inmuslimane građane i izjavio: »Vi nljeste ge ponude i obećavali mnogo koješta, teligente, a naročito pravnike, da o oHodžića birali, a on se je uza sve to iz­ naravno uz uvjet da osigura kooperaciju vom pitanju povedu javnu diskusiju ta­ davao na skoplj. kongresu, da je vaš za­ muslimana sa »demokratskom« zajedni­ ko. da se iznesu pred odlučujuće razna stupnik. Stoga je kriv«. — Građani mu com. Nu pošto Midhatbeg ne poznaje mišljenja o pojedinim paragrafima. Ovo odgovoriše, da Midhatbeg do duše nije dragog vodiča osim svoje savjesti, od­ bi se pitanje moralo svestrano pretresti, tražio njihove punomoći, nu da je zatra­ bio je sva ta obećanja i na kongresu is­ jer o njem je ovisan naš vjerski i pro­ žio, mi bismo mu ie rado dali. Mi u njeg tupio posve samostalno i bez obzira na svjetni napredak. imamo potpuno povjerenje i pristajemo »trenske glasove »demokratskih« pouz­ Svak, dakle, na svoj posao, jer će krina sve, što je on govorio na kongresu. danika. To njegovo držanje silno je ozi tika poslije u ovom pitanju biti uzaOvaj odgovor građana silno je naljutio lovoljilo i Rebca i Kulenovića, a naročito : hidna. g. sekretara Ćukića i počeo im se pri- n urednika skopljanskog »Demokrata« g. Lukavac, 18. marta 1920. jetiti uporno tražeći, da se izjave proti b 2iku Vidakovića. Oni su naime bili osi­ Ahmed H. Kovačević. Hodžiću i da ga tuže radi »samovoljnog« > gurali saradnju jednog skopljanskog ug­ zastupanja. No pošlo niko ne htjede da^J lednika (obećavši mu povratiti sve čit­ udovolji željici g. Ćukića, niti se poboja luke!) i da su još mogli svrnuti MidhatSarajevo, 22. marta. njegovih prijetnja, g. sekretar pređe na bega, sva je prilka, da bi kongres ispao djelo: šamaranje i batinanje. Mnoge je u sasvim drugom svjetlu i muslimani bi Na malima se kola lome, pa tako pro­ stavio u pritvor pod izlikom da su obdrpostali sastavni dio »demokratske« lazi i privremeni odbor udruženja malih žavali tajne sastanke, na kojima su se stranke. Midhatbegovo držanje pomrsilo trgovaca (bakalskog udruženja) u Sara­ izrazili u korist Midhatbega. Ženo H. im je sve račune i zato mu se počeše pri ­ jevu. Ovaj je odbor ovih dana stavio Dervišević bijaše i pritvoren i izleman. jetiti. Mdhatbegovu drugu Halidbegu iz putem trgovačke komore dva potpuno Uza sve to su građani ostali na svojoj Ttkvcša rekao je g. Vidakdvić ni manje opravdana zahtjeva i oba mu odbiše i riječi: »Mi odobravamo sve što je učinio ni više, nega da će Midhatbeg biti proto bez ikakva obrazloženja. naš Midhatbeg«. Tako je između Skoplja tieran preko granice. Nije manjkalo ni Prvi se je zahtiev odnosio na to, da i Bijelog Polja uspostavljena stalna pre­ još kojekakvih prijetnja. No Midhatbeg zastupnici ovog udruženja budu pozva­ piska o Midhatbegu. Žika Vidaković otje od onih ljudi, što za načelo i ginu, ni na anketu o prehrani, koja je ovih Iz Sandžaka i Makedonije. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bos, i Hat (dion. Mtpo) u Sarajevu. Bavi se svim bankovnim poslovima. Obavlja upiote i unovčenja u kraljevstvu SHS. i u looiemrtvu. Prima uiGškc na uložne tiiijižice I tekuće račune i ukamaćuje ih naj­ povoljnije. Obavlja sve mjenjačne poslove I burzovne naloge Dionička glavnica K 3,000.030 Пајв SBzanshe i apravizacilslte UneditE. — Rupuje i uređaje srećka, valute I vriicđnasns papire svih vrsta. ROBNO UDJELE NJE kupuje I prodaje sve vrste robe, a poglavito sve životne numlruice. HancElarija: Kralja Petra ulica Z prizemno lijevo - Kobno odjglBnjE Sarajevo - Interurban telefon: Z№ �Strana 2 Стоапа .PRAVDA' — ,ПРАВДА‘ Akcija dra Smodlake. vorio je stupce »Demokrata« za sve mo­ guće potvore, a Cukić je onda o tim kle­ vetama vodio istragu. Nljesu se zadovoljili ni progonom sa­ mog Midhatbega. Vidaković je zatražio progon svih nepoćudnih učesnika kon­ gresa, pa su izdata naređenja na sve srezove, da se proti njima pod plaštem tobožnjih zuluma za vrijeme austrijskog zaposjednuta zavrgnu istrage i suđenja. Tako je najednom podignut proces proti sjeničkom delegatu Alijagi Prizrencu i novo varoškom izaslaniku Suleiman ef. šećeragiću radi toga, što su bili vojni dobavljači za vrijeme okupacije. Lijepo. Da ne bi kongresa, ne bi se upravna vlast sjetila ovih »Hieranata«! Zavrgnut je i proti članu centralnog odbora naše organizacije Ćamilbegu Akifbegoviču iz Novog Pazara. On je optužen radi izda­ je domovine, jer je za vrijeme upisivanja turskih dobrovoljaca bio tajnik odbora za kupljenje dobrovoljaca. Interesantno, zar ne? Još je interesantnije, da je »iz­ dajica« samo Camilbeg, dočim predsjed­ nik i članovi tog povjerenstva stoje u miru. Ali tako je to, kad se radi o kongresašima! Tako izgleda slobodoumnost »demokrata«, tako postupa »dem.« vlada, koja hoće patenat na slobodoumnost i političku ispravnost. Da su ovi »izdajnici« sagek šiju pred »demokrati­ ma« i njihovim čankolizima. situacija bi naravno bila sasvim drukčija: mjesto progona — časti i lasti. No vratimo se na Midhatbegov progon. (Nastaviće se.) Bilješke. O radu u parlamentu postignut je u glavnom sporazum. Prihvaćeno je gle­ dište parlamentarne zajednice, da parlamenat treba raditi do samih izbora, kako vlada ne bi ostala bez kontrole. Time bi se mnogo utjecalo na mirno provađanje izbora, jer bi svaka pristranost bila kritikovana u parlamentu, te bi se mogla spriječiti. Izborni će se zakon žur­ no izglasati, te će se odmah preči na iz­ bore. Obrazovanje nove vlade. »Epoha« jav­ lja da su se u subotu prije podne nastavili pregovori o obrazovanju nove vla­ de. Na sjednici je g .dr. Smodlaka predložio za predsjednika vlade — Dražu Pavlovića, predsj. parlamenta, pošto je g. Protić odbio kandidaturu Trumbića. G. Protić nije ni ovu kandidaturu prih­ vatio, kao ni onu g. Cvijića, nego je is­ taknuo kandidaturu g. dr. Smodlake. G. Draškovič je izjavio da nema ništa protiv te kandidature i naglasio je da u glavnom rezultat pregovora zavisi o riješenju pitanja — pokrajinskih vlada. G. Protić je naglasio da prave jedino poteškoće vlade u Sarajevu i Lju­ bljani. G. Draškovič zahtijeva da se i hr­ vatska vlada obrazuje na principu cen­ tralne vlade. Do rezultata nije došlo. G. Protić je rekao na rastanku, da če sa­ zvati prijatelje na konzultum i odmah da ti odgovor. FELJTON ”. Čovjek. P. Lj. Chanđler. Za predsjedničkim sjedalom bilo je na okupu izaslanstvo sjamo-runih glad­ nih tigara iz Bengalske, koji su bili na­ ročito pozvani na skupštini. Između svih se je najviše isticao nji­ hov vod »Bradonja«. U njega je bilo ravno, nisko čelo, bistro, vatreno oko, golema šapa — kao mlad hrastić i fin, zagonetan posmjeh. Eie govor pred očima jaguarovima bio je glasan, razgovjetan, ah za leđima se njegovim sve nešto tiho, nejasno ša• putalo. Pa opet je razgovor odstraga više * podiraživao jaguarovo uho, izoštreno pogotovo nekom zlom slutnjom. (Topao »Bradonjin« dah grijao kičmu jagua­ rovu!) »Ima, rekao bih, puste mesetine na njemu«, reći će jedan tigar zadovoljno. »Ima, ima, zato su ga i izabrali »pred­ sjednikom« reče drugi. »Pst! ne govori tako glasno, čuti će te!« zareži potiho Fradonja. »Valja nam biti jako na oprezu, ako želimo da nama u dio dopadne!« umi­ ješa se nov glas. Zvijeri sprijeda poči­ I | I i i 1Da prikažemo suštinu ove važne akčije iznosimo prepisku između Smodlakinog vanstranačkog kluba s jednu, te parlamentarnog bloka i »demokratskog« kluba s drugu stranu. Prvo pismo dra Smodlake koje je upravljeno obima protivničkim strankama glasi: »Čast nam je predložiti Vam, da se sastavi međustranačka vlada pod ovim uslovima: I. Predsjednik ministarskog savjeta i ministar unutarnjih djela biti će n e ut r a 1 n e ličnosti izvan udruženja poslanika van stranaka. II. Polovina članova ministarskog sa­ vjeta biće uzeta iz parlamentarne za­ jednice, a druga polovina, osim dva go­ re pomenuta mjesta, iz opozicije. Mini­ star vojni ne računa se ni u jednu ni u drugu polovinu. III. Ministarsku listu sastaviće dogo­ vorno jedan predstavnik parlamentarne zajednice i jedan predstavnik demokrat­ ske zajednice, koji će za to imati puno ovlaštenje svojih stranaka. U koliko se ova dvojica ne bi mogli složiti, odlučiće o svim spornim pitanjima treće li­ ce, koje će ta dvojica dogovorno ime­ novati, a kada se oni ne bi mogli složiti ni u izboru trećega lica, pripravno je naše udruženje, da ga imenuje. IV. Pokrajinske vlade preustrojiće međustranačka vlada na istoj osnov i, na kojoj ona počiva. V. Međustranačka će vlada odmah iz­ nijeti pred Privr. Nar. Predstavništvo zakon o izborima za ustavotvornu skup­ štinu, a dok se o njemu bude pretresalo, vlada če raditi da se postigne sporazum između stranaka o osnovnim načelima ustava. Cim se izglasa izborni zakon raspisaće se izbori za Konstituantu. 0sim izbornoga zakona svršiće se u Pri­ vremenom Nar. Predstavništvu budžet, ratifikacija međunarodnih ugovora i eventualno drugi neodloživi poslovi, o kojima bi se postigao sporazum. Molimo za najhitniji pismeni odgovor.« »Demokratski« klub odgovorio je isti dan ovim pismom: »Na Vaš predlog o načinu sastava me­ đustranačke vlade, čast nam je dati ovaj odgovor: I. Klub demokratske zajednice prima tačku 1., po kojoj predsjednik ministar­ stva i ministar unutrašnjih djela imaju biti neutralne ličnosti. Međutim klub ne misli, da te ličnosti ne mogu biti i iz udruženja narodnih poslanika van stranaka. II. klub se neslaže s tačkom drugom, prema kojoj bi se polovina članova ministarskog savjeta uzela od parlamentame zajednice, a druga polovina, osim dva pomenuta mjesta, iz opozicije, tako, da se samo ministar vojni ne bi računao ni u jednu polovinu. Moglo bi se samo primiti da se ministar predsjednik, mi­ nistar unutrašnjih poslova i ministar vojni odbiju od cjelokupnog broja članju eno bacati na nj požudne poglede!« »Borba slonova bila ih je razočarala i one su tražile neku naknadu!« »Ej« reći će prvi glas. »Kakav bi to bio mastan zalogaj, za mnoge nas, da je jedan od tih šaponja bio podlegao!« »Više ima na njemu, no što bi i sam Bradonja sa svojim apetitom na jedan obrok mogao potrošiti«. »Sio si mi na riječ, glupane!« progo­ vori oštro Bradonja. »To će mi biti lijepa pomoć, kad se budem spremao skočiti!« »Ne natiskavajte se toliko! Nijesam eto ni po šape od njega!« »Maknimo se svi malo dalje« (mukao žamor i krtoženje«, koje je na to slije­ dilo bijaše znak, da se poslanici silovito natiskaju natrag. »Šarenio! Ovamo te na čas!« (Nasta­ je opće gibanje: da »Šaronju« propuste naprijed) Čuješ! ja ću prvi skočiti, jer sam ja zamislio osnovu. Meni nek bude glavaš a tebi prepuštamo jedno stegno« (glas mu je bio svečano povjerljiv). Jaguar nije čuo posljednjih riječi radi daljine u kotu su se tigri Iz poštovanja bili povukli, ali bilo mu je sasvim dosta ono, što je bio čuo na početku, koliko­ god ublaženo bilo ulotneima junačkih govora sprijeda. Kao što je spomenuo tigar, zvijeri sprijeda bacale su na nj svoje poglede. Jedno je bilo jasno; njemu je valjalo Број 137 Bro’ nih i važnoga zadatka koji pred normu vladom stoji. IV. Primamo predlog, da polovina članova novoga kabineta pripane parla­ mentarnoj zajednici, a drugu polovinu čine članovi demokratske zajednice sa ona dva neutralna člana kabineta (pred­ sjednikom i ministrom unutrašnjih djela). To odgovara i brojnoj snazi parlamen­ tarnih grupa. I nova ministarskog savjeta, a ostatak . podijeli na dvije polovine, od kojih se jedna uzima od parlamentarne zajedni­ ce, a druga od opozicije. III. Ministarska lista sastaviće se pre­ ma predlogu stranaka, koje sastavljaju I vladu, i to tako, da svaka stranka pred­ laže ličnosti prema svom nahođenju, či­ V. Primamo predlog, da ministarsku listu sastave dogovorno jedan predstav­ I me se izbjegava rasprava ličnih pitanja. Ako se to ne prima, pripravni smo pri ­ nik parlamentarne i jedan predstavnik I stati za volju sporazuma, da svaka demokratske zajednice s punim ovlašte­ stranka može eliminirati ličnosti druge njem od svojih grupa za to. Primamo, i dalje, da ondje gdje se ova dva pred­ i stranke, kojih ulazak u vladu smatra za stavnika pomenutih grupa ne slože, od­ I nesporazum, ma da to ne smatramo ža korektno. luči treće lice, koje bi ta dva predstav­ IV. Kod tačke 4. primjećujemo, da ne nika dogovorno imenovala, ili, ako se oni ne slože u izboru toga trećega Uca, bismo mogli pristajj na rekonstrukciju jedan predstavnik vašeg udruženja. sadašnjih pokrajinskih vlada. One bi tre­ bale odstupiti, a na njihova mjesta da VI. Što se tiče 4. tačke predloga, mo­ se postave neutralna ili činovnička lica, lili bismo za malo više objašnjenja, jer a pristali bismo i na to. da se pokrajin­ nam ona nije sasvim dovoljno jasna, a ske vlade — sasvim ukinu. važna je i delikatna naročito u sadaš­ V. Tačku 5. Vašeg predloga primamo njem trenutku i s pogledom na sadašaje s tim, da se rad Privr. Nar. Predstavni­ stanje u tom pogledu. štva o g r a n i č i na izborni zakon, dvaVII. Odnosno tačke 5. smatramo kao naestine i ratifikacije ugovora o miru. i potrebno izjaviti vam ovo: Mislimo da VI. Smatrajući, da bi izvanpartijski I u tom pogledu treba primiti sasvim ili kabinet imao zadaću, da pripremi i iz­ gotovo sasvim program sadašnje vlade, vrši izbore za konstituantu, klub nalazi, t. j. prije raspisa izbora za ustavotvor­ da taj kabinet ne bi mogao da nu skupštinu svršiti u Narodnom Pred­ mijenja odluke i uredbe pređašnje stavništvu izborni zakon, budžetske vlade u krupnim socijalnim, ekonomskim dvanaestine, ugovore o miru, zakon o i financijskim pitanjima. Narodnoj Banci, poreze na ratne dobit­ VII. U vezi sa ovim što je napred na­ ke j eventualno zakone o moratorijamu vedeno, klubu demokratske zajednice i naknadi štete. Tako isto mislimo, da čast je napomenuti, da se želje udruže­ dotle treba spremiti nesamo sporazum nih narodnih poslanika ne će moći ostva­ između stranaka'o osnovnim načelima riti, ako se vladi odmah ne stavi na zna­ ustava, nego i sam nacrt ustava, ako nje. dajojsenećedatikvorum ne ćemo, a držimo da to ne želite ni vi, za riješenje pitanja iznijetih u dnevnom da ustavotvorna skupština ostane toga redu, a još manje za izmjenu dpevnoga radi suviše dugo na okupu. reda, dok se ne obrazuje međustranač­ Dajući ovakvu izjavu odnosno tačke ka vlada.« 5. vašega predloga. mi, razumije se pe Odgovor g. Protića ispred parlamen­ sebi, gospodine predsjedniče, ne odbi­ tarne zajednice odaslan je 12. marta, a jamo eventualan daljni razgovor o tom, glasi: ako biste i u koliko biste to za potrebno »Potvrđujući vam prijem poštovanog našli. pisma od ii. o. mj. ja vas molim, prije Saopštavajući vam ovo mišljenje vla­ svega, za oproštaj što vam do sad pode i parlamentarne zajednice kao odgo­ I slo”tma spriječen, ne mogoh odgovoriti. vor na vaš. predlog, mi ne možemo a Pošto smo proučili vaš i vaših drugova da vam, gospodine predsjedniče, no predlog nama je čast odgovoriti ovo što svratimo pažnju na ovu čudnu i nepo­ sljeduje: voljnu atmosferu, koju je stvorilo drža­ I. Primamo predlog da se obrazuje nje demokratske zajednice u parlamen­ jedna vlada međustranačka za sprovotu i izjava g. Draškovića, koju je 11. o. denjc novoga ustava za našu otadžbinu. mj. u ime demokratske zajednice dao u II. Primamo da ministar unutrašnjih narodnoj skupštini. Po tome bi se mo­ i djela u toj vladi bude jedna neutralna ralo zaključiti- da nema osnovne misli ličnost, koja bi međutim davala do­ za svaki uspješan zajednički rad: do­ । voljno jamstva za držanje dobro­ bre volje i služnosti u pogledima i me­ ga reda i bezbjednosti u zemlji. todama rada. Zato nam se čini, da je, i III. Primičemo i taj predlog, da pred­ prije svega, potrebno to utvrditi i na či­ j sjednik nove vlade bude također neu­ sto izvesti.« I tralno lice, jedino ako vi j vaši drugovi j mislite, da je to neophodno potrebno, | ma da mi ne nalazimo dovoljno oprav­ Zaliha kalendara | dana razloga, da naša grupa ne da pred­ j sjednika nove vlade. Po sebi se razu­ mije da to neutralno lice za predsjednika | ,Pravde* je na izmaku. i treba sobom da daje dovoljno jamstva | za uspješno rukovođenje poslova držav­ f Pohitite sa narudžbama. ili rastepsti skupštinu — Hi će skupšti­ na rastepsti njega na hiljadu komada. On uze misliti na sve, kako bi mogo rastepsti skupštinu, mjesto da bude ras­ tepen on. da rastepe druge, no sve su se misli njegove vraćale na jednu i to glavnu stvar: glad! U dva časa, što preostane od njega, ne će se moći razabrati šta je. Ako pokuša uteći, sabor će si ga za živi čas podijeliti među se, ako ostane gdje je, tigri će učiniti s njim to isto; misao nužna, logična, i od koje isto ta­ ko nije bilo moguće uteći! Međutim se s granja obližnjeg drveta spusti uman jedan jopac i izađe na go­ vornicu. Taj je više djelovao na čuvstvo nego na razum i njemu je pošlo za rukom u dojako rogobomu zboru u koliko toliko pobuditi pozornost »Zvjerska braćol« začneon, »kakogod sam neviešt javnim govorima, usuđujem se opet stupiti pred slavnu skupštinu, da i ja reknem svoju u velevažnome pi­ tanju o uništenju čovjeka«. Tu se on nakašlja, te i najuvaženiiji u zboru prekinu sada svoj razgovor, da čuju što će biti. »Ele, da se uzmognemo lakše domi­ sliti načinu, kako da Istrijebimo i un1štimo čovjeka, postavismo si prije sve­ ga pitanje: »Što je čovjek?« nastavi majmun svoj govor. »Glava prirode« dovikne ćuk, uče­ njak na glasu. »Jest, prijatelju«, odvrati jopac, »ali prirodi; toj valja naći glavu« (opće odo­ bravanje). »Glavu tu valja odsjeći!« (burno i dugotrajno pljeskanje). »Nu ja ću vam reći što je Čovjek? (tu snizi dramatski svoj glas) — »ja sam se dugo bavio prirodom, ija sam toj pri­ rodi ušao u trag i evo do kojega sam nadahnuća došao! Čovjek je — ništa vi­ še — do niža neka vrsta — majmuna!« Zavlada grobna tišina; ovakove sen­ zacije u šumi nije niko čuo od pamti­ vijeka! Tu zastane jopac prateći žarkim oči­ ma duboki dojam svoga govora, onda nastavi: »Ponavljam: niža vrsta maj­ muna! — majmun, koji si mnogo umi­ šlja! Zaglušna krika). »Gospodo! ne ću da zlorabim vaše strpljivosti više, nego što je ođ prijeko nužde«. »Majo!« reći će mlado medvječe, koje je ovu izjavu već prij bilo čulo, »hoće­ mo li sada kući? Gladan sam!« čekaj još malo, zlatanc!« reče med­ vjedica majka ozbiljnom nježnošću. »Možebit će nam domala štogod u dio pasti«. Pri tom upre krvožedne oči u jag­ uara. Bradonja, koji se je bio gotovo Izgu- �Број 136 правда“ - Broj Prosvjeta i šhola. Haho da uredimo naše aut. šhola? i. huk. — S obzirom na važnost škole, kojoj se Jedinoj ima zahvaliti napredak pojedinca čovjeka i cijeloga naroda, jer škola odgaja i oplemenjuje dušu i duh ljudski, te s obzirom ua znameniti momeuat desetgodišnjice, otkako se podije­ lila i sankcionirala naša vjersko-prosvjetna autonomija, vrijedno je baš sa­ da nakon toliko godina besplodna rada naših autonomnih tijela nabaciti pitanje o reformi našega autonomnega škol­ stva. Da ovu stvar dobro uočimo, potrebno je. prije svega progovoriti o školi uopće, » napose o srednjoj školi, koja našoj omladini treba da dade više nego U ele­ mentarnu, površnu naobrazbu i koja tre­ ba da učini našu mladež sposobnom, da mogne velike i teške zadaće vremena razumjeti i savladati. U ovom času, ka­ da se mi muslimani sami valja da bri­ nemo o svojoj duševnoj naobrazbi i 0 savremenom odgoju svoje mladosti u mašim mekjtebima, nameće se samo od sebe pitanje, kako treba da udesimo na­ staviti plau svojih škola, ako želimo, da budu i naše škole na visini svoje uzvi­ šene zadaće, koju nije imala naša škola pred očima ni za ovih deset godina au­ tonomije, nameće se pitanje, šta je uop­ će svrha škole i šta mi tražimo i mo­ žemo tražiti od škole prema današnjim socijalnim, ekonomskim i političkim ili ukratko rečeno prema današnjim kul­ turnim prilikama? Bez sumnje je glavna zadaća škole, da odgaja i sprema mladež za sve one dužnosti, koje od nje život traži. U sve škole mora mjesto suhoparnoga biflanja i nabrajanja stupiti odgoj na prvo mje­ sto. Mehaniziranje i silovito utuvljivanje nauke u glavu mladeži treba da se uki­ ne, a mjesto toga mora doći samostalan duševni rad i mišljenje učenika. Ovaka prava škola, koja prema modernoj pe­ dagogiji postupa s učenicima, može is­ puniti zadaću, što se od škole očekuje, a to je, da učenike za život pripravi. Ona poznata klasična rečenica, da ne učimo za školu, već za život,'treba da se primijeni u svom potpunom smislu i opsegu u školi, da se ne mogne reći, da je to samo jedna lijepa stara istina, na koju se u školi ne pazi mnogo. U školi se mora jačati volja i otporna životna snaga učenika, škola nam treba da daje potpune ljude, koji su harmo­ nični u mišljenju, osjećaju i volji. Mi ne smijemo više odgajati svoju mladež na onaj način, kako smo mi bili odgajani, nego moramo odgajati mladost svoju za više i teže svrhe, moramo je odgajati za ona i onakva vremena, u kojima će živjeti, kao što je rekao i naš hazreti pejgamber. Glavna je dakle zadaća škole, da nam odgoji savremeno mladež i da joj dadne sposobnosti za život. Poslije ovih općenitih misli o školi uopće svratićemo malo više pažnje sred- I I njoj školi, da uočimo, koliku i kako važ­ nu ulogu u ljudskom društvu igra sred­ nja škola. Na ovaj će se način vidjeti, kako se iz same zadaće srednje škole može lako odrediti nastavna osnova i uvesti niz predmeta za predavanje u srednjoj školi. Kao svrhu srednjoj školi označuju ne­ ki ili opću naobrazbu ili pak pripravu za visoku školu. Ali ni jedan od ova dva zahtjeva nije opravdan pa se ne mogu uzeti kao konačni cilj srednje ško­ le. Pojam naime »opća naobrazba« jest neodređen i širok. U najširem.smislu te riječi razumijeva se pod općom naob­ razbom upućenost u rezultate svih zna­ nosti, razumijevanje političkih i socijal­ nih problema današnjih i sposobnost za shvaćanje djela umjetnih i literarnih. U običnom se pak životu veli, da je opće­ nito obrazovan onaj, koji pravilno go­ vori i piše svoj materinji jezik i poznaje glavna djela svoje književnosti. Opća naobrazba dakle kao svrha srednje ško­ le ne može se uzeti, jer bi to značilo ili previše ili premalo od nje tražiti. Pa ni priprava za visoku školu ne može se staviti u zadaću srednjoj školi, jer je nemoguće, da srednja škola pripravlja za visokoškolske studije. Gdje bi se na­ ime mogla naći takova škola, koja bi podjednako spremala svoje učenike za medicinu i teologiju, za matematiku i pravo, za filozofiju i fiziku?! Zato naobrazba, koju daje učenicima srednja škola, treba da bude općenita u tome smislu, da ona ne pripravlja za specijalne struke znanstvene, nego da nam duh oplemeni i školuje. Ovakim oplemenjivanjem i. školovanjem sprema srednja škola ne samo za viso­ ke škole, već i za ona zvanja praktičnoga života, koja traže izvježbanost u mišljenju. Ova se zadaća može staviti s pravom na srednju školu. Ako sada pogledamo položaj srednje škole i duševni stepen razvijanja, u ko­ jem se nalazi mladež, pokazaće se gor­ nji zahtjev posve opravdanim. Srednja škola stoji u sredini između osnovne i visoke škole. Srednja škola prima mladež iz osnovne škole te je dovodi na visoku školu ili u praktičan život. Ako sc obazremo na osnovnu školu i njezino djelovanje na mladež, te ako pogledamo na visoku školu i prak­ tičan život sa njihovim zahtjevima, lasno ćemo zaključiti, šta je zadaća sred­ njoj školi, koja stoji u sredini između obje spomenute škole. U osnovnoj školi mora sc sav materijal, sva nauka u samoj školi za četiri godine rada proučiti i djeci u glavu utuviti vježbanjem. Na domaće samostalne radove ne smije učitelj računati. Čitavo znanje i sposobnost mora se na samom satu za predavanja razviti. Neprestano ponavljanje i vježbanje jesu glavni posao pučkoga učitelja. Korak za korakom vodi učitelj djecu naprijed, dok postig­ nu nenadano svoj cilj u osnovnoj školi: pravilno čitanje i pisanje i glavne vrste računa. Na visokoj školi i u praktič­ nom životu pak mladež je sama na — „Pravda, Страва 3. I se upućena, ona stoji pred zadaćom, da I pomaže i podupire. Muallim kod njega se zadube u znanstveno polje; ako su u I stanuje, hrani se, a da za to ne plaća mladeži razum i volja dovoljno školova­ ništa, no i muallim, da mu se revanšini i razvijeni, tada napreduje, a ako to ra, pomaže mu u trgovini izvan mekjnije postignuto u srednjoj školi, mladić tebskih nastavnih sati. Tako je ovaj nazaduje. Prilika, da sluša predavanje muallim do danas mogao ostati pole­ profesora i da sudjeluje na vježbama, tan i krepak, jer ga, kao mnoge druge, daje se mladićima, pa ako oni to čine i nije tukao kokuziuk i glad, te mnoge ako pri tome štogod sebi prisvoje i shva­ druge nevolje i bijede boreći se protiv te, čine to na svoju korist, pri čemu je svega toga sa mjesečnom plaćom od 33 odlučno, da li je mladić darovit, obrazo­ forinte. On je toj borbi izbjegao i za to van i marljiv. Za napredovanje u osnovje ostalo u njemu još volje za karita­ imj školi odgovorni su sami učitelji, a za tivnim radom. A otpor u seljaka i osta­ napredak na visokoj školi i u praktičnom le zapreke uklanjao je g. Omerćić, u životu odgovoran je svako sam za se, kojeg seljaci imaju neograničeno povje­ U osnovnoj je dakle školi mladež pod renje. U ovakvim se prilikama dade uI nadzorom učiteljevim, dok je na visočiniti mnogo, ali samo u ovakvim pri­ : koj školi i u praktčnom životu ona potlikama, gdje je muallim s materijalne I puno samostalna i nosi sama odgovorstrane obezbijeden, a u svom krugu i nost. imadne dobrog pomagača. A ondje, Kako se srednja škola nalazi medu gdje muallim osim one kukavne vakuf­ I obje spomenute škole, to će biti njeziske 33 forinte mjesečno nema ni otkle | na zadaća, da svoje pitomce, koje pridohotka, ne može se niti očekivati, a : ma iz osnovne škole, izvede za osam pogotovo tražiti sličnih radova, Jer to i godina učenja od nesamos t a I n okukavno stanje uzrokom je da i hamal ■ stidoduševnesamostalnosti, krajči od njega bojeći se, da mu ne I od nadzora i ograničenja do slobode. U moradne davati sadaku, a kamo li da 1 srednjoj školi treba da se priuče učenici neće krajčiti bogatiji i ugledniji ljudi. , na razmišljanje, radi toga ih treba iškoTakav mualiim i kad bi imao moralnog I lovati i odgojiti za znanstveno mišljenje, pomoćnika mali bi uspjeh bio, jer glad i Tu se iziskuje ponajprije sposobnost tuje ćorava. | de misli brzo, sigurno i pravo shvaćati, Kako rekoh ni seljaci ni muallim niI traži se sposobnost iz činjenica logične jesu vrhunaravna bića, nijesu nešto iz­ I zaključke praviti i napokon steći tvrdo van svega svijeta. Da se i na drugim ■ uvjerenje, da su priroda i život ljudski mjestima uradi i radi kao i u Seoni, podvrgnuti vječnim, silnim zakonima te moraju biti oni ili slični uvjeti; bez njih i da je kultura produkat i rezultat socijaldžaba su svi napori. Gdje nema Omer­ I noga rada svih ljudi. čića, treba da ih nadomjeste muftije, va­ Prema ovome svemu dade se postakufska povjerenstva i kadije: u selo i viti kao zadaća i svrha srednjoj školi: dakle i upućuj. To bi bila moralna stra­ ! odgoj do samostalnoga du­ na ovog pitanja. Materijalna bi strana ševnog rada pomoću znanstbila, da se muallimima osigura dolična ve n e n a o b r a z b e. Znanstvena naobegzistencija, kako neće biti prisiljeni da I razba pak sastoji se u iškolovanju i ugbudu »pjevači«, kako ih je izvolio na­ I ladenju duha pomoću stečenoga pozitivzvati jedan od članova sadanjeg vakuf­ : nog znanja, koje osposobljuje mladež tuskog sabora. To dvoje neka se izvede I de duševne produkte lako i pravo ra­ i oživotvori i ja kriv, ako naš narod zumijevati i koje u nama budi potrebu, ne krene brzim hodom naprijed. da znamo sebi dati znanstveno račun Na koncu moram naročito da zahva­ o stvarima i događajima svoje okolice. lim gg. muallimima Topčagiću i Fazliću Na ovome putu naravno valja odabrati kao i g. Omerčiću koji nijesu požalili takovo pozitivno znanje, koje vodi oz­ truda moleći ih da svoj blagotvorni rad načenom cilju i svrhi. Pozitivno se zna­ nastave i budu uzorom i primjerom onje lako izgubi, ako se u životu ne po­ stalim muallimima. M. Z. navlja ili ne upotrebljuie, ali opet ono. što ostane i Uto mora ostati kod dobro­ ga plana i metode, to je siguran ostatak i talog negdašnjega našeg rada i to je baš znanstvena naša naobrazba. Politički pregled Vojni krediti. U subotu se održala u dvoru ministarska sjednica pod predsje­ danjem regenta Aleksandra. Među osta­ lim raspravljalo se o odobrenju vojnih I kredita. Tuzla, 11. marta 1920. Općinski izbori u Zagrebu. Već neko­ (Analfabetski tečaj u Seoni). Jučer liko dana pred gradske izbore razvila je dovršen analfabetski tečaj u selu Se­ se je među strankama i stranačkim gruoni, što ga je obdržavo vrijedni i agil­ pacijma živahna agitacija za izbore u ni mualim Ibrahim ef. Topčagić uz pri­ dijeljenju plakata te u žestokim pre- -ka­ pomoć II. mualima Džemal ef. Fazlića. ma i raspravama. Izbori su za u U tečaj se je upisalo 55 analfabeta, od nedelju u 10 sati priie podne i kojih je samo jedan odustao, a svi os­ lišta tako, da je svako biralište 'i tali. njih 54 svršili s uspjehom. Tečaj 770 članova. Izbori su se vršili do 1 sat je trajao od 29. decembra 1919. do 10. popodne, no u nekim biralištima 1 preko marta 1920. godine. Učenika je bilo iz­ toga vremena. Osim neznatnih incidena­ i među 15 i 40 godina. G. Topčagić ih je ta sa strane komunista, prošli su izbori u ocjeni uspjeha razdijelio u 3 vrste: dosta mirno. Ovamo se dalo pogledati Bradonji i bio u čudu s jopčeva govora, uhvati vrlo dobre, dobre i dovoljne, ali je op­ Od 1—3 sata komisije su skrutinirale tu u granama spazi majmune, kako da­ pravac toga pogleda. ćeniti uspjeh bio preko očekivanja sja­ glasove, te se ustanovilo da je od 23.290 ju znakove jedan drugome i kreveljeći Plašljiv Ijubomor dozove mu u pamet izbornika glasalo 17.950, što čini 77.80%. jan i zadovoljavajući. se pokazuju na nešto, što je bilo pod osnovu, kod je bio malone zabotavio, Kako je ovaj tečaj otvoren na poti­ Od tog predanog broja glasova dobili njima. on se okrene i šapne svojim ortacima. caj i zahtjev kot. odbora »J. M. 0.«, su pojedini kandidati kako slijedi: 1.) ko­ munistička stranka 7011 glasova, izabra­ Smjesta, na koje su upozoravali, jek­ »Sad je čas! Načinite ml mjesta!« koji će i rad oko toga honorirati, to je no 20 (dr. Radoševć, Dolić, a ostalo pro­ nu u taj mah kratak, prekinut prasak kot. odbor dne 10. o. mj. izaslao škol. Goleme šape spuste se s mjesta k leteri). Hrvatska Zajednica 5491 glas, i— cak! j upravitelja Salih ef. Serdarevića kao zemlji, prugasto sjajno tijelo zajuri se zabrano 15 (dr. Srkulj, Perišić, Pavelić i zadršće od želje sa strahovitim napa­ Uzdignuta šapa odvjetnika odvažno­ i stručnjaka da prisustvuje zaključnom i t. d.), 3.) Demokratska Stranka 1882 ispitu i vidi kakav je uspjeh polučen. dajem. sti naglo se spusti; i sve, što god je bilo glasa, izabrano 6 zastupnika (Krešić. Tome su ispitu kao odbornici prisu­ u stanju bježati, skakati, letjeti, puzati A jaguarovo srce zamrlo, on se ne Heinzel i t. d.). Hrvatska stranka prava stvovali Ahmetaga Kovačević i M. Zaili se u rupe zavući, natisnu se glavom usudf ni pogledati uokolo, ćuteć u sebi, (frankovci) 955 glasova, dobili 3 zastup­ hirović. bez obzira u divlji neuredan i sramotan što ima slijediti: razabirao je za sobom nika (Prebeg, Košutić i dr.), 5.) Hrvatska Ovo bi bio kratak izvještaj' o analbijeg, sve — osim jednoga! jasno žamor naprijed, za slastima i upučka stranka 790 glasova, dobili 2 (dr. fabotskom tečaju u Seoni i s tim bi se žlvanjima, Cas zatim ječala je cijela šuma i od­ Markulin). 6.) Cionistička židovska kod kulturnijeg naroda moglo zadovo­ zivala se jednom glasu, koji je nadviki­ stranka 496 glasova, izabrana 2, 7.) Se­ Đrveta su naokolo titrala i podrhta­ ljiti. No mi, koji smo daleko zaostali u vao sve druge — glas zaglušan i bolno ljačka stranka 449 glasova, izabran 1 vala u njegovim riječima. kulturnom pogledu iza drugih naroda bjesomučan. (Stjepan Radić). 8.) Izvanstranačka lista Glas jopčev dopirao do njegovih uši­ ne možemo tako brzo preko toga pre­ 384 glasa (Politeo), 9.) Socijaldemokrat­ ju iz nedogledtie daljine. »Gospodo!« A potom sjajno se je mjesec u nepo­ ći. Moramo se ovdje malo zaustaviti i ska stranka 284 glasa, izabran je Bukgovorio taj glas, »što vam treba to je mućenoj svojoj bezbrizi na nečemu, što o ovom važnom pojavu razmisliti. P ešeg, 10.) radikali 110 glasova, ni jedan odvažnost!« je ležalo na travi. deset i četiri muslimana za malo mandat. Bura odobravanja uhvati posljednje više od 2 mjeseca naučava čitati, pisati To nešto bilo Je više podobno gole­ Vatikanski poslanik u Beogradu. U regbl u samome uzduhu. moj, bezbrižnoj, žutoj mješini nego Bra­ i računati muallim — hodža u četvrtak je otputovao iz Rima u Beo­ »Sto nam treba, to je od —« ah riječ sehi udaljenom od grada kojih 35 km! donji. grad Cherubini, vatikanski diplomatski se ova nije imala više ponoviti; on stade Ta to je nevjerovatno! Da, I jest nevjeSad se začuje šuštanje gusta lišća, predstavnik kod naše vlade. a .izdignuta šapa osta u zraku. rovatno, ali je ipak istinito. To je selo nešto se digne oprezno iz svoga skroJoš čas i Bradonja bi bio na vratu kao i sva draga naša sela s konservaRuski list u Beogradu. Prije nekoliko višta i razdijeli na dvoje gusto obličje jaguarovu, ali i on se ustavi upravo u tivnim nazorima, a i muallim obični naš dana stigao je u Beograd g. Suvorin dima, što se nadvio bio nad Iješinom naumljenu skoku. muallim sa 33 forinte mjesečne plače, vlasnik i urednik najpoznatijeg i najra­ tigrovom. I sama šuma kao da je nešto osluški­ širenijeg ruskog lista »Novoje Vremia«. koja se od »sistematizovanja« iz god. vala : To je veliki slavenofilski list, koji je po­ Naiprije se ukaže Hce, zatim oba ra­ 1913. do danas nikad ne poveća. Ovdje magao srpske interese u ruskoj javnosti. Nešto malo na desno proviri pun mje­ mena — onda sve više i više, dok ko­ odmah moram istaknuti, da ovaj mual­ G. Suvorin namjerava u našoj zemlji po­ sec čarobnim svojim svjetlom kroz načno. puškom u ruci i slavodobitnim lim ima dobra seoskog imama Mustafa krenuti jedan list. granje. ef. Omerčića. koji ga u svemu izdašno stini — Čovjek. | I I I I I t I Naš dopisi �Spoj 136 Broj „ПРАВДА" — .PRAVDA* Oranu 4 Strana motu i sablazan cijelog svijeta stoji 1 karada. Naime, sokak je regulisan odoz­ daje strašan vonj i truje zrak sa mili­ go i odozdo, a u sredini je ostavljena jardama bacila. Sramota! kaldrma tako, te se stanovnici ovoga BIRAČKI SPISKOVI ZA GRAD SA- : sokaka ne mogu radi ove nakarade da CENTRALNI ODBOR naše organiza­ služe s kolima. Jedan put su tražili od RAJEVO. Gradsko poglavarstvo nam cije saziva se na zasijedanje za subotu općine, da ovo uredi, ali općina traži šalje slijedeće: Daje se na sveopće zna­ 3. aprila o. g. Obzirom na važnost pred­ od stanovnika, da doprinesu jednu tre­ nje, da se sa ovdašnjom objavom od 5. meta, o kojima će se raspravljati na oćinu troška, pa će onda urediti. Sta to marta 192в. broj 7533 određeni 14-to vom zas jedanju, umoljavaju se gg. čla­ dnevni rok za uvid i ispravke u nove I znači namet zastupnici naše općine? novi, da ne izostanu. biračke listine opštlnsklh izbornika gra- I Gdje je to bilo, da se od općiuara traži O uspjehu organizacije u Ključu do­ doprinos za regulaciju ulice, usprkos to­ da Sarajeva, produljuje na daljnjih 14 bismo ovaj brzojavni izvještaj: »Danas ga, što i onako stenja pod teškim općin­ dana t. j. sve do uključivo subote 3. ap­ dovršen rad oko organizacije. Uspjeli skim nametima? Tražimo bezodvlačno, rila 1920., pa se izbornici obavješćuju, imaju najbolji uspjeh. „Pravda* vanredan. Imamo preko 12.000 kruna da nam se ovaj komadić reguliše, kako da mogu uzeti uvid u listine i tražiti is­ je jedini muslimanski list u na­ je to bilo nekad započeto. Tuđe ne tre­ članarine. Na današnjem sastanku, što pravke svaki dan za vrijeme uredovnih šoj državi. »Pravdu« čitaju svi ba većega izdatka. ga je održao član centralnog odbora g. sati, a osim toga još i svake nedjelje od muslimani. U vlastitom interesu je Kurbegović svj muslimani bez razlike S—12 sati. Ujedno se obavješćuje p. n. Osim toga već pet godina se u ovom staleža odobrili rad i pravac naše orga­ građanstvo, da se od subote 20. marta sokaku ne pale lampe, i svijet razbija nizacije. Težaci naročito oduševljeni. Za 1920. izlažu list’ne na uvid u prizemlju glave i lomi vratove tumarajući po mra­ mjesni odbor: Beganović, Filipović, AJigradske vijećnice u sobi boj 3 u bašku. Svijetla nam dajte! Još jedna sra­ da oglašuje u „Р r a v d i“ begović«. muhtarskoj pisani! odmah uz gradsku mota! Ravno godinu dana stoji hrpetina blagajnu. Organizacija u Petrovcu također je smetlja upravo kod česme. Nikad ne do­ laze konji, da ga odvuku, nego na sra­ dovršena sa rezultatom od K 10.000.— | Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za B. i H. d. d. u Sarajevu otpo­ priloga i članarine, a organizacija u Bi­ čela je svoje djelovanje. Ovaj je zavod haću sa K 4.000.— članarine. osnovan sa 3,000.000 kruna dioničarskog Živjela naša Krajina! kapitala, a dioničari su samo naši doma­ ći ljudi. Ravnatelj ovog zavoda je gosp. traži ва nastupom po mogurnosti jednog vrsnog Dne 18. februara t. g. održana je u Husein Omanović bivši prokurista i up­ strukovno spremnog Vlasenici skupština naše organizacije, ravitelj podružnice Hrv. centr. banke u Derventi, a njegov zamjenik i tajnik kojoj je predsjedao naš predsjednik g. H. Hafiz Ibraliim ef. Maglajlić. Skup­ zavoda g. Osman Siktrić sudski pri­ stav kod kotarskoga suda u Bos. Bro­ ština je bila m '.ogdbrojno posjećena, te du. Predsjednik ravnateljstva ovog za­ je sa oduševljenjem odobrila dosadaPrednost imadu reflektanti vješti i robnim poslovima. voda je gosp. Dr. Mehmed ef. Spaho na­ nji rad svoga vodstva i izrazila mu Plaća i uvjeti nastupa po pogodbi. rodni poslanik i tajnik trgov. i obrt, ko­ svoje neograničeno povjerenje. Izabran Ravnatelj ima krasan stan u naravi u bankovnoj zgradi. more u Sarajevu, a predsjednik nadzor­ je novi mjesni odbor, u koji su unišla Ponude na ravnateljstvo zavoda. nog vijeća gosp. Dr. Hamdija Karamehslijedeća gospoda: Predsjednik: g. Ramedović primarni liječnik u Sarajevu. gib Kadić, podpredsjednik g. Alija KurKarcelarija je ove banke u Kralja Petra tagić, tajnik g. Rasim Begović, blagaj­ Dr. Bahrija Kadić odvjetnik u ■ ulici br. 2. prizemno lijevo broj telefona nik g. Zubdija Hasanefendić, odborni­ Tuzli traži 214 a. a skraćeni brzojavni naslov Tr­ ci gg. fbrahmaga Kurtagić, Avdaga Tigovačka banka Sarajevo. hić, Mehaga Topčić, Fehim Hasanbegović, H. Hafiz Mustafa Cohadarević, Irtihali dari beka. Vrijednog i agilnog , Sejfulah cf. Mehanović i Salko Đulić. našeg starinu g. Muhamed Enveri ef. Ka- I Nastup odmah, plata prema do­ diča zadesio je bolan gubitak: preksinoć , govoru. mu je nakon kraćeg bolovanja vefat u- i činio sin Halim ef. u dobi od 38 godina. Preporučuje na veliko: Merhum Halim ef. bijaše miran, tih, oz­ UNIVERZAL. Stalni zavod za poduku Bezina ' goreće žeste biljan i trijezan građanin. Da ga Svemo- i nadomjestak, laštila za ženskoga krojenja i šivanja. Prima . gući nagradi firdevsi alatom a Muhamed Obespravljeni Pod gornjim naslovom cipele viksa naftalina, na Izradu fbia odijela za gospođe. — ef. i rodbini dadne sabri džemil. izdalo je »Udruženje zemljoposjednika uljene i suhe boje, pa­ Palača Srp. Opštine U. kaL (Ulaz j rafina, firnisa, lanenog, brošuru koja imade zadaću, da obeskriObespravljeni. Svraćamo pažnju-cijesikativa, brunolina, lajepi tvrdnje »demokrata«, da je bosanProtin Sokak) ulica Regenta Alek­ njenih čitaoca na književnu objavu u dai sko-hercegovačko agrarno pitanje osta­ kova, bijeli terpentir. na­ sandra br. 2. našnjem broju. domjestak, toaletne sa­ tak srednjevjekovnog feudalizma i da su pune, glanber soli, aladanašnji zemljoposjednici Bosne i Her­ Tražbine protiv austrijskim I mađar­ una itd. te skladišta pu­ cegovine stekli svoje zemlje otimačinom skim državljanima. Svi naši državljani, dera, parfuma i kosmei došljedno tome da nemaju prava ni na koji imaju dugovanja prema državljani­ Oglašujte ■ tičke robe t. t. E. M. zemlju, ni na odštetu. Piscu gore spo­ ma austrijske ili mađarske republike, ne­ menute brošure u potpunoj je mjeri us- J Zahtjevajte cjenovni ka ka se radi uputstva obrate na trgovačku u „Pravdi*4 pjelo, da ove nepravedne tvrdnje pobije i obrtničku komoru. historičkim dokumentima i sasma jasno Edhem Landžo, bakal na Baščaršiji, [ dokaže, da su današnji posjednici došli kupio je prije heftu dana oko 5 metara u posjed svojih zemalja sasma poštenim arpadžika i budući je arpadžik i krumi zakonitim putem. Brošura je razdijelje­ pir izvan cjenika nije te kupnje prijavio na u »Predgovor«, Podrijetlo kmetstva«, policiji. Radi toga je bio prijavljen i kaž­ »Podrijetlo age», »Spahinstvo«, »Begnjen sa dvjesta kruna globe. Pitamo na luk«, »Socijalna nužda«, »Agrarna re­ koji namjeravaju kupiti hrane u Posavini temelju čega je izrečena ova osuda, kad forma« i »Da završimo«. Obuhvaća 3b kao pšenice, kukuruza, ječma, zobi, graha, ni drugi trgovci ne prijavljuju robe, koja stranica. Cijena 6 K. sa poštom 50 hel. ne potpada pod cjenik? Ж krumpira itd. u svako doba stoji na raspo’.aga- i više. nju bilo za direktnu kupnju ili posredovanje Mi ovo djelo preporučujemo svakome, Nema svjetla. U cijelom Bistriku pojer zaista do sada neimadosmo ovako čam od karaule nema svjetla. Ljudima temeljito i stručno izrađenog djela o se razbijaju glave, hvataju se u žicu, a ovom predmetu. Preporučujući ga paž­ općinsko poglavarstvo ni mukajet. Ima nji sviju, koje ovo pitanje interesira, mi li kogod, da stane ma put ovom zlu, slav­ ćemo donijeti opširan prikaz u jednom na općino? od narednih brojeva. Sramota u Karpuzovu sokaku. Tuži { Cijena je knjizi šest kruna, sa pošta­ i nam se jedan stanovnik: Kad se je re- j Sit ponude za hranu han I upite o stanju cijena hrani u svaka doba Mantao I brzo vrši I gulisao Karpuzov sokak, ne znam za ko I rinom 50 helera više, a naručuje se kod Udruženja zemljoposjednika u Sarajevu. 1 je je babe zdravlje ostavljena jedna na- 1 Iz naše organizacije. Љдш vijesti i OGLASI U .PRAVDI* svakim trgovci: MusHm. treonačka i poljodjelska banha d. d. u Tešnju Odmah poslovnog ravnatelja koncipijenta. WilhBlm F. TiBfenbach uvoz i izvoz hum. tehničkih proizvoda, Osijek i. Knjige i novine. I PrištEdnja HercegovaL aprovizacijama i trgovcima I Abdullah Džumhur Tuzla МНШИМ11ММШМИЈМИМИИИНШИИИИДИИ Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Heregovinu dion. društvo u Sarajevu. — Podružnia u Tuzli* Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,000.000. Pupilarno siguran zavod. -- Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K. 8,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavlja ?ve ^Акочот rt - ikovne poslove najbrže i najpovoljnije. »>«1к: Gtattahil Odbor »I M. 0.« AtuupkriJ« D. & A. Кајож, SaiM»vo � https://kolekcije.nub.ba/files/original/7b23300ab149256d6138f190efa9f0d7.pdf 1f2f548926ac9d9c1690a58bea33efed PDF Text Text —----- —----- " ■ » ■ Ж Požtarina u gotovom plaćena. ШКТк И> О < -■ Ш 1- јиН&. В%-Ју 3 qS» јЕ»О ’ek Sa "Wn W Mm ЈтД «■* ТМ Ш1Г i f Ж> fB ввНВГ Д?Ж m JonL Шж Ws» «» w i kruna. ЖШ i četvrtkom. О si Ц» Н М»И жав Ј®Ж лкикакилг POJEDINI BROJ £ SS na redaRcioni oto. ^ret lata godišnje 80 krun i, na pola godine 40 kruna Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. ГЛЛСИЛО ЈУГОСЛABEHCKE ИУГИМл .СКЕ ОРГ АНИЗАЦИЈЕ. Broj (138) Sarajevo, četvrtak 25. marta 1920. (5. redžeba 1338.) Iz Sandžaka i Makedonije. Za dra Krasnicu. Članovi »J. M. 0.« prada i kotara mostarskoga, raspravljajući o napadaju na tast i ugled g. dra Halid bega Hrasiiice od strane »demokrata« donijeli su na današnjem pouzdaničkcm sastanku slijedeću Rezoluciju: I. Napadaje na čast i ugled narodnog zastupnika g. dra Halidbega Hrasnice smatramo proračunanom i niskom ak­ cijom, koja svjedoči, da u našoj državi nije zaštićen niko, a da se na njega ne bi smjeli nabacivati blatom izvjesni ele­ menti. 2. Alarmiranje i stranoga novinstva <u ovoj stvari smatramo drskim politič­ kim sredstvom. Pozivati se na sud lič­ nosti i novina izvan našega kraljev­ stva odaje vrlo lošu sliku našega dr­ žavnoga uređenja, zato osuđujemo naj­ oštrije taj nepatrioitski čin onih eleme­ nata, koji se smatraju državotvornim te u interesu mira i poredka najenergtčnije protestiramo proti ovakoj nedo­ ličnoj stranačkoj borbi. 3. Pristaše »J. M. 0.«, poznavajući dra Halidbega Hrasnicu kao čovjeka vrlo .plemenita sJipa, a kao političara vrlo ispravna i čista, ne mogu dozvo­ liti onakovo nisko atakiranje na njego­ vu čast te poručuju, da su pripravni s njime dijeliti svaku žalost i svaku ra­ dost, jer je dr. Krasnica jedan od. dvo­ jice miudimanskih narodnih zastupnika, koji iskreno zastupaju misli i želje 90% Sarajevo, 24. marta. »Demokratski« činovnici u Makedoni­ ji i pod sadanjim režimom nastavljaju svoju protumuslimansku politiku i hap­ se sve u šesnaest. »Beogradski Dnev­ nik« od 20. marta ima ovaj brzojav iz Skoplja: »17. o. mj. na telegrafski zah­ tjev istražnog sudite uhapšen je i spro­ veden stražom u istražni pritvor — predsjednik muslimanske organizacije (Muhafezai hukuk-džemijeti) Husnibeg Hadži Ju^ufović. U Varoši (!) se govoriti) da je otkrivena veza ove organizacije sa miado.turskim komite­ tom u Cargradiu. Ovo je već dugi član glavnog (centralnog Op. ur.) »musli­ manskog odbora koji se stavlja u is­ tražni pritvor«. U savezu sa ovim izvještajem »B. D«. ističemo, da glasilo musi, organiza­ cije, skopljanski »Hak« u broju od 17. manta donosi na čelu lista ovaj komunike centralnog odbora: »Ovdašnji list »Demokrat« u broju od 16. o. mj. donio je alarmantan članak o tom, da je naša organizacija u dogovoru i vezi sa tajnim udruženjem Mladoturaka u Carigadu. - - Pošto smo taj članak pročitali kad Godina II. muslimanskog pučanstva Bosne i Her­ cegovine. 4. Uru Halidbegu Krasnici i dru Mehmedu Spahi članovi »J. M. O.« i ovim putem izjavljuju svoje najdublje povje­ renje, a njihov rad prate s najvećim simpatijama i odobravanjem. Ministru predsjedniku gosp, Stojanu Protiću Beograd. Potaknuti tendencioznim i neoprav­ danim napadajima na čas), našega pred­ stavnika dra ifal.dbgii-'Hrasnice povo­ dom njegovog imenovanja kr. mini­ strom, najodlučnije protiv istima protcstujemo i sa prezirom odbijamo bez­ očne klevete, kojima se »Demokratska« Zajednica i njezina štampa služi u bor­ bi sa političkim protivnicima unatoč sviju zvaničnih isleđenja i izjava ne­ pristranih lica, koja poznaju djelovanje dra Hrasnice kao austriiskog vojnog suca za vrijeme njegova službovanja u Kragujevcu. Mi, koji najbolje poznajemo neokalja­ ni značaj i poštenje Dr. Hrasnice izjavIhijemo njemu i vodstvu- »Jugoslaven­ ske Muslimanske Organizacije« i na­ dalje svoje nepokolebivo povjerenje, a napadaje na njegovu osobu smatramo kao uvredu, nanešenu cjelokupnom mu­ slimanskom dijelu nareda našega kra­ ljevstva. Kot. odbor »J. M. O.« u B. Novom. i je današnji broj našeg lista bio u ma­ šini, odgovor je izostao do idućeg broja. Saopćujemo čitateljima da na ovake kle­ vete ne ćemo šutjeti i kategorički izjav­ ljujemo da se rad naše organizacije te­ melji na zakonu. Mi nijesmo ni u kak­ voj vezi nesamo sa mladoturskim, ne­ go uopće ni sa jednim tajnim udruže­ njem«. * Iznoseći gornji dementi našeg druga »Haka« osjećamo svojom patriotskom dužnšću upozoriti centralnu vladu, da ne bude brza u donošenju odluka, koje bi mogle ozlovoljiti tamošnje muslima­ ne, Naši su »demokrati« i nesavjesni i prehitri u otkrivanju »veleizdajnika« pa je dužnost centralne vlade, da dobro otvori oči i stroto razluči interes države od huškačkog izazivanja jedne nesa­ vjesne klike. Proigra li i sadanja cen­ tralna vlada povjerenje tamošnjeg svi­ jeta, onda nesamo da će oteščati dje­ lovanje umjerenih elemenata, već će naprtiti i jedan jak teret državi, kojem se svaka dalekovidna vlada mora ugi­ bati. GROZOTE li BIJELOM POLJU. (J) iz gornjega sasvim je jasno kakav iz­ na skopljanskom kongresu i u svojoj gleda postupak jednog Cukića i šta je osveti skovao plan o njegovu progonu sve u stanju učiniti ovakav činovnik. i hapšenju, naredio je načelniku, da ga Jednu večer okupilo se slučajno jedno otpremi u Bijelo Polje, jer da se »ogri­ veće sijelo, na kojem jc jedan od pri­ ješio« o zakon time, što se je bez ov­ sutnih izvadio »Pravdu« i pročitao iz­ laštenja iskazao kao bjelopoljski izasla­ vještaj o Midhatbegovom držanju na nik. Revni načelnik izvršio je ovo na­ kongresu. Jedan od prisutnih stavio je ređenje usprkos toga, što je Midhatbeg na to prediog, da se Midhatbegu uirne bio ozbiljno bolestan i nije uvažio nje­ okruga sakupi naknada za putni trošak gova zahtjeva, da se ne progoni dok ga u SkotHje i pošto je prediog odmah us­ ne pregleda liječnik. Na jedan sat prije vojen prešlo se na kupljenje te pripo­ akšama dođoše žandari i Midhatbega na moći. I to je bio dovoljan razlog, da se silu odvedoše tako, da je u Sjenicu otCukić razgoropadi i da poduzme naj­ praćen noću i tako se nahladio, da mu odvratnija proganjanja: »Vi osnivate se je bolest tako pogoršala, da je jedva tajna udruženja; vi idete proti držav­ prispio do Sjenice. noj vlasti iajedno sa Hodžićem. Novac Posredstvom pisara Konstantinovića se kupi u revolucionarne svrhe« grmip uspjelo mu je da bude liječnički pregle­ je Cukić i radi toga čitave liefte radile dan i doktor ie naredio da ima dulje su — sohe i punjene tamnice. vremena ostati u Sjenici radi oporav­ Doznavši za Mldhatbegov dolazak u ka. G. načelnik pozvao je na telefon g. Novi Pazar g. sekretar Cukić odmah ša­ doktora i naredio mu, da se nc pača u lje brzojav načelniku okruga, u kojem Midhatbegovo stanje, no Holandez je iz­ traži da se Hodžić odmah i uz sigurnu javio, da Midhatbeg mora ostati najma­ pratnju dopremi u Bijelo Polje. Na nanje pet dana na oporavku, a i nakon čelnikov poziv, da ide u Bijelo Polje, - toga da se može otpremati tek nakon Midhatbeg je izjavio da tamo nije bio od povoljnog liječničkog nalaza. Načelnik srpsko-turskog rata, pa da nema i ne mo­ je pristao na taj liječnički nalaz i do­ zvolio petdnevni Mldhatbegov odmor. že biti nikakva povoda za njegovo preNo do dva dana Midhatbeg je prisiljen slušanje. On da je sad upisan u Novom na daljnje putovanje usprkos toga, što Pazaru i ako šta ima proti njemu, odgoje liječnik izjavio da nemiože ići pješice varaće pred novopazarskim oblastima. radi tega što je sakat u nogu i radi tu­ U Bijelom Polju razgrabile su mu ko­ ga, što bi rnu naporno pješačenje moglo mite cijeli imetak pa se radi njih ne prouzročiti smrt. Žandari nijesu htjeli ni usuđuje tamo ići, jer bi mogao i glavom da čuju šta govori liječnik, nego su platiti. — »Vi ste tamo bili za vrijeme Midhatbega na zor digli s posteu- i naokupacije, pa se radi toga zovete« re­ prtili ga na konja. Sirota Midhatbeg iz­ če mu g. načelnik. Kad mu je Midhatbeg gledao je tako bijedno, da se kulturni objasnio da to nije istina, g. se načelnik Holandez nije mogao suzdržali, a da našao u čudu i o tom izvijestio ministar­ žandarima ne dovikne orav! izraz: stvo unutarnjih djela. Nu budući je mi­ nistar Pribićević već imao raport gg. I »Barbari!«. (Nastaviće se). Rebca i drugova o Midhatovoj »izdaji« Gospoda »težaci« idu i dalje. Oni ne vide ua je danas ugrožen musliman­ ski težak isto tako, kao i građanin; oni ne osjećaju potrebe zbijanja naših re­ »Glas Težaka« zove se organ musli­ dova i, slijepi kakvi jesu, vele ni manje manske težačke (»Mutež«) stranke g. Hasandedića, Jakića i Bibera, a pojavio ni više, nego da su uvjereni, da se sta­ rim strankama koje su osnovane i prose je u ponedjeljak 22. o. mj. Mi smo o ovoj stranci i njenim pokretačima pi­ i istekle iz prošlih prilika, ne mogu sali i više nego li zaslužuju, a ovdje će­ I nastaviti rad u novim prilikama«. Stega oni preduzimaju »da vjersku i mo da taj prikaz upotpunimo sa nekoli­ plemensku frontu pretvore u stalešku«, ko citata. U otvorenom pismu na pred­ a zbijanje muslimanskih redova, koje je sjednika naše organizacije, što ga je na­ temeljni zahtjev Islama, označuju — pisao g. Ahmed I. (Hasndedić) veli se 1 u d o š ć u. Ni to im nije dosta, nego u 10. tačci, da pokretače vode »samo se, doduše uvijeno, nabacuju osvadom, plemeniti i nesebični ciljevi za dobro da naša organizacija pravi »bezglavost našega težaka i maloposjednika, a ni­ tražeći zaštitu stranih država proti vla­ kakvi politički motivi«. Međutim u pr­ stitom narodu, s kojim se želiš ;poisto­ voj riječi njihova organa među ostalim vjetiti, ujediniti«. Mi smo ovu drsku stoje i ove riječi: »Mi smo čvrsto odlu­ podvalu odbili povodom jednog članka čili, da otklonimo od sebe odiurn (kriv­ u službenom »Nar. Jedinstvu« i konsta­ nju), što ga protiv nas diže po­ tiramo da na njoj usprkos toga jaši ovi litička nepromišlienost vodstva J. M. O„ vajni »prijatelj« islamskog težaka i ma­ pogotovo jer smo uvjereni, da je naš loposjednika. narod u kulturi prešao fazu križarskih Pa da vjerujemo u njihove »plemeni­ ratova«. To bi se imalo da zove logika te« namjere! i došljednost I... Bilješke. Muslimansku trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (đ. d.) u Sarajevu. Bani se svim bankovnim poslovima. Obavlja uplate I unovčenja u kraljevstvu SHs. I u InozBiistt’u. Prima uloćke na uložne knjižice i teisuće ratnuв I ukamaćuje ih naj­ povoljnije. Obavlja sve irjcnjačne poslove I burzovne naloge Dionička glavnica н 3,000.000 Duje sezonske i nprovlzocllske Mite. — Kupuje I nredmje srećke, vsiutp I srijednosne papine stih prsta. H Q 3 N 0 B E 'I E L E H J E kupuje i prodaje sve vrste га1зз, a poglavito sve životne namirnice. Kancelarija: Kralja Petra ulica Z urizemna lijevo - Erho odieleiue 5aiw - Interupban telefon: M. �Strana 2 Croana Број 138 Broi .PRAVDA" — .ПРАВДА" Akcija dra Smodlake. II. taj broj predložili na osnovi približnoga razmjera snaga u Narounom rreusiavOdgovor dra Smodlake na pismo mstm. U ostalom, raueci o zam.suenoj •demokratskog« kluba, odaslan 13. međustranačkoj viaui, brojni je razmjer marta glasi: u njoj sporeana stvar, jer se u takvoj »Čast nam je potvrditi prijem vašeg jednoj vladi sve mora nješavati spora­ poštovanog pisma od 11. o. mj. kojim zumno, a kad nestane sporazuma, ne­ ti načelu prihvaćate naš predlog, da se staje i bitnog preduslova za opstanak obrazuje međustranačka vlada, u kojoj tanve viaue. Ovo je pitanje tako male­ bi ministar predsjednik i ministar unu­ no prema krupnan i ousudnim proble­ trašnjih poslova bile neutralne ličnosti, dočhn ne odobravate od nas predloženi i mima Koji su odlučni u ovim časovima, način, kako bi se ta vlada imala sasta- i koj.ma ioe u susret naša država, da mi ni za čas ne sumnjamo, da čete, sve i viti, ni brojni irazmjer, u kojemu bi uvi­ kad bi se od vas zahtijevala stranačka je parlamentarne grupe imale biti u njoj žrtva, nju rado doprmijeti na korist zastupane. opite stvari. Kako ćete razabrati iz pisma koje u U koliko bi vam se moglo pričiniti, propisu prilažemo pod 1.) pariainenlar- i odgovorom sa druge, strane, da bi se na je zajednica prihvatila u cjelini taj sporazum mogao omesti zbog opsega naš predlog, tako da sada jedino o va­ ma zavisi ostvarenje naše osnove, koja I radnoga programa Narodnog Predstav­ je po našem uvjerenju, jedini mogući i ništva ili zbog pitanja pokrajinskih vla­ da, mi svraćamo vašu pažnju na odgo­ način izlaska iz teške državne krize, u vor, što smo ga dali parlamentarnoj koju smo zapali. Vi predlažete da svaka parlamentar- ; zajednici. Tu smo odnosno tih pitanja na grupa nezavisno odabere lica, koja , zauzeli stanovište, koje je najbliže va­ šem, a koje nije tako daleko od stano­ će kao njeni predstavnici ući u među­ višta druge strane, da ga ona za volju stranačku vladu. Mi načelno nemamo sporazuma ne bi mogla prihvatiti. ništa protiv te metode ј bili bismo naj­ Duboko uvjereni da će demokratska sretniji, kad bi se po njoj mogla sasta­ zajedmica, koja prednjači u borbi za na­ viti jedna jaka i za život sposobna me­ še narodno i državno jedinstvo, dati u đustranačka vlada. Ali nas iskustvo ovim kritičnim momentima narodu dopodučava o protivnom. Kako su dosad bili uzaludni svi pokušaji, da se na taj I kaz svojega visokoga patriotizma i način sastavi takva koaliciona vlada, I svoje političke zrelosti, mi od nje po­ uzdano očekujemo povoljan odgovor, jednako bi bezizgledan bio i novi takav pokušaj, јет bi pojedine stranke mogle ' koji u interesu stvari treba također da predložiti ljude, koji ne mogu sjediti ni ! je što hitniji. Taj će nas odgovor obra­ dovati i kao Jugoslavene i kao demo­ raditi zajedno sa predstavnicima druge krate i mi ćemo vam Za to biti dvo­ strane. Ako bi se pak svakoj strani dalo struko zahvalni na njemu.« pravo, da odbija predloženike druge Predsjedniku ministarskog savjeta i strane, time bi se samo još više povri­ predsjedniku parlamentarne zajednice jedila lična osjetljivost pojedinih prva­ ka i mjesto da se stranačke opreke u- J uputio je dr. Smodlaka ovaj odgovor, blaže, one bi se još više zaoštrile. Da , datiran 13. marta: »Udruženje poslanika van stranaka sve to izbjegnemo, tražili smo drugi I primilo je sa iskrenim zadovoljstvom način rješenja toga osjetljivog pitanja, na znanje Vaše poštovano pismo od 12. i mislimo da smo ga našli u predloženoj o. mi., kojim u glavnom prihvaćate sve arbitraži, gdje bi dva, najviše tri čovje­ tačke našega predloga za sastav među­ ka, vezana najstrožijom diskrecijom, stranačke vlade. imala da riješe sva lična pitanja, ne Odazivljući se Vašoj želji, da Vam kao sudije nad pojedinim političkim lič­ bolje objasnimo naš predlog odnosno nostima, već kao politički ljudi, koji su sastava pokrajinskih vlada, mi smatra­ zvan: da nadu najzgodniji izlaz iz čamo da se te vlade imaju tako sastaviti sovite situacije. Lista sastavljena ovak­ da u njima, kao i u centralnoj vladi mo­ vom arbitražom ne bi se mogla shva­ raju sjediti predstavnici jedne i druge titi ni kao zadovoljština za one, koji bi zajednice, a jedan od načina, kako bi se u nju ušli, ni kao osuda za one, koji bi to pitanje moglo urediti bio bi n. pr. bili iz nje isključeni, jer državni interes taj, da u svakoj .pokrajinskoj vladi budu po ocjeni nepristranih može zahtijevati, samo dvije političke ličnosti, jedna od da se i najvrijedniji i najzaslužniji ljudi, jedne, druga od druge zajednice, a da ma kojoj strani pripadal, za čas uklone se na sva druga mjesta postave neu­ s političke arene i onda kada na njiho­ tralne ličnosti, ili sami činovnici. Ali voj strani nema nikakve krivice. ovo pitanje obrazovanja pokrajnskih Buduć uvjereni, da od vas predlože­ vlada, koje se može i drugim načinom ni način ne vodi k cilju, a ne znajući ni­ riješiti u duhu izmirenja i međustranač­ kakva boljega načina od onoga, što vam preporučujemo, molimo da još jedanput ke kooperacije, kao i sva lična pitanja koja stoje s tim u savezu, pr našem mi­ uzmete u pretres predlog naš i da pri­ šljenju ne bi se imala nješavati sada, stanete na arbitražu, kako je to već već bi se imalo prepustiti novoj v 1 aučinila druga strana Narodnog Predstavn'štva. Istodobno Vas molimo, da d i. da ih riješi na osnovu načela koje pri’tanete i na predloženi razmjer, po bi sada trebalo utvrditi. Što se tiče programa rada međustra­ kojem bi parlamentarna zaiedrrca ima­ la dobiti 9 l'snica, a vaša zaiednica načke vlade, držimo da bi Narodno skupa sa neutralcima isti broj. Mi smo I Predstavništvo imalo svakako da riješi F E L I TON. A. Hifzi Bjelevac. Rene Logotetides. (Nastavak). (35) лш. Sultanija Nesime živila je vrlo povučeno. U dvoru se ćutila kao ptica u kafezu i s vremenom odrekla se svih želja. Dvor je nije zadovoljavao, raskoš i vječito ulizivanje, licemjernost, pokvarenost i prodavanje osjećaja mrzila je. Bilo joj je već blizu trideset godina. U zadnje vrijamc začahurivala se sve više više, da su je počeli smatrati čudakinjom. Prolazila je kroz dvor uvijek zamišljena, sa nerazriješivom tajnom, koja je zasjenjivala njezino lice, jednostavna no dostojanstvena, otvorena, slobodna i samosvijesna. Sultan je cijenio i volio. Njezin utje­ caj bio je velik na glasovitog despota Abdul-Hamida i na njegovog glavnog pomoćnika lzetbey-a. Što niko nije mogao ni smio isposlovati, za koga se niko nije smio zauzeti smjela je Nesime. Sultanov harem bio je i ljubomoran na Nesimu no ona nije tome polagala velike važnosti. Klevetali su je i objedivali. Bolilo je to, ali je bila svjesna, da je njezina savjest mirna. Je li bilo kakvih dru­ gih tajna u srcu sultanije, je li nosila ideal u duši za kojim je težila i koji je bio neostvarljiv teško je nagađati, a još teže pogoditi kod ovakih naravi, koje ujsu mnogo govorile. i I j | ! , i | I I ! izborni zakon, budžetu« dvanaestine i ugovore o miru, a pd drugih pitanja samo ona, za koje se obe zajednice slo­ že da budu iznesene na pretres Parla­ mentu. I mi želimo da ustavotvorna skupšti­ na što prije donese državni ustav i slaženio se da bi radi toga svakako tre­ balo da se još prije njenoga saziva sporazumom između velikih stranaka spremi nacrt ustava, ah za to nije potrebno da Privremeno Narodno Predstavništvo ostane na okupu poslije riješenja ovih pitanja, za koje smo sada svi složni da se u njemu imaju riješiti. Držimo da je ovim objašnjenjem otstranjen svaki nesporazum između nas, a ako još ima da se razbistri kakvo sporednije pitanje, to se može učiniti kod prvog sastanka stranačkih pouzdanlka. Duboko žalimo i sa naše strane, što je u Narodnom Predstavništvu zavla­ dala atmosfera ovako nepovoljna za postignuće sporazuma, a još nam je zalije što nam nije pošlo za rukom da to spriječimo. Čast nam je saopćiti vam u prepisu pod 1.) odgovor koji smo primili od De­ mokratske Zajednice na naš predlog, da se obrazuje međustranačka vlada, a pod 2.) pismo koje smo mi na odgovor taj uputili Demokratskoj Zajednici. U očekivanju hitnog odgovora kojim ćete, nadamo se, utvrditi potpunu našu saglasnost. molim Vas, gospodine pred­ sjedniče, da i ovom prilikom primite uvjerenje mđga dubokog poštovanja.« Prosvjeta i šhola. Raho da uredimo nah aut. šhole? п. hak. — Pa kako je učevnj plan u sred­ njoj školi, da se postigne gore istaknuta zadaća njezina? Današnja srednja škola osniva se na spoju filološko-historičke i matematskofizikalne naobrazbe. Za ovakom naob­ razbom idei gimnazija i realka. Spoj fi­ lološkoga i historičkoga predavanja sa -matematskim i fizikalnim jest zbilja vr­ stan da poluči označeni cilj srednje ško­ le, naime pomoću znanstvene naobraz­ be sposobnim učiniti za samostalan du­ ševni rad. Filološko (jezično) predava­ nje otkriva učeniku duh ljudski i poka­ zuje mu. kako se misli tvore i izriču. Tako učenik proučavajući strane jezi­ ke dolazi do sposobnosti, da luči misao od jezičnoga oblika te pri tome uči pro­ matrati svoj materinji jezik s dubokim razumijevanjem jezika. Historičko (povjesno) predavanje upoznaje mla­ dež o razvoju i napredovanju na, roda, o državnom uređenju, o mi­ tologiji, pjesništvu i o 4Ri.ietnosti, a to sve čini, da se upozna bolje i teme­ ljitije sadašnjost. Matematska (računska) i prirodoslovna znanost nauči opet mla­ dež određenim i kratkim def nićljama, daje pogled u stalne prirodne zakone i pruža znatna matematska sredstva za mišljenje i razglabanje. 1 Ovakav nastavni plan štednje škole, Za vrijeme najtežih iskušenja Mladoturaka Ne­ sime se je zauzela za njih kod samog sultana i nije se uplašila njegovog pogleda, kad mu je rekla: »Oni su na pravom putu«... Tad joj je sultan nervozno, blijed u licu odgovorio: »A znadete li da su oni proti mene?« »Nisu — nego proti onog... « pokazujući ru­ kom na sobe Izetbey-ove. Sultan je mahnuo rukom u znak, da mu se izgubi s njegovih očiju što je bio znak velike ljutnje, no Nesime pošla lzetbey-u i tra­ žila zaštitu za Mladoturke. Kad joj je izet htio od­ biti molbu rekla mu je odvažno: »Sultan ne smije od vas, a vi od njega... Ja tražim, da bar s njima humano postupate«. lzetbey je pogledao lukavo i rekao: »Nesime-sultan, smijem li pogoditi zašto se zauzimljete za njih?« Ona se promijeni u licu i reče: — Zato što žele dobro carevini.« Izetbey se lukavo osmjehnuo i rekao ustajući: »Znajte, da znadem sve. . . Njega ću poštediti... Ko je bio taj o kom je lzetbey govorio ne zna se. Izet je prećutao njegovo ime, a Nesime nije da­ lje tražila. Iza toga dogodilo se više puta koješta i Nesime je uvijek uspjela Kasnije je stekla i prija­ telja među činovništvom Jildiza, koji su je obaviješćavali u svim tajnama. U pošljednje doba naročito se Nesime zanimala za događaje u Jildizu, jer su počeli vrebati na mnoge prvake mladoturskog pokreta. Ta služba, ta patriotska dužnost, koju je na se dragovoljno princeza primila zabavljala je i oduzi­ mala joj vrijeme da misli o onom što je kraj nje­ osnovan na spoju filološko-historičke znanosti sa matematsko-fizikilnom, da­ je pravu znanstvenu naobrazbu, stva­ rajući pogled učenicima u priroda i nje­ zine zakone i upućujući ih u poznavanje i razumijevanje ljudske duše i duha. U škoii s ovakom svrhom i s evakom nastavnom osnovom sjedi mladež osam godina, a to je vrijeme, koje nije baš kratko. Tokom ovih godina proživIjuje mladež dobu dozrijevanja i puberiteta, a to ima jak individualni preok­ ret za pošljedicu. Osobito izbija u ovom razdoblju silno nastojanje za samostal­ nošću, i ova težnja daje odgojitelje Ja­ sno označen putokaz. Odgoj nije više danas sila ni nagon, odgoj ne smije da­ nas drugo biti, negoli pomagalo do raz­ voja sa jasno određenim ciljem i svr­ hom. Ako hoćemo dakle uspješno odga­ jati mladež za duševnu samostalnost, to mramo odabrati s ljubavi i razumijeva­ njem posve naravan put. I kako priro­ da ne .čini nikada velikih skokova, ta­ ko ne smje ni odgojitelj odmah nešto novo tražiti, već treba lagano na novo prinčavati i upućivati. Uz ovo valja imati na umu, da škola mora u sebi Imati nešto, što mladež zanima, a ne da se pođi školom obično razumijeva ne­ kakvo strašilo, gdje se mladež na muke stavlja. Ovake pojmove treba posve is­ trijebiti, a protivno dokazivati kao pra­ vu istinu i svrhu škole. Zbog ovih razloga mora škola ići za tom svrhom, da budi interes za nauku i predmete kod mladeži, jer je probuđenje interesa prva i najvažnija me­ todska dužnost jednoga učitelja. In­ teresiranje za nauku nije ništa dru­ go, nego volja 1 veselje za intelek­ tualnim radom, a koga želimo od­ gojiti do duševnoga samostalnog rada, taj mora ponajprije nalaziti zadovolj­ stva i veselja u ovakom radu. Zato tre­ ba svaki predmet tako predavati, da mladež bude sama ponukana na sudje­ lovanje u radu. Ali nije dovoljno samo to, da se u mladeži probudi interesiranje za pred­ met ili uopće za nauku, jer se jedino time ne postizava učevni i odgojni cilj srednje škole. Uz ovo mora još pridoćl jedan posve novi metodski princip, a to je: priviknuti učenike na ustrajan, pravilan rad, čim se opet postizava ta svrha, da u mladeži razvijemo čuvstvo odgovora os t i, koje je moralni uvjet i etički sa­ stojak znanstvene naobrazbe. No da mladež priućimo na rad, ne smijemo pri tome upotrebljavati sile, koja je sa strahom skopčana, nego na­ protiv ovu silu i natjerivanje.treba da zamijeni dragovoljno i slobodno intere­ siranje. Ako još dodamo, da je učevna metoda u srednjoj školi jedan postupak, koji ide za tim ciljem, da pitomce od nesamostalnosti i nadzora dovede do duševne samostalnosti, to smo rekli nglavnom sve, za čim treba da ide sred­ nja škola, ako hoće da .postigne svotu zadaću. A njezina se zadaća sastoji u tome, da odgoji mladež do duševnoga samostalnog rada pomoću znanstvene naobrazbe. Ovi se principi moraju" uvažiti u sva­ koj školi, koja hoće da bude savreme- zina srca kao oluja prošlo; da sanja o čovjeku, koji će poslije doći da je ozdravi i izliječi. Za mističnih noći, kad je Jildiz osvjetljivao mjesec svojim mliječnim svijetlom otvarala je Ne­ sime prozor i gledala veliki pospani grad pred so­ bom. Tada se je u njezinu srcu budila jedna ne­ jasna želja, za životom, ali ne za ovim što ga živu obični ljudi, nego ljepšim, potpunim, gdje se duše spajaju, gdje se ništa ne pita, ništa he traži... Du­ go bi gledala tako sad grad obliven morem sad mračne konture anajolskih planina i činilo joj se da je tamo iza tih mračnih planina život i sreća u slobodnim stepama... Ona je pomišljala na Akčura Jusufb у-а, kojeg je često viđala za selamlUke u paradi. Znala je, da je sada tamo za Onim brdima. Za ovim dolazio je budući zet Abdurahmanpašin, kojeg je poznavala od lanjske godine, kada je ljetovala u »Ihlamur pa­ lači*) na Bosforu. On joj se nije kušao pribljžiti, no njoj se činilo, da se približuju njihove duše, da se spajaju — da postaju jedno. Ona Je često mislila o njemu, ali je htjela odagnati tu misao, jer je znala kolike bi zapreke bile njihovom zbliženju. Kada nljć bila više toliko jaka, da se svlada otišla je u Carigrad, da zaboravi. Za mjesec-dva iza toga čula je za zaruke i oćutila u srcu kao da joj je neko nož zarinuo. Ali Nesime nije prestala bditi nad ži­ votom Abdurahmanpašina zeta, Ihsana Sururzade, pa je u času opasnosti pošla i dalje odlučivši se da mu piše. •) Palača-llpa*, Jer je napravljena u lipovu gaju na Bosforu (Nastaviće se) �Број 138 — Broj na, pa i u našim autonomnim ško­ lama treba poći istim pravcem. Kadi ovoga ie bilo potrebno izložiti nastavni plan i svrhu osnovne i sred­ nje škole, prije negoli se pokuša iznijeti sastav nastavnoga plana za musliman»ke vjerske škole. Ovo je bik; tiin nuž­ nije, što iznošenjem plana modernih ško­ la izlazi u boljem svijetlu slika, koju bi trebale uzeti i naše autonomne škole, ako se uopće misle udesiti .prema da­ našnjem vremenu i potrebama narod­ nim. Slićno prema gornjem nastavnom planu trebalo bi urediti I naše autonom­ ne škole s tom razlikom, da njima na­ mijenjena svrha (vjerska naobrazba) do­ đe do punoga izražaja u samom planu, ali se .ipak ne smiju radi toga posve zabaciti ni svjetske nauke, bez kojih se ne može danas ni okrenuti niko, pa ni narodni prosvjetitelj — naš mualim. 1 oni (mnalimi) naime trebaju bezuvjetno • upute u svjetsku znanost, |er su čestu baš malinu pozvani, da nam odgoje i ob­ razuju mladost. Pa ako bi mnogo toga i našim vjerskim učiteljima manjkalo, odakle bismo onda od svoje djece, koja sluša znanje tih mualima, mogli očeki­ vati savremene poglede na okolicu i na prilike, kakovoj li bismo se budućnosti mogli nadati od svoje mladeži, svoje na­ de i uzdanice? Osobito ovo vrijedi za onu djecu, koja nema prilike dalje učiti ti školi niti uopće može da nastavi na­ uke. jer ih svagdanji posao i briga za dnevni kruh priječe od daljnjega učenja. Sve su ovo dosta jaki razlozi, koji nam daju pravo upozriti naše pozvane faktore, da se pobrinu za sastav na­ stavnoga plana i da promisle o svrhi | škole, pa. makar ona bila i vjerska, jer i i ona ima svoju zadaću. Kao što je osnovna škola početna i [ elementarna škola, tako je isto i naša mektebi-iptidaija .početna Is­ I lamska vjerska škola. I kao što je zada­ ća osnovne škole, odnosno pučkoga u- I НРАВДА' — .PRAVDA. dalje, sa jednim podesnim nastavnim planom posve prenijeti u osnovnu ško­ lu, tako da bi otpala potreba posebnih vjerskih zavoda za našu djecr. Ovaj način reforme mekteba i vjerske po­ četne nastave bio bi najpametniji i najsavremeniji za muslimane, jer bi tme vakuf riješili velikih izdataka na mektebe, koje nikada ne može uzdržavati, kako mu ne bi bili na sramotu, a drugo djeca bi za četiri godine postigla isti, pa i bolji uspjeh u nauku vjere učeći pred spremnim mualimotn prema stal­ nom nastavnom planu i iz dobro udešenih knjiga. Na. ovaj bismo način po­ stigli dvostruku korist: prvo bi otpali ogromni izdaci na mektebe, a drugo do­ bili bismo mnogo više škola i pribavili hljeba našoj djeci. Iz naše organizacije. ispravka. U prošlom broju potkrala nam se grješka u iznosu članarine i dobrov. priloga za organizaciju u Bi­ haću. Mjesto K 4.000 trebalo je da stoji 24.000 kruna. Molimo da se to .uvaži. Konstituisanje odbora u Foči. Na 17. marta održao je gradski odbor naše organizacije u Foči prvu sjednicu, te se konstituisao kako slijedi: Predsjed­ nik: Salih Remzi ef. Muftić; potpred­ sjednik: Hasan Tataragić; tajnik: Izet Ruždija; blagajnik: Mustafa Hilmi Hadžikadić, a bez funkcije: Huseinbeg ZulSkarpašić, Hafiz Hamid ef. Muftić, Osman Forta, Hamcija Buturović, Redžeb Hajrović, H. Bećir Hadžialić, Mehmed H. Mešić, Rašidaga Gjonlagić, Hasan Pašović, Edhcm Tafro, Derviš Corić, Mustafa Tafro, Muhamed Sukalo, Mehmedbeg Šuvalija. Aziz H. Al • metović i Avdo Pejkušić. Političlii pregled Prevrat u Turskoj. Javlja se iz Pari­ za: Panislaimska je pobuna u punom je­ ku. Borba se širi od Trakije kroz Anadol do Arabije. Poluslužbene francuske novine tvrde, da je islamska pobuna u vezi sa događajima u — Njemačkoj. Turski major u Trakiji Džafer Tajar, otvoreno je istupio potiv saveznika. Grčke trupe u Trakiji istupile su proti njemu. Tal janS'ke trupe u Anatoliji bile su bačene od četa Mustafa Kemala na mor­ sku obalu, ali francuske trupe u Ciliajl i gornjoj Siriji čvrsto se odupiru tur­ skim nacionalistima. Francuski general Guran žurno traži pojačanja. »Žurnal de Deba« donosi: Trupe Mustafe Kemala kao i trupe Senira pune su njemačkih oficira, koji su žedni os­ vete. Turski nacionalizam mora biti skršen. Vojnička ekspedicija mora dr- 1 žati u šah-matu turske nacionalističke brigade i spriječiti veliki rat. Marsel Košen socijalistički zastupnik opominje u »Imanite« na slabe vi­ jesti s istoka, iz Sirije i Cilicije. Fran­ cuska ima tamo 4000 ljudi i priličnu flo­ tu, ali je to nedovoljno. General Guran traži pojačanja. Francuska je upletena u beskonačnu ekspediciju i mi smo već izgubili mnogo vojnika. Ako se u Siriji i i Cilicjii dogodi ono, što se je dogodilo u Novom Maroku, zapašće Francusku mnogo novca, a ona treba oporavljanja. Vojnička konvencija Između republike Azerbajdžan i Enverbeda, koja je oba­ vljena danas, pokazuje veličinu islam­ ske opasnosti i njen germanofilski iz­ vor. Britski general Mil zamijenio je francuskog generala Franše d Aspereja u zapovjedništvu savezničkih trupa u Carigradu. Francuska i Engleska za­ pitale su delegaciju republike Aserbejdžana, da oprovrgne opstojanje vojnič­ ke konvencije između Azerbajdžana i Enver-bega. Svi tursik nacionalistički agitatori bi­ li su deportirani u koncentracione tabo­ re na otoku Malti. Turci ne priznaju mirovnog utanačenja. »Evening Standard« doznaje, da zapovjednik turskih četa u Trakiji ne priznaje zapovijedi, koje je dobio iz Cargrada te da je otkazao primirje i izja­ vio, da će silom nastupiti proti savezni­ ka.. Po nekojim vijestima bili su ranjeni pojedini engleski oficiri. Velika skupština u Nevesinju. Dne 19. marta 1920. obdržavala se u avliji Mu- i slimanske čitaonice velika skupština računati ј to sve u samoj školi radeći naše organizacije. Avlija je bila dup- ; zajedno s učenicima, vježbajući i po­ kom puna kako od strane građanstva navljajući propisano gradivo, tako isto tako i od seljaštva. Skupštinari su jed- ! treba da slijede ovaj prokušani način noglasno izabrali za predsjednika gosp. metode i naši mektebi, odnosno mualimi nastojeći obuku u mektebima svesti I Hirsagu Grudu, perovodu Hali! eff. Kona sistem novoga vremena. Zato valja 1 sovića, verifikatore: Mehmedbega Ba- I šagića i Ahmed eff. Pekušića. Predsjed- I predavati tako, da se lako i brzo upute nik, nakon što je prisutne pozdravio, i naša djeca u najelementarnije vjerske podjeljuje riječ delegatu naše organiza­ stvari naučivši čitati i pisati arapskim cije Redžebu Hajroviću, koji se bratski ' (turskim) slovima i uzimajući zajedno zahvaljuje prisutnim, a naročito selja­ s time najpotrebnije vjerske dužnosti cima, koji su se i iz dalekih sela našoj svakome muslimanu. Naročito bi se mo­ Za intergritet Turske. Londonski do­ skupštini odazvali, te ocrta svrhu i cilj ralo na to gledati, da se obuka u mek­ naše organizac’je. rastumači program i i pisnik »Pti Parizjena« javlja svome li­ tebima predaje po sistemu novoga vre­ stu. da je jedna muslimanska delegacija mena, a za tu su zadaću u prvom re­ štatut organizacije, te pri svršetku svog oduljeg govora upućuje narod, da ' došla Lojđ Džordžu tražeći da savez­ du sposobni svršenici darul-mualimina. što veću pažnju posveti osnivanju an- ! ničke sile ne rasparčaju Tursku i da sul­ Kako je po našem autonomnom Statu­ alfabetskih tečajeva, jer bez prosvjete | tan ostane u Carigradu. Engleski mini­ tu obvezan svaki musliman slati svoju i škole nema sigurna opstanka. Govor i star predsjednik odgovorio je delegaci­ djeou i mušku i žensku najkašnje po ji, da on ne shvaća zašto muslimani tra­ je primljen s odobravanjem, pa je usvo­ svršenoj sedmoj (šestoj) godini u mekže, da saveznici budu osobito blagi sa jena ova teb, gdje ostanu dvije ili tri godine, to Turskom. Onda je nastavio: »Mi ćemo bi bilo veoma poželjno i spasonosno za < Rezolucija: biti pravedni sa Turskom, kao što smo diečiji napredak u životu, kad bi se u pravedni bili sa Njemačkom i Austrijom. Muslimani grada i kotara Nevesinja, tome vremenu prije svršetka iptidaije Ali ne ćemo s njom postupati drukčije, sakupljeni na velikoj skupštini obdržauputila naša djeca u čitanju i pisanju la­ nego sa ostalm kršćanskim narodima. noj dne 19. marta 1920. jednoglasno za­ tinicom i u najglavnijim vrstama raču­ A jednako nije naša namjera da bude­ htijevaju: 1.) da se početkom školske na u onoj mjeri barem, koliko se po­ mo strogi sa Turskom stoga, jer je mu­ godine otvore bar dvije osnovne škole stigne u prvom razredu osnovne ško­ slimanska zemlja. Mi priznajemo pravo i to u Kljuncima i Žuljrma, te da se uči­ le. Time bismo mnogo dobili bez veli­ muslimanima, da ih saslušamo u teljima i muallimima naredi obdržavakoga truda i po djecu i po mualima. pitanjima, koja se tiču islanje analfabetskih tečajeva, jer smo do Djeca naime već u prvoj godini nauče š!i do osvjedočenja, da nam bez škole : m a. pa smo ih salušali 1 udovoljili nji­ arebicu, pa bi ih u drugoj godini veselilo, i prosvjete nema sigurna opstanka. 2.) I hovim željama. Na sređenju turskog pi­ da upoznaju još jedno pismo i brojeve. tanja jako utječe i mišljenje Tražimo da nam vlada čim prije izide u Ovo bi ih samo privlačilo mektebu i indijskih muslimana; ali mi ne susret davanjem potpora zbog silnih otvaralo im bolje oči za život, a i omožemo primijeniti na muslimansku pljačka, koje su sc u ovom kotaru do­ lakšavalo daljnji napredak u školi. S tim zemlju druga načela od onih, što smo godile prilikom državnog prevrata i po­ novim stečenim na laku i brzu ruku primijenili na kršćanske narode, 6 koji­ slije, te da nam se čim prije poprave znanjem mogla bi naša djeca odmah ma smo također bili u ratu«. porušene zgrade i staje. 3.) Tražimo, da prelaziti u drugi razred osnovne škole Proglašenje nezavisnosti Egipta. — se naredi činovništvu ovog kotara, da i tako bi dobili jednu god.nu za školu, Prema vijestima iz Egipta proglasila su se prema nama postupa onako kao pre­ a osim toga bi ih srce vuklo u školu, da 52 zastupnika nezavisnost Egipta i Su­ ma drugim vjeroispovijestima, a ne da prošire svoje znanje. Ona pak djeca, dana. kojima iz raznih uzroka ne bi bilo mo­ se na svakom koraku zapostavljamo, kako su to »demokrati« činili. 4.) Tra­ guće više pohađati školu, ne bi ostala Položaj u Njemačkoj. Prema posljed­ žimo, da se djelima dokaže, da smo svi slijepa kod svojih očiju i ne bi se raču­ njim vijestima iz Njemačke izgleda, da u našoj državi ravnopravni, jer smo svi nala u onu strašnu legiju nepismenih vlada ima čvrsto u rukama uzde i da sinovi ovog naroda i ravnopravni po­ (analfabeta). se nemiri pojavljuju samo gdjegdje u danici ove države. 5.) Tražimo, da se Ovo prenošenje grade iz prvoga razr. kojoj pokrajini. Govori se, da su zastup­ čim prije oduzme oružje onima, koji ne­ osnovne škole u našu iptidaiju dalo bi nici vlade i stranaka većine sklopili maju pravo nositi ga, te da se jedanput se provesti jedino u onim mektebima. kompromis sa radničkim udruženjima, spriječe umorstva, koja se izvršivaju gdje predaju svršenci darul-mualimina, da prestane generalni štrajk, a uz uv­ nad nama muslimanima. koji su svakako dorasli ovakom poslu. jete, kojima se daje radnicima velikih U mnogim opet mjestima, gdje imade Iza toga je izabran mjesni odbor, u koncesija. No svakako prije nego taj škola, mogli bi se za ovaj posao uzeti koji su izabrana Slijedeća gospoda: kompromis stupi na snagu trebaće da učitelji. Ali ne bi ovim naš vakuf bio Perdsjednik Bećir beg Pašić, potpred­ ga odobri radničko udruženje. Morna­ riješen silnih izdataka, nego bi pao u sjednik Mehmedbeg Bašagić, tajnik Isrička brigada i »Željezna divizija« po­ još veće Izdatke, a djeca bi dobila jednu metbeg Bašagić, blagajnik Ahmed eff. vlače se vrlo lagano. Oni se faktično godinu iu pauci više. I to je svakako jed­ Pekušić, odbornici bez funkcije: Fejjoš nalaze u predgrađima Berlina. Voj­ na korist! zibeg Ljubović, H. Ibrahim eff. Cadornici kažu, da se hoće boriti protiv ko­ АП s obzirom na usnich u nauci uz džić, Salih eff. Šahdomerovtć, Musli eff. munista pod budućom vladom. Govori zgodan raspored nastave vjerske i s Pašić. Osmanaga Ramović, Haiil eff. se, da su komuniste zaposjeli Esen, gdie obzirom na duševni razvoj djece p: I ci­ Kotović, Husaga Gruda, Nuraga Dusu Krupove fabrike i da su imali teških lju shodnom rukovođenju mogla bi se galić. gubitaka. Izgleda, da komuniste vrše naša vjerska početna nastava ' kontrolu ј u Dizeldorfu, odakle su vla- Orana 3. j dine čete otišle bez borbe. Komuniste 5 koiKtnjuraju također veliki dio dolnje I rijeke Rura, gdje je bilo mnogo gubita­ ka u krvi. U bitkama u Kilu poginulo je 150 mornara, a nekoliko ih je stotina I ranjeno. Još su ozb.tjnije bile borbe u j Lajpcigu, koji su grad tek jučer rašči­ stile vladine čete. Požar je uništio grad| ski magistrat; kaže se da je u tim bor­ bama poginulo 100 radnika. U borbama u Berlinu računa se da je poginulo 100 ljudi, a 200 ranjeno. Vlada je odredila novčanu nagradu onom, ko uhapsi Ka­ pa I Litvica. Iz Hamburga preko Ko­ penhagena stigla je vijest još nekontro­ lirana, da je Kap uhapšen u Lajpcigu. a da je general Litvic počinio samo­ ubojstvo. Ki dopisi Dretelj, (kot. Stolac), u februaru 1920. (Prodaja kaburistana.) U doba, kada je naša željeznička pruga Mootar-Metković izgrauena kroz naše mjesto tako je projektirana, da je naš kaburistan, u komu su pokopani naši djedovi, naše majke, očevi, braća, sestre ј naša dje­ ca, razdvojen tako, da je jedan dio toga kaburistana ostao i dalje ležeći uz našu džamiju, dok je drugi dio došao s donju stranu željezničke pruge. Ovaj je dio vrlo lijepa položaja. Na istom je izgra­ đena i "ovdašnja željeznička postaja na kojoj je zaposlen' čuvar pruge Mato Cepo. Preostali dio mezarluka uz željez. stanicu nečijom je inicijativom, a pu­ tem kotarskog vakuf.-mearif. povjeren­ stva u Stocu prodan spomenutom Ceoi. iroji ima namjeru na ovome mezarluku da izgradi i otvori — b i r t i j u. Mi srrib, ovdašnji muslimani zbog toga silno ogorčeni, jer ako je spomenuti mezarluk trebalo prodati, zašto to onda nije uči­ njeno javnom licitacijom, a mi smo uvjereni. da bi se i muslimana našlo, koji bi ra kupili ј u moralnije svrhe upotri­ jebili. Mi ne obaramo krivnju na spomenuto povjerenstvo u Stocu, nego nam se či­ ni, da tu prste ima neko treći, pa smo svoju tužbu predali na mjerodavno mje­ sto s molbom, da se ova prodaja obu­ stavi. Stoga apeliramo na naš ulcmamedžils i vak. sabor, da ovu akciju spriječe pogotovu kada se radi o za­ mjeni zemljišta, gdje se za ovaj kabu­ ristan nudi u zamjenu jedna vrio slaba njivica, koja je većinu godišnjeg doba pod vodom, te se prema tome ne može upotrijebiti niti za novi kaburistan, niti ucoće u koju svrhu, koja bj nosila va­ kufu ma koju korist. m. Domaće vijesti Krive hiljadarke. Povodom predstav­ ke trgovačke i obrtničke komore, da su na njezinom komorskom području, mnogi privrednici sasvim pravilnim pu­ tem i bez ikakve svoje krivice došli do hiljadarki sa nepravilnim markicama, tako da bi im neisplata istih nanijela ne­ pravednu šteto, dobila je odgovor od ministarstva trgovine i industrije, da će se ono zazuzeti kod ministarstva finansija. da se takove hiljadarke .prime i honoriraju. Stoga se pozivaju svi ima­ oci odbijenih hiljadarki. sa nepravilnim markicama da ih predadu na revers zemaljskoj blagajnici u Sarajevu ili po­ reznim uredima u provinciji. Napadaj u Tarčinu. Dne 16. pr. mj. a 10 sati na večer došli su u radnju Braće Japalak, četiri pravoslavna seljaka, gologlavi i — pri ulazu u raduju napravili su se kao da su pijani. Nakon kratkoga vremen, u času kada se u radnji nala­ zilo nekoliko muslimana i ova četiri do­ šljaka (seoski knez Risto Žuža, Đorđo Stolica i dvojica braće Glavaša) očula se silna galama, prasak i psovka s va­ ni, pri čemu su mu polupani i prozori na radnji, ali ipak su spomenuta četvorica ostali mirni. Kada su prisutni muslimani iz psovki'j pogrda razabrali, da je, taj napadaj uperen na njih, oni su nastojali, da se mimo udalje, pri čemu su ih smeli četvorica gore spomenutih, povadivši iza pasa noževe i kamenje i navalivši na goloruke muslimane. Kada je napadaj postigao vrhunac, kada su muslimani počeli da se sili suprostave, svi su očito organizpvani, za­ jednički na ovih par muslimana navalili i oni su svoje žive glave spasili samo ■bijegom u sporedne prostorije. Uz dre­ ku i r.ajgrđu psovku napadači su osta- �C-vnana 4 Stran« vili spomenutu radnju napominjući da ovaj napadaj znači samo — početak pro­ gona, jer oni neće ovdje da trpe ni jed­ noga »Turčina«. Pri tomu je ova ban­ da uništila i prostorije »Narodne Čitao­ nice«, jer da i tu ima »Turaka«. Pri­ jetnje, psovke i grdnje dodijale su tamo­ šnjim musl.manima, pa su oni i ovaj tvarni napauaj na njih predali ovdašnjem kotarskom sudu s nadom, da će bar Justitia ostati sebi vjerna, kada bratstvo ui sloboda toga nije.-u u stanju da učine. »Konzorcija« dobila je nešto pšenič­ nog brašna te će još tokom ovoga mje­ seca izdavati krušno brašno. I ako je dobava brašna prouzrokovala veliki nepredviđeni trošak, to će se ipak ob­ zirom na siromašnije slojeve stanovni­ štva krušno brašno prodavati po utvr­ đenoj cijeni od K 7 na kg. Bijelo brašno svakako će se morati skuplje prodavati od dosadašnjih cijena. Pšenično brašno dijel će se i u buBće samo na temelju legitimacije gradske aprovizacije. Kuku­ ruznom brašnu i grizu, sa kojim smo opskrbli maio ne sve trgovine našega grada, ostaje do daljnjega cijena od K 5.50 odnosno K 6.50 na kg nepromi­ jenjena. I ostala roba »Konzorcija« prodavače se po dosadašnjim cijenama dakle: makaren; (tjestenina) po K 18.—, ječmena kaša po K 8.—, i bijeli grah po K S.50 | na kg. »Konzorcija« ponovno naglašuje, da nije preuzela nikakove obveze u pogle­ du s:\rbdijevanta građa sa Životnim namirnicama. Dobava vanredno je teš­ ka i velikim žrtvama skopčana, ali kraj svega toga imađe ipak nade, da će »Kon­ zorcija« moći sa svojim zalihama u gorenaznačenoj robi skromnim zahtjevi­ ma stanovništva našega grada kroz ne­ koliko mjeseci udovoljavati. Preproda­ vači »Konzorćja« dužni su uvijek dr­ žati na skladištu dostatne koTčme konzorcijalne robe i održati propisane ci­ jene. Eventualne rek'amacije neka se uprave na: »Konzorcija«, pošt. pret. 227. Jedno leglo na Trebeviću. Po svom običaju pošli su dne 22. pr. mj. Zada Hamalukić, Ibro Gutović, te još jedan njihov susjed sa svojom ženom u Kosmeticu da nasijeku drva. Kada su us­ put susreli lugara, on ih je zapitao ku­ da će, a oni mu odgovore u Kosmeticu, te ih je isti bez prigovora dalje pustio, jer sabiranje drva u Kosmetici od vajkada je bilo slobodno. Kada su svi sa­ brali nešto suharaka pošli su kući no­ seći svak svoje breme. Usput, u blizi­ ni kuće Alekse Pandurovića više Coline Kape, dok su se oni odmarali, bližio im se puškom u ruei jedan vojnik (koji je izišao iz Pandurevićeve kuće, a inače Stacioniran u »Kamatin-baraci«), te psu­ jući im sunce. Boga turskoga i najgrđe ih vrijeđajući počeo im je prebirati bre­ mena, redavši, da oni ne smiju ovamo u drva dolaziti. Otevši u dvojice muških njihove sje­ kire, počeo je probrati i Zlatino breme, no nenašavš u nje sjekire onako razja­ ren Zlatu je nekoliko puta ošinuo. Ka­ da mu je rekla da će ga tužiti, jer da je do danas svak nesmetano išao u Kos­ meticu u drva, on joj surovo odgovori: »Nije to sada kao i prije! Sada je n a š e pravo! Pa ako ti je krivo idi nf lom Bogu, pa se potuži«. Nastavljajući svo­ je drsko psovanie udaljio se odnesavši i sjekire sa sobom. Pošto su opetovano slični napadači nalazili svoj zaklon u kući spomenuto­ ga Pandurovića. to bi vrlo shodno b-lo, kada bi se naša revna žandarmerija infomrsala i o ov:m napadačima kao i njihovom zaštitniku, a ne bi škodio da isjjita i tužbe seljana, pa da se učini sa ovima ono što ih po zakonu i nepristra­ nom radu pripada. Jedno objašnjenje. Povodom bilješke »Nova stranka« u 29. broju našeg lista dobismo od musi, centr. banke ovo ob­ jašnjenje: »1 ako su dioničari i članovi uprave naše banke iz svih musliman­ skih političkih grupa, to mi od osnutka našeg zavoda stojimo čvrsto na princi­ pu, da se zavod ima baviti podizanjem i unapređenjem sviju muslimanskih slo­ jeva, bez razlike na političke stranke, te prema tome stojimo izvan političkih stranaka. Ako pojedini članovi našeg ravnateljstva ili pojedini dioničari na ka­ kovom političkom sastankudaju svoje li­ čne izjave, to se nas kao banke ništa ne tiče, a još se manje mogu smatrati kao eksponenti našeg zavoda. U notici se tvrđi, tla će organ nove '.trankc lahko moći izlaziti, ako »Musli­ manska centralna banka dade papir i l :.t £»pni 138 Kro' »PRAVO ■' .ПРАВДА" finansira«. Budući da mi nemamo, niti | ski činovnik u Sarajevu i Ibrahim ef. Mujičić, trgovac iz Doboja. smo ikada imali na skladištu papua, to Direktorom ovoga zavoda imenovan ne možemo noći u ргшки, ua ga ikome je, kako smo to već javili, član ravnadajemo, a i kad bi ga imali, ne bi ga teljstva gospodin Husein ef. Omanović, upotrijebili za kakove bilo političke b.vsi dugogodišnji Činovnik Privilegosvrhe, niti bi novine kakovih političkih vane zemaljske banke te prokurista i grupa fmausirali, jer nijesmo za to osupravitelj podružnice Hrv. centralne aovam, tud je to naš poziv. banke u Derventi. Ravnateljstvo i nad­ Udruženje veterinara Bosne i Herce­ zorno vijeće imenovali su u svojoj ple­ govine, održavalo je svoju skupštinu narnoj sjednici tajnikom zavoda gosp. dne 20. o. mj., na kojoj je bilo preko Osmana Sikirića, sudskog pristava kod 20 veterinara iz raznih krajeva Bosne, kotarskog suda u Bos. Brodu i bivšeg a kao iza.'lanik veterinarskog društva činovnika Privileg. zemaljske banke, te Srb je bio je prisutan viši vojni veteri­ su ujedno imenovali pet muslimana svr­ nar g. potpukovnik Dijamant. Pošto se šenih trgovačkih akademičara činovni­ dugogodišnji društveni predsjednik g. cima i vježbenicima ovog našeg novča­ zemaljski veterinar Gjurić zahvalo na nog zavoda. časti, izabran je jednoglasno za počas­ nog člana. Novi je odbor ovako sastav­ (Svršiće se). ljen: Predsjednik Vuković; tajnik Dimić, blagajnik Čepić, članovi Struhal i dr. Kondić. u nadzorni odbor došli su Brzović i Šemsibeg Salihbegović. Iza­ brana su drmj ea članova, da pozdrave ispred udruženja gosp. predstojnika ze­ Lijek našoj v. ni. autonomiji. maljske vlade. Ima itT-ri koje »e n« izbor© ni n „Trešelj*Na anketi se je raspravljalo o mno­ ku*, ali ima ljudi i „ideja", o kojima eo n ora gim važnim aktuelnim Veterinarskim goront', moknr i u „Tresi I, ka*. Отаке morske stvarima i stvoreni su važni zaključci, idrje i podzemni ljudi niti se kriti kuju, niti *e koje će nova uprava imati da provodi. upućuju: rtujo isvan denta^ju moralne kritike Predavanje Vukovićevo o suzbijanju i mogu te čamo pribiiješiti. da a« ljudi našim i malo pozabave. Jedan vrlo interesantan ovčijih ospica štampače se u »Narod­ ju pj mier ovakvih ideja čitasmo u „sapieniku nom Jed'nstvu«. U veče je održano pouzduničk- g sastanku, ođižanog- . marta 19:0 drugarsko veče u oficirskom domu, na u 2 eatn po pođi.© u zimskoj bsš-i Hotel Ev­ kome je Vuković održao predavanje o rope n Sarajevu4. Taj abnormalni zapisnik sadrži i ovaj odlomak, kojeg donosimo bez ikak­ »umnožavanju protozoa, naročito ob­ vo iainjeue: zirom na patogene vrste nfhove«. Ovo »l’r<dsjeenik daje na to riječ tajniku r»isće se Predavanje poslati »Veterinar­ ul-ulemeg. Ahinetu Mahnićn. M ahi в i ć: Htjeo hih da nešto kažeiu o vj- iskoj naobrazbi u skom Glasniku« u Beograd. Trešeljah gradu i na selu. Ali (!) prilike su gotovo jed­ nako tužne i žahsno i u g adu kao i na selu. Uzrok je tomu taj, što se vakufski novac troši isključivo na m«-ktebe u gradovima, jer o tome giađani odlučuju. Već prije 10 gođna je iaкћосево, da se osnuju ihtijat впжиГП us osnovne Škole, ali mi imamo svega 18 osn. škola na selima, u vakuf u« mu odakle da plaća hodi*. NaJJselu noma sposobnog hodžo, nema Ibtiduija mua im na Srlu je ujedno i težak. Da se te prilike poplave bio bi jedini način: n o v i v ak u f s k i в a b or. Pošto je ovdje prisutan vakufski činovnik g. Hajdar Cekro, koji dobro poznaje vakufske Izjava. U »G'asu Naroda« od 16. marta br. 139. iznesen je jedan brzojav iz Foče glede Sakib ef. Korkuta, potpisan .po nekakvim Cengiću i Muftiću. Mi niže potpisani Muftići ovim izjavljujemo da mi taj brzojav nismo otposlali, te koji se od Muftića nije ovdje izjavio sa svo­ jim imenom, onda neka se znade koji je, a mi sa naše strane proti potpisatom Muftiću u telegramu najenergični­ je istupamo osuđujući njegov postupak i pozivajući ga da sa imenom se izjavi, a da se ne krije drugima za leđa. Foča, 22. marta 1920. Muftić Salih Remzi, Hafiz Hamid, muđeris, Murat, Hafiz Omer, Ahmeđ Dževdet, Fehim, Halid (Avdagin), Halid (Latifefend n), Teufik, Salih- (Latifefendin), Teufik, Sulejman. Hilmija, Ilijas, Subhija, Mustafa. Gospodarstvo MusTmanslra trgovačka 1 . banka za B. 1 H. obrtnička piilike molio bih ga da bude dobar i da nam o tome nešto kaže. Eto to vam je govor „tajnika rCisnl-alene nR j skupštini kojoj jo bila svrha provesti organiza­ ciju musi, tižadkc stranke A sud čujmo dubo­ ; ko razlaganje g Ćekre: ■ borilo во proti birokratima. a austrijski je birokratizam stvarao fotemkiriova selu: uzodži! lis, sabor, muftijo, ulema-meldžis, a u stvari nema ništa. Uzrok današnjem lošem stanju vakufa jest birokratski siatvin i podršavati jed^n ovakav konglomerat je apsurdum, ali «п:иа kritika ne kori’ti. U n; jao' ijoj borbi ide И' sa vlašću, boreći во za ideju počela s© obožavati ličnost a ne ideja. (8a strane: tuko je.) Ali pitanje je: kako da se spase naš zanemareni vakuf? Va­ kufski prihod iznaša K 2,00'».O0V, samih služ­ benika ima -i.OOo, ako не poprečno eakemBlužbeniku plati K 1000 nijeseći.g, što danas nije gotovo nišiu, onda lo iznaša K 4,®00 0V0. Jedi­ li spas jest; kraj ovome št&tati. vo se obara na centralu, ode ear гддм a centralu, veli svak. Prirez u mirne doku je ianortio K GO ’.OOO. tim eo ne mogu ni mualimi platiti. Spae jo u decontralizuelji vakufa: ono što pripada mjestu, neka osta­ ne u mjestu, a u c e utr a 1 a neka ide ono, što pripada cjelini. Ali razumije se treba zavesti Ste juču koutrolu, da nadzornici mogu samo unuprediti vak.f, u nipošto otuđiti (ptodati). Mi to nemoderno po­ etici preko saborskog odbora, nego preko ljudi, koji ćo se toma poslu posvetiti. Poglavica va­ kufa trebao bi da bude reisul-ultma; n e treba ч u i i j a ni medili s r. Vrh. šer. sudac i — direktor nukava bi im gli zauiijeniti sabor. Zašto će nam 30 po­ slanika, kad bi ib dosta bilo samo С? Svim tim bi se mnogo vštedilo«. Eto tako goro.riše oni.ivači stranke. Pitanje je samo koji nazer prihvaća bijedna stranka: da li je spao u „novom saberu“, kako veli g. ж tajnik ili u „poglavici bez knrija i шееИНна, kako zagovara g. „stračnjak4 Ćekro? Valja još riješiti i zagonetni rezultat Ćekrine matemati­ ke, da vrh. šeriatski sudac i direktor nuvaba čine šest članova sabora. Težak posao i mi smo radoznali kako će eo to objasniti. No kad Se od dvadesetak Buljuka možo napraviti oko sto­ tina. sigurno ćo se naći i besplatan suvjetaik za riješenje Čekrinog rebusa. r ! | | | 1 I Oglašujte u „Pravdi84 МЖИМГИМв ! ! i j । Muslim. trgovačka i poljodjelska banka d. d. u Твзпји traži »a nastupom po mogurnosti Odmah jednog vrsnog strukovno spremnog poslovnog ravnatelja Prednost imadu reflektanti vješti i robnim poslovima. Plaća i uvjeti nastupa po pogodbi. Ravnatelj ima krasan stan u naravi u bankovnoj zgradi. Ponude na ravnate.jstvo zavoda. Dr. Bahrija K a d i ć odvjetnik u Tuzli traži koncipijenta. Beza, košulja, dimija, bluza Kako smo već javili 10. pr. mjeseca Nastup odmah, plata prema do­ i razne druge vezilačke i tkalačke održana je konstituirajuća glavna skuprobe prodaje društvo muslimanki "ština ovog zavoda i zavod je proglašen govoru. konstituiranim na temelju predhodno po »©SVITANJE« ministarstvu trgovine i industrije odob­ UNIVERZAL. Stalni zavod za poduku renih pravla, nakon što se je skupština uz umjerene cijene svakog ponedeljka i četvrtka od 2 do 6 poslije podne u uvjerila, da su sve zavodske dionice | ženskoga krojenja i šivanja. Prima Džininu sokaku broj 10. Fonedeljkom rasprodane i uplaćene i nakon što su I na izradu fina odijela za gospođe. — osnivači na skupštini dokazaii, da su is- | imaju pristup samo ženske. Palača Srp. Opštine II. kat (Ulaz punjeni svi zakonom propisani uvjeti za I osnutak ovog zavoda. Protin Sokak) ulica Regenta Alek­ Konstituirajuća skupština jednoglasno sandra br. 2. je .prihvatila po osnivačima imenovano ravnateljstvo zavoda, u kojem su gg. otvorio je u Trav­ Dr. Mebmed ef. Spaho, narodni posla­ niku advokat nik i tajnik trgov. i obrt, komore u Sa­ Oglašujte rajevu; Dr. Ali Kamilbeg Džinlć, vele­ posjednik i banjalučki gradonačelnik; u ,,Pravdi“ Alibeg Biščević, trgovac, veleposjednik i gradonačelnik u Bos. Novom; Husejn ef. Omanović, prokurista i bivši upravi­ telj Podružnice centr. banke u Derventi; Asimbeg Dugalić, prokurista »HercegBosne« u Sarajevu; Neziraga Ahmetašević, Muhamedaga Hadžiju'ufagić, Ibrahimaga Demirdžić i Muhamed ef. Hadžikoji namjeravaju kupiti hrane u Posavini osmanović, veletržac iz Sarajeva; Hapšenice, kukuruza, ječma, zobi, graha, miđbeg Knrbegović. trgovac iz Donjeg 1 k< umpira jtd. u svako doba stoji na raspolaga- ш Vakufa; Ahmedaga Kovačcvić. trgovac nju b lo za direktnu kupnju ili posredovanje i posjednik iz Lukavca kod Tuzle, te uvaženi veletržac Abdaga Koluder iz Mostara. / Na skupštini je izabrano ovo nadzor­ no vijeće: Dr. Hamđi ef. Karamchmedović, primarni liječnik u Sarajevu. Numan ef. Ošmanefendić, veletržac u 2epćn, Asimbeg Alihegović, veletržac u Der^ntl. Edhemaga Bičakčlć i UizcrSve ponude zo hrenu kao I upite o stanju c!|ena hrani u svako doba hulontno i brzo vrši HasanoiAć. trgovci iz Sarajeva, Seni : 'r. ef Sarajl'ć, gradski računar- ildvakfltsku kancelariju Dr. Sulejman fllBčković Prištednja taegovač. aprovizacijama i trgovcima i ж figenturna i Somisionalna radnja Abdullah Džumhur Tuzla | ‘a: vjj. M. O " r D. & А.*Ка|»ж, Saral«vo � https://kolekcije.nub.ba/files/original/7c8fd31d8d6d5a648054acf6460e8539.pdf 8eaa320faefa74550f32cff49444bfdc PDF Text Text PoStarin« u eotovom ptatoae. fj| Г) Ж10В!^ f A &Ж 1W S BRO APOJEDIN? ...... ш £Ж rEđ3;icior,i odhiir Д" Д^тјИ 4>3at ујју Pret lata godišnje80kru ИВ гви Лг л№3 т$ St 1вЛ n t, na pola godine 40 kru ЖМ dft ^ик јд Srat. ЂВ St na. Uredništvo i uprav; Д1Ж ДНк -Жок “ ЈВаИк^^ Ш ЛИЛ nalazi se u Carevoj ulici ГЈ&АСИЛО ЈУГОСЛABEHCKE МУГ4ИМа^СКЕ 0РГАНИЗАЦИЈЕ» SKost^ ^■1 Broj 3f (139) * Sarajevo, subota 27 marta 1920. (7. ledžeba 1338.) Iz vakufskog sabora. PRVA SJEDNICA. Predsjednik također ističe taj 25. marta o. g., kad zasjeda u posao I temnul i veli, da je pitao saborsld je li to sve po Statutu, pa mu je najbolji od dosadašnjih vakufsklih sa­ oafovoreno da jest i da je tako rađeno. bora, ostade nam živo u pameti, tim S. K o r k u t: Kriva informaoija i neviše, što je to i prvi pravi narodni tačna interpretacija! Kad sam ja kao sabor. U njemu ie uz reis-ul-ulemu šest muiettš proveo prošle izbore iznošemuftija, sedam pravnika i trinaest šeno je pred sabor pitanje verifikacije ne­ riatlija — cvijet inteligencije naše, iza kih poslanika, ali se je tu radilo o pri­ kojeg ne zaostaje mnogo ni ostalih pet zivima, a ne separatnim votumima kao članova sabora, od kojh su neki naši što je ovaj g. Halilbašiča. Ovo je prigo­ vrlo ugledni ljudi iz provincije. U sa­ vor prije proglašenja izbor, rezultata, a borskoj dvorani u 9 sati prije podne ne priziv protiv nezakonitosti tog pro­ ćutilo se neko osobito raspoloženje iz­ glašenja, pa se ne može ni uzeti u ob­ među članova, koji se okupljahu u sjed­ zir. Sabor dakle nema pred sobom pri­ nicu i dupkom pune galerije općinstva, ziva i stoga ovaj predmet treba ski­ što ga dovede ljubav za naše vjerskonuti s dnevnog reda, kako je to vrlo prosvjetne prilike, da pogledaju prvu dobro obrazložio g. Omerovič. sjednicu svog sabora i da svojta posla­ Predsjednik konstatira jednonicima sa dna duše zažele: Dobro nam glasnost sabora, da ova 2. tačka iz dne­ došli i sretan i pspješan bio Vaš na­ vnog reda otpadne. Preporuča, da se porni rad, da Bog da! pode dalje na dnevni red. Predsjednik pr. gosp. reisul-uS. K o r k u t, prije prelaza na dnevni lema 11. M. Džef. Caušević otvara sjed­ red, predlaže da se pozdravi vladar na­ nicu iza 9 satj kratkim govorom, kojim še države, što sabor jednoglasno odo­ konstatuje da je prisutan dovoljan broj brava i usvaja da se odašalje ovaj po­ članova i želi da rad novog vakufskog zdravni brzojav: sabora bude koristan po našu zajedni­ Nj. Kr. Visočanstvu regentu prijestolo­ cu. Napominje da nove saborske čla­ nasljedniku Aleksandru nove čekaju vrlo važna pitanja i da o Beograd. njihovoj dobroj volji ovisi, da se done­ Novoizabrani vakufsko-mearifski sa­ su što bolji zaključci prema našem teš­ bor, koji se danas sastao u Sarajevu, kom položaju. Predlaže da se dalje sli­ daje na početku svoga rada izražaja jedi dnevni red, čijeg je, kako misli, svojim dubokim podaničkim osjećajima »druga tačka izbor potpredsjednika*; prema previšnjem kraljevskom domu: A. S e r i ć, prije prelaza na dnevni Njegovom Veličanstvu Petru I. i Njego­ red, uzima ri|ječ, da s.tavi primjedbu vom Kraljevskom Visočanstvu prijestona njegovu drugu tačku, koja glasi: »Ulonašljedniku Aleksandru i moli Svemo­ dobrenje izbora činova satara iz tra­ gućega Boga, da ta pokloni dug ј sre­ vanjskog okružja«. Koliko se sjeća, u tan život. Predsjednik: saborskom odboru nije bilo govora, da Ceuševlć, reis-ul-ulema.« se ta točka metne na dnevni red, pa Verifikacija seoskih članova. predlaže da se ustanovi čijom je inici­ jativom promijenjena ova stilizacija. Prelazi se na prvu tačku dnevnog re­ da: »Odobrenje izbora članova D. Omerovič ističe da predsjedkotarskih vakiuf.-mearifskih povjeren­ «lštv« do duše pristoji pravo utanačestava, koji borave izvan sjedišta po­ nja dnevnog reda prve sjednice, ali po vjerenstva (§ 70. auton. Statuta). Mufet§ 91. aut. Statuta odobrenje izbora sa­ borskih članova ne spada u djelokrug tiš referiše da takvih članova — što se sabora. On može da rješava samo pri­ do sada zna — imaju 22 povjerenstva u zemlji. zive, a nipošto da »odobrava« izbor. Dr. M. S p a h o predlaže da se svi Time bi on prekoračio svoj djelokrug. ti izbori generalno odobre, što se usva­ Ova se tačka dakle mora preinačiti, ja jednoglasno. ako postoji priziv, odnosno skinuti s dnevnog reda, ako nema kakva priziva ’ Izbor potpredsjednika. proti izboru članova iz travničkog okPrelazi se na 2. tačku dnevnog reda: ražja. Traži razjašnjenje u tom pravcu. ■izbor potpredsjednika. Ovdje se prozivaju članovi sabora 1 ustanov­ Mufettdš čita zapisnik sastavljen ljuje se da ih je prisutno 26 (neki još u sjednici sabor, odbora od 3. marta nijesu prispjeli). Neki članovi pitaju: a *. g. iz kojega se ustanovljuje, da je M. kazno vakuf, direktor? Mufettiš odgo­ Halilbašić prigovorio valjanosti izbora vara, da nije ni pozvan u sjednicu. dvojice članova za to, što je popu­ Tajnim glasanjem je sa 24 glasa iza­ njeno jedno mjesto člana okružnog bran za potpredsjednika vakufskog sa­ izbornog odbora u Travniku. Ostali bora predsjednik naše organizacije vri­ članovi vak. m. saborskog odbora sma­ jedni starina H. H. Ibrahim ef. Mag­ trali su izbor valjanim, jer je to popuujenje uslijedilo pr.ije, nego li je ok­ la j 1 i ć, koji se sa par riječi zahvali Članovima na povjerenju. — Sjeda na ružni odbor počeo funkcionirati. Na upit veH da nema drugog prigovora i ističe svoje staro mjesto, ali ga predsjednik poziva da zauzme potpredsjedničko da je ovaj votum g. Hallbašića iznešen mjesto s primjedbom: »Hodi ovamo, pred sabor na temelju teamula, jer se 1 pa ću biti jači (uza Te)«. je tako i prije prakticiralo. Izbor sab. odbora. Pod tačkom 3. dnevnog reda obav­ ljen je izbor novog saborskog odbora ovako: za okružje Sarajevo : član Sak.b ef, Korkut, njegov zamjenik Gahb ef. Hafizovićf okružje Travnik: čian Derviš ef. Omerović,. zamjenik Mahmudbeg Krasnica; okružje Tu zJa : član H. H, Ibtahim ef. Maglaidć, njegov zamjenik H. Osman ef. Vilović; okružje Banjaluka : član. Ahmed ef. Serić, zamjenik Mustajbeg Kapetaliović; okr, Bi ka ć : član Husari ef, Miljkovlć, zamjenik FehtabegKurbegovlć; okr. Mostar: član muftija H. £akir ef. Mesihović. a njegov zamjenik Smaal cf. Serdarević. Ostavka vak. direktora. Kod tačke 4. »Ostavka va k.-m. direktora«, koja glasi: »Zahvaljujem se na službi vakufskog direktora. Sa­ rajevo 28. decembra 1919. Š. Arnautović«, pa uredovnoj opomeni od 11. ja­ nuara 1920. da sebi podjeljuje tromje­ sečni dopust po § — (kojeg ne navodi) — programatike, konstatira predsjed­ nik (smješkajući se), da je ostav­ ka »kratka i jezgrovita«, a riječ uzi­ maju gg. F. Kurbegović, M. Bahtijarev:ć, S. Korkut, 0. Vilović, H. Kurtović, Dr. M. Spalio i g. Hafizović u pravcu, da se ostavka za danas skine s dnev­ nog reda i direktoru otkaže dopust. Konstatirali su pojedince, kako je vak. direktor ostavio vakuf u najkritičnijim danma, bez ikakva izvješća o radu i stanju, što ne bi nikakav patri­ ota učinio. Stanje je vakufa skroz rzstrovano, direktor nije bolestan, već se šeta u trgovačkim poslovima po Be­ ogradu i koje kuda, a svaka viša vlast trna pravo, da prekine dopuste svojih činovnika i da su zdravi činovnici duž­ ni, da službu odmah po tom nastupe. Utvrđeno je i to, da saborski odbor ni­ je primio ostavke, nego ju je ustupio saboru na riješenje, ovaj za nju tek da­ nas doznaje, pa želi da se pripravi pre­ daja i polože računi o djelovanju i t. d. Najzad sabor u ovom pitanju donese jednoglasni zaključak, da se direk­ toru otkaže dopust i da se odmah pozove na vršenje dužnosti, a riješenje o ostavci domijeće se kasnije. Interpelacija o olovu sa džamija. S. Korkut stavlja interpelaciju o skidanju olova sa džamija, zbog čega se mnoge ruiniraju, prokisuju iz sredi­ ne kubeta, u nekih se kubeta ruše, a mnogim prijeti opasnost porušenja. 1 čuvenoj Aladža džamiji u Foči, tom remek djelu naše arhitekture, pri­ jeti opasnost porušenja, premda je po­ vjerenstvo više puta izvješćivalo o nje­ nu stanju, pa je upozorilo i vak. inžinira kad je bio u Foči. Čita upit građan­ stva u 10. broju »Vremena« i konstati­ ra da su sva upozorenja ostala bez us­ pjeha i odgovora. Stoga pita predsjed­ ništvo: 1 .) na temelju čega je došlo do skida­ nja olova sa džamija, 2 .) pod kojim je uvjetima bivšem vojnom eraru to skidanje dozvoljeno i Godina II. 3 .) šta je učinjeno na brzojav iz Fo­ če od 6. februara 1919. o prijetećoj opasnosti za Aladža džamiju? Predsjednik odgovara, da je bivši vojni erar zatražio olovo sa dža­ mija u ratu, koje mu je dato uz uvjet, da olovo skine na svoj trošak, da pro­ vizorno pokrije vakufske objekte na svoj trošak, a čim nastupe normalne prilike, da ih opet olovom pokrije. Zbog opasnosti od novog slabog pokrivanja više je puta od pređašnje uprave tra­ ženo da se dobro pokriju vak. objekti, a j od Narodne Obrane iza prevrata 5—6 puta je pismeno traženo, da se va­ kufu povrati uzeto olovo, koje se još uvijek u blizini zadržava, ali dosad ni­ kakva odgovora. U jednoj od idućih sjedidca će iznijeti ovo pitanje na лјеšenje. s ‘ S . Korkut provizorno uzima odgo­ vor na znanje, pošto će predmet po­ sebno biti predložen na vijećanje. Muftija K u r t ističe, kako su oni u Banjaluci sobom povratili iza rata olovo svojih džamija sa stanice i njim će svoje džamije pokriti. (Korkut: Tako rade muftije; a šta je sarajevski muftija uradio? — Muftija S. Muftić: Ja sam dao izvješće. — Opći smijeh г saboru). H. Kurtović predlaže, da se iza­ bere i pošalje deputacija na vladu, ko­ ja će tražiti, da se olovo naših džanđja zastavi i nama da se povrati. Sabor se sporazumliuie, da to pitanje odmah uz­ me u pretres saborski odbor i što ргЦе na dnevni red pred sabor iznese, pa tom prilikom da se i deputacija izabeie. Žalim se izabire poklonstvena deputa­ cija, koja će posjetiti predsjednika zem. vlade i odabiru se gg: predsjednik II. M. Dž. Caušević, potpredsjednik H. H. I. Maglajlić, te članovi sabora 0. Vilo­ vić, H. Kurtović i M. Bahtijarević. S. Korkut traži da se dnevni red sljedeće sjednice uvijek označuje na kraju sjednice sabora i po poslovniku objavljuje i izvješava na tabli što se jednoglasno usvaja i za dnevnj red sjed­ nice od subote označuje: 1 .) Podjeljenje indemniteta, 2 .) Predlog g. Korkuta o izboru od­ bora: prosvjetnog, šeriatskog-pravnog i financijalnog. Sarajevo, 26. marta. »Obrana«. Jučer se je pojavilo i ovo glasilo »musi, narodne stranke«, ko­ je će izlaziti svakog petka i braniti in­ terese muslimana, koji se nažalost mpradoše zasebno grupisati, jer su bili i»vrgnuti »neprekidnim i sistematski organizovanim napadajima na imetak, ži­ vot i obraz«. List i stranka nemaju programa, jet je »nemoguće iscrpiti sve u jednom pro­ gramu, o čemu misle pisati u listu« i jer se životne prilike našeg elementa »ne mogu obuhvatiti takovim progra­ mom«. Imaju i treći razlog toj bezprogramnosti: hoće slobodne ruke i ne će da ■ »stranka za izvjesnu periodu svoga rada sebi ruke sveže i da se toga pro- Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (t d.) п Sarajevu. Busi ee svim bnabosnltn Boslosima. Obavlja uplate I unoutenja u hraljevstvu SHa, I u InozBMSttu. Prima uIošKe na uioins hnjlilce I tjhuJt Minut I uharnaćujE Ih naj­ povoljniji. Obavilo sve mjeujeini poslove I bunovni naloge Dionička glavnica K 3,000.000 DaiB suenikB i aprovleudjsbe Sredite. — Kupuje I □reitajB srEćhe, vslute I vrijednosne papire nlh vrsta. R a b H 0 a D 1 E t E N J i kupuju I prodaje sve vrste rabe, a poglavito sve iivotiie uomlraice. taclariia: Kralja Petra ulica Z prizemno lijevo - Kobno odjElBnis багајш - Interarban telefon: Zli �•Strana 2 Страна „PRAVDA grama drži«. Stoga odlučiše u »krup­ nim potezima reći javnosti, k o smo i šta hoćemo«. Na prvo pitanje zaboravišc odgovo­ riti. Prevrnusmo sve četiri stranice i nigdje ni jednog imena. Nema vijesti ni u predsjedništvu, a kamo li članovima odbora. Ne zna se ni ko je urednik li­ sta. a kamo li da su objavljeni članovi redakcije. Vlasnik: odbor »musi. nar. stranke«, a odgovorni urednik: l. Curćić. I to je sve. Dvojimo, da se je ikad pokrenulo glasilo ovako anonimne stranke i čudom se čudimo ovakoj h a f i taktici. No pređimo preko tog i pogledajmo šta hoće pokretači »Ob­ rane«. Pokretači »Obrane« poručuju »sva­ kom unaprijed«, da — »vrlo moder­ no misle« i da su potpuno svjesni •pojmova slobode, jednakosti i brat­ stva«, pa da »te riječi u zlato okivaju«. Kao »vrlo moderno misleći« ljudi, oni konstatuju, da »Pravda«, zastupa »je­ dno previše konzervativno« stanovište. »Velika većina« ljudi oko »Obrane« uzalud ie postrance čekala, da će se interesi muslimana početi bra­ niti ozbiljnim i dostojnim načinom«, pa je stoga sad odlučila djelovati u javno­ sti »ne da obaraju izgrađeno, nego da dograđuju 1 popravljaju«. Glavna je za­ daća njihove stranke kulturan rad me­ đu muslimanima naše države i to ta­ kav koji će ih osnažiti, osvijestiti i svo­ jim kasnijim plodom osigurati da svoja prava brani i obran i. Odatle valjda ! ime glasilu. — Stranka se već sada zalaže da naša država bude sazidana i izgrđena na pravnim temeljima, dakle da bude pravna država«. I mje­ sto da bude jasnija, stranka se je pot­ puno zakuijila pa objavljuje: »0 formi države danas ne ćemo govoriti,'jer taj posao naša stranka sasvim lojalno (!) prepušta zakonitom tijelu, koje će imati tu zadaću i koje će morati biti izabrano na — legalan način«. »Na polju narodne prosvjete naša će stranka stajati na stanovištu potpu­ ne slobode na tome području: neka svako obrazuje svoje potomstvo k ak o hoće« Ona će se »samo zalagati za prisilno pohađanje početnih škola«. — Kod ovoga valja napomenuti, da će naša stranka u pitanju reorganiza­ cije vakufsko-mcarif. autođhmije zau­ zeti ono stanovište, koje će biti pre­ ma prilikama najshodnije, da ta institucija krene u bolju budućnost«. Sasvim u duhu slobodnih ruku!.... Stranka ima i gospodarski program, pardon — provizorium. Jer kod nje je sve provizorno. Zasada ne priznaje ni­ jedne uredbe i naredbe o agr. pitanju, od prevrata pa do konstituante, koja sve te stvari mora .podv/gnuti .strogoj reviziji. Cifčijska zemlja (jer kod nas nema, kmetstva-u pravom smislu te ri­ ječi) pripada vlasniku kao zakonitom gospodaru. Posjednik zemlje ne mora obrađivati svoju zemlju, nego je posje­ duje isto kao što labrikant posjeduje svoj kapital. Slobodna se zemlja ne smije oduzimati u svrhu agr. reforme. Skupljeno u jednu, može se o »Obra­ ni« reći da ne zna ni šta hoće ni — kako će. Nekom i nekom treba list i »stranka«, vesselam! Iz Sandžaka i Makedonije. GROZOTE U BIJELOM POLJU. Trebalo je samo vidjeti veselje i li­ kovanje Cukića i njegovih prišipetlji, kad dode vijest o M:'.hatbegovu dola­ sku. Naročito se je veselila okolina Svete Stanica, koji za vrijeme prijaš­ nje uprave bijaše potreban korice hlje­ ba, a danas raspolaže milijonima zapljaćkanog muslimanskog dobra, pa je bacio oko i na zastupnički mandat u parlamentu i u Midhtabegu gleda opa­ sna konkurenta. Sam Cukić tako se je zaboravio, da je išao od dućana do du­ ćana i dovikivao muslimanima: »Eto vašeg Midhata. Ja spakovah i njega i brata mu«. Bilo je i drugih izraza, ko­ jima je vrijeđao naše osjećaje. Zaslu­ gom ovli ljudi okupilo se je cijelo pra­ voslavno žiteljstvo Bijelog Polja: i sta­ ro I mlado i muško i žensko, da pro­ matra ovo sprovođenje. a muslimani m tadoše u svojim radnjama i kahvama t mnogi plakahu radi ovog nebratskog postupka sa njihovim Midhatbegom. Cim je Midhatbeg prispio sa svojim Arifbegom, Cukić je naredio da se poštjednjem metnu okovi od 20 kg i mje­ sto da se odvedu u zatvor kraćim pu­ tem, provedeni su kroz sred čaršije i u pratnji straže sa nataknutim bodovima. Nije bilo ni to dosta, nego su ti bodovi bili upereni prema Midhatbegu, a za stražom je sve do zatvora išla rulja svjetine, koja je pjevala zajedno sa stra­ žom. pa i na taj način ogorčavala i iza­ zivala muslimanske sugrađane. Tu je večer Mldhtabeg dobio izbicu na najgornfem katu jedne stare kule, hladnu F E L I T O N. A. Hifzi Bjelevac: Rene Logotetides. (Nastavak). (4) i sa polupanim prozorima, dočim mu je brat pritvoren u izbu na donjem boju. Midhatbegu nije dozvoljeno ni to, da unese svoje dvije stare deke. Iskao je vode, ali mu ni to ne dadoše, kamo li da mu pribaviše ogrijev ili hranu. Klju­ čaru, Bugarinu, nudio je 50 dinara za bocu vode, ali on ne dade, jer da nema dozvole. Iza podne predveden je na preslušanje, naravno opet kroz cijelu čaršiju. Slučajno se je sastao sa liječ­ nikom i .potužio mu se na stanje u tam­ nici. Nu i ako je liječnik naredio, da mu se dadne hrana i ogrjev, ipak je Mid­ hatbeg i drugu noć ostao nesamo bez jela, nego i bez vode. Eto kako izgle­ daju »demokratski« organi vlasti i na koji način čine nasilja i opačine. Kad je sutradan Midhatbegov brat Ejub efendija đonio braći hranu, Cukić je i njega zatvorio pod izlikom, da radi proti vlasti i širi alarmantne vijesti. Pobrinuo se i za svjedoka, našavši ga u osobi učitelja Gjtikana Koraća, koje­ mu se nije još ništa dogodilo, premda je učesnik u ubojstvu ivanjskog imama Husejma efendije. I Ejub efendija je do­ bio bukagije. Što je radi njegova pri­ tvora familija Hodžić, koja broji tride­ set članova, ostala bez muške glave i bez ikakva zaštitnika, o tom, naravno, niko ne vodi računa. Za ilustraciju po­ stupka naših oblasti ističem i ovaj slu­ čaj: Kad je Midhatbeg sprovođen u za­ tvor. -jedan je trgovac ustao na noge i primio selam. Radi toga je kažnjen sa tri dana zatvora. Još nešto interesant­ '36) To kratko pismo, koje je preko Akifbeya su­ tradan uručeno Ihsanu glasilo je: »Веу-eleadi I Možda i ne-znate onoga tko Vam ovo piše, ali budite uvjereni, da Vam je prijatelj i dobroželitelj. Vi ste vođeni srcem zapali u jedno društvo, u ruke jedne žene, koja Vaše povjerenje izrabljuje u poli­ tičke sBrhe i Vi nesvjesno izdajete domovinu. Opas­ nost je nad Vama i svaki čas može nastupiti. Ču­ vajte se, i odrecite se jedne ljubavi, koja Vas hoće đa napravi izdajicom domovinel.. Nesimo« Ihsan je još jednom pročitao ovo kratko pismo za koje je znao ođaklen je, od koga je i šta znači oga opbmena. Bio je i uvjeren, da može nastupiti opasnost, ali je bio i svijestan, da se ne može »dreči te ljubavi... No neugodno mu je bilo da neko pa još ona sumnja u njegov rad i označuje njego­ vu ljubav opasnom pa domovinu, tiažt žrtvu koju on ne može pridonijeti. — „П^АНДа* lipu; 138 Bio; nije. Da-prikrije svoje postupke, g. Cu­ kić došao jc na ideju, da zabrani svaki izlazak iz okruga. Najuvaženiji trgovci tražili su objavu (proputmeu) za Beo­ grad i neka druga mjesta, no niko je nije dobio. Pa zar g. Cukić nije neka vrst bjelopljskog Bele Kuna? A sad koju o ženskim prstima. Kao u mnogim, tako i u Midhatbegovoj aferi važnu ulogu igraju ženski prsti. Sveto Stanić ima naime sestru, oko koje se evo godinu dana vrze g. sekretar Cukić. No pošto su Stanići sad na jednom avanzovali na milionere, pi­ sar Cukić nije im ravna partija. No ljubav je ljubav. Stoga neprestano gle­ da u Staniće i slijepo vrši sve što im se prohtije. Stanići se silno plaše Midhatbegovih otkrića, a uz to Sreto hoće da pošto poto bude narodni zastupnik. Bjelopoijski okrug napučen je u ogrom­ noj većini muslimanima, koji hoće da kandtduju Midhatbega, pa Sreti i nje­ govoj braći ne preostale drugo, nego da Midhatbega ponize u očima tih mu­ slimanskih izbornika. Kao najprikladnije sredstvo za postignuće tog cilja držahu Midhatbegovo uhapšenje, pa im je denunciranje skopaljskih »demokrata« došlo uprav u zgoidan čas. Da dođu do tog cilja trebalo se približiti Cukiću. Stoga se je pojavila na pozornici dje­ vojka za čiju bi volju Cukić pristao, da i sam dođe u haps. Dokle ide ta slabost g. Cukića vidi se i po tom, što je na prijavu Sretinog brata odmah uhapsio i okovao Midhatbegova brata Arifbega zbog toga, što je tobože podnio prijavu, radi koje je obješen pop iz Bijelog Polja i šest ko­ mita iz Korita. Nije smetalo, što je pri­ javitelj Stanić za vrijeme tog vješanja bio zatočen u Madžarskoj, niti g. Cu­ kić vodi ikakva računa o tom, da istra­ živanje ovakih prijava spada u nadlež­ nost sudskih vlasti. No kad se je osvje­ dočio da ni Midhatbegu ni njegovu bratu ne može dokazati nikakve neko­ rektnosti, utekao se je ovom triku: sazvao je svoje pomagače i neke pisa­ re i inscenirao prijavu, da se je Midhat­ beg odupro nalogu vlasti time, što ni­ je htio izvršiti naloga, da do tamnice donese kofer, izgovarajući se da je slab i umoran. I eto radi toga ga je osudio na dvadeset dana tamnice i naredio da se uz netaknute bodove predvede baš u nedjelju, kad se u čaršiju okup­ ljaju seljaci sa svih strana. Arifbega je osudio na mjesec dan zatvora i 7 dinara globe radi toga, što se je na­ vodno izjavio proti vladi i njenim or­ ganima. Ovaj nezakoniti postupak proti Mid­ hatbegu, Arifbegu i još mnogim musli­ manima, a osobito zabrana izlaska izazvaše veliko ogorčenje među musli­ manskim stanovništvom. Tom su se ogorčenju priključili i mnogi čovjekolju­ bivi i ispravni hrišćani pa održaše sa­ stanak u vijećnici j ministarstvu unu­ trašnjih djela odaslaše protestni brzo­ jav, u kojem su upozorili na ozbiljnost situacije u Bijelom Polju i istaknuli sve nepravde, što ih je muslimanima učinio sekretar Cukić. Taj su brzojav potpi­ sali mnogi ugledni građani, te predsjed­ nik opštine i dva — sreska načelnika. No uza sve to, što su ta dva sreska na­ čelnika zatražili da se g. Cukić smijeni sa svog zvanja ili da se oni premjeste ■iz našeg okruga, jer da ne mogu preu­ zeti odgovornosti za događaje, što bi Zar je stvar dotlen došla? Zar već Jildiz zna? Zar Nesime, ona Nesime, o kojoj Je on prije godinu dana potajno sanjao zaštićuje njega i udortojava se pisati?... On izdaje ideju?!.. Ihsan pomaže ne­ prijatelju! .. Pročita još jednom: »Vi ste vođeni srcem«... a onda ... »u ruke jedne žene, koja Vaše povje­ renje« . . . ... I nije mogao pročitati rijeci »izrabljuje«, jer mu se je činila nedostojnom liene Logotetides. Ne! Nije Rene taka! To je kleveta pomisli u sebi Ihsan, s ogorčenjem, ali u isti čas preleti mu ispred očiju rastanak s Renom u Grčkoj i njezine riječi, kao da su mu velikim hrapavim zvonima zvonile: „Ihsane, ti ne ćeš otići, jer će mo izgubiti i zad­ njeg prijatelja u Turskoj... Pođi i ti samnom! »Ne mogu... Ja sam se zavjetovala« ... Da unišiš Tursku? .. . » ... da oslobodim Grke« ... ... ali u isti čas osjetio je I svu nemoć, da nadvlada sebe. Obuzela ga bol, tuga, skoro očaj. Činilo mu se je kao da neko čupa ia njegovog bića živce, koji pokreću život — žilice koje vežu osjećaje sa srcem Ćutio Je bol, fizičnu bol, ali opet nije mogao po­ sumnjati u Renu. li mogli prouzročiti ispadi g. Cukića, pak ni sadanja vlada nije ništa proti njemu poduzela. Mi se ne čudimo, što je te ispade trpjela »demokratska« vla­ da, jer je Cukić bio njen eksponent i ljubimac, ali se čudinto | prečudlmo što to trpi tadanja vlada, pa ušljed toga Cukiću daje smjelosti, da svoje zulume i pojačava. (Svršite ae.) Iz naše organizacije. Provođenje organizacije u Ključu. — Javljaju nam iz Ključa: Od prvoga os­ nutka »J. M. ().« svi su muslimani ključkog kotara kako ilz »rada tako i iz se­ ja pristali uz organizaciju, jer su vi­ djeli, da je rad organizacije, bilo u pohtčkom bilo u kulturno-ekonomskom pravcu, jedino podoban, da muslimane kao cjelinu u novoj našoj narodnoj dr­ žavi očuva, pridigne, da .im zagarantuje j osigura građanska prava i slobodštine. Prem su se kako istakosmo svi muslimani izjavili za »J. M. 0.« i uz nju pristali, ipak organizacija nije bila provedena do ovih zadnjih dana kako to propisuje statut i pravila organiza­ cije. Nastojanjem nekih svjesnijih i aspilni- ••• jih građana i seljaka organizacija le prama Statutu, kako u gradu tako i u selima provedena sa sjajnim uspjehom kako u moralnom tako i u materijal­ nom pogledu, jer u čitavom kotaru ne­ ma gotovo .ni jednog muslimana, koji nije aktivni član naše organizacije. Cianarine do danas iznose do 12.000 K, a nadamo se ovih dana još daljnjim pri­ lozima. Rado ističemo, da su težaci na­ ročito oduševljeni za našu organizaciju, a tako .posjednici i ostali staleži. Na 20. t. mj. zabran je stalni kot. mjesni odbor, u koji su došla slijedeća gg.: predsjednik: Osman Heganović, šer. vježbenik, podpredsjednik: Džaferbeg Filipovi^ tajnik: Jasimbeg AHbegpvić, blagajnik: Bećiraga Hodžić, a članovi: Mustajbeg Filipović, gradona­ čelnik, Huseiinaga Sejarić, Sulejmanbeg Filipović, Mehaga Koljlć, Đžaferaga Džaferaglć i Mustafa ef. Hadžić. 4 Dne 21. t. mj. održao je član central­ nog odbora Kurbegović sastanak, na koji su došli svi građani a i obližnja sela, jer daljnja sela nijesu znala za njegov dolazak, te u odužem govoru razložio politički pravac »J. M. O.«, ko­ ji jc naišao na sveopće odobravanje. Svi pokušaji nekakvih novih stranaka i strančica sa prozirnom tendencijom, da razliju redove muslimana i da uspo­ stave skrahirane veličine neće naći me­ du svjesnim Krajišnicima nikakva ra­ zumijevanja ni uspjeha. Daleko im ku­ će od nas, a naša su ini vrata zatvo­ rena'. Mjesni odbor. Skupština u Kozhtku. U nedjelju dne 2. februara posjetio je predsjednik na­ še organizacije g. H. H. ef. MaglaHić Kozluk i održao vrlo uspješnu skupšti­ nu. Cijel: Kozluk listom se ie odazvao i odobrio dosadanji rad vodstva naše organizacije, kao I naš'h narodnih po­ slanika. Izabran je mjesni odbor, ,u koji su došla slijedeća gospoda: Predsjed­ nik: Hafiz Nunl ef. Aiagić, podpred.sjednik: Salih ef. Hodžić, tajnik: Omeraga Hadžiarapovlč, blagajmk: Hasan ef. Hublić, revizori: Mukabduh ef. Banja- I sada u ovaj veliki čas tuge, u čas kad su ■ inu javljali, da je opasnost nad nijovim životom, on je najviše pripadao Reni, ćutio je tako instik* tivno, da je jedva ostao u kući. Satrven boli, izmučen mislima i lukom još ne . određenom bojazni sjedio je Ihsan na divanu i tupo i zurio kroz prozorska stakla. Vani je padala kiša, I magla se povlačila i još više povećavala u njemu ■ potištenost. Naslonuo se na ruku i zgdnjemau Sanjao je i U snu je vidio najprije Ihlamor-palaču k.iko je ne■ kakvi ljudi ruše. Ma jednom prozoru stajala je suttanija Nesime raščupana i dozivala ga: Spasi mel Onda je srušena palača. Njega su svezali i vedili kroe grad. Najednom se susreo s Renom, koja je išla pred ogromnom'masom svjetine u bjelini i na-, i redila: Ubijte ga!. . Kad nije niko na nj pucao, opalt f ona iz malog crnog revolvera i pogodi ga... Ihsan se je naglo trgnuo, rastro oči i skočio i na noge. Sta to može značiti, pomislio u sebi još jednom sebi predočivši sve što je sanjao I priđe prozoru.. . Vani Je padala kiša I magla prekrivala grad. U njegovoj duši bilo isto tako teško — i njegovu dušu prekrila magla sumnje i »ujevjerja. Čas za časom prolazio i večar se približi vrla. (Kaataviće se) �nović i Husahiaga Hodžić, odbornici: Jusufaga Alispahić, Rifataga Mulamu«ć, Smaiiaga Kupinić, Mehaga Grabovac, Mehdiaga Šišić 1 Salihaga H. Ајј(agić. Naši dopisi Rogatica. 18. marta 1920. Страва 1 ПРАВДА" — „PRAVDA, B*«| 139 — Broj ! 1 revan, da ako vojna komanda zatraži jednog pekara, on ih šajje dese­ tak i to sve izdržavatelje mnogobroj­ ne obitelji. On znade nevine ljude de­ nuncirati da mrze ćirilicu. Pitamo g. Vidmosera, kako to može biti, da sin Jednog seoskog načelnika (nije musli­ man), koji bi trebao pred 4 mjeseca nastupiti aktivnu vojnu dužnost, još kod kuće sjedi i ko mu je dao ovlaštenje na onu službu, koju sada u tom selu vrši. Drugi katil je žandarski narednik Kolundžija, o kome smo u »Pravdi« nekoliko puta pisali. Ubojice nedavno umorenog Alije Dobrače trebali su dne 16. o. mj. biti ekskortirani u sarajevski okružni zatvor i šta se dogodilo? Ko­ tarski sud u Rogatici izdaje nalog žandariji, da zločince pod sigurnom prat­ njom otprati u Sarajevo, a žandar Ko­ lundžija dolazi pred kotarski zatvor sam bez puške i posve komotno kao da je došao na »Befehl«, preuzme zločin­ ce iz zatvora i pušta ih da idu sami, nesvezani kroz čaršiju, zagrljeni, pje­ vajući i prkoseći, koji se onda svraća­ ju u birtiju »Savin-han«, gdje su se do­ brano . okrijepili i razgovorili. Nas nije briga, što je Kolundžija možda svoje­ voljno, a možda i po odobrenju nekog starijeg ovakvim postupkom prekora­ čio svoju dužnost, niti hoćemo da kome predbacujemo, da je u ovom slučaju protupropistro postupao, jer je poznato, da se uznik, a pogotovo zločinac, imađe pratiti pod sigurnim oružjem i budnim okom. Samo nas se tiče činje­ nica, da je Kolundžija ‘o učinio samo zato, da nas muslimane pecne, da nam i ovom prilikom pokaže svoju silu ka­ ko i on kao i drug mu Laušević smije i umije da nešto učini. Vjerovatno je, da je ovo učinjeno i zato, da se zločinci u dotičnoj mejhani sastanu sa svojim ljudima, s kojima su Jamačno morali govoriti o zločinu i do­ govoriti se u svrhu, da se otešča istra­ ga, da se zabašure tragovi zločina te da se dogovore o načinu ob-ane , svje­ dočenja. Radoznali »mo, kakve će ko­ rake poduzeti sudac istražitelj !a se Kolundžija za ovaj hotinrčiu ispad po­ vuče na odgovornost. A šta bi istom onda bilo, da su zločinci pobjegli ili pu­ tem do birtije počinili još kakav zločin, to Kolundžija neće da zna, njemu se hoće nekakve slave. Radoznali smo također, hoće li se i u koliko žandarsko brigadne zapovjed­ ništvo pozabaviti ovim postupkom Kolundžije ili će i taj slučaj proći onako kao i onaj žandara Lauševića od 3. ja­ nuara o. g. o kojem smo dosad šutjeli. Radi javnog mnijenja trebalo je Lauševića odmah iz Rogatice rnaći, a ne ostavljati ga ovdje, da se po čaršiji po­ nosi bajunetom, da još kome pokaže njezinu oštricu. O ovoj Lauševića stvari kao i o do­ tičnoj žandarskoj prijavi drugi put op­ širnije. Na završetku poručujemo g. Neszlopyju kao i njegovoj dvojici doglav­ nika. da se strpe još koji dan, izaći će nešto, vrlo zanimljivo u »Pravdi«. (Na adresu onih, kojih se tiče). Kad j smo pred kratko vrijeme iznijeli na jav­ I nost nekorektnosti gosp. kotarskog I predstojnika Noszlopyja (o ovome go­ spodinu posebno čemo se opet poza­ baviti), mislili smo doneklen, da će nam to biti zadnji vapaj i da se nakon toga neće sa strane državnih činovnika ni­ šta učiniti, što bi išlo na našu štetu i da neće ubijati u nama dobru vjeru u nepristrano vršenje dužnosti g. Noszloруја i njegovih potčinjenih, ali se prevarismo u tom očekivanju. Ne mogavši i nesmijući prešutjeti nepodobštine i ne­ kih drugih državnih namještenika mo­ ramo da im javno doviknemo: »0 katiU. kako čete dugo zlorabiti našu strp­ ljivost?« Jedan od ovih katila bez sumnje je nufuščija V i d m o s e r, koji u svo­ joj prerevnosti veoma pregoni, a kao veliki šovinista mrzi sve, što je musli­ mansko. Što nas mrzi, prosto mu bilo, to je u ostalom stara bolest austrij­ skih feljbaba, ali što nam »moć« svoje službe u više slučajeva ne dijeli onako kao i drugim vjerama, to mu ne­ ćemo nitt možemo oprostiti, pa evo nekoliko od onih mnogih njegovih ne­ korektnosti: 80% nesposobnog invali­ da Aliju Lihiića slao je taj gospodin u kratkom vremenu pet puta u Sara­ jevo, da nastupi vojnu službu, pa šta je time postigao? Obrukao sa kao i u mnogim drugim slučajevima pred pret-postavljenim mu vojnim vlastima, a si­ romašnom Aliji nanio je time to, da je za troškove u Sarajevo morao prodati i jastuk ispod glave. Kad se Alija zad­ nji put povratio iz Sarajeva, donio je g. Vidmoseru tako »lijepu poruku« od vojnog komandanta, da te riječi, ko­ je je naredio dotični komandant Liviću, da ih isporuči Vidmoseru na javnost radi pristojnosti nemožemo iznositi, a da je Vidmoser na svom mjestu, ne bi mogao kao pošten čovjek drukčije do­ biti zadovoljštine, nego sudom. Sohtu ovdašnje medrese Colića, kad je trebao ići na vojnu pregledbu, zatvo­ rio je kao kakva zločinca'samo stoga, da se mogne u Savinu hanu pohvaliti kako je »u a p si o turskog od ž.u«. Iz zatvora ga posla u Sarajevo, gdje ovaj kao dak medrese isposlova kod zemaljske vlade riješenje od vojne du­ žnosti. Ali kad se jadnik sa dotičnim uvjerenjem prijavi g. Vidmoseru. ovaj ga onet strpa u zatvor i posla ga preko Save, gdje nastupi vojnu dužnost. Kad zemaljska vlada po drugi put brzojav­ no naređuje kotarskom uredu, da se Colić ima vojništva smjesta osloboditi, Građanin. od'govara joj Vidmoser također brzo­ javno, da je to učinjeno. Čudim se ovakovom odgovoru, jer je Colić tek do 15 dana iza toga oslobođen. Ratno je ministarstvo još davno za­ tražilo spisak hranitelja, koji se imaju voipe dužnosti osloboditi, a naš* nufuš­ Kako se ubijaju eksistencije? Pišu čija ne nade za vrijedno ovoj naredbi nam iz Prijedora. Prigodom odmjerenja kroz 4 mjeseca udovoljiti. Mj ga pita rente za hak za godinu 1918. i 19. po­ mo, jesu li umjesni ovakovi njegovi po­ zvao je ovdješnji kotarski ured Devjet stupci i čime ih opravdava? Šta ga je hanuinu Kapetaonvić na dan 15. о. mj., <oi»lo, da se proti onom muslimanu oza koju je otišao sin spomenute Mchnako i na onaki nizak način uroti i da medbeg Ka*etanović. Misleći, da će pri­ li |c istina, da je kolara Živkovića otmiti novac, razočara se, kad mu poргепко u vojništVo samo s toga, što nudiše mjesto novca namiru poreznog mu njegova starica majka ne htjede ureda u Bosanskoj Dubici vrhu kruna ljuljati dijete i kako misli opravdati sve 1.100.-—, koja se svota zaraču­ opi, što nam je dosad zla počinio. nava u dužni porez od zemlje, a pitamo gospodu Brčake, kod kojih je da je tolika i zemljišna renta odmjere­ taj gospodin služio kao feljbaba — nuna. Kada je Devlet hanuma kupila hak fuićija, da 11 ga oni poznaju kao Šva­ od svoje zemlje, dobivala je po 10 q bu. kada ga ovđe mi upoznasmo kao ječma, 25 q pšenice, 30 q zobi i do 100 »B14vena». koji se no stidi uvjeravati q kukuruza. Posjeduje do 2000 duntima naivne seljake, da je rođeni Užlzemlje, a porez je plaćala stalno sve čanin. Vele zli jezici. da to priča za do god 1919. šteta, koja je na posjedu to, šfo je kao bivši austrijskj IJnterofizore spomenute ј njezina sina Mehmeđaer pokazivao »veliku ljubav« slaven­ bega počinjena prigodom prevrata, sud­ stvu. a napose srptsvu, te to sad hoće beno je ustanovljena na K 269.400.—. da prikrije. prikazujući se Srbijancem. Šta ovo znači? U normalno doba je SKurno je bio za vrijeme svoga feljbaplaćan porez za istu zemlju najviše K bovanja sve prije, nego Slaven. 282, a sada, kada sa nje ne dobiva ni­ Ko II, Bože, intervenira kod bivše šta. odmjerule se renta od K 1100.—- i demokratske vlade, da se njegov pre-, cijela se suma zaračunava u porez. Tra­ mj^taj iz Rogaticu opozove? što mi žimo od delegata ministarstva financija rnanjo. on je po rođenju i odgoju Šva­ z. Dra Sijana, da nam ovo razjasni. bo. za vrijeme demokratske ere bio Je Pljačka u Brčkom. Brzojavljaju nam, v plik i »demokrata«, a sada je -najveći'»ra dika I«, a povrh toga da je vladi poslan ovaj brzojav: »Selja­ •Užl&nfn«. On je u svojoj službi tako ci п Obtidovcu razvalili 1 opljačkali ko- Domaće vijesti I nak Salihbegovića i Jahića. Zapalili ' magazu Salihbegovića u vrijednosti od i K 60.000. Krti vc i pušteni. Molimo strogu istragu. Odbor »J. M. O.« »Ittihad« u Mostaru, muslimansko zanatlijsko udruženje, jedno od najna­ prednijih u našoj domovini, koje broji preko 800 članova kao nijedno naše društvo, centralizirao je u sebi sav du­ ševni život mostarskih muslimana. Sit­ ni, intenzivni i napredni rad »Ittihadova« odbora na čelu sa svojim agilnim predsjednikom g. Cišićem dotjerao je svoj plodonosni posao do uzorne visi­ ne. Svojom materijalnom pomoći utrao je mnogu sirotinjsku suzu, mnogome muslimanu pružio prilike da časno za­ služi svoj dnevni kruh, mnogome islam­ skom siročetu osigurao bezbrižnu eg­ zistenciju, osnovao je muslimansku žensku zadrugu, čiji je rad također za­ služio najveću hvalu. Na lijep i prakti­ čan način osigurao je »Ittihad« i doličnu mjesečnu potporu siromašnim muallimima, a najzad počeo je sa aproviziranjem svojih članova sa životnim na­ mirnicama, koje lileruje svojim članovi­ ma bez osobitog svoga ćara, a opet mnogo jeftinije nego li grad, aproviza■cija ili ma koja trgovina. Budući u ma­ ju o. g. »Ittihad« slavi u svojoj tro­ dnevnoj proslavi petnaestgodišnji svoj jubilej, na koji će biti pozvana i druga klasna d'ruštva, te ine naše korporaci­ je, to ovim svraćamo pažnju već sada na ovu njihovu akciju sa osobitom pre­ porukom za sudjelovanje, pogotovu kad napomenemo, da je vrelo j centar i na­ šeg organizacionog, rada upravo »Itti­ had« u čijim je prostorijama smještena i kancelarija našeg mostarskog mjestnog i kotarskog odbora. Tom će prili­ kom »Ittihad« izdati i svoju spomenicu u kojoj će pobliže biti ocrtan »Ittihadov« rad. Ne možete U spavati? Niti raditi? Bole Vas živci? Krasno ugodno čuv­ stvo donijet će Vam Fellerov pravi Elsafhrkl! 6 dvostrukih ili 2 specijalne ve­ like boce 36 kruna. Imate li pokvaren apetit? Cesto po­ vraćanje? Tromost creva? Ovo zlo otstranjuje se Fellerovir pravim Elsa-pilulama! 6 kutija 18 kruna. Švedska že­ lučana tinktura 1 velika boca 15 kruna. Omot i poštarina posebno, ali što jefti­ nije. Eugen V. Feller, Stubica donja, Elsatrg br. 310. Hrvatska. Trpite li od reumatizma ili od uloga? Mazanje Fellerovim pravim Elsafluidom pravo je dobročinstvo! 6 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce 36 kruna. Trebate li blago, pouzdano terajuće sredstvo? Fellerove prave Nlsapilule vr­ še svoju dužnost! 6 kutija 18 ktuna. Zagorski sok za prsa i kašalj 1 boca 6 kruna. Švedske želučane kapljice 1 ve­ lika boca 15 kruna. Omot i poštarina posebno, ali što jeftinije. Eugen V. Fell^r, Stubica donja, Elsatrg br. 310. Hr­ vatska. Samo 5 časaka dostaje često, da si čovjek napravi neprocjenjenu šte­ tu, zato treba da vam ide sat točno na minutu. Ilustrovani cijenik. koii možete tražiti samo od tvrtke H Suttner, (Ljub'jana br. 706. posavjećuje Vas glede zbilja dobrih sa­ tova specijalne marke IKO« iz vlas­ tite tvornice u Švicarskoj, pa i inih dobrih žepnih satova, narukvica sa satom svijetienih, te zidnih sateva, lanaca, prstena, narukvica, naušnica, jedala, darova za krštenje i svetu po­ tvrdu, te svu ostalu zlatnu i srebrenu robu. Ali i drugih potrebština kao na pr. škare, noževe, britve, doze za ci­ garete i smotke, diamante za rezanje stakla, nažigaće i novčarke kupujete dobro, te uz umjerene cijene kod tvtke H Suttner. Ljubljana br. 706. Čitajte najprije ilustrovani cijenik tvitke H. Suttner, Ljubljana br. 706 prije no što si kupite sat. Ovaj cije­ nik bit će Vam zaštita protiv štete i srdžbe radi nevaljalih bazarnih ura, te će Vam pokazati, kako se može dobro, a ipak jeftino kupovati. Ova Ovaj Vas cijenik upućuje na zbilju, dokre satove specijalne marke »IKO« iz vlastite tvornice u Švicarskoj. Pa i inih dobrih džepnih satova, narukvi­ ca sa satom, svijetlečih i zidnih sa­ tova, lanaca, prstenja, narukvica, na­ ušnica, jedala, darova za krštenje^i svetu potvrdu, te svu ostalu stebrnu i zlatnu robu. Ali ј drugih potrebština kao n. pr. škare, noževi, britve, doze za cigarete i smotke, diamante za re­ zanje stakla, n^žigače i novčarke ku­ pujte dobro te uz umjerene cijene kod tvrtke H. SUTTNER, LJUBLJANA 706 Gospodarstvo Muslimanska trgovačka i banka za B. 1 H. obrtnička (Svršetak). Ideju za osnutak ovog zavoda đaia Ie naša organizacija i mi sa zadovoljstvom koustatujemo na nam je ovaj когак us­ pio. Jednu tačku našega programa, koja se odnosi na kulturno ekonomski dle njegov, -počeli smo izvadati i hvaia budi Svemogućem, trud nam nije bio uzalndan. Obzirom na naše slabe ekonomske prilike, na financijalnu krizu, koja реаmanentno mori naš svijet, mi možemo svijetla obraza reći, da se među našim narodom da radit, ako se izabere pravi pravac i ako akciju povedu ljudi, koji imadu narodno povjerenje. Napomenuti nam je jednu činjenicu, koja treba na umu da bude svakom, kj> se bavi socijalno-političkim prihzaina kod nas: dva mjestanca u našoj užoj domovini upisala su i rasprodala toliki broj akcija ove banke, da bi mi bosan'sko-hercegovački muslimani mogli osno­ vati jednu banku sa 50 milijuna kruna dioničarskog kapitala, ako bi sva mje­ sta u Bosni i Hercegovini proporcio­ nalno prema broju svoga islamskog pu­ čanstva i ekonomskoj snazi njegovoj is­ pisali toliko akcija. Ta dva mjesta su Bos. Brod i Bos. Novi. U Bos. Brodu radili su oko rasprodaje dionica ovog zavoda gg. Rasim ef. Cohađić, pred­ sjednik mjesnog odbora naše organiza­ cije ј kadija u Bos. Bordu, teg osp. Osman Sikirić, bivši sudski pristav kod kot. suda u Bos. Brodu, a u Bos. Novom član našeg ravnateljstva i vrlo uvaženi novski gradonačelnik gospodin Alibeg Biščević. Sarajevo i Mostar ) roka zali su i ovom prilikom da su dva glavna gra­ da uže nam domovine i da je njihovim građanima islamski napredak pred svim ostalim. Asimbeg Dugalić u Sarajevu I Avdaga Koluder u Mostaru kao i u sva­ kom drugom patriotskom poslu pokazali su i ovaj put, da naš svijet ne žali ništa za svoju dobrobit Mi ove primjere iz­ nosimo sa željom da se i ostali musli­ mani u našoj domovini u njih ugledaju. Za nas muslimane jedino je za sad vrelo ekonomskog blagostanja trgovina i obrt. Vratolomnim i velizdajničkim na­ redbama bivše demokratsko-demagoško-satrapske vlade dotjerana je easistencija našega svijeta više nego na mi­ nimum i mi hoćemo Ii da se održimo u ovom ekonomskom vrtlogu, moramo odmah i najozbiljnije se prihvatiti solid­ ne trgovine i obrta. Prilike su takve, da »mali« sami ne mogu ništa i da moraju tražiti zaštitu »jačih«, pa da mogu u ovoj nezdravoj trgovinsko-obrtnoj ulalsmici prosperirati. Zato nas baš vesefi, da smo našem svijetu namaknuli još jedan veći novčani zavod, koji će ako Bog da biti od koristi cijelom našem mšletu. Kod ovoga novoga našega zavod* osnovaće se u skoro vrijeme poseb­ na sekcija za osnivanje zem­ ljoradničkih zadruga. Dionički kapital povisiće se još u ovoj godini na 10 milijuna kruna. Banka je u nakani od­ mah otvoriti nekoliko podružnica u t*govačkim prometnim mjestima, gdje ne­ ma muslimanskih novčanih zavoda. Mi u Bosni i Hercegovini imamo ne­ koliko manjih i evo dva veća zavoda, pa ih sviju, a napose ovu novu Mushmansku trgovačku i obrtničku banku za Bosnu i Hercegovinu najtoplije prep»ručjemo. Muslmanka trg. i obrt, banku za B. i H. d. d. u Sarajevu osnovana fc čisto sa našim domaćim kapitalom u na­ mjeri, da pomogne našem domaćem svi­ jetu. Izbor ravnateljstva, nadzornog rt jeća, direkcije i činovništva zavoda 1F iijeva nam sigurnu nadu, da se zavod ne će ni za dlaku odalečiti od misli, ko!» ga je osnovala i želeći da postigne onaj čili, koji mu je naša organizacija u дгvom početku postavila, dovikujemo: Bilo sretno! Trešeljah Adresar pGlasa Težaka'1. D* »o riđi k«đrtumo-Boeijsloi ргс|таш aUanke Boaiao i« «)«na «rga»a vvaj adr»a&r; Oreu* Hotel Caatral i r«cH«racijs i bai. BaffH ređ^n» }|la } — i » a. LadaeU (prija Ziltai Dvor) prvorazredna kafana i П** * k • a c • r ion. Braća Maeslrp, praparaaaj« lobi« »nabdjeyeap radnju Apacarajaka i d o li ћ a t • ■ n e �Bitni 13* Bro »ПРАВДА* — .PRAVO* Kim. trgovačka i poljodjBlslta ђапћа 1 d. u ТвЈпји :: traži sa nastupom po mogurnosti Odmah leđnog vrsnog strukovno oprem, og :: Htjeli biste imati kao baršun meku kosu? ;; Me imati više pjege, prištiće, sujedice? poslovnog ravnatelja Upotrebljujtr Fellerovu pravu >Elsa« pomadu za lice i čuvanje kože. Divit će vam sef Zaviditi će vam. 1 lončić 9 kruna. Nr. III. jača vrsta 12 kruna. K tome Eellerov najfiniji ljiljanov mliječni sapun 16 kruna. Prednost imađu reflektanti vješti i robnim poslovima. Plaća i uvjeti nastupa po pogodbi. Ravnatelj ima krasan stan u naravi u bankovnoj zgradi. Ponude na ravnate.jstvo zavoda. Oglašujte u „Piavdi“ UNI VERZAL. Stalni zavod za pođeku ženskoga krojenja I itvaaja. Prima na izradu Пма odijela za gospođa. — Palača Srp. Opštine II. kat (Ulaz Protin Sokak) пМсв Regenta Alek­ sandra br. 2. Moj brat Salih Sarailić, sin H. Derviša iz Zenice, koji je za­ robljen na ruskoj fronti g. 19l5., ni­ je se do danas javio. Umoljavaju se svi prijatelji i znanci, osobito gospoda Sarajlije koii ga lično poznaju te koji se nalaze kod kuće ako bi šta o nje­ mu znali da me obavijeste na adresu HAZ1M SARAJLIĆ, ZENICA. Htjeli biste uzdržati svoju ljepotu 1__ ?Htjeli bi ste lijepu, zdravu kosu? Miševi, štakori, s jenice, i žohari i sva gamad mora poginuti, ako upotrijebite moja najbolja isku­ šana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih miševa K 8'—, za štakore i miševe K 8’— za žohare ruse i Švabe po K 1 0 — Osobito jaka tinktura za stjenice K 8 — Za moljce po K 6—, prašak za buhe po K 6 —, pra­ šak za uši u odijelu, rublju K 6 mast za uši u glavi K 5 — i 10 Mast ža uši na blagu K 5 i 10. Praš k proti mravi K 4— Tin­ ktura za namad kod voća i po­ vrća K 6‘— Mast proti svrabu K 10'—. Razašilje pouzećem Za­ vod љ eksport M. JUnker Za­ greb br. 16. Petrinjska u ica br. 3, 111 kat. 60 Felldrova prava »Elsa« tannochina-pomada za porast kose čini krasnu kosu. Priječi tvorbu pe uti, sjedinu prije vremena. Priječi ćelavost 1 lončić 9 kruna. Nr. III. jača vrsta 12 kruna, K tome jaki katranov sapun za glavu 8 kruna Šampon 1 krunu Pomada za brkove 2 K 50 hel. i kiune 3 — Muče li Vas kurje oči? Fellerov pravi Elsa-turistički melem djeluje bez­ bolno, brzo i pouzdano. Nema više kurjih očiju! Nema Žuljeva. Nema tvrde kože. Mala ku­ tija Krune 4 — velika kutija Kruna 6 — Želite li još štogod? Fellerove Essa-pustilje za pranje (s kolo­ njskom) 1 kutija 7 kruna. Fellerov Elsaprah za posipanje protiv telesnog znoja. 1 kutija б kruna- — Fellerov Elsa-mentolni klinčić protiv migrene (glavobolje) i zubobolje. 1 kutija Krune 4 — Fellerov »Elsafluid« * dvostrukih ili 2 velike specijalne boce 36 K. Vrlo dobar parfum s najfinijim mirisima od 5 kruna počamSi. Najfi­ niji nega-puder Đr. Kluger, bijel, žuto, roza 1 velika kruna 12 kruna. Najjača Francovka u bocama po 8 K i 22 K. Omot i poštarina po­ sebno, ah Ste jeftinije. Eugen V. Feler, ljekarnik, Stubica donja, Elsatrg br 310. Hrvatska □□□□□□□□□□□□□□ Diplomirani krojač Besa, košulja, dimija. bluza Izrađuje po najnovijoj modi muSke, ženske, vojničke i hodžinske haljine. Cijene umjerene. JBFlagić Salih, Bcndbsša uliha broj 11. Sarajeva. i razne druge vezilačke i tkalačke robe prodaje društvo muslimanki »O S v 1 T A N J E« uz umjerene cijene svakog ponedeljka i četv tka od 2 do 6 poslije podne u Džininu sokaku broj 10. Poneoeljkom imaju pristup samo ženske. Želite li kupovati dobro i jeftino? □□□□□□□□□□□□□□ I Prištsdnja Нвгсвдоиас. apravizacijama i trgovcima g Ж k°ji namjeravaju kupiti hrane u Posavini ggj kao pšenice, kukuruza, jećma, zobi, graha, ktumpira itd. u svako doba stoji na raspoiaganju bilo za direktnu kupnju ili posredovanje Ж ® ngenturna i homislonalna radnja Najpouzdanija ura je Suttnerova ura! ; Abdullah Džumhur Tuzla Sst ponudi u branu kao I upite в stanju cijena hrani u svako dobo kulnntno i brzo »ril Bila ona od nikla, ocjeli, srebra ili zlata, svaka će Vas zadovoljiti. Tako­ đer lanci, prstenje, naušnice, svakojaki darovi i potrebštine kao: noževi, aparati za brijanje, škare, novčarke,-nažigači, diemani za rezanje stakla, sve dobro i jeftino naći će te u cjeniku tvrtke: H. SUTTNER,u LJUBLJANI br. 706. Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Heregovinu dion. društvo u Sarajevu. — Podružniau Tuzli, Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,000.000. Pupilarno siguran zavod. — Prima uloške na uložne knjižice i, na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K, 8,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavlja sve bankovne poslove nribrže i najpovoljnije. 47 Cantreint Odbor М. O.« U. & A. KiM Suimu � https://kolekcije.nub.ba/files/original/815393a73bc38b097483de71ca564bde.pdf 0dafc6a99c490f541108cfc60a7899cf PDF Text Text 1 Poštarina u gotovom plaćena. PRAVDA ШСИЛС ЈУГОСЛABEHCKE МУГДИМАМСКЕ организације. Broj 35 (140) Sarajevo, utorak 30 marta 1920. (10. redzeba 1338.) .41111— 111 1111 ? Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Ureduje redadcioui odbor. Pret lata godišnje 80 kru * na, na pola godine 40 kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. čekovni račun pošt štedionice 1119. Godina II. MM i Gg. čitateljima. li Sijed povišenja štamparskih troškova prisiljeni smo nažalost ponovno povisiti pretplatu našeg lista, pa će list počam od 1. aprila stajati: na 3 mjeseca K 30.— na 'I, godine « 60,— na cijelu godinu « 120.— Kao što se gg. čitatelji mogu uvjerit?, .Pravda« je 1 nkon ove povišice ostala najjettiniji sarajevski list, bez obzira na to, što je vrlo obilna i originalnim sadržajem. „Hahov" odgovor na podvale. U pretprošlom broju donesosmo vi­ jest o hapšenju makedonskih prvaka i komunike centr. odbora tamošnje or­ ganizacije, a danas donosimo »Hakov« odgovor uz ponovnu napomenu, da centralna vlada bolje otvori oči. Čla­ nak glasi: »Demokrat« se pravi nevještim o svr- . si organizacije za obranu islamskih pra­ va u Makedoniji. Sve što o našoj orga­ nizaciji piše ili je neistinito ili izmišlje­ no. Služi se i podvalama, da imademo i neke tajne ciljeve. Da nije organ jedne | političke stranke, koja je na svoju za­ stavu ispisala velika načela i borbu za ta načela, mi mu se ne bi ni čudili i prešli bi preko svih podvala sa saža­ ljenjem. Ne znamo jesu li oni riječi i ideji demokratizma toliko nevjesti, da u današnje doba kulture, napretka i ci­ vilizacije misle sa glavom ljudi od pri­ je par stoljeća. Dok tvrde da demokratizam daje svakom građaninu, svakome narodu i svakome društvu jednake uvjete napretka slobode i razvoja, u isti , se čas ne žacaju našoj organizaciji za ! obranu islamskih prava podvaljivati i neke tajne ciljeve i osnove. Premda su im postanak i svrha te organizacije poznati, jer se radilo i ra­ di se sve javno ipak podvaljuju. I po­ litika ima svoj moral, pa bi moralno na­ čelo: »čovjek treba da se pokazuje i djeluje onako kakav je« moralo vrije­ diti i za njih. Stoga mi svom »demo­ kratskom« drugu, koji zagovara uzvi­ šene ideje demokratizma preporučuje­ mo, da u svojoj borbi bar priuba pazi na osnove i temelje te ideje i da ih se drži. Inače ako će raditi kako se radilo prije sto godina, onda neka promijeni iirrmi. Upada u oči činjenica, da su prije ne­ koliko dana sa istom našom organiza­ cijom, kojoj danas podbačaju neke taj­ ne ciljeve — šurovali i htjeli s njom paktirati! Je li to politička dosljednost; je li moral danas ovako se držati? Na čitavom svijetu političke grupe drže se u svome radu i djelovanju svoga pro­ grama i stanovišta i tako rade, dok to pravilo kod naših demokrata ne vrije­ di. AH treba, da zapamte, da se ovak­ vom borbom, kakvom se oni služe, ne- . postizava cilj koji oni zagovaraju. Ako se prave nevještim našoj orgamzaciji, da im još jedanput kažemo: Kongres POJEDINI BROJ 1 kruna. muslimana iz Makedonije održan je u Skuplju. Svi su krajevi bili zastupani po pravim i izabranim predstavnicima. Svrha je toga kongresa bila, da nama muslimanima kao i svim ostalim sugra­ đanima ove države osigura i obezbjedi jednaka prava i sloboštine. To nam pravo daje i ustav. Naša je organiza­ cija osnovana na zakonu, pa kako nam se može onda podvaljivati, da stno se udružili zato, da slijedimo neke tajne ciljeve? Ako u svom programu zagovaramo jednakost, slobodu i jednake uvjete za razvitak, time pokazujemo, da se dr­ žimo najnaprednijih političkih principa. Naš je program jasan i na ustavu os­ novan. U skladu je sa najnovijim par­ lamentarnim i naučnim principima. Ako tražimo, dh u svim državnim funkcija­ ma budemo zastupani prema svojoj sna­ zi; ako tražimo, da isto tako bu­ demo i u parlamentu zastu­ pani, time dokazujemo, da su nam gornja načela sveta. To je i naše pra­ vo. Na vaše podvale i pisanje moramo biti ogorčeni, jer vi svojim huškanjem izazivate naše sugrađane proti nas, upućujete ih na pokolj. da se uvjerismo, da njegovo uhapšenje nije u vezi sa armenskim pokoljima. Isti je slučaj sa našim drugim članom Huseinhegom. Podvaljeno mu je, da je u vezi sa Mladoturcima. Ako on ima nešto u Novompazaru sa sudom posla, odakle se njegova privatna afera do­ vodi u savez sa našim društvom i or­ ganizacijom? Ovakom logikom mogu operisati samo »demokrate«. Skorih ćemo se dana osvjedočiti, da je i Huseinbegovo uhapšenje jedan politički progon po »demokratsku« partiju opa­ sne osobe. Ali partija nije država. To neka se dobro upamti! Još jedanput ističemo: Mi smo već jedanput kategorički izjavili, da nema­ mo nikakvih tajnih ciljeva pa to i da­ nas opetujemo. Ali neka naši protivnici dobro zapamte, da se na račun make­ donskih muslimana ne će šepiriti ne­ dostojni elementi na poslaničkim stoli­ cama u Beogradu. Ne bojimo se ni po­ litičkih progona. Bezakonju i sili navješćujemo rat, a zakonska nam je borba sveta. Svoj ćemo glas dati onima, koji će nas dostojno zastu­ pati. Ovo Je naša prva i posljednja. Sarajevo, 29. marta. Svijest odgovornosti g. Š. Arnautovlća vidi se najbolje po njegovu postupku prema v. m. saboru. Kao što smo izvi­ jestili u prošlom broju, sabor je zaklju­ čio prekinuti dopust g. Arnautovića, pa mu -je odaslano ovo riješenje od 25. marta broj 17.291/19. »V.isokoblagorodnom gospodinu Šerif ef. Amautoviću, v. m. direktoru u Sa­ rajevu. Vakufsko-mearifski sabor u svo­ joj sjednici obdržavanoj danas, 25. mar­ ta, zaključio je da se Vaš dopust ot­ kaže i da se pozovete, da odmah na­ stupite službu. — Na temelju toga po­ Dva člana naše organizacije uhapše­ zivam Vas, da odmah svoju službu kao na su bez ikakve zakonske podloge, jI v. m. direktor nastupiti izvolite. PredMidhatbega Hodžića šte uhapsili po I sjednik v. m. sabora: Džemaluddin«. prilici prije mjesec i po i pod pratnjom Na ovaj poziv odgovorio je g. Arnakao najvećeg zločinca otposlali u Bi­ utović tinte, što je povratio saborski akt jelo Polje. Nastojali smo, da saznademo za uzroke njegova uhapšenja, ah . i na leđima akta napisao ove riječi : »Neču doči. Arnautović, 26./I1I. 920.« uzalud.1') Do njega ne možemo, jer se čuva kao najgori bandit. Naš »demo­ Eto tako se drži desetgodišnji upra­ kratski« drug daje nam o tom ovo mr­ vitelj našeg vakufa, koji je tu našu in­ šavo saopštenje: Midhatbeg je bio glavstituciju doveo na rub propasti i onda ni sukrivac u armenskim pokoljima, pa — pobjegao, posluživši se tromje­ je njegovo izručenje zatražila među­ sečnim dopustom, što ga je sam sebi narodna komisija za istragu ratnih zlo­ podijelio. No prevariće se taj gospodin, čina u Carigradu. On će biti u Cari­ ako misli, da se ispod odgovornosti mo­ grad otpraćen«. Premda nijesmo vjero­ že jednostavno pobjeći. Naći će se već vali u ove navode i okrivljenja, očeki­ načina, dh se taj gospodin privede tak­ vali smo daljnji tok stvari i šta vidje­ tu i da mu se objasni, da tromjesečni smo? Mjesto da se Midhatbeg otpremi otkaz nije ustanovljen radi toga, da se u Carigrad, vidimo da se prati u Bijelo činovnicima omogući bijeg, već radi to­ Polje. Kad ovo saznađosmo onda se uga, da se uzmogne s njima sviditi ra­ ■vjerismo, da je to bilo samo političko čun. Vakuf nije pusto mlijeko. O tom uhapšenje, osnovano na denunciji. Ta­ ćc se uvjeriti i g. Arnautović. •) Ova je anomalija opširno opisana u našem dopisu: »Bjelopoljski zulumi«. Op. ur. Nije dosta naopako napisati: »Neču doči«. Ima tu još nešto, što se ne da ta­ ko lahko preskoćili: zakonske poš I i e dl i c e. I j | ; Sve protiv muslimanstva. 111. Već stoga što »demokrati« kod osnut­ ka svoje hrišćansko-socijalne stranke nijesu iznijeli svog programa, moglo se odmah predvideti, da ti ljudi imaju u sebi nešto, što se čuva kao tajna i što će se tokom političkog rada moći ra­ zotkriti. Mnogom je moralo biti jasno, da novoosnovana hrišćanska specijalna stranka neće baš prijateljski nastupiti prema nama muslimanima i to jedno s toga, što se nije htjela jasno izjasniti o problemima, koji muslimane najviše tan­ giraju, a drugo s toga, jer smo u toj stranci vidili stare naše duišmane Nježića, Krulja i još druge, koji i ne znaju, da išta drugo postoji na ovom svijetu, nego mržnja na muslimane. Nije trebalo sačekati kakav će biti kultumo-politićki pravac velikohrišćana, pa da prema to­ me i mi zauzmemo svoje stajalište. Mi smo mogli mirne duše odmah otpočeti žestoku borbu s »demokratima«, čim smo medu njima vidjeli dra Krulja, koji bi nas muslimane, kad bi mogao, u jed­ noj čaši vode popio«. (»Srpska Riječ«). To nismo učinili. Mi smo ipak jedno izvjesno vrijeme čekah i otezali s na­ šom borbom, dajući prilike velikohrišćanskim elementima u »demokratskoj« stranci, da svojim vlastitim djelovanjem i činima dokažu ono, što hoće da u na­ šem narodu ostvare i postignu. Pustih smo da to stranka svojim političkim ra­ dom pokaže, koliko drži do muslimana i šta misli za njihov ekonomski napre­ dak učiniti, koji su najpotrebniji, da se njihova zamrzla snaga ojača i razvije. Jer i ako smo predviđali, da ćemo sa­ mo razočaranja a nikakve koristi imati od rada dra Krulja i drugova, ipak smo držali, da ima u toj stranci i trijeznih elemenata, koji će im stajati na putu, da nastave svoju staru politiku izazi­ vanja, vrijeđanja i mržnje, koja može da konsolidovanje prilika potpuno ome­ tu i još gore zaoštri odnošaje između pojedinih dijelova našeg naroda, nego što su prije bih zaoštreni. Imaii smo vrlo jake, razloge, da u to vjerujemo držeći, da nije svaki član »demokrat­ ske« stranke zaražen onolikim vjerskim fanatizmom, kao spomenuta gospoda. Vjerovah smo to naročito radi tog, jer su osnivači »demokratske« stranke is­ tupili u naš politički život kao Jugosla­ veni, isključivši navodno svaku konfesionalnost iz svog političkog rada. Bih smo mišljenja, da će uviđavniji i inteli­ gentniji vođe »demokrata« utjecati na ovu narodnu sramotu i izvode (Krulja itd.) i da će jh učiniti bezopasnim po konstruktivan rad u javnom životu. Međutim stvari su se okrenule posv« drukčije. Niko od »demokrata« nije po­ kušao, da nesvijesnog pravoslavnog Srbina Krulja nacionalizuje i osvijesti u Srbina pravoslavnog. Šta više »de- Muslimunskn trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (i. d.) u Sarajevu. Bovi se svim banhovnim poslovima. Obavlja uplata i unovčenja u hraljevstvu SHS. 1 u inozemstvu. Prima ulošhE na uložne linjižice i tehuće račune i uhamačuje ih naj­ povoljnije. Oba vila з vs mjenjačne poslove 1 burzovne naloge KancBlarija : Kralja Petra ulica Zprm^ Dionička glavnica H 3,000.000 Daje sezonske i aprovizacilshe kredite. — Kupuje i } orodale srećko, valute i vrijednosne papire svih vrsta. H 0 B U 0 0 D 0 E L E H ] E kupuje i prodaje i sve vrste robe, a poglavito sve životne namirnice. , bma, Sarajevo - Interurhan telefon: �strana 2 Стоана mokrati« su podlegli njegovu utjecaju i on je u njima ubio i ono malo svijesti Sto su se u početku svoga rada poka­ zivali. Za kratko vrijeme zaražena je sva ona sredina vjerskom intolerancijom i konfesionalnosti. u kojoj se nalažahu »Narodovci«. Tako je »demokratska« stranka raz­ doblje, u kojem je imala dokazati sve ono, što nam priprema i želi, upotre­ bna za tisisavanje mržnje i pripravlja­ nje za navalu u pravcu našeg gospodar­ skog uništenja. Kroz svo vrijeme našeg čekanja, da se pokaže i dokaže, šta i u koliko misli »demokratska® stranka kulturOo-ekonomski za nas učiniti, po­ kazivala je simptome nestrpljivosti i agresivnosti, nagovještajući nam. da će voditi borbu našeg istrijebljenja s ro­ đene nant grude, da će voditi borbu u znaku narodne socijalne nivelacije i na­ stojati. da se tako reći muslimanima os­ veti za burnu i vrlo tešku prošlost na­ šeg naroda. Prve dokaze svoje netrpeljivosti i ravnodušnosti prema nama muslimani­ ma pružila nam je za vrijeme pljačka­ nja i agrarnom reformom. .PRAVDA - V МММММа i1 аамМ. »De­ mokratskom« vladavinom stvoren je je­ dan protumuslimanskr-slstem, naročito što sc tiče privatne svojine. Kolika je mržnja na nas muslimane u redovima veliko-hrišćana vidi se po tom što se još i danas nalazi u njima onaj, koji nas neće više da trpi i koji će upotrijebiti sve protiv muslimanstva, da iskorijeni. On je (Krulj) najgadnije uvrijedlio sve muslimane, nazvavši ih »inferiornom rasom« a »demokratska« stranka ga za to nagrađuje povjereniš­ tvom za zdravstvo na bosanskoj pokra­ jinskoj vladi. Mjesto osude ne izjavom, nego jednim činom, »demokrati« se s njime solidarišu u vrijeđanju nas musli­ mana. jer nas i sami mrze i ne trpe. , l »Demokrti«. tad na vladi, oštro su na­ pali na nas glede ovih žalosnih dk>gadaja. koji se odigravaju nad muslimani­ ma, jer da ih vlast ne može .spriječiti, buduć je nemoćna, a mj da to izrablju­ jemo u svoje partijske svrhe i razdražujemo muslimane protiv (?) naše dr­ žave. To nam dokazuje sam Pribićević. Kad je dr. Pavelić na skupštini »Hrvatske Za­ jednice« rekao da je nužan oprez u vbdcajju državnih posala, jer što je je­ dna r e vol ucS ј a sitvorlta mo­ že druga da uništi, odgovorio mu je na to Pribićević u »Riječi SHS«, d a je naša država dovoljno jaka, da uguši takav pokušaj. Kad se radi o zaštiti muslimana naša je država dakle nejaka, ali kad se radi o čemu drugom, tad je toliko jaka, da može ugušiti re­ voluciju. Ali jer je Pribićević neraspoložen prema muslimanima, za to je i državna vlast bila nemoćna, koja se na­ lazila u njegovim rakama i koja je mo­ gla događaje poslije prevrata i tekako zapriječiti. Agrarna reforma još nam najbolje prikazuje netrpeljivost »Demokrata« prema muslimana. Spo; 140 B O| vrijeme austrijske okupacije bili špljuhi, pa su kao takovi isposlovali progon Karajčlća I još mnogih pravoslavnih i Srba. Na temelju te dbnuncije hoće sad g. Cukić, da provede opsežna hapšenja naših uglednika. Jasno je šta se hoće posttči svi-m progonima. Treba uništiti naše prvake — makar i na temelju dcI nuncije prostili ubojica — a onda je . lahko za ostalu masu. Ona će robe| vati. Kad nije uspio kod naših prvaka. I Cukić se je obratio na naše bakale za1 htijevajući, da bar oni potpišu onaj lažI ni brzojav. No odbijen je uz muževnu • izjavu: »Kad bismo Te pohvalili nakon i zuluma, što si ih počinio našem Mk.| hatbegu. mi ne bismo bili nikakvi Ijud i To hi značilo kao da smo sc provjerili ' Premda ih je ovaj novi Bela Kuhn za : strašivao na razne načine ipak su ostali pri svojoj izjavi. Cukić se je sad bacio na naše seljake, pa da vidimo hoće k_ se i tu opržiti. Ako ih ne zavede krivini* prikazivanjem, sigurna je stvar, da će i tu nagrajisati. Upeo je sve sile, da dobije potpis na svoj telegram i razaslao korteše na sve strane, ne bi li kakog seljaka zavarao. Ima i računa da to čini. Jer sad nema Pribićevića, pa se boji da bi nova vlada mogla doznati za njegove petljanije i bezakonja. Te­ legram mu je jedino uzdanje. Ito se nas tiče imamo ovo naglasiti. Ako i sadanja vlada zadrži Ćukića na njegovu mjestu, onda će se u narodu ' ubiti svako povjerenje u našu državnu vlast. Pošljcdice su jasne i odgovorni faktori dužnj su se u to dobro zadubiti. Dosadanji postupci državnih organa i onako su uzdrmali povjerenje u vlast, a Bijelo Polje je i onako izvrgnuto sna­ žnoj propagandi i upadima kako Nikolinih, tako i arnautskih komita. I ako na­ rod izgubi svaku nadu u državnu pra­ vednost i zaštitu, onda se je bojati vrlo ozbiljnim posljedicama. Stoga se nada­ mo, da će nova vlada voditi ozbiljnijeg računa o prilikama u ovim krajevima i držimo da za hator jednog Ćukića ne će izazivati nezadovoljstva, koje.se i ouako sa svih strana potpiruje. Cukić je i onako već bio svrgnut sa položaja radi mnogobrojnih pritužaba. Ljudi, što nam ovaj belaj ponovno naprtiše nijesu prijatelj ove države. Stoga tražimo, d:i sc Cukić zajedno sa nekim pisarima što uz njeg pristaju odmah premjesti. Hamid Kurbegovlć. Bilješke. ' Banjaluka. Livno, Žepće, Sa- ; rajevo, Travnik itd. imaju još i sad ži- i v;h ljudi, koji nam mogu pričati grozo­ te okupacije i muke, koje su muslimani od denuncijacija trpili. Kad bi još k to­ mu pribrojili povik u bosanskom saboru, da um ukne glas mujezina na Balkanu, koji je došao od jednog na­ rodnog poslanika, a koji je muslimansku masu do ludila razjario, bilo bi psiho­ loški razumljivo, da se našlo i nekoliko muslimanskih izroda, koji su se stavili u službu krvničkog sistema, stojeći uvijek pod dojmom okupacije Bosne i mi­ sleći, da Srbi kao naša nacionalna bra­ ća idu za tim, da nas muslimane protje­ raju iz naše domovine i na taj način da se ostvari želja glede mujezinovog glasa. Mi nismo tolerisali događaje iz 1914. a ni branili one, kojima se zaista može dokazat, da su bez ikakvog stvarnog razloga i naređenja učinili na žao svo­ jim sugrađanima. ..ИАВДА ; I i i । ‘ j I i : ; Oko koncentracije. »Tribuna« od 27. o. mj. piše pod naslovom »Oko koncen­ tracije« slijedeće: Pregovori za obra­ zovanje koncentracionog kabineta da­ nas ćc se nastaviti. U političkim se kru­ govima vjeruje, da će se direktni pre­ govori sa Demokratskom Zajednicom uspješno završiti. Govori se, da će De­ mokratska Zajednica pristati, da ban­ sko mjesto u Zagrebu dobije Hrvatska Zajednica, a podban da bude demokra­ ta. Kad bi se postignuo sporazum o vla­ di u Zagrebu, pitanje bi .koncentracio­ nog kabineta bilo u glavnom riješeno. Pitanje odgode parlamenta. »Politi­ ka- od 27. o. mj. piše o unutarnjoj situ­ aciji slijedeće: Predsjednik privreme­ nog narodnog predstavništva uputio je svim klubovima pismo tražeći njihovo mišljenje o odlaganju sjednica parla­ menta za vrijeme uskrsnih praznika. Danas do pođine odgovoriće klubovi na to pisma Demokrati proti odgode parlamenta. Javljaju .iz Beograda od 27. o. mj.: Dcmokratski poslanički klub sinoć je imao sjednicu na kojoj je riješavao o predlogu dra. Draže Pavlovića, da se sjedniče parlamenta odlože za tri nedjelje. Većina poslanika bila je protiv tog od­ laganja. Oni su tražili da sc to pitanje predloži na riješenje parlamentu. Ferije parlamenta. »Tribuna« piše: Čudimo se i tom, što vlada jedan o»Vjerovatno je, da će parlamenat biti vako ugrožen kraj prepušta jednom se­ odgođen do 15. aprila o. g. Za vrijeme kretaru. Davno su rekli: što jedna bu­ ovih ferija moralo bi se naći riješenje, dala pokvari ne može popraviti stotinu koje ćc našu državu izvesti iz ovoga pametnih, pa upozorujemo vladu, da je ćor-sokaka. G. Smodlaka, čija je akprijeko potrebno poslati stalnog načel­ xija u javnom mnijenju bila simpatično nika okruga i to ne kakva novajliju, već primljena, izgubia je mnogo na svom čovjeka, koji će znati napraviti red i ugledu radi držanja u posljednje vrijemir. me, jer se ispoljio kao saveznik demoZavršujući ove retke saznajem još Г krata u borbi za opstrukciju«. ovo: Centralni odbor naše organizacije u Skoplju razaslao je u sve okruge po­ Izborni zakon. Tribuna« piše o iz­ treban broj programa. Statuta | uputa bornom zakonu slijedeće: Odbor za iz­ o provođenju organizacije. U Bijelo radbu izbornog zakona konstituisao se Polje te je upute donio Abasbeg Zaimoi otpočeo svojim radom. Ovo je najpre­ vić. Saznavši za to, Cukić ga je poča dužnost parlamenta, jer izbori treba da se obave koliko je moguće prije. To ■ zvao u načclstvo zajedno sa bratom mu i pitao kako se usuđuje donijet: su doskora isticali i demokrate, a sada Statut jedne tajne i protuđržavne orga­ čine sve moguće, da sc spriječi današ­ nizacije. Zatim je odredio da se dobro nji izborni zakon, a time ujedno oteža­ izmlate, a onda ih je pritvorio u po­ vaju i raspis izbora poslanika. drum tamnice. Malo za tim došao je Čišćenje zemlje. Ministar unutrašnjih jedan Culdćev poticaj i rekao tamniča­ djela poduzeo je najstrožije mjere, da ru (Bugarinu!): »Načelnik je poručio se iz zemlje protjeraju svi oni elementi, da ove muslimane treba poićramiti« koji pod maskom komunizma tjeraju (počastiti). protudržavnu' propagandu. Protjeran je veliki broj bugarskih agitatora iz Macedonije i mađarskih u sjevernom dijelu naše kraljevine. I I Iz Sandžaka i Makedonije. GROZOTE U BIJELOM POLJU. (Svršetak.) Tako je povodom gornjeg protesta naših pravoslavnih građana pozvao ugledne građane muslimane i zatražio, da potpišu brzojav na ministarstvo, u kojem sc izjavljuje da Cukić ne radi ni­ šta proti muslimanima, nego da im da­ pače čini dobročinstva. Naravna stvar, da su naši prvaci uskratili svoj potpis na ovakav lažan brzojav, radi čega se Je Cukić silno razbjesnio i oštro im se zaprijetio. Prešao je i na djelo, pa iz tamnice prizvao Dušana Karajčlća, koji je bio uhapšen radi ubojstva Ragibage Nikšića i Karajčić mu je potpisao pri­ javu. da su muslimanski uglednici za Muhblr. �finoj 140 - ПРАВДА* - „PRAVDA, Broj na i mimo njihove proteste Talijani su iznijeli cijelu bateriju na skadarski grad i namjestili protiv varoši. Iz vakufskog sabora. II. Sjednica. Sjednicu od 27. o. mi. otvara pred­ sjednik reisul-ulema u 9 sati prije po­ dne. Pošto je pročitan zapisnik prošle sjednice, predsjednik čita brzojav čla­ na sabora Hasana Miljkovića, kojim javlja, da ne može prisustvovati prvim sjednicama, nego da će doći oko 1. aprija. Zatim saopčujć. da se je jučer Izabrana poklonstvena deputacija pred­ stavila predsjedniku zemaljske vlade g. Milanu Šrškiću, kojom je prilikom in­ tervenirala za olovo, što je skinuto sa džamija i medresa i da se počnu pokri­ vati vakufski objekti, sa kojih je olovo poskidano. Gosp. predsjednik vlade je cdgouurio, da ie on već naredio gosp. Zakuli, da se olovo odmah vakufu po­ vrati -dok ga još imade, a što se tiče pokrivanja, da'će stvar kasnije riješiti. Uz to je najavljeno g. predsjedniku vla­ de, da će u ovoj stvari v.-m. sabor izaslatj kasnije naročitu deputaciju, H. H. ef. MaglajUć izvješćuje, da Je saborski odbor održao dvije sjedinice, 'U kojima je u glavnom pretresao pi­ tanje olova, na koji je načm skinuto i pod kakvim uslovima. O financijskim stvar ma nije se ni govorilo, jer je u jučerašnjoj sjednici najavljen predlog za izbor financijskog odbora. Pošto predašnji saborski odbor nije ništa pripra. rio za sjednicu sabora, mi smo zatra­ ži! neke manje važne stvari, kojima bi se mogla današnja sjcdHica zabaviti. Izbor pojedinih odbora. S. K o r k u t obrazlažući svoj pred­ log o izboru odbora, ističe kako je do sada bio slučaj, da se saboru baca lug u oči. pa da tako ništa ne zna. šta se u vakufu radi. Iznosile su se preo sabor sitnice, koje su odvraćale od glavnog posla. Sabor kao vrhovni organ mora , da ima uvida u sve što se događa u vakufu i da sve kontrolira kako je to običaj kod sličnih institucija. 1 ako Sta­ tut ima izričite .propise za izbore poje­ dinih odbora, pak se nastojalo, da ta ustanova ne dođe do izražaja, a kada su jedanput ti odbori bili izabrani, na­ stojalo se na svaki način, da se njihovo djelovanje suzi. Ovaj sabor ja tako ne zamišljam i dlržim, da će se njegovi članovi posvetiti intenzivnom radu bez obzira na vrijeme, koje će u taj rad utrošit'. S toga na'osnovu jučerašnje konferencije modificiram svoj predlog i tre.žinj. da se izaberu četiri odbora. Čita imena, a sabor jednoglasno usvaja predlog. Na osnovu toga su izabrani i kasnje konstituisani ovi odbori: Financljsko-budžetni odbor: Pročelnik: Dr. Mehmed Spaho; zamjenik pročelnikov: Osman Vilovć: perovođa: Fehinrbeg Kurbegović; čla­ novi: Alifieg Bišćević, Sakib Korkut. Jusuf ef. Šemić, Galib cf. Hafizovlć i Hamidaga Kurtovič. Pravno-šeriatski odbor: Pročelnik: Muhamed Šefket ef. Kurt; pervođa: Selili ef. Udovičić; članovi: Politici pregSsd D’Annunzljev bankrot. Prema jednoj depeši iz Kima, zasnovanoj na podaci­ ma iz Rijeke, potvrđuje se, da D'Annunzijeva popularnost opada znatno. Upravo reći, njegova popularnost više i nc postoji. D’Annunzio jc pripremao pokret protiv Jugoslavije, misleći da proklamuje republiku u Crnoj Gori, ali nlko nije htio da pođe za D’Annunzijem u njegovim pustolovinama. U depeši se dodaje, ako le .vjerovati izvjesnim gla­ sovima, Riječani bi bili zahvalni onima, koji bi ih oslobodili njihovog pjesnika, Wilson zaht jeva otvoreno i poštene pregovore o jadranskom pitanju. Wolfov ured iz Washingtona javlja, da je predsjednik Wilson u svojoj posljednjoj noti glede jadranskog pitanja pozvao ministre predsjednike Engleske, Fran­ cuske i Ital'ie, neka vode pregovore o r ješenju jadranskog pitanja otvoreno i pošteno. Raspoloženje u Italiji. U parlamentu je N’itti pročitao 'deklaraciju vlade, u kojoj se skreće patnja na ekonomsku krizu u Evropi. Evropa se može opo­ raviti samo u duhu mira. U sporazumu sa Francuskom Italija će se starati da što prije uspostavi trgovinske veze sa Jugoslavijom. Stanje u Njemačkoj. Njemački listovi objavljuju, da državni udar košta Nje­ mačku do sad 8000 ljudskih života. Rurskl bazen je loš uvijek u rukama spar- । : i I j ! Mahmudbeg Hrasnica, Mustafabeg Kapetanović, H. Šakir ef. Mesihović, Hasan ef. Beširević, Abdul Fetah ei. Sadiković, Felilmbeg Kurbegović i Mahmud ef. Bahtijarević. Prosvjetni odbor: Pročelnik: Ibrahim ef. Cokić; perovoda Osman ef. Beganović; članovi: Derviš Omerović, Mustafa cf. Berbić, Hasan Miljković. Smail ef. Serdarević, Šalim ef. Muftlć, Sakib Korkut. Muha­ med Sefket ef. Kurt i Galib cf. Haflzović. Odbor za Ispitivanje zaključnih računa: pročelnik: Smail ef. Serdarević, perovoda: Jusuf ef. SemS; članovi: Der­ viš Omerović, Osman Vilović, Ahmed Šerić i Muhamed ef. Ahić. Iza toga se podjeljuje indemenitet sab. odboru za april i riješavaju poslov­ ni komadi od manje važnosti, dok predsjednik ne saopći, da je v.-m. direktor Šerif Arnautović odgovorio, da ne će doći, da nastupi službu. Fe h im b e g K u rb eg o v i ć: Sigurao g. Arnautović zamišlja sebe, kao da nije vakufski činovnik dok tako odgovara. Da je g. Arnautović »istinu či­ novnik, vidi se iz § 101. aut. Statuta, gdje se veli, da v.-m. direktora imenuje sabor kao stalnog činovnika, a da spada pod disciplinarne propise, vidi se iz § 36. pragmatike. Jasno je dakle, da je činovnik, a jasno je i to. da je sabor njegov dopust opozvao. Pošto se dakle pozivu nije odazvao, to se ima smatrati kao neposluh. Zato se mora proti gosp. Arnautoviću povesti disciplinarni postupak. Dr. Spaho: Po pragmatici za va­ kufske činovnike treba da ovu istragu vodi opunomoćenik sabora; pa da se udovolji form', treba g. Arnautovića pozvati na saslušanje, jer on možda zato imade i neko opravdanje. Na ovaj predlog je izabran sudski savjetnik g. Mustafabeg Kapetanović, da u ime sa­ bora provede disciplinarna postupak. Na primjedbu predsjednikovu, ne bi li bilo munasb, da saborski odbor iz,radi sve što je potrebno za sabor, a dotle da se članovi sabora raziđu ku­ ćama, uzima riječ S. Korkut: Sabor se ne može ra­ zići sve dotle dok ne bude na čistu šta će biti s vakufom, a drži da ni sabor­ ski odbor ne bi htio nasjesti na tako čuruk tahtu pa đa radi bez sabora. Sa­ bor mora da sve 'kontrolira i da vidi šta je i kako je u vakufskoj upravi. Ima­ mo neispitana tri zaključna računa, a ovaj sabor ne će kao stani da za 24 sa­ ta ispita i odobri nekoliko zaključnih ra­ čuna, nego hoće da sve tačno i savje­ sno vidi, pa kad se članovi vrate ku­ ćama. da mogu narodu kazati, kako jc u vakufskoj upravi i šta su uradili, a trebaće tu i još mnogo koješta preči­ stiti. S toga se protivim odgodi sabora, koji treba Intenzivna rada. takista. Vladine trupe su evakuisale Miihlheim i Essen. U Saksonskoj stanje se poboljšalo. U Leipzigu je vojska nad­ jačala. U Tiringiji se ispostavlja red. Ebert ie usvojio ostavku Noskea i na­ redio raspuštanje prijekih sudova u svima velikim varošima. Pred novom vladom u Njemačkoj. Vijesti o rekonstrukciji državne vlade još su j'esuglasne. Dokle »Berlrner Tagblatt« tvrdi da će sadanja koalicio­ na vlada iz stranaka većine i dbljc ostati, dotle »Vossische Ze’tung« smatra da je ostavka cjelokupne vlade neizbježiva. Neprekidno traju savjetovanja stranaka većine o pitanju rekonstruk­ cije kabineta. Demokrate i socijaldemo­ krate mišljenja su da cio kabnet mora odstupiti, dokle centrum zastupa gle­ dište da samo neki ministri istupe iz kabineta. M’sao o obrazovanju čiste radničke vlade ne nailazi na odobrenje ni kod jedne koalicione stranke. U su­ trašnjoj sjednici Narodne Skupštine raspraviće se pitanje o obrazovanju vlade. , M’r Amerike s Njemačkom. Javljaju iz Washingtona: Pred Narodnim Pred­ stavništvom iznijeta je rezolucija, ko­ jom se ohiavljtije da su Sjedinjene Dr­ žave u mirnim odnosima prema Nje­ mačkoj. Talijani u Skadru. Dne 23. o. mj. predao je međusaveznički komandant Defoult grad Skadar Arbanasima. Cim je general Defoult otišao, Talijani su otpočeli nasiljima. Protiv volje Skadra- _ Teror Engleza u Stambolu. »Daily Malji« javlja, da. je nakon zaposjednuća Carigrada bilo dosada aretirano 13 od­ ličnih ličnosti, među kojima i vojni zapovjed.nk Ali Said paša. Svi su odve­ deni na Maltu. Turski parlamenat biće ■ odgođen za vrijeme zaposjednuća. Oko sastava turske vlade. Kabinet Salihpaše predao je demisiju. Sultan je povjerio obrazovanje novog kabineta Damad Ferid paši. • Ozbiljan položaj u Maloj Aziji i Nje­ mačkoj. Ministar rata Churchill rekao je u donjoj kući, nakon debate o pro­ računu za vojsku, da je situacija u Pa­ lestini, Turskoj i Mesopotamiji veoma ozbiljna, a ona u Njemačkoj još ozbilj­ I nija. Engleska politika mora da podu­ pire u Njemačkoj umjerenu vladu, pod sojom br'Njemačka opet došla do bla i gestanja. i i i i j loši dopisi Zvomik. polovina marta. I | I i ! i i i j Dok bijaše vlada u »demokratskim« rukama upravljaše se začudo birokrat­ ski. »Demokrate« su riječ demokra­ cija profanisali tako, te se čestiti ljudi ograđuju ako im se reče da su demo­ krate. Stoga je i mi ovdje mećemo u navode. Era njihove vladavine ispunje­ na je bila korupcijom, zlouporabom vla­ sti i huškanjem i podjarivanjem pravoslavnog seljana na muslimanskog. »500 godma smo vas trpili više nećemo« in­ diskretna je izjava bivšeg »demokrat­ skog« ministra gosp. Knulja prema na­ ma muslimanima, ali to nije bila izjava, to je bio program »demokrata« prema nama muslimanima, kojeg smo što su »demokrate« dalje upravljali sve teže osjećali. Iza nahuškanih seljaka-kmetova, koji su sve aginsko i begovsko razjagmili bez ikakvih zakonskih posljedi­ ca po nih, nahuškali su dobrovoljce i 5ali im neograničenu vlast i moć sa taj­ nim upustvima, da idu pljačkati bogati­ je seljake — muslimane. Propišta opet naš zlosrećni Mujo. »Dosta je b io va­ šeg »turskog«, sad naš brat Srbin su­ di, sad sloboda vlada« bile su svagda­ nje riječi, koje su našem svijetu dobaci­ vane. a iza kojih su u mnogim slučaje­ vima si jedili, što no rekao Kočić »šikucijski« akti ocVodcnja konja, goveda i druge marve u korist dobrovoljaca. Ovom je našem članku zadaća, da podvrgne kritici jednu nezakonitost do­ brovoljačku i da upozori odlučujuće na posljed.ee, koje bi mogle nastupiti ako se pusti samovolji dobrovoljaca i se­ ljaka. U selu M ii j a n o v c im a kotar Ž vor ni k desio se je jedan slučaj, ko­ ji je srećom prošao bez velikih pošljedica, ali- kako se je bio počeo razvijati moglo je biti gusta kreševa sa dosta mrtvih i ranjenih. Vidak Cvijetić-Todorović iz Dubnice kao dobrovoljac do­ šao je sa svojom braćom u selo Miljanovce čak iz trećeg sela i miljanovačko ispašište počeli zagradivati. Upozoreni od Miljanovčana da to ne smiju ograđi­ vati, oćfcovorili su da im je to vlast do­ zvolila. Miljanovčani su išli nitatj na ko­ taru, je li to istina i rečeno im je da je podnesena molba, ali da riješenje nije uslijedilo. Otišla je jedna deputacija na vladu da to spriječi i tamo su ih sa »ša­ renom lažom« umirene vratili kući. Vidivši da lijhovo moljakanje neće imati kakva uspjeha, odlučili su da to pitanje kod kuće, na svoj način riješe. Dne 7. februara 1920. mlađi Miijanovčani muslimani sasjekli su tu ogradu u svom lugu j svu je na jednu hrpu zbacali. Vidjevši to dobrovoljac i njegova braća, prijave to oružničko« postaji u Kalesiji i zamole »zaštitu«. Oružnička postaja odmah je poslala dva oružnika uz asistenciju kneza Đoke Svjetkovića 11 Miljanovce, da provedu izvide. Naredfli su da se sve što je »muslimanskog uha« pozove Kijučaninovu hanu. Najpre su stigli, mcdžDsi i muhtar i dok jc narednik Stanković ove ispitivao, pri­ dolazilo jc selo u han i kad je vidio da se han puni s »Turcima« izderao se je na njih opsovavši obligatno žanđarsko: »ko je vas vabio. Napolje!« Muslima­ ni su stali reagirati proti psovki i uvre­ dljivim izrazima, jer da oni nijesu sa­ mi od sebe došli, nego baš na njegov poziv. Da nije muhtar nz pomoć medžlisa umirio mlađariju, moglo je biti mrt­ vih glava, jer se Stankoivć neprestano Страна 3. prijetio uporabom oružja i pucanjem u gomilu. Sutra dan su žandari doveli u kasarnu četvoricu muslimana, ko doja krivce radi sječe ograde. Pošto oni ni­ jesu bili sami krivci, seljaci su pošli za njima kasarni da vide zašto sc gone: »ako je radi sječe ograde đa ili sve se­ ljake hapse ili i njiha puste. Opazivši veću grupu muslimana da ide prama kasarni izletio je komandant narednik g. Cerni s pušokm u ruci vičući prema njima: »Ne idite ka kasarni, pucaču ne u zrak nego u tijelo!« Nijesu se smjeli opirati. Vraćajući sc kući dočekali su ih i napaćtaili koljem i sjekirama kod dubničkog hana trojca knezovih snova izmlativši i ozlijedivši Hasana Mišanovića, 70 go. starca Muhirema Hamzća i Aliju Hamzića. kod kojeg je liječnik ustanovio jake ozlede, skopčane s bolo­ vima i nesposobnošću od rada za 20 dana. Ovako sc eto rješava dobrovoljačke Pitanje kod nas. Kadgod treba rješava­ ti kakvo socijalno pitanje ili isplatiti ko­ me »mučen-štve«. »patriotizam« ili »žrt­ ve« za domovinu, računa se na nas mu­ slimane, jer smo mi bili »privilegisan« clemenat i »otimali« ođ dragih. U ovom našem slučaju dolazi -dobrovoljac« čak fz trećeg sela da muslimanima ot'ma nji­ hovu ispašu. Ako je dobio zemlje, neka je uzme u svom selu ili iskrči u šumi, a ne ićs preko dva sela u treće zato što je muslimansko. Upozoruiemo odlučujuće, da ovo spriječe, jer ako i mi muslimani pođemo stopama dobrovoljaca, onda će bitjjnalo kasarni što ih imamo. Jedna­ kost hoćemo. Mđ. Pri sakljHčbu lista. »DEMOKRATSKI MINISTRI KAO ORTACI IZVOZNICARA. Vanrcdno izdanje »Tribune« od 28. o. mj. donosi: Na pitanje poslanika g. Nikodija M iletića, a zbog toga, što se posumnjalo prošli put povodom izvještaja g. Mi­ nistra Finansija, da postoje izvještaji komisija o oslobođenju pojedinih izvoz­ nika ođ carina, na sjednici od subote 27. ov. mj., g. Ministar Finansija dao je slijedeći odgovor: Evo sad javnosti predajem i te izvje­ štaje. U zvaničnom povjerljivom izvje­ štaju finansijske komisije M. Finansija (od 2. marta 1920. god.) na strani 14 posljednji stav glasi: »Centralna je Up­ rava izvezla artikala, samo preko Beo­ gradske Finansijske Uprave, na koje ni­ je plaćeno preko 15 miliona dinara ca­ rine...« i t. d. Na 16. strani istog iz­ vještaja, drugi i slijedeći stavovi glase: »Bilo je robe, koja je plaćala izvoznu carinu, kao po tarifi ad vatorem (ođ 17. oktobra) tako i po novoj, koia sad važi, pa je ta roba ipak oslobođavang uopšte od plaćanja ma kakve carine. Valja istaći da ovdje nisu u pitaniu sa­ mo male sume, već iznose više miliona. Oslobođenje je vršio Ministar Finansija preko Direkcije Carina«. »A Bilo je pri tom i robe, čiji je iz­ voz. po riješenju Ministarskog Savjeta, striktno zabranjen, pa je i ona ne samo izvezena, nego i oslobođena svake ca­ rine«. Tako na primjer Centralna Uprava iznosi privatnu robu (deset vagona jaja Braće MihajJovlća, a pokušava 1 izvoz ЈвО vagona drva za ogrev Mavrol Drahu) bez plaćanja carine«. Ovaj su izvještaj potpisali sv| članovi komisije: g. g. Dr. Milan Stojađlnovlć. pred, direktor Državnog Računovod­ stva, Vaša T. Dimitrijević, načelnih Di­ rekcije Carina, Dušan P. Letica, načeln!k Direkcije Poreza. Dr. Mih. Jovanovlć. načelnik Budžetskog Odelenja. Dru"': zvaničan povjerljiv izvještaj je­ ste Drektora Direkcije Carina g. S. Kukića (od 5. marta 1920. god.). Na stran; trećoj veli se: »Centralna Uprava i Mi­ nistarstvo Trgovine išlo je na ruku izi­ gravanjima svake vrste. Nc samo što se nije obziralo na odredbe riješenia Ministarskog Savjeta (od 5. nov.), nego se u većini slučajeva postupalo suprot­ no tim odredbama: dopuštao se izvoz i zabranjenih za izvoz predmeta. Na pr. jaja (Braći Mihajloviča) dok sc drugima u tom istom trenutku nije taj Izvoz do­ puštao (na pr. Raji Popoviću). Dugačka bi ta lista morala biti, kojom hi se is­ crpljivali svi čudnovati slučajevi postu­ panja Ministarstva Trgovine«... i t d Na str. 4. istog izvještaja veli 5£: »Mo­ že se potpuno reći, da su sve radnje koje su išle za zvršenje ugovora oTcompenzacijama i riješenia Ministarskog �Spoj 140 Bro „ПРАВДА" — »PRAVDA' Страна 4. Strana Radnici u Solunu bez posla. Ministar­ tamošnji svijet, koji također cestarinu I Gornjoj Radgoni; 7.) zastupnici Prekostvu za unutarnje poslove došlo je do murja. plaća, mora da guta smrdljivi zraK. Oznanja, da mnogi radnici iz naših kra­ K a s p r a v I j a ć e se javno. Op­ vake se neurednosti ne trpe ni u selu jeva putuju u Solun, d'a ondje potraže u kulturnim zemljama, a evo ih u nas j ćinstvu je slobodno pristupiti na galeri­ priliku za rad i zaposlenje. Pošto u trpi jadni svijet u. deher« Sarajevu. I ju. Početak Je 8. apr.'la u 9 sati prije Solunu sad nema opće nikakve prilike podne, Muitin ured u Mostaru je prema ulako vlada u Sloveniji, a u nas ?... za rad, to se ti radnici obraćaju našem I redima vladike i biskupa jedna mizeVažno za trgovce. Njem, austrijski tamošnjem konzulatu s molbama za . rija, što se tiče proštenja i namještaja. VVarenverkclirsbiiro Sarajevo, Jelića unovčanu potporu. I To može da služi na ugied samo oklica 4, prizemno Telefon broj 425., daje I ružne oblasti, koja neće da postavi niti Obzirom na tu okolnost upozoruju se na znanje svim .interesentima, koji žele namještaja u sobu za primanje, |>а je sva lica, koja namjeravaju putovati u kupovati robe u Austriji. Po novom naš muft.ja prisiljen u pokrajnoj sobici Solun na rad, da ne -putuju onamo, jer kompenzacijonom ugovoru broj 180/ prunati i najveće posjete. Ovo mora nema prilike za rad. Lica, koja su zdra­ SHS može se kupiti ili kontingen-tirana da se uredi, jer naš vjerski predstav­ va. a Služila su u voisci, mogu dobiti ili nekontigentrana roba. Roba prve vr­ nik netazumijetno zašto da bude toliko mjesto u oružništvu ili kod pograničnih sti uračunava se u konto A, druga u zapostavljen pred drug.ma. koji — može četa u slučaju da ne mogu naći privat­ konto B. Na primjer mora se za želje­ se reći — od države imaju -dvorove na no zaposlenje. zo. hartiju svake vrsti, kemikalije i euživanje. Svraćamo pozornost vlade Žandarska obijest. Iz Velike Kt duše lektrotehničkc artikle položiti na konto na ovo pitanje. dobismo ovaj brzojav: »I opet žandari A, naprotiv za galanterijsku robu i kon­ Zemaljski dom za ratnu siročad u Retukli djecu analfabetskog -tečaja. Sve fekcije na konto B. Ko želi -robu oba­ Ijevu. Islamska ratna siročad u Reljepritužbe uzalud. Ogorčeno građanstvo dvije vrsti da kupuje, mora uplatiti dje­ Ijevu, za koju je naš list pisao, da se u ime prosvjete traži od povjerenika smjeste u tuzlanso sirotište (medresa) lomice na konto A, a djelomice na kon­ prosvjete hitnu i sigurnu pomoć«. i koja su osuđena, da čame i trpe u či­ to B. Upozoruje se da svaki kupac sto srp. pravoslavnom selu, gdje ni jed­ mora tačno označiti kod centralne up­ Ova je stvar opširnije prikazana u nog nastavnika muslimana među njima rave koje će artikle kupiti pošto će jednom od ,prošlih brojeva našeg Hsta. nema, jer našoj »demokratskoj« vladi njem, austrijski Warenverkehsbiiro <u pa tražimo da zem. vlada učini jednom više je do toga, da svoje protekcionsBeču priznati i isplatiti samo one izno­ kraj ovom nasilju i žandarskoj obijesti. kinder na ta mjesta postavlja, ta naša se, koji su na pravi konto položeni. Čudimo se i nehaju upravitelja isposta­ jadna sirotinja doživljuje još gore i beGornja podružnica daje rado sve infor­ ve pa se bojimo da tu nema kakvog macije. teni.je doba nego je prije bilo. miga. Više svjetla. Dosljedna svog sistematskog separa- i tistčkog režima na prosvjetnom polju »demokratska« je vlada namjestila na reljevskom sirotištu na račun muslima­ na. šest srp. pravoslavnih učit, lica bez i jednog muslimana učitelja i ako je Izrađuje po najnovijoj modi muSke, ženske, skoro polovinu islamske siročadi u si­ Opća demobilizacije. Prestolonasljed­ vojničke i hodžinske haljine. Cijene umjerene. rotištu. nik regent Aleksandar potpisao je Da islamska siročad u svome uzgoju ‘ ukaz o općoj ćemoblrzaciji voj­ i vjerskoj naobrazbi sasma zakržlja ču- i ske. V vrhovnoj komandi i ministarstvu jemo da su usrećitelji te naše siročadi rata bit će do kraja o. inj. učinjene sve i tom doskočili Ito tako da islam, du­ pripreme, da se demobilizacija što prije I hovnog staratelja koji je ujedno i vjeizvrši i učine novi rasporedi trupa. □□□□□□□□□□□□□□ rouč-telj za isl. siročad, jedinog od mu­ Smrt supruge ministra predsjednika slimana u sirotištu, isključe. g. Protlća. Javljaju iz Beograda od 25. i Proti ovoj »demokratskoj« zatvornoj ožujka. Danas u noći umrla je supruga ; mjeri najodlučnije protestiramo, apelira­ otvorio je u Trav­ ministra predsjednika g. S. Protića. Po­ jući na pozvane, a kašnje ćemo se na niku advokat greb će biti sutra Ine 20. o. mj. prije ovo pitanje potanko osvrnuti. Uslijed podne. ovoga isključenja, obustaviće se obuča­ vanje islamske vjeronauke, te će musli­ Pokret medu liječnicima zem. bolnice. i razne druge vezilačke i tkalačke manska djeca ostati posve bez vjerskog I Sekundarni liječnici zemaljske bolnice robe prodaje društvo muslimanki uzgoja. zaključ.li su, da 1. aprila odkažu služ­ Mi svraćamo pažnju zemaljske vlade »O S V 1 ,T A N J E« bu, ako im se ne isplate doplatci. na ovu inkviziciju i tražimo, da se bez­ Islamskim porodicama Iz vojske neUNIVERZAL. Stalni zavod za poduka uz umjerene cijene svakog ponedeljka uvjetno ove »demokratske« pogreške povraćenih pričuvnika ispnlaćivat će se ženskoga krojenja I šivanja. Prima i i četvrtka od 2 do 6 poslije podne u isprave. prinosi za uzdržavani.- za vrijeme od Kako se br'nu Slovenci. Predsjednik na izradu fina odijela za gospođe. — Džininu sokaku broj t0. Ponedeljkom 16. marta do 15. aprila t. g. u gradskoj slovenske zemaljske vlade saziva za 8. Palača Srp. Opštlne II. kat (Ulaz imaju pristup samo ženske. vijećnici soba br. 10. u vrijeme od d do aprila 1920., a u potrebi i za naredne 12 sati prije podne i to: 1. aprila na Profm Sokak) ulica Regenta Alek­ dane anketu u svrhu vijećanja, kako, sandra br. 2. I□□□□□□□□□□□□□□ piatežni arak 1- 2000; 2. aprila 2001 do da se smanji skupoća i da se 4500 I 3. aprila 4“0j—0900. riješe d«uga gcsnođ'arska pitanja i to u Na pažnju sarajevskoj opštini. Kako zema’jskom dvorcu u Ljubljani sa slieje već poznato, ovdašnje je grad, za­ dećim rasporedom i kako bi se dala stupstvo izmijenilo imena više sarajev­ orranič'ti skupoća: 1.) vlede život­ skih ulica. Mi smo se nadali, da ta pro­ nih namirnica: 2.) glede ma­ mjena ulica ne će ostati samo pro­ nu fakt urne robe: 3) glede ko- I JU koji namjeravaju kupiti hrane u Posavini mjena po imenu, nego da će se i že: 4.) trleđeeeliačk'hi gospoЖ Ж k*° pšenice, kukuruza, ječma, zobi, graha, Ж ono trošno i zapušteno lice njihovo đarskth notrehština: 5. glede jednom promijeniti. Ш k:umpiraitd. u svako doba stoji na raspolaga- Кл ® dozvole dobitka za trgovce: nju bilo za direktnu kupnju ili posredovanje Ali naše se grad, zastupstvo u tome 6.) glede n o b' i a n 1 a k r i o m č a poslu ne miče. Eno n. pr. Miloš Obilića r e п i a i ostalih zloupotreba u ulica (prije Potok). U toj dugačkoj uli­ Pozvali su: 1.) povierenstva i ođsieci nesamo što živi dosta svijeta, nego tom ulicom prolaze mnogi građani, koji čt zemaln-Ve vlade i odielienie central­ nog ureda: 2.) prometna ravnateljstva žive u gornjim ulicama. A gornji je dio te ulice tako zapušten, da se njome ne јп»пе »Mfezn’ce i inspektorat državnih može proći, osobito po noći. Po izba­ žehemica u Етпћрап': 3.) orvanizac-le čenoj staroj kaldrmi svijet lomi noge. konzumenata: 41 orvaniznciie nroce-mSve ponude za hranu kao I upite a stanju cijena hrani u svako doba kulantno I brzo vrši Osim toga je na nekoliko mjesta i kanal tn i trgovaca: 5) Narodno Vheće za izbio na površinu, otvorile se rupe, pa Korušku: 6) Gosnodiarska Zadruga u Savjeta i svako olakšanje izvoza u Austriju i Mađarsku«. »Pojedini odsjeci Ministarstva Trgo­ vine, Pokrajinske Vlade i njihovi odsje­ ci, davali su Široke dozvole za izvoz i oslobođenje cd carina, vršili i sami . eke pogodbe i sporazumijevanja-. »Pojedini Ministri, čak nenadležei (gKristan) izdavali su naređenja, da se pusti izvjesna roba, i to bez carina i davali Široka obećanja u toni pogledu«. »M nistarstvo Ishrane nije izostajalo iza Ministarstva Trgovine i njene Cen­ trale za promet sa inostranstvom. Ono je davalo dozvole za izvoz manjih ko­ ličina pojedincina, — koje u samoj stvari n:su bile male — svih vrsta na­ mirnica, bez obzira jesu li kontigenti iscrpljeni ili ne, zabranjen izvoz dotič­ nih predmeta li ne, i to bez carine i bez osiguranja valute«. »To je u samoj stvari značilo: narodi- ; tim kanalima omogućiti izvoz na štetu ■ državne kase i na štetu valutne sitna- . čije u zemlji«... Povodom ovoga g. Miletić je izjavio da će podnijeti i interpelaciju da bi se • Narodno Predstavništvo i šira javnost ' upoznala sa pljačkom naše države. Tom prlikom će se iznijeti imena i 6s- ■ talih izvozničara, koji su oslobađani ca- . rine na štetu državnih interesa. Domaće vijesti Diplomirani krojač Jeplagić Salih, Bandbaša uliha broj 11. Sarajevo. Advohatshu honcelariju Dr. Sulejman Olcčhović Besa, košulja, dimija, bluza I Prištcdnja Hercegovac, aprovizacijama i trgovcima | Agent urna i homisionaina radnja I Abdullah Džumhur Tuzla I Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Heregovinu dion. društvo u Sarajevu. — Podružnia u Tuzli, Potpuno upsaćena dioničarska glavnica K 5,000.000. Pupilarno siguran zavod. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K 8,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavlja sve blikovne poslove najbrže i najpovoljnije. Ktgovonrt »кШк: M. S*U«k«. Vlu.lk: CMtraH Odbor »1 М. O.. ttvnpgrUa D. fc A. КМоа, Saraltvo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/39b41c97e2c1bdabe24fee3bebdffd2b.pdf 8fc3f79747a751bef019329fef51567d PDF Text Text PRAVDA Poitarina u gotovom pletena. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЖИМАМСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 36 (141) Sarajevo, četvrtak 1. aprila 1920. (12. redžeba 1338.) Otvoreno pismo Ministru unutarnjih djela gosp. MARKU TRIFKOVIĆU Beograd. Sa čuđenjem i zgražanjem primlsmo vijest, ida Vama, ministru unutarnjih djela, a po tom i centralnoj vladi nijesu poznati progoni i nasilja, što se izvi­ đaju nad muslimanima Sandžaka i Ma­ kedonce. Čudimo se tako; izjavi, jer je »Prav­ da« još u 'broju od 14. februara donijela komentar o zatvorenju g. Midhatbega Hodtžića i njegoV brzojav iz Sjenice, u kojem je naveden razlog uliapšenja. U broju pd 2L februara donijeli smo »va­ paj bjclopoljskih muslimana«, a počam od 20. marta objavismo u pet bro­ jeva opširan prikaz o progonstvu g. Hodžića te ostalim nasiljima, što ih je činio i neprestano još čini g. sekretar Cukić. U tom se prilazu govori i o br­ zojavnom protestu pravoslavnih prva­ ka ii Bijelog Polja, a Vi uza sve to Jzlaviste, da Vam ti događaji nijesu po­ znati. Očito je dakle, da g. Cukić vrši cenzuru brzojava, nu očito je i to, da u VhŠefn hiinistarstvu nema sekcije, u kojoj se prati pisanje štampe. Pitanje je sad: smije li to biti i ko je odgovoran za ovaku manjkavost u mi­ nistarstvu, koje je u prvom redu odgo­ vorno za nerede u državi? Nije dosta reći: »Ja nemam izvještaja«, nego se valja postarati oa se do’đe do sigurnih izvještaja, pa makar i neslužbenim pu­ teni. Kako Vi to Zamišljate ulogu štdtiipe? Ne mislite valjda, da ona služi satoo zato, da troši papir i mastilo! Da Vam pravo kažemo. Vaša nas je izjava prcncrazila i mi smo u sijnoj neprilici kajtp lusmo nazvali ovakav Vaš odgo­ vor. Stoga ćemo ga ostaviti bezimenim i izjaviti, da smo u svom pisanju vo­ đeni patriotskim osjećajem-, da. našoj v)adj omogućimo razotkriti uzroke i uarbčpike nezadovoljstva, da joj prifcažemo pravo stanje stvari i objektivniip iznošenjem nekorektnosti pojedinih organa vlasti upremo prstom u izvor zla. od kojeg našoj mladoj državi pri­ jeti velika opasnost Iz »Hakova« odgovora, što- ga donesosmo u prošlom broju našeg lista vidi se jasno, da se u Sandžaku i Makedo­ niji upotrebljuje ista metoda, koja je od početka prevrata pa sve do polovice orpjle godine i službeno upotrebljava­ na prema našoj organizaciji. Koliko je pogrješna i štetna ta metoda naših »demokrata« pokazao je sadanji raz­ voj događaja. Naša organizacija nesamo da nije protudržavna, nego na­ protiv, ona' je jak stup sadanjefe režima, snažan oslonac sadanje vlade i jak te­ melj reda i poretka u užoj nam domovhjk Događaji su pokazali da je pot­ puno neosnovana tvrdnja g. Pribićevlća o našoj »protudržavnosti«, kao što se je priznalo i td, da nam je »nehote« i »krivnjom besavjesnog prikazivania« učinjena jedna velika neprav­ da samo zato, što ne htjedosmo pod ćoravu komandu samozvanih »državotvoraca«. To se je priznalo i priznaje, nu uza sve to izgleda kao da se do­ voljno ne cijeni to skupo plaćeno is­ kustvo; uza sve to izgleda, da se naši državnici još i sad više služe teoret­ skim »priznanjima«, umjesto da u praksi i na dijelu pokažu to svoje osvjedočenje. Ne ćemo da ovdje iznosimo svoje rckriminacije, već ćemo da se osvrnemo na stanje u Sandžaku i Makedoniji. Ta­ mo je osnovana organizacija »za za­ štitu muslimanskih prava«, koja u glav­ nom ide za tim, da osigura čovječanska i građanska prava tamošnjih mu­ slimana, da osigura slobodu vjeroispo­ vijesti i materinske riječi te postigne kooperaciju sa -kojom od postojećih ve­ likih stranaka. Organizacija ima i svoj organ »Hak«, koji se uređuje vrlo -umjereno i vrlo stvarno i koji ne daje nikakva povoda za kakvu podozrivost, a još manje za prognn i šikaniranje nje­ govih upravljača. 1 šta se događa? »Demokrati«, koji svojom netaktičnošću i intrasigentnošću popališe sve mo­ stove između svoje stranke i ove or­ ganizacije osuše paljbu na začetnike i pristaše ove organizacije i, ni pet ni šest, proglasiše iz — »protudržavnim elementom. Cinovništvo, koje pripada ili naginje ovoj stranci prima pod go­ tov groš sve podvale »demokratskih« listova i na temelju njih provodi tako­ va nasilja i šikane, da se čovjek mora zgroziti nad tim barbarskim postupci­ ma. Kad bi na vladi bio Ljuba Davidović i Svctozar Pribićević, ove bi se šikane mogle pripisati stranačkom »de­ mokratskom« režimu, pa bi se musli­ mani mogli tješiti da će taj režim biti i proći. Grubosti i barbarstva mogli bi se dakle natovariti na leđa jedne stran­ ke i nekako pravdati. No sasvim druk­ čije izgleda stvar, kad se uoči da se ti zulumi čine i pod sadanjom vladom. Sada nema mjesta gornjem izgovoru i — nastave li se ta nasilja — musliman­ ski će se elemenat, hoće ne će, morati zamisliti: ima li mu mjesta u ovoj državi? Jer dobije li uvjerenje, da mu nj pod novim režimom ne sviću bolji dani, osvjedoči li se, da je radikal Trifković isto što i »demokrat« Pribi­ ćević, onda je i nama i svakom drugom nemoguće izaći sa proturazlozima; on­ da je nesamo nemoguća njihova asimi­ lacija, nego i — ugrožena granica. Ovu činjenicu valja uvažiti i udesiti taku politiku, koja će privlačiti, umjesto da pogoduje iredentama i tri­ ma opasnim aspiracijama. Mi Vam to rekosmo otvoreno jedno stoga, što nas boli u duši ovaka mlitavost uprave, ra­ di koje se dovode u opasnost državni interesi, a drugo stoga, što nas sa svjema tamošnjim muslimanima veže is­ lamsko, a sa velikim brojem još i krv­ no bratstvo. Njilova bol i naša je bol; njihova tuga i naša je tuga. I prema Vašem postupku u tom pitanju, uđesićemo i mi svoje držanje. Sapienti sat. Nova Bileća. Iz Nevesinja dobismo ovaj brzojav: »Na 28. marta napali oboružani pljač­ kaši u Bišini putnike. Četiri muslimana teško ozlijeđena. Begovjć Salih i Pobrlć Meho bore se smrću. Tražimo energičnu zaštitu od vlade. Obavijestite centralnu vladu u Beogradu. Opširan prikaz slijedi. Mjesni odbor.« Državna zaštita djece POJEDINI BROJ 1 kruna. Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redaHcioni odbor. Pret tlata godišnje 80 kru­ na, na pola godine 40 kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124, Čekovni račun pošt štedionice 1119. Godina 11. sliman, da odmah javnosti musliman­ skoj saopće, kako su mogli zaključiti dokinuće duhobrižnika u rat­ nim sirotištima i šta ih je na to navelo? Mi smo obaviješteni o vrlo lošem vjer­ skom odgoju ratne siročadi u nekim sirotištima pa pitamo, kako se usuđuju kojekakvi namet-s-taratelji dokinuti vje­ roučitelje bez prethodnog sporazuma sa vjerskim poglavicama? U Reljevu n. pr., u jednoj čisto pravoslavnoj sredim, ne mogu se muslimanska siročad bez duhobrižnika nj časa ostaviti bez štete za njihov vjerski odgoj, pa zato traži­ mo, db se odatle odmah premje­ ste u T uzi u, gdje će imati svoga imialiriia i duhobrižnika. zvao se jedan naš članak u 125. broju »Pravde« od 24. februara. U tom smo članku upozorili pozvane faktore na pri­ stran rad ovoga ureda i na zakidanje i prikraćivanje ii pogledu dijeljenja nov­ Pašić 1 Trumbić. »Politika« od 28. o. čanih pripomoći muslimanskoj siročadi, mj. javlja pod naslovom »Dolaza^ i. premda bi se moro naročiti obzir uzeti Nikole Pašića« i pod naslovom »G. Antb na našu muslimansku dlječu, kojrh su Trumbić ostaje u Parizu« slijedeće :' staratelji ponajviše stradali i još uvijek najgore stradavaju, pa su i najpotrebni­ Šef naše delegacije na konferenciji ji pri pomoći. Ovo neobjektivno ј nesa­ mira u Parizu g. Nikola Pašić polazi vjesno zlorabljenje svoga položaja od večeras iz Pariza i stiže u Beograd 1» izvjesnih šovena provodi se još uvijek utorak na večer. On će podnijeti vladi bez ikake brige za odgovornost i to sve izvještaj o posljednjem toku pregovora na štetu muslimanske sirotinje. Prema o riješenju jadranskog pitanja. Pored pouzdanim informacijama možemo p otoga kani, kako se u parlamentarnim novno reći, da se pravoslavnoj djeci krugovima tvrdi-, g. Pašić uzeti učešća dijeli najveća mjesečna potpora i u pregovorima za sastav koncentraci­ bez obzira na broj djece i tnFprivrcdta onog kabineta. staratelja im (trafika, mejhana, izvozniMinistar spoljnih poslova dr. Airte ca), a muslimanskoj siročadi daje se Trumbić ne će za sada dolaziti u Beo­ minimalna m j e s eč n a potpora ili grad, jer je primoran da ostane u Pa­ jednokratna pripomoć ili se pak rizu zato Što ima da še podvrgne jedinoj molbe musi, siročadi hotimice za­ maloj kirurškoj operaciji. vlače i gube. I ako se znade, da g. Pašić ne želi N. pr. dvoje siročadi iz Dervente za I više aktivno sudjelovati u politici ipak šest mjeseci ne dobiše ni odgovora na ; veliki broj radkahiih poslanika smatra, molbe, premda su službeno odavde da će on biti primoran, da primi man­ spremljene samo na potvrdu. Uopće se dat za sastav koncentracione vlade tbn slabo brine, kako pojedini kot. odbori prije, što g. Protić želi, da se zbog ža­ vrše svoj posao. losti u porodici neko vrijeme povuče iz Mi još jednom upozorujemo pozvane svagdanje politike. na ove nepravde i ponovno traži­ Odsudan demanti g. Međakovlćeve mo, daše što brže objavi u službenom listu potpun Iskaz grupe. Medako viceva parlamentarna grupa najodlučnije izjavljtije, da niti je o dosad podijeljenim potporama, da se mislila niti misli, odvajati se od Parla­ vidi, imade li se čega bojati uprava drž. mentarne Zajednice. Prema tome sva zašt. djece, pa ne smije na sunce. Da proturanja iz zasjede žute štampe nema­ nema i tu korupcije i protekcije kao i ju nikakvog drugog osnova, osim smje­ kod podjele Stipendija? U demokratskoj ra da unesu što više pometnje u našu zemlji ne bi smjelo toga biti, a još se javnost. manje smije javnosti uskraćivati oba­ vještenje o javnim pripomoćnim akcija­ A mi — nek »kapamo. »Chicago Tri­ ma, pa makar to nekome u »Oblasnom buna« dobiva iz Londona da su Cesi, odboru« i ne mirisalo. Uostalom taj go­ Jugoslaveni i Rumunji primili od savez­ spodin i nema prava govoriti isred munika prešan nailog, da smjesta pruže sllm. sirotinje, jer je on jedna nepozna­ pripomoć u živežnim namirnicama onim ta olina među musi, svijetom, pa ni nje­ gov sud nije nikako mjerodavan, a ka­ područjima, koja trpe od bijede. Usta­ moli još da se smije bagatelisati glas novljene su prisilne odredbe, ako bi po­ javnosti njemu za volju. Međutim je i jedine države otklonile tu pripomoć. šutnja ječan odgovor, a mi ćemo i da­ Užasni položaj u Beču, gdje stradaju i lje čekati isk^z. imućniji sljevi, dao je povoda ovim na­ Ovom prilikom zahtijevamo od Drž. redbama saveznika. zašt. djece, odnosno od oblasnog odbo­ ra, u kojem sjedi i jedan nametnuti mu­ Bilješke. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu. Bavi se svim bankovnim poslovima. Obavlja uplate I unovčenja u kraljevstvu SHS. I u inozemstvu. Prima u№e na uložne knjižice i tekuće račune I ukamaćuje ih naj­ povoljnije. Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge Dionička glavnica H 3,000.000 Daje sezonske i aprovizacilshe hredrte. — Kupuje I orodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. R G 6 H D oaiELENJE kupuje i prodaje sve vrste robe, a poglavito sve životne namirnice. Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo - Brzojavi: Trgavacka banta, Sarajevo - Interurban telefon: ZW. �Strana 2 Страва Iz islamskog svijeta. DVORSKA DRŽAVA HALIFINA. Napisao: Inženjer Mustafa čelić. IL Dvorske zbirke: Relikviarium 1 Umjetni­ ne 2 Arhiv 3 I. Relikviartam. Cjelokupne svete inzignije, koje se u posjedu Osmanlijskog — kao Halifinog — dvora danas na­ laze (n. pr. Bajraki-šerif, Hrkai-šerif, Mahmeli-šerif i t. d.) imao bi isti novom Halifhiom dvoru da ih preda. Osim ovih i sve druge islamske posvećene predmete, u koliko se isti daju prenijeti, ma gdje oni danas bili, trebao bi novi dvor Halifin sabrati i u jedan poseban prostor u dvoru pohraniti. Ova bi zbir­ ka (ReHkviarium) stajala pod strogom pažnjom jednog posebnog kustosa (čelebi), koji bi bio svake godine u prvih deset dana mjeseca muharrema za do­ tičnu godinu od šejhova (pir) dvorskih derviša međusobnim tajnim izborom biran. 2. Zbirka umjetnina. Moralo bi se po­ kušati tečevine klasične kao i savremene umjetnosti, pogotovu one koje stoje u vezi sa islamskom civilizacijom, što kupovanjem, što darivanjem sabirati i jednu muzejalnu zbirku utemeljiti. Bri­ gu o ovoj zbirci imao bi također da vo­ di jedan od šejhova dvorskih derviša, biran na način kao 1—4. 3. Dvorski arhiv. Sve spomenice pro­ šloga i sadanjeg vremena, kao i cjelo­ kupni spisi trajne vrijednosti morale bi se pod sigurnom paskom pohraniti u dvoru. Pažnju bi nad istim imao tako­ đer jedan od daljnjih dvorskih šejhova kao pod 1. i 2. 4. Svjetovna biblioteka. U ovu sekci­ ju dvorske knjižnice spadale bi knjige stručnoga karaktera i djela lijepe knji­ ževnosti. Djela svjetskoga glasa na­ bavljana bi bila kako u svom originalu, tako i u valjanim prijevodima. Kao knji­ žničar ovoga dijela dvorske knjižnice služio bi također jedan daljni, a za to mjesto sposobni, šejh dvorskih derviša biran na način kao 1 4. 5. Religiozna biblioteka. Stara kao i nova djela svih literatura vjerskoga pravca, kao i komentari starijih djela, te djela, brošire i rasprave u kojima su pitanja muslimanske vjere raspravlja­ na. napadana ili branjena i ne samo u jednom izvjesnom, nego u ma kojem je­ ziku (prema tome u kome spis bude predan javnost') biti nabavljena i u jed­ noj praktično nađenoj knjižnici u svrhu studiranja morala bi ta djela biti pohra­ njena. Jednu zasebnu grupu ove knjiž­ nice sačinjavala bi djela inih religija. Pažnju i poslugu u ovoj biblioteci vrši također koji kao gore izabrani šejh dvorskio derviša. 6. Dvorska čitaonica. Pokraj obijuh dvorskih knjižnica morala bi na dvoru Svetov. bibliot. 4 Religioz. bibliot 5. - Čitaoni­ ca 6 i Halife također biti uređena t dvorska i čitaonica. Ovdje bi bili u svrhu dnev­ ne porabe izloženi svi Hstovi i revije svih naroda i zemalja kako vjerskog tako i svjetovnog pravca. Ovdje bi spa­ dali i svi priručnici, leksikoni i riječnid nužni za svakidanju porabu. Za red u dvorskoj čitaonici vodi brigu također koji daljnji šejh dvorskih derviša. Iz­ bor kao i gore. Vrhovni nadzor nad svima dvorskim I zbirkama pripadao bi šefu islamske I misije (Šejh-ul-mubellegijie). Pristup u j sve dvorske zbirke bilo to u svrhu po­ sjete, Studiranja ili ine naučne svrhe imali bi svi funkcioneri i namještenici Halifmog dvora. Za njihov pristup u zbrke pod 2., 4.. 5. i 6. nije nužna ni­ kakva specijalna dozvola od Šcjh-ulmubcllegijje, što je slučaj za zbirke pod 1. i 3. Pošto ovakove zbirke sačinjava­ ju put lakšem Studiranju, kulturi i civi­ lizaciji, to bi imali i eksterni učenjaci, umjetnici i istraživaoci (u nekim slu­ čajevima i ucmuslimani) pod raznim okolnostima pristup u dvorske zbirke Halifmog dvora. U ovom slučaju bila bi uvijek potrebna posebna dozvola Sejh-ul-mubellegijje. U slučaju, da bi ovaj potrebnu dozvolu uskratio, nijedna druga instancija ne bi bila kompetent­ na njegovu odhiku mijenjati. Ш. Zbor derviša. Da bi se prešao onaj jaz, koji između Halifata i skoro svili derviških redova vlada, da bi se onda sve redove učinilo korisnim po opće interese Islama, to bi na dvoru Halife bio utemeljen jedan derviški zbor, gdje bi najznamenitijih 12 der­ viških redova bili sa svoja 3, 5 ili 7 članova zastupani. Također jedna dvor­ ska tekjija morala bi biti sagrađena, gdje bi izmjenično svi redovi mogli da vrše svoje redovničke obrede. Ova b: dvorska tekjija stajala pod nadzorom jednoga odi šejhova dvorskih derviša, koji bi za svaku pojedinu godinu bio biran od svih dvorskih derviša na na­ čin kao i šejhovi čuvari pojedinih dvor­ skih zbirki. (Vidi »Dvorske zbirke« 1—6). Osim već u tekstu spomenutih derviških misija, dvorski derviši po od­ redbama Visokog Mešihata odnosno Šejb-ul-mubellegijj — kojemu su svi redovi potčinjeni — imali bi da vrše i još neke druge poslove u uredima i za­ vodima dvorske države Halifine. (N. pr. dvorska džamija, dvorska bolnica itd.) U zboru dvorskih derviša bili bi za­ stupani ovi redovi: Senusi Mevlevi Bektaši Alvknija Kadiri Nimeti Nakšibendija Sa’dija Rufš’ija Šahzilija Halvetija Zuhreverdija IV. Dvorska garda. Dvorska garda sastojala bi se od prilike od jedne kom­ panije pa najviše do jodnog bataljuna vojske sastojeće se od muslimanskih vojnika raznih narodnosti. Kao što re­ publika Švicarska šalje kao dvorsku stražu Vatikanu jedan izvjesni broj voj­ nika, to bi svaka islamska država, ko­ ja raspolaže svojom vlastitom vojskom imala dužnost jedan vojnički detašma od nekoliko vojnika i jednog časnika Indija 48 voj. 1 časnik Број 141 Broj .PRAVDA* — „ЛРАВДА* držatl u sklopu dvorske garde na Halifmom dvoru. Prema veličini svoga islamskog pučanstva otpalo bi na dr­ žave do 10 milijona duša 12 vojnika, za one od 10—20 milijona 24 vojnika, od 20—30 milijona 36 vojnika, dok sve one islamske države čiji broj islam, pučanstva prelazi 30 milijona šalju po 48 vojnika. Dvorska bi garda prema tome bila sastavljena ovako: Arabija Egipat 24 voj. 1 časnik 24 voj. 1 časnik Turska Afganistan 24 voj. 1 časnik I 12 voj. 1 časnik PerzJja 24 voj. 1 časnik Tripolis Maroko 12 voj 1 časnik I 12 voj. I časnik Po istom principu slale bi svoje voj­ le da prizrtadu. Jednim proporcional­ nike u Halifinu dvorsku gardu i one nim i tako neznatnim brojem vojnika islamske države, koje bi imale istom kao što je goro napomenuto, -bilo bi da dobiju svoju samostalnost (n. pr. postignuto potpuno zadovoljstvo svih Tunis, Alžir, Sudan, Oman, Buhara, islamskih naroda glede njihova udjela Chiva, Azerbejdžan itek). Cijela bi dvor­ I na dvoru Halife, dok bi s drugu stranu ska garda stajala pod vrhovnim zapo­ I bilo u vojničkom pogledu potpuno udovjedništvom dvorskog dizdara (Vidi: I voljeno tradicijonalnosti te običajne uI. Vrhovni funkcioneri dvora. 3.), dok stanove. Osim ovoga dužnosti bi dvor­ zapovjednici pojedinih odjeljenja su nji­ ske garde bile i te, da drži straže u hovi vlastiti časnici. Vojnici kao i ča­ dvoru, da paradira prigodom Halifinog snici nose uniformu svoje vlastite dr­ posjeta dvorske džamije, prigodom do­ žave. Potreba ovakove jedne dvorske laska visokih gostiju, prigodom Halifi­ garde proizlazi i iz toga, što kao vid­ nog puta u sveta mjesta, kao i to da bi ljivi znak priznanja jednog novoiza­ se pod njezinom zaštitom obdržavao i branog Halife prigodom njegove insta­ sveopći islamski sabor. Vojnici i časni­ lacije ove bi ga čete jednim počasnim ci dvorske garde, dok su u službi Hali­ mimohodom u ime svojih zemljaka imafata, imali bi se pokoravati jedino za- se tiče čisto vjere i njiliova službenog čina, njima sudi Medžlisi-ulema odno­ sno Rijaseti-ilmijje, j priziv bi bio do­ zvoljen jedino na Visoki Mešihat. Jesu II pako u jednoj takvoj stvari upleteni članovi jednog pokrajinskog i državnog Islamskog vjerskog tijela (Medžilisiulema ili Rijaseti-Jlmije), članovi Viso­ kog Mešihata, Halifatski poslanici, vrhovni funkcioneri dvora. Ili koji član jedne islamske kneževske kuće, onda njima sudi, bez priziva, pravnički senat Visokog Mešihata, koji stoji pod pred­ sjedništvom M’jdžtehid-ul-kjebira i čije osude uz predsjednika potpisuje I Halifa. (Kraj.) povijedlma dvorskoga serdara i kao takovi uživali bi i zaštitu imuniteta Halifinog dvora. Zaštitu ovoga imuni­ teta uživali bi i svi drugi funkcioneri i namještenici Halifinog dvora kao i oni vrhovnog vjerskog vodstva.. Sve sporove ma kojeg karaktera oni bili, a desili bi se u granicama dvorske države Halifine, ili bi tim deliktima bile tangirane osobe koje pripadaju dvoru, rješava dvorski sudac. Priziv se može uložiti jedino u stvarima vjerske nara­ vi i to jedino na Mudžtehid-ul-kjebira. Za sve stvari šeriatsko-pravne nara­ vi u pojedinim mjestima za izricanje šeriatske osude kompetentan je kadija, a prvostepena prizivna instancija je Medžl’si-ulema odnosno Rijaseti-ilmijje, dok vrhovna prizivna inštancija bio bi Visoki Mcšihat. Ako su u jednoj šeriatsko-pravnoj stvari tangirani koji od ni­ žih islamskih vjerskih službenika, gdje Dvorski knez-adlatus Ispravi! U tekstu ove rasprave u br. 24. (129.) »Pravde« ođ4.o. mj. iza na­ slova: »I. Vrhovni funkcioneri dvora«, nehotice je ispuštena ova skrižaljka: Dvorski maršal 1 : 2 Dvorski ceremonial 5 Dvorski sercar 3 Dvorski adjutant 4 Dvorski hatib 6 Dvorski imam 7 i Dvorski muezzin 8 i Dvorski sudac 9 Dvorski liječnik Odjeli na članak „Prekipjelo je već“. Bijeljinske hanume pročitavši članak u »Pravdi* pod gornjim naslovom, du­ boko dirnute onim ozbiljnim i trezve­ nim pisanjem našega lista našle su se ponukanim, da na vidljiv način iskažu svoje zadovoljstvo nad neustrašivim radom i držanjem našim u obrani svo­ jih prava, skinule su sa svojih grudi nakit, koji ih je godinama urešavao, a koji im je možda i kao dragocjeni obi­ teljski amanet bio, te su poslale kao prilog našoj »Pravdi«. Pošiljka je popraćena sa slijedećim riječima: »Šaljemo 22 komada du­ kata, koje su na jednom sijelu, odu­ ševljene, patriotskim i neustrašivim pi­ sanjem »Pravde« pokupile niže navede­ ne hanume, skinuvši ih sa svojih pošIjednj ih struka i zadnjeg svog nakita i to: po 20 K u zlatu: Hanuma Hasanbega P a š i ć a i hanuma Hifzibega D umišiča; po 1 madžariju: hanuma H. Muharcmbaga Paši ča, hanuma Nurudinbega Kapetanovića, hanuma Eminbega M u r a dbego v ića, ha­ numa Zijahbega Paši ča, hanuma Hakibega Paši ča, hanuma Rifatbega Rifatbegovića, hanuma H a t a P a š i ć, hanuma r. Osmanbega P a š i-, ć a. hanuma Ibrahim ef. E d h e m o v ića, hanuma r. Smailbega Sa 1 ihbe­ gov i ć a, hanuma Osmanbega S. S alihbegovića. hanuma Hifzibega Z. P a š i ć a, iianuma r. Avdibcga Rifat­ begovića i hanuma Mehmed ef. R esića; po 10 K u zlatu: hanuma Dedage Lipničevića. hanuma Mustajbega čemeri ića iz Janje i hanuma Hasanbega S a 1 i h b c g o v i ć a; po 1 rušpu: Zilhanuma Pašić; po 1 igrmiluk: hanuma Izzetbega Salihbegov i ć a i hanuma Huseinbega ČemerI i ča. Živjele svjesne bjelinske hanume i bi­ le uzor svijesti, shvaćanja i požrtvovnosti svima našim hanumama širom mi­ le nam domovine. Iz Sandžaka i Makedonije. Iz Bijelog Polja dobismo i ovaj iz­ vještaj: »Iza nezakonitog upućivanja g. Midhata Hodžića iz N. Pazara za Bije­ lo Polje svak se pobojao, da će ga u putu ubiti. I u toj općoj bojazni ja sam se telegrafski obratio mome šurjaku Nazimbegu Zaimovlću u Bijelo Polje ovako: U koji minut stigne Midhat da mi javiš. Cenzura običnih depeša i pi­ sama praktikuje se u Bijelom Polju još, i sekretar g. Tomo Ćukić, krvni nepri­ jatelj muslimana, zovne u večer Nazimbega, napane ga šamarima i psovkama i strpa ga u zatvor na goloj pravdi sa­ mo zato, što sam mu ja poslao tu de­ pešu. G. sekretar načelstva Cukić zatvorio 10 Dvorski ekonom 11 I je 3 dana i Ibrahim ef. Dobridžića zato, što je Midhatu, kadi ga je ovaj iz za­ tvora zamolio, da mu donese dušek, I odgovorio: »Donijeću, ako smjednem!« Strašno je u Bijelom Polju. Tiranije Čukićeve neopisive su i nepodnošljive. Kuku onom, koga on ščepa i ko mu se pomoli. Taj čovjek, koji nosi na duši svojoj tolike nevine žrtve, samo je uli­ zivanjem »demokratskoj« kamarili mo­ gao dosad ostati nekažnjen I u slobodi, te se požurio, da se bar pokaže, da još može činiti šta hoće. Zakon, ustav i čovječnost za njega ne postoje. Znaju li nadležni za ovo? Ne znaju. Ne smi­ jemo ga tužiti, jer ćukić neda nikom iz Bijelog Polja putovati. F. Prosvjeta i šhola. Hibo da uredimo naše ihL škola? ni. hak. Sto se tiče medresa, to su vjerske škole više kategorije, a svrha im je, da odgoje toliki broj hodža, koli­ ko iziskuju vjerske potrebe naše zem­ lje. Ove su škole važne za život i na­ predak- muslimanskoga elementa pa se s njima treba malo više zabaviti. Ah ovdje treba odmah upozoriti na manj­ kavost vjersko-prosvjetnog Statuta. Iz njega se ne vidi (§ 166.), s kakvom se kvalifikacijom može stupiti u medresu, da li dotični kandidat mora najprije svršiti osnovnu školu i barem polovinu srednje, jer bi to bilo veoma važno -na­ pomenuti i preko toga ne bi se smjelo onako šutke prelaziti, a to tim više, što su medrese škole više kate­ gorije« za naobrazbu hodža. Kako je međutim u S 166. rečeno, da kandidat mora navršiti dvanaestu, a ne smije prekoračiti šesnaestu godinu života, te kako je opet u § 160. spomenuto, da muslimanska djeca moraju najkašnje po navršenoj sedmoj godini poći u mekteb. to bi se odatle dalo zaključiti, da će ti medresanski kandidati bih s kvalifika­ cijom mekteba i u najboljem slučaju još sa osnovnom školom. A šta ovo znači i koliko znanja mogu imati takovi kan­ didati, lako je dokučiti, pa o tome nije potrebno dalje govoriti. Samo je nužno istaknuti, da položaj našega hodže -tra­ ži od njega mnogo vjerske 1 svjetske spreme, jer je on u više slučajeva jedi­ ni narodni prosvjetitelj. Već na ovom primjeru vidimo, da je naš autonomni Statut krnjav, te bi ga trebalo popuniti i izmjeniti. Ovo se ie moglo već davno -učiniti, da je bilo do­ bre volje i razumjevanja kod odlučnih faktora. To je mogao učiniti uJemamedžlis u sporazumu s vakufskim sa­ borom, koji odlučuje o nastavnom pla­ nu naše vjerske škole. Ovi dosad istaknuti momenti ulijeva­ ju nam sumnju o savremenosti naših medresa. A kad se ovome doda još I ono, što se veli u S 173., da naime za oprost od dolaženja pred povjerenstvo za novačenje moraju učenici dokazati, da su s uspjehom svršili nauke (!) »sari i nahv« u jednoj domaćoj medresi, onda nam se nameće misao, da će se i u аи- �Воој 141 — Broj ПРАВДА* — »PRAVDA, mnogo žrtava i troškova, ali bez toga tonomnim medresama studirati ponaj­ prošle godine. Taj je najnepovljniji. Naj­ više te »nauke« (sari i nahv) i da one I nema ozbiljnog posla i naprtka. Ako bolje bi riješenje bilo slobodan spora­ miaju biti vrhunac mudrosti i učenosti j nam je stalo do našega preporoda i sa­ zum sa Jugoslavijom, za koji će se uči­ medresanske. Ovako stanje i ovakav vremene naobrazbe, moramo zagristi niti sve s talijanske strane. rad medresa naša je žalost i sramota, u ovu gorku jabuku i sve pregorjeli i Miillerov kabinet obrazovan. Prtina jer su ovakoga tipa medrese postojale svim silama uprti, da održimo korak sa depeši iz Berlina definitivno je obrazo­ i pred više stotina godina! Ko pak zna, vremenom i ljudima svoje okoline. A van Miillerov kabinet. Bivši kancelar šta je sari i nahv, taj će se čuditi, u što da je ovaka reforma moguća i korisna Bauer postao je ministar riznice. se troši toliko vrijeme od šest do osam za islamski napredak, imamo dobar do­ Položaj u Njemačkoj. »Frankfurter godina, Jer sarf i nahv nije ništa drugo, kaz u Sarajevu, gdje je pred četiri go­ Zeitung« javlja iz Essena: Usprkos na­ nego arapska gramatika (morfologija i dine uzsred rata i oskudice otvorena stojanja vođa nezavisnih socijalista i sintaksa), a ta se nauka može za godi­ reformirana medresa, u kojoj komunista da se ne riješi prolivanje kr­ nu ili najviše dvije temeljito proučiti, se uči po nastavnom planu, kako je gore vi, kod Wesele, ipak nije uspjelo pre­ ako se samo upotrebljavaju novije za izložen. Imamo još jednu šerijatsku gim­ kinuti borbu. Vojni zapovjednici stoje to podesne i praktične knjige, a ostave naziju sličnoga tipa, koju je naša vlada- na stanovištu da samo oružje može od­ stare nesavremene. To se pogotovu da­ osnovala prije dvije godine u Sarajevu lučiti, ali su komandanti vojske koja de u medresama e vrsnim muderisima za naobrazbu kandidata šerijatske škole. stoji u borbi spremni da pregovaraju i polučiti, kad se zna, da u medresi arap­ Ove dvije škole modernoga tipa, a u u toku bitke. Radnička vojska zahtije­ ski jezik čini glavnu osovinu, oko koje Islamskom duhu zamišljene i rukovođe­ va osim ispunjenja bielefeldskog utanase sva nastava vrti. ne, obećaju mnogo muslimanima, samo čenja još i potpuno razoružanje i raspuToliko usput o Statutu, a sada ćemo ako se njima budu obilno služili i po­ štanje državne obrane i obrazovanje hađali ih u velikom broiu. Bilo bi po­ govoriti o nasavnom planu, kakak bi narodne obrane od radnika, kojoj bi se željno ј blagosloveno za našu sreću i trebao da bude. budućnost, kad bi se s vremenom podi­ imalo predati sve oružje. Ako pregovo­ 0 nasavnom planu za svu obuku u ri koji su u tečaju ostanu bez rezultata, gle u svakom našem okružnom mektebima i medesama odlučuje ulemageneralni će se štrajk u Njemačkoj po­ mjestu barem po jedna reformirana me­ medžiis u sporazumu sa vkuf. saborom novno rasplamtjeti. dresa za odgoj hodžinskog staleža u sa(S 138., 5.). Naravno je, da bi najpamet­ »Berliner Tagblatt« javlja: Sve orga­ vremenom duhu. Time bi naravno ot­ nije i najbolje učinili ovi pozvani fakto­ nizacije gradova u ruhrskom području, pala potreba onih silnih naših starin­ ri. kad bi se u prvom redu obazreli na koji stoje uz vladu i koji su priznali skih medresa, u kojima se radi bez pla­ nastavni plan i metodu osnovne i sređ­ uje škole te nastojali, da nastavni plan na i programa ne obazirući se na sadaš- . bielefeldsko utanačenje izjavile su se protiv anarhije i samovolje manjine. Da medresa dovedu u sklad s planom sred­ njost i suvremeni život. Zato su one se os'gura snabdijevanje ugljenom podu­ nje škole uzevši za podlogu sastava bez svrhe, jer su se preživjele, a vakuf zela je vlada energične mjere. Veći nastavnoga plana spoj predavanja stoje dosta novaca. fi !ot o šk o-hS s t o r i č'kog a sa To su najglavnije misli, koje sam že- I kontigenti četa sastavljeni su u akciju i lio iznijeti, jer se dosada u našoj javno- i ako crvena vojska u zadnji čas ne uvi­ ma tematsko-fizika Inim. Sa­ sti veoma malo pretresala gornja tema, i di strahotu svoga postupanja, poduze­ mo je za ovu stvar ta nesreća u nas, što premda ona zaslužuje mnogo više paž- i će najenergičnije mjere. nismo imali ni jednoga nastavnika u au­ Nova Njemačka vlada. Javljaju iz nje i brige, nego se može u prvi mah r tonomnim odlučnim t'jelima, kpji bi ovo Berlina od 27. marta. Sinoć kasno u no­ i naslutiti. Škola je naime vrlo važan i pitanje shvaćali i poticali. Inače bi se ći vodili su se pregovori između tn odlučan faktor u životu svakoga naro­ ovaj plan dao lako i na naše medrese stranke većine narodne skupštine. Ra­ primijenit' uz neke izmjene, koje bi o- da, a osobito za nas muslimane u Bo­ čuna se s imenovanjem novoga koali­ davale i čuvale karakter muslimanskih, sni i Jugosalviji uopće, gdje smo po­ čeli istom prije nekoliko decenija ko- j cionog kabineta već za sutrašnji dan. vjerskih škola, ali bi ipak ostao isti gla­ raca ti kulturnom stazom. U ovom do- i Prema suglasnim vijestima listova dr­ vni princip nastave) koji ide za određe­ sta velikom razmaku vremena mogli I žavna će vlada biti po svoj prilici ova­ nim načinom naobrazbe. Da vidimo sada, kakav bi to mogao : smo sebi osigurati mnogo veće uvjete ј ko sastavljena: državni kancelar Hermann Miiller soc. dem. ministar spoljza napredak, ali smo nažalost slabo biti plan obuke za medrese. Nastava fi­ nih poslova Landesberg (soc. dem.) ili shvaćali prilike i koristili se malo isku­ lološka ostaje u potpunom opsegu u Brockdorff-Rantzau i Berndsdorff oba stvom. To dalje ne smije ovako ići, jer medresama uz tu razliku, da namjesto će nas naša bezbrižnosti i neuaj upro­ demokrata), financije Kuno (centrum.), klasičnih, odnosno modernih jezika u pastiti, a vrijeme nas samo od sebe pravosuđe Hann (dem.), unutarnji po­ medrese dođu orijeetalni jezici slovi Koch (dem.) državna obrana Cespregaziti. Da ovo kobno zlo od sebe od­ sa svojom njiževnošću; arapski jezik kao jezik islamske vjere stoji u prvom i vratimo, valja nam pohađati škole, re­ sler (dem.), narodno zdravstvo Bauer (soc. dem.), prehrana (jedan član cenredu sve obuke te mu se daje najviše | formirati naše medrese i oružati se mo­ vremena i pažnje. Orijentalni jezici tre- I dernim oružjem, koje nas može ođ' zla truma). javne radnje Schmidt (soc. dem.) odbrani ti. željeznice Bell (centrum), pošta Giesha ća se uče iz modernih arapskih i tur­ Škole, škole i samo škole! Važnost berto (centrum), ministar bez portfelja skih gramatzika, a ne iz starih nesaškolstva neće niko poreći niti o tom David (soc. dem.). vremenih knjiga. Vrlo bi dobro došla posumnjati, jer je to jedina blagodat za u ovu svrhu gramatika pisana našim Parlamenat u Berlinu. Vlada i narod­ narodno prosvjetljenje i uvjet za napre­ materinskim jezikom, jer bi ona olakša­ no predstavništvo su otputovali iz Stuttdovanje. Za nas je muslimane, kojih ila đacma posao ј ubrzala napredak. garta za Berlin. ma najviše nepismenih, poniženih i pre­ Naročito i odlično mjesto valja dati i Javljaju za nove bojeve u Essenu, gaženih, ovo pitanje danas puno važni­ materinskom jeziku sa književnosti, jer DieseWorfu i Leipzigu. Komunisti pljač­ je i privlačivije. negoli ikad prije, jer on daje pravu naobrazbu mladeži i čini kaju i pale na sve strane. Nezavisni so­ u današnjim vremenima imamo u svo­ središte cjelokupne nastave. H i s t o cijalisti su se pridružili većini i naredili jim rukama autonomne škole, pa kako rička nastava je od velikoga zamaproduženje rada. ili uredimo i kakav plan u njih unesešaja pa joj treba dati i dolično mjesto Wilson i mir s Njemačkom. London­ mo, o tome će zavisit naša sudbina i na ­ U medresi. 1 u ovoj je grani nužna proski »Times« dobiva iz Washingtona. da predak. Da li ćemo u autonomne ško ­ mjenia utoliko, da se u medrese uvede je Wilson zaključio, da uloži svoj veto, le, koju spadaju jedino u pravo i nad­ opširnija povijest Islama i islamskih na­ ako se stvori zaključak, da proglas: svr­ zor nas muslimana, to opet o nama za­ roda, negoli je u srednjim školama za­ šetak ratnog stanja između Sjedinjenih visi, ali ćemo time pokazati, da li stupana. ali ipak kandidati u medresi Država i Njemačke. shvaćamo duh vremena i da li se zna­ treba da uče i svjetsku povijest, a na­ Treća kandidatura Wllsonova. Iz mo priljubiti prilikama, u kojima ži­ ročito povijest svoje domovine i drža­ Washingtona se javlja da je govornik vimo. ve. Na ovaj bi način spoj filološko-hidemokratske stranke uz živahno odo­ Zato je prijeka potreba i skrajnje vri­ storičke obuke došao do punog izraža­ bravanje stranačkih drugova stavio na jeme, da svoje vjerske škole postavi­ ja u medresama. Wilsona pitanje, da li se mish i po tre­ mo na savremen temelj i da ih iz ko­ Druga važna grupa predmeta jest ći put kandidovati za predsjedničko mje­ m a t e m a ts k o-f i zik a 1 n a, na ko­ rijena reformiramo unesavši u njih uz sto. Pri tom je dodao, da stranka ne vjersku znanost i svjetske predmete, ju treba uzeti obzira medresa kao škola će dopustiti treću kandidaturu. Dopis­ ako nismo radi da nas naše potomstvo i nik »Echo de Pariš« javlja da su se vo­ više kategorije. Naravski, da za medre­ s nehaja i nemara za našu bolju buduć­ su nije baš potreban opako opširan de demokratske stranke složile u miš­ nost proklinje. materijal matematike i fizike, kao što ljenju, da treba onemogućiti Wilsonovu Neka pozvani faktori budu svjesni se uči po srednjim školama, on se dade kandidaturu. velike odgovornosti, koju duguju pre­ skratiti na manju mjeru, ali ne ispod Rumunjski parlamenat raspušten. Iz ma narodu, ako što prije ne zaključe onog opsega, koliko se prođe u četiri Bukurešta se javlja: Parlamenat je ras­ reformu nesuvremenoga mekteba i bes; razreda srednje škole, jer ne bi mogla pušten dekretom poslije burne sjedni­ ciljnih medresa, jer je narod bez savrenjoj biti izjednačena. ce. na kojoj je dosadašnja većina istu­ menih škola narod bez budućnosti. A Eto to bi bio podesan, savremen i la­ pila protiv Averescuova kabineta. ovo sigurno ne može željeti musliman ko ostvarlliv način, da se nastavni plan Iz francuskog parlamenta. Javlja se muslimanu. Hak. medrese učini sličnim planu i principu iz Pariza ođ 29. o. mj.: u parlamentu srednje škole i da se naša medresa uije nastavljena diskusija o interpelaciji slinu reformiraju u savremene muo spoljnoj politici. Poslije učešća Briansfimađske vjerske škole, koje bi davale dova. koji je branio politiku na istoku našem islamskom, elementu narodne i poslije odgovora Millerandova, izgla­ prosvjetitelje spremne za svoje teško sano Je vladi povjerenje sa 518 protiv zvanje prema današnjem vremenu i na­ Italija za sporazum za Jugoslavijom. 70 glasova. rodnim potrebama, a primale bi kandi­ Iz Rima se javlja: U jučerašnjoj sjedni­ Danska okupira prvu zonu Schlesw|date iz osnov. škole. ci dao je Nitti 'scrpan ezpose o spoljga. Iz Kopenhagena javljaju, da je na Kako vrhovno rukovodstvo i nadzor noj politici. Izjavio je da nikad nije zahtiev danske vlade internacionalna nad mektebima i medresama spada u smatrao Jugoslaviju neprijateljskom dr­ komisija dozvolila, da Danska okupira dužnost ulema-medžUsu, koji rješava žavom i da je uvijek nastoiao da uspo­ prvu zonu Schlesvviga po svojim voj­ i poslove obuke i discipline u svome op­ stavi s jugoslavenskim narodom prija­ nim vlastima. segu (S 163.), to bi bilo vrlo nužno, da teljske veze. U jadranskom pitanju mo­ Glad u Beču. Javlja se iz Deutschalnaš ulcmamiedžlls ima ijednoganagućna su tri riješenja: najednostavnije tenburga od 29. marta: Današnja zvas t a v n i k a, koji bi vršio stručni nad­ je prijateljski sporazum između obadvi­ nična vijest, da je američki kongres zor nad ovim školama, jer nema uspje­ je države, drugo riješenje Je ispunjenje društava za izvoz žita odredio da se u ha od nestručnjaka niti može škola dr­ londonskog ugovora. Ovaj ne obuhvata Austriju izveze na kredit 200.000 tona žati korak sa državnim zavodima iste Rijeku. On je također na londonskoj brašna, pri čemu će engleska vlada kre­ kategorije bez uputstva stručnjaka niti konferenciji u slučaju da bude ispunjen ditirati tran=nortne troškove, umirilije može steći pravo 1 ravnopravnosti. londonski ugovor obećao autonomiju za duhove u Beču. »Neues Wicner Tag­ Razumije se samo po sebi, da b| ova­ Dalmaciju. Treće je riješenje da se pri­ blatt« piše da posljednjih dana nije bilo la reforma autonomnih škola stajala mi američki predlog od 9. decembra hljeba za hiljade bečkih porodica, koje Politički pregled Стрвна 3. su trpjele tešku glad. Već odavno su se ovdje granice proletarijata pomakle. Cijeli srednji stalež potpuno je osiro­ mašio, tako da ni oni ljudi koji su dosad vrijedili kao imućni, nisu u stanju nj da se najedu do sita. Albanezi protiv Italije. Javljaju iz Ti­ rane od 18. o. m.: U mjestu Naroć, sje­ veroistočno od Kavale, rdržan je prekjuče 16. o. m. veliki narodni zbor Albaneza, protiv talijanskog protektorata. Zbor je bio dobro posjećen, došli su poslanici iz Kroje, Sijaka, Kavaje, Ti­ rane i Mati. Prije toga bio je zbor u istom cilju u selu Muleti, jugoistočno od Tirane, na rijeci Arsenu. Došlo je oko hiljadu du­ ša iz okoline Tirane. Ermenska država. Londonska konfe­ rencija zanimala se ermenskim pitanjem. Prema »Petit Parisien«-u izvršeno je razgraničenje Ermenije tako, da je no­ va država dobila izlazak na Crno mo­ re, kako je želio predsjednik Wilson. Potjere za profesorima i đacima. Vla­ da ie odredila istragu protiv rektora berlinskog sveučilišta profesora Maye» ra, poznatog učenjaka, radi njegova dr­ žanja za Kappova vladanja. Ministar­ stvo za prosvjetu zatražilo Je od vlade, da mu dade podatke o držanju učitelja i đaka za vrijeme prevrata. Naši dopisi Miljkovac (kod Doboja), u martu 1920. (Dajte nam školu!) Da malo odušim, radi čega odavno čeznem, iznosim jed­ nu našu nuždu, radi koje očajava mno­ gi kraj Bosne i Hercegovine, koji nema škole. Ja sam u Miljkovcu imam i maallim, pa osjećam svu težinu na svome vratu, što naš težak ostaje neprosvi­ jećen, što ostaje ćorav kod svojih oči­ ju. Zar smo baš mi muslimani osuđeni na to, d moramo živjeti poput hajvana kako drugi hoće i snositi terete, a da ne znamo, da li imademo uz dužnost i svoja prava? Zato dižem svoj oprav­ dani glas i u ime svojih seljana i tražim od zemaljske vlade, da nam otvori ško­ lu, da i ia sa svojim seljanima počnem doprinositi općem napretku i kulturnoprosvjetnom radu među muslimanima. Selo Miljkovac imade 100 kuća mu­ slimanskih. te se nalazi kao centrum sela Makljenovac. Cajra, Orašje i Prisade. Svi su moji seljani složni u tom, da nam se otvori škola i svi samnom zajedno sarađuju. Moli mnašu organi­ zaciju, da nas u ovome podupre. Mi ćemo se na zemaljsku vladu obratiti sa posebnom molbom, te smo pripravni u tu svrhu doprinijeti po svojoj moguć­ nosti i materijalnu pomoć. Ja sa svoje strane poklanjam zemljište za školu, a prema svojoj mogućnosti ću i novcem poduprijeti. Hafiz Hasan Bajrtć. Domaće vijesti Apel na g. Fr. Marklća. Sve one ne­ korektnost: i za osjećaje našeg naroda uvredljivi i izazovni zaključci o kojima pišemo na drugom mjestu nastali su kod uprave Drž. zašt. djece odatle, što je izvjestan dio »Oblasnog odbora« uzurpirao sebi svu vlast te provodi svo­ je namjere po ćejfu, bez znanja i samog predsjednika g. Fr. Markića, da po pra­ vilniku odmah pozove širi odbor, pred kojim će taj »uži odbor« položiti račun o svom samovlasnom radu. Petgodišnjica smrti M. Cazima СаПča. Na 6. aprila navršuje se pet godina kako je umro pjesnik Musa Cazim Catić. I ako je kod nas ružan običaj, da se sami ne sjećamo svojih mrtvih, pa imali oni i pogrešaka svojih — smrt Cazimova bila je osjetljiv gubitak za našu mladu i malu književnost Za to bi trebali da mu se sada odužimo, jer još leži na tešanjskom groblju bez niša­ na i ikakva vidljiva znaka. 6. aprila o. g. trebao bi bit Ca­ zim o v dan, koji bi mu bar nišane na grob postavio. Aprilski broj »Novog Vijeka« posve­ ćen je uspomeni pjesnika. Odbor za pod'gnuće spmenika Cazimu Catiću. Uredništvo »Novog Vijeka« moli sve poštovatelje rahmetli Cazima u Sarajevu i na strani da dođu na 6. ap­ rila o. g. u prostorije uredništva (Islam­ ska štamparija) u 6 sati večer, gdje bi se izabrao poseban odbor, koji bi ovu akciju življe poveo. Iz »Konzorcija«. »Konzorcija« rajonrrala je prodaju brašna za pecivo, za �varivo i za krušno brašno. Preprodaju obavljaće u rajonu: I. »Centrala«: Todor Kosovac, Hadiži Uzcir Kredo, Moric SHer, Baruch M. Samakovlija, S. Glikselig i Mihajlo Ilić. II. »A i as« : Bako* vić & Udovičić, Aleksandar Engel i Vcjstlaga Nijemčević. III. »Bistrik«: Mchmcd Gaokć, H. Hasau Handžić, I,rena Jclluck, Sabit Mujezinović i J. Raguz. IV. »Čoban i ja«: Avdija Ceremida i Pero Drašković. V. »Hise­ ta«: Braća Kuić i Mara Milanović. VI. »Kolodvor«: Rahela Attias i Gaspar Giurchu. VII. i VIII. »Koš evo« i »B i e 1 a v e«: Braća Bajčetić, Todor Buden. Lea Danon, Braća Gorgoljatos, Braća Kosovac. Mento Salom i Trifko Bajčetić. IX. i X. »Kovači« i »Vrat­ nik«: Vlad. Cabak, Jovo Jovanović, Muhamed Mlačo i Milau Pupić. Brašno izdavače se na temelju legi­ timacije gradske aprovizacije 1 kg po osobi te su preprodavači »Konzorcija« dužni, da kroz osam dana računajući od dana izdavanja potrošačima rezervira­ ju njima pripadajuću količinu. Han izdavanja oglasiće se uvijek pravodobno u novinama. Preprodavači »Konzorcija« drže na uvid listine svoga rajona Iz ko­ jih će svaki potrošač moći ustanoviti, kcd kojega trgovac imade primiti nje­ mu pripadajuće brašno. »Konzorcija« iz'daje svojim preprodavačima dovoljno količine brašna, tako da niko ne može < ne smije biti prikraćen! Potrošači ko­ ji ma bilo kojim godi slučajem ne bi dobili svoje brašno neka to prijave iz­ ravno: »Konzorcija« pošt. pretinac 227 i neka u prijavi navedu kod kojega su trvovca glasom legitimacije gradske aprovizacije rajonirani. Unaprijed i do daljnjega dobivaće gradska sirotinja na temelju specijalnih legitimacija konzordalnu robu u stanovitim intervalima po dosadašnjim ali svakako uvijek po ni­ žim cijenama ■■nego ostali dio stanov­ ništva našega grada. Izdavanje za Si­ rotinju ushjediće čim budu tehničke pripreme dovršene. U srijedu 31. o. mj. izdavače gorcnavedeni preprodavači »Konzorcija« pod gornjim uslovima po pola kg brašna za varivo i krušnog brašna po K 11.— odnosno K 7.— na kg i to onim potrošačima kojima prezime poćima sa A do K, a u četvrtak 1. aprila o. g. onima, ko­ jima prezime počima sa L do Z. Oni potrošači koji na njima određeni dan ne dignu svoje brašno, mogu tek počam od petka dne 2. pa sve do srijede dne 7. aprila o. g. svoje brašno dizati. Pre­ prodavači nijesu dužni, da njima brašno preko toga termina rezerviraju. Iz grad, aprovizacije. U subotu 27. pr. tnj. izdala je aprovizacija gradskoj sirotinjni petrolej (gaz) uz cijenu od K 14.50, na iitar. — Na 30. marta pako aprovizacija je izdala svojim rajonskim trgovcima gaz (petrolej), koji će se pro­ davati potrošačima po 2 litra na iskaz­ nicu uz cijenu od K 28 po litru. Demobilizojvanj, koji su bolesni. (Zv.). Opće vojno odelcnje ministarstva voj­ nog i mornarice saopćava: Da bi se clakšao saobraćaj i uštedio izlišan put obveznika podležećih demobilizaciji, ko­ ji su sada na odsustvu i bolovanju, mi­ nistar vojni i mornarice naredio je, da se ti obvezanici ne vraćaju okružnim komandama, pa okružne komande tre­ ba da na osnovu spiskova izdadu ob­ javu takvim obveznicima a oduzmu ob­ jave date za odsustvo i bolovanje. »Hurijet«, muslimansko radničko i zauatlijsko udruženje u Sarajevu, javlja svima prijateljima i starim članovima da je odjiočelo sa svoim radom i moli sve prijatelje, da potpomognu sa svo­ jim radom oko unapređenja »Hurijeta« koje je mirovalo od god. 1914. do da­ nas i izgubilo znatan broj članova. Prostorije udruženja se nalaze na Benbaši, prema društvu »Elkamer« (dosadanjim prostorijama »Jug. musi, šport, kluba). Današnji odbor je konstituisan ova­ ko: predsjednik: Sulejmanbeg Hadžić, p o i p r e d s |J e d n Ј k : Edhemaga Dulizarević, tajnik: Hilmibeg Babić, blagajnik: Mahmud ef. Misirjić. odbornici : Jusuf Džebo, Mustajbeg Handžić, Ali ef. Arnautović, Ju­ suf ef. Hadžić, Salih Šehić, Mehmed ef. Curčić, Tarb ef. Delić i Neziraga Berberović. Pogledom na današnje teške prilike umoljava odbor sve članove i prijatelje udruženja, da što češće posjete društve­ ne prostorije, gdje ćemo moći da se pbrazgovorimo našim životnim pita­ njima. Odbor. Odgovor«! «r«d»ik: M. S»dš»k». Spoj 140 Broj ,ПРАВДА‘ — .PRAVDA' Страна 4. Stran« Gospodarstvo | i I j ! j Predaja hiljadarkl sa nepravilnim marklcama na revers. Po ugledu na beogradsku i zagrebačku trgovačku komoru, primaće i naša trgovačka i obrtnička komora u Sarajevu hiOadar-" ke sa nepravilnim rnarkicama na re­ vers. Prema dopisu ministarstva trgo­ vine i industrije zauzeće se ono kod ministarstva finansija, da se ove hiljadarke prime i honoriraju. Trgovačke veze sa Kavkazom. U Carigradu je osnovano društvo »Caucase« (Galata) koje se bavi izvozom robe iz Kavkaza i to: drveta, lana, pamuka, sirovih koža, čilima, mangancza, sirove i izrađene svile, mineral­ nog ulja, riže i suhog voća. Ovo dru- ■ štvo preuzima također u konsignaciju robu, koja je određena za Kavkaz. Izvoz građevnog drveta u Malu A- ; ziju. Trgovačkoj i obrtniokoj komori i priopćila je tvrtka Bratich Freres Iz . Smirne (Mala Azija), da na ondašnjem . tržištu vlada velika potraživanje gra­ đevnog drveta i da manje količine koje neredovito stižu iz Trsta, ne mogu da ■ podmire ondašnje potrebe. Prije rata podmirivali su potrebe Smirne i oko­ lice te Arhipelaga ovim drvetom u glavnom kontingenti, koji su stizali iz . Rumunjske i Transilvanije, nu od po­ četka rata pa sve do danas, izostali su ovi kontingenti. Upozorujući na ovu , okolnost spomenuta tvrtka je primjetila, da bi bilo za budućnost naše šum­ ske industrije od velike važnosti, ako bi se več sada počelo s izvozom našeg građevnog drveta za onaj kraj j time za kasnija vremena osiguralo jedno strano stalno tržište. 15 milijuna franaka. Prema traženju ministra financija francuska se vlada sporazumjela -sa engleskom vladom, da stavi nama na raspolaganje od francu- 1 skih banaka sumu od 15 milijuna fra- , naka. Ovaj je kredit jedan dio zajma I od 50 milijuna franaka od francuske i engleske vlade. Koliko je izrađeno dinara. »Politika« piše: »Prema posljednjim izvještajima izrađeno je dosada novih banknota u Parisu za 2 miljarde i 9 milijuna dinara u Zagrebu za 191,638.500 dinara i u Pragu za 440 milijuna dinara, ukupno I dakle 2 miljarde 646 milijuna 638.500 dinara. Međusavezničkl ekonomski komitet sastaće se, kako javljaju iz Pariza od 22. marta o. g. u toku mjeseca maja u Brusellu i baviće se valutnim pitanjem i trgovinskim ugovorima između sa­ vezničkih zemalja s jedne strane i neu­ tralnih zemalja i bivših neprijatelja s druge. Povlačenje novčanica od 100 K. Mi­ nistar financija naredio je, da državne blagajne prestanu primati one vrste krunskih novčanica, koje još nisu po­ vučene iz opticaja na pet dana prije roka za povlačenje odgovarajuće vrste krunskih novčanica. Prema tome, novčanice od 100 kruna prestaće se primati na državnim blagajnama 10 aprila o. g. Nema hrane. »Politika« javlja: Mi­ nistarstvo je ishrane i obnove zemlje objavilo, da nema nikakovih životnih namirnica, za to neka se više ne obra­ ćaju državna nadleštva i druge usta­ nove, koje su dosada dobivale namir­ nice od ministarstva trgovine. Halat za zemljoprivređnike. Delegati Saveza Zemljoradničkih Zadruga otpu­ tovali su u Češku i Njemačku, da tamo nabave halate za naše poljoprivrednike. Najviše će biti nabavljeno gvozdenih plugova. Kakav vjetar puke, ralja Trešeljah ■*ш >U> r.Hik.l. nagla jati. I ja Oćz» Beči K goip« ml, m.ni M ođ S.lo.ti >rc. paU., Ja prilikom p.đo demokrkt.k« »l.do n« proft*■ih prijeki sud nad k.kolim. rog»u0kl». SUMORNE MISLI. Ugo — Karlov Hugo. U.i,I >. dini, d. kl Ubi i prij« кеп puklo, da ne prencaoiaio aproviaaciju u Skaljinu kutu „Zahvali*" tam to na elužbi i атВм da će Bii pući « rukom, da te na tom raamine. 8e4er i piHnaČ lakti ам valjda od moje ttranko. Hasandedić. baj te, kolega, potlošiou ti 0b«spl»tniiuu savjetom. Sklepi nagodbu kao ja >л kfleijevičeni. Jtdno izmire»je i etrar krit, kvit. Da ааш snao, da je ono, ito mi predade ko­ vač Popović đa uručim iavjeanim osobama, bi a iavozaiea, bili bi na« krumpiri jeftiniji. Jakov. Dek eam bio Karlov oberlajtnant m u б i • pa Peftti zarobljene Srbijance, dobio pohvale, a ito tad hoću, da nače m u » 1 i" m a n protjeram u A a i j u. dobivam Вгкеамв Amidžić. kamare. Cekro. Bolje bi t* bilo, <1л iavjeto aaeavat radi Se­ be. Trebače Ti, kad ne pozovei na raajalnjenja radi втоје tužbe sa proviziju od iGhlijada bru­ sa keju »i ogovorio prilikom ianajinljcsja Ho­ tel' Centrala. Istražitelj. Ja nnečn doći ni na to pieeluiavanje Kakva istraga kakvi - bakrači !• Arnautović. (Iz Rogatice). Da ne bi aumtatije, uskrala bi propala AnbauHacja ivabina, a mi bi tada dobro platili. Zaliha kalendara ,Pravde* je na izmkau. Pohitite sa narudžbama. Zadik Danon & Conip. Diplomirani krojač Izrađuje po najnovijoj modi muSke, ženske, vojničke i hodžinske haljine. Cijene umjerene. Jerlagić Salih, Bendbaša uliha broj 11. Sarajevo. UNIVERZAL. Stalni zavod za podaka ženskoga krojenla I šivanja. Prima na Izrade fina odijela za gospode. — Palača Srp. Opifine П. kat (Ulaz Protin Sokak) ulica Regenta Alek­ sandra br. 2. Dr. Bahrija K a d i ć odvjetnik u Tuzli traži koncipijenta. Nastup odmah, plata prema do­ govoru. umiješaj u krmu, šaku na tjedan. Ako se rabi nadomjestak krme onda 2 ša­ ke. — 5 omota mastina, prah za tov­ ljenje zdrave debele marve za tvorbu jaja i mlijeka, dostaje za 6 mjeseci za jednu marvu. Dobio je najveće me­ dalje u Londonu, Parizu, Rimu, Beču. Na hiljade gospodara hvali ga i po­ novno kupuje. Traži ga kod ljekarni­ ka lij trgovca, sitničara, koji ga može svaki slobodno prodavati. Ili piši na ljekarnu Тгпкбсу u Ljubljani, Kranjska, za 5 omota. Stoji 20 kruna 50 (ilira poštom. Onda: svrbež> kraste’ HSaje vVv odstranjuje kod čov­ jeka i životinja mast prot' svrabu. Bez mirisa i ne maže rublje. 1 lončić za 1 osobu poštom 8 kruna kod Ijes karno Тгпкосу, Ljnbljuua. Oglašujte u ,,Pravdi“ Moj brat Salih Sarailii. sin H. Derviša iz Zenice, koji je za­ robljen na ruskoj Ironti g. 1915., ni­ je se do danas javio. Umoljavaju se svi prijatelji I znanci, osobito gospoda Sarajlije koji ga lično poznaju te koji se nalaze kod kuće, ako bi šta o nje­ mu znali da me obavijeste naadrešu; HAZIM SARAJLIC, ZENICA. □□□□□□□□□□□□□□ Beza, košulja« dimija, bluza i razne druge vezilačke i tkalačke robe prodaje društvo muslimanki »O S V I T 6 N J .E« uz umjerene cijene svakog ponedeljka i četvrtka od 2 do 6 poslije podne u Džininu sokaku broj 19. Ponedeljkom imaju pristup satno ženske. □□□□□□□□□□□□□□ Muslim. trgovački i poljodjelska banka d. d. u Tešnju traži sa nastupom po mogurnosti Odmah jednog vrsnog etrukovno spremnog poslovnog ravnatelja Prednest imsdu reflektanti vješti i robnim poslovima. Plaća i uvjeti nastupa po pogodbi. Ravnatelj ima krasan stan u naravi u bankovnoj zgradi. Ponude na ravnateljstvo zavoda. Iz vakufskog sabora. Vakufski sabor od subote dalje nije obdržavao svoje sjednice, pa za to o njegovu radu ne donosimo ovaj put iz­ vješće. Kako čujemo slijedeća je sjedni­ ca u subotu na 3. aprila. Sada živo ra­ de svi odbori, osim onog za zaključne račune, koji je zapeo pred neurednosti­ ma i to, što još nijesu obavljena knji­ ženja ni iz godine — 1916. slovom hi­ ljadu devetstotina i š e s n a e s t e I Za to su sada mobilizoVani svi činovnici, da taj posao obave do zaključnih ra­ čuna za godinu 1916., 1917. i 1918., a nrizvnno je u pomoć i svo činovništvo naše nove »Musi, trgovačke i obrtničke banke« da se stanje raščisti i knjigovod­ stvo dovede u red. O tomu će naravno biti još govora u našemu listu. Prištednja Hbfci Ж Ж Ж W l aprovizacijama i trgovcima koji namjeravaju kupiti hrane u Posavini kao pšenice, kukuruza, ječma, zobi, graha, krumpira itđ. u svako doba stoji na raspolaganju bilo za direktnu kupnju ili posredovanje Agent urna i homisionalna radnja Abdullah Džumhur Tuzla Sve ponude za hranu hao i upite o stanju cijena hrani u svako dobo kulnntno I brio vrli VHaefk: llestraM Odbor »1 M. O.« etaarpsriii D. St A. Kajea. Sarslevo � https://kolekcije.nub.ba/files/original/7e13d8f4821d7861eba7a5538197c540.pdf 73490a6a916cc256d8e62754ac37cecd PDF Text Text Poitarina u gotovom plaćena. PRAVDA ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИ MAMCE E ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Sarajevo, subota 3. aprila 1920. (14. redžeba 1338.) Ranjeni lav. Pripovijeda se da su jednom Saraj­ lije, klanjavši bajram u Begovoj dža­ miji, čuli da je Švabo udario na Banju Luku j na taj se glas toliko uzbunili, da im rrije palo na um ni da kućama svojim odu da provedu bajram. Kao da ih je groznica uhvatila, neko pri­ hvati za štap, neko za nož, a neko za pušku i bez kakve sjednice, bez ras­ pravljanja i razmišljanja pohrle prema Banjoj Luci u pomoć svojoj braći. Do­ đoše pod Banju Luku, navališe na Šva­ bu i spasiše svoju braću. Žrtvovaše da­ kle i bajram i bajramsko veselje. Nije to jedinj primjer bratske solidarnosti. Kroz 500 godina naše prošlosti, kad se god radilo o našem rzu i obrazu, o našcm ponosu i rođenoj grudi, naši su pradjedovi nemilice prolijevali svoju krv, i njihov je život bio najjeftinija stvar u njihovim očima. Kad je okupacija došla, drugi su ob­ jeručke dočekali Švabu, i u njemu vi­ djeli svoga spasitelja, a naši su očevi bili oni, koji su .puškom u ruci srnuli pred neprijatelja i metnuvši- glavu u torbu hrlili u boi i ginuli zato, da za­ priječe tuđincu ulaz u našu domovinu i rođenu grudu. Ne zaboravimo junaštvo naših pre­ da, njihovu borbu za samostalnost, nji­ hov ponos i njihovu Ijubomornost za rođenim toprakom! Sjetimo se da u naš.m žilama teče njihova krv, znajmo od. koga smo pali i ko nas je rodio. Ako igdje, a ono bar ovdje vrijedi dičiti se i ponositi kostima naših mrtvih preda­ ka. Ne očajavajmo, ne klonimo duhom, ne gubimo nade u bolju budućnost, učvrstimo u svom srcu samopouzdanje i bacimo se u borbu za opstanak. Veliki hrvatski patriota Starčević, kažu da je rekao da su bos. muslimani najčistija krv južnoslavenskog plemena i da im crte na licu kažu da su oni ne­ kad ovdje bili gospodujući elemenat. Stoga s prezirom pređimo preko na­ padaja kojim nas obasiplju Nježić, Krulj i kojekakvi »naučnici« koji hoće da nas prikažu gulikožama i paraziti­ ma i da nas — tjeraju u Aziju. Kad pogledamo kako se pod firmom »pravednog riješenja agrara« otimlje muslimanska zemlja, kako na hiljade muslimanskih malih posjednika ostaje bez imetka i kako već danas nemaju šta večerati, i kako ona vajna »braća« to mirne duše gledaju, to nas boli, to mora da nas boli, tu bol treba svaki musliman da osjeti, i sa osjećajem te boli treba da se jedan drugom što više približi i da jedan drugog što više pot­ pomogne. U nevolji se brat poznaje: ko danas osjeća za gladnog muslimana, t. j. za onog muslimana koji je do jučer ■imao svoju večeru a danas je nema, to je brat i to se bratstvo nikad ne zabo­ ravlja. O velikim posjedima, o kmetovskim zemljištima da ne govorimo, jer smo se riješenjem tog pitanja izmirili. No ka­ ko da šutimo i ne vidimo one hiljade i hiljade obitelji, što su ih »demokrat­ ski« ljudožderi, pri smrtnim trzajima svoje vladavine, riješili i onog ostatka begiučke zemlje? Kako da prešutimo i da se ne odvinemo što su Regentu pod­ nijeli na potpis da se samo i isključivo u Bosni oduzme beglučka zemlja, i što tako nešto nijesu učinili u drug.m po­ krajinama Jugoslavije, nego samo u Bosni, gdje će jedino muslimani biti pogođeni tim udarcem? To nas je usred srca pogodilo i moralo pogoditi, ierbo vidimo da se samo i naročito na nama zlorabi epitet feudalac i da se pod tom krinkom otimlje muslimanu i zadnja parcela njegove zemlje — hranitelijce. Srce nam je ranjeno, da ranjeno, no ta rana ne treba da nas obori u smrtnu postelju očajnosti, nego neka nam bude izvor što čvršće solidarnosti, među­ sobne sućuti i simpatije. Neka nas otri­ jezni i pouči da smo upućeni sami na se, da jedni druge potpomažemo, da se jedini za druge brinemo; tuga i nevolja brata muslimana-neka odjekne u našim srcima i neka nam ne da mirovati dok mu ne pritećemo u pomoć. Ko će se za nas pobrinuti ako se mi sami ne pobri­ nemo? Hoćemo li još vjerovati praznim riječima o bratstvu »bez razlike vjere« kako to trube patentirani političari, kad vidimo da se radi sve ono što je. protiv bratstva?! »Teško meni bez tebe, a tebi bez me­ ne« neka to bude deviza među nama muslimanima. Sve ove misli, svi ovi osjećaji kao da su instinktivno odjeknuli u srcima ne­ kih hanuma u Bjeljim, kad su, čitajući »Pravdu«, vidjele da ljude oko »Prav­ de« pokreće jedna duboka sućut prema bijedi svoje braće, pa su skinule sa se­ be i zadnji komad zlata koji je resio njihove plemenite grudi, i poslale ga Organizaciji, da joj time izraze nesamo svoje priznanje, nego, žrtvujući i ono što je najdragocjenije za jednu žensku (nakit), da time pokažu da danas nije više vakta kititi se i gizdati, nego svim silama uprijeti da se muslimani spase iz katastrofe, u koju ih je rinula neutaživa žeđ za našim imetkom i odvratna težnja za našim ekonomskim unište­ njem. Ovo nas potsjeća na veličanstvene historičke pojave kod drugih naroda. Kad: su unazad 50 godina Nijemci obo­ rili Francusku na tle i nametnuli joj mir, kojim su je prisilili da plati 5 milijardi ratne otštete, onda su one vesele i gi­ zdave francuske dame skidale sa sebe sav svoj nakit i davale ga državi, da se što prije oduži i tako svoj narod spa­ sile od totalnog poniženja i propasti. čuvstvo koje je pokrenulo naše bjeIjinske sestre na taj korak, je»t sveto, plemenito i uzvišeno čuvstvo, koje tre­ ba da dirne i druge muslimane i musli­ manke, i da ih potakne da svi priskoče u pomoć novoj muslimanskoj siroti­ nji koja je, od jučerašnjih malih i većih posjednika, preko noći postala puka fukara. Ako to čuvstvo i ta ljubav zavlada u našim srcima ne ćemo propasti pa makar nam se i sve otelo. To čuvstvo solidarnosti i zajedničke nevolje zgusnuće naše redove i mi ćemo biti svi za jednoga a jedan za sve. Naši djedovi borili su se na drugi na­ čin i puškom u ruci čuvali svoj obraz i svoj opstanak. Ta njihova borbenost sigurno je prešla i u našu krv. Ona u nama nije zamrla, već samo zatrmila: treba je osvježiti i uzdrmati pa da i mi postanemo borbeni, kao što su nam stari bili. Oni su se borili puškom i dru­ gim oružjem, a mi ćemo se boriti um­ nom ј tjelesnom snagom, jer to je oruž­ je kojim se uspijeva u današnjoj borbi. Muško, žensko, sve što je za škole, neka se šalje u školu. Gdje nema škole, zahtijevajmo neka se otvori. U svim kasabama osnivajmo ženska društva, kao što je sarajevsko »Osvitanje«, ba­ njalučki »Spas«, trebinjski »Šefekat« i t. d. Neka se u tim zavodima naše ženskinje uči zanatu da može osigurati svoju egzistenciju. Upisujmo se u čla­ nove »Hrvatskog Radiše« koji sa veli­ kom susretlfivošću prima i našu djecu i namješta ih na zanate: a gdje ima jetima i druge djece bez skrbnika, javimo ih tom društvu i obratimo se na njega molbom neka ih primi i namjesti na zanate. Obraćajmo se na učitelje i muallime i molimo ih neka otvaraju analfabetske tečajeve ne bi li se što više suzbila nepismenost među muslimanima. Osnivajmo zemljoradničke zadru­ ge. kako bi naš težak što povoljnije do- Sarajevo. 2. aprila. Povodom skupštine u Foči »demo­ kratski su demonstranti obasipali čla­ nove naše organizacije odvratnim po­ vicima: »Turci, u Aziju!« Jedan od naj­ uglednijih građana, starina Rašidaga Gjonlagić odvratio je na te povike: »Ovdje je moja Azija«. Radi tog povika a preksutra dan je po­ zvan i od strane suda, bez preslušanja stavljen u pritvor, a onda pušten da sutra dan opet bude ponovno pritvo­ ren. Obaviješteni o ovom postupku, pri­ javili smo stvar vladi i zatražili da se učini kraj ovom nezakonitom postupa­ nju. I šta se je dogodilo? Mjesto da objektivno ispita slučaj g. Gionlagica, državni se je odvjetnik g. Sark stavio na stranu »nevinih« organa vlasti, informisao ih o primljenim nalozima i omogućio da auskultant dr. Kapor — proti kojem uostalom nije ni podignuta prijava, nego proti njegovu šefu Leoviću — može iznijeti slijedeće podatke: »G. dr. Srškić u nepromišljenosti i nesposobnosti, dozvao je k sebi držav­ nog odvjetnika g. Sarka i naredio, da smjesta automobilom putuje u Foču, davajući mu uz to 1000 kruna i potre­ bite naloge. — Konferenca između dra . I i . 1 ’ i 1 I I POJEDINI BROJ 1 kruna. Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redahcioni odbor. Pret.lata godišnje 80 kru­ na, na pola godine 40 kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. Čekovni račun pošt štedionice 1119. Godina II. bio sjeme, poljsko oruđe, marvu i dru­ ga sredstva za obrađivanje zemlje, t) tu svrhu ko nam god dade kakve upu­ te i iskreno nas posavjetuje, budimo mu zahvalni i slijedimo njegov savjet Utažimo svoj kapital u Muslimansku obrtničku i trgovačku banku, koja je nikla iz ljubavi prema musL zajednici i koju su neki oduševljeni patriote, svo­ jim neumornim radom, osnovali. Ovamo vakufski sabor neprekidno ra­ di oko reforme vakufa i pndizanja va­ kufskog imetka, te oko preuređenja na­ ših nižih i viših mekjteba; nastoji da nade načina kako će muslimansko di­ jete što uspješnije i što u kraćem roku savladati vjersku obuku, kako ne tri zakasnilo u školu i zaostalo iza svojih drugova druge vjere. Taj vakufski sa­ bor trajno radi oko toga da imadnemo visoke, ali moderne vjerske zavode, koji će nam hferovati što sposobnije muallime ј vjeroučitelje. Ovaj polet, ovaj neumorni rad, koji ide za tim da nadoknadi ono Izgubljeno vrijeme što smo ga prospavah kroz 40 godina okupacije treba da bude primje­ rom za sve muslimane bez razlike spo­ la, dobi i staleža. Treba da se svi lati­ mo posla, kako to današnje teško vri­ jeme od nas zahtijeva, t j. da se baci­ mo na nauku, zanat i trgovinu, pa će­ mo kroz decenij godina izliječiti rane koje nam zadade nebratski postupak ambicijoznih i demagoških političara. Onda će ovaj ranjeni lav ozdraviti i svojim ozdravljenjem pokazati da je on, kao musliman, našljednik slavnih Soko­ lovića, odlučio da živi i to da časno i ponosno živi. X. Srškića i državnog odvjetnika trajala je do 22.33 sata. — Benzina za auto nije bilo, zbog toga g. dr. Srškić daje drugi nalog. — Sutra (subota) dne 23. marta u 6 sati morate u Foču otputo­ vati i stvar izviditi, U nedjelju dne 21. marta morate vladu telefonski izvije­ stiti«. Gornje podatke objavljuje fočanski auskultant g. dr. Kapor u »Glasu Na­ roda od 31. marta, pa ih citiramo kao dokumenat, koji na vrlo zgodan način osvjetljuje uredovanje nekih organa vlasti u užoj nam domovini. Državni odvjetnik g. Sark poslan je u Foču, da izvidi zašto j kako je zatvoren ugledni građanin Rašidaga Gjonlagrć. I mjesto da povede objektivne izvide, on saopćava povjerljiva data osobi koja bi mogla imati udjela u ovom pritvora jednog građanina. On je šta više oba­ vještava o rezultatu svojih izviđa. Gdje je tu objektivnost i kako da imad­ nemo povjerenja u ovake izvide? Je li zadaća drž. odvjetnika, da upućuje i brani pojedine organe vlasti ili je nje­ gova zadaća, da ustanovi objektivnu istinu i omogući pravilno prosuđivanje? Glavno je pitanje ko i zašto zatvara g. Gjonlagića? Trebalo je dakle izviditi njegovu pritužbu proti sucu Leoviću i Muslimanska trgovaca i oMniiha banlia za Basnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu. Bavi se svim bankovnim poslovima. Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS. i u inozemstvu. Prima uloške na uložno knjižice I tekuće račune I ukamaćuje ih naj­ povoljnije. Obavlja sve mionjačne poslove i burzovne naloge ! Dionižha ______ _ _ _ _ _ __ _ _ _ _ _ п1-<пП;гл aiajll,LU O П Daje Пајв sezonske iI aprasizacijske apravizacijske kredite. — Kupuje Ii uređaje oredaje srefiRB. srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. RROBNO 0 6 N 0 00 00 33 EE EI EE NN 33 EE kupuje kupuje II prodaje prodaje sve sve vrste vrste robe, robe, aa poglavito poglavito sve sve životne životne namirnice. namirnice. 3,000.000 _ _ Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijeM-B^ - Interurban telefon: Zli �Strana Z Страна »PRAVDA saslušati svjedoke. Mjesto toga g. dr. Kapor iznosi: »Drž. odvjetnik došao je u Foču 1 u nedjelju dne 21. telefonski je mogao izvijestiti vladu, da je dr. Srškić nasio — lažima Korkutovim, jer da ja nijesam ni bio u toj stvari su­ dac istražitelj«. Stoga pitamo: 1.) šta je sa pritvorom Rašidage Gionlagića, 2.) zašto je gosp. Sark obavijestio dra Kapora o primljc-’ nim nalozima, 3.) je li kriv sudac Leovič i 4.) hoće li se povesti disciplinarni postupak proti g. drž. odvjetnika Sarka radi odavanja uredovne tajne? Držimo da vlada ne će stajati prekrštenih ruku i da ćemo dobiti javan od­ govor već u interesu autoriteta vlasti. Oko Turske. Nasilja u Carigradu. Prema »Tempsovont« obavještenju iz Carigrada, poku­ šaj Dainada Ferida da' obrazuje vladu propao je u posljednjem momentu zbog opiranja jedne savezničke sile. Daljnji progoni Turaka. Bivši mini­ star mornarice Reuf i predstavnik na­ cionalista u Carioradu Karavazif sami su se predali engleskim vlastima. Vodi se potjera za Džemaledin Arifom pred­ sjednikom parlamenta. Cijela Indija za Tursku. Potkralj Indi­ je Lord Montego napisao je u »EveningStandartu« oduiji članak, u kojem isti­ če da bi se počinila silna pogreška, ako se prilikom sklapanja mira ne bi dalo vi­ še važnosti islamskom javnom mnije­ nju. potkralj izjavljuje da javno mni­ jenje Indije silno simpatiše Turskoj i bez razlike na vjeru i nadju zahtijeva, da se očuva — cjelokupnost Turske i prava Halife. Položaj u Carigradu. U Carigradu je veliki vezir izdao proglas na građan­ stvo, saopćavajući mu vijest o okupa­ ciji, uz pismo koje su potpisali savez­ nički komesari. Među uhapšenim licima nalaze se i ministar unutrašnjih djela, Kučuk Kemal, i šef njegovog kabineta, Derkad paša. U varoši vlada mir; valj­ da zbog savezničkih patrola koje krsta­ re po varoši. Ratne lađe usidrene su u vodama Zlatnog Roga i Bosfora sa topovima okrenutim na varoš. Radnje su zatvorene. Po zidovima Carigrad­ skim izlijepljeni su proglasi engleskog generala komandanta savezu, kor­ pusa, koji daje na znanje, da će svako biti izveden pred ratni sud ko se bude protivio naredbama savezničkih vlasti, i ko bude prijetio javnoj sigurnosti, ili izazivao nered. Okupaciona saveznička vojska iznosi oko 50 hiljada ljudi; 30 hiljada raspoređeno je u okolici Cari­ grada za svaku eventualnost. Okupacija Carigrada kosnula se je Turske jako. Kao što smo već javili: Komandant druge armije, sa sjedištem u Edrcni, izjavio je, povodom vijesti o okupaciji Carigrada, da neće priznati ni jednu vladu i da je preduzeo Vrhovnu Komandu nad edrenskim vilajetom. Što se naročito Edrene tiče on smatra da je prestalo vrijeme primirja i da će se on odunrijeti oružjem protiv svakog kretanja savezničkih trupa. D.ži se da je sličan pokret izbio i u Anatoliji; ali nema još mogućnosti da rezultate, koji su se od nje očekivali. rektora prve klase konzularnog trgo­ vačkog odjeljenja ministarstva inostra­ • zato, što, onakva kakva je, nema oslon­ ca ni u jednom pozitivnom zakonu koji nih djela, koji ima rang poslanika II. važi za teritorije ranije Kraljevine Sr­ Emir Fajsal pomaže Tursku. Prema klase. Otpravnik poslova u najkraćem bije, prema tome njene odredbe nemalu novinskim vijestima proklamovan je Eće roku otputovati na svoju dužnost. sankcije na toj teritoriji. Otuda su se niir Fajsal kraljem nezavisne Sirije, ko­ što zapinju kola? »Tribuna« donosi: mogli desiti pojavi, koje napominjete u ja ima da obuhavata i Palestinu, Liba­ Predsjednik Privremenog Narodnog Vašem pitanju. non. te sjevernu Mesopotamiju. Progla­ Predstavništva odložio je sjednice sa Da bi se već jedared spriječile nesa­ šenje Emira Fajsala kraljem nezavi­ izjavom, da iste prije 17. aprila neće vjesne špekulacije i da bi mogle biti sne Sirije pribavilo je antanti sigurno sazvati. Pod stalnim uticajem sada do ­ cijene racionalno utvrđivane na cijeloj jedno »ugodno« iznenađenje. Detaljnije brovoljcima popunjenih demokratskovijesti, kao i komentari .u antantinoj teritoriji Kraljevstva, ja sam mojim risooialističkih odmetnika u parlamentu ješenjem A. Br. 1998 odredio jednu štampi sasvim manjkaju. Prema nekim predsjednik je ovaj, u svima parlamen­ stručnu komisiju, kojoj je stavljeno u vijestima isti je Emir Fajsal predložio tima uobičajeni uskršnji odmor, omo­ dužnost da izradi nacrt jednog zakon­ nedavno Turskoj plan za ostvarenje agućio poslanicima samo na neodstupni skog projekta, koji bi bio podnijet Na­ rapsko-turske unije. Po poznijim vi­ zahtjev Parlamentarne Zajednice. I ojestima pako Emir je izdao jedan pro­ rodnom Predstavništvu na odobrenje, vom prilikom se pokazalo, da predsjedako za to bude mogućnosti i ako je ne glas nasve Arape, da se late oruž­ nik parlamenta time, što stalno povla­ bi bilo, onda da se izda u formi Uredbe. ja, jer se pokazuje potreba oružanog đuje akcijama jedne grupe, koja vojuje Tim zakonskim projektom IH uredbom istupa na obranu arapskih prava, arap­ protiv parlamenta, na jedan jedinstven rad na suzbijanju skupoće biće podjed­ ske države i arapske slobode. Ovaj od­ način shvaća dužnosti, koje mu položaj nak za djelo Kraljevstvo. U tom shilučni i energični istup Emira Fajsala do­ propisuje. Ovo držanje predsjednika čaju otpašće I sve posebne naredbe, vodi se u savez sa događajima na isto­ našeg parlamenta je jedan od glavnih koje su izdavale u tom cilju Pokrajin­ ku i englesko-francuskom invazijom u uzroka, što parlamenat ne može da pri ­ ske vlade i koje su dosadanju raznoTurskoj. stupi radu. obraznost činile većom. Italija proti engleske invazije. Štam­ Izvještavajući Vas o mojoj odluci, Ostavka g. Ribarca. »Politika« od pa u Rimu ne krije svoje nezadovolj­ molim Vas da izvolite primiti uvjerenje 30. marta donosi: Ministar trgovine i stvo prema ovoj najnovijom agresiji o mom poštovanju.*) industrije, g. Stojan Ribarac, koji je, Engleske politike. Listovi nalaze, da je Ministar ishrane i obnove zemlje: kad što je poznato, odmah po sastanku Engleska ovim događajem potpuno ot­ Skupštine podnio ostavku na ministar­ Dr. V. Stanlšić, s. r. krila svoj plan, koji ide na to, da .odu­ ski položaj, ponovio je sad svoje tra­ zme Turcima Carigrad i da Halifu ot­ ženje, da mu ona bude i livažena, i vla ­ *) Odnosno pitanje g. dr. Spahe, koje jera u Brusu. Na Italiji je da se odlučno da je jučer donijela odluku da mu mol­ je svojevremeno otštampano u našem usprotivi protiv te namjere i da omete listu glasi: bu ispuni. englesku politiku na Sredozemnom mo­ Za ministra trgovine i industrije doći ru. Za Italiju je mjerodavna samo jedna Pitanje nar. poslanika g. dra M. Spahe će na njegovo mjesto g. M. Ninčić, ko­ formula: »Sredozemno more narodima na g. ministra ishrane i obnove zemlje. jega će u Ministarstvu pravde zamijeoko Sredozemnog mora«. Francuska Prijašnja vlada izdala je uredbu o irti koja ličnost iz političke grupe gosp. valjda neće odbiti svoju srdačnu sasuzbijanju skupoće, a pokrajinske vla­ Ribarca. radnju, da se toj formuli pribavi važ­ de nadopunile su tu uredbu posebnim nost. Vojni episkop. Po raznim listovima naredbama. Cilj, za kojim ova uredba i čitamo: Papa je za katoličkog general­ ove naredbe idu, mora svatko u ovim nog vojnog vikara naše vojske, a na teškim vremenima odobriti. No da se predleg zagrebačkog nadbiskupa posta­ ovaj cilj uzmogne postići, glavna je vio g. Ferdu Rožica, koji je isti čin imao predpostava. da odredbe o suzbijanju i u austro-ugarskoj vojsci. Mi pri ovom skupoće budu u čitavom kraljevstvu kao muslimani pitamo: a šta je s našim i jednake i da budu jednako provađane. Pašić kod Protića. Javljaju iz Beo­ Na žalost nije tako, jer dok u Bosni. vojnim vjerskim starješinama? Kada grada od1 31. marta: Nikola Pašić, pred­ Hrvatskoj i Slavoniji postoje vrlo stro­ sjednik naše delegacije na konferenciji će oni biti postavljeni i tko će njih ge odredbe o suzbijanju skupoće, koje imenovati? mira u Parizu doputovao je noćas u se još strožije provađaju, dotle u Beo­ Beograd. Prije podne posjetio je pred­ gradu i ostaloj Srtiiji nema ovakvih na­ sjednika ministarskog savjeta Stojana ređenja. Protića. Pošljedica je toga, da u onim kraje­ Izigravanje Jugoslavije. »Jutarnji vima, gdje se ove uredbe provađaju, List« dobiva iz Pariza: Stalna reparanastaje sve veća oskudica robe, naro­ ciona međusaveznička komisija u Pa­ čito one koja se uvozi iz inozemstva, rizu uputila je akt našoj delegaciji, ko­ jer i ono, što su trgovci nabavili, po­ jim traži, da joj se iz Beograda uputi kupovali su i izvezli uz povoljnije uv­ koje je upravljeno 7. pr. mj. na g. mi­ točan spisak brodova, remonkera i šle­ jete nego u mjestu proizvodnje, trgovci nistra ishrane i obnove zemlje g. dr. pera zaplijenjenih na Dunavu i Savi po iz Srbije i Vojvodine. Dok se u Hrvat­ Spaho primio je ovaj odgovor: povratku naših četa u zemlju. Pored skoj i Bosni mora označiti cijena i na toga reparaciona komisija traži također Ministarstvo ishrane .i obnove zemlje posve luksuznoj robi i dok su radi nei spisak brodova, remorkera i šlepera, Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca. označivanja cijena na takvoj robi u koje smo imali prije rata. Izgleda, da Beograd. Sarajevu i drugim mjestima kažnjavani se tu osjeća jak’ utjecaj velikog mađar­ A. Br. 1782. 23. marta 1920. godine. sa 20.000 kruna globe i više dana za­ skog prijatelja admirala Troubridgea, Gosp. Dr. Mehmedu Spahi, tvora, obustavom posla na više dana, koji traži, da se jedan dio naše riječne nar. poslaniku. dotle n. pr. u Beogradu nije ni na naj­ trgovačke flote ustupi njegovim prijate­ potrebnijoj robi označena cijena. Gospodine poslaniče! Na vaše pitanje ljima Mađarima. o uredbi za suzbijanje skupoće, naime: Stoga pitam gospodina ministra, da »Uredbi o snabdevanju naroda ljud ­ li namjerava izjednačiti u čitavom kra­ Mi i Njemačka. Ministarstvo inostra­ skom i stočnom hranom«, koju je iz­ ljevstvu uredbe o suzbijanju skupoće? nih djela saopćuje: Saobrazno s odlu­ Molim pismeni odgovor. Beograd, 7. kom saveznih i pridruženih država na dala pređašnja vlada, čast mj je odgo­ voriti slijedeće: marta 1920. Dr. M. Spaho. konferenciji mira u Parizu (pošto je uKraljevska vlada je, u namjeri da govor o miru s Njemačkom zaključen suzbije nedozvoljene špekulacije sa na­ 28. juna prošle godine u Versaillcsu stu­ mirnicama potrebnim za život, izdala pio na snagu) kraljevska vlada riješila Zaliha kalendara uredbu o snabdjevanju ljudskom i stoč­ je obnoviti diplomatske odnose s nje­ ,Pravde' je na izmaku. nom hranom. Njom se htjelo spriječiti mačkom republikom i odredila za ot­ akaparerstvo i sve veće poskupljivanje pravnika poslova poslanstva Jugosla­ Pohitite sa narudžbama•Života. No, uredba nije mogla donijeti vije u Berlinu g. Rajka Vintrovića, di­ se ta vijest kontroliše pošto su preki­ nute sve veze. Bilješke. Ha pitanja gosp. dra Spahe FELJTON. A. Hifzi Bjelevac: Rene Logotetides. (Nastavak). БрО) 142 Broj — »ННАВДЛ* (37) XIV. Ihsan je još bio pod dojmom pisma što ga je od Nesime primio Nije mogao obijediti Renu uhodarstvom, ali nešto u Udbini duše njegove mučilo ga i grizlo, da je ipak pogibeljna za tursku državu. Htio je odagnati misli, htio zabašuriti glas savjesti patriote, ali nije mogao. Opasnost koja se je krila za mladogrčkim pokretom bila je veća nego što je on i mislio. Sta će se dogoditi? Hoće li i on učes­ tvovati u razaranju onoga što je mislio podignuti, ili će se oduprijeti tome? Ali je ta, koja razara je­ dan dio njega, jedan dio njegova bića, ta koja je postala tako opasna po djelo njegova rada je Re­ ne Logotetidesl.. Ihsan je tražio u svakom njezinom podhvatu samo dobru strahu po turski narod I njezin poklik na jednom sijelu: da je Turska već davno propala razumio je, kao da je ona mislila na onu staru mi­ litarističku Tursku, a ne novu narodnu državu. A sad je pošao dalje i pomalo dolazio do uvjerenja, da svehelenizam znači uništenje i komadanje Tur­ ske, oduzimanje najboljih dijelova carstva i ostva­ renje sanja grčkog naroda. A on je sve to potpomagao, on je to štitio, jer je podlegao srcu i osje­ ćajima, jer je ljubav prema toj lijepoj Grkinji bila jača od patriotizma, od ljubavi prema njegovoj ši­ roj domovini. Je li to bila zabluda? Može li on okrenuti tu stvar, može li Renu učiniti prijateljem Turske, kao što je nekad mislio? Za što nije uspio? Za što je ona bila uvijek jača od njega, kadu se je poveo govor o pravu naroda, o njegovom učestvovanju u državnoj moći i podjeli vlasti? Je li ona u istinu imala pravo, da se on nije mogao braniti, ili je nešto jače i silnije bilo u njoj, u nje­ zinom biću i njezinom uvjerenju? Nije znao. Ona je tražila samo pravol Ništa više!.. Ona se pozivala na program Mladoturaka, kada je opravdavala tež­ nje svojih sunarodnjaka, a kada je govorila o Gr­ cima u budućnosti spominjaja je turski narod, na­ rodnu tursku državu, koja ne će biti sputana oko­ vima despotske ruke jednog Abdul-Hamida. Jest, ona je imala pravo, njezine su riječi bile istinite, ali rad je išao mnogo dalje, dalje i od programa, dalje od turskih najliberalnijih planova preko Cari­ grada u krunu turske carevine. Dugo, još dugo razmišljao je Ihsan Sururzade o radu Rene Logotetides o radu kojeg je ravnala Atina i dr. Perikles, koji je rukovala čitava službena i neslužbena Grčka. A on je čuvao Renu, — Rene se sakrivala njegovim poznanstvom, da nlko o njoj ne posumnja. Danas je i on raskrinkan i Jildiz već zna, da je on u službi grčke iridente. To ga zapekle I prestrašilo. Jedna misao javila se negdje u ostatku kalju­ že njegove duše, misao o kojoj nije mnogo razmi­ šljao: da učini Renu bezopasnom za turski narod. . I pred tom misli umirila se je njegova savjest, osjetio zadovoljstvo, a u isto doba gazio je njegov razgnjevnjeni patriotizam jednu veliku ljubav, gazio svojom tvrdom kopitom najljepše cvijeće i trgao svilene niti, koje su vezale dva srca, dvije prošlosti i — dvije ideje... Nastao boj, kratak, odlučan. Su­ kobile se dvije ideje. Jedna je tražila vlast, svoj ud­ jel u državi, a druga se protivila. Među ovim sta­ jala je ljubav, srca — dva srca pogažena. Ihsan je prišao stolu, upalio svjetlo i pisao sli­ jedeće pismo: »Nesime sultan! Uništiću i ljubav, i Renu, ako to traži domovi­ na. Još ovaj čas stvorio sam odluku, koja je pobi­ jedila moju slabost. Ljubav domovine jača je i od srca i od svega što s njim veže. Uvjeravam vas. da ću se iskazati dostojnim Vašeg prijateljstva i Vaše naklonosti, smatrajući se veoma sretnim Va­ šom opomenom. Ihsan« Kad je dovršio ovo pismo kolebao se je još časak u svojim mislima, a onda skočio iza stola, pograbio ogrtač i ostavio kuću s jednom čvrstom odlukom: da drugačije ne može biti!.. (Naataviće se) �Г»рој 142 — Broj Malo odgovora gosp. Iz naše organizacije. dru Kaporo. Stovarištc laži, što se inače kiti ime­ nom »Glas Naroda«, donijelo je u broju od 31. marta izjavu fočanskog delije dra Ive Kapora, u kojoj ovaj »fini« go­ spodin podgrijava svoje neistine, o fočanskoj skupštini naše organizacije i pošto poto hoće da uvjeri javnost, kako su građani »te pučanstvo kotara Foče bez razlike vjero i kojoj stranci pripa­ daju, izrazili svoj izljev osjećaja proti anacionafcmu i reakcionarstvu zviž­ danjem«. Pojmim, da se dr. Kapor uvi­ ja pod teretom istine, što je iznesoh u 30. (135.) broju »Pravde«; pojmim i nje­ govo pjenušeuje i siktanje, nu ne poj­ mim i ne mogu da pojmim, što se u obrani služi novim neistinama i prostačkim izrazima, koji ne dotiče ni liamalu, a kamo li sucu i prvaku fočanskih »demokrata«. Premda mi način njegove polemike ne daje povoda, da mu posvetim kakvu pažnju, ipak ću da se osvrnem na njegovu izjavu iz pro­ stog razloga, što pruža tipičan primjer »demokratskog« načina borbe. Prije svega konstatiram, da doktor orazne glave izvrće istinu, kada govori o tom, da su me izviždali gra­ đani i pučanstvo kotara Foče bez raz­ ide vjere. Ako mj dr. Kapor navede p e t muslimana, koji će zasvjedočiti svoje zviždanje, spreman sam za po­ kriće deficita priložiti »Glasu Naroda« stotinu kruna, a za svakog daljnjeg zviždača muslimana polož.iću po 50 KPri tom ne tražim zakonske punoljet­ nosti tih zviždača i zadovoljavam se i sa mladićima iznad 16 godina. Neka g. Kapor nastupi dokaz istine za svoju tvrdnju, a ako ušuti, onda će mu sigur­ no biti jasno, da više ne može sudovati. Sudačko zvanje ne može se naime spojiti sa izvrtanjem istine, tim prije ako se to učini putem javnosti. Da ne umakne mejdanu zovem za svjedoka šefa pravosuđa g. dra Simića i pristajem da on izda svjedodžbu lažovstva onom od nas dvojice, koji ostane kraćih rukava. G dr. Kapor iznosi i slijedeće: Dne 19. o. mj. (petak) poslije podne u svojoj zlobi g. Korkut otišao je g. dr. Srškiću, te mu slagao, da sam ja dao pritvo­ riti Rašidagu Gjonlagića i Abdulaha Gjonlagića.« Ovo doduše nije laž, nego — polagivanje. Sirota Kapor nasio je nekakvom lašcu i istrčao pred rudu. Ja niti sam išao g. dru Srškiću, niti sam se pritužio na Kaporovo pritvara­ nje dvojice Gjonlagića. Ja sam samo telefonski saopćio vladi, da je sudac Leović pritvorio Rašidagu bez preslušanja i isporučio joj ono, što mi je telefonski priopćeno iz Foče i što mi je kazao izaslanik, koji je u tu svrhu po­ slan u Sarajevo. Ja niti sam tražio izaslanje državnog odvjetnika g. Sanka, aiiti mi pada na um, da se miješam u na­ čin vladina uredovanja. Po svojoj pa­ triotskoj dužnosti javljao sam i p r eđašnjoj vladi — putem predsjed­ ničkog ureda i upotrcbljujući telefon — sve brzojavne vijesti u kojima se ra­ dilo p kakvim pritužbama proti ličnoj ili imovinskoj bezbjednosti muslimana. Sto je g. dr. Srškić pripravnji u po­ duzimanju potrebnih mjera može mu poslužiti samo na čast, a nipošto to nije dokaz njegove »nepromišljenosti i ne­ sposobnosti« kao što reče g. dr. Kapor u svojoj kurioznoj izjavi. Još nešto, pa sam gotovo s g. drom ј Kaporom. On u svojoj izjavi veli da sam građanstvo htio razlučiti po vjeri vičući: »Znate li ko vas vodi? — ka­ tolik Dalmatinac«. Ne znam pravo, da li je ova tvrdnja Kaporova laž ih polagivanje, nu znam pozitivno, da ne odgovara istini i odbijam je s in­ dignacijom već radi toga, što me se ne tiče koje je vjere ova dalmatinska ju­ načina. Za me je dosta, što je taj go­ spodin svoj odgoj dokazao zvizgom, mjesto trijeznim raspravljanjem j što se je derak: Turci u Aziju!« na tlu, koje je škropljeno muslimanskom krvlju mnogo prije, nego li je ono Dalmatinče i znalo za Bosnu ponosnu. I u tom pravcu imam jednu ponudu ža g. Kapora: Ako tu tvrdnju politički pristva g. Luković, koji je bio oblasni iza­ slanik na skupštini, potvrdi, položiću trista kruna na ruke g. dra Kapora, da ih “Ui>otrijebi u koju hoće humanu svrhu. Riječ ima g. Luković i g. dr. Ivo Ka­ por, da nastupi dokaz svojih tvrdnja. Saklb Korkut. Страна 3. ПРАВДА* — ,PRAVDA„ Iz J. M. 0. u Nevesinju. U 32. (138.) broju našega lista od 25. marta o. g. između imena izabranih odbornika mje­ snog odbora J. M. 0. u Nevesinju neho­ tice su izostala imena odbornika gg. Ademage Trebovića i Muharema Handžara. Revolucija u Italiji. Javljaju iz Rima Tešanjske potrebe. Na skupštini na­ od 29. marta: Revolucionarni pokret še organizacije za kotar Tešanj od 27. talijanskih radnika uzima sve većeg februara, na kojoj je prisustvovalo oko maha. U livnicama u Napulju izbili su 300 osoba jednoglasno je usvojena ova: veliki nemiri. Između radnika i vojske Rezolucija: došlo je do krvavih bojeva. Nemiri su I. Pošto se seljaštvu nepravo i u ma­ izbili u sjevernoj Italiji. Jučerašnja sjed­ njim količinama dijele aprovizacioni ar­ nica talijanske komore bila je vrlo bur­ tikli sol, šećer i Petroleum, skupština na. Između socijalista i vladinih grupa protiv tome najenergičnije protestuje i došlo je do oštrog sukoba. traži: Položaj u Njemačkoj. (Vladine čete u da se u buduće podjela tih artikla ruhrskom kraju). Prema vijestima »Achizjednači i u većoj količini narodu daje; tuhr-Abend Blatta« započeo je ulazak i da se seljaštvu doznači što više soli vladinih trupa u ruhrski kraj i to tako ’ jer seljaštvo s današnjom količinom ni iz daleka nemože podmirivati, svoje po- da prava industrijska oblast bude po­ trcbštine, pa je prisiljeno kupovati šteđena. General Vatter je produžio svojevoljno za 24 sata rok Crvenim tru­ »šverc« pod skupi novac i tako je lih­ pama da izvrše uslove vladinog ultima­ varstvu izloženo. tuma t j. predadu oružje i zarobljenike. II. Pošto seljaštvo ne dobiva dovolj­ (Pobjeda vladinih četa u no onu vrstu duhana, koju troši, pa mora svoje potrebe »švercom« pod sku­ ruhrskom kraju). Prema Wolfovoj agenciji revolucijonari u ruhrskom pe novce podmirivati, skupština traži, bazenu usvojili su ultimatum carevinda se dozvoli sađenje duhana za vla­ ske vlade čiji je rok bio tridesetog mar­ stitu potrebu seljaštva tešanjskog ko­ ta u podne, a traži priznanje državnih tara. ustavnih vlasti, raspuštanje crvene III. Pošto se je do sadi s podjelom ovojske i razoružanje stanovništva. ružnih listova postupalo posve pristra­ no ne uzimajući u obzir potrebe musi, (Komunisti u Diisseldorfu). seljaštva, te pošto seljaštvo od divlja­ i Berlirjskom »Lokalanzeigeru« javljaju či, a naročito divljih krmaka, trpi ve­ iz Diisseldorfa, da su u podne radiliku štetu u zemaljskim usjevima, skup­ I kalni komuniste uapsili izvršni sovjet; ština traži: koji se sastojao vd socijalista većine, ne­ da se u buduće Pružni listovi pravedovisnih i umjerenih komunista. Obrazo­ j no podjeljuju uzevši u prvom redu movan je nov čisto komunistički savjet. lioce iz sela, da se u svako selo bar Okupacija Juttlanđa. Javlja se iz Ko­ dvije puške dozvole u svrhu tamanepenhagena od 28. marta: Na traženje nja pogibeljne i štetne divljači. danske vlade međunarodna komisija je Skupština u Cazinu. Dne 29. febru­ Izjavila Danskoj svoj pristanak, da ova ara t. g. održana je skupština naše or­ okupira svojom vojskom prvu zonu ganizacije u Cazinu, na kojoj je sa ve­ južnog Juttlanđa. likim oduševljenjem odobren dosadanji Švicarska i savez naroda. Javljaju iz rad našeg vodstva i naših narodnih po­ Berna: Sa 314 glasova protiv četiri izslanika. U novi odbor su izabrana sli­ glsana je rezolucija delegata švicarske jedeća gospoda: Predsjednik: g. Nuri lige zemljoradnika u Bernu, kojom se ef. Pozderac, potpredsjednik g. Suljapreporučuje švicarskim seljacima da ga Hadžić iz Pećigrada, tajnik g. Ibraglasaju za ulazak Švicarske u savez Iiim ef. Durić, blagajnik g. Mustafa ef. naroda. Zuhrić. odbornici: gg. Sadik ef. H. Omerović, Hasan ef. Miljković iz Vcl. Belgijski princ — mađarski kralj. — Kladušc, Murat ef. Toromanović, Še­ Javliaju iz Ženeve: Pariško izdanje rif ef. Bilkić iz Šturlića, Mehraed Pu­ »Chicago Tribune« javlja da je drugi žić iz Todorova, Uzejr ef. Džinić iz sin belgijskog kraljevskog para princ Tršca, Jusuf ef. Mahmutović iz G. KoCharles kandidat za mađarsko prije­ privne, Šerif ef. Bajrić iz Stijene, Mehstolje. medbeg Beširević iz Ostrošca, Ramo Clemencean. Javljaju iz Lyona od 30. Ljubijankić iz Ljubijankića, Mehmed ef. marta. Clemencean stigao u Cairo do­ Sabljak iz Peći Lučke, Mustafa ef. Kulazeći iz Sudana. dić iz Kudića, Meho Gračić iz Vranograča, Hase Alagić iz Coralića. .Marni se je odbor odmah iza skup­ štine dao na posao i počeo provoditi organizaciju po selima. Sada je taj po­ sao svršen, te je u ovom velikom ko­ taru, gdje živu skoro isključivo sami Jablanica. 28. marta 1920. muslimani u svakom selu provedena (Osnutak islam, čitaonice). Jednoj ve­ organizacija i u svakom selu izabran likoj potrebi našeg naroda, ovih je da­ odbor. Možemo se dičiti, da su se mno­ na udovoljeno. 27. marta o. g. otvorili ge naše žene u ovome kotaru upisale smo čitaonicu, u kojoj ćemo, ako Bog kao aktivni članovi naše organizacije. da, razvijati našu islamsku ideju — ideju bratstva i sloge. Uz to ćemo nasto­ jati da obdržavamo analfabetski tečaj, da našu neuku mladež kulturno pridignemo, da joj otvorimo oči. da svojim vlastitim očima progleda oko sebe, da Oko Rijeke. Iz vrlo pouzdanog izvo­ se kulturno i materijalno pridiže. ra saznaje se, da je izvršni odbor »KonDa je narod uvidio potrebu čitaonice silija Nacionale« potpuno sprijateljio s dokaz je i to, što se je u našem selu idejom da se Rijeka proglasi nezavis­ upisalo do sad 100 članova. nom državom. Ovim apeliramo na našu braću širom Talijani i Skadar. Presbiro talijanske naše domovine da nas pomognu u podelegacije u Parisu demantuje beograd­ gfedu osnivanja društvene knjižnice, sku vijest prema kojoj su Talijani oku­ prilozima i knjigama, pomoću koje ka­ pirali Skadar, što je protivno sporazu­ nimo prosvjetu širiti. mu saveznika 1918. god. Omer Mujičić, predsj. mjesne J. M. O. Faktična okupacija Skadra. Beograd. Naši dopisi Politički pregled 29. marta. Zvanični demanti presbiroa povodom tvrđenja presbiroa talijanske delegacije u Parisu, da Talijani nisu okupiralj Skadar šta je protivno spora­ zumu između saveznika 1918. god. ovla­ šteni smo izjaviti odlukom vrhovnog ratnog savjeta od oktobra 1918. da su Skadar, skadarska oblast rezervisane za među savezničku komandu i njenu upravu do donošenja definitivnog riješenja o Albaniji na konferenciji mira. Povodom toga srpska vojska koja je oslobodila Skadar bila je prinuđena evakuisati tu oblast lako je duh odluke da i ona može ostati u toj oblasti kao Kotarski odbor naše organizacije sa najvećim gnjušanjem osuđuje ovako po­ dlo podvljvanje, koje pokazuje samo pokvarenu dušu dopisnika »Glasa Na­ roda«, koji se je kao munafik bio uvu­ kao u naše redove, da pravi zbrku i smutnju, ali kada se je njegova petljaniia prozrela, onda je lanetlepisan i spremljen u ropotarnicu, gdje mu i jest pravo mjesto. Neka piše u »Glasu Na­ roda«. predstavnik Srbije u među savezničkoj komandi. 13. marta tekuće god. koman­ dant je međusavezničke komande ge­ neral Defourtons saobrazno odluci predao upravu gradu Skadru odnosno njegovopopćini. 13. marta u veče Talijani su usprkos protesta te nadležne upra­ ve iznijeli baterije topova u grad Ska­ dar i namjestili ih prema varoši. Tako su izvršili faktičnu okupaciju. Kladanj, u martu 1920. (Munaflčki poslovi). Otuda nam pišu: U 189. broju »Glasa Naroda« očešao se je nekogović o kotarsku skupštinu na­ še orgnizacije u Kladnju, napadajući na­ šega uglednog i vrijednog g. Ibrahim ef. Dedića, nazivajući ga krvnikom Srba i podvaljujući mu, da je prodavao svinje­ tinu. Isto je podlački podvalio g Mehmed ef. Đoziću, da »nosi iz džamije«, te da ehalija sumnja u lanjske račune o po­ kupljenim prilozima za našu organiza­ ciju. Knjige i novine. »Novi Vijek« polumjesečnik za druš­ tveni život, privredu i literaturu. Broj 2. ovoga lista izišao je sa slijedećim sadržajem: —: A. B. C., De Вауе: U sjeni, Karanfilaga: Idu svati, X.: Kroz jutarnju maglicu. A. Hifzi Bjelevac: Me­ du očevim ljudima. Sfinga u muslim. pi­ tanju: Žena, I. M. S.: Tebi. — Felj­ ton: Pismo iz Praga. Konture agrar­ ne reforme u Cehoslovačkoj. Za Cazimov spomenik. Nove. knjige. — Ha d ž e r m e r e šo v dnevnik. ; ' I I »Novi Život«. U Beogradu počinje da izlazi »Novi Život«, nedjclni časopis za politiku, književnost i privredni život. Časopis će izlaziti u sveskama od dva Štampana tabaka, te će naročitu pažnju posvećivati privredno ekonomskim i financijskim pitanjima. Dr. Momčilo Ninčić je vlasnik i direktor lista. Prva sve­ ska izišla je sa ovim sadržajem: I. Politika: Dr. L. Marković: Dva pravca ili dvije ideje. Dr. V. Jovanović: Naš ili d' Hondt-ov izborni sistem. Dr. M. Spalajković: Dva Krulja. Politicus: Spoljni pregled. II. Financije i n arodna privreda. Dr. M. Ninčić: Financije ј parlamenat. Dr. M. Todorović: Kompenzacioni ugovor. III. Knji­ ževnost: M. Protić: Za ban badava. M. Elen: Prvi rat lige naroda. Bi­ lješke. Domaće vijesti Vitina i »Glas Težaka«. Primamo i donosimo: SI. uredništvo! Danas sam povratio organ te nazovi »težačke stranke«, koji mi je bio priposlan da ga rasprodam među ovdašnjim muslima­ nima. Na adresi sam naznačio uzrok povraćanja. Mi vilinski muslimani sto­ jimo nepokolebivo uz našu Jugoslaven­ sku Muslimansku Organizaciju i ne pri­ mamo kojekakovih listova, nego jedino naš organ, našu »Prvdu«. Mahsuz selam. R. D. Apel na g. Fr. Markića glasila je jedna naša domaća vijest, u kojoj je pomet­ njom slagara izostala cijela izreka, pa je zbog toga apel nerazumljiv. U 9. re­ du izostala je ova rečenica: »Protesti­ rajući odlučno protiv ovim samovolj­ nim odlukama nametnutog »užeg od­ bora« apeliramo na g. Fr. Markića, kao predsjednika »oblasnoga odbora«, da po pravilniku odmah sazove sjednicu »šireg odbora«. Regentove pokroviteljstvo. Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Prijestolonas­ ljednik blagoizvolio je uvažiti molbu Sarajevske Jugoslavenske Zadruge, da bude pokrovitelj društva i da Zadruga može slaviti Njegov rođendan kao svo­ ju kućnu slavu. § 4. odvjetničkog reda za B. 1 H. Nj. V. Regent potpisao je ukaz, kojim se nalaže, da se iz prve rečenice § 4. advokatskog reda za Bosnu i Hercegovi­ nu izostave riječi: »od koje valja jednu godinu navršiti iza položenja advokat skog ispita«. Šećera ima, ali samo za sretne že­ ljezničare. U isto vrijeme kad delega­ cija ministra financija »blagohotno« 0dobrava, da se preko blagdana uskrs­ nih podijeli činovnicima saharin, da se makar malo oslade kolačima od sahanina. a ostalom većem dijelu građan­ stva ne daje ni saliarina, njegova aprovizacija, u to isto vrijeme, dijeli »siro­ mašnim« željezničarima pravi pravcati šećer u kockama. Željeznica uvi­ jek poskupljuje zbog povišice plata že­ ljezničarima na račun svega ostalog na­ roda, pa im se opet mora osim velikih plata i šećera dati, a đruigma činov­ nicima saharin, a narodu ništa. Baš smo svi »jednaki« u pravima i dužnostima! �Spoj 140 Broi .ПРАВДА* — .PRAVDA* Страна 4. Strana Revizija stanova. »Hrvat Sloga« do­ nosi: »Velika oskudica stanova u na­ šem gradu prisiMa je stanbeni ured, da pocrne sa rekviriranjem stanova od­ nosno soba sa namještajem. Da se ovo čim prije i pravedno sprovede, u tu svrhu počima ovih dana sa djelovanjem komisija za reviziju stanova«. Da li će uistinu to sprovadanje biti pravedno? Nameće se sumnja, da tu opet nebudu nepogodštinama izvrgnuti najviše mu­ slimanski slojevi i da se moguće nebude bezobzirno strpavalo sirotinju u svaka­ kve prostorije i protiv svim higijenskim propisima, a da pri tom palače »privilegovaniti« ostanu netaknute. Da li je stanbeni ured Siguran, da novouseljeni ne će pasti na teret dojakošujem žiteljstvu u pogledu prehrambenih odnošaja? Radnicima bez posla kao i namješte­ nicima zemaljska će vlada za B. i H. (odsjek socijalna politika) izdavati pot­ pore u smislu svoje naredbe od 24. mar­ ta o. g. br. 3181/S. P. sve do konca aprila 1920. Također će sve do toga dana država snositi sve izdatke za pot­ pore i pripomoći pri preseljavanju rad­ nika bez posla. У знаку »неконфесионапности«. Примисмо ову објаву: »Слава 10. Пешадијског Пука*. 10. Пешадајски Пук »TaKoBCKir« саавиће своју сла■ву »Српске Цвети« 4. anlpuna ове ro­ mane као уепомеву im даа другог Устанка 1815. rog. Сечеше колача биће у IO1/, чаоава nrv подве кад парка пред логоршм »Рагента Алексаидра«. По иодне војвич. ко жс«ље«. Па још неко .говори о нашој канфесаоналности !... Jeste Ц prekomerno osetljivl protiv hladnoga zraka? Dolaze li Vam odmah različite boli? Oj, kako tu ublažuja bo­ li, čine otpornim masaže s Fellerovim pravim Elsafluidom! 6 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce 36 kruna. Trebale biste terajuće sredstvo, koje utažuje grčeve, jača želudac? Držate se samo Fe'.lerovih pravih Els.-pilnla! 6 kutija 18. kruna. Želučani balzam 12 malih boca 36 kruna. Omot i poštarina posebno, ali što jeftinije. Eugen V. Fel let, Stubica donja, Elsatrg br. 310. Hr­ vatska. Sreća da bude lijepa, te da ljepo­ tom svojom poluči uspjehu društve­ nom i obiteljskom životu. Zadesiti će svaku ženu uporabom Fellerove Elsapomade za lice i kožu. Ova pomada odstranjuje sunčane i druge pjege, kož­ ne nečistoće, sujedice, bubuljice. Čini kožu mekom, nježnom i rumenom. Tisuće i i tisuće gospoda upotrebijuju je s najvećim uspjehom. Nu ne valja se latiti škodljivih sredstava, naručite stoga samo pravu zaštitnu pomadu »Elsa« lončić ža 6 kruna. Jača vrsta 9 kruna. Dobiva se samo kod ljekar­ nika Eugena V. Fellera, Stubica donja 184 Elsatrg br. 310 (Hrvatska/ UN1VERZAL. Stalni zavod za poduku ženskoga krojenja I šivanja. Prima na izradu fina odijela za gospode. — Palača Srp. Opštine U. kat (Ulaz Protin Sokak) ulica Regenta Alek­ sandra br. 2. Diplomirani krojač Izrađuje po najnovijoj modi muške, ženske, vojničke i hodžinske haljne. Cijene umjerene. JEPlagić Salih, Bendbaša uliha broj li. Sarajevo. GRADSKO POGLAVARSTVO Sarajevo Broj 7533-20. Objava. Daje se na sveopće znanje da je sa ovdašnjom objavom od 5. marta i 18. marta 1920. broj 7533 određeni dnev­ ni rok za uvid u biračke listine opštinskih izbornika grada Sarajeva pro­ duljuje se za daljnih 10 dana do uključivo srijede 14 aprila 1920. pa se izbornici obavješćuju, da m gu uzeti uvid u listine i tražiti ispravke svaki dan za vrijeme uredovnih sati, a osim toga još i svake eedjelje i sveca od 8—12 sati. Sarajevo. 31. marta 1920. Predsjednik opštine: PETROVIĆ v. r. MUSLIMAN star 25 godina sa če­ tiri razreda srednje škole, traži mje­ sto kao privatni činovnik uz po­ voljne uvjete. Upitati u administra73, 1—3 čiji lista. Oglašujte u ,,Pravdi“ □□□□□□□□□□□□□□ Beza, košulja, divnija, bluza i razne druge vezilačke i tkalačke robe prodaje društvo muslimanki »0 S V I T A N J E« uz umjerene cijene svakog ponedeljka i četvrtka od 2 do 6 poslije podne u Džininu sokaku broj 10. Ponedeljkom imaju pristup samo ženske. □□□□□□□□□□□□□□ OGLASI U .PRAVDI Riblji zejtin imaju najbolji uspjeh. .Pravda" je jedini muslimanski list u na­ šoj državi. »Pravdu« čitaju svi muslimani. U vlastitom interesu je najbolji! vrsti ima na skladištu u originalnim pločama svakom trgovcu sada praea Šahinagie, Sarajevo da oglašuje u „Pravdi Strosmajero v a ulica broj 3 (prije Rudolfova ulica). Centralna drogerija Glusmann & Co. Poziv na drugu uplatu. Prema §-u 11. naših društvenih pravila ima se druga uplata od K 25’— za svaku upisanu dionicu našega zavoda položiti na na­ šoj blagajni najdalje do 9. maja 1920 , što se ovim p. п. g. dioniča­ ri pozizaju. Oni dioničari, koji najkasnije trideset dana od dana propisa­ noga roka za uplatu ne polože uplatu sa 6°/o kamata, biče lišeni prava, koji potječu iz upisa i iz već učinjene uplate, ali oni jamče ipak u smislu § 158. trg. zakona, a prva uplata smatra se propalom u koriš društvene redovne pričuvne zaklade. Ravnateljstvo Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Hercegovinu d. d. u Sarajevu. URA URA hoja čini trajno ve­ selje 7 7 hoja čini trajno ve­ selje 7 7 SAMO SUTTNEROVA URA! ! od nikla, ocjeli, srebra, zlata u svakoj cijeni — i vi ćete biti zadivljeni. Također lanci, prstenje, narukvice i svakakve potrebštine kao: škare, roževi, britve, kutije za cigarete, nažigači, novčarke itd. Sve dobro i jeftinol Tražite cii-nik od tvrtke: H. SUTTNER, u Ljubljani br. 71)6. Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Heregovinu dion. društvo u Sarajevu. — Podružnia u Tuzli. Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,000.000. Pupilarno siguran zavod. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K, 8,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavlja sve bankovne poslove najbrže i najpovoljnije. 47 DAltovort »гвМжк: H. бжИада. Vtoatk: GvstrajMl Odfcor »4. M. 0.« AUnparih D. & A. Kaića. S«tM«v.> с-л � https://kolekcije.nub.ba/files/original/96a07ea316333837a33cbf99c5e99bce.pdf d8b19b4afb16a442a84958bb436f9af8 PDF Text Text Požtarina u gotovom plaćena. PRAVDA ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСДИМАМСКЕ ОРПШИЗАЦИЈЕ. Broj 38 (143) Sarajevo, utorak 6. aprila 1920. (17. redžeba 1338.) POJEDINI BROJ 1 kruna. Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje FEdahciani odbor. Pretplata godiš. 120 kru­ na, na pola godine 60 kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. Čekovni račun pošt štedionice 1119. Godina II. ■■■■■■ Sjajna manifestacija naše Organizacije u Visokom. Na 2. ov. mj. pokazalo se je kako mu­ slimani Visočani cijene politički rađ i pravac naše organizacije. Visočani, gra­ đani i težaci, doznavši da se nalaze u Sarajevu uz predsjednika naše organi­ zacije vrijednog starinu U. Mufti ef. Ma­ glajlića i ostali prestavnici organizacije, pozvali su Maglajlića da sa dvojicom trojicom drugova dođu u Visoko te, da Visočanima pobliže rastumači djelovanje naše organizacije u svim pravcima. Na sastanak su odaslani uz predsjednika organizacije g. Maglajlića i članovi cen­ tralnog odbora gg. Fehim Kurbegović i Mahmudbcg Hrasnica. Sva tri su prestavnika u Visokom bila sa najvećim oduševljenjem dočekana. Na 2. ov. mj. u petak iza džuma na­ maza koji je H. Mufti cf. klanjao i kao kurah proučio hutbu, održan je sastanak u dvorištu ženske mektebi-iptidaije. Već prije podne vidjelo se, da se u Visokom slilo mnogo težaka, koji su željno oče­ kivali sastanak. Svaki čas su raspitivah građani i težaci, kada će već jedanput početi sastanak. Mnogo težaka koji su bili zavedeni podzemnim i potajnim in­ trigama agitatora od Mutež stranke do­ šlo je u grad i izjavilo se spremnim do­ ći na skupštinu. U razgovoru sa ovim te­ žacima već se u prvi mah moglo opa­ ziti, da su oni zavedeni i krivo upućeni o radu naše oragnizacije. Svaki si čas mogao čuti upite zašto će nam nove stranke, zašto će nam posebna težačka stranka, zašto će nam odvajanje od1 osiale naše braće? Zar nm je sad potre­ ban razdor, zar mi ne možemo u islam­ skoj zajednici postići zaštitu svojih in­ teresa? U jedan sat po podne zgrnulo se pre­ ko hiljadu što težaka što građana mu­ slimana u dvorište i u zgradu ženske mektebiiptidaijje. Kad su došli izaslanici sa starinom Maglajlićcm bili su aklamirani i sa najvećim oduševljenjem od skupštinara. Podpredsjednik mjesnog od­ bora naše organizacije Hafiz cf. Valjevae otvorio je sastanak i predstavio izaslamke cerit, odbora, koje su skupštinari sa trokratnim živili pozdravili. 0vaj momenat i ova manifestacija poka­ zali su kakvim duhom dišu Visočani. Oni su uvidjeli i shvatili prozirnu ten­ denciju novih strančica, koje idu za razdvajanjem i cijepanjem muslimana. Na ptedlog g. Valjevca izabran je za predsjednika g. H. Mufti ef. Maglajlić, ■ koji se na zboru zahvaljuje i razlaže I kako mu je ha ovome srdačnom dočeku i prijemu od' strane Visočana nemoguće naći riječi, da im se u ime organizacije zahvali. U snažnim potezima razlaže prilike od prevrata pa do danas, ističe mahane i nedostatke muslimana kojim priječe napredak. Zatim obrazlaže o po­ trebi sloge sviju muslimana i međusob­ no potpomaganje bez razlike zanimanja i staleža u ovim po nas najkritičnijim časovima, kada se dešavaju najveći pre­ okreti u društvenim odnosima, pred ko­ jima i najveći umovi Evrope ne mogu da se snađu. Njegovo razlaganje o potrebi prosvje­ ćivanja naših širih masa i o opasnosti, ako se vremenu nepredusretne naišo je na tako odobravanje i razumijevanje, da su svi skupštinari do suza ganuti. Ovaj snažni i jezgroviti govor g. Maglajlića koji je potrajao pola sata naišao je na veliko odobravanje ј starina bio burno aklamiran. Poslije njega uzeo je riječ član cent. odbora g. Kurbegović, koji je u govoru što je potrajao 1 sat i četvrt razložio u krupnim potezima uzroke postanka naše organizacije, njezin program u prosvjetnom i gospodarskom pogledu, te stanovište naše organizacije u pogle­ du državnog uređenja, a naročito je is­ taknuo, da naša organizacija ide za naj­ demokratskijim uređenjem držače pod slavnom dinastijom Karar^rđevića. Snažnim je argumentima oborio sve podvale naših protivnika, da je rad or­ ganizacije u protimbi sa održanim inte­ resima, a naročito je naglasio, da je potrebna borba protiv jedne stranačke skupštine koja identifikuje stranku i dr­ žavu koja sebi da opravda svoj nasil­ nički režim prisvaja, monopol državništva. Na najveće je odobravanje na­ išlo razlaganje o pravednom riješenju agrarnog pitanja i o dosadanjim nasilnič­ kim uzurpacijama, zemljišta zemljopos­ jednika i težaka muslimana, te o zahtje- . vima naše organizacije u pogledu zašti­ te interesa težaka muslimana za koje dosada demokrat; u pogledu rastereće­ nja njihovoga težačkoga posjeda nisu našli za shodno da izdadu ikaku uredbu.U govoru je nročito naglasio, potrebu legalne borbe protiv onih koji se služe silom i preporučio bratsku slogu sa svi­ ma sugrađanina. Ovaj je govor burno aklamiran. Pri­ sutni su odmah izjavili, da medu njima nema mjesta nikakvim pokušajima oko osnivanja novih stranaka koje mogu sa- j mo škoditi i muslimane rascjepati. Neki i težaci koji su bili zavedeni odmah su ! izjavili, da oni ne će nikakve druge stranke osim naše organizacije i odmah j su se upsali kao članovi u našu orga- | nizaciju. davši! i dobrcvo*jrre priloge. I Kad im je rastumačeno, da će se ovih I dana pristupiti osnutku težačkih za- i druga onda su bili još oduševljeni!!. | Na zahtjev težaka izabran je akcioni odbor, koji će prema pravilniku J. M. 0- provesti organizaciju u čitavom ko­ taru i odma je na sastanku palo priloga u svrhe organizacije 2000 K. Neka se zapamti i ovo. Visočani poručuju, da njima ne treba nikakvih drugih strana­ ka, jer im u visočkom kotaru nema mje­ sta. Visočani građani i težaci odbili su i prošle godine pokušaje, da se medu njih baci nesloga i razdor, te strančare­ nje. Oni će to i u buduće činiti, jer zna­ du da im je u složnom radu svih musli­ mana osigurana bolja budućnost i na­ predak. Svima koji budu pokušavali da siju razdor i neslogu neka je daleko ku­ ća od nas! Sarajevo, 5. aprila. Jedan stavak uvodnika »Ranjeni lav«, što je štampan u prošlom broju našeg lista dao je povoda krivom tumačenju, a sitne dušice, što iz svakog retka »Pravde« traže kapitala za svoje lične i sebične ciljeve prave iz tog jedno krup­ no pitanje i idu tako daleko, da nam podmeću čak odstupanje od našeg progamatskog stajališta u agrarnom pita­ nju. Vezu čitave mreže, zaboravljajući, da radine niti ne obaraju ni većeg kukca, a kamo li lava, koji je ponosan, što ga gađaju pigmeji, koji se tek na­ kon podrugu godinu dana usudiše iza­ ći iz mišijih rupa i »neutralnih« skrovišta. Zakvačiše se za izraz »O velikim posjedima, o km e to v s k;m zemlji­ štima da ne govorimo, jer smo se r iješenjem tog pitanja izmirili«. Prvo i prvo konstatiramo, da je članak »Ra­ njeni lav« — šifriran, ergo on nije tedakcionalni članak i kao takovu ne može mu se pripisati programatska važ­ nost. A drugo: ko nije zaslijepljen mrž­ njom jasno će uvidjeti, da je tendencija članka upozoriti na Ijudožderstvo »demokrata«, koji idu nesamo za unište­ njem većih posjednika, nego i za upropaštenjem hiljada moloposjednika, ko­ jima se oduzima nesamo čitlučka zemlja uz obećanje odštete, već i beglučki po­ sjed, na kojem bi htjeli osnovati svoje kućanstvo. U članku se traži izlaz iz ove bijede i nalazi u zbližavanju izbi­ janju naših redova. Traži se nov izvor života i nalazi u radu, zanatu, ško­ li i obrtu. Samo mržnja i strast, samo zloba i podmuklost mogu u njem naći odstupa­ nje od programa. Ne, gospodo isprazni kritičari! Mi niti odstupismo od svog programa, niti to možemo učiniti. Mi smo organizovani i vezani kako pro­ gramom tako i Statutom naše organizacije! Načelnu izmjenu može učiniti samo skupština delegata cijele zemlje, a da umirimo vašu »čistu« savjest, bez ikakve diskusije povlačimo inkriminirani stavak našeg prijatelja i izjavljujemo da se njegov članak ne može tumačiti u pravcu, da su »Prav­ daš:« počeli curikati i da se mehkiše. To je svojstvo »patriota« oko samo­ zvane »Obrane«, a mi idemo uvijek jed­ nim te istim putem: da ostvarimo pro­ gram musi.'dijela našeg naroda i razvi­ jemo njegovu solidarnost, njegovo je­ dinstvo i zajednički istup u svjema pi­ tanjima, koja se tiču kojeg bilo njegova staleža. . .-J Ша$ obespravljenog. Na adresu Kralj, hrv. sveučilišta. Izgleda, da bivša demokratsko-socijalist.čka vlada nije sama sudjelovala u utrci oko što većeg oštećenja i uniš­ tenja naših muslimana, istina ona je do­ šla prva na metu u toj utrci, jer je jed­ nim potezom pera riješila stotinjak hi­ ljada jugoslavenskih muslimana njiho­ ve egsistcncije stvorivši od njih savr­ šene proletarce. Zatim je, da što više postigne uspjeha u toj utrci ostala in­ diferentna prema hiljadama zločina, ko­ ji su počinjeni na muslimanskom ele­ mentu ove države, ne dozvolivši im čak ni da dignu svoj glas protiv toga, nazvavši ih razornim elementima ne bi li ih omrazili braći drugih vjeroispovi­ jesti i time opravdali svoje zločine. Moralni kreten nc shvaća pojam mo­ rala, pa tako ni naši »demokrati« ne poznaju ljubavi prema svojoj istokrvnoj braći, gledajući ili na svaki način uni­ štiti. Nakon stotinu drugih djela, koji­ ma su samo muslimani pogođeni jugo­ slavenski Hermo, Svetozar Pribićević, na svom putu u podzemni svijet, ponio je sa sobom kao proputnicu, svoje zad­ nje djelo osvete nad muslimanima, na­ redbu, kojom izbija i ono malo zemlje iz muslimanskih šaka. Uzročnici ovih zločina mogli su lako u ovim saltomortalima svoj vrat slomi­ ti, da nijesti bosansko-hercegovaćki mu­ slimani svjesni slobode, koja je teškom mukom stečena, voleći i život i imetak žrtvovati, nego li je u njezinu početku poremetiti i pri tom svemu nositi na­ slov protudržavnih elemenata. Govoreći o činima ovih moralnih kre­ tena umalo ne zaboravih na drugog natjecatelja ove posebne utrke, na pro­ fesorski senat zagrebačkog sveučilišta. Ovaj natjecatelj je početkom ove škol­ ske godine izdao riješenje, kojim se svršenicima šerijatske sudačke škole u Sarajevu oduzima pravo upisa na za­ grebački pravni fakultet. Da to nije mo­ že biti štamparska pogreška profesor­ ski senat zagrebačkog sveučilišta nego beogradskog, može tko pomisliti. Ali ni­ je to moj dragi štamparska pogreška, nego je to riješenje uistinu izdao pro­ fesorski senat zagrebačkog sveučilišta. Da šerijatska škola odgaja prosječno najviše muslimanske inteligencije, to je poznato svakom. Šerijatlije se nijesu zadovoljavale naobrazbom stečenom u šerijatskoj školi, nego su žudeći za što većim znanjem hrlili na zagrebačko sveučilište, da tamo steku fakultetsku spremu s tom namjerom, da što više po­ mognu svom zaostalom narodu, kojeg može izvući iz tmine neznanja samo njegova inteligencija, koja će raditi u njegovu korist. To su šerijatlije i doka­ zale svojim upisivanjem na pravni fa­ kultet zagrebačke univerze. Tako n. pr. ove školske godine zaključilo je ’/,svršenika da produži nauke, ali u to izađe gornje riješenje. Stvoritelji tog sudbo­ nosnog zaključka motiviraju svoj čin ti- Muslimanska trgosačha i obrtnička banha za Bosnu i НерсвдовЈпи (1 đ.) i Sarajevu. Bavi se svim bankovnim poslovima. Obavljn uplate I unovčenja u kraljevstvu SHS. i u inozemstvu. Prima uložke na uložne hnjižlee I tekuće račune i ukamaćuje Ih najpovoljnije. Obavlja sve mlenjačne poslove I burzovne naloge Dionička glavnica И 3,000.000 Пајв sczonshB i aproDizacijsHi hreditE. — Kupuje I oradaiE srečlte, valute i vrijednosne papire svih vrsta. nOBNO 0 D J E Б E H ] E kupuje i prodaje sve vrste robe, a poglavito sve životne notnirnice. Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo - Brzajapi: Trgovačka ban ta, Sarajevo - Interurban telefon: Ш. j �Strana 2 Ctpaga me, da su prije pripuštali šerijatlije na pravo, jer je to činilo i mađarsko sve­ učilište i jer šerijatlije nemaju dovoljno naobrazbe. Na prvi se razlog moramo zgražati. Zar smo obrazovali našu jednokrvnu braću jedno radi konkurencije, a ne da ih obrazujemo, da nam u zgodnom mo­ mentu mogu na pomoći biti. Drugi razlog, da nemaju preduvjeta u pogledu spreme apsolutno ne stoji, jer su šerijatlije mnogo spremniji za pravni fakultet, nego gimnazijalci, jer u šerijatskoj školi svrše upravno, dr­ žavno, građansko i kazneno - pravo o čem gimnazijalci nemaju ni pojma. Ali ni prvi ni drugi razlog nije po srijedi, da se takne u tako važno pitanje nas muslimana i izda po srijedi nešto posve treće: zapriječiti veću naobrazbu musli­ mana, a potom i njihov dolazak na uvaženija mjesta, a onda ih učiniti robovi­ ma tuđe samovolje, to je prava tenden­ cija te naredbe. Ali. gospodo u Zagre­ bu. znajte, da se tako ne stiču simpa­ tije muslimana i da time stvarate sa­ mo prema sebi neraspoloženje, koje Vam ni u kojem slučaju ne može biti od ko­ risti. Nu držimo ipak, da je ta naredba nikla j u Zagrebu zato, jer su je posadili pri- 1 staše bivše bratoubilačke vlade. Zato se pouzdano nadamo, da će mjerodav- j ni faktori poraditi da se taj veoma štet- i ni i neumjesni zaključak što prije opo­ zove. Mislimo, da će i Zagreb poraditi ; oko toga, da se čim prije a najdalje do početka nove školske godine počnu pri- i mati svršenici šer'jatske škole na pra­ vni fakultet, jer će u protivnom slučaju muslimani Hrvati ostati razočarani nad i postupkom Zagreba. Ne sumnjamo, da će i Beograd naša I prijestolnica učiniti svoje i također do­ zvoliti šerijatlijama pristup na svoj uni­ verzitet i time pokazati volju, da svoj narod što više izobrazi, u čemu je jedi­ no naš spas. A uzročnicima svih zlo­ čina. koji su počinjeni nad muslimani­ ma i, autorima svih naredbi, koje po­ gađaju samo muslimane, ako misle da­ lje nastaviti svoju vratolomnu utrku kličemo sad za sad »Quousque tandem abuterc patientia nostra« jer i musli­ manska čaša strpljenja ima dno, pa nedajte, da se napuni, jer ono što se pre­ lile može biti nekome gorko, a možda : otrovno, jer ovaki natjecatelji nijesu ni više n: manje, nego bratoubice. il h. Bilješke. Reis-ul-ulema i naše političke stran­ ke. Naš vjerski poglavica reis-ul-ulema Caušević u više je prilika pred nama i pred predstavnicima drugih stranaka iz­ javljivao, da njemu kao vjerskom poglavaru bosansko-hercegovačkih muslimana njegov položaj ne dozvoljava da stupi u koju stranku i da on treba i da mora da ostane nad strankama. To je svoje stanovište ponovno potvrdio u razgovoru s urednikom »Obrane« (t i. obrane Halilbašićevog propalog politič- Bpoi 143 Bro .PRAVDA" — »ПРАВДА" ; : I j ‘ I 1 ! kog prestiža i Bašagićevih visokih sto­ lica i sinekura). Rels-ul-ulema rekao je i njemu, da je on vjerski poglavica nas svih jednako, što se ima razumjeti, da je izvan i iznad naših stranaka. Mi to odavno znamo i nas to njegovo stano­ vište zadovoljava. Cak smo mu jednom prilikom pred više mjeseci oficijelno is­ pred Centralnog Odbora naše Organi­ zacije i savjetovali, da i nadalje ostane vjeran tomu svomu neutralnom stano­ vištu. Mi smo to, kako rekoh i prije zna­ li, ali o tom nijesmo pisali. U nekim ča­ sovima pravili smo se čak, kao da mi­ slimo. da je on u našoj organizaciji. To su bili oni časovi, kad su demokratski listovi i demokratski poslanici dizali protiv našeg vjerskog poglavice kuku i motiku podbacujući mu kao i nama (nama u glavnom radi njega) veleizdajničke namjere. U tim časovima kad su demokratski muslimanski posla­ nici donosili iz Beograda vijesti, da su dani sjedenja na stolici reis-ul-uleme Cauševiću odbrojeni, mi smo u našem organu »Pravdi« doviknuli gromko, da nas svako čuje: da se ne bi kogod usu­ dio, da dirne u našeg vjerskog glavara, jer da za njim stoje svi muslimani Bo­ sne i Hercegovine i jedna jaka politička stranka, naša organizacija. Mi ovo ne bismo sada isticali, da urednik »Obra­ ne« nije pokušao, da autoritet našeg vjerskog glavara iskoristi u svoje stra­ načke svrhe i da podmuklo avitira pro­ tiv naše organizacije. Ovako mu ne mogosmo ostati dužni pa ćemo zato nado­ dati i to, da smo u tim časovima i mi kao i reis-ul-ulema bili u opasnosti, da djelimo Radićevu sudbinu i sjedimo s onu stranu brave, dok-je u to isto vri­ jeme sjedio gospodin Halilbašić u ugod­ noj političkoj zavjetrini, a Bašagić pisao »obranu« svoga visokoga činovničkog položaja i sa njom oblijetao oko onog Pribićevića, koji se u taj čas spremao, da našeg vjerskog glavara kao veleiz- 1 dajnika strpa u zatvor ili makar zbaci sa njegove stolice. Pašić i Trumbić. U toku današnjeg dana održaće se krunsko vijeće, iza kojeia će regent pozvati vođe parlamentarnih grupa koje su zastupane u vladi, a kasnije će primiti i vode opozicije. Radikali se protive obrazovanju vanstranačke vlade. Na krunskom vijeću raspravljaće se poglavito o jadranskom pitanju, 0 kojem će referisati predsjed­ nik mirovne delegacije Pašić. U izvje­ snim političkim krugovima pronosi se vijest da se mišljenje Pašića razilazi sa mišljenjem Trumbića. Pašić je za predlog Lloyd Georgea, po kojem bi mi za Rijeku bili oštećeni u sjevernoj Albaniji. Narodni klub odlučio je pristati uz dr­ žanje dra Trumbića. Pašlćev izvještaj. »Tribuna« piše pod naslovom »Jadransko pitanje«: G. Pa­ šić podnio je svoj izvještaj regentu Alek­ sandru i vladi o jadranskom pitanju. Vlada će prema tome izvještaju podu­ zeti korake u obrani našeg životnog in­ teresa. Radović u Beogradu. Beograd, 2. ap­ rila. G. Andrija Rado vi ć. drugi naš delegat na konferenciji mira, doputovao FELJTON. A. Hifzi Bjelevac Rene Logotetides. (Nastavak). (38) XV. Sutra rano posjetio je Ihsan Renu i za čudo, zadržao se samo kratko vrijeme. Govorio je o naj­ običnijim stvarima i izbjegavao svaki intimniji raz­ govor. Ona je to zapazila, ali se u prvi mah nije čudila, tek kad je otišao zapitala se: Šta mu je? Izgledalo joj kao da je htio nešto reći, a nije mo­ gao, htio je više puta da govori 0 nečemu i plašlji­ vo se zagledao u prozore. Kad Je ustao i opraštao se, glas mu je drhtao. Na vratima je zastao i pog­ ledao oko sebe. Kad ga je ispratila i ostala viš’ basamaka okrenuo se je dvaputa i njihovi se pog­ ledi sukobiše. Konačno se izgubili njegovi koraci i i Rene se vratila u svoje sobe. »Šta mu je?« pitala se opet Rene gledajući kroz prozor sumorni peri­ voj, u kojem je ghjilo lišće, a u njezinoj duši jav­ ljao se jedan težak nejasan predosjećaj. Počela je misliti o Ihsanu i 0 njegovom nenadnom posjetu i opet došla na pitanje: »šta mu je, — za što je došao? . . . I prije nego što je mogla odgonetnuti mramo­ rni izraz njegova lica, podrhtavanje njegovog glasa i njegovo kolebanje, prije nego što se je mogla umiriti kakvim izgovorom unišla je sobarica i naja­ vila jednu mladu hanumu, koja ju je čekala u sobi za primanje bolesnika. »Pa to nije čas primanja", — reče Rene so­ barici. je u Beograd, te te ostati u Beogradu 10 dana radi referata i primanja instruk­ cija u pogledu pitanja, koja se rješavaju pred konferencijom. Za širu koaliciju. Beograd, 2. aprila. Pašić je jučer posjetio Protića, sa kojim je raspravljao o vanjskoj i unutrašnjoj političkoj situaciji. U političkim se kru­ govima drži, da će se ipak Pašić odlu­ čiti da pokuša sa izmirenjem stranaka i obrazovanjem šire koalicione vlade. U slučaju da ne bi uspio na ovoj bazi, predložiće da parlamenat raspravi iz­ borni zakon, a same izbore da provede neutralna vlada. Izgleda da će Pašić do­ skora u toj stvari ppzvati sebi na raz­ govor šefove pojedinih klubova. U Beogradu se ne miču. »Narodna Politika« javlja iz Beograda da je poli­ tička situacija nepromijenjena. Vlada želi širi koalicioni kabinet, do kojeg bi se došlo pregovorima sa demokratima. Dr. Smođlaka ne može više igrati ulogu posrednika. Vlada ima većinu mandata. Zapljena jednog programa. Javlja se iz Zagreba od 2. aprila. Današnji službe­ ni list donosi riješenje sudbenog stola, kojim se potvrđuje zapljena programa nove jugoslavenske društvene stranke, kako ga je provelo tamošnje državno odvjetništvo. Izmjene ministara. Na mjesto Ninčića koji je preuzeo ministarstvo trgovine, imenovan je dr. Dušan Peleš, koji je danas primio svoju dužnost. Glas iz okupiranih krajeva. Javlja se iz Zagreba 2. aprila: Jučer popodne odr­ žan je sastanak predstavnika iz okupi­ ranih krajeva na kojem je sastanku pri- I hvaćena slijedeća rezolucija: Usljed u- i pornili glasina koje se posljednje dane šire da bi se jadransko pitanje a naro­ čito pitanje Rijeke i Kvarnera imalo ri­ ješit; ili da se riješi tajnim preliminar­ nim pregovorima između izvjesnih na­ ših faktora i Italije, nastala je u svim krugovima naroda velika iizbuđenost. Tim povodom predstavnici jadranskih krajeva bez razlike stranke pozivaju ovim javno sve narodne poslanike iz okupiranih krajeva da bezodvlačno za­ htijevaju od mirovnih delegata koji se sada .u domovini nalaze vjeran i nedvouman prikaz pravoga stanja stvari te da akcije stvari u svojim klubovima i u Predstavništvu dobiju garancije da se jadransko pitanje ne će preliminarno riješavati na način da bi se tu narod sta­ vio pred gotov čin. Za sakuljene: Ivo Kramarić, Rikard Katalinić Jeretov, Dr. A. Manđić. Milan Marjanović, Šime Picević, Dr. Hugo Vork. Dr. Pavlović — umro. Javljaju iz Be­ ograda od 3. aprila: U subotu 3. 0. mj. u podne preminuo je naprasno ti svom stanu predsjednik privremenog Narod­ nog Predstavništva dr. Dragoljub Pav­ lović. Sprovod u nedjelju u 2 i po sata popodne. Nema više izvoznica. Javljaju iz Beo­ grada od 1. aprila. Izvoz iz države sas­ vim će se regulisati, dok će izvoznice po današnjem sistemu biti dokinute. 1 Crnogorci i Skadar. Na Cetinju odr- i žan je veliki zbor na kojem je narod po- | slije mnogih oduševljeno primljenih go- i — Ali ona želi još ovaj čas s vama govoriti. Izgleda da nije bolesnik«. Rene se zbuni. — »Recite, da ću ovaj čas doći!.. .« Tek što je sobarica izašla pođe i Rene za njom u radni kabinet, gdje je sjedila jedna dobro i ukusno odjevena Turkinja. Kad je Rene unišla, ova ustane i priđe k njoj nagovorivši je francuski : »Gospođice doktor, — reče Turkinja s finim francuskim naglaskom — »ja sam Ifet, kćerka Abdurahmanpaše.« Rene reče svoje ime, a Ifeta nastavi: »Došla sam Vas upozoriti na pogibelj ... Rene problijedi, ali ne progovori ni riječi. Iffeta nastavi: »Ćula sam 0 vama dosta! Vi se borite za slo­ bodu Grka. Ja volim slobodu, ali ne taku, za koju se vi borite." — »Kakol« upita drhtavo Rene. » . ■ . jer se vi borite za slobodu Grka, a proti slobode Turaka . . . — »To ne stoji . . . odgovori Rene — vi ste krivo obaviješteni.« — Sad je suvišno 0 svemu raspravljati . .. Meni je žao da jedna pobornica ma čije slobode dođe u ropstvo. Vi ste izdani . ..« Rene se izmakne korak nazad i prestrašeno upita: — Izdana?! A ko me je izdao?« »Nažalost onaj kojeg ste najviše voljeli pohva­ lio se je sinoć meni, da Vas je morao izdati, da spasi Tursku« .. . — On, on!,.. Nije istina... On koji se bori za slobodu Turaka! » .. .rekao je: ili slobodu Turaka, ili Grka . .. Svi ste izdani... Ja sam osjetila nešto što je jače bilo od mene, osjetila dužnost, da vas spasim .. izora donio rezoluciju u kojoj se Crno­ gorci sjećaju slavne srpske probosti Skadra 1 traže, da se Skadar sa okoli­ nom prisajedini Jugoslaviji. Rusi još uvijek dokaze. »Presbiro« od 1. 0. mj. javlja: danas je stiglo u kraljevstvo SHS. 30.000 ruskih bjegu­ naca, koji su primljeni od strane vlade te cijelog stanovništva i smješteni u naiboljidi listovima u kraljevstvu SHS. Niši težaci prijete. *) Pripreme za konačno riješenje ag­ rarnog pitanja u Bosni i Hercegovini od svog prvog početka iza prevrata — pa sve do dana današnjeg neprestano idu za tim da totalno unište i na prosjački štap bace sve b. h. zentljovlasnike, fer su sve one uredbe, odredbe i naredbe, koje su, od prevrata do danas, u tom pogledu izašle, sve jodna od druge ne­ pravednija i po zemljoposjednike teža 1 ubitačnija. ARo se uzme, kakve se osnove čine u pripremi za riješenje agrarnog pitanja u ostalim dijelovima našeg kraljevstva, 11. pr. u Srbiji, Vojvodini, Dalmaciji i t. d. a kakve opet u našoj užoj domovini Bosni i Hercegovim, odmah će i najve­ ći laik uočiti onu vrlo veliku razliku, koja se neda ni s čim drugim opravdati, osim možda time, da su u svima oslalim pokrajinama i zemljoposjednici i zemljoradnici sami kršćani, dočim su u B. i H. z e m 1 j'o p 0 s j e dnici u ogromnoj većini 90 muslima­ ni, dočim suopet zemljorad­ nici gotovo u istoj tolikoj ve­ ćini kršćani. Ova ovolika nejednakost i otvorena pristranost u radu oko provađanja ag­ rarne reforme i jest ona najteža rana koja b. Ii. zentljovlasnike boli jer se 0datlc jasno vidi otvorena namjera b. h. muslimane — zentljovlasnike posvema uništiti, dočim se ostali zemljoposjednici u drugim pokrajinama ne samo od posvemašnjeg uništavanja pošteđuju, nego im se stavlja u izgled, da će moći vrlo lijepo prosperirati i da će i na dalje u svom posjedu zadržati onoliko zeniHe, koliko im je za ekononisko-gospodar-; stveni razvitak potrebno. I premda — kako već naglasismo baš ova ovolika pristranost najviše boli b. li. muslimane zemljovlasnike, premda su lišeni svih prava i prihoda, od svojih zakonitim putem stečenih zemalja, prem­ da su toni prostom otimačinom njihova vlasnišva bačeni na pr'osjački štap i pri­ siljeni da prodaju i najpotrebnije pokuć­ stvo, da prehrane sebe i svoju porodi­ cu, ipak su oni do sada sve te zulume i nepravde mirno i spokojno podnosili, uzdajući se, da će se u našoj državi valjda naći ljudi, koji nijesu tako zasli­ jepljeni mržnjom prema njima i koji će za volju istine, pravde i tolerancije po­ dignuti svoj glas i na nadležnom mjestu poraditi, da se i b. h. zemljoposjednici •) Ovaj članak primamo na uvrštenje iz izvaiiredakciomh krugova. Rene još jače problijedi i osloni se na zid. lfet.B joj priđe bliže i reče: »I ja sam volila toga čovjeka. . . Danas ga mrzim, jer je izdao jednu pobornicu slobode« . .. Rene se sruši na pod i glasno proplače. Ifeta pri­ đe stolu, natoči čašu vode i klekne do nje. Dvije duše plakale su u isti čas sjedinjene izdajom čov­ jeka, kojeg su obe ljubile... U to se otvorila naglo vrata, na koja je stupio Ihsan Sururzade blijed i ugledavši Renu i nepozna­ tu Turkinju kraj nje, zastane čas, a onda reče grčki: — „Rene, auto čeka dolje na te... Policija te tra­ ži... Još samo čas i možeš umaknuti"... Rene se pridigne, omjeri ga oštrim prijekornim pogledom i odgovori odlučno turski: „Tvoje pomoći ne trebam! Oni koji me je iz­ dao ne treba da me spašava... Ja sam se borila za slobodu i ne ću biti kukavica, da pred tamnicom pobjegnem"... Ihsan ne odgovori ništa. Gledao je čas Ifetu prepoznavši je reče: „Ifet hanum, spasi se ti, jer bi mogli po­ sumnjati".,. Spasi se ti dok je još vremenal.. reče Ifeta držeći jednom rukom Renu, a drugdm pokazujući na vrata: „Spasi se ti, kukavico!.. Ihsan je ostao nekoliko časova blijed i neod­ lučan kraj otvorenih vrata gledajući dvije djevojke pred sobam zagrljene u opasnosti da će ih svaki čas uhvatiti policija, a onda se polagano izgubio... Rene je privukla čvrsto Ifetu na svoje grudi I njihovo se prijateljstvo zapečatilo jednim Iskrsnlm, bolnim poljupcem. (Konac drugog dijela) (Nastaviće se) �Број 143 — Bruj ПРАВДА" — „PRAVDA, втиаиа 3. pečmn smatrati kao pravi državljani odrese, a učitelji da se stave na dispozi­ dupkom sve najodličnijeg našeg svijeta. likom spomenuti i to, da su mnogi od vega kraljevstva, te da se i u njima ma­ ciju vladi. Riječ uzima izvjestitelj prosvjetnog ovih vrijednih poslanika, o kojima se le više računa povede. Za sadanje đake otvoriće se kurs do , odbora g. Sakib Kor kut, koji ističe, tako pohvalno izražava naš vjerski popočetka školske godine, da se usposobe U ovom očekivanju su dakle b. h. da prosvjetni odbor izlazi sa svojim vlavica, ujedno i članovi centralnog od­ zemljoposjednici mirno svoj sadašnji zlo­ u arapskom jeziku (ako će prijeći u šeprediozima uz osjećaj tuge i gorčine, jer bora naše Organizacije. Ta nam činje­ riatsku sudačku školu), odnosno svim kobni udes snosili i nikome ni na mora da povuče konsekvenciju iz sta­ nica daje nade, da će se i ostali narodni umne pade, da se zaprijeti ka­ predmetima, ako žele biti muallimi. nja, kojemu sadanji članovi našeg vr­ poslovi obavljati s istom onakom vru­ Za učenike koji ne bi mogli proći na kovom bunom ili antidr’žavhovnog aiitonomuog tijela uijesu nimalo ćom voljom, s kakovom se po mišljenju nički m i an t idin a s ti č ki m r akrivi, ali ga moradoše prihvatiti da za­ prijamnom ispitu za šer. sud. školu zareis-ul-iilcme — obavljaju vakufski po­ « • ni. priječe potpuni krah. Mi smo primili tražiće se od vlade, da ih primi provi­ slovi od strane ovih istih ljudi i prvaka Naprotiv naši težaci — Srbi predvo­ jednu pustoš, jednu ruinu i finaucijalnu zorno do prvog polugodišta (pri potrebi naše Organizacije. đeni i nahuškani od naših najvećih duši idejnu. »Zaslugom« leđne potpuno bez­ i do konca školske godine), a vakuf će iiaua -demokrata«, koji su od zemljoglave i totalno nesposobne uprave, či­ im platiti instruktora iz arap. jezika na vlasnika oteli i najzadnji komadić slojoj se je nesposobnosti — osobito u zad­ predlog i pod nadzorom direktora te beđiie zemlje, na razbojnički način zanjem periodu njena »rada« — pridružila škole. Saborski se odbor ovlašćuje da fsosjeli čardakove i druge gospodarstve­ i jedna nesavjesna nemarnost, mi danas troškove ovoga kursa, kao i opskrbne ne zgrade, imadu još obraza, da se prestojimo u pravom ćor-sokaku: prihodi troškove odredi, a u tu svrhu će se upo­ kn demokrat, organa prijete javnom ispod najčudnijeg očekivanja, nepokretni trijebiti ušteda na ovogodišnjoj dotaciji. Rahmetli Ćazim. bunom i n a r u š e n j e m reda! m i­ imetak u potpunoj ruini, a zahtjevi tako To je jedno pokriće potreba okružne Danas — prije pet godina — ispustio ra u zemlji samo radi toga, što im ogromni, da im se ne bi moglo ni priumedrese, a drugo bi se našlo u zatvoje svoju plemenitu dušu u cvijetu svoje vlada još nije provela uredbu od 14. fe­ renju vakufskog sirotišta. Ni ovaj zavod ba udovoljiti. bruara ,1920. Predloži prosvjetnog odbora polaze ne služi svojoj svrsi. Predašnja jeupramladosti najveći naš mladi pjesnik, pje­ Pa lijepo. Neka naši težaci na usta sa ovog financijahiog ishodišta i mi sa va šila za vanjskim sjajem, pa je izig­ snik vjere i zanosa, osjećaja I poleta svojih učitelja i huškača prijete koliko bolom u duši moramo da svoj predlog rala i svrhu ovog instituta. Povodeći se Musa Ćazim Catić. koće, te su njihove stvari, samo trebaju stavljamo u pravcu, da se opstanak jed­ za fi-ks idejom, da sirotište mora izvesti Cazim je bio najsjajnija zvijezda na­ i oni i demokrati i vlada i nar. pred­ nog prijeko potrebnbg instituta osigura »cijele ljude« ona je od ovog zavoda na­ šeg literarnog obzorja, saradnik svih stavništvo znati da b. h. zemljovlasnici pravila jedan konglomerat, jedan unina taj način, da se zatvore druga dva, niti prijete sa kakvim narušivanjem re­ koja su manje potrebna i koji se mogu naših književnih listova i revija od »Sakum. Uz mališana od 4 godine, »odga­ da i mira u zemlji ili sa kakvom bunom, ndomjestiti drugim mjerama. Molim vi­ jali« su se šegrti, koji su išli majstorima vremeolka«, »Prosvjete«, »Mlade Hrvat­ ali se ni kada-neće zadovolji­ Izvan zavoda, uz učenike ibtidaijje i os­ soki sabor, da se pri prosuđivanju ovih ske«, pa čak do — »Bisera«. ti sa pristranim riješenjem predloga ne vođi osjećajem, nego da u novne škole odgajani su srednješkolci Podlegao je svojim teškim bolovima agrarnog pitanja i da će u ob­ prvom redu vodi računa o teškom ft-, iz viših i nižih razreda. Nije se pitalo — nestalo ga je, ali je među nama osta­ radu i zaštitu svoj'ih prava kako to djeluje na red j disciplinu u za­ nancijalnom stanju naše centralne za­ vio najživlji spomen, u našim srcima tražiti — pa i naći — mnogo vodu, niti su se uvažavale primjedbe klade. Mi bismo bili sretni, kad bismo jačih argumenata, nego li je stručnjaka, da ta mješavina ne vodi do­ mogli izići sa drugačijim predlogom. ali duboko urezano i najugodnije sjećanje, prijetnja naših zavedenih te­ kako već prije rekoh, mi smo naslijedili bru. Mjesto da se u zavodu goje poje­ a naša je narodna dužnost, da i mj na­ žaka. S. dini zanati, đaci su Siljani na van, pa jednu zaparloženu ostavštinu i hoćeš šem Ćazimu, kao što to čini cio kulturni nećeš moramo da povučemo vrtiće ke­ I se je nesamo onemogućio nadzor, nego svijet svojim zaslužnim sinovima, podig­ stenje za druge i primimo odgovornost 1 i silno kvario odgoj, a disciplina dovonemo i vidljiva znaka uspomeni našega 'za propuste onih, koji u zadnjem času j đena u veliku opasnost. Za vrijeme rata i evakuacije istočnih pobjegoše ispred odgovornosti i poput Cazima, te i našim dojdućlm generaci­ krajeva zavod je držao zatvorena vrata miševa ostaviše tonući brod naše va­ jama ostaviti vječno sjećanje, da se je i nije primljen gotovo ni jedan ftovak kufske uprave. Naša je dužnost, da spa ­ Cesi u Moskvi. Praški listovi donose, medu nama rodio, živio i umro slavni baš u vrijeme, kad je to bilo najpotreb­ šavamo ono što se da spasiti, a uvjere­ da je u Moskvu prispjelo češko izaslan­ I pjesnik ј veliki ralunetlija. nije. Sirotište je u to vrijeme 1 ferovalo ni smo da će narod pravilno ocijeniti stvo, koje treba da sa tamošnjom vla­ vojnike, a gola dječica potucahu se od IZ REDAKCIJE. Radi praznika u ove naše napore i pomoći nam da izvu­ dom pregovara o repartiranju mtemiranemila do nedraga. Zavod dakle već i štampariji naš list ц četvrtak neće izići. čemo iz gliba bar ono što se može iz­ iiili Ceha, kao i o trgovinskim odnosi­ po svom sastavu ne udovoljava potre­ Naš članak u slovenačkim novinama, ma. Lenjin je pozdravio ovo izaslanstvo, ; vući. Polazeći s ovog stanovišta izvije­ bi. Stoga je prosvjetni odbor mišljenja, j Članak koji je objelodanjen u 22. (127.) stiti mi je da prosvjetni odbor u prvom uvjeravajući ga, da Rusija želi, da bude da se ovo sirotište zatvori i predlaže: broju našeg lista pod naslovom »Teško redu polaže važnost na obezbjeđenje ■u najboljim odnosima sa Češkom. 1 .) da se smjesta traži od zemaljske selu, nije lakše gradu« iz pera inžinjera potreba okružne medrese, čiji opstanak Wilson neće kandidirali. »Neuc Freie viade, da se uspostavi dokinuto dušo ­ Celića — kako nam jedan naš prijatelj i pravilan razvoj drži prvom dužnošću Presse« javlja iz New-Yorka: Demanbrižništvo u državnim sirotištima i da naše v.-m. uprave. Ovaj zavod mora na povratku iz Ljubljane pripovijeda tuje se vijest da Wilson namjerava -po prenešen je u cijelosti u slovenačkim treći put kandidovati za predsjednika. J biti u prvom redu obezbijeđen. pa pro­ . se musi, djeca reljevskog. odnosno sutjesjtog sirotišta premjeste u Tuzlu, da novinama. — Po • pripovijedanju istoga, svjetni odbor predlaže na prihvat ovaj WHson — šenuo. Javlja se iz lJariza to sirotište bude na konfesionalnoj bazi neke su se bratske slovenačke novine svoj predlog: od 2. aprila: Predsjednik Wilson zalitii da se u njeg smjeste i sitna djeca vak. bavile i smrću r. Mehmed ef. Šarića Okružna medresa jtva u svojoj posljednjoj noti, da se Sa- predsjednika stolačkog mjensog odbora I .) ima ostati autonoman zavor sa sirotišta; veznici rukovode već ranije postavlje­ 2 .) da se vakufsko sirotište raspusti, i naše organizacije i po njegovoj prirod­ svrhom, da njena donja četiri razreda nim načelom, da Turska anomalija tre­ a njegova zgrada i dotacija upotrijebi za j noj inteligenciji i razumu ispoređivali su budu ravna nižem stepenu srednje ško­ ba da prestane u Evropi. Sjedinjene dr­ konvikt okružne medrese. Sadanji pi। ga sa prvim intelektualcima svoje uže žave bi se radovale kada bi Rusija bila le, a gornji stupanje ravan preparandiji. tomci, koji idu u ibtidaijju i osnovnu I domovine. — Nažalost mi ne dobivamo U tu se svrhu ima isposlovati pravo jav­ predstavljena u Savjetu koji će uprav­ školu, prešli bi kao što je gore rečeno j u zamjenu n; jednih slovenačkih novi­ nosti za oba stupnja. ljati Carigradom i morskim tjesnacima. 2 .) osnova profesorskog zbora za niži ui tuzlansko sirotište, a srednješkolci i | na, pa za to ne možemo redovito ni Sve u smislu svojih 14 tačaka. U svo­ šegrti smjestili bi se na račun »Gajreta«, | pratiti pisanje njihpve štampe. stupanj izmjenjuje se u toliko, da se a) joj noti upućenoj Saveznicima Wilson odnosno »Merhameta« u srednjoškolski O organizaciji šeriatskih sudaca 1 vjež­ u I., 11. i IH. razredu uvodi po dva sata izjavljuje da istočni dio Trakije izvan konvikt, odnosno u šegrtksi konvikt, u benika u Bosni i Hercegovini. Na obja­ pjevanja; b) da se turski jezik počima u ekrigradskezone treba da pripadne Grč­ koju bi se svrhu ustupio sadanji konvikt vu od 24. januara 1920. u »Pravdi« od četvrtom, mjesto trećem razredu i c) ' koj. Izuzima se sjeverni kraj gdje je okr. medrese u Džinmom sokaku. 28. januara 1920. broj 7 pošto se je pri­ da se arapski jezik u četvrtom razredu stanovništvo čisto bugarsko. Edrena i Predsjednik određuje odmor, a javilo preko ’/• šeritskih sudaca i vjež­ restringira od šest na pet sati. Kirkilise sa okolinom treba da pripad­ odmora uzima prvi riječ i izjav­ benika za svoju organizaciju to su ov­ 3 .) Osnova za viši stepen izmjenjuje nakon j ni Bogarskoj kao naknada za gubitak dašnji šeriatski suci i vježbenici u svom teritorija na zapadnoj granici, koje su | se u toliko, da se dodaje: a) pjevanje od I ljuje, da bi vrlo rado pristao na sastarjku 31. marta 1920. držanom u petog do sedmog azreda po jedan sat; zatvorenje darul-mualllminamijenjene da osiguraju strategijski n a, dečim bi se na zatvorenje sirotišta prisustvu gg. šeriatskih sudaca i vježbe­ b) vjeronaku se restringira u petom raz­ položaj Srbije. teško odlučio, »jer je izgubio svako po­ nika, koji su se ovdje desili iz provin­ redu sa 6 na 4 sata, u šestom sa 6 na 3, Grčka se sprema. Javlja se iz Pariza vjerenje u državna sirotišta«. Vlada ni ­ cije, izabrali privremeni odbor za izra­ od 1. aprila. Javljaju z Atene: Grčka u sedmom sa 6 na 4, a u osmom sa 6 ; je prštala na sepacatna sirotišta na kon ­ du dotičnih pravila, od slijedećih lica: vlada preduzma potrebne mjere za oku­ na 3 sata na heftu; c) arapski jezik u fesionalnoj bazi, premda im ade 1.) Ali Riza ef. Prohić, vrh. šer. sudac, sedmom razredu povisuje se od 2 na 3 I paciju Edrene i istočne Trakije. 2.) Jusuf Zijaudin ef. Midžić, vrh. šer. sata i d) crtanje u osmom razredu sni- i slučajeva, da se u tim siroti­ Pitanja francuske demobilizacije. štima Salih vodi pod imenom sudac, 3.) Smail ef. Bukvica, kot. šer. zuje se sa 2 na 1 sat Francuski ministr rata izjavio je u se­ sudac, 4.) Hilmi ef. Hatibovič, šer. sr4 .) Ulema medžiis i sab. odbor ovlaš- jR i s t e. »Merhamet« također nije u sta­ natu, da je iz razloga vanjske politike dac, 5.) Hafiz Abđulah ef. Bušatlić, šer. ćuju se da mogu učiniti eventualnu pro- ' nju financirati ovako sirotište, pa bi pre­ potrebno, da vojni obvezanici godišta sudac, 6.) Hasan Ihsan ef. Kađić, šer. mjenu pojedinih sati, ako se ona pokaže i poručio da se sirotište zadrži, a uštedi 1918. ostanu još nekoliko tjedana pod (Svršiće se.) na čemu drugom. sudac, 7.) Hafiz Sulejman ef. Kulenović zastavom. Oni će biti pušteni kućama potrebnom pri pregovorima sa vladom. | šer. vježb. Odbor će u što kraćem vre­ Izmjenu osnove predlaže prosvjetni i u prvoj polovici mjeseca juna. menu pravila izraditi i skupštinu saz­ odbor na temelju zaključka stručne an­ Kijev razoren. »Jut. List« donosi: vati. \ kete, u kojoj su sudjelovali: direktor i I »Associated Press« javlja iz Varšave, S a r j e v o, 1. aprila 1920. jedan profesor moktebi nuvaba, upravi­ da dnevno stižu onamo na tisuće ruskih AH Riza Prohić, šer. sudac, telj i jedan profesor okružne medrese, i židovskih bjegunaca iz Ukrajine, koji H. A. Bušatlić, šer. sudac, direktor Mulabdić, te jedan nastavnik bježe iz kilevskog područja. Bjegunci Smaii Bukvica, kot. šer. sudac. darul-muallimiria (njegov upravitelj bio Urednik »Obrane«, glasila muslimanske pripovijedaju, da je Kijev uslijed nepre­ Oteli svu zemlju, pa hoće i vola. Pred je zapriječen doći). Pokriće medreskih »narodne« »stranke«, razgovarao je s stanih borba između boljševika i Ukra­ godinu i po dala je Dževa supruga Sapotreba prosvjetni odbor nalazi u ukireis-ul-ulemom medu ostalim i o radu jinaca gotovo posve razoren. Bjegunci lihbega Tulića iz Sarajeva na neprekid­ uću darul-muallimina, jer ovaj zavod novog vakufskog'sabora. Reis-ul-ulema nalaze se u velikoj bijedi. no moljakanje Stjepana Popovića iz Tr­ ne udovoljava svojim zahtjevima. U nje­ rekao mu je, da vakufski sabor ima da nova istomu jednoga svoga vola, jer da mu je naime samo 24 đaka (7 u četvr­ riješi mnoga pitanja pa pri tom osobito ovaj nije imao čim niti da zemlju zaore. tom, 7 u trećem i deset u drugom go­ naglasio, »da ovaj sabor poka­ Za istoga vola davali su joj tada 200 K, dištu) tako, da pojedini đak stoji vakuf zuje vrućevolje d-a svojoj za­ nu ona ga nije htjela prodati, nego ga je daći u d o v'o 1 j i«. Uz to je još dodao, po četiri hiljade kruna radi samog ho­ Stjepanu dala, pošto je on njezinu zem­ da tu volju opaža »kod svakog po­ norara svjetovnih učitelja, da i ne go­ IH. sjednica. lju obrađivao, a osim toga obećao joj, jedinog člana« novoizabranog od­ vorim o potrebama muderisa, opskrbe da će joj vola dobro gledati i timariti, bora. i drugih troškova. Ovaj zavod ne udo­ Sjednicu od 3. o. mj. otvara predsjed­ a njojzi ga odmah povratiti, čim ona Nas ova konstatacija našeg vjerskog voljava ni obzirom na vjersku naobraz­ nik g. reis-ul-ulema u 9 sati prije pod­ bude željela. Međutim Stjepan je umro glavara osobto veseli, jer nam daje na­ bu svojih učenika. Ističem za primjer, no. Prva tačka dnevnog reda, izvještaj i ona je zatražila svoga vola. Stjepanov de, da će se teško stanje, u kom se do da ti đaci .u ogromnoj većini nijesu u opunomoćenika sabora za vođenje dis­ amidžić Simat nije htio ni da čuje. Kad sada nalazio vakuf, dati popraviti. No stanju da polože prijamni ispit u šeriatciplinarne istrage proti g. Arnautoviću. su kašnje džematbaša iz Trnova i Muova konstatacija zaslužuje da se istak­ skoj školi, pa ni onda, kad se od njih Ova je stvar riješena u tajnoj sjednici, jaga Murga u istu svrhu došli, Stjepan ne i iz još jednog razloga. Ona je naime zahtijeva najobičnije poznavanje pravi­ te |e g. Šerif ef. Arnautović jednoglasno je i njima rekao, da ne da vola. Poslije izvrsna svjedodžba vodstvu naše Orga­ la aranskog jezika (padaju i iz »avamirazriješen od službe vakufskog direkto­ toga istim se poslom u Trnovo zaputio la«). Stoga prosvjetni odbor predlaže, nizacije i njenim mjesnim Odborima, ko­ ri. Na ovoj sjednici su bili prisutni svi ji su vodili agitaciju, da se u vakufski muž joj Salihbeg, ali ie Simat i njega da se ižh'brani Člknovi sabora i sve šestorica odbio. Nakon toga ona je Simata pre­ Darul-muallimin sabor pošalju ovakovi poslanici, koji, muftija, te g. rels-ul-ulcma. dala sudu, pa kad je bilo na ročištu pred uzgred budi rečeno, svi pripadaju na­ dokine koncem ove školske godine i da Iza ovoga predsjednik progiašuje sjed­ sudnicom, Simat je rekao, da joj je šoj Organizaciji. Vrijedno je ovom pri­ njegova dotacija ide u korist okr. menicu javnom, našto se galerija napuni Domaće vijesti »сгавшхжаиитаивиетвдаизжжп Poiitičhi p?EglRd I Reis-ul-ulema o vakufskom saboru Iz vakufskog sabora. �Стран« 4. Stran« Број 143 Broj ПРАВДА* — .PRAVDA* hizmct činio kao dječko nekoliko go­ dina, pa da će sada za to zadržati vola, na što su mu same njegove komšije tom prilikom rekli, da ga je ona za to hra­ nila i odijevala, pa da to nije pravo. Poslije toga pred sucem je Stjepan re­ kao da ona uopće nije dala odraslog vola, nego samo tele i da ga je on odhranio. Kada se vidi da Stjepan već svojim izjavama šara, pa se uzme u ob­ zir još i navode spomenute hanume, da je ona Stjenpanovu ocu poklonila jed­ noga vola da ga prodaju prigodom nje­ gove smrti i time ga ukopaju, onda mo­ žemo reći, da bi jedino zadovoljavala o■uda, kojom bi se imao vo povratiti nje­ govoj vlasnici. Dr. Latinović, referent za određiva­ nje cijena kod policajrie direkcije, poz­ nah junak iz 1914., bivši zamjenik dr­ žavnog odvjetnika jedan je od najistaknutijdi dušmana muslimanskih medu »demokratskim« junacima u Sarajevu. Pored <?ne surovosti koju svakom prili­ kom pokazuje praina muslimanskim strankama u više je navrata do sada pokazao i svoju vještinu »korzikanskih bandita« gdje je zaveo i na mrtvo ime isprebijao po kojega muslimana. Mi smo šutjeli sve do slučaja koji se zbio ovih Jana kad je »junak« Latinović sjedio u jednoj gostioni gdje su još u jednom društvancu bili prisutni i trojica musli■ -"»đu njima i poštanski listonoša Baljić. Naravno kao i svaini nw «Y? 00 2 sata i ove se noći svirale isključivo za kavalira Latinovića, koji kneževski troši (međutim on je samo referent za određivanje cijena), pa kada se delija ponapio bacio je oko na grupicu musli­ mana i pozvao spomenutog Baljića da i malo iziđe na van, jer da ga neko zove. Cim je nesretnik iz vrata gostionice izi­ šao Latinović ga je ošinuo dva puta kandžijom tako, da se Baljić odmah sru­ šio, a on je onda nastavio i dalje svoj živinski čin. Pripominjemo, da mu je pri tom pomagao i poticajni či­ novnik Maksimović i svi stražari koji su se u blizini nalazili. Baljić je na smrt isprebijan, pa kad je počeo izdisati, on­ da fe u pomoć prizvan dr. Sattler, koji je nesretniku pružio prvu pomoć. Kada su i druga dvojica Baljićevih drugova (muslimani) izišli da vide što je s Baljićem i oni su od istih napadača napad­ nuti i izmlaćeni bili. Premda su u sta- I rom i srednjem vijeku krvave žrtve | utaživale strast pijanih silnika, to mi — ; ako smo »u Evropi« — danas ne do- ; zvoljavamo. Napominjemo, da isti taj Latinović stalno pravi smetnje i našim trgovačkim i inim poduzećima, pa upozorujemo nad­ ležne, da ovo stvorenje sa onoga mje- i sta uklone, da ne moramo zbog svake individue praviti cijela pitanja. Imamo o njemu još koješta notirana, ali zasad i čekamo na riješenje ovoga slučaja i energično tražimo disciplinarnu istragu i kazneni progon kako protiv Latinovi­ ća tako i protiv Maksimovića i svih u gornjoj stvari upletenih stražara. Na adresu poticajne direkcije. Opazili smo u subotu (3. o. mj.) kada ie kato­ lička procesija u 5 sati po podne gra­ dom obilazila, da su stražiri musliman­ ske vjere pri prelaženju »neba« ispred njih isto kao i nemuslimani također sa- ■ lutiraii. Pitamo: Je li to naredbeno? A- I ko stražr pri tomu »mora« (?) saluti- ' rati, onda tražimo od pol. direkcije da > u ovim slučajevima nikada jednoga mu­ Hrana za radnike. Javljaju iz Beoslimana ne komandira, gdje bi ovaj bio na takav čin nukan; a ne n. pr. kao u | grada od 1. aprila: Ministarstvo za soI cijalnu politiku tražilo je od centralne subotu, da su na raskršću pred kava­ nom Central od 6 stražara bili peto­ I uprave da odredi izvjesnu količinu hra­ ne za nezaposlene radnike. rica muslimani. Kod sprovoda je malo drugačije. Ako se u onom pozdravu ho­ će da oda zadnja počast onome mrtva­ cu, onda ništa ne prigovaramo, ali ako se to čini po propisima kršćanske crk­ ve kao odanost mimo prolazećem krstu kao znaku kršćanstva, onda kao inuHmani ni to nemožemo dozvoliti. — Na­ ravno, u uzdržavanju reda na ulici, za koji se policija brine pri kršćanskim Primamo iz Nevesinja: Na 2. aprila sprovodima uopće kod policije u obzir ove godine idući iz Mostara napad­ ne dolaze naše džennaze, pa se skoro nuti od pljačkaša kod sela Lakta Alija svaki put desi, da koja kola ili seljak i Masnija Kurt iz Mostara, te Omer Desa tovarima potpuno rastrga povorku mić iz Lakta. Zadnja dvojca teško ozli­ jedne džennaze. jeđena. Pljačkaši bijahu Milan Račić iz Dakle kao u ovim nabrojenim, tako i u mnogim drugim stvarima sličnoga Zimalja kod Mostara i Vidak Snjegović karaktera tražimo bezuvjetno od poliiz BudSavlja kod Nevesinja. cajne direkcije sasvim nove i nepristra­ Mjesni odbor. nosti odgovarajuće instrukcije za poti­ cajnu momčad. Mi ćemo ubuduće i ovim Stvarima posvetiti malo više pažnje. Pri zaključhu lista. Opet hrv u Hercegovini. Kampusova pekara za činovnike. — Službeni list »N. j.« isto tako i »J. L.« — donijeli su noticu na 26. i 27. marta pod naslovom »Za siromahe i činovnike u Kampusovoj pekari...« Ovu smo noticu pročitali nekoliko puta, ne vjeru­ jući, da li je na snu ili na javi, tim više što se ovo događa baš sada, kad je na čelu naše vlade dostojan i ponosan sin ove zemlje. Uvai тсгпатсипк pozna­ tog ortaka bivšeg zloglasnog Šarkotića ne slaže se sa govorom gosp. predsjed­ nika zemalj. vla.de Dr. Srškića, što ga je izgovorio činovništvu. Da se ovo dogodilo za Solina pašaluka ne bi se na ovo ni osvrtali, znajući da su Sola i Kampus na jednoj deredži. Ova je notica uz prkos materijalno sla­ bo stojećeg činovništva uzbunila i po­ vrijedila osjećaj i ponos priznatog spo­ sobnog b. li. činovništva. Za ovu bruku i sramotu dužnost bi bila gosp. predsjednika vlade, da pozo­ ve na odgovornost glavonje i reponje našeg zloglasnog ureda za prehranu, obrt i trgovinu, koji su sa svojim ne­ savjesnim postupkom dozvolili lihvari­ ma i bezdušnicima da truju i ono što još zatrovano nije. Svim onim u prehrani i onim sposob­ nim (!) u obrtu i trgovini, glave se cr­ vene kao čukundruci a vratovi su im jadniji nego u tovnika bikova, godi ova­ ko vrijeđanje njihovi kolega. Cinovništvo će se istom tada iz lih­ varskih pandža kurtarisati, ako se pre­ hrana, obrt i trgovina dade u ruke spo­ sobnim, savjesnim i nepohlepnim ljudi­ ma koji se neće dati tako lahko pod... Trešeljah Otkako je doSao na vladu novi predsjednik Siikić, ja sam u zavjetrini odahnuo. Niko »s ne napada, u ni „Pravda" no traii vl*e мојо glave. 8ada je svima napokon jasno, da sam ja «атпо „činovnik44 i da me se kao činovnika niSta ne tiče promjena na vladi. Sada sjedim čvrtćo а sedlu pokriven Srkkioom i Pribićevl«em, а ја шеЗнНт radim „objektivno" ovoj či­ novnički posao po najboljoj savjesti — otkidam od muslimana Sto god viši mog-o, na khrist evejih pravoslavnih. Šćepan Grđić, I ja sam malo otpočinuo. Kao da ва polak« zaboravlja onaj moj famozni »kultame-tolerantni“ povik muslimanima u parlamenta: „Daela smo vas trpjeli 500 godinal". Ipak, Ksepane, ntošenie 80 nadati da će nas , Turci" u ovoj gunguli zaboraviti i da ćemo ostati neopačeai i dalje. Dr. Krulj. Da ni i nijo Šce, no znam ito bi od mene bilo- Dr. Latinović. Skromne želje; Da mi je biti samo 21 sata neodgovorni dik­ tator: 1. spalio bih prokleti tuzlanski skis; 2. uzdigao bi sve detektive da uz pomoć po­ ticajnih рава pronađu tko mi je ..ukrao" „na­ čelo i politički moral"; 3. otpoetio bih bez mirovine sve one, koji mi OBujetiče „peti rang"; 4) zaprijetio bih u zakona amrtaom кавпож svakom, koji spomene o тејој prošlosti — da jače, a urednike novina, koji ovako stvar! depišu, kaznio bih doživotnom tamnicom. F. „vallahi* bi onda bio pravi — beg BHašimbeg“ SUMORNE MISU. Senatski ват sudac, mnFeaik, ilan odbora nMuU&* etranke, i td. a ipak su moja četiri sastavka ostala bez »dgovir«. Čudni su ovi „Karkutovci44 eko nazovi „Pravdu*. Hfz M. Jakić, ptdalj ćoee, lakat ambicijo. Šuti, iet!, UeU alatni, Ahmo će ti, в o r d e dati« li em je franko, hem je tatli,l em je gorko, hem ncbahtli. Dr. NOVO. Zaliha kalendara .Pravde* je na izmaku. Pohitite sa narudžbama« Oglašujte u „Pravdi" Wilhslm F. Tiefenbach uvoz i izvoz hem. tehničkih proizvoda, Bsijeh I. MUSLIMAN star 25 godina sa četiri razreda srednje škole, traži mje­ sto kao privatni činovnik uz po­ voljne uvjete. Upitati u administra­ ciji lista. 73, 1—3 1 j i Bdvokatsku kancelariju otvorio je u Trav­ niku advokat Dr. SulBjman fllBckavić Dužnost bi bila gosp. predsjednika, da naredi, da se provedu izvidi o nekim či­ novnicima ko su i šta su; kako su mate­ rijalno stojalj prije 1914. i kako sada stoje, upada u oči tim više što često dobivaju pismene prijetnje baš od onih individua s kojima su imali ališveriša. Njihovo razmetanje, nošenje, trošenje i t. d. na ovom vaktu sa današnjom pla­ ćom tuhafli izgleda; a osobito još kad se i kuće kupuju. Na koncu, da nije počemu ovaj merhainet Kampusove pekare šamar ili tuš govoru g. predsjednika vlade od stra­ ne giavonja ovih ureda kao demokrat­ ske ostavštine. I Preporučuje na veliko: Bezina I goreće žeste nadomjestak, laštila za cipelt viksa naftalina, i uljene i suhe boje, pa/ rafina, firnisa, lanenog, sikativa, brunolina, ta­ kova, bijeli terpentin na­ domjestak, toaletne sa­ pune, glauber soli, alauna itd. te skladišta pudera, parfuma i kosmetičke robe t. t. E. M. Zahtjeva)te cjenovnih V. ■ ------------------ 4 Riblji zejtin najbolje vrsii ima na skladištu u originalnim pločama Centralna drogerija Glusmann & Co. sada ЈЗгдеа Šahinagić, Sarajevo S t ro s ma j e r o v a ulica broj 3 (prije Rudolfova ulica). Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Heregovinu đion. društvo u Sarajevu. — Podružnia u Tuzli. Potpuno isplaćena dioničarska glavnica K 5,000.000. Pupilarno siguran zavod. —- Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. —■ Ulošci preko K, 8,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavlja sve bankovne poslove nejbrže i najpovoljnije. 47 O4w?oral wHatk: M. S«J*nlr<u ' »Mili; Odbor M. 0.« fšueparila D. & A. Kajoa, 8ша|«т.. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/b32f2ba6eebf54ee3766d19ca19024dd.pdf f74d50e144006fb22faffb3cc91d88f6 PDF Text Text Poštarina u gotovom plaćena PRAVDA ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУГДИМЛМСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 39 (144) Sarajevo, subota 10. aprila 1920. (17. redžeba 1338.) POJEDINI BROJ Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redaiiciani odbor. Pret. lata godiš. 120 kru­ na, na pola godine 60 kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. Čekovni račun pošt štedionice 1119. Godina II. seobu bdio — došli u još teži položaj,, — Jesmo ii, Hadži Reis efendija, u nego li su sada. tom komentaru rekli štogod netaćno o i — To je sigurno. Njihov bi položaji Vašoj osobi? — Nijestc. Konstatacija, da me je Vaš Iz Velike Kiaduše primili smo ovaj stanicama naloženo bilo, da se kod istu­ i postao možda onakav, kakav je prije к. 1912. bio položaj muslimana oko Niorgan u najkritičnuim časovima uzeo u brzojav od 6. o. mj.: »Jučer su seljaci pa obrađivanja kako muslimani tako 1 zaštitu, sasvim je tačna. iz Glinice pod vodstvom popa Davidopravoslavni u zaštitu uzmu. Jučer su | ša, to će reći možda nešto malo bolji nego Cigana u drugim državama. — Kaže se, da ste Vi pokrovitelj mu­ vlća i Đoke Karanovića s puškama i posjednici ove svoje zemlje počeli ob— Mi se, Hadži Reis efendija, nadaslimanske težačke stranke. To se izvo­ bombama navalili na muslimane pećke. rad.vati, ali su na njih navalili dobro­ | pio da će se i u našoj državi naći širodi iz te činjenice, da je Vaš sekretar 1 musl.man mrtav 1 više ranjenih. Uvoljci sa bombama i puškama, te ih ras­ Mahinić jedan od glavnih pokretača te pravoe vlasti, upozorene, nijesu htjele tjerali ubivši jednog muslimana na smrt, J kogrudnih ljudi i dalekovidnih pranove »stranke« i da se njen organ krvoproliće predusresti. Opširno izvje­ a dvojicu teško ranili. Žandarmerijske : vih patriota, koji će uvidjeti da je u »Glas Težaka« ekspedira iz Vašeg (rlšće si jedi. Mjesna J. M. Organizacija.« stanice ne poduzimaju nikakovih kora­ i interesu cijelog našeg troimenog narojasetskog) ureda. ka protiv krivaca. Stvar je saopćena I da, da se sa muslimanima postupa kao — Političko osvjedočenje mojih potbrzojavno predsjedniku zemalj. vlade. I sa pravom braćom, a ne kao sa bes­ činjenih činovnika mene se ništa ne ti­ pravnim robljem, kako bi se možda moU istoj nam stvari iz Cazina od 8. o. Mjesni odbor.« ■ glo zaključiti iz uredbe o beglucima, što če. Za osnivanje težačke stranke sa­ ♦ mj. brzojavljaju: »Zemlja zvana Pećka ju je demokratska vlada upravo pred znao sam tek kad su došli izaslanici na u kat. općini Vrnograč Glina bila je poU toj je stvari i, »Hrvatska Sloga« od čas svojega pada prošmuglovala. pouzdanički sastanak. Neki su me te­ dijeijeiia beskućnicima muslimanske 1 8. travnja br. 74. pod naslovom »Krvo­ — Ja se, nažalost, dobru ne nadam, žaci pitali kako da se drže prema toj pravoslavne vjere u к. 1897. i na njih proliće u bosanskoj Krajini« donijela iz­ jer u naših takozvanih državnika novoj stranci, a ja, vjeran svomu vangruntovno prenesena. Uz sjetvu jesen­ vornu, tačnu i opširnu informaciju i pre­ vidim malo pravih državničkih vrlina, stranačkom stanovištu, niti sam ih od­ ske pšenice počeli su dobrovoljci istima dodžbu ove nebratske pojave, a mi a mnogo stranačkog smisla. Preča im vraćao niti sam ih nagovarao da po­ braniti rad i opstanak na ovoj zemlji. sumnjamo, da to nije moguće početno je, izgleda, stranka, nego država. sjete onaj pouzdanički sastanak. Da se Muslimani Iz Pećke tražili su od vlasti, djelo one »kompletne oružane divizije«, — Vi možda imate pravo, Hadži Reis list »Glas Težaka« ekspedira iz mog da se u zaštitu uzmu za sadanju sjetvu. koju nam je u ime Saveza dobrovoljaca efendija, da u našoj državi ima podo­ ureda, to čujem prvi put od Vas. Kotarski ured u Cazinu uzeo ih je u za­ na težačkoj skupštini u Sarajevu nago­ sta takovih malih državnika, kojima je — Je li Vam poznato, Hadži Reis štita iako, da je onomašnjim žandarskim vijesti Risto Bogdanović. efendija, ko širi lažne i posve neosno­ partijski interes preči od državnoga, ko­ jima partijska snaga više imponira, ne­ vane glasine, da naša organizacija radi na tom, da Vas svrgne sta stolice reisgo najjači argumenti. Nama i ta okol­ ul-uleme, a na nju da digne jednog od nost daje povoda, da snagu naše Orga­ nizacije što budnije i brižnije čuvamo, svojih pristaša? Ko širi takove vijesti, ja ne znam. jer smo uvjereni, da pri takovom stran­ Ispred Centralnog Odbora naše Or­ Г kako je izižla ona nepravedna uredba čarskom raspoloženju kod naših držav­ Što se moga mjesta tiče, ono će možda ganizacije poslata su ovih dana trojica i o otimanju i slobodne zpmlje, kao i kmei onako biti ubrzo ispražnjeno, te ako nika možemo opravdane težnje musli­ delegata našemu vjerskom poglavici ' tovske, iz muslimanskih ruku, od on., mana najlakše obraniti jakom silom je­ ko reflektira na ni, nek se malo strpi, presvj. g. reis-ul-ulemi Cauševiću, da ' doba dobivam više vijesti o sukobima dne jedinstvene muslimanske stranke. borba mu je protiv mene suvišna i ne­ se s njime porazgovore o prilikama u ! i navalama čak i na muslimane težake. Mi se nadamo da će nam objektivni i potrebna. kojim se sada nalazimo, te o njegovu ; Izgleda da je ta uredba dovela nemuslinepristrani posmatrači našega rada pri­ — Naša Organizacija, Hadži Reis estanovištu prema našoj Organizaciji i i maiiski dio naših zemljaka do uvjere­ fendija, okupila je gotovo sve muslima­ znati, da smo i do sada u ovom smjeru nja, da se sve muslimansko dobro moonim muslimanskim »strankama«, koje ne Bosne i Hercegovine u svoje redoštogod uspjeha polučili. pred kratko vrijeme otpočeše svoje dje­ I žc slobodno otimati, pa kad se musli— 1 ja vam to priznajem. Sigurno je, ■ ve pa je razumljivo, da se u tako olovanje. G. reis-ul-ulema primio je vrlo i mati težak neće mirno da pokori toj otigromnom broju budi može naći pogdjeda se je stanje muslimana poboljšalo ljubazno naše izaslanike te je oko dva 1 mačini, onda dolazi do toljaga j sjenakon što ste vi proveli svoju organi­ ’ koji pojedinac, koji možda nema najbosata proveo s njima u razgovoru -o is­ i kira. zaciju. Mogu reći da je i moj položaj j Ijeg mišljenja o Vama i Vašemu radu, — Jeste li i Vi, Hadži Reis efendija, taknutim pitanjima. Mi ćemo pokušati postao čvršći, nego je bio prije prove- I i da bi taj ili koji drugi pojedinac rado ! obaviješteni, kao što smo i mi, da je da u kratko prikažemo taj razgovor: sjeo i na stolicu reis-ul-uleme. No iz denja Muslimanske Organizacije. — Jeste li i Vi, Hadži Reiscfendiia, ; uredba o beglucima ogor.ila i druge — Iz ove izjave. Hadži Reis efendija, , toga se ne može zaključiti, da ie naša proizlazi, da Vi stojite u istom prijatelj- |< Organizacija proti Vama. obaviješteni da su se i u zadnje doba ■ muslimane osim onih, koji su njome diizvršavali napadaji na ličnu sigurnost I rektno oštećeni? — Niko pametan niti je to zaključio, skom odnošaju i da ste isto tako dobro i I -0 duševnom raspoloženju onih muslimana i jeste li šta poduzimali u raspoložen prema našoj Organizaciji, . niti će zaključiti. Ja najmanje. Ja sam i malih posjednika, koji su ovom ured' već rekao, da nema niti je bilo kakova ovom pravcu? kao i prema drugim muslimanskim jaza između vaše Organizacije i mene. — Obaviješten sam. da se u Sandža­ । bom dovedeni na prosjački štap, ne tre- i strankama, i da je izmišljotina, da po­ ba ni govoriti. Ali i drugi muslimani j stoji nekakav jaz između nas i Vas. Ja sam čak i onda, kad sam u orgaku i Makedoniji hapse i proganjaju mu­ uznemireni su silno ovom uredbom, jei i n u vaše stranke napadnut radi pitanja — Ja toga jaza nisam nikada osjećao, slimani, jer su tobože u nekakvoj vezi ne znaju kad će se i gdje će se zausta- ' a u više sam prilika i vama i vašim ji nošnje šešira, znao, da to nije mišljenje, s mladoturskim komitetom j da tobože viti ovo nerespektovanje narodne prav- i protivnicima kazao, da sam ja kao vaš i vaše Organizacije, nego pogrešno mišspremaju nekakovu protudržavnu ak­ ne svijesti o privatnoj svojini, pogotovu ’ vjerski poglavica, izvan i iznad stra- :i ljenje jednog pojedmea. ciju. Ja sam se zauzeo za ove nevine kad se ovakove uredbe, kojima se dira — To ste bez sumnje imali pravo. naka. Ja cijenim i vaš i njihov realan i i ljude obrativši se na jednog našeg mi­ u privatno vlasništvo i u imovinu na­ po muslimane koristan rad te s«um spre­ ‘ Hadži Reis efendija. I Centralni Odbor nistra, s kojim se lično poznam, pis­ ših humanitarnih ustanova (vakufa) do ­ i naše stranke jednodušnog je osvjedoman potpomagati vas na tom hairli pumom, u kojem sam ga upozorio, da se nose i provode samo u onim krajevima i čenja, da naše pristaše žele, da se o tu svim svojim silama. ovakovm nepravednim postupkom na­ naše države, gdje su muslimani vlasni­ — Vaš intervju, Hadži Reis efendija, ' našem vjerskom poglavici piše u našem vraća samo voda na mlin neprijatelja što ste ga dali uredniku »Obrane«, ra- 1! organu po prilici onako, kako je pisano ci imanja. Da vam pravo kažem, ova­ naše države, a da se tamošnji muslima­ kove nasilničke mjere mogle bi dovesti zumjeli su neki tako, kao da Vi želite j1 u zadnjem broju »Pravde« i da su člani, koji ne traže ništa osim pravde, mo­ široke muslimanske mase napokon u da se naša Organizacija po malo ras- i novi naše stranke sa zadovoljstvom gu HJepim načinom i pravednim postup­ takovo jedno očajno duševno raspolo­ pratili energični istiip našega lista u Va­ pada i prelazi pod vodstvo Halilbašića kom učiniti najpouzdanijim stupom na­ šu obranu u najkritičnija vremena. Što ženje, da bi lahko moglo doći i do ise­ i Bašagića. šeg kraljevstva. Ovakovih političkih ljavanja iz domovine, do čega bi mož- i se tiče tretiranja vjerskih pitanja, kao — Komentarisati može kako ko hoće, pnogona ti nas ovdje u Bosni nema, ali što je pitanje nošenja šešira, i Central­ da već i došlo, da su saobraćajne pri­ ali ja to niti sam mislio, niti rekao. U nažalost ima još uvijek razbojničkih i like bolje i stanje u drugim Islamskim ni Odbor naše stranke misli da takove ostalom i vi ste u »Pravdii« komentaripljačkaških napadaja na pojedince, kao teme nijesu zgodne za jedan politički zemljama sređenije. sali taj intervju i došli do zaključka da što je bio slučaj neki dan u Bišini kod list, te da se mogu i bolje i uspješnije — Mi smo, Hadži Reis efendija, miš- ■ je smisao moga intervjua, u koliko se Ncvesinja na četvoricu muslimana i ne­ raspraviti na drugom mjestu. Nije li. tiče naših muslimanskih stranaka, taj, ljenja, da bi to bila jedna golema narod­ koliko dana prije toga kod Bileće na na nesreća i da bi preostali muslimani I da ja jesam i da ću ostati izvan i iznad 1 Hadži Reis efendija, ona bilješka u kolara Selimovića, o kojim ste slučaje­ »Pravdi« o Vašem stanovištu u pitanju — a i tih bi i pri najjačem pokretu za 1 svih stranaka. vima uostalom vi u »Pravdi« pisali. Od Krv u Krajini. Naš razgovor s rais-ul-ulamom. MiKlimansha trgogačha i obrtnička tanin za Bosnu i Нггеедо?1пи (d. đ.) u Sarajeva. I Dionik . Bavi sa svim banasviil^ naslovima. Obavlja uplats I UHOvčenja u kraljđvstvu SH5, I u Inozemstvu. Prima ulošlm na uložne knjižice 11eliuće račune I uitaniaćuje Ih nalpavoljnije. Obavlja svu misiiiačnspDslovs i burzovne naloge glavnica H з.ооа.воа Gaje sezonske I apro«izaci|sks kredite. — Hupujs i nrodajz sredio, valute I Briiednosne papipc svih vrstu. R 0 Б li 0 0E3ELEHJE kupuje i prodaje sve vrste robe, a poglavito sv: životne namirnice. Kancelari ja: Kralja Petra ulica 2 prizemno, lijevo - Brzojavi: Trgovačka ban *a, Sarajevo - Interurkan telefon: �otrana 2 Страиа nošenja šešira dala povoda, da ne od­ govorite na pitanja, koja su na Vas stavila dvojica izaslanika našega organa prigodom intervjua sa dopisnikom »Glasa Naroda«? —• Nije. Na neka od onih pitanja mi­ slio sam svakako odgovoriti, na druga po mom mišljenju nije bilo oportuno odgovarati obzirom na moj položaj i na prilike, u kojima se danas nalaze mu­ slimani naše države. Uredništvo je po mom mišljenju trebalo sačekati moj od­ govor pa onda objelodaniti zajedno i pi­ tanja i odgovore. Kad je mimo običaj prije vremena iznijelo sama pitanja, nljesam smatrao nužnim, da odgovorim ni na ona pitanja, na koja sam mislio odgovoriti. — Dozvoljavate li, Hadži Reis efen­ dija, da današnji naš razgovor u kratko prikažemo našoj čitalačkoj publici? — Zašto ne? Mene će samo veseliti, ako će iz ovog .razgovora i oni pojedin­ oj, koji su možda držali da sam ja prc— tivnlk vaše stranke, doći do zaključka, da to nikako ne odgdvara činjenicama. Razgovor se po tom razvio o radu vakufskog sabora, te su tom prilikom naši izaslanici zahvalili svomu vjer­ skom poglavici na njegovu pohvalnom sudu o novim saborskim članovima. Go­ vorilo se i o pitanju sudjelovanja musli­ mana pri sastavu bosanske vlade, na­ dalje o načinu, kako bi se najbolje mogli zaštitit: Interesi muslimana naše države i o nekim drugim manje važnim pitanji­ ma. Po tom su se naš izaslanici rastali od svog vjerskog poglavice zahvalivši mu što ih^je tako srdačno primio i najpripravnije im dao odgovore na sva po­ stavljena pitanja. Reis-ul-ulema zahva­ lio je -našim izaslanicima na posjeti i iz­ razio želju, da mu češće dodemo. Sarajevo. 9. aprila. Težačka skupština, koja je održana 28. pr. mj. u Sarajevu kao »isključivo« staleška našla je odjeka u našoj štampi, a mi smo namjerno čekali, dok svoja izvješća donesu listovi drugih naših pol. stranaka, jer smo se nadali, da će jedna politička delikatesa i jedan protadržavni istup biti od -izvjesne skupine naših političara i njihovih organa prešućen, dok smo se nadali, da će bar neko -i taj rtinmenat makar naglasiti. 1 nitko, slo­ gom nitko toga nije učinio, i ako su svi prisutni bili svjesni jednog teškog protudržavtiog delikta. Četvrti govornik na toj skupštini d obrovoljac Riđo Bogdanović u ime Saveza dobrovoljaca ističući osobite simpatije ovili za seljake, tražeći pot­ punu otmicu svake česti posjeda nehrlšćanskih posjednika bez ii najmanje o, štete za to, obećaje seljacima u njihovoj borbi 15—20 hiljada dobrovoljaca koji sačinjavaju, kako on reče, »jednu kompletmi diviziju, spremnu svakoga mo­ menta da prihvati za oružje«. Dakle po­ slije onih vatrenih riječi predsjednika ove skupštine — također i predsjed­ nika Saveza dobrovoljaca Mike Vidako■ v-ica gdje se govori, ua seljak ima svoja i »prava« dobiti t>a makar i krvlju i aok I u isti čas padaju ii mase povici »Samo Sa krvlju!«; pa-poslije riječi Kiste Do­ kida, urednika »Težačkog Pokreta«, ; gdje se privremeno Narodno Predstav­ 1 ništvo naziva cirkusom u Beogradu (i nakon predsjednikovih riječi, da skup­ ština nema nikakove političke boje), gdje Dokić naziva Jugoslavensku Musliman­ sku Organizaciju strankom zlikovaca, gdje se imenom spominju samo pojedini muslimani kao krvni dušmani težaka i spominje se samo jedna muslimanska politička stranka kao protutežačka, dok se imenom nije taklo nijednog hrišćanskog zemljovlasnika, niti je spomenuo druge političke stranke; dakle poslije toga kada su potpuno razjareni duhovi mase dolazi dobrovoljac Bogdanović i obećaje seljaku oružanu pomoć. Kad su odmah za tim zasuli povici: Ubit-- ga kad na gumno -dođe! Zaklati ga!« onda nam je jasno proti koga su uperene bajonete te »oružane divizije!« — Konsta­ tiramo, da je to ii policajni' Izaslanik do­ zvolio da se kaže i to još sa veselim smiješkom. Nakon što je raspop Veliko Grgurović drznuo se i rekao, da mi trebamo biti svijesni, da je svako naše pravo palo padom Stambola i iščezlo sa Kar­ lovom krunom; makar što je predsjed­ nik skupštine i predsjednik Saveza do­ brovoljaca Mika Vidaković rekao, da će oni sve one članove komisija agrar­ ne reforme koji budu njima nepovoljni silom van baciti; pa kada je ono raz­ jareno mnoštvo pozvao na mirne mani­ festacije do mjesta atentata od 28. lip­ nja 1914. da našem junaku Gavrilu Prin­ cipu iskažu zaslužno poštovanje, razja­ rena masa je vikala: »Ne tamo — kroz i Saračel« I desilo se, da su velike grupe manifestanata prolazile' kroz Sarače i Regen­ ta Aleksandra ulicu, gdje su između ostalih povika -padali i — »Dolje »Turci«! Ovdje se danas naziva svakog musli­ mana agom i begom, pa makar bio i naj­ jednostavniji radnik; feudalac je, pa ma­ kar mu djeca od gladi umirala; šuckor je, pa makar on bio sudionikom i u atentatu 1914.; »Turčin« je, pa makar sva njegova svojstva bila čisto hrvat­ ska ili srpska. Tako ih se danas ozna­ čuje kao masu koja mora da izčczava. Proganja ga se na svakom koraku. Jav­ ljaju se pokolji sa svih strana. I sada napokon mimo sve državne civilne i voj­ ne oblasti istupa jedna organizovana le­ gija i prijeti oružanom silom. Je li lo­ gično. da napadnuti ne reagira, pa ko može jamčiti da će i muslimani kad ih se tvorno napadne ostati mirni? Ova dakle nepotrebna oružana sila stavlja nas u sumnju i zabrnjuje nas, jer ako se ona ne stavi pod moć zakonitih obla­ sti, onda može da postane opasna za red u zemlji, za sigurnost i mir; a pusti li se stvar i dalje ići, kako je danas po­ šla, onda moramo biti svjesni, da je to najkraći i najsigurniji put krvavom — boljševizmu. Iz vakufskog sabora. SVRŠETAK TREĆE SJEDNICE. o predlozima prosvjetnog odbora). Dr. S p a h o, obzirom na finaneijalno stanje vakufa i na to, da nema izgleda za skoro poboljšanje tog stanja predla­ že da se medresa udesi na četiri raz­ reda tako, da se zadrži samo donji stu­ panj i nastava svjetskih predmeta po­ stavi na temelje praktičnosti. Nastavu bi trebalo udesiti prema osnovi priprav­ nog tečaja za preparandiju, gdje se đaci uz jezik uče sastavu pisama i drugih -poslovnih sastavaka, gdje se račun uči u vezi sa jednostavnim knjigovodstvom, gdje su predviđene gospodarske vježbe i t d. Svršenici ovake medrese prelazili bi u državnu preparandiju, gdje l>i se posvetilo više pažnje vjeronauci i tako na -račun države dobili spremni muallimi i vjeroučitelji. Zadaća novog hodže ne može se ograničiti na klanjanje dženaze, izdanje Hmihabera i vršenje samo vjersikh obreda. On mora da bude u us­ koj vezi sa potrebama svog sela, svje­ stan vođa, verziran putovođa i jak bra­ nilac narodn'h prava i Interesa. Kad se­ ljak i građanin vide njegovu spremu I osjete i njegovu pomoć, rado će osigu­ rati njegovu ekslstenciju, a , muallimi će drage volje uložiti sav trud , u njihovo prldignuće. — Sto (Rasprava — .ОРАНДА' .RRAVDA se tiče sirotišta naglašuje da sa ovakim sirotištem nije niukolikio zadovoljeno na­ šoj potrebi niti je njim riješeno pitanje musi, siročadi. Iz iskustva zna da se za mnogo siroče nije našlo mjesta u tom zavodu -i da je privatnom inicijativom u samom Sarajevu spašeno mnogo vi­ še. na mnogo sigurniji način j s mnogo manje žrtava nego li je to .jiostignuto u vakufskom sirotištu. Nu ipak nije za njegovo zatvorcnje sve dotle, dok 'se sadanjim pitomcima ne nađe drugo mjesto. Predsjednik se osvrće na izvo­ de g. dra Spahe > naglašuje, da je dao nalog za izradu predloženog plana radi toga, što je sadanja vlada zabacila predašnji plan o pripravničkom tečaju i od­ redila njegovo dokinuće, odnosno pretvorcnje u realnu gimnaziju. Kad bi se usvojio plan g. dra Spahe sigurno je da za niži stupanj medrese ne bismo mo­ gli isposlovati pravo javnosti. K u r b e g o v i ć se slaže u cijelosti sa predlozima prosvjetnog odbora glede medrese, a glede zatvorenja sirotišta slaže se sa drotn Spahom, da hi se na­ ime zatvorenju moglo pristupiti tek na­ kon što se pnovidi sa sadanjim pitomc'ma. Mi I j ko v 1 ć je za zatvorenje i darulmuallhnlna I sirotišta za koje -ističe da i i i I I I I i I , ! I i , j i I 1 | I i : i | ' I : I I I I i j 1 je bez prave svrhe. Ističe da je iz Cazi­ na za vfijemc rata poslbho’četvero dje- ' cc, ali da nj jedno nije primljeno u za­ vod, već su se za troje pobrinuli pri- I vatnlci iz Sarajeva, na čemu im i ovdje I hvala, a četvero je vratila policija. Bri- ' gu oko siročadi trebalo -bi naprtiti V. m. , povjerenstvima, koja bi se morala po- , brinuti i za to, da ta djeca svrše osnov- i nit šloolu. Radi odmaklog vremena predsjednik misli da treba raspravu prekinuti, a kao prvi govornik za predlog prosvjetnog Ц odbora prijavljuje se g. Bahtijarevlć, I dok Sadiković najavljuje samostalni I predlog o dokinuću odredbe v. m. sab. ' odbora glede povlačenja glavnice sa- i mostalnih vakufa. ČETVRTA SJEDNICA. Predsjednik iznosi u kratkim cr- | tama tok jučerašnje rasprave i ponov- i no ističe da bi mu bilo neugodno zatvo- i niti sirotište. Ne može pobijati referata i prosvj. odbora o velikim potrebama o- ; vog instituta, nu drži potrebnim, da se podnese detaljan iskaz tih potreba u oVoj godini. Tajnik prikazuje kratak historijat zavoda od osnutka do danas, a onda iznosi njegove ovogodišnje potrebe. Pripominje, da je opskrba pitomaca pred­ viđena sa K 3.000 po osobi, a uz to je zatražena ; izvanredna dotacija za odi­ jela od 80.000 kruna. Iza tog referata nastaje živahnija de­ bata o zatvaranju zavoda i načinu, ka­ ko bi se smjestili sađanjj pitomo!. Ističu se. gg. K a p e t a n o v i ć, M i 1 j ,k o v i ć i! muftija Kurt, koji zastupa mišlje­ nje, da postojeće -sirotište valja zadr­ žati, pa makar pitome! ostali i u slabu odijelu. Sporedno je hoće li se ono pre­ dati »Mcrfiametu« ili »Gajretu« kao-i to. hoće li se hraniti sa manjom količinom mesa. Kad bi se apeliralo na narod, si- I gumo bi se mogle npihakr-uti njegove potrebe, jer je narod za ovakav zavod vrlo zagrijan. P r e d s j e-d n i k ističe da bi pred­ stavnici »J. M. O.« trebali pokazati više agilnosti, više stvarna rađa i Više ustrajnosti u takom radu među narodom. Veli da je polagao mnogo nade u agilnost pojedinih v. m. povjerenstva, koja su u početku bila dosta zagrijana, ah u zadnje vrijeme dobiva utisak, da neka povjerenstva već sad pokazuju ne- | manrost i ne rade onako, ka-ko je on zamišljao. (Dr. S p a h o: povjerenstva u ogromnoj većim rade dobro, vrlo dobro i to nesamo povjerenstva, već i džeinatski međžlisi za koje se do sada nije ni znalo. Ima i stvarnih rezultata tog rada). B a h ti j a r e v i'ć ističe veliku važnost okružne medrese i ističe neprilike, koje su stavljene njenom otvorenju. Naglasuje da nam -kotarske medrese i darul-mualfiniin nijesu moglf Hferovati vjerske službenike, koji bi svojom spremom odgovarali zahtjevima što ih na njih stavlja današnje vrijeme i naše potrebe. Stoga je u cijelosti za predlog prosvjet­ nog odbora što se tiče okružne medre­ se, a na d-arul-muallimin i sirotište osvrnuće se naknadno. Izvjestitelj Korkut osvrće se na primjedbu predsjednika'o predstavnicima »J. M. O.« i ističe da njeni članovi u vak. saboru nc vode nikakve stranačke politike, već djeluju čisto kao muslimani. G. Hamidaga Kurtović, koji nije član naše organizacije više puta mi je priznao tu okolnost pa držim, da nije bilo zgodno povlačiti ovamo našu stranku. Ako neki organi sadanje vakufske uprave ne vrše svoje dužnosti, ta se pojava može prosuđivati samo sa gledišta aut. štatuta, a nipošto politike, ko­ ju mi ne želimo u vakuf unositi. 1 meni je vrlo žao, da se sa predsjedničke stolice na ovaj način ističe nemarnost pojedinih organa tim prije, što to nije ni činjeno za vrijeme predašnje .uprave, pod kojom se nije ni znalo za instituciju džematskih medžlisa, a -kamo li da je bilo kakva njihova .rada i kritike. Za tim se osvrće na primjedbe predgovomika o danil-mualliminu ’ sirotištu te ističe razloge, koji su rukovodili prosvjetni odbor da stavi predlog o ukinuću tih za­ voda. Svrha je održat- okružnu medresu i dignuti je na odgovarajuću visinu. Vakuf je u financijalnoj krizi, pa ne može uzdržavati sve postojeće institute, nego ono što je bezuslovno potrebno. To su motivi ovog predloga i ništa drugo. Da Bog da imamo novaca, niti bi bilo ovog predloga, ni ove debate. АИ haška čuv­ stvo. haška kruta zbilja. Ml smo — kok u z i, pa je uzaludno svako idealisanje i uzdisanje. Papiri I razne obligacije, što nam ih je ostavio čovjek koji danas govori »Ne­ Бро; 144 L-.ro ću doći« predstavljaju sufur, a ae vri­ jednost. Šta ćete sa austrijskim" i ma­ džarskim državnim dugom? Sta će sa Ovom pustoši, šta sa ovim haJafiatijama? Valja na ovo stanje gledati realno 1 bez ikakvih iluzija i pružiti Se prema kratkom, uskom i poderanom jorganu, što Ham je uručen i s kojim moramo ra člmati. Mi Smo u neugodnoj situaciji i moramo prosjeći čir, jer ga nd možemo na drugi način izliječiti. Ja ne znam zašto se neka gospoda ugiblfu držav1 :j skrbi za siročad. Kad se vodi toliko brige o 24 djece, koja se imaju smjestiti u državna sirotišta, držim da bi se ta briga morala kudikamo više posvetiti siročadi, što je sad u rukama vlade. Ov­ dje ili je samo 24, a tamo preko 80. Ja mislim, da bi se u prvom redu morala voditi briga o onih osamdesetero, pa b; — polazeći sa predgovornićkog staja lišta — trebalo pitati: Kuda ćemo sa ovih osamdesetero To se međutim ne čini, pa stoga mogu da kažem: kad je otišlo june, nek ide i uže. Kud ih je oti­ šlo 80, nek ide i ono 24. Eto to je što san: imao istaknuti I držim, da bi se te­ žište rasprave o sirotištu moralo posta­ viti na ovaj temelj -j mjesto o vakufskom sirotištu dovesti raspravu o državnim sirotištima. To je glavna baza predloga prosvjetnog odbora o srrotištu i za to je pitanje državnih sirotišta metnuto u cr­ vu tačku predloga o zatvaranju siro­ tišta. Ne velim, da se ovom pitanju nije po­ svećivala pažnja i znam da se je pisalo f interveniralo kod vlade. Nu znam i to. da je izaslanik ulema-međžlisa pristao na interkonfesionalnost drž. sirotišta. kao i to, da su se sve intervencije svr­ šavale na' zemaljskoj vladi, mjesto da se ovom zlu ivotraži lije-ka i u Beogradu. Vlada je samo prva instancija i trebalo se je priitužiti ministarstvu naroč'to radi pokušaja, da se muslimansko dijete iipiše u pravoslavni tefter. Predsjednik se ograđuje proti tona izvjestitelja i naglašuje da nije imao kakve zle namjere -ističući nerad nekih povjerenstava. Još manje je kritikovao politiku koje stranke. Izvješću­ je da je još za prijašnje vlade poduzeo korake za osiguranje ratne siročadi i sa bivšim odjelnim predstojnikom pripre­ mio otvorenje islamskih sirotišta u Tuzli (davši . radu Behrambeg medre­ se) i. Ilidži (davši vakufski hotel »Igman«), kao što je poznato i predgovorniku. Državni je prevrat pomrsio tc os­ nove. U oduševljenju za jedinstvo i Slo­ bodu, novi su Ijud-i došli sa mišljenjem da sve treba smiješati, sve preko noći ujedinili i zadrobiti, pa nijesu htjeli za­ voda na konfesionalnoj bazi. Moje na­ pomene nijesu -uvažene, a kad je odr­ žana anketa i usvojen novi princip, moj je delegat pristao na tu osnovu u z u v j e t/da sc zavede nadzor vjerskog odgoja i postave t. zv. dušobrižnici. To je uvaženo, ali su u zadnle doba poku­ šali da i to dokinu. — Sto se tiče »Merhameta« moram kao njegov predsjednik izjaviti da on nc bi mogao preuzeti ovog tereta, što se po provinciji ne bi osno­ vale njegove filiale. koje bi nainakrtule potrebno pokriće. (Nastavite se.) Bilješke. Ministar Trifković protiv hajduka. Iz Beograda javljaju, da je g. Marko Trifković, ministar unutrašnjih djela, izdao naredbu za razoružanje pučanstva onih krajeva, u kojima vlada običaj -krviic osvete i gdje postoji opasnost, da bi sc narod mogao pobuniti risljed propagan­ de protudržavnih elemenata i kojekak­ vih plaćenih agenata. Ministarstvo unutrašnjih djela izdalo je također nalog, prema kojem su po­ zvani svi hajduci da se predaju. Oni, koji se ne odazovu ovom pozivu, bit će streljani. Svi oni koji će uhvatiti hajduke ili potkazati boravište, biti će nagrađeni -i odlikovani. . Ove dvije odredbe — a pogotovu druga — treba da naiđu i na nepristra­ nu i radikalnu primjenu i u našoj domo­ vini; jer oni silni, čak i organizovatri na­ padaji, koji stalno svršavaju krvnim žrt­ vama i ljudskim životima najjače zago­ varaju potrebu i objektivno provađanje ovakovih odredaba. I Krulj — Izvozničar. Osječka »Stra­ ža« javlja, da je u Osijeku ovih dana pokazivao jedan trgovac 20 -komada izvoznica, koje glase na ime D-ra Uroša KruUa, bivšeg demokratskog Mlnttsra Narodnog Zdravlja. �6р»ј 144 — broj'____ ПРАВДА* — „PRAVDA,, Samovoljno provođenje agrarne reforme. Sadanjc Nai-odno Predstavništvo sastaće se posle uskršnjeg odmora 14. aprila. Tom prilikom pretresaće se više zakonskih projekata .između ostalih i projekat reforme izbornoga zakona. Novi kabinet u Dariskoj. Kopenhagen, 6. aprila. Kralj je odobrio novo ministarstvo sa ministrom predsjednikom Efrisen na čelu. Zapoejeđnuće Frankfurta. Frankfurt, 6. aprila. Danas u % sati'u jutro zapo­ sjele su francuske čete Frankfurt na Majni. Osveta za Licbkucchta, U Fricdrichshafenu kod Berlina dogodila se dne 26. pr. mi. eksplozija na jednom automobilu, koji je prolazio velikom brzinom. Uslijed eksplozije ubijena su dva čovjeka. Jedan i od njih je kapetan Harttung. koji je ubio I vodu spartakista Liebknechta. Prema iskazima svjedoka učinjen je atentat riti­ nom granatom, da bi se izvršila osveta za umorenoga Liebknechta. U Irskoj. Dajčaltenburg, 7. aprila. Ja­ vljaju iz Londona: Jučer su vojničke vlasti u Debilnu, Valfestu i drugim ir­ VANJSKI POLOŽAJ. skim mjestima po ulicama podigle og­ Talijani 1 Bugari protiv nas. Beograd, rade od žice, da mogu sve prolaznike 6. aprila. Ovdašnje talijansko poslanstvo pregledati da Ii imaju oružja kod sebe. umoljava da saopštimo ovaj demanti: Pregledana su i tramvajska kola. Naro­ »La revu de Balkan« publikovala je pi­ čite patrole hodaju po pograničnim ko­ smo, koje je navodno u mjesecu januaru tarima. Ove su mjere poduzete, da se Stamboliski uputio Nitiju, u kojem je spriječi zasnovani ustanak o Uskrsu. predložio promjenu ugovora mira i sa­ Autonomijo Irske. London, 3. aprila. vez Bugarske sa Italijom, [talijanski Parlamenat je sinoć it drugom čitanju predsjednik ministarstva je preko agen­ usvojio proiekat autonomije Irske sa cije Stefani demantovao da je ikad do­ 348 proti 99 glasova« bio pjsmo takvog sadržaja ili da mu je Dugovi saveznika u Sjedinjenim Drža­ šta o tome poznato. vama. L’on, 7. aprila. Iz jednog telegra­ Amerika se povlači. »Petit Parlsien« ma upućenog iz Vaširgtona za London u telegramu iz Londona objavljuje da razabire se, da dugovi saveznika u Sje­ Sjedinjene Države ne ćc bit: zastuplje­ dinjenim Državama iznose svega 10 mi­ ne na konferenciji u San Renti niti u lijardi dolara ili 50 milijardi franaka po antantinoj komisiji za Rusiju normalnom tečaju. Taj će dug biti konOpći izbori u Danskoj. Lyon. 6. apri­ solidovan u bonove. Ne će trebati ni­ la. Danska je vlada utvrdila 22. aprila za kakvog zaključka parlamenta za tu opće izbore Narodnog Predstavništva. transakciju. pogledu centralizacije i decentralizacije. Naime kroz godinu dana vidjelo se, da sistem centralizacije nije podesan, jer u Beogradu nemaju razumijevanja za po­ trebe pokrajina te stog je potrebno da stranka zastupa sistem decentralizacije. Dvodnevni protestni štrajk studenata. Beograd; б. apriia. Nakon demonstracije đaci su ponovno održali skupštinu, u kojoj su većinom glasova zaključili da se imade proglasiti đački štrajk. Rek­ tor univerze profesor Jovan Cvijić, opunomoćen od studenata upustio se u pregovore sa vladom i uspio je d« je vlada odobrila 200.000 dinara za đačke Stipendije. Nakon toga su đaci zaključili da odustaju od štrajka, ali su proglasili dvodnevni politički štrajk čitavog daštva u Jugoslaviji, kao protest protiv po­ stupka kod demonstracija. I studenti tr­ govačke akademije sa svim srednjim te učiteljskim školama u Beogradu stupili su u štrajk. Izabran je odbor šestorice, koji ćc voditi pokret a ujedno će se iz'dati i manifest na narod. I vao, već su htjeli da mu ^ovaj komaBos. Novi, 4. aprila. | dić zemlje u Prekosanju oduzmu i razDogađaji, koji su se ovdje odigrali, ■ dijele navodno s razloga, što on nije za uzvitlali su toliku prašinu i uzrujali du­ hove tako, da svaki čas prijeti opasnost i vrijeme rata ove zemlje svake godine obrađivao, nego je jedanput ili dvakrvoprolića, ali većeg, goreg i žalosni- jI sam put u pomanjkanju radne snage i hajjeg uego igdje. Minule nedjelje naime, i vana dao drugom na obrađivanje. digli Su se seljaci Iz Poljavnica pod vod­ Čovjek se naravno tomu protivio «baš stvom dobrovoljca Ilije Kukavice, te upali u Tunjlcu H. Osman bega Kapeta- j pri samo razilaženje seljaka, dođe do rječkanja između njega s jedne, te jove Bovića i svu redom međusobno podije­ Bogojcvića I Jure Petića iz Poljavnica lit), ostavivši njemu tek nešto strmeni s druge strane. U tom je rječkaniu Ha­ 'oko njegova mlina od kojih 20 dunuma rno opsovao Jovu Bogojevića, našto i to najzadnje vrste zemlje. Pri ovoj ovaj i Boro Petić polete na njega i poč­ dfobl nije se vodilo računa, koji seljak nu ga tući. Pri tom se baš desio pristav 'faktčno treba zemlje, a nema je, nego Vukmirović, koji dadne Đuru Peiića a(se je dijelilo i davalo nemilice, pa i oni­ ma, koji moraju po 100 i više dunuma I rotirati, te sad i on i Harno leže u za­ tvoru, osuđeni svaki po 10 dana. ‘vlastite zemlje, koju nijesu u stanju sa­ Ne znam šta će kot. ured dalje podu­ nti obrađivati, nego je daju drugima na zeti, ali naglašujem, da je već dogorje‘trećinu, na pola, pod ćesim i t. d. lo i da se ne može ovo dalje trpjeti. Ma »■Razdijelili su i onu zemlju, koju je H. i najgora i najnepovoljnija agrarna re­ Osmanbcg u ovoj godini već posijao i forma bolja je od ovog bezvlađa, sva­ odmah upuštaju svoje blago u njegov čije samovolje i nasilja. Molim u ime usjev i prave ogromnu štitu. Razdijelili sviju poštenih i dobroni'slećih naših su čak I one njegove zemlje i bare, koje sugrađana, da se ovo saopći svima onije on tokom zadnjih 10—12 godina ne­ prekidno sam orao, sijao, kosio i u vla­ I ma upiivnim ljudima, poslanicima- i dr. stitoj režiji držao i koje prema tomu ne i da porade kod vlade, da se već jednom zavede red u našoj zemlji. spadaju pod udar ni one najnovije na­ Ne tangirajući ni najmanje način pro­ redbe »demokratske« vlade o bcglucivedbe agrarne reforme, mi tražimo, da ma. se u nas I u naše slobodne zemlje ne Odmah sjutradan iza toga u ponedje­ dira do onoga časa barem, kada proljak prešli su u Otoke na Uni i u Pivvađanje njezino budu uzele u ruke nad­ njak. te su i njih međusobno razdijelili, ležne državne vlasti. Zakonu, pa makar ma da ovih zemalja nisu nikada sijali bio uperen i protiv nas muslimana ili oni, nego sami vlasnici Hi graničari iz kao staleža posjednika, pokoriti se mo­ Zamlače, Dvora. Struge i t. d. Ovdje ramo, ali samovoljnog rješavanja po naprosto nikom ništa ne ostavljaju, a nepozvanim i neodgovornim elementi­ lovrh svega toga se još tako izazovno ma trpiti niti hoćemo niti možemo. i' cinički ponašaju, da čovjeku pamet staje na očigled ovakovih događaja. Evo još jednog primjera za ilustraci­ Dauas pak zorom iskupili su se kod ju, kako ova neodgovorna masa misli rješavati agrarno pitanje. Stojan Vujić, ćuprje na Sani njih oko 50 iz l’oljavnimladić od 25—26 godina iz Poljavnica, ca i 6 -7 žalosnih muslimana iz Prekonema nikoga osim sebe i matere Mike, sanja te počeli da dijele Sansko polje. Trosku, Buljuk i dr. Saznavši za ovo, koja stalno boravi u Bos. Novom, ba­ a ujedno za njihov zaključak, da će na­ veći se na mostu preko Sane sa prosjačenjem, jer nema jedne noge. On ima kon razdiobe Sanskog polja 1 prekosansklh zemalja ići da dijele-i Tunjlcu Ome- ’ oko 40 dunuma vlastite oranice te 7—8 : dunuma šume. Naučen od matere klara Ibrahhnbegovića, otiđe ovaj kot. uRad organizacije na selu. Tajnik napravitelju Manojloviću, ali ga, jer je ne- I tarenju, zapustio je svoju zemlju, te je I šeg kotarskog odbora u Tcšnju g. A. djella, nije zatekao, te je otišao prista­ ! već preko 10 godina nikako ne obraAjanović obdržao je dne 1. o. mj. u selu vu D. Vukmiroviću i saopćio mu cijelu I duje, već je iznajmljuje raznim težacima Trepču vrlo uspjelu skupštinu, kojoj je I i građanima na sijanje ili za pašu, medu stvar. prisustvovalo čitavo selo i ako je bio Malo kasnije, otišao je upravitelj Ma- j ostalima i mesaru Ibri Rustiću iz Bos. I radni dan. Seljaci su vrlo pažljivo sa­ nojlović sa nađšumarom Bajićem na li­ I Novog. Za tekuću godinu dao je svu slušali rad našeg Centralnog i Kotarskog ce mjesta u polje, da se osobno o stvari ! napomenutu svoju zemlju na obradivaodbora, te ga potpuno odobrili izjavivši ' nje nekom Mili Dubajiću sa Bojišta, koji ■ nepokolebivo povjerenje u organizaciju. osvjedoči. Došavši na lice mjesta našao je svu ' ju je već djelomično i uzorao i zasijao. i Naročito su s negodovanjem primili vi­ ovu svjetinu kod kuće Marka Kneževi­ I I ovaj i ovakav individuum, kao što je jest o osnutku neke nove »M u s I. te- 1 ća u polju kraj Sane baš u času, kad im I Stojan Vujić, danas je jedan od kolovo­ ' žačke stranke« i najoštrije osudili đa ovih buntovnika, koji zemlje dijele, spomenuti dobrovoljac Kukavica daje I njezine osnivače. Nakon referata g. Ajate je medu ostalima bio jučer na skupu i novića otvorila se je živahna rasprava upute i savjete, kako zemlju treba di­ prvi, koji je predložio, da se zemlja di­ jeliti, komu je davati i si. Unišavši među i o dnevnim visećim pitanjima, te je sa jeli i da će on za sebe pridržati jedan njih izjavio im je, da oni nemaju prava I strane seljaka pala mnoga bistra, zrela kompleks zemlje t. zv. Brdo, koje tre­ ništa i ničije zemlje sami dijelit, već da Г i oldučna riječ, a naročito u pogledu. ba da njemu pripane, jer je on težačko te to stvar vlade i oblasti, te ih je po­ i gospodarstva i prosvjete. Cijelo selo dijete, a »begu« zemlja ne treba. Osim zvao da se raziđu, jer da će on u pro­ zahtijevalo je jednodušno školu i zadru­ toga prisvojio je jedan kompleks šume tivnom slučaju upotrebiti oružanu silu, gu. Skupština je trajala preko tri sata, a za posljedice da ne odgovara on, već i svoga prvoga komšijc i težaka, Nikole u najvećem skladu mirno, ozbiljno i do­ oni, koji su ih svojim samovoljnim jx>- ■ Petića, u -kojoj sada po miloj volji hastojanstveno u živahnoj raspravi, te su stupkom izazvali. Ovaj energični istup ; rači i prodaje je tako, da njezinom prase skupštinani razišli u najvećem redu upravitelja Vukmirovića imao je i us­ : vom vlasniku ne preostaje drugo, nego noseći duboko povjerenje i pouzdanje u pjeha, jer su se seljaci i ako mumljajući, ! na vlastite oči gledati upropašćivanje svoga dobra i snositi ili otimača ubiti, organizaciju. psujući i prigovarajući, počeli odmah i te time svoje četvero djece bez stara­ razilaziti, ali prijete, da će razdiobu telja i hranitelja skupa sa ženom i stakasnije nastaviti i da se ničijim nalozi­ ma neće pokoriti. Ima među njima puno 'tom majkom milosti Božijoj prepustiti. U ovom- se barem slučaju ne radi o razumnih i poštenih težaka, koji ovaj trutovima i badavađijama, koji težakopostupak osuđuju, ali su se. da izbjeg­ Varear Vakuf, koncem marta 1920. vu muku i krv ispijaju, kako to vole nu ličnim napadajima i neugodnostima, stanoviti krugovi zemljoposjednike na­ (Ko vodi rasprave u kotarskom ure­ morali i proti volje priključi« onoj ne­ zivati, pa bi mjerodavni faktori trebali kolicini' bunitelja. du.) Da u našoj državi vlada ovaki haos da više pažnje posvete tome, da se mir, i nered kao ni u kojoj drugoj, koja je Za karakteristiku navodim epilog, ko­ red i javna bezbjednost makar i upo ­ bila sudionikom rata, leži u prvom re­ jim se je današnji dan završio. Među trebom prisilnih sredstava uspostavi. du uzrok u samim državnim vlastima. ostalim ima u polju oko 2 dana oranja Mnogi šefovi pojedinih ureda po pro­ Nije ovo više ni borba klasa, nego je zemlle i Harno Omeragić iz Prekosanja, vinciji ušljed svoje koinotnosti odstupili ovo sistematska otimačina i javno na­ ■koji je i sam težak, te ovu zemlju sam su mnoge poslove svojim dnevničarima, silje, Jer se svačije pratio poštuje samo obrađuje. Pa ne samo, što su niu oteli da ih samostalno riješavaju i povjerili u toliko, koliko dotičnik ima sile da ga komad zemlje u Suhopolju u Poljavniim poslove, za koje se bezuvjetno anzaštiti. cama. jcojii je on vazda sobom obrađigažuju činovnici sa pravničkom spre­ mom. Kad bi danas živjeli u prilikama sovjetske Rusije prije dvije godine, mo­ među parlamentarnim grupama ne po­ stigne nikakav sporazum. Taj bi kabi­ gli, bi donekle'razumjeti oVaj postupak, pa kad bi i stolar bio suđija. apotekar net imao da sprovede izbore poslanika. U krugovima Parlamentarne Zajednice inžinjer i si. Danas, kad se čuje glas iz UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. tvrdi se, da bi poslovni kabinet mogao našeg ministarstva, da imamo i suviše Rad parlamenta. Zagreb, 6. aprila. da radi samo pomoću oktrojisanja i da činovnika, to ne niožcmo shvatiti. Ov­ »Domovina« brzojavlja iz Beograda, da bi to 6io vrlo opasan presedan. Među­ dje ćemo upozoriti na postupak našeg je za danas u 17 sati bio zakazan sasta­ kotarskog ureda. Tamošnji predstojnik tim. ni poslovni se kabinet ne može obra­ nak između podpredsjednika Narodnog zovati, ako obje stranke na to ne prista­ Dr. Karlo Wilhclm povjerio je agrarne Predstavništva dr. Ribara i predstavni­ ju. To znači, da bi i opet moralo da se rasprave i izvide poljoprivrednom či­ ka raznih stranka. Prema svim izgle­ pregovara. novniku Sitni Budimiru. Dotični gospo­ dima čini se da Parlamehat neće moći Slovenci za decentralizaciju. »Naprej« din je po svom zanatu brico i svršio je nastaviti rad prije 17. aprila. donosi uvodn-k bivšeg povjerenika za osnovnu školu. Iza prevrata postavljen Poslovni kabinet. »Tribuna« donosi: socijalnu skrb, socijaldemokratskog vo­ ic za poljoprivrednog »činovnika«, na U demokratskim krugovima kombinira­ đe PrepCluha, u kojem se upozorava na koji položaj dolaze obični smrtnici sa ju, da ć'e se morati pristupiti obrazova­ potrebu,' đa stranka na podlozi đosađapotpunom stručnom fakultetskom spre­ nju t. zv. poslovnog kabineta, ako se njih iskustva revidira svoj program u mom, dakako ondje gdje vlada red i Iz naše organizacije. Naši dopisi Politički pregled i | I j I i j I I Kako čujemo naš kotarski odbor u Tešnju namjerava još čitavu seriju ovakih skupština po selma obdržati, pa bi poželjno bilo, da se i drugi odbori u ovo ugledalo. Kotarska skupština Jug. Musi. Org. u Gračanlcl. Na 28. pr. mj. održana je skupština cijelog kotara na kojoj je jed­ noglasno usvojen Statut i odobren dojakošnji rad ,i pravac Jug. Musi. Org. Iza toga je izabran novi odbor i to: Pred­ sjednik Ahmetaga Sirbegović, podpredsjednik Giuiejman cf. Fazlić, tajnik H. Sahin Alić, blagajnik Mujaga Muftić, od­ bornici bez funkcije: M. Ali ef. Kapetanović, Muharemaga Mujačić, H. Mehmed ef. Devedžić. Abdulah Kahvedžlć, Mustafa Dclić i Mustafa ef. II. Spahić. Nadalje je skupština osudila podle na­ padaje »demokratske« štampe na Dr. Halidbega Hrasnicu, kome daje neogra­ ničeno povjerenje, i solidarisala se sa člankom Ahmetage Kovačevića dzašlom u 31. broju »Pravde« dodavši još da se zatraži od Radnog odbora da preko va­ kufskih poslanika učini reviziju vakufsko-mearifskog Statuta. jednakost za sve. I svakom će biti jas­ no, kako će se te rasprave voditi i riješavati, kad ih vodi laik iz čaršije. a po­ gotovo Simo Budimir. U agrarnim raspravama i izvidima bezuvjetno je potrebna uz ispravnost i objektivnost voditelja i pravnička spre­ ma, ako se hoće stvar riješiti pravedno i vlasti dostojno. Budimir nema ni malo objektivnosti, a nema nikakve, pa ni poljoprivredne stručne spreme, jer do­ bro ogrnuti krumpire i posaditi salatu ne znači biti spreman i po zanatu agro­ nom. O pravnoj sposobnosti njegovoj smiješno je govoriti, kad je svršivši osnovnu školu postao brico i taj zanat tjerao, a iza toga luk i drugo pđvrće sadio i obrađivao. Općenito je poznato, da je narod iz­ gubio svaku vjeru u vlast, pa razumlji­ vo je đa ćc ovaki postupci još više po­ većati njegovo nepovjerenje. O redu i kakvom dostojnom vođenju rasprava ne može biti ni spomena. Kao ilustracija neka posluži ovaj slučaj: Tokom »ras­ prave« razbila je jedna stranka drugoj drvetom glavu, što znaju i Camil Gafur i Ilija Arežina, koji su bili prisutni kao prsjednic;. Osobto sada, kad se osjeća potreba da se u našoj državi pobijaju svi poroci i popravlja sve, što je iskvareno, a naročito da se povrati autoritet vlasti i dobije narodno povjerenje i rešpekt, sa- �Страиа 4. Strana .ЛРАИ/1А" — .PRAVDA* koja će se obdržavati u petak 16. aprila ina vlast uvodi nečuvene metode i dau 2 sata po podne u društvenim prostoiie tuče svoj ugled. Upozorujemo nadležne faktore da o- ! rijama. Dnevni r e đ : Pitanje izmje­ ne Š 20. društvenih pravila. vom neredu i sramoti ' jednom učine kraj, jer se ovako država ne izgrađuje, Za nišane mcrhuni Ćazimove skupio nego se razgrađuje. je u Maglaju Osman cf. Muradbašić cd januara do marta o. g. svotu od 348 knina, a darovaše je ovi poštivaoci nai šeg neumrlog pjesnika rahmetli Musa Cazima: po 100 K Mustajbeg H. Uzcjrbegović; po 20 K: Mehaga Mačković, ! .Mehaga Pašukan, Husejn Mulalić, ZaKnjiževna obavijest. Uprava »Novog j:m Džinić (Rcčica) i Hasan MulabećiVijeka« umoljava sve one, kojima je po­ retić (Doboj); po 10 K: Dželal Smajslala svoj list u više primjeraka, ua ne rasprodane povrate, jer četvrti broj po- I laglć, Ibrahim Mačković, Mehmedalija Smajlagić, Suijo Mujezinović, Mehmed slaće se samo onima koji su se pretpla­ Mulalić, Narija Smajlagić, Sulejman tili. Herceg. Hafiz Ibrah m ef. IbrahimefenIstodobno se umoljavaju za obračun ' . (Doboj), Meho Bradarić i Osman i pravovremeno sopštenje novih pretб K Sadik Obralić; po рашка. 5 K: Sulejman Mulahasanović, Pašaga »Novi Vijek«. Primili smo broj 3. god. i ArifaRjć Hasan Ruv ć, Asif Smajlć. JaI. »Novoga Vijeka.. List je c>o oval svoi ; Hajrulahović i Fadil Muradbašić; broj posvetio l’ctgodisnjici smrti Musa i po 4 K: Osman Obralić. Meho Emrić i Cazima Catića sa ovan s a d r ž a je m: ' Jdsuf Subašić. A. Hifzi Bjelevac: Musa Cazim Catić. ’ Jedan mali alamet. Javljaju iz Beo­ Musa Cazim Ćatić: Pred očinskim do­ grada: 4,159.000 kuglica za izbore go­ mom. Tri gazela. Moja ljubav. Šemsudin tove su i predate ministarstvu unutraš­ Sarajlić: Iz Ćazimovih pisama. Musa njih djela. — Biva loš jedan koračić. Cazim Catić: Um i objava. Pred pija­ Ljetno vrijeme. .Ministarski Savjet ri­ nicom. S. S. M-ć: Ćazim u životu. S. S.: ješio je, da se od 10. aprila pa do 30. Dina gel Galeša! Za fond M. Cazima septembra ove god. uvede ljetno vrije­ Catića. Odbor za podignuće spomenika me, koje je, kao što se zna, za jedan sat Cazimu Ćatićin A. Hifzi Bjelevac: Me­ đu očevm Iju. ma. — Hadžermereranije od sađanjeg vremena. Ovo će se § o v dnevnik: Hadžennereš o Ćaizvršiti na taj način, što će u ponoći iz­ među 9. i 10. ov. nij. svi satovi biti po­ zrmu. maknuti za jedan sat unaprijed. »Jugoslavenska Žena«. Primili smo Poslanik Šcgvić okraden. Čitamo u broj 11.—12. god. III. lista »Jugoslaven­ zagrebačkim listovima: Sarajevo, 31. ska Žena« prije »Ženski Svijet« mjeseč­ nik za kulturne socijalne i političke in­ ožujka. Danas u 2 sata poslije podne uterese Jugoslavenskih žena. Ova svezkrađena je narodnom poslaniku Keruka ima slijedeći sadržaj: Zorika Kvederblnu Šegviću, koji se ovdje nalazio na Demetrović: Božić srpskih zarobljeni­ proputovanju za Dalmaciju, na ovdaš­ ka u Zagrebu 1914. Romanova: Iz »Zim­ njem kolodvoru čitava putna prtljaga. skih pjesama«. Nije to bilo. Ljubica IlaVojni obvezanicl od 40—50 god. Pri­ kovac, prof.: Žena nekoć i danas. Sava mamo od gradskog poglavarstva u Sa­ Vojvodinski: .Marseillaise vojnicima ži­ rajevu: Pregled obvezanika od 40—50 vota. Dr. Drago Klepac: Prelaz sifilisa god. starosti vrši se jedino radi poda­ na djecu. Štelan ja Beloševićeva: Glas. taka o njihovoj fizičkoj sposobnosti za Stanko Tomašić: Intimni portre. Zofka pojedine radove oružja i da budu upi­ Kveder-Demetrović: Meštrović i žene. sani u III. poziv dotično u posljednju Vojislav J. lEć, ml.: Materino srce. obranu. Svrha je dakle pregledbe jedi­ Zđenka Smrekar: Pozdrav iz daljine. no prikupljanje podataka za evidenciju Antun Farčlć: Skrušenje. Ksavcr Meško: o vojnoj obvezi, a nije mu svrha pozi­ Prošnja. Breškovskaja: O slobodi i pro­ vanje na vojnu službu. Svaki, koji o tom svjeti. Jovanka Hrvaćanin: Uništene proture zlonamjernih tendencija lažne nade. Vlatko Ivanov: U ono vrijeme. glasove, biće kažnjeni najstrožijim kazNikola R. Anđelković: Jedinstvo. Du­ nama. šan N. Dukić: Pesma. Rada: NezvestoВелиии добротвор »ПросБјете«. ba v zakonu. Bogumil Toni: Grobovi Примамо од Главвог одбора »Просвјеmladosti. Marija H-ova: U kavani. Zof­ те: Просвјета je дсбила још јодног веka Kveder-Demetrović: Crni posjet. лшкот добротвора. Госп. Шпиро ДаMarin Pavlinović: Osjećaj dužnosti. Šo­ ввдовић-Докић, трговац у Мостару куnja Grabrovska: Iskrenost. Fran Novoпио je кућу у Мосгару за К 135.000 и sel: Pticam. Lfstak: Emancipiovanost Поклоаио »Проовјети«. Овај аавјештај ženskiiija na selu (Lenočka). Sudovi za посићс име: Шпире, Лукс и Гојка Даmladež. Slijepi i njihovo uzgajanje (dr. видовића-ДовиЉа, покојног Илије. — M. Perković). Rumunjska opasnost u Главни (Ддбор »Просвјете« оматра за Banatu. (Pismo iz Pančeva, M. T.). Li­ особиту лужност, да н оцим путем з»ječnička pregledba prije braka. Mate­ хвали гооп. Шпири Давидовићу-Доrinstvo. Wiliam Howard Taft: O buduć­ кићу на племепитоме поклону »Проnosti žena. Vlaho Bukovac: Moj život. свјети«. (Z. K. D.). Vladimir Nazor: Tri priče za Xohe ли се који од муслимаиских djecu (Z. K. D.). Naša pisma. Izdaje i ' ureduje Zofka Kveder-Demetrović. Ci- j богаташа угладати у овог добротвора »Просвј.те« na и нашим народаим јепа je ovoj svezei K 10.—. Pablikacje o T. G. Masaryku. Pri- * задужбииамв учврстити опстанад и проширити дјелеваље слвчиим даровиgodom 70 godišnjice predsjednika će- • hoslovačke republike Dr. T. G. Masa- | ма, јер су културпе потребе и муслималског дијела иашег иарода огј Л1ryka izdao je presovi odbor praesidia ministarskog savjeta u Pragu publika- I ие и безбрвјне. Transporti za Ćehoslovačku Repu­ dju »P r e s i d e n t M a s a r у k« sađr- | žavajuću 57 fotografija i slika iz života i bliku. Konzulat Cehoslovačke republike u Sarajevu upozorava sve pripadnike ■ovog velikog Ceha i Slavena uz tekčeholovaćke republike, koji namjerava- I stovnu pratnju. Osim toga izdalo je ju povratiti se sa transportima, idućima ministarstvo prosvjete u Pragu alma­ u proljeću ove godine u svoju domovinah »Mas'aryk Osvoboditel« nu, da će biti vrijeme odlaska istih pra­ (Masaryk Osloboditelj) sadržvajući izvodobno oglašeno u svim ovdašnjim vadke iz književnika čeških i slovačkih, dnevnim listovima. Na pojedine upite o životu i radu Masaryka prije i za stranaka u tom pogledu, bilo pismene vriieme .rata. iH usmene, neće se odgovarati. Slovenski Klnb u Sarajevu obdržaje danas u subotu 9. travnja u prostorija­ ma Hrvatskog pjevačkog društva »Trebević« veliko noćno veselje. Udruženje jugoslavenskih inžinjera i ZA NAŠU RIJEKU. U sporazumu sa arhitekta, sekcija Sarajevo, držače svo­ svima strankama sazivlje se na 12. o. ju glavnu skupštinu 18. aprila o. g. u 9 mj. u ponedjeljak u 9'/г sati prije podne sati u društvenim prostorijama sa slije­ velika protestna skupština proti Talija­ dećim dnevnim redom: 1. Izvještaj una. Za to svi na zbor, da jednodušnim pravnog, nadzornog i stručniji odbora. protestom osudimo nasilje! 2. Utvrđenje proračuna za god. 1920. 3. Dobrovoljni prilozi za »Pravdu«. Mje­ Izbor novog odbora. 4. Izbor izaslanika sni odbor naše organizacije u Varešu i zastupnika sekcije za glavni odbor. 5. poslao je preko svoga predsjednika g. Revizija pravilnika. 6. Pitanje i prijedMuhamed ef. Arapovića svotu od K 9.35 Inzi. Prijedlozi članova imadu se pisdobrovoljnih priloga za naš list ini-is. najkasnje 3 dana prije skupštine G. Ahmed cf. Ccrič je također daro­ urne : upravnom odboru. Ako se na vao našem listu K.20. — Živjeli! sl< ! i i' ii ne mogu stvarati zaključci Upravni odbor »Osvitanja« pozivlje po radi nremaloga broja članova, olxlržaŠ 24. društvenih pravila članice društva vaćc se ponovna skupština dne 2. maja o. g. u 9 sati sa istim dnevnim redom. na izvanrednu glavnu skupštinu, Knjige i novine Dnmiite vijesti n#govorai aređafk M. Spoj 143 Згој I ni adete 11 boli? U licu? U celome telu? Popuštaju li Vani mišice i živci? Pokušajte Fellerov pravi Elsafluid!_Divit ćete se! 6 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce 36 kruna. Trpite li od spore probave? Od sla­ ba apetita? Zacepljcnosti? Protiv toga pomažu Fellerove prave Elsa-pilule! 6 kutija 18 kruna. — Prava švedska thiiktura 1 boca 15 kruna. Omot i poštarina posebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feller Stubica donja, Elsatrg br. 310. Hrvatska. prodajem kasu Upitati u administraciji lista. Miševi, štakori, stjenke, i žohari i sva gamad mora poginuti, ako upotrijebite inoja najbblja isku­ šana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih miševa K 8‘— , za štakore i miševe K 8’— za žohare ruse i Švabe po K 10’— Osobito jaka tinktura za stjenice K 8 - Za moljce po K 6‘—t prašak za buhe po K 6 —, pra­ šak za uši u odijelu, rublju K 6 mast za uši u glavi K 5 — i 10 Mast ža uši na blagu K 5 i 10. Prašak proti mrava K 6'— Tin­ ktura za gamad kod voća i po­ vrća K 6 — Mast proti svrxbu K 10’—. RazaŠilje pouzećem Za­ vod za eksport M. JUnker Za­ greb br- 16. Petrinjska u’ica br. 3, III. kat. 60 I Riblji zejtin najbolje vrsti ima ni skladištu u originalnim bocama Centralna drogerija Giusmann & Go. sgda 3rQĆQ Sahinagie, Sarajevo St ro s ma j e r o v a ulica broj 3 (prije Rudolfova ulica). Htjeli biste uzdržati svoju ljepotu! Htjeli biste imati kao baršun meku kosu? Ne imati više pjege. prištiće, sujedice? :: Upotrebljujte Fellerovu pravu »Elsa« pomadu za lice i čuvanje kože. Divit će vam se! Zaviditi će vam. 1 lončić 9 kruna- Nr. III. jača vrsta 12 kruna. K tome Fellerov najliniji ljiljanov mliječni sapun 16 kruna. ?Htjeli, bi ste lijepu, zdravu kosu? Felidrova prava »Elsa« tannochina-pomada za porast kose čini krasnu kosu. Priječi tvorbu peruti, sjedinu prije vremena. Priječi ćelavost. 1 lončić 9 kruna. Nr. III. jača vrsta 12 kruna. K tome jaki katranov sapun za glavu 8 kruna. Šampon 1 krunu. Pomada za brkove 2 K 50 hel. i krune 3 — Muče li Vas kurje oči? Fellerov pravi EIsa-turistički melem djeluje bez­ bolno, brzo i pouzdano. Nema više kurjih očiju! Nema žuljeva. Nema tvrde kože. Mala ku­ /Flsa tija Krune 4 — velika kutija Kruna 6*— Plast Želite li još štogod? Fellerove Essa-pustilje za pranje (s kolo­ njskom) 1 kutija 7 kruna. Fellerov Elsaprah za posipanje protiv telesnog znoja. 1 kutija 6 kruna. — Fellerov Elsa-mentolni klinčić protiv migrene (glavobolje) i zubobolje. 1 kutija Krune 4 — Fellerov »E’safluid« 9 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce 36 K. Vrlo dobar parfum s najfinijim mirisima od 5 kruna počamši. Najfi­ niji Hega-puder Đr. Kluger, bijel, žuto, roza. 1 velika kruna 12 kruna. Najjača Francovka u bocama po 8 K i 22 K. Omot i poštarina po­ sebno, alt što jeftinije. Eugen V. Feler, ljekarnik, Stubica donja, Elsatrg br. 310. Hrvatska. URA URA Исја čini trajno onseljB ? ? koja čini trajno VBSBlje 1 ? SAMO SUTTNEROVA URA! ! od nikla, ocjeli, srebra; zlata u svakoj cijeni — i vi ćete biti zadivljeni. Također lanci, prstenje, narukvice i svakakve potrebštine kao: škare, r očevi, britve, kutije za cigarete, nažigači, novčarke itd. Sve dobro I jeftinol Tražite cij. nik od tvrtke: H. SUTTNER, u Ljubljani br. 706. VtaMlkt CmitraM Odboi 4. M. O.« ■i amaarUa D. * A Кајм. бтјим. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/90da73525cb0110baeab0fb0476d95fe.pdf ef8ae4dc277713bad0a48abcc044d97f PDF Text Text Poštarina u gotovom plamena, ПП A ЖПЧ A imJr IMF li S ЛЖ № Oi 1кВ ■ Н wSA «Ж И МВк JaraK |У**^МА J® ЈЖ ЛМк «AHBh 3^8 Јж 1здду ЖЦ ж& №K| Izlazi subotom, utorkom »je Igra Ж мВНа Pretplata godiš. 120 kruna, na pola godine 60 kruna Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАМСКЕ ОРОШИЗАЦИЈЕ račun pošt štedionice 1119. Broj 40 (145) ~W V &Ж дНУ Ак lWft-_ $№r Ж иИИВ^ sBA Sarajevo, četvrtak 15. aprila 1920. (22. redžeba 1338.) Godina li. E—IHMBilIUm— ——^И—i Sarajevo za jugoslavensku Rijeku. Sarajevo, 12. aprila. Pretresavši položaj, u kojem se nala­ ze muslimani našeg kraljevstva nakon pada soc.-»demokratske« i nastupa no­ ve vlade, Centralni Odbor naše orga­ nizacije mora sa bolju u duši konstatoU ponedjeljak poslije podne više ti­ vati, da se naše stanje nije nimalo po­ suća duša diglo je svoj glas, glas pro­ boljšalo. Centralni Odbor uvažuje ne­ testa protiv nametljivog talijanskog prilike, sa kojima se je morala boriti imperijalizma, glas ogorčenog i uvrije­ nova vlada, nu ipak mora naglasiti, da đenog svog nacionalnog ponosa protiv se je našem teškom slanju mogla i mo­ svakom pristranom riješenju riječkog rala posvetiti veća pažnja. pitanja na našu nacionalnu i državnu Centralni Odbor mora primjerice Is­ štetu. Veličanstveno mnoštvo brojnih taknuti da i sad nema energičnih mjera tisuća sabralo se na Baščaršiji, gdje je za zaštitu naše lične i imovinske sigur­ u ime međustranačkog odbora skupšti­ nosti, da se podržaje ekonomska nejed­ nu otvorio g. V. Grđić, a predsjedao joj nakost u, poslovima, o kojima odlučuje je g. St. Žakula. vlada, te da se pitanje dobrovoljaca ne Govornici gg. Durbešić, dr. Kararješava onako, kako lm je obećano, već mehmedović i zagrebački izaslanik g. gotovo uvijek na štetu muslimana i na­ Tausk bivali su u svojim govorima i šeg privatnog posjeda. Blago musliman­ razlaganjima o važnosti Rijeke za raz­ skih težaka što je oteto u korist dobro­ voj našeg trgovačko-ckonomskog živo­ voljaca još nije povraćeno, a kanio li da ta višekratno prekidani burnim aplause je pristupilo nadoknadi šteta, što su som ove impozantne skupštine svih na­ prilikom rata i prevrata počinjene na ših društvenih klasa i političkih stra­ muslimanskom imetku. naka. Među govornicima zamašaj riječ­ Makedonski i sandžački muslimani iz­ kog problema ocrtao je jedan od najvrgnuti su i danas političkim progoni­ ma, a ne posvećuje se ni pažnja njiho­ uvaženijih naših političara muslimana g. dr. Hamdija Karamehmedović ovako: vim zahtjevima glede školske reforme. Gospodo! Nakon sedam godina rato­ Naša ie prosvjeta još i sad u rukama vanja našemu narodu ne pada ni na čovjeka, koji zauzima jedno intrasigentkraj pameti da traiž kavge. On želi mi­ no stajalište prema muslimanima, koji ra sa svim svojim susjedima, da bi se nije povoljno riješio ni jedne molbe na­ čim prije mogao oporaviti od teških ših seljaka za otvorenje škole i koji nas pošljedica rata. On je stoga u svojirh je u samoj podjeli štipendija prikratio zahtjevima umjeren i čedan. Ne traži za nekoliko stotina hiljada. ničega što nije njegovo po Božijem i Pitanje odštete za kmetovska selišta ljudskom pravu. Kad bi tako isto sta­ tako je izigrano, da je usljed zavlačenja novište zauzimao i naš susjed na za­ te odštete ugrožena eksistencija veli­ padu, ne bi danas bilo spora između kog broja muslimana, naročito udovica i siročadi, a da tragika bude još veća, ■ nas i njega. Ali on toga stanovišta ne nova vlada priprema I provedbenu na- i zauzima. Opojen neočekivano dobrim rezultatima rata on je previše maha redbu za Krizmanovti uredbu o beglupustio imperijalističkim strujama. On cima. Ova uredba gazi ustavom zajam­ previđa, da je jedan od jakih razloga čena vlasnička prava samo ч onom di­ našega neprijateljstva prema Mađari­ jelu države, gdje se ogromni dio te zem­ ma bilo njihovo otimanje naše najbolje lje nalazi u rukama muslimana. Zbog luke. On zaboravlja da i mi imamo svoj ove uredbe ni posjed muslimana teža­ jako razvijeni nacionalni ponos, koji je ka nema skoro nikakve pravne ni fak­ opasno pregaziti. On iz naše istorije ni­ tične zaštite, što najbolje dokazuju mno­ gobrojni slučajevi otimanja zemlje od ! je naučio, da mi ne umijemo ; da neće­ mo da budemo ničija kolonija. On bi muslimana zemljoradnika čak i u čisto trebao da razumije, da je naš narod, sav muslimanskom cazinskim kotaru. bez ikakve razlike, svjestan, da je do­ Obzirom na gornje činjenice Central­ šlo vrijeme, da i on živi svojim samo­ ni je Odbor zaključio izaslati posebno stalnim ekonomskim životom, a da tako­ izaslanstvo u Beograd, da se objasni sa voga života ne može imati naša država predstavnicima stranaka parlamentarne bez svoga najprirodnijeg izlaza na mo­ zajednice. 0 rezultatu ovog objašnjenja re u najbolju luku na našoj strani Jad­ ovisiće naše buduće držanje, glede ko­ rana. jega je Centralni Odbor donio daleko­ Mi ne znamo tačno kakav nam ćulah sežne odluke. spremaju velike sile da nam ustaknu, Centralni se je odbor u ovom zasijone znamo ni to, hoće li nas već sada danju bavio 1 drugim pitanjima, te je naš vladar pozvati, da se silom suprot­ među ostalim zaključio povesti jači stavimo eventualnom nasilnom i ne­ skupštinski pokret. pravednom otimanju naše Rijeke, ali svi mi znamo i osjećamo, da se niko od nas i nikada neće pomiriti s misli, da Rijeka smije stalno i zanavijek ostati ičija druga nego naša. To nek čuju oni, Dne 12. aprila napali su pljačkaši na koji nam sudbinu kroje, to nek čuje i kuću Osmana i Maje Bakarana iz Va­ naš susjed na zapadu, pa ako neće da doživi sudbinu germanskih imperijali­ kufa kotar Foča. Obojicu iz puške ubili sta, nek ne zabada trna u naše tijelo, I posve opljačkali. Mjesni Odbor. Foča - novo Nevesinje muslimana, koji bi htio u njihovo dru­ jer će inako Rijeka biti naš AJzas. Mu mu stoga — i u njegovom interesu — I štvo pozvao je dvojicu birtaša Ferzovića i Hajrića te sudskog pisara Groza rana dovikujemo: Ruke sebi! Poslije svili govornika g. Grđić je šića i pedvornika sreskog načelnika Mulaosmanića, da oni tobože ispred pročitao, a skupština je oduševljeno težaka muslimana sudjeluju kod doče­ prihvatila ovu protestnu Rezoluciju: ka »demokratskih« predstavnika iz Be­ ograda i njihovoj skupštini. Mi u ime Sa velikim zadovoljstvom primio je ogromne većine težaka muslima­ zbor vijesti, da se Jadranski problem na grada i kotara Bjeline protestujem primiče konačno riješenju odajući svoju proti nametanju ovakovih sumnjivih zahvalnost i priznanje svim faktorima, tipova i izjavljujemo, da mi težaci mu­ koji Dalmaciju spasoše našem narodu, slimani ovoga kotara pripadamo Jugo­ našem Kraljevstvu. slavenskoj Muslimanskoj Organizaciji. Sa zebnjom očekuje zbor riješenje Saćir D ž a f i ć, H. S e 1 imo vi ć, Mujo sudbonosnog pitanja Rijeke, sudbono­ H a v i ć, Haso I s b i ć, Emin M e m i ć, sna po dalji ekonomski razvitak naše Kraljevine, sudbonosna po dalji odnoPašo Berberović, Mehmed Hamzić, Ibrhimović, Salko Lipnišaj sa rlašim zapadnim susjedom — Ta­ č e v i ć, .Šaćir D r a g i ć, Mustafa A hlijanima. č i ć, Salko P a š a 1 i ć, Bego BerbeRijeka na hrvatskom primorju bila je rovtć. Salko Sarajlić, Juso Ju­ u prošlosti i sada je hrvatski teritorij. go v i ć, Hrusto H a m z i ć, Refo S eGeografski položaj veže Rijeku sa ma­ limović, Bego Hajdiić, Mustafa terom zemljom — sa lijepom našom N a k i ć, Haso Š e h o v i ć, Mehmed domovinom. Sa najbližom okolinom E f e n d i ć, Zahid A h m e t o v i ć, Mujo Rijeka je etnografski hrvatska. Eko­ nomski interesi kako same Rijeke tako I Bajrić. Dedo Lipničević, Alija i čitave države Srba, Hrvata i Slove- ; H a m z i ć, Fehim J a li i ć, Avdo 0 smić.« nača imperativno nalažu, da se jedno od drugoga ne odvaja. Radi ovoga zbor smatra pitanje Ri­ jeke pitanjem nacije, pitanjem svih Sr­ ba, Hrvata i Slovenaca, pitanjem svih društvenih klasa, pitanjem svih politič­ kih stranaka, pitanjem svih provincija države. Sve treba upotrijebiti da Rije­ ka dođe onamo gdje po svakom pravu Žao ini je, g. uredniče, što Vas nijepripada, da bude sastavni nerazlučivi dio Kraljevstva Srba. Hrvata i Slove­ -sam vidio prilikom Vašeg boravka u Foči, da Vam opišem naše sirotište u naca. Foči, pa da Vi putem javnosti objelo­ Zbor ovlašćuje delegate, koje će me­ danite, kako se u ovom sirotištu po­ đustranački odbor izabrati, da sa iza­ stupa. Stoga to čimim ovim putem. slanicima drugih krajeva Kraljevstva U mjesecu novembru 1917. god. ov­ sporazumno učine sve što nađu za po­ dašnji oblasni odbor za zaštitu neoptrebno, da se pitanje Rijeke riješi, kako slkrbljenje djece osnovao je »Dječiji interesi čitavog našeg troimenog naro­ dom« za primanje i uzdržavanje neopda traže. skrbljene siročadi. U ovom sirotištu Odajući još jednom priznanje i za­ ima oko 60—70 muslimanske djece i to hvalnost svim mjerodavnim faktorima, većim dijelom ženske od 2 do 15 zbor ih moli da učine krajnje napore, kako bi se Rijeka spasla našem Kra­ i godina, 8 djece (slovom osmero djece) pravoslavne, a katoličke nema, pošto ljevstvu. Sve žrtve koje se tra­ je ovaj kotar napučen samo sa musli­ žile da se dođe ovome cilju zbor je umanima i pravoslavnima. Za ovo sirovjeren da će narod rado dati.« tište votirala je vlada s početka po Na koncu je ovaj .svoj protestni glas 1.000 K, a kasnije po 4.000 K mjeseč­ Sarajevo zaključilo sa trokratnim »Ži­ no, a pučanstvo ga potpomaže mjeseč­ vio kralj!« nom članarinom i dobrovoljnim prilo­ zima. Predsjednik je sirotišta predstoj­ nik (pristav) Luković, a odbornici su i stratelji većim .dijelom Srbi pravo­ slavne vjere. Ima i nekoliko muslima­ na, ali se nažalost ne mogu da zauzi­ maju za našu nejaku djecu, jer se dru­ gi drže pozvanijim za taj posao. Kao znak da se naš težak neda za­ U sirotištu nije postavljena odgojite­ varavati, da neda sebi nametnuti jedno ljica muslimanka, nego žena pravoslav­ njemu sasvim nepovoljno političko vod­ ne vjere, a kakav je odgoj i red u tom stvo, nego da je svjestan svoga stanja zavodu vidi se najbolje po tom, što mui čvrste političke zajednice svih naših ----------- Iznosimo ovaj članak kao ilu­ muslimana iznosimo protestni brzojav, straciju agresivnosti, da ne reknemo koji nam priposlaše ugledni težački pr­ propagande, s izvjesne strane i obra­ vaci grada i kotara bjelinskog. Brzo­ ćamo na to pažnju sab. odbora i ulemajav glasi: medžlisa uvjereni, da će ovom nezdra­ »Bjelina, 11. aprila. vom stanju potražiti i naći radikalna Mjesni odbor »demokrata« ne molijeka.-------------------------------------- Ur. gavši naći ni jednog čestitog ispravna Sirotinjski dječiji dom u Foči.*) Protest bijelinshih težaha. Muslimansha trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu. Bovi h svim banhoenlm naslovima. Obavlja uplato 1 unoučcnla u liral]2Bstvu SHS. 1 u inozemstvu. Prima uloihE na uložne hnllžicz 1 teltućs račune 1 uhamđćule Ih najpovoljnije. Obavlja sve nЈепЈоСпв poslove i burzovne naloge | Hancelarija: Mja Petra ulica 2ртшпо,1^^ Dionička glavnica R 3,000.000 Пајз sezonske I aprovlzacljoka kredite. — Kupuje 1 oraduie srečha. valute 1 vri odnosne papire svih vrsta. KOBNO S 5 Ш E II I £ kupuje 1 prodaje sve vrste robe, u poglavito sve životne namirnice. Sarajm - Interurban telefon: Zli �Strana 2 Страаа slimansku djecu daju činovnicima i gra­ đanima, da ih kod kuće poslužuju. Ta­ ko na primjer kod ovdašnjeg nadcestarnika ima jedna muslimanka stara 7—8 godina, koja ga poslužuje, te ka­ ko sam razumio, ovaj je inovjerac (ka­ tolik) želi uzeti za svoje dijete, a na svoje sam se uši osvjedočio dne 5. o. mj., prolazeći kraj njegove kuće gdje ga tatom zove. Ovo će nevino dijete poprimiti sve običaje nemuslimanske; a nije isključeno, da će kroz kratko vrijeme poprimiti i njegovu vjeru. Dr­ žim da ova pojava ne služi na čast na­ šem muftiji, a ni ostalom muslimanskom stanovništvu ovog kotara J čudim se da mogu ovako nešto gledati i trpjeti da se odroduje naša muslimanska širočad, koja je ostala bez svojih milih i dragih roditelja. Nije samo taj slučaj. Kod mtfuščije ima jedna muslimanska djevojčica od 13—14 god., koja ga poslužuje, a o vje­ ri nema opsolutno nikakva pojma. Pitam: ko je kriv ovom stanju i ko odgovara za te propuste? Ko, gospodo? Sirotište je svagdje samo za to, da djecu uzgaja i da ih izvede na pravi put, pa se nipošto ne smije dozvoliti da se s našom djecom postupa ovako kako se ovdje postupa. Prema broju pučanstva, a uzevši u obzir i ono što sam gore istaknuo, da naime u zavodu ima 60—70 muslimanske djece, a tek 6poi 145 Kroj »PRAVDA- — .ИРАВДА* I | ' | j i I im urodi nastavni program prema vakfijji. Izvjestitelj Korkut misli, da može ispred prosvjetnog odbora prihvatiti ovu promjenu, premda mu se čini da je zgodniji odborski predlog. Bahtilarević veli da je ovaj predlog u uskom savezu sa pitanjem početnik nastave i predlaže, da se ne glasa, no većina je za glasanje. Nastaje rječkanje i uzrujana rasprava. Izvjestitelj naglašuje da se tre­ ba držati poslovnika i ne voditi dqbate kad je ona zaključena. Treba glasati o predlogu prosvjetnog odbora, pa ako pane, onda o predlogu predsjednika. osmero pravoslavne, trebalo bi i n»o ralo bi biti da je staratelj musliman, a i odgojiteljica za našu djecu da je mu­ slimanka, dočim bi se za pravoslavnu djecu mogla postaviti posebna odgoji­ teljica. Na moju veliku žalost moram istaknuti, da u sirotištu nema ni vjero­ učitelja. koji bi bar svaki dan po 1 sat predavao djeci iz vjeronauke. I to je velik propust, jer poznato je: kakvu klicu usiješ djetetu u njegovu djetinj­ stvu, onaka će mu klijati u mladosti i starosti. Zato molim i apelujem na centralni odbor naše organizacije, da poduzme nužne mjere kod zemalj. vlade, da ovo sirotište prede u državne ruke, te da se postavi musliman staratelj i potre­ biti broj sila muslimana i muslimanki, koji će znati rukovoditi sa ovakim odgojilištem, te da vlada smjesta naredi današnjem odboru, da se ova djeca i druga oduzmu od inovjeraca i predadu u sirotište. Vahid. I Agrarna reforma. Ministarstvo za ag­ I ; rarnu reformu otvorit će u Tuzli, Mo­ : staru, Sarajevu, Bihaću, Banjaluci pododsjeke ministarstva za agrarnu re­ formu. SVRŠETAK ČETVRTE SJEDNICE. konstrukciju ovog tijela, kako članova tako i reisa, postaviti ako hoćete sve iza izvjestitelja i predsjednika uzima same pravnike, pa svršena stvar. riječ g. B a h t i j a r e v i ć i ističe da bi MH g 1 a j 1 i ć upozoruje da ovaj predse potreba sirotišta mogla podmiriti iz­ log ne spada na dnevni red i traži da vanrednom subvencijom vlade, jer je se glasa o predlozima prosvjetnog od­ čuo, da je za uzdržavanje ovakih zavo­ bora, jer je rasprava iscrpljena. (Gla­ da odobren kredit od pet miliona, pa sovi: Tako je, na glasanje! Dr. Spa­ bi se i nama trebalo dati sa te dotacije. lio: Predlog o ukinuću cetr. uroda za­ Slaže se sa prediogom prosvjetnog od­ dire u reviziju štatuta, pa se sad ne bora, da se sirotišna zgrada ustupi omože uzimati u raspravu.) kružnoj medresi, nu nije za to, da se si­ Sadiković se u načelu slaže sa rotište dokine, nego bi preostale pitomosnovom o okružnoj medresi, ali mu ce trebalo smjestiti u medreski konvikt, se čini da je nedostatan broj sati za a za šegrte naći posebnu zgradu. Do­ vjeronauku i arapski jezik, jer bi me­ pada mu se misao, da se u svakom mje­ dresa morala liferovati potpuno sprem­ stu osnuje društvo poput »Merhameta«, ne muallime i vjeroučitelje. Stoga pred­ koje bi se brinulo za mjesnu siročad. laže da apsolventi uče još i devetu go­ Slaže se sa prediogom o dokinuću dadinu u posebnom kursu isključivo vjer­ rul-muallimina, jer on ne donosi željene ske predmete. koristi. Predsjednik mu odgovara, da Predsjednik veli da su vladini se predloženim planom može postig­ miHjoni iluzija. Ako se .u njih pouzda­ nuti željeni cilj, a ako uzžclimo još spo­ mo bićemo kao Nasrudinhodža kad je sobnije ljude, možemo svršenike slati u sadio trnje po cesti, da od karavane Carigrad ili Kairo. dobije potrebnu vunu.... Nakon toga se prelazi na glasanje o M i 1 j k o v i ć ističe loše iinancijalno stanje vakufa i veli da je tom kriva 1 predlogu prosvjetnog odbora giede okružne medrese, te se ogromnom ve­ bivša uprava, čiji su se predstavnici brinuli za sopstvene interese. Vlada ] ćinom glasova usvaja predlog onako, nam mora izaći u susret, pa ako to ne I kako smo ga iznijeli u broju od 6. aprila. Iza toga se prelazi na predlog o postignemo ovdie, trebalo bi ići u Beo­ dokinuću darul-muallimina. grad. (Odmor.) Predsjednik se slaže samo sa Predsjednik se vraća na pitanje prvim dijetom predioga i prema tomu o zatvaranju sirotišta i veli: Kad smo već kod zatvaranja, kako bi bilo da iznosi ovaj pro-tupredlog: 1 .) darul-muallimin se ima dokinuti zatvorimo i centralnu upravu, jer po koncem pve školske godine, a učitelji mom mišljenju, ona nije tako neophod­ no nužna, da se ne bi mogla zatvoriti. svjetskih predmeta imaju se staviti Ona se može spojiti sa ulema-medžlivladi na dispoziciju; 2 .) učenici mogu i nadalje — ako ho­ som, koji i onako džaba troši veliki no­ vac, istina iz vladinih sredstava, ali oće — ostati u Kuršumliji i Hanikahu, pet s narodne grbače. Provešćemo re­ koje se prepuštaju ulema-medžlisu, da FELJTON. ; I । Carigrad Rusiji. »Filadelfija Pablik Lecer« javlja, da se Vlison nada da će boljševizam u skorom vremenu potpu­ no propasti i da će se na njegovim ru­ ševinama podići nova demokratska Ru­ sija. Takvoj Rusiji trebalo bi po Vilsonovom mišljenju predati i Carigrad; na taj način bili bi omogućeni vrlo dobri odnosi između Amerike i nove Rusije. Sovjetska Rusija hoće Carigrad. Petrogradska »Pravda« objavljuje, da Ru­ sija traži Carigrad samo za sebe, jer joj je to u Londonskom ugovoru obećano. Delegati Sovjeta zastupaće najenergičnije ta potraživanja prilikom budućih pregovora o miru. Wilson protiv Turske. Predsjednik Wilson — piše »Matin« — upotrebljava svoje pravo, da daje svoje mnijenje o sudbini Turske, te izjavljuje, da Armen­ ci i druge narodnosti koje potpadaju pod otomanski jaram, treba da budu oslobođene. 0 pitanju Sirije i Mezopo­ tamije zadržaje si predsjednik rezervu. Konačno predsjednik Wilson zastupa mnijenje da Turci bridu izagnani iz Ev­ rope. Mustafa Kemalpaša. Kako »Cliicago Tribine« doznaje, glavni zapovjednik I turskih četa u Drinopolju i Traciji sa­ općio je savezničkim generalima, da ne će slušati njihovih zapovijedi i da ne će priznati nikakvu carigradsku vladu, dok grad bude zaposjednut po saveznicima. U Traciji se provodi opća mobilizacija. Dalje doznaje isti list, da je Mustafa Kemal paša, voda nacionalista u Maloj Aziji proglasio carigradskog sultana li­ šenim prijestolja. Proglasio je nadalje sveti rat protiv nevjernika i pozvao pod oružje muslimane cijeloga svijeta. , Mustafa Kemal radi. Prema privatnoj vijesti »Tempsa«, koju prima iz Cari­ grada, nacionalističke su čete zauzele Ada Dede Bazar i front prema engle­ skim četama u kotaru Ismit. Oko sudbine Turske. Prema obavje­ štenju »Petit Parrsiena« iz Londona po­ litička je sekcija vrhovnog savjeta na­ stavila rad o odredbama ugovora mira sa Turskom. Između važnih odredaba ugovora, koje su rezervisane biće usvo­ jeno u toku konferencija vrhovnog sa­ vjeta u Sen Remu. Tu su također vojne odredbe povodom kojih je tražen izvje­ štaj maršala Focha. Nezakonitosti sa Turskom. »Tempsu« j javljaju iz Carigrada da su saveznici j predali Porti novu savezničku notu u da ne osjećajući se sigurnim pred upornim potra­ živanjem i strogoj istrazi, koju je Jildiz vodio. Ra­ zne glasine kolale su Carigradom, a evropske no­ A. Hifzl Bjelevac : vine donosile upravo nevjerovatne vijesti o prilika­ ma u Turskoj. Konačno se stvar počela zaboravljati i neki, koji su imali upliva u Jildizu počeli su se zauzimati za sudbinu pohapšenih. TREĆI DIO. Abdurahmanpaša se usudio nakon dugog raz­ 1. mišljanja poći lzetbeyu, da zatraži milost za kćerku. Čim ga je lzetbey ugledao pred sobom upro je Prošla su skoro dva mjeseca od događaja koji prstom u sultanov kabinet i rekao: su se odigrali nakon uhapšenja Rene Logotetides i »Paša hazreteli, u njegovim je rukama sve ..« Abdurahmanpašine kćeri Ifete. Ovo uhapšenje po­ Paša je razumio šta to znači, pa je plačući po­ vuklo je za sobom i druga otkrića, pa ie nastao čeo moliti lzetbey-a, koji je imao više moći nego i skoro opći progon ne samo Grka, nego i Mladoturaka i Jermena, koji su bili u doticaju i bližim od- | sam Abdul Hamid, da se smiluje na starca i pošte­ nosima. Čitavo javno mišljenje prijestonice i pokra- i di mu jedinicu kćer, koja nije svjesna učinjene jine, čitava Grčka; službena i neslužbena, pa jedan 1 pogreške. Izetbey ga pogleda lukavo i reče: dio Evrope raspravljao je o mjerama, koje je Tur­ — Paša hazreteli, neobično mi je viditi vojnika ska poduzela, poričući joj pravnu podlogu za ovake da plače, ali vas ispričava vaša starost... Što se ti­ progone. Šta više i velevlasti su provele jednu de­ če Ifete ja imam drugo mišljenje o njoj...« monstraciju, i poslali brodove u Egejsko more za zaštitu svojih interesa, koje su smatrali ugroženim To govoreći uzme sa stola jedan spis i ne po­ nudivši starcu ni mjesta stane mu čitati izvještaj: u slučaju kakva prevrata. No za čudo ovog puta ostao je Jildiz nepopustljiv, pu čak ni posredovanja, »Abdurahmanpašina kćeika Ifet-hanuma preslušana da se opravda postupak Abdurahmanpašine kćeri je po prvom sekretaru Hakibey-u nakon uhapšenja ostao je bez uspjeha. i izjavila je: »Ja nemam ništa zajedničko s mladoI ako Rene kod preslušavanja nije ništa htjela grčkim pokretom, ali ljubim slobodu nada sve i bo­ reći neki su dovodili u svezu čitavo ovo otkriće sa rila bih se za čiju hoćete slobodu proti sile, pa od imenom lhsanbey-a Sururzade, koji je također stav­ koga ona dolazila. Meni je u ovom slučaju bilo sta­ ljen pod tajnu policijsku pasku. lo da spasem jednu pobornicu slobode, i ako ovaku Viđeniji Mladoturci bježali su tajno iz Carigra­ Rene Logotetides. (39) ove izvo­ bila potpuSad treba glasati. Predsjednik (uzrujano): Kod otvorenta novih vjerskih institucija radi se ti sporazumu sa ul. medžljsom. Pi­ tam: hoće ii se tako postupati i pri njihovu zatvaranju. (Glasovi: Hoće. Na glasanje! Žamor.) Onda, gospodo, upu­ ćujem predlog na predhodnl sporazum sa ul.-medžlisom i zaključujem sjedni­ cu. Dnevni red buduće sjednice: Nasta­ vak debate o zatvaranju darul-mualli­ mina i o početnoj vjerskoj nastavi. Kratke vijesti iz islam. Istoka. Bilješke. iz vakufskog sabora. K u r b e g o v i ć podupire de i konstatira da je debata no iscrpljena i zaključena. formulisati protupredtogc i kojoj traže, da se ministarstvo službeno odrekne nacionalističkog pokreta. Usljed toga je položaj kabineta kritičan. Intransigent javlja da je kabinet već odstupio te da je obrazovanje novog kabineta povjereno Damad Ferid paši. Ekomnomska robija Turske. Javljaju iz Londona: Konferencija ambasadora pod predsjedništvom Lorda Curzona nastavila je diskusiju ekonomskih od­ redaba ugovora o miru sa Turskom i odredbe budućeg statuta za morske tje­ snace i Mramorno more. Novi kralj Sirije. Javljaju iz Londona: Ovdje je primljeno zvanično saopštenje da ie emir Fajsal primio naslov kralja Sirije. On je pismeno izrazio privrženost sirijskoga pučanstva prama britanskoj vladi (?). Emira Fajsala poruka Evropi. Prema vijestima iz Damaska, odlučio je emir Fajsal, da se ne odazove pozivu VrItovnog Savjeta da dođe u Evropu radi nastavka pregovora sve dotle, dok ne bude priznat za kralja Sirije. Sirijski kongres odobrio je to stanovište. Faj­ sal je poslao u Evropu Nuri Saida sa nalogom da učini priprave za pregovore. Prema izvještajima iz predjela Li­ banona javno je mišljenje tamo za de­ mokratsku republiku. Šef generalnog stožera emira Fajsala u Parizu. General Nuri Said, šef gene­ ralnog stožera emira Fajsala, stigao je u Pariz. »Tcmps« tvrdi, da je general Nuri Said poslan po emiru u Pariz, da objasni razloge, s kojih se je emir pro­ glasio kraljem Sirije. Izgleda, da je ova misija poslana uslijed upita engleske i francuske vlade slavljenih radi posljed­ njih događaja na emira. Oko Tripolisa. Iz Beyrutha javljaju, da je general Gourand nastavljajući svoj posjet zapadne zone otputovao u Trtpolis. U Tripolisu visoke vjerske lično­ sti, Mufti i drugi, su dali oduševljene izjave u prilog Francuske. Kadi je hva­ lio tolerantnost Francuske prama raz­ nim vjeroispovijestima. General Gou­ rand predao je zastavu 30. pomješanoj pukovniji u prisutnosti veliko0' broja naroda, koji je generalu priredio odu­ ševljene ovacije. Perzijski šah u Parizu. Perzijski je šah stigao u Pariz, gdje će se zadržati oko 20 dana u najstrožem ineognitu, te će se u mjesecu travnju vratiti u Per­ ziju. borbu Mladogrka u našoj državi ne odobravam." Na pitanja, odaklen je doznala za zapovjest o uhapšenju nije htjela odgovoriti, pa je rekla: »Ja znam šta će mi se dogoditi, ali za to ipak ne ću se odreći onog svjetla u koje gledam. Sloboda je uskrsla u meni i ne može je ništa više ugušiti" ... Za to se okrivljuje Ifet-hanuma, da je svjesno htjela pomoći neprijatelju, da umakne kazni odavši tajnu i zatajivši pravoga krivca«. ~ _ lzetbey spusti spis na stol i promatraše Abdurahmanpašu, a onda reče: »Šta velite na ovo?« — Nadam se samo u vašu milost, a njezin čin ima drugo naličje.« »Kako? — upita Izet. — O kojem nije ovdje zgodno govoriti, jer se tiče mojih obiteljskih stvari...« »Recite slobodno«, nagovori ga Izet, na što sta­ rac ispripovjeda, kako je Ifeta zaručena s Ihsanom Sururzade, i kako je doznao da je Ihsan ljubio Renu Logotetites... Izetbey-ovo se lice namrači, a onda reče: »1 on dakle?« Paša se trgne i odgovori: — Ne, oni.. On nije ništa... Eto, samo su pri­ povijedali... Izet ga pogleda i reče: »Znam, znam... I on je s njima!.. ...Ostavivši pašu uniđe u sultanovu sobu, da izvijesti svoga gospodara o novom otkriću. Nastaviće se. �ПРАВДА" — »PRAVDA. Боој 145 — Broj___________ ____ će biti poslani u druga novookupirana mjesta. Njemačka protiv francuske note. »Korespodenz Hofmanm« javlja: Na dogo­ voru u Stuttgartu izjavile su se Bavar­ ska, wirtemberška, saska, badenska i essenska vlada jednoglasno protiv fran­ cuske note, kojom se traži raspust nje­ mačke obrane, što se osnovala u svrhu da se spriječe ovi izgredi. Spomenute vlade smatraju, da je sada nemoguće raspustiti ovu obranu, jer bi to značilo rasulo državnog reda. Engleska nije uz Francusku. Javljaju iz Londona: Engleska vlada javila je francuskom poslaniku Cambonu da se ona ne postavlja na francusko stanovi­ šte u pitanju francuske intervencije u Njemačkoj. Zapljena stranih vrednota u Njemač­ koj. U mirovnom ugovoru uvrštena za­ pljena inozemnih vrednota izazvala je na jučerašnjoj sjednici burni veliki pre­ pad. Nemoguće je bilo svako bileženje tečaja, konačno je burza zatvorena za svaki dnevni promet. Burzovno će se predsjedništvo sastati da zaključi po­ novno otvorenje burze. Pljačke u Dresdenu. U subotu na ve­ će došlo je ovdje do ozbiljnih izgreda crvene garde. Bande su pljačkale po cijelom mjestu. Provaljivali su šta vi­ še i u mnoge privatne kuće. Ustaše zapalili Essen. Po nalogu Holza zapalile su čete za paljenje pri ulazu vladinih četa u Essen na 5 mjesta grad UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. koji je sav u plamenu. Pučanstvo je ra­ Pašić će pregovarati s opozicijom. — zoružano. Taoci pušteni su na slobodu. Kako se saznaje, parlamentarna zajed­ Buntovnici su prebjegli preko granice. nica, osobito radikali, namjeravaju sa Wilson obolio. Listovi primaju iz demokratima povesti pregovore, koje Newyorka da je predsjednik VViison obi imao voditi Pašić, jer se on smatra | bolto, usljed toga prestao je sa svojim za to podesnijim od Brotića. dnevnim automobilnim šetnjama. Za 10 Ekspoze g. Radovića. Danas 12. ap­ dana zabranjeno je predsjedniku svako I rila poslije podne u 4 sata održana je bavljenje sa državnim poslovima i pri- j ministarska sjednica, kojoj su prisustvo­ mati ministre, te mora da ostane u vali delegati na konferenciji mira gg. krevetu. Radović i Drašković. Konferenciji je iVraćanje ustavnosti u Mađarskoj. — , mao da prisustvuje i gosp. N. Pašić, ali U čitavoj je zemlji izvršena zakletva I je bio spriječen radi bolesti. G. Rado­ narodne vojske na ustav. U Budimpešti I vić je održao ekspoze o jadranskom i izvršio je ove poslove sam državni up- ; riječkom pitanju.. ravitelj Horthy. Dr. Žerjav u Zagrebu. U Zagreb su Kako Engleska i Francuska »osigura­ prispjeli bivši predsjednik slovenske ju svjetski mir«. Vikont Kerzon uputio vlade dr. Žerjav i ministar Dr. Kramer, je u engleskom Donjem Domu Lojdu oni su vodili vijećanja sa ovdašnjim po­ Džordžu pitanje, da ii mu je poznato da litičkim vodama demokratske stranke je neki Delamar-Maz pronašao top koji poglavito o mogućnosti riješenja poli­ može da tuče na 240 kilometara, ј da li tičke krize. je istina da je francuska vlada, poslije Pašić opasno obolio. Predsjednik na­ povoljnih rezultata kupila njegove pa­ še mirovne delegacije Nikola Pašić po­ tente? Ako je to istina, onda da li je vratio Se jučer iz Zaječara u Beograd, engleska vlada preduzela mjere da i za ali je nenadano obolio od upale pluća. sebe osigura koristi od tog pronalaska? Oa ne može nikoga primati niti izlaziti Lojd Džordž je odgovorio _da je en­ iz kuće. Njegovo je stanje ozbiljno. glesko Ministarstvo Vojno već stupilo, VANJSKI POLOŽAJ. tim povodom, u vezu sa francuskom vla­ dom i sa pronalazačem i da se eksperi­ Oprovrgava se. Više listova donijelo ment; s novim topom već vrše. je vijest tršćanskog »Piccola« prema Novim se topom može gađati i na da­ kojoj je došlo do sporazuma medu Nlttlljinu od 250 kilometara, a projekat nje­ jem i jugoslavenskom vladom u jadran­ gov ima brzinu od 1300 metara u se- • skom sporu a posredstvom Lloyd Gekundi. orgea. Italija bi dobila Rijeku, Volosku, San Retno bez novina. Agencija SteOpatiju, dok bi Sušak, Fijumara i Baroš fani« širi vijest po kojoj je isključeno pripali Jugoslaviji, kojoj bi isto pripao da na konferenciji u San Remu novinari Skadar kao kompenzacja za ustup. Na­ bi imali pristupa. Štampi će se ići na ša delegacija demantovala je ovu vijest. ruku u San Remu kao i u Londonu. D’ Annunzio za Turke. D’ Annunzio Umro izdavač »Univerzalne Bibliote­ je u »ime pučanstva i vojništva« grada ke«. Posljednjih dana marta umro je u Rijeke upravio na turskoga poslanika u Leipzigu Heinz Heinrich Redam, koji Bernu odrešit protest proti zaposjednuje sa svojim ocem Antunom Filipom Reću Carigrada. Tu on napada na »prož­ clamom 1867. osnovao poznatu »Uni­ drljivo britsko carstvo, koje je već 20 verzalnu Biblioteku«. Njemačka štampa muslimanskih naroda podjarmilo, a sa­ opširno se bavi ličnošću pokojnog Reda bi se htjelo dokopati i Carigrada«. clama i ističe golemu važnost njegove | Ceško-poljski sporazum. Antantina biblioteke za njemačku prosvjetu. Svo- ' piebiscitna komisija trudi se, kako bi jom je jeftinoćom omogućila najširim došlo do sporazuma medu Cesima i Po­ slojevima da upoznaju klasike svih na­ ljacima. Hoće da obrazuje jednu poseb­ roda u izvrsnim prevodima. Nema sum­ nu česko-poljsku organizaciju, gdje bi nje, da je i ova biblioteka mnogo dopri­ došli ljudi, koji stoje nad nacijonalnim nijela širenju njemačkog jezika i uplivu pitanjima imajući pred očima interese njemačke kulture svuda gdje ima Nije­ jednoga i drugoga naroda. maca, pa čak i medu tuđim narodima, Opsadno stanje u Slovačkoj bit će, kojima je iole njemački jezik poznat, kako javljaju iz Praga po odluci vlade svagdje se može naići na žute sveščiće i stranaka ukinuto. Reclamove bijioteke. Situacija u Njemačkoj. »Vossisclie Zeitung« prima iz Londona vijest da je Njemačkoj produžen rok za povlačenje svojih četa iz neutralne zone za jedan tjedan. Nijemci nemaju agresivnih namjera. I Njemačka vlada saopćila je francuskoj, ■Mostar, koncem marta. da ona nema nikakvih ratnih namjera (Kako se sa muslimanima postupa). i da se čitava ekspedicija za ruhrsko Premda nisam musliman, ipak me srce područje sastoji od 44.000 ljudi. boli kad vidim, na kakav'se način po­ Američko stanovište. Državni departstupa sa muslimanskom sirotinjom, pa manu izjavio je, da će se Njemačkoj do­ Vas gosp. urednice molim, da uvrstite zvoliti da upotrebi u pobunjenim kraje­ ovih par redaka, nebi li se ipak neko vima onoliko vojske, koliko je potreb­ na vladi našao, da jadnicima pomogne. no da povrati mir i red. Jusuf ef. Hadžiosmanović služio je u Spremanje protiv Njemačke. Iz Metza Mostaru kao vjeroučitelj na trgovačkoj, javljaju, da je 500 momaka'belgijske osnovnoj i zanatlijskoj školi, pa s kojih vojske otputovalo jučer u Pariš, odakle razloga nije nikada u te godine mogao Istočna opasnost za Engleze. U en­ gleskoj donjoj kući izjavio je Churchill, 4a je stanje na srednjem istoku vrlo ozbiljno. Turski nacijonaiistički pokret ugrožava Mezopotamiju, a namjera Ar.apa, da se tomu pokretu približe, nije nova. U slučaju ustanka rasprostrta bi se bojna sila boljševika na sve krajeve sfev. Kavkaza i Kaspijskoga n.ora. BoHševici bi došli u vezu sa azerbej^anskom i gruzijskom republikom, is­ to tako s vojskom Maštati Kemal pa­ se. Taj bi savez mogaj imati strašnih posljedica. Gospodar Drltiopolja. Turski pukov­ nik Džafer 1 ajur bej atkazae je svojoj vladi posluh i proglasio se samostalnim gospodarom Drinopolja. Poznat kao energičan i jake volje nije bio zadovo­ ljan sa »slabom turskom vladom«. In­ teresantno je, da je bžafer Tajar bej bio godine 1908. u Beogradu, kamo je došao na poziv srpske vlade kao iza­ slanik Mlađoturaka, da se osobno uvje­ ri, đa Srbija nema nikakove neprija­ teljske namjere prema Turskoj. »Na­ rodna Obrana«, a na čelu joj B. Nušić, priredila mu je počasnu večeru. Za bal­ kanskoga rata ,i dalje služio je Džafer bej u Macedoniji. Politički pregled Naši dopisi Страна 3. postati definitivnim, nije mi poznato? no biće da je i tu igrao uiogu »antiturcizam« naše bivše vlade. Glavno je, da je on za 33 godine bio plaćen iz držav­ ne kase i da je bio državni službenik. On je 13. decembra 1918. umro r osta­ vio je 4 neopskrbljene djece. Po načelu pravednosti i zahvalnosti za njegovo bezprikorno službovanje, morao bi svak očekivati, da će njegova djeca dobiti mirovinu ili barem milostinju, odpravninu, posmrtninu i vrag sami zna kako se to zove ako vlada hoće svoje »vjerne« da nagradi. U ovom slučaju čini 'c da vlada nije smatrala Hadžiosmanovića sovjim »vjernim« za to, što je valjda musliman, jer ni pare nije dala njego­ voj djeci. Jedan od dobrih ljudi išao je i na vla­ du radi ovoga, bio je i kod slatkog Ate, koji mu je slatko obećao, du će djeca bezuvjetno dobiti mirovinu ili milosti­ nju, pa ipak boš posla, jer oni ni do da­ nas ni pare ne 'dobiše. Molilo se je služ ■ benim putem preko multije i preko tr­ govačke škole, pa je uvijek ostajalo kod obećanja, da će stvar oiti »bezu­ vjetno« uređena. Dalje se čekati ne može, jer i one obitelji, koje imadu dobru plaću i dobar imetak, teško izlaze na kraj, a kako da ne krubure ove sirote, kad je samo je­ dan od njih kako-tako opskrbljen, dok drugi nisu i nemogu za dugo biti opskr­ bljeni, jer su dvije ženske i jedan dje­ čačić. Molim Vas gosp. uredniče da energi­ čno poradite na tom, da se ovim siro­ tama odmah pomogne. Kad se^nože da­ vati i onima, koii nisu zaslužili, neka se dade i onima, čiji je otac bio pošten i bezprikoran državni službenik. R-k. jednički se jacija klanjala, te »fatiha« proučita. Tada se je prešlo u tamošnju Gradsku čitaonicu, gdje je tu spomenvečer otvorio podpredsjednik našeg kot. odbora g. S. Užičanin, a nakon to­ ga deklamovao je N. Smailbegović merhumovo »Pokajanje«. Iza toga pri­ kazao je naš tajnik Ajanović Abas bio­ grafiju ј neumrla djela velikog merhuma. Materijalni uspjeh ove Cazimove spomen-večeri bio je preko 1500 K. Krv u Krajini. Na telegram, donešen u prošlom broju o krvoproliću u cazinskom kotaru, to jest napadaju popa Jove i dr. na selo Pećku, koji je telegram komentarisan u 74. broju »Hrv. Sloge« od 8. o. mj., primjetiti nam je, da nam je silno upadljivo što je presbiro u svim ovdašnjim listovima dotično krvopro­ liće kvalificirao slučajem agrarne na­ ravi. Upadljivo je to tim više, što je i zemalj. vladi svojevremeno izviješćeno i poznato bilo, da se tu radi isključivo o otimačini zemljišta, koje je još godine 1897. sa strane države ustupljeno bes­ kućnicima težacima pravoslavne i mu­ slimanske vjere, te da ima karakter či­ sto lične osvetničke naravi. Budući smo obaviješteni, da su tu na­ vodno upletene i osobe, koje su zvanično obvezane ovake slučajeve ne samo sprječavati, nego im na vrijeme i predusretati, zbog toga se sada ne ćemo upuštati ni u kakvo prejudiciranje, dok ne vidimo, da li će pozvani faktori krivce — bez obzira na njihovo zvanje i znanimanje — po zasluzi i kazniti, ili će im se opet kroz prste gledati. A on­ da ćemo pretresti i revnost žandarmerijskih stanica kako u izvršavanju na­ loga kot ureda, tako i u poduzimanju koraka i u »nepristranom« vođenju iz­ viđa, pak ćemo tada faktične krivce •iznijeti. Važno za oporezovnike. P, imamo od vladinog povjerenika: Tečajem mjese­ ca aprila 1920. dospijeva za uplatu dru­ gi: obrok svih vrsta državnih poreza i Prilozi »Pravdi«. Na svadbi ugled­ prireza. P. u. oporezovnici se s toga nog građanina Ešrefa Ašćerića u Gornjem Vakufu sakupljeno je medu pozivaju, da svojoj poreznoj dužnosti do 30. aprila 1920. tim sigurnije udovo­ omladinom 174 K kao dar našem listu, lje, jer će po izmaku toga roka imati na čemu se izriče najtoplija hvala. platiti 5% zateznih kamata i osim tih Š u k r i e f. A1 a g i ć, profesor pre­ parandije u Derventi. sakupio je medu , kamata zakonom određene ovršne pri­ stojbe, koje iznašaju ■ za ovu opomenu prijateljima za »Pravdu« 140 K, koje da4 li za eventualno provedenu pljenitbu rovaše: po 20 K: Smail ef. Halepović, 4 h, a za ovršnu dražbu 2 h od svake H. Hatndi ef. đsakagić, Derviš ef. M. do 30. aprila 1920. naplaćene krune. Korkut, Adembcg Kapetanović i N. N.; Poreze i prireze, koji za tukuću godinu po 10 K: Šukri ef. Alagić, Anto Odić i još nijesu propisani, treba platiti pre­ Anto Matišić, učitelji preparandije i ma visini propisa od prošle godine. OOsmanbeg Osmanbegović. Živjeli i vaj oglas vrijedi kao prvi ovršni stu­ mnogi se u njih ugledali. panj t. j. kao opomena. Odbor vjeroučitelja za Bos. i Herc, Iz gradske aprovizacije. Danas izda­ u Hadžićinia predao je slijedeću urgen­ je grad, aprovizacija svojim rajonskim ciju ministarstvu vjera u Beogradu: trgovcima sol, koja će se prodavati od »Pošto od strane ministarstva vjera, K 4.12 po kg. a ni koje druge do danas odboru vjero­ Muslimansko društvo »E1 Kamer« u učitelja na peticiju od 25. decembra Sarajevu pozivlje na redovitu glavnu 1919. za povišenje honorara i drugog skupštinu društva. koja će se obdržanije ništa stiglo, to je ovaj odbor pri­ vati u nedjelju dne 18. aprila 1920. u 7 siljen staviti upit na ministarstvo vje­ sati na večer u društvenim prostorija­ ra i zamoliti da pomenutu peticiju što ma sa slijedećim dnevnim redom: 1. prije riješi i priteče u pomoć, jer sa svih Predsjednik otvara skupštinu. 2. Izvješ­ strana Bosne i Hercegovine na ovaj od­ će tajnika. 3. Izvješće blagajnika. 4. Iz­ bor dolaze pitanja od strane vjerouči­ vješće kućenadzornika. 5. Interpelacija. telja »šta je sa našim povišicama, mi 6. Apsolutorij odboru. 7. Izbor novog ne možemo dalje. Molimo hitnu pomoć odbora. 8. Eventualije. i t. d.« > Đaci regruti. Ministarstvo vojno rije­ Ušljed navedenih razloga moli odbor šilo je da se uredba o odlaganju služe­ vjeroučitelja da ministarstvo vjera da­ nja đačkog roka za vrijme školovanja dne odgovor ovome odboru ili će se i ima primijeniti j na sve učenike zanatnama vjeroučiteljima dati pomoć kao i lijskih škola. svim drugim klasama, ili ćemo i nadalje ostati pastorčad; jer da se odbor zna­ de ravnati prema svojim kolegama, koji su mu dali povjerenje, da za stalež ra­ di i da se brine kao i sve druge orga­ nizacije. U očekivanju povoljnog riješenja bi­ Redžepu Ć e h a j i ć u, željezn. radniku lježimo se vjernim i odanim: u Sarajevu. U Hadžićima, 29. marta 1920. Vaša izjava štampana u 75. broju Predsjednik: Muhamed Islamović, Ha»Glasa Slobode« sa kojom dajete ostav­ džići. Odbornici: Jovan Simić, svešteku na članstvu u džematskom medžlinik, Pazarić; i Lađislav Gagulić, paroh su, nije nikoga iznenadila, osim valjda Stup. onih Vaših drugova, koji su Vas za »Konzorcija« izdaje brašno. Poćam kandidata predložili. Ta »Caršija« Vas od Četvrtka 15. pa do uključivo četvrt­ i onako i ne poznaje, nego Vas je kanka 22. o. mj., izdavače peprodavači didovala na želju Vaših drugova, če­ »Konzorcija« brašno za pecivo (nuleristitih članova naše »Muslimanske Jugo­ ca) po cijeni od K 12. na kg. Prodaja slavenske Organizacije« i na temetai vršiće se po dosadašnjim opetovano , usmene izjave, koju ste meni dali u sa­ objavljenim uslovima. Oni potrošači, rajevskoj čitaonici pred vakufske izbore. koji su rajonirani u maloprodaji grad­ Ne odgovara istini, da ste prisustvo­ ske aprovizacije dobivaće brašno kod vali u dvije, tri sjednice džematskog H. Uzeirage Kreče. medžlisa, nego ste bili prisutni samo Ćazlmovo spomen-večer u Tešnju. na jednoj ovakoj sjednici i to baš na Naš kotarski odbor u Tešnju priredio onoj, na kojoj se je prvi put povela ri­ je na petgodišnjicu smrti našeg nepre­ ječ o zaštiti morala među islamskim žaljenog pjesnika merhurn Musa Ćazielementom. Uslijed toga krivi su Vaši ma Catića Cazimovo spomen-večer, nazori, da vakufsko-mearifski džematski koje je iznad svakog očekivanja uspje­ medžlis ne vodi brige o muslimanskoj lo. Najprije je u džamiji za dušu mersirotinji, jer džematski medžlis i te ka­ huma 16 hafiza hatmu proučilo i za­ ko tu brigu vodi, a i sama akcija za Domaće »ljest! Otvoreno pismo �Страма 4. Stran* zaštitu morala, u uskoj je vezi sa matcrijahiim obezbjedenjem naše sirotinje, pošto svak zna, da je materijalna bezbijednost najprvi uvjet za zaštitu mo­ rala. Po čitavom sadržaju spomenute izja­ ve izgleda, da joj nijeste Vi autor, jer ne mogu ni pomisliti, da bi onako šta mogao napisati jedan musliman, nego će biti, da Vam je taj potpis iznuđen; a da joj je autor netko drugi, koji ne­ ma ni pojma o islamskim, vakufskim propisana, nego bi htio, da se čitav va­ kufski imetak jednostavno preda u ru­ ke komunista, da sa njim po svoj ćejfu raspolažu. Zato je spomenuta izjava po mojem mišljenju sasma promašila na­ mijenjeni cilj, jer će sada svaki musli­ man, makar bio i najzagrižljiviji kontuništa jasno vidjeti za čim naši boljševici idu i da za njih prama nama muslima­ nima ne postoji pojam svetosti pošto­ vanja odredaba onih dobrotvora, koji su svoja dobra uvakufili, nego su im pred očima boljševjčko-komunisitčke ideje, koje vode potpunoj anarhiji i ra­ sulu ljudske zajednice. Sarajevo, 10. aprila 1920. Sejid-Alibeg Filipović, predsjednik vakufsko-mearif. džematskog medžlis.i. raktea, a nikada se neću osvrtati, kako sada tako ni ubuduće na lične napadaje i denuncije podlih protuha. Napokon zna­ mo žurnalističku visinu »Glasa Naroda«. Pfui! Sarajevo, 2. aprila 1920. Iriž. Celić«. (Pa zar i Kurilić ima nekom nešta re­ ći koji je pad Beograda proslavio izvješavanjem crno-žutili zastava, koji je od prevrata Srbin-patriota, dok je za vrijeme najtežih dana po Srpstvo ne­ smetano zarađivao i gomilao svoj ka­ pital u vremenu kad su njegova ostala braća trunuli po madžarskim tavnicama? Primj. slagara Stočanina). G. Stevo Kurbalić, upr. ispostave. Ve­ lika Kladuša. Vašeg ispravka od 3. ap­ rila o. g. na dopis u »Pravdi« br. 31. od 20. marta o. g. glede krivotvorenja potpisa najviđenijih ljudi, s Vaše strane na poslanim brzojavima zcm. vladi i ministarstvu na 3. februara o. g. ne mo­ žemo objelodaniti. — Glavne činjenice tj. počinjenog krivotvorenja potpisa naj­ viđenijih ljudi Vi ne poričete, dapače mi posjedujemo izjavu sa autentičnim potpisima ljudi, koja potpuno negira Vaš ispravak, ali je ne ćemo objeloda­ niti. dok ne vidimo, šta će učiniti zem. vlada i ministarstvo protiv Vas kao zvanične osobe. Porube uredništvo. O napadajima na inž. Celića u »Glasu Naroda« od 8. pr. mj. po Mirku Kuriliću kao i o onim u broju od 27. pr. mj. isto­ ga lista iz pera samog redaktera toga lista, možemo svima onima, koji se us­ meno ili pismeno obratiše sa pitanjem: hoće li Celić na to odgovarati, sa Celićevim privatnim pismom, koje je on ovih dana upravio jednom svom prijatelju u istom pitanju najasnije odgovoriti: »Prijatelju, ti kao i mnogi drugi obratiste se sa pitanjem, da li ću odgovarati na one napadaje u »G. N.« od 8. pr. mj. koje je inscenirao Mirko Kurilić kao i na onu noticu same redakcije toga lista od 27. pr. mj. N e ć u I U prvom dijelu Kuriltćeva napadaja meni se predbacuje mrž­ nja proti Srba. Ti znaš što smo radili kao đaci u 1913. i 1914. a u vrijeme rata to zna i sam crno-žuti Kurilić.............. 0 mom držanju svjedočit će najbolje Srbi iz Trebinja, koji bijahu kod nas intemirani. Došao je prevrat. Istina je da su se za svoje sugrađane muslimane bratski zauzimali čestiti pravoslavni stolački građani (Đorde i Ilija Popović, pop Savo Danilović. učitelj Petrovih, Stajčić i t d.) zato sam u svom članku »T eško selu, nije lakše gradu« (»Pravda« br. 22. (127.) od 28. februara 1920.) i stavio u zagradu imena onih dvijuh individua, koji nijesu Srbi, nego samo hrišćani, da se ne bi moji navodi protegli i na čestitu našu bracu pravo­ slavne vjere. Srbin biti — znači srpski i osjećati! Zadnji odlomak Kurilićeva članka pak bavi se podvalama, koje »e uopće ne daju dovesti u sklad sa mojim člankom. Ja Ti kažem, Kurilić je kapacitet, da kucka čekićem i puše uz viganj, ali nije blate, da ispitu,e kvalifikacije drugih ljudi. Međufm, ako mi se ikada pruži prilika, ja ću mu dati svoje svjedodžbe na uvid; pa i onu ko­ jom sam kvalifikovan za inženjera, i ku­ ja nosi potpise njemačkih profesora i docenata, svakako tehnički spremnijih ljudi, nego li je — Kurilić. Clede cne vizitenkarte kažem, da je iaž, pa laže li on ili njegov prijatelj — ne zndm, samo ja kažem, ako mi kartu sa onakovim njemačkim tekstom donese, koju sam navodno ja u svojoj režiji tiskao i lično davao, onda ja darivam 1000 K za »Pro­ svjetu«, Evo prilike, ako je patriota, ne­ ka nešta privrijedi za srpskog đaka. () njemu lično ne znam Ti mnogo reći, znam samo toliko, da uopće ni skojim čestitijim i uglednijim stolačkim građa­ ninom kako muslimanom tako ni pra­ voslavnim dobro ne živi. Svi ga s gnu­ šanjem preziru, pa i ja mislim, da bi i moji zemljaci za me kao poniženje uzeli, ako bi se sa jednim ovakovim čovje­ kom, pa još u javnosti u polemiku upu­ stio. Zato, to i neću! On može i još za­ dirati i što hoće iznositi, ali ja ostajem pri svom. Glede one notice u 208. broju »Glasa Naroda« od 27. pr. mi. mogu Ti reći, da je podla, jer članak »Prekipjelo je već« bio je potpisan sa X, pa kako sc to može onda meni •pripisivati i radi to­ ga članka mene napadati. Ja Ti kažem odgovarat: i polemizirati ću samo u stvarnim političkim temama općega kaOdrovotsi artdzdk. M бжИика Pri zaključku lista. i , ' ! I ■ • 1 ■ j ; , i j । KOZAČKA OBIJEST. Ograđujući se u koliko -se tiče po­ litičkog značaja đačke protestne skup­ štine, koju su đaci sarajevskih srednjih škola jučer iza podne htjeli u parku Cara Dušana da održe i da se solidarišu sa pokretom študenata u Zagrebu i Beogradu nećemo se upuštati u njezi­ no razglabanje ali hoćemo nešto drugo — jednu sramnu činjenicu da konsta­ tiramo. — Kada je oko 150 skupljenih srednjoškolaca htjelo kod Principova Mosta u povorci 4 i 4 da uniđe u Kralja Petra ulicu sarajevska ih je okonjena policija u najbržem galopu i golim sab­ ljama napala, masu te dječice izgnjavila i izmrcvarila. I to se zbilo u momen­ tu, kada su đaci pjevali »Bože Pravde«. Nekoliko stotina policajaca proganjalo je đaštvo do u kasnu noć gdje ni gimna­ zija ni bogomolja nijesu ostale pošte­ đene. Đaštvo je na mrtvo ime isprebi­ jano, što svakako ne odgovara niti du­ hu vremena niti savremenom odgoju đaštva. Mi konstatujemo samo, da se i ovaj put u punom jeku pokazala naša oru­ žana sila, koja je manifestovala svoju bojnu jakost na sarajevskim ulicama, dok onamo gdje je trebamo da spriieči pokolje muslimana, da sačuva islamskog težaka pred bijesnim i oboružanim ban­ dama u Bileći, Nevesinju, Foči, Kladuši — uzduž i poprijeko cijele naše domo­ vine — tamo te sile nema, ona se tamo ne miče niti se pokazuje. Čemu to sve vodi: Idemo, da vidimo! Prehlađeni II ste? Bole Vas prsa? • Grlo? Imat li kašalj? Hunjavicu? Do­ bar prijatelj Vam je za ovakovih zlah časova Fellerav pravi Elsafluid! 6 dvo­ strukih ili 2 velike specijalne boce 38 krune. Zagorski sok za prsa i kašalj 1 : boca. 6 kruna. Pokvaren Ii Vani je želudac od zle I ii rane? Fellerove prave ElsapJLnle — na opet sve u redu! 6 kutija 18 kruna, i Omot i poštarina posbno, ali što jefti; nije. — Eugen V. Fejlcr, Stublca donja, ' Elsatrg br. 310. Hrvatska. Hamdija Spaho i drug Sarajevo. Moj brat Jusuf Bihorac sin Hašimov iz Zenice služio je kod t. Bos. herc. Inf. Reg., a 1917. god. u oktobru zadnji put se javio iz Teni­ ska iz Sibirije, gdje je kao zarobljenik u Rusiji dospio. Umoljavam svakoga ko bi šta o mome bratu znao, da ja­ vi na adresu: Ibrahim Bihorac Zenica. prodajem Тгдотјпа sviju vrsti zemaljskih pro­ izvodu i koionijuinE rohE na VBllho. iiđSU Prima u komisiju svaku trgovačku robu, naročito voće i povrće, te u tu svrhu šalje vlastite korpe (sepete) na upotrebu. — Telefon interurban 541. Brzojavi: Spaho trgovina Sarajevo Upitati u administraciji lista. вм|а*&2п umiješaj u krmu, ša•’lđillll ku na tjedan. Ako se rabi nadomjestak krme onda 2 ša­ ke. — 5 omota mastina, prah za tov­ ljenje zdrave debele marve za tvorbu jaja i mlijeka, dostaje za 6 mjeseci za jednu marvu. Dobio je najveće me­ dalje u Londonu, Parizu, Rimii, Beču. Na hiljade gospodara hvali ga i po­ novno kupuje. Traži ga kod ljekarni­ ka ilj trgovca, sitničara, koji ga može svaki ‘slobodno prodavati, ili piši na ljekarnu T г n k d су u Ljubljani, Kranjska, za 5 omota. Stoji 20 kruna 50 filira poštom. Onda: svrbež, kraste, lišaje uralClV odstranjuje kod čov­ jeka i životinja mast proti svrabu. Bez mirisa i ne maže rublje. 1 lončić za 1 osobu poštom 8 kruna kod lje« karne Тгикбсу, Ljubljuna. ^/[odni Salon vi u udruženju Muslimanki (Osvrtanje) u Džininoj ulici broj 10. (Kovači), izrađuje sve vrste damškrti i dječijih toaleta, kostima i rublja. Narudžbe se primaju od 2—4 poslije podne svaki dan osim nedelje i petka jS мс Salihaga Nuhić i sinovi trgovina voća i ze­ leni i južnog voća na veliko Sarajevo Protin Sokak 4. - Telefon 498 a Miševi, štakori, stjenice, i žohari i sva gamad mora poginuti, ako upotrijebite moja najbblja isku­ šana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih miševa K 8‘—, za štakore i miševe K 8 — za žohare ruse i švabe po K 10 — Osobito jaka tinktura za stjeni­ ce K 8.— Za moljce po K 6—, prašak za buhe po K 6’—, pra­ šak za uši u odijelu, rublju K 6 mast za uši u glavi K 5'— i 10 Mast ža uši na blagu K 5 i 10. Prašak proti mrava K 6’— Tin­ ktura za gamad kod voća i po­ vrća K 6‘— Mast proti svrabu K 10'—. Razašilje pouzećem Za­ vod za eksport M. Jdnker Za­ greb br. 16. Petrinjska ulica br. 3, 111. kat. 60 BRAĆA PROLIC, ČAPLJINA PRODAJA VOĆA I POVRĆA NA VELIKO TE ŽIVOTNIH NAMIRNICA NA MALO. Тгг5е1јаћ „HfV. Obnova" držala je da ee mora oče­ šati o Korkata ikao „književnog h it torić ar a“, pa podvrgava „kritici" naša bilježku o merhum Catiću pripisujući je Korkutovoj medrosk oj nespoBubnenti. Ovaj bi „pametni" liet dobro učinio, kad bi jonad вргаćao u tor, a ne u rubriku „Aktuelne bilješke". A ne bi bilo loše, kad bi to uredništvo makar kroz rog dOvlknulo svom kritičaru, da svaka bilješka „Pravde" ne mora biti iz pera glavnog urednika. Čast nam je obavijestiti naše cijenjene mušterije da smo odpočeli sa preprodajom i kupnjom voća i povrća na veliko, te i životnis namirnica na malo. — Uvijek ima svježeg južnog dalma­ tinskog i talijanskog voća i povrća na veliko kao: naranče, limuni, datulje (hurme), rogači, smokve, jabuke i t. d. Umoljavomo naše cijenjene mušterije da se obrate na gornji naslov. TAČNA POSLUGA CIJENE UMJERENE. S poštovanjem SUMORNE MISLI. Braća Prolić. Vala, ljadi, vi vjerovali ili ne vjerovali, me­ ne ne može Gazin hotel ni iđaru činiti, Kod četrdeset i toliko uvijek punih krevetu i toliko gotove dušeka ode sva zasluga za kiriju (od sedam i po hiljada godišnje), a mojoj djeci nisaro kadar ni suha hljeba odatle osigurati. Pa opet hoće vakufaši, da im povisim kiriju Alijaga. Njem.-Austrijski Warenverkehrsbiiroa Sarajevo, Jelića ulica 4. daje na znanje svim interesentima, koji žele kupovati robe u Austriji da ima na uvid bogat izbor raznih cijenika i kataloga bečkih tvrdka osobito sa gospodarske stroje­ ve. namještaj za pilane, motore i t. d. Gornja podružnica daje rado sve in­ formacije za uslove kompenzacikmo sa­ , obraćaja i preuzima bez platno inter­ vencije kod dobivanja dozvole uvoza i 84, 1—1 I izvoza. Riblji zejtin najboljE vrsti ima na skladištu u originalnim bocama Centralna drogerija Glusmann & Go. sada Згаеа Sahinagie, Sarajevo S tro s m aj e r o v a ulica broj 3 (prije Rudolfova ulica). Vtai&: f^atrrfrt OdJboi »t U. O.« •»•■parili D. k A, Kaju, Sirajago. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/17e8c9cefe4920b17e58a7262d362641.pdf 9d1f63b91fc0e782db28805e77ae5a76 PDF Text Text Jfeft»rtna_u gotovom plaćena. * Sa ЖЖ POJEDINI B^OJ A Ш lik Ж 1 к r u n a. Жш w II W.11 JlII SS ав^1и t Јж 'Ж& S даи зШШви — -ш—г Ом дВИВ 4МИк t5®L ж Цж -Ш «r w -МИИИН®^ Ж вм «BSb Pretplata godiš. 120 kruna, napola godine60kruпа' Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. ГЛЛСИДО ЈУГОСЛЛВЕНСКЕ МУСАМЖЛВСКЕ ОРГЛНИЗАЦИЈћ Sarajevo, subota 17. aprila 1920. (24. ređžeba 1338.) Broj 41 (146) Akcija za zaštitu morala. Na poticaj vakiifsko-mearifskog dže»ratskog medžlisa u Sarajevu sastala se .u našoj redakciji dne 31. marta o. g. uža anketa za izradu programa za suz­ bijanje nemorala u gradu Sarajevu. 0vu anketu su sačinjavali izaslanici na­ ših društava »Islamske čitaonice«, »Merhameta«, »Osvitanja«, »Jugosl. Muslim. Športskog Kluba«, »Derzeleza« i »Hurijeta« sa opunomoćenicima džematskog medžlisa S. Korkutom i Š. Sarajlićeni. Jednoglasno su doneseni ovi zaključci: — »Preporučuje se vak.-mear. džematskom medžlisu u Sarajevu, da osnuje svoju posebnu sekciju, koja će sa po 2—3 izaslanika od svih naših društava obdržati jednu širu anketu u svrhu za­ štite morala u ovim smjernicama: I. da se imami svih mahala postave kao povjerenici sekcije, čiju će propa­ gandu rukovoditi u svom području i tačno ustanovaljavati stanje morala pojedinaca iz mahale (ko je, što se rek­ ne, šaren a ko ne); 2. da se organizme vaz imama i fesiija po džamijama (vjerski i strukovni vazovi) te predavanja po društvima u jednom pravcu iz 5—6 izrađenih vazova za imame koje bi ovi prepisali, (u glavnom tačno protumačeni ajeti i hadisi, koje bi oni svojim riječima razlagali), te iz nekoliko tema predavanja zdravstvenih i privrednih, za feslije i društva mladeži; 3. da se ustanove tečajevi za vazove od nekoliko hefti za imame, muallime i privatne slušače; 4. da se organizmu materijalna sred­ stva od imućnika i. to: a) koncentra­ cijom zećata u jedan fond, kao i temelj­ nim (dobrovoljnim prilozima; b) uposle»jc zdravih siromašnih preko akcije, u kojoj bi se imalo spojiti djelovanje »Merhameta« i »Osvitanja« ša Muslim. trg. i obrt, bankom; 5. da se ustanove dužnosti Medžlisove sekcije i to: a) suzbijanje nemora­ la, da se dalje ne širi, b) čuvanje mla­ dih da se ne zaraze, c) asistencija po­ licije za pokvarene, d) eventualni pro­ gon pokvarenih iz Sarajeva; 6. da se smještaju one ženske, koje trebaju zarade: u službu kod muslim. porodica, u’razna poduzeća pletenja, krojenja, šivanja i veza, te u praonicu i čistionicu rublja, u peglaonicu i t. d. Sva naša društva pozvala bi se da imenuju po dva delegata na godinu da­ na, koji U do njihova opozvanja Ku kom bi ih slučaju zamijenili drugi ime•ovani članovi njihovog društva) bili članovi šireg odbora medžlisove sekci­ je. Taj širi odbor sekcije zvao bi se — na primjer: Muslimanska akcija za za­ štitu morala u Sarajevu«. Medžlisova sekcija bila bi uži odbor te akcije koja bi interno rukovodila sve poslove, a savjetovala bi se sa izasla­ nicima društava jedino u pitanjima principijelne naravi. Ova sekcija izvješ­ se nade ured i osnuje kancelarija za pravilno funkcionisanje rada. Prisutnici su mu za početak odmah odgovorili tim, što su od nekoliko ljudi između sebe potpisali preko 100.000 K dobrovoljnih priloga i jednoglasno usvojili istaknuti program rada za novo osnovanu »Muslimansku akciju za za­ štitu morala u Sarajevu«. — Daljni pri­ lozi slijede, a za zećat. neke veće vasN jete u izgledu i t. d. brinuće se sama Akcija da ih ostvari. * ćivala bi od zgode do zgode, a svakako mjesečno po jedan put, džematski medžlis o svom djelovanju.« I ' ; 1 , i ; j I i U sjednici od 2. o. mj. prihvatio je džematski medžlis ovu osnovu u cije­ losti j za 10. o. mj. u svrhu ostvarenja ove akcije sazvao je širu svoju sjed­ nicu sa uglednijim građanima i izaslani­ cima društava, u kojoj je ovaj predmet došao ponovno u pretres. U • ovoj je sjednici sudjelovao sarajevski muftija g. Šalim ef. Muftić, a prisustvovao joj je i predsjednik naše organizacije g. muftija MagflajHć, kojega su prisutni srdačno dočekati, a i predsjednik ozem. medžlisa Sejid Alibeg Filipović mu se na posjeti toplo zahvalio. Za tim je predsjednik istaknuo svrhu sastanka, pročitao okružnicu ulema medžlisa od 25. februara 1918. o suzbi­ janju nemorala, obrazložio kakve nas dužnosti u ovom poslu čekaju i pozvao referenta S. Sarajlića, da izvijesti o iz­ rađenom nacrtu programa za akciju. Iza toga se razvila debata o koncentraciji zećata u jedan fond sa ovom svrhom, čemu muftije u pogledu fetve ne prigovoriše, pa o progonu pokvarenih ženskih, koje nijesu iz Sarajeva, u koliko ne bi nanijele štete mjestu, u koje se progone, odnosno o njihovu namješteniu u jedan dom (radionicu), gdje će biti opskrbljene, ali neće smjeti izlaziti, kao i o progonu besposlenih muš­ karaca, koji se nijesu tu naselili sa svojim porodicama. Osuđivali su se pojedini slučajevi ženidbe mlađe generacije s inovjerkama, dok musi, čestite djevojke ostaju neudate, konstatirali slučajevi zavijanja inovjerki u žarove, da se kao muslimanke prodaju po javnim lokalima i vrlo snažno naglašavalo, da se ovaj manji broj mu­ slimanki otkrije, koje pođoše stazom nemorala, kako ne bi na sve druge po­ štene, ' zbog njih nekoliko nevaljalih, padalo leće sramote. No muftija g. Muftić izjavio se protiv te strogoće, jer — reče — da ne izlazi iz vjere ni ko veli­ ki grijeh počini. Zato se ni .prostitutki muslimanki ne može reći, da nije više muslimanka, koja se dužna držati tesettura, pa ne može izdati fetve da se otkrije. Nakon toga je izabran uži odbor ak­ cije od članova džem, medžlisa i to trojica do ilmije, trojica od inteligen­ 1 cije i četiri ugledna građanina, a dru­ štva će biti pozvana, da odrede po dvo­ jicu izaslanika u širi odbor. Virilnim predsjednikom akcije izabran je muftija g. Šalim ef. Muftić, a zaključeno je, da se po potrebi u odbor mogu kooptirati i druga lica i imenovati kao pouzdanici pojedinih krajeva grada, povjerenici mahala i t. & Jedan izabrani, od kojeg se u tu saradnju traži njegov duševni kapital, očitovao je, da će se primiti izbora uz uvjet, ako mogućnici osigura­ ju materijalna sredstva u potpunoj mje­ ri za razvitak poslovanja akcije, te ako Ovakvim primjerom nam danas Sa­ rajlije služe. Do drugih je džem, medž­ lisa u zemlji, da se u njih ugledaju u ovom prijeko potrebnom i važnom po­ slovanju i da svojim sirotama pruže poštene zarade. U koliko bi za detalje trebah sporazuma, rado će im sa odgo­ vorima izaći u susret naša Akcija, ko­ joj je vakufski sabor već dodijelio u zgradi vakufske uprave (u II. katu) je,dnu sobu za kancelariju i koja ovih da­ na otpočinje sa svojim djelovanjem. Bilo sretno! 1 i [ i ■ । ; i I | I ! j i Sarajevo, 16. aprila. »Glas Naroda« donio je danas ovaj naročiti izvještaj iz Beograda: Iz naiobaviještemjeg izvora doznaje se da je vlada g. Protića na posljednoi sjednici ministarskog savjeta povukla u diskusi­ ju pitanje o agrarnoj reformi. Pod pri­ tiskom konzervativnih grupa zaključio je ministarski savjet, da se provođenje uredbe o agrarnoj reformi, ovako ka­ ko ju je demokratsko-socijalistička vlada riješila — suspenduje za ov u godinu. Po ovoj odluci ministar­ skog savjeta neće se uredba o agrar­ noj reformi ove godine uopšte provađati. Ministarski savjet motiviše ovu svo­ ju lodluku time, što uredbu navodit nije moguće provesti, jer nema za t o f i n a n s i j s k i h pokrića u pr­ vom redu, a u drugom, jer se ministar­ ski savjet ne može da složi o na­ činu samog provođenja. Prema tome ostaje demokratska uredba o beglucima za cijelo vrijeme reackionarnog vladanja na vrbi svirala. Poslije poništenja pakta željezničara sa demokratskim ministrom Draškovićem, kojim je bilo željezničarske pita­ nje za dulje vrijeme riješeno, dolazi i ovaj na prava naših težaka koja je ste­ kao tolikom borbom. Vijest o ovom naj­ novijem briskiranju uredaba koje su potpisom krune iveć dobile zakonsku snagu izazvala je neobično ogorčenje. Predsjednik bosanske vlade dr. Srškić vraća se u Sarajevo noseći sobom na­ šem težačkom narodu ovaj dar. Godina 11. Dokinut više I za ispravnost našeg držanja i potreI bu snažne kultumo-političke obrane, I pružila nam je sjednica vakufskog sa­ bora od 3. o. mj. u kojoj je pala izjava »da s e u postojeća državna 1 s i r o t i ft a ne može imati p ovjere nj a, jer se u njim a doga­ đa, da se Salih vodi pod ime! n o m R i s t e«. Bio sam osobno prisu­ tan ovoj sjednici i opazili da jc ova iz­ java prenerazila svekolike članove sa| bora a tako isto i slušaoce na galeriji, i U svakog se na licu čitalo veliko ogor■ ćenje, iza kojeg su slijedili veliki proI testi i gibanje, kako medu članovima i sabora tako i među slušaocima na gaj leriji. Nastala je gužva, razgovor itd., i iz kojeg se jasno razabirahu ove rije­ či: »To jc strašno i nečuveno!...« 1 ja sam stajao dugo kao ukopan pod teškim udarcem izgovorenih riječi i skoro da nisam — planuo. Bio sam na­ mršten kao krvnik, koji je žedan ljud­ ske krvi. Čitava revolucija nastala je u meni, u kojoj je pobijedio osjećaj po­ žude i osvete, koji me je gonio, da tra| žim onoga, ko se drznuo, da u muslim. i siroče_ ulijeva drugo vjersko uvjerenje i daje mu drugi vjerski odgoj, nego onaj, što ga već ima. Onog časa, kad sam čuo. da se Salih vodi pod imenom Riste, bio sam spreman rušiti sve, što ima medu ljudstvom, — bio sam žedan •krvi onog vjerskog fanatika, koji je po­ kušao, da nam otme nevino muslim. si­ roče. Dugo jc bjesnila u meni velika oluia, koja je konačno provalila kroz moja usta, da sam rekao svom prija­ telju: »Gad, koji pokušava oteti musli­ mansko dijete, taj će mi platiti!« Kad se već u meni iitaložila bura, po­ šao sam s galerije van, ne ću li naći kojeg poslanika, da mi da u ovoj stvari objašnjenja. Trefio sam jednog člana sabora, kojega zapitam o cijeloj stvari i koji mi reče ovo: »Pred neko vrijeme dovedeno jc jedno siroče u Rijaset, ime­ nom Simo Radovanović. koje je odmah smješteno i upućeno u sirotište u ReIjevu. Dijete je imalo i dokumente^ kr­ štenja. Do malo se vremena pročuje, da mali »Simo« zna šehadet i amentu' billahi i mnogo još drugog, što je musi, i djetetu potrebito da zna o svojoj vjeri, i Povedenim izvidima ustanovi se, da sc I mali »Simo« zove Hašim Merdaи o v i ć iz Čarakova, kot. Prijedor. I i međutim ovog je djeteta kroz kratko I vrijeme nekamo — nestalo.« Ne znam, kakvo će se objašnjenje dati sa službene strane o ovoj stvari, ali jedno stoji, da se nakon ukidanja muslimanskog dušobrižništva u držav' nim sirotištima pojavila tendenca, ne bi li se naša djeca pokolebala u svom vjerskom uvjerenju i odgoju. Možda je i i slučaj s malim »Simom« (Hašimom) i ukidanje dušobrižništva uslijedilo za »unapređenje« ideje »narodnog jedin­ stva« po principu, kako ga »tolerantni« i »najnacionalniji« čovjek, dr. Krulj, že­ li? Svakako su gospoda s naše musale. kad su se odlučili na ove mjere, da MKlhriplia Hovačiia i obrtnička banka za Bosno i HErcBgopInn (d. 1) o Sarajeon. Dišnima Вајз sumsIib I apKiiiMslis Srstiits. — Hupujt I glasnica grs^iB sicćliE, vfiiuts 1 vrijednosne papige svih vrsta. Н 0 a Н 0 b U U L E H J £ kupule I prodaje K ss? mts s fsalasito sve ш№ш. _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ , 3,000.080 _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Bavi ss svim banhtsnim poslovima. Sbasija ifbl?fs I anovH* u kraljevstvii SHa. 1 u i«№st?i!. FfiiM ulosiis na »lažne knjižlcs i tcitućs мЈппв I BliinitaSiijs ili najpovolinil«, QilO9l]QSVSinjsiljatMpn3№i |ђ№ Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prionu, lijevo - KrzojavETrgovasha ban^ajarajm ■ intEPurban telefon: Zl$. i �аи i L Страаа — „ПРАВДА* .PRAVDA musi, siročad ostanu bez vjerskog starradi i onda otpočeti sa snažnom palj­ ješinstva, imali u vidu jedan »viši in­ bom. teres«: potpunu unifikaciju na Još nešta. Ukidanje dušobrižništva po svim stranama, i to unifikaciju, koja »demokratskoj« vladi i slučaj s Merdamora iz muslimanske siročadi stvoriti novićem može se i na drugi način kokršćane i ništa drugo. mentarisati. Vjerovatno je da se je na­ šoj djeci pokušao uštrcati duh dra Kra­ Mi odlučno dižemo svoj glas protiv lja. za to, da se i onaj mali broj naše si­ dosadanje vladine politike na ovom po­ ročadi istisne iz državnih sirotišta, i lju. koja je inaugurisana po elementima, ako smo i onako u tim sirotištma u Sčija je nacionalna vrijednost nama vrlo prkos naše mnogobrojne si­ dobro poznata. Mi ne ćemo, da se s ročadi, u najmanjem broju našom siročadi postupa drukčije, nego zastupani. Nu mi možemo odvra­ mi želimo i tražimo, da se duh dra Krutiti, da to ne će nikom uspjeti, jer naša Ija i drugova istisne iz svake institucije, država nije stvorena zato, da jednim u kojoj se nalaze muslimani. Da je taj pomaže a drugim odmaže. a isto tako duh najviše zašao u državna sirotišta i nisu ni državna sirotišta za kojekakove da je najopasniji za našu tamo namje­ propagande, nego imaju služiti namije­ štenu djecu, vidi se po slučaju, daše H a š i m vodi pod imenom R i- 1 njenoj svrsi. Radi toga mi ne ćemo na­ sjesti na lljepak i izvlačiti svoju siro­ ste o čemu smo istom u vakufskom čad iz sirotišta. nego naprotiv tražiti, saboru čuli. Ja kako je taj duh hara­ da se broj naše siročadi uveća za ono­ čio i šta je sve učinio, dok je njegovo liko. koliko ih faktično mora biti smje­ djelovanje bilo potpuno slobodno i s iz­ šteno. Došljedno tome povesti ćemo na­ vjesne političke strane potpomagano? šu osobitu brigu za njihov vjerski od­ Naravski mi to danas ne možemo znati. goj, da se opet ne bi dogodila kakova Jedino može naša sumnja biti putpuno »pogreška«, pa da se »Sinro sodi pod opravdana, da nam je taj duh nanio imenom Salih«, pardon. Salih pod najviše štete i da je za nas opasan. imenom Sim o. Zasada ovoliko. Stoga ćemo ispitivati i raspitivati se. - н. Kg. — šta se s našom djecom tamo radilo i Iz vakufskog sabora. PETA SJEDNICA. D. O m e r o v i ć uzima riječ na poslovnik i konstatira da jučeranja odgo­ da glasanja nije u skladu sa poslovni­ kom. Citira odnosne propise i moli da se u buduće poštuje poslovnik. Predsjednik odgovara da je glasanje skinuo s dnevnog reda ušljed to­ ga. što je pozitivno odgovoreno na nje­ gov upit o odgodi. B a h t i j a r e v i ć veli da je ovaj prediog o odgodi stavio zato, što je opazio pogrješnost dnevnog reda, jer je pitanje darul-muallimina u uskoj vezi sa pitanjem početne vjerske obuke. Veli da je imao na to pravo, jer poslovnik dozvoljava prediog o izmjeni dnevnog reda. (Kurbegović: I predsjednik je u pretprošloj sjednici pristao na zatvorenje darul-muallimina. pa ne znam zašto je određena odgoda.) Predsjednik: Ja vas polahko navraćam, da se to ne može učiniti bez — revizije statuta, jer se u njemu indirektno priznaje potreba ovog zavoda, Ulema-medžlis bi uostalom radije pristao n zatvorenje okružne medrese ne­ go lr darul-muallimina i sirotišta. Dr. Spalio pita ie li ulema-medžlis pitan kad se je osnivalo sirotište, a predsjednik mu odgovara: »Mislim da jest«. Izvjestitelj veli, da ta privola nije tražena, a zatim prelazi na pitanje darul-mttallhnina i veli da se je nakon izjave predsjednika došlo u ćor-sokak. Ova izjava dovodi prosvjetni odbor u potpunu disorijentaciju i stavlja nauzglav sav dosadanji rad. Meni je žao, da se sa ovakim predlogom izlazi tek sada i 1 ’ i ■ j i ј | i i • I i da se sabor »navodi«, umjesto da je ovo mišljenje odmah iznešeno u pro­ svjetnom odboru. Stoga držim, da nema i drugog izlaza nego pristati na odgodu ovog pitanja, dok prosvjetni odbor stvar prečisti sa uleina-medžiisom i mi­ slim. da ovaki prediog mogu staviti i ispred)cijelog prosvjetnog odbora. Uvi­ đam svu tragičnost ovog pređloga i svijestan sam. da rad sabora ne bi smio bit: kočen od dvojice ljudi tim prije, što je sa predlogom sporazuman pročelnik ulema-medžlisa i sve muftije. Prediog se usvaja i prelazi se na daljnju tačku [ 4 dnevnog reda Predloži šeriatsko-prav nog odbora. i Izvjestitelj muftija K u r t preuzimaju­ ći referat ističe, da nam je svima jedna namjera i da svi idemo za jednim ci­ ljem: pomoći muslimanima. U putevima se možemo i razilaziti. Mi živimo u vrlo teškim prilikama, pa moramo ra­ dit: proti nježnim osjećajima držeći se one: »Nijjetui mitmini hajrun min am-e lihi«. Naš se je odbor morao baviti ova­ kim dvama pitanjima: pitanjem grobaIja i vakufskih suvišaka. Poznato je da mi imamo dosta grobalja, koja su na vrlo šerefli mjestu, a stanje im je tako, da služe na našu veliku sramotu. Ona služe kao bunjište nesavjesnih ljudi ili, se oskvrnjuju na još brutalniji način. U koliko sam upućen u šeriatske propise, o jskorišćavanju goblja nema posebnog pravca, nu pošljednja su ulema našla izlaz i dozvoljavaju njihovo iskorišćenje nakon stanovitog roka. Kad je Islam zauzimao dominantan položaj, moglo se je davati izražaja svim osjećajima mu­ slimana. ali danas je drukčije. Ljudi su F E L I T O Nl \ __________________ Upo 14 6 hi oj prije udavali počast svojim roditeljima I ovo u vidu finansijsko-budžetski odbor alajli nišanima, pa i turbetima, ali zna­ smatra da ovaj dosadašnji načiif po­ tno da je ulema oštro osuđivala te bislovanja treba odmah p r o m i j ed’ate. Obzirom na sve to, šeriatskon i t i, čim će se rasteretiti kako ured pravni odbor predlaže, da se u pojedi­ saborskog odbora, tako i sam sabor i nim važnim slučajevima može dozvoliti saborski odbor. iskorišćenje grobalja, koja se oskvrnjuFinansijsko-budžetski odbor drži, ju, ako se u njih ne kopa unazad četiri da je kod samostalnih vakufa, čiji go­ decenija i ako to predloži v. m. povje­ dišnji prihod ne prelazi svote od K 206 renstvo. suvišno sastavljanje proračuna i zak­ Predsjednik ističe da ima vrlo ljučnih računa, nego Je dovoljno, da se važnih grobalja, koja su pod neposred­ kotarsko povjerenstvo, bilo izravno bi­ nom upravom centralne v. m. uprave lo preko džematskog medžlisa, uvjeri i za koja postoji opasnost, da bi mogla da je mutevcliju izvršio šarti-vakif i da biti otuđena. Za primjer navodi Čekrkto u svom popisu samostalnih vakufa činicu Lakišića harem, Ceremičnicu i t. zabilježi, te saborski odbor glede svih d. o kojima bi trebalo donijeti prešan ovakovih vakufa, čiji godišnji prihod ne zaključak. — Sabor zaključuje da se o prelazi svotu od K 200 u jednom krat­ ovom predlogu š.-pr. odbora ima za­ kom pregledu izvijesti. tražiti i mnijenje ulema-medžlisa. Za Kod samostalnih vakufa, čiji godišnji tim je riješeno nekoliko predloga o no­ prihod prelazi K 200 a nije viši od k vogradnji, a onda je uzet u pretres 3.000, po mišljenju ifinansijsko-budžetIzvještaj financijskog odbora. škog odbora dovoljna je garancija za is­ pravno poslovanje, ako kotarsko po­ Dr. S p a h o uzima riječ kao izvjesti­ vjerenstvo ispita 1 odobri kako prora­ telj i veli da su financijskom odboru čun tako i zaključni račun odnosnog va­ predan; proračuni samostalnih vakufa kufa. iz četrdeset mjesta. Ostali proračuni niSastavljanje i ispitivanje proračuna i jesu prispjeli. Ispitujući i pretresajući zaključnih računa samostalnih vakufa, te proračune finansijsko-budžetski je odbor došao do osvjedočenja, ida je ■ čiji godišnji prihod prelazi svotu od K 3.000 a nije viši od K 20.000 moglo bi poslovanje s ovim vakufima odveć se povjeriti saborskom odboru. komplikovano i skopčano s neizmjerno Proračune i zaključne račune samo­ velikim troškovima, te da zadaje su­ stalnih vakufa s godišnjim prihodom od više nepotrebnog posla centrali vakuf­ preko K 20.000 mogao bi, po mišljenju ske uprave, a u prvom redu i ovom financijsko-budžetskog odbora, i odsele saboru. Istina § 86. autonomnog štatuustanovljivati sam sabor uz u štatutu ta određuje u tačci 7. da u djelokrug sabora spada i ustanovljivanje godišnjih propisano sudjelovanje kotarskih (po­ vjerenstava (§ 73. tačka 23. i 24.) i sa­ proračuna za pojedine vakufe, no vaborskog odbora (§ 96. tačka 16.). kufsko-mearifski sabor može ovo svoje Stoga fin.-budžctski odbor prelaze, pravo prenijeti i na niže v.-m. organe, da sabor u smislu § 86. tačka 7. i 15. ako to iz skujtl interesi uspješnog po­ dozvoli rješavanje proračuna i zaključ­ slovanja u vt-m. poslovima i znatnu nih računa prema gornjem predlogu i prištednju u izdacima kako pojedinih prenese ih u djelokrug v. m. povjeren­ vakufa, tako i centralne v.-m. zaklade. stava, odnosno sab. odbora, koji će po­ Najveći dio pojedinih samostalnih va­ tonji kad Ibude saboru predlagao ina kufa imade nesrazmjerno mali prihod, pretres proračune samostalnih vakufa pa se ne da nikako dovesti u klad s s godišnjim prihodom od preko K 20.00() načelima racionalne ekonomije, da se predložiti i sumarni pregled oko sastavljanja, ispitivanja i ustanov­ o prihodima i rashodima onih samostal­ ljivanja proračuna ovakovih samostalnih vakufa, čiji godišnji prihod, ne pre­ nih vakufa s razmjerno malim godišnjim lazi te svote. prihodima zaposluju: džematski ineđžS a d i k o v i ć pozdravlja ovaj pred­ lis, kotarsko povjerenstvo, saborski od­ iog financijskog odbora, jer se autono­ bor, pa i sam sabor. Ovaj način pos'omija uprave ne smije ograničiti samo vanja nesamo oduzima spomenutim ti­ na sabor, nego je treba dati i nižim jelima nesrazmjerno mnogo skupocje­ organima, kako bi narodna volja do­ nog vremena, koje bi ova tijela mogla šla do punijeg izražaja. Drži, da bi po­ upotrijebiti u korisnije poslove, već to vjerenstvima trebalo dati još širu koniziskuje i nesrazmjerno mnogo troš­ petenciju i predlaže da se prediog iz­ kova i 'kod povjerenstva, a naročito mijeni u toliko, da se konpetencija po­ kod saborskog odbora. Povjerenstva, vjerenstva protegne na vakufe, čiji pri­ odnosno saborski odbor moraju da o hod ne prelazi svotu od 6.000 kruna. svim ovim vakufima vode računa ispi­ K o r k u t ne drži opravdanim ovo tujući njihove proračune i njihove povišenje i misli da ne bi trebalo ići zaključne račune, te da o njihovim pri­ preko iznosa od 4.000 krunž. Treba ići hodima i rashodima vode naročitu knji­ postepeno. gu. Imade mnogo samostalnih vakufa, Predsjednik predlaže da se taj čiii godišnji nrihod iznosi od K 50 do iznos povisi na 5.000 kruna i stavlja na K 200 tako, da se kod ovih vakufa za glasanje prediog financijskog odbora, provođenje svih formalnosti dcsadašnieg koji se jednoglasno usvaja uz načina poslovanja potroši više napira dodatak predsjednika, da se konpetenoko poslovanja, nego li vrijedi sav nji­ cije povjerenstva protegne na vakufe, hov godišnji nrihod da i ne vnvorim o čiji prihod ne prelazi 5.000 kruna. Ujed­ ogromnom trudu vakufskih č'novnika no se jednoglasno usvaja dodatak S. i ostalih vakufskih organa. Imaiućt sve »Čovjek, koji je spasio Tursku i predusreo, da — »Molim, molim. .. Ja ću svakako otići« .. . Pogleda lzetbeya dugim molećim pogledom i reče: I Grci ne izvedu svoj plan moli da se Ifet poštedi.« — »Njegovo Veličanstvo naredilo ie, da mu se »Njegovo veličanstvo će se smilovati, ako vi k Hifzi Bjelevac. progovorite« .. . o svemu javi .. « odgovori Izet izbjegavajući odgo­ vor na Nesimino pitanje. Nesime nastavi: ... da i vašeg zeta Ihsana Sururzade danas ui hapsim«... nadoveza pakosno lzetbey na pašinu »Jedan moj prijatelj, skupa samnom moli vas..." molbu i sjedne za stol. Izetbey ne odgovori. Okrene se AbdurabmanPaša je ostao na nogama, blijed i potišten. paši i umoli ga, da bi ih na čas ostavio same. Sta­ rac se ispriča i ponovno zamoli lzetbey-a da uzme Dvorski hadema*) otvori pokrajna vrata na koStarac je ostao sam u Izetbegovoj sobi i raz­ . ja uniđe dostojanstveno Nesime sultan, nešto blije­ obzir na njegovu starost i da bar humano postu­ mišljao. Suza za suzom tekle su niz pašino lice. paju s Ifetom, ako drugačije ne može biti. da u licu i baci pogled na pašu. Okrivljivao je sada sebe, da Je i Ihsana svo­ Kad su ostali Nesime i lzetbey ^ami razvio se Izetbey ustane na noge i pozdravi sultaniju. jom nepažnjom i nezgodnom izjavom izdao. Stiskalo razgovor medu njima o ovoj istoj stvari. Ona mu Ona priđe paši i reče toplo: ga nešto u srcu, a plač i bol davila ga u grlu. Gledao »Čini mi se, da vas poznajem. Ako sc ne va- je pokazala Ihsanovo pismo, kojim je Rene odana, !e u mašti daleko tamo, u Arabiji tamnice u kojima ( ram Abdurahmanpaša? . . ali jć Izet htio da i Ihsana zatvori. Ona je sva bli­ će gnjiti njegova Ifeta, jedina njegova nada, jedini — Jest, efendim« . . odgovori paša u dvoumi- jeda rekla: cvijetak, što mu ga je život dao. I sada, on, Abdu»To ne smije biti! . . Čovjek, koji je učinio ta­ ci neznajući s kim povori. rahmanpaša, stoji pred vratima svoga gospodara, ko veliku uslugu državi, da se nagradi zatvorom..,« Izetbey presiječe razgovor: kroz koja je slobodno prolazio i moli milost od — To je njegova slabost. To je bio samo os­ » — Nesime sultan, možda moju malenkost čovjeka bez srca, bez osjećaja, u čovjeka u kojem treba?« jećaj patriotizma i išao je za otklanjanjem grčke su i zadnji ljudski osjećaji izumrli, koje je brutal­ opasnosti. Mladoturska opasnost postaje za to veća. »Vašu preuzvišenost«, ispravi Nesime i pogleda nost i pakost počupala. milo lzetbeya »On se ne smije zatvoriti, — reče odlučno Ne­ Postajalo mu sve teže i teže. Osjećao je jedan sime »i nemojte pokušati, a ja ću sa sultanom » — Izvolite narediti", izvine se Izet na što dio krivnje, koju je nosio događaj s njegovom kćer­ govoriti o Ifeti.. . Abdurahmanpaša bojažljivo upita: kom ali u dubini duše i jednu zraku svjetla, pono­ „Ako smetam?", a Nesime ga prekine i reče: Rekavši to ostavi lzetbey-a i uniđe sultanu. san, da se Je njegovo dijete onako svijesno ponijelo Izetbey pogleda za njom i osloni se na zid. »Ne, paša hazretleri, ostanite! Radi se o vašoj pa makar i prema neprijatelju carstva i domovine. kćerki«. Bijes, koji je u njemu bio uzavrio i koji se je po­ U tim teškim, nejasnim, sumornim mislima za­ Paši preleti odraz neizgubljene nade preko li­ čeo stišavati nije mu još dao da o čemu drugom tekao ga je lzetbey, koji se je vratio iz sultanovih ca, a lzetbey pogleda pronicavo sultaniju. misli. Toj svemoćnoj sultaniji nije mogao pokazati soba. Ugledavši pašu na nogama upita ga: Nesime se okrene lzetbey-u i reče: svoju silu, nije mogao odbiti što je tražila jer ne­ »Vi ustali, da pođete?« „Ја dolazim k vama, da se pusti Ifet hanuma što tajno i jače od njega vuklo ga njojzi. I kad je — »Nisam ni sjedio preuzvišenosti«, odgovori iz zatvora, jer ono stvorenje nije zaslužilo onaki čuo njezin glas u sultanovoj sobi, taj glas, koji je skromno paša, a suze mu radi povrijeđenog ponopostupak.« on volio slušati, postao je mekši I požalio što je pa poteku niz lice. Izet ne odgovori ništa. Primakne se stolu ! pre­ možda razljutio sultaniju. »Oprostite«, izvine se Izet, »ja sam zaboravio da spis sultaniji, što ga je čitao Abdurahmanpaši. sonuditi vam mjesto« .. . Nesime pročita pa reče: Nastaviće se. Rene Logotetides. u. (40) �Bmji 146 — Broj ИРАВДА* — „PRAVDA, K o r k u t a, da se ovim zaključkom niukoliko ne dira u pravo v. m. džematskih medžlisa glede stavljanja predloga o proračunima i zaključnim računi­ ma svih samostalnih vakufa. Istodobno se zaključuje da se zaključ­ ni računi za godinu 1919. imaju ispitati prema gornjim načelima. Bilješke. Odlikovanje prof. Cvljića. »Pravda« donosi, da je prof. Dr. Jovan Cvijić, ovogodišnji! rektor beogradskog uni­ verziteta, odlikovan od engleskog kra­ lja najvećim zlatnini ordenom »medalja patronska« odlikovanje visokog priz­ nanja engleskog kralja na studijama u geografiji i geologiji. Ovaj orden en­ gleski kralj dijeli svake godine po jed­ nom narčenjaku. Tim povodom kra­ ljevsko beogradsko društvo u Londo­ nu prirediće gosp. Cvijiću u počast ma­ li dine. Spomenik pok. Draži Pavlovlću. — Naša vlada odlučila je da se o držav­ nom trošku podigne spomenik pokoj- I nom Dru Draži Pavloviću. Neka se čuje i druga strana. (Odgovor g. Dušanu Vasiljeviću.) U »Demokratiji« od 11. aprila o. g. izišao je pod Vašim potpisom članak, u kojemu velite o meni ovo: »Mesto poverenika za presvetu traži čovek bega Krasnice: muslimanski hodža, svršio tri razreda gimnazije, učio šeriat u Stambolu i oko glave zamotao ahmediju — ništa lepše!« Vaše su informacije, gospodine, netačne; izvolite ih popraviti i primiti na znanje ukratko: svršio sam osnovnu školu u Trebinju, gimnaziju u Cari­ gradu onaku istu kakvu ste i vi ovdje šeriat nijesam učio),. nakon toga otišao sam u Pariz i 4 godine na Sorboni studiiao specijalnu filozofiju, iz čega sam, koncem četvrte godine položio ispit i donio diplomu koja se zove »Diplome d'ćtudes universitaires«. U 1915. god. sam položio profesorski ispit na beč­ kom sveučilištu. Kad ste to primili na znaje, strpite se malo i zaustavite se sa mnom za­ jedno na nekim vašim riječima. Velite: »traži čovek... i t. d.«. Budite uvje­ reni. da ja to niti tražim niti se ešofiram za kakvim istaknutijim mjestom, osobito danas u ovom kaosu! Znam tačno izmjeriti svoje pretenzije sa mje­ rilom svoje kvalifikacije. Poslovica »Pružaj se prema svom pokrivaču« najmilija mi je; i ja bih se smatrao naj­ sretnijim, kad bih vidio da u našoj dr­ žavi avanziranje koraca paralelno sa sposobnostima. Znatn i to, da kod nas ima od mene mnogo starijih i iskusni­ jih profesora; i mene bi najviše veselilo kad bih vidio da su iskustvo i službovne godine jedini kriterij, kojim se poje­ dinci dižu na više položaje. Ali kad vi. m svećenika, ili ljudi sa samom osnov­ nom školom, gdje postaju predstojnici, suplenata koji od oslobođenja do danas dođoše iz desetog u sedmi, ili ljudi koji iz osmog dođoše u šesti pa čak i u pet: čin, dok njihove kolege sa istom spre­ mom i sposobnostima i danas stoje u činu, u kom ih je zatekao prevrat, te kad znam, da za šefa prosvjete mora doći profesor, onda sam, nakon dugog oklijevanja i odbijanja, bio od prijatelja prisiljen, da pristanem, premda nerado i preko svoje volje, na kandidaturu za to mjesto, kao profesor, koji imam kva­ lifikacije kao i svaki drugi mog staleža. Pogotovu, kad mi moji prijatelji razlo­ žile, da gore navedena i njima slična gospoda mogoše sa istim kvalifikacija­ ma, a protiv volje većine bos.-herc. na­ roda, popeti se i do danas ostati na tim mjestima, time mi objasnile, zašto ne bih i ja sa istim kvalifikacijama mogao sa voljom većine tog naroda biti kandidovtn ispred »J. M. Organizacije« za mjesto povjerenika. Velite dalje: »Muslimanski hodža... i t. d.« Ako može biti hodža, onaj koji je na pariškoj Sorboni godinama slu­ šao August Comtovu pozitivističku fi­ lozofiju (čuli ste valjda o tom nešto) i Spcncerov (možda znate i za to ime) evolucionizam, te redovito pohađao na zavodu »College de France« predavnje glasovitog filozofa — metafizičara Hcnri Bergsona, onda se ja ponosim titulom »hodža«. I j | I ■ j Ramo. S njim će skupa krenuti i mar- ; Iskoristio to putovanje~na drugi način: dovezao je kožu, istovario u svoj vla­ šal Foch, koji se je na konferenciji mi­ ra bavio ne samo vojnim klauzulama i stiti stan i razdijelio je lice na tri vrste: ugovora sa Turskom, već i mjerama za . za frajlice, prijatelje i činovnike. Po za­ razoružanje Njemačke. ključku sjednice koža se je imala podi­ Boravak dra Renera u Rimu. Držav- I jeliti samo najpotrebnijim činovnicima, dok je Kapor podijelio kožu kako je on ni kancelar Njemačke Austrije dr. Rener posjetio je kardinala državnog taj- I htio, a zapadala je i na stranu (kao i šećer), dok je sasma nepravilno napla­ nika Gasparia, s kojim je razgovarao ćivao. Nikakva zapisnika nije vodio o jedan sat. Kardinal je pokazao da je tome kako sadašnji odbor tvrdi, nego vrlo dobro informisan o austrijskim pri­ likama, te se je zanimao za katoličko ' samo imena činovnika i same cifre, pa nije li to majstorluk dalmatinskog dok­ pitanje i kršćansku socijalnu stranku. tora? Položaj u Njemačkoj. »Vossische ZeiKapor je mislio, da je sa premještetung« javlja iz Plauena: Danas prije njem u Foču, otišao za kineski .zid, podne posjele.su čete državne obrane pa ga ne će Više nitko ni vidjeti ni čuti, Hof i Hoesnitz. Stanovništvo ih je ra­ niti će kome morati polagati račun o dosno pozdravilo. Drži se, da će čete svome poslovanju kao predsjednik či­ državne obrane posjesti skoro i Plauen. »Vossische Zeitung« prima iz Londo­ novničkog konzuma u Cazinu, ali će novi odbor koji svakako ne želi nasta­ na vijest, da je Njemačkoj produžen rok viti Kaporova zanata, predati nadlež­ za povlačenje svojih četa iz neutralne nima stvar na ispitivanje i naskoro će zone za jedan tjedan. vrtoglavi 'Dalmatinac 'ošinuti u glavu Javljaju iz Varšave: Vijest, da su sam sebe sa riječima: »Moja luda gla­ francuske čete zaposjele Frankfurt, u va, šta učini sam sebi sa svojim horošVaršavi je primljena sa velikim zado­ člćima«. Dr. Kapor — fenička lija, znao voljstvom a javno mnijenje jednodušno se je toliko ulaskati u Cazinu, da ga ie odobrava taj korak. Službeni »Kurier Роггапу« javlja, da je to najvažniji po­ jedan naš pošteni građanin pozvao na gozbu, a Kapor videći kako se i dan­ litički događaj ovih dana i izjavljuje, da danas može naći kruha za posjednič­ je francuska vlada imala ozbiljnih raz­ kom i spahijskom sofrom, vidio je, da loga da istupi protiv njemačkog nasilja nema' druge nego: »Turci u Aziju«, pa prema klausulama versailleskoga ugo­ da svane dalmatinskim gulikožama i da vora. Varšavski »Kurier« posvećuje ve­ se na taj način dočepaju »turskoga« do­ liki članak ulasku Franceza u Frank­ bra. Ispred 36 hiljada muslimana cazinfurt. Za uspostavu srednje Evrope. »Vos­ skog kotara poručujemo ovom Dalmatinčetu, da nas neće svojim horoščićisische Zeitung« javlja iz Parisa: Još ma na lahak način potisnuti sa rođene ovog mjeseca sastaće se konferen­ grude, niti će mu upaliti da nam prikaže cija zastupnika Sjedinjenih Država propast u Foči našeg vrijednog i kod "Francuske, Engleske, Italije, Švicarske, naroda obljubenog g. Sakib ef. Korkuta, Nizozemske, Danske. Švedske i Nor­ nego naprotiv iz dana u dan postajemo veške. koja će proučavati pitanje su­ djelovanja kod uspostave Srednje Ev­ . uvjereniji u rad i borbu našeg vriied। nog Sakib ef. Korkuta kao i naših vo­ rope. đa. te pozivamo gg. dr. Hrasnicu. dr. Armenija i Savez Naroda. Savez Na­ I Spahu i Sakib ef. Korkuta u našu Kraroda imao je jučer pod predsjedništvom j jinu, a poručujemo Kaporu neka izvoli Bourgeoi svoju četvrtu sjednicu, na doći i svojim horoščićima zakukurijekojoj je otklonjen ponuđeni mandat nad kati: »Turci u Aziju!« Živjeli naši braArmenijom. i nitelji gg. dr. Hrasnica. dr. Spaho i druTurska vlada i Nacionalisti. Javljaju | gi! Živio g. Sakib ef. Korkut! Živjela iz Carigrada: Turska vlada je objavila I familija Muftića iz Foče, koji se izjavidugačak manifest, u kome osuđuje iz­ | še u »Pravdi« od 25. marta t. g.! Dolje vjesnu kategoriju ljudi, koji su pod mas­ I Kapor ■ njegovi horoščići! U šaš kokokom nacionalne organizacije prouzro­ | koši i horozovi! kovan vrlo ozbiljan položaj u carstvu. Cazinski muslimani. Da spase narod vlada javlja, da neće prezati da postupi protiv onih, koji ne podu pravim putem pokoravajući se vi­ sokim propisima šerijata. Raspušten turski parlamenat. Cari­ UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. Naše pretplatnike u pokrajini upozograd. 14. aprila: Parlamenat je raspu­ I rujemo, da je ravnateljstvo pošta odlu­ Regent ozdravio. Regent se oporavio šten carskom iradom. čilo da ustanovi uzrok zakašnjenju od­ od bolesti te se jučer izvezao automo­ Turska mirovna delegacija. Koncem nosno neprispijevanju pojedinih primje­ bilom u šetnju.. Regent je jučer primio aprila ili u prvoj polovici maja prispjeraka lista pa ih molimo, da svaki put u audijenciju ministre s kojim je dulje će u Versailles turska delegacija, koja kad ne prime list, odmah kod svoje vremena konferisao. će potpisati mir između Turske i savez­ pošte se prituže ili jednom kartom na­ Pred novim krunskim vijećem. »No­ nika. ma jave, da se mognemo pritužiti kod vostima« javljaju iz Beograda da se je Žita na umoru. Prema privatnim vi­ ravnateljstva, jer mi redovno šaljemo Regent u toliko oporavio od svoje bo­ jestima stanje bivše carice tako se po­ svima list, koji su pretplaćeni. lesti da će danas Hi sutra održati ko­ goršalo. da se može računati s njenom Štrajk sarajevskih srednjoškolaca. — načno krunsko viječe i stvoriti odlu­ smrću. Sarajevski srednjoškolci u četvrtak su ku o jadranskom problemu. prije .podne priredili manifestacionu po­ Informativna sjednica. »Jutarnjem Li­ vorku pod narodnim zastarama kroz stu« javljaju iz Beograda da gledom na cio grad, gdje su pred zemaljskom vla­ to što se 6 dana drže konferencije u dom pročitah jednu rezoluciju i u pod­ San Rentu obdržala se sjednica mini­ ne završili svoje manifestacije na ono­ starskog vijeća koja je bila posve infome mjestu gdje ih je prije dan napala Cazin, koncem marta. mativnog karaktera. Na toj su sjednici policajna konjica, te počela ih tući i li(»Korkutova propast u Foči«.— Kau San Rentu izvijestili o vanjskom po­ jemati. U petak u jutru pako uhapšeno porova korupcija u Cazinu.) Mnogi ie ložaju. Delegat demokrata Drašković je opet mnogo tih isprebijanih omladiizjavio da ne može sudjelovati ovom j čitatelj pomislio, da je ono bila istina, naca, što svakako ovo titranje policije kad je u »Glasu Naroda« od lb. marta t. vijećanju. sa načinom uredovanja može samo da g. pročitao pod naslovom »Korkutova Regent i političari. »Jutarnjem Listu« u samu stvar unese još veću vrtogla­ javljaju iz Beograda, da je Regent da- ' propast u Foči«, koju je potpisao neka­ vicu. Cijela je policija i u petak mobilikav Muftić, Cengić i dr. Карог. Mi se nas pozvao političare sviju stranaka. I zovana sa novim batinama i čeka sa­ ovdje ne ćemo baviti o Cengiću i Mufšto se smatra novim korakom regenmo leda omladine, o koja će ih izlomiti tiću, jer ih ne znamo, nego ćemo pri­ tove intervencije, da se ponove prego­ u kojem ponovnom »Hottentoteniagdu«. kazati javnosti dr. Kapora — dalmatin­ vori za koalicioni kabinet. Gosp. Draš­ Đaštvo je zaključilo ustrajati u dvo­ skog korupcijonaša, razvraćenog egoi­ ković izjavio je u ime demokrata da će dnevnom štrajku. stu, neprijatelja islama i zbližavanja oni stupiti u pregovore kad vlada deMilitarizovanje b.-h. željeznica. Pošto muslimana sa drugom braćom, koji je misionira. su razni savezi svih zaposlenih radnika i kod nas neko vrijeme služio kao auZa Protića. »Pravda«. donosi da rai namještenika na željeznicama SHS. skultant, pa zbog dobrog svoga služ­ dikali stoje na isključivom stanovištu zaključili generalni štrajk, to je taj 1bovanja i brutalnog vladanja naprama da g. Protić pod svaku cijenu iinade biti mao i kod nas već da otpočne u noći svome šefu, inače veoma poštenom čo­ predsjednik vlade. Veliki dio poslanika vjeku savjetniku Preglu, morao biti pre­ s četvrtka na petak. Međutim se na nije sklon tome da Vesttić preuzme sa­ svim prugama poduzete najodlučnije mješten u Foču na »moralni oporavak«. stav kabineta. mjere, da se naš i onako šepavi promet Došavši u Cazin dr. Kapor je počeo Izbor zagrebačkog gradonačelnika. uzdrži, pa je vojska radi toga zaposjela laskati svakome bez razlike vjere, ne sve željezničke stanice i cijeli personal Javlaju iz Zagreba od 14. travnja: U bi li štogod udario za vlastiti džep, i petak će gradsko zastupstvo održati stavila pod vojnu vlast, gdje se po na­ zbilja u tome je bio dobre sreće. Isti­ redbi. koja vrijedi za slučaj rata ili mo­ sjednicu, na kojoj ćc se obaviti izbor čući svoju doktorsku sposobnost, iza­ bilizacije željezničko osoblje u slučaju novog gradonačelnika. bran je bio za predsjednika činovničkog neposluha može odmah staviti pred konzuma. Od toga časa dao se je taj Štrajk Studenata dovršen. Javljaju iz vojni sud. Dalmatinac na'posao, pa je čak sobom Beograda od 14. aprila. Štiajk Studena­ znao ići u Sarajevo radi kože za činov­ Zabava Učiteljskog Društva grada ta svršio se jučer, te su počela preda­ nike. Šta mislite, je li se to dalmatin­ Sarajeva. Danas u subotu u 8 i po vanja na universi. Na tehničkom fakul­ skom doktoru isplatilo? Evo ću vam sati na večer Učiteljsiko Druš­ tetu jučer je započeo novi semestar. tvo grada Sarajeva priređuje pričati. Za put je predviđena svota od VANJSKI POLOŽAJ. K 1000. Recite, može li se ovolikom veliku zabavu sa vrlo obilnim progra­ Millerand i Foch putuju u San Rento. mom u korist siročadi u ratu poginulih svoticom putovati iz Cazina u Sara­ Gosp. Milleraud otići će u petak u San učitelja u Srbiji. Zabava će se održajevo? Dakako da ne može, ali je Kapor Velite: »Oko glave zamotao ahmedi- i ju!« Kad bi bilo dozvoljeno nasmijati se । u momentu kada treba biti ozbiljan, | ovdje bih se slatko nasmijao. To mi • izgleda kao kad bi mi neko rekao da i je Emil Zola nosio kamilavku! Ali je, či- ; ni mi se, logičnije da se ovdje zgra- I žam nego da se smijem; jer kad vidim | da Vi, Dušan Vasiljević, čije sam ime ja prvi put čitao u jednom, nedavno pu- I bliciranom francuskom djelu, gdje se j pohvalno govori o Vašem korektnom | držanju pri stvaranju ženevskog pakta, | dakle kad vidim da vi možete tako bru­ talno udarati šamar istini u lice i ustvr- i diti jednu takvu izmišljotinu, onda se I moram zgražati nad tolikom bezobzirno­ sti prema moralu i analogno tomu idem dalje i mislim: ja kakve li su i ostale vaše tvrdnje, i da li ima i tračak istine u onim vašim izlaganjima, o kojima ja ne znam ništa. Ne zaboravite da svaka'stranica Povjesti sadržaje lekciju, koja nas uči da nijedna ljudska zajednica, nijedna poli­ tička stranka, pa inijedan individuum nc može prosperirati ni dugo egsistirati, ako ’ svoju egzistenciju temelji je­ dino na laži, prijevari i uopće na ne­ moralnim principima. Za učvršćenje vaše stranke, ako nemate drugih sred­ stava nego onakih kakvim ste se slu- i žili pišući o meni, vjerujte da to ne ' obećaje puno uspjeha. Kad se traži sa mikroskopom dlaka i u jajetu, onda nije teško prigovoriti sve­ mu i svačemu; a kad meni ne mogoste prigovoriti radi kakvog dcnuncianstva ili crno-žntog duha frankovluka i slično onda me napraviste hodžom i softom u namjeri, da me diskvalifici- : rate. Je li to moralno, i služi li Vam na čast? Držao sam oveliko potrebnim da pred javnosti odbijem zlobne podvale, jer j sam izazvan jednim imenom, koje uži­ va neki renommć, kao što je g. D. Vasi,Ijević, premda ovo može izgledati nečed­ no sa moje strane. Na druga piskarala, koja su me još prije prozvala nekakvim ’ softom, nijesam našao za vrijedno od­ govarati, ali kad je čovjek sa čuvenim imenom pokušao poniziti me u javnosti, nijesam mogao šutjeti. Sarajevo. 14. aprila. Prof. Velija Sadović. Politički pregled | Страпа J. Domaće vijesti Naši dopisi �bpoj 146 Broj .ПРАгДА* — -PRAVDA' Страна 4. Strana vati u sviih' prostorijama Društvenog Doma. Obzirom na njenu humanu svr­ hu i na vrlo interesantan program, ovu zabavu toplo preporučujemo. Društvo upravnih i sudskih nianipulativnh činovnika i aspiranata u Sara­ jevu obdržavače svoju redovnu glavnu skupštinu dne 25. aprila 1920. god. u dvorani okružnog suda u Sarajevu sa dnevnim redom: 1. Izvještaj o dosadanjem radu društva, 2. Izbor novog odbora, 3. Eventualne. Pitanje kinematografa. U ministar­ stvu prosvjete donesena je nova uredba, kojom će biti regulirano pitanje kine­ matografa u našem kraljevstvu. Bit će uvedena cenzura za filmove i izrađene naročite takse koje će kinematografi imati plaćati u dobrotvorne svrhe. Za narodni dom. Javljaju iz Beograda od 1. aprila. Ministarski savjet odobrio je kredit od 15,000.000 dinara za pomoć : podignuče narodnog doma za ratnu si­ ročad. Ovi će se domovi stvoriti najpre u onim krajevima, koji sn ratom najviše oštećeni. Muči li Ves glavobolja? Zubabelja? Tuganje u kostima? Malo Fbllerevega Elsafluiida — i nestane boli! б dvostru­ kih ili 2 specijalne velike boce 36 kruna. Fellerov migrenovi klinčić I komad 4 krune. Želudac Vam nije u redu? Nekolike Feilerovih pravih Elsa-piiula. Te su po­ uzdane! 6 kutija 18 kruna. Švedska že- ludčana tinktura 1 velika boca 15 kru­ na. Omot i poštarina posebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feller, Stubica donja, Elsatrg br. 310. Hrvatska. Diplomirani krojač Israđuje po najnovijoj modi muške, ženske, vojničke i hodžinske haljine. Cijene umjerene. Gospodarstvo Jcrlagić Salih, Dendb>iša uliha broj 11. Sarajevo. Lažne novčanice od 100 dinara. Upo­ zoravamo naše građanstvo, da su se u nekim krajevima našeg kraljevstva po­ javile u opticaju lažne krunsko-dinarske novčanice od 100 dinara — 400 kruna. Lažne novčanice poznavaju se od pra­ vih tako, što se kod lažnih novčanica vide četiri glave utisnute na strani sa francuskim tekstom, kad se novčanice drže uspravno (t. j. u propuštenoj svjet­ losti), dok se kod pravih ne primjećuju. U Sarajevu nije dosada pronađen u op­ ticaju nijedan primjerak tih lažnih nov­ čanica. Šećera ne će biti. »Balkan« javlja: Kako još nije regulirano pitanje šećer­ nih tvornica, koje su bile u rukama ne­ prijateljskih kapitalista, ove godine ni­ je ni izvršena žetva šećerne repe. Proizvađači zemljo-radnici nisu sijali repu, jer nisu znali, da li će tvornice raditi. Tvornice opet nisu davale sjeme, jer nisu znale svoju sudbinu. Bilo ovako ili onako, mi ne ćemo imati šećera. Ne­ kad smo podmirivali svoju potrebu i čak izvozili, a sad jedva ako možemo naći od kuda ćemo da uvezemo. BRAĆA PROLIĆ, ČAPLJINA PRODAJA VOĆA I POVRĆA NA VELIKO TE ŽIVOTNIH NAMIRNICA NA MALO. Čast nam je obavijestiti naše cijenjene mušterije da smo odpočeli sa preprodajom i kupnjom voća i povrća na veliko, te i životnis namirnica na malo. — Uvijek ima svježeg južnog dalma­ tinskog i talijanskog voća i povrća na veliko kao: naranče, limuni, datulje (hurme), rogači, smokve, jabuke i t. d. Umoljavomo naše cijenjene mušterije da se obrate na gornji naslov. TAČNA POSLUGA CIJENE UMJERENE. S poštovanjem Braća Prolić. Želite li kupovati dobro i jeftino? Nesreća da ispadanjem i zbog sla­ bog porasta kose izgubi najljepši ne­ ravni ures te da mu vanjština postana usljeđ toga neugledna i staračka, snaći će samo onoga, koji svoju kosu zane­ maruje. Želite li imati bujnu kosu, onda rabite Fellerovu Elsa-Tanochinu pomadu, koja izvrsno djeluje protiv peruti i ispadanju kose, čini, da krhka i slaba kosa postaje mekana i bujna, daje kosi sjaj i zapriječuje da kosa prerano osijedi. Lončić 6 kruna, jača vrsta 9 kruna kod ljekarnika Eugen V. Feller, Stubica donja Elsatrg br. 310. [Hrvatska]. ^SUTTMER basu Upitati u administraciji lista. Salihaga Huhić i sinovi trgovina voća i ze- Najpouzdanija ura je Suttnerova ura! leni i južnog voća Moj brat Jusuf Bihorac sin Hašimov iz Zenice služio je kod 1. Bos. herc. Inf. Reg., a 1917. god. u oktobru zadnji put se javio iz Tomska iz Sibirije, gdje je kao zarobljenik u Rusiji dospio. Umoljavam svakoga ko bi šta o mome bratu znao, da ja­ vi na adresu: Ibrahim Bihorac Zenica. Hamdija Spaho i drug Sarajevo. Трдошна sviju vrsti zEmaljshih proiztoila I holonijaine robe na uellho. Prima u komisiju svaku trgovačku robu, naročito voće i povrće, te u tu svrhu šalje vlastite korpe (sepete) na upotrebu. — Telefon interurban 541. Brzojavi: Spaho trgovina Sarajevo. na veliko Šaraj'evo Protin Sokak 4. - Telefon 498 a Bila ona od nikla, ocjeli, srebra ili zlata, svaka će Vas zadovoljiti. Tako­ đer lanci, prstenje, naušnice, svakojaki darovi i potrebštine kao: noževi, aparati za brijanje, škare, novčarke, nažigači, diamani za rezanje stakla, sve dobro i jeftino naći će te u cjeniku tvrtke: H. SUTTNER, u LJUBLJANI br. 706. M°dni §а1оп u udruženju Muslimanki (Osvitanje) u Džininoj ulici broj 10. (Kovači), izrađuje sve vrste damskih i dječijih toaleta, kostima i rublja. Narudžbe se piimaju od 2—4 poslije podne svaki dan osim nedelje i petka » i Riblji zejtšn najbolje ursri ima na skladištu u originalnim bocama Centralna drogerija Glusmann & Co. sada I3raea Šahinagie, Sarajevo S t ro s m a j e r o v a ulica broj 3 (prije Rudolfova ulica). Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Heregovinu dion. društvo u Sarajevu. — Podružniau Tuzli. Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,000.000. Pupilarno siguran zavod. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K 8,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavlja sve bćikovne poslove najbrže i najpovoljnije. <Ai»!irato‘ Odbor »i. M. O.. ■zitmrlj« l). * A. Kal«. 8м«Ј.<го. ft..£ � https://kolekcije.nub.ba/files/original/13d0fc49f467564ffa76466eb9c47d0b.pdf 86951f75f6cca4ef7491eafa3d313fed PDF Text Text Poštarina u sotevom plaćena. gnr- -■—■•■- -- Tr_ POJEDINI BROJ Љ A JI Ц 'Цјг 1ГШ ,S| »Sa И F ж? шжК 1 81 r у °аWla ЈЕЖ li 8 jjPRlb ЖЖ j|» Izlazi subotom, utorkom tž№St јиК ,4W»< *Ж Je® чЛИк зашз ®®е WF 3g <ИВ W Pretpiatagodiš. 120 kruna, na pola godine 60kruna. Uredništvo i uprava »MMb nalazi se u Carevoj ulici. ОАСИЖ Ј7ГОСЛАВЕНСКЕ Broj 42 (147) жтаташиисаии račun pošt štedionice 1119. Sarajevo, utorak 20. aprila 1920. (27. redžeba 1338.) Povodom „ittihad-ove" 15-godišnJico. Metto: Njiva je naša ledina tvrda, Čeka plug da je reže i ore... A da nam trijes! 1 kuću ne šore, Čekić nelc jekne o kršna brda I mrvi stijenje. Hićmo. fcto piita kad.se ponovi jedna istiniи riječ, koja može da koristi, to nam •e smije biti dosadno, istinu treba pri■ati i gutati makar nam ona i gorka bila. Istini treba u lice pogledati, ma­ kar se ona i na nas namrgodila i ukor »am dijelila. Kad usporedimo sebe sa katolicima i prvoslavnima, udara u oči, da smo zaostali iza njih na kulturnom polju. Гој zaostalosti krivi su možda i dru­ zi a i same prilike, ali smo najkrivlji mi sami. Naš nehaj i nemar, naša kon­ zervativnost i neprilagodivost iduhu vremena kroz prva 2—3 decenija au­ strijske uprave, ljuto nam se osvećuje danas i oskudicom inteligencije i nespretnošću u obrani naših prava, a i •a mnoge druge načine. Prvih dana okupacije, drugi pohrliše u škole, a mi se dugo vremena nećkasmo i sustezasmo od tog. premda je ogromna većina naših, u ono vrijeme imaćnih, ljudi mogla do najvećeg stup­ ala da školuje svoju djecu i da broj­ nom inteligencijom poplavi čitavu zem­ lja. Negdašnju našu fizičku aristokra­ cija naslijedila bi suvremena intelek­ tualna aristokracija, koja bi svojoj bra­ ći smjela kazati, da je nastupila era koja imperativno nalaže da se svak mora latiti posla. Mi smo naše poglede upravljali prema Turskoj i raspitivali, šta visoki sultan večera, a nijesmo se interesirali, šta se zbiva onamo preko Save i Drine: štng sanjaju tamošnii ljudi i kakvu bu­ dućnost predviđaju cijelom ovom na­ rod«, koji govori »naški«. U školu su elnli svoju djecu samo nevoljnici, koji su osjećali potrebu da svoju djecu uh­ ljebe, a oni koji su naslijedili obilan ime­ tak od svojih predaka, mislili.su, kad predadu taj imetak svojoj djeci, da će i »na živjeti ‘ kao bubreg u loju, kao što su i oni živjeli. I tako je gusta «miia neznanja zastiralia njihove oči pa nijesu mogli vidjeti šta nosi budućiost. O bankovnim poslovima, o re­ formiranju mekteba, o uređenju va­ kufskih dobara i obrazovanju naše ženskad'je održavale se ankete i medžШ, ali je sve bilo besplodno, jerbo je zg svaki napredniji korak trebalo tra­ žiti dozvolu od ljudi, koiib su leđa ok­ renuta prema budućnosti, a oči prema prošlosti i koji su za riješenje svakog «»vog pitanja tražili tomu sličan slu­ čaj « prošlosti od 1000 godina, i mislili d« se za uvijek sva pitanja mogu rje­ šavati po unaprijed određenom kalufu. Zato nas je prevrat zatekao nepri»ravne i nagomilao pred nas čitavu hipu naših, specijalno muslimanskih, pi­ tanja. nacionalno, agrarno, žensko, vjer- I sebni obrazovni tečaj za kuharstvo, higijenu, socialni moral, državljanske i dužnosti ј t. d. Za još naprednije muslimanke održaju tri musi, profesora i sko-prosvjetno i još mnogo drugih pro­ blema i problemčića. Toliko stvari ima, ! jedna gđa profesorica u gimnaziji po­ slije podne, još druga predavanja u vi­ o kojima treba da mislimo, toliko po­ šem stilu. slova da započnemo, toliko manjka­ Svakog petka poslije podne u »Itihavosti da upotpunimo, da čovjeka uhva­ ti nesvjestica, kad stane razmišljati Г du« se održaju predavanja musi, mla­ deži o bankarstvu, higijeni, trgovini, o tražiti puta, kojim da se krene. Potre­ sastavu naše države i dijelovima na­ bu rada i materijalnog pridizanja svi šeg naroda, o prirodnim znanostima, o duboko osjećamo, a naročito gledajući kulturi islama i t. d. Time društvo svipred sobom ogroman broj naše siro­ jesno i marljivo vrši svoju dužnost u tinje, koja je, što ratom, što agrarom, smislu programa »Društva za narodno totalno upropaštena. Popravljati se ni­ prosvjećivanje za B. i H.«. je nikad kasno, i jedan narod ili dio na­ roda, doklegod živi — pa makar u U »Ittihadu« je uiklo »Udruženje makakvu bijedu pao — nije izgubljena loobrtnika (bakala i drugih manjih tr­ nada, da će i daljo živjeti, samo ako govaca), koje donsi velike ko­ bude dobro uočio svoje pogreške u risti svojim učesnicima: lakše i jef­ prošlosti i bude li se koristio time, da tinije nabavljanje robe, međusobna ga­ više ne pada u njih. Sa ovih općih ide­ rancija i rastenje kredita svakog po­ ja, treba nam preći na jedar! konkretan jedinca i t. d. primjer kulturno-ekonomskog rada. »Ittihad« vodi brigu, da pribavi mu­ Taj nam primjer pruža mostarsko slimanskim siromašnim ženama robu društvo »Ittihad«. To je durštvo od ko­ na izradu, a u »Zadruzi« djevojke za­ jih 800—1000 članova muslimanske rađuju lijepu dnevnicu od 60— 80 kru­ mladeži, koja je rekrutirana iz inteli­ na, i tako sebe osiguavaju a i svoju gencije, trgovaca i zantlija. Osnovano siromašnu rodbinu potpomažu. je unazad 15 godina u jednoj malpj sobi Tako je »Ženska zadruga« nakon 3 raometli Melimeda Đukića sa svrhom mjeseca svoga rada priredila izložbu i zadaćom, da okuplj mladež, da je svojih radova, koju su svi građani sa čuva od alkohola i hazardnih igara, oduševljenjem pozdravili i kojoj su se da u njoj budi i razvija društve­ mostarski trgovci odazvali velikim prine život, 'Je d potpomaže zanatlije i ■ i». ima. Tom prilikom je »Zadruzi« pa­ male obrtnik^. Odmah s početka lo preko 40.000 kruna. tihad« je osnovao svoj tamburaški zbor i time mladeži pribavio ugodno »Hihad« »e pokrenuo i akciju za os­ zanimanje i spriječio, da skrene stran­ nivanje zemljoradničkih zadruga, te je putice i traži naslade i uživanja ondje, u stolačkom kotaru u Kečicama osno­ gdje nije moralno dopušteno, a finanvana jedna, u kojoj su i muslimani i ka­ cialno jc opasno. Osnivanjem kazališne I tolici članovi. Druga je osnovana u Bi­ dvorne, u kojoj se »Abdulah paša« da­ jelom Polju kod Mostara, a blagajske vao kao prvi komad, društvo je udari- I muslimane uputio, da stupe u tamošnju lo prvi temelj društvenom životu me­ »Hrvatsku zemljoradničku zadrugu«. đu svojim činovima i drugim građani- | »Ittihad« potpomaže akciju za na­ ma. Nastupom rata i odilaženjem mno- i mještanje djece kod »Hrvatskog Radii gih članova u vojsku u društvu je kao | še«, pozivlje i upućuje musi, sirotinju I i rdugdje zavladala stagncija te je ono i na primanje državne potpore. , i drugdje zavladala stagnacija te je ono I »Ittihad« je potpomagao hodže i I godine glad i bijeda djece i obitelji mo- ' : bilizovanih i palili otaca i braće potak- ! kroz više mjeseci redovito im isplaći­ vao jednu vrstu skuparinskog doplat­ ne »tlthad« članove, da ožive društvo. | Oni prirede zabavu u korist tih ratnih j ka, koji je iznosio dva puta, koliko nji­ hova plaća. bijednika i time društvo stupi opet u Početkom 1919. »Itihad« je priredio aktivan život. U istoj godini »Ittihad« I dadne Mevlud na najdostojanstveniji I- zabavu u korist popaljenih ј opljačka­ ■način i provede osunećenje mnogobroj- j nih muslimana u gornjoj Hercegovini i sa 40.000 K pritekao u pomoć u naj­ ne muslimanske siromašne djece. »It­ tihad« ide u Jablanicu i tamo daje ini- | gorčem času. Time je svratio rta se cijativu za osnivanje čitaonice; ide u ( pozornost, tako da danas svako selo znade za njega. »Ittihad« izdržaje još Konjic i sudjeluje na humanitarnim za­ bavama. Iz »Ittihadova« kfila niče »Mu- I 25 stipendista na raznim zanatima u ?limanska ženska zdruga« koja ima za- | Mostaru. »Ittihad« je svojim ustrajnim i neu­ daću po prilici kao sarajevsko »Osvi- ; tanje«: materijalno osiguranje л du- , mornim radom, a naročito svojim vanševno podizanje našeg ženskinja. A da j redno discjplinovartiim tamburaškim se to postigne, drže se tom ženskinju i zborom svratio na se pažnju ne samo analfabetski tečajevi i uz to se ženski- I Mostara i okolice, nego i društava iz­ nje uči krojenju, šivanju, vezenju i dru- 1 van Mostara: pozivan je na vojite sve­ gim ručnim radovima. Neumornim ra- ! čanosti, na zabave, koje su se davale dom i zamjetnom agilnosti odbora »Za- i u korist učiteljske siročadi iz Srbije, •druge« pitomice su .već dosad dosta 1 pozivan je od »Napretkff«, »Gospojindobro napredovale u ručnom radu, a u • skog društva« i irmogih drugih kultur­ pismenosti dotjerale — kroz kratko j nih društava. Društvo ide na ruku svim vrijeme — dotle, da im se otvorio po- i drugim društvima i daje prilike i sred­ Godina 11. stava za rad pojedincima, bez obzira na njihovo političko uvjerenje, samo kad vidi, da žele razviti svoje djelova­ nje na kulturnom, ekonomskom i hu­ manitarnom polju. Na 13.; 14. i 15. maja društvo »Itti­ had« slavi svoju petnaestgodišnjicu, na koju su pozvana sva naša društva iz B. i H., te mu mi želimo najsjajniji us­ pjeh. Ovo je prikaz rada i poslovanja jed­ nog društva mladih, agilnih i ustrajnih radenika, koji treba da služe za prim­ jer i drugim kasabama. Ako budemo pihvatili sa svih strana j u svakom mjestu radili na ovaj način, ako bude­ mo iskoristili sve sile muška i ženska, trgovca, zanatlije i seljaka; ako se još ugledamo u katolike i pravoslavne, pa po njihovu uzoru podignemo svoj »Gajret« na visinu »Napretka« i »Prosvje­ te«, ako se otresemo onih naslijeđenih zlih navika i konzervativnih običaja, koji koče i sprečavaju napredovanje prema duhu vremena, moći ćemo se nadati u bolju budućnost. Ako to ne bude, propali smo. V. Sadovlć. Sarajevo. 18. aprila. MuslimaiHiha trgovačka i obrtnička tasta za Bosna i Hmaprai (i d.) u Sarajevu. Bavi sa svira lianhovntin јшМлн. Иаф uplats I anevkija u brallavstvu SM. I u lusviutvu. Prima аlošSa na ninžna hnHžlce I trtut« vrtim: I rtantrtiHe 111 мјpgvol№ вбазНа svamlanjacnepislave I tamsna iuloja Sisnlčha glasnica H Da|! sezonshe i aprotkitljslu lediti. — Hupujt I v oroiBlt sreilit. valute I vitahieine pnplre nlb vrsta. KOMO 0 8 3 E I E N ] £ hupujB I piotalt sva vrsta* roba, a aagtavlte sve ilvotns oatuinltic. опп.опо I Kancelarija: Kralja Petra uhcn Z рпмо, lijevo - brzojavi: ћапча, Sarajevo - Interarban telefon: Zli �Strana 2 Страва Број 156 Br«j .PRAVDA* — .ПРАВДА* V i I o v i ć govori o neznatnosti kln je za Gazi lsabegovu banju i ističe. d» je uzdržavanje ovake institucije — »b žirom na higijenske zahtjeve grada — dužnost gradske općine, pa bi bilo pot­ puno opravdano, kada bi općina daU vakufu subvenciju za pokriće deficita na ovoj banji. Stoga predlaže da se a tu svrhu obrati na općinu sa zahtje­ vom, ida vakufu na taj račun dado(» stalnu subvenciju. — Usvaja se. Predsjedrtik određuje čitanje podneska bivšeg vakufskog inžinjora Cekre glede otpisa, kojim je ponadeae olovo vojnom eraru. U tom podneaku g. Cekro se stavlja na dispozicije sa­ boru i izjavljuje spremnost, da dadne razjašnjenje. K o r k u t ušljed tog pod­ neska povlači svoj predlog o optužbi i pristaje da se udovolji zahtjevu gosp. I PROTIĆEVA VLADA ĆORAVA, ILI OBA GLUHA, PAŠO, ZA BOGA. Cekre, nakon čega sabor ovlašćuje g. sudskog savjetnika Hrasnicu, da ispre« Mi Sandžaklije i Makedonci uvijek i prišipetljc Hasana Rebca i Hidajeta Kusabora provbde preslušanje g. Cekro. čitamo i pratimo »Pravdu«, glasilo na- | lenovića dovoljno, da navijeste rat ovo­ S a d i k o v i ć govori o okružnici «aše mile braće iz Bosne. Do skora su i me čovjeku, te su ga od prva dana vo­ borskog odbora, kojom je odrede«« vlasti branile širiti »Pravdu«, ali od ! dili, dok ga konačno nijesu pod izlikom kako smo se počeli i mi organizovati, armenskih pokolja strpali u Zatvor. Iza povlačenje vakufskih glavnica a eentralu. Ističe da je ta okružnica izazvala »Pravda« nam redovno dolazi. Iz nje- I njega su hapšeni drugi redom, a izli­ silnu zbrku i veliko nezadovoljstvo ka je bila, da je naša organizacija šuzinih redaka vidimo, da su naša braća vakufskih dužnika, koji su došli u aeu Bosni i Hercegovini sastavili zajed­ rovala ' sa mladoturskom strankom, priliku radi plaćanja. Ovim je vakuf prem to i svaki slijepac znade da smo nički front sa radikalnom strankom, da oštećen i u prihodima, a nije imalo smi­ daleko od Mladoturaka ili stvaranja potuku onu nesavjesnu kliku, koja se sla'povlačiti glavnice, koje su osigura­ naziva demokratima, a koja je nama u i kakve Iredente, koja bi težila izvan ne u gruntovnici. Stoga predlaže da s« Sandžaku i Makedoniji i kućne temelje | granica našega kraljevstva. Borba, ta okružnica stavi izvan snage. Nakoti potkopala. I koju su »demokrati« poveli proti nas, življe rasprave sabor zaključuje, da se nije slična ni jednoj poštenoj borbi, što Smatrajući vas politički zrelijim, a dokine okružnica od 31. marta 1913. kulturno jačim, postavili smo sebi za­ i je vod; jedna stranka proti drugoj ili broj 4949/13. proti pojedinim osobama. Ovo je bila daću. da vas slijedimo, ali vas nijesmo Kapetanović opisuje džehalet i borba laži, izvrtanja i podvaljivanja. mogli stići i s vama stupiti u zajedničku zapuštenost našeg svijeta, osobito se­ borbu. Počeli smo se spremati za za- i; Ne poštediše nam ništa, ni časti, ni oboskog, u poznavanju vjere i ističe da jedničkit borbu proti krvopiji, koji nas .| raža. ćemo, propasti ako se bolje ne pobri­ svuče do gola, ote nam i posljednji za­ i Kada su vidjeli, da se mi hapšenja nemo za taj naš zapušteni svijet. Slab« logaj iz usta. Na svojim je zastavama I i ne bojimo, onda su ustali na organizapoznavanje vjere rada popuštanjem 'i napisao lijepe riječi, ali ove su za nas ]i čiju i počeli joj podvaljivati veze sa slabljenjem morala, stoga treba liječiti bile pravi užas. Neko je osjetio sve nji- I I Mladoturcima. Šef policije u Skoplju g. ovu bolest čim prije i što radikalnije. bove blagodati, ali kod nas se je hara- ' Dimitrijcvić kao bijesan nasrće na muZa prvi mah bilo bi dostatno, da se n lo. palilo, ukidala se sloboda, progoni­ tti svrhu postave okružni vaizi, kojima lo se, hapsilo i tuklo. Ako se je ko po­ , slimanc bez razloga i povoda i tako bi se osigurala eksistencija na taj na­ kazao spremnim i sposobnim za borbu, I/ gazi zakone, koji nam osiguravaju pra­ va zagarantovana ustavom. Isto tako čin, da se povede akcija za sakupljanje taj je morao biti prognan, morao se je Tomica Cukić sekretar okružnog naplate i putnih troškova tih vaiza. Ovu ukloniti. I čelstva u Bijelom Polju, koji nema ni bi akciju razvila povjerenstva, a rnKada se je sastao naš kongres u teoretskog ni praktičnog znanja Iprdkovodio bi je ulema-medžils koji bi nSkoplju, njihov je organ »Demokrat« i gon: muslimane i hapsi bez milosrđa i jedno preduzeo i inicijativu za izradu počeo denuncirati i podvaljivati, te bla­ bez ikakve obazrivosti. Njegov pisar mev'ize. titi naše najvrijednije i najistaknutije Predsjednik drži da bi se bolje us­ učitelj, te ljude. Posljedica je ovih denuncijacija i Tomović je - faktički njegov ....... bila, da danas čame i trunu u hapsov* -W|rvi »ema škole, a potonji m škole tu pjelo sa kotarskim vaizima i ističe kako neke kadije sami od sebe vrše tu ni:: sandžački prvaci Midhtabeg Ho- duše. Ovi ljudi imadu jednog komitu dužnost. Ističe i primjer cazinskog mudžić iz Bijelog Polja. Tevfikbeg Taltir-, bivšeg kralja Nikole, jednog strašnog derisa Sofića. koji tu misiju vrši s ve­ bandita, kojeg drže kao stražara. Ovaj begović iz Plevalja. Husni ef. Jusufalikim uspjehom, poučavajući kako ehaje zlikovac do sada ubio preko deset gić iz Prijepolja, Rušid ef. Spahović iz liju. tako i imame i muallime. Anketa Sjenice, Muradbcg Hašimbegović iz ' muslimana i niko ga ni od šale ne po­ bi skupo stajala, a troškovi oko štam­ ziva na odgovornost On sada optužuje Prijepolja, Osman Dizdarević , iz Ple­ panja mev'ize bili bi danas preveliki. muslimane, kako su za vrijeme okupa­ valja, Duljko Ramhusović iz Berana, Kapetanović odvraća, da se cije podupirali Austriju, te se tako uni­ Iljas ef. Ganić iz Rožaja. Adembeg Šemev'iza ne bi morala štampati. Bilo bi štava i ono malo muslimanskih prva­ hović, Hamdibeg Hasanbegović . i Hadostatno kad bi se litografisala u neka, što je ostalo iza crnogorskih komidžibeg Mđšović iz Bijelog Polja. Ovi koliko primjeraka. ta. Autoritet vlasti se izigrava i izigljudi su pozatvarani samo zato, što su K u r t je mišljenja, da bi se do mev’ran je posve. se organizovall i tražjli. da se slože sa ize najlakše došlo putem natječaja. svojom braćom iz Bosne, da se s njima Mi smo se za sve prituživali miniCovorc još Ba h fb j a r e vi ć: z» i zajedno bore i svoju budućnost osigu­ starstvu, ali sve uzalud. Držali smo, M i I j k o v i ć proti, radi velikih troško­ raju. da su svi progoni bili upriličeni od »deva. a onda se rasprava odgada za dru­ mokrata«, te smo se pouzdano nadali. J Midhatbeg Hodžić leži u tamnici koja gu sjednicu. da ćenas Protićeva vlada zaštititi od je građena prije 380 godina, a »demo­ SEDMA SJEDNICA OD 11. APRILA. krati« su ga zatvorili jer je na skopalj- i nasilja i terora. Nažalost mi ne osjetiŠestmjesečnl indemnitet skom kongresu zastupao stanovište, da i smo do sada nikakve promjene, jer je F. K u r b e g o v i ć uzima riječ kao se spojimo sa svojom braćom iz Bosne, i ova vlada ćorava, te niti hoće da vidi izvjestitelj financijsko-budžetskog od­ a ako to nije za sada moguće, onda bar I niti hoće da čuje, što njezini činovnici bora i iznosi ovaj izvještaj: »Financijda se poput njih organizujemo. što je rade. Zato nam dolazi na hator ona, sko-budžetski odbor pretresao jc u de­ sa najvećim oduševljenjem primljeno. | što ju je neki starac paši odgovorio: setak sjednica financijsko stanje vaOvo je bilo za »demokrate« i njihove Oba gora. pašo, za Boga! kufsko-mearifske centralne zaklade pa je došao do toga uvjerenja, da konsta­ tira da sada nije moguće sastaviti re­ doviti proračun za god. 1920. Čitavo financijalno stanje vakufa iz temelja je uzdrmano. Potrebe su ogromne, a pri­ K u r b e g o v i ć za tim čita peticiju SVRŠETAK PETE SJEDNN1CE. hodi pored tolikih vrela neznatni. Ako na zem. vladu, kojom se traži da se bi ovo. stanje i nadalje potrajalo prijeti F. Kurbegović čita peticiju fi­ vakufski objekti izluče ispod naredbe opasnost, da mnoge islamske bogoštovnancijskog odbora, koja se odnosi na o zaštiti kirajdžija; za tim peticiju na ne i prosvjetne institncjje propanu. Pri­ olovo što je skinuto s džamija i drugih , ministarstvo vjera, kojom se traži iz­ hod centralne zaklade sastoji se u glav­ vak. objekata i ističe da je ponuda, što ! vanredna subvencija od K 2,000.000 nom od nepokretnog imetka te zakla­ je učinjena od strane ureda sab. od- | kao pripomoć za uzdržavanje vjerskih • de, prireza, zemaljske bogoštovne i bora upravo strašna i po vakuf kata­ prosvjetne subvencije i ostalih manjih strofalna. Čita dotični otpis vak. di- ! i humanih vakufskih institucija, te pod­ nesak na općinu grada Sarajeva, da • rekcije, koji nailazi na zgražanje i pre- । dozvoli gradnju dućana na tašlihan- i vrela. Prirez, kao jedno od glavnih vre­ neraženie. Reis-ul-ulema, čisto osupnut i skom gradilištu. Usvaja se bez ikakve la nc može se za ovu godinu stalno ovim otpisom, zgleda se sa članovima } predvidjeti, jer ga je mnogo otpalo «i sliježe ramenima izjavljujući da mu I preinake i uz odobravanje. ŠESTA SJEDNICA OD 8. APRILA. sijed toga, što je riješenje agrarnog pi­ je ova stvar nova i nepoznata. Kurbe- I Nakon riješenja predloga sab. odbora tanja otpalo mnogo prireznika musli­ gović ističe da se u otpisu ne traže po- | o nekim popravcima, istibdalu, nakna ­ mana i što je vakuf izgubio znatan dio trebne garancije i da se ide i preko , dama beriva, uzima riječ prihoda od svojih čitluka. Istina, nsljed zahtjeva vojnog erara, nudeći olovo i Muftija K u r t i predlaže da se povećanja poreza a usljed toga > pri­ sa drugih objekata. Ističe da je i sama muftije ovlaste, da prilikom mšpicirareza. kod ostalih direktnih poreza mo­ vojna uprava otklonila ove pretjerane nja mogu ispitati poslovanje sa prora­ glo bi se računati da bi prirez porasao ponude i da su sklopljeni ugovori pod čunima i zaključnim računima onih sa­ ali ni ta kalkulacija nije sigurna. Ušljed boljim uslovima, nego li su sadržani u mostalnih vakufa, koji su prenošeni u velike potrebe nije se moglo ostati pri ponudi vakufske direkcije. djelokrug povjerenstva. Nakon kraće stavci od 1919. godine. Sabor jednoglasno usvaja peticiju g. debate usvaja se ovaj predlog uz do­ Naredbe o zaštiti kirajdžija za vrije­ Kurbegovića. a Koukut najavljuje datak. da se ta kontrola povjerava me rata a i sada spriječile su da se te muftijama ne dirajući time u § 96. tačpredlog. da se radi otpisa o olorvu po­ kirije povise u onoj mjeri, kako bi od­ zovu na odgvornost vakufski direktor ka 2. Statuta, to jest ne krnjećl pravo govaralo prilikama i potrebama v»i mjernik, budući su prekoračili ovla- i sab. odboa, da nadzire i ravna poslo­ ktifa. Pored toga držim da imade, ne štenje sabora. vanje povjerenstava. mogu reći i ustvrditi nekorektnosti, alt pismeno. Taksa je dva dinara pedeset para. Odjeljenje saopštavaće odluke I pismeno. Ruski agronami kod nas. Ministarstvo poljoprivrede riješilo je da se prime svi ruski diplomirani agronomi, koji su se ovom ministarstvu obratili za služ­ bu kao putujući poljoprivredni nastav­ nici sa sjedištem po poljoprivrednim školama i okružnim poljoprivrednim staricama. Regrutovanje i Neslovjena. GospoI din Ministar vojni i mornarice naredio je, da se ima i neslovjenski elemenat u granicama našeg Kraljevstva prilikom narednog regrujtovanja upisat u regrutne spiskove i regrutovati. Štrajk splitskih đaka. U ime solidar­ nosti sa drugovima Beograda, Saraje­ va i Zagreba, đaci virili razreda mje­ snih srednjih zavoda stupiše u trodnev­ ni štrajk. Otvaranje bogoslovije u Cetinju. Mi­ nistar Vjera riješio je da se na Cetinju otvori bogoslovija, u koju bi se primali učenici iz tamošnjih krajeva. Predhodni radovi za otvorenje ove bogoslovije već su započeli. Iz Sandžaka i Makedonije Bilješke. »Glas Naroda« donio je ouoinadne i ovu bilješku: »Slikanje djece«. — Ju­ čer je Amerikanska misija, po našim osnovnim školama slikala djecu, za vri­ jeme kad su primala »kakao«. Ovi su se blagorodni ljudi upravo užasnuli nad tolikom bijedom naše djece. Mališani, koji su i goli i bosi, još nemaju ni školskili stvari. Namjesto teka, djeca pišu na papiru od pakovanja i kese i t. d. Ova neimaština je najočiglednija kod muslimanske djece. Postoji, istina »Ured za zaštitu djece«, ali on ne može mnogo da učini da suzbije toliku bijedu. Dužnost bi bila nas sviju da nastojimo da pomognemo našoj djeci i da joj olakšamo tolike terete sadašnjice.« Ovako oni oko »Glasa Naroda« pišu kad ili ko drugi posjeti, inače oni obič­ no još govore i pišu o nekakvim feu­ dalcima, bezima i agama. Jest gospo­ do oko »Glasa Naroda«, ima te muslinianske sirotinje sada dosta a biće јо još više kada ste im roditeljima pootimali sve, što ih je izdržavalo, da žive i da svoju djecu odijevaju i snab­ dijevaju što iin treba. I ako u gornjim riječima »Glasa Nraoda« ima pone­ što i ironije, ne nego sarkazma, mi ćemo šutjeti i trpjeti, kada nam dode zgoda, da ih upitamo: kud se dje­ de ono 5 milijuna kruna što ih je naš a država odredila za izdržavanje rat­ ne siročadi? Ni »Državna Zaštita Dje­ ce« ni gospoda oko »Glasa Naroda« neće i nadalje moći »da svoje poma­ žu«. a da majstorski mimoilaze »najočjgledniju neimaštinu muslimanske dece«. Gdje je Saban Merdžanović? U pro­ šlom broju donesosmo članak jednog našeg uglednog saradnika pod nasla-' vom »Dokumenat više, u kojem se zgraža radi postupka oblasne državne zaštite djece, gdje se muslimanskoj djeci daju kršćanska imena i prezimena. Međutim smo u položaju konstatovati. da je g. reis-ul-ulema kad je čuo za ovaj slučaj. odmah intervenirao kod zemaljske vlade. Na njegov dopis od 22. decembra prošle godine dobio je odgovor, datiran tek 14. o. mi. pod brojem 3452, u koiem mu se saopćuje da je ustanovljena vjerska pripadnost bivšeg pitomca zemaljskog dječijeg doma u Reljevu nazvanog Sime Radovanovića i ko­ načno riješena. Simo Radovanović zove se Šaban Merdžanović, koji je roden god. 1908. u Hambarinama. općina Ćela, kotar Prijedor. Otac mu se zvao Ibriš-im, a umro je i on i žena mu, maj­ ka Sabavnova. Š a b a n a je nestalo iz zavoda još 11. jnauara t. g. i do danas još niko ne zna šta je s njime. »Još niko ne zna« i gotova stvar, misle ljudi, koji su odgovorni za ovu žrtvu propagande.' No mi nijesmo tog mišljenja i' odlučno pitamo: 1. gdje je Saban; 2. koje kriv za njegovo prekrštenjc i 3. ko je. kriv za njegov »nestanak«? Za ratnu oštetu. Ministarstvo pravde ustanovilo je odjeljenje za naknadu šte­ te sa dva odsjeka: Prvi za primjenu akona o ratnoj ošteti, a drugi za up­ ravu neprijateljskom imovinom. Odsjek -a primjenu zakona o ratnoj ošteti na­ lazi se u Beogradu Miloš Veliki. Glav­ na Kontrola. Pojedinci dužni su svoje molbe ministarstvu jpravde podnositi I I | j j j I ■ | ' : ■ : i ( ' ; ’ ; j | . ј j . k i j Iz vakufskog sabora. —____ -i_____________________ �Bpoj 147 — Broj svalilo nemarnosti bivše vakufske uprave в pogledu sklapanja najamnih ugovora. Ta pomislite: najamnine na vakahkim objektima i zgradama u Saraјетв nosile su do lani t. i. do konca 1919. godišnje samo 150.000 K prihoda, a mirne duše mogu ustvrditi da bi te najamnine mogle donijeti vakufu 1.500.000 K. Kad sam doznao da јч' Holel Central za godinu 1919. iznajm­ ljen za 60.000 K godišnje kirije upravo sam se snebivao, jer držim da bi taj hotsl mogao donijeti minimalno godiš­ tu* 400—500.000 K. Ovaj je hotel u centrumu Sarajeva, dobro radi, imade velike kavimske prostorije pored nekih 50 soba i podzemnog amerikan. bara, p« kad se usporedi sa liotel Evropom, koji nosi godišnje preko 1,000.000 K, onda se čovjek mora u čudu snebivati kako je bila neznatna najamnina za ovaj hotel. Ove je godine iznajmljen za 120.000 K godišnje, a i ta je svota pre­ ma prilikama neznatna, čujem da ima­ de »ekakva tužba za posredovanje oko iznajmljivanja ovoga hotela, pa ako je to istina, onda je to žalosno i onda mi postaje razumljivo kako su osim ovog hotela i ostali objekti za neznatne kirije izdati kao što je Gazi lsabegova banja koja nosi vakufu oko 14.000 K godišnje a mogla bi mirne duše nositi toliko kirije mjesečno. Tako je stanje sa hanovima, kao što je Kolobara i sa dućanima koji se nalaze u Kralja Pe­ tra lici, koji bi trebali da vakufu nose velike kirije, a nose sasma neznatne. Dućani u Saračima nose vakufu male kirije godišnje u većem dijelu 3 do 4.000 K. što je za Sarajevo upravo sra­ mota. Visoki sabore! *U provinciji imade mjesta koja nemaju nikakva prometa, a nose vakufu puno slabiji dućani dva ili triput veću kiriju, pa pitam može li se to usporediti sa Sarajevom. Zato treba pitanje ovih najamnina radikalno riješiti i energično tražiti da se vakuf­ ski Objekti izluče ispod ograničenja na­ redbe o zaštiti kirajdžija a da se sada­ šnji ugovori ukinu. Na taj način može vakut dobar prihod imati i barem dje­ lomično riješiti pitanje mualimsko. Pe­ ticija koju je financ. odbor izradio mo­ ra se na svaki način povoljno riješiti. (Svršiče se.) Krv џ Krajini. Obećali smo iznijeti rezultat izviđa •o namjerno počinjenom i potaknutom napadaju i ubojstvu u Caznskom kota­ ru, pa to činimo na temelju djelomič­ nih informacija, koje nam do sad prispješe. Taj napadaj je svojevremeno ocrtan u »Hrv. Slogi«, gdje su se sa tim sluć^cm dovele u savez neke zvanične osobe područja ispostave Vel. Kladuša, ‘ pa je to dotičnima ne samo u grijeh upisano, nego ih se je dapače otuda kao intelektualne začetnike kvalificira­ lo. Za dokaz ovog mišljenja neka nam služi uz ostalo samo ovaj izvadak iz oijisa togla prvoprofića: »U ponedje­ ljak t. j. 5. o. mj. seljaci iz Glinice nahuckani ■ od popa Jove Davidovića udarilj su na selo Pećku sa bombama, puškama i maš inge v етот. Bili su još pod zastavama predvođeni po Đoki Karanovičti i dvama dobrovoljcima. Muslimani su iznenadno napadnuti, te je tako 1 musliman ubijen, 6 teško ra­ njeno, a također'јс ranjeno i dosta vo­ lova i konja«. S tim u savezu dobismo jučer ovaj brzojav iz Vel Kladuše: »Izvidi provedeni. Zatezalo ostao u Vrnograću, premda je interesirati. Trojica seljaka pravoslavnih zatvorena. Kolo­ vođe na slobodi. Po nalogu kotara zorniju smiju obrađivati samo oni, čije su kuće u Pećkoj, te se i drugi težaci spremaju isto na obrađivanje svoga zemljišta. Bojati se je opet novih su­ koba. Zatezalo i dalje uz Ktirbalića pašuje, zlostavljanje muslimana i preme­ tačine na dnevnom su redu. a pritužbe kod vlasti 'bezuspješne.« Sad pitamo predsjedništvo zemaljske vlade: šta kani poduzeti, da bar začet­ nici budu dostojno kažnjeni? Zar se može dozvoliti, da se i državi i zakonu ovako podlo baca lug u oči, pa da se zatvaraju samo zavedeni težaci pravo­ slavni. a da kolovođe — zavodite® — ne samo ostaju na slobodi; nego — ne­ smetano i nadalje potpirujući težnju za osvetom —■ Izrabljuju svoj: položaj? Zar •prije ovih nametrPatriota bijaše ikad amo ćuti sukoba između seljaka? Budući smo više nego uvjereni, da ПРАВДА“ — „PRAVDA Страиа 3. te džamije, nego ih predati kršćanima. ge definitivne činovnike otpustio, na­ i su zividi vođeni po zainteresovanim Savezničke vlasti su dale uhapsiti 12 vodno jer nomadu tposla. Osim toga osobama skroz pristrani i netačni, te hodža, vode loga pokreta, jednu hanudozvolio je tome priropčiću da ne mo­ ј budući znamo da tamošnji organi vlasti mu i arapskog pisca Abdulaha. Svi su ; ra raditi u općini, već da može otvoriti 1 ne respektiraju naloge predpostavljene pisama u Pavića hanu (birtiji) gdje se uhapšenici prevežehi na Maltu. [ oblasti, tražimo od predsjedništva zepišu i izdaju hljebnč karte. Urednik Legijonari — bježe. Na Rijeci stanje ' malieske vlade, da se tamo izašalje »Palangara« je demokrata, pa po Trokritično. Većina D Annunzijevih legijoI zvanična i nezainteresovana osoba, yerovoj logici i ispravan čovjek, koga nara pobjegla u Trst. ) koja će moći nepristrano povesti izviIzbori za Reischstag. Današnja vla- । ne treba kontrolirati. Тгоуег je odre­ ! de i koja će imati kuraže da ureduje da odredila je izbore za Reischstag na | dio, da se za svaku hljebnu kartu na­ proti svim, krivcima, bez obzira na plati po 1 K od svake strnake. Neki njihovo zvanje i zanimanje, što inače 6. juna. Cehoslovačka vlada demisionirala. građani su zahtijevali — ako to već tamošnjim vlastima manjka. Nadalje Narodno Predstavništvo imalo je 15. . mora Jaiti — neka bogatiji plate po 2 tražimo da se tamošnjim vlastima dad­ ov. mj. posljednju sjednicu. Vlada srna- i K, a da se siromašniji od toga plaćanja ne na vrijeme razumjeti, da se lima zaštititi pravo vlasništva i posjeda i’ trajući da je time sama svršila svoj > oproste. Ali Тгоуег to ni da čuje! On zadatak podnijela je ostavku. Vjerovat- i štiti samo bogate čifte i trbušaste gaz­ onih težaka, čije su kuće u susjednim no vlada će vršiti dužnost do obrazo- | de. Možda on polazi i sa starfovišta selima Pećke, jer se tu' ne radi, kako vanja nove koalicijone vlade. Izbori za j opće jednakosti, pa zato i naređuje, da se je i dokazalo, o agraru, nego o či­ Narodno Predstavništvo biti će 18. a ; svak mora podjednako platiti, pa bio stoj otimačini, pa je sasvim jasno, da za senat 25. aprila. gavan ili puki siromah. će seljaci posegnuti za tim, da svoje Šta rade Talijani u Albaniji. U Baro- I O deliji Тгоуеги i njegovom pobrati­ zemlje mogu obrađivati, jer druge zem­ lje nemaju. Na dosadašnji se način o- I ji je pritvoren major Molinero bivši ko- ' mu Gozze-u (od prevrata nazvanom mandant italijanskog bataljuna u Skad­ Gučetiću) progovorićemo drugi put vi­ mogučuje da krivci na sve moguće na­ ru, jer je dao Džefcru u Tirani deset i še. a ovo neka posluži kao uvod. čine izbiju kapital spašavanja za neke hiljada lira da ubije Man Musu. Jedan koji pazi. umišljene veličine. To ćemo i vladi i Mađarsko da ili ne! U parlamentar- l javnosti baš dokazati, ali nećemo, dok nim se krugovima govori da će pučko i se ne uvjerimo da li će vlast učiniti glasanje odlučiti o tom da li se imade | svoju dužnost. * primiti mirovni ugovor ili ne. Albanski zajam. Privremena albanska U .pondejeljak poslije podne primili vlada u Tirani raspisala je zajam od . smo iz Velike Kladuše ovaj brzojav: Scipio rS 1 ghleilje: Javno mišlje­ »jučer Kitrbalić, pop Milić iz Hrvatske, 2 milijona franaka. nje. Umjetnost i gomila. — G. dr. K. Amerika i San Rento. »Neue Prene pop Davidovfj i Doko Karanović, te Bego obogatio je našu sociologijsku li­ Presse« javlja da će po nalogu Vilsodobrovoljac Stević iz Glinice. što je teraturu valjanim prevodom pomenutih na američki delegat prisustvovati kon- , dvaju 'izvanredno zaulmivih .rasprava bombe bacao u Pećkoj otišli u Beo­ ferenclji u San komu, ali aa se Sjedi- I poznatog talijanskog sociologa S. Siggrad. Tobožnja deputacija pravoslav­ lijene Države ne Ce nipošto vezati gle­ nih. Ured ostavio ne predan, te nikog hela. de zaključaka, soji se imadu stvoriti. t na'upravi nemamo. Babić uzorao op­ Prva je među njima »Javno mišlje­ Rat između Rusije i Japana. Atnsterćinsku baščtt. a Kitrbalić ga štiti. Ko­ nje« od osobite aktuelnosti u današnje damski listovi primaju vijesti iz Te ­ tar još ništa uredovao nije. demokratsko doba, kad je javno mi­ kija, da su Japanci do nogu potukli si­ Mjesni odbor. šljenje najveća društvena sila, kad je birske ćete itod Sretensaa i da je že ­ -тзхкза ono sociološki temelj svih javnih usta­ ljeznica oblasti Viadivostoka u japannova. Pisac nam pozitivistički pomoću skun rukama. Japancj izjavljuju da ne kolektivne psihologije razlaže, koji uz­ misle trajno zauzeti te krajeve, već že- i roci proizvode javno mišljenje i koliko le samo uvesti red i uništili boljševike. su brojni oni, što ga sačinjavaju. 1 na istočnoj obali Bajaalskog jezera , UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. Od ne manjeg je interesa druga ra­ su Japanci pobijedili boljševike. sprava »Umjetnost i gomila«. U njoj pi­ Instrukcije o jadranskom pitanju. — Kapp uhapšen. Prema vijestima i sac rješava pitanje, da li je umjetnost Vlada je po posebnom kuriru odaslala stockholmskog lista »Atteniidniugen« su djelo genijalnih pojedinaca ili su um­ naročite instrukcije našem delegatu Dr. dva detektiva u jednom švedskom ku­ jetnička djela tvorevine narodne cjeli­ A. Trumbiću glede učešća jadranskog palištu ustavfji generalnog direktora I ne; razlaže u koliko je ona individual­ pitanja. Poslije krunskog savjeta daće Kappa, koji je tamo boravio pod ime­ na. a u koliko rezultanta kolektivnog se delegatu Radoviću naknadne instruk­ nom Dr. von Kanitz. rada milijuna ljudi i napokon u svezi cije s kojim će on otputovati na mi­ »Fetva« — koju diktiraju Englezi. — s tim, nastoji rješiti problem, da li rovnu konferenciju. . ('bjavljeua je fetva Seih-UI-lslaina ko- 1 može masa da 'razumije i prosuđuje Pašić i Stambuliski. »Epoha« javlja jom su stavljeni van zakona, koji pot- I umjetnost ili su za to zvani samo ne­ da je Pašić na svojem nedavnom putu pomažu pokret u Maloj Aziji. Fetva ni­ ki razvijeniji pojedinci. Knjiga je iza­ u Zaječar imao prilike, da se sastane je izvela nikakav utisak. Saveznici su ' šla u nakladi knjižare Celap i Popo­ s bugarskim ministrom predsjednikom dozvolili mobilizaciju protiv Kemal pa- [ vao u Zagrebu, a stoji K б. StambulisMim'. Svrha toga sastanka i še. Polcija je iz narodne skupštine i se- ' »Mladež u borbi za život« zove se rezultat nije poznat. nata istjerala poslanike i zgradu za­ knjiga, koju je izdao ovih dana profe­ Regent će u Zagreb i Ljubljanu. — tvorila. sor U. Glrometta nakladom Hrv. knji­ »Domovina« javlja iz Beograda, da se Indijski niuslluiaiii u Parizu. Stigla je žare u Splitu. Ova knjiga obrađuje ove u vladinim krugovima ponovno podr­ u Pariš indijska muslimanska delegaci- j teme: 1. Higijena duševne prirode, 2. žava vijest, da je regent izjavio želju, ja iz Londona. Misija je delegacije da Higijena tjelesne prirode, 3. Građa i da posjeti Zagreb i Ljubljanu u što sko­ izjavi vladama savezničkih sila sjedi­ funkcija spolnih organa. 4. Higijena rije vrijeme. šte indijske muslimanske zajednice i spolne prirode i 5. Vencrične bolesti. Oko ustava. Ustavni odbor spema kako treba riješiti pitanje halifata i za­ — Knjiga je 'namijenjena učećoj mla­ . ustavnu odredbu za slučaj, ako konstiključenje 'mira sa Turskom. deži, da posluži njezinom duševnom i । tuanta pristane na gornji i donji dom. . Za treću internacionalu. Iz Berna se tjelesnom usavršenju, predočujući joj Inače je nacrt ustava gotov. Iduće ne­ javlja: Centralni odbor socijalno-demosvu mizeriju prekomjernih putenih, kao djelje ima se izraditi nacrt za državni kratske stranke Švaicarske prihvatio i zloporabe sjetilnih užitaka, koji čo­ savjet ј javnu kontrolu. je. prcdlog za pristupanje stranke tre­ vjeka slabe, ponizuju i ubijaju mu vo­ Parlamenat se opet odgađa. »Na­ ćoj internacionali. lju za svakim radom. Napisana je tako rodno djelo« donosi iz Beograda, da spretno, da ni jednom izrekom ne poje vjerojatno, da će se radi štrajka na vređuje estetičnji čuvstva čovječija i željeznicama saziv Privremenog Na­ to vrlo jasno i jezgrovito. — Cijena je rodnog Predstavništva dogoditi na ne- | knjizi 6 kruna. Najtoplije je preporu­ koliko dana. čujemo. Nema koncentracije. »Narodno Dje­ Mostar, 2. aprila, j lo« donosi iz Beograda, da nema ni- j »Samo dva broda« zove se brošura, (Kako harači komesar Тгоуег). kakvih izgleda za sporazum za kon­ u koju je posebno preštampana serija Demokratska vlada gotovo pred I centraciju. Do pregovora neće doći ako članaka iz »Pravde«, koje smo jedan demokrate ne napuste svoje zahtjeve, ; svoju smrt usrećila nas je poznatim ; za drugim u osam brojeva donijeli od Josefom Troverom, koga је' postavila j Š-ina. Zbog važnosti predmeta, koji se da vlada moru demisionirati, prije nego se uopće pregovori započnu. Vlada ba- i komesarom u našoj gradskoj općini. u tom obrađuje, svratili smo još na Prvi posao, koga se je latio i u koi žira svoje stanovište na tom, da uživa । početku iznošenja ,u »Pravdi« pažnjii povjerenje krune i parlamenta, pa bi | me je pokazao svju »spremu«, bila je naših čitatelja na tu radnju, pa je izli­ gradska aprovizacija. U svome staro­ mogla demisionirati samo onda ako bi šno isticati, da i sada brošuru najtopli­ joj se u parlamentu izglasalo nepovje- i me svojstvu kao policajac počeo je je preporučujemo. Cijena joj je 4 kru­ progoniti poštene trgovce kažnjavajući renje. ne. Po desetak komada biće poslano ih besprimjernim kaznama i dotjerao i Vlada ne popušta željezničarima — , na rasprodaju našim mjesnim odbori­ dotle, da danas sirotinja umire od gla ­ »Domovini« javljaju iz Beogađa. da je ma u zemlji, gdje će'je članovi J. M. di, jer nema nikakvih životnih namir- I zbog željezničarskog štrajka obustav­ O. moći kupiti, a u Sarajevu se dobije nica. Za primjer neka posluži ovaj slu ­ ljen svaki rad na produženju pregovo­ kod naše administracije. čaj. Trgovac I. S. kažnjen je po njego ­ ra za sporazum između'političkih gru­ vu nalogu sa 5000 K globe, gubitkom . pa. Sto se tiče samoga .štrajka izgleda robe od 15.000 K vrijednosti, mjesec da vlada neće popustiti nasilju štraj­ dana zatvora i oduzimanjem obrtnice, kaša. jedino radi toga, što momentano nije I VANJSKI POLOŽAJ. imao izložena cijenika, premda ie do­ Telefonske vijesti sarajevskog presUređenje naših granica — škakljivo. kazano, da robu nije prodavao tnimo i U engleskoj zastupničkoj kući izjavio cijentk. Te su kazne tako učestale i ' biroa, koje se nama redovito gotovo u totalno nečitljivom prepisu dostavljaju, je državni poslanik za unutarnja djela negodovanje j« toliko naraslo, da se je između inoga i ovo: Pitanje jugosla­ najjasnije očitovalo u tvornim šamari- . konstatirali smo, da mi te vijesti dobi­ venskih granica tako je škakljivo, da ne ma, koje je primio Тгоуег i njegov sa- | vamo cio sat i pol poslije toga, što smo bi bilo zgodno sada o tom raspravljati. radnik kot. predstojnik Gozze na oči- : te vijesti čitali na ulici u nekim drugim sarajevskim listovima. Engleski zulumi u Stambolu Među gled cijele publike kafanc »Bristola«. muslimanskim pučanstvom u Carigra­ Jedna poputnica dr. Kaporu. Od Naš je komesar praktičan, ali i — I du raširila se vijest, da će kršćani do­ strašiv. Bojeći se da ga ne napadne ov­ našeg mjesnog odbora u Foči primismo biti mnoge džamije, među njima i Aja12. o. mj. ovaj brzojav: »Žrtva demo­ dašnji demokratsko-grmaljski listić »PaSofijn. da od njih naprave crkve. To kratskih intriga praznoglavi i naivni langar«. poklonio se je njegovom ured­ je izazvalo veliku bunu. Zasnovana je dalmatinski delija dr. Ivo Kapor, sud­ niku i zamolio ga, da se primi službe i urota koja je imala rade diči u zrak i u općini, premda je jsiti taj Тгоуег mno- i ski praktikant jučer je prije zore, po- Knjige i novine. PDliffii pregieđ Naši dopisi Domaće vijesti �Број 147 Broj »ПРАВДА* - »PRAVDA" Страка 4. Struni smrpia kazna za valutne spekulacije put crne aveti, izvukao se iz grada, uvedena je po pisanju »Aftenpostena« u ’ da niže Foče sjedne u kola i zauvijek Estlandiji. Da se ovakova kazna uve­ ostavi grad, u kojemu je bio slijepo ode i kod nas otišlo bi pol Jugoslavije. ružje jedne sićušne četice izvozničara. Ali nije bojazni. Jugoslavija je »eldora­ Pobjegao je, da mu svjesno građan­ do« za švercere i špekulante. stvo ne priredi zasluženi oprost, koji bi kao crna mrlja, za sva vremena bio i Povišenje cijene duhana za proizvo­ dobra opomena, za sve one koji su po­ đače. hoHistar financija izdao je na­ slani za narod, a oni protiv njega. redbu, kojom odobrava, da se na ime Vucite kola što brže i dalje tu živu dodatka na skupoću izdaje svim pro­ lešinu, čijim vonjem je naša atmosfera duhana berbe 1920. godi­ izvođačima i previše zasićena. Dalje od nas naivni ne, i to u Makedoniji 150%, a u ostalim i praznoglavi Kapore. Ćuli se • ne vi­ krajevima 125% na bruto procijenjenu djeli se! Mjesni odbor, Foča. vrijednost duhana. Mobilizacija željezničara. Jučer u po­ Pokriće naših državnih novčanica. nedjeljak 18. o. mj. pozvati su svi že­ Po odluci Ministarskog Savjeta, Mini­ ljezničari od 21. do 45. godine, da se starstvo Finansija poslalo je Narodnoj tmada najkašnje do danas u podne ja­ Banci spisak državnih domena koje će viti svojim nadležnim oblastima u svr­ pored metalne podloge, potraživanja hu izvršenja dvomjesečne vojne vježbe na strani i aktive Narodne Banke, slu­ koju će obnašati i dalje kao željezni­ žiti kao supergarancija i obezbijedenje čari. Pozvati su svi bez razlike svoje novčanica koje su izdate i puštene u državljanske pripadnosti. Neposluh bi saobraćaj. se imao kazniti po već postojećim pro­ Na taj je način znatno pojačana pod­ pisima vojnih zakona. loga naših novih novčanica. Atentat na dr. Srškića. Presbiro jav­ Novo domaće poduzeće. Kako sa­ lja. da je na predsjednika zemaljske znajemo. osniva se u Zagrebu dioničko vlade dr. Milana Srškića na njegovom društvo, koje će urediti i u najkraće putu iz Broda u Sarajevo neki Vlado vrijeme staviti u pogon novu tvornicu Tomić iz Mostara (sigurno će se reći svih vrsti koža. Ta će tvornica biti u da je i Vlado Tomić musliman) htjeo pokušati atentat sa štiletom dugim 10 i suglasju sa duhom vremena osnovana cm. U tomu ga je spriječio policajni I na principu socijalizacije onamo, da će radnicima biti osiguran udio na glavni­ agent Bjegojević. ci i čistom dobitku te sudioništvo u Kako se stanovi rekviriraju? Jedan ravnateljstvu i nadzornom odboru, pa nečuven Skandal je napravio ured na­ će i u tom pogledu biti jedno napredno še belodije za rekviziciju stanova u su­ poduzeće. boti! dne 17. o. mj. Naime izaslao je dostavljača u Arapova ulicu broj 1 a sa odlukom, da se ova kuća rekvirira za jednog bankovnog činovnika. U istoj kući stanuje jedna naša vrlo ugledna ličnost sa svojom familijom. Ova lič­ Sulejman e 1 Syry moli u 8. broju svoga nost već četvrti mjesec leži bolesna u „Teleta" ođ S. H. 8. u ime kulture, da ga ne postelji, i kada mu je saopćeno, da mu beledija rekvirira stan, udare mu suze: nazivaju „Turčinom" i da ga ne vabe „balijom" kad ве već on tim imenom perjani. »E biva osuđuju me na smrt, a iza toga da moju djecu izgone na polje.« Nemamo riječi za ovu gnjusobu. Pfuj! Od Hotel Gazi do Katedrale. Prima­ mo iz građanskih krugova1: Premda, Čitajte najprije ilustrovani cijenik na žalost. Vaš list još nije dnevnik, to se on ipak sve više i .više širi. Na sva­ tvrtke H. Suttner, Ljubljana br. 706 prije no što si kupite sat. Ovaj cije­ kom mjestu u gradu može se od Va­ nik bit će Vam zaštita protiv štete i ših raznosača dobiti i kupiti, pa skoro srdžbe radi nevaljalih bazarnih ura, i u svima lokalima čitati. Samo Vašega te će Vam pokazati, kako se može lista nema u Aleksandrovoj ulici, a dobro, a ipak jeftino kupovati. Ova specijalno od Hotel Gazi pa do katolič­ ke crkve. Ne pojmim. Selam! Cato. | Ovaj Vas cijenik upućuje na zbilja, dobre satove specijalne marke »1KO« Osnivački odbor za stručnu organi­ iz vlastite tvornice u Švicarskoj. Pa zacija šer. sudaca i vježbenika u Sara­ i inih dobrih džepnih satova, narukvi­ jevu sazvao je skpuštinu radi usvaja­ ca sa satom, svijetlećih i zidnih sa­ nja društvenih pravila i izbor odbora tova, lanaca, prstenja, narukvica, na­ na dan 9. maja o. g. u nedjelju u 9 s. ušnica, jedala, darova za krštenje i do podne u prostorije kotar, šeriatskog svetu potvrdu, te svu ostalu srebrnu suda u Sarajevu. i zlatnu robu. Ali i drugih potrebština kao n. pr. škare, noževi, britve, doze za cigarete'i smotke, diamante za re­ zanje stakla, nažigače i novčarke kuPujte dobro te uz umjerene cijene kod tvrtke H. SUTTNER, LJUBLJANA 706 Nove novčanice. Pošto je gotova veća količina novih banknota u Pari­ Dr. Halidbeg Hrasnica, odvjetnik zu, ministar financija odredio je činov­ u Sarajevu traži nika, koji će ovih dana otputovati u ! Francusku za prenos tih izrađenih ban- | knota. S tim će se uporedo čim prije ubrzati zamjena krunskih nota od 50, 20 i 10 kruna, za koje do sada pijesu I Nastup odmah, plata prema do­ govoru. određeni rokovi za povlačenje. Trešeljah Sospodsrstvo konci^ijenta. Moj brat Jusuf Bihorac sin Hašimov iz Zenice služio je kod 1. Bos. herc. Inf. Reg., a 1917. god. u oktobru zadnji put se javio iz Tomska iz Sibirije, gdje je kao zarobljenik u Rusiji dospio. Umoljavam svakoga j ko bi šta o mome bratu znao, da ja­ vi na adresu: ibrahim Bihorac Sahhaga Huhić i sinovi trgovina voća i zeleni i južnog voća na veliko “5------ barajevo Zenica. Protfn Sokak 4. - Telefon 498a Hamdija Spaho i drug Sarajevo. Oglašujte u ,,Pravdi“ TrgNina »Iju vrsti zemaljshih pro­ izvoda I hoionijalnE robe na voliho. Prima u komisiju svaku trgovačku robu, naročito voće i povrće, te u tu svrhu šalje vlastite korpe (sepete) na upotrebu. — Telefon interurban 541. Brzojavi: Spaho trgovina Sarajevo. prodajem hasu Upitati u administraciji lista. Miševi, štakori, stienice, i žohari i sva gamad mora poginuti, ako upotrijebite moja najbblja isku­ šana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih miševa K 8'—, za štakore i miševe K 8'— za žohare ruse i Švabe po K 10'— Osobito jaka tinktura za stjenice K 8.— Za moljce po K 6'—, prašak za buhe po K 6'—, pra­ šak za uši u odijelu, rublju K 6 mast za uši u glavi K 5'— i 10 Mast ža uši na blagu K 5 i 10. Prašak proti mrava K 6’— Tin­ ktura za gamad kod voća i po­ vrća K 6'— Mast proti svrabu K 10'—. Razašilje pouzećem Za­ vod za eksport M. Jtlnker Za­ greb br. 16. Petrinjska ulica br. 3, lll. kat 60 | | I | BilhElm F. Tiefenbach i drug* Osijek I. uvoz i izvoz kemički tehničkih proizvoda Preporučuje na veliko: Benzin nadomjestak, acetona, na­ domjestak gor. žeste, uljene i su­ he boje, parafina, lanenog firnisa sikativa, brunolina, lakova, škrob u sanducima, amoniak sode, jetkog natrona 100% i 128%, dr­ vnog katrana, octene kiseline, 80%, drvni ugalj, kolofoniuma. razni toaletni sapuni, olovni še­ ćer [Bleizucker] kem čisti, te svu drugu u tu struku zasijecajuću rotA. Cijenik šaljemo franko, M0^ Saten u udruženju Muslimanki (Osvitanje) u Džininoj ulici broj 10. (Kovači), izrađuje sve vrste damskih i dječijih toaleta, kostima i rublja. Narudžbe se ptimaju od 2—4 poslije podne svaki Vg. dan osim nedelje i petka I Riblji zejtin najbolje ursri ima na skladištu u originalnim bocama Centralna drogerija Glusmann & во. sada Šahina^ie, Sarajevo Strosmajerova ulica broj 3 (prije Rudolfova ulica). Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Heregovinu dion. društvo u Sarajevu. — Podružniau Tuzli. Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,000.000. Pupilarno siguran zavod. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K, 8,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavlja sve bankovne poslove najbrže i najpovoljnije. меШс. M. Sudžaka. vlasnik: CKtralH Odbor »*. M. O.« >uuni»riM li. t A Kaje«, Saiatoca. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/53e7b05cf1b6223c41995b710ab9ac27.pdf eca808a0895c4a23b7045bc6d1ced76a PDF Text Text Faitarina u sotovom plaćena. PRAVDA FJLAOUe ЈУГОСЛАВЕНСКИ МУСЖКМАЛСКЕ ОВГАИИЗАЦИЈЕ. Broj 43 (148) SarajeVo, četvrtak 22. aprila 1920. (29. redžeba 1338.) POJEDINI BROJ 1 kruna. Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. UrEđujE FEdakcioni odbor. Pretplata godiš. 120 kru­ na, na pola godine 60kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. Čekovni račun pošt štedionice 1119. Godina II. Sarajevo, 21. aprila. I Pokolji bez _ kraja. I I I I ! i ! Nevesinje, 19. aprila. Na 17. aprila sijekući građu Mumin i Alija Gaćanica iz Kruševljana napad­ nuti od poznatih razbojnika Račića i Š i I j e g o v i ć a. Mamin puškom us m r ć e n, Alija se bijegom spasio. Mjesni odbor. $ Poznato je da su ista ova dva razbojnika na 2. o. mj. napali na Aliju i Husniju Kurta, te Omera Demića, pa usprkos svemu oni su na slobodi. Šta na ovo veli komandant žandarmeije u Nevesinju g. Terztć? Kako da ovi zli­ kovci nijesu »pohvaćani i još istoga dana poubijani?, ili su oni moguće nečiji privilegovani elementi ? Hoće li moći dugo ovako, neka nam kažu gg. ministri vojni i mornarice, te unutrašnjih djela! A sad je napokon dosta., • U zadnjem .broju zaplijenjen nam je poduvodnik, u kojem objektivan čo­ vjek ne bi mogao naći nikakva povoda za plijenjenje, pa se na ovu stvar mo­ ramo osvrnuti nesamo u obranu slo­ bode štampe već i radi toga, da ne os­ tanemo pod ljagom koju nam je — možda i nehotice — nanio jedan beo­ gradski dnevnik. Poznata je stvar, da našoj organizačiji pripada preko 90 postotaka b. li. muslimana, Aao što je poznato i to. da joj, gotovo bez izuzetka, pripadaju kotarevi Mostar i Nevesinje. Kad je tako, onda nas se i te kako mora kosnuti pisanje »Tribune«, koja poznati incidenat pripisuje — samo mu­ slimanima. Mi smo u prošlom broju u cijelosti prenijeli njen članak »Razbojničlci napad«, koji je objavljen u broju od 14. aprila, pa će nam gospodin cen­ zor dozvoliti da ovaj put citiramo bar stavke, u kojima nam se na temelju potpuno krivih.informacija pod­ valjuju veze sa ovim napadam. »Tri­ buna« veli ni manje ni više, već da je »vlastima pošlo za rukom da sa­ znaju; da su razbojnici, njih šestorica na čelu sa Salkom Cavićcm ručali 2. ov. meseca u selu Sopilju severno od Nevesinja. Oni su pričali tada o ćelom događaju kao i to, da im je 28. marta javljeno iz Nevesinja o njegovom do­ lasku ovamo. Razbojnici su svi Mu­ slimani i imlaju veliku orga­ ni z a c’i j u, koja ima svoj koren u Mostaru«. Da ovu optužbu donekle ublaži, »Tribuna« iznosi ovo objašnjenje: »Rđava politika, koju je sprovodio u ovim krajevima g. Pribićević sa svojim pri­ stašama urodila je jednom mržnjom kod muslimana, koji javno govore, da se ovo čini naročito, da bi se obrukali Srbijanci, koji prema Muslimanima po­ kazuju rdavo držanje«. Dopustiče nam se da objašnjenje vra­ timo natrag poštovanoj »Tribuni« i da joj reknemo: Hvala i na podvali i na njenom objašnjenju. Mi niti smo priredili »razbojničkog napada«, niti nam je potrebno kakvo objašnjenje. Napad su izveli dobrovoljci (da li Nikitini ili jugoslavenski sporedna je stvar), koji znaju i za ustanove — že­ nevske konvencije. Da medu muslima­ nima nema takih stručnjaka u među­ narodnom pravu jasna je stvar, kao što i to, da su se pred hotel »Neret­ vom« iskupili pravoslavni Srbi, a ni­ pošto general štab »velike organizacije, koja ima svoj koren u Mostaru«. To je jasna i utvrđena činjenica, pa Se stoga moramo najsvečanije ograditi postaje već tragikomična. Malo joj je proti načinu istrage, koja će prisilnim što podražuje smiješak, plijeneći sas­ iznuđivanjem priznanja od strane mu­ tavke bosanskog novinstva o događa­ slimana — omogućiti .pravim ju, koji se u beogradskoj i zagrebač­ krivcima da zametu t'rag i koj štampi prikazuje u svim pojedino­ izbjegnu zasluženoj kazni. stima, već se je bacila i na plijenjenje To naglasujemo tim prije, što je na­ stavova, kojima se ispravlja n e t a čpadnutoj osobi dobro poznato, da me­ n o s t toga prikazivanja. Mi smo pod đu napadačima nije bilo muslimana. »demokratskom« upravom doživljava­ Obratno. Taj isti gospodin bio je oče­ li svašta koješta, nu da će se jadanja cenzura povoditi za svojom predšasni- i vidac napadaja baš na sirote muslima­ ne, pa je dapače dao i javnog izražaja com i u ovoj mjeri, nijesmo mogli ni pomisliti. Međutim smo i to doživjeli. I svom gnušanju nad nasiljem, što su »Staleška svijest« željezničara prijeti našoj mladoj državi velikim neprilika­ ma, da ne reknemo katastrofalnim po­ sljedicama Naučeni maženju socijal-patriota i njihovih »demokratskih« sa­ veznika oni hoće svoja »prava« i traže dokinute privilegije baš u doba, kad se država bori sa stotinu nepriilka i kad mora da ispašta lakomislenost ljudi, koji bez ikakva računa razbacaše nje­ ; nu imovinu. Naših se željezničara malo tiču prehranbene prilike naše države i I baš kad je njihov rad usko vezan sa i opskrbom nekih gladu ugroženih kra­ jeva naše države najavljuju — štrajk, kojim hoće da iznude te privilegije. Bez obzira na to, što štrajk osuđu­ jemo kao nasilno sredstvo borbe, ovaj štrajk moramo osuditi naročito radi toga, što ima jednu političku pozadinu i što služi kao vrlo zgodno sredstvo stranačke borbe koju vodi jedna do skrajnosti neskrupulozna klika, što se kiti nazivom »demokratske« zajednice. Ovoj je kliki dobro došlo svako sred­ stvo i ona se ne usteže od paktiranja i sa ljudima, koje je u lanjskoj godini bez ikakva milosrđa bacala u tamnice । i okrivljavala vezom sa Belom Kuh- | nom i njegovim đispozicionim fondovi- I ma. Njoj se hoće na vlast, pa puklo kud puklo. U toj borbi laća se svih sredstava: od štrajka učenika do štraj­ ka željezničara, od rušenja školske dis­ cipline do ugroženja prehrane; sve, sve, samo da se izvjesni ljudi dokopaju iz­ gubljenih položaja. Država, koju su inače — dok su bili na vlasti — proglašivali svrhom a ne sredstvom narodne zajednice, sad ini je sporedna stvar, a patnja im je naroda deseta rupa na svirali. Koje čudo, da se pravi državnici ne povode za ovim motivima i da klin izbijaju klinom? Ko­ je čudo, da se prema štrajkašima istu­ pa sredstvom sile i da se država brani jačim argumentima? Sve mora imati granicu, pa i zahtjevi željezničara; I svak se brani, pa zašto da tog prava ne bi imala i država? Nas bi veselilo kad bi željezničari u- 1 vidjeli položaj i vratili se onamo, kuda I im nalaže interes države i naroda. I Svak mora nešto žrtvovati. Hirovitost naše cenzure I ' Mnsllniansha trgiiažiia i obrtniijha baita za Boshm i fempinu (d. d.) a Загајввн. Bavi se svim bankovnim poslotima. Obavlja uplnts I uiiovisnio u braljevsivu SHS. i u Inuenistvu. Prima uInžlte no uložne knjižica I tekuće niunc i ukamnćujв Ih najpovoljnije. Obivlja sve tnjsnjaćne poMova I burzovne naloge Dionička filavnica H Daje sezansS« I aprovlsaclishe Sredite. — Bupuj! I arnđsls sreUe, valuta I vrileitane papire svili vrsta. R 0 ti rl 0 0 S ] E £ E N ] E Kupuje I prodaji sus vrsti robe, a poglavito ne životne namirnici. _____________________________ I Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo - Brzojavi: ban^a, SarajBuo - Interurban telefon: Zli | �Sifona 2 Страна .PRAVDA" — .ПРАЛДД’ ga dobrovoljci izveli na bijednim selja­ cima muslimanima. Ovo su fakta, pa ponosno upozorujemo na potrebu, da se u ovoj stvari presluša napadnuti gospodin, jer smo uvjereni, da bi nje­ govo preshišanjo u mnogo koječem is­ pravilo zabludu organa, kojima je po­ vjereno istraživanje ovog nemilog in­ cidenta. Toliko imadosmo reći povodom pi­ sanja - Tribune«, a kad se već ova afe­ ra pretresa u beogradskoj i zagrebač­ koj štampi, držimo da ne bj bilo na odinet, kad bi se i domaćoj štampi do­ zvolio svestraniji pretres ovog pita­ nja, Na taj bi se način omogućilo uni­ jeti više svjetla u ovu aferu, koja iz­ vjesnim zakulisnim rešišerima daje do­ sta materijala za unošenje zabune i si­ janje nepovjerenja među strankama parlamentarnoga bloka. Ne treba naime zaboraviti da su pa­ lanačke pristaše radikalne stranke u mnoge koječem zadojene krivim pređpostavkama naročito o nama muslima­ nima. a zaključne riječi »Tribune« o našim osjećajima prema Srbijancima dokazuju i to, da se te krive predpostave mogu odraziti ј u beogradskom listu. Da tako pisanje ne vydi zbliženju jasna je stvar, kao što su jasne i zle posljedice ovakog naopakog poimanja. Mi rekosmo prvu, a ako se digne cenzurisanje sastavaka o ovoj aferi, moći ćemo reći i još knju. Mudru dosta i ovoliko. I Gospodo na vladi! Vi sami i niko drugi potkopavate i diskređitujete novu vlast, stvarate ne­ poćudno novo stanje i medu svojim re­ dovima a kamo li među narodom. Kad bi samo redomice nabrajali vaša nedjela u tome, strašna bi to slika bi­ la. Vi. i niko drugi, ubijate u svojim redovima vjeru, potkopavate ugled sa­ me vlasti i potkresavate krila ambici­ je medu samim svojim ljudima. Vi valji da vjerujete da to koristi uzgoju ćinov. nika. dobro dolazi njihovoj disciplini, a posve zaboravljate, da niko nije bolji ; i pomirljivrji od onoga ko je zadovoljan. ■ | ' i Bilješke. Porez na ratne bogataše. Po ovom zkomi porezu na ratne dobitke potpa­ da svako povećanje prihoda, prema prihodu prije rata. Kao ratne godine ra­ čunaju se 1914. do zaključao 1919. Kod akcionarskih društva razrez: vanj: o- ■ vog poreza ne vrši se u svakoj onoj godini, u kojoj višak dobitka ne pre­ lazi sumu od 10.000 dinara. Porezna skala iznosi kod akcionarskih uruštava: 50% od onog duela vrška dobiti, koji ne premašuje 5% uložene glavni­ ce; 60% kad premašuje 5 ali ne 15%; 70% kasi je između 15 i 30% i 80% kad je 30%. Za ostale pravne i fizičke osobe stope su ove: 30% od onog di­ jela viška, koji ne premašuje 100(16 di­ nara. 35% od onog dijela vrška, koji je od 10.000 do 20.000 dinara, 40% kad ie višak 20.000 do 30.000 itd. poktupno, i dok nc postigne 90% od onog dijela viška, Jcoji premašuje 500.000 dinara. I Utvrđen je sistem deklaracija putem podnešenja prijava. To su navjažnije odredbe zakona o poreza na ratne do­ bitke. koji će važiti za Srbiju i Crnu Goru. U ostalim oblastima kraljevstva već postoji stari austro-ugarski zako.t, samo će i tamo biti primjenjene ove nove veće stope. Mogu li biti zadovoljni oni ljudi, ko­ jima se krivo čini? Mogu li. osobito oni, preko kojih neki miljenici bivaju una­ pređivani. ma da u propisima izrično stoji, da na to nema niko prava? Mogu li? Ljubopitljivi smo kakovi motivi vodiše gospodina šefa agrarne direkcije, pa unaprijedi svoga Švabu, (vidi služ­ beni dio »Narodnog Jedinstva« broj XIV). a prije toga Damjanića? Ovj lju­ di preskočiše više svojih vrijednih i čestitih kolega. Notorno je, a i okolina u samoj agrarnoj direkciji znade, da se ova dvojica ne odlikuju osobitim ka­ kovim svojstvima karaktera niti du­ ševnim radom, a još manje radom nad običnu mjeru, pa da bi še moglo motivisati to prekoračenje. Mi vjerujemo, da jadne gruntovnićare koje su Damjanić i Schmidt nepra­ vedno i bez ikakova uzroka preskočili, uzdržavaju obziri prema teškoćama stabilizovanja novog stanja, ali vjeru­ jemo i to, da je utisak u njihovoj duši strašan. Ma od nepravde i jada i gora vehne, a kamo li da oni ne budu potrešeni tim aktom, koji im je donio najveće nezadovoljstvo i jamačno oblomio krila ambicije. Oni su doduše impera­ tivno upućeni na svoju stalešku orga­ nizaciju, za koju se može reći da spava, ali danas im više ni vlada ni organi­ zacija ne može izbrisati utiska koji im je provalio u njihovu dušu, jer znadu da su ona dvojica napred — a oni? A šta će tek reći kad ih ovdje javno uvje­ rimo, da su ih i nekoji poslije njih ime­ novani kancelistj preskočili? Bilo bi skrajnje vrijeme, da se stane na put i da se rad ljudi, koji najviše s narodom ' imadu posla i koji su na čelu institu- I čije kojoj narod najveće povjerenje po­ klanja ne ignoriše, te da se ovi ljudi I s ovakovim preskakama ne provoci- [ raju i ne ogorčuju. Zaliha kalendara ,Pravde4 je na izmaku. Pohitite sa narudžbama. F E L J T O N. A Hifzi Bjelevac: Rene Logotetides. (4i) ni. Bura, koja je pošla iz Jildiza i zahvatila sve što slobodnije misli, — prilike koje su stvorene uhapšenjem Rene Logotetides opdmenule su sve one koji su Se bojali za se, da se za vremena uklone. Tako je svakim danom nestajalo iz Carigrada ista­ knutijih Mladoturaka pa se je negdje u proljeće po­ čelo zaboravljati na one, koji su bili već osuđeni i prognati. Jildiz je neke šutke pustio, a među ovima i dra Periklesa, koji je bio zaustavljen u Solunu na putu u Carigrad. Rene je poslana u Trapezund, a Ifeta u Bejrut, gdje je zatočena u posebnoj vili, jer intervencija Nesime imala je dosta uspjeha. Jedini, koji je još slobodno ostao u Carigradu bio je Akifbey, kao jedina straža mlađoturskoj ideji. lzetbey nije smio u njega dirnut^ jer je znao, da ne bi mogao svoj naum izvršiti. Ali i Akifbey je ostao u Carigradu s jednom ranom na srcu, jer ni­ je mogao ni čim opravdati Ihsanov prenagljeni čin prema Reni Logotetidesovoj. Ч ako je Ihsan iznio sve svoje razloge, pa čak i Nesimino pismo, Akifbey je držao, da,"se nije“smio poslužiti onom silom proti koje je i sam vojevao. Zato je i ihsan morao ostaviti Carigrad i izgubiti se onim putem, kuda ga je Akifbey poslao. Prije nego je Ifeta bila otpremljena u Bejrut, dozvolili su Abdurahmanpaši, da je vidi, a nakon njega došla je Nesime i dugo se kod nje zadržala. Nesime nije bez nekog uzbuđenja unišla u Ifetinu sobu. Jedan nejasan osjećaj okupi je u času, kad je htjela prema njojzi biti nježna i kad joj je htjela reći mnogo utjehe i nade, kad je mislila spomenuti Број 148 Hr^j Iz islamskog svijeta. INDIJA. V ime dvlllzacUe Engleska je pogu­ bila tisuću I više muslimana. Pariški »L'ilustration« od 27. pr. mj. donosi op(. širne podatke o dogođajima u Amristaj ru, koji glase: »Kao svake, tako i ove | godine obdržavao je indijski nacionalni ■ komitet svoju glavnu skupštinu, -koja je najstrašnija od svih dosadanjih bila. I Skupština je bila sazvana u Amristann j okružje Pendžab, mjesto sveto i glavi no za veliku sektu Snja. Indijski na­ cionalisti htjeli su, da obdrže ovu glav! nu skupštinu u Pere-Cactaise, gdje su 1 se prošle godine u aprilu izvele straš; ne scene, ali napokon udovoljeno je za: htjevu Šiifa i određeno je mjesto sa1 stanka Amristan. U ovo doba pojavljiI vali su se veliki nemiri ,u Indijama, a osobito u Bombaju. Kaikuti, Deliriju i Lahuru. Policiji ie uspjelo da zaplijeni ! jedan letak iz kojeg se vidjelo, da se Indijci spremaju revoluciju. Vođe j revolucionaraca počeli su na raznim : mjestima ruinirati željeznica pošte i stanice uopće. Uvidjelo se, da su vo­ de pobunjenih u zajedničkom radu sa boljševicima. Između ostalih mnogih mjesta, odigrali su se najstrašniji priI zori u Amristaru na 10. aprila t. g. Cim su dva govornika Dr. Kihlu i Ihata-Pala počeli govoriti, vidjelo se. da agitiraju u revolucionarnom duhu, te su smjesta bili zatvorei. Saznalo se da je čitav na­ rod Armistara uvjeren od strane neka­ kvih agitatora, da su Engleskoj Odbro­ jeni časovi vladanja. Nije prošlo ni pola sata kako su gornja dva govornika za­ tvorena, počele su kroz grad prolaziti čitave naoružane bande Indijaca, koje su za kratko vrijeme uzele upravu grada u svoje ruke. Svjetina je onda razorila indijsku nacionalnu banku, ubila direktora i glavnog blagajnika, otela oko 80.000 lira u zlatu a onda za­ palila bankinu zgradu. Malo dalje do­ godili su se slični incidenti, ubili su di­ rektora alience banke i oteli novac. OndOsu zapalili gradsku vijećnicu i razna nadleštva. te ubili jednog željezničkog a činovnika i prekinuli željezničku prugu. Tog dana bjjo jg u Amristaru malo engleskih vojnika, ali su ipak sudjelo­ vali u borbi i ubili 10 urođenika. Na 11. aprila bio je grad u rukama urođenika. Istog dana došlo je na više mjesta do sukoba između vojske i urođenika. Po­ slije podne došlo je nešto pojačanja en­ gleskoj vojsci, a u večer dovezao ee automobilom general brigade Dyer, ko­ mandant provincije Jfilludur te smjesta objavio prijeki sud. Na 12. aprila nije došlo do izgreda, mir je vladao, ali su urođenici bili još gospodar: grada. 13. aprila prošao je general Dyer sa jed­ nim malim odredom kroz grad i dao prilijepiti plakate na jedamnaest mje­ i ihsana. No stupivši u priprostu sobu jildiskog predvorja, gdje ie bila Ifeta zatvorena i ugledavši je kraj prozora „obuze je sasvim drugo čuvstvo, čuv­ stvo gordosti, u kojem je bilo ljubomora i sve ono što je ona htjela reći zastale joj u grlu. Ifeta iznenađena posjetom Sultanije koju je sa­ mo jednom vidjela okrene se od prozora i pogleda je s nejasnim raspoloženjem. U ovaj čas ne bi mo­ gla odgovoriti, da ju je sultanija upitala je li joj baš ugodan taj posjet, ili bi volila, da je nije bunila u mislima s kojima se je zabavljala Nesime priđe Ifeti, prikuči joj se sasvim blizu i po dvorskom običaju pomiluje je po glavi i licu rekavši: . »Ifet, ja sam se za vas zauzela«. — Hvala«, odgovori Ifeta — nije tako zlo trpiti za opštu stvar«... Nesime je začuđeno pogleda. »Vaša pogreška Ifet hanum je u mojim očima nedužna igra osjećaja... Ja sam tako i sultanu ras­ tumačila«. — Moje je djelo osjećaj svijesti, a ne pogreška Visosti«, odgovori Ifeta drhtavo, a licem joj preleti plamen crveni, koji za čas pretvori njezino lice u blijedllo. Ifeta je bila povrijeđena. To je i sultanija opazila, pa svladavši se časovito reče blago: »Uvjerena sam Ifet da sam vam stim pomogla: Vaš odabranik srca molio me je«. ifeta zadrhta čuvši riječ »odabranik srca« i jed­ no čuvstvo slično strašnoj buri zahvati je n'aglo, da je sultanija to primjetila. Poteku joj suze. Da ih sa­ krije od Nesime obori glavu predaše i gledaše u pod Sultanija poče. ,Razumijem vas; vi ste ga volili, no u času vašega čina vodio vas je Ijubomor«. — Ne«, reče Ifeta kratko pogledavši sultaniju — ja sam u onom času osjetila slobodu i u Istom času pregorila ljubav«... »A suze?« upita Nesime. — I ovaj čas je zavladalo isto čuvstvo. Ja toga čovjeka više ne volim i nikad ne bih htjela njego­ sta, naredivši, da se nikako mitiaf smije držati, jer će u protivnom sluđaaa vojaka bez prethodne opomene pucah na svjetinu. Unatoč gornjoj zapovMod: <xlmali iza podne sakupila se u veli­ koj baŠći Jalianvollovrom bagu svjeti­ na oko 5- 6 hiljada duša — te pod vedrim nebom počeli obdržavatf po­ novni protestni miting. Cim je za tor nje doznao general Dyer, smjeste je sa dva oklopljena automobila. 25 balonchis-a i 40 gourkhas pošao na ије sto mitinga, te bez da svjetinu pozove da se raziđe otvorio je vatru. Sto te povoskog iz automobila, što puščanor metka ispaljeno je na svjetinu 1.650 titaca. Pred večer vladao je mir u gradu. Svakim danom sve više raste broj ubijenih. Prema zvanlčnoj engleskoj sta­ tistici ubijeno je 379 tobožnjih buntov­ nika. a narod tvrdi da je ubijeno više nego hiljadu samih muslimana, a gdje su tek brahmanci? Engleska vlada po svojem vazdanton običaju poslala je istražnu komisiju po« vodstvom lord Huntcra, da ispita taj pokolj u Amristaru i da utvrdi na čijoj je strani krivica. Evo u ime slobode i čovječanstva šta se radi sa muslima­ nima. PERZIJA. (Boljševizam u Perziji.) PariSI« »Journal des Debats« u svom članku a pod gornjim naslovom između ostalog kaže: »Sovjetska Rusija, odnosno Lenjin i drugovi ne žele ništa drugo osim da se svakom narodu poštuje sloboda, te pacifističke relacije između naroda, a glavna mu je svrha dati Engleskoj smrtni udarac, te ne mogavši u Evropi nad njom to izvesti, traži načina da to izvede na Istoku. Jedan ugledan Perzijanac izjavio je dopisniku gore ime­ novanog lista od riječi do riječi ovo: »Boljševici sa svim silama rade kako bi podigli Malu Azjiu protiv Engleza. Ova je stvar sasvim poznata, te se pod nikakav način ne može ta činjenica za­ nijekati. Za provođenje ovog programa osnovan je u Moskvi-centralni komitet. Taj komitet posjeduje sve potrebne si­ le za izvedbu svoga cilja. Raspačava medu muslimane na milione svakovrs­ nih brošura, letaka, proklamacija, u svim azijskim jezicima. U Turkestanu taj rad komiteta uspijeva pomoću pri­ kazivanja kinematografa. Uspjelo je komitetu, te je u Moskvi iz Afgapa poslata naučna misija, koja će ma po­ magati u izvedbi svoga programa. Najglavnije polje rada boljševicima je Perzija. Predstavnici Rusije našim na­ rodnim organizacijama otposlali su po­ zive. koji su vrlo umjesni i podesni za nas, a glase: »Engleska ništi Vaša pra­ va. Vaša je vlada u njenim nrkaina. Vama treba pomoći, da spasite vašu vom postati — odgovori Ifeta Njezin pogled, njezin glas uvjerio je sultaniju, da Ifeta govori Istinu. A kad bi ja popravila njegovu pogrešku i pus­ tila Grkinju na slobodu, bili mu onda oprostiti?« upita Nesime htijuči iskušati Ifetu. — Ni onda«, — odgovori Ifeta. »A kad bi on popravio svoju pogrešku?« — Toliko nije jak, jer bi trebao srušiti Jildiz« — odgovori Ifeta smjelo i odlučno, kao da pred sobom gleda Sabihu, ili Dindar Hakiju. Nesime se osmjehne i ne odgovori ništa. Pređe nekoliko časova. Izgledalo je kao da se i ona bori sama sobom, kao da razmišlja i kao da hoće u tom vremenu da se odluči kako bi se držalg prema toi kćeri starog paše, koji je suznih očiju, skromne ! ropski molio za milost. Napokon reče: .»Ja držim da lhsanbey Sururzade nije zaslužio ovaku kaznu, jer je radio na dobro svoga nareda Njega osuđujete previše strogo, a ‘ја se nadam, da će vam on dokazati u budućnosti koliko voli tur­ ski narod i koliki su nam neprijatelji Grci«. Ifeta se zbuni i ne odgovori. Nesime nastavi: »Za ljubav vašega oca učinila sam sve kod sultana da se s vđma što ljepše postupa. U jednoj vili kraj Bejrute ne će vam biti neugodno«. Ifeta se gorko osmjehne i reče: — Hvala vam!. Neugodno je i u dvoru u ko­ jem nema slobode. . . « Nesime joj rezignirano odgovori kratko: »Nauči se.. . « pa pomilovavši Ifetu po glavi i licu okreae se i ode prema izlazu. Ifeta se vrati prozoru, zagleda se preko krovo­ va kuća i preko mora u zelene vrhove anadolskih brda i nešto je stegne oko srca. Dugo je tako gle­ dala i najednom navru joj suze na oči Duša je po­ čela plakati. Za čim? Za slobodom, ili izgubljenom ljubav)?! Nastaviće se. �■ПРАВДА* — „PRAVDA,, Број 148 — Broj egesteuciju. Tu vam pomoć evo mi »rniaino. Ne tražimo ništa u zamjenu. A «1 najmanje ne tražimo ni to, da priuriH ideje boljševizma. Povod naše po­ moći koju, vam pružamo jest političke naravi. Rusija, pa bila ona boljševička ili ne, ona ne može živjeti blizu jedne Engleske koja bi htjela vladati gotovo čitavim Istokom. Vaša realna nezavis»oel nama je od prijeke potrebe.« »Kad se nalazimo pred ovakvom po­ sudom, šta da reknemo. Engleska se pasiva na ugovor, koji vam je poznat Taj angio-perzijski ugovor bi imao stupifi ua snagu, kad ga naš parlamenat odobri, ali naprotiv Englezi danas imaiii u Teheranu svoje administratore. Nema ni glasa o sazivu parlamenta, i ako su izbori sa engleskim bajonetama prevedeni. Posfanici očekuju, kad će se parlamenat sazvati. Vlada od kad drži zemlju u opsadnom stanju, ko joj ie uepoćudan. proganja ga.« Poslije poduljcg razmišljanja ovaj ugledm Perzijanac reče? »... Zar pod ovakvim sramnim režimom da ostaneme?! Ne nikad!!! Niko, a niti najpro'tfj) individuum ne imsli. a i neće ostati pod ovakvim terorom. Nama je dobro uoSla ponuda boljševika i ako Engle- ; I , I i I ; I * I i i i Folitičhi pregled ska ne promijeni svoje držanje, ini će­ mo se osvetiti. Oni, koji su potpisali angio-perzijski ugovor sami su protiv ove brutalnosti, jer su primorani bili UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. na potpis. Mi ne ćemo i ne trpimo boljRegent odbio demisiju vlade. Javljaševičke ideje, jer je i Islam protiv toga, iz Beograda od 25. o. mj. Vlada je da­ ali pošto nam oni garantuju i mi znanas podnijela Regentu demisiju, ali je mo, da ta ideja neće prodrijeti kod nas, ovaj njje primio, navodno razli toga, mi ćemo primiti njihovu ponudu. Ruski što drži da prvih dana konferencije u boljševizam, bio on rđav ili dobar, to San Remu ne bi vlada smjela biti u se tiče same Rusije- za nas nema ni­ krizi. kakvog drugog izlaza, osim primiti pomoć Rusa. Naša pogreška nije što se Naši delegati u San Remu. Naše k'aujedinjujemo sa Rusima, jer nas na to Ijevstvo zastupaće u San Remu dele­ nagoni varvarski engleski postupak, gati Trumbić, Vesnić i Radović. Via Ja Perzijski narod neće ništa drugo osim im je dala opsežne instrukcije glede svoju nezavisnost, i neće proći dugo, a riječkog pitanja. Vijest, da Trumbić ne on će je izvojevati kao i Egipćani.« će sudjelovati na konferenciji, prema Od kada ovakve ideje rastu na Istotome je neistinita. ku. Englesku baca. u misao, te zbog Za naš Jadran. »Novostima« javljaju toga Engleska je veliki neprijatelj boljiz Beograda da je pogledom na jad­ ševizma Rusije, jer će joj boljševizam ransko pitanje vlada stavila definitivdati smrtni udarac н Aziji i podići cio f nu odluku radi našeg držanja, pa su Islam protiv nje. Prema potonjih vijestima, iz CilL . našim delegatima već dane nužne in­ strukcije. Vlada ne može nikako da po­ čije, gdje se javlja da su počeli borbu pusti. te stoji na načelu prijašnje vla­ i protiv Francuza, nalazi se u turskim de. da je naša država dosta žrtvovala trupama obilan broj dobro naoružanih i da od Vilsonove linije' ne može da ruskih boljševika. Ad. popusti. Ст^ааа 3 Stići će u San Remo također i tieki poslanik u Rimu, Grof Taskijev, predsjednik ukrajinske delegacije na bou ferenciji mira, već je krenuo u Sa« Remo. Iz San Rema se javlja od 18. «. «и. Večeras su ovamo stigli Milleraađ Lloyd Georg. Curzon. Foch, marM Vilson, admiral Beathv i belgijska ««išija. Maši dopisi Zgošća. kotar Visoko, 16. aprila. Presvijetlom gospodinu Muftiji Marlajliću Sarajeva. Dolazim Vam ispred Muslimana te­ žaka našega kraja da Vam se »opi« zahvalim na Vašem dolasku u Viseb« 2. prila 1920.. Vama koji ste nas p«sjetili sa Vašim Kurbegovićem Fehim efendijom i savjetnikom Hrasnicom i svim ostalim, koji ste nas posjetili i bratski posavjetovali. Ja sam sve u svom ovome selu raz­ ložio o Vama. I^ko ste nam svjetovali, i ni jedan musliman iznad 18 godina Protić i Korošec na dvoru. Javljaju nije ostao neupisan u našu musBmauiz Beograda od 19. aprila: Jučer je mi­ sku organizaciju. Na temelju toga ja nistar saobraćaja dr. Korošec bio u Vam se zahvaljujem ispred svega «aaudienciji kod regenta, te mu referisao rođa. da Vas Bog poživi, te se usu­ o željezničarskom štrajku i mjerama, đujem opet Vas zamoliti za ovo: koje su poduzete da se štrajk dokrajči. demnitet nije u pravom smislu indemPočeo sam načinjati lanjske godite Ujedno bio je u audijenciji i ministar mtet, nego provizorni proračun za to, mekteb kao ibtidaiju u Zgošći. svome predsjednik Protić, te referisao o vla­ što staro proračunsko stanje nije pro­ mjestu, pa ako Bog da zaputite se u dinim osnovama i političkoj situaciji. duljeno; jer su se morale neke regula­ naše selo, da među narodom kod moje cije u izdatcima učiniti. Beograd bez novina. Ovdje je buk­ Džamije jednog petka skupštinu održi­ Strašno je stanje naših mektebi ibtinuo štrajk tipografa. Vlasnici novina odmo. da se osvjedočim pred svojim iadaija. Mualimi su plaćeni tako mizerno, I lučili su izdavati zajednički list pod i- ' rodom da im ništa krivo nijesam kada im se upravo mora diviti kako su menom »Beogradska Štampa«. zao. do sada mogli održati ikakvu nastavu Kliče iz svega grla: Živio Maglajtić u mektebima. Zar se može i računati i naša Organizacija i da nam «apr»u plaću, kad je jedan nastavnik plaćen VANJSKI POLOŽAJ. duje! 60—70 K mjesečno? Ovo se pitanje Ibrahim Šehagić. moralo za sada riješiti tako, da se muMirovni ugovor s Turskom. Službe­ Donja Zgošća — Kotar Visok« allimiina plaće urede počam od 1. ja­ no se javlja: mirovna kon.erencija je nuara o. g. prema njihovoj prag­ proučila mirovni ugoror sa Turskom, matici, a pitanje skuparinskih do­ te zaključila da pozo.c turske delega­ plataka ureduje se tako, da se u poje­ te 10. maja u Pariš. dinim mjestima bilo iz redovitih priho­ Sultan pod stražom. Iz San Rema da samostalnih.vakufa, bilo iz dobro­ .javljaju, da će Sultan ostati u Stam­ voljnih prinosa odnosnih džemata ili iz bolu r>od paskom savezničkih četa. Naš mjesni odbor u G. Vakufu »akoa inih drugih vrela uredi. Naravski da je Morski tjesnaci bit će internacionaliodstupa dosadanjeg predsjednika gosp. ovo provizorno riješenje muallimzovani. Hadžiabdića rekonstruisan je ovako: skog pitanja i ovaj će sabor čim počne predsjednik Mula ef. Aščerić, podpredMustafa Kemal — veliki vezir Anaorganizovati vakufski kapital prema po­ sjednik Mustafa ef. Calkić. tajnik Salili toRje. Mustafa Kemal paša proglasio trebama vremena pitanje početne na­ Mišić, blagajnik Rašid ef. Bajraktarese velikim vezirom nove vlade u Anastave i nastavniku najradikalnije rije­ vić. odbornici: Muhamed ef. Hadžiabtoliji. šiti. Ovo treba za sada naše muallime dić i Mulaga Calkić. da zadovolji. Autonomija Turkestana. Sovjetska Osim toga moralo se je pristupiti revlada javlja iz Moskve, da i« dala TurRuladji skuparinskih doplataka nastavkestanu autonomiju. nika i namještenika centralnih zavoda, Iz okupirane Njemačke. »Vossische kao i namještenika vakufske uprave, Zeitung« prima iz Frankfurta vijest, da pa se je to uredilo tako, da se njima su okupatorne čete jučer otišle iz dadu skupariuski doplaci počam od 1. Nema lažnih novčanica od 100 dinara. Frankfurta. Opaža se veliko gibanje če­ aprila o. g. kao državnim namješteni­ Sve vijesti o pojavama lažnih novča­ ta. iz kojih se razabire. da će doskora cima. a i stvarni su se izdaci morali nica od 100 D (400 K) ministar finan­ veliki broj vojnika ostaviti grad. regulisati, jer prijeti opasnost, da va­ cija kategorično demaittuje. Sporazum njemačkih socijalista. — kuf me ostane bez nastavnika i namje­ Oko reguliranja izvoza. Kod mimstra štenika i da se naši centrajni prosvjetni Deutsche Allgemeine Zeitung« prima trgovine održana je prodkonferencija zavodi ne zatvore koji su nam potrebni iz Dresdena: Pregovori među obim glede reguliranja našeg izvoza. Ovoj socijal-demokratskim strankama dove­ kao kora hljeba. konferenciji sudjelovali su referenti po­ Na isti se način moralo urediti i pi­ li su do sporazuma. krajinskih vlada, koji su istaknuli svoje tanje vakufskih povjerenstava, jer su Švedska ne izručuje Kappa. Javljaju stanovište u pitanju reguliranja izvoza. poslovođe tako neznatno plaćene, da iz Berlina: Prema pisanju berlinskog U detaljnu raspravu nije se ulazilo, jnr se ovako stanje nije moglo dalje podr­ »Tagsblatta« Švedska ne će prema svo­ će o tome da raspravi anketa. žavati. Vakufska su povjerenstva već jim zakonima izručiti Kappa. uvedenom nekom vrsti decentralizacije Hrljadarke s nepravilnim markicama. 1. maja u Švicarskoj. Savezničko vi­ znatno opterećena, pa je stoga trebalo Trgovačka i obrtnička komora nam ja­ jeće obavijestilo je svoj uresi* da je povisiti i osobne kao i stvarne izdatke vlja, da su neki imaoci hiljadarki s ne­ dozvoljeno namještenicima i radnicima i to prve do najvišeg iznosa 200 na sto pravilnim markicama. propustili pre­ praznik na dan 1. maja uz uvjet, da to a druge 150 na sto. daju komori na revers uz prkos obanije štetno za posao. Da se ovako nije učinilo nastao bi viještenja u novinama. Usljed toga ko­ Zaoštren položi u Irskoj. Javljaju iz krali i prijetila bi opasnost posvemašmora će takove hiljadarke primati dn Parisa: Prema vijestima engleskih njeg uništenja naše autonomije. Dok se uključivo 30. aprila o. g., te se taj rok stova guverner Irske Lord French je god vakufski imetak ne organizme ta­ neće više ni u kom slučaju produlji­ ko. da bude odgovarao suvremenim demisioiiirao. Teroristički atentati su se vati. Pozivaju se.svi imaoci hijadarki potrebama ne možemo naprijed. nastavili u posljednjim danima. s nepravilnim markicama. pa bile on« Radi ovih gornjih razloga, kako rei neprekrižene crvenom tintom, da ih Izgon Talijana iz Tripolisa. »Idea k<»h, proračunsko-financijski odbor iz­ predaju komori, koja će se ua nadlež­ Nationale« piše o vrlo kritičnom polo­ lazi sa predlogom. da se za sada odu­ nom mjestu zauzeti, da se zamijene za žaju Talijana u Libiji. Protutalijanski stane od riješenja redovitog proračuna krunsko-dinarske novčanice bar o«r pokret obuhvatio je cijelu Tripolitaniju. i da se sab. odboru dadne licima, koja su bez svoje krivice dbTalijanske su se čete povukle preko Šestmjesečni indemnitet, šla u njihov posjed. Misurata. jer po mnijenju ovog odbora nema dru­ gog izlaza iz ove kritične situacije. Po­ Pomoć Evropi. Prema vijestima iz kriće potreba odbor predviđa u even­ New-Yorka izjavio je predsjednik ame­ tualnim suvišcima. koji će se pokazati ričkog crvenog križa, da treba odmah kad se sastavi zaključni račun za go­ početi sa pomoćnom akcijom za Evro­ dinu 1919.. te izvanrednim prihodima, pu, bez obzira na to. kakve obaveze Zabrana sakupljanja. Primamo »d koji će se osigurati povoljnim riješeimaju evropske države prema američ­ poticajne direkcije za B. i H.: Zabra­ irjem podnesenih peticija. Stoga pred­ kim. Potrebno je. da Amerika, potpo­ njene su do nadalje sve skupštine li lažem, da se za podlogu generalne i maže Evropu, ako ne ,c sama da pad­ zborovi izuzevši crkvene skupštine, špecijalne debate uzme ova indemnine u bijedu. crkvene 'ophodnje, crkvene zborove i •tetska osnova. Opća strka u San Remu. U San Re­ litije, te sve zabave osim kina, pozo ntu doći će i kaldejska delegacija, koja rišta. koncerta i sličnih. će tražiti da je konferencija sasluša u Podjedno se naređuje u cijeloj zem­ pitanju nedavnih sporazuma, koji se lji do dalje odredbe zatvaranje Svih odnose np Malu Aziju. gostionica, kafana, mehana i sličnih U- । : j Iz vakufskog sabora SVRŠETAK SEDME SJEDNICE. G«vor izvjestitelja proračun, odbora. (Svršetak.) Sad dolazim na subvencije: One su tak« neznatne, da ne odgovaraju nika­ ko potrebama vakufa. Do ove godine bogoštovna i prosvjetna subvencija ni­ ša prekoračivale 300.000 K, a šta je to prema neznatnoj vrijednosti današnje krune i prema potrebi vakufa? Osim to­ ga mi smo, kako sam se informirao na vladi, od početka rata pa do danas kao što i pravoslavni prikraćeni i u bogoštovuoj i u prosvjetnoj subvenciji, rimo­ katolici su dobivali više nego pravo­ slavni i muslimani tako, da su musli­ mani do sada prikraćeni u bogoslovnoj subvenciji za 630.000 K. a u prosvjetnoj 470.000 K, Što iznosi preko 1,100.000 K. Ovo je znatnija svota koja, kad bi nam se dopitala, dobro bi nam došla. Ova prikrata uvrštena je u proračun 1920. godine zemaljske vlade kao izvanred­ na potreba, ali da li ćemo je dobiti ne znam, jer to treba da prođe kroz mini­ starski savjet i da je državno vijeće odobri. Zato je i ne možemo uvrstiti n redovito pokriće ove godine. Isto sam doauao da je prosvjetna subvencija za 1920. i 1921. godinu predviđena u ze­ maljskom proračunu sa 200.000 K, a bogoštovna sa 370.000 K. Nu da li će biti ove svote odobrene nije sigurno, pa ih zato ne možemo ni uvrstiti u ovoj sumi u redoviti proračun. Pored naj­ boljeg kalkuliranja pokriće iz svih pri­ hoda za ogromne potrebe našilt autonamKih institucija moglo bi iznijeti najviše 2,076.000 K, što je sasma neznatna svo­ ta prema najminimalnijoj potrebi vaku­ fa od 5.000.000 K. Strašno je to stanje vakufskog kućanstva kad se uzme u obzir strašan nerazmjer u potrebi i po­ kriću. Financijski je budžetski odbor mislio i na povišenje prireza, ali se na ovaj korak nije mogao odlučiti radi toga, što se sada ide za unapređenjem pro­ svjete medu najširim masama našega naroda i što se ide za tim, da se naše aotonomne istitudijc podignu na onh niveau, koji bi odgovarao današnjim prilikama i savremenim potrebama mu­ slimana. Stoga je odbor ovu stvar o i povišenju prireza salda odložio, da čuje kako narod o tome sudi, te će se to ' pitanje urediti kada se budu održale an­ kete. predviđene u predolženom indem­ nitet u. Financijski odlror uočivši ovo stanje i nesredenost vakufskih financija koje datira od više godina, jer zaključni rać»ni nisu napraviti i jer ni za ovu godinu nisu svj stigli zaključio je podastrijeti na odobrenje salsoru indemnitet do konca oktobra o. g. Svaki redoviti proračun treba da bude u detalje izra­ de«, treba da mu pokriće redovito bude osigurano. a to sada nije moguće, jer se nikakav proračun ne smije temeljiti ua vjerojatnim prihodima. (Ivo će se sve moći ustanoviti, 1>o mnijenju ovoga odbora kome sam izvjestitelj, do konca oktobra o. g. Držim da će se do toga doba urediti zaključni računi, zaključene peticije povoljno riješiti i on­ da proračun sastaviti. Predloženi in- Iz naše organizacije Gospodarstvo Domaće vijesti Musiimani, čitajte i širite „Pravdu" �4. Strana Skijanje novca poštom. Primamo iz kal* u deset sati u veče u koliko već ' Jajca: Spremio sam na 2. marta 400 K at postoji raniji rok za zatvaranje ovih — na 25. marta 500 K Srpskoj narod­ lokala. noj banki u Višegradu. Preporučeni li­ Irtikali dari beka. Dne 19. o. mj. ve- i stovi istih datuma stigli su adresatu na tat je učinio nakon kratkog bolovanja I Srijeme, doćlm novaca nema usprkos »aš prijatelj Falik efi. Mutapčić, sin | reklamacije i potrage svake. Sali eff. Mutapčića vrhovnog šeriat- ' Čopor hulja u Jarčedolu. Tuže nam skog suca u Sarajevu u dobi od 23 gor I dine. Merlium Faik eff. bio je u svojoj i se seljani iz Jarčedola kod Sarajeva, čistog muslimanskog sela sa 33 islam­ »kobni veoma obljubljen, pa kao vrlo v ritedan i veseo čovjek, lijepe naravi, | ske obitelji, Ua je erar u tome selu po­ rado bio primljen u našem društvu. Bio i dijelio jedan komad zemlje cipelaru Rije drag svakom, s kim je u dodir do- ! sti Milojevića, gdje je ovaj u sred čisto islamskog sela napravio kuću u kojoj ša«. Rahmetullahi-alejh. hoće. Ja otvori birtiju. Erar kao da Uprava »Novog Vijeka« moli nas. | nije mogao naći gorih stvorenja od da uvrstimo: -Naš ilist »Novi Vijek« i spomenutog Milojevića i njegove žene, šaljemo redovito svima,- koji su se pa da ih tamo smjesti, jer nema časa da pretplatili ili zatražili slanje listova. njih dvoje ne napadnu ua tamošnje mir­ Pošto ih ima mnogo,takili koji lnisu ne žitelje muslimanske psujući im Din, ••stali novaca i takili koji nisu poslali »zelenoga« Muhameda, Murskoga« Sul­ obračun za pritjjijene brojeve umolja­ tana, »turske« bule i slično. Dajdža Mivaju se ovijem da to što prije učine, jer lojevićeve žene. Krsto Pandurović (Cislijedeći broj poslaćemo samo onim koružić) iz sela Podvode opć. Trebević л pošalju novac. također je žedan »turske« krvi, pa svaki Tri molbe iz Fojnice. Cjelokupno čas baca smutnje u mirnom jarčedolskotn selu, nagovara Milojevića i že­ građanstvo i seljaštvo grada i kotara nu mu da napadaju muslimane, a sam kliničkog radš nepristojnog, nedostoik je uz slične psovke kao gore i tvorno aog i neislamskog ponašanja svoga ka­ napao ni kriva ni dužna Aliju Šiljka. dije M. jakiča (vode u Mutež-stranci) To se zbiva još gdje nije birtija nj ot­ »redala je na Rijaseti-ijjnijju, na zemalj­ vorena. a seljaci slute još većem zlu sku vladu da ih vrhovni šeriatski sud ako se ta birtija otvori. Muslimani se­ iri molbe da ih riješe ovoga mutežljani Jarčedola traže od pozvanih da stvorenja. jer bi inače moglo uroditi slabim posljedicama. Molba kod Rijasejoš za vremena spriječe sigurna krvo­ prolića i pređusretnu nerede makar on­ u je umrla«. Ahmed ti. klanjao joj dje, gdje ih nije bilo: ta imamo ih dodženazu. Izgleda, da je i ona na vladi sti j previše na sve strane naše do­ zle sreće, jer i njoj se je »kum« našao movine. Koliko je do reda u državi po­ i sada Fojničani očekuju na onu Vr­ hovnog Senatskog Suda. Hoće li se azvanima stalo — vidjei ćemo. dželn tamo naći koji »težak«? Muslimanski omladinski klub »Be­ Za naše mezaristane. Mezaristanski 1 har« u Bos. Gradišci Pošto se svuda •obor u Sarajevu sa svojim predsjedni­ po Bosni i Hercegovini budi musliman­ ke™ Akif ef. Bišerovičem, podu­ ska omladina osnivajući razne omla­ ze« je živu akciju oko uređenja naših dinske klubove tako se za njima po­ ruiniranih mezaristana, pa očekujući, da , vela i muslimanska omladina u Bos. oe ih u tome naše svjesno i požrtvovno Gradišci, te je osnovala na poticaj g. građanstvo, u koliko bude trebalo, najSmaila Sokola i Adema Pletiljića mu­ pripravnje pomagati, onda se možemo slimanski omladinski klub »Behar«. »adati. da ćemo u skoro vrijeme vidjeti Koliko se u početku vidi ovome je dru­ te vječne kuće naših junačkih pređa štvu udaren dobar temelj, a svrha mu dostojno uređene kako to odgovara ' je zbližiti omladinu i skupiti je u jednu njihovim velikim sjenama. Tim bi onda cjelinu, te da zajednički porade za spas »ao onaj izraziti tračak stida sa naših svoje omladine, koja je kud i kamo za­ lica, koji nam nameće ono jadno staostala za omladinom braće nam pravo­ це naših mezaristana. slavnih i katolika. DeU-Sasau. Kako nam javljaju iz »Konzorcija« nedavno je zaključila, Ljubinja. tamošnji upravitelj pošte neda če gradskoj sirotinji izdavati najpo­ •zbiljni Orlando Sasan uzeo je za de­ trebnije životne namirnice po znatno viza, da zavada građanstvo, a u prvom I sniženim cijenama. U Sarajevu imade redu da podlim klevetama objeduje ta­ na žalost više od 8000 osoba, koje se mošnje muslimane, kao n. pr. da nje­ u registrima gradske općine vode kao mu dolaze, tuže mu se i plaču za Kar­ siotinja. Konzorcija dala je za svu na­ lom. Pred nekoliko dana napao je u j šu sirotinju štampati legitimacije. Ove aoći na sred ulice sa štapom na Zahiće se legitimacije za koji dan dijeliti ragu Mataradžića, predsjednika Muslim. j sirotinji. Gradska sirotinja dobivaće na Čitaonice, uz psovku: »Majku vam va- i temelju tih legitimacija: brašno za va­ šu. Vi ćete seliti u Aziju odakle ste i i rivo (mek? nula) po K 10.— kg., bra­ došli: za vas ova gruda nije. Srbi i šno za hljeb po K 8.— kg., kukuruzno su se i Hrvati složili, da vas brašno po K 6.— kg., kurukuzni griz • r • t j e r'a j u 1« po K 7.— kg., iečmena kaša po K 7.— Napominjemo, da je ovaj talijanski ' kg., grah K 7,— kg. Imade sigurne nade delija i crno-žuti disident i svoj ured da će se ovom akcijom moći započeti pri­ sasvim zanemario i da samo za to što I je konca o. mj. Pobliće objave slijediće. mu se iz činovničke aprovizacije nije ' Za ostali dio stanovništva našega grada dalo kože za cipele odmah, nego istom : ustanovljene su do daljnjega slijedeće kasne i mimo naredbu zemaljsku vla- ■ cijene: brašno za pecivo (prava nula) de, on danas kažnjava »cijelo građan­ K 14.— kg., brašno za varivo (meka stvo tim, da im ne izdaje pošte nego | nula) K 13.— kg., brašno za hljeb K istom 24 sata pošto prispije. Međutim i 12— kg., kukuruzno brašno K 7.50 kg., u Ljubinje pošta stiže samo 3 puta I kukuruzni griz K 8.50 kg., ječmena ka­ sedmično. ša K 10.— kg., grah K 9.— kg., tjestine Pozivamo nadležne, da svrate ma- j K 20,— kg. 1« pozornosti na rad ovoga »junaka« Ne rrthžete li spavati? Niti raditi? kako u uredu, tako i izvan ureda; a Bole Vas živci? Krasno ugodno čuv­ »jemu u ime liuhinskih muslimana po­ ručujemo, da se ne usuđuje na podlo stvo donijet će Vam Fellerov pravi Elklevetanje muslimanskih građana, da safluld! 6 dvostrukih ih 2 specijalne ve­ ih ni na kakav način kao takove ne like boce 36 kruna. izaziva, jer Ijubinski musliman zna ob­ Imate li pokvaren apetit? Cesto po­ raniti svoj obraz i svoj život -«- ako vraćanje? Tromost oreva? Ovo zlo otto ustreba — i na način, kako je obi­ stranjuje se Fellerovir pravim Elsa-mčaje« i u Italiji. Jezik prikrati, a ruke ' Ittlama! 6 kutija 18 kruna. Šveuska že­ sebi! lučana tinktura 1 velika boca 15 kruna. Šta radi financijska nadstraža u Omot i poštarina posebno, ali što jefti­ Kladuju? Tuže nam se iz Olova, da je nije. Eugen V. Feller, Stubica donja, kiadanjska financijska nadstraža odu- ; Elsatrg br. 310. Hrvatska. zela dozvole za maloprodaju duhana Sreća da bude lijepa, te da ljepo­ mnogim siromašnim ljudima, a podije- j lila ih nekima mnogo imućnijima. Pita : tom svojom poluči uspjehu društve­ se, da ii su oni ljudi invalidi, kojima su i nom i obiteljskom životu. Zadesiti će sada dozvole podijeljene? Nas uvjera- 1 svaku ženu uporabom Fellerove Elsavaju, da su ti »invalidi« sasvim druga- j pomade za lice i kožu. Ova pomada odstranjuje sunčane i druge pjege, kož­ dije osobe nego li su one u ministar­ skoj naredbi predviđene za podjelu do- , ne nečistoće, sujedice, bubuljice. Čini knžu mekom, nježnom i rumenom. zvola na duhanske maloprodaje. Na­ Tisuće i i tisuće gospođa upotrebljuju ravno, da su i pri tome opet najslabije je s najvećim uspjehom. Nu ne valja prošli muslimani. Znatiželjni smo, da li se latiti škodljivih sredstava, naručite ee kompetentni tu stvar popraviti.- Odcovorii агмШк; M- SmBluz. Spo; 148 Stef .ПРАВДА* — .PRAVDA' stoga samo pravu zaštitnu pomadu »Elsa« lončić ža o kruna. Jača vrsta 9 kruna. Dobiva se samo kod ljekar­ nika F.ugena V. Fellera, Stubica donja Elsatrg br. 310 (Hrvatska/ 184 Trešeljah Moj brat Jusuf Bihorac sin Hašimov iz Zenice služio je kod 1. Bos. herc. inf. Reg, a 1917. god. u oktobru zadnji put se javio iz Tomska iz Sibirije, gdje je kao zarobljenik u Rusiji dospio. Umoljavam svakoga ko bi šta o mome bratu znao, đa ja­ vi na adresu: Ibrahim Bihorac Zenica. SUMORNE MISLI. „Sto je „glavnih" ljudi — to je uz Jakića". „Glas Naroda" Beli sam evjMUm, da bi muslimanima učinio uslugu kad bi položio mandat.' Hodža Sarić linča' Ju bi uajahno i na iićilakena kobilu. Dr. M. Mehmedbašić. Uh, Ja bijah dokao do stolice poHanekug di­ rektora. Alija Kurtović. Ja svugdje e inoj ш doktoratom, pa are boi. oglasi! u Dr. Novo. Na moju veliku framotu, uaz.vaJo me јоб i doktorom. Tužit ću ih! Polic. čin, LatinOVtČ. Dr. Halidbeg Hrasnica, odvjetnik u Sarajevu traži koncipiienta. imaju najbolji uspjeh. je jedini muslimanski бој državi. »Pravdu« muslimani. U vlastitom „Pravda11 list u na- B čitaju svi ■ interesu je S svakom trgovcu ] da oglašuje u ,,P r a v d i“ к Nastup odmah, plata prema do- i govoru. Hamdija Spaho i drug Sarajevo. Trgovina sviju vrsti zemaljskih pro­ izvoda i kolonijalno robe na veliko. Prima u komisiju svaku trgovačku robu, naročito voće i povrće, te u tu svrhu šalje vlastite korpe (sepete).na upotrebu. — Telefon interurban 541. Brzojavi: Spaho trgovina Sarajevo. prodajem basu Upitati u administraciji lista. Oglašujte u ,,Pravdi“ ]\/[odni §а1оп u udruženju Muslimanki (Osvitanje) u Džinino/ ulici broj IO. (Kovači), izrađuje sve vrste damsitih i dječijih toaleta, kostima i rublja. Narudžbe se ptimaju od 2—4 poslije podne svaki dan osim nedelje i petka жжжжж« Salihaga Nuhić i sinovi trgovina voća i ze­ leni i južnog voća na veliko Sarajevo Protin Sokak 4. - Telefon 498 a BRAĆA PROLIĆ, ČAPLJINA PRODAJA VOĆA I POVRĆA NA VELIKO TE ŽIVOTNIH NAMIRNICA NA MALO. Čast nam je obavijestiti naše cijenjene mušterije da $то odpočeli sa preprodajom i kupnjom voća i povrća na veliko, te i životnik namirnica na malo. — Uvijek ima svježeg hercegovačkog voća svih vrsti na veliko kao: ailame: crne, bijele, crvene i alice; smok­ ve, lopindže, tenice, dinje, bostan, grožđe i paradaiz crveni. Umoljavomo naše cijenjene mušterije da se obrate na gornji naslov. TAČNA POSLUGA CIJENE UMJERENE. S poštovanjem Braća Prolić Riblji zejtin najbolje vrsti ima na skladištu u originalnim bocama Centralna drogerija Glusmann & Oo. sada ЈЗгаеа Šahinagie, Sarajevo Strosmajerova ulica broj 3 (prije Rudolfova ulica). .Vfaaalk: GMtrataf Odfcoi »I °-’ StaMparUa D. k 1 Kal« БамШ« � https://kolekcije.nub.ba/files/original/6ccf263feab1310490d02de72fba51d8.pdf 10dffcad627bdbc29040aaff026a7481 PDF Text Text Rožtarin* u gotovom ptafena. POJEDINI BROJ dH |и £ Ijg li "ж iTj ЈК ■LJr &ж Кч^Е sMr лЛ ЛВк V Швг ■ IH Д ^l'lbotom. ■ Ј£Ж " « •^' f***" «*"■ Kl Д^^НгаЈ ДИГ w ;јзд| ЛЛ Pretplata godiš, 120 kruna, na pola godine 69kruna. Uredništvo i pprava se u Carevoj ГЛАСКВВ ЈЈТОСЛАВЕНСКЕ МУСЛММАМСКЕ ОРГ/Ш43АЦИЈЕ. račun pošt štedionice 1119^ JML J® јд 1N& H Ts^ ЈШ^ чШв Ж® ®м ВВ Sarajevo, subota 24. aprila 1920. (3. šabana 1338.) Broj 44 (149) U zemlji nepojmljivih mogućnosti. Potpukoynik Ranković, . SU j izjavio je, da o n n a i muslimane apsolutno ne sum- i nja tim manje, što je on na svoje oči : vidio kako pljačkaši muslimane prolzanike zlostavljaju. Medu sada zatvorenim nalazi se Melio Pobrić. kojega su spomenuti pljač­ kaši orobili i istukli prigodom napadaja « — Zandarska mud­ rost dovela ga je opet u zatvor i opet ga nanovu tuku. U stvari izviđa boravio je ovih dana u Mostaru šef javne sigurnosti za cijelo Kraljevstvo Dr. Žika Lazovič iz Beo­ grada i on je sam izjavio, da je potpu­ no uvjeren u nevinost muslimana, X ------------- tuda su međutim naiNaprotiv žandarmerijski komandant lazili i druiti putnici*, kiši su svi bili po potpukovnik T.rnokopović rekao je mu­ •vtm hajducima ustavijeni. Muslimaslimanima d Nevesinju, da će biti sve ■ i i katolici su zatim bili porobljeni i dotle dok ne odaju Bašića i Ćatu«. Okle mirni ljudi znaju, gdje su natjerani goli u jednu jamu, gdje su na Wh čitavu gomilu kamenja nabacali, Gato i Bašić? U ostalom nije stvar ovih te od rana danas boluje teško ozlijeđeni izviđa da se sazna, gdje su Cato i BaMujo Pobtić i-z sela Kokorine. šić, nego tko je pravi krivac napadaja ' Oblast, a osobito . čim se je doćulo, da su ova gospo­ da opljačkana, odmah je poduzeta is­ ' žandari vrlo dobro znaju, da se krivci I traga. Počela je uredovati žandarmeri­ I imaju na posve drugoj strani tražiti, a | ne medu mirnim muslimanima seljaci- I ja; izaslano je i jedno odjeljenje (2 kumma; oni dapače poznaju krivce u gla- | рашје) pješadije. Ali mjesta da se tra­ vu i neke imaju u zatvoru, ali hoće se že zločinci, stvar je okrenuta protiv ne­ sve da zabašuri, da se pred javnošću" dužnih muslimana. Žandarski »bezirksdokaže kako su muslimani krivci. , vaduneister« ц Nevesinju S t e v i s a v1 ј e v i ć, poznati dušmanin muslimana, da pokaže kako su tobož oni dali'inici­ -Pravi su krivci domaći »Srbipra­ jativu za spomenuti napadaj, dao je voslavni«, koji stoje u vezi sa Crnogor­ jednostavno pozatvarati oko 60 muslicima i agentima kralja Nikite. Jedan ■ana seljaka iz nevesinjskog i mostar­ član gornje bande došao je neki dan skog kotara, te ih je-doveo neke u žanposve mirno u Nevesinje na pazar, do­ tjeravši 1 to’var krtole. Tu ga je pre­ poznao jedan flnanc,__ \ da su stajali u vezi sa spomenutom bandom, te da iskažu, •a su pomagali Aliju Bašića i nekog Četu, za koje vele, da .su se u, goru odnretnuli ' — —<w Vporučiti svojoj rodbini, da iskaže, da su njihovim kućama dolažili Bašić i ćato. Zatvoreni su slijedeći: Salko, Meho i Duran Pobrić te Mujo i litro Kolosa, Salko i Alija Marić i Zuko šuta, zatim .Osman Omanović, Zahir Pobrić, svi iz Kokorine, te još Alija i Meho Begović iz istog sela. Iz Kužnja: Ostnan Marić, Selim, Meho i Bećir Husić, te Ostnan Zlomušica; a iz Banjdok: Osman Džinovič, Hasan hodža Tu­ le, Salko i Omer Dedić. Još ih ima sila natvorenih, ali do sada su nam samo •»a imena poznata. Gornje ljude, a inače stausvuike spomenutih sela, poznaju kao mirne i poštene seljane, pa ipak od njih •voliki jad biva. ( | I i 1 i i i 1 koji je također sam bio opljačkan. On je ovog razbojnika -uhvatio i odveo ga u kasarnu, gdje su ga zatvorili. Ovaj zatvoreni zlikovac odao je i druge, te su već nekj pohvatani. Ali pored svega toga zlostavljaju se i dalje muslimani i dalje se oni zatvaraju. Ml tražimo od naše vlade, da ove nevine i bijedni muslimane na temelju preglednje preda na liječenje te da ih pusti kućama, ili eventualno preda u uze okružnog suda, ako postoji protiv njih opravdana sumnja, a da se žandarski zapovjednik i svi drugi, koji su ove muslimane onako iznuđali na spomenuto priznanje, smjesta predaju sudu radi ovih sramnih zločina. Sarajevo, 23. aprila. »Pred zatvorenim vratima« naslov je jednom članku u jučeranjoj »Obrani«, u kojem šareno drušvo oko ovog lista, izrazuje svoje iznenađe­ nje. da je — kako ono čuje —» »pred­ sjednik J. M. 0. danas pokušao da bu­ de primljen od dra Srškjća, ali je na­ šao zatvorena vrata i dobio odgovor, da ga g. Srškić nema kad primiti«. »Pa­ triotski« se list radi toga i »ljuti« pa čak veli: »Mi ovaj nekorektni postupak ministarstva (sa drom Hrasnieom i Defterdarevićem) i dra Srškića osuđujemo i protestiramo da se ovako sa nama postupa«. Ko ih ne zna skupo bi ih platio, pa bi u njihovu članku mogao naći i nekog veledušja. Međutim stvar se ima shvatili sasvim drukčije. Priča o »zatvorenim vratima, izmi­ šljena je sa svrhom, da se« naša or­ ganizacija može poniziti i da se mognu napisati riječi: »Sa J. M. 0. su radili dok im je trebala, sad su sa njom trehnuli kao sa« iscijeđenim limunom I« Onj bi pošto poto htjeli da se uveća broj »iscijeđenih limunova«, pa da tako ne ostanu usamljeni. 1 kad ne ide drukčije, onda i — izmišljaju. Nu to im ne će pomoći, jer su u laži kratke noge. Predsjednik naše organizacije bio je na vladi u vakufskim stvarima, koje mi ne miješamo sa politikom, a budući se ne služi aristokratsko-birokratskim najavljivanjem svoje posjete, pa je došao u vrijeme, kad je g. dr. Srškić bio zabavljen konferencijom sa radničkim delegatima, vratio se je kao i svaki demokratičan čovjek i otišao še­ fu prosvjetnog odjeljenja, da kod njeg svrši jedan dio posla. Ikru Srškiću nije bio ni najavljen, a kamo li da ga je on još i odbio. Kad bi se moglo ggvoriti o kakvom zatvaranju vrata, onda bi ta vrata biia. zatvorena i u četvrtak, pa vakufsko izaslanstvo ne bi ni tad bilo primljeno. Toliko na umirenje ljudima, koji straže pred Srškićevim vratima i koji Iju- | i : I j 1 I !. t j | I I I Godina IL bomorno vrebaju priliku da dođu na pune jasle. Nck se ne brinu za nas i na­ šu organizaciju. Mi znamo »šta ćemo sad«, kao što smo znali i onda, kad su ovi zavietraši isključivani sa hi­ storijskog »akšamluka« i kad su se jag­ mili za vijećtifčke stolice, koje je naša organizacija odbijala . dostojnim odgo­ vorima. Još jednu, pa smo svršili. Zavjetraši se čude našoj organizaciji »što na sve ove nepravde šuti i čega se više ima bojati, kad su joj eto propale sve nade, da vlada«. Polahko, gospodo. Da mi ne šutimo na nepravde, vidi se i po nezaplijenjenim člancima, a kamo H po bjelini, koja se nalazi gotovo u svakom broju našeg lista. z Bojazan pak radi gubitka vlastj mo­ gu imati samo budi, koji vode računa o ličnim profitima, dočim se predstav­ nici narodne volje drže onako kako se mi držimo: kad se ne ispune njihovi uvjeti, oni iz tog .povuku konsekvenciju i nimalo se ne uzrujavaju što njihovi eksponenti ne dolaze u vladu. Oni gredu svojim putem i mogu samo da se osmjehne na tričave argumente kao što je gornje »Obranino« čuđenje. Neka se gospoda malo zadube u komunike Centralnog Odbora naše organi­ zacije, što je štampan u 40. broju »Pra­ vde« od 15. o. mjeseca, pa će im biti jasna sva smiješnost njihove argumen­ tacije proti našem vodstvu. Ako nijesu u stanju, da shvate taj komunike, nek se obrate na ljude koji se u to razumiju. I nek ose vježbaju - u pravilnom prosu­ đivanju čina slobodnih ljudi, koji­ ma se ne može mjeriti pigtnejskim aršinom ištahlija za vlašću i punim ja­ slama. Iz akcije za zaštitu morala. Na 12. o. mj. zaključeno je u sjednici : vak.-mearif. povjerenstva u Sarajevu, ' da sa imetkom »Muslimanske akcije za ; zaštitu morala u Sarajevu« raspolaže ! njezin posebni odbor, a da ne treba za 1 to nikakvih odobrenja tražiti od vakuf- ; ske uprave, niti da treba vakufskoj upravi svoje zaključne račune na odo­ brenje predlagati. Na 16. o. mj. zaklju- • - čk) je vak.-mearif. džematski medžlis u . sporazumu sa Akcijom za zaštitu rno- | rala, da njezina imovina, u slučaju raz- । | laza Akcije, pripada u nasljedstvo vak.- , l‘ mearif. ‘ džematskom medžlisu u Sara­ jevu, koji bi s njim, kao posebnim fon- I dom, upravljao do daljnje odluke va- , ' kufske uprave. Ovo, kao i osnutak Ak- J i čije kao sekcije džematskog raedžlisa, saopćeno jc političkoj oblasti znanja i ' ravnanja radu U prvoj sjednici Akcije izabrani s^; za podpresjednike gg.: Dr. Atif Hadži- | kadić i H. Mehaga Samedović, a za i 'upravitelja kancelarije g. Šemsuddin , Sarajlić. Drugi funkcioneri, kao što su | tajnik, blagajnik i t. d., za sada nijesu ! izabrani, niti se te funkcije misle poseb- । no popunjavati, nego će se uzeti u po­ sao uz honorar čuiovnici (za sada sa­ .2© mo za popodnevni rad), koji će pod nadzorom upravitelja poslove svršava­ ti. Rukovanje s novcem obavljaće se preko Musi, trgovačke i obrtničke ban­ ke u Sarajevu, a uvijek pod nadzorom jednog od' trojice iz predsjedništva te upravitelja Sarajlića, a kretaće se sa­ mo u granicama zaključaka odborske sjednici što se tiče izdataka. Kod rečone banke otvoriće se za Akciju te­ kući račun. U ovoj je sjednici zaključeno da se povjeri izrada vazova za imame i muallime, u svrhe Akcije, članovima od­ bora gg.: Muhamed ef. Tufi, H. Hamd;i ef. Berberoviću i Sakibu Korkutu, ko­ jima stoji do volje, da se stave u tom pitanju u sporazum i sa ostalom ilmijom u gradu. A članu odbora g. Dr. Halidbegu Hrasnići povjereno je, da sa­ zove inteligenciju na sastanak u svrhu izrade ili osiguranja referata popular­ nih predavanja za naša društva, naro­ čito omladinska. Konačno je povjereno članu odbora g. H. Ahmedagi Kujundžiću, da sa jednim posebnim odborom građana rukovodi agitaciju za sakuplja­ nje dobrovoljnih priloga za Akciju. Dobrovoljne priloge (makar samo ve- Muslimanska Тгдв»абНа i obrtnička banka za Basnu i НегседовЈпи (d. đ.) u Вагајстн. Eionižka OaR jKnnsUi I aprovlaacllslđz ledite. — Kupuje i glavnica oradoli sreChe, valute I vrijednom papira svih vrsto. ROBNO DBJELEHJE Kupuje 1 prodaje H sve vrste robe, a poglavito sve životua nomirnice. _________ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 3,000.000 \ Bavi se svim toulKivnlm posinvimo. №vljn uplata i unovčunja u kraljevstvu SHS. I u hiezenistvu. Prima вloShe no uložne knjižice I tekuć« Kiune I ukomožuje 1ђ naj­ povoljnije. ibevlje sva tnjenjačna paslnvB I burzovne-nalote Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, Пјврп - Bozojavi: Тгдпиаска baHa, Šaralo - Interurban telefon: ZK j �Strina.2 Страна .PRAVDA' — .ПВАВДА će), kooptirana lica u uži i širi odbor, kao i delegate društva tznijećemo po redu drugom zgodom. Dana 19. o. mj. dobila je Akcija od vakufske uprave jednu sobu za svoj ured i to u II. katu vakufske direkcije (Kralja Petra u), br. 2) i do večeri je bila već uređena kancelarija (vakufska direkcija je pozajmila jedan pult, »Pravda« dva stola, povjerenstvo dvi­ je stolice, kupljen je pisarnički pribor i t. d.). A na 20. aprila o. g. otpočela je Akcija sa svojim radom! Naravno, taj će rad, kao i kod sva-, kog inog početka, гд sada biti više unu­ tarnji oko sredenja, ali će se i prema vani odraziti tim prije, što Akcija obil­ nije bude potpomognuta saradnjom i materijalnom i moralnom, kako kome od ruke ide U kancelariji Akcije primaju se stran­ ke za .sada samo poslije podne od 4—6 sati svakoga dana. Bilješke. Zabrana alkoholnih pića u Slovenačkoj. Iz Ljubljane se javlja zvanično: Slovenaćka zemaljska vlada zaključila je na svojoj sjednici da zabrani točenje svih alkoholnih pića, a isto tako i'prodaju alkoholnih pića u zatvorenim bočama. Tu naredbu prihvatila je zernaljska vlada nakon svestranog razmišljanja i prosuđivanja o današnjim prilikama. Položaj u kome sc sada nalazimo zahtijeva trezvenost svih slojeva, jer su svi dužni prema svojim silama pri­ pomoći ozdravljenju zdravog društve­ nog poretka. Ljudi koji se tuže da ne mogu živjeti i izlaziti na kraj u ovom teškom vremenu, bacaju svoj novac po gostionicama krčmama. Ne samo da bacaju novac uzaludno, nego ostavlja­ ju u gstionicama i krčmama sjedeći i svoju snagu, koja nam je baš sada ne­ ophodno nužna. Zemaljska vlada uvidivši sve te pogibelji, hoće da stane jednom na kraj ogromnom gubitku na­ rodnog imetka koji se sada nepotrebno razbacuje. Ova naredba stupa na sna­ gu danom proglašenja u pojedinim opštinama. ° i Ova nužna i savremena naredba treiftla je već davno da ugleda svjetlo i to ne samo u kulturnoj Sloveniji nego li i u cijeloj našoj državi. Islam je prvi — još pred trinaest stoljeća — zabra­ nio užitak alkoholnih pića, pa se za njim danas povodi i cio civilizovani svijgt. - U nes u Bosni i Hercegovini, kad manjka svijesti za to, trebalo bi onda da je naknadi naredbeni zakon, koji bi­ smo i. mi svakako oduševljenje pozdra­ vili, nego li mnoge druge naredbe, koje su u nas vrlo obilne. Samo još 10 dana. unos novih birača mogu zahtijevati oni samo, a po § 16. rok za prigovore iz­ nosi 10 danaO vaj r o k od 10 d a na z a p o dnašanje prigovora počinje od petka 23. aprila t g. do uključivo u nedelju 2. maja t. g. što se ovim p. n. građanstvu javno objavljuje. Biračke listine za svaki birački ra­ jon jrosebno su izložene kod gradskog poglavarstva u prizemlju soba broj 3 za vrijeme uredovnih sati svaki dan t.). od 8—14 sati, a nedjeljom i svecem od 8—12 sati. Na osnovu konačnih biračkih listina izdaće gradsko poglavarstvo i na vri­ jeme uz dostavnicu uručiti svakom bi­ raču biračku kartu, u kojoj će biti oz­ načen dan i sat, kad počinje i kad svr- | šava izbor, i lokal, đc će se izbor obav- I Ijati. Po § 19. izbornoga reda ova biračka , karta služiće u svakom slučaju kao legitimacija pa se umoljavaju p. n. bi­ rači da je do dana izbora sačuvaju. Predsjednik opštine: | Petrovlć. v. r. I | i | | Zao duh Pribićevića, kao neka crna I i kobna avet, leti iz krajtP u kraj ove j naše jadne zemlje i ruši. Pcnzionisani i pukovnik i prijatelj čika Pere, uneo je u naš prekosavski politički moral ar’gumente'sejm e n s kog porekla i okružen svojim vernim i naoružanim pristašama, čiju je vemost b^at Svetozar izvoznicaina kupovao, oružjem i silom stvara politička uhedenja kod onih masa koje nisu voljne da se po­ klone njegovom političkom Vjeruju. Taj moral revolvera, bomba oteo je toliko maha, da nema danas u Bosni jednog zbora, jednog sastanka gde Pribiće.vićevi pretorijanci sa oružjem u ruci ne učestvuju. Prolivanje krvi svakidašnja je pojava i.niko ne može da predvidi kuda ovakvi načini političke borbe mogu da odvedu. Destruktivnost duha i politička nedoraslost braće Pribićevića ispoljava se najbolje u ovim strašnim pojava| m a, za koje oni nose isključivu odgo­ vornost Svetozar kao ideolog rušenja u suglasnosti sa bratom Milanom, iz­ vršnim organom njegove misli i volje, stvorili su u Bosni. Baniji i Lici ćele čete, dobro naoružane i snabdevene ne samo praznim obećanjima, koja ne ne­ dostaju. nego još i ostacima sredstava iz vremena njihovog vladanja: Te band e imaju dužnost da svaki radikalski zbor i sastanak ometu i silom proture »demokratske« ideje. Dok je »demo­ kratska* vlada davala mogućnost, da se ove čete pretorijanaca zadovolje, dotle njihova akcija, brutalna i n a- Objava. Gradsko poglavarstvo u Sarajevu objavljuje javno da su sastavljene bi­ račke listine za grad Sarajevo. ' Po S 15. privremenog izbornog reda za grad Sarajevo unose u te listine ov­ lašten je pobijati svaki birač, koji je unesen u biračku listinu, dok naknadni Pretorijanci.’) •) Ovaj članak prenosimo iz beo­ gradske »Samouprave« od 17. aprila broj 87. Mogli bismo ga i opširnije komentarisati, ali ne ćemo. Dosta je što podvukosmo neke stavove i zadovojacamo s pitanjem: Šta bi radila »Sa­ mouprava«, kad bi njeni ljudi podnosili ono, što podnose muslimani punih pet­ naest mjeseci? Pošto bi radikali došli u našu kožu? Op. ur. FELJTON*. A- Hifzi Bjelevac: Rene Logotetides. (42) IV. Tri su godine prošle. Proljeće je. Rano lijepo proljeće sa svim svojim radostima, zelenilom i mi­ risom, s bijelim beharom, zujanjem pčela i pjeva­ njem ptica, cvrkutanjem lastavica; sa suncem i ved­ rinom. Konac je aprila pa je bašča pred školskom zgradom u Erzerumu sva u zelenilu. Mala stabla su okićena beharom između kojih je lijep puteljak ob­ rastao po rubovima travom iz koje proviruju male glavičice ljubičice. Školska zgrada, prizemna, pros­ trana s velikim otvorenim prozorima kroz koje su se čuli glasovi djece iz kojih se ništa nije moglo razumiti. Ova škola — mekteb bio je najuzorniji u čitavom vilajetu, te je »putujući nadzornik« isticao ga kao uzor drugim upravama. Taj putujući nad­ zornik osnovnih škola bio je rtekadašnji umjetnik, muzičar Dindar-zade Haki, koji se Je odrekao um­ jetnosti, jer je držao da će na ovom drugom putu više koristiti narodu, njegovim širokim slojevima a najviše onoj ideji za koju se je toliko založio. U. školi je učiteljevao kao mualim Esad Efendija, bivši ј i . j , I j , Sooj 149 Broj s i I n a, ipak nije prelazila u otvorena ubijanja i razbijanja. Danas kada su iz­ vori, iz kojih su se hranili ti nosioci Pribićevićevskili ideala, malo presanuli, oskudica i nemanje, potpaljivani vešto od penzionisanog pukovnika, z akrvavill su oči na sve goto­ vih pretorijanaca i njihova ak­ cija dobija karakter otvorenih b a nditskih podviga, u kojima prašte puške i revolveri i padaju ljudi kao rnuve. Kakvo dejstvo imaju ova kundačka uveravanja na protivnika lako je pogoditi. Dva zavađena protivnika, do krvi raspaljenili strasti stoje jedni prema drugima i u našem političkom« životu udomaćuje se arnautski moral osvete.. Da li gospoda i braća Pribićevići zna­ ju šta sii učinili i šta rade kada svoje razuzdane pretorijpnce ubacuju u ma­ se? . , . Pre neki dan doneo je naš list jednu, depešu o jednom takvom podvigu u Dobrlinu. Tu su pribićevićevski izmećari | toljagama presreli govornike na putu i spremni bili da Ih premlate. G. Ljuba Davidović pre neki dan se mogao na licu mosta uverjti dokle su doterale takve metode i šta su pfetorijanci sve u stanju da učine. Ostavlja­ jući* da o slučaju i provodnji g. Davidovića drugi put progovorimo, danas utvrđujemo samo toliko da su načini koje su inaugurisali Pribićevići p osta 1 i opasnost za državu. Mi skrećemo pažnju na ove stvari nad­ ležnima i u interesu mira u zemlji tra­ žimo da se učini sve što je nužno, da se taj oružani banditizam i skoreni i učini bezopasnim. A odgovornost za njihovo poreklo ostav­ ljamo političkoj mudrosti braće Pribićevića da im se dive poznija pokolenja. ako pre njih u divljenju ne uzmu učeš­ ća suvremeni sudovi. Koprcaju se. i Zamjenik povjerenika ministra za so­ : cijalnu politiku, g. Zečević,-bio je do­ bar poslati nam ovo pismo uime »Ob‘lasne drž. zaštite dece i mladeži za B. i H«: »Povodom izjave reis-Ul-uleme, gospodina Džemaludina Cauševića, u sednici vakufskog sabora od 3. aprila o. g. »da se u postojeća državna sirotišta ne može imati poverenja, jer se u njima događa, da se Salih vodi pod imenom Riste«, i komentara koji su po j toj stvari izašli u Vašem cenjenom listu, a naročito napisa »Dokumenat više« oei 17. aprila o« g., čast je ovoj Zaštiti umo­ liti Vas da u interesu materijalne istine donesete na istom mestu ovo objašnje­ nje: Pitomca Simu Radovanovića uputila je Oblasna zaštita u Zagrebu akt<?m br. 5896/19. dd 22. septembra 1919. sa če­ tvero druge dece na povratak u Bosna kao siroče bez roditelja a poreklom iz Bos. Broda. Kotarska ispostava Bos. Brod konstatovala je pod brojem 5979 od 23. septembra 1919. na aktu da Simo Radovanović nije iz B<5s. Broda, da je izjavio da se zove Stipe Radovanović i da je iz Srbije. Po dolasku ovamo izjavio je da se zove Simo Radovanović. Radovanović je ciganskog tipa, a čini impresiju umno ograničenog dečka. Smatrajući da je njegova izjava o po- profesor Dari-Šefeke Esadbey, koji je također po­ šao u narod s Akifbeyovom kćerkom Sabiha-hanumom. Ona mu je bila dodijeljena kao učiteljica i smješćena u ovu školu sa svojom drugaricom i saradnicom ženskih novina Hajrije hanumom, da joj bude običnije daleko od Carigrada i njegovog buč­ nog života. | I ! | - reklu verovatna, saopšteno je Odeleiiu za zaštitu dece I mladeži u Beogradu aktom broj 1007/19. da Je Simo Rado­ vanović. poreklom iz Srbije, ovde prie Jjen i smešten u Dom u Reljevu. Medi­ tira je uprava Dečijeg Doma u Reljeva saopštila pod br. 615/19. od 15. nove«bra 1919. da je Radovanović izjavio: d« je sin muslimanskih roditelja Ibraldmu i Salke, da se je zvao Salko, ali da s« prezimena ne seća; da je bio u Zagre­ bu na ishrani; da je njegova sestra Лвna zaposlena u banjalučkoj fabrici du­ hana; i da je rođen u Banjaluci. Odmah posle te izjave upućene je dete-ulema medžilisu u Sarajevu, 1«вј< je 30. novembra zapisnički konstatova« da su roditelji deteta, po njegovoj ■•javj Ibrahim i Šaha Ferhatović iz Ba­ nja Luke i zamolio aktom broj 1870/19. od 2. decembra 1919. da se putem ko­ tarskog ureda povede izviđaj o stvar­ nom stanju. Oblasna je zaštita povela međutim još ranije izvide u tom pravcu, ali je kotarski ured odgovorio po« brojem 410/20. od 24. januara 1920. da se u Banjaluci nalaze samo dve uor»dicc Ferhatovića i to bez dece. U to je vreme pitoniac. o kome je reč. dao nove, potpuno .druge, podatke • svom identitetu.'Izjavio je da je iz me­ sta ■ Ča rakova (po njegovoj izjavi blizu Banjaluke); da mu se otac, koji je um­ ro. zvao Ibrišim, po zanimanju bubnjar a poreklom Ciganiđ; da mu se je maj­ ka zvala šehra; da je imao dve sestreHanku i Havu; da je jedno vreme živco kod svog' dajdže Alije, a docnije služio kod nekog »efendije« ц Banja­ luci. koji ga je oterao radi nepovliišnasti: da je zatim otišao u Srbiju sa voj­ nicima i služio tamo kod nekog Trke. Putujući mnpgo po svetu, -kako on veli, došao je i u Zagreb gde je bio na is­ hrani. Naposletku je izjavio da se zov« Šaban Raduvalović. Svi su ti podaci radi daljnjih izviđa saopšteni aktom br. 2303/19.’od 9. feb­ ruara o. g. kotarskom 8redu u Ba«ja■ luci, a docnije kad se ustanovilo da se' ■ Čarakovo nalazi u području kotara prijedorskog, i kotarskom uredu u Prije­ dor. Na taj način uspela je Oblasna za­ štita da dobije neke podatke o deteta. jer je kotarski ured u Prijedoru aktom br. 2714/20. od 7. aprila o. g. saopšti« da je Šaban Merdanović, sin Ibriši-mov ciganin, oko 12 god. star, rođen u Hatnbarima a nadležan u ćeli kotar Prije­ dor. identičan sa Šabanom Raduvalovićem. ma da tim identičnost njegova nije potouno obtektivno konstatovana. O ovom rezultatu odmah je aktom br. 3452/20. izveštena uprava Doma u Reljevu s tim da u tom smislu korigira u svojim knjigama ime pitomca. i predsedništvo ulema medžlisa radi znauja. Dok' su još ovi izaridi bili u toku ja­ vila je uprava Doma u Reljevu aktom br. 14/20.*da su u noći 11. januara p«'begh iz zavoda pitomci Đuro Kuka i navodni Radovanović. Prema kazivanju pitomaca ustao je Kuka, koji je bio ne­ obično nemiran i pokvaren tip, u noći probudio nekolicinu pitomaca i nago­ varao ih da beže s njim. Videvši da mu je nagovaranje bezuspešno primirio se je, ustao opet docnije i nagovorio Ranjovanovića da beži. Radovanović ga je poslušao, njih dvojiac iskočiše knez prozor u prizemlju i pobegoše. U smislu § 21 zavodskog službenog re­ da izvestila je Uprava smesta najbliže novijoj metodi, koju je izradio sam mualim Esad efendija. U školi je mimo dosadašnji običaj gojeno i pje­ vanje, gdje su se nekad i nekad pjevale pjesme, koje se ne bi smjele u Carigradu pjevati. Turanska mi­ sao izvirala je u toj lijepoj i čistoj zgradi, koja je tu žuborila, kao potočić, a dalje je nosio Dindar u druge škole; — Akčura je unosio u srca anadolNjih dvije s Esad efendijom podigle su osnovnu skih vojnika, a dr. Dževdet na svom putovanju kraz školu ,u Erzerumu u istinu do uzornog stupnja. Tri narod. Ta misao išla je sve dalje kroz Anatoliju do godine što je Dindar nadzornik u Erzerumu, tri go­ Konje, a odatle su je mladoturski političari pretva­ dine što je ar. Dževdeh liječnik u Erzerumu, a isto toliko odkako Ekčura Jusufbey zapovjeda glavnim- rali u politiku, da je pomoću Carigrada prenesu dalje, još dalje, u evropski dio Turske, ali ne vjše hjegovim utvrđenjima. , kroz narod, nego samo kroz časništvo i inteli­ Ova škola, koja je bila prije tri godine jedan genciju. obični mahalski mekteb sa pedesetero djece privu­ Turanska misao vratila se je svome ishodištu, kla je pod svoj krov za tri godine preko tri stoti­ gdje je i postala, vratila se onamo, gdje joj je pra­ ne, pa je nadzornik odredio, da se raspored udesi, vo mjesto — u narod. Rodoljubi, koji su je htjeli pa neka jedan die djece uči jedan dan, a drugi dio proturiti u prijestonicu nisu našli tamo razumijeva­ radi u okolišnim baščama, koje su stavljene na ras­ nja, ali su ih za to shvatili obični vojnici, seljaci-i polaganje Esad Efendiji. Tako su postignuta dva školska, čisto narodna omladina. Erzerumlije i ako cilja, a djeca radila s radošću, jer ih je promjena nisu prijanjali uz novo paimanje turskog narodnog radovala. Tu ih je poučavao jedan Bugarin Ahmebića gledali su simpatično uspjehe Dindarove škole tov u ratarstvu, vrtljarstvu, kalemljenju i presađi­ Tako je prijašnji zapušteni mekteb postao jed­ vanju drveća i cvijeća. Učiteljice su s radošću obila­ no vidno, svijetlo zrnce, koje je postajalo danom i zile »svoju vojšku« i nisu ni čas žalile što su osta­ danom sve to veće. Do škole je bila lijepa zgrada vile Carigrad i postale »kbjlijama«, kako su s ne­ u kojoj su stanovale učiteljice i s njima nekoliko kad u šali nazivale. Osobito ih je radovao veliki b odraslijih djevojčica iz bližih sela, a do ove zgrade uspjeh u obuci, jer su se djeca obučavala po naj­ manja kuća u kojoj je živio mualim Esad efendija. �Бпој 149 — Broj žandarmske stanice i policijsku direk­ ciju u. Sarajevu, a istovremeno je pro­ glašen beg pitomaca u policijskom li­ stu radi potere. Iz izloženog očevidno je da je Obla­ sna zaštita izvršila punu svoju dužnost i da komentari koje je Vaš list dao u ovoj stvari nisu osnovani.« ПРАВДА" — .PRAVDA. уао da je prisutno 26 zastupnika, pro­ čitao je vladin dopis glede izbora na­ čelnika. Predložio je da se taj dopis ne primi do znanja. Ovo je jednoglasno primljeno. Međutim je zapovjednik stra­ že, iza kako je ponovno pozvao zastup­ nike, da se raziđu, ušao sa stražama u •dvoranu da ju isprazni. Gradonačelnik tražio je od njega pismeni nalog za ure­ dovanje, ali mu.je zapovjednik straže odgovorio, da je on službena ličnost, iza toga se razvila uzrujana debata, koja se konačno svršava time da Delić proglašuie skupštinu zaključenom, jer. da je dnevni red iscrpljen, a vladin do-. pis nije primljen, do znanja. Protestuju-, ći protivladinim mjerama javlja, da će .. ___ sazvati slijedeću skupštinu sa dnevnim redom: izbor podnačelnika i gradskog odbora. Ovoj skupštini osim nekoliko novčara nije prisustvovao nitko od općinstva. Hrvatska vlada i radnici. »Hrvat« javlja, da je vlada radničkoj organizačiji dozvolila sastanak u zatvorenim lo­ kalima, ali nikako pod otvorenim ne­ bom uz prethodnu prijavu redarstvu za raspravu o čisto strukovnim pitanji­ ma. Stanje na Rijeci. »Berliner Tagblatt« doznaje iz Rima, da je na Rijeci gene­ ralni fštrajk. Pučanstvo se prijeti D’ Annimzijevim četama.' D’ Annunzio je nenadano prekinuo vojničkim Vježbama. Na Rij s:i se opa­ ža neko kretanje četa.. Uperene su' ci­ jele glasine da se D' Aammzijeve čete povlače s Rijeke. Od jučer počela.redo­ vita talijanska vojska da iznijđnjuje re­ zervne čete, koje su bile dosada na demarkacionoj liniji. Štrajk na Rijeci neprestano traje dalje. Radnici nikako ne će da popuste u svojim zahtjevima. Ст#аха 3. Zidani-Most—Špilj, da uspostave pro­ Natječaj za drugu apoteku u Dervenmet s Njemačkom Austrijom. tl. Raspisan je natječaj za drugu apeЕхсаг Karlo u Pešti. »Daily Mhil« teku u Dervcnti. Biljegovane molbe za od 23. o. mj. javlja: Bivši car Karto podljenje lične, koncesije natjecatelji boravio je prošle nedjelje .u. Budim-’ treba da podnesu zdravstvenom odsje­ pešti gdje je pregovarao sa Horthyem ku za Bosnu i Hercegovinu. o pravu svoga sina na mađarsko pri­ Samo 5 časaka dostaje česte, da jestolje. si čovjek napravi neprđcjenjenu šte­ Austrija protestira. Austrijska vlada tu, zato treb a da vam ide sat točno Drago nam je da se je javio g. Zećeprotestirala, što je Jugoslavija 12. apri­ na minutu. Ilustrovani cijenik, koji vić » dobro nam 'došao. U idućem ćemo la opozvala konpenzackmi ugovor sa I možete tražiti samo od tvrtke H. broju ovom nezvanom gostu i njegovoj Austrijom. I Suttner, (Ljubljana br. 706. po»materijalnoj istini« posvetiti poseban | savjećuje Vas glede zbilja dobrih sa­ članak. Do viđenja dakle uz napomenu, tova specijalne marke IKO« iz vlas­ da ni pedesetero »Zvona« ne će saprati tite tvornice u Švicarskoj, pa i inih e poraznih fakata, radi kojih je optužena I dobrih žepnih satova, narukvica sa obasna zaštita — prozclitizrpa. satom svijetlenih, te zidnih satova, SLUŽBENI KOMUNIKE O KAPITULAlanaca, prstena, narukvica, naušnica, Clkl ŽELJEZNIČARSKOG ŠTRAJKA. jedala, darova za krštenje i svetu po­ tvrdu, te svu ostalu zlatnu i srebrenu Stanje štrajkadne 22. aprila u 18 ča­ robu. Ali i drugih potrebština kao na sova uvečer: U pogledu vozova u pro­ pra škare, noževe, britve, doze za ci­ metu su bili -isti vozovi kao i jučer, a UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. sem toga.išao je još jedan teretni voz garete i smotke, điamante za rezanje Politička situacija u Beogradu. »Riviše na liniji Sarajevo—Gruž u oba stakla, nažigaće i novčarke kupujete ječ javlja iz Beograda, da se pronosi pravca. A tako isto bio je na pruzi Se- dobro, te uz umjerene cijene kod tvtke verzija da je regent izjavio ministru H. Suttner. Ljubljana br. 706. mizovac—Cevljanovići po jedan teretni predsjedniku Protiću. da želi da što voz u oba pravca. prije dođe do sporazuma između vlade U glavnoj radionici u Sarajevu vrati­ i opozicije, a ako to nc uspije onda nelo se preko 1000 zanatlija radnika na lia preda demisiju. Govori se i o demi­ posao. Osoblje u ložionici Sarajevo sko­ siji ministra dra Šurmina radi toga štoro je sve na dužnosti: Na adresu muktaSa. mije uspjo da skloni Protića na1 umjere­ U stanici Mostar od 500 službenika niji postupak, s radništvom. Međutim ta Kada je predsjednik Mutež Stranke danas ujutro vratili su se svi osim 90 vijest nije istinita. Jučer navečer došli Hasand'edić jesenas doselio uzeo je njih. su. prestolonasljedniku ministar predAbadžića kuću po 200 K mjesečno. Iza Na mjesto Terzića — dolazi Hadžić. ♦ sjednik Protić,-ministar pošta ’ Drinkotoga gostujući kod svog prijatelja uz Za komandanta armije u Sarajevu po­ vič i ministar vojni Branko Jovanović, stavljen je bivši vojni ministar' general' moju kuću, Garaplina broj 6, zavlačio te su stvorili odluku obzirom na gene­ se kroz prozore u nju, u podrume i šta­ Hadžić. ralni štrajk. Govori se da je beogradska le, pa vidio kao što se i s polja vidi, da izvještaj v. m. sabora morao je izo­ policija zatražila od kuda, da sfe uhap­ je ta kuća još nedograđena, ali je ta­ stati radi nagomilanog gradiva. U bu ­ si urednik »Beogradskog pnevnika« da uočio također, da su kućno prizem­ dućem broju nastavićemo taj izvještaj Krsta Cicvarić. Demokratska Zajedni­ lje, podrumi i štale puni raznog mate­ u većem opsegu. ca održala je jučer sjednicu, ha kojoj rijala kao: drva, razne drvene grade, Tehničke tarife, ,Na poziv glavnog se govorilo o taktici, koju će zastupati starih i novih prozora i vrata, stakla odbora Udruženja u Beogradu složen prema sadašnjoj vladi. Zaključeno je i za prozore, cigle, crijepa; orada i t. d. VANJSKI POLOŽAJ. je u sekciji odbor za izradbu tarifa za upućen proglas, na narod o stapanju u vrijednosti oko 80.000 K. sve tehničke radove. Svi načelnici klu­ . Turska ostaje nezavisna država. — svih grupa Demokratske Zajednice u Shvatio je odmah da se ovaj silni bova sekcije i njezini redovni članovi, »Čhicago TiTune« saznaj«, da će proti jedinstvenu stranku. materijal ne može inventarisati, niti za­ koji se interesuju za predmet pozivaju Wilsonova predloga Sultana ostavjti u Mogućnost rekonstrukcije kabineta. tvoriti, nego onako neobilježen i neza­ se u subotu 24. o. mj. u 18 sati na 'sa­ Carigradu i da će Turska ostati neza­ »Hrvatu« javljaju iz Beograda iz dobro štićen njemu na milost i nemilost do­ stanak. visna država pod vodtsvom Saveza informisanili krugova o mogućnosti re­ pasti,, čim se u kuću useli. čišćenje sarajevskih ulica. Ovdašnji konstrukcije kabineta. Do rekonstruk­ Naroda. Znao je dobro, da ga u tom robljeVijećanje o Turskoj, -Vrhovni savjet »Glas Naroda« donosi ovaj umjesni pri­ cije došlo bi'demisijom današnjeg kabi­ nju i pljačkanju ne mogu smetati, jer nijesastao se danas prije pddne. Bili su pri ­ govor: »Od nekog vremena čiste se i neta. sam tuđe, a odgovornosti se ne žacasutni: Lloyd George, Lord Curzon, Milmetu sarajevske ulice baš u doba kada Nejasno političko stanje. »Domovina« še, jer znadijaše, da ni u slučaju odgo­ je najveći promet ulicama, i to od 7 do javlja iz Beograda, da je prema' svim i le'and, Berthelot, Nitti, Scialoja, Matzu-. vornosti apsolutno nema šta ni moralno 8 sati u jutro. Kako je već nastala jaka izgledima posredovanje za brzi spora­ i eksperti. Raspravljano je o projektu ni materijalno izgubiti, pa i kad bi imao, zum medu strankama preuzeo sam re- I odgovora na Wilsonovu notu o turskom žega, td su i ulice piine prašine pa kada da će komisija koja mu preda kuću i gent. On je govorio o sporazumu i iz­ pitanju. Zatim se otpočelo s.ispitivanjem jutrom odlazite na posao morate pro­ stvari u tome stanju radi sebe s njim javio da je za odluku kratko vrijeme te | finanerjalnih klauzula ugovora o miru laziti kroz oblake prašine, koju podižu suglasno tvrditi, da je stanje kvantu­ čistioci ulica. Bilo bi dobro da se odredi je preporučivao i Davidoviću i Protiću i napokon uzeto je u diskusiju1 pitanje mom i kvalitetom nepromijenjeno, pa polivanje ulica, ili da se »čišćenje obavbrzo riješenje današnje krize. PodpredKurdistana. makar da. to sve varvari upropaste. Na sjednik dr. Ribar , imao .je jučer' cijeli Kako misli antanta vladati u Turskoj. polivanje ulica, ili da se čišćenje obav-. sve spomenuto računajući, on isto odan važne pregovore sa prestavnid/ha »Daily Mah« prima vijesti iz San Relja nešto ranije nego do sada«. nako kao i naivne muslimane težake < raznih grupa. Osim toga regenta je iz­ ma, da je maršal Foch izradio izvješ- I Približavanje vojnim objektima. Jui maloposjednike svojom satanski zado­ čer je komanda mjesta preko policajne vijestio Davidoyić o zaključku demo­ taj, prema kojem je potrebna vojska od bivenom moćju. sofizmom i Id'emagotr kratskoga kluba, te je iznio imena dr­ direkcije publikovala odredbu, kojom se 300.000 ljudi, da se provede ugovor mi­ gijom obandijao je ili prisilio gradsko nepozvanim licima zabranjuje približažavnika u čiju bi vladu ušli demokrati. poglavarstvo na nečuvenu bezglavost ra s Turskom. Ova se imena zasada drže tajnima. UO unutrašnjem položaju Turske. — vanje..utvrdama bliže od 40 m, posmanaime da ono i bez da me bar telefon­ jedno se govori, da je Protić još sinoć . »Agence Havas« javlja: Vrhovno vije- j tranje' utvrda', zadržavanje kod baraka ski obavijesti moju kuću obije i njemu i napokon samostalno skidanje žica i htio podnijeti ostavku'vlade, ali su ga će je odobrilo finansijsku klauzulu u preda,'te time nju i sav materijal i po­ aj.’ostab clanpvi vlade odvratili misleći, . mirovnom ugovoru sa Turskom. Zatim | kolja. kućstvo u njoj u vrijednosti od 300 hi­ Jedan trgovac »Konzorcije« u ćetvrda će se uspjeti za brzi Sklop koalicione ljada kruna u podobi džigerica vucima je preuzelo pitanje Armenije, njezinih ; vlade. U Beogradu mnogi radnici nisu međa i mandata. Nadalje se bavilo pi- , tak 22. o. mj. nije jednoj stranci htio o vratove objesi. Antipatija, »simpatija« ili »nešto« još zadovoljni s generalnim štrajkom, pa da izda brašno, koje se imalo prama tanjem Batuma i izvještaja Saveza Na­ oglasu »Konzorcije« izdavati '»do uk­ će se mnogi socijalistički vođe sa Drapretežnije od' ovoga svega povuče grad­ roda o zaštiti manjina u Turskoj ljučivo četvrtka 22.' o. mj.« Upozorujemo ske službenike pristava Kabilja i bašgišom Lapčevićem odcijepiti od stranke ■ Kemal-pasa gospodar u A'iatoliji. — i osnovati poseban list. muktara Rašića, da uz asistenciju HaKako »Morning Post« piše, boljševici ' »Konzorciju« — ako se ne želi igrati sa sarajevskim građanima, koji su i * Za sporazum stranaka. »Domovina« sandedića na moju kuću udare. Obivši su zaključili, da stUJe u pregovore sa avlijska vrata pa , onda kgćna i tako od 21. aprila donosi iz Beograda, da je Mustafa Kemal-pašom. Prcm? vijesti- j onako bačeni u skrajnji očaj zbog ži­ danas u 10 sati bio ministar predsjed­ prodrijevši u kuću obiše svih 5 soba i ma drugih listova, čekt se napadaj na 1 votnih namirnica — da svojim trgovcima podijeli točne, upute, pa da u buduće ne kuhinju. Tada vidješe, da je život moje nik pozvan iz dvora. U političkim- kruBatom. dolaze još u odmjerenom roku za izda­ Podjela Albanije na temelju Wilsocijele porodice naime pokućstvo, posob­ govhha misli se, da će regent upotrelje, prostirke, posteljine, ženini sandu­ vanje nečega, da je »k a s n o«; biti sva sredstva da privoli stranke na novih 14 tačaka (?) imala bi se prema Stan beni ured u Sarajevu javlja, da ci Sa dragocjenostima, kuhinjski na­ sporazum, da ne bi vladu morao pri- [ zaključku pariške mirovne konferencije su komisije za reviziju stanova zavr­ mještaj i .posude kao i ključi svih san­ siliti na ostavku prije toga pristanka. ovako provesti: južna Albanija s Argišile svoj rad i pošto je sada potrebno, ■ duka, soba i podruma u ukupnoj vri­ Svi glasovi o nekakvom vojničkom ka­ 'rokastrom.i Korčom Gtčkoj; sjeverna jednosti od 300.000 K bilo smješteno da se dobiveni materijal pregleda i sre ­ binetu preuranjeni su i pretjerani. Ako sa Skadrom Jugoslaviji; Valona sa za­ samo u 2 sobe r kuhinju. U ovakoj pri­ ne dotle do .sporazuma ima više izgle­ leđem Italiji, koja bi okupirala i sred­ di, građanstvu se bd strane stanbenog lici — ako ih nije što drugo rukovo­ ureda stavlja do znanja, da će se po­ da za činovnički kabinet, kojem bi u tom nju Albaniju s Dračom. dilo — morali su sve te moje stvar: dam od 23. aprila do L maja t. g. obu­ Jevreji i muslimani. Kazni listovi do­ slučaju i sam regent bio više naklonjen. nedirnute ostaviti u istim prostorijama staviti svako izdavanje stanova,, osim Današnfi generalni štrajk u Beogradu nose : Za vrijeme’ ovogodišnje jevrejske i osigurati, a ostale 3 prazne sobe dati izvanredno važnih slučajeva. slabo se osjeći. pashe došlo je. do krvavog sukoba iz­ Hasandediću. da jednu upotrijebi za , Studenti |z Praga i Beča. Skupni po­ Cesto na dvoru. »Narodna Politika« među muslimana i jevreja u Jeruzalikhhinju, a 2 za stanovanje i taj bi stan lazak određen je za ponedeljak 26. o. javlja iz.Beograda, da su u posljednje mu, prilikom jevrejske litije. Nastala je bio komotan za njegovo četvero čelja­ mj. po podne. U slučaju zapreka pro­ vrijeme silno učestale audijencije na prava bitka* po gradu. Jevreji su bili di. No tako oni ne htjedoše, nego izvumeta. javiće se dan polaska ponovno. naoružani noževima i borba je bila tivoni. Osobito sc često Viđavao na koše iz rečenih prostorija sve moje Ruski klasički balet. Noćas 24. bv. dvoru Dr. Drinković i Dr. Šurmin. strašne po ulicama. Drži se da Ima pre­ stvari te u jednu najmanju ou one 3 mj. dolhzeći iz Beograda i Zagreba na U zagrebačkoj općini. Novoizabrani ko stotinu mrtvih i ranjenih. Tek kad prazne sobe zgomilašc, a Hasandediću svome, putu za Dubrovnik i Spljet prva iHivjerenik za Zagreb razaslao je danas je prispjela engleska .trupa borba je na njih četvero čeljadi 4 sobe i kuhiaju balerina moskovskog pozorišta Marija gradskim zastupnicima okružnicu, u prestala. dadoše. Jurjeva, balerina moskovskog pozoriš­ Kršćani su sc držali ravnodušno prema kojoj im javlja, da se gradska sjednica U novembru zahtijevah đa vidim i ta Galina Arejbuševa, karakterna igra­ zakazana za sutra (22. o. mj.) ne će otim događajima. Arapi su protiv jevreuredim stvari, ali ne dođoše. Dakle hoće čica moskov. pozorišta Jelisaveta Kozdržati. Unatoč tome, da je vladin po­ ja i drže se kao gospodari Palestine i da i ono ostatka iza rečenog upropašlovskaja i igrač Petar Leni priređuju vjerenik za grad Zagreb otkazao skup­ Jeruzplima. cenja potpuno unište miši i tnilenje leu dvorani »Društvenog Doma« klasič­ štinu zastupništva, koju je sazvao gra­ Pred novim talijanskim provalama, no baletno veće sa u obje večeri jedna­ ----------- •) Potpisati gosp. zamolio nas donačelnik Delić, došli su na gradsku »Narodna Politika« doznaje iz Ljubljakim, a 25. ov. mj. novim programom. vijećnicu svi komunistički zastupnici je za uvrštenje ovih redaka, a mi ih ne: Osobe koje dolaze sa onu stranu osim dvojice bolesnih, zatim svi demo- | demarkacione linije javljaju, da je LoBaletom ravna ravn. moskov. pozorišta iznosimo u savezu sa još nekim neko­ krati socijalisti, jedan izvan stranaka i i gatez i njegova okolina puna talijan­ Marija Arcibaševa. Cijena mjesta: Bal­ rektnostima našeg stanbenog ureda, kon: 70, — K, Parket: 7 — III. 70 — , jedan pučke stranke. Pošto nisu mogli I skog ■ vojništva. koje je spremno da na za­ koje smo mi više puta u našem listu u dvoranu unići, jer je bila zaključana, IV — VI. 50. — , VII, — IX. 40 — , Parter: povijed pređe demarkacionu liniju i zabilježili. Za sadržaj ovog napisa u1—IV. 30—, V—VII. 20—, VIII—X. skupih su se u pokrajnjoj načelnlkovoj provali u Jugoslaviju. Talijani kane oredništvo ne prima nikakve odgovor­ »obi. Pošto je načelnik Delić konStato- kupirati 1 15.—. Stajanje: 8.— K. nosti.------------------------------------ O. U. željezničke pruge Logaftz— Poliffii pregled Domaće vijesti Priposlano.*) �žeći eto više mjeseci zgomilano u sobi moju, prijavu ovog svega posla grad­ nikad ni otvorenoj ni prozračenoj. sko poglavarstvo rečenog Kabilja i RaOvako bezobzirno upropašćujući moju šića da na licu mjesta ovo sve izvide. sirotinju jamačno misle gospoda, da je Istina, oni dodoše, ali ne htjedoše ništa ta sirotinja kao i ftjihova silna bogat­ ni pogledati, a kamo li uredovati, izgo­ stva lahkim i unosnim službama ala varajući se, da ne smiju od Hasandcrekviriranje stečena; a ne obziru se, dićeve žene; što više, Rašić mi opsova da ja to sve već četvrt stoljeća pokri­ sveca derući sp, da ne -može za me vam i održavam malko od njih obzirnigladan ko pas skakati, pa odoše. jim lihvarskim bankama, zalažući od Napokon zamolih referenta stanbenog seke t svoje djece otetim zalogajima. nred'a, gosp. dr. Salama, da mi kuću Ama sve uzalud, jer mi sve ovako u isprazni istaknuvši mu sve navedene korist muktoždera, gulikoža. demagoga . razloge ,a naročito što moram odmah itd. oteše, pa kod svoje 3 kuće nemam kuću dograditi, da u nju nastanim svoju familiju, koju radi javne nesigurnosti, gdje ni prenoćiti, a,kamo li svoju fami­ porodičnih nezgoda i dospijevaUja djece liju smjestiti, nego skoro kao što ću i za srednje škole ne smijem i ne mogu sada 400 K za noćišta platiti. Ovomu u svoje novo službeno mjesto Zaborak još primjećujem, da sam prije rata od tih svojih kuća osim gornjeg boja te voditi, nego ovdje u Sarajevu ostaviti. jedne kuće u kome ja stanovah 400 K Gosp. Salom predloži Hasandediću kiride mjesečno primao. Ali od prevra­ da iseli iz moje kuće nudeći mu za stan ta radi ovih otimačina od svega toga spomenutu kuću Abadžića, Ša?čevu i skupa sa mojim bivšim stanom djobidruge, a on sve odgovara da neće. Na vam samo oko 300 K mjesečno, te da to gosp. Salom 'reče, neka moja fami­ mi uije ovo učiteljske plaće ne bih mo­ lija stanuje skupa sa Hasandedićem. Ja gao svoje velike porodice ni hljebom odgovorili da to ne može biti, jer se hraniti. Pa odakle ću plaćati hipotekarpo, vjerskim propisima muslimani me­ не dugove i kamate, odakle li poreze i đusobno kriju, a bašmiihtar Rašić do­ uzdržavanje imetka, na koji mi se je­ čeka. da se u ovakoj stisci ne treba dino ova prava ne otimlju, nego napro­ više na to obazirati. Salom pako vjknu, da je ta moja tvrdnja o medhsobtiv silom nameću. nom krijenju muslimana neistinita. Kad Hasandedidć je iz prizemlja kuće sva ja opet nastavili moliti za ispražnjenje drva gradu izložio i urvao. Mnogo kuće. Salom dreknu, pa skoči iza stola, cigle', crijepa, pijeska, stakla itd. upro­ te mi otvori vrata i istjera me van. pastio. Štalu je. koja mu nije ni data, Eto bašmuktar Rašić riješi od poslu­ provalio te i iz nje sav materijal, pa i ha vjerskih propisa. Salom izbacuje sami tavan izložio i time preko 5000 K van. Hasandedić moj bivši učenik i ko­ štete učinio. Osim toga što mi bezob­ lega. a sada veliki sekretar i pozivač zirno ruinira kuću, on kirije nikad ni muslimana na koncentraciju oko njega heiera ne plaća, nego što više 200 K za utemeljenje sjajne njihode budućno­ mene zadužuje kao trošak za provalu sti od živa mene' i moje porodice .meso u moju kuću. Reče mi još da ta kuća otkida i njime se nasladom zalaže.-pa po komunističkim pravilima mora biti njegovo vlasništvo, pa ako još jednoć • evo neka im sudi poštena javnost. Učitelj Ahmet Šerifović. tamo zavirim, da će me izlupati. Na Salihaga Nuhić i sinovi trgovina voća i ze­ leni i južnog voća na veliko Sarajevo Protin Sokak 4. - Telefon 498 a Oglašujte ii „Pravdi1 M0^ Salon u udruženju Muslimanki (Osvitanje) u Džininoj ulici broj 10. (Kovači), izrađuje sve vrste damskih i dječijih toaleta, kostima i rublja. Narudžbe se primaju od 2—4 poslije podne svaki dan osim nedelje i petka Riblji zejtin U gSw ygVj- Htjeli biste uzdržati svoju ljepotu! Htjeli biste imati kao baršun meku kosu? : :: Ne imati više pjege. prištiće, sujedice? : Upotrebljujte Fellerovu pravu »Elsa« pomadu za lice i čuvanje kože. Divit će vam se! Zaviditi će vam. 1 lončić 9 kruna. Nr. Ili. jača vrsta 12 kruna. K tome Fellerov najfiniji ljiljanov mliječni sapun 16 kruna. ?jHtjeli bi ste lijepu, zdravu kosu? Felldrova prava »Elsa« tannochina-pomada za porast kose čini krasnu kosu. Priječi tvorbu peruti, sjedinu prije vremena. Priječi ćelavost. 1 lončić 9 kruna. Nr. III. jača vrsta 12krur\g. K tome jaki katranov sapun za glavu 8 kruna. Šampon 1 krunu. Pomada za brkove 2 K 50 hel. i krune 3'— Muče li Vas kurje oči? Fellerov pravi EIsa-turistički melem djeluje bezbolno, brzo i pouzdano. Nema više kurjih očiju! Nema žuljeva. Nema tvrde kože. Mala ku­ (Elsa . tija Krune 4 — velika kutija Kruna 6'— Želite li još štogod? Fellerove Essa-pustilje za pranje (s kolo­ njskom) 1 kutija 7 kruna. Fellerov Elsaprah za posipanje protiv telesnog znoja. 1 kutija 6 kruna. — Fellerov Elsa-mentolni klinčić protiv migrene (glavobolje) i zubobolje. 1 kutija Krune 4 — Fellerov' »Elsafluid« 9 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce 36 K. Vrlo dobar parfum s najfinijim mirisima od 5 kruna počamši. Najfi­ niji (lega-puder Đr. Kluger, bijel, žuto, roza. 1 velika kruna 12 kruna. Najjača Francovka u bocama po 8 K i 22 K. Omot i poštarina po­ sebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feler, ljekarnik, Stubiea donja, • Elsatrg br. 310. Hrvatska. Trpite li od reumatizma ili od uloga? Mazanje Fellerovim pravim Elsafluidom pravo je dobročinstvo! 6 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce 36 kruna. # Trebate li blago, pouzdano terajuće sredstvo? Fellerove prave Nlsapiiule vr­ še svoju dužnost! 6 kutija 18 kruna. Zagotski sok za prsa i kašalj 1 boca 6 kruna. Švedske želučane kapljice 1 ve­ lika boca 15 kruna. Omot i poštarina posebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feller, Stublca donja, Elsatrg br. 310. Hr­ vatska. Hamdija Spaho i drug Sarajevo. Trguuina sviju vrsti zemnijshili prtizvoda i holonijalne robe na utllh. Prima u komisiju svaku trgovačku robu, naroćito voće i povrće, te u tu svrhu šalje vlastite korpe (sepete) na upotrebu. -- Telefon interurban 541. Brzojavi: Spaho trgovina Sarajevo. URA URA Ma čini trajno VBselie ? ? koja čini trajno veSBljE ? ? najbolje vrsti ima na shladištu u originalnim bocama Centralna drogerija Glusmann & Co. sada 3raea Šahinagie, Sarajevo St ro s m a i e r o v a ulica broj 3 (prije Rudolfova ulica) SAMO SUTTNEROVA URA! ! od nikla, ocjeli, srebra, zlata u svakoj cijeni — i vi ćete biti zadivljeni. Također lanci, prstenje, narukvice i svakakve potrebštine kao: škare, и noževi, britve, kutije za cigarete, nažigači, novčarke itd. Sve dobro i ■ © jeftino! Tražite cij.nik od tvrtke: H. SUTTNER, u Lljubljani br. 706 н ЕЗ Musliitianska Centralna Banka za Bosnu i Heregovinu dion. društvo u Sarajevu. — Podružnia u Tuzli. Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,ООО.ООО. Pupilarno siguran zavod.— Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K, 8,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavlja sve bankovne poslove ndbrže i najpovoljnije. _............................... .................................................................................. IMaovoni mdHk M j; Centrntot Odbor »Si. И. 0.« 47 acsjujikrlj* D. k A. КаКш. S«U.r.s � https://kolekcije.nub.ba/files/original/4e9ae7cc0dbc108775e5079d16d93086.pdf a6f0aed3b3e54cbf661cce8b6fea05cc PDF Text Text т- - . -z . - - Poštarina u gotovom plaćena. —_ ■ --• — POJEDINI BROJ S » T и1к » ЈКИВ M S 91 19 јИШ дЖ Шу 0 B Ј|Ж ЖЖ tfi W : I kruna. Izlazi subotom, utorkom Uređuje 91 И1 ЈМ®«» |^м SE JE ■L^®' ж :|s* vU .нНМ Pretplata godiš. 120 kruла, napola godine60kru* na. Uredništvo i uprava se u Carevoj ulici. ГМСИЖЈ ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МДОШМАВСХЕ ОРГАВИЗАЦНЈЕ. račun pošt štedionice 1119. ■MBh* B St NH «NL ME BK ML MMfc Broj 45 (150) )М Godina li. Sarajevo, utorak 27. aprila 1920. (б. šabana 1338.) Još jedan kurban te Zvornika od 24. o. mj. primismo Kako saznajemo ovaj je Suljo Ćorbegović svojevremeno bio ucijenjen u jednu malo veću svotu, pa pošto je nije uplatio bio je kako brzojav kaže zaklan. Oblasti, mislimo, da ne bi teško bilo istinite krivce naći, jer se o njima po Zvomiku govorka, samo se radj o to­ me, da li će oblast to — htjeti. •raj brzojav: Danas oko jedanaest sa­ ti u noći napali su nepoznati zlikovci ■a kuću Sulje Ćorbegovića tri kilome­ tra od Zvornika. Dotični je na mjestu Ubijen u svojoj sobi. Među ovdašnjim ■netinanima vlada silno ogorčenje. Mjesni odbor. Kad se ruši ovako se ruši Nepravdama agrarne »reforme« pri­ kopčala je naša zemaljska vlada jo? jednu, iz koje se jasno vidi tendencija, da naš zemljoposjednik do kraja •bespravi. Stranački interes i ova vla­ da gura pred državni: ona ne samo da prihvaća boljševički nazor »demokraм« o rušenju prava vlasništva i nje­ govu' stavljanju u pitanje, već ga onemoaućuje i b r a n i t i. Mi se prosto kamenimo na ovaj bezobzirni čin otvo­ renog otimanja i nemamo riječi, kojima bismo ga žigosali. Ovakim postupkom ие Će se doći do pravednog rij e’š • n f a. mi najozbiljnije upozorujemo vladu, da se ne titra ovakim pitanjima. Udruženje zemloposjednika uložilo je proti ovoj novoj naredbi brzojavni .pro­ test koji je potpuno opravdan, pa se »adamoi da će niinis'tarstvo uvidjeti; njegovu opravdanost i dokinfrti vladinu •dredbu, koja se 'može pravdati samo silom i otimačinom. Protest glasi: j I ' । i I i »Zemaljska vlada naredila je da se izaberu kotarske agrarne komisije, u kojima će biti zastupani zemljoradnici sa dvojicom članova, a zemljoposjedni­ ci sdhk) sa jednim članom. Time se podjeljuje jzemljoradrićcima siguran i stalan majoritet i onj mogu da odlučuju po svojoj volji proti posjeđ' Hicima.’ Protestujeino najodlučnije proti ovoj wvoj ј očevidnoj nepravdi i molimo da. se ova ustanova ukine, te da se i zemljoposjednicima prizna isto toliko Jlaoov^ koliko i zemljoradnicima.« Vladina naredba glasi: »Zemaljska vlada određuje da se od•ah pristupi izboru kotarskih agrar»ih komisija prema ovim upustvima: Kotarsku agrarnu komisiju sačinjavaja pored okružnog agrarnog povjereMka ili njegovog delegata za dotični ketar kao predsjedatelja komisije po je««■ zastupnik beskućnika, to jest onih zemljoradnika koji nemaju nikakve ili »imo toliko vlastite zemlje, da od toga м plaćaju više od deset kruna deseiuskog paušala na godinu, zatim zem­ ljoradnika, koji plaćaju preko deset kruna desetinskog paušala na godinu, i napokon zemljovlasnika, koji nisu zemljoradnici to jest koji svoga zemljišta ne obrađuju sami nego iskijuiivo po najamnicima ili ih daju drugim >a obrađivanje. — Okružnog agrarnog ЈИИМ^^ Ml V i | I i i . |■ i i! : i ‘ ■ 'i j ' I ' I povjerenika i njegovog delegata odrediće agrarna direkcija u Sarajevu Svako selo izabire po jednog zastupnika beskućnika i zemljoradnika te ujedno po jednog zamjenika ovih zastup­ nika. Izbor se vrši pod predsjedanjem seoskog glavara. Izabranim smatraće se oni koji su dobili najviše glasova. Ne može se birati kao zastupnik ili- za­ mjenik 1. ko jeo suđen zbog kakovog prestupka iz koristoljublja dok traju posljedice kazne određene no kaznenom zakonu; 2. ko se nalazi u kaznenoj sudskoj istrazi; 3. koje sudskom odredbom ograničen u raspolaganju svojom imovinom; 4. ko nije još navršio dvadesetčetvrtu godinu života, izabrane valja javiti kotarskom uredu, koji će odrediti naknadni izbor ako među iza­ branim nađe lica, glede kojih predloži jedna od spomenutih zapreka. Izbor zastupnika zemljovlasnika koji nisu zemljoradnici viši Se u kotarskom uredu pod predsjedavanjem kotarskog predstojnika ili činovnika, koga on za to odredi, i to tako da svi zemljorad­ nici jednog kotara, koji nisu zemljorad­ nici, izaberu po jednog zastupnika 1 zamjenika mu za svako selo. Spomenute zapreke vrijede i za zastupnike zemljovlasnika. Kotarski ured sastaviće spisak izabranih zastupnika i njihovih zamjenika razvrštenih po spomenutim grupama, Iz ovog spiska pozivaće se zastupnici po redu koji će se naknadno utvrditi za raspravljanje. Kotarska agrarna komišija ima svoje sjedište u mjestu kotar­ skog ureda. Za pojedina sela izabrani zastupnici spomenutih grupa sačinjavaju ujedno seosku agranu komisiju. Kotarski ured poziva se da bezuvjetno. provede izbore u roku od četrnaest dana i predloži izvještaj b tom sa spis­ kom 'izabranih zastupnika i zamjenika agrarnoj direkciji u Sarajevu.« Sarajevo,' 26.. aprila. »Hrvatska Sloga« od 23. travnja do­ nosi: »Pronose se glasovi o imenova­ nju administrativnih činovnika iz Srbije za Bosnu i Hercegovinu. Dosada je okružni predstojnik iz Srbije Živojin Ružić u Sarajevu, te Grudić u Tuzli. Pred Grudićem je u Tuzli bio neki Nikolić, nu Nikolić se nije proslavio kao ni Grudić. Obojica su se pokazala kao posve nesposobni. Sada bi Grudić radi nesposobnosti također morao ći iz Tu­ zle, a na njegovo bi mjesto imao doći d.rugi Srbijanac, isto kao i u Banjaluku, Bihać i u —'Mostar. Osim toga bi tre­ balo doći u Bosnu desetak kotarskih predstojnika (u gradu se govori o go­ tovom imenovanju petnaestorice). Kada bi se radilo o tome, da se činovni­ cima odonuda preko Drine dadne pri­ lika, da se pouče u vođenju uprave, mi bismo mogli razumjeti te mjere. Nu je<r ti činovnici, kako je tuzlanski pri­ mjer pokazao, neće da uče, ovakova premještenja i namještenja izgledaju kao neka prikrivena — »okupacija« Bosne i Hercegovine, tim prije, što ti činovnici dolaze od jednog maha na veća mjesta, a ne poćimiju službe od prvih početaka.« »Srpska Riječ« pako donosi u istoj stvari ovo: »Novi okružni načelnici. — U Ministarstvu Unutrašnjih Djela pot-, pisan je mkaz kojim se, postavljaju: za okružnog načelnika I. klase u Mostaru Ljubomir Vulović okružni djelovoda iz барса; za načelnika IV. klase okruga banjalučkog Jovan Todnrović načelnik iste klase okruga ohridskog. (Zar on?)« Mi pako ovo notiramo danas — bez komentara. Mahnitanje Ovdašnja »Srpska Zora« donijela je u broju od 25. aprila ovaj uvodni čla­ nak: »Nema danas ni jednog čestitog Sr­ bina, koji ne osjeća u svojoj duši nezadovolisjtvoi i ogorčenje sa politikom, koja se vodi u Srpskome Narodu od sloma do danas. Patnje i muke Srbinove, pod tuđinskom vlašću, nisu ni iz daleka bile toliko opasne po opstanak i napredak Srpskog Naroda, koliko su ove patnje i muke, što ih Srpska Duša sada oseća pod vlašću p o 1 u đ c 1 ii 11 srpskih vođa. Da te vode nisu Srpski Narod svojim prošlim, patriotskim ra­ dom, zadužile, protiv njih bi se već davno digla kuka i motika. Ali ovako... mesto srdžbe i revolta jad i čemer razd-iru Srpsku Dušu, ubijajući joj polet za Lepo i Dobro, za Rad i Progres. Mesto. revolta ta uzvišena Srpska Duša plače i j e c a. Poražena, u crni plašt uvijena, baca bolne poglede na svete i vekovne'ideale njene, koje porušiše ne neprijatelji Njezini, nego.hipnofisani od neprijatelja predstavnici Njezini'.... Još za vreme rata, ove bezumnike bacila je Krfska Veštica u svoju otrov­ nu mrežu. I kada je mač Pravde sinuo, u velikoj Pobedi Srpske Duše, da prekine tu zlukobnu mrežu, bezumnici su prelomili taj mač, kako bi se i dalje koprcali u toj crnoj mreži Kriške Veštice. I što jače vreme odmiče, u toli­ ko se ovi više zapleću, bacajući na taj način Srpsku Dušu u sve dublje slojeve paklenih muka. Zabadava je vas po­ sao, da se padanjem u te slojeVe izlaz nade. Oni su, poput Danteovog Pakla, sve uži i mračniji: izlaz je samo jedan: prekinuti zlokobnu mrežu. Srpska Narodna Misao je pobedila: ona treba da likuje. Srbija sa — Crnom Gorom je pobedila: one treba da zapovedajif. Srpski Ustav je 'pobedio: on treba da bude Evanđelje kako pobeđnicima, tako i pobedenima. Srpska -zastava je pobedila: ona tre­ ba da se leprša kako nad pobeđnicima, tako i nad pobedenima. Ko nju ne po­ štuje, taj je protivnik pobedničke Srbi­ je i Srpskoga Naroda. A za t a k e proitVnke Ustav Kraljevine Srbije i Crne Gore ima načina, da ih stavi na ona mesta, koja im pripadaju. Ko je poštu­ je i ko hoće da je poštuje, makar on bio u redovima pobedenih, on će biti jednak, pobodniku. Tako treba r azumeti ravnopravnost, a ne kao što su je bezumnici oglasili. ,Kb hoće da bude Hrvat, Slovenac, Nemac. Madžar... u srpskoj dr­ žavi, slobodno mu je do mile volje to da bude. Ali u prvom redu on mora biti srpski d.ržavljanin. Gra­ đanska prava i građanska jednakost su mu zajamčeni jedino pod tim uslovom, ako je dobar srpski državljanin. A vrtoglava politika srpskih vođa ide za tim da građanska prava i jedna­ kost daje bezuslovno svakome, pa ma­ kar on bio najizrazitiji protivnik pobed­ ničke Srbije! Je li onda čudo, što do­ lazimo do toga momenta, koji će pobednika da pretvori u pobeđenoga. Zar su tolike mnogobrojne žrtve prinesene na oltar slobodne Srbije, da mamtoi)i politikom njenih voda, sve te žrtve, preko onći, postanu obeščašćene?! Zar su lovor-venci, posle nadčovečnih na­ pora i stradanja, pobrani, da ih manita politika, preko noći, pretvori u trnje?! Ne, više dalje ne sme ovako da se ide. . Savremeni Srbi i Srpkinje treba da podignu svoj glas protiv bezumne po­ litike- svojih vođa. Kao jedan glas, glas Srpske Narodne Organizacije, treba da osvesti sve bipnotisane vode, kako bi bili u stanju da mrežu, u kojoj su se zapleli, čim pre preseku. Preseći je mo­ gu i moraju, ako ne žele da iiv^le u još veću, bezizlaznu propast: Srbiju i — Crnu Goru, Srpski Narod i Nje­ govu Slobodu. Predstavnici Srbije i — Crne G or e su dužni, da Srbiju u koju je ušla i nezavisna Crna Gora, čim pre vaskrsnu. Pogaženi Ustav celivaju i po nje­ mu upravljaju. Oni su dužni, da p obedonosnu srpsku zastavu razviju u sve one krajeve, koje im je Londonski Ugovor doznačio. Te krajeve treba da okupia pobeđonosna srpska vojska Srbije i Crne Go­ re, kao što je i Francuska okupirala Elzas-Lorenu ili Rumunija juso-istočne Muslimanslia trgovačka I obrtnička banka za Basnu i Hercegovinu (d. 1) u Sarajem Savi si svim banhHlta putovima, »ovija uplati I uisOvCenja u hraljaostvu SM. i u inozemstvu. Prima utoih! аа uložne Hijliics I taiiute rntun11uhamaćuts lb najрпвоIjnlji. Obavija sve blatni poslove I burzovne natope Kancelarija: Kralja Petra uliaZpnm^ Dionica glavnica 8 Daje SBZsnsliE I aprsnUacilsIis kredita. — Rupu|E I Bratlai? 8гШе, vadit: 1 jrlJeđrosnB papin jsih vrsta. E 0 B R ti Ш E И « П kpu|v i srodajt S32 №ts rabi, 0 poalopito IV! ^OtM МИПЈГПШ. з,ооо.ви Sarajka - Intcrurban telefon: ZR �.PRAVDA* — .ПРЛВДА* Strana 2 Стоана krajeve Ugarske, u kojima se nalaze i kompaktno naseljena neninninjska na­ cija: Madžari. Politički pregled Srpska vojska je malobrojna! — reći će neko. Nema Srbina koji je ne će za 24 sata učiniti dS bude mnogobrojna. Ovo je jedini način, koji diktira Zdrav Razum i Pravda, da se stane na put nedoglednoi opasnosti, koja sve jače i jače preti Srbiji i ujedinjenju Srpskoga Naroda. Ovo je jedini put, kojim tre- I ba udariti čim pre, da je jednim ma- I hom prošeće zlokobna mreža Kriške | Veštice, koja se zaklela, da 'pobednič- 1 ku i mučeničku Srpsku Dušu upropasti.«. I UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. Politička situacija. Pregovori glede sastava koncentracione vlade nisu još donijeli nikakovih definitivnih rezulta­ ta. U partijskim krugovima goji se na­ da, da će se politička situacija razbis­ trili .do ponedelika. Izgiedi za koncetraclju — slabu »Na­ rodnoj Politici« brzojavljaju iz Beogra­ da. da su pregovori za sastav vlade počeli, aii po svoj prilici ne će ni ovaj put doći do rezultata u slučaju da dođe do koncentracije. Parlamentarna će zajedinca tražiti čvrste garancije za vo­ đenje jedne jake politike. Prema miš­ ljenju parlamentarnih krugova, izgledi za koncentraciju vrio su slalii. Mi nemamo riječi kojima bi žigosali ovo bezumlje i iznosimo ga kao dokaz nesposobnosti naše cenzure i upravni­ ka. Ovo je veleizdaja; ovo bi se mo­ ralo cerrzurisati. Neka se ne govori o Neće ni Pašića ni Protića. »Novosti« neubrojivosti Gjorgja Cokorila! On pi­ javljaju iz Bebgrada, da je predsjednik še i truje, on ruši i pođžiže. Ako je lud. demokratske zajednice u audijenciji kod onda ga treba staviti u ludnicu; ako Regenta izjavio, da su demokrati volj­ nije lud, onda mora na optuženičku ni da sudjeluju kod sastava koucetraklupu. Jedno ili drugo. Jer Hr^at i Slo­ donog ili šireg koalicionog kabineta. venac se ne snfiju mećati u isti red sa Demokratska Zajednica održala je ju­ Nemcem i Madžarom, a u doba vanj­ čer sjednicu, pa je svoje uslovc izraske krize radi naših granica, ovaki po­ i žila u slijedećim točkama: 1. Otvoreziv na Londonski Ugovor^ nije drugo i na demisija sadašnje vlade, II. u kanqp> veleizdaja. I binet koji bi sastavio jedan radikal ali I nipošto Protić ili Pašić dobiva demoI bratska zajednica ministarstvo unutar­ njih djela. Nije isklhičeno, da će se i pregovori za sastav kabineta ražbiti, 1 ne postigne ’li se sporazum u pitanju ličnosti. U slučaju da se ipak postigne Bojkot dra Ikića. Jučer je mjesni od­ : sporazum, povjerio bi se sastav kabibor na^e. organizacije u Brčkom oda­ | neta Ninčiću ili Trifunoviću. slao zemaljskoj vladi ovaj brzojav: »URiječko i jadransko pitanje. Doznaje ime članova »J. M. O.«, u kojoj je za­ stupano 90% muslimanskog dijela na­ i se iz vrlo pouzdanog vrela da se u San Rentu ne će riješavati riječko i šeg naroda izrazujemo nepovjerenje jadransko pitanje. Nego će početkom ovdašnjem sreskom načelniku dru Ikiću i solidarišemo se sa članovima ra­ -maja biti zaključenu zasjedanje kotir ferencije u San Rentu, koja će biti na­ dikalne i hrv. težačke partije. Jučer je stavljena u Parisu. Očekuje se da će dr. Ikič zatvorio u haps jednog od naj­ svršetkom maja jadransko pitanje biti uglednijih ovdašnjih muslimana bez ‘ikakvoga uzroka. Ujedno izvješćujemo I definitivno riješeno. Stoga u San Remu neće otputovati nijedan naš dele­ da muslimani trpe velike nepravde od gat a s iitoga razloga vlada nije dala ovoga satrapa i najavljuju mu bojkot«. definitivne instrukcije našoj delegaciji Nadamo se. da će vlada u ovoj stva­ u pogledu jadranskog, pitanja. ri zauzeti ispravno stanovište i da ne će dati povoda trzavicama, koje bi mo­ Pašić će u Pariz. ^Jutarnji List« do­ gle nastati ako bi vlada fuir kotara nosi iz Beograda, da će Pašić uaredžrtvovala samovolji jednog sfeg služ­ nog ponedjeljka poći u Pariš pa prema benika. I tome ne će on obrazovati novu vladu niti če ulaziti u kombinaciju za obrazo­ Delirium diplomaticus. Javljaju iz Beograda od 21. o. mj. Na jučerašnjoj , vanje novog kabineta. Nemiri u Subotici. Noću 19. ov. mj. ministarskoj sjednici raspravljalo se o I ustavu. Naročito je živahna bila deba- i u Subotici izbila je pobuna. Naoružane rulje Madžara pod vodstvom Rutaja ta o službenom jeziku Slovenije. Ustav se temelji na decentralističkom i Ištvana napala je stražarc varoške po­ temelju. Država će se razdijeliti, na po- ' licije. Dva su policaja ubijena, pet te­ krajine, okružja i srezove i još manje , ško »ranjenih, a jedan nestao. Borba je trajala do tri sata u jutro. Po"buna je jedinice. Po članku 5, razdijelit će se svladana. Pobunjenici su biii naoružani država na: I. Sloveniju s Prekomurjem, 2. Hrvatska i Slavonija s Medumurjem ; puškama i bombama. Istraga je utvr­ dila da je organizacija imala četiri ban­ i Rijekom. 3. Srem i Bačka. 4. Banat. de, .prva 500 ljudi, druga 60. treća 5, a 5. Bosna, 6. Crna Gora, Hercegovina četvrta' 70. i Kotor s okolicom. 7. Dalmacija, 8. Sr­ U predgrađu jc nađeno slagalište obija. 9. Sandžak s Makedonijom. ružja i deset mitraljeza. Istraga je utvr­ Za pasivne krajeve. Vlada je osno­ dila dalje, da je pobuna djelo mađarske vala »Društvo Središnje Zadruge« za iredentističke propagande specijalno li­ obskrbu pasivni krajeva i za izvoz. Je­ ge za integritet Madžarske i društva, dna dionica iznosi 5000 dinara. U tekoja imaju sjedišta u Pešti poći zašti­ meljftoj glavnici sudjelovat će država tom vlade. U Subotici su pohvatani sa 15 milijuna dinara. A glavnicu sa bivši madžarski oficiri, koji su javno ostalih 15 milijuna plati će se u dioni­ propovjedali, da će Subotica za krat­ cama. ko vrijeme biti madžarska. Prije dana uhvaćen je. jedan madžarski detektiv i Bilješke. FELJTON. Број 150 Brol Oko Turske. više Madžara agitatora, koji su prešli granicu bez isptava. Madžari se spremaju. Madžarske voj­ Komadanje Turske. Grčka dobiva ne vlasti gomilaju trupe u demarkak prema londonskom ugovoru istoče« cionoj liniji prema Subotici. Opažaju se Traciju i Smimu. Pitanje DodekaMvojničke pripreme za akciju. U Kistesa i sjevernog Ebira uređeno je «•legu nalazi se deset hiljada ljudi i pet baterija. Segedinski puk, koji je imao i sebnom konvencijom između Grčlc* i Italije. Bugarskoj se daje Dedeagač za po ugovoru mita biti rasturen ponovo I izlaz na more. Kurdistan ostaje Tur­ je obrazovan. Somborski puk ponovo skoj još samo dvije godine, dok se k»obrazovan u Halošu. načno to pitanje ne uredi. Mi ćemo upotrijebiti oružje. Vodeći Protugrčki pokret u Traciji. Bugar­ računa o neovlaštenom kretanju mar ski listovi javljaju, da je kongres traidžarskih trupa duž naše sjeverne gra­ kih muslimana odlučio boriti se svim nice prema Bačkoj saznavši za rezul­ silama proti okupaciji Tracije sa stra­ tate predhođne istrage povodom pobu­ ne Grčke« ne 19. aprila, u Subotici, koja karakteturska i njeni susjedi. U San Rentu riše pobunu kao Sjelo-prekogranične odlučeno je da sultan ostane u Cari­ agitacije, kraljevska je vlada jučer iz­ gradu. Turska dobija ljapenzunt. Jerdala telegrafska naređenja našim misi­ menija će dobiti druga pristaništa »a jama na konferenciji mira i glavnih sa­ Crnome Moru. Saveznici izgle8a»a veznički sila da protestuju protiv ovavoljni učiniti Bugarskoj olakšice u pi­ .kvog držanja Mađarske i da izjave, tanju njenog izlaska na more. da se kraljevska vlada osjeća ugrože­ Zaključci u pogledu Turske. Javlja­ nom neprijateljskim držanjem Madžar­ ju iz San Rema od 23. o. mj. Danas je ske i da će biti prinuđena odbiti oru­ nastavljena rasprava b torskom pita­ žanom silom svaki nairad neprijatelj­ nju. Došlo se je do potpunog sporazu­ ske vojske na našoj granici. ma,, koji se rosumira u ovim točkama: Beogradski študenti i 1. maja. Jedna 1. Sjedište Sultana je.Carigard. 2. Dargrupa studenata mašinske tehnike, od­ daneli se internacionalizmu pod među­ lučila je da se stavi na raspoloženje narodnom kontrolom. 3. Financijsku za radove na vodovodu i tramvaju u etfaestaHrancuska-talijanska komisiju slučaju da 1. maja radnici napuste ele­ realizirati će turski javni dug. 4. Priktričnu centralu i vodovod. znanje ostalih državica, koje su nastale VANJSKI POLOŽAJ. od- bivše turske, koja biva znatno sma­ njena. 5. Razdioba političke i ekonom­ Holandija i Armenija. Berlinski »Loske zone između saveznika. kalenzeiger« prima vijesti iz Amsterda­ Pitanje vjera u Turskoj. »Ageiice Hama da je Holandija izjavila, da je u vas« javlja, da se konferencija bavibi primcipu spremna primiti mandat nad također turskim mirovnim ugovorom Armenijom. prema kojem će se turska vlada morht Hapšenje u Debrecinu. U Debrecinu obvezati respektovati sve vjereispoviaretiran je bivši rabin, a zove se Leu i biskup reformirani Kaltzar, jer je na. 1 jesti. Zastupnik Saveza Naroda koji će imati sjedište u Carigradu (Biva jedi­ njih pala sumnja da su za 'vrijeme zano u Stambolu?) primat će pritužbe posjednuća imali prijateljske veze sa manjine ako se bude u tome griješile. rumunjskom vojnom upravom. Svaka povreda ove tačke smatra će se Masaryk i legijonaši. Predsjednik Kao prekršaj mirovnog ugovora te će. čehoslovaćke republike M.asaryk po­ se postupati protiv Turske vojnom si­ zdravio je sibirske legijonaše u Plani lom. kraj Lužica, u kojemu je govoru me­ Samo promjena načina rata protiv du ostalim rekao: »Mi moramo da ra­ Turske. Na istoku se nalazi 200.000 lju­ dimo-, ako hoćemo da u Cehoslevačkoj di. koji će se upotrebiti za izvršenje mjrov bude' bolje, nego što je bilo u Austri- i ong ugovora s Turskom. Prema izvješta­ ji. Imade mnogo nedostataka, ali to sve ju vojnih stručnjaka potrebno je za •donosi veću pobudu za rad. Pali Jegikupaciju teritorija što je. oduzet Turipnaši ne smiju zaludu da su žrtvovali фој. 19 divnija i 8 divizija za eventu­ svoje živote. Predsjednik je nakon to­ alnu ekspediciju u Anadol. Sad se u ga posjetio legijonaše u vagonima. Na­ rod je predsjedniku svuda priredio bur­ Turskoj nalazi: pet francuskih ' divi­ zija. 4 turske. 1 talijanska i 9 grčkih. ne ovacije. Vrhovno vijeće misli, da će postepen« Šta bi moglo razbiti antantu. »Berlirazoružati Kcmal pašu zauzećem Ca­ ner Tagblattu« -javljaju iz Basela, da rigrada i strateških točaka turske* Male je Lloyd George ovako odgovorio jed­ Azije. nom novinaru, kdd ga je ovaj upitao »Matin« javlja iz San Rema da je za šta će se dogoditi kad bi jedna od sa­ veznih velikih sila na svoju ruku upo- "izvršenje mirovnog ugovora sa Tur­ skom potrebno 10 divizija, koje.se već. > trijebila prisilne mjere protiv Njemačke nalaze tamo. s namjerom da je prinudi da izvrši mirovni ugovor. Takovo samovoljno postupanje imalo, bi za neminovnu po- ' sljedicu to. da bi se antanta odmah razbila Ona sila ne bi mogla očekivati od : današnjih saveznika nikakve pomoći u I Tuzla. 10. aprila. slučaju da bi se Njemačka jednog dana ■ opet dokopala svoje prvašnje snage. O čuvenom »demokrati« okr. GruManifest radničke stranke u Londo­ diću bilo je u svima našim glasilima nu. Javljaju iz Berlina: »Vorwarts« dosta pisanja, ali se mi nijesmo baš prima vijest iz Londona, da je odbor mnogo na to osvrtali dok nijesmo vi­ djeli, da je on sebi uzeo kao glavnu za­ radničke stranke izdao manifest o os­ nivanju međunarodne organizacije, ko­ daću izigrati nas muslimane na svakom koraku. Stvar je o Defterdareviću d«ja će raditi na tome, da se ekonomsko voljno poznata./jamo nam je podsjetiti stanje saveznika konsoliduje. Kesi dopisi noći i tmurnih kišovitih dana javljalo se neko ga­ hapšeni, da je Ifeta s njima, i da je nekakva Grkinuće, neka neobjašnjena tuga u srcu i zaokupljale nja" Rene s njom zatvorena. Dr. Dževdet ih pobliže je u te časove, pa bi uzdahnula i tražila samoću. obavijestio o ovome rekavši, da će biti uzrok uhapA №fzl Bjelevac Dolazila je na misao, na pitanje: da li i. rad mora šenju Ifetinu njezine zaruke s Ihsanom Sururzade, biti nagrađen ikakvim zadovoljstvom osim pregara1 ali da je Ihsan mogao tako daleko ići, da uplete nja? Ali u isti čas sjetila bi se Dindara, Dževđeta, zaručnicu u grčku zavjeru, da je pusti, a sam se Rene Logotetides. <43) Akčura-a, pa svoga druga Esadefendije, onda Ifete. izvuče, nije mogao rastumačiti ni sebi, ni učitellicakoja je pto pošla i u zatvor — pa i nepoznate ma, koje su to s negodovanjem i saučešćem pri­ Kad bi.se djeca raspustila učiteljice bi pošle u Grkinje... I oni svi rade, a da nemaju nikakve mile. Tek poslije, kad je došeo Akifbeyov kurir dobašču i tu u hladu, u sjenici obrasloj divljom lo­ I znalo se potanko o čitavoj stvari. Za tim su doz­ j nagrade I.. . Što više oni i stradaju radi.ovoga rada zom čitalč, ili se zabavljale vezom, šivanjem ili ple­ nali za Ifetino interniranje u Bejrutu, za ostavku , i uvjerenja ... Zastidila bi se tako i sama sebe i tenjem. Nekad im je dolazio u društvo i Esadefenzatomila u sebi oni potajni glas srca, koji je tralhsanbey-ovu, no jedna stvar im ostala i u tome dija nekad se navraćao dr. Dževdet, a nekad i sam I tajnom: za što je Ihsan predao ostavku i kuda je Г žio zadovoljstva — glas taštine, koji je tražio nagradu. nadzornik Dindar Haki. No najviše su bile učiteljice Jedno popodne padala je kiša Hajrija je bila otišao. same u časovima odmora. Te dvije carigrađanke, u školi,s djecom, Esadefendija negdje u gradu, a U posljednje vrijeme rijetko su dopiraie do njih koje nekad nisu mogle biti bez izleta, bez Bogaza i Sabiha u bašči. Nije je smetala sitna kiša, iii je i Kjathane prilagodile su se jednom običnom životut ! vijesti, i one se navikle već i na to, pa nisu ni i nije možda ni zamjetila kada je počela padati, jer koji ništa ne daje, nego oduzimlje sve; sve: snagu, I osjećali potrebe. I je bila . neobično rastrešena i zamišljena. Još od um, rad, sile, uživanja, a godišnje jednom daje za­ < Tek nekada mislila je Sabiha o Ihsanu. Sjećala [ jutros ustala je slabo raspoložena I s malom gla­ dovoljstvo da nekoliko desetaka čupavih glavica pu­ I se razgovora s njime sječala se Ifete, pa onog pisma voboljom. Htjela je ostati u kući, ali je opet pošla stimo od sebe, jer smo im postavili temelje za bu­ držeći,-da će joj među djecom proći. Pa i ako je što ga je uručila Nesime za Ihsana. No sva ta sjedući život. 1 glavobolja prošla nije je ostavila neka neizvjesna I ćanja nisu je vi|e uzrujavala, jer u njezinoj duši tuga i sjeta. Bilo joj je tamno i teško u duši. staložilo se je jedno čuvstvo, koje je u ovom zaNekad i nekad sjetite su se učiteljice i Carig­ Šetajući baščom. zastala je u vrtu gdje ju je 1 tišnju našlo svoje potpuno smirenje u radu i prerada, kad su dobite pismo od svojih, ili kad su no­ ograda dočekala i naslonila se o nju. Djeca su garanju. AH ipak jedan komadić oblaka, jedan osjen vine donijele kakvu vijest, nečiju ženidbu ili uprolazila kraj nje šutke gledajući'Učiteljicu. Za njima sjete bio je uvijek na njezinom licu, — u njezinim daju, nekakav događaj, koji bi ih za čas prenio ie išla Hajrije hanuma po običaju da Ih do vrata očima odraruzivaia se je čežnja, a da je ona nije tamo, gdje su provele rihjljepšu mladost. Tako su ni osjećala.. Kad je mislila o konačnoj svrsi života isprati i ponovo ih tamo opomene da ne viču ulicom se sjetile Carigrada i na vijest, koju im je dosta Nastaviće se. kad u posljednje vrijeme za lijepih vedrih aprilskih kasno saopćiu Dindar, da su mnogi Mladoturci po- �број 150 —' Broj ПРАВДА “ — .PRAVDA, C1HM 3. žalo da u onim ziemljama, u kojima se i jatelji, nego drugo nešto, što mu je i na sve pododbore t povjerenike u mма to, da je Grudić našem izaslanstvu alkohol više troši, regruti ne mogu da svečano obećao, da će sve učiniti, da srcu draže bilo. Oh, koliko se mladića \ krajini Slijedeću okružnicu. 'Ро i 44. dosegnu normalne visine. Primjerom Defterdarević ostane u TuzH. Kad je dadne ovako zarobiti ođ alkohola, te j društvenih-pravila javljamo vam, da su Talijani, Švicari, Francuzi, a done- j ne .osjećaju u sebi snage da stresu taj ’ će se redovita glavna skupština »GajDeitordarević na temelju tog odgovora podnio molbu, da nadalje ostane u Tu­ kle Nijemci. Pa ako dakle alkohol ta­ jaram, najkašnje i zaglave. U nekoj I teta« iznimno u ovoj godini održati u. zli, Grudić ni jednom riječju nije te mol­ ko djeluje na- otpornije strane ljudskog gostionici sjedio je mladić od 24 go­ I Sarajevu dne 23. maja 1920. Time u ile propratio, niti se zauzeo za Deftertijela,' šta onda biva s onim nježnim če- 1 dine, koji je nekada bio prvi đak u i vezi za ovaj vanredni slučaj umoljdvadarevića kako je obećao, nego je nje­ sticama, kao s mozgom, žilama ii žili­ školi. Sjedio je blijed j zamišljen sa vr­ I ino vas, da prema § 54. i 55. sazovete govu molbu jednostavno vidirao. cama, utrobom i sličnim. Poslušajte čem pive na stolu, a kraj vrča stajao ; redovitu skupštinu odmah po primitku Ovih dana navratio se je'Grudić u stručnjake u tome pogledu Miillera i i je revolver. »Natočite mi po treći pu­ ovog cirkulara i da zapisnik skupštiiZvornik i inspioirao kotarski ured. U Rubnera, obadvojica liječnici. Prvi veli: ta«, reče gostioničaru. Iza kako mu je ski sa obračunom t. j. sakupljenim čla­ tn svrhu postavio je svoga koćijaša Neprekidno uživanje alkohola ma i u gostioničar volju izvršio, uze vrč i pri­ narinama pošaljete glavnom odboru jved vrata kotarskog ureda, koji je sva­ najmanjoj mjeri u mladim godinama i nese ga ustima govoreći: »Pivo, pivo! najdalje do desetog maja o. g„ da gla­ ko« ulazećeg činovnika zapisao i upu­ u vrijeme tjelesnog razvoja, mora se bilo si mi dobrim prijateljem ali i ne­ vni odbor uzmogne zaključiti društvetio okružnom načelniku, koji je sjedio apsolutno da osudi; a drugi nastavlja i prijateljem, ali ja te ne mogu da osta­ ! riu godinu i u skupštini iznijeti potpi’u »redstojpikovoj kancelariji. Kad su veli, da je uživanje alkohola u spome­ vim«. Ispraznivši vrč, za čas se je’od- | nu sliku rada svoga i vašega. Razu­ s« svi iskupili i konačno došao kotarski nuto doba zločin, koji se tiče čitavog lučio na grozni čin, — metak iz revol­ mije se, da će vaš Skupštinski zapisnik predstojnik Demirović četvrt sata po­ ljudskog društva, još je strožiji liječ­ vera — i njegov je mozak bio na sto­ sadržavati sve podatke o stanju »Gajslije osam, drekne okružni načelnik na nik Calabrese koji veli: »Znanstveno lu.' U nepromišljeno provedenim dani­ reta« u vašem mjestu konstituciju pod­ njega i na sve prisutne činovnike: »Zar je ustanovljeno, da razvoju organizma ma mladosti, zla se navika navuče u odbora, odnosno izbbr novog povjere­ se sad dolazi u kancelariju?« — pa iz­ ništa toliko ne škodi kao uživanje alšali i smijehu. Kasno se tek opaža na­ nika, kab i bilancu. Odmah iza glavne vadi svoj sat i pokaza, da je već četvrt kolola, ma neznam koga i kako istanvika, htjelo bi se je otresti, ali bež us­ skupštine razaslaćemo vam štampa« do devet. 'čanog«. Alkohol dakle škodi tjelesnom pjeha. Postala je drugom naravi i prati izvještaj o rezultatima skupštine i o ra­ Demirović ni pet ni šest izvadi svoj razvoju. A šta da reknemo za dušu:i do groba. Pogledajte bolnice i kuće u du glavnog odbora, pododbora i povjesat, te mu pred svima odbrusi: »Ako ćudorednost? Ništa drugo nego da on i kojima se , liječe pjanci, pa ćete se o- •renika. Vi imate sat, imadem ga i ja. Na mojem i jedno i drugo potkopale i potpunoj svjedočiti os trašnom učinku koga je Oga se .skupština sazivlje mimo pr­ je upravo 8 s., a mislim, da isto toliko propasti vodi. Mladeži, ti si sada u o- j na njima proizveo alkohol. Na tuđim vu ustanovu § 44. (mjesec juli) zbog vrijedi, koliko i Vaš.* U ostalom mi ra­ noj dobi u kojoj se učvršćuje moralni : leđima uči se pameti, mladeži. toga, što je povjerenstvo, koje je neidimo glavom, a ne s čun drugim.« život to jest onaj skup misli, težnja, Moraš da uhideš u životnu, borbu, s majući mandata za upravljanje »GajreUslijed tužbe nekog dobrovoljca, kojć dobrih ili zlih navika, koje će. udariti i puninom snage i sila koje ti je narav tom« u lanjskoj godini mimo spomflje uostalom bila sasvim neopravdana put i značaj vašega života i koje će od , dala. Svijet pripada onome koji ga uz­ nutu ustanovu § 44. zavuklo sazivanje izderao se tako na geometra i na pred­ vas za; nekoliko godina učiniti ono što ' me i osvoji. Ne misli, da će ti on pasti skupštine čak do 19. novembra 1919. stojnika. da mu je Demirović dobacio, će ostati pri vama do smrti. Da, mla- i u krilo ko mehka kruška; to je povla­ i time stvojilo prcceženc za kršenje - da pod ovakim prilikama i ljudima ne­ deži, ti ćeš biti sutra ono ža što se da- : stica tek nekim dana, ti si ga moraš ustanova društvenih pravila, na koji se će služiti i predao niu ostavku. nas pripravljaš — čestiti, radini, ljubi- i svojim silama i naporom da st^češ. zemaljska vlada poziva, te prema to­ Demirović je. kako smo informirani, telji obitelji i. štedljivosti, vrjedni i što­ .Prema tome čim većom snagom ra­ me na njih pada odgovornost za ove a kako smo i čitali u službenim novi­ vani građani, ili pak ovome svemu pro- ј diš. tim si sigurniji da će život i svijet trzavice u našem »Gajretu«. nama. predlog Grudićev, premješten tivno, prema tome kakav udariš danas ' biti tvoj. Ne budi izmoždena, lijena, ' Predsjednik: Tajnik: i dodijeljen na podređeno mjesto u grad­ još' temelj svojem budućem životu i mlitava masa budi kao proljetni cvijet j Hodžić. s. r. u. z. Kafadarević s. r. skom kotarskom ifredu u Tuzli, premda pravcu. 1 zato ne možemo da šutimo, Plin životnih sokova, da se moreš da U jednom, od idućih brojeva mi će­ .je jedan od najvrsnijih naših predstoj­ da te ne upozorimo'.na pogibelj koja ti, širiš. Mi danas trebamo ljudi krepkih, mo se posebno osvrnuti na ovu skup­ nika. čemu je najbolji dokaz, da je po­ od alkohola prijeti. Zato pogledajmo bistrog pogleda, čvrste ruke, bistra uvodom njegova premještaja otišlo pre­ štinu. malo'na orio što ti moraš da bu­ ma, ljudi, koji iz ljubavi prema samim ko 60 telegrama i velika deputacija u Zahvala Varešanima. Prilikom za­ de š, i što bi od tebe učinio alkohol. sebi i domovini znaju I hoće da svla­ Beograd, da se to premještenje opo­ bave koju je davala MuslimnskaečitaoNa prvom mjestu moraš da budeš daju egoizam i vlastitu udobnost.' A zove. nica dne 17. parila 1920. u Varešu, po­ prožeta idejom dužnosti. Ono što zato je potrebito, da se čuvaš alkohola. Na takav način eto ovi srbijanski sjetio je dobar broj naših Лпоеа Vaupravlja životom ne može da bude ćeif, Zapamti. Ja si dužan, da si nSpraviš -okružnici hoće nas muslimane da one­ reš želeći se odazvati bratskome po­ časovita dopađnost. slavohlepnost, in­ put u svijetu, i to put kojim ćeš moći moguće i iz svih istaknutijih mjesta iz­ zivu, Tom su zgodom braća muslimani teres, nego samo i jedino dužnost, da raspolažeš. da se njim slobodno i bace. iz Vareša sa najvišom bratskom ljuba­ dužnost u svemu, dužnost prema svi­ koristonosno po sebe i društvo krećeš. Klub naprednih muslimana u Tuzli, vi i gostoprimstvom primili sve naše ma, dužnost u svako doba, dužnost ma Zato poslušaj glas: Dalje od alkohola, kojemu pripadaju više od stotine naj­ članove i počastili ih svim mogućim u kojem stanju i položaju. Izvršivanje jer će te on sputati, zavesti i ti ćeš tek uglednijih muslimana, i koji se konstitu- dužnosti ,to je ono što oplemenjuje čo­ ikratnom. tumarati po ovom svijetu, biti ćeš bes­ isao na temelju vladinog odobrenja, ras­ Za to se Jdgosl. musi. omi. udr. vjeka, to je ono što ga čini vrijednim korisni član ljudskog društva, ako ne pustio je na zahtjev Hakije Temima, »Džerzelez« putem javnosti najtoplije za život-Dapače velim jOš i više: vr­ i štetan.« Ta alkohol je škola zločina. negdašnjeg austrijskog konfidenta u zahvaljuje braći muslimanima iz Vajšenje dužnosti čini čovjeka sretnim i Svi se tuže kako se u zadnje doba či­ Mostaru. Protest, kojega je klub radi reša na ovakom bratskom i srdačnom zadovoljnim. Mladić pako koji voli al­ tavim svijetom širi mladenačka pokvaovog macedonskog naređenja uputio na dočeku. Odbor. kohol, nikada neće voljeti dužnosti. Al­ renost i mladenački zločin. Kako da se zemaljsku vladu nije još do sada rije­ kohol ugušuje u čovjeku' plemenite i Sila od kneza i žandara. Jovo Mrda, ova pokvarenest protumači naročito šen, ali kako izgleda zemaljska će vla­ više osjećaje. Mladić koji ljubi alkohol knez iz Briješća ne spada pod »cmokod duša koje su od naravi tihane i da nauditi ovoga srbijanskog satrapa ne poznaje kreposti, jer duša ne može,, mirne kao što su u mladeži, koje bi žuti« zakon, premda je bio krasan au­ kako se u Bosni respektuju zakoni i na­ da pod uplivom alkohola pordda ple­ strijski feldvebel sve do prevrata. On morale da u sebi ćute naravnu odvrat­ redbe. menite misli. — Moraš da rasteš u pot­ uživa osobitu naklonost naših oblasti nost proti svakome zločinu. Razlog je Mi i ovom zgodom iznašamo vruću punoj i s potpunom vlašću nad samim' tome jednostavan: alkohol. Tužimo se i dozvoljeno mu je da radi šta hoće i želju cjelokupnoga naroda bez razlike sobom. Ne slijedi slijepo primjere i na­ kako mu se prohtije. Za vrijeme pre­ na opću pokvarenost; nestalo je onih vjere i staleža, da nam se ovako »sim­ vike drugih, ne daj se zarobiti od onih lijepih običaja, one poslušnosti, čedno­ vrata pokazao se pravim junačinom!: patični« upravnici što prije maknu iz navika za koje ćeš se sutra kajati, če­ zapljaćkao je Kapetanovićeve barake sti i t d. Uzrok — alkohol. Mladić po­ naše sredine, a na okružničko mjesto sto puta misli mladež, da je već od­ odnio mu plugove, hladnjak, džamove dan alkoholu ne zna straha pred stari­ ■postavi naš opće uvažetri i razboriti od štapova.* sanduke za rasad, i t. d. rasla, nasljedujuć odraslije od sebe, ali jim, noma štovanja prema Bogu, za kotarski predstojnik Defterdarević. ne u dobrim navikama nego u ložijim, Po svoj prilici zna i ko je zapalio Kakrepost je gluh i slijep, na zločine je kao napose u navikama današnje do­ pripravan -i Jrrz — kopa si dubok po- , petanovićeve slame. Bacio se je i na be, u cigari, u akloholu i slično. Ne nor, grob, nad kojim stoji natpis: u : grabljenje erarskog posjeda, odnesavši budi ničiji rob, pa ni rob alkohola. U | cvijetu mladosti žrtva nc svoga zva­ japij’u od baraka kojom mu, je Jovo nekom prijateljskom razgovoru reče ■ nja. ne syoje dužnosti, ne plemenitih Lcpir napravio hambar i klanicu. Podneki mladić svojim drugovima: ja sam nešene prijave otišle pod nečije štite. osjećaja, nego — alkohola. Čaša je nje­ slobodniji od vas sviju. A zašto? upi- I gov simbol, čaša je njegov idol, zato Kad jc nestalo baraka, bacio se je na taše ga. Zato, reče on, jer od vas neki mu i stavite nad glavom, nek se sjeća, j grabljenje zemlje, pa ćemo opisati je­ (Za mladiće.) ili puši, ili pije i bez toga ne možete tješi i razgovara, ali deka druge stra- j dan slučaj. da budete, a ja naprotiv, ne služim ni U lanjskoj'godini p«odao mu je AbŠto je proljeće u naravi to je mla­ ši. odvraća ih od tako pogubnog nepri- ! dost u ljudskom životu. Kao što nam jednoj od ovih strasti i radi toga sam daga Kapetanović travu iz svoje bašče jatclja. za K 1.300. pod uslW’om da je on slobodniji od vas. Mladić koji se poda proljeće pruža i donosi raznih užitaka uživanju alkohola lahko i brzo podleg­ pokosi. Kad je odnio sijeno Kapetano­ i ljepota, raznovrsnog cvijeća i behara, ne; njegov najveći ideal jest čaša, nje­ vić je svojim hajvanom pasao travu, tako isto i mladosti. Ali kao što medu gov razgovor — čaša, njegov dnevni ogradio bašću i okresan voće. U jesen cvijećem imade i takov# koje bi čovje­ posao — čaša, njegov život — čaša. je posadio u vrtu luk, a proljetos krum­ ku moglo, da škodi, tako se isto imade pir i zelen. Izišla natedba o beglucima Jedan šaljivi list pripovijedaše kako je i mladosti pružati raznolike ugodnosti, Ispiti za osbosobljenje učitelja osnov­ neki stanovnik sa zvijezde Marsa htio i »pametni« knez našao u njoj uporište, te tuđe treba velikog opreza, da mla­ nih škola. Ispiti za učiteljsko osposobda na temelju kupnje lanjskog sijena dost ne bi nastradala i stranputicom zada posjeti našu zemlju. Kad jc po noći Ijenje, za osnovne škole održaće- se 13. ‘Л. Mladost donosi užitaka koji nijesu pošao da se prošeće gradom, posrne traži bašču za se jer da mu po uredbi septembra i narednih đa»a bv. god. Napripada. 1 on ne bi htio kakva procesa na jednog od onih njemačkih đaka, koji čišji. plemeniti, zato ih treba prezirati; mjesna učiteljska lica se upozoruju. da za dokaz tog »prava«. Knez je i ima imade takovili koji ako se uživaju do­ su glasoviti radi .množine piva koje predaju molbe upravi svoje škole naj­ »pravo«. Ta radi se o »Turcima«! On nose samo štetu, takove treba napu­ mogu da popiju nego radi svojih nau­ kasnije 4 sedmice iza zvaničnog objav­ ide mjesto na kotarski ured svom pri­ stiti; imade takovih koji istina nijesu ka i knjiga koje gutaju. Kad ga je ovaj ljenja odnosne naredbe. zabranjeni ni škodljivi svima, ali ipak đak vidio upita ga. Ima li kod vas pi­ Ispiti ospo^ibljenja učitelja viših na­ jatelju Stanku Divjjakitiji žandarskom nijesu za mladež, jer čemu se u mla­ naredniku na Alipašinu Mostu. va? Još je zanimiviji drugi jedan slu- | rodnih i trgovačkih škola započeće ove dosti priučiš to ćeš i u starosti da činiš. čaj koga' nam pripovijeda neki šaljiv—' »Oću, brate Srbine«, misli Divljagodine 13. .septembra u prostorijama ve­ Među ove spada svakako uživanje al­ džija. Jedan đak sproveo je praznike kinja. Ta nijesi me uzalud častio veče­ like realke u Sarajevu. kohola, koji je napose za mladež po­ kod kuće. Kad je morao da se vrati na rom i slao mi kukuruze«. I ni pet ni. Udruženje Jugoslavenskih inžinjerai guban i sudbonosan često puta za či­ sveučilište, opremi svojim prijateljima, arhitekta, sekcija Sarajevo. Na zadnjem šest, nego će ti naš Divljakinja Kapetav njiliov.život. Mladež treba baš u tanovićevoj kući. U subotu u tri sata u jednom gradiću kroz koji je imao da sastanku je, zaključio stručni odbor za prođe, slijedeći brzojav:! Prolazim u mladenačkim godinama, da se što digne on Ahmeda i Hilmiju Kapetane« proučavnnje savremenih mjera i 'sred­ više uzdržaje od alkohola. Za ovo ima­ pola noći,' nadam vam se na stanici. I vića sa sred njive, gdje su orali. Nije stva za suzbijanje oskudice na stano­ de više i to tako važnih razjoga da u istinu prijatelji dođoše točno kad. je im se dao ni obući nego ih je potjerao vima, da treba širi krug zainteresovasama mladež mora da uvidi, da se tu­ voz Imao da prispije. Voz je došao, ali »u ime zakona« mjesto u kasarnu — ti za ovaj predmet te jc zato pozvao đe jedino o njezinoj duševnoj i tjeles­ se nitko ne pomalja na prozoru; Mari­ na Rajlovac, i Lemezevoj kući u Stra­ osim raznih nadleštva također trgova­ noj koristi radi. Uživanje alkohola u je je sigurno spavao. Šta da se sada nama i tek ih je oko pola noći dovee čku i obrtničku komđru. graditeljsko mladenačkoj dobi priječi normalni raz­ I učini. U to se jedan od njegovih prija- । društvo, društvo kućevlasnika i poslo­ u kasarnu. Sutra su predani u haps voj tijela i njegovih čestica. Sigurno telja sjeti njegove slabe strane i poče kot. uredu, gdje se i sad drže nj krivi davaca i druge korporacije na suradste čuli, da se psetu za koga se neće uz voz hodati vičući: Pivo, friško pivo. ni dužni. ništvo. U tu svrhu je urečen informati­ da odraste, daje rakija. To isto biva i Na ovu magičnu riječ otvori se pro­ vni sastanak u srijedu 28. o. mj. u 20 Pitamo kot. ured: šta je na stvari: kod ljudskog tijela. Opažanje ie dokazor na kome se pokaza crveno lice za­ sati u društvenim prostorijama u Mis Ili se radi o pokušaju, da se Kapetanohtijevajući da . mu se donese pivo. A Irbijevoj ulici. vići prisile na ustupanje baščč u korist •) Vidi »Pravdu« br. 94. 95. 105. 106, taj nitko drugi nije bio, hego prijatelj Glavna skupština »Gajreta«. Glavni svemoćnog kneza-pljačkaša, ili je po 129 i 134. Marijo, koji nije tražio gdje su mu prisrijedi »autorftet« žandarskog naredniodbor »Gajreta je 20. o. mj. razaslao Zdravlje. Pogubnost alh ohola.*) Domaće vijesti �•рама 4. Sirana Spoj 150 Broj „НРАЕДА* — .PRAVDA* ► a Divljakinje, Jkoji se zamišlja tamo rrgdie u albanskim krajevima? Rabota Ščepanovog prosvjetnog o»jolfeaja. Prilikom objave' podijeljenih visokoškolskih Stipendija iznijeli smo »akta, koja svjedoče dušmansko ras­ položenje prema muslimanima sa stra­ ne povjerenika prbsvjete. Rabota našeg; zakletog neprijatelja bćcpana, gadi se svakom poštenom i pravednom čovjeku. On je našoj omla•iai — našoj uzdanici onemogućio da sastavi nauke prikrativši je za nckoli• stotina hiljada u stipendijama. - Prije smo iznijeli jedan slučaj, gdje je jednom pravoslavnom Srbinu, či­ novniku s dvije plaće dao Stipendiju I. kategorije, a sada bilježimo drugi, gdje je data stipendija jednom, ukazom iz i Beograda imenovanom rač. praktikan­ ta. koji uz plaću dolžva mjesečno. i 450 K Stipendije. Našim đacima ne da »iz principa« štinendiic. dok ne imajući više svojih redovnih — rasipa naš novac, dijeleći ga pojedinim činovnicima (razumije se’ I "emuslimanimal i svakom, samo ne Turcima«. i prije ovog mi znamo njegovo raspo­ loženje i dušmanjuk prema nama, ali evo iznosimo kao dokumenat više. Ovaj slučaj kao i onaj sa Suljom MerdaBovićem u sirotištu u Reljevu svje­ doči dcsta, da nas elementi Šćepanove sorte ne samo mrze, nego hoće da nas unište i iskorijene, onemogućujući nam razvoj i napredak u svakom pravcu. Sćepan nas tuče u najosjetljivije mje­ sto. znajući da će na taj način ostva­ riti najlakše svoju paklenu želju. Sje- ( čamo se. da je jedan od braće Grdića doviknuo u bos. saboru Potiorcku onu ■srodnu, koju i mi Ščcpanu ponavlja- ; mo: »Žari pali udbinski diz- j dare, dok i tvojoj kuli reda, dođe«. 4 Mensa islamitica akademica zagrabieasis. Da se doskoči bijednom stanju aaših akademičara u Zagrebu i da im | se ajihove studije olakšaju u prošli je I petak u kiraethani pod predsjedništvom »resvj. g. Reis-ul-uleme H. M. Džema- | udio e.f Cauševičem održan uži do­ govor nekih naših trgovaca i inteligen- I čije svih naših političkih frakcija, gdje je od svih bez iznimke pozdravljena misao osnutka naše menze u Zagrebu, a svijest i požrtvovnost prisutnih naj­ bolje ilustriraju i obilni dobrovoljni pri­ lozi, koji su tom zgodom u kiraethani skupljeni. Izabran je i jedan sasvim međustranački odbor, koji će nastaviti rad na ovome pothvatu. Mi ćemo se kako na sami pothvat, tako i na ovaj sastanak opširnije osvrnuti. Knjige i novine. »Novi Vijek«. Izašao je 4. broj ovog polumjesečnika za društveni život, pri­ vredu i literaturu. Sadržaj mu je ovaj: Zija: Gajret — Osvitanje; De Вауе: Rastanak; Romanova: Poruka; Dr. Hadžikadić: Pabirci iz »Psihologije revo­ lucija« od Le Bona; A. Hifzi Bjelevac: Među očevim ljudima. Feljton; Sara­ jevo 30. marta. — Samo dva broda od Š-ina. — Jedno, objašnjenje. — Željez­ nice u Cehoslovačkoj. — Brojke go­ vore. — »jedinstvo« u Derventi. Hadžermerešov dnevnik. PorukE uredništva. Radovićevo izazivanje u Goraždu. Gosp. dopisniku D. P« saopćujemo, da ćemo rado njegov dopis u našem »istu objelodaniti, ali prije toga moramo saznati i za se sačuvati dopisnikovo .potpuno- ime. Pri zaključhu lista. * Diplomirani krojač Izrađuje 120 najnovijoj medi muške, ženske, vojničke 5 hodžinske haljine. Cijene umjerene. Mgić Salih, Miloša uliha broj П. Sarajevo. KRIZA BOSANSKE VLADE. Jučerašnja »Srpska Riječ« donijela je PRODAJA modeme krečne peči sa ovaj komunike: Ostavka g. dra Srškinuzgrednim zgradama u blizini Sa­ ča. — Kako nara javljaju iz Beograda rajeva. Kupci neka se jave u kance­ predsjednik bosanske vlade g. dr. Sršlari Dr. (X Horwltza u Sarajevu kić, prilikom svog bavljenja u Beograv i sva gamad mora poginuti, ako Jelića 4. po podne od 3—5 sati. du, podnio je g. ministru za agrarnu upotrijebite moja najbblja isku­ reformu pravilnik o sprovađanju ured­ šana i posvuda hvaljena sredstva be 0 beglucima od 14. februara. Svoj PRIJATELJU što je nehotice uzeo i kao: protiv poljskih miševa K predlog g. dr. Srškić je opširno obraz­ moju ambrelu sa gvozdenim štapom 8'—, za štakore i miševe K 8'— ložio u Ministarskom Savjetu. Pošto je (šemsiju) dne 22. 0. mj. u kiraethani za žohare ruse i Švabe po K 10'— međutim nenadano iskrslo na dnevni! prigodom osnivanja đačke menze, Osobito jaka tihktura za stjenired pitanje Rijeke i ostala neodloživa molim, da mi je ostavi kod kahvedžije ce K 8 — Za moljce po K 6'—, pitanja naše spoljnje politike, Ministar­ u kiraethani, jer sam zapriječen, da prašak za buhe po K 6 —, pra­ ski Savjet če donijeti riješenje o Srškiga osobno u tu svrhu potražim. šak za uši u odijelu, rublju K 4 ćevu predlogu čim prije. S pouzdane mast za uši u glavi K 5’— i 10 strane doznajemo, da je tom prilikom Mast ža uši na blagu K 5 i 10 g. dr. Srškić, koji je neprestano nasto­ Prašak proti mrava K 6'— Tfnjao I forsirao, da se ovo pitanje čim Sarajevo. ktura za gamad kod voća i po­ prije riješi, podnio svoju ostav­ vrća K 6'— Mast proti svrabu ku na mjesto predsjednika bosanske K 10'—. Razašilje pouzećem Za­ vlade uz. izjavu, da će on upravu zem­ Trgovina sviju vrsti ZBnnljskfb pro­ vod za eksport M. Jlinker Za­ lje i dalje voditi, dok mu se ne nade izvoda i Kolonijalne robe na veliho. zamjenik, a dotle će uredbu od 14. fe­ greb br. 16. Petrinjska ulica br. Prima u komisiju svaku trgovačku 3, 111. kat. 60 bruara provoditi u svojoj cijelosti. Dr. Srškić ostao je dosljedan svojoj izjavi robu, naročito voće i povrće, te u tu i uredbu od 14. februara sprovodi na svrhu šalje vlastite korpe (sepete) na najveće zadovoljstvo težaka i svih nas. upotrebu. — Telefon interurban 541. S ovim u savezu donosimo komunike Brzojavi: Spaho trgovina Sarajevo. »Hrv. Težačke Stranke« ,što je objav­ ljen na uvodnom mjestu jučeranjeg broja »Hrv. Sloge«, a glasi: »Predsjed­ Osijek I. ništvo HTS., raspravivši sa sarajev­ Oglašujte uvoz i izvoz skim članovima vodstva unutarnju po­ kentički tehničkih proizvoda litičku situaciju zemlje, osobito s obzi­ u ,,Pravdi“ rom na sastav bos.-herc. zemaljske vla­ Preporučuje na veliko: de poslalo je tajništvu Hrvatske Za­ jednice u Zagrebu i Narodnom Klubu Benzin nadomjestak, acetona, na­ u Beogradu slijedeće saopćenje: domjestak gor. žeste, uljene i su­ »Hrvatska Težačka Stranka« s ohe boje, parafina, lanenog firnisa gorčenjem promatra činjenicu, što se sikativa, brunolina, lakova, škrob od pada demokratsko-socijalističke u sanducima, amoniak sode, jettrgovina voća i ze­ vlade u znaku još veće hegemonije i kog natrona 10O°/o i 128°/0, dr­ plemenskog separatizma, nastoji vlada­ vnog katrana, octene kiseline, leni i južnog voća ti ovim pokrajinama, pa se na taj način 80%, drvni ugalj, kolofoniufna. uzrujavaju jedni slojevi naroda do vr­ na veliko razni toaletni sapuni, olovni še­ hunca, a u drugu se ruku opet drugi ćer [Bleizucker] kem čisti, te svu slojevi naroda potiču na još veće prehdrugu u tu struku zasijecajuću Sarajevo vate. HTS. pere ruke od svih posljedi­ ' robu. ca, koje mogu nastupiti ušljed tih lahCijenik šaljemo franko. Protin Sokak 4. Telefon 498 a koumnih i nepravednih čina i ovim iz­ javljuje. da će morati pozvati svoje za­ stupnike u narodnom predstavništvu, neka se odvoje od parlamentarne za­ jednice i da ostanu po strani sve dotle, dok se god pravedno ne sastavi bos.herc. zemaljska vlada i dok se ne pro­ mijeni unutarnji položaj vladajuće stran­ ke; napose dok se ne obustave nasilja u narodu te izigravanje s težacima gle­ de agrara, nepravedni premještaji i za­ postavljanja našeg činovništva, zane­ marivanje, dapače i ometanje hrvatskih prosvjetnih ustanova (jedan redak za­ plijenjen). Stojimo dakie pred važnim događa­ jima u našoj unutarnjoj politici i pripomnjemo da prema zaključku Central­ nog Odbora sutra odlazi naše izaslan­ Strosmajerova ulica broj 3 (prije Rudolfova ulica). stvo u Beograd, da priopći naše zak­ ljučke, o kojima za sad ne možemo reći ništa podrobnije. Miševi, štakori, stjenke, i žohari Hamdija Spaho i drug RilhBlm F. TiBfenbach i drug баПћада Nahić i sinovi i Riblji zejtin najbolje opsti ima na skladištu u originalnim bocama Centralna drogerija Glusmann & Co. sada J3r3ća Šahinagie, Sarajevo Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Heregovinu dion. društvo u Sarajevu. — Podružnia u Tuzli. Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,000.000. Pupilarno siguran zavod. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući računi najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K, 8,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. - Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavlja sve bankovne poslove nejbrže i najpovoljnije. _________________________________________ __________________________________________________ Odsovoni uriaft. CratraM Odhoi >1 M. G . 41 i'Mcv.rdi, D. *. A- kaloi. SatlJ.lt*. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/8be8c58de7a101beb0ad8a2764c82f4a.pdf 831301adeba6c4838988bb631a148072 PDF Text Text .... Poštarina u atovom plaćena. -_ Ак g vB ЧИИ « A ® ГТ^к A шВ wF * I » Ав laf д «№ ЈИВк JMBk — l§g|g WV Sf V • Sarajevo, četvrtak 29. aprila 1920. (8. šabana 1338.) 30. travnja. U ovom historičkom danu lijepa domovina Tomislava i Zvo­ nimira, ponosna zemlja Kulina i Tvrtka, rođena gruda Viševića i Gradaščevića, Hrnjica i Ljubpvića, Sijerčića i Dadića, Draškovića i Jankovica slavi najtužniji dan svoje prošlosti, dan krvi, žrtava i prijegora, kad su svoje velike duše pod krvničkim mačem anstrijskog dželata mučenički ispustili — na žrtveniku hrvatske slobode — Petar Šubić knez Zrinski i Fran markez Frankopan knez Tržački. Pali su ovi divovi za svoju domovinu — za Hrvatsku, a njihovi su potomci, oni isti, koji su se stoljećima odupirali navalama Mletaka i zastavili bujicu Janjičara, koji su skršili divlje, horde Arpadove f pokosili Simeona Velikoga, koji su kroz cijeli niz dugih stoljeća čekali, da se < svete Wiener-Neustadt-skom krvniku — zadali su mu zadnji i smrtni udarac, koji će za sva vremena uz ime Habsburga biti strašna i kobna opomena svima onima, koji bi se drznuli da diraju u slobodu Hrvatske i prava hrvat­ skoga naroda. Posvećujući časnoj sjeni Velikih Junaka ono isto mjesto našega lista, koje s dana na dan posvećujemo i krvavim žrtvama Njihovih najboljih potomaka, čija se krv nesmetano prolijeva širom i popri­ jeko cijele naše domovine, a sve u znaku jednakosti, bratstva i slobode naroda Hrvata, Srba i Slovenaca, uz ine sinove ovih slavnih Mučenika kličemo: Vječna slava i čast Vašim Velikim Sjenama! Dokle još ovako? Dan prevrata i oslobođenja dočekali smo svi najvećim veseljem i zadovoljsrvom. misleći da smo se za uvijek osiobodil: more, koja nas je kroz četiri decenija pritiskali, a zadnje četiri go­ dine rata dosegla bila svoj vrhunac barbarskog pritiska svake ruke. Muslimani su se radovali i vjerovali, da će odmah u svojoj slobodnoj državi nastaviti miran i ' zadovoljan život, pregnuvši za radom i liječenjem svih rana f nevolja, koje je prouzrokovala i nanijela tuđinska uprava prije i za vri- i jeme rata. i / 1 k r u n a. мф здД SB јву^Ка Pretplata godiš. 120 krujSB аДју Ц&В na, na pola godine 60krusSL^^Mf Ла 1KM na. Uredništvo i uprava ЈВИИМ^ flE ЛЛ se u Carevoj ГЛАСШО ЈЈПГОСЛАВЕНСКЕ МУСЈММАМСКЕ ОРГАНИЗАЦЦЈЕ. Broj 46 (151) POJEDINI BROJ račun pošt. štedionice 1119. Godina 11. I Sad ovdje naš najmjerodavniji autori­ tet islamske nauke i duboki poznavalac naših prilika, naš vrijedni Reis-ul-ulcma razvija moralnu temu o altruizmu. Šta treba da činiš za svoju zajednicu? Na prvom redu treba da za. nju osjećaš, t. j. svaka njezina sreća, da te razve­ seli, a svaka nesreća da te rastuži. Do­ bro ili zlo tvoje braće, treba da odjek­ ne u tvom srcu. Saznaš ii za njega da sa svojom djecom gladuje, jer nema šta da večera, neka ta spoznaja tako uznemiri tvoje srce, da ne mogne ni te­ Ahmed Kulenović. bi zalogaj kroz grlo, dok mu ne pritečeš u pomoć. Taj tvoj unutarnji, nemir - svjedoči, da ti je srce islamsko. Opa­ ziš li siroče gdje se potuca od nemila do nedraga? Neka ti to ne da zaspati, dok mu caru ne nadeš. Taj tvoj bihuzurluk je znak, da ti je srce musliman­ sko. Vidiš li žensko čeljade da je, ili zbog bijede il»zbog tjelesne požude, (Refc-lu-ulemin vaz). krenulo stranputicom, neka ti taj nje­ Jodan perzijski filozof pripovijeda: zin postupak natjera krv u lice, kao da »Jednog čovjeka zaboljele oko, pa mje­ se tiče tvoje vlastite časti i ne umiri se sto da ode liječniku, on je otišao vete­ dok je ne odvratiš od hrdavog puta rinaru da mu ga liječi. Veterinar mu kojim je krnula. Savjetom, novcem, pru­ iispe u oko nekakav lijek kojim liječi žanjem zarade gledaj da je vratiš na konje, volove j druge hajvane. Bole­ sniku se oko ne izliječi nego posve oćo-, pravi put i da u njezinim očima podigneš vrijednost rza i obraza. To tvoje ravi. Zato on tuži veterinara. Ali su­ nastojanje je vanjski znak tvog islamidac izda kratku osudu, rekne naime, • bolesniku: »Da nijesi bio hajvan ne bi •jeta. Ovako unašanje spada u onaj ameišao hajvanskom liječniku, nego insanli-salih kojim se upotpunjuje iman. Ali skom!« time nijesu izbrojene sve islamske 'duž­ Ove sam se pripovijetke sjetio kad nosti. Ima i drugih kojih se moraš dr­ sam zadnjeg petka slušao Reis-ul-ulemu u Begovoj džimiji. Za koji bilo po=, žati: Reis-ulema, nastavljajući dalje, citira ajet: »V e eiddu lehum...« sao ako ne odeš erbabu i stručnjaku, i. t. d.«, pa veli: Naoružaj se onako pa ne čuješ šta će on reći, taj će ti po­ kako se i tvoj neprijatelj naoružao. Asao biti ćorav. Kad čovjek sluša Reisko on ide na te puškom i topom, a ti ul-ulemu, kako' on izlaže vjerske prin­ se spremaš na obrana toljagom ili ka­ cipe, kako prikazuje zahtjeve vjere u menom, ne nadaj se Božijoj pomoći, pa pogledu privatnog i javnog* života, on­ da dobiva posve drugu slrku o Islamu. : stotinu ti nusret-dova za paru. Opskr­ I Ta slika, taj pojam o Islamu sadržaje . bi se svim obranbenim sredstvima, ko­ u sebi po prilici ovo: Budi pošten, ј jim se služi tvoj protivnik. A je.li to sa­ mo u ratu tako? NelToga se nasihata ljubi bližnjega i osiguraj svoje blagostanje na dozvo-1 trebaš 'držati i u miru kada se ne bojiš napadaja ni otkle. U miru treba da se Ijen način. Resi-ul-iflema tumači ajet: »Vc besširil-lezine ame- i latiš svih onih sredstava kojima ćeš nu... i.t. d.*. Veli: mumin je onaj koji I osigurati svoje blagostanje: Smiješ li vjeruje u Boga i pejgambera, ali to ni- j bfti nepismen? Ne! Tvoj islamski po­ je dovoljno, treba još uz to i ameli-sa- . nos treba da se buni u tebi, $ko si muhlih (dobro djelo). Dakle bez ovog po­ •tač. da ti. drugi pročita pozivnicu, ili da ti.napiše pismo. Tvoj otac bio zana.ija,. sljednjeg ne može biti pravi mumin. A šta je dobro djelo? To se dijeli u dvoje, i pravio žute mestve i crvene papuče, a ti vidiš da ta roba danas slabo prolSzi, U jedno spadaju one dužnosti, koje se | tiču samo i isključivo pojedine osobe, j prihvati za najmodernije cipele, njih to jq: abdest, namaz, hadž, post i t. d. ; pravi i gledaj zaraditi što više novaca. Prije je trgovac mogao trgovati, a da Dakle to su one dužnosti koje, ako vr­ se nikud ne makne iz svog mjesta. Da­ šiš nema drugo-m koristi nego samo te­ bi, ako ne vršiš, nemo drugom štete I nas se vrijeme okrenulo, tebi to ne mo­ nego samo tebi. Ako uzvršiš te duž- • že biti; idi, putuj. gledaj gdje ćeš jefti­ nosti Bog te je obećao nagraditi, a a- ; nije kupiti, a skuplje prodati. Gledaj zako ne uzvršiš, možda da će te kazniti, I zaradi, obagati se što više.^er pejgamber veli: »N i m e 1 m a 1 u s s a 1 i ћ .... a možda će ti i oprostiti. Oni ljudi koji i t. đ.«. Bogatstvo u rukama plemenita se ograniče samo na te dužnosti, pa se čovjeka je tako lijepa i pohvlana stvar, ne budu obazirali na svog bližnjega, od­ da se preporučuje svakom muslimanu nosno na svoju zajednicu, oni nijesu da nastoji poštenim načinom obogatiti pravi i potpuni mumini. Vršiti smo ose. Od toga može samo koristi biti naj ibadet, koji ne nosi koristi nikom ozajednici. sm sebi, to je u neku ruku vjerski ego­ Tvoj otac je svoju zemlju rukom oizam, koji se ne razlikuje od obične po­ rao, sijao, žeo i t. d. Danas ža to sve hlepe i sebičnosti. Drugi je dio ameli-saliha, ono dobro • imaju mašine, kojima jedna ruka svi­ cjelo od kojega ima koristi drugima. , di za jedan dah toliko posla, koliko je leđna riječ jednog alima. [ Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo - Brzojavi: Trgovačka ban^a, Sarajevo - Intorban telefon: ZN. �Strana 2 Стоана prije 100 ljudi sviđalo. Po gornjem ajetu islam te zadužuje, Ua se opskrbiš, svim modernim oruđem kako ćeš za kraće vrijeme obaviti više posla. Ovo sve spada u ameli-salih, kojim se upot­ punjuje iman. Dalje Reis-ul-ulema citira hadis: »U 11 u b ul -iime... i t. d.«. Traži znanost od bešike do motike; i stavlja I pitanje: »A š ta je znanje?«, pa odtovara: »Znanje je putokaz тааа. Za svaki posao treba neko izvjesno zna- , nje. Bez nauke, ostaćeš medu zadnji; | ma, bićeš talog one zajednice u kojoj ! živiš. Ne umiješ se okrneuti, ne znaš se snaći, ne znaš se obraniti, ne znaš ! ništa poduzeti. Ući, naobrazi se, upoi znaj život, narod, državu. Upotrijebi svoje znanje na korist sebi i drugima. I Pomoću svog znanja proturi se, pro­ guraj se, isplivaj na površijui, budi me­ i .PRAVDA* — ,ПРАВДА~ Bilješke. Iz а№јв za zaštitu morala. Spoj 15t Broj U koliko bi za gornja pitanja P. N. trebao pobližeg saobraćaja sa nama — usmenog sporazuma i zdogovora — stojimo mu rado na usluzi preko upra­ vitelja naše kancelarije i t. d. Uži odbor »Akcije za zaštitu morala u Sarajevu« sastoji se od ovih lica: Muf­ tija Šalim ef. Muftić predsjednik, Dr. Atit Hadžikadić i H. Mehaga Samcdović potpredsjednici, Semsudin Sarajke upravitelj kancelarije, te članovi: Dr, I lalidbeg Hrasnica, H. Hamdi ef. Berberović, Sakib ef. Korkut, Muhamed efp Tufo, H. Ahmcdaga Kujundžić, Alijaga' UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. . Brekalo, Muhamedaga Nanić, Smad ef. Vlada nije đeniisioniraia. Obzirom na Bukvioa, Fehim ef. II. Baščaušević, Ri­ glakine o krizi javlja »Obzor« iz Beoza ef. Mutlerizović i Husein ef. OmanoAlija Jelko iz Sarajeva, od rata je grada.vdanašnja vlada još nije zauzela napustio saračku radnju, pa se od pre- I vić. nikakvo stanovište eliminiranju Pašića vrata bavi isključivo, zemljoradnjom, Imena članova šireg odbora ne moi Protića, kao i' zahtjev o demisiji naići Uzdržaje punicu, ženu i troje djece, a i žerno za sada iznijeti, jer još nijesu sva na loš prijem. Prema tome ove vijesti stoji na 28 dunuma oranice i bašče, te ; društva imenovala svojih delegata. o demisiji vlade potpuno su neispravne. 27 dunuma šume, kuju dijelom goji, a Na želju građana intervenirala je Ak­ Jedna izmišljotina. Javljaj t iz Zacija kod pripravnog odbora za »Gajradijelom krči. Od ove parcele 7 dunu­ greoa: Neki ovdašnji listovi bili su jama je bilo uvijek begluk. Godine 1909. ! tov« dan, koji je određen za Durđev du prvima. Ne daj se zapostavljati, ga­ vili du je ban dr. Lagt va brzojavno po­ dan, da se odgodi na jedan slijedeći pebeglučeno je 7 dunuma ušljed nagodbe ziti i tlačiti^ Jer pogaženi, potlačeni i zvan u Beograd da preda demisiju. Me­ sa kmetiina ĐordomiPerom Kneževi-, { tak, u kojem bi slučaju građanstvo taj đutim ova vijest ne odgovora istini. — uopće oni, koji su nespretni u životu jer dan potpomagalo, pošto dosadašnje isčem na taj način, da je Dordo ostao u »Obzor« piše dapače, da o kakvoj de­ su pružli ruke niza se, pa se ne brinu I kustvo uči, da nam Durđevdanskj tefestaroj temetovskoj kući sa preko 100 za ovaj idunjaluk, nijesu ni kod Boga misiji hrvatske vlade ne može biti ni 1 riči u Gaju i na Hrid« ne služe na osodunuma oranice i šume, a Pero je do ­ makbul. Jer Bog nije njihov sluga. On govora. Jednako demantira i vijest, ko­ bitu čast. bio preko 120 dunuma zemlje te mu je im je dao pamet, koju treba da razviju ja se posljednji dana širom pronesja. Dobrovoljnih priloga, koje smo s po­ načinio novu kuću i klanicu, Ova je napomoću nauke. Svojim razumom, svo­ da je naime došlo do nesuglasica iz­ četka najavili, da su odmah od nekolijim znanjem treba sami da dižu svoj .godba o ustupu 7 dunuma sklopljena među hrvatske-zajednice i radikala. । ko ljudi potpisani, palo je od' ovih lica povodom Jelkinog pristanka na diobu ugled i da svoje materijalno stanje po­ Oko koncentracije. Današnja »Do­ selišta između Dorde i Pere i provedena ; i u ovoj visini: Braća KUnašin 20.000 K, boljšaju. Znanje i neznanje, to je iedno movina« donosi iz Beograd informaci­ Samedović H. Mehmed 10.000 K, Bra­ je u gruntovnici dobrovoljno. drugom protivno kao dan i noć. U da­ je da se i dalje radi na koncentraciji u ća Tufo 10.000 K, Braća Sudžukovič Godine 1910. podijelila se povodom nu čovjek vidi kuda ide, a u noći luta, i savezu s time, da se sada pronose ra­ 5.000 K, NeziAiodžić H. Hasan 5.000 K. očine smrti dva Dordina sina: Risto i tapka i najzad nastrada. Nauka nam je zne lične kombinacije, tako n. pr. mi­ Braća Ahmetašević 5.000 K, Henda Mitar, te je Mitru pripala zemlja koju Potrebna kao kora hljeba. Treba nam nistar predsjednik imao bi postati VesMuhamedaga 5.000 K, Šabanagić Ibraje kupio Isak Sumbulović (na račun Aučitelja, liječnika, tehničara, advokata, nić, ministar unutrašnjih djela Draškohimaga 4.000 K, Pazarac Muhathedaga iijina amidže). On je svoje pravo pro ­ sudaca, profesora i t. d. Ako smo u vić, a ministar saobraćaja Pribićević. 4.000 K. Brekalo Alijaga 2.000 K, Tobak dao Sumbuloviču i odselio u Sarajevo, nauci mi zaostali, gledajmo neka nam Što se tiče pokrajinskih vlada, one bi H. Avdaga 1.000 K, Baščaušević Ibraa zemlju i sad iznajmljuje njen vlasnik djeca ne zaostanu. Sajjimo u mekteb i se imale sastaviti od ličnosti, koje su himaga 1.000 K, Handžić H. Hasan 1.000 Sumbuiović Vaši Kraljeviću, koji mu u školu sve. što je za nauke. Potpovan stranaka. Nova centralna vlada iK, Nuhić Salihaga i sinovi 1.000 K, Dedaje ugovoreni kesim. Kraljevića .niko mažimo siromašne đake. Odgojimo ih lić H. Avdaga 10.000 K, Kujundžić H. , mala bi prema izričitoj želji Regertta. ne smeta u njegovu posjed«, niti Sumu islamskom duhu, ucijepimo u njiho­ da odmah zavede red u zemlji i da pri­ Ahmedaga 1.000 K. H. Hasanović Uzebulovića boli glava radi beglučke ured­ vo srce ljubav i bratski osjećaj pre­ iraga 4.000 K, Kobić Arifaga 4.000 K, i premi izbore za konstituantu. be. Ne radi se naime o »turskoj zem ­ ma našoj zajednici. Potpomozimo ih Vesnič dolazi u Beograd. »Narodna Lukačević Huseinaga 2.000 K. Hardalji«. Ristin dio pripao je Jelki, koji se novcem, lučnom i odijelom. Pa će to Politika« donosi iz Beograd slijedeće ga Mujaga 1.000 K, Užičanin Omeraga je s njime u godini 1910. nagodio tako, oni nama, ako Bog da, u birduče -vra­ informacije. Poslanika dr. Vesnića po­ 3.000 K, Vreto Mehaga 1.200 K, Delić da su podijelili zemlju, te je Aliji Jelki titi. Svojim znanjem, svojom umjetno­ Salihaga i Šaban Jbrulj 1.000 K, Kapić i zvao je iz Pdrisa sam Regent, pa i njegovim suvlasnicima -došlo nešto sti i vještinom oni će nama učiniti to- • Avdaga 1.000 K, Njemčević H. Vejsil ■ tako vlada ne stoji'u nikakovoj vezi preko 50 -dunuma. i uZ to je Risti na liko hizmeta, koji će vrijediti sto puta 1.000 K. Braća H. Jusufagić 5.000’ K, j s ovim pozivom. Govori se da dvor njegovom zemljištu sagradio novu ku ­ više, nego smo im pozajmili. U danas- | Osmanagić Camilbeg 1.000 K, Vranić ■ kani na svoju pokušati sa koncentra­ njim teškim prilikama učiti nije lahko; j ću. a on je iz stare dragovoljno izašao Islamaga 1.000 K, Njemčević Hamdija i cijom kojoj bi bio na čelu Vesnić. Sve jer biti gladan, slabo odjeven i bez do- j i prešao u novu. Ova je nagodba pro­ vijesti o demisiji vlade su preuranjene. 2.000 K. Karasahhović H. Muhamedaga vedena u gruntovnici uz odobrenje kot. voljno ogrjeva i rasvjete, to su sve taSadašnji kabinet ostade tako dugo na 3.000 K. Bičakčić H. Salihaga 5.000 K, ureda i privolu obiju stranaka. ke zapreke, upravo, taki dušmani na­ Musi, trgov. i obrtnička banka 5.000 K, I vladi, dok se ne nađe bolja kombina­ U godini 1912. pokušao je Mitar Kne ­ uke, da je prosto veliko čudo, da se ; ma da je istom otpočela sa svojim po- ; cija. Misao o osnutku neutralnog kabi­ mnogi đaci mogu boriti protiv tolikih I žević, ubivši u Savu otkupninu što ju neta ima vrlo slabih izgleda. Što se ti­ slovanjem i t. d. je primio od Sumbulovića za svoje kmeneprilika. U Zagrebu imamo nekih 100 . če novinara Krste Cicvarića, on je stav­ Predlog iz proširene sjednice džetovsko pravo, da se povrati kao kmet do 150 đaka muslimana na visokim ljen pod policajnu pasku, jer je među matskog medžl-isa, da se za Akciju za­ na dio zemljišta koje je nakon diobe školama. Mnogi ^d ovih su u velikoj i inim pisao Regentu p.smn, u kojem ga vede članarina, upravni odbor Akcije pripalo njegpvu bratu Risti. Ovaj se je bijedi. Njih treba pomoći, da mognu izpozivlje, da preda vladu socijalistima. pokušaj izjalovio jer je bila provedena je zabacio, da se o tome sada uopće držati na ovoj oskudici. Pomozimo ih, Iz Parlamenta. 83 sjednicu privreme­ neće raditi, nego će se ostati samo kod pa da u buduće imadnemo pravo od I nesamo njegova nagodba sa Ristom, nog narodnog Predstavništva otvorio dobrovoljnih priloga. već i dioba Između Jelke i Riste, pa je njih zahtijevali protuuslugu. Danas kad | je prvi podpredsjednik Dr. Ivan Ribar Policajnoj direkdii u Sarajevu upu- I odlukom kot. ureda od 17. jula 1912. je njima potreba, pokažimo prema nji- I u 4 sata i 45 m. poslije podne. Protokol ćen je ftvih dana dopis, da nam izađe broj 12.843/12. odbije jer dotično zem­ ma očinsku ljubav, pa u buduće, kad | je primljen bez primjedbe; Poslije svih u radu u susret) ovakog sadržaja (isljište sačinjava begluk Riste Kneževića bude nama potreba da oni nama to uz­ svršenih formalnosti održao je Ivan Ri­ i AHje Jelke. ' pušćamo samo zahtjeve): vrate čistom sinovskom ljubavlju. Oni bar krasan govor pokojnom predsjed­ »Kako Vam je već od strane Vak. Nakon odbijenice Mitar nije dizao uče i učeći, nadam se, da imaju na sr­ niku jđr. Draži Pavloviću. Zatim je uponovne tužbe i Jelko je svoj dio zem­ mearif. džematskog medžlisa, odnosno cu srcu dobrobit muslimana. Imajući zeo riječ predsjednik ministarstva Prolje obrađivao sobom i u zajednici sa vi­ kot. vak. mearif. povjerenstva prijav­ na srcu ti^rlemenjtu namjeru, oni svo­ tić i izjavio .u ime vlade i Narodnog še bostandžija. Kad je stupio u vojsku ljeno, osnovata je ova Akcija kao sek­ jim učenjem vrše božiji farz. Može svakcija džematskog medžlisa sa zadatkom,' Predstavništva saučešće povodom smr­ zemlju je radio Hota Alija, a za tim da želi dobro svojoj zajednici, ali žeti prvog podprodsjednika Pavlovića. U Jusuf Hajro, a nakon prevrata preuzeo da suzbija nemoral među muslimanima, liti i znati koristiti, to je velika razlika. 5’sati i 15 m. zaključio je Dr. Ribar je obrađivanje on sam, posijavši u 1918. a naročito medu muslimanskim ženskiAlfo čovjek ne zna, kako će koristiti sjednicu i zakazao narednu za sutra (prilikom urlaba) pšenicu i u proljeće njem u gradu Sarajevu. svojoj zajednici, onda je to njegova u 4 sata poslije podne sa istim dnevnim zerzevat. Tokom cijelog ljeta nije ga Bez Vaše izdašne pomoć? da se ovoj vruća želja besplodna. Da ta želja ne redom. njko smetao, osim što mu je Risto opa­ zloj pojavi stane temeljito na put,, iz­ bude besplodna, potrebno je imati zna­ Hapšenje komunista. Javljaju iz Ma­ san bašču i strnište i radi toga osuđen gleda’ nam, da bi djelovanje ove akcije nje, a znanje se- stiče velikim trudom i ribora od 27. o. mj. Jučer je uahpšena na K 1-500 odštete, koju Jelko nije još bilo skoro iluzorno, ma koliko se mi dugotrajnim godinama. Za to potpomo­ žena komunističkog vode Vališa, koja naplatio. U jesen 1919. Jelko je posijao trudili, da svakom čeljadetu s toga hrzimo one. koji su na tom putuje bila odrešita agitaJorka. i otac ko­ pšenicu, zelje i rasadio salatu, te osta­ đavog puta pribavimo poštene zarade, munističkog vode Nachtigal, aretiran. vio prasu i kupus, a početkom ovog pa smo slobodni preporučiti se slavnom Reis-ulpultmin je vaz od početka do No dosada nije uspjelo da dobije u svo­ proljeća posijao je grincajg i grašak. U naslovu najtoplije u interesu javnog kraja protkan tim idejama. Može biti, je ruke samog Vališa i Nachtigala. jesen je preorao i strnište. morala grada Sarajeva, čijega su sta­ da niiesam tačno citirao njegove- vla­ Ml i Nj’emačka. (Zvanično). Naš ot­ Na 8. marta dođoše Risto, Mitar, Du­ novništva muslimani jedan veliki dio, stite riječi, ali je sadržaj i duh samo­ pravnik poslova u Berlinu gosp. Rajko šan, Vaso i Milan Knežević sa 17 plu­ da naše namjere shvati kao posve is­ ga tog predavanja, mislim, vjerno pri­ gova i počeše orati kako strnište tako krene i nesebične, te da nas u našem : Vintrović. hredao je 23. o. mj. svoja akkazan. i posijani dio zemlljišta. Prijava kod napornom poslu s punom voljom pot- j reditivna pisma njemačkom ministru Hoću da ponovim riječi koje sam na kot. ureda nije koristila, jer obećana pomaže u svemu, što bi grdilo ozdrav- ! spoljnjih poslova. Na taj način obavlje­ početku rekao. Kad sluša čovjek pre­ žandarska patrola nije došla. Bilo mu ni su od toga dana diplomatski odnosi ljenju tih prilika ma kojim bilo mogu­ davanje jednog takog autoriteta, onda , je malo, pa su uskopali i bašču te isjek­ između kraljevstva SHS i Njemačke. ćim sredstvima, kao da nam i potrebne dobiva posve drugu sliku o Islamu. li neke voćke. Uzorali su mu dapače i Jugoslavensko pitanje riješeno. »Chisavjete dobrohotno pruži u svemu, što . Slušateljevu dušu poplavi neki val ozelje iz vrta i napali momka, koji , je cago Tribuna« javlja, da je Jugoslaven­ se na ovo pitanje odnosi, nama, koji gorčenja. kad sam sebi stavi upit: »Za­ htio da ga bere. Sad ne smije ni na sftipamo u jedan nov svijet djelovanja, I sko pitanje riješeno u,San Remu i to što se ove riječi nijesu čule sa onog zemlju ni u kuću, jer su je zaposjeli na taj način da Rijeka pbstaje slobod­ za nas toliko nepoznat, koliko za sigur­ ćursa ima 40 godina! Zašto su Vas pi­ Mitar i Dušan, koji je-pošljednji ostavio na Vi o njem zapamćenja, statistike i na država. U ovu slobodnu državu tali j zalagali kojekakvim pričama i svoju kuću i svoju zemlju neobrađenu, iskustva' posjedujete. spada čitav teritorij od Volovskog do basnama, čime su u masi pobudili anti­ a došao na Jelkinu sirotinju. Valja pri­ Stoga smo slobodni zamoliti Vas — Bakra, a prema sjetieru do sv. Petra. patiju prema školi, a u inteligenciji pro­ pomenuti. da su svi ovi »težaci« defi­ prelazeći ddmah k poslu na prvom ko­ Jednako i otok Krk postaje sastavni dio uzrokovan — da se blago izrazim nitivni željezničari, zaposleni kod sta­ te slobodne države. Sto se tiče otoka raku — da nam izvolite saopćiti: 1. i indiferentizam prema muslimanima. To nice Alipašin Most. 4 t. d. do a. Lošinja, Visa morali bi pripasti Italiji. užasno, na Što su nas stjerali! U kući‘je ostala Jelkina prtljaga i sje­ Osim toga Vas umoljavamo, da nam Arnautske, upadice. Prije nekoliko ■ Neka se čuje Rcis-ul-ulemlna riječ me od krumpira, ali ih ne smije dig­ u savezu sa svim ovim pružite Vaše dana prešli su amautski banditi oru­ ’irom cijele Bosne i Hercegovine, nenuti, jer se gospoda-težaci-željezničari poglede i nazore općenito na ova pižani od talijanskih I bugarskih agena­ ’ a svi muslimani vide, kako jedan pra­ prijete da će ga ubiti, a' policajna direk­ ■tanja, kao i na ona, koja mi — kao noć ta preko granice i presjekli put izme­ vi alim pestavlja Islam. cija i gluha 4 slijepa, kad se radi o vajliej u poslu — još ne dosiženjo svo­ đu Prlzrenaj Ferizovića. Poslani vojni Jedini Bog neka mu dade doličnu na­ »Turcima«. Prtljaga truhne. krumpir jim pogledom, te o pitanju prosjačenja odjeli rastjerali su arnautske bandite i gradu. V. S. propada, a policija ni mukajet. Isti je posebno,, pošto mi kanimo stupiti u vrlo uspostavili saobraćaj. slučaj i sa Jelkinim zetom Vejsilom tijesne poslovne veži sa ovdje posto­ Jedna zdrava akcija. Javljaju Iz Za­ Ibrahimovićem, kojemu je također uz­ jećim potpornim društvom »Merhamegreba od 26. Da se u buduće spriječe ' Muslimani!' urpirana cijela zemlja osim po dunuma tom«, da se paralelno uz zaštitu mora­ I štrajkovi, to se jilčer ovdje održao sa­ Svakom zgodom pomažite vrta i kuće, u kojoj sjedi izvrgavajući la suzbija i prosjačenjc, neće li nam već stanak svih privrednih krugova, na ko- , se opasnosti po život. jednom tih sramota posve nestati sa me je stvoreno sindikalno gradsko vi„Hrvatskog RadišuH Donosimo bez l^rmentara. ВШНШВ ulice. 1 I jeće. koje će povest veliku protuakciju Nova stranka. Iz Osijeka javljaju od 26. aprila. Pflkšlth dana ovdje se odr­ žala'sjednica Medakovičeve grupe ne­ kih slavonskih veleposjednika, na ko­ joj se radilo na osnutku nove agrarne stranke. Kalio soubijaju egzistonliie. Politički pregled �bpoj l5l — Broj_____________ ______ protiv štrajkova i inih pokreta,ј kojim je nakana, da. se ošteti naš privredni život. VANJSKI POLOŽAJ. Zahtjevi Italije. Prema vijestima ta­ lijanskih listova iz sigurnog izvora, Ita­ lija stavlja u pogledu još neriješenih mirovnih pitanija ove zahtjeve: 1. Sa­ moodređenje riječkog, arbanaškpg. cr­ i nogorskog i dalmantinskoga naroad. 2. j Garancija drugim narodnostima u ovim zemljama. 3. Iskorišćenje rudnika u Heraklejj kao kompenzacija za iskorišćenjc njemačkih rudnika sa strane Franceske prema versailleskom miru. 4. Te­ ritorijalna cjelokupnost Anatolije sa sa­ moupravom po uzoru ostalih nemuslimanskih naroda. 5. Kontrola Dardanela sa jednakim pravima za sve savez­ nike. 6. Isto i za Trakiju do DrinopoIja. 7, Revizija balkanskih pitanja. 8. InftnovJte međunarodne komisije .za autonomiju Makedonije. 9. U Africi Po•sjcd Gibuttat nadzor nad željeznicom Gibutt—Adis—Abeba i slobodne ruke u . Abesinijl. Erđeljska republika. Prema rumunj­ skim listovima vlada generala 'Avareska rastjerala je erdeljsku pokrajinsku vladu. Vijest proglašenja Erdelja za samostalnu republiku nije potvrđena,' ali nije zvanično demantovana. Obrana Krima. Bonar Law je u do­ njem domu izjavio da geneal Vrangel, koji komanduje većinom Đenjikinove Vojske, brani krilnsku pravluku od so­ vjetskih trupa. Odbio ie više napadaja. Iz Albanije. Pristalice Esad-paše U\ Tirani srušili su vladu. Poslije žesto­ kih borbi je Kroja zauzeta i čete na­ preduju prema Draču. Slovenci i Talijani u San Rentu. Ka­ ko javljaju listovi iz Gbricc otputovala je u Sati Remo posebna, talijanska de­ putacija, da ondje zastupa talijanske in­ terese. te je tamo krenula i posebna slovenska deputacija Slovenaca pod vod­ stvom Dr. Vilfanom-a, da iznesu zahtjev goričkih Slovenaca. San; Remo. Javlja se od 26. o. mi. Konferencija u San Remu završiće su­ tra na večer svoje,vijećanje. Millerand, Foch, kao što japanski, grčki i poljski delegati otputovaće u utorak u Pariš. Austrija 1 Mađarska. Državni kance­ lar dr. Renner izjavio je u razgovoru sa korespondentom »Az Esta«, da bi Au­ strija mogla ustanoviti stalne veze sa Mađarskom samo' u tom slučaju, kad bi Mađarska ispunila uvjete, koje je antantajrriznala pravednim. Sadašnje pri­ like ne dopuštaju intimnih odnošaja. — Današnji politički režim, oteščava Au­ striji da nastupi prema Mađarskoj jed­ ' nako otvoreno lsao što je n. pr. nastu­ ; i pila prema Čehoslovačkoj. Senžermanski ugovor. Javljaju iz i Londona: Gornja kuća je .u drugom i ; trećem čitanju odobrila saintgermain- I ski ugovdr. . Oko Nejmačke. Kako listovi javljaju iz San Rema, naglasio je ministar pred­ sjednik Llovd George da če se rezul­ tat njihovog razgovora sa francuskim minfstrom predsjednikom Millerandom objelodanit u zajedničkoj Izjavi, koja među ostalim ‘zabacuje misao okupa­ cije lijeve minske obale t rurskog pod­ ručja po Francuskoj. Protiv japanske akcije. »Vossische Zeitung« javlja iz Milana. Japanski po­ slanik u Rimu potvrdio je vijest lista »Avanti«, da su japanske čete prodrle u Azijsku Rusiju. »Avanti« poziva da talijanski proletarijat protestira Protiv j početog novog rata, koji po njihovom ! shvaćanju nije zaključio Japan nego Sa­ veznici. Plač Hercegovine. " ovih je dana izaslala svoje dvije deputacije ze­ maljskoj vladi u Sarajevo. Nevesinjska deputacija (Ahmed Pekušić, Salko Pajević i Selim Copclj) podastrla je’svoje jade i nevolje zemaljskoj vladi tražeći kao najpotrebnije uvjete poredka i mi­ ra u ovoj nesretnoj zemlji, da se bezuvjetno iz nilliove sredine maknu za­ čepile! svih- progona i pokolja oružnički narednik »Bezirkswachmeister« Sinlo Stoisavljević i. pop Jovičlć. Žandar Stoisavljević, nakon uzaludne potjere vojske, koja je bila izaslana 28. pr. mj., da ‘progoni pljačkaše generala Tenziča i 'pratnje, poduzeo je na svoju ruku pretraživanje muslimanskih sela, tražio »oružje«, stjerao je one ljude u žandarsku kasarnu, gdje ih sili da priLvžr. • - —c- ПРАВДА* — „PRAVDA. Стмаа 3. Dr. Hamdija Karamehmedović, dr. Muvatski Radiša« na području Bosne i znaju ono što on hoće. Zlostavljanjem stafa Denišiić, Veli ef. Sadović profe­ Hercegovine, a koje je dosad s lijepim dotjerao je taj jadni svijet tako daleko, sor, Ahmet ef. Serić, Ahmed Kulenouspjesima provađao u Hrvatskoj, Meda su pojedinci na strani kupovali oruž­ vić, Mustajbeg Halilbašić, Hasan ef. je i ovome ga krvniku donosili, kao da i dumurju, Istri, Dalmaciji i Vojvodini. Kadić, šer. sudac, Asimbeg Mutevelić, Taj je korak »Hrvatskog Radiše« nai ­ su ga oni imali. To se čini zato, jer su šao na opće razumijevanje j dočekan je Asim 'beg Dugalić, Junuzaga Madareznali, ako patrola kod njega ne nađe vić i Ahmetđga Kumašin. . svestranim i toplim simpatijama te o‘oružja, da će biti zatvoren i zlostav­ Mi ovu velevažnu akciju preporuču-' bećaje lijepih uspjeha za podignuće na­ ljan kao i onj prije spomenuti, dok ako jemo svim rodoljubivim muslimanima, šega privrednog stanja. mu oružje nađe biće mu isto samo odda je u svakom pravcu potpomognu I »Hrvatski Radiša« moći će svoju svr­ uzeto i biće novčano globljen, ali ne i apeliramo na sva naša mjesta u pro­ hu postići samo onda, ako naiđe na do smrti linčovan. vinciji. da ovom odboru budu na ruci opće razumijevanje i na simpatije svi­ Za zaštitu života tražili su muslima­ i da svak u svojoj sredini poradi na ju društvenih krugova i ako će uspjeti, ni od kot. predstojnika, da u svako se­ sakupljanju priloga za ovu plemenitu da u svakom mjestu osnuje svoje pod­ lo stavi po dva žandara i podijeli mui korisnu stvar. ružnice i radne odbore, dotično povje­ slftnanima oružje u svrhu obrane, pa Blagodati ove ustanove osjetiće sva kad. je predstojnik to obećao i u tu svr­ reništva. »Hrvatski Radiša« smjestio naša zajednica, pa je sada na nama da je već do sada i lijep broj naše musli­ hu došli u oružničku kasarna opome­ je u njenu osnivanju što jače i izdašnije manske nejačadli nja nauke i zanate, nuti Stoisavljević nije dao o tome ni pomognemo. pomaže obilno našu sirotinju, pa i mi progovoriti, nego je rekao: »Makar pozivamo sve prijatelje naše nejačadi Vam i vlada dala oružje, ja vam ga ne »Gajretov Dan«. U Sarajevu ie ovih i naše sirotinje, da svakom zgodom dam!« dana obrazovan veliki međustranački podupiru ovo naše društvo i upisuju se Na svoju ruku ovaj je Stoisavljević priređivački odbor »Gajretova d aza članove »Hrvatskog Radiše«. uzeo Osmana 'Marića kao taoca i u tu n a« u svrhu sakupljanja priloga i to Muslimani, ako trebate pomoći i sa­ svrhu šalje ga od sela do sela tražeći 6. maja o. g. U parku će Cara Du­ vjeta kod namještanja vaše djece na »hajduke«, gdje nesretnik svaki dan šana toga dana od .10 do 12 sati prije nftuke i zanate, obratite se na »Hrvat­ može glavu izgubiti. podne i u Gaju nad Hridom od 3 do 6 skog Radišu« on će,vam pomoći. i Kada je M:hajlo Šiljegović bio za­ sati poslije podne svirati vojna muzife. Učesnici ove proslave plaćati će za tvoren radi toga što je hranio i štitio Sve potrebne informacije o »Hrvat­ hajduke Račića i šiljegovića ovaj je skom Radiš!« daje svakom društvu i opros^u kartu 10 kruna, za .ulaznicu Stoisavljević rekao muslimanima, kad pojedincima Podružnica Hrvatskog Ra­ 1(1 odnosno 5 kruna, a za cvijeće i os­ su tražili zaštitu: »Evo ja sam pustio diše u Sarajevu. Napretkova palača. talo po volji. Mihajla iz zatvotd, a vas će proga­ Novi odbornici »Hrvatskog Radiše«. njati!« ' r Redovita sjednica Podružnice »Hrvat­ Pošto se više puta desilo, da žandarskog Radiše« za Bosnu i Hercegovinu ske patrole kod pretraga ne prizivlju u Sarajevu, koja je odbržavana kine nikog muška niti glavara, otkrivaju mu­ NAS ^ŠT V SUBOTU 1. maja radi 23. travnja 1920.. jednoglasno je iza­ slimanke, a ako nađu novac ili što dru­ brala kao redovite odbornike Podruž­ općeg radničkog praznika neće Izići. go vrijedno, to nose, (Mujo Baralija iz nice slijedeću gospodu i to: Asimbega Luke opć. Kruševo). to se traži, da vla­ Gosp. Hadžić u Sarajevu. Jučer je D u ga li ć a, prokuristu i zamjenika da i u tome učini red i zapriječi ,-te iz Beograd doputovao novi komandant ravnatelja Herceg-Bosne; Dr. Atif ef. »službene« otimačine. II. armijske oblasti, bivši vojni minis­ Hadžikadića. profesora šer. su-, Pop Jovičić hvali se otvoreno da je tar g. general Steva H a d ž i ć. Na j 'đačke škole: Veli ef. S a d o v i ć a, pro­ njegova zasluga što su Odžaci unište­ stanici su dočekali novog armijskog j fesora šer. sud. škole i Hasan ef. K ani i muslimani ostali bez krovova, a da komandanta gg. predsjednik vlade dr. d i ć a, šerijatskog sgdiju. i ne nabrajamo njegova ostala zločinSrškić, načelnik unutrašnjeg odjeljenja ! Rezervni oficiri invalidi. Ministar­ ■stva. Sokrat Petrović, direktor policije Ljesstvo vojno i mornarice saopćuje: Da Deputacija tražf, da se ova dvojica kovac i šef predsjedničkog ureda dr. ne bi rezervni oficiri inva'idi, koji tra­ što prije maknu, ako se želi u ovom Starh. Od vojske bili su prisutni gg. že da se demobilišu. a kojima nije rekraju red i mir uspostaviti, komandant bosanske divizijske oblasti gulisana invalidska potpora ostali bez pukovnik Čedo Marković, načelnik šta­ sredstava za život, ministar vojni i ba II. armije pukovnik Jovanović sa mornarice naredio ie da se, svi rezerv­ zamjenikom potpukovnikom Pešićem, ni oficiri invalidi, kojima na 6. maja te­ komandant žandarmerije pukovnik Mikuće godine ne bude regulirana inva­ Deputacija sela Kakorina, Kružanj i : trović ј drugi viši oficiri. G. general lidska potpora zadrže na 2 mjesečnoj Banjdol kot. mostarski (Ibro Maksunić ! Hadžić odvezao se nakon pozdrava s } službi u vojsci, a da se invalidska pot­ osobno, te punomoćima Alije Hodžića prisutnima u Konak. —■ - »■ ; pora oficira reguiiše do ovogodišnjeg i Mehe Ibrukića) podastrla je vladi ta­ Pregledanje džamija. Da se ustanovi sudskog odmora. - - -•« « kođer svoje tubže na spomenutog žan­ pravo stanje sarajevskih džamija i po­ Dedo krsti se! Husern Malina 80 go­ dara Stoisavljevića radi progona ta­ piše inventar istih odlučio je, kot. vak. dina star iz Vratnika napadnut je na mošnjih muslimana, a koji su ministar­ povjerenstvo da izašalje komisije i to: Zmajevcu kod Jeftanovića ograde. Na­ stvu i vladi odaslali ove hefte slijedeći I. u predjelu od Skenderpašine džamije pala ga je .rulja od 20 seljaka, te tubrzojav: pa sve do Bistričkog potoka u ponedje­ kući ’ga gvozdenim štapovima vikali su »Već 16 dana čame u zatvorima neljak dne 3. maja u 3 sata poslije podne. "»Dedo krsti se!« — Isti su seljaci na­ vesiniškim Salih. Osman i Omer ZloII. od Bistričkog. potoka pa na lijevu pali još dvojicu težaka, koji su gonili mušica, Derviš Memić. Osman Marić, stranu sve do na Hrid u petak dne 7. ćumtrr. Selim, Bešir i Meho Husić, Salko, Du-' maja u 8 sati u jutru. III. Od Potoka Ovome ne treba opširna komentara, ran Meho, Zahir. Pobrić Mujo. Ibro KoRamića Banja prema Vratniku i Kova­ musliman je, pa pored svoje nevinosti ličić, Osman Omerović. Hasan hodža čima u petak dne 7. maja u 8 sati u ju­ i velike starosti mora biti napadnut Tule, Šuta Zuko, Alija. Salko Marić. tru. IV. Šved šamije između potoka Ra­ Ouo vadiš Jugoslavia? Meho Alija Begović iz Kokorine. obuzmića Banja i potoka Hadže u utorak »Konzorcija« izdaje brašno. Prepro­ roćeni da su davali hranu vojničkom dne 4. maja u 8 sati u jutru. V. Sve davači »Konzorcija« izdavače počam bjeguncu Catoviću; te Bašiću, koji je džamije od potoka Hadžeta prema Bjeod četvrtka 29. o. mj. pa sve do čet­ osumnjičen umorstvom Arslana Marilavama i Koševi do Magribije džamije vrtka 6. maja t. g. po dosadašnjim usća. a obo.iica. da -su sudjelovali kod ? Gorice u petak na 7. maja u 8 sati lo-vima po pola kilograrrta brašna za razbojstva na armijskom komandantu. u jutru. Upozoravaju se sve mutevelije, varivo (meka nula) po K 13.— a kruš­ Pošto svi svjedoci bez razlike vjere imami i mujezini dotičnih džamija, da no brašno po K 12,— na kg. isključuju prisutnost ove dvojice kod u spomenute dane i sate sačekaju do­ tog zločina, a pošto su gore imenovani lazak dotičnih komisija kod svojih dža­ ljudi najpošteniji i bezdvojbeno nevini, mija. to molimo, da se odredi nek se oni na Osnutak »Muslimanske akademske slobodnu nogu puste.« menze« u Zagrebu. Bijedno stanje u G. Mirko Kurilić Stolac. Vaš »ispra­ Oni mole, da se pozatvarani i u kojem se naši đaci u Zagrebu nalaze vak« na primjedbu slagara Stočanina Nevesinje otjerani muslimani ovih sela ušljed neprestanog poskupljivanja ži­ u 40. broju našega lista objelodanit će­ čija se kuća i imetak upropašćuje. čija votnih potreba; bolno se je dojmilo na­ mo tek onda, kad nam javite ako to sirotinja pisti za očevima, koji neduž­ ših građana u Sarajevu. Uviđajući nenije bio pad Beograda, onda kako su ni. u uzama trunu odmah puste na slo­ ■otklonjivu potrebu da se na najpodesse drugačije zvala ona austrijska slav­ bodnu nogu; a isti su od vlade tražili, niji načm pomogne našoj omladini i olja ili pobjede, koje ono Vi proslaviste da se na njihov trošak izašaUe jedan moguć, školovanje sastao se je lijep sa crno-žutom zastavom? Isto .tako, liječnik i odvjetnik, da ove nesretnike broj naših građana iz svih staleža bez izvolite nam reći, koje bio u doba rata pregledaju i ispitaju. — Međutim su orazlike stranaka u prošli petak u musi, u Stocu najbolji pouzdanik au­ voj. deputaciji na vladi obećali, da će čitaonici pod predsjedništvom našeg strijske političke oblasti? (Ne može Vas to vlada službeno, učiniti. obljubljenog gosp. Reis-ul-Uleme i ras­ sva Bregava oprati. Pr. šlag. St.). Ovu je deputaciju predveo lično prepravio to važno pitanje. svijetli g. Reis-ul-ulema-, dok je neveIzmjenom misli došlo se je do jed­ sinjsku deputaciju predvodio tajnik na­ nodušnog zaključka, da se poradi do še organizacije. početka dojduće školske godine na pri­ . Na razvoj i izlaz iz ove stvari mi kupljanju materijalnih sredstava za ot­ čekamo, pa ćemo se onda na ovu temu vorenje »Muslimanske akademske men­ Glas „naroda*4. Slučajno nam dopađoše n posebno. osvrnuti. ze« u Zagrebu. ruke dvs brsojava; prvi iz Oetroica pod bro­ Ovaj način pomoći je najbolji i naj- jem 376, predan dne 29-111. 20 u 2 Bata po podesniji, pošto će đaci i iz najsiromaš­ podne a glaei Omerbeg Čengić Foča. Brzojav ва vi6e potpisa šalji na vladu. Zejuil*. nijih porodica uz neznatnu pristojbu ili Drugi je iz Foče a glasi: „Zemaljska vla^a badava dobivati dobru i izdašnu hranu, Sarajevo. Potpisani molimo da nam se povrati koju im sadašnja »Jugoslavenska men­ nai vredni učitelj Zejnil Vukotić, po moguć­ za« uza sve nastojanje ušljed pozna­ nosti kao upravitelj narodne osnovne škole u »Hrvatski Radiša«, društvo za od­ Foči®... Nije potpisan, jer ,,beg“ valjda ne na­ tih ekonomskih poteškoća nije mogla đe goj i namještanje podmlatka -u trgovi­ nikoga. pružiti. * nu i obrt te za unapređenje gospodar­ Jadni Zejnile, zar si baš spao na Omera,tog | U tu svrhu izabrani su u akcijoni od­ ske privrede. — sa središnjicom u Za­ „svesnog** građanina i jedinog praporca, i, horoščića Kaporova?! E baš si pogodio, ko će te grebu. osnovalo je početkom tekuće go­ bor naši agilni ljudi, koji će poduzeti dovući. dine svoju podružnicu za Bosnu i Her­ akciju, kako u Sarajevu tako i u pro­ ovamo Preporučnjemo g. Grđiću, da odmah uđevolj» cegovinu u Sarajevu. Time je udaren vinciji za ostvarenje ove neophodno ovoj opravdanoj želji g Zejnila Vukotica, jer početak u provađanju velikih zadataka, potrebne institucije. je svojim „djelima1* n Jeleću pokazao da može biti sve, samo ne ljubimac naroda. U odbor su izabrana ova gospoda : koje je postavio sebi za zadaću »Hr- Domaće vijesti Рогићв urEđništva. Trešeljah „Hrvatski ..... . - diša". �I I I Страна 4. Strana Број 151 Bi oj ..ПРАВДА' — .PRAVDA' “(OGLASI “ ISLAM. DIONIČKA ŠTAMPARIJA (TISKARA) u SARAJEVR. objavljuje ovijem RASPIS od 3000 komada dionica IV. emisije, kojom povećaje svoj osnovni kapital od 150.000 K na 300.000 K. Na temleju zaključka izvanredne glavne skupštine od 8. februara 1920. i odobrenja Ministarstva trgovine i in­ dustrije od 16. marta t. g. broj IV 373 potpisano ravnateljstvo po sukpštinskom ovlaštenju raspisuje 3.000 koma­ da novih dionica IV. emisije u nominal­ noj vrijednosti 50 K po komadu uz sli­ jedeće uvjete: 1. Na upis dionica imaju pravo samo dosadašnji dioničari u smislu članka 4 društvenih pravila i to na taj način da jedan dioničar može upisati samo toliki broj dionica koliko ih sada u posjedu ima. 2. Dionice glase na ime. nominalnaцп je vrijednost 50 K, a dioničari ih domjaju uz tečaj po 102 K po komadu. 3. Rok za upis traje od 15. do 30. maja 1920. 4. Nakon 30. maja preostale i nerasprodane dionice ustupiće se onim dioni­ čarima. koji se prijave, a koji su uče­ stvovali u ovom upisu prama broju sta­ rih svojih dionica najkasnije do 15. ju­ na 1920. w 5. Nove dionice IV. emisije učestvovaće u dobitku i gubitku sa 1. januara 1921. g. 6. Nominalni iznos dionice od 50 K pripada glavnici, a razlika tečaja od 52 K nakon otlbitka troškova subskripčije pripada rezervnom fondu. 7. Za dionice koje ostanu nerasprodane 15. juna 1920. ravnateljstvo će stvoriti sindikat od dioničara i njemu ih ustupiti. 8. Upise i naplatu vrši Islamska dio­ nička štamparija u Sarajevu za vrijeme svojih uredovnih sati. Sarajevo, 27. aprila 1920. RAVNATELJSTVO. POGLAVARSTVO GRAD. OPŠTINE BOS. GRADIŠKA. Broj 382/1920. 3. da us tjelesno potpuno zdravi (li­ ječničkom svjedodžbom); 4. da .su dobrog moralnog i politič­ kog vladanja (svjedod/bom nadležnog gradskog poglavarstva ili političke ob­ lasti) ; 5. da su svršili najmanje 4 razreda koje srednje škole u Kraljevstvu Srba, Hrvata i Slovenca (zadnjom školskom svjedodžbom). • • Primljeni opštinski činovnik biva za prvu godinu namješten u privremenom svojstvu, a pošto mine godina dana, ako dokaže dobru upotrebljivost, bude sa svima pravima po postojećoj služ­ benoj pragmatici i mirovinskom propi­ su za gradske činovnike u Bos. Gra­ dišci, definitivno potvrđen. . Dužnost će gradskog dostavljača bi­ ti. da u uredu pripomaže u pisarničkomalipulativnim poslovima i da vani vo­ di utjerivanja opštinskih i inih oblasnih potraživanja, pri čemu će mu izravno biti podvržene sve maljalske starješine (gradski muhtari i knezovi). Bos. Gradiška, 20. aprila 1920. Gradonačelnik: Reufbegović s. r. - Sarajevo. Salihaga JVliriea Tngnlna sviju vrsti zBmaljshlh proizvoda i holonijalne robe na vEllho. Predimaret 16. Telefon 308 B Sarajevo Prima u komisiju svaku trgovačku robu, naročito voće i povrće, te u tu ■svrhu šalje vlastite korpe (šepete) na upotrebu. — Telefpn interurban 541. Brzojavi: Spaho trgovina Sarajevo. Trgovina voćem, Želeni, i kolonijalnom robom na veliko. Prodaje i kupuje PAPIRNICA voće u komisiju, odprema ♦ sve u svojim vlastitim se- ♦ HAMDIJE KOPČIĆA i petima. — Dajem na zna­ nje mojim poštovanim mu­ šterijama da sam svoju ♦ preporučuje svoje bogato stovarište T ♦ svih »vrsta papira, kancalarijskog I ♦ 2 školskog pribora. — Naručbe se * T obavljaju brzo i točno. • T ♦ Ci ene umjerene. 2 Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 a radnju proširio i na ko-lonijalnu robu - - - - I Braća Demirdžić, Sarajevo f Sarači ulica 51. — Telefon br- 274. PRODAJA moderne krečne peći sa nuzgrednim zgradama u blizini Sa­ rajeva. Kupci neka se jave u kance­ lar® Dr. O. Horwitza u Sarajevu Jelića 4. po podne od 3—5 sati. Trgovima svakovrsnih Koža i obućar- |Ц И skog pribora na imalo i ца veliko, pi И Narudžbe iz provincija obavlja vrlo brzo i točno. Ш PRIJATELJU što je nehotice uzeo moju ambrelu sa gvozdenim štapom (šemsiju) dne 22. o. mj. u kiraethanl prigodom osnivanja đačke menze, molim, da mi je ostavi kod kahvedžije I u kiraethani, jer sam zapriječen, da ■ ga osobno u tu svrhu potražim. ' Jast« li prtkomemo osatIKvi protiv j I hladnoga zraka? Dolaze li Vam odmah različite bok? Oj, kako tu ublaauiu ha- | li, čine otpornim masaže s Fellerovun I pravim ELsafluidom! 6 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce 36 kruna. Trebale biste terajuće sredstva, keja utažuje grčeve, jača želudac? Držat, se samo Fellerovih pravih EJ»«-pilula! 6 kutija 18. krunp. Želučani balzam 12 malih boca 36 kruna. Omot i poštarina posebno, ali što jeftinije. Eugen V. Fellet, Stubica donja, Elsatrg br. 31в. Hr­ vatska. NATJEČAJ. Kod ove gradske opštine imade se popuniti novo kreirano mjesto gradskog dostavljača, kao gradskog manipulativnog činovnika u XII. dnevnom raz­ redu sa početnim godišnjim berivima: 1200 K plače; 200 K aktiv, doplatka i 2400 K doplatka na skupoću, dakle sa ukupnik 3800 K, sa pravom na mirovi­ nu i automatska unapređenja. Reflektanti, koji ovo mjesto polučiti žele, neka svoje vlastoručno pisane molbenice do 25. maja o. g. predlože na ovu opštinu, u kojima trebaju do­ kazati: 1. da su državljani Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca (domovnicom), te da su srpsko-hrvatskom jeziku u go­ voru i pismu potpuno vješti; 2. da su navršili 24. a trijesu preko­ račili 42. godinu života (krsnim ih rod­ nim listom); - ----- Hamdija Spaho i drug umiješaj u krmu, šaB'ldSKIal ku na tjedan. Ako se rabi nadomjestak krme onda 2 ša­ ke. — 5 omota mastina, prah za tov­ ljenje zdrave debele marve za tvorbu jaja i mlijeka, dostaje za 6 mjeseci za jednu marvu. Dobio je najveće me­ dalje u Londonu, Parizu, Rimu, Beču. Na hiljade gospodara hvali ga i po­ novno kupuje. Traži ga kod ljekarni­ ka ilj trgovca, sitničara, koji ga može svaki slobodno prodavati. Ili piši na ljekarnu Тгпкдсу u Ljubljani, Kranjska, za 5 omota. Stoji 20 kruna 50 filira poštom. Onda: svrbež, kraste, lišaje *ViaD odstranjuje kod čov­ jeka i životinja mast prot' svrabu. Bez mirisa i ne maže rublje. 1 lončić za 1 osobu poštom 8 kruna kod Ijos kame Тгикбеу, Ljubljana. Bila ona od nikla, ocjeli, srebra ili zlata, svaka će Vas zadovoljiti. Tako­ đer lanci, prstenje, naušnice, svakojaki darovi i potrebštine kao: noževi, aparati za brijanje, škare, novčarke, nažigači, diamani zaQrezanje stakla, sve dobro i jeftino naći će te u cjeniku tvrtke: H, SUTTNER, u LJUBLJANI br. 706. Riblji zejtin najbolje vrsri ima na skladištu u originalnim bocama Centralna drogerija Glusmann & Go. sada Згаеа Sahinagie, Sarajevo Strosmajerova ulica broj 3 (prije Rudolfova ulica). Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Heregovinu đion. društvo u Sarajevu. — Podružnia u Tuzli. Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,000.000. Pupilarno siguran zavod. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K, 8,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavlja sve bankovne poslove najbrže i najpovoljnije. _____________________________________________ 47 viasiik: ć>atrata Odbor >t M. O.« Odgovor® aradaik: M Јпмтпп i ,?.<'■■/.<■_ “ у ■! ■' . -.лкИИС/љл •’ ■ ^. '.--аЈпМЕ ? '. ’ 'ЧМИ'.;. ittep»rii» D. ž A K®»», Sat®.«- ' ; ' � https://kolekcije.nub.ba/files/original/16fc84a299622c67a5bddbd746216a44.pdf 341ecc1f58d34f7212641b651905d3ff PDF Text Text Poštarina u gotovom ptaCena. PRAVDA ГЛЛСИЖ) ЈУГОСДАВЕНСКЕ МУСиМАИСКЕ ОРГАКВЗАЦМЈК Broj 47 (152) Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redahcioni odbor. Pretplata godiš. 120 kru­ na, na pola godine 60 kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. Čekovni račun pošt. štedionice 1119. Godina II. Sarajevo, utorak 4. maja 1920. (13. šabana 1338.) Gajretov dan. Preksjutra je Gajretov dan, dan kđji će ne samo donijeti lijepu materijalnu potporu našemu Gajretu, nego i poka­ zati da je moguć zajednički rad svih muslimana barem na kulturno-prosvjetnom polju. Taj dan će se mantfestovati čvrsta volja svih prijatelja našega kulturnog "progresa, da svi složno, bez obzira na partijske razlike, porade da se što ve­ ćem broju naše mladeži omogući da se školuie i da se naoruža modernim oruž­ jem za modernu borbu svoga vremena. Taj dan će se sjati lice i pokazaće se slika naše bolje budućnosti svakom dalekovidnijem jugoslavenskom muslima­ nu, jer taj dan će ga uvjeriti, da je na­ pokon spalo ono pfckletstvo, koje toli­ ke godine mori naše najvažnije kultur­ no društvo; da je napokon, a valjda i definitivno, izbačena nesretna stranač­ ka politika iz našeg Gajreta. Ugledni članovi svih muslimanskih stranaka, imajući pred očima strašnu kulturnu zaostalost islamskog dijela na­ šega nagođa i zabrinuti za budućnost svojih jednovjernika, stresaše napokon sa sebe ružne okove stanačke netrpe­ ljivosti, prebaciše koprenu zaboravi preko pogrešaka političkih protivnika na kulturno-prosvjetnom polju, uhvati­ še se rukM>od ruku i zavjeriše se, da će u buduće zajedhički složno raditi na izgrađivanju- glavnog temelja naše bu­ dućnosti i da neće nikada više dozvo­ liti, da politički zasukanci i nekulturni i antikultumi elementi uvlaćc svoje pr,ste u kulturna društva i sudbinom im odlučuju. U znak toga duševnog preporoda, odlučiše svi složno d'a pod pokrovitelj­ stvom reis-ul-ulcme prirede prvi Gaj­ retov dan. Pod itm auspicijama održaće se i ovogodišnja Gajretova glavna skup­ ština, koja će kao i »Gajretov dan« do­ kazati, da je napokon pobijedila spaso­ nosna misao, da pred »Gajretovim« vratima mora spasti svačija stfanačka i politička kabanica. »Gajret« će ubuduće biti društvo sa­ mo onh, koji se umiju izdići nad stra­ načke strasti, koji cijene vrijednost mo­ dernog obrazovanja, koji uviđaju da se samo intenzivnm radom na prosvjetnom Polju može ‘poboljšati naše loše sadaПје, stanje i osigurati budućnost naša. Na »Gajretov Dan« doći će svaki na­ predni musliman, svaki prijatelj naše budućnosti, svako ko pojima da je pro­ svjeta naše najvažnije narodno pitanje. Kao članovi naše Musi. Jugosl. Or­ ganizacije upozorujemc svoje političke istomišljenike, da na mladima svijet dstaje, da će sadanji naši omladinci po srednjim i visokim školama biti ubrzo vode naroda i da omladina prosuđuje vrijednost političkih stranaka samo po uspjesima njihovim na kulturno-prosvjetnom polju. Naša stranka -kao najjača musliman­ ska stranka treba da naviše doprinese i radnika i materijala za zidanje teme­ lja naše bolje budućnosti. Tim će ujed­ no dokazati da je sposobna za život i da je dobro da postoji. Utakmicu stra­ naka na prosvjetnom polju pozdraviće oduševljeno svaki pravi patriota, pa ma kojoj on stranci pripadao. Kao članovi priređivačkog odbora »Gajretova dana« apeliramo na sve ’ svoje političke istomišljenike, .na svu braću muslimane, kao i braću Srbe i Hrvate drugih vjera'; da na »Gajretov dan« što obilnije potpomognu naše društvo »Gajret«, koje je sebi stavilo u dužnost da siromašnoj muslimanskoj školskoj mladeži omogući savremeno obrazovanje i tako sagradi najbolji te­ melj ljepše budućnosti svih muslimana naše domovine! Dr. Karamehmedović Hamđija, Kadić Hasan, Šerić Ahmeđ, Mulabdić Edhem, Sadović Velija. Dugalić Ashn, Celić Mustafa. Bjelevac A. Hifzl, Mašlć Husetn. Sarajevo, 28. aprila. »Narodno Jedinstvo« osvrnulo se na pisanje »Hrvatske Sloge«, što'je ustala proti činovnika iz Srbije. Mi smo po kroničarskoj dužnosti registrirali sta­ novište »Hrvatske Sloge«, jer nam se čini, da srbijanski ičnovnici ne će polu­ čiti onog uspjeha, koji se od njih izgle­ da. »Narodno Jedinstvo« se trudi, da dokaže, da su za naše prjjike najpodesniji upravnici iz ‘Srbije. Mi, koliko nam dosadašnje iskustvo dokazuje, možemo nažalost tvrditi obratno. Ono nekoliko njih što su do sada bili kod nas poka­ zali su se i nepodesni i nesposobni, a naročito prema, nama muslimanima ne­ prijatno raspoloženi. Mi rie ćemo reći, da oni upravnici nijesu bili dobri za negdašnju malu Srbiju. Od njih se nije tražila kakva osobita sprema, jer ie lako bilo upravljati jed­ nim homogenim narodom, a naročito ■kada- je imao svoje sjajne i široke au­ tonomije opština. Kod nas su prilike sasvim drukčije. Mi nemamo nikakvih autonomnih jedi­ nica. Moramo ih stvarati. Zato treba spremnih ljudi. Sigurnosne naše prilike su ispod nivoa; halapljivost našega se­ ljaka je prevršila sve mjere, a naročito glad za zemljom. I zato treba spremnih ljudi, a naročito onakih, koji poznaju naše prilike. Srbijanci to ne poznaju. Oni misle, da se u Bosni može uprav­ ljati sa istim patriarhalnim uredovanjem i primitivnim upravnim aparatom kao negda u homogenoj kraljevini Srbiji, gdje je narod- vičan uzornu redu dobar dio oyoga imao sam u svojim rukama. Srbijanac nema pojma o našim zakoni­ ma. uređajima, običajima i ostalim, najpotrfbnijim pojmovima, o kulturnim, ekonomskim i socijalnim potrebama. Za dokaz gornjega uzećemo za pri­ mjer Tuzlu. Prvi je došao neki Krasojević, koji nije mogao nj stolice ugrijati, a morao je seliti. Iza njega je do­ šao Nikolić, ■ kojega je vrijedna čaršija Muslimanska POJEDINI BROJ 1 k r u n a. nika survava općinski imetak pa nikom odmah uzela u ruke, diktovala mu šta će raditi, dok se nije zapleo i nakon ništa. nekoliko mjeseci morao biti dignut sa ■ Braća pravoslavni dobivaju sve, a muslimani ni orio, što im po zakonu pri­ svog položaja. Iza ovoga je došao zlo­ pada, nego im se otima i pošljednji za­ glasni Gruđić, koji je bio u Srbiji neka logaj iz usta. »Narodno Jedinstvo« to zaboravljena veličina. On je bio nekoli­ naziva objektivnošću i govori, da je nji­ ko puta smijenjen, tjeran i timirovljen. hova ljubav prema nama zagarantovaPribićević ga je otkrio i ovamo poslao. Prvi mu je posao bio, da digne stare na. Mi od te ljubavi do sada ne vidje­ smo ni jednog jedinog" dokaza. Gdje čestite i vrijedne kotarske predstojnike su naši toliki spremni predstojnici Srbi muslimane, koji su bili na stanovištu, i Hrvati (muslimani) i drUgi? Valjda da se u Bosni upravlja samo po zako­ nisu svi Austrijanci? nu ј ravnopravnosti. Ko bi ijiu prije na­ punio uši, tome bi i vjerovao, te op­ koljen sa špijunima nije tražio izvješća . kotarskih ureda, nego je na temelju kri­ vih podataka dekretirao naređenja i iz­ ricao kazne, a nikako ne saslušao stra­ naka. Kad je jednoć deložirao neku familiju, jer mu je trebala čitaonica, pi­ tala ga je stranka, da joj pokaže para­ Na ova graf na temelju kojega je tjera po za­ ! mjesta treba postaviti naše domaće si­ konu iz stana. On je odgovorio; »Za­ nove.neokaljane prošlosti, čija je spre­ kona mi n'e treba, ja tako ho­ ma izvan svake sumnje utvrđena! Ne poričući spremu i upravnika iz ću i za to odgovaram«. Lijepe mi odgovornosti, kad ucvilj i ošteti je­ Srbije tražimo u prvom redu da se na­ dnu familiju, a poslije od nje traži pis­ šim sinovima dadne mogućnost, da umeno očitovanje, da je ona dobre, volje pravljaju, koji poznaju običaje, zakone ispftljala. Općini je naredio da prodaje (koji i danas vrijede) i koji će razumjeti brašno po I dinar. Kad je općina izgu­ narodne težnje i želje. Ne zamjeramo bila preko pedeset hiljada kruna, pod­ ni »Nar. Jedinstvu« s njegovog stano­ nese račun, a vlada odgovara neka višta, ali je haška pusta fraza o ravno­ plati ko je naredio. I tako se radi ne­ pravnom postupku, a drugo su djela, spretnosti i neupućenosti jednoga činov­ koja drugo znače. Obespravljeni. i | i ; i U pravno uređenoj državi moraju svi državljani uživati zaštitu i svi bez razlike moraju uživati jednaka prava kao što imaju i jednake dužnosti. Naša vlada rekao bi, da оЛ načelo osporava muslimanima u Bosni i Hercegovini. ■Primjenjivanjem uredaba o agrarnoj reformi na srednje i male posjednike, lišavaju se ovi od posljednje zarade, otima im se pošljednji zalogaj iz usta i silom se gone u redove proletaraca, čime će se omogućiti širenje boljševič­ kih ideja i komunističkih prevrata. Rje­ šavanjem kmetskog pitanja pomami« se je za otimačinom zemlje jedan dio "našeg težačkog svijeta, te je samovoljno prihvaćao tuđe zemlje ne pitajući ni vlasti ni vlasnike. Otimao ih je silom i lukavštinom gdje mu zemlja nije ni trebala, dapače kada ni svoju vlastitu zemlju nije mogao obraditi. Propisi Predhodfiih odredaba«, kojima se liša­ vaju otimači tuđih zemalja i za sada i za buduće blagodati agrarne reforme, ostali su na papiru, jer oblasti nijesu Ovih propisa sa potrebnom energijom štitile. Tako su muslimanski posjedi postali prostom pljačkom fanatične ma­ se, za koju se mora reći, da je podupi­ rana od hrđavih i nesposobnih vlasti. Zemlja se otima i pljačka bez programa, bez evidencije, bez plana, a vlast ta­ kovu protuzakonitost u izvjesnim slu­ čajevima direktno podupire. Jedan žalostan primjer ove vrsti otimačane pruža rijesenje kotarskog ureda u Sarajevu od’ 4. marta t. g. broj I | i j i j j , i I ■3294 i od 3. aprila t. g. broj 4443. Nai­ me, Mujaga Kapetanović i dr. iz Sara­ jeva posjeduju kat. čest, broj 2176/12, koja nije nikada bila pod kmetovskim pravom. Porodica Kapetanovića drži ovu česticu u svome slobodnom posje­ du preko 50 godina, dok je Mujaga Ka­ petanović drži i obraduje preko 20 go­ dina. Za ovoliko dugi niz godina nije je niko drugi ni držao ni obrađivao. U prošloj godini navali neki Jovo Mrda da Mujagu H. Kapetanovića, da mu dadne' da posije ječam na jednom dije­ lu ove parcele. Mujaga je odbio Mrdu, jer da će on tuđe posijati djetelinu. Nešto milom, a nešto silom Mujaga privoli, da Mrda posije ječam, po ko­ jem će Mujaga posijati djetelinu. Ovo je jedan tako čist i određen posao, da ne treba ni pameti, ni zdrava razuma za prosuđivanje ovoga čina. Pa ipak kotarski ured u Sarajevu pod gornjim brojem izdhje odluku, da Mrda i u go­ dini 1920. »imade obrađivati« spome­ nutu česticu, i sa nje prihode kao i do sada vlsaniku zemlje dati. Vlasnik zemlje dužan je to dozvoliti pod pri­ jetnjom zakonskih pošljedica. Ovim činom ne dira se nikako u definitivno zakonsko rijesenje o dotičnom posjedu i načinu njegova obrađivanja«. Zemalj­ ska vlada ovu odluku potvrđuje ne na podlozi uredbe o agrarnoj reformi, ne­ go na podlozi običajnog pra\a, što Ka­ petanović nije u jesen Mrdi otkazao. A djetelina, što ju je Mujaga po ječmu posijao? Zar to nije jači otkaz nego i i obrtnica banka za Basnu i Hercegggina (d. đ.) и Sarajrau. Dionička Daje sezonske I nprovizBcllshB Srediti. — НшзиЈв I glavnica urodile srtćbe, valute I vri ednosne papire evlb vrsta. ROBNO UDJELEHIE kupu)« I prodaje H sve vrste rabe, a poglavito evs Uvotns nomimice. _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 3,000.000_ _ _ lavi se svim liaokovalm »ostalima. Havlja oplate I anovienla u kraljevstvu Sla. 1 i Inozemstvu. Prima nloike na ulažne kaflžJci i tekuća nhine 1 ukamadnje Hi naj­ povoljnija. ВђпЦа sve eiJeaJniM poslove I burzavne naloge I HancBlarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo - Brzojavi: Trgovačka ban^a, Sarajevo - Interurban telefon: Z14 | _ �Strana 2 Страна ' Hat nego ikakvo, i ustneno i pismeno utanačenje.- »PRAVpA* — „ПРАВДА* moći. Znamo mi, da njoj mnogi njesu 1 ma nc djelujemo ni malo strančarski, poćudni. Ali šta ćetno, kad je narod ■ nego smatramo da je to svojina svih dao sa hiljadama glasova svoje povje- I nas, za što smo i svi pozvani da se brinemo. rertje baš oviru ljudima, đa oni na­ I mi se brinemo. Naši ljudi potpisuju stoje urediti ono, za što »Obranaši« priloge za akciju. Akcija poziva sva­ kroz duge godine svoje vladavine ni koga na saradnju i naš urednik ode u prstom ne makoše. Neka se sjete, da kancelariju akcije po informacije, pa ih šu oni dobili na izborima 28 glasova! donesemo u listu ј t. d. Mi svi dopri­ Istina, i. tjh 28 glasova mogu da na­ nosimo koliko možemo. Hoće li to i du svoje dolično mjesto dobrom saraddrugi, dobro došli! Svako će,se cije­ njom u akciji za zaštitu morala,, kao niti prema svom doprinosu bilo A nov­ što je i pomoć svakog pojedinca dobro došla, jer mi u vakufskim j našim opće cu ili u radu. ____ potrebnim kulturno-socijalnim pitaniiJ _____________________ Врој 152 Bi oj i hllii НаГ UNUt&AŠNjl boLOŽAJ. U očekivanju. »Depeša« pod naslo­ vom »Politička situacija« piše: Dolas­ kom dr Trumtjića nije promijenjena si­ tuacija ni.u koliko, jer je gosp; dr, Trumbić došao zbog spoljne politike, koja će se definitivno riješenje još ovih dana. Međutim je podloga unutrašnje situacije još uvijek u rukama Krune, ko­ ja čeka na dolazak g. Vesnića, kop do­ lazi noćas, ma da se počeld sumnjati i u njegov uspjeh, jer se u parlamen­ tarnim krugovima goyori, da je Narodni Klub uvijek protiv Vesnića. Grupa Ribarčeva još se nije opredijelila, ali će valjda ostati uz vladu. |“jer bi time doveli u pitanje opstanak 1. maja se očekuje dolazak gospo­ i parlamenta. © dina Vesnića, kome tće biti povjeret* »Jutarnji List« priTna iz Beograda, mandat za obrazovanje koncentracione da će u toku ili početkom naredno ne- ! vJadc i prema tome i šređenje politič­ I djelje doći u Beograd talijanska dele­ kih prilika zemlje. U Beograd je stigao gacija, koja bi imala da pregovara radi i gosp. Dr. Laginja, ban Hrvatske. definitivnog sporazuma o riješenju ja­ VANJSKI POLOŽAJ. dranskog pitanja. Smatra se kao sigur­ no, da će na čelu te delegacije biti tali­ Jadransko pitanje. Trgovački krugo­ janski ministar vanjskih poslova Scialovi u Trstu, gledaju u riješenju jadranja. Predsjednik naše delegacije biće mi­ i skog pitanja jedini izlaz iz neizdržive nistar inostranih djela dr.'Trumbić. situacije) koja vlada ne samo u Trsta« Javljaju za tim iz' Beograda; Mirov­ nego i u cijeloj Istru Nezadovoljstvo je na konferencija u San Remu zaključe­ veće nego ikada. Dok je prije nekoliko na porazom talijanske vlade u pogledu mjeseci bila kriza obuhvatila samo trjadranskog pitanja, čini se, da se naša i govački svijet, danas je javno obuh- . delegacija nimjerno nije odazvala pozi­ I vatila sve tršćnske krugove bez razli­ vu, da dođe u San Remo. To je po svoj ke. Tršćanska štampa svaki dan piše pridići uslijedilo uzajamnim savjetova­ da je jadranski problem ušo u posljed­ njem sa Amerikom, koja nije htjela nju fazu i da je spor između Italije i službeno poslati u San Remo svojega Jugoslavije u glavom prestao. Listovi delegata, da o sporu između Italije i Ju­ ■otvoreno izjavljuju, da je za Italiju ap­ goslavije raspravlja na talijanskom solutna potreba uspostavu odnosa s zemljištu. Riješenje je jadranskog pita­ Jugdslavijom. Prijateljsvo s Jugoslavi­ nja doduše odgođeno, ali mišljenje je jom znači osigurati mir na istočnim svih, da odgoda po nas nije nikako ganicama i Jadranskom Moru i dati po­ štetna, jer kako situacija momentano leta trgovini i ekonomskom razvitku. stoji, odgoda je može pogoršati samo Neprijateljstvo znači stanje skrajnje na štetu Italije, dok je za Jugoslaviju zategnutosti. Od te mizerije Jjiće hi­ može samo poboljšati. Dalje se saznaje ljadu puta bolje — piše »II Lavaratoiz vojničkih krugova, da je antanta na­ re« — prijateljstvo bez Rijeke nego šoj delegaciji u San Remu između osta­ Rijeka s mržnjom Jugoslavena. lih uvjeta postavila i taj, da Jugoslavija Izjava Nittia o njemačkom, turskom mora dati izvjesne kontingente vojske, i ruskom pitanju. Talijanskj ministar želi li đa se njezini zahtjevi djelomično predsjednik Nitti izjavio je^i San Re­ ■ povoljno riješe, kako to sama zahtijeva. mu zastupnicima štampe da drži, kako Pa konačno je javljeno iz Beograda turski mirovni ugovor znači nove rada su 27. aprila u 2 sata poslije podne ekspresnim vlakom otputovali u Pariz ’ tove u Maloj Aziji, ratove u kojima Ita­ lija neće da potroši ni jednog vojnika gg. Pašić i Radović. U'Pašićevoj se 'i ni jedne lire. Engleskim i američkim pratnji -nalazi njegov sin i tajni^k. žurnalistima izjavio je, da je položaj ve­ Iza ovoga dolazi vijest o parlamen­ oma ozbiljan. Saveznici ne smiju da tarnoj situaciji, koja glasi: Sjednica je traže od Njemačke ništa, što ona ne predstavništva bila zakazana za 4 sa­ bi mogla ispuniti. Sada nalaze se na ta pogodbe 29. aprila, ali radi dogova­ 'svijetu tri centra nemira i to su Rusija, ranja i sjednice ministara, kota je odr­ Turska i Njemačka. Saveznici moraju žavana poslije podne, otvorena je tek u pružiti dokaz, da je mir jedna ozbiljna pet š tri četvrta. Prije sjednice je pot­ činjenica,, te .moraju paziti na to, da se predsjednik Ribar obavijestio Protića. nigdje ne naruši. O odnošajima sa Rusi­ da. je demokratski, klub zaključio op­ jom izjavio je Nitti da Je sveopća i ne­ strukciju dotično konstataciju kvoru­ ophodna potreba uspostaviti veze sa ma. Radi toga je ministarski savjet za­ ovom najvećom slavenskom, državom. ključio, da vlada ne će prisustvovati Izbori za senat u Čehoslovačkoj, — sjednicama parlamenta sve dotle, dok Nakon obavljenog drugog i trećeg skruopozicija bude ostala pri svom držanju. tinija izabrano je konačno 74 socijalnih Cim je dr. Ribar otvorio sjednicu pro­ demokrata, 33 pristaša pučke stranke, čitao. je dr. Miović u ime vlade njezinu 28 agraraca. 24 parodna socijalista, 19 poruku, koja glasi: Gospodine predsjed­ narodnih demokrata. 6 pristaša obrtnič­ niče! 'S pozivom na Vašu izjavu iza­ ke stranke, 72 Nijemca i 10 Madžara. zvanu mojim pitanjem o toku današnje Konačni izbpr nije još proveden u 19 sjednice, a koju ste izvoljeli dati kra­ slučajeva. Od tih otpada 9 na kar« ljevskoj vladi, da opozicija ostaje i da­ paSkc Rusine, 9 na Tješin i jedan na lje pr; svom opstrukcionom držanju, Hnkin, ....... kome namjerava dati izraza i u današ­ njoj sjednici, meni je čast saopćiti Vam ovo u ime kraljevske vlade: Nc želeći u interesu i parlamenta i zemlje, izla­ gati ni parlamenat, ni zemlju pčnova prizorima, kojima je privremeno na­ rodno predstavništvo bilo pozornici, a Šije pristaše inuslim. tež. stranke? zemlja naš svjedok, saglasno j mislima Primamo iz Težnja: Slučajno mi do ru­ izloženim u mom ekspozeju o političkoj ku dopade »Glas Težaka« od 24. situaciji, podnesenom Nj. V. nasljedniku aprila t. g. gdje slučajno nabasah na prijestolja, kraljevska vlada ne može jedan dopis iz Šija (kotar Tešanj) u pod takvim okolnostima dolaziti u sjed­ kome neki S. K. (Suljo Kruško) javlja nice narodnog predstavništva sve do­ redakciji veselu vijest, da su se i šije tle, dok opozicija bude ostala pri tom »Mutež-u« priključile, što bi izgledalo svom držanju. Beograd, 28. aprila 1920. kao, da su naši redovi u Tešnju za Stojan Protić. — Iza toga je potpred­ jedno čitavo selo oslabili. Svijet priča, sjednik Ribar izjavio: Budući je vlada kad je taj dopis dospio u ruke uredininajavila, da ne će prisustvovati sjedni­ fa »G. T.«, onesvijestio se od radost cama i pošto nema dovoljnog broja poi neopisivog veselja, a Jakšić, Hasan' slanika, prisutnih na sjednici, to odlažem dedić i još neki su plakali. Eto taj Te­ sjeđnrcu za 3. maja u 16 s^Ji. šanj — ta najtvrđa kula J. M. 0. poči­ nje se rušit. a Mutež širiti, te su to odmah javili syom tutoru Pribićeviću i preko Kurtovića s poniznom molbom za jedan mali »Vorschuss« od nekoliko desetaka hiljada. , To .sve svijet priča. Zao mi je Što moram go^odj »težacima« pokvari­ ti veselje i malko osvijetliti »priključak« šija onamt? njima. Prije svega ću Im I reći o dopisniku »G. T.« pod šifrom . U groznici. Drugi dio gore spomenute čestice prisvojio je sebi Mitar Pušara Moro, koji također nije nikada bio kmetom ili pridržnikom ili prisjevnikom te. čestice. (Makaze što pišu.) Mitar je došao sa 54 osobe i 27 plugova Naš delegat na mirovnoj konferenciji i nasilno podorac rečene nekretnine i dr. Trumbić telegrafiše u San Rento: zasijao sa pšenicom. Radi toga je Muda nije mogao poslati vijesti zbog pre­ jaga Kapetartović zapovrgao parnicu kida telegrafske i telefonske veze. Isto kod kot suda u Sarajevu radi smetatako izgleda, da u Jugoslaviji postoji unja posjeda, te je na sudu sklopljena nutrašnjj nered. Iznoseći ovo stanje nagodba, da Mitar Pušara odstupa od stvari g. Trumbić je umolio delegate, daljnjega smetanja posjeda, a da u ida ne donesu odluku u jadranskom pi­ me odštete za smetanje ima dati po­ tanju, prije nego ude u direktne prego­ lovicu pšenice, Što je i učinio. Mujaga vore sa Italijom. Nitti je izjavio svoje je u prošloj godini tu zemlju obradio slaganje s ponovnim započinjanjem oi zasijao. Kotarski ut^d u Sarajevu iz­ vih direktnih pregovora s Jugoslavijom. daje gore citiranu odluku i vlada je Pitanje dakle neće više biti raspravlje­ potvrđuje. no na konferenciji u San Remu. Savez­ Da se ne bi reklo, da se mi zauzi­ nici će čekati, dok ne uspiju direktni mamo za Kapetauoviće kao feudalce, pregovori. napravićemo paralelu između njih. JoIz Zagreba se javlja: Ovuda je jučer Ve Mrde i Mitra Pušare. Ovu česti­ proputovao kurir Ministarstva vanjskih cu, koja je vrlo neznatni posjeduje pet poslova, koji je putovao iz Pariza u familija Kapetanovića sa oko 50 čla­ Beograd. Izvijestio je, da je dr. Vesnić nova. Obraduju je sami sobom i sa morao na jedan dan odgoditi svoj do­ svojim momcima. Siju tuđe povrće, što lazak iz Pariza, jer je bilo zakazano se u blizini Sarajeva najbolje isplaću­ primanje cijelog diplomatskog zbora je i zemlju obraduju najracionalnije, da kod predsjednika francuske republike. bi mogli služiti uzorom težacima. Sav Izbjegne li dr. Vesnić generalnom štraj­ im je život btale, jer nemaju više zem­ ku, što ga spremaju francuski željezni­ lja. a nemaju ni drugog zauzimanja. čari, mogao bi u nedjelju stići u Beo­ Ako će se ovdje primjenjivati princip, grad. . »Novosti« javljaju iz Beograda, d^ bi da je zemlja onoga ko je o.brađuje i se u nedjelju imalo odžati krunsko vi­ ko od nje živi, to se u ovom slučaju jeće na kojem će naši mirovni delegati, bezuvjetno mora učiniti. jer ovi ljudi u prvom redu dr. Trumbić, dati ekspone samo što je obrađuju, nego mogu zej o vanjskoj politici. Isti list javila, biti uzorom kako treba zemlju obra­ tja se gosp. Trumbić ne će nikako mi­ đivati. ješati u pitanja nutarnje politike. Jedan Naprotiv Jovo Mrda posjeduje gla­ bd naših mirovnih delegata izjavio je, som gruntovnog uloška broj 204 kat. da naša delegacija stoji pred alterna­ općine Donji Butmir bivši (oteti) čifluk familije Kapetanovića u površini od. tivom: ili da prihvati protokol od 9. 234 dunuma 429 nr većinom oranice, a. decembra o novoj državi Rijeke sa Su­ šakom i teritorijem do Bakra sa otoci-’ Mitar Pušara u grunt. ulošku broj 357 ma Krkom i Cresom, ili priznati talijan­ čifluk Kapetanovića u istoj katastralnoj ski protektorat samo nad gradom Rije­ općini u površini od 231 dunum 562 m2 kom. U prvom slučaju bila bi Rijeka same oranice. Ovo je sve prvorazred­ pod suveren;tetont Lige Naroda, a u na zemlja i, sva u Sarajevskom Polju. drugom slučaju mi bismo dobili dio ri­ Familija Mrda broji 16, a Pušar^ 12 što ječke luke i komad Liburpije, a Italija velikih, što malih članova. Dakle na tie bi dobila koridor d'o Rijeke. svojih 28 članova nije dm dosta 466 »Narodnoj Politici« javljaju iz Beo­ dunuma zemlje, koju dobivaju ^a ag­ grada. da je našeg poslanika dra Ves­ rarnom reformom, nego hoće i ono nića pozvao iz Pariza sam regent, a malo slobodne svojine bivših zemljovlada ne stoji ni u kakvom savezu s vlasnika da otmu, da poskapaju od ovim pozivom. Govori se, da dvor kani gladi. na svoju ruku pokušati sastaviti koncentraciorfu vladu, kojoj će na čelu biti Vesnić. Sadašnji kabinet ostaje tako dugo na svojem mjestu, dok se ne nađe bolja kombinacija za izlaz iz krize. De­ mokrati su izjavili, da su voljni ući u Vesnićev kabinet. Govore, da će port­ felj ministra nutarnjih poslova biti po­ vjeren demokratima Davidovićsi, Draškovjću ili Timotijeviću. Pribićević bi Srbija imade svojih velikih posjedni­ po svoj prilici imao preuzeti saobraćaj. ka, pa nikome ni na kraj pameti, da »Pravda« je donijela vijest, da je protegne agrarnu reformu na njezino Protić dao demisiju, međutim ta je vi­ područje. U -Hrvatskoj, Slavoniji, Voj­ jest neistinita. Parlamentarni krugovi vodini i Sloveniji agrarna reforma tan­ 'očekuju, da će Protić demisionirati tek gira samo velike posjede. Bosna i Her­ kada Vesnić sondira teren za koncen­ cegovina moraju biti izuzetak, za njih traciju. se pravi posebna agrarna reforma, za Zagrebački su listovi javili, da je ban njih se zirađuju posebne uredbe. Bo­ dr. Laginja brzojavno pozvan u Beo­ sanski su posjednici muslimani i to is­ grad, da preda demisiju. Međutim ova ključivo muslimani, a u ogromnoj veći­ vijest ne odgovara istini. »Obzor« piše ni, srednji, i .mali posjednici, dapače šta više, đa o kakvoj demisiji hrvatske mnogi za koje se more reći da su ubo­ vlade ne može biti ni govora. ga sirotinja. »Riječ« prima iz Beograda, da je pro­ Otima im se sve, otima im se pošmjena kabineta rezentovim posredova­ Ijednji bus zemlje, unšitavaju im se eg­ njem getova stvar. Predsjednik će biti zistencije, prave se na umjetan način Vesnić. ministarstvo unutrašnjih djela Fsii?v , . . и , dobiva, jedan demokrat, a ostali port­ felji podijelit će se po polpvici Između parlamentarne zajednice s jedne i de­ mokrata i Smodlakinog klub s druge strane: SocijaMemokrati ne ulaze_u vladu. Konac vojne cenzure. Pošto 5. maja »Domovini«,javljaju iz Beograda, đa o. g. izvršuje se potpuna demobilizacija se situacija nije promijenila i sve više naše vojske to će tim danom prestati izgleda, da do sporazuma beće doći, 1 vojna cenzura. jer su svi poslanici iz opozicije loša Dobro došli! »Obrana« se u svom uvjerenja, da vlada namjerava uvesti zadnjem broju »malko« češe o »Mitsl. represivne mjere. Nastavi li se ovako akciju za zaštitu morala u Šaralevu«.. dalje, svi članovi opozicije su riješili, Kao da joj nijesu poćudni neki naši lju­ da podnesu ostavku na svoje poslanič­ di u njoj. Mi se smijemo toj srditoj neke mandate, kako bi onemogućili vladu. Bilješke. Naši dopisi Muslimani!. Svakom zgodom pomažite „Hrvatskog Radišu‘! 7 �* Bpoj 152 — Broj ПРАВДА” — .PRAVDA, ki cesar svima emigrantima dozvolio S. K. To je jedan seoski trgovčić s prevrtljivim karakterom, koji je 'doveo povratak u domovinu uz amnestiju, što na rub propasti naše dvije seoske go­ i rahmetlija povjerova, ali pri povratku spodarske ustanove i to kasu za šted­ u Metkovićima bude sa svojim ocem nju i zajmove i mljekarsku zadrugu u pod oružanim kordunom vojnika do■Šijama. Zbog te osobe ne možemo ni praćen u istražni zatvor u Mostar, gdje danas, da pređemo na daljnje osnivanje ui kriv ni dužan odleža više od pola zadruga. Ta je osoba kriva, da u Megodine u kazamatima,, očekujući, kadi dakovu nemamo škole, koja je bila f će mu otići glava s ramena. U to se od vlade odobrena, jer bi on u Šijama nasmijtla sreća pravde — istina je po­ izgubio kiriju od kuće, koju bere za bijedila, dokazavši svoju nevinost, bu­ tamošnju školu. Baš taj S. K. je bio de pffšten na slobodu. oduševljeni naš pristaša, te je on sam Isticao se je skoro uvijek u socijal­ radio i rukama i nogama, da se izabere nom narodnom pokretu. Svagda i svug­ za odbornika u naš kotarski odbor, što dje prvi medp prvima. Bivao je čla­ mu nije uspjelo. Sve ono, što on u nom općinskoga vijeća; više godina »G. T.« bunca jest laž, jer nije u Ši­ predsjednikom .vakuf.- mearif. povjeren­ jama nikake skupštine bik>. • stva, za čiju se je autonomiju također Šije su sve naše osim eto, hvala borio; nadalje predsjednikom kotarskog dragom Allaltu dž. š., ako budemo iz­ vijeća, muslim. štedionice i kiraethane. gubili S. K. Još nešto, što ocrtava vri­ Za prvog zasjedanja bos.-herc. sabora bio je izabran narodnim poslanikom u jednost tog S. K. Prilikom ponovnog uspostavljenja zadruge u Šlijama nije seoskoj kuriji, gdje se je dosta spret­ nim Д doraslim pokazao za taj teški cijelo selo bilo zadovoljno da S. K. bu­ poziv. de elan zadruge. Take pristaše mi vrRahmetlija je rođen 1849. u Stocu od; Го rado »M u t e ž u« prepuštamo. poznate ugledne porodice, a umro je Pozivam Hasandedića, Jakšića i drugu gospodu »težake« nek u Šijama 19. februara o. g. Za njim plaču i žale njegovi znanci i prijatelji, a osobito nje­ održe skupštinu, pa ako ih baš sami te­ žaci iz Šija bez ikakvog našeg upliva j gova tužna obitelj, kojoj ovim putem I izražavamo naše duboko saučešće, a ne i zle maju dlobro mi smo spre­ rahmetliji, Bože, naselje u dženetu! I mni za izborni fond »Mutcža« Građani. j d a fi 10.000 K i to baš onaj novac, kpji su do sad nama težaci dali za naš J ■ izborni fond. Ajanović Abas, tajnik kot. odbora J. M. 0. „Gajretooe" vijesti. Stolac u aprilu 1920. •6. maja Gajretov Dan. Merhum Mehmed ef. Šarić. *) U zadnjem broju našega lista javili Nedavno je zadesio nemio, slučaj na­ smo, kako je muslimanska akcija za za­ še mjesto Stolić, izgubivši‘svoga pr­ štitu morala tražila od priređivačkog voga i vrloga muža: Meluned ef. Šaodbora Gajretova dana, da se Gajretova zabava odgodi na koji drugi dan. rića, koji se preselio na bolji svijet. Priređivački odbor Gajretova dana po­ Rahmetlija je bio neobično jake volje, slao je »Akciji« slijedći odgovor: sklon na svako dobro, svijetla karak­ Sarajevo, 20. aprila 1920. tera, ponosna i uzdignuta čela, preziMuslimanskoj akciji za zaštitu morala rući sve što je malodušno i nisko. Bio u Sarajevu. je čovjek pravde, poseban neki lik, po­ Na Vaš dopis broj 13. od 25. aprila sebna individualnost, koji sd je isticao 1920. čast mi je u ime priređivačkog od­ uopće u Hercegovini, a naročito u svom bora za Gajretov Dan odgovoriti slije­ mjestu. U privatnom i javnom životu deće: vazda; alem kamen. Strogo izražena i Đurđev dan nije u očima musliman­ oličena ispravnost. U saobraćaju vrlo koncilijnntan, prava pjesnička duša. U skog svijeta pravoslavni blagdan, nego dan vesejja, teferiča i zabava, ne samo - polemici pun takta i opreznosti — pra­ kad nas nego i u Turskoj. Agitacija, va prirođena diplomacija.. Svaki ga je koja se’više stotina godina vodi,-da se bez razlike vjere poštovao i cijenio; bio islamski dio našeg naroda na taj dan to građanin, bio.seljak, siromah ili bo­ ne zabavlja i ue. veseli, ostala je dosada gat; jer je kod njega našao hladnog i i ostaće i ove godine bezuspješna. trezvenog razumijevanja, blage i tople Veliki broj islamskog stanovništva riječi. Ostavio je svojemu imenu: glas sarajevskog bića taj dan na nogama, a neumrli, neumrlu uspomenu. pošto i veliki dio građna drugih vjera Deviza je merhumova rada bila: traži toga dana zabave i veseliju: posve p ro gr es : Njegova ga je prirodna je prirodno, da je međustranasBpdbor inteligencija na to nukala. To je najbolji za priređivanje Gajretova dana izabrao dokaz, da je sbram svoje okoline i upravo ovaj dah. Veliki dio prihoda, na sredne bio pravi kulturni tip. Po­ Gajretovim zabavama dolazi iz darež­ znavao je dobro istočne jezike. Uz to je ljive ruke nešc braće drugih vjera, pa prije okupacije Bosne 1878. dobro či­ ie bila dužnost našemu odboru da iza­ tao i pisao ne samo ćirilicom, nego i bere takav dan za Gajretov dan, kada 'latinicom. Na to ga je uputio pokojni će i naša braća drugih vjera moći da Vrčević, kad se je jednom zgodom s se odazovu našemu pozivu, da učestvunjime u Trebinju sastao. * U to doba, bio ju. ii našem veselju i svojim prilozima Je jedini u stolačkoj dolini, koji se je smanje glad i golotinju i drug'e patnje pomno bavio čitanjem »Obzora«. — Iza okupacije svladao je i njemački jezika naše islamske đačke omladine, za koju se njena braća po vjeri ne brinu u onoda - je sa mnogo razumijevanja pratio likoj mjeri koliko bi mogla. njemačku žurnalistiku. Veliku je volje A sad još “nekolike o zaštiti morala. pokazivao i za poznavanje srpsko-hrČinjenica je. da na Đuređev dan i isvatskog jezika, da je više Puta znao •čovjeka u nepriliku dovesti, zapitajući Jamski dio naših građana muškog i ženskot spola, traži veselja i zabave. Vi tc sad ovo, sad ono. Bio je pravi »kovelite, da Đurdevdanski teferiči po Garenodubac«. — Lijep je pregled znanja јц i Hridii ne služe na osobitu čast mo­ imao iz zemljopisa i povijesti. Osobita rala. Pretpostavivši, da je to uistinu ta­ ie talenat pokazivao, u crtanju: I dan ko, pitamo Vas: Zar nije u interesu zadanas kao svijetli dokaz njegove du­ štite morala sto-puta bolje, da se sav ševne sposobnosti sdjedoči: Nacrt grataj svijet, ili bar veliki dio njegov, koji da Stoca. sa starom utvrdom izrađen traži zabave, sakupi na takovo jedno u akvarelima, koji je bio na Peštanskoj mjesto, gdje će se moći samo pristojno izložbi 1896. Za taj svoj uspjeli, rad od­ i bez Jtete za moral pozabaviti, a uz likovan je bio <kolajnom i diplomom. to Još učiniti i jedno dobro djelo dopriKako se vidi, rahmetlija je bio s bo­ noseći nešto za humailitrne svrhe? Ugatom riznicom znanja i umijenja; i ako je bio bez kakvih sistematičnih na- , pozoravamo Vas, da na Gajretov teferič nad Hridom.neće moći niko pristu­ uka i modernih škola, jer je u svoje do­ piti, ko bude pijan, da se na zabavištu ba svršio samo mekteb u Stocu i ružneće prodavati alkoholna pića, i da će diju u Mostaru. Za vrijeme otomanske biti svako policijom odstranjen, ko bi vlad bio je mal-mudir (pbrežnik). se eventualno opio pićem, koje bi mož­ i Rahmetlija je u svojim momačkim da­ da sam donio. nima dosta patio — kao politički nepo­ Ako o ovom svemu hladno razmisli­ vjerljiv. U današnjem žargonu bio bi te, uvjereni smo, da ćete i Vi sa svoje proglašen velikim mučenikom, jer je pri strane, baš u interesu zaštite morala, okupaciji 1878. pobjegao u Carigrad, razviti najveću agitaciju za posjećenje pošto mu se otac, kao stolački prvak, našeg ?abavišta na Gajretov dan. Ti­ siunfbtstavio dolasku Švahinom kod me ćete učipiti dvostruko dobro djelo, Pješevca, daleko 2 sata od Stoca. — potpomoći ćete našu školsku omladinu, Pošto se je saznalo, da je ondašnji beč­ a u isto doba odvratićete svijet od za­ bava |i zabavišta, koja »ne služe na *) Ova je stvar kao preporučeno pi­ osobitu^čast morala«.. smo putovala našom poštom od Stoca Za priređivački odbor Gajretova dana ^do u Sarajevo, cio mjesec dana. Vidi daVnaSnju domaću vijest: »Unikum poštans poštovanjem: ■ ske neurednosti«. Jakub Ešref Flllpović. i Страаа 3. Program »Gajretova dana«.. U čet­ vrtak prije podne prodavače djevojči­ ce ј gospođice cvijeće i oprosne karte po gradu. Iza podne.u 3 sata u paricu POGLAVARSTVO GRAD. OPŠTINE Cara Dušana koncentriraće kr. vojna BOS. GRADIŠKA. glazba. Bife obilat (slatkih i slanih do­ Broj 382/1920. maćih jela). U isto doba održaje se u NATJEČAJ. Gaju više Hrida teferič za musliman­ Kod ove gradske opštine imade se ke, na koji mogu doći i muški članovi popuniti novo kreirano mjesto gradskog u pratnji svojih porodica. Cijena oprosnih karata 10 K po komadu, ulazne kar­ " dostavljača, kao gradskog manipulativnog činovnika u XII. dnevnom raz­ te u parku 10.— K, a u Gaju 5 K po redu sa početnim godišnjim berivima: osobi. Djeca ispod 12 godina 1 K. 1200 K plaće; 200 K aktiv, doplatka i 2400 K doplatka na skupoću, dakle sa ukupnik 3800 K, sa pravom na mirovi­ nu i automatska unapređenja. Reflektanti, koji ovo mjesto polučiti LEJLEl-BERAT. Sinoć je protekla žele, neka svoje vlastoručno pisane molbenice do 25. maja o. g. predlože tiha, mirna, veličanstvena i sveta noć na ovu opštinu, u kojima trebaju do­ — Lejlei-berat, kad su tisuće 1 kazati: tisuće miliona muslimana Svevišnjem 1. da su državljani Kraljevstva Srba, Allahu upravili svoje tople molbe, da Hrvata i Slovenaca (domovnicom), te im njihov život u idućim danima učini da su srpsko-hrvatskom jeziku u go­ voru i pismu potpuno vješti; punim sreće i zadovoljstva, a jugosla­ venski musliman, je dodao svojo] mol­ g 2. da su navršili 24. a nijesu preko­ račili 42. godinu života (krsnim ili rod­ bi još i skromne riječi: Svevišnji, Tvo­ nim listom); je velike moći skromni robovi jugosla­ 3. da us tjelesno potpuno, zdravi (li­ venski muslimani obraćaju Ti se i mole ječničkom svjedodžbom); 4. da su dobrog moralnog i politič­ Te, da Tvpj veliki rahmet prospeš i po kog vladanja (svjedodžbom nadležnog zemljama naše otadžbine, da Tvoju gradskog poglavarstva ili političke ob­ zraku svjetla pustiš, da i do nas dođe, lasti); pa da i u krvnoj braći Hrvatima i Sr­ 5. da su svršjli najmanje 4 razreda bima probudi osjećaj bratstva i jedna­ koje srednje škole u Kraljevstvu Srba, kosti, ' * Hrvata i Slovenca (zadnjom školskom svjedodžbom). , Primljeni opštinski činovnik biva za ji Ti niče padaju po propisima islamske prvu godinu namješten u privremenom vjeroispovijesti. svojstvu, a pošto mine godina dana, Velika zabava »Osvitanja«. U ne­ ako dokaže dobru upotrebljivost, bude djelju 9. o. mj. naše Rjsvitanje« udru­ sa svima pravima po postojećoj služ- ‘ ženje muslimanki .priređuje svoju prbenoj pragmatici i mirovinskom propi­ vp zabavu sa vrlo lijepim i biranim pro­ su za gradske činovnike u Bos. Gra­ gramom. »Osvitanje« je u toj stvari dišci, definitivno potvrđen. krasno pomogao Jugoslavenski muslim. Dužnost će gradskog dostavljača bi­ športski klub u Sarajevu, a što je pako ti, da u uredu pripomaže u pisamičkona toj zabavi najljepše,' najhumanije, malipulativnim poslovima i da vani vo­ najsimpatičnije i najpohvalnije što do di utjerivanja opštinskih i inih oblasnih danas kod nas ne čusmo, a to je pot­ potraživanja, pri čemu će mu izravno puno isključenje svih alkoholnih pića na 'biti poA'.ržene sve mahalske starješine nabavi, što nam je najjača garancija, da (gradski muhtari i knezovi). ' će se ova zabava provesti u najboljem Bos. Gradiška, 20. aprila 1920. dostojanstvu, kako se to j doliči časti Gradonačelnik: naše žene. Mi'apeliramo na sve naše ro­ Reufbegović s. r. doljube. svu našu braću i sestre, da ovu zabavu posjete, pa i inače što obil­ PRIJATELJU što je nehotice uzeo nije potpomognu. moju ambrelu sa gvozdenim štapom Ukinuta zabrana sakupljanja i sasta­ (šemsihi) dne 22. o. mj. u kiraethani janja. Policijska direkcija javlja: On­ prigodom osnivanja đačke menze, dašnje naređenje broj 3296 prez. o za­ molim, da mi je ostavi kod kahvedzije brani skupština i slično ukida se da­ u kiraethani, jer sam zapriječen, da našnjim danom. ga osobno u tu svrhu potražim. Unikum poštanske neurednosti. Na 13. marta o. g. predano je na stolačkom poštanskom uredu jedno preporučeno pisrtio na adresu jednog člana naše re­ Saraj’evo. dakcije. Isti je to pismo primio u Sa­ rajevu istom 30. aprila. E zar to nije Trgovina sviju vrsti zemaljshih pro­ savršena neurednost. Cio mjesec i piol izvoda I holonijalne robe na velilio. puta iz Stoca Sarajeva. Stvar nas ne bi čudila, da se tu radi o pošti u Prima -u komisiju svaku trgovačku zemljama Njam-Njam. Zulu Hi Kafra, robu, naročito voće i povrće, te u tu ali šta to onda znači, kad mi tvrdimo, svrhu šalje vlastite korpe (sepete) na da smo u — Evropi? upotrebu. — Jelefon interurban 541. Skandalozan postupak financijske di­ Brzojavi: Spaho trgovina Sarajevo. rekcije pri podjeli trafika. »Jugo­ slavenski List« donosi: U svoje doba pozvala je zemaljska vlada, odnosno fiPAPIRNICA nansšjska direkcija naše gradsko po­ HAMDIJE KOPČLĆA glavarstvo, da izdade kgjih stotinu tra­ fika, dok sii dozvole za ostali broj tra­ preporučuje svoje bogato stovarište fika bile »neopozovive«. Gradsko po­ svih vrsta papira? kancalarijskog I glavarstvo je tražilo više puta popis školskog pribora. — Naručbe se vlasnika ovih »rieopozovivih« dozvola, obavljaju brzo i točno. ali ga nije moglo dobiti. Međutim je iza­ Cl ene umjerene. . , bran odbor gradskih odbornika, koji su Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 u zajednici sa bašmuktarima ispitali oAo 400 molbi, koje su stigle radi podjele trafika. Te su molbe najsavjesnije pre­ tresane. uzete su u obzir sve okolnosti, jer je bilo teško između tolikih reflektanata izabrati zbilja najpotrebnije. Na zađnR»' sjednici gradskog općinskog Od­ i sva gamad mora poginuti, ako bora iznešeno je međutim nekoliko Is­ upotrijebite moja najbblja isku­ taknutih slučajeva, na koji način se po­ šana i posvuda hvaljena sredstva stupalo sa etazdavanjem dozvola kod kao: protiv poljskih miševa K fmansijske direkcije, koji jasno poka8 —, za štakore i miševe K 8'— euju, da se tamo nikako ne postupa za žohare ruse i Švabe po K 10'— onako, kako bi to trebalo, a najmanje Osobito jaka vrsta К’— Osobito ne u intencijama i po propisu naredbe, jaka tinktura za stjenice K 10.— koju'je zemaljska vlada u tome smislu Za moljce po K 10’— prašak za izdala. Odbornici su sa indignaci­ buhe po K 6 — i K 12—, pra­ jom odbili ovaj škanđalozni šak za uši u odijelu, rublju K 6 postupak financijske direk­ i K 10’—, mast za uši u glavi cije i zaključili, da se zemaljska vla­ K 5'— i 10’—, Mast ži uši na da upozori na protekcijonizam. koji blagu K 6 — i 1 '-з * Prašak vlada pri razdavanju dozvola. Ako. se proti mrava K 10— Mast proti s time ne prestane, zatražiti će gradski svrabu K 10’—. Razašilje pou­ odbor povratak spiska onih, koje predzećem Zavod za eksport M. JOn:ie?e da dobiju dozvolu, jer odbor ne ker Zagreb br. 16. Petrinjska ul. može trpjeti, da na njega pada odium br. 3, III. kat. 60 radi nepravedne podjele. Domaće vijesti Hamdija Spaho i drug i ' ' I | i ' i | j , Miševi, štakori, /stjenke, i žohari �Број 152 Bro .ПРАВДА* — »PRAVDA* Страна 4.' Strana a—------------------ E MilhBlm F. Ticfenbach i drug Salihaga JVJiriea Osijek I. uvoz i izvoz kemički tehničkih .proizvoda Sarajevo Predimaret 16. Telefon 308 B Preporučuje na veliko: Benzin nadomjestak, acetona, na­ domjestak gor. žeste, uljene i su­ he boje, parafina, lanenog firnisa sikativa, brunolina, lakova, škrob u sanducima, amoniak sode, jet-> kog natrona l.O0°/o i 128%, dr­ vnog katrana, octene kiseline, 80%, drvni ugalj, kolofoniuma. razni toaletni sapuni, olovni še­ ćer [Bleizucker] kem čisti, te svu drugu u tu struku zasijecajuću robu. Ttgoviha voćem, zelerli, i kolonijalnom 'robom na veliko. Prodaje i kupuje voće u komisiju, odprema sve u svojim vlastitim se- petima. — Dajem na zna. nje mojim poštovanim mu­ šterijama da sam svoju radnju proširio i na ko­ lonijalnu robu - - - Cijenik šaljemo franko. - Muslimansha centralna banha za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. POZIV na VII. (sedmu) redovitu glavnu skupštinu Muslimanske centralne banke za Bosnu i Hercegovinu dioničarskog društva u Surajcw. koja će se obdržavati u nedjelju dne 16. maja o. g. u 9 sati prije podne u zavodskim prostorijama u Kralja Petra ulici 13. U. kat. Ovim se pozivaju sva gospoda dioničari na gore navedenu redovitu glavnu skupštinu naše banke koje je glavnoj skupštini slijedeći D N E V N I 1. Izvješće ravnateljstva i nadzor­ nog vijeća o poslovanju zavoda u go­ dini 19192. Predloženje zaključnih račnna za sedmu poslovnu godinu 19193. Stvaranje zaključka o razdiobi čistoga dobitka 1919. 4. Ustanovljenje, da je druga emi­ sija dionica u iznosu od K 2,000.000 koja je zaključena na 5. redovitoj glavnoj skupštini provedena i dionice potpuno rasprodane i plaćene- Time je izvršeno povišenje dioničarske glav­ nice od K 3,008.000 — na K 5,000.000. 5- Promjena zaključka 5 redovite glavne skupštine glede glašenja dio­ nica druge emisije onamo, da sve di­ onice druge emisije [dva milijuna kruna] glase na donosioca. 6. Podjeljenje odrješnice [apsolutorija ravnateljstvu i nadzornom vijeću. RED: 7. Promjena pravila. 8. Ovlaštenje ravnateljstva, da ono može u vlastitom djelokrugu povisiti dion. glavnicu za K 18,000.000'— t. j. od K 5,000.000 — na K 20,000.000 — i to ili na jedanput ili u više emisija i da može odrediti uvjete emisije [a] te prijedlog, da dionice ove (ovih) emisije [a] glase na donosioca. 9. Izbor petorice članova ravnatelj­ stva. 10. Izbor nadzornog vijeća prema § 51. pravila i određenje njegove na­ grade. 11. Eventualije. Dionice odnosno potvrde o trećoj zadnjoj uplati, kao i potvrde za upis i uplatu dionica druge emisije .mogu še položiti kod naše blagajne u Sarajevu i kod naše podružnice u Tuzli. t RAVNATELJSTVO Muslimanske centralne banke za Bosnu i Hercegovinu dion. društva u Sarajevu § 29. društvenih pravila glasi: U glavnoj skupštini mogu prisustvovati svi dioničari, koji polože svoje dionice ili na blagajni društva ili drugim mjestima koje ravnateljstvo u pozivu označi, barem 8 dana prije sastanka glavne skup­ štine i to uz datiranu potvrdu, koja služi kao-legitimacija kod glavnih skup­ ština. Pj-avo glasa imaju svi dioničari, koji posjeduju barem jednu dionicu. — Svaki dioničar ima toliko glasova, koliko je dionica*8 dana pred sastanak glavne skupštine na naznačenim mjestima položio. Islamska dionička štamparija (tiskara) u Sarajevu, objavljuje ovijem Raspis od 3.000 komada dionica IV. emisije, kojom povećaje svoj osnovni kapital od K 150.000 na K 300.000 Na temleju zaključka izvanredne glavne skupštine od 8. februara 1920. i odobrenja Ministarstva trgovine i in­ dustrije od 16. marta t. g.'broj IV 373 potpisano ravnateljstvo po sukpštinskom ovlaštenju raspisuje 3.000 koma­ da novih dionica IV. emisije u nominal­ noj vrijednosti 50 K po komadu uz sli­ jedeće uvjete: 1. Na upis dionica imaju pravo samo dosadašnji dioničari u smislu članka 4 društvenih pravila i to na taj način da jedan dioničar može upisati samo toliki broj dionica koliko ih sada u posjedu ima. 2. Dionice glase na ime, nominalna im je vrijednost 50 K, a dioničari ih dobijaju uz tečaj po 102 K po komadu. 3. Rok za upis traje od 15. do 39. maja 1920. 4. Nakon 30. maja preostale i nerasprodane dionice ustupiće se onim dioni­ čarima, koji se prijave, a koji su učestvovaB u ovom upisu prama broju sta­ rih svojih dionica najkasnije do 15. ju­ na 1920. 5. Nove dionice IV. emisije učestvovaće u dobitku i gubitku sa 1. januara 1921- g. 6. Nominalni iznos dionice od 50 K pripada glavnici, a razlika tečaja od 52 K nakon odbitka troškova subskripcije pripada rezervnom fondu. .7 . Za dionice koje ostanu nerasprodane 15. juna 1920. ravnateljstvo će stvoriti sindikat od dioničara i njemu ih ustupiti. 8. Upise i naplatu vrši Islamska dio­ nička štamparija u Sarajevu za vrije­ me svojih uredovnih sati. Ravnateljstvo. Sarajevo, 27. aprila 1920. POZIV na supshripciju 1Z.000 Komada dionica IV. emisije „Muslimanske banke d. d.“ u Banjoj Luci Osnova: Izvanredna glavna skupština dioničara Muslimanske banke d. d. u Ba­ njoj Luci obdržavana dne 31. marta 1920. zaključila je, da povisi dioničku glavnicu sa K 8000.000 na K 2,000.000 izdanjem 12.000 komada dionica po 100 kruna nominalna vrijednosti, koje se ovime stavljaju na javnu subskribciju uz slijedeće uvjete: 1. Nove dionice glasiti će 7.000 komada na ime, a 5.000 komada na donosioca. 2. Dioničarima Muslimanske banke d. d. u Banjoj Luci pripada u prvom redu pravo opcije na nove dionice, i to 1 nova na 2 stare. • 3. Nove, dionice prodaju se na supskripciju dosagašnjim dioničarima po K 100— za svaku novu dionicu, a po K 130'— novopristupajućim dioničarima. 4. Iznos od 100 K od svake nove dionice pribraja se temeljnoj flavnici, dočim višak od K 10, dotično od K 30 od svake nove-dionice, ide nakon pokrića svih troškova oko povišenja društvene glavnice u korist rezer­ vnog londa. 5. Nove dionice izdati će se u komadima od K 100, K 500 i K 1.00O sa brojevima od 8001 do 20000. Dionice broj 8001 do 15.000 glasiće na ime, a dionice broj 15 001 do 20.000'glasiće na donosioca. 6, Diopičari, koji se do 31. decembra 1920 ne posluže pravom prvenstva, gube t>ra-° na opciju dionica uz tečaj od K 100’— 7. Prigodom prijava za upis novih dionica imade se upisivatelj očitovati da li želi dionice što glase na tme ili dionice što glase na donosioca. 8. Dionice se imadu uplatiti u dva obroka i to pri upisu 50% a ostatak najdalje do 31. 1V. 1921. 9. U slučaju reparticije (raspodjele) ustupiće se u prvom redu dioniča­ rima, koji budu htjeli imati dionica цгеко prava prvenstva, a zatim nedioničarima. 10. Na položene uplate zavod će izdati privremene potvrde, koje će se kasnije izmijeniti dionicama. 11. Protiv dioničaru, koji ne bi pravovremeno uplatio ostatak, postupaće se po § 176. trg. zakona za B. i H. i po § 8. društvenih pravila, a uplaćeni, iznos pripada u korist rezervnog fonda. 12- Nove dionice participiraju na dobitku od 1. jula 1920. U Banjoj Luci, Une 15. aprila 1920. Ravnateljstvo Muslimanske banka d. d. u Banjoj Luci. £ Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Heregovinu dion. društvo u Sarajevu. — Podružnia u Tuzli. Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,000.000. Pupilarno siguran zavod.— Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K. 8,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavlja sve bankovne poslove najbrže i najpovoljnije. К 47 »traeuartla D. * A. Kaira, Sanirao � https://kolekcije.nub.ba/files/original/5fa9f7ae25f6f14d20af18740bd3fb76.pdf 8b5c7c92b74eb1904668b56e5198dbbc PDF Text Text Poštarina u gotovom plaćena. POJEDINI BROJ 1 kruna. Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redalicioni oaior. Pretplata godiš. 120 kru­ na, na pola godine 60kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. .đEHCKE МУГЈШМАИСКЕ ОРГЛИИЗАЦИЈЕ. rat BrojV Sarajevo, četvrtak 6. maja 1920. (15. šabana 1338.) Jesmo li ravnopravni? protiv muslimana. Kad*oće vlast, mo­ že sve s dobrom1 voljom! Tim više bi to trebalo učiniti, i pribaviti zakonu po­ štovanje, što je Regent u svom pro­ glasu naglasio pravedne riješenje agrarnog pitanja uz pravičnu nak­ nadu dosadašnjim vlasnicima njezi­ nim. Godina II. ko su nam je uopće ostavili na raspo­ laganje. Kao šttuje potišten i obespravljen muslimanski™posjediuk, Itežak ii trgovac, isto je tako zabačen j musliman činovnifc, koji je danas posve' zapo­ stavljen, premda ima sposobnost i kva­ lifikaciju kao i protežirani j privilegi­ rani elemenat. Muslimani se danas mo­ raju povlačiti po vladi na nižim i ne­ odgovornim mjestima, dok nesposobni i nekvalifikovani činovnici druge jedne vjere zapremiše sva mjesta. Na ovaj se način unosi još veće nepovjerenje i uzrujavanje, a stalno promiče hegemoni­ ja i vjerski separatizam- izvjesnog ele­ menta na svim linijama. A gdje je rav­ nopravnost? Kad sve ove činjenice uočimo, dola­ zimo do zaključka, da se sve ove ne­ pravde i nasilja provode po nekom smi­ šljenom, sistematskom planu, samo da se muslimani unište i onemoguće na svim poljima. Kao dokaz, da ovako shvatanje nije daleko od prave namje­ re musi, dušmana, možemo navesti ža­ lostan primjer iz sarajevske okolice, gdje se u zadnje vrijeme požarnim da­ nom ili svecem ne smije musliman ni pojaviti, ako ne želi biti napadnut na najbestijalni'Jj i najgadniji način od raz­ mažene, podivljale i pijane seljačke ru­ lje, kojoj više nisu sveta ni najosjetlji­ vija musi, čuvstva. 1 u gradu se čuju prostački povici sa izvjesne strane i poklici: u Aziju! Gdje je ta vlast i rav­ nopravnost? Ima li u ovoj zemlji zako­ na? Pravo reče jedan sociolog: »Inh> lerantnim vjerovanjem razjašnjuju se nasilja, mržnja i progoni, a to danas ugrožava musi, egsistenciju i individu­ alnost. Smije li to biti u jednoj pravnoi dr­ žavi? Glasoviti francuski sociolog veli na Ovdje moramo odmah istaknuti, da jednome mjestu ove riječi: »Bratstvo se ove lijepe riječi nisu primjenjivale u praksi na muslimane’ jer su baš kroz i sloboda, koje je revolucija iznijela, nisu nikada mnogo zavodile narode, ali ovo sve vrijeme našeg ujedinjenja smajednakost posta njihovom sveti­ ^trani građanima drugoga re­ njom, polugom socijalizma i cijeloga da, koji su.stavljeni izvan zakona. Mu­ Ni muslimanski težak ne prolazi razvitka sadašnjih demokratskih ideja. slimani su držani i drže se nažalost još bolje, /'njega pljačkaju i ubijaju dobro­ No teorija o tobožnjoj jednakosti lju­ jednako jednom olinom, koju može sva­ voljački banditi i otimaju mu zemlju i di bila je oborena opažanjem ј iskust­ ko gaziti i bagatelisati, jer su oni »vozadnje blago, a vlasti se čine nevješte vom«. Tako kaže taj Francuz, i ml gelfrei« t. i. svako im može suditi po i bajagi »ne mogu« da pronađu kriva­ nakon sedamnaestrnjeseci stečene »slo­ miloj vo!ji,»za njih nema zakona. ca i siledžija, oboružanih puškama i bode« i »jednakosti« možemo nažalost Ovo o sjećaju muslimani i to ih bombama koji čine nasilja usred da­ samo potvrditi gornje riječi i nazvati silno «1: duši ne mogući nikako poj­ na. Sve je pošlo u lov na muslimansko proklamiranu jednakost ispraznom ilu­ miti, zašto su oni ovako obespravljeni dobro, koje je danas proglašeno jedzijom i pustim snom, koji nam donosi i. stavljani izvan zakona, dok inojezičrazočaranje poslije gorkog iskustva. ne i inoplemenske« manjine uživaju od hom pustolinom, o koju se otimaju vra­ ne i gavrani na očigled1 vlasnika, koji njih bolju zaštitu i sigurnost. Muslima­ Ovako za našu državu sramotno sta­ nema nigdje zaštite. Zemlja tvrda, ne­ ni vide, da se je njihovim krvopijama nje potpune nejednakosti u ebo visoko, njegov je glas protesta glas pridružio i službeni aparat, koji mjesto konomskom, kulturnom, socijalnom i po­ vapijućega u pustinji! Svi su složni pro­ da ih štiti i brani zakonom otvoreno litičkom pogledu zaveli su »demokra­ tiv njega! ide na ruku njihovim dušmanima i stva­ ti« i to provodili punih 16 mjeseci proti ra na .taj način još veće neraspoloženje. Pa opet kad se dogodi kakvo zlo na interesa naroda i države, a osobito na Zato su muslimani nezadovoljni i ogor­ putu gospodi, koja je odgovorna za štetu muslimana Jugoslavije, ko­ čeni ovim očitim bezakonjima i nasi­ ji su gaženi, ponizivani i preziran! na ovaj nered i za ono nekim i nekim po­ dijeljeno oružje (ako uopće ima odgo­ ljem, koje se vrši nad njima dnevno. svakom koraku i svakom prilikom služ­ vornosti u našoj zlosretnoj zemlji), on­ beno i privatno. Na našu veliku žalost Treba li za ovu tvrdnju dokaza? Oda se obori sva krivnja na težake mu­ nije se ovaj nesnosni položaj muslima­ na je više puta dokazivana, ali neče na' ni za sadanjeg režima parlamentar­ slimane. Oni se zatvaraju i zlostavlja­ ni sada škoditi, ako je potkrijepimo ko­ ju. na njima može svaka šuša iskaliti ne zajednice za posljednja dva mjeseca jim primjerom. svoj »pravedni« gnjev, ta oni su krivi, osjetljivo poboljšao, već ide i dalje n Dok su makedonski i sandžački mu­ što su živi! (Slučaj u Bišini). A gdje su početnom smislu. slimani izloženi! .upravo strašnim poli­ tolika u b i s t v a ? Još mj sada ne vidimo energičnih tičkim progonima takse zatvaraju bez mjera za zaštitu naše lične i imo­ Isto je tako težak položaj i muslj^ suda i osude, samo ako su nepoćudni vinske sigurnosti, još se jednako okojem nepismenom sekretaru, dotle se ^manskoga trgovca, jer mu vlasti ne ” daju nikakvih. polakši'ca niti mu daju paža i vrši ekonomska nejedna­ bos. herceg, muslimani istjerivaju iz kost u svim javnim poslovima, o ko­ unosnijeg vosla i zarade, već to sve svojih kuća i bacaju sa svoje zemlje jima vlada odlučuje, još i sada se pro­ ode opet privilegovariim u ovoj zemlji, na ledinu, da naprave mjesta privilevodi zakidan je (stipendije, potpore govanoj klasi. Tako su muslimani stje­ koj! su i onako izvodnicama napunili siročadi) na štetu muslimana. Sve ove svoje duboke džepove šveroovanjem rani sa sela u grad, gdje će umnožiti ■tužne pojave moraju da zabrinu prave digli cijene nečujno svof robi, ukolibroj beskućnog proletarijata, a iz grada rodoljube, jer one upravo porazno dje­ ih opet,(gone »kulturni1« demokrati u luju na široke mase mirnih i strpljivih Aziju! U gradu ne mogu dobiti nikak­ muslimana i uzdrmavaju u njima i zad­ Sarajevo, 5. maja. državi jasno je kao dan, šta to znači i ve zarade ni dozvole na posao, jer je nji tračak vjere u istinitost naviještenih I to sve razdijeljeno i pograbljeno od do kakvih posledica može dovesti, kad Pod naslovoln »Bosna« donosi mitrodemokratskih načela našeg vremena: se kmetski odnošaji u Bosni i Hercego­ odabranog elementa ili je ostavljeno za vački list »Srbija« u br. 48. od 30. apr. jednakost, bratstvo i slobodu. Mjesto vini stave na tapet političke borbe. I »mučenike«. Naš posjednik muči se i 1920. uvodni članak, koji kao tačan i demokratiziranja naša država se bal­ kad bi društveni odnošaji u ovin: zem­ pati, a drugi uživa njegovo zakonito razborit glas jednog srijemskog Srbina kanizira; U interesu pogažene pravde ljama inače bili sasvim staloženi, i kad pravo i prkosi mu još, da je sada došla prenosimo, da se čuje jedan hladan i moraju se ovaki šovinistički,1 nekultur­ ne bi postojao onaj lični antagonizam »pravda«. I dok musliman posjednik gla­ objektivan sudija o položaju muslimana. ni i divlji ispadi'izazivanja, razračuna­ verski i plemenski, kmetske cdnošaje duje i prodaje potrebno pokućstvo, da Između ostaloga veli pisac toga član­ vanja, vrijeđanja i ražjartvanja javno u Bosni trebalo bi shvatiti kao jedno— uzdrži svoju familiju barem suhom ko­ ka, da je nakon dolaska g. Sv. Pribićeosuditi, a od vlasti zatražiti, da ih ener­ vrlo teško pitanje našeg državnog ži­ rom hljeba, dotle se naše »bratske« vića u Bosnu mjeseca februara 1919. g. gičnom rukom skine s dnevnog reda. vota. pa njegovom rešenju pristupiti sa stranke ulaguju sve većim obećanji­ bačena varnica partijske borbe u srce svom obazrivošću kakvu zahteva deliVrijeme bi bilo, da i muslimani jed­ ma nezasitnoj masi na račun musliman­ i onako još otprije rastrovane Bosne pa katnost njegov? prirode. Ovako krupne nom osjete, da nisu pastorčad, već skog dobra, ne vodeći računa o onoj nastavlja dalje ovako: reforme, koje imaju da iz temelja, izmeda ih gleda vlada jednako da usreći istini spomenutoga sociologa: »Prosti »Mi smo od našega ujedinjenja do da­ ne fizionomiju jednoga društva, moraju kao i druge bez razlike vjere držeći se se puk nije promijenio od. onih vreme­ nas imali dosta nemilih pojava u našoj se izvoditi smišljeno, postepe­ na, kad ga јц Tacit vidio, kako plešstrogo svetog načela pravednosti i jed­ državi. Ali ni zrinjevački puč u Zagre­ no .izbegavajući potrese . ć ? zločinstvima careva. Ti bar­ nakosti. Druge blagodati ne traže bu ni događaji u 'Mariboru i Varaždinu bari, što vrve po dnu društva, uvijek za se muslimani, već da budu jedna­ »Denpakratska« zajednica, u lovu za nj subotička pobuna ni na posletku ovaj su gotovi da ga uprljaju svim zločin­ ki s ostalim državljanima našeg kra­ pristašama partijskim, upotrebi'a je generalni tšrajk, ništa dakle od svega stvima na poziv svake vlasti i na ljevstva, a to im je bilo zajamčeno R ekmetske odnošaje u Bosni kao koi teš­ toga nije za našu državu imalo tak­ gentovim proglasom od 6. ja­ sramotu svake stvari. Taj nasrtljivi i ko srestvo za svoje političke svrhe. vih teških posledica kao po­ nuara 1919. god., gdje se izričito stav­ divlji puk uvijek je bio nadvladan, čim hod Svetožara Pribićevićau Ovakvim svojim postupkom »demo­ se pred njega stavila jaka vlast. Ako lja u dužnost vladi, da. primjeni na ci­ B o.s n u. Vrlo je verovatno, da nisu kratska« zajednica je postigla to, da je njegova žestina bez granica, servil­ jelo kraljevstvo sva prava i slobo­ svega ovoga svesni ni on ni njegovi su se skoro svi muslimani našli u jed­ nost mu je isto takova. Sve su ga. dede građana Srbije, čim se ujedno pri­ uiugovi. х nom taboru, iskoro svi, više ma­ znaje i utvrđuje potpuna jedna­ spotije imale za slugu. Cezari su si­ nje, strepe od naše države Raspirivši partijsku mržnju »demo­ gurni, da će. im on klečati«. Neka pro­ kost svih građana kraljev­ kao od neprijatelja. Kako radi­ krate« su ubacili u partijsku bor­ stva pred zakonom j. zajammisle o oviiti riječima oni naši »držav­ kalna stranka i njeni državnici nisu obu pitanje agrarne reforme. č u j e sloboda vjeroispovije­ nici«, koji govore, da nije moguće za­ Za svakoga misaonog čoveka u našoj vo pitanje hteli da upotrebe kao srestvo ustaviti današnja nasilja i bezakonja sti. MiMslia tiprata i obrtnička banka и Bssm i Hercegovinu (đ. đj i Sarajeau Kavi ss svim 1ш1(зм1ш'шцјмнм. Obavija uplate I аноуСвпја u hraljeistiu SHs. I u iaezemstvu. Frina вШкЕ no uloSne hnjjelu I tssute Nta i ukamaćuje Bi oajpovaljRije. Novija sos лЈмјабаз pnsliia i borsaane Mlope Dionlčha glasnica Пајв sbsgosI« I apravlzacllslM krediti. — Huguli I oroćals veists i vrijednosne papire svib vrsto. R 0 a K 8 C Пј E E S 8 1 £ ћирф I prodaji sve vrste robo, a pnjlatlfo sve ileotns oMilrnice. 3,000.6® КаисвЈагЦа: Kralja Petra ulica Z prizemno, 1цсто - Brzojavi: Trgova ban^а, Sarajevo - Interurban telefon: Ш �»PRAVDA* — .ПРАВДА’ Strana 2 Страпа za kortešaciju, muslimani su se trenutno o k r e n u I i r a di kalno j stranci. Oni veruju, da državnici Sr­ bije, koji su tako mudro vodili Srbiju do našeg ujedinjenja, neće njima u či­ niti.nepravdu. Pravoslavni Srb i. pak, zavedeni demagoštvom »de­ mokratskih« korteša. pošli su u drugu krajnost i zauzeli neprijateljski stav prema m u s 1 im a n i m a. Kad ne bi bilo inače opasnosti za dr­ žavu. najpravednije bi bilo, da vlada g. Stojana Protića dadne ostavku i pre­ pusti »(emokratima« da pokušaju, što su sami zamesii«. Kritičnu situaciju još više je zamutila »Uredba o beglucima«. koja nije ništa drugo do ugarak, kojom su »demokra­ te hteli da upale našu kuću, kad su silazili sa vlasti. 15. februara o. g. pala je »demokratska« vlada, a 14. fe­ bruara, dakle uoči samog svog pada, donela je »Uredbu o *bcglucima«. Zašto vlada g. Ljube Davidovića ruje ovu uredbu donela ranije, kad je na­ šom državom žarila i palila šest mesed? Za to. jer je svesna bila.^a kakvom je odgovornošću i sa koliko teš­ koća Skopčano provođenje ove uredbe. Kad je videla. da mora ići sa uprave zemlje, bacila je ugarak u krov, pa neka se kuća zapali. Vatru je zapalila i ostavila, da je gasi sadanja vlada g. Stojana Ppotića. Za »jedinstvenu državu« Srba, Hr­ vata i SAvenaca. »Hrvatska Sloga« do­ nosi: »Doznajemo iz pouzdana izvora, da je poticajem sa stanovite strane iz usijanih glava jedne stranke u Bosni otposlan memorandum na konferenciju ntira. u kojem se 'traži privola, da se Bosna i Hercegovina anektiraju Srbiji. Mi ćemo o tome do zgode i opširnije govoriti: afi ofdje ističemo odmah, da je taj predlog, kojim’ se traži u našim čisto unutrašnjim stvarima intervencija stranih sila, prava pravcata veleizdaja, pa ako sele Stipica Radić za svoje ideale obraćao predstavkama na konferenčiju mira i zato bio zatvoren preko godinu dana, onda neka se i ovi rušitelji jedinstva pronađu i s njima jednako po­ stupa. Inače ćemo posve jasndpvidjeti, za £im ide današnja uprava te ćemo ne kao stranka, već kao dio naroda, kojemu je iskreno stalo do jedinstva i op­ stanka ove države, otuda poveći sve konsekvcncije. od čega nas ne će odvratitf nikakVi obziri.« BilješiiE. . | I I Ovaj vratolomni gest vlade g. Ljubomira Davidovića dostojno će biti obeležen i istaknut" kao naJViđnij: do­ kaz destruktivnosti i nepatriotizmacele»demokrats kie« zajednice. Napraviviši ovako jednu strahovitu pomniju u agrarnom pitanju, »demo­ krate; su u Bosni uveli i jedan svoj specijalitet u političkoj borbi. Tamo oni naime redovno presreću i rasterujii političke protivnike batinama i rasteruju političke skupštine revolve­ rima. 1 tako, blagodarcći ovoj mahnitoj razuzdanosti nekih sebičnjaka, u Bosni vri. Ovo nisu prazne reći. U Bosni zaista vri. Provede li se agrarna reforma sa onom b e z g 1 a v o š ć u, kako to tru­ be, i kako su već otpočeli, »demokra­ te«. onda smo od muslimana napravili jedan antidržavni elemenat! A zar mi danas nemamo inače dovoljno antidrŽavnlli elemenata? Zar da se bacimo i na taj luksuz, da njihove redove obo­ gatimo sa još milion sinova našeg na­ roda!? I I 1 ; i Obustavi li se provađanje agrarne re­ forme, po »demokratskom« receptu, on­ da će besavesnj agitatori »demokratske« zajednice izazvati nerede. Proliće se krv. , Kako god okrenete, zlo je. I to veli­ ko zla To su, eto, rezultati »politike« onih ljudi, koji hoće sebe da prestave kao neki državotvorni elemenat i 'koji se nazivaju demokratima. | i । i »Još jedno separisanje«. — »Glas Naroda« od petka osvrće se pod gornjim naslovom na akciju građana | muslimana za osnutak »Musi, akadem- 1 ske menze« u Zagrebu. U toj akciji nazrijeva »još jedno se­ parisanje«, pa veli da se studentima na ovaj način ne treba pomoći, jer u Zagrebu ima »Jugosl. akademska menza« i »Prehrarfh«, koje su svim Studentima Jugoslavenima otvorene. To je istina, kao što je i neistina, da je na sastanku u kiraethani rekao jedan zagrebački študenat, musliman, da se đaci musli- , man: nerado primaju, jer nisu preko fe- , rija dovoljno sabrali dobrovoljnih prilo­ ga. nego je rekao prikazujući ekonomske poteškoće »J. a. m.«, da se ušljed ma- I ferijalne krize odbor odlučio, da izda I studentima, koji na ferije odlaze sa­ birne arke za dobrovoljne priloge'i sva-^j kog obvezao, da' mora pridonijeti pri­ loga. dok će u protivnom izgubiti pra­ vo na opskrbu u menzi. Poslije ovog pothvata, koji je lanjske godine .donio znatnih suma, ipak nije mogla menza da hranu poboljša ni kvalitativno ni kvantitativno, jer je morala namiriti stari deficit Potsjetiću pisca dotičnog članka na predlog- akademičara Ferenčeka koji je rta skupštini' menze u sveučilišnoj auli prošle godine usvojen, da oni. koji ne dorfesu dobrovoljnih priloga gube FELJTON. pravo na članstv# menze. To je i on čuo. ako je bto na skupštini. ^švrha je bila onome Studentu u .ki­ raethani prikazati, da »J. A. M.« pored svih nastojanju nije mogla poboljšati hrane. Svjesno izmišlja »informacije« o tom, da je nekoliko bogatih musi, studena­ ta pokrenulo tu akciju, da bi — »ra­ čunajući na versku fanatičnost našega, sveta, da će se odmah za to zauzeti«, došli do dobre hrane uz jeftin novac, — pričalo, kako se jede u »Prehrani« i »J. Menzi« krmetina i svinjska mast, a oni to ko pravi Turci ne mogu podneti«. 1 Đaci, koji ne ustupaju od svog vjer­ skog odgoja i navike, te -neće da jedu ono, što ni kod kuće nisu jeli, svak pametan zna da se poradi toga ne mo­ gu na patnju i glad osuđivati, kao i to da se ne mogu nazadnim smatrati, ne­ go pohvaliti. Nadalje velj: .».Osim togi znaju vrlo dobro, da se nijedan nacionalno svestan musliman akademičar neće hteti hranit u toj separatnoj mensi, pa ma­ kar morao i gladovati, hraneći se u ( jednoj od zajedničkih mensa. I tako će njih nekolicina doći do vrlio dobre i jeftine hrane«. Ovo je drska podvala, koja nje do­ stojna ni najgoreg tipa i koja samo mo­ že izaći iz kuhinje »Glasa »Naroda«. U mensi. — koju će sami muslimani i to svi i Pravdaši i Obranaši, listonFsvi, — osim gospode s crnim ahmedijama iz »Glasa Naroda« i nekolicine iz redak­ cije »Mutež-organa<$ — ostvariti, uzdajući se sami u se, naći će svi naši študenti bolju i jeftiniju hranu, nego li ' onu u postojećim kuhinjama. i Dva akademski naohražena lečnika« su svjesni svega što čine i služe za Politički pregled 1 UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. Број 153 Broj uzor našoj omladini, a na diku su na­ rodu. Pisac drži naivnim naše sve akade­ mičare, kad veli, da bi im vlada mogla ustegnuti Stipendije, kad imaju svoju mensu. Ta za Boga, prema toj logici, he bi ni sad nijedan imao Stipendije, kad postoje dvije mense u kojima se daći hrane. Vlada daje Stipendije, Ua siromašni đaci plaćaju hranu, a nipošto im ne pro­ pisuje, gdje će se abonirati. Pisac bi želio, koliko izgleda, suge­ rirati vladi, da će osnutkom ove naše mense »propasti« narodno jedinstvo, pa bi rekli da mu je tendencija da reče: »Ne daj im vlado Stipendija!« Mi hoćemo, da u istinu pomognemo svakog našeg Studenta, kojeg treba po­ moći i da mu pružimo hranu dobru i izdašnu, a uz jeftin novae i badava. Kad je ostvarimo i kad počne funkcionisati, te ako uVidimo, da je shod­ no, da postane Gajretova institucija i postaće. Mi se za ničija leđa ne kri­ jemo. Razumije se da ćemo po švžm našim krajevima agitirati u ime napretka, a i u ime Islama, te će nam. se zaista i po­ moći. Preporuka da muslimani osujete bvti’ plemenitu akciju, ostaće uzaludna. Odbornik. Šta je sa Sertića duhanom? Jedan .dalmatinski list javlja, da je Ministarstvo Finansija ukinuto dozvolu Sertića iz Sa­ rajeva, da preradi 5 vagona arbanaškog duhana za čehoslovaćku. Kako nam je poznato ovaj je duhan u Sara­ jevu. a neke novine, koje su o njemu mnogo pisale najednom su se prestale interesirati za ovu stvari... Draškovića posvetivši mu spomejjrsloI vo. Iza toga je zaključena sjednica jer I nije bio prisutan dovoljan broj posla। nika. ____ VANJSKI POLOŽAJ. Zaključci krunskog vijeća. Beograd, З.таја. Ministarstvo inostranih djela Izravni pregovori sa Talijanima. saopćuje: Jučer pd 10>-12 sati prije po­ »Temps« prima vijesti iz Rima, da će dne i daiihs od 4j-7 sati poslije podne se prvih dana maja u Strezi na obalama na 'sjednici ministara i naših mirovnih Lago Maggiore sastati zastupnici Kra­ delegata dra Trumbića, dra Žblgera i ljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, i de­ Radovića saslušan je referat dra Trum­ legati talijanske vlade. Radi se o tome, bića o stanju jadranskog pitanja. Po­ da se obnove pregovori da se dođe do. slije iscrpive debate zaključeno je da sporazuma u jadranskom pitanju. Jav­ se produže izravni pregovori sa Itali­ no'mišljenje je međutim dosta skeptič­ jom radi riješenja jadranskog pitanja. no, dok- ministarski krugovi imaju na­ Na predlog ministra inostranih djela odu, da će uspjeti taj pošljednji pokušaj. vlašteni su delegati Pašić i dr. Tr.umOvi pošljednji temelje svoju nadu na- čibić, da se sastanu s falijanskoitf *delegaHjenicii, da je talijanska vlada priprecijom u tom cilju. ’ mila blati za riješenje toga problema, Sjednica Narodnog Predstavništva. koje se približava u nekim detaljima Sastanak. Narodnog' Predstavništva ojugoslavenskoj tezi. Češki izbori. Izbori za čehoslovački tvorio je potpredsjednik dr. Ribar, koji je pročitao dopis o ubojstvu poslanika parlamenat, koji su se ovih dana oba- *) »Hunumlar vi ćete pokisnuti . ..« reče on os»Ali danas, nakon tri godine zatočenja piše mi mjehnuvši se, kad su one dotrčale do vrata, a o slobodi Arapa . ..« : = =--------------------------------- i Hajrija primjeU: Niko ne primijeti ništa. Esadefendija je gledao A- Hifzi Bjelevac: * — Nije šteta na ovakoj kiši . . . Kažu, da preda se, a Hajrija razmišljala o Ifeti i Ihsanu. I kosa raste.« Sabiha nije više ništa rekla o Ifetinu pismu, je^ ju Esad-efendija upita Sablhu: je naglo zaokupila misao o Ihsanu, kojeg već tojiko vremena nije viđild. Svj ^u-šutiji i gledali kako kiša »A šta je-nova u pismu?« , Sabiha se zbuni i pokaže pismo. pada, mrači se. S jcrova je cui kom tekla voda i Sabiha je pogledala za njom, a da nije svratila svoje — Vidićemo sada. A ko ga je donio? prskala ih po nogama. nejasne misli ni na drugaricu ni na djecu. Vidila je » — De, pogodi! upade im u riječ Hajrija. Esad efendija prbgovori prvi o kiši i nenadanom opet kad se je Hajrija povratila, ali joj se nije htjela' Jedan konjanički poručnik« odgovori Hajrija, a pljusku, -Hajrija še prenu iz misli i reče: javiti. Ona je nije opazila. Prošla je kraj nje sasvim , — Ja ne volim te proljetne kiše... Uvijek dje­ Esad efendija dod^: uz ogradu i otkinula jedan cvijetak sitnog bijelog » — Sururzđde Ihsanbey . . .« luju na me. Ne ćutim se dobro...« riižičnog behara i otišla u školu. Za njom je prošao Sabiha se zbuni, licem joj preleti jedan neobi ­ . Sabiha kao da ih njje ni čula zabavljala se Esadefendija čitajući novine. A Sabiha ostala naslo­ čan odraz duševnog iznenađenja, pbtrveni 1 pogle­ mislima iz prošlosti, iz Ifetina pisma u kojem joj njena na ogradu neosjećajući kako sitna aprilska davši u isto vrijeme i mualima i Hajriju upita: je pisala i o Ihsanu. kiša rosi. Pa kad ju je Hajrije h'anuma prvi put Pisala joj je otvoreno, da ga je odbila, jer nije »lhsanbey ovdje? A gdje je?« zOvnula nije čula nego tek kad je išla prema njojzi j mogla poći za njega za to što bi ga izgubila nje­ — On će doći, zadržao se je kod Akčura Juniz bašču zapazila je i okrenula se. gova domovina, za to što bi mogao njezin utjecaj sufbeya,« odgovori Esad efendija. »Pa ja te zovem, vičem, a ti ne čuješ... Jedno postati sudbonosan, jer njezino poimanje života i Sabiha otvori pismo i počne čitati, a Hajrija pismo donešend je za tebe« ... svijeta nije više ni tursko, ni panislamsko, nego prlčdše nešto Esadefendiji potihp, da Sabiha nije Sabiha se trgne. opće, jednako za sve narode, gdje bili i šta ispovi­ tnogla čuti. Esadefehdijinp se lice gdjekad osmje­ — A odaklen je?« upita znatiželjno, pa brzo jedali. A Ihsan je ipak turski patriota, nacionalac, hnula, nekad je kimnuo glavom u znak da razumije. doda drugo pitanje: »Ko ga je donio?« koji je u ove tri godine proputovao čitavu Tursku, Sabiha je čitala brzo, pohlepno Ifetino pismo. »Teško ćeš pogoditi« ... odgovori Hajrija po­ i njćgove zasluge u buđenju narodne svijesti u voj- . Jedan joj je arak ispao iz ruke, ali ga nije digla kazujući zatvorenu kuvertu bez ,naslova. sci i omladini biće velike. Zamjerila mu je također Vjetar je puhnuo i ponio ga sa-sobom. Kad je pro­ i to što je kao časnik došao među Arape i šta više »Pogodi!« opetova Hajrija pružajući drugarici čitala do kraja zamislila se’ jj, valjda da promisli o sudjelovao u ugušenj’u jedne pobune. 0 Arapima je pismo također s nekom znatiželjnošću za onim što onom što joj je nekadašnja nerazdruživa -prijateljica pisala toplo i zagrijavala za njihovu slobodu. Šta se je krilo u tom pismu. pisala, a onda se okrene Esadefendiji i Hajriji i reče: više davala im je veće pravo nego Turcima, jer ASabiha primi list od svoje drugarice s nekom, »Čudnovata je ta ifeta!.. . Nagli preokret u rapi jače je osjećaju. Odbila ga je — piše Ifeta — . sumnjom i bojazni, s jednim čuvstvom očekivanja njezinoj duši, koji je izvela Rene i Ihsan učinio ju je odbila ga je ne možda zato što ga nije voh’la, nego i primivši Hajriju za ruku pođu u školu. svim drugim osim onim što je bila. Nekadašnja za to što je sumnjala, da bi je mogao voleti. Rene savršena umjetnica, nekad aristokratkinja, koja se । Logotetides bila je medu njima... V. a nije nf zašto mogla zagrijati postala je zagovarateljica potpune apsolutne slobode. Ona je više nego Kiša je počela jače padati. Iz daleka je grmilo Kiša je još padala. Sa istočne strane mračilo se revolucionarka. Nije više ni Mladoturkinja.. .« i sijevalo. Zemlja je mirisala vlagom. Ptice su cvrjoš više, tamo iza gradskih kućica, koje su se po- „ Esadefendija je gledao Sabihu s nerazumijeva­ kutale u vrtu, a odnekle iz daleka čuo se je glas dno brežuljka sterale. Primicala se večer, аИ ne * njem, a Hajrija Je upita: skladne pjćšme, ali se nisu riječi mogle razumjeti. topla kao pbičr^o, nego hladna, sumorna I tužna — Piše li ti o tomu? Čudna je njezina odluka! Učiteluce sd pošle brže baščom, gotovo potrčale rMovar?° s a sWa Nije je vodio razbor .. .« ^eđata u kroz kitu, tamo gdje se oblaci pred krupnim kapljama kiše. Na vratima ih dočekao Esad-efendija držeći novine u rukama: , •) Gospođa, sastaju sa prednjim kavkaskim gorjem. Rene Logotetides. (44) �( . Број 153 — Broj, Vili, vrlo su povoljni za budućnost re­ publike. U Češkoj je broj Nijemaca mnogo niži, nego što se mislilo, a u Slovačkoj su pristalice separatizma potpuno poraženi. Ovi izbori su upravo triumf ujedinjenja čehoslovačkog — veli francuska štampa. U pogledu spoljne politike oni su znak odobravanja sa strane čitavog naroda-u onom pravcu, u kojem se dosada išlo, t. j. vjernost u obvezama spram antante. volja da se radi u miru i da se održavaju dobri od­ nosi sa susjedima u zajedničkom radu konsolidacije i obnove Centralne Evro­ pe. U pogledu unutrašnje politike, izbori su znak konsolidacije češkog elementa i učvršćavanje Ccliosjovaka. Oni u isto dob^ znače, da narod odobrava socijal­ ne reforme koje su dosad izvedene i da potvrđuju konstitaciju i čitavu politiku Tusarćve vlade. Poljska ofenziva u Ukrajini se raz­ vija povoljno. Poljaci su zauzeli Mohiioy na Dnjestru, a isto tako su imali ve­ likih uspjeha na sjeveru u Vollniji. Od .početka ofenzive 12. boljševička armija .je sko.ro sasvim uništena, ostaci sovjet­ skih trupa bježe u neredu prema isto­ ku i jugoistoku. Dosada je izbrojeno 15 “liiljada zarobljenika, 60 topova, 84 mitraljeze, kao i važan željeznički park i veliki ratni materijal. Plijen raste sva­ kog časa kako se već napreduje. Socijalisti i komunisti medu sobom. .Javljaju iz Stockholma: Karespondent jednog lista u Helsingforsu dobija vije­ sti iz Moskve, da postoji potpuni ras­ cjep između članova centralnog komu­ nističkog komitea. Dvije grupe su se obrazovale. S jedne strane Lenjin, Trocki i Buharin skloni su da popušta­ ju i drže, da je zasada dovoljno da održe socijalističke ideje u Rusiji, dok druga stranka hoće da održi komunizam u cjelini. Naši dopisi • ' I snoj« policiji, pa neka vodi izvide on­ dje, gdje je dužan, a ne da poziva lju­ de, za koje misli, da su pisali odnosne članke pa da im se prijeti progohom iz Tuzle što o njegovoj policiji pišu. Srpska varoš, dio grada u kojem sta­ nuju pravoslavni, postala je hajdučkim klancem, kroz koji, čim se smrkne, ne smije proći fes, a da ne bude tvarno napadnut. Tako su neki dan napali Раšagu Muharemagića, a malo kasnije Ka­ dru Bešlagića, kojem su čak i ruku pre­ bili. To je prijavljeno policiji, a kod zadnjeg napada bio je očevidac i jedan ofisir. Krivci ipak nijesu pronađeni. To je »revnost« vaše policije gosp. Cupurđija?! Tako se vaspostavlja red, je li? E, onda, na zdravlje! A šta li biste činili, da je slučajno pedan .pravoslavni napad­ nut u muslimanskoj mahali? Ništa njanje, nego dvajsetak muslimana zatvo­ rili i rastfubili, da se pojavila urota »Turaka« proti državi. Dok ovo pišemo napada jdean »sa­ vjesni« policajac na jednog nastavnika u času kad on izlazi s djecom iz škole i uz najpogrdniju psovku poteže sablju na njega. Ova'j je nastavnik hodža ■ i učitelj, a i vjeroučitelj. No to nije sme­ i talo Cupurdijinom »revnom« -i »savje­ I snom« redaru, da istupi »energično« ondje gdje treba. Mislimo da će ovaj put biti dosta ova dva primjera o rev­ nosti i savjesnosti redara, a poslije će­ j mo govoriti posebno o samom g. Cupurdiji dok čujemo njegovo objašnjenje sa Đuranovićem. Iz naše organizacije. Skupština u Bihaću. Dne 5. aprila t. g. održana je u 'Bihaću kotarska skup­ ština ntše organizacije, na kojbj je jednoglasno odobren rad i pravac vod­ stva organizacije. Tom je prilikom iza­ bran odbor, u koji su došla slijedeća gospoda:' Predsjednik Muhamedbeg Ibrahimpašić, potpredsjednik Muhar medbeg Bišćević, tajnik Idris Šarganović, blagajnik Omer Jusufhodžić. od­ bornici: Ahmedaga Poprženović, Huseinbeg Ibrahimpašić, -Fehim Hadžiabdić, Hilmija Muhameđagić, Mujaga Delić, Bego Murtić, Ahmed Balić, Gjulaga Selimović, Ibrahim Cavkić i Gjulbeg Kulenović. Istodobno je skupština na predlog predsjednika najoštrije osudila napadaj demokratske štampe na dra Halidbega Hrasnicu? kojemu se izrazuje neograni­ čeno povjerenje, kao i drugom našem poslaniku dru Mehmeđu Spahi. Živjeli! Skupština izrazuje bol duše i srca svoga za napadaj na bilećke kao i na sve ostale muslimane našega kraljev­ stva. pridružujući se sarajevskoj pro­ testnoj skupštini i traže od vlasti naj­ energičnije zaštitu kao i potpuno i jed­ nako izvršivanje zakonskih propisa. * strane iz Sarajeva ili ako već hoće ov­ dje boraviti izgrade u stanovitom vre­ menu vlastite kuće, jer kod takovih ne igra ulogu ni skupoća materijala a ni radne snage, dok se danas može reći da stanuje u svojim luksurioznim stanovi­ ma gotovo badava. Nabačeno je i pitanje suženja uredskih i vojnik prostorija, jer kad bi se i u tom pogledu racionalno gospodarilo dobilo bi se dosta, dok istina, ima ureda gdje su činovnici upravo naslagani u ured­ skim sobama, ima opet dovoljno i takih koje nisu prijeko potrebne. Na taj na­ čin, dalo bi se moguće postići da se uredi, koji se još nalaze u privatnim zgra­ dama smjeste u vladine zgrade. Interesantni su bili izvodi jednog od gg. inžinjera, u kojima je zagovarao da se kuće grade t. zv. ćerpičem, dćkazujuć, da se takove kuće drže više dece­ nija, a u današnje doba skupoće mate­ rijala došle bi znatno jeftinije. Naravno, da bi se u tom morao izmijeniti građev­ ni red ili barđn vrlo liberalno s njime postupati, jer nužda mijenja zakon. Pravedno uređenje kirajdžijskog pita­ nja bez sumnje će isto mnogo doprinijeti poboljšanju stanbenog pitanja, jer je upravo' frapantno koliki se broj obitelji po navodima predstavnika stanbenog ukeda morao iseliti iz kuća radi ruševhosti. Kućevlasnici naime uz današnju kiriju nisu u stanju da izvršuju poprav­ ke. Naravno, da se kod konačnog ure,a tog- pitanja mora uzeti obzir ne . - no na kućevlasnike, nego i na kirai/ džije, koji su neimućni. Bude li dobre volje! na nadležnim mjestima i to .pita­ nje može se riješiti na zadovoljstvo o’ bih interesiranih krugova. Tajna o šećeru. Čujemo s pouzdana Izvora, da je ministarstvo ishrane i ob­ nove zemlje doznačilo Povjereništvu is­ hrane za Bosnu i Hercegovinu dne 17. marta o. g. 30 vagona šećera i’5 vagoj na za Novi Pazar. Od šećera što je određen za pučanstvo novopazarskog sandžaka prodao je jedan vagon I privatnoj ličnosti, dočim za bosanski šećer niko ništa ne zna. Jedno udruženje obratiljp se je na ministra s molbom, da mu doznači za .članove i njihove porodice 3 vagona kukuruza, i g. ministar preporučio je vladi molbu i ujedno naredio, da se izda i jedna otpadajuća količina šećera pod brojem 6.828 od 20. aprila 1920. Delegat ispred ovog udruženja došao je na vladu i tražio od g. Đurića šećer i brašno. No na uprepašćenje ovoga g.. Đurić mu je odgovorio, da šećera ne­ ma, ne<»o saharina. Kad mu je ovaj re­ kao da je šećer doznačen i primljen « -ovjerenik Đurić je ušutio i nije ništa ' odgovorio. • Tražimo .malo svjetla da se osvijetli magazin u kojem se ovaj šećer nalazi. Jedno ubojstvo. Kod Kragujevca ubili i su razbojnici narodnog poslanika Draš| kovića i ranili suce Filipovića i Marinkovića. Zločinci još nisu pronađeni. Vjenčanje. Naš ugledni privrženik g. Osman ef. Beganović, član vakuf, sa­ bora iz 'Ključa, vjenčao se dne 3. o. mj. sa gospođicom Šemsom, kćerkom Muhdrem ef. Kerenovića iz Bos. Petrovca. Želeći mladencima svaku sreću, česti­ tamo! Transporti za Čehoslovačku. ČehoAivački podanici, samo državni činov­ nici i namještenici, koji su preuzeti đei kretom u državnu službu 'Cehdslovačke I Republike i žele, da odu transpor­ tom koji polazi 2. juna iz Sarajeva, ne­ ka se odmah prijave konzulatu u Sa' rajevu. Svaki neka tačno navede ko! liko mu mjesta treba za njegov namje­ štaj. dali ’/» ili cijeli vagon, i U kojoj sta­ nici hoće tovariti. Svaki neka priloži prepis dekreta kojim je preuzet, inače nemože bifi primljen u transport. Do­ zvole za izvoz vlastitog pokućstva iz­ daje po naredbi zcm. vlade kotarski ured. Samo Г> časaka dostaje često, da si čovjek napravi neprocjenjenu štyi tu, zato trebu da vam ide sat točno na minutu, llustrovani cijenik, koji možete tražiti samo od tvrtke H Tuzla, 28. aprila 1920. U dva tri maha pisati smo o »revno­ sti« naše policije, gdje su naročito apo­ strofirani Cupurdija, komandant policije i njegova desna .ruka Tomić. To, kako izgleda, nije mnogo koristilo, da se ova dvojica poprave. Cupurdija je međutim davno premješten u Banju Luku; ali mu se nekako ne mili iz Tuzle, kao da je Tuzli potreban njegov »blagotvorni« , rad, ili ga uz Tuzlu vežu kakve druge i^pomene. Nama bi bilo drago, ako bi se on pokorio .nalogu vlade i otišao onamo kud je premješten, a onda još poveo sa Sobom i »revnog« Tomića, koji je jedini »čuvar« narodnog jedin­ stva u našem gradu. Toliko je revan da razbija stakla na okvirima i dere slike našeg Halife da zapriječi »veleizdaju« Turaka, čime nanosi ogromne štete si­ romašnim vlasnicima tih slika. On to čini, sigurno, po svojoj volji i bez iči­ jeg naloga, ali Cupurdija mu taj rad , odobrava. To tako nama običnim smrt­ nicima izgleda, jer ni jedan drugi stra- i žar to ne»čni. No Tomić je miljenik Čupurdijin. pa zna njegovu želju i bez za- 1 Stanbeno pitanje. »Jugoslavenski povijedi. Ta kako se i neće razumjeti, , List« donosi: Prošla anketa saz­ kad su oba crno-žuta, oba su nam kao vana na poticaj inžinjerskoga drubaksuzni miraz ostali u nasljeđe iza j sazvana'na poticaj inžinjerskoga dru­ Austrije. Tomić je poznat kao denunci- j štva a u svrhu suzbijanja nestašica sta­ jant i jedan od najrevnijih zaštitnika nova pružila nam je dovoljan uvid u oaustrijanštine u Bosni. Dovoljno je sa- i vo aktuelno pitanje, pa. je bila u mno­ mo vidjeti spise na okružnom sudu u i gom i mnogom pogledu interesantna i aferi sa drom Kadićcm. Cupurdija, kao poučna._ \ bivši žandarski narednik i sluga Austrije | Kod svih prisutnih odaslanika korpo­ dokopao .se je za demokratske vladavi- I racija i vlasti vidila Se živa želja, da se ne časti, o kojoj sa svojom spremom ni- | svim sredstvima barem ublaži, jer na je mogao ni sanjati, pa sad kao kaperiješenje tog pitanja u velikom stilu ne ran 11. klase uzdignuta nosa ističe svoje može se za sada misliti uslijed neimaš­ srpstvo. Ako se srpstva sastoji u ime­ tine i skupoće materijala te skupe radne nu, a ne u djelovanju, onda čast tome I snage. srpstvu, a ako se traži djelovanje, on­ Mnogi prisutni haglašivali su potreb da je g. Milan pravi pravcati Švabo. ukinuća t. zv. »luksuznih stanova« u Ojlđa kad su Srbi proganjani, on je bio koliko to već nije učinjeno. Dakako za­ policajac, primao Švahinu plaću i kao počne li Se ta akcija u istinu i provasvi hfzmećpri čuvao tuđinsku vlast nad đati, ne smije biti protekcije za nikoga, našim narodom. Onda se nije zvao Sr- zauzimao ma kakav položaj, u interesu 'binom nego'pravoslavnim i onda mu je općenitosti mora svaki žrtvovati nešto bio Franjo i Karlo apostolsko veličan­ od svog osobnog komoditeta. stvo. za čije je ime dovodio svoj život Kao daljnja mjera ima da služi, da se u, najveće vratolomije. Nu kao spretan zapriječi naseljivanje u Sarajevo svim policajac umio še je snaći u kaosu pre­ iz provincije, koji nisu svojim zvanjem vrata. pa je izrabljujući svoje slučajno 1 npravo upućeni, đa borave u Sarajevu. pravoslavlje i mutne ргДјке avanžovao ' Kolikogod je u interesu razvitka grada za -* kapetana! čim veća napučenost, današnje oskudi­ Da nas ne bi. kao što je g. Zahirovi- I ce stanova nalažu ovu mjeru,1 pa će i ća, pozvao i1 prostački otkrejao, da sa- i ona doprinijeti znatno ublaženju tog da ne vlada Franjo i Karlo i da .on ne pitanja. će dozvoliti, da se piše o njegovoj poli­ Debatiralo se mnogo i o toni, da se ciji, koja stoji na visini svoga poziva i ljudi koji su se naselili zadnjih godina u uz najveće žrtve drži u gradu red i mir. Sarajevo, t. zv. »ratni bogataši«, daka— navešćemo dva tri karakteristična , ko iz razloga, da mogu ovdje bolje pro. primjera o njegovoj »revnpj« i »savje- ' vađati svoje Spekulativne poslove, od­ i Domaće vijesti , Страна 3.' ПРАВДА* — .PRAVDA, Suttner, (Ljubljana br. 706. posavjećuje Vas glede-zbilja dobrih sa­ tova specijalne piarke IKO« iz vlas­ tite tvornice u Švicarskoj, pa i inih dobrih žepnih satova, narukvica sa satom svijetlenlh, te zidnih satova, lanaca, prstena, narukvica, naušnica, jedala, darova za krštenje i svetu po­ tvrdu, te svu ostalu zlatnu i srebrenu robu. Ali i drugih potrebština kao na pr. škare, noževe, britve, doze za ci­ garete i smotke, diamante za rezanje stakla, nažigače i novčarke kupujete dobro, te uz umjerene cijene kod tvtke H. Suttner. Ljubljana br. 706. I Gospodarstvo Ekonomsko stanju Jugoslavije. IharI riska revija »France-Europe Orientale« I u prvoj aprilskoj svesci piše ovako o ekonomskom stanju Jugoslavije: ■»Nemogućnost da se izmjenjuju pro­ izvodi sa Inostranstvom stvorila je u Srbiji (pisac zaboravlja da kaže Jugo­ slavija, — on nezna da na Balkanu ne­ ma više države .koja se zove Srbija) opštu oskudicu trgovinskih proizvoda svih vrsta koje ne može da proizvodi domaća industrija u dovoljnim količina­ ma, osjeća se, naročito, pomanjkanje poljoprivrednih strojeva, voznog mate­ rijala konstruktivnog, materijala, gvoždarnica, obuće i tekstilne robe. Cijene svih tih artikala su vrlo visoke. Isto se tako traži olovaka pera i tinte. Traži se mnogo i prozornog stakla i konkav­ nog. Da bi olakšao na duže rokove, vlada je jugoslavenska (u tekstu srpska) sta­ vila na raspolaganje uvozne trgovine prvi kredit od 50 tnilijona franaka: taj kredit treba da važi stranom liferantu kao garancija za platežne bilete jugoslovenskog (»srpskog!« u tekstu) kupca uz potpis Narodne Banke. On (kredit) služi, isto, kao garantija za nepokretne kredite i bankovne novčanice deponira­ ne u Narodnoj Banci. Jedna amerikansko-jugoslavenska banka, treba, isto ta­ ko, da Đnancra spoljnu trgovinu. Tran­ sporti su u Jugoslaviji vrlo skupi i zahtevaiu jedan aktivni nadzor, jer se vr­ lo često dešava pljačka vagona. Rđava (Srpska) jugoslavenska valuta suzbija uvoz. Vrlo je nizak kurs srpskog dina­ ra i austrijske krune. Ne treba da se računa na podizanje valute, jer eksportacija boluje od ratnih posledica. Poljoprivreda i stočarstvo — gde se proizvodi preko domaćih potreba —• jed­ va da dostižu za nacionalno tržište. , Prema jednom švajcarskom pregledu, samo šljive i kuvano voće prestavija■ju dva znatna eksportna artikla. Ugljen i bakarni rudokopi, djelomič­ no su porušeni ratom, Srbiji je potreb­ no da uvozi bugarski ugalj. Prema to­ me, ne treba računati na eksportacija. Razni su se ogranci eksportacione tr­ govine sindikirali, na inicijativu beo­ gradske Trgovačke Komore, da bi se uništila međusobna konkurencija. Pri čitanju ovog izveštaia, treba ima­ ti na utrtu, .da ovaj — inače informa-, tivni francuski časopis — piše za inte­ rese francuske eksportativne i importativne politike. Taj je list službeni or­ gan francuskog — od države subvenci­ oniranog — Narodnog Komiteta za ekonomsku ekspanziju u Istočnoj Evro­ pi, Ust izlazi dva put mjesečno«. • Pri zahijučhu lista. TUČNJAVA NARODNIH POSLANIKA. Beograd, 4. maja. Jučer prije podue sjedio je u kuloaru Narodnog predstav­ ništva »poslanik« »demolgiata« Ibrahim Sarić s jednim prijateljem. Kad je kraj njih prolazio poslanik Suljaga Salihafcić, pozvao ga je Sarićev prijatelj da sjedne kod njih za sto. Salihagić je prišao stolu i rekao, da neće da sjedi sa muslimanskim poslanikom, koji se prodao demokratima za novce, što jc učinila muslimanska i »demokratska« svinja Sarić. Ovaj mu je odgovorio da ga ne vrijeđa i da ne laže, našto ga je Salihagić ošamario. Poslije podne pre­ dao je Sarić pismenu tužbu podpredsjedniku parlamenta Ribaru i potužio se drugovima iz »demokatskog« klu­ ba. Zbog toga je poslije podne došlo do male prepirke između poslanika Koste Timotijevića i Salihagića, a pola sata poslije do tučnjave između »posla­ nika« Sukrije Kurtošfća i Salihagjća. Kad su sluge i žandari prekinuli tučnja­ vu, počeo je vikati protiv »demokrata« Milutin Dragović koji se nalazio u dru­ štvu Salihagića što napadaju na radikalske poslanike. Valerijan Pribićević, koji se slučajno tu nalazio, odgovorio mu je na to. đa to oni smiju po istoj logici, po kojoj je Salihagić udario Sarića. Dragović je na ovo opsovao maj­ ku svima »demokratima« i zaprijetio im. đa će bez kape otići iz parlamenta, ako ih radikali protjeraju. Medu »demokrati­ ma« radi ovog događaja vlada velika uzrnjanost. Muslimani, čitajte i širite „Pravdu" �Број 153 Broj »ПРАВДА* — »PRAVDA* • Стоана 4. Stran* Imadete U boli? U licu? U celome telu? Popuštaju ii Vam mišice i živci? Pokušajte Fellerov pravi Elsafluid! Divit ćete se! 6 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce 36 kruna. Trpite II od spore probave? Od' sla­ ba apetita? Zacepljenosti? Protiv toga pomažu Fellerove prave Elsa-pilule! б kutija 18 kruna. — Prava švedska tinktura 1 boca 15 kruna. Omot i poštarina posebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feller Stubica donja, Elsatrg br, 310. Hrvatska. prvu godinu namješten u privremenom svojstvu, a pošto mine godina dana, ako dokaže dobru upotrebljivost, bude sa Svima pravima po postojećoj služ­ benoj pragmatici i mirovinskom propi­ su za gradske činovnike u Bos. Gra­ dišci, definitivno potvrđen. ‘ Dužnost će gradskog dostavljača bi­ ti, da u uredu pripomaže u pisarničkomalipulativnim poslovima i da vani vo­ di utjerivanja opštinskih i inih oblasnih potraživanja, pri čemu će mu izravno biti podvržene sve mahalske starješine (gradski muhtari i knezovi). Bos. Gradiška, 20. aprila 1920. Gradonačelnik: Reufbegović s, r. POGLAVARSTVO GRAD. OPŠTINE BOS. GRADIŠKA. Broj 382/1920. NATJEČAJ. Kod ove gradske opštine imade se PRIJATELJU što je nehotice uzeo popuniti novo kreirano mjesto gradskog moju ambrelu sa gvozdenim štapom dostavljača, kao gradskog manipula(šemsiju) dne 22. o. mj. u kiraethani tivnog činovnika u XII. dnevnom raz­ prigodom osnivanja đačke menze, redu sa početnim godišnjim berivima: molim, da mi je ostavi kod kahvedžije 1200 K plaće; 200 K aktiv, doplatka i | u kiraethani, jer sam zapriječen, da 2400 K doplatka na skupoću, dakle sa । ga osobno u tu svrhu potražim. ukupnik 3800 K, sa pravom na mirovi- j nu i automatska unapređenja. Reflektanti, koji ovo mjesto polučiti Sarajevo. žele, neka svoje vlastoručno pisane molbenice do 25. maja o. g. predlože Trgovina svija vrsti zemaljshih pro­ na ovu opštinu, u kojima trebaju do­ izvoda i kolonijalne robe na vellho. kazati; 1. da su državljani Kraljevstva Srba, Prima u komisiju svaku trgovačku Hrvata i Slovenaca (domovnicom), te robu, naročito voće i povrće, te u tu da su srpsko-hrvatskom jeziku u go­ svrhu šalje vlastite korpe (sepete) na voru i pismu potpuno vješti; upotrebu. — Telefon interurban 541. 2. da su navršili 24. a nijesu preko­ Brzojavi: Spaho trgovina Sarajevo. račili 42. godinu života (krsnim ili rod­ nim listom); ♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦«♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦ 3. da us tjelesno potpuno zdravi (li­ ♦ PAPIRNICA ♦ ječničkom svjedodžbom); t HAMDIJE KOPČTĆA ♦ 4. da su dobrog moralnog i politič­ kog vladanja (svjedodžbom nadležnog J preporučuje svoje bogato stovariSte J gradskog poglavarstva ili političke ob­ ♦ svih vrsta papira, kancelarijskog i ♦ lasti); * školskog pribora. — Naručbe se 5. da su svršili najmanje 4 razreda Ф obavljaju brzo i točno. J koje srednje škole u Kraljevstvu Srba, ♦ Ci ene umjerene. ♦ Hrvata i Slovenca (zadnjom školskom ♦ Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 $ svjedodžbom). Primljeni opštinski činovnik biva za Hamđija Spaho i drug X POZIV na supsbFipciju 1Z.000 homada dionico IV. emisijo „Muslimanske banke d. d.“ u Banjoj Luci Osnova: Izvanredna glavna skupština dioničara Muslimanske banke d. d. u Banjoj Luci obdržavana dne 31. marta 1920. zaključila je, da povisi dioničku glavnicu sa K 8000.000 na K 2,000.000 izdanjem 12.000 komada dionica po 100 kruna nominalne vrijednosti, koje se ovime stavljaju na javnu subskribciju uz slijedeće uvjete: 1. Nove dionice glasiti će 7.000 komada na ime, a 5.000 komada na donosioca. • 2. Dioničarima Muslimanske banke d. d. u Banjoj Luci pripada u prvom redu pravo opcije na nove dionice, i to 1 nova na 2 stare. , ■ 3. Nove dionice prodaju se na supskripciju dosagašnjim dioničarima po K 100'— za svaku novu dionicu, a po K 130'— novopristupajućim dioničarima. 4. Iznos od 100 K od svake nove dionice pribraja se temeljnoj glavnici, dočim višak od K 10, dotično od K 30 od svake nove dionice, ide nakon pokrića svih troškova oko povišenja društvene glavnice u korist rezer­ vnog fonda. 5. Nove dionice izdati će se u komadima od K 100, K 500 i K 1.000 sa brojevima od 8001 do 20000. Dionice broj 8001 do 15.000 glasiće na ime, a dionice broj 15 001 do ,20.000 glasiće na donosjoca. 6. Dioničari, koji se do 31. decembra 1920 ne posluže pravom prvenstva, gube pravo na opciju dionica uz tečaj od K 100'— 7. Prigodom prijava za upis novih dionica imade se upisivatelj očitovatida li želi dionice što glase na ime ili dionice što glase na donosioca. 8. Dionice se imadu uplatiti u dva obroka i to pri upisu 50% a ostatak, najdalje do 31. lV. 1921. 9. U slučaju reparticije (raspodjele) ustupiće se u prvom redu dioniča­ rima, koji budu htjeli imati dionica preko prava prvenstva, a zatim nedio— ničarima. 10. Na položene uplate zavod će izdati privremene potvrde, koje će se kasnije izmijeniti dionicama. 11. Frotir dioničaru, koji ne bi pravovremeno uplatio ostatak, postupaće se po § 176. trg. zakona za B- i H. i po § 8. društvenih pravila, a uplaćeni, iznos pripada u korist rezervnog fonda. 12. Nove dionice participiraju na dobitku od 1. jula 1920. U Banjoj Luci, dne 15. aprila 1920. Ravnateljstvo Muslimanske banka d. d, u Banjoj Luci. Salihaga JVliriea Sarajevo Predimaret 16. Telefon 308 B Ttgovina voćem, zeleni, i kolonijalnom na robom veliko. Prodaje i kupuje voće u komisiju, odprema sve u svojim vlastitim se- pptima. — Dajem na zna­ nje mojim poštovanim mu­ šterijama da sam svoju radnju proširio i na ko­ lonijalnu robu - - - - RilhElm F. TiBfenbach i drug Osijek I. uvoz i izvoz kemički tehničkih proizvoda Preporučuje na veliko: Benzin nadomjestak, acetona, na­ domjestak gor. žeste, uljene i su­ he boje, parafina, lanenog firnisa sikativa, brunolina, lakova, škrob u sanducima, amoniak sode, jetkog natrona 100% i 128%, dr­ vnog katrana, octene kiseline, 80%, drvni ugalj, kolofoniuma. razni toaletni sapuni, olovni še­ ćer [Bleizucker] kem čisti, te svu drugu u tu struku zasijecajuću robu. Cijenik šaljemo franko. Islamska dionička štamparija (tiskara) u Sarajevu, objavljuje ovijem Raspis od 3.000 komada dionica IV. emisije, kojom povećaje svoj osnovni kapital od K 150.000 na K 300.000 Na temleju zaključka izvanredne glavne skupštine od 8. februara 1920. i odobrenja Ministarstva trgovine i in­ dustrije od 16. marta t. g. broj IV 373 potpisano ravnateljstvo po sukpštinskom ovlaštenju raspisuje 3.000 koma­ da novih dionica IV. emisije u nominal­ noj vrijednosti' 50 K po komadu uz sli­ jedeće uvjete: . 1. Na upis dionica imaju pravo samo dosadašnji dioničari u smislu članka 4 društvenih pravila i to na taj način da jedan dioničar može upisati samo toliki broj dionica koliko ih sada a posjedu Ima. 2. Dionice glase na ime, nominalna im ft vrijednost 50- K, a dioničari ih dobijaju uz tečaj po 102 K po komadu. 3. Rok za upis traje od 15. do 30. maja 1920. . Sarajevo, 27. aprila 1920. Шм1 mihilr: M. 4. Nakon 30. maja preostale i nerasprodane dionice ustupiće se onim dioni­ čarima, koji se prijave, a koji su uče­ stvovali u ovom upisu prama broju sta­ rih svojih dionica najkasnije do 15. ju­ na 1920. 5. Nove dionice IV< emisije učestvovaće u dobitku i gubitku sa 1. januara 1921. g. 6. Nominalni iznos dionice od 50 K pripada glavnici,‘a .razlika tečaja od 52 K nakon odbitka troškova subskripcije pripada rezervnom fondu. 7. Za dionice koje ostanu nerasprodane 15. juna 1920. ravnateljstvo će stvoriti' sindikat od dioničara i njemu 'ih ustupiti. 8. Upise i naplatu vrši Islamska đioničl^ štamparija u Sarajevu za vrije­ me svojih uredovnih sati. Ravnateljstvo. Muslimanska centralna banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. POZIV na VII. (sedmu) redovitu glavnu skupštinu Muslimanske centralne banke za Bosnu i Hercegovinu dioničarskog društva u Sarajevu. koja će se obdržavati u nedjelju dne 16. maja o. g. u 9 sati prije podne u zavodskim prostorijama u Kralja Petra ulici 13. 11. kat. Ovim se pozivaju sva gospoda dioničari na gore navedenu redovitu glavnu skupštinu naše banke, koje je glavnoj skupštini slijedeći DNEVNI 1. Izvješće ravnateljstva i nadzor­ nog vijeća o poslovanju zavoda u go­ dini 19192. Predloženje zaključnih račnna za sedmu poslovnu godinu 1919. 3. Stvaranje zaključka o razdiobi čistoga dobiika 1919. 4. Ustanovljenje, da je druga emi­ sija dionica u iznosu od K 2,000.000 koja je zaključena na 5. redovitoj glavnoj skupštini provedena i dionice potpuno rasprodane i plaćene. Time je izvršeno povišenje dioničarske glav­ nice od K 3,000.000'— na K 5,000.000. 5. Promjena zaključka 5 redovite glavne skupštine glede glašenja dio­ nica druge emisije onamo, da sve di­ onice druge emisije [dva . milijuna kruna] glase na donosioca. 6. Podjeljenje odrješnice [apsolutorija ravnateljstvu i nadzornom vijeću. RED: 7. Promjena pravila. 8. Ovlaštenje ravnateljstva, da ono može u vlastitom djelokrugu povisiti dion. glavnicu za K 15,000 000'— t. j. od K 5,000.000— na K 20,000.000 — i to ili na jedanput ili u više emisija i da može odrediti uvjete emisije [a] te prijedlog, da dionice ove (ovih) emisije [a] glase na donosioca. 9. Izbor petorice članova ravnatelj­ stva. 10. Izbor nadzornog vijeća prems Sh 51. pravila i određenje njegove na­ grade. 11. Eventualije. , Dionice odnosna potvrde a trećoj zadnjoj uplati, kao i potvrde za upis i uplatu didiiica druge emisije mogu se položiti kod naše blagajne u Sarajevu, i kod naše podružnice u Tuzli. RAVNATELJSTVO Muslimanske centralne banke za Bosnu i Hercegovinu dion. društva u Sarajevu. § 29. društvenih pravila glasi: U glavnoj skupštini %ogu prisustvovati svi dioničari, koji polože svoje dionice ili na blagajni društva ili drugim mjestima koje ravnateljstvo u pozivu.označi, barem 8 dana prije sastanka glavne skup­ štine i to uz datiranu potvrdu, koja služi kao legitimacija kod glavnih skup­ ština Pravo glasa imaju svi dioničari, koji posjeduju barem jednu dionicu.— Svaki dioničar ima toliko glasova, koliko je dionica 8 dana pred sastanak glavne skupštine rta naznačenim mjestima položio. Vhmlk: CMtntai 0Љ<и 4 N. O.. №«unirUa D. k A. Kaje«, S*r«Rr»<>. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/48a7d68655fc794f964334a358810166.pdf 083d2515501918a6d0c2646d3d2badfb PDF Text Text i Н. Alnned Hanndi ' T,'Tf, . - Bf g O 1. V Ufl Кали^с «. ГЛАСИВО јУГОСЛАВЕНСКЖ МУедаМАМОГК ОГГАПВАЦИЈЕ. Broj 49 (154) Sarajevo, subota 8. maja 1920. (17. šabarfo 1338.) Prijatelji našeg napretka! POJEDINI BROJ Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređujs FBdahcioni odbir. Pretplata godiš. 120 kru­ na, na pola godine 69 kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoi ulici. Telefon br. 124. Čekovni račun post, štedionice 1119. Godina II. muku razumije samo opaj, koji je kre- ] nuo tim putem. • ' 41 Zagrebu po visokim školama ima naših 100—150 musliman đaka. Oni su Primamo iz Mostara: većinom sa malim stipendijama, a ni Ono što smo u vezi sa dolaskom go­ kod kuća njihovih danas ne vladaju spodina dra Žike Lazića u stvari po­ na akciju za osnutak »Muslimanske abogzna kakve povoljne materijalne pri­ znatog incidenta sa gosp. generalom kademske menze« u Zagrebu. Za ovu like, pa ih ni svoji roditelji ne mogu Tcrzićem u naše krajeve mogli naslu­ ustanovu trebamo dosta materijalnih izdašno potpomagati. Zbog toga ti na­ ćivati, sada se posve obistinjuje. Na os­ ši đaci, ti naši sinovi gladuju, a; pra­ srestava u novcu i živežnim artiklima, novi primljenih informacija, o raspolo­ zan stomak ne može učiti; oni su goli, pa apeliramo na bratski osjećaj, na ple­ ženju muslimana prema Srbijancima, jer sa Stipendijom i roditeljskom malom koje je poglaviti gospodin mogao pri­ menitost i patriotizam svih muslimana, potporom nijesu u stanju davati hilja­ miti iz nama dobro poznatih krugova po­ da ovoj humanoj i po naš kulturni na­ de i hiljade kruna za jedno odijelo. U litičkih šovena sa skučenim pogledima predak potrebnoj i korisnoj akciji u su­ Zagrebu je kirija preskupa, pa mnogi na društvo i državu, povedeni su predsret izađu i na najpodesniji način po­ od naših đaka leže na klupama po izvidi u gornjoj stvari i beogradska je parkovima, ili skrušeno traže utočišta rade na sakupljanju priloga. »Tribuna« u stanju već, da prstom po­ po kojekakvim ćošama i budžacima. kaže na »uspješne« rezultate tih predKakva omladina, takva i budućnost! Dakle: gladni, goli, bez postelje, bez izvida. »Tribuna« kaže, da je vlastima Na mladima svijet ostaje. ogrjeva i rasvjete, oni izvrgavaju svo­ pošlo za rukom, da saznaju, da su raz­ Akcioni odbor: je živote najopasnijim bolestima. U ta­ bojnici, njih šestorici na broju, na čelu ko očajnim prilikama je li moguće da Hasan Kadić, Ahmetaga Kutnašin, sa Salkom Čavićem ručali 2. o. mj. u mozak nesmetano radi, je li moguće selu Sopilju sjeverno od Ncvesinja'. Oni Asim Dugalić, Junuzaga Mađarević, imati duševni mir. koji je najglavniji usu tada pričali — veli »Tribuna« — o Ahmed Kulenović, Dr. H. Karamehmevjet za učenje. cijelom događaju, kao j to, da ini je đović, Mustajbeg Halilbašić, prof. VeA, to su naša braća, naša djeca, to je 28. marta javljeno iz Nevesinja o nje­ lija Sadović, Dr. M. Denišlić, Asimbeg naša uzdanica, to je naša vojska, koja govom (generalovom) dolasku ovamo. Mutevelić, Ahmet Šerić. će se u buduće s modernim oružjem Prema tome šašavom i kundacima I boriti za naša prava. Pritecimo im u iznuđenom argumentu uredništvo je iz­ pomoć, olakšajmo im 'školovanje, rjievelo »logičan« zaključak, da su »raz­ šimo ih one tjelesne borbe, koju oni mo­ bojnici muslmanj i da imaju veliku or­ raju voditi protiv gladi, golotinji i svim ganizaciju, koja ima svoj koren u Mo­ drugim materijalnim nezgodama; osigustaru«. Je li Salko Cavić (Catić, valjda?) koje osiguraje pobjedu, nauka je puto- ■ rajmo ih materijalno neka ostanu pri samoj duševnoj borbi, da uzmognu što ručao 2, o mj. u Sopiljima i je li pričao kaz, koji čovjeka dovodi do- cilja, nabolje izobraziti se. potankosti o nemilom događju? — mi uka je branitelj, koji čovjeku ne da da ’pane drugom pod onge i da bude poga­ Što se oni bolje i svestranije naobra^ ne znamo; no kad i jedno i drugo uz­ memo za posve istinito, ipak ne mo­ žen. Naukom čovjek postaje jači, ugledr ze,'time i mi vjše dobivamo. Što mi nji­ žemo da dokučimo kraja ni konca ovoj niji, imućniji, uplivniji i pametniji. On ma danas dadnemo, to će oni u budu­ logici, kojom se na temelju gornjih do­ zapovijeda, a drugi ga slušaju, on pred­ će nama stostruko povratiti. Dobro za kumenata nastoje izvesti onakovj za­ njači, a drugi ga slijede. Stara je naša dobro, ljubav za ljubav. U nevolji i po­ ključci, kakove nam »Tribuna« predo­ riječ: »Pamet caruje, a snaga đubre trebi brat se poznaje. Dobro koje se čuje. Razbojnici su toga dana (28. mar­ nosi«. pruži, kad je čovjeku potreba, nikad se ta) zastavljali sve prolaznike iz Neve­ Mi bos.-herc. muslimani, za vrijeme ne zaboravila. sinja prema Mostaru, između kojih su 40-godišnje austrijske uprave, nijesmo Ovo bijedno stanje naših đaka u Za- I neke (Pobrića i Hodžiića, oba musli­ se školom koristili u onoj mjeri u ko­ grebu dirnulo je neke naše plemenite mana) i na mrtvo ime isprebijali, pa joj smo se mogli koristiti, da smo zduš­ sarajevske muslimane, pa su oni iz vla­ kako su ovi bili svjedoci i razbojnič­ no i objeručke prihvatili za školu, te stite pobude odlučili, da se toj našoj kog postupka s gospodom oficirima, a ■da smo u nju slali sve što je bilo za djeci pruži pomoć i omogući mirno i nijesu međutim ni čim bili na šutnju školu. nesmetano učenje. U tu svrhu održa­ obvezani, pričali su ovi što su vidjeh i Ali nije ni danas kasno. Glavno je na je skupština na 30. aprila o. g. u tako se je vijest o događaju brzo raši­ uviditj svoju pogrešku. To je već je­ rila u cijeloj zemlji, da se je »o svim po­ dan korak prema popravljanju te po­ ovdašnjoj islamskoj ičtaonc. Na toj skupštni odlučeno je, da se u Zagrebu tankostima« sjutra »»znalo i pričalo« u greške. Hvala Bogu počeli'smo i mi otvori jedna »Muslimanska kuhinja« ili Sarajevu kao i u Mostaru. Prema tome stresati sa sebe dosadašnju lijenost, i »Menza za muslimanske đake«. Na bi »Tribuna« trebala da potraži »koren osjećajući silnu potrebu škole, počeli skupštini je odmah sakupljena lijepa razbojničkoj organizaciji« i u Sarajevu. smo se ozbiljno laćati nauke, kao jedi­ svota novaca. Neki su naši ljudi iza­ nog spasavajućeg modernog oružja, ko­ No i ako nam ovdje nije namjera da brani kao članovi odbora, koji će se jim ćemo se moći uspješno boriti, da branimo spomenutoga Catića i njegovu brinuti oko ostvarenja te kuhinje gdje očuvamo svoj opstanak ovdje. družinu, dokazujući isključivost njego­ će naši đaci moći dobivati jeftinu hra­ Da ispravimo dosadašnje pogreške, i va učešća u spomenutom događaju, ne nu, a oni koji su posve siromašni dobida nadoknadimo izgubljeno vrijeme, ni­ smatramo ipak suvišnim, da u hator vaće hranu besplatno. što vjernijoj ilustraciji postupka u ru­ je dovoljno da šaljemo u školu sve što je za škole, nego je potrebno, da ma­ kovođenju s potragom u gornjem doga­ Apeliramo na patriotizam naše braće đaju rečemo i ovo: Mđffn putnicima i terijalno potopmognemo.-one, koji uče širom cijele Bosne i Hercegovine, da namjernicima, koji toga dana padoše u na školama, a zbog današnjih teških se pridruže ovoj humanitarnoj ! suvre­ ruke razbojnicima, našlo se je njih ne­ prilika pate se i muče. Učiti i sticati menoj akciji. Molimo, da se u svim mje­ koliko, koji lično poznaju i Catića i Baznanje i mučiti se da se što više po­ stima počnu osnivati pododbori, koji ćc šića (koji bi prema »Tribuninu« objaš­ stigne. već j<t to samo po sebi jedna kupiti priloge za ovu stvar. U Derventi, njavanju imali biti »vrha i razvrha« gor­ B. Brodu, B. Samou, B. Novom i B. borba. Pa onaj, koji je na tom putu, njeg događaja), pa su pred istragom Dubici, u Brčkom i u svim onim krajeakq se još mora boriti protiv gladi, go­ lotinje i drugih neprilika, to. je onda vimj, koji su blizu Save, neka se kupi« kategorički izjavili, da među spomenu­ tim razbojnicima nijesu oni bili. Nika­ dvostruka borba. Voditi tu dvostruku I hrana, koja će se sabirati na jednom kva ih gresija nije mogla skloniti, da borbu, naime patiti se duševno i tjele­ određenom mjestu, da se poslije odaV. S drukčije svjedoče. sno, to je nešto užasno, neopisivo, i tu I «alie direktno u Zagreb. Jedno očitovanje. Braćo Muslimani! Zahtjevi današnjeg vremena Su vetla. traže mnogo truda i žrtava, da im mognemo udovoljiti, da mognemo dr­ žati korak u napretku i civilizaciji sa kulturnim svijetom, da osiguramo do­ stojno mjesto u kolu naših sugrađana. Ovim zahtjevima ćemo udovoljiti tek onda, kad odgojimo, vaspitamo i izu­ čimo našu omladinu. ■ Danas, u doba »opće krize«, doba strašnih životnih poteškoća, doba ba­ snoslovne skupoće životnih potreba, »aša se omladina nalazi u teškom i na­ dasve žalosnom položaju. Glad, go'lotiча, bosotinja, nestašica u svemu prirječi toj uspješan rad, onemogućuje na­ stavak nauka, vodi je k propasti. Uviđajući kritičan položaj naše omlajiiae na visokim, školama, odlučismo se Muslimanska kuhinja u Zagrebu. 0 potrebi škole ј nauke danas je su­ i višna i govoriti. Svak je.,danas uvjeren, I da um je škola potrebna kao kora hlje­ I ba. Narod, koji je ostao u neznanju, gazi se, tlači' se i prezire se od onih naroda, koji su se školom digli na viši stepen znanja -i kulture. Onaj dio naro­ da, koji je ostao bez škole, ne ubraja se među ljude, ne poštuju se njegova pra­ va, ne čuje se njegova riječ, ne uzimUu se u obzir njegove tužbe i'nema niko milosti prema njegovu plaču i jadikovaај«. Od njega postaju .sluge, hjamaii, prosjaci, i uopće on sačinjava onu naj»iž« klasu, a to je smetlje i talog onih dijelova naroda, koji su se Školom di­ gli i postali ljudi u modernom smislu te riječi. Ako ćeš da te drugi poštuje steci onoliko znanja koliko i on; ako ćeš da imaš časno mjesto i ugledan položaj međ« ljudima, treba da znaš izvojštiti taj položaj; ako ćeš da ne budeš zapo­ stavljen trebaš se osposobiti i svojom »posebnošću proturati se naprijed. Živet nije ništa drugo nego jedna žesto­ ka borba i trajno hrvanje. Od kako je svijet stvoren ta je borba u toku. Tu borba čovjek vodi u prirodi, a vodi je i u društvu. Bori se u prirodi, da iz njezinih šaka istrgne materijalna sred­ stva, koja su mu nužna za opstanak; bori se u društvu, da ga jači ne potlhči i da sebi osigura ravnopravnost medudragima. U toj borbi ginu i propadaju svi oni slabića, svi oni kržljavi i nemoć11 stvorovi što ne mogoše izdurati ne­ go »ustadoše i u pozadini ostadoše. U staro doba borbeno oružje je bilo drvo i kamenje, poslije je došla strijelica, pu­ ška, top i drugo; ali u današnje vrije­ me je najuspješnije oružje za borbu: nuka. Nauka je obrambeno sredstvo, ШоОа 2аз1 u siia UauhBvnia mjitlini. Huliš epist« f 8по1блЈ|а n krilltistis SES. I u (Mzinsta. Prima пHtant I ubaMčuH Ik sajaa ihtMs kiil№ i ■ fsnljBl!. Sknlji sit nltnjsiu fitliii I tosist I talarija kralja Petra и11и2рт^^^ Bsjs tižisskg I »TpTsslaacBsk« Mit. — Rupujt I argt'jšk srsikt, salBts I т|е4в*ж psitiri ivlh vnta. И ii 2 H G Ш Ш i И topsje I prodaj« m ifsH nk, i'petita »si žipartte »вМм. Sarajevo - InMaii telefon: Ш �Sirana 2 Стоааа »PRAVDA* — »ПРАВДА* I--------------------•Tribuna« u ostalom nalazi, da je uz­ rok »razbojničkom pokretu među mu­ slimanima«: — rđava politika gosp. Prihićevića i njegovih ortaka prema muslimanima, navodno, koja je urodila strašnom mržnjom prema Srbijancima. Ovom konstatacijom »Tribuiunom« nijesmo ni malo zadovoljni, jer nam se — ni mafije, nj više — inauguira njo­ me ono, od čega se moramo najodluč­ nije ograditi. 1 ako nas dosadanjj upravni organi svojom politikom nijesu zadužili ničim, da u prilog njima i jednu pohvalnu ri­ ječ kažemo, ipak’ smo daleko i od po­ misli. da za nanesene nam nepravde činimo odgovornim one, koji za ćorave rabote izvjesnih elemenata ne mogu bi­ ti odgovorni. Hoćemo da kažemo, da sva dosadašnja mržnja naša, kojoj smo u više mahova dali nužna oduška i u javnosti nije iskvarila naših osjećaja, pa da ne bismo znali poštovati one, koji zaslužuju poštovanje. Pa ma koliko imali razloga, da se tužimo na neprav­ de izvjesnih bezočnika, za hator- istini moramo priznati, da nam još nijedna vidljiva nepavda nije nanesena od stra­ ne srpskih časnika. Što više, gosp. pot­ pukovnik ^anković svojim ispravnim držanjem stekao je sveopće poštova­ nje islamskog dijela našega građanstva u Mostaru i mi smo u stanju, da kaže­ mo. -da ni jednog ciglog muslimana u našem gradu nema, koji bi ovom česti­ tom čovjeku mogao kakvu sramotu i poželjeti, a kamo li da pokuša, da mu je sam nanese, kako to iz pisanja »Tribunina« proizlazi. Jamačno su gospoda »isljednici« u očitoj zabludi, pa bi u in­ teresu same stvari bilo, da i na drugu stranu pogledaju. Za Jug. Musi. Org.: Predsjednik Mujaga Komadina V. r. Za posjedničku organizaciju: Predsjednik H. Omer Džbić v. r. Za Vakufsko povjerenstvo: Predsjednik Muhamed ef. Karabeg v. r. Za »Ittihad«: Predsjednik Mustafa O. Cišić v. r. Za Jug. Musi. Klub: Predsjcd.: H. Mqhamed Behlilović v. r. Kaho Englezi rade u ime ravnopravnosti. BiljEškE. Kako bi trebalo? Ministarstvo unu­ trašnjih djela dobilo je 4. o. mi. od načelništva okruga kruševačkog ovu de­ pešu: Noćas između 19 i 20 sati za­ tražila je porodica Hajduković zaštitu od dežurnog podoficira u načelništvu, jer ih je u stanu napao nek'i vojnik. Upućen je na lice mjesta žandarski podnarednik Veroslav Konat, koji je našao »Vladimira Markovića, poslužite­ lja ovdašnje Građevinske Direkcje. Ko­ nat je pokušao da Markovića kao iz­ grednika dotjera u rtačelništvo. Među­ tim je Marković napao na ulici žandarma i pokušao da mu otme pušku, na što ga je podnarednik Konat ustrijelio. Istraga se vodi. Prema ovome neosno­ vano je i tendenciozno iznijeta stvar u »Radničkim Novinama«, ali je ipak oda­ slan naročiti isleđenik radi provađanja istrage. Besplodan rad. 86. redovni sastanak Privremenog Narodnog Predstavništva otvorio je podpredsjednik dr. Ribar ju­ čer u 17 sati. Potpredsjednik je izjavio, pošto nema dovoljnog broja poslanika, to odgađa sjenicu za 7. o. mj. s istim dnevnim redom. Političhi pregled UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. Vesnića program. »Novosti« javljaju iz Beograda, da je između Demokrat­ ske Zajednice i vladinog bloka postig­ nut način sporazuma na osnovu Vesnićeva programa. TrebS se samo rije­ šiti detaljno o ličnostima, koje će ući u novi kabinet. Ovaj program sastoji se od slijedećih 5 tačaka: 1. Ratifika­ cija mirovnog ugovora; 2. prihvat izbornog reda za izbore za Ustavotvor­ nu Skupštinu; 3. odobrenje proračuna; 4. pretres ustava u vladi, a' ne u parla­ mentu: 5. osiguranje javne si­ gurnost i. Pod tim se misle mjere protiv širenja komunizma i priprema za izbore. Uspjesi Vesnića. >Obzoru« javljaju iz Beograda, da je Vesnić 5. o. mj. konzoltirao šefove Narodnog i Jugoslaven­ skog Kluba izloživši im svoj program, koji su oba khiba potpuno usvoijli. Ri- ješeiije situacije leži sada u ruci Demo­ manjinu, a od Talijana zastupane općine kratske Zajednice, za koju se govori, jedva petinu svih općina zaposjednutog da jc također prihvatila ovaj program, teritorija a upravljane su od talijanskih pa ako se sve glasine obistine, mogli bi komesara, a ne od načelnika izabranih imati danas novi koncentracioni kabi­ od samih općina. Spomenica žali onet. Ujedno ovaj list demantira sve gla­ petovane mistitkacije od strane talijan­ sine, da između Protića i Vesnića po­ skih političara. Tiče se životnog pitanja stoje ikakve kontraverz* Jugoslaveiia, koji zahtijevaju da odluče Oko riješenja jadranskog pitanje. Ka­ svojom sudbinom istinskim plebiscitom. ko se u dobro informisanim političkim Budu, li Jugoslaveni prijepornog zemlji­ krugovima govori, u posljednjim konfe­ šta primorani odreći se Oživotvorenja rencijama, u kojima se raspravljalo o svojih aspiracija i sjedinjenja s krvnom jadranskom pitanju, zaključeno je, ва braćom Jugoslavije, to žele riješenje će naš ministar inostranih djela, dr. prijepornog pitanja onakovo, na koje će Trumbić, i predsjednik naše delegacije pristati također ogromna većina Tali­ na konferenciji mira, Nikola Pašić, do­ jana zaposjednutog zemljišta, naime biti punomoći za pregovore s talijan­ stvaranje nove nezavisne neutralizovaskim delegatima, tako da naša delega­ ne među-države, koja bi obhuvatala cija neće više trebati instrukcija beo­ sve prijeporno zemljište medu državom gradske vlade. Naš ministar inostranih Kvarnerom sa krajnjim zapadnim i is­ djela ostaje jđš neko. vrijeme u Beo­ točnim granicama. Po aspiracijama ogradu. biju stranaka ta bi država bratski zdru­ Oko sastave vlade. »Hrvat« javlja, žila sve razdvojene dijelove. Tobožnje da se rad oko koncentracije razvija vr­ tako teško razriješivo pitanje o čuvanju lo povoljno. Protić se izjavio, da će na­ etničkih manjina riješilo bi se putem re­ stojati na svaki način da podupre Vesžima potpune jednakosti po švicarskom nićevu vladu i da ne će praviti pitanja uzoru. Takva rteđu-država, koja bi od toga, da bi on došao u koncentraci­ imala dostatno sredstava za.gospodar­ oni kabinet. no čini se, da Vesnić nije sko opstojanje riješila bi teška pitanja sklolk da sastavi kabinet bez Protića. a luke i željeznica putem zajedničkoga i radikalna stranka he bi na to pristala. pravednoga režima. Nittiju je predana Vesnića akcija. Gosp.'Vesnić zapo­ spomenica, koja obuhvaća slične izjave. čeo je u utorak i u srijedu dovršio pre­ govore sa Parlamentarnom zajednicom u cilju priprema za koncentracionu vladu, o čemu je podnio izvještaj u po­ dne Njegovom Kraljevskom Visočanstvu nasljedniku prestola. Prekjučer po podne posjetio je u istoj namjeri gospo­ »Manchester Guardian«: objelodanju­ jina Davidovića, vođu Demokratske je interesantan razgovor svojega su­ zajednice i kod njega je naišao na vrlo radnika s jednim od vođa irskih sinn povoljan prijem. Vjerovatno je, da će feinovaca i potpredsjednikom irske re­ se u toku današnjeg dana moći dovršiti publike Arthurom Griffithom, u kojet pregovori i na ovoj strani. U isto vrije­ mu se lijepo zrcale ciljevi njihovi i opće me Vesnić je posjetio potpredsjednika prilike u Irskoj. Dotični dopisnik piše Privremenog Narodnog Predstavništva sljedeće: gospodina dra Ribara. Mr. Griffith nema ništa u svojoj lič­ Politička situacija. »Narodna Politi­ nosti, koja bi sjećala na vizionarskoga ka« donosi iz Beograda slijedeće infor­ 5 sanjarskog buntovnika. On. je vrlo macije o političkoj situaciji: Narodni praktičan čovjek, koji vrlo dobro po­ Klub će kod pregovora za sastav kon­ znaje modernu povijest, politiku i ecentracionog kabineta istupiti zajedno konomiju, kojeg se nikad: ne bi moglo sa cijelom Parlamentarnom zajednicom. uračunati medu sentimentalce. Kao ve­ U koncentracioni kabinet imale bi ući ćina Iraca, on vrlo dobro znade pra­ sve stranke osim socijalista. Što se ti­ viti razliku između vladara i pojedina­ če demokrata, oni će kao prvi uvjet uca, i samo na ove prve ustr^mljena je jlaska u kabinet staviti bezodvlačno denjegova, ogorčenost. njisiju sadašnje vlade. Kako Parlamen­ Upitao sam g. Griffitha dali sinntarna zajednica ne može na to pristati, feinovsko udruženje još uvijek stoji ne­ ne zna se, kako će se razviti daljnji tok pobitno i odlučno za nezavisnu republi­ pregovora. O samoj podjeli portfelja ne ku, što mi je on potvrdio. Odgovaraju­ može se ništa izvjesno reći. Čuje se, da ći na moje daljne upite, kakvo bi sta­ bi u novom kabinetu dr. Korošec zadr­ novište zauzeli sinn-feinovcj prema rjžao ministarstvo saobraćaja. Ako Ves­ ješenju irskoga pitanja po uzoru dominić ne uspije sastaviti koncentracioni ni'Sma, kazao je, da on ne bi mogao kabinet ostaće na vladi Protić, koji momentano raspravljati o još tako da­ mora zauzeti stanovište prema syim lekoj eventualnosti. U svakom slučaju pitanjima u političkoj orijentaciji. ■ senn-feinovci stoje čvrsto na svojemu Zahtjevi Jugoslavenskog kluba. Jav­ vlastitom moralnom- i državopravnom ljaju iz Beograda 6. maja: Jučer je odrstanovištu. žao Jugoslavenski klub konferenciju sa Dvije trećine irskoga pučanstva izja­ Vesnićem, pa je gledom na program vilo se za potpunu nezavisnost i čla­ koncentracionog kabineta zatražio, da novi sinn-feina izabrani su njegovim za­ se pred parlamenat iznese zakon konitim predstavnicima. Jedino može re­ o Narodnoj banci j uređenju mje­ ći, da kad bi Engleska postupala s Ir­ ra za suzbijanje skupoće provedbom skom ko s ravnopravnim i kad bi je radikalne agrarne refome i oporezovaposmatrala kao narod, koji ima potpu­ nja ratnih bogataša. Klub je također no pravo na samostalnost, tad: bi tek pretresao pitanje vlade' u Sarajevu i oba naroda nfogla raspravljati o svo­ Splitu. ' , jima budućim odnošajima. No dok En­ Pitanje pokrajinskih vlada u Bosni i gleska r.e prihvati toga stanovišta, Sinu Dalmaciji. »Narodnoj Politici« javljaju feinovci ne mogu pregovarati. iz Beograda: Pitanje pokrajinske vlaZatim sam upitao g. Griffitha, što de u Bosni. Hercegovini i Dalmaciji pomisli, da li će. sinn-feinovcima uspjeti novno se pretresa u krugovima poslada skrše tvrdokornost engleske opozi­ nika pučke stranke. Konstatirano je, da cije da pristane na potpunu separaciju je sadašnji režim u ovim pokrajinama t upozorio, da bi politika kršenja dr­ neodrživ i da se mora zamijeniti. U žavnoga stroja samo joj više -mogla krugovima radikalske stranke opaža se razdražiti englesko javno mnijenje. G. neraspoloženje prema predsjedniku vla­ Griffith je odvratio, da su Irci najs^rp-, de u Sarajevu dru Srškiću, koji je pro­ ljiviji narod pod kapom božjom; kroz tiv intencija centralne vlade na svoju generacije su ostali nepokolebivi, pa ruku sklopio kompromis s demokrati­ će, ako ustreba, još i dalje takvima os­ ma. Parlamentarna zajednica dobiva u poSljednje vrijeme-opravdane pritužbđ* tati. U Irskoj danas vlada teror, koje­ mu пегца 'premca -u evropskoj historiji. protiv potpredsjednika dalmatinske vla­ U samom Tipperarvu provedena je pre­ de .Makalea, '. kojj još neprestano vrši metačina u 2000 kuća, a leđna starica službu demokratskog eksponenta u ■od 80 godina šezdešet puta je predveSplitu. dena na redarstvo u jednoj godini da­ na. Svake noći tisuće irskih žena lijega VANJSKI POLOŽAJ. u krevet sa. strahom, da će im se hoću Spomenica tršćanskih Slovenaca u San prodrijti u kuće, da. će im se muževe Remu. 1 odvući u tamnice, bez ikakvoga prešli*Zastupnici slovenskog političkog dru­ šavanja bez ikakve optužbe. Sve to je štva »Edinost« dr. Wilfan, dr. Pogačnik samo pojačalo oporbu Iraca. Kroz jed­ i dr. Stanger podnijeli su 26. aprila u no stoljeće Englezi su nastojali da ras­ San Remu spomenicu vrhovnom vijeću prše Irce, tjerajući ih u emigraciju’. Mi­ i Nittiju. U prvoj se energično denjanslili su time oslabiti Irsku lišivši je nje­ tira valjanost talijanske deputacije i une omladine, ali postigli su upravo pro­ jedno predane plebiscitarne izjave ne­ tivne rezultate, jer emigracijom irski kojih talijanskih stranđka kao što i op­ narod postao je svjetski narod. Svagćina zaposjednutog teritorija, pošto spo­ dje-je bilo, Iraca da podsjete druge na­ menute talijanske stranke predstavljaju rode na engleska obećanja u ratu* en- ' I i ' i Spoj 154 BrtJ | gleska djela u Irskoj. G. Griffith je iz­ javio svoje mišljenje da su Itci slomili mirovni ugovor u Americi i upozorio me na odluku u senatu o politici sepa­ riranja. Fraucesko javno mnijenje prat, sa simpatijama irski pokret i s vreme­ nom će Engleska uvidjeti kakova je lu­ doriju počinila davši svijetu u ruke ta­ kovu batinu, kojom može da je obori. Ako Engleska odbije Irskoj nezavis­ nost, moratće da iskorijeni narod, i to ne samo u Irskoj već u cijelome svije­ tu. Hoće li Englesku prihvatiti taj iza­ zov? Sinn-feinovci su učinili irsko pi­ tanje internacijonalnim. Odlučili su da oživotvore Wilsonove principe i da uz­ mu samo što je njihovo. • u Kad sam upitao g. Griffitha, kakva je politika Sinnfeina prema Ulsteru, od­ vratio mi je da ulstersko pitanje ne op­ stoji, već samo belfatsko. Tekstilni i I brodarski gospodari uzbudili šujiolitički i pokret kako bi ubili ekonomski. U graI nicama nacionalnog integriteta Ulster 1 može dobiti sve sloboštine koje traži. Sto se tiče radničke stranke, veli g. Griffith, dok se nacionalno pitanje ne ri- ješi nema cijepanja u našim redovima. Sinn-feinovska organizacija sadrž. ljude različitih političkih i ekonomskih nazo­ ra. Kad Irska postigne svoju samostal­ nost, naravno da će doći do nove gru­ pacije stranaka, ali za sad o kakvom razdoru nema govora. Radnička stranka izjavila sc na općim izborima ža sinnfeinovce i u skladu radila s njima na op­ ćinskim izborima. Ako naši neprijatelji računaju na neslogu među nama, onda mogu još dugo čekati. Prosvjeta i škola. Osnivanje školskih štapića, škola seli­ ca ipomoćnih škola u Hrvatskoj. Službene novine donose okružnicu povjereništva za prosvjetu ј vjere o osnivanju šKolskih stanica, škola selica i pomoćnih škola. U okružnici se među ostalim kaže: Ako se mjerilom prosvjete uzimlje pismenost, a pučko školstvo sredstvom njenoga širenja, onda su u nas, što se toga tiče, vrlo nepovoljne prilike. — 47.43%, skoro polovica pučanstva Hr­ vatske i Slavonije od 6. godine« unapn- ■ jed ne zna čitati ni pisari, a preko 100 luljada do škole dorasle djece ostaje bez ikakove obuke, jer u njihovu okolišu nema škole! Prosvjetnoj vlasti nastaje otuda na­ dasve važna zadaća, da svim silama nastoji doskočiti ovim žalosnim prili­ kama, kako bi se što prije švako naše za školu doraslo dijete doista i privelo redovnom i potpunom školskom obra- ■ ■ zovaniu. U tu svrhu valjaće što prije proširiti pučke škole, koje već posto­ je, a pootvarati nove škole, gdje ih još nema. Uza svu dobru volju neće se taj go­ lemi posao moći naprečac izvršiti, ne­ što zbog velikih troškova, koji su za to potrebni, nešto zbog nemogućnosti, da se uz današnje prilike grade škole i nabavlja pokućstvo i pribor, a ponaj­ više zbog velike nestašice učitelja, koje treba tek obrazovati U dovoljnom broju. No ono više od stotinu hiljada podr.asle djece ne može se. a da se ne o« štete najveća narodna dobra, za to vri­ jeme i dalje ostavljati bez ikako.va od­ gojna i obrazovna utjecaja, već im va­ lja osigurati barefn neku makar i ogra­ ničenu školsku obuku. Učiniće se to već prema prilikama mjesta, školskim stanicama, školama selicama ili ambulantnim školama t po­ moćnim školama. Školske su stanice pučke škole s vrlo ograničenim vremetfom za nastavu. One će se uređivati u mjestima, U koji­ ma ima relativno dosta djece za školanje, a najbliža je škola toliko daleko (preko 4 km), da Je ona djccame mogu polaziti. Pomoćne škole otvoriće se u mjesti-^ ma, gdje se ne može urediti redovna^ škola, ma da ima dosta do škole dora­ sle djece, ali u mjestu ima podesno li­ ce, koje hi uz svoje glavno zanimanje moglo kao pomoćni učitelj sat dva dnev­ no obučavati onu djecu u najvažnijemu iz predmeta pučke škole. Tu dolaze prije svega u obzir bivši učitelji, uči1 teljski pripravnici i svećenici, ali i dru­ ga obrazovanija lica, koj^ za to Imaju individualnih sposojjiosti. Škole selice ili ambulantne škole otvaraće se tamo,' gdje se ne mogu ure* .diti ni školske stanice ni pomđćrte ško• le..Za te će se škole postavljati mlađi, �Боој '154 — Bro] ■praktičniji učitelji-pučkih škola kao po- | sobni putujući učitelji. Svakome će uči­ telju bti određena dva školska mjesta, I da u svakome od njih radi naizmjence I po pet mjeseci dotično točnije rečeno I 4 i pol mjeseca u školskoj godini i da slijedećih godina na isti način obredadotična mjesta. Zato se pozivaju sve županijske ob■fasti da što prije izvijeste povjereni­ štvo za prosvjetu i vjere u kojim bi se ; mjestima njihova područja imela urediti školska stanica, gdje pomoćna škola, a i gdje opet škola selica. U dodatku ok- ' ’ružnice kaže, se dalje: Uspjeh cijele ove akcije zavisiće do­ brim dijelom o agilnosti županijskih, do­ tično gradskih školskih nadzornika i o zauzctnosti učiteljstva. Kako je to je­ dno nadasve važno kulturno f-rodoljubто poduzeće, ovo. povjereništvo ne ■sumnja, da će svi, koji su na to pozvani, uložiti sve svoje sile, da ono potpuno i uspije. Kako bi bilo, da , se i Grdić makne i pođe ovim zgodnim i praktičnim pu­ tem narodnom, prosvjećivanju? Socijalni život.. Državna zaštita djece. Separatizam i šovenstvo pri diieljefiiu potpora, što ih isplaćuje državna zaštita djece u Sarajevu siročadi i udo­ vicama majkama, postigao je svoj vr­ hunac pod upravom »sposobna« nastav­ nika, a sadanjegi zimjenika povjerenika ministarstva za socijalnu skrb g. Zečevica, koji krije od nas traženi iskaz kao zmija noge. Ali istina ipak izlazi na vidjelo i potvrđuje naše navode doslodcč. Zasad prenosimo iz »Jugoslavijfe« od 6. maja ove žalosne cifre: »Mi smo se već nekoliko patu poza­ bavili oblasnom državnom zaštitim dje­ ce, koja je primila 4,800.000 K za dijelenje potpora udovicama, koje nijesu kadre da izdržavaju svoju vlastitu dje­ cu. Upozorili smo na pristranost ove zaštite, a zato su nas udarali sa svih strana, osobito je srpsko-šovinističko-»socijalištičko« »Zvono« pucalo od jada. Međutim neka posluže za ilustraciju ove brojke:. 17 porodica s 57 pravo­ slavne djece dobiva mjesenčo 6190 K, dok isti broj jn u s 1 im a n s kih po­ rodica s isto toliko djece dobiva 1401 K. a 17 katoličkih porodica sa 57 djece 1330 K. To znači, da svako si­ roče pravoslavne vjeroispovijesti prima na mjesec 108 K 5 filipa, musli­ manske 24 K 5 ,fil„ a katoličke 23 K. 3 fil.; dakle pravoslavne obitelji dobivaju 69.9%. ili gotovo pet pu­ ta toliko koliko muslimanske i katoličke zajedno. Od svote, koja je do sada izdana primili su: pra­ voslavni 79%, muslimani 13.6%, a kato­ lici 6.8%. t. j. prema omjeru: 11.7 (pravo^viti). 2 (muslimani), 1 (katolici). .Namavi li se tako dalje, onda će od 4,800.000 K zapasti pravoslavne 3,820.000 к, muslimane 652.000 K, a katolike 328.000 K. Ovako rade oni, koji se ponose, da su »raskrstili s vjerskim predrasuda­ ma« i ne daju reći, da su pristrani. A neka ta gospoda zavire u stare Švabjne knjige, pa će vidjeti, kako se je on dr­ žao »ključa«! — Zbilja, Bizant,je puno sposobniji u ..sijanju vjerske intolerancije nego sav zapad skupa. Koliko Ima ratnih invalida u- Bosni? Prema službenim statističkim podad, ma, broj ratnih invalida u Bosni i Her' ccgovini; koji su provedeni u glavnoj evidenciji, iznosi s danom 10.‘februara 1920.: 31. 663. U ortopedijskom zavodu u Mariji Zvijezdi kod Banje Luke bilo ih je radi proteze (da dobiju novu nogu ili da im se popravi stara): 5747. Bez desne ruke ima 165, bez lijeve 135, a bez obje ruke 15 invalida; bez desne noge ili stopala ostade 348, bez lijeve noge ili stopala 373, a bez obje noge ili spopala 76. Od studeni postradale je 857, a .933 . ostadoše uzeti (uhvaćeni); izgubilo jg desno bko 261, lijevo 242, a oslijepilo 54; gluhih ima 111, nijemih 4, gluhih i nijemih 12. Od različnih unutrašnjih bo­ lesti postrada 1805, ostadoše reumatični 1904; a od sveopće tjelesne nemoći pati 1248: bilo je zasuto ili je inače postradalo 508. ranjeno je iz puške 10.965, živčano boluje 419, a duševno 120. Tu­ berkuloznih invalida ima 9.172, a s razlićhum drugim ozledama IJj bolestima 1941. Орам 3. ПРАВДА* — »PRAVDA, Po zvanju ima: zemljovlasnika 1941, kmetova 6524, slobodnih ratara i kme­ tova 3086, zanatlija 1398, trgovaca i bakala 492, zemaljskih i privatnih či­ novnika 117, različnih namještenika i nadničara 4265, đaka 105, različnih in­ telektualnih radnika 29. Po vjeroispovijesti ima: muslimana 10.952, srpsko-pravoslavnih 13.865, rimo-katolika 6762, jevreja 84. Iza povratka iz vojske umrlo je u za­ vičaju 1223. Najmanji broj ratnih invalida ima okružje sarajevsko (3563), a najveći okružje banjalučko (7819). Invalidi -primaju male invalidske mi­ rovine i ranjeničke doplatke. Jednokratnu pomoć za nabavu ži­ votnih namirnica, odijela i obuće dobilo je 997 u i^rosii od 213.436 K. Mimo jednokratne pomoći' davahu se i beskamatni zajmovi za gospodarstve­ ne svrhe ili za podizanje obrta, te su 43 invalida dobili zajam od 49.520 K za obrt, a 60 invalida! zajam od 75.3400 K za gospodarstvo. Da se pomogne onim težacima, koji nemaju zemlje, primljeno je 589 molbi za podjelu erarne zemlje. Invalidi ne mogu da prodaju §toku ili alat,, koji im je nabavljen uz pomoć go­ re pomenutih potpora te se svaka zlo­ upotreba progoni preko sudskih vlasti. Pomoći se daju prema imovinskim pri­ likama pojedinaca na osnovi gruntovničarskih i poreznih podataka, prema broiu radnih snaga u porodici i prema sna# različnih vrela prihoda. Kod toga dolazi u račun i radna sposobnost inva­ lidova. podne sjedi kod okružnika, a poslije podne se voza s njime u fijakeru. Ovaj triumvirat sa Gradićem na čelu i čitavim aparatom doušnika vedri i ob­ lači u Tuzli, te je svako izgubio vjeru, u objektivno uredovanje. Domaće vijesti Proslava petnaestgodišnjice »Ittihađa«. Od priređivačkog odbora za pro­ slavu primamo: Odbor »žhnatlijskoradničkog udruženja Ittihad« odlučio je proslaviti petnaestgodišnjicu svoga dje­ lovanje dne 13., 14. i 15. maja, te su na istu pozvana sva muslimanska društva u Bosni i Hercegovini posebnim pismi­ ma, kojih nam adresa bijaše poznata. Kasnije se ustanovilo, da su mnoga društva izostala, pa ovim molimo sva bratska društva (valjda 4 srpska? Ur.) da ovo prime kao poziv na proslavu i da nam jave, ako imadu pjevačke ili tamburaške zborove, da li će na pro­ slavi sudjelovati, da im mognemo po­ slati program nastupa zbirova. Nemaju Ii pak zborova, onda neka nam najkašnje do polovine Ramazana jave, koji će se broj njihovih članova odazvati proslavi, da bi se odbor mogao pravo­ vremeno pobrinuti za njihovo ukonačenje i popust na željeznici. Radi prekratkog vremena proslava ' je odgođena za 20., 21. i 22. juna 1920. Zarobljenici, koji su se povratili iz talijanskog ropstva dobiće po naredbi komande bosanske divizijske oblasti E. broj 5369 od 15. aprila 1920. po jedno civilno odijelo. Da se spisak mogne sa­ staviti i odijelo zatražiti, pozivaju se reflektanti, da se prijave do 20. maja t. g. osobno sa objavom kod vojnog refe­ renta gradskog poglavarstva. Naši dopisi Tuzla, koncem aprila. (Tuzlanski okmžnik). O ovome se je čudovištu pisalo toliko, da se moramo snebivati, kako ga više može zemalj­ ska vlada trpjeti. Dolazimo do zaključ­ ka, da te stvari, što ih Grudić provađa, vlada odobrava ili nema sposobnijih ljudi za uprave, pa joj je svako dobro došao. * Ponajprije moramo ustanoviti s kime se je tuzlanski načelnik okružio. Prva je njegova desna ruka glasoviti »dobro­ voljac« Hakija Temim, koji je prešao dobrovoljcima nakon »slavne« borbe u redovima austrijske vojske, pa kad mu je Rus stavio revolver pod grlo, postao »dobrovoljac«. Kad se je u Tuzlu vra­ tio tražjo je odmah razne nagrade za svoj patriotizam. Dobio je trafiku kao sblicitator koid g. Sefkije' Gluhića i dru­ ge razne povlastice. Stoga nije nikakvo čudo, da je svaki dan pijan i da prosi­ pa pamet u svojoj okolici. Najviše -se je okomio na g. dra Defterdarevića, koji ne zna praviti iznimaka, te mu jedan' Temim ne može imponirati. Međutim Temim ima zašto da se okomi na gosp. dra Defterdarevića. jer je svjestan, da ovaj znade kako je Temim primao od ■njegova brata g. Ibrahimbega po 20 K iz »Dispositionsionda« u Mostaru kao austrijski konfident. Ostalu prljavu pro­ šlost Hakije Temima donijećemo kad dobijemo tačnije podatke iz Mostara. Ovaj i ovaki Temim je danas Grudićeva desna ruka, on mu diktira i komandira, a Grudić sluša. Drugi je tip sreski načelnik Stanko Brakić. Ovaj je neka vrst Sekretara tu­ zlanskih dobrovoljaca, koji svđme šefu doušuju svaku želju nezasitnih dobro­ voljaca. (Jkružnik saspe vatru na Def­ terdarevića i naredi, da se odmah iz­ vadi 50 odijela za dobrovoljce, premda je odbor zaključio, da se odijela po re­ du izdaju. Brakić sastavi ■ rezoluciju ispred dobrovdljhca, u kojoj se izrazuje nepovjerenje prema predstojniku, dok se Grudić slavi do neba. Svako, se je smijao ovakoj rezoluciji, ali je ipak ona imala svojih žrtava. Treća je okružnikđva perjanica »de­ mokratski« zastupnik Blagojević, Moji je svojom »vještinom« upropastio, sve tuzlanske ulice, te da ne dođe općini drugi inžinjer. ne bi mogao tuzlanskim ulicama nj pješak, proći, a kamo li konj. Blagojević je poznat kao pravni savjet»ik.za stvaranje glasovite uedbe o begluchna. s kojom je napravio takovu zbrku pojmova, dp se odmah vidi, da ju je pravio inžinjer. a ne pravnik. Ovaj junak, koji dijeli begluke na račun »demokratske« popularnosti, bere. 2 godine plaću iz općine i dnevnice iz predstavu'klncela&^ Sreća da bude lijepa, te da ljepo­ tom svojom poluči uspjehu društve­ nom i obiteljskom životu. Zadesiti će svaku ženu uporabom Fellerove Elsapomade za lice i kožu. Ova pomada odstranjuje sunčane i druge pjege, kož­ ne nečistoće, sujedice, bubuljice. Čini kožu mekom, "nježnom i rumenom. Tisuće i i tisućb gospođa upotrebljuju je s najvećim uspjehom. Nu ne valja se latiti škodljivih sredstava, naručite stoga samo pravu zaštitnu pomadu »Elsa« lončić ža 6 kruna- Jača vrsta 9 kruna. Dobiva se samo kod ljekar­ nika Eugena V. Fellera, Stubica donja Elsatrg br. 310 (Hrvatska/ 184 M«či li Va» glavobolja? Zubobthi? Taganje u kostima? Malo Fdleravega Elsaffuida — i nestane boli! 6 dvostru­ kih ili 2 specijalne velike boce -36 kruna. Fellerov migrenovi klinčić 1 komad 4 krane. Želudac Vam nije u redu? Nekoliko Fellerovih pravih Elsa-pilula. Te su po­ uzdane! 6 kutija 18 kruna. Švedska želudčana tinktura 1 velika boca 15 kru­ na« Omot i poštarina posebno, ali što jeftinije. Eagen V. Feller, Stubica donja, Elsatrg br. 310. Hrvatska. Hamdija Spaho i drug Sarajevo. , Trgivina sviju vrsti zemaljshih pro­ izvoda 1 holonljalnz robe na VBllbo. Trešeljah SUMORNE MISLI. Ja kao B&wjenik povjerenika pa «ocijalau po­ litika Trtim втоји „punu dužaosi“ no samo on­ da, kad arak iajede jednog Šabana na raean jednog Simo, nogo, 1 oada joi ватјввп1јв, kada dijelim аотас „Oblaene državne aažtite djece” ровтв svjesno ж omjera 17 : 2 : 1. Po mome naima miti;»жјa i a smislu ciljem laitite dr­ žavne djtea mora da pripadne od oaik odre­ đenih pet milijuna krpea 17 dijelova mojim pravoslavnim, 2 dijela „Turcima41, a 1 dio ka­ tolicima. Bivii „profesor” filozofije ZeČeviĆ. Svoga si učitelja matematike dostojan učenik! Dobro ti radiš po našem principu istrage „Тпraka‘‘ i po meme primjeru podjele Stipendija, na kojima smo lani oteli »ajednižki od „Тпraka nekolike stotina hiljada kiuna, a sve u korist svojih. Ali ipak govoreći među nama i po duši fko je ima) i pravednosti (ko je osje­ ća) trebalo bi prema onom danas meni tako mrskom i vjerskom „ključa” koji sam j a u bos. saboru jedva Švabi natarijo i koji sam tražio na svakom mjestu sa pravoslavne, eto prema tom istom ključu trebalo bi dati „Tur­ cima” i katolicima viie, t. j. po rasmjeru 4:3:2 ili ako ćel prema tvojoj podjeli 16 ; 15 :8. Ako otpada na pravoslavno 16 dijelova, enda po „ključu” moraš dati. Turcima” 12 dijelova, a katolicima 8. Bivii profesor matematiko SĆepan Grđić. Ni jedan list ne uosi nepriličnijeg i^nena od „Glasa Naroda*4. Pravi glas naroda može se Čitati samo u mojoj „Srpskoj Zeri4* ili u „Beo­ gradskom Dnevniku*4 moga istomišljenika Krste Cicvariea. To j’e pravi i nepatvoreni glas srp­ skoga naroda, a drugo jo sve izvj^itačeno dlplematiziranje Đ. A. čokorilo, Prašak za odstranjivanje dlaka Đroieriji Brate Sahinagića Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 Miševi, štakori, stienice, i žohari i sva gamad mora poginuti, ako upotrijebite moja najbolja isku­ šana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih miševa K 10’—, za štakore i miševe K 10'— za žohare ruse i Švabe po K 10'— Osobito jaka vrsta К’— Osobito jaka tinktura za stjenice K 10.— Za moljce po K 10'—, prašak za buhe po K 6'— i K 12'—, pra­ šak za uši u odijelu, rublju K 6 i K 10'—■, mast za uši u glavi K 5'— i 10—, Mast ža uši na "blagu K 6'— i 10'—, Prašak proti mrava K 10.— Mast proti svrabu K 10’—. Razašilje pou­ zećem Zavod za eksport M. JOnker Zagreb br. 16. Petrinjska ul. br. 3, III. kat. 60 Centralna drogerija Braća Šahinagić Prima u komisiju svaku trgovačku robu, naročito voće i povrće, te u tu svrhu šalje vlastite korpe (sepete) na upotrebu. — Telefon interurban 541. Brzojavi: Spaho trgovina Sarajevo. Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 ♦ preporučuje svoje bogato skla­ PAP1RNICA ♦ ♦ HAMDIJE KOPČIĆA ♦ I X preporučuje svoje bogato stovarište ! ♦ svih vrsta papira, kancalarijskog i X školskog pribora. — Naručbe se J obavljaju brzo i točno. Ci ene umjerene. X Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 | I Prodaja brašna. Preprodavači »Kon­ zorcija« izdavače počam od ponedjelj­ ka 10. o. mj. pa sve do ponedjeljka 17. maja t. g. brašno za pecivo (prava nulerica) po K 14 na kg. Na svaku osobu .otpada 1 kg. Prodaja se vrši na teme­ lju legitimacije gradske aprovizacije. J ♦ * J ♦ X dište svrh droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebčtina Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. i Braća Bemirdžić, Sarajevo i ; ! ® ' iz I И Sarači ulica 51. — Telefon br. 274. Trgovipa svakovrsnih koža i obućar Narudžbe iz provincija obavlja vrla brzo i tačna. Д �Број 154 Broj »ПРАВДЛ* — .PRAVDA- Страна 4. Strana :: BRAĆA PROLIĆ, ČAPLJINA Htjeli bjste uzdržati svoju ljepotu!_____ u Htjeli biste imati kao baršun meku kosu? :: Ne imati više pjege, prištiće, sujedice? :: PRODAJA VOĆA I POVRĆA NA VELIKO :: TE ŽIVOTNIH NAMIRNICA NA MALO. Upotrebljujte Fellerovu pravu »Elsa« pcmadu za lice i čuvanje kože. Divit će vam se! Zaviditi će vam. 1 lončić 9 kruna. Nr. Hl. jača vrsta 12 kruna. K tome Fellerov najfiniji ljiljanov mliječni sapun 16 kruna. čast nam j’e obavijestiti naše cijenjene mušterije da smo odpočeli sa preprodajom i kupnjom voća i povrća na veliko, te i životnik namirnica na malo. — Uvijek ima svježeg hercegovačkog voća svih vrsti na veliko kao: ašlame: crne, bijele, crvene i alice; smok­ ve, lopindže, tenice, dime, bostau, grožđe i paradaiz crveni. Umoljavomo naše cijenjene mušterije da se obrate na gornji naslov. TAČNA POSLUGA :: CIJENE UMJERENE. ? Htjeli bi ste lijepu, zdravu kosu? Felldrova prava »Elsa« tannochina-pomada za porast kose čini krasnu kosu. Priječi tvorbu peruti, sjedinu prije vremena. Priječi ćelavost. 1 lončić 9 kruna.o Nr. III. jača vrsta 12 kruna. K tome jaki katranov sapun za glavu 8 kruna. Šampon 1 krunu. Pomada za brkove 2 K 50 hel. i krune 3'— Muče li Vas kurje oči? S poštovanjem Braća Prolić. Fellerov pravi Elsa-turistički melem djeluje bez­ bolno, brzo i pouzdano. Nema više kurjih'očiju! Nema žuljeva. Nema tvrde kože. Mala ku­ tija Krune 4 — velika kutija Kruna 6'— POZIV na supskripciju IZ.OOD komada dionica IV. emisije „Muslimanske banke d. d.“ u Banjoj Luci ** .a/' Osnova: Izvanredna glavna skupština dioničara Muslimanske banke d. d. u Banjoj Luči obdržavana dne 31. marta 1920. zaključila je, da povisi dioničku glavnicu sa K 8000.000 na K 2,000.000 izdanjem 12.000 komada dionica po 108 kruna nominalne vrijednosti, koje se ovime stavljaju na javnu subskribciju uz slijedeće uvjete; 1. Nove dionice glasiti će 7.000 komada na ime, a 5.000 komada na donosioca. 2. Dioničarima Muslimanske banke d. d. u Banjoj Luci pripada u prvom redu pravo opcije na nove dionice, i to 1 nova na 2 stare. 3. Nove dionice prodaju se na supskripciju dosagašnjim dioničarima po K 100'— za svaku novu dionicu, a po K 130’— novopristupajućim dioničarima. 4. Iznos od 100 K od svake nove dionice pribraja se temeljnoj glavnici, dočim višak od K 10, dotično od K 30 od svake nove dionice, ide nakon pokrića svih troškova oko povišenja društvene glavnice u korist rezer­ vnog fonda. 5. Nove dionice izdati će se u komadima od K 100, K 5Q0 i K 1.000 sa brojevima od 8001 do 20 000- Dionice broj 8001 do 15.000 glasiće na ime, a dionice broj 15 001 do 20.000 glasiće na donosioca. 6. Dioničari, koji se do 31. decembra 1920 ne posluže pravom prvenstva, gube pra'o na opciju dionica uz tečaj od K 100'— 7. Prigodom prijava za upis novih dionica imade se upisivatelj očitovati da li želi dionice što glase na ime ili dionice što glase na donosioca. 8. Dionice se imadu uplatiti u dva obroka i to pri upisu 50% a ostatak najdalje do 31. |V. 1921. 9. U slučaju reparticije (raspodjele) ustupiće se u prvom redu dioniča­ rima, koji budu htjeli imati dionica preko prava prvenstva, a zatim nedioničarima. 10. Na položene uplate zavod će izdati privremene potvrde, koje će se kasnije izmijeniti dionicama. ■ 11. Protiv dioničaru, koji ne bi pravovremeno uplatio ostatak, postupaše se po § 176. trg. zakona za B. i H. i po § 8. društvenih pravila, a uplaćeni iznos pripada u korist rezervnog fonda. 12. Nove dionice participiraju na dobitku od 1. jula 1920. U Banjoj Luci, dne 15. aprila 1920. Ravnateljstvo Muslimanske banka d. d. u Banjoj Luci. Želite li još štogod? Fellerove Essa-pustilje za pranje (s kolo-njskom) 1 kutija 7 kruna. Fellerov Eisaprah za posipanje protiv telesnog znoja. 1 kutija 6 kruna. — Fellerov Elsa-mentolni klinčić protiv migrene (glavobolje) i zubobolje. 1 kutija Krune 4 — Fellerov »Elsafluid« 9 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce 36 K. Vrlo dobar parfum s najfinijim mirisima od 5 kruna počamši. Najfi­ niji Hega-puder Đr. Kluger, bijel, žuto, roza. 1 velika kruna 12 kruna. Najjača Francovka u bocama po 8 K i 22 K. Omot i poštarina^ po­ sebno, ali što jeftinije. Eugert V. Feler, ljekarnik, Sjubica donja, Elsatrg br. 310. Hrvatska. Islamska dionička štamparija (tiskara) u Sarajevu, objavljuje ovijem Raspis od 3.000 komada dionica IV? emisije, e kojom povećaje svoj osnovni kapital od K 150.000 na K 300.000 Na temleju zaključka izvanredne glavne skupštine od 8. februara 1920. i odobrenja Ministarstva trgovine i in­ dustrije od Јб. marta t. g. broj IV 373 potpisano ravnateljstvo po sukpštinskom ovlaštenju raspisuje 3.000 kojnada novih dionica IV. emisije u nominal­ noj vrijednosti 50 K po komadu uz sli­ jedeće uvjete: 1. Na upis dionica imaju pravo samo dosadašnji dioničari u smislu članka 4 društvenih pravila i to na taj način da jedan dioničar može upisati samo toliki broj dionica koliko ih sada u posjedu ima. , 2. Dionice glase na ime, nominalna im je vrijednost 50 K, a dioničari ih debl­ jaju uz tečaj po 102 K po komadu. 3. Rok za upis traje od, 15. do 3#. maja 1920. Sarajevo, 27. aprila 1920. 4. Nakon 30. maja preostale i nerisprodane dionice ustupiće se oijim dioni­ čarima, koji se prijave, a koji sa uče­ stvovali u ovom upisu pratna broju sta­ rih svojih »dionica najkasnije do 15. ju­ ne 1920. 5. Nove dionice IV. emisije učestvovaće u dobitku i gubitku sa 1. iaauara 1921. g. 6. Nominalni iznos dionice od 50 K pripada glavnici, a razlika tečaja ođ 52 K nakon odbitka troškova subskripcije pripada rezervnom fondu. 7. Za dionice koje ostanu »erasprodane 15. juna 1920. ravnateljstvo će stvoriti sindikat od dioničara i njemu ih ustupiti. 8. Upise i naplatu vrši Islamska dio­ nička štamparija u Sarajevu za vrije­ me svojih uredovnih sati. Ravnateljstvo, Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Heregovinu dion. društvo u Sarajevu. — Podružnia u Tuzli. Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,000.000. Pupilarno siguran zavod. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K, 8,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavlja sve bankovne poslove najbrže i najpovoljnije. OdbM < M. O.« D. Љ a, и.гдмтљ � https://kolekcije.nub.ba/files/original/64497cc286a65b7397e7473d04f7c68c.pdf b38fe863c6cadb394b9a0594a024d8a6 PDF Text Text Poitarina u gotovom pletena. PRAVDA ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУ«ИМАлСКЕ ОРГАККЗА1ШЈЕ. Broj 50 (155) Sarajevo, utorak 11. maja 1920. (20. šabana 1338.) Koncentracioni kabinet drži se spasonosnim izlazom iz krize, ' menta i ukočiše njegov rad ’ pomoću u kojoj se nalazi naša mlada d/žava. | kvoruma za koji su i sami priznali da Mnogi su ljudi uvjereni u uspjeh ove je nesavremen. Mjesto da u opoziciji po­ akcije i drže da će se na taj način ub­ kažu šta su i šta hoće, mjesto da stvar­ lažiti nevolje, što ih je našom kraljev­ nom kritikom onemoguće svoje nadmo­ stvu naprtila diletantska politika .de­ ćne protivnike, oni bježe iz parlamen­ mokratske« zajednice. Ta r^di se o tom, ta i kriju se za trikove u tumačenju po­ da dobijemo snažnu parlamentarnu slovnika. Njihova je štampa bila pro­ vladu, koja će uspostaviti red i mir i sto bijesna i nimalo ih nijesu smetali koja će zavesti autoritet državne vla­ Cicvarićevi i drugi napadaji'na Regen­ sti. Ima ih koji nijesu tako optimistični ta: dozvoljeno je bilo sve, što bi im i koji u koncentraciji gledaju samo zad­ pomoglo da, ponovno dođu na vlast. A nju nadu .demokrata«, da pomoću i dje­ imaju li oni pravo, da traže tu vlast? lomične vlasti održe koliko toliko svoj Općinski su izbori neoboriv dokaz, da stranački prfctiž i svoj partijski brod nlaroi nije s njima. Hrvatska je po­ spase od potpundg brodoloma. Oko okrajinska vlada pružila silesiju dokaza, vih oprečnih nazora vrti se pisanje stra­ da su potpuno neosnovane tvrdnje »de­ načke štampe, a »neutralci« su našli mokrata« o separatizmu Hrvatske, kao zgodnu priliku da sole svijetu pamet-f' što je i slovenačka vlada oborila bajku »u interesu države« vuku onoj strani, o separatizmu slovenačkih klerika­ kojoj su i do sad naginjali. Tako je pod laca«. neutralnom firmom došlo do ponovne Silesija je »demokratskih« zastupnika akcije u korist »demokratske« zajed­ pala na izborima, a mnogi se ne usunice. diše ni kandidirati. Uza sve to oni se Da se pravilno ocijeni ova kampanja, prave zastupnicima naroda i bez imalo nužno je baciti pogled u prošlost, jer rumeni u licu pozivaju se na svoju broj­ samo je ona učiteljica/ budućnosti. A čanu snagu, koja im tobože daje pravo šta nas ■ uči ta prošlost. Ništa drugona vodstvo naše mlade države. Njih se nego da je »demokratska« zajednica dr­ nimalo ne tiče što su to isto predstav­ žala vlast od prvog časa našeg ujedi­ ništvo proglasili mrtvim, što su mu od­ njenja pa do 20. februara ove godine, rekli pravo, da daje vlast i što su ga pa je prema tomu samo ona kriva kao nesposobno htjeli razjuriti. Ono im za sve nedaće, koje su nas zadesile u je momentano daje nadu, da bi pomo­ nutarnjoj i vanjskoj politici. Prva kon­ ću njega mogli doći na vlast i — na­ centracija bijaše samo maskirano sajednom je dobno i zakonito. Je li onda modrštvo »demokrata«, jer je ova opravdana nada, da se »demokrati« ru­ stranka imala preko dvije trećine mi­ kovode interesima države i da vlast nistara, p^Je prema tomu bila faktični traže za to da joj pomognu? Može li se vršilac vlasti. Radikali i Jugosl. klub narod osloniti na sadanje držanje ove bili su samo štafaža. Mogli su djelo­ klike i može li se nadati dobru od kon­ vati samo u negativnom pravcu, da u centracije narodnih stranaka sa ovom praksi i tu budu izigrani i stavljeni pred klikom političkih špekulanata? Bog je gotove čine. 'Ostavkom g. Protića .u svemoguć, ali su »demokrati« svojom kojo! je iznešena strašna optužba pro­ prošlošću dokazali sve prije nego li mo­ ti vinovnicima nemilog stanja, u koje je gućnost, da se rukovode prvim intere­ dovedena naša mlada država, stanje se sima države i naroda. još više pogoršalo. Došlo je do »demoProšlost im dokazuje da u njima' ne­ kratsko-socijalističkog« kabineta, koji ma kakva hljeba, a ni sadašnjost im je ujagmio vlast na temelju »većine« po­ nije bolja. Treba samo pratiti njihove moću ministarskih glasova, da se na­ trikove i sravnjivati njihove skokove, kon toga pretvori' u diktaturu »revolu­ pa da čovjek posumnja kako u njihove cionarne« vlade, koja je svoj opstanak nakane tako i u iskrenost načela, koji­ pravdala »pretudržunošću separatistič­ ma brane svoju tezu o potrebi koncen­ kih elemenata« j tobožnjom brigom za tracije. Njima smeta1 jaka vlada. Njima jedinstvenost države. smeta težnja za uspostavom reda i rada. Šta je međutim pravi razlog ovoj dik­ Njima smeta pravni poredak. I ne motaturi? Ništa drugo nego težnja, da se gavši pobijati te vlade i njenih načela, autoritetom Vlasti učvrsti stranka i do­ oni se ■ utječu koncentraciji, da njom biju nove pristaše. Protekcija i izvozoslabe autoritet vlasti i postignu glav­ ničarstvo, korupcija i nasilje glavne su ni cilj: pomoću vlasti spasiti stranku i oznake ovog »državotvornog« režima. okupiti rastepene pristaše. Nemajući oslona ni u oktriranom pred­ Moguće je da će se u dobru društvu stavništvu i bojeći se njegove kontrole, i popraviti; moguće je da će i nadoći. »demokratsko-socijalistička« se je vla­ da odlučila najprije na odgodu, a onda Ali, i opet ali... Jer vuk dlaku mijenja na raspust Privr. Nar. Predstavništva ali ćudi nikada. Parlamentarni blok mo­ i slomila vrat baš u času, kad je mi. ra biti na oprezu i dobro se promisliti slila 'da je gospodar situačije. prije nego li se primakne ljudima, koji misle jedno, govore drugo, a rade treće Njenim padom naiod je malo odah­ i četvrto. nuo, a kad se je tačno izmjerila nadmoćnost nove vladine većine, »demo­ krati« se odlučiše na sabotiranje parla­ Sarajevo, 10. maja. Izaslanstvo v. m. sabora, u kojem su sudjelovali muftija Maglajlić, načelnik I Vilović i naš urednik S. Korkut (g. dr. 1 Spaho morao je otputovati u Pariz kao delegat parlamenta) obavilo je svoj po' sao, prikazavši nadležnim ministrima I stanje vakufa i zaitraživši potrebnu pri| pomoć države. Izaslanstvo je krenulo л iz Sarajeva u utorak 27. aprila, a vra'7 tilo se je iz Beograda u četvrtak 6. maja. Bilq, je primljeno i u audijenciju kod Regenta, pa je i njemu prikazalo naše potrebe, naišavši na dobro razu­ mijevanje. Sa izaslanicima je bio u audijenciji i nar. poslanik g. dr. Hrasnica. kojom je prilikom predan Regentu i jedan iscrpiv memorandum o političko-gospodarskom stanju ovdašnjih muslimana. Regent je primio naše izaslanstvo vrlo ljubazno i pomno je saslušao naše tegobe izjavivši izaslanstvu da će se ispra­ viti nepravde, koje su nam uči­ njene naročito uredbom o beglucima od 14. februara. Naši su delegati prikazali i nesnosno stanje muslimana u Sandža­ ku i Makedoniji, pa se nadamo da će se i tamošnje prilike popraviti, kako bi i muslimani mogli osjetit blagodati narodne države. Poziv no shupštinu. Pod pritiskom silnih nepravda, koje se nanose zemljovlasnicima prigodom provadanja agrarne reforme saziva mjesni odbor udruženja zemljoposjed­ nika za B. i H. u Sarajevu JAVNU SKUPŠTINU koja će se održavati u petak dn e 14. maja 1920. u 14 sati poslije podne u avliji Begove džamije. Za mjesni odbor »Udr. posj.«: Tajnik: Predsjednik: N. Svrzo. Sočo. Politički pregled UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. ; I i I I I I i I ! I I Pred odlukom o jadranskom pitanju. Kako glase informacije, što ih je dalo naše ministarstvo vanjskih poslova općenito se drži 'da su u jadranskom pitanju razjašnjena oba pravca, tako, da se ovaj mjesec mora očekivati konačno riješenje. Izmjena brzojava medu Trumbićem i Nittijem. Pošto su bile netačno saopštene u našoj i inostranoj štampi depeše, koje su bile izmjenjene između naše delegacije i Nittija, italijanskog ministra predsjednika, kao predsjednika konferencije u San Remu, ovlašteni smo saopćiti njihovu tačnu sadržinu, koja glasi ovako: »Telegram naše delegaci­ je iz Parisa 26. aprila 1920. upravljen na Nittija kao predsjednika konferen­ POJEDINI BROJ 1 kruna. Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje FBdahcioni adbar. Pretplata godiš. 120 kru­ na, napola godine60kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. Čekovni račun pošt. štedionice 1119. Godina II. cije glasi ovako: Njegovoj Ekselencjji |. gosp. Nittiju- predsjedniku konferencije u San Remu. Prema izvesnim obavešt tenjima izgleda, da je rešenje jadranI skog pitanja došlo na tačku da sada bude diskutovano u San Remu. Ovim povodom delegacija Kraljevstva SHS. ima čast privući pažnju konferencije na sledeća fakta: Direktni pregovori izme­ đu kraljevske italijanske vlade i dele­ gacije Kraljevstva SHS bili su započeti 1 produženi u Parisu sa predsedpjkom saveta g. Nittijem i ministrom inostra­ nih dela Scialojom. U Parisu nisu bih prekidani. Delegacija nije dosad dobila nikakav zvaničan poziv, da ode na kon­ ferenciju. Neslužbene sugestije,, po koji­ ma bi trebala delegacija da ode u San Remo bile su uslovljene našim predhodnim prijemom memoranduma od 9. de­ cembra ili pred loga, učinjenog i potpi­ sanog od strane ministra inostranih de­ la g. Scialoje za bazu diskusija. Dp , sada delegacija nije moglk dobiti od kraljevske vjade tražene instrukcije usled izuzetnih prilika, nastupilih u našoj zemlji, prilika sličnih u drugim zem­ ljama, naročito usljed štrajka željezni­ čara. Tako delegacija pored svoje naj­ bolje volje nije mogla doći u San Remo. Mi računamo na osećaj pravdoljublja i uvidavnost predstavnika velikih sila, da će voditi računa o ovoj činjenici, ne­ zavisnoj od naše volje i molimo ih, da ne donose nikakvo definitivno rešenje, koje bi moglo prejudicirati prijateljsku odluku u ovom važnom pitanju i odlu­ ku, koja bi uticala na buduće odnose dvaju zainteresovnih naroda. Ja mogu najodlučnije uvjeriti visoku konferenciju da je naša delegacija zadahnuta najis­ krenijom željom, da jadransko pitanje bude rešeno u duhu prijateljstva i spo[ razuma. Trumbić«. Gosp. Nitti je istoga dana odgovorio ovim telegramom našoj delegaciji, koja ga je primila u Parizu sutradan 27. ap­ rila i glasi ovako: »Gosp. dr. Ante Trumbić ministar inostranih dela Kraljevstva SHS, Pariz. Kako do danas nisam primio nikakvo Vaše saopštenje izvestio sam konferen­ ciju, da ću joj sutra 26. aprila saopštiti odluku kraljevske vlade o rešenju jad­ ranskog pitanja. Usled Vaše depeše predložiću sutra da se diskusija obusta­ vi. Želim da razgovori između Vas i moga kolege budu nastavljeni što prije. Konferencija svršava sutra svoj rad. Molim Vas telegrafiraite u San Remo kada ćete biti spremni doći u San Re­ mo ili koje drugo mjesto blizu granice, gdje će ministar Scialoja biti zadovo­ ljan sastati se s Vama da produži pri­ jateljske razgovore. Nitti«. Crnogorska deputacija. Javljaju iz Beograda: Ovamo je stigla delegacija od 70 izaslanika Crne Gore. Nesavjes­ na i nerodoljubiva borba, koju u javno­ sti mnogostrukim sredstvima na razne načine vode, izvjesni protivnici novoga reda stvari u Crnoj Gori i uopšte otadž­ bini, pobudila je stanovništvo Crne Go­ re, da pošalje ove najuglednije svoje ljude da ovdje na nadležnom mjestu o- Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Нагседошпп (1 tj n Saraievn. Oionlčha glavnica R _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 3,030.003_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Вн1 it svim bankovnim poslovima. ObgpJja uplate 1 unovčenja u kraljevstvu SHS. I u Inozraste. Гпиа вlcške na uložne knjižice i tekuća račune i ukamaćuje Ih na|pavoljnlje. Obavija зн mjenjalat poslova I burzovne naloga , -- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Haje sezonski i aproolzadlsha kredltr. — Hupujs I Drndale sraćke, valute l vrijednosne papin stih vrste. R 0 6 H 0 b 8 5 B i E H J 8 kupuje 1 prodala sva vrata robe, a poglavito sva životna nuntlrniae. Kancelarija: Kralja Petra ulic^Z prizemno, lijevo - Brzojavi: Trgovačka hania, Sarajevo ■ Interurban telefon: Ш �Str?na 2 Страна Број 155 Broj .PRAVDA* — .ПРАВДА* i’riiKunenuti mi je da ie g. Simo Vu­ lje, koje su najviše trpile u ratu uzmog- 1 jović primio upravu ovog kotara octi uu što prije da povrate svoju produk­ mali iza prevrata, a to je reći u naj-’ tivnu snagu i da doprinesu sa svoje kritičnije doba, kad po mnogim okol­ sirane, da se ponovi obilje, koji je jedini nim kotarevima zaredaše pljačke i lijek protiv skupoće. Očekuje se, da će mnoge druge nemile i neugodne poja­ druge države priteći u pomoć tima ra­ ve. Naprotiv kod nas u Trebinju 1 oko­ tom najviše oštećenim državama. U lici zahvaljujući Vujovića pravničkoj pogiedu zračnog prometa je predložen sposobnosti, u pravničkoj vještini, objek­ projekat rezolucije, da se svrati pažnja tivnosti kao i vlastitom njegovom na­ svih evropskih vlada na vitalnu potre­ stojanju, sve što ne valja znao je osu­ bu pravilnog međunarodnog zračnog jetiti i žiteljstvo bez razlike vjere i ple­ prometa. U pogledu odnošaja s isto­ mena u bratski sklad i harmoniju do­ kom zagovara se, da se razviju četiri velike željezničke linije: Jedna bi išla vesti. Radi toga su, kako se čuje, zbog nje­ iz Londona i Pariza u Bukurešt preko VANJSKI POLOŽAJ. gova premještaja sve ovdašnje organi­ Stmplona, Milana, Rima i Brindisi. Dru­ zacije poduzele korake i brzoj^no za­ ga na 45. paraleli, koja već postoji ve­ Dioba Turske. U Sofiji su održani molile zcrpaljsku vladu, da pftnještaj ćim dijelom, iz Bordeauxa za Odesu zborovi protiv dodjelivanja Trakije preko Loandona, Milana i Bukurešta. g. Vujovića opozove. Grčkoj. Manifestanti izjavljuju, da Bu­ Muslin^nska Jugoslavenska Organi­ Treća od Trsta do Gdanskog preko gari neće dopustit i, da bude Trakija Bratislave, a posljednja na 50. paraleli zacija takođr se je brzojavnim putem odvojena od Bugarske. Stvorena je re­ j prolazeći Havre, Pariš, Strassburg, obratila na zemaljsku vladu, a spremna zolucija predstavnicima antnate. Mani­ Njemačku preko Niirenberga, prama je po potrebi i na daljnje korake u smi­ festacije će biti u nedjelju u svima va­ i 361. članu ugovora o miru, prema Plslu opoziva Vuiovićeva premještaja rošima u unutrašnjosti Bugarske. zenju za Prag, Varšavu Kijev i Odesu. poduzeti. U ponedjeljak će biti u Versaillesu is­ — Poslije pete plenarne sjednice redakNadamo se, da je zemaljskao eniat pitale punomoći turskih delegata i pre­ cijonog odbora, koja je imala zadaću, Nadamo se, bez sumnje, da je ze­ dani uslovi mira. da izradi nacrt rezolucije u stvari bur­ maljska vlada dužna obzira na ovo uDr. Renner o komunizmu. Državni zovne krize, održan je privatan sasta-^ zeti, jer ovo je glas naroda u ovom kancelar austrijski dr. Renner držao je nak, na kojem su se engleski zastupnici” kraju, a i dokaz koji dokazuje da mi 1. n^ja burno aklamovan od tisuće i pokazali vrlo -koncilijantnim, .tako da je nepristran »i objektivan rad ovog zbilja tisuće radnika u Bečkom Novom Mje­ došlo do potpunog sporazuma. Tekst doraslog i sposobnog upravnika cijeniti stu značajan govor u kojem se taknuo toga sporazuma biće predložen u petak znamo. Građanin musliman. svjetskog položaja pa onda oštro kri­ ♦ ' prije podne u plenarnoj skupštini. tizirao komuniste, koji igraju s radniSjednica Saveza Naroda u Rimu. Doncsosmo gornji dopis trebinjskih štvonj poglu igru i izazivaju opasnosti, Sjednica Saveza Naroda, koja će se omuslimana, koji su pristaše J. M. 0. kojima onda nisu dorasli. držati 10. o. mj. u Rimu, imaće na dnev­ Oni klevetnici, koji nam podvaljuju, Državni kancelar govorio je najprije nom redu ova pitanja: Priprave za da je naša Organizacija protiv današ­ o protivnostima između engleskog i glavno vijećanje, proračun za osniva­ njeg stanja i da joj ne miriše ništa što ruskog proletarijata, te iza toga rekao nje permanentne komisije, koja ima rise odnosi na narodno jedinstvo, oni o komunizmu slijedeće: »Mi ne trebamo ješavati pitanje sporazuma. klevetnici, koji vele da mi pod svaku popova, ni crnih ali niti crvenih. Sov­ Borbe proti boljševika. Ukrajinski cijenu napadamo sve što potječe iz da­ jetska diktatura kao u Rusiij, gdje dopisni ured javlja iz Kamenca Podolnašnje naše države i da-je mrzimo, ne­ sklopljen savez između seljaka i rad­ ska, da šu se vršile Ljute borbe za poka vide kako se ljudi naše organizacije nika, nije kod nas moguća. Pokazalo se pohvalno izrazuju o jednom pravednom je, da seljaci lete uvijek za crkvom a . sjed Kijeva. Boljševička vojska u Ukrajini dobila činovniku. protiv socijalne demokracije. je zapovjed, da se makne u čitavo pod­ Trebinjski predstojnik g. Simo Vujo­ Ruski put i metoda ne vode nas k ručje *)пјерга. Prodiranje ukrajinskih vić, po narodnosti je Srbin, a po polit cilju, mi stojimo na tlu legalne demo­ buntovmka iz čemigova i Poltave nauvjerenju je demokrata. Ali kao prave- I kracije, a ne na sili diktature. Mi mo­ vješta daljnji uzmak crvenih četa. Usdan i pošten1 čovjek ne dozvoljava u i ramo u zemlji držati red i ne smijemo Ijed uzmaka boljševika iz Kijeva glav­ svom kotaru, da pojedinci egoisti gule mase voditi sa strašću, nego sa razu­ i pljačkaju narod svojim lihvarstvom [ na je sjla crvenih četa skoro posvema mom. Zao primjer u Madžarskoj nas je istjerana iz područja, koja će po nacrtu I i da se na nepošten način obogaćuju. Kao ! poučio, da nema smisla polučiti stvari, šposoban upravnik u najkritičnije dane I koje se ne mogu održati. Tamo je ko- i ofenzive zaposjesti poljske i'ukrajinske prevrata, kada je na hiljade crnogor- ' munizmu slijedio bijeli teror koji je za j čete. Raspršeni ostatci na jugu drže se ske rulje nasrnulo na trebinjske kapije, I još u stepama. Još u toku jednog mje­ nas sigurno zastrašujući primjer. znao je da zapriječi svako zlo; kao občuvajte se i ne dajte se zavesti od i seca moći će se osigurati najvažnije željezničke veze na desnom brijegu znao je pomoću nekih uglednih pravosl. šake ljudi, koji ne znaju što rade, i ko­ Dnjepra. Prije svega željezničke veze građana da zapriječi svako zlo; kao ob­ ji slavnu povijest socijalne demokraci­ Lavov—Odesa i Kijev—Odesa. Odesu jektivan čovjek ne dopušta itikomu da je od god. 1867. hoće uništiti. Ne dajte će isprazniti Ukrajinci na desnom bri­ provodi svoje hegemonističke težnje se zavađati praznim frazama. Mi mo­ nad nikim. ramo izaći iz ove teške krize ili kroz i jegu Dnjepra, prije nejro što počne bolj­ ševička protuofenziva. prijem u Savez Naroda ili prisajedinjeKada se u susjednoj Bileći danomice njem jednom većem tijelu. Osvajačke prolijevala muslimanska krv, trebinjski željp zapadnih kapitalista biće kroz so­ su građani mirno uživali slobodu i lič­ cijalnu demokraciju paralizovane, sis­ nu sigurnost, a i danas je uživaju. To tem vladanja jednoga naroda nad dru­ oni lojalno pripisuju energičnom zauzi­ gim. neće dugo trajati. Kad opet bude manju predstojnika g. Vujovića, i sva­ Internacionala posvema učvršćena, zaTrebinje, 28. aprila 1920. kom prilikom zahvalnost mu izražuju. počeće se zadnji boj, da se sruši sistem Munjevitom brzinom proniješe se Naravno je, da su u duši ogorčeni, kad potlačivania i izrabljivanja na čitavom glasovi, da nam našeg opće štovanog i su čuli vijest o njegovu premještenju. svijetu.« Vujovićeva pravednost i poštenje ne pravičnog sreskog načelnika g. Simu dopada se dvojici trojici pravoslavnih Vujovića kani zemaljska vlada iz ne­ Međunarodna parlamentarna konfe­ poznatog -uzroka nekamo premjestiti. gazda, koji su od prevrata do danas rencija. Tokom svoje druge plenarne Bez dvojbe da ovaj glas nemilo se kosmiiijone strpali u svoje džepove i to sjednice međunarodna parlamentarna sve zgulili sa grbače trebinjske siroti­ nuo cjelokupnog življa koliko građan­ konferencija se pozabavila pitanjima, skog toliko i seoskog. Povod ovome nje. Neki su od tih gazda u 1914. god. koja se tiču skupoće življenja, zračnog raspoloženju posvema je razumljiv, jer i svoju obiteljsku svetinju pogazili, prometa i saobraćaja sa istokom, po­ promijenili su naime svoje prezime, jer što je prepustila svom redakcionom g. Vujović pravom riječi i bez laska­ nja, svojom pravednom upravom i po­ je to prezime potsjećalo na one, koji odboru da izradi projekat glede burzov­ nijesu skloni Švabi, kao što su te mizer-. ne krize. U pogledu skupoće življenja znatom njegovom objektivnošću ovo ne duše, pa im ni to nije dosta nego su | u glavnom su ovako formulisali svoje zauzimanje nas Trebinjaca zbilja i za­ ujedno igrali ulogu vjernog konfidenta I želje: U općem je interesu, da one zem­ služuje. sude najodlučnije tu borbu. Prestolona­ sljednik primio je delegaciju u prisustvu predsjednika Protića. Delegacija je na podvorenju podnijela izjavu odanosti i ' dala izraza svojim željama, koje je pot­ krijepila istorijskim, ekonomskim i et­ nografskim razlozima, da se izvjesna životna pitanja riješe povoljno za Crnu Goru. Delegaciji je dato uvjerenje da se nijedan životni interes rodoljubivih stanovnika Crne Gore ne c?e prenebregnuti i da će se kraljevska vlada u gra­ nicama mogućnosti, starati da najpot­ punije zadovolji. Naši dopisi FELJTON, i dva puta se sakrio od njezina oca. Osjećao sam še krivim. No nekim slučajem doznao je Abdurahmanpaša, koji je bio tada u nemilosti Jilđiza, da A Hifzi Bjelevac odlazim u Bejrtit i potražio me. Teško mi je bijo dočekati ga, ali je on bio prema meni sasvim hla­ dan i nisam opazio, du se još ljuti. Molio sam ga da mi oprosti i rekao sam mu da ću sada govoriti s njom . i moliti i nju za oprost, a čim prestane VI. njezino interniranje, izvršiću danu riječ i vjenčati se. Ihsan je ostao nekoliko dana u Erzerumu. Na On je mirno odgovorio: »A zar si ti kriv? Ona je okupu su bili svi; Akčura Jtjsufbey, Dindar Kaki, ■ kriva sama sebi... Tako je bog odredio... « Paša je plakao. I meni je bilo teško. — Još Dževdet, Esadefendija i razgovarali o raznim pita­ njima, i savjetovali se o budućem svom radu. Škola teže mi je bilo, kada sam došao u Bejrut i dobivši je bila za to najzgodnije mjesto, pa seje Ihsan tom dozvolu približavao se krasnoj vili u kojoj je bila Ifeta internirana. Činilo mi se je, kao da idem pred prilikom sastajao i sa Sabihom. Razgovarali su mno­ go o Ifeti i Ihsan je bio iskren prema njojzi pa joj sud, kao da sam. kriv i da ću čuti svoju osudu, — je pripovjedač o svemu što je čuo od nje i što su da ću viditi jednu potištenu dašu, koja će me s mu drugi pripovijedali. Tih sitnica bilo je tako mnogo, plačem dočekati Vila u kojo> je Ifeta stanovala bila da ih je teško nabrojiti, a nisu važne ni stoga što je vlasništvp jednog veletršca Arapa, koji ju je vanjje u njima rekao Ihsan pravu islinu o sebi. Radi liji stavio na raspolaganje, kada je doznao za koga rasvijetlenja ifetina života biće neke zanimlve. je. 1 valija je Arap, Seadpaša, koji nije bio baš oso­ »J Drinopolju sam dobio nalog« — pričao je bito naklonjen Staroturcima, a ni Mladoturćima, jer Ihsan — da pođem u Bejrut s posebnim naređe­ je smatrao jedne reakcipnarcima a druge šovenima. njem, koje je bilo meni nepoznato. U prvi čas ni- ' Za to je bio preblag prema IfetJ i njoj nije ništa sam pomislio na Ifetu, ali putujući željeznicom i manjkalo, osim što se nije snjjela slobodno kretati. razmišljajući o svom putovanju sjetio sam se daje I Ali je i to valija udesio. Ifeta se je slobodno kre­ ona tamo internirana. Neko čuvstvo, koje u ovaj tala. Primala je posjete, a nekad I izlazila iz vile i čas ne znam obilježiti obuzelo me je. Želja da je ako je formalno stajala straža pred vratima. vidim. U Carigradu sam se zadržao nekoliko dana Policajac, Arap zapitao me je za valijinu doz­ Rene Logotetides. (45) ondašnjih vlasti, samo da im se više ulaskaju. Takim kameleonima, izdaji­ cama srpstva i ljudstva i gulikožama narodne sirotinje ne da predstojnik Vu­ jović da harače u beskonačnost, kako bi oni htjeli. Upozorujemo zemaljsku vladu, da čuva narodno raspoloženje, da ne nasijeda podvalama, koje potječu iz čisto egoističkih ciljeva dvojice trojice na­ rodnih parazita, da ne diže iz Trebinja predstojnika Vujovića pod čijom upra­ vom vlada potpuni red i mir u kotaru, a sloga- i sklad među građanima bez razlike vjere. Muslimani traže praved­ nost i ništa drugo! OTVORENO PISMO gospodinu ministru unutarnjih djela u Beogradu. Gospodine ministre! Ovim putem pritužujem se na postu­ pak žandarmerijskog potpukovnika Babića, koji me je dne 24. aprila t. g. od molitve pozvao po jednom žandaru preda se na raport i između ostalog rekao ml Je pokazujući na krevet, koji je u kancelariji bio, da će mi udariti 25 do 40 batina. Prisutan je bio i žandarski narednik Zatezalo. Pitam Vas, gospodine ministre, zar smo zbilja tako daleko došli, da se na klevete Jednog žandarskog narednika ovako može i smije postupati sa jodnim vjerskim predstavnikom. Sve, što ie o meni g. <x>tpukovniku rečeno, proste su laži, te Vas molim, da naredite najstrožiju istragu i ako mi se išta dokaže, neka se'sa mnom čini i postupa još gore, nego li je činio i omalovažio mene i moj čin potpukov­ nik Babić. Pitam, da li žandari imaju ovlaštenje da mogu s građanima ove države na ovaki način postupati, te-ako to staji da za vremena tražimo spa­ sa i zaštite. Vrnograč, dne 24. aprila 1920. Sulejman Toptć, imam i predsjednik »Jugosl. Musi. Org.«. Domaće vijesti Povodom otvorenog pisma g. Topića, što ga donosimo na drugom mjestu do­ bismo ј ove retke: Silno nas čudi, da pozvani faktori nakon toliko podnese­ nih tužbi protiv žandarskog narednika Zatezala ništa ne poduzpše. Nesamo da je on ц stanju svojim krivim izvješćem zavesti i najobiektivnijeg čovjeka, nego je dapače i prisiljen da se zbog svojih nasilja i šverca sa svojim kompanjoni­ ma služi i najkrajnjim sredstvima! ne bi li se — kao i napadaj na generala Terztća u Nevesinju —' izvedeno krvo­ proliće u Pećkoj skrenulo na protivnu stranu. Jer ako bi se i malo htjelo s čije strane mogao bi ј on i njegovi mi­ ljenici (Kitrbelić) tjerajući zeca istjerati vuka, pa nije nikakvo čudo, da je za­ veden 'i potpukovnik Babić, da postu­ pa tako brutalno s jednim Od prvih na­ ših imama. Neka g. potpukovnik ne zaboravi, da je isti taj Zatezalo kao austrijski Wachmeister tako postupao i sa srpskim sveštenstvom, kada ga je u istom rangu denuncirao. U ostalom neka se ne za­ boravi ni to, da svemu ima granica, pa i sili g .Zatezale. Ponovno upozorujemo pozvane faktore, da jednom već ri- volu i kad sam mu se iskazao kao rođak Ifetin pu­ stio me je u lijepi cvijetnjak pred vilom. Pogledao sam u prozore, ah spušteni zastori radi sunca nisu dali ništa viditi. Na vratima sam pozvonio i čekao s malim uzbuđenjem: ko će ih otvoriti. Jedna Агарка s velikim naušnicama i nerazmjerno ugojenim licem otvorila mi je vrata i upitala me šta želim. Nešto malo što sam znao arapski skupio sam riječi, i od­ govorio joj, da želim govoriti s Abdurahmanpašinom kćerkom. Pokazao sam joj i valijino dopuštenje i onda me je pustila unutra. Doveden sam u jednu krasnu, prostranu sobu i ponuđeno mi da sjednem. U pokrajnjoj sobi čuo se je ženski razgovor. Govorilo se arapski. Čekao sam oko četvrt sata i tek.tada je došla ona, koju sam — moram prizna­ ti — s nestrpljenjem očekivao. Na yrata je stupila Ifeta, ali ne kao hapšenica s tugom na licu i suza­ ma u očima nego kao kakva carica dostojanstveno, ozbiljno. Prišla je meni i pružile mi ruku. »VI dolazite iz Carigrada?« upitala me je pri­ jazno i čitao sam iz njezinfb velikih očiju samo jefinu čežnu, jednu želju za Carigradom.. . — »Pašabey, vaš otac umolio me je.. . « pro­ mucao sam izgovarajući teško zamjenicu »vaš« ko­ ja je oduzimala ovom posjetu toplinu i dizala se između nje I mene kao veliki zid, kao hladan vje­ tar, koji ledi osjećaje u našim srcima. Nastaviće se. �Број 155 — Broj .ješe tužbe, što su podnešene protiv Za­ tezale kako kod kot. ureda u Cazinu tako i kod ostalih vlasti, pa da se ne nasjeda osobi, koja je još s pokojnom Austrijom trebala davno biti za vijeke pokopana. Moglo bi gospodo zbilja jednom biti prekasno. Kamo policija? U našem se gradu ne može s mirom proći od razuzdane i besposlene dječurlije. Usred grada ■ igraju se ovdje »Fussbala«, ondje se bacaju kamena s ramena, onamo opet ' jure kao mahniti konji i automobili pri­ jeteći životu građana, a nigdje ni tra­ ga organu sigurnosti. Tako se u nas svako na svoj način nesmetano »za­ bavlja«. Dosada je bio običaj u našem gradu, da na svakom uglu glavne i pro­ metne ceste straži organ sigurnosti i pazi na red i mir te priječi ovake ruž­ ne slučajeve. No ono što se događa na Bendbaši kod musi, kiraethane ipak je prešlo svaku mjeru, tako nešto ne bi se smjelo trpjeti ni u jednom selu, a kamo li u Sarajevu! Tu.se nevaspitana dječurlija kupi i galami psujući najgadjim izrazima na sablazan prolaznika i članova kiraethane, kojima, zbog tih prostaka nije moguće ni novine čitah. Ali ta se deriščad i »zabavlja« na svoj način: igra se klisa na raskršću i lupa prozore, baca se kamena s ramena ne vodeći računa o opasnosti, rimi tuđe zidove te prebija daske, mokri se uz duvarove i uz kiraethanu. Uz to lupa štapom po prozorima i čini svaki bezobrazluk i prostakluk. Još se zbivaju -op&snije stvari po život i sigurnost građana i članova kiraethane pazarnim ’ danom, kada seljaci navale zaokretati svoja itana kola na raskršću gz kiraet­ hanu i kada prijeti opasnost ne samo -zgradi musi, čitaonice, već i životu građana unutra. Smije li ovo biti u( glavnom gradu? Sve se оуо događa u Sarjevu, p po­ licije nema nigdje, da čuva red i mir. Zato skrećemo pažnju policijskog direktora na ove Skandale, da upozori svoje potčmjene organe na ovo nimalo časno vladanje na ulicama našega gra­ da i da ih pozove na vršenje dužnosti. Kod tolikih policajaca ne vidi se na ulici ni jedan! Mislimo, da bi se i za Bendbašu morao naći jedan stražar, da malo ukroti bezobraznu -djecu i da za­ štiti poštene građane od razuzdane pro­ stote. I muslimani imaju valjda pravo da budu dionici u uživanju sigurnosti barem u glavnom gradu Bosne, ako ne u cijeloj našoj kraljevini. Za đačku menzu. G. Reis-ul-ulema dobio je ovaj brzojav: »Pozdravljam Vaše zauzeće oko osnutka menze mu­ slimanskih studenata u Zagrebu, te pri* stupam mojim skromninj prinosom od deset hiljada kruna i zauzeću se kod prijatelja da još štogod sakupimi —, Hamdija Afgan.« Ovaj brzojav iznosimo kao utješijivu pojavu, koja nam ulijeva nadu za bolji kulturni napredak. Ljuidi koji uviđaju i osjećaju potrebu što boljeg prosvjeći­ vanja našeg naroda, neka se ugledaju u ovaj odlični primjer. Ugledajmo se u braću Srbe ii Hrvate drugih gjera Ji žrtvujmo na oltar prosvjete šve što možemo. Živio plemeniti darovatelj. Odbor za musi, menzu akademik®. Čudo dvadesetog vijeka. Na 15. aprila o. g. došao je pop Đorđo Lazarevič iz Kozluka, te počeo psovati svima muslimanima tursku majku. Došavši u čaršiju blizu džamije u Kozluku počeo je psovati tursku majku Hasanu Grabovcu poljskom čuvaru i onome, ko ga je namjestio. Uzrok, je tome, što je po­ ljar uhvatio u zijhnu Lazarevićeva ko­ nja i kravu koje pušta u polja te ljudi­ ma čini štetu. 1 inače pop Đorđo sva­ kom prilikom izaziva nevine muslima­ ne pa se bojimo da bi radi toga mogle nastati zle pošljedice, jer su muslimani vrlo ogorčeni. Stvar je predata i kota­ ru na izviđenje te još nije rezultat po­ znat.« Tako nam piše odbor u Kozluku, pa stvar iznosimo u. nadi, da će- pozvani faktori učiniti svoje i g. Lazarevića poučeti kako treba postupati. Udruženje šerlatsklh sudaca I vjež­ benika. Na 9. o. mj. zakazanoj i održa­ noj skupštini primljena su osnova pravila ovog udruženja, pa će biti poda­ strta na odobrenje vlasti. U upravni odbor su izabrani: Midžić za predsjednika, Bušatlić za podpredsjednika, M. Mujagić za jajnika, H. Kadić za blagajnika, a u odbor bez funkcije Prohić, Bulcvica, Ahić i Ajanović, te za zamjenike N. Kadić, Uzejragić, Kulenović i H. Muftić. A u revizor- < ni odbor H. Hatibović, G. Hafizović, ПРАВДА* — »PRAVDA, te I.’ Hamdović za zamjenika. U sud časti: Prohić, Bukvica a za zamjenika H. Kadić. čim budu pravila odobrena gornji će odbor početi u smislu istih djelovati. »Gajretov dan« Mjesto programa održalo se je samo sijelo u auli gradske vijećnice, jer je kiša padala čitav dan, da se nije moglo pod vedrim nebom '■ održati zakazani koncerat u parku i teferić u Gaju. No ipak je »Gajretov dan« dopio preko 26.000 K čistog prihoda. Dobro bi bilo, da odbor priredi na bajram drugi »Gajretov dan«. Vijesti »Hrvatskog Radiše«. Podruž­ nica »Hrvatskog Raidše« obratila se prije kratkog vremena na mnoge rodo­ ljube u pokrajini s molbom, da započnu organiziranjem Radišinih mjesnih odbo­ ra. Umoljavaju se svi mjesni odbori da jave Podružnici u Sarajevu uspjeh svo­ ga rada. Krivotvoritelji novčanica i markica u Travniku. Uspjelo je vlastima da uđu u trag jednoj bandi krivotvoritelja nov­ čanica i markica. Istragu u ovoj stvari vodi većim dijelom žandarmerija, a i razdjel straže sigurnosti u Zenici sa • svoje strane poduzeo nužne korake, da se unese više svjetla u ovu aferu. Do sada je uhapšeno 10 ljudi, koji stoje u savezu. Koliko je do sada istraga pokazala, glavni krivac je neki LeopoM: Florčk, jedan besposleni individium, koji je prejl sedam-mjeseci po­ bjegao iz okružnog zatvora u Travni­ ku, gdje je bio pritvoren. Za čitavo ovo vrijeme bavio se falsifikovanjem novčanica i markica. Kao alat služile ,su mu sasvim primitivne na­ prave: razne boje i tuševi, četkice, pa­ steli, crtača pera, voda za brisanje, šilj•ci od jelenove kosti, lineali, šestari itd. Sve ove stvari, zajedno sa falsifikovanim muhurom »Porezni ured u Zenici«, te jedfiim smotkom tankog papira slič­ nog pergamenu i jedne u gumu urezane markice pronađene su kod nekog že­ ljezničara u Travniku, koji je također uhapšen. Florčak priznaje, da je falsifikovao di­ jelom u Travniku, dijelom u Terbetu svega 8400 dinara i to 8 jugoslavenskih novčanica po 1000 dinara i 4 srpske po 100 dinara. Počeo je praviti i k.-d. nov­ čanice po 20 dinara ali je stvar pustio, jer mu se nije isplatila. Po iskazima sukrivljenih falsifikovao je Florčak 8000 kom. markica za a.-u. novčanice po 10 K, te 27 markica za novčanice po 1000 kruna. ' * Falsifikovani novac dade se lako pre­ poznati jer je rađen rukom i bojama, koje se dadu oprati vodom. Osim toga kod stotinjarki u rečenici »banka ispla­ ćuje u srebru« napisao »sebru«. Sve isprave koje su kod Florčaka pro­ nađene, također su falsifikovane i sna­ bdjevene krivim žigovima: »Gradsko poglavarstvo u Sarajevu« i »Kotarski ured u Travniku«. Do sada je konstatovano, da se kod poreznog ureda u Travniku nalazi 40.000 što krivotvorenih novčanica^ što novčanica sa krivotv<#enim markicama. U općinskom uredu u Busovači pro­ nađena je jedna krivotvorena novčani­ ca po 1000 din. Zabava Osvitanja. »Osvrtanje« uz su­ djelovanje muslimanskog športskog klu­ ba održalo je 9. maja 1920. svoju prvu zabavu, koja je bila vrlo dobro posje­ ćena, osobito se vidilo mnogo mlađeg svijeta i naših hanuma iz najviših kru­ gova. Zabavu posjetiše osim ovih pred­ stavnici svih društava, predsjednik vla­ de, te general Vukotić i drugi. Zabava je osim moralnog uspjeha donijela i veliku materijalnu korist, koja će sigur­ no doseći 50.000 K. Zabava Invalida. U subotu dne 15. maja o. g. priređuje Udružeiue invalida za Bosnu i Hercegovinu u Sarajevu u svim prostorijama Društvenog Doma veliku dobrotvornu zabavu u korist vlastitog potpornog fonda za podupira­ nje svojih članova. Opširan program obJaviće 'se naknadno. Klasični koncerat »Trebevića«. U srijedu, 12. o. mj. priređuje u dvorani Imperija! kina hrv. pjev, društvo »Trebević« svoj veliki klasični koncerat, za koji se opaža veliko zanimanje u gra­ du. »Trebević« istupa na tom koncertu sa prvorazrednim rsporedom, ј to: 1. A. Srijemac: »Grob kaluđera«, velika glazbena kantata za mješoviti zbor; soli i orkestar. 2, M. Bruch: »Himna miru« iz Achilleusa, osma scena (Andromaha), pjeva gđa V. Caleta. 3.. E. Adamić: »Večema pesem«, mješoviti zbor. 4. P. H. Sattner: »Jeftejeva pri­ sega«, oratorij iz Starog Zavjeta u de­ set dijelova, mješoviti, muški i ženski zbor, soli i orkestar. — Rasprodaja ka­ rata od ponedjeljka na kasi Itnperial kina. U inostranstvo odvedena djeca Iz Sr­ bije. U doba vojnih operacija te okupa­ cije Srbije odvedeno je mnogo djece iz Srbije u inostranstvo. Da se uzmognu ta djeca pronaći i povratiti u domovinu, pozivaju se svi oni, koji što znadu o toj djeci, neka to jave Oblasnoj državnoj zaštiti djece i mladeži u Zagrebu, Kipni trg br. 9. I. kat. Knjige i novine. Agrarna reforma u Vojvodini. Pod ovim naslovom izdao je g. Joca Lalošević, predsjednik organizacije u Somboru, temeljitu studiju, u kojoj se ponajprije izlaže historijski pregled pi­ tanja o diobi zemlje od rimskih vreme­ na amo.’Pisac zatim, koliko znamo, po prvi put u nas, izlaže sprovađanje ag­ rarne reforme od g. 1848. do sloma ma­ džarske države i tu se naročito obazi­ re na madžarske zakone o kolonizaciji. U daljnjem poglavlju izvodi pisac po­ uke iz tih historijskih fakata i obrazla­ že pogreške i pokušaje na polju sprovadanja agrarne reforme. Napokon iz­ jašnjava pozitivne svoje predloge o tom, kako da se sprovede dioba zemlje i upozoruje a) na državnu i privatnu unutrašnju kolonizaciju, b) na povećaj nje nepotpunih sitnih seljačkih posjeda i c) podizanje radničkih kolonija. U predzadnjem poglavlju riječ je o da­ ljim zadaćama agrarne reforme, koja samom diobom nije završena. Pisac stoji na jednom opravdanom načelnom Stajalištu, da se agrarni odnosi smiju urediti samo putem zakona i podcrta­ va izreku, da »u pitanjima vlasništva samo se zakonom može da održi javni i pravni poredak, jer zakon je izliv vo­ lje naroda. Ministarske uredbe pak, keje donose tek izvršni organi državni i ko­ je ovi s dana u dan, mogu i da promi­ jene, nikad ne treba da regulišu, još manje drskučavaju i oduzimaju pravo vlasništva, jer će takove naredbe uvijek nositi na sebi žiž otimačine, žig nedo­ zvoljenog nasilja, žig samovlasnog po­ stupka«. Mi ćemo se na ovu knjigu po­ bliže osvrnuti. Gospodarstvo Potez иа ratne dobitke. U službenim novinama Kraljevstva Srba! Hrvata i Slovenaca od 8. aprila 1920. broj 80. proglašen je zakon o po­ rezu na ratne dobitke u ratnim godinma 1914. do uklj. 1919; Po ovome zakonu treba da se o po­ stignutom dohotku podnesu poreske prijave, kako je u slijedećem navedeno i to: I. Fizičke osobe i pravna lica sa izuzimanjem društava obvezairili ha jav­ no polaganje računa,' na koja se odno­ se odredbe pod ili. Prema čl. 4.9. 51. j 61. odn. i 2. toga zakona, dužno je svako fizičko odnosno pravno lice, čiji je ukupni dohodak u godini 1918. iznosio faktično 26.000 ih više kruna, a u godini 1919. 39.000 ili više kruna, da podnese poresku prija­ vu (očitovanje) za, godinu 1918, j 1919. Naglašuje se naročito da u smislu to­ ga trebaju da dadu svoje očitovanje, ne samo ona lica, koja su u godini 1918. oporezovana bila od tečevinskog pri­ nosa ša 26.000 ili više odnosno u godini 1919'. sa 39.000 ili više kruna, nego još i. a) sva fizička i pravna lica, čiji je poslovni dohodak pri odmjerenju po­ reza na tečevinu u godini 1918. odnosno 1919. bio doduše procjenjen sa manje bd 26.000 K odn. sa manje od 39.000 K, ali koji su polučili u istinu veći tečevinski dohodak, i b) sva fizička -i pravna lica, čiji je poslovni doheriak pri odmjerenju poreža ha tečevinu u godi 1918. odn. 1919. bio doduše procjenjen sa 26.000 K odn. sa 39.000 K ili više, ali ipak ne sa pra­ vom istinom dohotka, kojega ie pojedi­ no lice doista postiglo. Potrebite tiskanice mogu stranke bes­ platno dobiti kod nadležne poreske vlasti, kod koje treba da podnesu svoje poreske prijave. Svako lice, kod koga pređleže" pret­ postavke navedene pod a) i b) dužno je bezuslovno, da preda poreskoj vlasti poresku prijavu (očitovanje) bez obzi­ ra jesu li dobili za to posebni pismeni uredovni nalog ili ne. Страна 3. Tu prijavu treba podnijeti najkasnije db 20. maja 1920. i to: za gradski i se­ oski kotar sarajevski kod vladinog po­ vjerenika za grad Sarajevo, gradska palača II. kat, sobe broj 88 do 90, a za ostale kotareve u pokrajini kod nadlež­ nog poreznog ureda, kojemu pojedinac pripada kao poreski platac. Ako poreski obveznik ne preda u od­ ređenom roku do 25. maja 1920. pore­ sku prijavu, plaća 10 do 25% odmjere­ nog poreza na ratne dobitke u ime kaz­ ne, ako ni na daljnji posebni poziv po­ reske vlasti ne podnese prijavu, gubi po čl. 21. zakona još i pravo žalbe. Ko podnese netačnu !ђ nepotpunu prijavu, potpada kažnjivim posljedica­ ma po čl. 61.. odnosno po čl. 34. i slj. tako, da će platiti kao kaznu tri puta onoliku sumu, koju treba da plati u ime prikraćenog redovnog poreza na ratne dobitke. Nadalje upozoruju se, da će se preduzeti odmjerenje poreza za svakoga onoga, koji .poreske prijave ne podnese, bez njegovoga daljnjega preslušanja na temelju dokazala, koja budu stajala po­ reskoj vlasti na raspolaganju. Ovo pak ne isključuje kašnjenje poreskog obvez­ nika radi propusta prijave, niti prava poreske vlasti, da nakon bezuspješnog poziva U ustanovljenom roku ponovno zatraži poresku prijavu. II. Prema čl. 49. i 52. zakona imadu nadalje podnijeti prijavu i namještenici, kojim se plaće, ne isplaćuju iz državnih, zemaljskih, sreskih, općinskih kasa i javnih fondova, zatim članovi upravnog i nadzornog odbora (vijeća) društava obvezanih na javno polaganje računa glede višaka njihovih dohodaka (pri­ nosi) iz službenih prinadležnosti i iz .opskrbnih dohodaka. U prinadležnosti ubrajaju se i nagrade, tantijeme, dnevmce i si.; dodaci za skupoću ne ubra­ jaju se u porezu podvržene dohodke. Prijava mora se podnijeti a"ko ukupni godišnji dohodci 1. za godine 1914. do uklj. 1917. pre­ laze 13.000 K godišnje; 2. za godinu 1918. prelaze 20.000 K godišnje i 3. za godinu 1919. prelaze 20.000 di­ nara godišnje. Svako pod tačkom II. navedeno lice dužno je podnijeti poresku prijavu za sve ratne godine 1914. do uklj. 1919. i to tako, da za svaku godinu iskaže po­ sebno godišnju plato, dodatke za sku’ poću, nagrade, tantijeme, dnevnice i t. d„ a osim toga treba da u toj prijavi navede na prvom mjesta sve, što je gore navedeno, za godinu mirnog do­ ba 1918., koja služi prema zakonu za usporedenje pri odmjerivanju poreza od ratnog dobitka. Ispravnost tih prijava mora pojedinac dati potvrditi od onoga društva ili pri­ vatnoga lica; od kojega je te dohotke za godine 1913. do uklj. 1919. primao, jer će za ispravnost prijave odgovarati također*? onaj, koji ju kao ispravnu po­ tvrdi, kao i onaj, kojj ju podnaša. U ostalom vrijedi glede roka i mje­ sta prijave, nadalje glede posljedica ko­ je nastupaju kad se prijava ne podnese odnošno kad je netaćna ili nepotpuna prijava podnesena, sve ono, što je pod i. u posljednnh pet odlomaka navedeno. III. Društva obvezana na javno po­ laganje računa dužna su da pazeći na odredbe o porezu na ratne dobitke, po­ tanko ustappve data o čistoj dobiti rat­ ne godine 1918. i 1919., te ako to dosada još nisu izjavila, također i za onih pet poslovnih godina mirnoga doba što su bile neposredno prije prvog augusta 1914. Sve te podatke trebaju društva da fatiraju nadležnoj finansijskoj direk­ ciji i to prema propisanom formularu. koga mogu kod finansijske direkcije besplatno dobiti. Dobit srednje ruke navedenih pet go­ dina mirnoga doba ne treba pokazati, ako društvo u fasiji izjavi, da je spora­ zumno da se kao čista dobit uzme 6% uložene glavnice na koncu zadnje po­ slovne godine mirnoga doba. Fasija se može i za više poslovnih godina sastaviti na jednom formularu. Fasiju treba s potrebnim pomagalima (detaljnim računima, prepisima bilansa i.t, d.) predati finansijskoj direkcij, i to 14 dana poslije odobrenja zaključaka računa, koje je dano po Statutima ili po drugim propisima, a najdalje za šest mjeseci, pošto je minula ratna poslovna godina. Ona društva, koja zbog neodržavanja generalnih skupština, ne posjeduju odo­ brene bilanse, neka za svoje postupanje zatraže upute od nadležne flnansijske direkcije po smislu raspisa Delegacije �» Страна 4. Strana Број 155 Broj »ПРАВДА* — »PRAVDA* Ministarstva Finansija od 13. februara ’ 1920. broj 1860. fasije predati treba naj­ kasnije za šest nedjelja od dana, kad se ova naredba proglasi. Fasiju treba da pđtpišu svi članovi ravnateljstva, koji vode posao, dotično direktori, ako samo oni posao vode. Za ispravnost i potpunost fasije odgovara­ ju potpisani članovi ravnateljstva, do­ tično direktori, svaki za se i u cijelosti. Ako ne predadu fasije bez opravda­ nih razloga utvrdiće se porezna osnova' na temelju pomagala što ih ima finasijsak direkcija, a društvo gubi pravo žalbe i plaća u ime kazne 25% razreza­ nog poreza. Ako se podnese netačna ili nepotpu­ na prijava, društvo potpada kažnjivim posljedicama po čl. 61. odn. po čl. 34. slj. tako, da platiti tri puta onoliku su-mu, koju treba da plati u ime prikra­ ćenog redovnog poreza na ratne dobit­ ke kao kaznu. Ne možete ti spavati? Niti raditi? Bole Vas živci? Krasno ugodno čuv-. stvo donijet će Vam FeBerov pravi Elsafluid! 6 dvostrukih iH 2 specijalne ve­ like boce. 36 kruna. Imate li pokvaren apetit? Cesto po­ vraćanje? Tromost oreva? Ovo zlo otstranjuje se Fellerovir pravim Elsa-pilulama! 6 kutija 18 kruna. Švedska že­ lučana tinktura 1 velika boca 15 kruna. Ornot i poštarina posebno, ali što jefti­ nije. Eugen V. Feller, Stublca donja, Elsatrg br. 310. Hrvatska. PRIPOSLANO.*) Izmišljena laž! Kako čujem «u Sarajevu prenijeti su lažne glasine o meni, tobože da sam vjeru promjenio, i toga radi, pošto mi nije moguće osobno svakome u laži usta zatvoriti, stavljam braći muslima­ nima do znanja, da je to skroz izmiš­ ljena i podla laž. Kotor Varoš, dne 30. aprila 1920. Abdulah Šahinagić. I Braća Demirdzić, Sarajevo 1 Sarači ulica 51.— Telefon br. 274. Trgovina svakovrsnih k.oža i obućar- ® @ skog pribora qa rqaio i qa veliko, ili И Narudžbe iz provincija obavlja vrlo brzo i tačno. M Nesreća da ispadanjem i zbog sla­ bog porasta kose izgubi najljepši ne­ ravni ures te da mu vanjština postana usljed toga neugledna i staračka, snaći će samo onoga, koji svoju kosu zane­ maruje. Želite'li imati bujnu kosu, onda rabite Fellerovu Elsa-Tanochinu pomadu, koja izvrsno djeluje protiv peruti i ispadanju kose, čini, da krhka i slaba kosa postaje mekana i bujna, daje kosi sjaj i zapriječuje da kosa prerano osijedi. Lončić 6 kruna, jača vrsta 9 kruna kod ljekarnika Eugen V. Feller, Stubica donja Elsatrg br. 310. [Hrvatska] Prašak za odstranjivanje dlaka dobiva se u komisiju svaku trgovačku robu, naročito voće i povrće, te u tu svrhu šalje vlastita korpe (sepete) na. upotrebu. — Telefon interurban 541. Brzojavi: Spaho trgovina Sarajevo. „Muslimanske banke d. d.“ u Banioi Luci Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudollova) — Telefon 319 te svih fotografskih potrj^čtina Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. Imade 10 godina da patim od bolo­ va u mokraćnoj cijevi i na sve strane Sam tražio pomoći i liječničkog savje­ ta, ali do ovog puta ne bijah sretan, da se te teške bolesti otresem. Sreća me posluži u zadnje vrijeme i podvrgoh se liječničkoj njezi g. dr. Murad ef. Sarića grad, fizika, koji me svojim neumor­ nim i brižljivim liječenjem posve od tih . vrlo teških i po život opasnih nluka izIječi. Stoga mu ovim putem javno zahva­ ljujem i molim Svevišnjeg Boga, da ga mnogo godina pozivi za korist našega naroda, a građanstvu najtoplije prepo­ ručujem, da se u teškim prilikama za liječnički savjet istomu obraća. U Mostaru, 28. aprila 1920. Hindo Ahmetaga. Prima u na supskripciju IZ.000 komada dionica IV. Emisija dište svih droga i medikamenta, Javna zahvala. Trgovina sviju vrsti zemaljskih pro­ izvoda i holnnljalne robe na vsllho. Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 preporučuje svoje bogato skla- , Sarajevo. Drogeriji Braće Sahinagića Centralna drogerija Braća Šahinagić 1 i j Hamdija Spaho i drug POZIV • *) Za stvari pod ovom rubrikom uredništvo neodgovaraKot vak. mearifsko povjerenstvo Maglaj. Broj 46/1920. NATJEČAJ. U ovdašnjoj glavnoj džamiji »Kuršumliji« upražnjeno je mjesto imama. Sa ovim džihetom skopčano je i zvanje muderisa odnosno vaiza. Plaća je predviđena i to: Od vakufa 250 K mjesečno sa kućom u naravi i komadom zemlje od 10 dunuma od ehalije osigurano je na pet go­ dina po 250 K mjesečno. U svemu mje­ sečno po 500 K. Natjecatelji za ovo zvanje imaju ovom povjerenstvu najdalje do 25. juna ov. god. podnijeti pismenu molbu sa zvanju odgovarajućim svjedodžbama. Maglaj, dne 7. maja 1920. Predsjednik: Zaimović, v. r. ЦЦ Rilhelm F. Tiefenbach i drug Osijek I. uvoz ј izvoz kemički tehničkih proizvoda Preporučuje na veliko: Benzin nadomjestak, acetona, na­ domjestak gor. žeste, uljene i su­ he boje, parafina, lanenog firnisa sikativa, brunolina, lakova, škrob u sanducima, amoniak sode, jetkog natrona 100°/0 i 128%, dr­ vnog katrana, octene kiseline, 80%, drvni ugalj, kolofoniuma. razni toaletni sapuni, olovni še­ ćer [Bleizucker] kem čisti, te svu drugu u tu struku zasijecajuću robu. Osnova: Izvanredna glavna skupština dioničara Muslimanske banke d. d. u Banjoj Luci obđržavana dne 31. marta 1920. zaključila je, da povisi dioničku glavnicu sa K 8000.000 na K 2,000.000 izdanjem 12.000 komada dionica po 100 kruna nominalne vrijednosti, koje se ovime stavljaju na javnu subskribciju uz slijedeće uvjete: 1. Nove dionice glasiti će; 7.000 komada na ime, a 5.000 komada na donosioca. 2. Dioničarima Muslimanske banke d. d.'u Banjoj Luci pripada u prvom redu pravo opcije na nove dionice, i to 1 nova na 2 stare. 3. Nove dionice prodaju se na supskripciju dosagašnjim dioničarima po K 100'— za svaku novu dionicu, a po K 130'— novopristupajućim dioničarima. 4. Iznos od 100 K od svake nove dionice pribraja se temeljnoj glavnici,, dočim višak od K 10, dotično od K 30 od svake nove dionice,'ide nakon pokrića svih troškova oko povišenja društvene glavnice u korist rezer­ vnog fonda. t 5. Nove dionice izdati će se u komadima od K 100, K 500 i K 1.000 sa brojevima od 8001 do 20000. Dionice broj 8001 do 15.000 glasiće na ime, a dionice broj 15 001 do 20.000 glasiće na donosioca. 6. Dioničari, koji se do 31. decembra 1920 ne posluže pravom prvenstva, gube pravo na opciju dionica uz tečaj od K 100'— 7. Prigodom prijava za upis novih dionica imade se upisivatelj očitovati da li želi dionice što glase na ime ili dionice što glase na donosioca. 8. Dionice se imadu uplatiti u dva obroka i to pri upisu 50% a ostatak najdalje do 31. 1V. 1921. / 9. U slučaju reparticije (raspodjele) ust'upiće se u prvom redu dioniča­ rima, koji budu htjeli imati dionica preko prava prvenstva, a zatim nedioničarima. > 10. Na položene uplate zavod će izdati privremene potvrde, koje |će se kasnije izmijeniti dionicama. 11. Protiv dioničaru, koji ne bi pravovremeno uplatio ostatak, postupaće se po § 176. trg. zakona za B. i H. i po § 8. društvenih pravila, a uplaćeni, iznos pripada u korist rezervnog fonda. 12. Nove dionice participiraju na dobitku od 1. jula 1920. U Banjoj Luci, dne 15. aprila 1920. Ravnateljstvo Muslimanske banka d. d, Cijenik šaljemo franko. u Banjoj Luci. Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Heregovinu dion. društvo u Sarajevu. — Podružnia u Tuzli. Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,000.000. Pupilarno siguran zavod. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje — Ulošci preko K 8,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. - Daje sezonske < razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavlja sve bankovne poslove najbrže i najpovoljnije. L—_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ $.. '4«ovoret a«fc8c: ML Svitata. CmImU OAm ■. 0.« * ШшрмЦ D. & A. Kaj®«, Satove . I � https://kolekcije.nub.ba/files/original/ac2f94c87240a7461e4d1a1c9fe64d87.pdf 8eacab7e1aa37b4b74b595a9451b26b7 PDF Text Text — 0r«^ađ3e ? PRAVDA » odbor 1госи» Kon.ic јггославвнскм Broj 51 (156) ________ tiimuMn Sarajevo, četvrtak 13. maja 1920. (25. šabana 1338.) Haračenja u Brčkom. PLJAČKE I DEMOLIRANJA. — PLOD HARANŽIRANJA DRA KOŠTICA. — ZLOČINAČKA »MUTAVOST« SRESKOG NAČELNIKA. — M1LIONI ŠTE­ TE. — OBLAST ŠTITI ZLOČINCE. »Pravda« se je u vije navrata osvr­ tala na zločinačku rabotu' dra Kostića, kake za vrijeme njegova predstojnikovanja tako i nakon njegova odstupa. Mi smo opširnije prikazali njegove pothva­ te na štetu muslimana, kako građana lako i težaka, a osvijetlili smo i rad nje­ gova nasljednika dra Ikića, koji ide sto­ pama svog prcdšasnika i izvršava sva­ ki njegov mig. 0 Kostićevim odredba­ ma bilo je govora i u Nar. Predstavni­ štvu, a dr. Ikić je doživio i tu sramotu, da je bojkotovan kako od predstavni­ ka naše organizacije, tako i od radikal­ ne te hrv. težačke stranke. On je tužeh na vladu, ali je uza sve to još i sad na svom .mjestu. Šta znači ovaj vladin propust vidi se iz pošljedica Ikićevog predstojnikovanja. Mi se za sad ne će­ mo upuštati u razglabanje ovog pro­ pusta j zadovoljavamo se iznošenjem brzojava i dopisa, što ih primismo iz Brčko?. Brzojav i izvještaj glase: Brčko, 11. maja. Kroz osam dana seljaci razorili u 0hudovcu zgrade Mehmedbega SalihbegovKa, Izetbega Jahića, Rifatbega Rifatebegovića, Alijage Izetbegovića i Ri­ fatbega Sulejmanpašića. Šteta preko milijon kruna. Izvještaj slijedi. Mjesni odbor. * Brčko, 5. maja. Mehmedbeg Sallhbegović sin umrloga Husnibega imade posjed u selu Obuuovac kotar Brčko. Još u decembru 1919. Mehmedbeg je otišao na vojnu dužnost u Suboticu gdje i danas još služi. Tri hiljade dunuma begluka koji je još za otomanske vlade bio begluk, te preko 2000 dunuma zemlje, koju je kupio prije osam godina, seljaci su mu uzurpirah i zaorali, pa dapače i onaj dio, što ga je on sam bio obradio. I to im je bilo malo, pa su u neutaživoj že­ đi za otimačinom dne 18. marta došli njegovu konaku, otjerah momke i po­ čeli ga demolirati. Kad je njegov subaša stvar kod ko­ tara prijavio otišla je žandarska patro­ la na lice mjesta, dotjerala nekih 28 zli­ kovaca, koji su bili zatvoreni, ali na sve­ opće čudo isti su nakon 24 sata zatvo­ ra bili pušteni na slobodu. Razumije se, da je to učinjeno na intervenciju dra Kostića. Subaša je popravio ono što je bilo nužnije, postavio nove momke i počeo oko konaka raditi, nadajući se da se ne će više ništa dogoditi. Nakon 2—3 dana od kako su seljaci iz hapsa pušteni, došli su ponovno konaku, mom­ ke rastjerali i — zabranili svako daljnje obrađivanje sa strane vlasnika. Subaša je na to došao i pritužio se kod našega sreskog načelnika dra Ikića, koji mu je rekao da će osobno izaći na lice mjesta i stvar izviđati. To je i uči­ nio. Isti su dan bili i seoski izbori u орГашзацијв Obudovcu kod crkve. Kad je subaša htio da ga odvede, konaku, rekao mu je Ikić da sad nema vremena ići ha lice mjesta jer da hiti u Brčko, pa je nare­ dio knezu, da sa seoskom komisijom i sa subašom stvar na licu mjesta izvi­ de i urode. Pri polasku iz sela' pitao ga je dobrovoljac Jovo Filipović da li smije orati na istom zemljištu, na što mu je Ikić rekao neka samo ore. Na 29. aprila čuo je subaša da će se­ ljaci opet na konak navaliti i rušiti, pa je zajedno sa advokatom dr. H. Ristićem otišao 'dru Ikiću T stvar mu pri­ javio moleći ga za zaštitu. Blaženi Ikić otpravio ga je izjavom da mu on »ne može pomoći. Imate svoje mom­ ke pa nek čuvaju«. I šta se događa? Na 1. o. mj. digne se cijelo selo na konak i stuši ga za­ jedno sa tri velika koša za kukuruz. Uništiše još jednu magazu, jednu pušnicu, jednu veliku štalu, te kuću za momke. Jednom riječi sve što je imalo krov. Zgrade su porušene tako, da je sve sravnjeno sa zemljom i sav materi­ jal odvučen. Današnja vrijednost tih zgrada iznosi minimum pola miliona kruna. U isto vrijeme (1. i 2. ovog mjeseca) srušene su sve zgrade na posjedima Izetbega Jahića u Cobićpolju, Ahmetbega Gradaščevića u Obudovcu, Rifat­ bega Čekića u Obudovcu, Rifatbega Rifatbegovića u Obudovcu, sve u kotaru brčanskom, nesretnoj areni dra Kosti­ ća i dra Ikića. Kada je bilo sve porušeno, otišla je žandarska patrola, pohvatala oko ne­ kih stotinu seljaka, dotjerala ih ovdje i zatvorila. Što se tiče ovog zatvara­ nja može se za njeg zahvaliti samo energičnom postupku žandarskog po­ ručnika, a uvjereni smo da ih kotar ne bi ni zatvorio. A ako bi to i učinio, sigurno bi ih nakon 24 sata opet kući poslao kao i prvj put. Karakterističan je i valja naglasiti ovaj fakat: Kad je patrola hvatala selja­ ke -o selu, u kojem je bio Ikić, seljaci su govorili: »hoćete da nas zatvarate, a navraćali ste nas da rušimo«. Stoga bi bilo ludo tražiti krivce u Obudovcu. Oni su u Brčkom i svakom je poznato ko su i šta su. Stoga tražimo da se o ovim demoliranjima povede opsežna istraga i da se sudi bez pardona. Jer ne bude li se sa strane vlasti ovome ener­ gično na put stalo, ne će sigurno dugo potrajati da i ostatak konaka što ih ima još 5—6 u našem kotaru iščeznu sa ze­ maljske kugle. Pitamo da li je naša vlada o svemu ovome informirana i šta je učinila; a ako nije, kani li uopće šta učiniti iH će pustiti da se i dalje ruši i uništava naša imovina. Sarajevo, 12. maja, Pregovori glede sastava koncentra­ cione vlade zapeli su na uredbi o beglucima u B. i H. Presbird donosi o tom ovu vijest iz Zagreba od 11. o. mj.: »Današnji popoldašnji listovi donose iz Beograda vijest, da je u nastojanju oko sastava koncentacionog kabineta nastupio zastoj. U glavnom je nastao zastoj radi promjene tačke 6. i 7. uredbe o b e j I u cima, čijoj se promjeni »demokratska« zajednica od­ lučno protivi, pa je uslijed toga nastao zastoj. — »Riječ« javlja da su dvojica »demokratskih« poslanika bili u toj stvani kod ministra predsjednika i pre­ dočili mu položaj usljed neprovedćnja uredbe o beglucima. Povodom toga odr­ žao je »demokratski« klub dvije sjeđniče, na kojim je raspravljeno pitanje agrarne reforme, pa je jednoglasno nje­ gova odluka, da se u tom pitanju ne od­ stupa. U utcrak prije podne ponovno su se sastali Vesnić i Davidović, da se definitivno dogovore u tom pitanju. Sinoć je bio u Klubu »demokratske« stranke dr. Ninčić, da se informira o njenu stanovištu. »Narodno Djelo« naprotiv javlja, da se u dobro upućenim parlamentarnim krugovima drži, da se danas po podne mora riješiti pitanje o obrazovanju no­ ve vlade. Ovakva situacija, kakva je sa­ da, općenito se drži neodrživom. Ne POJEDINI BROJ 1 kruna. Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. UrEđujs FKdalcioii ođbar. Pretplata godiš. 120 kru­ na, napola godine66kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. Čekovni račun pošt. štedionice 1119. Godina II. i dode li do sporazuma, ostaće današnja vlada na svome mjestu. »Domovina« donosi informacije, da i »demokratska« zajednica nije mogla d« pristane na izmjene, jer bi to značio odstupanje od njezina programa, od­ nosno abdikaciju na sve ostale stra«ke, jer je više nego sigurno, da bi one, u slučaju da demokrate prime agrar­ nu reformu, prešle komunistlima. li­ me bi »demokrati« izgubili oslon, kojeg su u njima imali. U ovom smislu izra­ zio se i sam Vesnić dodajući, da ostaje u Beogradu još neko vrijeme i da će učiniti još danas novi pokušaj. »Narodna Politika« donosi, da parla­ mentarna zajednica stoji na stanoviš­ tu, da dr. Korošec i dalje zadrži resor I saobraćaja. U raspavljanju o konceatracionoj vladi uložili su »demokrate« — protest protiv bana dra Lag i n j e i podbana dra Potočnjaka. »De­ mokrate« forsiraju da dr. Lukinić osta­ . ne ministrom željeznice. U novom kabi­ > netu imao bi Narodni Klub dobiti dva i portfelja, a jugoslavenski jedan ili dva. 1 »Novosti« donose: Ako bi se pregovori I razbili, da će opozicija u parlamentu dati posebnu izjavu. Koncentraciono pi­ ! tanje neće biti teškoća za sastav po­ krajinskih vlada. Vlade će biti sastav­ ljene po istom ključu kao ona central­ na. šefovi bi ostali isti. Vesnić je izjavio, da se još uvijek na­ da u uspjeh. Iz ohGijz za zaštitu morala. Na prvi dopis vakufskog povjerenstva policajna je direkcija odgovorila, da će Akciji do skrajnjih mogućnosti izlaziti u svemu u susret. Tim povodom su dvojica odbornika Akcije posjetili poti­ cajnog direktora g. Ljeskovca, informi­ rali se o mnogo čemu kod njega i za­ molili ga za pomoć, da se što -prije raščisti s pazarnog dana prekobrojni dio našega ženskinja, koje smeta u poslu i koje se po nekoliko sati okolo povlači, te često puta ponaša nedostojno, zazorno i izazovno. G. direktor je odmah izašao ti susret svemu što se od njega zatražilo. Rat je naime prisilio mnoge naše žen­ ske, da same donesu pazarnim danom u Trgovke po koji komad iz sanduka, da ga unovče. Ali to se proteglo i iza rata, pazarke su ostale, a uz njih su došle mnoge druge i nepozvane, pa se razvilo po sokacima ašikovanje i napa­ stovanje, da je to mnogom čovjeku od srca nagonilo numen stida u obraze. I to se moralo odmah početi da čisti. Prema zaključku sjednice pošli su neki naši pouzdanici uz asistenciju pol. organa u srijedu 5. o. mj. tf Trgovke i popisali sve one ženske, koje donose šta na pa­ zar na prodaju, da se izvidi ko su i je li im nužno da se srijedom tu nalaze. Uz to je telal oglasio, da se besposlene bez potrebe ne zadržavaju po čaršiji, da od buduće srijede ne smije ženskinje bez dozvole prodavati pazarnim danom robe na čaršiji, da se opomenama shiibujućih organa moraju smjesta pokora­ vati, jer će inače biti kažnjene i t. d. Muhtari mahala preuzeli su osim toge dužnost, da odmah po mahalama sa­ opće želju Akcije, da se naše ženskinM što manje nalazi pazarnim danom p« čaršiji, pa ako ko i moradne tamo poći, da se što manje zadržava. One, koje bi izvanredno nosile nekad što od svojih proizvoda na prodaju, ne­ ka pokušaju to unovčiti drugih dana, osim pazara. Ali, ako su uvjerene, da bi u pazar dobile najviše cijene, onda da donesu svoje stvari u Trgovke do 10 sad prije podne, gdje će ih telal H. Ibrahim izvikati i iza 12 sati novce uručiti ili neprodanu stvar povratiti. Tu se niko neće pitati ko je ni šta je; za predanu stvar dobije broj i kaže uz ; koju bi se cijenu moglo prodati i ide svojim putem. Dobije li se i bolja cije­ [ na, uručiće se. Pri tomu će sudjelovati ; uvijek i jedan naš pouzdanik. | Zašto je ovo Akcija morala poduzeti? Jer se vidjelo, da nepoduzimanjem ni­ čega do sada ne samo da se ne povra­ ća samo od sebe na predratno stanje, nego se to zlo svakim pazarom još i raširuje, pogoršava i opasnijim postaje. Je li ovo bio jedini tnoBUĆi način i pra­ vi put ili je trebalo taj požar početi ga­ siti s druge strane i drugim sredstvi­ ma, to bi trebao svaki pravi rodoljub Muslimanska trgovačka i кЛ banka za Basnu i Heroegonlnn (it) в Sarsjepu. Dionička Haje sazenakt i oproplsaclishe Sredite. — Bupuje I Ini st svim bookovnlm iiMlavtat. Obavlja uplate I glasnica arsdajs srciiiz. valuta 1 »rijednosne popln nft vrata. anaviteja u hraijeastvu I u 1шта1и. Frtma iH a S H D ђпДЕЕЕНЗЕ kp>i|« i prodaja loihc ав uložae knjižice i нМв rate I ukamaćuje Ih пајH sve vrati rabi, a poglavito ni životni uomiraict povoljnije. BSavlja sve mjeujiiM paslni i bunovne nalogu _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 8.РС0.ШГО _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Kancelarija: Kralja Petra ulica 2 prizemno, lijm - 8raoja»i: Trgggačka hana, Загајеиз - Interurban telefon: Zlli j �Sirana 2 Страна Akciji izravno napomenuti. S konkretажп prediozirna na srijedu, ako ko ima i»a da kaže! Samo predloge, ako hode da pomogne! Međutim je tome koraku jedan ov­ dašnji list prigovorio, kao da je svo ženskinje s ulica progonjeno i pita: šta to znači? Mi koliko znamo o kakvom op­ ćenitom razgonjenju nije moglo biti go­ vora. Nego su u blagoj formi samo ne­ ke opomene pale, kao na pr.: »nemojte se, drage seke, ovdje dugo zadržavati«, »svršite vi svoj posao, ali nemojte da se drugi mnogo o vas češu« i t. d. Jedaa je opažena kako podugo s jednim muškarcem hoda okolo ispod ruke i opomenuta je da to ne bi trebalo činiti. Jedan se seljak vodio s jednom za ru­ ku niz Baščaršiju pa je opomenut da to ne valja i čovjek pošao svojim pu­ tem. Toga dana je uhvaćena i_ Katica S tu par, kći Lukina iz Toplik ulice broj 3 u žaru kao muslimanka i predana policiji na daljnji progon. 1 tako dalje. Po­ stepeno se misli nastaviti sa trijebljenjem kukolja, satno kukolja s moralnog gledišta, pa makar to svakom i ne bilo pravo. A općeniti progon, ne ženskinja, nego — muškinja nastupiće polagano i to svih onih, koji se opaze da tamo do­ laze da provociraju, ne poštedivši ni kojekakvih »ašika«, koji se vrzaju pazarnim danom između našeg ženskinja — i namiguju .,. * Po zaključku sjednice neće se više dobrovoljni prilozi za Akciju iskazivati u novinama poimenično, nego samo su­ marno od zgode do zgode. ♦ Akcija je štampala jedan letak i raz­ dijelila ga po dućanima s namjerom, da ga svako dobije. Ko ga slučajno nije do­ bio, a želi ga vidljivo imati u svojim prostorijama, nek pošalje po nj u kan­ celariju Akcije, da ga dobije. Osim du­ ćana upućen je letak i mnogim pod adresom u svrhu potpisa priloga, kao i svoj inteligenciji u svrhu očitovanja o doprinosu u radu za Akciju. Opunomo­ ćenici uprave potpisivaće ovih dana priloge za Akciju. Sadržaj letaka donijećemo u jedinom od idućih brojeva. ♦ Sjednica šireg odbora, u koju dolaze i delegati društava, održaće se u p o n odje li ak dne 17. maja u 4 sata poslije podne u sjedničkoj dvorani džem, medžlisa sa dnevnim redom: 1.) Izvještaj užeg odbora o do­ sadašnjem poslovanju, 2.) pitanje os­ nutka akcije, 3.) predloži, naročito de­ legata društava, 4.) pitanje akcijinih po­ duzeća i 5.) eventuaUie. Na treću tačku dnevnog reda obra­ ćamo naročitu pažnju našim društvima, da dadnu svojim delegatima posebne direktive, s kakvim će prediozirna svo­ je društvo u ovoj prvoj plenarnoj sjed­ nici akcije zastupati i kakva će očito­ vanja dati o sarađnji njihovih društava u poslovanju akcije. Bilješke. Prilike u Bosni. ) U Bosni, kako iz sarajevskih listova razabiremo, odnošajj bivaju danomice sve napetiji,. polemika sve češća a s njome ton sve oštriji. Pod uplivom smu­ šenjaka Cokorila i njegovih bljuvotina u »Srpskoj Zori«, koji je počeo sramnom akcijom protiv Muslimana a nastavio uvredama protiv Hrvata, u javnosti se sve v.'še pokazuje neko kretanje pri­ jašnjim pogibeljnim stranputi­ cama plemenskih borba. Napadaji na Hrvate i Muslimane iz no­ vinskih članaka pređoše tu ii tamo 1 na tvorne napadaje, te je uz čast, na više mjesta ugrožena i tjelesna sigurnost pojedinih Hrvata i Muslimana, Konstatiramo to, i žigošemo, jer nas to i kao Hrvate i kao Jugoslavene boli i peče. Činjenica jest da se nakon prevrata u čitavoj Jugoslaviji nije našao ni jedan luđak, koji bi se javno nekažnjivo usudio izrugivati svetinjama bratskog srpskog plemena, koje su ujedno i naše, kao što su naše hrvatske, ujedno i sve­ tinje srpskog plemena jednoga naroda. Ali što se kod Hrvata nije našlo spram srpstva, našlo se k'od Srba spram hr­ vatstva. Tipični primjeri Cokorilo—Cicvarić. Gadi nam se zalazit u analizu njihovih bljuvotina, ali nas pri tome smeta što srpska štampa nije ustala na ’ obranu povrijeđenog hrvatstva, kao što bi učinila hrvatska, kad bi takvih lu­ đaka među njima bilo. No rekbi, da se kažnjivo ludilo Krste Cicvarića j Đorda Cokorila u stanovi­ tim krugovima honorira, dapače daihse u tome i d ir ek’tno bod­ ri, -kao što je to slučaj sarajevskog službenog »Narodnog Jedinstva«, koje je Priliku generalnog željezničarskog štrajka uzelo kao povod, da Hrvate pri­ kaže kao antidržavnim elementom, ko­ ji je inscehirao spomenuti željezničarski štrajk, kojj smo jedini mi takvim na­ zvali, okrstili i na temelju neoborivih činjenica dokazali, tvrdeći da su Hrvati začetnici i uzročnici tog štrajka. »Na­ rodno Jedinstvo« u majmunisaniu Cicvarča i Cokorila tuži Hrvate, premda je štrajk buknuo u čitavoj državi, pa i ondje gdje među Srbima i Slovenci­ ma nema ni jednog Hrvata željezničara^ kao što je to u Srbiji i Sloveniji. »Na- i rodino Jedinstvo« to dobro znade, i za­ to je infamija veća, kad je štrajk vođen po komunističkom vodstvu u Beogra­ du. u tom vodstvu neiha ni jednđg Hr­ vata. u Zagrebu, gdje uz anacijonalne Hrvate imade glavnu riječ anacionalni Srbin Delić, i u Ljubljani gdje Hrvata u komunističkom vodstvu nema, pripi­ suje samo Hrvatima. Znajući sve to. pa ipak htjeti sav odium te protudržavne akcije baciti na Hrvate, znači svijesno lagati i lažiu nahuškati mase na djela, koja su se nakon toga događaja protiv Hrvata u Bosni počinila. Kad vidimo sve to, onda shvaćamo sve to i odobravamo borbeni stav, koji Razoran rad »demokrata«. Čitamo u »Srpskoj Riječi«: »Mi smo češće puta izneli izvesne slučajeve, koji su jasno i dokazivali jake simpatije »demokrat­ ske« stranke prema komunistima, i na­ ravno da smo osuđivali taki rad jedne ' »državotvorne« stranke, jer time slu­ ži anacionalnim i prema tome protudr- j | žavnim .interesima. »Demokrate« ne bi smele imati ništa zajedničkog sa komuI nistima, a najmanje potpomagati njiho­ ve namore. što oni — u ostalom — vrlo | dobro znaju kao i mi. Istina oni se znadu nekad i izjaviti protiv komuniz­ i ma, ali u praksi znadu dokazati svoju 1 osobitu naklonost i simpatije prema । njemu. Tako najnoviji dokaz simpatija i »demokratske« stranke prema komuni­ i stima jest izjava komunističkog vođe 1 dra Ištvanovića, da je voda »demokra­ I ta« u Zagrebu, urednik »demokratskog« organa »Riječ SHS« Većeslav Vilder inspirisao i aranžir’ao štrajk u Zagrebu. Ovo bilježimo kao dokaz »demokratskog« »poštenog rada« .1 »čuvanja« državnih interesa. Kud sve ne vodi želja za vlašću i stra­ načko slepilo!« »Demokratsko« Izmotavanje. »Glas Naroda« donosi ovaj izvještaj iz Beo­ grada: »U nastavak pregovora s vla­ dom više se ne može verovati. De­ mokratska Stranka stoji nepopustljivo na svom zahtevu da se beglučka ured­ ba ne sme dirati. Kako radikali traže promenu tačke 6. i 8. te uredbe, pale su šanse na uspeh pregovora. Radikali i Narodni Klub motivišu ovaj svoj zahtev gospodarskim razlozima i probler mom produkcije za koju tvrde da se ; može razviti samo na velikim posedi- : ma. Demokratska Stranka uverena je 1 da rešenje agrarnog pitanja po demo­ kratskom programu ide u prilog pobolj­ šanja privrede, dizanja produkcije i u i ostalom uređivanju svih naših političkih ( prilika i trzavica. Radikali ističu kao smetnju ovakvom demokratskom provađanju agrarne re- j forme i verski momenat jer da ovaikvo I rešenje ide na štetu — muslimanskog dela našeg naroda. De­ mokrate iznose kontraargumenat jer ni verski obzir ne ide u prilog stanovištu radikala. Najveći deo muslimanskog sta­ novništva jest siromašan ј bez zemlje, a svu zemlju imaju u svojim rukama age i begovi koji sačinjavaju minimum i šačicu naroda ti Bosni, a kojima se ne smeju žrtvovati interesi ogromne ve­ ćine«. Muslimani! Svakom zgodom pomažite „Hrvatskog Radišu“! FELJTON. »Mislim Ifet, da ću biti dostojan vaše. .. « Ona me je shvatila i prekinula s riječima: — Nemojte lhsanbey! Među nama je ona.. . A ja sam već druga.« »Ja vas ovaku želim. .. « Л. Hifzi Bjelevac: Rene Logotetides. Брај 156 hrdj ,PRAV»A" — „НРАВДА' (4в) «... Inače se ne bi lhsanbey navratio? upita ona. Ja sam se ispričao. Kad je ona pogledala nekud preko ‘moje glave mogao sam je bolje pogledati i zapazio sam sve promjene, koje su učinile tri godi­ ne života u tuđini — u internaciji. Bila je nešto crnja. Njezino lice dobilo je jednu posebnu boju — jednu boju bijelog papira, kojeg je jako sunce opržilo. Lagano sivo kućno odijelo vrlo je lijepo pris­ tajalo i u ovoj ležernosti, u kretnjama bilo je.toliko otmjenosti, koja ulijeva naročito poštovanje, — Kako vam je ovdje?« upitao sam je, kad je pogledala u me. | »Kako mi je! Ne znam. Žao mi je oca i Cari­ grada, ali sam zahvalna Jildizu što me je poslao ovamo, da očvrstim, da se upoznam sa svojom du­ šom, a dužna sam zahvalnost ovom narodu, koji me ne smatra hapšenicom.« Tu je ušutila i izgledalo mi je kao da nema povjerenja u me. Nekoliko je časaka prošlo, a onda je naglo upitala: »Čujete li išta za Renu? Volila bih je viditi...« Ja sam se zbunio i odgovorio joj,daje u tam­ nici i da se lijepo postupa s njom. Ifeta se zamislila i rekla: »I ovo će proći... « Počeo sam da okrrnem razgoror na ono što sam osjećao u taj čas, ali me je uvijek smeo njezin pogled i ton razgovora koji me je odbijao. Na koncu sam se osmjelio i rekao: i , j I I Kad je Ihsan izgovorio ove riječi Sabiha je osjetila, kao da je oštricom zaparao po njezinu srcu. Pogledala je predaše da ne bi odala svoje ras­ položenje. Ihsan je nastavio ne zamjećujući i ne pazeći djelovanje svoga pripovijedanja na učiteljicu, koja ga je potajno u duši ljubila. »Ifeta sa zamislila, a onda odlučno, ali i s ne­ kom rezervom odgovorila: — Mi se ne bi razumjeli u životu.., Upitao sam je za uzrok, a ona se osmjehnula i rekla: — Uzrok I...V1 tražite moćnu Tursku, a ja samo Tursku... Vi ne bi dozvolili da se Arapi odcijepe i postanu samostalni? „Oslabila bi Turska. Viši interesi naroda traže ovu zajednicu... — Ali je Arapi ne će.. .« primijeti Ifeta. „ A kad bih se povukao s političkog života?" upitao sam je u tome da vidim je li u njoj išta ostalo od prijašnje umjetnice života. — U meni je nestalo ženske taštine, ali sam ostala žena sa svim slabostima. No ipalj ima nešto među nama što1 nas dijeli — ili možda nešto što je smetalo da postanemo jedno. Nije došla ona ve­ lika, prava ljubav. Ja sam i volila, ali je bila ona jača. A najsigurnije je mežda da ni mene, ni Renu niste ljubili.. . Drugačije ne bi učinili izdaju..." ' Ušutila je i dihala nemirno.' Opazio sam to po nemirnim pogledima i laganom podizanju haljine na grudima. I ja sam jedan čas razmišljao o nje­ zinim riječima i učinilo mi se je, daje imala pravo. je poprimila u Bosni Hrvatska Težačka Stranka u svrhu očuvanja časti hrvat­ skog dijela naroda, premda bi mi ovdje kao i naši drugovi u Bosni, stoput vo­ ljeli, da sa braćom, zvao se kojim mu drago imenom, ispovjedao on koju mu drago vjeru, živimo u onom i onakovom jedinstvu, bratstvu i slozi, kako je to apodiktični zahtjev dobrobiti naše, ka­ ko smo to zamišljali, kako to želimo i kako to iziskuje interes obađvojih na­ pose i sirupa a po tom i same države, koja je zajednička svojina sviju nas, . jednako Hrvata kao Srba i Slovenaca, svih Jugoslavena, u kojoj imaJu duž­ nost jednako da surađuju i pravo da suodlučuju. Ideja demokracije ne pozna dužnosti bez prava, a državna vlast vrši samo od naroda povjereni mam'dat obrane i zaštite onoga u čije ime ona vlada. Čast pojedinca i pojedinih ple­ mena biva objektom napadaja, p a j e upravo kažnjivo da državna vlast, kako je to slučaj u B’os n i, ne vrši pri tom svoje du­ žnosti obrane i zašti’te, ida-pače ide u tom, recimo nemaru, tako daleko, da njezin organ počinja u tom pogitedu čine, kojisu u p’rotimbi n e samo s a zadaćom jednog (službenog lista, već i sa samim svojim imenom, koi’i u naslovu ima­ de oznaku narodnog jedin­ stva, dok ga ova’kjovim po­ stupkom ruši. Promatrajuć iz daljeg, a kao takovi možemo objektivnije suditi, izgleda da se u Bosni sa strane sviju stranaka, kr­ stile se one demokratskim, radikalnim i obnovaškim imenom, ide upravo za tim da se ponizivanjem hrvatskog ple­ mena i zapostavljanjem hoće uvjeriti onamošnje Hrvate i Muslimane, da su građani drugoga reda, kad se s njima tako postupa. Mi najodlučnije dižemo svoj glas pro­ ti tome, jer u takvom postupku vidimo simptome razaranja one -Jugoslavije, koju jednako ljubimo i za koju bi u bu­ duće jednako žrtvovali, razaranje jugo­ slavenske misli, koja nalazi svoju sin­ tezu u poštivanju srpstva, hrvatstva i slovenstva, te jednakopravnosti u pra­ vima i dužnostima, u surađivanju i suoddučivanju, kao i u zaštiti materijalnih •) Ovaj trijezni članak prenosimo iz zagrebačkog »Hrvata« od 8. o. nij. i držimo da bi mogao poslužiti dobrim primjerom, kako »Narodnom Jedinstvu« tako i »Srpskoj Riječi« u njenom nate­ zanju sa »Hrv. Slogom« i »Jugoslavi­ jom«. Polemika ovih organa prevršila je dopustivu mjeru : »Srpska Riječ« plo­ vi, istina, strujom »Zastave« koju je morala javno osuditi i »Samouprava«, ali se s »Hrvatom« ne slažemo u tom. 'da i ovdašnji hrvatski dnevnici ne bi mogli udariti u blaže žice. Uredništvo. Ja nisam ljubio Ifetu ne za to što ne bi mogao žrtvovati ljubav domovini, nego možda za to što sam pripadao Reni Logotetidesavoj." Sabiha primijeti Ihsanu: — Pa ste i nju pustili i izdali!.." Ihsan se ogradj proti izdaji i reče: „Nisnm Renu izdao, nego je žrtvovao domovini." Sabiha se osmjehne, ali ne odgovori. Ihsan je šutio i gledao kroz kolutove dima svoga prijatelja Esadefendiju kako mirno sjedi, puši i izgledao, da i ne sluša njegovo pripovijedanje o Ifeti. Ihsan je na upit Sabihin pričao još ovo: „Stavio sam još jedan upit na tu pola-Arapku, da li bi mogla postati prijašnja Ifeta, a ona mi je odgovorila: „lhsanbey, rekla sam vašoj prijateljici Nesimesultan, da bih vam oprostila i zaboravila grijeh sa­ mo onda, kada bi srušio Jildiz, a sada povlačim i to — ljubila sam vas iskreno misleći da me ljubite.. To ste porušili i više se ne može dignuti, . .“ Bilo je više suvišno razgovarati. Predao sam joj pismo, koje sam donio za nju od oca joj i Nesime i oprostio se. Ispratila me je navrata i razgovarala samnom o politici. Pitala za sve redom: za vas Sabiha hanum, za Dindara, Akčura Jusufbeya i druge. Zamolila me, da se ne ljutim na nju i da je još koji put posjetim. — Pa ćemo, razgovarati o Carigradu, za koI jim žudim ... « rekla mi je pri rastanku. Neka sje­ ta preletila je preko njezina lica i glas joj je za­ drhtao. 1 Ja sam abeća. Nastaviće se. Muslimani čitajte,Pravdu* �Страна 3 ПРАВДА” — ,PRAV»A„ ŠpuJ 156 — Вг»1 ljaci su naime nudili 18.000 kruna, što i pozitivnim objektivnim izvidima protiv ne bi odgovarali ni desetom dijelu pri- I onih, o čijoj se repatrijaciji radi. Imena svih onih, koji se budu miješah u ure­ hoda sa dotičnog zemljišta, da i ne govorimo o štetama, što bi ih hajvan dovanje, biće objelodanjena. Tako komunike. Nas bi veselio zad­ počinio. Seljaci međutim nijesu čekali na predstojnikovo riješenje, nego su nji stavak, kad bismo imali pouzdanja da će se i ostvariti. Mi naime znamo napustili hajvan nesamo na košnice, već I da su prilikom pređašnjih »izgona« mno­ i na isklasano žito, oštetivši time nesa­ gi ljudi napravili »dobar posao«, pa j ta­ mo Smailagića već i težake, koji su I kvi, kojima su usta puna naroda i dr­ žito posijali. Smailagić je brzojavno za­ I žave. Vederemo. i tražio zaštitu vlade i ministarstva, pa smo znatiželjni kako će se stvar dalje UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. Umirovljenici i udovice (bik članovi Oko konfenrencije u Spau. Engleska razviti. društva ili ne), koji madu nejake djece i štampa se bavi pitanjem kakvu će poliOvom prilikom valja nam obratiti Vespić o svojim teškoćama. Dr. Mi- I tiku zastupati Engleska na konferenciji neka izvole u petak (14. o. mj.) doći u pažnju i na to, da su vođe tamošnjeg lenko Vesnić dao je »Beogradskoj štamdruštvenu sobu (Balića ulica) radi jedi­ I u Spau i u glavnom naglašava da bi kraja »demokratski« pop Ilić iz Lamipj« slijedeću izjavit: »Životni interesi I bilo pravedno, da Francuska dobije zane važne i po njih korisne stvari. — naca i radikal pop Dušan Subotić iz kako unutrašnje tako i vanjske politike Društveni tajnik: Hefiimović. I dovoljštinu, na koju ona ima pravo pred Gradiške, pa bi dobro bilo ustanoviti •predielili su Nj. Vis. Kraljevića Na­ i svim ostalima. »Daily Cronicle« veli da čija je zasluga za ovo »lijepo« ponaša­ »El-Kamerašima« na znanje. Budući sljednika, da saglasno gotovo s dijelim se očito vidi kako su saveznici dobro nje njihove pastve. I je dignuta poticajna zabrana o sazivu našim javnim mnijenjem preduzme mje­ .raspoloženi i očekuje se, da će se vo­ re za što skorije sređivanje našeg cje­ Anketa za kućne kirije. Preksinoć je I skupština, to odbor »El-Kamera« .javlja diti otvorena diskusija sa Njemačkom, svojim članovima, da će se obdržavati lokupnog položaja. Zamašnost naših u zemaljskoj vladi održana anketa o no ne može biti govora o kakvoj re­ redovita glavna skupština bez obzira ozbiljnih prilika pojmile su u istom smi­ kućnim kirijama. Na anketi su bili pri­ viziji ugovora onako, kako je neki Ni­ slu j naše političke stranke. U tom du­ sutni reprezentanti sv.ih interesenata, I na broj prisutnih članova u. subotu, dne jemci zamišljaju. 15. maja t. g. u 6 sati na večer sa već hu popuštaju na pripremi što pouzdanije čija su mišljenja saslušana. Zadnja na­ Odgovarajući na interpelaciju Nitti naznačenim dnevnim redom. Prijašnji podloge za ostvarenje te zamisli, te su redba' zemaljske vlade za regulisanje oje držao govor o vanjskoj politici i iz­ I pozivi vrijede kao ulaznice. se Parlamentarna i Demokratska Za­ razio mišljenje, da će konferencija u voga pitanja izdana je 20. septembra jednica svele na osnovni program, koji 1919. Kako su se od tada promijenile Spaa biti od velike političke važnosti.. sam izložio za sastav koncentracione I Što se tiče jadranskog pitanja prilike, ukazala se potreba, da se pomevlade. To je važna tekovina. Uvjeren I izrazio je nadu, da će direktni prego­ nuta naredba shodna prilikama izmi­ Subota 15. o. mj. posljednji sam da će njihov obostrani patriotizam jeni. U isto vrijeme došao je i memo­ vori donijeti dobrih rezultata. Položaj pripomoći da se dođe do sporazuma u randum vlasnika kuća, u kome traže po­ je dan za izmjenu austrijskih Italije u Maloj Aziji je indentičan svim ličnim pitanjima'. višenje kućnih kirija. sa položajem Francuske i Engleske. IU ovom se trenutku međutim borim Na anketi su predstavnici radnika i novčanica od 50 i 20 kruna. Ne za­ talija hoće da bude velika demokratska sa jednom teškoćom, koja je potpuno činovnika naglasili, da je za siromaš■sila. Žali Mađarsku, da je u unutrašnjo­ objašnjiva, jer iziskuje na obje strane riie slojeve nemoguće podnijeti više ki­ boravite otići u porezni ured izamisti tako razrovana. obilnih žrtava, ali se nadam da će se rije, dok su predstavnici vlasnika kuća i ona savladati pošto je njen izvor u Iznimne mjere u Francuskoj. Berlin­ jeniti ih dinarskim novčanicama. zagovarali povišenje. jednom posebnom (agrarnom Op. ur.) ski »Lokalanzeiger« javlja iz Pariza, đa Nakon saslušanja mišljenja zemaljska pitanju, a na dnevnom je redu i visi je vlada zabranila komunističke zboro­ ■ИДВМ1 ■ ! ■■■!!! će vlada novom uredbom, odnosno iz­ nad našom glavom kao Damaklov mač, ve u cijeloj Francuskoj. mjenom ranije naredbe, regulisati ovo i to vrlo krut, upravo životni narodni Englesko-japanskj savez. Kako se pitanje na način, da će se kućne kirije * problem. Ja prema tome molim pred­ službeno javjja iz Londona, engleskoproporcionalno povisiti. No stavnike naše javnosti, da i sami imaju japanski savez produljuje se za dvije pri tome će voditi obzir prema slabije malo strpljenja i da to strpljenje u ko­ godine. Ugovor će biti predložen save­ situiranim društvenim slojevima, koji Naše trgovačke veze s Grčkom. U liko je moguće preporučuju svojim či­ zu naroda. će se pravedno zaštititi. tačima, kako bi svi mjerodavni činioci Beograd doputovao je gosp. Kosinas, mogli da potpunom hladnokrvnošću su­ Epir Grčkoj. Američki senat usvojio jedan od najboljih grčkih poznavaoca Prilozi za »Pravdu«. Na poticaj Hadjeluju pri izlasku iz ove situacje. je rezoluciju senatora Lodgea, prema midbega Kurbegovića sakupljeno je u | trgovačkih prilika na Balkanu, da u ime Smatram za nužno izjaviti, da će kojoj Sjeverni Epir ima da pripadne svoje vlade poduzme pregovore s na­ Travniku u jednom malom društvu K Grčkoj. po tome pozitivnom saznanju i ..uvjere­ šim mjerodavnim faktorima o pobolj­ 400,— koje darovaše gg: MJralem 200 K nju današnja vlada podnijeti svoju oPolitički preokret u Grčkoj? »Berli-, Kurbegović 80 K, Hasanpašić 60 K, Br- ; šanju trgovačkih veza između Jugosla­ stavku čim se današnja kombinacija vije i Grčke. Pregovori će se u glavnom ner Anzeiger« prima vijesti iz Kopen­ kić 40 K i Robović 20 K. Hvala, živjeli! privede kraju. I ako to do daniš nije voditi o poboljšanju uslova tranzita ro­ Za musi. akad. menzu. Glavni ured­ hagena, kako svi talijanski korespodenučinila uzrok je u tom, što u današnjim j .ti u Ateni suglasno javljaju, da u Grčbe preko solunskog pristaništa kao i nik »Pravde« g. Korkut poklonio je 500 prilikama naša zemlja ne smije ni jedan I koj predstoji, politički preoJcret preko ostalih grčkih luka, i o stvaranju kruna od svojih vakufskih dnevnica za trenutak da bude u formalnoj krizi. povoljnih nšlova za trgovinu životnih musi, menzu si Zagrebu. Ljudi koji duj Očajno stanje Madžarske. Grof Apnamirnica u našoj zemlji. I Ministar inostranih djela g. dr. Ante boko osjećaju potrebu našeg kulturnog ропу izjavio je saradniku mađarske te­ Tnumbić otputovo je u inostranstvo, da napretka, a mogu pomoći nek se ugle ­ Interesi naših građana u Njemačkoj. legrafske agencije, da je situacija i>otse sastane sa talijanskim ministrom ino­ daju u ovaj patriotski primjer. Prija­ Rok za prijavljivanje privatno-pravnih puno očajna, ah se ipak nada da će po­ stranih djela g. Sdaloiom i nastavi pre­ telji napretka otkidaju i od svojih dnev­ ugovora naših građana sa ■ njemačkim stignuti neke izmjene ugovora na korist govore o soluciji jadranskog pitanja. građanima, za koje naši građani žele da nica pa doprinose za naše siromašne zemlje. Predsjednik naše delegacije na mirov­ đake. Ovaka požrtvovnost ako se po­ se održe u snazi, bio je 30. aprila tek. Štrajk željezničara i rudarskih radni ­ noj konferenciji g. Nikola Pašić tako je godine. Raspisom odjelenja za izvršenje budi u nama svima, to će biti velika ka u Francuskoj nastavlja se, ali se isto bio pozvan, da dođe u mjesto, gdje utjeha za naš opstanak. Živio darova­ međunarodnih ugovora od 24. marta t. opaža osjetljivo poboljšanje usprkos to­ će se voditi pregovori. god. br. 513 bih su pozvani svi naši telj. Odbor za M. A. M. me, što je generalna konfederacija rada građani, da se za održavanje tih ugo­ Renncr dolazi. U zagrebčkim politič­ Još jedan »kulturni« zavod. Usred objavila manifest, u kojem pozivlje na vora obraćaju tom odjeljenju podnose­ kim krugovima se govori, da austrijski Mažuraniševe ulice otvorena je nedav ­ skrajnji otpor protiv nepopustljivosti ći potrebna dokumenta. državni kancelar dr. Renner dolazi u no jedna javna kuća. Dok se u pravo vlade. Ovim se saopštava zamteresovanima, Beograd početkom iduće hefte. Pri po­ kulturnim zemljama — kao n. pr. u Pred aeuspjehom generalnog štrajka da je rok za prijavljivanje produžen do vratku iz Beograda zadržaće se u Za­ Sloveniji — zatvaraju i stari zavodi duI glavna konfederacija rada namjerava 20. maja tek. godine. grebu i Ljubljani. ha nečistoga, dotle se u nas otvaraju uputiti nov poziv naročito saobraćajnim Povratak zaplijenjenih mađarskih šle­ novi, — valjda stoga, da bude bliže D'Annunzio opet pehlivan], pa je izradnicima j radnicima električnih cen­ pova. Šef antantine »Dunavske komi­ onoj gospodi, koja ne znaju, šta bi s la­ . javio zastupnicima štampe, da će prije trala glavnih varoši. Pred sudovima od­ ko dobivenim parama, dugočasnim vre- i sije«, koja ima svoje sjedište u Budim­ aego što napusti Rijeku porušiti sve govaraju mnogi agitatori ekstremisti za inenom i ono malo stida, što im je još i pešti, admiral Troubridge, pokazao je mostove, želejzničku stanicu, grad Ri­ zavjeru, mnogi su pozatvarani. iz djetinjstva ostalo. Ne čudimo se, to- I do sada, da su za njega preči interesi jeku i samog sebe dignuti u zrak. Češki odnosi prema Rusiji. Prema liko nj'ma koliko čuvarima »javnog ću- j mađarskih magnata od interesa naroda, 0 našoj floti. »Montagspost« reproodluci vlade postaviće se specijalna ko­ koji je dao za svoje saveznike više ne­ doređa«. (»J.«). dukuje vijest jednog francuskog lista, misija sa svima punomoćima u svrhu go što je trebao. 1 sada g. admiral na­ da je 2000 poljskih mornara otišlo u Savez umnih radnika. U beogradskoj pregovora sa sovjetskom Rusijomređuje, da moramo vratiti »I. Dunav, Puli, da preuzmu od Austrije Poljskoj univerzitetskoj šah održan je dobro po­ povlaštenom parobrod, društvu« šle­ u nasljedstvo ostavljenu flotu, koja se sjećen zbor intelektualnih radnika. Ospove, koje je naša vojska zaplijenila, sastoji od siše krstaša i torpednjača. novaćc se »Savez umnih radnika«. Po­ jer to zahtijevaju interesi mađarskih slije iscrpive diskusije konstatovano je magnata i austrijskih ereherooga, u či­ VANJSKI POLOŽAJ. da je osnivanje saveza potrebno, kako jim rukama se nalazi najveći dio akcija radi zaštite moralnih interesa intelektu ­ Životinje u ljudskoj spodobi svete se Jednomjesečni rok Turskoj. Javljaju tog društva! Ovih dana odvučeno je alaca, tako i radi koncentracije duhova : muslimanima na sve moguće načine. Na rz Pariza, da je konferencija ambasa­ po nalogu tog engleskog admirala iz u radu intelektualaca u narodu. U tom drugom mjestu donosimo opis barbar­ dora turskoj delegaciji dala rok od mje­ Aljmaša 20 šlepova, a ostali transporti smislu izabran je širi odbor za pripre­ sec dana, da odgovori na predloženi joj stva što je izvršeno u Brčkom, a ov­ slijediće za kratko vrijeme. mu definitivnog pretiloga za iduću skup­ dje ćemo da iznesemo jedan još bar.ugovor mira. štinu, na kojoj treba da se osnuje sa ­ barskljij slučaj. Smailaga Smailagić iz Pregovori o miru s Rusijom. Prema vez. Na čelu je toga odbora profesor Bos. Gradiške već trideset godina ob­ vijestima »Minster Gazzette« radiografgosp. Jovan Cvijić. Od Slovenaca na­ rađuje svoje uzorno imanje u selu Gre ­ ski izvještaj iz Moskve potvrđuje vijest lazi se kao član odbora g. dr. Franjo di. Ima moderne strojeve, proveo je ka­ da će započeti pregovori između En­ Ježd, načelnik invalidskog odjeljenja u nalizaciju i bavi se ekonomijom u pra ­ Hazhn Muftić: gleske i Rusije. Sovjetska je vlada pri­ ministarstvu za socijalnu politiku. vom smislu te riječi. Za vrijeme pre ­ mila pred log Lorda Curzona, da započne Izgon stranaca. Zemaljska vlada ri ­ vrata opljačkan mu je stan sa pokuć­ Besjede o Ramazanu. pregovore sa engleskom vladom time, ješila je da sprovede ranije izdata na­ stvom. a onda zgrade većinom zapa­ što će obustaviti neprijateljstva u od­ i. ređenja o repatriaciji stranih, po drža ­ ljene. Izgorio mu je stan, 4 štale i dvije sjeku Krima. Isti list doznaje, da su Evo nam opet mubarek mjeseca Ra­ vu opasnih elemenata. Pored sprovođevelike šupe sa šest vagona pšenice te prestala neprijateljstva na kavkaskoj mazana! Za njega je naš Vođa i Učitelj nja ranijih naređenja, izdaće se i nova, desetak vagona sijena i 20 vagona sla­ fronti i da je sovjetska vlada predložila Alejhiselam rekao, da je to mjesec sva­ kao rezultati opažanja prilikom naj­ me. Šteta je procijenjena na milijon raznim državama, da započnu pregovo­ ke sreće i božiieg blagoslova. I da je u novijih antidržavnih pokreta. Svaki okruna. re o miru. tome mjesecu milostinja a isvako dru­ naj stranac koji se svojim neprijatelj­ Ušljed toga je u 1919. godini poreme­ go dobro djelo kod Boga kimetnije od Rusko-poljske borbe. Moskovski so­ skim držanjem i protidržavnim radom ćeno njegovo gospodarstvo. Okolnim onih koja su učinjena u drugim mjese­ vjet zaključio je da se protiv Poljske ogriješi ili se ogriješio o narod j drža­ seljacima nije bilo ni to dosta, već su cima. vu biće iz zemlje izagnan. U tome su bori do krajnje mogućnosti. Iz Moskve polovicom aprila ove godine zatražili To je mjesec u kojem se muslimani su već otišla pojačanja na poljsku fron­ smislu izdata uputstva vlastima. od kotarskog ureda, da im dadne 800 cijeloga svijeta nekako kao razbude, tu. — Bečka »Telegraphenkompagnie« Povodom toga svraća se pažnja na­ dunuma Smailagićeve zemlje radi po­ davranišu, snađu i malo ozbiljnije za­ šeg svijeta, da ne pokušava intervejavlja da je zaustavljen .poljski pohod u trebne — ispaše. Predstojnik je bio gledaju u svoj život i svoja djela. Pa Ukrajini. Ukrajinska sovjetska vlada, nisati ili se uopšte zauzimati, jer će u na licu mjesta kušajući, da se seljaci da i nema druge nikakVe koristi osim svakom slučaju biti .mjerodavno samo koja je bila pobjegla u Harkov vratila nagode sa Smailagićem. nu on je odbio toga otrjeznivanja, opet je dolazak Rauvjerenje vlasti, stečeno iskustvom i se u Kijev. jer je volio dati zemlju na obradu. Se­ i moralnih interesa svih triju plemena »kulja i pojedinih napose. Ovakoviim principima vođeni sazidati će se država Srba, Hrvata i Slovenaca, svaka drugi put vodi k razaranju na ko­ rist okolišnih n c p r ,i j’a t e 1 j a. Politički pregled 5 | I i Oko konferencijo u Spau. Prema vijestima »Petit Journala< sastaće se Millerand sa Lloyd Georgeom u Folkestonu ili Doveru, da se dogovore radi konferencije u Spaa, kojoj će prisustvo­ vati j maršal Foch. Iz Bruxellesa se potvrđuje vijest, da će njemačka vlada upraviti francuskoj vladi notu, u kojoj će tražiti da se konferencija u Spaa odgodi do poslije izbora, dakle do 10. juna. Gospodarstvo Domaće vijesti Listak. �prozore toga »salonskog«, ne ću U viditi to čudtlvište, držeći da se svakako tu i vozi ozbiljno lice koje se istodobno ba। vi kakvim ozbiljnim i važnim poslom. Ali gle. Na prozoru se ukaza uniformiI sana gologlava osoba i — žvače. U ku' tovinia njegovih usana se vide bijele , mrlje od kajmaka i dalje žvače, žvače. j Nije se ni oblizao. Da je barem ostavio ručanje za poslije, dok vlak ode ili da se je zaklonio dok objeduje. Po tome ! se osvjedočili, da se i oni »veliki« Iju) di ni za što više ne brinu, kao za to, i kako će se najesti. Eto koliko to čovjeka ponizuje. I to i baš najviše ispoljava životinjsku svoj; stvenost u čovjeku, pa držimo, da bi I čovjek trebao najviše zaklanjati, sa­ krivati, i nevidljivim činiti sve ono, što ga spušta u razrede drugih običnih ži; votinja, a isticati, oživljavati i pokazij vati ono, čim se kao čovjek, kao таziunno biće i odabrano božije stvore­ nje od drugih životinja razlikuje i od­ likuje. Kao što je ibadet. pobožnost, nauka, umjetnost i t. d. I za to mi te ramazan­ ski post još iz djetinjstva mio i drag. Vazda jedući i bez prestanka se bri­ nući šta ćemo pojesti postanemo sami sebi dosadni i život nam se pokaže je­ dnoličan i monoton, a kad vidimo i osvjedočimo se, da je tom bolesnom po­ trebom zaražen vascijeli svijet, to nam se opstanak na ovome svijetu u izvje­ snim trenucima učini bez svrhe, grub, surov i antipatičan. Od silne dosade živci nam se uznemire, um nam zama­ gli, pa počinimo razne djetinjarije i gluposti. Izobličimo se tjelesno, a i u duši poteturamo i krenemo stranputicom Podvrgavajući se dužnosti posta uz Ramazan-šeriff te sve naše mahane iš­ čezavaju. Mj se uozbiljimo, uzdignemo se do uzvišene časti pravoga čovjeka; čovjeka, koji izvjesni broj sahata pre­ kine sa svakdašnjim ■niskim računa­ njem o tome, šta će i kada će svojoj utrobi poslati na preživanje. Kad postimo prisiljeni smo tražiti uzvišeniju zabavu, a ta je: misliti na svo­ ga Stvoritelja, vršiti Njegove zapovije­ di i diviti se Njegovoj svemogućnosti, pa za to uz Ramazan i činimo puno vi­ še ibadeta, nego u ostalim danima. A kada baš imademo i više vremena za uzvišeni rad, pa zato pohađamo u sku­ povima zajedničko klanjanje dnevnih namaza, preslušavamo vazove i preda­ vanja, učimo božji kitab, mislimo na Boga i u svemu se obnavljamo i ртеporađamo. • (Nastaviće se). mazana od neprocjenjive koristi za na­ ša zajednicu. U obiđho vrijeme mi živimo nekako aieiianički, svakdanjo i jednolično. Ni­ žemo dan na dan, sahat na sahat, čas на čas, dužnost na dužnost, naviku na naviku, bez ikakvog pitanja: zašto i ka­ ko? U koju svrhu? Da li je nešto, što sara uobičajio raditi, korisno ili štetno za me, za moju rodbinu i cijelu zajed­ nicu? A uz Ramazan, več radi toga, što zbog posta moramo izmijeniti način življenja, prisiljeni smo tim povodom na mnogo koješta svoju pozornost svra­ titi. Ramazan je po tome kao neka kefa ili češagija, kojom mi obavljamo neko godišnje timarenje i čišćenje svoje du­ še i svoga zanemarenog tijela. A to je vrlo korisna stvar! To je vrlo zdravo. Mi vidimo da je sve na svijetu pod­ vrgnuto procesu čišćenja, jer se sve trajno maže i przni. Koliko klete mu­ he upljuju staklo na prozoru, pa kad se ne bi pralo i čistilo, ne bi se od tmi­ ne i mraka dalo u sobi sjediti. Djeca uprzne sobu i avliju, a mi uzmemo metlu, pa pometcmo. Nerazumni na­ prave zabunu i galamu u društvu, do­ đu razumni pa naprave red i mir. Ta­ ko isto mi sebe zanemarimo i zahrđaju nam srca u svakdašnjosti našeg živo­ tinjskog nagnuća dembeluku, pa kada dođe ovaj sveti mjesec, onda se po­ pravljamo, osvježimo, pridižemo se i po­ stajemo pravi ljudi. Ne ćemo ovdje nabrajati higijenske i zdravstvene koristi posta, jer su to davno učinili veliki učenjaci, doktori i filozofi, nego ćemo ovaj put samo na­ pomenuti to. kako je čovjek sićušan i ponižen sa svojim neprekidnim gramzenjem za hranom. Ono u istinu Bog je stvorio čovjeka sa tom potrebom, da se mora hraniti, jer mu je u hranjenju opstanak života i zdravlja. Ali nije s tim rekao Bog (dž. š.) da moramo dozvoliti da nas taj nuž­ ni kruh u tolikoj mjeri zarobi i pod svo­ ju suverenu vlast podjarmi, pa da pri brigl oko sabiranja svoje hrane zabo­ ravljamo na onoga, kojrje stvorio i nas i tu našu hranu. — Ja moram ići ručati! — Čekaj, ručaćeš! — Ama, ja ne mogu čekati, gla­ dan sam! — Pa strpi se! Moramo prije ovaj važni posao svršiti. Nijesi toli­ ko izgladnio, da ćeš od gladi crknuti, dok ovo uredimo. Ovakih primjera bude u životu vrlo često, pa mi onda po postupku pojedi­ naca u sličnim slučajevima mjerimo ka­ raktere ј one koji umiju više trpiti i vr­ šiti preče od manje prešnoga. Koji se pokaže nestrpljivim, pa odloži neki va­ žan posao bez prave nužde, svakako je manje vrijedan, pa ga ubrojimo u slabiće, a one koji umiju trpiti ubrojimo u ozbiljne, pa- se u njih možemo pouz­ dah. Svak jede i vazda se samo jede i sve je na svijetu osnovano samo u tu svrhu, da čovječanstvo može sebi pri­ bavljati ono, što će žvakati, jesti i žderati. 0, kako je to nisko! Kako sam se jednom razočarao. Na jednu stanicu do­ juri brzi vlak. Osim drugih vagona, ima i jedan t. zv. salonski, čuo sam da se u »salonskim« voze važne »velike« lič­ nosti. Moja se pozornost usredotoči na Samo 5 časaka dostaje često, da si čovjek napravi neprocjenjenu šte­ tu, zato treb da vam ide sat točno na minutu, llustrovani cijenik, koji možete tražiti samo od tvrtke H. Suttner, (Ljubljana br. 706. posavječuje Vas glede zbilja dobrih sa­ tova specijalne marke I KO« iz vlas­ tite tvornice u Švicarskoj, pa i inih dobrih žepnih satova, narukvica sa satom svijetlenih, te zidnih satova, lanaca, prstena, narukvica, naušnica, jedala, darova za krštenje i svetu po­ tvrdu, te svu ostalu zlatnu i srebrenu robu. Ali i drugih potrebština kao na pr. škare, noževe, britve, doze za cigarete i smotke, diamante za rezanje stakla, nažigaće i novčarke kupujete dobro, te uz umjerene cijene kod tvtke H. Suttner. Ljubljana br. 706. Trpite Ц od reumatizma Ili od uloga? Mazanje Fellerovim pravim Elsafluidom pravo je dobročinstvo! 6 dvostrukih aB 2 velike specijalne boce 36 kruna. Trebate li blago, pouzdano terajuće sredstvo? Fellerove prave Nlsapilule vr­ še svoju dužnost! 6 kutija 18 kiuna. Zagorski sok za prsa i kašalj 1 boca 6 kruna. Švedske želučane kapljice 1 ve­ lika boca 15 kruna. Omot i poštarina posebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feller, Stub!ca donja, Elsatrg br. 310. Hr­ vatska. ♦«««*«**»*»-*♦«*«**♦««***«**« ♦ PAPIRN1CA ♦ HAMDIJE KOPČTĆA | J preporučuje svoje bogato etovarište ♦ svih vrsta papira, kancelarijskog i a Školskog pribora. — Naručbe se Y obavljaju brzo i točno. Ci ene umjerene. $ Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 Prašak za odstranjivanje dlaka etarlo ovaj slaibani tavjeitaj: ,PaU« je slinav­ ka i kap i okružju (’.l travničkom ne,tala i balaat n t r n □ 1 a ukida aa ovim a d r e 4 «ai »stvor travničkog okruga (I »a promet aa papkarima, grama loma ne vrijede vita od­ redbo naredba op 24-9. 1919.* brej 150.790 i promet je »a papkarima sa okruga travnički i — bihaćki eiobođaa." Molimo g. Stevn, da »a provede gornju ob­ javu : objasni kakva je specijalna veaa travnič­ kog okružja sa bihaćkim, pa da topa neauje a Casinn čim nema slinavko u Žepčn. Kot. vak. mearifsko povjerenstvo Maglaj. Broj 46/1920. NATJEČAJ. j ' U ovdašnjoj glavnoj džamiji »Kuršumliji« upražnjeno je mjesto imama. Sa ovim džihetom skopčano je i zvanje muderisa odnosno vaiza. Plaća je predviđena i to: Od vakufa 250 K mjesečno sa kućom u nairavi i komadom zemlje od 10 dunuma od ehalije osigurano je na pet go­ dina po 250 K mjesečno. U svemu mje­ sečno po 500 K. Natjecatelji' za ovo zvanje imaju ovom povjerenstvu najdalje do 25. juna pv. god. podnijeti pismenu molbu sa zvanju odgovarajućim svjedodžbama. Maglaj, dne 7. maja 1920. Predsjednik: Zalmovlć, v. r. Sarači ulica 51. — Telefon br. 274. Drogeriji Braće Sahinagića Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 j | eeqtralqa drogerija Braća Šah i nagić х Z Oglašujte u ,,Pravdi“ Hilhelm F. Tiefenbach i drug Osijek I. uvoz i izvoz keiničlti tehničkih proizvoda Posluga brza i tačna. — Cijene Preporučuje na veliko: Benzin nadomjestak, acetona, na­ domjestak gor. žeste, uljene i su­ he boje, parafina, lanenog firnisa sikativa, brunolina, lakova, škrob u sanducima, amoniak sode, jetkog natrona 100%, i 12S"/o, dr­ vnog katrana, octene kiseline, 86%, drvni ugalj, kolofoniuma. razni toaletni sapuni, olovni še­ ćer [Bleizucker] kem čisti, te svu drugu u tu struku zasijecajuću robu. najumjerenije. Cijenik šaljemo franko. Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) —.Telefon 319 ] i preporučuje svoje bogato skladište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebčtina POZIV na supshripciju ШО komada dionica IV. emisijo Osnova: Izvanredna glavna skupština dioničara Muslimanske banke d. d. u Baпјој Luci obdržavana dne 31. marta 1920. zaključila je, da poviši dioničku glavnicu sa K 8000.000 na K 2,000.000 Izdanjem 12.000 komada dionica po 100 kruna nominalne vrijednosti, koje se ovime stavljaju na javnu subskribciju uz slijedeće uvjete: 1. Nove dionice glasiti će 7.000 komada na ime, a 5.000 komada na donosioca. 2. Dioničarima Muslimanske banke d. d. u Banjoj Luci pripada u prvom redu pravo opcije na nove dionice, i to 1 nova na 2 stare. 3. Nove dionice prodaju se na supskripciju dosagašnjim dioničarima po K 100'— za svaku novu dionicu, a po K 130'— novopristupajućim dioničarima. 4. Iznos od 100 K od svake nove dionice pribraja se temeljnoj glavnici, dočim višak od K 10, dotično od K 30 od svake nove dionice, ide nakon pokrića svih troškova oko povišenja društvene glavnice u korist rezervnog fonda5. Nove dionice izdati će se u komadima od K 100, K 500 i K 1.000 sa brojevima od 8001 do 20.000. Dionice broj 8001 do 15.000 glasiće na ime, a dionice broj 15.001 do 20.000 glasiće na donosioca. 6. Dioničari, koji se do 31. decembra 1920 ne posluže pravom prvenstva, gube pravo na opciju dionica uz tečaj od K 100‘— 7. Prigodom prijava za upis novih dionica imade se upisivatelj očitovati da li želi dionice što glase na ime ili dionice što glase na donosioca. 8. Dionice se imadu uplatiti u dva obroka i to pri upisu 50% a ostatak najdalje do 31 1V. 1921. 9. U slučaju reparticije (raspodjele) ustupiće se u prvom redu dioniča­ rima, koji budu htjeli imati dionica preko prava prvenstva, a zatim nedioničarima. 10. Na pcđožene uplate zavod će izdati privremene potvrde, koje će se kasnije izmijeniti dionicama. 11. Protiv dioničaru, koji ne bi pravovremeno uplatio ostatak, postupate se po § 176. trg. zakona za B. i H. i po § 8. društvenih pravila, a uplaćeni iznos pripada u korist rezervnog fonda. 12. Nove dionice participiraju na dobitku od 1. jula 1920. U Banjoj Luci, dne 15. aprila 1920. Trgovima svakovrsnih Koža i obućar­ skog pribora ца гцзго i ца veliko. Narudžbe iz provincija obaclju jNc brzo i fa^o. ' 2 i sva gamad mora poginuti, ako upotrijebite moja najbolja isku­ šana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih miševa K 10 —, za štakore i miševe K 10'— za žohare ruse i Švabe po K 10 — Osobito jaka vrsta K— Osobito jaka tinktura za stjenice K 10.— Za moljce po K 10’—, prašak za buhe po K 6— i K 12'—, pra­ šak za uši u odijelu, rublju K 6 i K 10'—,• mast za uši u glavi K 5’— i 10'—, Mast ža uši na blagu K 6'— i 10'—, Prajik proti mrava K 10.— Mast pioti svrabu K 10'—. Razašilje pou­ zećem Zavod za eksport M. JOnker Zagreb br. 16. Petrinjska ul br. 3, lil. kat. 60 „Muslimanske banke d. d.“ u Banjoj Luci - TrcšEljak ■ j | T ♦ Miševi, štakori, stjenke, i žohari dobiva se u Mustra od izvještaja РгмМг« »un je de- Braća Oemirdžić, Sarajevo Odgovorni urednik: F. Šalake. Spoj 156 „МРАВДА* — ,PRAVDA” Страна 4. Strana Ravnateljstvo Muslimanske banka d. d. u Banjoj Luci. (ЛгИмШ MUm* HL M. 0.« 4«aa*srita D. t 1 K am, Вигмгга. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/e5c08ed9af32d6b3aa66e586c8a5aade.pdf ed6a1ab4b76a4cc39e6f47e81b226137 PDF Text Text Poštarina u gotovom plaćena. Ж ТТ^ Н. Alimed Hamdi ef. Kasumović 308 ■■ dV Li дјдшмвж ДДг - liŽSaff И(МЕ ■ чНЛ даД ЈИмк иИк <Ж JM ‘ Лв Mv V И MM М 99 жИ POJEDINI BROJ 1 k r u n a. « subotom, utorkom i četvrtkom. ^ВМЕ П ЖЈИ NH ЈШ flB Ui’EđuiE ГЗШСЈЗПЈ OdilOF. Pretplata godiš. 120 kruna, na pola godine 60kruna. Uredništvo i uprava ЛЛ nalazi se u Carevoj ulici. ГЛЛСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЖ ИМИМАИСИ ОГГАШВАШЦВ. Broj 52 (157) Sarajevo, 14. maja. PROMJENA UREDBE O BEGLUCIMA. Ministarski je savjet u sjednici od 10. o. mj. izmijenio tačku 6. i 7. uredbe od 14. februara t g. tako, da ne spadaju pod agrarnu reformu oni begluci, koje je posjednik obrađivao sobom ili u svojoj režiji. Demokratska je stranka u prvi momenat pristala na ovu modifikaciju, ali kada je prošla kroz ministarski savjet, izjavila je, da ne pristaje. Regent je konačno potpisao novu uredbu. Strašne cifre. Mi smo u više navarata upozorili na nepravde koje se čine muslimanima pri dijeljenju potpora iz sredstava »tlrž. za­ štite djece i mladeži u B. i H.«. Pisali smo o basnoslovnom nerazmjeru iz­ među pravoslavnih s jednu, te musli­ mana i katolika s drugu stranu i tra­ žili da se objavi iskaz tih potpora, bu­ dući su neki organi — pa čak i famoz­ no »Zvono« — upregli sve sile, da zabašure našu kritiku i zametu trag ovim furtimašenjima. Naš zahtjev nije još is­ punjen i zaštita još i sad radi ispod ži­ ta. Nu, što taji ona, iznosi »Hrv. Slo­ ga«, pa »sjećamo dužnošću iznijeti nje­ na otkrića uz kategoričan zahtjev, da predsjednik vlade učini1 jednom kraj ovom službenom separatizm u, jer ćemo inače biti prisiljeni, da stvar iznesemo u Narodnom Predstav­ ništvu i da tamo potražimo lijeka proti Zečeviću i njegovoj tevabiji. Iskaz na srijedu, gospodo; jednakim aršinom i pravedno, gospodo!... A sad da. pređemo na otkrića »Hrv. Sloge«. U broju od 5. maja donosi ona ove retke: »Kako smo već istaknuli po­ kazao se sepratizam i šovenstvo i u dijeljenju tih potpora. »Pravda« je jav­ no pozvala rečeni odbor, da proglasi iskaz potpora, ida se vidi, kako se je radilo ispod žita, a na štetu naših po­ rodica. Teškom nam je mukom uspjelo sa­ staviti jedan pregled tih potpora, pa ga predajemo javnosti. Evo stalnih mjeseč­ nih potpora, što ih isplaćuje državna zaštita djece u Sarajevu udovicamamajkama i siročadi u Bosni i Hercego­ vini: A) POTPORE ZA PRAVOSLAVNE: Bjeletić Stana *) Preraca (Bileća) 1 dijete, 500 K; Bilbija Milka, Crni Lug (Livno), 1 dijete, 200 K; Janjić Milica, Podosoje (Bileća), 1 dijete, 100 K; Vujević Stana ) ** Preraca (Bileća), 2 dje­ ce, 500 K; Stojaković Duja, Slabina (B. Dubica), 2 djece, 400 K; Mirić Sava, Demtrovac (B. Dubica), 2 djece, 200 K; *) U porodici samo 1 dijete za pot­ poru. Ostalo 4 punoljetno. **) U porodici samo 2 djece za potporu,®ostalo 3 punoljetno. Sarajevo, subota 15. maja 1920. (27. šabana 1338.) Pralica Deva, Tuključani (B. Dubica), ročadi godišnje 74.280 K ili mjesečno 3 djece, 300 K; Uljarević Gospava, Vr­ 6190 K, dotično za svako siroče pro­ bica (Bileća), 3 djece, 300 K; Cučković sječno 108 K 05 h; Anda, Zarječje (Bileće), 3 djece, 300 K; b) 17 islamskih obitelji s 57 siročadi Elez N., Sierča (Foča), 4 djece, 240 K; godišnje 16.920 K ili mjesečno 1410 K, Malbašić Stoja, Dvorište (B. Dubica), dotično za svako siroče prosječno 24 4 djece, 400 K; Lučić udova iza pok. K 05 h i Tome, Bistrica (Žepče), 4 djece, 400 K; c) 17 rimokatoličkih obitelji s 57 si­ Bolta Đuja, Gornješevci (B. Dubica), ročadi godišnje 15.960 K ili mjesečno 5 djece, 500 K; Vuković Stana, Gruda 1330 K, dotično za svako siroče pro­ (Bileća), *5 djece, 500 K; Marjanović R., sječno 23 K 03 h. Nahorevo (Sarajevo), 5 djece, 300 K; Prema omjeru, po kojemu se dijele potpore, a koji je kao tipičan primjer Šiljak Simša, Rudo (Višegrad), 6 dje­ predočen u gornjoj tabeli, prima rečena ce, 350 K; Pribić Milka, Demirovac (B. 51 obitelj š 171 siročetom u ime .pot­ Dubica), 6 djece, 700 K. pore ukupno 107.160 K- Kod toga pri­ Sedamnaest porodica sa maju obitelji: ukupno 57 prav, djece dobilo a) pravoslavne vjeroispovijesti 69.3% je dakle 6190 K. ili 4 i pol puta više nego, obitelji islam­ B) POTPORE ZA MUSLIMANE: ske i rimokatoličke vjeroispovijesti; Nurkovlć N. Trebinje, 1 dijete, 30 K; b) islamske vjeroispovijesti 15.7% i Tanković Ragib (za svog brata), Roga­ c) rimokatoličke vjeroispovijesti 15%. tica, 1 dijete, 40 K; Saradžić Muharem, Na prvi je pogled očito, da je takva Crnče (Trebinje), 1 dijete, 40 K; Kutraspodjelba potpora posve nepravedna. lovac Mejra, Žulj (Vlasenica), 2 djece, No ona je i protupropisna. Državno 50 K; Karačić Melća, Poriče (Bugojno), odjeljenje za zaštitu djece odredilo je, 2 djece, 60 K; Odžaković Hasiba, Sa­ da najveće godišnje potpore za jedno rajevo, 2 djece, 60 K; Bašić Murat, Fo­ siroče ne simiju iznašati više ča, 3 djece, 60 K; Đubur Nazifa, Sara­ od 600 K (mjesečno 50 K). Me­ jevo, 3 djece, 80 K; Tulić Munira, Sa­ đutim se iz predočenih tabela jasno vi­ rajevo, 3 djece, 90 K; Jahić Naza, Sa­ di, da su mnogoj siročadi pravoslavne rajevo, 4 djece, 90 K; Dizdarević Mel­ vjeroispovijesti podijeljene prosječne ća, Korito (Gacko), 4 djece, 100 K; Komjesečne potpore u iznosu od 108 K laković Đula, S. Palanka (S. Most), 4 djece, 100 K; Babić Hanuma, Pale (Sa­ I 05 h, a to je za 117% više, nego je spo1 meuutom odredbom dozvoljeno!.... U rajevo), 5 djece, 80 K; Žutanovlć Haisti čas prima siroče islamske vjero­ tidža, Skenderovci (Srebrenica), 5 dje­ ispovijesti prosječnu mjesečnu potporu ce 100 K; Imamović Derviša, Nemila od 24 K 05 h ili za 51% manje, nego to »(Zenica), 5 djece, 150 K; Gutlić Zlata, propisuje rečena odredba, a siroče ri­ Bos. Petrovac, 6 djece, 100 K; Bubić mokatoličke vjeroispovijesti prosječnu Munta, Sarajevo (Vratnik), 6 djece, mjesečnu potpora od 23 K 03 h ili za 180 K. 53.4% manje, nego je to' propisano. Sedamnaest porodica mu­ Potpore, koje su podijeljene obitelji­ slimanske vjere s ukupno 57 ma pravoslavne vjeroispovijesti nijesu dj-ece dobilo je dakle 1410 K. sve tako velike (prosječno 108 K 05 h), C) POTPORE ZA RIMOKATOLIKE: kako je to prikazano u predstojećoj tab­ lici, ali su ipak konstantno za 40% do Gudelj-Bušić Jaka, Duvno, 1 dijete, 50% veće od potpora, koje su izdane 30 K; Jurišić Marija, Sarajevo (Bistrik brijeg 2), 1 dijete, 30 K; Klobučar Fra­ obiteljima islamske i rimokatoličke vje­ roispovijesti, prem imaju jedna­ njo, Bihać, 1 dijete, 40 K; Orel Marija, ki broj siročadi i jednake Sarajevo, 2 djece, 50 K; Cović Milka, imitćstvene prilike. Sarajevo, 2 djece, 60 K; Matukić Jakob Lojalno moramo priznati, da je kolo­ i Ivica (siročad), Travnik, 2 djece, 100 salna i nepravedna razlika u visini pot­ K; Pejazić Ivka, Pongarje, 3 djece, 80 pora. koje se odobravaju po odboru za K; Vretazić Elizabeta, Sarajevo, 3 dje­ »zaštitu« djece, donekle umanjena na ce, 80 K; Ljubojević Slava, Sarajevo — štetu pravoslavnih — iza napadaja, Gorica br. 33, 4 djece, 90 K; Lupšić koji je dne 24./IL 1920. objelodanjen u Magdalena, РаЈе (Sarajevo), 4 djece, »Pravdi«. No time nije ništa pomože100 K; Gabelić Ruža, Srednje (Sara­ no siročadi islamske i rimokatoličke jevo), 5 djece, 80 K; Lekić Manda, Pa­ vjeroispovijesti, jer opstoji još jed­ le (Saraievo), 5 djece, 80 K; Gaionja na.žalosna i po odbor za »zaštitu Kata, Surkovac (Prijedor), 5 djece, djece« mnogo poraznija činjenica, a ta 100 K; Kovčelik Ana, Rogatica, 6 dje­ ce, 100 K; Major Marija, Sarajevo leži u tome, da od sviju obitelji, koje (Skenderija), 6 djece, 150, K. uživaju takvu stalnu mjesečnu potporu od državne zaštite ima 70% obitelji Sedamnaest porodica rkt. pravoslavne, 20% obitelji islamske, a vjere s iikupno 57 djece dobi­ lo je dakle 1330 K. tek 10% obitelji rimokatoličke vjerois­ povijesti! .... Uvaži li se k tome, da je Predočena tabela rječito prikazuje iza spomenutog napadaja u »Pravdi« najmarknatnije primjere potpora, što ih odbor za zaštitu djece daje majka­ prosječna visina potpore za svako si­ ma za izdržavanje siročadi i omjer, u roče pravoslavne vjeroispovijesti mje­ kojem se te potpore dijele pojedinim sečno 50 K, za svaRo siroče islamske i rimokatoličke vjeroispovijesti mjesečno vjeroispovijestima. Iz toga se jasno vi­ di, da dobiva u ime potpore: 30 K, postaje čitava slika toga rada a) 17 pravoslavnih obitelji s 57 si­ mnogo crnija. 3XmS.SE Godina II. Od svote, koja je do sada izdana na potpore, primile su obitelji: a) pravoslavne vjeroispovijesti 79.6%, b) islamske vjeroispovijesti 13.6% i c) rimokatoličke vjeroispovijesti 6.8%. Ako to izrazimo u običnim brojkama, izdala je dosada državna zaštita djece potpore u omjeru: 11.7 (pravoslavni), 2 (muslimani) i 1 (rimokatolici). Ako uži odbor državne »zaštite« dje­ ce u preostalim mjesecima proračun­ ske godine 1919./1920., — koja traje do konca svibnja (maja) o. g. — nastavi dijeliti potpore ovakvom »pravednosti« i bratskom jednakosti«, onda će od ukupne svote od 4,800.000 K (koja je u tu svrhu odobrena) otpasti na obitelji: a) pravoslavne vjere 3,820.000 K, b) islamske vjere 652.000 K, c) rimokatoličke vjere 328.000 K. Naš je narod bez razlike vjeroispo­ vijesti stradao ovih ratnih godina, pa bi već po onoj »brat je mio, koje vjere bio« morali postupati jednako i nepri­ strano, kako bi se što pravednije pro­ vela svrha zaštite djece. Ove očite ne­ pravde uzrokuju nezadovoljstvo. Mi s« pridružujemo zhtjevu »Pravde«, da se čim skorije sazove širi odbor država« zaštite djece, pa da na njemu »uži od­ bor«, koji si je uzurpirao autokratsku vlast položi točan račun dosadanjeg djelovanja i da odmah u javnosti obje­ lodani iskaz sviju do sada izdanih pot­ pora i subvencija. Kud ćemo mi doći ako će se ideja narodnog jedinstva ovakim makinacija­ ma izigravati na našu štetu?!... Ali »kadija te tuži, kadija ti sudi«!... U uredu za zaštitu djece sjede goto­ vo sami činovnici pravo­ slavne vjeroispovijesti, ko­ jima manjka bratska široko­ grudnost i koji baš stoga ni­ jesu za ta mjesta. Tu je u pr­ vom redu Zečević, bivši suplent, koji nema nego par godina službe u sred­ njoj školi, koji nema pojma o socijal­ nim pitanjima zaštite djece, a još ma­ nje o upravi jednog ureda, — pa ipak fungira kao šef ureda!... Zatim Petar Gaković, Košta Krajšumović, Jovanka Šiljak itd. itd. Sve su to ljudi nacionalno uski, koji ne spadaju u zaštitu djece, jer ta treba da se proteže na svu na­ šu jugoslavensku djecu bez razlike vje­ re i imena. Ovakav rad, kako smo ga ovdje fragmentarno iznijeli, pokazuje svu nemoć naše dosadanje uprave, koja dr­ žavu i naše društvo vodi u propast. S ovoga postupka skrahirala je demo­ kratska uprava, a skrahirat će sve druge, koje budu slično radile; zato tražimo, da se jedanput pročisti uprava od nedoraslih i koruptivnih eleme­ nata«! * Tako »Hrv. Sloga«. Mi smo joj za­ hvalni kako za podatke, tako i za soli­ darnost sa našim opravdanim zahtjevi­ ma i vladi još jednom dovikujemo: Pra­ vedno i objektivno, bratski i jednako! Iznesite iskaz i popravljate, gospo­ do!... Muslimansha trgovačka i obrtničku banka za Basnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu. Savi ig svim bonhovnlm putovima. Obavilo uplate I ппсуБвпја u kraljavstvu SH1 I u Inezsmateu. Prima utoilie no uloini hnjižitE I teklići rata I ultamačula Ih na|javаЦи!ji. UhavIju svг nlsnjatai postavi I bunovne аакрв Dičnima glavnica Daje sBzanslia i aprovlsatljsli? Mite. — Bupufs I arodals srećke, valute I vrijstans papiri svih vrsta. R 0 3 H 0 b B 1 S C S M J E hupaja I prodali svi vrsta rabs, a poglavito in Uvotna nomlrnise. B 3,000.000 Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo - Brzojavi: Trgovca brt, Sarajevo - IntErupfaan telefon: ZN �Strana 2 Страва Број 157 Broj .PRAVDA* — „ПРАВДА* Sarajevo, 14. maja. Zemljoposjednici grada Sarajeva, sa­ kupljeni na zboru u Sarajevu dne 14. maja 1920. usvojiše jednoglasno slije­ deću rezoluciju: Odmah nakon prevrata, (usljed ne­ savjesne agitacije, razmahala se širom naše Bosne i Hercegovine razuzdanost nekih nesolidnih elemenata našeg dru­ štva, koji su vrlo hrdavo shvatili riječ »sloboda« t. j. oni su tu riječ uzeli ta­ ko: da mogu činiti šta ih je volja. Pos­ ljedica ovog krivog shvatanja bile su: ugroženost osobne i privatne slobode, te pljačkanje, palenje i razaranje mu­ slimanskih domova na selu, koji su slu­ žili zemljovlasincima u gospodarske svrhe. Iza toga nastavlja se prosto otimanje zemlje i to samo muslimani­ ma (ne samo posjednicima nego i te­ žacima), što bi se moglo tumačiti, da se želi neko sistematsko uništavanje muslimana u našoj, mladoj j slobodnoj državi. Prva jasna slika ovog sistematskog rada jesu »Predhodne odredbe za pro­ vođenje agrarne reforme« od 25. fe­ bruara 1919. god. Sa ovim »odredba­ ma« oduzimaju se zem'ljovlasnicima nji­ hova zakonitim putem stečena kmetovska selišta i daju dosadanjim musterdžirima, neispitujući pri tome socijalnO-ekonomsku potrebu seljaka i zemljovlasnika, kao ni zakonitu snagu vlastnčikih prava nad tim kmetovskim selištima. Sa ovim prvim činom baca se na prosjački štap hiljadama staraca, staricakudovica i 'nevine siročadi, te ih se nagoni da prodaju i najpotrebnije po­ kućstvo, da sebe i svoju porodicu prehtane. Nu ovim udarcem na zemljovlasnike, nije samo da su pogođeni oni sami, nego je taj strašni udarac odmah os­ jetio i sav ostali muslimanski elemenat u B. H. jer se ne može poreći, da su svi muslimani u našoj domovini u socijalnp-ekonomskom pitanju jedni s drugima usko, vezani, te materijalnu propast jednih odmah osjete i drugi. Druga naredba od 14. februara 1920. o beglucima oduzimlje i zadnje ostat­ ke ostatka zemljišta dosadanjim vlas­ nicima nakon što. su predhodno poništen; svi ugovori zakupa svake vrste. Sto je još najteže, ova uredba o be­ glucima proglašava se samo u Bosni i Hercegovini, gdje su muslimani u naj­ većem procentu na tom pitanju zain- ' teresovani, dok se svi ostali dijelovi j naše države od ovakih uredaba izuzimlju. Ovako bespravlje i gaženje zakoni­ tim putem stečenih i. neosporivih pri­ vatnih prava nemožemo i nećemo trp­ jeti i podnositi. Mi javno prosvjeduje­ mo proti takim bespravljima j nezako­ nitostima te odlučno tražimo od cen­ tralne vlade u Beogradu: 1) da se agrarno (kmetske) pitanje rješava na temelju sporazuma sa zemIjovlasmcima i uz potpunu pravednu otštetu bilo u zemlji ili u novcu, 2) da se obustavi svaki gruntovni prenos sa zemljovlasnika na koga bilo drugog, dok ne bude potpuni sporazum postignut i dok vlasnik nedadne privo­ lu na taj prenos, 3) tražimo da vlada odmah povuče Uredbu o beglucima, kao i zabranu o iskorišćavanju beglučkih šuma, 4) tražimo da se uspostavi dosadaš­ nji ugovorni odnošaj glede begluka, te da se povuku sve Uredbe, koje tome ■ tuantu, Pribićević za prosvjetu, Drašković ili Davidović za unutrašnja dje­ na put staju, la. Govori se, da bi u novi kabinet I5) tražimo da se odmah pravedno mao doći hrvatski ban Dr. Matko Laustanove i isplate hakovi od kmetovskih ginja. zemalja za god. 1918. i 1919. i to po tržnim cijenama, Naša delegacija u Italiji. Javljaju iz Pallanze: Večeras su stigli Pašić i 6) tražimo da se makar i prisilnim Trumbić, a dočekao ih je drugi tajnik putem naplate prihodi od 1919. god. Garbasso i druge ličnosti. Odsjeli su u za usurpirana beglučka zemljišta i to hotelu »Eden«. po ugovorima ili po mjesinim običajima, Talijan o nama. Talijanski publicista ako ugovora nije bilo, Mario Borsa, koji je stigao u Beograd, 7) tražimo da se daju hakovi od poslao je dopis svojim novinama, u ko­ kmet, selišta sve dotle, dok se ne po­ jom iznosi da su sve vijesti što se šire stigne sporazum sa zemljovlasnicima u talijanskom novinstvu o revolucijoza odstup zemlje, naniim i separatističkim pokretima u 8) tražimo da se povuku sve Ured­ Jugoslaviji, sasvm tendenciozne. »Ju­ be izdate ostavinskim sudovima u po­ goslavija je država koja nastaje, u koju gledu prenosa prava vlasništva kme­ još nije proveden jedan ustav i jedno tovskih selišta na zakonite našljednike. političko jedinstvo, niti je sasvim pro­ vedena administrativna uprava. Oma trpi na raznim individualizmima i re­ gionalizmima. To je zato, što se u nje­ zinim granicama nalaze tri vjere, tri kulture, te mori da savlada stare me­ Dvije napomene. Svakome je dobro tode, staru tradiciju i stare ljude, jed­ poznato, da ni oni đaci akademičari, nom riječi: nema izgrađenih unutraš­ koji su dobili cijelu stipendiju od 4500 njih veza. Većina stanovništva su ra­ K godišnje, ne mogu živjeti sa tim stitari. a od njih se devet desetina ne bavi pendijem, pa ma kako bili spremni na politikom. Riječka »Vedeta« komentasve patnje u menzi, prehrani ili gdje rišući taj članak, čisto pokazuje svoju bilo. A šta je tek sa onima, kojima je žalost za taj sud, nešto objektivnijeg demokratska vlada držeći se nekakovih talijanskog publiciste i kaže, da nije us­ »informacija« onemogućila studij, podi­ pio za našu državu. jelivši im po 225 K mjesečno, što im VANJSKI POLOŽAJ. u najviše slučajeva ne može ni stana platiti, a da i ne govorimo o hrani i os­ Nemiri u Italiji. Urečeni sastanak ta­ talim potrebštinama. Zato bi bjlo od lijanskih i jugoslavenskih delegata, koji prijeke potrebe, da zemaljska vlada tu se treba održati u Viareggiu ne će se pogrešku ispravi davanjem jednokrat-- tamo održati. Kako sad dolazi vijest iz nih potpora onim đacima, koji su pri Firence učinjeno je to uslijed nemira podjeli stipendija nepravedno bili pri­ koji su tamo buknuli. Prilikom tih ne­ kraćeni. mira .zauzela je pobunjena masa nakon što je razoružala karabiniiere, čitav Ima još jedna prijeka potreba aka­ presidij u svoje ruke. Vojnici, koji su demičara, kojoj bi trebala vlada što bili na brzu ruku otposlani da učine prije udovoljiti Knjige su naime silno red, zarobljeni su, a automobili na ko­ poskupile, a zbog skupoće stana i hra­ jima su došli, spaljeni su. Govori se da ne đacima je bez naročite potpore u tu je uapšeno u Viareggiu više časnika, svrhu nemoguće doći do potrebnih šta više i jedan general, koji su bora­ knjiga. Jedan pravnik n. pr. treba izvili u mjestu, u presidiju. Da se uspo­ vanparbeni postupnik; traži ga i nigdje stavi red otposlani su čitavi vojnički ga ne nade. Na jednom izbiju skripta odjeli iz Pize i Carrare', u svemu 2000 ezccrpta izvan postupnika na 19 (de­ ljudi s mašinskim puškama koji su us­ vetnaest) stranica i stoje ništa manje postavili mir. Kod toga puča poginuo nego 25 (dvadeset i pet) kruna! Ako je samo jedan časnik. izbiju slučajno kompletna skripta za je­ »Mir« s Turskom. Javljaju iz Pariza: dan drž. ispit, stoje ništa manje nego 1000 (hiljadu) kruna! Siromašni đak bi List »Le Journal« objavljuje glavne tačke ugovora mira sa Turskom. Gra­ morao dakle preko dva mjeseca ništa nica evropske Turske ide ido jezera ne jesti i na ulici spavati, da si smogne Derkos. Turski teritoriji bi pripali Grč­ kupiti potrebne knjige! koj, koja bi zadržala d Smirnu kao i one Zato bi trebala zem. vlada podijeliti krajeve u Maloj Aziji, koje je okupirala svima svojim stipendistima još po 1000 u proljeće 1919. Turska smije imati voj­ K potpore u svrhu nabavljanja.potreb­ sku od 50.000 ljudi, a nikakvu flotu. nih knjiga. Turski otpor. Prema vijestima koje Ovo stavljam na srce g. predsjedniku iz Atene dolaze, Džafer Tajar pušten vlade u potpunoj nadi, da će ovoj po­ je u Carigradu. On se vratio u Jedretrebi udovoljiti. Jedan akademičar. ne. gde nastavlja pripreme na otpor protiv grčke okupacije. Kaže se kako je Džafer otputovao u Sofiju, da se tamo dogovori s Bugarima o organi­ zaciji pomenutog otpora. Izgleda da će njegova akcija ostati bez rezultata. UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. Koncentracija boljševika. Prema te­ legramu iz Baku-a potvrđuje se vijest Nova vlada. Izvješćuju nas sa mje­ o koncentraciji od 100.000 boljševičkih rodavne strane, da je konačno polučen vojnika u Aserbaidžanu. Prema istoj de­ sporazum u pogledu šire koalicione vla­ peši Enver paša nastavlja svoju aktiv­ de pod predsjedanjem g. Milenka Vesnost u Baku. nića. Nova vlada bi se sastojala iz 6 rajdikala, 2 narodni klub i 1 jugoslaven­ Demonstracije u Pragu. 11. o. mj. ski klub, te 8 demokrata. G. Stojan idošlo je u Pragu do uličnih demon­ Protić bi imao biti ministar za konstistracija radnika protiv smanjenja kruš­ Prosvjeta i škola. Politički pregled FELJTON. A. Hifzi Bjelevac: Rene Logotetides. <47» VII. Kad sam se kod vrata okrenuo na nju stalala je kao kip pognute glave. Na suncu, kraj cvijeća, nepomična opaljena lica kao hurma, zadržala me je kraj vrata. Osjećao sam u duši nešto toplo prema toj djevojci, koja me je sada odbila i htio sam se povratiti. Nagađao sam i naslućivao šta se događa sada u njezinoj duši: da se bori ponos sa srcem I da Ifeta odlučuje u ovaj čas, da li može žrtvovati jedno drugom. Ja sam prihvatio za gvozdenu ručnicu na vra­ tima, a ona je pogledala. . . Ja sam ustao još časak kod vrata, dok je ona mirno, pognute glave pošla u kuću. Kad sam ostavio Ifetinu vilu tumarao sam gra­ dom skoro dva sata, a da nisam ništa mislio. Još .uvijek vidio sam je pred sobom pognute glave na suncu, kao kip. I na večer, pa i sutra bio sam pod dojmom rastanka. U krugovima s kojima sam do­ lazio'u dodir pričali su mi o njoj i njezinu društvu nekih sitnica, koje su imale samo za me važnost. Čitavo vrijeme dok sam se zadržao u Bejrutu ras­ pitivao sam se o Ifeti i tom prilikom upoznao sam se sa znamenitom spisateljicom Selmom ei-Kasab, koja se je redovito družila s njom. Ona je učila arapski. Možda je to bila valijina izlika. I ona mi 0 Ifeti pvičala i hvalila je. Tom prilikom naročito je naglasila: »Kad bi Turci razumijevali slobodu kao njihova najbolja kći Arapi bi bili- zadovoljni... « Ja sam primio tu oštricu i nisam htio raspravljati s njom, jer sam znao da nas ne trpi. Na mom povratku iz Arabije, gdje sam bio ra­ di »umirenja« jedne »plemenske pobune«, — i prije moga polaska ovamo posjetio sam još jednom Ifetu. Ovog puta učinila je na me drugi dojam. Razgova­ rala je samnom vrlo usrdno o Carigradu i zamolila me, da ponesem pisma: ocu joj, Nesimi i vama Sabihahanuma... « — A jeste li izravnali spor između vas?« upi­ ta Sabiha. ,O tom više nismo govorili... Izgledalo mi je kao da je Ifeta htjela nešta reći, ali se opet sustegla. Ostala je dosljedna svojoj odluci. Tek nije mo­ gla, a da mi pri rastanku ne primijeti: lhsanbey, uČiniliste ružan utisak na Arape, što ste vi kao Mladoturčin učestvovali u ugušenju po­ bune u Bejdelu.« — Kako to?“ upifam ja osupnut tom primjed­ nog obroka i protiv velike skupoće. »Pravo Lidu« javlja, da je i u ostalim mjestima došlo do izgreda s istog raz­ loga. Trgovci zatvaraju radnje u stra­ hu pred demonstrantima. Za mir s Rusijom. Za uspostavu tr­ govačkih odnosa između Engleske i Ru­ sije čine se ozbiljne pripreme. U Lon­ don je stigao Lit, vlasnik trgovačkih ekspedicija za Sjevernu Rusiju. Agitacije boljševika. Kako »Berlinkske Tidemde« javlja: Litavska policija u Virbalnu zatvorila je 3 boljševička kurira, koji su došli iz Njemačke i htjeli nastaviti put u Moskvu. Imali su oko tijela omotane više metara duge Hstovnc znakove. Na njima je bio napisan iscrpiv izvještaj o djelovanju propai gande u inostranstvu. Izvještaj je na­ pisan ruskim jezikom i radi se o pro­ pagandi u Italiji, Poljskoj, Čehoslovačkoj, Madjarskoj, Njemačkoj, Austriji i Galiciji. Vidi se iz njega, da imade oso­ bito lijepe uspjehe u Francuskoj i da su listovi »Peuple« i »Popttlaire« skloni boljševističkom pokretu. 0 Njemačkoj govori izvještaj, da svi društveni slo­ jevi stavljaju najveće nade na uspo­ stavu odnosa s Rusijom. Izvještaj na­ glašava potrebu da moskovska vlada pošalje odaslanstvo u Berlin. Konačno se tuži, da se ne dostavljaju dovoljne novčane svote iz Rusije. Nittijev poraz. Javljaju iz Rima, dš je Nitti pretrpio poraz u parlamentu, pošto je njegova stranka odbila debatu sa 193 protiv 112 glasova o interpela­ cijama u vezi sa pokretom poštanskih i telegrafskih namještenika. Odnosi medu Poljskom i Rumunj­ skom. »Presse« prima iz dobro upu­ ćenih krugova, da je poljski ministar izvanjskih poslova Patek, koji boravi u Rimu dobio brzojavni poziv od polj­ skog ministra predsjednika, da se po­ vrati odmah u Varšavu, jer je tamo prispio Take Jonesku, da pregovara glede uspostave poljsko-rumunjske voj­ ničke konvencije. U poljskim se voj­ ničkim krugovima drži, da Rumunjska hoće da podigne vojsku od 160000 mo­ maka. to da podupre poljsku ofenzivu protiv boljševističke Rusije. Zaključci prometne konferencije u Gracu. Prometna konferencija, koja se održavala u svrhu uvedenja prometa, zaključila je uvedenje brzojavnog i te­ lefonskog saobraćaja između Bakra, Beograda, Trsta, Graca, Maribora, Ljubljane j Beča. Tarifni odbor svršio je svoje rasprave. Danas je u trans­ portnom odjeljenju zaključeno, da se uvede noćni brzovlak sa spavaćim va­ gonima na pruzi Bruck, Leoben, Celovac, Beljak, Trbiž. Novi predsjedink Unije. Iz Washingtona se javlja, da će za američkog pred­ sjednika sigurno biti izabrati senator Knoks, koji iako je protivnik Saveza Naroda, ipak bolje poznaje evropske prilike, nego koji drugi Američan, pa zna da Amerika mora izvršiti svoju dužnost, tia koju je ugovorom obve­ zana. Emigracija Židova. U novije doba se opaža jaka emigracija Židova iz uže Poljske i pozanjskog okruga, koji je us­ ljed mirovne pogodbe sa Njemačkom potpao pod republiku Poljsku. Opaža se da se pri tom prodiranju Židovi služe najbučnijim poljskim narodnim imeni­ ma, te hoće time da prekriju svoja na­ stojanja. bom i nadovežem: „Buntovnike, koji su se odmet­ nuli umiriti zapisujete mi u grijeh? . “ »Selma mi je rekla, da to nisu obični buntov­ nici! To su ljudi, koji su osjetili slobodu i ne mo­ gu više da trpe tiraniju jednog nametnutog načel­ nika. . . « odgovori Ifeta. Ja sam joj dokazivao, da su to obični nezado­ voljnici, koji se ne će da pokore odredbama zakona ali mi je i na to odgovorila s riječima, koje ne bi smjela jedna Turkinja, jedna nacionalka reći; da ne smiju povi zakoni rušiti tradicije jednog narod^ I ovog puta me je ispratila do vrata, ali nisam opazio nikakva uzbuđenja, kao prošli put. Pružila mi je ruku i rekla: »Sjetite se i mene kad dadete u Carigrad, ko­ jeg možda ja više ne ću vidjeti.« — Zevalli Ifeti*)« reče tronuto Sabiha i suze joj poteku niz lice. ihsan je prestao pripovijedati jer su došli Akčura Jusuf i Dindar Haki, Sabiha je ustala i otišla u školu da se u sa­ moći isplače. Osjećala je potrebu samoće, jer Ihsanovo pripovijedanje rušilo je čitav jedan svijet o kojem je Sabiha potajno tako dugo sanjala... Nastaviće se. ♦) Sirota Ifet. �(1РАВДА* — „PRAVDA, БроЈ 157 — Broj Naši dopisi Bljeljhia. početkom aprila.’) (Trgovina izvoznicama.) Gornji će naslov možda začuditi mnogoga čitao­ ca. jer je svatko mislio da je padom izvozničarske pseudo-demokratsko-socijalističke vlade prošla i era izvoznica. Ali tome se ne treba čuditi, jer ako su pali očevi izvoznica i korupcije ostali su njihovi eksponenti na .upravnim mje­ stima u provinciji, koji i dalje tjeraju politiku svojih voždova. 1 za čudo, oni su u tome svome poslu veoma vješti i dosjetljivi. Valjda zato, što imaju do­ bru praksu. Tako je načelnik bjeljinskog sreza g. Mihšić baš iza pada vlad »državotvor­ ne« stranke uveo trgovinu izvoznicama. On je naime ukinuo slobodnu trgovinu tiranom i ako je tada bila još na snazi ministarska naredba o slobodnoj trgo­ vini. Taj je svoj postupak — kažu — motivisao time, što predstoji opasnost, da bi se slobodnim izvozom hrane mo­ gla umanjiti u našem kotaru potrebna količina iste, i u tom slučaju moglo bi se i od njega zatražiti da položi račun za hranu, jer je bijeljinski kotar jedan od najbogatijih kotareva hranom u na­ šoj užoj domovini. Ali to je sve boš po­ sla i samo sipanje luga u oči. On za­ branjuje izvoz samo našem siromašnom svijetu, a »demokratske« kaponje mogu izvoziti na vagone zato, jer su tobože legitimirani trgovci. Što je njega pri tome rukovodilo mo­ že uočiti svatko,, ko ima imalo soli u glavi. On je — kako se po čaršiji go­ vori dao ostavku na službi, jer kao »to­ lerantan« i konzekventan »demokrata« neće da služi pod> upravom radikalne vlade. Zato on, slijedeći primjer svojih bivših šefova, koji su napunili svoje dže­ pove na račun našeg očajavajiićeg na­ roda i prouzročili današnji haos u na­ šoj državi, hoće da pravovremeno što­ god turi sebi u džep i zavede u svom uredu što veći nered, kako bi što više neprilika napravio svome našljedniku. Ali što je najinteresantnije u tome, on je povjerio izdavanje izvoznica m a rvenom liječniku gosp. Perendiji. Dakle marveni liječnik vrši funkciju či­ novnika političke vlasti. On u toj svojoj novoj službi mora nekad i na stranu otići, a zbog toga će narod opet trpiti štetu, jer mogla bi nekome zatrebati br­ za pomoć marviričetu, a liječnik bog­ zna kuda je otišao. Doduše ja msilim, da se je g. Milišić i za to pobrinuo. U tome slučaju sigurno bi on zastupao marvenog liječnika ili bi poslao svoga pristava, jer koliko se je moglo uvidjeti iz dosadanjeg rada naših pseudo-demokrata oni ne drže nužnim uvjetom za •neku službu stručnu naobrazbu i prak­ su. Dovoljno je samo biti »demokrata«, pa je onda za sve sposoban. Zato nam i ide sve naopako. Zašto ie gosp.. sres'ki načelnik dodi­ jelio izdavanje izvoznica baš marvenom liječniku, zašto to nije on preuzeo ili .njegov koji potčinjeni politički činov­ nik? To je sasvim lahko odgonetnuti. On niti ima zgode niti smije primiti mi­ to i ucjenu, a tako isto ni njegovi či­ novnici. Kod marvenog liječnika je to sasvim drukčije. Ali šta ćemo za onolike advokate »demokrate« bez posla? Trebaju i oni od nečega živjeti. E i za to se ie postaralo. Izvoznica se ne može dobiti di­ rektno, od marv. liječnika, nego se mo­ ra tražiti advokatska intervencija koja stoji najmanje 500 K. Dadneš li još to­ liko drugom gospodinu, izvoznica je go­ tova, ali ipak ne za svakoga, kao što će se to kasnije vidjeti. Hele tako i vuk sit i ovce na broju: i hrana se izvozi i svima se pune džepovi. Ovdje moram nešto istaknuti, što mi je i dalo povoda, da o ovome pišem. Dosadanje nas iskustvo uči, da »demo­ krati« ’švakom zgodom gledaju kako će nas muslimane oštetiti. Od toga ne čini izuzetka ni gosp. Milišić, premda on često voli reći, da je toliko« kulturan, da ne pazi na religioznu pripadnost. Njegov ga postupak u tome pobija. On se je kapricirao da ne da izvoznice ni jednom Bijeliincu niti Janjaninu, jer se je blagoizvolio na njih milostivo raz­ gnjeviti. On to posve proračunato radi, jer mu je poznato, da se izvoženjem prekupljcne ili svoje vlastite hrane ba­ ve isključivo muslimani težaci koji sa­ činjavaju jezgru težačkog svijeta u ova dva mjesta. Oni se tim poslom bave sa­ mo onda, kada nijesu zaposleni polj’) Donosimo makar nešto i okasnilo. Ur. skim radom. Okolna sela mogu dobi­ vati sasvim lako izvoznice, jer se na njih ne proteže Milišićev gnjev, a za­ pravo zato, jer su pravoslavna. Tako postupa g. Milišić s našim musliman­ skim težacima, čija ga materijalna bi­ jeda toliko peče, pa prije nekog vre­ mena preko dvojice trojice zvekana osnova »muslimansku težačku stranku«, da tobože priskoči u pomoć musliman­ skom težaku, a uistinu, da razbije mu­ slimansku slogu utjelovljenu u J. M. 0., pa da onda može lakše svoje paklene namjere izvoditi. Otvori oči musliman­ ski težače, i uvidi šta hoću i kuda te zove tvoj »dobroželitelj« Milišić, pa ćeš i ti doći do zaključka, da je tvoj na­ predak j spas samo u slogi svih nas. Ne daj se zavarati dvojici trojici podmićenka, koji bi htjeli izbaciti metlu iz šaka i postati tvojim vođama — spasi­ teljima, a ni sami sebi to ne mogu biti. A sada da pređemo na stvar. Gornji je postupak s izvoznicama na naš te­ žački svijet, kojega je austrijska rekvi­ zicija gotovo ugušila, veliki atentat, jer mu se oduzima mogućnost, da potpu­ no iskoristi plod svoga truda. On mora svoj krvavim znojem okupani produkt prodati legitimiranim »demokratima« i ratnim milijonerima pošto oni hoće, pa neka oni na račun našega težaka gomi­ laju i dalje svoje milijone, a naš težak neka stoji pod teškim teretom današ­ njega vremena. Stoga najodlučnije pro­ testiramo protiv ovakova postupka i molimo predsjednika zemaljske vlade, da na ovo svrati osobitu pažnju i stane tome na kraj. A sada na koncu, da se malo upozna­ mo s gospodinom Milišićem. On ti je, brate,' predratni građanski sudija. Slu­ žio je u austrijskoj vojsci i jednom zgo­ dom prebjegao u Rusiju i javio se u srpske dobrovoljce, a iza prevrata ime­ novan upraviteljem našega kotara. To mu je valjda nagrada za njegov »pa­ triotizam«. Neupućen u administrativne poslove i u naše političke prilike poči­ nio je svojim upravnim diletantizmom i kesperimentiranjem velikih pogrešaka, za koje mu se, uvaživši i njegovo ne­ iskustvo, ipak mora zamjeriti. Inače je čovjek inteligentan i kako on volj reći kulturan, ali veoma naprašite ćudi. U uredu se voli derati na stranke, kao da je u planini, a pri tome su mu najfiniji izrazi, kako to zgodno veli jedan list: hulja, svinja, nitkov i tako dalje. Valj­ da ratna psiha. —uL— Oomate vijesti Merhum Hifzi ef. Muftić. Tiho, kao što je i živio, jučer je nakon dugog bo­ lovanja ispustio svoju plemenitu dušu i ovaj naš radenik, ne dočekavši da se iukoliko ostvare sanje, o kojima je ma­ štao i tako poletno zborio. Bijaše član ' ulema-medžlisa, u kojemu nije mogao djelovati onako kako ježeljeo i možda je baš u toj odgovornoj službi dobio klicu sušice, koja ga nakon četveromjesečnog hrvanja pokosi u najboljem do­ bu. Merhum bijaše vrlo simpatična po­ java, blag, umjeren i društven u pra­ vom smislu te riječi, pa ga žalimo tim većma, što će mu se u ovoj oskudici teško naći zamjena. Merhum bijaše potpredsjednik mjes­ nog odbora naše organizacije, u kojoj je bio jedan od marljivih i istaknutih radnika, a bavio se je i perom, o čemu ćemo donijeti opširniji prikaz. Neka ga Svemogući obaspe svojom Milošću, a ucviljenoj porodici i rodbini dadne sabri džemil. Maglajlije proti »Uredbi«. Jučer do­ bismo iz Maglaja ovaj brzojav: Na jutrošnjem pouzdaničkom sastanku gdje je prisustvovalo oko 89 zemljoposjed­ nika jednoglasno se ogradili protiv ne­ zakonitoj naredbi od 14. februara o beglucima, ušljed čega zaključismo da nitko od nas tie pristupa izborima zem­ ljoposjednika članova iz agrarne ko­ misije. Mjesni odbor »Zp« u Maglaju. Šta sve neće biti u Visokom? Sta­ novnici muslimani i pravoslavni općine Potkraj, većinom sa malo zemlje dali su ove godine molbu kod kot. ureda u Visokom, da im dozvoli krčenje zem­ ljišta svoje općine, i budući da su pred­ stojale još prijašnje molbe niko se nije protivio, to im je rečeno, da mogu od­ mah početi s krčenjem. Na zahtjev na­ čelnika iste općine, dao je g. kot. pred­ stojnik načelniku potvrdu, da ga ne mo­ že u tom niko smetati. Protiv toga krčenja digoše se ljudi sasvim iz druge općine , (Župčani) sa svojim gulikožama na čelu i pođoše od vrata do vrata, te kad nijesu mogli op­ ravdati posla kod kot.' predstojnika, krenuše ispod žita, te počeše šurovati s predstojnikovim zamjenikom, nekak­ vim Kneževićem, koji izdade nekakvu naredbu1 na oružnike u Brezi, da odu porušiti ograde, ii ako su siromašni se­ ljaci potrošili dosta truda i umivali se krvavim znojem, dok su to dskrčili i ogradili. Tom prilikom je neki narednik svezao načelnika kanafom, kad je ovaj pošao g. predstojniku, da mu prijavi, kako mu je ovaj delija izderao potvr­ du o slobodnom krčenju i da ga pita je li on naredio da se ograde ruše. Do nekoliko dana rekao je predstoj­ nik, da ne zna ništa o toj stvari i usta­ novilo se je, da je tu naredbu sam Kne­ žević pisao. Vlast reče seljacima, da treba tu poslati komisiju na lice mjesta a da oni zato trebaju platiti 200 K, što ovi odmah i platiše, ali komisije još ne­ ma i ako je prošlo već 25 dana. Zli jezici govore, da župačke gulikože svake sedmice kupe nekakove nov­ ce od svojih seljana i po 2—3 puta sed­ mično zamiču s punim torbama u Viso­ ko ne bi li koga potkupili. Te gulikože idu tako daleko, da su se zavjerili da skinu svoga načelnika Ibru Kovača, jer ovaj osjeća za siromašne seljake, pa ih neće da predvodi po uredima i hoće da postave sebi načelnika Boška Jevrića, kome su prije nekoliko dana davali nekave novce, što su vidjeli neki ljudi i koji će to posvjedočiti, gdje ustreba. župačke gulikože otišli i na vladu ne bi li tamo našli lijeka i pomoći da mogu i dalje slabijega tlačiti, kad su opazili, da im je propalo šurovanje' s Kneževi­ ćem i da im ovaj ne može pomoći. Čudimo se da se i u slobodnoj državi može naći ljudi, koji potpomažu na­ rodne tlačitelje i pitamo se u kome smo ovo vijeku, kad se pravda za novce kroji. Molimo zemaljsku vladu, da se o ovoj stvari informira te da nam do­ zvoli krčenje u svojoj općini, jer zato predleže svi uvjeti, naime nemamo nu­ žnu količinu zemlje, svi smo u tom suglasni, to nije šuma nego smreka, pa je na korist i nama i državi. Ujedno pi­ tamo kot. predstojnika je li nagradio Kneževića zaslugom, koju je zaslužio za izdavanje te naredbe i pokazao mu kompetenciju njegovu? Šta je s komi­ sijom? Da joj nije ko klanjao dženazu? Molimo kot. predstojnika, da upozori Zupčane, nek ne nahuškavaju svoje mladeži da nanose štetu iskrčenom zemljištu, jer na to nijesu ovlašteni od nadležnih, ako gosp. predstojnik želi mir i poredak u svom kotaru. Mi tra­ žimo svoje pravo legalnim putem, pa i do Beograda nije nam daleko otići. Za sada ovoliko. Izdavanje petroleja. Gradska aprovizacija će obzirom na nastupajući ra­ mazan izdavati rajonsJdm trgovcima petrolej i to danas u subotu 15. ov. mj. Izdaje se čisti amerikan. petrolej u tenećkama, a cijena mu je 28 K po jednom litru. Količina se može dobiti svaka, a ko ne dobije petroleja kod svog trgov­ ca, može ga uzeti u maloprodaji grad­ ske aprovizacije. Andra Dmić, šef kabineta predsjed­ nika ministarstva, stigao je jučer u pod­ ne u Sarajevo i odsjeo u hotelu »Ev­ ropa«. Velika dobrotvorna zabava u korist fonda udruženja invalida, održaće se u društvenom domu u subotu 15. o. mj. sa ovim rasporedom: 1. M. G. Curčić: I) i a log recituje J. Palavcstra; 2. a) Fr. Chopin: Notturno O p. Nr. 2; b) P. đe Sarasate: Ciganski na­ pjevi Op. 20, violin solo K. Nothnagel, na glasoviru prati K. Menšik. 3. Mrak, drama u 3 čina od P. Petrovića. Redatelj S. Dragoljević. — Tom­ bola, ašljiva pošta, bifeji, igranka i t. d. Dobrovoljni prilozi primaju se sa zah­ valnošću. Lista k. Hazim Muftić: Besjeda o Ramazanu. (Nastavak.) Ustegmivši se u određenom vremenu od uživanja hrane dižemo se u sferu najsavršenije pokornosti i podložnosti pre­ ma jedinom i pravom svome Gospoda­ ru, a to je najveća sreća i najglavnjji cilj života. Svako se stvorenje instinktivno, iz same nužde radi toga što je stvoreno utječe i pokorava Stvoritelju, samo me­ đu ljudima kao takovim nade se — sti- Страна 3. canjem zdravlja, tjelesne snage i imet­ ka, zaslijepljenih, zavedenih, pa se zanesu u neku samosvijest i zaborave na neko vrijeme na dužno poštivanje Jedinoga. Nu i tada ovi nešto poštuju kao: stomak, zlato, pjesmu ili muziku, toplinu, hvalivost i t. d. ali sve što oobožavaju.osim Svoritelja i Gospodara svijeta, strmoglaviće ih i dovesti u sigurnu propast. »Nijesu jednaki pripadnici vatre i dženeta. Samo su pripadnici dženeta spašeni!« — veli se na jednom mjestu u Kur’anu. Bog je u svom šeriatu uveo razne uredbe za terbije i usavršenje ljudstva. Odi tih je uredaba sam AUah (dž. Š.) proglasio, da je najuspješnije, a po tom kod Njega najodabranije: post, jer je on najsvrsishodniji. A to za to,-jer se sva­ ka druga pobožnost (ibadet) može imi­ tirati, tako rekuć samo glumiti, činiti ga u svrhu, da se samo ljudima pokažeš i muraijaš, dočim je to kod posta is­ ključeno, jer je nevidljiv i neopipljiv, ne­ go je kao najskupocjeniji ibadet«istaknut samo Allahovom viđenju i znanju. Za to je Allah (dž. š.) rekao: »Post je moj i radi mene, pa je samo moja stvar, kakvu će nagradu dobiti onaj, koji ga izvršuje!« Kako je post najuspješnije sredstvo za terbije čovjeka i usavršenje njego­ vih svojstava te oplemenjivanje, zgod-( no pripovijedaju sljedeće: Kad je Bog (dž. š.) stvorio Pamet upitao je istu: »Ko si ti, a ko Ja?« — Ista je odgovorila smjerno: »Ti si moj gospodar, a ja sam Tvoj pokorni sluga!« — »Blagoslovljena bila! Ti si najodabranije Moje djelo!« reče joj Bog. A kad je stvorio čovječiji nefs, a to će reći čovjeka kao takovog snabdje­ vena strašću, ohološću i drugim živo­ tinjskim svojstvima, pa ga upitao: »Ko si ti, a ko sam Ja?«, slijedio je gordi odgovor: »Ti si Ti, a ja sam ja!« Tada Bog (dž. š.) ovoga ohoiicu str­ pa u vatru, gdje je više godina oka­ javao svoju drskost. Nakon više godi­ na ga opet upita Stvoritelj, da li se je opametio, a on opet onako zakočen i gosposan, kao sa neke visine odbrusi: »Ti si Ti, a ja sam ja!« Onda je bio osuđen na gladovanje, te je š tim za neko vrijeme obnemogao, izgubio smi­ sao za uobraženo gospodstvo, osvje­ dočio se da se glavom kroz zid ne može prolaziti, pa se je umekšao i os­ vijestio i konačno svome stvoritelju očitovao: »Dragi Allahu, Ti si moj go­ spodar, hranitelj i usrećitelj, a ja sam Tvoj ponizni rob!« Ima svijeta, — a taj se, kako koji decenij izmiče, sve više množi, — koji pod utjecajem tako zvane »moderne« evropske kulture ne odobrava a po tom i ne izvršava nekih islamskih propisa, pa svojim postupkom i izjavama o svo­ jim nazorima zavodi i kvari svoju oko­ licu, a tim veliku štetu nanosi disciplini islamske uredbe. Ovo su obične asije, uobraženi individui, koji neće da ozbilj­ no promisle o štetnim posljedicama svoga nehaja. Oni samo potpomažu sotoninu, zloduhovu protuakciju, koja ide samo za tim, da ruši što je dobro i korisno. Oni ne vide da je pravo bla­ gostanje, harmonija i ljudska sreća bi­ la, obstojala i ebstojj samo ondje, gdje se nalazi pravih Muslimana i gdje se Islamova ideja slobodno razvija. Dočim gdje se osili protuislamski duh, tu sve okrene tumbe. Tu mjesto iskrenosti, za­ vlada dvoličnost i farisejstvo, mjesto ljubavi sebičnost; mjesto vjernosti laž i petljanija. Tu okrutnost zamjenjuje milosrđe i t. d. Međutim mi vidimo i među nemusHmanima budi, koji u nekim poduzećima napreduju ako se pri istima drže islam­ skih propisa. A to je baš za to, jer je Islam i njegovhuzvišeni principi sveop­ ći zajednički dar Božiji, ko se jednog prihvti, biće mu od koristi, a ko ih više usvoji, više koristi ima, a ko .ih Aviju primi biće sretan na obadva svi­ jeta 1 Ta ljudi po svojoj prirodi iz same nužde uviđaju potrebu raznih organiza­ cija i uvađanja raznih zajedničkih pra­ vila za življenje u svrhu usavršavanja svoga duha i tjelesnog organizma. Zar ne vidimo, kako iz nužde osnivaju so­ kolska ј razna gombalačka društva po svijetu. U evropskim većim gradovima je sramota biti odrastao građanin, a ne pripadati kojem sokolskom društvu i ne sudjelovati zajedničkoj tjelovježbi. Zar to nije slično islamskom zajedničkom klanjanju namaza u velikim prostranim čistim i zračnim dvoranama — džami­ jama! �Страна 4. Strana Spoj 167 Brol „ИРАВДА" — »PRAVDA* Države su zavele vojnu obvezatnost, ! lje čvrsto prihvatiti gotovu vjeru, koju je Bog (dž. š.) već uredio i valjanom nametnule razne poreze i daće, ustrojije popravilišta i razne zatvore te mno­ ј proglasio. Peto: Islam je ta vjera! Ona je otvo­ ga ograničenja slobode, a sve u Svrhu rena, jasna i potpuno shvatljiva. U njoj održavanja reda i mira među ljudstvom, nema ni najmanje ustanove, a da je ne pa ćemo za sve to čuti od naših spo­ bi zdrav razum odobravao i korisnom menutih asija povoljne izjave i oprav­ poprimio. Njegove davno utvrđene ide­ davanja, a opet su pri svemu tome u je same sebi put krče medu narodima, svojoj kratkvidnosti nepristupačni vrše­ koje prosvjeta budi i osvješćuje. Zar nju opravdanih blagih i opće korisnih ne vidimo kako se evropski učenjaci re­ islamskih propisa. Mi ćemo ovake asije ovom prilikom dovito izjavljuju da religija može op­ stojati samo onakva, kako je Islam na­ samo upozoriti na fakat, da je vazda učava? Zar današnji najnapredniji dio i svugdje manje zla i prestupaka među .ljudima koji se uredno drže islamskih svijeta. Sjedinjene Amerčike Države, propisa nego ondje, gdje su se ljudi upotpunom zabranom alkoholnog pića daljili od Islama i zaveli nekakve svoje ndjesu manifestovale jedan veliki islam­ ljudske uredbe. ski princip? Pa i jačanje demokratske ideje koja se danas munjevitom brzi­ Bog (dž. š.) hoće bezuvjetno, da ga nom širi medu čovječanstvom zar to priznajemo i slušamo, pa da se istom nije triumfiranje islamske misli? onda nadamo Njegovoj pomoći. Inače 1 tako se Islam s Božijbm pomoći ne­ ko se god odmetne, imaće se kada kajati prestano širi i napreduje. samo je kajanje beskorisna imovina. Još nešto. Mi smo rekli da je Islam Stoga preporučujemo zanešenim asijaotvoren i jasan, a to se vini! najbolje u ma. da u vlastitom interesu promisle o tom, što je njegova nauka jednaka ka­ slijedećim činjenicama; ko za djecu, tako i za odrasle, zrele Prvo: svijet obstoji, ljudi se rađaju, ljude. Mi, što i kako o vjeri kazujemo žive i umiru po nekom utvrđenom pla­ sićušnoj djeci, isto to kazujemo i od­ nu i kadno — kad se prividno učini, raslim, nema nikakvog zastrašivanja i da je neko nešto učinio i izvršio po zavaravanja. Prema svemu se vidi, da svojoj želji. je Islam vazda moderan i savremen, on Drugo: konačnu odluku o svačijoj nikad ne može zastariti. Za to, dragi sudbini imade Bog (dž. š.). Tome je prijatelju, ne daj se obmanjivati, već najveći dokaz: smrt, kojoj ne može nipristup: sa svojom braćom u zajedni­ ko izbjeći. (Na Hadreti-Alijinom muhučko kolo pa se naročito uz Ramazaniru je bilo napisano: »Kjefa bil mevti šerif priključi našem islamskom manivaiza!« — Dovoljan je savjet: smrt!). festovanju — poštedi, klanjajući, dije­ Treće: svi svjetski veliki učenjaci su leći i pohađajući predavanja u džamiji kazali: kad vjere ne bi bilo, nužno bi — slavljenju našeg velikog, milostivog je bilo uspostaviti. Jer bi život bio bez gospodara Allaha dželle šanuhu! svrhe. (Nastaviće se). Četvrto: kad'je tako, onda je najboJeste II prekomemo osetSivi pr.tiv hladnoga zraka? Dolaze li Vam admah različite boli? Oj, kako tu ublažuju ba­ li, čine otpornim masaže s Felleravim pravim Elsafluidom! 6 dvostrukih 'ili 2 velike specijalne boce 36 kruna. Trebale biste terajuće sredstvo, koje utažuje grčeve, jača želudac? Držate se samo Fe.ierovih pravih fls«-pilu!a! 6 kutija 18. kruna. Želučani balzam 12 malih boca 36 kruna. Omot i poštarina posebno, ali što jeftinije. Eugen V. Fel, let, Stubica donja, Elsatrg br. 31đ. Hr­ vatska. Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 314 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih, potrebćtina Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. Salihnga MnhiC i sinovi trgovina voća i ze- leni i južnog voća na veliko Sarajevo Protin Sokak 4. - Telefon 498 a Prašak za odstranjivanje dlaka dobiva se u Drogeriji Braće Sahinagića Koti vak. mearitsko povjerenstvo Maglaj. i numa od ehalije osigurano je na pet goI dina po 250 K mjesečno. U svemu mje­ Broj 46/1920. sečno po 500 K. NATJEČAJ. Natjecatelji za ovo zvanje imJrj oU ovdašnjoj glavnoj džamiji »Kurvom povjerenstvu najdalje do 25. juna šumtiji« upražnjeno je mjesto imama. Sa ov. god. podnijeti pismenu molbu sa ovim džihetom skopčano je i zvanje zvanju odgovarajućim svjedodžbama. muderisa odnosno vaiza. Maglaj, ine 7. maja 1920. Plaća je predviđena i to: Predsjednik: Od vakufa 250 K mjesečno sa kućom Zaimovlć, v. r. u naravi i komadom zemlje ođ 10 du- S Braća DBmirdžić, Sarajevo i Sarači ulica 51. — Telefon br. 274. IH Trgoviqa svakovrsnih Koža i obućarH skog pribora ца гца1о i qa veliko. Bi I HAMDIJE KOPĆIĆA ♦ preporučuje svoje bogato stovarište ♦ svih vrsta papira, kancelarijskog i Naručbe se školskog pribora. obavljaju brzo i točno. Cl ene umjerene. Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 Rilhelm F. Tiefenbach i drug Osijek I. uvoz i izvoz kemički tehničkih proizvoda Preporučuje na veliko: Benzin nadomjestak, acetona, na­ domjestak gor. žeste, uljene i su­ he boje, parafina, lanenog firnisa sikativa, brunolina, lakova, škrob u sanducima, amoniak sode, jetkog natrona 100°/0 i 128%, dr­ vnog katrana, octene kiseline, 80%, drvni ugalj, kolofoniuma. razni toaletni sapdni, olovni še­ ćer [Bleizucker] kem čisti, te svu drugu u tu struku zasijecajuću robu. Cijenik šaljemo franko. Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 Sreća da bude lijepa, te da ljepo­ tom svojom poluči uspjehu društve­ nom i obiteljskom životu. Zadesiti £e svaku ženu uporabom Fellerove Elsapomade za lice i kožu. Ova pomada odstranjuje sunčane i druge pj’ege, kož­ ne nečistoće, sujedice, bubuljice. Čini kožu mekom, nježnom i rumenom. Tisuće i i tisuće gospođa upotrebljuju je s najvećim uspjehom. Nu ne valja se latiti škodljivih sredstava, naručite stoga samo pravu zaštitnu pomadu »Elsa« lončić ža 6 kruna- Jača vrsta 9 kruna. Dobiva se samo kod ljekar­ nika Eugena V. Fellera, Stubica donja Elsatrg br. 310 (Hrvatska). 184 PAPIRNICA ♦ :: Htjeli*biste uzdržati svoju ljepotu I :: Htjeli biste imati kao baršun meku kosti? :: :: Ne imati više pjege, prištiće, sujedice? :: Upotrebljujte FelleroVu pravu »Elsa« pomadu za lice i čuvanje kože. Divit će vam sel Zaviditi će vam. 1 lončić 9 kruna. Nr. 111. jača vrsta 12 kruna. K tome Fellerov najliniji ljiljanov mliječni sapun 16 kruna. ?Htjeli bi ste lijepu, zdravu kosu? Felldrova prava »Elsa« tannochina-pomada za porast kose čini krasnu kosu. Priječi tvorbu peruti, sjedinu prije vremena. Priječi ćelavost. 1 lončić 9 kruna. Nr. <IH. jača vrsta 12kruna. K tome jaki katranov sapun za glavu 8 kruna. Šampon 1 krunu. Po­ mada za brkove 2 K 50 hel. i krune 3;— Muče li Vas kurje oči? Fellerov pravi Elsa-turistički melem djeluje bez­ bolno, brzo i pouzdano. Nema više kurjih očiju! Nema žuljeva. Nema tvrde kože. Mala ku­ tija Krune 4 — velika kutija Kruna 6'— Želite li još štogod? Fellerove Essa-pustilje za pranje (s kolo­ njskom) 1 kutija 7 kruna. Fellerov Elsaprah za posipanje protiv telesnog znoja. 1 kutija 6 kruna. — Fellerov Elsa-mentolni klinčić protiv migrene (glavobolje) i zubobolje. 1 kutija Krune 4 — Fellerov »Elsafluid« 9 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce 36 K. Vrlo dobar partum s najfinijim mirisima od 5 kruna počamši. Najfi­ niji Hega-puder. Đr. Kluger, bijel, žuto, roza. 1 velika kruna 12 kruna. Najjača Francovka u bocama po 8 K i 22 K. Omot i poštarina po­ sebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feler, ljekarnik, Stubica donja, И Narudžbe iz provincija obavlja vrlo brzo i tatno. H Elsatrg Br. 310. Hrvatska. Muslimanska Centralna Banka ža Bosnu i Heregovinu dion. društvo u Sarajevu. — Podružnia u Tuzli. Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,000.000. Pupilarno siguran zavod, — Prima uloške na uložne knjižice i rfa tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K 8,000.000. . Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavlja sve bankovne poslove najbrže I najpovoljnije. Odgovoriš uredi*«: F. Salata. Vfemrik: Ceatrsni Odt<n >t. И. O.< Aua«,arila D. & A. Каји, � https://kolekcije.nub.ba/files/original/688ea8784aad60111f492be22125db50.pdf d36af3519411bd8e40e7149067bb7201 PDF Text Text Poštarina u gotovom plaćena. -------- -- w WTF^k јЛ^В A 308 ____ —-^в"—** ■ м ЖШ —мјмјГ W 9 B П У*^И Ш AH ДЈН*МВ &------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ ^Ki 1 9 Ж1 ■' ^јд. мНМПк jV Ж aflBh у fliW jflMBb вш ^В W аВВ ЈУГОСЛАВЕНСКЕ M№mJ№ttCKE (^ Broj 53 (158) Sarajevo, utorak 18. maja 1920. (30. šabana 1338.) Sretan ti Ramazan, brate muslime, koji još nijesi osjetio bla­ godati narodnog ujedinjenja, pa I sad stenjaš pod udarcima zle sudbine, što tvojim upravnicima drži peču na očima i zastire im jasan pogled u budućnost i životni interes mlade nam države. Spremaš se da zdušnije robuješ Tvorcu 1 Upravljaču država i naroda; ne prokltnji, već mu se moli da skine zlokobnu koprenu, pa da zanešenj dođu sebi 1 uvide da je spas države vezan sa zado­ voljstvom svih njenih jedinica bez raz­ like vjere i staleža. Moli se zaštitniku Pravde i vjeruj, da će njene zrake probiti tmušu tjesnogrudnosti i netole­ rancije. Moli se i praštaj, ali se i zbijaj u fa­ langu. u jato ,da i tim pridoneseš ot­ režnjenju usijanaca kojima imponira časovita prevlast. Ne kloni, već se gru­ piraj; ne zdvajaj, nego se zbijaj i pri­ premaj! Time pozdravljaj brata, kad mu budeš govorio SRETAN TI RAMAZAN 1 Izmjena beglučke uredbe. U prošlom broju donesosmo izvornu vijest o izmjeni § б. i 7. Krizmanove uredbe o beglucima u B. i H., a danas donosimo tekst te izmjene kako je pri­ općuje dopisni ured. Izmjena glasi: »Ona beglučka zemljišta, na kojima ne postoji kmetstvu slični odnošaj, već koji seljaci drže i obrađuju k a o z a k u p c i i oni beglucl ili dijelovi beglučklh zemljišta, koje su sopstvenici obrađivali, ili ih obrađivali sami u v 1 astttoj režiji, OSTAJU SLOBODNA OD AGRARNE REFORME. Težaci, koji drže 1 obrađuju zemlju kao zakupnici, te nemaju dovoljno svo­ je zemlje, IH je nemaju nikakve, ili ne­ maju dovoljno, nadalje okačeni kmeto­ vi 111 zemljoradnici te dobrovoljci iz Bosne i Hercegovine, koji nemaju do­ voljno svoje zemlje, mogu se pod­ miriti zemljom od državnog ili javnog zemljišta«. * ši ministar Krizman izdao jedan dan prije svoje demisije u §§ 6. i 7. svoje uredbe oduzeo je on vlasniku i faktič­ nom posjedniku i ovo beglučko zem­ ljište, dok ga je ostavio veleposjednici­ ma u drugim krajevima države, š t o Mači drestraku mjeru, koja muslimanske državljane naše države degradira u red građana druge vrste, jer se s njima ne postupa onako, kao s onima u Hrvatskoj, Vojvodini i Macedoniji. Država mora u svojim mjera­ ma .jednaka biti za sve, bez obzira ko­ joj vjeri on pripadao, kako se on zvao i kakvog političkog mišljenja on bio. Žurba, kojom se je g. Krizman bio dao na taj posao, lakoumnost, ko­ jom je to učinio, jasan su dokaz, da je stranački interes u prvom redu, nika­ ko interes općenitosti, bk> ra­ zlog takovom rješavanju. Mi smatramo da se pitanje begluka i čitanje velepo­ sjeda imade jednako riješiti za cijelu zemlju prama najbo­ ljim interesima države i svih interesenata. * Povodom ove izmjene zagrebački »Hrvat«, glavno glasilo »Hrv. Zajedni­ ce« u broju od srijede (12. o. mj.) donio je ove značajne retke; »Pitanje kmetsta. treba razlikovati od pitanja begluka, koje je sasma druge naravi, te se kao ni veleposjed nemože istovjetovati sa pojmom kmetstva. Bosanski n. pr., beg imao je kmetova, imao je beglučke zemlje.. koju je davao ili u zakup fli ju je sam obrađivao. Uki­ nućem kmetstva ostala mu je beglučka zemlja, koja u daljnjem rješavanju ag­ rarne reforme podpada pod kriterije, koji Vrijede za veleposjed, koji imade da se riješi zakonom o agrarnoj refor­ mi. Uredbom o beglucima, koju je biv- Tako piše ugledni hrvatski list i mi ovim njegovim objektivnim riječima imamo dodati samo izjavu g. dra Hrasnice na sarajevskoj skupštini posjed­ nika, da ćemo prihvatiti svako riiešenje, na i Lenjinovo, samo uz uvjet da to rjješenje vrijedi, za sve pokrajinje •našeg kraljevstva. Specijalnih od­ redaba, koje su luperene proti nama1 muslimanima ne ćemo prihvatiti nikad i ni pod kojim uslovima, pa ni uz cije­ nu krvi. Ne damo se zatrti i oprijećemo se-,svakom, teroru.. Sarajevo, 17. maja. »Glas Naroda« nanjušio da Svetozar Pribićević opet postaje ministrom Ju­ goslavije, pa je u subotnjem broju ob­ javio uvodnik »Austrija rediviva«. Li­ jepo je od ovog »najuglednijeg« lista, što otkriva svoje prljave namjere, no nije lilepo što kleveće i — sije raz­ dor, kako bi i u Jugoslaviji unaugurisao omiljelu metodu svojih učitelja: divide et impera! , Poštovani organ »demokratske« za­ jednice tvrdi ni manje ni više, nego da je »Stojan Protić s k 1 o p i o p a k t s bosanskim begovima — protiv bo­ sanskih Hrvata. U Bosni ima da nastupi velikosrpski kurs na šte­ tu ekonomskog oslobođenja težaka«. Ova glupa informacija, primijenla dz »najpouzdanijeg« vrela, dala je povoda još glupljem komentarisanju poštovanog »Glasa Naroda«, pa mu tek sad postaje jasna »šutnja Pravde«, koja da je »znala nešto« pa nije vje­ rovala »u iskrenost Srškićevih riječi, jer težište agrarnog pitanja ne leži u Bo­ POJEDINI BROJ 1 kruna. Izlazi subotom, utorkom *četvrtkom- MboF. Pretplata godiš. 120 kruna, na pola godine 60 kruпа' Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. račun pošt. štedionice 1119^ Godina П. će se moći izbjeći srditim tumačenjima. Kad god Engleska vlada primijeti Fran­ cuskoj na njezine predloge o Njemač­ koj, čuje se govorkanje, da Engleska ide za tim, da izvojuje još neke pred­ nosti na Istoku. A kad Francuska za­ traži da se usvoji njezino mišljenje o Istoku, govori se .da .Engleska ne će da pomogne’ Francusku’ u razoružanju Njemačke ili' naplati njenih tražbiha. Bojati, se je da ovakvo slično govorka­ nje ne dovede do međusobnog rascje­ pa i sukoba. Protupredlozi turske delegacije mo­ rali bi se predati tek iza konferencije u Spaa-u. Za to će se vrijeme možda jasnije prezreti unutarnji položaj Male Azije. Mi za sada konstatujemo da se turski delegati nalaze u Versaju. Ali mi ne znamo,-da li vlada, koja je pred­ stavljena od delegata ima svoju neza­ visnost u Carigradu, te ako je ima, kakva je ta nezavisnost i ima li ta vla­ da kakvu moć u Maloj Aziji. Prošlog se mjeseca dogodio u Cari­ gradu jedan Skandalozan slučaj. Sulta­ nova vlada htjela Anzavour paši po­ slati oružja i municije, koje je ovaj šef bandita imao upotrijebiti protiv nacio­ nalista. 0 tom je pitan samo britanski oficir, koji, predsijeda. komisiji u Cari­ gradu, te je on na svoju ruku, bez da obavijesti Italiju i Francusku, dozvor lio da se pomenutom paši dadne neko­ liko topova, četiri hiljade pušaka, tri­ deset mitraljeza i veliki broj municije. Tako isto bez prethodnog sporazuma Pariški »Temps« od 8. maja donosi britanski je komesar dozvolio da se slijedeći članak: »Turski delegati u otvori stanica za popravak i gradnju Versaju očekuju, da će im se idućeg aeroplana u korist sultana. Ova je utorka predati mirovni projekat. Za stanica smještena u blizini Hajdar pa­ vrijeme sastavljanja projekta u Lon­ še na azijskoj strani, a aeroplani koji donu i u San Remu Francuska je bila se ovdje korfstruišu šalju se u Malu zabavljena njemačkim pitanjem, pa nije Aziju za bacanje proklamacija. Ti ae­ mno^o utjecala, premda mi imamo pre­ roplani podu i većinom se ne vrate; če pravo glasa na Istoku nego drugi i nacionalisti ih orobe kao i ratni mate­ premda se danas formalnost »predaje rijal Anzavour paše. Ali da i ne nabra­ ugovora« odigrava na francuskoj teri­ jamo ove slučajeve, ima jedna činjeni­ toriji. Jedan engleski general upravlja ca koja se ne smije prešutjeti i koja Carigradom. Grčkoj je dodijeljena Trase hrđavo tumači, a to je: da upravne kija, pa Galipolje i Smirna. Naši tali­ engleske vlasti ne razumiju načela i janski drugovi publikovali su mape, iz utanačenja aliiraca u pogledu organi­ kojih se vide dvije njihove fronte: pr­ zacije turskog ministarstva vojnog, pa va počinje od zaljeva Edremid, te pro­ rade onako kako je po ćeifu. Engleskoj šavši pokraj Afijon Karahisara obuhva­ i sultanovoj vladi daju pogodnosti bez ća i Koniu do Mersina; dočim druga ičijeg znanja i odobrenja. obuhvaća mineralno jezero Herakle. Da opstoji kakav tajni savez između Francuska javnost može dakle da konsultana 1 Engleske — bilo u formi kao statuje da se diobom Turske smanjiu Egipta ili Iranu — ne bi smo se ču­ vaju i francuska nasljedna dobra na | dili engleskim vlastodršcima na ovoIstoku. Ovaj prizor nas podsjeća na | kvom ponašanju. No kad su zimus tur­ nesretne turske delegate. ske novine publicirale tajni engleskoTreba se nadati, da će se turskim turski ugovor i tvrdile da je on potpi­ delegatima dati podulji rok za odgo­ san od sadanjeg velikog vezira i en­ vor. To je ne samo u njihovom inte­ gleskog vrhovnog komesara u Cari­ resu, nego to zahtijeva pravda koje se gradu, englesko je ministarstvo ino­ aliirane sile moraju držati. stranih djela ta vijest najkategoričnije odbilo- Može li demantirati i vijest ko­ Odluke u San Remu koje se tiču ja sada kola? Hoće li sadanji turski Turske donesene su u isto vrijeme kad delegati zvanično potvrditi da ne po­ i mirovni ugovor,s Njemačkom. Ovo stoji nikakva zajednička veza između je jodna vrlo, hrđava metoda riješenja, te se nadamo da naši političari ne će 1 urske i koje od velevlasti i da li mo­ gu obećati, da Turska u buduće ne će još jednom učiniti takvu strašnu po­ potpasti pod kakovu bilo tađu upravu?! grešku. Ako alirane sile riješe tursko Zaista je potreba da se turski delegati pitanje u isto vrijeme kad u Spaa dođe svečano izjasne! na saslušanje i njemački kancelar, ne sni, već u Beogradu«. Pametni uvod­ ničar fantazira još malo dalje, pa veli da su so »begovi i radikali baš od tog vremena (od pakta!) sasvim približili dočini su hrvatski separatisti iz bloka r e k b i izbačeni«. Konstatiravši ta »fakta« mudri uvod­ ničar upravlja opomenu na adresu »a ustrijske kopiladi« (tako je »Demokratija« nazvala bosanske Hrvate!) i veli da it se »naši hrvatski separa­ tisti u Bosni grčevito hvatati skuteva' onih demokrata, koje danas bijesno na­ padaju, kada će osjetiti svu tragiku svoje političke izolovanosti i političke sljepoće, kada će uvidjeti, da mogu slobodno sahraniti nadu u njihove dvije uporne tačke: u radikale i — Italiju«. Mi smo citirali gornje izvode »Glasa Naroda« ne za to, što im dajemo kak­ vu važnost, ili možda stoga, što bi ih htieli ozbiljno oprovrgnutj nego zato, da pružimo eklatantan! primjer polfđ tičkog sljepila koje zastire vid ovih »demokratskih« nojeva. Da nijesu ćora­ vi kod očiju, posve bi im bila jasna absudnost tvrdnja o paktu s radikalima, koji se najbolje zrcali u činjenici, da stanovište naše organizacije vrlo zgodno tumači glavni organ — Hr­ vatske Zajednice... Pitanje Turshe. Muslimanska trgovačka i ohrtničha banka sa Bosnu i Herc^avina (d. đ.) u Sarajevu. lavi n svim Jmakcvnln Mlailai. »aslja oplate I uuosteuja u kraljevstvu SM. I a imenstvu. Мва ulodlH na uložna knJHIte I febule maie i ukiaaOule Ih ва|pavoljnljg. Hkavlja sve piJenlačM poslan I buraaviui natapa Dionička glasnica H 3,Đ00.0QĐ Daje incnski I aprvvlsscljske UruUti., — Kupuje i uređaje sre^e, valute I eri еЛоив papin evlli vrsti, n 0 i U a i М Ш М l kupvje I predaje sve vrste rabe, a paplavite ne životne nutlrulcL I fiMCiIarija: Kralja Fetfa ulia Z ррдашоо, lijno - Brzojavi: Trgova ban^а, Sarajevo - Interurban telefон: ZN �Број 158 Broj »PRAVDA* — „ПРАВДА* Strana 2 Страна Vrlo je važno znati kakovu moć ima sadanja turska vlada. Ako je istina, da sadanja vlada nema nikog za sobom, onda je mir, kojeg će ovi delegati pot­ pisati nula. Koliko smo mi obaviješteni, turske provincije u Maloj Aziji gledaju sultana kao zatočenika i zbog toga ne slušaju njegove naredbe govoreći, da su izdane pod pritiskom. Što mi zna­ mo. Engleska je vlada poslala emisare, da u Aziji ispitaju stanje nacionalista i Mustafe Kanala, a očekujemo, da će­ mo imati i sigurnije podatke o cijeloj stvari. Što se tiče nas mi smo uvjereni, da sadanja turska vlada nije moćna i ne može zaustaviti Kemalovih četa koje danomice napadaju našu vojsku u Ciliciji, pa smo više nego sigurni, da ovaj mir, koji će potpisati ovi sadanji turski delegati nije dugovječan i osu­ đen je prije života na smrt. Ove naše predrasude izgledaće nekim našim britanskim prijateljima neprijat­ ne. Ali ih objelodanjujemo u želji, da koristimo interesima Britanije koliko i same Francuske. Projekat mira, koji će se predati turskim delegatima nije šta drugo nego opasno oružje, kojim pomažemo neprijateljsku propa­ gandu. Melodija je ove propagande mu­ slimanska, ali joj je instrumentacija boljševička, a gibanje — germansko. Boljševici su već prešli granice Kav­ kaza. te su se zabili između perzijskiji i anadolskih muslimana na istoku Ka­ spijskog jezera. Oni produžuju svoj rad i bliže se Indiji. Jedan musliman iz ovih krajeva, Ikbal Ali Šahi, napisao je prije, osam dana u The Near East-u između ostalog i ovo: »Strašni taiasi gibaju se prema Indiji; pitamo se kako da ih zausta­ vimo?«, a Trocki je nedavno rekao: »Engleskoj samo u Indiji mo­ žemo dati smrtni udarac«. Šta rade čuvari Indije?! Na .posljetku moramo ostaviti stvar odgovornim fak­ torima. samo im unaprijed kažemo ovo: dokrajčeniu boljševičke propagan­ de treba jedna druga propaganda. Tre­ ba propagirati najhitnije, da se dobije blagonaklonost muslimana prema En­ gleskoj. A zar će se simpatije muslima­ na dobiti s razdiobom Turske? Ad. Bilješke. Nesloga medu demokratima. Šefovi demokratske zajednice trude se već mjesece i mjesece, ne bi li izazvali nes­ klad medu protivničkim strankama, pa ga izazvaše među svojim pristašama. Sada konstatujemou Demokratskoj Za­ jednici, ljevicu s Pribićevićem i Vikle­ rom na čelu i desnicu, u kojoj su slo­ venski liberalci, srpski samostalci, bo­ sanski muslimani i znatan broj hrvat­ skih zastupnika. Ljevica je proti radu s parlamentom i parlamentarnom za­ jednicom, a za tješnji, po mogućnosti najtješnji dodir sa socijalpatriotima, ko­ munistima i republikancima, za najra­ dikalniju agrarnu reformu i apsolutis­ tički režim, a desnica obratno. Bosan­ ski muslimani demokrati osuđuju radi­ kalizam u riješenju agrarnoga pitanja, jer znadu, da im je za izbora zakrčen pristup među muslimane, ako budu sli­ jepo slijedili Pribioevića do u skrajnosti. Ne znamo, kako će se ovaj spor demokrate muslimani ići da agituju medu naše muhadžire ,u Carigradu i Maloj Aziji da se vrate. Uzdahnuo sam. Kamo sreće da mi imamo gdje da primimo tu našu braću. Ah (kad se od nas otimlje koji smo od stoljeća srasli s ovom zemljom, krvljiu je natopili, sla­ vom je ovjenčali i ovome narodu sa­ čuvali — da je sada predamo Jugosla­ viji kao nacionalno i etnografski najčišći sastavni dio — sigurno se ne će dati onima, za koje naši dušmani ne­ prestano tvrde, da ih je otjerao odavle »turski fanatizam«, a ne Švabin zulum. Prosjaka nas ima dosta, pa šta će nam drugi prosjaci! Dosta nam je gledati Jedan član naše redakcije razgova­ našu nevolju, pa šta će nam još njiho­ rao je sa g. Suljagom Saliliagićem o va. Znamo da njima nije dobro, ali ba­ poznatoj njegovoj aferi sa Ibraliimom rem, da im nevolju ne gledamo, a zna­ Sarićem, pa mu je Suljaga dao ovo sa­ mo i to, da šu i oni čuli kako je ova­ općenje: mo, pa da ih ne bi mogao niko ni na­ Povodom šamara kojeg sam udario govoriti da idu ovamo. Ali ipak gg. Sa­ Ibrahimu Sariću, narodnom poslaniku, rić, Kurtović i dr. Mehmedbašić idu u koga narod nikad nije nikuda slao, do­ Tursku, uz dnevnice od 100 franaka, a nio je jedan dio demokratske štampe to je oko 1000 kruna dnevno i troše na kriv i tendenciozan prikaz, koji je on­ taj put po njihovom računu 29 da prešao i u jedan dio druge štampe. hiljada franaka ili oko 300 hiljada kru­ Zbog toga sam prisiljen da kažem za­ na. A uspjeh? On je jednak nuli! Ali što i kako se je taj incidenat u parla­ oni sada okreću stvar! Ni s u oni išli mentarnom bifeu odigrao. u Tursku da zo’vu ovamo mu­ Još od dulje vremena ne govorim sa hadžire nego li su ih išli — Sarićem ni s njegovim nekim drugovi­ odvraćati! Inače bi, vele, naša dr­ ma iz ovih razloga: 1 .) Kada je prvi puta nastupila vlada žava bila preplavljena muhadžirima! g. Davidovića u parlamentu u čijem su Sada je jasno svakome, zašto su ti krilu bili svi poznati dušmani musliman­ ljudi išli tamo i proveli po Stambolu, skog elementa kao Pribićević, Poljak, Brusi i Izmiru oko 3 mjeseca. Da pred­ Krizman, Nježić, Krulj i t d., onda su lože državi račun od 29.800 franaka. toj protumuslimanskoj vladi omogućili Sada je razumljivo zašto ti ljudi sjede život Sarić i njegovih 7 muslimanskih u toj zajednici i zašto primaju sve one drugova. Da je od ono 127 demokratiznimne mjere proti muslimanskim po­ sko-socijalističkih glasova bilo samo 5 sjednicima. Šta se njih tiče što ska­ na našoj strani, vlada g. Davidovića bi pavaju hiljade starih naših porodica, imala samo 122 glasa, a na protivnoj kada se plaćaju njima dnevnice od 1000 strani bi bilo 124 glasa i ta bi vlada kruna dnevno. morala pasti u parlamentu. Onda ne bi Eto taka je bila situacija, kada me je bilo onih iznimnih zakona proti nama, 3. maja u bifeu »Nar. Predstavništva« koje su tako omogućili Sarić i drugo­ pozvao g. Ismet Zildžić iz Sarajeva da vi mu. sjednem za njegov sto. Prišao sam sto­ 2 .) Kada su lanjske godine došli iza­ lu, jer nisam vidio da za njim sjedi i slanici naše braće iz Sandžaka da se Ibrahim Sarić. Kada me je Zildžić po­ tuže na nečuvene zulume kojima su zvao da sjednem odgovorio sam da ne izvršeni, onda su pozvali sve musli­ mogu, a kada me je apostrofirao da li manske poslanike na zđogovor i za­ ne ću da sjednem zbog toga što ima molili za pomoć. G. Sarić tada nije htio demokrata, nisam mogao to zatajiti, ni da dođe i rekao je bajagi da je »bo­ nego sam potvrdio. »Jest, rekao sam, lestan«, a Kurtović je i tom prilikom iz­ ja razumim svakog političara i svaku javio da nema nikakvih muslimanskih stranku, ali muslimane što sjede u de­ interesa. mokratskoj stranci, njjha belj ne razu­ 3 .) Kada je odstupio g. Poljak, a do­ mijem — osim kada pročitam ono, što šao g. Krizman za grarnog ministra je jučer stajalo u »Beogradskoj Štam­ onda su muslimani demokrate pripre­ pi«, onda ih razumim!« »To je laž!« od­ mili neki memorandum u komu su ba­ govorio je Sarić. Na moje pitanje da li jagi tražili da agrarna politika okrene se to odnosi ha mene on je isto pono­ novim smjerom i obećavali su — ona­ vio, a iza toga je došao — šamar. ko u društvu — kako će Krizman po­ Poslije podne istoga dana dočekao praviti neke Poljakove pogreške. Tada me je u kuloarima parlamenta iz za­ sam se sjetio onoga pasusa u odgovoru sjede drugi stambolski muhadžirski put­ g. Gluhića meni u »Demokraciji« kako nik Šukrija Kurtović u društvu s Arnaće izaći neka nova uredba »za novu tom Šerifom Bajramom, još nekim no­ kampanju« koja će biti produkat nje­ vinarom Višićem i još jednim četvrtim gov i njegovih drugova iz dem. zajed­ i udarili su na me. Ja sam dočekao na­ nice. Kad tamo, izađe -poznata uredba padaj ali su se umiješali žandari i poo beglučkim zemljama od 14. februara o. g. Ta je uredba atentat na naše pra­ »služitelji tako da nije došlo do ničega ozbiljnijega, osim do džilaparta noga­ vo vlasništva s jasnom tendencijom da ma junačkog Kurtovića. Nije istina, da bosanske muslimane liši sve svoje me je Kurtović »išamarao« ili da sam zemlje. Tu uredbu nisu mogli progu­ »loše prošao«,- kako su donijele neke tati ni sami gg. Gluhić i dr. Zečevfć, demokratske novine, jer se ne bojim ni nego su istupili iz dem. stranke, ali Sa­ moralnih ni fizičnih napadaja onih ljudi. rić i drugovi su ipak — ostali. To je čitava istina o prvom šamaru u Od tada ne govorim više sa Sarićem. 4 .) Odavna se je pročulo među na­ bifeu Privr. Nar. Predstavništva. Sulejman Salihagić. ma ovdje u Beogradu kako će neki odstraniti: jer demagoštvo ne dopušta ljevici da uzmakne, jer se boji, da ne odbije od sebe mase; ako pak ne po­ pusti desničarima, mogli bi se ovi otcjepiti i možda prijeći u Smodiakinu grupu ili stvoriti još jedan »klub nezavišnjaka«. (»J.«) Povodom jednog šamara. FELJTON. A Hifzi Bjelevac: Rene Logotetides. (48) Vili. Velika stara vojnička kasarna u Trapezuntu pretvorena je u tvrđavni zatvor već godine 1900., kada je Abdul-Hamid počeo trijebiti one na koje je sumnjao, da bi mu mogli smetati. To je velika zgra­ da, ružna izgleda skoro se protegnula do mora. Zi­ dovi su bili mjestimice obrasli mahovinom, a mje­ stimice opao žuti kreč, pa je u noći izgledala kao havet i svijet se klonio, da prolazi putem pokraj nje. Osim toga postojala je i zabrana, da u blizini zatvora nisu smjele lađe ploviti, pa ni čamci, jer je postojala sumnja, da bi kažnjenici mogli na taj na­ čin umaći. Za to je nadozidan zid, koji je okruži­ vao dvorište i povrh njega metnuti gvozdeni šiljci. Prozori, koji su ostali na zidu da mogu straže gle­ dati na more bili su zatvoreni u nakrst željeznom ogradom. Dvorište je bilo prostrano. Nekad je slu­ žilo kao vježbalište vojnicima, a sada su u određe­ nim časovima puštali kažnjenike da šetaju od kako je došao za upravitelja Salih paša, — čovjek pra­ vedan i dobra srca pa je ukinuo ono nehumano postupanje koje je do sada bilo. Unutrašnjost zgrade je mračna i hladna. Pre­ pletena je mnogim trijemovima bez svijetla, koji nisu bili ni popođeni.Sve je zaudaralo vlagom i ši­ rilo neki osobit vonj na gnijenje kreča. U prizemlju, u malim pregrađenim sobicama bili su obični zlo­ činci, a u gornjem dijelu zgrade politički krivci. Pri­ je su bili izmiješani i jedni i drugi, no Salih paša ih je odijelio i ako je bi protivnik Mladoturaka. Među ove dovedena je jednog dana u zatvore­ nim kolima jedna djevojka, koju je dežurni činov­ nik zapisao u svoj raport pod imenom Rene Logo­ tetides i odredio, da se smjesti u posebnu sobu dok Salih paša drugo ne odredi, jer spis, koji je done­ sen iz Carigrada glasio je na samog upravitelja za­ tvora. Činovnik je samo upisao ono što je trebalo za njegov raport; ime, godine i za što je kažnjena. Na ovo zadnje pitanje odgovorila je Rene s bolnim smiješkom: »Radi slobode...« Činovnik je pogledao s nerazumijevanjem, ali se je zadovoljio s njezinim odgovorom i upitao, ka­ ko mu je rekla. Upisujući riječ „sloboda" *) zadrh­ tao je i on i teško je napisao tu riječ, koja se je rijetko upotrebljavala u turskom jeziku, a nikad nije pisana u novinama ili knjigama. Kad je svršio •) turski .hurijet«. ' I ! ј Politici pregled UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. Novo ministarstvo. Jučer je 17. maja obrazovan novi kabinet: dr. M. Vesnić, predsjednik; St. Protić, konstituanta; dr. M. Ninčić, trgovina; dr. Velizar Janković, privreda; Jojić, ishrana; Zeka Rafajiović, zdravstvo; dr. Vlekoslav Kukovec, socijal. pol.; Sv. Pribićević, prosvj.; Lj. Davidović, unutr.; dr. Kriz­ man, agrar; Pavle Marinković, vjere; dr. Ivica Kovačević, šume i rude; dr. M. Drinković, pošte; Joca P. Jovanovi'ć, građevine; dr. A. Trumbić, izv., posl.; general Branko Jovanović voj­ ska; dr. Marko Trifković, pravosuđe; dr. A. Korošec, saobraćaj; Dr. K. Stojanoviću ponuđeno je min. financija, no do jučer u 3 sata poslije podne nije bio još pristao, ali po.najnovijoj vijesti sko­ ro je sigurno, da će pristati. Prije sastava vlade. »Progres« jav­ lja: Prema obaveštenjima koja smo do­ bili sa raznih strana, izgleda da je na jučerašnjim pregovorima došlo do spo­ razuma, tako da se odmah prešlo na podelu ministarstva i izbor ličnosti. Demokratska Zajednica odustala je od svog zahteva, da se do ustavotvor­ ne skupštine koja ćejmati da reši ag­ rarno pitanje, ne sprovode izmene ko­ jima je današnja vlada podvrvnula ag­ rarnu uredbu. Ali stoji još jedna pre­ preka na putu sporazuma. To su onih 900 milijona kruna koje je prošla de­ mokratska i socijalistička vlada, u ob­ liku dvadeset od sto, oduzela od ima­ oca kruna, prilikom markiranja ovih posljednjih. Dok Demokratska Zajedni­ ca stoji na stanovištu da tih 900 mili­ jona kruna ostanu kao leteći dug, Par­ lamentarna Zajednica zahteva da se taj duž konsoliduje, to jest pretvori u obligacije od pef godina, sa interesom ј^dan od sto. 0 ličnostima koje će ući u vladu mo­ že se reći kao pouzdano da će Vesnić biti predisednik, Protić za ustavotvor­ nu skupštinu, Pribićević presvete, Kri­ zman agrarne reforme, Ninčić trgovi­ ne. Korošec saobraćaja. Ministar unu­ I trašnjih dela biće demokrat Davidović ili Drašković. O ministarstvu finansija još nije odlučeno. Ako deniokrati dobi­ ju ovo ministarstvo, ministar će biti Drašković. U vladu će ići i Polaček i Kukovec. Riješenje jadranskog pitanja. Scialoja je javio, da će se sporazum sa jugo-’ slavenskim delegatima postignuti za б do 7 dana, jer su Pašić i Trumbić došli u Italiju, odlučeni, da riješe jadransko pitanje. Talijanski nacionalisti uživaju u Nittijevom padu obzirom na riješenje jad­ ranskog pitanja i njihove nade na Ri­ jeku izbijaju stoga na javu. Jučer je Ri­ jeka bila kao u nekom ludilu. Improvi­ zirali su sprovod i u Rijeku nosili lutku sa Nittijevim natpisom. Poslije tobož­ njeg pogreba bacili su lutku u more, našto su išli ophodi sa glazbom po gra­ du. Navečer je bila bakljada. VANJSKI POLOŽAJ. Kemalpašina vlada. Kemalpaša ob­ razovao je vladu u Angori. Telegrafirao je konferenciji mira, objavljujući za ne­ važne uslove mira pd strane turske de­ legacije. ' raport i pogledao djevojku, osjetio je da to ne ć * biti obična zločinka, jer u njezinu pogledu bilo j_ nešto toplo, veliko i svijesno. »Radila je proti sul tana«, pomisli u sebi i naredi stražaru, koji je sta’ jao do vrata, da je smjesti u prvom katu u veliku sobu, koja je nekad služila za kancelariju. »Postelju joj donesite iz koje druge sobe,« na­ ređivaše dalje — »a ja ću sutra s pašom govoriti, da je smjeste među ženske u donjem spratu...« Rena ga pogleda i reče: — Ako smijem moliti, ostavite me samu... Ja ne volim sa ženama...« On ne odgovori. Stražar joj otvori vrata i od­ vede je. Rene Logotetides odvedena je u određenu so­ bu, prostranu, veliku s dva prozora do polovice za­ tvorena daskama. Strop je bio na pola obijen, pa se je vidila slama i visili komadi na koncu. Po podu su ležali nekakvi stari papiri, a u jednom kutu raskliman stol sa stolicom. Na stolu su nekakvi zaprašeni tefteri odavati znak, da je ova soba bila za drugo upotrebljivana. Ona se ogleda oko sebe i priđe prozoru. Kroz jednu pukotinu ugleda pred so­ bom veliko nepregledno more bez kraja, i bi joj lakše pri duši. Nastaviće se. Muslimani čitajte,Pravdu * �Број 158 — Broj Osuda Kjemal pašp. Prema vijestima »Tempsa« osuđen je Mustafa Kemal sa Još petoricom na smrt Kemal paša ugrožva Carigrad. Pre­ ma pariškim vijestima nacionalne su čete Turske prodrle do mramorske obale i ugrožavaju ulaz u Dardanele. Engleski brodovi moraju to zapriječiti. Kod Bejrota došlo je između francus­ kih četa i turskih nacionalista do ljutih bojeva. Ima mnogo gubitaka na oba­ dvije strane. Nova talijanska vlada. Povodom mi­ nistarske krize izbile su u Rimu mnoge teškoće zbog držanja katoličke pučke i socijalističke stranke u parlamentu. Moguće je da obrazovanje nove vlade bude povjereno Nittiju. Nitti bi obra­ zovao vladu bez predstavnika katolič­ ke pučke stranke. Giolitti na površini. »Domovina« u popodnevnom izdanju donosi vijest iz Trsta: »11 Piccolo« donosi, da će po svoj prilici biti Giolitti ministar pred­ sjednik. Za njega radi Pučka Stranka. Giolitti je kralju objasnio unutrašnji po­ ložaj kao i vanjski. On hoće, da se što prije riješi jadransko pitanje, koje drži za najvažnije, što ga Italija ima uopće da riješi. Prema njegovom mišljenju najpodesniji je za taj posao Nitti, koji bi u njegovom kabinetu bio ministar unutrašnjih djela. Voda katolika Meda bio je također kod kralja, ali nije pre­ uzeo sastav kabineta. Intervencionisti bi volili za ministra predsjednika Bonomimedu. U konbinaciju ulazi i Orlando. Za njega se opet javlja, da je kralju preporučio Giolittija za šefa kabineta. Prema informacijama »Piccola« ne zna se stalno ništa. Jedino je sigurno to, da se nacionalisti boje silno Giolittija. Nadalje »Domovina« doznaje, da je naša delegacija otputovala iz Palanze u Pariz. Pašić je otputovao u okolinu Pariza. Delegati su izjavili da njihov ’ Prosvjeta i škola. Vjeroučiteljima na znanje. Kotarski ured u Sarajevu dostavio je odboru od­ luku od 17. aprila 1920. broj 6393/20. koja glasi: »Na osnovi riješenja zem. vlade u Sarajevu od 5./4. 1920. br. 31145/IV-l obaviješćujete se u riješenju Vaše mol­ be za povišenje honorara i drugo kako slijedi: Ad 1). Jednokratne potpore za naba­ vu odijela ne daju se više nikojima službenicima, nego se u mjesto toga .davaju skuparinski doplatci onima koji prema ministarskom naređenju imaju na to pravo. Honorarni vjeroučitelji su od toga isključeni jer oni niti primaju za vjeronauč. nastavu adiutum ni platu, nego samo godišnju nagradu, da se obo­ dre na revnije vršenje vjeroučiteljske dužnosti, koja je za pravo sastavni dio njihova svešteničkog poziva i to dotle, dok budu tu dužnost tačno i uspješno vršili, te dok opće njihovo vladanje u svakom pogledu bude korektno (Nar. br. 124.360 od 1893.) Ad 2). Stavljen je za proračun god. 1920/21. prijedlog, da se honorar pred­ vidi u dinarima t j. da se početverostruči onim honorarnim vjeroučitelji­ ma koji nemaju dovoljno drugog priho­ da da mogu podmirivati svoje najpreče potrebe, odnosno koji već kao sveštenici nemaju skuparinske doplatke. Da­ kako da se ne može za sad još ništa reći, kakva će hiti sudbina tog prijed­ loga zem. vlade. Ad 3). Honor. vjeroučiteljima ne mo­ gu se dati ni skup, doplatci iz razloga koji ie naVeden pod 1) i 2). Ad 4). Država ne dijeli nikome ni na­ mirnica, niti čega sličnoga. To ie stvar , mjesnih konzumnih zajednica pa drž. vlast ne može o tome ništa da odre­ đuje. Ad 5). Ministarstvo je izrikom odre­ dilo. da mu se više ne saopćuju ničije molbe ni želje u stvari podvoznih olak­ šica na željeznicama. Ad 2). Primjećuje se još da nastavna osnova ne traži od vjeroučitelja više od 2 sata nastavničkog rada po godištu i sedmici, koja mit je slobodno u spo­ jenim god. rasporediti na čitav razred. To se obično tako i čini, ba vjeroučitelj u jednorazrednim školama (jest 4 godi­ šta u jednoj sobi) u većini slučajeva ne­ ma cijele sedmice više od 3 nastavna časa. Pod takvim okolnostima dakako ne može biti govora o kakvom uspoređenru sa regulacijom učiteljskih boriva koja je u ostalom već odavno zakonom rizvršena. 0 regulaciji moći će se uop- Страна 3. ПРАВДА' — .PRAVDA. imati pri ruci razna djela, pa ijj pro­ ma muslimanima, posebno ćemo se oodlazak ne znači da su pregovori pre­ učiti. To nije lahak posao. vih dana osvrnuti u »Pravdi«, pa će se kinuti, nego da su samo odgođeni. 1 kad bi sve te poteškoće svladao svako uvjeriti, ko je 1914. godine više Špiljska prometna konferencija. U opet teško da hi bio načistu šta je mufstradao i od koga. Sada ćemo samo Špilju je započela konferencija između tabih, a šta nije, jer i glede tih propisa malo da se pozabavimo našim pred­ delegata čehoslovačke republike, Jugo­ postoje razna mnijenja. Samo i- jedino stojnikom. On, kako rekosmo, baca slavije i Italije. — Ova se konferencija našem uvaženom fakihu Sejfulah ef. sumnju na pojedine, a osobito mu je uzima kao nastavak pregovora, koji su Prohi pošlo je za rukom, da sve te na oku ugledni musliman trgovac Ra­ u svoje vrijeme vodeni u Gracu, a u propise iscrpivo sabere u jednu zbirku, gibaga Capljič, jer je g. Noszlopv u cilju, da se uredi što bolji izravni sao­ koju je nazvao gornjim imenom. Pošto svoju tvrdu glavu utuvio, da sve pro­ braćaj između Čehoslovačke, Jugosla­ je glavna riječ o vasijama, a vasija je tiv njega Capljić piše, pa ga na sva­ vije i tlaliie. u srodstvu sa vasijetom, pisac se je kom mjestu spominje. Solidarnost s Rusijom. »Telegraph« osvrnuo.u prvom poglavlju na vasijet, Ovih dana provodi se kod nas rekrujavlja iz Londona, da su lučki radnici što je također nužno znati. tovanje za mladiće do 30. godine i sta­ zaključili, da ne će tovariti ni jedne la­ Cijela materija raspoređena je u naj­ rije 41.—50. godine. Ragibaga Capljić đe, koja bi vozila materijal za bilo koju ljepšem redu u poglavlja. Djelo je isti­ navršio je 31. godinu, a u mirno vri­ zemlju, neprijateljsku sovjetskoj Rusiji. na napisano na arapskom jeziku, ali u jeme platio je bedeia. Sada je Ragibaga Liga Naroda. Savjet Lige Naroda ovrlo lijepom i lahkom stilu. Moja ma­ sa još jednim jevrejom od istih godina držao je jučer poslije podne svoje sjed­ lenkost je to djelo pregledala, i ne na­ pozvat na pregledbu, pa kad je on pri­ nice, na kojima su pretresana ova pi­ lazim ništa reći, doli .izraziti svoje div­ govorio, zašto je on iznimka između tanja: Sastanak generalne skupštine ljenje piščevu trudu, ustrajnosti i op­ sviju bedelaš i onih koji su navršili 31. država, koje pripadaju ligi naroda; osežnom poznavanju, te ga toplo prepo­ . godimr — jer se ovi ne traže — njemu dašiljanje kući zarobljenika, коц su još ručiti svima kadijama, muftijama, šeliječnik u komisiji g. dr. Jakovljević re­ u Sibiriji; međunarodna zaštita žena i riatskim vježbenicima i svima onima, če između ostalog: »Vi ste onaj, koji odjece ; istraga u Rusiji; pritužbe nje­ koji vladaju sa arapskim jezikom. vaj kotar u »Pravdi« rešetate!« mačke vlade; pripuštanje novih drža­ Ali-Riza Prohić, vrh. šer. sudac. Pametnu je dosta. Daklen i ovdje naš va u ligu naroda, pa međunarodna sta­ predstojnik nije mogao proći bez malo tistika i pitanja, koja se odnose na tran­ denunciranja. Naravna stvar, uspjelo zitni saobraćaj. Stvoreni zaključci, bi­ mu je, Ragibaga je pored sve nezako­ će objelodanjeni dijelom u sutrašnjoj nitosti uzet u vojsku i vele mu, da mo­ javnoj sjednici a dijelom i to najvažnije ra najmanje 2 mjeseca služiti. Čudimo u srijedu. se da je jedan član komisije gornje ri­ Ključ, u aprilu. »Allgemeen Handelsblad« javlja da ječi mogao izgovoriti, a za predstojni­ Naš kotar obiluje dobrovoljcima, ima liberalna partija u engleskoj donjoj ku­ ka nam nj najmanje nije začudno.' Od ih preko tri stotine. U prošloj godini ći namjerava podnijeti predlog, po ko­ njega — kakav je — i mnogo većem podijeljeno im je do 21Д vagona žita me bi donja kuća trebala zahtijevati mazlumluku se nadamo. Do viđenja g. da se odmah sazove skupština lige na- j besplatno, te 35.000 K u gotovom nov­ predstojniče opet! cu. Sad im se dijele i takozvani držav­ roda. Engleski zastupnici trebaju dalje Na adresu poštanske uprave. Od jed­ ni konji, koji se od pojedinaca oduzi­ da dobiju mandat za podnošenje prednog pretplatnika iz Miljanovaca, kotar maju, premda ih ima koji su te konje loga o pripuštanju Njemačke, Rusije i Zvornik, dobismo ove retke: »Javljam i platili, ali to se ne pita. Kupljeni su drugih suverenih država u ligu na­ tom naši, da sam se na Vašem cijenje­ im i dobrovoljni prilozi i to bilo je.i roda. nom listu prinužden zahvaliti, ne iz takovih slučajeva, gdje se je od poje­ »Dailv Telegraph« javlja, da je o-drazloga da ne bih bio pristaša i pret­ dinaca tražila izvjesna svota ređena u najskorije vrijeme vijećanje,o platnik vašeg cij. lista, već toga radi što novaca, govoreći im bolje je dati ne­ primitku Vatikana u savez naroda, ia­ ga sasvim rijetko dobivam, t. j. u mjego da oni sami po sebi naplaćuju. Na ko u samom značenju riječi papinska secu4e d a n i 1 i dvabroja i tobez svima aprovizacipnim artiklima udaren stolica nije suverena država ni narod. pojasa i zamazane. Dok su mi je namet u korist dobrovoljaca tako, list kondukteri izdavali uvijek sam ga da na svakom kg. šećera imadu po 2 redovito dobivao, a pošto je određeno K a na kg. soli po 20 helera. će u svoje doba povesti riječ samo u da se pronosi na ablage u Kalesiju, ka» pogledu onih vjeroučitelja koji imaju Ovih su dana dva dobrovoljca gra­ je drži učitelj Kučinić ne dobivam ga propisani minimum od 30 sedmičnih đanina Mlađenović i Dunović podnijeli redovito jer on poštu na ganjku na hamolbe kojima traže, da im se podijele sati, te koji ni dosad nijesu dobivali u stalu otvoreno drži kuda prolaze škol­ ime toga honorar, nego platu.« 2 vakufski jutra, koja leže na najljep­ ska djeca i drugo prolazeče osoblje. .Gornju odluku saopćuje odbor vjer. šem mjestu u graij’ Istodobno su pod­ Molim ako bi bilo moguće, da bi mi po učitelja za Б. i M. u Hadžićima, te unijeli molbe za podietjGlj^ općinskog prijašnjem običaju mogli izdavati i jedno traži mišljenje pojedinaca šta bi zemljišta, misleći, ako ne upan yakufdalje bi ostao kao pretplatnik Vašeg cioni želili i kakve sada mjere ovaj od­ G-’enog lista. Radi ovakih neurednosti sko zemljište, upaliće općinska bor smije poduzeti u pitanju vjeroučiprinuždert s^T se na Vašem cijenjeno"1 I zbilja, tako je i bilo. Na 26. prošloga teljskih beriva. mjeseca obdržavala se je sjedinca op­ listu zahvaliti«. Za odbor: ćinskog vijeća na kojoj je zaključeno, Pitamo „poštansku direkciju ko су Predsjednik Muhamed Islamović. da se Dunoviću (inače siromašnom do­ nam naknaditi ovu štetu i koja je pa­ brovoljcu) besplatno dadne takozvana met poštu povjerila jednom učitelju? Ispit na Senatskoj školi obavljen je Akcijinl vazovl. Odboru Akcije za za­ 15. ov. mj. u subotu prije i poslije pod- i svinjska pijaca, koja danas reprezenti­ ra vrijednost minimum 40.000 K dočim štitu morala pošlo je za rukom, da anne. Ispitnom povjerenstvu predsjedao gažuje desetak alima za kazivanje vaje g. reis-ul-ulema H. M. Džemaludin drugom dobrovoljcu (inače trgovcu) Mlađenoviću, da se dadne neki dio zem­ zova u Begovoj džamin. Vazovi će se ef. Caušević, a od bogoštovnog odje­ ljišta od prvobitne žitarnice navodno uz držati i našem ženskinju u četiri veće ljenja zem. vlade bio je izaslan nadsaneku valjda po zemaljskoj vladi odo­ vjetnik g. Ivan Milićević. Od vrh. šer. majialske džamije. brenu cijenu. ] suda prisustvovali su gg. Jusuf Zija ef. Niiesmo protiv dobrovoljaca, ali nijeMidžić i Ali Riza ef. Prohić. Ispit je smo mogli ni vjerovati, da će se njihov pravilo devet kandidata i to: Ajanović patriotizam ovako skupo plaćati, jer hafiz Muhamed iz Rogatice, Herenda treba da znaju gospoda općinski vijeć­ Hilmija iz Gunječića (Foča), HuremoHazim Muftić: vić Azam iz Janje, Ibišević Mehmed iz | nici da su dotična zemljišta dobro ci­ jeloga građanstva, a nije njihov poziv Višegrada, Imširović Ibrahim iz Seone Besjeda o Ramazanu. i ako su predstavnici građanstva, da (Tuzla), Mulalić hafiz Ahmed iz Tešnja, upropašćuju dobro građana, osobito Omerhodžić Osman iz Potkraja (Viso­ (Nastavak.) kad naša općina ne obiluje sa zemljiš­ ko), Pandža hafiz Muhamed iz Saraje­ 11. tima u dovoljnoj mjeri. Da li će ze­ va i Pašić Ahmed iz Rogatice. Sad bi mogli u kratko prikazati, ka­ maljska vlada odobriti zaključak op­ Sve devet kandidata ispit je položi­ ko se posti i kako se Ramazan provodi: ćinskog vijeća idemo da vidimo. lo, a četvorica od njih s odlikom. Ugodno je čuti pucnjavu topova koji uoči Ramazana zatutnje širom islam­ skih zemalja, koji kao da navješćuju opću mobilizaciju vojske. Rat se navje­ šćuje strastima i svakim besposlicama. Budi se razum i svijest i pozivaju se da IZ UREDNIŠTVA. Rad] praznika u preuzmu vladu u svijetu. Tada veselo »Ahsenul-veslle ila ma’rifetil vesajeti štampariji naš list ne će izići u četvrtak. zatitraiu sva muslimanska srca i u ne­ vel vasijje« zove se novo djelo našeg Gćzi Noszlopy-u, kotarskom pred­ kom ugodnom uzbuđenju nastane opće uvaženog fakiha Sejfulah ef. Prohe, stojniku u Rogatici pisanje građanina u radosno gibanje kao da se ogromno muderisa šer. sud. škole. Do danas nimore zatalasa. Započne sveopće česti­ »Pravdi« ne da nikako mira. Ih spavao jesmo imali jedne zbirke, koja bi obu­ tanje. Uz vruće želje: »Da Bog da ih ili što drugo radio, »Pravda« mu je uhvaćala sve šeriatske ustanove u po­ mnogo i mnogo dočekali u zdravlju i viiek na hatoru. gledu vlasti nad malodobnim, slaboumrahatluku i Božijem raziluku!« — mi­ S kim se god sastane, tuži mu se na nicima i .t d. i nad njihovim imetkom. pisanje »Pravde« i na one, na koje on ješaju se tekbiri i drugi poklici odušev­ Šeriatska pravna znanost je u tom po­ ljenja sa ezanom muezma, koji nekako sumnja, da to pišu. Ne pada mu ni na gledu preopširna. Na više vrsta podirazdragan obilazi oko munare i mnogo kraj pameti, da — ako se osjeća pra­ jeljeui su oni, koji imadu vlast kao i jasnije i glasnije nego obično zove. vim — tuži sudu uredništvo »Prav­ oni, nad kojim se radi neke nesposob­ Ta noć uoči Ramazana već se ubra­ de«, nego traži koga god da ga obrani. nosti vrši vlast. Svaka vrst ovlaštenog ja kao prva noć ramazanska, pa se Tako je neki dan u 43. broju »Srpske imade svoj djelokrug ovlaštenja: šta za to i u njoj za vrijeme istinskog vakRiječi« izašla jedna takova »obrana« smije činiti, a šta ne smije. Postoje da­ ta klanja još i teravih-namaz od dva­ od njegovih saveznika dobrovoljaca, lje propisi o imenovanju i skidanju vadeset rećata, čiju važnost dobro po­ koja ni učem ne pobija naše tvrdnje u sija, o itutorstvenim računima, kad i znaju oni koji su na večeri u gladan »Pravdi«, nego samo za njega veli, da kako nesposobno lice postaje sposobno. stomak natrpali iz puste želje i pohle­ je čovjek na svom mjestu. Kako i kad im se može predati imetak. pe dosta raznog jela, pa postali teški Za njih je sigurno čovjek na »svom Uopće sve što spada u odnošaj velije, i tromi, a kad su klanjali teraviju, po­ mjestu«, ali kao kotarski predstojnik vasije i štićenika. «O svemu istaknutom pokazao je silnu-pristranost i nesposob­ stali spretni i lagahni kao od majke rođeni. Iza klanjanja jacije i teravije šeriatski propisi nijesu ni u jednom finost, pa evo ponovno tražimo od po­ nastaju veseli sastanci i sijela, u koji­ kuhskom djelu sadržani u jednom po­ zvanih vlasti, da se već jednom iz­ glavlju, nego razasuto po raznim dje­ vide njegovi poslovi, a dokaze ma ozbiljniji i zreliji ljudi drže korisna predavanja iž raznih grana stečenog lima i u raznim poglavljima. Da .se čo­ Imamo u pripravi. Za podvale u spo­ vjek uputi u te šeriatske propise mora menutoj obrani u »Srpskoj Riječi« na­ znanja, da time zabave mlađariju od Neši dopisi Listak. Knjige i novine. Domaće vijesti �Бт5о; 1^8 Broj .СМВДЛ* — »PRAVDA1 Страна 4. Stran* nesretnog kartanja i drugih besposlica. To zabavno i ugodno poučavanje tra­ je po cijelu noć, sve do vremena kad treba ručati i zapostiti. Taj ručak biva pred zoru i osobito je preporučeno koristiti se hranom do zadnjega časa i smije se — šta više sumiet je — jesti i više nego u obično vrijeme tako, da se nemaš razloga po­ tužiti da si se radi vršenja nekog ibadeta napatio. Kad su dani dugi čini se, da je veo­ ma nesnosno postiti, nu i tome se čo­ vjek privikne. Patnje bi moglo biti naj­ više kod težaka, koji po cijeli dan na žegi i smfcu obavljaju teške poljske poslove. Ali i ovi vele da se brzo priviknu, a post im pridonosi tu ugodnost, što daleko više poslova posvršavajul posteći, nego u danima, kad moraju svaki čas prekidati radove radi raznih tjelesnih prohtjeva, doručka, ručka, užine. pijenja kahve i vode te pušenja cigara. Kad bi nekome dagotrajno poštenje postalo toliko teretno, da bi se uvidilo, da će mu naškoditi zdravlju, pa da će tjelesno ili duševno stradati, šeriat veli da smije mrsiti, pa onaj dužni dan dru­ gom prilikom izvan Ramazana napostiti. Ali ako bi se neko bez opravdanog razloga jedan ramazanski dan izostavio i ne Mio ga postiti, onda je dužan napostiti ravnih šezdeset i jedan dan i to: dan za dan kao dug, a ono šezdeset da­ na kao kaznu! Post započinje od zore, pa traje ci­ jeli dan sve do sunčanog zalaska. A posti se tako, da se čovjek ustegne pđ svakog uživanja jela, pića, pušenja 1 spolnog općenja te svih drugih pogub­ nih životinjskih navika. Post je potpun istom onda, ako se čovjek očistj još i od svojih duševnih maihana, kao što su nevjerstvo, z avidnost, sebičnost, laž, svađa j zavadanje drugih, okrutnost, ogovaranje. tvrdlčenje, pretjeranost, oho­ lost, uobraženost, neuljudnost i t. d. . "''Titi moraju svi odrasli, koji su zdT^Ti na putovanju. Djeca do trajnim izležavanjem i spavanjem lak­ še prepostiti dan, ljuto se varaš i ob­ manjuješ, jer ovake obično boli glava i cijeli, su dan bez vidljivog razloga zlovoljni. Zato čim se osvjedočiš da si dovoljan broj sahata odspavao, ustani i prihvati se posla. Do podne imaš do­ sta vremena, da mnogo toga urediš i uradiš, kako na njivi, tako i u uredu i kod svoje kuće. Musliman je dužan nastojati da mu u svemu vlada red i čistoća. Zato nek ti nije mrsko pripaziti na sve što zavisi o tebi i što je sa tvojom odgovornosti skopčano. Zaviri u sve prostorije svo­ ga doma, pregledaj dvorište, staju, vrt i bašču te pristup u avliju; očisti sve kako u kući tako i oko kuće. Nek su ti i djeca uredna, čista i umivena. Glavnih svojih dužnosti i svagdanjih poslova, o kojima zavisi uzdržavanje tvoje i tvojih ukućana nemoj zanema­ rivati i odgađati zato što je Ramazan, nego šta više nastoj, da svoje gospo­ darstvo, privredu i zarađivanje što vi­ še uvećaš i umnožiš, jer Bog naročito daje berićet i svoj blagoslov onome koji posteći uvećava svoje imanje, pošto je Alejhisselam rekao: »Najhajirnijj je onai, koji radi svog ahireta ne zanemari svog dunjaluka, a i radi svog dunjaluka ne zanemari svoga ahireta i ne bu­ de teret drugom svijetu!« U podne i u ićindiju su uz Ramazan sve džamije pune čestitog svijeth. U ovome razdoblju se najviše osjeća te­ ret posta, jer je ručak bio davno, a do večere još imade mnogo i jer se u to­ me vremenu bez Ramazana obično ru­ ča i užina; Zato se u ta dva vakta za vrijeme posta Biča i užina duševna hrana. Iza klanjala podn? namaza obdržavaju se u džamijama razni .vjer­ ska, gospodarska i ina popularna prd* davanja, a iza ićindije se prouči po je­ dan trideseti dio Kurana, što se na­ ziva mukabelom. Ono predavanje iza podne zove sć vaz, a svrha mu je poučiti ljude u ne- dvanaest godina dužna postiti, ah onu jaču, koja str z«-rava i dobro razvijenja korisno je pomalo vježbati i poučavati, naputivši ih da po nekolikđ dana za vrijeme ramazana i oni poste. Ko je prinužden putovati, slobod­ no mu je odgoditi post.’« ‘ dana u kojima je bio oroi a. PUISvanju kauan za dan napo^'^ Ш)е Цјеpo naročito Upriličiti putovanje, 'ča izbjegneš postu, (premda slovo za­ kona ni to izričito ne isključuje), jer Bog zna šta ko misli, pa mu posljedice može udesiti neugodnim. A i za put­ nike, naknadno a izričito veli u Ku­ ranu, premda im je dozvoljeno mrsiti,, hajirnije i korisnije je da poste! Ono vrijeme od časa kad je dužnost zapostiti, pa do sabaha zove se s ehu r, pa se obično tada uzme abdest, te uči u Kuranu, bilo kod kuće, bilo u džamiji, sve do sabaha. To je kratko vrijeme, pa je velika šteta odmah iza imsaća (čas kad se zaposti) leći spa­ vati, jer se tada teško razbuditi da na vrijeme klanjaš sabahski namaz. Zato uči u Kuranu, pa ako ne možeš u dža­ miju otići, a ti dok proučiš deset lista Kurana već možeš klanjati sabah te za tim bez brige leći na počinak. Spavati je dovoljno šest sahata, nu ako ti zvanje i poslovi dopuštaju, mo­ žeš i sedam do osam, ali nezdravo je ргепеглаи Ar f :,. i ; < A.š dugo­ znati, nekima općt obnoviti jl£ puniti nešto,'što su znali. % raviii ili pogrešno •' ,',.ам raviii uzima za n'.^е se iznalogu vaza koja rečenica .vurana ili koji Pejmamberov (a. s.) savjet, — hadisi-šerif, pa se ovo pre­ vodi, tumači, obrazlaže i primjenjuje na domaće prilike i okolnosti. A pošto se sva islamska znanost temelji na Kuianu i hadisu, jer se ovi bave svoim granama ljudskog života, to samo stoji do sposobnog j vještog vaiza od kolike će koristi biti njegovo predavanjel Ra­ zuman građanin raspituje u kojoj će džamiji koji vaiz predavati, pa kad doznadne, gdje će biti učeniji i spremniji, on onamo i hiti. Vješto i spretno iska­ zani vazu-nasihat čuva se u uspomeni građana po više decenija, pa ga otac sinu ponavlja, a ovaj svojim potomcima i tako se nasljeduje od koljena na ko­ ljeno kao kakav dragocjeni djedovski mitaz. * Uvaživši da su ta ramazanska pre­ davanja od davnih davnina uobičajena kao neka obvezatna dužnost u cijelom islamskom svijetu, uviđamo, da se svi musilmani svijeta za vrijeme Ramaza­ na školuju i poučavaju, a to je zgodna prilika za jedinstveno uzgajanje naro­ da i za širenje blagotvornih islamskih ideja. Samo daj nam Bože sposobne i Imadete li boli? U licu? U celome lelu? Popuštaju li Vam mišice i živci? Pekušajte Fellerov pravi Elsafluid! Divit ćete se! 6 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce 36 kruna. Trpite II od spore probave? Od sla­ ba apetita? Zacepljenoeti? Protiv loza pomažu Fellerove prave Elsa-pilule! 6 kutija 18 kruna. — Prava švedska tinktura 1 "boca 15 kruna. Omot i poštarina posebno, ali što jeftinije. Eugen V. Fcller Stubica donja, Elsatrg br. 310. Hrvatska. Nesreća da ispadanjem i zbog sla­ bog porasta kose izgubi najljepši ne­ ravni ures te da mu vanjština postana usljed toga neugledna i staračka, snaći će samo onoga, koji svoju kosu zane­ maruje. Želite li imati bujnu kosu, onda rabite Fellerovu Elsa-Tanochinu pomadu, koja izvrsno djeluje protiv peruti i ispadanju kose, čini, da krhka i slaba kosa postaje mekana i bujna, daje kosi sjaj i zapriječuje da kosa prerano osijedi. Lončić 6 kruna, jača vrsta 9 kruna kod ljekarnika Eugen V. Feller, Stubica donja Elsatrg br. 310. [Hrvatska]. Kot vak. mearifsko povjerenstvo Maglaj. Broj 46/1920. PAPIRNICA • f HAMD1JE KUČIĆA | х preporučnje svoje bogato stovarište ♦ svih vrsta Papira, kancelarijskog I * školskog pribora. — Naručtle 8e i obavljaju brzo 1 točno. Cl.ene umjerene. * Sarajevo-, Štrosmejerovn ul. -Tel. 619 Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skladište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebčtina Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. Salihaga Nuhić i sinovi trgovina voća i ze­ leni i južnog voća na veliko Sarajevo Protin Sokak 4. - Telefon 498a Miševi, štakori, stjenke, i žohari i sva gamad mora poginuti, ako upotrijebite moja najbolja isku­ šana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih miševa K 16’—, za štakore i miševe K 10’— za žohare ruse i Švabe po K 10’— ■ Orbito laka vrsta K'— QiP]?ito jaka tinktura za stjenke K 10-.— Za tnoljce po K 10’—, prašak za buhe po K 6’— i K 12'—, pra­ šak za uši u odijelu, rublju K 6 i K 1'0'—, mast za uši u glavi K 5‘— i 10’—, Mast ža uši na Hagu K 6'— i 10’—, Prijat; proti mrava K 10.— Mast proti svrabu K 10’—, Razašilje pouj zećem Zavpi za eksport M. JOnI ker Zagreb br. 16. Petrinjska ul br, 3, III. kat. 60 ST« RilhBim F. TiEfcnbach i drug Osijek 1. Prašak za odstranjivanje dlaka uvoz i izvoz kemički tehničkih proizvoda 8tiS iuzuj dobiva se u Preporučuje na veliko: Benzin nadomjestak, acetona, na­ domjestak gor. žeste, uljene i su­ he boje, parafina, lanenog firnisa sikativa, brunolina, lakova, škrob u sanducima, amoniak sode, jetkog natrona 100% i 128%, dr­ vnog katrana, octene kiseline, 80%, drvni ugalj, kolofoniuma. razni toaletni sapuni, olovni še­ ćer [Bleizucker] kem čisti, te svu drugu u tu struku zasijecajuću robu, Drogeriji Braće Sahinagića Sarajevo, Strosmajerova ul. br. 3 Prodajem dobro sačuvanu mašinu Žanje žito, a može i kositi. Ci­ jena umjerena. Ko bi želio ku­ piti, neka se obrati pismeno na Muhameda Sinanovića u Bos. Dubočcu, kotar Dervenia. i £ Centralna drogerija Braća Šak(inagić NATJEČAJ. U ovdašnjoj glavnoj džamiji »Kuršumliji« upražnjeno je mjesto imama. Sa ovim đžihetom skopčano je 1 zvanje muderisa odnosno vaiza. Plaća je predviđena i to: Od vakufa 250 K mjesečno sa kućom u naravi i komadom zemlje od 10 dunuma od ehalije osigurano je na pet go­ dina po 250 K mjesečnđ. ,U svemu mje­ sečno po 500 K. Natjecatelji za ovo zvanje imaju ovom povjerenstvu najdalje do 25. juna 0V. goJ. podnijeti pismenu molbu sa zvanju odgovarajućim svjedodžbama. Maglaj, dne 7, maja 1920. * • Predsjednik; “v Zaimović, V. r. čemu, što trijesu imali prilike sami dru i Oglašujte u ,,Pravdi“ .Ш Л a j м Cijenik šaljemo franko. Ctihl >4( » ебмн 1 on gi 'htl gžgn лд Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Heregovinu dion. društvo u Sarajevu. — Podružniau Tuzli. Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,000.000. Pupilarno siguran zavod.— Prima uloška nai uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje — Ulošci preko K, 8,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije _ Obavlja sve bankovne poslove ncjbrže i najpovoljnije. ’ ' ' ‘ ‘ : ; ' i> J • (> ! ■ (j Л I V (1 V л i li A L u . .II , —.......... ~ ------ ----------------- ------------------------------------------- ’______ Odgovorni доМк: P. Sataka. * «* atieparM« U, 4 A KaM. barata«® � https://kolekcije.nub.ba/files/original/4b3f662d37f9a937126408c1ea53522d.pdf 0711c99fae0d34b14c96ec45e3c0dc29 PDF Text Text Požtarina u gotovom platena pZnVDA ГЛАСШШ Broj 54 (159) OCJIARfh/’vv логамтАтис Sarajevo, subota 22. maja 1920. (4. ramazani 1338.) U čemu je spor? POJEDINI BROJ Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. M|e FEdakcioni odbor. Pretplata godiš. 120 kru­ na, na pola godine 60 kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. Čekovni račun pošt.stedionice 1119. Godina II. i potpuno deposediranje muslimanskog I da se na ovakav način jedan dio našega i življa u Bosni i Hercegovini, potpuna naroda umjetno stvara nepri­ I pauperizacija muslimana. Ove ustanove jateljem ostalog našeg naro­ nijesu drago nego u zakonskom obliku da i d r ž a v e, jer ne će i ne može, da izrečeni povik muslimanima: U Aziju! u času stvaranja naše narodne države Parlamentarna zajednica članak 1,, 6. nekolicinu ljudi slijedi u njihovim ) i 7. uredbe ne može i ne će prihvatiti, ne u ta živim mržnjama, jer za jer ti članci stoje u protivštini sa proposljedice toga ne će i ne može preu­ - klamacijom njegovog visočanstva na­ zeti odgovornosti niti pred svojom sa­ sljednika prijestolja, te sa predhodnom vjesti, niti pred narodom, niti pred kul­ uredbom od 25. februara 1919. kao i turnom Europom. Demokrati mogu te izljeve vjerske i uredbama, koje su poslije toga izdane, jer ne će da se ovakovim ustanovama plemenske mržnje zaodjeti plaštem so­ cijalne pravde i upotrebiti ih kao bor­ ruše temelji današnjeg našeg društvenog poretka, jer ne će, beno sredstvo političko u — opoziciji! da se na ovakav način jedan dio naše­ Žele li sa parlamentarnom zajednicom ga naroda liši prava kojega sav u vladu, treba da najprije ovu žuč — Dr. Hanžek. ostali naš narod ima, jer ne će progutaju. »Hrvat«, glavno glasilo »Narodnog ■ gruntovnici na vlasnika, te je on s nji­ Kluba« donosi u broju oci 14. 0. mj. ma slobodno raspolagao. »Begluci« su ovaj članak jednog od najuvaženijih zemlje bega, age, ukratko muslimana, ekonoma »Hrvatske Zajednice«: te se je njima označivala slobodna »Nastojanje svih stranaka, da dode v i a s n o s t, zemlje, na kojima grando koncentracione vlade naišlo je na tovnički nema kmetskih odnosa. Odatle, jednu teškoću u pitanju agrarne refor­ što se zovu »begluci«, ne smije se za­ me za Bosnuj Hercegovinu. Demokratključivati, da su to samo veliki posjedi, sko novinstvo o tom pitanju nije nika« jer imade begluka i velikih i malih i da pisalo ni raspravljalo ' o n i m m imnogo manjih nego li su kompleksi rom i ozbiljnošću, koju iziskuje kmetskih zemalja. taj problem po svojoj prirodi, pa je ta­ Uredba od 14. februara 1920. ne od­ ko dosljedno sebi i u ovoj situaciji, gdje’ nosi se . dakle na one zemlje, kod kojih je više nego ikada na mjestu nepristra­ je kmetski odnos gruntovno upisan, a nost, na najboljem putu, da svojom uniti na one zemlje, koje su veliki posjed, ličnom drekom cijeiu«stvar prebaci. Dr­ jer glede prvih je pitanje riješeno po žimo, da ih mi na ovom putu ne smi­ § 1. predhodtiih odredaba, a dragi pot­ Sarajevo, 21. maja. jemo slijediti i da je red, da na ' padaju kao i svi veliki posjedi pod usve one podvale i klevete, kojima se u Vladina nepromišijenost u imenovanju stanove § 9. privremenih odredaba. svom bjesnilu na nas nabaciše odgovo­ nekih upravnika vidi se iz mnogih gorU uredbi postavljeno je u čl. 1. na­ rimo mirnim i stvarnim informacijama. čelo, da se u Bosni i Hercegovini svr­ kih činjenica. Pravoslavni dio našega naroda, videći da mu se u svemu i*e Oni neka urlaju, jer je to pravo onih, hama agrarne reforme ima privesti sva koji su bitku izgubili! na ruku i da naše opravdane želje nebeglučka zemlja, koju vlasnici trajno ne n^aju uspjeha, a žalbe odziva, počeo je U prvom redu treba ustanoviti, da obraduju ni sami ni u vlastitoj režiji, opet na svoj način rješavati najvažnije nije u pitanju kmetovski odnos u Bo­ drugim riječima -sve zemlje beglučke socijalno pitanje. Kako smo,već ranije sni i Hercegovini, kako to proti svom bez obzira na izmjeru pod tim predpojavili seljaci brđanskog kotara popalili boljem znanju protivnici nastoje prika­ stavkama potpadaju agrarnoj reformi. su više čardakova osporavajući time zati. Kmetovski odnos razriješen je U središtu ove teze leži izraz beglučka . predhodnim odredbama o.d 25. februara zemlja, dakle zemlja bega, age, u krat­ . muslimanima pravo, na daljnje obrađi­ vanje njihove zemlje, koju su do sada 1919. i'danas u Bosni i Hercegovini ko muslimana, te se tako za muslimane kmetova nema, već su oni svi slobodni stvarg posebni zakon, po kojemu oni uvijek sami i u vlastitoj režiji obradivlasnici dosadanjih kmetovskih zema­ uopće ne mogu imati zemlje, u koliko r vali. Mi smo znatiželjni, hoće li taj’izvikani policajac i žandar Gradić pro­ lja. Ovo je pitanje dakle potpuno riješe­ je trajno sami i u vlastitoj režiji ne ob­ naći krivce i odrediti kontribuciju na no do pitanja odštete dosadašnjim vlas­ raduju, dok obratno ostalo pnčanstvo selo, ako .se krivci ne pronađu. nicima za oduzetu zemlju. Danas dakle Bosne i Hercegovine može po volji do U čitavoj se zemlji nije toliko nere­ na stvari istina je to, da se na riješenje izmjere velikoga posjeda svojom zem­ da dogodilo, toliko pljačke, ubijstava i agrarne reforme bivši kmetovi nemaju ljom raspolagati kako hoće. prava žaliti, jer je njima potpuno udo- i Mislimo, da je ova teza u današnje ' paleža nije učinjeno koliko u tuzlan­ skom okružju. 0 Hercegovini ne govo­ voljeno i ako bi se tko trebao da žali, vrijeme sve prije nego demokratska, a rimo, jer je ona novi Arnautluk, ali bi to bi.jedino mogli biti dosa­ ■ ona je za nas, koji nismo »demokrati«, bar u pitomoj Posavini moglo biti reda dašnji vlasnici, koji usprkos to­ naprosto neprihvatljiva! Za­ i zakona, kada bi se iia čelo okružja po­ ga, što im je država garantirala, da će to, što je ova teza neprihvatljiva, ne stavio sposoban, nepristran i oproban za oduzetu zemlja^dobiti odštetu, tu. možemo prihvatiti niti njezine konzeokružnik. Djelovanje ovoga okružnika kvencije, sadržane u članku 6.i7.uredbe. odštetu do danas dobili nisu, a niti do sada se je sastojalo u tom, da je dise,država brine da tu odštetu, • .Članak б. glasi ovako: Ona begluč­ dobiju. Ne radi se dakle u nazočnom ka zemljišta, na kojima ne postoji kmet­ slučaju o kmetstvu i kmetovskim odno­ stvu sličan odnos, a koje težaci već 10 godina, računajući od*25. februara 1919. sima i svaki koji prikazuje, da je na tounatrag, kao zakupci drže i obrađuju, niu spor, ne govori, istinu! prelaze prisilnim otkupom u sopstveNaprotiv na stvari je ovo: DemoSadržaj letaka, koji je Akcija izdala i nost ovih zakupaca. To znači: ako je kratsko-socijalistička vlada izdaja je razdijelila po gradu, a poslala ga ' na težak zemlju gržao u zakupu 10 godi­ clne 14. februara 1920., dakle na dan znanje i svim kot. vak.-mear. povjeren­ na, dužan mu je vlasnik na njegov za­ svoje demisije, uredbu o postupanju sa stvima u zemlji glasi ovako: htjev tu zemlju prodati. U savezu s tim .’ beglačkim zemljaiha u, Bosni i Herce­ Osigurajte osnutak »Muslimanske Ak­ određuje član 10. uredbe, da se nakna­ govini. Ova uredba spremljena je u mi­ cije za zaštitu morala u Sarajevu« svo­ da za zemljište prepušta pogodbi inte­ nistarstvu za agrarnu ‘reformu na jim prilozima! resenata uz: posredovanje i odobrenje vrat na'nos u zadnja dva tri dana Stari hoće ova Akcija, udružena sa va­ nadležnih organa ministarstva za ag­ prije demisije i imala je jedino tu svrhu, kufom i muslimanskim društvima u da sadanjoj vladi parlamentarne zajed- rarnu reformu, ako pogodba ne uspije, gradu, da postigne? Hoće da vazovima ustanoviće se naknada ureda radi pre­ . niče bude neprilikom. Legislatorno ova i predavanjima oplemenjuje srce i dušu ma prosječnom godišnjem gospodar­ je uredba tako m a n j k a v a, da joj sve naše mladeži ženske i muške, a nedostatke uočuje svaki laik, pa je ta­ skom prihodu prema propisima koji će osobito one, kojoj je rat otrovao dušu se naknadno izdati. ko i bivši ministar bio upozoren na to, i srce! Hoće da osigura poštenu zaradu članak 7. glasi .ovako: Svi ostali beg­ nu on je svoju okolinu tješio*, time, da zdravom siromašnom i sirbtnpm ženluci, koje sopstvenici od godine 1910. će, ostane li, nastojati proved­ skinju j muškinju! Hoće da osigura (sa nisu obrađivali niti sami, niti u vlasti­ benom naredbom odstraniti »Merhametom«) dovoljnu potporu za te nedostatke! Ova je uredba po toj režiji, 'privode se otkupom svrhama agrarne reforme po načelu potrebe za pzdržavanje nemoćnoj sirotinji muškoj svojoj sadržini prema riječima samog i žensioj! Hoće da energično stane na ministra: Smrt begovima! Ali on ti korist onih težaka, koji nemaju dovoljno put širenju nemorala i prosjačenja, što ili nikako svoje zemlje, a osobito za ko­ je tješio svoju okolinu time, da će se nam ih grozni rat ostavi i da očisti tu rist zemljoradnika, dobrovoljaca iz Bo­ provedbenom naredbom ova uredba usramot uza sve nas sa ulica i iz naših blažiti tako, da će faktično ostati sve sne i Hercegovine te onih beskućnika mahala! kmetova, kojima se ne mogu njihova na .papira! Glavno je, da ta uredba izi­ KA šta treba Akciji, pa da sve to po­ kmetska selišta vratiti. Izuzimaju se de i onemogući svaki sporazum izme­ stigne? oni slučajevi, gdje je sopstvenik, zem­ đu muslimana i srpskih rađikala Bosne Treba joj potpore od svih nas, pa da ljoradnik uslijed rata ili druge više sile i Hercegovine. Ovo je zapravo Motivenbude i korisna po sve nas! Treba joj bio spriječen u obrađivanju svoje zem­ bericht ove uredbe, jer drugoga u mini­ umne snage i duševpog kapitala od sve lje u vlastitoj režiji. To znači: ako vla­ starstvu za agrarnu reformu niti Je bi­ naše ilmijje, inteligencije i društava za snik od 1910. nije obrađivao zemlju ulo, niti ga se moglo pronaći. upravljanje, za rad i za pravilno svropće ili ako ju je obrađivao putem uzaKoliko se efekta od te uredbe očeki­ kupljtvanja, a zakup trajao je i manje šavhnje svih poslova! Treba joj ma­ valo, dokazuje najbolj'e upit dra Nježića terijalne snage i novčanog kapitala od od 10 godina (hodalice) biće mu zemlja na sadašnjeg ministra za agrarnu re­ svih naših mogućnika — muških i žen­ eksproprijisana. Naknada za zemlju da ­ formu, kojim ga pita već u prvim sjed­ skih — i to najmanje pola miliona kru­ će mu se prarna članku 10. To sve ima nicama, kani li ovu uredbu pro­ na za osnutak njezinih poduzeća i po­ da bude: u ime demokracije, u ime je­ vesti? Dilatomi odgovor bio je već stignuće njezinih makar najprečih cilje­ dinstva naroda, u ime socijalne praved­ onda akt opreznosti, jer je uredba tada va! Treba joj naša požrtVovnost — nosti, u ime slobode! bila predmetom studija . kad se o obrazu radi — d smo s njom U istinu to nije drugo nego prosta Ozbiljna ocjena ove uredbe dala je rame uz rame svi jedan uz drugoga i pljačka! Sto znače ove ustanove? Po ovaj rezultat: »Begluci« zemlje su slo­ da se natječemo, ko će joj bolje pomoći našem mišljenju ni više, ni manje nego bodnog privatnog vlasništva upisane u gao sve vrijedne stare predstojnike, dok je svu vlast preuzela čar šija u' svoje ruke, pa' komandira ,kako hoće. Sva je »vještina« ovoga okružnika u tom, što je dozvolio policiji u Zvorniku i u Tuzli, da šiba ljude i na taj im način ugoni strah u kosti. Ova se me­ toda u prvom redu upotrebljuje proti »Turcima«. Tako je čuveni komandant tuzlanske policije, Grudićeva desna ru­ ka, prigodom jednog izviđaja upitao je­ dno muslimansko dijete: umije li kla­ njati. Kad mu je reklo da umijp, naredi mu komandant, da klanja i koliko god se je puta dijete vršeći na silu vjerski obred saeelo, toliko je puta ošinuto šta­ pom po zadnjici. Mi kategorički tražimo da se ovaj slučaj izvidi i strogo kazni, jer ćemo se inače latiti jačih sredstava, da ovaku novu vrstu upravljanja za vremena onemogućimo. Ako se sprema novih »upravnika« sastoji u tome, onda neka radije ostaftu gdje su i do sada bili i neka usrećuju ljude, koji su na to na­ učeni, a ne nas, koji smo davnih dana dobili ispravnije poglede o načinu mo» derne uprave. Iz akcije za zaštita morala svojom, snagom, bilo umnom ili materi­ jalnom! Jer —®ne daj Bože! — kad bi ovako potrajalo samo još pet godina, pa se ta zaraza širila i druge zahva­ ćala, koliko bi istom onda bilo sramote i gorčine, ii našim dušama?! A pomo­ ći?!... Mislite i sami bi li se više ika­ ko moglo i pored najtežih naših žrtava i napora?! A danas još ima nade i do­ dira izgleda, da liječimo svoju rak-ranu. Satno sv u redove jedan do drugoga, svi za kese i za pera, da od zbilje poč­ nemo, da Akciju čvrsto osnujemo!! Svijesna braćo i plemenite sestre! Promislite, razgovorite se i prosudite dotle, od kolike je sve važnosti i kako je teško ovo pitanje, pa pritecite u po­ moć! Doprinosom za Akciju dajete sa­ mi za se, iza svoje poboljšanje, za oz­ dravljenje svojih dijelova, svoje braće 1 sestara i stičete za svoje prijegore veliki sevab, veliki Božiji raziluk. jer —pitanje ponosa — pitanje rza i namusa — pitanje opstanka — Vaša i naša — sviju nas — 'jest oVa Akcija. Vazovi Akcije organizovani su ova­ ko: д Begovoj džimiji 1. i 2. dan rama­ zana muftija, 3. dan reis-ul-ulema,- 4. dan Berberović. 5. dan S. Korkut, 6. dan Hf. M. ef. Okić, 7. dan S. ef. Muftić, 8. dan Hadži Begić, 9. dan S. ef. Muftić, 10. reis-ul-ulema, 11. dan Berberović, 12. Korkut, 13. Okić, 14. i 15. J. Z. ef. Miđžić. Za drugu polovicu ra­ mazana objaviće se kasnije. Vazovi za ženskinje držače se po re­ du u džamijama: jta Vrbanjuši kod Musi, sirotišta, u Lubinoj u Vratnku, u Bistričkoj i na Cobaniji iza podne. Prvi �Sirena L Страна vaz je u -ponedjelak 6. dan ramazana u džamiji na Vrbanjuši od Sakiba Korkuta. Kasniji će se javiti u slijedećem broju. .PRAVDA . Iznoseći ovaj sramni fakat tražimo da zemaljska vlada učini kraj ovim drsko­ stima tim prije, što je Hadžomerović ratni invalid. Ujedno je pozivamo da po­ vede istragu o radu stanbenog ureda, jer ako ga mi fotografiramo, zasmrdite mnogo koješta... Predavanja će se održati po društvi­ ma prema sporazumu delegata ovim re­ dom: 2. ramazana lsi. čitaonica (Enver ef. Muftić), 4. ram. Hurijet (Enver ef. Muf' tić), 4. ram. Musi. šport klub (Dr. A. Hadžikadić), 6. Musi. šp. klub (Alnned ef. Serić),’8. Đerzelez (Salili ef. Muftić), Po ostatcima starih' vinogtada, mo­ 10. lsi. čitaonica (J. Z. ef. Midžlć), 10. že se zaključiti da se je u konjičkom Hurijet (H. Kreševljaković), 12. Huri­ kotaru gojila loza i u staro doba, čak jet (Husein ef. Mašić). 14. Športski klub se može reći da je prije gojenje loze (H. Kreševljaković), 16. Đerzelez (En­ bilo i. raširenije, jer se vide tragovi i u ver ef. Muftić), 18. Đerzelez (Šaćir ef. visokim predjelima, gdje je klima oštra. Sikirić). 18. lsi. čitaonica (Dr. X. Kras­ ! gdje čovjek ne može datias'vidjeti pi­ nica). 20. Hurijet (Osman ef. Sikirić), tomu krušku 'ili jabuku, a o vinogra­ 22. Športski klub (Asimbeg Dugalić), darstvu nema ni govora kao u Đubo24. Đerzelez (H. ef. Omanović. u odčanitna i Tinjama kod Bjelimića. Po sut. Š, Sarajiić). 24. IsJ. čitaonica (H. pričanju naroda, lozu su donijeli Gt;ci i ef. Mulić), 26. Isl. čitaonica (S. Korkut), počeli je saditi. Kako su se naseljavali 28. Hurijet (H. Mulaosmanović), 30. "Šp. uz ubaiu Neretve tako su i sadili viftoklub (E. ef. Muftit). ■ građe. Najvidniji tragovi bili su u oko­ Ako se ko na novo prijavi, biče uvr­ lici Seonice. gdje su im bile velike na­ i I šten za koje izvanredno predavanje iz­ seobine. među, gornjih datuma, a eventualne pro­ Radi blage kiime u konjičkom kota-- I mjene. kao i teme o kojima se predaje, ra uspijeva nesamo. vinova loza već i j javiće se naknadno. Preksinoćnje pre­ razno voće kao trešnje, kajsije. zerdedavanje od E. Muftića u IsL čitaonici lije. šljive, kruške, jabuke, tunje, bresbilo je o bilinstvu i biljkama mesožder-' kve, kesteni, orasi i t. d. i ove dvije gra­ 1 kama, a večerašnja su od Dr. Hadžikane privrede, glavno su vrelo prihoda ; dića o lektiri. Muftića o zdravlju i от- I našem narodu. ganizmu, a šerića o Tolstoju. Ma da su ove dvije grane glavno — ■" vrelo prihoda, ipak im se od strane na­ j roda ne daje osobita važnost, niti ini se posvećuje osobita briga kao kod kulturnih naroda. Ko je imao priliku proputovati konjički kotar, vidio je zar * • Jesmo li to u Judoslaviji? Ovo što puštenost naših voćnjaka a većinom i se događa u našem Sarajevu prelazi sve n^ših vinograda, koji se još i sad sade granice. U srijedu je referent stanbenog i obraduju po staroj metodi i načinu. ureda, visokomožni g. Dr. Salom, do­ Pri sadnji voća ne gleda se na tip. niti šao osobno u radnju našeg mladog tr­ se pazi koja će vrsta bolje uspijevati, govca Ahmetage Hadžomerovića i rupe se kopaju površno, a voćnjaci niti rekvirirao mu magazu za ž i d' o v- i se gnoje niti se kako treba okopavaju. s k o g kožara Eskenazija. N je bolje ni s vinogradima. Naš svijet još ne zna kako se pripravlja zemlja za Da osvijetlimo ovu židovsku drskost sadnju vinograda, tu nema govora o rinavodimo slijedeća fakta: u ovom di­ ghlanju i priređivanju zemljišta, malo se jelu čaršije imaju samo dva musliman­ ska dućana, jedan Hadžoimerovićev, a j gleda na vrstu loze, koja bolje uspijeva. Osim toga obrada vinograda obavlja se drugi Šogoljev. Ostali su dućani u ru­ kama zidova, koji posjeduju velike pro- : primitivno, po stafom načinu; od prvog rada pa do zadnjeg, sve je tu površno storije. Tako primjerice Menahem Ali rezanje, i kopanje, i pljetva„ i vezanje, kalaj, Abinun, Pinto, lsak G. Papo, Ja­ 1 škropljenje i t d. ma da o ovim rado­ kob Papo, Musafiia, Salamon D. Papo vima ovisi uspjeh ploda. i t. đ. Od njih neki imaju dućane na dva boja, te radnje na dvije ulice. 1 sad Naši vinogradari ne poznaju razne eto dolazi, još i Eskenazi, da ošteti mu­ bolesti trsa i loze, da bi mogli uspješno slimansku radnju. Kad upitasmo jednog braniti vinograd. Doduše, u zadnje doba prijatelja, kako dolazi Eskenazi na ovu izdvajaju se pojedinci s naprednijim ra­ drsku ideju, on nam reče: »Šta ćemo dom, ali su rijetki, nije ih mnogo da bi de, kad smo u Judoslaviji! Židov traži, | na se »svratili pozornost naroda, pa da 5idov rekvirira, Židov sudi i odlučuje, i ih slijedi u racionalnom obrađivanju. Židov još i predsijeda!«... Premda je dosadašnje obrađivanje bi­ Jedna prijehapotreha. Bilješhe. »VELIKA. PROTESTNA SKUPŠTINA »DEMOKRATA«. Sazvana je u četvrtak 20. o. mj. Premda je najavljena barnumskom re­ klamom, ipak oko 9 sati bijaše na Baščaršiji obično kao i svaki dan. Samo si vidio onamo kod mesnice, kake se kre­ če put Kovača, gdje je sagrađena jed­ na tribuna, visoka jedan lakat a pro­ strana 5—-6 тг. Na okolo posjedalo ne * koliko seljaka i seljakinja. Oko njih u krugu stoje nekoliko seljaka i razgova­ raju. Jedan seljak: Ama nikad se neće ta nesretna zemlja riješiti. Vazda nas zo­ vu radi nekakvih skupština i govoran­ cija, a svi lažu; danas nam khžu ova­ ko, a sjutra onako. Drugi seljak: Ne slušaj nikoga. Što si prihvatio, to i radi, ko ti dođe na gumno da ište hak od one tvoje siroti­ nje, sjekirom ga u glavu, pa nek se?više ne vrati kući! — Ama brate, ako ćemo po duši! ni­ je pravo nikoga ostaviti bez zemlje, Neka zemlje dadnu svakome, kogod će je obrađivati, pa makar bio i Turčin. Jedna ženska: Istina, nije lako ni nji­ ma (Turcima). Naučili su se imati i gotovinu primati, pa danas ostali bez igdje šta: to nije lako. I ja sam nekad imala svega i svašta, pa sam danas *) Donosinm ovaj feljtonistički pri­ kaz. da prikažemo mentalitet i saziva­ ča i »skupštinara«, te da upremo pr-' stom na izvor »nezadovoljstva našeg težaka«, o kojem brbljaju Nježtći i Grđići. Inače je skupština bila jedan silan fijasko, jer nije bilo više od stotinjak seljaka. Ur. ■».•♦•ЧЧИЖ 7"^------------------- bpoj 159 Broj - .ПРАВДА' lo i površno, ipak je narod crpio kori-«■ stavim Parlamentu, ja ne mogu činiti nikakvih izjava u ime nove vlade, ko­ sti. alt sad naši vinogradari stoje pred joj imam čast predsjedati. Mogu Vam jednim velikim neprijateljem »filokse­ međutim reći toliko, da sam sretan, što rom«, koja je primjećena u mostarskom sam uz najbolju obostranu volju kojoj kotaru god. 1918. pa će neminovno za je u osnovi IjubaV prenfa otadžbini us­ 5—8 godina preći i u konjički kotar. 0 sprečavanju filoksere nema ni go­ pio sa ovom svojom prvom početnom zadaćom: vora: kad joj podlegoše vinogradi kul­ turnijih naroda, koji su je suzbijali na Polazak na veliki narodni posao, koji sve moguće načine, ne preostaje nam nas očekuje, ne zahtijeva ni 04 jedne drugo, nego da se i mi pripremimo za strane ozbiljnih načelrfHi žrtava. Za ve­ obnovu vinograda. Za obnovu trebamo liko narodno djelo Što skorije do­ boše nij e ustava, mi imamo već se pobrinuti i na vrijeme urediti rasad­ nike u kojima ćemo odgajati amerikanpotpunu potporu Krune. Ne ■sumnjamo, sku lozu. Ali prije svega trebaju struč­ da će nas Privremeno Narodno Pred­ njaci ispitati tlo, koja će vrsta ameristavništvo sresti sa onolikim povjere­ kanskeloze bolje uspijevati. Ovome tre-- njem. sa kolikom ćemo predanošću na­ ba posvetiti naročitu pažnju, ako se rodnim interesima mi izaći pred njega, želi imati uspjeha, jer i naše domaće a ja na prvom koraku našeg rada apevrste loze ne Uspijevaju jednako u sva­ luiem na predstavnike javnog mnijenja . u cijeloj’zemlji ј iz svih stranaka, da ni kom kraju. Pošto je za obnovu vinograda na oni ne odreknu svoju iskrenu saradnjti amerikanskoj podlozi potrebno strukov- !. , na velikom opštem narodnom dobru. nčg znanja i iskustva, bilo bi neophod­ Baš zato, gospodo, što vi govorite sa no potrebno, da se u Konjicu otvori visvima slojevima naroda posvednevno, nogradarsko-voćarska škola, u kojoj bi što ga vi pitate duševnom hranom; va­ se naša mladež pripravljala za obnovu ša je moralna i politička odgovornost vinograda i racionalno- voćarstvo. - Za za javni život tolika ista, kolika je vla­ takovu školu mogle bi se upotrijebiti de i Parlamenta. vojničke kasarne u Konjicu ili JablaniNova vlada se ne javlja kao protiv­ ci, ako se već ne može podignuti kod nik dosadašnjih, već kao. produžilac i voćarskog rasadnika u Ceiebićima. Ko­ dovršila« njihovih korisnih djela. Jed­ liko bi se pomoglo našem narodu sa na od njezinih prvih briga biće, da dru­ ovakovom školom ne može se procigarskim povjerenjem u samoj vladi jeniti, jer je naš kotar ј u prosvjetnom . stvorimo zemljište za uzajamno povje­ pogledu najzaostaliji. Ta na 28, hiljada renje u narodu. Na tom važnom poslu žitelja imade samo 6 osnovnih škola! ja računam i na vašu pomoć. Kritikujte Mnogo bi se -moglo učiniti i sa obdrotvoreno i svaki ja svoga gledišta naš žavanjem tečaje'va, gdje bi stručnjaci rad. Znajte i vjerujte međutim uvijek, imali priliku doći u neposredni .dodir da ćemo, mj držati dobro, našeg ujedi­ s narodom, te ga podučavati praktičnim njenog naroda kako nad ličnim, tako i vježbama i popularnim predavanjem. nad stranačkim interesima, koji mogu Konjic, u maju 1920. biti opravdani samo tako, ako se stav­ Mehmed A. Hadžić. ljaju u službu opštem dobru otadžbine. Naši su delegati otišli iz Pallanze, jer su pregovori sa Talijanima prekinuti radi krize u talijanskoj vladi. Ostavka dra Sršklća. Službeni list naše vlade donio je u broju od 18. o. UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. mj. ovo saopćenje: Predsjednik Zemalj­ Regent je novoj vladi izrazio želju, ske Vlade za Bosnu i Hercegovinu g. da uspije u izvršenju svog velikog za­ dr-Milan Srškić podnio je već 13. apri­ datka, koji se nalazi u prvom redu u la ove god. prošloj Vladi ostavku zbog riješenju pitanja ustava za našu zem­ diferencija u sprovođenju naredbe o belju, uvjeravajući, da će na tom poslu glucima. Danas je gosp. dr. Srškić po­ imati svu njegovu potporu. Predsjednik novno stavio Svoje mjesto na raspola­ vlade odgovorio je sa zahvalnošću na ganje i molio, da se s mjesta riješi duž­ te visoke izraze povjerenja i uvjerio nosti predsjednika vlade za Bosuju i Njegovo Visočanstvo, da on može ra­ Hercegovinu, jer se ne može složiti sa čunati, da će kraljevska vlada uložiti izmjenom § 6. i 7. naredbe o beglucima. u taj veliki narodni posao sve svoje sile VANJSKI POLOŽAJ. i to kako iz odanosti prema Prestolu, Sultan odbija mirovni ugovor. — tako i iz ljubavi prema zemlji i iz pije­ ,»Acht Ођг Abend' Blatt« javlja iz Bateta prema našim junacima mučenicima. sella, da je prema londonskim vijesti­ Vesnićev aizjava. Predsjednik kra­ ma sultan poslao .vrhovnom vijeću pi­ ljevske vlade g. dr. Milenko Vesnić pri­ smo. u kojem kaže da će odstupiti i mio je predstavnike domaće štampe i dao im ovu izjavu: Prije nego se pred^ ■prepustiti vladarske poslove aliiranim - Politički pregled spala da nemam ništa. Coek mi pogino, oderali mi hajvan, popalili kuće još u četrnaestoj, pa danas kad vidim druge da imaju, a ja nemam sve bi mogla plakati (suze joj navrnu na oči, vadi ru­ bac i otire ih). Prvi seljak: Ama nek podijele zemlju po istoriji, onako kako istorija kaže da je najprije bilo, pa će onda imati zemlje svak. A ne ko što je bilo za turskog vakta, dođi paša, pa se ispenji na brdo i štapom uyuci dijeli svu zemlju koli­ kogod se može pregledati. Mi hoćemo, po istoriji nek se podijeli onako kako je bilo prije nego je došao štap. Jedan treći seljak: Sreća je njihova pg govore srpski, a da li gevore svoj turski jezik, trebalo b| ih svije ćerati na polje? ■ Otraga se čuj * galama: »uklonite se otvorite put!« Svi se okrenemo, i vidi­ mo gdje dvojica nose medusobom jedan sto. Jedan je od nosača nekakav deč­ ko. ali pogodite ko je drugi?.... A drugi je: svjetski publicista, urednik »Telala«, Sulejman-el-Siri-eššarlatani! Razmaknite se, braćo, viče Sirija, i pr<> nesoše to do tribune. Mi i dalje raz­ govaramo u našoj grupici, jer je istom 97» sati. Jedan veli: »Ama ima, brate, i naših Srba pd im, je vazda malo. Krsta mi, znam ih u mom selu, bio je kmet, ima u č'tluiu što šume, što oranice pre­ ko 300 dunuma. a. u kući, niko nego on i žena i dvoje djece. Turčin mu jedan preklani dao 'jednu njivu na ćesim, i sad hoće da je i ta njiva njegova. Tur­ čin kaže: »daj mi je, ja čuje raditi«, a on mu prijeti da će ga ubiti. A taj je Tur­ čin siromak, boga mi isto ko i ja. Ovaj seljak dočepo se čitluka pa nema kad ni glave da okrene na onu njivu, nego je dao jednom drugom seljaku da mu je radi i da mu to »donooi pola haka. E, brate, to nije pravo, dobio si čitluk, a onako ti je ono, kako ti je onaj prvi go­ njivu pušti onom * koji ti je dao, nek i | on radi i prehrani svoju djecu. Ama re­ spodin (demokrata) govorio. Protić vas j češ on je Turčin. Pa kad bude i Turčin, vara,, on šuruje i sa muslimanima i sa seljacima, on hoće i s begovima i s te­ nije pravo da skapava od gladi, kad si žacima, a to dvoje ne može biti. Onati dobio čitluk. Nego brate, sa ovim nekakvim skupštinama, ’svijet se buni ko ti je ono, Protić je sam feudalac kao i bosanski Turci. Ako država oštane u ; zagrijala se a meni se čini sve to rade njegovim-čukama, on će sa svojim ovi pantolaši i đozlukaši, da sebi ulove Turcima zajiglno uništiti i mene i tebe koju stolicu. Đavo ih odnio i s njihovom politikom«. i svu -našu braću. Onaj se demokrata malo okuraži pa Čuje se galama, onamo na lijevo, ka­ nastavi dalje: »Jesi li čuo? tako će ti ko se ide na Kovače. Jedan gospodin, j-eći svi pametni, pravedni I pošteni jednoj grupi seljaka govori: »Mi smo ljudi kao što ti veli ovaj gospodin (upi­ bili svu zemlju dali vama, ,pa dođoše re prstom u Siriju!) drugi mjesto nas i hoće da vam otmu Jedan radikal odomrd: »Nije istina, ono što smo vam mi dali. Jedan seljak braćo, ne vjerujte im!« Demokrata na pita: »A koji su to majku im njihovu...? to replicira; »Nemdjte zavoditi seljake, Čekaj, čekaj, mir, nastavlja gospodin, ovako-je kako im mi kažemo!« .— samo me poslušajte, ja ću vam kazati, »Ama šta vi! uzeli ste Šulja Ciganina zapmtite i. ne vadite iz glave nikada: (itpire u Siriju), Suljo Ciganin vam je Zemlju.su vam dali demokrati, oni su se u srpskoj skupštini u Beo­ i saveznik. Seljaci se zgledašc ... Kakav li to Suljo ima posla ovdje? — i na Si­ gradu za vatove, fatali sa onim agama, riju se namrgodiše. Sirija je doduše bio begovima, gazdama i popovima, dok su gologlav, ali to nije bilo dosta, da selja­ istrgll iz njihovih šaka zemlju i dali je vama. A oni su se onda svi ujedinili, ke uvjeri da on nije Turčin. Izabra naj­ pametniju: spuči like i zdimi pro^... pa njihov vođa Protić. jesi li čuvo, nji­ »Braćo!« odjeknu glas Vasilja Grđihov vođa Protić je s njima zajedno tu , zemlju opet, povratio agama i »begovi­ ća na tribuni, sazvao sam vas da vam ’ ma i hoćyrda vi robujete ko što ste i kažem jednu neugodnu vijest iz Beo­ do sad robovali. Pa kad budete davali grada ... Zemlju kojp smo vam mi, de­ ‘— svoj glas (otuda nam dođi, gospodi­ mokrate bili dali... (idite u....... i jed­ ni i drugi, zavika onaj famozni seljak) ne!), dobro gledajte kome ćete ga dati! i Protić je sam beg. bola kosovskofc po­ hoće radikali da vam je otmu. Sad tre­ lja je njegovo. ba vf da reknete svojti, pristajete li na Dru«: gospodin: Ne vjerujte vi nje­ to ili ne! (Nikad!) Otvaram skupštinu i predlažem za predsjednika (ne znam mu. nije istina da je Protić oduzeo zem­ lju kmetovima, ne^o on je dao zemlju koga). Riječ uzhna Dr. Nježić. njima, ovi ljudi rade za svoj interes vi­ NjeŽić. kao engleski Palmer»ton, vi­ sok. suhonjav, nažgrbana (orauguiandite l: kako traže glasove. Jedan seljak dreknp: »Idi u W... i skog op. korekt.) lica, uzorana čela, nati i on... to je sve politika što vi pri­ mrđenih obrva, đozluci na očima, do­ čate. a vazda nam — lažete j j e dstojanstveno se popinje na tribinu I n 1 i drugi. nočimlje: <)vije zemlje na Baltami. ko' Doletje Sirija: »čekaj dobar čoječe, j je su jedna dragoj posve slične, jesu ‘ - \ 'Л . . ... ■ . ...... : I ■ *■>, »! �Број 159 — Broj savezničkim misijama. On ne može odltbriti mirovni ugovoi i ne može na takve uvjete -dati potpis svog imena. Vrhovni savjet do sada još nije dao od­ govor. ‘ Akcija Enver paše. »Vossische Zeitung« javlja, da je Enver paša stigao u Baku, gdje se je postavio na četo od 50.000 ljudi. da s njima uđe u. Georgiju, gdje bi se imao sjediniti sa četama Mustafa Kcmal paše. U Baku su inter­ nirane sve inozemne misije osim per­ zijske. i • * Talijani u Draču. »Domovina« dono­ si informacije, da su talijanske trupe pred 2 dana ušle u Drač i^ondje posta­ vile svoje vlasti. Razlog toj- okupaciji - tako se navodi s talijanske strane — je taj, što albanska vlada nije ništa podifzela, đa se spriječi napad na talijan,ske vojnike. • Q Nitti ostaje? »Agencija Stefani« jav­ lja da je Nitti primio zadaću, da sastavi novi, kabinet. Uzrok je u tomT’što su svi pokušaji da se obrazuje kabinet bez Nittija ostali bez uspjeha pa se .svi vraćaju njemu, kao jedinom čovjeku* koji, ima izgleda, da- će obrazovati vladu sa takovim pro­ gramom. koji će moći zadovoljiti kato­ ličku stranku, a da ne tjera do skrajnost! antagonizam socijalista, koji imaju dovoljan majoritet u parlamentu. ПРАВДА* — ,PRAVBA„ Страна 3. Zvornik, u njaju. (Ko i kako određuje kod nas tečevi­ nu.) U ovom pogledu mj Zvorničani ili smo bili hude sreće u samoj komisiji za odm'jerenje tečevine ili smo bahsus što nam je pred godinu dana čak iz Tre-^ binja gurnut ovamo poreznik, kakvoga možda nema ni jedan srez. čudimo se kako baš on da ostane medu nama na­ kon oslobođenja, kad, vjera je i Bog, niti je veći Austrijanac od okupacije u Bosnu došao, niti je žešći po našem oslobodenju odavde kliznuo! On se i da­ nas javno služi njemačlum jezikom u uredu, na ulici i t d. PrSvi zadrti Au­ strijanac. Biće nešto, zašto je on morao Trebinje nakon oslobođenja ostaviti, gdje je dugo godina »kultur-tregerovao« na opšte zadovoljstvo bivših mu predpostavljenih civila i generala. Danas valjda misli da nepravedno od­ mjerenim tečevinama zabašuri stare tragove, pa tobož nastoji da što više poreza utjera u korist naše države, a kolibo on našoj državi dobra želio, onako mu Bog pomogao! Je li hotimice ili nepoznavanjem prilika same komisi­ je ovako visoko nama tečevina odmje­ rena, nije nam poznato, nu znamo da su se poreznik i opančar Jovo Simić, telj Dr. Berger, bivši predstojnik koga I brodskih organa, te da оЛт siromaš­ kao -član komisije, njemački između sebe se oni danas stide. ku povrati dozvolu kao i oduzete nov­ sporazumjevali (valjda da ih ostali ne Šta velite gg. Fischeri, braćo Popoce, jer je isti u velikoj bijedi i nevolji, bi razumjeli), i visinu poreza pojedinim vići, Simiću, trgovče .sve oguće robe, a ništa nije pogriješio. Ovom prilikom građanima — bradvom btsijecali. a i Vi g. j^ikoliću? Mi bar znamo da_ svraćamo pozornost zemaljske vlade ■ Šta su uzimali za podlogu pri odmjedanas ukrivate vaše tragove iz propale na- činjenicu, da u Brodu ima nekoliko ravanju ovog poreza? Uzimali su molAustnje, koju ste pomagali svim što špekulanata koji na svaki način nasto­ be, predavane kotarskom uredu za ovam se iskalo i što se nije iskalo! Zar je istisnuti muslimane iz njihovih rad­ brtnu dozvolu, pa i take koje su ostale mislite da -smo mi zaboravili vaše do­ nja, pa je dužnost vlade, da učini 1«ај obezuspješne. Pa iako dotični nije nikačeke Poćoreku i drugim, kad je nava­ vim šikanacijama i pouči svoje organe, ko radio, $ак su onj i ovakome odmjeljivao na* Srbiju? Sve se znade, ali da svemu ima granica. rivali tečevinu na dohodak od 15.000 K. ♦ treba da se znade i kako ste danas oOtkako smo g. policijskog direktora da nije bradvom otsijecano! A sebi su porezovani vi,*koij ste i za vrijeme ra­ I upozorili na bezobraznu dječurliju« koonako britvicom zarežali, samo da su ta kao i poslije rata gomilali kapitale, ! ja sc na svoj način »zabavlja« kraj klzavedeni u poreznu knjigu. raethane, vidimo' tamo kojeg policajca dok su drugi po tamnicama čamili. U Zvorniku se zna za predratno' Kako je ovo oporezovanje nepraved­ i drago nam je da je g. direktor svoje organe upozofl) na dužnost, ali mora­ imovno stanje članova ove komisije, a no, najbolji je dokaz to što je gotovo zna se i današnje stanje, pa kako ste čitavo mjesto odmah zajednički uložilo mo još nešto iznijeti, što smo opazili. se gospodo oporezovali? Kako je opoutok na zemaljsku vladu, koji je potpi­ Policaj naime jedva čeka šest sati, rezovan Jovo Simić, Juda LevO Nahsan sa 138 potpisa. da se udalji sa mjesta straže, pa se man, pa Halidbeg Skopljak? Kakvo O Rakotiću, koji je — ne znamo ka­ više i ne vraća, da vidi, ima li igre i pravo imade u ovoj komisiji prisjedoko i zašto — glavni faktor pri 'knjiženju galame na ulici i bacanja kamena s ra­ vati naš Huso, od skoro prozvani Huporeza imamo još koješta, pa ako us­ mena. Upravo od š e s t sati nastaje »za­ seinbeg Omerkavazović, koji nikada niti treba i to ćemo iznijeti na javu. bava« i uznemiravanje gostiju u Kiraje poreza plaćao niti ga i danas plaća? ethani, a stiražara nema, da se opet Koliko je од sada oporezovan? A nadviri. Dobro bi bilo i roditelje one kako je odmjerena tečevina članu komi­ razuzdane djece pozvati, na odgovor­ sije Lazaru Krasu? Najprije sa 120.000 nost i eventualno kazniti, jer su oni u kruna, a poslije mu sam poreznik snizi prvom redu dužni paziti na svoju dje­ na 42.000 K. Davi Bararonu SslamoČija je to špekulacija? Halid Arslan cu, da ne dodu u sukob sa policijskim novu ustanoviste tečevinu na 80.000 K. starac od kojih 70 ljeta doselio se je I propisima. Jer ko namjerno čini, da vri­ pa kad je čovp tome prigovorio, po­ iz Dako viče prije 50 godina, te se stal­ jeđa i napastuje mirne građane« taj se reznik mu sutra dan snizi na 35.000 K. no nastanio u B. Brodu. Služio je kod moda kazniti bez pardona. Smije li poreznik rješavati utoke' proti raznih ličnosti te kao podvomik kod op­ Derventski zemljoposjednici na' poporezu, koji je on sam odmjerio? Ne ćine kojih 20 godina. Za cijelo vrijeme । uzdaničkom sastanku od 18. maja jed­ smije, nego- jedino okružno Financijalno vladanje mu je bilo uzorno i na potpu­ noglasno odobriše zaključke sarajevnadzorništvo. Ali u nas se bradvom od­ no zadovoljstvo, a kad su ga sile iz­ I ske skupštine zemljoposjednika od 14. sijeca a po ćeifu riješava. dale zarrtolio je otpust od podvorničke 1 maja i traže od centralne vlade u BeoImade kod nas eksekutorčić, zvani službe i kao nagrada za ujorno služ­ ; gradu, da odmah pristupi izvršenju opRaketić, pa kad ko prigvori previsoko bovanje, zauzimanjem općinskog vije­ j ravdanih zahtjeva bos.- herc, zemljopoodmjerenoj-tečevini, on mu ironijom do­ ća i kotarske ispostave data mu je doz­ I sjednika, sadržanih u pomenutim zakbaci đa nam je to ova sloboda donijela. vola za pečenje kahve na pram kolod­ | liučcima i time učini kraj dosađanjem Mi znamo da je on desno i lijevo oko vora. nepravednom postupku sa zemljopos­ našeg poreznika, pa 'паод stoga izgle­ U godini 1916. otpočeo je taj svoj po­ jednicima. da da ovako pretjerivanje tečevina kao sao u jednoj maloj barakj i vodio ga Za mjesni odbor zemljoposjednika: i gornji izrazi poreznikova došaptala do 20. aprila 1920. bez i najmanje pog­ predsjednik: Begović; tajnik: Alagič. Raketića imadu nečeg zajedničkog. Sve reške, plaćajući državni kao i općinski Klasični koncerat »Trebevića«. Na nam se čini, da se nekim ukrivenim tra­ porez bez ikakovih zaostataka. sveopći zahtjev večeras će se ponovi­ gom namjerno zavada narod sa drža­ Oko 19. aprila 1920. optužen mu je ti koncert »Trebevićev«, koji je pos­ vom. Kako i ne će, kad su oko porez­ sin Sabit, da je uvrijedio Njegovo Veli­ ljednji put polučio veliki uspjeh. Kon­ nika ljudi i eksejcutori koji su nekoliko čanstvo kralja Petra i nalazi se pod cert ć se obdržavti u Društvenom Do­ puta bili kažnjavani. sudskom istragom u zatvoru. No pošlo du, na kojem će sudjelovati potpuni or­ se i dalje, pa je 20. aprila 1920 policija Caršija bez razlike vjere i staleža kestar osječkog kazališta. Poslije kon­ smjesta zabranila radnju oca mu reče­ javno osuđuje ovako nepravedno odcerta će se pružiti prilika, mladom svi­ mjerivanje tečevine tim više, što su tim nog Halida i oduzela mu dozvolu, uči­ jetu. da se i napleše. Početak u 9 sati postupkom opterećeni samo oni, koji ni na večer. Karte se prodaju kod gosp. nila kućnu premetačinu sa ovrhovoditeI. Franchinva, urara kod zem. banke. blizu predviđenu'im tečevinu ne mogu Ijem poreznog ureda i bez njegove voNadamo se da će naša publika znati postići dočim su se p r a v i r a t n i m i- 'lje oduzela mu preko 7.000 kruna, koje lioneri i š.ićardžije nekako iz­ je većinom odredio za ukop. Starac je upotrijebiti ovu rijetku priliku umjetnič­ kog užitka pa pohrliti na ovaj koncerat. vukli otk, pravednog oporezovanja, pa tako ostao bez helera, a nema ni kuće prema tome likuju.. Zašto da se oni ni kućišta, niti išta drugo. Sudski izvidi će pokazati da Ii je pri­ poštede i da ukriju svoje tragove iz vremenapropale im monarhije, kojoj su ujava proti sinu mu istinita ili ne, ali je gadali sve moguće kao njeni vjerni i sigurno da rečeni Halid nije tomu niš­ „Da mi je anati ko je pisao o meni u 48. odani sinovi, a danas se kao bajagi is­ ta kriv, a dozvola kao i radnja je vlas­ tiču kao dobre patriote naše države! ništvo Haliđovo. a ne njegova zatvo­ broju BPravde“, prebio bih mu dvoje rebara,, pa makar stavio na kocku svoju — woast“ j. renog sina. Sto^a tražimo Л zemalj­ Dobro, bi bilo, da im o tome patriotiz­ ski vlada ispravi ovu pogiWku svojih rang)!* Čupurdija, poticajni komandant. mu izda svjedodžbu njihov bivši prija­ Bosna i Srbija. U cijelom svijetu nema zemlje, u kojoj bi seljak bio sretan kao što je u Srbiji! U cijelom svijetu npma •zemlje u kojoj bi seljak bio hesretniji nego što je u Bosni. U Srbiji nema ro­ bova, tamo svak obraduje svoju zemlju, tamo nema aga ni begova, da daju svo­ ju zemlju drugome pa da im dolazi go­ tovina kao što je to u nas! (A čas prije jedan »demokrata« govoraše seljacima da je pola košovskog polja u rukama - gazde Protića!)... Mi jedva doče­ kali oslobođenje, da se riješimo eko0 nomskog robovanja i nastavi pripovije­ dati čitavi historijat od prve koalicione vlade kako su se »demokrati« u Protićevu kabinetu borili da oslobode selja­ ka Pa veli: »U srpskoj skupštini u Beogradu, bili su ustrcueni razni odbo­ ri: financijski, ustavotrorni, imunitetni (jedan seljak zijevnu kad, ču te izraze) i agrarni. Ja sam bio u tom agrarnom odboru, tu me je metnula demokratska stranka i naredila mi da sve učinhh ka­ ko-bi seljak dobio što više zemlje. Onaj famozni' seljak doletje do tri­ bune i viknu masi: »Ne vjerujte mu, la­ žu sve što nam govore: ne slušajte ih. Oni nas pozivlju, jer biće ida im nešto trebamo, idite, braćo, kući i radite svo­ ju zemlju 1.. Svjetina se poče kome­ šati: neko odobraje seljaku, a neko vi­ če: pjan je, ušutkajte ga i t. d.« Jedan mladić viče: Šuti ti. pjančino Jedna, šta smetaš tuđe, želio bi valjda da braniš one čalme (upire prstom u pokrajnju zgradu, ja se okrenem., kad gore na prozoru stari voćar Plndžo!) hoćeš one čalme đa hraniš, idi otale«. Seljak i da­ lje viče ne slušajte govornika, seljaci kolebaju, neki se čude.' nčki se smiju neki se pitaju: »Ama čemu sva ova haj­ ka. nek je zemlja onoga koji je radi, šta hoćete više, s Jedan seljak zagrmi: »Potrošili smo po 20 kruna mašine dok simr došli ova­ i oni koje on napada). Pa još hoćete sa | uzmem u jedan blok pa ga promatram nekakvom Hrvatskom zajedno; ka- 1 pitam se, kud vbdi državu ova njihova mo. Ja sam đžematbaša, jučer sam do­ kva Hrvatska, kakva li..........Idite vi bio poziv, da imam pozvati sve selo, demagogija; sjetim se jedne zgode što de hoćete, radite s kim hoćete, ovo je da dođe danas na skupštinu. U "pozivu sam davno čitao: Poznato je da su u se veli: Neka svak dode, ako ima u Srbila, pustite nas u miru da radimo Turskoj Mladoturci sru^i Sultan Hajednoj kući i pet muških neka'sva pe­ svoju zemlju...« mida i proglasili ustav. Jedan dio MlaNakon toga je izišao na tribinu Ljutorica dođu, i ja uđaho пд konja i dok doturaka stvorili su društvo pod ime­ sam obio selo i našao sve seljane, mr­ ^bibratić, ali je raspoloženje u seljaka bi­ nom »Jedinstvo i Napredak« i zavlada­ tav sam pao i ja i konj. Kad sam do­ lo tako, da su a priori držali da je laž li situacijom. Njihov postupak je bio išao kući kad tamo nađem nekakav dru­ sve što im se govori. dentično sličas postupku naših »demo­ gi poziv. U tom pozivu se veli da nije krata« u Jugoslaviji. Prema Jermeniskupština sjutra nego na duhove, taman Kad se narod truje ovako se ttUje! ma. Grcima. Arapima postupali su ona­ Koliko besavjestan mora biti onaj po­ do mjesec dana. Kakav je ovo đavo. ko. kako bi »demokrati« htjeli postupati litičar, koji veli seljaku: »Hoće radikali Ko mi je poslao prvi poziv, ko li drugi?« prema Hrvatima i. svim onima koji ne Jedan gospodin priteče da to rastu­ da ti i čitluke oduzmu pa da ih povrate spadaju u njihovu stranku: laž. dema­ agi i begu« i to samo radi izmjene 6. i mači: »Taj su vam drugi poziv poslali gogija, neispunjiva obećanja, protekci­ oni koji hoće da ometu današnji zbor. 7. članka beglučke uredbe? Ovako laga­ ja. korupcija — i sve. Za vrijeme bal­ To su ti takozvani radikali. Oni se boje nje i razjarivanje težačkog staleža može kanskog rata, grčka policija u Solunu da služi kao najtačnije mjerilo za bezjavno doći pred 'vas jer su vas izdali; uhvati jednog člana mladoturskog od­ dušnost i nemoralnost onoga koji to bora. Dozna da je špijun, zatvori ga i oni su vam zemlju oteli«, — »Ja koji ste k. .. vi? Svi nas čini. Težaku koji nije nikad ni sanjao o tom obavijesti solunskog guvernera. o tom. da otme slobodnu zemlju (hodavarate, svi ste о’ zla oca od gore ma­ Ovaj to javi u Atenu. A Venizelos, na telefon, naređuje guvirneru, da se do­ licu ј. t. d.), koji nije ni tražio drugo, tere. nego da se riješi kmetstva i koji je da­ Međutim Nježić i dalje govori, pritični Mladoturk ima odmah pustiti na slobodu. Guverner začuđen pita kako nas to postigao u najvećoj mjeri, tom povijedajiistorijat agrarne borbe u Beo­ gradu, i veli: 14. februara mi zaključili težaku pričati da će opet pasti u eko­ to. a Venizelos mu odgovori: »Ako. ste nomsko Vopstvo ako se ne odupre i se uvjerili da je on član odbora »Je­ da sva zemlja pripadne seljaku, a Prodinstvo i Nanredak« odmah ga pustite. ako se pokori vladinoj odredbi... to je tić i njegovi radikali udružili se sa N. klubom iz Hrvatske, s popovima iz Slo­ vrhunac nemoralnosti. A zašto to ljudi Ko je nama višu uslugu učinio nego ti Mladoturct? Da nije bilo, njihove bezvenije i s begovima Iz Bosne pa poru­ čine? Je li sve za tu mizernu stolicu šili ono što smo mi bili napraviti. Hoće glavosti u turskoj politici, da nije njiu parlamentu ili u ministarstvu... da hovp drskosti prema Evropi, da nije li se za to tako nemiloerdno gazi sa­ da opet seljaku sve otmu i da ga navjest I duša? E, ako se to zovu ljudi, njihove demagogije i rastrovanja u dr­ ćeraju da robuje ko što je i dosad ro­ onda ljudstvo nije ono što o njemu' bove« ... žavi. đa nije njihove neumjesne politike pošteni ljudi misle. Nego to je prosti­ prema susjedima... zar bi došlo do Kako on to-govori, a onaj zagrijani balkanskog saveza? Zar bi se složili seljak: »hali! tako mi kažt, tako v.j ra­ tucija ljudstva. dite vi gospoda, kad ste među četiri Političari protivnih stranaka jedan na Grci. Srbi i Bugari, koji su đecenijama duvara. a ovamo nama pjevate druge međusobno ratovali po Trakiji i Make­ drugog napadaju pred seljakom: jedan pjesme: taki vi — svi. (Seljak nai­ veli: ja ti dajem, on ti otima, a onaj to doniji? Pustite ga nek ide i dalje tro­ me nije razumio da Nježić pere sebe i poriče... i seljak kao zbunjen, kaže ivati«. dite®đo vržga i jedan iMrugi. Ovako svoju stranku, a da napada djuge. Se­ Sigurno kad bi kakav Talijan gledao ljaku se pričinilo da je to govorniku ne­ se odgaja narod. Pusta ambicija žrtvoŠta naši »demokrati« rade, rekao bi kako nehotice izletjelo Iz usta i đa |e vaće. i narod i državu i sve. samo da njfma ono što Venizelos veli o Mladotako sebe odao. He1e ostao je kaljav I dođe do svog cilja. turcima. X. Ktfda »demokratski« sistem trovanja u seliakovim očima i govornik isto kao Naši dopisi ' I i j | i I | ! ; j i ' Domaće vijesti Sumorne misli. �Број 159 Broj »НРАВДА* — »PRAVDA* Страна 4, Strana Novoosnovana »Težačka banka d. d/ u Cazinu obavješćuje, da je ministarstvo trgovine i industrije svojim riješenjem'od 16. oktobra prošle godine TU. Br. 696 odobrilo .osnutak zaroda i,njegova pravila, te da je otpočela da­ našnjim danom svoje poslovanje. Zavod će su baviti svim u bankovnu struku spadajućim poslovima, te podizanjem gospodarstva, trgovine, obrta i industrije,. • , U ravnateljstvo zavada izabrana su dva gospoda: Predsjednik: Husnibeg ČOrović veleposjednik i trgovac iz Cazina. Podpredsjednici: Omeraga Alagić posjednik i trgovac iz Cazina i Ibrahimbeg Sarajlija veleposjednik i trgovac iz Male KlaRluše. . ........ л. Članovi ravnateljstva: Ahmet ef Cokić kot- predstojnik, Muhamedbeg Ibrahimpašić veleposjednik i Zivko Sukić trgovac sva tri iz Bihaća, Murataga Pozderac posjednik i trgovac iz- Cazina, Alaga Muhamedagić posjednik i' trgovac, Suljaga Hadžić! veleposjednik i trgovac oba iz .Peći-Grada, Arifa^k Sulejmanagie posjednik i trgovac iz Todorova^ Hađži Hasan ef. Rizvić vjeroučitelj, Hasan Miljković načelnik i svršeni pravnik oba iz Velike Kladuše. Nadzorno vijeće: Predsjednik: Dr. Stjepan Ritz odvjetnik iz Bihaća. Podpr.dsjedmk; Salih ef. Midžić posjednik i trgovac iz-Cazina, Ibrahim ef. Pajazetović veterinar iz Velike Kladuše, Hadži Okan Jašić posjednik i trgovac iz Pećigrada i Haso Alagić posjednik i trgovac iz Ćoralića. Ravnateljstvo našega zavoda, ovlastilo je za supotpisivanje društvene tvrtke svog činovnika Mujagg- Bahtijarevićg i povjerila mu privremeno upravu zavoda. RAVNATELJSTVO Težačke banke d. d. u Cazinu i Samo 5 časaka dosta jejčesto, da si čovjek napravi neprocjenjenu šte­ tu, zato tre^a da vam ide sat točno na'minutu, llustrovani cijenik, koji možete tražiti samo od tvrtke H. Suttner, (Ljubljana br. 706. po- savjećuje Vas glede zbilja dobrih sa­ tova specijalne marke IKO« iz vlas­ tite tvornice u Švicarskoj, pa i inih dobrih žepnih satova, narukvica sa satom svijetlenih, te zidnih satova, lanaca, prstena, narukvica, naušnica, jedala, darova za krštenje i svetu po­ tvrdu, te svu ostalu zlatnu i srebrenu robu. Ali i drugih potrebština kao na pr. škare, noževe, britve, doze za ci­ garete i smotke, diamante za rezanje stakla, nažigaće i novčarke Kupujete dobro, te uz umjerene cijene kod tvtke H. Suttner. Ljubljana br. 706. Prašak za odstranjivanje dlaka dobiva se u Drogeriji Braće Sahinagića Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 Prehlađeni li ste? Bole Vas prsa? Grlo? Imat li kašalj? Hunjavicu? Do­ bar prijatelj Vam je za ovakovih zlah časova Fellerov pravi Elsafluid! 6 dvo­ strukih ili 2 velike specijalne boce 38 krune. Zagorski sok za prsa i kašalj 1 boca 6 kruna. Pokvaren U Vam je želudac od zle hrane? Feilero.ve prave Elsapfilule — pa opet sve u redu! 6 kutija 18 kruna. Omot 1 poštarina posbno, ali što jefti­ nije. — Eugen V. Feller, Stubica donja, Elsatrg br. 310. Hrvačka. vbm povjerenstvu najdalje do 25. juna ov. god. podnijeti pismenu, molbu sa zvanju odgovarajućim svjedodžbama. Maglaj, dne 7. maja 1920. Predsjednik: Zaimović, v. r. Sarajevo, Štrosmaje rova ul. br. 3 (prije Rudolfova) -r- Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebčtina Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. & OglašujtE u „Pravdi Kot. vak. mearifsko povjerenstvo Maglaj. Broj 46/1920. Salihaga Nuhić i sinovi NATJEČAJ. U ovdašnjoj glavnoj džamiji »Kuršumliji« upražnjeno je mjesto imama. Sa ovim džihetom skopčano je i zvanje 1 muderisa odnosno vaiza. Plaća je predviđena i to: Od vakufa 250 K mjesečno sa kućom u naravi i komadom zemlje od 10 dunuma od ehalije osigurano je na pet go­ dina po 250 K mjesečno. U svemu mjesečno po 500 K. Natjecatelji za evo zvanje imaju o- I Gentralqa drogerija Braća Šatiinagić trgovina voća i ze- Prodajem leni i južnog voća dobro sačuvanu mašinu Žanje žito, a može i kositi. Ci­ jena umjerena. Ko bi želio ku­ piti, neka se obrati pismeno na. Muhameda Sinanovića u Bos. Dubočcu, kotar Derventa. na veliko Sarajevo A Protin Sokak 4. - Telefon 498 a Muslimansha trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu 3м1 se svim bankovnim pKloilmo. Obavlja salati I sniženja u kraljevstvu SHS. I u Inozemstvu. Миа nloike no uložne knjižice I tehuto račune I ukamaćuju Ih najpoBoljnije. Obavile sve mjenjač« poslove I bunovu naloge Dionička glavnica 5 Daje sezonske I oppovlzacljskt kredite. — Kupuje I nrodale srećke, valute I вгцеЛпозпе papire svih vrsta. ROBNO b B 5 E L E H ] R kupuje I prodaje sve vrste rabe, a poglavito ni iliotoo nnmlrnlci. 2.000.810 KaRCElarija: Kralja Petra ulica Z ртапу, lijevo - Brzojavi: Trgovačka ban Ra, Sarajeva - Interurbai telefon: Zl¥ | Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Heregovinu dion. društvo u Sarajevu. — Podružnia u Tuzli Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,000.000. Rupilarno siguran zavod. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K, 8,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite.Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavlja sve bankovne poslove nrjbr/e i najpovoljnije. Odgovorni nreiak: F. Šalaka. D. k 1 КИм, ВмЦпа � https://kolekcije.nub.ba/files/original/87db94cf5e2333558df838931b400736.pdf 19868952c542de1392d1be4a9f4ed1ff PDF Text Text arina u tovom plaćena. Pn:.VDA ГЛАСИМ? ЈУГОСЛАВВНСКЖ МУСЛМЈЛ^МСКЕ ОРГАНКаАЦМЈЕ* t Broj 55 (160) Sarajevo, utorak 25. maja 1920. (7. ramazana 1338.) Sarajevo, 24. maja. Danas se navršuju tri mjeseca od smr­ ti rahmetli Uđvarlića, dakle zadnji zakonski rok za saziv izborne ku­ rije u svrhu biranja njegova nasljedni­ ka. Mi nijesmo htjeli pisati o sazivu ku­ rije iz obzira .prema bolesnom, a sada već i umrlom drugom članu ulema-medžlisa, rahmetli Hifzi ef. Muftiču i jer smo se nadali da će se saziv kurije odrediti bar povodom smrti ovog dru­ gog člana ulema-medžlisa. Međutim se pozvani faktori ne mite, pa nam je duž­ nost upozoriti ga na svršenje zakonskog propisa i prijeku potrebu, da’ se jednom i u ulema medžlisu uspostavi normalno stanje. Stoga zahtijevamo da se kurija od-, mah sazove i da se više ne zavlači ovo prešno pitanje. „Gajret“. j I I • ■ I | i I I | I ■ Ni ovaj put naš »Gajret« nije mogao biti pošteđen od raspusta skupštine. Policija, koja je lanjske godine mirno promatrala kako se od strane nečlanova tvomo navaljuje na članove dru­ štva i koja nije uredovala ni onda, kad je došlo do nezakonitog izgona tih čla­ nova, ovaj put se je našla pobuđenom da ureduje i raspušta skupštinu radi jedne nepromišljene navale na pojedin­ ca. Edhem Lojo bijaše naime uzeo ri­ ječ, da apelira na razbor i uvidavnost nekih bukača, pa mu se u govoru brriakao nezgodan izraz »kao da smo u rad­ ničkom domu«. Na te riječi nastala je I neumjesna graja od strane nekih đaka i i radnika, a jedan je bio tako »parlamen­ taran«, da je prije Lojina objašnjenja I zavitlao stolicom na zbunjenog govornika. Udarac jc paniran i mjesto 1 da je policajni .povjerenik uredovao proti ovom nepromišljenom napadaču, on — raspušta skupštinu, jer se je na­ lazio na strani, na koju je bačena sto­ lica. Kakogod osuđujemo nepromišljeni čin .»uvrijeđenog« radnika, moramo tim većma da osudimo postupak policijskog izaslanika, koji je svoju »povrijeđenu« ličnost stavio nad interes našeg »Gajreta« i onemogućio miran završetak skupštine, za koju se obzirom, na men­ talitet pojedinih skupina može ipak 'reći da bi dovela do konsolidovanja prilika u ovom našem društvu. Koliko god je naime bilo dosta ljudi — naročito đaka, kojima je mjesto u školskoj klupi — koji su svojim ispadi­ ma pravili indispozidju, ipak je bilo i dosta razboritih elemenata, koji bi me­ đusobnim popuštanjem našli zgodan iz­ laz iz stanja, u kojem se nalazi ovo na­ stanu trvenja, koja koče razvitak ovog našeg jedinog potpornog društva. Stoga apeliramo na odbor, da odba­ ci neumjesnu i ničim neopravdanu re­ zervu, da ne reknemo zasukanost i lič­ ne indispozicije, pa da odredi novu skupštinu, u što kraćem roku, sazvavši prije toga konferenciju dele­ gata svih naših grupa i grupica, na kojoj bi se uglavila lista novog odbora i odstraindo sve, što smeta konsolida­ ciji. Držimo da ovaj zahtjev možemo ,‘štaviti i obzirom ha, naše više puta naglašeno stanovište o potrebi koncen­ tracije svih naših grupa u radu za »Gajret« kao i obzirom na trijezno i po­ pustljivo naše držanje na samoj skup­ štini. Ovaj apel upravljamo i grupi oko »Obrane«, jer ne nalazimo umjesnim njeno jntrasigentno držanje u pitanju iz­ bora novog odbora. POJEDINi BROJ 1 kruna. Izlazi subotom, Utorkom i četvrtkom. Uređuje Meloni odbar. Pretplata godiš. 12СГ kru­ na, na pola godine 60 kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. Čekovni račun pošt. štedionice 1119. Godina II. Famozni projekat mira s Turskom. Hifzi ef. Muftić. Ad. — Da se mogne shvatiti 'prijetse na prelaz funkcije Vrhov. Komesarnja sultana, da će se odreći prijestolja stva na Ligu Naroda u koliko se tiče donosimo projekat »Ugovora o miru s moreuza; te prelaz uprave zdravstve­ Turskom« kako ga je donio pariški nog odsjeka na komisiju Lige kojoj će »Temps« od 12. ovog mjeseca. »Temps« se povjeriti i uprava nad plovidbom piše doslovna: kroz Bosfor i t. d. Jedna naročita tačka predviđa pravedno postupanje spram Projekat mirovnog ugovora koji je svim parobrodima u pitanju takse i danas prije podne predat turskim de­ sudbenosti. legatima sadržaje trinaest tačaka.. Na početku se ugovara objelodanjuje na III. Kjurdlstan. novo pakt Lige Naroda, te nove graniTurska unaprijed, priznaje projekat ce, političke pogodbe i t. d. Rezime ukoji se odnosi na lokalnu autonomijugovora bio je pred noć objelodanjen, Kjurdistana, gdje su- većinom naseljeni Nažalost nije nam, moguće u cijelosti Kijurdi. Kiurdistan počinje od istoua taj ugovor donijeti, jer je u kasnu noć Eufrata te na jugu Armenije i tako do pubEkovan i poslan redakcijama novi­ meridionelne granice Turske; gomjesu na, nego ćemo zasada donijeti najglavgranice usvojene od jedne interaliirane nije tačke toga ugovora, t. j. teritori­ komisije, koja je zasijedala u CarigjMjalne, političke i financijske, te glavne du. Pomenuti projekat predviđa zašti­ ekonomske klauzule. tu prava i religije Assiro-Chaldeens-ima U uvodu- ugovora, gdje se spominju a tako ; manjinama u ovim zemljama. sile potpisnice tog mira, nijesu ozna0 ovoj istoj stvari jedna tačka odre­ čene Sjedinjene Države Amerike niti i đuje kako će se popraviti granica u jedna amerikanska nacija, dočim su ozslučaju, ako granica Kjurdistana dodir­ načehi Armenija i Hidas. Evo glavnih ne perzijsku. Ugovor dalje predviđa i tačaka ugovora: ovo: Ako narod ovih krajeva zaželi svo­ ju posvemašnju nezavisnost, i u tom POLITIČKE KLAUZULE: pravcu podnese molbu na Vijeće Lige I. C arig rad. Stranke primaju na znanje tursku Naroda, priznaće mu se nezavisnost. U ovom slučaju priznaće se kao neza­ suverenost nad Carigradom, ali pod ovom rezervom: u slučaju, da je visna Kjurdska država — meridionalni dio Kjurdistana te vilajet Musul. Turska ne bude apsolutno držala mi­ IV. Iz mir (Smyme). rovnog ugovora, ili ne bude izvršavala pojedine klauzule, osobito,klauzule o Turska vlada odobrava da u ruke zaštiti manjina, ali-irane će sile imati grčke vlade, pređe uprava nad gradom pravo promjene gornjeg utanačenia o • Smirnom i okolicom koja je označena Carigradu. u mapi ugovora, a kao dokaz turske II. More uzi. suverenosti, vijaće se i u buduće tur­ Plovidba po moreuzima (morskim ska zastava na vanjskim pozicijama tjesnacima) obiihve.tivši Dardanele; Smirne. Grčka je vlada odgovorna za teritorijalnu administraciju. Može dr»ati Mramorno more i Bosfor, otvara se vojsku za obdržanje reda i mira. Grč­ slobodno svim trgovačkim i ratnim ka je dalje ovlaštena da pobire finan­ parobrodima, te aeroplanima svake vrsti, bilo koje mu drago ’ države, како cijske prihode, te/mora uspostaviti je­ dan lokalni pariamenat, u kojem mau mirno, tako i u — ratno doba. njine moraju biti proporcionalno zastuOve vode nijesu potčinjene blokian i pane. Ovaj se projekat mora predati u njima se ne smiju obavljati nikakve komisiji Lige Naroda na odobrenje i vojne vježbe, niti Proti ikom učiniti se nikakvi neprijateljski akt bez odluke ako se većinom glasova primi b^ pu­ novažan. ” Lige Naroda. Uspostaviće se jedna moreuzna ko­ Lokalni će se izbori za sada suspenmisija, s kontrolnom zadaćom. Turska dovati, dok se ne povrate bjegunci koji i grčka vlada toj će komisiji dhti po­ s,u za vrijeme rata dezertirali. Narotrebitu moć. Komisija će se sastojati čite odredbe predviđaju zaštitu manji­ od akreditivnih poslan,ka: Amerike Ca­ na, zaštitu narodnosti, te njihovu zaš­ ko želi i ako ovaj mir usvoji), Engles­ titu u inostranstvu, zaštitu neobligatke, Francuske. Italije, Japana. Rusije nog vojništva, te zaštitu trgovine, ra­ (ako bude priznata kao članica Lige da i slobodne upotrebe pristaništa od Naroda), Grčke, Ru.njmje i Bugarske strane Turske. Grčka vlada ne smije (ako bude priznata kao članica Lige, te ništa upotrijebiti, da umanji vrijednost ako i ovaj mir usv.ijij. Svaka od gore sadašnjeg turskog novca. pomenutih država, akređitiraće po jedPoslije petogodišnjeg roka lokalni! hog poslanika i imati jedan glas, je­ parlamenat može zatražiti od Lige Na­ dino poslanici Amerike, Engleske, roda, da se Smirna pripoji Grčkoj. Li­ Francuske, Itaiije, Japana i Rusije ima­ ga će odrediti plebicit, te Turska mo­ ju pravo na po dva glasa. Komis ja će ra unaprijed priznati grčku suverenost biti potpuno nezavisna od lokalnih vla­ nad Smirnom. ako se plebiscitom ut­ sti imaće svoju sjpstvenu zgradu,»svoj vrdi da je većina stanovnika za Grčku. budžet i svoju autonomiju. Dužnost će joj biti da izvrši sve potrebne radove, V. Grčka: kako bi se poboljšala plovidba u MoTurska izjavljuje da sve svoje teri­ reuzima t pristup u pristaništa. Komi­ torije u evropskoj Turskoj daje u po­ sija će nadalje voditi kontrolu pilotstva, sjed sve do granica, koje su određene remorkestva i bacanja lenkera, a tako u mirovnom ugovoru. Isto tako joj us­ isto i potrebitu kontrolu za izvršenje tupa ostrva: Tenedos, Lemnos, Samotmirovnih uvjeta glede luke Carigrad, herace, Mitilenu, Samos, Nikaria i te željezničke stanice Hajdar paša. , Chio, te neka druga manja ostrva koja U slučaju napadaja na slobodni pro­ se nalaze u Egejskom moru. Grčka vla­ laz. komisija će zatražiti od Antantida prima principijelno sve obveze koje n h komesara pomoć, koja će joj će su zatražene od Turske u pitanju mo­ pružiti bilo kopnom bilo morem. Ko­ reuza.misija će -moći kupovati imanja S> Grčkom će se sastaviti poseban uza svoju upotrebu, a tako, isto otpo­ govor o zaštiti manjina narodnosnih i četi i — razne gradnje, te će joj vjerskih. Grčka prima na se sve finan­ se izdavati zajmovi koji će biti osigu­ cijske obveze koje odpadaju na novorani taksom, koja je određena na ustupljene zemlje, a naročito Edrenu. . parobrode, koji se budu služili moreu(Nastavke se). ’zima. Drugi stavovi -ugovora jodnose Prošlog petka 14. maja ispratismo do hladnog groba jednog našeg iskrenog druga, jednog pravog, prijatelja svoga naroda, čestita građanina i vrijedna kulturna radenika, Hifzi ef. Muftića, šeriatskog suca i člana Ulema medžlisa. Skoro pola godine borio se s teškom boljeticom, ožaljen i oplakan od mnogo­ brojnih prijatelja već odavna, kad se već vidjelo, da mu lijeka nema. Mno­ gobrojni prijatelji posjećivali su ga svaki dan, a on gajretio, govorio i na­ dao se kao za utjehu njima, da se do­ bro osjeća, nikad da se potuži na svoje patnje, mimo je podnosio tešku bolest kao nešto posve svagdanje. U zadnje dane bijaše merhum posve iznemogao, ali i opet dušom i srcem jak i na sami zadnji dan svog života, u petak u jutro, razgovaraše on s bratom svojim. Pitao je; koji je dan danas, a kad -mu je od­ govoreno, da je petak rekao je, da će i on danas svakako u džumu. I zaista je sam sebi prorekao: jer kratko vrijeme iza toga ispustio je svoju plemenitu du­ šu, bio je za vremena opremljen j nje­ gova je dženaza prispjela u džumu. Njegova mnogobrojna pratnja kako od kuće do džamije, tako od džamije do hladnoga groba na Grlića brdu po­ kazivaše onu simpatiju i ugled, koje uživaše u svim slojevima našeg građan­ stva. iMerhum Hifzi ef. rodio se u Banjoj Luci 28. januara 1872. On je starinom iz 2epča, sin je merhum Ragib ef., šeriatskog sudije, a ovaj sin muftije Hifzi ef., sina muftije Hasan ef., sina Osmanova. Hifzi ef.?e učio najprije tri godine silpan-mekteba, a onda išao u »sn. ško­ lu i svršio je u Petrovcu god. 1888. Iza toga je bio tri gpdine u Kuršumliji me­ dresi u Sarajevu do 14. avgusta 1891., a onda stupio u šerijatsku školu. Tu je školu svršio redovito za pet godina i 22. jula-' 1896. izašao sa svjedodžbom kao apsolvent, te iste godine u mjesecu novembru imenovan vježbenikom u šerijatskom sudu u Gračanici, gdje je ostao jednu godinu. Iz Gračanice je pre­ mješten u Sarajevo. Tada je 2. jula 1898. položio u Rijaseta šeriatsko su­ dački ispit i nakon provedene prakse koju je dalje vršio kod šerijatskih su­ dova u Banjoj Luci i B. Krupi imenovan je ц mjesecu junu 1901. šerijatskim sudijom u Fojnici u X., a u mj. oktobru 1909 u IX. čin. razredu. U mjesecu au­ gustu 1910. premješten ie u B. Novi, gdje je ostao 4 godine. Godine 1914. u mjesecu junu imenovan je članom Ule­ ma medžlisa. U tom svojstvu ostao je sve do svoie smrti. Gdje je merhum Hifzi ef. služio, ostavio je lijepu uspomenu, a službu je svoju vršio savjesno. No po svom osječaju ne bijaše on nikako sklon či­ novničkom pozivu, on je bk> kulturni radenik, narodni učitelj i savjetnik, bio je za svaku reformu ali ne prebrzim korakom i ne bez jasne i tvrde vjer­ ske podloge. Ta sklonost više kultur­ nom radu i pretresanju naših socijal­ nih potreba nagna ga, da ostavi službu šerijatskog sudije i da pređe u dairu Ulema medžlisa, gdje je mislio da će moći razviti i svoju ambiciju i svoje sile posvetiti radu za narod. Što ni ovdje nije mogao da razvije svoje pra­ ve osnove nije krivnja u njemu. Naj­ običnije i stereotipne poteškoće sviju kulturnih radenika koji su vezani za službu, jest šablonsko i birokratsko uredovanje, gdje spisi obasiplju čovjeka. Naročito je želio, da u Rijasetu radi o reformi našeg mearifa. Ali poteškoća ima svuda i previše.' No r^dio je merhum dosta i službeno i u svoje slo­ bodno vrijeme. On je sudjelovao u sva­ kom našem kulturnom pokretu, bio u . I I • | | i : .-A.. A . . �— Strana 2 Страна našim društvima i sarađivao svuda u našim listovima u rubrici religioznouzgojnog smjera. . Merhum Hifzi ef. nije bio obični či­ novnik, koji iz svog ureda ide kući na odmor, on se- baš tada laćao posla, ako nšta čitao je vazda i čitao dosta, a lektira mu upravo bijaše u skladu i njegovim težnjama: veći socijalni problemi ma u kojoj formi: u romanu, raspravi ili histonijskim djelima. Volio je uži krug društva, pa je upravo njegovim poticajem zadnjih godina zavedeno sijelo nekolicine mu prijatelja gdje su se nevezano i neukočeno raspravljala mnoga pitanja. U tim je sijelima s merhum Hifzi cf. zametak i naše današnje organizacije. A kad se udario temelj, on je izabran za potpredsjednika mje­ snog odbora u Sarajevu. Iza našeg oslo­ bođenja bio je i članom Narodnog Vi­ jeća. U cijelom svom životu i djelovanju, u raznim zgodama i prilikama merhum Hifzi ef. nije nikad pokazivao znakova srdžbe ili tjesnogrudnosti, njegova pri­ roda bijaše jedna rijetka blagost i ple­ menitost duše, a silna snag% volje. I zaista pored njegove mnogobrojne po­ rodice oplakuje ga' i velik broj njegovih prijatelja i znanaca naročito oni njemu bliži, koji imađoše prilike, 'da upoznaju lijeni njegov značaj. Da ga svemogući Bog nagradi naj­ ljepšim dženetom. ,a porodici njegovoj i prijateljima da podijeli ytjehu! Amin! Em. PRAVDA' — „ПРАВДА" [ | ' । I i i ! Bilješke. »Glas Naroda« odnio je rekord u — laganju nesamo sadanjim sarajevskim listovima, već i blagousnuloj »Bosmsche Post«, Rakovoj »Srp. Štampi« i drugim reptilima crno-žutog režima. 0 sram­ noj blamaži »demokrata« što su je do­ živjeli na protestnoj skupštini, koju sazvaše na Bščaršijl. on veli ni manje ni više, već da je bila sjajna manifestacija »demokratske« misli i iznosi — bez imalo stida — da je na skupštini bilo preko tri hiljade ljudi. Da uvjeri čitatelje o toj ordinarnoj laži on donosi i dojmove sa te impo­ zantne skupštine, htijući da je i duho­ vit u tim svojim ,»zapažanjima I« A hrč ni mukajet na pisanje ostale štam­ pe. koja je bez razlike stajališta saglasna u tom, da je na ^upštini moglo biti najviše — pet stotma ljudi raču­ najući i znatiželjnike! koji dođoše da se malo pozabave malim Vasiljem. Politički pregled UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. Položaj nove vlade. U dobro obavi­ ještenim političkim krugovima smatra se položaj kabineta g. Vesnića vrlo pe­ simističan. Jasno je, da 'između mini­ stara članova demokratske zajednice i ministara članova parlamentarne za­ jednice vlada znatna razlika u mišlje­ nju glede naših najvažnijih pitanja, gle­ de agrarne reforme, ustava i izbora za konstituantu. Zbog toga se smatra, da se vlada ne će održati niti 15 dana dok joj pak drugi produžuju život na mje­ sec dana. Naravno, da cijela slika si­ tuacije nije tako crna, kako bi to htjeli neki krugovi, ali nema sumnje, da bi trebalo više složnog rada i razumije­ vanja u' vladi. Opreke u ministarskom vijeću. »Nar. Politika« donosi pod datumom od 21. o. inj. Sutra u 11 sati sastaje se sjedni­ ca ministarskog vijeća pod predsjeda­ njem regenta Aleksandra. Na sjednici’ će se raspravljati o izvađjskom polo­ žaju naše države, u prvom redu o jad­ ranskom pitanju. Međutim glavna za­ daća ove sjednice sastojaće se u to­ mu. da se izglade neke opreke, ko­ je postoje u ministarskom vijeću izme­ đu mmistarh jedne i druge grupe. Saznaje se, da je neki dan došlo u mi­ nistarskom vijeću do prilično oštrih su­ koba, koje je prouzročio ministar unu­ tarnjih djela Lj. DavidoVić svojom naka­ nom, da po svom ćejfu provede promje­ ne i premještanja medu činovništvom. On je. čim je nastujko svoju službu; pripremio mnogo ukaza, u kojima je razmješteno činovništvo po demokrat­ skim interesima. Sve bi se vratilo na ono. kako je to svojevremeno uredio Pribićević. Dakako da parlamentana zajednica ne može mimo gledati ovo I demokratsko pripremanje za izbore. Koncentracijski je kabinet tako već ' u početku svojega rada naišao na oz- . biljne poteškoće. Doznaje se, da će se svi premješteni činovnici zahvaliti na j državnoj službi. Regent je i ovaj put I uzeo u svoje ruke inicijativu, da izgladi I spor. U tu se svrhu i sastaje sutra •krunsko vijeće. Stojan Protić u Zagrebu. Dne 21. o. mj. stigao je u Zagreb ministar za konstituantu i bivši ministar predsjednik g. Stojan Protić. Zajedno s njim doputo­ vali su i ministar pošte i brzojava dr. IBinković. ministar šuma i ruda Ivica Kovačević te povjerenik zemaljske i vlade za unutrašnje poslove dr. Franko Potočnjak. U pratnji g. ministra Protića nalaze se i univerzitetski profesori dr. SlOboKian Jovanović, dr. Lazo Marković i dr. Vošnjak. G. ministra Protića dočekao je na kolodvoru g. ban dr. Laginja, s kojim se odvezao u banski dvor, gdje je otsio kao njegov gost. | Ugovor o miru sa Mađarskom. — U Pariškim krugovima vlada uvjerenje da će se madžarska delegacija izjaviti pri­ pravnom da potpiše ugovor o miru i I da će tom prilikom izrazit: protest, kao što su to učinili njemački i bugarski delegati prilikom potpisa ugovora o miru. Ne će biti usvojen nikakav nov rok za potpis ugovora o miru s Ma- • đarskom. ako ga mađarska delegacija bude tražila. VANJSKI POLOŽAJ. Turska i Istok. Francuska se štam­ pa osvrće sa vrlo oštrim riječima proti ugovora u San Remu, koji je nametnut Turskoj i zahtijeva, da se imade saču­ vati njezin potpuni integritet. •Londonski »Dely-Telegraph« donosi vijesti iz Carigrada, koje zabrinjuju en­ glesku javnost, a naročito radi mladoturskog pokreta. Mustafa Kemalove ak­ cije natolijj i boljševičkog napredo­ vanja u Kavkazu. Iz Carigrada javljaju, da se je održa­ lo krunsko vijeće pod predsjedanjem sultanovim, na kojem je prisustvovao prijestolonasljednik Abdul Medžid ef. i Damad Ferid paša, na kojem je zaklju­ čeno, ako se mirovni uvjeti glede Smirne i Trakije ne promijene, osmanska će dinastija abdicirati i vlada će .također prepustiti zemlju svojoj sudbini. Rimska »Epocha« donaša vijest iz FELJTON. A Hifzi Bjeievac Rene Logotetides. (5o) »Molim, da ovdje ostanem«, rekne u sebi na­ slađujući se pogledom na more, na veliko Crno Mo­ re i gledajući, kako galeb leti njegovom pučinom. Jedna nevkna želja rađala se u srcu Rene Logote­ tides, jedna želja, da postane galeb i da se slobodno, lagano vine morskom pučinom u slobodu. Ali za ovom željom došla je ledena zbilja kada se je ok­ renula i virila ledene, gole zidove, koji su je stis­ kali, koji su joj omeđavali njezin budući svijet. Teškim korakom prede preko sobe i sjedne na prašljivu stolicu, koja je. pod njom zaškripala, kao da joj je ironički htjela reći, kako su varave i pro­ lazne sve nade čovjeka. Preko dasaka kroz gornji dio prozora padalo je sunčano svijetlo po podu i polagano se. dizalo ,da osvijetli satrvenu djevojku u kojoj je počelo nestajali otpora, jer ju je samoća tako obuzela, da je oćutila svu težinu dugih teških dana, koji će proteći — dugih, teških pet godina među ovim zidinama. U tom dugom nizu jednolič­ nog života, u tim teškim danima gubilo se njezino Kopenhagena prema kojoj šu Englezi započeli pregovore s turskim nacijonalistima, jer su uvidjeli, da ih ne mogu satrti, a naročito zato jer Ventzelos ne ■može da postavi vojsku od 100.000 ljudi. Pred vojničkom diktaturom u Rusiji. Javlja se iz Londona: Prema jednoj de­ peši iz oKpenhagena, sovjetska vlada, čini se, mijenja svoj opći pravac, da izbjegne ekonomsku propast . Rusije i uspostavi trgovačke veze sa cijelim svi­ jetom. Lenjin je predobio Trockoga za ideju demokratskoga režima. Izvanred­ na komisija je lišena vlasti, a admini­ stracija povjerena najiskusnijim licima. Prema Lenjinovu programu bit će pri­ znato pravo svojine i slobodne razmje­ ne. Prema glasinama imade se potpu­ na vlast koncentrirati u rukama ^ge­ nerala Brusilova zbog jake ruske akci­ je proti ••"liskoj ofenzivi. Ako Bnusilov ostane gospodar momenta, ruska revo­ lucija poći će običnim tokom svjetskih revolucija i svršiti vojničkom diktatu­ rom. Prosvjeta i škola. Učiteljica muslimanka — žrtva. U službenom dijelu »Narodnog Jedinstva« od 18.,maja 1920. stoji: »Zem. vlada za B. i H. razriješila, je imenovanu namjesnu učiteljicu I. djevo!. nar. osnovne škole u Tuzli Fatu KariĆ od daljeg službovanja u bos.-herc. narodnim os­ novnim školama.« * Kad se ovo pročita, čovjek dobije dojam, da se rečena kažnjava, a po­ greška da je velika, dok se izgoni iz svih osnovnih škola u domovini. Među­ tim, stvar stoji ovako: Fata H. Karić je jedina, koja je prošle godine svršila preparandiju kod nas i to s odlikom. I kad nije mogla dobiti mjesto na dese­ tak osnovnih. škola u Sarajevu, a da i ne govorimo o muslim. djevojačkoj školi ovdje, na koju nijesu dali Fati, alt su slali i danas još šalju Mare, ona nije mogla poći od roditelja sama u svijet uz malu početničku plaću. 1 samo za taj neodlazak vlada ju je razriješila na jednoj strani sada, dok jti je na drugo! strani tražila da zamjenjuje jednu kršćanku učiteljicu na ovdašnjoj muslim. djevojačkoj školi, ikoja odlaai na dopust (Fata je već 2—3 mjeseca zamjenjuje!) i vratiti se ne će, a na njezino će mjesto biti imenovana opet kršćanka, ali mu­ slimanka nikada. Može Li se taj postupak prosvjetnog odjeljenja naše vlade nazvati moral­ nim?! . Ispit na ovdašnjem Dar-ul-mualUminu održan je 15. o. mi. u prostorijama Hanikah medrese. Ispitu je predsije.dao sarajevski muftija g. Šalim ti. M-uftić a vakuf.-mearifsko povjerenstvo zastu­ pao je g. S. Korkut. Isbitu se pođvrglo 7 đaka IV. godiš­ ta ovoga zavoda. Đaci su lijepo odgo­ varali a i inače su postigli uopće dobar •uspjeh jer od njiha sedmorice 1- je svr­ šio IV. god. sa vrlo dobrim uspjehom, 4 sa dobrim, a 2 sa dovoljnim uspje­ hom. Naši dopisi Brčko, u maju. (Pljačke i zulumi.) U aprilu t. g. za­ palili su seljaci u Obudovcu magazu pouzdanje, njezino ja i pretvaralo se u jednu bol, u tugu — u nesreću... Činilo joj se je, da je već potpuno napuštena, da je više sve propalo i da je započeto djelo eto u ovoj sobi, na obali Crnog Mora dovršeno. I ona neće moći izdržati te teške dane tamnovanja!-Rene je počela plakati. Naslonila se na ruku, a suze su tekle niz njezino lice, jer je nestalo u srcu njezinu one svijetle zvijezde — nade, koja ju je pratila i do ove sobe.. . A sada, sada su je ogradila ova četiri zida, a daskama joj zatvorili prozore, da ne gleda ni more, ni sunce... A to sunce 'i ne znajući koga grije svojom toplinom šuljalo se je kroz pro­ zore preko dasaka i grijalo je. U duši Rene Logotetides bilo je mračno i hla­ dno, jer je istom sada osjetila, da je u istinu došla do kraja, gdje ideali ostaju za nama. IX. Број 159 Broj ' Rene Logotetides je sjedila na stolici u pros­ tranoj sobi i tupo žurila u nečisti i izrovani pod. Svaki štropot prenuo je iz misli i ona bi pogledala prema vratima, da vidi hoće li ko doći. Kada su se koraci hodnikom kraj vrata udaljili Rene bi uzdah­ nula i zadubila se ponovno u se, u bol, očaj — u samoću. Osjećala je i glad, nešto je stiskalo u želudcu, ali na jelo nije ni pomišljala sve kad bi joj ga i donijeli. No izgledalo Je, kao da su je potpuno Meihmedbega SaUhbegovića u vrijedno­ sti od, 60.000 K, koja je posve izgorjela. Priča se, da je tim seljacima neko re­ kao: »Treba da se noć zasjaji, a zem- ■ lja ne zna govoriti«. 1 zaista se noć za- sjajila, nekoliko je seljaka dotjerano u Brčko j — odmah pušteno, pa baš iz­ gleda da će biti po onoj narodnoj izio vuk magarca. Od 1. do 10. maja — kao što smo je­ dnom javili — opljačkano je i porušeno 6 konaka sa sporednim zgradama. Ako И se jeftino procijenilo, "šteta iznaša oko 2 milijuna kruna. Sreski načelnik dr. Ikić otišao je u Obudovac sa Mustajbegom Salihbegovićem, da ustanovi učinjenu štetu i kada je upitao seljake zašto su to činili, odgovore mu: »P4 Ti si nam, gospodine, rekao!« Tim je povodom bilo dotjerano u Brč­ ko oko 150 seljaka, od kojih je oko 80 odmah pušteno. Na ovo je upravo pri­ spio novi sreski načelnik iz Beograda, da preuzme ured, pa Čujemo da se zgra­ žao u kakav je nered došao. Dolazio je i okružni načelnik Grudić i otišao u Obudovac sa oba sreska načelnika. Svi­ jet govori da je novi sreski načelnik re­ kao, da je ovo revolucija i anarhija, dok je Dr. Ikić tvrdio, da je to prirodna stvar, te da treba seljake predati sudu. Grudić, videći toliku razuzdanost Obudovčana, strugne u Bijeljinu ne riješiv­ ši ništa, premda od1 Obudovčana prijeti opasnost i samoj^aroši. Pomislite ironije u ovom slučaju! Mehmedbeg Salihbegović služi u vojsci svoga kralja, a u isto mu vrijeme pra­ voslavni seljaci' ruše i pljačkaju imetak. Što je još značajnije, u Brčkom imade još toliko posjednika pravoslavnih ko­ liko i muslimana, pa ipak ni jednom od ovih nemuslimanskih posjednika ne pro­ pade do sada ni jedno pile. Pravoslav­ nim posjednicima kao manufakturisti i višestrukom milijunaru Savi Celoviću, koji ima posjed od 800 dunuma zemlje u čisto muslimanskom selu, gospodi Simić u muslimanskom selu Palanci i Maoči, veletržeu Cvetkoviću u Brci i Beganovcima i t. d. još ni jednom se nije ništa dogodilo, ni čivija im ne fali. Ne dogodi se ništa čak ni posjedu Jefte Ko­ štica. oca dra Milorada Kostića. koji je seljake nagovarao, da otimaju. Jasno je dakle da su inicijatori o,vih nereda na­ govarali seljake, da ruše »turska« do­ bra, kojima treba sve oduzeti bez raz­ like bili to posjednici ili težaci, kao na primjer seljaci Celićani i Mrtvlnčani. Ovdje i vrapci po krovovima govore, da su seljake na ova zlodjela nagovo­ rili — sreski načelnici Dri Kostić i Ikilć. Govori se. da je u Obudovcu u crkvi više puta. zbor držan sa Drom Kostićem. Ovdje vlada veliko ogorčenje, jer se očito vidi da’ se ide samo za tim, da se muslimanima škodi. Do kotara i su­ da stoji, da se inicijatori čim prije pro­ nađu, a koji su to, ne će biti teško pro­ naći, ako se samo hoće. Muslimani će pri svemu tome ostati mirni, da poka­ žu i ovom zgodom, da su pravi građa­ ni i dobri prijatelji ove nesretne drža­ ve. koju uništavaju i razaraju elementi, što su se od vajkada navikli živjeti od hajdučije. Jdš nešto. Kod nas se prvi građani odbijaju i ne daju im se oružni listovi, dok se istodobno podjeljuju — pali­ kućama i zlikovcima, koji ih traže, da mogu -dočekivati iz zasjede i robiti poštene ljude. zaboravili. Dan se naginjao noći, sunce je zalazilo i zadnje njegove trake uspravo iz mora krvavile su horizont, — tamo onaj jedan komadić neba, kojeg je vidila kroz prozor. Spuštala se ribć. Soba je po­ stajala mračnija i tužnija. Vani je bilo još svijetlo, nebo crveno od zalazećih sunčanih zraka. A onda je i toga nestalo. Spustila se noć. Nastao mir, koji nije ničim narušen — potpun grobni mir skripula, straha. Rene spusti glavu na stol i oćuti potrebu pla­ ča. Plakala je ne za to što je zatvorena, ne za to što je izgubila slobodu, nego što je u duši ćutila nešto strašno, nešto što trga naše biće. Prošlo je dugo vremena. Rene se prene i ,oćuti bol u glavi, u ruci i u čitavom tijelu. Bilo joj je hladno. Pogleda oko sebe ali nije ništa vidila. Us­ tane na noge, a stolica najprije zaškripi, a onda seprevali. Valjda je koja noga bila slomljena.. . Korakne zidu i napipa vrata. Potegne za ručnicu i ot­ vori ih. Mrak, tišina. Ništa se ne čuje. Nezna koja je doba. Da izađe? Kuda? Da ide trijemom, doli.. na dvorište. .. Da udihne zraka, čista zraka. Iziđe u hodnik, ali sf u isti čas predomisli i vrati u svo­ ju sobu. Ako me uhvate misliće da sam htjela po­ bjeći, pa će me i za to osuditi. Oteščaću sama sebi. . Nastaviće se. Muslimani čitajte,Pravdu* �ПРАВДА4 — »P«AVBA„ 'Spoj 160 — Broj Nadamo se da će novi sredki načelnik * ispraviti Ikićeve i Kostićeve nepravde ' 1 zavesti red kakav se traži u pravno ■uređenoj državi. x . , i • i Bos. Novi, 11. maja 1920. (Za obustavu preniještenja našeg su­ ca.) Ima nekoliko vremena, kako se. je po našem gradu počela širiti vijest, da će uskoro biti premješten naš omiljeli starješina kotarskog suda, Todor La­ zarević, iz Bos. Novog u Sarajevo. Ova je vijest neugodno dirnula svekoliko naše čestito građanstvo, bez razlike vjere i. plemenskog naziva, a 'naročito se je ,bolno dojmila muslimanskog dije­ la građanstva. Mi smo naime još za vrijeme vladanja zloduhe austrijske uprave bili vični gledati nesamo na vrhovnoj upravj naše zemlje, nego i kao šefove ureda u provincijalnim mjestima iftiportirane tuđince. nesposobne i oho­ le protekcionaše njemačko-austrijske i mađarske birokratije, koji su imali jedino tu zadaću, da naš narod i naše ni­ že • činovmštvo drže na uzdi i da "šire austro-mađarsku državnu ideju među domaćim svijetom. Nakon prevrata doživje.li smo po prvi put ugodni čas, da nam je za upravite­ lja ovdašnjeg kotarskog suda poslat naš domaći sin, sin težaka iz naše bliže okolice. Poslan nam je Todor Lazarević, koji je za nepunu podrugu godinu svo­ ga službovanja u Bos. Novom stekao opšte simpatije svega poštenog i česti­ tog svijeta, jer osjećajući ljubav za na­ rod. iz kojega je nikao, i poznajući vrlo dobro njegove dobre i zle strane, na­ stojao je vazda i svakom zgodom, da mane iskorjenjuje i da narod na dobro napućuje. Uopće je poznata Mjenica, da se je svršetkom rata medu"vima narodima -i državama Evrope, pored socijalnih, ekonomskih i drugih kriza pojavila i ne­ ka nova »moralna kriza«, u kojoj kako pojedinac tako i čitave skupine i razli­ čiti staleži teže za najraznovrsnijim ciIjevima. U tomu ne čini iznimku ni naš narod, ni naša1 država. Opšti moral spao je na najniži stepen, jer manje-više sva­ ko goji ambiciju za ličnim probioima, svako hoće da poluči neki posebni cilj, le birajući pri tom sredstava, kojim će se za polučenje cilja poslužiti. Bogataš teži još za većim bogatstvom, radnik za povišenjem nadnica i sniženjem rad­ nog vremena, težak, gladan zemlje, te­ ži da prisvoji što više zemlje ne mareći čija je i da li na to ima prava, političar teži popularitetom i unosnim polo­ žajima bez obzira na kvalifikaciju i t. d. Tako i činovnik teži za unapređe­ njem, pa makar u tom cilju morao kadkada postupati i protiv vlastitoj savjesti, .udovoljujući zahtjevima političke par­ tije ili struje, koja je mometalno na po­ vršini. Todor Lazarević je i u najtežim časovima ove- moralne krize ostao ve­ lik, dosljedan sebi i etičkim principima, koje si je postavio posvećujući se svom uzvišenom pozivu, sudačkom zvanju. On je vazda ostao nepokolebivo pošten čovjek i do skrupula pravedan sudac, ne pitajući za ime, političko uvjerenje, nacionalno osvjedočenje ili vjersku pri­ padnost stranke, s kojom je došao u do­ ticaj. Ostao je vazda isti, vazda pravedan i nepristran, te se nikada nije ii svom ■postupanju ni kao sudac ni kao privatnk pokolebao ni pred mogućnikom kao ni pred sirotinjom, pa čak ni pred raz­ uzdanom ruljom, koja mu je mogla život ugroziti. Ovo su razlozi, radi kojih mi žalimo za Todorom Lazarevićem,. ne kao pu­ kim činovnikom, nego kao velikim du­ hom i čovjekom1, koji sve svoje sugra­ đane jednakom ljubavi susreće, ali i prema. svakomu, koji nepravdu čini, jednako energično istupa. Ovakav čo­ vjek potreban je u našoj sredini kao ■ komad hljeba i mi molimo zemaljsku vladu, da nam ga i nadalje u našoj sre^ dini ostavi. Mi smo svjesni, da ni jedan činovnik, pa ni Todor Lazarević ne može medu nama vječito ostati, niti želimo da u tom pogledu prejudiciramo odlukama zemaljske vlade, nego želimo da se čo­ vjek ovako jakog duha i karaktera, koji narodno jedinstvo ne shvaća kao pustu frazu i ispraznu giječ, nego ga i u prak­ si provodi do najsitnijih konzekvencija, ostavi na svom mjestu "Barem dotle, dok i kod nas nastupe normalne i sre­ đene prilike. Ako je ovo premještenle u vezi sa unapređenjem g. Todora Lazarevića, mi sa svoje strane također molim# zemaljsku vladu, da to unapre­ đenje, kojega je on i zaslđžio, izvrši ostavivši ga u dosadašnjem mjestu nje­ gova službovanja. Domaće vijesti K: Sabit Mujezinović i Ibrahimbeg Defterdarević, po 20 K: Mehaga Butmir, po lb K: Avdaga , Sudžuka. Gornje prilog da-rovaše posjetioci sa­ stanka, na kojem je odlučena naša ak­ cija za osnutak ove .ustanove, te smo uvjereni nakon ovog prvog uspjeha, da će nas svi prijatelji našeg napretka ka- | ko u Sarajevu tako i u pokrajini svojim pilozima obilato pomoći. Priloge iz provincije treba slati na. »Musi. trg. i obrt, banku« u Sarajevu . sa oznakom: prilog za Musi. Akadem. Menzu«. Odbor. • Sila od nadglednika. Pišu nam iz Goražde: »Još za vrijeme Austrije bio je ovdje cestarni nadglednik Karlo Veber, koji se više ne može trpiti. Evo dokaza: 1. Rama Hajdarevića brat bio je na smrtnoj postelji i kot. liječnik Dr. Samdkovlija dadne mu cđdulju da ide od ispostave moliti gasa. Ovaj siromah ode i zamoli da uniđe upravitelju, Weber ga upita šta će kod upravitelja i zaište cedulju pa je izdere rekavši »vi. i ne možete dobiti i — maršne ga. I . 2. Osman Rašidkadić pravio put na svom posjedu, kraj Goražda, a da nije I ništa oštetio cestu. Jednog dana ovaj Hazim Muftić: I gospodin dolazi, izaziva slugu i pita ko Besjeda o Ramazanu. j je naredio pravljenje. Sluga mu kaže, i a Weberova prva riječ bijaše: »Vi (Svršetak.) svinje niste smjeli to raditi«. Pošto se Učenjem' i preslušavanjem mukabele je tu ii blizini desio i Rašidkadić, za­ •iza ićmdije manifestujemo sljedovanje i pita gospodina šta govori, a on opet privrženost Kur’anu. Kad Jcakav glaso­ ponovi svoje riječi i počme. se derati i vit književnik ili pjesnik izda svoju knji­ najgadnije riječi" govoriti. Kada mu je gu, mi se iskupimo, pa je u zajednici bilo dosta onda sjedne na svoj fijaker čitamo, i naslađujemo se njegovim umo­ i počne njemački psovati i rukom pri­ tvorinama i koristimo se njegovim sa­ jetiti. vjetima i uputama. Time činimo ugod­ 3 .) Prj dijeljenju kukuruza siromaš­ nost dotičnom književniku i odajemo mu nom pučanstvu napadao je uglednog i počast Tako isto odajemo počast knji­ poštenog starca Osmanagu Kođagu, ževniku nad književnicima, Sveznaju­ ■ muhtara, a i vrlo obljubljenog i vrijed­ ćem nad znanima, Svemogućem gospo­ nog kneza Petra Šarca iz. Oglečeve daru učeći i slušajući učenje Njegove na kojeg za cijelog službovanja nije ni knjige nad knjigama, izvora svakog jedan musliman procvilio nego ga svak znanja i umijeća. Sa zadovoljstvom prima. Kur'an je islamski zakonik, zbornik 4 .) Pri istom -dijeljenju žita napao je božijih zakona i naredaba', pravilnik za Sijerčićkog muhtara. stara 75 godina. život i životarenje svakog pojedinca, pa Prvo mu je bilo »marš svinjo«, a onda pošto nepoznavanje zakona, po samom psovke; kojih ne možemo iz pristojnosti zakonu, nikoga ne ispričava, to se taj iznijeti. zakonik mora često proučavati i nau­ 5 .) Pri istom dijeljenju žita napadne čavati. A da to bude obvezatno i nefauglednog građanina goraškog muhtara Ijeno, uveden je običaj, da se cijeli KuHalidagu Hadžića zato, što nije dao da r’an svakog Ramazana svima Sljedbe­ ' gospodin Weber ostavi nekoliko me­ nicima Islama po jednom do znanja tara žita za svoje svinje, nego je zahti­ stavi. Divni su i veličanstveni oni ča­ jevao da to. žito podijeli, sirotinji. Reče sovi, kad se uzbiba čisti džaminski zrak mu da nezna ništa, da nema mozga uzvišenim Allahovim riječima iz jasna nego g..... i pred cijelim ga pučani uznosećeg grla sposobnog hafiza-kur, stvom obruka najgadnijim riječima. Da raa. Pa kad još znaš, da velikoj pobož- • ne 'bi policije mogao je izvući vrlo kra­ noj manifestaciji istodobno prisustvuju tak kraj.................................. • svj muslimani cijeloga svijeta i pri to­ 6 .) Državnog cestara upotrebljuje za me razumiješ .značenje uzvišenih bo­ to, da mu hrani krmad, kokoši, tuke, žijih riječi: »Ovo je knjiga u kojoj ne­ ma nikakve sumnje. Ona je putokaz oguske, patke, zečeve i konje. Stoga ri­ nima koji svoga Alaha prizivaju; oni­ vaj gospodin može svega imati jer dr­ ma, koji vjeruju nevidljivo, izvršavaju žava plaća cestara zato, da g. ,Webe-u .služi kao sluga. Pitamo gosp. Karkomolitvu i dijele od 'naših blagodati. Onih, koji vjeruju sve ono što smo po­ vića zna li on za ovog cestara i je li ga vidio kad je skoro ovdje U,. ručili preko Tebe (Muhamede!) i sve ono što je poručeno prije Tebe (proMuslimanska Centralna Banka u Sa­ lim Poslanicima) i čvrsto su ubijeđeni rajevu, držala je svoju sedmu redovitu u život poslije smrti: ovi su na pravoj glavnu skupštinu dne 16. o. mj. Skup­ božiioj stazi i to su oni koji će biti ština je primila izvješće ravnateljstva smireni! i t. d. Kad to sve uvažimo i i nadzornog vijeća na znanje ij odobrila razumijemo onda osjećamo neku raz­ zaključne račune. Primljen je predlog draganost, neko duševno uživanje i post ravnateljstva o razdiobi čistoga dobit­ nam postaje oblakšan i ugodan. ka, te ravnateljstvu i nadzornom vi­ Osim izgovaranja kur’anskih rečenica jeću podijeljen apsolutorij. i osim razumijevanja njegovog znače­ Glavna skupština ovlastila je ravna­ nja. posebna je znanost način, kako se teljstvo. da ono po svojoj uviđavnosti Kur’an treba učiti, a zove se: Kiraat. : raspiše povišenje glavnice za daljih K To je znanost, koja nas uči kako se koja I 15,000.000.— t. j. do K 20,000.000— i da riječ izgovara, gdje moramo više, a gdje j odredi rokove i uvjete toga povišenja. manje glas rastegnuti, gdje stati i pre­ Dionice novih emisija glasiće: 7» na dahnuti itd. Ta se znanost dobro usavr­ donosioca, a 7» »a ime. šila, ali je danas vrlo malo, osobito kod Glavna je skupština zaključila, da nas u Bosni, stručno naobraženih hafizasve,dtomce već provedene druge emi­ kurraa, 'koji znadu sa svojim milozvuč­ sije dionica imadu glasiti na donosioca. nim kiraetom tako zanijeti slušatelje, da j U ravnateljstvo izabran je po­ ovi po više sahata mogu u tome uživati ; novno: g. Dragutin Marek, a na novo bez Ikakvog prekidanja i dosađivanja. I gg.: Dr. Halidbeg Hrasnica, Mujaga H. A eto ni bez ovoga nije mogao da biv- | Bašcaušević, Mehmedaga Kučukalić i stvuje evropski čovjek, isto kao što smo Mujaga Ahmetašević. rekli za klanjanje namaza u zajednici i U nadzornp vijeće izabrani su i za sokolska i gombalačka društva, što I ponovo vv.: Zijabeg Donlagić, Fahnisvjedoči da se civilizovano čovječan- I beg Teskeredžić, Salihaga Fočo, Musstvo samim prirodnim nagnućem k ple­ tajbeg Halilbašić i Muhamedbeg Ibramenitom usavršavanju nastoji u svahimpašić. čem prilagoditi Islamu. Samo što sva­ Prilozi za »Musi. Akademsku Men­ ko oponašanje ne može biti kao origi­ zu«. Akcionom odboru za osnutak men­ nal. Našem kiraetu izumilo je t zv. ze dadoše priloge slijedeća gospoda: »moderno društvo« oponašanje u ope­ Braća. H. Šabanović 3000 K, dr. Mureti i operi. To je glazba sa umjetnič­ stajbeg Mutevelič 2000 K, Uzejraga kim pjevanjem, koje se je u Evropi tako Hadži Hasanović 2000 K, Brača Deusavršilo i na toliku'cijenu podiglo, da mirdžić 1000 K, Ibrahimbeg Cengić 1000 K, Braća Hadži Jusufagić 1000 K, po nisu rijetki slučajevi, da jedan veliki umjetnk — operni pjevač- ili pjevačica 500 K: Sakib ef. Korkut, Huseinaga — za samu jedinu noć zasluži po mili­ Lukačević, Ibrahimaga H. Baščaušejun i više kruna, svojim zanosnim um­ vić, po 300 K: Ahmetaga Hadžj Omejetničkim pjevanjem. Gledao sam ljude rović, po 200 K: Ali Riza ef. Prohić, pri jednoj operi kako ih uprav rukopiSmail ef. Bukvica, Asimbeg Mute vo­ pateljno ovaka pjesma uzbuđuje, pa ci­ lić, Ahmet ef. Šerić. Alijaga Brčkalo, jelo vrijeme uzdišu i jecaju i sad plaču, Islamoga Vranić, po 150 K: Hamdiaga a sad se smiju. Njemčević, po 100 K: H. Džemaltiddin ef. čaušević. H. Ibrahim ef. Maglajlić, Kad ovakf jedan umjetnk stigne u Jusuf ef. Midžić, Mujaga Mašić. Edhekoji grad, gdje ga odavno nije bilo, svi­ maga Dultzar, Muhamed ef. Dizdar, jet odgađa putovanja i važne poslove Šemsudin Sarajlić. H. Mulić Bdhem, pa hrli tamo ne samo iz mjesta nego Salemaga Trebiniac. Mehmed ef. Abai.iz udaljenih gradova isto kao što svje­ džić, Azabagić i. Vejsil ef. Čolaković, sni muslimani hrle iz velike udaljenosti; po 80 K: Abduselambeg Hrasnica i da se naslađuju slušajući stručno naoAhmet ef. Sočo po 50 K: prof. Sadovič, bražene Hafize-Kurrae. Mehaga Pašović. Alijaga Đukić. po 40 Ovom nam je prispodobom namjera I I I I I I I j Listak. Сграна 3. potaknuti, naše mjerodavne faktore, da se ozbiljno promisle i pobrinu, kako bi se ova znanost Kiraeti-kur’ana kod nas oživila i obnovila, jer bi nam se nehaj i odgađanje — kao u mnogim drugim stvarima — moglo ljuto osvetiti. Poslije mukabele kad se izađe iz dža­ mije ostaje do zalaza sunca poprečno po podrug sahata, pa je ovo vrijeme obično najteže postiti, jer u ljetnim du­ gim danima pred večer tijelo počne osjećati neku smalaksavost, pa čovjek prijtakom stanju nije sposoban za ka­ kav teži tjelesni niti duševni .rad. Za to ćemo u to doba probrati lakše po­ slove, medu klije ubrajamo i čitanje za­ bavno poučnih knjiga, pregledanje povrtaljke, sređivanje halata i oruđa, na­ migivanje živadi i drugog blaga timarenjem i hranom i t. d. a može se ujagmiti proučiti i koji list Kur'ana pa i prošetati, ali nipošto spavati i besposlen sjediti. Svaki pojedinac treba da bar jednom za vrijeme Ramazana prouči cijeli Kur’an i da se trsi što više 'iz njegova sa­ držaja razumjeti preko onih, koji vla­ daju arapskim jezikom. A tb se najlakše dade postignuti upriličivanjem zajednič­ kih predavanja izd teravije u raznim či­ taonicama, knjižnicama i klubovima, a i pojedinačnim druženjem sa onima koji su više učili i doznali. Konac dana i završetak posta pri za­ lasku sunca obično se objavljuje puca­ njem iz topa, a i akšamski ezani sa munara označuju, da se može iftariti. Kako smo rekli za posljednji čas za vrijeme imsakja, kad treba zapostiti to’ isto vrijedi i za prvi čas iza prestanka posta, da ga je sunet iskoristiti i što god jesti ili se barem vode napiti. Su­ net je reći, vladati se i činiti onako, kako je to radio i postupao božiji po­ slanik Muhamet alejhisselam. Ko je u stanju, veliki je sevap da na iftar pozove još kojeg komšiju, prija­ telja, putnika, a osobito siromašnog. Još ćemo napomenuti, da je Ramazai. najzgodniji mjesec za podmirenje duž­ nog zećata, a osim toga lijepo je ispla­ titi prije bajrama propisanu sadakaifitru. potpomoći sirotinju hranom, odi­ jelom ili bar korisnim savjetom, a po mogućnosti pored svega gornjeg još i što god pridonijeti i priložiti za opću korist ,ј dobrotvorne svrhe, jer će se za ramazanska dobra djela, kako je već prije naglašeno, mnogostruko vrše na­ građivati i isplaćivati nego za djela u drugim mjesecima. Osim toga, ako hoćemo da nam ra­ mazanski ibadeti budu kod Boga prim­ ljeni,' dužni smo se halaliti i izmiriti sa svima onima, s kojima smo bli u ka­ kvoj zavadi i razmirici. Trebamo ozijaratiti bližnju i daljnju rodbinu. Ako su koji udaljeni, pa ih ne možemo osobno posjetiti, to ćemo im pismenim putem ili po poruci izraziti svoje dobre želje. Osobito roditeljima moramo pokazati veliku privrženost i poslušnost, ako su u životu, a ako su već umrli, onda ćemo im proučiti što iz Kur'ana i moliti Boga da im uveća mir i rahatluk u njihovom novom prebiva­ lištu. Naročito još Šeriat 'napominje da smo dužni sa svojim komšilukom živiti u najvećoj pažnji i prijateljstvu. Dosta će hiti kad napomenemo, kako je Alejhis­ selam rekao Hazreti Enesu: »Enese, nije pravi vjernik onaj u koga komšija omrkne gladan!« Razumije se, ako si u stanju pomoći mu i nahraniti ga, a ne veli .izričito: ako si znao, da je gla­ dan, pa se iz toga može tumačiti, da si baš d-užan znati, da li je tvoj komšija gladan ili nije! Kad tako budemo provodi! Rama­ zan sa svim njegovim svojstvenim ibadetima, pa kad svoja očišćena srca već prikalimo na uredan i Bogu ugodan život molićemo svog dragog Allaha dž. š. da nas uzdrži i u buduće na pra­ vom putu i u krijeposnom življenju. Po­ što življenje i prometanje odraslih u svemu izravno utječe na uzgoj mlađih, to smo svakako svakom prilikom, a po­ sebno uz Ramazan dužni tome uzgoju veliku brigu posvetiti. Zato moramo naprama mladima biti vrlo snošljivi, Ijubezni i susretljivi. Djeci treba pričati 0 ramazanskim adetima, tumačiti i nazjašnjivati im njegovu svrhu pa ih češće obradovati sa kakvim ugodnim hediiama i sve razumno i svesrdno udešavati tako, da i našim mlađim Ramatzanski dani ostaju u najugodnijoj uspomeni. Pa neka onda i naša djeca i njihovi potomci, — sve dok bude Allahova vo­ lja, da obstoji ovaj svijet, — zidaju kuću, koju smo i mi j međusobno se susreću uz poklike: s Ramazani-šerif mubarekj olsun! �број 160 Bro) »ПРАВДА*'— »PRAVDA* —мча j. Strana HaslMsta trgovaca i obrtnica Ma и Basne i Hamagovinu (d. 1) n Вагајви. .. I II ■ I II I ■■ ■ ■ a ■ I I I Sk Šasi se svla hiicvnla noslnviraa. Пвф u»kn I ansFSeiO« a Mjevsht SSS. i u inozeMfn. Prtua вlošftE sa nlsiit Knjižica I ГвКавв »tust I ukM!š;i|e ia najpcvsiinijs. 6k8slM sk шјспЦћн peslgvt i burmu aalcss I - , --------------------------------------------------- Di8R?čha slavnih Н ЗЖМ ' ---------------- 1.1.1 li—— ■■ " i ■ 1 ■ I *———— Епјв ssaansl« I aprnlJĐcllske hrsđitt. — ИприЈв I nratfete snti>, ?e!uh 1 vrlltđnjsM papin ivih vrsta. Н -3 t ii D 3 S 3 £ L B ti 3 E нпруЈв I prodaje sva vrsta raSš, a pnslav(to m ilvotns mhiIriIm. Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemao, lijevu ■ Brzejmri: TrpHčiia b«, Sarajevo - Interurban telefon: Zl¥ Sreća da bude lijepa, te da Ijepo- 1 tom svojom .poluči uspjehu društve- i nom i obiteljskom životu. Zadesiti će svaku ženu uporabom Fellerove Elsapomade za lice i kožu. Ova pomadu odstranjuje sunčane i druge pjege, kož- , ne nećistoće, sujedice, bubuljice. Čini kožu mekom, nježnom i rumenom. Tisuće i i tisuće gospođa upotrebljuju je s najvećim uspjehom. Nu ne valja se latiti škodljivih sredstava, naručite stoga samo pravu zaštitnu pomadu »Elsa« lončić ža 6 kruna. Jača vrsta 9 kruna. Dobiva se samo kod ljekar­ nika Eugena V. Fellera, Stubica donja Elsatrg br. 310 (Hrvatska.). 184 Centralna drogerija Braća ^ahinagić Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudplfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije.______ ■ I I Miševi, štakori, stjenke, i žohari i sva gamad mora poginuti, ako upotrijebite moja najbolja isku­ šana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih miševa K 10’—; za štakore i miševe K 10'— za žohare ruse i Švabe po K 10'— Osobito jaka vrsta K —- Osobito jaka tinktura za’stjenjce K 16.— Za moljce po K 10’—, prašak za buhe po K 6— i K 12'—, pra­ šak za uši u odijelu, rublju K 6 i K 10’—, mast za uši u glavi K 5'— i 10'—, Mast ža uši na; blagu K 6'— i 10'—, Prašak proti mrava K 10.— Mast proti svrabu K 10'—. Razašilje pou­ zećem Zavod za eksport M. ЈОпker Zagreb br. 16. Petripiska1 u! br. 3, 111. kat. 60 Muči li Vas glavobolja? Zubobolja? Tuganje u kostima?' Malo Fellerovoga Elsafluida — i nestane boli! 6 dvostru­ kih ili 2 specijalne velike boce 36 kruna. Fellerov migrenovi klinčić 1 komad 4 krune. ^Billielm F. TIbMmIH druj8 Osijek I. uvoz i izvoz kemički tehničkih proizvoda Preporučuje na v-eliko: Benzin nadomjestak, acetona, na­ domjestak gor. žeste, uljene i su­ he boje, parafina, lanenog firnisa. sikativa, brunolina, lakova, škrob u sanducima, amoniak sode, jetkog natrona.100% i 12S“/o, dr­ vnog katrana, octene kiseline, 80%, drvni ugalj, kolofoniuma. razni toaletni sapuni, olovni še­ ćer [Bleizucker] kem čisti, te svu drugu u tu struku zasijecajuću robu. Cijenik šaljemo franko. Oglašivanje u .,Pravdi“ donosi veliki uspjeh. . Želudac Vam nije u redu? Nekolike Feilerovih pravih Elsa-piiula. Te su po­ uzdane! 6 kutija 18 kruna. Švedska želudčana tinktura 1 velika boca 15 kru­ na. Omot i poštarina- posebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feller, Stubica donja, Elsatrg br. 316. Hrvatska. ♦ PAPIRNICA ♦ I HAMDIJE KOPČIĆA | 4 T preporučuje svoje bogato stovarište svih vrsta papira, kancelarijskog i ♦' školskog pribora. — Narućbe se X obavljaju brzo i točno. X Cl en^imjerene. 4 Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 4 j 4 4 4 O b i a v a. Novoosnovana »Težačka banka d. d.“ u Cazinu obavješćuje, da je ministarstvo trgovine i industrije svojim riješenjem od 16. oktobra prošle godine VII. Br. 696 odobrilo osnutak zavoda i njegova pravila, te da je otpočela da­ našnjim danom svoje poslovanje. _ . Zavod će se b'aviti svim u bankovnu struku spadajućim poslovima, to podizanjem gospodarstva, trgovine, obrta i industrije. U ravnateljstvo zavoda izabrana su ova gospoda: Predsjednik: Husnibeg Čorović veleposjednik i trgovac1 iz Cazina. Podpredšjednici: Omeraga Alagić posjednik i trgovac iz Cazina i Ibratiimbeg Sarajlija veleposjednik i trgovac iz Male Kladuše. . članovi ravnateljstva: Ahmet ef Cokić kot- predstojnik, Muhamedbeg Ibrahimnašić veleposjednik i Zivko Sukić trgovac sva tri iz Bihaća, Mujataga Pozderac posjednik i trgovac iz Cazina, Alaga Muhamedagić posjednik i trgovac, Suljaga Hadžić veleposjednik i trgovac oba iz Peći-Grada, Arifaga Su'lejmanagić posjednik i trgovac iz’Todorova, Hadži Hasan ef. Rizvić vjeroučitelj, Hasan Miljković načelnik i svršeni pravnik oba. iz Velike Kladuše. « -- . • Nadzorno vijeće: Predsjednik: Dr. Stjepan Ritz odvjetnik iz Bihaća. Podpredsjednik: Salih ef. Midžić posjednik i- trgovac iz Cazina, Ibrahim ef. Pajazetović veterinar iz Velike Kladuše, Hadži Okan Jašić posjednik i trgovac iz Pećigrada- i Haso Alagić posjednik i trgovac iz ćoralića. Ravnateljstvo našega zavoda, ovlastilo je za supotpisivanje društvene tvrtke svog -činovnika - Mujagu Bahtijarević-a i povjerila mu privremeno upravu zavoda. * R A V N A T E L j ST V O Težačke banke d. đ. u Cazinu. Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Heregovinu dion. društvo u Sarajevu. — Podružnta u Tuzli. ========================^^ Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,000.000. Pupilarno siguran zavod. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K, 11,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavlja sve bankovne poslove najbrže i najpovoljnije. Odgoverai tmedai: F. Šokfta? VtauA: (iMtndM M. U.« D. k 1 КММ, ВшиМа. ■ � https://kolekcije.nub.ba/files/original/c79cf7664799f035a98520b8cc49016f.pdf 1e159ff4438f29526d5ef81736d0f8fe PDF Text Text PRAVDA Poštarina u gotovom plafona. ГЛЛШО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУВДИМДО^ Broj 56 (161) ОтШВЗАЦЦЈЕ. Sarajevo, četvrtak 27. maja 1920. (9. ramazana 1338.) POJEDINI BROJ 1 k r u h a. "Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. !Мјв FBdahciDni odbor. Pretplata godiš. 120 kru­ na, napola godine60kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. Čekovni račun pošt.stedidnicelUd. Godina II. prpva nad ovim ostrvom.i naročito primanja danka koji joj je davala En­ gleska prema utanačenju. X. Maroko (Fes) i Tunis. ’ U 93. broju »Srpske Riječi« od 14. o. Turska priznaje francuski protekto­ mj. osvanula je na — uvodnom mjestu, rat nad Marokom, prema konvenciji od ftjava tuzlanskog građanstva, kojom 30. marta 1912.; te protektorat nad Tu­ se odbijaju »najbestidnije laži«, kojima nisom isto .prema konvenciji od 12. ma­ ostatci crnožutog režima, po novinama ja 188D g. Trgovačka roba Maraka i Pravdi, Hrv. Slozi'1 Jugoslaviji na­ Tpnisa, koja bude poslana u Tursku, padaju načelnika .tuzi, okruga. Mi smo smatraće se kao francuska roba. bili uvjereni da gazda Pero Stokanović nije mogao na potpuno ispravan XI. Libija i ostrva na Egejskom moru. način doći do potpisa članova naše or­ Turska-se odriče svih svojih prava ganizacije, nu da će se poslužiti i ai titula u Libiji, koja je^imala prema gentima-provokaterima, to nijesmo Statutu od 12. oktobra 1912. U korist mogli ni. slutiti. Međutim se je eto i to Italije, odriče se Dodekaneza, i predaje dogodilo^ Neka mu bude na čast, kao upravu istog talijanskoj vladi, a tako što će biti i g. načelniku Gradiću, koji isto i ostrvo Kasttellorizo. je eto spao na te grane, da mu svje­ XII. Narodnosti. dodžbu ispravnosti daju Gluhići, NajgeŠto se tiče uređenja prava pojedinih bauri, Strodli, Kandottije, Ademi, Tenarodnosti u "zemljama koje su. oduze­ mimi, Kadro Kunosić i — njegov kočite od Turske, mirovni ugovor predvi­ jaš, Čestitamo, g. načelniče i donosimo đa razne rješidbe u tom pitanju. Ova ovu poruku: su riješenja slična onim koja su izre­ Uredništvu »Pravde« sčena u mirovnom ugovoru s Austrijom. Vili. Hidžas. VI. Armenija. , ’ u Sarajevu. XIII. Opći propisi. Turska priznaje Armeniju kao neza­ i Danas ?mo poslali »Srpskoj Riječi« Kao što su velevlasti priznale, takd. Pod ovom klauzulom, Turska prima visnu i slobodnu državu, te u isto vri ­ slijedeću izjavu, pa i Vas molimo, da i i Turska priznaje Hidžaz nezavisnom na znanje i odobrenje sve mirovne ugo­ jeme priznaje buduću odluku predsjed­ I i slobodnom državom, te Te odriče svog. vore, koji su do sada doneseni od aliije u Vašem listu donesete: Uredništvu »Srpske Riječi« u Sarajevu. U Vašem nika Sjed. Država Amerike u .pitanju suvereniteta nad poarajinom Hidžaz ranih sila i koji će-se u buduće donijeti. granica između Turske i Armenije a u cijenjenom listu od 14. maja 1920. broj kao i svim svojim drugim teritorijima, Turska sb naravno odriče mirovnog u93. izašla je izjava, na kojoj su štampa­ okviru vilajeta: 'Erzerum, Trabezonj govor^ u Brest-Litovsku te izjavljuje koji će od strane aliiraca biti dodijelje­ Van i Bitlis te izlaz na Crnom Moru. na i n^ša imena, pa Vas molimo, da u ni nezavisnoj državi Hidžas. da su ništetpi svi ugovori, koji su Jedna naročita odredba sadržaje obve­ . jednom od. svojih narednih brojeva do­ Što se tiče svetosti Meke i Medine, sklopljeni između Turaka i ruskih makze i prava koje će moći biti u korist koju'- im svi muslimani izrazuju, kralj nesete slijedeću našu simalista (balilevika). . ’ Armenije — da se naime neki, dijelo­ Hidžasa svečano obećaje da će njego­ Naročita će komisija proučiti speciIzjavu: vi bivše Turske odstupe Armeniji — va vlada biti na usluzi svim muslima­ alno pitanje sudstva, te ga dovesti u Mi smo. dali svoje potpise na neka­ ako predsjednik Amerike nađe za nima, koji žele poći na Ćabu ili inače, dobro stanje. Naročite klauzule pred­ kvu izjavu, kojom' se branio okružni na­ S'hodnp. f i osigurati njihovu slobodnu posjetu.i viđaju amnestiju svih Turaka čelnik g. Dimitrije V. Gradić od po ne­ "Uređenje granica između Armenije, Naravno da će hidžaska vlada respe­ koji.su.se na strani antante kim novinama iznešenih tvrdnja o enjete Georgije i Azerbajđana, riješiće se ktirati i svete zgrade i slično. borili protiv Turske. U isto govom nekorektnom uredovanju.' Mi zajednički između tih triju država. — Ujedno je donesena odluka o pitanju doba odriče se Turska suđenja nadefsmo dali svoje potpise na tu izjavu kad S Armenijom će se sklopiti separatni slobodne i ravnopravne trgovine na . nim muslimanima koji su potpali pod smo na upit odgovorili, da nijesmo ugovor glede zaštite narodnosnih i hidžaskoj teritoriji, kako za države ko­ koju drugu državu. ■ Ad. lično proti g. Grudicu i da nama vjerskih manjina, i pitanja slobodnog je su potekle od Turske, tako i za (Nastaviće se). nije nikakva zla učinio. Nu pošto smo provoza trg. artikala drugih nacija. ‘ ostale. naknadno saznali, da se tom izjavom, IX. Egipat, Sudan i Cipar. VII. Sirija, Mezopotamija i Palestina. a s našim potpisima oprovrgavaju Na .osnovu § 22. pakta Lige Naroda, Turska odustaje od svih svojih pra­ mnoge tvrdnje, o kojima mi nemamo va i titula nadi Egiptom računajući od nj pojma, jer niti smo čitali svih tih ugovarajuće velike sile priznaju Siriju članaka u novinama, o kojima se u iz­ 5. novembra 1914. g. u korist Engleske, i (Mezopotamiju kao jednu nezavisnu javi govori, niti smo upućeni u rad g. državu; a što se tiče administracije te je priznaje kao p r o t e k t o rl c u Raspojasanost nekih đaka najbolje Grudica, pa da bismo bili kompetentni Egipta. Naročite klauzule govore o pi­ u ovoj državi, ona će biti pod vodstvom se vidi po izazivačkom držanju nekog davati kakove izjave — to ovim izjav­ tanju slobodne propagande Turaka za Kundurovića na »Gajretovoj« skupšti­ jedne velevlasti dok sama bude spo­ ni, koji je prema mirnoj skupini gra­ ljujemo, da svoje potpise sa spomenute sobna voditi administraciju i sobom usvoju korfst, o tretiranju Egipta i egi­ izjave povlačimo.patske narodnosti, o njihovoj trgovini đanskih članova zauzeo jedan potpuno pravljati. Državne granice, kao i drža­ U Tuzli,—11. maja 1920. i parobtodima„-te engleskoj »zaštiti i za­ provokatorski stav i doviknuo joj: »U va mandatorica, biće utanačeno izme­ Raif Muharemagić, Mustafa M. H. Aziju!« Ovaj neobuzdani junoša bio đu aliiraoa. stupanju Egipćana u inostranstvu. izvršenjem § 22. pakta Lige Naroda, Efendić, Hamdija Ponjavić, Salih Delije i tako »pristojan« da je-na protest Turska se dalje .odriče svih svojih begović, Hadži Jakub H. Begić, Meuprava Palestine povjerena je legalnim prava nad Suecskim kanalom, kdja su jednog čaršllje odgovorio sa »kuš!« haga H. Efendić, Salihaga Alajbegović, joj data ugovorom od 29. oktobra 1888. Drznuo se je čak dotle, da se je na je­ putem jednoj od velevlasti (Engleskoj. S. Mujezinović, Mustafa Tučić, Hasib Op. ur.). Granicfc Palestine kao i dr­ gođ. potpisanom u Carigradu. Dalje se dan vrlo prost način izrazio o Halifi Omazić, Mehmeđalija Nalić, Salko Dizžavu mandatoricu za njenu privr. up­ odriče prava primanja danka za Egi­ svih muslimana. Pozivamo školsku di­ darević, Jusuf Alajbegović, Mehaga rekciju, da tog umišljenog đačića po­ ravu odrediće velevlasti. Prema sve­ pat, a odgovornost Turske, u . pitanju Mehmedović, Jusuf H. Efendić, Sezaičanoj izjavi engleske vlade, od 8. nov. dugova Egipta prima na se engleska uči nristojnosti i eksemplarno kazni ra­ jaga H. Efendić, H. Pašić, Mehmed H. di ovog Skandaloznog provociranja I 1917. Palestina je' priznata kao postoj­ vlada. Uglavljuju se i načini .upotrebe Mustafić. A. Ibrišimovtć. imanja -Turske i njenih podanika. bina Židova, koiu su izjavu i ostale time pruži vidna dokaza'da škola nije Glavne ugovarajuće sile primaju na rasadište divlje kulture i da je daleko velevlasti primile na znanje. Jedna će — — —» . ii i ■ : . i !■ IM znanje konvenciju, koja je bila utana­ od toa, da bi mogla trpiti ovake nepri­ naročita komisija, sa predsjednikom, Sarajevo, 26. maja. .kojeg će odrediti Liga Naroda, ispi­ čena iznađu Engleske i egipatske vla­ stojnosti. Ima kod nas i ljudi koji se miješaju tati a u isto vrijeme, i riješiti sve želje de 19. jan. 1899., te konvenciju od 10. jtila 1899. u pitanju administracije Su­ ii — sudovanje. Evo dokaza: Alii pitanja ostalih naroda i konfesija u dana. ' Jesam li jaga U. Kapetanović parniči se sa JoPalestini. Velike sile ‘usvajaju aneksiju Cipra, vom Mrdom i drugovima radi smetaRok za trajanje mandata odrediće se poslao pretplatu? izvršenu od strane Engleske 5. novem­ пја posjeda, jer ne, priznaju otkaza idžaod strane velevlasti, te će isti biti prede bra 1914. Turska se odriče svih svojih re Mujagi Kapetanoviću, koji ih je u loženi Ligi Naroda na odobrenje. Gdje laž ruča... lanjskoj godini bio uzeo u kompaniju, premda je taj otkaz postao pravomo­ ćan i premda je sud Alijagu uveo u posjed još prošle jeseni. Parnica se vo-' dl kod ovdašnjeg kotarskog 'suda pod brojem P 161/20. i bila je došla dotle, daje određen očevid. Ali »za pravo sigtane« Mrde pođoše prećcem. i obratiše še vladi. Nađoše nekakva dra Babića i on im izdade ovo pismo na upra­ vitelja suda: »G. nadsavjetniče! Stfanke bile kod mene i žale se predlažući priloženu odluku. Po stanjtrC) stvari, kako se vidi iz mlolbe i uz) prikazivanja stranaka nema sud u toj stvari po smislu Uredbe o agrarnoj reformi te naredbe od 30^1. 20. broj 1085 prez, nikajrve ingerencije. Ne razu­ mijem, kakvo se to ročište za 6./3. određuje ma licu mjesta. Molim Vas, da biste izvoljeli stvar na osnovi spi­ sa pregledati i odrediti što je nužno. Uz sndačan pozdrav Dr. Babić«. Pa šta fali ako je dr. Babić pisao jedno prijateljsko pismo? Po du­ še ne fali — formalno, ali faktično fali i te kako. Jf r nakon tog pisma uslijedio je, zaključak P -161/20—4. po kojem se postupak obustav-lja. Stvar je pred višqm Instancijom i mi ne ćemo da je daije razglabamo. Ali nas zanima zna­ ti je li gornje pismo dra Babića pisano sa; znanjem g. načelnika dra Simića. Ako jest, kako to opravdava; ako ni­ je, šta će poduzeti proti dru Babiću? •Tražimo jasan i neuvijen odgovor, jer držimo ida ova stvar miriši hmielevštinom... Famozni ргојећа! mira s Turskom. Bilješke. Muslimanska trgovačka i Miška banka za Bosnu i Hercegovinu (ti) u Sarajevu, 8a»l n svim teakosalm poslovima. Obavila Bilah I unoeCeul« u knllnstea SHS. i u Urozamatau. Глам вloihe na ulitae knjiži cc I tetaft rata I мквтвAlfa № »dpovolinija. Okivp sve otlenjsiM poslovi T bumom tilagi voiomaifr glasnica ‘ б Da|e sezonske I nmliufeki iredife. — Hupuja I orodaje sredke, valuta I uri cdmne papin »Њ vrstu. U 0 B HV h 3 Ш Н J i kupali I prodali sue vrsta robe, a poglavito en Uvatai nmnlnlci. I HancBlarija: Kralja PEtra nlka Z prizemno, lijevo - Brzojavi: Try)?ažha ban4a, Sarajeia - Intsrurban telefon: ZU j �.PRAVDA* — „НРАВДА" Strana 2 Страва Pritisak u našoj trgovini I obrtu. Ulizice što trube da se mi tužimo radi toga što tobože ne volimo današnje stanje i što ne možemo da se s njim po­ mirimo, neka pročitaju slijedeće retke koji jasno govore da zvučne, ali p r a zu e iraze o jednakosti i ravnopravnosti u praktičnom djelovanju imaju posve protivio znaCenj?: nejednakost i zapo­ stavljanje, Nikad uSutiti nećemo dokle god se bude^ nama mačuhinski postu­ palo. Nikli smo na ovoj grudi, ona je naša majka kao što je i drugih, mi smo njena djeca kao što su i drugi, pa ho­ ćemo da budemo u prvim redovima gra­ đana koji žive na površini ove grude. Ovdje se radi o nepravdi koja je pri­ likom maksimiranja cijena učinjena tr­ govcima u Duvnu. Oni su se pritužili trgovačkoj komori i ona im je. na te-' meljir izvješća od duvanjskog kot. ure­ da .poslala na ruke Ibrajpmage Numića slijedeći odgovor od 22. aprila 1920. broj 1004/20: »Povodom Vaše usmene pritužbe u komori, poduzela je komora edtrebne kbrake kod zemaljske vlade, te je dpbila slijedeće razjašnjenje: U predmetu priležeće pritužbe izvješćuje se slije­ deće: U smislu § 2. naredbe p. n. od. 8. decembra 1919. broj 44915 bila je sastavljena komisija iz najuglednijih i najpouzdanijih trgovaca u Duvnu. Kao stručnjak prizvan je bio trgovac manu­ fakturom Dušan Kovaćević. od strane građanstva i konzumenata birtaš Stipo Gudelj, te od siromašnjeg staleža dele­ girani od Sreskog odbora Saveza do­ brovoljaca, njihov predsjednik Marko Vuković, te konačno kao voditelj ko­ misije kancelista Mato Kordić . Što se tiče pritužbe Ibralrima Numića, a naročito toga gdje se navodi, da je komisija cijene odredila vrlo pristrano i onako, kako se kome svidilo izvješću­ je se, da je na temelju § l.provedbene naredbe od 21. decembra 1919. broj 47057 isti bio od komisije pozvan da I predloži fakture i trgovačke ^račune robe,„jer je predloženi po njemu cijenile ■ robe po mnijenju komisije pretjeran, a naročito da označene cijdne kud i ka­ mo ne odgovaraju cijenama prije 11. j novembra 1919. Numić je također od i voditelja komisije bio opomenut, da u 1 slučaju ako tražene fakture i doku­ mente ne predloži, da će biti u smislu § 5. iste naredbe kažnjen — odgovorio je da on račna od robe nema nikako, te da je istu u vrijeme rata odnosno i prije istog nabavljao, a neznatni dio poslije prevrata iz Splita i Šibenika, te da komisija kao kod ostalih, tako i kod njega postupa. Pošto je komisija svestrano izvide provela, a naročito ispitivanje pojedinih konzumenata, ustanovilo se je i došlo do Zaključka, da je Numić cijene svojoj robi poslije 11. novembra 1919. raz­ mjerno na nekim predmetima i to 50% poskočio, to‘se je u ovom smislu sa starom robom i postupalo, a cijene no­ vijoj t. j. iz Splita i Šibenika nabavlje­ noj, određene su kao i kod ostalih tr­ govaca, koji su račune predložili. Is­ pravljeni cijenik bio je po tom Numiću uručen i ponovno-još jednom pozvan, da isti pregleda ј svoje mnijenje dadne, te eventualne zapreke da saopći i po mogućnost: ma 'kakova dokaza komi­ siji pruži. Tada je Numić javno razgla­ sio, da će on robu i ispod označenih ci­ jena 20% rasprodati, samo, da je čim prije nestane i kakova bilo prigovara, bilo uredovno ili inače nije podnio, te je cijenik po voditelju komisije bio uredovnm muhurom proviđen i potpisan i Numić je po istom, robu stao 1 raspro­ davati. Što se pako tiče osobe Numića i od prije konzumenti su se poglavito naj­ više na njega radi bretjeranih cijena tu­ žili, te je bilo slučajevi, gdje je Numić satima robu p»skupljivao. Dakle kotar­ ski je ured sasvim korektno postupao i nimalo se u provedbi naredbe ogriješio nije, a po gotovu, kad su najugledniji i najpošteniji trgovci, kao stručnjaci u komisiji fungirali, a Numić tada nikakov prigovore bilo komisiji bio uredustavio nije. Što se tiče Salke Numića i Muje Krilića. postupalo se na isti način, te ni­ jedan nikakovih računa odnosno doku­ menata policiji podnio nije, a cijena su­ hom, mesu je i niže od K 28 resp. K 36 na dan 11. novembra 1919. bila. Što se tiče pritužbe Faale Numića, to po njemu predloženi cijenik nije gotovo ni u koliko komisija promijenila," a i Numić je tada na cijene pristao, te uopće skoro nikakova prigovora usta­ To su ljudi koje kotarski ured nazivlje stručnjacima. Kad je došla naredba zem. vlade za maksimiranje cijena, predstojnik je re­ novljenim cijenama nije ni komisija sta­ kao da će sastaviti komisiju u spora­ vila i isti je odmah po voditelju komi­ zumu sa općinskim vijećem. Predstoj­ sije bio uredovnim muhurom proviđen nik je tu svoju riječ pogazio i na i potpisan, te Numić po istom robu i svdju ruku sastavio komisiju kako je prodavao. gore navedeno. Zašto nije uzeo i ko­ Šta je оуе ljude potaklo, da poslije jeg muslimana u komisiju to kot. ured svršenog čina .između svih ostalih tr­ u svom odgovoruetnotiviše da medu govaca, kod kojih sit jednake čijehe umuslimanima »nije mogao naći pouz­ stanovljene, ovakvu neistinitu tužbu danog i povjerljivog čovjeka« da ga podnesu, kotarski ured nije mogao ra­ nominira članom komisije. zabrati, jedino to, da je Numić javno U Duvnu ima musi, trgovaca i obrt­ govorio, da je komisija pristrana bila, nika 29, a pravoslavnih i katoličkih sve­ jer u istoj nje nikakav musliman uče­ ga skupa 13. Da se između 29. musli­ stvovao, te će valjda ovo jedini razlog mana trgovaca nije mogao naći koji bi biti, zašto, su tužbu podnijeli, primje­ bio pouzdan i povjerljiv to je drska ućuje se, da na predmet odhosećih se vreda za sve duvanjske muslimane, to spisa, osim istaknutih u radnjama prije niska podvala kojom kot. ured hoće tužitelja cijenika nema, jer kako je go­ da ocrni muslimane i da' opravda svoj re navedeno, pritužitelji nisu tada cije­ nama ništa prigovarali, te .se ni dokaz­ • nezakoniti postupak. Kao da je malo što nas je materijalno toliko oštetio, ni odnosno raspravni postupak nije za­ nego hoće još i moralno da nas ubije. metao. Konačno se primjećuje da su Fazlo i, Taj dvostruki zulum nema primjera u Ibro Numić prije rata bili prezaduženi' daleko. U gornjem odgovoru trg. komore veli mali trgovci, koji se medu, trgovce ni­ Se da je I. Numić povisio cijene svojoj kako ni ubrajali <nisu, a- sada raspolažu robi poslije 11. novembra za 50% i da svaki sa imetkom u kapitalom (Fazlo je komisija u tom smislu 'postupala .sa Numić od najmanje 2 do 2 i po milijostarom robom. To је' Kordić-tako izvi­ na)- a Ibro Numić do 2 milijona kruna, jestio, a kako je on postupao nek se a za Krilića se uopće ni znalo nije, a vidi iz ’ slijedećeg prikaza: u petak u sada se ubraja među prve trgovce, sa 11 sati prije podne dostavljen je cije­ preko 1 milijon kruna kapitala, te su i nik 1. Numiću, a isti dan u 2 po podne najviše sa porezom na ratne dolinke došao je Kordić sa komisijomi dvoji­ oporezovani. com stražara te pretražili ne satno maŠto se tiče pako pritužbe, da je svje­ gazii, nego i kuću i cijelu jnahalu. Od­ tina u dućane nagrnula i za tri dana mah iza njih navalila je na dućan rulja robu raznijela, primjećuje se, da je je­ svjetine, koju je Kordić sa svojim dru­ dini uzrok po mnijenju, ovoga ureda taj govima organizovao i nagovorio da idu mogao biti, što je Numić kako je gore porazgrabiti Sve što ima u Numićevu navedeno satima robu poskupljivao i dućanu i to koliko kp hoće 1 šta ko ho­ . narod ovu zgodu upotrebio, ma da je će po bagateljno jeftinu cijenu koju ja bilo predmeta gdje je komisija i veću on, Kordić, udario Numićevoj robi. Nacijenu stavila, da se makar toliko sa putio je dakle svjetinu da iskoristi tu robom opskrbe, dok se situacija pro­ priliku i da opustoši Numićev dućan. mijenila nije, jer narod u nikakvu zgo­ Bilo je seljaka koji su uzimali po du ne vjeruje ti drži da ono što ured 20 metara svilenih štojfova; pa preko aprovizacije prodaje, da je naj­ ne znajući ni sami u što se upotrebljujeftinije, te su ovaj primjer sa aprovije taj materijal, pitali, su samog Numića zacijom prispodobili. čemu ovo služi i šta se od ovog pravi. Na posljetku primjetiti je i to, da ako Nije li ovo pravo pljačkaško raspolo­ bi Numićj uvidili, kad im je cijenik 0ženje? Razdražiti tako mašu i ulijevati dobren i predan, da bi pretrgli kako u u’Tiju pljačkaški duh, to je Kordiću go­ tužbi navode štetu, jedan od K 40.0<Л dilo jer je time vidio da može pokazati a drugi od K 30.000, to bi ustanovlje­ svoj dušmanluk prema musi, trgovci­ nim cijenama odmah prigovorili i do­ ma. Za vrijeme potraživanja Numićekazni postupak zamolili, a jer to učinili ve kuće, Kordić je našao u kuhinji 11 nisu, a s cijenikom su se Suglasili — kilograma pirinča i iznio ga je da se u jasno je da nikakove štete pretrpili ni­ dućanu i to proda. U dućana se našlo su, a više je vjerovatno da su u tužbi 7 kg makaruna. Došao jedan musliman navedene svote zaradili, a ne štete pre­ u kojega je žena istom rodila i molio trpili. Kardića da mu da dozvolu da kupi ne­ Kotarski ured ostaje kod tog mišlje­ što od tih makaruna. Kordić mu-je velenja? da su pritužitelji račune i fakture dušno dozvolio da može uzeti samo predložili, da bj se cijene robi makar 7» kg. a dvojici, svojih prijatelja nare­ još za 20% ponizile, a nikad povisile. dio je da izda po 3 kg. Dakle bolesnoj Konačno se i to primjećuje, da’ je od­ i porodenoj musi, ženi ‘I, kg a svojim nosna u govoru stojeća.vladina nared­ prijateljima po 3 kg. To je znak, da ovi ba, o suzbijanju skupoće i lilivarenja ljudi nemaju'ni pojma ni osjećaja pra­ bila svestrano po gradu izvješena, te vednosti. Huškanjem mase na pljačka­ ■Je svaki trgovac prije provedbe za pro­ nje, pretraživanjem kuće i dućana i ku­ pise iste znao, a valjda i pritužitelji, te hinje. đijelenjem tuđe robe među svoje su se mogli ravnati kako će postupati, prijatelje i odbijanjem muslimanske si­ ako su im tijene po. koftisiji prenisko rotinje, dakle takim postupkom taj ne­ određene. Dakle kako je gore istaknu­ savjesni činovničić, taj mali lokalni de­ to, kotarski ured nije se ni najmanje o spot, -koji nema svijesti' o činovničkoj propisu gornje naredbe ogriješio i sasdužnosti prema građanima i 'koji nema ma je rigorozno po istoj postupao, te je osjećaja odgovornosti prema državnom jedini valjda uzrok podnošenja pritužbe zakonu, osjetio se slobodnim i uvjerio taj. što u komisiji nijedan od muslimana se da može činiti šta ga je volja i to (trgovaca) nije prisustvovao, a primje­ bez ikakve granice. Taj je Kordić svo­ ćuje se da pouzdanog i povjerljivog ko­ jim postupkom natjerao ljude u očaj pa tarski ured medu isthna nije mogao da reknu: »Prodaću pošto zašto, trsiću naći.« svii robu podmipošto, samo neka nemam Što se tiče sastava same komisije za posla sa ovakim stvorenjima! Makar ga procjenjivanje .robe kot. ured veli da ja i propao, ne mogu više trpitl ovog su »najugledniji i najpošteniji ’trgovci, zuluma.'■« kao stručnjaci, u komisiji fungirali«. Što Kot. ured veli u svom izvješću, da se njihova ugleda i poštenja tiče, to na Mujo Krilić i drugi nijesu podnijeli ra< stranu, >ali da li su oni, i stručnjaci u čuna. To nije istina. Oni su u-druprocjenjivanju robe, to prepuštamo nji­ štvu Munibagc gp^hića, gradonačelnika, hovoj savjesti, da o tom prosudi; a da odnijeli račune predstojniku u kancela­ mognu ,j čitatelji to prosuditi mi čemo riju, ali oval to nije uzeo u obzir re­ te'ljude ukratko prikazati: kavši im daje kasno. Ovo je skandal, 1.) Dušan Kovaćević je veleposjed­ da se jedan državni ured služi neisti­ nik, kojemu je .trgovina nuzgredno za­ nom. nimanje. On se za vrijeme rata nije ni­ Što kot. ured u svom izvješću veli kako trgovinom ni bavio, jer je ova fa­ da nije mogao razabrati uzroka zašto milija bila izvrgnuta raznim progonima. su ovi ljudi, mimo kot. predstojnika oPrema tomu nije bio u stanju ustano­ tišli 4 podnijeti pritužbu vladi i komori, viti- cijene1 prije i za vrijeme rata kup­ ni to ne stoji.. Jer kad su vidjeli da je ljenoj robi. ., predstojnik sastavio komisiju ne u spo­ 2.) Stipo Gudelj jest birtaš koji se razumu sa - općinskim vijećem, kako razumije samo u točenje rakije. je bio obećao, nego mimoilazeći trgovce 3.) Marko Vuković, sada pbdvornik, i ne tražeći nikakva sporazuma s nji­ za cijelo vrijeme rata bio je odsutan iz ma onda su se uvjerili da on radi nji­ Bosne. ma iza leda, te za to nijesu našli za 4.) Mato Kordić obični je kancelista, potrebno uvraćati se njemu, nego suvsc dakle mali činovnik, kojeftiu je trgovi­ sastali u čitaonici, odlučili da se prita­ na tuda i nepoznata stvar. je vladi i komori, izabrat trojicu .izme­ To su dakle bili članovi te komisije. đu sebe i to Izzet bega Kapetanovića, e Bpoi 161 Bro) Munib agu Spahića i .]. Numića i po­ slali ih u Sarajevo prva dvojica ođ iza­ branih morali su se naglo vratiti kući, radi privatnih poslova, a J. Numić je ostao i po zaključku svih musi, trgo­ vaca predao tužbu trg. komori. Što kot. ured u svom izviješću pri­ mjećuje da su Fazlo i Ibro Numićj pri­ je rata bili mali, neznatni i prezaduženi i trgovci te da su samo za vrijeme rata zaradili milijune, to je također zlobna kleveta-koju bi mogle najmjerodavnije demontirati velike firme u našoj zemiji kao Šantić, Peško, Nezirhodžić, Uskuplija,'Alkalaj, koje dobro znadu ka■ kvi su trgovci bili Numići. Njihovu tr­ govačku prošlost nije u stanju procije­ niti plitka i zlonamjerna glava jednog Kordića, koji .je za vrijeme rata došao u Duvno. Uzevši, u obzir zdravu valu­ tu ti su trgovci prije rata imali. 5 puta višu vrijednost'nego danas. Kordić njih tako prikazuje za to da ih može što više oporezbvati, da im se i tom pri'likom osveti kako to želi njegova mrž­ njom zadojena duša: samo da uništi musi, malo i .velike trgovce i obrtnike u Duvnu. Njegovo to osvetničko.; djelo­ vanje uzrokom je da su svi jednodušno digli glas protiv njega na usta J. Nu­ mića. Zahtijevaju od zem. vlade da kazni Kordića radi njegove pristrano­ sti i nepravde, ili gp bar mdkne, jer se više snositi ne može. Kako doznajtmo uvrijeđeni muslimani trgovci predali su ovu cijelu stvar na ministarstvo trgovi­ ne pa da vidimo s čim će kot. ured motivisati nanešenu im uvredu nazvav-^ ■ ši sve muslimane nepovjerljivim. Na svakom polju bije muslimane ista nepravda. Ali ovo treba da nas sve opameti jedne drugima što više približi i da nas u čvrstu falangu složi.- Političhi pregled UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. Nova nevolja. Na posljednjoj sjednici ministarskog savjeta, kojoj je predsje­ davao Sam Regent, pretresalo še vrlo važno .pitanje o miru sa Turskom. Po balkanskom ratu morala je Srbija za ustupljene joj dijelove turskog imperrija preuzeti jedan dio turskog držav­ nog duga. Zbog ovog pitanja vođeni su dugo pregovori, koij su trajali do po­ četci rata, a onda bili prekinuti. »Saveznici« sada traže da definira­ mo, koliki ćemo dio turskog duga pre­ uzeti na sebe, -stojeći pri tom na ne­ pravednom stanovištu, da imamo pri­ miti dio sadašnjeg duga, a ne onog kpji’ je bio godine 1912.—13. Pošto su se turski državni dugovi unmožali za ogromne svote za vrijeme rata, naš ministarski savjet se stavio na stano­ vište, da ne u d o V o 1 j i s t a n o.v i štu saveznika. U Pariš će na pred'log ministra dira Ninčića otići kao oda­ slanih dr. Voja Marinković, koji je- naj­ bolje verziran u ovo pitanje, pošto je sam u svoje doba vodio o tome' pre­ govore sa Turskom. VANJSKI POLOŽAJ. Francuski poraz u Siriji. Javljaju iz Pariza: Chicago Tribune, javlja iz Beyrutha da su francuske trupe u ja­ čini od 3.500 ljudi, koje su htjele ući u, Ajnitab, napadnute od 6.000 Turaka, i da su se morale povući u Kilies. Konferencija u Spaa. Javljaju iz Ber­ lina: Vlada je primila poziv za konfe­ renciju u Spaa za 21. juna. Opći položaj kritičan. U donjoj kući izjavio je Rober-t Cecil,' da je u spoljnim odjiošajima nastupio kritičan mo­ ment. Liga Naroda ide zatim, da održi mir, pa zašto je nijesu onda pozvali da posreduje u poljskom pitanju. Valja spriječiti’, da Finska i Rumunija ne zaratuju na boljševičku Rusiju. Posredo­ vanje Lige Naroda može još uvijek da prekide ratovanje Rusa s Poljacima. Na jedno pitanje. odgovorio je Bonar Lo, da Rusija nije pozvana niti službeno, obaviještena, da postoji Liga Naroda. O Poljacima reče, - da su ih boljševici dosta jasno izazvali u Trockijevoj. poruci francuskom narodu, u kojoj sc veli: »Kad obračunamo sa Đenjikinom, -bacićemp naše velike rezer­ ve na poljsku frontu«. , Austrijska vojska. Prema vijestima bečkih listova austrijska će republika imati oko 30 garnizona. Ponajveći će biti u Beču, a imaće 8.300 momaka. Zatim Graz 2170 momaka, Unz .1850 Celovac 1150, a najmanje garnizone biće po 1000 momaka.- �fepoj 161 — Broj* Prosvjeta i škola. ПРАВДА" — „PRAVDA„ pe dobrovoljne priloge za podmirenje skuparinskih doplataka njihovih mual­ lima. . • Ad 4.) pozivaju se povjerenstva onih kotareva, kojili su stanovnici ušljed rata nastradali a nijesu se dosada mateHjalno popravili, te radi toga nijesu u stanju dati dobrovoljnih prloga za »te doplatke — da odmah ovamo predlože iskaze muallima svojih mektebi ibtidaija u svrhuj. da im se vakufski do­ placi odmjere iz gore spomenute do­ tacije. Po zaključku v.-m. sabor u takvi is­ kaz treba uvrstiti samo one muhllime, koji ne dobivaju nikakvih drugih do­ plataka ni od države, ni od vakufa, a niti s l^ojo druge strane. Kako se vidi, stvar je vrlo hitne narari, pa se samo po sebi razumije, da će i povjerenstva što brže uredovati, kako bi naši muallimi što prije mogli ■doći" do svojih novaca.« njem i.m’ko nije mogao ni pomisliti, da će trebati čaršiju I činovnički kader upregnuti, da u kojekakvim izjavama i uvjerenjima ’zabašuruju iznešene tvrd­ nje; svako je očekivao, da će g. Grudić, ako nije istina što se o njemu piše, Na našu predstavku Upućenu vakuisam oprovrči. To nije učinio. Skovana * skoin saboru u stvar: poboljšanja berije izjava, po svoj prilici u okružnoj ob­ i' va kao 1 uređenja pravno« nam polo­ lasti, i data trojici pravoslavnih »omlažaja. dobili smo od vakufsko mearifske dinaca«, koji su radi »junaštva« iza pre­ uprave slijedeće riješenje: vrata ovamo poznati kao provokatori, »Muallimskom 'udruženju za Bosnu i čijeg se susreta svaki čestiti musliman Hercegovinu u Sarajevu., U prilogu do­ i katolik kloni. Ovi su »omladinci« iz­ stavlja Vam se jedan primjerak okružnuđivali potpise i teško onome, kome , niče kao akt provizornog saniranja su oni došli da zatraže potpis na. izja­ - muallimikih beriva s pripomenom, da vu, pa ih odbije. »Jesi li ti proti ovom vakufski sabor u svome ovogodišnjem okružniku? Ili voliš da ti dođe Švabo zasijedanju, ušljed teškog financijskog ili Madžar za okružnika ili naš čovjek? stanja centralne zaklade, nije mogao Je li tebi kakvo zlo učinio ovaj okružusvojiti' Vašu predstavku upućenu, na nik?« Sa ovim se je riječima išlo od njegovu adresu, nego je to pitanje od­ čovjeka do čovjeka i -kad se je na sva godio do svoga budućeg zasijedanja u ova pitanja povoljno odgovorilo rekli nadi, da,će se do toga vremena vasu: »Eh, ide nam sad potpiši ovu iz­ . kufske fmansije poboljšati.« javu!« . Okružnica, koja je priložena gornjem Pošto u ovaj mah nije moguće radi rijesenju glasi: Da li ova izjava služi na čast gosp. velikih putnih troškova sazvati sasta­ •Svim. kotarskim vakufsko-mearifGrudiću i da li ga brani, druga je stvar. nak šireg odbora našega udruženja, Na njoj je potpisano 137 imena, od ko­ skim povjerenstvima u zemlji. Vakufkako bi mogli zauzeti konkretnije sta­ sko-mearifski sabor pretresajući finanjih su jedna trećina — činovnici, jalište prema tome zaključku vakuf ­ oijsko stanje centralne zaklade uvidio kdji moraju u korist pretpostavljenog skog sabora, a budući u sadanjem uje da prihodi, kojima ova zaklada ras­ potpisati ma što bilo. Veći pak dio ožem odboru sjede većinom ljudi, koji polaže, ne mogu ni iz bliza pokriti niti stalih potpisnika, koji »osuđuju izdaj­ najnužnjih svojih potreba. Ušljed ovo­ tim pitanjem nijesu lično tangirani, da ničko pisanje nekolicine pokvarenih in­ ga izvanredno teškog financijskog sta­ bi njegov zaključak bio mjerodavan za dividua« jesu baš glavom- oni, koji su nja, nije vakuf.-mearif. sabor uopće ni sve muallime, to je Isti odbor na svojoj bili najveći austrofili i za koje upravnici sjednici od 23. maja 1920. zaključio sli­ odobrio. redoviti proračun za ovu go­ iz »majke Srbije« nijesu smjeli doći ni jedeće: dinu. nego je dozvolio v.-m. saborskom na san kao upravnici Bosne. Istina oni Zaključak v.-m. sabora je sam po se­ odboru, da do konca oktobra o. g. čini sada ne žale za Austrijom i' pomirili bi negativnog smjera prema zahtjevima izdatke prema proračunu iz 1919. g. šu se sa našim oslobođenjem, kad nije uz neke promjene. muallima, istaknutim u njihovoj predmogk> biti inače. Mi im ne zamjeramo, stavci, te bi bilo logično, 4a m^allitni Ovaj, razmjerno vrlo neznatni, pri­ da su se kao »pametni« ljudi preko povuku konsekvencije. hod central. v.-m. zaklade zadavao je noći »uvjerili« da su bili na krivom Ali obzirom na nastale ferije kao i • v.-m. saboru najveće poteškoće pri. uputu, ali nam je krivo, kad nam čeljad na predstojeću glavnu skupštinu naše­ ređivanju muaUimskih beriva, pa je a la Adem Kuirbcgović, koji je za au­ ga udruženja, potpisani odbor misli, da nakon svestranog pretresanja vrlo žastrijsku plaću bio kroz cijeli rat dobro­ to pitanje prepusti glavnoj skupštini lospog stanja muallima a- i v,akuf. pri­ voljno vojni imam i hvala austrijskom kao najmjerodavnijem forumu; koja bi hoda' zaključio u pogledu muallims'kih berićetu i danas nosi malo prekrojenu imala odlučiti, da li da se. povuku konberiva slijedeće: crno-žutu kabanicu kao vidan znak sje­ 1 .) poćam od 1..januara 1920. ima- sekvericije ili da se privremeno zado­ ćanja na sretna vremena, te Muradbeg volji s takvim zaključkom v.-m. sabo­ du se muallimima isplaćivati iz central­ Zaimović, dobrovoljac i borac za oslo­ ra, te da £eka i buduće zasijodanje to­ ne v.-m. blagajne beriva, koja su pred­ bođenje naših krajeva od — »majke ga sabora. viđena u § 17. osnove njihove prag­ Srbije« i njima slični poručuju, da Se matike. prema 'kojoj iznBsi godišnja Da bi bio što jednodtišniji zaključak protiv nas »upotrijebiti ona sredstva, plaća svakog muallima mektebi ibti,glavne skupštine prema tome pitanju, kojima će nas onemogućiti, da .dalje daije bez razlike 1200 K te 240 K do­ potpisani odbor poziva sve one mual­ rovarimo protivu stanja stvari stvo­ platka onim muallimima, kojima bude lime, koji ušlied svojih malih sredsta­ rena našim oslobođenjem«. povjerena uprava mektebi ibtidaije; va toj skupštini ne mogu zrisustvovati, I još se ne stide nazvati oslobođenje 2 .) skuparinski doplaci imadu se mu­ da se dotle pismeno izjave da li se za­ svojim. Gospodo, javaš, nepiojte se dovoljavaju zaključkom v.-m. sabora allimima isplaćivati iz prihoda samo­ toliko kuražiti, jer historija je vaša još stalnih vakufa dotičnog kotara, ali na-. ili ne. .svježa, može je svako kad ushtije do­ U prvome slučaju neka istodobno ili kon što se osigura podmirenje mešnuhvatiti i po koji fragmenat . iščupati. kasnje izvijeste o svim- onim slučajevi-’ Povlačenje historije na ortn ne bi go­ tata i to u visini prema prilikama ma, gdje pojedina vakufska povjeren­ - mjesta; dilo ne samo vama, nego ni gosp. Gru­ diću, kojeg ste okružili kao negda au3 .) u koliko prihodi samostalni! va­ stva gie budu htjela udovoljiti nare­ đenih centralne vakufske uprave ili strSske upravnike, koji su vas! »tiranikufa ne budu dostatni za isplaćivanje inače budu u tome pitanju činila može­ sali«, pa ne vidi jadnik, što no se kaže, ovih skuparinskih doplataka mnallimibitne nepravde prema pojedinim mualdalje od nosa. S uha na uho možete ma, imadu kot. v.-m. povjerenstva po­ limima, kako bi potpisani ili budući od­ davati svakakve izjave, »uvjerenja«, zvati džematlije putem džematskih bor muallimskog udruženja mogao po­ "medžlisa, da dobrovoljnim prilozima stavljati se na raspolaganje i biti za le­ duzimati nužne korake. đima, ali na javu sakan, a naročito s oredovito podmiruju u mjesečnim obro­ U drugome t j. negativnom slučaju cima skuparinske doplatke svojim mu­ nako »kuražnom« porukom, jer »stanje neka se navedu razlozi kao mjerilo nje ­ stvari stvoreno našim oslobođenjem« allimima. i gova opravdanja. Ako džematlije ne htjednu podmiri­ zahtijeva (od vas, da ne Zaboravite šta ; Za uži odbor:« vati skuparinske doplatke muallimima ste bili i — šta ste sada. Nama Tajnik: Potpredsjednik: . dije drago da povlačimo prošlost u.pou onim mjestima, gdje samostalni va­ Šabić, v. r. Hnjdurović, v. r. kufi ne budu za to musaid, neka im lemiku, ali ako se samo još jednom opovjerenstvo stavi u izgled, da će im smjeiite slati ovakove poruke i potpisi­ se mektebi jbtidaije zatvoriti u koliko vati ovakbve izjave i mi ćemo zagremuallimi ne,htjednu svoju službu vršiti bati u krastu. Jedan dobar dio potpis­ za -samu onu plaću, koja im je vetera­ nika ne zna ili neće da zna, da je sam na iz centralne v.-m. zaklade. sebi, pod svojim potpisom nagovorio i Tuzla, 20. maja 1920. 4 .) skuparitiski doplaci muallima iž napljuvao u lice, da bi drugog, ko' bi onih kotareva, kojih su stanovnici uinu se ovako narugao, smjesta tužio U »Srpskoj Riječi« od 14. maja 1920. šljed ratnih operacija osobito nastra­ sudu. Ta šta, zar i o tom još razmišć broj 93. izašla je čak na uvodnom mje­ dali, a nijesu se do sada materijalno ljati? Trice! Tš ja sam »osvjedočeni« stu izjava, kojom građani iz Tužle »opopravili, ispiaćivaće se iz dotacije od Srbin, »pomirio se sa stanjem;stvari« suduju izdajnčko pisanje nekolicine 50.000 K koju jt v. m. sabor u tu sfr- pokvarenih individua«, te osuđuju ' i i šta se još hoće od mene? Valjda da hu naročito odobrio; dignem pušku na Srbiju kao u 1914. g. »njihovo društvo«, koje ih je »za vrije­ kad se je Smjelo? Jest taj svijet baš 5 .) ova beriva protežu se i na uči­ me austrijskih neprilika tiranisalo« pa budala. Hoće da čovjek čini sve što je teljice ručnih radova, te će se ista is­ »ne mogu nikako da se pomire sa na; nemoguće: za vrijeme Austrije poma- , plaćivati poćam od 1. januara 1920. ošim oslobođenjem«, ne'go »i danas još ži Srbiju, a kad Srbija dođe, pomaži nim, nastavnipi licima, kojj su se do žale za Austrijom i žele njezin povra­ označenog roka defacto u službi nala­ tak«. Dalje se izjavljuje okružnom na-. Austriju,... Zar nije mnogo pametnije postupati po onoj mudroj i zlatnoj na­ zila; ona lica, koja su imenovana na­ ■čelniku g. Dunftriji Grudiću »zahval­ ših starih: »Kiiga je moliti, nije ga sr­ kon toga roka, dobivaće dotična beri­ nost za "neumoran rad na sređivanju diti«. Eto, taki i tima slični okružuju va od dana njihova imenovanja. prilika«, onda mu se daje »uvjerenje«, gosp. Grudića. Stoga se pozivaju povjerenstva: da će (potpisnici izjave).u radu protiv Ima još jedna vrsta potpisnika, koji Ad 1.) <ja odmah ovamo predlože »ovih naših (čitaj njihovih) neprijatelja su dali 'potpise kao protuuslugu gosp. naći u nama (t i. u njima) odane po­ namire mualima i učiteljica na iznose, Grudiću, jer im je — naperio ka­ koji im pripadaju na temelju 1.—4. toč­ magače«, te konačno puročuju onima kav posao expres, za koji bi, ke ove okružnice. Te namire treba da što pišu »anonimne i t lažne napadaje«, da okruznik ne vrši i uloge predstojni­ budu kao obični) propisno biljegovane da će proti njima »upotrijebiti ona sred­ ka, trebala malo dulja procedura sa i po prettsjedHpm nadležnog v.-m. po- stva«, kojima će ih »onemogućiti, da problematičnim uspjehom," vierenstva vidlranc. dalje rovare protivu stanja stvari stvo­ Ad 2.) da odmah ustanove, koji su rena našim oslobođenjcmi. Čestiti ’ muslimani, koji su dijelom iz samostalni vakufi u stanju, da prema Qvo je u glavnom sadržaj izjave, ko­ neznanja, a dijelom iz prevare i straha tački 2.) оуе okružnice podmiruju sku­ jeg donosimo radi onih ‘ čitaoca našeg pred sakupljačima potpisali spomenutu parinske doplatke dotičnih nastavnih Ulista, koji te izjave nijesu imali prilike izjavu ’ saznavši naknadno o čemu se ; ca i da mutevelijama odnosnih vakufa čitati u »Srp1. Riječi«. Sad ćemo se radi povukli su svoje potpise i poslali nalože, da te doplatke bezodvlačno malo osvrnuti na tu izjavu: kako je po­ »Srpskoj Riječi« i '»Pravdi« "takovu iz­ počmu isplaćivati. * stala. ko je sakupljao potpise i na koji javu. Nas ovo veseli, da se konačno Ad 3.) da u slučajevima, gdje samosu način iznuđivani potpisi. Pisanje provodi desinfekcija. §. ' stalni vakufi nijesu musaid, za pokri­ »Pravde«, »Hrv. Sloge«, i »Jugoslavi­ vanje ovih doplataka — odmah sazovu je« b g. -Grudiću. načelniku tuzlanskog džčmatske skupštine u svrhu da poku­ okruga praćeno je s najvećim zanima- I — I ) —ii 1.11 I, Proglas na mualimE. Maši dopisi OglašDjte u „Pravdi" Страна 3. Domaće vijesti Naknadna zamjena novčanica. Mini­ starstvo financija odredilo je pet dnev­ ni rok za .naknadnu zamjenu markira­ nih krunskih novčanica, koje iz 'kojeg bilo razloga nijesu bile zamijenjene sa krunsko-dinarskim novčanicama. Naknadna zamjena počinje u nedjelju 30. maja, a traje do četvrtka 3. juna uključivo. Zamjena će se vršiti kod s у i h poreznih ureda, a u Sara­ jevu još kod zemaljske blagajnice i uređa poštanske štedionice^ Poslije gor­ njeg -roka neće se nikom dozvoliti .za­ mjena ni pod kakvim usl-ovima, niti će se primati molbe a kamoli rješavati. Zamjenjivaće se samo markirane hovčanice od 1000, 100J 50 i 20 kruna, dočim novčanice od 10, 2 i 1 krunu ostaju i dalje u prometu. Dobro došao! Pronose set vijesti, da u Sarajevo dolazi g. Stojan Protić. Mi­ lo nam ga je lično pozdraviti, premda držimo da će mu misija teško uspjeti. Bosanski su radikali previše zabrazdili. Vladinom prvom odjeljenju stavlja­ mo u raboš ovaj telegram: Velika Kladuša, 24. maja. Danaj cjelokupno sta­ novništvo svih triju vjera, osim neko­ licine Kurbaliću sličnih i osim začetni­ ka krvoprolića na Pećkoj, odposlaše vladi i ministarstvu protest zbog obu­ stave Kurbalića u Cazinu. »Srpskoj Zo­ ri« bi savjetovali da radije potraži spi­ se žrtava", poginulih u Aradu iz cazioskog kotara, nego da se zauzima* za ljude kova Kurbalića. Mjesni odbor. Popularna predavanja tz elektroteh­ nike. Inžinjer M. Celić držače preda­ vanja »Šta je elektrina, te kako i u koje se sve svrhe ona! iskorišćuje?« i td: .u prostorijama. Jugoslav. Musi. Športskog Kluba u subotu 29. o. mj. u, 10 sati; a u »Đerzelezu« u nedjelju 30. o. mj. u 11 sati, na večer. Prodaja brašna. Preprodavači »Kon­ zorcija« izdavače počam od srijede 26. o. mj. pa sve do srijede 2. juna t. g. brašno za varivo фо K 13. i brašno ?a hljeb po K 12 na'kg. Na svaku oso­ bu otpada ukupna 1 kg.’ Prodaja se vrši na temelju legitimacije gradske aprovizacije. Gospodarstvo • Muslimanska trg. io brt. banka za B. i H. Još nema potpuna tri mjeseca, ka­ ko je ovaj naš najmlađi zavod otpočeo svoj rad, a već se u trgovačkom j obrt­ ničkom staležu osjeća njegovo djelo­ vanje. Zavod je otpočeo svoje djelova­ nje sa 50% uplaćene glavnice, dakle sa 1,500.000 kruna, a druga i treća uplata je dosad skoro od svih dioničara polo­ žena tako, da će koncem ovoga mjese­ ca cio dionički kapital ovog našeg za­ voda biti potpuno uplaćen. Ravnateljstvo ovoga zavoda nakani­ lo je čim mine zakonski rok treće uplate povisiti dioničku glavnicu na 10 miliona kruna. Ovo povišenje glavnice, kako izgleda, potpuno je osigurano, jer je pelika potražnja za dionicama ovog našeg zavoda. Mi ćemo se u jednom od idućih brojeva opširno osvrnuti na dosadanje djelovanje ovoga zavoda i na povišenje njegove dioničke glavnice. Poruhe uredništva. G. Jovo Mrda, Briješće. Vašeg is-, pravka ne možemo donijeti jer ne od­ govara propisima zakona o štampi. Da i nije te okolnosti, morali bismo Vam uskratiti prostor našeg lista, jer ste ležali u kaznioni radi ubojstva Miče FiHpovića. Ovakim ljudima mogu ustu­ piti svoje stupce samo listovi kao što je Vaš »Glas Naroda«, a štp uza sve to obnašate zvanje kneza znak je a bnormalnih prilika, u kojima ži­ vimo; nipošto znak »-reda i zakona« o kojem govorite u svom ispravku. Što odbijate tvrdnju o pljačkanju erarSkog i Kapetanovićevog dobra upu­ ćujemo Vas na sud,’ gdje smo spremni , dokazati iznešene činjenice. Ako ste u pravu, izvolite nas tužiti. G. (Jr. S. Pinto, advokat. Sarajevo. Prijetite se tužbom ako noticu »Jesmo Ii to u Judoslaviji?« ne ispravimo »on a m o da ona ne odgovara istini« i hoćete da požalimo što smo je objelo­ danili. Izvolite nam poslati ispravak g. Isaka Saloma (nek oprosti što ga nazvasmo doktorom!) pa' ćemo se razgo­ varati. Dotle — čekamo na podatke. q �Spoj 161 Broj »ЛРАВДА* — »PRAVDA* Ствана 4. Strana • PiPIRNICA ♦ HAMDIJE KOPČIĆA ♦ preporučuje svoje bogato stbvarište svih vrsta papira, kancelarijskog i školskog pribora. — Naručbe se obavljaju brzo i točno. 1 Ci епе umjerene. Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 + X e < * Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Štrosmajerova ui. br. 3' (prije Rudoifova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih dpoga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna.'— Cijene najumjerenije. u „Pravdi" Nesreća da ispadanjem i zbog sla­ bog porast« kose izgubi najljepši ne­ ravni ures te da mu vanjština postana usljed toga neugledna i staračka, snaći će samo onoga, koji svoju kosu zane­ maruje. Želite li imati bujnu kosu, । onda rabile Fellerovu Elsa-Tapochinu pomadu, koja izvrsno djeluje protiv peruti i ispadanju kose, čini, da krhka i slaba kosa postaje mekana i bujna, daje kosi sjaj i zapriječuje da kosa i prerano osijedi. Lončić 6 kruna, jača vrsta 9 kruna kod ljekarnika Eugen . V. Feller, Stubica donja Elsatrg br. 310. [Hrvatska]. POZIV NA UPIS. Oni dioničari, koji najkasnije trideset dana od dana propisanoga roka za uplatu ne ' polože uplatu sa 6% kamata, biti će lišeni prava, kojapotječu iz upisa'i iz već učinjenih uplata, ali оцј ipak jamče u smislu § 158. trg. zak. a prva i druga uplata njihova smatra se propa­ lom u korist društvene redovne pričuvne zaklade. f Ravnateljstvo ^uslimansfeB .trgovačke i obrtniclu banke za Bosnu i Hercegovinu 1 d. u Sarajevu. od 2 9. Sredižna zadruga ZA SNABDEVANJE I IZVOZ živa sve zainteresovane da se prijave na upis akcija. Prijave za upis akcija imaju se, po­ slati Ministarstvu Trgovine i Industrije — Beograd sa naznakom »Za Središnu Zadrugu za Snabdevanje i Izvoz« i to uroku od dvadeset dana od publikacije ovog o g 1 a ‘s a u Službenim Novinama u Beogradu i u Službenim novinama Pokrajinskim." Jeđnovremcno s prijavom' polaže se Na­ rodnoj Banki Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca .u Beogradu po 500 dinara od svake akcije. U roku od osam dana posle zaključ­ ka prijema upisnica odlučiće Ministar Trgovine i Industrije o prijemu -upisnika za akcionare i pozvaće se isti da up­ latu u roku od osam dana od obznane poziva ostatak od 50%i Kapital Središnje Zadruge iznosi do nominalne vrednosti .akcija kao i 30,000.000.— Dinara 50 dinartf od svake akcije na ime os­ u 12.000 akcija od 2.500 dinara svaka, nivačkih troškova. ‘Ostatak osnovnog od kojih polovinu uplaćuje Država a kapitala uplatiće se naknadno, a po repilovinu korporacije i pojedinci. Akcije šenft Upravnog Odbora. glase na ime. Bliže informacije o radu ove zadruge Članovi zadruge mogu biti: kao: O Upravi, Podeli dobiti. Trajanju 1. Zemljoradničke Zadruge i njihovi' i Likvidaciji, Državnoj kontroli i t. li. Savezi; ' Zainteresovani će naći u Uredbi koja 2. Potrošačke zadruge i njihovi Sa- je otštampana u Službenim Novinama vezi; • kao i u svima službenim i neslužbenim 3. Poljoprivrednici, (producenti poljo- pokrajinskim listovima. privrednih proizvoda); -j Interesovanima se saopštava, da ćc 4. Trgovačke firme — pojedinci ili ; Središna Zadruga vršiti sve kupovine ‘društva — koja se prema uverenju u zemlji po principu slobodne trgovinadležnih vlasti bave izvozom ar- ne i ria osnovi slobonde pogodbe sa tikala gore pobrojanih; prođavcem robe. U pogledu uvoza Za5. Frime i preduzeća, koja se pored i druga će u prvom redu nabavljati artikle prerade, bave izvozom gore po- koji služe potrebama poljoprivednika i brojanih proizvoda (mlinovi, kla- pivrednoj obnovi zemlje. Ove • artikle niče i i. d.). Zadruga će prodavati po ceni koštanja. Članovi Zadruge mogu biti samo drOsnivački Odbor: žavljani Kraljevstva SHS. odnosno doSekretar. ' Predsjednik: "osnivački odbor ove Zadruge, Dr- E Tarta,ia s" r" U Srećković s. r. Zadruzi je sedište u Beogradu, a nje­ no je trajanje na neograničeno vreme. Zadruzi je postavljen zadatak: 1. da se stara o snabdevanju vo-jske i pasivnih krajeva. 2. da vrši nabavke za državu ako bi to pojedina nadieštva tra­ žila; 3. da izvozbu inostranstvo, ako i ukoliko se bude pokazao višak preko podmirenja domaćih potre­ ba sve artikle, čiji je izvoz po rešenju Ministarskog Saveta od 16. aprila 1920. god. IV. Br. 4858 Mi­ nistarstva trgovine i Industrije, po­ vezen toj Zadruzi kao m pr. sve vrste žita i proizvoda ori žita, suva variva, stoku i stočne proiz­ vode, vunu, kudelju. lan i t d. ’ Prema § 14. naših društvenih pravila ima se treča uplata od kru­ na 25'— za svaku upisnu dionicu našeg zavoda položiti na, našoj bla­ gajni najkasnije do 9 augusta 1920, pa se ovim p. n. dioničari na to pozivaju. Hercegovačka banka d. d. u Mostaru. Po uredbi Nj. Kr. Visočanstva, Naslednika-Prestola Aleksandra, aprila 1920. god. ima se stvoriti: koji je postavljen rešenjem Ministarstva Trgovine i Industrije od 28. aprila po- PdzIv na treću uplatu. Oglašujte Poziv na supshripciju Usljed konstantnog razvitka našega zavoda zaključila je VI,redovita glavna skupština dioničara obdržavana dne 10. maja o. g. na temelju odobrenja zemaljske vlade od 7. aprila o. g. broj 40.988 И920. O. T. povisi dioničku glavnicu iooo.ooo'— na od 2,ooo.ooo — izdanjem novih komada 10.000 potpuno u gotovom uplaćenih’ na donosioca glasećih dionica po K 100"— nominale. Za upis ustanovljerfi su slijedeći uvjeti: 1. Upis i uplata za nove dionice počinje dne 20. maja ove godine J traje do uključivo 20. juna o. g. 2. Dosadanjlm vlasnicima dionica »daje se pravo na potpisivanje na jednu staru i jednu novu uz tdčaj od K 125"— po dionici više 5°/o ka­ mata od 1. januara 1920. do dana uplate. 3. Prigodom upisa valja uplatiti odmah cijeli iznos upisanih dionica. 4. Nove dionice glase na donosioca, participiraju na dobitlcu za g. * 1920. te su prema tome predviđene početnim kuponom za god. 1920. a izdat će se uz doprinos originalne potvrde o uplati o roku, koji će biti pravovremeno objavljen. * 5. Razlika između nominalne vrijednosti i emisionog tečaja privest će se po odbitku s emisijom skopčanih troškova i pristojbi pričuvnoj zakladi. 6. Nove dionice izdavat će se u komadima po 1, 5, 10 i 50 dionica. 7. Upisna mjesta za nove dionice jesu: u , u u u u Meštaru: Blagajna našeg zavoda. Sarajevu: Bosanska banka (d. d.) Baaja Luci: Banka za trgovinu i obrt (d. d.) Bihaću: Krajiška banka (d. d.1 Trebinjur Trgovačka banka (d. d.) U Mostaru, dne 12. njaja 1920, Ravnateljstvo. Podpredsjednik: Dr. Janda s. r. Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Heregovinu dion. društvo u Sarajevu. — Podružnia u Tuzli. Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,000.000. Pupilarno siguran zavod. — Prima uloške na. uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K. 11,OQO.OOO. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. -Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavlja sve bikovne poslove najbrže i najpovoljnije. • Odgovorni ureda®: F. RaJsđca. ¥1м*Љ: <>s4tr«i«i Odbor »I N. Ол 7^ 47 SIozpmUi D. * A. KM«, Santo* л � https://kolekcije.nub.ba/files/original/8b86a722ec08e079563fb6e8341a8d85.pdf a2ab60a8499aaf5a4dc61b27dcab1f09 PDF Text Text Poštarina u gotovom plaćena. <—— - __ POJEDINI BROJ - ГћШ A 1ГЛ A VA I 8 &№ Bi V W jfije JvSA 1Izlazikruna. subotom, utorkom ■■ Л s ЗИ јНША ЛЛ Pretplata godiš. 120 kruna pola godine 60 kruna. Uredništvo uprava nalazi se u Carevoj гллаио ЈУГОСЛАВЕНСКЖ ШИитМЛМШОРГЈШВАЦЦ^ račun pošt. štedionice 1119. N B ^NL ^Mb JMBto Broj 57 (162) ^Bb W U Sarajevu je na papiru i Zakon o obaveznom pohađanju škole. Ovdje, gdje danas živi oko 100.000 stanovni­ ka ima i djece najmanje oko 8 hiljada u dobi za osnovne škole, dok ovdašnje škole pohađa oko 5 hiljada djece. A to sve zbog toga što nema škola. Nema škola baš ondje, gdje je građanstvu najzgodnije, nema ih po sarajevskim ulicama bliže periferiji grada. Toliko se govori i piše po novinama, da se ško­ le otvore na Bjelavama, Vratniku, Bi­ striku i Gorici, gdje većinom siromaš­ niji građani žive, a naša gradska op­ ćina o tome zapovrgne laf u sjednica­ ma grad, zastupstva i — time završi svu svoju brigu. Istina čujemo da su nekake i komisije išle na Vratnik, ali nijesu mogle naći zgodne zgrade za školu kao da su one škole u centrumu grada podesnije. Neka samo pregledaju zgradu osnovne škole na Obali Stepe Stepanovića, pa neka tu pokažu svoj građevinski marifetluk. 1 ako su školske zgrade u Sarajevu sve u centrumu grada i to ko hotimi­ ce, da je učinjeno sve u najživljijim ulicama kuda prolaze tramvaji, fijakeri, kola i automobili, u njima su postavlje­ ne većinom mlade učiteljice, premda se osobito nejakome ženskom čeljadetu ne može povjeriti toliki broj djece, da njime ravna, da ga uređuje i odgaja. Ovo vrijedi opet baš naročito za veće naše gradove, gdje su djeca izložena užasnim prilikama društva i ulice, gdje flB Sarajevo, subota 29. maja 1920. (11. ramazana 1338.) ŠKoIshe prilike u Sarajevu. Ovdje su školske prilike vrlo slabe, naročito što se tiče početnih zavoda. U Sarajevo je 9 osnovnih škola (X. na pa­ piru) a gotovo su sve u iznajmljenim zgradama. Zato su te zgrade sve u centrumu grada na nepodesnim mje­ stima za školu, sve su opet redom pre­ tijesne i većina ih ne udovoljava higi­ jenskim zahtjevima, Tjeskoba tih škol­ skih zgrada zadaje štetu naročito na­ ma muslimanima. Početkom škol. go­ dine kada se djeca upisuju u školu, br­ zo se ispuni broj učenika koliko ih mo­ že da stane u školu, pa veći broj dje­ ce čeka do godine ili i dvije godine, da im zapane mjesto. Osim te anomalije zbog istih uzroka dolazi druga također •štetna po našu djecu. U neke se je škole primilo previše djece koliko ne može ni usprkos velikoj tjeskobi da stane u razrede, pa su gospoda, valjda iz grade poglavarstva, odredila da jed­ ni učenjci uče u istoj sobi do podne, a drugi poslije podne. Naravno, reći Ć9 se, da se take sobe u kojima se po cijeli dan boravi i uči, na podne zrače. Čini nam se, da je i to kratko zračenje ne­ dostatno, a pogotovo ona silna prašina guši djecu, osobito onu koja poslije po­ dne u takvim sobama uče. Ovo se sve trpi u Sarajevu gdje ima i školskih liekara i najviše pedagoga. Ali koja fajda, kad su sve njihove teorije na pa­ piru kod . ovolikog nemara naše grad­ ske općine i gradskih zastupnika. «4ИИИ^^ se svaki čas događaju sablazni. Pa još kad se taka djeca puštaju iz škola bez ikakva nadzora na ulicu da idu kući! Toliko smo puta vidjeli raznih Skan­ dala i opasnosti po tu jadnu dječicu, jer uz njih naravno nema nikoga, da ih sprovede barem do glavnog raskršća, gdje će se djeca rastati. Ljudi govore, da se mlade učiteljice namještaju u Sa­ rajevu najviše protekcijom i da ih ima čak i previše i na dopustu a nama dodijaše tužbe iz provincije, da nema Hi škola ili čak i učitelja. U Sarajevu ima oko 100 učiteljskih lica a od tih je blizu 70 učiteljica, a oni jadni stari' učitelji po provinciji, koji s teškom mukom školuju svoju djecu po srednjim škola­ ma izvan svoga mjesta, žive po kasabicama i selima i od svog zalogaja ot­ kidaju, pa muku mučeći djecu svoju iz­ državaju na školama. ’ Još nešto. Neke se ovdašnje novine tuže i na to kako se postavljaju učite­ lj'; jedne konfesije na škole, gdje su dje­ ca u većini posve druge konfesije. Ako iko, mi se ovdje imamo i na to najviše potužiti. Eno u nas osnovna škola (ruždija) na Bendbaši u kojoj je 5 učitelja pravoslavne vjere, a 4 muslimana, a djeca su isključivo sva muslimani. U onoj školi na Obali Stepe Stepanovića, pa na ono 8 ostalih gdje uči dobar broj muslimana nema nego samo 1 učitelj musliman. N«ma se eto i tako neprav­ da čini. Toliko su nam puta došle pri­ tužbe od ovdašnjeg naroda na ove slu­ čajeve, a mi smo sve šutjeli. Ni danas ne stojimo na tome, da.se baš sami mu­ slimani postavljaju na škole gdje uče samo muslimanska djeca, ali tražimo, da ih je barem veći broj i da je sva­ kako upravitelj musliman. (Nastojimo već, da se to i u Brčkome popravi.) Osim toga tražimo svakako da se u svim školama gdje ima islamske djece postave i učitelji muslimani. Ove retke napisasmo na pažnju naro­ čito ovdašnje gradske općine, da ba­ rem ove školske godine učini svoju dužnost, da otvori potreban broj škola našemu narodu pa da džaba ne plaća namete i poreze, jer narod ne žali i mnogo žrtava, samo neka su mu ro­ đena djeca na putu nauke i napretka. Neka gradska gospoda malo promisle o ovim našim primjedbama i neka se sjete onoga velikog broja djece siro­ mašnijega dijela našega naroda uopće koja se danomice klatare po ulicama, gotova da srču u propast, a zato će svakako odgovarati najviše pozvani faktori na vladi i u općini, koji ne imadoše srca ni duše.... Mole se svi mjesni odbori, da odmah pošalju obra­ čune za kalendar i da do­ znače upisnine. Sarajevo, 28. maja. Pohvalan sud o Akciji. U »Glasu Na­ roda« čitamo ove retke: »Kao što smo već javiii, kod naših sugrađana musli­ mana postoji odbor za zaštitu morala. Ovaj je odbor počeo već da radi na tom potrebnom i koriš no m po­ slu. U prvom svom koraku odbor je tražio od policije spisak svih pokvare­ Godina II. nih ženskih muslimanki i svih kavana gde se ovaj nedisciplinovani svet sa­ staje. Policija je dala tačan popis i svijem silama ovaj odbor radi, da umanji, to narodno zk>. Na ovaj 1 e p i p r i mer muslimana trebale bi da se sve naše konfesije ugledaju, jer nemoral koji se dešava kod nas gotov nas je ugušiti«. Iz Privr. Nar. Predstavništva. SJEDNICA OD 26. MAJA. Potpredsjednik dir. Ribar otvorio je 91. redovni sastanak Narodnog Pred­ stavništva u 16 sati 45 minuta. Poslije svršenih formalnosti uzeo je riječ pred­ sjednik ministarskog savjeta i pročitao vladinu deklaraciju, koja je primljena opštim odobravanjem. Zatim je pot­ predsjednik zaključio sjednicu zakazavši sjednicu za sutradan (četvrtak) sdnev nim redom: 1.) Podjela sekcija; 2.) de­ bata o deklaraciji vlade; 3.) ostale tač­ ke dnevnog reda predašnje sjednice. Evo kako glasi * Vladina deklaracija. »Vlada, koja uz visoko povjerenje Krune ima čast predstaviti vam se u ovom treutku izlazi pred vas i pred na­ šu zemlju s tačno određenim i ograni­ čenim programom, koji ima biti izvršen u što kraćem roku, jer to neodložno iz­ iskuju bitni imperativni interesi naše države. Naš je prvi i gotovo jedini clj: spremiti za kraljevinu SHS njen osnov­ ni zakon, t. j. u s t a v, te na taj način stvoriti što prije pravnu podlogu za svestrano razvijanje svega njenog ne­ iscrpnog blaga i svih njenih državljana, davši tako u isto vrijeme priliku svi­ ma našim sugrađanima, da na šitokoj demokratskoj podlozi potpuno slobodno izraze svoju volju o os­ novnom uređenju svoje zajedničke otadžbine, te odgovorivši na taj način i njihovoj osnovnoj želji i žrtvama, koje je tako velikodušno podnio u ovom strašnom ratu cio naš narod u dru­ štvu s plemenitim i prosvijećenim sa­ veznicima našim, poborcima iste ide­ je o pravdi i slobodi, kao i svečanom obećanju, koje je dao nosilac Krune istorijskog 1. decembra 1918. godine. Prema tome vlada će odmah i bez odlaganja prionuti da defintivno izradi osnovu za naš novi ustav, kako bi je mogla iznijeti pred Ustavotvornu Skup­ štinu čim se ova sastane. Pred Narodnim Predstavništvom već se nalaze predlog zakona o iz­ borima za Ustavotvornu Skupštinu, kao ј predloži zakona za potvrdu za­ ključenih ugovora o miru s Nje­ mačkom, Austrijom i Bugarskom. Mi ćemo isto tako u najskorijem roku pod­ nijeti vam i predloge za odobrenje po­ trebnih kredita i mjera za pravilnu finansijsku upravu do trenut­ ka, kad će redovno Narodno Predstav­ ništvo biti u mogućnosti, da ih redbvnim putem određuje. Pošto cjelokup­ nom našem narodu u svima njegovim slojevima treba zajamčiti mogućnost što življe privrede, vlada smatra za svoju neodložnu dužnost, da obezb di što potpuniji red i mir u našoj zemlji, te će vam u tom cilju podnijeti shodan zakonski predlog, koji je slobodna pre­ poručiti još danas vašoj najozbiljnijoj pažnji. Moji drugovi i ja živimo u nadi, da će Privremeno Narodno Predstavništvo izići u susret ovim našim namjerama, te ih potkrijepiti svojim povjerenjem kako stoga, što smo uvjereni da se jav­ ljamo u svimh osnovniri] političkim pi­ tanjima kao izraz i predstavnik ogrom­ ne njegove većine, tako i zato, što to od sviju nas po našem dubokom ubjedenju očekuje nepodijeljenom željom sav naš narod i cjelokupno naše javno mnijenje, da i ne naglašavam nestrp­ ljenje i pažnju, s kojima na naš rad gle­ daju svi naši prijatelji i susjedi. U ovom ' posljednjem pogledu sma­ tram za dužnost izjaviti da će današnja vlada, dokle bude imala čast upravljati državnim poslovima, u međunarodnim odnosima ići o s v j eš t a n i m tra­ gom Srbije. Mi ćemo biti kao i do­ sad vjerni saveznici, iskreni prijatelji i ispravni susjedi, prema ostalim našim susjedima, sarevnjivi na svoja krvlju i stoljetnom borbom izvojevana prava i svjesni svojih narodnih obaveza. Na ovoj Podlozi, gospodo članovi Privre­ menog Narodnog Predstavništva, mi­ slimo raditi i istrajati te se nadamo da će ovaj program imati i vašu otvorenu i predanu saradnju. Otadžbina nas sve pozivlje na ovaj vidan i ozbiljan posao. Mi vjerujemo da ćete vi htjeti s nama zajedno odazvati se ovom pozivu.« Iz Akcije. Prva plenarna sjednica akcije od 17. maja o. g., na koju su pristup® dele­ gati svih društava osim »Osvrtanja«, vijećala, je nakon odobrenja izvještaja o početnom radu užeg odbora u prvom redu o definitivnom osnutku akdje. Konstatiralo se, da je dobrovoljnih pri­ loga upisano od građana, naročito imućnih relativno malo (do toga dana oko 150.000 kruna), ima nade, da će biti još darova, moglo bi se računati i na kredit prema visini svoje imovine i-1. d., ali sve to još uvijek ne daje pot­ pune garancije za osnutak poduzeća od zbilje, u kojima bi što više ženskinja zaposlili, Nu pored svega toga, što se Mustansta trgovaca i obrtaja banha za Bosnu i НвгсвриЈпи (1 d.) u Sarajevu. ВвЧ n »ta kufamln №l»tlDi. Okitilo uplate I nnovSnlo i М]иЧп no. 11 1шнип1ти. Мом iInihe м iklotoi ta№ Httaii nton I rtraaiult Bi ијpa voljalj«. Окпђа tn pulni I banom Hltn Dionica glavnica R 3,Q0Q.DS0 Da|e monibi I apre»iHd|slii VuHti. — Bupu|i I nradalt srećko, valuto I адЛшпв papin ndi mrt. JI 0 8 N 0 3 0 3 E E E В 3 8 &роЦ 1 pnUJi m vrsto rabe, a poglavM m linfci uinilnltt. Kancelari] a: Kralja Petra ulica Z prizenno, lijevo - Brzojavi: Trgov«!« banda, Sarajevo - interarban telefon: ZN �strana 2 Страва — na žalost — ne može od jednom od zbilje i punom parom otpočeti s podu­ zećima, zbog slabo osnovanih materi­ jalnih temelja, zaključeno je da se s ' poslovanjem otpočne pa makar i poste­ peno, a odgovornost za djelovanje ak­ cije da bi nosili u tim prilikama samo dotle, dok njezina težina ne bi preteg­ nula njezine slabo osnovane temelje. U zadnjem slučaju, ako akcija ne bi mo­ gla udovoljavati s toga svim zahtjevi­ ma, koji se na nju stavljaju, ostala bi | otvorena vrata džematskom medžlisu, i da sazove džematsku skupštinu gra- | dana i da njima preda u ruke njihovu brigu oko čuvanja morala u Sarajevu. Svi delegati društava dali suočitovanje, danjihova d r-uštva stupaju u zajednicu sa Akcijom u svrhu postizava­ nja akcijinih ciljeva. Na jednu primjedbu, da SMerhamet« strada u prihodima otkada je Akcija , osnovana, jer ljudi naglašuju da im je I sad preče davati u Akciju i nju potpo- ! magati, konstatovano je da Akcija ša svojim poduzećima ide samo za tim, da ženskinje uposli i samo svoje naj- j nužnije potrebe da podmiruje, a sve svoje glavne prihode će danas-sjutra od poduzeća ustupiti »Merhametu« za pod­ jeljivanje dobrih potpora nemoćnoj i poisve nužnoj sirotinji i djelomično kao potpore za udaju siromašnim djevojka­ ma za koje treba Akcija da se stara. Stoga, davalo se »Morhmetu« ili Akci­ ji, doći će konačno opet svi ti daro­ vi db jednog cilja, kad sada oboje stu­ pa zajedno u djelovanje uz potporu i svih drugih muslimanskih društava u gradu. Na predlog delegata jednog društva saglasila se sjednica u tom, da se za­ mole društva, neka se što više angažuju kod svih svojih članova za potpis priloga za akciju, a preko toga što os­ tane, da uži odbor upisuje. I čim se ot­ prilike ustale Iznosi priloga, da se oti­ mah proračuna s kojim većim poduze­ ćima će Akcija moći otpočeti svoje dje­ lovanje. A dotle da se pitanje osnutka pojedinih poduzeća proučaje u užem odboru, a po mogućnosti manja da se odmah i osnivaju. U tu se svrhu mole strukovniaci, odnosno vješti 1 j-uc? i za os­ nutak poduzeća, đa stupe u sporazum s akcijom i ponude joj svoje nacrte o uređaju i prosperiranju poduzeća, kao sto su: raznovrsni tkalački rad, pleta či rad, predenje, sukanje i bojadisanje, pa pranje rublja, štirkanje i peglanje, pravljenje safuna, laštila, četki — i sve­ ga. što bi se samo isplaćivalo, a gdje bi se ženskinje moglo uposliti. Ovakvi stručno obrađeni projekti o osnutku poduzeća, koje bi akcija prihvatila, h onorirali bi se po uviđavnosti ili po pogodbi. Lica pak vješta rukovanju pojedinih poduzeća našla bi u Akciji mjesta za svoje uposlenje i privedu. Ako se kratko vrijeme ne jave musli­ man: za to, tražiće se putem oglasa dru­ gi vještaci, pa makar i sa strane. • Svojevremeno je javljeno, da će ak­ cija trebati činovnika za rad u kance­ lariji. Pošto se do sada nije niko za to javio, ističe se ponovno, da će rado biti primljen u akciju potpun činovnik ili njih dva-tri za rad poslije podne. Za bolje razumijevanje naglašuje se naro­ čito, da je tu potrebna snaga, koja će samostalno fungirati u kancelarijskom PRAVDA Šta više »Nar. Jedinstvo« je prefriradu i davati sa svoje strane inicijativu । u poslovanju i izvoditi poslove sve do . ganije i opasnije i od samog »Glasa Na­ potpisa upravitelja akcijine kancelari- I roda«, jer dok je ovaj potanji na sasma je, pošto ovaj — pored svog ureda i otvorenom stanovištu naših »demo­ mnoge druge preopterećenosti — jed­ krata« i sasma otvoreno brani i zastu­ va će dospijevati, kad se poslovi razvi­ pa njihove boljševičke ideje, .dotle onaj ju, da samo ravna djelovanjem akcije prvi t. j. »N. J.« onako ispodmukla te prema intencijama odbora. — Za to, ko ideje širi a na drugu stranu kuša uviti bi reflektirao na takav rad u Akciji, i ukriti otvorene boljševičke težnje treba da se javi sa uvjetima o radnom svojih gazda. vremenu i honoraru za svoj posao. Za Kao vrlo jasnu ilustraciju toga pod­ rad poslije podne računa se na vrijed­ muklog rada i uvijanja navešćemo sli­ ne naše činovnike, ako ne bude stalnog jedeće: »Narodno Jeđiiistvo« nije ni činovnika ili i preko ovog, u koliko veći jodnom riječi spomenulo protestnu skupštinu zemljoposjednika grada Sa­ posao bude iziskivao. * rajeva od 14. o. mj., dok je onu »fiasko-skupštinu« svojih gosa od 20. o. Vazovi za ženskinje otpočeli su. Promj. donijelo u sasma krivom svijetlu. gramatično se ovdje ne objavljuju, ne­ go će ih vaizi dnevno najavljivati u i Dok mi znamo, da je ona šačica zane­ senih »demokrata« upriličila tu svoju kojoj će džamiji biti drugog dana i od fiasko-skupštinu u svrhu haranguiranja koga. i razjarivanja masa i da su u tome ru­ nu govorili i Grdić i Nježić i LjubibraPredavanja teku programatićkim re­ tić i svi drugi, dotle službeni organ na­ dom po društvima, kako je prošli put še zemaljske vlade otvoreno pljuje isti­ javljeno. Daljnje su teme predavanja ni u lice i u svom 102. broju veli o toj od Salih ef. M-uftića na 26. maja o za­ skupštini doslovce ovo: jednici. od jusuf Zijauddin ef. Midžića »Juče je u 10 sati prije podne održa­ na 28. maja o Islamu, od H. Kreševhana narodna skupština na Baščaršiji. Bi­ kovića na 28. maja »Sarajevo u XV. i lo je prisutno — oko 2000 -slušalaca. XVI. stoljeću«, od Husein ef. Mašića na Skupštinu je otvorio g. Vasilj Grdić, 30. maja o državi, te od H. Kreševljaposlije čega je izabran skupštinski od­ kovića na 1. juna »Kako je nastala Bo­ bor u koji su. između ostalih, ušla i dvo- ■ sna i Hercegovina u današnjim grani­ jica težaka. Predsjednik je podijelio ri­ cama?« « ječ prvom govornku g. dru Nježiću, koji je govorio o tome, kako je došlo do Dobrovoljnih priloga upisano je od promjene u poznatoj beglučkoj uredbi; zadnje objave još 60.000 K. Međutim su apelovao je na narod da bude promiš­ zapisali veće priloge g. Abdusselambeg ljen, jer bi svako ometanje mira moglo Tafro od 10.000 K i Mujaga H. Baščabiti na štetu države. Iza njega je go­ ušević od 25.000 kruna. vorio u istom smislu g. Liubibratić, na­ kon čega je g. Grdić pročitao rezolu­ ciju skupštine. Nakon toga je podijelje-. na riječ jednom Dobrovoljcu koji je skupštini daoi zanosna patriotsku poentu.« Svaka vlada mora da ima svoj služ­ Eto, službeni list veli, da je bilo oko beni list, 41 kojem objavljuje svoje služ­ 2000 slušalaca, a ovamo mi svi znamo, bene objave, oglase i t. d. Službeni or­ da ih nije bilo ni 1000 duša uračunavši gan jedne vlade mara da bude sasma ovamo i ono 2—300 sejirdžija, koji do­ objektivan prema svakome i mora da đoše da gledaju »demokratsku« bla­ se uzdigne iznad svih stranaka u zem­ mažu. Nadalje bez imalo rumenila -u li­ lji, ako hoće da bunte priznat kao služ­ cu »N. J.« konstatuje da su Nježić i beno glasilo jedne vlade. I u slučaju, Ljubibratić govorili u pomirljivom to­ ako je vlada sastavljena ed pristaša nu«! E, sada recite da ona tvrdnja služ­ samo jedne političke stranke, službeni benog organa nije vrhunac perfidije!.... list ne smije ploviti stranačkom stru­ Kad jedan službeni organ ima kuraži, jom, on mora da bude samo »s 1 u žda ovaku neistinu izvali odrije gdje smo b e n i« vanstranački organ vlade, a mi Sarajlije to sve na svoje oči gle­ stranačka kampanja se prepušta stra­ dali i na svoje uši slušali, onda se za­ načkim organima. Prema tome službe­ ista nameće pitanje, da li gospoda iz no glasilo jedne' vlade mora da krono­ redakcije »N. J.« uopće znadu za po­ loški i bez ikakve političke natruhe, jam riječi »istina«. Mi sumnjamo! S. simpatije Ui antipatije donosi sve dnev­ ne događaje u području svoje vlade, a u političku struju smije da zaplovi sa­ mo onoliko, koliko je to od potrebe, da kao službeno glasilo nešto ispravi i t. d. Ovako je bar običaj u iole civiUNUTRAŠNJI POLOŽAJ. lizovanim državama, samo je eto i u Navala na Sušak. D’Annunzijeve če­ tome iznimka u našoj užoj domovini te zauzele su selo Čavle, koje leži ne­ Bosni i Hercegovini Hi u ovom — ka­ ko neki vele — »bahtsuz« vilajetu. daleko demarkacione linije na putu Ri­ jeka—Trst. Pronose se glasine, da »Narodno Jedinstvo«, službeni organ D’Annunzio nmjerava okupirati sav Su­ naše vlade ni po čemu ne sliči jednom šak. službenom nepristranom glasilu, osim Pred nastavkom pregovora u Pallansamo kada donese prilog sa službenim zo? U beogradskim dobro informiranim objavama, oglasima, dražb. izrocima i t. đ. Inače ko ne vidi toga priloga i ne krugovima očekuje se, da će se tali­ janski ministar vanjskih posala Scialopogleda, da se štampa u zemaljskoj ja skorih dana opet uputiti u Pallanzo štampariji, taj ne bi nikad mogao ni da nastavi prekinute pregovore s na­ pomisliti da je to službeni organ, nego bi ga ubrajao u čistokrvni organ dešim delegatima drom Trumbićem i Pašićem, glede definitivnog riješenja jad­ mokratije a la »Glas Naroda«. Naš službeni list. Političlii pregled FELJTON. л Hifzi Bjelevac Rene Logotetides. Број 162 Broj - „НраВДА (5i) Ogleda se po sobi. Oči joj se naučile na mrak, pa je vidila prozore, vidila rasklimani stol i prevaljenu stolicu do njega. Sa stropa su visili komadi slame i kreča i činilo joj se u mraku, kao da su ruke, užeta, koja se spuštaju niže i niže, da je stegnu oko vrata i udave. Rene se spusti na pod. Jedan komad kreča padne do nje, kojeg su valjda miševi odvalili. Ona se ne makne. Bol je bila posve obuzela. Sjetila se najedanput svega još jednom što je putem pretrpila, što je vidila i gledala u budućnost u kojoj ju je čekalo isto to: poniženje, ružan postupak i izvjedljivi pogledi surovr, prezirni... ...I došao je san. Umorna od puta, izmorena mislima i glađu pruži se po podu i gledajući kroz prozor preko dasaka jedan komadić neba na ko­ jem je kroz oblak sjala jedna zvijezda Rene zaspi. Zavladala potpuna tišina i gluha noć. . ,.!z prašliive sobe tvrdavnog zatvora u Trapezuntu prenio je san Renu u selo njezine mlado- ranskog pitanja. Jedna od glavnih za­ daća novoga Nittijevoga kabineta je, da se jadransko pitanje čim prije skine s dnevnoga reda, pa se stoga drži, đa će do definitivnoga sporazuma doći u naj­ skorije vrijeme. Njemačke smutnje. U nekom mjestu kraj Celovca uhapsila je naša pogranič­ na straža jedno društvo njemačkih agi­ tatora, koji su kušali da predu našu granicu i da agituju u našoj plebiscitnoj zoni za Austriju. Novije vijesti berlinskih listova gla­ se da je državni kancelar saopštio en­ gleskom zastupniku, đa njemačka vla­ da prima ponuđenu intervenciju na konferenciji u Spaa. VANJSKI POLOŽAJ. Engleski pregovori s Misirlijama. — Agencija »Havas« javlja izvještaj »Tempsova« dopisnika iz Londona, po kojem je Millnerova komisija uspjela da nagovori misirske delegate, da pošalju svoje zastupnike u London, gdje bi se raspravilo o odtaosima između Egipta i engleske vlade. Okupacija Trakije. Javljaju iz Am­ sterdama, da je započela okupacija za­ padne Trakije. U Edreni održali su najvideniji Turci skupštinu, te odlučili da se odupru okupaciji Trakije sa strane grčkih trupa. Iz Albanije. Prema vijestima iz Ti­ rane, albanska vlada, koja je bila osno­ vana u Draču pala je, jer nije htjela da slijedi direktive narodne skupštine. Formirana je nova vlada sa zadaćom, da brani posvemašnju nezavisnost Al­ banije. Vlada se izjavila suglasnom sa njezinim susjedima Grčkom i Jugosla­ vijom, te se nada, đa će i one priznati albanske etnografske i druge interese. Rusija spremna na pregovore. Prema vijestima iz Helsingforsa, pučki je ko­ mesar sovjetske vlade za vanjske po­ slove uputio radio brzojav rimskom mi­ nistarstvu za inostrana djela, poručuju­ ći da će sovjetska vlada najprijaznije prihvatiti predlog rimske vlade o vre­ menu i mjestu za pregovore o miru. Englesko radništvo za Rusiju. Iz Lon­ dona javljaju, da se izvršni odbor ru­ dara pridružio radničkom savezu, -kako bi prisilio vladu, da ne podupire polj­ sku ofenzivu protiv sovjetske Rusije. Odbor engleskih željezničara naložio je svojim članovima da svim sredstvima spriječe prevoz ratnog materijala, koji je namijenjen za Poljsku. Uspješna ruska protuofenziva. Pre­ ma suglasnim vijestima i Moskve i Varšave proizlazi da ruska protuofen­ ziva, koja je započela pred 10 dana, zauzima sve veće dimenzije. Dok je pr­ vi иЉг bio uperen na sjeverno polj­ sko krilo, što je -dovelo do prodora fron­ te u području Polocka na- cijeloj liniji Berezine, sad su boljševici nakon ogor­ čenog hrvanja u centrumu i na južnom krilu preuzete inicijativu u svoje ruke i prešli u ofenzivu. Prvi re­ zultat ove borbe je osvojenje Kijeva sa strane boljševika, što sad priznaje i poljsko izvješće. Ogorčene su borbe u tok-u, ali Rusi i u ovom sektoru polako napreduju. U Kijevu je došlo do ogor­ čenih uličnih bojeva. Prema moskov­ skim radio vijestima Rusi su Dosljed­ nih dana zahvatili golemi ratni plijen. Moral poljskih trupa navodno je znat­ no pao. U Mađarskoj još uvijek bjesni teror Hortyjeve vojske. Mađari imaju sada I sti — u Ksantis, gdje je ona slobodno trčala kroz j niti. U opisu je preporučeno naročito, da se kaži vinograde, mjerila seljacima brašno u djedovu du­ I njenica odvoji od drugih, ali obzirom na njezinu ćanu i podučavala djecu čitanju i pisanju, sjedila naobrazbu, da joj se dozvoli čitanje knjiga, koje će pred djedovim dućanom i gledala kako zaprašena predhodno pregledati uprava. Najzgodnije, pisalo je i kočija juri prema njojzi. Čuje i lajanje pseta koje u tome naređenju, neka joj se dadnu turski kanuni*), povijest, knjige o prirodnim naukama, knjige je pred njom ležalo i ona tačno vidi kako iz kola I izlazi Nera i Ihsan. Ona ih vodi kući, — ide mas­ koje zasijecaju u Ijekarstvo. Ona je medicinarka, linovim gajem i priča Ihsanu — a on njoj. Onda liječnica, ali seje više bavila politikom nego svojim proživljuje onu noć,— noć spoznaje svoga ženstva i zvanjem. Za to je zgodno, da doktorica upotrebi j strastveno grli čovjeka, koji je došao iz njezinih ovu zgodu i nadopuni svoje znanje. Ova je zadnja ' sanja u njezin djevojački život.. . stavka bila ironična, a možda je tako i mislio IzetRene instiktivno osjeća svu slast prve mlado­ bey, jer je ovaj stav i podcrtao i stavio za njim u sti i prvog iskrenog poljupca, gleda kako se budi I zagradi znak pitanja i uskličnik. mladi dan, sluša cvrkut ptičica, gleda kako se sun­ Salih paši nije o ovoj stvari bilo pobliže ništa čane zrake kradu kroz vinovu lozu, da zavire u poznato, pa pođe drugo jutro osobno sa činovni­ njezinu sobu i budu svjedokom jednom ljubavnom kom, koji je Renu primio, da odredi gdje će je očitovanju... [ smjestiti i kako će se s njom postupati. Paša je I išao polako, dostojanstveno uz basamake, a za njim Rene se budi. Jutro je već osvanulo. Nestalo i činovnik. U ruci je nosio naređenje iz Carigrada i je mraka. Očajno, prestrašeno pogleda djevojka oko došavši u sobu, koju mu je činovnik pokazao ug­ sebe: nestalo je sna. Pokrije oči rukama, da ne vi­ leda na podu djevojku, gdje leži. Rene je bila u di zbilje oko sebe, da pogleda još jednom kroz groznici. Paša se okrene činovniku, kao da ga je : htio s tim upitati: što se je dogodilo? Činovnik posvoju dušu u daleku prošlost... । leti djevojci i pokuša je dignuti. Rene otvori oči i Vani je osvitalo lijepo proljetno jutro. reče u vrućici: »Meni je dobro... Ostavite me ovdje... « Salih paša pregledao je spis o Reni, koji je donešen iz Carigrada i dugo razmišljao šta će uči- ____ •) zakoni. Nastaviće se. �Ђрој 162 — Broj tri vrste vojske. Jedna je sastavljena dozvolom saveznika, koja broji na pa­ piru 35.000 ljudi. Drugu vojsku sačinja­ vaju pomoćne ćete, čiji je zadatak — izigrati uslove mira. Treću vojsku sa­ činjavaju strahovite čete crne ruke, ko­ je su obrazovane od mađarskih plemi­ ća. a vrše nečuvena zločinstva nad rad­ nicima i Jevrejima. Amerika voli sebi. »Tcmps« prima kabelom iz New-Yoka, da Ameika otklaujia mišljenje saveznika, da- bi sa­ veznici otplaćivali svoje dugove samo u onoj mjeri, kako bi Njemačka otpla­ ćivala ratnu otštetu. W:lson o Ermenskoj. Reuterov ured javlja da je predsjednik Wilsori zamolio kongres, da ovlasti Sjedinjene Države na primanje mandata za Armeniju. Skupoća u Austriji svaki dan raste. Zadnjih se dana plaćalo na Semmeringu za dnevnu opskrbu 700 kruna. Držanje Nijemaca u Češko). Njemač­ ke stranke parlamenta zaključile su su­ djelovati pri izborima predsjednika re­ publike, ali će predati prazne glasovnice. Po svoj prilici postupaće isto tako i senatori. U narodnoj sjednici parla­ menta, koja će biti u utorak, daće vla­ da programatsku izjavu. Bivšeg bugarskog cara Ferdinanda, koji je prije rata uložio u englesku ban­ ku 400.000 šterlinga,- zadesila je prema engleskim zakonima zapiljena toga imetka. Bivši car Ferdinand uložio je priziv protiv toj odluci izjavljujući, da on nije nikada izvršivao svoje volje na protuzakonit način, te dla prema tome on osobno nema nikakve krivnje, što je Bugarska stupila u rat kao saveznica centralnih vlasti. Glede imovine izjavio je da nije njegova, već da pripada nje­ govoj majci, te da se prema tome ne može taj novac smatrati svojinom Bu­ garske i ne može potpasti pod zapljenu. Naši dopisi В. Dubica, 15. maja. (Dolje s kajišarima’.) Ratna vremena ostavila su nam od mnogih neugodnih uspomena još i prekomjerno kajišarstvo, koje i u našoj narodnoj državi danomice zauzima sve veće dimenzije, ne samo od strane bezdušnih trgovaca, već i gdjekojih vladinih organa, koji mjesto da sređuju i konsoliduju ovaj poremećeni i rastrovani društveni po­ redak, ruše ga j dalje, te pobuđuju sum­ nju u objektivnost same državne vlasti, a na račun sebe j svog vlastitog dže­ pa. Takav primjer daju nam djela na­ šeg dubičkog nadgruntovnika g. Špire Vuine. Da ga prikažemo: Na 2. januara 1919. godine je g. Vui­ na, pozajmivši M. C. — tobože ispred svoje supruge gđe Angeline — svotu od 3500 K, svojom rukom napisao sli­ jedeće: »Obveznica na 3500 K )sl. trihiljadepetsto Ikruna), koju svotu sam od Angeline Vuine rod. Uremović u go­ tovom izbrojenu u zajam primio, te se jedno obvezujem se ovaj zajam pla­ ćati 8% kamata računajući od danas i to unaprijed za svakih 6 mjeseci. Ujedno vboezujem sc ovaj zajam bez prigovora vratiti za jednu godinu dana t. j. 2. januara 1920. (hiljadudevetstodvadesete) i to u vrijednosti srspke dr­ žave t. j. 3500 dinara (si. trihiljadepetsto dinara.) Za osiguranje gor. zajma dozvoljujem i privoljujem, da se uknjiži pravo zaloga za svotu od 3500 di­ nara (si. trihiljadepetsto dinara) na mojih ’/„ dijela nepokretnina upisatih u A I. grunt. ul. br. 40 i 779 k. o. Bos. 'Dubica i moru nepokretnina upi­ satih u A I. gr. ul. br. 815 iste k. o. u korist Angeline Vuine rod. Uremović iz B. Dubice. — Bos. Dubica 2. januara 1920.« Ovu obveznicu — čiji se original na­ lazi u gruntovnici pod G 3/19. isprava — proveo je odmah g. Vuina, kao gruntovnički činovnik kroz gruntovne knji­ ge ne pitajući da li postoji zakon, koji dozvoljava da se pozajmljuju krune, a vraćaju srpski dinari i da li se smiju uknjjžiti srpski dinari na mjesto pozajm­ ljenih kruna? U kakvom se duševnom i materijalnom stanju nalazio dotični dužnik, kad je dopanuvši šaka ovog kajišara potpisao gornju obveznicu, neka si javnost sama predstavi, a ja ću da nastavim dalje. Kad je jedan rođak do­ tičnog dužnika za tu stvar saznao i u grunt. knjigama sc o isto) osvjedočio, otišao se je pritužiti kot. sudcu g. Veriču. Ovaj, ne vjerujuć u tu stvar, oti­ šao ie osobne^u gruntovnicu, pa osvje- Страна 3, ПРАВДА* — »PRAVDA, dočivši se o tom činu, pitao je g. Vuinu, kako je smio uknjižiti srpske dina­ re na mjesto kruna, jer je po zakonu ta stvar kažnjiva. G. Vuina izvinjavajući se, rekao, je, da je ta stvar — njega što se tiče — uostalom svršena, jer je ta tražbina drugom ustupljena. S tim se je zadovoljio njegov šef g. Verić, pa je sad trebao advokat posredovati, dok su se pozajmljene krune mjesto ј opet zahtijevanih srpskih dinara povratile. Nije li ovo niskost prvog reda i iz­ rabljivanje položaja u svoje vlastite in­ terese?! Pozajmljivati krune uz 8% kamata i tražiti —u vrijeme, kad srp­ ski dinar vrijedi 4 K — da se na mje­ sto tih pozajmljenih kruna povrate srp­ ski dinari, znači: na jednu godinu ulo­ žiti glavnicu ne uz 8%, nego uz 308% (tristoosam) kamata, znači: za godinu dana svoju glavnicu početverostručiti, znači imati jednu kravu, kroz godinu dana neprestano, je musti, a ne hraniti i na koncu godine imati četiri! Zar ne, lijep čar i šićar g. Vuina, samo recite, koji to božijj i ljudski zakon na ovom svijetu dozvoljava! Izrabljujući svoj po­ ložaj Vi ste htjeli s tim činom osjeći glavu onom svom — ili recimo vaše gde supruge — dhžniku, dobro znajući, kao gruntov. činovnik, da on — ležeći na smrtnoj postelji — ne posjeduje više nikakva imetka nego ono što ste Vi re­ čenim zalogom opteretili i koji je ime­ tak u ono vrijeme vrijedio uprav ono- j liko, koliko ste Vi od njeg zahtijevali, I pa uza sve to Vi nijeste od te tolike : tražbine htjeli niti jednog helera popu-, stid. Da nije bilo drugih ljudi, dobra sr- ' ca, Vi bi ste oteli njemu, odnosno nje- I govoj supruzi i jedinom joj dvogodiš­ njem sinu samo 10.500 K (si. desethi- , ljadapetsto kruna). To je bila sva nji- | hova imovina, koju ste im Vi, kao dr- l žavni činovnik namjeravali oteti i tako I ih natjerati u prosjake ili u vodu, pa I kad ste doznali, da bi se tom lopovluku moglo stati na kraj, bez ikakva dru- [ gog razloga, ustupili ste tu tražbinu dru- i gom, a vaš se je šef s tim zadovoljio, : mjesto dd Vas je odmah stavio u za- i tvor i na optužničku klupu. Možda će javnost čitajući gornju ob­ veznicu pomisliti, da je ista načinjena u prisustvu i sporazumu obadviju stra­ naka t. j. dot. dužnika i vaše gđe su- ! pruge, pa da su je donijeli Vama u ■ kancelariju, te da bi Vi to isto učinili i kod drugih stranaka. Ali to ne stoji, jer I dot. dužnik nije poznavao vaše gđe su- i pruge, niti je s njom u Vašoj kancelariji bio, nego ste ga osobno Vi — u nevolji — navukli, da sebi glavu otsiječe. Svo­ jom rukom ste u vašoj kancelariji na­ pisali gornju obveznicu i izbrojili dotičuiku 3500 K, a on je obveznicu potpi­ sao bez prisutnosti vaše gđe supruge. Vašem lukavstvu zaista bi se divila i vaša gđa supruga čitajući u obveznici riječi: »koju sam svotu od Angeline Vuine rođ. Uremović izbrojenu u zajam primio!« Gdje i zašto baš izbrojenu?! Možda izbrojenu kod vaše kuće, ali ne u prisutnosti dužnikovoj. Čemu u ob­ veznici ona dva ista izraza »dozvoljujem« i »privoljujem«? Možda za to, da dotičnik slušajući ih, kako milo zvuče, ne primjeti odmah, da mu glavu otsjekoste i da ga s imetkom rastaviste! Iz­ rabljujući na ovakav način svoj polo­ žaj u svoje vlastite interese nije ni ču­ do, da ste danas, kao državni činovnik IX. razreda, posjednik imetka u vrijed­ nosti od 200.000 K! Kad ste tako smjeli, da po javnim knjigama, a sa znanjem vašeg šefa take nezakonitosti pravite, onda šta se događa, onim ljudima, ko­ jima »u četiri oka« samo savjet da­ jete? Treba li dakle još štogod, da rečem za ovog kajišara, koji i nakon ovog či­ na imade obraza, da sjedi među pošte­ nim svijetom, a za koga njegov šef, sudski savjetnik g. Verić veli, da bi i svaku smrtnu osudu potpisao, koju mu on na potpis donese ili će možda dostatno biti ovo. što rekoh, pa da zem. vlada povede istragu i krivce u zatvor stavi?! Spectator. I—ИИИИЧ1 ..................................... Na hlevete. • Nije dosta g. Mirku Kuriliću, što sam rekao da uopće s njim neću u javnosti diskutovati. Ali on ima volje i svoj historički apetit za piskaranja. E, pa ne­ ka mu bude. Izaziva me lično u 243. broju »Glasa Naoda« i obećaje čak i moj portret iznjeti u tome listu, a ja da mu u tu svrhu pružim još koju in­ formaciju reći ću mu ovu zadnju: Niti sam ja kada koga u javnosti u pogledu privatnog života i ličnih soci­ jalnih ili moralnih odnošaja pojedinca napao, niti ću to ikada učiniti; pa ni spomeutoga gospodina. To je nisko i podlo — to mi se gadi. Gore spome­ nuti pako to je učinio, a nadam se, da će on to i nastaviti, idok ja se neću poslužiti u javnosti proti njemu ni onim podacima, koje mi priposlaše 5 stolačkih građana. Na sudu pako — hoću. U političkim i stvarima takovim, ko­ je zasijecaju u opća pitanja Ući ću u svaku diskusiju* Glede prijeporne Visitenkarte kažem, da onakova, niti uopće i koja moja Visitenkarta sa njemačkim tekstom ne postoji. Imadu do sada svega četiri u hrvatskom i jedna u turskom jeziku, koja je bila namijenjena mojim pošt. turskimekolegama u Njemačkoj. Dakle za jednu sa onim citiranim tekstom u »Gl. N.« javno i ponovno nudim 1000 kruna »Prosvjeti«. Neka mi se ta do­ nese, ali »poštenim i uglednim« »svje­ docima« ne vjerujem. G. Kurilić pako u spomenutom broju »Gl. N.« nagovje­ šćuje, da takovih ima i još; a radi umi­ renja, ja mu velim, da od svih svojih tiskanica u njem, jeziku imam samo Briefpapire, koji su mi služili u Nje­ mačkoj za moju jehničku, trgovačku ili uopće poslovnu svrhu. Želi li on me­ ne pako napadati radi njemačkog tek­ sta koje moje tiskanice ili zato, što sam višekrat u »Leipziger Tagblattiu«, »Vossischer Zeitungu« ili »Miinchener Neueste Nachrichten« pisao članke u njemačkom jeziku, onda neka izvoli, a ja samo mogu reći, da je za mene nje­ mački jezik, jezik velike kulture, jezik progresa i civilizacije, te da se sma­ tram potpuno zadovoljan, da sam dane svojih tehničkih studija sproveo u zem­ lji nenatkriljive urednosti i u narodu, koji mi svojim radom može samo im­ ponirati. Pošto za mene postoji samo“politika i ekonomija pojedinih naroda i zemalja kao nešto strogo nacijonalno, dok je kultura internacijnnalna, to ne nalazim ni najmanjeg delikta u- svom životu, koji bi se kosio sa interesima moje hr­ vatske nacije. Na koncu izjavljujem, da su ovo moje zadnje riječi u javnosti o g. Mirku Ku­ riliću, pa on neka iznosi što god hoće, neka piše »što verniji portret«, neka se nabacuje svim paušalnim frazama, ali za taj »portret« i cijelu reklamu, kojujni »Gl. N.« svojim pisanjem čini, unaprijed izjavljujem, da tomu listu ni­ šta neću platiti. Naša redakcija to ne može besplatno nikomu činiti, pa ni g. Kuriliću, koji se naučio na besplatne reklame po faznim listovima, a »Gl. N.« kad nema ništa prešnije. a papira izobilja, neka nastavi. I pero odlažem. Sarajevo, 20. svibnja 1920. Inž. M. G. Čellć. ——Ml I—IH■ II ■■ И ll■m~Г~ri^IП^T ~^П OomecE vijesti IZ UREDNIŠTVA. Pošto u ponedje­ ljak štamparija ne radi zbog praznika, slijedeći broj našeg lista izlazi u čet­ vrtak. Naknadna zamjena novčanica. Mini­ starstvo financija odredilo je pet dnev­ ni rok za naknadnu zamjenu markira­ nih krunskih novčanica, koje iz kojeg bilo razloga nijesu bile zamijenjene sa krunsko-dinarskim novčanicama. Naknadna zamjena počinje u nedjelju 30.. maja, a traje do četvrtka 3. juna uključivo. Zamjena će se vršiti kod svih poreznih ureda, a u Sara­ jevu još kod zemaljske blagajnice i ureda poštanske štedionice. Poslije gor­ njeg roka neće se nikom dozvoliti za­ mjena ni pod kakvim uslovima, niti će se primati molbe a kamoli rješavati. Zamjenjivaće se samo markirane novčanice od 1000, 100, 50 i 20 kruna, dočim novčanice od 10, 2 i 1 krunu ostaju i dalje u prometu. Stanbeni ured. Za ilustraciju »nepri­ stranog« rada ovog ureda nagađamo još jedan primjer: Odlukom odi 5. fe­ bruara 1920. br. 42. rekviriran je u Predimaret ul. lokal br. 11. od Rifata Šabanagića, s njegovom privolom za Murata Balićevića, u kojem je on etablirao svoju kuhinju. Nakon mjesec dana stavlja stanbeni ■ured spomenutu odluku izvan krijeposti, mošto »nije znao« da se vodi po­ stupak na molbu Milana Mičevića, pro­ tiv Rifata Sabanagića i sada dbbiva Murat nalog da isprazni lokal, koji je dat Milanu da otvori — birtiju. Dakle, bezrazložno i bez ikakva pra­ va baca se jedan musliman iz lokala, koji mu je odredio stanbeni ured, a za­ što? Sigurno za to, jer je musliman i što i kod stanbenog ureda za nas po­ stoje posebni propisi. Ili možda gospo­ da iz stanbenog ureda mogu navesti drugi razlog? Kotarski ured u Sarajevu pitamo ka­ ko je mogao imenovati knezom Jovu Mrdu, koji je kažnjen radi ubojstva i koji svoje zvanje shvaća tako, da sije razdor u svom selu i čitavom džematu. Kako bi bilo, da se o ovoj našoj pri­ mjedbi sasluša džematbaša Vukan KuIjanin? Malo reda i pažnje gospodo! Gospodarstvo Prodaja suhih šljiva. Tvrtka Pacific Atlantic Trading Co., G. M. Gloez & Co., Wien IV. Hohllebengasse 8. obratila se na našu komoru da joj javi, ad­ rese vcletrgovaca-exportera suhih šlji­ va. Ovom prilikom je ova tvrtka izja­ vila, da bi naše suhe šljive slagane u onakim sanducima, u kakvim dolaze u Evropu šljive iz Kalifornije, kupovala inanko lađa Trst ako bi ponuđene cijene bile takove da bi se o njima moglo ras­ pravljati. Tvrtka bi započela odmah s narudž­ bom šljiva, koje bi se predavale do kon­ ca o. g. dočim bi ih isplaćivala pri ot­ premi robe. Naš se saobraćaj popravlja. Ministar­ stvo saobraćaja saopštava: Poslije savladianih ogromnih teškoća, koje bi bi­ le posljedica razorenja i uništenja na­ ših željeznica od strane neprijatelja i na­ kon prestanka velikog željezničarskog štrajka, željezničarski saobraćaj stalno se sve jače razvija i poboljšava. Prema jednom od posljednjih dnevnih izvješta­ ja saobraćala su u toku jednog dana na teritoriji beogradske željezničke direk­ cije 52 voza, na prugama sarajevske direkcije 93 voza, na prugama subotičke direkcije 118 vozova, a na teritoriji zagrebačke direkcije 214 vozova. Za­ kašnjenje vozova .svakim je danom sve manje. Na željezničkim konferencijama odr­ žanim ovih dana, postginut je sporazum za uvođenje direktnog željezničkog sa­ obraćaja „sa susjednim zemljama. Kon­ ferencija, koia se sada održava u Pa­ rizu a u čjem radu sudjeluje i de'egat našeg ministarstva saobraćaja, pretre­ sa pitanje pojačanja saobraćaja i stva­ ranja mogućnosti bržeg i ugodnijeg pu­ tovanja. Radovi na savskom mostu živo apreduju, tako da ćemo, u idsk -rijem vremenu imati gotov taj veliki važan objekt. Onda će saobraćaj na našoj glavnoj pruzi biti mnogo intenzivniji i obilniji. Povećanje broja lokomotiva i pojačanje produkcije uglia biće od ve­ oma velikog uticaja na ojačanie našeg željezničkog saobraćaja, kome su dosa­ da najviše smetali oskudica i nedostat­ ci u tome pogledu. Radi se forsirano u svima pravcima, da se što bolje mo­ gu savladati potrebe saobraćaja na svi­ ma državnim željeznicama u predsto­ jećoj sezoni. Poruhe uredništva. Predsjedništvu opštlne, Sarajevo. — Kad već šaljete ispravak, onda bi bilo dbbro da upamtite: 1.) da za ispravak mora neko nositi odgovornost, pa se potpisati, 2.) prezidijalni ured ne opći pod običnim brojem i 3.) g. predsjednik stanbenog ureda Izak Salom nije tolika osoba, da ga treba štititi zvaničnim ispravcima. Još nešto: što se to vrpolji g. dr. Alkalaj? Salihaga Nuhić i sinovi trgovina voća i ze­ leni i južnog voća na veliko Sarajevo Protin Sokak 4. - Telefon 498 a �»ПРАВДА" — »PRAVDA" Страна 4. Strana Samo 5 dasaka dosta je često, da jedala, darova za krštenje i svetu po­ tvrdu, te svu ostalu zlatnu i srebrenu si čovjek napravi neprocjenjenu šte­ tu, zato treba da vam ide sat točno ; robu. Ali i drugih potrebština kao na pr. škare, noževe, britve, doze za ci­ na minutu. Ilustrovani cijenik, koji garete i smotke, diamante za rezanje možete tražiti samo od tvrtke H. Surtner, (Ljubljana br. 706. po- I stakla, nažigaće i novčarke kupujete I savjećuje Vas glede zbilja dobrih sa- ; dobro, te uz umjerene cijene kod tvtke H. Suttner. Ljubljana br. 706. tova specijalne marke IKO« iz vlas­ tite tvornice u Švicarskoj, pa i inih dobrih žepnih satova, narukvica sa satom svijetlenih, te zidnih satova, Oglašujte u ,,Pravdi“ lanaca, prstena, narukvica, naušnica, POZIV NA UPIS. Po uredbi Nj. Kr. Visočanstva, Naslcdiuka Prestala Aleksandra, aprila 1920. god. ima se stvoriti: Kapital Središnje Zadruge iznosi 30,000.000___ Dinara Centralna drogerija Braća Šahinagić HAMDIJE KOPČIĆA Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. preporučnje svoje bogato stovarište svih vrsta papira, kancalarijskog i školskog pribora. — Naručbe se obavljaju brzo i točno. Cl ene umjerene. Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 PAPIRNICA' Hercegovačka banka d. d. u Mostaru. od 2 9. Središna zadruga ZA SNABDEVANJEI IZVOZ A. D. Zidruzi je sedište u Beogradu, a nje­ no je trajanje na neograničeno vreme. Zadruzi je postavljen zadatak: 1. da se stara o snabdevanju vojske i pasivnih krajeva. 2. da vrši nabavke za državu ako bi to pojedina nadleštva tra­ žila; 3. da i z v o z i u inostranstvo, ako i ukoliko se bude pokazao višak preko podmirenja domaćih potre­ ba sve artikle, čiji je izvoz po rešenju Ministarskog Saveta od 16. aprila 1920. god. IV. Br. 4858 Mi­ nistarstva trgovine i Industrije, povcren toj Zadruzi kao n. pr. sve vrste žita i proizvoda od žita, suva variva, stoku i stočne proiz­ vode, vunu, kudelju, lan i t. d. Број 162 Bro) ziva sve zainteresovane da se prijave na upis akcija. Prijave za upis akcija imaju se po­ slati Ministarstvu Trgovine I Industrije — Beograd sa naznakom »Za Središnu Zadrugu za Snabdevanje i Izvoz« i to u roku od dvadeset dana od publikacije ovog oglasa u Službenim Novinama u Beogradu i.u Službenim novinama Pokrajinskim. Jednovremeno s prijavom polaže se Na­ rodnoj Banki Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca u Beogradu po 500 dinara od svake akcije. / U roku od osam dana posle zaključ­ ka prijema upisnica odlučiće Ministar Trgovine i Industrije o prijemu upisnika za akcionare i .pozvaće se isti da up­ latu u roku'od osam dana od obznane poziva ostatak od 50% do nominalne vrednosti akcija kao i50 dinara od svake akcije na ime os­ nivačkih troškova. Ostatak osnovnog kapitala uplatiće se naknadno, a po rešeniu Upravnog Odbora. Bliže informacije o rado ove zadruge kao: O Upravi, Podeli dobiti, Trajanju i Likvidaciji, Državnoj kontroli j t. d. Zainteresovani će naći u Uredbi koja je otštampana u Službenim Novinama kao i u svima službenim i neslužbenim pokrajinskim listovima. Interesovanima se saopštava. da ćc Središna Zadruga vršiti sve kupovme u zemlji po principu slobodne trgovi­ ne 1 na osnovi slobonde pogodbena prodavcem robe. U pogledu uvoza Za­ druga će u prvom redu nabavljati artikle koii služe potrebama poljoprivednika i pivrednoj obnovi zemlje. Ove artikle Zadruga će prodavati po ceni koštanja. u 12.000 akcija od 2.500 dinara svaka, od kojih polovinu uplaćuje Država a polovinu korporacije i pojedinci. Akcije glase na ime. Članovi zadruge mogu biti: 1. Zemljoradničke Zadruge i njihovi Savezi; 2. Potrošačke zadruge i njihovi Sa­ vezi; 3. Poljoprivrednici, (producenti poljo­ privrednih proizvoda); 4. Trgovačke firme — pojedinci ili društva — koja se prema uverenju nadležnih vlasti bave izvozom ar­ tikala gore pobrojanih; 5. Frime i preduzeća, koja se pored prerade, bave izvozom gore po­ brojanih proizvoda (mlinovi, klanice i t. d.). Članovi Zadruge mogu biti samo dr­ Osnivački Odbor: žavljani Kraljevstva SHS. odnosno do­ Sekretar: Predsjednik: maće firme. Osnivački odbor ove Zadruge, Dr. E. Tartalja s. r. Li. Srećković s. r. Podpredsjednik: koji je postavljen rešenjem Ministarstva Dr. Janda s. r. Trgovine i Industrije od 28. aprila po­ Poziv no supshripciju LJsljed konstantnog razvitka našega zavoda zaključila je VI. redovita glavna skupština dioničara obdržavana dne 10. maja o. g. na temelju odobrenja zemaljske vlade od 7. aprila o. g. broj 40.9884920. O. T. povisi dioničku glavnicu od \ 1,ooo.ooo'— na 2,ооо.ооо'— izdanjem novih komada’10.000 potpuno u gotovom uplaćenih na donosioca glasećih dionica po K 100’— nominale. Za upis ustanovljeni su slijedeći uvjeti: 1. Upis i uplata za nove dionice počinje dne 20. maja ove godine i traje do uključivo 20. juna o. g. 2. Dosadanjlm vlasnicima dionica daje se pravo na potpisivanje na jednu staru i jednu novu uz tdčaj od K 125'— po dionici više 5“/o ka­ mata od 1. januara 1920. do dana uplate. 3. Prigodom upisa valja uplatiti odmah cijeli iznos upisanih dionica. 4. Nove dionice glase na donosioca, participiraj'u na dobitku za g. 1920. te su prema tome predviđene početnim kuponom za god. 1920. a izdat će se uz doprinos originalne potvrde o uplati o roku, koji će biti pravovremeno objavljen. 5. Razlika između nominalne vrijednosti i emisionog tečaja privest će se po odbitku s emisijom skopčanih troškova i pristojbi pričuvnoj zakladi. 6. Nove dionice izdavat će se u komadima po 1, 5, 10 i 50 dionica. 7. Upisna mjesta za nove dionice jesu: poštaru Blagajna našeg zavoda. Sarajevu: Bosanska banka (d. d.) u Baaja Luci: Banka za trgovinu i obrt (d. d.) u Bihaću: Krajiška banka (d. d.) u Trebinju: Trgovačka banka (d. d.) u u U Mostaru, dne 12. maja 1920. Ravnateljstvo. Novoosnovana »Težačka banka d. d." u Cazinu obavješćuje, da je ministarstvo trgovine i industrije svojim riješenjem od 16. oktobra prošle godine VII. Br. 696 odobrilo osnutak zavoda i njegova pravila, te da je otpočela da­ našnjim danom svoje poslovanje. Zavod će se baviti svim u bankovnu struku spadajućim poslovima, te podizanjem gospodarstva, trgovine, obrta i industrije. U ravnateljstvo zavoda izabrana su ova gospoda: Predsjednik: Husnibeg ČOrović veleposjednik i trgovac iz Cazina. Podpredsjednici: Omeraga Alagić posjednik i trgovac iz Cazina i Ibrahimbeg Sarajlija veleposjednik i trgovac iz Male Kladuše. Članovi ravnateljstva: Ahmet ef Čokić kot- predstojnik, Muhamedbeg Ibrahimpašić veleposjednik i Živko Sukić trgovac sva tri iz Bihaćđ, Murataga Pozderac posjednik i trgovac iz Cazina, Alaga Muhamedagić posjednik i trgovac, Suljaga Hadžić veleposjednik i trgovac oba iz Peći-Grada, Arifaga Sulejmanagić posjednik i trgovac iz Todorova, Hadži Hasan ef. Rizvić vjeroučitelj, Hasan Miljković načelnik i svršeni pravnik oba iz Velike Kladuše. Nadzorno vijeće: Predsjednik: Dr. Stjepan Ritz odvjetnik iz Bihaća. Podpredsjednik: Salih ef. Midžić posjednik i trgovac iz Cazina, Ibrahim ef. Pajazetović veterinar iz Velike Kladuše, Hadži Okan Jašić posjednik i trgovac iz Pećigrada i Haso Alagić posjednik i trgovac iz ćoralića. Ravnateljstvo našega zavoda, ovlastilo je za supotpisii^nje društvene tvrtke svog činovnika Mujagu Bahtijarevića i povjerila mu privremeno upravu zavoda. RAVNATELJSTVO Težačke banke d. d. u Cazinu. Odgovoriti ureda*: F. bataka. Vika >4. a. U.« D. * A. KaH*i ta*U» � https://kolekcije.nub.ba/files/original/60768adcba9ba1af786ab5bcd5a66e08.pdf 5f221aa08dd941e7f16191620ebea771 PDF Text Text Peitarina u ••tavom pletena. PRAVDA ГЛАСИДО ЈУГОСЛ ABEHCKE МУОДММАОСКЕ ОЕГАНИЗАШЦЕ. Broj 58 (163) Sarajevo, četvrtak 3. juna 1920. (16. ramazana 1338.) Regent u Sarajevu. U poneđjejjak popodne Iznenada je prispio u našu sredinu Visoki Gost, Re­ gent Aieksander, koji se zadržao samo kratko vrijeme posjetivši Vrelo Bosne i llidžu. Na Vrelu Bosne izašao je Re­ gent sa svojom pratnjom iz automobila i pregledao vrela, iza čega je malo posjedio u restauraciji i krenuo automo­ bilom na llidžu. Munjevitom brzinom raširio se glas o njegovom dolasku medu stanov­ ništvom koje mu je na Ilidži priredilo oduševljeni doček, kličmil mu »Živio!« Regent je vrlo srdačno uzvraćao ova­ cije pozdravljajući. Nakon što se je vrlo pohvalno izra­ zio o Ilidži, nastavio je sa svotom prat­ njom put u Sarajevo. Malo iza I sata prošlo je pet automo­ bila u brzom vozu sarajevskim ulicama. Vijest o njegovom dolasku raširila se brzo po gradu, pa se na svakom licu odražavalo veliko uzbuđenje. Na večer je otputovao natrag auto­ mobilom u banju Koviljaču. Mi ispred svih muslimana srdačno pozdravljamo Mladog i Umnog Vlada­ ra u našoj sredini! Nesigurnost imetka u derventsliom kotaru. O ovom je kotaru bilo dosta govora po novinama radi pljačke pokretnina i otimanja begluka, afi nije iznesen ni mali dio onog, što se je iza prevrata dogodilo. U Derventi ima dosta ljudi, koji su už prevrat pretrpill silnu štetu, jer su im nahuškani seljaci razgrabili žito, sto­ ku, težačko oruđe i mašine, porušili hambareve, koševe i t'd. Još pikom od muslimana posjednika, koji su ošteće­ ni, nije ni izravno ni neizravno data odšteta niti se vlast brine, dt^ im bar sad osigura obrađivanje njihovih beg­ luka. Ovdje ima veleposjednika, čija su imanja od više hiljada dunuma seljaci podijelil »sve sebi, a po sebi«, te osta­ vivši neposijane svoje slobodne i bivše kmetovske zemlje, rade tu tuđu zem­ lju ili, što je još- upadnije, daju je — na .pola ili na trećinu drugim seljacima i tako prave nove kmetojve. i napoličare. Da ovako šta nije do­ pušteno ni po kakvoj uredbi ni naredbi a agraru, zna vrlo dobro ovdašnji predstojnik, ali se pravi nevješt i pro­ vodi tačuo samo one tačke, koje su na štetu posjednika, pa često ide čak i da­ lje, da posve zanemaruje onaj stav, po ч kojem blagodati agrarne reforme sube svi težaci, koje silom i na svoju ruku »rešavaju« agrar. Kao primjer, kako se postupa s muslimanitjia posjednicima navešćemo slu­ čaj Smajil-bega Mulabegovića. Uz pre­ vrat su mu seljaci u Kalenderovcima Srpskun opljačkali 80 ч kukuruza i 250 ma drva, razvalili koš, razlupali vršaću mašinu i odnijeli »Goppel« s njL On ih je odmah tužio, ali bez' uspjeha. . U Detlaku su ,mu seljaci iz istog sela i iz Kalenderovaca Srpskih razgrabili 2.000 m’ gotovih usječenih drva, sloj ženih u hvatove. Ta je drva usjekao u beglučkoj šumi, koju je kupio od Pašage Ibrišagića iž Dervente. Smajil-beg. je .pljačkaše tužio sudu, koji , ih je — pustio bez kazne. Iza toga je od bosanske vlade zatražio odštetu, ali je odbijen i upućen, da krivce tuži slidu, što 'je i učinio tuživši poimence preko 40 krivaca, ali Ima već 7 mjeseci, ka- ko> stvar miruje, pa se je bojati, da opet ne zaspe. Da se vidi, kako bosanske vlasti shvaćaju pitanje odštete za pljačke uz prevrat, iznosimo doslovno riješenje kotarskog ureda u Derventi od 31. mar­ ta 1920. broj 3444/20, koje je upravlje­ no rečenom Smailbegu, a glasi do­ slovno : »Na Vašu dne 22.Д, 1920, ppdnešenu požurnu molbu za naknadu štete naredila je zemaljska vlada odjel za socijalnu, politiku sa od­ redbom od 16./3. 1920. br. 3439, da se imate obavijestiti, da je Vaša predmetna šteta unešena u iskaz šteta prouzročenih pljačkom prili­ kom državnog prevrata. — Ujedno Vam se, saopćuje, da ne postoji pravni temelj, da bi država moralai naknaditi štete nlneSetie pljačka­ njem prilikom državnog prevrata. — No ako bi sc država ipak odlu­ čila, da se ove štete nadoknade iz prgavih sredstava, trebalo bi to pitanje za sve interesente riješiti posebnim zakonom. Sve dotlen može se naknada ovih šteta tražiti samo sudbenim putem, od štetočinaca, ako su oni poznati. Kotarski predstojnik: Galliuff, v, r.« Pogledajte: .posjednicima ukazuju mjesec u vodi tješeći ih sa »ako kad«, a ovamo država traži od njih, da tačne plaćaju poreze i namete, pa i za one begluke, kojim radi mlitavog držanja njezinih organa ne mogu raspolagati ni­ ti od njih imaju išta prihoda. Tako na primjer sponi. Mulabegović ima preko 1.00Q dunuma begluka u Kalenderovcb ma Srpskim i Defteku. ali nema od njeg nikakve koristi, jer radi nesigurnosti ne može tamo ni otići. Pa nije satno ni to: Mulabegović je imao u Detlaku 800 m’ usječenih drva,, koje mu predstoj­ nik nije dao llant jzvesti. Jesenas je dobio od' vlade dozvolu, da ih izveze, ali radi ružna vremena to nije mogao učiniti. I baš kad se je početkom maja o. g. spremao, da diže drva, seljaci su ih razgrabili. Začudo je odakle su pljač­ kaši saznali, da je Mulabegoviću doz­ voljen izvoz drva, kad on o tom nije pričao svijetu!? Stvar je prijavljena kot. uredu, te su žandari pronašli dvadeset i dvojicu kri­ vaca i obećali da će ih predati sudu. Da vidimo, kako će vlast kazniti ove pljačkaše, jer sa« bar nije prevrat, pa đai se he mogu krivci kazniti i od njih šteta naplatiti! Zulumi u Bosni.*] Narodni klub« u Beogradu primio je iz ‘Mostara slijedeći brzojav: »Naoru­ žani »dobrovoljci« napali su u Zimlju, kotar Mostar, Hrvate katolike i musli­ mane te neke isprebijali, oružje silom zahtijevaju, kojega ni nema. Oružnicima zabranjuju intervenirati i' ponašaju se kao okupatori, kcnaćišta i hranu rekviriraju sebi bez odštete. Pre­ metačine i nasilja č.ne samo na Hrva­ tima katolicima i muslimanima. Od Sr­ ba oružje ne zahtijevaju, nego prona­ đeno vraćaju. Molimo odlučnu inter­ venciju, jer pHjeti pogibelj pokolja. — Mjesni odbor HTS. u Mostaru«. Nije tome dugo, što smo na ovom mjestu ozbiljno upozorili državnu vlast na. zločinačke događaje protiv Hrvata i MpsasnStna u Bpsni i Hercegovini. Tko prati bosanske novine, osobito glasilo Hrvatske Težačke stranke »Hrvatsku Slogu« i muslimansku »Pravdu«, naići će skoro dnevno вд-рудкоуе zločinač­ ke pojave, koje neminovno vode i mo­ raju da dovađaju potlačene do uvjere­ nja, da se ti zulumi, ta nasilja trpe ili čak dozvoljavaju, jer nigdje ne vidje­ smo, da bi se proti zločincima upotrebiia sankcija kaznenog zakona, da bi se Ikoga eksemplarno kaznilo i zločince zasluženom kaznom od takvih zuluma odvratilo. Slučaj nije osamljen. Danas u Mostaru, jučer u Nevesinju, nedavno u ■ Bjelini itd. redom po. cijeloj Bosni i Hercegovini. Zar je državna vlast ne­ moćna vis-a-vis tih nedjela?.Što ra­ di štampa? Šuti, jer je stranački iilteres jači od osjećaja samilosti spram onih, kou ne pristaju uz stanovitu stranku, a ne pristaju za to, što u pro­ gramu dotičnih Stranaka ' njihovom djeIpvauu ne r.aiaze' z tšiii ■ protiv nedjela ljudi, kojima stanovita štampa laska, te laskanjem i šutnjom mučke odobrava njihovu antidržavnu rabotu. Da, sistematski napadaji na imetak, čast i život katoličkog i muslimanskog piičanstva predstavlja borbu protiv dr­ žave, jer napadnuti a neobranjeni, dola­ zi na pomisao, da se to radi jer se •) Prenešeno iz »Hrvata« od 28. ma­ ja. Ne možemo a da i ovom prilikom ne zahvalimo svom drugu »Hrvatu« na bratskoj sućuti,- kojom prati naše ne­ volje j. patnje. Ujedno se moramo po­ žaliti tia šutnju »Obzora«, koju pripisu­ jemo g. Lunačeku, kao i na šutnju »Na­ rodne Politike«, koja naše nevolje ne bi smjela mjeriti stranačkim bršinom. Primi, ur. POJEDINI BROJ 1 kruna. Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. DrEđujB redabcioni odbor. Pretplata godiš. 120 kru­ na, napola godine60kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. Čekovni račun pošt. štedionice 1119. Godina 11.- nekažnjivo može raditi, pa ne bi bilo čudo; vidjevši da tome nema lijeka, ako povuče konsekvenclje obzirom na dr­ žavu, koja ne zaštićuje njegove život­ ne interese, koje bi morali pravom za­ štićeni biti. Daleko smo od .toga, da^adi zločina pljačkaša krivimo državu, ali ne može­ mo, a da dio krivice ne baci­ mo na one, koji ili ne će da u potpunoj mjeri zaštite inte­ rese pučanstva, bez razlike plemenskog i vjerskog ime­ na. od rulje zločinaca, pripa­ dali oni kojoj mu drago ple­ menskim imenom. ■Postupak sa Hrvatima i Muslimani­ ma u Bosni i Hercegovini sliči naža­ lost postupku protiv Slavena u bivšoj monarhiji Habsburga. Samo luđak mo­ že je u tomu oponašati, nakon, školskog primjera njezine sudbine, koja je usli­ jedila i uslijediti morala upravo radi takvog -postupka. * jedno državljanstvo povlači za so­ bom jednaka prava i dužnosti. Jedno se od drugoga odijeliti neda, niti -može do­ zvoliti diferenciranje građana u one sa i bez prava na zaštitu svojih materijal­ nih i moralnih interesa. Pred zakon­ skom prisilom abstinencije od oštećivanja tuđih dobara svak je jednak, pa je dužnost državne vlasti, da snagom kaznenog zakona udari sva­ koga, tko pokuša ili izvede napadaj na tuda pravna dobra i izvede protu­ pravna djela, bez obzira počinio taj zločin šuckor ili dobrovoljac na štetu Srbina ili Hrvata. Državna vlast, do­ tično nosioci njezini, moraju o tome biti na čistu, a ujedno f a k t i v n i u primijenjivanju zakona proti Izločincima. Jugoslavija mora biti demokratska — ^svi barem to govorimo i pišemo. Dethokratizam taj dolazi najbolje do izražaja u potpunoj primjeni ravnoprav­ nosti sviju, te jednake zaštite i mogućnosti nesmetanog raz­ vitka« Stog razloga dižemo energič­ no glas prosvjeda protiv zuluma a Bo­ sni, I proti nemaru oblasti u zaštićivanju Hrvata i Muslimana od tih zuluma. Čvrsto se nadamo, da će »Narodni kltib« Uprijeti svim žilama kod kompetentnlh faktora u Beogradu, da se je­ danput za flvifek dokrajče azljatske prilike'u Bosni protiv katolika i •muslimana, kao što 4<1’učinio 4 onda, kad bi i pravoskivui slično bili ugro­ ženi Od katolika i muslimana. Sarajevo, 2. juna. Tuže nam se neki vojnici muslimani, da se ovdašnja vojna komanda ne drži naređenja vojnog ministarstva od 7. ma­ ja broj 175.056 prema kojem se musli­ manima vojnicima ima saopćiti »da im je na volju dato da poste, pa koji budu hteli postiti da im se uči­ ne za vreme posta potrebne olakšice kako u izdavanju hrane tako i u službi, n a r o, č i t o dnevnoj«. Mi smo se nadali da će se ovo na­ ređenje vršiti u Sarajevu naročito ram toga, što je u njem sjedište naše vi- Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.] u Sarajepu. 1и1 ii inim benhavnlm nailovima. DbasIJn uplati I м«1п|1 u Hllmtoii SUS. I в linntfiu. Ми ileftt ia nloini Hnjiilte I ritate Mini! I utamtelt Siијpaiollnlli. Obaulla sit mjtnlita posla ni I tanani natast __________ ______ _________ Cionl^B glavnica H 3,000.860 Sajt itzonita I anroetzacijs&a — Uupuli I arodale sntee, laluft I vrijednosne papin н!ђ nita. R 0 8 H 0 в !> i Ш I 11 kupola I rodili m iriti rata, a pojlncito ni iliatni nomlNiti. ____________________, I HancElarija: Mja Petra ulica I prizemno, lijepo - Brzojavi: Trgoo^ha banЦа, SarajBoo - Interurhao telefon: Zli | _ .___ �Spoj 163 Broj .PRAVDA" — „ПРАВДА' Strana 2 Страаа Svijest«, pa i — ona ulaže svoj moćni vojničke stanove, a djelomično za am­ veto i odbija »lažnu i tendencioznu« bulante, bolnice i za osnovne škole. Za našu bilješku u 159. broju. Dražesni su te rekvirirane kuće muslimani ne na­ ovi naši »nepristrani« tajnici i još »neplaćuju nikakve* kirije. a njihov vakuf pfistraniji« novinari iz »2. S.«. time trpi ogromnu štetu, da i ne go­ Ko mačci oko vrele kaše obilaze ovorim o šteti što djecu ne daju u ško­ lu, dok ne svrše mekteba. I eto kada ko glavnog težišta naše notice, da je ■se nađe svjesniji musliman kao što je kod mnogobrojnih židovskih du­ Midhat, digne svoj glas, i proti tomu ćana ovarisamo baš »slučajno* na Haodlučno ustane, odmah je sutra dati džomerovića. Kad se već Eskenazi ni­ pod kakvom bilo izlikom uhapšen. To je mogao uprtljati u široke i pro­ sve zna i g. Rebac. ali njemu nije stalo strane dućane u našoj notici nabro­ do istine, nego samo nastoji Ma ugodi jenih židovskih »siromaha«, već mu svojim »gospodarima*. »Pravdino« pi­ se je morala rekvirirati magaza »bo­ sanje naziva lažnim, a zauzimanje ljudi gataša« Hadžomerovića, pitamo g. SaNEKA GOVORE FAKTA. oko »Pravde« za makedonske musli­ toma. zašto ga nije smjestio u koji du­ mane »smetnjačkom politikom njenom«, ćan židovskih veletrgovaca, koji drže G. Hasan M. Rebac po svojoj staroj ma i da će ostati miran pri progonjea nije mu smetenjačka — politika »de­ po 'više dućana služeći se tintom, da navadi, a po primjeru zakletih neprija­ nju drugih — pušta drugi dan naravno mokrata« i »Radenaša«, koji šu nesa­ profokoliranim firmama dodaju suro­ telja b.-h. muslimaha, nazvao je »de­ uz otkupninu od 10.—15.000 dinara i mo protiv muslimana nego i protiv na­ gate. pomoću kojih — ne znamo da li magoškim izvrtanjem« »Pravdino« pi­ više? Jesu li Midhadi Hodžići svi oni rodnog ujedinjenja. On ne laže, kada u zdravlju »objetivnog« Saloma — mu­ sanje o obespravljenju i progonima ma- .muslimani, koji su nesamo nevini, nego veli »da je sušta neistina, da je iko, ozu na dvije strane. G. Satom se može cedonskih muslimana. To je g. Rebac dapače isto, tako dobri Jugoslaveni i sim jedinog Midhata odobrio »smetovrpoljiti koliko hoće, mi opet .ponav­ učinio jedino radi toga, jer se je »Prav­ dobroželiitelji našoj ujedinjenoj državi, njačkit politiku Pravdine organizacije«. ljamo zahtjev, da vlada »malo zaviri« da« obarala na te progone i jer je otvo­ kao i sam g. Rebac, pa ipak od dana — na očigled činjenice, da »Hak«. gla­ za kulise g. Salama, jer ćemo to. inače rila rubriku »Iz Sandžaka i Makedoni­ ujedinjenja pa sve do dan danas leže silo organizacije stvorene na fome mi sami učiniti. je« i pustila članke, u kojima je, nota u kazamatima Kos. Mitrovrce, Vučitrkongresu, simpatizira sa »Pravdom« i bene, у r 1 % obzirno prikazano ona, Prizrena. Peći, Prištine, Uroševca Samo se bojimo, da ga se u tom slu­ svojim pristašama preporučuje .njen ka­ čaju, »2. S.« ne će imala kada brigati bespravljenje i progoni tamošnjih mu­ i t. d. Samo jedan primjer: U Prištini lendar. slimana. te brutalna samovolja okruž­ je uhapšen Suni ef. ugledan musliman o našem analfabetizam, već će ga stala Za sve zulume, nepravde i bezako­ nih sekretara i poticajnih činovnika. i vrlo agilan i aktivan u radu oko ši­ kuknjava. Stoga kolegica, jezika ga za nja. koja se čine muslimanima u Ma­ Ni u jednim, pa ni u najopozicionalrenja ideje ujedinjenja, među Turcima zubu !... kedoniji zna najbolje g. Svetozar Baunijim listovima ne možete naći reliefan i Arnautima. Njegovo je uhapšenje iz­ ković. kojj muslimanima piše molbe za prikaz razvoja prilika u Makedoniji i nenadilo svakoga, ko poznaje njegdv naplatu kirija. predstavke Narodnom Sandžaku. Jntrazigentnost tamošnjih rad u narodu. Nu iznenađenje je posta­ Predstavništvu, a čak je prilikom zad­ lo veće, kada je Suni et. drugi dan pu­ Srba-pravoslavnih i njihovi podvizi, da nje pensekucije nad makedonskim mu­ posve unište Turke i Arnaute. takove šten iz zatvora. Niko -nije znao pravoga slimanima okruga kosovskog pisao su naravi, da cenzura ne bi nikako do­ razloga tome uhapšenju. a ni puštanju. UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. molbu na samog Regenta Aleksandra. pustila, da se to objelodani, a oni koji Jedino se je govorilo da je uhapšen kao Dr. Vesnić o jadranskom pitanju. Eto ni sami g. Benković ne može gle ­ o tome pišu, -toliko su obzirni, da iz­ veliki i opasni — organizator ustanka Na sjednici Narodnog Predstavništva dati zulume koji se čine muslimanima, bjegavaju sve što bi moglo biti po nas u Makedoniji i da materijalno i intelek­ od 29. maja ; ministar predsjednik dr. a g. Rebac, kada se iznesu u javnosti, nepovoljno, na mirovnoj konferenciji, i tualno izdašno potpomaže »kačake«. Nu Vesnić između ostalog kazao je, da naziva ih lažnim. Gosp. Bauković ne što bi davalo još većeg i ekspanzivnitima je verzijatpa bio brzo kraj, jer je moramo činili ogradu protiv izvjesnih jeg povoda talijanskom iridentizmu, ui pričanje samoga Suni ef. unijelo više i piše muslimanima tužbe, molbe, pred­ izraza i izjava prečasnog i uvaženog stavke i žaobe, što mu je to zanat i perenu protiv nas i našeg teritorija. svjetla u zakutni i protivu-muslimanski člana ovog parlamenta Biatikinija. Ošto je to rentabilan pisac, nego prosto Jedino onaj, koga je val sudbine ba­ režim »demokratske« oligarhije. Suni sjećam, i svi mi osjećamo, ja dijelim i radi toga što ima više srca i duše, cio u te krajeve', može imati dobar i ef. pored što je ugledan, još je i vrlo svi mi'dijelimo bol, patnju i trpljenje pravde i osjećaja, nego što g. Rebac ispravan pojam o prilikama koje vlada­ bogat, a to je znao vrlodobro i sam koje u ovome trenutku podnose njego­ i što u tim zulumima vidi ono, što ne ju u Sandžaku i Makedoniji. Samo onaj, sekretar okružnog načelstva u Prišti­ vi bližnji zemljaci. U tom pogledu mi­ će da vidi g. Rebac: sistematično ukoji je vidio na svoje vlastite oči, zna i ni.-Pošto je sekretar veliki alkoholičar slim da među nama nema razlike. (Ta­ ništavanje muslimana u Makedoniji, o kakav je postupak vlasti prama Turci- | i strastven igrač, to je u nedostatku ko je.) Ali uvaženi poslanik otišao je čemu ću ja napisati nfž članaka u »Pra­ ma i Arnautima. Istina i g. Rebac je j novaca pod izlikom protu-državnog ra­ vdi« usprkos prijetnje g. Rebca sa »omnogo dalje i doveo ne samo našu vla­ jednom »hodočastio« u Skoplje, pa je da uhapsio pomenutog Suni ef. i time prpljivim« razlozima. du nego Istovremeno i Narodno Pred­ vrlo malo, ili nimalo posvećivao paž- I se domogao lijepe svote novca, sa ko­ nju onom na što se dnevno u novinama i jom može svoju »plemenitu pasifu« i stavništvo i cijelu zemlju u jedan polo­ 2ao mi je što ću u tim člancima mo­ rati često puta spomenuti i njegovo ime j žaj, koji on svakako nije želio, a koji tuže tamošnji muslimani. Sve iskustvo ■ dalje provoditi. Jest, Suni effndiju je, i znanje koje je g. Rebac stekao, po­ i što ču morati — za bolju ilustraciju nam on ni po političkom iskustvu svo­ kako gore navedoh. uhapsio za veliki jem, ni po svom patriotizmu želiti ne tiče od osobe, koja — u bojazni za svoj — ispričati i ono, što sam rekao gosp. »kabahat«. a pustio ga je uz mali »adže'metak, koji je ogroman i predpostavRebcu pred g. Hidajetom Kulinovićem može. Ne smijenio smatrati naše savez­ z^« od 10.000 dinara. Ijajući opće interese muslimana -svo- i u Beogradu: mišljenje jednoga prištevnike ni za bivše, ni za propale. Prva Kao god i drugi muslimani tako je skog profesora, bivšega urednika »Sta­ ozbiljna napomena, koja je učinjena vla­ jim vlastitim interesima — raportira isto i Midhat Hodžić muževno dizao malim i velikim Rebcima onako, kako re Srbije« o naprednim muslimanima. dinoj izjavi, sastoji se u tome, zašto svoj glas protiv zuluma oblasti prama Ahmed M. Basara. vlada nje ništa kazala u svojoj izjavi je njima milo i po voli, odnosno njoj Makedoncima, pa se je radi toga na korisno. o jadranskom pitanju. Meni je, gospo­ njega budno pazilo, a kada je još po­ Ja ovdje neću govoriti o nepraved­ do. milo, što je sa tako raznih strana čeo raditi i na organizaciji Turaka i nom ј netemeljitom uhapšenju Midhata ta zamjerka učinjena vladi, i meni je Arnauta, a protiv »demokratskih« sa­ Hodžića. ali neka mi g. Rebac dopusti nadam se isto tako lako da na tu za­ trapa odmah je uhapšen, ja sam za jedno pitanje: Ako je po njegovom mi­ mjerku odgovorim i dadem objašnje­ Midhadovo uhapšenje saznao u Prišti­ Šef stanbenog ureda, tajnik g. Sa­ šljenju i dobivenim informacijama kriv ni od jednog znanca koji mi je tada nje. Mi nismo unjeli п vladinu izjavu Midhat. jesu li krivi i drugi muslimani, rekao: »Muslimani iz Bijemg Polja us­ lom nešto se vrlo usplahirio na prvu nkakav naročiti pomen o jadranskom koji se tamo dnevno hapse? Kako bi tade svi listom za svog Midhata. pošto našu noticu, kojom je podvrgnuta kri­ pitanju prvo stoga, što je u ovom tre­ se nazvao postupak, po kojem se uhap­ tici njegova »nepristranost« pri — proga svi vole«. Događaji su mu dali nutku ono u toku. To nismo učinili iz šeni — ako je svjesniji, i pametniji, a pravo. težiranju Židova Eskenazija na štetu faktičnog obzira !i nama ni u koliko ne pripada .političkoj grupi, po čijem Ili ovo: Mnogo je džamija i privatnih muslimana. Prijeti tužbom i šalje n enije potreban primjer ni onoga, što se je naređenju uhapšen, — ne pušta se muslimanskih kuća rekvirirao i upotpotpisan ispravak gradske opštine, radilo u Rimu prije nekoliko mjeseci, iz zatvora nikako, a ako je bogatiji, a rebljeno je u vojničke svrhe. .Svi su I a da magare — tako misli »Dr.« Sani onoga što se radi u Rimu danas. | lom — bude Sličnije medvjedu, prizvao na to dadne obvezu, da neće raditi mektebi zatvoreni i djelomično upotreSmatrali smo ako bi ma šta u svojoj protiv njihove grupe među muslimani­ bljeni za četne kancelarije, provijant i I je u pomoć i sedmu velesilu »Židovsku izjavi unijeli o tome pitanju, da bi mi hovne vjerske vlasti i jer smo držali da vojni muftija vrši svoju dužnost bar sada, kada je u izgledu njegovo una­ pređenje. Nažalost stanje je staro: пГ nadzora, a kamo li da bi se vojnicima uz izdašnp brigu o izdavanju hrane održao koji vaz i da bi se predveli u džamiju. Čast svačijem begluku i efendiluku, ali bi trebalo i malo rada, ma­ lo zauzimanja. Čast altbabluku, ali bi trebalo i malo naređenja, malo drntanfa. Ne ćemo valjda i u narodnoj vojsci svojom krivnjom dotjerati dotle, da vojništvo strada radi toga, što je briga za njihove vjerske potrebe u ne­ hajnim rukama. Tražimo rad. jer će­ mo inače biti prisiljeni da i oštrije žigošemo izvjesne postupke, odnosno propuste. Iz Sandžaka i Makedonije, Politički pregled Bilješke. _ »Jesi li vidio? Ostavili ste je bez hrane i bez , jataka*), a nije navikla. .. Živila je u dobru. Ovo je veliki grijeh!.. Idi tamo i nadi jednu čistu sobu, da se bolesnica smjesti!« A Hifzl Bjelevac: — A dotlen paša hazretleri prentjeću je, ako dozvolite u svoju sobu — upita Zija brišući krupne (52) kaplje znoja s Renina čela. Činovnik je pridigne, a ona oslanjajući se na Salih paša odobri i pomogne Zijau prenijeti Renjegovo rame otvori oči 1 reče: I nu u . malu, ali čistu sobu u kojoj su bile dvije »Tako je on htio. . . IhSanl.. Ihsan! .. * postelje, stol s nekakvim tefterima i knjigama, raz­ nim bocama, liječničkim spravama i ostalim sit­ — »Za što ste je ostavili ovako?« primijeti nicama. . I paša srdito. »U ovoj velikoj sobetini bez postelje i Rene je buncala: »Nosi me! .. Nosi!. . Daleko, pokrivača, pa možda i bez jela. .. A?« daleko... Tako mi je dobro... Ja sam zadovoljna... Činovnik ne odgovori ništa, a paša se okrene Brzo!. . brzo!., i otvori vrata. Otišao je i za čas se vratio s jednim Zija je položi na postelju i odmah smoči veliki crnomanjastim čovjekom u uzničkom odijelu. Uriičaršaf s pokrivača u esenciji i vodi, razodjene ne­ šavši u sobu pokaza na Renu. poznatu djevojku i liječničkom požrtvovnošću počne »Bak, Zija!*) ^Naš liječnik ne če još doći, a ti je njegovati. se razumiješ... Pregledaj ovu bolesnicu...« Paša je stajao kraj vrata i gledao. Zija, -«- nazvan po paši, čovjek u tridesetpetim »Aferin. Zija! . . reče Salih paša — vi ste re« godinama bio je i sam liječnik u Carigradu i osu­ van liječnik.« đen u jednom proceju radi pisanja u nekom en­ Zija se okrene i reče gorko: gleskom listu o prilikama u Turskoj. U zatvoru je ' — »Kao što je stambolski krvnik revan vje­ bio već godinu dana, ali je s njim vrlo lijepo poššati, suditi. . . »To je u krvi navika... i dužnost...« tupano, osobito kako je Salih paša došao na upraVu Paša ne odgovori ništa. Zija je ponovno pre­ zatvora. Zija je više liječio bolesnike, nego liječnik, gledao djevojci bilo, oči, poslušao srce i zagledao koji je svaki dao dolazio i davao im samo nekakve se krož prozor u daljinu, tamo preko modre pučine »prahove«. . daleko u neku nepoznatu, nevidljivu tačku, gdje se Za to i sada Zija pristupi odmah bolesnici, je nebo s morenj u tankoj maglici sastajalo, a on­ uzme je na ruku i opipa bilo. da rekao sam sebi pogledavši bolesnicu: . »Opasno je paša-hazretleri...« reče Zija okre»Pauvre femme!. .« nuvši se paši — sumnjam da je već nastupilo zapaljenje pluća.,. Paša izađe. Zija sjedne na кгдј druge postelje Paša pogleda srdito činovnika i reče: i posmatraše jedan čas bolesnicu, a onda Izvadi —------------•) Pogledaj, Zija. ,*) postelja. FELJTON. Rene Logotetides. J-------------- -н——------ I sat i posluša ponovno bilo. Srce je kucalo skoro I normalno. Rene je spavala. Zija ustane i iziđe na hodnik, a međutim je hadema*) nosio čisto rublje i odijelo za Renu. I »Nemoj ulaziti unutra« — reče Zija — raspre1 mi sobu, koja je za nju određena, pa ću ja ostalo urediti.« • Hadema posluša, metne rublje na jedan san­ duk, koji je tu slučajno stajao i vrati se niz basamake. Zija se vrati u sobu. Rene 'је još spavala. U to stupi na vrata paša s liječnikom Tevfikbey-om, i upita Zija-a: »Kako joj je sada?« — Neka je Tefkibey pregleda paša hazretleri, reče Zija ustajući s postelje. Tefikbey pristupi bolesnici, uzme je za ruku, a onda izvadi sat i gledaše neko vrijeme kucanje bila. Za tim izmjeri toplinu i pruži Zija-u mjerilo s riječima: »Srce je za čudo normalno, »ali je temperatura već četrdeset.« Zija spusti spravu na sto i upita doktora: »Obloge?« — »Da, obloge i jedan prašak...« odgovori Tevfikbey. — Pustili su je bez hrane, bez postelje i po­ krivača, -«• reče paša — pa je sirota nazebla. Ako je i kriva, za to Je zatvor, ali u zatvoru treba hu­ mano postupati.« Doktor odobri stanovište pašino, a Zija promi­ jeni obloge Reni. Salih paša i doktor ostave sobu, a Zija ostane uz bolesnicu. *) poslužitelj. �Spoj 163 — Broj ПРАВДА* — »PRAVDA, Страиа 3. u radu za »Gairet« ne može smetati da troviću, te mi najodlučnije tražimo, da se nevini i nedužni muslimani puste, ii smo u odboru zastupani sa dva ili a dobrovoljac koji je pravi krivac da osam odbornika. Broj ne odlučuje već se bezuvjetno kazni; a tražimo tako­ ni radi toga, što je data svečana izja­ va, da se odbor u svom radu ne će ru­ đer i nepristrani disciplinarni i kazneni progon policije, a napose Spreme, koji kovoditi nikakvim stranačkim motivi­ je već više puta samovoljno činio is­ ma i da će inu biti glavna zadaća, da pade protiv muslimana i nedužne ih islamski elemenat približi školi. Dru­ progonio. gim riječima1 odbor će izbjegavati sve, što bi moglo prouzročiti trvenja i raz­ Učesnici »Ittihadove« proslave u Mo­ mirice, a kamo li opravdan prigovor staru. Odbor »Ittihada« u Mostaru lidruštvenih pododbora i .povjerenika, moljava sya ona društva i sve poje­ kojima društvena pravila i onako odince, koji borave u Sarajevu a žele mogućuju kako inicijativu tako i mo­ prisustvovati velikoj društvenoj sve­ gućnost, da izdašno uplivišu na rad čanosti na Bajram, kojom »Ittihad« glavnog odbora. slavi petnaestgodišnjicu svoga opstan­ ■Pozivajući svoje' ljude na ovaj rad ka, te koji još odboru »Ittihada« nijesu valja nam naglasiti da ovo stanovište saopćili svoje prisustvovanje, da to čim nije nikakva kapitulacija, niti odstupa­ prije učine i to usmeno jli pismeno inž. nje od dosadanjeg našeg držanja u pi­ Celiću kod uredništva »Pravde«, jer tanju »Gajreta«. Mi smo bili proti f o rPregovori s Rusijom. Listovi javlja­ da se još za vremena može pobrinuti ju iz Kopenhagena: Prema londonskoj mi dosadanjeg provizoriuma i boreći za smještanje gostiju u Mostaru te za se dođosmo naravno i u sukob sa no­ brzojavci doći će budućeg tjedna u popust na željeznici, jli eventualno — siocima tog provizoriuma. Danas je London francuski 'i talijanski ministri ako bi na pruzi Sarajevo—Mostar bio nestalo tog provizoriuma i došlo do predsjednici da povedu pregovore sa dovoljan broj gostiju da se pobrine za izbora odbora, ergo otpada i uzrok Krašinom i da čuju predloge moskov­ posebhi vlakl. Naša društva, koja bi naše borbe, koja se u stvari nije nikad ske sovjetske vlade., eventualno sudjelovala sa kojim tam­ kretala oko tog, da naša organizacija buraškim zborom, neka istome tako­ Englesko-japanskl savez. »Reuterov zavlada u »Gajretu« i dobije većinu odđer to jave, jer je to nužno radi utaUred« javlja: Bivši ministar predsjed­ borničkih mjesta. Kompromisna lista, načenja programa same proslave, koji nik Okuna izjavio je u intervju-u da što je usvojismo na septembarskoj će se iduće nedjelje već u javnosti je potreban englesko-japanski savez u skupštini nosila je samo četiri naša kan­ objelodaniti. što jačoj mjeri, jer je situacija na isto­ didata, od kojih trojica nijesu politički ku nadasve kritična. Unija biće prijaeksponirani. To je nepobitni dokaz, da Prilozi »Pravdi«. Fahrije hanuma -teljski raspoložena prema tome save­ smo uza sve opreke ostali potpuno Teskeredžić iz Travnika sakupila je zu ili će možda čak i pristupiti savezu. među našim ženskinjem 651 K dobro­ vjerni svom stanovištu, da »Gajret« Boljševička, ofenziva. Zastupnik lista mora biti vanstranaćki i pripadati svivoljnih priloga za naš list, a darovaše »Monning Posta« javlja iz Varšave, da ma. Sto to načelo nije još došlo do ove: Fahrije hanuma Teskeredžić 150 potpunog izražaja nije naša krivica, Se Minsk od petka nalazi u rukama K, Subhije harnima 80 K, po 50 K: Bi­ boljševika. Među Dvinskom i Viteb- već je nose drugi, koji se još ne mogoser hanuma Hasanpašić, Arife hanu­ še otresti svog pogrješnog naziranja. ma Alečković; po 40 K: Zlatka hanu­ skom primiču se nove ruske vojske Nu budući se nije ponovila stara inpravcem na Vilnu. ma Firdus. Zil hanuma Hasanpašić; po Novi boljševici. Kako javlja »Montags trasigentnost, koja je našla izražaja u 30 K: Almas hanuma Hećimoviđk po 25 K: Fadile hanuma Ibrahimpašic, po Presse« došlo je do nove orijentacije poviku: »Nema kompromisa!«, pa je nastupio makar i nepotpun obrat na bo­ 20 K: Čamile hanuma Hasanpašić, Zaruskog sovjetskog sistema. Lenjin je uvjerio Trockbg o potrebi revizije bolj­ lje, bilo bi. nerazumno, kad bismo se hide hanuma Hrasni'ca, Paša hanuma kaprieirali radi nečega, što će ispraviti Sulejmanpašić, Tahira hanuma Ljuboševičkih načela. Tranformacija na pod­ i sanirati skoro vrijeme. vić, Zulejha hanuma Gluhbegović, Halozi široke izgradnje derpok racije sko­ Toliko imadosmo reći na razjašnje­ lida hanuma Bahtijarević, Ajiša hanu­ ro ie dovršena. Vanredne su komisije nje svojim stranačkim drugovima, ko­ ma Suioldžić; po 10 K: Zumrut hanu­ uklonjene. Privatna imovina i sloboda je pozivamo da prekinu dosadanju pa­ ma Krehić. »Zlatka hanuma Krehić, trgovanja priznate pod stalnim uvje­ sivnost prema »Gajretu« i da ga prih­ Zumrut hanuma Alihodžić; po 8 tima. vate otrtm žarom, kojeg diktuje neodDerviš hanuma Teskeredžić; po 4 K: Odgoda pregovora o jadranskom pi­ ložna potreba, da se ujedinjenim sila­ Hanifa hanuma Smailkadić; po 2 K: tanju. »Era Nuova« javlja da su direkt­ ma nadoknade propusti, koji su činjeni Fatime hanuma Isanović i Fatima Reni talijanskd-jugoslavenski pregovori šve od okupacije do narodnog ujedinje­ Ija. — Plemenitim darovateljicama naj­ uisljed molbe talijanske vlade odgođe­ nja. Naročito apeliramo na pododbore, ljepša hvala! ni do 15. jula. Jugoslavenski i talijan­ koji prekinuše veze sa bivšim povjere­ Na članak »Prekipjelo ie već«, koji ski delegati sastaće se nakon konfe­ ništvom, da bez oklijevanja pošalju uje nedavno u našem listu izišao daro­ rencije u Spaa. kupljenu članarinu i priloge i da se njavale su za naš list svjesne naše hanuOkupacija Trakije. Okupacija Trakije ozbiljnije late -posla oko upisivanja čla­ me u Janji još od svojih zadnjih uspo­ od strapf grčkih trupa nastavlja se. Va­ nova, sabiranja darova i drugih priho­ mena na zlatna vremena i to po 1 maroši Ferđik, Sufulu, Dimotika i Lile Burda1 našem »Gajretu«. džariju: Hanutna Mehage Skokića i ■gas okupirane su bez incidenta. Fran­ hanuma r. Cerimbega Preljubovića (iz cuske vlasti predale su Grcima admini­ Skupština Glavnoga Odbora Prosvje­ Bijeljine); pd 1 jigrmihik: Gđica Najla strativnu i žandarmerijsku službu. te. Od Gl. Odb. Prosvjete primamo : Skokič, hanuma Mehmedbega AlibegoVANJSKI POLOŽAJ. Javljamo svima članovima Prosvjete, vića, hanuma Mehage Musemića (mla­ Građanski rat u tješinskom područ­ da će se XIV-ta redovna glavna skup­ đeg) i gđica Nejra Musemić; 10 K u ju. Anarhija u istočno-šleskom plebisci­ ština održati u nedelju 14. (27.) juna u zlatu: Hanumka h. Hurembegovića, te tarnom području traje dalje. Međusar Sarajevu 1920. u prostorijama Oficir­ */, tur. lire: hanuma Halil ef. Đezića. veznička plebiscitarna komisija pokaza­ skog Doma sa ovim dnevnim redom: Nadalje je u Brčkom kao odjek na la se preslabom da utiša teroriste, pa 1. IzVeštaj Glavnog Odbora Presvete; GAJRETOVA KRIZA isti članak sakupio gosp. Abdulgani ef. se može govoriti za pravog guerila ra­ 2. Proračun za godinu 1920/21.; 3. Pred­ koja je trajala i više nego je trebalo, ta Poljaka u istočnoj Šleskoj. Kod neibrahimbegović svotu od 2.220 K, kao loži Glavnog Odbora, pododbora, pona putu je da se jednom dokonča. Ne kidanjih nemira palo je 7 mrtvih i 20 verenika i članova; 4. Izbor novih čla­ dobrovoljni prilog »Pravdi«, a darova­ može se baš reći da su izglađen: svi teško ranjenih. še po 400 K: Fehimbeg Zaimović, po nova glavnog Odbora Presvete. • nesporazumci. ali se nadamo da će uži 200 K: H. Trebinčević, Mehaga KanNajveći nemiri zbili su se u Karvinu, dodir učiniti svoje, a hladno prosuđi­ tardžić i Braća Kučukalić; po 150 K: pa je uslijed tih upravna komisija pre­ vanje prevladati i kod »onih, koji su moS. Novalija; po 100 K: M. Hadžimehselila u Pudlan pri Oderbergu. mentano povrijeđeni i zapostavljeni. medagić, Ibrahim Bećić, M. Zamović, Cim su čuli za događaje u Karvinu Radi se naime o tom, da i grupa oko Ibrahimaga Džindić, H. Zejčirović i M. obustavili su češki rudari u okolici »Obrane« pokaže potrebnu samozata ­ Salihbegović; po 50 K: g. V. OmeroKarvina posao i potekli svojim češkim Fraziranja i napadaji u Zenici. U su­ ju i svojim aktivnim radom rasprši ne ­ vić; po 40 K: Hasan Dautović; po 20 drugovima u pomoć. Došlo je opet do botu 29. pr. mj. pred sami iftar prola­ opravdano mišljenje, Izvjesnih grupa, K: g. Dr. Bukvica. Hamza Dervišević, pucnjave pa je bilo mnogo ranjenih. zio je ulicam dobrovoljac Lazar Tošada je njen istup sa posebnom listom uOsman Krajnović, Mumin Golić, Salih Ovaj puta nastupile su i antantine če­ nović i cijelo je vrijeme napadao musli­ peren proti društvu, za koje je — ■ to H. Mehmedagić, M. Trabazanlija. B. H. te, jer je žandarmerija bila preslaba. mane psujući im »turskoga« Boga, sve­ se mora priznati — doprinijela dobar Deset karvinskih rovova zaposjed­ ca Muhameda, džamiju, halifu, rama­ Seltmović, M. Ć. Zejnilović, Dž. Ahmeobol, kako u radu, tako i u rezultatu nuto je talijanskim četama, pa im je« tović, S. Muikić comp., M. Edhemović zan, »tursku« bulu, majku i sve drugo, toga rada. uspjelo da Poljake potisnu iz Joahimi M. H. Novalija; po 10 K: Hamid Der­ što mu je dolazilo na njegovu poganu Mi smo naime tvrdo osvjedočeni, da jezičinu. Najprije je tvorno napao jed­ višević, Hamid Čaušević, Hasan Murova u Karvinu, kojeg su ovi držali za­ posjednuto. će ovi agilni radnici za procvat »Gaj- nog muslimana posvandžiju, za tim laosmanović, H. Smajlović, J. KarameUsprkos zabrane skupština obdržareta« tačno uočiti, da se za »Gairet« hić, I. Kasumagić, Š. Arzulhaldžić, E. više musi, djece, a uz to je po ulici vaju poljski rudari dnevno skupštine, može raditi i izvan o d b,o r a i da Hajdarović, D. Selimović, M. Dželiloganjao i muslim. žene, koje su upravo gdje uporno zahtijevaju, da se makne se ne će boriti proti ljudima, koje su išle iz džamije. Nakon toga napao je vić, Jusuf Jusufović, M. Šerifovič. M. čchoslovaćka žandarmerija kao i to, svojski podupirali prije ove skupštine. i starca od 65 god. Mulu Ekinovića, ko­ Husetnagić i N. Karahasanović. da im se plaće ne isplate u čehoslovačJer kad možemo biti uzdržljivj mi, ko­ jega kamenom i ozlijedio. Malo dalje Bratska hvala i živjeli! koj valuti. Ako se ne udovolji tim za­ ji smo se borili proti ljudima, s kojima napao je i na jednu mirnu grupu musli­ htjevima neće smjeti ni jedan poljski su »Obravaši« radili ruku o ruku, dr­ manskih mladića, koji su sasvim oprav­ rudar da se uveze u rov, tako se svi žimo da to mogu učiniti i »Obranaši« dano na njegova izazivanja reagirali strojevi, vođene naprave i kotlovi sta­ tim prije, što odbor ne znači sa­ pri čemu je došlo i do male tučnjave. mo društvo i što vrijeme impera­ ve iz pogona. Propovijedaju i sabo­ 1 na sramotu tiaše političke uprave i tažu. tivno zahtijeva, da »Gairet« jednom inajboljeg bečkog fabrikata nudi tamošnja se je policija stavila također Štrajkujućim poljskim rudarima pri­ zide iz krize. Priznajemo da je i s dru­ pz cijenu od K 70 — za netto kg na stranu izazivača, pa je polic. straždružili su se i radnei karvinske pivo­ ge strane trebalo pokazati više susret­ dok zaliha traje meštar Spremo taj isti dan u noći po­ vare i poljodjelski radnici Larišovih ljivosti i uvjereni smo da će se ova slije 11 sati vezao i na policiju pred­ dobara. pogrješka i uvidjeti i priznati. Što prije, vodio mnoge ugledne i nedužne musi, Svakako je položaj u tješinskom po­ to po samo društvo bolje i korisnije. građane, neke preslušavao, neke zatva­ dručju postao nesnosan, pa bi ovome Zaboravljajući sa svoje strane sve rao. neke svezane predveo i opet pu­ stanju mogao kraj učiniti jedino plebis­ što je bilo i pokrivajući neugodnu pro­ stio. Zatvoren je dapače i sam ranjeni cit, koji ali pod današnjim prilikama, šlost velom zaboravi, mi apeliramo na starac Mulo Ekinović. Zatvorenog mla­ Kancelarija: Kralja Petra ul. 2 dok se strasti malo ne umire, nije mo­ sve naše, pristaše, da se prihvate po­ dića Sulejmana' Mutapčića .policija je prizemno lijevo. — Telefon: 214a guće ni zamisliti. sla i intenzivnim radom za »Gajret« višekrat već u zatvoru tukla. Brzojavni naslov: Trgovačka Nitijev kompromisni predlog. Listovi pokažu i dostu i đušmanu. da se umi­ Proti ovomu svemu podnešena je i banka Sarajevo. objavljuju da će u jadranskom pitanju jemo uzdignuti nad tričavosti i da nas tužba i načelniku zemalj. vlade g. Pe- izazvali diskusiju koja bi položaj vlade i naše delegacije mogla otežati. Postoji drugi mnogo važniji razlog, a to je što mi ni jedan čas ne sumnjamo da je cjelokupno Narodno Predstavništvo bez obzira na to je li u vladi pred, stavljeno ili nije u tome pitanju jedno­ dušno. (Sa svih strana glasovi: tako je! Pljeskanje.) Smatram za dužnost da kažem, što je najpotrebnije u ovom trenutku reći, da vlada pa ni Narodno Predstavništvo ne može niti treba da smatra Italiju jednom neprijateljskom zemljom. U podržavanju i obrani naših bitnih interesa i naših neotuđivih pra­ va imamo da pokažemo našu odlučnu volju, našu energiju, da ta pitanja za­ stupamo i branimd svim sredstvima, svim razlozima, koji nam stoje na ras­ položenju. Svi smo složni da između nas i Italije prijateljskoga noramalnoga susjedstva na obostranu korist mo­ že biti samo tako, ako u odnosima fiašim ostane nešto manje uzroka za tr­ venje. Svi mi i cio svijet zna da mi 'osjećamo, da bi najpravilniji put'za ri-. ješenje uzajamnog spora bio, kad bi Jadransko more sredinom svojom ojstalo granicom između naše mlade dr­ žave i Italije, granicom preko koje bi jedni drugima mogli pružiti ruku, ali vjerovatno u današnjem trenutjku do takvog (iješenja po svoj prilici nećemo moći doći. Gledajmo da odnose,naše s Italijom riješmo na način koji će omogućiti dobre odnošaje između dvije zemlje, koje će ostaviti najmanje rana na našem narodnom tijelu. Koje će isto­ vremeno učiniti braći našoj kao i Italijanima, koji bi na našoj, teritoriji osta­ li, život u takvim krajevima mogućim i razvijanje normalnim, te tako pot stupno pripremili zemljište za pobolj­ šanje toga riješenja, u koliko se sada ne bi moglo dati zadovoljenja ni jednoj ni drugoj strani, naročito nama. U tom , pravcu ima raditi Kraljevska Vlada i naša delegacija'! za taj pravac i za taj •put mi molimo i tražimo pristanak Na• rodnog Predstavništva. (Brno odobra­ vanje i pljesak.) Narodno Predstavništvo primilo je vladinu deklaraciju odobravanjem sko­ ro jednoglasnim, a protiv deklaracije glasovala su samo četvorica. Predsjed­ nik je zaključio sjednicu i zakazuje na­ rednu u petak. Mjere proti Danunzijeve akcije. »Na­ rodna Politika« javlja iz Beograda, da se u Ministarstvu Vojnom i Ministar­ stvu Inostranih Djela živo radi protiv Danuncijeve namjere. Ako on pokuša da napadne Sušak, izdaće se našoj voj­ sci zapovjed, koja će ići za sačuvanjem narodnog integriteta. Nitti predložiti ovaj kompromis: U Venezia Giulia da bude Vilsonova linija s nekim ispravkama u korist Italije i to u srezu Senozeće u cilju bolje od­ brane Trsta; istočno od Učke u cilju boljeg osiguranja pomorske baze u PuIju. Lovr^a bi imala pripasti Italiji, a Dalmacija Jugoslaviji. RijekaI bi - došla pod italijanski suverenitet, pristaništem bi upravljala Liga-Naroda, Sušak da pripadne Jugoslaviji. Od ostrva dobila bi Italija Lošinj i Cres, a ostala ostr­ va pripala bi Jugoslaviji. Iz strateških obzira Nitti predlaže da Lošinj pripad­ ne Italiji u cilju boljeg osiguranja Prt­ lja, a gotov je da zato ustupi Jugosla­ viji Vis. Jugoslavija dobija cijelu Dal­ maciju osim Zadra, koji bi postao au­ tonoman grad s pravom da bira svog diplomatskog zastupnika. Prosvjeta i šhola. Domaće vijesti Bonbona Muslimanska trgovačka i ebrtničha banka za Bosnu i HErcegovinu u Sarajevu. �Страна 4. Strani ПРАВДА' Samo 5 časaka dosta je često, da si čovjek napravi neprocjenjenu šte­ tu, zato treba da vam ide sat točno na minutu. Ilustrovani cijenik, koji, možete tražiti samo od tvrtke H Suttner, (Ljubljana br. 706. po- МисЈем Svlo5Sssl umiješaj u krmu, šaku na tjedan. Ako se rabi nadomjestak krme onda 2 ša­ ke. — 5 omota mastina, prah za tov-, ljenje zdrave debele marve za tvorbu jaja i mlijeka, dostaje za 6 mjeseci za jednu marvu. Dobio je najveće me­ dalje u Londonu, Parizu, Rimu, Beču. Na hiljade gospodara hvali ga i po­ novno kupuje. Traži ga kod ljekarni­ ka ilj trgovca, sitničara, koji ga može svaki slobodno prodavati. Ili piši na savjećuje Vas glede zbilja dobrih sa­ tova specijalne marke IKO« iz vlas­ tite tvornice u Švicarskoj, pa i inih dobrih žepnih satova, narukvica sa satom svijetlenlh, te zidnih satova, lanaca, prstena, narukvica, naušnica, jedala, darova za krštenje i svetu po­ tvrdu, te svu ostalu ?igtnu i srebrenu .ljekarnu T r n k 6 су u Ljubljani, Kranjska, za 5 omota. Stoji 30 kruna robu. Ali i drugih potrebština kao na pr.'škare. noževe, britve, doze za ci­ garete i smotke, diamante za rezanje stakla, nažigaće i novčarke kupujete dobro, te uz umjerene cijene kod tvtke H. Suttner. Ljubljana br. 706. 50 filira poštom. Onda; svrbež, kraste, lišaje vVldD odstranjuje kod čov­ jeka I životinja mast prot' svrabu. Bez mirisa i ne maže rublje. 1 lončić za 1 osobu poštom 12 K 50 f. kod Ijes kante Trnkoev, Ljubljana. • Hercegovačka banka d. d. u Mostaru Број 163 Broj PRAVDA Centralna drogerija Braća Šahinagić HAMDIJE KOPČIĆA Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Ruđolfova) — Telefon 319 preporučuje .svoje bogat? skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. preporučnje svoje bogato stovarište svih vrsta papira, kancelarijskog i školskog pribora. — Naručbe se obavljaju brzo i točno. Cl ene umjerene. Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 819 Šaljite pretplatu odmah Oglašujte u ,,Pravdi“ Sarajevo Preporučuje na veliko: Benzin nadomjestak, acetona, na­ domjestak gor. žeste, uljene i su­ he boje, parafina, lanenog firnisa sikatfva, brunolina, lakova, škrob u sanducima, amoniak sode, jetkog natrona 1OO°/o i 128°/0, dr­ vnog katrana, octene kiseline, 80%, drvni ugalj, kolofoniuma. razni toaletni sapuni, olovni še­ ćer [Bleizucker] kem čisti, te svu drugu u tu struku zasijecajuću robu. Protin Sokak 4. - Telefon 498a Cijenik šaljemo franko. Salihaga Nuhić i sinovi leni i južnog voća Usljed konstantnog razvitka našega zavoda zaključila je VI. redovita glavna skupština dioničara obdržavana dne 10. maja o. g. na temelju odobrenja zemaljske vlade od 7. aprila o. g. bfoj 40.988 1920. 0. T. povisi dioničku glavnicu na veliko Htjeli,biste uzdržati svoju ljepotu! od l\ looo.ooo’— na \ 2,ооо.ооо’— : izdanjem novih komada 10.000 potpuno u gotovom uplaćenih na donosioca glasećih dionica po K 100'— nominale. 4. Nove dionice glase na donosioca, participiraju na dobitku za g. 1920. te su prema tome predviđene početnim kuponom za god. 1920. a izdat će se uz doprinos originalne potvrde o uplati o roku, koji će biti pravovremeno objavljen. 5. Razlika između nominalne vrijednosti i emisionog tečaja privest će se po odbitku s emisijom skopčanih troškova i pristojbi pričuvnoj zakladi. : Upotre^ljujte Fellerovu'pravu »Elsa« pomadu za lice i čuvanje kože. Divit če vam se! Zaviditi će vam. 1 lončić 9 kruna. Nr. 111. jača vrsta 12 kruna. K tome Fellerov najliniji Ijiljanov mliječni sapun 16 kruna. 1. Upis i uplata za nove dionice počinje dne 20. maja ove godine i traje do uključivo 20. juna o. g. 3. Prigodom dpisa valja uplatiti odmah cijeli iznos upisanih dionica. Htjeli biste imati kao baršun meku kosu? :: Ne imati više pjege. prištiće, sujedice? ■:: Za upis ustanovljeni su slijedeći uvjeti: 2. Dosadanjlm vlasnicima dionica daje se pravo na potpisivanje na jednu staru i jednu novu uz tdčaj od K 125'— po dionici više 5° o ka­ mata od 1. januara 1920. do dana uplate. №lhelm F. Tiefenbach i drug Osijek 1. uvoz i izvoz kemički tehničkih proizvoda trgovina voća i ze­ Poziv na supskripciju PAPIRN1CA L ?Htjeli bi ste lijepu, zdravu kosu? Felldrova prava »Elsa« tannochiha-pomada za porast kose čini krasnu kosu. Priječi tvorbu peruti, sjedinu prije vremena. Priječi ćelavost. 1 lončić 9 kruna. Nr. III. jača vrsta 12kruna. K tome jaki katranov sapun za glavu 8 kruna. Šampon 1 krunu. PoF«U«r mada za brkove 2 K 50 hel. I krune 3’— SLSA- Muče li Vas kurje oči? Fellerov pravi Elsa-turistički melem djeluje bez­ bolno, brzo i pouzdano. Nema više kurjih očiju I Nema žuljeva. Nema tvrde kože. Mala kutija* Krune 4 — velika kutija Kruna 6'— 6. Nove dionice izdavat će se u komadima po 1, 5, 10 i 50 dionica. Želite li još štogod? 7. Upisna mjesta za nove dionice jesu: u u u u u Meštaru: Blagajna našeg zavoda. Sarajevu: Bosanska banka (d. d.) Banja Luci: Banka za trgovinu i obrt (d. d.) Bihaću: Krajiška banka (8 d.) Trebinju: Trgovačka banka (d. d.) U Mostaru, dne 12. maja 1920. Ravnatellstvo Fellerove Essa-pustilje za pranje (s kolo­ njskom) 1 kutija 7 kruna. Fellerov Elsaprah za pošipanje protiv telesnog znoja. 1 kutija 6 kruna. — Fellerov Elsa-mentolni klinčić protiv migrene (glavobolje) i zubobolje. 1 kutija Krune 4 — Fellerov »Elsafluid« 9 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce 36 K. Vrlo dobar parfum s najfinijim mirisima od 5 kruna počamši. Najfi­ niji Hega-puder Đr. Kluger, bijel, žuto, roza. 1 velika kruna 12 kruna. Najjača Francovka u bocama po 8 K i Ž2 K. Omot i poštarina po­ sebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feler, ljekarnik, Stubica donja, Elsatrg br. 310. Hrvatska -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------r .------------- Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dion. društvo u Sarajevu. Podružnica u Tuzli Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,000.000. Pupilarno siguran zavod. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K 11,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. ' Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulanthije. , Obavila sve bankovne poslove najbrže I najpovoljnije. ■ ■ _________ _ _______ ___________________ Odgovorni btroAdk: F. Šalika. < Смкк« ' ML 0.« ■ - _______ ’’ , •’ и<" ■" 1 'п. 1 in ; члл »arija D« < Л. Kaira, блгаИ*«. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/e11c11085ba67dbd211c60fe1abc061b.pdf f5c509c7ba99a1c82b0a362c38670559 PDF Text Text Poštarina u »otovom plaćena. POJEDINI BROJ 1 kruna. Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje FEdflhcioni odbor. Pretplata godiš. 120 kru­ na, na pola godine60 kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. čekovni račun pošt. štedionice 1119. Broj 59 (164) Sarajevo, subota 5. juna 1920. (18.» ramazana 1338.) Lijep početak. Bijelo Polje, 31. maja. Mid­ hatbeg se je oslobodio, a Ćukić je sa četvoricom drugih u zatvoru, gdje je bio Midhatbeg. Gornji brzojav primismo od dvojice pouzdanih ljudi, pa možemo Ja sigur­ nošću zaključiti da se je centralna vla­ da teda negda odlučila da ispravi po­ grješke i nepravde svojih podčinjenih • organa u Sandžaku, a valjda i Make­ doniji. Ko je Midhatbeg, a ko opet Ceukić ni­ je potrebno nadugo opisivati. »Pravda« ih je obojicu dobro osvijetlila i može­ mo ovdje ukratko naglasiti, da je Cukič zao tip jednog nesavjesnog činovni­ ka, koji svoj položaj (bijaše sekretar okruga) shvataše kao zgodno tlo za postizavanje ličnih dobiti i vršenje bar­ barskog gonjenja svojih političkih pro­ tivnika. Midhat- se je usudio da digne glas protesta proti Čukićevim drskosti-' ma i postade — izdajica 'domovine, protivnik države! G. sekretar nije bi­ rao sredstava, niti je tražio zakonski put za dokaz sivoje olako nabačene tvrdnje. On je udario prečcem i mje­ sto sucu predade Midhata tamničaru jednog sredovječnog kazamata. Nije slušao njegovih prigovora, nije mu se' dao braniti. Nije ga ni optuživao, nego • jednostavno uktonio s puta: »truhni Turčine i čekaj dok ja za zastupnički mandat dobijem željenu djevojku«. Bachov sistem reći će kulturan čo- * vjek, a mi velimo: Ne, već sandžačkomakedonski sistem!... Da, da, sandžačko-makedonski sistem sile i kundaka, kojt je mogao dovesti i do — u s t a n k a. Jer ne treba se varati i obmanjivati: silom i zorom se ne će ni izgraditi, a kamo li konsolidovati ova naša blažena država.-Ona je prebiiza evropskom zapadu, a da' bi se mogla upravljati sohom i kundakom; i previše opkoljena, a da ibi mogla riskirati i. duIja, a kanio Ii trajna trvenja medu svo­ jim pripadnicima; previše plemenski, i vjerski raznolika, a da bi mogla silom osigurati hegemoniju srpsko-pravoslavnog elementa..Njen je poziv — liberal­ na široka demokracija; njen je jedini metod potpuna i nimalo nenatrunjena tolerancija. Bez-toga ne će i ne može se učvrstiti jedinstvena država, a ka­ mo li da bi još mogla koraciti dalje i provesti asimilaciju. Pokasno su odgovorni državnici, uvidjeli zabludu nekih svojih neiskusnih pretšasnika i trebaće utrošiti mnogo i mnogo energije, koja se je mjesto na ispravljanje mogla upotrijebiti na iz­ građivanje. Milo nam je što možemo konstatirati, da smo odmah u prvom početku upozoravali na neshodnost in- I trasigentnog držanja vlasti prema mu^ slimanima, kako ovdje tako i prijeko, kao što nam je milo pozdraviti i ovaj makar i kasni okret na bolje. Nadamo । se da će ovom dobrom početku slje­ dovati i drugi primjeri vladine uviđav- j nosti, pa da ćemo uskoro biti stavljeni i pred jedan prijeko potrebni vladalački I Imaju pravo, nemaju pravo. Imaju pravo što se ljute, jer svi to 'nijesu; imaju pravo što se mrgode, jer gornje oznake ne označuju sve što se radi uimc »oslobodilaštva«. Nemaju, pravo što generališu i što se kukavno kriju za potpis »dobrovoljci«. Jer kad su već- bili toliko drzoviti, da uz Gluckselige spominju i — Korkuta. Kad su već bili tako, »kuražni«, da svo­ jom prijetnjom hoće da ograniče slobo­ du štampe, onda su se morali ј — p 01pisati. Jer kobima toliko građanske »svijesti«, da dadne »časnu reč«, zakli­ njući se da ćemo se jedino sa puškom oslobodilačkom ili nikako vratiti u slo­ bodnu i ujedinjenu domovinu, da ćemo smatrajući nas neprijateljima' naše tvo­ čin, koji bi mogao donijeti neprocjenji­ vih koristi po našu mladu državu. Mi­ slimo na amnestiju i aboliciju procesa radi .postupaka 41 vrijeme rata. Još i prije, a naročito prilikom zad­ nje deputacije u Beogradu, mi smo mjerodavne faktore up.ozorili na štet­ nost i opasnost dosadanje bezobzirno­ sti'prema muslimanima i odlučno na­ glasili potrebu, da se jednom prestane sa sistemom našeg šikaniranja i ugnje­ tavanja. Mi smo apelirali na uviđavnost i razbor i — mora se priznati — naišli na prilično razumijevanje kod pojedi­ nih ministara Protićevog kabineta. 0 pročelniku bivše vlade ne trebamo na­ ročito govoriti, jer se općenito prizna­ je da je on hladan i trijezan državnik, koji se ne rukovodi partijskim već dr­ žavnim interesima, pa je i u ovom pi­ tanju pokazao potrebitu objektivnost. Muslimani i muslimanke grada i 0- I Ni jesu u tom pogledu zaostali ni biv­ kružja banjalučkog, sakupljeni na jav­ ši ministar unutarnjih djela g. Trifkonom zboru 28. maja 1920., a nakon sa- | vić, te pravde, g. dr. Peles, koji su za slušanja svih govornika donesoše ied- 1 stanje sandžačkih i makedonskih mu­ noglasno ovu slimana pokazali dovoljno sućuti i za­ REZOLUCIJU: nimanja. G. Trifković je odaslao više 1 .) Pozivamo kraljevsku vladu, da inspektora da izvide tamošnje prilike već jednom poduzme ozbiljne mjere, i objektivno ga izvijeste o stanju stva­ kako će se osigurati lična bezbiednost ri. Izjavio je da je izdao odredbu) kako građana muslimanske vjere koja do sa­ bi se dokrajčili policijski pritvori i tužda u. ovom kraljevstvu nije na žalost be .upućivale sudu, a glede amnestije provađana prema nama u duhu ravno­ reče da- spada ministru pravde j da će pravnosti, a naročito ne prema našoj je sa svoje strane podupirati.zG. dr. braći na granici Sandžaka i Crne Gore, Peleš također se je izjavio spremnim, te u Sandžaku i Maćedoniji. da poradi na ovoj prijeko dpotrebnoj stvari, a i na samom smo Regentu 02 .) Protestujemo proti nehaju, kojim pazili dosta sklonost; prema ovom rivlasti i datias prate pljačkanje i raza­ ranje slobodnog muslimanskog imgtka, j ješenju, premda nam kao ustavan vladalac nije ništa obećao. kad što se to dogada. Zahtijevamo da Danas je g. Marko Trifković ministar se plati ošteta za sve paljevine i pljač­ pravde, pa ga potsjećamo, na naše raz­ ke, počinjene od preVrata do danas i konstatujemo, da se u tom pogledu do loge i držanje i očekujemo da će nas bar na Petrovdam, obradovati ovakim sada nije ništa učinilo. riiešenjem tim prije, što bi ovaki akt ; 3 .) Zahtijevamo najenergičnije, da se koncentracione vlade imao još ubojice, palikuće i pljačkaši muslimana snažnije djejstvo na umirenje duhova. i njihovog dobra od prevrata do da­ Nadamo se t|p će ovaj naš zahtjev na­ nas, koji se i danas slobodno šetaju, ići na potporu i razumijevanje kako kod pozovu na zakonitu odgovornost i najNarodnog Kluba, tako i kod radikala i strožije kazne. Jugosl. Kluba. A valjda se ni »demok- j 4 .) Molimo da se izradi amnestija za ratska« zajednica ne će oglušiti ovom političke progone muslimana u San­ zahtjevu, jer je u interesu same države. džaku i Maćedoniji, koji se u najviše • G. dr. Vesnić ne bi se mogao ljepše slučajeva na temelju slobdne denuncipredstaviti muslimanskom dijelu našeg je bacaju mjesecima u tamnice, a da naroda i mi mu stavljamo ovu napose često i ne izvedu pred sud. menu u čvrstom osvjedočenju, da će 5 .) Protestujemo najodlučnije proti joj se i odazvati. jednostranosti, kojom se dijele razne koncesije i povlastice na štetu musli­ manskih trgovaca i zanatlija. Sarajevo, 4. juna. 7 .) Tražimo, da se iskupi kraljevska Dokle je pao prestiž drž. vlasti, a ko- ; riječ o pravednom riješavanju agrarnog : liko se je uzdigla megalomanija | pitanja, na što evo gotovo dvije godi­ ne uzalud čekamo i očajavamo, te u tu ovdašnjih pretorijanaca, što se naziva­ svrhu tražimo da se što prije: ju »dobrovoljcima« — najbloje se og­ a) isplati zaostatak haka za 1918. god.; leda u članku »Glas dobrovoljca«, što b) isplati, renta od naših kmetskih ze­ je n e s m.e t a n 0 izišao u 253. broju malja za 1919. godinu; »Glasa Naroda« od 2. 0. mj. Nepotpi­ sani predstavnici ove držale u d r- I c) da se na isti način isplati renta za 1920. godinu; ž a v i reagiraju na pisanje ovdašnjih । d) da se tako zvane beglučke zemlje hrvatskih listova i bune se proti tomu, t. j. zemlje neograničene i neoptešto su ih označili toljagašima, šuckorasnolaganju vlasnika kao što je to rirna i balkancima. №1 ii nlra liiliinln шМш. Naviju epUte I onovUuja u braljssstaa SM. I i liatMatiu. Pričan aliftu ne alatna hnjltlca i tukiti vitine I ikinutuji ih usjpoioljniji. Hba vije si a <п јвајНм амЈ1Н I kumine »ton Godina ii. revine 5 razdraživačima uspa­ vanih ali »ne i ugušenih strasti«, da će predstavnike štampe koja kritikuje ne­ zakonitosti — »učiniti bezopasnim«, taj mora izaći i na mejdan, pa otvoreno i pod potpisom iznijeti svoju prijetnju. Ismet Luiić nije ni »šuckor« ni »dobro­ voljac«, da b| mogao preuzeti odgo­ vornost za ovaka »junačka dela«. Što se tiče postupka državnog od­ vjetnika, Цој! je svoj »liberalizam« po­ kazao ondje, gdje je on najneumjesniji, pozivamo vladu da se izjasni: je li i ona za to, da se nesmetano vr.ši priti­ sak na štampu i kani li joj dati zado­ voljštinu radi ovako grubog nasrtaja? Je li i ona sporazumna, da dobrovoljci preuzmu ulogu pretorijanaca? Banjalučka rezolucija. Cienlčka glavnica u čitavom svijetu, pa i u našem kra­ ljevstvu, a naročito u Srbiji; e) da sudovi riješavaju sve zemljišne sporove, osim kmetskih, na temelju postojećih zakona 0 svojini; f) da se zakup plaća onako, kako je to među strankama ugovoreno i g) da se sa šumskih posjeda digne za­ brana eksploatacije, kako bi se bar tako posjednici šuma mogli pomoći u teškom položaju. 8 .) Da se ovo postigne molimo i tra­ žimo da se što prije ukinu sve uredbe, koje protuslove®ovim pravednim za^ liljevima. 9 .) Zahtijevamo da se obustavi bri­ i sanje prava vlasništva u gruntovnici na kmetske zemlje, dok se zakonito ne uredi pitanje oštete. 10 .) Zahtijevamo da se provedba ag­ rarne reforme jednako primjenjuje i na muslimane težake, koji su do sada sva­ kom prilikom, ne samo zapostavljani, nego često puta nezakonito i silom 0štećivani bili. 11 .) ražimo da se najstrožije primje­ njuje član 23. Predhodnih odredaba od 25. februara 1919. o kojem se do sada nije nikada vodilo računa. 12 .) Protestujemo proti tome, što se je resor ministra za agrarnu reformu dao opet u ruke g. Krizmana, čiji se je rad pokazao kao jednostran i proti na­ ma uperen, a i na štetu države. 13 .) Zahtijevamo, da se odmah pri­ mjenjuju promijenjeni članci 6. i 7. o beglucima od 14. februara t. g. 14 .) Tražimo da se muslimanima da­ de u državnoj službi onoliko mjesta, koliko nam prema brojnoj snazi pri­ pada. 15 .) Tražimo da se i na nas primje­ njuju sva ona načela demokratskih dr­ žava i naroda, koja govore o jednako­ sti, brastvu i slobodi, i zahtijevamo da nas se zaštiti kao manjinu. 16 .) Zahvaljujemo svima onim našim državnicima 4 vodama parlamentarne zajednice, koji su pokazali do sada vo­ lje, da nam budu pravedni sudije, a naročito gosp. predsjedniku ministar­ stva 'Stojanu Protiću. Пајг sszunsht I ap^ncisasljslie Sredit«. — Kupuje I upocaje srsCHl, iniuta I s?l ctasana papin иШ vnti. ii a S Н 0 UP 1 2 I S H J E napuja I predaji sve mti robe, з poglavito m hiafc! namirnici. з,иош _________________________________________________________________________________________________________________ ____________ ___________________________________________________________________ | HaniBlarija: Kralja Petra ulica 2 рвитпа. lijnu - Brzojavi: Tfsmčia baaka, Sarajeva - Interurban tilefoi: Zli | �Strana 2 Странх „PRAVDA Famozni projehat mira s Turskom. Број'-'164 Bros — „НРАВДА’ stvu veleći, da su to željezne rezerve za najgori slučaj. Takav je tada bio nalog od b.-h. zemaljske vlade, a da­ nas šola i dr. izvoze taj grah u Grčku (Svršetak.) (3.) članak »Gajretova kriza« što je i zaslužuju milijune! štampan u prošlom broju našeg lista B) FINANCIJSKE KLAUZULE. 4.) Turska vlada ne može ustanoviti Stavljamo ovaj javni upit i tražirfio I ne predstavlja u pojedinostima mišlje­ Ad.— Svi novčani prihodi Turske iz­ i kakvo drugo financijsko sredstvo, osim bezodvlačnu istragu i razjašnjenje u nje naše organizeije. Naročito ističemo uzevši uobičajene dohotke, koji pripa­ 1 sadanjih, niti, može preinačiti sadanji ovoj stvari. da lista, koju smo označili listom gru­ carinski zakon. Ona bez prethodne do­ daju upravi »Dctte publique ottoma2. U Paranosa u Metkoviću leži oko pe oko »Qbrane« nije bila samo lista zvole financijske komisije ne može ne«-u (upravi javnog turskog duga), 40 vagona ćumur aiz bosanskih uglje­ te grupe, već je sastavljena u sporazu ­ sklopiti ni nutarnji niti vanjski zajam. moraju da se u prvom redu upotrijebe nokopa, koji je u Metković došao pod mu sa nekim članovima naše’ organi­ 5 .) Bez pretliodnog odobrenja komiza isplatu troškova prema dolje izlo­ firmom i pratnjom vojničkom, tako da zacije, koji ne .mogoše zaboraviti be­ | sije turska vlada ne smije nikom daženom redu: ' . zakonja, što ih je vlada lanjske godine' je izgledalo, da je to roba vojnoga era­ 1 .) Normalni troškovi aliirske okupa-] vati kakve povlastice niti koncesije. • ra. Međutim sada taj isti Paranos ovaj izvršila na našem kulturnom društvu i 6 .) Financijskoj komisiji pristoji pratorne sile nakon izvršenja ovog ugo­ ćumur. koji dobiva iz bosanskih uglje­ koji nijesu bili voljni raditii s Ijudinia । vo, da može zamijeniti rad »Dette puvora. • nokopa po 1000—2000 K, prodaje nakoji su vladu pomagali u izvršivanju | blique Ottomane«-a u poslovima'koji 2 .) Okupatorni troškovi aliiraca od brodovlasnicima u Metkoviću po 10 do tova bezakonja. j se odnose na pobiranje njenih prihoda'. 30. oktobra 1918. g. nad onim zemlja­ 15.000 K! Kad će prestati skandali? »Hrv. Sto-, Ovu izmjenu riješiće u glavnom englema, gdje će ostati turska suverenost, a Jer držimo,- da je to jedno prosto uga« n broju od 2. o. mj. donosi ovaj tako i troškovi aliirske okupatorne u- ] ska. • francuska i talijanka vlada. Tek cjenjivanje, koje spada pod udar kaz­ javni upit zemaljskoj vladi; ,f prave nad onim zemljama, koje su o- I iza šest mjeseci nakon objelodanjenog nenoga zakona, pitamo bos, vladu, ako , »Dobili smo iz Metkovića dvije vije­ vim ugovorom oduzete od Turske. Ova i ovog riješenja financijska će komisija su naše informacije tačne; ’ko mu je potonja isplata ići ee u korist druge i primiti dužnost i obaveze »Ц. p. 0.«. . sti, koje bj nam se prosto nevjerojat­ dan. ćumur, u koju svrhu i zašto? Mo­ nim činile, da niješmo u zemlji korup­ 7.) Što se tiče izvršenja ovog mirovsile, a ne one koja je okupatorica. cije. . ■ .1' limo štp skorije razjašnjenje u ovoj Da se Turskoj omogući podmirenje j nog ugovora, financijskoj se komisiji stvari!« 1. U Metković je nekih dana dotjerao svih eventualnih deficita u cifri koja je I stavlja u dužnost: Mi se pridružujemo gornjem upitu ig. dr. Vukan Šola, Paranos i neki Ba­ a) da odredi godišnju otplatu turskog određena za isplatu kamata »Dette putražimo, da se ova stvar ne. razmine bović iz Boke Kototskj 15 vagona gra­ blique Ottomane««, dozvoliće joj se i duga, koji se mora isplaćivati za oku­ na novinskom' upitu, već da se u, formi ha iz magažina mostarske okružne ob­ patorni trošak; da u drugom stavu druge tačke ozna­ lasti. Ovaj grah je’ određen za Grčku, .interpelacije iznese u Nar. Predstavni-' b) da procijeni štete koje su nanešene čeni dug isplaćuje u godišnjim ratama. kamo su ga ovi »rodoljubi« prodali, štvo 4 nesmiljenom kritikom učini kraj . 3 .) Turska se vlada obvezuje, da će aliirskim podanicima: valjda u namjeri1, da se »sito« pučanstvo pljačkanju narodnog dobra, koje prela­ c) da odredi tačnu sumu godišnjeg u novcu isplatiti sve štete, koje su se Hercegovine ne bi prejelo! Kako smo zi sve granice, lb ovakim pitanjima mo­ duga; počinile aliirskim podanicima za vrije­ informirani nalog za izdavanje toga raju prestati svi obziri i gulikože mora-, d) da ustanovi hipoteku turskog zla­ me rata te do stupanja na snagu ovog graha dao je gosp. Gjurić iz Sarajeva, ju osjetiti kaznu bez obzira kojoj stranta. koje se nalazi u Njemhćkoj. koje se ugovora. pa sada pitamo kojim pravom i zašto. ; ĆL pripadali i čiji bili prijatelji. .Njihovi prema mirovnom ugovoru s* Njemač­ Predaja erarnog dobra. Mi znamo, dok je Hercegovina gla­ se jataci moraju onemogućiti, pa puklo kom i Austrijom mora povratiti. Sva dobra u onim zemljama, koje su dovala prošle zime, da okružna oblast ; kud nuklo. oduzete Turskoj, pa bita ona državna C) EKONOMSKE KLAUZULE. nije htjela izdavati toga graha pučan ­ Dosta je haračenja i predosta! ili služila za Civilnu list-ц (prihodi car­ Trgovački ugovori između aliiraca i skih dobara) prelaze u posjed aliiraca Turske urediće se kao i do sada na bez ikakve oštete. kapitula.cioni način s Jim dose doduše od državnih preparandija u Podjela turskog javnog duga. catkom. da će kapitulaciona prava do­ tom, što se u njoj uči samo tri godine, Sve države, koje su dobile zemljišta, biti i one ali?rane države, koje prijb dek se u onim uči 4 godine, ali obzi­ od Turske imperije ili su osnovane na rata nisu imale tih prava. rom na to. što je ovdje učenica vrlo njenom teritoriju kao samostalne, mo­ ispit u muslim. ženskoj preparandiji. Pravo za ubiranje tarifa za uvoz omalo, te se pojedine moigu češće da raju uzeti na se proporcionalni dio tur­ Ovih su dana obavljeni ispiti u ovoj staje isto, koje je određeno konvenci-' pitaju, onda što -se zbog premnogih skog javnog duga. našoj školi najprije jedan dan iz vjero­ jom od 25. aprila 1907. Financijsko) je praznika dviju konfesija u drž. prepa­ Sve balkanske države, a tako i one nauke, a slijedećih dana iz ostalih pred­ komisiji data široka nezavisnost u pi­ randijama izgubi puno vremena, dok se koje su nanovo osnovane u Maloj Aziji meta sa dvjema'učenicama, koje svrovdje srazmjerno puno manje slavi, gra­ moraju dati jamstva, da će isplatiti na j tanju promjene postojećih propisa o šiše ovaj zavod. Na ispitu, iz vjeionapravu ulaza u pristaništa, te izdavanju divo se savladava kao i onamo 1 inače njih otpadajući dio turskog javnog duga. uke bio je osobno Reisul-ulema prosvi­ naredaba kako za aliirske tako i za je ovaj zavod ravnopravan, s onim i Kvantum duga, koji će pripasti na jetli gosp. H. M,. Džemalludin ef. Cauturske podanike. Ona može izdati i za­ absclventice bivaju jednako u službi pojedine države mora se proporcional­ šević. .Učđnice u preparandiji pokazaše branu uvoza i izvoza s tim ograniče­ smatrane kao i' one iz drž. preparandi­ no opredijeliti i to prema prihodima olijep uspjeh kako u kiraetu, tako u akanjem,' da ovakva zabrana stupa na je. Siromašne učenice više škqle i pre­ duzetih turskih zemalja. Pri utvrđiva­ idu i tarihi enbija. Ove godine su svrši­ snagu tek iza 6 mjeseci nakon odpbreparandije imaju prama svojim prilika- • nju tačnosti prihoda > pojedinih turskih i le nauke u ovoj školi dvi.e učenice i ma i Stipendiju, koja naravnoga današ­ pokrajina uzeće se' kao mjerilo prihodi | nja svake od aliiranih sila. proglašene zrelim za učiteljice osnov­ nja vremena nije dovoljna za uzdrž^Turske prije balkanskdft rata na tri go- i D) RAZORUŽANJE TURSKE. nih škola i to Hiba Mehinagić rodom dine. iz Tešnja sa vrlo dobrim uspjehom i • van je, ali je ipak dobra pomoć rodite­ (U glavnim točkama.) ljima, da iškoluju svoje dijete. Ovdje ’ Gornji će se princip primijeniti i pri­ Raifa Salftvić iz Tuzle sa dobrim us­ Vojska: Dozvoljava se dobro­ najveća poteškoća u tom. što se dje­ likom izračunavanja terueta, koji pri­ pjehom. voljno rekrutovanje sa službom od vojčice s vana nema gdje -da smjesti, padaju upravi turskog javnog duga i 12 godina (za oficire 25 godina). Ova Od kad je ova preparandija reformi ­ pošto, u nas nije još u običaj ušlo, da te će se tražbine prenijeti na države, senjska sastoji od 35.000 žandarma, rana (1911.) 1 osnovana na prethodnoj se tuđe dijete uzima u kuću na stan i koje su dobile zemlje poslije balkanskog 15.000 Jjudi koji će biti u pomoć žan­ naobrazbi osnovne 4 god. i više dje­ opskrbu uz plaću. Konvikta također ne­ rata. darmeriji, te 700 ljudi, koji će služiti vojačke škole također 4 godine, svr­ ma, premda je stara vlada još prije ra­ Uspostava kontrole nad turskim finan­ kao lična garda Sultanova. Oficiri ališilo je ovaj zavod dosad osam učite­ cijama. ta bita odlučila, da podigne ovaki je­ 1 ranih i neutralnih država radiće u za­ ljica, od kojih služena sad kao učite­ U Turskoj se uspostalvja jedna Inter- | jednici s turskom žandermariiom. dan zavod pflsebno za naše djevojke, ljice samo tri a druge su udate. Gore aliirana financijska komisija, u koju u- I koje pohađaju više (srednje) škole. No Utvrde. Sva utvrđenja • i. slično što spomenute dvije sad će biti namještene. ipak pored toga svega nađe se ljudi, , laže delegati Francuske, Engleske i Ita­ iz daljine od 20 kilometara okružuiu lije, kojima se pridodaje i opunomoće­ te prime po koju djevojčicu s vana i Ovom prilikom psjećamo potrebu da Mramorsko more moraju se srušiti. nik turske vlade kao savjetujući po­ tako je i ove godine bilo u zavodu de­ progovorimo koju riječ otvoru našem Mornarica. Imaju se izručiti sve tur­ moćnik. Ova će komisija poduzeti najsetak učenica iz provincije. jedinom ženskom zavodu radi interesa ske ratne lađe osim nekih lako naoru ­ shodnje mjere za sređenje turskih finan­ sviju nas, a osobito onih s vana. koji Ko bi iz-provincije želio, da mu kćer­ žanih la,đa koje će služiti policiji. cija. a naročito joj spada u djelokrug: bi možda želiii da im kćeri nastave ka nastavi nauke u višoj djevojačkoj Avijatika. Turska ne smije posjedo­ 1 .) Prethodno ispitivanje turskog bu­ nauke u višoj djevojačkoj školi, kad školi, ako je svršila ove godine оф vati ni pomorske nj kopnene avijatičdžeta, koji bez njena odobrenja nema svrše osnovnu. U ovoj je školi pod jed­ navnu, neka se slobodno obrati na di­ ke jedinice. vrijednosti. „ nom upravom osnovna djevojačka rekciju zavoda ili na radni odbor na­ 2 .) Nadzor nad uporabom turskog bu­ Kontrola. Medualiirane će komisije škola samo za muslimanske djevojčice še organizacije za informaciju, a mi džeta te svih financijskih zakona i na­ kontrolisati razoružanje Turske. Nova sa 4 razreda i 160 učenica, viša djevo­ ćemo se pobrinuti preko mjesnog od­ redaba. će se turska vojska organizovati pod jačka škola sa 4 razreda i 45 učenicp bora da saznamo, koje bi familije bile 3 .) Odluka o tom. kako se ima po­ vodstvom posebne aliirske komisije, islamskih i ženska muslim. preparan­ voljne primiti koju ovahu učenicu iz stupati u pitanju reformiranja cirkula­ koja će djelovati najmatnje pet godina dija (produžni .tečajevi) tri godišta sa provincije i uz koje uvjete, pa ćemo cije turskog novca. iza potpisa ugovora. 8 učenica. Ova zadnja, škola razlikuje rado svakog obavijestiti, samo da se Bilješke. Prosvjeta i škola. F E L J TON. kako treba s njom postupati. . . ^ora to biti dama iz viših krugova, koju je Jildiz osudio. . . A taj isti Jildiz ima obzira! . . Čudnovata stvar. . ; zaključi Zjja« gledajući kroz prozor mirno veliko more obasjano A Hifzi Bjeievac suncem Tamo daleko plovila je lađa i gubila mu se iz vida. Zija pogleda bolesnicu. Zatvorenih očiju ležala je Rene. Prikuči joj se bliže i osluhne dihanje. Bilo ' XI. je polagano, otegnuto. Opipa bilo i mahne glavom, jer je bilo vrlo slabo. Zija je stajao do postelje je­ Salih paša je’ odredio, da se Rene smjesti u dan čas i gledao bolesnicu. Što je više i duže poposebnu sobu, »_ne u zajedničku" bolnicu. I ako ni­ smatrao zažareno lice, pravilne crte, kose i čelo iz­ je znao o njoj ništa pobliže naslućivao je već i po gledalo mu je kao da mu ta nepoznata bolesnica naređenju, da je tđ kažnjenik, s kojim treba imati mnogo obzira. Za to je navraćajući se isti dan na- ; postaje poznata. Najednom otvori ona oči, velike crne oči i zagleda se nekud u nepoznatu tačku na redio Zija-u: stropu, a onda svrati svoj pogled na Zija-a. »Oglum Zija*)! Treba na bolesnicu paziti, jer. Nije ništa rekla. Gledala ga je dugo, a onda j ja imam naređenje iz Carigrada...« opet umorno sklopila vjeđe. Koliko god se je Zija | Rene je prenešena u posebn^ sobu u blizini mučio da se dosjeti gdje je tu ženu vidio nije se Zija-ove, da joj može uvijek brzo pomoći. Za čudo mogao sjetiti, pa je sebe uvjeravao, da je to i varka I našlo sc je čista rublja, uredna postelja, soba ure­ možda kakva sličnost, a da mu to i potvrđeno bu- i đena i okrečena. Da je to mogla Rene viditi bilo de odluči upitati pašu ko je ta žena i zaštu je obi joj možda lakšel Ali čitav dan bila je u groznici suđena. Međutim mu nije trebalo dugo čekati, jer | i nije znala za se Zija je sjedio u njezinoj sobi mu je dr Tevfikbey rastumačio zagonetku, kada se I kraj otvorena prozora i razmišljao; mislio o toj ne­ je poslije podne navratio, da pogleda bolesnicu. poznatoj bolesnici za koju se je i paša zauzeo. . . Tada je Zija doznao, da je to Rene Logotetides, Ko bi to mogao biti? Salih paša ne spomenu nje­ liječnica iz Pere, s kojom se je Zija upoznao u jerzina imena. Iz. Carigrada ima »posebno naređenje menskoj bolnici, a poslije bio snjom kod liječničkog •) čita se о1цт. zbora u austrijskoj bolnici. Teofikbey ga je umolio, Rene Logotetides. (9з) da što. više pazi na Renu „jer je i ona radila da se svrši tiranija i bezakonje jildizke kamarile". Ovo su bile Teofikbeyovb riječi, jer je on i-prfje sa Zijaom razgovarao intjmnije i slobodnije. A Zija mu je bio za to blagodaran i vršio veći dio dužnosti oko bo­ lesnika. Kada je Zija doznao, da je bolesnik kojeg on njeguje ta znamenita pobornica slobode i narodnih prava posvetio je svu svoju brigu samo njojzi i ni jedan čas nije ostavljao njezine postelje. U noći je nastupilo zapalenje pluća, pa je Zija i čitavu noć ostao uza nju, da je na svaki način otme'smrti i sačuva narodu, narodu njezinu i budućoj slobodnoj Turskoj. Za dva dana prošla je kriza i groznica odpadala. Rene je izmorena progledala oko sebe i kao s nekim čuđenjem gledala tu promjenu. Onda joj zastao pogled na čovjeku koji je kraj stola do njezine postelje, nešto čitao i pomislila u sebi: šta ja ovo sada bilo? Bolesna je, iznemqgla je, jer ne može ni rukom maknuti . . . Čitavo je tijelo boli, teško diše. Reni se činilo, kao da je mnogo vreme­ na prošlg, kao da je već čitava »ječnosVizmeđu onog dana kada dovedena u • zatvor i ovog časa kad je ponovo progledala. A činilo Joj se kao da se je i nešto promjenilo i u njoj i oko nje. Mjesto one velike prišne sobe sa slomljenom stolicom nalazi se u maloj lijepoj čistoj sobici s velikim prozorom kroz koji se vidi plavo, vedro nebo. , �svaki i>ut uz pismo priloži marka za odgovor. Ove je godine — kako smo saznali — ti svim narodnim osnovnim školama u Bosni L Hercegovini 6—700 učenica islamske vjere. To je naravno pre­ malen broj prama onom, koliko bi ih moglo biti, ali je ipak dobar korak unaprijed prama ovom stanju prije 10. ili više godina. Stoga bi trebalo, da se naši mjesni odbori late posla i to baš sada u ovo doba godine, kad se svršet- kom školske godine obavljaju upisi za djecu za novu školsku godinu, da se i naše ženske djece što više upisuje, a na drugoj opet strani, da se nastoji, da one učenice, koje su ove godine svršile osnovnu školu, nastave nauke u višoj djevojačkoj školi u Sarajevu ili kome je.naručnije u drugom kom mje­ stu: Banjoj Luci, Mostaru j t. d. Dužnost je nas sviju, da se i u tom [»ogledu provede briga, i pode unaprijed. „Turska opasnost". »Agramer Tagblatt« od 30. pr. mj. donosi članak pod naslovom »Die tiirkisclie Gefahr«, kojeg u cijelosti preno­ simo. Članak glasi: »U latinskoj štampi kolaju u zadnje doba, a osobito iza konferencije u San Remu, skroz protuslovne vijesti o po­ ložaju u Turskoj. U štampi se ogleda pravi javni život država i otkrivaju tendencije i ciljevi njihove vanjske po­ litike. I. baš u pogledu Turske evropske su velesile skroz u neizvjesnosti. ■ Nji­ hove želje, namjere i svrhe jako su opreč.ne. Cijeli kaos protuslovnih vijesti i izvještaja daje ovaj karakteristični re­ zultat: , Zapadnoevropske sile stoje prema narodima Azije ujedinjenim pod skeptrom stambulsko« halife bez ikakvog razumijevanja, dapače- one upotreblja­ vaju prema Turskoj istu kratkovidnu politiku, kako su to prije činile prema Austriji./ Iz vrtloga vijesti, koje proietiču iz različitih vrela i koje služe različitiin interesima, može se po prilici stvoriti ova slika: Današnje prilike u Turskoj ne razli­ kuju se ništa od onih, za vrijeme rata. Nacionalistički elementi udruženja »Je­ dinstvo i Napredak« vrše najjači upliv i u njihovim se rukama, izuzevši 12 poslanika, nalazi cijeli parlamenat. Na­ cionalisti su izraziti prijatelji Nijemaca. .Njemačka ih vlada potpomaže još i sada»moraltio i materijalno; oni raspola­ žu vojskom i mornaricom. Pa i vlada je prisiljena da s njima računa, te su nedavno mnogi njima nepoćudni mini­ stri morali demisionirati. Oni operišu sa oružanom organizacijom. Nijesu do­ duše slažbeno priznati, ali s njima vla­ da stoji u dodiru. U zadnje vrijeme simpatišu Turci i sa boljševicima, te je Mustafa Kemal paša sa kavkaskim boljševicima sklppio i savez. Odnošaji Turske i Armeni­ je bivaju jz dana u dan sve napetiji, Armenci žele, da njihovu zemlju zaposjednu francuske trupe, i to je dalo po­ voda sukobu anadolskih turskih četa sa Francuzima. Jermenska delegacija, ko­ ja se još nalazi u Parizu prikazuje sta­ nje u-Armeniji odveć ozbiljnim. Aserbeidžan se proglasio boljševičkom republikom i počeo žestoku borbu protiv armepske republike. Iregularne te kurdsko-tatarske sile iz Perzije kreću proti Armeniji. Enver paša na čelu jedne ja- ke. islamske vojske kreće od Bakua prema Tiflisu i Batuinu, da se opera­ tivno ujedini sa Mustafa Kemal pašom, koji polazi na Erzerum.’ Ovaj pohod ima za cilj uništenje armenske republike. Također iz CiHpije dolaze neprestano uznemirujuće v.ijesti, premda se ovaj l$aj nalazi pod zaštitom Francuza. Ta­ mo živi 150.000 Armenaca pod stalnom prijetnjom napadaja, od strane Turaka, i Poslije užasnih krvoprolića .u Marahu zaposjeli su Turci mnoge armenske i gradove, koji su se nakon višemjesečnog očajnog držanja morali, konačno predati, jer su ostali, bez pomoći. . Držanje velevlasti je — različito. Kako je poznato Engleska tjera prema Islamu politiku autonomiziranja (dijelenja), da na taj način muslimane, koji se nalaze pod njezinom vlašću istrgne ispod svakog jačeg upliva samost. musi. ' država. Radi toga podupire ona Grke i Armence i nastoji da uspostavi jedan armensko-grčki savez, koji bi bio upe­ ren protiv Turske. • Francuski upliv u Turskoj je više kul­ turne i gospodarske naravi. Francuska ne bi htjela uništiti Tursku, ali ipak radi na tome da Siriju, pa i Ciliciju podvngne svome uplivu. Stoga Su i simpa­ tije za Francusku mnogo vćee, nego li za Englesku. Italija kuša politiku približavanja, te je Tripolisu priznala izvjesnu autono­ miju. Turci goje veliko povjerenje prema Americi, pa se hoće tamo da obrate za I pomoć pri. reorganizovanju zemlje. Grčka je stari vjekovni neprijatelj Turske, pa bi htjela da je uništi. U Gruziniji i Aserbeidžan'u opaža se upliv engleskog kapitala. U Armeniji stoje engleski i američki upliv u ravno­ teži. Sirija je pod francuskom uplivnom | sferom, pa se Francuzi trude da tamo osnuju vazalnu državu pod emirom i Fejsalom. Mesopotamiju su okupirali Englezi, nastoje da svoj upliv prene­ su i na Huižaz. Perzija se nalazi pod protektoratom Engleske, no raspolože­ nje tamo pije baš najbolje. Turski problem je dakle pravi islam­ ski problem, čije se riješenje u San Re­ j mu nije sretno zasnovalo. Velesile ope­ tuju u Aziji nekadašnju evropsku igru sa Habsburgovcima. Učinile bi dobro, ako bi se u zapadnoj Aziji čuvale od posljedica ove bankrotirane politike.« Politički pregled goslavenske čete iz Sibirije nalaze $ada 1 milijun dinara za kupovinu priplod­ ne krupne i sit-ne sftke za Crnu Goru. Tako isto i kredit 3d 2 milijuna dinara za, nabavku hrane i kredit od 800.000 dinara za nabavu tereftih automobila, koji će vršiti prenos iste hrape i drugih potreština u Crnu Goru. Isto ie tako potpisano riješenje za isplatu plaća i penzija crnogorskim čm^nicitna od 11 milijuna dinara, jer ini za vrijeme- au­ strijske okupacije nije isplaćena plaća i penzija.’lsplata ovili-plaća i penzija po­ četi će čim se glavna kontrola u Cr­ noj Gori, kojoj će se ista povjeriti, pri­ premiti sve što bude trebalo za posao. UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. Izjava dra Trumbića. Ministar ino­ stranih djela g. Trumbić dao je,»Matinu« slijedeću izjavu: Vrlo važni razlo­ zi navode-nas na bojazan, da događaji sa Sušakom ne predstavljaju samo preludij. Izvjesno. jeste da D^nunzio sprema proširenje okupacije na zonu, koju štjte jugoslavenske trupe. Niti pod koju cijenu ne želimo, da se to ostvari, ali smo energično odlučili, da to spri­ ječimo vojnom silom. Daleko je od nas pomisao da riječko pitanje riješimo oružjem, ali dužnost je saveznika, da već jednom učine kraj ovoj nesnosnoj situaciji, kojoj nema premca u historiji. Ja se ne stavljam samo na stanovište nacionalnoga rivalstva, već upozorujem i na to, da vojnički teror Dannunzia na Rijeci predstavlja zločin protiv cijele Evrope. U času kada je na dnevnom redu pitanje podizanja ekonomskog napredka čitave Evrope, tvrdim, da dok je Damiunzio na Rijeci ne može o to­ me biti govora.-Od kako je Đannunzio oteo Rijeku ne samo da’ ne možemo izvesti u savezničke zemlje žito, sto­ ku i drvo, već ne možemo niti ishra­ niti Dalmacije. U ime viših ekonomskih interesa tražimo od saveznika, da po­ dignu blokadu od koje danas toliko patimo. Odobreni krediti za Crnu . Goru. G. minisar financija odobrio je kredit od Страна 3. ПРАВДА* — „PRAVDA, fcpoj 164 — Broj Srbi moraju Isprazniti područje oko Segeda? Kako javlja »Mittagspost« iz Budimpešte madžarska je vlada obavještena od budimpeštanske' antantine komisije da će antanta u skoro vrijeme učiniti potrebne korake da Srbi ispraz­ ne okupirano područje oko Novog Se­ geda. Navodno će se Srbe prisiliti da ova područja isprazne najkasnije do konca mjeseca lipnja. VANJSKI- POLOŽAJ. Mustafa Kemal zauzeo Kumkale? — Prema potonjim brzojavima pariških novina jazabire se da čete Mustafe Kemala- gospodare čitavom azijskom obalom Dardanela; a »Temps« od 26. maja javlja, da su nacionalisti zauzeli Kum-Kalu. koja jc na samom ulazu Dar­ danela i .koja je poznata, kao najjača tvrđava u Dardanelima. ugrožena prava. Iza njega je uzeo ri­ ječ član okružnog odbora »demokrat­ ske« st»nW .Hafiz Mustafa ef. Nurkić. tajik muftijskog ureda i izjavljuje u poduljem govoru, da istupa iz »demo­ kratske« stranke, jer da se je uvjerio da su tendencije te stranke protumusliшапзке i prelazi u »Jugoslavensku Mu­ slimansku Organizaciju«. Polazak jugoslavenskih četa iz Sibi­ rije. »Temps« donosi, da se češke i juu Vladivostpku i odlaze koncem mjese­ ca juna put svoje domovine,Лко bude 'dovoljno transportnih parobroda. Pomenuti list javljajući ovo veli, da će se i. Japan morati sada izjaviti o istočnom pitanju gledorn na ispražnjenje zaposjed­ nutoga zemljišta, jer bi bilo u redu, da sada i’ on povuče svoje čete, pošto su savezničke' čete ostavile Sibiriju. Mobilizacija u Poljskoj. Kako javlja jedan list, podnio je poljski ratni mi­ nistar u parlamentu zakonski predlog, da se pozovu pod oružje sva godišta 1895. do 1902. i to iz opreznosti za slu­ čaj, ako bi Rusi otklonili poljsku mirov- nu ponudu ili ako bi nastale komplika­ cije u šleskom plebiscitnom okružju. Vješanje u Budimpešti. U dvorištu uza u Budimpešti pogubljen je 25-gffdišnji bravarski pomoćnik Julie Jonas. On je bio član tjelesne straže krvoloka čianiuela i suđen na smrt radi višestrukog umorstva.. . I i ! , . Miralembe^ Begović iz Dervente is­ tupa i prbteštvuje proti muslimanskim »demokratskim« poslanicima, koje drži odgovornim za protimuslimanski kurs. Sj^ipštinari ističu svoje silno negodo­ vanje nad ovim odmetnicima. G. Be­ gović nadalje ističe kako je kao po­ sjednik 700 hektara beglučke zemlje ostao bez ičega i da je bio prinužden zamoliti kotarskog, predstojnika, da mu od kakvog »demokratskog« gazde izvozničara nade jedan komad zemlje za obradu i da je spreman dati hak i. to polovicu od prihoda. Poslije je govo­ rio Atif Sitnica iz Kozarca ispred teža­ ka muslimana koji se obara na »demo­ krate« i njihovu politiku nazivajući ihpljačkašima i otimačima tuđeg dobra. Odluke engleske vlade u Irskom pi- : tanju. U ministarskom vijeću pod pred­ • Iza toga je pročitana rezolucija (Donosirno je na drugom mjestu. Op. ur.) sjedanjem Lloyd Georga, a u prisutno­ i jednoglasno usvojena. sti maršala Frencha. raspravljalo se o raznim pitanjima i odredbama, koje će Nakon pročitanja rezolucije istupa biti potrebne radi pokreta SinfeinovaMuhamed Jusufagić te predlaže da se ca. — Očekuje se, da će. se štrajk ze- ? rezolucija sa obrazloženjem pošalje Nj. Ijezničara i lučkih radnika u Irskoj još Vis. Regentu i da se tom prilikom uproširiti. moli da bi lično proputovao ove kra­ jeve i. na vlastite se oči uvjerio o na­ Bojkot Madžarske. Na sjednici me­ šem bijednom stanju. Jednoglasno se đunarodnog saveza transportnih radni­ usvaja. ka zaključio je generalni savjet bojkot Sa skupštine su otposlani brzojavni ■ Madžarske. Odaslanici Engleske, Franpozdravi koji su bili predmetom burnih ceske. Njemačke, Austrije, Nizozem­ ovacija. Dr. Džinić. ske, Norveške i Danske izjavili su, da će » se u njihovim državama svo rad­ ništvo odazvati njihovom pozivu kao j jedan čovjek. Zemlje, koje nijesu za( stupane u tom savezu izdaće jednak proglas najdulje za mjesec dana. Socijalni život. Francuska kultura U njemačkoj štampi iznose se upra­ vo strašne slike crnačkog divljaštva u okupiranim krajevima Njemačke, a po­ tvrđuju ih i izvještaji u nekim francu­ skim listovima. Banja Luka, 28. maja. U Njemačkoj Narodnoj Skupštini-raz­ Danas je ovdje obdržavana velika vila se b tome debata u kojoj je mini­ muslimanska skupština bez razlike po­ star Kosler izjavio da je 50.000 crnaca litičkih stranaka, koja je izvanredno uu srcu Evrope zločin i da su prosvjedi spjela. Gotovo svi kotarevi okruga baAmerike, Engleske, Švedske i Norveš­ । njalučkog izaslali su delegate, a oni ke imali jednak uspjeh kao i Njemač­ koji nisu došli brzojavno su se solidake. Francuska vlada neće da vidi ra­ I risali. BanjalučAni su došli u velikom zorno djelovanje njezinih četa; ona iz­ I broju tako, da je bilo na skupštini pre­ javljuje da ih je mnogo manje u Evro­ ko 3000 duša. Upalo je u oči, da je bilo pi i da nema prigovora njihovom pona­ prisutno i preko 300 muslimanki. šanju i disciplini. Skupštinu je otvorio predsjednik saAli djela govore protivno. zivajućez odbora, gradski načelnk g. Dr. Džimc i predložio za predsjednika Poznati borac za sporazum naroda i skupštine muftiju g. Kurta, kojeg skup-, E. D. Morel zgraža se u »Daily HeralI ština jednoglasno izabra, a koji po­ du« nad francuskim militarizmom, te zdravlja u kratko Sve prisutne i daje ri­ piše: »Francuski militaristi, počinjaju ječ prvom govorniku Hamdibegu Džigadan zločin proti cijelom ženskom svi­ nlću. Gosp. Džinić je prikazao u odujetu, proti bijeloj rasi I "uopće cijeloj ci­ vilizaciji. Stotine hiljada afrikanskih Ijem govoru nepravde koje se čine mu­ slimanima i bio je više puta prekidat divljaka koji su za vrijeme rata punili od skupštinara sa burnim ovacijama, svoje krušne torbake očima, ušesima i ali ga je izaslanik političke vlasti, ko­ glavama neprijatelja, poplavljuju Evro­ tarski predstojnik g. Dr.-Kostić, preki­ pu poslije 19 mjeseci od kada je rat nuo. jer da svojim govorom »razdra- dovršen, te su postali strah i trepet žuje druge vjere« — i on je završio zemlje, užas žena i djevojaka.« svoj govor sa riječima: »Bože pravde Pariški list »Clarte« piše u jednom potnozi nam.. .< • , članku: »Ne obazirući se na divljaštvo Poslije njega uzeo je riječ član Nar. crnih četa, sifilis užasno hara svuda, Predstavništva g. Suljaga Salihagić, gdje crni borave. Mnoštvo zaraženih kojega skupština odmah pri istupu bur­ prostitutki poslano je iz 'Francuske u no pozdravlja. G. Salihagić je u svom Wiesbaden, Mainz i Frankfurt. Bolnice govoru ocrtao nepravde koje se čine su prepune, pa više ne mogu da pri­ muslimanima p^>đ »demokratskim« re­ maju nove bolesnike. Za bolesnike žimom a naročito u agrarnom pitanju. (muške i ženske) rekvirirane su velike Otkrio je silna barbarstva koja se čine kuće. Mnogo nlladih njemačkih djevo­ nad muslimanima u Ndvopazarskom jaka. u dobi •udaje, neke jedva 14—15 Sandžaku i pozvao skupštinare, da .pri godina stare, dovode se zaražene ovom obrani svojih prava brane i prava ove j strahovitom bolešću u bolnice. One su naše braće. Skupštinari su sa velikim se same prodavale, jer 20 franaka vri­ negodovanjem popratili ove zulume jedi 150 maraka. 50 franaka 400 mara­ kpji se čine nad t:m bijednicima. Zatim ka. Mlade djevojke u poljima bivaju sa zadovoljstvom spominje držanje ne­ silovane, na povratku iž radnje doče­ kih srpskih političara, kod kojih je uvi­ kane i odvođene. Za mnoge se ne zna jek naišao na razumijevanje za tegobe gdje su. Neke su iščezle iz gradova, i musliptana. a naročito ističe g. Stojana sela saarske doline, a kasnije nađene kao Protića u svakom pogledu a specijalno Iješine . pod smetljištem ili u kakvoj u pogledu teškog agrarnog stanja. Pri grabi. Medu ovima je i mlađih žena. svršetku govora skupština mu je apla­ Ćete, koje je Francuska dovela iz za­ udirala. padne Afrike pojteču iz najdivljijih ple­ Zatim istupa na govprnčku tribinu mena. od barbara u pravom smislu ri­ jedna muslimanska že# sa djetetom, ječi. Od ovih ljudi Francuska namje­ ratnim siročetom. kojoj je uslijed ag­ rava da sastavi stalnujtrnačku armararne reforme oduzeto svako sredstvo du od 200.000 ljudi koji će morati slu­ zp življenje. Njezina pojava i govor žiti 3 godine, od ovih 2 u evropskim učinila je najdublji utisak na prisutne, garnizonima. Zaista lijepi izgledi za bu­ od kojih su mnogi plakali. dućnost! i Poslije je govorio g. H. Hifzi ef. Bahtijarević, koji daje izraza svom veselju da su se muslimani bež razlike stra­ naka. staleža i spola udružili da bran«- Naši dopisi Šaljite odmah pretplatu �.ПРАВДА* Стр.на 4. Stran« moglo ući u trag’zlikovcima, ali do­ sadama je istraga u ovaj komplicirani zločin lUKjela toliko svjetla, ■ da s'hw tereti njegovu ženu, koja je prema njegoviin godinama nerazmjerno mlada, i njezina dva brata. Stoga su osumnji­ čeni otpraćeni u Tuzlu okružnom sudu na daljnje vođenje istrage«. uomacE vijesti Dobrovoljačke nasilje u Žepču. Sko­ ro u svakom broju našega lista prisi­ ljeni smo registrirati nasilja, što ili čine »■dobrovoljci«- u pojedinim kotarevima. Uzalud smo apelovali na vladu, da se jedan-put napravi konac tim bašibozuč'kim nasiljima i da se raspuste po mir i poredak štetne organizacije ljudi, ko­ ji su služeći u vojsci vršili svoju patri­ otsku dužnost, zašto oni danas hoće poseban položaj u državi, hoće da bu­ du država u državi. Puna nam je kapa bila Rogatice, Bileće, Nevesinja, Foče i dr„ a sada su počeli svoja nasilja provoditi u mjesti­ ma. gdje bi moglo biti kobno za njih. Mi smo u prošlom broju registriralidogađaj u Zenici, koji je nastao uslijed bezobraznog izazivanja Lazara Tošanovića. a sada nam je registrirati do­ gađa;, koji se zbio u Žepču 31. maja t. g Toga dana su naime obdržavali ■ dobrovoljci« u Žepču Sastanak, na ko­ jem su sudjelovali sveštenici Varagić i zloglasni zavidovićki »junačina« Plavušič, te Milutin Jovanović, v e 1 cp r odavač soli i »duvana«, koje je bene­ ficije kao »mučenik« dobio. Na ovaj sastanak bio je pozvat i nadšumar Srbin g. Turuntašević, koji se pozivu nije odazvao. Stoga pošalju po njega posebno izaslanstvo, koje ga su­ sretne u čaršiji ј pozove da ide na skup­ štinu. Kad im je g. Turuntašević odgo­ vorio da on nema s njima nikakva po­ sla, a ako im što treba, eto im pred­ stojnika, udari jedan »dobrovoljac« Turuntaševića nogom u prsa, a drugi ga spopane i tresne od zid Arnautove ka­ vane. Siromah Turuntašević počne bje­ žati, ali ga »dobrovoljci« stignu i poč­ nu tući. Na njegovu dreku pridode nekolikb ljudi iz čaršije i podu u pomoć napadnutom, kojega su »dobrovoljci«; bacali s noge na nogu i vukli po -zemlji. Rad; prijetnja »dobrovoljaca« nije se niko -usudio da spasava već onesviještena čovjeka, kojega su mlatili i ne­ prestano vikali: »Idi na skupštinu«. Ramazansko sijelo u Gajretovu Kon­ viktu. Pitomci ovog konvikta namje­ ravaju da večeras iza teravije dadnu »Ramazansko sijelo« sa slijedećim pro­ gramom: 1. Koračnica iz opere »Pro­ dana nevjesta« sviraju tamburaši. 2. »Pod peiidžerom« od Vilhara. solo pje­ va A. Šuljak. 3. »Dunavski valovi, svi­ raju tamburaši. 4. »Đavo pod čergom«, šala u jednom činu, od Ekrema; izvadaju pitomci. Ovo je prvo sijelo, koje daju naši đaci u svom konviktu, pa bi ga trebao da' posjeti svaki prijatelj na­ pretka naše mladeži tim prije, što čisti prihod ovoga sijela ide u korist đačke knjižnice, iz koje će pitomci dobrim šti­ vom moći da oplemejte svoj duh.i upot­ pune svoju naobrazbu. Osim toga đaci namjeravaju da su­ tra k večeri opet iza teravije prirode isto sijelo samo za naše ženskinje. Red i disciplina, koja vlada u ovom konvik­ tu. najbolja nam je garancija za dostojnir zabavu i sijelo naših sestara, može­ mo preporučiti posjetu ovog sijela,' jer se niukoliko ne će razlikovati od preklanjske zabave u sirotištu. Na tom žen­ skom sijelu neće biti ni najmanje smet­ nje od muškima, jer će svu poslugu vr­ šit: također ženske. Ulazne cijene su - za muške K 20.—, a za ženske K 10.—. Rado bilježimo. Od mjesnog odbora u Visokom dobismo ove retke: U bi­ lješci: »Šta sve ne će biti u Visokom?« što je izašla u »Pravdi« broj 157. od 15. maja napada se pristav pomoćnih ureda g. Knežević, pa se naslov umo­ ljava, da bi dopis ispravio u toliko, da g. Knežević nije uredovao glede krče­ vine u općini Potkraj, nego je cijelu stvar rješavao drugi referent kot. ureda, To se konstatovalo na temelju iz­ viđa, odakle se može punim pravom za­ ključiti da je isti Knežević korektan p toj stvari, pa ispravljamo prvo stoga, što je on u toj stvari prav, a drugo stoga što se je g. Knežević prema mu­ slimanima pokazao jednim od najsusrctljivih organa ovog kot. ureda«. Rado bilježimo gornji ispravak na­ šeg odbora i molimo dopisnike, da dru­ gi put budu rigorozniii u prikazivanju tuđih krivica, • Kad je na lice mjesta došao žandarski narednik Oljača sa 4 naoružana žan­ dara, nije našao za shodno ni da ure­ duje. Kotarski ured također sa svoje strane nije ništa poduzeo. Niko ništa nije poduzeo, a »dobrovoljci« se sada prijete pojedinim građanima, da će ih zlostavljati. Šta ovo znači? Hoće 1ј jednan put vlast postavljati red? Ako ne će neka nam to rekne, pa ćemo ga mi posta­ viti. Mi je upozorujemo, da učini kraj ovome, jer taknu li se prstom ma u ko­ jeg građanina žepačkog, narodni će sud izvršiti kaznu na onaj način, kako zna i može i to odmah na istom mjestu. Nemojte reći, da^vas nijesmo upozorili. Jedno objašnjenje. Povodom bilješke »Još jedan kurban«, što je izašla u 45. broju našeg lista dobismo od kot. ure­ da u Zvorniku ovo objašnjenje: »Neupućeni dio našeg muslimanskog stanovništva u Bosni i Hercegovini, či­ tajući ovu vijest mogao bi misliti, da je Suljo Corbegović žrtva možda isključivo pravoslavnog dijela našeg naroda, čim bi postala još veća mržnja muslimana na pravoslavne j obratno. Radi toga se-konstatira ovo: Svestrano vodenom istragom nije se, istina, još »Konzorcija« snizila je cijepu kuku­ ruznom brašnu od K 7.— na K 6.50 kg. 'Oni'pekari, koji se obvežu, da će prodavati bijeli kruh po K 14.— a crni po 11.— kg. dobivače od »Konzorcije« počam od petka 4. o. mj. odnosno brašno po odgovarajućim cijenama. дррЈ -164 ‘i'1. ■ _____________ Gospodstvo Privremeni zakon o porezu na ratne dobitke naređuje: Svako, ko je u godi­ nama, koje se po ovome zakonu sma­ traju kap ratne, pribavio kakvu nepo­ kretnu imovinu ma kolike vrijednosti, ili -'okretnu- imovinu u vrijednosti od najmanje 15.000 .riuara, dužan je pod­ nijeti prijavu još i u onom slučaju, ako inače, ne podleži plaćanju poreza na ratne dobitke. U prijavi valja tačno na-značiti kupovnu cijenu pribavljene imovine, Ko ne podnese prijavu o kupu ili netačiio prijavi kupovnu cijenu, pro­ pada mu pribavljena imovina u korist državne kase. Isto tako je dužan pod­ nijeti prijavu svako, ko je prodao u go­ re navedenim godinama nepokrelđ" ■ Imadete li boli? U licu? U celome telu? Popuštaju li Vam mišice i živci? Pokušajte Fellerdv pravi Elsafiuid! Divit ćete se! 6 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce 36 kruna. Trpite li od spore probave? Od sla­ ba apetita? Zacepljenosti? Protiv toga pomažu" Fellerove prave Elsa-pi-lule! 6 kutija 18 kruna. — Prava švedska tinktura 1 boca 15 kruna. Omot i poštarina posebno, ali što jeftinije.- Eugen V. Feller Stubica donja, Elsatrg br. 310. Hrvatska. Sreća da bude lijepa, te da ljepo­ tom svojom poluči uspjehu društve­ nom i obiteljskom životu. Zadesiti će svaku ženu uporabom Fellerove Elsapomade za lice i kožu. Ova pomadu odstranjuje sunčane i druge pjege, kož­ ne nečistoće, sujedice, bubuljice. Čini kožu mekom, nježnom i rumenom. Tisuće i i tisuće gospođa upotrebljuju je s najvećim uspjehom. Nu ne valja se latiti škodljivih sredstava, naručite stoga samo pravu zaštitnu pomadu »Elsa« lončić ža 6 kruna. Jača vrsta 9 kruna. Dobiva se Samo kod ljekar­ nika Eugena V. Fellera, Stubica donja Elsatrg br. 310 (Hrvatska/ 184 Bonbona movinu kakye god vrijednosti ili po­ kretnu imćvinu u vrednosti dd najma­ nje 15.000 dinara. U prijavi valja pro­ dajnu cijenu tačno navesti. Ko ne pod­ nese prijavu o prodaji ili prodajnu ce­ nti tačno ne prijavi, plaća u ime kazne 50% poreza na ratne dobitke, za koji je državna kasa prikraćena ili ’je iz­ vrgnuta prikraćenju. Obe ove prijave dužni su obvezanici podnijeti -do 30. ju­ na 1920. Kp poreskim vlastima prijavi i done­ se vjerodostojne konkretne podatke, da je koji poreskj obveznik namerno sas­ vim ili djeiimično izmakao ovome po­ rezu ili obori tvrdnju obveznika, da ne­ ma. po vlasti zatraženih knjiga ili is­ prava, dobiće. kao nagradu jednu tre­ ćinu faktično uplaćene novčane kazne, koja bude po toj prijavi izrečena. ♦ ♦ PAPIRNICA I HAMD1JE KOPČ1ĆA 1 preporučnje svoje bogato stovarište 2 svih* vrsta papira, "kancalarijskog i z školskog pribora. — Naručbe se ♦ obavljaju brzo i točno. * Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 . Ci ene umjerene. « •♦••o*««*«**««*«*«***«««***« I Prodajem vršaću mašinu s đvBppEžnim urtlom. Salih Merdan, Kakanj. Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština’ Posluga brza- i tačna. — Cijene najumjerenije. najboljeg bečkog fabrikata nudi uz cijenu od K '70'— za netto kg dok zaliha traje Salihaga Nuhić i sinovi Muslimanska trgovačka -i obrtnička banka za Bosnu I Hepccgoninu u Sarajku. trgovina voća i ze­ Kancelarija: Kralja Petra ul. 2' prizemno lijevo. — Telefon: 214a Brzojavni naslov: Trgovačka banka Sarajevo. Sarajevo leni i južnog voća na veliko Protin Sokak 4. - Telefon 498 a ludin na prodaju uz jeftine cijene t ■ . ; I ' j Oglašujte u „Pravdi" hrastove rene za - gotovih neka se planke, borove daske sječene i mje­ pravljenje bačvi, kao i 20 komada kaca (za okolo 4 vagona). — Kupac direktno na mene obrati. Mujaga Kučukalić, Gračanica, na Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovina dion. drjištvo u Sarajevu. Podružnica u Tuzli. Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,000.000. Pupilarno siguran zavod. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K 11,000.000. Uzima u pohranu i«vake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavlja sve bankovne poslove najbrže i najpovoljnije. ______________________________________________ —— Odgovorni urednik: F. Šalaka. Vtte.ik: iamtaUi OtlDvt »S. W. м Ajvaru* D. U A. Ktmnt, Sanlmo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/7ff92ca207c7c2080a7bc693bd7cc9d4.pdf d33beb1e5f450b9c89c3289c06473bbe PDF Text Text Poštarina u gotovom platana. H. Ahmed Humdi AVDA Kasumov^ Broj 60(165) Sarajevo, utorak 8, juna 1920. (21. ramazana 1338.) POJEDINI BROJ 1 kruna. Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje ndahcioni odbor Pretplata godiš. 120 kru­ na, na pola godine 60 kru­ na. Uredništvo i uprava' nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. Čekovni račun pošt. štedionice 1119. Godina II. Turski je parlamenat u Ankori pri- ’ spas iste, ali prema potonjim vijestima mio predlog Mustafe Kemala, da se ka­ Amerika je odbila svoju pomoć kao ko u Turskoj tako i u inostranstvu po- 1 što je otklonila i mandata nad Arme­ krene jaka panislamska organizacija. U nijom. »J protumladoturska stranka, zvana isto vrijeme izabran je Veliki Državni Na Dardanelima nacionalisti su zau­ »Entente liberal«, protivna je ovom mizeli Canakalu, te u potonje dane i Kumrovnom projektu. Tako je ova obdrža- .Savjet u koji su ušli između ostalih i Kemal paša, Dželaluddin, Arif i Džekale, znamenitu tvrđavu iz evropskog la miting na Sultan-Abmedu, gdje se je rata te tako ugrožavaju prolaz kroz protestvovaJo protiv mirovnog projek­ malleddin. Nadalje je narodna skupšti­ na riješila đa se smjesta osude na smrt Dardanele. Džafer Tajjar u su stigla po­ ta, te su govornici zborili većinom u svi oni, koji reagiraju protiv nacionali­ jačanja iz Bugarske te se čete koncenovom terminu: »Mi ga ne možomo prista. Naređeno je svim valijama j mute- | trišu na zapadu i jugu Edrene. Venizeujjri«. »Mi ne ćemo reagirati sa oruž­ sarmma, da smjesta poderu dopise i los je zatražio od Francuske, Italije i jem ј vojskom, naše je jedino oružje ri­ objave koje bi stigle od centralne vla­ Engleske pomoć, kojom bi Grčka mogla ječ«. Tako se isto sva carigradska de u Carigradu. U isto doba traženo je izvesti svoj program, jer će sama u štampa bez razlike stranaka protivi mi­ od svih vjerskih naučenjaka na Istoku, proizvođenju programa naići na velike rovnom ugovoru. »Sabah« je jednog da izdadnu fetvu protiv poznatoj fetvi poteškoće. U Trakiju su Francuske vla­ dana osvanuo u crnom okviru, repro­ carigradskog šehulislama, kojom se na­ sti jvršile popis pučanstva i ustanovila duciravši telegram Tevfik paše o mi­ cionalisti proglašuju antidržavnim. Vase ova brojka pučanstva: 860.000 mu­ rovnim uvjetima, koji je brzojav Ah lije, kao i ostali viši službenici, imaju slimana; 56(000 Grka, 54.000 Bugara Kejnai popratio ov im riječima: »Bolje da slušaju samo naredbe koje dođu iz (koji su pobjegli za' vrijeme rata) — I je umrijeti, nego ćorav, gluh i sakat Ankore. Prilikom’ rođendana Sultana dakle i iz ovog se iskaza vidi, da su živjeti. Nadamo se da ljudi u čijim je Mehmeda iz različitih mjesta i krajeva muslimani u većini, a pravedna Evro­ I rukama sudbina ovog svijeta, a kojj su poslala su mu brzojavna čestitanja, u i pa hoće da toliko muslimana prede pod I se zvanično izjavili da će pravedno rakojim se uvjerava, da će ga u skore grčku vlast. I diti — ne će dozvoliti, da ova država, Bude se muslimani Istoka i riješili su I koja je imala puno žrtava, ria jednom i dane osloboditi. Oko sto hiljada vojnika, koncentrise da se oslobode tuđeg jarma, pa bilo pogine. sano je na aserbejdžanskoj granici, a pod kojom cijenom. U tom ih pomažu i »Alemdar« kaže: »Ako se projekat Enver paša u Baku nastavlja svoj rad. ruski boljševici! Miču se muslimani, jer , mirovnog ugovora ne preinači, teško i Armenska vlada traži od Amerike, da znaju da narod koji žali žrtava nije je naći jednu ruku, koja će potpisati miI joj se pošalje pomoć i ratne lađe za dostojan da živi! ! rovni ugovor.« »Ileri« (nacionalistička novina) veli: »Zebnje i muke, koje su i stezale naša srca u nadi izgledale su Sarajevo, 7. juna. I naša iustitia nije ni s mjesta maknula, dosta lahke prema ovim koje nas spoali nas ne malo iznenađuje mišljenje Ovih je dana na sarajevskom okruž­ padoše od kad čusmo i vidjesmo pro­ nom sudu izvršena osuda, kojom je o- ovdašnjeg radikalskog organa u jekat mira.« ovoj stvari. I ovaj list piše o nekakvom suđen na smrt na vješajima dobrovo­ 1 »Journal des debats« (vazdanji ne­ iznenađenju i uzrujamo srpskog »naro­ prijatelj islamijeta) počeo je pisati pri­ ljac Trifko Cizmić, jer mu je dokazano, da« zbog ove osude, kao da i on hoće jateljske članke prema Turskoj zago­ da je namjerno iz zasjede ubio Atifa da ugađa zločinačkim hirima podivlja­ Grbu na Glasincu (kot. Rogatica). varajući tezu, da se mo.ra održati je­ le mase i da je još više potiče na zlo­ U drugim zemljama, gdje vlada za­ dna nezavisna Turska s vladom Ferid činstva protiv muslimana. kon i pravda, ne bi ova osuda bila ni­ paše (ali antantu i Ferid izdade), a na­ Prijatelji naše mlade države ne mogu malo začudna, jer je zakon za svako ­ cionalisti da se gone do kraja, jer da ovako pisati i huškati masu, da gazi ga zakon, koji sudi strogo i bez obzi ­ su zakleti neprijatelji antante. zakon i pravdu, jer mora za svako­ ra, ali je u našoj nesretnoj zemlji ova Prema potonjim novinskim vijestima ga da postoj granica, dokle smije, a osuda djelovala na izvjesnoj strani ne ­ tvrdi se i to da i Vilson ne će nikako dokle ne smije, šta je kažnjivo, a šta očekivano. Treba naime znati, da su da potpiše mirovnog ugovora s Tur­ nije. Svaki prijatelj našeg jedinstva, re­ do sada dobrovoljci i ostali pravoslav ­ skom. da i mira treba da traži bezobzirni pro­ ni bili nad zakonom i sudom u ovoj U znak protesta protiv nečovječnog gon zločinaca i hajduka pa pripadali »hrišćanskoj« državi, njima nije bilo mir. ugovora, general Šefik paša, vr­ oni kojoj mu drago vjeri i narodnosti. hovni komandant sultanu vjernih četa, odgovornosti za razbojstva i napada­ Zakon ne smije praviti razlike među je na muslimane, za njih nije postojala pobjegao je u Malu Aziju i pridružio se zločincima, on mora svakome jednako svetost tuđega obraza, života i imet­ Mustafa Kemalovoj vojsci. strogo suditi, niko ne smije ostati bez ka: oni su bili sud i zakon, njihovi zlo­ odgovornosti za počinjeno zločinstvo, U Indijama su na raznim mjestima činački prohtjevi bili su nekažnjivi. Za­ jer su svi ljudi jednaki pred zakonom. buknuli' ustanci u znak protesta protiv to je ova prva smrtna osuda od pre­ Ko hoće da nečiji zločin izbjegne kazni, Engleske a za halifu. Ovi su ustanci vrata do danas a zbog jednog »Tur­ najopasniji u Pendžabu i Dehlrju. taj nije prijatelj reda i mira, taj je isto čina«, koji je bio van zakona i zaštite zločinac. Mustafa Kemal izdao je manifest, u državne i koga je svako mogao ne­ kojem poziva sve pravovjerne, da spa­ kažnjeno tući i goniti kao građanina se svog halifu i svetu prijestolnicu od drugog reda, izazvala interesantne gla­ neprijateljskog jarma. Pošto je sultan, sove u našoj štampi. C o k o r i 1 o pro­ kao zarobljenik — veli Kemal — mo­ testira u ime srpskog »naroda« i iznosi ramo j svoje živote žrtvovati, samo da imena sudaca, koji se usudiše osuditi I spasimo našeg obljubljdnog halifu, oko Širi odbor Akcije sačinjavaju, osim jednog dobrovoljca radi ubijenog »Tur- j kojeg će naskoro sakupiti se muslimani članova užeg odbora objavljenih u 151. čina«, jre dosele bijahu muslimani iz­ cijelog svijeta, kao oko svog simbola. broju »Pravde« još ova gg.: Dr. Safvet van zakona, a Srbina pravoslavnog ni­ * beg Bašagić, Muiaga Sudžuka, Uzejrje smio zakon smetati ni u zločinstvima aga. H. Hasanović, Ibrahimaga Jusufnjegovima počinjenim nad muslimani­ S tim je u savezu i jačanje panspahić, Ibrahimaga H. Baščaušević, Juma. Što »fanatični« Čokorilo ovako go­ islamskog pokreta o kojem suf. ef. Rašidagić, Mehmed ef. Abadžić vori u ime srpskoga »naroda«, nije ni »Agence Reuter« donosi ove vijesti: i Junuz ef. Musakadić, te kao delegati čudo, jer ga je ova osuda morala izne­ »Sve komunikacije sa Azerbejdžanom društava: Salih ef. Svrzo i H. Muhanaditi i u njegovu »pravnom« osjećaju prekinute su, te ie situacija Ermenije medaga Karasalihović od >Isk čitao­ povrijediti nakon dosele tolikih nekaž­ jako teška'; nacionalna vojska pod дnice«, Ragib ef. Bakarević i Eminaga njenih zločina izvršenih na muslimani­ pravom Cazim Karabekira krenula je Šehić od »Merhameta«, Sulejmanbeg ma »u ime reda i mira«, zbog kojih se iz Erzeruma protiv Armenije. Nakon predaje mirovnog ugovora Turskoj. Ad.— Izgleda da se je antanlta te kako pokajala što je Turskoj dala na potpis jedan onako brutalan mirovni projekat. »Temps« već odavna piše i naglašuje da sadauja vlada koja će pot­ pisati ovaj mir, nije ti stanju provesti te zahtjeve, jer nema ni optrebne moći nj osjona u narodu. Međutim već dola­ ze vijesti, da ni ova antantafilska vla­ da u Carigradu ne će da potpiše mira, kojim se Turskoj oduzima Smirna i Traktja i daju Grčkoj; čime se limitira tur­ ska suverenost nad Carigradom. Gor­ nje je riječi sam Daprad Ferid paša re­ kao narodnim poslanicima koji su došli da ga posjete, dodavši da će u skrajnjem slučaju, ako drugčije ne mogne biti, provesti izbore i sazvati skupšti­ nu, da ona riješi ovo teško pitanje. Da ni ova sadanja vlada ne će potpisati mirovnog ugovora za sigurno vidi se iz komunikeja visoke porte, predata redak­ cijama novina, gdje se objavljuje brzo­ jav Tevfik paše iz Pariza o mirovnom predlogu s primjedbom, da se ne može prihvatiti ni jedna tačka ovog ugovora. U '53. (158.) broju .Pravde« donijeli smo uvodni članak »Temps«-a o ovom mirovnom ugovoru, a danas za bolju ilustraciju donosimo i drugi njegov čla­ nak. u kom se kaže: »Uslovi mirovnog projekta s Turskom ili se odobrili ili nas blamirali, već na prvi pogled pružaju priliku, da primjetuno protivrječnost antantine politike na Istoku. Kad su već aliirane sile htjele odu­ zeti Turskoj Trakiju, Galipolje i Smirnu. Malu Aziju podijeliti na različite zone, a tursku vladu staviti pod svoju upravu, trebale su odmah nakon pri­ mirja radikalno razoružati Tursku, te napraviti mir ц pobjedničkom smislu, bez ikakve štednje i premišljanja. No to nije učinjeno. Nesamo da Turska nije bila razoružana, nego je dapače antanta demobilizovala svoju vojsku i omogućila da se kroz osamnaest mje­ seci puno nešta iz korijena promijeni između Balkana i Indije. Stoga je, kad se je utanačivao ovaj mir, trebalo imati obzira prema turskim nacionalistima i napraviti takav projekat, kakav bi mo­ gao biti primljen od najvažnjih i najpa­ metnijih nacionalista. Tursko se pitanje nije moglo nikako drugčije riješiti, ne­ go ostaviti nezavisnu Tursku koja bi mogla živjeti. Projekat mira, koji je predan Tevfik paši ne udovoljava gornjim zahtjevima i iziskivanjima. Turska vlada, koja će ovaj mir potpisati, nema efektivne ja­ čine. Ali pošto je već napravljen ova­ kav projekat, trebalo bi ga i oživotvo­ riti. Ali kako i na kakav način? 1 Eto jednog velikog problema.« »Temps« zatim na dugo i široko ras­ pravlja pitanje moreuza, ističući dđ je turski mirovni ugovor plod dugogodiš­ njeg rada te iziskuje da ee svaka tač­ ka ugovora U'Sljed velike važnosti pre­ cizno prouči. Zatim nastavlja: Iz Akcije. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (1Д.) u Sarajevu. lavi u sUm bloka vulin Nd»lnu. Ibivlja salata 1 omiHi u hnljmtn SB11 u innimstn. тм iШв na uložne hnjlilce I Mati мtun11 ШишшОД № nijgaioljaili. Obavlja ste m lenjatM pulggt I bononi н!аве Dionica glavnica K 3,000.560 Ulja tsttnsU I apFHlMcIUKe bruHti. — Kupuje 1 srodile srećke. saiutT l ЈгЦеЉипв lapln »Ih mta. HOMO bCTELEKOB kupuje I »rodBje m mtt robe, a peolivlte ne UiotM nunlrniu. Kancelarija: KraljaPBtra ulkaZpFizMoa,lijevo ■Brzojaii:Тгзовмћа baa)a, Sarajna - Inierurbati telefon: Zli �Strana 2 Страаа Hadžić i Ediiein ef. Gjulizar od »Hurijeta«, Musiafabeg Kadribegović i Mu­ hamed ef. Frlj od »Jugosl. Musi. Šport­ skog Kluba«, Sulejman ef. šenbić i Hamdi ef. Tahmišćija od »Derzeleza«. »Osvrtanje« nije nominiralo svojih de­ legata niti je do danas ni s jednom ri­ ječi odgovorilo na tri Akcijina pisma u ovom pitanju. Za kontrlou nad novčanim poslova* njem Akcije izabrao je širi odbor u pr­ voj sjednici iz svoje sredine gg. Šerbića i FrUa. Prema zaključku, da bi se što prije otpočelo sa tkalačkim radom, urnoljavaju se svi prijatelji Akcije, koji imaju nepotrebne stanove, a mogli bi ih Akciji pokloniti ili posuditi za posao, da to odmah u njezinoj kancelariji ja­ ve; otvoreno je svaki dan iza podne. • U izvjesnoj štampi žučijivo se napada Akcija, kao da ona organizuje napasto­ vanje žena po čaršiji, da organizuje toIjagaške bande po mahalama, a neki su opet toliki (mazlumi, da ne razumiju ni ekonomskog dijela njezina programa i t. d. Kao da tim napadajima stoji neko u sjeni iza leda i forsira ih iz m r ž n j e ne bi Ji samo omeo osnutak Akcije. Ak­ cija naravno na sva podmetanja ne mo­ že reagirati više, nego li što saopćenji­ ma o svom radu — ne tajeći ništa — pruža pravu sliku svoga poslovanja. U 156. broju našeg lista donijeli smo tačnu sliku o poduzeću Akcije u Trgovkama i pozvali javno svu rodoljubnu inteligenciju, neka predlože način, ka­ ko da se s pazara pročisti kukolj ina­ če. ako ne onako, kako je Akcija zapo­ čela? 1 šta mislite, koliko je došlo predloga? — Ni jedan! A »kritika« se još i sad o tom nastavlja. Naravno, neopravdana i mi se čudimo samo redak­ cijama listova, kako dozvoljavaju da je štampaju dalje! Što se tiče toljagaških bandi, tih Akcija ne poduzima. U konkretnom slučaju nije njezina racija bila na 29. ma­ ja, kada je navodno bilo dosta galame. To je poznato bilo i piscu bilješke u »Gl. N.« o toljagaškim bandama, pa je ipak udario na Akciju i to na način, kao da jedva čeka ma kakvu prigodu, da samo udari na ideju Akcije. Ali, da Akcija nije proti raščišćenja noćnog korza po mraku u zabitnim ulicima po periferiji grada — i to stoji. 1 razbijače oklop, koji neki besavjesnici navlače na naš pristojni i pitomi život. I razbiti ga mora. Samo naravno najshodnijim i pristojnim putem, pa makar bilo i strogo, gdje zatreba. A mi smo uvjereni, da od toga ni malo ne zazire 99% našega svijeta, koji nema oraha u džepu. Kao generalan odgovor za naše pa­ metne »kritičare« neka bude samo ovaj završetak prikaza o osnutku naše Ak­ cije od u’redništva »Hrv. Sloge« u njezinom 112. broju: »Bilo bi poželj­ no i patriotski, da se ova plemenita i potrebna akcija od svih građana bez razlike vjere i narodnosti te i od stra­ ne vlade i općine što izdašnije pomog­ ne«. ♦ Daljnje teme predavanja su bile ove: od Enver ef. Muftića na 3. juna o raz­ ornom djelovanju alkohola, od Šaćir ef. Sikirića na 5. juna o arapskoj prosvjeti, od Enver ef. Muftića na 5. juna o sisav­ .PUAVBA' — .ПНАВДА" БрОЈ 165 Нго. za uvijek naglasiti da se na «Gajrcto- , Smoljane, Vi ste Tandarićko, Vi Hrascima. od Osman ef. Sikirića na 7. juna voj« skupštini nijcsmo politički kušali. I nico na slobodi, suđeni a neosudeni, in­ o administrativnoj organizaciji Bosne i niti ćemo se kušati sve dotle, dok se ne. teligentni, vaspitani, zreli i svesni, proHercegovine te od Asimbega Dugalića ponovi lanjski povik: »Nema kompro- | tivnarodni i protivdržavni, vi ste slo­ na 9. juna o bankarstvu i osiguravaju­ misa«. To se u ostalont vidi i po tom, j bodni, vi nam se smejete, vi, koji ste ćim društvima. Dr. H. Hrasnica bivši davno i bez suđenja trebali biti obešcni. što na skupštini nijesmo oficijelno istu­ bolestan odgodio je svoje predavanje Ali Vi ste osuđeni na moralnu smrt! Mi pili. nego je data potpuna sloboda po­ od 5. (rna da ga je zamijenio E. Muftić) srno Vas osudili a vi ste sami sebi a na 11. juna, a H. Kreševljaković zapri- ‘ jedincima. da glasaju po svom naho­ za svoj moral, svoje ljudstvo i svoje ječen na I. juna održaće svoje najav- | đenju. Nije li tako? Jugoslavenstvo iskopali grob, kada ste Ijeno predavanje u j. M. šport Klubu Toliko tšo se tiče stvarnog izvrtanja nas nazvali šuckorima i toljagašima. na 16. juna o. g. bijednih »demokratskih« džerida, a za Šuckori, toljagaši, klatež, balkancj! ostale njihove djetinjarije imamo samo smiješak sažaljenja. Pardon i čestitku, ■ Vi valjda niste hteli tako reći, je Г te Smoljane? Ktteite, priznajte da niste da su pod okriljem »autoriteta«, kao tako mislili, a mi ćemo vam i ovaj put što je »svjetski publicista« — Sirri Ešoprostiti, jer ako vi zbilja mislite tako, 1 Šarlatani....... vi bacate ljagu na najsvetlije oružje, : »Gajretova« skupština pružila je Gospodin »Unaokolo« iz »Srpske’ vi profanišete najsvetiju ideju, konfonzgodnu priliku zvaničnim i poluzvaničRiječi« ne bi htio da njegov list zaosta­ dujući nas s vama, a ova se ljaga ne nim »demokratima«, da se nakon slu­ nu u čemu za Cokorilovom »Kara-Zomože mirne duše podneti! Šuckor je čajno povoljnog rezultata te skupšti­ rom i Šmitranovim »Niuši-Zvonom«, za nas svojevoljni rob tiranije, a mi ne razbacaju svojom — snagom i da pa se i on buni što je-jedan cdobrovosmo J^orci za slobodu i ujedinjenje; ako opet začikavaju organizaciju, koja ih je Ijac« osuđen na smrt radi grabežnog vi razumete šuckorstvo kao što ga mi više puta stjerala u mišje rupe. N aumorstva. Nije ni šala: u srpskoj zem­ razmnemo, onda ste vi neprijatelji na­ m e t-zastupnik Šukrija Kurtović šepiri lji, pa se vješa Srbin! Mi smo, naravno. ' rodnoga jedinstva i ove države i mi vas se u »Glasu Naroda« blistavošću svojih daleko od toga, da se ograđujemo proti kao takve od danas smatramo. Vi to razloga, kojima je zatukao »bijednog«, bulazn.ienju »Zore« i »Zvona«, nu mo­ — u ostalom — i satni kuražno prizna­ Korkuta. a Varvara u »Glasu Težaka« ramo da prosvjedujemo proti tomu, da jete. jer za vas je ovo »privremena dr­ izvrće takli bezočno, da se čovjek mo­ se i organ jedne ozbiljne stranke povo­ žava«, za vas je ovo »bahsuzvilajet«, ra diviti njegovoj fantaziji. Polahko di za luđacima i na taj način ruši auto­ vi ćete, dovesti Lenjina da nam rešava mlada i stara dječico! ritet suda. Gospodin bi »Unaokolo« mo­ agrarno pitanje, a mi smo za vas šuc­ Sračunajte malo, pa će vas proći išgao naći i prikladniju temu za svoje kori, klatež i toljagaši, mi smo za vas tah za isticanjem »snage« i »pobjede«. »duhovite« viceve, nego Ii je ona o osloboditelji i mučenici pod znakom na­ Na skupštini bijaše svega šaka ljudi: »suđenju po konfesionalnom ključu«. vodnika. samo jedan više od dvjesta. Kako vi­ Slušajte Smoljane, Korkute, Špraice»Srpska Riječ« tendenciozno dite jedan potpuni desinteresement. Da­ ru, Baniću, Glikseligu, Letice, Preka, izvrće fakta, kad govori, da se je osu­ lje. Od tih 201 glasača dobio je KaraŠkorpute i slični, mi znamo ko ste vi, đeni dobrovoljac »htio da osveti jed­ mehmedović 157, a Hasan Hodžić kao nom zločincu, što mu je ubio oca i dva i jer su nam to kazali grobovi očeva na­ prvi kandidat liste 137 glasova, koji je ših, znamo i šta hoćete, jer nam to ne­ brata«. A upravo je bedasta, kad pita: broj kod zadnjeg kandidata te liste, prestano kazujete, slušajte, hoćemo da Mustafe Serdarevića. spao na — 92, »odakle to dođe, da se poslije svih ču­ vam kažemo ko smo mi, jer niste hteli dakle na 46% glasača. U »ogromnoj« da i pokora koje su prepatili Srbi za ali morate znati: vrijeme rata, vješa kao prvi osuđenik cifri, koja bi imala značiti »pobedu« baš opet Srbin, a da svi zlikovci »dru­ prijatelja »Glasa Naroda« sadržani su Mi smo oni koji su stolećima čekali gog uha« i nadalje uživaju u tim prizo­ da ostvare ideju narodnog jedinstva, j osim »Budućih«, »neopredeljenih«, »te­ žaka«, »komunista« ј »Glasaša« još i rima?« Jer kad joj je začudo, što se ovu i ovakovu Državu, slobodu u ko­ — glasovi jednog dijela naše organiza­ sudi na vješala jedan obični razbojnik, joj se vi javno ponosite sa vašim au­ cije. Dodajte još četrdesetak »zrelih« ma i Srbin-»dobrovoljac«, onda se ne. strijskim mentalitetom i nekažnjeno đačkih glasača i onda imate neoboriv bi trebala zgražati ni na 15. tačku ba­ vredate naš ljudski i nacionalni ponos, dokumenat. da se sa ovakoin »pobenjalučke rezolucije, kojoj je dala sasvim mi smo oni koji su za sve ovo kao žrt­ dom« mogu hvalisati samo ljudi, koji i z v r n u t o značenje. Sama naime tra­ vu dali živote, snagu i sav opstanak ži privilegij za Srbe pravoslavne, pa ne su se naučili računati na jedinice i de­ svoj, ali time smo kazali samo pretposetice, a kojima su stotice nepoznata bi bilo nimalo čudo, kad bi rezolucija, slednju svoju reč, jer odlaganjem oruž­ stvar. Na bulaznjenja o našem poli­ kraj ovakog nastranog poimanja, uisti­ ja nismo se odrekli rada na učvršćiva­ tičkom krahu imamo još jednom nu išla zapadu, mjesto istoku. nju države i narodnog jedinstva, poslednju našu reč i poslednii naš akt kazaćemo vama kao neprijatelju njego­ vom. Da, vama, gospodo, i evo vam javno kažemo i javno vas pozivamo, da delom i rečju popravite sve pogreške i U prošlom broju donesosmo upit na Dosta nam je. jer ne možemo i ne­ uvrede nanešene nama i našoj organi­ zemaljsku vladu glede dobrovoljačkog ćemo više trpeti da nam se kida jedino zaciji, kojoj bestidno podmećete antidr»manifesta« proti predstavnicima ov­ što imamo: svetla prošlost i snaga koju žavni i separatistički karakter, u pro­ dašnje štampe? a budući stvar držimo smo imali da učinimo što smo učinili, tivnom, dajemo Vam časnu reč, koju vrijednom pažnje i s historijskog gle­ da pretrpimo što smo pretrpeli i da smo jedan drugom dali zaklinjući se da zaboravimo što smo zaboravili. Dotedišta. prenosimo taj članak u cijelosti, ćemo se jedino sa puškom oslobodilač­ rani smo na prosjački štap, gladni smo, zadržavajući si pravo, da se na njeg kom ili nikako vratiti u slobodnu i uje­ goli i bosi, ali nećemo više dozvoliti, opet osvrnemo. Članak nosi nalov dinjenu domovinu, da ćemo smatrajući da nam nehrvatska »Hrvatska Sloga«, »Glas Dobrovoljaca«, a glasi doslovce: Vas neprijateljima naše tvorevine i raznejugoslavenska »Jugoslavija« i asoci­ dražavačima uspavanih ali ne i uguše­ »Nama je konačno dosta, nama je već jalna begovska »Pravda« napadaju i i previše. Od nas se tražilo da damo nih strasti, učiniti vas bezopasnim i to kaljaju ponos. izraza narodnoj volji, mi smo to učinili onim načinom, koji odgovara vašem ka­ Upamti Sprajceru, Smobane, Korkute rakteru, vašim namerama i vašoj proš­ snažno pomognuvši ostvarenje narod­ i ostali, upamtite da gnjev koji smo u nih ideala. Od nas se tražilo, da se pre­ losti. Dobrovoljci.« sebi zagušivali a koji vi raspirujete mo­ ma neljudima pokažemo nadljudi, da že da erumpira, a onda... Zabeležite nebratu pružimo bratsku ruku, da za­ negde, urežite u okorele mozgove i sr­ Mifslimani i musli­ boravimo zverski prolivenu krv i suze ca da ste nas nazvali šuckorima danas, očeva, majki, braće i sestara naših, krv kad je na smrt osuđen jedan dobrovo­ manke grada Saraje­ i suze koje vapiju za osvetom i mi smo i ljac koji je osvetio oca i brata što ga je zaboravila, bili smo veliki u radu, i je ubio vaš štićenik, vaspitanik i vaš va. sjetite se vašega veliki u opraštanju, bili smo velikј u : izraz, on je — čobanin, impukivan, ne_Merhameta“. strpljenju, ali sad nam je konačno do- ' svestan, očajan i prirodan — učinio sta. delo radi koga će ga obesiti, a Vi ste Bilješke. Harumluh naših dobrovoljaca. — Hvala vam na brizi — odgovori Rene. nego zatočenjem. Nestalo je onog prvog dojma, što Zija ustane od stola i priđe bolesnici: ga je osjetila prvu noć, a društvo Zijaovo nado»Skoro će proći. . . Ja sam jutros opažio da mješćalo joj ono što je manjkalo njezinoj duši. Njih A Hifzi Bjelevac srce normalno tuče... dvoje razgovarali su siobodno o turskom i grčkom — A kako dugo ležim?« upita Rene. narodu i nadali se, da će ipak jednom doći do iz­ — Tri dana. Opasnost je prošla. . . mirenja među narodima i da će jedan drugog pu­ »Šta mi je bilo? stiti, da se slobodno razvija. A možda će se narodi — Zapalenje pluća ...« odgovori Zija pruža­ nekad međusobno potpomagati, možda će pravda i XI. jući joj komad papira na kojem je bilježio tem­ pravo biti jače od interesa i Sebičnih osvajaiačkih A taj čovjek, što tamo sjedi, upita se Rene za­ peraturu. , ciljeva. Ovi i ovakvi razgovori vodili su se svaki gledavši se u njegovo zagasito lice i crnu kosu. Rene pregleda I spusti na pokrivač pogledavši dan među njima i malo po malo oni su se pribli­ Dogodila se nekakova promjena. . . Bolest, da bolest, Zija-a zahvalno: žavali jedno drugom. 0 sebi nisu govorili. Ni jedpomisli Rene — pa su me prenijeli u bolnicu. »Hvala vam . . . Još sam slaba. . nom riječi nije Zija rekao Reni o sebi, a ni u jedZija se okrene i ugledavši, da je bolesnica ot­ »Zija joj popravi uzglavlje i reče sućutno: noj riječi nije ona osjetila, da se on zanima za nje­ vorila oCi upita je: — Dijelićemo zajedno sudbinu . « zin život, koji mu je možda bio i poznat, pa Iz »Kako vam je drugarice?« obzira prema njoj zatajivao je u sebi i želju, koja Rene sklopi oči. Rene ga pogleda ispitujući i odgovori tiho: se je nekad u njegovoj duši rađala. — Slaba sam«. Nakon nekoliko dana navratio se Salih paša u , XII. »Moždn vam je čudnovato, da sam vas nazvao I njezinu sobu i kada se je raspitao o njezinu zdradrugaricom?« Prolazio dan za danom. Rene se polako opo­ । viju i čuo, da se je već oporavila upita je iznenada: Rene je slušala: ravljala. Ustala je već iz postelje i prilazila prozoru — A nije li vam dosadno ovako sjediti čita»Ja sam liječnik dr. Zija, ali ovdje u ovoj kući gdje je po čitave sate sjedila naslađujući se pogle­ | ve dane?« nešta drugo. Vi ste Rene Logotetides, liječnica dom na beskrajnu morsku pučinu. U tim časovima Rene slegne ramenima. iz РеЛ.« zaboravljala je na svoju sudbinu i zanosila se Jed­ — Ja bih vas molio, da vi ovdje makar bilo i Rene potvrdi i upita: nom mišlju, koja nije bila još jasna, a često joj se i proti propisa, preuzmete jedan posao, jednu duž— A je li ovo bolnica?« pričinjalo, da je ovaj mir i potreban nakon tolikog i nost . . . « »Na žalost nije — odgovori Zija — nego soba I napora i tolikih uzrujavanja u životu, Ovaj zatvor »Izvolite narediti!« reče Rene. u zatvoru. Mene je paša odredio, da vas njegujem I s postupkom dobrog starca Salihpaše i brigom nje­ i liječim.« zina druga jdra Zija-a nije joj se činio zatvorom, Nastaviće se. FELJTON. Retie Logotetides. (54) , �ПРАВДА' — .PRAVDA, Број 165 — Broj Naši dopisi Bileća, koncem maja. (Sadarije prilike u Bileći.) Imamo ko­ ješta za javnost, pa hvatam priliku da se javim. Pljačke nam je nestalo, na čemu možemo zahvaliti vojništvu i oružništvu pod vodstvom g. kapetana Ljube Petrovića te g. potporučnika Vla­ de Harančića, koji su svojim zauzima­ njem među Bilećane bratstvo i slogu usijali. Ne bi bilo lijepo, a da ne spo­ menemo braću pravoslavne građane, koji svakom prilikom neukom narodu ulijevaju u. srce bratstvo sa muslima­ nima. Sigurno je da muslimanski dio našeg naroda u B. i H. za vrijeme rata i na­ kon oslobođenja nije nigdje stradao kao u bilećkoj okolici. I dan danas preko 40 musi, familija klatari se bez kuće i ■kućišta, a da se niko od vlasti na njiha ne obazire. Prije dva mjeseca bili smo izaslali na vladu dvojicu naših građa­ na, da traže i mole da se postradaiim kakogod pomogne. Cosp. Dr. Srškić u prisutnosti presv. gosp. reis-ul-uleme obećao je da će im čim prije priteći u pomoć, ali od svega obećanja dobiše 40 familija nekoliko kvintala kukuruza. I Bog vas veselio! Sirotni narod bez posla morade tra­ žiti čaru da sačuva sebe i familiju od gladi, dao se na sakupljanje starog ma­ terijala po fontovima što je ostalo iza pok. Austrije i bilo bez ikakva nadzo­ ra. Za sakupljanje ovoga materijala nije hotio od vlasti niko da zna dok ovaj materijal nijesu počeli sakupljavi sirot। ni muslimani (Jaganjci), da uzmu koji krajcar i tako se spase od gladi. Re­ zultat je tog sakupljanja, 'da su dvojica platili životom od rasprsnuća granate. Kotarski predstojnik Živković (Vlada bi se trebala sramiti što je ovaj gospo­ din i sad na svom mjestu. Op. ur.) našao se odmah služben te sirotnu dje­ cu, žene (Jaganjca) i druge počeo hap­ siti. A proti drugima koji su državi uči­ nili preko 100 mlijona štete, u kojih se državni materijal nalazi na vidljivim mjestima, niko od vlasti ne će ni da se makne. Vladanje g. Živkovića sa sirotnim na­ rodom jest odurno. Dere se na njega kao na hajvan, pa ga savjetujemo, da se prođe toga i nek huju ostavi kod kuće, bolje će biti za njega. Postao je i ohol, valjda zbog čilima što se s njima ! •okitio od kad je došao u Bileću. Cak | je došlo i do tužbe sa sirotnom djecom I umrlog Derviša Šehovića zbog čilima, i Lijepa stvar; zar ne vlado? Živković bijaše nepravedan i pri po- ; djeli oružnih listova. Oduzimao je od ljudi koji su zaslužni i kojima je oružje i neophodno potrebno, a davao onima, koji hiti imaju hajvana niti ma kakav razlog da im se podijeli oružje. Pa naše gradske ulice! Od gudura i kamenja ne može se više po ulicama ići. Za sada ovoliko, a u brzo opet sa više materijala opširnije. Bllećanin. Albanci gone Talijane! »Progresu« i od oka osudi nekog tri, nekog pet, ne| kog i 14 dana, bez prava na utok, javljaju iz Skadra, da se ustaški pokret Albanaca protiv Talijana sve više ši­ i tako strpa dvadeset i jednog grada! nina u zatvor. ri. Namjera je Albanaca da Talijane protjeraju iz Valone. Jaki je odred us­ Kad mu je otišla deputacija uglednih taša napao Talijane kod Tepelenija. građana, da ga zamoli da hapšenicima Uspjelo im je istjerati iz grada Tepeleodgodi zatvor do iza bajrama izdreči ni talijansku posadu; zarobili su 400 se on na deputaciju rekavši, da ne vojnika, nekoliko topova, više mitra­ prima nikakvih intervencija i napokon ljeza. Zatim su zauzeli Premeti i Preje istjera napolje. zu. Talijani su se povukli u Valonu, ko­ Sjutra dan su otišla dvojica uglednih je okolicu utvrđuju, kopaju šančeve i muslimana okružnom načelniku g. Gra­ pletu bodljikavu žicu. diću i on je obećao da će se uhapšeni preko ramazana otpustiti iz hapsa. Ali Potpisan ugovor s Mađarskom. Ma­ kako lahko obrekao tako lahko i po-' đarski mirovni ugovor potpisan je u rekao da ne reknemo omahnuo. petak poslije podne u pol 2 sata. Muslimani su odležali haps na rama­ Dan žalosti u Budimpešti. Povodom zanu, mnogi od njih ni krivi ni dužni. potpisa mirovnog ugovora bife su u Moć svoju je na vrlo nelijep, bolje reći, petak zatvorene sve trgovine. U 10 sati na nepristojan način upotrebio g. up­ do podne počela su zvoniti sva zvona ravitelj protiv muslimana, iako se ta sav promet je obutsavljen na 10 minu­ njegova moć dosada nikad nije odrazi­ la na sugrađanima drugih vjera. Inte- I ta, a isto tako prekinut rad na 10 mi­ nuta u državnim uredima. U večer su resantno je da je gazda Tjrifković od u znak žalosti ostala zatvorena sva poma kakve kazne pošteđen. Ali se i to zorišta i zabavišta. dade lahko razumjeti kad se uoči pro­ Madžarska kuknjava. Radikalna socišlost vladavine g. Berničevića. Za sad jal-demokratska štampa ističe da se ovoliko. Građanin. versaiileski mir ne može održati. »VIlag« piše da će ugovor mira ostati sa­ mo dotle u-važnosti, dokle ga najviši sud, a to je pritisak razvitka događaja ne podvrgne reviziji. Socijaldemokrat­ ska »Nepszava« veli, da je ugovor dje­ UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. lo osvete, sakupljeno u paragrafe. Mir Regentov put u Zagreb i Ljubljanu. će se morati srušiti, čim se duhovi smi­ Komite ministarstva raspravljao je o re i nestane ispred očiju krvavog obla­ regentovom putu u Zagreb i Ljubljanu. ka osvete. Odlučeno je, da se o tom izjave pokra- I Nove komplikacije. >Wolfov ured« jinske vlade. Ne bude li posebnih za­ donaša vijesti prema kojoj proizlazi da preka, doći će regent u Zagreb i Lljubje mogućnost oružanog sukoba izme­ I ljanu početkom idućega mjeseca. đu Finske i Švedske posve moguća ra­ Rekonstrukcija pokrajinskih vlada. di pitanja Alandskih otoka. Viši finski I Posebni odbor ministara raspravljao je I krugovi pozivlju finsku vladu da po­ i danas o rekonstrukciji pokrajinskih duzme mjere koje su potrebne za op­ I vlada. Govorilo se o načelima, po ko- i reznost. jima bi se imala, ta rekonstrukcija pro- i Ofenziva protiv Poljske zaustavljena. vesti, te će še o tom povesti daljnji 1 »Telegraaf« doznaje iz Varšave, da je I pregovori. Iduće sjednice započinje poraz, koji su boljševici pretrpjeli, za- I konkretno rješavanje ovog pitanja. ustavio njihovu ofenzivu. Svi pokušaji ! Pitanje kolonizacije. U subotu će, 12. neprijatelja na jugozapadu da uznapre- [ o. mi- biti interministerijalna konferen­ duju, neuspjeli su. Na berezinskoj fronti cija na poziv ministra za socijalnu skrb neprijatelj je pretrpio veliki poraz i to glede kolonizacije Makedonije, Stare sjeverno od Bobrujska. gdje je opkolje- I Srbije i drugih krajeva. Politički pregled Naš poslanik u Rimu. Za izvanrednog poslanika i opunomoćenog ministra prve klase u Rimu imenovan je g. Mi­ roslav Spalajković ministar na raspo- j loženju. Zamjenik ministra za narodno zdrav­ lje. Ministar narodnog zdravlja g. Žika Rafajlović uslijed smrtnoga slučaja u porodici nalazi se u nemogućnosti, da vrši svoju dužnost, stoga mu je za zastupnika određen ministar socijalne polirike dr. Kukovec. | j | ; VANJSKI POLOŽAJ. Odgovor Turske na mirovne uvjete, i »Agencija Reuter« donaša brzojavku iz Carigrada, prema kojoj će veliki vezir I otputovati iz Carigrada svršetkom i tjedna u Pariš da predade odgovor na mirovne uvjete. Gračanica, 1. juna. I Obustava vojne protiv turskih naci­ (Kuenovština.) Nekako iza prevrata onalista. »Times« javlja iz Carigrada: voljom nekolicine građanskih gazda Turska vlada s obzirom na jednodušno postavljen je za upravitelja našega' ko­ javno mišljenje glede mirovnog ugovo­ tara, gosp. A. Betpičević. Otkako se ra zaključila je, da više ne nastavlja je h> ustoličenje obavilo pa sve do da­ rata protiv nacionalista. Još nije po­ nas, on je ostao vjeran i blagonaklon znato ima li tu kakvoga tajnog dogovo­ njihov sluga, jer nije htio da bude ćufra. Ali na obje strane miruje oružje. rani nimet svojim usrećiteljima. Da li je to štetilo ovdašnjoj muslimanskoj ePitanje mira s antantom. »Agencija haliji vidjeće se iz samog ovog slučaja, Havas« javlja 4. o. mj. iz Carigrada: koji se je dogodio prvih dana rama­ Turski mirovni delegati su došli ova­ zana. mo i odma izručili velikom veziru mi­ Dne 17. 0. mj. bez ičije dozvole zarovne uvjete i memorandum Tevfikgradio je jedan od tih gazda imenom paše. Stanko Trifković potok, koji protječe Turci hoće đa brane Drinopolje. — kraj Potok džamije i na kojem musli­ »Reuterov burcau« javlja iz Carigrada, mani od vajkada uzimaju abdest, te je da turska vojska u Drinopolju mobili­ od uvijek javno dobro. Sjutra dan su zira. Navodno se radi o tome, da se se džematlije te džamije protiv tome oružanom rukom spriječi zaposjednupritužile kot. upravitelju i on je istoga će grada po grčkim četama. dana izdao odluku, kojom naređuje Francuzi sklapaju primirje s naciona­ Trifkoviću, da u roku od tri dana digne listima. Kako javlja »Times« iz Cari­ ogradu. Ali ovaj to nije htio učiniti i egrada, francuski viši komisar u Siriji halija je po drugi put otišla g. upravi­ zaključio je primirje s turskim naciotelju saopćivši mu da se ograda nije di­ nacionalistima u Ciliciji. gla i da taj dan nemaju seljaci gdje abNapadaji Arapa u Palestini. »Reuter« desta uzeti za džuma namaz. On ih je odbio veleći, da on sada nema vreme­ javlja: Brzojavka zionističke organiza­ cije iz Jerusalima javlja pod datumom na o tome voditi računa. Vidivši svijet što s time hoće g. Berničević, u uzru31. maja, da se napadaji Beduina najanosti late se sobom posla i dignu ostvljju u Galileji. gradu. Ali gle čuda! Rusi u Rerzijl. »Berliner Tagblatt« ja­ Čuvši za to g. upravitelj, još dok su vlja iz Basela, da je u London stigla iz muslimani klanjali džuma namaz, izda Tiflisa zakašnjela brzojavka, da su 2 nalog žandarima, da opkole dža­ ruske pukovnije prešle armensku gra­ nicu i da napreduju u unutrašnjost. Ar­ miju i nakon namaza kao marvu otje­ menska je vlada protestovala i izdala ra muslimane u dvorište žandarske po­ stale, a odavle'u kotar, teo vdje onako potrebne vojničke odredbe. Domaće vijesti Страна 3, ' na i zarobljena cijela ruska konjanička pukovnija. Načelnik poljske vojne misije kape­ tan Mišowsky došao je iz Varšave u Rigu. Tamo je izjavio da su boljševici od svoje 63 divizije postavili 48 na polj­ sku frontu, a od toga 30 na sjevero-zapadni dk>. Time su mogli da dođu do nekog uspjeha, jer su tamo poljske ras­ položive sile vrlo skromne. Ipak nisu uspjeli da provedu svoju namjeru, da razdijele poljsku ođ Jitiške armije. Ta­ ko isto nije uspjelo prodiranje između Borisova i Pobrujska u smjeru na Minsk. Na koncu je Mišowsky izjavio da su sve vijesti o osvojenju Vilne i ponov­ nom zauzeću Kijeva po boljševicima posve neistinite. Nova poljska ofenziva? »Agence Ha­ vas« donaša vijest, da je Poljska za­ počela novu ofenzivu. Poljska je vojska prodrla između Dvine i Borisova, te napredovala za 30 kilometara. Izjave austrijskog državnog tajnika g. Paula. Austrijski državni tajnik Paul, pred svoj odlazak u Jugoslaviju, izja­ vio je bečkom izvjestitelju »Jugoslavi­ je«, da ne goji prevelikih nada u uspjeh konferencije. Paul ne taji, da je dana­ šnja situacija teška. Pregovori će se — kazao je Paul — ponajvećma ticati op­ skrbe Austrije s najnužnijim živežem. Saobraćajna pitanja rješavat će se na­ kon što budu pretresana sva ostala. O odnosima između Austrije i Jugoslavije kazao je, da austrijska vlada i razbo­ rita javnost stoji na stanovištu, da s Ju­ goslavijom valja podržavati prijatelj­ ske odnose. Ovakovu politiku podupi­ ru i antantini krugovi u Beču, koji su dali inicijativu za ove pregovore. Na kraju je rekao, da će kroz naj­ kraće vrijeme dr. Renner posjetiti Beo­ grad. Feldmaršalleutnant Kazimir Litgendorf, koji pred najvišim njemačkim voj­ nim sudom odgovara zbog toga, što je u avgustu godine 1914. bez sudske pre­ sude strijeljao u Šapcu tri vojnika os­ lobođen je zbog krivice ubojstva, ali je zbog izvršenog javnog nasilja osuđen na šest mjeseci strogog zatvora. Ova će se komisija svako jutro u 7 sati sastajati u gradskoj tržnici i odre­ đivati cijene zeleni. Zeleni koja.dolazi iz Mostara i Konjica, odrediće se cije­ Saziv izborne kurije. Kako saznaje­ mo s mjerodavne strane, reisul-ulema , ne na temelju dokumenata, koja svaki trgovac mora komisiji predložiti, a ko­ je sazvao izbornu kuriju za subotu 26. ja moraju sadržavati cijenu pošto je juna (9. ševvala) u 9 sati prije podne. kupljena roba i putni trošak. Na teme­ Sjednica će se obdržavati u prostori­ lju toga odreduie komisija 10% zarade jama ulema-medžlisa, a na dnevnom je onima koji na veliko prodaju, a 15% oredu biranje kandidata za upražnjenima koji prodaju na malo. Da bi se za­ na dva članska mjesta u ulema meužlipriječile nekorektnosti sa navodima i su. Bilo s hajrom ovo zasijedanje! provela kontrola o navedenoj kupovnoj G. Stojan Protić u Sarajevu. »H. S.« cijeni, državni će organi dobivati »sva­ javlja: Kako čujemo, u srijedu dSlazi kodnevno od kotarskih ureda gdje je gosp. Stojan Protić s povjerenstvom za roba kupljena izvještaje o pijacnim ci­ proučavanje uredaba, koje su na snazi jenama. u Bosni i Hercegovini. Gospodin Protić Cijene zeleni, što ih ustanovi komi­ će se ovdje zadržati nekoliko dana. sija. objavljivaće se svaki dan i vrijeNa zemaljskoj vladi su sabran: u krat­ diće kao maksimalne cijene zeleni z a ko podatci o agendama svakog »jedi­ nog odjeljenja i ureda, čirtie će sc po­ cijelo Sarajevo. Cijene na tabli će se mijenjati po potrebi svaki dan. vjerenstvo, koje amo dolazi poslužiti. Za meso će se svakog marvenog trga, Jedna infamija špijuna oko »Zvona«. koji je nedjeljno jedanput od naročite Upozoreni smo, da je u 37. broju »Zvokomisije ustanovljavati i to će biti mak­ aa« od 12 maja t. g. štampan, jedan simalna cijena na trgu i u maloprodaji. članak, u kojem se na posve nekvali­ Kazne za one koji se ogriješe o pro­ ficiran način napada jedan od najviđepise predviđene su kao i do sada u nijih naših javnih radnika g- Dr. Evgen novcu i zatvoru. Novčana kazna ide do pl. Sladović, i u kojem se g. dr. S. I avisine 200.000 kruna. Kod kazni za ž n o objeduje, da u »Pravdi« piše član­ verižnu trgovjnu nema pri­ ke, u kojmta upotrebljava izraze: »mi ziva. U tome slučaju uhvaćena roba muslimani«. spada eraru, a polovina novčane globe Smatramo svojom dužnošću izjaviti, prijavitelju. da je dr. Sladović u našem listu pisao Za regulisanje cijena manufak­ samo rhučne članke o zaštiti djece 1 o turnoj robi održaće.se konferenci­ nekim plavnim, te prosvjetnim pitanji­ ja i odrediti komisija, u kojoj će biti ma i to uvijek sa svojim potajom, pre­ jedan činovnik policijske direkcije, je­ ma čem je navod »Zvona« (e.fenciozdan činovnik od vlade i jedan trgovac na izmišljotina,, koju odbijamo na špi­ stručnjak za svaku granu. Komisija će junsku nesposobnost gazde Šmitrana. cijene određivati po fakturama i — Molimo gospodu čitatelje, da nam op­ prema stanju valuta. roste što donosimo ovu bilješku: radi Predsjednik Vlade g dr. Milan Srškić se o nevinom saradniku, a nije nam ni bio je ovih dana gost Njegovog Kra­ na, kraj pameti da demantujemo »Zvo­ ljevskog Visočanstva Prestolonasljed­ no« ili se s njim upuštamo u polemiku. nika Regenta Aleksandra u Banji KoRegulisanje cijena. Pošto je u zadnje viljači. Nasljednik Prestola izišao je g. vrijeme nastupilo osjetljivo padanje Predsjedniku na nekoliko kilometara ustrane valute, a trgovci nisu ni pomiš­ susret. a potom su otišli u Koviljačn. ljali na sniženje cijena, vlast je uzela gdje je g. Predsjednik bio dva dana inicijativu, da sama reguliše cijene u gost Kraljevskog Visočanstva. Nasljed­ Sarajevu. U tu je svrhu sastavljena ko­ nik Prestola potpuno je osvojen ljepo­ misija koja će svakog dana određivati tama Bosne, koje je prvi put upoznao cijene životnim namirnicama. U komi­ prilikom prve ineognito-posjete. Gosp. siji su: tržni povjerenik, dva tržna pri­ predsjednik vlade povratio se je u su­ stava, jedan činovnik od policije, bašbotu poslije podne automobilom natrag. muhtar i predsjednik ’bostandžijskog Nasljednik Prestola oprostio se sa g. udruženja kao stručnjak. Predsjednikom Vlade najliubazmje. �Spol 165 Broj „ПРАВДА* — .PRAVDA* страна 4. Str»n» I Uredba o općinskim namještenicima. Ministarstvo' unutrašnjih djela potvrdi­ lo je. bez ikakve napomene uredbu o općinskim činovnicima i službenicima. ' Otvorio sam sa svim lijekovima do­ bro snabdjevenu novu apoteku u Tuzli pod imenom srandske apoteke. — M. ; J u s u f b e g o v i ć, apotekar. I I I Gospodarstvo I gradskom tržištu sa 100 vagona šeće­ ra, uz ponudim cijenu od 61 krunu po kilogramu, na veliko. Na taj način mo­ glo se isti dan u Beogradu dobiti, u prodaji na malo, svaka količina šećera, uz cijenu od 70 K kila. Postoji oprav­ dana nada, da će ovaj pad cijene šećera u Beogradu imati utjecaja i na cijenu šećera na drugim tržištima u našoj državi. U Ljubljani je u verižnoj trgovini cijena šećera K 45—50 po kg. Naši trgovci i Švicarska. Jugoslavenski Lloyd javlja: Opetovano smo upo­ zorili ua.še trgovce izvoznike, da se pri­ je dobro informiraju nego li će robu u Švajcarskoj otpremiti jer da mogu pre­ trpjeti silne štete. No to je sve badava. Kako nas sada opet izvještava naš dopisnik iz Švajcarske dovezli su neki naši ljudi ovih dana onamo 7 vagona jaja, ali ne mogu da nađu kupaca. Za dva vagona su još nekako našli komisionara uz vrlo loše uvjete. Za ostalih pet vagona ne mogu ni to, već će im se roba pokvariti i pretrpiet će silnu štetu. Bit će to doduše dobra, ali vrlo skupa škola. (A ti jugoslavenski narode plaćaj i dalje jaja K 1.30. O jugovino! Pr. si.). Grčka i naš izvoz. Grčka će trebati mjesečno 15 hiljada vagona žita. Grčka kani tu količinu uvesti iz Jugoslavije, a plaćati će novcem ili robom. Brzi vlak Zagreb—Prag počeće 8. o. mj., a opciće tri put nedjeljno preko Budimpešte. Imaće sva tri razreda, a cijena ne će biti povišena kao na drugim brzim vlakovima. Pad stranih valuta. Kurz je stranih valuta silno pao i svaki dan pada sve više. Dinar je već skuplji od talijanske lire, dok nije mnogo zaostao od franc. franka. Listovi se bave ovom pojavom i komentiraju je razno. U glavnom se , drži, da je uzrok ovom padu stranih valuta na našem tržištu u tom, što je ne samo dobar izgled žetve, nego što su se saobraćajne prilike u našoj drža­ vi gotovo normalizirale, te će biti mo­ guć redoviti izvoz, K tomu je uređena i naša izvozna politika i zabranjen uvoz luksuznih artikala, a i unutarnje su se prilike u državi znatno poboljšale. Austro-iugoslavenskj gospodarski pre­ govori. Javljaju iz Beograda: Ovamo je stigla austrijska delegacija za eko­ nomske pregovore između Jugoslavije i Austrije. Na čelu delegacije su dr­ žavni tajnici l’auj i Lbwenstein-Russ. Delegacija broji 12 članova. ; Dozvoljen izvoz pšenice 1 kuku­ ! ruza. ’Žvanično. Ministarstvo trgovi­ , ne i industrije saopćuje: Zbog povolj­ i 1 w nog izgleda na žetvu i naglog padanja cijena na svjetskom tržištu, pojavile su se kod nas velike količine hrane, koje su se čuvale kao rezerva. Da bi se Svi mjesni odbori »J. M. O.« umo­ tržište olakšalo, privredni financijalni ljavaju se. da ubrane novce za brošure komitej ministara riješio je, da osni­ >Samo dva broda« pošalju izravno pis­ vački odbor središnje zadruge za ra­ cu na adresu: Šemsuddin Sarajlić, či­ čun ove zadruge izveze do 4000 vago­ novnik gradske općine, Sarajevo, — na pšenice, do 15.000 vagona kukuruza kako bi ovaj mogao (evo halal olsun, i 10.000 komada svinja; ječam i pasulj što je radnju džaba napisao) makar može izvesti zadruga u neograničenoj štamparske troškove brošure od tog količini do konca o. mj. prihoda podmiriti. Zajam Ministarstva Ishrane. Minis­ tarstvo Ishrane odobrilo je razne zaj­ move zanatlijama za nabavku sirovina, I : to: 3 miliona dinara Središ, zanatlij- i skoj upravi u Beogradu za oštećene [ zanatlije u Kraljevini Srbiji; 500.000 di­ U znaku nekonfesioDalnosti dostavlja naž nara zanatlijama u Južnoj Srbiji i 250.000 ! preebiro i ovaki brzojav: »Beograd, јцпа. Na dinara zanatlijama u Crnoj Gori. Isto | Tijelovo priređena je svečana procesija, kojoj tako odobreno je 6.000.000 dinara Ko- ! je us visoko svećenstvo prisustvovao □ ime previnskoj Zadruzi za isušenje dunavskih : stolonaelednika njegov adjutapt, bili sa prisutni ritova i 600.000 kruna Zadruzi za isu­ članovi vlade, velik broj činovnifttva kao i od­ šenje jugoistočnog Srema. red vojake sa muzikom. Procesiji je prisustvo­ Ruski konzorcij za izgradnju 2еЦ. valo također mnoštvo građanstva.« Zdravo ,,lipruge Beograd—Sarajevo—Split Kako beralno“T zar ne, gospodo? . . . »Slovence« saznaje, ministarstvu sa­ obraćaja je podnešen predlog jednog konzorcija ruskih bjegunaca, kob ras­ polaže kapitalom od 2 milijarde franc. franaka, da je spreman izgraditi že­ Prehlađeni U ste? Bole Vas prsa? ljezničku prugu Beograd—Sarajevo— ! Grlo? Imat li kašalj? Hunjavicu? Do­ Split. Konzorcij bi za nekoliko godina bar prijatelj Vam je za ovakovih zlah vodio željeznicu u svojoj režiji, a na­ časova Fellerov pravi Elsafluid! 6 dvo­ kon izminuća određenog roka predao j strukih ili 2 velike specijalne boce 38 bi željeznicu u državnu režiju. Pod I krune. Zagorski sok za prsa i kašalj 1 Ivan planinom bi se iskopao tunel od boca 6 kruna. 15 kilometara dužine. O ovom predloPokvaren li Vam je želudac od zle gu raspravlja odbor, koji je sastavljen hrane? FeUerove prave Elsapflule — od zastupnika ministarstva; šuma i ru­ pa opet sve u redul 6 kutija 18 kruna. da, financija i saobraćaja. Omot i poštarina posbno, ali što jefti­ nije. — Eugen V. Feller, Stubica donja, Pad cijene šećera u Beogradu. Jedna Elsatrg' br. 310. Hrvatska. firma pojavila se ovih dana na beo­ PoruhE uredništva. TrBšBljak Nesreća da ispadanjem i zbog sla­ bog porasta koje izgubi najljepši na­ ravni ures te da mu vanjština postane usljed toga neugledna i staračka, snaći će samo onoga, koji svoju kosu zane­ maruje. Želite li imati bujnu kosu, onda rabite Fellerovu Elsa-Tanochinu pomadu, koja izvrsno djeluje protiv peruti i ispadanju kose, čini, da krhka i slaba kosa postaje mekana i bujna, daje kosi sjai i zapriječuje da kosa prerano psijedi. Lončić 6 kruna, jača vrsta 9 kruna kod ljekarnika Eugen V. Feller, Stubica donja Elsatrg br. 310. [Hrvatska]. PAPIRNICA ♦ 4 T ргврогцбпје svoje bpgato skvarište svih vrst^ papira, kancelarijskog i ♦ školskog pribora. — Naručbp se * obavijaju brzp i točno. Ф Ci ene umjerene. $ Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 019 Bonbona najboljeg bečkog fabrikata nudi uz cijenu od K 70 - za netto kg dok zaliha traje Oglašujte u ,,Pravdi“ Muslinansha trgovaca i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu u Sarajevu. Kancelarija: Kralja Petra ul. 2 prizemno lijevo. — Telefon: 214a Brzojavni naslov: Trgovačka banka Sarajevo. Salihaga fluhić I iliofi trgovina voća i ze­ leni i južnog voća na veliko Sarajevo Protin Sokak 4. -Telefon 498a Miševi, štakori, stjenke, i žohari i sva gamad mora poginuti, ako upotrijebite moja najbolja isku­ šana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih miševa K 10"—, za štakore i miševe K 10'— za žohare ruse i Švabe po K 10'— Osobito jaka vrsta К'— Osobito jaka tinktura za stjenice K 10— Za moljce po K 10'—, prašak za buhe po K 6— i K 12'—, pra­ šak za uši u odijelu, rublju K 6 i K 10'—, mast za uši u glavi K 5'— i 10'—, Mast ža uši na blagu K 6'— i 10'—, Prašak proti mrava K 10.— Mast proti svrabu K 10—, Razašilje pou­ zećem Zavod za eksport M. JOnker Zagreb br. 16. Petrinjska ul br. 3, III. kat. 60 Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Strosmajerova uf. br. 3 (prije Rudplfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. ■--------- - -------- 1 №lm F. TiefEnbach i drug Osijek I. uvoz i izvoz kemički tehničkih proizvoda Preporučuje na veliko: Benzin nadomjestak, acetona, .na­ domjestak gor. žeste, uljene i su­ he boje, parafina, lanenog firnisa sikativa, brunelina, lakova, škrob ц sanducima, amoniak sode, jetkog natrona 100% i 128%, dr­ vnog katrgna, octene kiseline, 80%, drvni ugalj, kolofoniuma. razni toaletni sapuni, olovni še­ ćer [Bleizucker] kem čisti, te svu drugu u tu struku zasijecajuču robu. Cijenik šaljemo franko. Nudim na prodaju uz jeftine cijene hrastove planke, borove daske sječene i mje­ rene za pravljenje bačvi, kao i 20 komada gotovih kaca (za okolo 4 vagona). — Kupac neka se direktno na mene obrati. Mujaga Kučukalić, Gračanica, Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dion. društvo u Sarajevu. Podružnica u Tuzli. Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,000.000. Pupilarno siguran zavod. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K 11,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavlja sve bankovne poslove najbrže i najpovoljnije. Vlank: GuitraM Odbor Hl ■. U« ♦ * HAMDIJE KOPČIĆA t ▲ } ♦ ž i « � https://kolekcije.nub.ba/files/original/167004589c491c3b98fb9192bfa3df29.pdf d05f48326746b412ff92ac1f08228296 PDF Text Text 1 Pottarma м —t»wm plaćena. POJEDINI BROJ 1 kruna. Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. UrEđuji FBdabcioni oi№. 60 Pretplata godiš. 120 kru­ na, na pola godine kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124, čekovni račun pešt. štedionice 1119. Broj \ Sarajevo, četvrtak 10. juna 1920. (23. ramazana 1338.) Bosanski radikali nikako n mogu da se otresu svog utr­ kivanja sa »demokratskim« vjetrogonjama t čovjek se mora upravo snebi­ vati nad neozbiljnošću, kojom .Srp­ ska Riječ« hoće da zatrpa istinu i na­ pravi ćupriju ondje, gdje še ona apso­ lutno ne može postaviti. Nama se je neugodno upuštati u polemiku sa ovim organom prijateljske nam stranke, u čijem glavnom vodstvu gledamo ljude sa dalekovidnijim pogledom u buduć­ nost, nu budući bi se naša šutnja i u ovoj prilici — mogla zk> shvatiti, pri­ siljeni smo da se osvrnemo na pisanje »Srpske Riječi« i označimo svoje sta­ novište o njenom shvatanju našeg sta­ rija i odn'osa. Mi smo, iskreno priznajemo, s jakim interesovaniem očekivali ishod radikalske konferencije u Sarajevu, .ne možda stoga, što smo jpj pripisivali kakvo epohalno značenje i veći utjecaj na. raz­ voj naših općih stranačkih prilika već stoga, što smo htjeli biti načisto o tom, da li bosanski radikali iskreno žele prijateljski odnos s našom organizaci­ jom. Drugim riječima htjedosmo sj os­ vjedočiti da li je iz g. Stokanovića i njegovih drugova iz bivšeg bos. sabo­ ra izišao duh, što je diktovao poznatu interpelaciju na Benkinu vladu, kojom se pita: kako je smio dozvoli­ ti da muslimani otvore ц e IjAljko radnja u — čisto srps"lci m selima g'račaničkog ko­ tara. Još jasnije rečeno: htjedosmo biti načisto o tom, da li će u politici bo­ sanskih radikala zavladati jedno is­ kreno i čisto nacionalno gledanje na nas muslimane ili će se nacionalizam 4 dalje miješati sa sredovječnim poima­ njem, koje je našlo izražaja u poznatom stihu: »za krst časni i slobodu zlatnu«. Komunfke »Naše konferencije«, Sto je izišao u 109. broju »Srpske Riječi« od 7. o. mj. i koji je očito redigovan .u spo­ razumu sa beogradskim delegatom glavnog zemaljskog odbora radikalne stranke, g. bivšim ministrom Mišom Trifunovičem, ulio nam je nadu, da će i vodstvo bosanskih radikata krenuti trijeznim i promišljenim pravcem, ko­ ji osim sadašnjosti vodi ra­ čuna i o budućnosti i koji se ne' igra slijepog miša tvrdeći, da će pre­ gaženi brzo zaboraviti učinjenu ne­ pravdu i janje se uskoro zagrliti sa vukom, koji pojede njegovu majčicu. Pod dojmom tog komunikea mišljasmo napisati iskrenu zahvalu uviđavnoj braći i pozdraviti ih bez imalo gorčine radi odstupanja od poznate sarajevske agrarne rezolucije. Ali... Baš kad uzesmo pero, da progovorimo o tom komunikeu, prispje nam 11'0. broj »Srp. Riječi« sa uvodnikom »Oko beglučke uredbe« i svim jadom i uskogrudnoš­ ću. koja ni pod Austrijom nije dala maha zdravom razvitku odnosa među nama i pravoslavnom nam braćom. Mi ćemo se na ovaj zasukani članak' osvr­ nuti u idućem broju opširnije, a ovdje ćemo se zadovoljiti konstatacijom da Sarajevo, 9. juna. U znaku »nekonfesionalnosti«. Da i našoj mladariji pružimo jedan primjer bi prihvat izvoda g. dra D—ća, da se štovanja narodne tradicije, prenosimo u pitanju beglučke uredbe ne može ići nekoliko stavaka iz članka beograd­ natrag, izazvao nesamo oštre sukobe skog »Trgovinskog Glasnika«, koji gla­ u sadašnjosti već i prenio pelen osve­ se ovako: »Beogradska Trgovačka Ote u budućnost. Toliko za danas o beg- mladina proslavila je prošle nedelje lučkoj uredbi, a sad da se sa nekoliko svoju slavu, prvi dan Duhova, po riječi osvrnemo na komunike i iznese­ obredu naše, svete pravoslavne mo rjdi čega nas je on bio obradovao. crkve. Ovo je bila ponovna prilika »Srpska Riječ« iznosi da se ie ras­ da se Omladini manifestne prijatelj­ stvo j simpatije ^to joj ih poklanjaju pravljalo i vijećalo puna dva dana i da stari ugledni predstavnici i mladi čla­ je u »svim pitanjima postignuta brat­ ska sloga i jednodušnost«. To za nas, novi našeg trgovačkog reda. Mnogo­ koji poznajemo poštenje g. Stojana brojni odlični građani i građanke Protića i njegovih drugova ne znači naše došli su toga dana u stan Beoni manje ni više, nego da je i kod bo­ sanskih nadradikala • prevladalo trezni­ je gledanje na — opći položaj, kako u sadašnjosti tako i u budućnosti. To za nas znači da su »trezveni go­ vori naše braće težaka« što ih s po­ Pod gornjim naslovom donosi »Le nosom ističe »Srpska Riječ« bili dobra Temps« uvodnk, kojeg mi radi značaj­ lekcija njihovoj — in teligencliji, nosti u cijelosti donosimo: koja u bojazni za svoj zastupnički man­ Već su prošle dvije hefte otkada je dat ne vodi računa o tom, da u Bbsni delegatima Damada Ferida predan osim pravoslavnog težaka treba da ži­ projekat mira s Turskom. Jedno­ vi i njegov brat islamske vjere i koja mjesečni rok, u kojem su turski dele­ zaboravlja, da joj nije dužnost protu- gati obećali dati svoje protupredloge, rati sebe i svoju ambiciju, već liječiti već je prepolovljen. Pa kako izgleda rane prošlosti nijeteći slogu i popustlji­ situacija?! Ako aliirane sile ne žele,, vost. kao jedini zalog bolje budućnosti. da budu iznenada napadnute najbolje Kad se u komunikeu naglasi da je biše učinile da se za vremena i u što konstatovana »živa želja za jedinstvom kraćem roku dobro razmisle o situai slogom u velikoj narodnoj radikalnoj cji koja će nakon ovog roka nastati. stranci i poštovanje prema njenim Da general Milne upravlja Carigra­ vođama Pašiću 4 — Proti ću«, onda dom od 26. marta dobro nam je pozna­ to značj da voda radikala u B. i H. to. Ne zna se, da li general Milne radi g. dr. M. Srškić ne smije ići tako da­ u suglasju sa vrhov. engleskim kome­ leko, da u borbi za težačke interese sarom u Carigradu, admiralom Robeckdotjera do — kršenja č.... Jer mi ne­ om. ali se mora priznati da Milne ve­ samo da imamo potpuno ispravnu pra­ ćinom radi na svoju ruku šta noće. vnu svijest, koja ne će nikad doći u Njegova se politika sastoji u tome, đa nepriliku da se buni, nego vodimo ra-« uspostavi jednu jaku tursku vladu, ko­ čuna i o drugima, pa pamtimo, ma­ ja će moći raspršiti turske navtcnaliste, kar se po našem držanju i našoj šutnji a u isto vrijeme biti tako poslušna i pokorna, da će bez ustezanja potpisati moglo misliti, da smo zaboravili i da bismo mogli oprostiti. Osuda »težačke mir. koji je zasnovan u Londonu i San organizacije« baš iz usta samih težaka Remu. Dolazi se dakle do zaključka, najbolji je dokaz, da bi ■ inteligentni s 1 ada je Damad Feridova vlada uspostav­ bići morali poći na selo, da se upute ljena za to, da izvrši volju 1 ambiciju generala Milne-a. (Zar ne i engleske? i pouče, da se snađu i kuraže. Op. prev.) Prošlost velikog vezira Da­ Kad bi pošli na selo dobili bi tačan mad Ferida svjedoči nam. da je slabić sud o nesavjesnosti »demokratske« hai poslušan, pa mu ie trebalo dat vojsku rangue i mjesto da se prihvate licita­ i ništa drugo, a Milne je p.eđuzeo sve cije sa tim bezdušnim demagozima, omjere, da mu tu uslugu učini. ni bi im iznijeli razoge ekonomskog pridizanja naše zemlje, u kojoj su radi Prema mirovnom projektu koji je pljačke begluka ostala neobrađena mno­ predan Turskoj na potpis, oduzima joj ga kmetovska selišta. Vidjeli bi da je se sva vojska i ostavlja samo lična muslimanski težak na površini, koja ne sultanova garda od 700 ljudi i žadardosiže ni polovicu posjeda pravoslav­ merija (od 35.000 ljudi) kojom će ’unih težaka, naročito kmetova, pa uza pravliati i organizirati antantini oficiri, sve to ne će da čuje o »Mutež« stranci, te 15.000 ljudi kao pojačanje policiji, na koju g. dr. D—ić obraća posebnu koji će kao i gornji biti potčinjeni alipažnju i pomoću koje bi htio da metne irskim i neutralnim oficirima. Već od peču srbijanskim radikalima« Kad bi 16. marta postoji" jedna međualiirska komisija u turskom ratnom ministaifpošli na selo dali bi podstreka svom bosanskom vođi, da trpeći bezobzir­ stvu, pod upravom jednog engleskog nost »demokratskih« šefova u agrar­ oficira. Malo prije predaje mirovnog noj direkciji i drugim odjeljenjima ne projekta Turskoj, ova je komisija do­ iscrpljuje .1 zadnje zalihe naše strplji­ znala da turski vojni ministar organi­ vosti. I tako dalje. zira vojsku koja je određena protiv na­ cionalista. Inicijativom jednog člana Godina 11. gradske Trgovačke Omladine, prisu­ stvovali obredu sećenja slavskoga ko­ lača i čestitali Upravi Udruženja slavu.« »Crkveni obred i sečenje slavskog kolača izvršio je prota g. Božić uz činodejstvo j’e d no ga d a k on a i učešće pevačkog hora Bogoslovije Sv. Save. G. prota Božić pohvalio je Upravu Udruženja na ovako lepom negovaniu i čuvanju narodnih običaja, srpske slave i uputio mlade članove da se kako u ovome tako i u svem ostalom ugledaju na starije svoje dru­ gove, koji su svojina trudom i radom i sredstvima velikih dobrotvora podigli Beogradsku Trgovačku Omladinu i njenu školu na primernu visinu.« Izgled Istoka. komisija je zatražila razjašnjenje od ministarstva o toj novoj organizaciji, te je od velikog vezira kao privreme­ nog ministra rata dobila vrlo poučna objašnjenja. Damad Ferid javljaše nai­ me, da je njegovoj vtadj potrebno oko 40.000 Vojnika, kako bi mogla uspo­ staviti red u Maloj Aziji. Damad Ferid navođaše dalje, da mu je potrebno ne­ koliko stotina topova (poljske, teške i brdske jedinice), nekoliko aeroplana i mitraljeza, te mnoštvo municije. Dalje javljaše da je za komandanta ovog od­ reda imenovao Zeki pašu (koji je ovih dana pobjegao nacionalistima!). U isto vijeme se doznalo, da je ova nova or­ ganizacija vojske već otpočela i da ju je ministar rata povjerio engleskim ofi­ cirima, a po dozvoli istih da su već prvi odredi te vojske iskrcani u Izmitu. U vremenu kada je Turskoj predan mirovni projekat, njezin položaj bijaše pod uplivom ovih triju faktora: na jed­ noj strani aliirane vlasti diktirahu mi­ rovni ugovor o razoružanju i rasparčanju Turske, zaboravljajući đa ga je nemoguće provesti putem aliiranih vr­ hovnih komesara u Carigradu. Na dru­ goj strani engleske vojne vlasti koje upravljaju Carigradom protežiraju Da­ mad Feridovu vladu te organizmu no­ ve plaćene armade misleći da će iste biti u stanju razoružati Tursku, a na trećoj nacionalisti Trakije i Male Azije, koji ne će ni da čuju za mirovni proje­ kat, niti priznaju Feridovu vladu. Kroz ove dvije hefte dana otpor na­ cionalista nije nimalo smalaksao. U Maloj su Aziji nacionalisti okuraženi pobjedama ruskih boljševika. U Traktji je veliki Edrenski kongres primio niz zaključaka, koji u glavnom glase: »Trakijski narod neće dozvoliti da ga ma koji drugi anektira. U slučaju, da do­ đe Grčka biće protjerana na najstraš­ niji način. Jednom komitetu od 15 čla­ nova stavljeno je u dužnost, da izvrši ratne pripreme kakve mu drago naravi, a ujedno mu je data u ruke sva vojna, politička i ekonomska vlast i moć. Grč­ ka vlada ima da sama izvrši uslove mirovnog ugovora kako u Trakiji tako i Maloj Aziji i veliko je pitanje kako će Maslimn^a trpali I Mjta banka a Вкм i Htmpinu (ti. 1) и Sarajrau. M it rta Inakanla jmliiliiL Ui>№ nslito I вж&ф o Mfnjtiu SIS. 1 u iBNinifra. Mm totki n вШм Mieki I fiksa NiMi i uknatai! № n«lpkiilMc. tkHiji su mfnlita putot I hmem SfonlEha glavnica li Dij! nzinski I ipnihicHski »Miti. — Впрвјс I sndiit iritti, riluti I РЗДН и® mti R Đ B 11 a b 9 ] E L EI ] E Uniji I iNdajs ste »rate roke, a poglavito m ilvutoi natlnlu. �Strana 2 Страна Број 166 Bro) ,PRAVDA' — „ПРАВДА* se snaći, •ako joj turska vlada ne po­ mogne ili ne bijedne pomoći. Taj. je ozbiljni položaj zabrinuo čak i london­ ski »Times«, za kojeg ne možemo reći da je prijatelj turskih nacionalista, pa u jednom svom članku kaže između ostalog: »Grčka se ne može izlagati da neprekidno podržava jednu veliku ar­ miju na ratnoj nozi, pa su njeni najbolji prijatelji primorani gledati njenu sud­ binu sa velikim brigama i zebnjom. Grčka je uzela na se odgovornosti ko­ je su jako velike, a možda neizvršive i prekomjerne.« Stoga je potrebno znati, šta će napo­ kon biti od anglo-turske vojske u Izmitu, koja je imala pomoći Damad Feridu. da izvrši uvjete ugovora bez ičije pomoći. Veliki je vezir Damad Ferid naročito došao da precizno i osobno pregleda svoju vojsku u Izmitu. Nakon pregleda, Ferid je postao vrlo pesimi­ stičan i pošto je ustanovio velike nedostake. izjavio je sasvim otvoreno, da nema govora o kakvoj ofanzivi, nego je naredio svome generalštabu, da se drži samo u defanzivi. U isto doba ka­ da Ferid paša izdaje ovake odredbe, u Carigradu se obdržaje protestni mi­ ting vladinovaca iz grupe »entente li­ berale«. koji zauzimaju sasvim nepri­ jateljsko stanovište spram mirovnog projekta. Donešena je dapače rezolu­ cija. koja je predana M. Defranceu. najstarijem od antantinih vrh. komesa­ ra s molbom, da je pošalje i preporuči mirovnoj konferenciji. U rezoluciji se protestira protiv nepravednog riješeпја pitanja Smirne i Trakije. Na svr­ šetku s rezolucije kaže: »Damad Ferid i drugovi, niti imaju volj,e niti moći, da izvrše ma i jednu klauzulu predloženog mirovnog ugovora«. Eto tako izgleda sadanja situacija u Turskoj. Sasvim je jasno, da se onda bez ikakvog okolišanja mora promije­ niti političko držanje na Istoku, i to ka­ ko prema Turskoj tako i prema Per­ ziji. Politički pokusi generala Milne-a, j te vojnička poduzeća Damada Ferida, vršena bez prethodnog pitanja i solida- j risanja aliiraca ne mogu dovesti nika- . kvom dobru. Ovakva politika nije ko- ! risna ni po samu Englesku. Jer kad na . primjer Riza Tevfik, jedan od istaknu- ! tih članova »entente liberale«, govore- | ći na protestnom mitingu izjavljuje da Turska mora tražiti pokroviteljstvo । Engleske, svi prisutni, pa i njegovi stranački drugovi, počeše zviždati i napadati ga najpogrdnijim riječima. Sa­ svim je dakle jasno, da nijedan od ali­ iraca neće ništa dobiti, ako jedan dru­ gom budu ubijali ugled. Na istoku se j ne će udariti solidan temelj, ako se isti i ne postavi na pravednu osnovu i ako se ne izvršuje i to na lojalan način. Na Istoku je najbolji zid protiv bolj­ ševika patriotizam muslimana. Ako ho­ ćemo da turski a i perzijski musliman­ ski patriotizam zaustavi put boljševi­ cima, pohitimo da ih poštujemo i po­ mognemo. Neki se i dan danas trude da anglo-perzijski pakt od 3. avgusta 1919. prikažu kao da njime nije učinjen atentat na perzijsku nezavisnost i pakt Lige Naroda. Mi se za sada zadovo­ ljavamo. da u tom pravcu citiramo je­ dan stavak članka, što je izišao u »Washington Postu«, najuvaženijem li­ stu u'Americi, gdje se kaže: »Ni jedan od onih, koji su bilo površno, bilo di­ rektno prisustvovali izradi ugovora od 3. avgusta između Britanije i Perzije, ne mogu reći da nisu bili uvjereni, da je Engleska ovim činom pa bilo dobro­ voljno ili ne. nanijela udarac i ubod Ligi Naroda. U vremenu, kad se još nije osušila tinta- sa projekta mira, ko­ jeg je Engleska potpisala, te u vreme­ nu. kada engleski parlamenat glasa za pakt Lige Naroda, Engleska vlada na silu oduzima nezavisnost Perzije i per­ zijskom narodu na jedan putpouno ne­ legalan način nameće svoje tutorstvo.« Ađ— * Lord Curzon odstupa? »Intransingeant« javlja iz Londona: Ovde kolaju dosada nepotvrđene vijesti, koje će se u jedan ili dva dana razbistriti, da bi mao lord Curzon otstupiti kao mini­ star izvanjskih poslova. Dogodi li se j to, znači preokret u istočnim pitanji­ I ma, a naročito glede— turskog mi­ I rovnog ugovora. I DAMAD FERID PREBJEGAO? Temps od 5. o. шј. donosi vijest iz Londona, u kojoj se veli da je veliki vezir Damad Ferid paša prebjegao na­ cionalistima. Razlog je u tom, da izbjeg­ ne potpisu mirovnog ugovora. Bilješke. Stjepan Radić i Đ. A. Cokorilo. — Kako se doznaje dovršena je istraga protiv Stjepana Radića i podignuta opiužnica od strane državnog tužioca. Državni ga tužioc optužuje da je kao predsjednik seljačke stranke radio pro­ tiv našeg kraljevstva štavivši se na stanovište nepriznavanja našega kra­ ljevstva i načina kako se do njega do­ šlo, te zagovarao ujedinjenje hrvatsko­ ga naroda u posebnu hrvatsku seljač­ ku republiku. To je protudržavno sta­ novište zastupao na raznim sastanci­ ma te u rezolucijama i skupštinama hr­ vatske seljačke stranke. Istu zadaću u promijenjenoj formi vrši u Bosni Đorđe A. Cokorilo. Pa zar je bosanska, zemaljska vlada ika- . da pokušala, da ovoga srpskoga me- | galomana opameti? Jok. Srbin pravo- । slavni smije sve činiti, on je nad zako- I nom. Zakonska se moć na njega ne smije primjenjivati. Turčin i Šckac je baška. Ajvatovica je dan velikog muslimanskog hodo­ čašća, koje pada svake godine na 22. juna. U mirno doba iznosio je broj ho­ dočasnika preko deset hiljada, koji bi se ukonačili u D. Vakufu i Pruscu. Na dan hodočašća, 22. juna, krenuli bi u impozantnoj povorci hodočasnici put Ajvatovice, koja je udaljena od Prnsca kojih pet čejreka, uz milozvučan poj ilahija i predvođeni imamima. Neopisi­ vo je lijepo gledati veliku povorku ka­ da prevaljuje brdoviti put ajvatovački, koji se tako reći uvija pod udarcima konjskih kopita i po kojem gmiže svijet FELJTON. A. Hifzi Bjelevac: Rene Logotetides. i I I (55j XI. — Ne, hanum! Ovdje ima u zatvoru i ženskih, pa bih ja volio, da ih vi pregledavate kada se razbole. .. « Rene radosno pristane: „Vrlo rado. Mene će to srećiti i činiće mi se kao da nisam u zatvoru. . . A osim toga -vršiću svoj poziv.« Paša je pohvali i obeća, da će se s njom po­ stupati što može bolje — bar dok je’ on na upravi. Za tim očinski izrazi svoje žaljenje što je jedna ovako sposobna žena došla u zatvor, koja bi bila potrebnija narodu, ali »taki je red. ..« završi paša ovim riječima svoj govor i oprosti se. Kasnije joj je donio Zija sivo odijelo, što kažnjenici nose, što ga je paša naredio, da za nju sašiju. Kad se je Rene oblačila pomislila je s gorči­ nom u duši: »ipak je zatvor... Isto je odijelo što nose i drpgi kažnjenici... Svaki dan pregledala je Rene kažnjenice. Bilo ih je desetak, većinom seljakinja, koje su osuđene radi raznih prekršaja. No od tih bilo ih je preko pola radi čedomorstva. Jedna od njih umorila je iza u dubokoj pobožnosti, kao mravi Po mravinjak^ Veliki ajvatovački slet ima. pored svoje vjerske boje i drugo značenje za nas muslimane, jer se da iskoristiti u kulturne svrhe. Misao bratske solidarno­ sti nije nigdje zgodnije propovjedati kao prilikom Ajvatovice, na koju dohrle muslimani iz svih predjela Her.ccg-Bosne. Ništa manje nije zgodno širiti savremene i napredne ideje, koje bi na­ šle najplodnijeg tla na velikom ajvatovačkom sletu. Mnogo bi se dalo pora­ diti na uspostavi intenzivnog kontakta svih nas i na učvršćivanju što tješnjih bratskih odnošajaAjvatovački bi dakle veliki zbor mo­ gao biti najsjajnija- i najveća manife­ stacija naše snage, svijesti i volje da se očeličimo u borbi protiv tiranije i b zakonja. kojem smo mi muslimani izvrgnuti. Ovaj' veliki mushmansi zbor zgodan je, da na njem raspravimo sve one stvari, koje nas tangiraju, i da o njima donesemo zaključak u prisutno­ sti tolikih hiljada .muslimana koji bi, besumnje bio najispravniji, jer su ha njem sudjelovali široki slojevi islamske zajednice. U glavnom, hodočašće Ajvatovica dala bi se i da se iskoristiti u svakom pravcu. Ona nije »besmisao i suvišnost«, kako mnogi vele nego je, na protiv, vrlo potrebna i zgodna za sva­ ki rad. Niko ne bi smio govoriti o njenoj suvišnosti, nego raditi o njenoj valjanoj organizaciji po programu, kako bi se što više iskoristila u kulturne svr­ he. Ko ovo ima na umu, taj zna, šta vrijedi Ajvatovica i šta nam sve može donijeti. Za to se je nadati, da će ovogodiš­ nje hodočašće Ajvatovice, koje je usIjed ratnih nepogoda opalo, biti što mnogobrojnije i u znaku promicanja ideja kulturnog i ekonomskog napretka. Ovogodišnja Ajvatovica treba da bude priprava onih velikih dojdućih, na ko­ jima ćemo istupati za kulturni progres naš i uspostavu pogaženih prava na-, ših. Bože sretno! —ić. Autoritet suda. *] Prije nekoliko dana izrekao je kaz­ neni senat okružnoga suda u Sarajevu osudu, kojom se Trifko Cizmić, težak iz Glasinca, osuđuje na smrt na vješalima. Osuda je izrečena na temelju sakupljenoga dokaznoga materijala, kojim je utvrđeno, da je Trifko Cizmić 3. kolovoza 1919. na Romaniji ubio Atifa Grbu navodno s razloga, jer da je Atif Grbo skupa sa svojim bratom Mu­ hamedom za vrijeme rata ubio oca i dva brata Cizmićeva. Cin je njegov kvalifikovan kao potajno umorstvo za koje kazneni zakon određuje kaznu smrti na vješalima. Dakle smrtna osu­ da! Nešto, što se ne događa dnevno, što se nerado čuje, ali ipak nešto, što se od vremena do vremena događa i što se mora dogoditi pogotovo u ovako anarhičnim prilikama javne sigurnosti, kao što su u nas. *) Ovaj sjajni članak prenosimo iz 116. broja »Hrv. Sloge« od 7. o. mj. i s njim se potpuno solidarišemo. Ur. poroda svoje dijete i pokušala ubiti ženu svoga ljubavnika. U tom naumu spriječio je ljubavnik re­ kavši joj neka njega ubije, jer je on kriv, a ona je pritrčala njemp i ogrlila ga. Njega nije mogla ubiti, rekla je na sudu, jer joj je nož ispao iz ruke kad ga je ugledala pred sobom. Renu je zanimao svaki pojedini slučaj, jer je u svakom bilo po nešto o če­ mu se ne može suditi po starim zakonima nego proučavanjem duša i uzroka, koji se kriju u jednom zločinu. Zija joj je pripovijedao druge slučajeve kod muških, pa su oni često i o tome na dugo i na ši­ roko raspravljali. A konačno kada su iscrpili i taj predmet, šetaii se šutke satove odmora prostranim dvorištem zadubivši se svako u svoje misli. Tek nekad, nekad primjetilo bi jedno drugom: »Kako je lijepo zalazeće sunce!.. . . . Gledajte keko galeb kruži u sunčanom svjetlu ... . . . Onaj lijepi rastrgani oblačić osjenuje mor­ sku površinu . . . . . . Tamo kao niz konce spušta se kosa na morsku pučinu . . . . . . Ugodno se je morem voziti, kada pada kiša. . . Nekad bi Rene nešto rekla, a da Zija nije ni čuo, a nekad je Rene slušala tužno iza visokih zi­ dova kako za njima huči more. Drugi su ih gledali s poštovanjem i uklanjali se s puta kuda su njih dvoje šetali. U časovima, kada su bili zatvoreni nisu se smjeli sastajati, nego samo u velikoj sobi, gdje Ц drugim državama, koje živu nor­ malnim životom i koje znadu procije­ niti vrijednost one nepobitne istine »lustitia fundamehtum regnorum«, novine bi kroničarskom dužnošću zabilježile I ovu, vijest, popratile je eventualno zgra' žanjeni nad činom, koji je bio predme­ tom rasprave, a u prilikama u kojima mi živimo, pružile svojim pisanjem najja! ču moralnu potporu sucima u vršenju njihove teške dužnosti. A što se doga­ đa u nas u ovoj zemlji svih mogućih j nemogućnosti? Jedan dio štampe, i to . čitava srpska štampa, ustaje proti suj cima, a to samo 'sa razloga, jer je osu­ đen »dobrovoljac«. Jedna srpska no­ vina posvećuje osuđeniku ništa manje nego li tri stupca svoga lista i čudom se čudi, da je jedan dobrovoljac mogao da bude radi potajnoga umorstva su­ đen i to još po crno-žutim zakonima. A da bude ruglo još veće, navodi pod tim ženijalnim pledoajeom imena suda­ ca. koji su fungiralj kao suci u senatu, primjećujući, da su ti isti suci sudili i pod habzburškim režimom. • Sa zgražanjem u duši čitao sam ova razlaganja i čudim se, da gosp. držav­ ni odvjetnik nije našao za nužno, da proti takovim neodgovornim napadaji­ ma 'zaštiti autoritet suda. Zato jer je taj osuđenik Srbin i to kvalifikovan svojstvom dobrovoljca, mora vlast da uzmakne! Zato, jer je zločinac dobrovoljac, mora da se sud pokloni pred njegovim zločinom! Ta živimo li mi u pravnog državi, gdje .je svaki pred zakonom jednak i gdje za svakoga vrijedi isti zakon? Zar da ne­ upućena i analfabetska čaršija kritikuje rad suda i haranguira proti izrekama suda? Imade li ti nas j truna prav­ ne svijesti, objektivnosti i morala? Po ovim novinskim člancima sudeći, koji su u nekim listovima izašli povodom ove osude, nema. N Pišući ove retke, pada mi u pamet jedna zgoda, gdje je u Londonu razjarenai publika razorila i demolirala jed­ nu štampariju, u kojoj je tiskan list, koji se je usudio kritikovati osudu u jednom kazn'enom procesu. Tako u naprednoj kulturnoj Engleskoj, u kojoj sudac uži­ va najveći autoritet i poštovanje, u ko­ joj je sudac prvi građanin. A u nas? U nas se žigošu suci, koji se usuđuju da izreknu osudu na temelju ustanov, Ijenih činjenica i po svojoj savjesti. Sjećamo se još dobro onih procesa, koji su se vodili proti nekolicini naših uglednih Ijud radi događaja u godini 1914. I u svima tim procesima i ako se je sabirao materijal koji bi imao po­ služiti za dokaz njihove krivnje, naj­ većom revnošću i rigoroznošću, nije ni krivnja mogla biti dokazana. 1 uz pr­ kos toga vikala je bijesna, osvete želj­ na čaršija: »Raspni'ga!« Pisali se kiloinetrični članci, vršio se najnedostojniji teror nad sudom, sve u ime »pravde, reda i mira«. Nu, ti pojavi, i ako su bili nemili, i ako su bolili svakoga, koji is­ kreno želi da se naše prilike što prije srede, te koji ljubi ovu našu zajednič­ ku domovinu, bili su izraz jedne psiho­ ze, i s toga razumljivi. Ali da se radi jednog ubice pa ma bio on Srbin do­ brovoljac, pune stupci jednbga čitavo­ ga dijela štampe, haranguira jedno ple­ me, na drugo, da se vrši teror na suce, obara autoritet suda, tu pojavu može­ I su ležali bolesnici, Jer taj propis nije smio ni Salih paša mimoići. Ljeta su prolazila brzo, ali su za to bile zime strašne, mučne, dugačke i teške. Dani kratki, ob­ lačno vrijeme, sumorno nebo, a noći strašne kao časovi umiranja. Druge godine nije Rene mogla izdržati zimu. Mučila je dosada, osjećala je samoću noći, plašila ih se i neizmjerno trpila, da je počela naglo tjele­ sno opadati. Na koncu se odlučila zamoliti pašu, da je smjesti u zajedničke sobe s drugim, pa ma­ kar i običnim kažnjenicima. Paša se začudio njezi­ nu zahtjevu i odvraćao je. No Rene je molila: »Samoća me ubija... Ja ne mogu izdržati zimu. Pustite me k njima! — Ali, oni su prosti zločinci, pa da vi s njima!« »Svejedno, možda će postati bolji. .. Ja ću ih odgajati, učiti, oplemenjivati... « tumačila Rene paši. — Pa kada hoćete. . . Probajte.. . Tamo nije čisto . . . »Oni će očistiti. .. Vi će te dozvoliti paša-hazretleri? Salih paša pristane i Rene drugi dan- ode iz svoje sobe u donji dio.zatvora medu obične zločin­ ce, Kada je Zija-u rekla svoju namisao začudio se on i slegao ramenima pomislivši u sebi: Zaista čudnovota želja. .. I doktor Teofikbey se začudio, kada mu je pa­ ša saopćio tu »skromnu molbu« Rene Logotetides, pa i on rekao: garib šej . . . *) *) Sudna stvar. �ПРАВДА* — ^PRAVDA, HpoJ 1b6 — Broj Страна 3. la sve časnike kolonijalne vojske, što ljama našega kraljevstva po jednom »Hurijeta« i Jugosl. Musi. Športskog se nalaze na dopustu, neka se odmah te is’tom kalupu (načinu), kako Kluba, te g. iiiž. Mustafa Celić kod uspreme za odlazak u Libiju. Vođa us­ ne bi ovo pitanje bilo riješeno samo redništva »Pravde«, taša u Pripolisu Abdul Kadir Muntena štetu — muslimana, a pri rješavanju Izletnicima drugih mjes:a, koji b, za­ ser u zadnje vreme zpdao je Italijanida se ne gleda ni na vjeru ni na ple­ jednički sa Sarajlijama žeijeli ratovati ma dosta jada, te je zarobio mnogo mensku pripadnost. Ujedno smatramo neka služi ravnanja radi, da se iz Sa­ 'italijanskih vojnika i časnika. U Home da riješenjem kmetovskog pitanja ne rajeva polazi drugi dan bajrama prije i u druga mjesta poslana su — jaka PO.stoji više beglučko pitanje, jer podne. ’ 1 St pojačanja italijanskih četa. Italijanske je to zemljište privatno vlasništvo po­ Demonstracije u Zagrebu radi podje­ novine vele, da se Abdel Kadir sa 3000 sjednika, koje "se slučajno zove »begle šećera. Kako je zagrebačka gradska oboružanih ljudi nalazi u Mizuratino. luk« (jer je to posjed bega ili age) u aprovizacija stala slobodno prodavati Generalna ofenziva boljševika. Agen­ Bosni i Hercegovini, dok u drugim šećer po 60 K kg, dok je karte davala cija Reuter izvještava, da su boljševici zemljama našega kraljevstva nosi dru­ za osobe tek po glavi na mjesec dana započeli generalnu ofenzivu između go ime (posjed, slobodna zemlja, sopУ, kg. to se je 7. juna sakupila velika Pripeta i Dniestra i da su poljske predstvenost i t. d.). množina žena, koja je pred gradskom straže odbijene. 3 .) Kad se priđe definitivnom rješa­, aprovizacijom priredila demonstracije, Mutni položaj u Italiji. U Spezij su vanju ovakog zemljišta (to se sigurno koje su se kasnije nastavile u gornjem buknuli od dužeg vremena spremami dnosi na rješavanje veleposjeda. Pri­ gradu pred gradskom vijećnicom. i očekivani anarhistički pokušaji, da mjedba dop.) tražimo da se svim poprovedu puč. Prema vijestima rimsikh sjedneima begluka ostavi onoliko zem­ listova, ti poušajj su bili na vrijeme uljišta. koliko im je dovoljno za življe­ gušeni. Novinski glasovi zvuče među­ nje. Preostalo zemljište ima se podije­ tim vrlo oprezno. Prvi izvještaj veli, liti u prvom redu težacima T (Posjedni­ da je napadaj na skladište baruta u cima malog begluka, kako bi se i jed­ Niži tečaj dolara i naš svijet. Pod Spezii izveden od malog broja osoba, nim i drugim osigurala egzistencija. ovim naslovom donosi zagrebački »Tr­ kojima je uspjelo da poslije napadaja 4 .) Pri podjeli ovakvih begluka kao i govac« slijedeću noticu: »Već kakovih probiju kordon stražarskih četa, te da erarne zemlje ne smije se gledati na 10 dana pada tečaj dolara na našoj pobjegnu. »Epoca« javlja, da na nekim plemensku pripadnost ni na vjeru. Što burzi, o čemu su kanda vrlo dobro oba­ mjestima nije bio pružen napadačima se pak tiče dobrovoljaca neka se po­ viješteni kod nas u pokrajini, jer sada nikakav otpor. U Viareggiu su se po­ dijeli zemljište samo onima, koji su po tek "dolaze na javu oni silni dolari, što bunile stražarske čete vojničkih skla­ zanimanju težaci", a ostalim (trg. po­ su ih po selima držali špekulirajući na dišta, dok su se u Spezii pobunile rad­ moćnicima i t. d.) neka se pomogne na visoki kurs. Mase seljatšva, bojeći se, ničke vojničke kumpanije. Nemiri u či­ drugi način kao novcem, alatom, ma­ da će dolar još niže pasti, hite danomi­ tavoj Italiji pred sastankom komore terijalom i t. d. ce u Zagreb, opsjedaju banke i mije­ općenito su ponarasli. U Apuliji je do­ Donoseći gornje zaključke mjesnog njaju dolare, jer se boje gubitaka. Ovo šlo do nasilja sa strane željezničkih rad­ odbora. H. T. S. želimo da se i ostali je jedno poglavlje za sebe, koje nam nika. Radi ponašanja španjolske vlade ugledaju u njih, ali ujedno primjećuje­ jasno crta, kamo je zabrazdila valutna prema svojim radnicima zaključili su mo, da se sa točkom 3. ne možemo špekulacija, koja se uvukla i u zadnju talijanski radnici i željezničari, da ne potpuno saglasiti. Mi naime stojimo UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. seosku potleušicu. će ukrcavati ni iskrcavati nikakvu ro­ na stanovištu, da se u beglučki (slo ­ Sjednice ministarskog savjeta. U su­ Trgovački krah. Usljed pada tečaja bu za Španiju. U Genovi i Trstu već bodni) zemljišni posjed ne smije dirati.' botu je održana sjednica ministarskog stranih valuta mnogo je trgovaca u Za­ se provodi tai zaključak. i ako ne prelazi izmjeru, koja je ustasavjeta, te je na njoj raspravljeno, osim grebu izgubilo silne svote novca. Oso­ Plebiscit u Šleskoj. Zadnji događaji u 1 novljena kao minimum veleposjeda u tekućih poslova, i pitanje agrarne re­ bite gubitke imaju, trgovci manufaktur­ Karvinu izazvani poljskim terorom, do­ dotičnom kraju. Š. forme te slobodnog ili vezanog izvoza. nom i kolonijalnom robom. Jedan trgo­ veli su međunarodnu komisiju do uvje­ Odluke nijesu donesene, pa će se ras­ vac kahvom izgubio je do 9 milijuna renja. da se plebiscitno glasovanje ne prave nastaviti u ponedjeljak. kruna. može u jedan mah jednostavno pro­ Pregovori za sastav pokrajinskih Naš dinar. Pod ovim naslovom do­ vesti. Zato će biti ordeđeno glasovanje vlada. Za riješenje pitanja pokrajinskih nosi »Politika« ovaj članak: »Nagli skok po okružjima pri čemu će sloboda gla­ vlada izabrani odbor ministara je dr­ koji je na beogradskoj berzi naš dinar sanja biti pod zaštitom potrebnog bro­ Muslimanska čitaonica u Pazariću. žao jučer sjednicu, na kojoj su promje­ doživeo od duhovske subote na ovamo ja antantinih četa. Na 4. o. mj. održana je skupština u Pa­ ne u načelu utvrđene," a radi razjašnje­ učinio se mnogima neprirodan, izveštaIzbori u Njemačkoj. Izborne b.orbe u zariću, na kojoj je zaključeno, da se nja nekih pitanja odnosno ljubljanske čen pa prema tome i kratkoga veka, Njemačkoj započele su. Broj kandidata osnuje muslimanska čitaonica, u koju vlade odložio je odbor svoj* posao do baš zato što je tako nagao i veliki. U dostiže od prilike 25.000, medu kojima je pristupilo preko 200 članova. U od­ samoj stvari međutim, to rastenje vredutorka. je po prilici 250 žena. Kandidati su po ­ bor su izabrana gospoda: Suljaga DeNacrt Izbornog reda pred parlamen­ nosti našega dinara došlo je samo kao dijeljeni na 32 izborna okruga. Šest miragić kao, predsjednik, Ademaga tom. Parlamentarni izborni odbor svr­ prirodna posledica svih onih ekonom­ velikih stranaka: socijalisti većine, de ­ Rahmanović, potpredsjednik, Hafiz Asim šiti će svoj posao oko izbornoga reda skih i političkih uslova od kojih njego­ mokrate, nezavisni socijalisti, centar, ef. Sirćo tajnik, Hamdija Demirdžić po svoj prilici već na sutrašnjoj sjed­ va vrednost zavisi, te u toj pojavi ne­ pučka stranka i nacionalisti imaju svo­ blagajnik ј Meho Buljugija knjižničar. nici, te će tečajem ovoga tjedna biti ma ničeg ’ izveštačenog. Izveštačeno je, je kandidate u svim izbornim okruziSkupštini je predsjedao g. Suljaga privr. nar. predstavništvu predložen iz­ na protiv, bilo ono uporno pobijanje di­ ma. Komunistička stranka, koja prvi Demiragić, te je između ostaloga uz vještaj odbora i stavljen na dnevni red. narske vrednosti, koje se na berzi proput ulazi u ovu borbu, predstavljena kulturno ekonomska pitanja pretresano dužavalo i u vreme kad mu nije bilo Izborni zakon. Dne 7. o- mj. održa­ i o našem političkom položaju. Svi su na je ministarska sjednica na kojoj se je u dvije trećine izbornih okruga. Pro­ opravdanja. Na jačanje dinara uticali paganda je neobuzdana. skupštinari odobrili rad vodstva naše raspravljalo pitanje novog izbornog su, kao štoirrekosmo, baš oni ekonom­ Američki kongres protivi se mandatu Organizacije i zaključili da odbor čita­ ski i politički faktori koji istinski i pred­ zakona. za Jermeniju. »Morning Post« od 27. onice bude ujedno i mjesni odbor naše stavljaju glavne uslove za određivanje VANJSKI POLOŽAJ. maja javlja da je Kongres neraspoložen organizacije u Pazariću. njegove vrednosti prema stranim va­ Situacija u Turskoj. Pariški »Temps« prema primanju mandata za Jermeniju Na ovaj su način praktični i svjesni lutama. piše: Damad Ferid organizira vojsku, ili ma kakvog drugog mandata. Repu­ Pazarićani spojili dvije korisne ustano­ ■ Od ekonomskih faktora dolaze tu: Jkpja će imati za bazu svog kretanja blikanske vode smatraju da treba od­ ve za svoj boljitak i unapređenje svoje l.).saznanje da će žetva u našoj zemlji Izntid. Hoće da pokuša pokoriti nacio­ ložiti pitanje prilaženja Ligi Naroda, budućnosti. Ejvala im! biti ove godine vrlo bogata i da je u naliste. Ali unatoč svim preduzetim kao i pitanje jermčnskog mandata i Praktični ljudi. Pišu nam iz Busovaglavnom već obezbedena; 2.) fakat da mjerama i moralne i materijalne pot­ druga opasna pitala, sve dok novi če: U nas još od prije prevrata služi je-saobraćaj u našoj zemlji, pored svih pore, koju dobiva od antante, ne iz­ predsjednik republike ne bude izabran. kao nadlugar Dušan Nedimović, koji je svojih nedostataka, ipak već toliko ugleda da će ovo vojno poduzeće imati prije živio vrlo oskudno, a sad posje­ ređen, da je time obezbeđen i izvoz te ikakva uspjeha, jer je upereno protiv duje fijaker, konje, kola, gradi barake bogate žetve na svetske pijace; 3.) za­ nacionalista. Dosta je opasno zahtije­ i štale, dočekuje goste i t. d. Odakle brana uvoza luksuzne robe, za koju se vati od Turaka, da se idu boriti protiv | mu ti prihodi pitaće čitaoci, pa ćemo više ne traže čekovi, i 4.) okolnost, da svoje braće u Anadolu i "to u svrhu, da im stvar malo objasniti. Oko Busovače sama država nema potrebe da se jav­ im se nametne mirovni ugovor, koji je ima dosta šume kojom raspolaže gosp. lja kao kupac strane, zdriave valute, Derventa, 3. juna. tako težak za njihovu zemlju. Ne će nadlugar. Pa kad se daje drugima, za­ pošto je zajmovima na strani (Hrvati o agraru.) Ovih je dana Mje­ li se izjaloviti Damad Feridovo podu­ što i gospodin nadlugar ne bi izvezao obezbeđila sebi srestva za isplatu ku­ sni odbor >Hrv. T. S.« u Derventi odr ­ zeće koje je tako nezahvalno? Damad koju stotinu vagona? Stvar je bila dopona. Feridov kabinet može'da opstoji jedino žao odborsku sjednicu. Između ostalog šta u uši nekom na vladi; došao neka­ A od -političkih faktora koji su uti­ raspavljalo se je i o beglučkoj uredbi radi toga što su aliirci okupirali Cari­ cali na poboljšanje vrednosti našega od 14. februara 1920. te o izmjeni čl. kav činovnik, ali neko metnu kapak. grad. Neko je potrpao prijašnju manipulaciju, novca, treba na prvom mestu navesti 6. i 7. te uredbe. U odboru ima i neko­ Turska vlada i nacionalisti. Obzirom saznanje da se unutrašnja konstrukcija a da posao ne prestane, sad je ozuhuliko seljaka iz obližnjih sela, pa je odna jednodušno javno mišljenje glede u- borski zaključak ц pogledu gornje urio nadlugarov bivši šura Bogdan Penaše zemlje može danas smatrati kao govora o miru odlučila je turska vlada 'redbe vrlo karakterističan, jer nam do­ trović, po zvanju pop, a po zanimanju mnogo solidnija nego pre godinu dana da ne ratuje dalje protiv nacionalista. trgovac trenicom, ogrjevnim drvom, i pre nekoliko meseci, jer se pokazalo kazuje da se nj svi bos.-herceg. Hrvati Antantini se krugovi boje, da je zaklju­ da destruktivni, -boljševički elementi; koljem i Orahovinom. u tom ne slažu sa vodstvom »Hrv. T. čen neki tajni" ugovor. Pitamo zemaljsku vladu, kakav je re­ nemaju u njoj nikakve snage. S.«, koja je sastavni dio »Hrvatske Za­ Otpor Turaka u Trakiji. Ne potvrđu­ zultat pokazala revizija i je li voljna Kao što se vidi, uzroci koji su doveli jednice*. Primjetiti nam je da je baš ju se vijesti o nesmetanoj okupaciji ustanoviti koliko je drveta izvezeno i do jačanja dinara nisu slučajni ni pro­ u Derventi nikla ideja p složnom radu Tracije sa strane Grčke. Turci konkoje vrsti? To se da lahko ustanoviti lazni, te ni to jačanje nije prolazsvih Hrvata u Herceg-Bosni, a poslje­ centrišii svoje čete u Jedreni te se pri­ kod željezničke stanice pa tražimo da n o. Na protiv, ljudi koji dobro znaju dica je toga bio osnutak »H. T. S.«. pravljaju na odlučnu borbu s grčkom se stvar raščisti. Ujedno zahtijevamo, to pitanje, predviđaju sa pouzdanošću, Da se vidi, kakovo stanovište zauzima­ vojskom. Turci su za otpor protiv da se proti nadlugaru zapodjene disci­ da će se dinar, pored svih eventualnih ju derventski Hrvati u gornjem pitanju Grka sabrali već 36 hiljada vojnika, plinarni postupak i da se ustanovi za­ fluktuacija, i dalje stalno popravljati. donosimo ove zaključke, koje je donio te su odlučili radije zapaliti grad Jedšto bi g. nadlugar volio ostaviti služ­ Oni tvrde, da će se vrlo skoro franci mjesni odbor na odborskoj sjednici od rene nego ga predati Grcima. Obzirom bu, nogo li otići iz »drage« Busovače. moći kupiti i za dinar i 30 para. 27. maja 1920.: na ovo izgleda da će Grci zauzeti sa­ Ujedno zahtijevamo da nam se ob­ Gusjenlčka gnijezda šljlvovog moljMjesni odbor »H. T. S.« u Derventi mo zapadnu Traciju do Marice, a onda jasni je ti busovačka šuma babovina zaključuje: ca. Ove godine pojavile su se kod nas da će od saveznika tražiti odluku u 1 .) Da ne usvaja čl. 6. i 7. uredbe samo nekolicine špekulanata: Mile Camjestimice u zaklonjenim položajima pogledu Jedrena. od 14. februara 1920. o beglučkim zem­ vića, Riste Ivaniševića, Bogdana Pena šljivama, džanarikama i jabukama, Buna u Tripollsu. Ovih su dana us­ trovića i — Dušana Nedimovića? ljama, kako ih je izradila demokratska »usjenična gnijezda jahukovog moljca. taše arapske zarobili čitavu talijansku vlada, pa se prema tome ne slaže ni sa Moljac je, ako se u velikoj mjeri pojavi, »Ittlhadova« petnaestgodišnjlca. Svi posadu Sirte i njenog komandanta -ustanovištem predsjedništva H. T. S„ oni koji žele prisustvovati ovoj jubi­ veoma opasan jer njegova gusje­ kovnika Eitarellu sa svim časnicima, koje je objavljeno u »Hrv. Slozi« u br. larnoj svečanosti našega »Itiihada« u nica potpuno obrsti list voćke na kojoj št.o su bili zajedno s njim. Nacijonalis103. od 19. maja 1920.. a priključuje se se pojavi. Prije rata bile su u područ­ Mostaru, koja će se obdržati na Baj­ tički listovi šute o toj. sramoti, koja se stanovištu Hrv. Zajednce. objavljenom ram, a koji se još nijesu javili, neka ju grada Sarajeva i okolice ,u Jednoj ponavlja već devet godina, jer sve do u »Hrvatu« od 14. maja 1920. godini u mjesecu junu sva šljivska i jato učine odmah, ako žele sa drugim sada ne siže talijansko gospodstvo da­ 2 .) Smatramo da ovo pitanje treba izletnicima iz Sarajeva zajednički pu­ bukova stabla od gusjenica toga molj­ lje od obale Tripolisa. Vlada 'je pozva­ rješavati n isto vrijeme u svim zem­ tovati. U Sarajevu prijave prima odbor ca potpuno opustošena. Radi toga je mo označiti samo kao moralnu dekadencu, nesposobnost za mirni i sređeni život. ' 'Ovo je žalosna pojava, jedna od naj­ težih rana na našem tijelu. Nad ovom pojavom neka se zamisle naši vlasto­ dršci, jer oni nose na svojoj duši od­ govornost za sve posljedice, koje se iz ovoga stanja mogu da rode. Ustanovićemo još nešto. Razumjeli bismo zagrijanost izvjesnog novinstva odnosno čaršije, kada bi se radilo o političkom kojem djelu, koje bi sudovi na eventualni pritisak vlasti i čaršije označili kao zločin, i ako bi se radilo o čisto političkoj stvari, jer bi se time udaralo samo na korupciju sudova. Nu ovdje, u Cizmićevu slučaju samo no­ vinstvo, koje je s osudom nezadovolj­ no, priznaje, da je on počinio umor­ stvo, ali je nezadovoljno s osudom s toga,' što je umorstvo počinjeno iz osvete, i jer ga je počinio jedan Srbin na muslimanu. Pošfo ni naš kazneni zakon kao ni zakon svih civilizovanih zemalja s pravom ne drže osvetu raz­ logom, koji dopušta zločine, to haranguiranie izvjesnog novinstva u ovom slučaju ne znači ništa drugo, nego za­ htjev da se sudi protiv zakona. Dakle se traži korupcija samih sudova, a ne radi se tu o opravdanoj borbi protiv korupeje. G. Gospodarstvo Političhi pregled Domaće vijesti Naši dopisi �Стџана 4. Strana Spoj 166 Broj .ПРАВДА* — .PRAVDA- u dotičnoj godini bio uništen sav rod, te je trajalo više godina dok su se stabla opet oporavila. Jabukov moljac je malen bijel leptir, koji se pojavljuje u mjesecu julu, te nosi jaja na mladim grančicama. Gu­ sjenice se izlegu još u istoj godini, po­ dani od mjeseca maja, zapredu se u pamučine, te unište čitavo u pamučinu zavito lišče. Nakon toga prelaze na drugu grančicu, zapredu se ponovno u^ pamučinu, unište opet lišće i t. d. Na taj način prelaze po 7—8 puta. Kako se nište? Za kišovitog vreme­ na jli u rano jutro mogu se gnijezda skidati pomoću škara namještenih na duljoj motki, te ih valja odmah po­ kupiti i zgniječiti. Daljnje sredstvo je škrop ljenje čitavih krošanja sa smjesom modre galice i kreda u istoj koncentraciji kao za lozu. Na mjesto modre galice može se upotrijebiti ta­ kođer smjesa od 2 kg. kuhinjske so)i«a2kg. krečana 100 litara v o d'e. Veoma je dobro sredstvo škropljenie čitave krošnje sa smjesom od 4 kg duhanskog ekstrakta 100 litara vode. Najjednostavnije sredstvo uništava­ nja gusjenica jest palenje gnijezda i gu­ sjenica sa lamama (bakljama) koje su udešene naročito za tu potrebu. Baklje za palenje gusjeničkih gnijezda mogu se pozajmiti kod poljoprivrednog od­ sjeka zemaljske vlade zgrada III. soba broj 36. Škare za odrezivanie gnijezda imadu na prodaju različite gvožđarske radnje u Sarajevu. U ovoj godini pojavile su se u Sa­ rajevu gusjenice navedenog moljca sa­ mo u nekim zaklonjenim položajima. Ako se ove godine sva gnijezda ne unište, postoji opasnost, da će se taj štetnik u slijedećoj godini u znatno ve­ ćem opsegu pojaviti. Obzirom na to izdan je nalog, da svaki posjed­ nik bašča pod prijetnjom globe do polovice juna sva gusjenična gni­ jezda na voćnim stablima bezuvjetno uništiti. U slučaju neudovoljenja ima se trijebljenje bašča po nalogu vladi­ nog povjerenika na račun dotičnih po­ sjednika obgyiti, i TrEšeljah ‘ Rubrika „Unaokolo" u 110. breju „Srp, Rijeci" ispunjena je orim „pametnim" eoćinjemjem: „Jedan Srbin auiliaan i» Bugojna ka­ zao je na našoj konferenciji evo: „Ја sam beg od starine i niko od mojih pre­ daka nije ee ogriješio prema težaka. Za to smo bili siromašni. Za vremena Austrije ja sam kao beg kopao, orao i čistio konje. Došla je majka >rbija i ja sam restao pravi beg, te se sada vozim na kolima/* Ovo je dragocjeno рпвжапје, da srpska voj­ ska nije oslobodila samo pravoslavne srbe, no­ go i braća maelimaae. Oslobodila ga je no sa­ mo politički nego i ekonomski. Ovoliko „Pravdi“ na uvaženjo." Hvala »Srpskoj Riječi" i njenom pamptaru na pažaji, pa ćemo joj odvratiti Ijnbav Ijabavljn i nadopuniti njen prikaz oaie, što joj je bilo neugodno iznijeti, pa je lukavo i „bratski* prešutjela. Beg je naime ekonomski „oslobođen* zemlje i primljen za — podvornika u zemaljekoj vladi Ako je istinita tvrdnja, da se sad vozi na kolima, onda ga je zadesila i ta zla zudbina, da nema zakonskog odmora već se kao zvanićan službenik upotrebljuje na privatnom fijakeru šofeva zeta, punca ili drugog rođaka. I kad se je već naša kolegiea pobrinula da nam gornju „radost" servira na uvaženjo, nek bude dobra primiti na znanje, da »i ni za hator majke Srbije ne ćemo dozvoliti svog ekonomskog uništenja. H OGLASI h Samo 5 časaka dosta je često, da si čovjek napravi neprocjenjenu šte­ tu, zato treba da vam ide sat točno na minutu. Ilustrovani cijenik, koji možete tražiti samo od tvrtke H. Suttner, (Ljubljana br. 706. po- savjećuje Vas glede zbilja dobrih sa­ tova specijalne marke 1KO« iz vlas­ tite tvornice u Švicarskoj, pa i inih dobrih žepnih satova, narukvica sa satom svijetlenih, te zidnih satava, lanaca, prstena. ■ .a, naušnica, jedala, daror , za krštenje i svetu po­ tvrdu, te svu ostalu zlatnu i srebrenu robu. Ali i drugih potrepština kao na pr. škare, noževe, britve, doze za ci­ garete i smotke, diamante za rezanje stakla, nažigaće i novčarke kupujete dobro, te uz umjerene cijene kod tvtke H. Suttner. Ljubljana br. 706. Nudim na prodaju uz jeftine cijene hrastove rene za gotovih neka se Mujaga Kučukalić, Gračanica Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. Oglašujte u ,,Pravdi“ Muči U Vas glavobolja? Zubobolja? Tuganje u kostima? Malo Fellerovoga Elsafiuada — i nestane bok! 6 dvostru­ kih ili 2 specijalne velike boce 36 kruna. Fellerov migrenovi klinčić 1 komad 4 krune. Salihaga Nuhić i sinovi najboljeg bečkog fabrikata nudi uz cijenu od K 70 — za netto kg dok zaliha traje Želudac Vam nije u redu? NekeMla* Fellerovih pravih Elsa-piiula. Te su ₽euzdane! 6 kutija 18 kruna. Švedska želudčazra tinktura 1 velika boca 15 kru­ na. Omot i poštarina posebno, ali šte jeftinije. Eugen V. Feller, Stubica donja, Elsatrg br. 310. Hrvatska. na veliko trgovina voća i ze­ leni i južnog voća Sarajevo Protin Sokak 4. - Telefon 498 a Gradsko poglavarstvo u Dobošu. Broj: 203 ad. „ Doboj 1. juna 1920. imadu svoje pismene po­ ovome uredu najdulje do Svi natjecatelji iza toga uzeti u obzir. j i ! ' 1 ♦ HAMD1JE KOPČIĆA $ X preporučnje svoje bogato stovarište т svih vrsta papira, kancalarijskog i ♦ školskog pribora. — Naručbe se 0 obavljaju brzo i točno. Ф Ci епе umjerene. Ф Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 610 a т ♦ $ * * Kancelarija: Kralja Petra ul. 2 prizemno lijevo. — Telefon: 214a Brzojavni naslov: Trgovačka banka Sarajevo. Htjeli^biste uzdržati svoju ljepotu!:: ?jHtjeli bi ste lijepuf zdravu kosu? Felldrova prava »Elsa« tannochina-pomada za porast kose čini krasnu kosu. Priječi tvorbu peruti, sjedinu prije vremena. Priječi ćelavost. 1 lončić 9 kruna. Nr. 12 kruna. K tome jaki katranov sapun za glavu 8 kruna. Šampon 1 krunu. Pomada za brkove 2 K 50 hel. i krune 3’— Muče li Vas kurje oči? Fellerov pravi Elsa-turistički melem djeluje bez­ bolno, brzo i pouzdano. Nema više kurjih očijul Nema žuljeva. Nema tvrde kože. Mala ku­ tija Krune 4 — velika kutija Kruna 6’— Želite li još štogod? Fellerove Essa-pustilje za pranje (s kolo­ njskom) 1 kutija 7 kruna. Fellerov Elsaprah za posipanje protiv telesnog znoja. 1 kutija б kruna. — Fellerov Elsa-mentolni klinčić protiv migrene (glavobolje) i zubobolje. 1 kutija Krune 4 — Fellerov »Elsafluid« 9 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce 36 K. Vrlo dobar parfum s najfinijim mirisima od 5 kruna počamši. Najfi­ niji Hega-puder Đr. Kluger, bijel, žuto, roza. 1 velika kruna 12 kruna. Najjača Francevka u bocama p» 8 K i 22 K. Omot i poštarina po­ sebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feler, ljekarnik, Stubica donja, Elsatrg br, 3t0. Hrvatska. ♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦ Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dion. društvo u Sarajevu. Podružnica u Tuzli. Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,000.000. Pupilarno siguran zavod. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. -- Ulošci preko K 11,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkuiantnije. Obavlja sve bankovne poslove najbrže i najpovoljnije. Odgever« ит^К: P. :: Upotrebljujte Fellerovu pravu »Elsa« po nad u za lice i čuvanje kože. Divit će vam se! Zaviđiti će vam. 1 lončić 9 kruna. Nr. III. jača vrsta 12 kruna. K tome Fellerov najfiniji ljiljanov mliječni sapun 16 kruna. Gradonačelnik: I Muslimansha trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu u Sarajevu. :: Ne imati više pjege, prištiće, sujedice? Hadžimujaglč v. r. PAPM?NICA Bonbona Htjeli biste imati kao baršun meku kosu? Natječaj. Kod potpisanog gradskog poglavarst\ a irnade se popuniti nuesto jedne pomoćne sile (pisara). Početna je pla­ ća 150.— K i skuparinski doplatak K 450.— mjesečno, koji se od vremena do vremena povisuje kao i ostalun op­ ćinskim službenicima. Kompettntj na ovo mjesto moraju biti: ■ < -■ ' 1. Državljani Kraljevstva Srba, Hr­ vata i Slovenaca, 2. Stari najmanje 18 godina 3. Moraju imati najmanje 2 razreda srednje škole ili ti uredovne prakse i 4. Vješti srpsko-hrvatskome ieziku u govoru i pismu a po mogućnosti i stro­ jopisu. ' Natjecatelji nude spremiti 20. juna L g. roka neće se • | I ' i , planke, borove daske sječene i mje­ pravljenje bačvi, kao i 20 komada kaca (za okolo 4 vagona). — Kupac direktno na mene obrati. «MtraM ОЛхл .1 Л O.. D. k A, Kaj«, � https://kolekcije.nub.ba/files/original/ef42f974a9845fd648c949b46b35858a.pdf 2c848a7e1ab15fb17d2abf3e14eecb40 PDF Text Text Poštarina u gotovom plamena. nn»vnA i i—F UM Broj 62 (167) Sarajevo, subota 12. juna 1920. (25. ramazana 1338.) Dobro došao! Bez alaja i kakve izvještačene blistavosti, evo po drugi put nas u vrlo kratkom razdoblju počašćuje Regent Aleksandar svojom visokom posjetom. I Prije heftu dana napravio je Sarajevu I samo kratku vizitu, a ovaj put dođe I na Ilidžu, odakle će, kako veli presbi- ! ro, kroz »nekoliko dana u i n k o g n i- j tu preduzimati izlete u lov na zvjerad«. Nas raduje što je Regent makar [nesluž­ beno došao u ove najjugoslavenskije krajeve, u kojima se uz dva plemenska imena najjače miješaju sve ! tri vjere našeg jedinstvenog naroda. Imaće tako priliku, da pored lova ma- i kar na čas dođe u dodir i sa kojim muslimanskim seljakom i građaninom, : iz čijih će crta čitati plemenštinu i či- ' stu slavensku blagost, iz čijeg će po- i gleda opaziti bol i tugu, a iz usta čuti : otvorenu osudu režima, koji ga potisku­ je sve od prvog dana narodnog prevrata. »Šta mutite ove sretne časove?« [ graknuće štampa, što zastupa i. brani | sadanje vlastodršce i sigurno će se ; . zgranuti radi toga, Što potcrtasmo jed­ no »i« u predašnjoj rečenici. Ali mi nesamo da ga potcrtasmo, nego ćemo taj postupak i posebno objasniti. Presbiro veli: »Došavši na Ilidžu primilo je Kr. Visočanstvo kao vrhov. komandant vojske raporte oficira-komandanta, a po tom mu ie kćerka ug­ lednog domaćina sa Ilidže S t a n i š e Bosiljčiča, predala kitu cvijeća d pozdravila ga«. Eto, u tom je odgonetka našeg »i«, u tom je uzrok — neza­ dovoljstva većine stanovništva u ovoj lijepoj pokrajini. Farizeji će nam reći: »pa šta je u tom, što je Regenta . slučajno pozdravio Srbin pravo­ slavni?« 1 osuće na nas čitav plotun I grdnji i zamjerki sve radi toga, što zna- i . ju da smo mi potpuno svjesni šta zna­ či ova »slučajnost« i jer osjećaju; da mj dobro znamo da je ona plod druge »slučajnosti«, da na našoj vladi nema ni kojeg ministarskog povjerenika, a kamo li da zapremamo pripadajući nam broj načelničkih mjesta. Ljutiće se pozadugo ti farizeji, ali im ne će ni-. kad uspjeti da nas uvjere, da su obećanja isto što i djela, riječi isto Što i stvarnost. Nikad nas 'ne će niko uvjeriti,) da »slučajna« pratnja dra Krulja nije po- Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Wiijt Fedahcioni odbor. Pretplata godiš. 120 kru­ na, napola godine60kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Godina II. Pitanje džamijskog olova. novna uvreda za nas muslimane tim veća i grda, što je određena pod predsjedništvom g. Srškića koji je Kra­ ljevo povlačenje označio kao nešto, što se samo po sebi razumije. Trebalo je još samo izvući Šćepana Grđića... Registrujući ova dva stručka iz sil­ ne rukoveti' našili gravamina, od kojih smo neka istaknuli i u predstavci na našeg Regenta, hoćemo da dadnemo oduška svom veselju, da Mu se ovim posjetom pruža zgodna prilika, da is­ pita istinitost tih pritužaba. I kolikogod želimo, da ovaj posjet pruži našem Re­ gentu duševno zadovoljstvo u bujnim i bajnim krajevima naše uže domovi­ ne, toliko i još više želimo, da pruži zadovoljstvo .i Njegovu — Narodu, davši mu priliku, da neposredno — ako se već ne će saslušati njegovi pred­ stavnici — iznese svoje tegobe j pat­ nje, svoje bolove i muke, što ih trpi radi itjesnogrudnosti i jednostranosti predstavnika ovdašnje vlade j mnogih njenih organa u provinciji. Potreb'no je da naš Regent osim lo­ va na zvjerad poduzme i lov na — povrijeđena i ozlijeđena srca većine našeg naroda u ovoj pokrajini, da prisluhne njihovim kucajima naročito iz muslimanskih grudi i uvjeri se bez ikakva posredovanja,, da ona biju sa­ mo za pravdu, slobodu, jednakost i njihova Zaštitnika. Potrebno je da ih privine na svoje junačke grud:, da im previje rane i ulije pouzdanje u bolju i sretniju budućnost. Potrebno je da ih ogrli i ogrije sa zrakama svoje širokogrude jugoslavenske svijesti i svo­ jom riječju pridigne iz očajnosti, u ko­ ju dođoše radi separatističkih težnja iz­ vjesnih predstavnika vlasti i njihove bezobzirnosti naročito prema nama mu­ slimanima. Potrebno je da u tom prav­ cu naredi pročiŠćenje, jer je ono u in­ teresu nesamo reda i mira u ovoj po­ krajini. već i u interesu cijele države i narodne nam dinastije. Mi to svjesno naglasujemo. Napomenuvši samo neke tegobe i potrebe, m{ se kao organ musliman­ skog dijela našeg naroda iskreno vese­ limo ovom visokom posjetu i Regentu svoje narodne države iskreno velimo: Dobro nam došao ! su — »trebala kola da ih odvuku«. To je stvar pravoslavne pastve ovog vr­ »U srijedu između 10 i 11 sati prije hovnog sveštemika, koji se je — to podne objavljena je po nalogu pređkonstatiramo i podvlačimo — preko stednika zem. vlade, g. dra M. Srškića, podrugu godinu dana slobode održao premetačina u prostorijama ovdašnjeg na svom položaju. Nas Više zanima o— eparhijskog i velikog crkvenog su­ kolnost, da je vlada odredila, da toj da, te u prostorijama privatnog službenoj premetačini prisustvuju: Ni­ stana crnožutog mitropolita Evgenikola Divljan, predsjednik »Težačke or­ ja Letice. tajnog savjetnika Franje Joganizacije« i Mihajlo Vidaković, pred­ sifa i Karla, austrijskih careva, a na­ sjednik »Saveza dobrovoljaca«. Htjeli ših tirana.« Ovako počinje uvodni čla­ bismo znati šta predstavnici ovih dvi­ nak »Srpske Riječi« od 10. o. mj. pod ju organizacija imaju posla u službenim naslvom »Sramota mitropolita Letice«. premetačinama i kako dolazi g. pred­ sjednik vlade, da iih priziva. Za sad se Nas se, naravna stvar, ne tiče toliko zadovoljavamo ovim upitom i ustežepremetačina niti nas se tiče što je ona I mo se od svakog komentara, dok ne urodila time, da je tom prilikom nađe­ no toliko uspomena na bivši režim, da I čujemo vladine razloge. Sarajevo, 11. juna. POJEDINI BROJ UPIT NARODNOG POSLANIKA DRA MEHMEDA S P A H E NA GOSP. MI­ NISTRA VOJNOG I MORNARICE. brane u Sarajevu, zatim predsjedniku zemaljske vlade, kao i komandi II. ar­ mijske oblasti, da se svodovi na dža­ mijama, s kojih je skinuto olovo, po­ prave i nanovo pokriju olovom. Prema privatnim informacijama nalazi se je­ dan! dio olova, koji je bivša austro­ ugarska uprava skinula s džamija, u jednom skladištu u Regentovu logoru u Sarajevu i odatle se po malo kra­ de i prodaje. Nadalje se navodno jedan dio tog olova nalazi u Vinkovci­ ma, Sisku i SI. Brodu. Svo ovo olovo nalazi se u posjedu vojnih vlasti. Da se predusretne opasnosti rušenja najljepših džamija u Bosni i Hercegovi­ ni, potrebno je da se u najkraćem vre­ menu svodovi privremeno poprave i pukotine cementom zaglade, a da se svakako prije jesenskih kiša pokriju olovom. Stoga sam slobodan uputiti prešna pitanja: 1.) Da li ste voljni narediti, da Likvi­ dacija Narodne Obrane, kao pravni1 nasljednik bivšeg vojnog erara, ispuni ugovor prema vakufskoj upravi i pri­ vremene svodove na džamijama, sa kojih je olovo skinuto, za sada popravi i ukloni opasnost obaranja; 2)-da Ii ste.voljn: narediti, da se s džamija skinuto olovo, koje se još na­ lazi u raznim vojnim skladištima ili možda kod direkcije plijena, dopremi u Sarajevo, preradi i upotrijebi za pre­ krivanje džamija? S obzirem na veliku opasnost, kojoi su skoro sve džamije, s kojih je olovo skinuto,'izložene, molim za što skorili odgovor. Sarajevo. 10. juna. 1920. Bivša austro-ugarska vojna uprava , skinula je s olovom pokrivenih džamija olovo i napravila privremene svodove 1 od cementa, prevučene katranom. Pre: ma vakufskoj upravi preuzela je bivša : vojna uprava na se obvezu, da će ove j privremene krovove uzdržavati i da će, I čim se povrate normalne prilike, na; pravili na svim džamijama, s kojih je . skinuto olovo olovne krovove. Džamije, s kojih je olovo skinuto, i spadaju među najljepše monumentalne i zgrade u Bosni i Hercegovini. Narodna vlada, koja je koncem oktobra 1918. | obrazovana, preuzela je preko svog po­ vjerenika Narodne Obrane sva aktiva bivše austro-ugarske uprave, te je iz tih aktiva podmirivala i mnoge obveze bivšeg vojnog erara. Pri tom je ali podmirivan samo jedan dio tražbina, dok je ostalim vjerovnicima bivšeg voj­ nog erara naročitom naredbom zemalj­ ske vlade oduzeta mogućnost, da svoje pravo za podmirenje tražbina sudbe. nim putem traže. Privremeni krovovi na džamijama, I sa kojih je olovo skinuto, pokazali su ■ se kao vrlo slabi i počeli su brzo da рцсајјј. Na nekim džamijama svodovi su se već srušili, a kod nekih većih dža­ mija prijeti opasnost, da će se naskoro srušiti, ako se brzo ne poprave. Ovoj su opasnosti izložene u Sarajevu tri ponajglavnije džamije i to: Careva, Baščaršijska i Cekrčinica, te jedna od najljepših građevina u Bosni, Aladžadžamija u Foči. Vakufska uprava, koja ima da se bri­ ne za uzdržavanje džamija obraćala se već više puta nadležnim faktorima, a naročito šefu Likvidacije Narodne O- Dr. M. Spaho. Znak vremena.*) Glasila naših sugrađana pravoslavne vjere, bez razlike poličke boje, nepre­ stano razbijaju sebi glave pitajući se: kako to da se u zadnji momenat našlo ljudi koji nijesu htjeli da se povedu za slijepom željom i nezasitnošću onih, koji su ustali da se bosansko-hercegovačkom zemljoposjedniku otme i zadnji komadić slobodnog posjeda. Njima nikako ne ide u glavu kako je moglo doći do izmjene 6. i 7. tačke »Uredbe« o beglučkim zemljama od 14. februara i i I ' i radikalskih krugova, jer su u ovom bili jedni kao i drugi sukrivci i huškači razjarene i podivljale seljačke rulje. Nu, neka se ta glasila radi ovake je­ dne sitnice mšta ne uzrujavaju, jer tre­ baju da znadu, da b.-h. zemljoposjed­ nici ne će i ne mogu mirovati sve do­ tle, dok se njihovim opravdanim za­ htjevima potpuno ne udovolji, bez ob­ zira na to, da li će to biti pravo »de­ mokratskim« i radikalskim bubnjarima. Dakle, kako rekosmo, usljed tih iz­ mjena 6. i 7. tačke kao i radi drugih političkih neuspjeha jednih i drugih za­ vadili suzse glavni organi dviju ovdaš­ njih najjačih stranaka i u toj svađi, (u glavnom ulagivanju seljaku) jedni dru­ gima na razne načine i za svaki svoj neuspjeh predbacuju i jedni druge o- Ta glasila naših »demokratskih« i — radikalskih sugrađana podigla su usljed te izmjene toliku huku i halabuku, kao da su bosanski zemljovlasnici izvoištili i dobili sve svoje inače vrlo opravda­ ne zahtjeve u pogledu kmetovskih se­ lišta, beglučkih posjeda, naplate hakova iz 1918., 1919., pa i 1920. godine, *) Ovaj članak dobismo od prijate­ kao i u pogledu naplate onih stotina lja izvan uredništva, pa je stoga u omilijima štete, koju su b.-h. zemljo­ vom broju izostao naš članak, što ga posjednici (muslimani) pretrpjeli od navjestismo u uvodniku prošlog broja. prevrata do danas, a koju su prouzro­ Ur. čili'baš ovi huškači iz »demokratskih« । Buslia^eh trgantka I obrtnica Ma и Basnu i Неиершпа (i i) a Sarajeva. DionIUs glavnica B зжма taBlifija: HjaPstraiiliHZp™!^ Da]a iinnit i apmizanUsiii №№ — Bcpuli I tireSnjt šutite, Hlutg 1 jFiađDiuna пШ usta. B B 3 Н 0 b 8 1 Е L В I 1 В BupsJ« I pnđih na №ta nkt, a peglanih ш ilvohe easlnlct. �.PRAVDA Strana 2 Страва krivljuju. Tako n. pr. »demokrati« na­ kon užasnog fijaska na protestnoj skupštini u Sarajevu, održavanoj na Spasovdan u posebnim letačima i u svojim glasilima svu žuč izlijevaju na radikale, okrivljujući ih da su oni glav­ ni krivci tome -užasnom fijasku, jer su preko svojih agenata odvraćali selja­ štvo, da na skupštinu ne dođe. Nama izgleda, da se gospoda »demo­ krati« veoma varaju. Razlozi, zašto nijesu seljaci prisustvovali gore spome­ nutoj skupštini biće mnogo dublji i naravniji, nego što »demokratska« stran­ ka hoće da prikaže. Težaci nijesu došli na skupštinu zato, jer im je s jedne stra­ ne već dosta vječitih obećavapja »de­ mokratskih« demagoga, koji im godinu i po obećaju raj na zemlji, a s druge strane mnogi je seljak progledao, da je interes političara »demokratske« i ra­ dikalne stranke i njihovo tobožnje »vruće zauzimanje« za seljaka i njegov interes samo maskirani lov za težačkim glasovima. To Su težaci svo­ jim prirodnim razumom prozreli, pa se samo neki, koji nemaju dovoljno isku­ stva. daju po koji put natjerati na koju skupštinu, dočim se drugi bave pamet­ nijim poslom. 8 druge strane mnogi pametniji i svje­ sniji težaci uviđaju nepravdu, koja se čini zemljoposjednicima, otimajući im njihova zakonita imanja, a ti i taki te­ žaci znadu za onu starodrevnu: »ote­ to prokleto« i osjećaju da je nesi­ guran onaj posjed .i onaj imetak, koji se bivšim vlasnicima silom otima, a drugima daje. Zato taj svjesniji dio te­ žaka ne će da svoju i svog potomstva egzistenciju »osigurava« na nepošten način, nego je pripravan, da tu egzi­ stenciju osigura na pošten i pravedan način i da ono, što hoće da ima i svom potomstvu namre — kupi i plati. Na drugoj strani radikalna glasila opet uporno tvrde da su izmjeni 6. i 7. tačke krivi »demokrati«, koji su tu iz­ mjenu predložili, a kad je ista sankcionisana. onda da su kabanicu preokre­ nuli, samo da se što uspješnije seljaštvu ulaguju i na radikale krivicu bacaju. Biće da se gospoda iz jednog i dru­ gog tabora varaju, jer izmjenu spome­ nutih tačaka nijesu provocirali ni skri­ vili ni radikali ni »demokrati«. Tu iz­ mjenu diktovala je pravda i — uvidavnost Nosioca Krune, koji je uvidio da bi se ispunjenjem nezasitnih želja težačko-demokratskih obloždera nesamo sasma nrotuzakonito uništilo toliko hi­ ljada državljana, nego bi se pogazili i najelementarnijj principi pojma privat­ nog prava vlasništva, a tako isto poga­ zila zadata riječ u manifestu »da će se agrar pravedno riješiti po obje zainteresovane stranke«. Razborit se čovjek mora smijati izvještačenoj pozi ovih demagoga. Kako da se n. pr. ne nasmiješ »Srpskoj Ri­ ječi«, kada se u borbi proti »demokra­ ta« toliko zaboravlja, pa predstavlja da je pojam kulture, pravednosti, civiliza­ cije i svega što je napredno bio mnogo savršeniji u XIX. vijeku, nego li je u današnjem XX. vijeku! Da se ne bi reklo da šta podvaljujemo, donosimo jedan odlomak iz »Srpske Riječi« od 8. juna o. g., gdje se »pametni« pisac svom svojom veleumnošću založio, da opravda zašto se pitanje slobodnog po­ sjeda (begluka) nije u čitavom kraljev- I stvu moglo riješiti po jednome aršinu, već da ono, što je dozvoljeno u Srbiji I ih Vojvodini ne smije biti dozvoljeno u Bosni i Hercegovini. Evo kako taj pametnjaković mudruje: »Ни други аргумеват који се vuoтробљава протил тежачках захтева ne можа ое усвојитм : pyuiea>e upiniциша лрвватнег и.тасиИ1Штва, У Боони, веле, руши ое тај иринцил, док „се v С(Х>ији 'И Вјождани задржава. Ово није 1сасвим ташо, јер ацрарне ирилике нису у тим земљаша аналогае. У Орбија je решаваао аграрво мTaade токем 19. стољећа. давно upe социјалве :револуције на Истоку. Што je векад важило ках> врло ®апредно решвње. данас je застаЈрело. Оаим To­ ra, што je још важвије, у Орбији (upe проширен>а. 1913. год.) . у ствари не постоји векакав велики ашрарни покрет, бар не у овом сраимеру у kom постоји у Босзш. Још маље се могу увоређивата босаасааи пвљотривредни односи са osima у Војводани, rje tu­ ko .pehu irva и сувише земље.« Е, sada recite, nije li to prava cirkusijada?!... • U Srbiji je agrarno pitanje rješavano u XIX. stoljeću i zato su srpske gazde smjele imati (a i danas imaju) na hiljade dunuma begluka, što u Bosni i Hercegovini u XX. vijeku ne smije da bude. Ili su zar sasma drugačije kulturno-ekonomske prilike u Vojvodini, nego li u Bosni i radi toga tamošnji po­ sjednici smiju imati hiljadama dunuma slobodnog posjeda, što u Bosni ne smi­ je da bude. Eto, iz ovih razloga je po pisanju mu­ drijaša »Srpske Riječi« nastala razlika u riješavanju pitanja slobodnog posjeda u raznim krajevima našeg kraljevstva. Prema tome »Srpska Riječ« dolazi do zaključka, da je sasma opravdano, da se bos.-herc. zemljoposjednicima ne ostavi niti pedalj slobodnog zemljišta, nego da im se sve jednostavno otme i preda njezinim štićenicima. Šta ćemo, znak vremena!... Ne, ne, gospodo, nijesu to razlozi, (jer to bi bili i suviše naivni razlozi) nejed­ nakoj mjeri u pogledu slobodnog posje­ da, nego su tu sasma drugi razlozi. Te razloge vrlo je lahko uočiti. Oni leže ne u razlici stoljeća, u razlici kulture, ali u čem drugome, nego jedino u raz­ lici — vjere. Zemljoposjednici u Bo­ sni i Hercegovini su sa 98% muslimani, i to je taj pravi razlog, koji je vodio dra Krizmana i ostale »demokrate« da nejednakim aršinom kroje sudbinu slo­ bodnih posjeda. Ima još jedan manji razlog, a to je, što su zemijovlasnici (muslimani) u Bo­ sni i Hercegovini miran elemenat, pa se nije bojati, da bi mogli staviti u pi­ tanje javni mir i izazvati kakovu revo­ luciju u zemlji. Ali, ako se uzme u ob­ zir, da svaka batina ima dva kraja, on­ da treba znati da i miroljubivost ima svoje granice, pa da bi jednog lijepog dana i ti zemljoposjednici, ta mirna ja­ njad mogli malo očima progledati i svo­ jim tlačiteljima doviknuti: »Ruke sebi, gospodo otimači, mi b.-h. zemijovlasni­ ci nijesmo voljni ni za čije pa ni za Pribićević-Krizmanove lijepe oči, da padamo na prosjački štap, i znajte da nam nije dosta izmjena 6. i 7. tačke fa­ mozne »Uredbe«, nego ćemo se svim zakonitim, pa ma i najoštrijim sredstvi­ ma boriti da izvojštimo naknadu za one nepravde koje su nam’ protuzakonito nanešene, kao i da osiguramo sebi mi­ ran i spokojan život u ovoj našoj starodrevnoj domovini. S. FELJTON. A Hifzi Bjelevac: Rene Logotetides. (56> XIII. Drugu zimu provela je Rene medu kažnjenicima. Šest ih je bilo s njom u jednoj velikoj sobi, a ostale su bile u drugoj do ove. U noći kada je do­ vršeno prozivanje i kada je stražar zatvorio za so­ bom vrata, skupljale su se one oko Rene i pričale joj sve one priče, koje tamošnji seljani pričaju za zimskih večeri. Oni su vidjeli u Reni nešta više od sebe, pa su joj htjeli na svaki način ugoditi, Šta im je god ona naredila izvršavale su pokorno i tačno. Svaku veće do kasno u noć pri maloj smrdlji­ voj svjetiljci sjedile su oko Renine postelje i za­ bavljale je. Od svih dugih i kratkih, strašnih i ne­ dužnih priča Reni se svidila pripovjest što ju je često pričala jedna Čerkeska Ašteša. Nju je često Rene nagovarala, da joj priča, i ona je uvijek jed­ nako, istim skoro riječima ispričala pripovjest o o jednoj siroti djevojci, koja je poslije postala ca­ rica. Ova pripovijest počimala je ovako: ... U Ista planini, u visokim brdima Kavkaza živila je ona, sirota djevojka Imriš. Bila je kažu li- — „ПРАВДА Бро] 167 Broj Vijesti iz Turske. Mirovni delegati koji su sobom do­ nijeli mirovni projekat i predali ga Damad Feridu, otvoreno su se izjavili da postoji nada, da će se teže klauzule mirovnog projekta preinačiti, osobito one što se tiču — Trakije i Smirne. Istodobno su delegati izjavili da su u Francuskoj primljeni na najprijateljskiji način, kako od vlade, tako i od sa­ mih Francuza. Zahtjevi turske vlade. Porta je za­ tražila od mirovne konferecije, da se do 11. jula produži rok, koji je određen za odgovor, te kako javlja »Temps«, uvjerava se da će aliirci taj zahtjev primiti na znanje. Prema francuskim se novinama vidi da je Damad Ferid stavio ove protupredloge: 1 .) Turska priznaje autonomiju Pa­ lestine i Armenije, ali ne priznaje nji­ hovu nezavisnost. 2 .) Turska na najsvečaniji način od­ bija aneksiju Trakije po Grcima, dočim joj priznaje administrativnu i političku autonomiju slično gornjim pokrajinama. 3 .) Što se tiče Smirne, Turska pre­ pušta sudbinu ovog kraja uvidavnosti Lige Naroda. Urota proti vel. veziru? Kako »Daily Express« javlja, u Carigradu je uh­ vaćena skupina, koja je imala dužnost ubiti Damad Ferid pašu. Kolovođe Ali Riza bej i kapetan Halil Ibrahim, uh- | vaćeni su i kod njih je nađeno nešto I bombi i ekrazita. Iz Trakije. Kako javljaju. Grci su ot- | počeli s okupiranjem Trakije. alij ih I Turci sa oružjem dočekuju te su već počeli pucati na Grke i iz teške artiierije. Francuski komandant u Trakiji intervenirao je kod Džafer Tejjara u Edrini, da se ne bi pucalo na Grke, ali I nije uspio. Vijesti francuskih novina od 5. ov. mj. javljaju o okupaciji Tra- I Naši dopisi Vlasenica, početkom juna. Doba prevrata značilo je ј za nas ono isto, što za cio oslobođeni jugoslaven­ ski narod. Mučeni na bojnim poljanama kroz pet godina trajanja svjetskog po­ žara tim više smo se radovali tom ča­ su, kao svršetku ljudskog stradanja, slomu nesretne Austrije i uspostavi slo­ bodne nam Jugoslavije, gdje se vla­ darevom besjedom zajamči potpuna ravnopravrtost državljanima triju vje­ ra i plemena. Kako ni najmanja socijal­ na promjena u povijesti nije zabilje­ žena bez moralnih ili materijalnih žr­ tava, tako se ni naše oslobođenje nije moglo provesti bez nutarnjih trzavica među oslobođenom braćom, koje je kroz četrdeset godina neprijatelj siste­ matski zavadao i gledao da na uprav­ na mjesta dođu samo njegovi, kako će ■skovane osnove o sijanju mržnje među nama lakše provoditi, te nas tako .iz svaku ruku crpiti u svoju korist. Doba oslobođenja riješilo nas je te austromadžarske upravne birokratije, a na ta mjesta dođoše naši domaći sinovi, koji, spremom i kvalifikacijom ravni pređašnjim. moradoše šutjeti u zakut­ ku i snositi nepravde naročito zapo­ stavljanjem u službi. jepa kao mjesečina u ogledalu, visoka, vitka s cr­ nom kosom, koja je doticala do trave kada bi se protegla i nagela glavu na uznak igrajući se sa svojim velikim psetetom. Lice joj je bilo svježe, bijelo, nešto opaljeno od sunca, a da se po njemu pomilovalo tvrdom rukom poznalo bi se, da je ko poljubi ostala bi modrica. Jednom je grančica oparala po licu i nosila je ranu dugo, dugo .. Jednog dana prođe tom planinom neki car i prolazeći ispred Imrišine kolibice zalaje pas, a ona izleti. Vjetar puhne i zavije je crnom kosom, pa je cara začarala njezina pojava. Car pođe prema njojzi a ona zastiđena pobjegne u kuću i ogrne se. Pas je stao na vrata i zapriječio ulaz nakostrušivši se na došljaka i pokazavši oštre zube“i strašne <xči iz kojih kao da je vatra sipala. Djevojka Imriš umiri pseto i upita cara: šta traži. On joj se kaže ko je i kako je i reče, da mu se sviđa, pa neka pođe u njegov dvor gdje će joj biti ljepše nego ovdje. Imriš se zamisli časak, a on­ da upita: »A šta je tamo? Šta ima u dvoru?« Car joj rastumači i Imriš pristana uz uvjet, da se vrati slobodno, ako joj se ne svidi. Za kratko vrijeme Imriš se obikla u dvoru. Car je naredio, da joj se skroji najljepše odijelo i malo po malo pa se car odluči, da je vjenča. Ali je car imao još mnogo žena, robinja i mnogo drugih I ljepotica. kije još ovo: Turci se na najhrabriji način opiru grčkim okupatornim četa­ ma. Džafer Teijaru je uspjelo da organizuje veliku armiju, koja je koncentrisana u Edreni, Kuchani, Krk-Klisi i Rodostu. Pozicija nacionalista pojačana je i držanjem entente liberalne stranke te izjavom Damad Ferida, da ne će potpisati mira u sadanjem obliku. Nemiri u Mezopotamiji javljaju iz Londona, da su se i u bagdadskom ok­ ružju pojavili veliki ustanci protiv En­ gleza. U samomu je Bagdadu na 24. maja, došlo do uličnih borbi između muslimana i Engleza. Ima puno ranje­ nih i mrtvih na obje strane. Nakon go­ vora jednog uvaženog muslimana, masa je klicala sultanu i Turskoj. Engleski komunikej o bagdadskim neredima ja­ vlja: »Ušljed prodiranja boljše­ vika. situacija u Mezopotamiji posta­ je svakim danom strašnija. Perzijski Šah. koji je usljed bolesti boravio u Bagdadu naglo je otputovao«. Pojavili su se i veliki nered: u Šabraku i Macerjehu na željezničkoj prugi Bagdad—Basra; gdje se vode antiengleske agitacije. Usljed ujedinjenja šiijskog ihunnijskog mezseba u Me­ zopotamiji neredi su došli do svog vrhunca. Ovo je stanje jako zabrinulo Englesku, koia u ovim krajevima ima mnogobrojnu vojsku, pa se boji, da ta vojska ne bude opkoljena i zaroblje­ na. Engleski civilni komesar u Mezo­ potamiji izlaže se opasnostima i traži od pojedinih muslimanskih grupa, da se strpe i ne prave nerede, uvjerava­ jući ih, da će se promijeniti mirovni projekat, što je predan Turskoj. »Jour­ nal des debats« od 2. ov. mi. javlja, da su sve komunikacije s Mezopotami­ jom od 28. maja prekinute. Duž željez­ ničke pruge Šergat—Bagdad Arapi bez prestanka ponavljaju svoje ispade. Tako i našu Vlasenicu »usreći« od­ mah iza prevrata Narodna vlada po­ slavši nam za kotarskog predstojnika baš našeg domaćeg sina, šta više Vlaseničanina, narodnog patenika Tanu Krstićat inače svršenog gimnazi­ jalca, koji je za nekoliko godina služ­ be bio dotjerao na vladi »čak« do — računarskog asistenta, ali za vrijeme preokreta ulovi i on, kao i mnogi nje­ govi supatenici, sreskonačelničku sto­ licu, na kojoj još i danas sjedi. Dolazak toga gimnazijalca prouzročio je te su se u našoj maloj Vlasenici, gdje se do­ šle živjelo u potpunoj slozi, odigrali znameniti događaji, za koje javnost ni­ je mnogo čula, a što je svakako vrijed­ no da karakteriše »bratstvo i ljubav« jednokrvne braće, podijeljene u dvije vjere. Lanjskog na pr. Vidovdana pro­ šla je povorka braće pravoslavnh, sa Tanom na čelu, kroz varoš pucajući iz vojničkih pušaka (za koje se drugdje globi do 2000 K kod koga se nađu), te pri povratku kraj stana kadije Jusufhodžića (s kojim se brate) i škol. upra­ vitelja Dautovića naročito su istaknuti povici: »U Aziju, balije! U Mek ju I« i sl„ a bilo ih je u povorci ј takvih, da se nijesu stidjeli uzviknuli još uvredlji­ vije i pogrdnije izraze (kao: »U abort, u ćumez Turci« i još gore), samo da bratski »osjećaji i tolerancija« ostanu nepovrijedeni. Potpirujući g. Tane na Jedan dan zovne je car predaše i rekne: »Ti ćeš postati carica.« Ona se zastidi i reče: „Ја ne mogu.« — A zašto?« upita car. „Za to što ti imaš ženu.« — Ali ćeš ti biti prva među njima i najdražu. Ti ćeš krunu nositi.« Imriš je zašutila i rekla: »Ali pod jednim uvjetom: ako tvoje dosadašnje žene na to pristanu. .. « ■ — Dobro«, reče car. »Još jedan uvjeti.. « — Sve ću učiniti... »...sve ćeš pozvati redom i pitati: hoće li da ostanu uza te, ili vole otići, postati slobodne, a za ono što si im oduzeo neka biraju od tvog carstva šta hoće... « Car pristane i na to, a Imriš obori glavu i zaplače. Plakala je dugo, a car je tješio. No nije je mogao utješiti. Donosio joj dragulje i zlato, donosio joj biser i svilu, nu Imriš je plakala. Kada se je isplakala otare oči nadlanicom desne ruke i pog­ leda cara: »Svi ti darovi maleni su, da nadomjeste srce...« Car nije razumio šta je Imriš rekla, ali je bio sretan, da će ta najljepša djevojka biti potpuno njegovom. Nastavite se. �Spoj 167 — Broj ПРАВДА' — »PRAVDA, Страиа 3 de istragu j organizuje hajku proti volje gospodina sreskog, da ga svugdje cijelom teritoriju Budimpešte zavladao takav način mržnju pravoslavnih pre­ pljačkaša i hajduka. »H. S.« opisuje tu i na svakom mjestu u zvijezde kuje. red i mir, opaža se neka uznemirenost ma muslimanima nije ni čudo, da se On je došao ovamo kao liječnik, đa u širokim slojevima naroda, a to sve istragu ovim riječima: desilo ono pred 2—3 mjeseca u Vlase»Prvo što je naredio, bilo je: obo­ suzbije širenje ospica, što mu je, izglenici, što se ne bi moglo dogoditi ni u naslućuje na skore važne događaje. najbarbarskijem mjestancu u Africi: ružanje »dobrovoljaca«, te nji­ da, j uspjelo, ali je kao odgovorni’ ured­ Engleska i Rusija. Javljaju iz Lon­ organizovana banda od nekoliko besnik najnovijeg lista »Glasa Težaka« do­ hova upotreba u gornju svrhu. Druga dona, da je jučer u donjoj kući Ltoyd je pogreška bila, da je istraga vođena poslenjaka (slučajno pravoslavnih) na­ George odgovorio na više interpelaci­ šao ujedno k nama agitacijonom misi­ pala je u noći oko 11 sati na stan jed­ tendenciozno, naime da se je cijeli do­ jom za svoju stranku, što se vidi iz nje­ ja u stvari pregovora sa sovjetskom nog muslimana bez ikakva razloga, a gađaj htio podvaliti katolicima i musli­ govih riječi u razgovoru sa društvom Rusijom. Pukovnik Gretton upozorio onda složno jurišajući na džamiju od­ manima, premda je svako, pa valjda i jedne večeri -u prostorijama udruženja je na grozote boljševičke vlade, izvr­ vale joj vrata. Ni to im nije bilo dosta, sam gosp. Trnokopović bio uvjeren, da »Zore«. Peklo ga je, da malo tko i zna šene ne samo nad Rusima, nego i nad nego pođoše do musi, udruženja »Zore« strancima, naročito Englezirita. Među su to bili sami Srbi, i to baš većinom za njegov list, a još više, da ga nitko da i njega demoliraju. Kad su ih člano­ iz neves. kotara. Skretanjem istrage u ostalim govornicima se ističe Haare, ne naručuje, te je počeo grditi izrazi­ vi društva opazili i uvidjeli njihove na­ koji je izjavio da Engleska i Francuska drugu kolotečinu htjelo se je, po miš­ ma akademski obrazovana čovjeka »J. mjere, pozvali su policiju da ureduje. vodeći pregovore sa sovjetskom Rusi­ ljenju čaršije, spasiti »srpski obraz«, M. 0.« i njen organ »Pravdu«, koja je, Ali banda nije pometala još neko vri­ jom igraju ulogu onoga, koji taji ukra- jer da hi navodno sramota bila, da veli, povela muslimane putem regre­ jeme i povratila se vičući i psujući naj­ đerfo dobro. srpskog generala u jednom »čisto srp­ sije. Zagrozio nam se ujedno, da će na­ veće islamske svetinje kao: Allaha, Lloyd George u svom odgovoru uposkom« kotaru opljčkaju sami Srbi! Vi­ ručiti sto komada »Glasa Težaka«, ali Muhameda, Kuran i si., a među osta­ zoruje na zaključak saveznika, da ob ­ dite, kakav je to antidiluvijalni menta­ ne vjerujemo da će (bar preko njega i lim i onoga, koji »Turcima« dade isto nove trgovinu sa Rusijom i izjavljuje, njemu sličnih) do nas doprijeti i jedan, litet! Ta za volju čaršije opet su raz­ pravo kao i njima. Nekolicini muslima­ da je Rusija za Evropu i za čitavi svi ­ bojnici zaštićeni, jer su Srbi, jer čara i ako dođe, neće to biti glas težaka, na trebalo je proći istom ulicom, kud jet od životnog interesa. Rusija je prije uzdanice naše, nego mahmuran krik šija još i sada stoji na stanovištu, da je banda otišla, pa ih je stoga išk) nerata proizvodila 25% životnih namir ­ doktora, koji u po ramazana kao vođa hajduci, razbojnici, pljačkaši i sve te Ikoliko at pratnji. U taj čas zapucaju nica, koje su donašane u Evropu, a islamskog seljaka ide po teferičslične vrste i podvrste najobičnijih zlo­ puške, revolveri i kamenje na musli­ nedavno je dobio vijest iz Poljske, da ma (u zabitnom mjestancu kao što je činaca imađu također nacijonalno obi­ mane, te se zamalo otvori krvavi boj, Vlasenica) sa g. sreskim. te se vraća Ukrajina raspolaže velikom količinom lježje, te da ih prema tomu treba za­ o kojem muslimani nijesu ni sanjali, a žita i da ga ne može izvesti samo zbog pijan, hoda okolo, izazivlje muslimane štititi, pa makar uslijed toga i nevini koji je, vidi se, odavno pripravljan. poteškoća transporta. Dokazano je da izigravajući njihove osjećaje i svetosti. trpjeli. Sjutradan je naravno stvar prijavljena se u Rusiji nalazi žita, petroleia, drva Ne bi mu se toliko ni zamjerilo, što »Isledivanje« se nastavljalo, zatvara­ g. sreskom, koji »zgražajući se« nad za gradnju i svega što je za Englesku otvoreno jede, pije i puši, ali je strašno, ni su hrpimice muslimani; bili su tu­ slučajem zatvori haramije po — osam kad dođe pijan uz ramazan u musi, vrlo potrebno. Stoga valja podići te­ čeni oni i katolici; prijetilo im se, da dana i obeća, da će poduzeti ozbiljne retni saobraćaj u Rusiji i ako se s tim društvo i triumfuje nad »uspjehom« će biti izvan zakona sve dotle, dok se korake. Međutim na intervenciju neko­ ne počme, ne će ni ruski narod ni iko svoje misije. Najviše je tu krivnje i pri ne preda Bašić i dr. Na sve načine mu­ licine građana pravoslavnih (organiz:g. Tani, koji poznavajući mentalitet I drugi imati ništa od tog žita. Ako se čili su se ljudi i silom se je htjelo sve tora bande) puštaju se mučenici iz za­ islamskog svijeta ovdje, napije dokto­ I savjetuje da se prekinu trgovački odpodvaliti katolicima i muslimanima. tvora, a stvar se predaje sudu. Sigur­ ra i pusti ga takog medu muslimane. j nosi sa sovjetskom Rusijom radi groDok se je to »isleđivalo« na način no zemaljska vlada nije obaviještena o Ili se možda uzda, da se on kao »od- i zota. onda valja pomisliti i na trgovijedino valjda u Maceđoniji poznat i pri­ toj tako »sićušnoj« stvari, je li de g. [ govorni urednik« može opravdati pred 1 nu sa Turskom, koja je bila od velike kladan, dotle su bosoleteče čete oboru­ Tane? važnosti i koja je prekinuta zbog gro­ svijetom. Žalimo mladog doktora i že­ žanih »dobrovoljaca« napadale musli­ Pred kratko vrijeme određuje bivša zota, koje je počinila turska vlada. I limo da sebe najprije izliječi, a onda manske i katoličke kuće i pretraživale (demokratska) vlada subotu kao jedin­ caristička vlada je bila puna korupci­ da njeguje i liječi nardne fiziološke i ih i tražile oružje. Htjelo se naime si­ stveni pazarni dan, a odmah do neko­ je, pogromi i ubistva stotina nevinih na moralne rane. lom pronaći oružje, samo da se može liko iza toga opoziva se ova besmisle­ ulicama nijesu imali za posljedicu, da Kako se po svemu vidi, jaz medu reći: ovi nešto spremaju! I to se je na i tendenciozna naredba i ostaje pri muslimanima i pravoslavnim kod nas 1 su se odnošaji prekinuli. Čovjek se mo­ pretraživalo samo u onim selima, gdje Starom. Prema tomu kod nas bi bio ra obratiti na vladu, koja postoji i za­ nije samonikao, već baš nakalemljen su katolici i muslimani u jednoj ogrom­ u petak pazar kao što i uvijek, ali ka­ hvaliti Bogu, da je kod kuće sve ka­ »mudrim i pravednim« upravljanjem noj manjini, te sve kad bi ovi i imah ko bi muslimanski seljak (dolazeći u ko treba. Napokon je Lloyd George gospodina sreskog, koji se kao domaći oružje, služilo bi im ono za obranu, petak džamiji, a u subotu na pazar) iz­ persiflirao pomisao da Engleska valja odnosno ako ga ne bi imali, trebala bi poznavajući naš svijet umjede sve do gubio jedan radni dan u hefti, kad bi da uništi boljševike. Jesmo li mi sprem­ danas održati na upravi, a da »nikom sama vlast, da im ga dade, da se za­ ostala subota (kad i jevreji slučajno ni, upitao je on, da u tu svrhu žrtvuje­ ništa na žao ne učini«. Pitamo štite, kad ih već ona ne može da zaštiti. drže zatvorene dućane), to se »naš« vladu, dokle će nadležni pustiti, da mo stotine hiljada ljudi i mnoge mi­ Kuća nevesinjskog župnika, našeg Tane zauzima i napravi molbu građa­ snosimo samovladu ovog gimnazijalca lijarde? prijatelja gosp. Pree, te nekih naših na na vladu za subotu, gdje se potpisa i kad će nas počastiti upravom jednog prijatelja muslimana prebiru se po četi­ i 4—5 muslimana, koji ovise o njemu. makar i nesvršenog akademičara (ako ri sata, uz blokiranje cijele kuće po I tako na »opštu želju« ovdašnjeg svi­ nema svršenih), ali pravedna i objek­ I vojsci i oružnicima, dok se kuće Lažejeta izuzetno vlada dozvoljava subotu. tivna upravnika? Hoće li možda čekati tića i popa Gačinovića »prebiru« po pet Vlada će međutim vidjeti u čemu je sud gomile i pojedinca iz nje? minuta! Korbačem i kundacima se je stvar, kad pročita molbu građana sa Građanin. tražilo priznanje od ljudi, da su Bašić »Novi Vijek«. Primili smo 6. broj opreko hiljadu potpisa, da pazar bude i dr. kod bijenoga katolika ili muslima­ vog mjesečnika sa ovim sadržajem: u petak. Ali je ovdje najzagonetnije, da na bili na ručku, konaku i t. d.« Ata Nerćes: Kulturno oslobođenje. opoziv naredbe »dem.« vlade o nazaru »Hrvatska Sloga« završuje. da će • * *: Pesme noći. Mračne sjene. Ak­ — kao i prije — nije Tane nikako kod ovo u jednoj posebnoj spomenici izni­ cija za zaštitu morala. A. Hifzi Bjelenas oglasio, a kad je na »opštu želju« vac: Medu očevim ljudima. A. Hifzi jeti pred Regenta. Ima pravo, jer je ■dozvoljena subota izuzetno, naređuje naša vlada i gluha i slijepa, pa joj se Bjelevac: Medu mališima. Ahmed M. UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. g. sreski, da se u petak ne s npi j e ne može ništa objasniti. Basara: Uspomena. Feljton: Jedna ništa kupiti ni prodati, te ako Rasprava proti Stjepana Radića zaDanica Savić i Pepika Sudar dvije smrt. — Turska žena. — Preporodaj. se koga uhvati, biće globljen. zatvoren, počeće 21. juna. Njegovu obranu prcu- — Jadransko pitanje na konferenciji su vrlo praktične djevojke. Prva je do­ a stvar oteta, zaplijenjena i t. d. Dakle zeće odvjetnici dr. Walter. nadalje mira u Parizu. — Euripidove drame. šla u Busovaču prilikom evakuacije iz svakim se danom smije trgovati osim predsjednik seljačke stranke dr. Maček, — Crtice iz dalmatinskog školstva. — Sarajeva i otvorila radnju skompani,petkom. To se ima shvatiti: petak, jer te dr. H i n k o v i ć, poznati branitelj u Iz prošlosti »Behara«, — Za fond M. javši se sa Pepikom, kćerkom bivšeg je to muslimanski svetac, ima se pro­ veleizdajnikom procesu. C. Catića. — Knjiga o Evropi. — Habusovačkog bilježnika. Posao im ide slaviti, je li de g. 'lane? Velike li obaSeton Watson čitav je jedan dan po­ džeremerešov dnevnik: S urednikova vrlo dobro, a da se »bijednice« pomog­ zrivosti! Mi međutim znamo, kud to svetio konferencijama i razgovorima nu. dobile su patent na trafiku, dočim stola. zgađa! sa vodećim političkim ličnostima sviju Jugosl. dem. omlad. Liga pozivlje sve su duhanske dozvole oduzete svima Ne samo kod nas, nego po čitavom stranaka, te predstavnicima univerze. dosadanjim' prodavačima. Kotar im je svoje članove i članice kao i seniore i svijetu poduzimaju se mjere za suzbi­ U večer mu je novinarsko udruženje stavio na raspolaganje još i vagon ku­ seniorice, da u što kraćem roku jave janje lihve, a kod nas, iako je to nare­ priredilo počasni komers. kuruza, a đa mognu »živjeti«. Smilova­ sadašnje svoje adrse, zanimanje, kao i đeno od vlade, g. Tane ne sprječava, la. jm se je i vlada, davši im sto dunuma adrese preko velikih praznika, prvo VANJSKI POLOŽAJ. te se slobodno švercuje i Ijfšume, od koje će imati najmanje sto evidencije radi, drugo da im možemo h v a r i (jantačno artiklima iz naše aBojkot Madžarska. Agencija Havas poslati na uvid prvi broj društvenog .hiljada kruna dobiti. provizacije). Nije ni čudo, da je kod javlja: Opći radnički savez pozvao je Čudnovato, kako ove djevojke do­ glasila, koje naskoro počinje izlaziti. 8. o. mj. nacionalni savez i departmannas, gdje je kila pšenice 9—10 K, kilo­ đoše u »mučenike«, kad ne bijahu ni na Naša adresa: Zagreb, Gundulićeva ul. ska udruženja, đa spreme sve potreb­ gram hljeba 14—15 K. Tane, kao dofrontu ni u austrijskoj internaciji! Bi li maći ima koliko rođaka, a ono još više no za izvršenje bojkota nad Madžar­ 29., telefon 23—59. nam vlada mogla odgonetnuti ovaj bu-, »Razgovor«, list za narodno prosvje­ prijatelja, u čijim je rukama aprovizaskom koji ima započeti 20. juna. sovaćki rebus? ćivanje. Primilo smo naknadno 2. i 3. cija, za koju ih nitko ne kontrolira, što Razlog tih mjera su nečovječnosti broj »Razgovora« s obilnm i zanimivim »Gajretov«. odbor, koji je izabrala i kako rade, iako se po koja vreća še­ koje su u Ugarskoj počinjene i koje sadržajem. Izdavanje lista preuzela je glavna skupština od 30. maja 1920. konćera i si. izveze gore i dole. Velepro­ nađkriljuju grozote počinjene u Rusiji Nakladna Zadruga Razgovor, pa nas daju duhana ima također jedan od »pastituisao se u sjednici od 2. juna ova­ poslije pada carizma. Savez se obraća uprava » Razgovora« uvjerava, da je ko: Predsjednik Alija Kurtović, pot­ tenika«, te i odatle po koja hiljadica na radnike svih zemalja, da uskrate duhana ode nepoznatom adresom. Ta­ predsjednik Dr. Avdo Hasanbegović, svaki rad, od kojega bi Madžarska di­ list postavljen na sigurne finanoualne temelje i da će unapred redovito izla­ ko je n. pr. jednom uhvaćeno, gdje se tajnik Velija Sadović, blagajnik Husein rektno ili indirektno imala koristi. Od imao poštanskim kolima odvesti jedan Turančić, revizori: ing. Salih Cico, Dr. 20. juna ne će nijedan voz preći ugar­ ziti. Pretplata mu za sad ostaje ista (30 K godišnje). Sve dopise prima i in­ »sandučić« duhana. Stvar je prijavlje­ ske granice, nijedna lađa ući u ugar­ Hamdija Karamehmedović i Muhamed na kotaru, ali su valjda izvidi g. Tane Opijač; odbornici bez funkcije: Dr. Zaim sku luku, nijedno pismo ni brzojav iz formacije daje Uprava i uredništvo »Razgovora«, Zagreb, Medulićeva uh 23. za pošiljačem toga sanduka od neko­ Ugarske u inostranstvo i obratno ne Šarac. Ibrahim Vrebac, Mustafa Serdaliko hiljada duhana ostali uzaludni. Dru­ će biti otposlano, biće prekinuta svaka rević. Dr. Bećir Novo. govi u poslu su mu ujedno i njegovo trgovina i u Ugarsku se ne će slati ni­ Bivši predsjednik g. Hasan Hodžić privatno društvo, jer sa činovništvom. kakav ugalj. nikakva širovina, niti ika­ dao je na prvoj sjednici ostavku iz — kole velikom većinom, valjda opet slu­ kva namirnica. zdravstvenih razloga. čajno, sačinjavaju Hrvati, neće i ne Lijep primjer. Gosp. Kadraga KunoMadžarski listovi pišu o velikim ne­ može puno kao sa političkim antipodi­ redima, koji su se dogodili na dan pot­ Sić iz Tuzle poklonio je »Gajretu« 3000 Nevesinjski islednik. Pod ovim naslo­ ma, iako su ti ljudi za slogu i jedinstvo. kruna u ime zekjata. U ovaj bi se lijep pisivanja mira u Budimpešti. Velike vom donosi »Hrvatska Sloga« uvodnik, Nego ako mu koji istomišljenik izbije, mase demonstranata poplavile su grad­ primjer trebali ugledati i ostali naši ro­ u kojem registrira, da je u Nevesinju kao što u pošljednje vrijeme dođe ne­ ske ulice i polupale prozore na čeho- od prevrata do danas lična i doljubi. čime bi' učinili dvostruko do­ ki liječnik nanovo, po imenu Dr, Novo, slovačkom konzulatu, a pred antantibro: odužujuć se jednoj vjerskoj duž­ imovinska sigurnost za Hrvate katoli­ razbije malo oblake jednoličnosti živo­ nim konzulatima i stranim misijama ke i muslimane nepoznata stvar. Na nosti i potpomagajući time humanitar­ ta. a pusft često po koju niz obraz, što bile su priređene burne demonstracije dnevnom su redu pljačke, progoni i I no društvo. Ispred »Gajretova« odbora nije, kako je moglo još da bude, pa bi uz najpogrdnije poklike i prijetnje. Ka­ ubijstva, a i civilne i vojne vlasti su | najljepša hvala gosp. Kadragi Kunoon — abiturient — bio možda sada još snije su se demonstracije izrodile u to sve omalovažavale, dok ih nije prosiću. na većoj i mekšoj stolici. pljačkanje, pa je porazbijano više ka­ drmao događaj sa generalom Terzićem i Prilozi za »Musi. akad. menzu«. — Da. taj liječnik nanovo imenom Dr. i dr. iza čega se počelo isleđivati, u | Naš agilni patriota dr. H. Kadić liječ­ vana. U sukobu sa redarstvom i voj­ Novo izgleda da je ne samo dobar anaskom bilo je mrtvih i ranjenih.. Uslijed koju svrhu je došao u Nevesinje gla­ nik u Bos. Duhici poslao nam je svotu tom i fiziolog, nego i izvrstan psiholog, ovih događaja proglašeno je u gradu vom sam komandant žandarmerije g. I od 13.505 K. kao prilog dubičkih musli­ jer kroz kratko ■ vrijeme upozna i zaopsadno stanje, lako je poslije toga na Trnokopović, da na licu mjesta prove- I mana. Budući da nam još nije stigao Knjige i novine. Politički pregled Domaće vijesti �Spoi 166 Brnf »ПРАВДА* — »PRAVDA* Страиа 4, Stran* popis darovatelja, objavićeino to naknadno. Uvjereni smo, da će i druga mjesta širom Herceg Bosne slijediti primjer Dubice i da će nam mimo naše očekivanje pomoći pri ostvarenju naše menze. Priloge treba slati na Muslim. trg. ; obrt, banku u Sarajevu sa oznakom: »prilog za Musi. Akadem. Menzu«. Odbor. Iz Splita protjerani komunisti. Re­ darstvo je protjeralo na 10 godina iz Splita radi širenja boljševizma i kao pogibeljne za državu ove komuniste: 1. Kabiljo Rabele Heimov. 2. Pinto Benjamino Samuelov. 3. Kabiljo Jakov Heimov, 4. Ktašić Josip Grgin. 5. Pin­ to Rifka Samuilov. 6. Papo Mojses Šantov, 7. Finzi Moritz Salamunov, 8. Bianki Pinto Davidov, 9. Finzi Josip Salamunov.” ' Kako se vidi, sve sami punokrvna »Jugoslaveni« za koje bi sc »Židovska Svijest« zauzela isto onako toplo, kao za sinjora Eskenazija, od Bazrđan uli­ cu i rekla: Aga. aga. treba ga radila za komunizmu, da sc mogla rekvirirati tuđu dućanu I otimati tuđu imovinu. | sam i u to vrijeme mnogim pravoslav­ i nim bio na usluzi i pomoći, gdje su nedužni mogli nastradati. Pošto sam ja jedini musliman — kod j ' onolikili pravoslavnih — koji ima svo­ | ju radnju na Ilidži u erarnom dućanu, . to je svakako svrha »S. Z.« da na te­ melju lažnih podvala i mene iz toga dućana otjera i u nj smjesti kojega Cokorila. Kako oni, koje navedeni grobovi skrivaju, tako i njihova prvašnja bo­ ravišta meni su potpuno nepoznata. Hadžija Duranović, Ilidža. , Jeste 11 prekomerno osetHivi protiv hladnoga zraka? Dolaze li Vam odmah različite boli? Oj, kako tu ublažuju bo­ li, čine otpornim masaže s Fellerovun pravim Elsa fluidom! 6 dvostrukih ili j 2 velike specijalne boce 36 kruna. i ^Trebale biste terajuće sredstvo, koje utažuje grčeve, jača želudac? Držate se samo Fellerovih pravih Els«-p:lula! 6 kutija 18. kruna. Želučani balzam 12 malih boca 36 kruna. Omot i poštarina posebno, ali što jeftinije. Engen V. Fel let, Stublca donja, Elsatrg br. 31в. Hr­ Ponuda španske vune i kože. Trgo­ vatska, vačka i obrtnička komora nam javlja: da španjolska firma Joapuin Casaus iz Zaragoze nudi veću količinu španske Sreća da bude lijepa, te da ljepo­ raznovrsne vune za predivo i razne tom svojom poluči uspjehu društve­ vrsti izrađene kože. nom i obiteljskom životu. Zadesiti će svaku ženu uporabom Fellerove Elsapomade za lice i kožu. Ova pomadu OTVORENO PISMO*) odstranjuje sunčane i druge pj’ege, kož­ dušmanima oko »Srpske Zore«. ne nečistoće, sujedice, bubuljice- Čini kožu mekom, nježnom i rumenom. Dušmanska »Srpska Zora« u svoja, dva broja (br. 211. i 212.) tendenciTisuće i i tisuće gospoda upotrebljuju je s najvećim uspjehom. Nu ne valja jozno je iznijela neke podvale nasto­ se latiti škodljivih sredstava, naručite jeći mi ugroziti život i imetak, želeći stoga samo pravu zaštitnu pomadu prenijeti Bileću i Nevesinje i u nas na »Elsa« lončić ža 6 kruna- Jača vrsta Ilidžu; a ja pako tim klevetnicima do­ vikujem: 9 kruna. Dobiva se samo kod ljekar­ nika Eugena V. Fellera, Stubica donja Nije istina da se u navedeno vrijeme kod mene išta moglo vijećati., jer je Elsatrg br. 310 (Hrvatska?. 184 svakome poznato, da se u ono vrijeme uopće nije smjelo svjetlo držati, a ka­ nto li da bi ja svoju gostionu cijelu noć otvorenu držao. ♦ PAPIRNICA ♦ Nije istina, da sam ja u ono vrijeme' $ HAMDIJE KOPČ1ĆA trafiku dobio kao »nagradu za protusrpski rad«, nego naprotiv, ja sam je * preporučnje svoje bogato stovarište $ kao nemoćnik dobio još 1913. (u gosti­ I svih vrsta papira, kancalarijskog i J oni Zelena Vila), koju sam 1918. kad školskog pribora. — Naručbe se ♦ sam došao .iz vojske prenio u svoj saobavljaju brzo i točno. . danji dućan. Tu trafiku — kao invali­ Ci ene umjerene. . du muslimanu — u decembru 1919. o* Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 . tela im je naša Sloboda i dala je Gospodarstvo i jednom pravoslavnom. U to vrijeme g. Bosiljčić nije uopće bio kod kuće, nego u vojsci, pa me prema tome nije mogao niti »protežirati«. Nije istina da sam »kao šuckor« ja uopće kakva zla počinio. Ja sam, sam kao asistirajući vojnnik kod oružnika na Ilidž: služio (jer sam morao) svega pet nedjelja, gdje sam na moje stalno moljakanje (o tom može reći žandarmerijski narednik Kovač, sada u Viso­ kom) u petoj nedjelji radi kratkovid­ nosti i otpušten. Kroz to cijelo vrijeme bio sam u službi u svemu tri puta i to samo u stvar- slame ili sijena, a tim" oko »S. Z.« u stanju sam dokazati, da *) Uredništvo ne odgovara ni za stil ni za sadržaj. Nudim na prodaju uz jeftine cijene hrastove planke, borove daske sječene i mje­ rene za pravljenje bačvi, kao i 20 komada gotovih kaca (za okolo 4 vagona). — Kupac neka se direktno na mene obrati. Mujaga Kučukalić, Gračanica Centralna drogerija Braća nagić Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta,te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. Salihaga Huhlć i sinovi trgovina voća i ze­ leni i južnog voća na veliko Musliminska tpgovažh i nhrtničha Ma za Basnu i Hercegovinu u Sarajevu. Kancelarija: Kralja Petra ul. 2 prizemno lijevo. — Telefon: 214a Brzojavni naslov: Trgovačka banka Sarajevo. Osijek 1. uvoz i izvoz kemički tehničkih proizvoda Preporučuje na veliko: Benzin nadomjestak, acetona, na­ domjestak gor. žeste, uljene i su­ he boje, parafina, lanenog firnisa sikativa, brunolirja, lakova, škrob u sanducima, amoniak sode, jetkog natrona tOO0^ i 128%, dr­ vnog katrana, octene kiseline, 80%, drvni ugalj, kolofoniuma. razni toaletni sapuni, olovni še­ ćer [Bieizucker] kem čisti, te svu drugu u tu struku zasijecajuću robu. Cijenili šaljemo franko. Sarajevo ______ Protin Sokak 4. - Telefon 498a Oglašujte u ,,Pravdi“ Htjeli^biste uzdržati svoju ljepotu! :: Htjeli biste imati kao baršun meku kosu? Ne imati više pjege. prištiće, sujedice? Upotrebljujte Fellerovu pravu »Elsa« pomadu za lice i čuvanje kože. Divit će vam se! Zaviditi će Vam. 1 lončić 9 kruna. Nr. III. jača vrsta 12 kruna. K tome Fellerov najliniji ljiljanov mliječni sapun 16 kruna. ZHtjeli bi ste lijepu, zdravu kosu? Felldrova prava »Elsa« fannochina-pomada za porast kose čini krasnu kosu. Priječi tvorbu peruti, sjedinu prije vremena. Priječi ćelavost. 1 lončić 9 kruna. Nr. III. jača vrsta 12 kruna. K tome jaki katranov sapun za glavu 8 kruna. Šampon 1 krunu. Pomada za brkove 2 K 50 hel. i krune 3'— Muče li Vas kurje oči? Fellerov pravi Elsa-turistički melem djeluje bez­ bolno, brzo i pouzdano. Nema više« kurjih očijul Nema Žuljeva. Nema tvrde kože. Mala ku­ Elsa tija Krune 4 — velika kutija Kruna 6'— Bonbona najboljeg bečkog fabrikata nudi uz cijenu od K 70 — za netto kg dok zaliha traje -------- -—--------- j Hilhelm F. TiefBnbach i drug Želite li još štogod? Peilerove Essa-pustilje za pranje (s kolo­ njskom) 1 kutija 7 kruna. Fellerov Elsaprah za posipanje protiv telesnog znoja. 1 kutija 6 kruna. — Fellerov Elsa-mentolni klinčić protiv migrene (glavobolje) i zubobolje. 1 kutija Krune 4 — Fellerov »Elsafluid« 9 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce 36 K. Vrlo dobar parfum s najfinijim mirisima od 5 kruna počamši. Najfi­ niji Hega-puder Đr. Kluger, bijel, žuto, roza. 1 velika kruna 12 kruna. Najjača Francovka u bocama po 8 K i 22 K. Omot i poštarina po­ sebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feler, ljekarnik, Stubica donja, Elsatrg br 310. Hrvatska. Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dion. društvo u Sarajevu. Podružnica u Tuzli. Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,000.000. Pupilarno siguran zavod. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K, 11,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavlja sve bankovne poslove najbrže i najpovoljnije. rorni nredrflt: F. Šataka. ПамЗс бишм СМ»м « ■. a« SUMtsrih D. 4 A. X»Jwa " ] � https://kolekcije.nub.ba/files/original/20f6dcdf94b9fda09174cc60cca34cad.pdf 0eda46da7f757a6566a7760eff6cc919 PDF Text Text Polfrina u gotovom Platona. - _ _ - Ж » > toto Н W^F а£н Wv I I ■ КШ EH № to U ^to ђ a^r dMmr W »ИИМН^^ utoBb ГЛАСОО ЈУГОСЛАВЕИСКЖ МЈФ19ПМЈ|СКЕ ОЕГАИВЗАЦЦЈБ. Broj 63 (168) Sarajevo, utorak 15. juna 1920. (28. ramazana 1338.) POJEDINI BROJ 1 k r u n a. “i' Pretplata godiš. krunapola godine60kru­ Uredništvo se u Carevoj račun pošt. štedionice 1119. Godina II. adresu »demokratskih« vođa »koji sad ! koraku i konstituisaše odbor, u koji mogoše metnuti samo jednog teža­ dršćući vuku posljednju kartu, ne bi li povratili za uvijek izgubljene težač­ ka i to i njeg na »sreću junačku«. Iz­ Konačno je treću večer Regentovog nego ti se pozdravi i sa nama muslima­ daju i list, pjšan ne za težaka, već za ke glasove« upravlja ove riječi: »Mi boravka u našoj sredini i muslimanski nima. smo našim nacionalnim i poli­ »inteligenciju«: smušen, »visoK« i pun dio našeg naroda imao priliku da izbli• U nedjelju večer došao je Visoki gost latinizama. Niti ih ko zna, niti ko čita tičkim programom zadobili težake; žeg upozna svog vrhovnog kormilara u Begovu džamiju, gdje je, dočekan u naš socijalni program smo — unijeli njihova »organa«. 1 eto, mudri doktor i da ga pozdravi onom iskrenošču i ood reis-ul-uleme j još nekih naših use poziva na — osnivanje ove težačke zahtjeve. Zašto bismo se mi tvorenošću, koja je samo njemu svoj­ glednika, prisustvovao klanjanju više »stranke«, kao da je za stranku dosta bojali da će srpski težaci napustiti svo­ stvena. Regent je naime izrazio želju, od polovice teravije, a kasnije pozdrav­ ju srpsku radikalnu stranku?« Ov­ što je osnovana i kao da u Beogradu da prisustvuje molitvi u Begovoj dža­ ljen od reis-ul-uleme kratkim govorom nije poznato, da je naša »Mutež« stran­ dje se ne ćemo osvrtati na to, da je miji i. vladi dra Srškiča i Krulja nije i oduševljenim poklicima »Živio!«, koji <ovaki naziv radikalne stranke u opreci ka jedan uzaludan pokus »demo­ preostalo ništa drugd, već da popusti su popraćeni burnim pljeskom. Izišavši sa njenim pravim i službenim nazivom krata«, da bar putem težačke organi­ obruč jedne konfesije i jednog plemena, iz džamije Regent je u haremu — gdje (narodna rad. stranka) niti ćemo se zacije oslabe naše čvrste redove, kad kojim je »slučajno« htjela da okruži Re­ je bilo improviziranJjkrasno tapetirano baviti ovom političkom omaškom gosp. su onako jadno prošli sa ostalim eks­ genta i njegovu okolinu. Mi smo u pro­ mjesto za odmor — bio počašćen po uvodničara, već prelazimo na izlaganje perimentima proti našoj organizaciji. šlom uvodniku našeg lista dosta jasno našem običaju i burno aklamiran od »socijalnog programa«, kako ga zami­ G. dr. D—ć nije osamljen u ovakoj naglasili svoju uvrijeđenost radi toga, potpuno disciplinovanog našeg svijeta. šlja ovaj nadradikal. On veli: »Mi ne argumentaciji proti nama i našim za­ što se pri dočeku ovog zajednič­ Pri polasku je bio također predmetom moramo biti nervozni već odlučni; s htjevima. Bilo ih je još, koji su u Beo­ kog i jednako milog nam gosta burnih ovacija i sigurno primio utisak, jedne strane nepokolebivo ostati uz te­ gradu prijetili ovim ćor - f iše k-om, ističe samo jedna boja i što se udara da se nalazi u elementu reda i mira, a žake i njihove zahtjeve, s druge stra­ a biće ih sigurno i nakon gospodina monopol na prisustvovanje kako u Nje­ nipošto — kako reče dr. Krulj — u ne nastojati da cijela naša stranka uuvodničara »Srpske Riječi«, koji će se govoj pratnji, tako i u razgovoru s Njim masi »bez dubljih etičkih i idealističkih svoji težačke zahtjeve«. razbacivati i labavijim razlozima. No i Njegovom okolinom. Mi ćemo imati emocija«. valja da upamte i jedni i drugi i treći, »Mi znamo, veli dalje dr. D—ć, u če­ prilike, da se ovom pojhvom opširnije Mi snto svom Regentu blagodarni na da se mi nedamo zastrašiti ovakim bamu je poteškoća: u Beogradu vla­ pozabavimo i potražimo njene krivce, ovoj pažnji i iskreno kličemo: »Do skojama i baucima, niti smo tako naivni, da uvjerenje, da se b e g 1 u ča zasad ističemo s osobitim zadovolj­ ra viđenja u ponosnoj Bosni!« da bismo skrštenih ruku gledali svoje kom uredbom upropašćuju stvom, da Regent ipak nije otišao prije gospodarsko upropaštenje. Mi se ne vo­ muslimani.« Da obeskrijepi ovo limo razmetati frazama, ali odbijamo i beogradsko uvjerenje g. dr. D—ć izno­ pomisao, da bi nas kogod smatrao tako si ove razloge: Međutim to je pogrješSarajevo, 14. juna.. Ijen je pred odlučnu alternativu: ili se ■ograničenim, da bismo mogli nasjesti no mišljenje. U Težačkoj Organizaciji dr. Krulj ima povući, ili će proti nje ­ Prilikom Regentove posjete u Bego­ njegovim frazama. Još je opasnije dr­ su zastupani i muslimanski težaci, kao mu biti upriličena demonstracija u pri­ voj džamiji g. predsjednik vlade bijaše žati nas malodušnicima, koji se ne zna­ i pravoslavni.« Ako se uzme da u Divsutnosti Regenta. Nakon kraćeg objaš ­ nam spremio jednu gorku pilulu. Us­ ju boriti za svoja prava. Mi smo samo Ijanovoj organizaciji zaista ima neko­ njenja, prj kojem g. predsjednik, vlade prkos toga, što mu je već.od pregovo­ blagi i miroljubivi, ali je poznato, da liko muslimanskih težaka, od kojih se nije uspio da djeluje ukbfist s vo g ra dobro poznata naša opravdana srdžba blagih nosi daleko veće pošlj»neki bave točenjem rakije, onda baš Krulja, ovaj se je odvratni gost dža­ odvratnost prema šefu zdravstvenog dice. Stoga je se trebaju čuvati svj koji nije posve neistinita tvrdnja, da su u mije izvolio ukloniti s vida: ne zna se odsjeka, g. dru Krulju i usprkos tomu, vode računa o tom, da beglučka ured­ njoj zastupani i muslimanski težaci. tačno da li na jedna ili na druga pokšto smo ga u prošlom broju našeg lista ba zaista nije glavna već sporedna Samo je pitanje, da li jedna lasta čini rajna vrata, ali je tek sigurno, da nije sasvim jasno upozorili na neshodnost stvar u cjelokupnoj našoj državnoj po­ proljeće i da li se nerazumni postupak izišao u Regentovoj sviti. Hoće li ovaj Kruljevog isticanja prilikom Regento­ litici. Bosanske vođe radikala trebaju ministar na raspoloženju i odsječni šef desetak ljudi može uzeti za podlogu, ve posjete, on je ipak bio toliko neda o tom vode daleko više računa. kad se hoće izvesti jedan zamašan za­ što pobire i zastupničke dnevnice, iz obziran, da je dra Krulja dovukao čak Zašto; — objasnićemo u posebnom ključak, kao što je proizvoljna tvrdnja ovog doživljaja povući konsekvencije i u — Begovu džamiju. Dra Krulja, ko­ članku. bosanskih pravoslavaca, pardon i ostaviti svoje mjesto, za koje nema ni ji nas muslimane kukavno označi »radikalaca«, da Krizmanova uredba dobre stručne spreme, ni moralne kva­ skupinom »bez dubljih- etičkih ili ide­ nije uperena Specijalno proti nama mu­ lifikacije, stvar je u prvom redu gosp. alističkih emocija« i »bez kakve kultu­ slimanima. predsjednika naše i centralne vla­ re« te koji javno reče, da nas je trpio Uostalom labavost Divljanovog »us­ de. Jer zaista je izazova bilo i previše. pet stotina godina, pa ne će više! pjeha« medu muslimanima potvrđuje i Ali što je tražio, to je i našao. StavČudan postupak. Cpremonier naše sam uvodničar »Srpske Riječi«, jer gor­ zemaljske vlade ne zna ni to, đa se u njem razlogu odmah dodaje i ovaj: odavanju počasti bogomoljama svak »Najzad poslije osnivanja (!) jedne še­ ravna prema svom običaju, već se je pa ratne muslimanske težačke stran­ poveo za »turskim adetom« i prouzro­ ke ne može biti ni govora o upropaškovao da cijela Regentova pratnja nije drugog reda, u Sarajevu je uistinu pi­ ćivanju muslimana diobom beglučkih boluje od silne kratkovidnosti. Tu krat­ u Begovoj džamiji skinula šešira, već zemalja. Od te diobe bi i muslimanska tanje — prvog reda.« Nije ni čudo kovidnost vrlo je dobro dokumentovao stajala kao na kakvom sajmištu, čuje­ sirotinja vidjela koristi.« Eto vidite ka­ što ovako postupa taj uvodničar, jer iz Dr. D—ć u uvodniku »Srpske Riječi« mo da se uzročnici ove nemile pojave ko se to lahko dokazuje i kako- se sjaj­ cijelog članka jasno viri njegova briga od 8. jlina broj 110., u kojem je iznio i ispričavaju time, da su »pitali«, pa m za — mandate i težačke glasove. U toj ; no brani jedan »socijalni program«! ovo značajno priznanje: »Sporazum­ odgovoreno da »nema zarara«. Lijepa Vladin aktivni činovnik Mehmed Jakić, zaljubljenosti on ide tako daleko, da nom izmjenom beglučke uredbe došli stvar! A bi li taj gospodin pitao pred kojem se ne će iz Fojnice, jer se u No­ iznosi i ove misli: »Sad demokratska smo mi prema našem vodstvu u Beo­ pravoslavnom ili katoličkom crkvom? vom ne bi mogao baviti švercom na gospoda u svojoj naivnosti misle, da gradu u isti položaj, u koji su zapale i Mi upozorujemo vladu na ovaj pro­ će uvjeriti težake, kako je demokratski । račun svog »mučeništva«, udružio se sarajevske demokrate. 1 za jedno i za pust i tražimo da se u buduće ne desi sa drugim švercerom, također aktiv­ agrarni program bolji nego radikalski, drugo vodstvo je beglučka zemlja ovaka omaška, jer je drugi put ne bis­ nim činovnikom Ahmedom Hasandedia ne vide, da danas svaki težak zna, (valjda uredba? op. ur.) s obzirom na ćem. Skucati (Bog zna odakle!) novac mo kvalificirali pomanjkanjem odgoja, kako nema uistinu nekog socijalnog ni cjelokupnu državnu politiku, sporedna već hotimičnim vrijeđanjem i izaziva­ za putni trošak, konak i fijakere sa že­ radikalskog ni demokratskog programa stvar.« njem. ljezničke stanice i — sazvali »skupšti­ agrarnog, nego postoji jedino pro­ . Mjesto da stane pred toni državnom nu« u »zimskoj bašči« hotel Evrope. gram te ž a k a«. nuždom i da se pokloni pred vodstvom Nerad privr. Nar. Predstavništva Mačije trke do pojate, mislili su ljudi Gospodin uvodničar ide još jedan ko­ o kojem »Srpska Riječ« neprestano prelazi sve granice. Dok ne dođe do koji su sejrili ovu »skupštinu« na kojoj rak dalje, pa veli da »svaka stran­ trubi da je savršeno i nenatkriljivo, koncentracione vlade samozvani su se zajedno sa sejirdžijama bijaše svega 65 ka, koja hoće da je napredna (!) i sagospodin uvodničar pravi preko tog »narodni« predstavnici natezali o tom, osoba i na kojoj svi težaci (bijaše ih vremena (!) — mora usvojiti taj pro­ jednostavan prelaz na dnevni red pro­ ko ima »pravo« da upravlja ovom 15 do 20!) osudiše tu »stranku« i tu gram«. Da objasni ovu konfuznu meta­ vincijalne bosanske »politike« i zemljom, u kojoj su sretni i zadovoljni »organizaciju«. No sitni ljudi velikih morfozu svoje družine, g. D—ć se ubez imalo ustezanja iznosi »mudru« te­ šverceri i ljudi, koji su u rodbinskoj ambicija ne klonuše duhom na prvom tječe još konfuznijem razlogu pa na zu: »Ali što u Beogradu izgleda pitanje Regent i među muslimanima. Bilješke. Politika bosanskih radikala Mnslimanslra trgovačka I obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (đ. đj a Sarajevu. Dimnu Bale moneta 1 sprotindlsbi Kredite. — Kupuje I glaunlca vodale srećhe. lahiti 1 вгцеапвзпв sepln ovih vrsta. R Q I B 0 ORJRLEKJI aupuH I prodaji H »i mte robe, a pipBilh m itntm auiiraiu. _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 3,580.550 _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ I Kancelariji: Kralja Petra uliti Z imiaiii, Ujnu - 8mjni: Тиј8иа» taifa, Sarajevu - literartai telefon: | �.PRAVDA Strana 2 Страна j I I j ■ vezi sa kakvim »narodnim« zastupnikom. ministrom ili ljudima koji su »od upliva«. Drugim riječima: koji se ražumiju u mazanje kola. Na račun te borbe »za principe« predstavnici su krali Bogu dane i gulili narod dižući dnev­ nice: ta valjalo je očuvat: »princip«! No evo što su dangubili za vrijeme »borbe«, ali zašto dembele sada, kada bi u koncentraciji mogli da se natječu ko je bolji i valjaniji. Narodno Predstavništvo više sliči odmaralištu, nego li kući reprezentanata. pa bi bilo najbolje, kad bi se odložilo njegovo zasijedanje dok odbori svrše svoje natezanje. Ovako ono služi samo na sablazan inozemstva a u unutarnjosti pobuđuje odvratnost i pruža zao primjer i vrlo zgodnu izliku svim organima vlasti, koji teže za dembelenjem i nehajnošću prema svom zvanju. ' Zar na primjer nije sramota, da se jedan dnevni red vuče dva mjeseca i da još nije pretresen? I i j | i J I : , Pitijski izvještaj, Presbiro javlja da je u subotu održana ministarska sjed­ nica, koja je trajala od 10 do 13 časo­ va. Raspravljana su i riješena mno­ ga važna državna pitanja, naročito o-na koja se odnose na što potpuniju su­ glasnost u radu pokrajinskih vlada pre- I ma centralnoj vladi. Jedan vaz. U petak 24. dan Ramazana držao je reis-ul-ulema svoj uobičajeni vaz u dupkom punoj Begovoj džamiji. Ovom i je vazu bio podloga ovaj ajeti-kerim: j »Zar vi zapovijedate ljudima, da dobro rade, a zaboravljate sebe? Vi imate Božju knjigu, koju čitate, pa imate li’ vi pamet?« Raščinjavajući smisao, u- j Upozorava da je ovaj ajet uperen na ehli-Tevrat, ali imade značenje i za nas i naše prilike. Medu ostalim tekao je vaz otprilike ovako: I među nama ih imade podosta, koji drugima govore, da dobro čine, a oni sami protiv toga griješe. Oni odvraćaju svoju djecu od laži, jer ne valja i jer je zabranjuje Šeriat, a dijete ih vidi i čuje, kako sami lažu. Oni drugima savjeruju, da ne piju pića, jer je štetno po naše zdravlje, a i vjerom zabranjeno, ali sami troše piće i truju svoj organizam. Oni druge upućuju, da vrše Božje zapovijedi, dok ih sami ruše, 0vaki ljudi ne mogu utjecati u dobrom smislu na svoju okolicu, jer sami pred­ njače zlim primjerom i obaraju djelom svoje riječi. Pa kad se oni ne drže svojih riječi, onda je teško Od drugoga tra­ žiti. da ih vrši, jer riječi lete i potiču samo, a primjer privlači i pokazuje pravu stazu. Ako imamo uvjerenje u dobru stvar, treba da to potvrdimo ; j I i ; I । , i I ' X lamske i ismijavajući ih rušimo svoju djelom i radom, a ne samo da govo­ zajednicu, a time i sebe gazimo, a bra­ rimo bez osjećanja i uvjerenja. ći ne želimo napretka i koristi Treba Bog (dž. šj dao je svim stvorovima dakle živim primjerom isl. zajednici put neka sredstva, da pomoću njih žive i pokazati čuvajući isl. individualnost, jer brane se; nijemim životinjama dao je stružuć boju sa islamske zajednice ovidljiva sredstva obrane i življenja: strugaćemo sve i izaći će nova' boja, medvjedu snagu, volu rog, konju brzi­ koja neće biti više boja islamske zajed­ nu. pticu krila, ribi peraja za plivanje, a nice. čovjeka jeo bdario nevidljivom silom, Naša inteligencija znade sve ovo, koja je nadvladala sve druge sile oko ona razumom razabira, što je dobro, a sebe, a to je razum, pamet. I pomoću što je zlo, a ako protivno radi i gazi razuma čovjek gradi sebi stan, pripi­ svoja isl. obilježja, radi protiv svoga tomi životinje, iskorišćuje prirodne si­ boljeg znanja. Iskustvo je naime do­ le i vadi bogatstvo iz zemlje; on razkazalo, da se duša ne da tako brzo lučuje dobro od zla, istinu od laži, ko­ rist od štete. To čovjek čini s obzirom promijeniti, pa je uzaludno nastojanje nekih muslimana, da zbrišu neka obi­ na sebe i svoje potrebe, ali valja da lježja sa isl. zajednice, jer boja brisa­ se sjeti i svoga stvoritelja, koji mu je njem gubi svoj pravi j naravni izgled, dao razum i silu, treba da vrši one ob­ postaje druga. A za tim ne ide valjda veze, koje je uzeo na sebe primivši Bo­ naša inteligencija, da nestane isl. za­ žju vjeru, treba da bude Bogu zahva­ lan na daru i razumu, kojim ga je od­ jednice ovdje. Nas boli u duši, kad vidimo, da na­ likovao. No to nije dosta priznati, već ša mladež odbacuje obilježja svoje isvalja i činom posvjedočiti, da smo se razumom juzdigli nad nijeme životinje i ј lamske zajednice radi nepoznata raz­ loga i od besposlice hoće s nje da skida ga znamo staviti u službu ne samo svoje koristi, nego i svoje zajednice za­ j daju njezinu posebnu boju (sibgatelhvaljujući Bogu (dž. š.), koji nas je u- | islam). To je stvar neopravdana i ne­ moguća, jer se naša obilježja ne daju srećio i na pravi put uputio davši nam zbrisati. Naša mladež hoda gologlava, svoju savršenu vjeru i nputu — Islam. i mi to ne možemo odobriti, jer je to Svaki je musliman dužan ne samo da prvi basamak daljnjem brisanju obi­ upućuje na dobro, već da ga i sam radi. lježja isl. zajednice. Naša inteligencija Ta je dužnost još veća kod onih mu­ slimana, koji su svoj razum obogatili^ oblači šešir i time briše sa sebe obi­ znanjem bilo vjerskim ih svjetskim te" lježje isl. zajednice. Mi nećemo biti tjesnogrudni i reći-da je ona tim izišla time postali učeni, inteligentni i spo­ iz Islama i primičMio selam i ispod še­ sobni, da bolje shvate preuzete dužno­ šira, ali moramo reći, da to nije nikako sti, koje će usrećiti i njih i njihovu is­ lijepo od naše inteligencije, moramo lamsku zajednicu. Islamska zajednica takav postupak osuditi, jer je bez nuž­ ima svoju boju i posebne odlike, koje de. Da se to čini u tuđini: Beču, Pešti, nju luče od svake druge zajednice (sibParizu, gdje nema muslimana, da se ti­ gatel-lah). A ko želi da koristi toj is­ me učini korist Islamu i čuje, šta se lamskoj zajednici, vaja da poštuje tu govori i snuje protiv Islama, to bi bilo njezinu boju i mora da nosi i sam na pohvalno, ali ovdje među nama to je sebi istu boju. Jedan inteligentan musli­ u najmanju ruku nelijepo od naše inte­ man. koh kritikuje isl. zajednicu i za­ ligencije. Ovako bezrazložno odbaciva­ bacuje sve islamske ustanove držeći nje obilježja isl. .zajednice vrijeđa nas ih apsurdom i besmislicom pa ne po­ i boli u srcu i mi to osuđujemo, jer nije sti. ne klanja, ne daje zekata i t. d., a lijepo od muslimanske omladine, da opet hoće da mu je ime Hasan ili Mugazi svoje i stidi se isl. zajednice. staia, taj je zbrisao sa sebe sve islam­ ske boje i odbacio sva isl. obilježja, pa Ovaki obično vele, da imaju islamsko nema šta da ga veže uz isl. zajednicu. srce, i misle, da je to dosta. Ali treba Ovim načinom on je sam sebe onemo­ da znaju, da — premda time ne izlaze gućio medu muslimanima i on ne može iz Islama — ipak čine ružno djelo i da korisno djeluje u musi, zajednici, daju loš primjer, kad od nerazumne kako ga je Bog zadužio davši mu pa­ besposjjee brišu sa sebe hotimice obi­ met. Valja znati i to. da ni onaj musli­ lježja svojih otaca i isl. zajednice. Time man. koji klanja i posti i vrši druge se otuđuju od svoje braće i čine svoje vjerske dužnosti, nije izvršio svoje ob­ korisno djelovanje među muslimanima veze uzete od Boga prema svojoj zajed­ radi jedne besposlice nemogućim. Da nici i braći, jer je svaki musliman du­ ovo nije dobro ni po našu inteligenci­ žan isto tako raditi za isl. zajednicu i ju ni po isl. zajednicu, lasno će svako njezino dobro. vidjeti. Zato je dužnost naše inteligen­ cije, ako želi narodu koristiti i voditi Zato treba da se naši muslimani ško­ lovani i neškolovani približe braći svo­ ga pravim naprednim putem kao što je joj, da ili upute i pouče, da im pruže Bog zadužuje, da se približi svojoj za­ jednici, da poštuje njezinu boju f njome ruku i dignu iz blata i mraka. Ko je inteligentan i želi pomoći braći, treba se i sama nakiti, da oprezno i obazrivo liječi rane i vodi spasu i blagostanju da se oboji bojom svoje zajednice pa da je diže postepeno, čuvajući obilježja svoju zajednicu. Ne smeta našem radu svoje zajednice, jer rušeći ustanove is­ to, da li se mi osjećamo Jugoslaveni­ F E LJ T O N. A- Hifzl Bjelevac : Rene Logotetides. — Ј1РАВДА’ (57) Sazove vijeće svojih doglavnika i saopći im svoju želju. Dok je vijeće raspravljalo o tome Imriš se je spremala u svoijm sobama da primi carsku krunu. Dva osjećaja zaokupila je u taj čas: osjećaj djevičanstva i osjećaj časti, slave i raskoša jer ono što je bilo pred njom podraživalo je njezina čuvstva. A medu ta dva osjećaja uvuklo se je samo ono jedno pitanje: ako sve careve žene ostanu hoće li ona primiti krunu? Zar ne će ona biti ipak zadnja careva želja? Ona treba da toplinom svoga tijela ogriie istančale osjećaje, strasti cara koji sve nudi, da se zadovolji... Imriš je osjetila, da joj lice gori od stida, od nečeg što joj je govorilo tiho, ali ozbiljno: da po­ dere sva ta odijela, da razlupa dragocjenu krunu i objegne u slobodnu planinu. U to su robinje došpe, ponijele joj skute i rekle da je čeka car u dvoIrani s vijećem. Ona je pošla. U vrhu dvorane sjedio je cap, a do njega desno i lijevo doglavnici i savjetnici. Kada je Imriš unišla praćena robinjicama svi dostojanstvenici pogledaju je i začude se njezinoj ljepoti priznavši caru, da je Imriš najljepša žena što su je oni ikad vidili. Za tim najstariji doglavnik upita Imriš hoće II postati carevom ženom. Ona i sada opetova svoje uvjete. Na to car naredi da dođu njegove žene, dvorkinje i ostale; jedna po jedna da se očituju. Kad su počele dolaziti, — najstarija sultanija, pa redom druge. Imriš je stajala oborene glave i i gledala preda se. Osjećala je sve poglede na sebi i činilo joj se kao da je neko vrućom vodom polijeva. Svakoj je stavljeno pitanje: pristaješ li, da car | j I ' | j I uzme još jednu ženu? na koje su sve odgovorile sa: pristajem. . . Na drugo pitanje odgovorile su sve da ne žele ostati više uz cara. . Site su toga života. . . A kad ih je car upitao za nagradu one su rekle neka o tome odluči vijeće. Tad je pogledala Imriš i rekla: »Svaka od vas nek uzme po jednu pokrajinu.... Car se je zamislo, zagledao se je u lijepu Im­ riš i prevladala je strast: »Neka im bude! . . « Svaka je dobila po pokrajinu pa kad je glavni tajnik izvijestio vijeće, nije ostalo caru ništa osim grada u kojem jo stolovao. »Možeš li sve pregoreti?« upita Imriš. »...Mogu« reče car i pristupi Imriši: »Sada si moja... « — Jest, kada sam ostala sama i biću tvoja ako nikad ne požališ ovaj dar... « Car je održao riječ, ali se nije više nikad pri­ bližio Imrišu. Zatvorio se u svoje sobe i rasmišljao dugo razmišljao o toj čudnovatoj djevojci. Pomišljao je i na to da i nju pusti neka ide, ali njoj nije imao šta više dati. Imriš je sjedila u dvoru i često gledala zamišljeno carevo lice kako prolazi kroz sobe. Nestalo je u dvoru buke, nestalo gozbi i bes­ konačnih pijanki; zavladao mir, koji vraća čovje­ ka duši. 1 jednog dana pošla je Imriš caru i upitala ga. »Za što si sada uvijek tužan?« Car podigne glavu i reče: — Tužan sam za to što čitav život nisam bio ljubljen i što ni jedna mojia žena ne ostade uza me.« »Za to — odgovori Imriš — jer si ljubav di­ jelio, kao što si dijelio darove, kao što si dijelio carstvo, a ona se ne dijeli. Ona mora biti čitava i pripadati samo jednoj. Jesi li ikad o tome mislio? — Jest, mislim o tome sada. Mislim šta bih | mogao dati za tvoju ljubav... « Бро| 16« Broj ma, Hrvatima ili Srbima, jer se i s takim raspoloženjem dade raditi u isl. zajednici; .glavno je, da mi želimo po­ moći islamskoj zajednici, a da se nismo zarekli. da ćemo bezrazložno gaziti i rušiti obilježja islamske zajednice. Ina­ če ćemo biti od onih, koji druge upu­ ćuju na dobra djela, a sami zaborav­ ljaju svoju dušu. Kriza u Italiji. Poluoficijelno se javlja iz Rima, da je sastav vlade povjeren Giolittlju. Druga­ čije konačno nije moglo ni da se zbude. Već prije dva dana službeni komunikej agencije Stefani veli da se sa svi­ ju strana traži povratak Giolittijev, te dodaje, također i sa strane onih grupa, koje su ga uvijek ogorčeno pobijale. Opće nezadovoljstvo koje vlada u ci­ jelom svijetu, u Italiji samo je još po­ jačano, jer je obuzelo sve slojeve na­ roda i sve parlamentarne grupe, počam od skrajne desnice pa do skrajne ljevice i stoga je pokušaj primirenja i kompro­ misa, što je bila konačna Nittijeva po­ litika. morao propasti. No borba nije ■još dovršena, ona još uvijek traje iz­ među obih polova talijanskoga naroda između ultra-nacionalaca i talijanske internacionale. Dolaskom Giolittijevim nacionalci su pobijedili, samo je pro­ blematično. da li će dugo počivati na lovorikama svoje pobjede .i ubrati nje" zine plodove. Šta više moglo bi se reći da sad, kad je nestalo kompromisnih elemenata, kad se talijanska javnost raspala na dva protivnička tabora, bor­ ba tek zapravo počinje. Socijaliste već obećaju najžešću opoziciju protiv nove vlade i čini se da su svoje djelovanje već započeli. Nema nikakove sumnje, da povratak Giolijtuev znači temeljitu promjenu po­ litike. Italije, i vanjske i unutarnje. Dok u unutarnjoj politici GioHtti znači iza­ zov nedvojbeno jakoj sdcialističkoj Ita­ liji, znači kurs crne reakcije, u vanjskoj .politici znači i ako moguće za prvo vri­ jeme ne sasvim izraziti povratak k orijentaciji prema N j e m a čkoj i njezinim javnim i tajnim satehtetima. a ono svaako ohladnjenje prema solidarnoj 'savezničkoj polj-ict. To se jasno vidi već iz zabrinutosti, koja se poćeja povodom glasina o Giolittijevom povratku manifestovati u pariškoj štampi. Teško je vjerovati da je stari prijatelj kneza Bii!owa i žaiki pobornik tijesne suradnje Rima s Berli­ nom i Bečom za vrijeme rata, koji je uvijek odlučno pobijao, odstupio od svojega creda. Naoko je štoga malko nerazumljivo, kako »pobjednička« Ita­ lija može da povjerava izdajici. Razmotrimo li ali stvar izbližega onda nam se taj skok iz ekstrema u eksrem javlja potpunoma jasnim i lo- »Moja se ljubav ne plaća — reče Imriš — kad u tebi nestane prijašnjeg čovjeka, kojem se je svidilo tijelo, kad osjetiš dušu mojuj postaću tvoja i bez darova.« Car je oborio glavu i suze mu potekle. Imriš mu priđe bliže i reče: »Care, osjećaš li moju blizinu?« On je pomiluje po tiču i kosi, a Imriš ga nje­ žno ogrli... Tu se je večer čudo dogodilo! Sluge su vidile iza ponoći kako je car izjahao konja i otišao ne­ poznatim putem. Uzalud su ga isšekivali. Prolazio dan za danom a on se nije vraćao. Imriš je vla­ dala u njegovo ime i i upravljala pravedno malom državom i živiia u dobrim vezama sa susjeeima. Nakon dugo godina doznalo se zn cara, da živi u jednoj pustinji. Tada se je Imriš zaputila k njemu i našavši ga rekla mu: »Za što si otišao?« — Jer je bilo moje srce i previše slabo, da se tvome približi. U meni su onu veće umrla oba čo­ vjeka. .. « Car se nije dao nagovoriti, imriš se vratila na­ trag skinula krunu s glave i otišla u svoju planinu. Imriš i sada živi, Imriš živi u Išta planini i nikad je neće ostaviti. U lo vjeruje svak u Kavkazu, jer je Imriš bila vila... « Svaki put kada je Ašteta ispričala priču o lmtiši Rene bi zaklopila oči i razmišljala o vili, koja i sada živi u Išta planini. I uvijek, redovito iza ovoga pojavljivalo se u njezinoj mašti malo seoce, kroz koje teče rijeka. I nehotice zaletila se je nje­ zina mašta s vrhova Išta planine prema njezinoj domovini i ugledala Ksantis, starog djeda i čupavu djecu, — onda kola na zaprašenoj cesti... A iz svega ovoga kroz maglene misli, kroz bol i pregaranje budila se ljubav, ljubav pregorena i prezrena. Tada je Rene razmišljala o Ihsanu Sururzade i plakala. Nastaviće Se. �Lpoj 168 — Broj ПРАВДА* — .PRAVDA, je unišao u kuću jodne Srpkinje, koja gičnim. Kako se razabire Giolitti obega je pozvala, da joj napiše nekakvu ćaje talijanskim nacionalistima ispunje­ molbu. U kuću je u taj momenat došla nje londonskoga pakta i loš k tome Ri­ jedna druga pravoslavna djevojka, pa jeku za dodatak, samo ako prihvate se 'je on ondje zadržao razgovarajući njegovu koncepciju vanjske politike. Ita­ s tom djevojkom, dok nije izbila i tra­ lija se u saveznicima gorko razočarala žena gospoda i za njom jedan pravo­ baš u pitanju Jadrana. Uz sve savez­ slavni, te kad je ugledao Demirovića, ništvo, uza sve simpatije prema Italiji, dobacio mu je: »Zar si tuđe?« i vra­ saveznici su u jadranskom sporu i pi­ tio se natrag. Ovo je bilo usred dana, tanju aplikacije londonskoga ugovora pokazali, po mišljenju Talijana veliku I jer Demirović niti se je krio, niti je imao razloga da se krije, a nije ni znao, rezerviranost a djelomice j direktnu sabotažu. da su ove osobe bile na zlu glasu me­ du pravoslavnima. Povratkom Gioiittijevim nastoje sad Eto ovo je taj »strašni delikat«, radi Talijani, da slave u pitanje kompakt­ kojega je naš g. upravitelj imao obra­ nost i solidarnost savezničkog bloka i za suspendovati jednoga nevinoga, po­ prijetnjom eventualne orijentacije pre­ štovanoga i obljubljenog učitelja. Ni ma Berlinu hoće da izvrše pritisak na­ jedan musliman, a uvjeren sam, ni pra­ ročito na Francusku, da pokaže više voslavni osim g. predstojnika i njegove djelotvornog shvaćanja i popustljivosti klike nemaju šta prigovoriti g. Demiprema talijanskim aspiracijama. Danas roviću. Prema propisima učit. disc. p. je saradnja s Berlinom moguće samo ova je suspendija ovisna o potvrdi uči­ prijetnja, ali tko zna ne će li već sutra teljskog senata u Tuzli, pa se nadam, postati zbiljom. Odugovlačenje jadran­ da će ovaj senat dati svoj veto proti ske krize postaje sve teže za Italiju i ovakvom očevidnom šikaniranju jednog ne dođe li do skorog riješenja. moglo nastavnika; a siguran sam, da će disci­ b doći do katastrofe. Stoga je izba­ plinarna istraga potpunoma rehabilitira­ čena ličnost Giohttijeva kao posljednji ti drsko povrijeđenu čast g. Demiro­ adut, moguće malko lakoumno, ali vića. Stog ne bih ni iznosio ovu stvar nesumnjivo odlučno, da već ne kaže­ na javnost zbog samoga g. Demirovimo očajno. Jer opći položaj Italije da­ nas je očajan. Dosadašnja cjelokupna : ća, nego mi je glavna namjera, da upopolitika Italije doživljuje neuspjehe na I zorim mjerodavne faktore na pozadinu svima linijama, i stoga poraz u Alba­ I i svrhu ovoga neopravdanog akta naniji samo je jedna karika u cijelom lan­ i šega g. upravitelja. Nije njemu u ovom cu katastrofa. Na mirovnoj konferen­ I slučaju stalo do javnoga morala, jer ovdje ne predleži nikakav nemoralan ciji uspjelo je Italiji proturati, da veći dio Albanije postane njezinom interes­ J čin; ne radi se ovdje ni o povredi čuv­ stva pravoslavnoga dijela građanstva, nom sferom. Albanija imala je biti u jer se nije ništa dogodilo, što bi iza­ prvom redu bazom daljnjega prodira­ zvalo opravdani gnjev. U protivnom nja na Balkanu, imala je držati Jugo­ slučaju muslimani bi bili prvi, koji bi slaviju u šahu. Posjedom Valone ima­ ustali protiv toga, jer ako itko imade la je Italija postati suverenom vladarirazloga da se tome opre, a ono ga com Jadrana, koji bi na taj način po­ imaju muslimani najviše, jer smo mi u stao talijanskim jezerom. Samo tu su tome najosjetljiviji. Ne misli on ni to, Talijani pravili račun bez krčmara i tje­ da će moći naškoditi ugledu i službi grajući lisicu istjerali vuka. Uloživši ve­ Demirovića, jer je on odveć čist i is­ like investicije nastojali su da uzbune pravan, a da bi ga ovakovi drski i pronacionalnu samosvjest Albanaca upe­ računani ispadi mogli okaljati., rivši je protiv nas. No osvješten; AlbanSvrha ovog nezakonitog akta jest đi prihvatili su garibaldijsko načelo »fupripraviti teren da se uzmogne premje­ ori la straniero« pa sad šibaju Talijane stiti naš obljubljeni g. Demirović. Raz­ iz svojih Gudura. Danas se talijanska log pak ovome nastojanju leži u ličnoj vojska drži samo još teškom mukom mržnji i sistematskom ometanju na­ u Valoni, koju Albanci bombardiraju iz pretka nas muslimana. Lična mržnja u vlastitih talijanskih topova nanose ć: im toliko, u koliko g. Demirović imade taj teške gubitke, tako da je pitanje da li peh, da je Hrvat i u koliko mu njegov ne će Valona skorih dana pasti. Na­ svijetli karakter ne dozvoljava da se ravno Talijani pripisuju svoje neuspje­ ulizuje i metaniše ispraznim veličina­ he u Albaniji makinacijama Jugoslavi­ ma, koje svoj položaj osnivaju na pu­ je. Doista mi bismo se morali ugledati koj slučajnosti i neprosvijećenosti u Albance. masa. Unutarnji položaj u Italiji još je kaSistematsko ometanje napretka mu­ tastrofalniji od vanjskoga. Pučanstvo slimana u toliko, u koliko je ovo nasta­ iscrpljeno ratom, uesigurnšoću i neodvak na ono, što nam je g. Krstić u dru­ ređenošću vanjskog položaja, teškim štvu sa svojim šurom, šk. upraviteljem prehranbenim prilikama dnevno mani­ g. Boškom Markovićem dožsada učinio. festira svoje nezadovoljstvo. Malo je Kod nas je naime bio škol. upravitelj čudno kad cijele provincije jedne ‘po­ g. Ibrahim Dautović. Njegovom zaslu­ bjedničke« države stoje u otvorenom gom bilo je u našoj osnovnoj školi po­ ustanku, kad dnevice dolazi u pojedi­ četkom one godine preko 40 musliman­ nim gradovima do uličnih bojeva, koji ske ženske i 140 muške djece. Boško gutaju stotine ljudskih žrtava. Posljed­ je uz pomoć Krstića kopao i nogama nji događaji u provinciji Bari poprima­ i rukama, da se premjesti upravitelj ju otvoreni revolucionarni karakter. Dautović, a da on dođe na njegovo Ovi ustanci mogu se momentano .su­ mjesto, što mu je napokon i uspjelo. Ušiti, ali oni uvijek sačuvaju iskru, koja zalud smo isticali, da bi to loše djelo­ dalje tinja za nov požar. Široke mase valo na polazak musi, djece i da obzi­ moći če se umiriti samo odstranjenjem rom na broj djece pripada to mjesto dosadašnjega neizvjesnog vanjskog po­ muslimanu. Posjedica ove nepravedne ložaja dalekosežnim socialnim refo-mai bezobzirne transakcije jest to, da da­ ma i obnovom produktivnih sila zem­ nas pohađa osn. školu od tjnih 40 samo lje. a čini se da budući Giolittijev ka­ 4 ženske i od 140 samo 75 muške dje­ binet kani uzeti baš protivne ciljeve. Pođe li »pobjednička« Italija doista o- 1 ce. I sada dolazi na red g. Demirović. Treba još i njega ukloniti, da se uz­ vim putem, ne će biti nikakvo čudo amogne naša narodna osnovna škola k<> je jednog dana sažeže plamen re potpuno pretvoriti u konfesionalnu, gdje volucije. (»Hrvat«), neće biti mjesta »turskoj« djeci. Mi najodlučnije protestujemo protiv ovog satrapskog postupka g. upravite­ lja ј upozorujemo unaprijed, da neće­ mo lako dozvoliti, da nam se i ovaj naš obljubljeni učitelj makne. Demiro­ Vlasenica, 5. juna. vić je vrlo mnogo doprinio napretku i (Lična mržnja ili sistematsko ometa­ prosvjeti u našem mjestu, te nam on nje musi, napretka). U »Pravdi« je u svojim karakterom i uzornim vlada­ dva maha bilo govora o našem kotar­ njem služi Rao najbolji primjer. Dosta skom upravitelju Krstiću. Tu je istak­ je što na upravi škole mirno gledamo nuto, kako je ovaj čovjek vrlo usko­ čovjeka, koji svojim rovarenjem i usko­ grudan i pristran. No kako izgleda, ogrudnim mentalitetom zavada mirno stalo je to bez ikakva djejstva, jer on građanstvo muslim. i pravosl. vjero­ i nadalje nastavlja sa svojim ispadima. ispovijesti; čovjeka, koji je uzrokom da To se najbolje vidi iz slijedećeg slučaja, se broj musi, školske djece raspolovi. koji upravo frapirajućom očevidnošću Da se ovo razumije, ističem za sad sa­ odaje svu golotinju ovoga gospodina. mo to. da je ovaj vajni upravitelj jedne On je naime prije nekoliko dana bez narodne škole javno doviknuo musKmanima: »Turci u Aziju« i da’je ikakva izviđa i prethodnog preslušanja suspendirao našega učitelja Hasana Deotvoreno pjevao pjesme, ko­ mirovića samo na prijavu Hasanovih jima se duboko vrijeđaju — ličnih neprijatelja, da se je on tobože vjerska čuvstva muslimana. nedopušteno zabavljao sa jednom pra­ Pa ipak naš »revni« kot. upravitelj nije voslavnom djevojkom. Taj tobožnji dese našao ponukanim. da ga bar ukori, likat. uslijed kojega je Demirović okle­ a ovamo kad se radi o muslimanu, po­ vetan. sastati se uistinu u ovome: on stupa ne samo svom rigoroznošću ne- Naši dopisi i I j i ' । j । j | go i protuzakonito i na temelju jedne krive presumpcije. On u ovom slučaju zlorabi svoju vlast; ne zadovoljava se samo s time nego unatoč jasnog slova zakona, on — obustavlja i beriva učitelja Demirovića, iako ga; kad bi senat suspenziju potvrdio, pripada dvije tre­ ćine plaće. Birčak. Tuzla, 8. juna 1920, Dne 6. o. mj. napao je na našeg vrlo vrijednog Muhamed ef. Zahirovića, muteveliju i člana vakufskog povjereulstva Risto Cinco sa najbezobraznijim riječima, koje se ne mogu u javnosti iznijeti. Tamam kad je gosp. Zahirović ulazio u vakufsku kancelariju ovaj ga je besramnik napao, a napadaj je usli­ jedio valjda zbog toga, što je neko pi­ sao o okružnom načelniku gosp. Grudiću, pa su »pametne« glave odmah zaključile, da je to pisao g. Zahirović. I pošto mu ne mogu ništa drugo učiniti niti ga premjestiti, to su eto neki indi­ vidui zaključili da se posluže ovakim besramnim sre_dstvima i da tako zapri­ ječe pisanje o g. Gradiću. Mi o ovome ne ćemo duljiti, jer nam se ne isplati trošiti vrijeme, nego ho­ ćemo samo da upozorimo Cupurdinu policiju, koja je iz neposredne blizine ovo sve mirne duše gledala, da ovome »junačini« stuče rogove, dok mi omla­ dinci grada Tuzle nijesmo ustali da po čaršiji stavljamo red i mir. A Cinci po­ ručujemo da mu za ovaj napadaj ne i.mo ostati dužni. Omladina. D. Vakuf. 8. juna. Narodna je poslovica: »Što je previ­ še. ni pas s maslom neće«. Da smo do sada šutjeli na sablažnjivj postupak učiteljice Dragice Kemenović, rukovodi­ lo nas je to što smo držak da će se ipak popraviti. Ali kad vidimo, da to ona ne čini i da iz dana u dan, ne sa­ mo da postaje gora, nego još da počima i izazivati, onda prestaje sve- pa i naša šutnja, koju je rukovodio gornji obzir. Gore imenovana učiteljica, sama po sebi bau-baška stvorenje u učiteljskom životu, odmah od svoga dolaska na ovdašnju narodnu osnovnu školu po­ kazivala je simptome prkošljivo-naduta individuuma, kojemu škola nije bio cilj, nego sredstvo da se domogne položaja. Činila je mnogo koješta, što se nikako ne može dovesti u sklad sa njenim t zvanjem, a još manje sa njenim pozi- i vom. Njezina burgijama, zavadanje i i t. d. doveli su tako daleko, da se više ne smije ni iz kakvih obzira ćutke pre- i laziti preko postupaka, koji je prikazu- | ju u ružnom svjetlu i kao učiteljicu i kao privatnu osobu. Nas se toliko ne tiče što ona kao učiteljica ne vrši zdušno svoje zadaće i što u školi pravi takove gigsere, koji bi joj ^pjesta školu ogradili kineskim zidom, da više nikada u nju ne zaviri; nas ne briga ni to, što svojim postup­ kom izvan škole daje dovoljno materi­ jala »besposlenoj« malogradskoj če­ ljadi, pa da o njoj i bogoslovu R. C., čim se dvoje sastane, pričaju čudne stvari; kao što nas slabo zanima i hr- j davi odnos između nje i škol. starje- ( šine g. Mustafe ef. Šišića, na koga ona — pod pritiskom i na nagovor svoga »ljubavnika«, u kome se zrcali pravi [ mentalitet fanatizovane hrišćanske čar- i šije — izmišlja takove stvari, koje su i ' previše daleko od ovog vrijednoga i strogo na svome mjestu narodnoga uči- i telja, da prosto nadilazi svačije vjero­ vanje. Ali nam nije svejedno to, da i ona na svakome koraku izaziva ovdaš- ; nje građane muslimanske vjere. Još ni­ smo zaboravili njezinu uvredu koju nam je nanijela u svojoj poruci na mu- ; slimane, kada je odustala od uloge na zabavi, koju je davala »Islamska čita­ onica« i to prije na tri dana same za- ; bave, a već pada i njezina druga uvre- ' da, koja po blagosti riječi izostaje od ' prve, ali je po značenju nadmašuje, pa i nam daje povoda, da gospojicu učite­ ljicu javno upitamo: šta je mislila pod svojom prijetnjom: »vidićete vi »tur­ ska« djeco«? Ako nam gospojica uči­ teljica- ne dadne zadovoljštinu za nanešenu uvredu kada je povraćala ulo­ gu i ako nam ne razjasni šta je mislila pod gore navedenom prijetnjom na »tursku« djecu, onda ćemo i mi znati za­ svirati u druge diple, pa če joj to biti neugodno i to baš sada, kada je u to­ ku disciplinarni postupak protiv nje i kaz. rasprava radi objeda, za koje ju je tužio gospodin M. Šišić, da joj ne će pomoći ni njezin štićenikl-ljubavnik«. ni svi oni. po čijim uputama ona radi protiv ovdašnjih muslimana. Сгпаиа 3 UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. Oko pokrajinskih vlada. »IJrvat« jav­ lja iz Beograda: Ministarski odbor od šest ministara započeo je pregovore za rekonstrukciju pokrajinskih vlada. Pi­ tanje pokrajinske vlade u Dalmaciji ra­ di položaja, koji.ta naša zemlja zauzimIje u međunarodnom pogledu, izgleda, da neće naići na poteškoće, osobito glede predsjednika dra Krstelja. Predstavnik Narddnfeg Kluba dr. Drinković po uputama svog kluba tra­ ži da se prije rekonstrukcije vlade u Hrvatskoj uredi pitanje — bosanske vlade. Pitanje slovenske vlade nailazi također na poteškoće, jer demokrate traže udio u toj vladi ne prama jako­ sti stranke u tpj pokrajini već prama jakosti u cijeloj državi, koje stanovište ne mogu da prihvate druge stranke, osobito klerikalci. Poseban položaj hrv. bana. U odbo­ ru za izborni zakon ustao je dr. Palaćek protiv predloga ministra za konstituantu Protića da se banu i povjereni­ cima prizna pasivno pravo. Obrazlo­ živši taj svoj prigovor ističe, da je ban kao i svaki drugi povjerenik prosti či­ novnik, koji uopće nema nikakvog poli­ tičkog značaja. Ovim predlogom bi se imalo utvrditi, da su to politička mjesta na što on ne. može nikako pristati. Ostali demokrati živo su odobravali ovoj Palačekovoj izjavi. Poslanik Šegvić branio je položaj bana kao položaj mi­ nistra, što je priznato i kod proglaše­ nja ujedinjenja, pa je odbor to mišljenje i usvojio. -I Pitanje predsjednika parlamenta doći će na dnevni red poslije rasprave za­ kona o izboru za konstitua:itu. Da to nije već prije došlo pred kuću krivac je dr. Ribar, kojemu je teško pustiti to mjesto, pa zateže preko potrebe tim pi­ tanjem. VANJSKI POLOŽAJ. Iz Albanije. »Times« javlja iz Valone, da je položaj u Albaniji nepromijenjen. Ustaše su opkolili grad i približili mu se na 2 kilometra, te zauzeli sve pozi­ cije koje su napustile talijanske čete. Talijanski zapovjednik dao je isprazniti obranbenu liniju. Patralni parobrodi i razarači čuvaju grad, a očekuje se i do­ lazak krstarica. »Times« dalje javlja, da je između Esadpaše i beogradske vlade došlo do sporazuma, prema ko­ jem bi Esadpaša dao obavezu, da će sav svoj upliv u Albaniji založiti za Jugoslavene. Jugoslavija će raditi za nezavisnost Albanije i za priznanje Esadpaše za albanskog guvernera. Depeša iz Rima javlja, da su vijesti iz Albanije proizvele u Italiji vrlo mu­ čan utisak. Naročito postoji bojazan za sigurnost Valone. Talijanska vlada ob­ javila je slijedeću poluzvaničnu notu: »Sadašnji događaji u Albanin prouzro­ kovan su povlačenje talijanskih trupa. Albansko stanovništvo zaista manifestuje svoja osjećanja protiv Italije. Ita­ lija će ostati u Valoni, čija utvrđenja nemaju čega da se. boje, a najviše što može učiniti, ako se ukaže naročita potreba, jeste to, da suzi okupacionu zonu, koja ovog momenta prelazi sto kilometara. Prema jednoj pariškoj depeši iz Va­ lone, varoš su opkolili pobunjenici koji se nalaze samo dva kilometra daleko do grada. Talijanska komanda organizuje obranu. »Picolo« javlja iz Rima: Glasom zad­ njih vijesti iz Valone položaj je u Al­ baniji nepromijenjen. Buntovnici Su se utaborili na visočinima oko grada, te smetaju noćni mir živahnom vatrom iz pušaka. Talijanska posada ustrajno drži svoje pozicije u mjestu, te je po­ dupirana od ratnih lađa, koje su usi­ drene pred mjestom. U Valoni se oče­ kuje dolazak drugih četa. Položaj je oteščan usljed okolnosti, da su doga­ đaji zadnjih dana prisilili posadu u Santi Ouaranta. te se je povukla iz svojih položaja u Valonu. Taj uzmak prouzrokovao je pobunu u južnoj Al­ baniji. Vijest da su buntovnici zarobili talijanski odio sa 400 ljudi odnosi se sigurno na posadu u Deleteni, koja je bila izolirana usljed prekida brzojavne i telefonske veze. Medu zarobljenicima nalaze Se i dva pukovnika. Talijanski »II Tempo« tvrdi po svo­ jim Informacijama, da je albanska bu­ na bila navodno prouzrokovana pro­ glasom Esad paše, upravljenim na ta­ lijanske nackmaljste i usljed navodnog ugovora, koji je sklopljen između Esad paše i beogradske vlade. Ovaj ugovor �Страна 4. Sirana Број 167 Bro) .ПРАВДА* — »PRAVDA* imao bi sadržavati slijedeće tačke- 1.) Esad paša utanačio je sporazum sa be­ ogradskom vladom, te joj je stavio na raspolaganje sav svoj upliv, koji ima nad Albanijom; 2) beogradska vlada obavezala se. da će podupirati neodvisnost Albanije pod kontrolom Esad paše, te obećaje, da će ga imenovati za doživotnog guvernera Albanije; 3) nakon smrti Esad paše prelazi sve pra­ vo, koje jntade Esad paša na albansko prestolje na državu SHS. Neposluh talijanske vojske. Tršćan­ ski »Lavoratore« piše pod naslovom »Sinoćna vojnička demonstracija«, da se 11. o. mj. u 9 i po sati na trgu Garibaldi sakupilo veliko mnoštvo arđita Sa nmjerom da prirede demonstraciju. Uzrok tome je zapovijed za odlazak ti Albaniju. Pitanje Perzije. Javljaju iz Pariza, da će se ekšekutivni savez Lige Naroda sastati u Londonu 14. juna, da ispita stvar boljševičkog napredovanja u Per­ ziji. Engleski radnici za Rusiju. »Times« javlja, da je voda engleske radničke delegacije izjavio, da su evropske vla­ sti činile veliku pogrešku podupiranjem poljske pustolovine. Naglasio je da će radnička delegacija svim svojim sila­ ma nastojati da se uspostavi trgovački odnos sa Rusijom, te će obustaviti sva­ ku pomoć Poljskoj i drugim državama, koje se bore protiv sovjetske Rusije. Londonskom izvjestitelju lista »NewCouranta« bilo je javljeno s poluslužbene strane, da se uklanjaju poteško­ će za uspostavu prometa između En­ gleske i Rusije. Ostavka poljske vlade. Pošto je parlamentarna komisija za ishranu odba­ cila vladin projekt sekvestra svih cerealija u zemlji, kabinet Skulskog pod­ nio je ostavku. Mobilizacija Litavske. Prema vijesti­ ma »Berlingske Tidende« litavska vla­ da je naredila mobilizaciju, da se ogra­ di od svakog iznenađenja pri daljnjem razvoju rusko-poljskih bojeva. Tješinsko pitanje. »Narodni Listy« javljaju iz Moravske Ostrave, da su u tješinsko područje stigle nove antantine čete, osobito francuske, koje su od­ mah zaposjele demarkacionu liniju. Oko sastava njemačke vlade. Držav­ ni kancelar Miiller vratio je državnom predsjedniku mandat za sastav kabi­ neta. Ovaj je pozvao predsjednika nje­ mačke pučke stranke dra Heizea na razgovor. Dr. Heize nalazi se momentano u Drezdenu. Definitivan rezultat izbora u Njemač­ koj pokazuje ovaj razmjer stranaka: Socijalisti većine 110, nezavisni socija­ listi 80, centar 67, konzervativci 39, nacionaliste 65, umjereni konzervativci 61, demokrati 45, bavarski nacionalisti 21, razne sitne grupe 15. Njemačka vojska. Javljaju iz Berli­ na službeno, da je dovršeno ograniče­ nje njemačke vojske na 200.000 ljudi. Boljševici ljuti na Njemačku. Njema­ čka štampa donosi vijest »Morningposta« iz Moskve, prema kojoj je slabi uspjeh komunista u izborima za nje­ mački Rajhstag izazvao burne prizore u moskovskom velikom sovjetu. Rije­ šeno je opozvati boljševičkog, zastup­ nika iz Berlina. Sjetite se „Gajreta". Domaće vijesti j I ’ I | vora, jer to ne ide u korist ni muslima­ nu ni katoliku Hrvatu. Vidio Grudić, da to lahko ide, pa se je, pohlepnik, popišmanio i sad traži — dvostruko. Ljudi ljudski, zar ovo nije baterma i zar ovaj postupak nije jadniji i čemerniji od postupka Hermana i Pitnera? JEDNIM POTEZOM PERA. Kako đoznajemo s pouzdane strane izdalo je ministarstvo finansija naredbu, ko­ jom se obustavljaju prinosi (potpore) za uzdržavanje, koje su dobivale obite­ Cijene mesu. Od 14. juna 1920. u 6 lji onih vojnika, koji se još nisu povra­ sati u jutro vrijede ove snižene cijene tili iz vojske, ili su umrli, zagubljeni 1 i to za jedan kiogram mesa: sa privat. d. Ovim jednim potezom pera ri)egom 10% 24 K, bez privage K 26. Na šava se 680 obitelji kruha i onovo je maksimirana cijena telećem me­ staje 875 djece neopskrbljene u sa­ su prima kvaliteta K 30, sekunda kva­ mom gradit Sarajevu. Od ovog broja liteta K 26—28. Cijena janjećem i bra­ većem mesu ostaje 26 K po kilogramu otpada na muslimane 838 nenepromijenjena. opskrbljenih, a od ovoga 473 djece. »Konzorcija« javlja: Pfghranbena Za sad bez komentara. kriza savladana je. Nadajmo se da se ona kod nas neće nikad više pojaviti. Proslava 15. godišnjice Musi, zanati, Rajonifanje i racioniranje. koje je do udruženja »Ittihad« u Mostaru obavlće sada bilo potrebno, postalo je suvišne. se po ovom rasporedu: Prvi dan: 21. Prema tome prodavače se u buduće juna u 15" doček gostiju iz Sarajeva konzorcijalna roba bez legitimacije. (Bosne) na kolodvoru s »Hrv. Glaz­ Tržne prilike počele su se poboljša­ bom«. a u 20” doček gostiju iz Herce­ vati. Mi smo odlučili, da naše i onako govine na kolodvoru s »Hrv. Glazbom«. umjerenne cijene još za nešto u korist Drugi dan: 22. juna u 6 sati u jutru potrošača regulišemo. Prema tome pro­ budnica »Hrv. Glazbe« po gradu; u 10 davače se naša roba u detalju do dalsati Akademija u prostorijama »Hrnjega po slijedećim cijenama: brašno voja« sa svečanom proslavom, svira­ za pecivo K 14.—, brašno za varivo njem »Ittihadova« tamburaškog zbora, K 13.—, brašno za hljeb i raževo braš­ deklamacijom, predavanjem i dijelje­ no K 11— (prije K 12.—), kukuruzno njem diploma izvršujućim društvenim K 6.50 (prije K 7.—). tjestenina K 20.—, članovima. U 12 sati zajednički ručak grah K 8,— (prije K 9.—), kaša K 10. u »Ittihadovoi« bašči, u 16—18 sati šet­ pšenični griz K 16.—, kukuruz u zrnu nja i razgledanje grada, u 18—19 sati K 5.50 (prije K 6.—) na kg. večera u »Ittihadovoj« bašči, u 20 sati Brašno svake vrsti, tjesteninu, grah, koncerat u Rankovića Perivoju i kašu, kukuruz u zrnu i kukuruzno nnprostorijama svratišta »Neretva«. Su­ šno na veliko stavljamo uz povoljne djeluje uz »Ittihadov« tam. zbor. »Hr­ cijene svim interesentima na raspola­ vatska Glazba«, pjevački zbor Hrvoganje. je« i pokrajinski tamburaški zborovi. Treći dan: 23. juna u 8 sati izlet s go­ drug1 c;:Sti mjesni sastanak 15. o. mi. stima u Iliće, u 12 sati pratnja gostiju slaver.jUih južinjera I arhitekta držače (koji putuju prema Sarajevu) na kolod­ drugi pšti mjesni satsanak 15. o mi. vor. u 15 sati pratnja gostiju (koji Pu­ u 9 sati na večer. Glavna tačka dnev­ tuju prema Čapljini) na kolodvor. nog? eda je Izvještaj o zagrebačkom Odbor za proslavu pobrinuo se je za kongresu inženjera i arhitekta u Beo­ ukonačjvanje gostiju, te će gosti odmah gradu i staleška pitanja. nakon odmora u »Ittihadovoi« bašči bi­ ti upućeni u svoje stanove. Drugi dan proslave (22. juna) gosti dobiju objed i večeru u »Ittihadovoj« bašči uz vrlo umjerenu cijenu. Direkcija željeznica u Nesreća da ispadanjem i zbog sla­ Sarajevu je zamoljena za polovični po­ bog porasta kose izgubi najljepši na­ pust II. i III. razreda za put u Mostar ravni ures te da mu vanjština postane i natrag. Gosti imaju ponijeti legitima­ usljed toga neugledna i staračka, snaći cije svoga društva, na kojima će pi­ će samo onoga, koji svoju kosu zane­ sati. da putuju na »Ittihadovu« prosla­ maruje. Želite li imati bujnu kosu, vu u Mostar. Neka se u tu svrhu poje­ onda rabite Fellerovu Elsa-Tanochinu dina društva pobrinu 48 sati prije za pomadu, koja izvrsno djeluje protiv mjesta kod predstojnika dotične stani­ peruti i ispadanju kose, čini, da krhka ce. Za povratak će. »Ittihad« isposta­ i slaba kosa postaje mekana i bujna, viti legitimacije i pobrinuti se za mje­ daje kosi sjaj i zaprijećuje da kosa sta na željeznici. prerano osijedi. Lončić 6 kruna, jača Činovnički zahtjevi. U Beograd ot­ vrsta 9 kruna kod ljekarnika Eugen putovao je predsjednik zagrebačkog sa­ V. Feller, Stubica donja Elsatrg br. veza javnih namještenika dr. Benko310. [Hrvatska]. vić sa predsjednikom saveza *slovenskih činovnika, gdje će se sastati s de­ legatima pokrajinskih saveza Dalmaci­ Prehlađeni li ste? Boje Vas prsa? je i Bosne, te kod ministarskog savje­ Grio? Imat li kašalj? Hunjavicu? Do­ ta staviti skupni zahtjev, radi uređe­ bar prijatelj Vam je za ovakovih zlah nja beriva javnih namještenika. časova Fellerov pravi Elsafluid! 6 dvo­ Jedan primjer rasipanja. Okružni strukih ili 2 velike specijalne boce 38 predstojnik Grudić je sa sobom dovukkrune. Zagorski sok za prsa i kašalj 1 niario konje i kola i od naše vlade za­ boca 6 kruna. tražio za uzdržavanje konja mjesčeni paušal nj manje ni više nego-15.000 K i Pokvaren U Vam je želudac od zle hrane? Fellerove prave Elsapjlule — još za se dnevnicu, osim plaće, 60 K, a on se je s ovim obvezao da će po : pa opet sve u redu! 6 kutija 18 kruna. tuzlanskom okružju putovati bez dru­ Omot i poštarina posbno, ali što jeftigih troškova. Naravno, da mu je to i mije. — Eugen V. Feller, Stubica donja, vlada odobrila i doznačila bez prigoElsatrg br. 310. Hrvatska. PAP1RNICA HAMDIJE KOPČIĆA | preporučuje svoje bogato stovarište 2 svih vrsta papira, kancalarijskog i T »školskog pribora. — Naručbe se ♦ obavljaju brzo i točno. 2 Cijene umjerene. 2 Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 61б 2 Gerjtralna drogerija Braća Ša 1}inagić Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. Salihaga Nuhić i sinovi trgovina voća i ze­ leni i južnog voća na veliko Sarajevo Protin Sokak 4. - Telefon 498 a Bonbona najboljeg bečkog fabrikata nudi tiz cijenu od K 70'— za netto kg dok zaliha traje Muslimanska trgouačhđ i obrtnička banka za Bosnu i HzFCEgovinu u Sarajevu. Kancelarija: Kralja Petra ul. 2 prizemno lijevo. — Telefon: 214a Brzojavni naslov: Trgovačka banka Sarajevo. Milhelm F. TiEfBnbach i drug Osijek I. uvoz i izvoz kemički tehničkih proizvoda Preporučuje na veliko: Benzin nadomjestak, acetona, na­ domjestak gor. žeste, uljene i su­ he boje, parafina, lanenog firnisa sikativa, brunolina, lakova, škrob u sanducima, amoniak sode, jetkog natrona 1OO°/o i 128%, dr­ vnog katrana, octene kiseline, 80%, drvni ugalj, kolofoniuma. razni toaletni sapuni, olovni še­ ćer [Bleizucker] kem čisti, te svu drugu u tu struku zasijecajuću robu. Cijenik šaljemo franko. Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dion. društvo u Sarajevu. Ppdružfticau Tuzli. Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,000.000. Pupiiamo siguran zavod. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K 11,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavlja sve bankovne poslove najbrže i najpovoljnije. V'tMdk: CutraM CMboz 4. ■. O.« KtaupkrU* D, k A, К«Ји. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/0646cb3f73c4b2478fbfbfc793e02856.pdf 4273f6c093b8069b8ec3eb3764de97d1 PDF Text Text pojedini broj 1 kruna. Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. UrEđujE FBdahcioni odbcr. ^ЛЛСИЖ> ОТОСЛАМНСКВ Broj 64 (169) Sarajevo, četvrtak 17. juna 1920. (30. ramazana 1338.) Bajram mubareć olsun I Današnji ićindijski topovi upozorKe te, brate muslime, da ti je prelaziti iz posebnog ramazanskog življenja u običnu svagdanjost i da ti sutra valja donijeti tekir u trijeznom i skrušenom stanju, u koje te je uveo mjesec ibadeta, rahmeta i oprosta, Hoćeš li odoljeti ili ćeš pokleknuti? Pitanje, na koje ob­ zirom na prošlost tvoje mladeži, a i stareži, ne možemo odgovoriti sa pot­ rebnom sigurnošću'; pitanje koje zabrinjuje svakog našeg rodoljuba i muči svakog ko gleda ma i u najbližu bu­ dućnost. Veliko pitanje. Bojati se je da ćeš starim razlozima dodati i novi; »da razbijem derte, bra­ te«. Da, da. imaš dosta i predosta dertova, imaš mnogo i premnogo bolova. Znamo to, kao što vidimo da nijesi još svoj na svom, da se još i sad ne držiš bratom i da'se gaziš i ondje, gdje bi trebao naći utočišta i zakrilja. Teško ti je, dertli s>, to je istina. Ali je obmana, da ćeš derman svom dertu naći u ča­ šici i ciganskom ciliku; opsjena je da je sve izgubljeno i da smiješ klonuti. Velik je dio krivice — u Tebi, islam­ ska zajednico, jer I sad još drijemaš i jer još nijesi načisto o tom, da ti je spas u zbijenim redovima. U zbijenim borbenim redovima. Resul (a. s.) ti veli: »Kakvi budete onako će vam i biti«. Zamisli se u te uzvišene riječi i biće ti jasni uzroci tvog bijednog stanja. Oborila si očj u zemlju, mjesto da gledaš poput starenika sa sokolovim pogledom; pregibIješ šiju i stoga ti natresa svaka šuša 1 šušulja. Glave brdu, ruku ruci i svjesno naprijed! Nije ti druge, islamska za­ jednico, i samo ti se takoj: samo ti se trijeznoj, povezanoj, jedinstvenoj i — odlučnoj; samo ti se borbenoj mo­ že reći: Bajram mubareć olsun! Izmjena Hrizmanove agrarne Uredbe. Zbornik zakona i naredaba za B. i H. od 31. maja o. g. donio je izmjenu Krizmanove beglučke uredbe, koja se malko razlikuje od -prije objavljenog teksta pa je stoga ponovno donosimo u našem listu. Ova je izmjena učinjena »na predlog ministra za agrarnu re­ formu, a po saslušanju mini­ starskog savjeta« i glasi: Izmjene u Uredbi o postupku s beglučkim zemljama u Bosni i Hercegovi­ ni od 14. februara 1920. god. Članovi 6. i 7. mijenjaju se i glase ovako: Ona begiučka zemljišta, na kojima ne postoje kmetstvu slični odnosi, već ko­ ja težaci drže i obraduju kao zakupci, i oni begluci ili dijelovi begluka, koje su sopstvenici obrađivali ili ih obra;đuju samt, ili u vlastitoj režiji, ostaju slobodni od agrarne reforme dotle, dok se težaci, koji drže 1 obraduju zemlju kao zakupci, a nemaju ili nemaju do­ voljno svoje zemlje, ili težaci koji ne­ maju nikako ili nemaju dovoljno svo­ je zemlje li obeskućeni kmetovi ili zemljoradnici dobrovoljci iz Bosne i Hercegovine, koji nemaju ili nemaju dovoljno svoje zemlje, mogu podmiriti zemljom od državne ili javne zemlje. U ostalom u postupanju sa beglučkim zemljama ostaju u važnosti propisi čla­ nova 9.—16. »Prethodnih Odredaba« od 25. februara 1919. i člana 2. »Uredbe o zabrani otuđivanja i opterećivanja zemljišta velikih posjeda« od 21. jula 1919. god. Ove izmjene stupaju na snagu od da­ na kada ih kralj potpiše i kad budu obnarodovane u »Službenim Novinama Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca«. Provedba se povjerava rhinistru za agrarnu reformu, a svim vlastima nala- ВРГАШШЦЦЈЕ. že se, da ih se pridržavaju i tačno ih izvršuju. 11. maja 19’0. godine. Aleksandar s. r. Ministar za agrarnu reformu: Dr. Ivan Krnic s. r. U savezu sa ovom izmjenom donosi­ mo i okružnicu naše zemaljske vlade (odjeljenje: Agrarna Direkcija) od 25. maja 1920. broj 3.666/A. D„ koja je upučena svim političkim uredima a gla­ si: »Dne 11. maja 1920. potpisane »Izmene« člana б. i 7. »Uredbe o postupku s beglučkim zemljama u Bosni i Her­ cegovini od 14. aprila 1920.« publici­ rane su u službenom dijelu »Narodnog Jedinstva« od 21. maja 1920. Upozorujući p. t. na ove »Izmene« dodaje se, da je Ministarstvo za Agrarnu Refor­ mu svojim telegramom od 19. maja >1920. naredilo slijedeće: Da se predusretne krivom shvaćanju izmene članka 6. i 7. Uredbe o postup- I ku s beglučkim zemljama od 14. fe­ bruara 1920. godine i da se ne bi usled | toga s dotičnim zemljama, na koje se ti člankovi(!) odnose, postupalo tako kao da se na njih iiopšte ne odnose .propisi agrarne reforme, to Vam se sa- I optšava, da glede svih tih zemalja os­ talu i dalje na snazi propisi uredbe od 22. jula 1919. god. o pobiranju prihoda s beglučkih ziratnih zemalja kao što i brzojavno naređenje od januara 1919. godine broj: 1140 (broj zem. vlade 1085/pres.) u pogledu otuđivanja ili op­ terećivanja svih beglučkih zemalja. Pri tom se osobito mora naglasiti, j da prema spomenutoj »Uredbi od 22. jula 1919. god. pravo na pobiranje s tih zemalja imaju isključivo težaci, koji su tu zemlju obradili i da ih u tome ne smije nitko smetati bez razlike, da । Pretplata godiš. 120 kru­ na, na pola godine 60 kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124, Čekovni račun pošt.stedionicelllO. Godina II. li su tu zemlju obradili kao deložirani i kazuje je li se povela disciplinarna is­ traga i s kojim rezultatom. kmetovi, priorci, Ićesimlije, zakupnici Ne kazuje ni gdje je »posimljeni« Šaili u bud kakvom odnosu pristankom vlasnika ili pako dozvolom vlasti, te bau Merđaiiović. Mjesto da ga traže i se ne smiju s tih zemalja protivu nji­ da se proti krivcu njegova »bijega« hove volje deložirati. To stanovište zapovede disciplinarna istraga, te da se uzimlje i okružnica (tamošnje) zemalj­ ispravi gornja pogrješka »demokrat­ ske vlade od 19. marta 1920. godine skog« sistema za otuđivanje i provje­ broj: 48348 prema kojoj također i na­ ravanje. organ Oblasne Zaštite, ma­ dalje za sve zemlje valja postupati. če špijunsko »Njuši-Zvono« nezadovoIjava se ni sa tim, već ruje i traži da od U smislu gornjeg naloga naređuje se, da svi podređeni organi tako postupaju djece izolira i islamskog vjeroučitelja jer da isti »raspiruje versku netoleran­ i da se spriječi bezuvjetno!!) svako ciju«. nastojanje, koje bi se s time kosilo«. To znači, da islamsku djecu ne tre­ ba, ni odgajati u islamu, već da tamoš­ nja pravoslavna bogomolja može slu­ Sarajevo, 16. jula. žiti i za njih, kao što je služila za Ša­ Naše roblje u Reljevu. Opetovano bana Merđanovića, pardon, tada Simu upozorenje da mjerodavni faktori, mje­ Radovanovića. Eto, tako misle i pišu sto protekcije za pojedine individue po »Zvonu« ti »prijatelji naše dece«, na reljevsko sirotište dodijele potreban pa stoga tražimo da ulema medžjis ubroj učitelja muslimana, ostao je glas čini jednom kraj ovom abnormalnom vapijućeg u pustinji. Vlada šuti a dje­ stanju i od centralne vlade — ca nek čekaju još koje pokrštenje. Sis­ ako već ne će da to uredi naša pokra­ tem korupcije što ga je zavela »de­ jinska — zatraži premještenje islam­ mokratska« vlada podržava se i danas. ske djece u Tuzlu. Protekcija i sad cvate. Zavod sa go­ interesantno je još i to, da organ tovo polovicu islamske djece prepuš­ Z-Sktite priznaje đa »od nazad godinu ten je u jednom nemuslimanskom selu dana, kako je rukovanje sa dečijim do­ na milost i nemilost kućnom i škol­ mom potpalo pod kohpentenciju Obla­ skom odgoju, pri kojem ne sudjeluje n i sne državne' zaštite dece i mladeži, da jedan jedini bdgojjftelj mu» od 110 dečice okđ 40 ih boluje od gro­ si ima n. Kakve su posljedice ovakog zne prilepčive bolesti, od koje preti o»demokratskog« odgojnog sistema, po­ pasnost zaraze i okolnih sela«. kazao je još nerazjašnjeni slučaj preko noći »nestalog« Šabana Merđanovića, Mi čestitamo vladi i divimo se ovom koji bijaše prekalupljen u Sjmu Rado­ usoiehu njenih »prijatelja dečice« koji i sami priznaju koliko su sposobni u svom vanja vi ča. rukovanju kako u ostalom, tako i u Istina, g. Zećević je dao »ispravak« napretku diečijeg zdravlja. •i ustanovio '»materijalnu istinu«. Ali, nikako da kaže šta je s krivcem, niti Afera dra Uroša Hrulja, svome životu učinio je hiljadu slučaj­ o kojoj smo izvijestili u prošlom broju nih gluposti. Evo novi slučaj Korkutov našeg lista uzvitlala je silnu prašinu. prilikom Regentove posete u begovoj Prešla je i u naše novinstvo pa nalazi­ mo za munasib, da o tom obavijesti- I džamiji. Korkut je u svojoj mržnji spram Srba hteo da priredi demonstra­ mo naše čitatelje. U prvom redu valja cije, a kao uzrok zato našao je to što nam zabilježiti mišljenje njegova stra­ je džamiju posetio i dr. Krulj. Reis-ulnačkog organa »Glasa Naroda«. On je ulema g. Caušević i policija odstranili sirota bio tako zbunjen, da nije umio su ovoga ludog čoveka, da ne bi imao ni da se sabere, već zgrabivši d e t e kt i v s k i raport objavio ga u svojim po sebe težih posledica«. Mi što znamo dru Krulju do sad nije — domaćim vijestima i popratio ga svo­ jim primedbama pod prvim dojmom te niko rekao da je »lud čovek«, a ni sa­ ma »Pravda« nije njegovo odstranje­ porazne vijesti. nje pripisala, da prostite, policiji nego Raport glasi: »Jučer je naša policija predsjedniku vlade. »Pravda« dapače imala priliku', da — zatvori junači­ nije rekla ni da je dr. Krulj odstra­ nu Korkiita i da ga na raj način opa­ njen, već .da sd -je »izvoio uklonili meti malo«. Kako se vidi, i naši se s vida«. Ali šta ćemo; »demokratsko« »demokrati« povode za svojim sanu džačkim drugovima i misle da je naj­ je glasilo bilo u neprilici radi našeg is­ zgodnije boriti se hapsom i nasiljem. tupa, pa nije ni čudo što je svom KroNo zaboravljaju da Korkut nije u San­ Iju napravilo — medvjeđu uslugu. Če­ džaku. Da sad čujemo komentar gor­ stitamo. • njem raportu! Interesantno je u pr­ vom ' redu, da notica nosi tuhaf na­ »Hrv. Sloga« piše: Ovdašnji novin­ slov »Slučaj — Sakiba Korkuta«, kao ski ured u svom izvještaju o posjeti da je Korkut, a ne Krulj, izjuren iz ha­ Njegovog Visočanstva Regenta u Be­ rema Begove džamije. Kraljevo .glasi­ govoj džamiji navodi medu službenim lo veli dalje: »Ovaj famozni hodža u licima, koja su toj svečanosti prisus- �Strana 2 Страна .PRAVBA tvovala i ime dra Krulja. Koliko smo »Glasa Naroda« a sad ćemo da pre­ informirani — a te su informacije tačnesemo njihovo pisanje. Oni vele: ne — dr. Krulj je doista došao na tu »U našoj publici se mnogo govori o večernju svečanost (lejlei kadar) u incidentu koji je počinio g. Korkut pridžamiju, ali se na zahtjev svečanog od­ 1 likom posete Njeg. Visočanstva u Be­ bora morao smjesta da udalji, govoj džamiji. G. Korkut hteo je opet što je na svoju sramotu i učinio. Mi se jednom da se samozvan naturi kao ne­ ne čudimo g. Krulju ako nema sam to­ ki »vođa« muslimana i da visoku poliko takta, da zna prosuditi gdje mu setu Regentovu nedopušteno i upra­ ima mjesta a gdje ne, ali se čudimo uvo k a ž n i i vo (!). upotrebi da se pred masom opet jednom pokaže »junak«. redu za štampu, da na taj način do­ Mi i svi muslimani koji zrelo vodi osobu gosp. dr. Krulja u jedan p r o s u đ u ju ovu stvar znaju vrlo do­ neugodan položaj. Službenom je izvje­ bno, da je Korkutu bilo glavno — ne štaju dužnost, da konstatuje samo suš« muslimanski interes i prestiž muslima­ tu istinu, a ako je htio prešutiti neu­ na koji naš visoki gost svakako nada godni incidens sa gosp. Kruljem, onda sve čuva .i ceni, — nego demagogija je morao prešutiti i njegovo časno ime. Tim b: se riješio ovog prigovora, a go­ pomoću koje je vidio da i ovom pri­ likom može da lično za sebe i za svoju spodinu Krulju bj se uštedila jedna ne­ protivnarodrtu 1 upravo protivugodnost. * muslimansku grupu oko »Pravde« iz­ .»Jugoslavija« je ovaj: događaj noti­ bije najbolji partijski kapital. Žalosno je da ovaj čovek bez skru­ rala bilješkom: Ne će zaboraviti Be­ gove džamije« - u kojoj veli: Posjet repula nije propustio ni ovu zgodu koju gentov u Begovoj džamiji dojmio se svakj pošteni sin ove zemlje želi da muslimana vrlo ugodno, samo je taj očuva u najsjajnijoj i neokalienoj us­ dojam, kako čujemo, kvarila pri­ pomeni a da je ne oblati. sutnost dra Krulja, koji je u M-i ne ćemo da ispitujemo slučaj g. Parlamentu i u »Demokratiji« prije vi­ dra Krulja. Njegova eventualna še vremena uvrijedio muslimane. Po­ krivnja u ovom slučaju ne može bahati što je prijetila pogibao, da masa ne će i nekulturni korak Korkutov nikako da zatajiti svoga neraspoloženja prema opravda. Bio on kriv ili ne, pisao on dru Krulju ni pred regentom, udaljio onaj inkrimirani članak ili ne, —■ mi to se nepoćudni gospodin nenećemo da ispitujemo, — svejedno drs­ o p a z i c e iz pratnje«. kost je skrajnjih granica, preteti indi­ ♦ rektno sa demonstracijom u prisuću »Glas Naroda« morao je polizati svo­ Regentovom, a ta bi demonstracija zna­ ju vijest od utorka i u jučerašnjem bro­ čila svakako gest koji se po našeg vi­ ju donosi člančić, naravna stvar, opet sokog gosta ne bi mogao nikako po­ pun lažj '1 izvrtanja. Lažan mu je da­ voljno procijeniti. Zna li to Korkut ? pače i sami naslov »Korkutova de­ Ne vidi li taj kratkovidni zavodioc mu­ monstracija prilikom Regentove poseslimana, koliku bi ljagu uanco baš mu­ te«, jer Korkut nije uopće demonstri­ slimanima u čiju je sredinu kao gost do­ rao a kamo li još proti Regentu — od šao Regent? Hoće li Muslimani moći toga je daleko i Korkut i sva naša or­ još dugo trpeti u svojoj sredini čpveganizacija — većjevladinupred- | ka koji ih na svakom koraku komprosjedniku stavio zahtjev, da [ mituje? U svakoj drugoj sredini bio Krulja odstrani kao nedostojna da pri­ bi ovakav gest dovoljan za onoga ku lazi džamiji i muslimanima. Nije istina, i ga učini da bude u javnom životu za da je predsjednik vlade učinio pogrješ- j uvek pokopan. Hoće li to kod nas biti? kn što je odstranio dra Krulja. većljje Jučer pod navalom prvih vesti koje istina, da je pogrješka i krvav iza- [ su u sebi bile protivrečne đoneli smo zov muslimana u tom, što se je da su Korkuta odstranili, a upravo se taj gospodin uopće pojavio uz Regen-’: dogodilo — kako smo kašnjc auten­ ta. a kamo li da se je još usudio doći , tično informisani — protivno Mo­ u džamiju. Ako tamo oni ne će da is­ rao je ići — Krulj! Kako je to pituju slučaj dra Krulja. ispitali smo morao tumačiti Regent? Zar je naša ga mi i tačno ustanovili da je on pisac 1 vlada toliko spala da je za nju meročlanka u »Demokratiji«. I da snio u | davan jedan obesnj demagog i zar ona kulturnoj sredini bio bi nemoguć drt I misli da su svi muslimani za niim? G. Krulj. koji je uvrijedio jedan čitav elepredsednik vlade učinio je pogrešku menat u našoj domovini, a ne oni koji I takta prema visokom goscu Nije nam se gade nad ovakim nekvalifikovanim ; stalo do ličnosti g. Kr il a — koji je u postupkom jednog ministra i koji se sa- ’ ostalom demantovao javno u pa.lanienblažnjuju nad njegovom drskošću, da I tu da ie igde povredio muslimane — se i bez isprike prlbližuje njihovoj sve- ■ nego do odnosa između ovog demago­ tinji. To imadosmo reći gospodi oko I ga prema vlasti. On ne reprezentuje F E Ц T O N. — »НРАВДА muslimane ove zemlje' i njegov bahati gest trebalo je odbiti onako energično kako ovakvom čoveku dolikuje Nijedan Musliman ne bi pristao na to da u času kad mu iskazuje posetu nje­ gov Regent njemd pravi — demonstra­ cije i neugodnosti. To je trebala da zna i naša vlada. BiijeShc. Šefu našeg presbiroa neprestano se vrzu pred očima bajne slike iz vreme­ na propale Austrije. Naučio, jadnik, da kcio ne može biti bez kokana ai anstro-madžarska svečanost bez svog glavnog eksponenta Šerifa Arnautovića i trabanta" mu dra Mustafa Bega Mjitevelića, pa ih i sad umetnuo me­ đu'— ugledne građane koji prisus­ tvovaše dočeku Regenta u Begovoj džamiji. । Bilo bi dobro, kad bi naš presbiro bio rigorozniji u izvješćivanju, narou čito u slučajevima, gdje je u pitanju čast i ugled našeg građanstva. Svoje simpatije prema Šerifu i njegovu »dru­ štvu« mogu gospoda iskazati na drugi način, a i inače mu učiniti uslugu kad ga puste u hladovini političke grobni­ ce, jer bi se mogao prenuti i uzbuniti svijet. Ehalija se sad kloni i manjih burureta, a kamo li bi drage volje išla tražiti glogove kolce, da ih ponovno zabija u vampira sa madžarskim du­ hom j crnožutim krilima. Prosvjeta i Ma. Radimo za „Bajret". vs. Vrijerhe koje preživljujemo jest vrijeme napora i borbe. U ovoj borbi mogu izdržati samo oni koji su sprem­ ni i sposobni. Tu spremu i sposobnost daje čovjeku jedino prosvjeta. Za pro­ svjetu i školu treba da prihvatimo svi bez razlike spola i staleža. Ako to uči­ nimo donekle ćemo nadoknaditi ono što smo izgubili na prosvjetnom polju za vrijeme bivše uprave. Jedan ogrom­ ni procenat muslimana nijesu u stanjuizdržavati svoju- djecu na školama. Za­ to je tu društvo »Gajret«, koje vodi brigu o tomu da siromašne musliman­ ske đake opskrbi hranom, odjećom, ohućom i konačištem. Ovo drušKo pre­ uzimajući na se brigu oko tjelesnog i duševnog odgoja mladeži s jedne stra­ ne rešava roditelje svakog tereta, a s druge strane omogućuje njihovoj djeci da budu korisni elementi za se i za ci- samo bi mogla Nesime ishoditi pomilovanje. A smi­ je li on doći pred Nesimu s ovakim zahtjevom? ‘ Kako bi to ona shvatila? A tada je Ihsan mislio o Nesimi i Akifbey-ovu A- Hifzi BjeJevac pismu. Dolazio je do raznih zaključaka, ali nikad nije bio siguran u njima. Na drugo Akifbeyovo pis. mo, koje je iza dva mjeseca dobio i u kojem gaje mutesarif zvao da što prije dođe u Carigrad odgo­ XIV. vorio je Ihsan ovako: U jednoj cirkularnoj povjerljivoj obavijesti jav­ • »Dragi prijatelju! ljao je Akifbey svim pouzdanicima u Erzerumu, Na tvoja obadva pisma Odgovaram istom sada, Trapezuntu, Brusi, Ankori, Izmiru, Selaniku i drugi­ jer ti tražiš odgovor. I ako se bojim pisati o ovoj ma, da je mladoturska stvar uznapredovala toliko, stvari, držim, da će donosioc pisma sretno proći. da je potreban sporazum za daljni rad, pa je poz­ Našu stvar čini mi se gledaš očima iz Carigrada, vao sve viđenije Mladoturke, da na zgodan način ali ovamo u srcu naroda drugačije izgleda. Ja često dođu u Carigrad. Ujedno je u jednom dodatku za gubim nadu uopće u budućnost, jer naš narod je Ihsana, koji je tada boravio u Konji, javio da će slabo pristupačan savremenom naziranju društva mu Jilđiz najlakše pasti, jer je sultanija Nesime i države. A najveći je uzrok tomu neznanje, fatalipristala da pravovremeno makne lzetbeya.' Ali — zam i da ti još nešto priznam što je teško priznati dodao je k tomu Akifbey — stvar stoji i do tebe, jest mlitavost. Svaki pojedinac brine se više i zna da svojim dolaskom obvežeš Nesimu na održanje više šta se u svijetu događa, nego u njegovoj vlas­ obveze, jer ti si onaj, koji je u njezinu srcu osim titoj domovini. Znam šta ćeš na ovo reći, ali često patriote i čovjek, kojega ona voli . . dolazim na misli Dindareve. On drži, da se narod može na dva načina osloboditi; polako školom, Ova sasvim otvorena izjava iznenadila je Ihsa­ kdlturom i odgojem, a drugo nasilno: da mu na­ na. U posljednje vrijeme Ihsan se je bio posve pre­ turiš školu, kulturu i odgoj. Dakle je opet i u jed­ obrazio. Nakon povratka iz Bejruta prestao je is­ nom i u drugom slučaju kulturno vaspitanje naro­ pitivati uzroke Ifetinoj promjeni, zaboravio Sabihu i da, koje mora potpomoći i država i društvo. Priz­ kušao u radu za narod, da zatomi svaki osjećaj najem da prije svega treba dobiti političko oslobo­ srca. A baš u tome radu nešto ga grizlo i mučilo, đenje. Turski narod živi još samo radi svađe Erbaš taj prenaporni rad podsjećao ga na jednu, kojoj rope, a čim ona postane složna, da nas kao državu je krivo učinio radi rada za narod — u tf časove, zbriše, a kao narod potlači, učiniti će to bez otpora kad je bio najviše zaokupljen poslom zaokupljalo jer otpor daje probuđena narodna svijest, prava pro­ ga teško kajanje i sjećanje na Renu Logotetides. svjeta. Država naša ne smije se zidati na politici i Ali sjećanje na Renu dolazilo je do jedne ograde u uplivu, naklonosti jedne ili druge države ona njegovoj duši, gdje Je kušao, da zaustavi čuvstvo treba da je podignuta na narodnoj svijesti i samoj kajanja i ublaži opori glas savjesti. Pred zadnjim snazi njegovoj. časom kada je bio spreman spasiti je pokozala se je previše ohola i ponosna; — pa ipak ni sjećanje Kako vidiš priključujem se više turanskoj misli na ovo, ni ideja koju je Rene zastupala i služila' nego načelima mladoturske politike, ali držeći pred^ој nije mogla ugušuti glas savjesti, niti zaustaviti uvjetnim političko oslobođenje spreman sam što čuvstvo kajanja, a da se ne prelije preko ograde prije doći i bude li nužno žrtvovati i nešto više, sebičnosti u dušu. .. nego što je komadić srca, — možda i to se ne' žrtvuje... Nesime je žena, koja je učinila toliko Ona mi ne može oprostiti — mislio je Ihsan usluga našoj stvari, i koja će još učiniti. Sultan ne u tim časovima i često odlučivao, da nešto poduz­ smije doznati za osnove Izetove, jer bi mu on Ne- | me za Renu, da angažuje... Ona bi mogla. . . Da, Rene Logotetides. (58> БроЈ 169 Broj , jelu zajednicu. Koliko je sveta i uzvi­ šena dužnost ovog društva, to može procijeniti svaki roditelj- koji je sobom ; izdržavao na školama jedno ili dvoje i svoje vlastite djece i koji je iskusio kaI ko često treba štediti ođ svog zaloga­ ja pa onu uštedu poslati svome djetetu, i da ne ostane gladno. Mnogi je otac doј sta nešto prepatio dok je iškolovao I svoga sina, ali na koncu kad ie vidio . da mu je sin izučio i umiješao se među obrazovane i inteligentne ljude, taj je ! otac duboko osjetio moralnu zadovolj। stinu i u tom vidio najbolju nagradu za I svoju brigu. ■ Onaj otac koji je vodio brigu oko uz. goja jednog ili dvojice sinova, nek se razmisli, a neka to razmisle i svi drugi muslimani, koliko li je uzvišena duž­ nost društva »Gajret« koje ima da se brine, ne o jednom ili dvojici, nego o stotinama muslimanske djece, da ih . izvede na put. Vršeći ovu dužnost, dru­ štvo »Gajret« postaje duševnim rodiF teljcm sve one djece koja su željna na­ uke. a nemaju vlastitih sredstava, da se školuju. Da društvo mogne uspješ­ no vršiti ovu svoju dužnost, potrebna mu je pomoć svih muslimana. Svi mu­ slimani treba da koncentrišu svoje po­ glede u ovo dnuštvo i da ga potpomog­ nu, pa da ono mogne materijalno osi­ gurati naše đake i omogućiti im bez­ brižno i nesmetano pohađanje škole. Teške su prilike danas za svakoga pa i za »Gajret«. Prema težini prilika' i žrtve su velike. Puno truda, puno žr­ tava treba da podnese »Gajret« pa da uspije u svojoj zadaći. Ali dobra na­ mjera i neumoran rad samog društva, te blagonaklonost i dobrohotno interesovanje svih muslimana, ukloniće sve poteškoće i odoliće svim neprilikama. Djelatnost ovog našeg društva u mi­ nuloj godini nije se mogla razviti ona­ ko, kako bi se razvila da nije bilo po­ znatih trzavica. Stoga treba podvo­ stručiti sile, kako bi uspjeh u ovoj go­ dini zadovoljio sve potrebe i kako bi naš »Gajret« u svakom pogledu mo­ gao stati o bok »Prosvjeti« i »Napret­ ku«. Ovo naše društvo posjeduje sad samo jedan konvikt, a ušljed slaba ma­ terijalnog stanja vakufske zaklade, »Gajret« stoji pred velikim i teškim zadatcima. Istina je da se s ponosom može uprijeti u sadanji sarajevski kon­ vikt. čiju je uređenost naš list istakao i prilikom otvorenja ovog konvik­ ta, ali to je samo dobar početak i ni­ šta više. Valja izgrađivati dalje i nije dosta reći: »Imamo sarajevski »Gajretov« konvikt«, za koji svaki objektivan čovjek može metnuti ruku na srce i, usporedivši ga sa prijašnjim njegovim stanjem, priznati da je polučen ogro­ man napredak. Jer sama zgrada kon- simu dao, kao što se daje sadaka*) prosjaku. On bi i uz cijenu da unesreći Nesimu zadovoljio svoga miljenika. Koliko mi je poznato, Dindar Haki namjerava također preko ljeta tamo, pa ćemo se sastati i op­ širno posavjetovati. Ihsan.« Kurir, koji je donio ovo pismo Akifbeyu saop­ ćio mu je da će Ihsanbey doći u Carigrad u ljetu te godine, ako ne nastanu kakve zapreke. I ako nije začudilo pismo Akifbey-a ipak ga nije ni oduševilo kako je on htio, jer je on tražio od ihsana pozitivan odgovor radi Nesime. A on je polovično odgovorio, pa ne će moći ništa reći Nesimi. Pošto se iz pisma ne zna tačno namjera šta je Akifbey htio nužno je ovdje rastumačiti ovu stvar. Radilo se o udaji Nesime. Sultan Hamid htio se ri­ ješiti njezina utjecaja, pa joj je jednom rekao, da će je naskoro udati. I ako je to Nesime odbila, znala -je da stim stvar nije svršena, jer je pozna­ vala sultana i njegove postupke prema drugim prin­ cezama. Zajto povjeri svoju tajnu Akifbey-u. Nesi­ mu je volio Izet i sve činio, da je predobije. Oda­ tle i moć njezina u Jildizu. No Nesime nije htjela ni čuti o tome, jer je mislila o Ihsanu i nadala se, da bi se prilike mogle promijeniti. Nesime nije mo­ gla ni Izeta odbiti, ali čuvši od sultana želju da je uda pomislila je odmah na toga mrskog krvoloka, koji je inače za čudo bio lijen čovjek. Osim njego­ ve prošlosti i njegova špijunskog rada bunilo je Nesimu i to što je Izet bio udovac i što je već bio prilično u godinama. Akifbey ne znajući za ljubav svoje kćeri uzme na se ulogu da će pokušati da opipa Ihsanove os­ jećaje i ako se je izjavio da nije prijatelj ženidbenih posredovanja. Iz ovog je proizašlo Akifbey-ovo pismo Ihsanu, a za ovim Je ležala i jedna garancija da će Jildiz biti u času potrebe otvoren, ako se sultanija ne uda za Izeta. Nastaviće se. *) milostinja. Muslimani čitajte,Pravdu* �Сграна 3. vikta do lani je sličila na sve samo ne na ljudska boravišta. Mračne zidine, blatni podovi, upaućeni prozori sa raz­ bijenim staklima, pružali su sliku hajvanske štale ili razbojničkog utočišta. Ta zapuštenost kako je tužno morala djelovati na stanare te zgrade, a ti sta­ nari su naši đaci. 1 onaj đak koji je kod svoje kuće naučio biti čist, opran i uredan morao je biti zaražen nečisto­ ćom koja ga je okruživala u tom za ljude nedoličnom stanu. Danas je ta zgrada očišćena, obijellena, uređena kako se najbolje može u današnjim pri­ likama. Li avliji ima svoju bašču, svoj cvijetnjak. Čovjeku se mili unić.i U konviktu čovjek# sad sve miriše, sve ga privlači i tu se vrlo ugodno osjeća. Đaci su se ove godine prehranili sa najboljom hranom; a do lani su ti đaci u potpunom smislu riječi gladovali, tužiff se na sve strane i u svakom pobu­ đivali samilost kao kakva neopskrbljena siročad. Što se tiče moralne strape i tu je polučen veliki napredak. Sad u konviktu nema više one galame, kojom su do lani uznemirivali čitavu okolišnju mahalu. Đaci su pristojni i uljudni i- u svojim starješinama gledaju svoje du­ ševne roditelje,, ljube ih i poštivaju. Kod đaka »e njeguje i religiozni osjećaj u najboljoj mjeri: redoviti korpora­ tivni polazak džamije vrši se uz asi­ stenciju vjeroučitelja, a svi odrasli pitomci uz ramazan poste. Ali to ne čine pod kakvim pritiskom uprave konvikta i iz straha pred odbijanjem župe ili za- [ jutarka. Pritisak se na njima ne vrši ni u kakvom pogledu, nego se apelira na I njihovu religioznost koju su kod kuće usisali ј pozivaju se da iz ljubavi pre­ । I ma svojoj vjeri vrše svoje dužnosti. • I U slijedećoj školskoj godini društvo : »Gajret« će, kako prije istakosmo, imati I još više posla'nego И u prošloj. Ono namjerava preuzeti još jedan konvikt I iz vakufskih ruku,”) misli u Sarajevu i otvoriti jedan ženski konvikt, gdje će se smjestiti 20—25 muslimanskih curi­ i ca koje bi iz provincije došle i ovdje I nastavile srednju školu. i Ne može se, a zasad i ne treba na­ brajati sve šta ima »Gajret« u vidu da poduzme i provede ove godine. Nužna mu je izdašna potpora svih muslimana. I Koga god boli u duši kad vidi našu za­ I ostalost u prosvjeti, ko god iz srca čez­ ne za tim, da se što prije kurtarišemo džehalettf i njegovih loših posljedica, uopće ko je .god iskreni prijatelj musl.mana i njihova napretka, neka vodi brigu o ovom društvu i neka ga potpo­ maže. Iz naše organizacije. Haši dopisi u istražnom zatvoru. Ovim povodom ustupljeni su svi spisi banskom stolu, koji će imati da izreče konačnu odluku. I Pošto se ova odluka ne može odmah SVI SE MJESNI ODBORI UMO­ Mostar, početkom juna. LJAVAJU DA ISKORISTE BAJRAM(Ipak se rastadoše.) Prije kratkoga I ispostaviti kao i obzirom na to, da i predsjednik rasprave' također treba SKE SASTANKE U SVRHU: I vremena sam vam gosp. uredniče pisao vremena da prouči akte, koji mu sada 1. SA SKLONU PRETPLATNIKE ' o dvojici delija u našem mjestu d Švabi nijesu pri r-uoi, to je rasprava protiv »PRAVDE«, KAKO BI ODMAH POD­ : Josefu Trojeru i pojugoslaveniziranom Radića odgođena od 21. juna na 8.- jula. MIRILI DUG I POSLALI IDUĆU predstojniku Gučetiću, koji se je u pre­ PRETPLATU, vratu iščahurio iz kotarskog predstoj­ VANJSKI POLOŽAJ. 2. DA RAŠIRE »PRAVDU« I SAKU­ nika Gozze-a, u srsekog načelnika GuRevolucija u Trakiji. Državna agen­ PE JOJ ŠTO VIŠE PRETPLATNIKA, četića. cija »Daciia« prima iz Sofije vijest, da 3. DA SAKUPE BAJRAMSKT PRI­ Vuk dlaku mijenja---- rekoše stari je u Trakiji organizirana revolucionar­ LOG »PRAVDI« i iskusni ljudi, pa i naš delija predstoj­ na vlada, ko-ja je sastavljena od 5 Tu­ nik ama baš se ni za dlaku nije promi­ Kotarska skupština u Travniku. Dne raka i 4 Bugara. Turske su čete doče­ jenio u svojim crno-žutim osobinama. 4. juna o. g. sazvao je kot. odbor naše kale Grke kod Ksantija, te su ih napale Nedavno je odahnuo naš grad kad je organizacije u Travniku svoju glavnu i uništile. čuo, da nam odilaze i Trojer i Gućegodišnju skupštinu, koja je bila izvan­ Sudbina Misira. Javljaju iz Londona: tić-Gozze, da su za zasluge porazmjeredno posjećena kako od strane gra­ Izgleda da pregovori između Engleske šteni na važna mjesta, jedan u Maceđanstva tako i od strane seljaštva. Na i Egipta dobro napreduju. doniju drugi u Albaniju. Veselje bi krat­ skupštini se je naročito istakla svijest Esad paša — ubijen. »Havas« javlja ko. jer naknadno saznasmo, da Irojer muslimana ovoga kotara bez razlike iz Pariza, da je neki albanski študent, zaista ide, ali da Gozze ostaje. zvanja i zanimanja, te želja za što tješ­ Rustem Aveni, ubio sa dva revolverPa ipak smo bili na ćaru, kad nam’ njim i uzajamnijim bratskim radom i ska metka vođu albanske delegacije na mjesto Trojera ne bi došao također djelovanjem. U tu svrhu izabran je no­ Esad. pašu, kada je ovaj izašao iz ho­ jedan crno-žuti tip Petrić. koji se je za vi kotarski odbor u koji su ušla ova tela. O atentatu na Esadpašu javljaju se • vrijeme propale Austrije ponosio svo ­ gospoda: Predsjednik Avdibeg Ibrahimslijedeće potankosti: Esad paša je upašić, potpredsjednik Hafiz Omer ef. jom oficirskom uniformom, kojemu je pravo izašao iz hotela »Rue de Castilimponirao samo befel. a osobito se je Arnautović,_ tajnik Alibeg Dautbegović, lone«, kad je k njemu skočio -jedan mla­ pako istakao u proganjanju momčadiblagajnik Abdulah ef. Arnautović, oddić i opalio na nj dva hitca iz revolve­ naše narodnosti, koji bijahu za njega , bornici bez funkcije: Mahmudbeg Hrara. Esadpaša se odmah srušio i prene­ marva u ljudskoj spodobi i kojemu iz­ snica, Ibrahimbeg Teskeredžić, Besimsen je u hotel, gdje je malo iza toga raz »majku ti bosansku« bijaše posve beg Teskeredžić, H. Munib ef. Korkut, izdahnuo. Jedan policijski agent uhva­ omilio. Riiatbeg Krehić, Salihaga Sujoldžić, tio je atentatora, koji se zove Rustem Sad nastoji da se odlikuje i u našoj Fehimaga Bojić, Hf. Salih ef. Begovič, Aveni. 25 godina star, zanimanjem uči­ mladoj -državi kažnjavajući besprimjer­ Salihaga Džulabić, Uzejirbeg Hrustantelj i albanski- državljanin. On je izja­ no i izdajući osude, koje bi mogle doći pašić, Ibrahim ef. Musić-Hadžić, Osvio, da svog zločina nije učinio u pro­ u arhivu pravnog fakulteta kojeg je on managa Leko i Salihaga Rizvanović. mišljenosti, već u onom trenutku, kad Novoizabrani odbor je radi uspješni- svršio kao dokaz njegove »pravničke je vidio pred sobom albanskog tirani­ spreme«. Tu je neki dan izrekao jednu jeg- djelovanja razdijelio posao na sekna i kad se je sjetio muka, koje je on osudu kojom bi se stranka oštetila za čije i to: 1. političku, 2. gospodarskoprouzročio albanskom narodu. 17.000 K. a okružni je predstojnik je­ financijsku, 3. prosvjetnu i 4. sekciju za Napredovanje boljševika u Perziji. dva pristao da potpiše i na 100 K; i tu — šire nje stranačkog organa Po vijestima iz Teherana boljševici su je osudu izrekao Petrić, a potpisao »Pravde«. zaposjeli brzojavni ured u Rastu. Kako Gozze. Gozze se ističe i u kulturnim Kao prvi plod novoizabranog, odbora akcijama, te je prije prevrata poveo javljaju listovi smatra englesko mini­ je osnutak »Musi, dobrotvornog' i kulstarstvo rata položaj u Siriji i Mezopo­ akciju za sakupljanje priloga za dubro­ turnog društva »Merhamet« za suzbija­ tamiji vrlo ozbiljnim. vačke »gohtbane« i skupio 500 K; i to nje nemorala, sprečavanje prosjačenja Pregovori Engleske sa Rusijom. Jav­ mu je jedini uspjeh, kojim se može grof i potpomaganje muslimanske sirotinje u ljaju iz Pariza: Londonski dopisnik kotaru Travniku, tako da je društvo, Gozze da pohvali. »Matina« rezimira pregovore s KrasiIz malog je prsta svoje' grofovske stupilo već za 2—3 dana u život.« nom.u dvije tačke: 1.) Engleska ide desnice Gozze isišao priču, da su mu­ Iznoseći gornji izvejštaj moramo, da bezuslovno u susret obnovi odnošaja s slimani inscenirali napadaj na generala Iznoseći gornji izvještaj moramo, da Ru-sijom. koje će prvo biti samo pri­ Terzića i tu lb laž servirao u užem javno priznanje Radnog Odbora i njivredne, a uskoro će zadobiti i politički krugu građana i oficira u jednom špe­ hovu marljivost i gorljivost stavljamo karakter i tako će doći do priznanja ceraju. kao uzoran primjer svjema kotarskim sovjetske vlade; 2.) s obzirom na taku Da se pokaže što revniji u shvaćanju odborima. U ovu bi se marljivost tre­ politiku Engleske krajnje je vrijeme, zadataka naših »demokrata« izmislio je bali ugledati naročito neki, na sreću ri­ da savezničke vlade sporazumno utvr­ jetki, odbori- koji svoju dužnost shva­ I jednu groznu podvalu u poznatoj aferi de svoju politiku prema Rusiji prije, protiv Smailage Cemalovića. Da po ­ ćaju tako, da njihovi članovi samo no­ nego što se nađu pred fait accompli, što se odbdrničko zvanje. Mi stojimo pred krije sebe kao pravog začetnika one bi smetalo uspjehu pregovora. gadne denuncijacije proti Smailagi, uskorim izborima, pa apelujemo pleo je u to i predsjednika »Ittihada« na sve pristaše u takvim mjestima, da Čišića. Nije se zastidio kad mu je Cišić se pobrinu za izbor agilnih ljudi, jer o ’) Ovo je vrlo optimistično shvatamarljivosti i neumornom radu odbora javno u otvorenom pismu rekao i do­ nje. »Gajret« stoji pred daleko većim kazao, da je lažac i smutljivac; jer nije ovisiće u mnogo koječem naš uspjeh problemom, jer će morati preuzeti sve pokušao ni da se od toga opere, što VELIKA PROTESTNA ISLAMSKA na izborima. Braćo prenimo se! vakufske konvikte, budući centralna napokon nije ni mogao. SKUPŠTINA U D. VAKUFU. Na poPrilozi za »Pravdu«. Prilikom ramavakufska uprava nije u stanju, da ih Mostar se može »podičiti« da ima uzdaničkom sastanku delegata posjed­ skog sijela u muslimanskoj čitaonici sadalje uzdržaje. Op. ur. predstojnika, koji nema autoriteta, da ničkih organizacija, »Jug. Musi. Orga­ kupiše naše pristaše medu sobom 1613 i ima upravitelja koji nema pameti, da kruna dobrovoljnih priloga za naš list i ima sreskog načelnika koji nema spo­ nizacije« i delegata kot. mjesta travanj­ skog okružja, obdržavanom dne 11. ju­ kao odgovor »demokratskom«« glasilu , sobnosti, da ima predstojnika političke na o. g. u Travniku, zaključeno je da »Reč Omladine« ,koja izlazi u Brčkom, । oblasti propalog grofa, da ima Gučetise prigodom hodočašća na Ajvatovicu na bezobrazne napadaje na naše vođe ’ ća koii samo guče. dne 21. juna o. g. obdrži velika islam­ g. muftiju Maglajlića i dra Hrasnicu. • U prošlom broju iznijeli smo kratku To sve mi vidimo u njemu, a ka ­ ska protestna okružna skupština u D. Darovaše slijedeći: po 100 K: Hasan- . noticu, da se obustavljaju potpore koje kovu su sposobnost vidjeli oni, koji su Vakuiu protiv gospodarsko-ekonomskog beg Pašić, Muharembeg Pašić i Mujaga i su dobivale obitelji onih vojnika, koji ugnjetavanja H. Beganović; po 80 K: Hifzibeg Gju- i ga ostavili u Mostaru, mi ne znamo. i kulturno-prosvjetnog se još svojim kućama nisu vratili, ili muslimana u Kraljevstvu S. H. S. mišić i Zija ef. Krnič; po 50 K: Rifat- ; Znamo i to, da ima bujnu fantaziju iz koji se možda više nikad ne će vratiti,, beg Rifatbegović, Mehmedbeg Pašić, i 1001 noći, pa si prestavlja muslimane IZ UREDNIŠTVA. Radi bajrama idu­ jer su zagubljeni ili pomrli. Brojke, samo kao Razbojnike X veleizdajnike. ći broj našeg lista neće izaći u utorak, Hasanbeg Salihbegović, Nurudinbeg koje smo iznijeli upravo su porazne po j Hrvate mrzi', jer je »Srbin«; Srbe mr ­ već tek u četvrtak. Kapetanović, Suljaga imamović, Ali ; naš podmladak, jer vidimo da ima sa- I Članovi našeg uredništva i Radnog Riza Sulejmanović, Omeraga Imamo- I zi. jer je »demokrata«. mo 875 djece bez zaštite, a sada dola- , Socijal-demokrati i komunisti su za Odbora unaprijed zahvaljuju na bajramzi vlada i ukidajući potporu oduzimlje i vić; po 40 K: Ibrahimbeg Muradbego- ! njega destruktivni elemenat, iaft<j)ije skim čestitkama i preporučuju prijate­ vić, Ibrahimbeg Zuifikarpašić, Jusufaga 1 im i zadnji makar i gorki, suhi zalogaj smio da reagira, kad mu je iavnđreljima i svima članovima naše organiza­ kruha iz ust^. Je 1ј to zločin? Sta ovi I H. Grabčanović, Agabeg H. Muhamed- i čeno na komunističkoj skupštini da će cije, da mjesto čestitki dadnu dar »Gajbegovič, Jusufaga H. Salihović i Jusuf­ ljudi misle, kada izdaju naredbe? Imaretu« i drugim dobrotvornim društvima. aga Abdulahagić; po 30 K: Husejnaga ; biti predstojnikom i u komunističkoj du li oni u rukama podatke, ili u svom Jedan koji pazi. Bajramska čestitanja u Kiraethani. H. Salihović; po 20 K: Hifzibeg Zulfi- I državi. cinizmu idu tako daleko, da se ponose | Odbor naše kiraethane zaključio je da karpašić, Šemsibeg Ajanović, Ali ef. I s tim kako čuvaju državu i državne in­ se prvi dan bajrama od 2 do 4 sata ala Cerimovič, Mehmedbeg I idahić. Ali ef. I terese. Raspitali smo se kod ovdašnjeg turka održi sastanak članova u svrhu Salihagić. Osmanaga Turkuša, Nezir ; povjerenstva, koliko te potpore iznose bajramskog čestitanja. Šaćirović,, Izetbeg Salihbegović. Smail mjesečno i rečeno nam je za čudo neNarodni poslanik g. Dr. Halidheg Turkuša, Salkan Tirić, Cazim Ainaut> vierovatno mala svota, koja ne prelazi UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. Hrasnica otputovao je jučer u Beo­ Ibrahim Ferizović, Jusuf Mujagić, Osni pedeset hiljada kruna. I da se to grad, da prisustvuje sjednicama Privr. Plebiscit u Koruškoj. Na seljačkom manbeg Zairilović, Mehmed A. Vodenispase državi, kada se na druge strane Nar. Predstavništva. zbor.u u Grebinju u Koruškoj, koji se čarević, Mehmedbeg Gradaščević, Munemilice troši’) riješava se 680 obitelji Spada li ovo pod agrarnu reformu? održao jučer, prisustvovalo je 5000 se­ hamedbeg Pašić, Safvetbeg Ljubović, kruha!... Ali ovdje opet izbija na ja­ Jučer je došao u Sarajevo Salih Karić, ljaka, koji su izjavili, da je plebiscit u Jusufbeg A. Pašić i Kasim Krehić; po vu jedna stvar. Koliko smo doznali po­ težak iz sela Šunja, džemat Dragoča10 K: Asim ef. Mehmedagić, Alija Be- slovenskoj Koruškoj potpuno nepotre­ vjerenstvo je ustupilo popis neopskrbnje, kotar Konjic, da se kod zemaljske ban, jer medu njima nema nikog osim gić, Šaćir Dža-fić, H. Adem Mujagić, Ijene djece državnoj zaštiti djece već vlade prifuži na besprimjernu i drzo­ Slovenaca. Ujedno su protestirali pro­ Mehmed Muratbegović, Ibrahim Sejmeprije dva mjeseca, da se doznače stal­ vitu otimačinu zemlje i gotova usjeva. tiv to'ga, da austrijski predstavnici u nović, Mehmed Efetidić i Murat Murat­ ne potpore, nu tamo gospoda kao da Karić naime posjeduje nešto zemlje i Beogradu mole da im se dade hrane, begović; po 8 K: Ragib Nišić; po 6 K: ne vode računa »o zaštiti djece«, nego kuću kraj ceste u spomenutom selu, dok se oni hvale, da je imaju i previše. Atifbeg Ljubović i Osmo Nedžibović; više o svojoj zaštiti. koja je njegova sopstvenost. te su je Konačno se posve pouzdavaju u jugo­ po 5 K: Hasib Mahmutović, Hivzo Mu­ Tražimo od vlade da neodvlačno — obrađivali njegovi djedovi i šukundjeslavensku državu i dinastMu, pa se na­ la Ahmetović i Alija Mehmedbegović; u ime humanosti bar! — ili ukine ovo dovi a i on je obrađuje. daju. da će na Gosposvetskom polju po 4 K: Ramo Jahibašić. Mustafa ef. naređenje ili doznači potpore iz drugih Konjički cestarnik, nekakav dotepeni moći pozdraviti jugoslavenskog Karafondova, jer ne pomogne li se odmah Lelić. Osmo Salihagić 1 Mujo Havić: Čeh, upiljio u Salihovu sirotinju i dođe dordevića. Na zboru su govorili samo po 2 K: Osman Havić. ovim bijednicima biće zločin, čiji će oproljetos u šunju sa oružničkom patro­ domaći govornicu Solidarnost i svijest naše braći Bijedium pasti i na društvo i na državu. lom, te pbori ogradu oko njegove zem­ Radićeva pritužba. Stjepan Radić Ijinaca najjači su udarac za sve naše lje tvrdeći, da 486 m’ spada zemaljskom podnio je banskom stolu pritužbu pro­ dušmane. pa im se bratski zahvalju­ *) Okružnik tuzlanski dobiva toliko eraru, te će on taj pedalj zemlje obrajemo. Živjeli! tiv zaključka, da imade i nadalje ostati za uzdržavanje konja! Ur. Domaće vijesti Bez zaštite. Politički pcegH �Страна 4. Strana bpoj 169 9гв .ПРАВДА" — .PRAVDA' divati, jer spada uz cestu. Salih je na ovoj zemlji [»sijao pšenicu, koja je već za žetvu i cestarnik mu poručuje da će doći ovih dana i pokositi pšenicu. Pitamo agrarnu direkciju, je li joj poznat ovaj slučaj? Ako jest, kako će ovo dovesti u sklad sa izvikanom pa­ rolom, da je zemlja onoga, ko je obra­ duje? U konkretnom slučaju radi se o komadiću zemlje od 486 m1 težačke sopstvenosti. Kada bi sve i bila ovo erarska zemlja, ne bi se smjelo dirati u to, da se ne lijeva ulje u vatru i ne pali ondje, gdje se ne bi smjelo paliti. Ili će se i ovom zgodom obistiniti ona. da se sve uredbe i odredbe odnose samo na prvorazredne građane, dok se građani drugoga reda moraju obespraviti na svim linijama. Pitamo i čekamo odgovor, a Karića smo uputili da čuva svoje pravo. Izletnicima Ittihadove« proslave. — Program je ove proslave naknadno iz­ mijenjen u tomb, što će proslava po­ četi mjesto u1 ponedjeljak 21. o. m|j. sada u s u b o t u 19. o. mj. i trajati će po već objelodanjenom programu u našem listu tri dana i to subotu, ne­ djelju i ponedjeljak. Vlak sa gostima iz Sarajeva i oni­ ma, koji budu sa Sarajlijama skupa pu­ tovali polazi u subotu 19. o. mj. u 8 sati prije podne. »Demokratija« uglavljena kao kle­ vetnik. Javnosti su našoj poznati na­ padaji »Demokratije« i drugih demok­ ratskih listova, te nekih demokratskih poslanika proti g. Suljagi Salihagiću, kojeg su nazivali — šuckorom i pripi­ sivali mu kojekakva nedjela u vezi s tim. G. Salihagić je. želeći da- se ti napadaji stvarno i objektivno prečiste, tužio beogradskom sudu list »Demokratiju« i o toj je stvari prvostepeni be­ ogradski varoški sud donio 18. marta o. g. presudu, osudivši odgovornog urednika »Demokratije« na 1 mjesec da­ na zatvora zbog klevete i 1 mjesec dana zbog uvrede, te na nošenje troš­ kova. »Demokratija« nije bila zadovoljna ovom presudom, nego je dala žalbu na beogradski apelacioni sp d, koji je 4. juna donio pod br. 970 svoju pre­ sudu i u cijelosti potvrdio riješenje. varoškog suda. Tako je i beogradski apelacion; sud žigosao »Demokratiju« i njene inspiratore kao klevetnike i lju­ de. koji se nedozvoljeno titraju tuđom časti, a g. Salihagiću dao punu satis­ fakciju. Novi izbori u Zagrebu? Saznaje se da je vrhovni gradski načelnik pozvao posljednu desetoricu gradskih zastup­ nika komunista, da se odazovu vrše­ nju svojih dužnost. U tom se pozivu u isti čas ističe, da će se raspisati novi izbori, ako se komunisti ne bi odazvali tome pozivu. Učesnicima za sokolski slet. Cehoslovački konzulat u Sarajevu dobio ie ovih dana brzojavku iz Praga, iz koje izlazi da je kolektivna expedicija pri­ vatnih lica za sokolski slet isključena. S toga ne će biti otpremljeni za pri­ vatna lica nikakvi posebni vlakovi. Mo­ limo sve one. koji su se u tom pogledu obratili na ovaj konzulat, da prime ovo na znanje, jer nije konzulatu mogu­ će odgovarati na mnogobrojne prija­ ve i molbe. Ljepota Ilidže i — novinski ured. Hrv. Sloga« zabilježila je slijedeću noticu: »Službeni novinski ured opisujući namještaj i uređaj soba u ilidžanskom hotelu »Hercegovina«, javlja, da se Njegovo Visočanstvo vrlo lijepo izra­ zilo o ljepotama Ilidže, što je — nado­ dale izvjestitelj — nesumnjivo zasluga g. Odavića. Ako je istina, da je zasluga g. Odavića, što je llidža tako lijepa, onda je apsolutna istina i to, da je za­ sluga upravitelja našeg službenog no­ vinskog ureda, što su i ove godine sve bukve na 'Ivan planini — prelistale.« Mtisllmanska centralna banka oba­ vješćuje, da će radi bajramskih praz­ nika u petak i subotu biti zatvorena. Berber. Stavljam na' znanje svima muslimanima Bosne i Hercegovine da ću od 1. jula o. g. početi djecu suneti ti najsuvremenije bez ikakvih zavoja. Umoljavam braću muslimane, a naroči­ to nmalime, da me dopisnicom izvije­ ste u kojem se mjestu berber ne nala­ zi i kome treba da se prijavim. Mustaia Berberović Sarajevo, Bravadžiluk ul. 29. ■ввинииввииившпп II BospadarstBO Radujte se izvozničari! Privrcdnofinansijski komite ministara riješio je da izuzetno od odredaba riješenja mi­ nistarskog savjeta dopusti u neogra­ ničenoj količini izvoz starog pasuIja u inostranstvo do kraja — avgusta uz plaćanje propisne izvozne carine za pasulj i obezbjeđenje valute. Kupovanje žita na zelen. Zemaljska vlada izviještena je. a tim događajem počela je da se zanima i naša javnost, da izvjesne banke i špekulanti šalju svo­ je agente po selima i još sada kupuju od naroda žito na zelen. Razumije se da je po zemljoradnika ovo vrlo štet­ no i da svima sredstvima ticba nasto­ jati da se on obavijesti o neminovnoj šteti, ako vrši prodaju žita na zelen. S obzirom na proizvodnju žita u svije­ tu može se pozitivno smatrati da će povoljne cijene žitima trajati još za 5 do б godina. Zbog toga je vrlo po­ trebno. da taj momenat što bo’,3 isko­ risti zemljoradnik i da prodaju žita vrši udružen u Žitarske Zadruge, sa uas'onom na Savez Zemljoradničkih Zadiuga. koja bi i ovim zadrugama pružila potrebnu pomoć i savjete pri osmvaniu. Zemljoradnika treba o ovome što prije obavijestiti i posavjetovati da žito ni u kom shičaju ne prodaje na zelen. -| O G I.TŠT~R Samo 5 časaka dosta je često, da si čovjek napravi neprocjenjenu šte­ tu, zato treb.i da vam ide sat točno na minutu, llustrovani cijenik, koji možete tražiti samo, od tvrtke H Suttner, (Ljubljana br. 706 po­ savjetuje Vas glede zbilja dobrih sa­ tova specijalne marke IKO« iz vlas­ tite tvornice u Svicarskojj pa i inih dobrih žepnih Satova, narukvica sa satom svijetlenih, te zidnih satova, lanaca, prstena. _a, naušnica, jedala, daro» za krštenje i svetu po­ tvrdu, te svu ostalu zlatnu i srebrenu robu. Ali i drugih potrebština kao na ; pr. škare, noževe, britve, doze za ci- | garete i smotke, diamante za rezanje stakla, nažigaće i novčarke kupujete i dobro, te uz umjerene cijene kod tvtke H. Suttner. Ljubljana br. 706. [ i I i I ! । | Muči U Vas glavobolja? Zubobolja? Tuganje u kostima? Malo FeHerov«ga EisaHuida — i nestane boli! 6 dvostrukili ili 2 specijalne velike boce 36 kruna. Pellerov mlgrenovi klinčić 1 komad 4 krune. Želudac Vam nije u redu? Nekoliko Fellorovih pravih Elsa-pilula. Te su ₽ouzdane! 6 kutija 18 kruna. Švedska želudčazia tinktura I velika boca 15 kruna. Omot i poštarina posebno, ah što jeftinije. Eugen V. Feller, Stiibica donja, Elsatrg br. 319. Hrvatska. Salihaga Ituhić i sinovi trgovina voća i ze­ leni i južnog voća na veliko Sarajevo Protin Sokak 4. - Telefon 498 a i PAP1RN1CA HAMDIJf KOpČIĆA I preporučnje svoje bogato stovarište svih vrsta papira, kancelarijskog i školskog pribora. — Naručbe se obavljaju brzo i točno. Ci ene umjerene. * Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tei. 619 X X ❖ X a ♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦ Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza-i tačna. —' Cijene najumjerenije. :: :: Oglašujte u „Pravdi" Bonbona najboljeg bečkog fabrikata nudi uz cijenu od K 70'— za netto kg dokf zaliha traje Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Busnu i Hercegovinu u Sarajevu. Kancelarija: Kralja Petra ul. 2 prizemno lijevo. — Telefon: 214a Brzojavni naslov: Trgovačka banka Sarajevo. Htjeli^biste uzdržati svoju ljepotu!u Htjeli biste imati kao baršun meku kosu? : Ne imati više pjege, prištiće, sujedice? :: Upotrebljujte Fellerovu pravu »Elsa« pomadu za lice i Čuvanje kože. Divit će vam se! Zaviditi će vam. 1 lončić 9 kruna. Nr. III. jača vrsta 12 kruna. K tome Fellerov najliniji ljiljanov mliječni sapun 16 kruna. ?(Htjeli bi ste lijepu, zdravu kosu? Felldrova prava »Elsa« tanpochina-pomada za porast kose činj krasnu kosu. Priječi tvorbu peruti, sjedinu prije vremena Priječi ćelavost. 1 lončić 9 kruna. Nr. III. jača vrsta 12 kruna. K tome jaki katranov sapun za glavu 8 krpna. Šampon 1 krunu. Pomađa za brkove 2 K 50 hel. i krune 3'— Muče li Vas kurje oči? Fellerov pravi Elsa-turistički melem djeluje bez­ bolno, brzo i pouzdano. Nema više kurjih očiju! Nema žuljeva. Nema t tija Krune 4 — velika kutija Kruna 6’— Želite li još štogod? Fellerove Essa-pustilje za pranje (s kolo­ njskom) 1 kutija 7 kruna. Fellerov Elsaprah za posipanje protiv telesnog znoja. 1 kutija 6 kruna. — Fellerov Elsa-mentolni klinčić protiv migrene (glavobolje) i zubobolje. 1 kutija Krune 4 — Fellerov »Elsafluid« 9 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce 36 K. Vrlo dobar parfum s najfinijim mirisima od 5 kruna počamši. Najfi­ niji Hega-puder Đr. Kluger, bijel, žuto, roza. 1 velika kruna 12 kruna. Najjača Francovka u bocama po 8 K i 2? K. Omot i poštarina po­ sebno, ali što jeftinije. Eugen V Feler, ljekarnik, Stubica donja, Elsatrg br 310. Hrvafska Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dion. društvo u Sarajevu. Podružnica u Tuzli. Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,000.000. Pupilarno siguran zavod. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci prekd K, 11,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavlja sve bankovne poslove nejbrže i najpovoljnije. Odgovorni »retSk: F. &1ШкГ ПмЛ: Oratrafat Odbe« »t < O.« � https://kolekcije.nub.ba/files/original/f0cd85a9887a41fac017d6af00e89dca.pdf a1344428be61bbd984f8a1940e90b090 PDF Text Text POJEDINI BROJ 1 kruna. Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje FBdakcioni odbor. гллсиж југославскске Broj 65 (170) ишзжмлааж огшваедцЈБ. Sarajevo, četvrtak 24. juna 1920. (7. ševala 1338.) Pretplata godiš. 120 kru­ na, na pola godine 60 kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. Čekovni račun pošt. štedionice 1119. Godina II. a_________ Veliko slavlje naše Organizacije u D. Vakufu Dne 21. o. mj. u ponedjeljak održala otimačine, muslimanski težak kliče, da čela, kojih će se skupština držati i po­ ne. će otimačine. se u D. Vakufu velika protestna skup­ lučen sporazum, da bude glavni govor­ ština, koju su upriličili naši mjesni od­ Mi ćemo imati priliku, da iznesemo nik za opći položaj g. S. Korkut, a za bori iz Jravnika i D. Vakufa u spora­ svoje refleksije o utiscima sa ovog zbo­ agr. pitanje g. Sulejjnan beg Hafizadić. zumu sa delegatima većine naših od- , ra. Ovo iznesosmo samo da upozorimo Samu skupštinu otvorio ie vrijedni, bora travničkog okruga i nekolicinom javnost kako treba narod uzgajati, ka­ agilni i požrtvovni član našeg central­ muslimanskih odličnika, koji ne pripa­ ko ga treba voditi i kako treba s njim nog odbora g. Hamidbeg Kurbegović, daju našoj organizaciji Skupština se postupati. Obećavati narodu ono, što koji prve riječi posvećuje našem kralju spontano pretvorila u sjajnu manifesta­ mu ne možeš dati i učiniti, znači zava­ i Regentu na čiji je predlog uz burno ciju naše organizacije; Znatiželjni narod ravati narod- i kada nastane razočara­ klicanje primljen i otpremljen slijedeći vraćajući se na konjima i pod barjaci­ nje, onda dolazi do sukoba, a uslijed brzojav: ma sa dove iz Ajvatovice svraćao se sukoba nastaje propast. U narodu treba • »Nj. Kr. Vis. Regentu Aleksandru na određeno mjesto i čekao,oko po­ nijetiti »osjećaj pravednosti i moralnosti, Beograd. dignutog podiuma, dok dođu naši dele­ jer on samo sa ovim osjećajima može Muslimani travničkog okruga okup­ gati iz Sćirajeva, da mu progovore, da napredovati. Za to ćemo se za sada ljeni na velikom zboru izrazuju čuvstva ga razvedre i upute u daljnju borbu za ograničiti na tečaj skupštine, na kojoj duboke odanosti prema narodnoj dina­ čovječanska prava, koja mu jedan dio ■ je uz domaće građane i seljake bilo pri­ stiji Karadordevića čvrsto uvjereni, da braće-nebraće otima. sutno naroda iz Travnika, Bugojna, će pod njenim blagotvornim uticajem Kad se na podiumu podvio naš gla-. Jajca, Varcar Vakufa, Žepča, Zenice, i muslimanima svanuti bolji dani i kli­ vni urednik g. Korkut, nastale su take Visokog, Livna, Duvna, Glamoča i — ču da živi Nj. Vel Kralj Petar 1. kao, ovacije, da oduševljenju i klicanju nije Konjica. i Njegov, dični sin Regent Aleksandar . bilo mjere. Svjetina 'se gurala, da staPrije skupštine održana je konferen­ Zatim je predložio, da ovom zboru . ne što bliže, da mogne bolje vidjeti i cija, na kojoj su učestvovala .gospoda predsjeda g. Asin» beg Miralem grad­ što pozornije saslušati njegovo razla­ Asim beg Miralem, Rifatbeg Sulejmanski načelnik i član našeg mjesnog od­ ganje. pašić, Hakibeg Bušatlija, Dr. Sulejmb. bora u D. Vakufu, koji se skupštini za­ G. Korkut je govorio narodu o općem Hafizadić, Hamid beg Kurbegović, Nuhvaljuje i podjeljuje riječ g. S. Korkupolitičkom položaju, govorio cijeli sat, raga Hasagić i naš tajnik Ahmed Šerić. tu. koji pozdravljen burnim i dugotraj­ a narod je bio elektrizovan, te odobra­ Na ovoj konferenciji su uglavljena nanim živio počinje: vanju nije bilo kraja ni konca. Govorio GOVOR naSEg urednika s. korkuta. je kao Musliman, kao Jugoslaven i isticSS sve nepravde i zulume, koje tr­ Braćo, drago mi je što imam čast, I pravoslavni (Tako je! Buran pljesak), pimo od vlade i izvjesnog elementa, ali da na ovako impozantnom zboru mogu i Oni se zanose mišlju, da su naši : s je isticao i korio i sye mane i nedostat­ izložiti poglede na naš politički položaj, j k 1 j u č i v i osloboditelji i kao fake našega svijeta te onih koji ga za­ ali žalim da to moram činiti na jednom ! kovi svojataju sebi pravo, da nam krovode. Sve je primano sa oduševljenim protestnom zboru jer bi trebalo I je pravdu i propisuju nesamo naćin ži­ entuzijazmom, sve je udarilo na posve­ vljenja već i osjećanja. Oni su preu­ da se nakon godinu i po dana oslobo­ mašnje i potpuno razumijevanje. Jezetni i bezobzirni i oslobođenje ne đenja veselimo i manifestiramo svoju dnodušonsf, koja se je pokazala prigo­ radost, .a ne žalost radi nepravdi i raz­ shvaćaju takb, da uvode građanske slo­ dom ovog sjajnog i veličanstvenog zbo­ nih tegoba. Moram naglasiti da sam ja bode, već tako, da nam mjesto austrora ,to je do sada nešto, neviđena, to madarkse mamuze meću svoju. Naravna partijski čovjek i da ću govoriti sa par­ se može pokazati, samo među braćom, je stvar, da kod ovakih prilika ne mo­ tijskog gledišta, pa je vrlo lahko mo­ koju je rodio jedan otac i jedna majka. že biti ni govora o slobodi, a gdje nje guće, da se u svojm izlaganjima suko­ Naš težak, naš zanatlija, naš trgovac, nema ne može biti ni pravde, bez koje bim sa shvatanjem ljudi drugog pojikao što i mali i veliki posjednik svako, se ne ipože zamisliti ni opstanak, a ka­ tičkog uvjerenja. Molim da-mi se to ne naprosto svako pokazao se dostojan mo li razvoj jedne države. Tu nema uzme za zlo te da se mirno saslušam, vremena u kojem živi, pokazao se doa predstavnici drugog uvjerenja neka . niti može biti jednakosti i tolerancije. stdjan zadaće, koja mu je namijenjena. Demokracija znači vlada naroda i izuzmu riječ i odgovore na moje izvode Sve je dihalo jednom dušom, sve je vršivanje njegove slobodne i nepatvo­ isto onako hladno i otvoreno, kao što zadahnuto jednim duhom, sviju je vodi­ rene volje. Kod nas se, istina, mnogo ću ja otvoreno govoriti. Na taj ćemo la jedna misao: svi za-jednđga, a jedan govori o demokratizmu državne upra­ se način stvarno objasniti, a možda i za sve; Staleške razlike nema. Musli­ ve. imamo i »demokratsku« stranku, konačno saglasiti. Ja nemam namjere, man težak i musliman posjednik osje­ nu dvojim da se je igdje više izigrao ad koga omalovažavam ili možda na­ ćaju se jedno, jer ni u jednoga nije za­ ovaj veličanstveni pojam nego Ii kod padam i idem za tim, da se objasnimo. nas i u našoj mladoj državi. Glavni mro osjećaj pravednosti, te ne će da Temeljna su načela naše politike: de­ gramzl za tuđim dobrom na neprave­ mokracija i ustavnost, pravda i slobo­ predstavnik »demokrata«, bivši mini­ dan i nasilan način, jer je svjestan na­ star unutrašnjih djela g. Svetozar Prida, jednakost i tolerancija te narodno čela, da je oteto prokleto. Sa ovako bićević. na najciničniji je način krivo­ i državno jedinstvo Srba, Hrvata i Slo­ dobrim i nepokvarenim narodom može venaca. Zastupajući ta načela mi smo i tvorio volju naroda i u privre­ se sve učiniti, ovaki narod mora imati meno Narodno Predstavnštvo postavio došli u sukob sa izvjesnim elementom ljude, od kojih neki nijesu bili ni po­ svoju budućnost, on propasti ne će i našeg jedinstvenog naroda i stupili u znati u narodu, a kamo li da bi uživali ne može. opoziciju proti nosiocima sadanjeg re­ njegovo povjerenje. Na taj te način ovaj žima ne stoga, što smo za cjepkanje Kad je g. Korkut rekao: »Nemojte blaženi ministar potpuno izigrao ustav­ narodnih snaga, ili što žalimo za prereći, đa sam Vam obečo' dati takriv no upravljanje našom državom, jer vla­ dašnjom-nasilničkom upravom već sto­ na tuđu njivu, jer mi ne ćemo otimači­ da koja izlazi iz ovakog imenovaga, što u novom stanju nema ni demo­ ne tuđila njiva«, muslimanskih težak n o g. predstavništva nije i ne može biti kracije i ustavnosti, ni pravde i slo­ kliče: »Bože večere, s halalpm stečene!* ustavna. bode, ni jednakosti i tolerancije, pa čak Zamislite se malo o ovim riječima! Naravna.stvar, da mi nijesmo mogli ni« težnje za čuvanjem i- nijetenjem na­ Zar ohe ne govore kako ie čista duša pokloniti svog povjerenja ovako sastarodnog jedinstva. (Odobravanje). S na­ muslimanskog težaka, kako je nepokva­ joj vladi, pa smo prema prvoj takozva­ ren njegov osjećaj? U vrijeme, kada je ' ma se muslimanima ne postupa kao . sa noj »koncentracionoj«, a u i s t i n u ravnopravnim državljnima i mi gotovo sve poludilo za otimačinom tuđe zem­ P r i b i ć e v i ć e v o j, vladi zauzeli od­ nemamo nikakvih prava. Državljanska lje, kada se i odozdo i odozgo silom lučan opozicionalni stav kako stoga, prava uživaju u punoj mjeri samo Srbi stvara poseban seljački stalež na račun što nam je g. Pribićević nametnuo pro­ tunarodne predstavnike, tako i stoga, što njegova vlada nije pokazala n im a 1 o volje, da nas zaštiti od lične i imovinske ugroženosti i nesigurnosti. Bio je po srijedi i još jedan jak razlog naše opozicije: 'Pribićevićev apsolultni centralizam. Stupivši u otvorenu opo­ ziciju, naša je organizacija bila izvrgnu­ ta sistematskim progonima i kleveta- • ma, od kojih ću navesti najvažnije. Re­ klo nam se da smo protunarodni konfesionalci, da smo protudržavni separa­ tisti, koji plaču za Austrijom, da sijemo smutnju u našem jedinstvenom narodu i da ometamo pravilan razvoj naše na­ rodne države. Da vidimo koliko je is­ tine na tim klevetama. Taćno je da smo organizovani na konfesionalnoj (vjerskoj) podlozi ali je pitanje: ko je kriv ovakom organizovanju i ko ga je izazvao? Šta je donio narodni prevrat: bratski oprost ili div­ lju osvetu? Ja ovdje neću nabrajati onih ubojstava, pljački i progona što su se izvršili nad nama muslimanima. Te su stvari poznate i malom djetetu. Ja ću da konstatujem ko ih je počinio, i velim: Srbi-p r a v o s 1 a v n i. 1 kato­ lički su Hrvati bili progonjeni, reklo se sa’ raznih strana. Taćno. Šarao je to do­ kaz više, da progoni nijesu bili upereni proti »anacionalnosti« nas muslimana, već da su ižljev vjerskog fanatizma, koji nas je prisilio da se i sami konfe­ sionalno grupišemo. Naš konfesionalizam samo- ie dakle jedan defenzi­ van stav, nipošto cilj ili, kako neki hoće, izlika za naše separatno grupisanje. Prestati može samo u tom slu­ čaju ako kod drugih nastupi otrežnje­ nje. Što to otrežnjenje nastupi prije, to će prije nestati i gorčine, koju uzro­ kuje u našim srcima. Da taj konfesionalizam ne smeta nacionalizmu doka­ zali smo u stotinama slučajeva, a ov­ dje upiren prstom na položaj inteligen­ cije, što ga zauzima u vodstvu naše organizacije. Veli se da smo protudržavan elemenat, koji plače za Austrijom. Kaže se da smo držali Švabu (Još malo pa će se reći da ,smo mi vikali: »Eto Švabe, eto babe«!) i da smo ga štitili svojim šuckorima. Sve je to laž i podvala. Hi­ storija se ne da krivotvoriti i ona po­ kazuje ovo: Švabu smo dočekali puš­ kom u ruci i skupo platili ovaj svoj otpor. Merhum Alibeg (Firdus vodio ie najodlučniju austrofobsku politiku i prvi potpisao glasoviti llidžanski Memoran­ dum, kojim je zapečaćena naša zajed­ nička borba sa braćom Srbima proti Švabi i Austro-Ugarskoj. Firdus bijaše voda 95% b, h. muslimana i jedan pot­ puno izrazit srbofil. Pa ipak su u na­ rodnoj eri oslobođenja prošle dvije nje­ gove obljetnice, a da ga se srpska štam­ pa nije sjetila ni jednom riječju, ni jed­ nim slovcem. Reći će se da se o Firdusu ne piše jer se je popaktašio. Slab izgovor, jer ga njegova posljednja po­ litička orijentacija nije odvela u zagr- flnsllmansba trgovačka I obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. đ.) u SarajBmi R»l it svim kuRinln mtoflun. Obavlja mlati I miituli ii kraljevstvu SHa. 1 u Inizimstiu. №м a- DionfOa glavica loike na uleine ћпЈШсв I tihih HButtt I uSamadujt Ih na|ра>о11ш|Е. 0b»№ № mjinjni« psslows I burzovne ва1ове Doje sezonske i eprBUlzaclhbs Sredite. — Hupuje I onoiiaje smBSb, valuti I »l idatnni papire »Ш vrsta. R 0 o U 0 0 B 3 B Б E Н З .В kupuj« I srodili sve mtt robi, a paglaulta m iisntni naalrolro. 3,000.900 Marija: »ralja Petra šlica 2 prizama, lijeva ■ Brujali: ТгјиаИа Виta, Sarajm - Inttrnrban telefon: Zli . -......... ' �Strana 2 Страва ljaj tuđinaca, već opet u zagrljaj braće pa makar i drugog plemenskog imena. Zar je grijeh bratovati sa Hrvatima? »Jenji Musavat« Dervišbega Miralema nije ;plovio hrvatskim vodama, pa ipak se ni to 'ne priznaje. Jesu li bolje pro­ šli ljudi oko »Samouprave.: rahnietli Osmana Dikića ili »Misbaha«, koji je pod mojom redakcijom zastupao jedan izrazito srbofilski pravac? Koristi li štagod. što sam ja pod Potijorekovim prijekim sudom osudio demonstracije iz 1914. godine ј nazvao ih barbarlukom u času, kada je vlast taku izjavu smatrala veleizdajom? Ja sam i danas srbofil, i danas želim iskrenu slogu i bratsku uzajamnost sa braćom Srbima pravoslavnim. Ali to ne koristi, jer stro­ go lučim Srpstvo od nasilja pa žigošem barbarstva i onda, kad ih čine Srbi. Srbofil po mom mišljenju ne znači srp­ ska mumija, koja šuti na sve što se događa drugima, ne znači odreći se ljudstva, pa trpjeti i svinjarije, ako ih čine Srbi. Srpstvo treba biti ljudstvo, onako kako ga shvaća Protić i njegovi srbijanski drugovi; Srpstvo treba stro­ go odlučiti od pravoslavlja i odmah će ići glade i urednije. Treba uzeti jedan r š i n i njime mjeriti i muslimanu i pravosl., a ne gle­ dati jednom kroz prste, a drugom tražiti dlaku u jajetu. Kad bi se uzeo jedan ar" ' šin, onda muslimansko »šuckorstvo« ne bi bilo različito od pravoslavskog; on­ da hi se slabosti naših ljudi mjerile isto onako kao i slabosti pravoslavnih. Za­ što se ne objavljuju spisi crnog kabi­ neta? Zato, što bi izašle, na javu hi­ ljade srpskih doušnika I stoga se to potrpava. Stoga se govori o »ljudskim slabostima«. No kad je riječ o šuckorima i njihovim nedjelima, on• da se zna samo za muslimane i katolike, premda se je u šuckore sakrio mnogi Srbin i premda su u većini bili pod komandom — Srba žan­ dara. Jedan aršin i odmah je iščezlo sa površine »muslimansko« šuckorstvol Da. ali bi onda trebalo tražiti nov na­ slov pod kojim bi se provodilo protežiranje pravoslavnih Srba! Jedan aršin gospodo, pa ili sve šuckore pred sud. ili svima bratsku rijjč oprosta. Jedan aršin. pa će Grđićeva izjava lojalnosti doći u isti red sa postupkom muslima­ na, koji je u šuckorstvu našao dekung, pomoću kojeg je došao u zavjetrinu, da očuva život i ne ostavi kosti u borbi za mrsku mu Auštriju. Jedan aršin i mi smo zadovoljni... • Jedan aršin i odmah će nestati ko­ bne šake što stište grlo samo jednima; slobodu i ravnopravnost i odmah će ne­ stati austrijske metode u novom izda­ nju i pod novim nazivom; slobodu i ravnopravnost pa da vidite kako mu­ sliman bratuje. Dosta je bilo tuđeg jarm? proti kojem smo se zajednički borili. Vrijeme je da se pojavi pravo oslobođenje i digne bratska šaka sa našeg grkljana, koja je teža i nesnosnija baš radi toga, što nije tuđinačka. Slobodu, pa da vidite kako joj klikće brat musliman isto onako kao i brat pravoslavni. Predbacuje nam se i podvaljuje da si­ jemo mržnju na inevjernu •braću i da mrzimo Srbe. Zar stoga, što ne ćemo plemenskog cijepanja i što naša inteli­ genciji nije voljna, da produžava bratonbilački boj radi plemenskog imena. Zar stoga, što «1 našim redovima brat­ ski djeluju Srbi i Hrvati i što im ne pada ni na um, da jedan drugog i pita­ ju ža plemensko ime, a kamo li da se radi toga svađaju Ili mrze i zatiru? Na­ še jugoslavenstvo nije prazna riječ i svi smo osvjedočeni, da nam je sudbi­ na namijenila časnu ulogu, da budemo prirodan most za zbliženje Srba pravo­ slavnih i Hrvata i katolika. Mi nijesmo separatisti. Obratno; mi smo iskren i propovjednici narodnog jedinstva i navala na nas u tom pravcu nije ništa zdrugo nego ii prikriveni separa­ tizam i pritajeni gnjev hegemonista, koji se na nes ljute radi toga, što ne ćemo da budemo njihove mašice u raz­ bijanju narodnih redova. Veli se da smo proti pravilnom razvoju naše države. Zar stoga, što odbismo Pribićevićev centralizam proti kojem se sad. izjavljuje i njegova »de­ mokratska« stranka i što prije podrugu gcdtnu izjavismo uvjerenje, da se našu dižava ne može upravljat, bez pokra­ jinskih uprava? 11: možda stoga, što hoćemo da po svojoj snazi budemo su­ dionici u našoj upravi? П možda sto­ ga. što u našem vods vi; nema ni jed­ nog austro-mađarskog stupa i što smo ubacivši staro-vođe dah dobar primjer, kako treba postupati sa ovim crnoŽuč tim ostatcima. Mi smo oborili Šerifa .PRAVDA- — ,НРАВДА‘ •Arnautovića, np njegovi madarofilski ostati iz srpskog tabora i danas, zau­ zimaju odlična . važna mjesta u parla­ mentu i upravi. 1 danas se šepire, a da im niko ne upire u pravo mjesto, na koje po svom držanju spadaju. Je li i to naša kriv.ič? Možda e ometanje piavilnog razvo­ ja naše države u tom, što ne ćemo da nasjednemo zamci svojih protivnika pa se postavimo na stanovište, da nam je kao manjini potrebna kakva zaštita ? Znamo mi našto smjeraju ovi naši »pri­ jatelj-.. al. treba da upamte, da nas ne će navesti na tanak le.l i tako nam izI biti iz ruku legalno sredstvo lm.be pro­ ti njihovim nasiljima. Mi nijesmo nikak­ va, manjina, već dio ovog naroda, krv njegove krvi, koja se ne može ni zatrti ni potisnuti. Mf smo nikli na ovoj grudi isto kao i drugi, ona je naša kao i nji­ hova i ostaAmo na njoj sve i u slučaju kad bisino je morali natopiti svojom krvlju (Burni pljesak. Mnogi plaču). I pređi su nam je natapali, tfa ćemo, us­ treba li, i mi. Mi nijesmo nikakav tud, a kamo li stran elemenat već tvrd orah. o koji će se nalomiti zubi mnoge i mnoge vjeverice. Nck se niko ne za varava; budu li se nastavili progon i [ pljačke, budu Ii produžena nasilja ’ mi ' ćemo ih odbiti takom snagom i odlučnošću. da će se začuditi kako oni, što ■ ih na umjetan način insceniraju, tako i oni koji ih svojom »mlitavošću« trpe 1 podupiru. Za to nam nije potrebna ka­ kva zaštita manjina, dovoljan nam je i zakon i snaga, što tinja u našim redo- j vima. Mi ne ćemo i ne možemo da bu­ demo nešto posebno i tražimo samo to. da budemo ravnopravni. Ne ćemo da u našoj državi bude građana prvog reda, koji će vladati i građana drugog reda koji imaju dužnost, da samo slu­ šaju. Mi ne ćemo dozvoliti da nas kogod tare svojom čizmom. (Burno odobra­ vanje i pljesak). K»tko rečeno hoće­ mo da smo svoji na svom. Da. nijesmo nešto posebno i da te­ žimo za slogom i zajednicom sa braćom drugih vjera, vidi se i po našem poli­ tičkom držanju. Mi smo kod braće Hr­ vata iz Narodnog Kluba primljeni kako može biti ljepše, pa ipak s njima ne­ mamo kakva posebnog pakta. . Toga pakta nema niti je kad tražen ni s naše ni s njihove strane. Mi smo im blizu radi njihove susretljivosti 1 iskrenog nastojanja, da nam pomognu u prijaš­ njem i sadašnjem teškom stanju, kao što -smo i mi bili uvijek lojalni prema njima i njihovim nastojanjima oko pro­ cvata naše narodne države. Bili smo na putu, da i sa radikalima dođemo u tijesne odnose. Njihov dalekovidni vo­ da g. Protić tačno je uvidio neisprav­ nost i neodrživost odnošaja, što ih je inaugurisala kratkovidna »politika« g. Pribićevića, ali — kao što često biva ,— našlo se piladr koja su pametnija od kvočke, pa se i među radikalima pojaviše mudraci, koji hoće da su pa■ metniji od g. Protića. To su vam vode bosanskih radikala, koji- u čežnji ,za po­ pularnošću unesoše zabunu i pomutiše naš odnos prihvativši Krizmanovu uredbu o beglucima u Bosni i Hercego­ vini. Mi, naravna stvar, ne možemo prihvatiti njihovih »razloga« kojima brane odstupanje od svoje agrarne re- . zolucije i o toj uredbi imamo stalan sud, od kojeg ne možemo odstupiti ni za čiju ljubav. Šta znači ova uredba? Veli se da ona pogađa samo age i begove koji su se naučili ljenčariti i da ide u korist težaka, pa prema tomu i velikog broja nas muslimana. Ali to nije tako. Pri­ silan 'otkup zemlje ne znači ništa dru­ go, -nego obnovu stare srbijanske me­ tode, po kojoj su muslimani potisnuti sa sela i zbijeni u gradove, da se onda što lakše i odatle istjeraju. Uredba ni­ je ništa drugo nego naš izgon iz ove zemlje. Jer ako nam ne daju zemlje znači da nam ne daju stanovati na se­ lu, a u jednoj agrikuiturnoj zemlji to ne znači ništa drugo nego li gospodar­ sko upropaštenje, proletarizovanje i si­ romaštvo, -koje graniči sa gubljenjem vjere. Kad ta uredba nije uperena Spe­ cijalno proti muslimanima, zašto se tom »srećom« ne obdari 1 Srbija I Vojvodi­ na? Zašto da se ona uvađa baš u po­ krajini, gdje je 80% beglučke zemlje u muslimanskim rukama? I zašto u? se načelo »zemlja pripada onom ko je obrađuje« primjenjuje samo u Dosni i Hercegovini? Ako muslimanski zemljo­ posjednik. zanačija i trgovac ne smiju posjedovati zemlje zato što je šooom ne obrađuju, zašlo se to mjerilo ne primijeni i na srpskog oficira, popa, tr­ govca i zanačiju? Zašto da se pravi iz­ nimka između'Bosne i Srbije i da je ćesfhi zabranjen, a zakup dozvoljen? Zašto? Samo zato, što ljudi hoće da je baška položaj Srbina, a baška »Turči­ na« u ovoj zajedničkoj nam domovini! Zar nema nikakva značenja u izjava­ ma mnogih naših posjednika, da bi po­ stali kmeti i davali tretinu svojim kmetitna? Zar ne treba povesti ozbiljnijeg računa o zahtjevima ljudi, koji uzurpa­ torima svojih begluka 41 ude ćesim? Agrarno pitanje socijalno je pitanje, koje se tiče svih nas: velikog kao i ma­ log posjednika, zanačije kao,' i slobod­ nog težaka. Ako bi se ovo pitanje ri­ ješilo, na" sadanji oti mački način, ko jamči našem težaku, da sutra ne će doći red i na njegovu njivicu, ko mu može pružiti jamstvo, da njegovu kuću ne će zadesiti ono isto, što mu je za­ desilo vola i kravicu, što odoše u- ruke narodnih »mučenika« i »osloboditelja«. Uzdrma li se na jednoj strani temelj privatnog vlasništva, ko vam, braćo, može jamčiti da se sutra ne će uzdr­ mati na drugoj strani? Mi moramo biti solidarni u svima pitanjima i podupirati svog brata u nevolji bez obzira na to. imamo li u tom ličnog interesa ili ne. U novije se vrijeme iz petnih žila na­ stoji poljuljati naše redove i uzdrmati našu solidarnost i međusobno pomaga« nje. U tom se osobito ističe nekoliko ljudi, što svoju »demokratsku« robp hoće da prodaju pod firmoln zaštite težačkih interesa. Ovaj mutež izdaje svoj »Glas Težaka« i laća se raznih sred­ stava. a glavno im je »načelo«, da će se Krizmanovom uredbom okoristiti naši težaci i na lahak način doći do tuđe muke i imovine. Mi nemamo ni­ šta zajedničko sa ovim mućenjem’ i premda se borimo za težačka prava ne ćemo se nikad solidarisati s time, da vas naputimo na otimanje tuđeg do­ bra i tuđe imovine. Mi se držimo pro­ pisa naše uzvišene vjere, koja zabra­ njuje svako, pa i ovako pljačkanje i n kojoj nema propisa, po kojem bi ne­ ko mogao dati takrir bez vlasnikove privole i njegove punomoći. Tuđi je hak težak, a oteto je prokleto. To je naš princip i nama ne trebaju glasovi ljudi, koji bi mogli ubrusitj u otimanje i odobriti Krizmanovu pljačkđ. Do zemlje se može doći samo privolom njena vla­ snika i nikako drukčije. (Odobravanje na sve strane). Ja i moji drugovi doći ćemo, po vaš pošteni glas i uzdamo se da ćete nam ga dati. (Hoćemo, hoće­ mo). Ali vam nikad ne ćemo obećati takrira na tuđu njivu niti na račun toga kvariti vaše poštovale, što ste ga uVijek imali prema svetosti tuđe svoji­ ne. (Aplaus. Burni povici težaka: Tako je). I kad dođemo po vaš glas nemojte reći da smo vam obećavali takvi r na tuđu njivu (Povik: Bože večere s prav­ dom stečene I) niti to od nas zahtije­ vajte. Mi ne opsjenjujemo, niti ćemo vas upućivati na zlo. (Tako je; živili!) •Prije nego li završim valja mi vam još kazati da naša organizacija vodi bri­ gu i o tom, da oblakša teški položaj naše braće u Sandžaku i Makedoniji. Miosjećamo njihove jade i čemere kao i svoje, nas boli njihova rana kao i na­ ša i nastojaćemo svim silama, da im pomognemo. I kod njih je krenulo na bolje, a bijaše gore nego li i kod nas. Njihovo je vodstvo bilo zatvoreno, u »Pravdi« ste čitali šta je pretrpio se­ kretar njihove organizacije Midhatbeg Hodžić, ali je sad, hvala. Bogu, na slo­ bodi* i uoči bajrama nam je poslao bratsku čestitku. Bilo bi lijepo kad bi­ smo mu s ove skupštine poslali bratski fjozdrav, pa predlažem da se to učini brzojavno. (Odobravanje. Pljesak). Ja sam svršio Г zahvaljujem na pažnji (Dugotrajni pljesak). * Iza ovoga sjajno uspjelog govora, koji je primljen sa frenetičnim klica­ njem i odobravanjem, uzima riječ g. Hamidbeg KurbegovSć. koji veli, da su naše prevratne prilike iz­ bacile na' površinu ljude strogo konfe­ sionalnog mentaliteta, s kojima mi hijesmo mogli ići zajedno, jer nas i pre­ više bbli ono, što su učinili, a naročito što su nam kanili učiniti. Ovi ljudi, koji su poveli narodno jedinstvo do potpune' vjerske unifikacije, otvorili su paljbu proti nas, mjesto da ulažu trud da se skuha tijesto našeg narodnog jedinstva. U ohrhnj proti navalama, išli smo bo­ ljim puteni, dok su ovi sasvim zastra­ nili. Za to su nas proglasili neprijate­ ljima našeg naroda, jer nijesmo htjeli da idemo za jednim fanatičnim Urošem Kruljcm (Burni poklici: dolje s njim!). Bilo je na žalost muslimana, koji sp se svrstali u-protivne tabore. Istim 0yim. ljudima, koji spadaju našoj omla­ bpoj 170 bio) dini, uskraćuje se danas četvrt miliju­ na kruna za sami uzgoj naše mladeži, koji se troši ћа one, koji će nas na­ skoro vrijeđati kao ‘Krulj. (Povici: do­ lje Krulj!) Mi tražimo škole, ali nam se ne daju, dok se u isto vrijeme otvara­ ju u nemusHmanskim selima, da se od nas napravi roblje neznanja, kao što se pravimo kulturno-ckonomskiin rob­ ljem. Završuje sa žestokim prosvjedom proti vladine prosvjedne politike. G. Dr. S u I e j m a n beg H a f i z ad i ć govori o agraAom pitanju isti­ čući silne nepravde, koje su muslima­ nima od prevrata do dana? počinjenu, medu kojima je jedna od najvećih, ag•rarno pitanje, koje se rijpšava otmicom i nepravdom. Naročito' apostrofira bol, što nam se to čini’u našoj narodnoj dr­ žavi^ koju smo dočekali ko ozebo sun­ ca. Sto nam je maćehinska Apstro-Madarija činila, u pašoj' nam se narodnoj državi u gorem smislu čini i još nam se prigovara da rogoborimo, dok niko, ne prigovara onima, što ituđe dobro nasilnim i nepravednim načinom oti­ maju. Ilustrira bijedno stanje, u. koje su pali naši .posjednici,'navadajući po» razne primjere nevolje. Dokazuje isto' vjetnost interesa našega -težaka i po­ sjednika i moli, da se svi složimo za [ rezoluciju, koja će se sada pročitati. Bećo Milak, težak iz Livna Ii ističe kako su se još za Švabina vre­ mena otele njihove ispaše, koje se sada I nemilosrdno dijele i trguje se s njinfa. Ii Traži. Цр 'se u mere ne smije dirati.1 I Ako će se dirati, onda treba, da i teI' žaci muslimani imaju u tome udjela, a ne samo privilegovani elementi. Omer Palica, težak iz DuI Ijana kotar Jajce, pobuđuje op­ ću pažnju sVbjom pritužbom da je kao ; beskućniK u god. 1914. dobio komadić zemlje, koju je do sada obrađivao, dok, mu je početkom crve godine nijesu oteli Stanko Cuvrk i Marko Marković.. Sa-, sjekli su mu ogradu i istjerali ga sa njive. Usprkos odluke kot. ureda u Jajcu, ne daju mu njegove zemlje, a oblast mu osim komadića odluke, ne pruža nikakve zaštite. Pokazuje riješenje državnog odvjetnika, koji ne na­ lazi razloga, da progoni njegove ot­ mičare, uslijed .čega nastaje zgraehtje Uz poklike: Sramota! Pošto se više niko ne javlja za ri­ ječ. Hamdibeg Kurbegović čita slijede­ ću, rezoluciju, koja je jednoglasno ša velikim odobravanjem primljena. REZOLUCIJU: 1 .) Pozivamo kraljevsku vladu, da već jednom poduzme ozbiljne mjere, kako će se osigtifati lična bezbiednost građana muslimanske vjere koja , do sa­ da u ovom kraljevstvu nije na' žalost provađana prema nama u duhu ravnopranvosti, a naročito ne prema našoj braći na granici Sandžaka i Crne Gore, te u Sandžaku i Maćedoniji. 2 .) Protestujemo proti nehaju, kojim vlasti i danas prate pljačkanje i raza­ ranje slobodnog muslimanskog imetka, kao što se to događa. Zahtijevamo da se plati ošteta za sve paljevine i pljač­ ke, počinjene od prevrata' do danas i konstatujemo, da se u tom pogledu do sada ništa nije učinilo. 3 .) Zahtijevamo najenergičnije, da se ubojice, palikdće i p.jačkaši muslimana i njihovog dt-bra od prevrata dq da­ nas, коц se i danas slobodno šetaiu, pozovu na zakonitu dgvornost i najstrožije kazne. 4 .) Molimo da se iziadi a'.mestija za političke progone muslimana u San­ džaku i Maćedoniji, «ji se u najviše slučajeva na temelju slobodne denuncije bacaju mjesecima 4 tamni’:, a da se često i ne izvedu pr -a suđ ' 5.) Protestujemo najodlučnije ; proti jednostranosti, kojom se dijele razne koncesije i povlasti.:e na štetu musli­ manskih trgovaca i zanatlija Vladina se porezna noTika ne kreće u pravcu agrarne politike te se muslimani trgov­ ci i zanatlije otonezivaju tako, da se u svojoj imovini osiromsšavaju i uništa­ vaju. 6 .) Tražimo, da se iskupi kraljevska riječ o pravednoni riješavanju agrarnog "pitanja, 11a što ero gotovo dvije godi­ ne uzalud čekam« {^očajavamo, te u tu - svrhu tražimo da se što prije: a) isplati zaostatak haka za J91S. god.: b) isplati renta od naših kmetskih ze­ malja za 1919. godinu; c) da se na Isti način isplati renta za 1920. godinu; d) da se tako zvane beglučke zemlje t. j. zemlje neograničene i neopte­ rećene kmetovskim pravom stave na neograničeno raspolaganje vlas­ nika kao što je to u čitavom svijeo �bpoi 170 — Broj tu. pa i u našem kraljevstvu,. a na­ ročito u Srbiji; ■e) da sudovi riiešavaju sve zemljišne sporove, osim kmetskih, na temelju postojećih zakona o svojini; i) da se zakup plaća onako, kako je to medu strankama ugovoreno i g) da se sa šumskih posjeda digne za­ brana eksloatacije, kako bj se bar tako posjednici šuma mogli pomoći u teškom položaju. 7 .) Da še ovo postigne molimo i tra­ žimo da se štp prije ukinu sve uredbe, koje protuslove ovim pravednim za­ htjevima. 8 .) Zahtijevamo da se obustavi brisaiije prava vlasništva u gruntovnici na kmetske zemlje, dok se zakonito ne uredi pitanje oštete. '9.) Zahtijevamo da se p'rovedba ag­ rarne reforme jednako primjenjuje i na muslimane težake, koji Šu do sada sva,kom prilikom, ne samo zapostavljani, nego često puta nezakonito i silom oŠtećivani bili. 10 . Tražimo da se najstrožije pnmicmjuje član 23. Predhodnih odredaba od 25. februara 1919. o kojem se do sada nije nikada vodilo računa.. 11 .) Protestujemo proti tome, što se je resor ministra za agrarnu reformu dao opet u ruke g. Krizmana, čiji se je rad pokazao kao jednostran i proti na­ ma иретеп, a i na štetu države. 12 .) Zahtijevamo, da se odmah pri­ mjenjuju promijenjeni članci 6. i 7. o beglucima od 14. februara t. g. 13 .) Tražimo da se muslimanima da­ de u državnoj Službi onoliko mjesta, koliko nam prema brojnoj snazi pri­ pada. 14 .> Tražimo da se i na nas primje­ njuju sva ona načela demokratskih dr­ žava i naroda, koja govore o jednako­ sti. bratstvu i slobodi. 15 .) Zahvaljujemo svima onim našim državnicima i vodama parlamentarne zajednice, -koji su pokazali do sada vo­ lje. da nam budu pravedni sudije, a naročito gosp. predsjedniku ministar­ stva Stojanu Protiću. 16 .) Tražimo, da se posveti više bri­ ge prpsvjetnim prilikama muslimana i da vladina školska politika krene u smi­ slu zahtjeva islamskog elementa, koji ih je u stotinama predstavki izložio. Isto tako protestujemo proti nepraved­ nom pljačkanju Stipendija, koje pripa­ daju muslimanskom daštvu. 17 .) Odobravamo energični istup pro­ ti dru Krulju prigodom posjeta Begove džamije. Na koncu je časna starina Sadik ef. Softić mualijn i vjeroučitelj iz Jajca učinio dovu, čemu su se svi prisutni pri­ ključili okrenuvši se prema Kibli i po­ božno je pratili sa aminanjem. Krtičnjaštvo u našoj politici. JANUSOVO LICE VOĐA »MUTEŽ STRANKE. — ULOGA A. MAH1NIĆA. — PUTUJUĆI AGENTI. — »DOPIS« IZ CAZINA. — »ĆAST« I »SLAVA«. Мј smo jednom prilikom obratili paž­ nju ulema-medžlisa, na podzemno ro­ varenje njegova tajnika Ahmeda Mahinića i zatražili da mu zabrani izrablji­ vanje njegova tajničkog položaja u pr­ ljave svrhe .nove »demokrtske« filijale: takti zvane musi, težačke (Mutež) »stranke«. Upozorili smo da se Mahinić obraća na muallime i Imame, kao što Amo natuknuli i o njegovoj kažnjivoj manipulaciji sa obećavanjem imamskih i mujeziniskih-džiheta. Očekivali stao, da će ulema-medžlis izvršiti svoju duž­ nost i g. tajnika upozoriti na ispravnije shvatanje njegova poziva. Ne tražismo to možda stoga, što smo za gušenje političkog uvjerenja ili što se plašimo političke akcije, jednog Hasandedića, Kurtovića, Svrze, Jakića i — Mahinića. Ne. Мј smo daleko, od toga, da bismo se služili kakvom presijom, ali smo da­ leko i od toga, da bismo mogli dozvo­ liti krtičnjaštvo u našoj politici, koje hoće da zavede ovaj naisavršeniji tip skrahirane austro-mađarštine. Ovaj prototip jezuitizma i zaplotnjačkog mutenja. Da nam se ne bi pred­ bacilo, kako napadamo ispravna čovje­ ka. ovaj put ćemo biti konkretni i iz­ nijeti jedno upravo ogavno sredstvo, kojm se je proti našoj organizaciji po­ služila ova crnožuta lija u spodobi rijasetskog tajnika. v Organ . »Mutež« stranke neprestano napada na našu organizaciju što djelu­ je н vjerskom temelju i više je puta naglasio, oa vjera nema ništa sa poli­ tikom. Moramo se. savjetuje »Glas Te­ žaka«. emancipovati od konfesiolnog momenta u svojoj politici to jest preki­ nuti sa vjerskim baškalukom, i svoju is­ lamsku zajednicu — pocij’epati na težaka, matoposjednika, trgovca, vele­ posjednika Hđl Ostavljamo na stranu nisku i neislamsku tendenciju ovih smutljivaca i hoćemo da upremo na ra <Гки između njihovih riječi i čina baš u ovoj glavnoj tačci njihova »progra­ ma«. Dok »Glas Težaka« na jednu stra­ nu propovijeda Ridanje sa konfesional­ nim momentom, dotle se na dtugu stra­ nu taj isti »Glas« razašilje na uprave naših mekteba i, pozivom na njegovo »zauzimanje« za muallimske interese, hoće da muallimi budu pioniri i širitelji tog »braniča« malih i potištenih. Čemu ova dvoličnost i zavaravanje? Mi smo eto »konfesionalci«, u rukama nam je, prema zakonitom položaju, vakufski imenik svih vjerskih službenik, pa ipak nam ne pada ni na um. da’ bismo se poslužili Mahinićevom metodom i »Pra­ vdu« slali oa uprave mektebi ibtidaijja. Neovlaštena upotreba zvaničnog imenika nije jedina zloporaba g. Mahi­ nića. On je pošao mnogo dalje, pa je i službeni akt, ulema-medžlisa izrabio u svoje prljave svrhe i pomoću njega jednoj mladoj krtici prokrčio put čak na’džamijske ćursove. Njje naša stvar, da ispitujemo na koji je način g. Mahi­ nić izmamio potpis g. reisul-uleme na akt, kojim se jedan isključeni nuvablija preporučuje pažnji vakufskih po­ Сграна 3 ПРАВДА" — „PRAVDA, vjerenstava na pruzi Sarajevo—Brod. To je stvar g. reisul-uleme i njegova nelojalnog tajnika koja bi nas zainteresovala tek u slučaiju da g. Mahinić ne bi dobio zaslužene kazne. Nas ovaj put više zanima uloga tog Mahinićevog ek­ sponenta, što se zove Mahmud Džaferović i niski pokušaj rijasetskog tajni­ ka, da preko ovog pretvornog mladića zamuti u redovima naše organizacije. Džaferović se formalno bavio važenjem i džerrom, ali mu je glavna zadaća, da — prikazujući se gorljivim pravdašem — uštrcava otrov smutnje u našim re­ dovima i uhodeć u korist Mahinića uli­ jeva nepovjerenje prema, vodstvu naše organizacije. Ovo nije nelojalnost pre­ ma šefu, ovo nije ni mutež; ovo je s m r a d e ž kojom se ne služe nego samo ljudi Cernijeva tipa. Pardon, Hasanđedić-Mahinićeva tipa! Da se dalje ne bavimo ovim zave­ denim mladićem i da ne prljamo svojih stupaca gadnim podvizima njegova inspiratora, puštamo riječ »Putniku« što se — sjedeći u srednjoj Bosni — javlja iz Krvave Krajine. Mahmud Džaferović napisao je svojom rukom ovaj dopis, namijenjen organu »Mutež« stranke »Glasu Težaka«: Cazin, 16. maja 1920. G. urednice! Dozvolite da progovo­ rim o ovdašnjim prilikama. Ništa se odavle ne čuje o našim potrebama iako je ovaj sav kolar čisto težački bez ikakve sumjese. U nas se ovdje provela organizacija još iza prevrata formalno-po pro­ gramu »J. M. 0.«. Vodstvo se već jed­ nom i promijenilo ali u centralni odbor je došao samo jedan član, svejedno što je ovdje trideset i pet hiljada muslimanskih težaka. Ni mjesni odbor im bolje nije uređen: dva trgovca-posjednika i podkadija »zet« su glavni vođe; ostali članovi odbora, također ne težaci, su kao i prvi:' Njihov.sav rad za narod sastoji u tom što se u čitaonici malo posvade i poljute. Na selo, među težake, jok, brate, ni pošto. I jedinog prijatelja težaka ovdašnjeg muderrisa, g. Sofića, hoće da nam maknu odanle. Ni njeg sad ne mogu da trpe, dok su dobili pomoću njegova iskrenog rada 1 držanja u vakuf, izborima: prevariše ga na vjeru, dobiše sva vakuf, tijela i sad najprije treba njega odavle maknuti. 0 našim potrebama ovdje niko ne vodi računa. Mi težaci ne znamo što je tomu razlog Kad su kakvi izbori eto, brate, inteligencije, agovata i begovata ko gljiva. U drugim kakvim zgo­ dama ni -govora o težaku. Ni naše hodže koliko bi mogle neće ili ne znaju da se late korisna rada. Ima ih ovdje’oko četrdeset, ali k’o da nema ni jednog. Sad toliko, drugi»Aput više« Putnik. »Dopis« iznešosmo bez ikakve izmje­ ne. Original mu je u našoj redakciji, a »čast« i »slavu« radi »dopisnika« ala Džaferović i voda ala Mahinić prepu­ štamo »časnoj« Mutež stranci. Politi® Grčki poslovi u Anadolu. Prema vi­ jestima »Matina« predložio je Venizelos, da se spremi u Smyrni šest grčkih di­ vizija, oko dvadeset hiljada momaka i da'se eventualno iz Tracije pošalju još tri divizije kao. pojačanja. Foch je primjetio, da se Wilsonove izjave protive tim preduzećima. Wilson je tražio, da to poduzme Grčka isključivo uz' vla­ stitu odgovornost, jer nije nužno, da saveznici doprinašaiu žrtve uz riziko eventualnih neuspjeha. Boljševici u Perziji. Javljaju iz Teherana: U stvari ulaza boljševičkih če­ ta u Perziju Sovjet je rastumajap, da se tu ne radi o kakvom poduzeću pro­ tiv nezavisnosti Perzije, već samo o Omladina je Regenta, koji se-fri pu­ protekciji ruskog brodarenja.po Kas­ ta pokazao na prozoru banskih dvora pijskom jezeru. Sovjetska vlada se ob­ oduševljeno pozdravljala. vezuje, da će napustiti Enseli čim bu­ Iza 9 sati priredila su Regentu za­ de zagarantovana nezavisnost Perzije ; grebačka društva bakljadu i serc.ndu. i ona ne bude više pod stranim utje­ Na nebrojenim žaruljama rasvijetljtncajem. nom Markovom trgu razlijegali su se. zvukovi hrvatske pjesme i frenetički Krasin 1 londonski pakt. Kako doznhpoklici spontanog oduševljenja do u je »Times« stoji Krasin, što se tiče pi- | kasnu noć. kada se povrka u miru ra­ tanja priznanja dugova nekadašnjeg zišla. ruskog carstva od strane sovjetske vla­ Njegovo Kraljevsko Visočastvo Re­ de, na stajalištu da će sovjetska vlada i gent Aleksandar dva puta se je zahva­ lio na prozoru banskog dvora na sr­ ako budne prinuđena da ove obaveze dačnim ovacijama. Prvi put je rekao primi na sebe, insistirati na tome, da ovo: stupi u sva prava i sve povlastice koje »Vrlo sam Vam zahvalan, dragi mo­ je svojevremeno imala Rusija, a naro« ji Zagrepčani na takovom oduševljenom čito će sovjetska vlada tražiti da se dočeku. Sretan sam. što mi se je ispu­ provede londonski ugovor od 1915. po nila želja, da dodem u vašu sredinu, u komp je Carigrad dosuđen Rusiji. Dalje mili 1 lijepi Zagreb, da vam neposredno pokažem, kolikom sam ljubavlju došao će boljševici tražiti naknadu svih onih ovamo«. troškova, koji su potrebni za obnovu tokom rata razrušenih krajeva. Bojkot protiv Mađarske. U pučkoj dvorani bečkog magistrata održana je jučći skupština Saveza trgovačkih, transportnih i prometnih radnika i to ' rad; bojkota protiv Mađarske. Poslanik Forstner upozorio je na nečovječni po­ stupak mađarskog vojništva. Izjavio je da će bojkot tako dugo trajati, dok grozote, koje čini mađarsko vojhištvo, ne prestanu i dok časnički odbot i sol­ dateska ne obustave svoju djelatnost. Traži se, da svi politički kažnjenici bu-, dir oslobođeni, da se uspostavi lična sloboda i sloboda radničkog* pokreta, da qe daju jamstva da će se dati svi­ ma oštećenim osobama odšteta i da će se izdati sveopća amnestija za političke delikte. Govornik naglašava protiv tvrdnje mađarskog ministra predsjed­ nika, da u Mađarskoj nije smaknuto 50 nego više od 500 osoba i da u zatvorima ne čami 2400 ljudi već 27.000. Sve to do­ kazuje govornik na temelju naročite 11štine Konačno je govorio o načinu vr­ šenja bojkota protiv Mađarske. ■ i ; i I ■ ■ I i ; • Regent je sa ministrom predsjedni­ kom sjeo u sjajnu četveroprežnu koči­ ju, pred kojom je išla fanfara kraljev, garde, te dv« eskandrona gardijske konjice. S lijeva i desna bio je sokolski banderij. U drugim kolima sjedili su ban Dr. Laginja i potpredsjednik Narodnog Predstavništva Dr. Ribar, u trećim ko­ lima podbah Dr.. Potočnjak sa predsiedifkom Hrvatskog sabora Drom Medakovićem. U daljnjim kolima išli su ostali dostojanstvenici, ministri, gene­ ralitet, visoko sveštenstvo i dr. iza ko­ jih je išla nepregledna povorka zagre­ bačkih društava i korporacija, Sokolaša, dobrovoljaca, izbjeglica itd^Citavim putem do banskih dvora priređivane su Regentu veličanstvene ovacije, na ko­ jim se Regent očito dirnut, srdačno za­ hvaljivao. Ženska zagrebačka mladež u narod­ noj nošnji iz svih hrvatskih krajeva postavila se u gornjem gradu u špalir. Domaće vijesti Doček Regenta u Zagrebu. Sinoć u 6 sati stigao je Prestolonasljednik Aleksandar sa pratnjom, posebnim vo­ zom u Zagreb. Sva zvona su zazvonila, topovi su zagruvali, a muzika je intonirala sve tri himćn. Na raskošno cvijećem, zelenilom j zastavama okićenom peronu bili su sakupljeni duhovni, civilni i vojni dostojanstvenici, među kojima ban Dr. Laginja sa podbanom Drom Potočnjakom, nadbiskup Dr. Bauer, upravitelj patrijaršije Letica, ge­ nerali Vasić i Majster i dr. Regent Aleksandar izišao je iz salon­ skih kola, stupio na sag od cvijeća i zemlje iz okupiranih krajeva, i rukovao se sa banom, koji ga je pozdravio u ime Hrvata. Iza toga je najstariji grad­ ski zastupnik Krešić u ime građana grada Zagreba izrekao dobrodošlicu Regentu, na čemu mu se ovaj zahvalio. Pošto su mu predstavljeni sakupljeni dostojanistvenici izišao je Regent n pratnji ministra predsjednika Dra Vesnića i bana Dra Laginje pred zgradu stanice, gdje ga je dočekalo ogromno mnoštvo naroda oduševljenim pokli­ cima. . .! - Drugi put, nakon što je glazba od­ svirala sve tri narodne himne i tla po­ novne veličanstvene ovacije naroda prozborilo Njegovo Veličanstvo ove ri­ ječi: »Hvala vam, braćo Hrvati. Pone­ site kućama svojim ubeđenje, da ću stajati s Vama na obranu narodnih pra­ va pa ma prema kome bilo«. Tu je na­ stalo nrnebesno'klicaflje tako da je Nje­ govo Veličanstvo moralo na čas preki­ nuti svoj pozdrav). Zajedno ćemo stva­ rati čuda. Ja još jednom pozdravljam viteški hrvatski dio našega naroda. Ži­ vjeli! Fijasko predsjednika Mutež stranke. U prošli četvrtak primismo iz Prozo­ ra ovaj brzojav mjesnog odbora naše organizacije: »Danas pokušana skupšti­ na »težačke« stranke. Hasandedić to­ talno propao«. Donosimo gornji brzojav i molimo naš odbor, da nas o ovom fijasku op­ širnije izvijesti. Udruženje zemljoposjednika za B. i H. u Sarajevu poziva na redovitu skup­ štinu koja će se obdržavati u utorak 29. juna u 10 sati prije podne u pro­ storijama muslimanske čitaonice (kiraetrane) na Bendbaši. Dnevni rea: 1. Otvorenje skupštine i imenovanje verifikatora; 2. Izvješće tajnika: 3. Izvješ­ će blagajnika; 4. Izvješće na .bornog odbora; 5. Predlog o podjeli ajsomtorja; 6. Predlog o promje:::- društv. pra­ vila; 7. Izbor novog cciu.ainog odbo­ ra; 8. Izbor nadzorog odbora; ч. Razni predloži i interpelacije. Prilozi za »Musi. Akad. Menzu«. — | U prošlom broju javismo iznos dobro- voljnih priloga građana iz Bos. Dubice, i a danas iznosimo imena darovatelja. i Darovaše; po 3000 K: Ahmedbeg Ce­ rić, po 500 K: Kasim Caušević i Upptva pilane »Una«; po 400 K: Dr. Hani žeković i Uzeir Dolić; po 300 K: Be■ ćirević Hasan; po 200 K: Osman Pezić, Joco Pejić, Branko Fabić, Mujaga M. Pezić. Mustafa Midžrić, S. Feh- ' mi Cerić i Braća Zubović, po 203 K: Dr. Mustafa Kadić, po 100 K: Mustafa Horozović. Husein Seferović, Karanfl : Dizdar, Lelić Tahir, Anto Grahovac, Mehmed Veletaulićl Salih Lelić, Ibrahim Skopljak, Riedl, T. Mikić, Milan Ehrman. Zaim Caušević, Srpska št“dionica. Braća Mitraković, M. Cikotr Anten Franjić. Nikola Cikota. Munib Vojniković, ’brahim Nizani, Ivan Alešić, Đorđo MisaDević i sin i Hašim Šerić; po 80 K: Muharcni Mašić. Stojan Ci­ kota i Mustafa Mesterbašić. no 60 K: Mehmed Caušević i Ibrahim Latić; po 50 K: Muharem Cerić, Šaćiraga Pašagić. Hasanaga Pezić. Ahmed Pašagjć, �”■ ".. . , __ . _ - т—— С-Трана 4. Strana Spoj 170 Broi .ПРАВДА' — .PRAVDA' Muhaiiitd Pezić, Mustafa Kelić, Nikolić, I dana drugih vjera pri akciji za ovu naBogdan Dajić, Macura, Dušan Bižić, i šu ustanovu. Mataruga i drug, M. J., Misali'vić, Fi­ Vjerujemo da će se i druga mjesta lip Konig, Murat Arnautović, G. Grdn- povesti primjerom Dubice i da ćento feld, Osman Jupić i Tima Cika, po imati veći uspjeh, nego li smo se nadali. Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 40 K: Vejsil Arnautović, Mehmed Ta­ Priloge treba slati na »Musi. trg. i (prije Rudolfova) — Telefon 319 baković, Ibro Caušević, Omer Bcćireobrt, banku« sa oznakom: »prilozi za preporučuje svoje bogato skla­ vić, Mustafa Pezić, S. M. Caušević,' ; Musi. akad. menzu«. Odbor. dište svih droga i medikamenta, Mustafa Cejvan, Sabit Krivdić, Altja te svih fotografskih potrebština Osijek I. Berber. Stavlja na znanje svima muNizam, Husein Dizdar, Mišo Mutavdžić, ( Posluga brza i tačna. — Cijene ' Josip Haić, Hasan Cerić, Smajil Ajvaz, I slimanima Bosne i Herceoovine da -ću uvoz i izvoz najumjerenije. M. Fengebaum, Mirko Laić.Mr. Star- I od 1. jula o. g. početi djecu sunetiti najkentički tehničkih proizvoda i suvremenije bez ikakvih zavoja. Umower. Zaim Karaica, Ella Schwarz, Ka­ ranfil Lelić, Hasan Ibrahimbegović, Mu- i ljavani braću muslimane, a naročito Preporučuje na veliko: .jaga Šerić, Mehmed Bećirević, Branko i mualiine, da me dopisnicom izvijeste u Benzin nadomjestak, acetona, na­ Mijatović, J, Šiljegovii i R. Mujičić, kojem se mjestu berber ne nalazi i ko­ domjestak gor. žeste, uljene i su­ po 30 K: Omer Caušević, Danka Vrga. me treba da se priiavim. • he boje, parafina, lanenog firnisa Nikola Šurowski, Ignatz Маусг, Lazo Mustafa Berberović, sikativa, brunolina, lakova, škrob Stefanović, Savo Jovanović, Rudolf 1 vagon čelika za alat Sarajevo. u sanducima, amoniak sode, jetVućinić, Milorad Ličanin, Đapa, Rado- j 1 vagon čelika tt komadima kog n^trona 100% i 128%, dr­ Bravadžiluk ulica 29. šević, Bilajac Muharem, Hasan ef> Se- ’ vnog katrdna, octene kiseline, (Stahlzaggeln) ferović, Junuz Seferović. Smail Taba- i 80%, drvni ugalj, kolofoniuma. ković i Ahmet Tabaković, po 20 K: kod Sreća da bude lijepa, te da ljepo­ razni toaletni sapuni, olovni še­ Tahir Rešić, Muharem Lelić, Rifat Le- ■ tom svojom poluči uspjehu društve­ ćer [Bleizucker] kem čisti, te svu lić, ifurat Bradarić, Hasan Bradarić, nom i obiteljskom životu. Zadesiti će , drugu u tu struku zasijecajuću Muiaga Dizdar, Ibrahim Hrbić, Mustafa svaku ženu uporabom FellefOve Elsarobu. Porić, Adem Kišmić, Omer Hadžić, Ahpomade za lice i kožu. Ova pomadu međ Seferović, H. Mpharem Lelić, SuCij’enik šaljemo franko. odstranjuje sunčane i druge pjege, kož­ Ijo Hodžić, Huso Hasančević, Derviš ne nečistoće, sujedice, bubuljice. Čini Hibić, Saćir Sumbić. Mehmed Subašić, kožu mekom, nježnom i rumenom. N. N„ Mehmed Kostić, Muharem Šerić, Tisuće i i .tisuće gospođa upotrebljuju Mustafa Caušević, Dušan Antonić, Mije s najvećim uspjehom. Nu ne valja lan Pajić, Milan Maričić, Dušan R. Jase latiti škodljivih sredstava, naručite žica, Jovan Cikota, Stevo Cikota. Jo­ stoga samo pravu zaštitnu pomadu sip Verić, Zaim Kljajić, Dragutin Vuči»Elsa« lončić ža 6 kruna. Jača vrsta flić. Miliajlo Perović, Sulejman Seviić, 9 kruna. Dobiva se samo kod ljekar­ M. Obrvaš, Agan Tabakoivć, N. N., Hu­ nika Eugena V. Fellera, Stubica donja sein Idrizović. Vlado Jajuz, Mirko Ma­ Elsatrg br. 310 (Hrvatska/ 184 taruga. Pane Stefanović, Josip Mađar, Fehim Cehaić, Đoko Dragelj. M. Arslanović, S. Bećirević, Henrik Ružić, Du­ Jeste 11 prekomerao osetljivi protiv šan Vasić, Jovo Miljković, N. N„ V, hladnoga zraka? Dolaze li Vam odmah Dračević, Suito Mutičić, Ibrahim Sparazličite boli? Oj, kako tu ublažuju ho­ hić. Salih Seviić, Andrija Šubarić, Ivan li, čine otpornim masaže s FeUerevim Padan, Slavko Šubarić, Ibrahim Ibrapravim Elsafluidom! 6' dvostrukih ili himbegpvić. Eledemir Tutej, Jusuf La2 velike specijalne boce 36 kruna. tić, Bejtov;ć Smail, Špiridon Vuina, Ni­ Trebale biste terajuće sredstvo, koje kola Kramarić, Milan Dumić, Sulejman | utažuje grčeve, jača želudac? Držate Bešig, Ljubomir Jažica i Tabaković Ha­ Централа се бави тргрвином земаљse samo Fellerovih pravih Elsa;pilu!a! san; po 10 K: Džafer Cejvan. Omer 6 kutija 18. kruna. Želbčani balzam 12 ских производа на велико и мало, Delić, Smail Bašić, Salih Galijaš, Mu­ malih boca 36 kruna. Omot i poštarina a филијале импортом и' експортрм stafa Hibić, Smailbeg Kulenović, Pašo posebno, ali što jeftinije. Eugen V. Fel Talić, Suito Custić, Abdulah Komić, Hu­ разне робе. Филијала у Варшави let, Stubica donja, Elsatrg br. 31i). Hr­ sein Ibrahimbegović, Smail ef. Cuturić, vatska. врши исплате дознака за Пољску Mehmed Porić, Uzeir Islamović, Savo S. Bakić, Ibrahim’ Caušević, Zaim Cej­ уз најкулднтније услове. Потребне van, Šaćir Cejvan, Murat Custić,' Hu­ ♦ PAPIRN1CA ♦ информације могу се добити увијек so Cošić, Sulejman Kbčan, Mihajlović, HAMDIJE KOPČIĆA код центрнле у Босанском Вроду. Husein Seviić, Smajo Memišević, S.uljo Zdenac, Džafer Veletanlić, Alija Beći­ preporučnje svoje bogato stovarišt^ rević, Salih Haskić. Smail Caušević, M. svih vrsta papira, kancalarijskog i $ Lađarević. Bećir Seferović, Ivan Miš♦ školskog pribora. — Naručbe se ♦ ković, Rade Railić, Mikša РгорреУ. Saobavljaju brzo i točno. muel Kapeli, Janko Trkeš i Muharem a Cijene umjerene. > Ališić po 7 K: Stevo -9Grahovac. ' ‘ 1 ' -• ‘ ' * . ii Ф Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 Naročito nam je naglasiti, da nas oOdgovorni uredMk: F. CurtnlM Odbcn >1. U. 0.« -.чшшгИ. D. fc A. КкЈм« Satari« ♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦ sobito veseli bratski udjel naših gra- Centralna drogerija Braća Šat\inagić Oglašujte u „Pravdi" Kilhslm F. TiBfBnbach i drug Odmah za dobiti ,,Prorbet"tehničkoindu str.-poduzeće : d d. u Ljubljani. : Трговина на велико и мало свих земаљских производа Naskdnici Pere Hostija Филијале: у Ббограду, Карађорђева бр. 3 у Варшави, Фолксал број 13. X X T Ф X X Z У Босанском Броду Obavlja sve bankovne poslove najbrže “i 11najpovoljnije. . ~—- Daje sezonske i razne druge kredite. —- Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Гпи+иаН ииП1ги1и li u PriBilegoBana zemaljsha banha za Bosnu i Hercegovinu Cnnninilll UUl ujuVU. 1 ■— Filijale: Banja Luka, Bijelina, Brčko, Mostar i Tuzla. — Ispottave: Bihać, Derventa, Doboj, Bos. Gradiška, Livno, Bos. Novi, Bos. Samac, Travnik, Trebinje, Višegrad, Ženica i Zvornik. Zaftepitva: Bugojno, Gacko, Goražda, Konjic, Nevesinje, Bas. Petrovac, Rogatica, Sanski Most, Srebrenica, Stolac i Visoko. Uplaćeni dionički kapital ZO milijuna kruna. e Redoviti rezerve i fond za sigurnost založniea 13 milijuna kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima, vrži uplate I naplate u Kraljevstvu SHS. i u inozemstvu. Primi kao tlavni zođlupstio ia 8. i H. Hsiicarazioni gnarali I Prgoj sveopćeg društoa za osiguranje pratit nezgoda I štita, tn prsti osiguranja. I Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dion. društvo u Sarajevu. Podružnica u Tuzli. Pupilarno siguran zavod. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje — Ulošci preko K 11,000.000. Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/30c4a67ca4ca990d61d820d5fa0f7943.pdf 2d7582f1639f2ae146f9a700834d06bb PDF Text Text Poštarina, u gotovom plažena. POJEDINI BROJ PRAVDA 1 kruna. Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje FBdahcioni odbor. Ш(ЖЈ ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУ<М!ИМАМСКЕ ОРГАНИЗАЦЦЈЕ. Broj 66 (171) Godina II. Sarajevo, subota 26. juna 1920. (9. ševala 1338.) Kad Kraljević govori... Na ručku u banskim dvorima održa­ dali radu sa onim uzajamnim po­ lo je Nj. Kr. V. Regent Aleksandar oval vjerenjem, kojim su se jedan na ^ovor, koji su svi prisutni saslušali stodrugog naslanjali junaci naši, kad su jećkc: živote svoje polagli na oltar stoljetne »U prvom redu zahvaljujem provi­ narodne misli. Mi to možemo učiniti bez đenju, što mi ,je udijelilo sreću, da u ozbiljnih poteškoća. Vremena našeg ihte svoga uzvišenog roditelja Nj. V. robovanja i tuđih uplitanja u naše po­ kralja Petra uputim prvi put vladalački slove prošla su nepovratno za naviiek. pozdrav kralja Srba, Hrvata i Slove­ Skupnim žrtvama mi smo is­ naca svojim za ovom trpezom uzvanim kupili pravo, da po svome znanju i u, državnicima, vojnicima, predstavnici­ mijenju zidamo svoju kuću. Naš seljak ma vjera i građanima .prostrane naše neće više imati da se bori kao u Hr­ mile otadžbine, na prvom mjestu Hr­ vatskoj 16. stoljeća za »sjpre pravice«, vatske i Slavonije. Meni se čini, gospo­ I pošto ćemo mu mi zajamčiti i bolje i do, da je u ovom trenutku okupljen osavremenije od ovih. Svaki naš radnik ko nas cio naš narod od Vi ime­ može računati na potporu i zaštitu u na, ali jednoga srca i duše i da se po' svome radu; svaki naš građanin bez ovoj dvorani čuju veseli dusi naših za­ o b z i r a n a n j e g o v oj> 1 e m e i v j ejedničkih predaka od posljednjih . dva­ r u, da su sva njegova politička prava naest stoljeća. jednom za svagda zajamčena i da opNisu li za ovim ča^om, u kome će.se šta ravnopravnost postaje našim poli­ moći udružiti i zagrliti sva naša braća tičkim »vjeruju«. A ja vas uz to mogu svih imena i svih vjera, uzdisaji, živjeli uvjeriti, da vaš — danas kralj Srba, Hr­ i padali naši zajednički predci od Lljuvata i' Slovenaca — gaji iste osjećaje devita Posavskog do naših dana? Ni­ blagovoljenja prema svim našim držav­ su li današnj dan željeli i hrvatski kralj ljanima, Naši besprimjerni uspjesi na® Tomislav i srpski knez Viščević, kada bojnim poljima stvorili su nova popriš­ su zajednički pred hiljadu godina voje­ ta za našu djelatnost, otvorili su nove vali protiv Simeotta bugarskog, te i oni vidike za čitav naš život, spremili su koji su se borili protiv franačkog gos­ potpuno nov položaj i nametnuli svima.I podstva, pa i sam Tvrtko, kad se je g. nove dužnosti. 1389. proglasio kraljem Hrvatske, po­ Ja živim u. uvjerenju, gospođo, da će­ što je 12 godina ranije stavio na svoju mo svi mi, da će naši sugrađani širom .glavu — srpsku kraljevsku krunu? Ni­ bogate i prostrane otadžbine ozbiljno su li za ovim časom vatreno .žudili na­ shvatiti te svoje dužnosti. Ja i moja ši praoci, kada su svi jedan za drugim vlada svjesni smo svojih opali pod tursku uprav.., oni, pred koje bećanja, datih istorijsko'g 1. su znamenite godine 1335. spremali dđcembra 1918. ići ćemo na ruku vojsku pravcem Trsta i Rjeke u težnji svemu što bude namijenjeno blagosta­ da srpskim, hrvatskim i slovenskim se­ nju i napretku našeg naroda. Sretan sam ljacima obezbijede slobodu trgovine na što iz prvih doživljaja u divnom Za­ našem moru? Zar bi Zrinjski i Franko- grebu crpim pouzdano uvje­ ■ pan i ostali znani i neznani njihovi dru­ renje, da su i naša braća iz govi, zar bi toliki zatočnici naše na­ svih ovih krajeva zadahnurodne misli mogli gledati tako mirno t a istim osjećajem i- vjerom. smrti u oči, da kroz nju nisu nazirali ' U to ime ja nazdravljam u čast i na i vidjeli naše oslobođenje i u i e d i nj esieću mije nam Hrvatske ,> Slavonije!« nje? Zar je moguće, da se duše JeKad je Nj. Kr. Vis. Regent završio lačića i patrijarha Rajačića i svih nji­ svoj govor, intonirala ie glazba hrvat­ hovih saradnika ne vesele ovoj zori.na­ sku himnu »Lijepa naša.«, a iza toga je ših ljepših i sretnijih dana, kad su ih progovorio časna starina i odlični bo­ zajedno sa mojim uzvišenim prarodite­ rac za narodno jedinstvo, ban Laglnja, ljem Aleksandrom, njegovim mudrim dugim govorom, u kojem je između os­ savjetnikom Garašaninom spremali dje­ talog rekao: »Naš je zadatak ovom sve­ lima i životom svojim? Zar je mogu­ čanom zgodom, pri ovom prvom poho­ će, da su odsutne iz ove'dvorane ple­ du n aš e g a kraljevića i budućeg kra­ menite duše svih trudbđiika posljednjeg lja, da što jače učvrstimo spone, koje stoljeća na ovom velikom narodnom vežu krunu i narod, a taj kraljević, koii danas faktično već vlada, znače i poslu? Po momu dubokom uvjerenju u ovaj htjeli će biti pravedan i milostiv svi­ mah ne samo svi naši, pa i najudalje­ ma onim, koji možda i bez svoje niji krajevi, nego i sva naša pokoljenja krivnje ne gledaju na budućnost mi­ le naše hrvatske ovim našim pogledom tu su oko nas. Ovo, što smo mi po­ ili ne sa ove naše visine. stigli, njihovo je i naše zajedničko dje­ Visočansi'oF Negda su se naši kra­ lo. Sto još od djela narodnog osloboljevi zvali neki Kraljem Srbije. , neki đenjrf i ujedinjenja preostaje, ležaće na Kraljem Hivatsko i Bosne. Veliki ie dar nama i na onima, što za nama budu proviđenja, što su se naši najbolji ljudi dolazili. I na nama je da ovima pri­ prije ni godine, tamo ha Krfu, dogo­ premimo i olakšam^ ostvarenje tog vorili 1 što se Vaš uzvišeni roditelj pro­ preostatka. A mi ćemo to učiniti bez glasio Kraljem ne samo svih naših ze­ velikih poteškoća, ako se svi u svim malja, nego svega naroda Hrvata, Srgranama javnog i privatnog, pro­ svjetnog i privrednog života budemo o- I ba i Slovenaca. Naša će domovina biti vića i brata mu, pa kad je rasprava završena i kad je tajnik Sobek presudu proglasio, upozorio sam na cirkularnu naredbu zemaljske vlade, ali mi je ovaj odgovorio, da imade drugačija uputstva. Ne samo to, nego niti utoci pro­ tiv ovih' riješidaba nijesu još ili nijesu u pravo vrijeme predloženi Agrarnoj Direkciji u Sarajevu, pa je međutim se­ zona za sijanje prošla i time su zemIjovlasnici potpuno izigrani. Pitam gospodina ministra, da li ie kotarskim uredima dao druga uputstva, kako tvrdi g. Sobek, jer zemaljska vla­ da u Sarajevu o tom ništa ne zna, pa ako nije šta misli preduzeti da se ure­ di drže zakona i naredaba, izdanih po nadležnim faktorima. Naulje pitam šta misli g. ministar preduzeti da činovnici objektivno i sa potrebitom brzinom obavljaju svoju dužnost. Odgovor želim pismen. Beograd, f8. juna 1920. Dr. Krasnica. toliko hrvatska, toliko srpska i toliko slovenska, koliko ju Hrvati i koliko јц Srbi i koliko ju Slovenci budu znali se­ bi očuvati svojom mudrošću i marljivošću. Po volji ovega naroda Vi ćete u njoj biti prvi. Pozivam časnu družinu da klikne u zdravlje našeg kra­ lja Nj. V. Petra Prvog i mladoga kra­ ljevića Nj. V. Aleksandra. Živjeli!« , ♦ Dvorartom je iza tih riječi zaorila grmljavina od poklika »Živjeli!«, kojim se i mi priključujemo duboko uvjere­ ni, da će nakon ovog zagrebačkog slavlja i priljubljenja. i kod nas snažno odjeknuti kraljevska riječ: »Svaki naš građanin bez o b^ i r a n a njegovo pleme i vjeru može računati, da su sva njegova politička prava jednom za svagda zajamčena i da o p š t a r a v n o, P r a v n o s t postaje našim političkim Vjeruju«. Uvjereni .smo, da ćc sad u Hrvatskoj biti proglašena opsežna abolicija i am­ nestija i držimo svojom dužnošću po­ novno naglasiti, da sličan gesr našeg .Kraljevića prema Sandžakićama i Ma­ kedoncima ne bi polučio manjeg efekta u korist zajedničke' nam domovine. Upit nar. poslanika dra FIrasnice. Gospođinu ministru za agrarnu reformu. Još u rano proljeće izdao je pred­ sjednik zemaljske vlade u Sarajevu cirkularnu naredbu privremenog karakte­ ra, kojom je naredio, da onaj težak, koji je u godini 1919. obrađivao koje beglučko zemljište, može to zemljište obraditi i u tekućoj godini. U sporovima Alije jelke, Asima Hasibovića i Hmdibega Mute veliča, bez dvojbe je uglavljeno, da su sva trojica ili osobno obradili prijeporna zemljišta ili dali obraditi po trećim osobama, ali usprkos svega toga jest referent kot. ureda u Sarajevu tajnik Sobek sudio na štetu zemljevlasnika. Ja sam lično kao advokat zastupao Asima Hasibo- Pretplata godiš. 120 kru­ na, na pola godine 60 kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. Čekovni račun pošt. štedionice 1119. Sarajevo, 25. juna. | I j i i । i ■ ; I Naredba o zatvaranju dućana nedje­ ljom izazvala je u Sarajevu silno neza­ dovoljstvo. Muslimani su jučer zatvo­ rili dućane u znak, da stoje na stanovištu zatvaranja petkom, a »Židovska Svijest« također piše proti naredbi i veli, da je njihov nadrabiner uložio protest, radi kojega je Židovima- dozvoljeno, da prethodno zatvaraju svoje rad­ nje subotom. Kako čujemo ulema-medžlis je također solidaran sa zahtjevom naših trgovaca, da se musi, radnje za­ tvaraju petkom, a naš je Radni Odbor upravio trg.-obrt. komori pismo, u kojem obraća pažnju na uzruianost gra­ đanstva i savjetuje da se komora zauzme, kako se u ovoj delikatnoj stvari ne bi prekoračila potrebna mjera obzirnosti. ' Mi se nadamo, da će vlada uvažiti prilike u kojima živimo i da ne će tjjrati mak na konac tim prije, što se niko ne protivi glavnom cilju naredbe, da se naime i kod nas zavede nedjeljni poči­ nak. Petnoestgodišnjica „Ittihadfl" musi., zanatlijskog udruženja u Mosta­ ru, proslavljena je na 19., 20., i 21. juna na dostojan način. Tih je dana mostar­ sko musi, stanovništvo razvilo svoj naj­ ljepši šjaj i doživjelo rijetko slavlje, koje će ostati svima očevicima u ugodnoj uspomeni, a »Ittihad^ će ih za­ pisati zlatnim slovima u historiji svoga razvoja i života. Ti su dani sve učesni­ ke zadovoljili i oduševili, jer su se svi uvjerili, da se u novitn prilikama, koje znače prekid sa našom predratnom kul­ turnom i političkom stagnacijom i uko­ čenosti, mora življe razviti drugovanje i povesti borba za ideju, koja će nas muslimane pripraviti i dići za buduć­ nost, da se znamo poslužiti prilikama i u interesu svoga elementa dobro i zdravo shvatiti svoj zadatak i oduše­ viti se za ideju rada i privrednog i kul­ turnog unapređivanja muslimana. Ova­ ko ozbiljno shvatanje svoga poziva vr­ šio je »Itihad« punih 15 godina radeći tiho i čedno za privredno pridizanje ma­ loga čovjeka i cijeneći svaki sitni, ali korisni rad njegovih rođenih ruku, jer je znao, da zlatne ruke ве daju čovje­ ku posrnuti nj poniziti se, znao je, đa rad čovjeka diže, a ne obara! 1 da odaju čast i pšotovanje ovakom zrelom poimanju života pohrliše razne musi, korporacije u šeher-Mostar, da uveličaju slavlje svoje braće. Dne 19. juna, drugi dan Bajrama, u 3 sata poslije podne stigoše sarajevskim vozom učesnici, koji su zastupali razna društva. Iz Sarajeva dođoše članovi »Jug. musi, šport, kluba« (preko 60), Muslimansha trgovačka I obrtnlčha banka za Bosnu i Hercegovinu (dJJji Sarajevu. Rasi sa svim banhovHfm pulHina. Ohaalla ctlals I otuedtnja u firollissfoo SH1 I u inazrntau. ?nra olota ini dlaint hnilžlce I tekudi ritaM uhamačnja Ih пз|paaaljnije. Obavlja sie mjsn|atu poslan I bunosaa »ion Dioirtčha glasnice H 3.00Ш Daje uzanih I aprotlzadlsh broditi. — Hupuje l irodali snćbs, bbIuTb I игЦвапзапв papin »lb srsta. ROBNO u U ] BI E I J E шро|а I prodali sve Brate robi, a poplurlta ni Untni mnslrolcs. Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijepo - Brzojavi: Trgovačka ban Иа, Sarajeva - Interurban telefon: Zm �btrana 2 Стррна .PRAVDA' — »ПРАВДА’ zatim »Hurijeta« (prekđ 50) i odalsansati ophod gradom. 3vo je bila najvestvo Musi, čitaonice i »Trebevićd« te ličanstvenija taćka programa, jer ovadelegat Radnog Odbora J. M. 0., koji ke povorke sa ovoliko fesova — vele — je ujedno zastupao Hrv. Radišm Iz ' još nije Mostar vidio, a brojila je ne­ Pokrštavanje naše djece. Kod Štake Travnika bijaše zastupano musi, udru- । koliko hiljada učesnika. Vođena Hrv. Šarebe u Briješću, općina D. Butmir ženje »Sloga« i hrv. pjev, društvo Vlaglazbom, za kojom je nošen »Hrvojev« (kot. Sarajevo) nalazi se dijete, kojemu šić, iz Zenice dođoše članovi musi, dru­ bajrak, povorka se kretala od »Hrvoja« je ime LatU, dočim mu je nepoznato štva »Ittihad«, a iz Konjica se prikljukroz Donju mahalu grcKo novog mo­ porodično ime, samo znade da je iz sta kroz glavnu uHcu"pa kraj Karađozdiše članovi Musi, omlad. udruženja Foče i da je musliman. Dijete je staro »Mirza«, zastupstvo Hrv. čitaonice i . begove džamije Paralelnom ulicom pre­ 5—6 godina, bez roditelja. Štaka ga pododbor »Gajrep-.. U svemu je stiglo ko Musale pokraj Hotel Neretve i Brizove Dušanom i nastoji, da ga preve­ gosti u Mostar ovim vlakom oko 180, stola do malte. Odatle su učesnici pode u pravoslavnu vjeru. Upotrebliuje koje je čekalo veliko mnoštvo musli­ šli na zajednički ručak u Hotel Wilson ga za čuvanje goveda i svinja. mana na stanici. Široka cesta uz sta­ i Neretvu. Povorka je pobudila u gradu Tražimo od mjerodavnih faktora, da nicu bila je prcnapunjeiia svijetom, koji veliku pažnju i udivljenje, jer ovakog ovo dijete oduzmu od Štake Šarebe i ; je bio već . poradi Bajrama svečano oveličanstvenog i impozantnog ophoda predaju ga jednoj muslimanskoj familiji bučen te je svojom pojavom činio prija- , jošte Mostar ne vidje. na uzdržavanje, kad mu već nema mjetau ć, jam na dolaznike. čim su se pu­ Poslije objeda je došlo razgledanje j sta u dječijem domu. tnici iskrcali iz željeznice i poredali u grada, a u 5 sati bila je utakmica iz­ sredini mostarskog musi, građanstva, Čudnovate osude. Kotarski sud u među Jugosl. Musi. Šport. Kluba iz Sa­ uzeta je fotografija cijeloga skupa, a rajeva i Jugosl. Športskog Kluba iz Mo- I Ključu u parnici Sulejmanbega Filipoonda je pozdravio došljake predsje4 etara. Utakmica je održana, premda je j vića iz Ključa proti Jove i Luke Rosića I nik »Ittihada« M. O. Cišić iskazujući kiša padala i otežavala izvađanje same I iz Ribinka za 720 kg kukruza, 200 kg radost i veselje ispred svojih osam stoigre. Pobjeda je ostala na strani Sa­ I sijena i 60 kg graha u ime haka za god. tjna drugova, da su doživjeli ovaj sve­ rajlija. koji odnesoše dva zgoditka, dok I 1919.. izriče osudu dne 15. decembra čani čas slave.društva »Ittihad« i naglaMostarci ne mogoše ni jednog polučiti I 1919.. da se tužitelj odbija sa tužbenim šujući ideje vodilje ovog udruženja oko zahtjevom, jer po smisla naredbe mini­ I te je rezultat bio dva prema ništa. moralnog i materijalnog pridizanja čla­ starstva za agrarnu reformu od 9. au­ Na večer je započeo koncerat u Rannova i njihove okolice te na koncu zah­ kovićevom perivoju i u prostorijama valjujući braći na odazivu i učešću nji­ »Neretve«. Program je bio obilan i bi-' hovoj proslavi, koja treba da dade još ran i sve su tačke krasno izvedene. 0jači poticaj društvu za rad u buduć­ sobito se svidio publici mješoviti »Hr­ nosti. vojev« pjev, zbor, koji je otpjevao na Na ovoj srdačnoj i bratskoj dobro­ opće zadovoljstvo prograninlu sloven­ Organ ovdašnjih »demokrata«, pišu­ došlici zahvalio se u ime svih prispjelih sku pjesmu. Isto je tako briljirao Ittihaći o poznatom incidentu sa drpni Krudruštava delegat Radnog Odbora naše dov tamburaški zbor svojim preciznim Ijem, donio je i ove Tetke, upravljene organizacije dr. A. Hadžikadić ističući izvađanjem pjesama. Nakon koncerta na adresu našeg .glavnog urednika: radost svih »putnika, kojima je u dio pridošla je zabava za mladež, koja se »Hoće li Muslimani moći još dugo trpala čast prisustvovati tako značajnoj veselila u pjesmi i kolu do kasnih ča­ peti u svojoj sredini čoveka koji l proslavi i zahvaljujući se ispred svih na sova noći. Bife, kafana i luka sreće bili ih na svakom koraku kompromituje? toploj dobrodošlici. Napose napominje, su lijepo uređeni i obilno snabdjeveni.' (rezili!) U svakoj d r u g o j sredini, bio da bi trebalo življeg i mnogobrojnijeg Koncert je bio dobro posjećen isto ta­ bi ovakav geSt dovoljan, za onoga ko učešća sa strane radi dostojnog uveliko kao i svečana akademija. Bila su i ga učini, da bude, u javnom životu za čanja ove slave, koja je manifestacija i na akademiji i koncertu sva mjesna uvek pokopan. Hoće li to kod nas biti?« čednog 15-godišnjeg rada za jednu ide­ udruženja i musi, i hrvatska zastupana Kako se dale vidi, »Glas Naroda« drži ' ju, ideju ljubavi, drugovanja., prijatelje­ osim srpskih, koja su kao zdogovomo da je kriv Korkut a ne vlada i dr Krulj vanja i pridizanja članova u moralnom i demonstrativno izostala od proslave i drži da će Korkutev zahtjev ч> Kru- ' i materijalnom pogledu, ali se moramo Ijevu odstranjenju biti osuđen od stra- I Ittihadove, premda su bila pozvana. zadovoljiti ovaj put i malim brojem uSva su društva u Mostaru bila pozva- 0 ne muslimana, jer da je ušlied toga na- j česnika sa strane radi nepovoljnih pri­ na na učestvovanje kod proslave pa i stalo pitanje: »Kako je to morao tuma­ lika za muslimanski elemenat, koji je srpska, ali ova potonja ne htjedoše do­ čiti Regent.« U istovjetovanju dra ekonomski iz poznatih razloga loše stao. ći. da valjda tako dokumentiraju svo­ Krulja sa Reigentom ide »Glas Naroda« I 1 ovo učesnika, što je došlo, dohrlilo je je shvatanje ideje narodnog jedinstva još malo dalje, pa veli da ni jedan Mu­ iz ljubavi i bratskog osjećanja, da do­ i bratstva. Žalosno je Ovako shvatanje sliman ne bi pristao na to, da svom — kaže, da je bratovo veselje i njihovo za kloštar, gdje je nikla misao zajed­ Regentu »pravi demonstracije i neu­ veselje, da je Ittihadovo slavlje i njiho­ ničke borbe muslimana i pravoslavnih godnosti«. vo slavlje. Učesnici su sretni, da mogu protiv tuđina ugnjetača, ali tu svijetlu »Glas Naroda« ima pravo kad veli nešto pridonijeti manifestaciji Ittihađouspomenu kao da hoće da okaljaju da- ■ da muslimani ne bi pravili neugodnosti ve ideje. Ispred Radnog odbora J. M. našnji mostarski Srbi pravoslavne vje­ svom Regentu, no upravo je smiješan 0., čiji je delegat i koji je naročitu važ- I re, koji se klone musi, društva, »Ittihad« , kad »odstranjenje jednog drskog izazi­ nost dao ovoj proslavi, svojim žastup- ; takav postupak od strane pravosl. Sr­ vača nas muslimana dovodi u savez stvom, zahvaljuje se na dočeku i na- i ba, sugrađana svojih nije zaslužio, jer sa Regentom i kad Kruljevu blamažu glašuje sličnost između rada Ittihadb- 1 je on aktivno sudjelovao sa svojim hoće da utrpa kukavnim sakrivanjem va, koji radi na korist i unapređenje i tamburaškim zborom na svim srpskim za uzvišenu ličnost našega vrhovnjog svojih članova u jednom mjestu, i J. M. zabavama, na koje je bio pozivan, a glavara. Svak zna — pa valjda i smu- i Organizacija, koja vodi brigu za do- I evo sugrađani pravosl. vjere sustežu se šenjacl oko »Glasa Naroda« — da je | bro b. h. muslimana. Želeći, da velika I i od posjete musi, zabava i pri ovakim Regent po svom položaju i uzvišen i i riječ »Ittihad« dobije svoje pravo zna­ svečanim zgodama, a kamoli da bj još neodgovoran, pa sve da je došlo I čenje u Mostaru i u cijeloj našoj domo­ i pomogli aktivno samu zabavu, kao I i do ostvarenja utanačenog poklika: i vini, te da budu svi b. h. muslimani slo­ što njima čini »Ittihad«. To treba za- ' »Živio Regent; dolje Krulj!«, ta se »de- i žni i ujedinjeni, završuje svoj govor pamtiti od onih, koji se najviše ističu I monstracija«’ ne bi mogla odnijeti na ! riječima: Živio, cvao i napredovao »It­ u galami za narodno jedinstvo, a u prak­ našeg milog i uzvišenog gosta, već na I tihad«! si ga ovako pokazuju i kojima i danas vladu koja je dr Krulja dovukla čak i Iza izmjene pozdravnih govora kre­ još hrvtska zastava i glazba smetaju u Begovu džamiju. Jer nije sporedna će veličanstvena povorka sa hrvatskom i uzrujavaju »bratsku« krv. Zaista sra­ stvar je li dr. Krulj pisac članka u »De- I glazbom na čelu preko Ričine kroz mokratiji«, niti se preko njegovih gad- I mota! Cernicu do bašče Ittihadove, gdje se Treći dan proslave upriličen je jzlet nih ispada proti nama muslimanima nakon malog odmora raspoređuju go­ u okolicu Mostara i odabrani su za to može prijeći na dnevni red frazom nje- i sti po konacima gostoljubivih Mostaragova stranačkog glasila: »mi ne ćemo ! Ilići, gdje se je družina ugodno žaba ca, od kojih su mnogi primili po više vila i proveselila uz pjesmu i tamburu, da ispitujemo slučaj g. dra Krulja«. 0- i gosta pod svoj krov i otvorili im svoje u bujnoj zeleni i divnoj romantičnoj privaj je slučaj dobro ispitan i Krulja je gostprimno srce. Isti dan na večer, u rodi. Poslije izleta .za podne opet je stao ministarske stolice. Što se je on 8; sati bio je lijep doček učesnika iz upotrebljeno vrijeme za razgledanje gra­ pored svega toga dočepao načelničke Hercegovine, odakle su došli zastup­ da, a u 5 *sati bila je utakmica sarajev­ stolice u našoj pokrajinskoj vladi znak nici društava-, »Omladine« iz Blagaja. skih športaša sa mos'arsk.m rdničk m je samo bezobzirnosti gospodina PriLjubuškog i Čapljine, iz Stoca »Jugosl. športskim klubom, ko.a je svršila sa is­ bićevića i abnormalnog shvatanja neg­ zanat, udruženja« i Jablanice »Jugosl. tim rezultatom kao i ;učer, u korist Sa­ dašnjih »demokratskih« diktatora. I .Musi. Čitaonice«, a došlo je poslije i trajlija (dva prenra ništa), koji ponovno ništa više. zaslanstvo iz Bos. Novog od »Musi. osvjetlaše obraz. Kad je došlo do pregovora o sastavu Čitaonice«. i% nove bosanske vlade, naša je organiza­ Ovom prilikom je poveden razgovor cija bila pošteđena od dužnosti da Stavi Sutradan u nedjelju 20. juna započe­ o savezu svih musi, kulturnih i huma­ junktlm između sVoje saradnje i od­ la je prava svečana proslava. U 6 sati nitarnih društava te je postignuto su­ stranjenja dra Krulja i Šćepana Grđića, svirala je kroz grad budnicu Hrvtska glasno mišljenje« o potrebi ovakog sa­ sve glazba i time navijestila svečanost to­ veza. Ova misao kao vrlo važna i da­ jer su njihovo odstranjenje stranke smatrale nečim naravnim, ga dana. U 10 sati bila je akademija u lekosežna treba dubljeg i azmišlianja pa nečim što se razumije samo po sebi. prostorijama |hrv. društva »Hrvoje«, je stavljena na srce svima društvima, Stoga nas se je vrlo neugodno dojmio gdje je program izveden na opće za­ da je tretiraju. vladin postupak u određivanju Regen­ dovoljstvo publike, koja je dupkom na­ Treći dan u večer nastupio je čas punila veliku salu »Hrvoja«. Tambu­ tove pratnje i morali smo prosvjedo­ rastajanja. Svi su učesnici bolna srcu vati proti sudjelovanju dra Krulja iz raški zbor fttihadov odsvirao je svoje ostavljali Mostar zbog brzog rastanka razloga što on ne može značiti ništa komade precizno i majstorski i zato bio nakon ugodnog boravka, te su ponijeti nagrađen burom aplauza. Predsjednik u srcu ugodnu uspomenu srdačnog i • drugo nego ponovnu uvredu. U »■Pravdi« od 12. juna to je sasvim jasno »Ittihada« govorio je svečano slovo o toplog dočeka i bratskog gostoprimstva naglašeno. No mjesto da se ispravi ta nastanku, svrhi i ideji društva samoga, kao i želju češćega sastajanja u svihu očita pogrješka i da nam vlada sama nakon čega je Hjepo otpjevao »Hrvoširenja bratske izmjene misli 1 učvršći­ dadne zadovoljštinu za tu uvredujona Jev« muški zbor »Prosvjetom k slolmvanja musi, uzajamnosti i solidarnosti. ustraje u toj pogrješci i Krulja d<Wlači di«. Društveni član prof. g. Baljić To je moralni uspjeh proslave Ittmačak u našu bogomolju. Valjalo nam je krasno je ocrtao značenje same prosla­ dove. dakle ili sageti šiju pred njenom bezve naglašujuć suvremenost ideje, koja obzirnošću ili prosvjedovati proti pje­ kulminira u. svemu radu Ittihadovu. Po­ nom postupku na nagin, kako zaslužuje slije deklamacije pjesme »Htitađ« ; po­ ovaj njen izazov. Mi ne posjedujemo djele diploma starijim redovitim člano­ ropske grbače kao Sarići i Kurtovići i vima završuje se ova osob'io uspjela akademija, nakon čega nastaje u ,11*/. I prirodna je stvar, da smo krenuli po­ Slijede. . Spol tri Hro gusta 1919. broj 61 o-vakovi prijepori ^padaju u nadležnost upravnih vlasti. Tuženici priznaju tužiteljev zahtjev i izjavljuju se spremnim predati mu tra­ ženi hak pod uvjetom ako i ostali na­ rod moradne davati dohodak ;a beglučke zemlje. Isti dan u parnici gore spomenutog tužioca proti Pere Kaurina iz Ribnika izriče osudu ključki kotarski sud, da je Pero Kajirin dužan dati tužiocu u ime trećine ša beglučke zemlje 25 kg ku­ kuruza pod prijetnjom ovrhe i namirenje parbenih troškova. I u ovom slučaju, tužitelj priznaje, da u istinu du« guje gornju trećinu, ali tvrdi, da je nije dužan dati i Љо je ovo dohodak sa beglučke zemlje, jer težaci uopšte ne moraju davati vlasnicima dohotka. U obrazloženju ove osude sud veli, da' navodi tuženoga, da vlasnici beglučkog zemljišta, koja se daju pod zakup nijesu ovlašteni pobirati zakupnine ne odgovaraju stanju stvari, jer zabrana u ovakom pravcu nije još izdana. Ako ovo nije sud od oka preko čibup ka. onda se ni more soli ne osolilo! Hoće li se zbaciti dr. Hrulj? Sjetite se „Gajreta". i ,,Merhameta“. sljednjim pravcem. . Ipak smo — što nam priznade. j jedan časnik Srbijanac ■— bili toliki kavaliri, da smo vladi ostavili vratašca, i poštedili. je od javne blamaže pred Regentom. I mjesto da nam se prizna kavalirština, što smo dru Krulju stavili na raspolaganje sporednu kapiju Begova harema i omogućili mu da se iz vlastite inicijative povuče' s mjesta, na kojem je nemoguć i neodr­ živ. njegov organ označuje Korkuta bahatim i nekulturnim i čudi se vladi, da njegov »upravo kažnjivi« i »bahati« gest nije odbila »onako energično, ka­ ko ovakvom čoveku dolikuje«. Ta »on ne reprezentuje muslimane ove zem­ lje«. ... »Glas Naroda«' ima pravo, kad veli da Korkut ne reprezentuje muslimane ove zemlje, jer ih reprezentira Central­ ni Odbor naše organizacije, a sramoti Suknja Kurtović, Ibrahim Sarić i dru­ govi. No silno se vara kad predpostavIja da su muslimani spali na grane jed­ nog Sarića i Kurtovića i da će za lju­ bav jasala šutjeti na izazove i ponižavanje. Da mu pružimo malo dokaza za ovu svoju tvrdnju iznosimo neke pozdrve »bahatom« Korkutu konstatujući, da je potpuno istinita vijest »Hrv. Sloge«, da je Korkut popio »slat­ ku« od reis-ul-uleme baš radi svog is­ tupa proti nekulturnom dru Krulju. Od predsjednika naše organizacije, g. muftije Maglajlića dobio je Kor­ kut оуај brzojav, odaslani 18. juna: »Čestitajući Ti muževni istup u obra­ nu Islama i našeg ponosa muslimapi Ti zahvaljuju sa današnje bajramske manifestacije, upriličene meni kao predsjedniku naše organizacije i tebrik Тј čine bajram.« ♦ Kotarski i gradski odbor naše orga­ nizacije u Mostaru upravio je Korkutu ovu poruku: »Vaš odvažni istup prigo­ dom bezobzirnoj uvredljive pojave dra Krulja u muslinfcnskoj sredini potpu­ no odobravamo i pozdravlja­ mo. Oni, koji vrijeđaju ponos i čast islamskog dijela našeg naroda, nijesu dostojni, da borave u muslitnanskoj sredini. Ponosni smo, da ima takih bra­ nitelja časti i ponosa islamske zajedni­ ce te smo uvjereni, da ćete takav osta­ ti i nadalje kao uzor drugima. — Živio, Sakibe! — U dokaz odobravanja šalje­ mo K 810, sakupljenih između nas od­ bornika kao prilog »Pravdi«. ■* Uredništvo »Pravde« dobilo je ovaj brzojav iz Varcar Vakufa: »Solidarišemo se sa istupom proti dru Krulju. Mje­ sni odbor J. M. 0.« ♦ Mjesni odbor naše organizacije u Prijedoru brzojavlja ф1. o. mj. ovako: »Potpuno se solidarišemo sa postupkom prema dru Krulju kao neprijatelju svih nas muslimana prilikom posjete. Bego­ ve džamije«. ♦ Dodamo li, da je na velikoj skupštini u D. Vakufu, kojoj su prisustvovali i muslimani iz drugih partija jed­ noglasno usvojena i tačka, kojom se pdohrava »energični istup proti dru Krulju«, onda će valjda i »Glasu Naro­ da« biti jasno, zašto oval članak nosi naslov »Hoće li se zbaciti dr. Krulj?«. No da se ne bi kogod pravio nevješt. �Страна 3. _______________________ ПРАВДА” - »PRAVDA, ti po i 171 — Broj dođaćemo u tom pravcu'još koju riječ j u ilovom djelokrugu i u budu­ će davati snage za gajenje na adresu centralne vlade. zajedništva u pravcu cjelokupno­ Činjenica je da je dr. Krulj u beo­ gradskoj »Demokratiii« napisao anonii sti i jedinstva velike Jugoslavije, prav­ man članak, u kojem je rekao da su b ’ cem ljubavi spram ravnopravne braće preko Drine i Sutle, koje više ne ra­ h. muslimani »bez dubljih etičkih i stavljaju, već spajaju, zajednički noseć idealističkih emocija« i »bez kakve kul­ Savom put beogr. prijestolnice energija ture«,, a čnjenica je i to. da bi se zdrav­ slovenačke Sutle, hrvatske Save i srp­ stveni šef njegove sposobnosti mogao ske Drine. naći i u kakvoj zabitnoj općini. Nema U znaku slavne prošlosti, u znaku dakle nikakve sumnje, da ovakom čo­ vjeku nema i ne može biti mjesta na slobode i ravnopravnosti, u znaku otkupa robija, Zagreb i Hrvatska upravi pokrajine, u. kojoj muslimani sa­ pozdravlja danas kraljevića Aleksan­ činjavaju jaku trećinu ukupnog stanov­ dra i Njegova Uzvišena Oca, pozdrav; ništva. 1 kad već — kako zgodno reče lja ga preko ban a, svog najvećeg »Hrv. Sloga« — »dr. Krulj nema sam dostojanstvenika, pozdravlja ga pokli­ toliko takta, da zna prosuditi gdje mu cima i barjacima, pozdravlja ga svojom iriia mjesta a gdje ne. onda je dužnost hrvatskom dušom, koja sa bratskim srp­ centralne vlade kojoj na čelu stoji član stvom i stovenstvom predstavlja sinte­ parlamentarne zajednice, da ga pouči zu onog jugoslavenstva, za koje smo pristojnosti i smijeni sa položaja, na živjeli i umirali, a koje napokon i dokojem se ne bi niOgao držati rii u jednoj živjesmp, te koje pregosmo da upotpu­ državi, koja vodi računa o osjećajima nimo i do kraja instančamo!« svog naroda. »Demokratsko« glasao »Riječ« uo'kvireno je jugoslavenskom zastavom a piše ovo: »Danas prate oduševljeni pozdravi diljem Hrvatske našeg kralje­ vića i vladaoca na prvom putu u bijeli naš Zagreb-Na stanicama svuda, i po UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. selima i pđ' grdovima, natjecat će se Regeutov doček u Zagrebu nadmašio narod naš, bez razlike imena hrvati je svako očekivanje. Oduševljenju gra­ skog ili srpskog, kako da toplije iskaže đanstva ide bok o bok pisanje štampe, ljubav i poštu unuku slavnog Karađorkoja je pored sve oskudice u papiru iđa: Dobro došao, kraljeviću naš! zašla u svečanom ruhu, sa slikom na­ Za nekoliko sati, dolazi Nasljednik Jušeg Regenta i opsežnim p-ikazom ovog goslovenskog Prijestola u naš kr. i slo­ veličanstvenog dočeka. Mi ćemo da u bodni glayni grad Zagreb! Bijeli Za­ Izvodu donesemo pozdravne članke dva­ greb pozdravlja iza više od osam sto­ ju glavnih stranačkih glasila, koja su tina godina prvi put kralja svoga roda značajna naročito radi toga, što jedan i svoje krvi. Ponosni Zagreb branio je odiše izvjesnom suzdržijivošću, a dru­ cijelo to vrijeme svoju domaju i ma­ gi obara i zadnju sjenku topožnjeg se­ čem i perom od svih tuđinskih najezda. paratizma u Hrvatskoj. Narodni Zagreb čuvao je ц najtežim o>H r v a t«, glavno glasilo »Hrv. Za­ lujama djedovski zavjet Na­ jednice« piše između o:talog: »Danas rodnog Jedinstva i Slobode stupa U prijestolnicu Hrvata u ponosni sve do Tvojih-junačkih oslobodilačkih naš Zagreb kraljević Aleksander, re­ djela. Svjesni Zagreb kliče Ti zato is­ gent Hrvata, ujedinjenih s braćom Sr­ pred cijelog ujedinjenog i slobodnog na­ bima i Slovencima. Po prviput dolazi on roda Srba-Hrvata-Slovenaca: Dobro medu Hrvate, koji ga dočekuju kako došao, narodni junače naš! se svoj dočekuje. Prvi put stupa on u Prije Tebe bijaše tek jedan titraj u prijestolnicu svih Hrvata, u bijeli Za­ davnini — tri godine povijesti jedne dr­ greb. alem kamen veike. Jugoslavije. žave svih Jugoslavena odCriglava do Otkako u Zagrebu sto uje nakon kra­ Timoka, države Ljudevita Posavskoga, lja najveći dostojanstvenik naroda — dok smo još vjerovali većinom staru ban Hrvatske, Slavonije i Dalmacije, vjeru naših praotaca i zvali se jednim po prvi puta taj odlični’; i prvi dosto­ imenom »Slovenin«. U našem divnom janstvenik prima pod svoj krov kralje­ hramu Talije čut ćeš tugu hrvatskog vića svoje krvi i svog jezika — pod plemena za totn dobom, — čut ćeš iz krov slave hrvatskoga naroda, u svoje duše našeg prvog »ilirskog« umjetni­ banske dvore. Dan je to velik! Povijest ka, kako produbljuje tu od djedova se obnavlja, a uspomena osvježuje. Pr­ slijeđenu oslobodilačku misao narodnom vi kraljev doglavnik u prijestolnici Hr­ glazbom već pred osamkdeset vali prima onoga koji će voljom naro­ godina ...» da u budućnosti voditi sudbinu u je­ Nu Ti natkrili svu nadu i junačku pro­ dinstvu ravnopravne braće Hrvata, Sr­ šlost veličinom, što ujedini sve pocije­ ba i Slovenaca. pane ”|Memenske teritorije naše od vre­ mena Pri^ine-Koceiia-Tomislava-ČaslaStari hrvatski sabor, u prošlosti va-Samuila, — Ti se raskrili i preko usko skopčan sa srećom ј nesrećom na­ vlasti Dušana Silnog i Petra Krešimra roda stupa danas, da po svom pred­ Velikog, pa Te ujedinjeni narod punim sjedništvu i svojim članovima osvježi iravom pozdravlja: Dobro došao, naj­ staru i najnoviju povijest. Dana 29. li­ moćniji vladaru naši stopada 1918. zalepršao je posljednji Ostani nam hiabar vođa junačke voj­ put stari barjak hrvatskog sabora, kad ske osloboditeljice, da рг»Ј njom stre­ je u svoioj historičkoi sjednici stvorio pi danas i na vi jak svaki oti­ zaključak, kojim se na sve vije ko­ mač, ali nam ostaj i mudar vladar, ve kidaju lanci ropstva i u slo­ koji ljubavlju veže Narodno Jedin­ bodu uvađa narod. Htjelo se je, da taj stvo ‘ј pravdom zadovoljuje cijelu barjak više ne leprša. Uzalud! On da­ Jugoslaviju. Ostani uvijek predhodnik nas vije i ponosno leprša, govoreč na­ te najveće misli cijelog našeg roda, — rodu i svijetu: tu je prošlost naroda te srži našeg iskona i svrhe: Dobro do­ Hrvatske; tu je dom u kom su preki­ šao, Veliki J ugo si o v eni ne !«. nuti lanci ropstva; tu je dom, koji će Politički pregled F E LJ T O N. A. Hifzi Bjelevac. Rene Logotetides. (з9) XV. Međutim u zatvoru u Trapezuntu teklo je vri­ jede svojim monotonim tokom. Izmjenjivao se dan za danom, godišnje doba jedno za drugim, pridola­ zili novi kažnjenici i otpuštani stari 1 Rene i Zija povukli se u se, pa se nisu ni sastajali tako često. Zija je najviše sjedio u svojoj sobi i čitao, pisao, crtao, razmišljao, da opet sve što je napisao podere, a što je razmišljao napiše. A Rene Se upoznala sa svim kažnjenicima i o svima je znala po nešto iz njihova života. Dosada života odražavala se na Reninu i na Zija-ovu licu. U zadnje vrijeme bio je Zija razdražljiv i nepristOpan, pi je Rene pokušala đa ga umiri približujući mu se svojim srcem i onom prirođenom ženskom sentimentalnosti. Ispitivala ga, tnolila, tješila ga, no on je ostad mračan. Nije joj htio reći radi čega trpi. Jednog dana kad je sjedio sam na jednom kamenu u dnu dvorišta prišla mu je Rene, metnula mu ruku na rame i rekla: »Zija, ti trpiš... Reci mi!« VANJSKI POLOŽAJ. Turski nacijonaliste napreduju. Ov­ dašnji »Jug. List« piše: »U Turskoj se od nekoliko dana događaju velike stva­ ri, o kojima posve šute savezničke agenciie. IzgledS da vojskama saveznič­ kim ne sjaje bojna‘sreća, što se jasno vidi iz riječi Llloyd Georgea o nemoći saveza naroda. Lloyd George se gorko tuži na Ta­ lijane i Francuze. »Nadziranje Darđanela i Bospora — rekao je — leži iskjučivo u rukama Engleza, premda ta­ i mo imade i Talijana i Francuza. Ita­ ! lija i Francuska obvezale su se, da će i dati stanoviti broj vojnika u ovu svr­ hu, ali svoje obaveze nijesu mogle is­ puniti, jer na drugim mjestima imaju po« teškoće«. Sa Malte dolaze vijesti da je jedan bataljun pješadije žurno otpremljen u Carigrad, kamo i? otišao i jeuan krštaš i cijela raspoloživa fiotlla torpedorazarača. Prema jednoj vijesti iz Carigrada_preko Amsterdama turski naci­ onaliste dnevno pioširuiu svoje uspje­ he i zaposjeli su cijelu Malu Aziju osim Ismida i poluotoka sa Smirnom. Drži se, da raspolažu sa 17.500 redovitih i 69.500 neredovitih vnnika. te da u unu­ trašnjosti Male Azije ‘maju velike zali­ he oružja i municije. Engleske čete pod generalom Milnerom brane azijsku oba­ lu moreuza, a Francuzi, jedna divizija i šest bataliona alžirsk.h streljaca pod komandom engleskog generala Wilsona, evropsku obalu. »Petit Parisien« piši, da jc položaj vr^ozbiljan i navada izjavu Venizelos^aradniku »Evenmg Standarda«, da će veliki vezir zar.V/ti ispražnjenje ‘maloazijske obale po grčkim četama. Grčka se međutim ćuti tako jakom, da će ovo kategorički odbiti. •Na' konferenciji u Boulogne zaključi- i lo se, da se v.iše ne produljiva rok, dat i Turskoj za prihvat mirovnoga ugovo- I ra koji ističe 26. o. mj. bez obzira na i posljedice, koje bi radi toga mogle na- ; stati. Izgleda, kao da saveznici ne vode nikakvog računa’o raspoloženju u Tur­ skoj, koje je sve više nego pomirljivo. Talijani bježe iz Tripolisa. »Iz Tripolisa dolaze jako uznemirujuće vijesti. Talijanski vojnici počeli su prelaziti k' ustašama. Listovi misle, da je najbolje napustiti unutrašnjost Tripolitanije i dr­ žati se za sada obale, jer bi moglo do­ ći do katastrofe. Na tripolitanskoj fronšalje se dnevno vojska. Isti list donosi ovaj brzojav iz Rima: Ustaški voda Muktar Kobađ (Fuad?) pustio je na slobodu više časnika i voj­ nika, ali službeni omunikej. koji to ob­ javljuje, prešućuje razloge, koji su vo­ dili Muhtara pri ovoj odluci«. Domare vijesti IZ 'UREDNiSlVA. Radi praznika u štampariji ne ce izići utornićki broj na­ šeg lista. —■» w TALIJANSKA ROBA — SI AK AI U sarajevskoj štampi bilo je pohvalnih ri­ ječi o talijanskoj manufakturnoj robi, što je posljednlli dana stigla u naš grad. Iz krugova naših trgovačkih stručnjaka saznajemo, da ta roba nije nipošto za­ služila tu reklamu. Ona je mnogo sla­ bije kvalitete nego li manufakturna ro­ ba drugih provenijencija. Stoga upozo- On je pogleda dugo i milo, ali ne odgovori. Rene sjedne do njega »Zija!.. « On opet digne glavu i. pogleda ju. Ona ga uz­ me za ruku, pomiluje nježno i reče: »Zija, otvori dušu!...« — Ja mislim pobjeći iz zatvora.. . “ Rene se začudi i upita: »A kako Zija? Zar je moguće?« Jest, sve je uređeno već mjesec dana, ali ne mogu ostaviti tebe. ..«Rene mu stisne ruku i reče ganuto: »Ako nas uhvate?« — Neće. Ovdje je u zatvoru jedan Grk, Petar. Dobar je plivač.« »U vodu?!« upita začuđeno Rene. — Ne; on će preko zida pobjeći i preplivati. Za dva tri dana dovezao bi čamac pod zid, do onog prozora. .. « Zija pokaže prstom na prozor: »... prerezao bi demire i mi bi mogli kroz prozor. . . “ • Ali, ako nas opaze, uhvate?« upita Rene raz­ mišljajući jedan čas o Zija-6vu naumu. — Svjedno. Ima troje: utopiti se u moru, biti strijeljan, ili sjediti ovdje.. . Prvo dvoje brzo se Svrši, a treće je nepodnosivO...« Oboje ušute. Rene je razmišljala, a onda rekla rezignirano: * ] | I ’ ; ; j ! ■ I rujemo naš svijet, da se ne prenagli uhitrenim nabavljaniem. Roba pada u ci­ jeni i bolje je još- počekatl. Zasijedanje izborne kurije. Danas se u prostorijama ulema-medžlisa sastaju članovi izborne kurije da , izvrše jednu vrlo odgovornu dužnost i izaberu dva člana ulema-mćdžlisa. Stoje pred teš­ kom dužnošću. Dao Bog pa uspjeli! Narodni poslanik g. dr. Hatidbeg Hrasnica povratio se iz BeogradaSjednica v m. saborskog odbora sazvana je u ponedjeljak dne 28. o. mj, koja će trajati nekoliko dana i riješavaće važna bogoštovna i pro­ svjetna pitanja, kao i tekuće poslove svoga ureda i njegove reorganizacije. Pododborima i povjerenicimaGaj« reta. Pošto je danas poštarina vrlo visoka, to umoljavamo sve pododbore i povjerenike, da novac šalju položnim listom (čekom) poštanske štedionice. Oni pododbori i povjerenici, koji nemaju ovih položnica, neka ih odmah pismeno od odbora zatraže. Godišnja skupština »Prosvjete" održače se u nedjelju 27- juna o. g. u 10 sati prije podne u Srpskome Domu,'Jelića ul. 22. drugikat. Članovi »Prosvjete« koji žele prije skupštine imati štampan izvještaj o radu »Pro­ svjete” u prošloj društvenoj godini, mogu dobiti ovaj izveštaj u kancela­ riji »Prosvjete« u Prosvjetinom Domu u subotu i nedjelju. Umoljavaju se članovi »Prosvjete« da dogju u što većem broju na skupštinu, da se nebi morala odgagjati. Zadnji broj „Obrane" donosi da je nekakva Hatidža Šarac bila u ne­ dopuštenom odnošaju sa nekakvim činovnikom Karlom H., da je dobila dijete i da je dotičnoga tužila za ali­ mentaciju. »Obrana« ovo priopćuje na temelju prippvijedanja »jednog prijatelja«, čijeg imena ne navodi. Prvo nam je ustanoviti da uopće ne postoji ljudsko biće pod imenom Ha­ tidža багац. Drugo, da je »Obrana«,^ ne išpitivajuči stvar, ne brineći se za dokaz tako neobzirno upotrijebila ime jedne odlične porodice i ne misleći da će uvrijediti sve članove te poro­ dice. Osuđujemo i nemoralnim sma­ tramo taj način pisanja, kojim se igra sa tuđim namusom i obrazom. Treba stvar tačno ispitati i u takim stvarima oprezan biti i ne spominjati ime jedne porodice od koje su daleko take nemoralštine. Kako smo doznali, u stvari je ovo: Nekakva Hatidža B. rodom iz Stoca, poznata i u Stocu zbog svog nedo­ stojnog života, došla je u Sarajevo i tu nastavila svoj nemoralni postupak. »Obrana« je ovo trebala ispitati i iz­ nijeti istinu, kako -ne bi vrijeđala tuđe poštenje. Muslimanska sirotinja i — stanb. ured. Islamska dionička štamparija poslala je stanbenom uredu slijedeći dopis: »Redovna glavna skupština Islamske dion. štamparije, raspravljajući u eventualijama predlog jednog svog s’kupštinara o teškom položaju mu­ slimanskog žeriskinja, koji bi se djelomično mogao ublažiti i popra­ viti osnutkom jedne tvornice za prav­ ljenje papirnih vrećica u kojoj bi bile muslimanke zaposlene zaklju­ čila je to u djelo provesti. Prema ovo­ me zaključku upravni je odbor kupio — Svejedno Zija. . . Kada ti želiš, da i ja po­ đem onda ćemo zajedno. .. “ _ Zija-u zasjaju oči neobičnim sjajem, a lice mračno, jjižno razvedri se. »Onda ću ja sve urediti. On će najprije pobjeći...” Na večer je Rene doznala potankosti: Noćas će pobjeći Grk Petar Papadoplos preko zida i skočite u vodu. Ako živ ispliva na obalu tre­ ći dan nakon »prozivanja« treba Rene da se sakrije za složene daske kraj zahoda i čeka na bijel znak na prozoru. Onda treba ustati i potrbuške se privući zidu.., »A onda?« upita Rene. — Onda pucanje straže ili veliko more... « » A ako Grk ne dođe?« — Ostaćemo za daskamo do jutra. Neće nas opaziti I Rene pristane i rastavši se sa Zija-om stane razmišljati o bijegu, kojeg je zasnovao Zija s Papadoplosopi. Teško je to, mislila Rene, sigurna je smrt Ili od straže ili u vodi. . . Zid je visok, obala daleko... Četiri sp godine prošle... Pa još jednu godinu i onda bi me pustili. Ali on, Ztjal.. On ne može više izdržati — a treba još tri godine. . ./моra s njim jer on neće bez nje... A taj je čovjek toliko učinio za nju, bio Joj je drug, brat, bio joj je blizu sasvim blizu,. . Došao je do srca, u dušu se uvukao i liječio... �t Страна 4. Strina već potrebite strojeve i ini ćemo sa I. maja da počnemo radom, kako bi privredno obezbijedili 30—40 musli­ manki, koje na drugom mjestu ne mogu naći svoju zaradu. Za otvorenje ove tvornice potrebite su nam, prostorije naše vlastite kuće u Carevoj ulici na ćošku Isevića. u'kojima sad sta­ nuje Leon Alkalaj. Gornji sprat, koji zaprema naša partaja i kojem smo ta­ kođer već otkazali iz gornjih razloga sačinjavaju pet soba i sa sobom za sluškinju i sa svim nuzgrednim pro­ storijama koje će biti dovoljne za na­ šu radionicu, pa Vas ovijem molimo, da bi također primili to do znanja i posredovali, da se stranci nladu kroz to vrijeme druge prostorije i na­ ma naše ustupe. Ujedno, molimo, da -bi se i za uredništvo »Pravde«, koje je smješteno u prvom katu naše zgra­ de nađe gdje 2—3 sobe, da nam i ono mogne ustupiti u tu svrhu zapremljene prostorije. Nadajući se da ćete nam u ovoj stva­ ri izaći u susret već i iz obzira pre­ ma humanosti ove ustanove kako ne bi došli sa strankama u pro­ ces i t. d.< Kako se vidi iz dopisa zavodu je želja, da pomogne ovdašnjem siromaš­ nom ženskinju da im pruži poštenu za­ radu kako hi se medu našim širim muslimanskim slojevima ublažila bijeda. Nu mjesto da stan, ured, nade načina i izađe u susret ovoj humanitarnoj ak­ ciji on jednostavno stavlja podnesak ad acta... Je li ovo ironija, ili skrajna drskost, ne znamo no vidjeti ćemo šta će na ovo reći pozvan® faktori. Jedna židovska obitelj protekcijom Saloina može se širiti u vlastitoj zgra­ di Islamske štamparije u pet-šest soba, a dotlen se zapostavlja jedan zavod, kojem je čisto humanitarna namjera po­ moći islamskoj sirotinji. Ne razumimo da se za jednu partaju, kroz tri-četiri mjeseca nije mogao naći stan i isprazšniti kuću koja je potrebna za umanje­ nje socijalne nužde, a još nam je čudnije, da stanbeni ured nije našao za vrijedno niti odgovoriti na podnesak!... Tražimo od vlade da učini kraj ovoj samovolji i protekciji, a dotle ćemo vidjeti šta će reći sud! Ovo dolazi na javu u isti čas. kada zemaljska vlada oduzima potpore mu­ slimanima Bosne i Hercegovine da ću bez kruha i 473 djece bez zaštite. Blago nama!!! Natječaj. Ministarstvu za socijalnu politiku potrebno je trinaest nadzornika rada, i to za Sloveniju 3 (sa sjedištem u Mariboru, Ljubljani i Celju), za Hrvatsku 3 (sa sjedištem u Zagrebu, Osijeku i Sušaku), za Dalmaciju 2 (sa sjedištem u Splitu i Dubrovniku), z a Bosnu i Hercegovinu 3(sa sjedištem u Sarajevu, Banjoj Luci i Tuzli), za Vojvodinu 2 (sa sjedištem u Novom Sadu i Velikom Bečkereku). Prvenstvo imaju strojevni (mašinski ingenieuri, a ako takovih ne bi bilo, diplomirani pravnici. Kandidati treba da raspolažu potrebnom praksom i da poznavaju ekonomsko-socijalne nauke. Pored toga treba da su držav­ ljani kraljevstva S.-1S. Najglavnija dužnost nadzornika rada je staranje o tehničkoj i higijenskoj zaštiti radnika, te kontroliranje primje­ njivanja radničkoga zaštitnog zakono­ davstva. Plaća nadzornika rada iznaša 4.500 do 6.000 dinara, a uz to mu pripadaju i dodaci na skupoću i pau-' šal za putovanje. Kandidati koji žele sudjelovati kod ovog natječaja, treba da se čiru skor je obrate molbom na ministarstvo za socijalnu politiku pozivom na broj spisa 14.929 od 9 VI. 1920. Molbenici valja priklopiti sve potrebne doku­ mente. Spoj 171 Brv. »ПРАВДА* — .PRAVDA' PAP1RNICA HAMDIJE KOPČIĆA Nesreća da ispadanjem i zbog sla­ bog porasta kose izgubi najljepši na­ ravni ures te da mu vanjština postane usljed toga neugledna i staračka, ?naći će samo onoga, koji svoju kosu zane­ maruje. Želite li imati bujnu kosu, onda rabite Fellerovu Elsa-Tanochinu pomadu, koja izvrsno djeluje protiv peruti i ispadanju kose, čini, da krhka i slaba kosa postaje mekana i bujna, daje kosi sjaj i zapriječuje da kosa prerano osijedi. Lončić 6 kruna, jača vrsta 9 kruna kod ljekarnika Eugen V. Fdler, Stubica donja Elsatrg br. 310. [Hrvatska] Muči li Vas glavobolja? Zubobolja? Tuganje u kostima? Malo Fellerovoga Elsaflmda — i nestane boli! 6 dvostru­ kih ili 2 specijalne velike boce 36 kruna. Fellerov migrenovi klinčić 1 komad 4 klane. Želudac Vam nije u redu? Nekoliko Fellerovih pravih Elsa-pilula. Te su p»uzdane! 6 kutija 18 kruna. Švedska želudčana tinktura 1 velika boca 15 kru­ na. Omot i poštarina posebno, ali št« jeftinije. Eugen V. Feller, Stubica donja, Elsatrg br. 310. Hrvatska. Društvo „GajreV* - Sarajevo. Br 68 iz 1920. Natječaj. Društvu Gajret potreban je pošlo« vođa. Primiče se molitelj sposoban, zdrav, agilan i praktičan sa najmanje srednjoškolskom naobrazbom ili struč­ nom spremom postignuta kvalifikaci­ ja, koja odgovara srednjoškolskoj spremi, uz platu IX. ili Vili, činovnog razreda državnih namještenika, a za osiguranje priznaće mu se godine, koje je proveo u javnoj službi. Molbe treba slati najdajje do 1. avgusta 1920. na Upravu Gajreta u Sarajevo. Sarajevo 23- juna 1920. Tajnik Predsjednik Kurtović s. r. preporučuje svoje bogal^stovarište svih vrsta papira, kancelarijskog I školskog pribora. — Naručbe se obavljaju brzo i točno. Cl ene umjerene. Sarajevo,. Štrosmajerova ul. Tel. 619 1 vagon čelika za alat 1 yagon čelika u komadima (Stahlzaggeln) kod „Promet" tehnićkoindustr.-poduzeće : d d'. u Ljubljani. : OGLASI U .PRAVDI imaju najbolji uspjeh. je jedini muslimanski šoj državi. »Pravdu« ^nuslimani. U vlastitom ..Pravda' list u na­ čitaju svi interesu je Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje, svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. Htjeli. biste uzdržati svoju ljepotu!_u : Htjeli biste imati kao baršun meku kosu? : Ne imatijviše pjege, prištiće, sujedice? Upotrćbljujte Fellerovu pravu »Elsa« pcmadu za lice i čuvanje kože. Divit će vam se! Zaviditi će vam. 1 lončić 9 kruna. Nr. III. jača vrsta 12 kruna. K tome FelleroV najliniji ljiljanov mliječni sapun 16 kruna. ?Htjeli bi ste lijepu, zdravu kosu? Felldrova prava »Elsa« tamiochina-pomada za porast kose čini krasnu kosu. Priječi tvorbu peruti, sjedi nu prije Vremena. Priječi ćelavost. 1 lončić 9 kruna. Nr. III. jača vrsta 12 kruna. K tome jaki katranov sapun za glavu 8 kruna. Šampon 1 krunu. Pomada za brkove 2 K 50 hel. i krune 3'— Muče li Vas kurje oci? Fellerov pravi Elsa-turistički melem djeluje bez­ bolno, brzo i pouzdano. Nema više kurjih očiju! Nema žuljeva.-Nema tvrde kože. Mala kuElsa tqa Krune 4 — velika kutija Kruna 6—- Želite li još1 štogod? Fellerove Essa-pustilje za pranje (s kolo­ njskom) 1 kutija 7 kruna. Fellerov Elsaprah za posipanje protiv telesnog znoja. 1 kutija 6 kruna. — Fellerov Elsa-mentolni klinčić protiv migrene (glavobolje) i zubobolje. 1 kutija Krune 4 — Fellerov »Elsafluid« '9 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce 36 K. Vrlo dobar parfum s najfinijim mirisima od 5 kruna počamši. Najfi­ niji Heea-puder Đr. Kluger, bijel, žuto, roza. 1 velika kruna 12 kruna. Najjača Francovka u bocama po 8 K i 22 K. Omot i poštarina po­ sebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feler, ljekarnik. Stubica donja, Elsatrg br. 310. Hrvatska V. Sadović s. Odmah za dobiti t Centralna drogerija Braća Šahinagić Трговина на велико и мало свих земаљских производа ■Naslednici Pare Koštica Филијале: у Београду, Карађорђева бр. 3 у Варшави, Фолксал број 13. Централа te бави трговином земаљ,ских производа на велико и мало, a филијале импортрм и експортом разне робе. Филијала у Варшави врши исплате дознака за Пољску уз најкулантније услове. Потребне инфор.чације могу се добити увијек код центрнле у Босанском Вроду. svakom trgovcu da oglašuje u „Р r a v d i" Privilegovana zemaljska banka za Bosnu i Hercegovinu Грп1пл1л II ЧЛПЛЈРНП Uullli Ulu U Banja Luka, Bijelina, Brčko, Mostar i Tuzla. — Sspottavu: Bihać, Derventa, Doboj, Bos. Gradiška, Livno, Bos. Novi, Bos. Samac, Travnik, Trebinje, Višegrad, Želuca i Zvornik. Zastupstva: Bugojno, Gacko, = Goražda, Konjic, Nevesinje, Bos. Petrovac, Rogatica, Sanski Most, Srebrenica, Stolac i Visoko. UulOjuVUi ............ Uplaćeni dionički kapital ZO milijuna kruna. Redovite rezerve i fond za sigurnost založnica 13 milijuna kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima, v?Si uplate i naplate u Kraljevstvu SHS. i u inozemstvu. Prima hao glnvnn zastupstvo u В. i H. Rssicurazioni generali I Prvog mopšeg društva za osiguranje protiv nezgodo i šteta, sve vrsti osiguranja. < Odgovorni uredrtk: F. šalaka. yi*»»lk: titrahu ОЛгл .t a CU- ♦ U- * A. Кајм, &uat«№ � https://kolekcije.nub.ba/files/original/983880e17389658dce7144e082048972.pdf f84444b1866c99830b026966f133b258 PDF Text Text o a POJEDINI BROJ 1 kruna. Izlazi subotom, utorkom I četvrtkom. Uređuje redahcioni odbor. ГЛЛСШШ ДУГОСЛАВЕНСКВ Broj 67 (172) МУ4»ШМАМСКЕ ОРГАШВАШЦЕ, Sarajevo, četvrtak 1. jula 1920. (14. ševala 1338.) Pretplata godiš. 120 kru­ na, napola godine60kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. Čekovni račun pošt. štedionice 1119. Godina II. f Uzor-skupštino. Na 27. juna društvo »Prosvjeta« odr­ žalo je svoju redovitu četrnaestu glav­ nu skupštinu u prostranim prostorijama svoga doma. Ne mislimo ovdje donositi izvještaja ni izlagati materijal koji še pretresao na toj skupštini, nego ćemo samo zabilježiti svoje dojmove i re-. fleksije koje su ti dojmovi u nama po­ budili. Broj skupštinara bio je dovoljan za donošenje, zaključaka. Svi su gotovo skupštinari posjedali na svoja -mjesta. U slili vlada potpuni mir i tišina kao u kakvoj bogomolji. Na licu svakog prisutnika čitaš samo jednu želju i jednu ideju. Sve misli, svi osjećaji svakog pojedinca koncentrisane su u toj želji i u toj ideji. Ta želja je: čuti šta je »Pro­ svjeta« uradila kroz ovu godinu dana; ta ideja je: briga o tomu, kako da se »Prosvjetin« rad proširi i ka'ko da po­ stane korisniji. Svaki je pojedinac uzeo po jedan »Prosvjetin« izvještaj i pre­ listale ga. Na ulazu u salu ne pitaju te imaš li legitimaciju, ne pretresaju jesi li platio članarinu ili nijesi, imaš li pra­ vo glasa ili nemaš, samo ti pruže jedan primjerak Izvještaja i reknu; »Izvolite uzeti mjesto.« Ne vidiš policije, pa ne j znaš ni za vladina povjerenika. Predsiednk se diže i otvara skupštinu I . sa riječima: »Gospodo, da se sjetimo, ■ umrlih »Prosvjednih« članova!« i moli [ tajnika da čita imena svih onih članova koji su umrli od lanjske skupštine do danas. Tajnik čita nekih 40—50 imena, medu kojima i 3—4 muslimanska. Na koncu sva skupština ustaje na noge i odaje respekt umrlima, kličući: »Slava im!« Predsjednk sa zadovoljstvom ističe, da je ideja »Prosvjete« prožeta i naj­ niže slojeve naroda i veli: »Do lanjske skupštine" imali smo 8000 i nešto više članpva’ »Prosvjednih!«; to jest jedan procenat od srpsko-pravoslavnog pus čanstva u B. i H.. a danas »Prosvjeta« ima preko 19.000 članova, dakle to je 2'1, procenta cijelog srpsko-pravoslav­ nog plemena u Bosni; ali, veli, treba­ mo raditi i nastojati da broj članova do— segne .5 pa i б procenata, kako je to 9 kod drugih kulturnih naroda.« Sa ra­ došću i zadovoljstvom se prima na znanje. Ustaje tajnik i Ičita svoj izvještaj. U tomu je najglavnije proširenje »Pro- ' svjetina« djelovanja na čitav teritorij I kraljevstva. Prosvjeta je osnovala svo­ je pododbore, ili je imenovala svoje po­ vjerenike u Crnoj Gori i Sandžaku gdje dosad ovaka društva nijesu djelovala. I tamo je veliko interesovanje za Pro­ svjetu. Prosvjeta se stavila u kontakt sa sličnim kulturnim društvima: »Kul­ turna Liga« u Beogradu. »Matica ■Srp­ ska« u Novom Sađu, »Srpska Zora« u Dubrovniku, da sa ovim društvima uta­ nači način i metodu kooperativnog ra­ da na. prosvjećivanju naroda. Težište Prosvjetina rada sve više i više naginje prema širokim slojevima naroda; od potpomaganja pojedinaca sve više ide I prosvjećivanju širokih narodnih masa: analfabetski tečajevi, razna predavanja, publikacija poučnih popularnh listova koje članovi dobivaju besplatno, osni­ vanje biblioteka i t. d. i t. d. Tajnik dalje čita svoj izvještaj i svak mirno sluša. Prelazi se na drugu, treću i t. d. tačku dnevnog reda. Tajnik svaku tačku izloži i obrazloži; Jedan ili najviše dvo­ jica skupštinara moli i uzme riječ, stavi primjedbu i obrazloži je. Niko nikom u riječ ne upada, niko nikoga ne smeta, niko nikoga ne vrijeđa. Ni traga kakvoj strasti, nikakva znaka kakve ambicfle, nikakva izraza kakvom ličnom neras­ položenju. Ni izdaleka ne možeš nazreti kakva antagonizma između starih j mla­ dih. Nema čaršije ni njezine struje; ne­ ma nadriliberalstva ni kakva pretjeri­ vanja ni u kakvom pravcu. Nema povi­ ka: »Natražnjaci! nazadnjaci! u Aziju!« niti se viče »dolje šeširlije!«, niti iko reče nešto slično onomu »Ja govorim u ime šeširlija!« Svak zaokupljen jednom jedincatom mišlju: kako da se društvo unaprijedi, kako da korisnijim plodom urodi u narodu. Svega je uzelo riječ sedam—osam govornika. Nijedan go­ vornik ne dulji, niti izlazi iz okvira tač­ ke koja je na dnevnom redu. Na kraju debate o svakoj tački, predsjednik ustaje i pita: »Usvaja li se?« i dobiva jednoglasni odgovor: »Usvaja!« I odmah <e prelazi jia slijedeću tačku. Me<lu prisgtmcima je sigurno bilo. i demokrata i radikala i čokorilovaca pa mo­ že biti i komunista, te starih i mladih, muških i ženskih; ali ni jedan nije do­ nio na skupštinu svoju političku boju. Tu je svaki pojedinac bio samo Srbin i •član Prosvjete. Svaki pojedinac je u glavi donio samo jednu ideju: kultura, prosvjeta i unapređenje društva. Svaki je u srcu donio samo jedan osjećaj: to­ pla želja i iskrena volja za ostvarenjem te ideje. Na dnevni red dolaze predloži glav­ nog odbora p budućem radu. Tajnik či­ ta jedan predlog i obrazlaže ga dugo i široko. Vidi se da je taj predlog tako temeljito proučen, pretresan i unaprijed tako ispečep, da g,a je nemoguće ne pri­ miti. Iznosi drugi, treći... i dvanaesti predlog. Svi se predloži sa neznatnom izmjenom usvajaju. U tim predlozima se vidi energična volja i. požrtvovan rad odbora. Vidi se, naime, da je od­ bor mislio. Studirao i glavu razbijao kako će proširiti rad. kako će Prosvjetu unaprijediti, kako će je učiniti korisnijom za narod. Vidi se ljubav i oda­ nost prema instituciji, vidi se patrio­ tizam. Dolaze predloži pododbora. Mnogi pododbori u provinciji osjetili su neke posebne potrebe, došli su na neke nove misli glede zajedničkog društva Pro­ svjete, i te su svoje misli formulirali i stavili ih kao predloge glavnom odboru. I to se sve iznosi, pretresa, prima ili se odbija, ali sve sa temeljitim i svestranim obrazloženjem. Dolazi zadnja tačka: izbor o d b or a. Neko bi možda mislio sad će se raspiriti strasti, sad će nastati jagma za odborničke stotice.. Ništa toga..Ama ne ču se ni riječ »lista«, ni riječ »kom- I nekih riješenja našeg rijaseta, pa ćemo promis«. Nikakva stranka nema kakvih I da ga donesemo. Taj zključak glasi: »svojih kandidata«. Niko ne reče »ho­ »Pošto su neka doginatička i šeriatskopravna pitanja, kao ustajanje muslima­ ćemo li aklamacijom ili tajnim glasa­ njem. Ništa toga. Jednostavno ustaje na prilikom zakletve inovjeraca, nošenje tajnik, i veli: »Po društvenim pravilima kape sa strehom i t. d., riješena u protu­ treba da od starih odbornika dostupe slovlju sa § 144 (u savezu sa §§ 4, 119 četvorica, i ova su četvorica odstupila i 146) autonomnog Statuta, kurija traži (čita imena),' na njihovo mjesto mi pred­ da se o svim tim pitanjima isposluje lažemo slavnoj skupštini ovu četvoricu kompetentno riješenje visokog Mešiha(čita imena).« Predsjednik ustaje i pi­ ta, kako bi se izbjeglo zlim pošljedicata: »Prima li se?« i skupština jedno­ ina, koje ihtilaf naše uleme u tom po­ glasno odgovara: »Prima!« Nikakve gledu unosi u naš laički svijet.« jagme za stolice, nikakve svađe.... Ujedno je kurija izrazila želju, da bi Skupština je trajala svega dva sahata ulema-medžlis u važnijim pitanjima i posvršila sve poslove. Cijeli tok skup­ prethodno saslušao mišljenje naših muf­ štine bio je tako miran, hladan, sabran tija i vrh. šeriatskih sudaca. i razborit, da potpuno opravdava naslov ovog članka. » Braćo muslimani! Ugledajmo se u ovaj primjer i nastojmo ga slijediti u stvari našeg »Gajreta«. Posjećujmo ovake skupštine i vidimo svojim očima kako kulturni ljudi rade u jednoj svetoj i uzvišenoj stvari kao što je kultura i prosvjeta. Uvjerimo se na svoje oči koja, pristojnost, ozbiljnost i objektiv­ nost vlada u drugih u tako važnim pitanjima kao što je prosvjeta. Ne samo u ovom slučaju, nego i*u svakom dru­ gom, ugledajmo se u druge, i gdjegod možemo što dobroga i lijepoga vidjeti i naučiti, primimo, slijedimo i prisvoji­ mo.. Tim postupkom možemo samo ko­ ristiti sebi. Preporučujemo čitateljima »Pravde« Prosvjetin izvještaj od ove godine, neka se pažljivo pročita i proštudira, pa će se tu vidjeti opsežni njen rad na prosvjetnom polju, i tom prilikom će se pobuditi mnoga, korisna ideja za rad oko »Gajreta«. Budući da Prosvjeta daje Stipendije i u svojim konviktima izdržaje i muslimanske đake, ovim izrazuiemo priznanje i zahvalnost tom dru­ štvu, .a čitateljima »Pravde« preporuču­ jemo da mu pristupaju kao članovi i da ga potpomažu. Jer to zahtijeva pravda i insaf. V. Sađović. I «...■■■ IIII I ■ III ... Sarajevo, 30. juna. Jučer je izborna kurija završila svoje trodnevno zasijedanje i izabrala kan­ didate za npražniena dva članska mje­ sta u našem ulema-medžlrsu. Mjesto rahmetli UiKvarlića kandidovala je ku­ rija g. Ali ef. Kadića, profesora velike gimnazije u Sarajevu poklonivši mu jednoglasno povjerenje. Uz njeg je kandidovdan Ibrahim e. Džanhodžić, kadija iz Prnjavora, koji je dobio 18 glaso­ va. Mjesto rahmetli Hifzi ef. Muftića kandidovan je također jednoglasno g. Mahmud ef. Bahtijarević, kadija u Trav­ niku, a kao protukandidat istaknut je Ibrahim ef. Fejić, muderis iz Mostara sa 13 glasova. Bilo sretno! Kurija se je osim oznake kandidata bavila i stanjem u ulema-medžlisu, pa je ј taj njen nezvanični rad urodio lije­ pim plodom i doveo do potpune harmonje. u ovom našem vrhovnom vjer­ skom tijelu. Naročitu pažnju zaslužuje njen jednoglasni zaključak u pogledu Pitanje Turske. । Pariški poluzvanični list »Le Temps« . i od 17. pv. mj. donosi uvodnik »Nema I mira s turskom bez nacionalne vlade«, : kojeg mi u prevodu donosimo: »U potonjim danima, Turci su zaro­ i bili čitav francuski batalion u Bozantiji. | Ova je vojska u kolonama marširala prema obali Sredozemnog mora kako bi izbjegla opkoljenju ali 20 kilometara od- Adane Francuzi su bili primorani kapitulirati pred Turcima, usljed po­ manjkanja municije. Prema utanačenom primirju sa Mustafa Kemalom i našim komesarom g. Robertom de Caix-om , turski komandant Cilicije nije to smio učiniti i veli se da je to u protuslovlju | sa Kjemalovim naređenjem o ovoj stva­ ri. Nadamo se da vlada u Ankori ima moći, da komandjpta turskih trupa u Ciliciji prisili da pusti naše vojnike na slobodu, jer se mora poštovati primir­ je ytanačeno i između Kemal paše i fran­ cuskog komesara. Bilo što mu drago Francuzi sa bolom u duši primaju na znanje ovaj i slične slučajeve, jer su vazda težili da. s T.urskom živ c u miru Г nastojali da ne dođe do sličnih inci­ denta. Francuzi su težili i za tiin, da se zaborave nečuvene patnje i nevolje, prouzročene nesložnom aliirskom poli­ tikom na Istoku i proklinju krivce ovog kaosa na Istoku, koji nose veliku od­ govornost radi toga, šio puštaju da se prilike i dalje ovako kobno razviju. Jer ako bi i u buduće događah išli ovim to­ kom. neizbježiv je jedan novi rat. Taj će rat buknuti u Trakiji, gdje Gr­ ci moraju da savladaju ogromne redov­ ne i neredovne turske trupe, koje pre­ ma jednim podatcima broje 25.000 lju­ di. Uz to ih pomažu i Bugari koji su skupa i u suglasju sa nacionalistima iz Anatolije. Vrlo je dakle teško predviditi do kojih će se granica ovaj rat ra­ stegnuti. Jer samo nrs četiri mjeseca rastavljaju od oktobra, koji je najpodesniji za zaplitanje balkanskih konfli­ kata kao i azijskih. I kad izbije ta vul­ kanska lavina, biće dockan da se re­ zonira o nastaloj situaciji. Moramo dak­ le da već sada bistro i čjsto prostudiI ramo situaciju; još danas moralo odre­ I diti naše stanovište! Muslimanska trgouačha i obrtnička hanfta za Bosnu i НвговровЈпи (l i) u Дарајвви. lani ii inim bnakovnlin i«!wiBi. toaslja stati i шшеВвпја u kraljevstvu SBa. I a Ummnrta. mm ilite na uložne knjižice I tekuće r«nw I ataraitnjr ili nalрзгоЦпЦв. Obaolla »t m jenjate poslow I bunovne nčlngi Kancelarija: Kralja Petra ulfcaZiM^^ Dionica glavnica H Пајс minte I apratlzecllslii kredite. — Hupuje I arsiaU srete, valute I srijsilnosne rapln иГа vrsta. R 0 B И 0 b U J E L B H J I Bupn]e I prodaje |в sve vrste robe, s paglaslto m Untm niairnlu. ban4 Sarajeva - InMan telefon: 114 �»PRAVDAT — »ПРАВДА' Strane 2 Страна Aliirsko držanje prema Turskoj,kako je došlo do izražaja u mirovnom projektu nailazi na velike poteškoće i sudare. Evo nekih: 1) Zar se može raskomadati Turska kad u svoje vrijeme nije razoružana? Primirje uta­ načeno između engleskog admirala Calthoyo-a i Turske (Turski drugi po­ slanik koji je poslat da pregovara sa generalom F. Desperj/om, zaustavljen je po Englezima, te nije dospio na vri­ jeme) ne predviđa ništa o razoružanju Turske i predaji ratnog materijala. U mnogim maloazijskim predjelima, gdje su Englezi vršili okupaciju, napustili su mnogo mjesta, ^stavivši Turcima cio ratni materijal, i vojni živež. Engleski glavno komandujući na Istoku, g. Milne. javno še izrazio da Turci posjeduju izvrsnu municiju i materijal te dobro snabdjevenu vojsku. 2J Turci postaju opasniji, kako se potiskuju prema Istoku. Za vrijeme kada je Turska drijemala na Bosforu mogla se je pomoću ententine- morske demostracije 'kroz Bosfor polučiti poslušnest i najudaljenijeg turskog valije ili generala. Turski nacionalisti, potisnuti u maloazijske rav­ nice. gdje jm je pradjedovina, postali su gospodari čitavog Istoka. 0ni famo vrlo komotno vrše svoj rad. jer ih ne dostižu kugle sa aliirskih ratnih lađa. Oni imaju nebrojene oficire i velik broj inteligentnih činovnika izvan službe koji se bore za vjeru i do­ movinu. »Bolesnik Bosfora« liječi se na najbrži i najhrabriji način okrenuvši se leđima planini i s velikim pouzdanjem gleđS u budućnost 3) Narodi Istoka, nekad raz­ dvojeni, danas su ujedinjeni protiv Aliiraca. Turska je neka­ da plašila Rusiju, Bugarskoj zadavala strah; upravljala Arapima a i zabrinja­ vala Perzijance. Istočne su se sile dak­ le borile jedna s drugom, pa Ententi nije trebalo .puno žrtava za provođenje njenih planova. Ona se je koristila među sobnom borbom istočnjaka. No danas je obratno. Istočne sile koja jedna s drugom, pa Ententi nije trebalo puno žrtava za provođenje njenih planova. Ona se je koristila međusobnom bor­ bom istočnjaka. No danas je obratno. Istočne sile koalizirale su se i ujedinile i ako im nije jednak cilj. Dobro su uo­ čile ciljeve Entente i više što ona želi od istočnih naroda. Stoga Bugarska ho­ će izlaz na Egejsko more, Turska veli da ne može živjeti u ovim novim gra­ nicama, Perzija hoć* svoju nezavisnost, Arapi svoje veliko carstvo, a boljševici revoluciju čitavog svijeta. Jasno je da svi idu za tim, da sruše sve štrp je Ententino i da pomrse aliirske planove. Kazali smo a i opet kažemo, da je do nedavno pred nama stajao jedan vrlo slab Istok, pa smo mogli da isposlujemo njegovu poslušnost samo s nekoli­ ko vojnika. No jkako je« danas? Pred nama je jedan jak i okuražen Istok koji će zasigurno na nas napasti i čiju ćemo bujicu moći rastaviti samo uz velike napore i poteškoće. 4) Grčka mora da snaša sve političke tegobe aliiraca. 0na je uzela kao izvrsno vojno sredstvo Engleske. Francuske i Italije u Turskoj, pa mora oružanom rukom izvršiti sve ’ mirovne klauziifte nad Turskom. Pita-, nje je: da li je Grčka moćna, da izvrši I оЛ tešku zadaću? Da li joj to dozvo­ ljavaju njena financijska sredstva? Da i li se on ne boji jednog opasnog rata? Moramo to dobro proštudirati i oifda poduzeti po'trebne korake, jer nam je Grčka dobra saveznica, koju moramo čuvati već' i radi toga, što je potrebna na Sredozemnom Moru. i Tako stoji aliirska istočna politika! Ali savladajmo našu zabunu, ima se vremena. Nije teško zgotoviti projekat ! mirovnog ugovora, kao što ga prcdložismrPs Turskom! Ali gdje ćemo naći i te Turke, koji će ovakav mir potpisati? Zar možemo dati olovku i tražiti da mirovni ugovor -potpiše Damad Ferid i paša predsjednik jednog avetinjskog mi­ nistarstva. koje nema ni vojske ni auto­ ј riteta? Zar ćemo mirovni ugovor dati ' na potpis vladi, koja ne postoji i nije ničija? Zar ćemo napraviti mir koji je I neizvršiv? Ovo znači lakrdijaština i po; zorišno ponašanje, jer budimo uvjere- j 1 ni, da će se i proizvađanjem one ko- ; i medije produžiti krvava drama. : Ne 1 Ne I Treba, da se obrazuje vla­ | da u Carigradu, koja će biti sposobna da i pregovara. Jedna vlada, koja će biti j ' priznata, od najviđenijih nacionalista; vlada, koja predstavlja većinu turske ; mase, nacionaliste. Nema ni govora o i miru sa sađanjom vladom i uz ovako : I držanje entente. I Jučer se je raspravljalo tursko pita­ nje. Komisija ministarstva inostr. djela zauzela se najenergičnije, da satna so- 1 bom promijeni mirovni projekat s tur- ; skom g. Lonis Barton i kolege mu naj­ odlučnije su zagovarale vladinu tezu o promjeni ugovora s Turskom. Kada ko­ misija prouči zatražene dokumente do­ ći će bez sumnje do zaključka, kojeg smo gore prikazali i g. Milerandu, koji ; je od početka pregovaranja pa do da­ nas isticao velike prerpeke na koje bi ; udarip prvi projekat ne će preostati ni­ šta drugo nego istrajat do kraja u svom ubjeđenju. To je jedini način, da Aliirci 1 budu pošteđeni od strašnog razoča­ ranja«. . -жи! Bilješke. ČOKORILOVO LUDILO dovelo je ovog »junaka srpskog čelen­ ka« mjesto u Koševu ili Stenjevac — na staro mjesto njegove prave karije­ re: u c r n i biro. Mjesto da demantuje grozne tvrdnje naše štampe, bez razlike na stranačku pripadnost, po ko­ jim ovom crnožutom tipu ne bi bilo mjesta ni u društvu, a kamo li da još vodi riječ u javnosti, g. Čokorilo pre­ lazi na dnevni red i zauzima pozu dr­ žavnog branioca. On u svojoj »Zori« piše ni manje ni više, već da je naša organizacija u tijesnoj vezi sa — arnautskim banditima! Ta junačina govori čak o ugroženosti imovine i lične bezbednostj »jadnih Srba« i poziva ih »n apredu borbu, do boljih dana, do konačne pobede! Naravna stvar, da mi nemamo vre­ mena za polemiku još i si Čokorilom od Crnog Kabineta i zadovoljavamo se time, što ćemo za ilustraciju $ r e- F E LJ T O N. A. Hifzi Bjelevac. Rene Logotetides. (бо) On hoće slobodu, a titra se se životom, jer ne može da podnese robiju. 0 koliko je sloboda jaka, da između sebe i ropstva i sam život meće: preko njega se i ide slobodi... Tu večer nije Rene zaspala. Čitavu noć ćurila je kraj prozora i gledala na more, gledala na dvo­ rište. da vidi kada Papadoplos pobjegne. Bila je mjesečina, pa se jj sve vidilo skoro kao po danu. Stražari su dva puta obašli dvorište, pogledali na prozor i otišli. Njihovi teški koraci odjekivali su monotono u tišini lijepe noći.,A onda je zavladao potpun mir. Mjesec je zalazio. Prošlo je već davno pola noći. Rene počne gubiti nadu, da će Grk uma­ ći. Oči je zaboljele gledajući neprdstano u jednu tačku, tamo na daske kraj zahoda. Na jednom joj se učini da je neko promakao ispod zida i brzo za tim skočio na prozor. Čas je ostao na prozoru, a onda pomoću nekakva užeta popeo se na dosta visoki zid i legao među šiljke. Neko vrijeme nije se micao na zidu, a onda je nestalo svega. Rene nije ništa više vldila... Umorena i uzbuđena legla je ona na jednos­ tavnu postelju, ali nije mogla zaspati. A kad je stisnula oči gledala je u mislima smjeloga Grka, Бро; Kl brot potpore srp.-pravosl. 1,465 K. * musi. d i n e u kojoj se nalazimo, donijeti lu­ 1.475 K, katol. 9.956 K, a omjer stoji du optužbu ovog crnožutog delije. »Kaizmeđu pojedinih vjera ovako: 4 : 6 : 28, ra-Zora« piše: pa bi stalne mjesečne potpore propisno »Saznajemo iz pouzdanog izvora, da morale stajati u omjeru 1,465 : 2.197 : postoji jedna tajna muslimanska orga­ 10.255, iz čega se vidi, da su muslimani nizacija pod imenom »Đerđelez Alija<(l!) tom nepravdom prikraćeni za K 5.424, Akcionj centar ove organizacije je Peć, a katolici zp K 3.588 godišnje. Ovo je a duhovni Sarajevo, a cilj joj malo toj besvjesnoj gospodi u Drž. za­ je da očuva privilegije begovata i da štiti djece pd hoće i gradskoj musi, siu tome cilju putem četničke akcije, te­ rorizira, pali i da ubija srpske građane! > rotinji u Mostaru dh otmu mjesečne po­ moći, koje im pripadaju po ministrskoj Njena akcija se proširuje na sve kra­ narStibi. Pristranost ј nepravednost jeve. gde žive muslimani, pa i na Bo­ Obi. drž. zašt. djece dosegla je svoj snu. Na poslednjem sastanku, koga je vrhunac kod diobe potpora, jer ne samo održao begovat cijele zemlje u Skopda su potpore za siromašnu musi, i rkt. Iju, pale su odluke o оуој organizaciji, djecu redovito manje za 28% do 113% koja stoji u tijesnoj vezi sa arnautskim od potpora srp.-pravosl. djece, nego je banditima i »Jugoslavenskom Musliman­ i' broj djece tih vjera koja primaju pot­ skom Organizacijom« u Sarajevu, čiji pore mnogo manji od broja siromašne je organ »Pravda«. djece, koja bi imala pravo na potpore 0 događajima, koji su se skoro odi­ prema procentnoj jakosti pučanstva po grali u pećskoj nahiji, pisaćemo u idu­ vjerama. To nam dokazuje i Mrstar, ćem broju, a sada ćemo samo konstagdje g. Zečević pušta 150 siromašnih tovati fakat, da su ti banditi, potpo­ musi, familija, da trpe bijedu i glad. mognuti nekom tajanstvenom rukom, Protestirajući odlučno proti ovoj oči­ privukli i u naše planine... Ibrahim toj i fanatičnoj pristranosti gospode u Bošković je vođa ove naoružane ban­ Obi. drž. zašt. pozivamo odgovorne fak­ de. On je još lanjske godine upao iz tore, da »sekretarima« jednom utuve u Sandžaka u našu zemlju, i ubio Nedeljglavu makar silom blagotvorno sazna­ ka Cvijetića iz Zabrđa, a Gavra Šalinje o plemenitoj svrhj j zadaći socijal­ tura je mučio i na vatri živa pekao, ne skrbi za siročad i pouče tu gospodu te se on još j danas nalazi u bolnici. Ovi bez humanog osjećaja socijalne bijede, su banditi odjeveni u voiničko odjelo i da Drž. zaštita nije babovina privilegokao žandari«. vanog elementa, već je .svojina cijelog naroda bez obzira na vjersku pripadnost i da sva siročad imadu jednako p/avo na uživanje pripomoći po ministarskoj naredbi. Samo ljudi fflemenita srca i istinske kulture mogu zatomiti u duši Naš je list prvi upozorio na nepra­ svojoj niske instinkte mržnje i pristra­ vednu i pristranu podjelu potpora rat­ nosti, a taki treba da rukovode akciju noj siročadi, pri čemu muslimanska si­ socijalne skrbi, Dosta je bilo izrabljiva­ rotinja vrlo loše prolazi. Mi smo izno­ nja i zakidanja na račun muslimana, to sili i fakta u potvrdu naših navoda te [ više ne smije jbti, to mora jednom pre­ smo se pobrinuli, da i u Beogradu do- i znaju, kako mizerno shvatanje uzvišene !. stati! Muslimane i to siromašne đake oštetio je lani Grdić za nekoliko stotina zadaće socijalne skrbi za djecu vlada hiljada kruna na račun našeg prosvjet­ u »plemenitim« srcima upravnika zašti­ nog napredovanja, a sada nam jedan te djece. Kako doznajemo, iz Beograda Zečević i njegov adjutant učo Košta je zatražen izvještaj .i očitovanje od za­ Krajšunović zakidaju stotine hiljada štite djece na- pisanje našeg lista u po­ kruna na račun svoga »plemenitog« ogledu nepravedne podjele potpora. Me­ sjećaja socijalne bijede i sirotinje. Hoće đutim imamo ponovno da se potužimo li jednom prestati ta bezobzirnost? na nesavjesno uredovanje ove uprave. Iz Mostara je opremljeno 150 (sto»Hrvatska Obnova«, koja stoji pedeset) molbi za potpore sirotnoj musi, djeci još prije pola godine (u 'blizu demokratima a la Zečević, dono­ si interesantan sud o Drž. obi. zaštiti novembru 1919. god.) na Obi. drž. za­ djece i mladeži u broju 32. od 27. juna, štitu djece, al odgovora nema još aikoji prenosimo bez komentara. Taj člankakva, premda je već i urgirano neko­ čić glasi ovako: liko puta. Sve su molbe u redu oprem­ Ima već dulje vremena, da se je naša ljene sa svim formalnostima: nužni su fakti navedeni i potvrđeni kod^kot. u-' ■javnost uhvatila u ogorčenu borbu sa našom Državnom Zaštitom Djece i Mla­ reda, a od referenta mj. zaštite prepo­ deži. Toj se humanoj'našoj instituciji ručeni molitelji kao siromašni. No sve predbacuju teški grijesi, koje radi nje­ zaludu, još nema riješenja, a djeca gla­ nog nemara i slabe organizacije, a s duju i pate se u bijedi j oskudici oče­ druge strane se opet na temelju zvaničkujući pomoć od. Državne »zaštite« dje­ nih podataka same Zaštite izvode vje­ ce u Sarajevu. rodostojni zaključci, da se pri zbrinjaPitamo šefa toga ureda i njegova »se­ kretara« (inače običnog uču): šta ovo : vanju naše siročadi vodi "računa o vjer­ znači? Dokle će oni muslimansku siro­ skoj i plemenskoj pripadnosti osoba, kojima je nužna materijalna potpora. tinju mučiti otimajući joj zalogaj po Sva obrane Državne Zaštite ispala je zalogaj, koji joj pripada? Dokle će pni oštećivati musi, sirotinju u korist siro­ uvijek tako mizerno, da se je i sama u čadi srp.-pravoslavne? Zar im nije do­ svojim vlastitim podacima pobijala. Ako sta, što je musi, siročadi u Mostaru ose još tome uzme u obzir i čifijenica. duzeto od godišnje potpore K 5.424, ko­ da se neke zvanične osobe, kojima je ja im pripada po pravu šrazmjerno bro­ bila povjerena uprava materijala, odre­ ju stanovništva? U Mostaru (sela) do­ đenoga za našu siročad, nalaze pod dis­ bivaju, prema služb. tabeli, mjesečne ciplinarnom istragom, ne bi bilo teško Obi. drž. zaštita djece kako se bori s morskim valima kroz jutarnju maglu. j Morskog Cara, koji su sagrađeni od koralja, bisera, A onda, kada bude blizu obale, kada dođe cilju o- I od morske pjene. Vidjećemo sirene i čuti njihov paziće ga, pucače na nj i ubiće ga. Njegove će ruke zamamljivi pjev. .. « klonuti, a more će ga progutati... „Ti se rugaš Rene... « reča joj Zija. Prva neprospavana noć .prošla je i nastao prvi — To je isto što i sloboda o kojoj ti govoriš« dan. Zija-a je srela na hodniku. Prolazeći mimo odgovori Rene. njega dobaci joj papir kojeg Rene. u jednom zaku­ Zija se zamisli pa reče tužno: tku pročita.: »Umrijećemo zajedno na putu slobodi! ,.« »Redoviti prozivač kažnjenika bolestan je. Ja — Kada ti to želiš neka bude!.. Biću sretna sam ga umjetno obolio, a da on ne zna. U njegovu da sam jednom čovjeku porpogla, da lakše umre « spisku pobrisao sam ime Petra Papadoplosa, a u spisima četvrti i peti dan izostaviću i naša imena. Ušutili su obole. Zija nije ništa odgovorio Re­ Ja ću zamijeniti preživača... Pismo poderi.« ni, ali je osjećao da mu je dobro, neobično dobro, Rene podere pismo u stotine komadića i zadi­ pa makar se i utopio. Jedna velika duša kao što vljena razmišljaše o Zijaovoj dosjetljivosti. Poslije je Rene ponijeće ga u Vječnost, u dvore Morskog podne, kada su bili zajedno rekao joj je: Cara, koji su sagrađeni od koralja, bisera i mor­ »Nije ništa... Onom neće ništa biti. Ja sam ske pjene... mu dao. u vodi neku Ijekarsku smjesu. Dobio je Karavan-borija*) prenula Zija-a iz misli i on groznicu.. .« pogledao kraj sebe drugaricu. U sivom uzničkom Rene mahne glavom a Zija nadoveže. odijelu s plavom kapicom ispod koje su se prosuli »Da se spasimo...« crni pramenovi kose izgledala je, kao da jo iskle­ Bio je uzbuđen. Govorio je Reni samo/> bijegu sana iz mramora, iz morske pjene, kao daje nikla i upozoravao je, da bude sasvim mirna, pa i onu večer. iz misli, kao da je rođena u mašti Genija.. . A sada je naša sloboda! ..« usklikne Zija, a Rene opazi da je Zija gleda i da u tom pog­ oči mu radosno sijevnu. ledu nestaje onoga običnog gledanja nego da se ra­ — Ili voda... smrt... « nadoveže rezignirano đa nešto novo, veliko i silno, što prolazi kroz srce Rene, kao da priča o nečem što je najobičnije u ži­ i oblijeva osjećaje, da duša osjeti slast jednoga vječ­ votu i kao da nešto četvrto i ne može biti. noga časa, koji bude i prođe. .. »Preko Kavkaza ćemo u Rusiju«, pričao joj je Nastaviće se. Zija — »a odatlen su nam puti otvoreni...« .— Hi ćemo kroz vodu u ništavost, u dvore •) Trublja, koja poziva na jelo. �bpoj 172 — Broj______ 2 ПРАВДА* — »PRAVDA. ________________________ Сграиг 3, Naši dopisi te se javlja da je više sela na tim ostrvima u plamenu. Na jedan grčki paro­ brod izbačeno je mnogo hitaca ka'd je prolazio koprj ostrva Marmara. Tesani, 26. juna. Ušljed tog napredovanja nacionali­ (Dodatak članku »Krtičnjaštvo u na­ sta u Londonu su vrlo zabrinuti, jer su šoj politici.) U broju 170. »Pravde« pro­ započele velike borbe između naciona­ čitah ono o »putujućem propo­ lista i Engleza u Izmidu. Civilno je pu­ vjedniku«, bar nam se je tako pred­ čanstvo evakuisalo Ismit, a kako jav­ stavio, g. M. Džaferoviću. Kao dodatak ljaju novine, sprema Se i engleski gar­ nek i ovo posjuži našoj javnosti. Kon­ nizon ostaviti Izmit. Engleska vojska cem ramazani-šerifa »usrećio« nas je koja se nalazi na jugn Dardanela, poovaj »putujući propovjednik« svojim po­ tegla se je u Canakalu, a,forticese na­ sjetom, te je temeljem rijasetske pre­ laze u ratnoj spremi, • poruke preko našeg povjerenstva kod 1 sami Englezi priznaju — opasnost nas važio. To mu je uspjelo, jer se je »panislamskog pokreta«. Kad biste pi­ istakao kao »Pravdaš« i meni je tali kakvog dobro informisanog Engle rekao oa me je u administraciji »Prav­ za kakvo je stanje na Istoku, dobili biste ŠERIJATLIJE i pravo. de« susreo. Naš grad poznat je kao go-' odgovćr: nema nikakve opasnosti. Od Šerijatlije nakon svršetka šeriatske stoljubivo-mjesto, pa smo i ovog nevriIzmida je postavljen koiador do Crnog sud. škole mogu opet — kako doznajejednika susreli s puno poštovanja j Iju-mora, pa Mustafa Kemalova vojska ni­ mo — nastaviti nauke na zagrebačkom bavi. Dapače smo mu skupih oko 1000 je opasna po Carigrad. Međutim sad sveučilištu, kao što im je to pravo pri­ kruna i napravili mu cipele. U našoj či­ i »Times« ovako piše o borbama i na­ padalo sve do »demokratske« vlade, taonici držao je nekakvo »predavanje« cionalistima: »Mi se sada nalazimo u koja ga je uništila za to, da joj musli­ omladini o narodnom jedinstvu. Odmah ratnom stanju s turskim nacionalistima^ manska inteligencija be- ometa računa. sam vidio kud delija šiba, jer je nepre­ jer su prekršili primirje i napal: nas bez Zauzimanjem prijatelja naših'šeriat. ap­ stance otrcanim frazama bez ikakva ikakvog povoda. Vrijeme je, kaže »Tisolvenata i preporukom zastupnika iz smisla govorio o pantolašima, 'čakšir■ mes«, da engleska vlada a i narod ob­ lijama i ahmedijašima tako banalno, da Nar. Kluba ova je netolerantna’! nede­ rate bojju pažnju situaciji na Istoku i mokratska zabrana zloglasne »demo­ čovjek nije znao gdje je rep, a gdje gla­ treba konstatirati da je Vrhovno Vijeće kratske« oligarhije dokinuta, i našim je. va, udaljivši se od teme hiljadu konaprimirjem ostavilo tursku vladu i upra­ šerijatlijama ponovno otvoren hram ka. Ja sam htio protiv tome istupiti i' vu; pa danas nije moguće držati se tog prosvjete u bijelom Zagrebu na korist zauzeti protivno stanovište, te ga ras­ primirja bez vojne snage, a ta.se ne napretka naše tnusl. zajednice. Istina, krinkati, ali me je u tome smeo gosp. nalazi na mjestu operacija«. neće kao dosad moći bezuvjetno po­ ing. Bajraktarević, jer je i on mislio da »Ghicago Tribune«, javlja: Tri aero­ stati redovit' slušatelji odmah pri na­ je Džaferović izaslan od našeg central­ plana Mustafe Kemala bacali su bombe stupu na univerzu.kao ostali oblturienti nog vodstva, pa sam naumio prvom pro­ na Izmid imajući namjeru Uništiti en­ srednjih škola; već će morati praviti is­ testirati, da centralni odbor izašilje ogleski glavni stan. Englezi »u dali od­ pit iz l^r t i n s k o g jezika, koji je po­ vako- neinteligentne ljude u provinciju. straniti žene i djecu i spremaju se na treban za studiranje pravničkih nauka, Sutra dan pitao me je Džafeiović za obranu protiv opšte nacionalističke oali će naši omladinci rado podnijeti i moje »subjektivno« ј općenito mišljenje fanzive. Željeznička pruga između lzovu žrtvu u trudu, trošku i vremenu. o njegovu »predavanju«, a ja sam mu mita i Hajdar paše prekinuta je. Nacio ­ Glavno je da im je pružena mogućnost iskreno odgovorio, da je ono sve bošnalistički krugovi u Carigradu govore više naobrazbe i univerzitetske kvali­ luk i lug u oči. Vidivši, da sam mu ne­ da Mustafa Kemal nema namjeru na­ fikacije. Ovim je aktom Zagreb dao sklon brzo se je odavle’ ukionio, ali za sada Carigrad nego će sa svo ­ pasti zadovoljštinu apsolventima šer. sud. nije propustio priliku, da me ne ogova­ jom vojskom napasti najprije Smirnu i .škole, koje su »demokrati« bili degra­ ra kod nekih odbornika. Za me je za­ Dardanele. a tek onda Carigrad«. dirali na stepen analfabeta i htjeli ubiti dovoljština, da -su ovom običnom šar­ . »Temps« od 20. ov. mj. sa svoje stra­ ugled njihovoj školi i nastavnicima. • latanu nasjeli neki naši stariji i iskusne veli ovo: Prema sigurnim podatci, i ■ niji ljudi, a ja da se nijesam prevario. Držimo, da će se šeriatlije ovom bla­ ma tvrdi se, da je namjera nacionalista ' godati kulture obilno poslužiti i svakom Ajanović Abas, zaokružiti Engleze i sa strane Caiiilidže prilikom gledati da se zahvale braći tajnik kot. odbora J. M. O. napasti Carigrad. Zadnji ostatci turske ' Hrvatila, koji im ponovno draga srca vladine vojske, koja je operisala s En­ otvorise od muslimanskih dušmana naglezima pribjegli su .Mustafj Kernaiu. mjerice zatvorena vrata zagrebačke uTvrdi se da su Englezi na najstrašni- i niverze i pružiše priliku višoj naobrazbi ji način potučeni.iL.Mczopalamiji. л i kulturi uopće. Francuzi su posve evakuisaii Cliicju. Mi pak kao najjača politička organiza­ JAVNA ZAHVALA. Prigodom našeg a gode se pregovo/i da se evakuiše i cija b.-h. muslimana izričemo ovim pu­ Palestina. ' i Ramazanskog bajrami šerifa na prespietem iskrenu zahvalnost hrvatskoj vladi le mi ogromne čestitke kako od mjes­ i zagrebačkom sveučilištu, koje prima Francusa komora je odobrila kredit nih odbora naše organizacije tako isto našu djecu u svoj hram prosvjete i ski­ od 769.000 franaka za Ligu Naroda, »ii- • i mnogobrojnih prijatelja, nije mj mo­ da sa sebe netolerantnu ljagu »demo­ lerand je izjavio da će vlada učiniti sve, guće svakome ’ pojedinačk: svoju duž­ kratske« tjesnogrudnpsti i fanatizma, kako bi Liga Naroda započela raditi u nost i zahvalnost ispuniti. kpji hotijašeada zatvori vrata nauke ve­ što skorije vrijeme. Stoga dolazim, da se u našem listu likom dijelu musi, omladine. javno svima najiskrenije zahvalim i da Ujedno se čvrsto nadamo, da će se za svim b. h. muslimanima od Svemoguovim lijepim primjerom povesti i beo­ , čega želim i prosim najdostojniji što brgradska- univerza, pa nam i ona otvoriti ' ži popravak i čvrsti zajednički istup u bratsko srce tim prije, što je sposobnost obrani naših prava i međusobne pomo­ Prema naređenju ministarstva vojnog naših šeriatlija kudikamo veća od spo­ ći onako, kako to odgovara islamskom i mornarice mogu biti oslobođeni sobnosti ratnih maturanata. pozivu i državljanskoj dužnosti. od vojne službe samo ona duhov­ na lica (imami, mualimi, muezini, haTuzla. 20. juna 1920. tibi, taleba i drugi), koja dobiju poiv^ Predsjednik Organizacije: du, da spadaju u duhovna lica, od up­ Maglajlić. ravne (političke) oblasti, a ne od du­ hovne. Upravne (političke) vlasti, IZJAVA. UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. koje su kompetentne za izdavanje re­ U zadnje vrijeme šire se lažne i zlob-" Regentov oprosni govor. »Polazeći čenih potvrda, jesu u Bosni i Hercego­ ne vijesti i prijave, da je ovaj odbor iz Zagreba Ja nosim utiske, koji se ni­ vini kotarski uredi, a gradsko po­ sklopio pakt s komunistima, te toga ra­ kada neće izbrisati iz Moje duše. Ove glavarstvo za Sarajevo. Potvrde se do­ di nalazimo za shodno, da se protiv to­ sjajne spontane manifestacije svih kla­ bivaju ovako: me najsvečanije ogradimo i izjavimo sli­ sa našega naroda ne samo ovdje, nego ^Duhovna lica i kandidati za duhovna jedeće: Mj nikad — niti ćemo u budu­ u svim mjestima duž puta, očigledno lica pribave--sebi kod svoji duhbvnih će to činiti — nijesmo s nikim u ma dokazuju, koliko su snažni i duboki t cvlasti (.muftijski ured i rijaset) uvjere­ kakve vrste pregovore stupili. Nadalje melji našeg ujedinjenja. 0 to­ nja dokaz, đa spadaju u duhovna lica me nije bilo ni za časak sumnje ni ra­ i .to uvjerenje, prilože propisno biljego- , izjavljujemo, da mi u naše centralno vodstvo u Sarajevu neograničeno po­ nije, ali ipak Mi je neobično drago, što vanoj molbi, koju onda podnešu kotar­ vjerenje imademo, te bi nam bilo ispod je Moja pohoda bila prilika, da se to skim uredima. Podatke molbe i prikloputvrdi i to na ovakav način. Ja gledam Ijeno uvjerenje ispitaće kot. uredi i u slu- , dostojanstva, kao dobro stranački disciplinovanim ljudima, s nekim neke pre­ u budućnost naše zemlje sa čvrstom čaju potrebe zatražiće od-duhov, vlagovore — ma isti i lokalne naravi bili vjerom i sa vedrim pouzdanjem. Od sti razjašnjenje pismenim putem. Nakon — voditi, jer znamo, da to spada samo dič nih Hrvat^ i njihovog lijepog glav­ nedvojbeno utvrđene istine, da dotično ne g gAda rastaiem se s teškim srcem lice ima pravo na oslobođenje od ■ u kompetenciju centralnog odbora. Ko­ načno izjavljujemo, da ćemo bezobzirno i evo će Me vuć, da ga opet vidim«. vojne dužnosti, izdaće rečene upravne svakog širitelja j početnika ovakih zlob­ Prilikom bakijade u Ljubljani rekao vlasti uvjerenje od svoje strane i upunih, tendencioznih i lažnih vijesti zaslu­ je Regent: »Svjetski aeropag. koji je tiće ga sa podnešenom molbom pukovimao prema svečano datom obećanju da skoj okružnoj komandi, dok će uvjere- , ženoj kazni privesti. zajamči slobodu mat .ii narodima i da ih U Tešnju, 14. juna 1920. nja (optvrde) izdata od duhovne vlasti , u pravima izjednači su velikima, nije bio pohranite u svom uredu. Mjesni odbor Jugosf. Musi. Organizacije pravičan prema nama, najmanje prema Upozorujemo sve naše imame i hatiPredsjednik: Zijabeg Gjonlagić v. r. nama Slovencima. On je dopustio da be, talebu i druge kojih se tiče, da se Tajnik: Ajanović Abas v. r. j>od tuđim jarmom straji još jedan ve­ pravovremeno pobrinu za pribavliki dio .Slovenaca, Srba i Hrvata, ali Ijenjc potvrde (dekreta) od mufitje, od­ Od kotarskog odbora u Travniku do­ erazmjerno najviše Slovenaca. Među­ nosno- rijaseta, i tu potvrdu sa molbom bismo ove retke: »Povodom ostavke g. tim nepravda ne može biti dugog vije­ odnesu svome kot. uredu (prije nego i Mahmud ef. Bahtijarevića na predsjed­ ka. a najpouzdanije jamstvo za to ima­ moradnu doći na vizitu), koji će dalje j ništvu našeg odbora izjavljujemo na mo da stvorimo sami«. sam stvar urediti. Inače će svaki, koji ■ umirenje svih prijatelja i intrige nepri­ VANJSKI POLOŽAJ. sam ne uredi stvar pravovremeno pre- . jatelja, da je gosp. Bahtijarević i danas ma gornjoj uputi, imati neprilika radi kao i p’rije naš najzagrijaniji pristaša i Ttirški nacionalisti svakim danom sve vojne službe. jedan od prvih naših saradnika i pobor­ više napreduju u pravcu, prema Cari­ nika tako, da je na posljednjoj kotarskoj gradu uzduž CYnog i Mramornog mota. Nacionalisti su u potonjim danima zau­ skupštini bio ponovno u odbor biran, azeli sva ostrva na Mramornom'moru. li se nije mogao primiti iz razloga što posumnjati da ova Zaštita smrdi od glave do pete. ■ U interesu naše javnosti, a ponajviše •naše jadne siročadi, koja natn svima na srcu leži, prjieka je potreba, da sa­ ma Zaštita dadne objektivnih razjašnje­ nja i da stane svim sredstvima na put trovanja naše javnosti putem novina ili da u protivnom slučaju sva naša jav­ nost enerttično istupi proti toj institutiji koja nije u stanju da ispuni zadaću, što joj je povjerena.« Prosvjeta i škola. je preopterećen službenim i vakufskim Poslovima«. Prilozi ,,Pravdi“,Naramazanskom sijelu u Mostaru sakupiše naši Mo­ starci 879 kruna priloga za naš list, koje darovaše ova gospoda: po 80 K ibraga Mrko’njić, po 50 K: Ibrahim Beklija i Salih Vukotić, po 40 K: Rizvanaga Ovčina, Muharem 'Pala i Remzija Pala, po 30 K: Alaga Taso, po 20 K: Zaimaga Karamehmedović, Mujaga Stupac, Memišaga Čemal, Mu­ stafa Čemalović, Ibraga Pala, Mehmed Repeša, Mehmed ef. Šenvid, Husaga Prače, N. N., Salko Taso, Šaćir Taso i Mehmed Taso, po 10 K: Braća Galešić, Sabhaga Trko, Hamdija Fazlinović, Adem Avdić, Ibraga Drače, Arifaga Kazazić, Ahmedaga Humo, Muharemaga Bijavica, Zđlfaga Pala, Ibraga Santić, Sahhaga Brajlović, Ahmetaga Duranovfć, H. A. G., Omeraga Čatrnja, Osman Hadžiomerović, Eminaga Kahrimanović, Ademaga Rudinac, Mehmed Spahić Mujagin, Osmanaga Zukanovič, Ahmetaga Spužić, Ahmed Hamdi H. Abdulah, Anton Pavković, Tahir Ov­ čina, Kasan Habib, Agan Zahirović, Omeraga Kudin i Salihaga Handać, po 6 K: Suljaga Čenanović, po 5 K: Muhamedaga Pehlivanović, Ahmedaga Bašič; Osmanaga Utoić, po 4 K: Hamzaga Ploče i Mustafa Koluder. Svima darovateljima se bratski zai hvaljujemo, živjeli. Domaće vijesti »MUSLIMANSKA AKCIJA ZA ZAŠ­ TITU MORALA« poziva širi odbor na sjednicu, koja će se održati u subotu dne 3. jula u 3 sata poslije peđne u sjedničkoj dvorani vakuf, sabora sa ovim dnevnim redom: 1) Pitanje osnutka dioničkoga društva za ostvarenje Akcijinih poduzeća. 2) Ostali poslovi i predloži. Kako je ovaj naum Akcije vrlo odlu­ čan za daljnje razvijanje same idejd uposlenja našeg siromašnog ženskinja, očekuje se pouzdano, da će svi članovi savjetom ostvariti prvi važni korak ozMt}no< ivda Akcije. Iz naše organizacije. Oslobođenje od vojne službe Politički pregled Šaljite odmah pretplatu 1 i i I I Prgodom proslave »itthadove« 15.-god. Proslava 15-godišnjice opstojanja jed­ nog zanatlijskog udruženja u obliku sleta mnogih bratskih društava najim­ pozantnija i najveličanstvenija ie mani­ festacija bratskih osjećaja i solidarnosti, bratske ljubavi i potpomaganja, koja je kao nikad do danas u nas došla do iz­ ražaja dana 19., 20. i 21. o. mj., kada su se na ovu veličajnu društvenu slavu u bijel: Mostar sletjela odaslanstva sko­ ro svih islamskih korporacija u našoj domovini na kojoj uzeše učešća, kako smo u prošlom broju našega lista javili, i mnoga hrvatska katolička društva, pa je takc karakter ove slave bio čisti na­ rodni. Jedan dio mostarskih građana, jedna masica raznih šotrića, Milića i Kašikovića koji međutim po svom ka­ rakteru i svom neslavenskom mentali­ tetu i ne spadaju u narod Hrvata i Sr­ ba, nego u jednu nacionalno još neod­ ređenu skupinu živućih elemenata, pot­ puno se apstinirao, na što ćemo se ini posebno osvrnuti u našem idućem broju. »Ittihadov« odbor obdržavajući svoju svečanu sjednicu tek pred samu prosla­ vu u znaku vjerne odanosti svojoj uz­ višenoj vladalačkoj kući otposlao je Nj. Visočanstvu našem ljubljenom Regentu ovaj brzojav: »Dvorskom Maršalu Nje­ govog kralj. Visočanstva prestolona­ sljednika Regenta Aleksandra — Beo­ grad. — Muslim. zanati, udruženje »Ittihad« u Mostaru, slavi 20. juna petnaestgodišniicu svoga opstanka. Društvo je srećno. da može zahvaljujući sjenama velikih narodnih feeroja u svojoj slobod­ noj i ujedinjenoj velikoj otadžbini ,pod moćnim žežlom narodne dinastije Karađorđev'ća slaviti ovo slavlje. Tom zgođon- društvo sa svečane sjednice održane danas s ushićenjem pozdravlja Vaše kralj. Visočanstvo i Vašega uzvi­ šenoga roditelja Njegovo Veličanstvo Kralja Petra 1. uvjeravajući Vaše Viso­ čanstvo o svojoj nepokolebivoj vjer­ nosti i odanosti. — Za »Ittihad«: Mu­ stafa O. Cišić. predsjednik..« Mnoge naše korporacije ili pojedinci, koji bijahu spriječeni prisustvovati ovoj jubilarnoj svečanosti, brzojavno izraziše svoje bratske simpatije, svoju soli­ darnost i bratsku ljubav još za tečaja same proslave, a ti su: Zagreb. Prigodom petnaest-godišnjice zamjetnog djelovanja prinosi svoje naj- �opo) *172 -črc .НРАВДА* — ,FRAVDA“ CM ч<а 4. S:ran» bolje želje-za budućnost »Hrvatski Radiša« zahvaljujući za dosadanju pripo­ moć u vidu budućeg uzajamnog rada obiju društava. Bratski pozdrav. Rav­ nateljstvo. Kozarac. Proslavu 15-godišnjice »Ittihada« svesrdno pozdravljamo uz »Baj­ ram mubasekj olsun!« Islamska kiraethana. Sanski Most. Prisutni duhom kod ve­ lebne proslave žalimo, što nijesmo mo­ gli učestvovati kod iste te kličemo: da živi, cvjeta i napreduje »Ittihad«! Mu­ slimanska čitaonica. Vidna (kod’Ljubuškog). U duhu sla­ vimo i Vama rijetko slavlje čestitamo. Vaš rad se je u naša srca duboko usje­ kao. Bože daj, da budete ogledalo svi­ ma muslimanima' Jugoslavije! Ustrajte na tom putu! Živih! Mahsus selam: Mehmed Alija Kapetanović, predsj. mj. odbora J. M. 0., Ibrahimbeg Bušatlija, Sabitaga Mesihović, H. M. Dizdarević, imam, Mujaga Mesihović, Hajrudinbeg Kapetanović, Hamdibeg Kapetanović; Ahmed Dizdarević, Muh,tar Sulejman Dizdarević. Vitina (kod Ljubuškog). Duhom se pridružujemo slavlju. Iskreno čestitamo uz želju, da budete uzorom svih musli­ mana u Jugoslaviji. Mahsus selam! Mu­ slimanska Omladina u Vitini: Safvetbeg Kapetanović, Alija Alagić, Ibrahimbeg Kapetanović, Hamza Dizdarević. Šerif i Rupić. Salih Dizdarević, Salih Livnjak, i Hasan Hodžić. Izet Hodžić, Hasan Ru­ . pić, Salko Dizdarević, Alija Livnjak. Bitke na sve strane. »Glas Nareda« dftnosi: U ppnedeljak je policajni dežur­ ni činovnik imao pune ruke posla, jer se odigralo u gradu nekoliko bitaka. Tako su se potukli na Hridu nekakvi krijum­ čari. Tu se čak i puškaralo, tako da su dvojica teško ranjeni otpremljeni ubolnicu. Isti dan u ŠirokaČi ulici dočekali su neki seljaci s Trebevića, nekoliko muslimana građana, napali ih kamenjem i jednom ttaneli veliku ozledu. Neki su se železničari potukli na Cengić vili, a neki opet pijani potukli su se u Koševi. Naravno da je policija ove vesele nedeljnc ljude odmah pronašla i zatvorila. Opadanje cijena. Od 1. jula o. g. vri­ jede ove snižene cijene mesu: 1 kg. go­ vedine K 22.—, 1 kg teletiffe K 24.—, 1 kg janjetine t bravetine K 20.—, 1 kg loja K 28.—, Nametak ncsniije pred 10%. Pečena janjetina po kg K 40.—. H OGLASI |- ^г.. t>8 iz 1920. Naredaj. Društvu Gajret potreban je poslo­ vođa. Primiče se molitelj sposoban, zdrav, agilan i praktičan sa najmanje srednjoškolskom naobrazbom ili struč­ nom spremom postignuta kvalifikaci­ ja, koja odgovara srednjoškolskoj spremi, uz platu IX. ili Vili, činovnog razreda državnih namještenika, a za osiguranje priznaće mu se godine, ko­ je je proveo u javnoj službi. Molbe treba slati najdajje do 1. avgusta 19Ž0 na Upravu Gajreta u Sarajevo. 1 Sarajevo 23. juna 1920. Predsjednik Tajnik Kurtdvić s. r. V. Sadović s. r. Gradsko poglavarstvo u B. Novom PAPIRNICA HAMDIJE KOPČIĆA preporučnje svoje bogato stovarile svih vrsta papira,, kancalarijskog i školskog pribora. — Natučbe se obavljaju brzo i točno Ci.ene umjerene. . Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 • ... ..i II U ^ЛПЛЈРПП UUlUjuVU. ............. —" = Nesreća da ispadanjem i zbog sla­ bog porasta kose izgubi najljepši na­ ravni ures te da mu vanjština postane usljed toga neugledna i staračka, snaći će samo onoga, koji svoju kosu zane­ maruje. Želite li imati bujnu kosu, onda rabite Fellerovu Elsa-Tanochinu pomadu, koja izvrsno djeluje protiv peruti i ispadanju kose, čini, da krhka i slaba kosa postaje mekana i bujna, daje kosi sjaj i zapriječuje da kosa prerano osijedi. Lončić 6 kruna, jača vrsta 9 kruna kod ljekarnika Eugen V. Feher, Stubica donja Elsatrg br. 310. [Hrvatska]. ' Saopštenje. Hamdija Husbašić, posjednik sumor­ ne banje u Fojnici k/K priopćuje ovo: Od 25. juna otvorio sam svoju to­ plu banju za svaki dan od 8-19 sati. Cijena je jednoj toploj i studenoj banji zajedno ili pobaška samo K 5 — Stanova ima obilno, te su im cije­ ne kad i opskrbi primjerene. S Kiseljaka laka dnevna nabava taze kiseljačke vode. — S kupanjem ti mojoj banji bili su zadovoljni svi obi koji su imali prilike banjati se, jer im je pomoglo. Banja je naročito dobra za reumatizam, a ljepota oko­ lice i mirroća djeluje csobita dobro na nervozne. — Osim toga šumoviti i romantični kraj Fojnice i njezine okolice, koja u ovo vrijeme sljči jed­ noj velikvj bašči, te svojim umjere­ nim podnebljem bez žege usljed okol­ nih šuma pruža stranc.u kao i svakom najbolje prilike za odmor i uživanje. Jer same šetnje i izleti go okoliei i ovaj čisti zrak koji miriše djeluje bez sumnje na svakoga. Kotarski nadliječnik Dr. Izrael pre­ poručuje kupanje u mojoj banji. Pojnica, 25. juna 1920. ♦ ♦ Sarajevo. Štrosmajeiova ul. br. 3 ’ (prije -Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. Oglas Dne 12. jula t. g. t. j. na Petrovdan otvara se po prvi put trodnevni marveni'i robni godišnji • sajam na koji se iz sviju krajeva kraljev­ stva S. H. S. može donijeti razna ro­ ba i dotjerati svakovrsna marva sa valjanom putnicom. Obzirom na vrlo povoljne željezni­ čke i .prometne veze, te obzirom na sam položaj grada Bos. Novog i ži­ vahnu trgovinu radi koje je isti već odavno na glasu, pruža se povoljna prilika svim trgovcima sa marvom i robom, da ovu priliku iskoriste do­ tjerivanjem i izlaganjem robe na pro­ daju kao i kupovanjem iste. Gradski načelnik: Biščević, v. r. mjesto muaiima ili I e atoli vjeroučitelja.'Svršio sam darul-mualimin s dobrim uspje­ hom. Nastupio bih odmah. Cijenjene dopise molim slati sa doznakom plaće na: Alija. Dervišahmetgvić, FOjnica k./K. Benzin 725. 746 u željeznom posudu po 400 kg. uz cijenu K 39— po kg. — Dospijeva kroz 14 dana. Narudžbe prima '„PROMET" tehnič. industr. poduzeće d: d. Ljubljana, Gradišće broj 9. Krovni crijep (Dachziegel) Ako trebate, tražite uzorke i ponude od zsombolyaške cicane M. Bohn&Co Zsom olya, Banat Трговина на велико и мало свих земаљских производа Naslednici Pere Koštica Филијале: у Београду, Карађорђева бр. 3 у Варшави, Фолксал број 13. Централа се бави трговином земаљских ,производа на велико и мало, a филијале импортом и експортом разне робе. Филијала у Варшави врши исплате' дознака за Пољску уз најкулантније услове. Потребне информације могу се добити увијек код центрнле у Босанском Вроду. У Босанском Броду || Hamdija Husbašić. HHjale: Banja Luka, Bijelina, Brčko, Mostar i Tuzla. — Ispoitavs: Bihać, Derventa, Doboj, Bos. Gradiška, Livno, Bos. Novi, Bos Šamac, Travnik, Trebinje, Višegrad, Zenica i Zvornik. Zaitupitva: Bugojno, Gacko, Goražda, Konjic, Nevesinje, Bos. Petrovac, Rogatica, Sanski Most, Srebrenica, Stolac i Visoko. Uplaćeni dioničhi kapital ZO bilijuna kruna. Redovite rezerve i fond za sigurnost založnica 13 milijuna kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima, vrli uplate i naplate u Kraljevstvu SHS. i u inozemstvu. Prima kao glavno zastupstin za B. i H. Ossicurazloni generali i Prvog sveopćeg dnietva za osiguranje protiv nezgoda i šteta, sve vrsti osiguranja. Odgovorni urednik: F. šalaka. ф { ♦ Centralna drogerija ■ Braća Šahinagić Privilegovana zemaljska banka za Bosnu i Hercegovinu Грп1пл1л UullllulD i Broj 544.ad 1919. Visoko. Muslim. Čitaonica se zashva. Ijuje na pozivu i duboko žali, da joj je nemoguće bilo prisustvovati petnaestgodišnjici bratskog društva »Ittihad« Samo 5 časaka dosta je često, da zbog svojih zabava. Želimo svaku sreću i napredak u budućem radu. Predsjed­ i si čovjek napravi neprocjenjenu šte­ tu, zato treb i da vam ide sat točno nik Zečević. na minutu, llustrovani cijenik, koji Bos. Novi. Današnjoj proslavi u du­ možete tražiti samo od tvrtke H. hu prisustvujemo želeći u buduće još Suttner, (Ljubljana br. 706. poveći procvat društva i napredak u ra­ savjećuje Vas glede zbilja dobrih sa­ du za dobrobit muslimanskog dijela na­ tova specijalne marke IKO« iz vlas­ šega naroda. Alibeg Bišćević. Omerbeg tite tvornice u Švicarskoj, pa i inih Ibrahimbegović. dobrih žepnih satova, narukvica sa satom svijetlenih, te zidnih satova, Irtihali dari beka. U prošli utorak . .2, naušnica,, umro je Suljaga PrijepOljac; jedan od •lanaca, prstena. jedala, darova za krštenje i svetu po­ najstarijih građana Muslimana u Sa­ tvrdu, te svu ostalu zlatnu i srebrenu rajevu. Merhum je rođen negdje oko robu. Ali i drugih potrebština kao na 1838. Bijaše vrlo obljubljen čovjek pr. škare, noževe, britve, doze za ci­ među svojm mnogobrojnim znancima garete i smotke, diamante za rezanje i prijateljima. Iza sebe ostavlja sina stakla, nažigaće i novčarke kupujete Edhemagu člana trgovačke r obrtničke dobro, te uz umjerene cijene kod tvtke komore u Sarajevu, a našega prija­ H. Suttner. Ljubljana br. 706. telja i suborca. Merhum Suljagi išćemo od dragoga Allaha džennetsko naselje. Željeznička katastrofa u derventskom kotaru. »Narodno Jedinstvo« od 30. ov. mi. javlja: Noćas u 1 sat 45 minuta su­ kobili su se osobni vozovi broj 35 i broj 50 između Vrhovog i Kamena u der­ ventskom kotaru. Kako smo do sada izvješćeni žrtve su ovoga sudara četiri mrtva i mnogo ranjenih. Imena su žr­ tava poznata i to mrtvih: strojovođa 'Jozo Baukner i tehnički radnik Marko Cosić iz Gradine. Teško su ranjeni ovi: Stipo Babić iz Kotorskog, Pajo Karić, Tomo Miloš, Mato Matstorović, Tomo Brekalo, Pajo Dučić, Ivan Jarić, Fra­ njo Košić, Mato Grebina, Marko Polić, Ivan Majtić, Jure Barišić, Ilija Mandić; Ivan Semjak, Mijat Karamatić, Pepo Ključević, vlakovođa Jakob Šenk i mašinovođa Mihajlo Jentić. Kriv je nesreći stanični čuvar Stipo Begić, koji nije na pravom mjestu križanja zaustavio osobni voz broj 50. Ctiri vagona su isi očila iz pruge i popela se jedan povrh ugog. Trj stroja su zdrobljena. Saobi.:ćaj biće uspostavljen danas u noći. Kod ove katastrofe nastradalo je j di­ jete i sluškinja staničnog čuvara Dušparića. Njih je zahvatio voz broj 161 ta­ ko da su zadobili teške ozlede na glavi koje će teško preboljeti. < DruStvo „Gajret*1 — Sarajevo. VlaaaHt: CaatreM Ođb«« .A M- O-« D. * A. Кадм.. Šarate.tih � https://kolekcije.nub.ba/files/original/ab211caf57753da47757994465d084cc.pdf 6a41e655d711b123fd904afff423125d PDF Text Text Poštarina u oetovom platana. POJEDINI BROJ 1 kruna. Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje ndakioni odbor. ГЛАЖ^ mrOĆHAŠSHCKB МЈТШиШЖЕ О₽Г11—аТПЦГ Broj 68 (173) Govor Kraljevićev Slovencima. Njegovo Visočanstvo Regent Alek­ sandar dao je u Ljubljani diner, na ko­ jem je izrekao slijedeći govor: »Ustanimo za trenutak, gospodo, i zahvalimo onome, koji dijeli pravdu medu ljudima i narodima na zemlji, što nam je u neizmjernoj milosti svojoj do­ dijelio tu veliku sreću, da smo se po­ bratimljeni i slobodni mogli sastati u ovom domu i za ovom trpezom i da je i ovim putem proslavljeno naše narod­ no ujedinjenje. Slovenci, Hrvati i Srbi živili su i do danas kao braća. Naša sko­ ro 15-stoljetna povjesnica ne zna ni za kakovu borbu između nas jednokrvnili plemena. Ali to eaše braiimstvo mi do danas nijesmo mogli ni smjeli javno is­ povijedati, jer to nije dopustila tuđa si­ la. Naš troimeni, ali jednodušni narod uvidio je najposlije, da mu je i da je svima nama spas samo u potpunom je­ dinstvu i on je zahvaljujući našim sa­ veznicima i prijateljima, ponajviše svo­ joj odluci i svojim divovskim naporima stresao tuđinski jaram i jednom za svagda, te ujedinjen u našu kraljevinu tvrdo riješio, da svoje jedinstvo i svo­ ju slobodu njeguje i ćuva nadasve na svijetu. U velikoj i teškoj borbi za op­ stanak naši Slovenci su imali, da izdr­ že besprimjerne napore kroz sve ovo vrijeme, otkad su došli u ove krajeve. Vi ste, braćo moja, bili kroz punih 15 stoljeća na mrtvoj straži za našu zajednčku obranu od najmoćnijih napada­ ča. Za. to predugo vrijeme Vi ste bili prisiljeni napuštati stopu po stopu od svoje djedovine, ali ste to učinili tek pod cijenu ljute borbe i velikih žrtava za napadača. U toj besprekidnoj borbi Vi ste se svakim danom čeličili, te se s pravom može tvrditi, da je na taj na­ čin Vaša otporna snaga neprestano ra­ sla. Ona je ojačala naročito onda, kad su .Vaši preci došli do jasne svijesti, da je Vaš i naš opći narodni spas u i sporazumu i slozi s Vašom braćom Hr­ vatima i Srbima. Tako je logično došlo, ' da su Kopitar i Miklošić, Prešern i Gre- ’ gorčić bili među prvima i najobezbjednijim pobornicima jugoslavenske misli i da je rano preminuli Krek iznio pro­ gram našeg narodnog ujedinjenja na- ; sred germanskog Beča i na veliko iz- | nenađenje Evrope, a u najkritičnijem ! trenutku svjetskog rata. Svjetski aero- : pag, koji je imao, prema svečano da­ nim obećanjima, da zajamči slobodu malim narodima i da Ih u pravima iz- ! jednači s velikima, nije bio pravedan prema nama najmanjima. Prema Vama Slovencima on je još dopustio, da pod tuđim jarmom ostane jedan veliki dio naše najbolje braće. Pod tim jarmom ostaje za sada još jedan znatan dio Srba i Hrvata, ali srazmjerno najviše Slove­ naca. Ta nepravda ne može biti među­ tim dugoga vijeka, zato nam jamči slič­ na prošlost drugih dijelova našeg na­ roda. Ali najpouzdanije jamstvo za to imamo mi sami, a mi ćemo ga pouzda- ; no stvoriti, ako zajednički prilegnemo i Sarajevo, subota 3. jula 1920. (16. ševala 1338.) na posao oko što racionalnijeg sredi- ; rodnosno je, a što je narodnosno i vjervanja naših političkih, prosvjetnih i prisko je. Vjerski običaji postaju narodni, vrednili odnosa. Bogata i napredna, a narodni običaji postaju vjerski. Tako prosvijetljena i uređena kraljevina Sr- pravoslavna vjera prožeta narodnim ba. Hrvata i Slovenaca biće ne samo , duhom postaje narodnom vjerom, a naša željena zajednička otadžbina, već ' pravoslavna crkva postaje narodnom u isto vrijeme i u istoj mjeri biće j po­ ; srpskom crkvom.« uzdana zaloga naše opće i još ljepše i I Mi se ustežemo od komentartsanja još potpunije narodne budućnosti. Ra­ I ove srednjevjekovne izjave g. dra Podimo, predano na tom velikom i uzvi­ । povića. koju donosi službeni organ našenom poslu. Kad u našoj užoj domo­ । še vlade, ali velimo jednom za svagda, vini pravda i sloboda budu podjednake I neka svako svoje ggdove slavi kako za sve, kad naš orač na njivi, radnik i mu njegova vjera nalaže, mi muslimani u tvornici, trgovac i obrtnik, građanin ne ćemo nikada slaviti crkvenih go­ i vojnik budu sretni i zadovoljni, a oni dova. to mogu biti, onda će ta sreća obasja­ vati i zagrijavati našu braću, kojima silniji od nas još nijesu dopustili zvati se našim građanima. Čovječanstvo u naše doba ide nesumnjivo, pravednijoj budućnosti. Pravda, rad i vrije­ Vode naših radikala i »demokrata«, i me su naši pouzdani saveznici, koje ni ako se prividno međusobno kolju i inajednog trenutka ne smijemo gubiti iz de, ipak se nađu u vrlo složnu radu. vida. Revnosno iskorišćujemo plodove Tako su se natjecali, kako će Regentov naše slobode, tada budućnost mora biti I boravak u našoj sredini što više izranaša. U to ime ja dižem svoju čašu i biti u političke svrhe. U toj svojoj me­ pijem ha sreću svih Slovenaca, koji su galomaniji ne poznaju nikakvih grani­ teškom, ali junačkom i ustrajnom pro­ ca, nego su na sve srtane lagali i mašlošću zaslužili bolju i sjajniju sadaš­ 1 zali, izvrtali činjenice i petljali na sve njost. Udruženom snagom mi ćemo moguće načine. Neki su išli čak toliko htjeti i moći zajamčiti bolju i sjajniju daleko, da je i sam Regent bio prisiljen, budućnost. Na to djelo ja Vas pozivam da ih u svojim odgovorima na njihove u ime Svog Uzvišenog Roditelja, na­ f govore napućuje na onu stazu, koje bi šeg ljubljenog kralja, i u ime cijele naše se morali držati. Neki su opet toliko zamile otadžbine!« brazdili da bi ih trebalo strpati s onu stranu brave, radi istih onih kažnjivih delikata, rad kojih danas stoji pod op­ Sarajevo, 2. jula. tužbom voda seljačke stranke u Hrvat­ Mnogi pitaju: zašto »Pravda« ne pi­ skoj Stjepan Radić. Ali...! še. a muslimani ne sudjeluju i ne mogu Naročito su ti megalomani upregli sudjelovati prilikom proslave Vidovda­ sve sile, da Regenta »ubede« kako su na, Savindana, Mitrovdana, Durđevdanjihovi nazori u pogledu agrarnog pita­ na i ostalih »narodnih« blagdana? Mje­ nja, a naročito u pogledu »begluka« sasto odgovora s naše strane, puštamo sma opravdani i da mu predoče kakove riječ službenom organu naše pokrajin­ je sve »zulume« i »nevolje« trpio težak ske vlade, »Narodnom Jedinstvu«, koje Srbin od »aga« muslimana. U ovom i u 130. broju od 30. juna o. g., str. 2-, demagoškom poslu naši su »demokra- ' stupac 3„ donosi ovo kompetentno ob­ ti« i radikali vrlo vješti. Oni ti znadu jašnjenje g. dra Tome Popovića: svaku priliku iskoristiti u svoje dema- i »Svaki čovjek, svaka porodica, pa i goške svrhe. Tako je eto i gazda Sta- i svaki narod ima u svome životu, u svo­ niša Bosiljčić, džematbaša sa llidže po- ■ me razvitku veselih i tužnih dana. Takušao da doprinese koje zrnce za rijekav jedan tužni dan zabilježila je istošenje »beglučkog« pitanja. rija srpskog naroda današnji dan — Kad se je naime u nedjelju 13. juna Vidovdan, kad je koncem četrnaestoga o. g. prigodom svoje šetnje Regent Aleksander »slučajno« svratio u | stoljeća propala na polju Kosovu srp­ kuću Staniše. Bosiljčića, između osta- | ska država a s njom i državna slobo­ log. upitao ih Regent Stanišu kako to, da i samostalnost srpskoga naroda. No da s tolikom zadrugom nije sazidao sa propašću srpske države na polju veću kuću? Na ovaj upit gazda Stani- I Kosovu, sa krvlju paiih junaka za ša ispukao je svoj ćor-fišek proti »beg­ vjeru i otadžbinu, kojima danas do­ luka« i Regentu odgovorio: »Do sad J stojan pomen učinismo, posijana je u nisam mogao V. kr. V., jer je ovo sve srce srpskog naroda ideja oslobođenja bio begluk pa nijesam smio zidati«. i ujedinjenja. To sjeme narodne ideje Eto na taj je način gazda Staniša, zalijevali su i njegovali vrijedni narod­ obišavši istinu, htio Regenta da »ubedi« | ni vrtlari srpski sveštenici s krstom, a u pravednost zahtjeva »demokratsko«- , srpski guslari s guslama u ruci. Vjera, radikalskih perjanica u pogledu otima­ gusle i pjesma održale su i odnjegovanja slobodnog imetka od zakonitih vla­ le tu ideju u srcu i duši srpskoga naro- ; snika. On u svom odgovoru veli da »do da, dok se ona nije potupno razvila u j pravu srpsku ideologiju, dok nije obra- | sada« nije smio zidati bolju kuću, jer da je ono »b i o« begluk. Iz tog bi se zovala potpuno jedan posebni mentali­ dakle dalo zaključiti, da gazda Staniša tet — mentalitet srpskog naroda. Zbog ne računa, da je ona zemlja i sada toga u mentalitetu, u shvatanju našega begluk i da on od sada smije sa naroda održava se vjersko i narodnos­ no kao jedno. Ono što je vjersko i na- I istom raditi šta hoće. Biće da se gaz- I Had se izvrće istina. Pretplata godiš. 120 kru­ na, na pola godine 60 kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. čekovni račun pošt. štedionice 1119. Godina II. I da Staniša u tome vara, jer ono što je bilo i sada je begluk i mi smo čvrsto uvjereni, da se neće ispu­ niti puste želje radikalsko-»demokratskih« obloždera, u pogledu beglućk.h zemalja, osim ako ne bi nigdje na svi­ jetu pravde bilo. Mi bi upitali gazda Stanišu, zašto ni­ je Regentu kazao da on uistinu posje­ duje lijepu zidanu kuću na Ilidži, uuešenu u gr. ulošku br. 583 te oko 40 dunuma izvrsne oranice u gr. ul. br. 3)9 i 584 kat. općine Hrasnica, da i ne spo­ minjemo ono 50—60.000 kruna, što ili j« uzeo od Nikole Belovića za prodata mu dva dunuma zemlje. Što se pako tiče Stanišine tvrdnje, da nije smio zidati bolju kuću, jer mu je zemlja begluk, ni to ne odgovara isti­ ni, jer je opće poznato, da su kuće u naših seljaka pravoslavne vjere gra­ đene prizemno, da su male sa malim prozorima i sa jednom sobom bez obzira na broj koliko ima ukućana. Ta mi znamo mnogo i mnogo pravo­ slavnih seljačkih porodica, koje žive na svojoj vlastitoj zemlji j posjeduju po­ kretnog imetka ; po nekoliko stotina hiljada kruna u živom blagu, pa ipak žive u isto ovakvim i još mnogo ma­ njim prizemnim kolibama u jednoj sobi po 25—35 čeljadi. Evo da navede­ mo nekoliko ovakvih porodica: Markovići iz Kreše, Semizi 1 Gjukići iz Kriješća, Mićuke iz Koševe, Petronići iz Bludne i t. d. i t. d. Ovakvih porodica ima na hiljde i hiljade po Bosni i Her­ cegovini. Ima ih koje su od vajkada na Svojoj zemlji, ima ih koje su se ođkupile pred 30—JO godina, raspolažu upravo ogromnim imetkom, pa ipak im ni na­ um ne pada da zidaju zidane kuće ne­ go žive u seoskim potleušicama. Ovo je sve i Staniši bilo poznato i on je bio sigurno svjestan da pred Regentom go­ vori neistinu, ali šta ćeš, trebalo jo protiv zemljoposjednika ispuknuti ma­ kar i ćor-fišek. S. Bilješke. Gdje je Cokorilo? »Hrv. Sloga« piše: Izazvana »Hrv. Sloga« je u 123. broju odgovorila Čokorilu na njegove kleve­ te i buncanja u »Srpskoj Zori«, te je naš list nazvao Cokorila plaćenikom onodobnog šefa t. zv. crnog kabineta crnožutog baruna Collasa. »Srpska Riječ« je u svom 120. broju citirala odgovor »Hrvatske Sloge« i pozvala Cokorila, da se za tri dana izjasni odnosno stvar preda sudu, jer da će inače svaki pošten čovjek prelomiti štap nad Đorđem A. Cokorilom. Mi konstatujemo, da su ta tri dana, što ih je stavila »Srpska Ri­ ječ« kao rok, već davno prošla. Coko­ rilo se uopće ni ne osvrće na tvrdnje »Hrvatske Sloge«. Mučke prolazi pre­ ko njih i izmišlja nove laži, umjesto da nas javno pozove da, dokažemo naše navode, odnosno da zatraži zadovolj­ štinu kod suda. Mi ostajemo pri svome, što smo rekli i čekamo, šta će Cokorilo učiniti, ali Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hepcegocinu (d. i) u Sarajavu, Sioni^a jlBiafea R ЈД® ОвЈв lutmsh I аммМвкв Mit. — (ВДв I orodfllt tn№, valuti I msUgtBai papini nih vnta. i o I n o h шЋ: i ћриц i роодв ni vrsti robi, в postaviti m Brotni tranlrnlcB. | BanceIarija: Hralja Fetra ulka Z pridana, lijeno - Brzajaui: Trista ha^a, Sarajna - Interurban telefon: Zl^ �Strana 2 Страва „PRAVDA^ — »ПРАВДА ujedno vjerujemo tvrdo i to, da će zavcleni dio srpskog nam plemena otvo­ riti pak oči i okrenuti leda od običnog plaćenika baruna Collasa. Mi vjeruje­ mo u čestitost i plemenitost naše srp­ ske braće, koja su muke mučila za vri­ jeme rata, dok ie Cokorilo »nezavisan i slobodan«, uživao milost crnožute musale i priređivao rukopis za proslavu — opsade Pariza po Nijemcima. Eto — Dorđo A. Cokorilo je bio crno-žuti apent i plaćenik. Uzbuna na Istobu. Pod gornjim naslovom donosi bečka »Neue Freie Presse« od 22. pr. mj- čla­ nak. koji poradi njegove važnosti za prosuđivanje položaja na istoku u cije­ losti prenosimo. Članak glasi: Antantini ministri sastaju se danas u Boulogni s teškim brigama. Narod is­ toka je u pobuni i uzrujanju. Nove bor­ be naroda kao da prijete pred vratima Evrope, a vode se već od Marmarskog mora do granica Indije. Lloyd George je jučer otvoreno govorio i na pitanje Saveza Naroda o otklonjenju rata pri­ znao, da se sada na uspostavu vojske Saveza Naroda ne može ni misliti, jer su savezne države vojnički u lošem sta­ nju i imaju pune ruke posla. U istinu je situacija ozbiljna i nemoć antante očevidna. Francuzi su u Siriji potučeni i na morske obale bačeni. Talijani i Gr­ ci su u Ciliciji i Smirni ugroženi. Ali prije svega je činjenica to, da su engle­ ske prednje čete na kavkaskoj obali, na perzijskoj strani Kaspijskog Jezera, u Mesopotamiji i na granicama Afgani­ stana opkoljene ozbiljnim opasnostima, te mjestimice i potisnute. Boljševička ekspanzija spaja se na stotinama tačaka preko mora i neprolaznih armen­ skih brda sa velikom bujicom paralel­ no rastućih pokreta islamskih naroda. Iza dugogodišnjih oklijevanja vodi zajednička ideja nužne obrane, istodob­ no Turke, Arape i Perzijance — pre­ lazeći preko svih tradicionalnih opre­ ka — protiv engleskom presizanju. Teški grijeh političara versajske mi­ rovne konferencije jest: višekratno od­ gađanje provođenja mira na istoku, di­ plomatska frivolnost. nepoznavanje vlastitih snaga i igrarija sa zemljama i narodima što izgleda da će se antantinim vlastima strašno osvetiti. Juče­ rašnji pobjeditelji uviđaju, da je njihov dobitak stavljen u pitanje i moraju se na novo boriti za ono, što su vjerovali da čvrsto posjeduju. U Carigradu je žarište krize. Pri­ vidna turska vlada, koja se pod silom engleskih topova i pod engleskom ko­ mandom mora boriti protiv vlastitom narodu, koji vodi nacionalnu oslobodi­ lačku borbu, zaista ie u gradu jedva primietljiva. Dva sata dalje prema jugu počinje područje moći nacionalističke vlade Mustafa Kemal paše, koji je po­ zvao na prijestolje jednog carskog princa i nećaka sultana Abdul-Aziza. U Ciliciji su Francuzi iza jednog niza poraza i nakon ispražnjenja čitave zemlje morali sklopiti primirje, koje priznaje uspjehe Turaka. Sjeverna azij­ ska obala Marmorskog mora je sasvim u rukama Mustafa Kemal paše, koji se je također dočepao i ostrva Marmare, tf se samo još u Izmidu drži jedno en­ glesko odjeljenje pod generalom Milneom. Turske regimente, koje se nalaze u istočnoj Traciji simpatiziraju sa na­ cionalističkom vladom Mustafe Kemala i »Temps« već piše o ozbiljnoj opasno­ sti turske navale protiv Grka, u kojoj bi ih Bugari podupirali. Grčka je voj­ ska ušljed nutarnje krize i jedva pri­ krivenog sukoba između Venizelosa i dinastije sažaljenja vrijedna. Francuski parlamentarni odbor za iz­ vanjske poslove smatra situaciju na is­ toku tako kritičnom, da ie odlučio obu­ staviti sva izvješća. Vjerojatnost ie sve veća, da su dosta pouzdane vijesti o znatnim promjenama turskog mirovnog ugovora, koje se po engleskim i fran­ cuskim novinama više nedjelja povlače. Vjerojatno je. da predloži, koje je sta­ vila' mirovna delegacija carigradske vlade i koji prije svega traže ukinuće odluke, kojom se istočna Tracija daje Grčkoj, nisu učinjeni bez sporazuma sa Engleskom i da se u Londonu pokuša­ va pomoću koncesija olakšati položaj. Lloyd George, koji je kao i uvijek, duša stranke, koja nastoji da rasprava­ ma predusretne opasnosti, približava se db drugi put francuskom shvaćanju istočnh problema. Francuzi, kao glavni vjerovnici Turske, a s njima također i : - : I ; ; engleski finansijer:, predlagali su vaz­ da, da se tursko carstvo poštedi što je moguće više. U razilaženju s Amerikom u njezinom radikalnom zhtijevu, kojem su se i mnogi Englezi priključili, da se sultan, protjera iz Carigrada, Lloyd George je u svoje vrijeme našao ide­ alno riješćnje približivši se francuskom shvatanju, da se Crigrad ostavi Turci­ ma pod nekom kontrolom čije bi vod­ stvo pripadalo Englezima. On se nada, da će se s turskim nacionalistima moći izravnati, čiji uspjesi nad Francuzima u Maloj Aziji jedva mogu biti neugodni engleskim srcima. Tvrdi se, da je engleski novac igrao ulogu pri ovim uspjesima, a naročito pri onim glasovitog emira Fejsala, koji se je dao proglasiti sirijskim kraljem i čje su trupe potukle Francuze u Siriji. Stoga nije ni u .kojem slučaju veliko veselje saveznika kojim francuske no­ vine registriraju neugodnosti Engleza u Mesopotamiji i prodiranje Arapa prema Mosulu i Bagdadu. Mosul je drugo žarište krize i opreč­ nih interesa. Istom polako uviđaju Parižljije, kako su ih Englezi pretekli u Prednjoj Aziji i kako je diplomatski poraz u evropsku kratkovidnost utonulog Klemanso-a skopčan s imenom Mosula. Mosul na gornjem Tigrisu, kav­ kaska mjesta Batum i Baku i perzijska visoravan najvažnija su mjesta prednjoazijske produkcije ulja i Engleska je posegla za njima sa prirođenom i konse­ kventnom stvarnošću svoje politike. Ako bi danas došlo do protivština i nesloge između Francuske i Engleske, pi­ še pariška Libertć, ostala bi Frncuska bez i jedne kapi ulja, i zaključuje, da je jedan engleski konzorcij za ulie opasniji i teži za Francusku nego li u svoje doba gubitak Indije, Egipta i Su­ eskog kanala. Čujemo' da će komisija senata u Parizu .predati Millerandu predloge o reviziji ugovora engleskofranc. u Prednjoj Aziji, i o protestima Amerike protiv utanačenja. koja Engle­ zima daju velike gospodarstvene koristi. Ugroženje engleskog položaja u Kavkasu, Perziji i Mesopotamiji po Boljševicima i muslimanskim Arapima dira u najpsjetljivije i najvitalnje političko-gospodarstvene probleme Engle­ ske. Dogodaji na istoku i poljska ofenziva opravdavaju stanovište, koje zastupa Lloyd George. Teško je međutim shvatiti, da je. u stanju jedan potpisani ugovor po jednom ruskom pregovoraču o desinteresmentu Rusije na istoku, ukinuti hiljade veza koje danas postoje medu ruskim boljševizmom i islamskim narodima, koji se bore za nacionalnu slobodu. Vi­ jesti iz Perzije, Turkestana i Afganista­ na govore, da se pokret iz područja maloazijskih Turaka, mesopotamskih Arapa i muslimana Perzije i Turkestana na sve strane proširuje. Istočno pitanje proširuje se ušljed velikog pokreta u svjetski problem velikih novih propcrcilja i novih mogućnosti i sva prednja Azija je opet najvažnije pozorište svjet­ ske istorije.« A. K. Politički pregled UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. Regetov povratak :t Beograd. Dne 30. juna Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Kraljević Namjesnik vratio se je sa svog puta u pramji svoje svite u Beograd tačno u 9 sati. Na peronu že­ ljezničke stanice smjestila se je počas­ na četa, a dočekali su ga članovi vlade, koji su ostali u Beogradu, mitropolita, predsjednik državnog savjeta sa svim članovima savjeta, predsjednik kasacije, generalitet s oficirskim korom, pred­ sjednik opštine građa Beograda sa op­ ćinskim odborom i predstavnici raznih korporacija. Njegovo Kraljevsko Visočanstvo, čim je izašlo iz voza, pozdra­ vilo se sa gospodom ministrima i gosp. mitropolitom pa je zatim primilo raport komandanta počasne čete prošavši frontu pozdravio vojnike sa »Pomozi Bog junaci!« Zatim se pozdravilo sa generalom i svim oficirima, rukujući se sa svakim. U vraćanju od počasne čete Kraljevića Namjesnika svi prisutni odu­ ševljeno su pozdravili uzvicima »Živio«! Kad je prestolonasljednik prošao kraj čekaonice, izišla je iz nje ogromna ma­ sa svijeta, koja je bila sakupljena pred stanicom, te je pozdravila Regenta oduševljenim klicanjem. Njegovo Visočanstvo Regent ljubazno je odzravio na sve strane te sjeo u automobil i gromko : | ! j i : | ' [ j ; I Brci 1/3 Uro Situacija u Tripolisu pogoršala se. Sa­ i oduševljeno pozdravljen od mase svi­ da se odmetnuo Muhtar beg, bivši na­ jeta odvezao se u Dvor. • rodni posanik u carigradskom parla­ Zahvala banu Laginji. Predsjednik mentu. Zarobio je nekoliko policijskih Kraljevske Vlade g. dr. Milenko Vesnić oficira i vojnika koji su bili kao posada odmah po dolasku u Beograd uputio je na radovima u ovom kraju. u Zagreb i Ljubljanu ove telegrame: Neuspjeh Grka u Trakiji. »Neue ZiiGospodinu dr. Laginji. banu Hrvatske i richer Zeitung« prima iz Milana vrlo Slavonije u Zagrebu. Kraljević Namjes­ zanimiv brzojavni izvještaj o Venizenik stigao je ovog časa u povoljnom losu, o njegovom putu u Francusku i o zdravlju u svoju prestonjcu, • ushićen odnosima Grčke prema turskom pro­ prijemom u divnom Zagrebu i po svim blemu. U brzojavu se veli da je Ve­ krajevima mile nam Hrvatske i Slavo­ nizelos unatoč kritične situacije, u ko­ nije, kroz koje je nio 'srećan proći prili­ joj se nalazi Grčka, a koja ga je situa­ kom ovog svog prvog, pohoda. Njegovo cija prinudila,, da ponovno proglasi rat­ Kialjevsko Visočanstvo blagoizvolilo no pravo, pošao Francuskom. Jedva da mi je narediti i zahvaliti Vam u njegovo je to učinio dragovoljno. U San Remu je ime na sjajnom dočeku u glavnom gra­ Venizelos odlučio u turskom pitanju kao du Hrvatske i Slavonije, koje će ostati u Njegovoj nezaboravnoj uspomeni. i navodno poznati stručnjak u turskim Sličan je brzojav upravljen i dru Brejcu. - zakučastim pitanjima, a kad je valjalo i utanačiti u stanove sa otomanskom care­ vinom. Untoč vrlo odlučne oporbe ItaRegentova izjava o dočeku zagrebač­ kog građanstva. Njegovo Kr. Visočan­ I lije, pobijedila je venizelistićka politika, jer je ovu podupirao Lloyd George, dr­ stvo regent Aleksandar blagoizvolio je žeći« da se može pouzdati u optimističdati izvjestitelju pariškoga »Journal des Debats« Albertu Moussetu o svojim : kc zivještaje grčkoga ministra pred­ sjednika. Međutim, već tokorfi dva mje­ dojmovima ovu izjavu: »Možete i sa­ seca pokazalo se, da je Venizelos pod­ mi stvoriti sud o dočeku, što mi ga je cijenio oružanu silu vode turskih nacio­ stanovništvo grada Zagreba, kao i pu­ nalista Ismail Kemal paše tako, da mu čanstva cijele zemlje priredilo. Govo­ reći s očevidcem ne trebam posebno nije koristilo pozivanje na oruženu silu od 100.000 Grka, koji se nalaze u Smir­ naglasiti, što znači ovo oduševljenje sa stajališta ovoga naroda. Ono, što ste ni. Ova bojna grupa po svoj prilici imavidjeli, s tim nam je draže, jer znamo, i de mnogo posla, da se oboruža i spre­ da će se tomu radovati naši prijatelji mi na navale, što ih sprema Kemal pa­ u inozemstvu. Posebno, se radujem, što ša protiv Smirne, ako bi mu uspjelo, da mogu dati ovu izjavu izvjestitelju »Jo­ i riješi vrlo tešku zadaću napad^nja na urnal des Debats«. engleske i francuske čete. (Nemoguć­ nost provesti mirovni ugovor sa Tur­ Pitanje pokrajinskih vlada. »Nar. Po­ skom, ponukalo je g. Venizelosa da se litika« donosi: »Nakon povratka mini­ zaputi u Francusku, gdje je raspolože­ stara u Beograd, postat će obrazovanje nje za ni ponešto hlađhije. nego je bilo pokrajinskih vlada opet akutno. Budu­ u San Remu. ći, da je to pitanje dosta zapleteno po­ Prema »Corriere della Sera«. u Ma­ trajat će dulje vremena, dok se svrše loj je Aziji, kao i Trakiji, položaj po pregovori. Demokrai u Hrvatskoj traže Grke vrlo težak. Grci su doduše zapo­ unutarnje poslove, prosvjetu i agrarnu sjeli -istočnu Trakiju, pošto su Fran­ reformu. Nar. klub ne će moći na toj cuzi preuzeli na sebe krivnju za neosnovi ući u pregovore, jer je demo­ prijateljskb držanje tamošnjeg pučan­ kratska stranka kod prošlih općinskih stva. Na granici zapadne Trakije zau­ izbora najslabije prošla, a u obzir do­ stavio se grčki napadaj. Zasnovano islaze još i druge stranke, koje su u kon­ I krcavanje četa u Rodostu, moralo se centraciji. U Sloveniji demokrate pre­ obustaviti i držanje Francuza u zapad­ više zahtjevaju, tako da ni tamo ne će noj Trakiji, koje baš nije osobito sklono tako doći do. sporazuma.« Grcima, osokolilo je onih 10 hiljada mo­ maka turske vojske pod zapovjedništ­ . Nova orijentacija komunista u Srbiji. vom Džafer paše kod Liileburgasa, da Komunistička se partija u Srbiji razvi­ ja sve više prema idejama Dragiše Lap- I i one pređu u zapadnu Trakiju, te da Drinopolje do krajnjeg časa obrane. Očevića, koji se već duže vremena ne vaj nenadani preokret poduprt je i jed­ slaže s Ijevičarskom politikom komu­ nom diplomatskom akcijom, koja je išla nističkog vođe advokata Topalovića i za tim, da se započnu pregovori izme­ drugova. Lapčević stoji na stanovištu đu Bugarske i Jugoslavije, te Rumunjnacionalnog komunizma protiv interna­ cionalnog komunizma, koji služi samo i ske, čime bi Bugarska dobila u Trakiji I slobodne ruke protiv Grka. Indirektno neprijateljima naše države. potvrđuje se ova verzija držanjem buPrilike u južnoj Srbiji. Dopisnik se : garske vlade, koja onamo od nekog »Nar; Politike« razgovarao s jednim ; vremena više ne podupire razne eksnarodnim poslanikom iz Macedonije, - kurzije bugarsikh komita u Macedoniji, koji mu je dao opširni izvještaj o poli­ I kako ne bi dobre odnose i raspolože­ tičkom i gospodarskom -položaju ove nje prema Beogradu poremetila. Kud pokrajine. Ondje je najaktuelnije pita­ i kamo gori su izgledi po Grke u Ma­ nje agrarne reforme, jer se u rukama loj Aziji, što dokazuju najnoviji, dogaseljaka nalazi malo zemlje. To je glav­ ! đaji. ni uzrok, što su seljaci prešli u tabor Neredi u Irskoj. »Glas Slobode« do­ nezadovoljnika i komunista. »Bugaranosi: U Irskoj se nastavlja očajna bor­ ši« su se stavili, na čelo komunističkom ba između irskog naroda, koji hoće pokretu. Oni imaju pristaša osobito me­ slobodu i nezavisnost, i engleske reak­ đu mlađim učiteljstvom, koje jedino uz cije i nasilja, kojima britanski imperi­ svećenstvo dolazi u dodir s narodom. jalisti misle ugušiti svaku nadu za slo­ Zanimivo je, da jedan dio srpske inte­ bodu ovog naroda. Krvave borbe izme­ ligencije, koja je odgojena u Beogradu đu vojske, policije i buntovnih narodnih traži autonomiju za Macedoniju, jer se, masa nikako se ne prekidaju. Atentati kako oni vele, samo tako mogu pokra­ na pojedine istaknute ličnosti i na usta­ jine pravo razviti u kulturnom, gospo­ nove, i dalje se redaju jedan za drugim. darskom i političkom pogledu. Centra­ U Londonderryju došlo je prošle ne­ lizam je posvema propao, jer onemo djelje do krvavih sukoba, u kojima je gućuje solidniju izgradnju pokrajina i sa jedne i sa druge strane mrtvih i prema njihovim potrebama. Demokrati ranjenih žrtava palo u vrlo velikom žele, da sve građanske stranke istupe broju, tako da se za iduća dva dana jedinstveno kod općinskih izbora i kod iza sukoba još tačno nije mogao usta­ izbora za konstituantu. Oni pače tvrde, noviti njihov broj. Te borbe i puškarada je u tom pogledu već došlo do spo­ nja trajali su od rane zore do kasno u razuma s pojedinim radikalskim posla­ veče. Vlasti su u očajanju zbog svoje nicima. Međutim u radiklskim krugovi­ nemoći da uguše sinn-feinerski pokret, ma o tome nije ništa poznato. koji postaje sve jači u oliko je bjesnija reakcija i krvavije .nasilje. Cim se tru­ VANJSKI POLOŽAJ. pe pojave na jednom mjestu u jačem Turci se protive Potpisu. Turska vla­ broju, pobunjenici se odmah rasprše u da još se protivi da potpiše mirovni uraznim pravcima i borbu otpočinju u govor, koji znači smrt Turske. Ona pri­ sasvim drugom kraju. No ipak je neko­ hvaća zahtjev antante glede kontrole liko puta došlo do otvorenih sukoba nad Dardanelima i glede nezavisnosti između trupa i organizovanih sinn-feinovih država na teritoriju bivše care­ ndfcskih odreda. Bolnice su pune ranje­ vine, al| traži odštetu za njih u finannih a mrtvi su mnogobrojni. cijalnom pogledu. Najodlučnije se pro­ Štrajk u Ankonl. Povodom pobune u ' tivi odstupanju zapadne maloazijske oAnkoni. koja ima revolucionarni karak­ bale, osobito Smyrne i Tracije Grčkoj. ter radnici su proglasili opći štrajk. Neredi u Bagdadu. Prema vijestima Došlo je i do pljačkanja i krvavih su­ koba između policije I radnika. Radnici iz Teherana, u Bagdadu i okolini i da­ lje traju neredi. U nedjelju je došlo do su napadali vozove I na njih otvarali puškarnja, te je bilo više mrtvih i ra­ vatru iz mitraljeza. Jučer je u vozo­ njenih. vima. koji su došli iz Rima u Ankonu �Lpoj 173 — Broj poginuo jedan policaf i ranjeno je neko­ liko karabinijera. Protiv pobunjenika, koji su se bili utvrdili kod Ankone učestvovala je i artiljerija. Jedan bata­ ljun karabinijera morao je vršiti juriš, da bi osvojio tvrđavu »Skrinu« kod An­ kone. U varoši Ankoni je mir, ali u oko­ lici još traju neredi i vodi se prava gverila između pobunjenika i žandar­ merije. U cijeloj zemlji socijalisti razvi­ jaju žestoku agitaciju protiv, odašilja­ nja trupa u Albaniju. ' Iz naše organizacije. Iz naše organizacije. Mjesni odbor naše organizacije u Zvorniku šalje nam slijedeću Izjavu: U ovdješnjem općinskom odboru, ko­ ji se je konstituisao iz bivšeg narod­ nog vijeća, sjede i dvojica muslimana i to g. g. Halidbeg Skopljaković i Hu! sejnaga Omerkavazović. Ovdašnji mu­ slimani građani nezadovoljni sa dosa­ dašnjim njihovim radom u tom odboru, [ na svojoj zadnjoj sjednici mjesnog od­ ' bora J. M. O. zaključiše izjaviti, da go­ re spomenuta dvojica niti su sa strane muslimana izabrani u općinski odbor niti oni u tom odboru mogu zastupati ovdašnje muslimane. Mjesni odbor »J. M. O.« impozantni zbor u Pećigradu održao se prvi dan bajrama, na kojem se sabralo više hiljada muslimana sa sviju strana cazinskog kotara. Na ovom ve­ likom zboru su muslimani cazinskog ko­ tara slaveći bajram isticali svoje raz­ ne potrebe za politićko i kulturno-ekonomsko unapređenje. U debati o ovim važnim pitanjima sudjelovali su gg. Hadži Hasan ef. Rizvić, Mehmed Hodža Sabljak, težak Džemal Keseiuvić Kad'ja Juhrić, Nurija Pozderac i Ibrahim Pajazejović. Zborom je ravnao Kladuški načelnik i član našeg Centralnog Odbora g. Hasan ef. Miljković. Sa zbora je poslat brzojavni pozdrav Regentu i g. Stojanu Protiću kao pred­ stavniku Parlamentarne Zajednice, te prosvjedni brzojav zem. vladi.radi kr­ voprolića u Peckoj, kojega su prouzro“kovali neki činovnici, koji se i dan da­ nas nalaze u Cazinu. Poslata je odavle i naročita deputacija u Beograd. Naše vodstvo je dobilo brzojav sli­ jedećeg sadržaja; Velika Kladuša: Muslimani kotara Caziiia na velikom narodnom zboru, u proslavu bajrama u Pećigradu’sa za­ dovoljstvom odobravju rad toga vod­ stva. a najenergičnije osuđuju svako separisanje i razdvajanje naše .u ovo kritično doba. Sa negodovanjem odbi­ jamo stoga svaki pothvat ljudi oko »Glasa Težaka« i »Obrane«, jer vidimo da se samo preko naše grbače žele dići pojedinci prema gore. Mi težaci ovoga najvećeg muslimanskog kotara vidimo jedini naš spas u radu toga vodstva. Učesnici zbora. Rezoluciju, koju je ovaj zbor usvojio donijećemo u idućem broju. Haši dopisi Tuzla, koncem juna. Srbi-pravoslavni i posrbice, koji na račun »stanja stvari« pune svoje džepo­ ve, koji unovčuju svoj »patriotizam« i svoje »uvjerenje«, govore nama, ua smo vječni nezadovoljnici, separatiste, da nijesmo zadovoljni sa oslobođenjem i da žalimo za — Austrijom! Kome nije poznato pravo stanje stvari, nego iz novina čita sve što se nama imputira, mogao bi dobiti časovito dojam, da smo mi. zbilja, onaki kakve nas Srbi-pra­ voslavni j posrbice prikazuju. No stvar sasma drukčije stoji. Mi se ne tužimo na nepravednost iz obijesti, iz prkosa, $to smo tuži-babe, nego baš zato, što nam se čini očita nepravda, a sve na račun oslobođenja. Konkretne dokaze koje ćemo navesti, ne ćemo stavljati na po­ većalo nego ćemo jednostavno pustiti ciframa i golim činjenicama, da one sa­ me govore. A Ovaj put uzećemo podjelu trafika u gradu na pojedine konfesije. Utvrdimo najprvo činjenicu, da postoji naredba ministarstva, po kojoj se trafike dijele. Kad to znamo, onda bacimo pogled na žiteljstvo grada. Muslimana imade 5,859, rimokatolika 3.839, Srba pravo­ slavnih I.976 i Jevreja 349. Trafike su dobili po konfesijama: Srbi pravoslavni ( ПРА8ДА* — .PRAVDA 20, rimokatolici 9, jevreji 3, a musli­ i Po svršetku džuma-namaza i vazumani 6 (!). Istina ima još б musliman­ I nasihata upisali su se kao članovi Ј. M. skih trafika, koje ne spominjemo s raz­ 0. gotovo svi općinari osim glasovitog loga što im je otkazano daljnje držanje • Biber ef. i njegovih trojice pristaša. trafike. Mogao bi nam koji pristaša »na­ Odbor je izabran ovako: Predsjednik rodnog jedinstva« predbaciti, da se u | Osman ef. Valjevac saj šest članova, našoj narodnoj državi ne smije paziti r koji će ga potpomagati u njegovom na taj omraženi i importirani konfesio­ radu. nalni ključ, nego se mora* dijeliti po potrebi bez obzira kojoj ko vjeri pri­ pada. ua je taj prigovor samo lug, koji se nama sipa u oči, dokazaćemo od­ mah. Uzećemo samo muslimane i pra­ voslavne. Osim grdnog nerazmjera u Otputovali. Naš predsjednik gospodin podjeli obzirom na žtieljstvo, strašna je i II. H. Ibrahim ef. Maglajlić i glavni upristranost i užasna nepravda, kod uI rednik g. Sakib ef. Korkut, odazivajustanovljivanja siromaštva. Od 6 musli­ | ći se- mnogobrojnim pozivima naših pri­ mana, koji bez prigovora imadu trafi­ staša. otputovali su jučer u Hercego« ke, svi su ili invalidi i udovice u ratu vinu. poginulih vojnika ili puka sirotinja, a to nije slučaj sa Srbima pravoslavnim. Od Zakon o činovnicima. Komisija, koja 20 trafikanata srpsko-pravoslavnih spoje bila obrazovana da spremi projekat menućemo ove: Jovu Tadića, Neđu Jo- I zakona o činovničkim platama, po kovanovića. milijunare Đorđu Kanazare- | me bi se izjednačile činovničke kate­ vića, Ristu Vasiljevića, Vašu Crnogorgorije i plate u cijeloj Kraljevini, zavr­ čevića, gazde i bogate trgovce (nijesu šila je u glavnom svoj posao. Za neko­ niti invalidi), Jovu Petfovića knjižara liko dana biće predan zakonski proje­ i bogata trgovca Marka Đuranovića Ljukat g. Stojanu Protiću, ministru za Us­ bu Stojanovića, koti također nijesu in- tavotvornu Skupštinu i Izjednačenje validi. Drugi dio od pravoslavnih tra­ Zakona. fikanata uopće nemaju dućana, nego Glavne odredbe projekta dijele sve drže trafike u svojim privatnim stano­ državne službenike građanskog reda, vima tako, da ih uopće ne može niko osim ministara na: činovnike, podčinovkontrolirati kuda troše duhan, jer ga* nike i služitelje. Po platama se dijele nikad svega ne izdaju mušterijama, ne­ činovnici na 11 klasa. Prve tri klase go. po skupe pare šverijuju. nemaju stepena, a sve ostale po tri. Da za pravoslavne ne vrijede finan­ Plata najnižeg činovnika iznosi 2400 cijski propisi i da uživaju kako u sva­ .dinara i raste progresivno do 1. klase kom tako i u ovom pogledu neko eks­ *na 24.000 dinara. teritorijalno pravo, dokazaćemo slijede­ Podčinovnici se dijele na 9 stepena ćim primjerom. Dr. Stakić, sreski na­ sa najnižom platom od 2000 dinara do čelnik i doglavnik okružnog načelnika najviše 3600 dinara. podnio, je prijavu, da je veleprodaja Kod naročito stručnih kategorija podduhana prokriomčarila preko Hamdibečinovnika, mogu se plate povećati za ga lsabegovića 4 vreće duhana. Pro­ 50 od sto.. vedenom istragom ustanovljeno je, da Služitelji 'se dijele isto tako u 9 ste­ je prijava lažna. Za bolje razumijevanje pena sa najnižom platom od 1800 dinara ističemo, da su u veleprodaji činovnici do najviše od 3000 dinara. muslimani. Usporedba: Zorka DalipaNa definitivni zakonsi tekst osvinugić, trafikantica, srpsko-pravoslavne ćemo se posebno. vjere prijavljena je da kriomčari du­ Štrajk u Splitu. Državno odvjetništvo han i da ne izdaje mušterijama propi­ odustalo je od istrage protiv uhapše­ sane »gebire«. Istragom bjelodano do­ nih komunističkih vođa. Policijska vlast kazana tačnost navoda u prijavi. Mjesto im je saopćila, da će biti poslani u svo­ da joj se osim globe oduzme i trafika, ja rodna mjesta. Jutros u 4 sata pušte­ ona ide po čaršiji i javno govori, da joj ni su svojim kućama, a u 7 sati trebali je okružni načelnik g. Grudić kazao, da su se sakupiti na obali, da krenu paro­ joj se ne može niti smije oduzeti trafi­ brodom iz Splita. Međutim su mornari ka dok je on u Tuzli. Dakle Dr. Stakić stupili u štrajk, parobrod nije krenuo iz činovnik u okružnoj oblasti neistiiito luke, a komunističke vođe zadržani su prijavljuje gdje su u pitanju muslimani, opet privremeno u policijskom zatvo­ a kad se istinito prijavljuje pravoslav­ ru. О 8 sati u jutro proglašen je u gra­ na, onda je uzima u zaštitu okružni na­ du generalni štrajk. Štrajkuju mornari, čelnik! Ovih dana uhvaćena je i prijav­ tipografi i brijački pomoćnici. Novine ne ljena Ljubica Dragić. Srpkinja, da je či­ izlaze. U gradu se međutim ne opaža da tavu »gebiru« duhana prošvercovala, pa se nadamo da će okružna oblast i . je proglašen generalni štrajk, jer su sve radnje, kavane i restauracije otvorene. nju uzeti u zaštitu od »turskih« napa­ Radi nagovaranja na štrajk uapšeno je daja. Naš je g. okružni načelnk. kako oko 20 lica. Štrajk je buknuo i u tvor­ se vidi vrlo revan i ekonomičan, da nicama cementa u Solinu. Kaštelima i svršava poslove i financijske direkcije u Splitu. U gradu vlada potpun red i i kotarskih ureda i svih mogućih insti­ mir. tucija u gradu, pa bi vlada dobro djelo učinila, ako bi sve te urede i institu­ Jugoslavenska Tehnička Terminolo­ cije zatvorila i činovnike poslala na, od­ gija. Davna je potreba bila u svima mor bar dotle, dok se u našoj sredini krajevima naše narodne države, da nalazi revni okružnik g. Grudić. Ne sa­ tehničke pojmove u građevnom obrtu i mo da gosp. Grudić nalaže financijskoj industriji, kao i u nauci nazivljemo ri­ direkciji kako će koju prijavu riješiti, ječima našega jezika. Rad oko' izdanja nego on daje nalog i policiji da na pro­ našeg tehničkog .liječnika više se puta ste denuncijacije premeću muslimanske započinjao, ali uslijed rascjepkanosti i kuće bez muhtara. Bilo bi skrajnje’ vri­ djelomičnog robovanja drugim narodijeme, da se kod nas u Tuzli jednom uma. nije se mogao polučiti zamišljeni • stanovi: ko je okružnk, ko je predstoj­ rezultat, makar su mnogi naši struč­ nik, ko financ, ko policija i t. d.. jer ova­ njaci. naročito u Hrvatskoj i Slavoniji ko dalje neće moći ići. ' i u Srbiji posvetili ovome radu mnogo I ako smo u svojoj državi i ako je vremena i ljubavi i izdali više* ovakodošlo do oslobođenja, to ipak ne znači, vih riječnika. »Udruženje jugoslaven­ da se može trpjeti ovaka anarhija i oskih inženjera i arhitekta«, koje okuplja voliko favoriziranje Srba pravoslavnih sve tehničke stručnjake, pristupilo je na štetu Krvata katolika i muslimana. radu oko izdanja jedinstvene savremeNa ovaj se način ne smije tumačiti, na­ ne i potpune »Jugoslavenske rodno jedinstvo i to treba jednom da Tehničke Terminologije«. Svi zapamte oni koji pukoše od talmi-paprivredni faktori u našoj državi, kao i triotizma. Jugoslaven-musliman. naši tehničari, sigurno će sa veseljem pozdraviti ovaj korak inženjerskog ud­ ruženja. Da se poluči potpuni uspjeh, Uspjeh u Radovlju. Došli su kao pu­ tujući vaiz Maštala ef. Salihbegović, | potrebno je, da se u ovom omašnom a s njim i Muhamed ef. Ahić predsjed- , podhvatu inženjersko udruženje pomog­ nik vakuf, mearif. povjerenstva iz Vi­ ne općom saradnjom cijele naše jugo­ sokog u Radovlje (kot. Visoko) na haslavenske inteligencije, koja je u vezi tmu, koju Je priređivala uprava ovdaš­ sa bilo kojom granom tehničkog rada. nje • mektebi-iptidaije. Građa jugoslavenske tehničke termi­ Tom prilikom iza džuma-namaza onologije početi će izlaziti u svescima već držao je Mustafa ef. Salihbegović jez­ slijedećeg mjeseca, kao- prilog »Tehnič­ grovit vazu-nasihat u ovomjesnoj dža­ kom Listu«, glavnom glasilu udruženja miji u smislu islamske sloge, bratstva, jttgoslavensnkth inženjera i arhitekta. U jedinstva, kulturnog napredka i podiza­ svakom svesku, uz štampani stupac, bi­ nja muslimana, koji je na sve prisutne ti će ostavljen uži prazan stupac za najugodnije djelovao, osim na pristašu nadopunke i popravke. Ovi svesci, na-, mutež stranke poznatog Biber ef. Sofkon nadopunjenja i popravaka, slati će tića, koji se je baš tada slučajno do­ se natrag uredništvu, da se dodaci i godio u džamiji (dokle običaja nema u ispravci mogu uzeti u obzir kod defi­ džamiju dolaziti). nitivnog izdanja tehničkog riječnika. U Сграна 3 isto vrijeme, paralelno će» se štampati sabrana građa svih grana tehnike. Stručnjaci, kao i svj oni, koji žele'su­ djelovati u ovom radu, neka sve teh­ ničke izraze, koje su eventualno već prije sabrali ili koje će sada sabrati, pošalju uredništvu »Tehničkog Lista«, Zagreb, Preradovićeva ulica br. 4/П. Oni saradnici, koji će se uredništvu prijaviti da će izdašnije sarađivati na ovome djelu, moći će besplatno dobi­ vati po jedan primjerak svakog sveska. Domaće vijesti Prilozi »Pravdi«. Prilikom bajramskog teferiča u Kaknju sakupiše g.g. Omer ef. Haračić i Mehmedbeg Haračić 176 K dobrovoljnih priloga za naš list, a darovaše: po 20 K: Salih ef. Dlakić i Mulla ef. Vrca; po 10 K: Alibeg Alajbegović, Nezir Neimarlija, Edhem Neimarlija, Avdibeg Neimarlija, Omer ef. Neimarlija, Mettmedalija Neimarlija, Nazifbeg Neimarlija, Šaćirbeg Alajbe­ gović, Hamdo Pašalić, Bećir Alagić i Zahid Neimarlija; po 8 K: Salko Nei­ marlija; po 4 K: Meho Delibašić i Mehaga Šehagić. Svim darovateljima se bratski zahI valjujemo. Živjeli! Gospodarstvo I i । I Naglo padanje cijena. Zadnjih dana vrlo naglo padaju u Beogradu cijene živežnim namirnicama, naročito brašnu, mesu, šećeru i voću. Na današnjoj berzi notirala je talijanska lira ispod vrednosti dinara. Uz tečaj 95; nije htio niko da kupuje talijanske lire. Dinar postat će najbolji novac. Beo­ gradska »Pravda« javlja: Od prije ne: koliko dana, londonska i pariška burza 1 počele su da notiraju naš dinar. Ovo je još jedna pojava, koja posvjedočava, da će naša valuta ubrzo doći do svoga potpunog ozdravljenja i da će dinar po­ stati najbolji novac na evropskom tr­ žištu. Prekjučer je »Franko-Srpska ban­ ka« nudila franak za septembar mjesec po 1.25 din. Kupci se nisu našli za ovu ponudu, pošto se cijeni, da će kroz 2 mjeseca naš d na: stajati još bolje pre­ ma franku. I Padanje cijena za odijela u Novom Sadu. »Jugosl. Lloyd« javlja: Neki kro­ jači u Novom Sadu odlučili su da šiju muško odijelo za 550 kruna. Ovo je do­ bar znak. Sa 1000 kruna spala je svota »za ruke« na 550 kruna. Vidimo da na­ stupa doba konkurencije. Izvoz duhanskih prerađevina za ličnu potrebu putn.ka. Bez natočite dozve le putnici mogu za ličnu potrebu izvesti iz Bosne Hercegovine u dru­ ge pokrajine našeg kraljevstva najviše 100 cigareta ili 100 grama duhana. Za izvoz veće količine i za izvoz u inostranstvo potrebna je naročita pismeчпа dozvola. Te dozvole. — i to samo na pismene molbe, kojima se ima u taksenim markama priložiti 14 K, — izdavače: financijske direkcije za izvoz prerađevina u druge pokrajine našeg kraljevstva i to najviše do 600 cigareta ili 600 grama duhana; i direkcija du­ hanske uprave za izvoz veće količine prerađevina u druge pokrajine, kao i za svaki izvoz u inostranstvo no u sva­ kom slučaju najviše do ^2000 cigareta ili 2 kg duhana. PoruhE uredništva. Poruke uredništva. Usiljed bestijal­ nog pisanja prostačkog »Zvona« proti našem prvaku : narodnom poslaniku g. Dru Halidbegu Krasnici, kojim ga na prostački način pogrduje i prijeti, da će se susresti sa Vidovdanom, dobili smo sa sviju strana mnogobrojne br­ zojavne prosvjede. Zahvaljujući svojim cijenjenim čitaocima i prijateljima za bratsku brigu, koju posvećuju svome vodstvu, molimo ih, neka nam oproste, što ne moramo i ne ćemo objelodaniti njihovih brzojava, niti ćemo o ovome predmetu šta pisati u našem listu. Ut­ vrđeni špijun Šmitran i njegova bandit­ ska četa ne zaslužuje nikakve pažnje. Kako se možete osvjedočiti iz cjelokup­ ne naše štampe i hrvatske i srpske, mko se ne osvrće na »Zvono« ј njegovo pisanje. Niti ga ko citira niti reagira. Na njega se u potpunom smislu može primijeniti ona mudra izreka: »Ako te pas ugrize, ti njega ne ćeš«. Za onake je skotove toljaga. �Страва 4. Strana ПРАВДА- - PAPIRNIMA Sreća da bude lijepa, te da ljepo­ tom svojom poluči uspjehu društve­ nom i obiteljskom životu. Zadesiti če svaku ženu uporabom Fellerove Elsapomade za lice i kožu. Ova pomadu odstranjuje sunčane i druge pjege, kož­ ne nečistoće, sujedice, bubuljice. Čini kožu mekom, nježnom i rumenom. Tisuće i i tisuće gospođa upotrebljuju je s najvećim uspjehom. Nu ne valja se latiti škodljivih sredstava, naručite stoga samo pravu zaštitnu pomadu »Elsa« lončić ža 6 kruna- Jača vrsta 9 kruna. Dobiva se samo kod ljekar­ nika Eugena V. Fellera, Stubica donja Elsatrg br. 310 (Hrvatska/ 184 Jeste U prekomerno osetljivi protiv hladnoga zraka? Dolaze li Vam odmah različite boli? Oj, kako tu ublažuju bo­ li. čine otpornim masaže s Fellerovim pravim Elsafluidom! 6 dvostrukih ili 2 velike specijalne'boce 36 kruna. Trebale biste terajuće sredstvo, koje utažuje grčeve, jača želudac? Držate se samo Fe.icrovih pravih Els«-pilula! б kutija? 18. kruna. Želučani balzam 12 malih boca 36 kruna. Omot i poštarina posebno, ali što jeftinije. Eugsn V. Fellei, Stubica donja, Elsatrg br. 310. Hr­ vatska. HilhElm F. Tiefenbach i drug Osijek I. uvoz i izvoz kemički tehničkih proiz vod a Preporučuje na veliko: Benzin nadomjestak, acetona, na­ domjestak gor. žeste, uljene i su­ he boje, parafina, lanenog firnisa sikativa, brunolina, lakova, škrob u sanducima, amoniak sode, jetkog natrona 100% i 128%, dr­ vnog katrana, octene kiseline, 80%, drvni ugalj, kolofoniuma. razni toaletni sapuni, olovni še­ ćer [Bleizucker] kem čisti, te svu drugu u tu struku zasijecajuću robu. Cijenik šaljemo franko. | hamqxje kopčića $ X } $ £ £ preporučuje svoje bogato stovarište X svih vrsta papira, kancalarijskog i ♦ Školskog pribora. — Naručbe se ♦ obavljaju brzo* i točno. * Ci ene umjerene. * Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 919 X Oglašujte u „Pravdi" Vršaća mašina prodaje se sa benzin moto­ rom od 4 konjske sile, koja vrše za dan 50 metara. Do­ bro sačuvana, te vrlo malo rabljena. Upitati kod Mehmeda Oruča, Visoko svakom trgovcu da oglašuj’e u „Рг a v d i" Трговина на велико и мало свих земаљских производа ЕNaslednici Pere Hostića Централа ce бави трговином земаљских производа на велико и мало, a филијале импортом и експортом равне робе. Филијала у Варшави врши исплате дознака за Пољску уз најкулантније услове. Потребне информације могу ce добити увијек код центрнле у Босанском Вроду. || У Босанском Броду || Ceqtralqa drogerija Braća Šalpnagić Htjeli biste uzdržati svoju ljepotu! Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. Htjeli biste imati kao baršun meku kosu? NeRlmati više pjege, prištiće, sujedice? Upotrebljujte Fellerovu pravu »Elsa« pomadu za lice i čuvanje kože. Divit će vam se! Zaviditi će vam. 1 lončić 9 kruna. Nr. Hl. jača vrsta 12 kruna. K tome Fellerov najliniji ljiljanov mliječni sapun 16 kruna. ?jHtjeIi bi ste lijepu, zdravu kosu? Benzin 725/746 u željeznom posudu po 400 kg. uz cijenu K 39'— po kg. — Dospijeva kroz 14 dana. Narudžbe prima „PROMET" tehnič. industr. poduzeće d. ’d. OGLASI imaju najbolji uspjeh. „Pravda" je jedini muslimanski list u na­ šoj državi. »Pravdu« čitaju svi muslimani. U vlastitom interesu Je i Филијале: у Београду, Карађорђева бр. 3 у Варшави, Фолксал број 13. Ljubljana, Gradišće broj 9. U .PRAVDI Spoj 172 Brof • A. A Ж Felldrova prava »Elsa« tannochina-pomada za porast kose čini krasnu kosu. Priječi tvorbu peruti, sjedinu prije vremena. Priječi ćelavost. 1 lončić 9 kruna. Nr. III. jača vrsta 12kruna. K tome jaki katranov sapun za glavu 8 kruna. Šampon 1 krunu. Pomada za brkove 2 K 50 hel. i krune 3'— Muče li Vas kurje oči? Fellerov pravi Elsa-turistički melem djeluje bez­ bolno, brzo i pouzdano. Nema više kurjih dčijul Nema žuljeva. Nema tvrde kože. Mala ku­ tija Krune 4 — velika kutija Kruna 6’— Hrovni crijep (Dachziegel) Ako trebate, tražite uzorke i ponude od zsombolyaške ciglane M. Bohn&Co Zsomoclya, Banat Želite li još štogod? Fellerove Essa-pustilje za pranje (s kolo­ njskom) 1 kutija 7 kruna. Fellerov Elsaprah za posipanje protiv telesnog znoja. 1 kutija 6 kruna. — Fellerov Elsa-mentolni klinčić protiv migrene (glavobolje) i zubobolje. 1 kutija Krune 4 — Fellerov »Elsafluid« 9 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce 36 K. Vrlo dobar parfum s najfinijim mirisima od 5 kruna počamši. Najfi­ niji Hega-puder Đr. Kluger, bijel, žuto, roza. 1 velika kruna 12 kruna. Najjača Francovka u bocama po 8 K i 22 K. Omot i poštarina po­ sebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feler, ljekarnik, Stubica donja, Elsatrg br. 310. Hrvatska Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dion. društvo u Sarajevu. Podružnica u Tuzli. Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5fOOO.OOO. Pupilarno siguran zavod. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K 11,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne nalog'e najkulantnije. Obavlja sve bankovne poslove najbrže i najpovoljnije. ________________________________________________________ ■____________ .________________________ •_________________ « Odgovorni urednik: F. Salaka. Vbutelk: Crntrakš Odbor »I M 0.« D. & A, вагаИ«- � https://kolekcije.nub.ba/files/original/a385fb942c988a8c22bd219f158a39f8.pdf 2d03bfc6dda9ebff9f228731c6cf0556 PDF Text Text POJEDINI BROJ 1 kruna. izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. BFEđujE ndabcloni odbor. Pretplata godiš. 120 kru­ na, na pola godine60kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. Čekovni račun pošt. štedionice 1119. Broj 69 (174) Sarajevo, utorak 6. jula 1920. (19. ševala 1338.) Opet Bileca! Mjesni odbor naše organizacije po­ I pred oči gornji ponovni pokolj bilećkih slao ham je slijedeći brzojav: muslimana, koji svjedoči, koliko su muI slimani »sigurni za rođenu glavu, a ka­ Bileća, 3. juna. Jučer u 6 sati u jutro napali su pljač­ mo li za imanje«. Mi pitamo kada će kaši kod sela Pagjena na Bajra, Ade»najzad faktori, kojima je to dužnost ma i Bećlra Gjapa, te Hadžu Avdića i da preduzmu mere za zaštitu mirnih noževima ih zaklali, a Sabita Avdića iz građana«? puške ranili. Bili su pošli na poljski rad. Hoće li već jedan put »naša dražava Opširno pismo slijedi. moći zadovoljiti stranke sa pojmovima« o svom punom pravu zahtjeva lične i Mjesni odbor. imovinske bezbjednosti? Jesu li ovo Evo se navršuje i druga godina na­ »Domekratiji« »čudna shvatanja«? rodnog oslobođenja, a mi još uvijek do­ Ovo nije jedini slučaj ubijanja musli­ bivamo ovako gorke i čemerne vijesti mana u pošljednje vrijeme u pogrančiz raznih mjesta Bosne i Hercegovine, kim mjestima. I u okolici samog glav­ sa raznih krajeva njezinih, gdje se kolju nog grada Sarajeva događaju se ubijmuslimani, gdje se ubijaju, gdje se ostva muslimana. Evo jedan slučaj, ko­ beščašćpiu, gdje im se domovi ruše, jega smo bili prešutili, ali ga sada iz­ gdje im se blago otimlje, gdje im se inosimo. movina oduzima, gdje im se putevi pre­ Dne 15. maja oko 9 sati na večer sijecaju, gdje im se odijela skidaju — napali su iz zasjede na Salku Cobu u ta ko bi mogao nabrojiti sve zulume i Zgošćj Niko Lovrić iz Zgošće i jade i nevolje, što se čine od razuzoane rulje pobješnjelih hrišćana nad lič­ Ante Hrgota Tunjin iz Tršća, te nom i imovinskom slobodom muslima­ su istog Salku usmrtili, a brata mu na. Ovakj svagdanji slučajevi nagone teško ranili. Umoreni Salko pošao je u večer iz kuće u kjanicu, da položi go­ muslrnane u očajnost, jer vide ii svemu vedima, ali na njegovu nesreću, kad je ovom svoje sistematsko upropašćtenje i uništenje, dok vlasti na sve ovo osta­ izišao iz vrata, iz potaje su navalili na ju u potpunoj letargiji, Zakonske se onjega zločinci, te ga umorili. Brat nje­ štrice ne primjenjuju na privilegovane gov, pošto je vidio, da ga nema natrag, elemente, njima je slobodno sve raditi, slutio je Zlo pa je pošao, da vidi, gdje 'slobodno im' je ubijati i klati [ palili i se Salko nalazi. Pošto je -i cn izišao i svako zlo piniti. Niko ih ne poziva na vidio, šta se je zbilo, navalili su i na odgovornost, niko ih ne progoni za po-' njega te ga teško ozlijedili. činjena zlodjela. Za njih ne postoji za­ Je li ovaj zločin poznat državnom od­ kon. ' Sudovi su postavljeni za druge, vjetništvu, jesu li zločinci u zatvoru i obespravljene elemente, dok se hrišćahoće li odgovarati z svoj zločin? hinu ne smije ni suditi. Isti dan kada se ovaj pokolj dogo­ Pa ipak glavno glasilo »demokrat­ dio u Bileći. t- i. 2. o. mj. u petak u Crske« stranke u Beogradu »Demokratinotini, kotar Sarajevo, napalo je pre­ ja« ima obraza, da u svom broju od 1. ko 40 pravoslavnih Srba sa puškama, o. mi. piše, da mi jadikujemo »o ne­ noževima i vilama, na ženu i dva sina H. Mujage Memiševića, gdje su ženu kom gonjenju i sistematskom ugnjeta­ vanju, kome su tobože izlož.eni musli­ užasno izubijali, a oba sina ranili. Evo, mani« I da nas »nikakvim razlozima ovo se dogodilo neposredno kod Sara­ ne bi mogli uveriti, da treba da napu­ jeva, gdje rulja pobješnjelih seoskih ban-' dita napada na staru i slabu ženu. Ovo stimo zanat narikače«. Jedino vreme se ne da kvalificirati, ovo je više nego može učiniti, da se i taj zanat preživi i da ne bude rentabilan«. zvjerstvo, jer i divlja zvijer ima neke Besramnoj »Demokraciji« stavljamo granice. Iz Sandžaka i Makedonije. SIGURNOST U ZEMLJI. izdajničko odmetništvo, te će ministar unutarnjih djela osobno otputovati u te krajeve i sve potrebno poduzeti, da se tom zlu što prije na put stane. Ovih dana je došao u gornjoj misiji ministar unutrašnjih djela g.‘ Ljubo Davidović sa direktorom javne bezbjed­ nosti u Skoplje, ali da što bolje ispitaju uzroke odmetništva, otputovali i u Mitrovicu. Nema poštena čovjeka, koji ne bi že­ lio, da se ovome zlu što prije stane na put, te da se osigura lična i imovinska sigurnost. Nema čovjeka, koji pošteno misli i radi, da ne bi želio svoju ličnu sigurnost; a da isto tako može svoju Uslijed toga, što svakim danom raste odmetništvo' u Sandžaku i Makedoniji, (prema tome se mir i poredak u zemsve više ugrožava, podnijeli su na­ rodni poslanici ovih krajeva pismeni upit na g. ministra unutrašnjih djela, da li misli poduzeti hitne ko rake, da se osigura mir i po-' redak, te mirni razvitak pu­ čanstva bez razlike vjere, koje želi dobrobit' ove dr­ žave. Na stavljeni upit u ime Privr. Nar. Predstavništva odgovorio je ministar predsjednik g. Vesnić. da vlada ne će ostati pasivna i ne će mirno gledati trgovačku robu prenositi sa jednog mje­ sta na drugo, bez straha, da ne bude orobljen od razbojnika. Da se ovo zlo dalje ne širi 1 iskorijeni, treba najprije temeljito i savjesno ispitati i ustanovi­ ti uzroke, a onda je lako po­ duzeti korake, da se ovo zlo isključi i daljnje širenje spriječi. Raditi površno i početi sa osjećajem osvete, da se isčahuri u progone, nije ništa drugo, nego zlo privremeno od­ goditi, da se poslije u većoj mjeri po­ novi. Stoga treba ovo zlo savjesno i nepristano ispitati, a onda temeljito is­ korijeniti. Nadamo se, da se g. ministar unutarnjih djela pri ispitivanju ove rak rane, ne će osloniti samo na re­ ferate činovnika, koji nijesu mogli ili nijesu htjeli prou­ čiti dušu i psihu narodnu, nego će doći u doticaj i sa do­ maćim ljudima bez razlike vjere, te ispitati njihovo mi­ šljenje i saslušati savjete, a tek onda početi sa iskorjenjivanjem. ♦ »Privredni Glasnik« pišući o ovoj stvari po svom profesionanom običaju hoće da obijedi i kompromituje sve mu­ slimane tako, da su svi upleteni u tu gadnu rabotu i Sa se odmetništvo naj­ više širi baš u onim mjestima, gdje su muslimani u veSMi.' Mi gornjh lažnu i tendencioznu podvalu »Privred. Glas­ nika« najenergičnije i sa gjnušanjem od­ bijamo. »Privr. Glasnik« bi trebdo da znade, da od muslimana, osim nekoliko kosovskih Arnauta nema nikog u odm/etništvu, nego naprotiv štogod je od­ metnika u Novopazarskom Sandžaku, isključivo su do­ maći i iz Crne Gor-e prebjegli Srbi, što će se skoro vidjeti kada se koji ulovi. Objeđivati paušalno sve mu­ slimane radi pet-šest odmetnika, jest kulminacija laži i denuncije. Godina II. Mi smo svi muslimani općenito za napredak ove nam zajedničke države i u cijelosti se pokoravamo postojećim zakonima i naredbama, doćim tvrdnja, da su muslimani zaraženi odmetništyom, a došljedno tpme, da su nepri­ jatelji države nije ništa drugo, nego proračunato raspirivanje mržnje kršća­ na proti muslimanima, koji jednako i još bolje žele dobro ovoj zajedničkoj državi i koji su kud i kamo veće ošte­ ćivani i napadani od odmetnika, nego ii kršćani. Neka »Privredni Glasnik« malo promisli o ovome. Njegova mrž­ nja proti muslimana trebala bi da imade neke granice. Tretirati arnautska odmetništva kao nešto naručeno i upereno proti srpstva i državnog opstanka, a da se to sva­ ljuje na muslimane, jest podvala svoje vrsti, koja je po naročitom programu smišljena, te se ne da kvalificirati. Po­ znato je, da ova društvena bolest sto­ ljećima vlada medu Arnautima. Turska vlast i pjeni vlastodršci nijesu htjeli ili nijesu mogli proučiti njihovu psiha i potrebe, te su svake godine udarili na otpore i ustanke, koji su se redovi?, ugušivaii samo privremeno, jer se ni­ jesu upotrebljavala druga sredstva ostm šiljanja vojske, što ih je kud i ka­ mo više stajalo materijalnih žrtava, ne­ go li da su trošili na prosvjetu i du­ ševno oplemenjivanje, su čim bi stekli • simpatije naieda, dok se. to silom nikaua lie postizava. Ako se‘toj sili još pri­ druži novinsko rapsirivanje mržnje, on­ da je uspjeh ne samo problematičan nego dapače isključen. Uzrok je arnautskog ustanka nejednakost pred zako­ nima, a lijek je, da se spriječi samo­ voljno i apsolutističko bezakonje. Historička je činjenica, da se nije mogla održati ni jedna vlada silom i progonima. Trajno se može vladati sa­ mo pomoću ljubavi i pravde. Da je naš drug »Privredni Glasnik« upotrijebio svoje pero u ovome smislu, mnogo bi doprinio koristi i narodu i državi. »Hak«. мшшапгатжмтмамкажам «Јиге« «xen i v” „Napretkove“ pozitive. U utorak 29. o. mj. Napredkov je glavni odbor predao svom hrvatskom narodu najnovije čedo svog rada, jedan monumentalni spomenik kulture, požrtvovnosti, staranja, pregaranja, znoja i žrtava hrvatskoga naroda Bosne i Her­ cegovine, koji je u jednoj brizi za svo­ ja buduća pokoljenja sagradio u Koše­ va vilinske dvore u kojima će se od­ gajati Krešimiri, Dmitri, Zvonimir!. Krasn je dvorac Napredkov Srednjo­ školski Konvikt, divno je to palača sa­ zidana sirotinjskim znojem hrvatskim, a opet u potpunom smislu jodnog mo­ dernog odgojilišta, previđena svim od­ gojnim, higijenskim i pedagoškim po­ trebama, uzorna i bez primjera, palača koja će biti najsvijetliji spomen hrvat­ ske kulture, koja će služiti na diku i cijeloj našoj državi, palaca kojom bi se ponosio i veliki narod Goethea, Schi- lera, Heinea i Wundta, palača u kojoj će zamirati svaki atom nacijonalne dege­ neracije i kulturne dekadenske hrvat­ ske budućnosti, jer su u toj basnoslov­ noj palači hrvatske majke i hrvatski očevi svojim dalekim pokoljenjima po­ digli i uskrijesili čisti i tipični Pešta1 o z z i a n u m. U utorak oko 10 sati pr. p. uz tonove mostarske Hrvatske Glazbe primicala se ovoj sjajhoj palači duga i veličan­ stvena povorka sastavljena od hrvat­ skog naroda obaju spolova i obiju re­ ligija, čije su redove krasili i mtjogi Napredkovi gosti iz provincije, a naj­ veći ih se broj vidio iz Brčkoga, Mosta­ ra, Konjica i 'Ljubuškoga. Nakon što je u kućnoj kapelici presvij. g. dr. Šarić po obredima katoličke crkve Oba­ vio čin posvete ove kapelice Napredkov je vrlo zaslužni predsjednik gosp. �»truna 2 Страка број 174 Uro »PRAVDA* — „ПРАВДА* Ta udarit u velikom blagovalištu, koje bijaše ukusno okićeno i urešeno slikama naših vladara, nekih inače po Napredak zaslužnih muževa, te slika­ ma, koje predstavljaju svijetle momen­ te hrvatske prošlosti, održao pozdrav­ ni govor i Napredkov Srednjoškolski Konvikt u Sarajevu, proglasio otvore­ nim. Na ovom divnom djelu tom pri­ godom izrazili su svoje čestitke Napredkovu središnjem odboru u ime na­ še vojne vlasti general g. Hadžić, a ci­ vilne g. dr. Milan Srškić. Od vlade bi­ jahu prisutni još i gg. Šćepan Grđić i dr. Krsmanović, od Gajreta g. dr. Karamehmedović, od društva Jugoslavenki predsjednica gđa Jojkić, od mostar­ skog »Hrvoja« profesor g. Salih Baljić, te izaslanstva i predstavnici »Trebevića«. Hrvatskog Radiše. nekih vjersikh oblasti, većine 'Napredkovih podružni­ ca. te mnogih i mnogih mjestnih i pokrajinskh korporacija. Čudno malo iz­ gleda. da se nije ovdje pojavio — inače kulturno, društvo — Sarajevski Soko, pa Gradska općina, pa mnoga predstav­ ništva' mjesnih srednjih škola, te i još neko drugi. Poslije čestitke svi su go­ sti preduzeli pregledavanje same zgra­ de, a oko 121/. niz Bolničku ulicu vi­ djele su se silne grupe i grupice ljudi, koji se u grad povraćaju, a svaki je prijatelj Napretka na svom licu i u svom srcu nosio neko ugodno iznenađenje i utisak jednog gigantskog djela, koje je zdala neumorna ruka hrvatske inteli­ gencije i ncprocjeniva požrtvovn^st hrvatskog naroda. Oko 3 sata po podne isti dan opet je sve vrvlielo u zgradu i oko zgrade, ali ovaj put publika je išla u jednu veliku dvoranu prvoga sprata gdje se održa­ la ovogodišnja Napredkova glavna skupština. Tiho, lijepo i dostojanstveno predsjednice g. Tandarić skupštinu ot­ vorio i pozdravio. Tajnik je isto tako pročitao svoje izvješće, bagajnik svoie, predloži sravnjeni i prihvaćeni, podije Ijen apsolutorij starom odboru, koji je također j ponovno Izabran, stvoren proračun, odobreno utemeljenje Zrinjsko-Frankopansk^. Zaklade, javno i je­ dnoglasno osuđeni razbijači Napredko­ ve Spomeapioče u Zakladnom domu, a isto tako i Vasilj Grđić zbog poznatih njegovih ispada proti pojedinaca kao i cijelog Napredkova središnjeg odbora, te'uz pjevanje »Lijepa naša domovina« skupština je bez buke i bez upadica, bez trvenja i izazivanja, bez vfijedanja i bez policije,, tiho, kulturno i dostojan­ stveno i završena. Iz izvješća tajničkog vidjeloi se na pakove je sve zapreke nailazio Napretkov odbor u svome radu, ali usprkos svemu tome blagajnik izvijesti, da je Napredak imao jedan kolosalan prihod u ovoj godini, koji još malo pa bi dose­ gao 2 milijona kruna. Narpedak je na ovoj njegovoj visini održalo samo to, što je njegov odbor i na djelu stalno ostao konzekventan. da je Napredak kultur no društvo svih Hrva­ ta bez razlike stranaka, šfo u nas u našem kukavnom i jadnom Gajretu nije bilo moguće još nikada pro­ vesti. Kad sravnimo: šaka bosanske katoličke sirotinje i stotine i stotine hi­ ljada muslimanskih bogataša, milijone Napredka i Gajret samo sa temeljnom glavnicom, Napredkove zgrade koje danas (samo Zakladni Dom i Konvitk) predstavljaju jedau investiciju do 50 milijona kruna i Gajret bez i jednog va­ • ; ’ ( ljana ormara i koji se savire po maga­ zinskim prostorijama židovskih meza­ nina, onda dolazimo do zaključka, da Gajret u ovakovom stanju kao što je sada- nije naš nikakav ponos, nego li naša- grdna i crna sramota. — Inteligencija je Gajret upropastila, isto kao što je i 7apredak uzdigla; ali na Gajretovoj skupštini riječ vode samo strančari, oni se reproduciraju i svađaju, iz­ bijaju kapital u svoje, stranačke svrhe, a na Napredkovoj skupštini nije se ni javio ni Mandič, ni Sunarć, ni Cankar,’ ni Boić, nego su govorili samo kultur­ ni radenici — govorio je profesor Mijo Vučak — sigurno najveći, naisolidniji i najsavjesniii kulturni radenik u Sara­ jevu. Nad kulturnim podizanjem kato­ ličkog dijela našega naroda bdije nje, gova svjesna i ozbiljna, svjetovna i du­ hovna inteligencija, a tvoja kulturna pitanja — islamski narode u Bosni i Hercegovini — rješavaju do zubi nao­ ružani policaji i žandarmerija, a ti si jadan i žalostan dek tvoju kulturu i tvoj moral budu branile i čuvale batine i bodovi »humane« bosanske policije. * I । I I smije kazati jer bi i nju ubili. Ile Cukara nam prijeti da će nas sviju iz kuća istjerati. Cijeli ovaj događaj je prijavIjcn sreskom načelvtsu, od kojega za­ htijevamo, da povede najstrožije izvide proti zlikovaca i preda ili sudu. Vrijeme je jedan put, da se postavlja neki red. Nijesu Muslimani predmet, na kojem će se iskaljivati hrišćanska obijest. Čišćenje u radikalskoj stranci. Radi čokorilovskog pisanja »Srpske Riječi«, u Sarajevu. »Balkana« u Beogradu i »Srpskog Naroda« u Zagrebu isključila je radikalska stranka neke svoje članove među njima Stijepu Kobasicu i cijeli zagrebački mjesni odbpr. »Srpski Narod« prestao je biti glasilom radikal_ke stranke. Znali smo mi i do sada, da Cokorilo. makar bio neubrojiv i zreo za kavez, nije osamljena pojava, pa nam je drago, da su makar i okasno, stale o tom voditi računa radikalska i neke treznije beogradske novine. (»Nar. Slob.«) I ; | i i । ; j i »Javna bezbjednost«. Kakav red i mir i sigurnost vlada u našoj državi, dokazuju ove žalosne vijesti, koje va­ dimo iz beogradske »Tribune« od 2. Poslije Napredkove skupštine u vrtu jula: »Kraj podrinskih hajduka. je oko 5 sati otpočela velika pučka sve­ Potera ubila je u planini Vidojevici čanost, gdje su učešća uzeli silni posje­ oglašenoga hajduka Milana Belića. tioci medu kojima se opažao i vrlo lijep U daljnoj poteri žandarmi 'uhvatiše u broj muslimana. Za vrijeme cijele sve­ selu Lopatama (okr. tuzlanski) hajdu­ čanosti. koja je potrajala do iza pono­ ka Sremčevića a hajduk Budimir Jovaći briljantno je svirala Hrvatska Glaz­ nović ubio se sam. da ne bi dopao ba iz Mostara, a i naš" je sarajevski poteri u ruke. »Trebević« otpjevao nekoliko divnih Pogibija hajduka u Sumakomada. Nešto iza 12 sati svečanost d i j i. Oglašeni hajduk Milan Spasić uje zaključena sa zajedničkim sviranjem bijen je u Belosavcima; drug mu Svei pjevanjem naše narodne himne pri če­ tozar Marković ubijen je na" putu za mu je jednom Čovjeku (kako čuh ne­ Bugarsku u Svrnjigu. Treći učenjem kom liječniku L. iz Državne Bolnice) hajduk Miloje Colić umakao ie u Bu­ jedan naš mladi časnik-Zagorac rukogarsku, nu preduzete su mere, da sa pipateljno pokazao što se u Evropi či­ tamo pronađe.« ni pri pjevanju jedne narodne himne. Ovo su plodovi državničkog iada Kad je svečanost dovršena valovita je ministra Pribićevića, koji je kroz obujica svijeta potekla Bolničkom ulicom samnaest mjeseci rukovodio unutarnje prema Sarajevu, a jedna vesela družba poslove naše zemlje i uspostavio »uzo­ naših dragih Zagoraca pjevala je onu ran« red i mir, kojega uspjehe danas omiljelu: »K a j nammoreju. m oteško osjeća zemlja i narod. A kakva reju........?« Inž. M. CeUć. bezbjednost imetka i osobe vlada u Besa,, to je nama dobro poznato iz bez­ broj slučajeva napadaja i zuluma na muslimansko dobro i živote, a to je is­ kusio i sam general Terzić pa svojoj >sobi. U nas bi trebalo zavesti potjere Razbojnički napadaj u Zenici. Alaga žandarske, da zaštite muslimane od div­ Mušinović muhtar, Mumin Bečić i Durljačkih nasrtaja, otimačina i pljačkanja. mo Sahinović te sela Viduše (kot. Ze­ Ali u Bosni se radi o zaštiti muslimana, nica), prijavljuju slijedeći razbojnički pa nema žandara, a u Srbiji se štite srpnapadaj: Na 25. juna t. g. pošla su naša sko-pravoslavni, pa z; to lično ministri djeca u šumu zvanu Gnjilice, da uberu idu tješiti uplašeni narod, a onda šalju trešanja, pa su napadnuti od Riste i čete žandarske da ubijaju napadače. Mitra Palete, Steve i Manojla NikoliHoće li se i u Bosni poduzeti slične ća, te Staniše Mdrkovića i Pere Gejastrogđ mjere? Hoće li jednom i musli­ ka. koji su djeci oteli gunjeve, fermene, pasove, kape i obuću, te sepete sa | mane uzeti u zaštitu zakon o redu u zemlji? Hoće li i muslimani jednom po­ trešnjama i špagove sa sjekirama jer stati ravnopravni građani, koje država su usput i dtva ponijeli. Od stvari što jednako Sliti zakonom i obranom od su oteli od djece što nije vrijedilo to zlikovaca. su isjekli, a što je valjalo До su odnijeli. Na djecu su pucali iz pušaka ali sre­ Podjela mandata. Zrema izbornom ćom nije niko pogođen, samo su kame­ zakonu za ustavotvornu skupštinu koji nom ozlijeđeni sluga Mehage Bećića te je u Narodnom Predstavništvu u gene­ Ibrahim Gađun i Agan Šahinović. Kod ralnoj debati usvojen možemo već sa­ Jove Gnjatije bili su kopači isti dan i da iznijeti kako će naša buduća usta­ kad su djecu ugledali na bijegu, izletjeli votvorna skupština u glavnom izgleda­ su i zasjeli u pšenicu i pucali na njih ti s obzirom na podjelu poslaničkih man­ Ile Cukara i Uroš Stevanović. Ile Cudata prema pokrajinama, okruzima i kara je pucao iz revolvera a Stevano- • gradovima. Prema tom izbornom za­ vić iz repetirke. Svjedok žena Đorđe j konu dobiv Srbija u granicama od go­ Stevanovića koja je vidjela da su gor­ dine 1914. — 157 poslanika i to po ok­ nja dvojica dočekala djecu ali da ne I ruzima: užički 5, pođrinski 8, valjevski ! ' • i : I i I Bilješke. F E L| T O N. A. Hifzi Bjelevac; Rene Logotetides. j I i ; (6i) XVI. Bijeg Papadoplosov nije primijećen niti otkri­ ven. Kod prozivanja njegova imena nije bilo, a me­ đu tolikim kažnjenicima nije se zapažala njegova odsutnost. Prošao prvi dan, drugi i došao treći.., Rene je postala neodlučna, mučaljiva. Zija se držao na oko miran, ali i on je bio nemiran. Iza ručka, kada su šetali dvorištem približila se Rene Zijau i upitala ga: hoće li večeras. Zija nije odgovorio. Raz­ mišljao je a onda reče: „Jest Rene, večeras ćemo ostati iza drugih i skriti se za drvarnicu... Ti gledaj da si ovdje u blizini.« Rene pogleda drvarnicu, odvoji se od Zija i pođe onamo. Ogleda drvarnicu, prođe dva puta okolo, izmjeri pogledom ztd, preko kojeg je pobje­ gao Papadoplos i reče u sebi: »Ako je uspio pobjeći dosta je da se je sam spasio! Zašto bi on kušao još jednorri da bude zat voren?« Prolazeći ispod zida omjeri visinu prozora i osluhne kako se vali mora razbijaju tu pod zidom o kamenu pećinu, pa pomisli, da bi’ noćas mogao još i njezin grob biti za tim zidom. Pa svejedno je: ili tako, ili tako... Rene se opet vrati drvarnici i uniđe u zahod, da pogleda može li se tu gdje sakriti. žfja je lutao prostranim dvorištem, a da se nije ni s kim sastao. Išao je brzo, pa su se neki i okrećali i gledali ga, no on to nije ni primjetio. On je mislio samo na jedan čas; noćas kada vidi bijel "znak na prozoru... Od zapadne strane navlačio se crn oblak i iz­ gledalo je, da će svaki čas početi kiša padati. Bila je sparina, vruće. Kažnjenici su posjedali u hlado­ vinu i razgovarali u grupama. Dvojica vojnika-čuvara šetali mrzovoljno između njih onako i nepazeći na nikog. Bili su to stariji ljudi i razmišljali o svojim prilikama. U to je počela padati kiša. Najprije krupne kapljice, a onda se spustio pljusak. Kažnjenici poč­ nu odlaziti s dvorišta, a Zija se neopaženo odvoji i iza zahoda sakrije se za daske kraj zida. U isto •vrijeme izađe Rene iz zahoda i zavuče se među daske. Zija je polagano zovne: „Renel Dođi ovamo... « Kao mačka, u sivom ogrtaču provuče se Rene iz­ među dasaka i dođe do Zija-a. 1 On joj stisne ruku i reče: ; • I i । 5, beogradski (bez grada Beograda) 5, smederevski 5, kragujevački 6, morav­ ski 7, požarevački 9, krajinski 4, timoččkl 5, pirotski 4, niški 7, vranjski 8, toplički 4. kruševački 6, rudnički 3, čačanski 5, prijepoljsko-beranski 4, zvečansko-raški 5, metobijski 6, prizrenski 4. kosovski 6, kumanovski 4, skopski 5, tetovskj 5, bregalnički 3* tikveški 3, bitoljski 8, ohridski 3, grad Beograd 5 ili 6 ili 3. Naša Bosna i Hercegovina imaće svega 63 poslanika i to okruži travnički 9, .mostarski 9, sarajevski 10, tuzlanski 14, banjalučki 13, bihaćki 8, Dalmacija unutar đemarkacionih linija 11. Hrvatska i Slavonija s Medumurjem 92 i to srijemski okrug 14, virovitički 9, požeški 9, belovarsko-križevački 11, varaždinsko-medumurski 13, zagrebač­ ki bez grada Zagreba 17, modruško-riječki 8, licko-krbavski 7. grad Zagreb 4 ili 5 ili 3. Slovenija s Prekomurjem unutar đemarkacionih linija oko 38 sve­ ga. Crna Gora sačinjava u granicama današnjeg vladinog povjereništva jedan izborni okrug sa 8 mandata. Banat u granicama određenim po pariškoj kon­ ferenciji 20 i Bačka 25. Ukupni pregled bio bi ovaj: Srbija s Beogradom 157, Crna Gora 8, Bosna i Hercegovina 63, Hrvatska i Slavoni­ ja i Medumurje sa Zagrebom . 92, Sio venija i Prekomurje s Ljubljanom (3 iz borna mandata) 38, Banat 20, Bačka i Baranja 2, Dalmacija 11. sveka oko 414. Naravski da ovaj projekat može još u specijalnoj debati doživjeti izvjesne promjene, ali se slike u velikom neće izmijeniti. Kvalifikovanih poslanika ima­ će Srbija 27, a ostale pokrajine 21vPosebne poslanike imaju samo oni grado­ vi, koji imaju preko 30.000 stanovnika. »Tolerancija«. »Epoha« od 2. jula, donosi ovaj telefonski izvještaj iz Subotice: »Ovih dana ovdje se pronosi vij'est da će naše vlasti uzeti u posjed ■subotičku katoličku crkvu, koju je Ma­ rija Terezija ' 1740. godine zidala, radi uspostavljanja pravoslavnog episkopa­ ta. Na ovu je vijest održan veliki pro­ testni miting Bunjevaca u »Pučkoj Kasini«, na kome je donešena rezolucija kojom se protestuje protiv ovakvog rada naših vlasti i određena je deputa­ cija koja* će otići u Beograd i kod Mi­ nistra Vjera najodlučnije protestovati.« Ne znamo koliko je istine u ovoj vi­ jesti. ali je sramota za doba u kom ži­ vimo, da se u opće o ovakim djejima i pomišlja. Tolerancija vjerska i plemen­ ska osnovni su princip za normalni raz­ voj države i društva. III Ulili III ии пи-- -fmiTlrrri.ЖД1 Iz naše organizacije. Kotarska Skupština naše organizaci­ je u Žepču održana je dne 26. juna t. g. i u kotarski odbor izabrana slijedeća gospoda. 1. Nezir H. Nalić, predsjednik, 2. Derviš ef. Omerović podpredsjednik. 3. Hifzi ef. Husejnagić, tajnik, 4. .Salihaga Cijkić. blagajnik. U odbor bez fun­ kcije izabrana su gospoda: 5. H. Malićbeg Maličbegović, 6. Numan Osmanefendić, 7. H. M. Hasan •Mulasmajič, 8. Ašir Mulasmajič, 9. Hafiz Hasan Odžačkić, 10. Halil Imanović, 11. Mehmed Prosko, 12. Hazim ef. Muftić, 13. Tlašim Mujić, 14. Hurmo Maličbegović i 15. Asim ef. Bajrić. »Sada je početak... Eno gledaj, odavde se vidi prozor na zidu.. ■ Lijevo, iza zahoda proći ćemo kada ugledamo znak. . . — A ako ne dođe Petro?» upita tiho Rene. Zija-a kao da nešto ubode u srce. Neodgovori ništa. Kiša je padala a kapi se cijedile s dasaka na njihova odijela, pa su kroz po sata bili mokri. Pod ■ njima se zakuvala prašina s vodom, a neugodan zadah širio se od zahoda. Zija je šutio i razmišljao, a Rene-gledala nje­ govo, kao iz kamena isklesano lice na kojem se nije ni jedna žilica micala. Njegove velike crne oči bile su nepomične isto kao i lice, kao i misao nje­ gova,, kap čitavo biće. Vrijeme je prolazilo, kiša nije prestajala, nas­ tao sumrak i počela se spuštati noć. Rene naslonjena na Zijaovo koljeno sjedila je na jednoj slomljenoj' daski i oboje gledali samo u jednu tačku tamo na zidu gdje je bio prozor kroz koji je njihov pogled išao još dalje u susret smjelom Grku. Nastaviće se. Muslimani, čitajte i širite „Pravdu“! �ЛРАВДА* — »PRAVDA. 174 — Broj „Централном Одбору Ј; М. О;“ I vi ispit i da uzaludno' troši hiljade na Ha руке r. Сакиба Коркута. Овај i današnjim kolosalnim skupoćama. Котарски Одбор на својој консти-гуирајућој сједници једногласно . je закључио да се душом и срцем солидарише с Вашим кораком протиу Круља. Живили сви они, који тавко енергично знаду бранити част Муслимана! Жепче, 30. јуна 1920. [ : I i | i I Котарски Одбор. PravednostnašeM Skoro će se navršiti dvije godine ot­ kako mi muslimani u Bosni i Hercego­ vini zbacismo sa sebe teški jaram apsolutističko-birokratske Austro-Ugarske i u nadi, da se nakon punih četrdeset godina riješavamo našeg kulturnog i političkog ropstva, sa oduševljenim en­ tuzijazmom pozdravismo proglašenje naše slobode i ujedinjenja. Te su dvije godine jedna prilično velika epoha u historiji naše nove države. Mi smo mu­ slimani sa potpunim pravom očekivali, da će promjenom državnopravnog po­ ložaja nastupiti sasvim nove bolje pri­ like za naš socijalno politički život Dvije su godine na izmaku otkako mi očekivasmo mnogobrojnih blagodati od naše nove uprave, ali na žalost sva ta naša očekivanja i nade, koje smo u to polagali bjehu voks klamancis in deserto. . U mjesto, da je naša nova uprava na. stojala kroz to vrijeme ublažiti naše nevolje, ona nam naprti nove, uslijed čega se može slobodno reći, da živimo još u dobi pogoršanog austrijskog ap­ solutizma, koji nam je mnogu neugod­ nu uspomenu ostavio. . Odmah iza prevrata je počela bb« sanska vlada uvoditi neke nove »ured­ be« i novi način državnog uređenja ra­ di 'čega je i zavitlala ova disorijentacja u svim našim javnim poslovima. Cva je dlsorijentacija bila samo na šte­ tu nas muslimana, jer se naša slada na njezin račun dade na posao, da se sa ovakvim mutnim prilikama bkjr.ste ra­ zni »mučenici«, koji bi drugdje dobili naziv pljačkaši. Bosanska vlada nije birala sredsta­ va kako će što bolje usrećiti i obilno nagraditi »viteška« djela raznih »muče­ nika i mučenica.« za podnešene »muke« za vrijeme Švabine vladavine. Poče im izdavati razne koncesije i izvoznice, koje od prevrata pa sve do danas bje­ hu jedno od najboljih .sredstava za obo­ gaćivanje. I nećemo pretjerati ako us­ tvrdimo. da su tim Izvoznicama mnogi i preko naći postajali milioneri. Trgo­ vina sa izvoznicama. koja je odmah iza prevrata bila uzela veliki mah, bje­ še koncesionirani obrt privilegovanih pravoslavnih građana u čijim se ruka­ ma još i danas nalazi. ' Osim toga svakom je dobro poznato, da je iza prevrata ostalo mnogo upražnjenih mjesta u raznim državnim služ­ bama a da i ne spominjemo na novo kreiranih mjesta od prevrata do danas. Naša je »pravdoljuibva« vlada gleda­ la i s Tim nagraditi svoje pravoslavne mučenike« i »mučenice« postavljajući ih na najvažnija mjesta. Ni jedno bolje mjesto u državnoj službi nije ostalo prazno, da ga nije naša »pravdoljubi­ va« vlada popunila sa kojim svojim 'PJ^oslavnim« ne gledajući na to, je јјф to stekao nužnu kvalifikaciju ili nije i je li za to osposobljen ili nije, nego po onoj narodnoj lozinki: Hajde brato nek je više vojske. I dok ta na­ ša »pravdoljubiva« vlada popunja još i danas najbolja i sa najvećom odgo­ vornosti skopčana mjesta u državnoj službi sa svojim pravoslavcima, ne gle­ dajući na sposobnost i svršene nauke kao što je to kod vlaseničkg predstoj­ nika, koji osim suhoparne gimnazijske naobrazbe ne posjeduje nikakove dru­ ge, a da I ne govorimo o višim našim upravnim činovnicima kao n. pr. tuz­ lanskom okružniku, dotle ta ista vlada kod nas muslimana traži i u jajetu dla­ ku. Ta naša »pravdoljubiva« vlada po­ stavlja kotarskim predstojnikom jednog pravoslavnog gimnazilalca bez ikakove akademske naobrazbe dajući mu svu vlast u ruke, da može među osta­ lim proganjati tamošnje muslimane, a ovamo upućuje jednog muslimana koji je prije dvije godine na univerzi svršio pravne nauke i namješten kod jednog ovdašnjeg kotarskoga ureda perovodnim vježbenikom, kđli kao takav još i danas funkcionira, akoprem su njego­ ve kolege još davno bili unaprijeđeni u viši člnovni razred, dok se bd ovog .muslimana traži, da polaže još nekako- " | | i ’l Pitamo ovim našu vladu, da li misli već jednom preštati sa zapostavljanjem nas musimana, čiji vapaji radi toga đanomice rastu? U prvom redu moramo na ovom mjestu konstatovati, to da setakovim postupkom naše vlade prema nama muslimanima, u veliko krnji ugled države, ubija volja u nama muslimani­ ma, koji smo isto toliko ljubavi prema državi pokazali prije rata, za vrijeme rata i nakon oslobođenja koliko i ostali naši sugrađani. U drugom redu pak najenergičnije ustajem^ proti ovakovog protekcionizma privilegovanih elemena­ ta i tražimo, da se već jednom presta­ ne sa zapostavljanjem nas muslimana, koji smo isto toliko sposobni koliko pravoslavni ako ne bolje i da se od sada podjednako uzimaju u zaštitu i. interesi nas muslimana. T urska. Turska je 26. pr. mj. trebala potpisati’ । mirovni ugovor. Akcija nacionalista i boljševički pokret u Turskoj diktiraju I antanti potrebu skorog i definitivnog I riješenja istočnog pitanja, naročito kad I se jasno vidi • tendencija Turaka i svih muslimana, da se lislovi mirovnog ugo­ vora s&sviin izmijene. Međutim turski delegati, koji su trebali da budu 26. ju­ na ranim jutrom u Parizu, pošli su na put tek 25. Veliki vezir, koji stalno bo­ ravi u Parizu, predao je konferenciji mira memorandum s izvjesnim brojem 'opasaka na tekst mirov.nog ugovora. Veliki vezir primio je iz’ Carigrada tele­ gram, u kome se njemu javlja, da je odgovor Turske na mirovne uvjete go­ tov i da ni pod koju cijenu ne potpisu­ je mira, dok u Pariz ne stignu delegati Džemal paša i Rešid beg. Za slučaj, đa bi saveznici pokušali prisiliti velikog vezira na potpis ugovora, on to može uč.initi samo na temelju turskog odgo­ vora saveznicima. Glavne su tačke ovog odgovora sli­ jedeće: 1. Turska odbija davanje Tracije i Smirne Drčkoj i zato navada' religioz­ ne, historijske i etnografske razloge protiv grčkih zahtjeva. Turska traži, da grčko-turska granica ostane kao g. 1913.; 2. Turska priznaje neodvisnost Arme-‘ I nije i pristaje, da joj ustupi dio provin1 čija Van, Bitlis i Erzerum, ali traži za ove izgubljene teritorije naknadu; 3. Turska priznaje vladu Hidžasa i ( usvaja osnovu mandata nad Sirijom : i Mesopotamijom, ali traži, ’da turski delgati budu pušterti kao ravnopravni u komisiju, koja će određivati graI niče; 4. Turska pristaje u prinfipu na reI žim međunarodne kontrole Dardanela. ; ali traži, da bude zastupana u kontrol- . noj komisiji za Dardanela. Nadalje će turska delegacija još naknadno prote­ stirati protiv savezničkog riješanja pi­ tanja dardanelskih moreuzina, jer se to i riješenje kosi sa turskim suverenite- I tom. z Znajući, za ove turske protupredloge i saveznici šu u Boulogne sur Mer dali Grčkoj mandat, da napadne organizi­ rane čete Kemalpaše i da- silom svojih divizija počne provađati u ime antante versailleski mirovni ugovor. Turska je uzela taktiku zavlačenja kao Njemačka. G. Venizelos je zagarantirao saveznici­ ma, da će grčke trupe pobijediti sve struje, koje su u Turskoj protivne pot­ pisu mirovnog ugovora. Ali ovo nepomirljivo držanje ttyske delegacije u Parizu ima svojih poseb­ nih razloga. Turska računa na snagu muslimanskog svijeta Azije, Afrike i In­ dije. Većina muslimanskih plemena sto­ je na stanovištu, da Turska mora osta­ ti velika sila i da nije pravo, đa njenu ulogu na istoku preuzme Grčka. Vođa indijskih nacionalista Ganghi pos'ao je indijskom podkralju pismo, u kom pro­ testira protiv mirovnog ugovora, da će svi nacionaliste ustati protiv engleske vlade u Indiji, ako se Turska prisili na potpis versailleskog ugovora bez veli­ ke revizije, koju je najavila londonska vjada. Ne samo da će u tom slučaju muslimani- zastupati turske interese,’ nežo će oni za sobom povući i sva hindusla plemena. Zatim je podkralj pri­ mio memorandum od 92 uglednih sunitiskih muslimana, koji zahtijevaju iz­ mjenu ugovora s Turskom. U protiv­ nom će slučaju, veli se u pismu, pre­ stati priznavati indijsku vladu počam od 1. augusta, a za njima će poći i svi hinduski vođe. Ove su okolnosti prisilile saveznike, da obećaju reviziju ugovora s Turskom. Sad je pitanje, u koliko će se ova re­ vizija poklapati s interesima musliman­ skog svijeta. Saveznici su u svakom slučaju prisiljeni da pomirljivo djeluju među nepomirljivim elementima u ko­ lonijama. Znajući za pokret muslimana, turska sultanska vlada zavlači riješavanje istočnog pitanja i polaže velike nade u akciju Kemalpaše i njegovih trupa, pa u boljševičko nadiranje u Per­ ziju, zatim vjeruje u snagu muslimana iz Indije. Ali su saveznici ovlastili Grč­ ku, da ratuje na istoku. Oni nisu di­ rektno upleteni u rat većeg stila na is­ toku, nego igraju ulogu • mirnoga posmatrača. Saveznici su nepomirljivi. Turska je nepomirljiva. U tu nepomir­ ljivost ušlo je grčko oružje kao najvaž­ niji faktor. Veliki je vezir nedavno iz­ javio francuskim žurnalistima, da Turskaska nikad ne će pristati na mirov­ ne uslove. ugovora. Dakle, borba ima da se vodi. Istočno je pitanje ušlo u zadnju fazu svog konačnog riješenja. « Politički pregled UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. Sjednica ministarskog savjeta. Na današnjoj ministarskoj sjednici, koja je trajala od deset časova prije podne do /cdnog poslije podne. Ministar Unutraš­ njih »Djela referisao je o rezultatima svoje inspekcije u južnim krajevima i predložio mjere, kojima će se osigurati* javna bezbjednost u njima, a koje je Ministarski Savjet usvojio. Na sjednici je također usvojen predlog zastupnika Ministarstva Trgovine i Industrije o sporazumu Cehoslovačke Republike i naše Kraljevine o izvozu u Cehoslovačku. Ministarski Savjet raspravljao je pored toga druga važna pitanja, koja su bila na dnevnom redu. Demisija đra Trumbića. »Hrvat« se bavi pisanjem »Balkana« obzirom na glasine o demisiji đra Trumbiać i veli, da bi bila upravo narodna nesreća, kad bi Trumbić sada demisionirao, jer je danas potrebniji nego ikada, da se kon­ tinuitet naše vanjske politike ne preki­ ne i da ona ostane i dalje u rukama čo­ vjeka, koji se pokazuje dalekovidnim i gipkim diplomatom. U interesu je cijele Jugoslavije, da se glasine o Trumbićevoj demisiji ne obistine. Mađarsko rovarenje. Mađarska dru­ štva za obranu teritorijalnog integrV teta bivše Mađarske ne prestaju širiti propagandu u našoj Kraljevini. Ta se propaganda sastoji u rasturivanju raz­ nih brošura, u slanju špijuna, koji hra­ bre i draže mađarsko stanovništvo, a osobito mađarsko činovništvo na pa­ sivnu rezistenciju prema našim vlasti­ ma. Da je ta propaganda inspirisana od mađarske vlade najbolji je dokaz izja­ va dr. Josipa Ajtaija, ministarskog sa­ vjetnika. u mađarskom listu »Az Est«, da je najglavnija zadaća Mađarske, da u okupiranim krajevima podstiče i odu­ ševljava stanovništvo na ustrajnost u narodnoj borbi. VANJSKI POLOŽAJ. Nov rat na Istoku. Prema vijestima iz Carigrada Mustafa Kemalpaša nare­ dio je opštu mobilizaciju, kako bi bio u mogućnost: da napadne Francuze i Grke. Proširenje revolucionarnog pokreta. Iz Ancone stižu vijesti, da icvolucionarni pokret postaje sve žešći. Premda vladini izvještaji vele, da pokret jenja­ va, revolucionarno gibanje se naprotiv širi tako, da je zahvatilo i okolišna nije, sta Jesi, Chiaravallle 1 Siniglaghu. Ge­ neralni štrajkovi proglašeni su u goto­ vo svim ovećim mjestima, Vlak, koji je na 27. o. mj. išao prema Anconi, bio je napadnut od pobunjenika. Osam put­ nika je ranjeno, a pet ih je iste, noći umrlo. Sutradan, na 28. napadnut je je­ dan vojnički vlak. Jedan je poručnik ubijen, a tri su stražara teško ranjena. Prekjučer u noći jedna grupa pobunje­ nika navalila je na vojarnu karabinje­ ra bombama. Vojska koja je priskočila u pomoć karabinjerima, bila je sa obliž­ njih prozora napadnuta kamenjem i puščanom paljbom. Opazilo se. da su i žene sa prozora pucale. Revolucija u Sesi. U Sesi je buknuo ustanak. Pobunjenici su osnovali crve­ nu vojsku i preuzeli vlast u svoje ruke. Sve javne zgrade su zaposjednute od uštaša. Upravu građa, nakon što su ga pobunjenici zauzeli, vodi revolucionar­ ni konvent. U ustanku učestvuju repu­ blikanci. anarhiste i socijaliste. Sve br- i СтранаЗ. zojavne i telefonske te željezničke ve­ ze su prekinute. Na ulicama su podig­ nute barikade. Pri zauzeću grada došlo je do krvave borbe sa vojskom, koja je bila prisiljena preplivati rijeku, kad su pobunjenici digli u zrak sve mostove, ^roj žrtava je velik. Pobuna se širi u cijeloj provinciji. Na svim stranama bi­ ju sežestoki bojevi s vojskom, koja u svim okršajima podliježe, jer su i u nje­ nim redovima prevratni elementi u ve­ ćini. Šta stoji Albanija Italiju? Albanija košta Italiju od 1918. do sada oko se­ dam milijardi lira i oko stosadamdeset hiljada malarijom zaraženih vojnika i oko dvadesetpet hiljada umrlih od te bolesti, koji su ostavili svoje kosti u Albaniji. Pri napuštanju ostale su u unutrašnjosti Albanije ogromne količine raznovrsnog materijala na primjer: svi strojevi, željeznice, dokovi i dr. Ovaj gubitak ne ulazi u gornjih sedam mili­ jardi. Gubici Talijana pred Valonom/ Za posljednjih borba oko Valone Talijani su imali nada sve teške gubitke. Putnici, koji dolaze iz Prištine i Prizrena pri­ čaju. da su Albanci u pogranične kra­ jeve kraj naših granica smjestili svu si­ lu talijanskih zarobljenika. Talijana je za posljednjih okršaja palo'preko 300, a ranjenih imade preko 700. Zaroblje­ na su 4 talijanska pukovnika, te više drugih oficira. Kaši dopisi Kladanj, 4. jula. (Oduzimanje duhanskih dozvola). Bez ikakova povoda, bez razloga i temelja oduzimaju se duhanske dozvole musli­ manima i to sve pod potpisom, nekokova Šoltesa. Da se oduzimaju na teme­ lju min. naredbe od 11. decembra 1919. ne bi nam krivo bilo, ali se oduzimaju po nekakovoj ujdurmi. Ostavljaju se bogatijima, čak onima, koji su uz cio rat čuvali kuće i koji su se ratnim pri­ likama obogatili. Mi ovaj put izlazimo ovoliko u javnost. Poslali smo svoje žalbe na delegaciju min. financija, a isto i privr. narodnom predstavništvu u Beograd, neka i oni vide kako nas tu­ zlanska financijska direkcija usrećuje, neka vide kako se od slabog i siro­ mašnog oduzima a daje se bogatom. Cundo! Oštećeni. Pale, koncem juna. Za vrijeme prevrata prije godinu i po meni je dao žandarski vakmajstor na Palima g. Perković jednog konja go­ tovo krepana koji je bio vlasništvo žandarske postaje. Ja sam konja lije­ čio i hranio godinu i po dana, te sam na njeg potrošio preko dvije hiljade kruna. Prije osam dana dođe mi Risto Kovačević težak iz Ljubogošće rekav­ ši da je dragovoljac i da mu je g. ve­ terinar kod kot. ureda rekao da od mene oduzme konja i sebi prisvoji što je : učinio. Sve moje pritužbe proti ovom postupku kod žandarske postaje u Palima ostale su bez uspjeha. Pošto sam sa ovim neopravdanim i nezakonitim postupkom oštećen preko 2000 K tražim, da zem. vlada odredi, da se provedu izvidi o mojim navodi­ ma i da mi se moj konj odmah povrati ili doznači odšteta od 2000 K, ier ja nijesam dužan trpjeti štetu i snabdijeva­ ti konjima nazovi dobrovoljce. Kasan Kadrtć. Domaće vijesti PRENOS KOSTIJU VIDOVDANSK1H JUNAKA. Sutra poslije podne u 2Ч; sata stićiće vozom iz bratske Češke ostatci Gavrila Prin­ cipa i drugova, koji su svoj život žrtvovali za ideju, koja je nakon mora prolivene krvi postigla svo­ je ostvarenje. Od dulje se vremena sprema osobito Sarajevo, da se što dostoj­ nije dočeka ostatke vidovdanskih junaka, pa će taj dan po svojoj značajnosti biti jedan veliki dam u historiji našeg mučeničkog na­ roda. Dugo vremena su njihove kosti trunule u tuđini, pa će su­ tra, kad budu spuštene u krilo rođen« grude naći konačno svoj spokoj. Slava iml �.* ' ,■ • Број 172 Broi »ПРАВДА* — »PRAVDA* Стпана 4. Strana SLIJEDEĆI B.<OJ NAŠEG LISTA radi praznika u štampariji izaći će tek u subotu. Narodni poslanik g. Dr. M. Spaho ot­ putovao je prekjučer u Beograd, da prisustvuje sjednicama Parlamenta. Općinski izbori u Bosni i Vojvodini. Kad se usvoji izborni zakon, onda će doći, kako javljaju iz Beograda na red zakon o općinama u Bosni i Vojvodini, gdje se moraju provesti općinski izbo­ ri prije izbora za konstituantu. Drži se, da će se ti izbori obaviti najranije do konca mjeseca septembra, tako da bi izbori za konstituantu mogli početi is­ tom u mjesecu novembru. ; Javna zahvala. Ovim se najiskrenije zahvaljujem svima prijateljima i znan­ cima koji se prilikom bolesti raspitiva­ še za zdravije moga nezaboravnog oca ralimetli S u 1 j a g e P r i j e p o 1 i c a, a naročito onima, koji ga zijaret činiše i prilikom smrti njegovoj' dženazi pri­ sustvovaše. Također neka jc hvala i onima, koji me tješiše u ovoj preteš­ koj žalosti. Sarajevo, 28. juna 1920. Edhem Prijepoljac. Iz općine. Kako doznajemo premješ­ ten je g. tajnik Mehmedbašić sa uprave gradske aprovizacije u stanbeni ured. Ne znamo za sada još šta znači ovo premještenje nalon njegovog četirigodišnjeg poslovanja u aprovizaciji, do sada najtežeg u gradskoj općini i to stanbenom-uredu u kojemu je sada najzamršenije poslovanje. Držaćemo ovo u vidu i po potrebi ćemo se ponovo osvrnuti. Izdavanje šećera. Gradska aprovizacija javlja da će od danas izdvati šećer koji joj je stigao, izdavače se po 7« kg na osobu. Cijena će se kasnije objaviti. Ukinuće časničkih vagona na našim željeznicama. Ministarstvo saobraćaja ■ukinuto je kod osobnih vlakova dosa­ dama časnička odjeljenja pošto je pro­ vedbom demobilizacije ta uredba izliš­ na. Ta časnička kola bila su zaista u mnogo slučajeva posve prazna dok je u drugim vagonima bila stiska, do sa­ me nesnosnosti. .Bilo bi uputno, da se nešto učini, kako bi se stalo na put 1 onim »specialnim« vagonima rezervira­ nim za kurire i visoke goste, koji to u mnogo slučajeva nikako nisu pa da se tako napokon predusretne nesnosnim prilikama kod naših željeznica. Napo­ kon se mora i kod nas nešto učiniti, da sada, gdje nismo u ratu, putujemo, ka­ ko se drugdje putuje za vrijeme mira. Zahvala. »Gajretov« pododbor u Stocu se najtoplije zahvaljuje gg. udrugarima stolačke »Muslimanske Šte­ dionice«, koji su na' skupštini držanoj 28. maja 1920. svu čistu dobit od god. 1919. razdijelili u humanitarne svrhe sjetivši se i »Gajreta« sa svotom od K 5.000.—. Daj Bože, da ovo bude pri­ mjerom i drugim našim novčanim za­ vodima osobito onim sa većim kapita­ lom, te’da se bar djelomično ugledaju u ovaj naš mali novčani zavod. Vlasnici »Kavane Central«. Ovu kava­ nu najviše posjećuju muslimani, kako oni koji borave u Sarajevu, tako i oni koji dolaze iz provincije s poslom. Us­ prkos svemu tome g. Trbojević i Hadži Jusufagić ne nalaze za shodno da drže novine, koje ti gosti u prvom re­ du čitaju. Rijedak je slučai da se na stolu nade »Pravda« I »Hrv. Sloga«. Istina pretplaćeni su na 2 primjerka i »Pravde>, ali i ta dva rijetko se kada u procijepu nalaze. Nekoji su gosti za­ htijevali izravno od g. Trbojevića, da bar sada naruči i drži novine, koje oni čitaju, a on bezobzirno odgovara, da drži novine, 1. ;је on hoće i kdliko on hoće. Šta više, rekaa je prije dva tri dana jednom gospod'.m. koji jc zahtijevao da naruči te novne, da gosti sami kupuju novine i da ne reflektiraju na novine u kavani. Dužnost je svakog kavanara da u prvom redu drži one novine, koje njegovi gosti najviše čitaju, a onda i ostale, ali gospodin Hadžiiusufagić i Trbojević namlativši se para na drugoj strani, fućkaju na mušterije. Najbolje bi učinili svi oni, koji kava­ nu posjećuju, a svojih novina u njoj ne nalaze dovoljno ili nikako, da je jedno­ stavno sasvim napuste. Jer kad gosp. vlanici, nemaju toliko takta i uvidavnosti, da svoje mušteri­ je sami od sebe zadovolje, ovo bi bio najbolji ilačin kojim bi ih u tome pou­ čili. Kongres jugoslavenskih žena u Za­ grebu. Na kongresu jugoslavenskih že­ na prihvaćen je pravilnik, po kojem se osniva Narodni Savez Srpkinja, Hrvati­ ca i Siovenki, a sjedište će mu biti u Beogradu. Sva postojeća udruženja radiće ј dalje samostalno, ali će biti udru­ ženi u Savez. 11111 f1 Vršaća mašina prodajse se sa benzin metorom od 4 konjske sile, koja vrše za dan 50 metara. Do­ bro sačuvana, te vrlo malo rabljena. Upitati kod Centralna drogerija^ Braća Šahinagić Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3. (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. Kosi Luxuz-M automobil 24 HP s novim obručevima. 2 rezervna točka najelegantnije fazone može seopmah dobiti. Gosp. M. R. u G. Hvala Vam za priposlano. Kako vidite uvrstili smo. No­ vac nije potrebno slati. Nu budući do­ sta dobro vladate perom, a i pogledi su Vam dosta oštri i nazori bistri, iz­ volite nas se češće sjetiti sa rukopisom. Bratski selam! »PROMET* tehni industr. poduzeće dr. z. o. z. Ljubljana PAPIRNICA » HAMDIJE KOPČIĆA t X J X X X X X X preporučuje svoje bogato stovarište svih vrsta papira, kancalarijskog i T ♦ školskog pribora. — Narućbe se ❖ Ф obavljaju brzo i točno. Cijene umjerene. Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 OGLASI U .PRAVDI imaju najbolji uspjeh. »Pravda* Je jedini muslimanski list u na­ šoj državi. »Pravdu« čitaju svi muslimani. U vlastitom interesu je svakom trgovcu da oglašuje u „Р r a v d i“ Braća Sudžuhović, sabačije. Mehmeda Oruča, Visoko Porok uredništva. • Vršaća mašina prodaje se sa benzin moto­ rom od 4 konjske sile. Upitati kod Benzin 725/746 u željeznom posudu po 400 kg. uz cijenu K 39'— po kg. — Dospijeva kroz 14 dana. Narudžbe prima »PROMET* tehnič. industr. poduzeće d. d. Ljubljana, Gradišće broj 9. Krovni crijep (Dachsiegel) Ako trebate, tražite uzorke i ponude od zsombolyaške ciglane M. Bohn&Co Zsom - olya, Banat Трговина на велико и мало | свих земаљских производа | П Naslednici Рвгв Koštica Филијале: у Београду, Карађорђева бр. 3 у Варшави, Фолксал број 13. Централа се бави трговином земаљских производа на велико и мало, a филијале импортом и експортом разне робе. Филијала у Варшави врши исплате дознака за Пољску уз најкулантније услове. Потребне информације могу се добити увијек код центрнле у Босанском Вроду. || У Босанском Броду || Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dion. društvo u Sarajevu. Podružnica u Tuzli. Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,000.000. Pupilarno siguran zavod. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K 11,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavlja sve bankovne poslove najbrže i najpovoljnije. 47 Odgovorni urednik: F. ŠUlaka. Vh»«ik: Cutrurt Odbor »1 м. 0.« D, & 1. KajMć . ■ � https://kolekcije.nub.ba/files/original/3114566a6104258e6b78e0623298dd4b.pdf 4dbb1e0559cbc74cfb19ceae30876447 PDF Text Text Poštarina ц gotovom plaćena. POJEDINI BROJ 1 kruna. Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakioni odbor. Pretplata godiš. 120 kru­ na, na pola godine 60 kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. čekovni račun pošt.štedionice 1119. Broj 70 (175) Našim pretplatnicima Tokom prošlog mjeseca priložili smo svima našim cijenjenim pretplptnicama čekove poštanske štedionice sa ozna­ kom duga do konca juna t. g. Ujedno smo poslali popis sviju pretplatnika na­ šim mjesnim odborima, da pobiraju pretplatu i da opomenu one pretplatni­ ke. koji nam nešto duguju, da ne šalju samo svog duga, nego da nam i una­ prijed pošalju nešto pretplate. Danas u ovim teškim prilikama, kada je štampa, papir i poštarina besprimjer­ no skupa, nije moguće uzdržati lista bez stalnih pretplatnika, koji će svagda udovoljavati svojoj dužnosti. Zato smo se odlučili u buduće slati list samo onim pretplatnicima, koji nam unaprijed pret-' platu pošalju, te ćemo obustaviti slanje lista svima onim pretplatnicima, koji nam najdalje do 20. o. mj. pretplate ne pošalju. Na ovaj smo se korak odlučili teška srca, ali to smo prisiljeni učiniti, da nas ne zadesi sudbina mnogih naših listova, koji su uslijed nemarnosti svojih pret­ platnika morali propasti. ADMINISTRACIJA »PRAVDE«. Fiat iustitia! U '»Beogradskom Dnevniku« od 4, o. mj. napisao je g. Krsta Cicvarić čla­ nak pod gornjim naslovom, kojega ne možemo propustiti, da se na njeg ne osvrnemo. Sva štampa, svi političari, kao i cijela javnost, smatrajući agrar­ no pitanje jednom socijlnom nuždom, stavila ga je na tapet sa narodnim oslobodenjem. Ni jedno pitanje bilo ono političke, socijalne, kulturno-ekonomske ili prosvjetne naravi nije tretirano. ni izdaleka onoliko, koliko se tretiralo ovo pitanje. Ni za jedno se pitanje nije potrošilo toliko energije i vrlo žučne borbe koliko za ovo, a da se nije ništa učinilo za njegovo saniranje. Ni o jed­ nom se pitanju nije više riječi izgo­ vorilo i napisalo kao o agrarnom, prem­ da imade i prečih i važnijih pitanja od ovoga. Sva ova borba, sve pisanje i sve ri­ ječi uperene su proti jednoga dijela na­ roda, koji živi u Bosni i Staroj Srbiji, koji se trefio islamske vjere, ali iste krvi, istoga jezika i istih običaja kao i njegovi saplemenici, koji pripadaju is­ točnoj i rimskoj crkvi. Muslimani u Bosni i. Staroj Srbiji obespravljeni su uslijed nepravednog riješenja agrarnog pitanja i dotjerani su na prosjački štap, a da to osim nekoliko časnih iznima­ ka neće niko da prizna. U rješavanju agrarnog pitanja nje igrala ulogu so­ cijalna nužda, pa da se to rješavalo sa potrebitim državničkim razborom i hladnoćom, nego se uvijek posmatralo i posmatra se sa gldeišta partijskih in­ teresa, uslijed čega su se raspirivale strasti, pobuđivala želja za'otimačinom, oslabljivala pravna svijest i*uništavan Sarajevo, subota 10. jula 1920. (23. ševala 1338.) autoritet vlasti j moć ј rešpekt zakona. Osobito nam je milo da ovako dra­ Sva je naša kraljevina puna i feudal­ gocjeno priznanje čujemo izvan kruga nih i kapitalističkih veleposjeda, a na­ svojih istomišljenika. Zato dajemo za­ ročito su ogromne državne domene, pa ključnu riječ g. Krsti Cicvariću, s ko­ ipak je svo težište agrarnog pitnja pre­ jim se u ovom slučaju slažemo: neseno u Bosnu i Staru Srbiju. Zašto? »Ako hoćemo da budemo pošteni, aHrvatska je Puna latifundija, Slove­ ko hoćemo daradimo u smislu pravde, nija također. Banat, Bačka i Baranja ako nećemo da narod lažemo i da ubi­ isto, pa se ipak za ove pokrajine kroje jamo kredit demokratiji, ako nećemo druge uredbe ј odredbe, dok se Šumada dovedemo u pitanje mir u državi i dija, koja imade također vrlo mnogo da pripremamo teren za socijalnu re­ kapitalističkih i feudu sličnih latifundija voluciju, — mi moramo proglasiti da koje se obrađuju pomoću najamnika i agrarna reforma ima važiti za sve latiradnika, isključuje iz agrarne reforme. fundije, bile one feudalnog ili kapitali­ Lozinka, da zemlja pripada onome ko stičkog porekla, i za ćelu teritoriju na­ je obraduje, odnosi se samo na Bosnu še kraljevine, računajući tu i Sumadiju, j Staru'Srbiju. Zašto? pošto i u Sumadiji ima puno velikih imanja, koja se obrađuju pomoću na­ U Bosni nema deset veleposjeda, koji jamnika i nadničara, puno agrarnh mo­ bi se mogli mjeriti po svojoj veličini nopola, koje socijalna pravda osuđuje sa onima iz Hrvatske, Slovenije i Voj­ kao i feudalne posede. Inače, ako se vodine, pa ipak se bosanskim posjedni­ ne postupi u tome smislu, ako se agrar­ cima oduzima i pošljednji bus slobodne na reforma ne sprovede radikalno u sopstvenosti, dok se u drugim pokraji­ celoj državi, ođda poštenim ljudima, nama postavlja maksimum, u koji sć pravim i iskrenim prjjteljima naroda, ne smije dirati ili se ostavlja sve neI taknuto. Zašto? ne ostaje ništa drugo nego da sve ag­ rarno obespravljene pozovu da se sku­ Ako agrarno pitanje proističe.iz sope onako kao ono nekad čartisti u En­ I cijalne nužde, ako o njegovu riješenju gleskoj!’) zavisi budući mir i poredak u našoj I pravda se mora ostvariti, ona mora kraljevini, ako njezino blagostanje iz­ pobediti. pa ma šta bilo! Fiat justicia, iskuje ovo riješenje, zašto se posebne pereat mundus!« odredbe izdaju za Bosnu i Staru Sr­ biju, a zašto posebne za druge pokra­ jine? Napokon zašto se i na Sumadiju ’) Cartistički pokret u Engleskoj zo­ ve se radnički revolucionarni pokret, ne protežu odredbe agrarne reforme? koji se dogodio tridesetih godina pro­ G. Krsta Cicvarić, koji nama dlake šlog stoljeća, kojom se je prilikom od­ na jeziku, napisao je u »Beogradskom igrala slijedeća scena: I Dnevniku« ove riječi: Zbor je držan noću, pod otvorenim »Sa agrarnom reformom tamo gde nebom. Svi učesnici zbora naoružani. su vlasnici velikih imanja Srbi ili Hr­ Kad je rad zbora završen, glavni vod vati ide i suviše teško: na njih ne srne zapita: »Braćo, jesu li vam pune pu­ niko da udari; udara se samo na one ške?« »Pune su!« odgovori cio zbor koji su stranog porekla, a s najviše kuu jedan glas. Vođ nije' bio zadovoljan raži udara se na begove u Bosni, zato ovim odgovorom: »Braćo, pitam vas što su oni muslimani, zato što su »Tur­ jesu li vam pune puške?« »Pune su! ci«.« opet odgovorio cio zbor u jedan glas, i Mi smo ovu istinu neprestano ispo­ jedna puška puče. Vođ opet nije bio vijedali, mi smo je dokazivali uvijek, zadovoljan odgovorom. »Ama. braćo, svagdje i na svakom mjestu. Agrarne pitam vas jesu li vam pune puške?« uredbe i odredbe za Bosnu i Staru Sr­ Na ovo treće pitanje zbor odgovori biju izdaju se samo zato, da se musli­ jednim plotunom. »Takav odgovor ho­ manima otme zemlja, da se muslimani ću!« reče vođ zadovolnjo. obesprave. Mi smo g. Cicvariću vrlo zahvalni za ovako priznanje. Ovako je priznanje dostojno jednog Srbijanca, za Sarajevo, 9. jula. kojeg smo mi uvijek imali ispravne Prilikom svoga kratkotrajnog borav­ pojmove, da posmatra sve sa stanovi­ ka u Sarajevu preporučio je regent se­ šta narodnog i državnog interesa, a ne ljacima muslimanima i pravoslavnim, pita te kojoj vjeri pripadaš. Mi nijesmo da žive u ljubavi, jer da su braća, pa protivnici agrarne reforme i mi tražimo treba da se i bratski slažu i paze; isto i hoćemo riješenje agrarnog pitanja, ali je naglasio i u Zagrebu, a u Ljubljani se protivimo prostoj barbarskoj otima­ je rekao ove znamenite riječi: Kađ u čini i pljačkanju, te tražimo pravedno našoj domovini pravda i sloboda budu riješenje agrarnog pitanja; Vrlo smo podjednake za sve, kad naš orač na ugodno iznenađeni, ha je istinsko i pra­ njivi, radnik u tvornici, trgovac i obrt­ vedno, shvatanje agrarnog odnošaja nik, građanin I vojnik budu sretni i za­ počelo krčiti put i u redovima onih, koji dovoljni, a oni to mogu biti, onda će ta su proti nama sve oštrice svoje žučljisreća obasjavati našu svu braću. Prav­ vosti uperali i da je čak Jedan Krsta da. rad i vrijeme naši su pouzdani sa­ Cicvarić došao do uvjerenja, da je naveznici, koje ni jednog trenutka ne smi­ umljeni način riješenja agrarnog pita­ jemo gubiti iz vida. nja nepravedan i nečovječan i da je Ovako govori regent, ah Njegova ri­ sve dosadanje riješenje upereno proti ječi ne padaju na plodno tlo. Dok On muslimana, koje ne smatraju dijelom ovako plemenite misli iznosi i želt da jugoslavenskog naroda. Godina ii. država bude sretna i zadovoljna u pravdi, slobodi i jednakosti, dotle ne­ dostojni i nekulturni elementi prolije­ vaju muslimansku krv na sramotu slo­ bode i pravde, koju regent’ističe i za­ stupa. Njegove lijepe riječi najdrskije gaze i ruše neljudi i zvjerovi u ljudskoj spodobi tamo na granici Crne Gore u tužnoj Bileći, gdje brat brata divljački kolje i pali; Njegovo humano osjeća­ nje kaljaju barbarski napadaji podivlja­ log nebrata u okolici Sarajeva, Zenice, Brčkog, Cazina i t. d., a da ih ruka pravde energično ne zgrabi i pouči, da se carska ne poriče, već da pravda i sloboda moraju biti podjednake. Musli­ man orać na njivi nije siguran za ro­ đenu glavu, a kamo li za imanje (Bileća. Pecka), musliman trgovac i obrt­ nik nije siguran u svojoj kući i na svom dobru, već ga barbari napadaju i vri­ jeđaju (Sarajevo), musliman građanin i vojnik nisu ravnopravni u pravima i dužnostima građanina druge vjere, već se uvijek hotimice bagatelišu i,ponizuju. Da oni svi nisu sretni i zadovoljni, to je suvišno naglašavati, jer ih ne obasjava sunce pravde i slobode kriv­ njom današnje 'državne vlasti, koja ne­ će da silom pribavi rešpektovanje regentovih riječi, pravde i zakona kod svih brutalnih rušitelja temelja držav­ nih i kojoj nije pravda saveznik, kad je svakog trenutka gubi iz vida. Ovako mlitavo držanje vlasti pri ču­ vanju reda, pravde i slobode u Bosni i u Sandžaku, kad se radi o zaštiti mu­ slimana, na što se mi neprestano tuži­ mo, ali bez mnogo uspjeha, ne treba ipak da bude razlog sumnjanju u tačnost i iskrenost gornjih obećanja i iz­ java. jer; za ovim riječima monarho­ vim mora da stoji vlada, od koje oče. kujemo, da ono. što monarhu stavlja na usta, već jednom počne u zbilji provoditi pa da i muslimani osjete bla­ godati pravde i slobode podjednako kao i drugi elementi naše države. Mu­ slimanski elemenat neće imati puno ko­ risti od slatkih govora, on želi da jed­ nom vidi i djelom potvrđene riječi. Ne­ ka pozvani faktori promisle o svojoj dužnosti prema muslimanima i neka se ne tješe trpniom i šutnjom muslimana, jer »kad narod ćuti, nije dobro; ne priteži više, već popuštaj«, rekao je knjaz Miloš. Šta ovo znači? U našoj zlosretnoj, zemlji sve je mo­ guće. ali ovo, što se dogodilo u Mo­ staru na Vidov-dan, prelazi granice vjerovatnosti i dosiže sredovječni vjer­ ski fanatizam. Tamo je naime proslav­ ljen Vidov-dan na jedan osobit način, koji se mora osuditi. Uoči toga dana viknuo je telal po nalogu kot. predstoj­ nika, kojemu su valjda dobrovoljci sa­ općili takav program proslave, da na Vidov-dan moraju biti svi dućani za­ tvoreni. a prekršitelji ovog naređenja da će biti kažnjeni i zatvoreni. Musli­ �.PRAVDA — „ПРА8ДА* Strana 2 Стреаа mani nisu ni mogli ozbiljno shvatiti o- | državnim poslovima htjela vlada da si­ vaj nekulturni i netolerantni nalog mi- I lom produži apsolutističku vlast prko­ sleći posve ispravno, da se ne može seći volji narodnoj i ne dajući joj pri­ u Evropi tako što ni narediti, jer je dav­ like da dođe do izraza u slobodnim iz­ no prošlo ono srednjevjekovno pravilo: borima. Da bi parlamentarna zajednica cuius regio, illius religio, t. j. čija je težila odgoditi izbore što dalje, ne mo­ zemlja i vlada, onoga je ј vjera mje­ žemo vjerovati, a još manje ima vjero­ rodavna, Ali su drugačije msilili mo­ dostojnosti to. da bi pari, zajednica išla sa demokratima za tim ciljem, kako će starski rišćani. nadajući se da u ovom vremenu mogu silom naturiti i musli­ uništiti svaki značaj ustavotvornoj manima svetkovanje svojih svetaca. I skupštini, a po mogućnosti je i ne sa­ zivati, ako bi izbori ispali nepovoljno zbilja, koji se musliman usudio i dućan otvorio, bio je smjesta od p.o 1 i c i j e po samu vladu. Govori se, da se u ou zatvor odveden. Više musi, tr­ vom smislu sprema jedna odredba, ko­ govaca, koji ne htjedoše svetkovati ja bi se unijela u izborni zakon i koja jednog čisto srp.-pravosl. praznika i bi davala pravo kruni, da može i ne odati mu veće poštovanje nego li svo­ sazvati ustavotvornu skupštinu, ako iz­ me Bajramu, bili su zatvoreni i pro-u bori dadu protivan rezultat, nego ga gonjeni od policije. Ovaj nečuveni i vlada očekuje. Time bi suverena pra­ sramotni slučaj tjesnogrudnostr mostar­ va пагоДа na donošenje ustava bila ske pojicajske vlasti iznosimo -na javu potpuno izigrana, a vrata današnjem osuđujući ga najoštrije i pitamo zemalj­ begkonju još više otvorena. Mi ne mo­ sku vladu, je li ovo učinjeno sa njezi­ žemo vjerovati, da bi nam pari, zajed­ nim znanjem i kako ona misli o ovom nica ovaku sudbinu snovala, pa zato Skandaloznom postupku mostarskog očekujemo objašnjenje u ovoj stvari. prdestojnika. Smije li se ovako šta do­ gađati? .SRPSKOJ RIJECI«. I^oznato je, da ovdje u Sarajevu nije Na perfidne napadaje »Srpske Riječi« niko htio ni da čuje za onu zloglasnu u broju od subote izjavljujemo u inte­ vladinu naredbu o zatvaranju dućana resu istine sa strane našega uredništ­ nedjeljom, ali je ipak vlast pokušala, va, da Dr. Eugen Sladović pl. Sladoda nametne svetkovanje jednog kršćan­ evičkj nije inkada pisao u našem listu skog praznika i muslimanima. Ovo nao drž. zaštiti djece ni s potpisom ni mećanje kršćanskih blagdana simpa­ hez potpisa, pa prema tome nije mogao tično je za raspoloženje naše vlasti, i ni pisati članaka protiv državne oblas­ da nisu muslimani i Židovi protestirali, ne zaštite djece i mladeži. »Srpska Ri­ ko nam jamči, da sutra ne bi došlo na­ ječ« bi trebala kao javno glasilo da i ređenje o svetkovanju Božića. Uskr­ sa svoje strane pozove' rečenu držav­ sa i t. d. nu instituciju, da javno položi račun o Imajući možda ovako »kulturno« usvom djelovanju, kako je to naš list niiiciranje naše države mostarski do­ učinio, a ne da zaplotnjački pokriva rad brovoljci zapovjedili su predstojiiiku, jednoga Srbina, a napada Hrvata. Ta­ da izda onako famozno naređenje, koje ko se, gospodo, ne građi narodno je­ je nažalost silom ovaj put provedeno. dinstvo. Ovdje u Sarajevu nije vlast ovakog ko­ raka ni preduzimala pa pitamo zem. vladu, kako je u Mostaru moglo ovako I nesmišljeno naređenje vlasti uslijediti i hoće li začetnici ovakih nekulturnih | ■ netolerantnih pokušaja biti pozvani Skupština u Konjicu. U petak, 2. o. na odgovornost? Hoće li i u Mostaru mj. održala se u Konjicu velika skup­ policija biti poučena, da ovo nije »hriština naše organizacije, na kojoj su šćanska država« i da u njoj ne mogu bili izaslanici našeg Centralnog Odbo­ biti hrišćanski blagdani opći narodni' ra i to Presv. gospodin H. H. Ibrahim sveci, na koje mora svako radnje žaef. Maglajlić, muftija iz Tuzle i pred­ tvarati? Ko odlučuje u ovoj zemlji? Da sjednik Centralnog Odbora sa našim li zakonita vlast ili jedna izvjesna kli­ glavnim urednikom g. Sakib ef. Korka? kutom. I ako mjesni odbor u Konjicu Iz naše organizacije. BilješhE. JE LI ISTINA? Čitamo u beogradskim novinama, je­ dnu teško vjerovatnu vijest o odlaga­ nju izbora za Konstituantu čak do pro­ ljeća Ili jeseni iduće godine. Teško nam je vjerovati u Ovako hotimično izigra­ vanje narodne volje i glasa sa strane koncentracione vlade, kojoj je glavna zadaća: spremiti sve nužno za izbore, da se što prije čuje narodni sud u usta­ votvornoj skupštini. Sramota bi bilo za našu mladu demokratsku državu i desavuiranje regentovih riječi danih na­ rodu u proklamaciji kao i obećanja pri­ likom1 skorašnjeg triumfalnog puta, ako bi bez pitanja naroda i bez ikakva učešća masa preko svojih zastupnika u nije imao vremena, da obavijesti sva sela konjičkog kotara, opet se je saku­ pilo toliko svijeta, a naročito naših te,žaka, da je dosta veliko dvorište i sve sobe sa dershanom ovdašnje medrese bilo dupkom puno svijeta, koji je do­ šao, da čuje što mu nose naši delegati i da iznesu svoje želje i tegobe. Predsjednik mjesnog odbora gosp. H. Ahmed ef. Kasumović otvara skup­ štinu i predstavlja gospodu izaslanike, koje prisutni pozdravljaju burnim »Živ­ jeli!«. Na njegov predlog skupština iza­ bere jednoglasno za predsjednika skup­ štine gosp. muftiju Maglajlića, koji se zahvaljuje na mnogobrojnom odzivu, a onda u oduljem govoru crta prilike i uzroke, zbog kojih se je pokazala nuž­ da, da se muslimani B. i H. posebno organizmu. Zatim je u kratkim crtama izložio opći politički položaj u našoj državi, što se je sa osobitim interesom F E LJ f O N. ; A- Hifzi BjeFevac; Rene Logotetides. (6d Jedan čas im se činilo, kao da su čuli vesla, a onda da je neko lupao u zid kao kada se nešto ukucava. No nikakva znaka. Jednom im se učinilo, , ! kao da se je neko pojavio na prozoru, a Reni se je pričinilo čak, da vidi nekakvu prikazu na zidu, j gdje hoda između šiljaka. ♦ »Vidiš li ti šta Zija?« pitala ga Rene, a on drhćući odgovarao: — Ne, ne vidim ništa. Oči su me već zabolile.« «... kao da vidim neku prikazu na zidu... • šaptala je pridušeno Rene. U istinu nije ništa bilo. Niti su se čula vesla, niti je ko lupao o zid, niti je ko hodao između ši­ ljaka. Sve prikaze što su ih oni vidili bile su op­ tičke varke, slike njihovih uzrujanih živaca. Kiša je sitno rosila, ali je bilo ipak prilično vidno, jer je mjesec iza oblaka bio. Vrijeme je pro­ lazilo polagano, vrlo sporo u očekivanju, nadanju, strahu. Najednom Rene upita ZIJa-a »Ne vidiš? Bi­ jel znak na prozoru I« Zija se prene: »Vidim... On jel.. »A sada?« upita Rene. Zija se digne, pomakne se naprijed i u isto vrijeme spotakne o dasku. Bpoj 175 Ero; saslušalo. Iza njega je govorio gosp. I Iza toga je odgovarao na upite poje­ Sakib ef. Korkut, koji je tumačio pro­ dinaca gotovo isključivo težaka i upuI ćivao ih. kako treba u pojedinim zgogram organizacije točku po točku i upozorto Snijet na razliku između apso­ . dama raditi. Rekao im je, da se sva­ lutističkog režima propale Austrije i kom zgodom, gdje ne budu znali ili režima u slobodnim, demokratskim i na , mogli sami da nešto postignu bilo kod strogo ustavnim temeljima sagrađenim koje vlasti, da se obrate na mjesni od­ državama. Govoreći o odnosu organi­ bor ili na Radni Odbor Organizacije, zacije prema ostalim strankama ističe, kojima je dužnost prema prilikama i u da stojimo na stanovištu narodnoga i koliko im to bude moguće svakom mu­ državnog jedinstva ј da u tom pravcu slimanu pomoći. i radimo, ali tražimo za sve građane Time je završila ova u svakom po­ (naravno 1 muslimane) naše države gledu impozantna skupština naše Or­ jednaka prava i jednake dužnosti. Sto­ ganizacije. Naš dični predsjednik muf­ ga smo uvijek i u svako doba spremni tija Maglajlić zahvalio se prisutnima na raditi zajednički sa svima onima, koji sjajnom odzivu i zamolio ih da se mir­ budu istoga mišljenja kao i mi i koji i no raziđu svojim kućama. Svijet potpuno zadovoljan svim, što je čuo'od ..nas muslimane kako u B. i H. tako i u čitavoj našoj državi budu smatrali pra­ svojih prvaka i uvjeren, da sudbina isl. vom braćom i jednakopravnim građa­ svijeta počiva u sigurnim rukama, ra­ zišao se u potpunom redu uz urnebesno nima i u tome pravcu budu prema mu­ klicanje Organizaciji i delegatima gg. slimanima svoj rad i postupak udešamuftiji Maglajliću i Sakib ef. Korkutu. vali. Iz Sandžaka i Makedonije. Zlostavljanje muslimana u Sjenici. mandu, jedne puškom druge toljagom. Prebiše ruku trgovcu muslimanu Kuji Preliću i istomu prebiše šesto desno ■ rebro, a za njime spremiše u postelju Bajru Jakubovića Г Rasirha Fiuljanina. Sreća te se drugi ne desiše kod kuće, ista bi im zla nagrada bila. Sve je ovo načelnik sreza našeg mirne duše pra­ tio, a naređenje besumnjivo je od ov­ dašnjeg komandanta mesta, jednog sreskog pisara, naravno u Sporazumu g. načelnika i naše braće pravoslavnih,! po čijem zahtjevu nama g. načelnik pružje oduže, da se lakše uzmognu (provesti nasilja nad nama. Što se tako s nama radi, nikom ništa nismo krivi, a gospoda, koja sobom sude po ulici s. krbačom u ruci, nikom odgovarati nema, na sve tužbe vast drijema. Eto na primer u selu Brnjici srez sjenički ubio ie jedan pravoslavni muslimana trgovca i zemljoradnika, i taj nikom ne odgovara. Ovakih zlih djela ima mnogo, a za njih se ne odgovara. To su gosp. uredniče modemi zlikovci, koji nakon svojih zlih djela slobodno šetaju, a mj lojalni državljani muslima­ ni, moramo trpjeti za nedjela, koja po­ eni jedan zloglasni komit Mehonjić, koji štetu nanosi svakom bez razlike vjere. To je ono, što lojalan odgovara za neđela zlikovaca. Gdje je pravda? Zar smo krivi, što smo živi? Cijenjeni uredničke! Puni nade da će Vaš cijenjeni list bar koliko je mo­ guće naći nama muslimanima u San­ džaku utjehe i prava, šaljemo Vam oI vaj nama gorki dopis. Kako je poznato i cijelom svijetu, odvajkada u ovim kraI jevima nije bez vuka ili hajduka. Ali isto je poznato cijelom svijetu, da od strane vlasti nije nikad u ovim kraje­ vima nastradavao lojalan državljanin, pa danas ovdje ima i toga, samo što j je jedna razlika, a to je što lojalan odi govara za nedjela zlikovca i što iro' derni zlikovac ne odgovara za svoja I nedjela. Možda ćete se, gosp. uredni| če. pitati, kakav ie to moderni zlikoI vac, ali ne razbijajte glave, odmah će­ te saznati. . Na 18. juna t. g. pala su 3 Crnogor­ ca u srezu sjeničkom kod sela Trijebinja. Kako se moglo saznati, svu tro­ jicu su ubili komite zloglasnog . vođe Jusufa Mehonjića. Ovaj tragični doga­ đaj zbio se po prilici jedan sat daleko od seJa Trijebinja, i naša vlast, mjesto da počne stvar svjesno ispitivati, ona bez ikakva oklijevanja .pokupi po za­ htjevu naše ovdašnje braće pravoslav­ nih oružje od nas lojalnih muslimana trgovaca i veleposjednika, koji smo to oružje posjedovali sa dozvolom i to ’ oružje, koje se nama oduže, dade našoj pravoslavnoj braći, koji su najvtši naši protivnici, a ovi s pomoću državnih službenih organa navale na selo Trijebinje te udri tuci ovdašnje muslima­ ne. njihove žene i djecu, a zatim ih onake isprebijane potjeraj u haps. Pa da se s tim zadovoljiše, ne bi bilo mu­ ke, već znajući da su nam bez oružja prazne ruke pođoše j u Sjenicu u ne­ djelju 20. o. mj., uhvatiše Džanka Pašovića trgovca marvom i posjednika, usred bijela dana nasred čaršije te udri, a kad su se zadovoljili, onda su zvali vojnike, koji 'su njihovim nagovorom isto djelo nastavili. Pa i to bi se pre­ boljele, ali u ponedjeljak 21. o. mj. zašla je vojna patrola s pomoću sreskih pandura i sazivala najuglednije građa­ ne muslimane te odveđavši ih u ko­ „Kuda ćeš Zija?" upita Rene u strahu. — Ti ćeš ostati na svome mjestu. Ja idem pod prozor, pa ću ti dati znak« ... I Zija se potrbuške izvuče. Skoči brzo preko dvorišta pod zid, a onda legne. Bijel rubac ostao je na zidu u prozoru. Jedan čas ležala je Rene zaustavivši dihanje i očekujući šta će se dogoditi. Međutim je Zija na spušteno uže popeo se na prozor i mahnuo rubcem. Papadoplos je bio na zidu među šiljcima držeći kraj užeta. Rene, pužući pređe preko dvorišta. . »Brzo Rene!..« šapne Zija pružajući joj ko­ nopac. Rene uhvati uže, a Grk povuče uza zid. Zija joj pruži ruku; ona je dohvati i popenje se na prozor. »Ti ćeš ostati ovdje... « reče Zija i dohvati uže, koje je Grk vukao sebi. Reni dah stane. Kiša počne ponovo padati, oblabi se navuku, kao da su htjeli popioči im u opa­ snoj igri života i mrakom sakriti njihov bijeg. Uže se opet spustilo a Rene ga dohvati i poč­ ne se uspinjati uza zid. Svu snagu prikupila je Re­ ne u onaj čas gledajući u svoga spasitelja, koji je snažnim rukama vukao uže sebi. I jedan čas pa je Rene bila u njegovim rukama.. »Povežite se konopcem po pasu, da vam se ne izmakne iz ruku... « reče joj Grk hladno kao da obavlja najobičniji posao. Rene posluša i drhćući omota se užetom oko struka. Razbojničko doba. »Jugoslavija« od 8. o. mj. donosi čla­ nak pod gornjim imenom, kojeg djelo­ mično donosimo: »Svijet je podivljao. Tomu je divljaštvu pogodovao dugotrajni svjetski rat, u kojemu je čovjek morao biti i bio je zvijer, ј to tim opasnija, što je »civilizovaniji«. Najveći je pak uzrok divljaštvu manjak pravoga vjerskoga odgo­ ja, proti komu se urotio cijeli »napred­ ni« svijet. Bez toga će se malo po malo pretvoriti ova kruglja zemaljska u raz­ bojničku špilju, gdje vlada sama smrt »A sada!..« zapovjedi Grk ,— »ja ću vas spu­ stiti niz zid u čamac. Doli je već Zija-bey . ..« Rene pogleda. Na jednoj strani u polumraku ružna izgleda stara kućetina, u kojoj je proživila četiri godine i s kojom se sada rastaje, da pođe u slobodu, ili smrt, a na drugoj strani pred njom ve­ liko, nepregledno more, uspavano, tiho, mirno u noćnoj tišini. »U ime Bogal .. reče Grk i uzme Renu po pasu. Rene se spusti niz zid najprije držeći se ru­ kama za šiljke a ondo prihvati grčevito konopac, koji ju je sve više stezao po pasu. Grk je spuštao polagaeo i oprezno, da mu se kovopac ne izmakne iz ruke. Rene oćuti studen, a malo zatim je stajala u čamcu, kojeg je Zija privukao zidu. Čamac se za­ ljulja i njoj se učini, kao da se je voda u nj zalila. Zija je brzo odveže i Grk poče vući uže da se i on spusti. More je hučalo i ljuljalo malim čamcem, da ga je Zija jedva držao do zida. Rene je sjedila na sre­ dini čamca, a strah i bojazan sve je više obuzimala, silno i beskrajno more je hučilu i njegovi se vali razbijali o zidine zatvora i zapljuskivali čamac. Najednom kraj njih nešto pljusne, čamac se zaljulja i Zijau se istrgne iz ruku lanac kojim se je za zid držao — Grku Papadoplosu puklo je uže i on se srušio u vodu. Struja je zahvatila čamac, — Rene poletila Zija-u i grčevito mu se ovila oko vrata. Čamac se ljuljao na uzburkanom moru i iz­ gledalo je da će ga prvi jači val prevaliti. �u poj 175 -- Broj i okrutnost. Posljedice divljačkoga ra­ ta manjkavost uzgoja osjećaju se veo­ ma teško i u našoj hovoj državi. Po­ svuda jauk i leiek i vapaj u pomoć proti mnogobrojnih razbojnika svake dobi i staleža. Hajdučka je krv uza­ vrela čak i u nježnom ženskom spolu, što nam dokazuju ne malobrolne tjera­ lice za ženama i djevojkama u raznim krajevima predratne kraljevine Srbije i Crne Gore, što se odmetnuše u haj­ duke. čovjek se snebiva, kada čita i one mršave izvještaje o »hvatanju raz­ bojnika«. Kakova je »hezbjednost« ih južnoj Srbiji. Macedoniji i Crnoj Gori, o tom je suvišno i govoriti. A ni po drugim krajevima ne vlada uzoran red. Treba samo pročitati nekoliko bro­ jeva sarajevske »Pravde«, da se u ču­ du zapitaš: gdje smo, u kojemu dijelu svijeta i u kojemu vijeku živimo? Ima li ova zemlja kakovu bilo vladu i ako ima šta ova radi? Sudi li ovdje, sud ili puška, nož i bomba? Ako su vlada i sud nemoćni, čemu će nam onda? Za­ što se mirnom svijetu ne podijeli oruž­ je kao ј napadačima, da sam brani svoj imutak i život? I silesija takovih pita­ nja mogla bi se staviti na one. koji su odgovorni za javni poredak u ovoj državi, pojedinim pokrajinama, gradovi­ ma i selima. Žrtava razbojničkih na­ padaja imade posvuda, ali čini se, ni­ gdje više koliko ii muslimanskim kra­ jevima. Muslimanski je elemenat već posve zdvojio, jer na svaki njegov va­ paj za pomoć zapraskaju s nova puške, zasjaje noževi itd„ ukidajući nove ži­ vote s površine ove zlosretne zemlje, koja je vazda krv pila i još je se nije dosta napila. .Mjesto da vlasti energič­ no istupe proTi hajdučiji, one ju moral­ no podupiru ostajući gluhe na jek umi­ rućih. plač udovica i siročadi. Izdaju se silne svote na vojsku, žandarmeriju i policiju, a svakim danom vlada sve veća nesigurnost Čak i tamo, gdje je opasne individue vrlo lako uloviti, jer se bez ikakova straha šeću među mir­ nim svijetom. Nije se ni čudili, što se ubijstva i raz­ bojstva množe, kada čovjek prati huškačko pisanje posestrimskih i pobratiskih listova »Srpske Zore«. Oni ne samo da potiču masu na krvoprolića, već i sarne ubojice uzimlju u zaštitu terorišući suce, da sude po njihovim instinktima, a ne po zakonu i Svojoj savjesti. Stoga i ova besavjesna štam­ pa nosi veliku odgovornost za nedjela, što se počinjaju iz vjerske i nacionalne mržnje, osobito na muslimanima. Vla­ da i gore pomenuta štampa se trude, kako bi ušutkali glasove vapijućih na­ zivajući ih kojekakovim imenima, a ne će da jednom načine kraj neredima, koji slabe ugled vlasti pred našim na­ rodom i ugled naše države pred vanj­ skim svijetom. Kod mirnoga se građan­ stva obavljaju premetačine, odnose i one sredovječne kubure, koje su dav­ no na tavanu zahrđale, a razbojnicima se ostavlja oružje, da lakše izvršuiu svoja »herojska« djela sve pod izgo­ vorom. da se »1914. ne može zabora­ viti«. Trebalo bi da se jednom otvore­ no kaže: ne ćemo reda, već hoćemo, da mase udovolje svojim instinktima, što ih Čokorilo ' neprestano uspiruje. Ako nije tako, onda neka djelom poka­ žu, da hoće red i zadovoljstvo u ovoj zemlji I državi, Šta radi beogradska vlada? Šta rade naši zastupnici? Zašto šute? Kamo ih među narod, komu se narinuše za »poslanike«? Čekaju li valjda, dok i pod njihovim stolicama ne plane vatra. Pravda i čast naše dr­ žave traže, da se već jednom ganu, dok još nije prekasno.« Politički pregled UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. Zakon o budžetu. Parlamentu je predložen zakon o budžetu za godinu 1919. i 1920. Rashodi su iznašali jednu miljardn i 558 milijuna, a prihodi redo­ viti i izvanredni 715 milijuna. Prema to­ me je bio manjak od 843 milijuna. Me­ đutim tokom 1919. ј 1920. porasli su dr­ žavni rashodi u deficitu na 2 miljarde dinara. U budžetnoj godini 1920. j 1921. iznose rashodi 3 miljarde 394 milijuna 356 hiljada pet stotina i nekoliko dina­ ra. Na vanredne izdatke 803 milijuna. Proračun vojnog rflinistarstva iznosi 1 milijardu 120 milijuna, vrhovna držav­ na uprava 963 milijuna. Ministarstvo fi­ nancija 703 milijuna, ministarstvo sao­ braćaja 324 milijuna. Proračun za mi­ rovine i doplatke iznosi 304 milijuna. Ministarstvo pravde, imade proračun ПРАВДА* — .PRAVDA, 44 milijuna, neiistarstvo vjera 12 mili­ Grci potučeni. Javljaju iz Londona, juna, ministarstvo unutarnjih poslova da je turska vojska harne tom potukla 39 milijuna, ministarstvo nar. zdravlja Grke kod Bergama. Poginulo je više 69 milijuna, ministarstvo inostranih dje­ hiljada grčkih vojnika. la 7 milijuna, ministarstvo građevina Otpor Turaka u Trakiji. Kako engle­ 105 milijuna, ministarstvo pošta i brske novine javljaju u Trakiji turske na­ zojata 121 milijuna, ministarstvo po­ cionalističkih četa. Tajar, poručio je ljoprivrede 56 milijuna, ministarstvo šu­ tiv zahtjeva antante. Vođa turskih na­ ma i ruda 106 milijuna, ministarstvo tr­ cionalističkih četa, Tailar, poručio je govine 16 milijuna, ministarstvo za so­ preko carigradske vlade saveznicima, cijalnu politiku 74 milijuna, ministar­ da se Turci spremaju na otpor, te da stvo za agrarnu reformu 43 milijuna, će prije dići u zrak starodrevno Driministarstvo za ishranu i obnovu zem­ nopolje nego li će izručiti antantinim ili lje 4 milijuna, ministarstvo za ustavo­ grčkim četama. tvornu skupštinu 455.000 dinara. Državna uprava u Mesopotamiji. O Rezervni krediti budžeta 20 milijuna uređenju državne uprave u Mezopota­ i 500 hiljada. Prihod: Carine 402 milijumiji javljaju londonski listovi, da Mezo­ ' na.* Potrošarina 129 milijuna. Dobitak potamija dobiva samoupravu sa dr­ i na novcu 906 milijuna. Prometan porez ' žavnim vijećem, na čelu koje stoji a4 milijuna. Brodarstvo 511 milijuna. rapski predsjednik. Narodno predstav­ Porezi 2 miljarde 116 milijuna. Držav­ ništvo biće birano. na privreda 725 miliiuna. Različiti pri­ Pred boljševičkom invazijom u Indiji. hodi 10 milijuna. Prema tome јб prihod Javlaju iz Londona: Perzijske novine 3.884,177.798 dinara. Deficit iznosi 110 donose, da je došlo do sporazuma iz­ milijuna. među Kučuk-hana i boljševika. Po to­ Politička situacija. Politički položaj, me ugovoru bi boljševici pomogli Kttbar prema pisanju beogradske štam­ čuk-hanu, da postane predsjednik panpe, za posljednjih dana nije osobito ja­ perzijske republike, samo se ne smije san. Ima nekoliko važnih pitanja da'se miješati u unutarnje stvari. Kao revani iješe, a glede kojih je podijeljeno mi­ che Kučuk-han bi se angažovao, da se šljenje unutar same vlade, između :1a- | dopusti slobodan prolaz boljševičkim nova demokratske zajednice, i to na- l trupama u Mesopotamiju i Indiju. U ročito u pitanju pokrajinskih vlada, ag- I engleskim krugovima se smatra .da je rame reforme, te pitama regulacije ’zcilj ove politike, da se vrši presija nad voza. — Čim se vrati dr. Korošec, Koji ’ Engleskom, jer ako bi blojševicima us­ je otputovao u Prilep na otvorenje jed­ pjelo da prevedu trupe kroz Perziju na ne nove željezničke pruge, nastavit će Indiju, onda bi interesi Engleza bili ja­ 'se redovita zasijedanja ministarskog ko ugroženi. Perzija je već prije neko­ vijeća, na koiiina će pasti važne odlu­ like mjesci stavila do znanja Engleskoj ke. Neki beogradski demokratski listo­ da ne odgovara za svoju sjevernu gra­ vi kušaju da izrabe jučerašnji odgovor nicu. ako ne budu imali brodovlje u ministra pravde Trifkovića na interpe­ Kaspijskom moru. Britanska pomorska laciju dra Svetislava Popovića u svoje misija poći će da se pozabavi tiješenjem agitacijone svrhe, htijući na silu stvo­ ovoga pitania. Međutim postoji boja­ riti spor između radiakla i Narodnoga zan, da ne stigne prekasno kluba, koji da je već. prema demokrat­ Italija I Albanija. Javljaju iz Lugana: skim informacijama, zaključio istup iz Između Italije i Albanije postignut je koncentracijone vlade. Prema informa­ sporazum. Talijanska vlada priznaje cijama na nadležnom mjestu sve su te albansku vladu u Tirani, Albanija up­ vijesti lišene svakoga temelja. Izjava ravlja nezavisne svoje provincije. Tali­ g. Trifkovića bila je samo općenitog janske čete evakuiraju sav albanski te­ značenja, a da je i imala onu važnost, ritorij, priznaje se sloboda albanskom kolu joi demokrati hoće da dadu, radi­ narodu, dopušta se Italiji da zapsjedne kalna stranka ne bi se s njome identi­ otok Sazeno u Valonskom zatonu. ficirala. Sastav pokrajinskih vlada. »Novosti« javljaju iz Beograda, da će se ovog tjedna riješiti pitanje sastava pokrajin­ skih vlada. Ministar predsjednik Vesnić je izjavio, da priznaje valjanost Hajderovići, (kot. Maglaj). ! pakta od vremena pregovora za kon­ škola mejhana — učitelj birtaš. — i centracionu vladu prema kojem se po­ Kako je naš narod nepismen, a zbog I krajinske Ivlade imadu sastaviti . po toga i zaostao u svakom pogledu, ne j ključu sastava centralne vlade u Beo­ treba ovdje ni napominjati. Svaki prija- j gradu. telj naroda i njegova blagostanja radi ' Sastanak dra Trumbića sa grofom na pridignuću tog kukavnog i izmuče- j Sforzom. Listovi javljaju iz Spa. da nog naroda. Škola je u tom pogedu i su se 5. o. mj. dva puta sastali ministri najpozvanija da ona doprinese svoj dio vanjskih posala grof Sforca i jugosla­ na oltar narodne prosvjete. No, ako venski ministar vanjskih posala dr. Trumbić i dulje razgovarali pred no- - hoćemo da škola izvrši svoju zadaću treba da bude na svojoj visini i da uvinarima, ako i u nekoj udaljenosti od čitelj bude pravi predstavnik te najvaž­ njih. Govorio je većinom grof Sforca, nije ustanove. A kako je kod nas? Ma kojeg je dr. Trumbić nekoliko puta na da ovdje postoji narodna osnovna ško­ kratko prekidao. Izgleda, da ga je na­ la, ona ni ukoliko ne udovoljava svome govarao, kad su se razišli, rukovali pozivu. Ne može postići ni postavljenog su se. Cilja dokle god sami učitelj nije na oNaši odnošaji š Rumunjskom. Pred­ noj visini na kojoj mora, da bude, ako sjednik ministarskog savjeta g. dr. Veshoće zbilja da nešto učini na polju na­ nić primio je danas g. Laugo Haskano, rodne prosvjete. Još kad se istakne poslanika Rumunjske, koji se pred dva konzervatizam našeg musimanskgO; di­ dana povratio sa kratkog dopusat u jela naroda prema školi, ne treba ni is­ Bukareštu. G. rumunjski poslanik izja­ ticati koliko ovom kraju šteti osoba uvio je tom prilikom, da mu ie naređe­ čitelja — škol. starješine A. ef. Barano, da u ime predsjednika rumunjske lića. vlade g. generala Avarescua i g. mini­ Svaki kulturni čovjek, svak civilizi­ stra spoljnih poslova Take Jonescua rana država ide za tim, da uništi i is­ uvjerio našega predsjednika ministar­ trijebi otrov čovječanstva — alkoholno skoga savjeta, da će politika kraljevine piće. Naš gosp. učitelj kao, da se rodio Rumunjske hiti upućena k razvijanju u divljem svijetu, kao da nikad ni došao što ntenzivnijih i srdačnijih veza prija­ nije među kulturno drjuštvo. kao da teljstva između Rumunjske i našega nije službeni organ — narodni prosvjekraljevstva. titej. On iz dana u dan lije i pije ne oG. predsjednk ministarskog savjeta bazirući se na narod, kojemu treba da dr. Vesnić primio je sa zadovoljstvom bude vaspitač niti mu je i najmanje kao to saopćenje g. Laugo Haskano. da gg. učitelju stalo do javnog mnijenja, ne Avarescu i Take Jonescu goje takve misleći na zk> koje tim svojim postup­ osjećaje izjavljujući, da će se i vlada kom prouzrokuje. Taj se narodni »mu­ kraljevstva SHS. nadahnjivati istim čitelj« uza sve opomene od strane na­ dahom u svojim odnosima s Rumunj­ roda usprkos prijave kot. uredu ne mo­ skom. s kojom ga vežu danas još tjesže da otrese te mane, tog demona na­ niji životni interesi, nego je to bilo u rodnog blagostanja bar na javnim mje­ prošlosti. stima. kao ni u hramu prosvjete — u VANJSKI POLOŽAJ. narod, osnov. školi. Mjesto da bude uPobjede Kemal paše. »Daily Mail« zor u svakom pravcu, da sam prido­ prima iz Carigrada vijest od 5. o. mi.: nese štogod za odstranjenje ovog zla, Turske revolucionarne čete zaposjele mjesto da poučava narod riječima o su Beikos koji se nlaazi na Azijskoj oštetnosti alkohola on iednako bezobzir­ bali nasuprot glavnog stana saveznika. no čak i prkosno nastavlja svoje raz­ Nakon borbe koja se je razvila s en­ bibrige pomoću čaše. gleskim i grčkim četma uz sudjelovanje Da okruni svoje djelo on je 21. juna engleskih ratnih brodova Beikos je os­ o. g. pred ogromnim mnoštvom naro­ tao u rukama ustaša, a aliirci su se po­ da (jer je taj dan bila ovdje uobičajena vukli. dova) sakupio u školsko dvorište svo­ Naši dopisi Страна 3. je veselo društvo koje se sastojalo od 8 poznatih alkoholičara i javno na oči sveg svijeta razvezao pjesme i kajde toliko, da je svratio pozornost svega prisutnog naroda. Ali ovaka se zabava obično više puta tragično završuje pa i ovdje. Jedan od veselog društva u pijanom stanju uzjaše konja i pođe ku­ ći, i kad je bio prema školskom vrtu sruši se s konja te se toliko satare da nije ni na konju mogao kući otići. Tako radi naš »prosvjetitelj«, i poučava mla­ de kako će trijezno živjeti. Upozorava­ mo mjerodavne još jedanput, da ovog narodnog zlikovca u modernom smislu riječi makne odavle i pouči ga kako se treba ponašati jedan narodni učitelj i da nam pošalje pravog i iskrenog na­ rodnog učitelja. Neka se ne primi is­ prika gosp. Baralića: »da nije kod Mujage rakije, ne bi je on ni pio«. Za težake općina Hajderovića i Perovića kot Maglaj Adll. Domaće vijesti Osobna vijest. Ban Hrvatske imeno­ vao je vladinog tajnika i izvanrednog učitelja šerijatske sudačke škole g. Dr. Eugenp Sladovića pl. Sladoevički žu­ panijskim tajnikom i dodijelio ga ze­ maljskoj vladi, povjereništvu za soci­ jalnu skrb u Zagrebu. G. Dr. Sladović je jedan od najvrijednijih naših javnih radenika, koji je kako za vrijeme vanj­ ske upravne službe tako j za vrijeme rada kod naše zcm. vlade stekao opće priznanje. Naša šerijatska sudačka ško­ la gubi u njemu jednu od svojih naj­ vrsnijih sila, koja je i svojim stručmm radnjama stekla lijep glas. Žalimo, da nas takav intelektualni radnik ostavlja, jer smo od^njegovog rada očekivalidaljnih plodova, i to osobito na pod­ ručju socijalne skrbi. Želimo mu u itne ipnogo štovatelja Muslimana svaku st eću 1 Zakon za izjednačenje člnovništva. Ministar za konstituantu predložio je ministarskom savjetu projekat zakona za izjednačenje ćinovništva u svim krajevima naše države. Po tom projek­ tu biće odmjerene i plate za sve kate­ gorije javnih službenika. Stipendije za visoke škole. »Narod­ no Jedinstvo« donosi: Školsk: godine 1920./21. dijeliće Zemaljska Vlada pri­ padnicima Bosne i Hercegovine štipendije iz zemaljskih sredstava za visoke škole u inostranstvu, ali samo za medi­ cinu i struke za koje u našoj državi ne­ ma stručnih škola ili imaju samo niža godišta, koje je molitelj već svršio. Da, ci, koji misle moliti Stipendiju, neka po­ šalju molbe Zemaljskoj Vladi u Saraje­ vu putem kotarskog ureda rodnog mje­ sta ili mjesta stalnog boravka, najkas­ nije do 15. avgusta 1920. Molbe koje prispiju poslije ovoga roka, neće se uzeti u pretres. Dalje slijedi što sve ima u molbi da se navede. Upozorujemo naše ovogodišnje abiturijente, a naročito apsolvente šeriatske škole, kojima je u prošloj godini g. Sćepan Grđić iz* principa uskraćivao Stipendije, a može biti i dao povoda zatvaranju vrata na hrvatskoj univerzi, a koja su im hvala Bogu ponovno otvorena, sviju ih upozorujemo, da is­ koriste ovu priliku i zatraže Stipendije. Očekuiemo, da ćp ovogodišnja podjela stipendija u mnogo većoj svoti otpasti na muslimane, koji su u prošloj godini namjerno zakinuti za četrvt milijuna kruna. Pravda iziskuje, da se u ovoj godini ispravi hotimična šteta, kota ie muslimanima nego bi ih po brojčanoj pa da se mnogo veća svota podijeli muslimaninft, nego li ih pd brojčanoj snazi zapadalo. Držimo, da će se g. Grđić držati pri podjeli stipendija svojih riječi, koje vadimo iz njegova dopisa-g. M. Bekavcu: »Sam osjećaj pravde iziskuje, da država jednako postupa prema svima građanima bez razlike vjere i političkog uvjerenja«. Vidjećemo, hoće li se g. na­ čelnik Grđić držati ovih riječi, a naro­ čito u pogledu šeriatlija. Uostalom, mi ćemo budno paziti na ovu stvra. Visoka politlčko-novinarska školahu Zagrebu. Uredbom Dra Bazale povje­ renika za prosvjetu ј vjere, ustrojava se u Zagrebu visoka škola za trgovinu i promet, tipa stranih eksportnih aka­ demija. Sada je povjerenik Dr. Bazala spremio osnovu, po kojoj bi se još na­ redne školske godine osnovala u Za­ grebu i visoka političko-žurnalistiička škola. Po izgrađenoj osnovi u tu bi se školu mogli upisati samo oni. koji su �страна 4. Strana I »ЛРАВДА* — »PRAVDA KOT. VAK. MEARIF. POVJERENSTVO ' SU ne zna za naše nutarnje dugove, U GLAMO<kJ. pa konto nije, potpun. Međutim se i iz | ovog kratkog prikaza vidi prilično do­ bro naše stanje. Natječaj. Dobrovoljni prilozi »Pravdi«. G. pro­ fesor S. ef. Alagić s’akupiojeu Konjicu U ovdašnjoj mekttbi-ibtidaiji upK 100,— dobrovoljnih priloga za naš ražnjeno je mjesto 1. mualima. list, a darovala su slijedeća gospoda: I Plaća je predviđena od vakufa 120 Po 40 K: Alaga Sofo; po 20 K: Osman- kruna mjesečno, a ehalija će plaćati i aga Sofo i §ukri ef. Alagić; po 10 K: I nedostatak tako, da će mu egsisten■ Islam beg Agić i Sulejmanbeg Smailcija biti osigurana. j begović. Živjeli plemeniti darovatelji, Natjecatelji imadu najdalje do 15. | augusta svoje molbe sa priloženom I j дуиж, SSSSBSESI i svjedodžbom o svršdnom Dar-ul-mualliminu ovorhe povjerenstvu uputiti. I Glamoč, 9. jula 1920. Predsjednik: Gasal, v. T. »Novi Vijek« mjesečnik za društveni život, privredu i literaturu izišla je sve: ska od 1. jula t. g. sa ovim sadržajem: 1) Hanidija Mulić: Za moralnu za­ štitu mladeži u Sarajevu; 2) Aleksa Šantić: Pobednik (pjesma); Ljiljanski: Žižak (Iz ostavine: Tra­ gedija duša); 4) Veljok Petrović: L akeji (pjesma); 5. A. Hifzi Bjelevac: Odgajanje masa; A. Hifzi BjeleJavljamo cijenjenim mušterijama, Naše nove ulice. Neki dan me preduva0: Medu očeMim ljudima« da smo snizili cijene fesovima. srete jedan Rus na ulici i upita za VraFeljton- Reis. Aleksa Šantić; Aj zovu ulicu. Ja neznajući naravno da Hifzi Bjelevac: (Pitanje Osviita^ Sada stoje: mu želji udovoljim uputih ga jednom nj a; Hamdlja Mulić: Hrvatski R a1 fes-patent (postavljen) . . K 160.— trgovcu. Kad onamo ni trgovac ne zna diša: Hadžermerešov dnevnik: Bat 1 fes-mekani (Bosfor, Tigdje je Vrazova ulica, pa ga posla strau Dardi; Sličice; Akcija za ger, Volfort) ,...................... K 130’— žaru. koji se šetaše u blizini. Ali vidi zaštitu motala. belaja, ni stražar ne zna za Vrazovu Islamaga Vranić i sin (prlja Fešći Hamdlja] Uprava Novog Vijeka javlja svima ulicu i Rus siromah ode čudeći se. što svojim pretplatnicima, koji nisu uplatili Sarajevq, Sarači ul. br. 11. n: stražar ne zna ulica grada, u kome najmanje pd godine, da im je list obu­ služi. Kad nam već novo zastupstvo stavila. učini ovo patriotsko djelo, davši ulica­ ***•»«**«**♦♦«««»«♦«««*«»««« ma nova imena za-što bar ne pouče 1PAPIRNICA ♦ polici;.:, da ona nauči nove ulice. Neka­ da je ovdašnje turističko društvo priHAMDIJE KOPČIĆA bijalo na važnijim mjestima grada pla­ preporučuje svoje bogato stovarište ф kate s nacrtom glavnih dijelova grada Mu minu Islamoviću u Subišno kotar svih vrsta papira, kancalarijskog i J za orijentaciju stranaca, sad bi nešto Foča. Beledija nije -mila pravo napla­ školskog pribora. — Naručbe se ♦ slično trebalo za nas, dok naučimo to­ titi đttmruk za ono blago, što si ga 0 obavljaju brzo i točno. $ like nove ulice. prodao na selu kod svoje kuće. Ovaj O Ci.ene umjerene. $ se đumruk plaća zato, što se beledija Dug naše države. »L’ Economiste Ž Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 $ brine za sajam, sa kojim se narod ko­ Slave« u Parizu imade ovu bilješku' o risti, te su dužni platiti svi oni, koji dag-.vima naše kraljevne, koji iznaša spadaju u područje dotične općine i o43 milijarde kruna J to 41 milijardu i ni, koji dogone blago na sajam. Pošto Ž5u milijona kruna jesu »konsolidirani« Ti ne spadaš u područje fočanske op­ dugovi, a 2 m hjarde i 155 milijuna kru­ ćine, a blago si prodo kod svoje kuće, na čini »tekući« dug i to ovako. 1. sta­ nijesi dužan dumruka platiti. Otiđi u beri srpski državni dug pred tat im- 9 miI jarda kruna; 2. srpsk. ratni dug 10 mi­ lediju i zatraži, neka Ti se novac po­ vratu a ako ne htjednu povratiti, prilijarda k u ’., 3. srpski dug u Americi 725/746 u željeznom posudu po 3 milijarde kn na; 4. dug SiiS-a u Atuži se kod kotarskog ureda. Ako ni 400 kg. uz cijenu K 39'— po merici 8 m.iarda 250 m.bjuna kruna. ovdje ne bude pomoći, piši nam, pa će­ kg. — Dospijeva kroz 14 dana. mo se mi na višem mjestu zauzeti. I5. dug SHS-a u Francuskoj i Engleskoj 500 milijuna kruna; 6. dug SHS-a u madni uvijek na umu, da treba početi Narudžbe prima „Р R O M E T“ Francuskoj i Engleskoj 560 milijuna ondje i na onom mjestu, gdje Ti je kri­ tehnič. industr. poduzeće d. d. kruna. vo učinjeno, pa onda sve redom na vi­ Ljubljana, Gradišće broj 9. Na svakog stanovnika otpada oko K še. Ako to sam ne znaš, obrati se na 4000 državnog duga SHS-a. »L’ Econ. naš mjesni odbor u Foči. Bratski selam! dovršili gimnazijske nauke, a uaukovno bi vrijeme trajalo tri godine. Naukovni materijal zapremao bi sve one znanosti, koje su potrebite jednom po­ litičaru i žurnalisti. Ustanovljenjem ove škole Zagreb bi intao onda sve one vi­ soke škole, kojima se ponose velegradi zapadnih država, i usljed kojih je Za­ greb ušao u tom pogledu u red najkul­ turnijih gradova Europe. _____ Žealdbeal dar. Naš prijatelj Hamdi ef. Mašić. bivši bankovni činovnik vjenčao se ovih dana sa kćerkom ug­ lednog građanina Muhamedage Užičanina i tom prigodom darovao »Merhamctu« i »Gajretu« po 200 K, a »Pravdi« >00 K preko našeg uredništva. — Mlaaom paru želimo svaku sreću! Ukinute su putne isprave za putova­ nja u granicama Jugoslavije. Dovoljna je obična legitimacija. Oprost od aktivne vojne službe. Na intervenciju ministra Kovačevića mini­ star vojni će oprostiti obvezanicima ro­ đenim 1899. godine aktivno službova­ nje. ako su odslužili dvije godine u austro-ugarskoj vojsci. Knjige i novine. Trgovina fesova Vranić i sin Braća Sudžuhović, sahačije. eeptralpa drogerija Braća Šabinagić Sarajevo, Štrosmdjerova ul. br. 3 (prije Rudđlfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza I tačna. — Cijene najumjerenije. Krovni crijep (Dachziegel) Ako trebate, tražite uzorke i ponude od zsombolyaške ciglane M. Bohn&Co Zsom olya, Banat t Benzin II U Vršaća mašina I prodaje se sa benzin moto- « rom od 4 konjske sile. Upitati kod Oglas. Poruhe uredništva. Гпп|илН UulllIUiu Број 175 Bru; OGLASI U .PRAVDI*! imaju najbolji uspjeh. je jedini muslimanski šoj državi. »Pravdu« muslimani. U vlastitom „Pravda“ list u na­ čitaju svi interesu je svakom trgovcu da oglašuje u „Р r a v d i" Privilegovana zemaljska banka za Bosnu i Hercegovinu ЧтН1!ВН11 Uul UjuVu. Banja Luka, Bijelina, Brčko, Mostar i Tuzla. — Ispostave: Bihać, Derventa, Doboj, Bos. Gradiška, Livno, Bos. Novi, Bos. Šamac, Travnik, Trebinje, Višegrad, Zenica i Zvornik. Zastupstva: Bugojno, Gacko, Goražda, Konjic, Nevesinje, Bos. Petrovac, Rogatica, Sanski Most, Srebrenica, Stolac i Visoko. Uplaćeni dionički kapital ZO milijuna hruna. Redovite rezerve i fond za sigurnost založnica 13 milijuna hruaa. Bavi se svim bankovnim ooslcvima, vrli uplate i naplate u Kraljevstvu SHS. i u inozemstvu. Prima hao glavnu ustupstvo ta S. i H. Bssicuradoni gsisrali i Pmj sveopćeg društva za osiguranje protiv nezgoda i iteta, sve vrsti osiguranja. Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dion. društvo u Sarajevu. Podružnica u Tuzli. Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,000.000. Pupilarno siguran zavod. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući raćun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K 11,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. т- Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavlja sve bankovne poslove nejbrže i najpovoljnije. . Odgovorni urednik: F. Šalaka. . .. ________ VUsBlk: Oratrato! .£ И O.« _______________ ___________ . 47 D. k i,. Клјш, 6Mdv - � https://kolekcije.nub.ba/files/original/1efd96ddff3cebf64bb9913a025936d6.pdf bfae2781572f0e3eea68627d825d8884 PDF Text Text Požtarina u gotovom plaćena. PRAVDA ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОМЛАДИНЕ Broj 71 (176) Sarajevo, četvrtak 15. jula 1920. (28. ševala 1338.) POJEDINI BROJ 1 kruna. Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Иијв pedakcioni odbor. Pretplata godiš. 120 kru­ na, na pola gpdine 60 kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. čekovni račun pošt. štedionice 1119. Godina II. №Х№глшп'.*».жаа^нанмшимгас№««пк!дза№жашмкаиишвнд||П1'сихкжпгаао«а11пгм№гии I .... " ' 1 I .... ■ I ----------------------------------------- ------— Куда ово води? Догађаји се нижу једад за другим, алз и искачу са овојои екстраваFiiHTuoinh.v тако, да ее човјек Mapa питати: Куда ово вода? Сукобцле te двије опречне струје, једна питома, и добронамјерна са жељом, да се наша млада држава што прије стабиллвује и оелони на властите ноге, a друга дивља, коју воде некл наши православни и који еу ради, да у мутном лове, na им се ред, млр и TOiihe поредак не допада. Они vy јамачво највећи неиријатељи стабилизовању ове младе државе. To су вам л>удв свакојаке прошлосги pao и и»ихов вођа Чикорило. na су у мутном напунмли своје дорбе и тц људи још имају обрв-за л времена, да се баве осталима нелијепе прошлости. na пикако не гледају напријед, већ самб натраг. Ови лајвећи неиријатељи uauie дрдаре. ови подстрекачи неррда. неицра и цљддке, те тучњаве, 1ади ии псјма немају о полмтичкој . шсциплипи, а^још мар>е имају сми<-ла аа поцгтену инпцијативу, за соШДарност, аа међусобну сцопгљиiwt и за велике иитереге нљше народне заједнице. Они вам лмају и куражм, да бране такове мутне прилике и покрлвају таково терористичкб стање својои гкрајн?ом демагогијом, којој je одл> ii сврда да завлада насиље над цравом. Ово ужасана и човјек, ирави патриоТа ocjeba готово физичку бол нЈд чоликом смјелошћу, над толиким прохтјевими разузданих и усијаних глава. Ma да je развј послмје parimх ирилика овим немирњацима, овим незаситним елементима донио пуне иреврштк концесија, извозница и евега л овмега, — ма да им je наша tana управа отворила еве долвфе које су они рааграбллл, нијесу ее задовољили, већ «у још више ди1ли глалу и просто им се xohe екетремлзам, xohe им се саботаже л терора, е'којим хоће да утру пут ikojoj дивљачкој владавинл. Непрлјатељи су с.тободе, jep je траже caiio ad е^е, a далеко je од њих право u правица na, да je траже за свију. Оготмне чињеница говоре за. ово, на ггготине олучајева покавује, како они газе ногаиа све 'више лдеале na коjmca ое цијелв културни свијет одржава. Цгвхове групадије већ почвн>у организовати бојовне племенске корпуое н помоћу’ добровољаца, ових модерних шреторијапац^, раде na HOTii.vnoM партикуларизму. Овај суд нлје ни наЈмање претје|иш. Шта више ово je преблаги прлказ свега онога, што се међу нама догађа. 1Гоме се чини да je ono невјеромтно, требао je доћи у Жепче 13. јуна о. r. и евојим ушима чути Pitanje nar. poslanika g. Suljage Saiihagića како te просички напада све, mio iiehe с нлма. Ono te нсто наставило и у Зеници 20. јуна т. год. Ha ове скупштине тражлло се и дрокламовало »насиље, које би панџама разнела све што није православно«. Није шала државни чиновници су им стјенице .неправославни им je дио народа »шуцкор«, улизица »бандита«, a врхунац нападаја био je бачен лз уста свештеног лица Козомарића, нашем правосуђу над осудом изреченом доб1ровољцу. Томе свештеном лицу je суд »дрзак«,' jep je оеудио »ne само Србина, већ нешто вцше, осудио je добровољца'?!« Жалоено je блло вдјјета то овештено лице, како je бацио под ноге донос свога звања, карактер погаздо, na својим одвратним говором пред најмање двије стотине душа јавно добацио суду такову пљуску, која je на ујптрб самлх закона, која руши ауторитет суда. Е, ако ово нијесу ниски нагопи, ако ово није суровост, ако ово није корумпираље просте маее и дрскост, онда — онда престаје све. Донекле би се моглл слатко насмиja^i цијелој овој .тудорији, да нисмо Sarajevo, U. jula. »Srpska Riječ« uzela je više puta u obranu »demokratu« okružnika Grudi­ ca, jer i »Hrvatska Sloga« i naš list iznijela gole i nepobitne činjenice o nevaijalotn uredovan^! ovoga činovnika i o njegovu progonu činovnika Muslimana. Nama Kobasičin organ podvaljuje da napadamo Gradića samo zato što je Srbijanac. Mi ćemo poštovanom Kobasičinu organu izibiti ovo sredstvo iz ruke kad rečetpo, da nije jedini Gradić Srbijanac činovnik u Bosni, pa za|to ne napadamo i druge. Ni jydna naša tvrdnja, da­ pače ni jedna naša riječ nije demantovana. a nije se ni pokušalo da se demantuje sa mjerodavne strane, dok smo mi u' položaju, da zabilježimo jednu no­ vu Grudićevii »radikalno«-»demokratsku« gestu, kojom je vrijednog i česti­ tog kotarskog predstojnika g. Demirovića i ponizio i onemogućio i uništio. Početkom јцпа t. g. došao .je Grudić u Zvornik i dočekao g. Dra Srškića, kad se vračao iz Banje Koviljače i iz­ nudio od neiskusnog i nemarnog pred­ sjednika vlade g. Dra Srškića nalog, da se g. Demirović imade u roku od 5 sati izgubiti iz Zvornika i u tom neprekoračenom roku predati ured kancelistu Roglću. mladu i neiskusnu manipulativnom činovniku, koji je istom po­ stao kancelista. Kakvi su javni interesi zahtijevali ovako nagli izgon jednog starog, iskus­ nog upravnika? Koja glava je tako pa­ metna. da bi mogla odrediti ovaku anomaliju, da se jedan važni i veliki ko­ tar ostavlja u rukama jednog mladog kanceliste i to onakvog, koji je sa svo­ jim šurovanjem sa »dobrovoljcima« i pravoslavnim seljacima za otimanje i : I I ■ i иод неиосредним утиском догађаја од 31. маја т. год. Mjera Ви пока:iacie v броју бУ. »Правде«. To насиље, тај творлц злочин над једним државним орпаном, no најмање говорацција иуна драскавива, она (Ј>аgospodinu Ministru za Agrarnu Reformu. мозпа лзјава Козомарића л јавни инзулт на наше правосуђе. свакојако Zbog nesređenog agrarnog pitanja u су озбиљне. Озбиљне ćy цо самој Bosni i Hercegovini trpe posjednici ze­ тендеццији, која се јавно очитова! malja najteže posljedice. Njima je odu­ ла, преозбиљне rio догађају од 31. Ma­ zeto svako vrelo prihoda, njihova je ja 1920. roA По свему се види, да egsistencija ugrožena, oni su dovedeni би они преврнули свијет. Руља. Ko­ u opasan položaj očajanja. ja хоће силу над правол, која xohe 1 ) Evo se navršuju gotovo dvije go­ рушеке i-вију начела и правног поdine, kako ti ljudi nijesu ništa dobili od penia, која би радо и онако измучеsvojih kmetskih zemalja, a mnogi, su ну земљу довести до naoća и до најživjeli samo od toga. Među ovima je Beher понсра, не може се назватл veliki dio žena i djece koji su fizički ne­ борбом сталешвом. To je цросто изаmoćni da se na drugi način prehranju­ зиван,е и сијање племенске мржље ju. Toliko obećavani i zagarantovani zaи раздора од самога. водства, које je ■ ostatak haka za 1918. g. i rente za тај збор сазвало. 1919. g. nijesu još isplaćeni ni obraču­ По нашум дубоком увјврењу то je nati ј ako su sa svih strana traženi. гријех. Гријех je то у овим часовима. — a evo i žetve zp 1920. g. Od ono 10 кад смо дужни олакшавати no свим do 12 miliona što je u tu svrhu određe­ линијама, a нипошто отежавати. no i u nekim kotarevima isplaćeno do­ Грвјех je н махнитам>е, које гравичл šlo bi samo 800 do 1000 kruna na po­ rodicu i na godinu, pa i od ovoga je od­ с дудошћ^’! bijeno 70—80% poreza tako da je uis­ Питамо — куда ово води’ tinu isplaćeno prosječno samo 2—3 sto­ tine kruna po porodici, a to je prema današnjoj skupoći zapravo milostinja. U pošljednje se je vrijeme bilo pročulo da uzurpiranje zemlje bio doveo zvornički je odobren neki viši kredit u ovu svr­ kotar u kaos, te u malo da nije došlo hu, ali službenog saopštenja o toj stva­ do krvoprolića? Ali sa ovim nije sas­ ri još nema. vim Grunićeva samovolja izvršena. Po­ 2 .) Prilikom sloma austro-ugarske znato je, da je g. Demirović ranije pre­ vlasti popalili su i opljačkali seljaci mno­ mješten gradskom kot. uredu u Tuzli, ge posjede u Bosni i Hercegovini a na sa kojim upravlja interimistički pristav mnoga imanja su metnuli svoju ruku, pomoćnih ureda g. Trbojević. Sasvim pa i danas je drže. Među tim posjedi­ је' prirodno, da bi u ovom slučaju imao ma ima ih mnogo, koji su slobodno i preuzeti upravu g. Demirović kao up­ neograničeno vlasništvo i koje su sopravni organ, ali Grudić hoće da mu g. stvenicj obrađivali u vlastitoj režiji. Na Demirović bude direktno pod nožem, te taj su nezakoniti i ni pokojem pravu ne­ zadržava Trbojevića kao manipulativdozvoljeni način otete i te zemlje nji­ nog činovnika na upravi, a Demirovića hovim neprijepornim vlasnicima, koji eu podređenom svojstvu. vo dvije godine to trpe i uzalud čeka­ Mi smo vrlo znatiželjni, šta će reći ju na ponovnu uspostavu pravnoga poprudićevi branitelji na ovo i kako će . retka u tim krajevima. ga sada uzeti u obranu. S čime će op­ 3 .) Posjednici mnogih »beglučkih« ravdati ovakj balkanski postupak, koji zemalja, t. j. zemalja slobodnog vlas­ se ne hiože dogoditi nigdje, gdje su zra­ ništva nijesu mogli da obrade često soke kulture ma i provirile. Ili će nam j bom, takva zemljišta, nego su ih davaopet dobaciti one svoje otrcane fraze I li pod zajtup drugima i to većim dije­ separatizma i sličnoga. lom pod zakup u naravi, kao pod po­ Me gospođo! Ovako se ne upravlja lovinu ili pod trećinu. Uredba od 21. ili u. Bosni. Ne daipo se gaziti ni za čiji 22. iuna prošle godine je odredila, da se h^tor, pa ni za hator oslobođenja, jer za tu prošlu godinu ne daje zakup u ovaki postupci sa muslimanima i mu­ naravi nego u novcu i to ne na temelju slimanskim činovnicima ne pokazuju, desetinskog paušala i ratnih, austrijskih da smo oslobođeni. Ako smo braća, on­ maksimalnih cijena, koje su poslije slo­ da tražimo bratskog postupka, a ako ma Monarhije proglašene kao nepra­ nijesmo braća, onda tražimo pravdu, vedne i dokinute. Prema ovome nepra­ koja nas kao ljude pripada i ne ćemo vednom i nepotrebnom miješanju vla­ šuštati, dok je ne ispošlujemo. pa ma­ sti u privatno-pravne odnose, prikraće­ kar stalo šta stalo. Мј ćemo se na ovo ni su sopstvenici ovih zemalja sa 300 još osvrnuti. do 1000% od svoga priohda. pa im je tako i ovo vrelo prihoda ta uredba učinila iluzornom. Muslimani i musli­ 4 .) Uredba o beghicinia za B. i H. od 14. februara o. g. samo je još povećala manke grada Saraje­ agrarni haos u tim zemljama. Ali njeni va, sjetite se vašega izmijenjeni članovi 6. i 7. donekle kalminiraju u taj haos. Na žalost s tim se .Merhameta". izmjenama kod nas ne vodi računa, i �ako to ne bi smjelo da bude. Stoga bi trebalo da se sopstvenicima ovakvih zemalja prepusti da mogu s njima slobodno raspolagati. Kategoriju ovih ze­ malja bi se dalo lako kratkim putem ustanoviti. Stoga pitam g. Ministra za Agrarnu Reformu: 1. Da li je voljan odmah pri­ stupiti isplati zaostataka haka za 1918. god. i rente za 1919. i 1920. g. te pri­ baviti potrebne kredite za to? 2. Da li je voljan u sporazumu sa nadležnim Ministrima poduzeti ozbiljne mjere, da se povrate što prije vlasnicima ona zemljišta. koja su oni sobom obrađivali, a koje su seljaci za vrijeme prevrata lij poslije uzurpirali, te ih i danas drže? 3. Da li je voljan za ovu godinu izdati novu uredbu o pobiranju zakupa sa beglučkh imanja, sa bazom da se zakup odlaže u naravi, ako je tako među stran­ kama ugovoreno? 4. Da li jc voljan na­ rediti da se s onim zemljištima, koje prema izmijenjenim 6. i 7. članom uredbe o heglucima ne potpadaju pod udar agrarne reforme može u budućoj gospodarskoj godini slobodno raspolagati. ч Pošto je konačno nješenje agrarnog pitanja odloženo do iza konstituante, to je po mome dubokom uvjerenju nuždan pozitivan odgovor na ova moja pitanja, ako se hoće da vođi računa o Socijalnom- i nacionalnom raspoloženju pbsiednika. većinom muslimana i ako se hoće sačuvati ovaj elemenat naciji i državi, pa molim za što skoriti pismen ■odgovor. Beograd. 7. jula 1920. Sulejman Sallhagić, nar. poslanik. BiijEŠrlE. NOVA VRST ZULUMA ZA TEŽAKE MUSLIMANE. U općini Podgora kotara Visokog nastameno je većina Muslimana težaka, u nešto malo pravoslavnih. Tamošnjem seoskom podnaćelniku Bošku Jeliću prohtjelo se je imati para od tamošnjih muslimana, te ih je počeo ucjenjivati, da ih ne prijavi žandarskoj postaji u Brezi, da su bili austrijski šuckori. Ka­ da su se Ahmed Salkić, Selim Mašić, Omer Smailbegović, Omer Nefić, Ibraiiim Heco. Ibrca Mamela. Mešan Mamela i Omer Mamela oduprli zahtjevu Boška Jelića, ovaj je kroz nekoliko dana išao u žandarmeriju u Brezi te je javljao rečene muslimane da su bili austrijski šuckori. Svaki put kad je kojega prijavio, pozvan je bio prijavljeni u žandarmariju i tamo od žandara nemilice izubijan i istučeiitbio, pa kući pušten tako, da mu nećeTrebati barometra da znade ka­ da će jugovina. Konačno je Boško Jelić došao Ibrahimu Coliću iz Podgore i za­ tražio od njega 4000 K da ga ne javlja žandarmarif, da je bio u šuckorima. Dok se je Ibrahim Colić promišljao hoćelj dati 4000 K. dotle je netko prijavio taj Colićev slučaj u Visokom. Ovaj je pozvao Ibrahima Čolića, salušao i dao mu jednu službenu cedulju da odnese u žandarmariju u Brezu, u kojoj je pisa­ no bilo da Ibrahima Colića ne trebaju pozivati u žandarmeriju. Tu je polje rada. Pravdu za svakoga, kaznu za zločince! »Hrvat«, glavno glasilo Hrv. Zajednic u broju od 9 .o. mj.- biljci po beo­ gradskoj »Jribuni« nedjela hajduka po Šumadiji, sjaroj Srbiji i Makedoniji, te ispoređuiućj ova hajdučka zlodjela sa onima što se u vjerskoj mržnji i fanatazmu čine na muslimanima u Bosni i Hercegovini, nadodale slijedeće reflek­ sije: »Ovakovi događaji nijesu osamljeni, imade ih dosta. Dok oni, koje bilježi »Tribuna« predstavljaju obična hajđuštva. slučajevi u Bosni posve su druge naravi, oni su najvećim dijelom upe­ reni protiv građana muslimanske vje­ roispovijesti, pa ih se mora promatrati, kao odraz vjerske i plemenske mržnje. Tu je zločin veći pa bi zato morala biti teža kazna za zločince, koji iz vjerske i plemenske mržnje počinjaju djela slič­ na onima običnih hajduka, koji hajdu­ ku ju iz pohote za dobitkom. Ministar unutrašnjih djela g. Davidović proputo­ vao je po nalogu ministarskog savjeta krajeve Stare Srbije i Makedonije, da na licu mjesta razvidi teško stanje, ko­ je je u tom pogledu tamo nastalo i da se poduzmu shodne mjere u svrhu re­ Fpoj 176 broj »PRAVDA* — „ЛРАВДА* Strana 2 Страна Stavljajući do znanja ovu novu vrstu nasilja vladi i okružnoj oblasti u SaraI •jevu, pitamo hoćeli te vlasti već jedan­ put odrediti kakve korake, da se ovak­ vim barbarlucima seljana i žandara sta­ ne na kraj, te zahtijevamo u ime prav­ de, na kojoj počivaju državni temelji, da se kako proti Bošku Jeliću tako i proti žandarima žandarske postaje u Brezi poduzmu energični koraci, te da se svi exsemplarno kazne zbog nedjela počinjenog na spomenutoj osmerici ne­ dužnih čestitih muslimana težaka iz Podgore. ____ I Politički pregled UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. Izrada ustava. Na ministarskoj sjed­ nici koja se održavala dne 11. o. mj., a trajala je od 10 i po časova prije pod­ ne do 1 časa popodne raspravljena su tekuća pitanja iz sviju resora. O svi­ ma tim pitanjima donešene su odluke. Na ovoj ministarskoj sjednici odlučeno je da se u što kraćem roku pristupi proučavanju ustavnog pitanja na osno­ vu ustavnog nacrta, koji je izradio mi­ nistar priprema za Ustavotvornu Skup­ DOKTOR ŠUPLJE GLAVE. štinu i izjednačenje zakona. »Glas Naroda« u svojoj besprimjer-Pitanje ratne odštete. Dr. M. Vesnoj mržnji na sve što ne spada »demo­ nić, predsjednik ministarskog savjeta, kratskoj« zajednici, a naročito ako se obavijestio je ministarski savjet o re­ radi o nama, nšoj organizaciji i našim zultatu savezničke komisije u Bruseistaknutijim ličnostima, ne pomišlja o na­ Iju i Spaa. Riješeno je da se primi činu borbe i ne usteže se ni od kakh saveznička odluka o dodijeljenih 5% sredstava, koje će u toj borbi upotrije­ odštete, ako nam se zagarantuje pr­ biti. Laž, to najogavnije sredstvo, za venstvo u naplati i učine olakšice u i »demokrtae« jc svagdanja stvar i kad pitanju ratnih dugova, kao i to ako i ih stjeraš u rog i dokažeš im da su se se za nas povoljno riješi pitanje bro­ | poslužili tim nemoralnim sredstvom u dova u Jadranskom moru. »Tribuna borbi proti svoga protivnika, oni se sa­ u uvodnom članku piše: Nepovoljni i I mo na momenat prišute, da opet po­ referati naših delegata u Spa bili su i | segnu za njim. Ljudi oko »Gl. Naroda« predmet dugog savjetovanja u poš- ! ne znaju što je sram, ne znaju što je Ijednjoj sjednici ministarskog savjeta. | i stid, jer nemaju obraza, a batine se ! ne boje, pa nije nikakvo čudo, što uvi­ Zbog odsustva ministara konačne od- I ‘ jek uzmiču, uvijek ostaju poraženi i | luke nijesu još donesene, ali je pos- ’ lije svestrane ocjene situacije na kon­ | konstatujemo, da su nam u : svakoj prigodi o s t a l’i d’u žn i ferenciji odlučeno, da naša država primi sniženi projekat odštete, ako : odgovor. nam konferencija učini neke konce­ Tako je »Glas Naroda«- u broju od sije s obzirom na prvenstvenost na­ 10. o. mi. donio bilješku pod naslovom »Kor kut i Vlasi«, koju u cijelosti plate dodijeljene odštete i zadovolji naše zahtjeve u stvari povraćanja prenosimo: brodova na Jadranskom moru. »Na dan kad je bio prenos VANJSKI POLOŽAJ. Vidov danskih heroja, S a k i b ef. Korkut — kod Miljacke sa­ Ultimatum saveznika Turskoj. Kako kupio nekoliko agica i tuma­ se iz Londona javlja, izjavili su savez­ čio im da je nemoguće raditi nici turskim delegatima, da će Carigrad u ovoj državi. Eto pogledajte smjesta .biti internacijonalizovan. ako Turska bez oklijevanja ne potpiše mi­ ■ sve stranke, razvikao se do­ bri hodža: Ako priđeš radirovni ugovor, onako kao što ga pred­ j lažu saveznici i ako turska vlada ne j : kalirna sami vlasi, a ako opet demokratima — vlasi, kod upotrijebi sav svoj prestiž protiv Mu- ' ‘ »Z v o n a« ,v I a s i, pa i kod komu­ nista vlasi i ovo nije ništa i drugo nego vlaška zemlja. Ali jedan je prolaznik lepo rekao Korkut u, a vi idi te u Jedog dana, u Derventi, u jednorp du­ Tursku efendija, jer tamo po ćanu sjede dva seljaka. Jedan veoma svojim nazorima i spadate«. star, a drugi je osrednjih godina; obo­ Tako veli »Glas Naroda« i po ono­ jica tužna i pokunjena. Stari seljak ot­ me. što efendija treba da ide u Tursku, i vori usta i reče: Gospodine, molim te i jer tamo po svojim nazorima spada, bi li mi ti napisao u novine nešto, nek ' naziremo, da je gornja bilješka izišla iz se zna, nek se čuje, neka svak vidi u pera doktora šuplje glave, koji je prvi kakvu me nesreću turio moj, vlastiti ■ u Foči upriličio poklike proti našega unuk? »A šta je to bilo?« I svijeta, da ide u Aziju. Naš glavni u»Ja sam Jovo Trninić iz D. Klakara«, I rednik g. Korkut kada ga je potegao za nastavi starac otirući suze sa očiju. jezičinu, koju je bio razvezao u »Gla­ »Star sam 80 godina, evo me ko grum su Naroda«, doktor Šuplje Glave zave­ zemlje; ovo mi je sin Lazar i njemu je zao kao neva. Mi ćemo međutim upo­ već preko 50 godina. U Lazara ima sin zoriti »Gl. Naroda« na domaću vijest t. j. moj unuk, on živ ne bio! Taj ne­ u 68. broju »Pravde« od 3. o. mj., u sretni moj ununk došao iz ruskog za­ kojoj se javlja, da je glavni urednik na­ robljeništva negdje pred katolički Bo­ šeg lista g. Korkut otputovao dne 2. o. žić, i mjesto da se veseli što nas ie mi. sa predsjednikom naše organizacije kod kuće sve zdrave našao, on je popresv. g. H. H. Ibrahim ef. Maglajlićem ćeo zvjerski postupati sa svim ukuća­ u Hercegovinu radi obdržavanja skup­ nima. Jednog dana kad smo i ja i ovaj ština. Vidovđanski su heroji doveženi mi sin Lazar bili na polju za poslom, u Sarajevo 7. o. mj., dok se je g. Kor­ dođe kući nesretni moj unuk, Đuro, na­ kut povratio istom u utorak dne 13. oružan do zuba, istjera iz kuće moju o. mj. U laži su kratke noge. ženu, a svoju babu, koja je od starosti oćoravila, istjera svoju mater t. j. mo­ ju snahu koja je od bolesti ležala u po­ da i poredka. Mislimo, da to nije do­ stelji, istjera još mojih troje unučadi; i sta. U kolikogod je hajdukovanje u Sta­ izbacj iz kuće sve što je bilo mog i Laroj Srbiji i Makedoniji pogibeljno, sma­ zarevog namještaja, a on ubaic nekak­ tramo, da je po državni optstanak pove svoje stvari. Kada ja sa Lazarom gibeljnije ono plemensko-vjersko haj­ dođem kući, sretnem ćoravu babu i bo­ dukovanje u Bosni, pa je stoga nepot­ lesnu snahu Lazarevicu, sa unučadima, puna akcija gosp. Davidovića, kad u is­ svi zacviliše i zavikaše: »Pomagaj šta trebljivanju hajdukovanja nije posjetio je učinio od nas!« Saznadoh od njih i Bosnu, da na licu mjesta vidi i upozna šta je bilo i krenuh s Lazarom da na­ razbojstva, koja.se sistematski vode na đem. hajirsuz unuka, i zbilja ga opazim braću Muslimane. pred kućom i viknem: »A šta si ovo Glavni organ demokratske stranke učinio kuku ti bilo! Kakvu to silu pro­ »Demokratija« pomaže ova razbojstva, vodiš u očinoj i djedovoj kući!« A on, kad u broju od 1. o- mj. tužbe i prituž­ držeći u desnoj ruci revolver a u lije­ be muslimana na sva ova zlodjela na­ voj baionetu, dreknu put mene: zivlje »zanatom narikača« koji muslima­ ni tjeraju, »o nekom gojenju i sistemat­ »Ne prikučuj se meni 10 koraka!« i skom ugnjetavanju, kome su tobože iz­ opsuje mi Boga. »Ubiću te«, veli, »Ro loženi muslimani«. miša i tebe i ćaću. Vaše nema ništa Vis-a-vis donesenih slučajeva, koji su ovdje; ako se primaknete prosviraću poznati i sudovima, ovakovo pisanje vam kuglu kroz čelo i vaša su onda sa­ | znači podjarivanje da naljna proganjanja. mo dva metra zemlje. Miči mi se sa oči­ ju, eno ti Dervente, eno ti Broda pa tu­ Ministarski savjet, koji si je preduži kud znaš; ja sam svoj sudija, sudiću zeo zadaću, da istrijebi hajduštvo u Sr­ kako znam. Došao sam da vas ras­ biji i Makedoniji, ne smije da stane na kućim i da vam se krvi napijem!« po puta, dužnost mu je. da poduzme energične mjere i proti zulumima u Bo­ Starac ovo pripovijeda i plače. Sad sni i da na taj način dokaže, da je u smo nastavlja dalje »svi ukućani pod kraljevstvu Srba, Hrvata i Slovenaca božjim nebom, nemamo kud kući. 0za svkoga jednaka pravda, jednaka ka­ teo mi kuću, bašču, svinjac, preko 2000 zna i jednaka zaštita. debala šljiva, uzoro mi pašnjak oteo mi 40 dunuma zemlje posijane pšeni­ Tu je eto polje rada!« stafa Kemal-paše. Saveznici traže, da nacijonalistička vojska odmah obustaui sv'e akcije. Turski delegati primili su ovu prijetnju hladno s izjavom, da će je uputiti vladi u Carigrad. Trgovački ugovor između Jugoslavi■te 1 Austrije. Vijest da je zaključen pri^•meni trgovinski ugovor između JugSlavije i Austrije učinila je u bečkoj javnosti vrlo povoljan utisak. »Neue Frej Presse« tom prilikom piše: Ovaj sporazum odaje radosne znakove da kraljevska vlada pokazuje veliko razu­ mijevanje za uređenje trgovinsko-političkih odnosa i pruža nam dokaz da se na obje strane došlo đb ubjedenja, da se o sprazumu ovakve vrste mora pri­ rodnom neophodnošću voditi računa. Dr. Trumbić i Sirza. Dopisnik »DeL ly Telegrapha« u Spa javlja da Trumbić i Sforza vode privatne pregovore u cilju riješenja jadranskog pitanja. Bezglavost Talijana. Otkad ie Regent službeno posjetio Hrvatsku i Siovenačku talijanske okupatorne vojske na Su­ šaku više ne znaju šta rade. Svakog časa se užurbaju sad amo, sad na dru­ gu stranu. Proglašeni prijeki sud, ko­ jeg je proglasio general Cesare Facini brigade »Lombardie« prema- kojem je zabranjeno civilnom pučanstvu izlaziti u noći sve do 5 sati u jutro bez poseb­ ne dozvole i prema kojem je zabranje­ no govoriti o jugoslavenskoj vojsci ili dirati u vojničke predmete provađa se svom strogošću. Opaža se, kako Italija hoće da opet unese disciplinu u raspuš­ tene svoje vojničke krugove. Prilike u Južnom Tirolu. U Južnom Tirolu su na dnevnom redu sukobi sta­ novništva i italijanskih vojnika. Očeku­ je se u kratkom vremenu, da će izbjti buna. Napredovanje boljševika. Njemačka štampa donosi vijest iz Tilzita, prema kojoj su boljševici probili poljsku liniju na sjevernom frontu poslije »teških bor­ bi i prešli Berezinu. U.Vilni vlada ne­ opisiva panika. U Litvanskoi vlada ve­ liko uznemirenje zbog boljševičkih us­ pjeha. Agrarna demoralizacija. com, koju sam po tri forinta plaćao za sjeme, oteo mi 4 dunuma zasijane zobi! Oteo nam sve što smo imali, nemamo se kud vratiti, nemamo šta jesti, ne znamo kako ćemo jesen dočekati. Taj prokleti moj unuk Đuro, stanovao ie sve do rata s nama, i ja sam ga i ože­ nio. Pa sad se umiješa u nekakve do­ brovoljce. pa seoski starješina Risto Popović, bojeći se ovih nekakvih do­ brovoljaca, dijeli im tuđu zemlju, pa i mom unuku dao tapiju na moje dobro i sad ja sa svojom čeljadi moram kre­ pati od gladi«. Nakon što je suznim očima ovo is­ pripovijedao. moli, kumi neka-se zapi­ še u novine, nek cjeli svijet vidi kakva zuluma ima na svijetu. Jadnik misli da će mu se time nomoći. Ne zna. on da je to jedan slučaj od onih svakidanjih ottmačina, koje se vrše nad muslima­ nima. Ali. eto. ovdje je otimačina izvr­ šena nad pravoslavnim seljakom, i to je izvršio sam unuk svojem vlastitom djedu. S toga to i jest karakteristično, nek se vidi kako je duh otimačine za­ razio seljake. Otrovao se naš seljak, jerbo mu se neprestano utura u glavu da otimlje tuđe. Iščezla je iz njegove svijesti ona sveta poslovica: »Oteto prokleto!« i »Svoje čuvaj tuđe ne di­ raj!« Neprestanim huškanjem na oti­ mačinu muslimanskog dobra, seljak je utuvio sebi u glavu, da može uzurpi­ rati sve. samo ako ga njegova tjelesna snaga ne izda. To je pravo sile, pravo jačega. Kada tuđe vlasništvo prestane biti sveto za čovjeka, kada čovjek ste­ če uvjerenje da mu je dozvoljeno oteti sve. samo ako može, onda su uzdrma­ ni temelji države; ier onda je to drža­ va najpripravnija da postane zalogajem tudinca. Kulturni svijet danas ne trpi ni u Centrlnoj Africi ovako besprimjer­ nu otimačinu, koja vlada u Bosni. Zadaje li ovo imao brige onim političarima. koji tako ležerno daju takrir na tuđe dobro, i huškaju seljaka na otima­ nje muslimanskog imanja, i to samo da mu seljak svoj glas pokloni na izbori­ ma? Zadaje li im brige ovo, i vide li kako nizbrdice kotrljaju ovu državu ko­ la se istom rodila?! X. Muslimani Sjetite se „Gajreta". �ПРАВДА" — .PRAVDA, Spoj 176 — Broj Udruženje zemljoposjednika. Dne 29. pr. mj. obdržavana je glavna skupština udruženja zemljoposjednika na kojoj je izabrat novi radni i central­ ni odbor kako slijedi: Predsjednik: Rifat-beg Suleimanpašić iz Bugojna, I. podpredsjednik Atif ef. Sočo iz Saraje­ va. II. podpredsjednik Hasanbeg Pašić iz Bijeljine, I. tajnik Sejid Alibeg Fili­ pović iz Sarajeva, II. tajnik Hamdibeg , Mutcvelić iz Sarajeva. I. blagajnik Nazlf ef. Svrzo Iz Sarajeva. II. blagajnik Asimaga H. Sabanović iz Sarajeva. Odbornioi bez funkcije Dr. Halidbeg Hrasnica i Ibraliimbeg Cengić iz Sarajeva. Kao članovi centr. odbora i njihovi zamjenici: Članovi: za okružje ba­ njalučko: Miralem beg Begović iz Dervente, Suljaga Salihagić iz Kot. Varoša, Muhamedaga Bajraktarević iz Težnja. Zamjenici : Smajlaga Smajlagić iz B. Gradiške. Osmnabeg Osman begović iz Dervente. Ahmed ef. Šerić iz Duhice. Z’a okružje bihaćko: Muhamedbeg Ibrahimpašić iz Bihaća, Džaferbeg Kulenović iz B. Petrovca, Salejmanbeg Filipović iz Ključa. Za­ mjenici : Husejinbeg Čeko iz Sanskog Mosta, Husni ef. Pašalić iz B. Kru­ pe. Husejinbeg Hadžikadibegović iz B. Petrovca. Za okružje mostar­ sko: Ahmed ef. Karabeg jz Mostara, Husaga Cišić iz Mostara. Dervišaga Bakšić iz Ljubinja. Zamjenici: Mehmed ef. Spahić iz Mostara. H. Ci­ mer ef. Džabić iz Mostara. Mehmed Aliheg Kapetanović iz Vitine. Za ok­ ružje sarajevsko: Članovi: Ibrahim ef. Rašidkadić iz Goražda. Ha­ sanbeg Šahinpašić iz Rogatice, Edhemaga Salihagić iz Fojnice. Zamjenic i : Safetbeg Zečević iz Visokog, Nailbeg Tvrtković iz Višegrada, Uztjraga Njuhović iz Foče. Za okružje travničko: Članovi : Avdibeg Ibrahim­ pašić iz Travnika, Hasanbeg Kulenović iz Var. Vakufa. Zamjenici: Mustajbeg Ibrahimpašić iz Travnika, Smailbeg Filipović iz Ključa. Hamidbeg Kurbegović iz D. Vakufa. Za okružje tuz­ lansko: Članovi': Dr. Avdibeg Bukvica iz Brčke, Mustajbeg Uzeirbegović iz Maglaja. Zamjeni c i: Sead ef. Kulović iz Tuzle. Hasanbeg Salihbegovič iz Bijeljine, Ali ef. Selmanagić iz Srebrenice. Obzirom na to da je riješenje agrar­ Naši dopisi Gračanica u julu. 1 muderisi se povadaju za demokrat­ skim uredbama. — Malo čudan naslov, je li de, gospodo čitatelji._ Ali ni ja ni Vi ne ćemo se toliko čuditi. Ta demo­ kratska era nam je donijela i većih ču­ dovišta pa riek i ovo bude! Naš muderis ne zna »vlaške jazije« čitati pa pre­ ma tome nije ni mogao »demokratskih uredaba« mutaleu činiti, ali je zato valj-' da od svojih ahbaba čuo, da ljudi, koji obraduju nečiju zemlju stanovito vrije­ me, stiču po tim uredbama i neka pra­ va na njih. On se je htio »blagodatima« tih uredaba okoristiti i u svom intere­ su pregorio je za nekoliko dana biti i demokrata. Sad ću Vam ukratko reći šta se je dogodilo: Prije nekoliko dana zastup­ nik njegova predšasnika, koji u Gračanici ima nešto zemlje, ponudio je na­ šeg muderis ef. M. Šiljića. da na toj zemlji pokosi čajru uz stanovite uvje­ te. Muderis ef. je to odbio, jer mu se uvjeti nijesu, svidjeli. Zastupnik je po­ nudio drugoga, koji drage volje na te uvjete pristane i odmah pogodi kosce. da mu tu čajru pokose. To dočuje muderis-cf. i jednoga jutra on i još nekoli­ ko sohti počnu kositi čajru i to ne sređa. već »kud je trava bolja«. Kad je bio upozoren, da to na svoju ruku ne smije činiti, i da je taj čajra već jednom izdata, odgovorio je: »Ja imam na to pravo i ja sam preči!« Nas ne interesira šta će poduzeti vla­ snik zemljišta ili njegov zasutpnik u tom pogledu. Ali nas se tičez nešto drugo i zato pitamo!: 1) Kako jedan muderis smije u ovakovo šta ubrusiti danas, kad muslimani imaju i previše posla i bri­ ge. kako će svoje slobodne zemlje ob­ raniti od kojekakovih nasrtljivaca, a muderis-eh to svojim postupkom još pospješuje? 2) Kako ćeš Ti. muderis-ef. taj svoj postupak s ćursa opravdati, kad Te iz džemaata neko na to pozove i hoćeš li moći u »ahkjami šer’ijji« za to kakav oslonac naći? 3) Jesi li Ti, muderis-ef. svijestan toga svoga djela nog pitanja došlo u najkritičniju fazu, te je potrebno vrlo mnogo agilna i po­ žrtvovna rada, da se to pitanje skrene sa one krive staze, na kojoj je do sada išlo, novi je centralni odbor odlučio po­ duzeti sve moguće korake, kako će ovom pitanju što više koristiti. Samo se po sebi razumije, da je uspjeh ovog rada u prvom redu ovisan o materijal­ nim sredstvima, koje će odboru stajati na raspolaganje. Usljed toga se traži od svih mjesnih odbora, da odmah sazovu svoje kot. skupštine na temelju društve­ nih pravila, izaberu odbore i prihvate se što agilnijeg rada i neka odmah po­ kupi članarine za tekuću godinu. Čla­ narina je ostavljena ista, to jest, po de­ set helera na dunum od beglučke ikmetovske zemlje. Novi je centr. odbor u svojoj prvoj sjednici gakliučio, da se dode u što bo­ lji kori tast između njega i mjesnih od­ bora u zemlji. Za to će iza svakog svog zasijedanja centr. odbor izdavati komunike, o svom radu! i slati ga svima mjesnim odborima da budu obaviješ­ teni. S druge strane centr. odbor traži da i svi mjesni odbori šalju centr. od­ boru prepiše zapisnika svake svoje sjednice, da na taj način bude centr. odbor obavješćivan o radu mjesniu odbora. Ujedno je potrenbo da mjesni odbori pošalju popise svojih članova da sef imade evidencija o članovima udruženja. Ujedno je potrebno, da se mjesni od­ bori čim prije pobrinu i pokupe sudbe­ no ovjerovljene zapisnike o dokazima za vječnu spomen prilikom prevrata pa i kasnije.počinjenih šteta na imetku na­ ših članova. Tako je isto potrebno, da nam se jave i oni slučajevi, gde su mu­ slimani težaci pretrpjeli kakvih šteta ili su prikraćeni u pravima slobodnog ob­ rađivanja vlastite zemlje. Na dalje ne­ ka se svaki slučaj nepravde, grubog na­ padaja ili otimačine, nad našim člano­ vima odmah prijavi centr. odboru, koji će kod vlasti potražiti lijeka a ujedno stvar i u javnosti objelodaniti. Moramo da radimo na sve moguće načine kako ćemo naša prava zaštititi, pa zato tra­ žimo, od svih mjesnih odbora da gore navedene zahtjeve centr. odbora čim prije i što savjesnije ispune. a Gražić i Jeremić u potjeri za Topčićem udare na kafanu preko puta i tu ga stanu lemati. Na Tpčića upti. za što ga ni kriva ni dužna tuku, te ako imadu što protiv njega, neka ga prijave kod vlasti, ali neka mu ne sude po sebi, Gražič mu opsuje turskog Boga i sveca sa izjavom, da mu je on sve i sud i sve­ tac, te odmagli kroz selo pogrđujući musi, žene i psujući im njihove svetinje. Isti dan prituži se Topčić kod ko­ mandanta oružničke postaje u Vitezu — Han kumpanija, koji mu reče, da sli­ jedećeg dana dođe. Vraćajući se Top­ čić kući sretne ga u putu Gražić sa Jeremićem i navali na golorukog čovje­ ka, koji se bijegom spasi. Drugi dan bajrama, dne 19. pr. mj. dođe Gražić u gostionu Ante Pure u Han Kumpaniji i tu zateče Muju Topči­ ća i Bajru Zukana. »Turci pucaju na bajram ko na fronti, ali im Boga i bajram... videće oni što je Srpsko dete«, te bez ikakova povoda navali na Muju Topčića • sa šamarima. Kada se je Mujo snašao i počeo sa priličitim uspjehom odvraća­ ti Gražiću. priskoči komandant postaje i- izbacu Muju na van. Ispred mjesnog odbora »J. M. 0.« u Travniku intervenirao je radi ovog bestijaluka. čestiti građanin Besimbeg Teskeredžić i Salih Rizvanović kod komandanta oružničke postaje u Trav­ niku, koji ih je vrlo lijepo primio sa obećanjem da će stvar izviditi i krivce zaslužrfo kazniti. Poznavajući, koman­ danta kao čestitog i savjesnog časni­ ka nadat; se je da će svoju časničku riječ iskupiti, ako se ne bi koji kaponja, mučenik, umiješao. Domaće vijesti Страна 3. Npadaj talijana na Split U Splitu su uoči rođendana Njegovog Veličanstva dva talijanska podoficira skinula s jed­ ne privatne kuće jugoslavensku zasta­ vu i odnijeli ju na talijansku lađu. Us­ ljed toga je nastala velika uzrujanost u gradu. Masa, koja se je sakupila usljed svečanosti, postajala je sve veća, pje­ vajući nacionalne pjesme. Tom zgodom je došlo do običnih manifestacija. Dok se je to sve normalno razvijalo, došao ie obali čamac talijanske ratne lađe »Puglio«, na kojem je bilo oboružanih mor­ nara i oficira. Prije nego što je čamac pristao uz obalu, pristupio je k obali šef policije i jakim glasom doviknuo kapetanu, da ne otvaraju vatru na ma­ su, jer on jamči za talijanske oficire, koji su slučajno na kopnu. Prije negoli je on to dovršio, bilo je već ispaljeno nekoliko hitaca. Tako je kraj samog še­ fa pao jedan čovjek mrtav na zemlju. Uz to su bila još dva žandara i više osoba usmrćeno. Uz samog šefa policije nalazio se brigadir komandant žandar­ merije pukovnik Kbstić sa svojim ofici­ rima. Žandarmerija je na vatru talijan­ ske lađe odvratila također vatrom. Ka­ ko se kasnije doznalo ranjen je tom prilikom sam komandant ratne lađe »Puglia« fregatni kapetan Gulli, dva oficira 1 još nekoliko mornara. Međutim je na obali žandarmerija i državna po­ licija zauzela svtKobalu i napravila red. Oko 12 .sati u noći vladao je u gradu potpuni mir i red. Naknadno se jutros doznalo, da je kapetan Gulli nakon iz­ vršene operacije preminuo. Povodom krvavib događaja u Splitu piše »Obzor«: Talijani su prevr­ šili svaku mjeru. Nakon toliko progo­ na i uvreda našeg naroda spalili su sa­ da u Splitu državnu zastajKi. Giollitti neka se požuri, jer Jugoslaveni dvije su godine pokazali anđeosku strpljivost. Pred godinu dana Talijani su nekažnje­ no poubijali nekoliko francuskih vojni« ka. Ovaj je put komandnat Gulli platio to životom. No time nije svršeno, nego naprotiv je razlog, da s Italijom zavr­ šimo, ili ćemo se pogoditi na temelju naših prava, jlj ćemo se razgovarati, kao što se s njima razgovaraju Albanci. Regentov put. Prijestolonasljednik Regent Aleksandar putuje krajem ovoga mjeseca, ako ne bude ministar­ ske krize, u Sarajevo, da Bosni na­ pravi zvaničnu posjetu. On će krenuti iz Beograda po svoj prilici 26. ovog mjeseca i provešće u Sarajevu tri dana- Otuda će otići na llidžu i ostaće tamo dvije nedjelje. Tek poslije toga ići će u Mostar, Banja-Luku, Jajce i ostala znamenitija mjesta u Bosni i Hercegovini. Prijestolonasljed­ nika će na ovom putu pratiti ministar predsjednik g. dr. Milenko R. Vesnić i ministar vojni đeneral g. Branko Jovanović. Regentov pozdrav. Na pozdravni brzojav sa skupštine okružja travnič­ kog održane u D. Vakufu dne 21. ju­ na 0. g. dobio je predsjednik g. Asimbeg Miralem slijedeći brzojav: »Miralemu Predsjedniku Muslimanskog /-bo­ ra travničkog Okruga Donji Vakuf: Srdačno zahvaljujem Muslimanskom Zboru Travničkog Okruga na izrazima odanosti i šaljem svoj pozdrav Rođendan Nj. Vel. Kralja Petra I. — Dne 12. o. mj. u ponedjeljak proslav­ ljen je rođendan Nj. Vel. našega Kralja Petra I. na vrlo svečan i dostojan na­ čin. Sarajevo je bilo okićeno narodnim i državnim zastavama, a u večer je bila iluminacija grada, te su i sve mu­ nare bile rasvjetljene kandiljima. U svi­ ma su bogomoljama odslužene službe Božije za zdravlje i dug život Nj. Vel. Kralja. U Carevoj džamiji je učinio dovu sam reisul-ulema Presv. g. H. Mehmed Džemaluddin u binjišu Mule od Stambola, i hoćeš li za to svoje djelo uzeti na se koji je prijfe đove izrekao slijedeću bemoralnu odgovornost? 4) Ako hošeć, sjedu: »Braćo Muslimani! Danas je onda Te još pitamo, kako ćeš pred svo­ Prev. rođendan Nj. Vel. našeg sijedog je stado izići i hoćeš li i dalje lošim vladara Kralja Petra I. Ono, što je On ! primjerima svome stadu uzor biti? 5) i kao mlad junak želio, ono za čim je I Kako ćeš svome predšasniku i kolegi u vazda žudio i težio, bilo je ujedinjenje lice pogledati i hoće П Ti rumen lice Južnih Slavena. Bog dragi je ispunio tu preliti, kad ga prvi put susreteš? 6) Njegovu želju u Njegovim starim daniDokle ćeš još ometati osnutak škole u | ma, pa danas svi Južni Slaveni upravsvom rodnom selu Lukavicu kada Te । ljaju vruće molitve Svevišnjem Allahu za to naš mufti-ef. i predsjednik naše za zdravlje, dug život i sretno vlada­ »Organizcije« zapita, kakav ćeš mu od­ nje Nj. Vel. Kralja Petra I. i Njegova govor i opravdanje dati? 7) Dokle ćeš Našljednika. »vlaške knjige« od soliti oduzimati i Mi Muslimani već prema uzvišenim na vatri ih spaljivati i tako jadne sohte islamskim propisima dužni smo pošto­ u džehaletu-ostavljati? 8) Kad će ne­ vati svoga vladara. To smo činili vaz­ stati onih gadnih natpisa iz »mahud« da. Poštivali smo 40 godina vladare, mjesta u medresi, koji su najjasniji burkoji nijesu bih naše krvi i našeg jezika. han terbijeluka Tvojih sohti. ujedno i Aleksandar. Bog ie dao, pa danas u potpunom smi­ najbolji šahid Tvoga »nazareta« u go­ slu imamo svog vladara, za kojeg nas Inna lillahl Javljaju nam iz Bos. dini jednom? osim uzvišenih propisa veže još i jezik. Broda da je dne 7. o. mj. preminuo naš Za sve ovo narod Te pita, a već da­ To su čvrste veze, koje se ne smiju uz­ odlični prijatelj i istomišljenik Hafiz ti uhrade odgovorićeš za svoja djela i drmati ni s čim. Hasan ef. Hadžiagić. Ucviljenoj fa­ propuste. Vladar je simbol državne zajednice. I miliji naše najdublje saučešće. Mevla Oko Njega i za Njega su svi pravi dr­ Agiaji ol! ____ I. Hilmi. rahmet ejlesnu! žavljani. Ljubav prema Njemu zahtije­ Stipendije trgovačke i obrtničke ko­ Travnik u julu. va vršenje svojih državljanskih dužno­ more. Trgovačka i obrtnička komora sti. Pravda, to najviše Božije svojtsvo, Bestijaluk oružnika u Vitezu. U zem­ nam javlja, da će podijeliti za školsku izriče se u ime Njega. Pravedna vlada­ lji svih mogućih čudesa u zlosretnoj i godinu 1920/1921 nekoliko Stipendija za ra ljubi Bog, ljube svi narodi. balkanskoj Jugoslaviji postaje iz dana pohađanje ovdašnje trgovačke akade­ u dan život muslimana sve ogorčeniji Prema tome vladalačke su dužnosti mije i tehničke stručne škole, zatim po i nesnosniji. Sve što je čovjeku sveto, vrlo teške. Zato ćemo upraviti Sveviš­ nekoliko Stipendija za pohađanje trgo­ milo i drago izloženo je. napadaju raz­ njem Allahu vruću molbu, da Nj. Vel. vačke, zanatlijske i ženskih stručnih nih individuuma, kako od proste mase našeg sijedog vladara Kralja Petra I. škola. Osim toga će podijeliti nekoliko tako i od strane onih koji su u prvome i Njegova našljednika Aleksandra ob­ Stipendija odnosno potpora za pohađa­ redu pozvani, da štite život, imetak, rz dari i okiti svim vladalačkim vrlinama nje viših trgovačkih škola. Svi vrijedni i namus državljana bez razlike vjere. kako bi mogli ispunjavati te teške duž­ učenici a i dosadanji Stipendisti komore nosti. Mi smo u našemu listu više puta kao koji reflektiraju za ove Stipendije neka Živio Krali! i sada iznijeli ovakove i slične napada­ najdalje do 15. augusta o. g. pošalju je i upozorili po sebi nametnute uprav­ vlastitom rukom napisane molbe, Osobna vijest Predsjednik naše or­ nike. da se manu igre s vatrom, jer sva­ kojima treba da prilože 1) rodni list. 2) ganizacije presv. gosp. H. H. Ibrahim ka batina imade dva kraja, ali oni osta­ pošljcdnju školsku svjedodžbu i 3) svje­ ef. Maglajlić i glavni urednik g. Sakib ju gluhi sve dotle dok se uloge ne iz­ dodžbu siromaštva, izdatu ove godine, ef. Korkut povratili su se sa svog dumijene. a onda postaju goropadni. Ijeg putovanja iz Hercegovine, koji su u kojoj treba da su tačno navedene imovinske prilike kako molitelja tako i obišli skoro sve hercegovačke grado­ Dne 13. pr. mj. napali su oružnici Živnjegovih roditelja. U molbi treba nave­ ve i neka sela, te održali sjajne i vrlo ko Gražić i Živko J'eremić na kuću Zajsti da li je prošle godine dobivao Sti­ uspjele skupštine. Budući je g. Korkut ke Topčića u Vitezu (kotar Travnik). pendiju od komore ili od koga drugog bolestan ne možemo donijeti izvješća Nije ih smetalo nitša, što domaćina ni­ i kolika je bila ta Stipendija, za tim tre­ od pojedinih skupština. Za sada može­ je bilo kod kuće, da uz psovanje tur­ ba da navede da li je osim komore mo­ mo javiti samo to, da su skuptšinc oskog Boga, sveca i sve što je musli­ lio još odakle za Stipendiju za školsku držane u Mostaru, Trebinju, Ljubinju, manu sveto i milo, navale na sirotu že­ godinu 1920(1921. Molitelji se ovim uLjubuškom, Vitini, Čapljini, Rečicama, nu Salke Topčića, koja se tu u kući dopozoruju da će se uzeti u pretres saStocu i Konjicu. I godila. Sirota žena uplaši se i pobjegne, �mo one molbe, koje budu komorj pri- | ci. Zalihić nije ni pokušao da se brani. Njega odvedoše teško ozlijeđena u bol­ spjele do 15. augusta o. g. prema gore nicu, ali nema nade, da će preboljeti. izloženim zahtjevima. Iza 15. augusta Mešukića sputaše oružnici i oćeraše u stigle molbe uzeće se u obzir samo on­ zatvor. da ako molitelj pismeno dokaže da je t jadna nam majka! Nije nam dosta bio zapriječen da pravovremeno preda što izgibosmo na ratištima i od krvnič­ molbu. kog noža naišh dušmana, nego se još Mjesni odbor »Udruženja Zemljopo­ medu sobom koljemo. sjednika u Sarajevu zaključio je u svo­ Oteti novac Halidu Arslanu, kojeg joj odborskoj sjednici od 10. jula o. g., mu je, kalio smo svojevremeno u na­ da sazove redovitu glavnu skupštinu šem listu pisali državna policija u Bos. sarajevskih zemljoposjednika na 22. iuBrodu skupa sa obrtnicom oduzela, jer la 1920. u četvrtak u 4 sata pslije pod­ je njegov sin Sabit bio optužen što se ne u prostorijama »Islamske čitaonice« navodno simpatično izrazio o republi­ na Bendbaši. Umoljavaju se svi člano­ kanskom državnom ustroju, premda vi Udruženja da na ovu skupštinu u što Sabit sa očevom radnjom nema ništa većem broju doći izvole. zajedničkog. Kada su se oblasti uvje­ Jedan u zemljicu, a drugi u Zenicu. rile o bespredmetnosti same optužbe i Pišu nam iz Ostrošca pod gornjim na­ na našu intervenciju on je jz zatvora slovom: Salkan Zalihić i Meho Mešukić. pušten, a ocu mu je povraćena obrtni­ oba iz Ostrošca. vadili su zajedno ka­ ca, ali bez novaca. Lijepa svotica men za gradnju kuća. Kod diobe zara­ od nekoliko tisuća kruna, koju je Halid de smatrao sc je Mešukić nešto prikra­ teškim znojem stekao i koja mu je bila ćenim. pa je stoga stao prijetiti Zalihijedini kapital u radnji, te, jedino vrelo ću. Dne 8. o. nij. pili su zajedno hakvu za prehranu njegove sirotinje, izgled^ u Mustafe Voljevice. Zalihić se uputi da je začepila prazninu u džepu kojeg cestom na ostroško pazarište. ne bi li pljačkaša, koji se »deckuje« za svoje službeno zvanje. Mi pitamo zemaljsku kupio i preprodao koji sepet voća. Me­ vladu, što je sa ovim Halidovim nov­ šukić pode za njim, sa sjekirom iza le­ cem i tražimo, da mu se u najkraćem da, udari ga nenadano ušicama od sje­ roku povrati. Sačekat ćemo nekoliko kire dva put u leđa, a onda nekoliko dana, pa ako bude trebalo, onda ćemo puta u rebra, prebi mu ruku ispod lak­ poduzeti druge korake. ta i presiječe mu oštricom prste na ru­ . БрОЈ 174 Broj .ПРАВДА* — .PRAVDA' страна 4, Stran. .. . Natječaj. Oglas. Javljamo cijenjenim mušterijama, da smo snizili cijene fesovima. Benzin 725 746 u željeznom posudu po 400 kg. uz cijenu K 39’— po kg. — Dospijeva kroz 14 dana. Narudžbe prima „PROMET” tehnič. industr. poduzeće d. d. Sada stoje: 1 fes-patent (postavljen) . . K 160.— 1 fes-mekani (Bosfor, Tiger, Volfort) ,...................... K 130'— Išla maga Vranić i sin (prije Fdći Ha m d ijal Gasal, v. r. Ovogodišnja šećerna kampanja. Iz i Beograda javljaju: Prema podacima, kojim raspolaže ministarstvo poljopri! vrede, slanje današnje žetve šećrne re­ pe, znatno je bolje nego prošle godine, pa prema tome biće i sama proizvod­ nja šećera mnogo obilnija. Dok su pro­ šle godine naše tvornice dale u svemu ■ tek oko 15 milijona kilograma dotle će ove godine dati oko 45 milijona kiloI grama. Kad se uztjie, da je naša domai ća potražnja šećera 55 i pol milijona do ■ 60 milijona kilograma, onda je nesum­ njivo, da će potrošnji šećera biti naškoro zadovoljeno. To će naravno utjecati i na cijene i već danas ima trgovaca kolon jalnom robom, koji uvjeravaju, da kilogram šećera u septembru ne će sta­ jati više od pet dinara. (»Bos. Llyd<). Isplata I konverzija zadržanih 20% kod markiranja. Privremene priznanice na sume iznad 1000 K, izdane na zadr­ žanih 20% imaju se pretvoriti u stalne državne obveznice od 1% kamata go­ dišnje (čl. 22). Privremene priznanice na manje sume imadu se isplatiti naj­ dalje do dana zamjene ostalih privre­ menih priznanica za stalne. Pruga Beograd—Sarajevo—Split. — Jedna velika engleska finans^ka gru­ pa podnijela je Ministarstvu Saobraća­ ja ponudu da u vrlo kratkom vremenu trasira prugu Beograd—Sarajevo— Split. Kako su uslovl, koje je ova gru­ pa podnijela, veoma povoljni, to se vje­ ruje, da će ponuda biti primljena. Saobraćaj u zapdnoj Bosni. Ministar­ stvo Saobraćaja saopštava: Kadi os­ kudnih sredstva u zapadnim krajevima Bosne. uslijed čega je otežavan teretni i putnički saobraćaj kao radi bržeg spo­ la grada Splita sa Sarajevom i Bosan­ skim Brodom, staviće se u prvoj polo­ vini mjeseca jula o. g. u promet dva te­ retna automobila za prevoz robe od že­ ljezničke stanice Bugojno do Livna, Glamoča, prbzora i Duvna, a prema potrebi i do Splita i obratno i Jedan auto sa osam mjesta za prevoz putnika istim prugama. Primanje i prevoz robe i putnika Ministarstvo Saobraćaja po­ vjerilo je Rafajlu Landikušiću u Bugoj­ nu. Interesenti neka se direktno obrate njemu. Ljubijski rudnik. Ministarstvo šuma i ruda konačno je odbilo ponudu engles­ kih ј američkih industrijalaca za kupnju čuvenog rudnika u Ljubiji kod Prijedo­ ra. Ovaj rudnik, o kome se u zadnje vri­ jeme mnogo pisalo, predstavlja vrijed­ nost od nekoliko milijardi. Šaljite odmah pretplatu .V? Trgovina fesova Vranić i sin U ovdašnjoj mektebi-ibtidaiji upražnjeno je mjesto I. mualima. Plača jt predviđena od vakufa 120 kruna mjesečno, a ehalija će plaćati nedostatak tako, da će mu egsistencija biti osigurana. Natjecatelji imadu najdalje do 15. augusta svoje molbe sa priloženom svjedodžbom o svršdnom Dar-ul-mualliminu ovome povjerenstvu uputiti. Glamoč, 9. jula 1920. Predsjednik: Gospodarstvo OGLASI; Krovni crijep PAPIRNICA (Dachziegel) HAMDIJE KOPČIĆA Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svrh droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. preporučuje svoje bogato stovarište svih vrsta papira, kancalarijskog i školskog pribora. — Naručbe se obavljaju brzo i točno. Ci ene umjerene. Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 Braća Sudžutoić, sahačijB. Ljubljana, Gradišće broj 9. Sarajevo, Sarači ul. br. IX. Centralna drogerija Braća Šahinagić Vršaća mašino prodaje se sa benzin moto­ rom od 4 konjske sile. Upitati kod Ako trebate, tražite uzorke i ponude od zsombolyaške ciglane M.Bohn&Co U »PRAVDI* imaju najbolji uspjeh. je jedini muslimanski šoj državi. »Pravdu« muslimani. U vlastitom 11 j „Pravda” list u načitaju svi interesu je ! svakom trgovcu da oglašuje u ,,P r a v d i“ I Zsom. olya, Banat ^жжмшжжшжгажжжжшиитажжижжжжжж^ I 0 Privilegovana Zemaljska Banka za Bosnu i Hercegovinu ^ Гвп^1К|1з uullllUlU II u ' g d Canaionn Uul UjuVU. *• ~ Filijale: Banja Luka, Bijelina, Brčko, Mostar i Tuzla. — Ispostave: Bihać, Derventa, Doboj, Bos. Gradiška, Liviio, Bos. Novi, Bos. Šamac, Travnik, Trebinje, Višegrad, 'Žehlča f Zvornik. ZaitupitMa: Bugojno, Gacko, ~ Goražda, Konjic, Nevesinje, Bos. Petrovac, Rogatica, Sanski Most, Srebrenica, Stolac i Visoko. Uplaćeni dionički kapital ZO milijuna brana. Hcdovite rezerve i fond za sigurnost založnica 13 milijuna hruua. Bavi se svim bankovnim poslovima, vrli uplate i naplate u Kraljevstvu SHS. i u inozemstvu. Prima kao ginuo zastupstvo ta 8. i H. Assicaraziooi geienll I Pnog ovtopćtg društva га osigvranje profil nezgoda i šteta, svt vrsti osiguranja. g 0 R Вжжж8«мжжжджжж«мжжжжжжжжжжжжжжжжИ Muslimanska Centralna Banka z^ Bosnu i Hercegovinu dion. društvo u Sarajevu. Podružnica u Tuzli. Potpuno uplaćena dioničarska glavnica X 5,000.000. Pupilarno siguran zavod. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K 11,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavlja sve bankovne poslove najbrže i najpovoljnije. 47 Odgovorni iii uđi*: F. У1шж1к: fjrtiH ОМод « o.« � https://kolekcije.nub.ba/files/original/1412285e1719f2d3edae2a6dcee2dff6.pdf 286166c3c66d4515f2bf28011e9d613a PDF Text Text —---- — -— * < ■ ;. •■ - — '-------- 7 — """ ” r ■ Poštarina u gotovom platana. POJEDINI BROJ 1 kruna. Izlazi subotom,, utorkom i četvrtkom. Мјв ndabcioni odbor. Pretplata godiS. 120 kru­ na, na pola godine 60 kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. Čekovni račun pošt. štedionice 1119. Broj 72 (177) Sarajevo, šubota 17. jula 1920. (2. zilkade 1338.) Upit nar. poslanika dra Krasnice \ ministru za agrarnu reformu stu, razgoni uzurpatore njegovog po­ sjeda i stavlja ih u zatvor. Muhamedbeg Bukovaća lišen je ovim načinom svekolikog svog posjeda, pa mora sa sedamnaestero čeljadi da gladuje najkon što je gotovo sav svoj namještaj rasprodao. Težaci su iza prevrata uzurpirali sav slobodni posjed Muhamedbega- Kulenovića Bukovače iz Bos. Petrovca, koji je posjed Kulenović u Bukovači sam u vlastitoj režiji obrađivao. Isti (težaci su se bili obvezala pred kotarskim uredom prošle godine, da će taj posjed povratiti Kulenoviću, ali to do sad ne učiniše. Kotarski ured u Bos. Petrovcu neće da pruži nikakove pomoći gosp. Ku­ lenoviću dok u isto doba daje asisten­ ciju Đuri Smiljaniću u susjednom mje­ Pitam gospodina ministra, misli li preduzeti shodne korake, da i musli­ manski zemljoposjednici budu uživali istu pravnu zaštitu u državi kao i nji­ hovi susjedi drugih vjera, te misli li naložiti kotarskom uredu u Bos. Pe­ trovcu da ovaj osigura Kulenoviću slobodno obrađivanje njegovog od vajkada slobodnog zemljišta. Želim odgovor pismeno. Beograd, dne -5. jula 1920. Dr. Hrasnica. „Нак" o našoj organizaciji. Naš drug »Hak«, glasilo muslimanaiz Sandžaka i ■ Makedonije u broju od 11. o. mj. piše na uvodnom mjestu pod nasovom »Bos. Muslimani u našu ob­ ranu« slijedeće bratske riječi: »Ovim člankom želimo upoznati mu­ slimane Sandžaka i Makedonije sa oni­ ma iz Bosne i Hercegovine, gdje živi oko sedamstb hiljada muslimana. Ratna nas je kob od dulje vremena bila rasta­ vila od ove naše braće, s kojima smo uvijek živjeli bratski i zajednički dije­ lili sreću i nesreću. Mi smo ostali pod drugom upravom, a onj su došli pod drugu, ali hvala Bogu danas, nakon četrdesetgodišnjeg rastanka, ujedinili smo se sa svojom milom i dragom braćom. Danas živimo zajedno. Živući u jednoj državi, pod jednom upravom nesum­ njivo je, da ćemo jedni druge podupi­ rati, što su naša časna braća uvijek za nas i dosada činila. Oni nas sebi pri­ ljubljuju i svakom zgodom dižu svoj glas u obranu naših prava, koja se ho­ će da pogaze. Nikada nijesu propustili ni jedne zgode, a da nijesu podigli svoj glas proti nasiljima što še provode na nama, uvijek su pozivali vlasti, da nas uzmu u zaštitu. Pomoću svoje moćne organizacije zaštićivali su naša prava, što mi nijesmo bili u stanju. Mi smo se u jednom od prošlih brojeva osvrnuli na zaključke banjalučke protestne skupštine, koji su o nama donešeni. Mi sa oduševljenjem pratimo rad naše bra­ će ј duboko cijenimo ono, što za nas čine. Naša su braća u Bosni i Hercegovini politički organizovana, pa smo se i mi po njihovu primjeru organizovali. Sta­ tut našeg Islam muhafezai hukuk džemijeta jest jednostavni prevod njiho­ vog Statuta. Bosanski su muslimani osnovali jed­ nu sjajnu političku organizaciju, da mo­ gu braniti svoja građanska prava i osi­ gurati političku slobodu. Prigodom dr­ žavnog prevrata i oni su kao i mi uda­ rili na različita nasilja, ali su se odmah snašli, sjedinili, zbili u guste redove i svoju organizaciju podigli na takvu viI sinu, te se danas njezine blagodati ja­ sno vide u njihovu životu, jer su danas i u posjedu skoro sviju svojih pogaženih I i otetih prava. Prigodom plWa demokratske vlade izdala je ova jednu uredbu, koja je mu­ slimane lišila sviju begluka, ali su naša braća pomoću svoje organizacije i tu nevolju savladali i prisilili—centralnu vladu, da se ova uredba promijeni u njihovu korist. Nu naša braća pri svim ovim borbama, nikada ne zaboraviše na nas i naše stanje. Kada je jedna deputacija od narodnih poslanika i dru­ gih prvaka organizacije bila u audijen­ ciji kod Nj. Vis. Prijestolonašljedtiika Regenta u Beogradu, da traži da se po­ vuče spomenuta uredba, ne zaboravi ni nas muslimana iz Sandžaka i Makedo­ nije. nego se zauze za nas i zatraži amnestiju za one naše jadnike, koji stenju u okovima po raznim tamnicama. Premda Prijestolonasljednik kao ustav­ ni vladar nije mogao dati obećanja, de­ putaciji je uspjelo, da su dobili sigurno obećanje od vlade, da će predložiti I amnestiju. Ovako nas podupiru bosansko-hercegovački muslimani i svakom zgodom lete nam u pomoć sa svojom čvrstom organizacijom, u kojoj se svr­ stalo devedest i devet po sto musli­ mana. Svi bosansko-hercegovački muslima­ ni okupili su se oko jednog programa, te ih je vrlo malo, može se reći pola postotka, ostalo po strani, za koje se može smjelo tvrditi, da ne znače ni­ šta, niti imaju ni na što uticaja. Njiho­ va se stranka zove Jugoslavenska Mu­ slimanska Organizacija, a glasilo joj je »Pravda«, koja izlazi u Sarajevu. Ko čita ovaj list naše bosanske braće, naći će u svakom broju prekrasnih članaka, u kojima se iznose jadi i nevolje, koje mj podnosimo. Svi članci koji su pisani u obranu našu i naših prava, puni su žara i bratske ljubavi, a pošto joj stoji za Ijeđima jaka i moćna organizacija, koja katkada imadne svoga člana i u । , I | j | kabinetu, to je i njezin upliv jak i mo­ ćan. Njezino se pisaeje prati sa oso­ bitim interesom u brogradskim mjero­ davnim krugovima. Prema ovome što smo do sada izlo­ žili kada je god »Pravda« digla svoi glas u našu obranu, njezini su poslani­ ci i ministri svratili na to pažnju cen­ tralne vlade. Zato mi muslimani iz San­ džaka i Makedonije nijesmo naprosto u stanju procijeniti bratske usluge, koje nam čini ovai list i njegova organiza­ cija. »Pravda« bez.prestanka i u sva­ koj prigodi ustraje u našoj obrani. Ko je čitao njezin 170. broj u kojem je štampan govor njezinog glavnog ured­ nika. vrijednog i požrtvovnog Sakib ef. Korkuta, kojega je izrekao na pro­ testnom zboru u Đ. Vakufu, ne može se otresti, da mu se suze ne navrnu. Premda su stupci »Haka« maleni i ograničeni, mi ćemo makar u izvatku donijeti govor ovoga odličnoga i vri­ jednoga reprezentanta bosanskih musli­ mana. neka vide muslimani iz Sandža­ ka i Makedonije kako naša 'braća u Bosni goje visoku bratsku ljubav prema nama. I u nas su se počele prilike do­ brano sređivati, čemu se imade najviše zasluga pripisati požrtvovnom radu or­ ganizacije naše drage bosanske braće, čija je pomoć tako vrijedna i golema, da mi to ne ćemo nikada zaboraviti. Ovu bratsku ljubav i zauzimanje nfkad. ma nikad ne smijemo zaboraviti. Ta usud nam je dosudio zajedničku sudbinu. Što nas boli i njih boli i ob­ ratno. Ne smije se smetnuti s uma, da su bosansko'Hiercegovački muslimani pu­ nih četrdeset godina stenjali pod au­ strijskim ropstvom. Za cijelo vrijeme toga svog robovanja ne pokoriše se apsolutističkim zapovijedima austrijske tiranije. Neprestano su se odupirali i borili, te su djelomično i uspijevali u borbi za svoja prava. U toj borbi oni su stekli politički uzgoj i građansku kuraž. Bosansko-hercegovačkj su mu­ slimani što se tiče znanja i naobrazbe na mnogo većem stupnju, nego li što se mi nalazimo. Uslijed tog većeg kul­ turnog i političkog položaja, oni mnogo lakše uspijevaju u sticanju čovječanskih prava. U Bosni se ne može dogo­ diti kao što u našoj Prištini, da jedan predsjednik bez presude izvrši smrtnu kaznu, jer bi se podigli svi muslimani i prisilili vladu, da kazni jednog ovakoVog činovnika, koji se o zakon ogri­ ješi. Oni dobro poznaju svoja prava, kao što znaju i način kako će doći do tog prava. Njihov je i politički položaj sasvim drukčiji. Jedan njihov junački Sakib ef. Korkut baca iz džamije bivšeg ministra nar. zdravlja Dra Krulja, koji dolazi u pratnji Prijestolonasljednika Regenta zato, jer je kao pristaša »demokratske« stranke uvrijedio muslimane u parla­ mentu. i Dr. Krulj je bio prisiljen da pobjegne iz džamije. Bismo li mi mogli pokazati ovaku odlučnost, ovaku gra­ đansku svijest. Nama se je ovdje u Skoplju moglo doskora zabranjivati kupljenje članarine, koja je pretjviđena Godina 11. u našem stranačkom štatutu. Tako jasnog prava mogaše nas lišiti samo­ volja jednog činovnika. Pa šta bi od našeg predstavništva; zar ne razjuriše i ne pozatvaraše skoro sve članove centralnog odbora? Do skora se je kod nas mogla provesti svaka protuzakonitost, no sada, u zdravlju paše drage bosanski braće i mi koracamo napri­ jed. I ako se desi, da nam kogod i u buduće htjedne gaziti prava, udariće na otrov, jer mi ćemo se zakonitim sred­ stvima znati braniti. Po tome možemo jasno zaključiti, kolika je razlika izme­ đu nas i bosanskih Muslimana i koli•ko smo potrebni njihovoj bratskoj pot­ pori. Mi smo sigurni, da će organizaci­ ja naše braće u Bosni i Hercegovini izlaziti u susret svima našim potreba­ ma i uvjereni smo. kao što smo do sad dobivali njihovu pomoć i zaštitu, da će­ mo tu pomoć i zaštitu u još višoj mje­ ri dobivati i nadalje, budući ćemo stu­ piti u bliže i tješnje odnose. Mi držimo, da će sa tješnjim zbliženjem naše or­ ganizacije sa onom bosanskih Muslima­ na naš teški položaj, a naročito grozni položaj Muslimana u Sandžaku sve vi­ še doći do neke sređenosti. Potreba ovog žbliženja, ота'zajedničke operaci­ je tako je važna, tako prešna, da to svako osjeća. Mi smo uvjereni, da smo ranije osjegurali veze sa svojom bosansom braćom, ne bismo danas ni po­ la ovih jada na svojim leđima nosili. Završujući ovaj članak vršimo svoju najveću i najuzvišenfju za'daću, da razimo svoje bratsko oduševljenje, svo­ ju bratsku zahvalnost u ime Muslima­ na iz Sandžaka i Makedonije našoj ju­ načkoj. braći u Bosni, njihovoj organi­ zaciji i .njihovom organu »Pravdi«. Izrazujemo svoje najdublje poštovanje požrtvovnom .borcu Sakib ef. Korkutu. koji je u pošljednjem svojem govoru upozorio centralnu vladu na naše teš­ ko stanje. Bilješke. Domišljat gospodin. Čujemo da je fočanski sudac Leović našao vrlo zgodan izgovor za. svoj postupak prema Rašidagi Đonlagću. Na prostu prijavu on je odredio Rašidagin pritvor, a kad je po­ zvan na odgovornost za taj postupak, ispričao se je okr. sudu time, da je Donlagjća pritvorio tobože radi toga, da ga — »spasi od napadaja rulje«. Eto kako se kod nas jeftino izvlače ljuću ispod odgovornosti. Ne čudimo se što ovaki »berihti« mogu paliti okružnom sudu, ali se čudimo da se bvaki rogovi šalju pod svijeću čak i zemaljskoj vlad'. Obraćamo pažnju vlade na ovu »do­ mišljatost« g. Leovića i ujedno pitamo: šta je sa .istragom proti činovniku drž. odvjetništva, koji je odao uredovnu taj­ nu, priopćivši svoj razgovor sa pred­ sjednikom vlade. 1 »Demokratija« jednom priznade isti­ nu. Doživjeli smo jedno čudo. »■Demokratija«, koja stalno izvrće istinu, stal­ �»PRAVDA* — »ПРАВДА* Strana 2 Страва no joj udara pljusku za pljuskom, ipak je mogla pregorjeli da prizna istinu i da je u svojini stupcima zabilježi. Dala nam je pravo, što smo u broju od 3. o. mi. osudili spajanje državnih i crkve­ nih praznika, izjavivši da muslimani neće nikad pristati na to, da se crkveni sveci proglašuju državnim blagdanom, pa da ih onda zajednički slave. Sma­ trajući tumačenje g. Dra Tome Topovića u »Nar. Jedinstvu« mjerodavnim, mi smo kao muslimansko glasilo rekli svoju, jer se držimo načela: »Tuđe po­ štuj. a svojim se diči!« Neka kršćani slave svoje svece po svome zakonu, mi tuđe svoga prsta ne mećemo. Dr žavne ćemo slaviti zajedenićki. ali samo državne, i neka se niko ne usuđuje podvaljivati nam sa proglaše­ njem kojeg kršćanskog sveca državnim blagdanom, pa da nas onda poziva na zajedničku slavu. »Demokratiia« od 7. o. mj. osvrćući se na našu izjavu, u pogledu proslave I i ' | se nameće Arapima. I oni će pokazati, da politiČko-ekonomskom gospodar­ stvu Engleza, Francuzi i tdlijana u Aziji i Africi odzvanja žadnji čas. Veli­ ki dotađaji pripravljaju Se na azijatskohi i afrikanskom kontinentu. Antanta, čiji je najbrutalniji eksponent Itali­ ja, osjetiće svu težinu posljedica arap­ ske emancipacije ispod ujezindft štitništva. II tempo e galhtuomo — kažu Talijatii. Ali, mi torbe pridodajehio, da: ko pod drugim jamu kopa, sam u nju pada. Nije tu po srijedi samo pitanje arapske države. I sudbina Indije, Transvaala, Oranje, Konga i drugih današ­ njih anglo-franpuskih .kolonija« doći će na red. I svrsiće se onako, kako to mora biti. Pa i ne bilo onako, po arhanaškom receptu. »Jugosl. Ekonomista«. Vidovdana, što srtio je donijeli povo­ dom tumačenja g. Dra Tome Popovića veli: »Taj dan je proglašen držav­ nim praznikom. A ako to treba da bu­ de, onda ne može biti u isto vjerne i neki pravoslavni svetac. Jer niti je pravoz ahtevati. niti Je moguć* očekivati da će valjda Muslimani i katolici sla­ viti svece pravoslavne crkvi! No ni o toj tako prostoj istirii ne vođi se do­ voljno račliha.« Zatim citira izvode g. Dra Popovića u »Nar. Jedinstvu«, pa nadodaje: »Ne­ ka taj dr. Popović misli šta hoće i ne­ ka ima poglede na istoriju kakve hoće. Ali ovakvo njegovo.shvatanje apsolut­ no nije smelo dobiti mesta u jednom organu vlade. Najmanje u Bosni, gde su tri crkve i sve tri podjednako pre­ tenciozne. Državne stvari ne smiju se brkati sa verom—Pa ni državni sveci, ako hoće to da Manu.« Mi završujemo riječima našega Re­ genta : Neka svako čuva svoje! Iz naše organizacije. Arapska država. »Dvadeseti vijek doživljaje ono, što nijesu ^»živjeli svi njegovi predšasnicl Doživljaje grabež tadih zemalja i tuđih naroda. I to pod likovima kojeka­ kvih prepredenih i posve neopravdanih isprika i zakučica. Velike evropejske države, koje su ušle u svjetski rat proti nametanju imperializma Njemač­ ke i Austro-Ugarske. koje su naglašivale. da se bore za neodvisnost i za samoopredjeljenje malih država i na­ roda, ugnjetavanih vijekovima od ti­ ranskih vladara i kojima je vazda u ustima i na jeziku orila lijepa riječ ljudske slobode, te velike države u Evropi sada i same počinjaju političke prekršaje i otimaju manjim narodima njihovo vlasništvo i njihovu slobodu. Čine one to pod labavim navodima stra­ teških, gospodarskih ђ tobože prosvjet­ nih potreba njihovih. Tobože, kao da imadu na to nekakvo neosporivo pra­ vo. Kao da zbog tih i takvih njihovih potreba samo one imadu monopol, da mogu činiti, što mu je drago u korist svoju a na štetu drugih. Diplomacija tih država sklapa međusobne tajne ugovore i dijeli satnovoijno kožu međeda, koja nije njihova. Engleska, Francuska i Italija degredirale su se duboko pred poštenim svi­ jetom malih naroda i malih narodnosti. I to ne samo u Evropi, nego i u Africi i u Aziji. Azija je za njih velika riznica za njihve političke i gospodarske intri­ ge i pohote. A sve na račun Turske, a još više na račun neturskih naroda. Medu ovima dolaze prvi na red Arapi. Arapi u Africi i U Aziji imadu svoju sjajnu historičku prošlost. I arapska kultura u starom vijeku bila je velika i razgranjena, kad je kultura Evrope još snila duboki san. I kašnje, u sred­ njem vijeku Arapi Su briljirali svojom civilizacijom. Kulturni spomenici n Si­ riji. Mezopotamiji, Egiptu i u — Andaluziji {Španjolska) govore nam jasno, što su i ko su bili Arapi. Danas, nakon svjetskog rata, došli su i ti Arapi do svjesne samospoznaje, da i oni imadu pravo na slobodan političko-gospq^rski živof, da ni oni nijesu više roblje, s kojim se može raspolagati po volji, 1, još mriogo prije svjetskog rata doga­ đali su se ustanci Arapa u Arabiji i u Siriji proti turskom gospodstvu. Žižak I narodne slobode i nezavisnosti^injao j je i dalje za vrijeme Svjetskog rata u Arapima. Danas se je taj žižak rastii njao. pa izgleda, da sveopći arapski po­ I kret prijeti Englezima i Francuzima, i da ih deposedira i izriva iz Azije i iz Afrike. • Brat Emira Zejda u Hidžazti Emir Fejsal u Damasku stavio se je na čelo arapskog pokreta u Siriji, Palestini i Mezopotamiji. On je ustanovio u Da­ masku arapsku vladu. Njegov list »Al Mokatan« u Kahiri. koji zastupa opće arapske interese, piše da je nastupilo vrijeme za ustrojenje arapske države, List naglašuje odluku pansirijanskog kongresa u Damasku, na kom se pro­ glasila neodvisnost Sirije i Libanona, ali ustaje istodobno vrlo odlučno proti svakomu umješavanju Francuske u Siriji i u Palestini i umješavanju Engle­ ske u Mezopotamiji i Arabiji. Nagla­ šuje ujedno, da je skrajnje vrijeme, e da Engleska isprazni Egipat i Sudan, Italija Tripolls. a Francuska Tunis, Algir i Maroko. Sirijanski Arapi proglasili su Emira Feisala. sina Emira Huseina u Hidžazu i brata Emira Zeiđa. ustavnim kraljem arapske Sirije. I to pro­ glašenje bilo je ponajprije priopćeno predsjedniku Sjevero-američkih Sjedinjenih Država. Woodrowu Wilsonu. a kašnje i vladama u Parizu i Londonu. U tom priopćenju vlada sirijanska za­ htijeva od Francuske i Engleske pri­ znanje arapske države u Siriji i stavlja vlade u Parizu i Londonu pred fait accompli. to jest, da se izjave, priznaju li slobodnu državu arapsku, dakle da ostaju prijatelji Arapa, ili. da su toj arapskoj državi protivni. ■ , i ! I j i I j | Arapska politička samosvijest sve to i više jača i širi se u svim arapskim zem- I ljama u Aziji i Africi. Starodrevni Ara­ pi, to jest njihova današnja pokoljenja, neće više da budu ničije roblje. 1 ima­ ju posve pravo. Što? Jesu li ikad Ara­ pi namitali se Francuskoj i Italiji? Jesu li ikad nastojali, da budu gospodari Francuza, Engleza i Talijana i da ih iscrpljuju gospodarski i politički? To­ božnja današnja civilizacija.S kultura tih država ne ima nikakvog prava, da F E LJ T O N. A Hifzi Вје1еудс Rerte Logotetides. j (e2) XVII. U zadnje vrijeme bivao je Ihsan Sururzađe sve rastrešeniji i mučaljiviji. I ako se nije na njemu to opažalo trpio je, a da ni sam n^e znao odaklen to dolazi. I slabio je. Njegova bliža okolina gledala ga je ćutke, ali ga nisu pitali. Rad, napor — tumačili neki. Ali on nije ni radio! . . Po čitave sate sjedio je u svojoj pisarni, a da ne bi ni jednog pisma na­ pisao. Zurio u stol i crtao po hartiji nekakve šare bez oblika i bez smisla. U tim časovima koliko je god nastojao da nađe jedan predmet, o kojem bi razmišljao, s kojim bi se zabavljao, nije ništa na­ lazio u sebi, — sve se okretalo oko njega, brzo da nije moglo ništa ostati. . . Jedna gomila utisaka iz svagdašnjosti, iz prošlosti zatvarala je vidik nje­ govoj duši,— mislima... A iz toga nešto je navla­ čilo sjetu na njegovo lice i rastuživalo ga. U noći nije mogao spavati. U danu bježao ne­ kad iž kasarne j zabavljao«« u okolici — lutao na konju daleko po Jselima u brzom hodu, pa se je vraćao teško umoran. Tada bi otišao kući i legao SKUPŠTINA U PEĆI-GRADU. Muslimani kotara cazinskog na na­ rodnom zboru u Peći-Gradu pretresav­ ši žalosno stanje muslimana, u cijelom Kraljevstvu, a napose u našem kraju, donesoše slijedeću: Rezoluciju: 1 .) Pozivamo Kraljevsku kako cen­ tralnu. tako i zemaljsku v'auu, da pre­ ma nama mm .manima naš.g kraljev­ stva napuste već leđnom r.taćuhinsko postupanje s nama, te da budemo izjed­ načeni, kad smo u dužnostima. a ono i u pravima s dragim državljanima naše države. 1 2 .) Tražimo, da nam vlada stvori čitnj prije zatražene već osnovne škole, a ne po put austrijske, da nam n#đa pri­ like da se prosvjedujemo. 3 .) Pozivamo vladu, da izda« defini­ tivnu i pravednu odluku u prepornom zemljištu Pecke. Osuđujemo njezinu nestalnost i izdavanje kontrastnih od­ luka svaki osam dana, jer u tom vidi­ mo zapostavljanje našli, i protežiranje izvjespe klase ljudi, na štetu našu, što ni pod .kojim uvjetom nećemo i nemožemo trpiti. 4 .) Naojodlućnije osuđujemo što vlaua : nadalje drži u našem kotaru či­ novnike. koji su prouzročili krvo-proliće u Peckoj. Nas nemože zadovoljiti, premještaj Kurbalića iz Kladuše u Ca­ I zin, a niti Zatezala u Vrnograč. Traži­ i j mo bezuvjetno njihovo odstranjenje iz ' našeg kotara. 5 .) tražimo dokinuće zabrane sadetija duhana, a protestiramo proti dnev­ nom pdskupljivanju po težaka najvaž­ nijih artikla, kao što su so. šećer, Pe­ troleum i drugo. : Najodlučnije tražimo, da se dokiijb zabrana uvoza spomenutih artikla iz > susjedne Hrvatske — ta granica već nema — kad su tamo puno jeftiniji ne­ go kod nas. БроЈ 177 Broj Ubila ga sloboda. Omer Porlčanin iz D. Vakufa ostao Je iza svoga oca nejak i ostao mu je itheiak od kojega je on sve da, danas živio, a da nije oskudijevao ni za što. Nije se opažalo da je siromah bez ro­ ditelja, jer je imao svoj posjed u No­ vom Selu, koji mu je donosio toliko brihoda, koliko mu je bilo potrebno za uzdržavanje. Taj posjed Je sve do go­ dine 1918. obrađivao njegov skrbnik u vlastitoj režiji. Poslije godine 1918. dat je taj posjed u obradu Rosi Petrić, koja imadc i svoje vlastite zemlje toliko, da može mirne duše i bezbrižno živjeti i ona i njezina zajednica. Nu ona Je poput i drugih počela svojatati taj posjed si­ romašnog i malodobnog Omera tako, da je njegova eksistencija došla u pitanjb. tim više, kada on nema liikogd, ko bi se za njega brinuo. Osim toga je njegov skrbnik u brizi za njega — kupio mu kuću, lobi čemu se je toliko zadužio, da ga ne bi odu­ žilo ni onda, kada bi prodao tu zemlju, koju mu eto Rosa otima i ako nema na riju nikakva drugog prava, osim to, što je ona Rosa, a on Ortler. bhraćamo pžnju zemaljske vlade i agrarne direkcije na ovu najprostiju otimačinu i molimo *je. da se ova ne­ pravda Poričaninu ispravi, jer osim što je nekulturno još je i nehumano, da se ovako i na ovaj način lišava siromah malodobnik svoje zemlje, Skrajnje je vrijeme, da vlasti učine jedanput red u ovoj zemlji. Jer poslje­ dice koje bi mogle nastati iz ovakih prostih otimačina, mogu biti na uštrb i samoj državi i njenom renomeu, ab. ........... Iskrena riječ dobrovoljcima Naši su dobrovoljci, nahuškani od »demokrata«, napravili posebnu jednu društvenu klasu, koja se može isporediti samo sa omraženim rimskim pretorijaheima, te su naročito u nas u Bosni napravili toliku zbrku, da je nji­ hovo vladanje počelo ozbiljno ugroža­ vati mir i poredak u državi. Smatra­ jući se spasiteljima države i prijestolja, te narodnim osloboditeljima, dozvolili su sebi takove podvige, koji neminovnp idu za upropašteniem svega onoga, što je stečeno Sa tolikom mukom i sa toliko proljevene krvi. Mi smo toliko puta žigosali njihova djela i upozora­ vali i njih i njihove učitelje kuda to vodi. To je isto Činila i sva naša ozbilj­ na štampa, ali uzalud. Neprijatelji našega naroda, koji hoće preko ovih lju­ di da se dovinu poslaničkih mandata huškaju ih i nagovaraju na zlo. Da se vidi kako ovo pitanje prosuđuju pravi dobrovoljci, koji nijesu išli u rat za 50 dunuma zemlje, nego da se bore za oslobodenje otadžbine, prenosimo ovaj I članak, što ga je napisao Krsta Marić Skupština u Ruževiću. Teslić 1L ju­ I iz Trnove, dobrovoljac u bijeljinskoj la. — Skupština u Ruževiću u prisut­ »Samberiji«. G. Krsta Marić prikazuje nosti preko hiljadu težaka najsrdačnije požrtvovnpst srbijanskog težaka te pozdravlja Centralni Odbor i kliče na­ muke, koje su oni iz Srbije mučili i ka­ šem dičnom starcu Maglajliću živio! ko su Srbijanci mogli ljude iz bivše predsjednik: Đbnlagić. monarhije namamiti u dobrovoljce go­ tovo jedino uz obećanje nagrada, ponaivećma svakome po 5 ha (50 dunu­ ma) zemlje. I nakon tolikih dugih riju- aljite odmah pretplatu u svorp kabinetu na divan onako još obučen i od- I ruju ciljevi pošteni, plemeniti i — sebični, govorio [ marao se. U tim časovima redao je Ihsan u svojim I je Akifbey. »Ako imaš vlast u rukama onda je mo­ žeš upotrebiti za dobro i zlo. Dindar je idealista. mislima jedan događaj za drugim i tražio u njima On može samo jednu školi) svojom silom podig­ odgonetku, razjašnjenje svrtne stanju i svome ne­ nuti, a vlast-je može sutra zatvoriti ili stotine is­ zadovoljstvu, upitu o konačnoj svrsi... tih, po istom uzoru otvorili... šta će se konačno dogoditi? Ili će nas pohva­ Pa i Ihsan za četiri godine svoga rada učinio tati, zatvoriti i ptognati, — ili temo uspjeti da sruširho tiranina... Ali ni to nije konačni cilj! . . je dosta: proveo je časničku organizaciju u Traciji i velikom dijelu Anatolije, pa će u času biti sva Narod ne razumi, a moderna savremena država vojska na njihovoj strani. Narod! . . Narod će’se mora uskrsnuli iz naroda, kao Amerika... Narod, pokoriti; Šejh-ul-lslam izdaće Feton o krivnji sul­ narod!.. * tana i s tim će se svršiti. Sila, vlast je u istinu Pred njegovim očima prolazile gomile, silni re­ nužna, da se dođe do konačnog cilja. .. Vlast us­ dovi naroda, koji se je digao proti njegove ideje o krsava ideje I ništi ih.. . Nema smisla čekati, na­ slobodi — digao se za sultana, razvili zelene bajdati se. .. Akifbey ima pravol Svaki čas treba izrake i hrle Stambolu u pomoć. . . Mladoturci hoće rabiti. Pa... da skinu sultana!. . Izdajice domovine, nevjernici... Ovdje je Itjsah stao Sjetio.se zadnjeg AkifbeyTo će biti nagrada naroda... ovpg pisma ц kojem je tražio od njega za mladoI Ihsan bi sklopio oči, metnuo ruku preko čela tursku politiku i — srce! i ovdje se ihšan sjetio i teško dihao. Pred očima u mislima redale se slike Nesime, a ona povukla za sobom Ifetu i Renu, da Iz prošlosti: Ifeta sa ozbiljnim gestom: sve tri zatraže od njega konačni odgovor: koju voli? »Ali Arapi neće te zajednice"... Koju voli? Nije dobio odgovora. Njegovo je Rene: srce mirno kucalo a njegova duša gledale je u njih »Osloboditi Grke« .. . kao jedan trolist, koji je značio tri ideje. Renu pro­ Dindar-Haki-: tivnicu Turske,' l/etu protivnicu Velike turske, a »Kulturom kroz školu u slobodu«,.. Nesimu saradnicu uskrsa turskog naroda... Za nji­ Za ovim se javljao u njegovoj mašti ozbiljan i ma, kao čedna ljubica u travi sakrivala se je Sabiha... uglađen lik Akifbeya, koji je s neobičnom energi­ jom izrabljivao svaku priliku i svaki čas, u turskoj Nastavite se. politici, da dođe do vlasti. »Preko vlasti se ostva- �Број 177 — Broj ПРАВДА* — „PRAVDA, nici. Nakon izvještaja razvila se velika ‘ka — veli Mafić — i obećanja jedva je debata o posljedicama, koje bi mogle uspjelo Srbiji, da od tolikih stotina hi­ ljada zarobljenika namami oko 70.000 Sa sobom donijeti ova talijanska izazi­ u dobrovoljce, a od ovih, da ih je »do­ vanja, te o koracima, koje će naša vla­ sta pošlo u dobrovoljce iz ljubavi pre­ da poduzeti. U ministarstvu se poka­ ma ota^ihi«. Onda Krsta Marić na­ zalo jednodušno mišljenje, da se na talijanska izazivanja imade odgovoriti stavlja: W »Rat je svršen, otadžbina oslobođena najoštrijim mjerama. Nakon toga se i stvoreno je kraljevstvo Srba. Hrvata raspravljalo o nutarnjoj političkoj situ­ i Slovenaca. Dobrovoljci, su opet prvi aciji. Demokratska je štampa ovih po­ pušteni svojim kućama, a hrabri i ple­ sljednjih dana prikazivala položaj sadanjega kabineta u vrlo pesimističkom meniti srbijanski vojnik ostao je da ču­ va i-dalje stražu, da čeka regrute da svjetlu. Radi toga je ministarstvo vi­ ga smijene. Došla je napokon opća de­ jećalo o tri pitanja: 1. O rekonstruk­ mobilizacija. Srbijanski vojnik-je došao ciji pokrajinskih vlada; 2. o slobodnoj kući našao razoreno ognjište, ali nije trgovini j ceiitralnoj zadruzi; «3. o ag­ roptao na državu i svoje susjede, ne­ rarnoj reformi. Na današnjoj ministar­ go je. miran i spokojan, prihvatio za skoj sjednici raspravljalo se o ovim posao, počeo da vrijedno radi i poprav-' pitanjima samo načelno, tako te nije lja ono, što mu je porušeno. Za njega došlo do nikakvih konkretnih zaklju­ biti vojnik i prolijevati svoju krv za čaka. Sutra se prije podne nastavlja otadžbinu je sveta dužnost svih gra­ ministarska sjednica. đana i on zbog toga ne traži ni nagra­ Nema razloga kabinetskoj krizi. »Nar. de ni privilegija. Bezbroj Srbijanaca Politika« javlja: Na užasnu viku demo­ su ratni invalidi, bezbroj njih živi od kratske štampe, može Vas uvjeriti Vaš te svoje bijedne invalide i nijedan još dopisnik, da nema razloga za kabinetne ropće na državu, jer zna da ga ona sku krizu. Parlamentarna zajednica uneće, nesmijd zaboraviti. Ako ga sada ,činiće sve da zemlja ne upadne u nove ne može obilno da pomogne, to je zato trzavice. što ima prečih poslova. Srbijanski voj­ Razrožnost mišljenja u ministarskom nik i invalid je strpljiv, pretpostavlja vijeću. S druge strane prosuđuje se si­ interese državne svojim, pa zato nje­ tuacija posve drugačije. »Progres« pi­ mu slava i hvala, zato ga nećemo i ne še. da je u ministarskoj- sjednici došlo smijemo zaboraviti«. do burnih scena. Rađikali su doduše Napokon dodaje ovo, da prikaže pomodificirali svoje pređašnje stanovište, žrtvovnost Srbijanaca te čudan menta­ ali'ne toliko, da bi se to moglo primiti litet našeg »dobrovoljca«. sa strane demokrata. U samoj je mini­ »Mi pak. dobrovoljci, mjesto da bu­ starskoj sjednici nastala živa rasprava demo sretni i zadovoljni, što smo slo­ i svaki je ministar razložio svoje miš­ bodni. što smo iznijeli živu glavu iz ljenje. Prema tome teško da će doći rata, što možemo upored ići sa srbi­ do sporazuma. janskim vojnikom i svakome reći, da Demokrate žele onemogućiti prima­ smo svijetla obraza izvršili svoju sve­ nje izbornog zakona. Demokrate su iz­ tu nacionalnu dužnost, mi hoćemo da među ispunjenja svojih zahtjeva o po­ budemo država u državi, da budemo krajinskim vladama i između glasanja najpreči u državi. Obećano nam je po za izborni zakon postavili junktim. Ako pet htektara zemlje i to ćemo dobiti, parlamentarna zajednica ne ■ pristane kad tome bude rv.rijeme. Mnogo je pre­ na uvjete demokrata oni će onemogu­ če urediti državu 'i odužiti se srpskom ćiti prihvat izbornog zakona u drugom vojniku i invalidu, nego1 li nama do­ čitanju. Tako bi se izbori opet zavukli brovoljcima, od kojih mnogi jedva je za nekoliko mjeseci. pušku ogaravio. Zar mi bismo heroji i Pitanje izvoza. Na jučerašnjoj mini­ izdržasmo toliki rat s puškom u ruci, starskoj sjednici riješavano je takođe a ne možemo sada da u miru strpljivo pitanje o izvozu. O tome pitanju diskučekamo dan, kad ćemo dobiti onu zem­ r tovalo se-vrlo dugo, ali se nije^ošlo ni lju. koja nam je obećana i koja će nam do kakvog rezultata, već je riješeno, se ubrzo dati!? U ostalom, braćo mo­ da se diskusija nastavi na današnjoj ja. moji ratni drugovi, mi se nismo bo­ sjednici, koja će se održati u 10 časova rili za pet hektra zemlje, nego za čast prije podne. Svi su izgledi da će se i i obraz, za naše oslobođenje. Zašto sa­ pvo vrlo važno pitanje povoljno rije­ da svojom lakomislenošću da kaljamo šiti i poslije • ovog riješenja počeće se ono. što je bilo tako veličanstveno u riješavati o rekonstrukciji pokrajinskih nama, kada smo polazili u rat. i kada vlhda. smo svoju krv prolijevali?! Kad .smo VANJSKI POLOŽAJ. bili heroji u ratu, budimo još veći u mi­ ru i strpljivo čekajmo naš dan. Cičerinova poslanica turskim nacio­ nalistima. Preko predstavnika nove oKo je učio istoriju, zna ko su i što tomanske vlade u Anaioliji, komesar su bili pretorijanci u rimskom narodu i kako su bili omraženi u svojoj dr­ za vanjske poslove Sovjetske Rusije, Cičerin. uputio je jednu poslanicu pred­ žavi i svome narodu. Znamo' također, sjedniku Velike turske narodne skup­ ko su i što su bili šuckori pod Austri­ štine u Angori. Mustafa Kemalu. Ova | jom i zašto ih je narod prezirao. Pro­ je poslanica veohia. važna, jer potvrdu- i tiv nas dobrovoljaca počinje da se,osjeća izvjesno nezadovoljstvo u naro- I je vijesti koje su se,Strile o tiesnoth spo­ razumu između tirskih -i nhciđnainih du, našejn rođenom narodu, jer smo pobunjenika i Sovjetke Rusije, spora­ nestrpljivi pa često puta pretjerujemo u zahtjevima. Braćo moja, moji ratni I zumu koji će otežati pa i onemogućiti ' drugovi, preklinjem vas sjenama naših ; ostvarenje Venicelosovih imperijalistič­ kih snova. U toj poslanici kaže: palih drugova, čuvajte uzvišeno ime Sovjetska Vlada lavlja da je primila srpskog vojnika i dobrovoljca i ne do­ Vaše pismo, sa kojim ste tražili da us­ zvoljavajte ni jednim svojim postup­ kom. da bi se iko mogao požaliti na postavite odnose sa nama i da se udru­ žite S nama u zajedničkoj borbi proti­ nas. Samo tako mi ćemo moći izaći vni tuđinskog imperijalizma koji grozi svijetla obraza pred Srbijance i samo našim zemljama. Ruska vlada je sa za-’ na taj način kod naše braće Srba. Hr­ dovoljstvom uzela k znanju principe vata i Slovenaca, koji ne mogoše doći kojih se pridržava vlada u Angori, me­ na bojište. Mnogi, koji žele da na našim leđima đu kojima je naročito važno riješenje dobivaju stavu, zloupotrebljavaju nas, pitanja moreuza isključivo po sporazu­ mu država na obali Crnoga Mora, kao raspaljuju, u nama strasti i često puta i potpuno ukidanje sviju »zona uticaja«, nas dovode u položaj pogrješaka. Agi­ političkih i ekonomskih. tatori čitave jedne Stranke i u Bosni i u Hrvatskoj prave od nas korteško »Sovjetska Vlada je gotova da po­ sredstvo i hoće preko naših leđa, pre­ sreduje između Turske, Perzije i Jer- : ko naše slave, da dođu na vlast. Bra­ menije za pravedno određivanje gra­ ćo moja, moji ratni drugovi, ne dajmo nica. Ona predlaže da se odmah uspo­ se ni od koga zavoditi i iskorišćavati, stave diplomatski i konzularni odnosi nego ljubimo podjednako cijeli.naš na­ između Turske i Rusije, da bi se uspo­ rod, vjerujmo u našu državu i čuvalstavile što. ^iešnje veze između obje mo ime i čast srpskog vojnika j đobrozemlje. votjea. »Sovjetska vlada sa najvećom paž­ njom prati herojsku borbu koju turski narod vodi za svoju nezavisnost i za svoj suverenitet, a radni narod Sovjet­ ske Republike najtoplije želi sretan ishođ te borbe i gotov je da udari soli­ UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. dan temelj za rusko-tursko prijatelj­ stvo«. Važno ministarsko vijeće. Dne 13. o. tasdfe grčke vojske u Malo) Aziji. — mj. održala se je sjednica ministarske^ Engleske i grčke trupe momentano su vijeća koja je trajala od 10 sati prije obustavile nastupanje na Brusu, i ako podne do 1 sat postje podne. Biti eu prisutni svi mihistri. Zamjenik mini- i su Englezi u MuMniji a Grci na liniji stra inostranih djela dr. Ninčić izvješći- i Kremasti—Nlš—Halić. Ovaj zastoj pri­ vao je o događajima na talijanskoj gra- i pisuje se novom savezničkom nespo- I ■ ——. . . . . Politički pregled razumu između turskih i nacionalnih' •dovanja u Turskoj. SumnAvi zvanKni konmniket. Kolona iskrcana u Pandermi i sjeverna grupa divizija uhvatila veizu kod Omerkoja na putu Balukeser—Panderma. Zvaničan komunike govori o velikoj bitci kod Bolune sela u kojoj turski gubitci do­ stižu 2500 od kojih 1000 zarobljenika, 54 topa, 20 niitraljeza i mnogo ratnog materijala. Međutim izvjesni strani oficiri izjavljuju sumnju da je uopšte bi­ lo pravih bitaka kod Filadelrije i Balukesera, već da su to bile samo borbe slabijih turskih dijelova, koje bi Grci htjeli predstaviti kao bitke' vrlo velikog značaja. Zavjera Habsburgovaca. Ciriški li- stovi donose podrobnosti o radu onog aristokratskog i oficirskog društva, ko­ je se zavjerilo da povrati HapsburgovCe na prijesto. Zavjerenici drže svoje sjednice redovno, svakog petka u palati, u kojo stanuje grof Berhold. Me­ đu zavjerenicima spominju se bivši . autrijski ministri Husarek i Let, ministar-predsjednik grof Klam-Martinic, mnogi viši oficiri a.-u. vojske, krupni trgovci i industrijalci monarhije i drugi. Tu je i bivšj šef slovenačke vlade, dr. Susterčić, koji i danas održava razgra­ nate veze sa krajevima zapadne Jugos.avije. Zavjerenici raspolažu za sada ugđacionim kapitalom od 22 miliona kruna, al, se taj fond uvećava prilozi­ ma, u кУ ma učestvuje Italija i Engles­ ka. Šva.C'rška vlada ne sL, .ja smet­ nju smu'nju na ovih za j.-r-mkaPobuna u talijanskoj vojsci. Prošlog petka došlo je u Idriji do pobune tali­ janske vojske, kad se doznalo, da će morati krenuti u Albaniju. Pobunjeni vojnici otvorili su tamnice i pustili uhapšenike na slobodu. Pobunjenim voj­ nicima su se priključili neki satnici. Tek kad je stigla zatražena pomoć uspjelo je svladati pobunjene vojnike, koji su sad internirani u vojarnama, dok su satnici, koji su se priključili sa pobu­ njenicima uapšeni. - Pobuna u Idriji. U Idriji 9. o. mj. po­ bunio se je prvi batalion italijanskog 14. pješačkog puka, koji je tamo u garni­ zonu. Na zboru su govornici pozivali i ostalu vojsku na pobunu. Među voj­ nicima čuli su se uzvici: »Dolje Kralj, ’Uolje Italija, živio Lenjin«. Svi, koji su bilj uhapšeni, silom su oslobođeni. Po­ zvano je stanovništvo, da se naoruža i zajednički odupre tuđinskom jarmu. Uhapšeno je osam oficira..Protiv po­ bunjenika tražena je pomoć iz Italije. Divljaštvo Talijana u Trstu. Prema posebnim vijestima, koje dolaze iz Tr­ sta, Talijani su radi događaja, koji su se dogodili u Splitu priredili jučer ve­ like demonstracije. Veća grupa demon­ stranata došla je u 18 sati pred Narod­ ni Dom. gdje se nalazi hotel »Balkan«. Demonstranti su bili oboružani sjeki­ rama. sabljama i puškama, te su naj­ prije porazbijali prozore na domu, te poslije počeli pucati, Provalivši u Na­ rodni Dom porazbijali su čitav namje­ štaj i bacili ga kroz prozor. Vandali­ zam demonstranata je bio toliki, da nije ništa ostalo pošteđeno. Nakon to­ ga polili su čitav Dom petrolejem te su ga zapalili na sve četiri strane. U jedan čas je bio čitav Narodni Dom u plantenu. koji ga je posve uništio. U ponoći je još uvijek gorip. Vatrogasci, koji su prispjeli, btli su spriječeni, da ga gase. Dozvoljeno im je jedino, da ■štite od požara susjedne zgrade. Odav­ le razišli su se podivljali demonstranti po čitavom gradu, pa kad su stigli pred Ljubljansku Kreditnu Banku provalili su , sjekirama vrata te su prostorije banke posvema demolirali. Namjeitaj i ■ arhiv iznijeli su na cestu, gdje su sve to zapalili. Oko 21 sat došli su pred Jadransku Banku, gdje su provalili u prostorije i uništili arhiv i pokućsvto, te bacili inventar s prvog kata na uli­ cu. Uništili su i čitav namještaj u pri­ zemlju. Sa velikim čekićima pokušali su razbiti blagajnu, ne bi li tako došli do novca. Što im nije uspjelo. U jedan sat provalili su u prostorije jugoslaven­ ske delegacije, gdje su porazbijali sve i pobacali na ulicu. Karabinjeri i vojništvo nije nastupilo protiv demonstra­ nata. premda su hili više puta pozvani po interventima. da brane njihovu imo­ vinu i ličnu sigurnost. Pred Jadransku Banku su oko 22 sata došli karabinjeri, kad je bilo već sve porazbijano i arhiv uništen. Daljnji detalji još manjkaju. Muslimani Sjetite se „Gajreta". Сграна 3. Domete vijesti Skupština u Ostrošcu. Predsjednik naše organizacjie Presv. g. H. H. Ibrahim ei: Maglpjlić otišao je jučer sa nar. posl. g. Dr. Mehmedom Spahom u Ostrožac radi održanja skupštine. Nar. poslanik g. Dr. Hatiđbeg Hrasnica otputovao je u Beograd, da pri­ sustvuje sjednicama Prjzr. Nar. Pred­ stavništva. Split — krvavo pozorlšte. U nedjelju je Split bio pozorištem krvavih doga­ đaja. Nekoliko talijanskih podćasnika s ratnog broda »Puglia« popljuvalo je našu zastavu i spalilo je. Jedan je tali­ janski časnik udario po glavi jednog Jugoslavena, koji je prosvjedovao proti ovoj pogrdi naše narodne časti. Na to se masa uzrujala i demonstrirala. Do­ šlo je do sukoba s talijanašima i tali­ janskim vojnicima. Naše je redarstvo uredovalo i uspostavilo mir. Međutim se približio obali jedan talijanski mo­ torni čamac, te ispalio tri rakete u cr­ venoj, bijeloj i zelenoj boji. Iza njega je doplovio i drugi oružani čamac, torpedolovpc Gluho. Sef naše policije Bojanić pozvao je Talijane, da se udalje. Izjavio je. da na sebe preuzimlje od­ govornost za život onih talijanskih ča­ snika i vojnika, koji su se nalazili na kopnu. Kao odgovor dobio je nekoliko prijetnja, a nakon toga su počele s ta­ lijanskog broda padati ručne granate. Pao je mrtav Mato Miš, izbjeglica iz Tijesna. Teško je ranjen jedan poruč­ nik. a više je ljudi lako ranjenih. Tali­ jani su počeli pucati iz pušaka na naše ljude. Naši su žandari uzvratit vatru. S obadvije je strane ispaljeno oko 600 hitaca. Teško je ranjen u trbuh kapetan Gulli, zapovjednik ratnog broda Pu­ glia. U bolnicu je prevezen amerikanskim automobilom, Izvedena je ope­ racija, ali je podlegao rani. Talijani su željeli, da se u gradu pokopa uz sve počasti. Naša vlada nije na to pristala nehtijući preuzeti odgovornosti za do­ gađaje. kpji bi se pri tome mogli zbiti. Kapetan je prevezen u Anconu. Izbjeg­ lici Mišu htjeli su naši prirediti svečani sprovod, ali je to zabranio američki admiral Anđretvs. On sada vodi istra­ gu zajedno s našim vojnim oblastima. Istraga teče nama u prilog. Ranjenici se nalaze u bolnici. Radnje se zatva­ raju već u 6 sati, a nakon 10 sati ne smije nitko biti na ulici. Talijani su za­ branili svako iskrcavanje u grad. U Splitu vlada velika uzruianost. Na kra­ ljev rođendan izvjesili su talijanaši cr­ ne zastave u znak žalosti nad smrću Gullijevbm. Naši su potrgali! sve za­ stave. Daljnji se događaji iščekuju s najvećom napetošću i pripravnošću s iiaše strane. Dalmatinska pokrajinska vlada obavijestila je našu centralnu vidu u Beogradu, te je ova jučer izdala ovo zvanično saopćenje: Na jutrašnjoj svojoj sjednici ministar­ ski je savjet riješio, da se objavi ovo saopćenje: Prilikom nemilih događaja koji su u oči našeg narodnog praznika, prema primljenim izvještajima, izazvali u Splitu dva talijanska podoficira i koji su stali života naših i talijanskih ljudi, naši sugrađani, zamoreni neprekidnim izazivanjima s talijanske strane, dali su izraza svojem gnjevu u pojedinim na­ šim gradovima na način, koji mi iskre­ no sažaljevamo. Stoga se kraljevska vlada nalazi ponukanom preporučiti našem građanstvu diljem cijele naše domovine što veću smotrenost i hlađnokrvnost i izbjegavanje svega. Što bi ma i, iz daleka mogla sličiti na izazov ili uvredu koje tuđe države. Naša ne­ osporiva prava rnoći će se najbolje štititi dostojnim držanjem naše zemlje i gotoVošću da še brane, kad za to do­ đe poziv od odgovornih činilaca. Na pažnju građanstvu. Gradsko po­ glavarstvo u Sarajevu šalje nam slije­ deću objavu: Za kratko vrijeme oče­ kuje se zvanična posjeta Njegovog Krafevskog Visočanstva Regenta Alekr sanđra u Sarajevu. Da bj se Regent dočekao što dostojnije, potrebno je, da i spoljašnjj izgled grada obzirom na či­ stoću bude što bolji i ljepši. S toga se pozivaju svi stanovnici grada Saraje­ va. a naročito oni, koji stanuju u glav­ nim ulicama, da učine sve. kako bi nji­ hove kuće i dvorišta bile što čistije i ljepše. Isto tako treba da svi vlasnici građenih ili otvorenih zemljišna, ova što iwl)e dadu očistiti i po potrebi ograditi. Od danas za 8 dana poćiće gradom zdravstvene komisije, koje će obići sve kuge., dvorišta i zemljišta, da se u“ere koliko je odgđvoreno ovom pozivu. Ako se gdjegod nađe nečistoća ili dru- �1_____________________.ПРАВДА* ирама 4. Stran« ga kakva zdravstvena nezgoda, od-' ie ja, da makar nosi prazni naslov, kad ga ne može inače da poluči. Svašta stranice ih gradsko poglavarstvo na čula, jacije ne čula. E, da nije kako jest, trošak vlasnika dotičnih objekta, a obaš bi g. Vlado otišao u Trešeljak. sim toga će se još kazniti velikom nov­ ■ Društveni Dom« u Sarajevu. Mini­ čanom globom. starstvo Prosvjete riješilo je da se ot­ Takse za lovačke karte. Pišu nam iz kupi. »Društveni .Dom« u Sarajevu. U lovačkih krugova: Povisila je vlada za tome domu držače predstave sarajev­ ovu godinu takse za lovačke karte za sko Narodno Pozorište dok ne Jiude 1000%. Ove karte valjaju za jednu ci­ gotova nova pozorišna zgrada. jelu kalendarsku godinu i bez lovačke Upravnik Sarajevskog Pozerišta. — karte ne smije niko loviti. U Bosni i Uskoro će biti potpisan ukaz, kojim se Hercegovini ima kotareva. gdje lovci postavlja za upravnika Sarajevskog ni do danas nijesu primili lovačke kar­ narodnog pozorišta g. Velja Živojnović, te premda je pola godine već prošlo. profesor. Radoznali smo, hoće li vlasti i od tih naplatiti taksu za cijelu godinu ili sa­ mo za vrijeme od uručenja karte do konca godine. Pravedno bi bilo drugo, jer i trgovac ne smije naplatiti mušte­ riji jednu kilu hljeba a uručiti samo po­ la kile. Financijski erar može diferen­ Na šerijatskoj sudačkoj školi u Sa­ ciju kod lovačkih taksa* naplatiti od orajevu započinje školska godina 1920. nih oblasnih organa, koji su svojom lii 21. sa 1. septembrom 1920. Za ovu jenošću ili iz razloga da i to upotrijebe školsku godinu podjjeliće se nekoliko za širenje nezadovoljstva među naro­ besplatnih mjesta i to u prvom redu dom. zavukli pravovremeno uručenje onim aspirantima koji su svršili naj­ lovačkih karata. manje I. godišta šerijatske sudačke ško­ Sef odjeljenja za doček Nju Vis. Re­ le o svom trošku a besplatna mjesta genta. Kako čujemo obrazovan je od­ koja eventualno preostanu iza ovih asbor. kojemu je stavljena dužrjcst, da piranata podijeliće se onim kandidati­ ma koji stekli na prijamnom ispitu za priredi sve što. je potrebno za doček Nj. Vis. Regenta u Sarajevo. Pročelnik I. godište najbolju ocjenu, a uz to bu­ je ovog odbora g. Vlado Besara, koji du siromašni. Ostali pitomci koji budu se u ovom svojstvu potpisuje kao šef primljeni u 1. godište mogu dobiti ovaka mjesta istom nakon jedne godfine odjeljenja 'za doček Nj. Vis. Regenta. Tuhaf. Odakle vaskrsnu to odjeljenje- pošto dokažu, da su u nauci dobro na­ na bosanskoj vladi? Ili je to pusta že­ predovali dakle, kad predu II. godište. Iz štatuta šerijatske sudačke škole lja g. Vlade za nesuđenim načelstvom. pa se samozvano prozvao šefom odje■§ 6. (Glasnik zakona i naredaba od 1887. Prosvjeta i škola. Mislimacitii družilo „El’iuntp" u Sarajgiu Muslimansko društvo »El Kamer« traži kućenastojnika, kome bi predalo u vlastitu režiju sav promet u društvu. Pobliža razjašnjenja daje predsjed­ nik Filipović Jakub Ešref, Jeftanovića ulica broj 8. Pismene ponude primaju se do 31. jula 1920. Odbor. Oglas. Javljamo cijenjenim mušterijama, da smo snizili cijene fesovima. Islama g a Vranić I sin (prija Fišći Hamdija] Sarajevo, Sarači ul. br. 11. Htjeli biste imati kao baršun meku kosu? Ne^imatillviše pjege, prištiće, sujedice? Upotrebljujte Fellerovu pravu »Elsa« pomadu za lice i čuvanje kože. Divit će vam se! Zaviditi će vam. 1 lončić 9 kruna. Nr. III. jača vrsta 12 kruna. K tome Fellerov najliniji ljiljanov mliječni sapun 16 kruna. ♦ X X Ф X X X X X ' preporučuje svoje bogato stovarište ♦ svih vrsta papira, kancelarijskog i T ♦ školskog pribora. — Naručbe se ♦ obavljaju brzo i točno. Ciene umjerene. Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 Krovni crijep (Dachziegel) Ako trebate, tražite uzorke i ponude od zsombolyaške ciglane Oglašujte u „Pravdi" Htjeli biste uzdržati svoju ljepotu I « HAMDIJE KOPČIČA I . K 160.— 1 fes-mekani (Bosfor, Tiger, Volfort)...................... K 130’— sima i gornjim zahtjevima.pozvaće se na prijamni ispit za 30. i ol. avgusta ove godine. Za I. razred šerijatske gimnazije u Sarajevu spojene s internatom podijeHće se u školskoj godini 19M/I921. 15 potpuno besplatnih mjesta, аИ5 mjesta uz naplatu polovice opslkrbnine, koja će se obračunavati svakog mjeseca prama jzdaćima za hranu i pranje rub­ lja, a bite po prilici 300 kruna mjeseč­ no. Odijelo treba d sami pitomci sebi nabave. U -zavod i internat mogu biti primljeni samo oni učenici muslimani, koji imaju ispunjene sve uvjete za pri­ manje u I. razred koje druge srednje škole (gimnazije, realkc, realne gimna­ zije), a dovoljno -su upućeni u čitanje Kurana. Molbatpa za primanje u zavod i internat, koje treba upraviti Zemalj­ skoj Vladi IV.-l., nužno je priložiti: 1. svjedodžbu osnovne škole (ruždije); 2. rodni list; 3. od općine izdani i od ko­ tarskog ureda potvrđeni iskaz o poro­ dičnim i imovinskim prilikama i 4. li­ ječničku svjedodžbu zvaničnog' .Školskog) liječnika u kojoj treba da bude potvrđeno da molitelj nema zalazne bolesti ili koje mane, koja ga čini ne­ sposobnim za internatski uzgoj i pri­ pravu za šerijatska teološka zvanja. Ovako opremljene i propisno biljego­ vane molbe valja predati najkasnije do 25. jula 1920. kod nadležnog kotarskog ureda, a u Sarajevu kod vladina po­ vjerenika. Učenici, koji su prošle škol­ ske godine imali gornju Stipendiju i prošli s prvim redom, ne trebaju po­ navljati ove molbe. \ ? Htjeli bi ste lijepu, zdravu kosu? PAP1RNICA Sada stoje: 1 fes-patent (postavljen) . Propisno biljegovane molbe, kojima treba priložiti liječničku svjedodžbu, izvadak iz popisa žiteljstva, svjedodžbu vladanja i školsku svjedodžbu, te kod onih kandidata, koji mole besplatno mjesto još i svjedodžbu o imućstvenim prilikama koja mora biti vidirana od nadležnog kotarskog ureda, a u, Sara­ jevu od g. vladina povjerenika* treba najkasnije do 25. jula o. g. predati go­ spodinu reisul-ulemi za Bosnu i Herce­ govinu u Sarajevu bilo direktno ili pu­ tem nadležnog kotarskog ureda (kot ispostave). Ovdašnji pitpmci šerijatske sudačke škole, koji mole besplatno mje­ sto neka prilože školsku svjedodžbu i svjedodžbu o imućstvenim prilikama,. Kandidati za koje se bude držalo da im sprema i sposobnost odgovara propi. Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svojtf bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene r najumjerenije. ♦ Trgovina fesova Vranić i sin str. 60.) vidi se kakovo je osposobljenje potrebno za primanje pitomaca u za­ vod, ali se napominje, da će se pri pri­ manju u prvom redu uzeti u obzir oni kandidati, koji budu svršili nižu gimna­ ziju. Naročito se napominje, da će se na prijamnom ispitni od kandidata zahtjevati znanje: 1. arapske gramatike i sintakse; 2. arapsko pismo i to husni hat i imla lijepo pimso i pravopis; 3. za one kandidate koji nijesu svršili ni­ žu gimnaziju Najmanje Hz srpskog ili hrvatskog jezika glatko, čitanje i razu­ mijevanje pročitanog, čisto pismo, zna­ nje gramatičkih dodataka III. i IV. či­ tanke za osnovne škole u Bosni i Her­ cegovini, i iz računstva: četiri svrste računanja cijelim brojevima i desetinskim razlomcima te usmeno računanje običnih razlomaka. Centralna drogerija Braća Sa^inagič Natječaj. Spoj 177 Broj .PRAVDA’ M. Bohn&Co Zsombolya, Banat Felldrova prava »Elsa« tannochina-pomada za porast kose čini krasnu kosu. Priječi tvorbu perutj, sjedinu prije vremena. Priječi ćelavost. 1 lončić 9 kruna. Nr. III. jača vrsta 12 kruna. K tome jaki katranov sapun za glavu 8 kruna. Šampon 1 krunu. Pomada za brkove 2 K 50 hel. i krune 3’— Muče li Vas kurje oči? Fellerov pravi Elsa-turistički melem djeluje bez­ bolno, brzo i pouzdano. Nema više kurjih očiju! Nema žuljeva. Nema tvrde kože. Mala ku­ tija Krune 4 — velika kutija Kruna 6’— Želite li još štogod? Fellerove Essa-pustilje za pranje (s kolo­ njskom) 1 kutija 7 kruna. Fellerov Elsaprah za posipanje protiv telesnog znoja. 1 kutija 6 kruna. —. Fellerov Elsa-mentolni klinčić protiv migrene (glavobolje) i zubobolje. 1 kutija Krune 4 — Fellerov »Elsafluid« 9 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce 36 K. Vrlo dobar parfum s najfinijim mirisima od 5 kruna počamši. Najfi­ niji Hega-puder Đr. Kluger, bijel, žuto, roza. 1 velika kruna 12 kruna. Najjača Francovka u bocama po 8 K i 22 K. Omot i poštarina po­ sebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feler, ljekarnik, Stubica donja, Elsatrg br. 310. Hrvatska. Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dion. društvo u Sarajevu. Podružnica u Tuzli. Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,000.000. PupUarno siguran zavod.—Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje — Ulošci prekb K 11,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavlja sve bankovne poslove najbrže i najpovoljnije. Odgovorni .гиаик: F. tetaka. Пш1к; GrataraM Odtooi 4 ■. 0.« Umvarih D. * A. КИм, Jš»ttlrav. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/d7a974a8165b7d6760157f34361a6c2a.pdf 785e9fdb7d637b309cbe36eeddc2e4ca PDF Text Text 0 poštarina u »»lovom plaćena. Broj 73 (178) « /DA Sarajevo, utorak 20. jula 1920. (5. zilkade 1338,) POJEDINI BROJ Izlazi subotom, utor kobi i četvrtkom. 'JpsiujE FEđahcioni odbor. Pretplata godiš. 120 kru­ na, napola godine6®kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124, Čekovni Godina 11. — Ш. SETON HilTSON Scotus Viator, najveći zagovornik, najveći prijatelj i borac za oslobođe­ nje i ujedinjenje Južnih Slavena stigao je i boravi u našoj sredini. Nakon odli­ kovanja, Što mu ga je podijelila (hrvat­ ska univerza), prombviravši ga kao svog začasnog doktora filozofije, pro­ putovao je Srbiju, Crnu Goru. Sandžak 1 Makedoniju, da vlastitim očima vidi plod dugogodišnjeg svog truda i za­ mjetnog rada, da vidi oslobođenu i u'edinjenu Jugoslaviju. Došao nam je iz Novog Pazara, gdje živu naša jeduovjerna i jednokrvna bra­ ća sputana u okove nepravde, koje im se nanosi od elemenata, koji žale, što se nijesu rodili u vrijeme srednje-vjekovnh inkvizicija. Ovaj veliki Skot sastajao se je već sa nekim našim videnijim političarima i predstavnicima, koji su mu dali pot­ pune informacije o našim prilikama, o našim težnjama i željama, ali su mu saopć’li i sve tegobe koje snosimo. ■ Dobro nam došao! Oho Monshih mjera slavnih Srba, gađala je kamenjem neke muslimane dečake a jednome od njih uzela i guyj. E, na takvo zlodejstvo ni­ je se .mogao više uzdržati ni »Hrvat«, organ Laginje I, i pfeštampavaju do­ slovce »Pravdhiu« kuknjavu zajedno je sa njom konstatovao, da je ono što mu­ slimanske razbojničke čete u Staroj Srčiji čine prosta nevina igračka prema zulumima u Bosni i Hercegovini! U Sta­ roj Srbiji su muslimani odmetnici pobili za.poslednjih nekoliko meseci više srp­ skoga sveta nego za čitavu prošlu go­ dinu i po. U Bosni ј Hercegovi­ ni muslimanske rulje i »š u ckori pobili su više srpskoga. življa i uništili više naših se­ la nego što bi to učinila najdivljačnija arnautska pobu­ na. Ali to je snpski, Alahu ugodni k’smet, veruju begovska »Pravda« i banovski »Hrvat«, a protiv k’smeta se ne može ništa!« Kako st vidi »Politici« je po srijedi »Kismet«, jer se radi o tom, da se suz­ bije nasilje i jer su po srijedi Muslimani. Njoj je dozvoljeno da se u takim prilika­ ma posluži podvalom i izvrtanjem. 0na govori o događaju u Goraždu, o ko­ jem »Pravda« nije donijela ni slovca, a koliko se udaljuje od istine pokažu- j juči otimanje gunja, vidi se najbolje j po tom, koliko je izvrnula naš ptikaz I u 69. broju »Pravde« od 6. o. mj. Stoga ‘ ćemo da taj prikaz ponovimo: »Na 25. , juna t. g. pošta su naša djeca u šumu ' zvanu Gnjilice, da uberu trešanja, pa j su napadnuti od Riste i Mitra Palete, I Steve j Manojla Nikoiića, te Staniše ; Markovića i Pere Gejaka, koji su djeci oteli gunjeve, fermene. Basove, kape i ; obuću, te. sepete sa trešnjama i špagove sa sjekirama jer su usput i drva po­ nijeli. Od stvari što su oteli od djece što nije vrijedilo to su isjekli, a što je valjalo to su odnijeli. Na djecu su pucali iz-pušaka ali srećom nije niko po­ gođen, samo su kamenom ozlijeđeni •uza Mebage Bećića te Ibrahim Ga­ dim i Agan Šahinović. Kod Jove Gnjatije bili su kopači isti dan i kad su dje­ cu ugledali na bijđgu. izletjeli su i za­ sjeli u pšenicu i pucali na njih Ile Cukara i Uroš Stevanović.'Не Cukara je pucao iz revolvera a Stevanović iz repetirke. SVjedok žena Đorđe Stevanov’ća koja je vidjela da su gornji pucali. manima! AH eto »zaklela se zemlja ra­ ju, da se tajne sve odaju«, pa i ovdje bstaše muslimani svijetla obraza i ne­ okaljane časti prema svome bližnjemu, kojemu može samo pokvarena, niska i divlja duša o glavi raditi. Taki musli­ mani nisu nikad bili niti takovo postu­ panje doliči čovjeku, već samo zvijeri. Sa Osobitim zadovoljstvom čovjeka, kojemu su nevrijedni' pokušali zakaljati poštenje i dostojanstvo, kao što je »Po­ litika« (i njoj slični neobjektivni listovi) htjela da poništi pošteni glas i ime mu­ slimanskog elementa podvalama, laži­ ma i izmišljotinama, ini samo gornje službeno izvješće mostarskog okružnika iznosimo i pozdravljamo, kao potvr­ du našeg pisanja o rnusl. nevinosti i pitomosti i kao najjači dokaz lažljivog kle­ vetanja muslimana i sa službenog (jtjesta. Drago nam je. da se dtkrilo lice isti­ ni i da nije pala ljaga na pošteni obraz* muslimana, na koje se digla kuka i mo­ tika. da ih uništi i prikaže divljacima i banditima, kakovi muslimani nisu nikad । bili, jer im to njihov odgoj, moral i vje­ ra .ne dopušta. Neka se vidi, kakvim nemoralnim načinom hoće da ocrne mu­ slimane- njihovi dušmani i kakve su kvalitete sve vijesti, koje tobože izno­ se »zlodjela« muslimana, kao što to »Politika« često čini na sramotu svoga dobrog glasa, nasijedaiući zlob­ nim i pokvarenim individuama. ći u kojoj je bio opkoljen. Jedan pljač­ kaš ranjen uhvaćen je, ostali su uspeli pobeći. Od žandarmerije lako je ranjen potporučnik Luburić, a teško je ranjen jedan žandarm«. Ipak se dakle, i od strane »Politike« potvrđuje ono, što smo mi nebrojeno puta naglasili u našem listu u zaštitu muslimanskog obraza i poštenja, koje im se kaljalo i sa službenog mjesta. Mi smo naime tvrdili, da muslimani nema­ ju i ne mogu imati nikakva učešća u razbojničkim napadajima *pa imetak i život poštenih i mirnih sugrađana,pa se opet sa svih strana trubilo u Srp­ skom novinstvu, da su muslimani or­ ganizirali pljačkašku bandu na genera­ la-Terzića te su bili mnogi muslimani u Nevesinju i Mostaru zbog ovog slu­ čaja zatvoreni i zlostavljani na pravdi Boga I)i« krivi ni dužni. Sad se poka­ zala istina i otkrila bezobzirna i ne­ poštena kleveta na muslimane pa mi­ slimo, da će bar naknadno dobiy musli­ mani, koji su nevini trpjeli od batinaša, punu zadovoljštinu time, da se njihovi zlostavljači, mučitelji i denuncijanti pri­ vedu zasluženoj kazni radi potvore po­ štenih muslimana. I poslije svih zločina, poslije svih barbaustva i poslije svih izazivanja, koji­ ma su muslimani u ovoj zemlji izloženi sa strane rulje podivljale pravoslavne mase na sramotu slobode i'bratstva, opet se pokušalo službeno i pokolj mu­ slimana kod Bileće podvaliti — musli­ Kadgod beogradska vlada, naročito njeni »demokratski« ministri hoće da poduzmu kakva nasilja, nezavisna je »Politika, prva, koja vadi kestenje za vladu i bez i malo srama izvrće činje­ nice/ Tako se je držala prilikom sara­ jevskog i skopljanskog sastanka musli­ manskih predstavka, kao t u sVim Gosp. E. Ed. Taveruier, posebni do­ prigodama, gdje je trebalo zabašuriti pisnik pariškog »Le Temps«-a piše svo­ istinu. Bezakonja, što su činjena i što me listu iž Carigrada o Rusima, koji se čine nad građanima drugog i trećeg sih izbjegli u. Tursku. To su. kako on reda — Muslimanima Sandžaka ,i Ma­ kaže, gotovo sve sami inteligentni Ijukedonije i Bosne i .Hercegovine — uro­ I di, bivši carski oficiri i ostala gospoda dila su zakonitim otporom i prodrla u iz viših društvenih krugova. Dopisnik javnost, naročito hrvatsku. To je neu­ opisuje bijedu, u koju su zapali ti jad­ godno »demokratskim« satrapima j za­ nici bez domovine. Pošto su potrošili, to je »Politika« u broju od 14. o. mj. do­ što su imali u gotovu, počeli su otva­ nijela ovaj bedasti sastavak pod naSlorati gostionice, u kojima služe kao kelvoth: Zulumi u Bosni i Hercegovini: nćri i kelnerice bivši oficiri i otmene »Pre neki dan u Goraždi je bild neko­ dame. Opisavši te nove barove (bars) liko piotuiaca sarajevske podoficirske nastavlja g. Tavernier: škole. Sedeći u kafani i veseleći se uz »To je sve boljševizam i u tom se čašu vina pred povratak u komandni ne treba varati. U ovaj čas ima u Cari­ oni su 'pevali onu poznatu pesmu koja | gradu 30 do 40 hiljada tih upropaštenih I se danas peva širom ćele naše zemlje: 1 ■i—mi1’"« ■ ljudi (deelasses). Većina ih pripada o»Cara Karla vezali u gvožde, A sultana Sarajevo, 19. jula. noj klasi, što je zovu »vodećom« u šiba Kara-Đorde«. I odmah sutra dan svim zemljama. Sprva su prodavali sve »Politika« od 16. jula 192j). donosi oje poletela u Sarajevo na daću deputa­ što su imali, zatim su igrali po igračvu značajnu vijest: Okružni načelnik iz cija muslimana pristalica bega Hrasniiricama (tripots), iza' toga su pozajmitiMostara uputio je Ministarstvu Unu­ ce, Mehmeda Spaha i efendije Korkutrašnjih Dela ovaj telegram: Ovoga ča- i vali, a onda su — osim časnh iznimaka ta protestujući što se na ovako straho­ —’ stali obavljati svakojake sumnjive sa javljaju mi iz Nevesinja.i Gackog da vit način vreda njegovo Imperatorsko se 13. tek. m. žandarme^iski krstareći j poslove. Savezničke ih države ipak izVeličanstvo Sultan a sa time i naiuzodred iz Avtovca sukobio sa crnogor- I državaju preko dobrotvornih ustanova. višenjji osećaji bosansko-hercegoVačkih Svaka vlast ima svoj otok u nekad skim pljačkašima, koje"’ su predvodili muslimana. A već prekosutra Hrasnicasretnom Arhipelagu — Prinčeva (КуDušan Ilidi.ć i Vaša StanojeSpahova Pravda zakukala je iz svega zyl Adalar blizu Stambola) — pa v i ć, za koje najnovije pouzdane infor­ glasat kako su muslimani u Bosni i Her­ i Rusija ima svoju rusku kolo­ macije tvrde da su učestvovali u razcegovini napuštena pastorčad i kako niniju. Englezi su uzeli — to je naj­ b o j'n i š t v u n a d d1 en e r a 1 o m T e rgde na svijetu nema takvog zuluma i veći komad — Prinkipo (Bdjiik Ađa). Zićem, a,2. ov. meseca izvršili po­ takvii^ Vredatija kakve oni podnose. Go­ Francuzi Hallei (Hpibeli Adu). Talijani kolj nad č e t јт i muslimana tovo u isto vreme »Pravda« je preneAntigeni (Kvnalv Adu). Amerikanci k’od Bi l eća. Dpšan je ubijen, a Va­ razila svet otkrićem novog još etrašniProti (Burgaz Adasy). Sve te kolonije ša nehoteči se predati izgoreo je u ku­ jeg zuluma: nekolicina mladića, pravo­ Boljševici i muslimanski narodi. I [ I , | i imaju svoje diplomatsko predst'vništvo, koje je smješteno u gjijašniem ruskom poslanstvu, a kojim upravlja jedan ru­ ski general. To predstavništvo uživa sva prava (prerogatives) diplomacije, njegovi agenti hodaju tamo amo po Turskoj zaštićeni svim imunitetima, pa se ova fikcija goni dotle, da su pariški Rusi protestirali proti jednom činu en­ gleske policije, koja se je usudila pro­ drijeti 5. aprila (o. g.) u bašču poslan­ stva, kad je odjeknuo brasak pušaka iz kojih je umlaćen general Rorrianovski. Osim toga imaju Rusi svoj list u Cari. gradu. Nemoguće je ne vidjeti upliva, koji može imati takva i tako dobro opremljena masa na Tursku u sadaš­ njoj krizi. Zbilja, ti Rusi stiču veza u svim sredinama (milieux), upoznaju na­ vike. jezik i ustanove: ne može se zantjekati, d će oni za malo vremena biti sila, s kojom treba računati, a već su se medu njih uvukli službeni agenti Lenjinovi, kdji će ih brzo predobiti, kad se uzme u obzir stepen nevolje tih ise­ ljenika, jer ovi agenti raspolažu zlatom, dragim kamenjem, njemačkim marka­ ma i rubljima. Drugi im divno priprav­ ljaju teren, jer je već nađen način rada.' Komunizam nenla izgleda ovdje (t j. u Turskoj) da se udomaći: ovaj pobož­ ni narod, naučan na stariš (autorite) ne će nikako razumjeti marxističkih teo­ rija. ali u bijedi i sadašnjoj zbrci gesla su integralni nacionalizam i vjerska �Strana 2 Страва borba staleža. U ovaj se je čas talas, koji je pošao iz Sibirije, proširio preko Perzije i Kavkaza, dosiže u Turska i ■ Mieir,' a sutra će zaprijetiti Tripolitaniji, Tunisu, Alžiru (Džezairu) i Maro­ ku i u isto doba Indiji. (Ovom prilikom valja zabilježiti slijedeći događaj, koji je. malo poznat: jedno skladište oružja u Carigradu, koje je čuvao odred Indi­ jaca. tu skoro je po noći posve opljač­ kano.) Kakvu ćemo silu suprotstaviti toj bujici, ako se zarana ne pobrinemo? Opasnost je prava i sigurna. Jedino sredstvo, da joj se izbjegne, jest: da bu­ demo uviđavni i da sami sebe ne ob­ manjujemo. Dosad je uzalud pokušano, da se podigne brana u muslimanskom Kavkazu, gdje, kažu, zapovijeda Enver paša; to je zalste bilo odviše djetinja­ sto. Francuzima je povjereno, da usta-, ve pokret u Anadolu. dok'se je Engle­ ska zadovoljila, da upravlja u Carigra­ du; i ta se politika čini uzaludna, te nema nade, da će koristiti ni Englesko! ni Franceskoj. Ovdje, na licu mjesta, najpametniji i najupućeniji ljudi drže, da bi se tim pitanjem trebalo zabaviti jednostavnije i razboritije. Ovi vele: Mi hoćemo da se okoristimo sultanovim ugledom i uplivom, pa nemojte ft one­ mogućimo taj autoritet. U Carigradu imamo vladu reda, poduprimo je druk­ čije nego dosad, a ne paralizujmo je. A tamo u Ankari (Angori), u središtu ot­ pora, dajmo se na posao i probirajmo; pravi rodoljubi, koji se ne udružuju s boljševicima, nego samo da brane život svoje domovine, vratiće se u red čim vide, da im rođena gruda nije u opas­ nosti; zdravi dio naroda će preuzeti na se. *l izluči Lenjinove agente. Jednom riječi, ako hoćemo da izbjegnemo mu­ slimanskom boljševizmu u Aziji, ne smi­ je se Turska satirati. Treba omogućiti, a ne zaustavljati svako zakonito dje­ lovanje u toj zemlji (policiju, upravu, vladu) i ne puštati više Turcima ni da kolju ni da ko njih kolje.« U Carigradu uviđaju, da je g. Millerand razumio ove istine, pošto »anek­ sija« Cilicije (Adana vilajeti) nije unešena u mirovni ugovor. Naši nam ov­ dašnji dobri prijatelji napominju jedan i po milijon ljudi, što ih je Francuska iz­ gubila u ratu i drže, da je dosta toliko mrtvaca, da plate za primjenu versailleskog ugovora, osobito pošto bi dobra • politika, koju bismo vodili u Turskoj, bila jedina, koja bi. ustavivši anarhiju, koristila našim saveznicima i nama.« : Bilješke. Grudićevi kurbani. Jedan po jedan od muslimana činovnika padaju žrtvom Grudićevih lažnih i jednostranih izvješ­ taja na naše vajno ministarstvo unu­ trašnjih djela. Poslije Defterdarevića, Borića. Demiroviča i drugih, dolaze na red i manipulativni činovnici, jer Grudić ne može nikoga očima viđeti koji fes nosi. Kako čujemo premješen je pristav pomoćnih ureda Ahmet Ahmetović koji je služio 18 godina u Tuzli na zadovoljstvo svih vlasti, te koji ima petero djece i posjeduje jednu malu ku-, čiču u koju je svu svoju sirotinju savio. Pošto je čovjeku sa toliko djece nemo­ guće prtljati u ovo skupo vrijeme, to je prozirna svrha ovoga premještenja. Ahmetoviću ne preostaje drugo, negp, da se zahvali, i time opet istisne jedan musliman iz službe. Razlozi premješta­ nju su upravo tipični, nepovjerenje, jer je član organizacije, »neprijatelj« drža­ ve, jer se drži propisa svoje vjere i ko­ načno lično neraspoloženje, jer se svak ne da upregnuti pod Grudića jaram. Ta­ ko je hotio muslimane uz ramazan pri­ siliti, 'da budu tačno. u 8 sati u kan­ celariju i tražio ih policijom, tako je šikanirao i Ahmeotvića, jer ga je vidio u 9 sati pred poreznim uredom i na­ tovario mu na vrat očitovanje i oprav­ danje gdje je bio, premda je službeno bio zaposlen. Edhem Sejdić pristav pomoćnih ure­ da koji je nakon nebrojenih nepravdi od prijašnjeg režima napokon premješ­ ten u svoje rodno mjesto u Tuzlu, premještava se opet po treći put u dvije godine, a na njegovo mjesto dolazi je­ dan pristav Srbin, koji je Gradiću ne­ koliko sumnjivih usluga iskazao kod provadanja istrage proti predstojniku Stojiću. te ga Gradić odmah rezervisao za sebe, a nek Seidć račun plati. Mi pitamo dokle će ovako ruglo od uprave dalje trajati. Ko se sve jza toga G udića krije, da on ovaku silu iza vlađ nih leđa provodi, da ruši musliman­ ske eksistencije. ništi čitave porodice, a sve za svoj ćeif i radi nekog uimšlje- .PRAVBA- — .ПРАВЦА' nog nepovjerenja ,u naš elemenat. Mi osim jednog zahoda kojega je Gradić u Tuzli postavio, valjda da mu «e pro\padne uspomena, nismo n šta do sada vidili, čime je podigao ugled uprave ili stvorio nešto pozitivnog kao drugi ok­ ružnici u zemlji, stoga će naše vodstvo najvećom energijom istupiti, da se ta Gruđićeva premještenja obustave, naši ljudi ne upropašćuju, a Gradiću pokaže put otkuda je dojo! Odjek Radićevog procesa. Beograd­ ski »Balkan« piše: Dosadašnji tok jav­ ne rasprave pred zagrebačkim sudom proti Stjepanu Radiću, vodi krv. seljač­ ke stranke, najnesrećniju je uslugu učinio interesima naše države. Ovaj pro­ ces je skandal od pravosuđa, i prijatelje aše mlade ujedinjene države ispunjava samo stidom. Srpski narod se je vaz­ da gnušao ovakvih namještenih politič­ kih, sudskih parnica kao što je i ova Radićpva. Na procesu Radićevu u Za­ grebu pojavljuje se povampiren duh pokojne Austrije, u novom gorem izda­ nju. Nekim mračnim podzemnim silama bilo je u računu da na ovakav perfidan način pred kulturnim evropskim zapadon| unize i potamne lijepo ime naše države već u prvim danima njena ži­ vota. , U interesu ugleda naše države, u intresu glasa srpskog imena, u interesu vjere u srpsku kulturu i slobodu, u interfesu značaja i cilja pobjede srpskog oružja, zahtijevamo, da se Radićev pro­ ces. koji je već stvorio silnu senzaciju, s mjesta obustavi. Veze Dorda A. Cokorila sa barunom Pitnerom? »Jugoslavija« donosi neko­ liko upita na Dorda A. Cokorila, koji su još crnije naravi za Cokorila, nego li njegovo otkriveno i dokazano plaćeništvo po barunu Coliasu. »Jugoslavija« piše: »Posrbljeni Cincarin, Đorde A. Cokorilo, sikće u svakom broju na Hr­ vate u opće i na pojedince. Pri tom bestidno izvrće, kleveće, huška i prije­ ti. Tako u broju 24. svoje »Aurore«, podmeće našem članku »Razbojničko doba« sa.sv.ijem drugi smisao/ računa­ jući dakako, da njegvoa publika ne čita ništa drugo .do njegovoga kšeftarskoga lista, a na dva mjesta prijeti taj šuckor nečim, što bi značilo klanje ’i ubijanje. Razumije se. da ne smije sam izvesti svoje prijetnje, već bi se htio poslužiti tuđom šakom . Mjesto da se s tim poltičkim trgov­ cem natežemo, upravljamo na njega dva tri pitanja: 1. Jesi li Ti, Dorđe, boravio u Mo­ staru. kada je ondje bio okružni pred­ stojnik barun Pitner. tazbina i rodbina knezova Hohenlohe-Schillingsfiirst, naj­ veći pouzdanik i Beča i Pešte? 2. Jesi li Ti. Đorde, dolazio u. dodir s barunom Pitnerom?. Je li Ti on išta davao, i ako jest, reci nam zašto, u koju svrhu? 3. Kada je barun Pitner bio premje­ šten k vladi u Sarajevo u presidijalni ured, jesi li Ti. Đorde, brzo došao za njim i jesi li dobio državno namještenje kod službenoga lista, specijalno »Večernjega Sarajevskog Lista«, koji se onda osnovao za službenu politiku crrfožute bosanske vlade? Ovo su također nerazbistrene zgode Tvoga života, pa ako hoćeš, da se o tom malo pobliže razgovorimo s To­ bom, najprije nam odgovori na stavlje­ na pitanja, ali bez^kolišanja, bistro ј jasno«. Po tom »Jugoslavija« traži odgovor već u prvom broju »Srpske Zore«, jer da poštena srpska i hrvatska javnost zahtijeva, da se Cokorilo izjasni. Nu možda, da će i ovoga puta Coko­ rilo biti tvrd na — ušima! Barbrstvo policije. Pišu nam iz Doboja: »Beogradski Dnevnik« zgraža se nad nekulturom mađarskoga .parlamenta, koji je ovih dana primio zakonsku osonvu o tjeles­ noj kazni. Zbilja je ggozan i nečovječan taj zakon, ali mi imamo i u svojoj kući sHčnh sramota, koje smo dužni žigosati. a o kojima niko ne vodi računa, nego ih ј cijela javnost, znajući za njih šut­ njom sankcioniše. I kod nas su se u novije doba pojavile batine, premda ih ni jedan zakon ni u kojem slučaju ne predviđa. ’Nijesu to ni rijetke pojave, nego je naprotiv rijetkost, da kogod za­ padne u šake žandara i policije, a -da ne bude lupan. Ne treba za to struč­ noga poimanja krivnje i kazne, te svih uvjeta za kaznu, dosta je stanoviti kul­ turni razvitak čovjeka, osjećaj čovječ­ nosti i pravičnosti, pa da se čovjek zgrozi i da mu se kosa nastrši od bez­ broj raznih osjećaja, koji ga preuzimliu, kada .se uvjerio o jednom, ovakovom slučaju. i Sloboda i tjelesna sigurnost su naj­ svetije svojine čovjeka. Od kako su zrake kulture počele prodirati kroz tmi­ nu divljaštva, bore se zakonodavstva, da ove svetinje čovjeka zaštite od sva­ čije samovolje. Pravna ustanova, da ne smije nitko biti kažnjen prije nego je .ustanovljeno kažnjivo djelo, krivnja i ubrojivost, te izrečena orada, ta je ustanova usvojena već davno u svim za­ konicima. Ali koja je korist od ovakih kulturnih tekovina i humanih ustano­ va. ako pozvani neće bditi nad pošti. vanjem zakona, ako će policija i žan­ dari na svoju ruku batinama krojiti . pravdu. Da je tjelesna kazna gadna i divlja, o tom ne dvoji, ni jedan iole kulturan čovjek. Ako su Madžari zaveli tjelesnu kaznu, ona se makar može vršiti samo na temelju osude, dok te kod nas ba­ tina i bez ikakvih izviđa. To je još gadnije i barbarskije, jer bez ustanovljenja krivnje i odgovornosti dešava se. de bude izbatinan onaj, koji nije niti naj­ manje kriv ili je potpuno neubrojiv. Za primjer ću navesti jedan skorašnji slu­ čaj: Na II. o. mj. je došao iz Tešnja u Doboj Samko...... i počinio toliko zla, »da bi, da je bio ubrojiv, sačinjavalo ste­ čaj od više zločina. Policija ga je za­ tvorila i ne mogavši čekati osude su­ da iskalila na njemu sav gnjev svoje duše; mlatili su ga i batihali nekoliko puta, a kad se je onesvijestio, salili su na njega šest kanti vode, »da se razabere«. Nakon što je pod okriljem policije proboravio tri dana, pozvan je liječnik, koji ga je zatekao potpuno gola, i modra od udaraca i konstatovao, da je čovjek lud. Policija* je dakle mlatila potpuno neubrojiva, luda čovje­ ka tr.i dana i polijevala vodom! Ne pojmim čovjeka, koji bi pored ovakovih događaja ostao hladan. Svak, kome leži na srcu dobrobit naroda i držate naše, svak, koji cijeni pravdu i ko ima ijole osjećaja čovjekoljublja, dići će svoj glas proti ovakovim brabarstvima. koja nas vraćaju u srednji vijek, kad su ljudi pod silom batina i svih vr­ sta torture priznavali čak. da su vje­ štice. U interesu je pravde i reda, da se ovakovim divljaštvimd stane na kraj, a uspjeh te se polučiti samo onda, ako se ovakovi divljaci budu najstrože kaz­ nili. Taj zahtjev na pozvane faktore po­ stavlja pravda i čovječnost, a dužnost je čitave javnosti,'da se ovom zahtjevu ' pridruži. Političhi pregled ’ UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. Raspoloženje u Beogradu. Pasfjednji događaji u Trstu i na Rijeci učinili su vrlo dubok dojam j izazvali .veliko ogorčehje u svima krugovima u Beogra­ du j cijeloj Srbiji. Dapače pronose se glasovi Ua je vlada već proglasila mo­ bilizaciju. Povodom toga sVj beograd­ ski listovi pišući o dvim događajima umiruju pučanstvo, pozivajući ga neka sačuva hladnokrvnost prepustivši odlu­ ku vladi koja će nas već znati u dani čas pozvati. * Bosanska vlada. »Nar! Politika« jav­ lja iz Beograda: 0 pokrajinskoj vladi u Bosni došlo je u političkim krugovi­ ma do žive debate. Jedni su bili za to? da se u Bosni uspostavi državni guver­ ner, a drugi da se pokrajinska vlada u Bosni mora pridržati. Posljednje miš­ ljenje brani Pučka stranka. Predsjednik bosanske vlade nije Još designiran. Pro­ nose se glasovi, da'bi predsjednikom imao bjti bivši ministar Trifunovć. Vlada u Hrvatskoj. Pitanje pokrajin­ skih vlada još^nije riješeno. Radi obra­ zovanja vlade u Zagrebu došao je ban M. Laginja u Beograd. Demokrati bi irpali dobiti povjereništvo za unutarnje poslove i povjereništvo za prosvjetu. Kao demokratski kandidat za povjere­ nika za unutarnje poslove bio je dr. Svctislav Popović, bivši načelnik Ze­ muna, ali je Narodni Klub protiv njega uložio svoj veto, radi njegova upita na ministra pravde o stanbenom pitanju protiv hana Laginje. Prema tome je njegova kandidatura pala. Tko će biti mjesto njega predložen, za sada s^jpš ni zna. U ozbiljnoj je kombinaciji Bivši ban Tomljenović. Za povjerenika za Врој 177 Bro) prosvjetu kandidiraju demokrati dra Tućana. Neka se vrati putnica talijanskom ot­ pravniku! »Balkan« piše: Poslije bar-e barskog spaljivanja zgrade našeg kon­ zulata od strane ralje pobjcšnjelih fakina talijanskih u Trstu, ima naša vla­ daj u interesu pravde, u interesu do­ stojanstva naše države, u interesu ev­ ropske civilizacije jedinu dužnost, da talijanskom otpravniku posala u Beo­ gradu odmah vrati putne isprave, da bude učtivo ispraćen do demarkacionp linije. VANJSKI POLOŽAJ. Zašto je Fyd-paša otišao iz Veraillesa? Pariški »Le Journal« javlja, da je Ferid-paša s jednim dijelom turske mi­ sije otputovao iz Versaillesa i vratio se u Carigrad. Rcšid-bej i Džemal-paša ostaju na čelu otomanske delegacije. Odlazak Ferid-pašin nije pošljedica ne­ uspjeha u nastojanju oko izmjene mje­ sta mirovnog ugovora, nego su tome uzrok nesuglasice, koje su nastale me­ đu članovima turske vlade. Potpuno se razilaze u mišljenju veliki vezir i više njegovih saradnika, osobito Rešid-bej i DžcmiTpaša. Čuje se, da je turska vla­ da oduzela Feri|-paši punomoć, koju mu je bila dala, da po svojoj uviđavnosti potpiše mir. Azerbeidžanska sovjetska republika. Pošto su boljševici zaposjeli tatarsku republiku Azerbejdžan u Zakavkazju, osnovana je ondje Azerbeidžanska so­ vjetska republika, koja je proglasila savez sa Ruskom i Ukraijnskom so­ vjetskom republikom i .obećala ovima pomoć za rat sa Poljskom i Petljurom. Glavnim gradom republike ostaje Jelisavetpolj, predsjednikom sovjeta kornisara izabran je azerbejdžanski Tatar Narimanov. Sa Gruzijom načinila je re­ publika ugovor, po kojem pripada Gru­ ziji čitava tifliska gubernija. a nad okru­ gom Zakatali dobiva Gruzija pravo okupacije. Kriza u Giolittijevu kabinetu? XistoVi donose, da se ministarstvo Giolittija nalazi u velikoj krizi. Stvorila se veli­ ka koalicija, koja ide za padom Giolittijevog ministarstva. Iz naše organizacije. Skupština u Ostrošcu. U petak dne 16. o. mj. održala se sjajna skupština naše organizacije u Ostrošcu kotar Konjic, na kojoj su ЦН delegati našeg Centralnog Odbora i to predsjednik Presv. gosp. H. H. Ibrahim ef. Maglajlić 1 Nar. Posl. gosp. Dr. Mehmed ef. Spalio. Premda je iposleni dan. kada težak nastoji, da što .više brige posveti ljetini, kada svaki čas mora da iskoristi u poljskom radu, ipak je skupština bila mnogobrojno posjećena od težaka iz cijelog onog kraja. Bijo ih je od sedam do osam stotina. Govorila su oba naša delegata o 'or­ ganizaciji, o .njezinoj svrsi i programu, o našem političkom položaju, o uloži muslimana u Jugoslaviji, te o radu na­ ših nar', poslanika u Privr. Nar. Pred­ stavništvu. Skupštinari su sve to, sa najvećom pozornošću saslušali i sve sa najvećim oduševljenjem odobrili.'Tako se je ovaj sa Muslimanima najveći her­ cegovački kotar pokazao, da je potpu­ no doštiedan uz program, naše organi­ zacije, u kojoj jednako mjesto zauzima i seljak i građanin i težak i posjednik i trgovac i obrtnik i hodža i lajik. Me­ đu Muslimanima nema razlike, nema staleške nejednakosti. Uzvišene riječi, da su svi muslimani braća, nalaze svo) potpuni odjek, svoje potpuno pojimanje u našoj organizaciji. Oko spora sa Italijom Talijansko varvarstvo na Rijeci. Kao u Splitu i Trstu, tako su isto pobijestiili Talijani i na Rijeci. Njihov bi­ jes ništa ne zaostaje za onim, koji po­ kazuju u ostalim okupiranim krajevima naše domovine. Što više položaj na Ri­ jeci po naš narod postaje svakim ča­ som sve kritičniji pa se u jutro ne zna. što nosi po podne. Progoni Talijana za­ počeli su u Utorak po podne, kad su uapsilj tri naša čovjeka, i to samo zato jer su na ulicf međusobno govorili hr­ vatski. Kad su ih dovezli na kvesturu ondje su ih bičevali, ćuškali i dobacivali im u lice, da im je to nagrada za Split., Što više jedan od ardita. koji su tako mučili naše ljude navalio je bodežom �т'7’ ' ■ Spoi 178 - Broj -г- • ■:________ . ПРАВДА* - „PRAVDA, slavenskih odvjetnika i tvrtka. Benzin na jednoga od uapšenih,' pa da ga ovaj dobivali Su iz obližnje kasarne. Narodni u zadnji tren nije šćepao za ruku bib Dom gorio je od 18 i po sati na večer bi ga probo. D'Annunzieva Vojnička ru­ do drugog dana do podne. Vatrogasci lja kroz cijeli dn spremala se, da pro­ vali na Sušak, ali je u zadnji tren na­ ograničili su se na to, da štite susjedne zdrage, te nisu nj najmanje pokušavali uvodno ix> zabrani samoga D'Annunzia gasiti vatru u Narodnom Domu. Jugo odustala od, toga. Međutim redovite ta­ Slaveni, koji su vrlo, uznemireni, svuda lijanske Sjete na Sušaku zabarikadirale napuštaju svoje domove i dolaze u Ju­ su most i zabranile, da se -itko poslije goslaviju. U- Trstu su kod pljačkanja osam sati na večer na Sušaku pojavi na ulici, čitava talijanska vojska bila prisustvovali .1 vojnici. Talijani prijete, dg će svoj uništavajući rad proširiti i je kroz cijeli dan alarmirana, imala je u pripravama strojne puške, pa’je u boj­ na tršćansku okolicu. nim redovima zaposjela sav prostor jizduž Riječine sve do kupališta. Prem'da su ove mjere izgledale kao zaštita za sušačko pučanstvo, talijanski su voj­ nici po ulicama u ovećim grupama de­ monstrirali- proti domaćeg pučanstva i Jedan apel na školsku omladinu. — glasno vikali da su. spremni zato, da se Gajretov odbor apeluje na sve đake sjedine s D'Annuiizievim arditima ii muslimane I. i II. razreda trgovačke aRijeke, pa da onda podu zajednički oku­ kademije, da ovu godinu produže nau­ pirati Bakar. I doista iz cijeloga-drža­ ke mjesto na trgovačkoj akademiji, na nja vojske jasno se razabralo da se če­ državnoj preparandiji u Derventi. Kako ka na provalu ardita. Kako se naknad­ se je Gajretov odbor informisao kod no doznalo, sve te tobožnje priprave zemaljske vlade, ovi bi đaci mogli da bile su učinjene na nalog -sa najvišeg stupe u II. odnosno III. razred prepa­ mjesta u Rimu. Jučer pako došlo je na randije. Molbe za Stipendiju'sa original­ Rijeci do nečuvenih talijanskih demon­ nim dokumentima prema natječaju u stracija i razbojstva. Talijani poduprti »Naifodnom Jedinstvu« ndka ise šalju sa arditima proizveli su navalu i pljač­ .preko Ntfčelstva Sreza. Prosvjetnom ku na sve naše trgovine a nišu poštedili odjeljenu Zemaljse Vlade u Sarajevu, miti naših novčanih zavoda. Tako su a drugu molbu sa propisima dokumena­ najprije navalili na trgovinu cipela Blata treba poslati1 na upravu Gajreta. žić. koju su posvema demolirati, a ro­ Ujedno apelujemo na đake, koji su bu do zadnjega komada opljačkali. Na­ svršili trgovačku školu, da nastave na­ dalje je do temelja uništena 'trgovina uke u preparandiji ti Derventi i da svo­ Komlienac i drug. Osobito barbarskim je molbe za š-tipendije istim načinom načinom uništili su knjižare Šikić i Trkao što je gore rečeno upute vladi i bojević, gdje su porazbijali i popalili sve Gajretovu odboru. police i izloge, a knjige i pokućstvo raz­ Ovim se apelom obraća Gajretov od­ bijeno bacili u more. Dok se to doga­ bor na omladinu iz razloga, što nam đalo po našim trgovinama, dotle je ve­ danas treba dosta učitelja u gradu i na lika skupina ardita podupr.ta domaćim selu, koji su po zvanju ■ položaju naj­ talijanašima navalila na prostorije pozgodniji narodni radeibc.. Nakon regudružnee I. Hrv. štedionice, te zadružne lisania učiteljskih benva, oni su danas banke, gdje su porazbijana sva izložna najbolje plaćeni od sviju kategorija dr­ stakla i opljačkani sami izlozi. Osobito žavnih činovnika. Đaci, koji dobiju od je bila žestoka navala na prostorije Po­ vlade stipendiju, biće smješteni u kon­ ljodjelske banke, koje su silno stradale. vikt. Ako bi bio priličan broj 'muslima­ Jednako su uništene i opljačkane pro­ na u preparandji, da bi time državni storije Ungaro-Croate. Rulja podivljala internat postao tijesan, Gajrat'bi se po­ nije poštedila niti ljekarna, kojima su brinuo ža opskrbu ovih đaka u Dervlasnici naši ljudi. Tako je silno straventE dalajjekarna Babić, dok je Budakova Prijašnjim Gajretovim stipendistima. ljekarna tako uništena,- da joj rekbi ne­ Upućuju se prijašnji Gajretovi stipen­ ma niti traga. Započelo se je sa silnim disti i oni, koji su imali besplatno mjeproganjanjem naših ljudi, kojih je po­ sto’u konviktu..da se obrate molbama sljednja dva dana uapšen veliki broj. p^lažući originalne dokumente na Pro­ Među uapšenima nalazi se i župnik dr. svjetno Odjeljenje Zemaljske Vlade ra­ Rački i to zato jerbo je na Petrovdan di podjeljenja stipendija, a ujedno da u molitvi za kralja ,Petra rekao: »Ušpošalju molbe priloživši prepiše doku­ čuvaj ga Bože od neprijatelja!«, što su menata na Gajretovu upravu. Gajretokarabinijeri tumačili, da je mislio Tali­ va uprava^će po mogućnosti primati u jane. Pobočnik Colonela na Rijeci -jav­ Gajretov konvikt i one đake, koji do­ no se jučer grozio, d:l će oni znati naći biju stipendiju od. zemaljske vlade. žrtve za naknadu svojih poginulih u Natječaj z» ženski konvikt u Šarale, Splitu. Među našim narodom na Rijeci vu. U ovogodišnjem društvenom prora­ vlada veliko uprepašćenje, pa nitko ne čunu predviđena je stavka od 100.000 izlaži na ulicu, dok njome pobješnjela talijanska rulja vlada po miloj volji, a •kruna za otvorenje ženskog konvikta sa oko trideset mjesta za učenice, koje da nitko do sada nije niti pokušao da će pohađati srednje škole sarajevske. .zapriječi barbarska djela D’AnnunzijeMoliteljice trebaju najkašnje do 10. avvih ardita. gusta o. g. da podnesu svoje molbe uNapadaji se nastavljaju. Stanje na- pravi Gajreta sa ovjerovljenim prepiRijeci postaje sve užasnije. Sinoć na­ sima dokumenata, a u isto vrijeme da stavile sit se .demonstracije po. gradu i zamole i prosvjetno odjbljenje zemalj- • razbijanje hrvatskih dućana i zavoda. ske vlade, da im podijeli stipendiju. Talijanska rulja sada je dokončala sve Molbi t^ba priložiti slijedeće prepiše: ono, što je u prvi mh propustila. Ovaj 1. zadnju "Školsku svjedodžbu; 2. rodni 'puta bili su izgredi kud i kamo divljijj i list i 3. svjedodžbu siromaštva od ove strašniji od onih prvi puta. Ovaj puta godine. Napominje se. da će u ženski provalili su Talijani i u sam kanal Rikonvikt biti primljene i one učenice, jejčine, gdje su zapalili 4 broda, kojima koje od zemaljske vlade dobiju stipen­ su vlasnici naši ljudi. diju. Natječaj za Gajretuve stipendije. U Talijanske čete na demarkacijskoj cr­ ovogodišnjem društvenom proračunu ti. »Slovenski Narod« javlja iz Vrbnika: odobrena je stavka'za konvikte, stipen­ Talijani šalju na demarkacijsku crtu dije i potpore u iznosu od 500.000 K. veliki broj vojnika, a prije svega artiGajretovu stipendiju ili konvikt može do­ leriju. Kod jRakeka je namješteno 12 biti đak, koji ući srednju školu u kra­ topova. Na Unec je došao novi puk inljevstvu Srba, Hrvata i Slovenaca, vr­ fanterije. lo siromašan i uz dobre školske svje­ Talijanski poslanik kod Dra Ninčića. dodžbe i onaj molitelj, koji dokaže, da Otpravnik posala ovdašnjega talijan­ mu vlada nije podijelila Stipendiju. Radi skog .poslanstva Galanti bio je jučer toga se upućuju oni daći, koji misle Gaj­ poslije podne čitavi sat u posjetu kod retovu stipendiju tražiti, da se obrate zastupnika ministra izvanjih posala dra molbom prosvjetnom odjelenju zemalj­ Momč'la Ninčića. G! je Galanti došao ske vlade priloživši molbi originalne povodom krvoprolića' u Splitu i zastu­ dokumente, a u isto vrijeme da pošalju pajući talijansku včrziju o tim događa­ Gajretu molbe sa prepisima dokumena­ jima govorio je u prilično nadutom to­ ta. koje će ovjeroviti Gajretov podod­ nu. Ali kada je čuo za nova divljaštva, bor ili povjerenik, a gdje ovih nema koja su Talijani učinili u Trstu, gdje su koji zvai^ičan ured. Molbe treba slati zapalili našu delegaciju i Narodni Dom najdalje do 10. avgusta 1920. preko pod­ i demolirali naše radnje i trgovine, oodbora ili povjerenika, a gdje nema ni stao je uzbnhjen i otišao. jednog ni drugog, onda na Gajretov od­ Palež u Trstu spremila službena Ita­ bor u Sarajevu, te priložiti: 1.) Školsku lija. Po najnovijim vijestima bili su na­ svjedodžbu; 2.) svjedodžbu o imovin­ skim erilikama od ove Vođine; 3.) rodni padaji na Narodni Dom brižno priprav­ ljeni i naručen). Demonstranti tili su op­ list i 4.) liječničku svjedodžbu po moskrbljeni sa potrebnim oružjem l veli­ gtićnosb'. Napominje se, da će biti prim« kom množinom gorivog materijala. Sa­ Ijeni u konvikt i oni đaci, koji dobiju stavljena je bila potanka listina jugo­ vladinu Stipendiju. „Gajretove" vijesti. _____________ *____________________ ^Страна 3 Naši dopisi Maglaj, u julu. (»Herojlzani« u Maglaju.) Nije šala kad ljude obuzme »herojizam«! Baš ko kad goveda ostanu Jtez čobana, a,u njih udari obad, pa da sve potaru. Ovakim se bar »herojizmom« razmeće naše srpsko-pravoslavno pleme u Bosni i Her­ cegovini te u Sandžaku i Maćedoniji, osobito od sloma centralnih vlasti i na­ šeg oslobođenja pa ovamo nikako da se ustavi. Stid- jok, obraz jok, obziri prema narodnom jedinstvu, prema konsolidovanjfli stabilizovanju mlade nam države jok. Ama ništa baš kao da ovo iiiko i ne vidi i ne čuje* i kao da i Ta­ lijani i Švabi i'Madžari i Rumunji i Bu­ gari, pa čak i Arnauti, koji na nas i pa našu nesređenu državu neprestano re­ že, rfeće iz ovčg svega praviti sebi po­ litički kapital i prvom ga prilikom is­ koristiti,, pa će nam enda svjema biti potegni, povuci, jer uza suho i sirovo gori. Nakon toliko paljevina od prevrata pa ovamo, nakon tolike pljačke, nakon tolike otimačine zemlje, nakon tolike psovke sa strane Srba pravoslavnih svega onoga,, što nam je najnježnije i najsvetije, nakon toliko tvornih napa­ daja i t. d. i. t. d., evo nam opet , braća Srbi baciše rukavicu i 11. jula o. g. uoči Petrovdana u večer u predsjedni­ ka mjpsnog odbora naše organizacije Uzeirbega Uzeirbegovića na najdrskiji način polupaše prozore i djecu mu is­ prepadaše, a što? što bajagi nije za­ palio svijeća uoči kraljeva rođendana, ma da to nje učino ni Dr. Živan Marković ni Gradska čitaonica, čije se kuće također nalaze u istom sokaku gdje i Uzejrbegova, ama je Uzejrbeg musli­ man, »feudalac«, »Azijata« i t. d. pa treba da osieti pesneu srpskih uličnih »heroja« i fakinaže, među kojom se na­ lazio haman i jedan žalosni narodni »prpsvetitelj« odnekle iz Srbije, koji • vazda bunca i čitav teritorij SHS na­ zivlje Srbijom valjda nekakvom veli­ kom Srbijom. (Ušnila se koka u hambaru). Nikp se nije upitao, je li Uzejrbeg imao za što kupiti svijeće i upaliti ih uoči kraljeva rođendana? Zar mu opliačkati i zapaliti čardak, a hambar i koš izložiti na vatru pekući rakiju, zar mu oteti svu zemlju i oduzeti svaku mogućnost živovanja, pa ga još nago­ niti, i ko da ga nagoni, da kupuje svi­ jeće i da ih pali uoči rođendana kralje­ va. koji to ne traži pd ljudi, koji su stje­ rani na prosjački štap? E ovaki se paradoksi mogu da događaju samo u nas. gdje su stražnja kola prometnula naprijed i nigdje, —nigdje više. ' Ovaki drski ispadi i ovako shvaćene državljanske dužnosti mogu da budu samo u zemlji gdje se ne samo u iz­ vjesnom dijelu štampe nego .i s oltara svakom svečanom zgodom neprestano gnjavi o nekakvu petstoljetnom robo­ vanju i masa vazda nahuckava na nas muslimane, pa nije ni čudo šta ulica radi. Ali neise. ko god ore i pobrnaće i treba da pobrna, pa kad li tad li, samo treba da ovaka zlodjela svoje nebraće dobro pamtimo. P. Kalinovik, u julu. Dne 12. o. mj. došao je Nikola DivIjan ovamo, da provede svoju seljačku organizaciju. Domamio je na zbor mno­ go pravoslavnih težaka, a i muslimana prilično. Nu kad smo mi muslimani vi­ djeli Šta hoće Divljan s kime on hoće da radi, okrenuli smo mu svi leđa i ra­ suli se sa njegove skupštine. Mi imademo svoju Jugoslavensku Muslimansku Organizaciju, imademo svoga Mufti ef. Maglajlića. svoga Dra Hrasnicu, Dra Spahu, Sakib ef. Korkuta i druge, u ko­ je imamo povjerenje. Oni su maši prva­ ci i naši vođe, a šta će nama Nikola Divljan i njegova stranka koja težake nagovara na otimačinu tuđeg dobra i tuđe. muke. Mi to ne ćemo. Mi smo ži­ vjeli i do sada od svojih žuljeva, pd onoga, što nam je Bog dao, pa želimo •i u buduće. Onaj^jedan odrod, što je pristao uz Divljana. nije sa našom voljom došao u taj odbor i nas ni u'čem ne zastupa. Primite mahsus selam! Muslimani ispostave Kalinovika. * U savezu sa ovijem dobili smo još i ovo: Danas dne 12. jula t. g. držao je govor Nikola Divljanin u našem mjestu Kalinoviku o agraru i drugijem stvari­ ma. Predložio je narodu da se sakupe svi pravoslavni i muslimani i da iza­ beru između sebe predsjednika, podpredsjednika i perovođil. Pravoslavni ”su izabrali dvojicu Srba i jednog mu­ slimana. kojega mi muslimani ne trpi­ mo, jer mi imademo svoj odbor Jugo­ slavenske Muslimanske Organizacije. Kada smo vidjeli, šta se hoće i šta se govori, mi smo se odmah odstranili i otišli za>svojijem poslom. Muslimani iz Kalinovika;1 Domaće vijesti Put kraljevićev u Sarajevo. »Polkika« javlja: Konačno je utvrđeno, Ja .prestolonasljednik regent Aleksandar polazi iz Beograda 28. o. mj.. da učhii ■zvanični "posjet Sarajevu. Prema jednoj kombinaciji regent bi. ako to (prilike dopuste, poslije svršenog puta po Bosni Hercegovini i Dalmaciji pošao na Plit­ vička jezera u Lici, gdje bi proveo 10 dana. Zavisi od razvoja događaja hoće li i u koliko posljednji događaji u Pri­ morju i u Trstu uticati na odlaganje regentovog 'puta. Prerevnost policajnih organa. »Obzo­ ru« pišu iz Zenice, da je policajna ob­ last mislila da će se1 najbolje dodvoriti vladi, ako prigodom rođendana kralja Petra najstrožije pripazi, tko je izvjesio zastavu, tko je prisustvovao bakljadi i tko je sve rasvijetlio svoje prozore. Zeničani su dobri patriote i oni su prosla­ vili taj dan sasma svečano, ali kako u čitavoj Zenici nema ni trobojnog platna ni papira ni svijeća dovoljno, nije bila svaka'kuća okićena zastavom a polo­ vica mjesta nije bila ni rasvijetljena. Na samoj željezničkoj postaji ni na ložioni nije bilo zastave, što učini mudri policajac u Zenici? Misleći da će monarhizam najbolje propagirati globom — on poziva zeničke građar.e preda se, pa globi onog koji nije iinao zastavu sa 100.kruna, a onog koji nije imao rasvjetesa 400 kruna globe. Na temelju kakove naredbe ili odredbe, ne niože se nitko domisliti. Nadamo se da će svi apelirati i da će bosanska vlada poučiti policajca — da se globama monarhizam ne jača. Čokorilovački manifestanti. »Hrvatu« pišu iz Kostajnice 12. o. mj.: U pred­ večerje kraljevog imendana prolazila je prema zaključku gradskog vijeća tamburaška glazba gradom da uzveliča proslavu. Naši sugrađani, Cokorilovci, upotrijebiše ovu priliku, ne za proslavu, već za izazivanje, uzurpirav­ ši si pravo, da su samo oni zvani, da iskažu počast kralju, pak se priključiše glazbi odstraniv psovkama i uvredama bolji dio građanstva, pretvoriv mani­ festaciju u jednu uličnu demonstraciju, rikajući gradom: Apcug Hrvati, Hrvat­ ska Zajednica,' frankovci, psujući mater i oca itd., i to sve na očigled g. Maljkovića, kr. kotar, predstojnika, koji je ne­ posredno za povorkom išao i sve mir­ no motrio, ne poduzimajući nikakovih koraka, prem mu je straža na raspola­ ganju stajala. Da ne dođe do Skandala, uzdržlo se je građanstvo mirno, shva­ ćajući da se radi o provokaciji, koju su Cokorilovci — upotrijebivši zgodu pro­ slave — izazvati htjeli. Hvalimo treznoći građanstva, opominjući javno provocirajući oloS, da se u buduće ka­ ne izazovna posta, jer će svakom iza­ zivanju, pa provađano i uz mirno gle­ danje oblasnika. samo građanstvo'uči­ niti reda. •« ч т«1! Poštanske vrednote. Doskora će biti doštampanp novo izdanje poštanskih vrednota u parskoj, odnosno dinarskoj vrijednosti, a koje će se postepeno sta­ vljati u promet. Sađanje poštanske vrednote krunske vrijednosti vrijedi će samo do 30. septembra t. g. te se sa­ mo do toga roka mogu upotrebljavati za frankiranje ili zamjeniti kod poštan­ skih ureda s vrijednotama novoga iz­ danja. Udruženje sudija za Bosnu i Herce­ govinu u smislu društvenih pravila (§ 9. i 14.) poziva na I. redovnu glavnu skupštinu, koja će se obdržavati u po­ nedjeljak .dne 2. augusta o. g. u 3 sata poslije podne u maloj dvorani gradske vijećnice u Sarajevu, sa slijedećim dnevnim redom: 1. Izvještaj upravnog odbora. 2. Raspravljanje o izvještaju upravnoga odbora. 3. Izbor novoga od­ bora. ‘4. Eventualije. Tko od članova želi da iznese pred glavnu skupštinu kakav predlog mora ga pismeno saop­ ćiti upravnom odboru 15 dana prije sa­ stanka skupštine (§ 15. društv. pravila). Glede zastupanja članova na skupštini upozoruju se članovi na propis § 15./oS. �HPABclA' страиа 4. Strina Zdravlje Liječenje sušice. Sredstva za liječe­ nje raznih bolesti nalazimo u prirodi u velik® mjeri. Bolesti od koje trpi i umi­ re gotovo tri četvrtine našega naroda, jest sušica (tuberkuloza). 1 toj bolesti nalazimo u prirodi više lijekova, a je­ dan od pajboljih i najkorisnjih jesu sun­ čane zrake. Učenjaci su dokazali, da bakcili (giljivice). koje prouzrokuju sušicu, uginu u vrlo kratkom vremenu, ako njih sun­ čane zrake siju.-Pijuvače sušičavih lju­ di postaju neškodljive, ako se osuše na Suncu, dok su škodljive, ako ostanu na vlažnom, nečistom i tamnom prostoru. Po tome se vidi, kako sunčano svjetlo ima veliku moć. Sunčane zrake kao lijek protiv suši­ ce. počeli su liječnici upotrebljavati tek pred 20 godina i to najprije u Švicar­ skoj. Na visokim bregovima sazidali su bolnice za sušičave. Bolesnici imaju od­ ređeno vrijeme za sunčanje. Bolesni dio tijela ne smije biti pokrit, da sun­ čane zrake dopiru .pravo do kože. Ta­ kvim liječenjem postigli su u Švicarskoj krasnih uspjeha. Najviše kod sušice ko­ stiju. Djeca, kojima su se sušila i zno­ jila koljena, ruke i noge, nakon par mje­ seci takvoga liječenja zadobila Su opet snagu, zdravlje im se povratilo Sunce čini čudesa! Veliku moć ozdravljenja nema samo švicarsko sunce. Isto suncŠ svijetli i nama. Istim uspjehom kao u Švicar­ skoj. lako izrabimo i mi sunčane zrake. Bez ikakvih velikih priprava.može sva­ ki kod kuće udesiti zgodno mjesto za sunčanje.’Na primjer u bašči ili vino­ Spoj 177 Brdf PRAVDA gradu. Sušičava djeca i odrasli ne srni-, ju čitave dane proboraviti u tamltoj, vlažnoj sobi. Neka idu napolje, na Sun­ ce! Ne mogu li hodati, neka ih nose! Kod toga liječenja valja dobro paziti, da se' bolesnik ne prehladi. Polako ga treba priućavad na mraz i sunce. Imaš li д. kući sušičavo dijete ili od­ rasloga kojega člana obitelji upitaj li­ ječnika za savjet i ravnaj se prema njegovim uputama. I zdravome su čovje­ ku sunčane zrake vrlo korisne, jer za­ prečuju razvitak mnogih bolesti. Trešeljak. Osnivanje mutež stranke u Prozoru. Doбао Ahm«t Haeanđedić n Preeor da овппјб mutei stranko, te lutajući oko kasapa ifivaravajući ih kako će ih svojom bojom uprljati nabasa na jednog ioUrea»ntnog budalu A. K. Haaandedie ne znajući ko’je, ponudi mu mjerio u svojoj mu­ tež »tranei, a budalaS po svem običaju pođe mu faletati: „Ti ti ие prođe kaurima! ZagrmiTo je i eutra će ii puknuti. Ti ii hetijo da budeš starješina, uli te niko ne prima." Haaanđedio pokunjen pođe dalje, da mu budalaš još koještR u faletanju ne pogodi, te »e svrati u čitaonieu i pođe igrati šaha sa jednim činovnikom, te po nesreći svojoj »»gubi igro, na što mu činovnik predbaci: „Е llasandediću baš ei u Proaoru na svim linjlma propao." Učitelj Herić je п Prosoru igrao ulogu dvo­ ličnost). Rve do dolaska IJaoandedića grozio se luutei stranci a čim svite Hasandadićeva bojaofarba se, usljed čega nasta poslovica: Idi u Here čekaju te kose, pa ita čitaj program. I dogodilo se čudo, što je Haeandedić obećao, izvršio je tačno. Sinoć su prispjeli paketi • od mutež stranke: Salihu Kuglovieu 2 vola. Muoibu Greieu konji su kolima, Moh medu Tuzliću prstenovu nahatu i sva potrebnu sredstva za kujunđijn, Dervišu Horiču dekret za uprava škole ■ Prozoru, GjnUgi Hadžicu sablja polieajnog ko­ mesara. Tako jaHaSandeđić udario temelj mutež atranei u Proaoru. privilegovana Zemaljska Banka za Bosnu i Hercegovinu | 0 Centrala u Sarajevu. IftnettaUAS _ Luka, Bijelina, Rr^kn Brčko, MncHir Mostar i Tuzla. —■ I Sporta vp: Riha'ć Bihać, Derventa. Derventa, Doboi. Doboj, Bos. Gradiška. Gradiška, ; Banja 1-чк ’л Riiplina Novi, Bos. Samac, Travnik,'Trebinje, Višegrad, Zenica i Zvornik. ’Zaftupitva: Bugojno, Gacko, Goražda, Konjic, Nevesinje, Bos. Petrovac, Rogatica, Sanski Most, Srebrenica, Stolac i Visoko. Redovite režem i fond za sigurnost založnica 13 milijuna kruna Uplaćeni dionički kapital 20 milijuna bruna. Bavi se svim bankovnim poslovima, vrši uplate i naplate u Kraljevstvu SHS. i u inozemstvu. Prima ћао glavno zastupstvo u B. i Н. Rssicurazioni двмгаЈЈ i Рп#д asrapšeg društva u osiguranja protiv nezgoda i šteta, sve vrsti osiguranja. društvo „II Samar" u Sarajevu Centralna drogerija Braća Šatunagić Natječaj. Muslimansko društvo »El Kamer« raži kućenastojnika, kome bi predalo i vlastitu režiju sav promet u društvu. Pobliža razjašnjenja daje predsjedik Filipović Jakub Ešref, Jeftanovića Ilica broj 8. Pismene ponude primaju se do 31. lila 1920. Odbor. ić i sin Oglas. Javljamo cijenjenim mušterijama, smo snizili cijene fesovima. Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfbva) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. ger, Volfort) ,................... К13О’— sin (prije Fešći Hamdija] Sarajevo, Sarači ul. br. 11. • PAPIRNICA ♦ HAMDIJE KOPČIĆA 2 2 preporučnje svoje bogato stovarište X J svih vrsta papira, Mncalarijskog i i ♦ školskog pribora. — Naručbe se ♦ ♦ obavljaju brzo i točno. * Cijene uinjerene. $ Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tei. eiS * t t Krovni crijep (Dachziegel) Ako trebate, tražite uzorke i ponude od zsombolyaške ciglane Oglašujte u „Pravdi" :: NeSimatiljviše pjege. prištiće, sujedice? :: Upotrebljujte Fellerovu pravu »Elsa« 'pomadu za lice i čuvanje kože. Divit će vam se! Žaviditi će vam. 1 lončić 9 krilna. Nr. III. jača vrsta 12 kruna. K tome Fellerov najliniji ljiljanov mliječni sapun 16 kruna. I . K 160.— 1 fes-mekani (Bosfor, Ti- :: ? Htjeli bi ste lijepu, zdravu kosu? Sada stoje: i fes-patent (postavljen) . Htjeli biste uzdržati svoju ljepotu 1 Htjeli biste imati kao baršun meku kosu? :: M. Bohn&Co Zsombolya, Banat Felldrova prava »Elsa« tannochina-pomada za porast kose čini krasnu kosu. Priječi tvorbu peruti, sjedinu prije vremena. Priječi ćelavost 1 lončić 9 kruna. Nr. III. jača vrsta 12 kruna. K tome jaki katranov sapun za glavu 8 kruna. Šampon 1 krunu. Pomada za brkove 2 K 50 hel. i krune 3'— Muče li Vas kurje oči? Fellerov pravi Elsa-turistički melem djeluje bez­ bolno, brzo i pouzdano. Nema više kurjih očiju! Nema žuljeva. Nema tvrde kože. Mala ku­ tija Krune 4 — velika kutija Kruna 6'— Želite li još štogod? Fellerove Essa-pustilje za pranje (s kolo­ njskom) 1 kutija 7 kruna. Fellerov Elsa-prah za posipanje protiv telesnog znoja. 1 kutija 6 kruna. — Fellerov Elsa-mentolni klinčić prdtiv migrene (glavobolje) i zubobolje. 1 kutija Krune 4 — Fellerov »Elsafluid« 9 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce 36 K. Vrlo dobar parfum s najfinijim tnirisima od 5 kruna počamši. Najfi­ niji Hega-puder Đr. Klujir, bijel, žuto, roza. 1 velika kruna 12 kruna. Najjača Francovka u bocama po 8 K i 22 K. Omot i poštarina po­ sebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feler, ljekarnik, Stubica donja, Elsatrg br. 310. Hrvatska. Muslimanska Centralna Banka I za Bosnu i Hercegovinu dion. društvo u Sarajevu. Podružnica u Tužli. Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,000.000. PupHarno siguran zavod. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K 11,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkuiantnije. Obavlja sve bankovne poslove nejbrže i najpovoljnije. * " , < ’ a 11 Odgovorni uroMk: F. ŠMMka. У»жм*: CatrtnM Odboi 4 ■. 0.« - №м*к1И D. ft £ КФа Bmtm. 0» � https://kolekcije.nub.ba/files/original/4c7aa93cdf32123ff4227761b0b1c29c.pdf 05b6344cb7d1a7772b46fa714cb6b505 PDF Text Text Poštarina u sotovom plaćena. __POJEDINI BROJ 1 k r u n a. МИ SR Нв ж *> --- Н A№ed Hamd! ot K«vić ЛЈЖ HjV Šta sada? . Spiritus agens, talijanskih imperijali­ stičkih aspiracija, duh nacionalne jnva'. zije Lige Nazionale i Dante Agieria, < gusarski avanturista. Gabrielle D'Annunzio kad je prešao i skrajnju granicu na našem zapadu posegavši za najve­ ćim biserom našega Primorja i hajduč­ ki zaposjeo niz najljepših naših grado­ va i najboljih naših luka, diadem naše­ ga Jadrana — našu Rijeku, mi nijesmo još uvijek htjeli, da klin klinom izbija­ mo, vodila nas je razboritost i uviđavnost misleći, da to još uvijek čini samo jedan nacionalni fantasta sa nekoliko pomahnitalih srdita. Držali smo sigur­ nim. da će talijanska*diplomacija znati, što bi za nas značilo izgubiti Jadran, u kakove' bi nas teške gospodarske i eko­ nomske okolnosti to bacilo i da će ovog »ludog« poetu poučiti na poštivanje tu­ đe svojine i prisiliti ga da okaje teški svoj ispad protiv mirnog svog susjeda. Njegov pako zadnji akt, kojim je uvri­ jedio jedan veliki nacionalno vrlo po­ nosni' narod, kojim je uvrijedio njegova Kralja-osloboditelja, kojim je dirnuo u najelementarnija prava jedne politički i ekonomski slobodne države, dokazao nam je da to nije akt jednoga »luđaka«, nego da je to njegovo djelo sankcioni­ rala i službena Italija, jer smo jasno vidjeli, da je on samo t'ealizirao teoriju zadnjit? govora Scialoje i Giolittija. Tešku i . sramotnu nacionalnu i državnu uvredu, koju nam je Italija na­ nijela, moramo kao ponosan narod od­ biti, kao slobodna država satisfakciju dobuLi pokazati svima našim dušmanima, кђјј -nas kao prvašnji saveznici iz­ igraše i prevariše, te nas počeše čak i u svoje interesne sfere dijeliti, da dr­ žava Srba, Hrvati'i Slovenaca nije po­ desno tlo za tuđu ekonomsku eksploa­ taciju i političku robiju, da ta zemlja ima još svojih sinova, kojima je sveto i uz­ višeno: saius republicae suprema lex esto. Teška alternativa rat ili mir pred kojom mi danas ца najvećom brigom stojimo nije djelo samo Italije i naših drugih vanjskih neprijatelja, nego li isto fako naših malih i velikih Pribićevića i Davidovića, koji svojom vrtoglavom politikom dovedoše našu državu uopće u takav položaj, pa da se ikako smije usuditi tuđa čizma da stupi na naše tlo i prolijeva nevinu krv naše braće. Privilegišući' samo jedan elemenat i stva­ rajući njegovu političku, ekonomsku i plemensku hegemoniju doveden je naš nutarnji politički položaj u. njegov najzakučastiji stadij i to baš u momentu, kada «mo sa Austrijom u teškom po­ graničnom prijeporu, kada Mađarska vreba na svaki čas da nas napadne, kada Rumunjska na nas mrsko pogle­ da, kada teška crvena armija bere lovo­ rike svojih pobjeda po Galiciji- i Buko­ vini, a komunistička se Bugarska služ­ beno priključuje boljševičkoj trećoj internacionali, kada pobunjena Albanija i uznemiruje cijelu južnu granitu Srbije ; i Makedonije. Vidjevši i shvativši naš I » M subotom, utorkom četvrtkom. Mjg р^дОДдпЈ 0£Јћ0Г. Јв> Па' Pretplata godiš. 120 krugodine 60 kru na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. Čekovni KonUc 308 Broj 74 (179) Ж АмЖ Sarajevo, četvrtak 22. jula 1920. (7. zilkade 1338.) I teški položaj zarinula nam je Italija'svoj katolici, koji su preneraženi držanjem ■ ljuti bodež u grudi, i time našu nespo­ g. dra Srškića i koji u njegovu režimu sobnu diplomaciju stavili pred jedno vide samo nastavak držanja Šolinih nada sve pomplicirarfb pitanje: rat ili metoda i uzaludan pokušaj, da se sit­ hiir? 4 nim koncesijama zabašuri teroristič­ To je djelo naše rudimentalne diplo- . ka hegemonija jednog pjemena i jedne macije, koja nj nakon dvije godine na- I konfesije. G. dr. Srškić je proigrao na­ šega ujedinjenja nije u stanju, da ras­ še povjerenje već u prvim danima svog piše izbore i sastavi zakonito narod­ predsjednikovanja i »Samouprava« je no predstavništvo, da povrati narodu u silnoj bludnji, ako računa sa povjere­ ustavnu vladu 1 pojam Pravde, Jedna­ njem, koje je g. dr. Srškić uživao kod kosti i Slobode. Zar je bio lakši položaj nas prilikom svog nastupa. On je to austrijske, mađarske, rumunjske i. bu­ •povjerenje grozno proigrao i teško da garske diplomacije, čijim su zemljama će se ikad više ponoviti entuzijazam, vladali najzasukaniji'krvoloci, reakcionarci i boljševici, pa ipak u svima tim zemljama danas zasijedaju njihova za­ konita narodna predstavništva? —. ‘Ni držnje naših diplomata, kojih je dužnost, da nam u vanjskom svijetu Pariški »Temps« od 41. ov. mj. do­ pribave dostojan položaj nije baš u pi­ nosi uvodnik, kojeg radi Jijegove važ­ tanju Jadrana bilo ta^o svojski i od­ nosti u cijelosti donosima: lučno, jer dok se na jednoj strani ešo»Moramo iskreno reći, da Francuska fira i natežu žice do ekspanzije u tome javnost ništa ne razumije, što se u Spau pitanju, na drugoj je strani skrajna pa­ dešava. Prema izjavama u San Remu sivnost i indolencija. doznalo se, da će se u Spa-u riješiti Ni danas u dvanaestoj uri nemamo način ekzekucije mirovnog ugovora. Ali odlučnog zajedničkog istupa, što napo­ vijesti koje nam dolaze iz Spa-a idu za­ kon iziskuju najvitalniji interesi naše dr­ tim i tumače nam jedan prizor, koji će žave, jer dok raskomadana Slovenija se zvati: revizija mirovnog ucvili kao-crna kukavica i traži oružani go vora. istup: dok cijela Hrvatska, vidjevši Odakle ova nagla promjena?!! U is­ stvaranje jedne žalosne iredente od svo­ tini, Francuska vlada nije ovo želila. jih najboljih krajeva, bezuvjetno hoće G. Millerand se uvijek držao svoga ra-0 rat, dotle se velikosrpska štampa us­ vnodušnog držanja za obranu . mirov­ teže i ostaje sasvim pasivna, što sva­ nog ugovora i obdržanje interaliiranog kako povoljno utječe j na nhše dušmajedinstva, — jedinstva, bez kojeg nije ne, jer obračunati sa našom jednoduš­ moguće odbraniti mirovni ugovor, bez nom narodnom cjelinom bila bi mnogo kojeg je nemoguć opstanak ni jednog hazardnija igra, nego li je to Italija mipacifističkog sredstva. A ni g. Lojd .slila, pa se. makar sve diplomatski rje­ Georg, nije želio reviziju mirovnog ušavalo, dok računajući sa našim na­ govora. Prilikom svog polazka u Spa. cionalnim razlomcima Italija će ipak br­ kazao je, da ne će dozvoliti, da mirov­ kove omastiti. ni ugovor postane komad pačavre. Ali Pitanje Srat ili mir« nije još* riješeno, danas, između svih aliiranih predstav­ nego se teško i grozničavo rješava, ali nika najprvi je sam g. L. Georg za to, prije nego se odlučimo da prema nepri­ Ta se opet mirovni ugovor uzme u pre­ jatelju okrfcnemo ljute bodove, da bra­ tres. Nije nepoznata njegova glavna po­ nimo čast i ponos našeg naroda i inte­ litika koju je vodio za vrijeme prego­ res naše države, da oslobodimo mnogo varanja prošle godine. On je vrlo pa­ naše krvavo roblje ispod noža pobješmetan čovjek — ovo je još jedna isti­ ’ njelih ardita. treba da provedemo unu­ na, koju bi bilo nečovječno zaboraviti tarnju purlfikaciju. Inž. ,M. Čelić. — a da se ne bi držao svoga načela. Kako je to onda na konferenciji u Spau došlo do nagle promjene? Jednostav­ Sarajevo, 21. jula. no se mo?$ reći: o d I u k e su se n a- j Pitanje pokrajinskih »vlada raspravlja opako preokrenute. se nesamo u sjednicama ministarskog Kad je bila donešena odluka, da se savjeta, već se njime bavi i stranačka pregovara u Spau boljševici su bili eštampa, iznoseći svoje poglede na ovo vakuiraii Kijev. Turska nije još bila važno pitanje. Upada u oči, da se pole­ primila mirovni projekat, a Grčka bila mika vodi uz izvjesnu rezervu, naročito obavezana da izvrši mirovne uvjete kad je govor o bosanskoj vladi, pa će­ nametnute Turskoj. Onda se je vjero­ mo da u tom pravcu ispravimo neke valo, da će konferencija u Spau na naj- I netačnosti. slobodniji način upravljati 'i prove-:, Radikalska »Samouprava« tvrdi da djelu svoja riješenja jer nije sa vojničke narod u Bosni, Hrvatskoj i Slovestrane bilo kakvog straha. Na žalost I načkoj naziva sadanje vlade svojim na­ ova se nada nije ispunila, jer sada s i rodnim vladama i »osjeća se pod nji­ konferencijom u Spau upravljaju vojni ma potpuno srećnim i zadovoljnim«. pothvati neprijateljskih armija. Poljskoj Žao nam je što u ovom pitanju — bar prijeti opasnost od boljševičke popla­ što se tiče Bosne — moramo dati pra­ ve. Grčke čete, koje su napredovale vo »Demokratiji«, jer kod nas u Bosni od Smirne do Marmare, nisu u stanju ne vlada tako mišljenje o radikasko-deda okupiraju i unut^šnjost Male Azije. mokratskoj vladi g. dra Srškića. Većina (Javlja se, da je započela Mustafa Kenaroda čine u Bosni mušjhnani i Hrvati Godina 11, kojim je s naše strane dočekan prvi predstavnik radikala. Još nešto. .Radikali i »demokrati« predstavljaju u Bosni manjinu, jer svo­ je pristaše nalaze samo među Srbimapravosavnim, dočim su muslimani i ka­ tolici, koji sačinjavaju većinu, grupira­ ni u našoj organizaciji, odnosno hrv. pučkoj i težačkoj stranci. I dok u našoj vladi ne bude većina portfelja u ruka­ ma muslimana i Hrvata katolika, ne može se ni govoriti o narodnoj vladi, a kamo li njegovoj sreći i zadovoljstvu. Ententa pred iznenadnim prizorom! malova ofanziva protiv Grka i da na­ cionalisti napreduju. Op. prev.). Tako je turski problem već prekipio na čitav Islamski svijet i prešao granice Indije, 5 i napredovanje boljševičko bližeći se Njemačkoj potsaje opasnijim. Nakon ovakve preokrenute situacijekakoje moguće a da se pri­ zor ne p r o m i je ni?! Bismark je rekao, nakon primitka službe na jednu heftu: »Njemačka ne gleda na liberalizam V’rusije, negoj na n j'e z ii n u snagu. Velika Pitanja vremena ne će se moći riješiti s govo'rima i r i ješ eh j im a većine već sa g vo ž dem j sa krvlju«. Ova i deja nakon poraza i revolucije vlada i sada u Njemačkoj. Ljudi, koji predstav­ ljaju Njemačku i upravljaju s njome je­ su većinom moćne osobe, jer Njemačlm ne gleda svoje upravljače kao libermiste već gleda u njima jakost i moć. Njihovi oficiri dotjerani od generala Seeckt-a, i njihove moćne osobe dotje­ rane od g. Stinnes-a kažu da se sadanja velika pitanja vremena, ne će moći riješiti s govorima u Spa-u. Om još -ka­ žu, da će riječi i bilješke iz Spa-a letjeti po zraku i postade iluzijom, jer vojne će operacije poslati-sve Spa-ske odlu­ ke đavolu zajedno sa Versajskim mirom, samo ako Njemačka umjedne upotrijebiti na svoj način izreku: gvo­ zd e i krv. Zasigurno, ovako cijeli Njemački na­ rod, ne misli. Ali vremenom to će doći da će svi jednako, n^liti. Pred Spaskom binom vidimo, đa aliirane sile iinaju pred sobom dvije vrste njemačkih ljudi: pomirljivih i nepomirljivih. Onda čemu služi ova protimba, kad vojne ak­ cije ostaju iste? Pomirljivi popuštaju na predočene obaveze spram Njemač1 e, dok će nepomirljivi razoriti obave­ ze. A onda? Da se stane na put ovom demoliranju naše pobjede i našeg mira, nije dostatna argumentacija. Sva je di­ skusija kosvoda: neki argumenti, koji se smrznu, teču slobodno kroz rijeku. Zašto je Njemačka 1918. g. kapitulirala? Zato jer smo mi bili jači. Zašto je Njemačča u Versaju 1919. g. potpisala mi­ rovni ugovor? Jer smo uvijek ostali ■najjači. A pod kojim će uvjetima 1920. %. potpisati mir. Samo pod uslovom a- Huslimansha trgaročha I oMčta banka м Basnu i Hercegivinu (d. 1) u Еарајии. Ini n nln ImhinlB jMrtifiiea. ttatlja eiteta I oantaaja a knijsutiu SHS.Tj Igjztnstn. гам alatti нв dleiii hnJfžlcB I fthsH rabns I ii.i«iafti|s lk в4'iaialjBtli. Oinvlja m mjenj eIn јш!ш I hsnavai oslogc Haje itsemiB I apfovlzacljshn hrliti. — Kaputa l indale srttti, »Biute I uiJadiassE supin n& ii«ta. H a a i в o a a 11 i. e u ii i p&i a?a iHte rtht, a poglaslta ni itntii mmlr^vi. __________ __________ 3,500.300_ _ _ _ _ _ _ ! teM: Mja Petra ulica I prizemno, lijen - Brzojavi: TrgavStahanta, Sarajevo ■ Interartan telefin: Zl? I �* .PRAVBA Strana 2 Страна _. ’ •’ — ,ПРАВДА~____________________ _____________ Број 178 Broj znače Alpe i jadranska granica, koja za Indiju g. Montagu bio je protivan ko mi budemo jači. Ako smalaksaiuo zaključka, da demisionira. Neki su mi­ znači za Italiju moć i pitanje egzisten­ ovom načinu »vladanja, te je rekao: pred boljševičkom invazijom i ako bu­ nistri pokušavali da dođe do sporazu­ cije. Na jugoslavenska izazivanja svaka »Zar hoćete, da vašu moć nad demo nemoćni uspostaviti mir .na Isto­ ma, ali im nije uspjelo. talijanska stranka i svaka talijanska Indijorp podržavate s teroDr. Ribar 1 Korošec kod Regenta. — ku, Nijemci će nas'smatrati smalaksarom, s gušenjem jedne a po­ im, da nijesnio najjači uslijed čega svi Dne 20. o. mj. u 4 Sata poslije podne ' vlada odgovoriće čisto drukčije, nego je Doliti odgovorio Albancima. Detnodizanjem druge rase sa osu­ pozvao je Regent predsjednika parla­ spisi sastavljeni u Spa-u ne če vrijediti dama subordinacije i rop­ bilizirati ne smijemo, dokle god nam menta dra Ribara u dvor, da mu raz­ jedne pare. Uvjek su sablje moćne ražprijeti jugoslavenski agresivni naciona­ stva? Oslonite se na dobru loži. kako je došlo do krize. Poslije nje­ drijeti papire. » '• Londonski boljševički list * »Da"y vol’ju ovog veličanstvenog lizam. Najprije moramo osigurati mir, ga bio je u audijenciji dr. Korošec. a demoblizacija he bi za nas značila ni­ Dvije kombinacije. O izlasku krize još Heflalđ« kcjjemu' su 400.000 engleskih »stanovništva koje sačinjava va'še Indijsko carstvo-?« šta drugo nego samoubojstvo. nije ništa tačno poznato. Za sada imaju željezničara dali, po jedan šilling prilo­ Posjet talijanskog punomoćnika kod Gosp. Montaugu dodao je: »Ja po­ dvije kombinacije. Po prvoj imao bi’ ga ka»e: »Treba obavijestit Poljsku da zivam ovu Visoku kuću da ipredsjednica naše vlade. »Politika« pi­ Vesnić ostati na čelu starog kabineta, primi mirovne ■uvjete koje joj se daju iz kojeg bi se izlučio Protič, a po dru­ še: Ovdašnji talijanski otpravnik g. Gazabere način uprave i n j d a m od Rusa«. Nadamo se. da će Lojd Gegoj bi imao novu koncentracionu vladu lanti posjetio ie zastupnika ministra se da će izabrani način biti orges poduzeti najenergičnije ritjere spoljnih poslova dra Momčila Ninčića. s t a Гп i m temeljem budućno ­ protiv ovalovog pisanja, jer ovaj list sastaviti Nikola Pašić. Parlamenat zatvoren. Danas nije bilo Tvrdi se, da je ovog puta g. Galanti bio sti Engl eske I m p e'r i j e«r Kako pod imenom komunizma vrši službu mnogp ljubazniji i pomirljiviji. Prema sjednice Narodnog Predstavništva koje onda možemo da sravnimo ovo politič­ Njemačke Vrhovne Komande. Osim oposebnim izvještajima iz Rima izgleda, će ostati zatvoreno, dok se ne riješi ko držani^ s onini mirovnim ugovorom voga, pročitali smo i jedan resume prida- se- je od jučer počelo u Italiji uvi­ Turske, te kako će se tumačiti ako- se krizu. ■ mirja, kojeg je g. Lojd Georges iznio. đati. da za posljednje velike događaje Narodno predstavništvo glasuje vladi sasvim protivno uradi s Turskom U slučaju izmjene, ne bi se ništa mo­ ne pada krivica na Jugoslavene. nepovjerenje. Dne 19. o. mj, poslije podprema onoj u Indiji? glo promijeniti osim da.se Poljskoj što Ako aliirane sile žele blagodati mira 1 ne bila je sjednica Narodnog predstav­ snažnije' pomogne. , VANJSKI POLOŽAJ. ništva, na kojoj je nastavljeno pretreMoramo se dobro predomisliti. Ako i miran počinak svojim narodima, tre­ Povratak turske mirovne delegacije sanje izbornog zakona.'Povodom čl. 15. aliirane. sile ostave Poljsku na cjedilu, ba da se više pozabave realnošću ne­ u Carigrad. »Times« prima iz Carigra­ u kojem se govori ko ima pravo biti bi­ te ona moradne sklopiti mir sa Rusi­ go li procedurama i pregovorima na da, da je sultan primio velikog vezira ran u parlamenat i uz-kakove uvjete, jom, ne će sama Poljska biti pogođe­ papiru. Sve zavisi kakvu ćemo moć odmah kako se vratio 16. srpnja, a po­ upravio je ministar Pribićević interpe­ na posljedicama toga mira. Onda će i prema Njemačkoj imati. Ako niiesmo slije njega ostale članove turske mirov­ laciju, tražeći da se učiteljima dade pra­ Engleska i Francuska biti pobjeđena. zbilja |aki ne ćemo imati nikakvog aune delegacije, stigle iz Pariza. Delegati vo da budu birani u parlamenat, a1 da Kako bi se onda primorala Njemačka torita«. Ad. su izrekli mnijenja, da Turska time, što ne izgube svoje mjesto. Tomu se pro­ da izvrši obaveže? Sa kakvom snagom, neće da potpiše mirovnog ugovora, ni­ tivio ministar Protić. a ministar pred­ a možda i krvavom ne ćemo moći je ništa dobila, nego naprotiv da će po * sjednik dr. Vesnić izjavio je. da vlada steći izgubljeni prestiž nad Njemačkom? svoj, prilici izgubiti i- Carigrad. ostaje kod čli 15. onakvog, kako je pred­ Poljska vojska ne bježi pred Sovjeti­ Boi s turskim nacionalistima. Fran­ ložen. Ako ga parlamenat bude modifima usljed namdoćnije snage, već usljed cuske novine reproduciraju vijesti iz višestrukog ratnog materijala. Zar bi kov.ao, on će povući konsekvencije. Na­ Službena laž. Jučeranje »Narodno Je­ Londona, koje javljaju, da su tri grčke rodni klub i klerikalci izjavili su, da boljševici imali toliko aeroplana, toli­ dinstvo« donosi ovu lažnu vijest: divizije pojačane -sa francuskim koloni­ pristaju u načelu na tu modifikaciju, ali ke najmodernijih i velikih topova i pr­ »Predsjednik zemaljske vlade g. dr. Mijalnim četama i britanskom mornaricom voklasnog drugog materijala, da im Ni­ pošto se njihovi ministri nalaze u vladi, lan Srškić danas u podne pozavo je k koncentrirani' kod Čataldže. Ovo vojkoja je protiv modifikacije, oni će gla­ jemci ne daju? Zar bi imali toliko spre­ sebi predstavnike ovdašnjih novina, da ništvo sakupljeno, je protiv turskih na­ sati protiv predloga ministra Pribićevimnih ljudi, da upravljaju s ovakim pr­ im dade poffebne informacije za pri­ cionalista. Aliirci namjeravaju da idu voklasnim materijalom, da im Njemačka ća, da ne desaviflšu svoje ministre. De­ preme o dočeku Nj. Kr. Visočanstva prema Drinopolju. dok bi dio francus- • ne šalje svoje stručnjake? Nek bude mokratski ministri napustili su prije gla­ Nasljednika Prestola Regenta Aleksan­ kih četa ostao za zaštitu Carigrada. kako mu drago, treba Poljskoj dati isti sanja dvoranu. Ostali su samo ministri dra«. Glavna snaga Kemalova još nije stu­ materijal, što' posjeduju i Crvene Armi­ Krizman i Rafajlović, koji su glasali pro­ Konstatiramo da o tom sastanku ni­ pila u akciju. Očekujući dalje odluke je, da bi se mogla biti. Mi smo vilo tiv predloga. Od 132 prisutna poslanika je obaviješteno naše uredništvo i pita­ konferencije mira. Grci su obustavili osretni što smo doznali, da su poslata glasalo je za predlog njih 68, a protiv mo: Ko nosi odgovornost za ovu laž, peracije u Maloj Aziji. 1 ako Grci u svo­ njih 64. Time je vladi izraženo nepo­ pojačanja Poljskoj preko Cehoslovačke, dr. Srškić ili redakcija »Narodnog Je­ jim zvaničfiim izvještajima tvrde da su ali s tim Ententa nije ispunila svoju vjerenje. Premda nije bilo kvoruma dr. dinstva«?. Za danas toliko. uništili Kemalov otpor mnogi drugi po­ dužnost. Ima jedno mjesto mnogo uda­ Vesnić će povući konsekvencije. daci o-ovore. da do sada Grci nisu na­ ljenije od Poljske, gdje se Ruski patri­ Nesuglasice u kabinetu radi pokrajin­ išli na glavne snage Kemalove i da im oti pod generalom Vrangelom bore koje skih vlada. Jučer prije podne držala je predstoje i ozbiljne operacije ako bi ne smijemo ostaviti na cjedilu i izložiti vlada dužu sjednicu, na kojoj su pretre­ Turska Vlada odbila uslove Konferen­ ih masakriranju. Oni drže važnu pozi­ sana pitanja unutrašnje i vanjske poli­ cije Mira. * ciju Krimece, i ako ovdje boljševici pro­ tike. U; pitanju pokrajinskih vlada nije UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. Turski komunistički kongres. Tz Pa­ dru onda bi bilo katastrofalno. Ako bi moglo doći đb pozitivnih rezultata zbog Demisija cjelokupnog kabineta. Jučer riza javljaju: Po vijestima iz Carigrada se potpisalo primirje s boljševicima i poteškoća Oko rekonstrukcije ljubljan­ ruska svojetska vlada sazvala je za 1. Poljskom, morala bi se uzeti u obzir- i । u podne predao ie predsjednik mini­ ske vlade, u kojem se demokrate i kle­ kolovoza tufski komunistički kongres u starstva dr. Mit. Vesnić demisiju cjelo­ armija Vrangel-a. Boljševici će se tru­ rikalci nikako nijesu mogli složiti. U pi­ kupnog kabineta Njegovom Kraljev­ Baku. Predsjedaće kongresu Fuađ pa­ diti da razbiju linije Vrangelove, a onda tanju rekonstrukcije vlade u Hrvatskoj ša. vođa turskog središnjeg Vevojucioskom Visočanstvu Regentu Aleksandru. će koncetrisati svoje sile prema zapad­ nije Narodni klub pristao na demokrat­ Nasljednik Prestola uvažio je ostavku narnog komiteja u Baku. noj fronti. ske kandidate. Pretresani su izvještaji i povjerio vođenje poslova do obrazo­ Rumunjska pomoć za Malu Aziju. — I drugi, istočni rat produžiće se sa o. nasiljima u okupiranim krajevima, na­ vanja novog. kabineta sadanjem mini­ »Petit Rarisien« javlja, da je Rumunjska ciljem, da se ententina vojska zaposli ročito pak izvještaj ministra dra Trumstarstvu. Misli se da će rtovi kabinet predložila Francuskoj i Engleskoj, da s operacijama na Istoku u vremenu ka­ bića o razgovoru sa talijanskim mini­ obrazovati dr. Vesnić, p kome bi bile is­ bi ona podigla svoje čete da ih metne da ententa mora da koncentriše sve strom izvanjskih poslova Sforzom. te -ličnosti ,sa malim izmjenama. njima na dispoziciju za borbe u Maloj svoje sile prema Njemačkoj. Ne može­ Sforza se nije točno izjavio, da li tali­ Nasljednik Prestolja konferiše sa po­ mo nikako razumjeti, šta želi ententa Aziji. janska vlada želi pregovore ili ne. litičkim vodama o obrazovanju novog Boljševici napreduju bez otpora pre­ učiniti na Istoku? Prošlog je četvrtka Italo-jugoslavenskl odnosi. Javljaju iz kabineta. ko Besarabije. Velika uzrujanost i oz­ Lojd Georg bacio i sebe i vladu na koc­ Beča: Ovamo stigli list »Corriere della biljnost situacije na granici prema Ru­ ku radi jednog političkog držanja pre­ Burna sjednica ministarstva. Današ­ Sera« od 14. o. mj. javno traži rat pro­ siji nagnali su rt|muniskog ministra ma urođenicima Indije. Povod je ras­ nja ministarska sjednica bila je kratka tiv Jugoslavije i piše da Jugoslaveni spoljnih poslova, g, Take Jonesku, da pravi bila represija učinjena u Amristaali vrlo burna. Dr. Vesnić, poduprt Provaraju sami sebe, jer Albanija ne znači ne izvrši svoj namjeravani put do Beoru (Indija) po generalu Myer-u. Tajnik tićem. ostao je kbd svog jučerašnjeg za Italiju ni milijonti dio onoga, što to ---------------------------------- -------------------------------- ------ u kojemje bila slika s potpisom — Rene Logote­ da je i lhsa“pošao. Još uvijek iza zidov^u.mrač­ tides. .. To je još sačuvano u stolu i ako je pred nom parku stoje stari bizantijski dvori, a malo da­ odlazak mislio da je uništi, da mu je ne nađu... lje dižu se kubeta Aja-Sofije, — stoje gordo kao i A Hifzt Bjelevac: Ali nije mogao. .. I ako je odao Renu — sliku niprge, kao još prije toliko vjekova. Trg sultana Ahmeda prostran Je, da se na njemu gubi masa svi­ i je mogao? jer je ona predstavljala samo Renu — Renu koju je Ihsan ljubio, a ne onu živu. .. Osta­ jeta. Visoka kamenja stoje i sada kao i prije, kao la je ipak jedna uspomenal u stara doba, a dalje od toga koče se munareta Ihsan je dugo gledao pred sobom lijepi lik i sultun Ahmetove džamije. XVIII. kao da je htio svojom dušom oživiti ga da se ot­ U svome stanu zatekao je sve onako kako je Koncem juna ostavio je Ihsan Konju i pošao b vore usta da progovore.. . I nehtijući ruka je sama i ostavio. Starac Glasanš sa ženom stanovao je Carigrad. Neodlučivši se ništa o pismu, koje je dood sebe prinijela Reninu sliku ustima i ihSan je još uvijek u kući preko dvorišta. Sluškinju su ot­ bib od Akifbeya pošao je da stvar prepusti slučaju, pritisnuo usne na hladno staklo. .. pustili, jer im nije više trebala, a njegove sobe bile susretu s Nesimom i prilikama, koje, će iza toga su zaključane. Starac se ugodno iznenadio ugle­ nastati. Ispitao je svoje srce. Koliko je god nalazio A onda stavivši je na stol i obrlsavši prašinu davši lhsanbeya. Nije znao da će doći. Ispričao mu u njemu ostatke mladenačke ljubavi prema Reni s’ okvira izašao neraspoložen i tužan — skoro se, da sobe nisu već odavno pometene, ali, eto nizatomio ih je osjećaj patriotizma. Ifete se sjećah zlovoljan od hyaće ko i ne ulazi u njih... No, ima praha, Ihsan' se tek nekad i nekad u svijetlim časovima raspolo­ Pred vratima ogledao se oko sebe, a onda go-« nasmiješio i mahnuo rukom uzimajući ključe. Ne­ ženja, sjećao je se sa tihom rezignacijom i gledao voljko se je penjao u prvi kat Pred vratima zas­ i njen jednom novom željom pošao brzo niz ulicu. je u duhu pognute glave, opaljena lica, na suncu, tali kao da je premišljao bi li ih otvorio. Možda J Brzo se je našao ponovo na ćupriji, prešao je, sjeo u cvijeću... u uspinjaču, pa pokraj tekije i za kratko vrijeme se je sjetio nečega? Nekakva uspomena uskrsla je stajao je pred domom Aleksandra Logotetidesa. Do U sjećanju na Renu bilo je na dnu Ihsanove ‘možda u ovaj čas pred njegovim očima.'.. Kožna? vrata na zidu ostao je znak, gdje je bila ploča na duše i grižnje savjesti kajanja i bola. To će i os­ Kad je ušao u sobu osjetio je nekakav zadah, kojoj je bilo urezano »Dr. Rene Logotetides« Zas­ tati, — Renina ljubav ostaće dugo, dugo u njego­ sparinu. Prozori su zatvoreni i spušćani zastori, pa tane pred vratima i baci pogled na prozore. Zastori voj duši, kao rana, koja se ne liječi, kao klica suje u sobi bilo tamno. U njegovom kabinetu bilo spušćeni u prvon\ i drugom katu, u kojem je Rene Ч šice. Misliće da je izliječena, ali će je još uvijek je još sve onako, kako je ostavio pri odlasku. Knji­ stanovala U prizemlju je bio znameniti francuski nositi. . . ge i novine na stolu. U tintarnici nestalo tinte — I s tomčklicom jedne velike ljubavi, koja je magazin »Chatte noire“. Ihsan uđe na glavna vra­ isušila se. Sjedne za stol i otvori ladicu. U jednom ta i uspenje se na prvi kat. Na vratima je stajala počela u mladosti, a svršila ondje, gdje ju je pat­ ćošku lijevo ostala su pisma. Nije ih dodirnuo, tek riotizam svojim nožem isjekao, — ali s klicom koja obznana prefekta policije da je ova kuća redarstve­ ih pogledao. . . Jedan osjećaj tuge napunio je njeno zatvorena, a do ove obznane izblijeđela' posjet­ je ipak ostale pošao Je Ihsan neodlučan u Carigrad. eovu dušu i Ihsan tiho uzdahnuo. nica s Reninim imenom i karakterom Ihsan, se za­ Nakon tj godine odsustva došao je u Cari­ Svršeno jel . . rekao je u sebi i spustio glavu gleda u zatvorena vrata i Izblijeđelu kartu i učini grad,- koji se nije bio mnogo promijenio. Sretao je među dlanove, da se još jednom zagleda u prošlost mu se kao da ga je nešto steglo oko srca. ulicama još poznata lica, poznate trgovine, poznate koja je bila mladost — prije nego korakne u bu­ činovnike i časnike, redare, bojadžije cipela, i — dućnost, koja će biti obmana, pretvaranje i zava­ prosjake!.. Pred ćuprijom, na prostoru pred'Sulejravanje: niz dužnosti, formalnosti, učtivosti, bez omanijom kao i prije ljetina i vreva; kola se kri­ sjećaja. . . žaju uz viku kočijaša, malo dalje jedna bujica od­ Podigne glavu i segne rukom ponbvo u ladicu lazi prema Serkedžiji, a od ove uz Babu Aliju, ku‘ I i izvuče između papira srebren okvir sa stalkom Bilješke. Politički pregled F E TON. Rene Logotetides. (63) ----------- I__________ _ __ Muslimani, čitajte i širite ,,Pravdu“! �ПРАВДА* — »PRAVDA. Gpo; 179 —. Broj .grada. Ov^c se osjeća velika/užurbanost u Ministarstvu Vojnom; očekuje se svakoga časa objava opšte mobilizaci­ je kaok suhbzemne tako i pomorske vojske." Boljševistička vojska je prešla granice Besarabije i napreduje'bez ot­ pora. Narod je .u panici i obuzet silnim oduševljenjem za Srpsku vojsku, vjeru­ jući da gd samo ona u ovom momejtu može spasiti. Mobilizacija cjetokupnje vojske. Ru­ munjski kralj je potpisao ukaz <» opštoj mobilizaciji, vojske. Mobilišu se sve suhozemne i pomorske jedinice. Boljše­ vičke trupe već su upale u Besarabiju i napreduju bez Ikakvog otpora. U cije­ loj zemlji je nastala panika (zbog ovih događaja. Priređene su manifestacije i aklamirana je Jugoslavija, sa kojom se traži savez. Hrvatski Radiša. I ' i I se tuđincj šire na naš račun.đa potiskuju naše ljude, da ih ometaju nevaljanom reklamom i konkurencijom. Pomažimo naše ljude. Ne dopuštajmo,«0a nam se u velikom poduzeću, koje vodj tudinac kao mrvica baca sitno mjesto nadniča­ ra, nego osnivajmo sami takva preduzeća, puštajmo naše sposobne ljude na uplivna mjesta, dajmo im prilike da se osposobe, stavljajmo im na raspolaga­ nje potreban kredit i ne puštajmo ih da se izgube i propadnu. U tom pogledu treba svladati velikih poteškoća i .zapreka. Tudinac, koji‘je vjadao nad narpa, skučio nas je eko­ nomski i učinio robovima svoga kapi­ tala. Tudinac je zauzeo sva važnija i unosnija mjesta. Da se tp popravi, tre­ ba složnog rada sviju dobrih u dobru. To treba da nas sve sveže! Jedan dio toga rada oko promicanja narodne privrede uzeo je na sebe Hr­ vatski Radiša. Društvo Hrvatski' Radi4a hoće, da snažno podupre .nastojanje, koje ide za tim, da u na^)j oslobođenoj 1 ujedinjenoj domovini što bolje procva­ te obrt i trgovina i da dođe u narodne ruke. S toga nastoji da odgoji pošten, .nacionalno svjestan i dobar trgovački i obrtnički podmladak. Kroz svoje du­ gogodišnje djelovanje posredovao je Radiša oko neko 3.000 namještenja i ti­ me znatno pomogao promicanje naše privrede. Mi ćemo pokušati da u par poteza prikažemo rad Hrvatskog Radiše oko namještanja muslimana iz Bosne i Hercegovine na obrt i trgovima Od početka godine 1919. pa do konca marta 1920. prijavila se Hrvatskom Ra­ diš! 53 dječaka islamske vjeroispovijesti u nauk, ј to godine 1919. "u mjesecu ja­ nuaru 1, u maju 1, u julu 2, u augustu 1, u oktobru 40, u decembru 3, u januaru 1920. 4, u martu 1. Ukupno 53. Po boravištu bilo ih je iz Banjaluke 6, iz Cazina 2, iz Kozarca 2, iz Mostara 1, iz Sarajeva 1. iz Stoca 5, iz Tešnja 36. Od ova 53 prijavljena dječaka namje­ stio je Radiša tridesetoricu. Od namje­ štenih 30 naučnika ostalo je samo 10 na određenom jmestu. dok je namještenje ostalih 20. bik) prekinuto. O tome .daje pregled ova skrižaljka: I Pobjegloj ii Ostali Hrvatski Radiša je kulturno društvo, kojemu je svrha, da namješta i odgaja podmladak za trgovinu, obrt i industri­ ju, te da unapređuje ukupnu narodnu privredu. Danas znade svako dijete, da živimo u vijeku rada. Svako treba da radi, da bude produktivna jedinica svoga naro­ da i čitavog čovječanstva. U radu leži napredak. Današnji je vijek vijek trgo­ vine. obrta i industrije. U tim granama narodne privrede razvijaju veliki naro­ di ogromnu djelatnost i posvećuju im veliku pažnju. Mi smo u tom pogledu tek na početku, ali' i sad,još kao dane shvaćamo dalekosežnost tih grana na­ rednog" gospodarstva, nego ih gotovo .zanemarujemo. Mi.još danas prijekim okom gledamo one, koji biraju praktič­ na zvanja, te se posvećuju trgovini ili ■obrtu. Do nedavno nam je imponirao jedino činovinčki ili časnički stalež. Sve naše srednje škole odgajale su samo či­ novnike i birokrate. Naše obitelji slale su djecu u srednje škole hi namjeri, da jednoć postanu hiro’krate, činovnici. U obrt i trgovinu slala su se samo ona djeca, koja nijesu htjela da uče, ili su ■drugojačije bila nevaljala. Žalosna či­ njenica, jer bj baš u obrt i trgofinu trebalo slati onu djecu, koja su dobra, Zanat marljiva i sposobna. Dok toga nema, ne može se obrt i trgovina razvijati __ 1 bačvarski 1 -onako, kako to traže opći narodni in­ — gostioničarski 1 1 teresi. Valjani naprijed, — to treba da krojački 2 1 1 nam je geslo budućega rada! • 7-- - 1 kotarski 1 Koliko su se pojedinci posvećivali o— knjigotiskarski2 2 tbrtnim i trgovačkim strukama, toliko — knjigoveški 1 1 ili se kao šegrte prepuštalo manje više — limarski 2 2 samima" sebi, 0 njima se malo vodilo postolarski 4 2 6 računa. A kad je šegrt svršio svoje na­ — 3 pekarski 3 ukovanje, onda se uopće nije nitko za — tapetarski 3 3 njega više brinuo. Ako je svršeni šegrt — užarski * 2 2 bio- slučajno bistra glava, on se brzo — zlatarski 1 1 snašao u'borbi života te je napredovao. 1 trgovina4 5 'LLprotivnom slučaju doživljavao je teških razočaranja i stradanja. Ukupno 30 20 10 Novo vrijeme nove dvore gradi.... 'Današnji vijek razvijene tehnike traži , iO • ® Prema bdravištu о od obrtnika shvaćanje i prilagođivanje. ' potječu iz 2“ o Mi imadeino uza sve spomenute nepri­ like i nerazumijevanja uaiašoj užoj do­ 7' Tgšanj 23 16 movini mnogo valjanih i spremnih obrt­ — Stolac 2 2 nika i trgovaca. No mnogi se od njih i Kozarac 1 1 __ danas boje uvesti u svoje poslovanje i— Cazin 1 1 ■moderne strojeve i napredan način ra­ — Sarajevo 1 1 da. jer s jedne strane nemaju dovoljno Mostar 1 •— 1 poduzetnosti, a s druge im strane manj­ Banjaluka 1 1 — ka potrebno predznanje. Da takav obrt­ nik ima to -predznanje. znao bi. d« se 30 Ukupno 20 10 drugdje u naprednom svijetu radi Sa Od ukupnog broja nara.j«štenlh bilo je strojevima, da se time štedi ljudska radna snaga, olahkoćuje posao, a po­ i? E* u županiji jedini se predmeti izrađuju brže i toč­ i s5 nije. Mnogi od naših poduzetnih obrtni­ ka i trgovaca opet ima volje i poduzet­ Zagrebačkoj 6 20 14 nosti, ali nema sredstava, pošto smo Srijemskoj 2 1 3 ga zanemarili. Mjesto da mu pomogne­ Bjelovarskoj 2 — 2 mo, .puštamo ga da propada, ubijamo Virovitičkoj 2 — 2 mu volju za rad. Naši novčani zavodi Požeškoj 1 2 1 vrlo .rijetko kreditiraju ovakovom vri­ Varaždinskoj 1 1 — jednom obrtniku ili trgovcu, osim ako posjeduje pokretni ili nekretni imetak. Ukupno 30 20 10 Slabo stojimo u obrtu i u trgovini. No Slijedeća skrižaljka nam prikazuje, dok je obrt ipak manje više u našim ru­ kako je slijedilo namještanje prema mje­ kama, nalazi se trgovina i industrija secima : gotovo sva u tuđim rukama. Ono nešto | U mjeseeu Namje­ Po­ Us­ malih trgovaca i bakala i nekoliko vešteno bjeglo pjeh Jetržaca ne dolazi u ozbiljan račun. Mi treba da tu krenemo putem nacionali­ i Siječanj 1919 1 zacije. Obrt, trgovina i industrija tre­ Svibanj 2 •1 ba da služe našim svrhama, da podižu Srpanj 1 2 1 naš napredak, a to će moći samo onda Listopad , 9+5 . 3 8+5 postizavati, ako će biti u našim, u na­ Studeni 4+3 9 3+8 rodnim rukama. Naša narodna: »Svoj — 3+9 Siječanj 1920 1 k svomu!«, ne smije biti samo pusta Veljača „ 1 2 2+9 I fraza i naklapanie. Te riječi valja pre­ Ožujak „ 9 5 ' 3 tvoriti u djelo! U tom pravcu valla pro­ Svibanj , — 10 1 buditi narodnu svijest! Ugledajmo se u Ukupno . . 20+10 20 10 najbližu braću Slovence. Nedajmo. da . Od namještenih dječaka bilo je: 1. imućnijih, koji su se mogli sa­ mi odijevati: a) od namještenih 7 dječaka, od kojih je jedan morao gpkon pol godine učenja otići radi hovacenja, a drugi na­ kon četvrt godine bio pozvan kući; b) odpobjeglih 4 dječaka, od ko­ jih je jedan istupio iz nauke i pobjegao već nakon prvog mjeseca, a bio je pre- ■ star za naukovanje, a drugi je morao biti otpušten, jer je u trgovini zloupo­ trebljavao tuđe dobro, pa je pobjegao; c) od ostalih 3 (43%); 2. siromašnijih, koji se nijesu mogli sami odijevati: a) od namještenih: 23 dječala; b) od pobj’eglih: 16 dječaka i c) od ostalih: 7 (30^) dječaka. Namješteno je samo 30 dječaka" dok su ostali brisani iz očevidnosti i to s razloga, jer su: a) prestari za naukovanje; b) htjeli učiti za šofera, urara, zlata­ ra, bravara, mehaničara ilj elektromehaničara. a u to se vrijeme nije mogao naći zgodan mjastor,. dok dječaci nijesu htjeli primiti drugi nauk; c) odustali od namještenja i d) bili opetovano pozvani, da nastupe nauk, ali se pozivima nijesu odazvali. Za sad se vodi u očevidnosti samo jedan dječak iz Težnja, koji se je pri­ javio za užarski zanat, bio je pozvan , dvaputa izravno, a treći put preko mje­ snog odbora u Tešnju, ali nije došao. Slijedeća skrižaljka pruža nam sliku namještenih dječaka, i to: Kako se sad širom Bosne PHeftego, viue osnivaju Radišini odbori, a kako je pokrenuta i oveća akcija da se u Zagrebu osnuje posebna menza- za mu­ slimane đake i šegrte, moći će se provađati namještanje dječaka u obrt i tr­ govinu. Makar se u tom pravcu učinilo malo, makar svake godine odgojimo ne­ koliko čestitih trgovaca i obrtnika, ko­ lika će to biti dobit za čitav naš narod i našu mladu državu, koja treba valja­ nih građana i radinih ruku. Stoga na posao! Gornje brojke nek nam znače početak rada na tom polju! U radu je spas! U tome nek nam kao dobar primjer posluži rad i uspjeh mje­ snog odbora Radiše u Tešnju. U izvje­ štaju od 4. juna 1920. piše taj odbor između ostalog: »Mi smo s uspjehom dosadanjeg rada zadovoljni. Smjestili smo u Zagrebu j u Hrvatskoj oko 10 še­ grta na modrenim i korisnim zanatima. Bilo ih je poslano više, ali su se neki povratili, ali oni. koji su ostali, sami su čestiti dječaci. Smjestili bismo još dje­ čaka u obrt i trgovinu, ali je vani teško radi hrane, nego nađite za našu djecu mjesta u Sarajevu« .... " Muslimani trgovci i obrtnici, sjetite se naše djece, koja očekuje od Vas po­ moć, pa zatražite od Radiše šegrte i primaite ih na odgoj i hranu. Učinićete narodno djelo! Muslimani i musli­ manke grada Saraje­ va, sjetite se vašega ■Merhameta". Страка 3; Naši dopisi Trebinje, u julu. »Težački Pokret« od 15. juna donosi pod naslovom »Prijeka nužda« žalbu te, žaka’kmetova iz sela u dolini Trebinj-« čiče, koja se tiče natapanja zemljišta oko rijeke Trebinjčice pomoću vodenih kola koja su na istoj sagrađena. U žalbi se navodi, d su vlasnici ovih kola spri­ ječili kmetima natapanje zemlje i time im nanijeli ogromnu štetu, a da ih ni tamošnje vlasti nijesu uzele u zaštitu, nego da su težaci kmetovi predati na milost i nemilost vlasnicima — tim sta­ rim »haračlijama«. Stoga mole zemalj­ sku vladu, da prešno izda naređenje, da oni mogu i dalje kao i do sada zem­ lju nesmetano natapati. U potkrjepu svojih zahtjeva vele: dg je voda narod­ no državno dobro, a njihovi su predci napravili jazove (prezide), kolajj ostalo i njima u naslijeđe ostavili. U zadnjoj tačci ipak dozvoljavaju da vlasnici im a j upravo tražiti naknadu faktičnog troška za gradnju 4<ola, dočim nikako nemaju prava da im natapanje spriječe ili pod skupe pare naplaćuje. I »Težački Pokret« sa svoje se strane obara svom gorčinom na trebinjske age i zahtijeva da se bež promišljanja neodložno udovolji sudbini težaka, jer da je sve onako kako to težaci navode. Što se nas vlasnika tiče, mi držimo da zemaljska vlada neće izdati nikakve odredbe prije, nego ii dobije izvještaj od načelstva sreza, jer se radi o vode­ nom pravu, gdje treba tačnog poznava­ nja odrjošaja između interesiranih i pravne yudije. No budući se od strane težaka i njihova organa. polazi na onako agresivan način, smatramo za nužno da im malo odgovorimo. Nema ni jednog slučaja na cijeloj ri­ jeci Trebinjčici, da je kolo i ostalo na­ pravio kirfet niti u. njima ma ičim parti­ cipirao. A zašto bi to činio i nosio ve­ like troškove kada zemlja nije njego­ va? Sva kola i ostalo načinjena su o vlastitom trošku vlasnika i To redovito na zemljištu vlasnika. Ovo najbolje svje­ doče nazivi kola kao: Dizdarevica, Dučica, Ivankovića. Ćatovića, Alečkovića i dr. Vlasnik je snosio sve troškove grad­ nje i popravka, i neograničeno sa ko­ lom raspolagao, jer je u svim slučaje­ vima vlasnik imao i zemlju koju je u svojoj režiji obrađivao kao što i danas ima. On je najprije polio tu svoju zem­ lju, pa je.onda naravno i kmetu ustu­ pio, pošto mu je to lijepu korist nosilo. Kmet u kolu nema niti posjedovnog niti servitutnog prava, prvog iz gornjih razloga, dočim prava služnosti ne mo­ že imati, jer zemlja nije bila njegova. Istaknuti nam je i to, da i danas ima velik broi vlasnika zemljišta položenih u blizini rijeke i kola, koji nemaju dijela u kolu, pa prema tome ni prava da ko­ lom dovode vodu na svoje zemljište, već isto kao prije tako i sada plaćaju pojedinim dioničarima kola, koji im od pretečka vlastite vođe ustupaju stano­ viti dio. da zaliju te svoje zemlje. Pre­ ma logici »Težačkog Pokreta« imali bi pravo i ovi vlasnici zemalja koji nema­ ju na raspoloženju vode, jer nijesu dio­ nici kola, da ustanu sa istim zahtjevom, kao i kmetovi prema vlasnicima kola t. j. i da se i njima bez naplate prepusti voda sa kola. Vlasnik ie kmetu svojevoljno vodu davao, radi vlastitog interesa. A da­ nas kada mu ie oduzeta zemlja i od nje nema nikakve koristi, sa kojim pravom može doći kmet i tražiti vodu besplat­ no? Mi poričemo da ima i jedan slučaj, da je kmetu zemlja osušena, dočim je istina, da vlasnici neće da džabe daju vodu svojim kmetima. Mi ovo odgova­ ramo kmetovima i naše razloge iznosi­ mo pred nadležne vlasti držeći sa po­ uzdanjem, da će vlasti u ovom pitanju polaziti sa pravong gledišta i. uvažiti neosporiva prava Vlasnika, a da neće i ne može biti govora o džabaluku što ga kmetovi traže. Domaće vijesti NAŠIM PRETPLATNICIMA! Mi smo u prošlom broju opomenuti naše cijenjene pretplatnike, da ćemo I ako teška srca na -20. o .mj. obustaviti list svima onima, koji nam nijesu una­ prijed poslali pretplatu. Mi to moramo i učniti. jer su naše obvem prema štam­ pariji 1 drugim^ tako velike i tako teš­ ke. da moramo sve unaprijed i u goto­ vom plaćati. Veresija naših cijenjenih �»ЛРАВДА* — »PRAVDA* Страна 4. Stran« varlić. Živjeli darovatelji i drugi- se u | njih ugledali! Demonstracije učitelja u Beogradu. Ućitelji su u Kasinu održali protestnu | skupštinu proti^rflanaka 11. i 15. izbor- 1 nog zakona. Posto je stvorena zajed- ' nička odluka. protiv tih članaka, svr­ stali su se učitelji na ulici u povorku i pokušali da Knez Mihajlovom ulicom Dobrovoljni prilozi za »Pravdu«. Na i . odu na Kalimegdan. Kod zgrade mini- ’ redovnoj glavnoj skupštini Islam. Kira- ’ stra Profita zaustavila je policija de­ ethane u Kozarcu, držanoj dne 1. jula i monstrante, koji su se iza toga povratili t. g. na predlog našeg uvaženog starine : natrag pred .spomenik kneza Miloša. Ka­ Pašage Sušića, trgovca sakupljeno je | da su pokušali poći na Tepazije, usta- : za »Pravdu« svota od K 714.'—, u koju vila ih je žandarmerija. Pošto su bili darovaše slijedeća gg.: Atifaga Sitni- j pozvani da se raziđu učitelji su to mir­ ca 100 :K po50«K: Pašaga Sušić, Mujo I no* učinili. Mehanović i Eminbeg Zaimović; po 40 ; Đaci tehničke stručne škole u Sara- j K: Ibrahim Poljak i Mehaga Hodžić; i jevu zahvaljuju dobrotvorima, koji im 1 po 30 K: Šaćir eff. Hadlžić. M. Pašo I pokapaše roditeljsku ljubav, dopriniievpo 30 K: Muho Kulašić; po 20 K: Saši dobrovoljne priloge u svrhu naučne ćir eff. Hadžić, M. Pašo eff. Hadžić, ekskurzije kojom se upoznaše sa sta­ Osman ef. Mahmuljin, Omer ef. Mahrim gradijteljstvom naše domovine ii 'muliin.pMehaga Cirkinagič. Huse Mujproširivši s time svoju stručnu naobraz­ kanovicl Vejislaga Krkić, M. Ali eff. bu. Osjećajući tu ljubav i požrtvovnost. I Gfamočanin, Salih Joldić, Meho Abda- ; najtoplije se zahvaljuju svim novčanim j Lutrf Blažević, Smail Jaknpović, Zazadovima, industr. poduzećima, te gg. irtiaga Tadžić, Ahmet Hrnić i Edhem .građanstvu. • Balić: po 10 K: Mujaga Seferović. Ib- ' Gimnazijska školarina. Ministarstvo i rahim Arifagić i Hasan Arnaut; po 20 Prosvjete izdalo je naredbu svima gim­ K: N. N.; po 4 K: Mehmed Alagić. — nazijama, da se školarina za 1920./21. ■ Mi se plemenitim darovateljima od sr­ godinu ima naplaćivati za niže razrede ca zahvaljujemo. 20 dinara, a za više razrede 40 dinara. Vjenčani. Naš prijatelj i istomišljenik , Dobrovoljni prilozi za »Pravdu«. To­ kom Ramazani-šerifa odbor j. M. O. na gosp. Ahmed J. Mutapčić. trgovac iz Zenice ovih se dana vjenčao sa gđicom ■ svojim čestim sastancima i obdržavaHaliđom Bajagilović kćerkom uglednog I nim sjednicama sakupio je priloga za »Pravdu« u iznosu od 1118 K, a daro- I banjalučkog građanina Muhamed ef. vala su slijedeća gospoda: po 100 K: | Baiagilovića. Želeći mladencima dug život i najveći bračni rahatluk mi im Osmanbeg Osmanbegović i Mustajbeg najsrdačnije čestitamo! Jusufbegović; po 50 K: Smail et HaJedan drzoviti maltar. Tuži nam se lepović, Hafiz Hamdija lsakagić, AbdaMehmed Kulašin. koji ima zemlju na ga Husemčehaić, Numanaga HadžiabBakljama u Gornjoj Koševi, da ne mo­ dić, Abdulahaga Hadžefendić, Tahiraga že obrađivati svoje zemlje zbog Joze Dizdarević, Muhamedaga Porobić, SuMiljka. maltara kod Streljane. Spome­ lejmanbeg Karabegović, Ahmetaga Hanuti Kulašin radi svoju zemlju sa mu­ urdić, Zulfo Mlivić; po 40 K: Derviš ef. slimanskim ženskinjem, koje je siro­ Korkut, Šemsibeg Abdulahefendić, H. Mustafa Haurdić. Hamdija. Alijagić; po I mašno pa je prinužđeno da težačkim 30 K: Mehaga Osmanagić i Huseinbeg | radom zasluži koru hljeba. Poznato je, Jusufbegović; po K 20: Rašidaga Hađa se muslimanka prema običaju svoje lepović i Šukri ef. Alagić; 100 K: Ademvjere krije i pred muslimanima, a ka­ mo li pred nemuslimanima, a maltar 1 beg Kapetanović; 80 K: Halilaga Ugjpretplatnika je za nas deficit, koji od vremena do vremena samo raste, te bi mogao upropastiti jedini ovaj naš organ. Zato šaljemo još ovaj broj svi­ ma, dok ćemo slijedeći slati samo oni­ ma, koji su unaprijed platili pretplatu. Neka nam'se ne zamjeri, jer želimo, da "se »Pravda« za muslimane sačuva. STAN Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. sa koštom može oobiti učenik Ili uče­ nica muslimanske vjere u jednoj mu­ slimanskoj činovničkoj familiji. Stan se nalazi blizu gradskog centra i vrlo je moderan. — Roditelji ili staratelji neka se za informacije obrate admi­ nistraciji našeg lista. Krovni crijep (Dachziegel) Ako trebate, tražite uzorke i ponude od zsombolyaške ciglane M. Bohn&Co Zsom.»oiya, Banat ♦ PAPIRNICA ♦ HAMDIJE KOPČIĆA preporučuje svoje bogato stovarište svih vrsta papira, kancelarijskog i Školskog pribora. — Naručbe se 3 obavljaju brzo 1 točno. Ci ene umjerene. Sarajevo, Štrosmajerova ul. Teb 619 — 6poj 178 Uro I Jozo hoće da sč pomiješa sa muslimankama i neće da shvati, da bi se od njega mogle muslimanke kriti. On naime voli, če^to sa svoiom ženom sjedne’ na njivu spomenutog Mehmeda, da ma­ lo proteferiči gledajući muslimanke i tako im smeta rad na njivi. Jozo je bio više puta opomenut, da ne-.dolazi na njivu, gdje muslimanke rade, ali on neće o tom ni da čuje već jednako iz­ lazi na zemlju , da malo osejiri, premda cn ima svoje zemlje na kojoj bi mogao mirno da sjedi i teferiči. Osim toga on i -druge navraća (vojnike i seljake), da spomenutom štetu čine i' da njegovo voće beru. i krše. Zlobni Jozo hoće svom komšiji da što veću štetu nanese. Radi ove preuzetnosti i samovolje tvrdoglavog maltara moglo bi doći i do krvoprolića, pa pozivamo njegove star­ ješine i pozvane faktore, da pouče ovo­ ga siledžiju, kako se ima vladati kao općinski službenik prema svojim »komšijama i kako mora poštivah svaćijj vjerske ošjećaje i ne smetati u slobod­ nom raspolaganju vlasništvom, kao što je prije mjesec dana sa sjekirom bio navalio na pomenutog Mehmeda psu­ jući mu vjerske svetinje i prijeteći mu pred njegovim radnicima 'sa -riječima: »Otud ljeska, otud Ijoska. pa sjekirom u glavu«. Kada će jednom bezobrazna i prostačka vrijeđanja prestati? Plombiranje i umetanje novih zuba u Sreskoj bolesničkoj blagajni u Saraje­ vu. — Uvažajući potrebe svojih člano­ va i "članica i njihovih obiteljskih čla­ nova. Sreska Bolesnička Blagajna uvo­ di u svom zavodu plombiranje i umetaipc novih zuba. Nabavljeni su potreb­ ni instrumenti, alati i materijal i čim stignu potrebne mašine počeće se tim poslom, a to će biti ovih dana. Članovi, kao i njihove obitelji koji hoće da im se zubi plombiraju ili ispune novi zubi, trebaju se obratiti na dr. Dimitrijevića od 8 do 12 sati prije podne. Pošto je materijal za popravak zuba vrlo skup, taj. trošak Blagajna ne bi mogla podni­ jeti, uređeno je da jedan dio troškova snose sami članovi. Određene su ove cijene: 1 plomba od gipsa i si. 2 dina­ ra, a 1 novi zub od porcelana i si. 10 j dinara. Mogu se praviti i platni i sre­ | breni zubi'i zubi od platim, ali se za ; te zube odinieruje cijena od slučaja do slučaja prema utrošku materijala. Pre­ ma broju plombi ili novih zuba član Itna unaprijed na kasi Blagajne uplatiti odnosni iznos u gotovom i uz potvrdu i o uplati- i po redu prijave uzeće se u popravak zubi. Cijene su jednake i za člhnove i za obitelj. Jugosl. Musi. Športski Klub u Sara­ I jevu priređuje u petak dne 23, o. mf u »Gaju’ više Hrida teferič uz sudjelo­ vanje vojn. muzike B. D. Ob. i društv. tamburaškog zbora, na koji se p. n. općinstvo hajučitivije pozivlje. Pro­ gram: 1. Svira vojna muzika. 2. Izva-v danie’raznih igara. 3. Tombola, bufet, pečena janjad na ražnju, šaljiva .pošta,! bitka sa koriandolima, ribolov i t. d. Ulazne cijene: za n^ćlanove kao i žen­ ske 2 dinara; za članove 1 dinar. Do­ brovoljni prilozi primaju se sa zahval­ nošću. , »E!-Kamerov« teferič! Ovdašnje mu­ slimansko društvo »El-Kamer« prire­ đuje u petak. 23. o. inj. iza podne tefe­ rič na Obhogji iza Drive kod Ilkalajeve fabrike koža, na kome će svirati osim društvenog tamburaškog zbora još i vojna glazba, te na daleko poznati pjevač i harmoničar Tozo. Odbor se je pobrinuo da teferičlije budu zadovoljni u svakom pogledu: biće priređen izvr­ stan bufet, pečena janjad, razne vrsti bostana i voća.^ahva, sladoled te razni šurupi i limunate; biće i druge rashlade. Osim raznih drugih domaćih igara biće penjanje na direk, utrke, razbijanje bardaka, skakanje na mijeh i t. d., i to sve, uz vrlo dobre i lijepe nagrade. U 5 sati! pušta se zrakoplov (Luftbalon). .Krasna i tombola, obilat ribolov te panorama do­ maćih predjela. Fijakeri i automobili mogu sve do na samo mjesto teferiča. Ulazne cijene: Za nečlanove K 8; za članove i ženske K 4; za djecu od 10' do 15 godina K 2. Budući će biti pri­ sutno puno muslimanki — nemuslima­ nima pristup nije dozvoljen. Početak te­ feriča u 2 sata .poslije podne. U slučaju' kiše, teferič se odgađa za slijedeći pe­ tak. Miševi, štakori, stienice, i žohari Rilhelm F. Tirfenbach i drug i sva gamad mora poginuti, ako upotrijebite moja najbolja isku­ šana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih miševa K 10'—, za štakore i miševe K 10'— za žohare ruse i Švabe po K 10'— Osobito jaka vrsta К'— Osobito jaka tinktura za stjenice K 10.— Za moljce po K 10'—, prašak za buhe po K 6'— j ■ K 12 —, pra­ šak za uši u odijelu, rublju K 6 ’i K 10'—, mast za uši u glavi K 5’— i 10—, Mast ža uši na blagu K 6 —' i 10 — Prašak ' proti mrava K 10.— Mast proti sVrabu K 10'—. Ražašilje pou­ zećem Zavod za eksport M. JOnker Zagreb br. 16. Petrinjska ul * br. 3, III. kat. 60 Osijek I. uvoz i izvoz kemički tehničkih proizvoda Preporučuje na veliko: Benzin- nadomjestak, acetona, na­ domjestak gar. žeste, uljene'i su­ he boje, parafina, lanenog firnisa sikativa, brunolina, lakova, škrob u sanducima, amoniak sode, jetkog natrona 100o/o i 128°/o, dr­ vnog katrana, octene kiseline, 80%, drvni ugalj, kolofoniuma.,razni toaletni sapuni, olovni še­ ćer [Bleizucker] kem čisti, te svu drugu u tu struku zasijecajuću robu. Cijenik šaljemo franko. Oglašujte u „Pravdi" Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dion. društvo u Sarajevu. Podružnica u Tuzli. Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,000.000« Pupilarno siguran zavod. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje, — Ulošci preko K 11,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavlja sve bankovne poslove najbrže i najpovoljnije. 11 Odgovorni urednik: F.,Šalaka. 'i'lMJlk: C«etr«ta Odbut »Д М. O.- Stm»p*riM D. 4c л. Б«иГ«|ол � https://kolekcije.nub.ba/files/original/9da71ede22ae2ce39adb9d4605843120.pdf ea0f0ee55f77d950924ddd723053e8ae PDF Text Text POJEDINI BROJ 1 kruna. Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Ureduje redaheioni odbor. 308 ГЈбАШЖ рпгосллвввси МЗДОММАМСКЖ GrmBAIĐOE. Broj 75(180) Pretplata godiš. 120 kru­ na, na pola godine 60kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. Čekovni račun pošt. štedionice 1119. Godina II. Sarajevo, subota 2.4. jula 1920. (9. zilkade 1338.) Naše.skupštine u Hercegovini sasvim su nedvojbeno pokazale, da puštanju. To je saopćeno g. predstojni- ј za ovu grudu prolili najviše kbvi! No Hercegov,a zemlja stoji nepokolebivo uz ku i- oko 10 sati je otpočela skupština, mi se nijesmo dali zastrašiti, jer smo >J. M. O.« i da vodstvo naše organiza­ којц je .otvorio predsjednik mjesnog od- j vodeni propisom naše vjere: »Ljubiti do­ cije uživa neograničeno povjerenje svih bora predloživši za predsjedatelja gosp. ; movinu da je od imana« i jer smo se ri­ tamošnjih muslimana. Vršeći zaključak muftiju Maglailića. ješili, da i uz najveće žrtve izvojujemo Centralnog Odbora i udovoljavajući že­ R es u I b e go vić pozdravlja dele- i ravnopravnost u ovoj svojoj domaji. Mi lji članovi mjesnih odbora naše orga­ smo Slaveni kao i drugi, mi smo ovdaš­ gate Centranog Odbora jednom toplom nizacije, koji se okupiše na skupštini nji kao i drugi i žrtvovaćemo sve za i srdačnom dobrodošlicom izjavljujući posjedničke organizacije od 29. juna, ovu grudu i svoj rahatluk na njoj i u vodstvu naše organizacije toplo prizna­ naši delegati Maglajlič i Korkut krenu­ njoj. Samo se krajnja netolerancija mo­ nje za Uosadanji rad i neograničeno po­ že sramotiti povicima »Turci u Aziju!«, še u petak 2. jula u Konjic i isti dan vjerenje. Na to uzima riječ iza ppđne održaše brojno posjećenu samo luđaci mogu misliti da će nas oVaMuft.lja Maglajlič ističući da skupštinu, o kojoj je izviješteno u 70. ! kim povicima krenuti sa ove naše gru­ ■broju‘»Pravde« od 10. jula. Prenoćivši i živimo u vremenima slobode zbora i de. Mi smo'tu i tu ostajemo bez. obzira; zdogovora, pomoću kojih će narod uda li je to kome pravo ili ne. u Konjicu, naši su delegati u subotu 3. poznati svoje dužnosti i naučiti kako jula krenuli u Trebinje i prispjeli iza Kako rekoh mi smo u svojoj borbi će da štiti svoja prava. Mi smo nakon | akšama. teškog rata doživjeli žudeno ujedinjenje, i uvijek u granicama zakona i uljudbe: Vfć po dočeku se vidjei«, da Trebi­ nikad se ne ogriješismo ni o državni koje je neprocjenjiva blagodat. To uje­ nje diše duhom naše organizacije i da interes, ni o tuđu vjeru, ni o imetak ili dinjenje donijelo nam je i tešku odgo­ u njem nema mjesta vrljenju od islam­ vornost: ono traži uzajamnost, bratstvo | čiju ličnu sigurnost. Vazda smo išli re­ ske zajednice. Na stanici Hum izadoše međusobno razumijevanje i poštivanje i dovitim putem, pa smo bili umjereni pred naše delegate najodličniji predstav­ čak i u samoobrani. Ovo i ovako pona­ te predanost .i požrtvovnost u izgradnju nici građanstva, a na trebinjskom kolo- | šanje ne daje povoda za prezir i nasi­ naše miade države. Da se to lakše i lje već za pohvalu i razumijevanje. I cjvoru bijaše silesija svijeta, koja je de­ sigurnije postigne, narod se grupira ,u danas vam preporučujem isti postupak: legate pratila sve .do konačišta i burno partije. Istina svi mi pripadamo jednom ih pozdravljala. Mufti' efendija se je s čvrstu uz zakon, odlučno i smjelo uz jedinstvenom narodu, svi smo jedne go­ balkona zahvalio na tako sjajnom do­ zajednicu i bratsku falangu. Neki su se re list. svi govorimo jednim jezikom i čeku ponovnim, govorom i burno poz­ malo zbunili, pa su još i sad u prikraj­ sinovi smo jedne domovine, ali ipak po­ dravljen od sakupljene ehalije povukao ku. još i sad se plaše i natežu. Glave stoje neke diferencije, imamo različite se.na odmor i razgovor sa uzvanim go­ brdu, ruku ruci!'Samo tako ćemo doći tradicije; koje se moraju slobodno nje­ stima. Sjutra dan je održana govati i bratski susretati. Mi smo še ■do slobode i ravnopravnosti. ^eli se da smo oslobođeni, da smo u grupirali Ikao muslimani i mjesto da IMPOZANTNA SKUPŠTINA U TREse štuje ta naša sloboda odluke, izvrg­ slobodi. To po našem mišljenju znači, BINJU, • nuti smo radi toga zamjerkama., pa i da niko nema više prava, da niko nije koja je počela oko 10 sati i na kojoj žučnim napadajima. A ipak krivica za ničiji tutor. 1 stoga smo odlučno proti je bilo preko hiljadu Muslimana i koja ovako naše grupisanje nije ina nama kojekakvim privilegijama i ostaćemo stotina Srba pravoslavnih i Hrvata kato­ već na drugima. taki sve dok se ne zacari prava slobo­ lika. Prije -skupštine pokušali su neki da i istinska ravnopravnost pred su­ Nakon prevrata mi smo braći bili pravoslavni građani* da preko kotar­ dom i drugim oblastima. Osloboditelji­ pružili obje ruke, no nijesmo naišli na skog predstojnika, spriječe sudjelovanje ma je sasvim dosta, što imaju pravo susretljivosti. Zadojen itjesnogrudnbšću našeg urednika. Korkuta, zahtijevajući da se diče rušenjem tuđinske tiranije. netolerancijom jedan je dio našeg na­ da on ne smije govoriti, niti se dapače ! Podu li .dalje, onda će naličiti na svoje roda kipio osvetom, koja je u glavnom pojaviti na ulici. On da je srbofob, koji pretšasnike i okaljati časnu prošlost. bila iskatjena nad nama muslimanima. je u Tešnju nazvao Srbe uljezima, koji Istina, svaki prevrat mora donijeti neu­ Meni je vrlo žao, što naša braća je. osramotio dra Kralja i t. d. Kratko godnih pošljedica. ali je značajno, da je tu drukčije shvaćaju naša> namjeru i što rečeno: građanstvo je »bez razlike vje­ abnormalnost kod nds pretrpio u glav­ drže da sloboda može značiti ugnjeta­ re« proti Korkutovu sudjelovanja, ono nom islamski dio našeg naroda. Stoga vanje i privilegiran položaj. To je ne­ je silno uzrujano i indignirano, pa je smo se morali grupirati kao muslimani, i moguć zahtjev i vrijeme je da se na­ nužno da kotarski' ured zabrani Korkujer smo kao takovi i napadnuti. No i da­ pusti. Vrijeme je, da se dadne ruka ru­ tu i govor i pojavljivanje, jer »predstav­ nas smo spremni pružiti bratsku ruku ci i da se međusobno pomažemo kako nici« građanstva ne mogu jamčiti da i zaboraviti neugodnu prošlost naravno bi učvrstili svoju državu, a ne da i da­ mu se ne će štogod dogoditi. Spome­ pod uvjetom, da kod drugih nastupi otlje rušimo ono harmonije, što vlada u nuli su dapače i skupštinu dobrovolja­ rježnjenje i pokajanje radi nebratskih narodnim masama. Položaj naše domo­ ca. koja se je održavala isti dan, pa je vine ne dopušta, naročito u današnjim i to imao biti jedan buk za Korkuta i j postupaka. kot. predstojnika. Moramo lojalno priz- ' Prigovara nam se što smo u opozi- ■ teškim prilikama, da se u narodu, sije nezadovoljstvo, već snošljivost i brat­ nati, da se kot. predstojnik nije bezuv­ čiji i iz tog se povlači besmislen za­ jetno postavio na stanovište ove »gra­ ključak, da smo proti našoj državi. A i ski osjećaj. Inteligencija ne bi smjela unositi u narodne mase zavadu i gložeđanske« deputacije i našem je uredniku je li ,nam preostalo išta drugo, nego li nje, a kamo li da ih huška na osvetu i ovaj zahtjev stavio u obliku preporuke da proti jednom nasilnom i bezobzirnom nekakav obračun. Valja praštati, valja izjavivši, da ne će dozvoliti kakva te­ režimu stupimo u opoziciju? Ko bi po- i se miriti. Zar nije ljepše, što se vi u rora za slučaj, da se Korkut odluči za šten mogao podupirati jedan ugnjetački režim? No uza sve to, što smo proti j Trebinju ovako lijepo pazite i što kod sudjelovanje. vas nema žalosnih slučjeva, koji se upravi vodili odlučnu opoziciju, ali se Korkut mu je odgovorio, da se on do­ ipak ni za dlaku ne ogriješismo o svoje I događaju u Bileći i drugim krajevima? duše ne da terorisati, niti se plaši kak­ državljanske dužnosti, niti smo se ma- j Stranački interes ne smije biti nad na­ vih prijetnia. ali će svoje držanje udešili kakvih nelegalnih sredstava u borbi, j rodnim i državnim! pa se jedno čisto srtil prema zaključku mjesnbg odbora proti nasilju i našoj obespravljenosti. A I. socijalno pitanje kao što je na primjer naše organizacije, s kojim će odmah kako su se. držali drugi? Proglasiše nas [ agrar, ne smije izrabljivati u stranačke konferisab. Odbor nije bio mišljenja, separatistima, a istodobno su nam vi- i svrhe i na taj način unositi, kaos i zlo­ da se odustane od prvašnjeg rasporeda, volja u narodne redove. Valja ići op­ kali »Turci u Aziju«, nama koji smo sta­ a ni građanstvo — naročito mlađi svi­ rosjedioci u ovoj pokrajini i koji smo I rezno i narod odgajati, a ne trčati za jet — nrjesu htjeli ni čuti o kakvom po­ [ i 1 ; ' I ; I ! ■ i j j ! I I I ' j ; । I I i I I ! i glasovima, pa makar nam se i kuća za.palila. Osim političkog naša organizacija ima i kulturni dio svog prorgama, koji je isto tako važan, pa mu se mora posvetiti velika pažnja. Mi smo kulturno zaostali, pa moramo nastojati da taj manjak čim prije naknadimo. Valja ko­ racati sa vremenom, jer ko se s njim hrve biće nadvladan. Vrijeme nije nimalo opasno po naš'cilj. Islam je uvijek savremen, samo ga treba shvatiti. Zaostalosti smo krivi mi, a ne prilike, kojih ne umjedosmo iskoristiti. Mi smo bolesni. Stoga je dužnost znanih Jjudi, uleme i inteligencije, da se posvete li­ ječenju naše zajednice i da za nju žrtvu­ ju i zadnji raspoloživi čas. Mlade valja slati u škole, mektćbe i zanate, jer svi­ jet stoji na nauci i znanju. Bez znanja od nas nema ništa. Valja da svim silapra širimo pismenost u narodu i da mu držimo korisna predavanja, a i ina­ če pružamo potrebne upute i savjete. Svi naši sastanci treba da se iskoriste i mjesto gibeta i spletkarenja treba da se savjetujemo i poučavamo. I pa osta­ lim poljima valja-ići naprijed: što više razviti obrt i trgovinu, jer fukari ne ide ništa od ruke. Naravno da i tu treba paziti, na granicu dozvoljenosti i sticati na pošten način. Muslimanski trgovac i zanatlija ne smije ići za tim, da samo pumpaju svoju okolinu i državu. Valja raditi i za se ј za svoju zajednicu. Treba se mfeđusobno podupirati i gojiti smi­ sao za solidarnost. Eto za tim u glavnom ide naša orga­ nizacija, a o njenu programu i radu, ra­ du sadanjeg predstavništva, progovoriće vam opširnije moj drug. Ja ću da vam još koju reknem o dužnostima čla­ nova organizacije. Mi stojimo na de­ mokratskom stanovištu i organizovali smo ozdol prema gore, to jest iz naro­ da prema vodstvu. Odatle slijedi da je svaki član dužan promicati interese naše organizacije i svojski se brinuti da ni mjesni ni viš odbori ne bi počinili kakvu pogrješku. Svaki čovjek griješi, pa ni naši odbori nijesu bez kusura i manjkavosti. Valja ih dakle podupirati savjetom i uputom i na svakom im koraku pomagati da udovolje svojoj teškoj zadaći. Druga je dužnost svakog člana, da bude disciplinovan, to jest, da ništa ne radi na svoju ruku i da se pokorava zaključcima mjesnih odbora, odnosno Centralnog j Radnog Odbora. Svak treba da radi i svak da se pokorava. niko ne smije na stranu, pa ni naj­ sposobniji. ni najpametniji. Hvala vam na ptffinji! (Pljesak i dugotrajno ođobravanje). f Iza g. Maglajlića, koji je govorio oke pola sata i često puta bio prekidan bur­ nim odobravanjem, uzeo Je riječ naš urednik Korkut i u opsežnom go­ voru. koji je trajao pet čejreka detaljno prikazao naš program, te rad i borbe, što ih je naša organizacija vodila sa Mslimanski trgnačka I obrtnička banka a Basnu i Нвгседовши (1 i) a SarajEvu. IM№ ______________ _______ u п crodalz speces, I стцсмкм мд!п sm vrsta. « 0 I fl 01 J 11 ВГЈI НвЦ I protajt m vrati robe, a uogiaslte in ž«sotK« atHBiralM. _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ з.апс.ма_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ I Hanrrianija: Kralja Petra ulica Z prizemao, lijevo - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo; intepurban telefan: ZU | �Број 179 Bioi .PRAVDA' — »ПРАВДА' Strana 2 Страва samo tjeranjem najvrsnijih profesora iz da bi se za to kačio, dapače je i u pr­ Bosne, i zavrgnućem kulturnog boja uvom čitanju prošao bez prigovara, kad noseći klice ateističke struje u našu u plenarnoj sjednici ustaje Svetozar konzervativnu i religioznu sredinu, već Pribićević i traži, da se ovaj članak izjoš želi da ujduriše i progone profesora^ mijen* tako, da se učitelji sa izborom nastojeći pomoću sebi sličnih individua ne moraju odreći svoga zvanja. Da je da sabere materijala potrebna u tu ne­ Pribićeviću i njegovoj stranci bilo is­ časnu i nekulturnu svrhu. Naravski. da kreno stalo do učiteljskog pasivnog su neke podle i niske duše jedva doče­ prava izbora on bi to učinio prije u od­ kale. da samo mogu iskaliti svoju fa­ boru i u ministarskom vijeću, a ne pred natičnu mržnju protiv njima nepoćudr galerijom, gdje su sjedili učitelji, koji su nog muslimana profesora te su ga de­ se iskupili u Beogradu na učiteljskom kongresu, da se na taj način ulaže uči- I nuncirali na svoj način, da se uližu jed­ nom Grđiću. koji im je dao današnje teljima i izaziva kabinetsku krizu u mo­ položaje bez osobite njihove zasluge i mentu, kada moramo svi da budemo sposobnosti. Ali ovako tendenciozno za« kao jedna duša. Učitelji su ga dan prije metnuti progoni politićko-stranaćke na­ osudili i žigosali. pa je sada trebalo ravi pobuđuju opravdam) kod svakog spasiti svoj lični renome pa makar i kultunatoK čovjeka čuvstvo odvratnog pod cijenu kabinetske krize, kao da osti i niskoće, jer su ujdurisani, da vonte jadnom i izmučenom narodu nije se jedan musliman tendenciozno dosta demokratske hirovitosti, nego ga ocrni, da se moralno utuče, da treba sada postaviti pred nova iskuše­ denuncijacija njegovih neprijatelja, koji nja. pred nove nepotrebne krize. svojim denuncijacijama neće poslužiti Potonji događaji jasno tumače ten­ ni obrani ugroženih državnih interesa denciju ovoga političkog šarlatana, ali niti narodnom jedinstvu i slozi niti ko- I će mu i ovaj pokušaj ostati bezuspje­ ristiti našoj prosvjeti i školi, već će slu­ šan. Parlamentarna će Zajednica i ovaj žiti. izvjesnoj kliki u stranačko-poltič- j put spasiti zemlju od daljnjih trzavica, ke svrhe protiv nepoćudnog joj politič- I da mogne čim prije pozvati narod, da kog protivnika. Te ugrijane glave insce­ slobodnim izborima osudi nasrtljivce. niraju nešto nepotrebno ј štetno, ali će kojima je jedina zadaća i jedina svrha, "se dozvati pameti i razumu, kad vide, da budu na vladi i ništa više. Narod i šta će odatle izaći. Niko naime neće Iza podne su naši delegati pravili ne; država je za njih pojam, koji se iskorišdozvoliti, da se stavlja njegovo mišlje­ ke posjete i razgledali grad. 0 dobro­ ćuje u njihove lične svrhe. Zato im sva­ nje i osjećanje pod tutorstvo kojekak­ voljcima i »uzrujanom« građanstvu ni­ ko okreće leđa. vih umišljenih čuvara reda i interesa, je bilo ni govora. Obratno. Naši su iza­ koji sebe identifikuju sa narodom ili slanici pozdravljeni i od strane nemusličak državom, pa ko govori nepoćudno mana. Iza ićindije su bili kod gostolju­ ovakim veličinama, odmah ga hoće da bivih Ćatovića. a sutra su rano krenuli kamenuju. To neka zapamti g. Grđić i put Ljubinja. Doček u Trebinju ostaće njegovi douškivači iz Mostara. Tuzle i im ^zaboravan. Ne toliko radi gostoIma ljudi tvrdoglavih, koji hoće da Sarajevu, jer svaka stvar ima dva lica. Ijublja. koje je općenita crta kršnih provode svoje hirove bez kraja i konca Hercegovaca, koliko radi n ač i n a, ko­ pa i onda još nastavljaju istu štetnu ig­ jim su mlađi ljudi pokazali svoju uglaru. kad vide i sami očite zle pošljedice denost i svoju neograničenu privrženost svoga lakoumnog rada i bezobzirnog našpj organizaciji. Usprkos naročite postupka. Ovakim se nepromišljenim molbe g. Maglajlića. da se niko ne trudi djelima »proslavio« medu ostalim i na­ na stanicu, ipak su se rano u ponedje­ čelnik prosvjetnog odjeljenja g. Grđić, Tjesnogpidnost. Beogradski »Pro­ ljak naiodličniji građani našli na sta­ koji čini se nije još zasićen svim podvi­ gres« donosi ovu značajnu bilješku: »U nici da još jednom pozdrave naše iza­ zima. kojim je ponizio naše školstvo i jednoj od beogradskih gimnazija, dogo­ slanike. Hvala im na ovolikoj pažnji i I učiteljstvo, radi kojih će ostati u za- , dio se ovaj ne bog zna tako važan; ali služenoj uspomeni kod musi, i kat. na- I ipak karakterističan slučaj. Jedan od­ zahmetu. kao i na svemu što iskazaše stavničkog kora. G. Grđić je odmah pri | ličan dak. rođen van granica Srbije, za­ našim delegatima. (Nastaviće se.) svom nastupu postavio na sva prva i I moli svoga profesora da mu dozvoli da bolja mjesta svoje pravoslavne »muče­ svoj pismeni zadatak napiše latinicom, Sarajevo, 23. jula. nike« ne vodeći mnogo brige o kvalifi­ jer mu je ćirilica teža, pošto njom go­ Prije nekoliko dana se predviđala kacijama. kao što se nije pitalo ni za tovo nikad nije pisao. Profesor mu to kriza Vesnićcva kabineta, jer su »de­ i njegovu spremu ! sposobnost kad^e. odobri, znajući i za zvanični raspis da mokrate« htjeli napraviti junktim iz­ postavljen na čelo prosvjetnog odsje­ su ćirilica i latinica ravnopravni i da među izbornog zakona i sastava pokra­ ka. pošto je kao šef odjeljenja za pre­ se svaki može služiti ortografijom koju jinskih vlada. Obzirom na teški vanjski hranu svojom nesposobnošću uništio sve želi upotrebiti. Ali izaslanik ministar­ položaj nadalo se. da će se kriza pre­ nade pozvanih i svojim koruptivnim i stva prosvjete, jedan od uvaženih pro­ broditi i da će svaka stranka ponešto ’ protekcijškim sistemom izazvao opfesora beogradskog Univerziteta, pripopustiti. Koliko god se od strane Par­ ravndanu osudu sa svih strana. Ali on mjeti jedan zadatak napisan latinicom i lamentarne zajednice nastojalo, da se svoj korumptivno-protekcijski način pre­ zapita predmetnog nastavnika kako se krizi izbjegne, ipak je ona buknula i to nese i u školtvo. čime otjera najvrsnije to moglo dogoditi. Gimnazijski profesor uslijed glasanja u parlamentu o čl. 15. sile sa qaših srednjih škola, jer ljudi ohjasni u čemu jes tvar i prizna, da ga izbornoga zakona, po kojem učitelji ne­ ne mogoše da podnose bagatelisanja i je đak učtivo zamolio da piše latinicom, maju pasivno pravo izbora u ustavo­ zapostavljanja niti da odobre protežirai da mu je on to. naravno, odobrio. tvornu skupštinu, odnosno ako budu nja izvjesnog elementa na štetu pro­ Međutim, g. profesor Univerziteta birani, da se moraju odreći službe. svjete naše. nije tako mislio. Zato je ukorio nastav­ Ovo pitanje, kao i glede ostalih dr­ No sve ovoTtao da nije dosta opa­ nika za taj postupak i napomenuo mu žavnih činovnika i zvaničnika prošlo je metilo. toga gatačkog civilizatora. on da to u buduće ne treba da čini. Jelte kroz odbor i nikome ni na kraj pameti, ide i dalje pa hoće da se proslavi ne da je to lijep znak o visokim shvataiiji. ..ti • ---- 1 ■—■i" ' . . otvorenim i prikrivenim duimanima is­ lamskog- dijela našeg naroda. Otvorenošću, kola je glavna osebina ovog na­ šeg radenika i koja je mjestimice naiš^ na burno odobravanje, u kojem su uče­ stvovali i skupštinan n e m u s I i m a n i, Korkut je iznio sve nevolje nas musli­ mana i jasno ј bistro dokazao, da se se­ paratisti ne nalaze u muslimanskim re­ dovima, već ondje, gdje je i gnijezdo neopravdane hegemonije; u državnoj vlasti i strankama, na koje se oslanja u svom nasilju. Kad je govorio o tom, da kod nas još nema slobode, već nasilje i teror mase i vlasti, upao mu je jedan pravoslavni pop povikom: »To nije,isti­ na!«. Ovaj je povik izazvao znatnu uzruianost među skupštinarima. nu pred­ sjedatelj je Maglajlić u pravo vrijeme stišao tu uzrujanost, a Korkut je izja­ vio: »Molim g. upađača, da se prij?.' za riječ! a ja sam spreman, da mu od­ mah ustupim mjesto na tribini i nastaviču tek kad on dovrši svbie obrazla­ ganje.« Ova je izjava bila hladan tuš za g. upadača i mjesto da se prijavi za riječ, pretvorio se je u makovo zrnce: od njeg više ni glasa ni habera. Kor­ kut je nastavno i kad je završio govor, odobravanju ne bijaše granice. Nakon toga je skupština završena. • Dokle tako? Bilješhe. F E LJ T O N. A Hifzi Bjelevac: Rene Logotetides. (в4) XIX. Treći dan nakon što je Ihsan došao u Carig­ rad posjetio ga je u stanu Akifbey najavivši mu naročito svoj dolazak. Ihsan je naslućivao svrhu mutesarifova dolaska, ali nije bio ništa odlučio šta će mu odgovoriti. Bio je još pod dojmom onih njež­ nih sjećanja na Renu, pa mu dolazak druga i vođe stranke nije bio baš povoljan, jer će možda tražiti od njega i previše da žrtvuje... Akifbey je' došao iza deset prije podne i us­ rdno se pozdravio s Ihsanom obasuvši ga sa Sto­ nu pitanja. Razgovor se kretao više u obavješćiva­ nju jedan drugog o mlađoturskoj stvari. Ihsan je doznao od Akifbey-a novi plan, koji su mu povje­ rili Nijazi i drugi časnici, pa ako ne bude drugih kakvih smetnja mogla bi se stvar izvesti i prije nego su mislili. Akifbey mu je nakon toga saopćio kako je čuo, da je prije dva-tri dana pobjegao u Evropu stari Abdurahmanpaša, otac Ifetin, jer je usj^lo njojzi s bejrutskim valijom i jednom Arapkom pobjeći na jednoj francuskoj lađi. Jildiz je htio starca zatvoriti, no Nesime je to u pravi čas ot­ krila i upozorila starca na pogibao. Jadni čovjek pod svoje stare dane prodao je kuću i ostavio do­ movinu, za to jer je progledao i iskreno zavolio svoj narod. »Osim toga — reče Akifbey pri kraju — ima još jedna novost... « Ihsan ga znatiželjno pogleda. nla koja predstavnici naše nauke imaju, na primjer, o narodnom i kulturnom je­ dinstvu, o poštovanju zakona, o vaspitnoiu uticaju. o plemenskoj toleranciji i još tako nekim sitnicama? Državni auto u svatovima. »Hrvat­ ska Sluga« piše: Kako čujemo, vjenčao se je u nedjelju tajnik »Prosvjete« go­ spodin Vasilj Grđić u Prijedoru. Stvar je sama po sbei, barem za nas bez osobite važnosti, pa je ne bismo ni noti­ rali. da u tu čisto privatnu stvar ne ulazi drugo nešto, što daje povoda ko­ jekakvim razgovorima. Prolaznici Alek­ sandrove ulice mogli su naime prekju­ čer oko 7 sati u večer vidjeti »odličnu« ličnost gospodina Sitnu Mirkovića, di­ rektora građevinskog odsjeka zemalj­ ske vlade, gdje se uprašen od daleka puta vraća u državnom automobilu oki­ ćenom srpskom trobojnom. Ima ljudi, koji sve znaju, pa nam umjedoše i o tom putovanju gospodina Sime nešto kazati. I tako saznadosmo. da je gospo­ đin Sfmo već u petak otputovao kao svadbeni kum skupa sa- mladoženjom Vsiljem u državnom aijtomobilu u Pri­ jedor. a zlobni jezici nadodaju, da je s tim putem bilo skopčano i neko slu­ žbeno putovanje gospodina direktora Mirkovića. valjda, da ga taj svadbeni izlet što manje zapadne. Gospodin je Mirković.to udesio valjda na onoj istoj pravnoj bazi, na kojoj je samovoljno i nikoga ne pitajući zauzeo stan, koji za­ pada ravnatelja poštanske štedionice uselivši u nj svoga prijatdljd inače stran­ ca. financijalnoga nadsavjetnika dr. Halperna za to. jer Simo u njega već go­ dinama stanuje kao podstanar, a Simo bezuvjetno hoće, da stanuje u sredini grada. Ovu ćemo stvar drugom zgo­ dom potpuno osvijetlili, a za sada pri­ mjećujemo.* da je ono. što se desito sa automobilom također preveć. , Ogledalo. Da izbijemo oružje iz šaka onima, ko­ ji trube da u Bosni i Hercegovini nema zuluma i nasilja, i da su svi oni mnogo­ brojni zulumi, nasilja, otimačine, paleži i t. d4 koji su se od prevrata do danas dogodili samo i isključivo na muslima­ nima. 'Udruženje zemljoposjednika po­ zvalo je sve mjesne odbore u zemlji, da pribavljaju i centralnom odboru ša­ lju sudbeno ovjerovljene zapisnike o do sada počinjenim ^im štetama. Iz tajnič­ kog izvještaja pročitanog na gčd. glav­ noj skupštini »U. 1. P.« od 29. juna b. g. razabire se. da je do sada tih prepisa zapisnika stiglo samo 54. Dakako sas­ uta mali broj, jer mi znamo, da je od prevrata do danas i u jednom kotaru počinjeno više nasilja, paleža i t d. ne­ go 54. Za to je vrlo nužno da se svi mjesni odbori U. Z, P., a gdje ovih nema po­ jedini koji su štetu pretrpjeli, što prije pobrinu da ove sudbene zapisnike od- I »Jedna novost u mojoj obitelji: Sabiha se je Ihsan metne ruku na srce, a Akifbey ga I udala ... « prekine: Ihsan se iznenadi: »Ihsan, vjeruj mi to je umišljenost, sentimen­ — Čestitam I.. A kada? Za koga?« talnost, sjećanje na mladost, a ne ljubav... Ona je »Teško ćeš pogoditi. .. « dušmanin naše domovine i ideje... — Priznajem, reče Ihsan sjetivši se svoga bo­ — Ja sam od nje stvorio neprijatelja našega ravka u Erzerumu. naroda, kada sam pogazio njezino srce... « Akifbey nastavi: »Mahni se toga! Govorimo pametno! Stvar je »Jest, teško bi pogodio... Neki dan dobio sam vrlo ozbiljna i traži i samoprijegora, žrtava ... « pismo od nje i od Dindar-Hakije... « Ihsan ga pogleda Akifbey nastavi: — Za Dindara?« u čudu upita Ihsan, a onda »Onaj skot*) je zatražio od sultana Nesimu... da popravi dojam koji je učinio na Akifbey-a reče: — Izet?« upita Ihsan. »Dindar Haki je najidealniji patriota i čovjek »I sultan, da usreći svoju miljenicu jedva do­ u Turskoj! Biće sretna s .njim. Imali su vremena čeka. Pozove Nesimu i saopći joj tu stvar. No Ne­ da se upoznaju... « sime na veliko iznenađenje odbije taj dar sultanov Akifbey reče: izgovarajući se, da ne će udovca. Sultan je u prvi i »Amin... « mah nezadovoljne mahnuo glavom i otpustio je iz Ihsan oćuti kao da je neko nešta gorko proljo svoje sobe, ali već drugi dan pozvao je upet i na­ po njegovoj duši. Ona čedna ljubica što je iz onog govarao. Onda je ona došla meni i povierila mi trolista rasla i mirisala u travi, ubrata je, da usreći tajnu. Ljubi te sultanija i učinila bi sve za tvoju drugoga. Mo^da će ga i usrećiti, ali teško će on ljubav... Ja te molim, da se predomisliš do sutra razumiti meko srce i veliku dušu Sabihinu. Ni on i dođeš k meni... j je — on, Ihsan nije shvatio. .. Akifbey ustane i oprašćajući se s Ihsanom reče: Obojica su šutili nekoliko časaka, a onda po­ »Nesime je djevojka, koja će te razumiti... « čeo Akifbey prvi: Ihsan ne odgo’vorj na ovu napomenu. jfad je »lhsanbey, sada je vrijeme, mislim, da ti rečem ispratio prijatelja povrati se u svoju sobu, uzme sa i glavnu svrhu ove posjete.« stola Reninu sliku i dugo, dugo ie gledao, a onda Ihsan ga pogleda i osmjehne se, a Akifbey poče: reče sam sebi: Za dobro naroda i sreću jedne du»Pisao sam ti o tome i nadam se, da si se i I še, koja me voli i ova žrtva .. . ti odlučio. Jedna ruža, jedna duša vene za tvojom (Nastaviće se). ljubavi, jedna koja znači u našem životu junakinju, čezne za tobom. .. A dostojna je čovjeka, kakav si •) Pogrdna oznaka kojom su zvali Mladoturci među ti, koji će uz nju još lakše prokrčiti put boljoj bu­ sobom lzelbey-a. dućnosti našega naroda.. . « Ihsan nije ništa odgovorio. Текч na ponovni upit osmjehnuo se gorko: »Znadeš li ti Akilbey, da je teško s dušama ■ »pogodbu činiti. Ona je još ovdje.« Muslimani, čitajte i širite „Pravdu^! �број ISO — Broj ПРАВДА* — .PRAVDA, ČrpaHa 3. ni promjene glede ustanova o slobod­ Samo ako treba naškoditi muslimani­ nosno ovjerovljene prepiše njihove pri­ noj Armeniji. Položaj Smyrne jednak je ma, on je prvi. On je pretplatnik »Srp­ bave i centralnom odboru Udruženja ske Zore« i samo nju čita, a nikakva . položaju Gdanskoga. Saveznici isto ta­ posjednika u Sarajevu pošalju. Gdje to iz ma kojih razloga nije moguće, on­ ko ne mogu promijeniti načela, po ko­ drugog lista, pa se onda ne treba ni UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. čuditi, da ovako radi. s da neka se pošalju prepisi tužbi ili pri­ jem postaju slobodni morski tjesnaci Vesniću povjereno obrazovanje kabi ­ Premda je dotični učitelj živio sa Žujava predatlh državnim vlastima o po­ (Dardanele i Bospor). Ali Turska i Bu­ neta. Bošto je 20. o. mj. primio potpred ­ činjenim štetama od prevrata do danas. gićem u prijateljstvu, to nije koristilo, garska mogu izaslati po jednog zastup­ sjednika Privremenog Narodnog Pred­ Ovo je vrlo nužno, jer treba znati, jer je »Turčin«, treba ga denuncirati nika u komisiju za morske tjesnace. Na­ stavništva, a juče šefove dviju, velikih da centralni odbor U. Z. P., kao i svi i maknuti. Prijavio je vlasti, da učitelj dalje se briše ona točka mirovnog upolitičkih grupa Protića i Davidoyića, ini neće i ne smije napustiti I najočainiju prodaje djeci zabranjene knjige i kar­ govora, koja nalaže Turskoj, da mora Njegovo Kraljevsko Visočanstvo namje ­ borbu, da Se izvojšti potpuna satisfak­ te, što nikako ne odgovara istini. Da­ izručiti sve lađe iznad 1600 tona. Na snik pozvao je sinoć Vesnića i povjerio cija uvrijeđenom i omiištcnom musli­ pače je kod učitelja provedena i kućna konou dodaje nota: »Mirovni ugovor imu zadaću za obrazovanje nove vlade. manskom elementu u,našoj mladoj dr­ premetačina ali naravno nije se ništa de tako daleko, da priznaje Turskoj Ca­ žavi. Ta se borba mora samo legalnim I Vesnić je imao jutros poduži sastanak našlo, što bi ga moglo okriviti. A kad rigrad kao njezin glavni grad, premda s Davidovićem, s kojim je izmijenio mi­ I je vrlo sumnjivo, imaju li Turci tamo I se hoće netko okriviti, zar se ne mogu putovima nastaviti i izvojštiti, osim asli o političkoj situaciji sa željom, da se I većinu. Ako bi se turska vlada protivila ko nigdje u svijetu ne bi bilo slične karte negdje kupiti, pa reći, da do obrazovanja vlade dode u što kra­ ■ potpisu mirovnog ugovora, osobito sa­ ljudi koji bi htjeli ćuti vapa­ su u učitelja bile? Samo javaš i polako ćem, roku i sa što određenijim progra­ je onih uzvišenih žrtava, koji su po gazda Žugićii, jer bi se ti u svom tom da, ako bi se pokazalo, da ona nema mom. Oni će se satati opet sutra ujutro, , moći za uspostavu svojega autoriteta u I revnonf poslu protiv nedužnih musli­ .bijesnoj i sa izvjesne strane nahuškanoj pošto obojica budu izmijenili misli sa ■ Anatoliii ili da ne može osigurati izvrrulji uništeni, popaljeni i opljačkani mana mogao da prenagliš, pa da posvojim političkim prijateljima. samo za to što su Muslimani. srneš i paneš, jer ova naša draga krv­ | šena klauzula u mirovnom ugovoru: Iz gorespomenutog tajničkog izvješ­ Saveznici bi bili primorani promijeniti lju natopljena otadžbina nije za te samo, Dr. Ribar protiv Vesnićeve vlade. — taja se vidi, da i ona 54 ovjerovljena nego za sve nas bez razlike vjere. Vrlo »Nar. Politika« javlja: U zastupničkim I svoju odluku i izagnati Turke iz Ev­ prepisa ipak predstavljaju jednu ogrom­ rope i to ovaj put posvema sigurno«. bi dobro bilo, da su oružnici i tvoju krugovima pobudilo je veliko začuđenje, nu sumu od preko 13,500.000 K poči­ kuću pretražili, jer bi sigurno puno ne­ da je jučer kod glasovanja potpredsjed­ ' Ta nota je izručena otomanskoj vladi I uz 10-dneVni rok. tekom kojega mora njene štete, pa da se ne reče, da su čega našli. A zašto ti sa svoja dva dru­ nik parlamenta glasovao protiv vlade. to cifre iz zraka uhvaćene, donijećemo ga (oba pravoslavna) navali na ovdašČuje se. da je ta činjenica bila predme­ ' vlada javiti, da li prihvaća mirovni ucitate iz gore navedenih zapisnika. njhoružničku. postaju u Međeđi i htje­ tom raspravljanja na ministarskom vi­ ■ govor i da li ga Ijoće potpisati. Rok je 1) Hafiz Osmanbegu Filipoviću iz doste ubiti zapovjednika postaje Himla i počeo 17. srpnja o ponoći. Ako Turska jeću. Glamoča demolirane su zgrade i opljač­ samo zato, jer je ovaj po zakonu htio ne bi htjela potpisati ugovor sa svim Dr. Ribar potpredsjednik parlamen­ kane pokretne stvari početkom novem­ I Uvjetima, saveznici će poduzeti sve, da od vas oduzme vojničke puške. Što ta, predložio je regentu dosadanji Vesbra 191$. u selu Odžaku kot. Glamoč. I što im se bude činilo potrebno. ih imate i to naravno bez dozvole vla­ nićev kabinet. Ribar je čudnoga menta­ Sudbenim očevidom od 19. septembra sti. Biva Srbi pravoslavni smiju nositi liteta, dok najprije Vesnićevoj vladi gla­ Urota protiv Sultana. Dopisnik >Ti- oružje, a muslimani ne smiju, jer su 1919. je ustanovljena šteta 24.568 K. suje nepovjerenje, da ponovno povjeri ■ ska policija »otkrila mnogo urotnika 2) Džaferbegu Filipoviću i dr. iz Gla­ oni »šuckori« i »crno-žuti«. a vi pak Vesniću sastav kabineta. \ I ska policija otkrila mnogo urotnjaka moča popaljene su zgrade i pokretni narodni »mučenici«, pak zato ti i ako Pribićević izazvao krizu. U političkim 1 protiv sultna i ■vlade. Urotnici su htjeli imetak početkom novembra 1918. u se­ ovdje svi znadu da si bio u tom poslu se krugovima drži, da je kabinet^, kri­ lu Vagana kot. Glamoč. Sudbenim okolovođa, opet ne odleža ni malo' u j sultana umoriti i sastaviti novu privre­ zu izazvao Pribićević upravo rani Hr­ čevidom od 19./9. 1919. ustanovljena? zatvoru. Pa na primjer, kada ono ti menu vladu. vatske. On je naime htio, da dobije u ie šteta od 18.500 K. jedne večeri blizu Rogatice na putu-nasvoje ruke povjereništvo za unutarnje 3) Beganu Smajću-iz Glamoča uni­ Nova mađarska vlada. Lista novog : pade žandare nazvavši ih »crno-žutim« poslove i prosvjetu, da za vrijeme iz­ štene su paležom zgrade i pokretne mađarskog kabineta, koja je podnijeta I htjede onako jašući na konju i s revol­ bora za konstituantu uzmogne preko stvari u novembru 1918. u selu Odža­ guverneru Hortiju, izmijenjena je uto- ; verom u ruci, kao kakvi delija, da pu­ njih upliyisati na činovnike i učitelje. ku kot. Glamoč. Sudbenim očevidom od liko, što je ■grof Betlen odstupio pred- j caš na njih, zahtijevajući od njib da ti Kad je opazio da to ne će ići. upotrebio 19./9, 1919. ustanovljena je šteta od sjedništvo vlade grofu Pavlu Telekiju. ' se legitimiraju. Zahvali Bogu, da su ovi je zgodu glasovanja o izbornom pravu 10.200 K. oružnici tebi to odbili na rakiju« inače koji je pored predsjedništva zadržao i učitelja, te jednim demagoškim potezom bi izvukao deblji kraj. Kod tebe su svi 4) Alibegu Miralemu ie Dol. Vakufa portfelj ministra inostranih djela. Grof kušao ispraviti dosadanje propuste oružnici crno-žuti, jer bi ii volio, da ih uništene su zgrade i pokretnieimetak 5. Betlen odstupio je zato, što je uzeo apredstavnika demokratske stranke i unema, nego da ti sam po svom ćejfu decembra 1918. u selu Bajramovcima grarnu reformu kao bazu za opstanak kot. Bugojno. Sudbenim očd^idom od laskati 'se učiteljima, tim više, što su red praviš i trijebiš I protjeruješ mu­ svoje vlade, dok će grof Teleki uzćti ga učitelji silno napali u nedjeljnoj sjed­ slimane i katolike. »Dosta smo vas pet25. hiaja 1919. ustanovljena je šteta ovo pitanje tek u proučavanje. U tom nici učiteljskog kongresa. Pribićević se stotina godina trpjeli, više ne ćemo«, na 130.000 K. cilju obrazovan je odbor stručnih lica. rekao je dr. Krulj, pa valjda ti Žuje pred učiteljima branio, da je on za • 5) Raznim oštećenicima u selima gaMinistar unutrašnjih djela Ferdinandi. sve zahtjevi? učitelja, ali da ft u kabi­ giću i radiš po tom planu. Samo treba tačkog kotara popaljeno je i opljačka­ ministar odbrane pukovnik Sreter, fiđa paziš, da ne nagrajšeš. jer f onda netu uvijek ostao osamljen, na što su no od 28. oktobra 1918. pa dalje pokret­ nansiia Koranj, pravde Tomčanj, pro­ kad si uvrijedio* muslimana muhtara iz mu učitelji dobacivali: »Zašto onda ninog imetka i zgrada, što je sudbenim svjete Haler, trgovine Rubinek. ishra­ Kavštica. da nijesi pobjegao dobio • jeste demisionirali?« Nepobitna je me­ očevidom ustanovljeno 12,025.980 K. ne Sabo. zdravlja Bernard, narodnosnih bi dobru porciju od seljaka muslimana. đutim Istina, da se nije, zauzimao za iz6) Omeragi Imamoviću iz Bijeljine de­ manjina Blajer. Da si potajno denuncirao muslimana betivost učitelja niti Pribićević niti i je­ molirane su i opljačkane zgrade u selu Kretanje Bugara. Javljaju iz Dedeadan demokrat za cijelo vrijeme pretreučitelja, sad ti se ne može nitko čuditi. Dazdarevu kot. Bijeljina od 28. oktobra gača: Na granicama Trakije i Makedo! sivanja izbornog zakona niti u odboru, 1918. pa dalje. Očevidom kot. ureda u Osim toga je učitelj vrlo dobar na­ nije pojačava se vAjni pokret Bugara. a niti u plenumu parlamenta kod pr­ Gračanici ustanovljerfa je šteta od stavnik i vrlo dobar prijatelj ujedinje­ Konttske čete, sastavljene ponajčešće vog čitanja toga zakona, i isprsio se tek 151250 K. ne otadžbine i naroda, te bi za svoj is­ iz redovne vojske, pojavile su se u tim | pravan rad trebao, da bude nagrađen, onda, kad je znao da će tim korakom 7) Rifatbegu Rifatbegoviću iz Bijelji­ krajevima. Sereska divizija primorana uništiti koncentraciju, potrebnu radi za­ ne opljačkane su i demolirane zgrade a ne ovako iz potaje denunciran. Da. ali je vršiti nadzor granice, koju bugarski mršenoga vanjskog položaja. od 28. oktobra'1918. pa dalje, u selu ■on je Mujp, pa je to sve badava. oficiri preobučeni u komite prelaze radi Bradcu kot. Bijeljina. Uredovnim oče- ; ■Preporuči li bi Milanu Žugiću. da se Memorandum naše vlade saveznici­ propagande u stanovništvu. Iz istočne | mane potajna denunciranja i rovarenja vidom od 11. juna 1919. ustanovljena je ma. Naša vlada uputila je saveznicima Trakije javljaju o obilatoj pomoći, koju šteta od 149.500 K. protiv muslimana, jer se na ovome ne memorandum o posljednjim događajima. Bugari pružaju Džafer Tajaru. Računa . osniva narodno ujedinjenje. Osim toga SrHuseinbegu H. Kapetanoviću iz B. Memorandum predan je svim’ poslan­ se 10.000 bugarskih vojnika preodjeveNovog demolirane su i opljačkane zgra-, već dugo vremena muslimani u Međeđi stvima savezničkih vlada. U memoran­ nih u koniite rade s Tatarom. de i pokretni imetak od 27. novembra trpe od njega svake uvrede i psovanje dumu traži se, da savezničko vrhovno j do 12. decembra 1918. u Vel. RuiSci kot. njihovih svetinja, te bi se mogla čaša Lenjinov govor u novom sovjetu. Nje­ vijeće spriječi pustošenja i traži se od­ Bos. Krupa. •Privatno je ustanovljena da prelije, jer je prepuna. On jedošao šteta za imetak naših državljana, koji I mačka štampa saopštava moskovski amo od nekud iž Novog Pazara i ovdje šteta od 99.820 K. • govor Lenjina, koji je držao u novoizasu postradali. Na koncu memoranduma 9) Mu'agi Kučukaliću iz Gračanice de­ brahom sovjetu. Prema tome govoru I se obogativši postao gazda, pa je sad vlada kaže, da ne bi bila u stanju zadr­ postao pravi zulumćar ovdašnjih mu­ vastirana ie šuma odmah iza pre­ Rusija poslije pobjede nad Paskom ne­ žati bijes naroda, ako bi se pustilo, da slimana. Ako bude ovako dalje radio, vrata u Doj. Lukavcu kot. Gradačac, će produžiti rat protiv zapadne Evrope, se nekažnjeno i dalje događaju ovakvi neće nikako valjati, jer se na ovaki a sudbeno ustanovljena šteta iznosi jer će se svjetska revolucija nastaviti I vandalizmi. način najveće zlo širi, koje silno škodi 138.462 K. i napredovati iz Indije, gdje irski vojni­ 10) Azizbegu Ljuboviću Iz Bijeljine Daljnja zlodjela Talijanu. »Domovina« ci snabdijevaju Indijance oružjem i mu- 1 našem ujedinjenju. On bi najvolio. kad bi mogao sve muslimane u našoj dr­ demolirane su i opljačkane zgrade i po­ javlja iz Bakra, da bjegunci iz Istre is­ ničijom. • žavi protjerati u Aziju, a katolike tamo kretne stvari odmah iza prevrata u Dol. kazuju suglasno, da su na otocima i kon-, Bela Kun u Moskvi. »Cause Commu»prijeko«, pa da sami ostanu pravo, Brodeti kot. Bijeljina. Sudbenim očevitinentu nanovo počela interniranja na­ • ne< javlja iz Helsingforsa. da je 29. pr. | slavni. Jer se to najbolje vidi iz tog. ■dom od 2. aprila ili. juna 1919. usta­ šeg svijeta. Jednako od istarskih bje­ inj. došao u Moskvu Bela Kun. vođa ■ što eto ј učitelja muslimana, koji je bio novljena je šteta na 115.460 K. gunaca saznajemo, da su -Talijani u Pa­ mađarskih komunista. U njegovu je po ­ samo učitelj i ništa više, pak je. i njega zinu počinili isto, što Ги Trstu i Puliu. 1!) Mehmedbegn Pašiću i dr. iz Bije­ čast bila sazvana izvanredna sjednica optužio i nazvao »crno-žutim«, jer je ljine popaljene su i opljačkane zgrade Sasvim je opustošena i opljačkana ti­ moskovskoga sovjeta, na kojoj je sudje­ »Turčin«, pa mu treba naškoditi. skara. u kojoj se štampa »Pučki.Prija­ u Batkoviću kot. Bijeljina odmah po lovao također sovjet pučkih povjereni­ Sebi šake Žugiću. jer bi ti čokorilovprevratu. Sudbenim očevidom od 14. telj«« Progoni Hrvata su na dnevnom ka. Lenjin je u svom govoru, u kome ština mogla na nos trgnuti. maja 1919. ustanovljena je šteta 130.000 redu. ga je pozdravio dobrodošlicom, istakao Musliman. kruna. Apaška dolina. Jučer u noći Nijemci zashige. što ih to, Bela Kun učinio svjet­ '2. ) Alibegu Alibegoviću iz Janje kot. jajce, u julu. suv.spremali napadaj na Apašku dolinu. skoj revoluciji i prorekao je. da će Bela Bijeljina popaljeno je i opljačkano po­ Imala se izvesti navala na željezničku | Kun zauzeti odlično mjesto među bolj­ Državne potpore vjeroučiteljima. Mi­ kretno imame i zgrade na 3. novembra nistarstvo vjera uočivši veliku bijedu prugu kod Špilja.. Cijela akcija vođena ševičkim borcima. Kaže se. da će Kun 1918. u Јаф a sudbeno ustanovljena i oskudicu vjeroučitelja, irfiaina i muaje iz Graca. Naše su oblasti, čim je sti­ dobiti važno diplomatsko mjesto. svot^ iznosi 126.000 K. lima, te uopće svećenika svih vjera, gla prijava poprimile potrebne mjere i 13) Ibrahimu Muhamedagiću i drugu podijelilo je iz državnih sredstava pot­ odaslale’ jedno odjeljenje vojske u do­ iz Golubića kot.-Bihač popaljen je i oppore i doplatke na njihove plaće. Ko­ tično područje. Pačkan u raznim selima kot. Krupa po­ liko se vidi, ti su doplatci podijeljeni sakretni imetak, a privatno ustanovljena General PliveHč otputovao n Pariš. sma nepravedno. Njihova nepravednost šteta, iznosi 94.500 K. 20. o- mj. na večer otputovao je kao ne stastoji se samo u tome, što se i 14) Jusi Demiroviću i 190 drug, iz neekspert za razgraničenje između nje­ Međeda. u julu. tuđe pokazala protekcija i velika nevesiniskog kotara opljačkano je i popamačke Austrije i Jugoslavije u Pariš srazmjernost pogledom na materijalno Pravoslavni u Međeđi ne trpe uči ­ Heno odmah iza prevrata pokretnog i general Plivelić. stanje, nego su jedni sasma izostavlje­ telja muslimana. Premda u Međeđi ne­ nekretnog imetka, čija privatno ustani i nijrako ne dobivaju tih doplataka i VANJSKI POLOŽAJ. ma nego samo četiri kuće pravoslav ­ novliena šteta iznosi 5,378.160 K. ako imaju potpuno pravo na njih i sve nih, a ostalo su oko tri stotine kuća Mir s Turskom. Saveznici su odgovo­ 15) Ifet-hanumi Gradaščević udovoj listove, koji se traže za dobivanje do­ muslimana, to njima nije pravo, što, je rili turskoj delegaciji na primjedbe tur­ Džinlć iz Banje Luke popaljen je i op­ plataka. na tamošnjoj osnovnoj školi učitelj mu ­ ske vlade glede mirovnog ugovora, da ljačkan pokretni Imetak i zgrade iza Kao što u svemu, tako su i u ovome sliman, nego gledaju da ga protjeraju, se saveznici ne mogu složiti nikakvom prevrata u selu Koprivni kot. Gradačac, muslimani najgore prošli, samo eto, što te da na njegovo mjesto dođe učitelj promjenom odluka u mirovnom ugo­ a sudbenim očevidom od 4. i 7. marta nema niko da se za njih zauzme. U ko­ pravoslavni. Gostioničar u željezničkom voru, koje oduzimaju Turskoj Smyrnu. 1919. ustanovljena je šteta od 579.923 taru jajačkome gotovo najsiromašnji ibufetu Milan Žugić između tamošnjih To se odnosi i na odluke između Sirije kruna. mami i vjeroučitelji prikraćeni su u topravoslavnih najrevniji je u tom -poslu. i Turske. Saveznici ne mogu dopustiti Nastavke se. Politički prejlcd Naši dopisi �. Kp oj 180 Broj »ПРАВДА* - .PRAVDA* Страва 4. Strana me i ne dobivaju nikakvih doplataka. Da ministarstvo vjera ispravi te ne­ pravde. koje dovode u pitanje eksistenćiju ovih bijednika1 i njihove familije, evo ja iznosim njihova imena, pa je — držim — dužnost kot.-vak. mearif. po­ vjerenstva u Jajcu, da i sa svoje strane' poradi, da se ispravi pogreška dim prije obzirom na onu narodnu: »brza pomoć je dvostruka pomoć«. Evo tih imama i vjeroučitelja, koji ni­ su dobili nikako doplataka: Salih ef. Sefer, imam iz Jezera: Tahif ef. Kurić. imam u Bešnjevu; (krivicom kadije Be- | gića). Ova dvojica vrijednih imama ne 1 posjeduju nikakva imetka, a da ne ra- | zapinju čerge za stanovanje, ima se za­ hvaliti darežljivosti mjfeštana, gdje su imami i čiju djecu naučavaju. Dalje ovi: Hafiz Abid ef. Zjajo. Zuhdi ef. Žužič u J Jajcu. Husein ef. Menzildžić. Muharem ef. Sahman sa Rešnika, Šer'rf ef. Imamovič iz Dnoluke. Vjerojatno da ih imade i još više u kotaru jajačkom, koji u ovim skupim vremenima, bez ikakva imetka kubure sa svojim familijama sa • plaćom, koja nije dostatna ni za na­ bavu soli, a kamo li drugih životnih na­ mirnica. a da i ne govorimo o odjeći i obući, koja za ove bijednike znači luk1sus. Pravda ie temelj države, pa da i naša država počiva na tome solidnome temelju, treba da pokaže ministarstvo vjera sa svojim naređenjem, koje će zbrisati ovu nepravdu, a onemogućiti i svaku drugu sumnju.... Drugi put o NAŠIM PRETPLATNICIMA! Mi smo u prošlom broju upozorili na­ še cijenjene pretplatnike, da ćemo i ako teška srca ovaj broj obustaviti svima, koji nam nijesu unaprijed poslali pret­ platu. Mi smo to i učinili, jer list ne mo­ že opstojati bez stalne i unaprijed pod­ mirene pretplate. Danas kada 1 kg papira stoji 30 K, poštarina svaki komad S hdera, a kamo drugi sitni i krupni izdaci, ne može se list slati badava i na veresiju. Siri su dosadanj; muslimanski listovi propali radi nemara i nehaja svojih pretplatni­ ka. Bojeći se, da se to i nama ne do­ godi. odlučili smo se na ovaj korak. Ko dakle »Pravde« ne dobije, neka znade, da nije izvršio svoje dužnosti i ako je želi dobivati, neka pošalje pretplatu. Nije dosta poslati dug. treba i pretplatu unaprijed poslati, Pripreme za Regentov doček. Grad­ sko poglavarstvo u Sarajevu šalje nam ovu objavu: »Danas u subotu dne 24. ov. mj. za 16 sati saziva sarajevska gradska općina po 1 izaslanika svih vjerskih ustanova, humanitarnih i pje­ vačkih društava i korporacija, na vrlo važan dogovor. Ako tko ne bi slučajno dobio poziva, to se ovim puteni poziva, da izvoli (joći u naznačeni sat.« Šumarska škola u Sarajevu. 1. ok­ tobra «ove godine počima nastava u I. razredu dvogodišnje šumarske škole u Sarajevu. Svrha je ove škole odgainnje šumskog osoblja za eksekutivnu šumar­ sku službu. Nastava će se kretat, u o‘nim granicama, da apsolventi ove škole budu spremni, da potpomažu šum. upra­ vitelje državnih šuma u svim poslovi­ ma šumarstva i da budu sposobni za gospodarenje sa malim privatnim šu­ mama. Praktična sprema biće glavnim ciljem te škole. Uslovi za primanje u ovu šumarsku'školu jesu: ]. Doba od najmanje 15 godina. 2. Potpuna tjeles­ na sposobnost za šumarsku službu u planinama, o čemu odlučuje posebno povjerenstvo. 3. Apsolviranje od 4 raz­ reda gimnazije ili realke ili koje druge ovim školama ravne škole sa dobrim uspjehom u realnim predmetima. Slabo napredovanje u straninj jezicima ne smatha se zaprekom pri primanju. Molitelji. koji ne posjeduju navedene spre­ me, mogu biti, primljeni u šumarsku školu od slučaja do slučaja samo onda, ako polože sa dobrim uspjehom prijam­ ni ispit. 4. Dokaz da su pripadnici kra­ ljevstva Srba, Hrvata^ i Slovenaca: 5. Svjedodžba o vladanju kod onih molitelj^koji ne prelaze neposredno iz gore Centralna drogerija Braća Šahinagić Miševi, štakori, stienice, i žohari Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla-’ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. i sva gamad mora poginuti, ako upotrijebite moja najbolja isku­ šana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv, poljskih miševa K 10'—, za štakore i miševe K 1Q'— za žohare ruse i Švabe po K 10'— Osobito jaka vrsta K— Ospbito jaka tinktura za stjenice K 10.— Za moljce po K 10'—, prašak za buhe»po K 6— i K 12—, pra­ šak za uši u odijelu, rublju K i i K 10'—, mast za uši u glavi K 5'— i 10'—,' Mast ža uši na blagu K 6'— i 10'—, Prašak proti mrava K 10.— Mast proti svrabu K 10'—. Razašilje pou­ zećem Zavod za eksport M. JCnker Zagreb br. 16. Petrinjska ul br. 3, III. kat. 60 proslavi Vidovdana, koji je proslavljen, zatvaranjem dućana, o »veziru« Škrgi i drugim »kerefekama« Stjepanova gra­ da Jajca. ab. Domaće vijesti STAN sa koštom može oobiti učenik ili učenica-muslimanske vjere u jednoj mu­ slimanskoj činovničkoj familiji. Stan se nalazi blizu gradskog centra i vrlo je moderan. — Roditelji ili staratelji neka se za informacije obrate admi­ nistraciji našeg lista. Krovni crijep (Dachziegel) Ako trebate, tražite uzorke i ponude od zsombolyaške ciglane •♦♦♦♦♦♦»♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦«♦ • PAPIRNICA • : HAMDIJE KOPČIĆA I > * ► > ► ► preporučuje svoje bogato stovarište svih vrsta papira, kancalarijskog i školskog pribora. — Naručbe se obavljaju brzo i točuo । Ci;ene umjerene. Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 < * < < < ] navedenih škola u šumarsku školu. 6. Dokaz'da ima sredstava za izdržavanje kroz cijelo vrjjeme trajanja nauke u šu­ marskoj školi. Siromašni molitelji ia Bosne i Hercgeovine, koji su sa vrlo dobrim uspjehom svršili četvrti razred srednje škole, mogu dobiti zemaljske Stipendije. Broj učenika je ograničen te će se odrediti prema potrebi. Molbe za primanje'u tu Jkolu sa navedenim do­ kumentima valja po.slati Zemaljskoj Vla­ di šumski odsjeli u Sarajevu najkasnije do 15. avgusta 1920. Svraćamo pažnji naše mladeži na ovu školu i apelui^mo na nju. da se. po­ svećuje ovome zvanju, koje je i uno­ sno ј za zdravlje korisno. . Trešeljak. Opredelio se! Ja ka« predstavnik ^ba Muslimana »re«a više gradskog pozdravljam “ rp. Narodnu orgasizaciju i pozivam ceo srpski narod da se pokloni pepelu palih koraca* reče Munib Hadii-OSmanagić. Kalemo li da je Srp. Nar. Organisaeija djelo ludog Čokorila, onda nam ostaje Samo đuinost. da јоб predstavimo f. Muniba- Dakle ko je taj Munib? Pisao je u „Biseru", onda u „Jugoslaviji*. „Vremenu* je poslao jedan sastavak pun latiDizma i mi mu poručismo, da nemamo vremena sa prevagjanje. Kasnije ee je javio — „Buduenosti.", daje grdno nasamari svojom „taktikom* u širenju naprednog nacionalizma i da debije i od nje lekciju, noseći uaa sve to aaslev politički referent musi, organizacije sreza Vifiegrad" I eto ga sad pozdravlja — Čokorila. Našla rreea (ambicije)eakrpu (Crnog Kabineta) HilhElm F. TiefEnbach i drug Osijek I. uvoz i izvoz kemički tehničkih proizvoda Pre poručuje na veliko: Benzijj nadomjestak, acetona, na­ domjestak gor. žeste, uljene i su­ he boje, parafina, lanenog firnisd sikativa, brunolina, lakova, škrob u sanducima, amoniak sode, jetkog natrona 100% i 128%, dr­ vnog katrana, octene kiseline, 80%, drvni ugalj, kolofoniuma., razni toaletni sapuni, olovni še­ ćer [Bleizucker] kem čisti, te svu drugu u tu struku zasijecajuću robu. Cijenik šaljemo franko. M.Bohn&Co Zsomđolya, Banat g Privilegovana Zemaljska Banka za Bosnu i Hercegovinu | 0 Tuntnala UuilllUiU II U Canaionil UUluJuVu. Filijale :*Banja Luka, Bijelina, Brčko, Mostar i Tuzla.#— ispottave: Bihać, Derventa, Doboj, Bos. Gradiška, Livno, Bos. Novi, Bos. Samac, Travnik, Trebinje, Višegrad, Zenica i Zvornik. Zattupitva: Bugojno, Gacko, 0 Goražda, Konjic, Kon Nevesinje, Bos. Petrovac, Rogatica, Sanski Most, Srebrenica, Stolac i Visoko. P Uplaćeni dionički kapital ZO milijuna kruna. и Bavi se svim bankovnim ooslovima, vrši uplate i naplate u Kraljevstvu SHS. i u inozemstvu. Ргјша bc iIdidi zastupstvo u B. i H. AsslcurazlHl gtierall I Pmg nnpkg dmitva м osiguranje profil nezgaia i iteta, in vrsti osiguranja. Redovite rezerve i fond za sigurnost založnica 13 milijuna kruna. и Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dion. društvo u Sarajevu. Podružnica u Tuzli. e Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,000.000. PupHarno siguran zavod. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K 11,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. — izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavlja sve bankovne poslove ntjbržć I najpovoljnije. 1 Odgovorni tnoMk: F. SoUka. . ’ У!мж»: CtttraM 0Л<и »S И. O.« 47 SUiHMMtiH D. fc A. KUM. Самрм. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/1f06d6363014374f7e99cc217dfbceb7.pdf c475ad0c04ee1980a1c1f20d149e96ab PDF Text Text Poštarina u ••tavom platana. / POJEDINI BROJ 1 kruna. Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redahcioni odbor. Pretplata godiš. 120 kru­ na, na pola godine 60 kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi še u Carevoj ulici. Telefon br. 124. Čekovni račun pešt. štedionice 1119. Broj 76 (181) Sarajevo, utorak 27. jula 1920. (12. zilkade 1338.) Iz Sandžaka i Makedonija. Povodom inspicirania g. Li. Davidoviča i. Godine 1912., po balkanskom ratu, upitan od svog prijatelja Srbina pravo­ slavnog »kako mu izgleda novo stanje i Srbija, te kako se sad osjeća?«, jedan stari musliman iz Skoplja odgovorio je svom poznaniku ovom kratkom i ka­ rakterističnom izjavom: »Bolje askerije (vojništva) a gore milicije (policije i inih civilnih oblasti) nema u Evropi.« — jednom prilikom u razgovoru sa da­ našnjim našim ministrom unutarnjih dela g. Davidovićem, taj mu je Srbin pripovijedao mišljenje i lakonički odgo­ vor svoga poznanika muslimana, našto jeg. Davidovićprimjetio: »jest! Spremili su tamo (u Makedoniju) činovnički ološ, koji će nas kompromitovati.« Ako je stari musliman Skopljak do­ živio današnje dane ј prilike koje kod nas vladaju, sigurno je u svom pređašnjem sudu i mišljenju izraz »Evropa« zamijenio sa »Centralna Afrika«, pa bi bilo zanimljivo čuti sadanju primjedbu, koju bi učinio g. Ljuba Davidović, naš dojučerašnji ministar predsjednik, a da­ našnji ministar unutarnjih dela. Jer kao takav on je najodgovornija ličnost za neuredne prilike koje vladaju kod nas, a koje stvaraju i podržavaju nesvjesni, nesavjesni ј nekvalifikovani činovnici; taj »jološ«, kako se je izrazio sam gosp. Davidović. G. Davidović je skoro »inspicirao« naš Sandžak i Makedoniju, i mj smo se na­ dali da će taj reklamirani protivnik ne­ savjesnog i nesavremenog sistema uprave, koji upropašćuje sve zdrave podloge snošljivog poređka, objektivno uočiti sve razloge i potankosti koje — i u našoj sredini — podržavaju staro Makedonsko i stvaraju novo Sandžačko pitanje. Razloge, slične onim, koji su ruinirali podloge turskog gospodstva u tim krajevima. Mi smo se nadali, da će g.’ Davidović tom prilikom uočiti sve stvarne i glavne motive naših nesređe­ nih i nesnosnih prilika, da će ih nepristrašno i pravično proučiti, te raditi i posredovati na izravnanju suvišnih su­ protnosti. Držali smo, da će g. Davido­ vić državničkom mudrošću, koju treba da posjeduje jedan ministar i predsjed­ nik jedne velike stranke, nama musliSarajevo, 26. jula. Službeni list naše vlade našao je za shodno, da se obrecne na našu bilješku »Službena laž« i da nam dadne uputu kako se ima — odazivati na telefon. Mi smo protestirali što naše uredništvo nije pozvano na konferenciju predsjed­ nika vlade sa novinarima i upitasmo ko uosi odgovornost za 1 a ž n u vijest »Nar. Jedinstva«, da su svi novinari pozvani. I mjesto da nešto kaže, >N. J.< nam iz­ lazi sa jednom vjetrenjačom i upliće šefa ureda za pabirčenje po zagrebač­ kim novinama. Godina II. telefon broj 124, ali se nijedan put nije I uspjelog telefonskog poziva trebao po­ slati usmenu poruku. Nije dovolj­ niko odazvao na tome telefonu. Prema no htjeti saopštiti naređenje, nego ga navedenom može svako, ko hladno i je trebalo ili saopštiti ili izvijestiti vla­ razborito misli — ustanoviti, da je du, da ona učini što treba. Ovako se navedeni napadaj bez temelja i neumje­ ne možemo oteti sumnji, da g. Stevo i san. Ako u toj stvari ima do koga kri­ u novom zvanju tjera svoju »politiku« vice, krivo je uredništvo »Pravde«, što mimoilaženja nas muslimana. No zalu­ se ne odaziva na telefonske pozive i što du. Mj smo tu, pa kome pravo, kome — članova uredništva u to vrijeme ne­ krivo. ma u redakciji«. Na račun vlade imamo primjedbu, da Tako službeni list. Prvo i prvo imamo i drugi put poziva putem svog predsjed­ naglasiti da su se u to doba slučajno ničkog ureda, naročito u stvarima, gdje nalazila u redakciji — dva člana ured­ je u pitanju naš paritet sa ostalim pred­ ništva i kategorički izjavljujemo da re­ stavnicima. A »Narodnom Jedinstvu« dakcija »Pravde« nije zvana na telefon. Prema tome upućujemo šefa »presbiroa« velimo, da naslov »Zagrižljivost« saču­ va za polemiku s kim drugim, a vala i da je krivica na »marnim« telefonistki»pamet« bi moglo prosipati kome dru­ njama. Dalje konstatujemo da nije poz­ vana п, »Obrana«, a što je glavno, nagom. Jer i ovaj put. kao obično, što bi glašujemo da je šef presbiroa nakon nc- i kola škripala. — volovi buču!... manima uliti bar nadu, da će se iscijeliti mnoge i duboke rane, koje nam do sada zadade bezbrižna centralna vla­ da, bezglava i nesavjesna lokalna uprava, te nezasitni naši tlačitelji mnogi od nazovi naše braće i sugrađana pra­ voslavnih. Mi smo se nadali pravdi i pravičnosti bar ovaj put; ali kao i do­ sada, sve nas nade iznevjeriše. Daklen je istina, da se »pravda ne prosi nego iznudava«. Kad već hoćeš tako, onda g. Davidoviću znaj i upamti, da Jugo­ slavija nije prćija »demokratske« stran­ ke. kao što ni Sandžak i Makedonija nijcsu isključivo i neogrančeno pravno vlasništvo njihovog pravoslavnog živ­ lja! Varaš se i Ti i Tvoji istomišljenici, g. Davidoviću, ako drukčije mislite i znajte da inspicirati jednu pokrajinu ne znači čuti pritužbe i mišljenja jednog manjeg dijela njezinog' stanovništva, koji je stvorio i hoće da održi metež, navaljujući odgovornost na drugu po­ (Nastavak) 2. tlačenu stranu. Inspiciranje ne znači U ponedjeljak 5. jula krenuli su naši primiti referate činovnika, od kojih bj delegati ranom jutrom iz Trebinja. a na — da im je šef ispravan — većina do­ stanici Ravno dočekao h je vrijedni Ijušla na optuženičku klupu. Njihovi su re­ binski muallim i imam Omer Hulusi ef. ferati i nestvarni i netačni, a odlikuju Durić, koji nije žalio tog truda, da pre­ se samo time, šfo kao i savjeti Vaših noći u ovoj osamljenoj seoskoj stanici. partijskih privržehika kipte samo i je­ Ljubinci su naime očekivali naše dele­ dino optužbom na muslimane. Gdje još gate u nedjelju iza podne, pa su se, radi inspiciranje znači ne primiti k sebi ni njihova okašnjenja, ostale istikbaldžije jednog jedinog muslimana, pa ne čuti morali vratiti u Ljubinje. Iza napornog njihove želje i mišljenja. Vi niste udoputa delegati su oko podne prispjeli u stojili razgovorom niti jednog muftiju, Ljubinje, gdje ih je pred isl. čitaonicom koji je to molio, a imali ste vremena, dočekao mjesni odbor, okružen velikim da u Mitrovici održite čak i pouzdanički brojem građanstva i naših kršnih teža­ partiski sastanak! To je sramota g. Da­ ka. Ispred odbora pozdravio je delegate vidoviću, to je škandal! g. Smail ef. Serdarević toplom dobro­ Vaše uredbe i odredbe »za obezbededošlicom, na kojoj se zahvalio mufti nje i povratak reda«, koje ste predložili efendija također čuvstvenim odgovo­ ministarskom vijeću i koje je »Demorom. Nakon što se je svršilo upoznava­ kratija« komentarisala, ako i ne otvore­ nje i delegati malo odmorili, gosti su no, pozivajući se na njih sa usklikom odvedeni u gostoljubivi dom Hajrudin»ugušimo Turke«, samo će biti barut u age Krilića, gdje su objedovali, a za tim nevještim i nesavjesnim rukama našeg je u 3 sata otpočela skupština, koju je činovništva, 'koHm će ono zapaliti naš kratkim govorom otvorio predsjednik kućni krov. To će pridonijeti samo još mjesnog odbora predloživši, da skupšti­ višćm zapletaju nesnosnih prilika, koje nu rukovodi g. Maglajlić. će kasnije biti još teže ugladit!. Promašen je cilj i svrha Vašeg pu­ SKUPŠTINA U LJUBINJU tovanja, jer niste htjeli ili niste umjeli bila je vrlo brojno posjećena, a naročito biti objektivan i pravičan. je upadao u oči vrlo velik broj seljaštva Da Bog do niste ni išli! tako, da nije bilo ni jednog sela koje ni­ Plevlje, juli. Orfe Ćehotinjski. je bilo zastupano bar sa 4—5 delegata. Prvi je uzeo riječ gosp. muftija Ma­ gla i 1 i ć i u duljem. vrlo iscrpnom i »U srijedu, veli »N. J.«, 21. o. mj. oko stvarnom govoru ocrtao potrebu i svr­ 10 sati prije podne, po naređenju, šef hu organizacije, dužnost, da se svi zbi­ presbiroa (?) telefonski je obavijestio jemo u čvrste i odlučne redove, te po­ uredništva ovd. novina, da g. predsjed­ trebu, da jedinstvenim nastupom bez nik vlade poziva sva uredništva ovd. ikakva straha i ustezanja izvoištimo listova, da u 11 i po sati toga dana dođe ravnopravnost, ličnu i imovinsku bezpo jedan član uredništva kod g. pred­ bjednost te ostala građanska prava i slo­ sjednika. Tom prilikom je šef presbi­ bode. Govor je kao i u Trebinju učinio roa (!) zvao i uredništvo »Pravde«, dubok dojam i mufti ef. je pri svršetku telefon broj 124, ali — nije se niko oda­ burno pozdravljen. zvao. Pošto su došli novinari oko ll'/B Zatim je uzeo riječ naš urednik K o rsati, šef presbiroa (ala se ovaj Stevo k u t, te vrlo popularnim načinom rastu­ voli šepiriti svojim naslovom!) je u pri­ mačio naš program i položio račun o sustvu novinara nanovo dva puta zvao radu predstavništva naše organizacije. Iz naše organizacije. Naše skupštine u Hercegovini Naročito je govorio o potrebi jedinstva medu seljaštvom i građanstvom, te o I štetnosti nastojanja lažnih seljačkih i »prijatelja«, što pod firmom brige za [ seljačke interese unose smutnju u isl. i dio našeg naroda i hoće da oslabe našu ј otpornu snagu proti tiraniji njihovih доsa i zaštitnika. Dalje je s osobitim uspjeI nom naglasio potrebu, da se naš svijet ne da zastrašiti pritiskom i terorom vla­ sti i da smjelo istupa proti svim beza­ konjima, što mu ih čine pojedini organi oblasti. Kotarski predstojnik nije više »poglaviti« gospodin, koji može po svo­ joj volji i ćejfu udarati po glavama na­ šeg svijeta. On je odgovoran činovnik jedne demokratske uprave, dakle sluga naroda, koji ima samo tu dužnost i za­ daću da se brine za narodne potrebe i da čuva propise zakona. Zakon vrijedi kako za vas. tako i za njega. I kad go­ spodin daje nezakonit nalog, da vam se oduzmu konji i drugi "vaš hajvan i dad­ nu ljudima dobre volje i ištaha za tu­ đom mukom, onda se slobodno pritužife na ovakav postupak i ne dajte da vam pogazi pravo na slobodno uživanje vašeg imetka. Kad mu ulazite, znajte da njieste njegove sluge i robovi, s ko­ jima ne smije biti ni osoran, a kamo li da bi mu palo na pamet, da vas grdi, ponizuje i izbacuje iz ureda. Prošla su vremena, kad je narod trebao da strepi pred gospodom; danas je novo doba slobode i carstvo zakona, samo zakona, pred kojim je jednak i seljak i gospodin sreski. Tuđe ne diraj, niti od nas traži da ti donesemo takrir na Hasinu njivu, ali svoje čuvaj i ne daj nikom, da ti se u tom ortaci. Da si jači, podaj bratu is­ krenu bratsku ruku, jer ćeš se samo za­ jednicom i odlučnošću, samo snagom i neustrašivošću održati u ovim abnor­ malnim prilikama, koje ne mogu dugo, potrajati i koje se moraju. poboljšah. Dotle, a i kasnije: ruku ruci, srce srcu, glavu brdu! Jer uzobaraš li je kao do sad, budeš li nehajan i neorganizovan kao dosad — nema od tebe ništa. �Zatim je govorio o načinu organiza­ cije i potrebi, da mjesni odbor bude iz­ dašno poduprt u svom radu, o dužnosti­ ma i pravima članova organizacije, o potrebi discipline i t. d. Govor je prim­ ljen silnim oduševljenjem i odobrava­ njem. a kao vidljivu pošlledicu ističemo to, da je uz jednoglasno odobravanje izabran kotarski odbor organizacije, ko­ jem su skupštinari obećali izdašnu pot­ poru. Gospodinu sreskom nije bio po ćeifu ovaj govor, pa je mjestimice tražio da predsjedatelj upozori govornika na red. Naravno bez uspjeha, jer se govornik nije nimalo odaljivao od zakona. Na skupštini nije bilo inovjeraca. izuzam 5 -6 seljaka i komesara gradske opštine. iza skpuštine naš je urednik održao konferenciju sa nekim odbornicima i glavnim seoskim delegatima, kojima je dao upute u pojedinim pitanjima i još jednom im stavio na srce preporuku našeg predsjednika, da traže otvaranje škola u svojim selima i da podupru naš Gaj'ret«. Seljaci su na njeg učinili silan dojam, kako muževnošću tako i osobi­ tom bistrinom pogleda na prilike u ko­ jima živimo i kultnrno-gospodarske po­ trebe. kojima valja smjelo pogledati u oči. Taj seljak nimalo ne zaostaje za na­ šim prosječnim građaninom. Dao Bog, pa uskoro svi naši seljaci bili na ovakoj visini. Onaj adže. što je na pljačka­ ške prohtjeve i njihovu behu odgovorio smionim istupom i junačkom izjavom: »Ne puca se u havu. već se muško ga­ đa u čelo ili u prsa!« Treba ga vidjeti i s njim govoriti: on se ne opisuje. Pa njegovo unuče, što ga je izdržao na Ijubinjskoj osnovnoj školi i sad pita, kako će ga smjestiti u šeriatsku gimnaziju ili okružnu medresu! Treba ih gledati i upoznati, pa da čovjeku bude jasna ko­ rist rada svjesnih inteligenata u širokim slojevima našeg trijeznog i bistrog na­ roda! ... «1 БроЈ 181 Brdf .PRAVBA' — „ПРАВДА* Strana 2 Страва | I I I ! ■ ne kulture. To sramotno djelo doživje­ lo je Sarajevo u petak dne do. o. mj, gdje su dva besramna individua iz za­ sjede napala jednoga od urednika »Jugoslavije« i to u po bijela dana i tukli ga uz pogrde, spominjući pisanje »Ju­ goslavije«. Ova se sramota još podvostručuje, kada se primijeti, da je napad­ nuti urednik uz to još i svećenik. Svi se obrazovani narod; bore za slobodu štampe i troše silnu energiju, da ;e dobiju i bdiju nad njom kao nad kakvom svetinjom, dok se kod nas na­ stoji ugušiti pomoću mafije. Mi najodlučnije ptotestiramo proti ovakih zlikovačkih anpadaja i tražimo, da se bezuslovno zikovci pronađu i exzemplarno kazne. ŽANDARSKA DRZOMTOST. Uz minuli Ramazan došao je u selo Soko, kotar Graćanica, žandar Svjetličić sa još jednim drugom i sjedeći me­ đu Muslimanima seljanima. koji su po­ znati kao vrlo pobožni ljudi, javno grdio najveće svetinje, što ih Muslimani ima­ ju i to bez povoda i ma kakva razloga. Isti dan, kada su se vratili u Gračanicu. napao je sokolske Muslimane žandarski narednik Charaus sa riječima: »Treba ove Muslimane pobiti kao pašćinje, jer se vidi, da su izdajice svoje države i oni su još i organizaciju proveli«. Gornje pogrde i osvade izrekao je Svjetllčić i Charaus pred Omerom Topčagićem. Mustafom i Smailom Bešićem, te Mahmutom Bešićem. Tražimo od žanđarske predpostavljene vlasti, da o ovom slučaju povede izvide i da krivce kazni i pouči svoje podčinjene, da ne smiju izvrgavati ruglu muslimanske sve­ tinje i ovako nekvallfikovano osuđivati sa izdajstvom jedan elemenat, koji se je uistinu u svim prigodama pokazao najboljim prijateljem ove države. Naro­ čito treba podučiti toga Charausa, koji je došao Bog zna odakle trbuhom za kruhom, da su Muslimani autohtoni elenienat u svojoj domovini, za kojv ga ve­ žu i osjećaji i tradicije i ne će je napu­ stiti ni za čiju volju, a ne će ih otjerati sa domaćeg ognjišta ničiji teror. Ako su' žandari organi reda, treba da ga po­ stavljaju i čuvaju, a ne da ovako bez­ obrazno izazivaju naše težake. Istočno pitanje. mirovnog ugovora i grozeći se oduzećem Carigrada sultanovoj vladi za slu­ čaj. da ne potpiše ugovor, što znači, da je unska vlada postavljena pred pro­ blem: potpisati ili nestati — odgovor sa­ veznika ipak donosi neke veoma slabe izmjene ugovora. One se tiču poglavito Dardanela. Tako je Turskoj dozvoljeno, da Ima delgata u internacionalnoj komi­ siji, kojoj će biti povjerena uprava rnoreuzina. U primjedbama na tekst ugovora, koje je turska delegacija stavila, piše: »Daleko od toga, da osigura internacio­ nalizaciju Dardanela prema istaknutom cilju, režim kakav je naznačen u ugovo­ ru, favoriziraj će nacionalizaciju Dardanela ix> jednoj dri joj državi.« (Op. ur. »N. D.«: Misli se Engleska.) Savez­ nici nisu odgovorili na ovu prjmiedbu i ona i dalje čeka odgovor. Okupacija Trakije. Grčke Su čete za­ počele svojim napredovanjem u svrhu zaposjednuća Trakije. Daljnja mobilizacija u Grčkoj. Javlja­ ju iz Atene: Pozvani su pod zastavu: 1) klasa rezervista iz 1905. godine porijetlom iz Stare Grčke; 2) novaci iz 1921. i 3) prirođeni Grci od 1. maja 1918. do 5. juna 1920. Ova nova pozi­ vanja dovode se u vezu o glasovima o bugarskoj mobilizaciji, a vrše se i radi pojačanja trupa u liniji. Smirna odcjepljuju ispod turskog go­ Odgovor saveznika Turskoj. »Narod­ spodstva. jer su ha tim teritorijima Tur­ no Djelo« prenosi iz »Tempsa«: Tursko ci u manjini.« pitanje u Spaa kao i u San Rentu bilo Ako ove riječi izazivaju izvjesne ne­ je tretirano paralelno s njemačkim pita­ zgodne uspomene, treba priznati, da se njem. Dok su Francuska. Italija i Belgija stvar ne tiče nas. Francuska je jedina zahtijevale od Njemačke ugljen, na koji sila, koja je žrtvovala, a i danas žrtvuje imaju pravo, bio je sastavljen odgovor, vojnike za obranu Armenaca: događaji kojim su saveznici označili Turskoj Svo­ u Cihciji to dokazuju. Kavkaski Ar­ je definitivne mirovne uslove. »Temps« je već više puta prikazao ovakav rad menci, koje francuske trupe nisu mogle Po zlu [»znati »demokratski« mini­ i dokazao, da bi se sva pitanja trebala doseći, predane su na nemilost boljše­ star za agrarnu zbrku, Hinko Krizman, vika i Turaka. A poznata je stvar, da odjelito rješavati, U Turskoj zahtijeva izdao je 14. o. mj. naredbu o ustrojstvu interes mira, da saveznici nadu ravno­ su engleske trupe — makar je Fran­ »agrarne direkcije u Sarajevu i njenih težu među sobom. Prema Njemačkoj, cuska poslala jedan bataljun pojačanja ■izvršujućih organa«, koja će prema od­ sasvim protivno, interes mira zahtijeva, — evakuirale Batum. koji je bio jedina redbi § 1. biti izvršni organ mini­ da se saveznici međusobno pomažu. solidna baza, da se preko nje snabdjeva starstva za agrarnu reformu za područ­ Konkurencija saveznika na istoku ne siromašna armenska republika Erivan. Radi telefonskog izvještaja iz Stoca, je Bosne i Hercegovine, te njemu ne­ smije da zapriječi njihovo jedinstvo pre» Sto se tiče Tracije, ona bi već pred našim delegatima nije bilo moguće udo­ posredno podvrgnuta. rna Njemačkoj. I nije dopustivo, da 40 godina otpala ispod turske vlasti, da voljiti vrućoj želji Ljubinjaca, da noće Prema š 2. naredbe zadaća je te di­ Francuska, koja je prisiljena održavati Engleska nije godine 1878. zaustavila u njihovoj sredini, pa su iza ićindije na­ rekcije, da na svom području i z v r š ujedinstvo fronte protiv Njemačke, radi pobjedonosno napredovanje Rusije. S stavili svoj put. pozdravljeni srdačnim j e poslove podjele zemlje s obzirom na toga izgubi jedan dio svoje baštine na druge je opet strane dozvoljeno vjero­ ovacijama Ljubinjaca i ispraćeni na više broj porodice, mogućnost obradbe i na­ istoku. Evo, što su si saveznici trebali vati, da londonski kabinet nije još ne­ kilometara od strane njihovih odlič­ ročite ekonomske prilike. Kod podjele reći. davno shvaćao etnografske razloge, koii nika. zemlje vodiče agrarna direkcija brigu o Ali. učinjeno je drugčije. Sudbina is­ naređuju, da se istočila Tracija da Grč­ Nekoliko kilometara pred Stocom do­ bivšim (!) zemljovlasnicima, koji su bili taka bila je rješavana u doba, kad je koj, jer je misho prije pet godina, da čekalo ih je izaslanstvo tamošnjeg mje­ zemljoradnici ili koji će svoju egzisten­ Amerika absorubirana svojim unutraš­ Bugarska treba zadržati zapadnu Trasnog odbora sa predsjednikom Hasan ciju vezati uz zemljoradnju. Ona će da njim pitanjima, Rusija predana na mi­ ciju i dobiti uz to jedan dio grčke Ma­ ef. Šehićem na čelu, kod kojeg su otrukovodi kolonizacione poslove i lost I nemilost komunista, Italija preokedonije: okrug Kavalu. sjeli ј izvanredno ugošćeni. Sutradan dodijeljivanja zemlje dobrovoljcima i kupljena ekonomskim ј socijalnim pro­ Napokon za Smirnu zna svako, da ju (utorak 6. jula) su održali konferenciju kontrolira vršenje državnoga nadblemima, kojima se mora dodati i jadran­ je Lloyd George htio dati Italiji pred sa mjesnim odborom i posjetili islam­ zora i državne uprave na zemljištu ve­ sko pitanje, a Francuska mora da bude tri godine, za sastanka u Saint-Jeansku čitaonicu, odakle su oko 10 sati kre­ likih posjeda, da kontrolira promet i stalno spremna, da prisiljava na pošti- . de-Maurienne. Istoga ljeta Engleska je nuli u salu »Jugosl. zanatlijskog udru­ opterećivanje zemlje te da preko podre­ vanje versailleskoga ugovora. Ovo ne izmijenila note s Francuskom i Italijom ženja«, da održe jednu od najbrojnije đenih agrarnih ureda provada revizije bijahu dobri uslovi za stvarnje trajne o tom, da se Smirna s okolinom preda posjećenih skupština u ovom gradu. pobeglučenja i uzurpacija. Ona će dalje odluke o istoku. Konzekvencije će se Italiji. Tek god. 1919. g. Lloyd George (Nastaviće se.) odlučivati u sporovima kmetova i begs vremenom razviti. je odobrio odluku, koju je tako isto po­ lučara, naročito u sporovima o posjedu Odgovor, koji su saveznici upravili tvrdio i g -Clemenceau, da se grčke čitlučkih i beglučkjh zemalja, te o pra­ Turskoj, ne donosi ni jednog novog ar­ trupe iskrcaju u Smirni. Istina je, da je gumenta. U njemu se opetuju misli tako grčka vojska učinila saveznicima veli- j vu, upisu i ispravku upisa, obitelji poje­ dinaca na čitlučkim i beglučkim zemlja­ česte u Engleskoj još iz vremena Gladkih usluga. Ona je parirala konzekven­ ma. Dalje će presuđivati u drugoj mol­ stona: »Turčin je nepopravljivi ugnjecije. koje su mogle nastupiti uslijed en­ Barbarski napadaj na novinara. Uz tavač i treba ga odjuriti.« »Saveznici« gleske istočne politike, politike, koja je | bi o vrstama begluka i o zahtjevima, — veli se nadalje u odgovoru — vide sva nedjela, što se događaju po našim zahtijevala upotrebu sile, a sile nije bilo. I koji se na njih stavljaju, o njihovom izselima i gradovima, bilježimo jedno zlo­ jasno, da je došlo vrijeme, da se iedDa nije bilo grčke vojske, moralo bi se | lučenju, te o izlučenju mulkovnlh obje­ djelo. gdje su zlikovci počeli napadati nom za uvijek dokrajči s turskom do­ kata ispod agrarne reforme, odnosno o slati vojsci generala Milnea još mnogo i predstavnike javne štampe, koja je minacijom nad drugim narodima....... bataljuna pojačanja, vojsci, koja do da- i njihovom privođenju svrhama agrarne nekim našim izvjesnim elementima ne­ Kroz dvadeset posljednjih godina Ar­ nas nije uspjela da istrgne Carigrad is- I reforme. Ona ureduje financijalnu stra­ poćudna. Pljačkašno-batinaška je tjesnomenci su bili masakrirani na najbarbarpod upliva turskih nacionalista. Posve nu agrarne reforme naročito prema biv­ grudnost posegnula i zatim, da šakama skiji način... Savezničke sile ne mogu je, dakle, prirodno, da saveznici ne mo- I šim (?!) gruntovnim vlasnicima, rješa­ ; toljagama uguši slobodu štampe, koja I pristati ni na kakve izmjene klauzula mi- I gu ništa prigovoriti grčkim zahtjevima, | va o pravu kmetskih i kmetstvu sličnih, se poštuje i kod naroda vrlo primitiv­ I rovnog ugovora, kojima se Tracija i i Odbijajući promjenu stipulacija teksta i te bglučarskih odnosa vrši djelomičnu Naredbo o ustrojstvu адг. direkcije u Sarajevu. Bilješke. F E LJ TON. A Hifzi Bjelevac . Rene Logotetides. (в5> XX. Za bijeg Rene i Zijaa doznalo se je tek drugi dan. Salih paša je naredio, da se pretraži čitava okolica I izdao za njima tjeralicu slijedećeg sadržaja: »Kažnjenik Petro Papadoplos oko trideset i osam godina srednjeg stasa, tamne puti, sa osječenim malim prstom u lijeve ruke, plave kose, izbočenih zelenih očiju pobjegao je iz zatvora, u noći od dvadeset šestog i dvadeset sedmog marta po starom kalendaru. Posebno obilježje, po kome će se poznati jest tvrd naglasak u govoru i teško iz­ govaranje »gain-a“. S njim su pobjegli, kako iz­ gleda i dr. Zija bivši liječnik u Carigradu, sredo­ vječan, visoka rasta, crne brade i brkova, suhonjav sa osobitim znakom na glavi od posjekline, te li­ ječnica iz Carigrada, Grkinja Rene Logotetides, oko trideset godina, visoka, crne kose, lijepa izgleda s crnim madežom na lijevoj strani pod vratom. Tur­ ski govori dobro naglašujući »kj«, kao »ć«. Ko ot­ krije njihov trag ili ih pronađe, neka javi prvoj voj­ ničkoj ili žandarmerijskoj karauli, a za to će biti nagrađen sa pet hiljada groša. . . « Telal je vikao dva dana izasebice, određene su potjere na sve strane, ali se nije ništa moglo pro­ naći. Tek nakon deset dana iza toga našli su ri­ bari na morskom žalu između stijene »KaradenizTepe«, i obale jednu nepoznatu lešinu, koja se je počela već raspadati. Istražna komisija je ustanovila identičnost lešine prema opisu u tjeralici. Bio je to Petro Papadoplos Pretraživanjem Tepe pronašli su ostatke čamca, koji se je morao o stijenu razlupati. Kako se je to dogodilo nije se moglo tačno usta­ noviti , pa se je komisija zadovoljila zaključkom da su sigurno i Rene i Zija tu zaglavili kada se je čamac razlupao o stijenu. Ovi zapisnik s valijinim izvještajem poslan je u Carigrad. Poslije se ustanovilo, da je na imanju Azerbeidžani Oglu prenoćila jedna djevojka dva dana iza toga događaja, koja je mogla biti indentična s Renom Logotetides. Azerbeidžana su zatvorili, ali su ga opet pustili, jer se je ustanovilo, da nije mogao znati za bijeg Rene Logotetides. Azerbeidžana su zatvorili, ali su ga opet pustili, jer se je ustanovilo, da nije mogao znati za bijeg Rene i Zija-a. Poslije tri mjeseca donijela je »Helenia« vijest, da je velika pobornica mladogrčke ideje sretno iz­ makla iz zatvora u Trapezuntu i da se je povratila u Grčku, gdje boravi na imanju svojih rođaka u Ksantisu. Na ovu vijest izvijestio je turski atenski poslanik svoju vladu ovako: „Iz ovdašnje »Helenije« doznao sam, da je po­ bjegla iz zatvora Rene Logotetides, pa sam se informisao o njezinu daljnjem radu. Na večeri u mladogrčkom klubu, koja joj je u počast priređena re­ kla je: »da Grci moraju ostvariti svoj ideal i doći tamo odaklen su ih potjerali divlji narodi Seldžuka . Započeto djelo dovršiću tamo!. . « Ona sada boravi u Ksantisu, ali držim da će sigurno pokušati opet doći u Tursku. Ovdje prilažem jednu njezinu foto­ grafiju radi ravnanja, ako dođe pod drugim imenom.« Ovo je izvješće dostavila vlada Jildizu, da on odredi shodne korake. Izetbey je dobivši ga u ruke sjetio se događaja prije četiri godine, a s ovim -u vezi Ihsana Sururzade, kojeg je već bio i zaboravio, jer nije bio u Carigradu. Za to je odmah naredio, da se istraži gdje je Sururzade, da se na nj pazi i eventualhi put u inozemstvo da mu se zabrani, ka­ ko ne bi opet došao u dodir s tom opasnom Grkinjom. Međutim dobio je Izet brzo izvještaj o Ihsanu, koji ga je maio i iznenadio. Pouzdanik Izetov javio mu je, da ga je vidio na Terapijama, kada je raz­ govarao u prisutnosti Akifbeya s princesom Nesimom. Izet nije ni čim odao svoj nemir na tu vijest, ali otpustivši svoga doušnika skočio je kao bijesan na noge i promrmljao: »Ta žena! . Ja ću je rastaviti od njih« . . . A za tim je unišao sultanu .. (Nastaviće se) �Број 181 — Broj ■ekspropriaciju velikih posjeda i begluka, koji se privode u svrhe agrarne refor­ me, i izdaje zemlju u privremeni zakup. Prema specijalnim ovlaštenjima i upu­ tama ministra za agrarnu reformu ona sarađuje kod uređenja pitanja servltuta na svim javnim 1 privatnim šu­ mama i pašnjacima, te u svim ostalim agrarnm operacijama. Konačno ona ru­ kovodi agrarnu statistiku, izrađuje na­ crte i predloge u poslu agrarne refor­ me, tc rukovodi i nadzire podređene uredbe i komisije svoga područja. Po § 3. agrarna je direkcija druga instancija u poslovima provedbe agrarne reforme i kao takova rješava u drugoj instanciji žalbe protiv odluka okružnih agrarnih ureda. Žalbe protiv odluka agrarne direkcije imadu se uložiti kod nje same u roku od 14 dana iza dostave odluke. Žalbe nemaju odgodne moći, ako je predmet spora obrađivanje zemlje. Žalbe na minstarstvo za agrarnu re­ formu protiv odluka agrarne direkcije dopuštene su u svakom slučaju, osim ako ih naročiti propisi isključuju. § 4. propisuje da će agrarna direkcija imati ovih šest otsjeka: I. Opći odsjek koji prima, otvara i dodjeljuje poštu, vodi personalija činovnlštva i vrši administrativnomanipulacione poslove. 2. Pravni odsjek, koji sabire pravni i statistički materijal za uređenje agrarne reforme, te izrađuje osno­ ve, nacrte i predloge te pravna mi­ šljenja u pitanjima agrarne refor­ me. 3. Odsjek za kmetske, kmetstvu slič­ ne i beglučke odnose, koji rješava poslove, što se odnose na kmet­ ske odnose, na prioračke. pridržničke i napoličarske odnose, te na prijepor nebezlučkezem- l 1 i e. ■4 . Odsjek za velike posjede, koloni­ zaciju i dr., koji nadzire upravu ve- . likih posjeda, izdaje u privremeni | zakup zemlje velikih posjeda, vrši revizije zakupnih i sličnih odnosa, i vrši djelimične i konačne poslove : ekspropriacije, podjele i likvidacije j velikih posjeda, rješava o servitu- ; tima i o pravu servituta drvarenja i ispaše u šumama i pašnjacima. Sve ovo vrši i za one beglučke zemlje, koje se otkupom imadu da privedu svrhama agrarne reforme. Ovaj odsjek vrši i sve poslove i oko unutrašnje kolonizacije, oko preseljavanja naših nacionalnih elemienata iz inostranstva i u druge krajeve Kraljevine, vodi poslove oko podjeljivanja zemlje dobrovolj­ cima, te se stara o ekonomskom i kulturnom stanju i podizanju | zemljoradnika. 5. Agrarno-tehnički odsjek, koji or- : ganizuje, rukovodi i kontrolira sve tehničke radove za provadauje agrarne reforme. <5. Financijski odsjek, koji vrši nadzor nad pobiranjem prihoda agrarne reforme i rukuje s njim a prema članu 17. uredbe o ustrojstvu mi­ nistarstva za agrarnu reformu. On vrši kontrolu nad finacijskim po­ slovima vilikih posjeda, uzetih u । državnu upravu, likvidira obraču­ ne u poslovima pređašnjih otkupa kmetskih selišta, uređuje financijalnu stranu agrarne reforme naroči­ to prelTni bivšim (?!) gruntovnim vlasnicima, te uopće vodi sve fi­ nancijske i računovodstvene po- I slove agrarne reforme. (Svršiće se.) Politički pregled UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. Izjava dra Vesnlća. »Teinps« javlja iz Beograda: G. Vesnić, predsjednik mini­ starskog savjeta, izrazio je svoje žalenje radi napetosti do koje je došlo iz­ među Italije i Jugoslavije te je pokazao potrebu što bržeg riiešenja pogranič­ nog pitanja, da se slični događaji ne po­ vrate. »Baš smo jutros napisali telegram — rekao je g. Vesnić — koji će biti poslan g. Trumbiću jugoslavenskom delagatu na konferenciji u Spaa, da izričito traži od vrhovnog savjeta, da se bezodvlačno odrede granice između Italije i kra­ ljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca. Če­ kati dulje znači produžiti jednu tešku situaciju za obje države i riskirati nove, nategnute i mnogo opasnije odnošaje. Unatoč mnogo činjenica kao što su do­ gađaji u Splitu, pljačkanje našeg kon­ ПРАВДА* — „PRAVDA, zulata jugoslavenskih domova u Trstu, pojačanje talijanskih trupa na demarkacionoj Imiji, upadi aeroplana na naš te­ ritorij što predstavlja sistematičnu provokacju sa strane Italije, unatoč svega togh — rekao je g. Vesnić pri kraju *mj hoćemo prije svega očuvati savezni­ štvo, koje nas je ujedinilo za vrijeme rata i u tom duhu obraćamo se‘vrhov­ nom vijeću, da bi se odstranila svaka nova opasnost.< putile su u Moskvu delegate, da na licu mjesta ispitaju situaciju i donesu s id o mjerama, koje bi valjalo preduzeti. VANJSKI POLOŽAJ. Grčka okupira Trakiju. Prema vijestima iz Carigrada javlja grčki ge­ neralni štab, da su uz pomoć engleskog brodovlja, među kojim su se nalazile i dvije veće ratne lađe, kod Eraklia i Rodosta slomile turski otpor i zapo­ sjele susjedna mjesta. Turci se povla.e prema sjeveru. Grčki brodovi iskrca­ vaju čete. Neutralnost Bugarske. Ministar za vanjske poslove izdao je notu, u kojoj izjavljuje, da će Bugarska ostati posve neutralna kod događaja, koji se sada odigravaju u Trakiji. D’ Anunzijeve prijetnje Iz Bakra javljaju, da je D’ Annunzio opet održao jedan govor, koji je ovaj puta držao u počast nekog Rizmunda iz Splita koji je navodno pao za Italiju. Tom prigodom odlikovao je jednu svoju četu kolajnom, koju je dubioza vrijeme rata za neki avijatički pohod nad Ba­ krom. Odlikovana četa morala je triputa priseći, da će kod zauzeća Ba­ kra ući prva u grad. Svaki dan izlaze strahoviti podaci o štetama, ko;e su Talijani na Rijeci nanijeli našem na­ rodu. Sada Talijani voze u Italiju sku­ pocjene stvari i razne vrijednosti, ko]e su morale ostaviti naše izbjeglice. D’ Anunzijo je izjavio javno, da još za malo dana na Rijeci više ne će biti r.i jednog Jugoslavena. Rumunjska mobilizacija. Kraljev sKO poslanstvo Ruinuuije umolilo nas je da objavimo ovaj demanti: Izvjesni beo­ gradski listovi donijeli su vijesti, da su Rusi ušli u Besarabiju i da je rumunj­ ska vlada naredila opštu mobilizaciju. Ove vijesti apsolutno su netačne. Rusko-poljski spor. 0 poljskom pita­ nju dao je Lloyd George ovu izjavu; Kad poljske vlade bio je drzak i nera­ zumljiv, i ako je susjedstvo boljševičke države ulijevalo Poljskoj opravdane bo­ jazni. Ako hi boljševici pregazili Polj­ sku, Njemačka bi iskoristila situaciju za odustajanje od svojih obaveza. Savez­ nici su odlučili zaustaviti napreduvanie boljševičke vojske u Poljskoj. Oni su uputili notu Sovjetskoj Rusiji, a kojoj su obavijestili, kako će pomoći Poljsku svima sredstvima, ako se napredovanje njene vojske u Poljskoj nastavi i pored primirja. Odgovor boljševičke vlade bio je tako dvomišljen, da smo morali oba­ vijestiti dva sovjetska delegata u Revalu da nam je potreban jasniji odgo­ vor. Međutim Francuska i Engleska u­ i Prosvjeta i šhola. Opsadno stanje Poljske na nje­ mačkoj granici. Glede proglašenja Oko riješenja krize. U petak prije pod­ ne sastali su se u predsjedništvu Mini­ starskog Savjeta Vesnić i Ninčić s jedne strane i Davidović i Pribićević s druge strane, te su zajednički pretresali sva pitanja u vezi sa obrazovanjem nove vlade. Kako se dokazalo, potrebno je da u izvjesnim pitanjima dadu svoj sud partijske grupe, koje obe strane pred­ stavljaju. Riješeno je, da se poslije tili savjetovanja sa svojim politćkim pri | jateljima pregovarači opet u što kra­ ćem roku sastanu. Zaplijenjeno imanje izdajnika. Službeni list hrv. vlade donosi zaključke kraIjevskog sudbenog stola zagrebačkog pred kojim se temeljem zakona imo­ vinskoj odgovornosti kod izdajničkih djela određuje zaustava pokretnog i ne­ pokretnog tuzemnog imetka dra lv Franka,' dra Vladimira’ Sachsa i dra Manca Gagliarda, svi iz Zagreba, a to s razloga, jer su se samovoljno uda­ ljili u neprijateljski teritorij, pošto su se združili s Klobućarićem i pošto su došli u doticaj s raznim agentima iz Ma­ džarske i inozemstva, a sve u svrhu, da rade prot’v narodnog jedinstva kraljevstva S'ba, Hrvata i Slovenaca pa su u tu svrhu surađivali u inozemnim listo­ vima uvrštavajući u njih članke o to božnjun raspadu kraljevstva SHS. i za­ govarali, Kako bi trebala da se osnuje poscoua hrvatska republika. U tu svihu šire po u v-cmstvu propagandu, i to ae­ roplanima, Tim proglasima se hoće, da se ustav nasilno promijeni i vlad’ da spriječe vršenje svih ustavnih prava, pa da se jedan dio kraljevstva SHS. na­ silno otrgne. Страна 3. . , i I Stipendije za visoke škole. Školske godine 1920./21. dijeliće Zemaljska Vla­ opsadnog stanja na granici prema da pripadnicima Bosne i Hercegovine Njemačkoj saznaje se, da je tome bio stipendije iz zemaljskih sredstava za glavni urzok njemačko neprijateljsko visoke škole u našoj državi a izuzetno držanje prema Poljskoj. Na kolodvoru i za visoke škole u inostranstvu, ali u Poznanju našli su njemačke plakate, samo za medicinu i za struke za koje u u kojima je bio slijedeći poziv: »Dru­ našoj državi nema stručnih škola ili igovi! Budite spremni. Dolje Poljska 1 maju samo niža godišta, koje je molilac Neka živi Njemačka! Nijemci nadasvel već svršio. Konac Poljske se približuje.« Đaci, koji misle moliti stipendiju, ne­ ka pošalju molbe Zemaljskoj Vladi u Izjava Lloyd Georga. Na juče­ Sarajevu putem kotarskog ureda rod­ rašnjoj sjednici parlamenta uzeo je riječ engleski ministar predsjednik nog mjesta ili mjesta stalnog boravka, najkasnije do 15. avgusta 1920. Molbe Lloyd George, te je dao izjavu o kon­ ferenciji u Spaa. Na to je upozorio koje prispiju poslije ovog roka, neće se na uspješnu akciju grčkih četa. Obzi­ uzeti u pretres. U molbi treba molilac rom'na bliži Orijent, Lloyd George tačno da označi: 1) nauku, poimence upozorio je na veliku važnost novog specijalnu struku, koju želi izučavati: teritorija, koji je bio do sada pod 2) ime i mjesto visoke škole, koju želi turskim gospodstvom. Nada se, da će pohađati: 3) je li prije imao zemaljsku Turci potpisati mirovi.: ugovor, jer stipendiju ili koju drugu ili se je iz svo­ će se uvjeriti da je to najpodesnije, jih sredstava izdržavao; 4) da li moliako hoće da zadrže suverenitet u zem­ teljev brat ili sestra imaju kakvu sti­ pendiju iz zemaljskih sredstava ili su lji, koji im je priznao mirovni ugo­ vor. Engleski ministar predsjednik podn.jeli molbu, da im se ona podijeli. Lloyd George govori zatim i o meMolbe valja obrazložti ovim svje­ gjunarodnom ugovoru glede obnove, dodžbama u originalu ili u zvanično vite ga je odobrio. Glede davanja ug­ diranom prepisu: 1) ako je molitelj ap­ ljena izjavio je, da je ugovor, koji osolvent koje srednje škole: svjedodž­ dobravaju rudari, za dobavu ugljena bom zrelosti i pošljednjom godišnjom saveznicima mnogo povoljniji od svi­ svjedodžbom; 2) ako je visokoškolac: ju ostalih prisilnih odredaba. Glede indeksom j svjedodžbama visoke škole razoružanja Njemačke naglasio je, da o uspjehu, što ga je postigao u naukasaveznici računaju, đa će predaja oma za pošljednja dva semestra. Ovamo ružja do septembra bili dovršena, jer spadaju u prvom redu svjedodžbe o bi u suprotnom slučaju situacija mo­ glavnim ispitima. Ako u nekom seme­ gla da postane opasnom. stru po naučnom redu visoke škole ne­ ma nikakvih glavnih ispita, onda treba dodati svjedodžbe o ispitima, bez kojih visokoškolac ne može biti pripušten glavnim ispitima, a ako nema ni tih ispita, onda svjedodžbe o kolokvijalnim ili drugim ispitima, i to najmanje iz dva (Nastavak.) glavna predmeta od 12 nedjeljnih sati 16) Hamdibegu Džiniću i dr. iz Banje ukupno; 3) rodnim listom ili svjedodž­ Luke opljačkan je i popaljen imetak u bom zavičajnosti; 4) svjedodžbom ko­ Krminama kot. Banja Luka. Sudbenim tarskog ili okružnog liječnika o zdrav­ očevidom od 23. marta i 4. juna 1919. lju moliteljevu; 5) svjedodžbom siroma­ ustanovljena je šteta na 395.058 Kštva. koju valja da izda u ovu svrhu 17) Hamdibegu Džiniću iz B. Luke nadležna vlast, u tekućoj godini. popaljene su zgrade u Lomovitoj kot. Molitelji. koji žele pohađati visoke Prijedor 19. decembra 1918. Uredovno škole s nastavnim jezikom, kojeg nijesu ustanovljena šteta iznosi 64.000 K. 18) Suljagid-itriću ј dr. iz Banje Lu- ; u srednjoj školi učili, imaju dokazati da viadati tim jezikom u mjeri, koja je do­ ke opljačkane su zgrade odmah iza i voljna da mogu predavanja pratiti. prevrata u selu Radosavskoj kot. Ba- | uja Luka, a sudbeno ustanovljena šteta iznosi 33.250 K. 19) Mustajbegu Kulenoviću-Šenigdžiću iz Koluniča kot. Bos. Petrovac po­ paljeno je, opljačkano i demolirano po­ Nar. posl, Dr. Halidbeg Hraskretnoga imetka i zgrada po procjeni nica povratio se iz Beograda, jerbo sudbene komisije od 12. februara 1919. su odgogjene sjednice Priv. Nar. Pred­ 62.212 K. stavništva uslijed ministarske krize. 20) Husrefbegu Kulenoviću-Semgdžiću iz Bos. Petrovca paležom i pljačkom Iz Akcije. Sjednica šireg odbora u selu Koluinću kot. Bos. Petrovac naje sjutra u srijedu dne 28. o. mj. u 5 sati nešena je šteta sudbeno ustanovljena poslije podne sa dnevnim redom: I.) O12. januara 1919. u iznosu od 22.300 K. dobrcnje pravila dioničarskog društva, 21. ) Sulejmanbegu Sulcjinanpaš'ću iz za ostvarenje akcbmih poduzeća i 2.) Sarajeva popaljene su i demolirane Ostali poslovi. zgrade u Donjoj Dubici kot. Deive.đa Sudbenim očevidom od 11. januara 1919. Krade i hajdučij.a Seljaci muslimani u ustanovljena je šteta na 109. 635 K. selima Kuljenu i Crijevčićima, kotar Tu­ 22. ) H. Hifzi ef. Bahtijareviću iz Banje zla stalno se uznemiruju od pravoslav­ Luke demolirane su i opljačkane zgrade nih seljaka iz Bijelog polja, kot. klau Bajincima kot. Bos. Gradiška. Sudbe­ danjski, koji graniče s njima. Od pre­ no ustanovljena šteta iznosi 90.52 b K. vrata ovamo kradu im Bjelopljci mar. 3.) Muhamed ef. Magla,iiću i dr. iz vu, hranu i ostalo do čega dođu i mje­ Danje Luke ocmourane su zgrade u sto da se tome stane na kraj, kladanjr.udosavskoi kot. Banja Luka a sudbeski žandari dolaze prekopavati kuće n> t.Hano.ljena šteta iznosi UTrTo muslimanske, da su tobože pokrali BjeCi ljačKane pokretne stw i sud nije lopoljce. Između ostalih najgora je fa­ procijenio. milija Karaća. Stjepan je Karać ukrao 24 .) Ruhiji Đumišič i dr. iz Banje Lu­ od Beše Bešića 6 koza, 1 krvu i 10 mtc ke opljačkane su i demolirane zgrade sijena. Istragom su pronađene samo 4 u Sokolovu kot. Ključ, a sudbeno us­ koze, a ostalo je propalo. Ova se stvar tanovljena šteta iznosi 124.857 K. nalazi na okružnom sudu. Isto tako po­ 25 .) Ibrahimagi Tabakoviću iz Banje krao je Živko Karać sin Tošin janjad Luke isječena je šuma u Tabak. Ilovi Omera Tulumovića, te je kod njihove kot. Prnjavor, a sudbeno ustanovljena kuće nađeno meso. I ti opće poznati lo­ šteta iznosi 301.500 K. povi i hrsuzi dolaze 6. jula t. g. kući 26 .) Anti B. Duiću u Bos. Šamcu u- Beše Bešića sa kladanjskim žandarima paljena je kuća, a sudbeno ustanovljena uz asistenciju Stjepana i Jake Karaća, šteta iznosi 3660 K. te Stanka Mićića. kneza bjelopoljskog i 27 .) Zajimbegu Zaimoviću iz Rahića prekopavaju mu kuću, a da nijesu tu bili (Brčko) demolirane su i opljačkane prisutni ni seoski načelnik, ni muhtar zgrade odmah iza prevrata. Sudbenim niti ko od medžlisa. Premetačina je oočevidom od 15. januara 1919. ustanov­ stala bez uspjeha. Oni su se toliko usloljena je šteta od 491.675 K. bodili. da je jedan seljak pravoslavni 28 .) Zumruti Kulenović iz Bos. Dubice tražio da u otsutnosti hodže Ibrahim ef. demolirane su i opljačkane zgrade u Šarića peče gljive u njegovoj kući veVlaškovcima kot. Bos. Dubica odmah leći da. ništa ne smeta što je samo ženiza prevrta. Sudbeno ustanovljena šte­ skinje (valjda uslijed toga, što je to zahtjev »narodnog jedinstva«). Ali naj­ ta iznosi 73.644 K. 29 .) Ihrahimu H. Alijagiću u Bos. Šam­ veći belaj prijeti tamošnjim musliman­ cu demolirane su i opljačkane zgrade u skim seljacima od hajduka, koji se po Hasićima kot. Samac odmah iza pre­ tim krajevima vidjau u vojničkoj uni­ vrata. Sudbenim očevidom od 29. marta formi i s vojničkim puškama oboružani. 1919. ustnovljena je šteta od 27.786 K. I ne samo što muslimanski seljaci stra­ (Nastaviće se). huju od tih hajduka, nego žandari hoće Ogledalo. Domaću vijesti �Бро) 181 Broi .ЛРАВДА* — .PRAVDA Страна 4. Strana da su ti hajduci glavom muslimani iz tih sela, pa ini se prijete progonom. Upozorujemo nadležene vlasti na ovu samovolju žandara i pravoslavnih selja­ ka iz Bijelog polja dok je još za vre.mena. jer se u protivnom slučaju može dogoditi ono što se ne bi smjelo doga­ đati u uređenoj i pravičnoj državi. Na lopove je i hajduke već upozoreno pa ih neće biti teško pronaći samo ako se hoće. Noćni napadaji u Mostaru. U noći izmeg,u 17. i 18, o. mj. u 2 i pol sata po ponoći lupao je Žarko Škoro sa dva druga na vratima Fazlibega i Ali el. KajtazajHasanage Drljevićai Hasana Elezovića na Luci u Kajtazovoj ulici i psovali turskoga Boga, sveca, balijsku mater i inače vrijeđali. Policija usprkos što joj je prijava podnešena nije našla za vrijedno, da zlikovce za­ tvori, kako bi se u buduće ovaka iza­ zivanja i napadaji onemogućili. Gradsko poglavarstvo izdalo je slije­ deći poziv na društva i korporacije: »Povodom predstojećeg dolaska Njeg. Kralj. Visoćanstva Regenta Aleksandra misli gradska općina uspostaviti jedan širi građanski odbor. Čast mi jc zamo­ liti Vas, da izašaljete Vašeg opunomo­ ćenog delegata na sjednicu, koja će se održati u gradskoj palači soba br. 63 u utorak 27. o. mj. u 16 sati. Dodaje se, da će se kasnije ptijave i teško uzeti u obzir. Pozivate se u isto vrijeme, da Vaš zastupnik donese sa i sobom po mogućnosti jednu listu onih I članova, koji bi po Vašoj uvidavnosti mogli eventualno preuzeti dužnosti re­ datelja«. . Upozorujetno naša društva, da je po­ trebno delegirati zastupnike, jer bi se inače moglo desiti da nametnuto vijeće i ovaj put predstavi muslimane Sara­ jeva kao neznatnu manjinu. Valja ma­ nifestirati, da muslimani predstavljaju više od trećinu ukupnog stanovništva grada. Povlačenje novčanica po 1 i 2 krune. Ministarstvo Fmansija saopštava: Pošto se osjeća oskudica sitnog novca a nov­ čanice Austrougarske Banke od jedne i dvije krune koje se još nalaze u opti­ caju. sasvim su pohabane, te ih pojedin­ ci nerado i teško primaju, ministar finansija naredio je, da državne blagaj­ ne, koje primaju novčanice Austrougaiske Banke od jedne i dvije krune, ove novčanice ne puštaju više u opticaj, vec da ih zamijene sa krunskodinarskim nov čanicama. Zamjenjivaće se samo one novčanice, koje su u svoje vrijeme is- | pravno žigosane žigovima naših gra danskih ili vojnih vlasti. »Jedan drzovit maltar« zvala se jed­ na domaća bilješka u broju 74. »Prav­ de«, na koju smo dobili ispravak od istog maltara Joze Miljka, koji se bra­ ni od navoda Mehmeda Kulišina i pozi­ va na komšijc, da sadržaj odnosne notice protiv njega ne odgovara istini. Naročito nam je milo, što se poriču na­ vedeni napadaji na vjersko osjećanje, jer da Miljak »kao Bosanac ne može vri­ jeđati vjerske odnošaje«. Toliko ispravljamo za hator istine ne želeći napadati prave ljude. Vjenčani. Naš istomišljenik i pri­ jatelj gosp. Sabri ef. H. Prohić iz Gračanice vjenčao se je na 24. o. mj. sa gdicotn Safetom Muftić, kćerkom vri­ jednog i uglednog građanina Mujage Muftića. Mladom paru želimo dug ži­ vot i sreću u njihovom bračnom životu, te im srdačno tebrik činimo! PRIPOSLANO.*) Na adresu Ahmeda Hasandedlća. Pošto od stanb. ureda nijesam dobio obavijesti mišljah, da je u mojoj kući Garaplina broj 6. rekvirirao za Hasandedića 4 sobe i kuhinju, koje on i drži. Skoro se osvjedočili da je stanbenj ured glasom svoga protokola pod brojem 141 od 13. oktobra 1919. Hasandediću samo 2 prazne sobe dao a i kuhinju pošto je iz nje moje stvari iznio i zatvo­ rio u onu treću praznu sobu. Dakle oue druge 2 sobe u kojima je moje cijelo pokućstvo, posoblje i druge stvai i smješ­ tene i zaključane bile nije stanbenj ured izdao, pa po tome je njiha obio i stvari u njima netaknute ostavio. Ali pošto se je Hasandedić osim u svoje 2, također i u ove druge 2 sobe nastanio, a mojih stvari u njima nema, slijedi, da je on ove obje sobe provabo i stvari iz njih u bestrag uputio. Sudska komisija na licu mjesta po vještacima zapisnikom R 595 od 15./4. i. g. kotarskog suda u Sarajevu, usta­ novila je da je za spas moje kuće od upropašćenja vremenima, te uporabom još nedogradenog zahoda nužno odmah dograditi za koji posao mora kuća‘is­ pražnjena biti. Korpus delikti za ovu ustanovu bio je pun podrum fekalija, koji se radi nedogradenosti zahoda tu­ đe salijeva te zidove razrovljuje i ku­ ću okužava. Usljed ovoga je ova komi­ sija odmah zabranila upotrebu zahoda i zakjučala ga; ali ga je Hasandedić od­ mah obio, čim je komisija otišla. No na raspravi koju nije vodio sudac očevida, nego drugi, predloži Hasandedić protuočevid ј primi mu se. Na to on odmah ne smijući drugom kome stvar povjeriti osobno sav onaj korpusdelikti-fekalija svojim vlastitim sekretarskim rukama pokupi i iznese, a obustavi j upotrebu zahoda, pa ta njegova komisija sastojeća od jednog jedincatog vještaka ko­ ga on sam negdje napipa nade sve očišćeno pa mu za to priveza veliki afenm. Hasandedić mi ote bašču i u njoj trav­ njak od 4 đunuma prekopa i time na njem za pune 4 godine uništi travu, koja mi je godišnje 2500 K donosila. Oteo mi je štalu i provalio, te uzevši sav materijal iz nje i nju razvaljuje i loži. Za mo­ derni stan od 4 velike sobe sa kabel­ skim pećima, kuhinje s kahel šparhetom, 2 tavana s vodom, dvorištem, šta­ lom, baščom j voćnjakom od 6 dunuma što nije prije nikad iznajmljivano, a za koje mi se sada nudi 600 K mjesečno, Hasandedić je sam sebi odredio za ovo sve punih 50 K mjesečno plaćati. Ta ; to istom nakon C mjesečnog stanovanja pred strahom od tužbe za 5 mjeseci kod suda položi. Ova izjava skupa sa onom u »Prav­ di« od 24. aprila t. g. kao i ona nedav­ na u nekoj novini, da je Hasandedić po­ krao silni šećer i druge namirnice :z zalihe za prehranu siromašne djece po­ kazuju. da niega ne samo ne ženiia, ne­ go upravo čudi što ga Obrana od 5. juna t. g. anoncom »Glasu Težaka« bagateliše radi rečenih djela, koja ga od­ likuju kao praktična sekretara i uredni­ ka »Glasa Težaka«, da znade iskoristi­ li ovaj teški poiožaj - najjeftiir? stra­ ne, dok se ostali svijet druge vrste u skupoći guši. Abmed Šerifović. Vakufsko mearifski saborski odbor _________ u Sarajevu._________ Mogu se natjecati šer. sudci i ap­ solventi šer. sudačke škole. Broj 7307-20. b) Islamska vjeroispovjest i pripadništvo H. i H. Sarajevo, 21. jula 1920. Natječaj. Kod ureda vak. mearif. sabor, od­ bora <1 Sarajevu ima se popuniti mje, sto vaku. mearifskog direktora sa bej rivima VI. čin. razreda državnih na­ mještenika, a uslovi su: 1) Visokoškolska ili i manja nao­ brazba, ako se ustanovi, da je molitelj dugogodišnjom praksom stekao I faktičnu sposobnost Centralna drogerija Braća Šahinagić :: ♦ PAP1RNICA :: HAMDIJE KOPČIĆA t ,‘ ‘’ *; i <’ < 4► preporučnje svoje bogato stovarište svih vrsta papira, kancalarijskog i školskog pribora. — Naručbe se obavljaju brzo 1 točno. Ci ene umjerene. Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 Valjano dokumentirane molbe neka se pošalju do 30. septembra 1920. va­ kuf. mearif. sabor, odboru u Sarajevu, a imenovanje će uslijediti u narednom zasijedanju sabora. Miševi, štakori, stjenke, i žohari Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. [ c) Dobro moralno i društveno vla­ danje, tako da molitelj nije počiniodelikta iz pohlepe niti je suđen zbog zločina, dok traju kaznene posljedice. i T ♦ Z 4 > i sva gamad mora poginuti, ako upotrijebite moja najbolja isku­ šana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih miševa K 10 —, za štakore i miševe K 10'— za žohare ruse r Švabe po K 10’— Osobito jaka vrsta К'— Osobito jaka tinktura za stjenice K 10.— Za iholjce po K 10'—, prašak za buhe po K 6 — i K 12—, pra­ šak za uši u odijelu, rublju K 6 i K 10'—, mast za uši u glavi K 5'— i 10'—, Mast ža uši na blagu K 6'— i 10'—, Prašak proti mrava K 10.— Mast proti svrabu K 10'—. Razašilje pou­ zećem Zavod za eksport M. JOnker Zagreb br. 16. Petrinjska ul br. 3, III. kat. 60 :: Htjeli biste uzdržati svoju ljepotu I :: NegimatiHviše pjege, prištiće, sujedice? Htjeli biste imati kao baršun meku kosu? :: Upotrebljujte Fellerovu pravu »Elsa« pomadu za lice i čuvanje kože. Divit će vam sel Zaviditi će vam. 1 lončić 9 kruna. Nr. Ili. jača vrsta 12 kruna. K tome Fellerov najliniji ljiljanov mliječni sapun 16 kruna. ?,Htjeli bi ste lijepu, zdravu kosu? Felldrova prava »Elsa« tannochlna-pomada za porast kose čini krasnu kosu. Priječi tvorbu peruti, sjedinu prije vremena. Priječi ćelavost. 1 lončić 9 kruna. Nr. III. jača vrsta 12 kruna, K tome jaki katranov sapun za glavu 8 kruna, Šampon 1 krunu. Pomada za brkove 2 K 50 hel. i krune 3'— Muče li Vas kurje oči? Fellerov pravi Etsa-turistički melem djeluje beztolno, brzo i pouzdano. Nema više kurjih očijul Nema žuljeva. Nema tvrde kože. Mala ku­ tija Krune 4 — velika kutija Kruna 6 — Želite li još štogod? Fellerove Essa-pustilje za pranje (s kolo­ njskom) 1 kutija 7 kruna. Fellerov Elsaprah za posipanje protiv telesnog znoja. 1 kutija 6 kruna. — Fellerov Elsa-mentolni klinčić protiv migrene (glavobolje) i zubobolje. 1 kutija Krune 4 — Fellerov »Elsafluid« 9 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce 36 K. Vrlo dobar parfum s najfinijim mirisima od 5 kruna počamši. Najfi­ niji Hega-puder Đr. Kluger, bijel, žuto, roza. 1 velika kruna 12 kruna. Najjača Francevka u bocama po 8 K i 22 K. Omot i poštarina po­ sebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feler, ljekarnik, Stubica donja, *) Za pisanje i sadržaj pod ovom ru­ brikom uredništvo ne odgovara. Ur. Elsatrg br. 310. Hrvatska. Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dion. društvo u Sarajevu. Podružnica u Tuzli. Potpuno upiačena dioničarska glavnica K 5,000.000. Pupilarno siguran zavod. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K 11,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavlja sve bankovne poslove najbrže i najpovoljnije. <7 Odgovorni urednik: F. Salaka. Vtasak: CtttrahM Odbor »1 M. O.< •kHHrih D. k X КЦи, BmjlUL � https://kolekcije.nub.ba/files/original/81f517a940658c7b4c7eb7dc79f158af.pdf 96f48b4018103e977034cab4db0b3ee7 PDF Text Text poitarina u gotovom platana. POJEDINI BROJ 1 kruna. Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. likuje ndahcioni odbOL <МТЈ1И^ РТОСЛЛВЕНСЖЖ Broj 77 (182) Sarajevo, četvrtak 29. jula 1920. (14. zilkade 1338.)/ Iz Sandžaka i Makedonije. Povodom inspiciranja 9. Li. Davidovića Da je naš ministarski savjet sačinjen štvo, kojem sc zabrani uživanje njego­ iz sredinđ makedonsko-sandžačkih »na« vih prava — ima slobodu i pravo na rodnih« poslanika, kojima je vrlo mno­ bunu i odmetanje«.... go stalo do toga, da uguše i falsifikuju I ada bi shvatili zašto nema ni je­ pravo slobodnog glasa pri novim izbo­ dne državne škole u selima, što rima za naredni parlamenat i sebi, bar ih nastavaju muslimani, zašto se u grad, još jedanput, osiguraju mandate; da je školama ne predaje u dovoljnoj mjeri portfelj ministra unutarnjih djela u ru­ muslimanska vjeronauka. Zašto se i kama kojeg od onih »naših« poslanika, muslimanska djeca početkom i svršet­ što — 'zaklanjajući se za imunitet — kom svakog nastavnog sata moraju ne odgovaraju radi insceniranja gra­ po prav-o slavnom obredu po­ bežnog umorstva nad H. Kajabegovimoliti Bogu (jer tim se hoće i djeci i ćem i dr., kao ni radi »kontribucije«'od roditeljima omrznuti škola i na taj na­ 170.000 kruna i 2000 napoleondora, što čin podržavati nepismenost i neućenost je nametnuta plevaljskim i prijepoljskim muslimanskog podmlatka), zašto je zamuslimanima — razumjeli bismo nebranjeno muallimima, da podučavaju brižnost centralne vlade u predmetu djecu svoga džemata o najprimitivninesnosnih, i srednjevjekovnih prilika i jim počecima vjeronauke i zašto ft oni šikaniranja muslimana u Sandžaku i- koji pfekrše tu zabranu globe po 100 Makedoniji. do 200 dinara. Tada bi pojmili, zašto ne smiju opstojati mektebi ibtidaije Onda bismo njpgli shvatiti i ova-, (osnovne škole) na narodnom jeziku za kav način »informativnog« putovanja Turke i Arnaute, te zašto se ne smiju jednog ministra unutarnjih djela i poj­ osnivati kulturna društva u Sandžaku. miti, zašto su trebali ostati »zaborav­ ljeni« i neispitani pogromi nad musli­ I koja će na primjer prikupljati omiadimanima u Sandžaku, gdje je palo, i još l.nu, priređivati analfahetske tečajeve pada, stotine naših života: djece u be- •j (ni za učenje ćirilice!), držati predavašici, bjelobradih staraca; nevinih dje­ I nja o zemljopisu V historiji Jugoslavije vojaka i trudnih žena; gdje je popljač­ I i Jugoslavena, te ostalim početnim kano i popaljeno preko hiljadu musli­ ј predmetima koje treba da zna svaki manskih domova i radnji. Tada bi shva­ I čovjek .1 građanin jedne moderne države. upućivati mladež na zanat i tr­ tili' zašto treba da pojedini abnormalni govinu te odgajati i promicati svijest i zlikovački načelnici i sekretari po ljubavi i zajednice interesa nteđu'mu­ deset i više mjeseci u svom rajonu pri­ slimanima i pravoslavnim. Čovjek se ređuju muslimanima pakao na zemlji, i stidi o ovom j govoriti, ali je na žalost a pored svih optužaba ne budu niti oI istina, da je i osnivanje ovakvih drupomenhti zbog tog barbarstva, a smiienjuju se sa dužnosti i privode odgo­ i stava kod nas zabranjeno. Tada bi znali zašto se uz obilje drvornosti tek pošto žrtvom njihovog žučnog partizanskog rovarenja pane I žavnih -zgrada okupiraju muslimanski mektebi, medrese i džamije u nekoliko činovnika pa i oficirskih ži­ vota. Tada bi znali zašto se nehigijen­ I svrhu smještanja' raznih ureda i kance­ larija, vojnog materijala i drugih stva­ ski uređene, strašno upravljane te ni ri, zašto se dijele muslimanza stan marve nedolične sandžačke ski mezarluci čak i Ciganima, da hapsane pune stotinama nevinih musli­ po njima kuće prave, pored sve ogrommanskih prvaka, koji tamo po 10—20 nosti pustog erarnog zemljišta. Tada mjeseci leže, bez da na red rješavanja bi razumjeli zašto u Sandžaku i Make­ dođu izmišljeni predmeti njihove oN doniji nema niti (jedan postotak) tužbe. Tada bi razumjeli zašto svaki činovnika muslimana, i ako u tim po­ naš sugrađanin pravoslavni ima najmakrajinama prebiva preko milijun niuslihjev bar po jednu pušku, koju slobodno mana, daklen dvije trećine cjelokupnog nosi I njom prijeti svom susjedu musli­ stanovništva, te i ako ima dosta muslimanu, a od muslimana se oduzima i mana koji bi bili i spremniji i'revniji od kustura iz kuhinje i traže puške, pa današnjih činovnika. Tada nas nebi ču­ ako ih n‘e daju — jer ih nemaju — modio ni govor dra Krulja, hi pisanje beo­ raju mrijeti pod‘batinama i kundacima, gradske »Demokracije«, skopljanskog moraju skakati u vodu da še spase mu­ »Demokrata«, sarajevskog »Zvona« i čenja, ili ih za 5—10 dukata kupiti od ostalih listova. Tada bi lahko i bez ve­ pravoslavnog komšije i onda predrti like muke odgonetnuti silesiju tih »za­ vlastima. Shvatih bi zašto oni koji niti što?«. Tada bismo potražili i našli raimaju puške, niti dukatima je kupe, niti dikalan odgovor i radikalan izlaz iz mogu sami sebi kidisati prepustivši se svih tih nepodopština. batinanju ili bacivši se u vodu — bježe Ali ovako, kada je ministar predsjed­ u goru i, poresidivši sebe, onda ni svo­ j nik jedan VesniS, za konstituantu Proga brata dalje ne žale. Ovdje mi i ne­ tić, unutarnjih djela Davidović, pravohotice pada na pamet jedna od tačaka suda Trifković, nastave Pribićević, da­ »prava čovjekovih«, proklamiranih za kle ljudi, koji obećavaju savremenu, vrijeme francuske /revolucije, naime 6solidnu i demokratsku podlogu za tena, gdje se veli: da »čovjek, kao i dru­ I ; ■ : i , j Pretplata godiš. 120 kru­ na, na pola godine 60 kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124, Čekovni račun pošt.stedionicelllO. Godina 11. drugova bilo mišljenje, da je svrha ovo­ melj i krov naše državne i narodne za­ jednice; kada su, velim, ovi i ovakvi ; ga sastanka, da se izabere građanski ljudi podržavatelji i odgovorni faktori i odbor, koji će zastupati pri dočeku cje­ lokupno građanstvo i u kome će sta­ za skroz nezdrave i sudbonosne prili­ novništvo po svojoj snazi biti zastupa­ ke koje haraju kod nas u Sandžaku, no. Sigurno je želja i Njegovog Kralj. Staroj Srbiji i Makedoniji, onda u Ovom Visočanstva i držvne vlade u Beogra­ slučaju niti možemo razumjeti — zago­ du, pa možda i zemaljske vlade u Sa­ netni splet, niti predvidjeti konačni ras­ rajevu, da Regenta dočekaju pravi pred­ plet ovih strašnih i sudbonosnih prilikd. stavnici sarajevskog građanstva, a to Plevlje u julu. Orle Ćehotinski. nije sadašnji općinski odbor. Taj je od­ bor samo zbor od vlade postavljenih komesara. I ako imamo već preko de­ Sarajevo, 28. jula. set mjeseci potvrđen izborni red i ako Na 27. o. mj. pozvao-je predsjednik su Hste-birača već davno pravomoć­ od vlade postavljenog općinskog odbo­ ne. izbori još niješu provedeni. Napose ra u Sarajevu predstavnike sarajevskih muslimani nijesu ni brojem ni povjere­ korporacija, i društava, da izaberu gra­ njem građanstva, u sadašnjem odboru đanski odbor za doček Njegovog Kralj. zastupani: Pošljednji tri puta ponovlje­ Visočaflstva Prijestolonasljednika. Na ni vakufski izbori pokazali sn jasno, da sastanak su došli izaslanici skoro svih sadašnji imenovani članovi općinskog korporacija i društava u Sarajevu. Ododbora ne mogu nikako predstavljati man n početku sjednice rekao je od muslimane, grada Sarajeva, koji čine vlade postavljeni predsjednik općine, da blizu polovicu sarajesldh birača. Vruća će odbor, Jcoji bi se imap.izabrati, ima­ je želja i muslimanskog građnastva, da ti samp savjetodavni glas 5 općinski svoga vladara što dostojnije dočeka i odbor samo pomagati, a da" će on — da mu iskaže svoju neizmjernu ljubav predsjednik — rukovoditi svim«poslovi- i i odanost. I stoga traži da se izaberp rita. Na to je g. dr. S p a h o u ime va- I posebni odbor za doček, u kome će sve kufskog povjerenstva, džematskog megrupe biti zastupane prema broju bi­ džlsa i većine muslimanskih društava rača. izjavio da je njegovo i njegovih , Nema suda, nema zakona. , 1 ' Našoj je javnosti dobro poznat doga­ i đaj u Gomjenici (kotar Prijedor), kada I je zatvoreno 80 slovima osamdeset mit- I I siimana, koje su optužila braća Srbi , ptavoslavni, da su buntovnici, a da im I je voda Mehmedbeg Kapetanović (koji , je htio osudom suda dosuđeni plod sa svoje zemlje da pobere), uslijed čega su odležali četiri mjeseca u uzama okružnog suda u Baijjoj'Luci. Stroga is- , traga o ovom događaju ustanovila je, da su muslimani nevini i nekrivi. Kada i bi naša‘braća Srbi imali ljudstva i sti- 1 da sigurno bi ga sada pokazali. Napro­ | tiv evo šta se dogodilo. Glede gore spomenute zemlje vodena je parnica kod prvomolbenog suda u Pri- ., jedoru, te još prije prošlogodišnje žetve osuda izrečena u korist vlasnika Mehmedbega Kapetanovima, na što su pro­ tivnici uložili utok. Dne 13. novembra 1919. je okružni .kao drugomolbeni sud potvrdio u cijelosti ospdu prve instan­ cije i dostavio je vlasniku prije deset i dana. Gdje je osuda ležala preko 8 mje­ seci,-to je stvar okružnog suda. Dobivši osudu Mehmedbeg se je pre­ i ko predsjednika Jug. musi, organizacije obratio sreskom načelniku (jer je bez nogu, pa mora tražiti ko će ga poslu­ žiti) i pitao šta ima poduzeti, bojeći se ; lanjske denuncijacije i proste podvale od ! strane Srba pravoslavnih kao braće o-. timača, jer kao neljudi i ove godine mu jirijete kako težaci.tako i građani, ’ ; da n? smije nastupit) na zemlju, pa je j vjerojatno, da bi ga i ove godine oruž­ jem napaji; a po tom i denuncirali, da je buntovnik, kako su to prošle godine ; i izveli. Predstojnik mu je odgovorio,.da je to stvar suda, a ne kot. ureda, te da sud treba Mehmedbega na licu mjesta uvesti u posjed. Na to je Mehmedbeg preko odvjetnika g. Ivana K. Ostojića predao molbu kot. sudu za uvedenje u posjed, koji uviđavši opravdan zahtjev odredi komisiju na dan 17. jula 1920. u subotu i" o tom obe stranke obavijesti. Protivnici dobivši obavijest o uvedeuju u posjed, potrčali su odmah svo­ jim huškačima građanima i od njih tra­ žili pomoć, da se zakonom dosuđeno zemljište ne smije dati vlasniku musli­ manu na štetu Srbina pravoslavnoga, koji je svojim požudnim okom uočio taj komad zemlje, a Bog dao slobodu, te se i oteti može. Za jedan, čas svi su građani bili na nogama i latili se pošta. Na prvom redu su pokušali, da prijet­ njom zastraše Mehmedbega, da odusta­ ne od uvodjenja u posjed, pa kad im to nije uspjelo, onda su podnijeli podne­ sak njih preko 80 potpisanih kot. ure­ du, da ovaj predusretne i komisiju osu­ jeti uvjeravajući ga. da će biti vrlo lo­ ših posljedica, jer da se je cijelo gra­ đanstvo pobunilo. Na to im je predstoj­ nik izašao u4susret toliko, da je osob­ no sve sile uložio ne bi li se postigao sporazum između stranaka. Pošto ie protivnicima cilj oteti zemlju, to se o nagodbi ni iz daleka nije moglo govo­ riti. Nezadovoljni sa ovim pothvatom g. predstojnika Srbi građani su drugim podneskom opet sa preko 80 potpisa po­ slali odvjetnika dr. Čiru Stiepovića na okružnu oblast u B. Luku, da osujeti stvar. Kako je tom ‘gospodinu uspjelo, to on zna, samo je fakat, da je okruž­ na oblast telefonski naredila kot. "hre- Muslimanska trgovačka I abrtniika Ma a Basnu i Hercegovinu (i i) н Sarajevu. Bavi is snio ђшНШт ам1в»1иа. Kašlja мМ f anilini ■ W|natiii SUS. 1 u JnhbiIn. aШИnauletu tolfflciiteUnć« niut Iakanat« »uf jats Ijalji. hitila sn mjinjiiu fн1ан I tamm Hsji glanfca R 3.000Ж I Kancelarija: Kralja Petra ц||и Z prizemno, Иjego - вмјјајЕтп^^ Ваје sezonske i o^orizacllsk« Miti. — Hspuh I ■rađali сШ1, valuti I vHjetaMts na tnti idili b М I i 11 Н » I prodali ih mti rabi, i HSlnit! m uHtu ainlniu. �.PRAVDA' — »ПРАВДА' Strana 2 Стрлна Iz flRcijB. du, da ne poduzima kakovih mjera, a okružni sud brzojavno izvijestio sud, da ne poduzima komisije. •Glavno, poslovanje Akcije iza rama-. Kod ovoga postupka staje čovječji razum i pita se gdje smo. Da li u kul­ i zana do sada — osim dnevnih prepotuka i nastojanja za uposlenjem musi, turnoj Evropi u dvadesetom vijeku ili siromašnog žcnskinja bilo je osi­ u Africi u 15 vijeku? Tolika nasilja, oguranje kapitala, s kojim bi Ak­ timačine i krvoprolića provode se na cija mogla otpočeti da podiže svoja po­ muslimanima Bosne i Hercegovine, te duzeća. Predviđalo se odmah kod os­ Sandžaka i Makedonije, koji obesprav­ nutka, da se od samih dobrovoljnih pri­ ljeni i potišteni traže slobodu i ravnologa neće moći sakupiti potrebni kapi­ .pfavnost, pa se za dvije godine ne mo­ tal za osnutak većih poduzeća, u koše vlada odlučiti, da im opravdanim vapajima udovolji. Muslimanima se ne ■ jima bi se dosta ženskinja uposlilo, pa je pregovarano sa mogućnicima i Musi. da ni ono što im zakon daje, dok se Srbima prvoslavnim izlazi u susret i ; trg. bankom, da se potrebni kapital naprotiv zakona i čistog razuma u roku 1 makne makar drugim načinom. I došlo od tri dana. Da li zaslijepljena vlada . se dotle, da su već izrađena pravila za vidi, da se ovakim postupkom ponižuje j osnutak posebnog dioničkog društva, i uništava autoritet suda? Velimo joj. ■ koje će financirati Akcijina poduzeća. Ova su pravila prošla prethodno kroz da ovo ne vodi dobru, nego općem zlu potrebite odbore i biće sjutra usvojena i anarhiji. u širem odboru Akcije, a po tomu od­ Svako je imao priliku vidjeti kako su mah idu na odobrenje u Beograd. Do­ sve novine digle glas zlovolje za do­ tle se odmah otpočinje sa pripremama gađaje u Trstu i Rijeci. Kada su tamo za nabavke nužnih stvari i mašinerija naša braća Hrvati i Slovenci napad­ ' i, što je glavno, sa osiguranjem i urenuti, sve su novine digle svoj opravda­ I denjem zgrade, koja je nužna za glav­ ni glas ogorčenja i 'negodovanja proti ni posao i jedne druge, koja je predvi­ šteti koju im nanose naši neprijatelji đena za druge poslove. Po ovim praviTalijani, a ni jedan organ naše braće । lima novog diohičkog društva predvi­ Srba ni slova ne napisa <» mukama, zu­ đene su lijepe koristi i koncesije koliko lumima. nasiljima i ogromnim štetama ■ za Akciju toliko još više za »Mcrhamet«, koje mi pretrpjesmo ј iz dana u dan pa se nadamo da neće biti čovjeka, koji sve. više trpimo, od kako se oslobodineće kupiti dionica ovog novoga drusmo tuđe ruke, i to ne od Talijana, nas | štva. kad se njihova emisija radpiše. sviju neprijatelja, nego od naše braće Međutim, koliko god bi ostalo ne ras­ Srba koji zbore o jednakosti. prodanih dionica u prvi mah, njihova Veli.se. da i muslimani u Jugoslaviji je kupnja s druge strane osiguaana već I intadu prava i dužnosti jednaka kao i sada, pa s te strane neće biti -više po­ svi drugi, dočim se to nigdje u praksi teškoća u poslovanju Akcije. Sada je ' nt, vidi, niti se provodi, te se potpunim na dnevnom redu glavno: osiguranje i pravom govori, da tako može hiti sa­ solidne zgrade za radionicu i njezin u- i mo u jadnoj Jugoslaviji, gdje nema ni redaj do jeseni, da bi se što prije otpo­ suda ni zakona. Vahld. čelo s radom u njoj. 0 satnim pravili- | ma progovoriće se kasnije po potrebi. Bilješke. Jeftini izgredi. Nedavno je nekoliko pravoslavnih- seljaka uzbunilo bučnim i tvoruim izgredima čitavu Aleksandro­ vu ulicu oko zemaljske banke;-napadi!i su mirne prolaznike, naročito one u fesovima, pa je čak bilo i ranjenih. Svi­ jet je bio i u okolnim ulicama radi ovih izgreda uzrujan. I za sve to globila je policija ove izgrednike sa po 100 K globe. A kad u koga siromašnog bakala muslimana spadne slučajno cijena s voća, zeleni ili hljeba, policija ga sara« jevska nemilosrdno globi dvostrukim i višestrukim globama. Kraj ovake pra­ vednosti i strogosti naše policije nije ćudo. što se kod nas ovakvi izgredi Cesto ponavljam. Za sto kruna uzbuniti najživlji dio Sarajeva doista nije skupo. Da ti i Akcija mogla sudjelovati što jače svojim kapitalom u nqvom dion. društvu i odatle vući i materijalne ko■ nsti za potrebe svoje kancelarije, ho­ noriranje dobrih vazova i predavanja, potpomaganje siromašnih'djevojaka pri udaji i t .d., odlučila se sada posve in­ tenzivno da ubere potpisane dobrovolj­ ne priloge u novcu, kao da' ponudi i za potpisivanje i uplatu novih priloga, sa kojima se je još u ramazanu bilo pre­ stalo. Pri ovom su Akciji izašla dru­ štva u susret i preuzeli raspoređenie najveći dio upisivanja na sebe, na če­ mu im budi najljepša hvala! Pojedinci neka shvate ovaj njihov rad kao da ga vrši i samo vodstvo Akcije! i ' . I ■ I' Podnesene žalbe obustavljaju u pra­ vilu izvršenje rješidaba okružnog ag­ rarnog ureda, osim u slučajevima, gdje se radi o hitnom obrađivanju zemlje. S 6. Prjje nego izdaju svoje odluke, agrarni šu uredi dužni saslušati mišlje­ nje postojećih agrarnih odbora i svih interesenata, a isto su tako uredi dužni, da o svojim .uredovanjima pra­ vodobno obavijeste sve interesente. § 7. veli da na čelu agrarne direkci­ je stoji agrarni direktor, a za­ mjenjuje ga zamjenik direktora. Na čelu pojedinih odsjeka agrarne di­ rekcije stoje šefovi odsjeka. Na čelu Okružnog agrarnog ureda stoji okružni agrarni povjere­ nik. (Blago Šećerovima! Op. Ur.). Osim toga kod pojedinih odsjeka di­ rekcije, kao i kod podređenih agrarnih ureda, postoji potrebni brbj pravnički, ekonomski i tehnički obrazovanih lica. Broj se ovog osoblja utvrđuje budže­ tom, a raspored njihov po pojedinim odsjecima i unutar agrarnih ureda vrši direktor po odobrenju ministra za ag­ rarnu reformu, a mogu se dodijeliti iz činovničkog statusa ministarstva .11 ’ privremeno od zemaljske vlade. Postavljanje ovog osoblja vrši se po propisima, koji važe za postavljanje osoblja ministarstva za agrarnu reformu. Osoblje iz privatne službe postavlja se u državnu privremeno na godinu dana. . Pomoćno osoblje kao i vježbenike iinenuje prema potrebi ministar za ag­ rarnu leformu, koji im određuje nagra­ du u okviru budžeta. § 8. veli da stalni namještenici agrar­ ne direkcije spadaju u status namješte­ nika ministarstva za agrarnu reformu. •Naknada putnih troškova i dnevnice ovih namještenika uređene su općim pro- ") pisima za javne službenike, a § 9. daje direktoru pravo, da može ovlastiti za­ mjenika direktora ih’ šefove odsjeka, da po njegovoj naredbi poltpisuiu iz­ vjesne akte. § 10. propisuje kaznene ustanove, po kojima su činovnici krivično odgo­ vorni radi zloupotrebe svoje uredovne vlasti, radi primanja mita i radi svih ćlna, koji su zabranjeni krivičnim zako­ nom. Disciplinarno odgovaraju svi či-. ! novmcj agrarne direkcije i podređenih I joj Agrarnih ureda prema disciplinarn.m i prop'Sima koji važe za činovnike gra­ đanskoga reda. § 11. veli, da na zamolbu ministra za agiainu reformu mdgu nadležni mini­ stri pojedine namještenike prema potre ­ bi službe dodijeliti agrarnoj direk­ ciji u Sarajevu, odnosno podređenim ag­ rarnim uredima na prolazno službo­ vanje. Dok agrarnoj ^direkciji podređeni ag1‘rtrni uredi -ne budu imali dovoljan broj vlast toga osoblja za provadanje pošlo■ va agrarne reforme, može ministar za agrarnu reformu, u hitnim slučajevima, imen' vati privremeno fiotrebne s.ie (pravnički, ekonomski i tehnički Oorazbvana lipa) uz određenu im nagradu povjc.iti izvršenje naročitih pošlo ’a u pojedinim kbtarevima. § 12. Dok agrarnoj direkciji podređe­ ni agrarni uredi ne urede svoj sopstveni ured, mogu se uz privolu nadležnJi ministara-prisloniti na postojeće okruž­ ne odnosno kotarske urede svojega sjedišta, koje će im staviti na raspola­ ganje nužno činovništvo. prostro.je i mat- iijal. xOsibito je značajan § 13. ove nared­ be. pokojem će. do konačnog konstitnsanja okružnih agrarnih ureda, ag­ rarna direkcija donositi prvomolbena -riješenja prema § 2. i 5. ove naredbe. Ta će riješenja u drugoj i zadnjoj inštarciji rješavati ministarstva za ag­ rarnu reformu. 4. od strane Akcije nije nikome data informacija, da je kod Akcije konstatovano, kako su njezini pouzdanici (»age­ nata« nema!) prekoračili dozvoljeno; 5. od strane Akcije nije nikome data informacija da se doseljeni Arnauti izatzovno vladaju s prostitutkama; 6, Akciji nije glavno, da se prostitu­ cija samo ne vidi i ne sablažnjuje, nego vodi ozbiljna računa o toniu, da. se i temeljito izliječi; 7. ljudi iz Akcije ne misle, da su se digli iznad svakoga,' pa da po tomu uzurpiraju pravo kvalificirati druge je­ su li moralni ili ne, nego vakufski džematski medžlis, snagom vjersko-jirosvjetnog Statuta, vrši svojti dužnost o čuvanju džematlija u moralnom pogle­ du preko svojih desetak članova u Ak­ ciji, danas jednih isto onako, kako bi to mogao vršiti sjutra i preko drugui i desejak; 8. Akcija niti je povela nedoličnu kam­ panju proti »Osvitanja«, niti uopće ika­ kve kampanje vodi proti »Osvitanja«, pa' nema ni mržnje nt zlobe u njezinim izvještajima proti »Osvitanja«; 9. prilikom zabave »Osvitanja« nije niko iz Akcije radio proti ovog dru­ štva, i sve glasine, koje su tom prilikom neodvažjti anonimusi rasturali šapatom u društvenom razgovoru o dvojici od­ bornika Akcije, mogu se kratko ozna­ čiti kao proste Iaži; 10. Akcija ni konačno ni nekonačno nije povela borbe protiv lične slobode' muslimanke (generalno); 11. u savezu sa imenom Akcije ni po kakvom planu nije zaustavljena pred­ sjednica »Osvitanja« od »čuvara mo­ rala«; 12. Akcija nije stvorila zaključka, da se svrgne predsjednica »Osvitanja« ■ i učiteljica na muslimanskoj školi, šio se Je navodno samo jednom otkrila; 13. koliko se Akcije tiče, ovq ne želi zakovati vrata muslimanki. Svjedok su za sve ovo: službeni spi­ si i sjednički zapisnici Akcije. Draga nam je konačna konstatacija »N. V.«, koji »ne poriče dobru vje' ru i ozbiljnu želju da pomognu j muslimanki i onim iz Akcije«. ; Naredba o ustrojstvu адг. McijB u Sarajevu. ♦ Ramazanski vazovi za ženskinje i predavanja u društvima pokazali su li­ jepe uspjehe, pa da bi se s njima i od jeseni preko godine nastavilo, zaklju­ »Srpska Riječ« o svojim saveznicičeno je sada u sjednici Akcije, da se ma. Organ jednog smiješnog krila radivazovi i predavanja honoriraju prema kala, koje brani svoj neprirodni pakt sa njihovoj vrijednosti, na što će paziti »demokratima«, vrlo borbena »Srpska posebni pododbor Akcije, a teme će biti Riječ«, zaletjela se je malo u svom bro­ one, koje Akcija obilježi kao zgodne za ju od ponedjeljka, pa je o ištahu »de­ potpomaganje njezinih ciljeva. Maksi­ mokrata« donijela ovaj potpuno is­ mum honorara za najbolja predavanja pravni sud: »..../ili prema pisanju ; i vazove predviđen je sa 200 kruna za njihove (»demokratske«) štampe, traže ’ tri mjesta u bosanskoj vladi, među ovim | jedan vaz ili jedno' predavanje, a za i unutrašnje poslove. Karakteristično je : srednje i slabije srazmjerno manje. Na posebnom sastanku inteligencije i predda demokrati svuda baziraju svoju snastavnika društava odrediće se u svo­ gu na p o I i c i j i : -u Srbiji, Bosni i Herje vrijeme kada i kako će se otpočeti Vatskoj. Mi se ovoj pojavi ni najmanje sa ovim redovitim predavanjima, a i ne čudimo, jer njihovi današnji vode iz za vazove će se u svoje doba potrebno SHS prošli su s dobrim uspjehom po­ ticajne škole Tišine, Kuenove, Vekerlojaviti. ve i Tomašićeve. Njihov je apetit na U svrhu ispredania vune i tkanja AkBosnu velik. Otkako se osnovala težač­ čija bi reflektirala i na kurbanske ka »stranka«, oni su izgubili i ono malo kožice. Ali pošto su se ove darivale pristaša, a ipak imaju danas u vladi na­ šoj 3—4 resora. Prema njihovoj snazi većinom do sada »Merhametu«; prepoteško da bi imali pravo i na jedan jedi­ ruča.se da se i ovaj put što više »Mer­ hametu« daruju, a Akcija će se već ni. Oni po gotovo nemaju pravo na unutarnje poslove u Bosni, prvo jer već sporazumjeti sa »Merhametom« za eimaju u vladi 3—4 stručnjaka, ventualnu vunu sa njih; • (Ovo je netačno. Grda je stručnjak u izvozništvu. Krulj je u Bjelini otpušten »Novi Vijek« u 6. i 7. broju od 1. radi nesposobnosti, Simić przni i t. d. juna i I. jula o. g. u posve nelogičnim Op. ur. »Pr.«). a drugo, jer su poznati člancima napada osnutak Akcije kao iz Solina vremena kao zagrijani parti­ anakronizam i podvaljuje joj sve mogu­ zani. koji su policiju zloupotrebljavali će izmišljotine, samo da je diskrediti­ ti stranačke svrhe. Ako demokrati ima­ ra u očima svojih čitatelja. Iz toga pi­ ju dosta poslanika iz Bosne, to je puki sanja vidi se, mržnja govori, pa se na slučaj, a više ie nego sigurno, da neće to naravno stvarno i ne odgovara. Je­ niko od njih više vidjeti parlamenta kan dino, za hator javnosti, mora se konsta­ demokrat. tirati ovdje da: Apetit naših demokrata ie. kao što se I. Akcija ne ide za tim, da ograniči vidi, nečuven. Oni se geriraju kao da slobodu kretanja i ličnu slobodu musli­ njihovi nametnuti i naimennovani posla­ manke; nici iz Bosne nekoga predstavljaju. Kad 2. Akcija ne služi obrtnoj oblasti; ne bi bilo žalosno, bilo bi smiješno«. 3. Akcija ne može biti kriva, ako hi kakav policajac udario štapom koju že­ - Potpisujemo od slova do slova, samo nu, ntii zna za takav slučaj, da je neka se bojimo- da »S. R.« ne poliže što je tekla. Ima taj običaj... žena na pazaru ošinuta; __ __________ ,_____ број 182 Broj (Svršetak). § 5. propisuje qsnivanje okružnih ag­ rarnih ureda, koji će biti u sjedištima okružnih oblasti. Ti će uredi, sami i pre­ ko svojih kotarskih delegata vršiti u prvoj molbi sve poslove, koji su .pomenuti u § 2. ove naredbe, a naročita im je dužnost, da donose odluke o po­ stupku provođenja agrarne reforme prema postojećim propisima, zakonima, uredbama i naređenjima, da sabiru i sređuju potrebni statistički materijal, da sastavljaju operate za definitivnu razdi­ obu zemlje i kolonizaciju uz 's a-r a d nj u općinskih i kotarskih odbora prema izdanim uputama ag­ rarne direkcije. Oni dalje izvr-' šuju nadzor nad većim posjedima pre­ ma naročitim propisima i ustanovama. Okr. agr. ured izdaje sve odluke p is m e n o, te ih dostavlja interesentima'. Odluke o razdiobi zemljišta na pojedi­ ne općine, sela i poleđine zemljoradni­ ke, kao i odluke o pitanjima, koja su s time u vezi izriču okružili agrarni uredi — puteni svojih komisija i izasla­ nika na licu mjesta prigodom uredo­ vanja. Ovaka riješenja imadu se zapis­ nički ustanoviti, te predložiti okružnom agrarnom uredu. Protiv odluka okružnih agrarnih ureda. koje se Izdaju pismeno, može ne­ zadovoljno lice uložiti žalbu kod istoga ureda ili njegovog delegata na agrarnu direkciju u roku od 14 dana nakon do­ stave odluke. Protiv odluka, koje komisije izriču ustneno prigodom uredovanja na licu mjesta, a koje moraju najksanije za 14 dana biti interesentima u pismenom otpravku dostavljene, može nezadovoljno lice uložiti žalbu na višu oblast kod ok­ ružnog agrarnog ureda u roku od. 14 dana nakon primitka pismenog otpravka. * I prekasno podnesene žalbe imadu se provesti uz izvještaj višoj agrarnoj oblasti radi preispitanja postupka. Žalbe su pravodobno podnesene, ako su predane na pošti u određenom roku .za ргЈшацјс. — Pravodobno podne­ sene žalbe imadu okružni agrani uredi što prije sa svim spisima i svojim iz­ vještajem predložiti višoj agrarnoj vla­ sti na daljnje uredovanje i riješenje. Ogledalo. (Nastavak.) 30) Zumrut-lianumi H. Alibegović iz Gradačca demolirane su i opljačkane zgrade if Vranjaku kot. Gradačac od­ mah iza prevrata. Sudbenim očevidom od 4. i 24. marta 1919. ustanovljena Je šteta od 17J.606 K. 31) Avdibegu Salihbegoviću iz BijeIjine demolirano je i popaljeno zgiada u Srednjem Dragaljevcu kot. Biieljina u iznosu od 143.050 K. 32) Eminbegu Salihbegoviću iz BijcIjinc МетоНгапе su i popaljene zgrade u Obarska-Dragaljevac i Rači kot, Bijeljina odmah iza prevrata a šteta je ustanovljena na 212.370 K. . / 33) Mustajbegu Batotiću u Cainiću nanešena Je šteta pljačkom i grabežom • • �tipo; 182 — Broj Страна 3. НРАВДА* — .PRAVDA, 4>о komitama i raznim pljačkašima u Miljeni kot. Cajniće, a sudbeno je usta­ novljena šteta u iznosu od 29.650 K. 340 Ibrahimbegu Kulenoviću iz Bos. Petrovca popaljene su i opljačkane zgrade ц Koluniću kot. Bos. Petrovac odmah iza prevrata, a sudbeno usta­ novljena šteta iznosi 21.300 K. 35) Malodobnom Rizahu Cengiću i dr. iz Sarajeva popaljene su i opljačka­ ne zzrade odmah iza prevrata u Сгкvini kot. Prnjavor. Sudbenim očevidom ■od 7. decembra 1918. ii 17. februara 1919. ustanovljena je šteta na 15.176 K. 36) Ahmedbezu Kulenoviću iz Bos. Petrovca popaljene su i opljačkane zgrade u Koluniću kot. Bos. Pptroeac odmah iza prevrata. Sudbeno ustanov­ ljena šteta iznosi 56.680 K. 37) Hasanbegu Salihbegoviću iz Bijeljine opljačkan je .pokretni imetak u Rači i Dol. Bradcu kot. Bijeljina, a šte­ ta iznosi 58.060 K. 38) Husrefbegu Kuienoviću-Šenighcdžiću iz Bos. Petrovca paležom i pljač­ kom u selu Koluniću kot. Bosi Petro­ vac nanešena je šteta sudbeno usta­ novljena IZ januara 1919. ii iznosu od 26.350 K. 39) Smalibegu Ferizbegoviću iz Tešnja Isječena је' i odnešena šuma u Gor. Raduji kot. Tešanj odmah iza prevra­ ta. a sudbenim očevidom od 19. jula 1919. ustanovljena je šteta od 150.000 K. 40) Suljbegu H. Mehmedovlću iz'BijeIJine uništen je imetak paležom i pljač­ kom u Balatinu kot. Bijeljina. a usta­ novljena je šteta od 35.000 K. 41) Hasanbegu Filipoviću iz ‘Glamcča demolirane su zgrade i pokretna imo­ vina u Filipovićima kot, Glamoč. Uči­ njena šteta iznosi 350.000 K. 42) Dervišebgu Gradaščeviću iz Gradašca zapaljene su zgrade, demolirane i opljačkane u Boku kot. Gradačac 3. novembra 1918. Sudbeno ustanovljena šteta iznosi 195.508 K. 43. Mahmudbegu Kulenoviću iz Bos. Petrovca opljačkane su i zapaljene zgrade u Gunievcima kot. Bos. DtiL.ca, a sudbenim očevidom od 11. i 19. fe­ bruara 1919. ustanovljena je šteta od 63.104 K. i Naši dopisi 44) Mldb. Ibrahimu i Fadilu Džiniću iz Banje Luke popaljene su i opljačkane, zgrade u Sundićima kot. Brčko. Sud­ beno ustanovljena šteta iznosi 121.71? Mostar, 14. jula 1920. krune. (Opet Gozze-Gučetić). — Nedavno 45) Mehmedbegu ml. Kapetanoviću i sam iznio lični opis našega predstojnika iz Prijedora popaljeno je i opljačkano u Grofa Gozze-a-Gučetića, a sada ću da Johovoj kot. Dubica pokretno imanje dodam nekoliko podataka o njegovu i zgrade, a sudbeno ustanovljena šteta radu. Upadno je, što je kotarska skup­ iznosi 269.000 K. ština naše organizacije u svojoj rezolu-, 46) T. Sokoloviću iz Foče opljačkano čiji uzela stav.protiv ovega delije, ali je imetka po komitama u Curevu kot. ‘ ko je bio "dionikom skupštine, mogao je Foča na 5. novembra 1918. u vrijed­ o njem od skupštinara pobrati lijepe nosti od 16.590 K. dojmove. Da rezolucija nije iznijela stavprotiv Gozze-a, eruptivnom bi silom iz­ 47) Suiejmanu Šukalu iz Foče opljač­ bilo negodovanje skupštinara, koji su kano je imetka 3.500 K. 48) Idrizbegu Omerbegoviću iz .Ba-. se pripremili da javno iznesu jade i nevolje, što ih taj dahija čini. Da nije" kod nje Luke opljačkane su demolirane i po­ nas uviđavnog okružnog načelnika gosp. paljene zgrade i pokretni imetaK u RoVulovića, koji razumije naše jade i koji manovcima kot. Bos. Gradiška. Sudbe­ gleda svakom prilikom da ispravi nama nim očevidom od 17. maja 1919. usta­ nanešene nepravde, možda bi koja de­ novljena je Šteta od 56.750 K. putacija već dosada objasnila vladi dr­ 49) Smailagi Smailagiću iz Boi. Gra­ žanje ovoga satrapa. Naš je predstoj­ diške opljačkane su,.:popallene i demo­ nik našao za shodno, da prigodom Vi-, lirane zgrade u Gredi kot. Bos Gra­ dov-dana odredi prisilno zatvaranje du­ diška. Sudbenim očevidom usta mvljećana i to na 16 sati prije, nego što bi iia štfta iznosi 1,291^)81 K. imalo početi zatvaranje. Njega nije žu­ 50) Alibegu Omerbegoviću iz Ba­ ljalo, što su mnogi prodavači zeleni pri­ nje Luke popaljeno je i opljačkano iza bavili robu u dućan i što im je usljed prevrata u Romagovcimu kot. Gradi­ te nagle bedaste naredbe učinjena šte­ ška i u Kremnoj kot. Prnjavor zgrada ta — kako se govori — preko 100.000 i pokretnog imetka po sudbenoj proK. Tko da naknadi ovu štetu? Čuvši tjeni od 11. januara i 9. marta 1919. za tu naredbu ovi su se ljudi pritužili 188.000 K. i molili da bar do 9 sati otvore (s tim 51) Fehiine-hanumi Čekić ud. Ibrišje bio i okružnik sporazuman), ali Goz­ agić iz Banje Luke popaljene su i oze ne dade ni pisnuti nego se držaše opijačkane zgrade i pokretni ipietak u ne: Befehl je Bcfehl! Što sam naredio, Lamincima kot. Bos. Gradiška,? a sud­ " to se mora izvršiti. Niti jedna radnja benim očevidom ustanovljena šteta iz­ sa životnijn namirnicama, niti jedna nosi 70.000 K. kavana ne irhađaše pardona. 52) Istoj je u selu Vaganima kot. KoSad se je dogodilo nešto što se u Ev­ tor-Varoš popaljen ijjpljačkan pokretni ropi ne događa. Po nalogu plemenitoga imetak i zgrade, a sudbeno je ustanov­ Gučetiča, dućandžije koji su biti neobaljena šteta na 30.000 K. .viješteni o naredbi i otvorili svoje rad­ ’ ♦ nje, nijesu nd policije bili opomenuti i pređbilježeni, nego- smjesta zatvoreni. Ispravak. U uvodu, kojim je popraćen A zatvarani su samo oni, koji u znoju i pvaj prvi iskaz šteta, stoji da ove štete lica svoga zarađuju kruh za svoju si- | iznose preko 13,500.000. To je pogrješromašnu obitelj. Treba samo pogledati no, jer ukupni iznos tih šteta predstav­ osude, koje je izrekao proti Hasanu lja svotu pd- K 34,528.510. Molimo da se Žugoru, Mehmedu Ćordi, Ahmetu Bato uvaži. S. džaku, Osmanu Hadžiomeroviću, Ibra­ himu Sefiću i drugovima, pa da se vidi kako se je taj grof popeo na leđa našoj. Savez Arapa s Kemal-pašom. Kako sirotinji. ' je bilo »Tempsu« javljfcno iz Londona, saznaje >Daily Mail« iz Carigrada: Ulti­ Brkanu Hasanu konfiskuje se meso i matum generala Gauranda emiru Fej- ' nakon procesa manjka mu pri povratku UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. salu imao je ozbiljne posljedice po sa­ 10—15 kg. I na intervenciju stranke. Pregovori za sastav vlade. Dne 26. veznike. U Ciliciji,. Arapi su s KemalGozze veli, rfa on ne odgovara. U osta■o. mj. u 10 časova prije podne sastali pašom sklopili savez za obranu i nava­ su se u predsjedništvu ministarskog lu. Kemal je već poslao čete u okolmn •lom, to je njegovo pravničko shvaćanje i ako je on rekvirirao meso i vodio pro- I savjeta . Vesnić i Njnčić sjedne i Drašriaicna.za pojačanje tamošnjih arapskih ces: Ima nekoliko slučajeva, gdje je ković i Pribićevič s druge strane, da trupa. gradsko-kot. ured sudio, a nije htio iz- I produže započetu izmjenu misli o ob­ Napredovanje Grka. Grci-su okupi­ dati pismenu presudu okrivljenima, ; razovanju nove vlade. Razgovor se premda su to oni zahtijevaj! i premda i rali Cbrlu. prođuž.o do 1 i po popodne 1 rastaviće još i danas vrijedi naredba od 26. marta i se supa ujutro. Boljševička propaganda u Indiji. U 1883.. br. 3.1,39. na koju upozorujem engleskoj Donjoj Kući državni tajnik za Evakuacija i posljednje pogranične te­ Gučetića. Indiju Montagu izjavio je glede afgaritorije. Kako je saintgermainski ugo­ U procesu .Muhameda Hinde rekviri- I I nistanskog pitanja, da se rješavanje vor »tupio u život, kraljevska vlada na­ rano je 13—14 kg masla, od koga je to­ međa Afganistana povoljno razvija. Do ­ redila je da se izvrši evakuacija ob­ kom procesa manjkalo 2 kg. Na upit dao je, da je u Indiji očit cilj boljševič­ lasti, koje pripadaju Austriji i naredila da ka propaganda, ali u tom on ne vidi oštećenoga, odgovoreno mu je: »Misi j se izvrši posijedanje dijelova, koji pri­ ga pojeli«. (Nije pobliže rečeno, da li uzroka bojazni pred boljševičkim nava­ padaju kraljevini. Sa teritorije koja nije su to bili puhovi ili kućni miši). Trgdv- | lama na granice Indije. vidnim znacima na mjestu obilježena ili cu A. K. je jednom prilikom zaprijetio j je ostavljena komisiji za razgraničenje Ultimatum Rumunjske Sovjetskoj Runaš Gučetić, da će mu se osvetiti i os­ da na samom mjestu obilježi, privreme­ siji. Kako javlja fiavas iz Bukarešta, veta je izvršena. Muh. Takmaković i no će se izvršit: evakuacija ili posjeodržano- je pod predsjedanjem kralja Hamza Deronja zatražili su obrtnicu za , danje po sporazumu s bečkom vladom. krunsko vijeće, na kome se raspravlja­ samostalno vođenje krojačkog posla, a- I Ovo pitanje je u toku rada, prema to­ lo o mjerama protiv prodora sovjetskih li "im Gučetić nije htio dati, tražeći od , me su neistinite i tendenciozne sve dručeta na rumunjski teritorij'. Rumunjska njih nekakove diplome koje nisu propi- ’ kč je vijesti. vlada je poslala u Moskvu protest pro­ sanc obrtnim naredbama, jer su posje­ tiv ovoga prodora. Nakon tog protesta dovali ispravne svjedodžbe o propisa- i Izvještaj admirala Andrcvrsa. Prema uložit će rumunjska vlada u Moskvi ul­ nom naukovnom vremenu i praksi. Bilo । izvještaju dopisnika »Matina« iz Rima, timatum, u kome će tražiti, da se odmah bi poželjno, da Gozze objavi te propi­ američki ambasador u Rimu predao je povuku sovjetske ćete, koje su na više se. po kojima se on vlada i koje su si­ talijanskom ministru spolj'nih poslova mlesta prešle Prut. Jassy je spremljen gurno njegov umni produkt. izvještaj američkog admirala o doga­ na ohrhnu. Dvije boljševičke armije ka­ đajima u SpHtu. Što sam prošli put u dopisu sporne- i ne da najkraćim putem pređu preko Rumanjske i uđu u Madžarsku. Jedna dru- | rtuo./ia inu se vrzaju u glavi kojekakve VANJSKI POLOŽAJ. misli o tobožnjoj pobuni muslimana i ga armija prešla je preko Dnjepra i pri­ Turska će potpisati mir? Turska katolika, to ću da sad potkrijepim jed­ bližava se granici kod Cernovica. Ru­ vlada je zaključila brzojavno izvijestiti nim dokazom. Jedne mu se noći dogodi­ munjska je vojska mobllzovana, a nje­ lo i to, da je poslije ponoći zvao iz kre­ Rešid bega u Parizu, da obavijesti anzina glavna snaga je koncentrisana iz­ veta učitelja A. Dikića te ga pitao, zna tantui da fe Turska [»otpisati mirovni među Jassya i Galaca. Ii on išta o tome, da će muslimani i ka­ ugovor. Njemačka i prodor boljševičkih četa. tolici izvesti prevrat. (Gospodo čitate­ Turska delegacija za potpis mirov­ Njemačka je vlada zatražila od vrhov­ lji. ne čudite se. ta mi smo vam i prije nog savezničkog vijeća, da joj se do ­ nog ugovora otputovala je na francus­ pripovijedali o njegovoj bujnoj mašti!) zvoli veći broj četa u istočnoj Prusiji. koj torpiljarki u Konstancu. Vidi se dakle, da nije nimalo ozbilj­ Kao obrazloženje uzima eventualni pro­ niji nego što je biq kad ga je Mustafa Kemal i sultan. Mustafa Kedor boljševičkih četa. Njemački predlog M. B. upregao u kola u Stocu. metnuo mpl je obavijestio sultana, da će, ako nalazi se pred savezničkim vijećem. mu konjske hamove na glavu, opalio on potpiše mirovni ugovor s aliircima. Sjedinjene Države I Poljska. »Morbičem u zrak i počeli se — o ponSCi' — prenijeti hilafet na> Huseina, kralja od ningpdst« javlja iz New-Yorka: Nije igrati konja i kočijaša. Uostalom i u lleđasa. „ vjerovatno da će Sjedinjene Države Mostaru je upregnut od' izvjesnih ele> ukazati vojničku pomoć Poljskoj, jer je menata, samo mu ne vidimo hamova na Propaganda Mustafa Kemala u Anavratu. Još nešto! Gučetić je zaboravio ioliji. Times« javlja iz Carigrada: Mu­ javno mnijenje tome protivno. § 7., druga "alineja zakona o sakuplja­ Autonomija za Irsku. Lloyd George stafa Kemalpaža razvija među stanov­ izjavio je zastupnicima Tred Uniona, nju. po kojem se rezolucije moraju pod­ ništvom Anatolije silnu propagandu da nijeti u roku od 48 sati po održanoj sku­ da će se Irskoj dati "autonomija ma u se pobuni. On obećaje predstojeću po­ kom obliku, ali pod uslovom. da Irska pštini i pismeno saopćiti vlasti, pa je moć boljševika. Ogorčenje protiv Grka ostane sastavni dio Velike Britanije. prikratio taj rok pozivaju tajnika Jug. raste s .dana u dan. Politički pregled . i . i Musi. Organzacije H. ĆemMoviča i za! prijetio mu globom od hiljadu kruna, aI ko kroz sedam minuta ne donese ispi­ sane revolucije. Gospodine ureduiče, ovo nije sve, što nas tišti i što'nam čini taj despot, pa ne­ ka Vas ne čudi, što je njegovo ime unešeno u našu rezoluciju. O njemu i o njegovim potčinjenim ću yam drugi put poslati štogod opširnijega, a za sada ne­ ka bude samo ovo. Jedan koji pazi. Ошш vijesti NEOPRAVDANO ZAMJERAVANJE. Mnogi pretplatnici kojima obustavismo slanje Usta zamjeravaju nam 1 ljute se što nemamo potrcbnrM povjerenja, da će »platiti neznatni dug«. Drugi se opet ispričavaju da su »»zaboravili«, treći ve­ le ovo, četvrti ono. Bele Iz svega se vidi, da smo mi »krivi«, što nakon više opomena odlučlsmo obustavu lista lju­ dima. koji ne izvršše dužnost prema svom organu. Stoga Još jednom naglasujemo, da ne možemo odustati od svog zaključka I obustavu ćemo provesti bez ikakvih obzira. Dosta smo popuštaU i gledali kroz prste; vrijeme je da i drugi izvrše dužnost i mjesto pohvala pošalju dug i pretplatu. Javno nasilje u Vratnici. Arifaga Kobić iz Sarajeva imade kuću i nešto svo­ je zemlje u Vratnici, kotar Visoko. Si­ romah se spremo sa djecom i u prošli petak dođe, kad na kućnim vratima pre­ ko njegova katanca nametnut još jedan katanac. Misleći, da je to učinio neko od njegovih komšija s namjerom, da mu bude kuća sigurnija, upita jednu seosku ženu, ko je metnuo ovaj drugi katanac, našto dobije odgovor, da je to učinio Vaše Vujić, ali s namjerem, da Arifagi zapriječi ulaz u kuću. Arifaga obije ka-' tanac i uniđe sa djecom u kuću. Isti dan oko-7 sati poslije podne do­ đoše Vaso Vujić i Sava Bošković Arifaginoj kući. Vaso je naoružan vojničkom puškom. Narede Arifagi. da se odmah gubi otale, jer da to nije više njegovo. Kad se Arifaga opro tome. Vaso se lati puške i Arifagi ni pet ni šest, nego gro­ mko zapovijedi, da se izgubi ili će ga snaći zla kob. Vidjevši, da nije druge, nego ili ginuti ili ostaviti svoje dobro, Arifaga pokupi svoju dječicu i ode do obližnje oružničke postaje, da im prija­ vi. što se dogodilo. Tražimo u ime pravde, ali ne Cokorilove, da se Kobiću dadne zaštita proti zlikovaca, da može uživati svoju siro­ tinju i da se ovaj zločin ne ostavi ne­ kažnjen. Smetaju im i naše svetinje. Vrlo mar­ ljivi mezaristanskj odbor, što ga je izabiao vakufski džematski medžlis, po­ čeo je već. od dulje vremena, da naša zapuštena groblja ograđuje te je mnogo naročito po gradu i ogradio. Ovih dana je otpočeo s ograđivanjem groblja u okolici. među ostalim i na Bakljama. Nekolicini pravoslavnih seljaka, koji prolaze kraj i preko našeg groblja, za­ smetao je. i ovaj naš rad, pa su radni­ cima zaprijetili, da do buduće nedelje [no raj u ogradu ukloniti. Na ovu je pri­ jetnju policija na vrijeme upozorena, pa se nadamo, da će s potrebnom energi­ jom uzeti naše svetinje u zaštitu. Gospodarstvo Stanje usjeva i stoke u Bosni i Her­ cegovini u mjesecu junu 1920. Klimat­ ske prilike "tokom ov$ izvještajne pe­ riode bile su ovakove: Prva polovica periode bila je kišovita sa vjetrom i hladnoćom. U nekim srezovima bilo je kiše i suviše koja je sa vjetrom prouz­ rokovala da su polegla žita (naročito czima). Elementarnih nepogoda bilo je u srezovima: stolačkom i Ijubuškotn. u srezu prozorskom grad .je uništio vi­ nograde u nekoliko opština. Stanje razvoja ozimnih usjeva povoljno je u svakom pogledu jedino je nepovoljna pojava ц tom što će usljed neprestanih kiši i vjetrova poleći usjev kao što se već i dogodilo u nekim predjelima. Ljet­ ni strni usjevi za sada stoje vrlo dobro. U ovom mjesecu izvršeno je i silanje prosa i heljde u nredjelima srednje Bo­ sne. Kukuruz, krumpir i duhan razvijaju se vrlo dobro naročito u nizinskim pre­ djelima. U visinama je zbog hladnoće zaostao razvoj krumpira. Okopavanie i bgrtanje već je svuda završeno. Krm- ______.____________ _____________ _ ___________________________ _ �ЛРАВДА Crpaka 4. Strana no je bilje poprečno u dobrom- stanju. Naročito su dobra djetelišta. Trave su bujnije u nizinskim nego u brdskim • predjelima, jer je u posljednjim radi ki­ še vladala veća studen koja je sprje­ čavala normalan razvoj.' Zbog kiša u junu zostala je košnja livada i otpočela je tek pod kraj mjeseca. Stanje je voća za sada dobro. Šljive su u brdskim pre­ djelima mnogo-bolje ponijele nego li u ravnicama. Rod je jabuka i krušaka pri­ ličan. doćim oraha vrlo dobar. Stanje vinograda također je dobro, u koliko nijesu oštećeni elementarnim nepogo­ dama (mostarska kotlina i prozorski srez stradali od bure i grada). Loza je dobro ponijela. Životinjski, i bilinskj štetočinci pojavili su se u slijedećim srezovima: a) skakavci u mostarskom, Ijubuškom i stolačkom (Čapljina), b) šljivin potkornjak u derventskom (0džak) i prnjavorskom; c) krvava uš na jabukama u bihaćkom i prnjavorskom; d) crvi te podgrizanje korijenja žitima, travama i duhanu u čajničkom, srebreničkom i bihaćkom; e) šljivin crv u banjalučkom; f), hrda i snijet na pše­ nici i ječmu u bihaćkom i bugojanskom; g) divlji krmci čine znatne štete na usjevima u gorskim predjelima srednje Bosne i Hercegovine. Isto tako napa­ daju vuci blago. Zdravstveno stanje stoke nije najbolje: a) Konjske šuge ima u prnjavorskoin, glamočkom, kotor-varoškom,/ duvanjskomj bihaćkom, ' tešanjskom, bosanskom Novom, cazin• skom, (Velika Kldauša) i bugojanskom srezu. b) Ospica na оусата ima u gla­ močkom i tluvanjskom srezu. Stoka ima hrane kao i paše dovoljno. Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i taćna. — Cijene najumjerenije. PAPIRNICA HAMDIJE KOPČIĆA preporučuje svoje bogato sto var ište svib vrsta papira, , kancalarijskog i Školskog pribora. — Naručbe se obavljaju brzo i točno. Cijene umjerene. * Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 < | | i Trešeljah SUMORNE MISLI. O Bože, No*9* hoćo l‘ ‘ ovaj put tabora« riti Svetozar. Da me z&miaietri'npjevao bih mu odu, čavitveniju od hvalospjeva Habsburgovcima. Eksniinistar Alaupović. Ja sam eksučitelj, ali imaaa više diplomatskog talenta cegu li Treeić-Pavićić. Mjesto da težim Ketkute, ja ga fakineki iagrdih. Tuli li ine, sakrića ne pod imunitet; np teši U mnogi če misliti da ima istino u шот koBtrušenju. Peh je same, što me.je spopala „Narodna Politika" Đuro Džamonja . | . | i | j i I I Čuvaj se Đaro, da te Korkut no potklipi. Ja sam во triput s njime ogledao, a uvijek os* tadoh kratkih mkava. A priznAĆeš, da je moja glava ipak priličnija od tvoj«. Us to sam dok­ tor i .novinar* u aktivnom stanja. Dr. S. Kapor. Po nanatu sam pop, po prijašnjem glasu „hu­ morista", po sastavcima u „Osi" vodenjak, po ugledu Danteov pračovjek, a po zanimanju blejalo »pred imareta. Jovan ProtiĆ. STAN sa koštom može oobiti učenik ili uče­ nica muslimanske* vjere u jednoj mu­ slimanskoj činovničkoj familiji.4 Stan se nalazi blizu gradskog centra i vrlo je moderan. — Roditelji ili staratelji neka se za informacije obrate admin’straciji našeg lista. Muslimani i musli­ manke grada Saraje­ va. sjetite se vašega _Merhameta“. Kako upotrijebili 8Uvo-Fluid i Zagorčeve pi- < lule još malo pa mi ae.će trebati — Carčić (Milan 0) Napretkova groaaica gotovd je popu­ stila. Muči me samo još pozdravobelja. Manfrod Makale. Š. Korkut. Osijek I. uvoz i izvoz kemički tehničkih proizvoda Preporučuje na veliko: Benzin nadomjestak, acetona, na­ domjestak gor. žeste, uljene i su­ he boje, parafina, lanenog firnisa sikativa, brunolina, lakova, škrob u sanducima, amoniak sode, jetkog natrona 100% i 128%, dr- • vnog katrana, octene kiseline, 80%, drvni ugalj, kolofoniuma. razni toaletni sapuni, olovni še­ ćer [Bleizucker] kem čisti, te svu drugu u tu struku zasijecdjuću robu U .PRAVDI imaju najbolji uspjeh. „Pravda* je jedini muslimanski list u na­ šoj državi. »Pravdu« čitaju svi muslimani. U vlastitom interesu je svakom trgovcu da oglašuje u „Pravdi" :: Htjeli biste imati kao baršun meku kosu? :: :: Ne imati više pjege, prištiće, sujedice? u Upotrebijujte Fellerovu pravu »Elsa« potnadu za lice i čuvanje kože. Divit će vam sel Zaviditi će vam. 1 lončić 9 kruna. Nr. III. jača vrsta 12 kruna. K tome Fellerov najfiniji Ijiljanov mliječni sapun 16 kruna. Veći je peh odgovarati jol i sa glupo po­ povske »Listiće«. Jošo. A još strašnijo slušati Petrakine i iesareviI eeve besmislice ili čitati Tvoj pracai referat o sastanku ft belodiji. Bez zamjerke! 'х Rilhclm F. TiBfenbach i drug OGLASI Htjeli biste uzdržati svoju ljepotu! Ja omastih brke, a Ti, Jošo, hodaj i potpi­ su) bianko-prisaaniee. Chef ,,pressbureaua“ Muslimani Sjetite se „Gajreta". Број 181 Br PRAVILA" ?Htjeli bi ste lijepu, zdravu kosu? Felldrova prava »Elsa« tannochina-pomada za porast kose čini krasnu kosu. Priječi tvorbu peruti, sjedinu prije vremena. Priječi ćelavost. 1 lončić 9 kruna. Nr. III. jača vrsta 12 kruna. K tome jaki katranov sapun za gla»u 8 kruna. Šampon 1 krunu. Poг<Ц«Г mada za brkove 2 K 50 hel. i krune 3'— 6LSA" Muče li Vas kurje oči? Fellerov pravi Elsa-turistički melem djeluje bez­ bolno, brzo i pouzdano. Nema više kurjih očiju! Nema žuljeva. Nema tvrđe kože. Mala ku4 risa tija Kruoe 4— velika kutija Kruna 6’— Želite li još štogod? peilerove Essa-pustiije za pranje (s kolo­ njskom) 1 kutija 7 kruna. Fellerov Elsaprah za posipanje protiv telesnog znoja. 1 kutija 6 kruna. — Fellerov Elsa-mentolni klinčić protiv migrene (glavobolje) i zubobolje. 1 kutija Krune 4 — Fellerov »Elsafluid« 9 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce 36 K. Vrlo dobar parfum s najfinijim mirisima od 5 kruna počamši. Najfi­ niji Hega-puder Đr. Kluger, bijel, žuto, roza. 1 velika kruna 12 kruna. Najjača Francovka u bocama po 8 K i 22 K. Omot i poštarina po­ sebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feler, ljekarnik, Stubiea donja, Elsatrg br. 310. Hrvatska. Cijenik šaljemo franko. уижжжжжижжжжжжжж»жжжмижи«шжжж^ I Privilegovana Zemaljska Banka za Bosnu i Hercegovinu § Toninala II Uullll'ulu U Canaionil filijale: Banja Luka, Bijelina, Brčko, Mostar i Tuzla. — IspOltave: Bihać, Derventa, Doboj, Bos. Gradiška, UUl’UjuVU. Livno, Bos. Novi, Bos. Šamac, Travnik, Trebinje, Višegrad, Ženica i Zvornik. Zaitupitva: Bugojno, Gacko, 11 Goražda, Konjic, Nevesinje, Boš. Petrovac, Rogatica, Sanski Most, Srebrenica, Stolac i Visoko. Uplaćeni dionički kapital ZO milijuna kruna. Redovite rezerve i fond za sigurnost založnica 13 milijuna kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima, vrži uplate i naplate u Kraljevstvu SHS. i u inozemstvu. Prlai kao ilatno zuUupsfra ta B. i H. »silcurazlonl geienali i Pmg saaapćeg društva za osiguranje protiv nczgiia i itata, sve vrati osiguranja. Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dion. društvo u Sarajevu. Podružnica u Tuzli Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,000.000. Pupilarno siguran zavod«—Prima uloške na uložne knjižice i na tekući raćun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K. 11,000.000. Uzima u pohranu svak^ vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije Obavlja sve bankovne poslove najbrže i najpovoljnije Odgovorni urednik: F. šataka. (Мм << 0. i � https://kolekcije.nub.ba/files/original/25e1db1c379d83fe4e2e7689db66b99c.pdf dbfe3b7d97c2c5c58c54016766837519 PDF Text Text poštarina u gotovom plaćena. POJEDINI BROJ 1 kruna. Izlazi subotom, utorkom i Četvrtkom. ОгеИпјк PBđahcioni od№. Pretplata godiš. 120 kru­ na, na pola godine 60kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. čekovni račun pošt. štedionice 1119. Broj 78 (183) Godina li. Sarajevo, subota 31. jula 1920. (16. zilkade 1338.) Dan naše organizacije. U prvim danima našeg nacionalnog oslobođenja i ujedinjenja jedan je dio našega naroda zlo šhvatio ovo zamaš­ ne djelo. Umjesto da se slavi pobjeda, za koju se vijekovima borilo, koja je pozobala ogroman broj dragocjenih ži­ vota i bila konačni cilj cjelokupnog na­ šeg naroda od Soče do Vardara, nasta­ la je prosta pljačka i otimačina, nastala su razbojstva i ubijtsva, paleži i razva­ line. Klika, koja je u prvim tim danima prisvojila sebi vlast u ruke, kanda nije marila za sva ova zločinstva, što su se događala, te umjesto da upotrijebi svu energiju i autoritet vlasti, da se ovo zlo uguši, izgleda, da je sama u tom saučestvovala, jer nije ni u čem poka­ zala volje, da se ovo zlo suzbije. Muslimani Bosne i Hercegovine is­ kusivši gorko na svojim životima i imovini ovaj nebratski postupak, odlučiše da se organizuju na jednom programu, koji če obuhvatiti u sebi sve đržavopravne, socljalno-ekonomske i kulturnoprosvjetne Ciljeve. Dne 15. februara 1919. god. osnovala se »Jugoslavenska Muslimanska Organizacija«, koja je odmah pr| svome osnutku pokazala da se je u njezinim redovima okupilo 4Z bos.herć. muslimana. Danas, nakon jedan i po godišnjeg njezinog opstanka, vidi­ mo muslimane sa vrlo malo iznimaka okupljene u redovima naše organizaci­ je te nema grada, a skoro nema ni sela u Bosni I Hercegovini, gdje nije prove­ dena organizacija i gdje se cijeli naš elemenat i u građu i u selu nije izjavio za našu organizaciju. Za ovo kratko vrijeme svoga opstan­ ka, organizacija je razvila svoj rad u svima gore istaknutim pravcima. Ovaj rad bijaše pun borbe i mukotrpnog pregaranja našega vodstva i pristaša, ali ■ 1 : i i ■ I i danas vidimo i lijepih plodova: Narod zbijen u guste neprobojne redove, pri­ pravljen za borbu, spreman i za uajočajnije podvige, gleda sa punim ponosom i neograničenim povjerenjem u svoje vodstvo i vrši najsavjesnije sve što mu se preporuči, jer je svjetan, jer zna da če se samo tako dobro organizovan održati i spasiti svoje svetinje, svoje tra­ dicije i svoju imovinu. Da se manitestuje snaga naše orga­ nizacije i njezina jednodušnost. da se po­ kaže kako su muslimani Bosne i Her­ cegovine spremni na borbu za svoje održanje i opstanak, odlučilo je naše vod­ stvo, da se drugi dan Kurban Bajrama proslavi kao dan Jugoslavenske Musli­ manske Organizacije. Taj dan peka bu­ de dan našega veselja po svim našim selima i gradovima. Neka se toga dana sastanu svi i stari i mladi i neka obdržavaju zajedničke zborove, zabave, akademje i predavanja. Neka se svi naši mjesni odbori stave na čelo svoga pod­ ručja i ako je potrebno neka se prošire, da ova naša svečanost što bolje i što sjajnije uspije. Neka se toga dana ništa drugo ne radi, nego propovijeda sloga, bratstvo i jednakost svih muslimana. Neka se kupe dobrovoljni prilozi za naš list i za izborni fond i neka se svagdje prirede zabave, sijela | teleriči u korist organizacije i njezina nakladnog i izbor­ nog fonda. Izbori su na pragu. Dijeli nas od njih još dva tri mjeseca, pa treba sada da se pokžemo šta smo i šta možemo. Mu­ slimani se nemaju u što uzdati nego u Boga i u svoju vlastitu' snagu. Druge pomoći i drugog spasa im nema. Svak na posao! Nusret je od Boga! RADNI ODBOR. Iz Sandžaka i Makedonije. Povodom inspiciranift g. U. Davidovića HI. Iz ovoga što iznesoh kao i iz čla­ naka i dopisa, što su pod ovom rubri­ kom objavljeni u cijenjenoj našoj »Prav­ di«, čitaoci mogu sebi predstaviti pri-lično vjernu sliku naših prilika i nepri­ lika, naročito što se tiče nas muslima­ na iz Sandžaka. A ako je koji od gg. čitaoca imao prilike razgovarati se sa kojim od nas, ili kojom zgodom pro­ putovati kroz Sandžak i Makedoniju, taj je C^o i .vidio podrobniju sliku tih svakodnevnih nesretnih događaja i si­ gurno se čuddm čudio velikoj izdržlji­ vosti i trpeljivosti nas muslimana, još . višoj i nezasitljivoj grabežljivosti i nasrtljvosti naših pravoslavnih sugrađa­ na, a naročito bezglavosti i srednjevjekovnom mentalitetu administrativnog, juridičkog, ekonomskog i prosvjetnog sistema uprave i rada u našim krajevi­ ma. Ali' se je sigurno najviše čudio mr- korakom zašlo na stranputicu. Naše je stanje predstavljeno i shvaćeno potpu­ no obratno svojoj suštini i stvarnosti, pa se ie -bojati da će i zaključci, koji su donešeni povodom te krive konstata­ cije stanja i razloga, kao j usvojeni na­ čin i pravac daljnjeg rada polučiti ob­ ratne plodove. Jer kao što je neshodnom Abdul Hamidovu režimu u ovim krajevima bio izvor neobaviiešteni Ca­ rigrad. rasadnik nesvjesno i nekultur­ no činovništvo. a kum uredbe i nared­ be koje ne odgovaraju mjesnim prilikama i potrebama, taki je slučaj i ovaj put s tom razlikom, da sadašnji Cari­ grad nije samo Beograd, nego pored njega i svaki pravoslavni kvart pojedinih kasaba i što nesposobnom ćinovništvu asistira još i masa pravoslavnog življa. Dobro je opazio g. Vesnić, kad reče da treba ukinuti okrutni i apsolutistički, korumptivni i reakcionarni Abdul. Hamiđov režim, ali je pitanje: dostaje li za ot g. Vesniću i drugovima dovoljno snage i ■ vještine, a naročito dobre volje i mudrosti. Prvt izgledi i koraci ne pobuđuju nade. Treba uočiti L dobro držati na umu, da se ovih dana nikako ne rentira sta­ rodrevni način rada. Treba uvažiti da puk već ne predstavlja materijal koii bi se bez prigovora i otpora podao eks­ ploataciji nia po kojim osobama i in­ strumentima, i ma u koje. svrhe i ci­ ljeve. Narodf već žive za se, a ne za drugoga; žive svojim prirodnim j slo­ bodnom voljom upravljanim životom, a ne po čijem ćeifu i propisu. Dvade­ seti vijek i njegovi specijaliteti prevlađuju ukusom i samih Abesinaca, kamo ii da im se može prepriječiti prodor u našemu dijelu Evrope.. Naročito ne treba nikad gubiti iz vida, da S. i M. ne priznaju nikome nikakva prava osvajanja, oni su svojim geografskim položajem, ekonomskim interesima i nacionalnim osebinama upućeni da žive i razvijaju se u okviru Jugoslavenske zajednice, ali ne kao čija kolonija. Da- pače ne ni kao sastavni dio koje dosa­ dašnje pokrajine, nego autonomno, sa istim pravima i dužnostima, kao i osta­ le pokrajine Jugoslavije i pod istim uvjetima i mogućnostima sudjelovanja ■ svih slojeva njezinog pftčanstva u ra­ du i plodu njezinog napretka, jer imaju ! specijalni karakter. I U svom dosadašnjem radu i nasto­ I i ; j janju protuslovili smo ovim važnim faktima, pa zbog toga nismo mogli po­ lučiti ni u ččmu vidna uspjeha, kao što ga ne ćemo ni polučiti, budemo И išli dosadašnjim pravcem. Još nije preka­ sno. Osvijestimo se, ali i ne oklijevaj­ mo. ier nemamo vrertjena na pretek. Rukovodimo se zdra *m razumom i razborom, pravičnošću i savremenošk ću; koristimo se vlastitim i tuđim isku­ stvima, razmjerimo svoj položaj, svoje više interese, svoju vrijednost i sna­ gu, a naročito se klonimo avantura i sumnjivih eksperimenata. Želimo li istinski učiniti kraj syima i trzavicama, želimo li da mS. i M. uči­ nimo nešto dobro, sigurno, korisno i | plodno, obratimo se glasu — naroda, koji je do sada pa i prilikom informa­ tivnog putovanja g. Davidovića ostao i zaglušen; uvažimo njegove želje i sa­ vjete — sigurno ćemo i po te krajeve i po skupnost državnih i narodnih in­ teresa i po dobar glas i potpuni auto­ ritet naše države polučiti brzo vidan i zadovoljavajući uspjeh. Povratimo'se sa ćor-sokaka na izlazan put! i Rekoh svoju i spasiti dušu. Plevlje. u julu. Orle Ćehotinjski. Musi, kongres u Skoplju. Od nekoliko dana traje u Skoplju kongres predstav­ nika muslimana iz Južne Srbije. Zada­ tak je kongresu, da muslimani opredi­ jele svoje držanje u predstojećim opštinskim izborima. Odluka još nije do­ ; nijeta«. Tako presbiro, koji regbi nije ; nimalo informisan. Iz naše organizacije. Naše skupštine u Hercegovini tvoni snu i grobnoj tišini koja u tom pogledu vlada u ministarskim kabineti­ (Nastavak) / 3. ma i privr. nar. predstavništvu. SKUPŠTINA. U STOCU, Mi smo od. kako ie Jugoslavija za­ kola je držana u utorak 6. jula, a po« snovana, tokom minulih 20 mjeseci obi­ jali pragove redom svih naših mjero­ čela oko 10 sati, bijaše sjajna mamfedavnih faktora i svoje nesnosno stanje j stacija privrženosti Stoćana našoj orpredočavali kako nar. predstavništvu, J ganizaciji i ujedno odličan primjer solidarnosti tamošnjeg građanstva sa tako i svim dosadašnjim vladama. Ali ie bila preča borba o ministarske sto­ ! svojom braćom sa sela. Prostrana dvolice, jagma za nesvjesnim glasačima, k rana »Jugoslavenskog (doskora Muslimanskog) zanatlijskog udruženja« bijastranačke trzavice, igra kvoruma i še dupkom puna tako, da je dosta svitrajne kabinetske krize, nego li najde­ ieta moralo slušati s vana.Među polikatniji unutarnji i vanjski problemi. Trebalo je da se S. i M. dvije godine ј sjetiocima bijaše i. nešto Srba pravonasteniu u zlikovačkim i razbojničkim j slavnih kao i Hrvata katolika, ali ne u pandžama, da se naše 'Pitanje posve I velikom broju. Skupštini: je otvorio predsjednik mjesnog odbora g. Hasan komplicira i zamrsi, da stupi u sudbo­ nosnu fazu, pa tek onda dođe na dnev­ I ’ef. Šehić, koji je izabran i za predsjej datelja skupštine te daje riječ g. mufni red — gotovo uoči pada Sagunta. Uz to se je, na žalost, već prvim । tiji Maglajliću, da u zbijenom i : vrlo jezgrovitom govoru prikaže svr­ hu organizacije i njenu potrebu u ovim nesređenim prilikama. Govor je salušan j osobitom pažnjom i učinio ie jak do­ jam. ■ Iza njega je uzeo riječ naš urednik ] K o r k u t. da prikaže politički i kul| turon-prosvjetni cilj naše organizacije. I Bijaše vrlo raspoložen, pa mu razlaga­ j nje bijaše i stvarno i temperamentno । tako, da je pogdjekad prekidan silnim odobravanjem. Gledajući pred sobom velik broj svjesne i agline omladine, on je u prvom redu objasnio naše sta­ jalište glede nacionalizovanja širokih muslimanskih masa, uzevši osobito na nišan jalovi metod naprednih naciona­ lista, koji ne mogu da uvide, kako je glavna zapreka u tom djelovanju — �konfcsionalnost širokih slojeva pravo­ slavnog i katoličkog dijela našeg naro­ da. Za tim je podvrgao oštroj kritici štreberstvo naših »boraca« i sramnu ulogu koju vrše njihovi namet­ nuti zastupnici u privr. Narodnom Pred­ stavništvu. Jasno je osvijetlio svu mizernost njihove .uloge kao i štetnost nji­ hova djelovanja kako po muslimanski dio našeg naroda, kojeg svojom neprontišljenošću samo izazivaju na reakci­ ju, tako. i po narodnu cjelinu, u kojoj vrše ulogu zapirača, jer svojim ispa­ dima ometaju prirodan tok razvoja mu­ slimanske mase. Osobito je živo prikazao besramnu protekciju, tjesnogrudnost i nesposob­ nost »demokratskih« nametnica u bo­ sanskoj vladi, označivši ih kao glavne krivce obespravljenosti, a po tom i opravdanog nezadovoljstva muslimana u\našoj pokrajini. Silom i kundakom ne može osigurati temelj narodne države. Može • osigurati temelj nrodne države. Treba spreme i razumijevanja, obzira i smisla za svačije tradicije i osjećaje. Tom je prilikom podvrgao oštroj kri­ tici i nastojanje, da se pod smiješkom firmom narodnog ujedinjavanja uvlače neumjesna svetkovanja crkvenih praz­ nika kao što su Vidovdan, Savindan i slični blagdani. Pravoslavni i katolici mogu se u tom nekako složti, jer obo­ je pripadaju kršćanskoj crkvi makar i različitih smjerova, no nama je to ne­ moguće, jer n№ možemo za popom i njegovim "krstom, niti smijemo slaviti .crkvene ljude, budući naša vjera ne poznaje ni svetaca, ni svetitelja. U ovakitn pitanjima nema i ne može biti 'kompromisa, već svakom svoja slobo­ da savjesti. Drukčiji postupak bio bi nasilje i onda, kad se ovim crkvenim slavama dadne* oblik državnog prazni­ ka. Jer suština se ne mijenja. Ako je, Sava Nemanjić učinio veliku uslugu ’ srpskom narodu, šireći prosvjetu, neka ; se slavi kao takav, a njegov svetački dodatak nek slavi crkva u svojim pro­ storijama M ne možemo vršiti svetosavskih proslava. Osobito je toplo go- I vorio o podupiranju »Gajreta« i apelovao i na mlade i na starije da što prije zaspu jaz. koji ih bezrazložne dijeli je­ dne od drugih. Za tim je gpvorio o sa- ' inoj Organizaciji i stranačkoj disciplini. 1 Kad je završio bio je burno pozdrav­ ljen. Iza njega se je prijavio za riječ je­ dan omladinac, da se osvrne na izvo- i de, ali je bio loše sreće. Nije pogodio pravu žicu, pa je udario na prigovore, i koji su se još više pojačali, kad je četiripet mladića pošlo vikati: »Tako je, go- . vori Maše!« Korkut je uzeo riječ i a- i pelovao na slušatelje, da budu mirni i ' ustrpljivi. Pojmovi se ne bistre gala- | mom već razlozima, pa treba saslušati i drugo mišljenje. 1 sahabei-kjiram nijesu uvijek bili složni, i oni su se katkad razilazili, pa i vatreno raspravljati, ali ■ nijesu smetali jedni druge, već je svak mogao reći ono što misli. Ako vam se ne dopada govor, molim vas da govor­ nika za moj hator saslušate. Skupštinari su se umirili i obećali da će govor­ nika salušati. Međutim mu je kot. pred­ stojnik oduzeo riječ i tako je svršena ova skupština. Iza podne istog dana delegati su kre­ i žanje nametnutih »predstavnikac-munuli put Čapljine, a usput Ju oko pet j slimaua kao i nastojanje, da svoje pr­ ljave ciljeve prikriju tobožnjom brigom sati održali za težačke interese. Razgolitio je svu SKUPŠTINU U RECICAMA mizernost »Mutež« stranke osvrćući na kojoj je bilo oko 200 težaka iz okol­ se na plakate, u kojima četvorica čapnih sela. Mufti efendija hn je go­ Uinskih zanešenjaka izvrću istinu na vorio o potrebi sloge i’ međusobnog ' jedan vrlo drzak način, pozvao narod, podupiranja, o lijepu življenju sa komšida pristupi našoj organizaciji. Bijedni jama bez razlike vjere, o dužnosti pre­ sastavljač ovih plakata, jedno brkesuma zajednici, potrebi nauke i t. d. Iza zo golobraće. koje se zove Huso Metoga im je Korkut prikazao svrhu i tiljević i koje uzvišenu dužnost narpdcilj organizacije, potrebu solidarnosti nog učitelja shvata na ovako naopak sa građanstvom, važnost glasanja pri način, bijaše ko na žeravici, dočim mu dolazććim izborima i t. d,’ Osobito ih je drug Hamid uoči skupštine — odmaje bodrio na rad i izdržljivost i upo­ glio u Sarajevo. Dobili su sVoje, a da zorio. da se za svoje potrebe slobodno' se nijesu ni usudili protusloviti. 1 tako obraćaju kotarskom predstojniku, jer je potpuno skrahirala njihova »hošgelje on dužan izaći u susret njihovim že­ dija«, u kojoj »braći muslimanima« ve­ ljama i potrebama. le. da Vkao dobri državljani nemaju Seljaci su s osobitim interesovanjem mjesta u »J. M. 0.«, jer je dosadanji saslušali razlaganje .naših delegata i njen rad ispunjen stvaranjem — vjer­ izjavili, da su listom uz organizaciju, skog neraspoloženja prama ostalim dite da će svojim drugovima saopćiti ove jelovima našeg naroda i n e p o v j e*ilpute i u svemu podupirati vodstvo renjem prama našoj državi*. organizacije. Inteligentni imam i mualBijedni Metiliević samo je stupao i tre­ litn H. A. Zubćević toplim se je govo­ sao se kao-jasika. a njegovo upozorerom zahvalio delegatima na pažnji, .is­ nje Korkutu, da ne vrijeđa I ne izaziva pričavši se što radi posla nije bilo mo­ popratio je ovaj jednim lahkim smiješguće sastaviti veći zbor i pozvavši pri­ kom. I »pametni« jt upravitelj dobio po­ sutne na upis dobrovoljnih priloga u trebni obrisač. On je naime na početku znak slaganja i odobravanja rada or­ skupštine »zabranio« vrijeđanje — diganizacije. Korkut je izjavio da je bo­ I nastije i kralja Petra, pa ga je Korkut lje, ako se mjesto dobrovoljnih priloga poučio redu i govoreći o prvoj tačci prijavi koji pretplatnik za »Pravdu«. I ! našeg programa, prema kojoj naša or­ tako je završena ova skupština u naj­ ganizacija stoji na stanovištu ustavne boljem raspoloženju. i monarhije pod dinastijom nar. dinastije Nakon malog odmora delegati su se ! Karađorđevića — prosvjedovao proti oprostili sa stolačkom pratnjom pre­ ovako smiješnoj »zabrani« g. upravite­ šavši u eapljinske fijakere, koji su pred lja. Skupštinarj su ovaj prosvjed popra­ njih izašli pod vodstvom Ahmed ef. tili burnim povicima »Živio Kralj Pe­ Fazlagića, u Čijem su domu bili tu noć tar«. a upravitelj je oborio nos i samo ugošćeni. Sutradan, u srijedu 7. fjula mijenjao farbu. Tako je to. kad manipu­ održana je lant dobije upravnu službu! — Kad je skupština U Čapljini, Korkut dovršio svoj govor, burno je koja je bila vrlo brojno posjećena. Mo­ pozdravljen, a onda se je prešlo na iz­ že se reći da su bili prisutni svi odrasli bor mjesnog odbora, koji se je kasnije muslimani, a bijaše i velik broj pravo­ konstituisao kako slijedi: Predsjed­ slavnih i katolika. Skupštinu je otvorio nik': Ahmed ef. Fazlagić; tajnik: Ahmed ff. Fazlagić predloživši za pred­ i Avdo Koso; blagajnik: Hamid Hosjedatelja Muharoedbega Kapetanovića, [ džić, a članovi bez funkcije: Mujo Bea zatim ле uzeo riječ g. M a g 1 a i 1 i ć, gić, Muhamed Šišić, Memišaga Fazlagić da snažnim govorom rastumači šta i Osman Kajić. Time je skupština zavr­ znači sloboda i demokracija, bratstvo šena. • i narodno ujedinjenje. Finom je ironiIza podne su delegati krenuli u Ljunijom objasnio da riječ: »Mi smo vas oslobodili« znači: »Mi smo vam — do­ ' buški. nijeli slobodu*, pa prema tomu nema mjesta tlačenju i obespravljivanju nikog, a kamo lj nas muslimana, koji smo ovu grudu 400 godina branili od tuđinačke najezde i očuvali ioj naičišći narodni karakter. Bratstvo nigdje ne znači otimanje, pa ne može to ni kod nas značiti, a jednakost nije u tom. da jedni uživaju sve, a drugi ništa. Za­ tim je govorio o potrebi sloge i uzajam­ nosti, bratstva i solidarnosti naglasivši da naša organizacija nije separatistič­ ka. već da teži za jedinstvom i prirod­ nim zbližavanjem. Iza njega je uzeo riječ urednik Kor­ kut, koji je opširno prikazao cilj i svr­ hu naše organizacije, te dosadanji rad vodstva i neprilike, na koje je udario u svom radu. Prikazujući našu borbu sa »demokratskim« nametnicima i nji­ hovim predstavnicima u vladi i nar. prćdstavništvu, oštro je kritikovao dr- F E LJ T O N. A. Hifzi Bjelevac: Rene Logotetides. ' (65) £X1. Kod prvog susreta s Nesimom sjetio se je lhsan jos jednom onog svog pisma što ga je pisao njojzi prije uhapšenja Rene. Još jednom je kao vi­ zija onaj prizor iznijela njegova mašta pred oči mu, da ga podsjeti na prošlost. Kada je čuo za Renin bijeg odlanulo mu је' i činilo mu se, kao da je ne­ stalo i onog što je ostalo u njegovoj duši, ćutio se sada potpuno oslobođenim. No za ovim rađala se je jedna želja, da pode u Grčku i da je vidi. Zar ga ne bi tamo usvatili? Zar mu ona ne bi vra­ tila milo za drago? Pa zar ne bi postao mrtav za mladotursku politiku? Njegov bi rad u narodu bio onemogućen — on bi bio proglašen izdajicom u domovini, a u Grčkoj — neprijateljem, Na djugoj strani utjecala je sultanija na njega jače nego što je i' mislio, pa je on konačno napus­ tio sve planove, kako bi se ispričao Reni. Jedno veliko srce, jedna velika duša sa ljubavi, koje ka­ sno rasplamsaju i brzo osjećaju zahvatila ga Nesime svega, pa se je osjećao zadovoljnim, sretnim. U njezinoj velikoj ljubavi zaboravljao je prošlost. I Nesime se bijaše posve promijenila. Nije više dvorom prolazila kao začarana sa vječitom zago­ netkom na sjetnom licu. To su mnogi opazili. 1 sam - Bpoj 183 Bio »PRAVDA- — »ИРАВДА* Strana 2 Стран» : i i ' i pada našoj organizaciji tako, da će kod budućih izbora svi muslimanski glasovi past za našu organizaciju. Iznosimo ovo kao lijepi primjer dru­ gim našim mjestima i gradovima, neka se ugledaju u naše 'vrijedne Odžačane. Bilješke. | I [ I । I Kot. odbor naše org. u Ljubi nju kon­ stituisao se je kako slijedi: Pred­ sjednik: Husein ef. Serdarević, potpredsjednik : Omer Hulusi ef. Durić; tajnik : Salih Zeki ef. Bakšić; blagajnik: Mustafa Z. Serdarević, a odbornici bez funkcije: Suljaga Šarić. Dervišaga Bakšić, Mustafa Softić-Serdare.vić, Omer Zećo, Adem Sadžak, Velija Žuštra. Mahmud Rudan. Mustafa Serak, Adem Krehić. Meho Burek i Mu­ stafa Salman. 1 --------/' Rad mjesnog odbora u Odžaku. Naše tajništvo je primilo 29. o. mj. izvješće našeg mjesnog odbora u Odžaku, ko­ tar Derventa. Iz izvješća se vidi, da se u našu‘organizaciju upisao na temelju našega Statuta vrlo mnogo aktivnih članova, te se napominje, da u Odžaku nema ni jednog muslimana, koji ne pri- i sultan primijetio je tu promjenu, pa je jednom re­ kao Nesimi: »Promijenila si se! "Nesime, šta će to značiti?« Ona je mislila da je uhvatila zgodnu priliku, pa odgovori sultanu: — Mili rođače, i ti to opažaš? Ja imam to za­ hvaliti tvojoj milosti« . . . Sultanija Nesime jedina od njegove rodbine tikala je sultana Abdul-Hamida. Sultan se osmjehne i pomiluje je po licu Jesi li se predomislila? Izet me još uvijek moli za tvoju ruku.« Nesime ga pogleda i reče laskavo: »Mili rođače. Ja se nadam da ,ti Nesimu nećeš u cviliti.« — Kako to? Zar ti se Izet ne svjđa. A on mi kaže da te voli.« i »Nemoj rođače... Pusti me ovako! Ja sam zadovoljna jer već volim drugoga« . . . — Drugoga!.. A koga? „Ne ćeš me pitati, ako hoćeš da budem sretna. ali nećeš tražiti niti da pođem za lzetbey-a.« Sultan se osmjehne I pođe naprijed ne rekavši ništa. On joj nije smijo dati odgovor, jer Odbiti opet Izeta značilo bi također mnogo. Poslije je Izet promijenio svoje držanje prema Nesimi, jer mu je sultan preporučio, da njegovu ro­ đaku može dobiti samo, ako i njezino srce dobije. A taj novi odnos — držanje lzetbeyovo bilo je i komično, jer je u njemu svega više bilo nego iskrenosti i ljubavi. Tako je prošlo ljeto. U igri dvora, u igri mla- | | ! i I I i ) ' , »Progres« o spremama za Regentov doček. Beogradski »Progres« u broju od 27. o. mj. donosi: »U Bosni se vrše velike pripreme za regentov rfoček. Troše se ogromne sume novaca, koje bi se mogle mnogo korisnije upotrije­ biti. Odbor sarajevske opštine odobrio je zajam od 2’A miliona kruna za uljep­ ša vanje Sarajeva.. Gprnfi sprat zgrade zemaljske vlade preurediće se za stan regentu, i na to će se izdati nekoliko stotina hiljada kruna. Građani mostarski odabrali 'su odbor koji će otići u Beč da kupi namjesniku na poklon sablju za 100.000 kruna. Vidi se da su se mno­ gi već zaželjeli bečkih sabalja. Mnogi­ ma je bilo ugodno zveckanje tih saba­ lja. pa bi sada htjeli da ga još jednom čuju, da ih želja mine. U odboru za do­ ček nalazi se nekoliko ličnosti koje su bile i u odboru za doček Ferdinanda. Dok bosanski n^rod gladuje, dok ne­ ma odijela i stana, nema škola gdje će vaspitavati svoju, djecu, dotle njegovi vlasnici troše ogromne sume na nepo­ trebne i smiješne parade, kao što su i prije radili. Oni n$ mogu pojmiti da na­ rodu nije do paride . do veselja.. On nema dovoljno sredstava da zadovolji svoje najprimitivnije potrebe, a kamo li da izdaje toliki novac na lude prohtje­ ve svojih nametnutih predstavnika«. Džamonjina »ispravnost«. »Nar. Po­ litika« javlja, da je imunitetni odbor ovih dana raspravljao o dva slučaja iz­ ručenja narodnih poslanika Dža'monje i Minića. Džamonju traži sud u, Mosta­ ru radi pretjerivanja cijena pšenici. Odbor je većinom glasova za­ ključio, da se Džamonja nema izručiti, jer -tla se to dogodilo za — vrijeme Austrije. U tom grmu leži gec. Džamonja zna da ga njegovi drugovi ne će izručiti i stoga se konstruši po »Glasu Naroda«. Međutim bi bolje učinio da tuži »obične lašce i hajdučke napadače tuđeg pošte­ nja«. Na taj bi način irpao priliku da se opere, jer evo šta je jednom članu na­ še redakcije kazao dobrovoljac B. S.. iz Ljubuškog baš' povodom izvoda g. Džamonje u »Gl. Naroda«: »Ja.sam bio n Vinkovcima kod jedne francuske mi­ sije i znam da su na vinkovačku stanicu stalno dolazili vagoni robe g. Džamo­ nje. Kad 6i šef stanice zabranio daljnji provoz. Džamonja bi s dbzvolama mi­ nistarstva — kad ih niko nije mogao dobiti, osim njega i njemu sličnih — ipak provoz osigurao.. Više se je nala­ zio na trgovačko-švercerskom putova­ nju nego li u parlamentu«. Muslimani Sjetite se „ Gajreta doturske politike trzala su se dva srca, da konačno postanu žrtvom politike i dvora. Na jesen ostala je Nesime na Terapijama u je­ dnoj privatnoj vili, gdje je bila zadnje dane ljeta i gdje je u slobodi bez dvorski!) etikecija mogla se češće sastati i sa Ihsanom Sururzade. No ai jedna posjeta Ihsanova nije prošla, a da za nju nije doz­ nao Izet i da se nije naljutio. Kada je jednom oba­ vijestio sultana o tome Abdul-Hamid se osmjehnuo i rekao: »Izet, nisi me poslušao. .. Akp hoćeš, da Nešime postane ikada tvojom ne smiješ je uhoditi To nije dostojno/ lzetbey se začudio Ovoj primjedbi i rekao: — Ali Veličanstvo, sultanija je zaljubljena u lhsanbeya, onoga mladoturskog prvaka, — ili je i ona upletena u taj pokret... « Sultan se zamisli- na časak, pa onda reče: — Ja se ne bojim Nesime, jer ona neće nikad mene izdati... »AH hoće državu. . . primijeti Izet. — A kome?« upita sultan »Akifbey-u i drugovima. . . « — I oni su Osmanlije i dobri patrioti. . . ' 1zet se začudi ovom odgovoru, pa rie reče ni­ šta. Znao je otprije, da je sultan često razmišljao o Mladoturcima i nekad I nekad prilagođivao se njihovim idejama govoreći sam sebi: Ljudi buduć­ nosti! . . . Moram i ja popustiti. .. Tako je Nesime i čitavu zimu provela mi(no, daleko od svijeta predavši se poipuno osjećajima i ljubavi. ’ (Nastavite se). �• ПРАВДА" — »PRAVDA, број 183 — Broj Kraljevina Sirija. Sirija se je etablirala kao samostalna kraljevina, a njezina je vlada zaključila, I da izda jednu diplomatsku knjigu, u ko­ 1 joj bi se prikazala* aktivna djelatnost i Arapa u svjetskome ratu sve do pro­ I klamacije same kraljevine. Vlada je tu ј knjigu predala već svim evropskim ve­ . levlastima i počela.je da izrađuje i je­ ; dan nacrt ustava. Ma da još nije došlo i do ustavne vlade kralj je odredio, da se svaki opseg od 25.000 četv. kilome­ tara imade smatrati provincijom ako na njemu živi 500.000 duša. Ovakove pro­ vincije imadu da pošalju slobodnim iz­ borom izabrani zastupnike u parlamemat. Privremeni kongres sirijski te je u- I stanove i prihvitio. Važnije je pitanje I državnih financija. Pošto francuska vla­ da više ne plaća Fejsalu subvencije, te !i pošto su prinosi na carinama i porezi-' ma minimalni prema potrebama moder' ne države to je kongres počeo razmiš­ i ljati o raspisu novih poreza. U izvanjoi politici nova se kraljevina opire tome, I da je Palestina zaključkom u San Remu 1 potpala pod britanski protektorat te pro­ tiv toga.,da Palestina postane narodna židovska država. Arapi iz Sirije i iz ! Palestine odaslali su u tu svrhu evrop­ skim velevlastima posebne delegacije. Arap) se nalaze u velikoj protimbi koli sa Francuzima usljed uskraćene sub­ vencije toli protiv Engleza uslijed nji­ hovih teritorijalnih aspiracija. To je dovelo do p'reioma, sve ako još nije potvr­ đena, da su se АгарГ pod ermiom Fejsalom složili, sa nacionalističkim četama, koje vodi Kemal paša. Ta vijest nije ni­ kako potvrđena; a ne može se u nju ni vjerovati, jer baš su Arapi u Siriji ot­ pali za »vrijeme rata od otomanske vla­ sti poradi svog nacionalizma. Arapi od' turskih nacionalista nemaju što da oče­ kuju osim jednu sitnu malenu autono­ miju a ne slobodnu državu. Za to će razlozi što Fejsal ne će da dalje operi­ ra sa Francuzima biti kud i kamo druk­ čiji. a ne razlozi koji govore, da su se Arapi pridružili panislamskom pokretu. Čini se. da emir'Fejsal hoće da prinudi Francuze, .da mu dalje podadu subven­ ciju novčanu, kako bi mogao da uredi novu svoju državu. Francuske .vijesti vele, da su čete emira Fejsala krive, da će francuski vojni odjeli morati zaposjesti evropski dio Damaska. Ove čete napale su francusku vojsku generala Gouranda, koji od početka nakon što se je emir Fejsal bio izvinuo nije htio okupirati glavni grad Sirije, nego je sa­ mo saopćo, da će obustaviti svoje napredo.vanje ako bj mu druga strana pru­ žila dovoljne garancije, za sigurnost nje-' govih trupa. Međutim kako javlja »Temps« u isto vrijeme napao,je jedan odio od 400 šerifskih konjanika francuske predstraže, koje su se morale povući. U isto vrijeme pripremao se i je­ dan napadaj na čete duž ceste DamaskBejrut. Pošto je osim tog bdo javlje­ no, da se od sjevera približuju turske ćete, u pravcu na Hateb, morao je francuski zapovjednik poduzeti sve potreb­ ite mjere, kako bi spriječio, da nebi njegove čete došle u nezgodnu poziciju, te bile napadnute od Arapa sa juga, a od Turaka sa sjevera. Iz tog razloga dne 23. jula francuske su čete napale neprijatelja, te ga bacile natrag, kojom su prilikom zarobile 50 ljudi, 2 oficira i 1 top.. Glavni dio četa emira Fejsala za­ uzeo je pozicije nedaleko Damaska, te je htio tamo da jirkosi francuskoj .voj­ sci. NO francuske su čete poslije krat­ kog boja potpunoma pobijedile neprija­ telja, oduzele fiiu 9 topova. 25 strojnih pušaka i velik ratni materijal. Za vrije­ me boja, pao je i ratni ministar emira Fejsala Jusuf Azm. Nakon što je sada ; slomljen otpor četa emira Fejsala. tre­ i ba se- pobrinuti, da Sirija bude upravlja­ na na jedan način, koji se slaže sa inte­ resima arapskog stanovništva. Treba I napomenuti, da je u tom pogledu upra­ va emira Fejsala bila veoma rđava. te da nije vodila računa 0 pravima pučan­ stva, koje je imalo da podnosi terete velikih poreza. ___ (»Obzor«)’ Regent u posjeti kod Njeg. Veličan­ stva. Prestolonasljednik regent Alek­ sandar otputovao je u Topolu i Aranđelovac.. da posjeti svoga oca kralja Petra. • Deputacija iz Vojvodine. U Beograd doputovala je deputacija uglednih vlas­ nika velikih posjeda iz Vojvodine. De­ putacija bila je kod, ministra za agrar­ nu reformu dra Krizmana i umolila ga. da se daju pod zakup najprije zemljišta državna, crkvena i općinska, zatim gro­ fovska imanja, a tek poslije tog zem­ ljišta onih, koH svoju zemlju sami ob­ raduju. 1 VANJSKI POLOŽAJ. Borbe u Trakiji. Carigradski dopis­ nik lista »Dayli Express« javlja: U oko­ lici Drinopolja nastavlja se borba. Ot­ por Turaka u istočnoj Trakiji bio je br­ zo slomljen. Grci kane opkoliti Djefars. koji leži između Drinopolja i Kirklise. Grčko topništvo razbilo je turske utvr­ de na Marici. Politički pregled Politika« javlja, da su demokrati izni­ jeli u pregovorima i pitanje predsjed­ nika parlamenta. Parlamentarna zajed­ nica stoji na tom stanovištu, da se to pitanje ima riješiti u parlamentu' glasa­ njem. Ona ne tmže dopustiti provizo­ rij, da u parlamentu predsjeda jedan mačku vojsku, koja je pripravna da se s njima združi. Ruško-Hnski pregovori. Prema brzo­ javci iz Helsinforsa. finski je ministar izvanjskh posova primio vijest, da su ruski mirovni delegati za rusko-tinske pregovore otputovali iz Moskve u Jurjevo, gdje će se pregovori nastaviti. S rusko-poljskog bojišta javlja polj­ ski generalštabni izvještaj, da su Rusi probili poljski položaj na Narevu. Pinsk je napušten. Austrija proti Madžarskoj. »Edeuburger Tagblatt« javlja« da se protiv Ma­ đarske sprema jedan vojni komunistič­ ki napad. Kod Bečkog Novog Mjesta radi komunistički vojni štab na organi­ zaciji četa za upad u Mađarsku. Izvršni odbori ovog štaba rade još u Beču, Lisingenu i Badenu. Rddnički bojkot piotiv Mađarske smatrale kao predigra ovim događajima. S ovim dovode u vezu velike transporte oružja i muni­ cije koji su posljednjih' dana raziMjetj iz Beča i okoline. Građanski rat u Irskoj. Zadnje vijesti iz Belfasta glase prilično pomirljivo. Tamo su komandirane nove čete. U bo­ jevima, koji su bili u. srijedu palo je oko 20 ljudi, ali se drži,- da Su nekoliko mrtvaca kradomice odstranili. Ranjenih je bilo preko stotinu. Državni tajnik za Irsku izjavljuje, da će poduzeti sve što­ god bude bilo moguće, da se dovrše bo­ jevi. Čete nijesu zato, da krste narod, nego dazspriječe građanski rat. Ćete Kemal paše uskraćuju posluh. Kako javlja dopisnik »Tempsa« iz Lon­ dona čete Mustafa Kemal paše ne će više da slušaju njegove zapovijedi. Po nekojim vijestima Mustaia Kemal paša naredio je svojim četama, da navale na Armence, ali pošto šu njegove čete pot­ punoma desorganizirane ima malo vje­ rojatnosti, da će mu to uspjeti, pobijedi- ; Kako Francuzi otpremaju čete u Polj­ ti Armence. Doznaje se. da su u nekosku. »Frankfurter ^eitung« javlja iz za­ jim »krajevima Male Azije već obrazoposjednutog područja, da Francuzi već vane protuvlade. 10 dana spremaju ekspediciju u Poljsku pod izlikom, da će zamijeniti Cehe u Raskol medu turskim nacionalistima? »Temps« javlja iz Carigrada, da je me­ Gornjoj Šleskoj. Francuzi nastojaće đa ishode prevoz četa diplomatskim pu-» đu turskim nacionalistima pukao raz­ tem. ako bi im se činilo, da to odgova­ dor. Zapovijed za pohod u Armeniju otra političkom položaju. • klonila je momčad uskrativši posluš­ nost. Preko 2000 pobunjenika domoglo Bojevi u Kini. »Times« prima vijest se utvrđenoga mjesta Karuma. iz Pekinga, da se tamo čuje pucnjava Francuzi su ušli u Damask 25. o. mj., 1 gdje je sastavljena nova vlada. pa vršena je pod rukovođenjem talijan­ skih oficira. Upadača ima oko hiljadu. Dalje je utvrđeno, da su talijanski ae­ roplani. koji su se vidjeli nad našom UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. granicom i nad Cetinjem, pošli iz mje­ Vlada će biti sastavljena ovih dana. sta Koplika. na sjevernoj obali Skadar­ Posljednji izvještaj o pregovorima pred­ skog jezera na teritorij Albanije. Naše stavnika pojedinh stranačkih grupa koje snage pristižu. Neprijatelj popušta i ko­ imadu ući u buduću vladu, označuju se leba se. Po dosad pribranim glasovima u stanovitim političkim krugovima po­ upadači su počinili mnoga zvjerstva i voljni!^ tako da bi do obrazovanja vla­ pljačke. Borbe se još vode. Upadači ude došlo još danas. potrebljavaju topove i mitraljeze. Jedan talijanski aeroplan pojavio se na bojiš­ Zadaća nove vlade. U političkim se tu u četvrtak pred podne i odmah iškrugovima tvrdi, da bi nova vlada od­ čezao. mah poslije votiranja izbornog zakona imala da označi i dan izbora, koji bi se Trupama albanske vlade u Tirani ko­ raspisali u prvoj polovici mjeseca no­ je su izvršile upad na našu teritoriju, vembra. komanduje Hasanbeg Bušati, koji je od bairaktara iz Kastrati i okolnih pleme­ Sporazum ometa — agrar. U četvr­ na tražio besu, da ga ne će napasti dok tak u 10‘/. časova sastali'su se u pred­ on vrši operacije protiv nas. Nije dobio sjedništvu ministarskog savjeta Vesnić besu. Naprotiv bajraktari su izjavili da i Ninčić s jedne, a Drašković i Pribiće­ не odobravaju napad na Jugoslaviju. I vić s druge strane. Ponovno su prešlt visoki dostojanstvenici tiranske vl^de svit .pitanja ko.-a su u vezi s krizom i u Skadru i okolini otvoreno priznaju obrazovanjem nove vlade. Konstatovagrešku, koju je učinila albanska vlada no je da još nije postignut sporazum ovim neizazvanim i nepromišljenim na­ u svima tačkama. a da naročite teško­ padom naše teritorije. Prema dosadaš­ će zadaje pitanje agrarne reioime. njim rezultatima istrage o upadu trupa Tko je krivac. »Samouprava« donosi I albanske vlade na našu teritoriju komintervju St. Protića u kojem se veli, da ■ promitovani su osim Hasana Bušati još Pribićević nije bio ni lojalan ni pošten, | •i mnogi visoki činovnici vlade, "kao Đešto kod posljednje parlamentarne sjed­ mal efendija, kadija u Skadru. Seredi. nice nije obavijestio vladu 0 svom ko­ podprefekt Skadra i Man Hot. podpreraku premda je to u ministarskom vije­ fekt Velike Malesije. U izgledu je da se ću obećao, da će učiniti prije sjednice. otkriju imena i drugih dostojanstveni­ Pribićević je imao o svom koraku ili ka albanske vlade. obavijestiti Davidovića ili istupiti iz vla­ Na 25. o. mj. trideset je Arnauta na- . de. Čitavoj je ovoj ministarskoj krizi palo sa tri strane karaulu Krstac, za- | kriv Pribićević i njegova politika. padno od Struge, ali su odbijeni. Gubi- | taka nije bilo. Kompromis u agrarnom pitanju. Na sastanku Stojana Protića i dra Kriz­ U smislu odluke mirovnog ugovora mana za riješenje agrarnog pitanja, — u četvrtak smo ispraznili Spilje i Su­ kako se u kompetentnim krugovima botu. tvrdi. — izgleda, da je Protić voljan Okršaji na madžarskoj granici. U čet­ da primi predlog Krizmanov za uvedevrtak su mađarski vojnici kod Bikeznje agrarnih administracija, te će tako da napali na našu vojničku patrolu, -a vjerojatno i Protić pristati na to, da se kod Hošuhetenja napali su žandarmeproduži zakupni rok od jedne na četiri risku patrolu. Poslije kratkog puškajgodine. Samo u pitanju begluka (član­ ranja Mađari su se povukli. Na našoj ka 6. i 7. agrarne reforme) nije još po­ strani nema gubitaka. stignuta saglasnost. te će se razgovori o tome nastaviti. Izbor predsjednika parlamenta. »Nar. Borbe na albansko] granici. S trupa­ ma albanske vlade u Tirani, koje su upale na našu teritoriju vodi Se upor­ na borba. Upadač je prodro do sela Buksani Ekica južno od Tuzija. Upadači ■imaju mitraljeze i topove. Po nesum­ njivim podacima pprema’ upadičkih tru- potpredsjednik. Ovo je pitanje tim važ-1 nije, što u vrhovni odbor za izbore ula­ zi predsjednik parlamenta i oba potpred­ sjednika. Страна 3. Azerbejdžan u boljševičkim rukama. »Times« doznaje iz Cđrigrada, da se Azerbejdžan nalazi posvema u rukama boljševika. topova i strojnih pušaka. Drži se da kitajske čete bježe pred četama iz Mukdena. Peking je opkoljen sa svih stra­ na. Pobjedonosni generali odbacuju sva­ ke pregovore. Naši dopisi Rusija dolazi na mirovnu konferenci- I. ju. Sovjetska vlada izjavila je Engles­ koj, da pristaje da učestvuje na kon- ! ferenciji mira u J-ondonu. Povodom oZvomik. ц julu. ♦ og odgovora Llyd George je izjavio Teror kancelista Rogića. čitajući u Millerandu želju, da s njime konferiše. »Pravdi« članak, koji prikazuje brutal­ Millerand je otputovao za Bulonju u no kžnajavanje trgovaca u Mostaru ra­ pratnji Focha« gdje će se sastati sa di otvaranja radnja na istočno-prav. Lloyd Georgeom. praznik »Vidovdan«, dade mi povoda, da prikažem. da je teror u Mostaru kud Francuska i Rusija. Kako saznaje i kamo zaostao za terorom, što ga je »Journal« iz Londona, francuska je vla­ da zadržala slobodne ruke, hoće li su­ provodio naš »sreski upravitelj« kanceiista Rogić, inače gorljivi komunista. djelovati na konferenciji sa sovjetskom Narodna priča veli: kad Ciganina zapavladom ili ne. ne 'carstvo, najprije objesi svoga'vla­ Rusija proti Češkoj. — Boljševički stitog oca. Tako isto kada je kanceli­ list u Helingforsu (»Komunist«) u 170. sta Rogić postao »sreski upravitelj«, broju donosi ovu izjavu Radeka o na­ odmah je počeo provadati takove zulu­ mjerama sovjetske vlade: Naši neprija­ me. kako tp može činiti samo jedan netelji osim plemićske Poljske jesu Litva vaspitan i neubrojiv čovjek. Ovaj se čo^ i Čehoslo va č k a. gdje vlada straš­ vjek. dug dva metra, sa mrtvačkom fi­ ni bijeli teror. Za kratko vrijeme daćegurom kao- kostur, toliko uobrazio, da 1110 Vilnu Litvi, te ćemo ujedno stvo­ od svakoga očekuje, da ga mora prvi riti litavsku sovjetsku republiku, kojoj pozdraviti, jer spram sobom ne vidi ni­ će stajati na čelu Kapsukas Mickiewicz. koga, jer nije šala jsreski upravitelj«. Sto se tiče Češke, to ćemo nakon os- I Na Vidovdn dao je po telalu proglasiti, lobođenja Poljske poći u,Prag, gdje nas da cijela čaršija' do pola dana mora poziva narod, o čemu imamo dostatne biti zatvorena, čemu se je svatko 1 po­ razloge pogledom na događaje u Kladkorio, znjaući što ga sve može stići od nu. Predsjednikom Češke postade Muna jednog Rogića. koji se sam naziva »steili dr. Šmeral. Masarik nije više popu­ skim upraviteljem. Vjerujući telalu po­ laran. jer se u očima čeških radnika slije pola dana netko u 3. a netko u 4 kompromitovao sa svojim reakcionarsata otvori dućane, ali na sveopće zastvom. Posve smo uvjereni, da će Се- i čudenje budu pozvani pred »poglavisi drage volje pristati na sovjetsko utog« gosp. Rogića koji ljude bez pita­ redenje države«. nja i obrane osuđuje globom po 200 K. Njemačka i Rusija. Po svom položaju J ne dozvoljavajući zakonitog roka, da Nijemci obraćaju svoje oči sa zapada | mogu uložiti utok (kada bi on taj zakon poznavao). Ne mislite, da je telal mož­ na istok, te se od onuda nadaju pomo­ ći. *Га njihova nada porasla je usljed - da pogrešno izvršio zapovijed gospo­ dina »velemožnog« kanceliste. pardon posljednih događaja ‘ između Poljske i I Rusije. Nijemci su uvijek simpatično I »sreskog upravitelja« Rogića. Telal je gledali na uspjeh boljševika, te je i sam : dobio od oblasti napisano na cedulju, Ludendorf priznao, da je boljševička , ali to nije ništa jjomoglo. te je dapače propaganda Ljenjina započeta pod pro- j i telala kaznio isto kao i druge, ma da se je branio sa napisanom ceduljom. .tektoratom njemačkog generalnog šta­ ba. Nijemci su se tom revolucijom slu­ Mi se ne čudimo Rogiću, za nasilja žili kao obranom protiv neprijatelja, na­ što ih čini, ali se čudimo okružnom na­ dajući se-pri tom, da će boljševički val čelniku g. Otudiću. što osoli pamet predsjedniku vlade g. Dru Srškićil, da moći zadržati pred svojim granicama. Prema priznanju Ludendorfa. Nijemci preda vlst ovom nevaspitanom čovje­ su se u tom malo prevarili u računu.. ku. jer ga gosp. Dr. Srškić sigurno nije poznavao, te sigurno on ne bi tu pogre­ Uza sve to nastoje, da izvuku što veća šku. bolje reći sramotu, počinio, dočtm korist usljed poraza Poljaka. Kad bi kako čujbmo i čitamo, u novinama od boljševici mogli prijeći preko cijcie Gradića se može očekivati svašta ј još Poljske, naišli bi na neoficijelnu nje­ �većih sramota i protuzakonitosti, jer iz­ i niku vlade, da mu se povjeri uprava gleda, u Grudića glavi se sastoji svo i ovakog važnog kotara, kao što je poštenje samo u istočno-pravoslavnim. i Zvornik. Makar to bilo i privremeno, ipak je jedan nečuven Skandal, zbog Np. koji smo suđeni bez prava na utok, mjesmo se smjeli žaliti na višu vlast, . kojega se krnji uglčd vlasti. Ako je mona okružno načelstvo, jer znamo, da je j гао biti zamijenjen musliman predstojRogić Grudićev čovjek, pa što Rogić ’ nik, zar se nije mogao telefonski po­ zvati je'dan predstojnik iz Tuzle, koja rekne, rekao je i njegov Grudić, a na ih je u zdravlju Grudićevu puna, a ako vladu nismo smjeli, jer smo se bojali osvete ovog nadriinteligencije Rogića. ■ *se to nije htjelo, ima kod nas'još jedaii drugi kancelist, vrijedan, inatljiv i če­ Sto on javi Grudiću, to je kao sveto; a stit,'a osim toga stariji, pa zašto nije kako Grudić javi vladi jest isto, a mi smo siromašni obrtnici, pak bi nam se I mogao on biti privr. upravitelj? Bezmalim moglo naškoditi. Pošto ova dvo­ , beli zato, što je l+atolik, a osim, toga jica »velemoža«, ne biraju sredstava, i ne miriše fanatičnim Grudiću. Rogić, kada se osvećuju, osobito muslimani­ | istočno-pravoslavni, Bože zakloni, da je ostao dulje, narod bi u сгпђ zavio. ma, morali smo pfetrpjeti ovu nečuve­ nu kaznu, ali ipak ne mogosmo odo­ Novi predstojnik g. Milišić za sada ljeti, da se ovaj Skandal ne čuje i ne izgleda pristupačan, ako ne .nasjedne ostane kao lokalni događaj. Ovaj neudošaptaču Rogiću, te ga on ne skrene brojivi kancelist Rogić prije nego će sa pravog puta, ali se nadamo, da će postati »upravitelj kotara« lumpario je brzo proučiti karakter ovog neubrojisa jednim Ciganinom sviračem u bludivog čovjeka. Molimo naše vodstvo, da lištu do zore. Račun je platio Ciganin, pokuša uvjeriti mjerodavne faktore, da pa kada se je sutra dan otrijeznio, za­ se ne može dalja trpjeti vječito beza­ traži od druga Rogića, da mu plati ma­ konje abnormalnih budi, te neka mjekar pfila troška, ali Rogić pograbi Ciga­ lodavni faktori utuve u glavu Grudiću nina i obori ga na zemlju. Tukući ga i jnegovim konfidentima, da se ovakim oblije Ciganina krv, našto se sakupila " sistemom progona i nasilja ne može vla­ silna svjetina, jer je bio pazarni dan. dati. Mi muslimani ne ćemo pod tero­ Iz toga uvuče ga u zgradu policije i rom i nasiljem slvaiti Vidovdana, kao nastavi opet tući. Ovaj skandalozni pri­ ni drug:ii tuđili svetaca, a ne tražimo. zor je prouzrokovao zgražanje i opće : da tko naše slavi. Neka svatko slavi negodovanje. Napokon se iz mase usu­ svoje, a mi poštujemo svačije. Tražidi ovdašnji ugledni građanin i općinski mb, da se Rogić pozove na odgovorvijećnik gosp. Avram Levi. koji uniđe ‘ nosi za svoja protuzakonita djela i eku zgradu policije i prosvjedova proti semplarno kazni, pa ma bio ne znam ovog mrcvarenja upozorivši, ako je što I čiji ljubimac, jer ako ga bude narod kakriv, da proti njega ureduje po propi­ i žnjavao, biće mu malo tješnje, a vara sima zakona i naredaba, a taki postu­ i se svatko, ako misli, da ćemo mi popali, da Mjernu ne prisotji. Ovo je pro­ i činiti pogrešku kao za vrijeme Austriizvelo u gradu opće negodovanje; ali ■ je i početi seliti u Aziju. Mi smo patpuŠta mislite, šta se tada tek dogodilo?! 1 no svjesu'. suda ovi postupci smjera­ Pijan Rogić se ispravi sa svojom mrt­ ju, ali nema sila, koja će nas natje­ vačkom figurom, te se izdere na Levirati, da se odrečemo svoje vjere, pa ja: »Marš napolje, inače ću vas zatvoda slavimo tuđe svetkovine. Ako će eriti!« Zastiđeni gosp. Levi, viđavši, da se jedan dan slaviti kao državni blag­ pijana glava ne tiosi bajraka i da mu dan. taj ne smije nositi ime Sv. Vida, se zbilja rtiože i dogoditi ta neugodnost, za ,<oji je propisana i posebna molitva udalji se, ali za pobješnjelog kancelista i crkveni obred, ako se traži i od nas to nije bilo dosta, nego kako čujemo muslimana, đa slavimo taj dan. denuncira Levija i optuži radi smetaU budućem pismu osvmućemo se na nja oblasti u službi. Šta se kasnije do­ oporezovanje i na način pobiranja pogodilo i kako se je taj Skandal svršio, reza. Mučenik. zna najbolje pričati gosp. Avram Levi. Ovaj skandal kanceliste bio je dobro poznat gosp. Grudiću, pa ga ipak nije smetalo, da predloži Rogića predsjed- Šaljite odmah pretplatu Centralna drogerija Braća Šal\inagić WilhElm F. Tiefenbach i drug Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i taćna. — Cijene najumjerenije. ♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦ PAPIRNiCA HAMDIJE KOPČIĆA li I preporučnje tvoje bogato stovarište <i svib vrsta papira, - kancelarijskog i školskog pribora. — Naručbe se - • obavljaju brzo i točno. <» X Cijene umjerene. < Ф Sarajevo, štrosmajerova ul. Tel. 619 ' X U Bpoj 181 Br« .ПРАВДА* — „PRAVDA* -трана 4. Sirana Osijek I. uvoz i izvoz kentički tehničkih proizvoda Preporučuje pa veliko: Benzin nadomjestak, acetona, na­ domjestak gor. žeste, uljene i su­ he boje, parafina, lanenog firnisa sikativa, brunolina, lakova, škrob u sanducima, amoniak sode, jetkog natrona 100%, i 128’/<>. dr­ vnog katrana, octene kiseline, 80%, drvni ugalj, kolofoniuma. razni toaletni sapuni, olovni še­ ćer [Bieizucker] kem čisti, te svu drugu u tu struku zasijecajuću robu. Cijenik šaljemo franko. 1 Domaće vijesti i ■ 1 I Iz »Merhanieta«. Opazilo se je da u zadnje doba mnoge osobe, koje dobiva­ ju ođ »Merhameta. potporu, po čaršiji prose i kazuju da samo dobivaju od ovog društva po 10—15 kruna mjeseč­ ne potpore, što ne odgovara istini. Dru­ štvo »Merhamet« Izdaje 820 potpora redovnih mjesečno, osim izvanrednih. Najmanja je pbtpora mjesečna 40 K, a najviša 200 kruna. Društvo »Merhamet« daje samo onim siromasima potpore, za koje je drutšvo-točne podatke dobilo, i po samom se društvenom odboru, na licu mjesta ustanovilo da su za rad nesposonbe, i da su bez sredstava. Novi fakultet u Zagrebu. Po jednoj najnovijoj uredbi otvoriće se na zagre­ bačkome upiverzltetu fakultet za trgo­ vinu i obrt. Redovni slušaoci mogu bi­ ti samo gimnazijski maturanti i apsol­ virani đaci trgovačke akademije. Pre­ davanje će trajati šest semestara. Lovačke karte. Jvljaju iz Beograda: Po naređenju ministarstva šuma i ru­ da ne će više izdavati lovačke karte policijske vlasti, već savez lovačkih udruženja i šumske uprave. U isto vrijeme propisane su i nove cijene lovač­ kim kartama. Za lov u cijeloj kraljevini plaćaće se 50 dinara godišnje, za lov u okrugu 30 dinara, a u srezu 20 dinara. Udruženje Jugoslavenskih Inženjera i Arhitekta priređuje lia dan 2. augusta o. g. u 'I, 9 ria večer u svom domu oprosno sijelo u počast nekolicine za Udruženje zaslužnih; članova, koji radj imenovanja drugim nadleštvima ostavljaju naš grad. Prije sijela biće u 7 sati vanredna skupština radi izbora novih funkcionara- da su ih sigurno ubili pljačkaši i njiho­ ve komšije. Nakon pola sata pozvao lile po podvorniku kotarski predstojnik gosp. D. Stevanović i u prisustvu Filipa "MihoIjevića, koji me i prijavio, počeo me is­ pitivati kako ja smijem g-.voriti. da su muslimane u Fatnici pobili Srbi. Ja sam to pobijao i htio sam navesti i svjedo­ ke, ali me predstojnik ne htjede saslu­ šati nego me zatvori , nakon 24 sata pozvat me preda se komesar i osudi me na đva dana zatvora bez sasluša­ nja mene i mojih svjedoka. Moj je zat­ vor uslijedio sigurno zato, da se dadne važnost F. Miholjeviću, koji je pobjedo­ nosno uzviknuo, kada je izlazio iz ko­ tara; neka znadu siolačke halijeko sam ja! Mene se ne tiče što g. predstojnik vjeruje F. Miholjeviću i što mu poka­ zuje službene depeše, ali držim, da bi gospoda, koja nam pričaju o bratstva i ravnopravnosti, trebala da poduče i ove ljude i da im izbiju iz glave uvje­ renje, da smo mi muslimani roblje za prodaju. Ovo iznosim pred javnost, kao jedan dokaz više kako se Jednom »bratu« vjeruje đa se drugom sudi, a ja ću naći način, — ako bude pravde — da pri­ bavim sebi zadovoljštinu. Stolac,'' 16. jula 1920. ./ Jilsuf NikMć. ) * PRIPOSLANO. Jesmo 11 ravnopravni? Na 5r jula došao sam pred ovdašnju ! kafanu »Balkan« gdje je došao i Filip i Miholjević iz ovdašnjeg kot. ureda, te nastavio pričati đa su muslimane u Patliiti ubila dva muslimana i jedaii pravo­ slavni, a to da mu je kazao ovdašnji predstojnik. Na to sam Miholjeviću od­ govorio, da u tu vijest ne vjerujem i ) * PR1POSLANO. Gospodin, Jozo Miljak poriče moje navode iznešene u »Pravdi« br. 74. gle­ de izazivanja i vrijeđanja s njegove strane, te se poziva na seljane musli­ mane, da sam ga zlobno obijeđio. Pošto je u 76. broju »Pravde« ured­ ništvo uvažilo njegovo poricanje i da­ lo mu zadovoljštinu, primoran sam ja­ vno, da mu rečem, da su moji navodi sasvim istiniti i da ću mu sve na sudp dokazati sa vjerodostojnim svjedocima. Njegovo pozivanje na neke muslima­ ne ne će biti od velike važnosti, kad se uvaži da su oni protiv mene zlo ras­ položeni i da će iz mržnje i neistinu protiv mene govoriti i svjedočiti. Sarajevo, dne 29. jula 1920. Mehmeđ Kulašin. I •) Za pisanje i sadržaj članaka pod I- ovom rubrikom uredništvo ne odgo­ vara. Uredništvo. •) Za stvari pod ovom rubrikom ur’ednišivo ne preuzima ni u kojem slu­ čaju odgovornosti. • ' ' : : I I — Ko žali da mu ponovno Šaljemo list neka od * mah poSalje dug i novu pretplatu. STAN sa koštom može oobiti učenik ili uče­ nica muslimanske vjere u jednoj mu­ slimanskoj činovničkoj familiji. Stan se nalazi blizu gradskog centra i vrlo je moderan. — Roditelji ili staratelji i neka se za informacije obrate admi­ nistraciji našeg lista. Muslimani i musli­ manke grada Saraje­ va, sjetite se vašega „Merhameta". OGLASli U .PRAVDI *! imaju najbolji uspjeh, je jedini muslimanski šoj državi. »Pravdu« muslimani. U vlastitom „Pravda” list u na­ čitaju svi interesu je svakom trgovcu da ogiašuje u ,,P r a v d i“ Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dion. društvo u Sarajevu. Podružnica u Tuzli. Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,000.000. Pupilarno siguran zavod. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje — Ulošci preko K 11,OOđ.OOO. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. -* Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. т Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavila sve bankovne poslove neibrie i najpovoljnije. /ii Odgovorni uraMk: F. SniniM, ИМЛ: LWraM ОЛ<и 4M <D Rinmrth D. K №. KaM. Umi— � https://kolekcije.nub.ba/files/original/96e0212bc7ac55572d9ccaaf748eb2db.pdf f513a85d773566b7552b9830a32bf21d PDF Text Text Poštarina u »»tovom plaćena. POJEDINI BROJ Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. 308 Broj 79 (184) Grudićevi kurbani. Žalosni događaji, kojima je obi« lovala Hercegovina i istočni kraje« vi srednje Bosne, prenose se i u pi« tomu Posavinu. Zašto? Odgovor je na dlanu: Jer je tuzlanski okrug u rukama jednog skroz naskroz ne« sposobnog upravnika, koji niti ima smisla za upravu, niti osjećaja za objektivnost i pravednost. Mi smo silesijom primjera dokazali, da ok« ružnik Grudić nema ni talenta ni formalne kvalifikacije (nije vidio ni sedmog razreda srednje škole!) da gpravlja ne okrugom, nego ni jed« nim srednjim srezom. No vlada ga uza sve to drži i provodi sve nje« gove prcdloge. Da ne spominjemo drugih njegovih čina, istaknućemo samo činjenicu, da je za kratko vri« jeme svog službovanja razjurio go« tovu sve činovnike muslimane, od manipulativnih pa do upravnih, a nimalo mu ne smetaju Krstići, Тт« bojevići i ostali zvani i nezvani. O policijskom komandantu Ču« purdiji pisali smo u više navrata, naravno uzalud. Grudić ga štiti i gura naprijed sigurno radi toga, što je pridonio »ogromnom« broju sto i pedeset tuzlanskih građana, što Grudiću potpisaše požnatu pouzda« niču i blamiraše ga pred svakim pa« metnim čovjekom. Eto o tom i tak« vom čupurdiji moramo da ponovno pišemo i da po deseti put prosvje« dujemo proti držanju ovakih nes« posobnih zvaničnika, radi kojih pa« daju i mrtve glave. O Čupurdinom haračenju dobismo naime ova dva brzojava: ж V ■ Jf* . Sarajevo, četvrtak 5. avgusta 1920. (21. zilkade 1338.) upravnika na poduku, jer će inače i u Posavini nastati stanje kao u Hineći. Prenite se i dođite sebi, gospodo! Sarajevo, 4. augusta. Pod naslovom »Suđenje odmetni« cima — zlikovcima« dostavlja naš presbiro ovo saopćenje: »Pred ne« koliko dana uhvaćena su dva opas« na odmetnika«zlikovca, Jovan Ra« čić iz Zijemlja (Zimlja!) Žrez mo« starski i Đoko Šiljegović iz Budi« savija, srez nevesinjski. Odmetnuli su se 24. februara o. g. i za pet mje« seci izvršili su pet zločina grabeža, od kojih su dva vezana umorstvom t r i lica. Ovi isti zločinci razboj« nički su napali i opljačkali — g e« nerala Terzića i drugove 28. Uređuje FEdikcioni odbir. Pretplata godiš. 120 kru­ na, napola godine60kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. čekovni Godina 11. marta o. g. Nakon predizvida u i skupštinarima na brojnom odazivu. Mostaru predao je državni tužilac j Kot. predstojnik dr. Politeo nije obojicu na suđenje prijekom sudu mogao, a da govorniku ne upadne svojim neumjesnim primjedbama. u Nevesinju, koji je danas otpo« Iza toga je uzeo riječ g. muftija čeo suđenje. U predistrazi su zlo« Cinci većinom tajili zlodjela, ali ih ,Maglajlićiu kratkim potezima iznio cilj naše organizacije, njenu terete očevidci, koji su ih prepo« potrebu i vidnu korist po b. h. mu« znali. Rasprava će biti dovršena, slimane. Naročito je govorio o po« po svoj prilici, u četvrtak. Zlikovci trebi stranačke discipline i zahvalio su mladi ljudi od 23 godine«. Ljubušacima na uzornom i odvaž« Prvo, bi nas interesiralo znati: nom držanju i u časovima najteže kad je to proglašen prijeki sud u borbe. U polovici govora prekinula Nevesinju i radi čega? A on« da ne bi ništa škodilo, kad bi pres«/ ga je deputacija djevojčica sa veli« kim kitama cvijećai pružila dirljiv biro službeno povukao vijesti, koje prizor. Iza njega je urednik Kor« su lansirane o tobožnjem sudjelo« kut izvijestio o političkom položa« vanju muslimana pri napadaju na ju i radu našeg predstavništva, os« generala Terzića. vrnuvši se naročito na agr. pitanje Toliko bi se valjda moglo očeki« i prikazavši svu apsurdnost »demo« vati od naše pokrajinske vlade. kratskog« naziranja na ovaj vrlo važni socijalni problem. Razlaganje naših delegata primljeno je na zna« nje burnim odobravanjem. Iza toga je Jusuf ef. T a n č i c a stavio predlog, da se skupština so« lidariše sa postupkom Korkuta prilikom Kruljeva dovlačenja u Be« ganizacije, neka vide naši dušmani, da se ne damo gaziti, da smo spre« govu džamiju. Predlog je jednogla« sno usvojeni time je skupština oko mni svi za jednoga, a jedan za svi« 5 sati završena. ju, da smo pripravni na borbu i žrtve, jer hoćemo da ostanemo ov= Prenoćivši kod gostoljubivog Za« dje, jer hoćemo da živimo kao image Konjhodžića, delegati su su« ljudi. tra dan oko 8 sati krenuli put Čap« Pripravljajte predavanja, spre« ljine, ne mogavši sklonuti tamoš« majte sijela, zabave i teferiče u njih uglednika, da odustanu od korist organizacije i njezina izbor« pratnje. Pred podne su prispjeli u nog i nakladnog fonda, s čime ćete Mostar, gdje su na stanici pozdrav« osigurati buduće izbore, da nas ne Ijni od strane članova mjesnog od« zateču nepripravne, jer o rezultatu bora i drugih odličnika i burno ak« lamirani od strane velikog broja predstojećih izbora zavisi naš op« stanak. Sve je zinulo na nas, sve se građanstva, koje bijaše izišlo na okrenulo proti nama, te se nema« stanicu. Otsjeli su kod g. Mujage Komadine, a u 5 sati je održana mo u što uzdati nego u Boga i u svoje mišice. VELIKA SKUPŠTINA U MO« Gajret braćo! STARU • Spremajte se za dan naše organizacije. Računajući od današ nema više nego dvadeset dana do'Kurban baj« rama. Svaki se musliman veseli U« jepim bajramskim danima, dok se članovi i privrženjci Jugoslavenske Muslimanske Organizacije vesele dvostruko, jer će drugi dan bajra« ma slaviti uz bajramske blagdane i dan naše organizacije. Taj dan će biti dan narodnog slavlja, narod« nog veselja, dan bratske ljubavi i solidarnosti, kada treba da musli« mani pokažu, da su sposobni za ži« vot, jer su složni, jer su jedinstveni. Braćo muslimani, članovi i prista« še naše organizacije! Stavite se na raspolaganje svojim mjesnim od« borima, stupite svi u akciju i pro« slavite što ctostojnije dan naše or« Bjelina, 30. jula. Na 28. ov. mj. u noći napali-su Jovo zvani Šiljak sa policijom na Abdulaha Salihovića isprebijav« ši ga tako, da se mora od uboja u kože zavijati. Oteto mu tom prili« kom hiljadu dinara. Sinoć* u op« hodnji na zapovijed kapetana po« licije Čupurdije ubijen iz pušaka Šemso jedini sin Huse Selimovića. <1 4. (Nastavak) Iste večeri iz pušaka raniše tri pu< Mjesni odbor u Ljubuškom oče« ta Avdu Bećarovića, prebivši mu kivao je naše delegate u četvrtak nogu i upalivši štalu Avde Zuhri« izjutra, pa mu je bilo vrlo žao sto­ ća pucajući na ranjenog. Sresko na« je kasno saznao za izmjenu raspo« čelništvo poduzelo je enegične mje« reda te nije mogao izvesti naumlje« rc. Policija pritvorena. Molimo o« nog dočeka. »Mi smo svoji, reče bavijestite radni odbor. Dopis sli« Maglajlić, pa mi nije baš ugodno, što Mjesni odbor. jedi. se svijet zahmetio. Delegati su bili gosti predsjednika mjesnog odbora Bjelina, 2. augusta. naše organizacije, g. dra Hasan ef. Po policiji teško ranjeni Avdo Mahića, kpd kojeg su se vrlo ugod« Bećarević danas kod operacije pod« no osjećali, a sutra su zajedno s Dumišić. legao ranama. njim i članovima mjesnog odbora o« tišli u ubavu Vitinu. Vitinjani su Pitamo zemaljsku vladu: šta zna« ih primili osobitom srdačnošću i če ovake provokacije i kad će uči« veseljem. Svi su izašli u susret, i« niti kraj Grudić=Čupurdinim nepo« mara je držao topao pozdravni go= dobštinšma? Hoće li g. Petrović o> vor a male su djevojčice također tezati dotle, dok padne još koja učinile svoje, uručivši mufti efendi« ji više lijepih kita cvijeća. Nakon žrtva njihove nesposobnosti i bje« somučnosti? Ne gonite mak na ko« odmora održan je sastanak u bašči Mehmedalibega Kapetanovića. Taj nac i povucite ovog nesposobnog Iz naše organizacije Naše skupštine u Hercegovini ■ ______________________________________________________________ ZBOR U VITINI bijaše nešto bratsko, nešto toplo i intimno, a otvorio ga je g. dr. Ma« hić toplom dobrodošlicom deleg»i« ma i bratskom zahvalom svima u« česnicima. Iza toga je mufti efen« dija opširno govorio o ciljevima i radu naše organizacije, osokolivši skupštinare na izdržljivost i ustraj« nost. Odgovorio na sva pitanja, ko« ja su mu stavljena i dao optrebna obavještenja. Po zaključenju zbora delegati su razgledali ovaj krasni i ubavi kutak naše Hercegovine, a zatim su se oko 11 sati vratili u Ljubuški, ispraćeni na vrlo lijep na« čin. Isti dan oko 3 sata održana je SKUPŠTINA U LJUBUŠKOM u dupkom punoj dvorani tamoš« njeg hotela. Otvorio ju je predsjed« nik mjesnog dobora, g. dr. Mahić, zahvalivši delegatima na posjeti i koja je održana u dupkom punim prostorijama »Hrvoja« i kojoj je moglo prisustvovati oko 1.501) ljudi. Premda je bilo doba najvećeg polj« skog rada ipak je skupštini prisus« tvovalo kojih 200 seljaka. Skupsti« nu je otvorio predsjednik kotarskog odbora g. Mujaga Komadina, pred« loživši za predsjedatelja g. Maglaj« lića, koji se burno pozdravljen za« hvaljuje na izboru i daje riječ taj« niku mjesnog odbora g. Makiji Će« maloviću, koji u kratkim potezima prikazuje rad mjesnog odbora. Organizacija stranke, reče g. Će« malović, provedena je početkom 1919., a koncem iste godine proši« rena je prema proglašenim statuti« ma. Ističe dobru stranačku discipli« nu naročito braće težaka, kojih ni« kakvo rovarenje nije moglo otuđiti od organizacije. Podvrgava kritici . držanje jednoga dijela građana, ko« ji rado kritikuju a ništa ne rade, te se iz nekih neshvatljivih razloga ne će da priključe islamskoj zajednici. Politički rad obiju odbora (kotar« skog i gradskog) sastojao se u dije« lom uspjelim, a dijelom neuspjelim intervencijama kod oblasti. �birana 2 Стран* Kulturno socijalni program orga« nizacije provađaju postojeće musli< manske korporacije. Mjesni je od« bor sastavio i predao odjelu za soci« jalnu politiku preko 150 molbi za potporu muslimanskoj ratnoj širo« čađi i to još u novembru prošle go« dine, ali još do danas nijedna mol« ba nije riješena. Nakon tajnikova izvješća, uzima riječ sam predsje« datelj Maglajlić i u duljem govoru izvađa slijedeće: Da smo se grupisali na konfesio« nalnoj bazi uzrokom je pristranost, nasrtljivost i intolerancija mnogih naših sugrađana Srba pravoslavnih, te jedan doAskrajnosti šovenski i koruptivni sistem uprave. Odmah uz prevrat i nakon prevrata uperen ni najveći udarci protiv eksisten« čije ifluslimana bez razlike staleža. Nesigurnost života, imetka i časti muslimana zavladala je po cijeloj Jugoslaviji. Najveći atak na naš op« stanak došao je baš sa one strane, otkle bi trebala doći utjeha i zašto ta, to jest, sa strane vlasti, jer je pro« glašenjem privremenih odredaba za provedbu agrarne reforme musli« manima oduzet glavni uslov njiho« ve eksistencije, a nehaj prama ubi« janju. pljačkanju i zlostavljanju muslimana doveo je muslimanski dio našega naroda u položaj očaj« nika. Bio sam tri mjeseca članom »narodnoga vijeća« u Tuzli i radio svim silama za uspostavu narodnog jedinstva, te iskrenih bratskih od« nosa između sve tri konfesije, ali sam došao do uvjerenja i spoznaje, da i dan danas u eri XX. vijeka kod mnogih naših pravoslavnih su« građana glavnu ulogu igra srednjo« vjekovni duh vjerske mržnje i skraj« njeg šovinizma, ušljed kojeg teže za potpunim uništenjem muslimana. To je dovelo do postanka naše organizacije, te je pomoću nje raz« vijena naša politička otpornost, ko« ja se ispoljava u jednoj jakoj i je« dinstvenoj volji i energiji, da živi« mo, da moramo živjeti i da se ne« damo ni od koga trti, a da smo uza sve to spravni na pomirljivost. koja dolazi od iskrene susretljivosti. Mi smo ovdje starosjedilački i autoh« toni živalj, koji smo ovu grudu 400 godina sami natapali svojom krvlju, braneći je od najezde nezasitnog pangermanskog »Dranga««. Za to nas ne će ni jedna sila pokrenuti sa rođenog' topraka i nikada se, ako Bog da, ne će ispuniti skromna že« lja, koja nam kliče u Aziju! (Burno i dugotrajno odobravanje i povici »Živio Mufti«ef.«). Uočivši ovako kritćni položaj muslimana preporučujem, da se svi uhvatimo u jedno bratsko kolo- i zbijemo u čvrste redove te da svo« ju dužnost kao članovi naše orga« nizacije kojoj pripada 95% musli« manskog elementa Bosne i Herce« govine savjesno izvršujemo i da svojski podupiremo svoje odbore, FELJTON. ; I i I I ] ; I . i i , svoje centralno vodstvo i svoju štampu. Prelazeći na kulturno«socijalni i ekonomski program organizacije a« polira na prisutne, da. svim silama nastoje da se suzbija nepismenost, pijanstvo i prostitucija, đa se mla« dež u masama šalje na škole i za« nate, da tako odgojimo jednu jaku generaciju, doraslu potrebama vre« mena i savremenoj borbi za opsta« nak i da obrazujemo neodvisnu na« rodnu inteligenciju, koja će i znati i umjeti da vodi svoj narod, da ga brani od svih napadaja. U to ime moli skupštinare, da svojski podu« piru naš »Gajret«. Znanjem oboru« žani bićemo materijalno dobro si« tuirani. a politički u pozitivnom pravcu odgojeni postaćemo jedna jaka etična cjelina, koju mora i pri« jatelj i dušmanin rešpektovati. Bur« no pozdravljen od skupštine, zah« valjuje se na pažnji i strpljivosti uz poklik: »Živjeli moji Mostarci!« Nakon predsjednika uzima riječ naš glavni urednik Korkut, pozdra« vljen aplauzom i općenitim pokli« kom »Živio!« na što on sa smiješ« kom odgovara: »Strpite se da vi« dim hoćete li begenisati!« Govori o drugoj tački dnevnog reda »po« litički položaj muslimana u našem kraljevstvu«. (Svršiće se). 1 i i j ■ i Bilješke. ! ' i I i Pokazuju pravu boju. »Obrana« i »Glas Naroda« u isti mali osuše napadajima na naše predstavnike u Sarajevu, što na sastanku od 27. pr. mj. u sarajevskoj belediji zatraži« še. da se izabere poseban građan« ski odbor za doček Nj. Kr. Vis. Prijestolonasljednika, u kom bi odboru i muslimani grada Saraje« va bili i brojem članova a i povje« renjem muslimanskog građanstva razmjerno i dostojno zastupani. O« vaj zajednički istup dvaju sarajev« skih listova, koji se na prvi pogled u svom pisanju diametralno raži« laže, nas nije ni malo iznenadio, jer su nam već odavna ponzate veze između redakcije »Obrane« i muslimanskih »demokrata«, što se okupljaju oko poznatog izvozniča« ra Alije Kurtovića. Mi smo znali, da je Kurfović uveo među vladine komesara u sarajevskoj općini gosp. Šahinovića i družinu i da oni služe jednom cilju samo različitim sred« stvima. Nama je ovaj napadaj na naše predstavnike — da iskreno rekne« mo — vrlo dobro došao, jer je i »Obrana« ovaj put potpuno poka« zala svojti pravu boju, koju smo mi odmah s početka vidjeli, a koju po koji neupućeni, zaveden krup« nim i bombastičnim izrazima »Ob< rane«, nije mogao vidjeti. Da je ćanja o školi i njezinoj zadaći, o v^pitanju (uzgajanju) dosad i u bftuće. Nekada je učeniku trebalo samo uho da ponese u školu, goto« vo je i bez oka, pa i bez ruke mo« gao biti u Škoti, jer je samo slu« šao; »danas treba i da gleda i da radi. U staroj se školi samo govo« djelo je, kako se vidi i po naslovu, i rilo, u novoj se radi. Nekada je u« čisto stručno, ali je od take važno« čitelj stupao u školu gotov, nau« sti, da zaslužuje da ga čita ne sa« čen, pečen, da druge naučava; no« mo svaki učitelj već i svaki rodi« va pedagogija hoće, da učitelj up« telj. Milan Šević profesor i peda« ravo ulazeći u školu počinje da u« goški pisac u Srbiji, poznat je i iz« či, on samo od svojih učenika mo« van granica uže svoje domovine po že da nauči, kako treba da ih uči. svojim djelima ovoga smjera, a o« Nova pedagogija traži, da škola vo mu je zaista djelo, koje je stvo« bude košnica, da se u njoj radi, ali rilo ne samo dugogodišnje nastav« ne svi (učenici) da rade sve, nego ničko iskustvo i jaka stručna spre« samo ono, za što je koji i u mjeri ma, nego i topli osjećaj učitelja pa« svoje sposobnosti. triote za nove generacije svoga na« Velik preokret sprema nova pe« roda. Za učitelja je pak ovo djelo upravo jedna naslada. Naročito je i dagogija u našoj školi, kad traži da ovo dobra okrepa i lijepa uputa za I samo najjača sposobnost učeniko« srednjo«školskc nastavnike, koji su ' va dođe do izaražaja, da se razvi« ja i da se njom rukovodi sva ob« ušljed pritiska didaktičkog materi« razovanost njegova. »Velika djela jalizma tako stegnuti nastavnim o« u svim oblastima ne izvode oni, ko« snovama, da se posve zabacio gla« ji su svestrano obrazovani, nego je« vni objekat uzgoja: učenik, već se dnostrani«. Učitelj treba da u sva« samo gramzi, Ла se što više gradi« kom učeniku (proučavajući im in« va strpa, u mladež kao u kakve ma« dividualnost) nađe najjaču sposob« šine. nost (Ostwald). Isto tako preponi« Ova knjiga na 150 stranica 8° ima ča, da se učenicima (u sred, škola« u glavnom ova 4 odsjeka: stara i ma) dade slobodan izbor predme« nova škola, o osnovnoj školi, o ta, da dakle uče, za što imaju naj« srednjoj školi i na početku odsjek više smisla i volje. U tom se već o učeniku i učitelju. U prvom se učinio i dobar korak rastavljanjem odsjeku vrlo izrazito prikazuje ra« predmeta srednje škole u skupine zlika između starog i novog shva« Stara i nova peda­ gogija . .PRAVDA* —„ПРАВДЛ* ' : i ■ I : gospodi oko »Obrane« imalo stalo do pravednog i dostojnog zastupa« nja ugroženih muslimanskih intere« sa i da ne služe istom cilju kao i Kurtovići, oni bi se zahtjevu naših predstavnika priključili i kao i mi tražili, da u odboru, koji će doče« kati Regenta, bude onoliko musli« mana, koliko odgovara broju musli« manskih birača u Sarajevu. Mjesto da se s nama zajedno žale, što »Jugosl. Musi. Organizaci« ja«, za koju i oni moraju priznati, da je oko sebe okupila ogromnu većinu muslimana, nije dobila u Privr. Narodnom Predstavništvu razmjeran broj mandata, oni — isto onako ko i njihovi saveznici Kur« tović, Sarić i dr. — napadaju jedi« nu dvojicu .naših poslanika za to, što kao i ostalih 288 poslanika pri« maju poslaničke dnevnice. Koliko je g. dru Spahi i Hrasnici stalo do tih poslaničkih dnevnica, mogla, bi gospoda oko »Obrane« doznati od članova našega Centralnog Odbo« ra, koje su g. dr. Spaho i Hrasnica molili, da im dozvole da polože svoje mandate i dh im izaberu za« mjenike. Predbacivati da prcdpos« tavljaju lične interese narodnim drm Hrasnic i Spahi, koji je radi zapostavljanja, pravednih musli« manskih« interesa kod donašanja prve uredbe o agrarnoj reformi i radi nečuvene nepravde pri podjeli mandata u Privr. Narodnom Pred« stavništvu ostavio ministarsku sto« licu, mogu, samo ljudi najniže mo« ralne kvalifikacije, koji su predu« želi da siju razdor među složnim muslimanima i koji bi htjeli da do« đu do poslaničkih mandata — sa« mo radi dnevnica. Ponavljamo, da nam je vrlo milo, što su tako brzo svoju pravu boju pokazali. Jedna sudbe'na rasprava. Ovih se dana vodila sudbena rasprava kod ovdašnjeg pkružnog suda proti sudskom savjetniku Mati Boškiću, koji je optužen, da je kao kot. su« dac u Foči u početku rata godine 1914. počinio vejjka zločinstva, jer je objesio 71 srpskog seljaka. Je« dan dio ovdašnje štampe posvetio je osobiti interes ovoj raspravi i pod zvučnim naslovima: »Austrij« ski dželat pred sudom«, naprosto sugerirao svjedocima i sudu, šta imadu raditi, te je već bila unapri« jed skovana osuda, da se imade u« zeti »glava za glavu«. Rasprava se vodila punih osam dana, presluša« no je mnogo svjedoka i konačno je pala osuda, kojom se okrivljeni Boškić riješava od krivnje,, koja mu se nije mogla dokazati, jer ne pred« leži ni objektivni ni subjektivni u« čin zločinstva umorstva, niti uboj« stva, niti sukrivnje. Mato Boškić je bio u početku ra« ta kao kotarski sudac u Foči, te je nakon crnogorskog uzmaka fungi« rao kao sudac istražitelj i tumač prijekog suda, koji se nakon ovog број 184 Broi događaja u Foči postavio. Austri' ski žandari su pohvatali 71 srpskog seljaka, koji su se bili priključili Crnogorcima i digli pušku proti Švabe. Ove je kot. ured u Foči pre« dao Boškiću kao kot. sucu, da pro« yede istragu proti njih, kojima je nakon toga sudio vojnički prijeki sud, pri čemu je Boškić sudjelovao kao tumač, jer je poznato, da se kod austrijske vojske sve radilo u njemačkom jeziku. Boškić je od« mah iza oslobođenja stavljen u pri«> tvor, te je konačno raspraVa pro« vedena ovih dana. Budući je javni tužilac uložio ništovnu žaobu proti razrješavajuće osude, Boškić je i nadalje ostao u pritvoru. Jedna štreberčina. ; I | i I | ‘ i ■ ’ . i 9 Nedavno je usrećio naš grad po zloj sreći čuveni Osman Nuri Ha« džić, koji je po nalogu ministra u« nutrašnjih djela g. Davidovića po« slan ovamo da prouči sigurnosne prilike u zemlji i da ga izvijesti o svojim opažanjima povodom uče« stalih tužbi od strane muslimana. Kako je Hadžić provodio svoja isleđenja, koja bi imala služiti za podlogu, da se iziđe u susret našim opravdanim pritužbama i da se sa« niraju nesnosne prilike u našoj zemlji? Kroz čitavih osam dana i više viđali smo ga na vladi, gdje leta iz jedne sobe u drugu, kabval« tiše, smeta referente počam od predsjednika zemaljske vlade pa do zadnjega kancelista, pravi se važnim f zvrči na telefonu kao da je šef telefonske centrale za pri« vatne razgovore. Jednoga, dana o« de službeno u Hercegovinu i to svojoj tetki u Gnojnicu, gdje je tri dana teferieio, a zatim podnio izvješće ministartsvu, đa u Bileći vlada potpuni red i mir. Nakon povratka eto ga u Sarajevo, da o« pet .smeta referentima u poslu i da snubi po kojega njemu poćudnog činovnika za ministarstvo u Beo« grad, obećavajući mu, da će ga promaknuti u viši razred i stavlja« jući mu,u izgled, da će odanle mo« ći sekirati vladu. Kakvoga ie još posla ovdje svi« dio, osim što je svoje prosto -vri« jeme proveo u igračnici, nije nam poznato, samo znamo, da je ova« kav način izvješćivanja kako ga Hadžić praktikuje, jedan Skandal za našu upravu? Ministar Davidbvić kanda nema ni pojma kome je povjerena sud« bina ovdašnjih muslimana kod mini« sta'rstva unutarnjih djela u Beo« gradu niti zna: da je Hadžić šari latan najgore vrsti, koji cijeloga svoga života nije ništa radio, nego podvaljivao drugima klipove pod noge, bez ikakovih moralnih nače« la. iskorišćujući svaku političku priliku u svoje lične svrhe. Čitav I humanističku i realističku. Da li je ' dividualnost dječiju i određuje im I. posve u tančine izvedivo, to što poziv (kao što je to slikovito i i« 1 nova pedagogija traži, da se uče« dealno prikazano u Modačevoj Co= niku, dade slobodan izbor pred« vekoVoj tragediji u dalekoj buduć« ; meta, to će pokazati dugogodišnje nosti, gdje stručnjak asentira djecu za školu i mjerpći im metrom lu« iskustvo. banju određuje smjer nauke i po« Interesantni su i drugi zahtjevi živa djetetu), i na koncu učitelj nove pedagogije u pogledu učite« onamo dobiva i školsku sestru lja. Dok se u nas još o tom i i (Schulpfelegerin, brižnica veli Se« radi, da se učitelj .oslobodi raznih vić). Ova je sestra uvedena već u tereta, da se mogne posvetiti samo L Njemačkoj, a zadaća joj je, da pa« I školi, tamo na dalekom zapadu da« zi, da se vrše nalozi i propisi škok j ju mu još i razne pomoćnike. U skog liječnika, ona je hopće, što se nas, u zemljama i narodima, koje kaže, desna ruka i učitelju i liječ« — prama Americi.— tek počinju niku, i još je vrlo dobra veza iz« da žive, pa su sretni, kad steku među škole i kuće, informira viče školu i učitelja, samo se od sebe verza jednu o drugoj i t. d. Na« nameće učitelju, da bude neki pr« ravno da u nas o svemu tome ne vak i vođa u svom školskom pod« može biti govora, kad nemamo još ručju. nu pored škole drži i gospo« ni škola dosta ni dosta žiteljstva, darske tečajeve, nabavlja i montira koji je želi. nove plugove, kanderisava svijet, No pored toga nas ipak donekle da daje djecu, da im se kaleme os« tješi što nam pisac u ovom lijepom piće, on treba da umije da impro« svom djelu iznosi u jednoj paraleli vizira i binu i zgradu za zabavg, osnovne i srednje škole i univerzi« pa ako je potreba i đa sam i ko« teta povijan sud o osnovnoj školi mad napiše, na pošljetku on osni« uopće, a taka je i naša danas. U va moderne ustanove, on radi i za svakog je, veli, ostala ugodna us« stranku, on kortešuje i za izbore i pomena o učenju u osnovnoj školi t. d. i t. d., sve to on radi — u nas, i na univerzitetu, dok se godina a onamo na dalekom zapadu on je provedenih u srednjoj školi mnogi oslobođen svega toga i još po vrhu s neugodnim čuvstvom, strahom i dobiva pomoćnike u svoin čisto t. d. sjećaju. Taj fakat nameće fak« školskom radu. On dobiva školskog torima srednje škole važnu i zh< liječnika (i u nas su uvedeni po je« mašnu dužnost — reforme te škole. dan za više škole, pa 2a to ne mo« že ni jednoj da posluži kako valja), Pored tih posve novih misli u dobiva psihologa koji proučava in« našoj pedagogiji ova je krasna knji« �(Spoj 184 — Broj * njegov politički crcdo nije ništa drugo, nego niz političkih prljav« ština i intriga, da sebe što više is« takne i svaku situaciju materijalno iskoristi. Kad je god. 1895. bio Fra« njo Josip I. u Zagrebu, predstavio mu se Hadžić kao »Hrvat« iz.Bo« sne, a kad se vratio u Bosnu, po« stao je najveći »Bošnjak« u zemlji. Tako je mijenjao svoju farbu do god. 1914., kada je postao veći a« ustrijanac od Potioreka. Kada je koncem rat,a već svakome bilo jas« no, da se-priprema slom Austrije, oćuti on u sebi neodoljive simpati« je za srpske »mučenike«, kojima je iskazivao male usluge u zatvoru i kojima je to držanje za vrijeme prevrata skupo naplatio. Prvi njegov korak, koji je u ho« vembru 1918. učinio, bio je, da je odletio narodnom vijeću u Saraje« vu i predložio se za okružnog na« čelnika u Banjoj Luci. Isposlovav« ši to protuzakonito unapređenje prisajedinio je svoj okrug Srbiji, i onda zato zahtijevao ništa manje nego jedan ministarski portfelj, Pošto mu to nije uspjelo, intrigi« rao je na sve strane, postao »de« mokrata« i dobio od Pribićevića mjesto kod ministarstva unutar« njih djela. Okružje banjalučko, ko« jim je Hadžić upravljao nekoliko mjeseci, pruža žalosnu sliku jedno« ga kraja, kojim je upravljao čo» vjek. kojemu nijesu po srijedi jav« ni interesi i'dobrobit područja ko« jim upravlja, nego samo lični i ma« ferijalni probitci. Još se uvijek na okružnome sudu u Banjoj Luci vo« di istraga radi nekih deset vagona šećera koje je Hadžić preko gra« niče propustio i za koje je primio masnu proviziju, kako smo to či« tali u banjalučkim listovima. Ni jedno okružje u zemlji 'nije bilo tako zapušteno i jii u jednom se nije toliko pljačke i paleža dogo« dilo, a autoritet vlasti dublje pao. nego u okružju banjalučkom. Po« ПРАВДА" — .PRAVDA. znato je, da je narodno vijeće u Prnjavoru nesmetano funkcionisa« lo još tri mjeseca nakon ukinuća te institucije od ministarstva unu« tarnjih djela. U Banjoj Luci je u« pravljao Hadžić, u Gradiškoj Zo« rić, a u Prnjavoru pop Davidović. Kao »demokrati« — uspjelo je Hadžiću, da brzo postigne peti čin, a kad je Pribićević pao, prevrnu se Hadžić’od jedan put u radikala i postade načelnik odjelenja u čet« vrtom dnevnom razredu. Svoje je zvanje u ministarstvu shvatio ta« ko, kao da je pozvan da se osveti svojim bivšim drugovima, koje' je onako оЗ ćejfa penzionisao, pre« mještao i preterirao.' Najbolji je dokaz tomu Dr. Ahmedbeg Def« terdarević, jedan od najspremnijih naših upravnih činovnika, koji u malom prstu imade više znanja i poštenja nego sav Hadžić i kojega je on na nečuveni -način do današ« njeg dana progonio i zapostavljao. Kad su ga jedan .put upitali zašto to radi, odgovorio je da je izašla proti Defterdareviću jedna notica u »Zvonu«. Ako smo mi dotle do« šli, da napredak i zadovoljstvo na« šega elementa ovisi o »Zvonu«, on« da bi Hadžić morao biti davno za« tvoren i otjeran iz službe, a ne na« laziti se na ovako važnom mjestu, za koje se s pravom može tražiti ozbiljan, objektivan pravičan funkcionar, a ne čovjek onakovih prljavih svojstava i niske duševne kulture kao što je Hadžić. Mi svraćamo na ovo pozom <st mjerodavnih krugova, u prvom rc« du ministra g. Davidovića, da o« voga parazita što prije spremi u »zasluženo« stanje mira, jer ako ovako pođe dalje, ko nam garan« tira, da ne će Hadžić u svojoj bole« snoj ambiciji jednog daha osvanu« ti kao predsjednik zemaljske vla« de ili ministar policije, dok mu mi ne bi dali ni da bude mula od Vranduka. Iz Sandžaka i Makedonije. U prošla tri broja- našeg lista broju od 21. jula piše* taj list do« štampasmo članke anšeg prijatelja slovce: O .Ćehotinjskog o prilikama u S. i Problem javne bezbednosti u ce« M. Naš je prijatelj iznio crnu loj Jugoslaviji a specijalno u ovim sliku tamošnjih prilika, prem« krajevima jako je zainteresovao da nije, što voli reći »Srpska Ri= naše zvanične faktore i štampu. ječ«, nikakav »frankovac«, već pu« Mi smo odmah tačno kostatovali nokrvni Srbin, islamske vjere. Da uzroke odmetništvu i hajdučiji. Mi potkrijepimo pisanje našeg prija« • se strogo pridržavamo zakona ka« telja, koje je izazvalo izvjesnu *zlo« uzaliteta — uzročnosti, jer svaka volju i među radikalima, premda je pojava mora ima# svojih uzroka upravljeno na adresu »demokrata«, iz kojih rezultira. Mi smo tvrdili i prenosimo šta o tamošnjim prili« sada tvrdimo, da uzrok od« kama piše skopljanska »Socijalis« metništva leži u samim ekonom« tička Zora«, za koju se ne može skim uslovima i — u načinu držav« reći da bi potegla »Turcima«. U 50. ne uprave. Mi smo naveli masu Za preporuku i tjelesnog i du« ševnog uzgajanja veli: Bez života i zdravlja ne može biti uopće nikak« va uzgajanja (vaspitanja), a bez moralnog vaspitanja, intelektualno gubi u velike svoju vrijednost. U vaspitanju su dom i škola po« dijelili uloge, — domu ide u prvu dužnost fizičko i moralno, školi in« telektualno vaspitanje. Naše nam duše valja obdelavati (obrađivati) kao i naše zemlje, ni jednu ne smijemo ostaviti pustu. Govoreći o filozofiji u srednjoj školi, traži sposobna nastavnika za taj predmet. Ako taj predmet pa« ’nc u šake nesposobnu, onda je tu« de ništa, zaista više nego ništa, jer ono ništa može biti i negativno. .... djecu treba radom za rad vaspitavati, treba ih navikavati, sve što se postiže i za sadašnjost i za budućnost, treba da se sve sa« mo ličnim radom i ličnom vrijed« nošću postiže. Odnos između učitelja i učenika ne može biti’u svemu pravilan sve dotle, dok se ne postigne i pravi« lan odnos između doma i škole. • Dom je u ljubavi postao i Ijuftv ga održava. Ljubav mora biti pre« nešena i u školu i to škola mora od kuće primiti. Iz ljubavnog se kruga dijete, prenešeno naglo u je« dan ravnodušan krug, ne može ra« zvijati bez štete po svoje nježnije strane kao ni biljka presađena sa svjetlosti i toplote u taman i hla« dan kraj. Ne mogu još da završim, a da ne istaknem lijep i čist jezik i po« pularan i vrlo razumljiv stil kojim je pisac zaodio ovo svoje djelo. Zaista i s te strane iskače ova knji« žica mimo druge ukočene naše knjige ove struke. Još ističem osobito, da je vrijed« na naša knjižara I. Đ. Đurdevića, koja smjelo za naše čedne prilike istupa kao izdavačica mnogih ova« kih djela, i ovo djelo lijepo opre« mila. Cijena je knjizi 7% dinara, a do« biva se u spomenutoj knjižari. Mi Em. je toplo preporučujemo. konkretnih slučajeva: trgovačke da će doći u Sjenicu 200 poručenih špekulantne pljačke, maltretiranja, Crnogoraca »da učine svoje«. Ka« tuče, hapšenja, uzimanja na da je zet Hadži Džona Agovića o« v e ž b u, progona i raznih drugih tišao da'zapita okružnog načelnika nečuvenih bezakonja od strane dr= za ova batinanja, on mu je odgo« vorio da pojma o tome nema. žavnih vlasti. U ovim rajevima zavladao je potpuno b e 1 i teror Nekima je trebalo da iz ubijstva i njegov je neposredni rezultat od« jednog odmetnika skupe čitavu po« metništvo u šumu, u slobodu. Haj« bunu muslimana u raškom okrugu, duci su u sred sela i varoši u uni« kako bi ostvarili svoje paklene pla« formi, na visokim birokratskim po« nove batinama. „ ložajima i razni špekulanti i pljač« Načelnik okružni Živ. Šušić sa kaši, a ovi koji su po šumama to austro«mađarskim metodama neće su odmetnici od ovih legalnih haj« postići veliki uspeh. On sve mu« duka. ■ slimane smatra kao nepri« Mi smo dobili iz Sandžaka jedan j a te lj e i ne val j ale ljude. očajni krik, jedan vapaj, koji fre« Njegovi organi prilikom pretresa ba da bude izraziti protest tamoš« pokazuju svu surovost. Za njeg življa protivu svih nepravdi i sada nemoguće nam je o svemu bezakonja u Sandžaku. Mali for« govoriti. Iziće svačije delo na vi« mat lista dozvoljava nam da pusti« • delo, progoxoriće se o svima o« mo samo neka mestj iz ovog veli« nim modricama, o onom batinanju kog dopisa. U dopisu se veli, kako po selima Varevu, Trnovi, Ribari« naše vlasti turski živalj tretiraju ćima, Žabronu i dr., postupiće se još uvek kao neprijatelje i zato su nekad i po onim davno predatirn im oduzeli oružje a ostavili ga kod tužbama seljaka iz Vareva i Riba« hriŠćanskog elementa, tako da je rića, dobiće reč i pisar Pešić i pisar* i poslednji lump iz pravoslavnih re= Jotović. Ovaj će poslednji ako bu« dova mogao se svetiti i zlostavljati de bar toliko pošten, pokazati i na« mirne muslimane. redbodavca za upotrebu bati ta i Dopis veli: Jednoga ubiju, a brat kolaca, konopaca i lanaca pri pre« mu se spase, nađe pušku negde i tresima, pošto je piscu ovih reda« od straha pravo u šumu. ka pred svedocima rekao: »Pa mi Tako postane odmetnik, a onaj što imamo takvo naređenje da tu« mu je ubio brata — šeta seslo« | ćemo«. b o d n o ...« Od poštenih ljudi, ko« | Ovim se redcima završava ovaj ii su voleli miran i radan život I stvaraju se hajduci.Psiha našeg se« ! užasni dopis, koji najrečitije go« vori o nečuvenom teroru i peču« ljaka nije pariška, pn svojom gla« | venoj inkviziciji, koja vlada u San« vom misli, pa kako misli. A još džaku. kad vidi hrđav postupak vlasti kud ćeš dalje? Tu stane pamet, stvara se zlo i gore, postaje haos, a svi Držimo da bi skopski »Privredni trpimo i trpećemo, dok se tomu le«' Glasnik« učinio mnogo pametnije ka ne nađe. Kod sela Triiebinja u kad bi se osvrnuo na o v c o p t u ž< srezti Sjeničkom 18. juna t. g. po« besvog socijalističkog druga, u« ginula su od strane odmetnika Ju« mjesto da se đilita na »Pravdu« i sufa Mehonjića trojica Belo«Polja« obara »laži« S. Korkuta. On ne pi« ca. Jedan pd njih zvao se Tode še sastavaka pod ovom rubrikom, Morakovac. Još u tursko vreme o« pa da g. Elezović ima povoda, da vaj je Toda osuđivan na robiju ' na njemu iskaljuje svoju srditu ne« zbog zločina koje je počinio. P# os« moć. A mi nijesmo krivi, ako je is= lobođenju, kad su po Bijelom Po« tina — bodljikava. Iju opljačkani muslimanski domovi i počinjena nečuvena zverstva od strane Crnogoraca, i Todi je bi« ■ lo zapalo da ara »Turke« i — da | otkriva bule i gleda’koja j e 1 e p a. Sestri Jusufa Mehovića ; UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. dogodio se je ovakav slučaj: odve« ’ du je kao čuvenu lepoticu i ko zna Oko krize. »Jugoslaveskom Listu« šta je sa njom bilo. Njen brat Ju« . javljaju iz Beograda: Dne 3. o. mj. suf nije mogao otrpeti tu ljagu na , prije podne bio je u ministarskom svom obrazu i lati se osvete. Jusuf predsjedništvu sastanak Vesnića, se oda hajdukovanju, 18. juna na« J Davidovića. Pavla Marinkovića, basa na Todu Markovca, ubije nje« j Ninčića i Joce Jovanovića. Razgo« ga i njegove drugove i na taj na« ( varalo se o uslovima za sastav no« čip se osveti. Vlast sreza Sjeničkog vog kabineta. Radikali su pokušali naredi poterii za Jusufom i pove« da ublaže svoje zahtjeve glede ha« de istragu. Na licu mesta u selu Tri« ka, te 6. i 7. čl. beglučke uredbe, ko-jebinju bude ubijen jedan musli« ! je su samo stilistički izmijenili. Ргс« man i jedna kuća zapaljena. U Sje« govori će sutra biti nastavljeni. Po« niču je doterano 5(4 100 ljudi i že« slije podne je Vesnić demokratima, na i stavljeno u pritvor. Jusuf je predao tako novo formulisane zah« pobegao i ne kazuje nikome gde tjeve. Demokrate će sutra odgovo« će, u koga dođe mora mu dati hle« riti na ove predloge i staviti svoje ba, vode i skloništa. Ti ljudi pri« kontra=predloge. Protić je već otpu« znaju da je Jusuf jeo i pio kod njih tovao u banju. Kako se čuje. Na« i vlast ih oglašuje za jatake i sve rodni klub traži, da na njegovo mje« ih pritvara. sto ne dođe Dr. Marković već dr. Polić. To nailazi na stanoviti otpor 21. juna po naredbi Vida Laptaša p. poručnika i sreskog pisara Kali« kod drugih grupa, pošto je Dr. Po« lić otvoreni federalista. Večeras su čanina vojnici su pozvali pet ug« leđnih muslimana, da se jave u ko« kod Regenta bili na večeri Vesnić. mandu i to: Kuja Prelića, trg., Baj« Davidović i Ninčić. rama Jakupovića trg., Rasima Fi« VANJSKI POLOŽAJ. juljanina, kafedžiju, Ćamil efendi Nikšića, trg. i Hadži Džona Ago« Abdikacija turskog prestolonas« viča, trg. Poslednji od ovih bio u Ijednika. Javljaju iz Londona: Pre« N. Pazaru trgovinom, predzadnji ' ma vijestima iz Carigrada, odrekao takođe odsutan, te se samo prva ! se je nasljednik prestolja Abdul trojica prijaviše. Uveli svu trojicu I Medžid svoga prava na prestolje u jednu sobu, gde su ih dvojica, je« kao protest protiv potpisa ugovora dan toljagom, a jedan puškom mla« I mira. tili, dok ih nijesu izprebijali na Raspad nacionalističkog pokreta. mrtvo ime, tako da su sva trojica, Francuski listovi naročito »Temps« prema lekarskim uverenjima teško i »Journal des Debats« objavljuju povređeni, a Kuju Preliću čak le« brzojav iz Carigrada koji kaže da va ruka i jedno rebro slomljeni. na čitavom teritoriju Male Azije Sva trojica i danas leže u postelji koji je zauzela grčka vojska vlada i životi su im u pitanju. Kakvo je mir i da je izvan te zone situacija ovo batinanje bilo najbolje se vidi očajna. Isti listovi javljaju, da se po tome, što je onaj svoju pušku nacionalistički pokret raspada. prelomio tukući, te je pisar JKaliča« nin naredio da mu se da nova puš« Potpisivanje tursokg mirovnog u« ka iz magacina. govora. »Journal« javlja, da je pu« kovnik Непгу jučer primio puno« Iza ovoga varvarskog događaja, moći turskih delgata. Drži se da će zavladala je po varoši opšta stra« ugovor o miru biti u četvrtak pot« va i mirno građanstvo, kad je ču« pisan. Turski opunomoćenici će bi« lo šta biva od najuglednijih trgo« ti danas primljeni u ministarstvu i« vaca. pozatvaralo je čaršiju i svak nostranih djela. Prema pisanju »Ma« se sakrio u svoju kuću, jer se do« tina« francuski politički krugovi že« znalo da je napravljen spisak svih le, da se ugovor mira što prije pot« uglednih muslimana, koje je čeka« la ista sudbina. Još su proneli vest. piše. Politički pregled Jedan glas o prilikama u Sandžaku žica puna lijepih uputa u metodi uzgajanja^ zgodnih primjera iz kon« kretna života, koji učitelju, a do« brim dijelom i roditelju mogu vrlo dobro da pomognu. O školi, o uči« telju, o učeniku, o odnosu škole i kuće, učenika i učitelja j t. d. ima zgodnih misli gotovo na svakoj stranici. Stoga ne možemo završi« ti da ne prenesemo nekoliko tih riječi za primjer čitatelju, da vidi ljepotu i vrijednost ovog djela: Propagirajući nova pedagogija rad mjesto riječi u školi, veli: Karakter nije djelo riječi, najmanje još tu« đin riječi, on nije ni djelo tuđih djela, on je djelo svojih djela. • Страна 3. ; I I ! �Spoj 184 Bro; „ПРАВДА* — .PRAVDA' Страва 4. Stran* Iz uredništva. Broj našeg lista od utorka nije izašao radi štamparij« skog praznika, a notica o tom is« puštena u prošlom broju radi slu« čajne pometnje. Naši zaborljenici u Sibiriji. Kon« cem marfa ove godine, rastao se jc jedan naš prijatelj, koji je sko« ro došao iz' ropstva s ovim našim zarobljenicima: Fcridom Abasbe« govićem iz Modrica, Alijom Poz« dercom iz Cazina, Muhamedom Mujićem iz Mostara, Mustafom Hajdarovićem iz Stoca, Ibrahimom Beharom, Zahirom Kudrom i Sali« hom Jesenkovićem iz Sarajeva, Fa= dilom Jasenicom iz Bos. Samca, Os« manom Dizdarevićem iz Bos. No« vog, Ibrahimom Dautovićem iz Ba= nje Luke, Pašom Tambićem, Av= dom Karadžićem iz Sarajeva, Ah« metom Kavgićem i Mehmedom Mi« raščijom iz D. Tuzle. Ostavio ih. je na putu iz Irkutska u Citu, jer su pošli u Vladivostok da se ukrcaju za put u domovinu. Divljanova skupština u Foči. Na 26. o. mj. obdržao je Nikola Div« ljan skupštinu težaka kotara Foče na koju osim 3—4 prišipetlje Div« ljanove ni jedan musliman težak nije pristupio i ako je od strane iz« vjesnih osoba najživlja agitacija provođena. Od svakog su dobili od« govor: »Nai»a netreba Divljan ni njegova organizacija, mi čvrsto sto« jimo na programu J. M. O. u čije vodstvo imamo neograničeno po« vjerenje«. Stipendije za okružnu medresu. Ulema medžlis za Bosnu i Herce« govinu u Sarajevu raspisuje slije« đeći natječaj: Početkom školske godine 1920./21., prim.ćz se u I raz« red Okružne medrese u Sarajevu 30 učenika. Najsiromašniji uživaće sve besplatno os m odijela. Imuć« niji će plaćati faktične troškove, dok svi bez razlike moraju đoni« jeti po nekoliko pari rublja (čama« šira) i barem po jedno odijelo. Molbe treba najkasnije do 20. au« gusta o. g. predati kod nadležnog kotarskog vakufsko«mearifskog po« vjerenstva i priložiti im: 1.) liječ« ničku svjedodžbu o potpunom du« šcvnom i tjelesnom zdravlju moli« telja; 2) svjedodžbu nadležne op« čin e o imovinskim prilikama; 3) izvadak iz nufusa iz kojeg će se vi« djeti da molitelj nije prekoračio 14 .godina života i 4). svjedodžbu o svršenju narodne osnovne ško« le. Molitelji će se podvrgnuti i pri« jadnom ispitu, koji će se:obavlja« ti I. i 2. septembra (u srijedu i čet« vrtak), a nastava imade otpočeti u subotu na 4. septembra o. g. Na ispitu će se molitelji pitati1: 1) iz kiraeta: razgovjetno učenje u Kur'anbAzimu: 2) iz srpsko«hr« vatskog jezika: pravilno čitanje i Miševi, štakori, stienice, i žohari Centralna drogerija Braća Šaninagić Apel velikog vezira na činovnik štvo u Traciji. »Times« jaylja iz Ca« rigrada, da je vćliki vezir obzirom na činjenicu, što su velevlasti neo« pozivo zaključile Traciju odstupiti Grcima, pozvao sve činovništvo da zapriječe otpor protiv Grka. Dalje ih pozivlje da Grcima pruže svaku pripomoć i ostanu na mjestima, dok ne dođe nova atenska vlada. Boljševici organizuju Kavkasce. Iz Amsterdama se javlja: Prema vijestima iz Carigrada, boljševici su raspustili vojsku Ascrbejdžana, te organizuju nanovo armiju repu* blikc kavkazke. Već su organizo« vana četiri puka otišla na poljski front. Boljševici organizuju tako* đer terske i kubanske kozake. Talijani se odriču Grčke. —i Rimska štampa bavi'se potanko sa talijanskosgrčkim sporom. Sva štam pa je mišljenja, da ugovor između E'ikonija i Venizelosa iz 1919. nije aktuelan, jer se promijenilo fakti« čno stanje. Italija je Grčkoj obeća« la Dodekanez uz pretpostavku,, da će dobiti rekompenzacije u Maloj Aziji, Albaniji i na Jadranu. Pošt6 to nijp postigla ne smatra ni taj ugovor obvezatnim. Ozbiljan položaj u Slovačkoj. Iz Praga se javlja: Prema pisanju »Ceha«, u Slovačkoj je položaj jako ozbiljan. Cesi se iseljavaju iz Slo« vačke u Moravsku i Češku. Socija« listi također nisu u Slovačkoj sas« vim sigurni. Čini se, da pokret, u Slovačkoj ima boljševički i nacio« nalistički karakter. Domaće vijesti i sva gamad mora poginuti, ako upotrijebite moja najbolja isku­ šana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih miševa K 10’—, za štakore i miševe K 10"— za žohare ruse i Švabe po K 10’— , Osobito jaka vrsta К'— Osobito jaka tinktura za stjenke K 10-— Za moljce po K 10'—, prašak za buhe po K 6'— i K 12'—, pra­ šak za uši u odijelu, rublju K 6 i K 10'—, mast za uši u glavi K 5’— i 10'—, Mast ža uši na blagu K 6’— i 10'—, Prašak proti mrava K 10.— Mast proti svrabu K 10'—. Razašilje pou­ zećem Zavod za eksport M. JOnker Zagreb br. 16. Petrinjska ul br. 3, III. kat. 60 i j ! I I I I I I I I i 1 ! [ I I I pisanje latinicom ili ćirilicom, ra= zumjevanje pročitanpg, glavne vr« zumijevanje pročitanog, glavne vr« ste riječi i dijelovi proste rečeni« ce; .3) iz matematike: okretno-'ra« ćunanje, usmeno i pismeno, cijelim jednoimenim i višeimenim broje« vima. Prijamnom će se ispitu pod« vrgnuti (i molitelji, koji će plaćati opskrbninu kao i oni, koji će sta« novati izvan medreskog konvikta. Lijepa perspektiva za buduć« nost. Prenosimo iz »Obzora«: Na« javljeno povišenje željezničke ta« rife, koja će sada stupiti, na snagu, doskora će se manifestirati u ža« losnim posljedicama, jer nade, ko« jima smo se počeli podavati, da je konačno došla era teško iščeki« vanog sređivanja cijena, postaju i« luzornima. Seljaci već sada izjav« Ijujn da i ne misle na to, da bi stu« panjem novih’ željezničkih tarifa na snagu, donosili svoje produkte na tržište uz maksimalne cijene, već se groze, da će na eventualne represalije sa trane vlasti od« govoriti najtvrdokornijim dob« ro organizovanim sveopćim bojko« tom. -Trgovci, koji su u posljednje vrijeme već počeli snizi vati cijene preko noći opet su ih povisili. Se«. ćer se je još pred kratko vrijeme direktno turao u ruke mušteriji, pa mu je (Sjena bila pala na 45 K po kili, danas je već dobrano po« sakrivan, a cijena mu se digla na novo 56 K, pa od dana u dan po« stepeno raste. Sve više i više po« staje glasnijom verzija, koja govo« ri. da će cijene brašnu silno posku« piti, a da ni ne spominjemo pita« nje ogrijeva. Dakle, lijepe pers« pektive za budućnost!« ' »Hurrijetova« zabava. Ovo naše radničko i zanatlijsko udruženje u Sarajevu priređuje u petak 6. augu« sta o. g. cijelo poslije podne t e f e= r i č u Gaju više Hrida uz sudje« lovanje vojne glazbe b. d. obi. i tamb. zbora »Jugosl. Musi. Sport« skog Kluba« u Sarajevu. Čist prihod ove zabave upotrije« biće se za potpomaganje siromašnih šegrta na modernim zanatima! pa je radi toga posebna preporuka su« višna. Krovni crijep (Dachziegel) ♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦ PAP1RNICA • HAMDIJE KOPČIĆA t preporučuje svoje bogato stovarište svib vrsta papira, kancelarijskog i školskog pribora. — Naručbe se obavljaju brzo i točno. • Cijene umjerene. + Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 X I ♦ $ ž ф 1 narod u slučaju, kao ito jo desio n alem od (ovornem uredniku radi danka „Krtičnjaitvo u našoj politici'. Mahmud Džaferovie-OkBu.nd tulio gn i« naime radi prestupka i* §§ 442 i 450 kaz. »ak. i § 24 zak. o itamp> u-savezu ва § 447 kaz. zakona iz razloga, 6to jđ „od vrhovnog crkvenog (!!) poglavice mad» manake vjero u Bosni postSvljefc za pntujuseg propovjednika- (!!), a u članka mu s® predba­ cuje đa je na nepošten i nepravilan način do­ dao do svog avaničnog (IP) položaja", da je pretvoran i t. d. Ušljed našeg članka ovem je isključenom đakn „toško povređen ugled u narodu* pa „п« može valjano da vrši ovojU dužnost, dok se ne opere prod javnoiću" jer će »vak u njem „vidjeti propalicu (ko da svijet sna da je on propao na ispitn!). varalica niskih i pogrdnih kvaliteta, nedostojan svanje koje iziskuje visoki moralni autoritet". Ta­ ko optuženica, sa čija stilizaciju nosi odgovor­ nost i dr. Miso Semjan. Pored gornje optužnice ugledni je Džaferovi« dao i intervju „Glasu Težaka" pa ćemo, da upotpunimo njegova biografija, dodati još đvijs tri. Prvo nije istina, da je on imenovan, putuju­ ćim propovjednikom", nego je dobio preporuku na povjerenstva, da mu budu na raku pri dr­ žanju »predavanja« i džerrenju (kupljenju mi­ lostinje) uz ramazan, jer da je siromah. Sto se tičo njegove ispravnosti, ona se zrcaii u „dopisu“ iz Carina, koji je citiran u 65. broju „Prav- . de“, a njegova „dostojnost sa sranje koje izisknje visoki moralni autoritet" ogleda se u ovom ugovora: „Prodao в»и — bickl sa njegovim poirebštinama koje se sastoje: pumpa,blatobran, tain, zvono, bikeajg, komad gume, ključ, i ito ima na njem (1 par gami i par mantli) M. Š. Džaferovieu za K 1000 (hiljadu) uz uvjet da ga naučim jahati, a on će meni pri prie manja becikla isplatiti ostatak kupovne svotod 8®0 K (osam stotina) — Ja ča becikl pre­ dati sasvim u redu kad on dođje po njega. Fojnica 27. maj 1920. Prodavaoci E. 8.“ Ete taka izgleda taj „propovjednik" .... . | ! I ! i . j i ! | ; | , Sta ko želi? 1 ! ! j ј , Ekrem želi, da se njemu i njegovu društva a općini dade potpuno povjerenje sa maslini, strane, kad već on sa svoje strane daje veli­ kodušno povjerenje dru Brusnici i Spahi n na­ stup inju musi, interesa u Beogradu. Baš je če­ dan i pametan!... Predsjednik dobrovoljaca želi, da se jed­ nom prestane govoriti o muslimanima, katoli­ cima i pravoslavnim u građa Sarajevu, veo da se govori samo o gragjanima, ali opet bez „klju­ ča«. Razumije se, da bi ova njegova želja bila na pravom mjesta vnegju dobrovoljcima samim u prvom reda, koji prave veliku razliku izmegju s em lje mnslimanske i nemuslimanske, kad provode pljačka, otimačinu i palež. U tra­ ženju prava ne smije se dakle potezati ključ, jer ide muslimanima a prilog, ali će se dobro­ voljački ključ uvijek primjenjivati na musli­ mansko dobro. Ko želi da mu ponovno Šaljemo list neka od­ mah požalje dug i novu pretplatu. Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamente, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. t Trešeljah Podigle ве tuke u hajduke r»kao bi uai Ako trebate, tražite uzorke i ponude od zsombolyaške ciglane M.Bohn&Co Zsom^olva, Banat Prodaje se žsž« MLIN za mljeti kavu. Izragjen je sasvim moderno i ima Vrlo lijep izgled. — Za V, sata samelje 1 kilogram kave. Težak je 30 kg. — Upitati u administraciji lista. Sa uspjehom oglašuje se u „Pravdi". W ■ "" .... Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dion. društvo uSaraj’evu. Podružnica u Tuzli. Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,OOO.HOO. Pupilarno siguran zavod. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K 11,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavila sve bankovne poslove najbrže I najpovoljnije. ■ддшиви^&Јввмпдднндоввмдннддв|дннм ___ Odgovorni ur^tA: F. SnWin, 47 ¥1МШ: ОмПмШ CMbM < ■. ft. BteMMtila D. k Ж. КМм, IVMina. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/c76681aa20db854b5e898313348f6895.pdf d756ef62c9f82c079ee258ff67ef8d19 PDF Text Text — — • - . ... i p • ' ■ * ■ ' Poštarina u gotovom plaćenb. w I ш WW жВ>' ^až ЈВјГ 'Wv ЛИк tfc ■ ГМСШ® ЈЈГГОСЛАВЕНСКЖ Broj S0 (l^) Bilećki slučaj. ■U broju od 6. jula donesosmo -brzojavni izvještaj o pokolju u Bi« leći, a budući je pismeni izvještaj, koji je odmah otpremljen, — po< jeo mrak, donosimo danas nje« gov duplikat, što nam je poslan putem jedne osobe. Ne možemo, a da i ovom prilikom ne žigošemo drski način plijenjehja poštanskih pošiljaka. Izvještaj glasi: »Na 2. ju« na u petak u jutro pronese se glas, da je nekoliko muslimana u selu Njeganovićima zaklato od Перо« znatih pljačkaša i šta više da žan» darmerijska stanica sa Plane javlja da su ovaj zločin počinili Aleksa Biberdžić iz Vranjske (Bileća), koji se prije nekoliko mjeseci odmet« nuo u šumu, te — Meho Ćatović, propalica iz Bileće, koji se kako se čuje, vćć dulje vremena nalazi u Slavoniji. Razumije se, da je ova« kav strašan zločin dirnuo sve po« štene građane, pa nijesmo mogli o« doljeti, a da ne odemo na lice mje« - sta i o stvari se potanko informiše« mo. Evo šta smo doznali: ’ U petak izjutra između 5—6 sati pošlo je oko 20 muslimana iz sela Njeganovića u Fatnicu, da okopa« vaju kukuruz. Između sela Njega«, novića i Pađena u kršu sjedili su trojica mladih ljudi potpuno obu« čeni u — nove žandarmeriske halji« ne, te kako su muslimanski seljaci išli' jedan za drugim, »žandari« su ih zaustavljali i pitali za imena, a jedan je, као najstariji, imena istih pisao. Najzadnji je ’došao jedan pravoslavni, imenom Tupanjanin. Pošto su utvrdili, da više niko ne • ide na rad, jedan im je od krvnika saopćio da su oni žandari od čete potporučnika Vuka Lubarića, koji krstari jzmeđu Gacka i Bileća, te pošto su se pokazali pljačkaši oko Bileće, da imaju zapovijed, da iz svakog sela uzmu sa sobom po ne« . ■ koliko mladića, da bi im pomogli ove pljačkaše progoniti. Dalje re« koše da su iz Njeganovića odrede« na šestorica, koje je odmah iz po« niša pročitao, izabravši najbolje momke: četvoricu Đapa, jednog Av« dića i jednog Bajramovića, saop« ćivši im da i oni moraju sa njima ići u potjeru za pljačkašima, a pu« ške da će dobiti na žandarmerijskoj stanici Plana. Isti su se izgovorili, da ne bi rado išli pošto moraju svr« šiti prispjeli poljski rad, ali pošto im je rečeno, da je taka zapovijed, oni su bez otezanja pristali. Osta« ■ lim seljacima krvnici su dozvolili, da. idu na rad, i oni su, ne misleći da bi se moglo šta dogoditi, mirno otišli na rad. Odabranoj četvorici saopćiše, da ’ <će ih jedan goniti do žandarm'erij« ske stanice Plana, gdje će dobiti puške, ali ih moraju svezati pošto ih goni jedan, a njih je šestorica te bi mu mogli pobjeći. Isti su se opi« rali i pitali zašto da ih vežu, nu ngj« kašnje kad su im puške u prsa pri« nijeli, morali su se predati, te su ih tako svezali. Sad je izašla nova na« redba. Svaki od krvnika uzeo je po dvojicu, te su ih odmah skrenuli sa puta u krš. Odmakavši jedno 300 metara sa puta jedan je od krvnika, ’ koji je gonio svezanog Bajramovića i jednog Đapa, htio da pušku na« puni, a ova dvojica opazivši da im jc opasno, počeli su ispred istog bje« žati. On se dao za njima u potjeru te je Bajramovića u ruku ranio, do« čim je Đapo zdrav pobjegao. ■ Druga dvojica krvnika odmah su ostalu četvoricu namjestu iz pušaka __ -■ илк l '^И Konjic ■ 4|И Ш POJEDINI BROJ 1 X r u n a. 11 ■ ж iz,az\8& «1 ЖЈИ Uređuje FBeahcioni SS Ж ВЛ Igra «4BBNB^ fl| ЈМн> етНВШЦЦ|&> W Sarajevo, subota 7. avgusta 1920. (23. zilkade 1338.) - . Sigurno vas zanima kako se vodi istraga i jesu li poduzete kakve op« sežnije mjere proti zlikovačkim na« padačima. Jok. Do sad nema kakve energične istrage, već kao što je i obično kod nas postupano. U Nje« ganovićima kod Rogana i ostalih pravoslavnih vodio je istragu jedan žandarmenjski narednik sa Plane, koji je, kako se čuje, zaručen kod Rogana, a inače je poznat kao ju« nak, jer je svoj gnjev iskaljivao na muhtaru Avdiću. Čudimo se gosp. potporečniku Narančiću, da je mo« gao ovako šta dozvoliti i još ovoga deliju drži na jednoj, te istoj sta« nici. I izvještaj, da su kako gore navedosmo,, zlikovci bili Biberdžić i Ćatovic, potječe od ovog naredni« ka i ne odgovara istini za Ćatovi« ća, jer je isti izvan područja B. i H„ dočim se zlikovci još tačno ne zna« ju, već se govori o Biberdžiću, Man« diću i drugim. Još nešto: Prije 20 dana javno je telalom proglašena po gradu naredba zemaljske vlade, kojom se poziva Aleksa Biberdžić, da se preda u roku od 10 dana, jer će se u protivnom slučaju njegova familija iz područja B. i H. izagnati, cijeli imetak prodati i t. d. Ali do danas ništa na stvari. Sarajevo, 6. augusta. U službenom listu naše zemalj« ske Jade čitamo ovu vijest pod naslovom »Osvještanje nove škol« ske zgrade«: Javljaju nam s Ilidže, da će na Pantelijev«dan 27. o. mj. biti svečano osve stanje no« ve zgrade narodne osnovne škole, koju je podigla vlada uz pripomoć naroda iz sela Vojkovići, općina Hrasnica. Umoljavaju se prijatelji škole, da posjete ovu narodnu sve« čanost«. Selo Vojkovići broji u svemu 268 žitelja, od kojih je 266 pravoslavnih i 2 katoličke vjere. I eto, dobiva školu premda ima tri i četiri puta većih muslimanskih sela koja uza« lud v,ape 'za školom. No ostavimo to na stranu. Ovdje nas više jnte« resira pitanje: čijom se inicijativom zavodi — osveštavanje narodnih osnovnih škola? Toga nije bilo ni pod klerikalnom Austrijom, pa bi« smo htjeli znati: odakle se na tu ideju dolazi u »slobodoumnoj« i »naprednoj« Jugoslaviji ? Šćepan Mali jedva je jedvice iz svog na« slova izbacio riječ »i c r k ▼ e n e po« slove«, pa Se bojimo da vjetar ne puše jz njegove kancelarije. Stoga tražimo razjašnjenje. Godina 11. JEDAN SKANDAL IZ STANBENOG UREDA. Mi smo prije mjesec dana đoni« jeli podnesak isL štamparije, kojim je zatražila ispražnjenje stana u gornjem boju, zgrade u svrhu, da proširi štamparijski posao i otvori tvornicu papirnatih vrećica. Ovim poduzećem štamparija ide za tim, današemsiromašnomžen« skinju pruži zaradu ina taj način zaposli oko sto« t i n u n a š i h s i r o.t a i i z b a vi ih bijede i nevolje u ovo skupo doba. I šta mislite, kako se ponaša naš stanbeni ured u tom po našu sirotinju tako važnom pi« tanju? Od uprave »Merhameta« i naše »Akcije« izviješteni smo, da stan« beni ured kani zaobići ovaj zahtjev za ‘pripomoć naše sirotinje, jer da ima — »prečih mušterija«. Nijesmo mogli vjerovati 'da je tać« na ova informacija pa se obratismo na stanbeni ured, da provjerimo o« vu glasini). 1 zbilja, stanbeni nam je ured donekle potvrdio ovu infor« maciju saopćivši nam, da o izdava« nju rečenih prostorija nije još do« nešena odluka, budući ima više kompetenata, među kojima ima i — činovničkih obitelji. »Ima činovničkih kompetenata« i to Je odmah dovoljan razlog, da naš stanbeni ured stavi u pitanje eksistenciju stotine naših sirota! To je dovoljan razlog, da naš gosp. Mačkić jednim hicem ubije i dru« gog zeca, pa spriječi razvoj jednog našeg zavoda, jedine naše štampa« rije. Mi se prosto zgražamo na o= vaku besavjesnost i pitamo šefa tog Mentalite ubojica vidi se i po o« vom užasnom Jaktu: Kao što spoj menusmo, sa 'muslimanima je za« stavljen i jedan pravoslavni kojeg su pitali: kakvi su za vrijeme rata bili zaustavljeni muslimani. I kad je Tupanjanin rekao da ih zna kao poštene 1 j*u de, skočio je jedan krvnik i nožem mu otsjekao jedan brk govoreći: »Majku Ti, zar i u Tebi ima Muhamedanske krvi te ih braniš?« Uz to ga je udario nogom i odmah ga otjerao. i račun poSt.steđionicelllS. Ho ruši naše eksistencije? I poubijali, te nezadovoljivši se time, 1 dvojicu su još noževima zaklali. ф Interesantno je da je kod umore«, . nih nađen cijeli njihov novac, po I čemu se vidi, da je naročito bilo od« i ređeno da se ubiju, jer nije bilo po« i hlepe za novcem. Čudnovato je sa« mo, kako su isti znali dan, sat i mje« sto kuda će proći njihove ijftve. Svakako su još i drugi imali udjela u ovome zločinu. * odbor. Pretplata godiš. 120 kruna, na pola godine 60kruna. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. : I ' I i ureda, kako smije žrtvovati ovako velik interes,islamske zajednice jed« noj fiks' ideji, da kao član ravna« teljstva štamparije ne može odluči« ti o njenom opravdanom zahtjevu. Stoga protestiramo proti ovoj nje« govoj rigoroznosti i tražimo, da stvar uzme u svoje ruke i riješi je na korist naše sirotinje. Mi ne ćemo dozvoliti da se i ovdje ošteti naša sirotinja i izjavljujemo otvoreno, da će rješidba, kojom bi se pokuša.« la protekcija pojedinaca na štetu zajednice udariti na najodlučniji naš otpor. 1 dotjera-li g. Mehmedbašić dot« le, da Mačkić zloupotrijebi ®jego« Vu popustljivost, onda neka nosi od« govornost kako za demonstracije tako i za sve daljnje pošljedice, ko« je bi mogla izazvati eventualno ne« povoljna rješidba njegova potčinje« nog. Kako čujemo, »Merhamet« će intervenirati kod vlade, pa se nada« mo, da će i ona sa svoje strane uči« niti potrebni korak, da se izbjegne suvišnim trzavicama i neprilikama. Jer po srijedi je eksistencija stoti« ne naših sirota, pa se ne treba ču« diti, ako izazov stanb. ureda prouz« roči oštru obranu tih ugroženih in« teresa. Još nešto. Kad je naše uredništvo dobilo otkaz štamparije nijesmo u« ložili ni prigovora proti tom utka« zu, prpmda evo godinu dana uza« 1 u d n o tražimo prostorije pa ćemo doći u silnu nepriliku. I o tom bi g. Mehmedbašić trebao povesti ra= čuna, a i vlada, kojoj prtimo na du« šu ovih stotinu svojih sirota. Agrarna reforma i taa. ' I I I Glavni organ radikalne stranke, beogradska »Samouprava« u broju od 1. o. mj. donosi ovaj uvodni čla« nak: »Kiko Pravda (beogradska. Op. ur.). Politika i drugi listovi, sigur« no po jednostranim obaviještenji« ma demokrata, predstavljaju sa svim n^tačno poglavito onaj dio pregovora koji se odnosi na agrar« nu reformu, g. St. Protić, čije se i« me naročito tu ističe, ovlastio nas je izjaviti ovo: 1. Pitanje o isplati haka za 1918., 1919. i 1920. godinu i pitanje o čl. 6. i 7. uredbe o beglucima nije novo sporno pitanje. Ono je bilo predmet pregovora pri samom obrazovanju vlade g. Vesnića. Za to je ono i sad predmet pregovora, jersedosad ništa nije učinilo u s m i s« lusporažuma portom pi« tanju. 2. Po želji g. predsjednika vlade g. Protić je prethodno razgovarao o tome s g. Krizmanom, ministrom za agrarnu reformu. Opet po želji g. predsjednika g. Protić je dao, poslije toga, njemu, g. predsjedniku, zabilješku o tome šta bi trebalo tražiti i uraditi po pitanju agrarne reforme sad odmah, kazavši mu da iz razgovora s g. Krizmanom nije mogao određeno saznati šta derao« krati misle o toj stvari. 3. Povodoip toga je došao pismen odgovor demokratske zajednice ko« ji je objelodanio veliku razliku iz« među oba gledišta — veću nego što se mogla predviđati i očekivati po« slije razgovora s g. Krizmanom. 4. Najhitnije tačke g. Protićeva I shvatanja stavljene na hartiju su • . ove : a) da se odmah obrazuje agrarno privredni komitet ministara, po u« gledu na komitet privredno«finan« sijski, koji bi raspravljao sva važ« nija i načelna pitanja iz oblasti ag« rame reforme i ona od njih koja su u vezi s poljskom privredom i šumarstvom. b) da se utvrdi i punovažno ob» znani da zemlju mo'gu dobijati sa« mo oni koji su dosad bili zemljorad« nici, bez obzira na to da li su oni bili dobrovoljci ili nisu; c) da se oni koji su poslije 25. februara 1919. godine samovlasno zauzeli zemlju, u prvom redu u Bo« sni, smatraju kao zavatinari, i kao I takvi od strane državne vlasti tre« t tiraju; I d) da se, do k 1 e s e na licu mjesta ne izvidi stanje i stvari u pogledu svih zemalja iz ! člana 6. i 7. uredbe o beglucima ! od 14. februara ove godine, odmah oslobode i sopstvenicima stave na i slobodno raspolaganje i obradiva« : nje svi dijelovi begluka ili cijeli be« gluci koji nisu bili naseljen do 25. februara 1919. godine ni zakupnici« ma, ni četvrtarima, ni pridržnicima i — u veličini koja je agrarnim ured« bama dopuštena kao maksimum privatne svojine; i e) da se odmah, u koliko već nije ј otpočeo rad u Bosni s osnivanjem agrarnih institucija (direkcija) i ravnomjernim provođenjem uredbe o beglucima zajedno s čla« nom 6. i 7. te uredbe; �Strana 2 Страна f) da sc odmah otvore i 0 opti« caj stave novčana sredstva za is« platu rente .(haka) z r 1918., 1919. i 1920. godinu u Bosni i južnoj Srbiji — po osnovi p r a v i čn i j o j nego sto je paušalni dese* tak. Veličinu šume potrebne za to i osnov davanja, kao i procenti ko« ji bi od toga na pojedine kategori« je sopstvenika došao, d a u t v r d i a g r a r n o «p r i v r e đ n i k o m i« t e t: a ministar finansija da je du« ■žan pdmah staviti na raspoloženje tako utvrđenu sumu za ovu upo« trebu. Na ove prcdlpge g. Vesnić je dp» bio pismen odgovor u kome su ka« rakteristične poglavito ovc'tačKeI. ad b) Izuzetno mogu se zemlje davati u zakup i zđdružnim orga* nizacijama i skupinama interesana« ta agrarne reforme, te dobrovoljci« ma koji hoće da sc vrate zemljo* radnji. To znači dopušta se da se zemlja daje i onima, koji nisu ze* mljoradnici, a šta sve kroz ovaj »i« zuzetak« može da prođe pokazuju dosadanji primjeri, gdje je zemlja davana —i berberima, i učiteljima, i đacitiia i t. d. i t. d. II. ad d), traži se od strane de* mokratske stranke, da ostane nared* ba bosanske vlade od 19. marta 1920. godine koja određuje »da sva« ki sopstvenik ili težak koji je lani obradio zemlju i istu drži u mirnom posjedu imade pravo da zemlju da* lje obrađuje i u ovoj gospodarskoj godini«. III. ad e) »Odnosno zemalja iz čl. 6.- i i® uredbe o beglucima stavrno je ne m o gu ćn a s v aka r asp o« ložba dok se ne ustanove vrste begluk a, njihova površi* na i zahtjđvi koji se na njih stav* ljaju. U koliko su begluci po čl. 6. i 7. uredbe od 14. februara naselje* ni poslije 25. februara 1919. za njih ima da važi naredba od 19. marta 1920. godine«! IV. ad f) Ova je primjedba valj* da najljepša i n'ajkarak,terističnija — odnosno isplate haka: »Načelno' je stanovište demokratije da za i z« gubljeno feudalno pravo nema bivši imalac nikak« na naknadu. voga Tek se zakonom može dati iz po* litičkih. nacionalnih, socijalnih i drugih razloga neka naknada i za ta prava, u koliko to zakonoda« vac za' umjesno nađe. Među tim dok se to zakonom ne reguliše, ima se postupiti po Prethodnim Odred* hama od 25. februara 1919. godini^ Ne može se imati ništa protiv to* ga, da država, u koliko je u moguć* nosti, počne odmah odgovarati toj svojoj obavezi, ali u svakom sluča* ju ne prije, no što bi pristupila is* plati hrane, stoke i drugih tako ne* ophodnih obaveza državnih, kao i drugih pokretnosti koje su državne vlasti rekvirirale za potrebe vojske u 1912, 1913., 1914. i 1915. godini. Ako pak za ovo nema mogućnosti, onda se može vršiti samo isplata akopto haka i rente onim bivšim imaocima feudalnih prava kojima je gubitkom tih prava ugrožen opsta« nak. U predlogu budžeta za ovu godinu predviđena je suma od 80 miliona kruna za tu svrhu, i iz nje* se ove isplate mogu vršiti u grani* čama koje utvrdi agrarno«privredni komitet u sporazumu s ministrom finansija«! Bilješke Što dikla navikla ... Tuzlanski okrugli načelnik, bivši birtaš a kas* nije policajac, ne može se nikako da odvikne svoje davnašnje navi* kc. Neki dan je na Kiseljaku kod Tuzle sjedilo jedno društvance i te* ferićilo, kad se pomoli, vraćajući se sa »Jenji Dunja«a«, gospodin ok« rugli. Društvo u veselju ispali iz revolvera h*tac, ne pazeći ko nrola« zi i dolazi. Taj hitac rasparao je Kortijev organ g. okruglog, koji je tog časa poslao svog kočijašadakc* ja. da pita: ko se je smio drznuti ida Д. okruglog uznemiruje? Kad je društvo sikterisalo kočijaša*lakcja, izvolio je osobno i glavom g. okru« gli tu stvar izviđati. Nakon krut* kog, ali po g, okruglog ne baš ugod* nog objašnjenja, doznao je ko jc bio tako drzak, da opali hitac. Zabilje* živši ime i prezime »krivca«, te u* bpbf 185 —Broj »PRAVDA* — »ПРАВДА' ! daljujući se izvolio je dati ovu zna* [ čajnu ispriku: »Oprostite, ali ja ino* | ram vršiti svoju dužnost«. Eto, što će reći moć navike. Ovo nam ujedno objašnjava zagonetnu simpatiju pretpostavljenih prema g'„ , okruglom. Blago njemu i nama, kad ! predpostavljeni znaju cijeniti krup* ne i sitne stvari jednako! Tako' i treba. Živih! Stipo Radić osuđen. Dne 4. o. mj. u 10 sati prije podne izrečena je o* i suda proti Stjepanu Radiću, koja je proglašena u njegovoj’ otsutnostf, jer nije htio da bude prisutan pri , proglašenju osude. Stjepan Radić proglašetf je krivim zločistva izda* jc otečestva i prestupljenja’ proti ustavu, te se osuđuje na kazan zat* j vora od dvije i po godine. Kad dobijemo uvid u ovu osudu, progovorićemo o njoj opširnije. Za sad konstatiramo da je i neki neu* tralni listovi označuju pristranom. »Hrvatska Obnova« o Cokorilu veli ovo: »Prije nekoliko dana je na arnautski način bio ižlupan urednik »Jugoslavije« g. Gavrić povodom pisanja »Srpske Zore« od nekoliko pitomaca Čokorilovih ideja. Mi smo u mnogo navrata ustali proti ovom buntovničkom organu, k o j i s t v a* raunašemnarodunabesti« jalan način rat između Sr* b a, Hrvata, i Muslimana i organizovanim sredstvi* ni a obara temelje naše države. Mi protiv terbra novinskih osoba sa strane nevaspifanih barbara najoš* trije protestujemo i otpužujemo — našu vlast, jer ona trpi, da s e"u n a š o j d r ž a v i š i r i n a 1 e* g a I a.n i s i s t e m a ti.čk i n ačin anarhija«. Nikad nije ništa pravije rekla! I .1 ■ ; ! i : , I | j : I ■ j- i ‘ ; I Jajce se priključilo našoj orga* nizaciji. Pišu nam iz Jajca: U prilo* gu vam šaljemo prepis zapisnika od 23. jula t. g. iz kojeg se vidi, da smo. i mi već jednom poveli potrebitu organizaciju. U odbor su izabrana slijedeća gospoda: za predsj.ed* n i k a g. Abdulah ef. Moranjak, za pod predsjednika g. Mah* mudbeg Kapetanović, za tajnika g. Husein ef. MenziMžić,-za bi a* gajnika g. Zuhdi ef. Žužić, za odbornike bez funkcije gg. Hafiz Sejfo Hadžiosmanović, Sado Šamić, Salihaga Sarač, Fadilbeg Zaćiragići Sado Sardupalović. i : j ! i : : Prigodom .skupštine predložio je ij Hafiz Ejjub ef. Makić da se prisut* j ni izbornici sjetio našeg dičnog, a jedinog lista »Pravde« sa dobro* voljnim prilozima, te je u tu svrhu sakupljena svota od 500 K koju će* t mg poslati na redakciju »Pravde«'. S. — U prošlom članku prikaz^« i .Ujedno molimo, da nam se poš.a* i smo, koliko su materijalne štete pre* Iju i potrebite upute za daljni rad. ! trpjela samo ona 53 zemljovlasnika, koji nam poslaše ovjerovljene za* Odjek Kruljeve afere. Iz Novog pisnike o sudbenim očevidima. Uz* I dobismo K 2.520.— sa ovim pro* me li se u obzir da samo ova 53 pratnim pismom: U prilogu dostav* slučaja predstavljaju svotu od pre* ljamo Vam iskaz dobrovoljnih pri* ko 24 milijona kruna, onda se mo* loga kao i imena doprinosnika za že zamisliti, kolika bi ta svota iz* naše glasilo »Pravdu«, koje darova* nosila, kada bi svi oštećeni iznijeli telji dopriniješe kao znak svog o* sume pretrpjelih šteta. Tada bi, si* dobravanja Sakib ef. Korkutu, po* gurno ta svota Iznosila ne milijune, vodom njegovog energičnog nastu* nego, milijarde! No o tome ćemo govoriti kada bude trebalo, a sada da nastavimo sa prikazivanjem o* : nih nepravdi, koje se svaki dan po* navijaju, i koje jasno potvrđuju o* ; no što smo nekoliko puta ustvrdili, naime da se radi na sistematskom UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. uništavanju muslimana u Jugosla* i viji. Oko krize. N'a sastanku gg. Ves* 1 .) Da sama b. h. zemaljska vlada, nića i Davidovića postignut je spo* rkzum gotovo u svim pitanjima o« odnosno sadanji predsjednik g. dr. 'sim u agranom pitanju. Dr. Vesnić Srškić podupire taj rad evo dokaza: početkom jula t. g. boravio je dr. . jc donekle ublažio ranije zahtjeve Srškić u nekom poslu u HamPijes* • Stoj ana Protića glede riješavanja ku-kot. Vlasenica. Tom prilikom je ' agranog pitanja, naročito u Bosni i Hercegovini. Vesnić je tražio, da držao govoranciju sakupljenim se* se begovima ima platiti dužni hak ljacima, u kojoj je prisutne uprav i da se seljaci, koji su nasilno za* nagovarao da svojevoljno otimaju uzeli begovsku zemlju, imaju srna* i obrađuju begluke. Sta više, ima trati kao zavatinari, da se naime znakova, da je uslijed nagovora zemlja ima držati kao da je ođ njih Srškićeva, neki Glavučič oteo mu* uze.ta u najam'. Demokrati žele, da slimanu Salaharoviću njegovu vla« štitu zemlju, koju je Salaharović ■ nova vlada učini samo priprave za riješenje tog pitanja, koje ima da kao težak vazda sobom obrađivao. Na isti način je među pravoslavne i se iznese pred konstituantu. seljake razdijeljen i slobodni po* Slabi izgledi za sastav koncentra* sjed Fadilpašića zvani »Visočnik«, ” cionog kabineta. Parlamentarni klub kojeg su oni vazda u vlastitoj re* Demokratske Zajednice držao je žiji obrađivali. sjednicu, na kojoj se je raspravljalo 2 ) Sa znanjem zem. vlade je me* o Vesnićcvoj formuli glede riješe« nja bosanskog agrarnog pitanja. đu seljacinja razgrabljen i slobodni Nakon dugog vijećanja demokrate posjed Muhamed bega Bukovače su odbili tu formulu. Ministar Davi« iz B. Petrovca, pa da bude ruglo još dović priopćio je to danas prije po* veće, tamo se pokazao jedan pro« dne g. Vesniću. Povodom toga odr« sti seljak Lazar Jialaban izjavlju* žana je u utorak konferencija, pred* jući, da on ima od zem. vlade do* stavnika Parlamentarne Zajednice zvolu, da upravlja sa Buko* te je sačinjena druga formula, u ko« vačinim slobodnim posje* joj je načelno priznato pravo be* dom, te je poče 6 kupiti i gova na hak. Ta je formula u svo« h a k o vc od seljaka, koji su jim zahtjevima blaža od prve. Ista na silu begluk obrađivali, je u utorak po designiranom mi« i u svoju kuću ostavljati, nistru predsjedniku g. Vesniću tiru* dočim sc Bukovači brani i breme ecna demokratima, koji su u večer trave ukositi, da svojoj kravi polo* u svojoj sjednici o njoj raspravlja* ži, i to na posjedu, kojeg je vazda ti. Izgledi za koncentraciju sve su u svojoj režiji obrađivao. Tako se manji, jer se jasno vidi i opaža, da dopušta da se jedan prosti seljak demokratima nije stalo do koncen« njegovim imetkom razmeće, a on fracije. Neopravdanim zahtjevima neka pokućstvo prodaje i sebe, i oni nastoje da je ometu, jer se na« familiju prehranjuje. Ovakova ne* daju, da će u slučaju neuspjeha Ve« pravda prelazi i same granice bolj* snićeVu»misije sastav kabineta biti ševizma i mi zaista neznamo kako Palitičhi pregled 1 . 1 (Nastaviće se). iz naše organizacije. Ogledalo ! vaka, da su oni 1919. tu zemlju o* brađivali, ostali su bezuspješni i nj i* vu i sada drži Pervan. Usput napo* пЛгјсто, da je Brkić od prevrata do sada pretrpio 50—60.000 kruna štete, doČim je Pervan osim toliko svojih vrlo unosnih radnja još i veleposjednik, te je pred kratko vri* jeme uzeo samo za jedan komad svog posjeda 160.000 K, a bavi se i posuđivanjem novca uz gruntov* no osiguranje, te danas njegova po* traživanja na gruntovno osiguranim nekretninama predstavljaju jednu veliku svotu novaca. Pitamo zemaljsku vladu kako motiviše оуај s^čaj otimačine: da Ii su ovdje po srijedi socijalno*go* spodarstveni, ili privatno*pravni mo tivi, ili je i ovdje glavni uzrok sis* tematsko uništavanje »Turaka«. • Riječ ima dr. Srškić. I bismo jc drugačije okrstili nego: • sistematsko uništ iš anje »Turaka«. 3) Ahmcd Brkić iz Livna kupio jc : u godini '1919. jednu njivu u površi* ni od 9 dunuma u svrhu da kasnije ji sagradj sebi i četvorici braće kuću 'za stanovanje. Čim .jc njivu kupib počeo ju je raditi, te je jstu pod je* sen preorao a onda preko zime iz« ruko veliku količinu đubreta i na proljeće opet preorao i počeo sijati. Nu kada je bio ii polovici-sijanja • na jedan put na njivu dođe pol. pri« stav Savić sa oruž. patrolom i za* : brani Brkiću daljnji rad na njivi, ; koju uruči ratnom milijoneru, ve« i letršcu, birtašu, posjedniku mlina i - velikom zemljoposjedniku Stipi i' Pervanu, koji je dotičnu njivu-tek I u 1914.. god. pod ćesim držao. Sve I dokazivanje Brkića, da Pervan nije I। dotičnu njivu nikada a kamo li j. Kl 9. sobom obrađivao, kao i dokaz i 'bivših .vlasnika Naherlovića i. No« pa protiv Dru Krulju prilikom.po* sjete Njegova Visočanstva presto« lonasljednika Aleksandsa u Begovoj džamiji. Neka i ovom zgodom Dr. Krulj i njegovo mržnjom protiv muslimana zaslipljeno društvo, još jedanput primi na znanje, da će nas milom "ili silom morati podnositi u ovim zemljama barem još 500 godina. Uz m. selam: Alija Džankić, trgovac. Gornji iznos priložiše ova gospo* da: Po 500 K: A. Džankić, po 200' K: Alibeg Cerić, M. Cerić*Kalende* rac, po 100 K: Mustafa Memić, S. Čatišević, S. Muftić; po 50 R: Hafiz R. Rasovac, M. Muratbegović, A. Bišćanm, M. Džankić,. H. Mautče* haić, M. Topić, ,H. M. Memić, H. J. Safić, M. Čaušcćić, H. O. Kapetano* vić, H. Cerić, A. Biščević, S. Sulej« manović, M. Dautović i M. Topić; po 40 K: A. Krličbegović, po 30 K: A. Rakovac, H. Čaušević, J. Spahić, po 25 K: A. Cerić, F. Berberović; po 20 K: R. Mulić, H. M. Avdagić, M. Zahić, M. Džafcrbegović, M. Kadić, O’. Ibrahimbegović, M. Ka« Jenderac) M, Dedić,, H. Ahmetano* vić, H. Čaušević, R. Kapetanović, A. Begić, II. Kadić, po 10 K: H. Še* hović, S. Muratagić, H. Biščanin, M. Topčagić, M. Veletanlić^M. Raka* nović, A. Memić, M. Šehović i A. Hankić. z povjeren Jlčnosti iz demokratske zajednice. Uviđavniji političari De* mokratske Zajednice nezadovoljni su sa vodstvom glede takvog po* stupka, pa opstoji radi toga među njima jaka struja, koja na svaki na* čin hoće zbliženje s Parlamenta!* nom Zajednicom. No klika Pribiće* viceva terorizira cijelu stranku i o* nemogućuje približenje. Kakva je situacija. Vesnić, koji je od regenta primio mandat za sa* stav koncentracione vlade, imao je sastanak s g. Davidovićem 3. o. mj. s kojim1 je nastavio započete pre* govore. Demokrati preko svoje štampe pokazuju kako su iznenade* ni, što Parlamentarna Zajednica i poslije odlaska g. Protića zahtijeva izvršenje stanovitih pitanja. Zbog toga su demokrate o,dlučili da one* moguće kombinaciju dr. Vesnića odnosno parlamentarne zajednice. Međutim kako se čuje u dobro oba* viještenim političkim • krugovima mandat g. Vesnića je na mnogo ši* roj osnovki nego što se držalo, pa* će se govori, da je g. Vesnić od re* genta primio, ovlaštenje da za slu* čaj neuspjele koncentracije sastavi koalicionu vjadu. Demokrati našav* ši še pred tom alternativom da ili uđu u vladu g. Vesnića ili ne, odlu* čili se na ono prvo, to jest da pri* hvate uvjete parlamentarne Zajed« nicc i da uđu u vladu g. Vesnića. • Mandat dra Vesnića. »Tribuna« donaša: Saznajemo za verziju da je mandat _g. dr. Vesnića na široj os* novi. U izvjesnim se krugovima tvr* di, da će g. Vesnić ako li naiđe na negativni rezultat i nesporazumak kod demokrata, sastaviti vladu iz grupa parlamentarne zajednice. Po izvještaju, kojeg smo dobili g. Sto* jan Protić izjavio je svojim prijate* Ijima, da je protiv koalicije s Iju* dima, koji svakog dana mijenjaju svoje misli i stvaraju uvijek nove �ПРАВДА* — »PRAVDA, t>poj 185 — Broj nas stigli izvještaji, koji ne mogu da prikriju neku tjeskobu. Ruske čete prodrle su preko Buga. One o« vog časa napreduju protiv Varša« ve. Poljaci nisu srušili mosta preko Buga. Boljševičke sile, koje se raču« naju na 40.000 ljudi, napreduju duž gl-anice prema Mlavi, te će odreza« ti jedinu željezničku prugu iz Var« šavc u Gransko. Poljska vlada po« Uži program vlade. Dric 30. pr. i čela je da misli na to, da isprazni mj. prije'podne gospoda su se Lju« Varšafu. Vlada će se nastaniti, u ba Davidović i dr. Milenko Vesnić j jednom gradu na zapadu, odakle će sastali u predsjedništvu ministar« . stva, da pregovaraju o sastavu no« I organizovati obranu zemlje. ve vlade. G. Davidović iznio je Boljševici hoće kapitulaciju Polj« stanovište demokratske zajednice I лке. »Petit Parisien« javlja: Rusi i te je izjavio, da demoktate(nc mp« | ne pomišljaju ‘da s Poljskom sklope gu da popuste u agranom pitanju. mir i hoće da je natjeraju da kapi« Gosp. Davidović predložio je gosp. I tulira. Ruske trupe neprekidno na« Vesniču, da sc pitanje agrarne re« i preduju. Konjica se nalazi samo 30 forme skine s dnevnog reda, te da j kilometara od Varšave. se prepusti konstituanti, da ga ova Konferencija sovjetskih delegata riješi. Ujedno jc g. Davidović pred« u Londonu. »Reuter« javlja: Danas ložio da se stvori koncetraaona vla« u 4 časa Krasin, Kamenov i drugi da s užim programom rada, koje« članovi ruske sovjetske delegacije mu bi glavni zadatak bio izbori. bili su kod ministra predsjednika i konferirali s njime i Bonar Loom. ' Pitanje haka. U političkim krugo« vima radikala govori se da je radj« Konferencija je trajala odprilike 2 časa. Prema obavještenju Reutero« kalni poslanički klub stavio u duž« nost g. Milenku Vesniču da traži od ve Agencije razgovor .je vođen is« demokrata pristanak, da se za prve ključivo o produženju napredovanja sovjetskih trupa protiv Poljske us« dvije godine vlasnicima imovine is« plati hak, kako je to uređeno i ured« prkos otpočetom primirju. Uvjera« bom, koju- je donesla- koaliciona vaju, da su se britanski ministri vlada-g. Protića sa pristankom de» izjasnili sasvim otvoreno po ovom pitanju. mokrata. Ako se demokrati tome protive, onda se mora sada isplatiti ' Irska deputacija u Londonu. Ja« dio haka pošto među vlasnicima i« vljaju iz Londona: Ovamo je stigla manja imade i takovih, koji su os« deputacija irskih nacionalista i uni« talf bez svakih sredstava za život. onista u jednakom broju i to veći« Pitanje agrarne reforme. Poslije nom iz Dublina i Gorka. U Irskoj daju veliku važnost rezultatu te konferencije između gg. Davidovi.« ća i Dr. Vesnića, posjetio je g. dr. konferencije sa britskom vladom. Vesnića dr. Ninčić, te su oni ras« Razoružanje Njemačke. Parlame« pravljali o pitanju agrarne reforme. nat je danas primo zakon o ražo« G. dr. Vesnić još će konferirati sa ružanju u trećem čitanju. Državni poglavicama parlamentarne zajed« ministar inostranih djela dr. Si« niče, te će prema rezutlatu tih pre« mons izjavio je pred skupštinom govora uđesiti svoju daljnju tak« među ostalim: Antanta hoće da ša« tiku. • lje svoje čete na istok kroz Nje« Bosanski radikali osuđuju g. Pro« mačku. Ako bi antanta počela sa o« tića? Brzojavljaju »Epohi« iz Sara« dašiljatijem takvih transporta, zna« jeva: Jedan od istaknutih političa« čilo bi to krštenje njemačke neutral« nosti. Njemačko područje ostaje rj bosanskih radikala, izjavio je na« šem, dopisniku, da se bosanski radi« Njemačkoj, dakle neutralno, a kroz kali nikako ne mogu složiti sa ušlo« nijedno neutralno područje ne srni« vima g! Stpjaua Protića, u pogledu ju se provožiti čete. \ članova 6. i 7. uredbe o beghicima. Bosanski radikali, rekao je politi« čar, učinili bi izdaju prema narodu kad bi pristali na Protićeve zahtje« ve i da bi to značilo onemogućiti se u narodu. Sve bosansko.«hercego« Banja Luka, u julu. vačke stranke, osim jugoslovenske muslimanske organizacije stoje na (Predstojnik koji ne zna agrarnih stanovištu, da se uredba o begluci« uredaba). Javljaju nam iz Banje Lu« ma ima bezuvjetno da provede o« ke: Skoro sam. bio u-Kotor«VaAšu, nako, kako je donijela demokratska gdje mi tamošnji težak Muharem vlada. Mehmedović iz sela Vrapića pokaza smetnje za rad. Za to ne će-da u daljnjim pregovorima učestvuje. Pa ipak je izjavio, da će pomagati koalicionu vladu, ako sc sastav ove povjeri g. Dr. Vcsniću kao pred« stavniku parlamentarne zajednice. Sličnu je izjavu dao a. Protić i Nje« govom Visočanstvu Prestolonasljed niku Aleksandru. K ■? / ' ■. ч Naši dopisi odluku tamošnjeg predstojnika Ju« ratovićif, prema kojoj bi ovaj Mu« harem morao da preda jednu njivu nekom sudskom glasniku Mati Praj« zu na'obrađivanje, jer je bajagi dr« ži 30 godina, pa je ima i dalje dr« žati i to n a o s-n o v u č 1 a n a 6. u« redbe o beglucima. Muha« rem je predao* utok proti ovoj od« luci Juratovićevoj u kom je doka«* zao da nije istina kako Prajz drži tu zemlju 30 godina, nego najviše 10—12 godina, da Prajz ima čis« te svoje zemlje 450 dunuma, da prodaje svoju zemlju, a Muhare« movu otima i da je Mato glasnik a brat mu putar, pa se hvali da je »kader i prava čovjćka osuditi«. Nopokn je istakao i to, da je član 6. uredbe o beglucima ukinut, pa se odluka izdana 13. jula ne mo« že na njemu temeljiti. VANJSKI POLOŽAJ. * Turski ugovor o miru odgođen. Potpis turskog ugovora o miru od« gođen je za subotu 7. o. mi. Mir sa Turskom. Interesantno je, što pišu turski listovi o miru. »Va« kit«, koji izlazi u Londonu veli: »Potpis neće uspostaviti mir; Čari« grad sliči tijelu stavljenom između Anatolskog nakovnja i Evropskog čekića. Međutim, zadaća vlade je. da traži zgodne mjere za uspostavu svog autoriteta u Anatoliji i da po« kaže želju, da će izvršiti pogodbe »mira«. Carigradski »Alemdar« ve« Ii: »Jedina mogućnost da se spase Turska je reorganizacija uprave pod pritiskom činjenica sadašnjeg sta« nj a«. • Dalnje napredovanje Grka. Grč« ke trupe zauzele su Enos. Zaista je čudnovato da g. Jurato« Ugroženo stanje engleskih četa vić ne zna da je 6. i 7. član famoz« u Mezopotaniji. »Matin« javlja iz ' ne beglučke uredbe ukinut — pored Kaira: U Mezopotaniji je položaj sve one novinarske i druge hajke, još uvijek vrlo ozbiljan i za Engle« koja se je mjesecima o toj izmjeni ze upravo kritičan. Na Eufratu i Ti« vodila. Tako ti je to, kada se par« grisu napadaju engleske brodove I niči Mato i Muharem, a kada sudi neprestano arapske bande. 1 — Adrija. Uzmak Engleza u Perziji. »Ti« [ Čuo sam i to, da isti ovaj pred« mes« prima iz Teherana vijest, da ; stojnik dozvoljava demokratskom su sc Engleske čete povukle 60 ki« . popu Mlađenoviću, da nepozvan lometara sjcveroszapadno od Tehe« ! prisustvuje i miješa se u rasprave rana. Uzmak jc izvršen ušljed pri« o beglučkim hakovima i da prj ras« tiska ‘boljševika. U Teheranu je pravi govori seljacima: »glavu po« prouzročena panika, koja vrlo utiče daj, a begluka nedaj« — a g. Jura« na perzijsku vladu. tović to trpi i — ne spriiečava. I taj i takav g. Juratović kompetira za Očajan položaj Poljske. Pariški gradskog bilježnika u našoj banja« Večernji listovi smatraju, na teme« Iju informacija iz dobro upućenih ' lučkoj opštini, gdje je većina mu« slimana! krugova, da je položaj u Poljskoj Adžajip! vrlo očajan. »Temps« drži, da su da« __ __ Стоана 3. Domaće vijesti i I ’ i ; ! ; I i ! I ! I ( ' • (I ! ‘ ! ! i . [ , ! Mostar, polovicom jula. (Državničko »cveće« naše demo« kratije). O državničkim sposobno« stima naših »demokrata« bilo je do« Osuda aievesinjskim zlikovcima. sta govora u našoj javnosti i kad« Jučer prije podne pukla jc pred ne« god je neko pokušao ф pred neo«_ vesinjskim prijekim sudom osuda bavještenim svijetohi s te strane i« pozna'tim zlikovcima Račiću i Šiljc« lustrira njihovu vrijednost, kao po goviću. Siljegović je osuđen na smrt komandi, osulo bi se cijelo hovislo na vješalima, a. Račić na 15 godina pogrda u »demokratskoj«’ štampi tamnice. Prema propisima prijekog na dotičriika. Nu da sc vidi, kako suda Šiljegovič je »iva sata poslije njihove reforme u. praktičnom ži« osude obješen.- . votu izgledaju lude i šašave, neka Drvljanov fijasko u Goraždi. — ■ nam, posluži izrmđu ostaloga, i sli« jedeći primjer bezglavosti njihovog ' Pišu nam iz Goražde: Na 25. pr. mj. obdržavao je ovdje g. Divljan »reformatorskoga« rada. skupštinu, ali mu nije ispala kako ' U. općini Kifino selo (kotar Ne« jc on želio, jer je posjeta bila vrlo vesinje), braća Dizdarevići iz Bla«, loša. Upadno je da od .pravoslavnih gaja posjeduju, pod gruntov. uloš« cima br.- 52,- 53, 54 i 141, nekoliko ' građana skoro nitko nije istoj pri« sustvovao. parcela košnice i oranice, koje i Što se tiče muslimana nije nitko glasom gruntovnice važe kao potpu« posjetio ove skupštine; premda je no vlasništvo braće Dizdarevića. g. Divljan čak uvrstio u odbor mu« Koristeći se »blagodatima« sve« slimana cestara Halila Kurtovića iz općeg haosa, prouzročenog šašavim Zubčića, koji niti je bio na skupšti« uredbama naših »reformatora«, Kri« ni niti jc znao da je biran u odbor. zmana et consortes, braća su Da« Govori se da je g. Divljan uvr« z hričić Jovo, Jefto, Lako i Milan, svi stio ovog cestara u odbor po pred« iz istoga sela, jednostavno »priva« tili« neke od gornjih košnica i oja« logu ovdašnjeg ce,starskog nadgled« nika. Čudnovato da se g. Ccstarski i ko prava braća među sob nadglednik brine kako bi pomogao podijelili. Istina, na pritužbu vlasnika zerh«. g. Divijana da otme koji begluk, a ne brine se za ono za što je riaro« lje kotarski je predstojnik u Neve« čito pozvan naime: pod drinske ću« sinju (13. jula 1919.) »oslobođenu« prije na više je mjesta provaljen braću Dabričiče bio malko urezilio, tako, da je opasno ргекб iste pre« odstranivši ih silom sa tuđeg zemlji« šta. No kako pravi junaci lako ne . laziti i pješaku, a kamo li konjima napuštaju bojišta, tako su i braća i marvi, radi čega se umoljava ok« Dabričići u eri novog predsjednika^ ružna oblast, da se ova sramota po« pravi, jer se svaki dan čuju pogrde vlade, a i novog predstojnika u Ne« vesinju ponovno sreću pokušali! ,0« -od naroda radi oteščanog prolaza preko spomenute ćuprije. ni su u lanjskoj godini kosili reče« ne livade, pa kako prema naredbi Stojan Protić u Zagrebu. Prošle novog predsjednika vlade (koji se noći doputovao je u Zagreb g. Sto« je i inače pokazao kao pravi »džen« jan Protić i ostao preko dana u Za« tlman« u pitanju tuđe imovine) od grebu. Jučer poslije podne oko 4 19. marta 920. br. 48,348/20, prjpada sata otputovao je sa kćerkom gđi« pravo na pobiranje plodova sa zem« com Micom u Karpinske Toplice lje onome, koji je i u prošloj godi« na odmor i liječenje. Računa se, da ni dotičnu zemlju »obrađivao«, za« će taj odmor potrajati kratko vri« tražili su od kotarskog ureda u Ne« jeme, jer Je teško predstaviti ’ras« vesinju da im dotičnu zemlju uruči. plet ministarske krize bez g. Proti« Kotarski ured u Nevesinju izdao ća, koji je imao toliko udjela u par« im je ovu odluku od 10. jula o. g. lamentarnom životu ovo zadnjih broj 6.459.: par godina. Odsjeo je u Grand Ho« U agrarnom sporu Jusufa, Alije, telu. (»Obzor«). A hrpe ta, Abida i Muhe Dizdarevi« ća iz Blagaja sa Jeftom, Lkom, Jo« Sitni novac. Povlačenjem kruna vom i Milanom Dabarčićem iz Ki« iz prometa, ostaće kod nas kao naj« fina sela, poslije provedene raspra« manja jedinica pola dinara ili dvije Ve kod ovog ureda dne 8. i 9. jula krune. Usljed toga će nastati velike 1920. donio je ovaj ured na osnovu neprilike, jer će onda nastati još ve« naredbe zemaljske vlade u Sarajevu će gulenje i zloupjjtrebljivanje, te broj 48348/20 od 19. marta 1920. sle« će se na taj način udariti najmanja deću odluku^ cijena pojedinim artiklima dvije Dizdarevići imaju ostati u mirnoj krune. Treba za vremena predusre« obradi vlastitog zemljišta upisanog sti ove neugodnosti. u gr. br. 52, 53, 54 k. o. Kifino selo, Natječaj za bolničkog imama. — izuzimajući bare »Dorupe«, »Trnje«, Svraćamo pozornost našeg ilmijan« »Dijelo«, »Zabarci« i oranicu »Voz« nik« za koje je utvrđeno, da su ih I skog staleža, da je zdravstveni od« lanjske godine pokosili, odnosno o« I sjek zemaljske vlade raspisao na« bradili i to: Jovo Dabarčić. kosani« i tječaj u 153. broju službenog »Nar. cu Dorupe«, »Trnje« i oranicu »Vo« I Jedinstva« za popunjenje, mjesta znik«, Milan Dabarčić kosaniou I jednog imama na zemaljksoj bol« »Dijelo«,.a Lako Dabarčić kosanicu I nici u Sarajevu, koji će doći u IX. »Zabarke« sva trojica zajedno sa I činovni razred. Molitelji za ova mjesta treba da'predlože biljegova« suvlasnikom Dizdarevića Radom ■ ne molbenice zdravstvenom odsje« Vujadinovićem iz Kifina sela. ku u Sarajevu do 20. septembra Na osnovu gornje naredbe sva ove godine. Molitelji imaju da pri« tri Dabarčića imaju ostati u mirno lože: 1) list o rođenju, 2) dokaz da obradi na spomenutim kosanicama su državljani kraljevine Srba, Hr« i oranici. Naknada priroda zemljo« vata i Slovenaca, 3) svjedodžbu da vlasnicima Dizdarevićima ima se su'postigli kvalifikacije po svršenoj obračunati po propisima uredbe o bogoslovskoj-izobrazbi i 4) svjedo« pobiranju priroda sa beglučkih ze« džbu fizičke sposobnosti. malja u god. 1919. Svako smetanje obrade kazniće se globom od 1000 Već bi bilo vrijeme, da se sagradi K ili zatvorom od 30 dana. Protiv most preko Koševa potoka u Mis ove odluke otvoren je put pritužbi • Irbinoj ulici, da se spriječe tolike na agrarnu direkciju u Sarajevu u neugodnosti, a i nezgode koje se roku od 14 dana, o čemu se stranke tamo događaju. Neki dan je auto« obavješćuju. mobil američke misije najurio na Sreski načelnik: Ljubo Marković, . barikadu balvana, koja je tamo na« Apstrahirajući »slučajne« omaš« I pravljena, da bude svjedočanstvo ke sreskog načelstva u Nevesinju, gradske općine i spomenik potkradene »slučajnim« izostatkom i nemara indolencije. Osobito sada, kada bu» napomene grunt. ul. br. 141, u nje« de Regent boravio u našem gradu, govoj odluci, kao i »slučajnom« na« j morati će se stanoviti dio prometa pomenom o tobožnjem s u vi as^ ‘ sa Aleksandrove ulice premjestiti u n i š t v u Rade V u j a d i n o v i« druge ulice. Zar se u gradskoj opći« čas a D izd a reVi čem, ipak nje« ni misli, da će se sav promet moći gova »pametna« odluka zaslužuje ј obavljati preko Vojvode Stepe o« osobitu pažnju. Jer, kako već iz bale? gornjeg njegovog pravorijeka logič« ki proizlazi — onaj, koji je kao pra« Povlastice za đake. Povlastice iz« vi »đctić« u lanjskoj godini tuđu i date za vožnju u četvrtinu cijene u« zemlju prisvojio, u pravu je da pio« niverzitetskim siromašnim studenti« dovc svoga truda i ove godine uži« i ma proširene su prema naređenju va; a sljedbeno tome u punome će , ministarstva saobraćaja i na sve pravu biti da do godine uživa opet, učenike^ srednjih, stručnih i njima ono, što bude ove godine prisvojio! sličnih škola u našoj kraljevini. Pra« Pa da se čovjek ne raspline od u« i vo na te povlastice imadu: 1. stu« divljenja državničkoj mudrosti na« I denti univerziteta, kad idu na pr. ših balkandera! — Mi sc divimo. I od kuće u školu i krajem školske i godine; kad se iz škole vraćaju svo« �• Crtana 4. S^an» Spoj Brn' 185 .ПРАВДА* — .PRAVDA" jim kućama; za vrijeme uskršnjih i božičnih praznika i dva semestrab na raspusta: 2. đaci srednjih škola, kad idu na upis, krajem školske go. dine, i za vrijeme uskršnjih i božić= nih praznika. Sve ovo važi, ako se pored'indek* sa (đačke karte) pokaže na kasi bis leta i uvjerenje svoje školske up= rave o siromašnom stanju, odnos= no da roditelji dotičnog đaka plaćaš ju najmanje od j60 dinara ukupno godišnjeg poreza. Ov’a povlastica vrijedi za ‘II. i III. klasu, brzim i običnim putničkim vozovima u ci« jeloj kraljevini. Dar našim ustanovama. G. Mu. jaga Kučukalić iz Gračanice poslao je preko našeg glavnog urednika 11= jev dar od K 500.- da se podijeli po K 100.— na slijedeće naše usta* nove »/’ravćii«, »Gajrctu«, »Osvitas nju«. Akciji za zaštitu morala i Mu. slim. akad. menzi u Zagrebu. Mi se plemenitom darovatelju najljepše zahvaljujemo! Realna gimnazija u Banja Luci. Školska godina završena je 24. pr. mj. U svih osam razreda bilo je 471 đaka, od kojih je 56 privatnih. Po vjeri bilo je: muslimana 70, katoli« ka 151, pravoslavnih 253, jcvreja 46, unijata 6 i evangelika 2. Maturu je polagalo svega 6 učenika i ovi su prošli na ispitu. U čitavom zavodu prošlo je 416 učenika, a pao je 41. Zavod je ijnao 22 nastavnika. j I I ; Amerikanski konzulat u Zagrebu. Ministarstvo inostranih djela saop= stava: Kraljevska vlada na traže« nje vlade Sjedinjenih Država dala je svoj pristanak za otvaranje a« meričkog konzulata u Zagrebu. Vib burg Koblinger, konzul od karijere, privremeno će upravljati pomenu« tim konzulatom do naimenovanja stalnog američkog -konzula u Za« grebu. Upravitelji dječijih domova. Na prcdlog ministra za socijalnu poju tiku postavljeni su za upravitelje državnih dječijih domova i to: u Reljevu Jovo Arežina, u Kr. Sutjes= ci Anto Barišić i u Tuzli Mehmed Nožić. * Izjednačenje poreznog sitema u čitavoj zemlji. Ministarstvo finan. šija odlučilo je izjednačenje pore'z. nog sistema u cijeloj zemlji. Taj rad ministarstvo povjerilo je gosp. Andronikovu ruskom profesoru fi« nancijalne nauke. , Ne prima se pošta sa Madžar« skom. Ravnateljstvo pošte objav. Ijuje, da je usljed prekida saobra« čaja između Austrije i Madžarske, po ministarskom nalogu-obustavljen no primanje poštanskih pošiljaka, koje su određene za naslovnike u Madžarskoj. Do sada preuzete po« šiljke biti će povraćene predatelji« | ma. Ova mjera uslijedila je, jer na« še kraljevstvo nije sa Madžarskom uspostavilo direktne veze. Kazna za putnike bez karata. Beogradska željeznička direkcija o. bjavljuje raspisom svim željeznič. kim stanicama i revizorima da u buduće za putnike koji uđu bez karte u vlak ili s kartom koja više ne vrijedi ili pređu u viši razred s kartom za niži, da se kazne dvo. strukom vozarinom za cijeli propu. tovani put. - - - - - - - - - - - - - —- - - - £» Nilhelm F. Ticfenbach i drug Osijek I. uvoz i izvoz kemički tehničkih proizvoda Preporučuje na veliko: Benzin nadomjestak, acetona, na­ domjestak gor. žeste, uljene i su­ he boje, parafina, lanenog firnisa sikativa, brunolina, lakova,škrob u sanducima, amoniak sode, jet-. kog natrona 100% i 1280/0, dr­ vnog katrana, octene kiseline, 80%, drvni ugalj, kolofoniuma. razni toaletni sapuni, olovni še­ ćer [Bleizucker] kem čisti, te svu drugu u tu struku zasijecajuću robu. Cijenik šaljemo fratiko. Ko želi da mu ponovno šaljemo list neka od« mah pošalje dug i novu pretplatu. ■nslimanska trgovački I Mb M a Bosnu i HtrcajCTini (d. i) n Sarajevu. Ш9» < ImI u sito kuesnHa мтим. jbWi I u aKilnstrii SK. I i inziamu. nlš rWks ii ulete8 НЈ№г I tzkift мкп I ЛвнЛјг 0 sajHiilMi. Нмјјд si! n'ltnletoi pislm I tonumc u№>gi Seji snomh I uroilMcUski truliti. — Inpoli I orađaje внЉв, Hiute I mtkmi min trik mta. И 0 0 И 0 h 9 1 1I f B JI ks₽9h I srodolB ih mtz nln, i platite m Лудћи mlrclct. н l,IO Novome. •______ Kancelarija: Kralja Petra ni ha Z prizmo, lij eno - Brzojati: Труижка lwnk Sarajm - lnterfftai triifa: Zli _________________________ Podružnica u Bos. Šaljite odmah pretplatu ♦ PAP1RNICA ♦ I ♦ HAMDIJE KOPČIĆA Prodaje se MLIN t Htjeli biste uzdržati svoju ljepotu I I X preporučuje svoje bogato stovarište ф [ ф svih vrsta papira, kancalarijskog i J • ♦ školskog pribora. — Naručbe se ♦ , obavljaju btzo i točno. Cijene umjerene. Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 U .PRAVDI* imaju najbolji uspjeh. „Pravda“ je jedini muslimanski list u na1 Soj državi. »Pravdu« čitaju svi muslimani. U vlastitom interesu je ’ svakom trgovcu đa’oglašuje u „Р r a v d i“ „ Ne imati više pjege, prištiće, sujedice? : ?Btjeli bi ste lijepu, zdravu kosu? Krovni crijep (Dachziegel) Ako trebate, tražite uzorke i. ponude od zsombolyaške ciglane OGLASI : Upotrebljujte Fellerovu pravu »Elsa« pomadu za lice i čuvanje kože. Divit će vam se! Zaviditi će vam. 1 lončić 9 kruna. Nr. III. jača vrsta 12 kruna. K tome Fellerov najliniji ljiljanov mliječni sapun 16 kruna. za mljeti kavu. Izragjen je sasvim moderno i ima vrlo lijep izgled. — Za V« sata samelje 1 kilogram kave. Težak je 30 kg. — Upitati u administraciji lista. Htjeli biste imati kao baršun meku kosu? :: M. Bohn&Co 'ПСшМ Felldrova prava »Elsa« tannochina-pomada za porast kose čini krasnu kosu. Priječi tvorbu peruti, sjedinu , prije vremena. Priječi ćelavost. 1 lončić 9 kruna. Nr. III. jača vrsta 12kruna. K tome jaki katranov sapun za glavu 8 kruna. Šampon 1 krunu. Pomada za brkove 2 K 50 hel. i krune 3'— Muče li Vas kurje oči? Felierov pravi Elsa-turistički melem djeluje bez­ bolno, brzo i pouzdano. Nema više kurjih očiju! Nema žuljeva. Nema tvrde kože. Mala ku­ risa tija Krune 4 — velika kutija Kruna 6'— Zsombolya, Banat Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudblfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i taćna. — Oijene najumjerenije. Želite li još štogod? Fellerove Essa-pustilje za pranje (s kolo­ njskom) 1 kutija 7 kruna. Fellerov Elsaprah za posipanje protiv telesnog znoja. 1 kutija 6 kruna. —. Fellerov Elsa-mentolni klinčić protiv migrene (glavobolje) i zubobolje. 1 kutija Krune 4 — Fellerov »Elsafluid« 9 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce 36 K. Vrlo dobar parfum s najfinijim mirisima od 5 kruna počamši. Najfi­ niji Hega-puder Đr. Kluger, bijel, žuto, roza 1 velika kruna 12 kruna. Najjača Francovka u bocama po 8 K i 22 K. Omot i poštarina po­ sebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feler, ljekarnik, Stubica donja, Elsatrg br. 310. Hrvatska. - , |PriuilBgouana Zemaljska Вапћа za Bosnu i Hercegovinu^ Г0п1пл1л Uullllulu ............. P P II U ^ЛПЛ10Ш1 uUlUjuVlI« "= Filijale: Banja Luka, Bijelina, Brčko, Mostar i Tuzla. — Ispostave: Bihać, Derventa, Doboj, Bos. Gradiška, Livno, Bbs. Novi, Bos. Šamac, Travnik, Trebinje, Višegrad, Zenica i Zvornik. ZaitupttvS: Bugojno, Gacko, Goražda, Konjic, Nevesinje, Bos. Petrovac, Rogatica, Sanski Most, Srebrenica, Stolac i Visoko. Uplaćeni dionički hapital ZO milijuna kruna. Redovite rezerve i fond za sigurnost založnica 13 milijuna kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima, vrši uplate i naplate u Kraljevstvu SHS. i u inozemstvu. Prima kai ilaini zastopstDi za B. I H. SsiIcumzIhI geitnll I Pnig ntigitg iruitii za asl|urn|t gntii nzzgiU I Stila, sn irstl oiiguranja. Odgovorni urednik: F. Šalaka. VhiMik: CentraM Odtooi M. O.« 0 8lua*ariii D. * i Kala«, Шв»аИ»и. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/c708db34cbff3a3b8f2684f98f293554.pdf 82cb1a126d5791343a012e78bf992d49 PDF Text Text Poštarina u gotovom platana; POJEDINI BROJ 1 kruna. Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redahcisni odbor. Pretplata godiš. 120 kru­ na, na pola godine 60 kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. Čekovni račun pošt. štedionice 1119. Broj bi (186) Sarajevo, utorak 10. avgusta 1920. (26. zilkade 1338.) Mani okružnika Grudica. PODVORNIK OBAVLJA TORT URU. HARAČENJE POLICU« SKOG KAPETANA ČUPURDIJE. - DVOSTRUKO UBOJSTVO., ' PALJEVINA. - DEMONSTRACIJA GRAĐANSTVA. -GRU« DIĆ ZAŠTITNIK ZLIKOVA CA. - DOLJE TIRANIJA 1 U pretprošlom broju iznesosmo brzojavni izvještaj našeg mjesnog odbora u Bijeljini, o zvjerstvima državne policije, a danas ćemo da osvijetlimo i pružimo jasniju sliku nesnosnih prilika, koje u mirnoj Posavini stvara nesposobna ruka okružnika Grudića. U izvještaju se veli; Na 28. jula jedan sahat poslije pola noći naišao je kroz Pašine baš« te, vrcajući se kući, radnik Ab« dulah Salihović malo ubijan. Na ulici dočeka ga poznati haramija Savo Gjurić, zvani Šiljak, pod« vornik kotarskog ureda i miljenik bivšeg .načelnika Milišića, sa policajnim narednikom Zečevi« ćem, te po svOm običaju zaustaviv« ši ga ša pitanjem: »gdje ćeš sada?« i ne saslušavši ni odgovora, da ovaj ide kući, takom ga žestinom udari žilom po gla’vi, da je ovaj bez svi« jesti pao na zemlju. No Savi nije ni to bilo dosta, nego je nastavio sa svojom demokratsko«dobrovo« ljačkom žilom i dalje po Abdula« hu udarati. Pribravši se, Abdulah je nagnao u bijeg i utrčao u obliž« nji han, da se spasi od ovog haram« base, ali nije naša onikoga nego jednog stranca katolika, koji mu ništa nije mogao pomoći. Zatim je uletio i Šiljak te ponovno ga izvu« kavši napolje, stao ga je opet mla« titi. Salihović ga se je teškom mu« kom riješio, a kad se je malo pri« brao pogledao je u svoj džep, ali na njegovo zaprepašćenjojfalilo mu je teškom mukom zasluženih 1000 dinara. Cijeli taj barbarluk mirno je gle« dao policajski narednik Zeiević. Nije ni čudo, jer je još u 11 sati iste noći u lokalu Cvjetka Džafero« vića pred više gosti dobro ugrijan rekao, da je deliju otjerao kući spavati, da ga on ne čuva kako se priča naokolo, jer j... svakom maj« ku koga, se boji; on baš ide i vodi Savu pa će večeras netko znati za njeg. Kad je Salihović upitan da li je imao kakve razmirice sa policijom, reče da on nije imao nikakva po« sla sa policijom, niti mu vrijeme dopušta s time se baviti, već je is« toga dana prispio' iz Beograda sa posla, gdje je zaradio tih nesuđenih 1000 dinara, da sebi kupi kola. Sa« lihovića i danas u prijesne kože za« vijaju, a liječnička svjedodžba do« stavita je sudu, pa ćemo vidjeti ka« ko će se stvar razvijati. Kad smo kod Save Šiljka istak« nućemo i to, da je, Savo dobro po« znat među muslimanima, radi bati« nanja i drugih haramiluka što ih čini, od kako ga je bivši predstoj« nik Milišić (pomenuo se ne povra« tio se!) u^eo u podvOrničku službu. Ovaj je delija strah i trepet gra« danima muslimanske vjere, jer se je na više mjesta izrazio, da je »Turcima« — Bog. Kad sresko na« čelstvo povede izvide, u što ne sumnjamo, jer u sadanjcm sreskom načelniku gledamo čovjeka objek« tivna i prava, pribavićemo o Savi još mnogo dokaznog materijala. Pošto smo sretni u harambaša« ma, gosp. okružni načelnik Grudić posla nam svoga miljenika i štiće« nika, kapetana policije Cupurdiju, da mu doprati nećakinju koja je imala iz Beograda doći preko Bije« ljine. Da pribavi što više veselja svomu pretpostavljenom, Cupur« dija naredi na 29. jula uvečer ov« dašnjoj ‘ policiji, dimdušmanima muslimana, u kojima vide roblje i bespravnu masu, nekaku raciju ko« ja se imala kretati u muslimanskim dijelovima grada. U 8 sati došli su kući ovdašnjeg gradskog vijećnika Ibrahimage Mulalića te upitaše za njegova sina. Ibrahimaga im odgo« •vori da je prije tri dana došao iz Šabca na ots^stvo i da se sada kod kuće ne nalazi. Ta izjava ne bijaše dostatna za »državnu policiju«, već poznati ugnjetač narednik Delija sa Čupurdijom pjevali u kuću, bez da je najavio da se ženskinje sklo« ni. Prekopavšbje svu i ne našavši sina Ibrahimagina obrati se njemu sa riječima; »Nećete da služite kra« lja Petra!«, no dobi bolji odgovor: »Kad smo služili Franju, zašto ne bi služili kralja Petra? Jaču sam moga sina odvesti njegovoj koman« di ako je prekoračio otsustvo«. Iza toga su krenuli u Salihbcgovi« ća ulicu u kalanu Idriza Omići. Pred samoga kafanom sretne Delija jedinka šina Huse Selimovića, Sem« su i zavikavši »to-je taj« uhvati ga za ruku te ga predade policajcu Stojanu, koji je dosad mnogo mu« slimana isprebijao, a da za to nije uzet ni na odgovornost. Dok je Cu« purdija druge muslimane sa Deli« jom pregledao, Šemso, bojeći* se da će ga opet tući kao prije dvadeset dana (jer ga je tada policija na mrtvo ime prebila) počne bježati u nadi, da će se bijegom spasiti i mjesto ležanja u hapsu posvetiti se sređivanju ljetine, kojom će ishra« niti starca oca, mater i osmero ne« jačadi. Policajci dadoše se u potje« ru, no' kapetan Čupurdija naredi da se puca, što nije od potrebe bi« lo, niti je smjelo biti, jer je Šemso bio na domak policajskih ruku. Je« dan hitac, zatim druga dva i — Šemso se sruži pogođen u vrat i u leda. Očevidci Pandžić Salih, Omić Idriz, Selimović Rejfo, Ahmetović Mustafa. Bijedni Šemso ostao je cijeli sahat a da liječnik nije bio pozvan, jer je tako godilo musli« manskom krvoloku Čupurdiji i nje« govoj momčadi. Do jedan sat do« šao je na lice mjesta o nesretnom slučaju istom obaviješteni sreski načelnik sa liječnikom Dr. Pejiči« ćem, gdje je bio prisutan i Čupuy dija, da se nagleda svoga heroj? stva, ali nađoše nesretnika mrtva. Sreski načelnik silno je bio ganut nad događajem, ali koga nema, da mu kuća znade. Tako stari Huso sa nesretnom staricom i osmero neja« ke djece ostade bez hranitelja i bra« nitelja. ' Rahmetli Šemso povratio se je iz talijanskog ropstva tek pri« je dva mjeseca i istom što se je malo odmorio stiže ga Čupurdino tane. Gospodinu Čupurdiji nije bilo ni to dosta, već je naredio policajnom naredniku, da sa poznatim Menči« kom (ubojicom Selima Mokrovića) te Matom Lincnerom pođe u Guz« deviće, drugi muslimanski dio gra« da. Pred kućom Husejna Zuličića sretnu Avdu Bećarovića koji je i« šao sa posla zavikavši »stoj!«, na« što je i on počeo .bježati. I ove ju«' načine odrpah prihvate za. puške i počnu pucati. Avdo pane’, no oni Godina IL tim mirno razišlo, odnsesavši sa so« su pucali i dalje te mu tom prili« bom tugu u srcu te uvidjevši da mu kom prebiju npgu. Nije im ni to nema drugog spasa nego u tvrdoj bilo dosta, već su upalili i štalu Hu« (i otpornoj« Op. ur.) zajednici. sejna Zuličića i jedino se ima za« hvaliti kišnom vremenu da fiije ci« Gospodine Gruđiću, zar nije do« jela mahala izgorjela. ’sta nasilja dvije godine dana? Ni« smo ni mi djeca od maćehe. Na I ranjeni je Avdo ostavljen bez Vama je da učinite što Vam spa« ikakve lijqfničke pomoći sve do da u djelokrug, te da protiv Čupur« pola noći, jer su policajci dali va« dije i Save Gjurića zvanog Šiljka tru tabanima, misleći da će tako te drugih policajaca provedete po« zabašuriti svoj zločin. No njihov stupak, ali samo objektivan, a ne je čin vidio M. Mehmedović.. (Ka= kao sa braćom Mura,tbegovićima, ko smo brzojavno izviješteni i Av« jer u drugom slučaju izbijaćemo do je podlegao ranma. Op. Ur.) klin klinom i vraćati šilo za ognjilo. Gosp. Čupurdija osjetivši šta jq Mogli ste narediti da se Čupurdija počinio, nije se smio usuditi na u« zatvori još istoga dana, pa’bi nam licu izaći, već kad se je iniala po« se dopekle zadovoljština dala, ali kopati žrtva njegova bijesa pod si« za Vas muslimani nisu ravnoprav« grundm. je pratnjom žandara mak« ni građani, pa zato neredujetd da nuo prama Rači. Tako je uostalom mu se ništa ne’ dogodi i da dođe glasilo i telefonsko naređenje gosp. pod sigurnom pratnjom. Ovo nam Grudića. još više potvrđuje ispravnost tvrd« Kada je Šemso bio ukopan kre« nje o Vašem partizanstvu, o kome nula je povorka od kojih 500 mu« je »Pravda« u nekoliko navrata pi« slimana bez razlike staleža demon« sala. strativno ispred policajne Zgrade, Ovom prilikom ne možemo mi« da potraži zlikovca i heroja Ču« purdiju. Ali. zahvalivši trijeznom moići, a da se ne zahvalimo sres. vodstvu demonstracija se je razmi« načelniku gosp. Milanu Blažiću, jer nam je svojim nastojanjem donek« nula sa povicima: »Dolje zlikovci, len ublažio bol. Ali šta će i on, kad dolje ubojice!« Došav pred Čitao« »riba s glave srprdi«. No ja da se niču, gdje je povorku pomirljivim ostvari naša stara: »Pašuj, pašo, govorom oslovio H. S. i rekao da dokle li ćeš tako? — Pašovanju i ćemo kaznu za .zlikovce tražiti ’ le« galnim putem, građanstvo se je za« i tvom kraj će doći!« № begovi već zemljoposjednici. Među tendencioznim izrazima, kojima »demokrati« hoće da oslabe opravdanu borbu naših posjednika proti Krizmanovoj uredbi i ostalim pljačkaškim odredbama viših i nižih organa vlasti, u zadnje nam doba osobito upada u oči izraz »beg«, kojim se generalno označuju svi naši posjednici slobodnog kme« tovskog zemljišta. Tendencija upo« trebe ovog izraza sasvim je jasna. Beg u običnom smislu te riječi, ka« ko je razumijeva srbijanska i hr« vatska javnost, znači nešto' slično grofu i baronu, nešto što označuje velikog posjednika. Prema tome ne« što, što ne zaslužuje osobita obzi« ra. Ušljed toga, i izraz »begluk« do« biva sasvim drugo značenje: — »b e» govski posjed, dakle nešto slično veleposjedu , latifundiji, er« go posjed koji treba olahko treti« rati. koji se može pomalo i kusati. Kad se ovaj izraz ne bi malo po« malo prenosio i u novinstvo parla« mentarne zajednice, mi bismo ovu. »demokratsku« smicalicu pustili bez prigovora. Poznato je naime, da se njihovi voždovi kao i njihova štam« pa, ne mogu podičiti kakvom sa« vjesnošću i poštenjem, pa taj izraz ne može, mnogo značiti na njihovoj težnji, koja je i onako prepuna raz« nih laži i opsjena. I No ovako moramo konstatirati i tendencioznost tog izraz i upozoriti j priječko novinstvo, da je agrarnom i uredbom od 14. februara u glavnom pogođen naš mali posjednik (veli« ' kih posjednika kod nas je vrlo ma« I lo), pa je i sam barbarin Krizman , morao javno priznati da je tom u« ■ redbom ugrožena e k s i s t e n= čija mnogih maloposjedničkih fa« milija. A kad jedan »demokrat«, pa j još ministar, priznaje kakav svoj j nedostatak," onda se tek može mi« . sliti, kako stvar uistinu izgleda. Me« ; đu žrtve Krizmanove neuredbe u glavnom spadaju obitelji naših O« brtnika, koji u znoju svog Ijca sku« čaše koji krajcar i k ispiše koma« dić žemlje, zatim tako zvane »agin« ske« porodice, koje većinom posje« ' duju nekoliko dunuma begluka i ko« jeg kmeta. Njiina ne pada ni na kraj pameti, da bi prisvojili begov« sku titulu, sve kad bi im to dopu« stih običaji, radi kojih bi zbog ta« kog prisvojenja postali smiješni i drzoviti. Oni su demokratičan i ra« din elemenat, koji bi svoju zemlju obrađivao daleko bolje od tadanjih uzurpatora, jer nema drugog zani« manja i jer se ne može uzdati ni u Sju protekciju. Dakle: ne begovi, već — zemljo« posjednici! ф Iz Sandžaka i Makedonije. Kako skopljanski špekulanti zamišljaju ulogu muslimana. Na drugom mjestu, u bilješkama, »Na zatvorenim konferencijama donosimo kako su imenovani cen« ovdašnjeg džemijeta donose se od« zori narodne banke, a ovdje ćemo luke, o kojima svako ko vole ovu da pribilježimo »prijateljsku skrb« državu mora da vodi računa. Za za muslimane, kako je ispoljena u sada se, naravno, te odluke drže u »Privrednom Glasniku«, organu tajnosti. skopaljske trgovačke omladine. G. Saznaje se, međutim, da je dže« Elezović, bivši turski iajme« mijet ozbiljno đlskutovao pitanje kam i poslanik u carigradskom o stvaranju jedne čisto musliman« parlamentu pod naslovom »Musli« ske banke u Skoplju, naravno po manska banka« napisao je ove ret« ugledu na muslimansku banku u 9 Sarajevu. Ne možemo da se n a« ke u 64. broju od 29. jula: �Strana 2 Страва -PRAVBA" — .ПРАВДА* čudimo mentalitetu džemijet« džiia, da i ekonomsko=finansiske prometne prenose na verski teren. Računali smo da su u stanju, da razumeju e su prošla vremena or« ganizacijama na osnovi, na.kojoj radi džemijet, ali smo se prevarili. Oni koji su vekovima eksploatisali I radni narod, i stekli neizmerna bo« j gastva, oni koji su pod neprijatelj« skom okupacijom prosto preručili I blaga n aš c g naroda u svoje dže« pove, jer su im Nemci, Mađari i Bugari bili saveznici protivu' nas, sadašnjih svojih sugrađana, oni i« sti ljudi hoće da stvraaju musliman« sku banku, da bi zaštitili musliman« ч ski živalj. Napomenimo im još od sada, da svaka akcija ima svoju re« akciju, da jb nemuslimanima daleko lakše boriti se p r o« tiv muslimana — ako ovi ta« kvu borbu žele — nego muslimani« ma protivu sviju ostalih. Pogrešan je i starinski, put kojim džemijet«* Spoj 186 — Broj Bilješke. se nećemo utrkivati u d e« m a g o š t v u, jer se nadamo, da će nas ipak narod i njegova zdrava Svijest potpuno razumjeti, kad zna* Cenzori Narodne banke. Čujemo, mo. da naš narod po svojoj naravi da je upravio odbor Narodne ban« * , nije nikadajrio otimač. kc u Beogradu ovih dana imeno« I vao cenzore za svoju ovdašnju fi= Koncentraciona vlada. lijalu. Među imenovaniij rmadu i — Želio bih znati Vaše>gledištc o dvojica muslimana, dok su svih os« koncentracionoj vladi. talili sedam samo pravoslavni, a ne« — Uvijek smo bili pa i sada za ma nijednog katolika ni j’evreja. koncentracionu vladu, jer smo htje« Dok su kod imenovanja mimoiđeni li konsolidovati državu i pristupiti i najugledniji trgovci, dotle su od BRZOJAV IZ ŠTIPA. u izbore u jednoj mirnijoj atmosfe« pravoslavnih postavljeni za cenzo« ri. Gospoda s protivne strane sva« Štip, 7. augusta. re i ljudi, koji su se već davno pre« ku stvar posmatraju s p a r ti« Mi štipski muslimani, sa skupsti« stali baviti trgovinom ili posve ne« zanskog gledišta i hoće, da ne, na kojoj je Midhatbeg Hodžić iskusni mladi trgovci, pa čak i oni, pristupe izboru, dok su nesređene koji su eto nedavna bili pod steča« držao govor, šaljemo mahsus selam prilike, kako bi radi svojeg uspjeha braći oko »Pravde«. Kao što su Ka« jem. Za upravnike i činovnike o= upotrebili bombastičku parolu. Od« vadar i Veles obećali sto dvadeset vih filijala u Bosni i Hercegovini tud se javljaju između nas i njjh postavljeni su s a m o'p r a v o s 1 a« hiljada, tako i mi obećavamo kupo« razlike, koje su, da se tako.izrazim, vinu akcija od sto” hiljada dinara. vn i. I tako i Narodna banka, koja nepremostive. Kad bi se poveli za Pozdravljamo vaš rad i želimo vam ima vrlo važnu zadaću u našem pri« njima, onda bi se nametnuli u agi« vrednom životu, započinje svoj rad uspjeht Predsjednik zbora: Salih« taciju i ucjenjivali bi ekstremna o« beg Mustafa. potpuno u znaku sistema, koji je . bećanja masi. To nije državna poli« kod nas zaveden i koji se u svim tika, jer bi u tom slučaju otišli u granama uprave i privrede s neču« tabor najskrajnijoj partiji. Ovo je venom dosljednosti provodi. Samo nezdrav pojav koji maj« pripadnici pravoslavne vjere smiju muniše pokret u Rusiji, a igrati ulogu u upravnom i privred« tim putem ne želimo poći. Mi se nom životu, pripadnici drugih vjera | od drugoga tražiti poniženje, kako moramo vladati prema prilikatna su tu samo da snose dužnosti, da ' se to od nas tražilo. Popuštanje u naše^ naroda, čije se stanje i sav ja« plaćaju poreze i globe i idu u voj« tom pitanju g. Pribićeviću, po čijoj vni život može s malo dobre volje sku. smo želji pristali, da bude povjere« urediti na sveopće zadovoljstvo i Demokratski pljačkaši. Pod na« nikom unutrašnjh posala g« Roje, prpevat kraljevine. slovom »Evakuciona priča« »Politi« koji je uostalom ozbiljan čovjek, — Kakav je ishod iz ove situ« - ka« donosi ove retke: »Graf Kara« značilo bi izazvati nove nemire i tr« acije ? čenji, iz Banlaka, čije ј^ ogromno zavice u pokrajinama, gdje šu se imanjć u orlom dijelu Banata koji — Točno neznani kako će se ra« prilike — nakon teških muka — ra« ^vijati rasplet krize. Mislim, da bi smo mi poseli pa ga zatim ustupili .zboritbm politikom prilično pobolj« Rumuniji, podneo je molbu našoj u tom bio dobar putokaz za srede« šale. Demokrati su bili uporni, tek nje odnošaja rad proSlog kabineta vladi, da mu se naknadi šteta koja su u posljednji tren pristali na po« g. Protića, koji je uza svu opoziciju mu je učinjena pri evakuaciji i ko« pustljivost, ali su zato plasirali pita« ja, po njegovom računu, iznosi tri­ . u parlamentu dokazao, da je znao i nje agrarno u Bosni, te su ponovno mogao u teškim prilikama održat naest miliona dinara. Ali mu je ta oteščali situaciju, kako bi razvili molba ostala neuslišana. Kada je na visini autoritet države, na zado« koncentraciju, u providnom cilju da tako isto prošao i kod francuske voljstvo pe samo čitave razborite snube tamo prstaše, Ikojih tamo ne« i kod engleske vlade, obratio se inteligencije, nego- i cjelokupnog maju. • španskome kralju. I madridska in« pučanstva, koje od svojeg truda Agrarno pitanje. tćrvencija, koja nije bila na odmet hoće da živi. Tu politiku narod je za vreme rata, uspela je i sada za odobrio i prihvatio, a tomu je naj« — Koji je glavni uzrok razilaže« vreme mira. bolji dokaz ono oduševljenje, na nju u agrarnom pitanju s demokra« Naša država će morati da nakna« koje je bilo naišlo u Zagrebu i Lju« tima? di grofu Karačenji svu štetu. Ali bljani Nj. Vis. prestolonasljednik. — Mi nemožemo sa gledišta dr« sad je nastalo jedrio sitno pitanje Vi ste svjedoci kako je to simpa« žavnih interesa odstraniti se od pra« među nama: pored sve vršene is« tično i toplo odjeknulo u Srbiji.-Da vodnog, racionalnog, i poštenpg ri« trage nije se nikako moglo se neki ljudi drže manje partije i jesenje agrarnbg pitanja. Nesmije« utvrditi ni ko jc naredio partijskih ćiljeva, a više države, ne mo u Bosni stvarati novi proleteri« evakuaciju grofovog ima« bi nikada u ovako kritično doba i« jat Osim toga u našoj državi ima n j a ni gde su pare od prodatih zazivali krize i teškoće zbog svojih oko ,2 milijuna muslimana, koji bi stvari. Direkcija Plena odriče da iš« sebičnih i uskih partizanskih, ra« upravo ovakav način riješenja, ka« ta o tome zna i ako su evakuisane čuna. ko bi to želili demokrate, mogli stvari u svoje vreme bile kod nje — Demokratski listđvi sve svalju« shvatiti ne kao pogrešku jedne po* (razume se, sada ih više nema): o« litičke stranke, nego kao vjerski L ju na račun g. Protića. što velite na deljenje za sekvestar takođe odri« progon, U prilog toga napominjem tu poteku. če. ma da su njemu bile poslate pa« — Dragi gospodine, rekao je gda i muslimani imadu svoju inteli« . ус od prodaje; sud, pod čijom je Drinković bez ustezanja, u kolikđ genciju, koji su svi bez obzira soli« zabranom* imanje bilo, takođe od« darni u pitanju agrarne reforme, jers■ sam mogao upoznati ovdje sve po« riče i ako je i kod njega bilo nova« su kod vakufskih izbora tri puta za« 1 litičarc, mogu Vam reći bez uvrede ca od prihoda sa imanja. dobili ogromnu većinu — odprilike | na'druge, da u g. ministru I’rotiću I kako niko ništa ne zna, to će 800 : 10 — stranke koje su bile pro« I imamo čovjeka visoke državne spo« držala morati i da plati grofu Kara« ■ sobnosti, silne inteligencije, sve« tiv demokrata. Meni je čudno, da čenjiju tih trinaest miliona. Jedina strane naobrazbe i nada sve isprav« I nam utjeha može biti to, da mu taj se gospoda ovako danas ponašaju nog političara, koji u svemu drži in«. I nesrećni broj — 13 —. neće doneti prema tuđoj svojini, dok terese države i prestolja iznad in« ne diraju u svoje džepove nikakva dobra. z teresa ćak i svoje stranke. Onda koje su napunili tekom ra« možete razumjeti zašto je on na ni« ta. iprotivilisezakonskim šanu stanovitih navala, kad su na Muslimani mjerama, koje treba u ova« kvom slučaju primjeni ti. , suprotnoj strani posve drugi pozivi Sjetite se „Gajreta". za njihovu politiku i rad«. I u ovom svemu gledam jedino dr« -žavni, a ne partijski interes i zato džije danas idu. a i vrlo o pa« f a n. Trezveni elementi će svako« jako uvideti da borba koju mu« slimani izazivaju na svima poljima •može da svrši katastrofom baš po one, koji vaskfsavaju j su« I.ičo ЛлНгЛ nn'znotri metode t-vv rio više dobro rtom nam poznate borbe,iz prošlosti.« Donosimo bez komentara, jer je suvišan za svakog, ko ima imalo mozga u glavi.. : j i I Intervju sa drum Orinhovićem Beogradski »Balkan« pod našlo« vom: »Država iznad partije donaša razgovor sa ministrom u demisiji Dr. Drinkovićem 'о uzrocima sada« nje kriz^. Budući je g. Drinković je« dan od najodličnijih članova »Na« rodnog Kluba«, mi taj razgovor prenosimo u cijelosti. Na upit no« vinara: »Mnogobrojna «pitanja ote« ščavala su brzo riješenje situacije, recite mi g. ministre, gdje je pravi uzrok današnjoj krizi?«, reče Dr. Drinković: »Držim, da je demagogija glav« nim uzrokom ovoj krizi, kao i osta« lim, izazvanim od strane »demokra« ta«, koji nijesu shvatili pravi zada« tak prave vlade. Kad Vi zpate, da su bankiri podigli hajku protiv središnje zadruge, čiji je zadatak bio. da drži cijene proizvoda našeg zemljoradnika na normalnoj visini, dajući pravilan put našoj jzvoznoj trgovini, i da korist u prometu s inozemstvom imadc direktno naš zemljoradnik, država i cijeli narod, a ne pojedini špekulanti: kad Vi znate, tko vodi u agranom pitanju nesolidnu i partizansku politiku, po« litiku zavadanja naroda: kad Vi znate, da su neki članovi bivše vla« de g. Dr. Vesnića upotrebili kao zgodno sredstvo za preporuku uči« teljstvu. koje je do tog trenutka do« šio do najplemenitijeg značenja: kad Vi sve to znate, onda znate gdje je glavni uzrok krize. Pokrajinska hrvatska vlada. ■ Dopustite da primjetim da je pi« tanje pokrajinske hrvatske vlade o« teščavalo situaciju! — U tom pitanju kao i u svim drugim išli smo u susret do skrajnih granica, koje nam je dopuštalo po« štenje i dostojanstvo. Nama je u pi« tanju povjejeništva za prosvjetu stavljen ultimatum, kakav se uopće ljudima nesmije postaviti, ako se želi voditi računa o političkoj tak« tici. Mi smo ljudi i nemožemo jedan FELJTON. A Hitri Bjelevac Rene Logotetides. t • (67j ' XXII. • Na carigradskom pristaništu Galati zaustavio se je rumunjskk parobrod Carol prije podne koncam marta 1917. i iz njega izašla dama, koja je imala putnicu ridiranu po engleskem konzulu u Sofiji. Policajni činonik, koji je pregledao njezinu putnicu pogledao ju je pozornije ne za to što je ona pobudila kakvu sumnju u njemu, ndgo za to što je svojom Ijepotem svratila pozornost ne samo nje­ govu, nego i drugih, koji su bili prisutni. U masi svijeta i vrevi, koja obično vlada na pristaništima ipak je od mnogih zapažena jedna gospodja s en­ gleskom kapom na glavi, sivim ogrtačem, jer nje­ zina boja kose i opaljeno lice odavalo je sve drugo osim Engleskinju, keje je ime nosila. Za to je i činovnik u carinarnici pročitavši ime Магу Maetling nenadno pogledao Engleskinju i priznao sebi, da je rijetka ljepota, koju je u ovoj gospodji poslala bez­ lična i hladna Engleska. — Магу Maetling je odsjela u Hotelu »Krokor« Poslije se je presvukla I otišla u šetnju. Prošla je Perom, zaokrenula kod ugla pred Galata Sarajem,’ pa pošla pred francuski 4 magazin, a odatien se vratila i dugo stajala na ćošku pred Sultanijom. Obični prolaznik bi mislio da ova En- I i : j , i ; gleskinja gleda kroz željezne ograde nekadanji dvor sultana Aziza, a da je neko mogao zaviriti u nje­ zinu dušu našao bi druge želje i druge osjećaje. Odatien je pošla prema gradskoj bašči i prošla je dva puta unakrst zaustavivši se pred kioskom is­ pred kojeg je pucao pogled na Bešiktaš, Jildiz, Bosfor, — preko njega Usklldar, Hajdar paša, pa tamo još dalje visoke anadolske planine. I Магу Maetling pregledavši sve.to jednim pogledom zaustavilo se je njezino oko i za gledalo u dvor podnu kojeg ja sta­ jala munara obasjana suncem. A ispod dvora viju­ gala se ulica široka zasađena zelenim platanama; — dolje — u Galati, gdje je vječita vreva 4jila po­ redao se bezbroj jedrenjača, koje su se kao labu­ dovi bijelile na zelenoj površini vode. Tamo preko mora je lijepi Stambol, načičkan koćama i munara­ ma, a preko njega je opet more... ■ Магу )e sjela i prošaptala sama sebi: O, lijepi grade moje mladosti I. .: Došlo je vrijeme, da' dola­ zim u te pod tuđim imenom i da se stranim tebe,.. Ti si bio moj ideal i danas — konačni cilj. .. Pod nepoznatom Engleskinjom, pod imenom у Магу Maetling krila se je niko drugi nego — Rene Logotetides, koja je pošla u Carigrad gonjena jed­ nom neodoljivom silom, da izvrši jedno djelo, da izvrši zavjet i baci bombu pod Jildi?. . . I kada se digne,veliki oblak prašine, kada eksplozija zagluši uši, kada nastane opća zbrka i strava ona će tada biti već uhvaćena — rastrgana, možda ne će vi­ djeti ni uspjeha svoga čina. Ali će tada biti početak oslobođenju; nestaće gnijezda jildiske” kamarile... Ali sve ove misli, koje su izvirale iz jedne nesvijesne ali i nepokolebive odluke tražile su u tom i velikom Carigradu jednog čovjeka, kojem bi se htjele i približiti i kojeg su se u isti čas plašile —■' Rene je ! tužnim sjećanjem predstavljala sebi jednog mladog saradnika i prijatelja; htjela još jednom vidjeti Ihsa1 na Sururzade, Je li to bila ljubav, koju nije moglo ništa iščupati iz njezinog,-srca ili samo, želja damu I pokaže, kako čovjek mora, biti dosljedan sam sebi j i ideji. , . A je li to bila, uistinu samo ideja što je Renu vuklo u Carigrad, što ju je vuklo u opasnost života ili je bila ljubav — slijepa kao uvijek; daše i žrtvuje, pogine, da njega podsjeća naše? Ko zrfe? No Rene je znala. U dubini njezine duše, u svim njezinim odlu­ kama bio je opet uvijek on — Ihsan nakon ras­ tanka u Grčkoj, pa i u času kada ju je drugi čovjek primio čuvstveno u zagrljaj u času smrti na mor­ skoj pučini — u času kada je hiroviti vžl razlupao mali ribarski čamac pred tvrđavnim zatvorom u Trapezuntu. Jest, i tada, kada ju je Zija prigrlio i podjzao na svojim rukama iz vode, da njega proždre crna dubina ona se nije mogla otresti misli na lhsana, I kada je zahvatio val Zija-a i kada mu višo nije mogla pomoći mislila je na Ihsana slušajući zadnji pozdrav utopljenika: Rene, ja odlazim Mor­ skom Caru, u dvore od bilura. .. Taj čovjek, neprijatelj njezina naroda, čovjek, Croji ju je izdao i koji će jc opet izdati vladao nje­ zinim srcem i bio zadnja pomisao njezina. Pa i danas ga je njazina misao tražila, a jedan glas srca prodirao je kroz revolucionarne osjećaje, da joj prišapće meko i sjetno sumornu priču 0 lju­ bavi, koja ne prolazi. (Nastaviće se). �• 0 'aooi 186 — Broj' Naši dopisi U Vlasenici, koncem jula. Još pod upravom gimnazijalca Krstića. Izgleda, da ilustracije, koje su iznošene o našem gospodinu predstojniku, nijesu dovoljne, da ponukaju mjerodavne, kako bi se sudbina od preko 30.000 ljudi iztrgla ■ ■ iz šaka svog još nedograđenog up= ravnog činovnika, te povjerila kvas lifikovanu, savjesnu, nepristranu i pravednu čovjeku, pa bio qn koje« god vjere ili narodnosti. Ako je za vrijeme preokreta izgledalo, da će nam manjkati dovoljan broj kvali« •• fikovanih, doriiaćih, povjerljivih u« pravnika, pa se jedan«dva imenova* la privremeno i bez kvalifikacija, to bar danas nakon gotovo dvije go« dine oslobođenja prestaje biti po« trebom.lioš doma'Če svršenike pod* činjavati ovim slučajnicima (kao što je to kod nas); jer dijeljenjem ovakih sinekura kvari se ugled vla« sti i daje jasan dokaz toliko spor minjane »jednakosti« kod nas. Mi smo do sada iznijeli nekoli« ko, primjera, koji jasno dokazuju štb' je sve u stanju da poteče od . ovog političkog polučinovnika, koji ne obazirući se na zakon i paragraf vlada i upravlja »na svoju«, a i ne misleći pri tom, da »bi« imao za sve odgovarati. Poslije u ovom listu već spomenutog slučaja njegova beza« , konja nad učiteljem Demirovićem ■ vrijedno je spomenuti i ovo: 5аф« ja Hadžić iz Nove Kasabe, kotar vlasenički, služeći u Crnoj Gori za vrijeme rata kao žand. asistent ku« pio je i donio kući raznih ručnih radova (čilim, vezeni gunjac i si) što za upotrebu, što za uspomenu na Crnu Goru. Gospodin Krstić ne* maj ući« zašto drugo da ulovi ovog j i viđenog i.poštenog, a nada sve vrlo radinog muslimana, nego ga — to« bože na nečiju prijavu, okrivi, da je ove stvari napljačkao u .Crnoj Gori, zatvori ga i dadne (opet »na svoju«) otpremiti gdje je služio na« dajući se, da će ga tamo braća, ma« kar j prava, kao Turčina smaci. Ali gle, kako se prevario! Ispitivanjem seljaka iz kraja, u kojemu je on slu« žio bude nakon dvomjesečnog bo= ravkta u nikšićkom istražnom zatvo« ru ispostavljena potpuna nevinost, te se čovjek, kao pošten, rješava potpuno krivnje i pušta na slobodu. Da je Hadžić zaista nevin, dokazu« je i to, što su Crnogorci žalili, da je toliko prepatio za ništa, te ga sa« vjetovali, da traži zadovoljštinu preko suda za besramnu podvalu dodavši: »Mi bi tome predstojniku sudili,- božja ti vjera, onako, kako on misli, da mi sudimo svakom Tur« činu!« Kad je Hadžić zatražio od Krstića, da mu reče, ko ga je prija« vio, odgovorio mu je, da mu nikad neće kazati. Taj umišljeni apsoluti« sta zbilja misli, da za učinjeno ne« će odgovarati! Žalim, da si neuk, te bih Ti preporučio, da sc unišeš na univerzu, ili ako si već upisan, da učiš i ispite polažeš; jer Tvoja spre« ma iz gimnazije i zadnja praksa u rač. odjelu zem. vlade njiesu ti mo« gle dati dovoljno praćne spreme, da sjediš na tako odgovornom mje« stu, niti su Te mogle oplemeniti to« liko, da ne mrziš svakoga, ko se Jovom ne zove. Znam, da se sje« ćaš svoje nedavne žrtve, gosp. De« mirovića, opće obljubljenog učite« ljab Misliš li,dg će uspjeti klevete proti njemu; samo ako nigdje ne bude pravde! Pa kako ćeš onda po« gledati u lice ovom nevinom čovje« ku? Tu si učinio nešto i izvan moći: izrabio si vlast i obustavio (»na svo« »ju«) sva beriva evo već 2 i po mje« seca g. Demiroviću, koja ga idu čak i kad bi se suspenzija potvrdila, a dobro znaš, da je to čovjek bez i« kakve druge pomoći, koji mora još . i dvije nejake sestre*izdržavati. Ju« naštvo! Nego je još više čudo,, da vlada tako dugo ne odgovara ništa! Kad se ovako radi od jednog uči« telja, šta onda trpi jadni i nezašti« ćeni musi, seljak?! Evo i za to jed« nog primjera. Pred mjesec i po da« na napali su pravosl. seljaci iz Cer« ske na kuću muhtara Hadžića iz is«. tog sela, te je sreća, da je Hadžić i« mao taj dan kopače, koji su prite« kli u pomoć, da ne bude više mrt« vih muslimana do jednoga\ Stvar se javlia Krstići, ali je oil predaje su« du. Najkraći i jedini put vodi.kroz kuće ovih pravoslavnih u varoš,’ te se od tada ne smije nikad jedan ili ПРАВДА* — .PRAVDA, dvojica muslimana zaputiti u grad. Gospodin Krstić je tu učinio uslugu muhtaru Hadžicu, jer mu je baš tom prilikom oduzeo oružje. Uopće kod nas je rijetkost, da musliman, a na« ročito seljak, ima dozvolu na oruž« je, pa ko je i imao, oduzima mu se bez ikakva razloga ili s razloga, što je molbu prije od onih (naravno pravoslavnih), koji su je nanovo dobili. Pa kako se to ima tumačiti, neka javnost prosudi! Musi, seljak mora kružiti čitav dah, ako nema društva, dok dođe u varoš; sredstva nema za obranu svoju i svoga mala od zvjeradi, dok se dijeli drugim beskućnicima, da napadaju »braću«. Čuje se, da je došao nekakav vi« ši činovnik, da-prouči prilike naše aprovizacije. Vidili su ga<u’ hotelu sa sreskim. Je li sve knjige savjesno pregledao, ne znamo, samo je tre« bao upitati koga, je li se po onu cijenu prodavalo i je li se onoliko dijelilo, kako je to u knjige »rodbi« na« tačno unosila. Ovdje je mjesto spomenuti, kako je g. Vaso Avra« mović iz Podgore, koji drži aprovi« zaciju za nekoliko sela, prodavao otvoreno u manjim i većim količi« nama so, šećer (po 100 K) i gas (po 40 K). Jakob Simanič, koji je opet za Cikote i bliža sela dijelio iste aprov. artikle, došao je u grad i nu« dio javno šećer i gas na veliko (po 100 kg šećera i 50 1 gasa) kod više trgovaca, te i trgovcu g. Zulfagi Bušatliću (gdje je bio prisutan i Hasan Arifhodžić). G. Bušatlić Je odmah prijavio stvar nadstražaru (slučajno pravoslavnom), koji ina« če budno prati na trgovanje ispod ruke, a ovaj puta je prijavljeni Se« ćer i gas« prodat na oči iza prijave, a da se ništa nije poduzelo. I još bi se koješta dalo iznijeti o našoj a« provizaciji, da nam nije stalo do njena »dobra«' glasa i »naših« ljudi oko nje! Za sada, javnosti i mjerodavni« ma ovoliko o našem nesretnom i malom mjestu, koje toliko trpi. Birčak. ' I I I je ovoga komiteja, da u prvom redu stvori uputstva za provedbu agrar« ne reforme. Hak za godinu 1918. i 1919. ima se još do 1. septembra o. g. platiti. Protić ne ulazi u novit vladu. Pre« ma glasinama iz dobro informira« nih krugova, g. Stojan Protić neće ući u novu koncentracijom: vladu. Ministarstvo za konstituantu vje« rojatno će preuzeti dr. Laza Mars ković. Trumbić u Beogradu. Dne 6. o, mj. doputovao je iz Pariza naš ministar vanjskih djela dr. Trumbić. . Pašić dolazi. Pašić je javio iz Pariza, da će za 10 dana krenuti u Beograd. Demisija g *.Pribićevića. Govori se da će g. Pribićević u interesu dr« žave i uklanjanja partizanskih zađe« vica ovom prilikom demisonirati. Na njegovo mjesto u novu vladu došao bi neki pomirljiviji član de« mokratske stranke. Ovaj korak g. Pribićevića bio bi jednodušno po« zdravljen od svega našeg svijeta koji želi da se političke strasti sti« šaju. Pribićević protiv Hrvata i Slove« nača. »Nar. Politika« ajvlja iz Be« ograda: Posljednjih dana bio je kod regenta Svetozar Pribićević, te je počeo da kleveće pred regentom Slovence i Hrvate. Osobito je na« valio na Pučku stranku i Narodni ’.lub, nazivajući njihovu politiku neiskrenom prema jedinstvu naro« da i prema dinastiji, a regent mu je *— kako vele —. odgovorio: Poslije moga pohoda u Zagrebu i Ljublja« ni takVe stvari više ne upaljuju. — l’nbićeviću je na to zadala z. jbč od iznenađenja. Italija izjavila žaljenje. Talijan« ska je vlada izjavila našemu posla« niku u Rimu žaljenje zbog doga« đaja u Trstu, ali, pitanje o naknadi štete riješavaće se tek po završenoj istrazi. Italija i u ovom pjtanju o« dugovlači. Naša ministarska križ1 ide toj ha ruku. VANJSKI POLOŽAJ. Politički pregled UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. Izgledi’za sastav vlade poboljša« ni. Na pregovorima, koji sp se vo« dili 6. o. mj. za sastav koncentra« cione vlade, raspravljalo se o pi« tanju' agrarne reform| i izvoza. Do« šio je do sporazuma u više tačaka, ali ne u svim. Prema pouzdanim informacijama gotovo su sve pre« preke s malim izuzetkom otklonje« ne, te se može vjerovati, da će kon« centracioni kabinet biti sastavljen u roku od nekoliko dana. Demokratski uvjeti. Na 6. o. mj. nastavljeni su pregovori između g. Vesnića i g. Davidovića u pogledi: sastava koncentracione vlade. Tom prigodom g. Daviđović predao je slijedeće, uvjere demokratske za« jednice za ulaz u vladu: Izbori,za konstituantu imadii sc održati u mjesecu septembru. Rekonstrukci« ja pokrajinskih vlada ima se pro« vesti na slijedeći način: u hrvat« skoj vladi demokrati Zahtijevaju unutarnje poslove, gospodarstvo i zdravstvo. U vladi za Sloveniju: socijalnu skrb i pravdu, unutarnje poslove ima preuzeti neutralac. U Bosni i Hercegovini unutarnje po« slove i prosvjetu. U Dalmaciji bi se imala vlada ovako sastaviti: pred« sjednik dr. Krstelj, unutarnje po« slove dr. Desnica, prosvjeta dr. Lo« zovina. Glede 15. čl. izbornoga za« kona demokrati predlažu, da pasiv« ho pravo glasa dobiju samo mini« stri, ministri na raspoloženju, sve« učilišni profesori pravoslovnog fa« kulfeta, dok ostali otpadaju, kao i državni savjetnici. Predsjednici vlada također ne mogu biti izberi« vi, osim hrvatskoga bana, jer je u rangu ministra. Predsjedništvo par« lamenta dobiva parlamentarna za« jednica. U upravnoj službi u Srbi« ji, Macedoniji i Vojvodini ima raz« mjer činovnika biti 9 : 7, t. j. kao i u vladi. Glede izvoza još nije po« stignut sporazum, naročito glede izvoza masti i pšenice. Mini« starstvu za agrarnu reformu ima se pridijeliti kao savjetujući agrarno« privredni komite, u koji ulazi mini« star za agrarnu reformu, poljopri« vredu, šume i rude, pravde, unjtar« njih poslova i financija. Dužnošt I ; I i ј i ! • i ! j I 1 I Napredovanje Grka prama Cari4 gradu. Berlinski" »Lokalanzeiger« javlja: Grčko napredovanje prama Carigradu ide neprestano naprijed. Najnovije vijesti javljaju, da su Grci došli do linije na Cataldži, pa su po tome udaljeni od Carigrada samo pedeset kilometara. Sud o mirovnom ugovoru sa Tur« skom. Javljaju iz Londona: U gor« njem domu bivši admiralisimus iz« javio "je da ratifikacija ugovora o miru s Turskom ne može proći bez protesta onih, koji misle da su jnno« ge stvari ugovora štetne, pa čak i opasne. Ustupanje Trakije Grčkoj, oduzimanje Bugarskoj izlaska na Jegejsko more i dovođenje grčkih trupa u Jedrene ne otklanjaju klice budućih ratova. Turska i Bugarska tražiće momenat da sabljom zauz« mu ono što su na sablji izgubili. Poljska vlada prihvaća predloge za mirovne pregovore. Iz Beča jav« ljaiu: Prema novinskim vijestima iz Varšave se javlja, da je poljska vlada načelno zaključila da je pri« pravna prihvatiti predloge sovjet« ske vlade za otvorenje mirovhih pregovora. Otposlaće u to ime svo« ju delegaciju u Minsk. ako sovjet« ska vlada udovolji zahtjevu da polj« skim delegatima zajamči nesmeta« ni brzojavni i telefonski saobraćaj sa svojom vladom. Mirovni delega« ti krenuće odmah u Minsk čim sti« gne povoljan odgovor. Pariška štampa o stanju Poljske. Javljaju iz Pariza: »Temps« javlja, da Poljska skoro nije ni branila li« niju Buga nit je uništavala mostova na njemu. Napredovanje crvene vojske na sjeveru predstavlja oz« biljnu opasnost za prestonicu. Fran« cuska vlada brižljivo studira posije« diče teške poljske situacije i stoji u stalnoj i tijesnoj vezi s engleskom vladom. Italija se ne pridružuje akciji protiv Rusije. Iz Rima javljaju: »11 Tempo« donosi senzacionalni u« jadnik, u kome kaže, da se Italija ne će pridružiti eventualnoj akciji protiv Rusije. Italija treba mir i ra« đi tog će se starati, da što prije sklopi s Rusijom povoljan politički i ekonomski ugovor. Jedan interesantan upit. Javljaju iz Lonodna: U donjoj kući stavio je jedan poslanik upit: Namjerava Страна 3. li britanska-vlada: 1. da pozove nje« mačku vladu, da ova kooperira u, neprijateljstvu protiv Rusije; 2. da li 'je mađarska vlada pozvana ili je ona ponudila kooperaciju i 3. ka« kav je odgovor primila ili učinila u tom smislu. — Bonar Law odgovo« - ■ rio je negativno na prvo i drugo pi« nje. Bojkot protiv Mađarske obustav« Ijen. Iz Beča javljaju: »Arbeiter Zeitung« javlja, da je stručna komi« • šija od sekretarijata međunarodnog stručnog saveza u Amsterdamu do« bila ovu brzojavku: .Danas situat čija u Mađarskoj nepovoljna. Vod« stvo međunarodnog stručnog save« za ’ podlozi opšte situacije zaklju« čilo je da dokine bojkot 8. augusta. Moli, da se obzirom na to učine po« trebne odredbe. Raspust rum. parlamenta. Buku« reška štampa saopštava, da je ru« rumunjski parlamenat raspušten. Kralj je povjerio generalu Averes« ku i Oktavijanu Goti sastav novog kabineta. Priprava madžarsko=rumunjske ofenzive protiv boljševika. »N. Fr. ® Presse« prima iz Budimpešte: Ov« dje se pripravlja madžarsko«™« munjska ofenziva u korist Poljaka a pod francuskim vodstvom. Ako se i ova vješt u ovoj konkretnoj ' formi u političkim krugovima sum« nja, to postoji ipak činjenica, da je Madžarska učinila sve vojničke pri« prave, ali pregovori još nisu tako daleko napredovali, da se ta vijest može potvrditi. Proti mobilizacije. Zbog even« fualne mobilizacije prefekt ru« munskog Bahata pozvao je na po« vjerljivu konferenciju sve opštinske bilježnike. Bilježnici su jednoduš« no izjavili da je narod protivan mo« bilizaciji i da oni ne mogu primiti odgovornost za eventualne posije« diče ako bi mobilizacija bila objav« Ijena. 420 prisutnih bilježnika sta« vili su prefektu položaj^na raspo« loženje izjavljujući da ne smiju narodu objaviti mobilizaciju. ' Boljševici pred Jassijem. »Vito« ™1« javlja, da se crvena vojska na« laži 11 kilometara od Jašia i da na« pada njegovu istočna obranbenu li« niju. Ko vodi boljševike? Javljaju iz Bukurešta: Među boljševičkim trupama na besarabskom frontu i« • ma mnogo mađarskih četa, obrazo« i vanih od mađarskih ratnih zarob« Ijenika. Na čelu mađarskih forma« čija stoji biv# branilac Pšemisla ge« neral Kuzmanck. Izdržljivim napa« dima tih formacija pripisuju se us«; pjesi boljševičkih armija. Domaće vijesti BEZ KOMENTARA. Foča, 7. augusta. Na drugog ovog mjeseca ubili su komite u Opici Vikecu Skendera Spahića a izmrcvarili i orobili Ha« sana Koprivu. Među narodom vla« da silno ogorčenje i strah. Mjesni odbor. ‘ Deputacija Udruženja Zemljopo« sjednika za B. i H. Iz Beograda javljaju, da je ministar unutarnjih djela g. Ljuba Daviđović primio u svome kabinetu deputaciju Udru« ženja Zemljoposjednika za B. i H. pod vodstvom nar. poslanika gosp. Suljagc Salihagiča. Deputacija je prikazala g. Davidoviću potišteni položaj zemljoposjednika u Bosni i Hercegovini i nasilni i nepraved« ni način provođenja agrarne refor« me. Na pažnju svršenicima dar=uL Kinina. U Dječijem Domu u Relje« vu imade se popuniti mjesto eko noma s mjesečnom plaćom od 1000 kruna i stanom u naravi. v Pravo kompetovanja ha to mjesto imadu koji su vješti racionalnom marvo« gojstvu, povrćarstvu, voćarstvu i pčelarstvu. Prednost kod namještanja imaće oni neoženjeni apsolventi Dar«ul« mualimina, koji su s uspjehom u« pravljali vlastitom ili tuđom eko« nomijom i koji su voljni uz dužno« ski ekonoma uz posebnu nagradu preuzeti i dužnost vjeroučitelja mu« slimanske djece na narodnoj os« novnoj školi uz Dječiji Dom u Re= Ijevu. Molitelji treba da molbi pri« �Страна 4. Strana.ПРАВДА* — »PRAVDA* su: Foča, Višegrad, Bileća, Čajniče, 1918. broj 22б.174Т.«2, povisuje se za lože: 1. Vodni list;"2. konačnu svje« Trebinje i Gacko. dodžbu o svršenim naukama; 3,50%, počevši od 1. avgusta ove god. svjedodžbu nadležne političke vlas Svaki fijakerdžija je dužan onome, Adžeba, hoče li od ove svote i koga vozi, pokazati vojni cijcnik od sti o ponašanju i 4. kratak životo« muslimani štagod dobiti, ili će im pis. Molbe se imadu najkasnije do I se mjeriti istim aršinom, kojim" je 8. novembra 1918., pa se po istpme može iako ustanoviti sadašnja čije« 15. augusta 1920. predložiti Oblas« i mjereno prilikom popravka zgrada? na, ako se tadašnjoj cijeni priraču« noj Državnoj Zaštiti Djece i Mla« j Obraćamo pažnju naših mjesnih na još 50%. deži u Sarajevu. odbora i pozivamo ih, da se zainte« resuju pri podjeljenju ove robe. Deputacija iz Vojvodine. »Nas Pljačkanje i «degenečenje. Mo U kr. zemaljskoj obrtnoj školi u rodno Djelo« javlja, da ie mini« Zagrebu otvara se školske godine i starska »Narodna Sloboda« donosi star unutrašnjih Tcla Ljuba Davi« pod naslovom: »Šta ovo znači?: Či« 1920—21. dekorativno kiparski odio, dović primio deputaciju radikala iz tamo upravo, kako su dva oružnika koji je za posljednjih 6 godina bio Vojvodine, koja se je došla pritu« u Dalmaciji uhvaćeni i kod njih je žiti na nepravedno provađanje ag« ' dokinut. Mladići, koji se žele deko« nađeno pola milijuna kruna i t. d. parne reforme. Deputacija se je pri« I rativno kiparskoj struci posvetiti, I kod nas su ljudi počeli ostajati tužila na pristranost afir. povjereni« I treba da se upišu u kr. zemaljsku goli radi oružnika. — Tako je oruž« ka i iznijela dokaze 'da, demokrate obrtnu školu u klesarski odio. U o« nićka patrola iz Rakitna, do gola brtnu školu primaju se samo oni sami štite velike posjede kad im ide svukla Antu Jurčića iz Ružica i je« u račun, a cijepaju zemlju ondje,, mladići, koji su s dobrim uspjehom dino odijelo, koje je imao, digla mu. gdje im to služi kao agitaciono svršili dva razreda Srednje ili više Sta ovo ima da znači? Hoće li se« pučke (građanske) škole a nijesu sredstvo. ljaci i ispred oružnika početi bje« prekoračili 16 godinu života. Kredit za postradale u Bosni. Mi« žati mjesto da kod njih traže za« nistarstvo ishrane odobrilo je kre« Povišenje fijakerske tarife. Fija« štite? Dalje u Posušju; u noći od dit od dva milijuna dinara za na« kerski cijenik za vožnju u gradu Sa« I. avgusta bio je prizor pravog oar« rajevu, koji je odobren naredbom ' barstva. Tu je opet pijani narednik bavu robe postradalim okružjima u Bosni i Hercegovini. Ti okruži je« I Zemaljske Vlade od 8. novembra Radočhj uz viku cijelu noć, udarci« вр°ј Broj 186 ma dopratio u vojarnu, starca .Matu Q ' Ivankovića iz Mamica, koji je vra« ' I ćajući se iz Duvna kući htio u Po« I sušju da prenoći. Isti je u kasarni bio pošteno izdegenečen, pustili su j ga na slobodu«. Suci oslobođeni vojne službe. Mi« nistarstvo vojno izdalo je naredbu, kojom se oslobađaju vojne službe do prvoga studenoga o. g. svi suci, a oni koji se sada nalaze na vježbi,, odmah da se puste kućama. Prodaja duge. Trgovačka i obrt« i nička komora nam javlja: Jedna dražđanska tvrtka kupila bi oko 10 milijona francuskih franaka, piljene i cijepane hrastove duge u dimen« zijama: duljina preko 100, širina preko 10 i debljina preko 20 centi« metara- i to franco lađa Trst. Inte« resenti, koji bi imali ove robe, a htjeli bi je prodati neka se obrate na našu trgovačku i obrtničku ko« moru u Sarajevu. buta и lisnu i HcrcEgniM (1i) в Sarajevu. lustasltij]^^ Bluni b?i н п1в kuksnlm пДОли. ЕкнЦа sristi I mitsma ■ ЗДонпи Hi. f i Si iШке as alažii baJŽIte I tilub Ml№! I икзпЗД II ulНпНа na ailaajata posij »e 1 bunu« Bista Bale itznniki I ajmlHcihli - Kapula I anđela artikl, salete I a^tbaasi ш1н »Uf vrata. I 01 U б b I 3 I ( E И 3 I &PII|8 I mdili iva vrata raka, a paplssltv an iiHtve nilnilu. R зжш Podružnica u Bos. Novome. Moj brat Prodaj’e se Krovni crijep Uzelr Burek iz Sarajeva, bio je u austrijskoj vojsci, te sam najzadnji put dobio od njeg pismo iz Albanije u aprilu 1918. Poslije sam čuo Izragjen je sasvim moderno i da se je u Skadarskom jezeru ima vrlo lijep izgled. — Za ‘А utopio.. Umoljavam, ako kogod i sata samelje 1 kilogram kave. što zna o njemu poslije aprila Težak je 30 kg. — Upitati u administraciji lista. 1918. da me uz nagradu pd K ■ 1000 i putni trošak do Sarajeva i natrag dođe izvijestiti. za mljeti kavu. Vejsil Burek Čast mi je javiti cije­ Halači ul. br. 10. — Sarajevo. da sam preselio njenom građanstvu _ ♦ i HAMDIJE KOPČIĆA ♦ . preporučuje svoje bogato stovarište ’ svih vrsta papira, kancalarijskog i ’ školskog pribora. — Naručbe se ► obavljaju brzo i točno. Cijene umjerene. ► Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 X J ♦ 4 $ * *♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦ Ako trebate, tražite uzorke i ponude od zsombolyaške ciglane M.Bohn^Co Zsombolya, Banat ispred Imareta u Kralja Petra ulicu. Uređene prostorije i brza posluga. Jela na izbor. — Cijene vrlo umjerene. Murat Balićevac. Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Štrosmajerova ul.br.-3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenata, te svih fotografskih potrebština Posluga brža i taćna. — Cijene najumjerenije. OGLASI Prodaje se jedna dobro iduća Jugosl. narodnu huhiiju PAPIRNICA (Dachziegel) Šaljite odmah pretplatu ' obućarska radnja na vrlo dobrome mjestu s* dva šivaća stroja i cijelim obućarskim alatom, zbog preuzimanja dru­ gog posla. Za adresu upitati u uredništvđ. U .PRAVDI* imaju najbolji uspjeh. „Pravda" je jedini muslimanski list u na­ šoj državi. »Pravdu« čitaju svi muslimani. U vlastitom interesu je svakom trgovcu da oglaštfje u „Р r a v d i“ Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dion. društvo u Sarajevu. Podružnica u Tuzli. Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,000.00o. Pupilarno siguran zavod. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K. 11,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavlja sve bankovne poslove nejbrže i najpovoljnije. Odgovorni urednik: F. Šaiaka. CntnH ОАки «1 И. O.« Štamparija Danici & A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/7a477376d460fa56161c4266f82409fc.pdf 628726e5da48775c11ac50b20fd5d949 PDF Text Text PUteNMi đ иш«в tfMeria. POJEDINI ВРОЈ kruna 1.50 Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakioni odbor. ГЛЛСИЖ* ОТОСЛАМНСКЕ М№ШАШВСК& Q№UffiaAlJ^ Broj S2 (187) Pretplata godiš. 120 kru­ na, na pola godine 60 kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 12*. čekovni račun pošt. štedionice 1119. Sarajevo, četvrtak 12. avgusta 1920. (28. zilkade 1338.) Mjesnim odborima. Priredba »Dana naše organizaci« saopćenje putem »Pravde«. Potre« je« vrlo je važna dužnost naših od« ban je rad odbora i izdašna pripo« bora, pa stoga ponovno skrećemo moć svih članova organizacije, a njihovu pažnju na ovaj zadatak i sami način priredbe prepušta se i« molimo da se tom zadatku posveti nicijativi pojedinih odbora, kojima što veća briga i pažnja. Privatno napominjemo samo to da »Dan na« smo izviješteni, da su u nekim mje« še organizacije« treba biti odraz stima. poduzete vrlo opsežne mjere bratstva i jednodušnosti svih čla« za što sjajniji ispad ove naše sve? nova, bez obzira da li su u gradu ili selu. canosti, no iz drugih mjesta nema« mo nikakvih vijesti, pa nijesmo u Da bi se pak omogućio pregled stanju dobiti ni približnu sliku pri. ove akcije, nužno je da mjesni od« prema za ovaj dan. bori odmah izvijeste o do« Neki odbori očekuju i posebnu ' sadašnjem svom radu ti instrukciju i pitaju: »da možda o« gornjem pravcu, prikazavši kružnica nije propala na pošti?« ujedno kakav je uspjeh u izgledu i Ne. Okružnica nije ni izdata, niti zatraživši eventualno razjašnjenje je potrebna, kad smo o tom izdali i uputu. Radni Odbor. Godina II. im država odmah plati štetu, koju su prouzrokovali njeni nesavjesni organi. A ona poslije neka obraču« nava sa svojim organima. Samo ovaj korak može spriječiti tragediju u daljem razvoju.« « đene su mnoge zloupotrebe i neko« rektnosti od strane agrarnih pove« renika, jer'se agrarna reforma pro* vodi u partijskom agitacionom ci« Iju, tako da će daljnje parnice pred redovnim sudom biti ’pravi škan« dal i za ministarstvo agrarne refor« me i za »demokratsku« stranku. »Samouprava« se je također op« širno osvrnula na ovaj slučaj, a svoj članak o tom završuje ovim riječima: Kada smo god govorili o agrar« noj reformi, mi nismo nikada Tjili protiv iste, kao što nam se to pod« meće od naših političkih protivni« ka i beogradske žute štampe, nego protiv izvesnog rada agrarnih po« verenika i zloupotrebe agrarne re« forme u agitacione partijske svr« he. Slučaj sa g. Da’nčikom Dungjer« skim je jedan od dokaza više da smo imali pravo.« »Zbog ovog svog akta g. Dun« gjerski bio je predveden prekom sudu, koji ga je oslobodio optužbe i pustio na slobodnu nogu, a stvar uputio redovnom sudu. Prilikom saslušavanja okrivljenog i raznih svedoka pred prekim sudom utvr« Sarajevo, 11. augusta. I tom, da moraju dobiti srazmjeran Izvraćenost »demokratskog« po« ! broj — svojih činovnika. Šta može značiti taj zahtjev, ne« imanja o pravim interesima drža« go li nastajanje, da se putem uprav« ve i njihovo slijepo partizanstvo nog aparata, žandara i policije za« najbolje se ogleda u njihovu za« vede sistem Kuena i Cavraka i da i u Srbiji, ona je zemlja, na kojoj -htjevu, da se upravno činov« se tako nasilnim sredstvima iskrivi n i š t v o u Srbiji, Macedoniji i je usjev zapaljen, svojina Dančike narodna volja i omogući pa« ima. postavljati — pre« Dungjerskog. Po zakonima kralje« Vojvodini ma omjeru 9 : 7, t. j. kao i u tvorena kons t i tuanta? vine Srbije jedpo lice može imati vladi: devet pristaša parlamentarne Uviđaju li »demokrati« svu b« do 500 jutara zemlje. (Oko 2.500 pasnost ovakog postupka i jesu li dunuma! Op. ur. »Pravde«.) A Dan« zajednice naprama sedam »demo« krata«. Mi ostavljamo na stranu, svjesni, da bi nas taki postupak čika Dungjerski nema ni 150 juta«' što ovaj novi uvjet dolazi u sukob diskreditirao pred Zapadom i svim ra. Cijela porodica ima 500 jutara, kulturnim svijetom? Zar im je ma« no ta je zemlja još 1917. godine le« sa dosadanjom teorijom »demo« krata« da se kod činovništva ima lo, što su gotovo u svim pokraj i« i galno podijeljena na četiri dijela: uzimati obzir samo na sposobnost. nama dobili upravu unutarnjih po« I na mater, sestru, Dančiku i širo« Nije to prvi slučaj njihova odstu« slova i zar ih nije stid, što povrh Čad umrloga brata. Po tom zako« panja od načela, pa nas toliko i ne toga traže još i ovako skandaloznu I nu Dančiki Dungjerskom nisu smje« garanciju? Što se nas tiče, mi smo iznenađuje. li oduzeti ni brazdu zemlje, a ne Ali se moramo ograditi proti to« o njima i dosad imali crnu sliku, 200 jutara, od kojih su blizu 150 mu, što oni tim uvjetom odstupaju ali njesmo mogli vjerovati, da će i jutara njegovih. Dakle, ostaviše ga i od načela, da se upravni činov« ovako zabrazditi. Jer ovo više nije bez i jedne brazde. strančarstvo; ovo je skandal i stra« No Čerkhayerovi momci — bi« j nici ne smiju aktivno baviti politi« šna ljaga za našu — državu i na« jedni povjerenici izigrali su i ured« | kom. Jer baš su oni izdali ovaku naredbu, baš su oni prvi, koji se rod; ovo je diskreditiranje svakog bu, koju je kraljevska vlada đoni« razmeću time, da se na izborima morala i ubijanje svake vjere u jela. Po toj uredbi ne smije se odu« za konstituantu mora čuti pravi ne« normalan razvoj naše države. Sto« zeti zemlja ispod sto jutara čak ni patvoreni i slobodni glas naroda. ga smo više nego uvjereni, da će onom, koji zemlju sam ne radi, a Baš je njihov Pribićević neka pre« ovaj uvjet biti zagušen odlučnim onomu pak, .koji sam ekonomiše, teriranja naših, bosanskih, činovni« gestom svih koji žele dobra ovoj ne smije se oduzeti od kompleksa, državi i pravilno shvataju svoju ka branio time, što su obilježeni koji je manji od 500 jutara. A Dan« kao pripadnici pojedinih stranaka. dužnost prema njenom toliko na« čika nema 500 jutara zemlje, nego paćenom narodu. I eto ih sad na jednom sa u v j e« cijela porodica i to još porodica, koja sama ekonomiše. 0 Ali sad tek dolazi ono, što je u« pravo užasno, i što umnog čovje« ka u brigu baca. A to je: Dančika je u svom očajnom stanju tražio visoku zaštitu našeg umnog Re« genta. Njegovo Visočanstvo je i (Nastavak.) 5 pohitalo spriječiti bezvlašće. No Čerkhaverovi momci izigraše i vi« Govor S. Korkuta. uvjet: okupiti se u jednu soku zaštitu našeg Regenta. Oni na Politički položaj muslimana u čvrstu falangu, pa se onda brzo podijeliše pšenicu tako, da su našem kraljevstvu može se najtač« latiti svih legalnih političkih sred« porodici ostavili samo sedam juta« nije označiti izrazom: obesprav« stava, kojim ćemo naše ugnjetače ra, i ako njoj za život, za sjeme, Ijenost. (Burni povici: Pravo!) prisiliti, da nas smatraju i s nama poslugu i risare treba najmanje 30 Ta je obespravljenost pošljedica postupaju kao sa slobodnim i rav« jutara. Kao zamjenu dali su Dan« jednog šovenskog te fanatički ne« nopravnim građanima naše narod« ciki zob i ječam, no sutradan do« ne države. Našoj je dakle organi« prijateljskog administrativno»poli« đoše ljudi i donesoše od povjere« tičkog sistema, koji stepenom pri« zaciji u prvom redu bila dužnost, nika akt, po kom oni uzimaju i zob. stranosti, moralne pokvarenosti i da prikupi našu snagu i pripremi I kad se sve ovo događa? Događa svojom koruptivnošću prelazi • i sredstva za našu obranu, da učvrsti se krajem mjeseca jula. Dakle, po« austrijski režim. (Burno odobrava« borbene pozicije i da muslimanima, slije više mjeseci od izdavanja na« nje i poklici: Tako je!) Da musli« koji su podržavanjem austrijskih redbe, koja je izdata na temelju mane izvuče iz ovog teškog polo« šovensko=jezuitskih upravnih me« odluke kraljevske vlade, da se po« žaja, da njihovim pravima pribavi toda stjerani na građane drugog i slije 15. marta 1920. god. ne može realnu zakonsku zaštitu, da ispos« trećeg reda, jzvojšti jednakoprav« i više dijeliti zemlja za ovu ekonom« nost i slobodu u granicama naše luje i za njih slobodu, pravdu, jed« sku godinu. Kao što se vidi, Čerk« nakost i toleriranje, osnovana je zajedničke domovine. To ne bija« haverovi momci — povjerenici ag« »J. M. O.«, kojoj je bio prvi zada« še lahak posao, ali je, hvala Bogu, rarne reforme, da bi porodicu jače tak, da okupi naše raštrkane sile, uspješno izvršen i time udaren so« upropastili, sačekaše lijepo da po« da u muslimanima pobudi pouzda« lidan temelj za daljnji uspješan rodica uzore, posije i plati skupe rad. Pored toga smo polučili i neke nje i pravi smisao za slobodu. Po« nadnice, a da joj onda razbojnički što živjesmo i živimo u. jednoj stra« pozitivne uspjehe, od kojih naro« otmu osjed. šno zagušljivoj političkoj atmosfe« čito ističem ove: 1. Pošlo nam je Mi žalimo Dančiku Dunđerskog, ri, koja muslimanima priječi i naj« za rukom, da premostimo jaz iz« ali se za njegovu sudbinu ne boji« manji slobodni disaj, morali smo među naroda i inteligencije, pa u« mo. Mi imamo smjelosti. Pametni« potražiti načina, kako da rastjera« šljed toga u našem centralnom i ma to neka bude dosta. Mi traži« mo ovaj nesnošljivi vazduh, pa da radnom odboru prevladava aka« mo, da se pod sud stave nesavjesni i muslimanima pribavimo slobodan demski obrazovana inteligencija,, i obijesni povjerenici i njihovi od« i nesmetan kulturno«socijalni raz« koja, imajući predratne mature i govorni šefovi. Mi žalimo oštećenu vitak. Razmišljajući o tom, dođo« potpimo • dovršene universitetske srbobransku sirotinju i tražimo, da smo do zaključka, da je prvi pred« studije, posjeduje solidnu i struč« Jedan očajni čin. Ovih se je dana odigrao u Voj« vođini jedan žalostan čin, koji je odjeknuo u cijeloj našoj zemlji. Dančika Dungjerski, posjednik iz Srbobrana zapalio je svoje požnje« veno žito koje su mu htjeli rekvi« ritati, uslijed čega je bio uhapšen i doveden u Novi Sad, te stavljen pred prijeki sud. Sva se je naša žurnalistika osvrnula na ovaj doga« daj, koji je prouzrokovan nesavje« snim provađanjem agrarne refor« me, samo ga je naša domaća, bo« sanska, štampa prešutjela. Prešu« tjela je tendenciozno, jer joj ne ide u račun, da upre prstom u posije? diče jednog zločinačkog načina provadanja agrarne reforme. Da se yidi, kako se u Vojvodini misli o ovome slučaju, prenosimo članak iz »Narodnog Djela«, koje« ga je u novosadskoj »Zastavi« na? pisao Nikola Marković pod našlo« vpm: »Početak bolne tragedije« i koji glasi: »Djelo, koje je Dančika Dungjer« ski odlučno izvršio, može se na« zvati početkom bolne tragedije, koja, će se sad neminovtio odigra« vati kao posljedica suludosti Cer« khayerovih momaka — povjereni« ka Radiše Jovanovića. .Tragedija je teška i bolna. Ona bi to bila i zbog .samog Dančike Dungjerskog, ali je ona još teža i bolnija, što je ona, ako se za vremena ne trgnu mjerodavni, početak velike nacio« nalne tragedije. Neoproštajni je grijeh, kad državni‘organi gone iz obijesti čestite građane u zločin. Dančika Dungjerski je zapalio veći kompleks usjeva u doba prijekog suda, kad se paljevina smrću kazni. Po tom je u sudskom zatvoru na« pisao testamenat mirno i bez sva« kog straha od smrtne kazne. Ova« ko šta može učiniti samo čovjek, kome je savjest mirna i koji je svi« jestan, da nije izvršio zločin. On to vjeruje i kaže. Njegova rečenica: »Ja sam svoj usjev zapalio«, to svjedoči. Da vidimo, čiji je usjev zaplio Dančika Dungjerski. Mi mirnom dušom tvrdimo, da je Dančika Dungjerski zaplio svoj usjev, jer je zapaljeni usjev bio samo božji pa njegov po svim zakonima i u« redbama. Dozvolite nam, da dokažemo da zločin ne tereti Dančiku Dungjer« skog nego lica, koja su zloupotreb« ljavala datu im vlast i povjerenje, lica, koja su grubo izigravala po« stojeće zakone, uredbe, pa čak i visoku zaštitu našeg milog Regen« ta. Jer po postojećim zakonima o svojini, kako u Vojvodini, tako Iz naše organizacije. Naše skupštine u Hercegovini. �Sirana 2 Crpada nu naobrazbu, oprobanu političku dalekovidnost i, što je najglavnije, jaku volju i energiju, da teško na* paćenom i nevino progonjenom muslimanskom dijelu našeg naroda svojski pomogne i obrani ga od svih udaraca. 2. Nije manje važna ni druga naša pozitiva, koja se sastoji u tom, da smo široke muslimanske mase za vrlo kratko vrijeme odgojili u potpuno patriotskom pravcu. Mo« gu da sloboMno konstatujem, da je I patriotizam muslimana relativno daleko yeći, nego i kod jednog dru* gog dijela građana naše države. Jer samo je jaka patriotska žica uzrokom, da je muslimanski eleme* I nat i u časovima najstrašnijih pro* : gona (da ne kažem pogroma) i stra« danja znao da sačuva hladnu krv i dostojanstven takt, junačku strp* ljivost i dalekovidnu političku uvis đavnosf pogledom na vitalne inte* rese naše države. Naš je uspjeh i u tom što smo I probudili političku svijest isl. dijela I našeg naroda, što smo u kratkom vrđmenu odstranili njegovu letar« I giju i indolenciju i usposobili ga, da vodi tešku borbu za obranu svo* ga opstanka. Na kulturno*socijalnom polju u* spjelo nam je da su naše i najšire mase došle do uvjerenja, da im je što brži kulturni i ekonomski raz* voj glavni preduvjet opstanka i najsigurniji oslon za uspješnu poli* tičku borbu. U našem radu naišli smo i na teške zapreke. U prvom redu valja mi u tom pogledu spomenuti ono nekoliko mladih brzaca, koji su se, položivši ratne mature, pro* turali nekako na univerzu i sebi u* tuvili u glavu, da narod bez obzi* ra na svoje potrebe, osjećaje i tra* diciju mora slijediti njih i njihove teorije. U kulturnom pogledu hi* percivilizovani, a u politici do skraj* nosti servilni prema svojim gosa* ma, koji jednim bez ikakva oprav* dana naslova dadoše zastupničke mandate, a drugima dobaciše ne* znatne službice, ovi se brzaci nije* su žacali, da se sa čitavom pregršti uvreda i pogrda bace ne samo na ■ vodstvo naše organizacije, već i na svjesni muslimanski elemenat. koji ih nije htio slušati i nasijedati njihovim smiješnim savjetima. Ta* ko su nas prisilili, da svoju energi* ju moradosmo trošiti i na obranu svoje građanske i državljanske is* pravnosti. Njihove su klevete mno* go smetale našem radu, ali su se srozale isto onako kao i njihovi autori, koji se koprcaju u zadnjim trzajima, potpuno onemogućeni i potpuno nemoćni. Druga zapreka našem radu jest jedna uobražena grupa samozvanih »državnika« i »političara«, za koje vrijedi teorija, da je naše oslobo* đenje provela samo srpska vojska i naši dobrovoljci. Kolikogod se mi divimo herojski^! podvizima srp* ’ ske vojske i lojalno, priznajemo njezine velike /asluge za naše oslo* . bođenje, ipak moram naglasiti, da to nije samo njezin uspjeh. Naše oslobođenje je rezultanta naših za* jedničkih napora, pojačanih snaŽ* nom potporom velikih zapadnih demokracija. Vodeći se manjom pogrješnom pretpostavkom naši domaći pravoslavni i njihovi pred* stavnici shvaćaju oslobođenje na taj način, da mjesto austrijskog kundaka treba da u našoj slobod* noj otadžbini zavlada njihova ne* bratska pesnica. Oni ne vide, da je baš taj kosovski mentalitet ove ćorave klike glavna i gotovo jedi* na smetnja konsolidovanju naše države i najvažniji uzrok nezado* voijstva Hrvata i muslimana, koji su teško povrijeđeni novim izda* njem austro=mađarskog režima. Vrlo mi je žao, da kao izraziti sr* bofil za vrijeme Austrije, moram ovdje, u Mostaru, gdje je najprije udaren temelj za složan rad i za« jedničku borbu muslimana i pra* voslavnih Srba, otvoreno ustati pro* tiv negdašnjih naših suboraca, a danas nezahvalnih protivnika, koji vrlo lahko zaboraviše zasluge mu* slimanskog elementa što ih je ste* kao u našoj zajedničkoj stvari za vrijeme naše desetogodišnje zajed* ničke borbe. Da opravdaju upotre« bu svoje grube sile, svoje progo* ne i tlačenja muslimana, danas nam jezuitski predbacuju da smo — au* strofili. Kolike ironije!! Zar austro* fili mi. Koji smo 400 godina sami natapali ovu grudu svojom krvi i junački branili njezine granice baš od te izrazite predstavnice panger« manskog dranga. koju SU drugi po* zdravljali opće poznatim poklikom: »Eto Švabe, eto babe«?? Zar smo austrofili mi. koji smo se jedini od domaćeg elementa za vrijeme oku* pacije, kao neorganizovane čete, suprotstavili ulasku Švabe u naše zemlje i puškom i handžarom u ru* ci prisilili generala Filipovića. da svoju bosansku vojnu plati sa naj* manje 20.000 švapskih grenadira? Naš otpor proti okupacije sačinja* va zlatni list u istoriji borbe za na* šc nacionalno oslobođenje i ujedi* njenje, a muslimane Bosne i Her« cegovine stavlja u prvu plejadu svih naših boraca, dok tadašnji po* klik naših pravoslavaca g »Eto Šva« be. eto babe« baca crnu ljagu na njihovu nacionalnu svijest. Gatačka čobančad, koja je »pro« letjela« kroz škole, a da joj se kul« tura nije ni malo primila srca, is* kaljuje danas srednjovjekovni, kri« žarski, bijes nad nevinim i nezašti* ćenim muslimanima. I ova je ne« sposobna i koruptivna klika jedan od glavnih uzroka današnjeg neza* dovoljstva i nesnosnih prilika u jednom dijelu naše mlade države. Kad je Svetozar Pribićević, tgj ma* đarski husar i ponizni sluga grofa Tisze, u februara 1919. došao u Sa* rajevo. da i u Bosni udari temelj »demokratskoj« zajednici, nije tra* žio dodira sa narodom i njegovim predstavnicima, već je kao zadrti šoven, strašan megaloman i još strašniji nasilnik tražio — aminaše i pužavce, koji će se s jednu stra* nu razbacivati blistavim frazama o jedinstvu i ravnopravnosti, a s dru* F E L J T O N. lutno nesposobna da primi nepo* sredno staranje o celokupnoj upra* vi u zemlji. Ministarstva niti su qr« ganizovana shodno administrativ* nim potrebama države, niti raspo* lažu potrebnim, sposobnim perso* nalom. Mislimo da u ovoj tačci neće biti spora, i da niko, ko iole poznaje rad i organizaciju mini« starstava za pojedine upravne re« šore, neće tvrditi da su sadanja mi« nistarstva sposobna za ovako kru* pan državni zadatak. Da li se mi* nistarstva mogu reorganizovati, preporoditi, snabdjeti i novim i brojnijim osobljem, i tako osposo* biti za .cjelokupno upravljanje ad= ministracijom, г.а to pitanje mi gledamo yrlo skeptički. Drugi uslov odnosno saobraćajnih veza još manje postoji u našoj kraljevini. Kad se pomisli samo "kolika je u* daljenost pojedinih krajeva od pre* stonice, i koliko će desetina godi* na sve ostati tako po starom, mo* ra se priznati da u pogledu komu« nikacija, jedan centralistički sistem organizacije najmanje bi bio pogo* dan. Treći uslov, koji se tiče jedno* likosti upravnoga prava tkođer ni« je ostvaren u našoj državi. Narav* Skopljanski »Privredni Glasnik« no, if toku,vremena izvršiće se po« silno se pjenuši na vodstvo san* stepeno unifikacija adminstrativ* džačkosm'akedonskih muslimana, nog prava, gli taj pošao zahtijeva što mu tie će da raportiraju o svo* i vremena i mnogo prethodnih stu* jim zaključcima, pa u broju od 5. augusta iznosi ovu denuncijaciju: •dija. Prema sadanjem stanju stvari, ako bi se htio sprovesti centrali* »Kad se prošle nedelje jedan od stički sistem uprave i pored razno* naših urednika pojavio u džemijet vrsnosti provincijskog upravnog da potraži nešto obaveštenja o o« zakonodavstka, to bi značilo štvo* nome šta muslimani većaju pri za« riti u svakom ministarstvu još i za* tvorenim vratima, odgovoreno mu sebne podsekretarijate za svaku je da će odluke biti publikovane provinciju. Taj ogromni aparat bi preko »Haka« od četvrtka. Izašlo je toliko bio glomazan i skup, da bi od tada još nekoliko brojeva »Ha* se pojavljivao kao pravi anahroni* ka«, ali se nije našlo za zgodno da zam u današnjem vremenu koje se donese makar i jedna beleška traži brzu, jeftinu i što neposred« da se u opšte i konferisalo. Odluke su ostale — džemijetska tajna. Sli« niju upravu. Kad su telinički razlozi protivu čno tome smo radili, i mi kad smo pre oslobođenja podrivali tursku centralizacije uprave, onda se o o* nim drugim razlozima oportunosti carevinu. Vremena se menjaju, pa i ljudi. Ranije smo tursku državu i praktične potrebe naroda iz po« rušili mi, a danas ruše našu — Mu« jedinih krajeva i ne moia naročito govoriti. Ali, potrebno je istaći to. slimani. Ko ima oči, neka vidi, i da je naš narod u pojedinim kra* uši, neka čuje!« jcGma ' navikao na svoju, nepo« Nije se čuditi ovom postupku g. srednu upravu, i da se ta pokrajin« Gliše Elezovića, jer je on, kao biv* ši osmanlijski fcajmakam u Make* ska uprava može i smije ukinuti, bez opasnosti po dalje posljedice, doniji, znao šta je radio i kako se je pretvarao. No ne treba da svakog samo u slučaju ako bi se na mjesto pokrajinske uprave dovela bolja, drži tako niskim i da poštenim ljudima, koji se bore za građanska celishodnija i pravičnija uprava, pa makar ona bila malo i sporija prava, podbacuje onako nisko za« od pokrajinske uprave. Smije li nimanje. To je sramota i za detek* se pak prema sadanjim prilikama tiva, a kamo li jednog novinara. naše centralne administracije, tvr« diti da bi centralna uprava, koja bi zamijenila pokrajinske uprave, u istini bila i bolja, i celishodnija, i pravičnija od pokrajinske uprave? Mi mislimo da se to ne može tvr* G. dr. Lazar Marković, profesor diti, i zato smatramo da se i iz beogradskog univerziteta i član ko* ovoga razloga ne može ozbiljno mi« misije za izradu ustava, objeloda« sliti na jedan centralistički sistem nio je u »Novom Životu« članak administracije.« pod gornjim naslovom, u kojem na* Ove zaključke treba tim više ci* kon svestranog raspravljanja ovogo jeniti, što je do njih došao priznat vrlo važnog pitanja dolazi do ovih stručnjak, koji je kao član odbora zanimivih zaključaka: za izradu .ustava imao prilike da u* »Što se tiče organizacije Central, pozna upravnu organizaciju u svim nadleštava, ta je orgatizacija, pre* dijelovima naše države. ma svom sadašnjem sklopu, apso* gu sviđati svoj posao i ru* šiti najprirodnija prava čovjeka i građanina. Samo je on mogao trp« jeti i štititi strašnu upravu jednog , Ate Šole i zaministriti a kasnije za« naćelničiti jednog. Uroša Krulja koji je morao »poletjeti« čak iz male Bjeline, da i ovdje kod vas bude mimoiđen nesamo od musli* mana i katolika, već i od Srba pra« voslavnih. Vi ga znate bolje nego ja. a znate i za njegov balkanski ski povik u nar. predstavništvu i odvratni članak u »Dcmokratiji«. Pa Šćepan Grgjićl Ko bi još ova* kog čovjeka držao na stolici povje« renika za prehranu i ko bi drugi osim Pribićević potrpao njegove korupcionističke ‘ poslove u ovom resoru? Ko bi drugi trpio glasovitu »berzu« u hotel Evropi? A kakvu je spremu pokazao taj Grđić u škol« skom odsjeku? Zar je dovoljna kvalifikacija to, što umije prikra* ćivati muslimanske đake? (Nastaviće se.) Bilješke. ! ; i 0 nemogućnosti centralizma u administraciji. : . (в8) privlačilo, nešto što je bilo između srca i svega onoga što je značilo »narod i ideju« Rene je "razmišljala o zadnjim riječima dra Periklesa: — pođi tamo, nađi mir šuojoj'duši. jer si ti za stvar dosta trpila. Rene je razmišljala Ispružena na divanu o jed­ noj mogućnosti, da potraži Ihsana i- da mu rekne: Ponovo dolazim sa srcem, da ga primiš, ili pogaziš... A za, tim je bacila pogled na Jildiz i pomislila: To se moia srušiti. .. Ja ču dati znak, a trojica njih će izvršiti... • Rene elektrizovana ovom pomisli ustane sa sto­ lice i pode prema izlazu iz bašče. Na izlazu je susrela jednog starog poznanika i brzo zaklonivši se šeširom prošla mimo njega. Na ulici, К°ја je u ovaj čas — bilo je podne — bila vrlo živahna susretala je dosta poznatih. Jedna gospodja, njezina klijentica zaustavila se za njom. Rene je prešla na trotoar i okrenula u pokrajnu ulicu a odatlen ispred grčkog sjemeništa u gostio­ nicu. Tu je ručala u samoći, a za tim otišla u hotel, gdje je hašla kartu za Магу Maetling. Na večer se je po tomu trebala sastati u hotelu »Palače«, s jed­ nim Englezom radi »obiteljskih stvari«. Rene je znala, ko se krije pod tim Englezom, pa nije podavala to­ liku važnost. Pa, to su bili oni koji su s njom došli i koji će sada ponovo pokušati, da ožive mladogrčku ideju u Turskoj. Rene se osjećala tmorenom, pa je pošla, da se odmori, da razmisli bar na čas o tom životu, koji ju je opet svom silom zaratio. Jedna sila, koja ju vukla u Carigrad; — uspomena, koja ju je progo­ nila u Grčkoj ponovo je zahvatila, pa je Rene po­ čela misliti o nečemu što ju je plašilo i u isti čas Na večer je iznenadila Renu vijest »The'Levant Heralda" u kojem je prefektura carigradske policije javljala, da će se zaplijenjeni imetak Aleksandra Logotetidesa i njegove nasljednice Rene prodati sutra javnom dražbom. Pokretnine i kućni uređaj proda­ vače se u kući na licu mjesta, a dućanske stvari u Baluk pazarima. Za obe dražbe određena su tri ddna, te će se stvari moći tom prilikom i pogle­ dati. Kada je Rena pročitala ovu obavijest zamisli se čas, a onda rekne sebi: »Šta se može učiniti? A meni i onako više ne treba ...” No za ovim rodila se želja u njoj, da pođe tamo i pogleda iz prikrajka, kako se prodaje njezin namještaj, njezine one sitne i krupne uspomene. Osjetila je želju, da još jednom to sve pogleda i bar da kupi koju uspomenu. Tu će viditi kako drugi kupuju ono što je njezino bilo, ono što je slušalo i vidilo njezine najskrovitije tajne. Vidjeće sve a ne će smjeti protestovati, ni zaplakati ... Naručena večera stajala je pred njom. Rene je još tupo zurila u novine i ponovo čitala policijsku A. Hifzi Bjeievac: Rene Logotetides. Spoj 18' .»PRAVDA* — »ПРАВДАЈ XXIII. objavu i svoje ime. »Ostaću sada bez išta... Biću siromašna i na teret svome aarodu, jer sve ono što je moj otac teškim radom stekao zaplijenjuje sada država, da se naplati, što me je u zatvoru držala... Nije mogla večerati. Tek je uzela komadić kruha, ali joj je stao na ustima. Vilice nisu mogle žvakati. Nešto je stiskalo u grlu, a duša osjećala potrebu da zaplače. Naruči konjak i popije dvije čašice. Pokuša opet jesti, ali nije mogla. Uzme još. čašicu konjaka pa onJa ustane i ode u sobu i tek što je stupila na vrata učini joj se u po­ lumraku, da vidi pred sobom gomilu svjetine, zapr­ ljane. pretrge i šarale, kako razgledaju njezine dra­ gocjenosti i jagme njezino dobro. Jok, Rene je tačno vidila, kako se iznos'e tepihi, zastori, namještaj, ka­ ko se njezin dom ispraznuje, ostaju goji zidovi . . . A poslije će i. kuću prodati... Rene Logotetides ostaćc bez ičega — pa će morati samo radom svoga umijeća stvarati sebi novu eksistenciju! Stvarati će je ako bude trebalo, ako ostane, ako djelo uspije i uskrsne sloboda... Radom će poći U budućnost,jer konačno budućnost i mora biti sazidana samo na radu i — radom No opet ona tuga, što ju je osjetila u času kada je u duhu gledala zamišljeni dan prodaje nje­ zino dobro, mučila je. Čas za časom odmicao, mrak se uhvatio;.— noć odmicala, a Rene sjedila na di­ vanu gledajući kroz prozor jednu žmirkajuću svje­ tiljku. I negdje pred zorom usnula. (Nistariće se). �Politički pregled. javlja, list »A1 Mokatam« piše, da menfarnoj zajednici kao obični Emir Fajsal namjerava sa svojim šlager demokratskoga ministra, da bratom Zeidom preko Aleksandri« može pa drugoga svaliti odgovor« je otići u Englesku. nost, jer ne može da zadovolji po« UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. trebama, premda je kod svoga na« Protest KemaLpaše kod Mille« Pregovori prekinuti. »Jugosla« .stupa izjavio, da državna blagajna randa. »Chicago Tribune« javlja iz venski List« javlja iz Beograda: ima dosta novaca i da će on moći Carigrada: Dok čete Mustafe Ke« Radikali pretresali su 9. o. mj. za« dotirati sve potrebe. Pokazalo se maLpaše izvađaju napadaje na Gr« htjeve, koje su demokrati pođnije« do sada, da je on, prema srpskom ke u blizini Balikesera i Bruse, do? li preko Dra Davidovića. Zaklju« ustrojstvu ministra financija nala« šla je jedna delegacija Kemalista čili su da ne pristanu na slobodni zio novaca za ministarstva, koja bi u Smirnu, da ondje pregovara o izvoz pšenice, pa ma i u ograniče« mogla demokratima pribavljati primirju. Jedan dalnji znak za ne« glasova, dok za potrebni ugalj kod noj količini. Također nijesu. pri« sigunost položaja Kemal«paše jest, stali na ukidanje Središnje zadru« željeznica, za nabavljene stvari že« da su mu nacionalistički vođe od« ge odnosno njeno ograničenje na Ijeznica i pošta u inostranstvu nije bili 50.000 ljudi, koje je morao pri« ■ statistički ured. U agrarnom pita« rjalazio novaca za isplatu. Te su miti bd Enver«paše. — Nova čari« nju traže radikali, da isplata haka pojave danas u političkim krugo« gradska vlada proglasila je mani« započne 1. septembra i da agrarni vima na pretresu, pa će one bitno fest, u kojem poziva na borbu pro« utjecati i na razvoj krize. ministarski odbor mora riješiti sva tiv Kemalista. — Mustafa Kemal načelna pitanja glede agrarne re« Komisija za razgraničavanje iz« poslao je dugi apel na Milleranda, forme. Demokratski klub zaključio među Jugoslavije i Austrije. U ne« u kojem protestira radi zaposjed« je, da ustraje na svom stanovištu. djelju došla je u Maribor komisija • nuća Carigrada, te izjavljuje, da je Iza njegove sjednice, koja je traja« za razgraničavanje između Austri« ignoriranje Halifata i povreda sve« la do 8 sati uputili su se Davidović, je i Jugoslavije. Komisija broji oko tog prava Islama. Drašković i Pribićević Dru Vesni« 50 osoba. Jugoslaviju zastftpa ge« Tajni ugovor između Austrije i ču, da mu saopće ovaj zaključak, neral Plivelić, a dodijeljen mu je Rusije. Iz Pariza javljaju: Saop« ali ga nijesu našli, pa su to učinili kao stručnjak major Koser. štavaju iz New«Yorka telegrafski, tek danas prije podne. Na sastan« Na novinske napadaje. Beograd« da je američki ministar spoljnih ku danas 'prije podne konstatova« ski »Progres« donio je napadaj na poslova objavio tajni ugovor za« na je nemogućnost sporazuma u | predsjednika ministarstva g. Ves« ključen u toku prošlog mjeseca iz« pitanju izvoza. Demokrate su od« nića i to. da je dd države primio među Rusije i Austrije. Glavne od« bili također zahtjeve radikala gle« milijun dinara za potpomaganje redbe ugovora glase: Austrija' se de agrarne reforme. Radi toga se srpskih obitelji u inostranstvu, a obavezuje da će ostati neutralna došlo do uvjerenja, da su daljnji on da je taj novac zadržao sebi. u slučaju rata protiv Sovjetske Ru« pregovori suvišni, pa je Dr. Vesnić Na ovaj napadaj izjavio ie g. Ves« sije i da će spriječiti pralos preko poslije podne otišao u dvor, da po« nić, da se za sada ograničava na svoje teritorije ratnog materijala vrati svoj mandat. izjavu da su se u pariškom poslan« namijenjenog neprijateljima - Rusi« U dugoj audijenciji razložio je stvu, vodile knjige o prilozima i je. Uspostavljanje ekonomskih i Dr. Vesnić Regentu vanjsku i unu« njihovoj upotrebi, da su one otvo« trgovinskih odnosa odmah, Kome« trašnju situaciju, te razloge zašto rene za svakoga i da su uz to svi ti sari bivše mađarske vlade, koji se nije moglo doći do sporazuma.’Re« prilozi upotrehljeni na određenu nalaze u Austriji, bić^ pušteni na gent je iza toga apelovao na stran« namjenu, te da od njih nema više slobodu i daće im se pomoć da ke da popuste i omoguće zajednič« ništa u blagajni, pariškog poslan« stignu u Rusiju. ki rad. Nakon audijencije sastao stva, preko svih ostalih potvaranja se Dr. Vesnić.sa vođama parlamen« Provađanje -blokade protiv Ru« u tom*i u ranijim sličnim napadi« tame zajednice, s kojima je do 8 sije? Iz Londona javljaju: Britan« ma prelazi g. Vesnić sa odvrat« sati u večer konferisao. Ušljed Re« ski admiralitet dao je bezžični na« nošću. gentovog apela situacija je u, ve« log svim zapovjednicifna brodova čer bila mnogo povoljnija nego u VANJSKI POLOŽAJ. za pomorsku blokadu protiv Rusi« podne. je. Svi laki brodovi su otplovili iz Izigravanje Ćehoslovačke po an« »Rresbiro« također potvrđuje engleskih voda, a flote u sjevernom gornju vijest, donesavši jučer ovaj .tanti. Iz Praga javljaju: Konačnim i sredozemnom moru dobile su na« riješenjem konferencije predstav« brzojav iz Beograda: »Danas su se log, da se drže pripravno. Krassin nika velikih sila u Parizu, kojim je u predsjedništvu ministarskog sa« je o tim pripravama obavješten. bio priznat Čehoslovačkoj Repu« vjeta ponova sastali Vesnić. Nin« blici tješinski revir ugljena, odlu« Što će Rusija zahtijevati na lon« čić i Janković s jedne, a Davidović, čena jerbila ujedno i podjela i tran« donskoj konferenci? »8«UhrAbend= Drašković i Pribićević s druge stra« sportovanje toga ugljena za Polj« blatt« javlja iz Kopenhagena iz in« ne, da još jednom pregledaju me« sku.’Ova posljednja odluka teška formirane strane: Dođg li do mi« đusobne uslove političkih grupa za je za Čehe i bolna, jer ovo je mije« rovne konference u Londonu, to obrazovanje nove vlade. Ovom pri« će 'sovjetska Rusija u bilo kojoj Sanje antante u ekonomske odnose likom konstatovano je da se do između ČehoslovaćKe i Poljske, formi priznati stare dugove Rusije. sporazuma nije moglo doći i da se tangira ne samo egzistenciju čeho« ’ U Moskvi su mišljenja, da se u prema tome —. pregovori prekida« slovačke industrije, nego i ekonom« ovom pravcu učini antanti konce« ju«. ' ske odnose ćehoslovačke države šija, ali će zato Rusija zahtijevati, Novi uzroci krize. »Hrvat« jav« prema prijateljskim državama, ko« | da se prizna pravnim nasljednikom lja iz Beograda. Koncentracijom jima bi'Cehoslovačka mogla i htje« carističke Rusije. U tome slučaju je kabinet bio u petak malone go« la da pomogne sa koksom i uglje« će sovjetska Rusija zahtijevati, po« tov. U subotu 7. o. mj. demokrate što nije bila prisutna kod sklapa« nom. izađoše sa svojim mišljenjem i za« nja mirovnih ugovora, da se o svim htjevima o trgovačkoj politici. Dok • Pregovori između Italije i Grčke. svjetskim pitanjima povede nova Po »Corriere della Scra« traju još se ne riješi pitanje slobodne trgo« diskusija, te će staviti ove predio« uvijek u Parizu pregovori između vine i slobodnog izvoza svih pre« Venizelosa i tamošnjeg talijanskog .ge: 1. Opći mir na temelju 14 tača« hranbenih artikla, ne može se ni o ka Wilsonovih; 2. nikakvo miješa« poslanika. Italija traži neograniče« čemu drugom razgovarati. U trgo« nje u nutarnje ruske prilike i 3. ni posjed otoka Rod i veli, da Grč« vačkom pogledu za izvoz ima se Njemačka i ostale pobijeđene dr« ka nije ispunila obveza stvorenjh dokinuti i izvozna centrala kao i žave pozivaju se pregovorima kao. između Venizelosa i Tittoni«a, a središnja zadruga. Dozvola za 15 ravnopravni članovi. U Moskvi su hiljada vagona pšenice ima se od« I izim toga predbacuje Italija Grč« na čistu o tome, da ove zahtjeve koj da je ona potpomagala alban« mah podijeliti za izvoz. Da se ne antanta neće primiti, ali se nadaju, ske ustaše oružjem. Engleska di« prekorači taj broj, ima se osnovati da će ovi predloži povećati sveop« plomacija čini sve moguće, da do« ured, koji će registrirati, koliko se đe do sporazuma, pa je i iz ovog j ći svjetski kaos i boljševičku pro« je izvezlo. Za slobodni izvoz napo« razloga ponovno odgođen potpis i pagandu u drugim zemljama. se se zalaže dr. Voja Veljković i turskog mirovnog ugovora, koji je I dr. Fr. Poljak, dok drugi demokrate Englezi se povlače u Perziji. »Ti« imao uslijediti već u subotu. mes« javlja iz Teherana, da su se n^ bi na ovom pravili tSko velikog Novi turski kabinet. Kako »Mor« I engleske čete povukle iz Mendžila pitanja. Po svemu se opaža, da de« __ ________ od.Tebe« _____ mokratima nije ozbiljno stalo do : ning Post« piše, konstituisao je ve« I u„ Kazvin. 60 kn^dšljeno liki vezir Damad«Fcrid paša po« 1 rana, pošto je zaprijetila velika o« koncentracije, već traže samo po« pasnost od Džangala, koje podu novno kabinet, uzimajući u obzir vod, pod izlikom kojega, bi razbili želje saveznika. Tri ministra sa na« piru boljševici. Ovaj uzmak je u koncentraciju. cijonalističkim tendencijama is« Teheranu probudio pravu konster« Radi toga novog stanja, što je i stvoreno, u nedjelju ne će biti ni« I klj učeni su. Drži se, da će se veliki naciju. _ i vezir znati braniti od reakcijona« kakvih pregovora. U ponedjeljak Više engleskih odjeljenja napad« raca. Odluka da će se mirovni u« u 14 sati zakazana je ministarska nuto u Iraku (Mezopotamiji).’ Iz govor potpisati, primljena je u Ca« sjednica. Ta će se sjednica baviti Londona brzojavljaju »Le Temps«« rigradu sa resignacijom i gotovo po svoj prilici i situacijom, koja je u: Jedno engl. službeno obavješte« hladnokrvno. nastala zbog postupka ministra fi« nje javlja, da se nemiri nastavlja«* nancija, demokrate Koste Stojano« Mali neuspjeh Grka u Anadolu. ju u dolini donjeg Furata (Eufra« vića. On je naime obustavio ispla« Ageniciji »Radio« javljaju iz Lon« ta). Željeznica iz Bagdada u Hille tu svih računa i votiranih kredita dona: Brzojav iz Izmira (Smirne) više je puta prekinuta. Ipak nije ža saobraćaj, za pošte, za poljopri« javlja, da su u odsječku oko Fila« bilo organizovana ustanka u okoli« vredu tako,, da prijeti potpuni za« delfije (po prilici 130 km od Izmi« ni Hille. Britanske su straže na vi« stoj, ako ne i štrajk radništva zbog ra), iza žestokih bojeva od 24 sata še mjesta napadnute, ali su protiv« toga postupka. Ministarstvo mora grčke čete morale uzmaknuti pred pici odbijeni: međutim je-engleska voditi poslove do sastava nove vla« turskim silama, sastavljenim od re« posada u Divanijje uzmakla pre« de, pa je potrebno, da se i taj po« dotnih vojnika i dobrovoljaca, koji ma Hjn«Aliji. O garnizoni u Kufa« stupak uredi. su stigli iz Armenije. Grci su izgu« mu nema vijesti. Jako izviđničko bili 155 mrtvih, ranjenih ili izgub« Skandalozni postupak ministra odjeljenje, koje je poslano 24. jula Ijenih. S druge strane je jedno tur« u Hille, napadnuto je od urođeni« financija. Posljednje razlaganje sko odjeljenje udarilo na zasjedu ministra financija Koste Stojanovi« ka, ali mu je pošlo za rukom, da i posve uništeno.. (»Le Temps«). ća u klubu demokratske zajednice oružjem u ruci prokrči sebi put i da se vrati u Hilie. Ovo je odjelje« o financijalnim prilikama države Putovanje emira Fajsala. Neki stvorilo je takovu situaciju, da će dan prispio je emir Fajsal iz Dera« nje izgubilo puno konja, mnoštvo o tom morati biti govora u današ« je u Haifu. Počasna straža dočeka« mazgi, 1 poljski top i 12 mitralje« njoj sjednici ministarskog savjeta. la ga je pri dolasku. Emir je gost za. Imalo je 60 momaka onespo« gradskog guvernera. Kako »Times« To razlaganje se smatra u parla« sobljenih za boj. I ; I I I ; , Moskovska »Pravda« o politici • boljševika. Boljševički službeni list »Pravda« koji izlazi u Moskvi do« nosi značajan članak u kom se na« laži ovaj pasus: »Čas oslobođenja radnika i seljaka je kucnuo. Volja ruskih armija da pobjede manife« stiraće se onog dana, kad one bu« du stavile crvenu zastavu ria Var« šavu. Uskoro će da nestane bur« žoaske i kapitalističke Poljske. Na njeno mjesto mi ćemo postaviti komunističku Poljsku vladu koja će činiti vezu između socijalističke Rusije i revolucionarne Njemačke. Naše će pobjede uticati na prego« vore u Londonu, jer ruska crvena armija neće prestati da se bori pri« je nego što izvojšti pobjedu.« U toku jednog drugog, članka »Prav« de«, nalazi se ovaj pasus: »Novi pregovori ni u čemu neće sličiti na pregovore u Brest«Litovsku, jer ru« ski su sovjeti dosta <ianas jaki da ne osjećaju potrebe za kapitulaci« jom. Mi ne treba da zaboravimo da je naš diplomatski uspjeh ot« kupljen teškim žrtvama. Garancija za naše buduće .uspjehe leži u raz« dijeljenju Poljske i porazu generala Wrangela.« Turski nacionalisti i boljševici. Turski nacionalisti sli dobili mili« jon rubalja u zlatu i stoje stalno s boljševicima u tijesnim vezama. Mustafa Kemal je poslao Bekir Sa« lihbega u Moskvu da zatraži novi predujam nđvca i municiju. Rusija prihvaća antantine uvjete. »Figaro« javlja, da je u zadnje vri« je'me engleska štampa veoma opti« mistična. Kamenjev je naime na« vodno izjavio, da će sovjetska vlada prihvatiti zahtjev i zadnji u« vjet, o kojem se je još4raspravlja« lo naime o bezodvlačnoj obustavi napredđvanja crvene vojske. »Ex» celsior« javlja, da je između engle« skog kabineta i članova Kamenjev« Ijeve delegacije zaključen privre« meni sporazum. Za obustavu ru« sko«poljskih neprijateljstava oda« bran je jedan dan iduće sedmice. Od toga dana dalje ostaće nepri« jateljske vojske na onim pozicija« ma, gdje će se nalaziti u času pri« mirja. Poljska se obvezuje, da od onog časa dalje neće više uzimati dobrovoljce* pod oružje, a savez« ničke će vlade odmah obustaviti sve pošiljke ratnog materijala Polj« skoj. Kako piše »Petit Parisien«. o svim tim pitanjima postignut je sporazum, samo su ruski delegati tražili, da se obrazuje komisija, ko« ja će nadzirati izvršenje ovih uvje« ta sa strane Poljske. Engleski mini« stri navodno su na to pristali uz uvjet, da ruski članovi te komisije ne će propagirati boljševičke ideje u Poljskoj. Kamenjev je brzojavno zatražio od moskovske vlade, da taj sporazum ratificira. e Domaće vijesti. Općinski izbori u Beogradu. Iz Beograda BJvljaju: Doznaje se, da su prekinuti pregovori između ra« dikala i demokrata u pitanju op« ćinskog odbora, tako, da će na iz« borima. koji će se vršiti 22. kolo« voza t. g., demokrati i radikali po« ći sa posebnim listinama u izbornu borbu. Liječnički kongres. Ministar na« rodnog zdravlja odobrio je tri da« na odsustva bez putovanja liječni« cima Jugoslavije da mogu poći u Zagreb na kongres, koji će se obdr« žavati 6. do 8. septembra ove god. Upisivanje u trgovačku školu za sva 4 razreda počeće 1. septem« bra a trajati uključivo do 4. toga mj. Upisivatiće se od 8—12 sati do podne. Ko se želi upisati, mora do« ći u pratnji roditelja ili staratelja i donijeti školsku svjedodžbu, te rodni list. — U školu se pri« maju i djevojčice kao redovne uče« niče. Potpore za trgovački studij. Dru« štvo apsolvenata trgovačkih aka« demija u Sarajevu javlja svojim članovima da^-e početkom septem« bra Q. g. podijeliti četvorici najpo« trebnijih molitelja po 500 kruna potpore ža studiranje na visokim trgovačkim školama. Molbe treba poslati društvu do 31. augusta 1920. Muslimansko dobrotvorno dru« štvo za sprečavanje prosjačenja i potpomaganje sirotinje u Jajcu. �Страва 4. Strana ЛИАВДА Svjesni i napredni muslimani gra« da i kotara Jajca, opazivši potrebu, da se stane na put prosjačenju, ko« je u zadnje doba sve više raste i da muslimanskoj sirotinji u gradu i kotaru dade prilike poštenoj za« radi, osnovali -su pred kratko vri« jeme društvo, koje nosi gornje inie. U odbor su izabrani i to: predsjed« nik g. Abdulah ef. Maranjak, pot« predsjednik g. Mujaga Sarač, taj« nik g. Ibrahimbeg Kršlak, blagaj« nik g. Fadilbeg Začiragić; odbor« nici bez funkcije gg. Rušidbeg Kož« beg, Mustafa ef. Okić, Mehmed ef. Popaja„ Bećiraga Makić, Ahmetbeg Aganović i Hasan ef. Vinčević. Za zamjenike: gg. Dervišbeg Cerić, Mujaga Hrusto i Remzo Jašarović. Za revizore: gg. Šakir ef. Begić, Mahmutbeg Kapetanović , Šerif ef. Muzur. Za dobrotvore ovog društva, ko« ji uložiše jedanput za uvijek po 500 K upisala su se gg.: Lutvaga Zjajo, Šerifđ%a Šaračević, Mehaga H. Osmanović, Edhem ef. Bahtija« rević, Šakir ef. Begić, Fadilbeg Za« čiragić, Nurudinaga Sarač, Mujaga Burek Suljagin, Mujaga i Hađo Bu« rek Begini, Suljaga Hrnjić, Ibrahim Mađo i H. Muharem Zjajo. Za u« temeljitelje koji uložiše po 200 K prijavila su se sljedeća gg.: Mah« mutbeg Kapetanović, Mujaga Sa« rač, H. Sejfo H. Osmanović, Ah« met ef. Škrgo, Fehimaga Šaračević, Zuhdi ef. Žužić. Čamil ef. Mulao« , merović, Mehmed ef. Šaračević, Žužić Hasanaga, Imširbeg Imširpa« šić, Mustafa ef. Vehabović, Saliha« ga Sarač i Rušidbeg Kožbeg, te još preko 250 redovitih mjesečnih čla« nova. Prigodom svadbe vrijednog i ob= ljubljenog građanina Smailage H. Osmanovića, sakupljeno je u korist gornjeg društva 3,78 K, uslijed čega .se darovateljima najljepše zahva« Ijuje. Umoljavju se i ostala braća mu« sliamin, da što više ovom društvu pomognu. Sobekov postupak sa strankama. Agrarni referent kod ovdašnjeg ko« : I tarskog ureda g. Sobek ponaša se prama muslimanima vrlo drzovito. ; Naš prijatelj M. B. imao je neki dan kod njega jedan vrlo hitan po« sao, kojega mu Sobek nije htio o« baviti. Radilo se samo o tome, da stavi svoj potpis na gotov akt, аНФ je g. Sobeku preče primati Nikolu ■ Divljana. i druge, a gospodina B. otjerao je i rekao mu da dođe sju« tra. Mi ovoga tuđinca upozoruje« ! mo, da posveti malo više pažnje | muslimanskoj sirotinji i da je ne 1 izgoni iz ureda, koji nije zato, da I se u njemu razmeću gospodstvom ! kojekakovi dotepenci, nego da slu« I 1 že narodu; čiji hljeb jedu. Mi smo proti ovome čovjeku i j tanije dobivali mnogo pritužaba, ali 1 smo držali, da su to samo nehotič? ■ I ni propusti. Zato ćemo u buduće . Број Brn' 187 .PRAVDA' ’malo bolje pripaziti na njega i nje. gov postupak prema našem svijetu. Kamo ćumur? Čim se pročulo, da će željeznica poskupiti, odmah je nestalo ćumura u svih trgovaca. Oni ne primaju više narudžaba, jer da im je dovoz ćumura obustavljen bd strane rudarske vlasti pa ne mogu odgovarati za narudžbe. Ali ko plati K 54 za jedan metar, taj ipak može dobiti ćumura. Ovu ne« dopuštenu lihvu tjeraju trgovci sa ćumurom na sramotu ureda za po« bijanje skupoće, koja uguši širo« mašne Slojeve* naroda, a niko mu neće da pomogne, ko je za to po« zvan. Isto su tako date slobodne ruke seljacima, koji sa drvima i dr« venim ćumurom tjeraju najgoru lihvu i sadiru nemilosrdno narodnu kožu. — Gdje je vlast, da uredi o« vu stvar? Gdje su cijene za ćumur i drva, kad se svemu drugom" uda« raju? Smiju li seljaci prodavati dr« veni ćumur 2.50 K po kili?, a tovar ■ drva po 50 K? Hoće li se udariti cijena* ćumuru? Kakav treba da bude sudac. Pi« šu nam iz Zenice: Ovih je dana premješten sudac gosp. Koprivica, koji radi svoje pravednosti, zaslu« žuje naročitu pažnju. U nas je teš« ko naći činovnika, da je za sve građane, bez razlike vjere, dobar i pravedan i da svak žali njegovu promjenu, kao što je to slučaj kod gosp. Koprivice. Ne ostavlja nam iza sebe u miraz mržnju i klanje, kao drugi, nego ljubav i poštenje, što mu služi na čast i ponos. Ono, što je postalo skoro mrtvo slovo, to je vodilo gosp. Koprivicu u nje« govU zvanju: Zakon i pravda! Ni« jedna sirota ne izađe od njega suz« na oka, nijedan se ne potuži, da je njegovom osudom nezadovoljan ili da je bez razloga kažnjen. Svakom se lijepo javljao, a u službi strog i bez ikakva obzira energičan. Ne obazirući se na vjersko i nacional« no uvjerenje stranke, jednako je bio pravedan Muji, Anti ili Jovi, što je danas rijedak slučaj. Dobrovoljni prilozi za »Pravdu«. Prigodom Bajrama sakupio je mj. odbor J. M. O. u Bijeljini dobrov. priloga za »Pravdu« u iznosu od K 564, a darovala su slijedeća go« spoda: Po 100 K Hifzibcg Gjumi« šić, Mehmed«Alibeg Pašić: po 50 K Nurudinbeg'Kapetanović; po 40 K Ahmetaga H. Salihović i Rifat« beg Rifatbegović; po 20 K Hifzibeg Zulfikarpašić, Safetbeg Ljubović, Hamdibeg Pašić i Hasanbeg Salih« begović; po 10 K Jusuf H. Saliho« vić,. Eminbeg Muratbegović. Omer« aga Imamović, Kasim eff. Krehić i Mula Mustafa Nakič; po 5 K Meh« medaga Mehmedefendić i Alija Smaić; po 2 K N. N. i N. N.; po 60 K N. N.; po 30 K H. Muharem« beg Pašić. Plemenitim darovatelji« ma najljepša hvala! Muslimanska trgovačka I obrtnička banka za Bosnu i HercegoBinu (d. d.) н багајвви DiseRla tat u п!и iM&mln шИтЈша. 8киђ niiti I Ш1ВД1 g tatijnstn 5HS.Ta tailstn. Мм »I li и|Mr u Hobi klinci I trtite iml№ 0кнД< m шјепјоои poslove I bunom Ntagi I Вајв iiianili I ipmluclliki brUlti. — Hupull li "I mtl. tn mti Fakt, i pglHlto m МјвГп« . milji ou DUllniSI. 3,080.330 HancElarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo ■ Brzojavi: Trgovačka banЦа, Sarajeva - Interunban telefon: Zli Elegantna Moj brat * Prodaje se Uzeir Burek , iz Sarajeva, bio je u austrijskoj vojsci, te sam najzadnji put dobio od njeg pis^io iz Albanije u aprilu 1918. Poslije sam čuo da se jo u Skadarskom jezeru utopio. Umoljavam, ako kogod što zna o njemu poslije aprila 1918. da me uz nagradu od K 1000 i putni trošak do Sarajeva i natrag dođe izvijestiti. " za mljeti kavu. Izragjen je sasvim moderno i ima vrlo lijep izgled. — Za V« sata samelje 1 kilogram kave. Težak je 30 kg. - — Upitati u administraciji lista. Sarajevo. M. Bohn&Co Zsomi;olya, Banat Prodaje se njenom građanstvu da sam preselio jedna dobro iduća Jugosl. narodnu kuhinju ispred Imareta u PAPIRNICA ♦ Ako trebate, tražite uzorke i ponude od zsombolyaške ciglane Čast mi je javiti cije­ Veisil Burek Halači ni. br. 10: dobar Hromi i crijep MLIN (Dachziegel) Kralja* P^tra ulicu. t HAMDIJE KOPČIĆA ♦ i* svih preporučuje svoje bogato stovarište vrsta papira, kancalarijskog i Uređene prostorije i brza posluga. Jela na izbor.-— Cijene vrlo umjerene. 4 školskog pribora. — Naručbe se $ obavljaju brzo 1 točno 2 Cijene umjerene. X Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 Murat Balićevac obućarska radnja na vrlo dobrome mjestu sa dva šivaća stroja i cijelim obućarskim alatom, zbog preuzimanja dru­ gog posla. Za adresu upitati u uredništvu. spavaća soba; trpezarija sa ćilimima prevučenim stolicama i kanapetom, veliki stol za izvlačenje, dva masivna ormara, veliki engleski pisaći stol, dvije stolice za glasovir- solidan namještaj za kuhi­ nju i ptedsobl|e;ledenica,sanduci, ambalaža i ino prodaje se u jednom ili pojedince. Zavidjeti preko cijelog dana. Kablareva ul. 2.1, kat desno 15, Koševo. Ceptralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Štrosmajerova ul, br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. Prodavače se ja v п o m 1 i c i taci j o m na 19. avgusta 1920. u četvrak u 10 sati kod šer. suda u Sarajevu (Sudbena palača) u sobi broj 4 Zahidbega Popi ere u Sarajevu, Toplik ulica br. 9. Šaljite odmah pretplatu Privilegovana Zemaljska Banka za Bosnu i Hercegovinu Tontiula UullllulU W 0 II U Члпа1РП11 "ИИ|в1в: Banja Luka, Bijelina, Brčko, Mostar i Tuzla. — Ispostave: Bihać, Derventa, Doboj, Bos. Gradiška, UUl UjuVU> Livno, Bos. Novi, Bos. Šamac, Travnik, Trebinje, Višegrad, Zenica i Zvornik. Zastupstva: Bugojno, Gacko, ' 1,1 ' — Goražda, Ko: Konjic, Nevesinje, Bos. Petrovac, Rogatica, banski Most, Srebrenica, Stolac i Visoko. Uplaćeni dionički kapital 20 milijuna kruna. Redovite rezerve i fond za sigurnost založnica 13 milijuna kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima, vrši uplate i naplate u Kraljevstvu SHS. i u inozemstvu. Primi kn iliiu uitipitn H I. i L HsiltirKtaitl getirili i Гпц nngUi iruitn u «l|itrii|c i«ti» nezgoda i ttrfi, m irstl osiguranja. Vi Štamparija Daaiel & A. Kajoa, Satajavo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/725ddf88aaf6a84dbe3df781ebbef53e.pdf 7cb6847cc907c3185264631c29fdf6af PDF Text Text u Kotavcm. nlaćzna. POJEDINI BROJ kruna 1.50 Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. UrsđujB FBdsbcioni odbar. Pretplata godiš. 120 kru­ na, na pola godine 60 kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. Čekovni račun pošt. štedionice 1119. ГЛАСИЖО ЈУГОСЛЛВВНСКВ Broj S3 (188) Sarajevo, subota 14. avgusta 1920. (30. zilkade 1338.) Iz naše organizacije. Nastavak izvještaja o mostarskoj skupštini. Izvinite što mi zdravstveno sta« nje ne dozvoljava biti opširniji i hvala na pažnji. (Burno odobrava« nje.) Iza njega uzima riječ član našeg I Centralnog Odbora g. profesor S a« lih e f, B a 1 j i ć. (Nastavak.) 6 se i time posluže u našoj borbi pro« ti njihovom teroru i nasilju. No i Svršetak Korkutovog govora. u tom nam'podvaljuju. Da mi ni« Sarajevo, 13. augusta. Kao što je u upravnu službu po« jesmo anacionalni, dokazom je či« »Beogradski Dnevnik« u 126. bro« stavio .te i take tipove, tako je Pri« njenica, da ni samim Trucima, koji bićević i u Narodno Predstavnik su preko 400 godina ovim krajevi« ju sa potpisom g. Krste Cicvarića' štvo proturio sve same sile, ma gospodarili, nije uspjelo, da svoj u članku pod naslovom: »Avram, koje će o svemu šutjeti i pomoću jezik u našoj domovini prošire. Korošec, Korkut«, pravi paralelu kojih će,izvršavati sve svoje pro« Tačno je da naše mase nijesu još između gg. Dra Korošca, Dra Hra« htjeve. Spomenuću neke koji upa* plemenski osviještene, ali sve«nji« snice, Korkuta i nekakih-Židova daju u oči. Glavni mu je »intelek« hove osebine i njihov karakter go« Levija i Bulija, te ih naziva nepri« tualni amin^š« Danilo D i m o v i ć, . vore da su najplemenitiji i najiz« jateljima države. G. Cićvarić rezo« taj prononsirani crnožuti tip, taj razitiji ogranak jugoslavenske rase. nuje, da radikali »sad drže begove stvaralac srpskih austrofilskih stra« Sinteza je našeg nacionalizma »ju« i brane njihove ličnosti i njihove пака, štreber, koji je u godini 1909. goslavenstvo«, koje se usprkos ple« privilegije: da bi i muslimane str« iza leđa muslimanske opozicije i menske zasukanosti sve više izgra« pali u svoju biračku torbu!« Iza to« njezinoga vođe Alibega Firdusa đuje i koje će danas sjutra priliva« ga bez imalo srama nastavlja jed« »po mandatu Srba Bosne i Herce« titi i Srbi, Hrvati i Slovenci. Pola« nu ordinarnu laž, koja je pobijena govine i u njihovo ime« prvi učinio zeći sa ovog stanovišta mi osudu« i sa najmjerodavnijeg mjesta do« smjerno poklonstvo baronu Buria« jemo’svaku plemensku hegemoni« kazana kao prosta i podla podvala nu i priznao aneksiju naše domo« ju, a kamo li da bismo odobrili i nabacivanje na poštenje čovjeka, vine Austriji. vjersku supremaciju. Kao što smo koji nikada u svome životu nije ni« Onda upada u oči jedna vaša fi« protiv velike Srbije, isto smo tako kome, ma nikome, zla učinio. Cic« gura, Đuro D ž a m o n j a, taj iz« protiv velike Hrvatske, jer smo u« varić nastavlja: »Poznato je ko je n. pr. Halidbeg vozničar propale Austrije, koji je vjereni da su .obje te ideje danas na ime katoličke sirotinje dobivao anahronizam. da su se preživjele i Hrasnica: jedan dželat iz doba o« izvoznice na tolike vagone život« da. stoje u diametralnoj opreci sa , kupacije. _AIi zato što je uticajan nih namirnica. Pošto je plaćala nje« temeljnim pojmom nacionalnog i i među muslimanima i zato što je govu robu, zna vaša sirotinja, a i državnog jedinstva Srba, Hrvata i naklonjen radikalima, »Samoupra« »pedagog« Đuro, koji živi kraljev« Slovenaca. U našem centralnom i va« ga ovako zove: »poštovani g. ski i tjera stari ?anat .pod novom odboru sjede inteligenti, od kojih f Hrasnica«. Dakle, poštovani g. đže« firmom, izvozeći naš živež opet u su neki Srbi, a neki Hrvati naciona« . lat: odista »francuska učtivost«!« »Poznato je ko je Korkut i ka« Austriju. listi, ali to ih ipak ni malo ne srne« ' Pa onda dr. Tugomir A 1 a u p o« ta, da svim silama zajednički rade kve su njegove političke tendenci« v i ć, pjesnik jubilarne himne au« na kulturnom, ekonomskom i poli« I je: »Samouprava«, srpski list; piše: »simpatični g. Korkut«! Da musli« strijskom ćesaru prigodom njegove tičkom osvješćivanju muslimana. 60kgodišnjice vladanja u 1909. go« Veli se da vodimo hrvatsku po« mane metne u svoju biračku torbu, dini, stihotvorac k. u. k. Eisenwehr« litiku. Ni to nije tačno. Istina, mi »Samouprava« će i najgoreg musli« manna u Sarajevu i konačno za vri« smo sasvim blizu »Narodnom klu« ' manskog krvopiju, koji ima uticaja jeme blažene demokratske ere pot= bu«, no to ne znači i ne može zna« | među muslimanskim svetom, pro« puno jalovi ministar vera. čiti da smo proti Srbima. Obratno, glasiti čestitim i nazvati ga uvaže« No sve je začinio Šukrija K u r« mi smo sasvim dobro stali sa pra« nim! Korošec je najbezobzirniji i, ako t o v i ć, koji ima kuraži, da javno vim Srbima i ozbiljnim njihovim pobija i ublažuje fakta o progonik državnicima. Mi u njih imamo isto mogu tako da se izrazim, najpod« ma muslimana, premda je i vlada tako povjerenje, kao i u članove liji agenat političkog katolicizma u 'morala priznati da su se dogodila »Narodnog kluba«. Što su se pro« Srbo«hrvatskoj: za radikale i za silna pljačkanja, zlostavljanja i u« mijenili naši odnosi sa jednim di« njihove listove on je »uvaženi g. bijanja. Međutim ih taj »musi, bo« jelom bosanskih radikala ne leži Korošec«! Dakle, uvažena osoba g. rac« pripisuje nekoj ratnoj psihozi, krivica na nama, već na njima i Avrama Levija, uvaženi g. Korošec, koju nitko normalan ne može da njihovom nadmetanju sa »demo« siiiipatični g. Korkut! Jevrejin« kratima« u pitanju agrarne refor«- grabljivac, katoliksjezuit, musli« shvati. Ovo su bile glavne zapreke Via« me. Oni su na žalost više pravo« man«srbožder: uvažene i simpatič« šem radu, a ujedno i glavni uzrok slavskog, nego li čisto nacionalnog ne figure! I teško nama koji neće« da smo bili prisiljeni stupiti u ptvo= mentalieta i naravna je stvar, da mo da poštujemo Levija, Korošeca renu opoziciju. Posve je razumlji« smo s njima morali doći u opreku. i Korkuta: mi smo najgori ljudi na vo, da mi, stjerani u takav položaj, Mi ne možemo pristati na njihove svetu!« Još jedanput naglašujemo, da je ne možemo evetati, niti u borbi sa zahtjeve, koji znače naše ekonom« raznim podvalama zadržati miran sko upropaštenje, niti smećemo s g. Krsta Cićvarić potpisao gore ci« stav. Nas i previše bole rane, što uma činjenicu, da bosanski Srbi i tirane laži! Slučaj g. Dra Hrasnice je doka« nam ih je zadao brat«nebrat svojim »demokrati« i radikali, pa čak i poganim nožefh. Mi ne možemo, njihovi komunisti — miriše veliko« zan na temelju službenih dokume« nata i na temelju mjerodavnih iz« dapače ne smijemo, biti fini sa Iju« srpstvom, samo ga s manje ili više dima kao što su Grgjić, Pribićević uspjeha prikazuju. Oni teže ne sa« java. »Demokrati« su ovu laž pod« i Ato Šola, koji je na vrhu naše mo za supremacijom Srba, već i valili Reissu, koji se je odmah po« vlade glavinjao godinu dana i koji p r a v o s 1 a v n i h, pa je i to jedan vukao, čim su uslijedila zvanična je nama muslimanima zadao neiz« od uzroka, radi kojih su pomućeni izvješća. Korkutovo »srbožderstvo« recivih jada i boli. Ove„riječi upuk naši odnosi prema bosanskim radi« nam je jedna novost, koju nam ser« vira g. Cićvarić, ali je ni s čim ne * čujem u prvom redu na adresu o» kalima. Mi svoju politiku ne udešavamo đokumnetuje. nog malog broja oportunista, koji Zašto dakle g. Krsta Cićvarić pi« drže da se sa ljudima balkanskog prema čijim lijepim očima, pa kao •odgoja može u rukavicama općiti. ■ što pravimo razliku između srbijan« še i potpisuje ovake laži? Zašto Mi tražimo poštenu ustavnost, a skih i ovdašnjih radikala, tako smo naziva gg. Dra Hrasnicu i Korkuta razgolićujemo lažni parlamentari= 'bliži i prečanskim. nego li ovdaš« neprijateljima države? Zašto ih zam, mi hoćemo slobodu, pravdu njim Hrvatima. Jer i oni se nad« uspoređuje sa Židovima Levijem. i i jednakopravnost. A to se može meću sa »demokratima« u svojim Bulijem? Sigurno zato, što su mu« agrarnim rezolucijama zaboravlja« slimani. Drugog razloga nema. Ušli« samo jakom borbom izvojštiti. Kao što'nam se bezrazložno pred« jući da zahtjevi i prohtjevi, koji jed toga iznosimo ovo pred jav« bacuje austrofilstvo, prigovara nam idu za našim gospodarskim upro« nost, da je upozorimo na ovoga pa« se i da smo protiv ove svoje držak paštenjem, miniraju temelje našim pirnatog križara i ordinarnog laš« ve, naravno samo zato, da se lakše dobrim odnosima. A baš Hrvati i« ca, s kojim prekidamo svaku pole« opravdaju progoni muslimana. Me« maju interesa, da o tom vode malo miku. Muslimani su ovdje staro« đutim nevesinjski događaji i slučaj više računa. I mi se nadamo da će sjedioci, koji su znali sačuvati "svoj sa' generalom Terzićem najbolje bni shvatiti tu potrebu i prema njoj jezik,« svoje običaje i svoje narod« dokazuju gdje se imaju tražiti antik umjeriti svoje neopravdane zahtje« ne osebine, te će znati u budućno« ve. Jer nije samo agrar po srijedi, sti čuvati i svoju vjeru od raznih državni elementi. I Osim apstrofilstva i antidržav« pa da radi njega ponove pogrješ« križara. i Dolje lasci! nosti fanatični nam križari predba= ku, koja ћп se je kao i nama vrlo I čuju još i .nacionalizam i hoće da osjetljivo osvetila. Godina Ii. „Skandali u Beogradu". Komentarišući držanje »demo« krata« u stvari izvoza i strančarski postupak njihova ministra financi« ja u raznim prigodama, zagrebački je »Hrvat« u broju od 9. o. mj. do« nio uvodni članak, koji zaslužuje osobitu pažnju, pa ga stoga preno« simo u cijelosti. »Hrvat« veli: »Da su to Skandalozne prilike i da je ovakvi postupak demokrata upravo nečuven, to ne treba niko« mu napose isticati. Samu stvar že« limo našim čitaocima u njezinoj suštini razložiti, da ne budu izne« nađeni, ako još danas doznadu, da je Vesnić predao ponovno mandat za sastav kabipeta u ruke regentu i da se više ne će moći govoriti o koncentraciji u vladi. Bez obzira na prilike u našoj dr« žavj bivši ministar Veljković i dr. Poljak forsiraju riješenje o općem slobodnom izvozu svih živežnih na« mirnica. Dr.1 Veljković bijaše od veljače 1919. ministar trgovine. Svi trgovci, a napose ovi naši znadu, što je i kako je trgovinu vodio g. Veljković. Svako zna, da je baš on bio onaj, koji je sa svojom trgo« vačkom politikom uništavao mili« june i milijune. On je bio onaj, ko« ji je doveo izvozničarstvo u cvijet i za njegova su ministrovanja sta« noviti izvozničari bili favorizirani. Napose je. gledao, da izvozničar« stvo u novim krajevima bude i prema političkoj boji porazdijelje« no. Ušao je u ministarstvo kao član liberalne stranke Ribarčeve, da u najkraće vrijeme ostavi tu stranku i priklopi se Pribićeviću te ostane za račun liberala ministrom trgovi« ne. U Davidovićevu je kabinetu postao ministrom financija. Kao predsjednik nadzornog odbora Srp« ske Narodne Banke preduzimao je sve, da krunsko područje s krunom što više ošteti, pa je on uzeo onih 20% krunskoga novca — tobože zbog smanjivanja krunskih novča« nica, a uistinu, da ih kao ministar financija u svoti od 900 i opet sta« vi u opticaj. Kad je »veštački« svo« jom trgovinom i financijalnom po« litikom krunu preko svojih sarafa potisnuo, onda je udario temelj za« mjeni jedan dinar za četiri krune. Njemu se ima zahvaliti, da danas Francuzi prodaju naše brašno jef« tinije u Francuskoj nego li ga mo« gu sad kupiti kod nas. On je onaj ministar financija, koji je omogu« čio, da se izvezlo robe bez carine na milijune itđ. Dakle svakako pot« puno kvalifikovani demokrata. Sad se uortačio s čuvenim bivšim mini« strom agrarne reforme drom Polja« kom, sJ potpunim stručnjakom u izvoznim stvarima, jer je on to do« kazao kao glavni ravnatelj Hrvat.« slav. gospodarskoga društva, da zajedno izvojuju slobodan izvoz. Niti je dru Veljkoviću stalo do na« roda niti dru Paljaku. Treba i on naći momentanu lozinku, pod ko« jom će moći izvađati svoje plano« ve, a s kojom će moći neupućeni« ma oči zaljepljivati, pa je dalje nji« hova briga, da nađu račun za svo« ju političku akciju. Eto u tome leži važnost pitanja slobodnoga izvoza žita. Počet će se derati, da je protiv« na stranka porušila cijene ovogo« dišnjem prirodu, da je zagušila tr» govinu, da je neprijateljica radno« ga naroda i seljaka poljoprivredni« ka — budući da mlinovi nisu mogli mljeti pšeniiH, a prijatelji nisu mo« gli da zarađuju na korist — sebi, Nesposobnost njihova ministra prehrane ne će doći u račun. Ne će �Stran* ? Стпав« .FRAVDA' — „ПРАВДА* ga kriviti, što nam nije mogao ka« zati potrebu za vojsku i za oskud« ne krajeve. Njih se ne će nevolje drugih ticati, kako ih se nisu ni la« ni ticale, dok je njihov Bukšeg jav« ljao. da nema hrane, a poslije se ispostavilo sasvim protivno. Ovakvi postupak odgovornih Iju« di traži, da še prije postave pred sud nego li da im se povjeri vođe« nje državnih poslov^ Drugi je upravo nečuveni škan« dal, što ga izaziva postupak mini« stra financija. Doduše prema za« konskim odredbama o uređenju ministarstva financija može mini« star financija da svakomu svomu drugu . pravi toliko neprilika, da mu i sam život dojadi. Po tom za« konu ministar financija doista je onaj jedini pravi ministar, koji o svemu odlučuje. Ako ne da nova« ca — ne da, pa radi što hoćeš! Ako hoćeš ubiti svoga ministra protiv« nika, samo treba ministra financi« ja za to pridobiti. Onda je uspjeh siguran. To se sada događa od strane mi« nistra Stojanovića. Košta Stojano« vić bijaše za rata veoma slobodo« uman član Jugoslavenske Lige. Sve, što hoćete, možete od toga čistoga Jugoslavena dobiti. Sad je demo« krata. Poput svih demokrata i nje« mu nije stalo ni do države, a ka« mo li do naroda. Glavno je stran« ka, i to samo čista državotvorna stranka demokrata. On to dokazu« je ovako: Parlamentarna zajednica ne pri« staje na zahtjeve demokrata. Nje« zini ministri vode poštu i željezni« cu. Ministar financija traži, палг., od zagrebačkoga ravnateljstva po« šta i željeznica, da mu se pošalju ji ,j :| j■ svi novci, koji uđu u blagajnama njihovim. On te novce daje mini«« stru demokrati, a ne daje ih mini« stru željeznica, pa se smije, kako Korošec nc će imati ugljena. Što željeznice ne mogu bez ugljena ići, to njega ne smeta. Za saobraćaj odgovara Korošec. On je kriv, ako željeznice ne budu išle, ako radni« ci ne budu'isplaćeni. On je kriv što ugljen ne dolazi rii za industriju ni za obrt. Ministar financija za par« tizanska'ministarstva dobiva kredi« ta od Narodne Banke. A ako za^ druge nema, novaca, krivi su oni, koji ne potpomažu industrije, tr« govine, saobraćaja, pošte, i t. d., i ,t. d. Pošta samo u Zagreb: ne mo« že isplatiti od stranaka uplaćenih 20 milijuna kruna, jer gospodin mi« nistar ima novaca za kortešacijo« [ ne. a ne za produktivne svrhe. Mogla bi se šaljiva knjiga napi« sati o ministarstvu financija, pa za« bilježit$demokratsku vijest, da je u subotu odobrio kredit za željez« niče od 120 milijuna — kao da on ima odobravati! Ali ne ćemo u ša« i ljive žice. Ovo je preozbiljna stvar, , koja graniči sa zločinom. 'Škanda« .lozno vođenje pregovora, upravo mahnito, ludo postupanje s držav« nim i narodnim opstankom traže, da se ovakovome ruglu jedanput odlučno stane na kraj. Mi nismo išli u oslobođenje, da postanemo ruglom svijetu: mi to oslobođenje hoćemo da [Jrovcdemo u potpuno« sti. Oni, koji prave Skandale na ra« čun države i na račun naroda, ima« du što prije da se uklone. To je je« dini put i jedini spas, ako ne ćemo, da nastupe prilike, koje iz ovakva' rada moraju da dođu. (Nastaviće se.) Sta govore brojke o našem prosvjećivanju? Da zorno prikažemo slab pola« I nih statističkih podataka. Ona veli zak škole u našoj pokrajini, dono« | ovo: simo ovu tabelu na temelju službe« ! ■_______________ _ _______ Pravoslavni Muslimani, Po okružjima: Ukup­ ђчн; Di,’<,ifUkno'“ Djevoj. no 528 Sarajevo grad 122 651 673 «5 1118 Katolici Djee. .Djevoj. Ukup*[ no | 300 1881; 981 Sarajevske okružje 1547 79 1626 1399 658 2057 1203 652 185oj Taslanako 2693 169 3232 5140 1846 6982 2046 948 2994| 1113 1003 474. 1477 1896 718 2614 51 Об' 7p| „ 1034 Mostarsko „ 1678 1721 1950 2462 888 3350 3403 1703 banjalučko „ 1478 167 1645 2408 972, 3374 2689 976 '3685: Bihaćko „ 004 1о9 1143 1615 2029 400 235 635' 9926 | 927 10889 14694' 20.385 12618 6187 18750; Travničko Ukupno 414 5691 Pametnu je čovjeku dosta, samo da vidi ove brojke, pa da odmah uoči našu slabu«brigu za se, za svoju djecu — svoju budućnost. Pred nama, je eto statistika o po« hađanju škole u Bosni i Hercego« vini škol. god.31918.«19. Da damo malo života gornjim brojkama. Nas muslimana u №. i H. ima po prilici 600.000. a u školu šaljemo muške djece 9962. ženske 927, da« kle svega 10.889. Naših pravo'slav« nih ima u B. i H. oko 820.000, a ša« Iju djecu u školu ovako: muške 14.694, a ženske 5691, svega dakle 20.385. Katolika ima u B. i H. oko 434.000, a šalju u školu muške dje« ce 12.618, ženske 6.132, ukupno 18.750. Kad malo pregledamo ove brojke, vidjećemo evo ovo: od 600 hiljada muslimana trebalo bi da polazi školu najmanje -60 hiljada djece, a ono ih u istinu polazi s a« mo 10 hiljada, od 800 hiljada pravoslavnih trebalo bi da polazi u školu oko 80 hiljada djece, a ša« lje se samo 20 hiljada, a od 400 hi« hljada katolika trebalo bi da se u školu šalje najmanje 40 hiljada, a ono se šalje samo 18 hiljada. Naj« bolje šalju djecu u osnovne škole rimo«katolici, a najslabije m u s I i« m a n i. Osobito je malen i strašiv broj muslimanske ženske djece. Dok od katoličkih djevojčica po« hađa osn. školu preko 6 hiljada, muslimanskih pohađa samo 900. Pa zar da ovo nije sramota i’ grjehota? Kako se vidi iz gornjih brojaka naš narod uopće vrlo s 1 a b o ša« lje svoju djecu u škole. Mi musli« mani najslabije. Čovjeka poštena i čestita, koji osjeća za ovaj narod, zaboli u duši, kad pomisli na ovaj naš nemar, našu nebrigu. Pa gdje su tolika muslimanska djeca? Eno ih kad »svrše mekteb« po ulicama i po čaršiji: skitaju se i na'sramotu svojih nemarnih rodi« telja i staratelja, te sviju nas koji imamo obraza i namusa, eno ih gdje svoju mladost troše u bespo« šlicu, kvarenje — u očitu propast. Roditelji naše djece, progledajte malo! Sabetite se i promislite o svo« joj rođenoj djeci. Daj, barem, da ove godine i svake u buduće, ne zaboravljamo svoju dužnost, da .šaljemo svoju djecu u škole, jer: narod koji ne prosvjećuje svoju djecu, polagano gine i brzd ga ne« stane. Molimo svu uvaženiju i svjesniju svoju braću širom domovine, da naš svijet na zgodan način i po gradovima i po selima savjetuju i upućuju, da.šalju svoju djecu, mu« šku i žensku u škole. Učitelj. Biljeg. ■ i to s razloga, što pitanje bosanske vlade nije uređeno na zadovoljstvo I naroda. Ne znamo, što da rekne« i mo, jer se u Sarajevu sve u šešna« l^est sprema na doček Regenta. Ta i' nije se vahda bos. vlada htjela na« I šaliti da tim putem prisili sarajev« I sku gradsku upravu, da malo do« I ćera Sarajevo, koje se već stalo »Regent ne dolazi«. »Hrvatska Sloga« donijela je ' ovu bilješku: »Javlja nam naš prijatelj iz Beogra« da, da se u tamošnjim političkim krugovima ozbiljno sumnja u do« lazak Regentov u Sarajevo i Bosnu pretvarati u pravu kasabu!? Nu bi« lo kako bilo motivacija s koje Re« gent ne bi došao u Sarajevo, je po« ■sve dobra. Regent bi imao doći či« tavu narodu u posjet, a ne samo jednom njegovom i to manjem di« jelu, pošto je samo ovaj manji na vladi reprezentiran. Pa'ni ovaj ma« nji dio nije čitav,reprezentiran, već samo nekoliko obitelji, a soobito one, što se kupe oko Tašlihana. Zar da ga i' opet kao i zadnjeg bo« ravka u Sarajevu ovi Isti ljudi ok« ružuju i dočekuju, koji su se tada toliko obrukali? Ili oni ne zhaju, što je bruka? Vrijeme bi već bilo, da- uvide, da oni nijesu za tog po« sla, pa da ustupe mjesto ljudima, u koje ima čitav narod povjerenja, a ne santo njihove tetke i kumovi. Da nije toga, Regent bi sigurno već odavna došao svojoj Bosni i Her« cegovini. Regent kao svaki čovjek, a pogotovo vladar voli vidjeti oko sebe zadovoljan svijet, nu to ne može vidjeti, doksunabosan« s k o j upravi ovi ljudi, dok ne budu u njoj zastupani i Hrvati katolici i muslimani. Drskost jednog makedonskog po« litičara. Gosp. Gliša Elezović ne bi« ra sredstava u borbi proti musli« mang. On je sebi postavio princip, da se moraju zatrati muslimani u Sandžaku i Makedoniji, da mognu razni Elezovići p*reko njihovih le= ševa ostati na površini. Od kako su se naša tamošnja braća organi«4 zovala, Elezovićev »Privredni Gla« snik« bjesomučno sikće na džemi« jet i njegove predstavnike, jer mu naravski džemijet ne ide lično u račun. G. Elezović je sebi upiljio u gla« vu. da mora kod predstojećih izbo« ra izići kao narodni poslanik, ali kad džemijet isturi svoje kandida« te, onda će Elezovićeva želja ostati iluzija. Zato mu je džemijet kriv, zato je džemijet leglo bandita, iz« vor pogibelji za državu i za cijeli javni poredak. Da se vidi kako svakom zgodom ovaj makedonski političar zabada ondje, gdje ne bi smio zabadati, prenosimo iz 67. broja njegova »Privrednog Glasnika« bilješku pod naslovom »Muslimanski sveštenci«: »U Minstarstvu Vera dovršava se posao na organizaciji musliman^ skin parohija (džemata) u Južnoj Srbiji. Time će muslimanski sve« štcnici dobiti stalna mesta službo« vanja a njihovo materijalno pita« nje biće uređeno i obezbeđeno. Nadamo se da će se pri izboru pa« roha voditi računa o tome kome se poverava pastva muslimanska. Trebalo bi jednom za svagda otrg« nuti Od džemijedžija i baškimdžija versko oruđe koje oni upotreblja« vaju u političke i prevratničke ci« Ijeve. Imami imaju da budu u služ« bi prave vere Alahove, a ne u služ« bi begova i neprijateljskih agenata. Mir kod muslimana zavisiće od iz« bora imama. Svakome je slobodno u našoj zemlji da ispoveda svoju veru i da vrši sve obrede - ali nije slobodno, naročito kad Su to dr« žavni činovnici, da ti imami draže i fahatizuju muslimansku masu. Netrpeljivost i proželi« t i za m potphno su zabra« njeni našim zakonima, a tako to treba da bude i u svima modernim demokratskim država« ma.« Politici pregled. UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. Eliminiranje Narodnog i Jugo« slavenskog kluba. Poslije sjednice, referirali su demokratski poslanici u svom klubu o razultatu pregovo« ra. Demokratska je zajednica za« ključila, da ne popušta u agrarnom pitanju. Tijekom razgovora pao je predlog, da se postigne sporazum s radikalima, tako da bi demokra« ti popustili u agrarnom pitanju pod uvjetom, da radikali isključe iz Parlamentarne zajednice Narod« ni i Jugoslavenski klub. Protić pozvan u Beograd. U sve« zi s političkom situacijom pozvan je Protić iz Krapinskih Toplica u Beograd. On će odmah.krenuti u Beograd. Kad banke odlučuju. Riješenje ^Izvoznog pitanja«, koje igra veli« ku ulogu u ovoj krizi, zapinje zato. Број 188 —B'o' jer se radi o profitu kapitalista. Beogradske banke nakupovale su žita za izvoz i radi toga ne prista« ju demokrati na Jankovićev pred« log, koji štiti producente i konsu« mente. Za slobodne izbore u Srbiji. Iz Beograda se javlja: Ministrastvo unutrašnjih djela izdalo je dva spi« ■sa u prilog slobodnih općinskih iz«' bora u Srbiji.-Prvim se preporuča političkim organima, da nc utiču na slobodu biranja, a drugim se svra« ća pažnja građanstva, da čini upo« trebu od svog građanskog prava i svaku činovničku nepravdu da pri« javi sudu za suđenje. Talijani uhapjili tajnika naše trš« ćanske delegacije. Iz Ljubljane jav« ljaju; Na granici kod Logatra u« hapsili su Talijani tajnika naše trš« ćanske delegacije Dra Novaka, ko= ji se upravo vraćao iz Beograda. Talijanske oblasti su u neprilici što da sada s njime učine. Talijanski aeroplan nad Bakrom! 10. o. ipj. je pet talijanskih aero? plana letilo nad Bakrom. Poslije ■ kratkog vremena vratili su se pre« ma Rijeci, potjerani vatrom naših straža. Prometna konferencija u Mari« boru završena je i potpisan ?apis« nik. U svim tačkama ipostignut je sporazum. Carinske revizije putni« ka vršiće se u Mariboru. U poštan« •skoj službi izvršene-su promjene u toliko, da će se uvesti sa Austri« jom opet predratni promet. O ca« . rinskoj, sigurnosnoj- i sanitarnoj službi ostaju sve dosadašnje odred« hc na snazi. Ugovor stupa na snagu čim ga odobre obe vlade, što se očekuje za, 14 dana. VANJSKI POLOŽAJ. Savez između Cehoslovačke i Ju« goslavije. Dopisnik »Bucaresti Neue Journal« saznaje iz pouzda« nog izvora,, da će biti uskoro za« ključen savez između Jugoslavije, i Cehoslovačke. Isti list javlja iz ■ Sofije', da će biti rumunjsko«bugar= ska konferencija o Dobrudži odr« žana mjeseca septembra. Mobilizacija u Madžarskoj. U \ Madžarskoj se' punom parom pro« vodi mobilizacija. Jedan dio četa već je krenuo na čehoslovačku gra« niču tobože radi ruske opasnosti. Za, novine je uvedena ratna cenzu« ra, koja se obdržaje' nemilpsnom strogošću. Interes Nijemaca za naše prilike. »Politika« donosi: U posljednje vrijeme u njemačkim industrija!« nim krugovima osjeća se jedan živi pokret i čine se svi pokusi, da se osnuju poslovne veze sa našom dr« žavom. Savez njemačkih industri« jalaca obratio se sada preko naše, trgovačke komore s predstavkom, da se u Berlinu ili u kojem drugom industrijalnom centru ustanovi za« stupstvo naše države, preko kojega bi oni mogli dolaziti u vezu s na« ma i dostavljati nam potrebne ma« šine. Interesantno je u svemu još i to, da savez njemačkih industri« jalaca ob&ćaje, da će kod berlin« ( ske vlade isposlovati liferovanje svih stvari bez ikakvih zahtjeva u kompenzaciji s naše strane. Rusi garantuju integritet Poljske. Kamcnjev je u ime sovjetske vJade izjavio britskoj vladi, da će Rusija Poljskoj dati daleko šire granice, nego li je to zahtijevalo vrhovno vijeće 'antante. Rusi su zaželjeli, da između njih i saveznika što prije dođe do konferencije u Londonu. Bojevi se nastavljaju. Izgledi za povoljno riješenje rusko«poljskog spora iz dana su u dan slabiji. »Journal des Debats« piše, da se Lloyd George sve više približava > Milierandovu stanovištu. Antantđ će oružanom rukom ustati protiv Rusije, ako ova ne obustavi ofen« živu. Ruski delgati izjavljuju, da ćc ofenziva trajati sve dok ne bu« de potpisano primirje. . Intervencija Amerike. -Sve se vi« [ še širi vijest, da će se kongres, koji ima biti sazvan istom u decembru, već sada sazvati na izvanredno za« sijedanje. Amerika će Poljskoj ot.« voriti visoko, kredite i opskrbljivati je medikamentima. Kongres će od« lučiti, hoće Ii se Ujedinjene Drža« ve poslužiti protiv boljševika otu« žanom intervencijom, u koju se po« lažu velike'nade. Vojnički planovi antante protiv I Rusije. »Echo de Pariš« javlja, da I je antanta u slučaju, da se Rusija �t poj 138 — Broj prema Poljskoj pokaže nepopustljiv va zaključila slijedeće mjere: 1. Po« oštrena blokada protiv Rusije; 2. mornarička ekspedicija u Danzig i 3. jednu vojničku ekspediciju i skuplianjć svih pogtaničkh država Poljske za zajedničku akciju pro« tiv Rusije. Posljednjih dana priku« pilo se u Kopenhagenu mnogo en« gleskih ratnih brodova, kojih je većina u petak otplovila u baltič« ko more. General Vrangel zaprijeka spo« razumu. Iz .Moskve javljaju: Tele« gram sovjetske vlade Krasinu u London: Nikakvog odgovora ni« smo dobili o tome šta Britanija mi« sli činiti, te da dezavtpše akciju Vrangelovu. Međutim pomoć Vran« gelu neprestano se šalje. Kad an= tanta tako aktivno uzima učešće protiv nas, biće veoma teško ubi« jediti naše mase o umjesnosti u pogledu na ' zahtjeve britanskih kreditora. Britanska krimska poli« ' tika poremećuje sve naše napore. Pred novim krvoprolićima u Ma= džarskoj. Iz Pečuja javljaju:, Pod naslovom »Nova krvoprolića se spremaju u Pešti« objavljuje ov, dašnji list »Hir« zapisnik koji je sastavljen na sastanku oficira ma> đarske narodne vojske i koji jasno svjedoči, 'da se oficiri spremaju na odlučan rad protiv protivnika krš« ćansko«socijalističkog režima, jer su opazili da u redovima radništva pa i među građanma vrije nezado« voljstvo i da postaje opasno po njih.'Prema tome zapisniku sve je spremno i čeka se samo odsudni čas kada će pouzdanici vojnih or« ganizacija da započnu sa gonjenjem zavjerenika i vođa komunističkog prevrata, koji su se 41 tajnosti do« bro organizovali. Francuska štampa protiv lonđon« ske konference. Pariški »Temps« otklanja. misao londonske konfet rence između saveznika te Rusije i Njemačke. Na jednoj takvoj kon« ferenci, na kojoj ne može sudjelo« vati Amerika obzirom na nutarnje pitanje, nastojati će Njemačka i sovjetska Rusija da provedu revi« I ziju versailleskoga ugovora i pro« mijene istočne granice Njemačke. Povest će tamo kampanju sa paci« . fističkim i socijalističkim argument tima, da svijet misli, da je Francu« ska jedina, koja sbriječava izmire« nje naroda. Francuska neće se u ovu stvar dati uvući, jer se nije I net godina krvarila zato, da konač« no pomogne pruskom revanšu. Lord Curzon o turskom mirov« nom ugovoru. Iz Londona javljaju: U zastupničkoj kući izjavio je lord Curzon, da se po turskom mirov« nom ugovoru dijele od Turske svi drugi narodi, koji su bili pod nje« nim gospodstvom. Turskoj ostaju sve pokrajine na prijašnjem malo« azijskom zemljištu, pa će biti po svom stanovništvu obzirom na je« zik i vjeru više homogena. Budu« ća Turska veća je nego Šp'anija a 32 puta veća nego Njemačka Au« strija, Lord Curzon je naglasio, da se od Turske ne zahtijeva rtikakova ratna odšteta, te da će uživati na podlozi mirovnog ugovora financij« sku i gospodarsku pomoć. Ako se turska vlada i turski narod odreknu starih tradicija daće im se mo« gućnost uspostaviti ravnotežje a« koprom i na manjoj podlozi. Sporazum između Grčke i Italije. Iz Pariza javljaju: Grčka i Italija sporazumjele su se u dodekanes« kom pitanju. Ova ostrva, prema sporazumu između Titonija i Ve« nizelosa, biće ustupljena Grčkoj. Odnosno Rodoša ostrva, koje je Ita lija tražila sebi, pripašće joj privre« meno; plebiscitom poslije 15 godi« na biće definitivno odlučeno. Liga . Naroda odrediće modalitete ovoga plebiscita. Italija će dati široku au« tonomiju pomenutom ostrvu. Jedna nota Njemačke savezni« cima. Agence Havas javlja, da je predsjednik njemačke mirovne de« lcgacije u Parizu predao u mini« ' starstvu vanjskih poslova notu, u kojoj upozoruje saveznike na ne« mir pučanstva istočne Pruske, koji je izazvalo razaranje oružja i mu« ničije od međusavezničkih oblasti. Emir Fejtal kralj Mezopotanije? »Dailv Express« javlja, .da je na sjednici ministarskog, vijeća ras« pravljano o osnutku novog kraljev« »tva Mezopotanije. Ime Emira , Fejsala, bivšeg sirskog kralja, ko« jeg je rascarila Francuska, sporni« I ПРАВДА' — .PRAVDA. nje se kao prvi kandidat za novo prestolje. Do sada još nije stvoren nikakav definitivni zaključak, pa se ovo pitanje dalje raspravlja. E« mir Fejsal još Uvyek je u Haifi. . Grci u Mrenu. Specijalni dopisnik pariškoga »Tana«, koji se zatekao ti vojsci Džafer Taj ara za vrijeme pada E« drene poslao je o tome ovaj izvje« štaj svome listu: ,»Kada sam pri« spio u varoš, svi su turski oficiri vjerovali u mogućnost jednog du« žeg odupiranja. Svaki -od njih bio je spreman, da lijući i posljednju 'kap svoje krvi za odbranu druge turske prijestolnice, spase čast Tur« ske. Dva grčka napada protiv pr« vih varoških obranbenih linija bi« la su već odbijena, ali se između grčkih i turskih baterija nastavljao artiljerijski dvoboj preko varoši. Jedino nekoliko rđavo, upravljenih zrna palo je u varoš, prouzrokuju« ć manje štete i nekoliko žrtava. Međutim, poslije iskrcavanja u Ro« dostu, brzo napredovanje grčkih trupa prema Corlu zaprijetilo je uskoro najozbiljnije pozadini e« drenske odbrane. Tako isto tada se odjednom raširi vijest o izdajstvu, i odmah, još od subote u podne pr« vi znaci da je odbrana propala po« češe da se manifestuju. Oficiri na« pustiše varoš prvi, a vojnici osta« doše bez uprave. Uveče, čim se spusti prvi suton, vojnici napusti« še rovove između Kanagača i Je« drene i u malim grupama rasturiše se po varoši. Kako, međutim, grč« ko bombardovanje nije prestajalo, stanovnici ovu posljednju noć pro« vedoše po podrumima dućana i ka« fana. Više od osam stotina lica — među njima i ja — bilo se sakrilo u katolički kolež. U zoru jedna de« legacija, koju je sastavio Ševket bej, muftija i poglavari svih vjero« ispovijesti iziđe pred grčke pred« straže. U 11 časova istoga.dana je« dan puk evzona ušao je u varoš, pozdravljen od jednoga dijela gra« đanstva. Sutradan ušao je u E« drenu i kralj Aleksandar, praćen velikom svitom generala. „Bistrenje pojmoun". Povodom saopćenja »Iz Akcije«, što je štampano u 77. broju našeg lista od 29. jula »Novi Vijek« do« nosi sastavak pod gornjim našlo« vom, kojeg prenosimo bez ikakve izmjene. »Mi smo u 5. broju našega lista napisali noticu o »Akciji za zašti« tu morala«, gdje smo u kratko iz« ložili njezin program i djelovanje, tom prilikom preporučivši je paž« nji naših imućnika konstatovali smo, da je težak zadatak zapriječi« ti širenje nemorala i da kod toga treba mnogo pažnje, mnogo obzi« ra i psihološkog razumijevanja stvari. Istodobno ustali smo odluč« no proti upotrebljavanju pblicije i policijskih mjera, jer se s njima malo postizava*nego više blagom riječi i pažnjom prema onim ne« sretnim bićima¥ koji nisu svjesno pali, neSo ih je nužda navela, ili ih i sami ljudi tamo gurnuli. Za ovim napisali smo članak u 6. broju »Novog Vijeka«, podvrgav« ši kritici početak rada Akcije izni« jeli smo svoje idejno gledište na ovo pitanje i osudili ograničavanje slobode — generalno musliman« ke. U istom članku iznijeli smo. da moral, istina Je, u društvu pada, da to treba suzbijati i liječiti. Tražili smo od Akcije, da počne organizo« vanjem propovijedi u ovom smislu: uzgajanjem omladine i iste čaršije, koja se je digla proti nemorala mu« slimanke. U slijedećem (7. broju)1 donijeli smo članak od g. A.«Hifzi Bjelevca pod naslovom »Pitanje Osvitanja«, gdje smo iznijeli historijat i posta« nak ovog udruženja muslimanki. U tom članku konstatovali smo, da već postoji muslimansko žensko pi« tanje, i. da će ga trebati definitiv« no riješiti. -Tu smo konstatovali, da neki izvjesni elementi vode agi« taciju proti ovog našeg ženskog u« druženja i stavili smo povodom prenagljenog otkrivanja predsjed« niče »Osvitanja«, koje je prouzro« čila protuakcija neodgovornih ele« menata, pitanje: 1. Ulema Medžli« su: Je li protuislamski ako žena danas otkrije samo lice, te 2. Ak: čiji: Je li istina, da su donijeli za« ključak, da se predsjednica »Osvi« tanja« svrgne s njezina mjesta i kao nastavnica na muslimanskoj ženskoj školi? Na ovo je Akcija odgovorila u »Pravdi«, broj 77. od 29. jula 1920. sa 13 tačaka, koje ovdje prenosi« mo doslovno. (Mi ih ispuštamo, jer su objavljene u 77. broju našeg li« sta. Op. ur. »Pr.«) 1 • Nit ovo nam je radi razbistrcnja pojmova primijetiti slijedeće: Iz« nešeni odgovori Akcije pod tač. 1., 2., 6., 8., 10., 11., 12. i 13. zadovoljili au nas posye, te nam je drago ope« I tovati načelo, da ni oni iz Akcije I ne idu za tim, da skuče ličnu slo« i bodu muslimanke, te da vode oz« ■ biljnu brigu, da se zlo koje se je I počelo širiti u korijenu liječi. . U 3. tačci veli se: da Akcija ne i može biti kriva ako bi kakav poli« cajać udario' štapom koju ženu; u« I pozorujemo, da se ne smije ludi dati štap u ruke, a tvrdnja (tač. 4.) I glede informacija nije na mjestu, I jer je g. Sarajlić član Akcije na u« j pit našeg urednika odgovorio: da ako su pouzdanici Akcije zaustav« ljali muslimanke bez razloga onda ! su prešli granice dozvoljenoga. Što ! se tiče Arnauta u našem gradu i ' njihova izazovnog vladanja (čast 1 iznimkama!) prema muslimankama, I to ostajemo kod naše tvrdnje i ! j tražimo od Akcije, da ovake per« : verzne elemente protjera uz po« 1 moć (ovdje može policija se poka« I zati) vlasti, jer ima stotina sluča« ■ jeva, gdje su doseljeni Arnauti sa 1 svojim lako stečenim novcem ražo« rili sreću muslimanke. A naravno nisu samo stranci . nego i mnogo drugih ovdašnjih muslimana nose na svojoj duši krivicu za ovaj per« ložaj muslimanke. Оефко kao odgovor i razjašnje« nje prelazeći preko pitanja »Osvi« tanja« dqk drugi pozvaniji faktori reknu svoju završujemo ovo s ri« jecima jednog našeg saradnika, koji je rekao: »Ko hoće, da radi u narodu, mora sam da bude oslo« boden, ili jasnije da reknemo, ne« ovisan od svoje vlastite rđe, po« šten borac, tijelom i dušom! Ima ljudi, koji hoće da kultiviraju dru« goga, da ga oslobode od nekulture. a sami su robovi nekulture! Biti svoj, biti kulturno oslobođen, je« | dan je od najvećih ideala čovjeko« 1 vih. To svojstvo potrebno je po« 1 jedincu i čitavom narodu.« Na stilizaciju uvoda u Akcijinu I odgovoru i završetka tačke 9. ne će uredništvo »Novog Vijeka«, da na ovaki način polemiše sa kance« larijom Akcije.« Naši dopisi. I Gračanica, u augus.tu. Zapostavljanje jednog muslima« na činovnika. Prije nekoliko dana ■ donijeli smo u cijenjenom listu 1 »Pravdi« jedan članak, u kojem ■ smo u kratkim potezima nabacili ' refleksije na očajni položaj nas mu« slimana, te smo istakli mnoge ne« pravde naše bosanske vlade pfe« ! ma nama, a naročito smo se osvr« nuli na nekorektni postupak naše vlade prema jednom muslimanu, svršenom pravniku. Radi bolje ilu« : stracije a i radi objektivnijeg pro« [ »suđivanja ovaj puta donosimo tu 1 stvar 11 cijelosti, da javnost može i o tome konačno izreći svoj objek« | tivni sud. Radi zamašitosli ■ same te stvari, kao i radi negodovanja, koje u na« ma budi taj nekorektni postupak naše vlade, moradosmo iznijeti u javnost, da se vidi, kako naša bo« sanska vlada postupa sa nama mu« sljmanima i kako provodi zakon pravednosti i jednakosti nad nama muslimanima. Prošle godine zamo« lio je naime jedan naš prijatelj musliman, svršeni pravnik kod na« še vlade, da ga imenuje za politič« : ko«administrativnog činovnika, ■ te je nakon nekog vremena i imeno« ■ van i dodijeljen kao perovodni vježbenik jednom ovdašnjem ko« i tarskom uredu. Nakon nekih devet mjeseci dobije obavijest, u kojoj ga vlada obavješćuje, da ga i po« red njegove kvalifikacije ipak ne može smatrati svršenim pravnikom, jer u smislu najnovije naredbe mi« nistarstva u Beogradu, kojom se pored dosadašnje kvalifikacije tra« ži još posebno polaganje judiciel« noga ispita.Kako ,po dosadašnjim naredba« o ma nije tražen judicielni ispit za polit«administr. struku, naravna je stvar, da taj gospodin nije ni tre« bao u to vrijeme polagati pomenu« ti ispit, jer je gornja'naredba ka« snije stupila na snagu, nego li je taj gospodin stupio u službu. Pošto naredba ne može djelovati urfatrag, to se u ovom konkretnom slučaju svakako ne bi moglo u smislu gor« nje naredbe tražiti od toga gospo« dina, da polaže ispit temeljeći na pravni princip: lex posterior dero« gat priori. Pa "pored sve te jasnoće naša bosanska vlada nastoji pro« tivno da dokaže i da time posvje« doći svoje držanje prema nama mu« slimanima, držeći se još uvijek one stereotipne: »Dolje sa muslimani« ma!« Zar ne zna naša bosanska vlada, da ima još i danas skoro Jedna tre« čina njenih činovnika, koji istu ta« kovu kvalifikaciju imadu kao taj gospodin? Prema tome šta će reći naša vlada onim činovnicima, koji su već toliko godina u službi? Ho« će li vlada po gornjoj naredbi i njih osuditi da polažu taj ispit? Zapra« vo bi po gornjoj naredbi morali i oni polagati ispit, jer se ta nared« ba i na njih u istoj mjeri odnosi. No po svoj prilici izgleda da naša vlada ima oko samo na ovog go= spodina, dok se samo njemu na« laže, da ima položiti ispit. Pogledajte »pravednosti« naše vlade? Jednog svršenog pravnika, koga je univerza priznala kao ta« kovog. ne prizna naša vlada, nego ga kategorički upućuje na polaga« nje ispita. Pitamo ovim našu vladu, zašto ne bi ovaj slučaj prosuđivala bar po onom principu, po kojem sudi svojim »mučenicima«, koje bez i« kakove akademske spreme »trpa« na takova mjesta gdje-se samo iz« iskuje akademska naobrazba? Pa pored toga kako da ostanemo rav« nodušni i da ne planemo gnjevom, te najžešće ne osudimo taj neko« rektni postupak naše vlade, koja na sve moguće načine radi kako bi zatrla i uništila nas muslimane. Ta čovjeku pamet staje, a život mu postaje gorak, kad vidi, da se principi pravde apsolutno nikako ne poštuju. Mi mslimani uopće ni­ šta suvišna ne tražimo kako ovom tako i drugom zgodom, nego samo. da se po pravdi postupa i da se obećanja vrše. Domaće vijesti. Poziv imamima. Vakuf, mearif. džemat. medžlis poziva sve mahal« ske imame u gradu Sarajevu, da u srijedu, dne 18. o. mj. u 4 sata iza podne dođu u sjedničku dvoranu vakuf, mear. sabora. Gg. muallimima. Centralni odbor mual'imskog udruženja odustao je od ovogodišnjeg saziva glavne skupštine. Razlozi će se posebnim izvještajem objaviti. Odbor. Muslimanska trgovačka i obrt« nička banka za Bosnu i Hercegovi« nu u Sarajevu. Ovaj naš mladi za« vod koji je otpočeo -svoj rad u martu o. g., otvorio je svoju pod« ružnicu na 1. augusta u Bos. Novo« me. Uprava podružnice povjerena je zavodskom tajniku g. Osmanu Sikiriću. Zahvaljujući -agilnosti i zauzetnosti ravnateljstva i nadzor« noga vijeća te ravnatelja g. Oma« novića kao stručnjaka, zavod je u stanju da odgovara potpuno svo« joj svrsi. Kako saznajemo još u ovom mje« secu obdržavaće sc izvanredna gla« vna skupština radi-povišenja dio« ničke glavnice na deset miliona kruna. Sjednica šireg glavnog odbora radikalne stranke. »Samouprava« od 7. o. mj. donosi na čelu Usta »Proglas svim radikalima i radikal« nim organizacijama, potpisan od predsjednika Privremenog glavnog odbora g. Stojana M. Protića, u ko« jem se saziva plenarna sjednica ši« rega glavnoga odbora stranke za drugu polovicu septembra. Privre« meni glavni odbor narodne radi« kalne stranke Srba, Hrvata i Slo« venaca, u sporazumu sa klubskim �Стоана 4. Strana Брс-ј Brt>) 1В8 „Г.РАоДА* — »FRAVDA* odborom radikalnih poslanika, od« lučio je da. se u drugoj polovini septembra sazove u Beograd ple« narna sjednica širega glavnoga od« bora radikalne stranke sa predstav« nicima iz cijele kraljevine. Natječaj za prefekta okružne medrese. Početkom ove školske go« dine imade se popuniti mjesto mu« diri=dahilije (ekonoma, prefekta) na Okružnoj medresi u Sarajevu, koje je skopčano s berivima IX. činov. razreda, hranom i stanom u naravi. Imenovanje je, prema § 2. osnove pragmatike za tu medresu, od 1 do 3 godine u privremenom svojstvu, a nakon toga, ako imeno« vani dokaže svoju sposobnost i do« bru upotrebljivost, biće u smislu pragmatike sa svim pravima u svo« me svojstvu potvrđćn. Reflektanti treba da su: 1. musli« nianske vjeroispovijesti; 2. držav« ljani kraljevstva Srba, Hrvata i Slo> venaca; 3. potpuno tjelesno i du« ševno zdravi; 4. lijepog društvenog i moralnog vladanja (mutedejjini) i 5. apsolventi ma kojeg sveučiliš« _ nog, a naročito filozofskog fakul« teta (pedagogiuma) ili osposoblje« ni za srednjoškolsko učiteljstvo pred kojim zakonito određenim is« pitnim povjerenstvom; apsolventi carigradskog mektebi«nuvaba ili šeriatske sudačke škole u Saraje« vu. Na to mjesto mogu biti imeno« vani i oni, koji su inače stekli opću naobrazbu ili specialnom spremom ravni gornjim kandidatima. Svi re« flektanti na ovo mjesto moraju bi« ti potpuno vješti srpsko«hrvatskom jeziku, a prednost imadu oni, koji su u sličnoj službi stekli i praktit« nu spremu, i koji su neoženjeni. • Molbe treba poslati najkašnje do konca ov. mj. na ured vakufsko« mearifskog saborskog- odbora. UzeirBurek da sam preselio iz Sarajeva, bio je u austrijskoj v.jsci, / te' sam najzadnji put dobio od njeg pismo iz Albanije u aprilu 1918. Poslije sam čuo da se ju u Skadarskom jezeru utopio. Umoljavam, ako kogod što zna o njemu poslije aprila 1918. da me uz nagradu od K 1000 i putni trošak do Sarajeva i natrag dođe izvijestiti. ]ugosl. narodnu kuhinju Vejsil Burek ispred Imareta u Halaei ul. br. 10. . — Sarajevo. Čast mi je javiti cije­ njenom građanstvu Kralja Petra ulicu. Uređene prostorije i brza posluga. Jela na izbor. — Cijene vrlo umjerene, Krovni crijep Moj brat Oglašujte u „Pravdi" Murat Balićevac. (Dachziegel) Ako trebate, tražite uzorke i ponude od zsombolyaške ciglane M. Bohn&Co Zsom2oiya, Banat Prodaje se jedna dobro iduća obućarska radnja na vrlo dobrome mjestu sa dva šivaća stroja i cijelim obućarskim alatom. - zbog preuzimanja dru­ gog posla.' Za adresu upitati u uredništvu. fluslimansha trgovačka i Mičk ђапк u Bosnu i Harcegovinu (d. i) a Sarajevu. Stenja glavici H 3,689.088 Ini n п!ш kubonln postovima. Uniji ntets I aurtsBji i knllevstn SHS. 1 g Ineziiifn. ma г №e na nlotu клјтса I takate patant I BkisUalt № naj- inaljBlja. Stavlja »t mjenjatm poslati I оапп« Me|i Eajt »zonika I apmliacllsbi tautitL — Вврвја I orodale mUt, valuti I »rbedEasna npln nĐi vrata. R 8 I ■ Ов11 11 BIJ I №ВЦ I muli m vnte rate, a posiasita m ilntai imlruln. ____________________________ Podružnica u Bos. Novome.__________________________ KancElarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijeva - Brzojavi: Trgovaca banha, Sarajeva - Interurban telite Ш Gradsko poglavarstvo u Bosanskoj Krupi. ' Broj 1599/1920. Oglas. Dne 21., 22. i 23. septembra o. g. obdržavaće se u gradu Bos. Krupa Prodavače se Elegantna javnom licitacijom na 19. avgusta 1920. u četvrak u 10 sati kod šer. suda u Sarajevu (Sudbena palača) u sobi broj 4 spavaća soba; k ucз = Zahidbega Popiete u Sarajevu, Toplik ulica br. 9. godišnji marvinski i robni sajam Svakovrsna marva iz zdravih predjela i sa valjanim marvinskim putnicama može se na taj sajam doćerati, a također i razna roba donijeti. Obznanjuje se također, daše na ovdašnjim'sajmovima vrle mnogo marve za izvoz (Export) kupuje, te je U interesu proda­ vaoca i kupaca, da ovaj godišnji sajam što obilnije posjete, oso­ bito obzirom na željezničku vezu svaki dan, koju je ovaj ured upravo radi ovog vašara isposlovao. U Bos. Krupi, dne 25. jula 1920. Gradonačelnik: Mesić. Prodaje se dobar MLIN za mljeti kavu. Izragjen je sasvim moderno i ima vrlo lijep izgled. — Za sata samelje 1 kilogram kave. Težak, je 30 kg. — Upitati u . administraciji lista. rtpezarija a ćilimima prevučenim stobcama’l kanapetom, veliki stol za izvlačenje, dva masivna ormara, veliki engleski pisaći stol, dvije stolice za glasovir; solidan г. amještaj za kuhi­ nju i predSOblje;ledenica,sanduci, ambalaža i ino prodaje se u jednom ili pojedince. Zavidjeti preko cijelog dana. Kablareva ul. 2.1. kat desno 1'5, Koševo. ♦ PAPIRNICA ♦ I HAMDIJE KOPČIĆA ♦ X preporučuje svoje bogato stovarište a T svih vrsta papira, kancelarijskog i Y ♦ školskog pribora. — Naručbe se ♦ X obavljaju brzo i točno. 2 X i ф Cijene umjerene. Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 ф Muslimanska Centralna Banka 1» 1 g I a za Bosnu i Hercegovinu dion. društvo u Sarajevu. Podružnica u Tuzli. Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,OOO.OOo. Pupilarno siguran zavod. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K. 11,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavlja sve bankovne poslove najbrže i najpovoljnije. a? Odgovorni urednik: F. Salaba. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Daiial & A. Kajoi, Sarajeva. • � https://kolekcije.nub.ba/files/original/357a9be63df4ff7ecc8498b67e129031.pdf 50f71de88ed0b5820cc9e09b650c2ad4 PDF Text Text rnnVDA Broj 84 (189) Sarajevo, utorak 17. avgusta 1920. (1. zilhidže 1338.) Dragocjena priznanja. Starnjevo, 16. augusta. Naša školska politika vodi se u znaku srpsko«pra« RIJEČI I DJELA. - SREDOVJEČNI VJERSKI FANATIZAM. - i proračunato voslavlja, otkako je nekom nesre« TOZLUKAŠKA TJESNOGRUDNOST. =OSVEČENJE NARODNE ' ćom i slijepim slučajem zasjeo na ŠKOLE. - BESMRTNA BLAMAŽA NAČELNIKA PROSVJETE. stolicu šefa prosvjete zloglasni i Naši politički protivnici stalno klerikalnosti i vjerske zatucanosti zagrižljivi partizan Šćepan Grđić. podmeću našoj organizaciji nazad« te kulturne zaostalosti nesavreme« ■ Kako je on cio svoj život proveo njaštvo i nesavremenost radi naše nog hrišćanskog tozlukaša iznosi« u fanatičnoj mržnji spram svega, tobožnje konfesionalnosti, što smo mo to famozno saopćenje ponovno što nije srpsko«pratoslano i kako muslimane organizirali kao politič« na sramotu i sablazan našeg kul« je rano svrnuo u nepomirljivu bor« dru stranku na vjerskoj osnovici, turnog vremena. Da bude sramota bu protiv muslimana i katolika, to jer da bajagi ovako grupisanje još veća, dao je to »kulturni« Šće« se nažalost ove nekulturne navike smeta provađanju narodnog jedin« pan u službeni list, da se škndalizi« ■ nije mogao otresti ni u onom mo« stva i da izaziva mržnju i prezir. ra sav obrazovani svijet nad ova« mentu, kad je sticajem prilika u Mi smo nebrojeno puta odbili o« kim prozelitskim šovinizmom. Ta općem metežu i kaosu došao na vako naopako mišljenje i djelima besmrtna blamaže Šćepaova glasi: čelo naše prosvjete. I s ovoga mje« dokazali, da smo baš mi muslima« »O svještanje nove škol« sta otvoreno je poveo svoju zlo« ni, premda smo posebno kao mu« ske zgrade«. Na Pantelijev«dan kobnu politiku mržnje, koja i na slimani organizirani, iskreni prija« 27. o. mj. biće svečano osvještenje drugoj strani urađa reakcijom u telji narodnog jedinstva, osnovana (?!) nove zgrade nrodne (!) osnov« obliku ostavljanja službe u Bosni, na jednakosti i tolerantnosti bez ne škole, koju je podigla vlada jer mnogi rado ne bi ostao u do« vjerske i plemenske hegemonije. (sic!) uz pripomoć naroda iz sela sfegu moći i vlasti ovoga pravoslav« Na žalost na drugoj strani ne su« Vojkovići, općina Hrasnica. Umo« nog šovena, kojiTidara(po licu lyil« srećemo ovake širokogrudne iskre« ljavaju se prijatelji škole, da po« turu i evropsku pristojnost ikojim nosti i otvorenog bratstva, nego se sjete ovu narodnu (sic!) sveča« beozbzirnim fanatizmom. uvijek pod zvučnim frazama pri« nost.« Napominjemo, da selo Voj« 1 aj se nevaspitam čovjek ios ni« krivala bezočna tjesnogrudnost i kovići ima svega 268 žitelja, pravo« je zasitio Skandaloznih Svojih dje« sebična netrpeljivost. Mi ćemo ovo slavnih 266, a 2 katoličke vjere, pa la u prehrani, nego svoj kbmpro« dokazati nekojim činjenicama no«' opet u zdravlju »pravednoga« Šće« mitirani duh i dalje ostavlja u na« pana dobiva školu, dok brojem tri šoj prosvjeti. On je dosada na« vijega datuma. Demokratski organ »Glas Naro« i više puta veća sela muslimanska mjestio svuda za upravitelje sred« da« od 4. augusta donio je članak ne mogu da dobiju škole iz pozna« njih škola samo svoje pravoslav« tih razloga. Ali mi školi ipak toliko pod natpisom »Povodom orlovskog ne. u koje taj naš žalosni načelnik sleta«, u kojem se među ostalim ne prigovaramo, koliko ovoj anti« prosvjete imade jedino povjere« kulturnoj metodi zavođenja osvje« veli: Naš je narod jako osjećajan njet dok drugih, mk«kc i ne može i vjerski i nacionalno, pa u koliko štavanja kao bajagi narodne sve« da trpi. On još nije dao svoga pot« čanosti. Valjda se Grđiću u novije se više ističe jedna konfesija ili piša na unapređenje jednog ие» jedno pleme, u toliko raste nesklo« doba prikazuje, pa želi rastjerati pravoslavnog nastavnika po svom vještice i vukodlake i oko škole, gatačkom- zavjetu. Dokaz su zato nost i nepovjerenje drugih konfe« šija i drugih plemena prema njoj. da može tamo u smislu svoga »kul« nova mjesta upravitelja - srednjih Djelovanje ovakih stranaka na na« turnog« programa sa manje opas« škola: u Bijeljini, Brčkom, gdje je rodno jedinstvo nije konstruktiv« nosti po njihovu glavu namjestiti postavio svoje pravoslavne, a želio no. U našoj državi sva ?u plemena kojeg muslimana ili katolika učite« je i Livno dati svome čovjeku, ali ravnopravna i sve su konfesije jed« lja. A razgonjenje vještica i vuko« nije nijedan tt štacije htio da pri« nake i danas se ne smije dozvoliti, dlaka pomoću zapisa i »kropljenja mi, zato je gurnuo katolika preko da se vjera ili pleme uzima za po« vodom doista je narodno sujevjer« svoje volje i namjere, pored već litičko i agitaciono sredstvo. Narod je, ali da jedan gatački delija na tolikih pravoslavnih na upravama nije igračka, vjera nije monopol našu bruku i sramotu zavodi još (u Tuzli, Bihaću, Sarajevu) pa mu niti neka specijalna odlika, s njom neka osvještenja narodnih ško« je i to malo, već svako prazno se ne smije trgovati, ona se ne srni« la, to prelazi i sujevjerje. (Pa još mjesto popunjava svojim pravo« uzimaju crkveno«slavensku riječ plavcem, prfemda nije po kvaiifika« je zloupotrebljavati »osvještenje«, mjesto da kažu pro« čiji nikakav lumen. Sada opet do« Tako piše u demokratskom or« sto narodno (i na gatačku) osve« znajemo, da je taj bezobzirni hri« ganu, i mi to sve usvajamo i potpi« ćenje, nam ni u ovoj formi ne šćanSki fanatik predložio i za pre« sujemo. Ali stanje samih stvari i trebajualiovake sredovječne crkvene parandiju u Derventi jednog Srbi« prilike u neposrednoj blizini tuku ceremonije protiv vještica i vam« na profesora i to, da bude bruka po glavi ovako idealno tvrđenje pira, kojih se svijet želi jednom veća, po godinama mlada, a po zavedenog člankopisca, koji ne vi« kurtarisati.) struci klasičnog filologa, premda bi di dalje od nosa. Neka pogleda sa« Da ovakim fahatičkim postup« osjećaj pravde već jednom iziski« mo našu vladu i prebroji sve še« fove i šefice, pa će se uvjeriti, da kom pobuđuje demokrata Gtđić vao, da se gdjegod i musliman bdr je baš na bosanskoj vladi šavrše« »nesklonost i nepovjerenje drugih za mustru postavi na čelo jadnoga no ostvareno načelo isticanja jed« konfesija i izaziva mržnju i prezir opć^g, nekonfesjpnalnog zavoda, ne konfesije i jednog plemena. drugačije vaspitanili<i, to će valjdg kao što je preparandija. Osobi(<y Kudgod naime pođeš u načehiištva, uvidjeti i »Glas Naroda« i upozo« je u Derventi bio zgodain. jedan svuda ćeš naći isključivo zastupa« riti Šćepana na silno protivuriječje msllman profesor, koji već služi no pravoslavlje, srpstvo i ćirilicu, između riječi i djela i ha zloupotre« više ghdina na toj Školi, poznaje te bi neupućeni stranac mislio, da bu svoga položaja jačajući zablu« prilike i bdnošaje, imade još i pu« ovdje i nema drugog elementa do de i predrasude svoje vjerski i ona« nu akademsku naobrazbu, te ni u srpsko«pravoslavnog. Tako je sta« ko silno fanatizovane mase. To je čem ne zasotaje za predloženim nje u cijeloj zemlji i kod svih ure« ona bruka i besmrtna blamaža na« Grđieevim miljenikom, osim stoje da, premda baš nisu pravoslavni čelijika prosvjete, koji još tobože musliman, a nije od privilegovane Srbi pokušali svu mudrost i priku« ima program kulturnog ujedinje« vjerske grupe. pili najbolje kvalifikacije, ali jesu nja našeg trovjerskog naroda. Je li Ni Austrija nije ovako radila. odabrani elemenat, i to je u nas to program? Ona je bar za mustru postavljala glavni uslov. To je jedna očita raz« Takak Grđić sa ovakim srednjo« rdugovjerce na gdjekoje manje lika između demokratske teorije i vjekovnim pojmovima o prosvjeti iistaknuto mjesto,, a »tolerantni* prakse. sjedi na žalost u nas na čelu škol« Šćepan ne da ni jednog mjesta ne« I u isto vrijem. kad piše »Glas skog odsjeka, a bilo bi' mu mjesto pravoslavcu. I takav Čovjek imade Nroda« protiv isticanja jedne kon« u crkveno«Školskoj autonomiji obraza, da napiše u odgovoru fesije, jer je to nazadnjačko i ne« srpsko»pravoslavnoj, gdje bi mo« još radi kongregacija^ i ove riječi, ko« savremeno sredstvo, koje da u nas gao nesmetano proVađat i »osvje« je oskvrnjuje svojim radom: »Sam pobuđuje mržnju i prezir prema o« štanja« crkvenih'Školskih Zgfadg, osjećaj pravde iziskuje, da država nima, koji nisu tako rođeni ni va?« podignutih novćem Srba pritvo« jednako postupa prema svima grd« pitani, u to isto vrijeme daje dć« slavnih. Protiv tohie ne bi imao nf« đonima bež razlike, vjere i politič« mokratski prvak i žalosni načelnik ko ništa, ali naše narodne škole ne kog uvjerenja«. I ove su riječi prč« naše prosvjete Š. Grđić jedno škan« smiju se osvještavati. Pa još Šće« šle preko zub^ jednog Šćepana, ko« dalozno i nekulturno saopćenje, pan itna obraza da prigovara šeri« jeg. je rad najdrastičniji demanti'' koje drastično demantuje sve de« jatskoj gimnaziji, fer da ometa njći“ gornjih misli. Ovaka nemoralna mokratvske deklamacije o Slobo« gpv kulturni program ujedinjava« rabota vrši se ц žnaku konfcsio« doumlju i oslobođenju od tjesno« nja trovjerskog naroda Bosne!1 nalnosti. A. ■ 1 grudnih fanatičnih predrasuda. Kad savršen i jedinstven đokumenat bo sbno s olia ! sb sj rt cćbS .sjm obui в. POJEDINI BROJ k r u n a 1.50 Izlazi subotom; utorkertl i četv/e/:?^ Uređuje refatal Pretplata godiš. 120 kru. na, na pol ie 6® kmi uprava na. Ured nalazi se u Carevoj ulici. Telef< BEb124, račun ppšt.^lecHorfVce I Godina U. Nacrt ustava. Iz Beograda *se javlja,,da će do« skora ući u štampu nacrt ustava g. Stpjana Protića. Nacrtu Protićevu biće priložena osnova ustavne ko« misije,, sastavljene od profesor^ beogradskog, zagrebačkog i Ijub« ljanskog sveučilišta, koji se od srp« skog ustavg, 1903. godine razlikuje u tome, što su pojedini članci prer uređeni naprama novijn prilikama drgave Srba, Hrvata j. Slovenaca. Neriješena su pitanja o prestonici, p pravima presudnoga nasljedstva kraljevića Đorđa« i kneza Payla, kao i pitanje o grbu, jer se ova pi« tanja smatraju političke naravi. I?tfi tako mimoišlo se pitanje i o granicama oblasti ip financijalnom odnošaju između države i oblasti. Kao uvod u ustav predložila je većina komisije ovu stilizaciju: »Mi, narod Srba, Hrvata i Slo« venaca, oslobodivši se pobjedama srpske vojske, potpomognuti jugo« slavenskim legijama, pod vrhovnim zapovjedništvom Aleksandra i na« doritna roduljuba u zemlji i na stra« rij, pa ujedinivši se u jednu narod« riu državu, slobodnom voljom na osnireu suglasnih zaključaka hrvat« skbga sabora i Narodnog Vijeća, srpske i crnogorske Narodne skupe štine; a hoteći udariti temelje dri, žarnom jedinstvu troimenog jugo« slavenskog naroda i zajamčiti sebi i potomstvu blagodat slobode, đa» jemo po izabranoj za to ustavo« tvorPoj skupštini ovaj ustav.« Dr. Ladislav Polić, član Narod« nog kluba i komisije za nacrt usta« va, učinio je prije raspravljanja slijedeći: rezervi): -»Smatram za svoju dužnost, da ovom prilikom jednom za uvijek iznesem svoje načelno gledište o unutrašnjoj Or« gartizaciji države. Stojeći na prin« cipu narodnog jedinstva nostuli« ram i državno jedinstvo, koje će se ogledati u jednoj narodnoj su« verenosti, u jednoj ustavotvornoj vlasti, u jednom ustavu, u jednom teritoriju, u jednom narodu, t. j. jedno državljanstvo i jedna ustav« ni pi-ava građana, u jednoj držav« noj vlasti, u zakonodavnoj, izvrš« noj i sudskoj funkciji, samo što će se ona manifestirati sad u fornii centralnoj, sad u formi pokrajini« skih vilasti. Osim toga da za čitavu državu važi jedan oblik vladavine, pa da ona bude jedan međunarod« ni subjekat, jedan nosilac sile i jed« no carinsko trgovačko područje sa svim konsekvencijama, koje se danas iz navedenih načela izvode. Za koordinaciju i za sklad između centralnih i pokrajinskih vlasti va« lja utvrditi sve potrebne garancije. Us granicama opisanog državnog jedinstva i u smislu napred ozna« čenih načela, da se dade oblasnim predstavnicima jednako« za sve ob« lasti hesuvereno zakonodavstvo u? odgovornu vladu i sudsku organi« zaciju. Ovo izneseno gledište oznaj čuje moju generalnu rezervu prj raspravi i zaključivanju o svim pir tanjima, koja bi bila predmet rada ove poštovane komisije, pa zato je moje surađivanje pri zaključci« ma, koji se s ovim gledištem n? poklapaju,, čisto tehničke prirode.« Član komisije dr. Lazar . Marko« vić,. niverzitet^ki profesor u Beo« gradu predložio je slijedeću stili« zaciju: Ћ ..»Prva ustavotvorna skupština , kraljevine Srha, Jlrvata i Slovena« ca potvrđujući ujedinjenje.troimie« nog, (. srp^kmhrvatsko’slove« naČkog u iedmstvcnu narodnu .dr? ogtlog- �Strana 2 Страаа žavu propisuje slijedeći državni u« stav, koji mi proglašujemo narodu i naređujemo svim vlastima držav« nim i samoupravnim i svim grada« nima, da se-po tom ustavu uprav« ljaju i njegove propise izvršuju.« Bilješke. Ali i njegova družina.. Seno je svojina Blagoja Kujačića, Andreje Adalovića iz V. Sla« tine, Nikole i Riste Čvarovića, Mi« ne i Krste Đilasa iz Ariljača. Svi su sopstvenici zapaljeog sena naše« Ijenici. Svi znaci govore da je ovu palje« vinu izvršio Ilijas u dogovoru sa mesnim Arnautima. Ovi hoće da oteraju Srbe naseljenike iz ovih krajeva, naročito iz Ariljača. Noću između 30. i 31. jula nepo« znati kačaci upalili su požnjeveni ječam na njivi Mila Milutinovića iz Orlana, u labskom srezu. Treba li naročitog komentara o« zvim događajima? Onaj smetenjak 'Dunđerski spalio je letinu na zemlji koja je bila nekada jegova svojina. Čim je Džemijet za to saznao, evo na drugom kraju zemlje, javljaju se paljevine mala naših naseljeni« ka. Pošto begovi i veliki feudalci i nisu mogli da svuda upregnu mu« slimane da brane-njihove posede, došli su na »pametnu« misao da stanovništvu muslimanskom čija zemlja nije dodirnuta uliju misao da terorom oteraju naseljenike sa zemlje koju im je država dodelila. Ovaj opasni pojav otkriva čitav sistem arnautsko«muslimanske rad« nje protivu države. Krajnje je vre«' me da se preduzmu odbranbene mere ne samo protivu palikuća koji uništavaju letinu naših ljudi, nego i protivu onih koji po raznim od« borima, Džcmijetima, kuju paklene planove i u svemu vaskrsavaju na« cionalnu borbu Baškim — i — Ko« mit.« Makedonski denuncijanti. Drzo« vitost skopaljskog dahije g. Gliše Elezovića prelazi sve granice. Ka« ćaći zapalili nekoliko plastova si« jena pravoslavnih doseljenika, a on ni pet ni šest, nego čini džemi« jet odgovornim i denuncira džemi« jet kao leglo odmetnika. Mi djela kačak osuđujemo i zgražamo se nad jima, ali ne manje osuđujemo i djela g. Elezovića, koja su kod i kamo gora od gorkih razbojnika. Kačaci u Makedoniji su nastali zbog zlodjela, što su ih razni Ele« zovići počinili na životu i imovini tamošnjih muslimana. Elczović se nije zgražao, kada su paljeni do« movi muslimanski, kada su se pro« vodile besprimjerne pljačke musli« manske imovine, kada su frcale muslimanske glave. On je tada li« kovo. A kada uslijed silnoga tero« ra nastane s druge strane reakcija, pa se zapali plast sijena, onda su svi muslimani izdajice, palikuće, zlikovci i neprijatelji svoje domo« vine. Da se vidi s kakvom sortom Iju« di deveraju naša braća u Sandža« ku i Makedoniji, prenosimo ovaj člančić iz Elezovićevog »Privred« nog Glasika« od 8. o. mj. Članak glasi: »U jednom od ranijih brojeva »Privredni Glasnik« je zabeležio važnu činjenicu da razuzdani Ar« tjauti, po nagovoru džemijetskih odbora po varošima, čine sve da naseljenike Srbe, koji su dobili zemlju na Kosovu, oteraju sa nji« hovih imanja,. Posle pretnje došla su dela, jasna, opipljiva. Džemijet« džije meću u ruke raznim banditi« ma ugarak da pale srpsku letinu. Dakle ubice i razbojnici postaju i palikuće, i sve to- u jednom istom smeru, političkom. Evo nekoliko primera tih palje« vina koje kazuju mnogo yiše nego . sve drugo — onima koji hoće da razumeju položaj u kome se nalazi naš živalj u oslobođenoj i ujedinje« ’ noj našoj otadžbini. Noću između 28. i 29. jula nepo« znati zlikovci zaplili su dva stoga sena. jedan koji je svojina Ilije Milićevića iz Uroševca, a drugi svo« jina Nikole Milićevića iz Urošev« [ ca; obojica su doseljenici Herce« govci. Stogovi su biji sadenuti na ' livadi kod katličkog groblja, a ta I je livada bila dodeljena oštećeni« I ma opštinske utrine, i predaju je izvršila komisija za naseljavanje po agrarnom zakonu. Utvrđeno je da je na tim stogovima bilo 14.000 kilograma sena. Noću između 29. i 30. jula zapa« Ijena su dvadeset plasta sena u Vrelu ispod Golcša (selo Radevo). Paljevinu su izvršili hajduk Ilijas ; Ko plaća najviše poreza kod nas? U predlogu buđeta za godinu 1920./21., što je malo prije početka vladine krize predložen parlamen« tu, predviđeni ukupni redovni dr« žavni prihodi ovako: Opći prihodi među koje se ubra« jaju carine i sporedne carinske tak« se, trošarina, dobit na novcu, pro« metni porez i pomorska uprava, 1.922.788.500 dinara (prema ргосјз« ni od 245,000.000 za prošlu godinu). Specijalni prihodi, među koje spadaju izravni i neizravnni pore« zi, prihodi od monopola, željezni« ca, državnih dobar, taksi i dr., ras« poređeni su na pojedine pokrajine ovako: 1. Srbija 871,287.110 dinara (pre« ma procjeni od 167,031.768 u proš« loj godini), 2. Crna Gora 60.368.359 dinra (prema procjeni od 4,296.230 za pro« šlu godinu), 3. Bosna i Hercegovina 1.918 mi« lijona i 26.453 krune (prema pro« cijeni od 289,754.296 za prošlu godi« nu). 4. Dalmacija 342,189.607 kruna (prema procjeni od 26,895.482 za prošlu godinu). 5. Hrvatska i Slavonija 2.213 mi« lijona i 52..336 kruna (prema pro« cjeni od 339,628.269 za prošlu go« dinu). F E L J TON. A. Hlfzi Bjele.vac: Rene Logotetides. (69) XXIV. Već jutrom rano došlo je povjerenstvo u Renin stan i otvorilo ga. U sobama je bio težak, sparan zrak, koji je mirisao po ljekarijama, koje su se is­ paravale i zahvatile sve sobe prvoga sprata. Ljekarski instrumenti stajali su na svojim mjestima, nekoji zaprašnjeni, a nekoji počeli i hrđati. Bočice etera, špiritusa, te drugih medikamenata bile su prazne. U drugoj sobi, gdje je bio radni kabinet Renin stajao je- stol s pismima, knjigama, a to je sve prekrivala prašina. Isto tako i u čekaonici: za­ stori posve isplavili, a mjestimice i ispucali od jakog Ijetnjeg sunca. U drugom dijelu kuće, gdje je bio stan vladao je isti red, kao i onoga časa kada je Rene uhvaćena. Ovdje nije bilo toliko prašine, jer stan nije bio od ulice, pa se je manje prašilo. Ali za pet godina naslagalo se malo pomalo i pokrio zlatna ogledala, svilene stolice, stolove, tepihe, ćilime pa i same zastore. Ovdje je bio zrak drugačiji; zaparan i težak, ali je u njemu nešto mirisalo. Možda su još ostali u bočicama parfiml, koji su pomalo ishlapivali. Činovnik s povjerenstvom stupao je polako kroz raskošno uređene sobe i razgledao ih, a onda od­ redio, da se otvore prozori i prozrači. Za sat iza toga otpočela je dražba kada se je iskupilo nekoliko trgovaca i sarafa. Ali za čudo nije ' i I ; I I | I hool — Broj 189 — ,11г’АидА“ »t kavDA I ' ! I ; krajevi kao što su Banat, Bačka i Baranja ili Hrvatska i Slavonija. U općim prihodima učestvuju sigur« no sve pokrajine približno jednako, a u specijalnim odskače Bosna i Hercegovina prema svom stanov« ništvu daleko pred drugima. U bo« sanskoj financijskoj upravi živi još uvijek stari duh Prileskoga koji je još prije rata počeo da ove zemlje starim povišenim i novim porezi« ma što više eksploatiše. I pored o« ve notorne nesrazmjerne podjele državnih tereta na pojedine pokra« jine i ministar financija — mjesto da predoči da se radi izravnanja nejednakosti u teretima kod nas porezi snize a neki ukinu — on u predlogu financijskog zakona traži znatno povišenje raznih poreza i taksa i u Bosni i Hercegovini. Mi ćemo se na ovu stvar još koji put osvrnuti. 6. Slovenačka 1.298.869.451 kru« na (prema 260,953.707 za prošlu go« dinu). 7. Banat, Bačka i Baranja 1.790 milijona 989.838 kruna (prema 212,685.850 za prošlu godinu). Za Srbiju i Crnu Goru nijesu predviđeni nikakvi vanredni speci« jalni prihodi, a na ostale pokrajine raspoređeni su ovako: Bosna i Hercegovina 35,400.000 K Dalmacija 5,089.520 » Hrvatska i Slavonija 43,500.000 » Slovenačka 26,768.114 » Banat, Bačka i Baranja 45,000.000 » Kad se ovi predviđeni prihodi u« porede s brojem stanovništva po« jedinih krajeva naše države, onda se odmah na prvi pogled vidi, da Bosna i Hercegovina doprinose u državnu kasu nesrazmjerno mnogo više nego li ijedna pokrajina naše države, pa čak nego i najbogatiji U Mekteb, u školu! Još nas dijele samo tri hefte od I početka nasteve u mektebu-i školi, j Odmah iza Kurban«Bajrama počet« I kom mjeseca septembra otvaraju se vrata mekteba i škole, koja su bila zatvorena dva mjeseca dana, da se učenci odmore za to vrijeme od duševnog rađa i napora u čistoj Božijoj prirodi te na žarkom sun« cu i čistom zraku prikupt nove sna« ge za daljnji duševni rad u školi, Tako okrijepljeni i osvježeni tre« ba da se opet prihvate ozbiljno knjige i da savjesno prebiru slova i listove ne žaleći rođenih muka i ne bojeći se truda, jer na muci i trudu osnovani su plodovi i uspjesi I svakog čovjeka, a rada se ne smije« I mo plašiti. Svakome je stvorenju suđeno da ’ radi. Suđeno je nijemoj životinji, j koja razuma nema, da se muči i I znoji ža ljudsku korist, a suđeno i je i čovjeku, koji razum imade, da se trudi i muči za svoju sreću i na« predak svoje okoline. Ako se da« kle učenik znoji i trudi za svoju korist i bolju budućnost, time vrši samo neumoljivi prirodni zakon, koji goni svakoga, da osigura sebi koricu hljeba svagdanjega, »jer bez muke i truda sudbina je huda«. Ta I će sudbina biti još crnja onome, ' ko se u mladosti ne poštara za svo« i ju bolju budućnost, jer su danas I vremena i životne prilike teže mno« go nego prije. Današnja vremena . traže mnogo sposobnosti i spreme od svakog pojedinog čovjeka, pa da mogne u životnoj borbi da se takmi i održi od propasti, koja će ga neminovno zadesiti, ako uđe nespreman i nenaoružan modernim oružjem, t. j. naukom, u životnu borbu. Ta sprema i doraslost za I mučnu životnu utakmicu stiče se u školi, u mektebu, jer vremena da« i nas traže junaka, koji će nas i se« be braniti od zla modernim onjž« jem — znanjem. Ovo su tako razumljive stvari svakome čovjeku, da ih gotovo ni« I je nužno ni isticati. Svako će odo« i | i i i j ; I : j ■ i ; I : briti gornje navode bez ikakova okolišanja, ali to je na žalost samo u teoriji, u havi, a u životu, praksi, posve drugo lice pokazuje naš čo« vjek. Dosada je naime vrlo slabo mario za mekteb, a još slabije za školu naš muslimanski svijet, jer je krivo mislio, da samo onaj treba da uči, ko nema ništa svoga pa mora trbuhom za kruhom i znojiti se na klupi u školi, a njemu je dosuđeno da ljenčari i provodi život u bes« poslići. Ovako naopako mišljenje dovelo nas je u današnji naš po« ložaj, gdje smo na najzđdnjem mjestu u svakom pogledu: u nauci, u trgovini, u zanatu i t. d. Ali ovako mišljenje našega svi« jeta mora se temeljito izliječiti, njegova hladnoća prema mektebu i školi mora se iskorijeniti, jer ne samo da takovo krivo shvatanje znači našu sigurnu propast u borbi i utakmici, već ono znači i gaženje propisa naše svete vjere, ono je dakle čisto nemuslimansko i proti« vjersko, jer Islam zadužuje svakog muslimana i muslimanku da uči i usavršuje se. (Talabul ilmi farida« tun ala kul’i muslimin ve muslime« tin!) Čovjeka je dakle Bog odredio, da se jednako uči i sve naraštaj od naraštaja pametniji-da postaje, a nije nam zapovijedio, da pletemo kotac kao i otac, jer neznanje i ne« haj za škdlu naših otaca nama se danas ljuto osvećuje u čuvanju se« be i svoje zajednice. Osobito da« nas, kada smo ostali- golih ruku i bez djedovskog imetka, škola nam je jedini spas, i mi ne smijemo ni pred Bogom ni pred ljudima na se uzeti silne odgovornosti za svoju omladinu, ako je ostavimo bez ško« le i nauke, jer bi to značilo smrt našoj zajednici i konac budućnosti naše djece, koja su naša nada i uz« danica. A to bi bio neoprostiv gri« jeh za nas, kad bismo pripremali tako žalosnu sudbinu sebi. (Svršiće se). bilo mnogo interesenata. Naročito upalo je u oči da I nije bilo takih koji bi željeli kupiti čitav namjeje Grga sasvim malo: dva tri trgovca i jedan saraf. ' štaj. Neopaženo, kao da se je krio od prisutnih uni- , Židova je bilo sedam, — osam, a tako i Turaka. šao je mlad časnik i stao do vrata. Komisija je pošla Neki su došli samo da pogledaju, a među ovima i u drugi dio kuće, a za njom i prisutni polako raz­ nekoliko dama, te dvije hanume u zarima. gledavajući sobu po sobu i predmet po predmet. • Direktor jermenske bolnice molio je, da se za­ Mladi časnik — ihsan Sururzade, koji je doznao da počne s prodajom Ijekarskih instrumenata, jer je se prodaje Renin namještaj i kuća pošao je da kupi htio to kupiti za sebe. Medjutim se povjerenstvo bar koju stvarcu, da još jednom pogleda taj dom odlučilo da se prodaju najprije dragocjenosti, kojih u kojem je proveo mnogo sretnih časova — i Ihsan nije mnogo ni bilo. Tako je počela dražba. Jedan je pošao s drugim i prošao sve sobe, koje su mu po jedan predmet prodavan je bez buke i bez ve­ bile vrlo dobro poznate. Došavši u malu u ćošku likog natjecanja, tek kod prodaje jedne ogrlice od sobu u' kojoj ga je Rene redovito primala zastane bisera i jednog dijadema od briljanata nastalo je kraj ogledala i baci pogled na mramornu ploču na natjecanje, jer se je umješala i jedna hanuma, koja kojoj bijahu poredani razni predmeti i uspomene ja drugu iskličnu cijenu od petsto lira podvostručila. izrađeno u srebru ili zlatu. I ako je prašina pokri­ Šarati su je začudno pogledali i nabacivali po pet— vala svojim tankim slojem prepoznao je Ihsan jednu deset lira. No ipak je nakon po sata dostigla visinu sliku u srebrenom okviru na kojoj je bila zadjedo pet hiljada osmanlijskih lira, pa je ovoj hanumi vena crvena ruža, već odavrjo suha. .. To je njegova i uručena. Onda se prešlo na prodaju;. Ijekarskih slika!.. i tu sliku kupiće možda kakav Židov, da sprava, koje su dosuđene uz vrlo nisku cijepu dije proda sa ostalim starim i nepotrebnim stvarima, rektoru jermenske bolnice. Kroz to vrijeme nakua da nikad niko ne će znati šta je to nekad u ži­ pilo se nešto više interesenata, među kojima je bilo votu značilo.. . i priličan broj znatiželjnika. Među ovima stajala je Ihsanu postane teško. Baci pogled na svijet koji postrance jedna mlađa gospođa i posmatrala pro­ je stajao okolo. Telal je počeo uzvikivati. Neko daju s jednim neodređenim izrazom lica. Došla je u času kada su bili rasprodani Ijekarski instrumenti, I predloži, da se pokuša prodati čitav namještaj u svim sobama. Komisija prihvati. Prva je cijena bila hiljadu pa je tek prošla kroz sobe, razgledala zaprašnjene lira, koja je dosta brzo rasla. Najednom stade.... predmete i opet stala po strani, u kraju do jednoga Zar samo toliko? upita se Ihsan iznenađen, pa priđe prozora. stolu, gdje je komisija uredovala: Komisija se savjetovala kako će rasprodati Re­ »Kolika je zadnja cijena?' upita Ihsan. nin stan; da li komad po kqjnad, ili sobu po sobu. — »Sedam hiljada«... odgovori telal. Bilo je raznih mišljenja, pa su na koncu odlučili, (Nastavtće se). da prodaju pojedine predmete, jer među prisutnim �— ,₽ravdX. bfoi 189 — BfOj Šta govore brojke o našem prosvjcćisanju? Pravoslavni Muslimani Po okružjima: Ukup­ no Dječ. 528 Sarajevo grad Sarajevske okružje ^loatareko „ 1678 Bihaćko 1478 „ Ukopno 981 зоо| 1881 1399 658 2057 1203 6521 1855 5140 1846 6982 2046 948; 3282 1034 „ 1118 1G9 «698 „ Banjalučko 445 1626 „ 79 1113 172 . 1950 107 рј‘гч-1 Ukup-: nu 678 79 Travničko Katolici Djač. 651 1547 Tulaneko Ukup­ ne Dj.č. 1845 IMsl 2482 2401 474 888 972 1477 1896 3850 3403 3374 2689 100 189 1148 1615 414 2029 400 992« 927 10889 14694 5691 20385 12618 7is| 1703 97б| 285| 2994 2614 5106 3615 635 6137; 18759 Muslimani razmišljajte o ovim brojkama i nastojte da uklonite ovu sramotu od sebe! • * Politički pregled. prvim poslovima ministra za ag* rarnu reformu bit će, da podnese predlog komiteta za isplatu haka za 1918. i naknadu za 1919. godi* UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. nu. Ova će .isplata odmah početi, Vladina kriza. U pregovorima za čim komitet podnese riješenje, a sastav koncentracione vlade opet najksnije do konca decembra ove je nastupila mala stanka. I ako je godine. Skoro u svim pitanjima postignut 6. Naročito će predstavništvo sporazum, dr. Vesniću još nije us* primiti izborni zakon, sve među* pjelo. da u svim krugovima Parlam. narodne ugovore i budžetske jiva* zajednice provede taj sporazum. naestine. Izvjesni krugovi Parlamentarne'za* 7. Izabrat će se predsjedništvo jednice zahtjevaju da demokrate Narodnog Predstavništva, Parla* dadu garancije, da u buduće njiho* mentarna zajednica dobiva pred* va štampa ne će napadati prvake sjednika. a demokratska zajednica Parlamentarne zajednice, kako je oba potpredsjednika. bio slučaj posljednjih dana. Osim 8. Pristupit će sc rekonstrukciji toga traže, da se rasprave neka lič* pokrajinskih vlada u Zagrebu, Lju* na pitanja, pošto se u Parlamentar* bljani. Sarajevu i Splitu. noj zajednici osjeća jedna vrlo ja* 9. Obrazuje se ukazni komitet ka struja protiv makinacija gosp. ministarstva, koji se ima baviti na« Pribićevića, koja zahtjeva da on u* mještanjem, razmještanjem, ot* opće ne uđe u novu vladu. Zbog puštanjem i penzioniranjem činov* toga su pregovori nešto malo za* nika. koji imadu plaću preko stali, ali se' ipak vjeruje, da će biti 2.500 dinara. Ministar predsjednik sastavljena lista nove vlade, koja interavenira u slučaju ne slaganja. će se od pređašnje vrlo malo raz* Izbori u Srbiji i vojnici. Ministar likovati. U ovdašnjim krugovima još se tačno ne zna tko će biti na* vojni izdao je slijedeće naređenje: 1. da se svi vojni obvezanici iz sljednik g. Protića, dok se drži da bi mjesto Pribićevića ušao u vladu granica kraljevine Srbije, koji su pozvati na vježbu,‘otpuste 17. o. g. Milorad Drašković. mj. svojim kućama, kako bi mogli Protokol sporhpuma za riješava* na dan izbora biti u svojim opći* nje krize. Pošto je danas u prin* nama i nastupiti kod glasovanja. 2. cipu postignut sporazum u svim Da se u vremenu od 17. kolovoza pitanjima predložio je Vesnip pro* do svršetka izbora u ovim krajevi* tokol.u kojem su naznačene sve ma ne pozivaju na vježbu i smotru tačke sporazuma. O tom sporazu* ni obvezanici, ni njihova komora. mu imaju dati svoje mišljenje, sve 3. Da se u ovom Vremenu ovim stranke do sutra poslije podne. krajevima obustavi vršenje popisa Sporazum'imade 9 točaka. i žigosanje stoke. . 1. Smatramo, da jc glavni cilj Naše poslanstvo u Beču. (Zva* koncentracione vlade izbor narod* nično). Ministarstvo Inostranih nih poslanika za konstituantu i donešenje ustava. Stoga se rokovi Djela saopštava: Kako je ugovor za izbore narodnih poslanika mo* o miru ratifikovan, Kraljevska Via* raju sniziti, kako bi se izbori mo* da je ustanovila poslanstvo u Be* gli obaviti do konca novembra q* ču i odredila za otpravnika pošlo* vc godine. Čim vladar sankcionira va g. dr. Miroslava Jankovića, koji izborni zakon, odredit će se dan je predao svoja preporučena pisma sekretaru za spoljne poslove Ren* izbora i sastanak skupštine. neru 11. o. mj. 2. Izmjenom misli o osnovnim Dr. Beneš u Beogradu. Javljaju pitanjima ustava mogla se konsta* tirati mogućnost izrade jednog iz Beograda od 14. o. mj.: Danas projekta ustava, tako da paralel* u I5.sl prispio je dr. Beneš, minis* nih redakcija može biti samo u tar inostranih djela Čehoslovačke manje važnim pitanjima. Razumi* Republike u pratnji Stripela, mini* je se, da je svaki član vlade dužan starskog savjetnika i svoga ličnog dati svoje mišljenje prilikom us* i sekretara Šajnija. Na stanici su ga i dočekali, osim poslanika Kaline, tava. 3. Pasivno izborno pravo imadu osoblje čehoslovačkog poslanstva samo ministri i to iktivni i na ras* i generalnog konsulata, izaslanik položenju i profesori pravnog fa* Njegovog Kraljevskog Visočanstva nasljednika prestola, dr. Momčilo kulteta. 4. Pitanje izvoza riješeno je ta* Ninčić, zastupnik ministar inostra* ko, da će biti slobodan izvoz svih nih djela i ministar trgovine i in* predmeta narodne produkcije ko* dustrije, Tihomir Popović, pomoć* ji aaročito ne budu izuzeti odlu* rtik ministra inostranih djela Hri* kom privredno financijskog ko* bar naš poslanik u Pragu, dr. Dra* miteta. Izvoz je pšenice slobodan gutin Kojić u ime predsjednika Mi* do kontigenta 15.000 vagona. Prije nistarskog Savjeta i Svetozar Ra* nego se ovaj kontigenat iscrpi, od* šić vršilac dužnosti direktora Poli* lučit će se, dopušta li stanje naše tičkog Odjeljenja. Antantjna komisija u Mariboru. zemlje dalji izvoz ili ne. Poslovi tr* govačkih ugovora i inostranih i e» »Slovenski Narod« javlja: 12. ov. mj. u 11 sati prije podne prispio je videncija i organizacija izvoznog kontigenta prelazi u nadležnost mi* dio antantine i austrijske komisije nistra financija, koji vodi eviden* u Maribor. Njemački dio delegaci* čiju i nadzor nad izvozom kontin* je prispio je u Maribor u automo« genta, zato se ne će izdavati ni* bilima, te ih je primio bivši nje* kakve specijalne dozvole za izvoz. mački načelnik dr. Šmiderer. Dosa* 5. O agrarnoj reformi dat će se da nije poznato, da li se je to do* izjava, da će se obrazovati jedan ‘godilo slučanjo ili sa naročitom agrani privredni komitet. U taj će tendecijom. Delegaciju je iza toga komitet ući ovi ministri: ministar primio okružni glavar dr. Lajušić. za agrarnu reformu, ministar poljo« Kako se saznaje iz vjerodostojnog privrede, ministar šuma i ruda, mi* vrela, namjerava komisija ostati’ u nistar unutarnjih djela, ministar Mariboru 2—3 mjeseca, a prema pravde i ministar financija. Među i potrebi i dalje. Zelje Bugara zn sporazum s Ju* su poduzeli stroge mjere protiv kri* goslavijom. Iz Beograda se javlja: vaca. Revolta je međutim takova, U Sofiji se bavi već dvadeset dana da je Kemal zatražio neposrednu g. Šuster, državni sekretar u češkom pomoć sovjetske vlade u Moskvi. ministarstvu trgovine. On vodi pre* Turski mirovni ugovor konačno govore sa predstavnicima bugar* potpisan. Iz Pariza javljaju od 13. skog ministarstva trgovine o trgo* o. mj.: Najzad je potpisan ugovor vinskom ugovoru između Čehoslo* mira s Turskom. Ceremonija je bi* vačke i Bugarske. Na banketima, la danas popodne. Do poslednjeg koji su davani u čast čehoslovačke časa nije se znalo, da li će biti ce* delegacije, više puta je istaknuta remonije pošto turski delegati nisu nada u sporazum između Jugosla* htjeli potpisati mir sve dotle, dok vije, Bugarske i Čehoslovačke. Bu< sve sile ne uzmu učešća. Ali naj* garski listovi konstatuju, da je po* 'zad su popustili i pored uzdržava* slije koraka u Beogradu, već orno* lija naše kraljevine i Hedžaza. Li* gućen prevoz trgovačkih artikala stovi tumače odbijanje učestvova* prejeo Jugoslavije iz Češke u Bu* uja naše kraljevine na toj ceremo* garsku. ■niji time što ona ne pristaje da Albanija i naša država. Iz Beo* uzme udjela u otomanskom dugu grada javljaju, da je albanska vla* za zauzete teritorije na. nekadaš* da iz Tirane zahtijevala od naše njoj otoimanskoj imperiji. Hedžas vlade, da se povedu pregovori o je odbio zbog skorih događaja u riješenju spornih pitanja između ‘Siriji. nas i Albanije. Ciljevi Rusije. Iz Revala javlja* ju: »Maba Mag« Objelodanjuje in* VANJSKI POLOŽAJ. terview sa jednim visokim politi* Pregovori o miru. Poljski parla* čarom sovjetske Rusije, koji je mentarci vratili su se 12. avgusta prije kratkog vremena boravio u s fronta, utvrdivši sa sovjetskim Revalu. On je izjavio, da Rusija predstavnicima sporazum o sastan* ima riješiti tri pitanja: 1. Bezod« ku delegata za vođenje pregovora vlačnu kapitulaciju Poljske, 2. za« primirja u ‘Minsku. Poljsku dele* štitu ruskih interesa na dalekom gaciju sačinjavaju državni podsek* istoku, gdje su Japanu učinjene ve* retari Doubrovski i Vrohlevski za* like koncesije, kao i interese na Cr» tim predstavnik parlamenta i ■ ge* nome moru, na kome Carigrad mo* neralštaba. Delegacije će preći li* ra da pripane Rusiji. Kod konač* niju fronta 14. augusta u jutro. Do* nog riješen ja pitanja o Istočnom pisnicima listova pristup je dozvo* moru, isključeno je, da se Rusija Ijen. pozabavi željama malih država* Venizeloiovi atentatori. Prema Tek onda će se sovjetska Rusija »Petit Parisienu« jedan od napada* osjećati sigurna, kad bude Istočno ča na Venizelosa zove se Apostol more. Alandski otok Oesel i drugi Cerepis, bivši oficir grčke vojske, u njezinim rukama. Pošto je Rusi« koji se predstavljao kao direktor ja izvršila svoje zadatke' spram jednog finansijskog lista u Ateni. proletarijata, ona se danas osjeća Njegov saučesnik Đorđe .Kirjakis i unutarnjim i u vanjskim prilika* je poručnik na raspoloženju grčke ma potpuno sigurna, da bi- mogla vojske. upotrijebiti cijelu snagu ruskog Pučki povjerenici u Azerbejdža* naroda u zaštitu svojih interesa. nu. Vijesti datirane 25. jula prispje* le iz Baku*a za Tiflis glase: Na če* lu povjerenika nalazi se dr. Nari* manov, pučki povjerenik za vanj* ske poslove, njegov je podtajnik Rogatica, u augustu. Husejinov, povjerenik za rat Ka* Gejza NoSzlopy. Svako, ko čita rajev; povjerenik za unutrašnje po* slove Hamid Sultanov ,za pošte: »Pravdu«, čim ■vidi ovaj naslov, po* Bajbuthan Dživangir, za sudstvo: godiće, da je po srijedi »sretna« Čakmakinski; za javne radnje: Rogatica i njezin »usrećitelj« kotar, Džingiz .Sultanov. Na čelu »Črezvi* predstojnik Gejza. O ovom zem« čalke« nalazi se Baba Alijev ,a a* ljaku Bele Kuna pisalo se i prituži* đutant mu je boljševik Baukratov. valo i potrošeno tinte i papira vi* Sva ostala raspoloživa mjesta po* še, nego li on sav vrijedi. Sve naše vjerenika su zauzeli domaći Tata* opravdano pisanje i pritužbe na g. ri i svi rade pod jakim utjecajem Gejzu bile su našoj vladi jedna u ruskih boljševika, među kojima i uho, a druga mimo uho. Izgleda Židova. »Russagent«. nam, da vladi baš nimalo nije za Internacionalne divizije boljše* tim stalo, da se i u našem zaista vičke vojske. Boljševici su formi* nesretnom kotaru jednom mir i red rali nove 4 divizije: internacional* uvede, jer je svemu krivac samo g. nu diviziju pod imenom Karla kotarski predstojnik i njegova ho* Marksa, sastavljenu od starih nje« timična ili nehotimična nesposob*’ mačkih ratnih zarobljenika, kojom nost upravljanja kotarom. Da vla* zapovijedaju njemački oficiri: di* di leži na srcu volja, da sc i u nas viziju mađarskih komunista pod i« uvede red, makla bi se dosad, pa menom Bele Kuna; azijsku divizi* provela preko jednog svog nepri« jtr. sastavljenu od Kineza. Tura* stranog činovnika izvide i »rad« g. ka, Perzijan.aca i malog dijela Hin* sreskog (kako se on voli zvati), te duša. Ove četiri divizije poslate su bi nam ga već jednom skinula s na poljski front. vrata i spremila ga onamo, gdje Atentat na Venizelosa. Kada je spada, a ne da zavada narod, te 12. o. mj. Venizelos htio otputova* nam poslala za predstojnika ener* ti s kolodvora u Lvonu u Nizzu, gična, sposobna i objektivna činov* odapele su dvije osobe iz samo« nika, koji bi uveo i u našem kotaru kresa 8 hitaca na nj. Venizelos je red. ranjen, ali se nadaju, da nije teš« Na ovakav postupak naše vlade ko. Atentatori su pobjegli. Listovi čovjek bi rekao, da vlaad misli, da donose u opširnim člancima potan* ga i nagradi za njegov ovako us* kosti o atentatu na Venizelosa. Li* pješan dosadašnji rad zavada* ječnički bulletin konstantira, da je n j a naroda, pa nas evo, da joj tane ostalo u mekom mesu u blizi« pružimo još malo materijala za ni ramena. Općenito zdravstveno podlogu predloženja gosp. Neszlo* stanje je izvrsno i ni najmanje руја na odlikovanje. opasno. Među grčkom kolonijom U nas je oduvijek običaj, da se prouzročio je atentat vejiku uzbu« na svadbama zapjeva i poigra ko* denost. lo, ali to našem GŽjzi smeta (jer Stanovište Sjedinjenih Država u je muslimansko) te je prije nekoli« poljskom pitanju. Iz \Vashingtona ko dana globio Mehagu Peštu sa javljaju: Državni departman pre* 150 K globe i 8 dana zatvora dao je talijanskom poslaniku notu zato, jer mu se na svadbi pjevalo kao odgovor na talijanski upit u i kolo igralo. pogledu shvatanja vlade Sjedinje* Sigurno misli Gejzasbaći, da mu* nih Država u poljskom pitanju. Dr* slimani u ovoj slobodi ne smiju ni žavni departman odgovorio je, da j zapjevati, tako je valjda on shva* američko stanovništvo želi očuva* tio našu slobodu. nje teritorijalne nezavisnosti i in* I Pred tri dana oženio se' jedan mu* tegriteta Poljske. Sjedinjene Drža* i sliman činovnik i naravno ko na ve ne vide u nastojanju izvjesnih I svadbi pjevalo se, igralo i pucalo. krugova o zaključenju primirja ni« ; To njemu nije bilo pravo, jer je šta neumjesno, ali kraj svega toga opet po srijedi musliman, pa je po ne mogu učestvovati na evropskim policiji dao predvesti dotičnog konferencijama u tom pitanju. mladoženju, i upozorio ga, da se Pokret protiv KemaloVaca u Ma* to ne smije događati. Radi toga loj Aziji. Uvjerava se iz vjerodo* istog slučaja pozvao je jednog mu* stojna vrela o ozbiljnom pokretu slimana činovnika po policiji, koji antikemalista u Maloj Aziji. Izne«- u kancelariji pokorno javlja: »Go« nađeni ovim pokretom Kemalisti spodine, predveo sam ga!«, pa mu Naši dopisi. �Страна 4. Stran« daje ukor radi pjevanja. Kad ga je ovaj činovnik upozorio, kako to, da' se kroz čaršiju u svako doba noći smije pucati (kao što je to bio slučaj na noć prije u svatovima njegovog gosp. pristava, gdje je i gosp. Gejza bio i veselio se), a da se ne smije pjevati, »poglaviti« mu je rekao: »Pjevanje je zabranjeno, a za pucanje još ništa nijesam od* redio«. Kakvo je raspoloženje naših u« pravnika u kotaru prema nama mu* slimanima, najbolje ilustrira ovaj slučaj: 1. o. mj. išli su sa Mesića svatovi jednog Srbina*pravoslavnog, a iza svatova išla su još dva fijakera o* nih. koji su stigli željeznicom. U jednom fijakeru vozio se ugledni građanin iz Goražde Izetbeg Ku« Ijuh sa Ismetom Kukavicom, jed« nim muslimanom iz Ustiprače i dvojicom pravoslavnih Čajničana. Kako svatovi na putu često zastaju i piju, ova petorica u fijakeru do* govoriše se, da je pametnije, da prođu mimo svatovske fijakere. Kad su prošli sve fijakere do pr* vog, iskočiše iz fijakera dvojica svatova, opsovavši Kuljuhu mater i počeše ga grditi. On im je rekao, zašto ga napadaju, a oni na to u* pravo podivljaše i počeše ga tući. Njegovi drugovi u fijakeru branili su ga, te je njegovom suputniku pravoslavnom Srbinu ruka ozlije* đena, jer su njega udarili po ruci, što je branio Kuljuha. Otu su nekako izmakli i došli u Rogaticu. Čim su za njima svatovi došli i svojim moćnim uplivom is« poslovali kod gosp. predstojnika ili njegova g. »pristava« zapovijest policiji, da ovog »turčina« zatvori, Policija ga u ime zakona ni kriva ni dužna uhvati i odvede u zatvor, gdje morade prenoćiti. Sjutradan se gosp. predstojnik izvinjavao, da on nije dao toga naloga, ali tim nije ništa gotovo, izdao nalog on ili ko drugi, on za to odgovara i ne* vine i poštene ljude ne smije za* tvarati. Ako se imalo kog zatvoriti, to je trebalo napadače, a ne napadnu* toga, ali se možda gospoda i tu dr* že one: »Turčin je, pa ....«. Kolika je sila gosp. Neszlopy, najbolje je pokazao u petak večer. Nekoliko gg. činovnika iz kotar* skog suda zabavljali su se u jednoj gostionici u večer, pa kad su pošli kući, putem su zapjevali i baš slu« čajno pod prozorima gosp. Nesz* lopvja. On je otvorio prozor i vik* nuo: »Policija, vodite ih sviju u hapsi« Kad su ga ovi upozorili, da su to suci, on je odgovorio: »Mene se ništa ne tiče, pred zakonom je svak jednak, policija, vodite ih u hapsi« I šta mislite, policija je počela u« redovati, ali na savjet građana, koji su se tu sakupili — jer ih je vukla znatiželjnost na viku i buku — od* ustala je od toga. Kako čujemo, svi su se ovdašnji činovnici našli povrijeđenim u svom ugledu radi ovakvog postup* ka g. Neszlopyja, te su za danas sazvali sastanak u svojoj kasini, da ga islkjuče iz kasine i prituže se ujedno vladi. Šta će zaključiti — ne znamo, ali svakako bi to trebali da urade radi svoga ugleda. Mislimo, da je i vlada već jed*. . nom uvidjela nesposobnost i ne* taktičnost ovog činovnika, koji ni* Je za uprave kotara, pa je poziva* to, da ga već jednom makne oda* ' len, da se i ovdje uvede red. Ako < stane vlada i ovaj put gluha, mo= 'To bi biti malo drukčije, jer je strpljenja i previše. Građanin. Бргј Broj 1S* .ПРАВДА" — »PRAVDA* Domaće vijesti. Revizija dućanskih dozvola. 0» vih dana je sarajevska policija po* kupila sve od godine 1914. izdane dućanske dozvole, da obavi neka* kvu reviziju. Jedan ovdašnji list javio je, da će se poništiti sve do« zvole izdane od godine 1914., ako onaj, kome je dozvola data, ne do* kaže spreme A odnosni posao. Ne znamo, da li je ova vijest tačna i u koju se svrhu provađa revizija, nu svakako smatramo ovu reviziju u onom opsegu, kako se provodi, posve nezakonitom. Mi upravljamo na policiju javno pitanje, po kome se zakonu ili makar j objavljenoj naredbi ova revizija obavlja i kako se može oduzeti jednom podijelje* na dozvola, ako se njezin vlasnik nije ogriješio o zakon; zatim u ko* jem to zakonu ii naredbi — naravno objavljenoj — propisano, da se za one poslove, o kojima se ovdje ra* di, mora dokazati sposobnost? Dr* žimo, da nam je poilcijska direk* čija dužna na ovo pitanje odgovo« riti, jer se ono tiče opstanka stoti* na pa možda i hiljada porodica si« roinašnih bakala i zanatlija, koji* ma se ovom drakonskom i nezako* nitom mjerom oduzima pošteno za* rađivani hljeb. Kao kod svake mje« re sadašnje vlade, i ovdje će si* gumo muslimani najgore proći. Zar Vam je malo, što stotine mu« slimanskih porodica gladuju, jer ste im na najbrutalniji način oteli i pošljedziji komadić zemlje, pa sa* da hoćete da i drugima izbijete po« šteno zarađivani hljeb iz šaka! To je previše, pa makar dolazilo 1 od Srškićeve vlade. Tražimo i od tr« govačke komore, da proti ovom nezakonitom postupku sarajevske policije najodlučnije protestuje. Moraju naučiti naš jezik. Mini« starstvo saobraćaja izdalo je na* redbu, po kojoj svi željezničari, ko« ji ne znaju našeg jezika moraju ga naučiti do 1. oktobra inače će biti otpušteni iz službe. — Jedna posve umjesna naredba! Za pobijanje alkohola. Za pobi* janje alkohola unešene su u ovo« godišnjem budžetu ove sume no« vaca: za Srbiju 50.000 dinara za propagandu. 20.000 dinara za izlož* be, a 40.000 dinara za publikacije; za Hrvatsku i Slavoniju 200.000 K, a društvu apstinenata u Hrv. i Slav. 50.000 K; za Vojvodinu 297.000 K; za Bosnu i Hercegovinu 50.000 di« nara; za Sloveniju 15.000 dinara; za Crnu Goru 10.000, a za Dalma* čiju 50.000 dinara. Što se zateže? Stvar je poznata muslimanskoj javnosti u stvari do* suđenja prostorija Islamskoj štam« pariji, koje će biti smještene mu« slimanke kod otvorenja radionice za pravljenje papirnih vrećica. »Merhametovo« predsjedništvo in* tervenisalo je kod predsjednika ze« maljske vlade i on je blagohotno izašao u susret naredivši stanbe« nom uredu da dotične prostorije dopita štampariji, koje i jesu vlas« ništvo njezino. No stanbeni ured i na ovo vladino naređenje oteže s odlukom. Koliko nam je poznato spis je kod g. Mačkića pa najod« lučnije tražimo, da se ova stvar uz« me iz njegovih ruku bojeći se da se nije g. Mačkić kome »obvezao«, da će mu dati stan islamske štam* parije! Od novog predstojnika stanbenog ureda g. dra Šutića tra* žimo, da uvaži socijalni interes mu« slimana i da odmah ovu stvar rije« ši, ili će trebati i Beograd da zna? Kulturna društva protiv alkoho« la. Još pred tri mjeseca su sva tri ; kulturna društva u ‘Sarajevu pre* j dala jednu peticiju na vladu u ko« I joj su tražila da se ograniči pro« daja alkoholnih pića u Bosni i Her« cegovini. Sad vlada obavješćuje pomenuta društva da je primila dopis od centralne vlade u Beogra« du, u kome joj se javlja da će u skorom vremenu djelomično srna« njiti prodaju alkoholnih pića u ci« jelom našem kraljevstvu. Lov na razbojnike. Odjeljenje javne bezbjednosti ministarstva u« nutrašnjih djela saopštava: U Ple« venu u Bugarskoj uhvaćen je i na« šim vlastima predan Stanoje Simić, odmetnik iz Zagubičke Oraovice, okrug požarevački. Doveden u Niš priznao je mnoga razbojništva, ko« ja je izvršio s društvom u okrugu požarevačkom i smederevskom, o« dakle se je zbog potjera morao skloniti u Bugarskoj. Pisar načel« stva niskog otputovao je u Bugar* sku radi traženja za ostalim njego« vim društvom. Načelnik okruga krajinskog telegrafiše da je Petar Jovanović*Malajničanin iz Grabo« viče, opasan hajduk, koji je ucije« njen sa 2000 dinara, naišao 5. o. mj. na potjerničku zasjedu, koja ga je ranila i uhvatila. Načelnik okruga skopskog javlja, da je i posljed« njeg odmetnika sreza skopskog Ne« džiba Zejnila 4. o. mj. ubila žan« darmerijska potjera noću poslije duge borbe. Načelnik okruga raš« kog telegrafiše, da mu se 6. o. mj. lično predao sa oružjem i munici« jom Osman Maljić, odmetnik iz Saronja, sreza stavičkog. Načelnik okruga kolašinskog telegrafiše, da se 6. o. mj. predao vlastima Rado« van Tapusković. Potjere u srezu istočkom, u okrugu metohijskom ubile su četiri kačaka, među kojima vrlo opasnog odmetničkog vođu Idriža Abdulu iz Iztoka, koji je još prilikom našeg povlačenja 1915. godine izvršio mnogo razbojništva i ubijstava. Policija sreza vračar* skog, pomoću žandarma konjanika beogradskog žandarmerijskog es* kadrona pohvatala je prije četiri dana sedam razbojnika, koji odgo* varaju za jedno ubijstvo u Malom Mokrom Lugu i više razbojništva, a juče je uhvatlia odmetnika Boži« dara Milićevića iz Ripnja, koji od« govara za nekoliko razbojništva. Inspektor Bolla uhapšen. Kako saznajemo uhapšen je policijski in« spektor pl. Bolla pod sumnjom šu« rovanja sa Madžarima. Kako je poznato, njegov sin je u Subotici zadržan, kada je htio da prenese pismo svoga oca guverneru Hor« tyju, kojim se nudi za madžarsku pograničnu policiju. Bolla je u tom pismu navađao koliko je koristio mnogim Madžarima, prebacujući ih preko granice. Protiv njega po* vedena je disciplinarna istraga. Moj brat Uzeir Burek iz Sarajeva, bio je u austrijskoj v.jsci, te sam najzadnji put dobio od njeg pismo iz Albanije u aprilu 1918. Poslije sam čuo da se jo u Skadarskom jezeru utopio. Umiljavam, ako kogod što zna o njemu poslije aprila 1918. da me uz nagradu od K 1009 i putni trošak do Sarajeva i natrag dođe izvijestiti. Veisil Burek Halači ul. br. 10. — Sarajevo. Krovni crijep (Dachziegel) Ako trebate, tražite uzorke i ponude od zsombolyaške ciglane M.Bohn&Co Zsomtoiya, Banat Prodaje se jedna dobro iduća obućarska radnja na vrlo dobrome mjestu sa dva šivaća stroja i cijelim obućarskim alatom, zbog preuzimanja dra­ gog posla. Za adresu upitati u ured»ištvu. Elegantna spavaća soba; rtpezarija a ćilimima prevučenim stobeama i kanapetom, veliki stol za izvlačenje, dva masivna ormara, veliki engleski pisaći stol, dvije stolice za glasovir; solidan namještaj za kuhi­ nju i predSOblje;ledenica,sanduci, ambalaža i ino prodaje se u jednom ili pojedince. Ža vidjeti preko cijelog dana. Kablareva ul. 2.1. kat desno 15, Koševe. PAPIRNICA HAMDIJE KOPČIĆA preporučuje svoje bogato stovariste svih vrsta papira, kancalarijskog i školskog pribora. Naručbe se obavljaju brzo i točno. Cijene umjerene. Sarajevo, Štrosm eterova ul. Tel. 619 Prodavače se javnom licitacijom na 19. avgusta 1920. u četvrak u 10 sati kod šer. suda u Sarajevu (Sudbena palača) u sobi broj 4 = kuća = Zahidbega Poplete u Sarajevu, Toplik ulica 'br. 9. Prodaje se za mljeti kavu. Izragjen je sasvim moderno i ima vrlo lijep izgled. — Za 7< sata samelje 1 kilogram kave. Težak je 30 kg. — Upitati « administraciji lista. MmaRSša trgaA i MHi hnb u Basnu i HsFcagovinu (i i) o Sarajevu. ЗМк u trtu kaikinla MdHinn. Инф ejisfi I U* e iini|wiriss SM5. Г u 1ииаЈ1и1. hiee eм Uttai fenjhici I tehaja hJme I uhmbl« № мјHhIMl BnijiHi шЈвп1мв*р»ј109« I bunom MlM« a ,, : ЧИдоДО um »c ... i.f mea ouvbuKi лп'г>пг ■ J;1 R Bali iHSMbi I sjfHteidlsbi kntitti. — ИвриЈв I Indu. nluh I HlJlđHgKH И4Р1И »Ш mtl. 1’31 31 1 Hl mh rebt, a nulailti m Itatsi иш1ппи. Podruinica u Bos. Novome. ip ; ■''''Уи.шИр: C^atal Oi^ ilaiii.rnu>f то1Ј|>‘И| nitvn ,•.!•/> .onab t ide-iloa ЗМтјДО« DnUl иТг.ГС u»пишг i ju. .-:vi � https://kolekcije.nub.ba/files/original/fe504787916b3af486500486044c9680.pdf 00a99b69ebd124301f7060bf32c58033 PDF Text Text POJEDINI BROJ kruna 1.50 Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje rEdakcioni odbor. Pretplata godiš. 120 kru­ na, na pola godine 60 kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. Čekovni račun pošt. štedionice 1119. Broj S5 (190) Sarajevo, četvrtak 19. avgusta 1920. (4. zilhidže 1338.) mektebu. Zato ne smije biti nijed« nog muslimana, koji bi bio toliki dušmanin svome djetetu, da mu ne dadne u ruke to moderno oružje, da ga ne pošalje u mekteb. školu ili na zanat, jer su djeca bez škola prava siročad, koja su nama na sramotu, a društvu na teret, jer samo prošnjom, lolanjem, krađom i neradom kaljaju naš život. Tako« vo potomstvo ne želi sigurno niko iza sebe ostaviti, jer bi time dao sebi najžalosniju svjedodžbu ne« shvatanja života i svjesno dokazao, da je sijući takovo zlo sjeme sam sebi pripremao kobnu sudbinu. A svaki je musliman dužan da odga« ja svoju djecu za ona vremena, u kojima će živjeti. To znači, da Is« lam nalaže nama savremen odgoj djece, a današnje vrijeme iziskuje odgoj posve drugi, nego li je bio dosađanji. Još će biti svaki rodi« telj pitan i kod Boga za svoje sta« do, svoju djecu, pa zato i po Boži« jim i po ljudskim propisima mora svaki musliman da svoje dijete od« goji i spremi za život, a tome će se najbolje odužiti, ako ga dadne u mekteb i školu ili na koji moderni zanat, jer je narod bez budućnosti, koji nema djece školovane. Hoće« mo li mi biti takovi? Skrajnje je vrijeme, da se prene« mo i du shvatimo ozbiljno svoj po« ložaj pa da barem mi svojoj djeci osiguramo bolju budućnost. Danas je mnogo muslimanskog svijeta o« stalo bez onog naslijeđenog ima« nja, pa je prinuždeno da sebi za« raduje životne potrebe na kakav Posljedice „demokratske" agrarne politike. Slučaj koje se dogodio u pone« djeljak 16. o. mj. u Donjoj Vogošći kotar Sarajevo, mora zabrinuti sva« kog iskrenog patriotu. Izvršeno je javno nasilje na oblasno povjereni stvo, koje je u ime kotarskog ures da u Sarajevu na nalog od 7. o. mj. broj 13097/20. dqšlo da procijeni ljetinu na zemlji Muhamedage A« ganagića iz Sarajeva. Razuzdana rulja seljaka napala je na članove ag rarne komisije, na čelu koje je bio vladin podtajnik g. Vaclav Sobek, te na zemljovlasnika Muhamedagu Aganagića, sa koljem, kamenjem i sjekirama, te je rastjerala i izmrc« varila. G. vladin podtajnik Sobek, na kojeg je napao knez iz Mališića Vidak Bjelina-, te Četko i Ljuboja Berović i Đuro Petrović, psujući mu onoga, ko ga je poslao, pobje« gao je i sakrio se u jednu svrtaču, koja je bila obrasla travom, dok su potjerali članove agrarne komisije Muhameda Jazića i Z. Sijerčića, te ih tukli koljem i kamenjem, za« davši svakom teške tjelesne ozle« de. Kada su poslije našli g. Sobe« ka, nasilno su oteli od njega revol« ver, kojega je imao u" džepu. Čuje« mo. da se isti dan nešto slično do« godilo i jednoj sudbenoj komisiji, koja je pošla uredovati u Sarajeva skom Polju. Na ovako žalosnim činjenicama mora čovjek stati i upitati se, kuda ovo vodi? Besavjesna politika »de« mokrata« i njihova' saveznika g. Dra Srškića dovela je dotle, da je autoritet državne vlasti sasvim pao. Svojim ludim obećanjima i pljač« kaškom agranom politikom raspo« jasali su neuku i za tuđom zemljom gladnu masu, da više ne razabire ni što je dozvoljeno ni što je ne« dozvoljeno, te da više ne rešpek« tuje ni držanve vlasti niti njenih organa, kada vrše uredovanje. Srškić«»demokratskoj« akciji po« maže uz Nikolu Divljana i zloglas« ni Čokorilo, koji zabašurujući či« njeince piše o ovom slučaju u svo« joj Crnoj »Zori« slijedeće retke: »U mesto kmeta — begovat se bunil — Ono što se dogodilo sad, u prošli ponedeljak, u blizini Sara« jeva, u selu Malešićima kod Vogoš« će, ne srne ostati nezapaženo i ne« kažnjeno. Sarajevski beg Muhamedaga A« ganović sastavio je na svoju ruku nekakvu »komisiju« od bivših šucr kora i razbijača i bez ičijeg odo« brenja i ovlaštenja krenuo u selo Malešiće da procjenjuje ljetinu ... Ovi šuckori bili su svi naoružani re« volverima i imali su očitu namjeru da prave nasilje nad težacima. Pošto o dolasku ove »komisije« nije bio izvešten ni seoski stareši« na, ni seoski odbor, to je seljake, ] među kojima, je bilo i srpskih do« brovoljaca, ovaj iznenadni dolazak bega Aganagića malo začudio, te ; ga upitaše da li ima pismenu puno« ! moć od zemaljske vlade. Šuckori se nisu hteli dugo objašnjavati, ne« i go povade revolvere i otpočnu palj« bu na seljake... Blagodareći svesnosti naših teža« ka krv nije pala, — nego su seljaci prosto poterali »komisiju« iz svoga sela i nagnali je na — Bosnu, Tom prilikom oteli su pun i otkočen re« volver jednome begu iz Rogatice, a Muhameda Jasića, po zlu poznatog zlikovca i šuckora, koji je prvi ot« vorio vatru na seljake, nagnali da skoči u Bosnu. | Mi zahtevamo, da se beg Agana« gić i Muhamed Jasić smesta zatvo« rc, kao glavni krivci ovoga inciden« ta, gdje je mogla pasti krv, jer se« ljaci više neće da trpe ovakvih pro« vokacija i izazivanja od strane be« govata. Mi upozoravamo vladu da, ako želi red i mira u ovoj -zemlji, neka više ne dopusti da nas ovakve »komisije« iznenađuju«. Gornjim riječima ne treba ko« mentara. Čokorilo huška seljake na zločinstva, huška ih na neposlušnost prema državnoj vlasti i njenim or« ganima. On zabašuruje pravu či« njcnicjj, da je ovu komisiju odre« dio.kotarski ured u Sarajevu gore citiranom odlukom i da je procje« nu ljetine Jmao obaviti lično vla« din podtajnik g. Sobek. Zabašuru« je, da su svi interesenti bili i oba« viješteni i pozvani i nazivlje Muha« medagu Aganagća sarajevskim be« gdm, dok Aganagić ne posjeduje više od 160 dunuma zemlje i ora« niče i livade. Vidjećemo šta će naše vlasti po« duzeti na ovo javno nasilje. Miče« mo o ovome voditi tačne račune i ne ćemo šuštati, dok se pravdi i zakonu ne pribavi potpuna zado« voljština.. Zlikovce treba odmah staviti u ztavor i podignuti proti njih optužbu radi zločina javnog nasilja na uredovne osobe i teške i tjelesne ozlede. Inače, biće ugro« ' žena budućnost naše strašnim žrt« vama podignute Kraljevine. U Me№, u šholu! I bilo način i da se pati sa svojim [ golim rukaffia. Da svome potom« i stvu ostavimo u nasljeđe sposob« nost i.spremu za mučnu borbu, va« lja da ga školujemo i tako damo u ruke sigurno oružje, da očuva sebe i zajednicu našu od propasti, koja se vije više naše glave, da nas uništi. Jedini je lijek protiv te ne« sreće mekteb, škola i zanat. Zato stavljamo u dužnost svim našim odborima i svim patriotama, da se svojski pobrinu oko što mno« gobrojnijega učešća naše omladine u mektebu i školi, da lično potiču na što življi posjet mekteba i škole kako mušku tako i žensku djecu počevši od šeste godine dalje, da upućuju svršenike osnovne, škole na dalje školovanje ili na kakav savremen zanat. Niko ne smije o« stati golih šaka, niko ne smije biti ćorav kod očiju, svako naše dijete mora da pođe kroz mekteb i školu! . Na mlađima svijet ostaje, a da mognemo mirne duše gledati u bu« dućnost muslimanskog elementa u ovoj zemlji, moramo odgajati spo« sobno potomstvo za život i borbu. Stoga je na prvacima i odborima velika odgovornost za napredak i opstanak muslimana na našoj gru« di. Tu će tešku odgovronost savje«, sno ispunjavati samo oni rodolju« bi, koji neprestano dokazuju naro« du korist nauke i upućuju na jedini j spasonosni put, koji će naći u mek« i tebu i školi. Stoga svako dijete bilo I sa sela ili iz grada upišimo u mek« teb ili u školu, jer su djeca bez i škola siročad gola! Dan naše organizacije. ! ' ; i ; I I ' I > i : ; • Stara je riječ, da je svako kovač i svoje sreće. Ne okreće dakle nijed« nim čovjekom slijepa sreća, nego zdrav razum i sposobnost vodi čo» vjeka do njegove sreće. Ta će sre« ća biti sigurnija i potpunija, ako se za vremena spremimo za bor« bu i život, jer živjeti znači boriti se. A sposobnost za borbu, doras« lost za utakmicu stiče se u školi i Naš apel za priređivanje dana naše organizacije odjeknuo je u ci« jeloj Bosni i Hercegovini. Naši su se mjesni odbori ozbiljno latili po« sla i punom parom spremaju kako će što veličanstvenije, što dsotojnije ovo slavlje prirediti. Mnogi mjetai odbori pozivaj.u pojedine članove našega vodstva, da dođu k njima, da u zajednici provedu ovaj sve« čani dan. Naravna stvar, da će se udovoljiti u koliko se bude mogu« će, jer bi svaki želio, da toga dana proboravi ondje, gdje je nastanjen. Niže donašamo ovaj proglas našeg vrijednog mjesnog odbo« ra u Tešnju, kojega je obnarodo« vao u svome području, pa molimo i druge da se ugledaju u vrijedne naše Tešnjake. Naprijed braćo! Spremajte se i pokažite što možete, pokažite, da stojite čvrsto u redovima organi« zacije, čiji se blagotvorni uticaj ja« sno vidi u našem novom životu na« kon njezinog jednu i po godišnjeg opstanka. Naprijed za slobodu, bratstvo i jednakost, koje je pa« rola, cilj i svrha organizacije, jer Muslimansha ti^oyačha i оМВиШам Ini и svim Inobgraln niloilna. Иаф nifti I ouitule i imHlmtia ш I u kiNisim. №a i!iUt u uložne bnjiite I tihote I okaBsial« ft гојMigllillB. Otinvlja ш nlcajioi pgilen I honnti аОДс Godina II. H 3,sos.m da se je ova parola vršila i primje« njivala na muslimane kao i na dru« ge, ne bi bilo uopće potrebe, da se posebno organizujemo. Složno na« prijed, sloga će nas jedino održati! i | j i PRIPREME ZA DAN NAŠE OR« GANIZACIJE U TEŠNJU. Naš mjesni odbor u Tešnju po« vodom dana naše organizacije iz« dao je slijedeći proglas: Braćo Muslimani! Ovaj odbor priređuje u subotu 28. augusta 1920. t. j. četvrti dan bajrama u sahat 7 ala turka na Je« lahu pod Topolama Veliki Te« f e r i ć s narodnim utakmicama, te pozivi i moli svakog brata musli« mana, da ovo svakom objavi i na« stoji, da na ovaj teferič dođe što više svijeta. Naročito apeliramo na muhtare, seoske hodže i imame, da prvi kod seoskih skupova ovo ob« јауе, dočim drugi u džamiji kod baj« ram namaza i džume drugoj braći muslimanima objave i nek prove« du agitaciju, da ni jedan musliman iz njihova područja na ovom tefe« i Hercegovim! (11) u Sarajevu. Bale minski I egrovlzacltiba kratiti. — Kupoli I vadili iHtte, valute I iFUidneiBi wjl« itOi ifste. I 0 f И 0 0 8 J 11 ri ] J НпЛ I gradili su mft rabi, i nglailti m Knin Bulnlni. Podružnica u Bos. Novome. Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo - Brzojavi: Trga A basu Sarajevo - lotabau telefon: Ш �Strana 2 Сграва riču ne fali. Ovaj teferič mora po« kazati našim dušmanima da islam« ska zajednica 'stoji poput čvrste klisure, ovaj četvrti dan bajrama mora našu 'ednodušnost i slogu manifestirati. Zato, brate muslimane koji god ovo dobije, nek ne zaboravi, da je njegova sveta dužnost da svima svojim poznanicima ovo priopći i da nastoji da na ovom teferiču ni jedan brat musliman ne fali. I mlad i star i zgodan i siromašan u subotu četvrti dan bajrama složno na Je« lah na teferič. M. selam! Bilješke. Kako se isplaću je hak za godinu 1918.? U Alibega Omerbegovića iz Banje Luke zaostalo je pri kmeti« ma u god. 1918. u selu Romanovci« ma kot. Bos. Gradiška haka i to: kukuruza 22.000 kg, zobi 7.000 kg, pšenice 6.400 kg, sijena 8.500 kg, šljiva 1.700 kg, krumpira 2.-100 kg, da ne računamo luk. jabuke, kru« ške, grah i ostale sitnice. Kotarski ured u B. Gradišci proveo je svo« jevremtno raspravu u smislu narod« be min. za agrarnu reformu od 22. jula t. g. pod brojem 7825/20 poslao je poštanskom naputnicom u ime »isplate neplaćenog baka za 1918. god.« šta mislite, koliku je svotu dobio) Ali beg Omerbegović, koji uzdfžaje familiju od 6 članova? . Dobio je ravnih 18 kruna i 60 ће= lera. Slovima Osamnaest kru« na i 60 h e 1 e r a. G. Alrbeg Omerbegović je izja« vio u zapisnik kod gore spomenu tog kotarskog ureda, da mu se srni« Inju i pošalju još jedan put ovoliku svotu, da bar može kupiti ličinu da se objesi. Užasno! Grudić i Čokorilo. Đorđe A. Čo« ,korilo se razgljagoljao proti naših »obilnih svagdanjih napadaja na Srbe, osobito u zadnje vreme pro« tiv okružnog načelnika tuzlanskog g. Dimitrija Grudića«. Zatim na« stavlja: »Ta svifna Srbima u Bosni još su savim svježe uspomene od nekih crnožutih muslimana iz 1914.. pa danas u m.esto da se stide svojih nedela, ti crni tipovi dižu glave i ho« će da sude onima, koji u stvari tre« ba njima da sude. A to je za to, što su naše slepe vođe »utopile« Sr« biju, pa nisu prilikom preuzimanja vlasti u svoje ruke najpre proreše« tali sve austrijske činovnike, pa da su ostali u službi državnoj samo oni, za koje se tačno dokaže, da su do« stojni da ostanu pa svome mestu, a ne da danas narod srpski vadi oči sa njima i đa i dan«danas još plaća mnoge svoje zlotvore. A najgore je to, da im se dzovoljava da napada« ju naše vredne i odlične ljude i či« novnike, kao što je između ostalih i naš okružni načelnik tuzlanski g. Grudić«. Nemamo običaja osvrćati se na Gollasova špijuna Čokorila i njego« ve blentave jadikovke, ali ovo bilje« žimo, da vidi naša javnost svu is« tinitost one poslovice: »Vrana vra« ni očiju ne vadi«. Od Đorđa A.. Co« korila nema poganijeg sluge crno« žutog režima na svijetu, pa ipak i« ma obraza da nekom i to generalno muslimanima tu manu pripisuje. Za njega je Grudić »vredni i odlični« čovjek i činovnik.« jer je zatornik muslimana kao i Čokorilo, koji pi« še o našoj kraljevini gore nego i je« dan neprijatelj, nazivajući je »pri« vremenom, veštački iskrpljenom državom«, koja nema još ni svoje određene forme, ni zakona, ni us« tava, ni parlamenta, pa ni odrede« nog imena. Grudić—Čokorilo sa« činjavaju jednu družinu, kojoj ne će niko biti Zavidan. Iz naše organizacije. Mjesni odbor u Vitini. Na skup« štini držanoj dne 5. pr. mj. izabran ie mjesni odbor naše organizacije, koji se konstituirao ovako: Pred« sjednik g. Mehmcdalibeg Kapcta« nović Ljubušak, Podpredsjednik: Hafiz Ahmet ef. Mesihović, tajnik: g. Hajzibeg Kapctanović Ljubušak, blagjnik g. Rašid Alagić. Članovi bez funkcije Hafiz Mehmed ef. Diz« darević imam i Ahmetaga Dizdare« vić muhtar. Ovdašnji su muslimani bez ikakve iznunk^»vi članovi na« PRAVDA ПРАВЛА* Hpel — Broj 190 še organizacije. Vitina broji 76 pu« zacije u Kladnju, na kojoj se iza« nodobnih ljudi i svi su upisani kao brao i konstatirao kot. odbor kako aktivni članovi. Potpuno odobrava« slijedi: Predsjednik: g. Ruščukli mo rad naših zastupniku, kao i Cen« Cazim, Podpredsjednik: g. Đozić tralnog odbora. Nepokolebivo sto« Mehmed ef., tajnik: g. Mašić Abdu« jimo uz organzaciju i najljepše se lah et, blagajnik: g. Rustcmović zahvaljujemo Presvijetlom g. Mufti Mujaga; odbornici bez funkcije: gg. cf. i Sakib ef. što su nas posjetili. Suljić Mumin cf., Fočić Muhamed Kotarski odbor naše organizacije cf., Dedić Ibrahnh ef, Ramadan cf., i u Kladnju: Dana 8. o. mj. održana Hurić, Abdaga Herić i H. Smail ef. je kotarska skupština naše organi« I Mašić. ________ __ _______ „Muslimani i agrarno pitanje". I Naš odlični prijatelj i član raditkal« I j ne stranke g. K. M. (Krsta Marić), kojega su naši čitaoci već ranije među našim odličnim saradnicima upoznali, napisao je u »Samoupra« । vi« broj 128 od П. o. mj, članak । pod gornjim naslovom, kojega u iz« ■ vatku prenosimo. U samom članku i ■ imade nekih netačnosti. koje su na« . stale usljed krivih informacija, koje j jc g. pisac sa strane dobivao. Vični | slušati i čitati samo pogrde od stra« ) ne izvjesne štampe i izvjesnih krugo va. mi smo vrlo zahvalni g. Krsti Mariću, kao i njegovim poštovanim drugovima u radikalnoj stranci, ko« 1 I ji nađu bratskih riječi za nas, bra« I ću svoju, koju neka nebraća hoće I ; silom da ubroje među tuđe element I i te i kao takove nastoje da raskuće I i i obesprave. Mi ćemo ovu bratsku | , susretljivost naše braće u Srbiji zna« I , ti cijeniti i vratićemo im sa ono« I I liko ljubavi i više, sa kolikom smo ■ mi od njh susretani. Članak .glasi: j »Kad god je kriza, tada se kroz i i naše novine, a naročito kroz žutu beogradsku štampu počinju napa« j dati Muslimani i radikali kao to« i božnji zaštitnici aga i begova. I ta« i ko na ovaj način mi nanosimu smr« I tnu uvredu, činimo ogromnu nepra« ’ vdu jednom i po milionu naše ino« I vjerne braće. Muslimanima, kojih I se svi odričemo kao Pilat Hrista. A ! međutim Muslimani su isto takq dobri građani naše države kao i | Pravoslavni i Katolici. Prije rata bi« j lo je i Muslimana, koji su učestvo« | vali u nacionalnoj akciji, a za vri« I jeme samog rata mnogi su vidjeli I tamnicu zbog svoje odanosti Srbiji i Beogradu, a dosta ih j^ bilo kao ' dobrovoljci u srpskoj vojsci, od ko« jih je jedan poginuo sa Slijedećim ' riječima: »Ne žalim što umirem, jer Srbija postaje carevina«. Dakle, kao I što vidite patriotizma ima i kod : Muslimana kao i kod ostalih vjera ' j našeg troimenog naroda. »Bilo je među Muslimanima ne« ispravnih ljudi, ali ih je bilo i kod katolika i pravoslavnih. Zato se ne s»e uzeti da su svi Muslimani bili šuckori i da ih sve zbog toga treba anatemisati. Sve one. koji su služili neprijatelju, kojoj bilo vjeri pripa« dali, možemo strpati u tabor izroda i preći preko njih kao da i ne po« stoje, a ne zbog nekoliko šugavih ovaca upropašćivati cijelo stado. Muslimani su naša jednokrvna bra« ća i mi njima nesmijemo činiti ne« pravdu samo zato što nijesu Pravo« slavni i Katolici, nego ih moramo poštovati i ljubiti. Ako oni slučajno nisu u našoj partiji, to ne znači da oni treba da snose sve državne te« rete, a ostali građani baš ništa. »Demokratska« stranka sa svojim nakaradnim programo agrarne re« forme čini ogromnu nepravdu. Aga i begova medu Muslimanima kao veleposjednicima ima vrlo malo. U cijeloj Bosni i Hercegovini nema ni deset Muslimana, koji bi'imali beg« ’ .lučke zemlje oko hiljadu hektara, I a valjda svega ih dvaestak koji i« maju nešto više od pet stotina hek« : tara. Sve ono drugo, iako se kiti titu« , lom age i bega, mali je psojednik, posjeduje između dvadeset do tri j stotine hektara, jer koliko su danas naši državni činovnici »gospoda«, toliko isto vrijede i titule tim bo» sanskim feudalema. U Bosni ima tri vrste posjeda: kmetluk, begluk i obični privatni posjed. Još regentovim reskriptom i ag« rarnom uredbom od 25. februara 1919. godine riješeno je kmetsko pi« tanje u Bosni u korist seljaka i ne« stalo je feudalnog odnosa. S time su se tako brzo pomirili svi Musli« mani, sve age i begovi, da danas ni« ko od kmetluka ne pravi pitanje. Što se. pak. tiče begltika, stvar stoji, malo drukčije. I što je najglavnije rijetko je naći posjednika Muslima« na. a da nema makar malo begluka. Tu zemlja obično su oni radili ili sobom, ili u vlastitoj režiji, a neki su davali i kmetovima na obradu. Kako velika većina muslimana živi po varošima i varošicama u Bosni, to se oni bave mješovito, i zemljo« radom i zanatima. Rijetko je naći nekog muslimana u varoši, i da ne« ma makar nešto beglučke zemlje, i velika ih većina imaju između pet i pedeset hektara, to obrađuje i ta« ko se ispomaže u ishrani. I kao što bi priličan broj zanatlija i bakala u Srbiji, u mirno vrijeme, živjeo vrlo bijedno pored svoga zanata, da mu nije bilo njivice zemlje, tako je isto i sa bosanskim Muslimanima. Mno« gi od njih davno bi otišao u svijet, u pečalbu, da mu nije bilo nekoliko hektara zemlje. I dok je dan oslobođenja bio za ove naše građane, dan slobode, za naše muslimane to je dan početka bijede. Beglučka zemlja’ svih Muslima« na. zaposjednuta je tako da slobod« no možemo kazati, da nema nijed« nog Muslimana u Bosni, koji živi u varoši, a da ima i pedalj zemlje danas u svojim rukama. Ima vrlo mnogo težaka pravoslavnih i katoli« ka, koji imaju oko pedeset hektara kmetluka, pa su pored svega toga oduzeli od muslimana njegovih pet ili deset hektara begluka. I tako dok jedan umire od gladi samo zato što je Musliman, dotle drugi živi u izo« bilju samo zato što je pravoslavni. Ovo je svakako očita nepravda na koju ne smije pristati ni jedan po« šten čovjek, a pogotovo državotvor« ne stranke. Bezbroj muslimanskih porodica u Bosni formalno gladuje, jer od ba« kalstva i zanata ne može da živi, a ono malo zemlje što jc bilo, oteli su »demokrati« svojom demagogi« jom. I što je najgore, desi se da bu« du dva begluka jedan do drugoga; prvi je Muje Mujagića, a drugi pre« šao u ruke Petru Petroviću. I sada težaci Zaposijedaju begluk Muje Mujića, jer je muslimanski, a na begluk Petra Petrovića niko i ne okrete glave, jer je pravoslavni, i ako su i Petar i Mujo zanačije. E pa sada samo »demokratski« poli« tičari i demagozi mogu ne nazvati zavatinarima ljude sa begluka Muje Mujagića. A ovakvih slučajeva ima bestraga mnogo. Seljaku u Bosni treba dati zemlju, vratiti mu cio kmetluk, izvršiti re« viziju begluka, pa ako mu je i to malo, onda mu razdijeliti državnu zemlju, a ne otimati muslimanske sitne posjede i stvarati nove kmete. To ne bi bilo pravo, i to ni narod ne može odobriti. Politički pregled. UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. U Beogradu postignut sporazum. »Jug. List« javlja, da je na mini« starskoj sjednici od 16. o. mj. sa« općio dr. Vesnić. da su svi klubovi, pa i Narodni i Jugoslavenski klub potpisali protokol sporazuma bez ikakve ograde. U novo ministarstvo ulaze kao ministar unutrašnjih dje« la umjesto dra Davidovića dr. Draš« ković, a kao ministar za konstitu« antu umjesto Stojana Protića, dr. Mušicki advokat iz Pančeva. Pita« nje pokrajinskih vlada riješit će se po već poznatom ufanačenju protokola sporazuma. Vesnij je danas poslije podne bio u dvoru, gdje je izvijestio Regenta o uspje« loj koncentraciji. Novi ministri će po svoj prilici već sutra položiti pri« sćgu. Parlamennt će biti sazvan tek iza 22. o. mj. nakon izbora za beograđ« sku općinu. , | i : . ' I I ' ' ' ; I Ministar predsjednik Vesnić kod Regenta. »Jugoslavenski List« jav« lja: Po uspjeloj koncentraciji po« šao- je ministar predsjednik Dr. Vesnić danas ponovno u dvor, gdje je prestolonasljednika izvijestio o političkoj situaciji. Vesnić lje ista kao važnost sklopljenog saveza, sa Čehoslovačkom povodom boravka ministra Dra Bencša u Beogradu i njegov utjecaj na budući politički i ekonomski razvitak obiju država. Prestolonasljednik čestitao je Ves« niču na velikom diplomatskom us« pjehu izrekavši svim članovima ka« bineta zahvalnost na tom '■poslu. Audijencija bila je vrlo duga i van« redno srdačna. Cehoslovaci i mi. U zanosnom govoru kojim je čehoslovački mi« nistar inostranih djela g. Dr. Beneš odvratio dobrodošlicu našeg mini« stra predsjednika, rekao je između ostaloga: Narod Srba, Hrvata i Slo« venaca najviše je voljen kod nas u Češkoj. Mogu reći da može biti ni« kad nisu na svijetu postojala dva naroda, koji su se tako dobro ra« zumjeli kao Vaš i naš, da nikad ni« su postojala dva naroda čije su uza« jamne simpatije bile tako duboke, tako iskrene i tako odane. Mi smo vas voljeli zbog vaše iskrene oda« nosti slavenskoj stvari, kojoj smo i mi bili uvijek odani. Poštovali smo vas zbog vaše velike ljubavi prema otadžbini toliko tlačenoj, zbog nesravnj ivih podviga i hrabro« sti, koju ste pokazali prilikom obra« ne vaše slobode. To će ostati za nas vječiti primjer. Poštovali smo vas isto tako zbog velikih patnji, koje su pripremale vašu slobodu, ali ko« je su bile isto tako i osnova neza« visnosti Cehoslovačke. Upit radi Koruške. Narodni po« slanik Dr. Novak uputio je mini« stru predsjedniku i ministru prav« de upit glede uplitanja koruške plebiscita? komisije u unutrašnju uredbu zone A. On je naveo kon« kretne slučajeve, da se komisija u« plitala u naše sudstva, pa je po« zvao ministre, da čuvaju suvere« nost naše države. Zavjera pt*otiv Jugoslavije. Fran« cuska štampa prima iz Beograda, da postoji sporazum'između make« donskih komiteta i ustaša alban« skih, pod kontrolom Italije, da stvore federalnu makedonsku dr« žavu. Jedni su se obvezali drugima da će upadati u granice naše drža« ve. Talijani misle ovako prisiliti nas, da dio vojske prenesemo iz Hrvatske na albansku granicu, i da Italija isposluje pravo plebiscita, u korist Arbanasa, u oblasti Prizre« na, Debra i Ohrida. U ovaj posao ulaze i Bugari. General Graziani i Jugoslaveni. Pariška »Cehoslovenska Republika« donosi razgovor sa generalom Gra« zianijem. koji jc za vrijeme svjet« skog rata bio zapovjednik čchoslo« vačkih legija na talijanskom frontu. Na koncu razgovora rekao je gene« ral: Po mom mišljenju je neprija« telj talijanskog naroda svako, ko ga goni na neprijateljstvo spram Ju« goslavena, s kojim imamo da živi« mo u prijateljstvu i sujsedskoj dru« štvenosti. Uvjeren sam, da jedino Cehoslovačka republika, koja uživa potpuno povjerenje obiju strana, i njezin predsjednik, državnik toli« kog obzorja kao što je Masaryk, može izvršiti suprotnosti. To je isto jedno od poslanstava čehoslovačke republike«. — Neki dan se čehoslp« vački ministar predsjednik Tusar sastao sa talijanskim ministrom i« nostranih djela Sforzom i u taliian« skim listovima se pronijela vijest, da se radi o sondiranju terena za sporazum sa Jugoslavenima. Da ge« neral Graziani nije izrekao službe« no mišljenje? Sastanak između Sforze i dra Trumbića. Novi direktni pregovo« rj s Italijom. Uporno se šire vijesti, da put grofa Sforze u Veneciju ni« je ni u kakvoj vezi sa izložbom ne« go da će se grof Sforza tu sastati sa predstavnicima vanjskog mini« starstva kraljevine SHS. »Giomale d’Ttalia« donosi ovu vijest i tvrdi, da je istinita makar će ie dementi« rati agencija Stefani. Pošto se jc u Veneciji Sforza sastao sa TusA« rom, ova vijest dobiva dvostruku važnost. VANJSKI POLOŽAJ. Boljševici i Armenija. Carigrad, 10. augusta. »The Times« javlja prema brzojavu iz Erivana, da su �najviđeniji turskođatarski poglavi* cc pobjegli iz Nahičcvana u Per« ziju. Boljševički su oficiri obavijc« stili Armence, da su zaposjeli Šah* ruu (tu je bio opsjednut od Arme« nača Enver«pašin brat Nurifpaša. Pr. ur.). u ime crvene Rusije i cr« vene Turske, ali da ne misle na* pasti na Armeniju. Velika zbrka u Bagdadu. »Jour* nal de Debat« javlja iz Bejruta: Položaj je u Iraku (Mezopotamiji) sve jednako ozbiljan, engleska od* jeljenja na Furatu (Eufratu) uzmi* ču; garnizona u Divanijji je opsjed* nuta. Veliko vrijenje vlada u Bag« dadu, gdje gore garaže vojničkih automobila. Poljsko*ruski pregovori za mir i primirje bili su opet za kratko vri* jeme prekinuti. Prema vijestima iz Varšave 12. o. mj. vratili su se polj* ski parlamentarci iz Minska. Delc« gaciju sačinjavaju državni pocjtaj* nici Dombrowski i Wrohlewski te predstavnik parlamenta i general* nog št^ba. Ovaj prekid havijestio je Cičerin preko Kamenjeva engle* skoj vladi telegramom u kojem ve* li, da će poljska delegacija preči borbenu liniju 14. o. mj. u cilju po* novnog sastanka s boljševičkom delegacijom. Dopisnicima listova dozvoljen je pristup pri pregova* ranju. * I Francuska se povlači. U uvod* nom članku piše »Temps«: Kao što engleska, tako i francuska vlada ni* je namjeravala poslati Poljskoj po* moć protiv crvene vojske. Obzirom na vojnički položaj bila bi opasna svaka ekspedicija u zemlju, koja le* ži između neprijateljske Njemačke i neprijateljske Rusije. U politič* kom pogledu bile bi bez smisla, jer francuska politika ide za tim, da se poštuje versailleski ugovor o miru, te da se čuvaju obale rijeke Rajne. Ako bi Francuska morala štititi Poljsku, to će ona učiniti na zapa* du, a ne na istoku. Vrhovna komanda poljske voj* ske prelazi iz ruke u ruku. Prema vijestima iz njemačkog izvora fran* cuski general Weygand ipak je od* bio položaj vrhovnog komandanta poljske vojske odnosno odgovor* nog' šefa generalnog štaba. On je preferisao, da ostane u svom dosa* dašnjem položaju trojnog savjetni* ka. Prema vijestima iz Ziiricha od* stupio je poljski vojni ministar Lesnijevski. To mjesto preuzeo je general Setnokovski. Mobilizacija ruske flote. Moskov* ska »Pravda« javlja: Sovjetska vla« da saznala je, da neprijateljska mornarica hoće da preduzme napa* daj na ruske vode. Radi toga je ko* manda crvene armije naredila mo* bilizaciju ruske flote i proglasila rat* nom zonom Petrograd i kronstatski zaljev. Atentatori na Venizelosa uapše* ni. Iz Lyona javljaju: Atentatori na Venizelosa su uapšeni, jedan od Страна 3. „ПРАВДА" — .PRAVDA. Epoj 190 — Broj njih se zove Apostol Cerepis, bivši oficir grčke vojske, koji se pred* stavljao kao direktor jednog finan* cijskog lista u Ateni. Njegov sau« česnik Đorđe Kirjakis jc poručnik na raspoloženju grčke vojske. Na prvom saslušanju izjavili su, da su u Pariz došli jula mjeseca i da su bivši oficiri, koje je Venize* losova vlada otpustila iz službe do padu Konstantinovom, kao vatre* ne pristalice svrgnutog suverena. Pretres, izvršen u njihovim stanu, dao jc istražnim vlastima njihove korespondencije, pisane na grč* kom, francuskom i njemačkom je* ziku: bilo ih je šifrovanih. Pretres korespondencije daće važnih otkri* ča. Izgleda ovog momenta sigurno, da su atentatori došli direktno iz Berlina. Poznato je da Konstantin izdržava u Berlinu jedan propa* gandistički krug, čiji je cilj zamje* njivanje današnjeg grčkog kralja njegovim starijim bratom i na taj , način priprema na Konstantinov povratak na presto ili bar u Grčku. Izgleda da zavjera ima hiljade pri* I stalica među grčkim' oficirima. Domaće vijesti. i j I : i ’ ! j i I 1 Brzojav banjalučkih posjednika ministru predsjedniku g. Vesniću. Šalju nam slijedeći brzojav, kojega je udruženje zemljoposjednika iz Banje Luke poslalo gosp. ministru predsjedniku dru Vesniću u Beo* grad: »Banjalučki muslimani zemljo* vlasnici — nekad u svoj Bosni naj* bogatiji, a danas usljed »demokrat* ske« samovolje najbjedniji držav* ljani — prate grozničavom nervoz* nošću i napetošću borbp parlamen* tarne zajednice sa »demokratima« oka uslova za sastav nove koncen* tracione vlade. Zahvalni smo Vama na ispravnom shvaćanju, da se pri* stranim rješavanjem agrarnog pita* nja ne smije u dva miliiona musli* mana uzdrmati vjera u mogućnost opstanka u ovoj našoj zajedničkoj državi. Zahtijevamo samo jednakost za sve podanike bez razlike vjere i staleža, kako u dužnostima tako i pravima. Pravdu, samo pravdu tra« žimo! Fiat justitia pereat mundus! Zahvaljujući se. cijeloj parlamen* tarnoj zajednici naročito njezinim vođama, molimo da i u buduće us* trajete nepokolebivo na putu pravde. Za mjesni odbor udruženja banja« lučkih zemljoposjednika: Predsjednik: Hamdibeg Džinić«. Stipendije građa Sarajeva. Grad* sko poglavarstvo izvješćuje, da je gradska općina sarajevska predvi* dila i ove godine u proračunu kre* dit za stipendije i potpore đacima. Reflektanti nastanjeni u Sarajevu imadu do konca o. mj. svoje mol* be podnijeti kod gradskog pogla* varstva uz priklop svjedodžbe o do* sadanjim naukama, siromaštvu i zdravstvenim prilikama. Uhvaćeni i poubijani kačaci. — (Zvanično). Odjeljenje Javne Bez* bjednosti Mjnistarstva Unutrašnjih Djela saopštava: Žandarmcrijske patrole u okrugu požarevačkom uh* vatile su žandarma Ugrina Domi* rovica koji je pobjegao iz skopljan* skog zatvora, u kome je bio zbog krađe državnog novca od 22.000 di* nara. Gonjeni po Kosovu i Metohi* ji kačaci su se sklonuli po šumama na granici srezova stavačkog i is= točkog. Jedno potjerničko odjelje* nje okruga raškog naiđe iznenada na njih. Poslije borbe od nekoliko ; časova jedan kačak jc ubijen. Po« | slije njihovog razbijanja vođene su j po šumi pojedinačne borbe u koji* ' ma je stradalo nekoliko odmetni* kd. Od žandarma teško je ranjen Usein Milićević. Kačaka je bilo pre* ; ko jedne stotine, koji su pobjegli : pravcem Skadra. Potjera sreza jab*. 1 laničkog uhvatila je Veljka Jevtića iz Grgurevca, osuđenika na robiji. : koji se sve vrijeme odmetništva iz« i davao za majora. • Lovci i lovačka društva u B. i H. U Sarajevu se osniva »Savez lova* ca za B. i H.«. Pozivaju .se lovci i društva u B. i H. da se najkašnje do 21. o. mj. pismeno izvole izja* j viti, da li su voljni ovom savezu i pristupiti. Adresa: Lovačka sekcija Društveni dom, Sarajevo. Izdavanje ioli i gaša. Gradska i nam aprovizacija javlja, da počam [ od juče izdaje so i to po Ч, kg I na osobu, a od danas gas u neo* ! graničenoj količini. Cijena je gasu 24 K na veliko, a 26 K na malo. Stipendije za medicinare. Škol* . ske god. 1920./21. davače Zdrav* stveni Odsjek Zemaljske Vlade pripadnicima Bosne i Hercegovine Stipendije za Studente medicine i to: Đaci koji misle moliti štipen* diju neka pošalju molbe Zdrav* stvenom Odsjeku u Sarajevu preko kotarskog ureda rodnog mjesta ili mjesta stalnog boravka najkasnije do 19; septembfa 1920. Molbe koje prispiju poslije ovoga roka, neće se uzeti u obzir. U molbi treba mo* ‘ lilac tačno da označi: 1.) mjesto ' medicinskog fakulteta koji želi po* hađati: 2.) je li prije imao državnu Stipendiju ili koju drugu, ili se je iz svojih sredstava izdržavao; 3.) da I li moliteljev brat ili sestra imaju kakvu stipendiju ili su podnijeli molbu da im se ona podijeli. Molbe valja obrazložiti ovim svjedodžbama u originalu ili u zva* j nično ovjerovljenom prepisu: 1.) a* ko je molitelj apsolvent koje sred* nje škole: svjedodžbama zrelosti i j pošljednom godišnjom svjedodž* i bom; 2.) ako je visokoškolac: in« ; deksom i svjedodžbama vis. ško* le o uspjehu, što ga je postigao u I naukama za pošljedna dva semes* tra. Ovamo spadaju u prvom redu svjedodžbe o glavnim ispitima. A* ko u nekom semestru po naučnom redu visoke škole nema nikakvih glavnih ispita, onda treba dodati svjedodžbe i ispitima, bez kojih vi* sokoškolac ne može biti pripušten glavnim ispitima, a ako nema ni tih ispita, onda svjedodžbe o kolokyi« jalnim ili drugim ispitima i to naj* manje iz dva glavna predmeta od 12 nedjeljnih sati ukupno; 3.) rod* nim listom ili svjedodžbom zavi« čajnosti; 4.) svjedodžbom kotar« skog ili okružnog liječnika o zdrav* Iju moliteljevu; 5.) svjedodžbom siromaštva koju valja da izda u o« vu svrhu nadležna vlast u tekućoj godini. Molitelji koji žele pohađati vi* soke škole s nastavnim jezikom, kojeg nijesu u srednjoj školi učili, imaju dokazati da vladaju tim je« zikom u mjeri, koja je dovoljna da mogu predavanja pratiti. Stipendiju može dobiti samo o» haj, koji potpiše propisani revers o stupanju u državnu službu i os* talim obavezama. , ♦ PAPIRN1CA HAMDIJE KOPČIĆA ♦ preporučnje svoje bogato stovarište ф svih vrsta papira, kancalarijskog i 9 školskog pribora. — Naručbe obavljaju brzo i točno se ♦ X Cijene umjerene. Krovni crijep (Dachziegel) Ako trebate, tražite uzorke i ponude od zsombolyaške ciglana M. Bohn&Co Zsom olya, Banat Centralna drogerija Braća Šaninagić Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (dioničarsko društvo) u Sarajevu. Poziv na izvanrednn glavnu skupštinu „Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Hercegovinu (dioničarsko društvo) u Sarajevu", koja će se obdržavati 2. septembra 1920. u 16 sati (4 sata poslije podne) u prostorijama banke. Dnevni red: X Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 X . 1. Predlog ravnateljstva na povišenje dioničke glavnice od K 3,000.000'— na K 10,000.000 —. 2. Promjena pravila. Umoljavaju se gospoda dioničari, da izvole ovoj izvanrednoj skupštini prisustvovati. S poštovanjem: Ravnateljstvo Musi imanske trgovačke i obrtničke banke za B. i H. (d. dj Gospoda dioničari, koji žele prisustvovati ovoj $Iavooj skupštini, imadu privremene potvrde položiti na našoj blagajni u Sarajevu, ili na blagajni naše podružnice u Bos. Novom, najdalje do 27, avgujta 1920. �.ПРАоТа* — .PRAVDA* Стпана 4 Stran« Soci Bro! 188 na potpisivanje dionica Tvornice pokućstva d. d. u Sarajevu I. Potpisani osnivaju po propisma trgovačkog zakona za Bosnu i Hercegovinu dioničko društvo pod imenom: ,Tvornica pukućstva dioničarsko društvo ц Sarajevu" sa sjedištem u Sarajevu. П. Trajanje društva ustanovljeno je na neodredjeno vrijeme. 1Џ. U djelokrug društva spada: a) da se bavi preragjivanjem i izradom svake vrsti drvenog materijala naročito u svrhu fabričkog izragjivanja pokućstva i gragjevne stolarije: b) da prodaje gotove nokućstvo i stolarsku gragjevnu gragju: c) da preduzimlje izradbu svake vrsti drva u šumi na svoj račun te u tu svrhu kupuje i zakupljuje šume i podiže pilane. IV. Osnovana glavnica društva ustanovljuje se na 4,000.00© K koja je razdijeljena na. 40.000 dionica po 100 K. Dionice društva glase na donosioca. Dionice se ispostavljaju kao jedinice, desetice, petice, de­ setice i dvadesetpetice. V. Osnivači doprinašaju u dioničku glavnicu u smislu § 155 t. z. toč. 5. kao apport: 1, Nekretnine upisane u gr. ul. br. LVI|74 i 93 k. o. Sarajevo sastojeće se od jedne kuće tro­ katnice u Koševo ul. br. 22 zatim od jedne velike fabrične zgrade sa drugim potrebnim nuzgrednim objektima te od neizgragjenog zemljišta u ukup­ noj površini od 4520 m2, koje leže djelomično izmegju Koševo ulice i Skerlićeve ulice a djelomice na drugoj strani Skerlićeve ulice, sve ovo na temelju vještačke procjene sa vrijednošću od 1,300.000 K. 2. stolarske strojeve sa potrebnim električ­ nim motorima, potrebnim priborom i stolarskim alatom, što se sve nalazi za pogon i izradbu po­ desno u fabričkoj zgradi, i to na temelju procjene 1 vještaka sa vrijednošću od 1,500.000 K. Prema tome doprinašaju osnivači u dieničku glavnicu uz priuzdržaj ispitivanja i obračuna po konstituirajućoj glavnoj skupštini uložak u vrijed­ nosti od 2,800.000 K i primaju za to protuvrijed­ nost od 28.000 dionica po 100 K. VI. Preostalih 12.000 dionica u nominalnoj vrijednosti od 100 K po komadu prepušta javnom upisu uz ove uvjete: Rok upisa dionica traje od 15. augusta do 15. septembra 1920. Prije »očetka rada imade se na svaku dio­ nicu uplatiti prilikom upisa 10 posto a ostatak’, prema riješenju konstituirajuće glavne skupštine ali najdalje za mjesec dana nakon obdržavanja konstituira uće glavne skupštine. Na uplaćene iznose izdaje se upisnicima pot­ vrda pod brojem, koji odgovara broju upisanih dionica, a pošto budu potpuno uplaćene, izdaće se dioničarima stalne dionice uz povrat privre­ mene potvrde najkašnje tri mjeseca poslije objave, da je društvo upisano u trgovački registar. II Kad upisnik odnosne dioničar zadocni sa upla­ tom, platiće za zadocnjenja 6 posto kamata na ncpoložouu svotu od dana propisanog roka za uplatu do .dana uplate. Koi ne položi drugu uplatu za tri mjeseca dana,, gubi stečeno pravo na uplate, koje je do tada položio, ali jamči i dalje u smislu § 158 t. z- za Bosnu i Hercegovinu. Brojevi dio­ nica odnosno potvrda, za keje uplata nije polo­ žena na propisani rok, objaviće se u zvaničnom listu bos.-herc. vlade. Kad istcče očekni rok od 3-mjeseca, dotične potvrde na dionice, za koje uplata ne bude polo-, žena, poništavaju se, a na njihovo mjesto izdaju se nove potvrde, sa istim brojem i stavljaju se u promet, uplata za poništavanje potvrde, kao i višak, koji se dobi.e preko uplaćene vrijednosti za prodane nove dionice, unosi se u rezervni fond. Dioničarom postaje onaj, koga društvo primi ' te bude upisan u knjigu “dioničara. Osnivači imaju pravo, da po svom pronagjenju pojedine upise dionica sasvim otklone i upi­ sani broj dionica za pojedine upisnike smanji, a da za to ne navedu razloga. g VII. U ime troškova osnivanja otpada na svaku dionicu 15 K, koja se svota imade odmah kod upisa uplatiti. VIII. Osnivači su se odlučili, da u ovo po­ duzeću dadnu vidljiv udjel svima radnicima po­ duzeća i time osigmaju skladno sudjelovanje rada i kapitala te će se od čistog godišnjeg dobitka podijeliti 33 posto svima zaposlenim radnicima u razmjeru njihove plaće. .'X. Predbilježbe na dionice i plate primaju: Hrvatska Centralna banka d. d. u Sarajevu i njezine podružnice u Derventi, Mostaru, Tuzli, B. SamCu i Zenici, Hrvatska Trgovačka i Obrtnička Banka d. d. u Sarajevu, Hrvatska Poljodjelska Banka d. d. podružnica u Sarajevu, . • Muslimanska Trgovačka i Obrtnička Banka d. d. u Sarajevu i njezina podružnica u B Novom, Muslimanska Centralna Banka za B. i H. d. d. u Sarajevu i njezina podružnica u Tuzli, Prva Hrvatska Štedionica u Zagrebu, Hrvatska Eskomptna Banka u Zagrebu, Hrvatska Poljodjelska Banka u Zagrebu, Prva Muslimanska Banka u Brčkom, Hrvatska Banka u Banjojluci, Muslimanska Trgovačka i Poljodjelska Banka u Tešnju, Hrvatska Kreditna Banka i Stedienica u B. Brodu, Muslimanska Banka u Banjojluci, Hrvatska Banka u Travniku, Hrvatska Trgovačka Banka i Štedionica u Livnu. X. Osnivači pridržali su sebi pravo imenovati prvo ravnateljstva na tri godine dana (155 t. z.). U SARAJEVU, 15. augusta 1920. Hrvatska Centralna Banka za B. i H. d. d. Hrvatska Poljodjelska Banka podružnica u Sarajevu d. d. u Sarajevu. Hrvatska Trgovačka i Obrtnička Banka d. d. Muslimanska Trgovačka i Obrtnička Banka u Sarajevu. d. d. u Sarajevu. Muslimanska Centralna Banka za B i H. d. d. u Sarajevu. Odgovorni urednik: F. Salaka. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štampanja Daaiel & A. Kajos, Sara/ev* � https://kolekcije.nub.ba/files/original/c9c5c837f9682de7b35f8002b9a600bf.pdf e735cff24c22099d5da1997a68e70af7 PDF Text Text POJEDINI SRO« kruna 1.50 Izlazi subotom, utorkom __ i četvrtkom. Mabcioni ГЛАСМЈ® №СЛАВЕНСКЖ МУ^ММ^ЖЖВ ОРГАИВЗАВДЈГ?.. Sarajevo, subota 21. avgusta 1920. (б. zilhidže 1338.) Broj >6 (191) Dragocjena priznanja \ ___ _ . _________ ŠUPI lAC.rAVOST DRA KAPORA. - ISKRENA ISPOVIJED. dRIŠĆANSKA OSNOVA NA SVE STRANE. PRIM« VJERSKA JER ZA UGLED virusa U Momentu m Naroda« govoi* u«dnlk’ £7 znoglati dokter o muha« me dan sko (U) 1 urs*°J 1 ° m u h a m e d a n.s * v ? - ’ ’ u ^vaJ drzoviti Dalmati?ađ. koj* “ dranuo u FočH dovikl’u^: Aziju, I ur« cil«, ddkumen 'гао » ponovno svo« ju neupućenost ‘ totalno nepozna« vanje historije na^i« razvoja, i*jer1 . bi kao urednik '.doktor morao zna« ti, da ne posti’H muhamedanstva, nego Islam, muhamedanci, već musHma'®1' kao sto mko ne zove pristaše 'susove nauke isu« sovcima niti tu AJeru naziva isu« sovstvo, jer bi to b'Ja da 1 иУге' da. Ali taj dalm^tlpskir»demokra« ta« hotimice ost a, 9 J40.? ovoga po« grdnog naziva zamushmane, i ne« ma volje da što đa¥,CI.’ Јег on v,se zna o svojim »brt*^;11"®/ * а1ч*1И' ma i susjedima, ne^oh o istopleme« noj braći’ muslimr'M,ma- C ostalom bi bila dužnost brace Kurtovica i drugova, da pouče' а™Иа istomislje« nika, kako se m1 nazivimo, barem bi toliko mogli /папo Islamu. I o« liko bi mogao i. dr. Kapor kopirati živeći nKđuiniffsP™4, da se bar AMiko pokaže l'culturtnm pa da ne vrijeđa ovdje, ₽dje muslimani sa« čin java ju dobrd trećinu pučanstva, ali pravo govori*^’. °.vo njegovo ne« znanje ne iznena.duje, jer kad nje« $ov zelnljak, *oji je jo^sveuciliš« ni profesor, .nema ugovorne tačne POj-iove, оу oj . Ista )it.r„MWK.'sukanost i farjati« zovanje misa, umjetno podržavano štetnim nazadnjačkim i nesavreme« nim odgojem i mračnjačkim ideja« ma, vidi se ne samo u radu Sćepa« na Grđića, nego nažalost i na dru« goj strani. Tako čitamo u mitro« vačkoj »Srbiji« od 8. ov. mj. u članku »Narodni politički bukvar« i ove riječi: »U prvom redu treba da podignemo narodne škole, u ko« jima će se djeca učiti! Te škole tre« ba da su državne i na v j e r > skoj hrišćanskoj osnovi, jer samo se tako može budući gra« đanin obrazovati pa da bude'razvi« jena uma i oplemenjene duše. Ško« . la mora biti narodna, polaz do 16. godine obavezan, a obuka besplat« na. Bezvjerstvo kao izvor nevaljal« stva i pokvarenosti društvene ne smije da se unosi u školu«. — U sa« rajevskoj »Jugoslaviji« od 11. ov. mj. u članku »Preduvjeti narod« nog blagostanja« veli se i ovo: »Ka« ko su god kriva mišljenja o samom pojmu prosvjete, tako isto još is« krivljenija o temeljima, na kojima treba dizati prosvjetu. Ti temelji moraju biti u prvom redu stalni. trajni, neprejmijenjivi i nerazrušivi. Ispremiješali su se razni filozofski sistemi, pale su bezbrojne zasade ljudskog duha. Našu prosvje« tu moramo da zidamo na istoj stalnoj i nerazruši« voj pećini, na kojoj je po« digao Krist Crkvu svoju. To su vječna načela Kri« s t o v a*. Navedosmo, što piše »Srbija« i »Jugoslavija«, a napomenusmo, šta radi naš Sćepan Debeli, i možemo konstatirati, da je takovo mišljenje prava bruka i sramota za našu tro« v j e r s k u i troplemensku Ju« goslaviju. To je najočitiji dokaz vjerskog separatizma i konfesional« nosti i demokrata i radikala i puča« na. Na ovaj bi se način naša zem« lja pretvorila ne u jednu modernu demokratsku državu, već u čistd sredovjekovnu klerikalnu kršćansku državu na sramotu našeg kulturnog vremena i vjerske i plemenske rav« nopravnosti. Uza sve na nas miisli« mane neprestano viču radi naše to« božnje konfesionalnosti i separisa« nja, a sami naši sugrađani prelazf sve granice svojim hrisćansko«krš« ćanskim mentalitetom i ograđuju se kineskim zidom od nekršćana pa čak hoće školu i prosvjetu da hri« stijaniziraju! Mislimo, da je daljni komentar suvišan. Mi smo za vječnu spomen zabilježili gornje kuriozno mišlje«. nje kao dokumenat žalosnog shva« tanja naših sugrađana. Ipak želimo naglasiti, da je ovako nesavremeno mišljenje ne samo znak vjerskog separatizma i klerikalnog nazadnja« štva, koje se mora odlučno pobi« jati, nego je ono i jedan apsurd u našoj trovjerskoj državi. Kultura je internacionalna, ona se ne smije bazirati na »kršćanskim načelima« ni na preporodilačkoj ideji kršćan« stva«, prosvjeta je kao ptica selica, koja se udomljuje, gdjegod nađe povoljne uvjete. Kultura je gojena stotine godina kod Grka, pa je prenesena Arapima i od ovih došla u kršćansku Evropu, ali je uvijek zadržavla opći čovječanski smjer, da digne duhovni nivo i oplemeni dušu. Međutim je svakom dopušteno podržavati vjerski odgoj u konfe« sjonalnim školama, ali državne ško« le ne smiju se postavljati na vjersku hrišćansku osnovu niti se osvješta« vati, a još manje je dopušteno na« šu prosvjetu zidati na »vječnim na« čelima Kristovima«. To je bilo mo« guče u srednjem vijeku u čisto krš« ćanskim državama, ali je danas ta« kova pomisao prava bruka i sramo« ta za naš vijek. Ni sama ozloglaše« na »muhamedanska« (?!) Turska u naponu svoje moći nije poduzima« la ovake fanatične i netolerantne pokušaje, premda je mogla po ugle« du na kršćansku Europu (Cuius re« gio, illius reljgiol), Ali se ipak i dan« danas mnogo koješta zamotava na račun »nekulturnog« Turčina i sva« ko zvjersko nasilje označuje »azi« jatskom« metodom. Da pak sijed« benici Islama ne mogu biti toliki barbari ni tirani, to je svakome po« znavaocu Islama dobro poznato, kao i to, da su muslimani vazda pokazivali toleranciju i širokogrud« nost. Kao dokaz navađamo mišlje« nje priznatog stručnjaka g, dra Ći« re Truhelke, koji u »Tursko=slov. spomenicima« na str. 175. veli ove značajne riječi: »Osmanlija nije širio svoju vlast obarajući i uništavajući kulturne tradicije, što bi ih zatekao, do te« melja, da na njima sagradi svoju islamsku kulturu, nego je sebi pri« lagodio autohtone kulturne prilike i na njima snovao svoju građu. O« na tvrdnja, koja se povlači po svim školskim historijama, da su oni n e« milice obarali h r i š ć a n s k u kulturu u osvojenim zem« ljama, ne odgovara — bar što se Bosne tiče — nikako i s« t i n i. Oni tu nisu na silu isturčili ni kmeta ni vlastelina, nisu proganjali kršćane, nisu obarali crkve ni ma« nastire, nisu otimali staroj vlasteli vlastelinstvo i privilegije, već su posao asimilacije prepustili vreme« nu, koje razgrađuje, ali i iznova gra« di. Osobito su dokazali svoju dr« žavničku vještinu u tome, što osvo« jenom narodu nisu nametali ni svo« ga jezika, a baš se u tome odliko« vahu od svih ostalih naroda, koji su kao osvajači zahvatili u paoke kola svjetske historije, a baš tomu ima se možda pripisati silni razvoj turske carevine. Nijemci, kad os« voje pedalj tuđe zemlje, germani« ziraju. Francuzi galiciziraju. Rusi rusificiraju, a za ruskim vojnikom stopu za stopom slijedi pop sa pra« voslavljem; a zloglasni Turci? Oni su Grcima ostavili grčki jezik, sa grčkom gospodom se dopisivala porta grčkim jezikom, latinskoj go« spodi pisala je latinski, a sa slovjen« skom gospodom dopisivala je porta slovjenskim jezikom i pismom«. Ovaki »azijatski« metodi bi mo« gli i danas Jugoslaviji služiti za ug« ied, jer ne ističu jednu vjeru niti unitšavaju kulturne tradicije, već puštaju proces asimilacije vremenu, a ne jednome Grđiću i Prebićevi« ću, koji će svojim partizanstvom strmoglaviti čitavu Jugoslaviju, a isticanjem jedne vjere i protežira« njem jednoga elementa izazvati na drugoj strani opravdanu osudu i zgražanje. Pretplata godiš. 180 kru­ na, na pola godine 90 kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. Čekovni račun pošt. štedionice 1119. Godina II. Rezolucija naše skupštine u Rračanici. U petak dne 13. o. mj. obdržala se velika javna skupština naše or« ganizacije u Gračanici, na kojoj su u ime Centralong Odbora sudjelo« vali predsjednik Presv. gosp. H. Ha« fiz Ibrahim ef. Maglajlić i naš glav« ni urednik g. Korkut. Skupština je bila jedna sjajna manifestacija so« lidarnosti sviju slojeav naših masa, a naročito našeg težačkog svijeta. Ovaj kotar koji broji preko 18 hi« ljada muslimana dokazao je, da I stoji čvrsto i nepokolebivo uz našu I organizaciju, da stoji uz njezin pro« I gram i odobrava njezin rad. Na i skupštini je bilo preko hiljadu i po 1 duša, pretežno težačkog svijeta, koji I je sva razlaganja salušao sa najve« ■ ćom predanošću i oduševljenjem. I Mi ćemo se u narednom broju osvr« i nuti na tečaj skupštine, a sada do« I nosimo rezoluciju, koja je jednogla« , spo usvojena na pretilog g. I. Me« himagića. Rezolucija glasi: Saslušavši referat izaslanika Cen« i tralnog odbora muslimani kotara I Gračanice okupljeni na skupštini o« držanoj 13. augusta usvajaju ovaj . zaključak: 1 .) Prima se na znanje i odobre« nje rad .vodstva naše organizacije, te se Centralnom i Radnom odboru izriče potpuno povjernje. 2 .) Ogorčeni nedoličnim postup« kom policajnog komandanta Ču« purdije čijoj su surovosti i nepromi' šljenosti pala žrtvom dva mlada ži« vota u Bijeljini, skupštinari odluč« no zahtijevaju, da se ovaj nemili slučaj podvrgne nepristranoj istra« 1 zi i krivci privedu oštroj i doličnoj kazni. Braći u Bijeljini izrazujemo svoju sućut, radi ovog drakonskog šikaniranja, od strane polici je, a vla« di obraćamo pažnju na činjenicu, da okružnik Gruđić u ovakim slu« čajevima pokazuje mnogo pristra« nosti. 3 .) Protestiramo što se u našem kotaru ne pristupa isplati beglučke rente, premda ima dosta posjednik kih familija, koje su radi toga zate« zanja ugrožene u svojoj eksistenciji. 4 .) Protestiramo što je vlada glu« ha na molbu seljana iz Lukavice za i otvorenje škole, premda selo broji preko 1300 duša i premda su selja« ni obećali i zemljište i materijal i potrebne irgate. Ovo zavlačenje u« pada u oči, tim većma što u cijelom našem kotaru nema ni jedne škole i u muslimanskim slelima, premda mu« slimani broje preko polovicu žitelj« j stva u ovom kotaru, i premda u : srpsko«pravoslavnim selima postoji [ šest državnih škola. 5 .) Tražimo da vlada u našim kra« jevima podigne ratarsku školu, po« j moću koje bi se pridiglo naše skroz I primitivno gospodarstvo. luslimansha trgovačha I оМп№ banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu. Ini и nhi taokonlR j i knijivstvii SHS Miioiii 1 trti MNtjnliL Ohntji sn Hinili Dlosifta glavnica R з.поо.тео iipfcl Ш vrsti. ----------. . nedaji sjt vrets гађс, i fsgleilto m ilsetai MulralBL ____________________________ Podružnica u Boa. Novome.____________________________ Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo - Brzojavi: Trgovačka baaЦа, Загајвуо - Interurban telgfon: Zli �prilikom podjele izvoznica, koje je on davao samo svojim ljudima itd. Šta govore brojke o našem prosvjećivanju? Ukup­ no Dječ. .Sarajevo grad 528 122 651 Sarajevsko okružje 1547 7» 1626 Tatlaneko 2698 1691 3232 Mostarsko Banjalučko Bihaćko „ r „ 1678 „ „ Ukupno 1113 1034 17«! 1950 1478 167j 1 1645 100' 139; 1143 9921 92 7' 10889 Ukup­ nu Dječ. Dj«s. 673| I 1399 445; i 6581 1118 . 2057 981 200 1881 1203 652 1855 5140 1849' 6982 2046| 948 2994,' - —J 1003' 1 246z| 474* i Seal 1477 1896 718 2614 3403 1703 5106j 2402' 97t[ 3374 2689 976 3685: 16u[ 4u| 2039 400 285 635! 12618 G137 18750 14694 3350 5691' 20385 Naša su djeca, naša nada i naša budućnost. Ako zaboravimo našu djecu, učinili smo najviše zlo sami sebi. Zato već u ovoj školskoj go* dini dajimo djecu u škole. Nastoj* mo, da nam djeca redovito pohaš daju škole, jer svaki izgubljeni dan ju nauci, velika je šteta. Što se u nas uci izgubi vremena, to se teško na« doknađuje. Mnogi se naši ljudi — mislim nas ročito na muslimane — ispričavaju, da ne šalju djece u školu jer nema* ju učitelja muslimana. To nije po* sve opravdano. Po gotovo kada uo« cimo ove brojeve: u Bosni i Herce* govini ima učitelja musliamna samo 114. Srba pravoslavnih 490, rimokas tolika 511. jevreja 13. a drugih vje* ra 9. Eto i pvdje smo se mi poka« zali, kao stari nehajnici za'prosvjes ćivanje. Zalud je od zemaljske vlade tras žiti muslimana učitelja, kada ona ne može od 114 učitelja muslimana udovoljiti svakom mjestu. Red je na nama, da što više islamske omlas dine šaljemo u učiteljsku školu. Što smo zaboravili do sada, ne zaboras vljajmo od sada. Osim toga, kada je zbilja ovako malen broj učitelja muslimana, vr* lo je neopravdan i čak glup razlog zbog toga ne slati svoje dijete u školu. Ako iko, a ono učitelji naj* manje paze na vjerske razlike. Uči« teljima su mili njihovi đaci, pa koje oni vjere bili. Naša je dužnost, da što više od* gojimo omladine svoga naroda. Sa* mo školom i prosvjetom polučiće* mo narodnu sreću i pravo oslobos đenje. Učitelj. Bilješke. naše uredništvo tu vijest dobilo u i poštom poslanom pismu s Ilidže«. Da se ova stvar objasni, rrebaće se »N. J.« još koji put da osvrne I na ovu tugaljivu i žalosnu novost, koju nam je upriličio Šćepan »ne* prikosnoveni«, nc bi li ovu našu zlosretnu državu duhovno centra* lizirao oko grkvcno»pravoslavnih ; svetkovina i unificirao pomoću pra* i voslavlja pa da postane prava hriš* i ćanska država. Da ovaku konačnu ; nakanu goji Grđić, to se vidi iz sva* kog njegova micaja u školskoj po* . litici, koju on vodi u znaku pra* i voslavlja. Mi smo o ovakoj potaj« ! noj žlji Šćepanovoj potpuno uvje* reni i osvijetlili je više puta kao n. I pr. prilikom podjele štiendija, gdje I je muslimane zakinuo na račun i pravoslavnih za četvrt milijuna kru* I na pa prilikom namještanja nastav* nika na razna viša mjesta, gdje sa* i mo postavlja svoje istovjernike pa Ipak je kriv. Mi smo u dva nav* rata osudili uvađanje čisto crkvenih ceremonija i osvještanja, što ih po* malo zavodi u narodne škole naš »liberalni« načelnik prosvjete gosp. Grđić. Službeni list kuša da skine krivnju sa g. Grđića, koji tobože daleko stoji od svega toga, pa u broju od 18. augusta donosi: »J e= dan osvrt«, u kome ovako op* ravdava svoga gospodara: »U 155. broju »Narodnog Jedim stva« objavili smo noticu o osveš* tanju nove školske zgrade u selu Vojkovićima. Jučerašnja »Pravda« na uvdonom mjestu među ostalim citira pomenutu noticu. navodeći, da je tu vijest dao načelnik pro* svjetnog odjeljenja g. Š. Grđić na* vodno kao »saopćnje4. Taj »Prav* din« navod je neispravan, jer je Glede skandaloznog slučaja os* većenja nove školske zgrade u Voj« kovićima, koje je obavljeno 27. o* mj. (po starom) imamo primijetiti samo toliko, da je »N. J.« učinilo slabu uslugu g. Grđiću onim osvr* tom, jer ga od krivnje ne može op* rati. G. Grđić valjda je toliko svje* stan, da on nosi odgovornost za sve, što se radi oko škola u našoj zemlji, jer je on načelnik za pro* svjetu i vjere. Kao takav odgovo* ran je Grđić i za ono osvećenje jed* ne državne školske zgrade i samo je on mogao narediti ili dozvoliti to sredovječno glupo praznovjerje na sablazan svega kulturnog svi* jeta. Katolici Pravoslavni Muslimani Po okružjima: Travničko БраЈ — Broj 191 .PRAVDA* — „ПРАВДА" Strana 2 Страна A Hitri Bjelevac: Rene Logotetides. (7o) »Moraju li se odmah novci položiti?" — »Moraju«... odgovori činovnik komisije. »Može li se čekom na banku? — Može. . . reče isti činovnik s kojim je ihsan razgovarao. Nasta šutnja. Svi su gledali prisutnog časnika, jw su već sada mnogi trgovci znali, da će ili skupo platiti, ili ne kupiti.., »Deset. . .“ reče kratko Ihsan. Telal ponovi: »Deset hiljada lira! . .« Jedan omalen -Židov, kudrave kose i malih očiju ispod prosijedih obrva, piskutljivp^^učljivo dobaci: »Dvanaest...« Ihsan nije dao telalu 'opetovati: — Petnaest... Opet šutnja. Velal opetova : »Petnaest hiljada lira. ..“ Mali Židov kudrave kose pogleda mladog čas­ nika i progovori nešto hebrejski. Telal ponovi još jednom: »Petnaest hiljada lira...“ .. . »Oko tristo hiljada franaka...“ reče neko od prisutnih francuski. ... Onaj časnik kupuje!.. reče jedna gospodja, koja je stajala iza vrata pokazujući na Ihsana itog jedinstva! Iz naše organizacije. Nastavak izvještaja o mostr /skoi skupštini. Apelujeino -na našu srednjoškob sku mladost, da se u što većem bro= ju upisuju u učiteljske škole u Mos staru i Derventi, jer su narodni uči* telji prvi i pravi prosvjetitelji svo« ga naroda. Bez učitelja nema prave narodne prosvjete, a prosvjećivanje je farzi ajn svakom muslimanu. U* čitcljsko je zvanje osim toga jedno od najidealnijih zvanja, jer je uči* telj onaj, koji neposredno prisluš* kuje bilo svoga naroda, s njime op* ći u svim zgodama i nezgodama, s njim osjeća i veselje i bol. Uzme li se u obzir, da su u našoj kraljevini učitelji vrlo dobro situirani, onda potpuno mirne savjesti možemo preporučiti našoj učećoj mladosti, da se posvećuje ovom lijepom zva* nju. Uredništvo »Pravde«. FELJTON. Ako je dakle ta vijest o osveće* nju šk. zgrade došla »s Ilidže u poštom poslanom pismu«, to ipak ne ispričava načelnika prosvjete u očima nepravoslavnog svijeta, koji to osuđuje, jer je takovo pismo mo* glo doći samo sa znanjem i odo* brenjem g. Grđića, a valjda ga dru* gačije ne bi ozbiljno uzelo ni »N. J.«, koje znade, ko upravlja našim školstvom. A ako je počem bio ka« kav »tajanstveni muhur« sa Ilidže na tom pismu, mogao je samo po* teći iz blizine Šćepanove, koji se nalazi na ljetovanju i odmaranju od »napornog« rada u jednoj vili na Ilidži, gdje jc po svoj prilici i pala pdluka-o osvještanju državne škol. zgrade. Ipak je kriv! Samo tako na* prijed u interesu stvaranja duhov­ : ' i I ' ' j j < I j (Nastavak.) Govor profesora I. Baljića. Vrlo me veseli što sam doživio čas, da se na ovakoj1 impozantnoj skupštini muslimana razvije pro* gram naše organizacije, istaknu re* zultati njezina rada i dadne direk* tiva. To mi je tim milije, što se ova skupština održaje baš u Mo* staru, gdje sam čuo sa raznih stra* na prigovore proti radu organizaci* je, pa držim da je gg. predgovorni* cima uspjelo dokazati da je istak* nuti način našeg grupiranja naj* shodniji. Podvrgava oštroj kritici, odvojenost i povučenost nekih na* ših inteligenata od narodnog rada, te uz burno odobravanje skupštine konstatuje da biti kulturan ne zna* či ako se čovjek, žaca nositi fes i priznavati se članom J. M. O. Ko nema kuraže za ovo dvoje, ko ima* de nastrani politički odgoj, toga može naša zajednica mirne duše da pusti, jer bi svojim prisustvom ka« ipo mogao kvariti harmoniiu rada i stabilitet naših redova. Dotični je malodušan, kad mirna oka gleda patnje svoga brata i sestre i zato od drugih prima komlimente kao kul* turan elemenat. Zatim vrlo popularnim načinom objašnjava značenje narodnog je* dinstva, te jednom jakom kritičkom analizom upozoruje na razliku, koja vlada u shvatanju ove ideje kako je za nju radio i cijeli se život bo« rio naš kralj Nj. Vel. Petar I. Ka* rađorđević i Njegovo Kr. Vis. Re« gent Aleksander i kako je ova ideja konačno kristalizovana u krfskom paktu, što ga stvoriše naši najbolji sinovi, te kako su istom idejom bile nošene one hrabre legije naših bo* raca, kad sa solunske fronte dohr« liše k nama da' nas oslobode i shvatanje, što nam ga silom hoće da narinu neki naši pravoslavni šove* ni. Ovi pravoslavni šoveni misle da se narodno jedinstvo sastoji u hegemoniji srpskog plemena, te je ovo shvatanje jedino krivo nesre« ... Skupo je plaćeno!.. govori neko grčki. ... Ja sam poznavala liječnicu, Renu Logoteti­ des ...« govori jedna gospođa jermenski. »Njezin se imetak prodaje, jer je pobjegla iz zatvora u Trapezuntu...“ , Do prozora zaklonjena zavjesom stajala je jedna žena odjevena u bijelu haljinu sa komprenom na licu i posmatrala prisutne ne skidajući svoga po­ gleda s časnika, koji je drhčući vadio lisnicu i raz, motavao ček, da ga preda komisiji, ako se više niko ne natjecao. Da ju je ko izbližeg pogledao vidio bi koliko se je borila da se ne oda, da ne krikne, da se ne sruši na pod gledajući tu prodaju onoga što je bilo tako usko vezano uz njezin život i njezinu prošlost. Rene Logotetides, koja je bila pod kopre­ nom te nepoznate gospođe htjela je u ovaj čas kada je vidila, da je dovršena prodaja njezina namještaja prići časniku da ga zamoli, da joj ustupi sliku. Šta će njemu? mislila je ona ne mogavši prepoznati Ihsana u časničkoj odori obrijanih brkova, koji se je u ovo pet godina toliko promijenio, da ga mnogi nisu poznali. Nu, Rene se je plašila, bojala se ne­ čega — kao da taj časnik mora biti ili on, ili ne­ kakav detektiv, koji je došao ovamo možda i radi čega drugoga. Možda i radi nje? .. . Možda su doz­ nali, možda je isti taj časnik gleda i izaziva? A ka­ da bi zatražila njegevu sliku onda više ne bi bilo sumrtje.. , Teliti je prekinuo njezino razmišljanje povikom: »Petijaest hiljada lira. .. drugi... treći puti... Svi suk prisutni pogledali časnika koji je položio na oko hladnokrvno ček na stol i stavio na njega svotu i potpis. Neki su Još međusobno razgovarali, a onda đenosti naše mlade države i neza« dovoljstvu muslimara ј Hrvata ka* tolika. Ovo је;.шВ jenje riesamo nekulturno i nešavrerAenOi ne{.0 mo* že da ostane vječitin uzrokom raz* dora, sto je veoma opaSno za sre* đenost naše države. Izgleda mi da je nas muslimane oqnosno naju Or» gamzaciju zapala ta 2adaća. da is» pravno shvatajući rlarodno jedin* stvo ne samo najvgc trpi zbog to* ga, nego da izglađuje i premošćuje opreke koje vladaj u između ovako oprečnih shvatanja. Muslimanski e« lemenat po svojjj pitomoj naravi i blagoj ćudi, pp svojoj tradiciji i svojn odgoju гдг»ј osvetu i ta paša mržnja proti ovaga najogavnijeg ijudskdg svojstva daje nam pred« nost i mogućnost^ da zaboravljamo nanešene uvrede ј teške rane koji« ma još od prevrata do danas krva« rimo te smo rifljpripravntii da dje? lujcmo u duhu Г-omirljivosti, ako nim se s bratske strane iskreno pru« ži ruka pomirnica. ■ Nažalost svag* dašnji događaji i ^„Јс činjenice: progoni Muslimana razna podme* tanja i klevetanja govore jasno, da su mnoga naša braca j0§ daleko od ove pomirljivosti, ti da mi još uvi«4 jek moramo koncenkrjsati svoje sile za samoobranu. Naj ve(ji 8U nepri. jatelji nMnda i državu onj mračni rUhienti, Tcoji‘podgriiL}vaju nekc nemile epizode u* koji huškaju u mase, W^svoju vlast misle uspostaviti podbadajući na ntržnju i osvetu. Napomenuo sam, da nam je puha i kapa i jaka, ako prikupljamo sile za samoobranu, a kamo li da bismo činili ono što je u očitoj opreci sa našim karakte* rom. Mjesto da intelektualne vođe o« ne šovenske klike lojalno priznaju svoju i svojiB sunarodnjaka i su« vjerenjaka krivnju kod napadaja na generala Terzića i kod raznih razbojničkih napadaja u Hercego* vini, mjesto, da priznaju da samo pripadnici ovog elementa jesu i mo* se počeli razilaziti, jer je prodaja kuće odgodjena do sutra. Časnik je stajao kraj stola i gledao u ne­ kim mislima preda se. Njegovo lice bez čita, kao mramor izgubilo je izraz živa čovjeka. Kao mra­ morna statua stajao je i gledao preda se u jednu tačku, koje nije bilo u ■ prostoru. Rene se još čas odlučivala bili prišla tome čovjeku, koji je postao vlasnik njezina imetka, ali je uvijek odvraćala bo­ jazan, da je ta skromna želja ne oda. Kada je komisija ustala i zaputila se vratima, Rene pomakne koprenu s lica pod šešir i zagleda se u mramorno lice časnika, koji je još uvijek stajao kraj stola i njemo gledao preda se. On!., prošapće grčevito Rene i nešto je stisne u grlu. Zamagli joj se pred očima, uhvati je nesvje­ stica i učini joj se kao da se čitava kuća oko nje okreće. Brzo pusti koprenu na lice stisne grudi ru­ kama i pođe prema vratima. Zaustavi se na pragu i baci još jedan pogled na časnika, koji se nije ni maknuo, ni pogledao. . . Polako klecajući nogama, zaustavljajući dah i gušeći plač siđe Rene niz basamake i izađe na ulicu. (Nastaviće se). Muslimani, čitajte i širite „PravduH �iSooj Hl — Broj gu biti agitatori ех kralja Nikite, oni su se poslužili najogavnijim sredstvom: podvaljivanjem, da ta« ko jednim hitcem ubiju dva zeca. Aranžirali su u beogradskoj štampi izvješća o tobožnjem organizova« nom komplotu muslimana na gene« rala Terzića, da time javno mišljc« nje Jugoslavije uzbude proti musli« mana i dadnu povoda brahiajlnoj sili, da nevine muslimanske seljake dane i dane drži zatvorenim i da ih užasno zlostavlja, a da sa druge strane skrene pažnju suda sa pravih zločinaca. Vuk je janje zaklao, što mu je lani mater psovalo, te se da« iias na žalost naš nevini i teško na« paćeni muslimanski ekmenat nala« Vi u položaju tog janjeta. Vrlo je strašan simponi da se jednom okor« ее»Л crnožutom tipu, Đordu Co« I irilun.r^ža da u ovoj harangui vo« di glavnu’ stvara neprijatelj« ski front pri** muslimana i Hrvata. Interesantno’c uz Čbkorila sto« je svi negdašti* miljenici austrijske uprave i najre1^* šP*cl* crnoga ka« bineta, a za na?e ie upravnike vrlo nečasno što v!Ć jednoć teftere cr« nog kabineta ¥ ^tvore, da se vidi ko je vjera, a ро.јепеује™Rad naših irfađ*h ljudi oko osm« vanja zemljor;d***čk'b zadruga i obdržavanja a^’^tskih tečajeva smatra se kac rovarenje proti dr« žave, te se tin.e Priječi naš kultur« ni i ekonomsP '”Predak-, Našim obrtnicima ogjčuva se život, jer sc za neznatni prekršaje užasnim globama kažnjav?iu-,te svaki ova« kav siromah dati* n°ć strepi kad će ga ćeif naših protivnika lišiti nje« gove cijele imoVne * oduzeti mu posljednji uslov {ksistencije. Svrša« та burno aklaminP °d cijele skup« štine. . Politički pregled. UNUTRASN f POLOŽAJ. Pitanje zemalja« vjađe u Sara« jevu. Isti list јз^Ја: klede rekon# strukcije zemalj’ke vlade za Bosnu i Hercegovinu nije stvorena dc* finitivna odluka PoSto se ministar na raspoloženja, Miša Irifunovic ustručava primi'*, tijesto predsjed« r»iV-a 7Pm 11 јчкр dade. Demokratska zajednica preteže za mjesto po«' vjerenika unu.ra^ni'h djela srem« skog velikog ^рапа Misi vica, a za - vi erenika prosvjeti,! Šcepavia Grdite. p4jar!>din klub predlaže"' za povjerenika .». trgovinu Dra Bado« vinca, a za poljoprivredu prof.Jan« kovića. Kandidati.ostalih grupa još nisu poznati. , Dr. Mušicki odbio portfelj. »Jug. List« javlja: Pošto je Đr. Mita Mu« šicki odbio portfelj za konstituan« tu, to će ovaj biti ponuđen profe« šoru univerziteta Dru Laži Marko« viču, koji u pitanju ustava zauzim« lje stanovište slično Protićcvom. Pripreme za napadaj. Brzojavlja« ju iz Ohrida: I ovdje se čine pripre« me za napad na našu granicu. U Podgoricu dolaze mase Arnauta i primaju oružje i municiju iz maga« čina, koji je pod upravom Sali Bit« ke, poznatog italijanskog agenta. Napadaj na našu granicu je ranije pripravljen. Predomišljaji pripreme za napad na našu demarkacionu li« niju su nesumnjivo utvrđeni. Uhva« ćeni dekreti albanske vlade u Tira« ni, kojim je ona prije mjesec dana imenovala Jašara Erebaru, pozna« tog bečkog agenta za prefekta de« barskog, isto tako i dekret kojim je imenovan za vojnog komandanta te oblasti Ramizbeg Vac, raniji ofi« cir turske vojske, sada poznati pri« stalica turskih nacionalista i njiho« vog vođe Kemela. Provala Arnauta na naš teritorij. 13. o. mj. jaki organizovani odredi Arnauta napali su naša odjeljenja na demarkacionoj liniji na Crnom Drimu sjeverno od Debra, naime od Topovijaskog mosta do ušća rijeke Busterice. Pod pritiskom jakih sna« ga naši su prednji dijelovi povukli se na svoje glavne položaje. Nema razloga nikakvoj sumnji da će ovaj ničim neizazvani napad Arnauta koji je s planom pripremljen, biti zaustavljen i da će naša prvobitna demarkaciona linija u najkraćem , roku biti postavljena. Prema tome netačne su vijesti o padu Debra i druge slične njima. Napadaj na Crnu Goru. Iz Rima javljaju, što se čuje iz crnogorskih krugova, da će Crnogorci u Gajeti, »ИРАВДА* — *PRAVDA. njih do 10.000, u septembru biti pre« VANJSKI POLOŽAJ. nešeni u St. Ivan Meduvanski i u Proglašenje nezavisnosti grgda Ri« Skadar, da zajedno s Arnautima u« padaju u Crnu Goru. Hranom i o« jeke. Prema jednoj depeši iz Rima dijelima snabdijeva ih talijanska in» »Epoha« javlja, da će jedna delega« tendantura. Razumije se, da je me« čija riječkog narodnog vijeća pri« spjoti u Rim sa zadatkom, da izvi« đu njima najmanje Crnogoraca u« opće, a pravih nimalo. Ako je ova jesti italijansku vladu o volji naro« vijest uostalom istinita, tada se je da grada Rijeke, da se Rijeka ргб« proti jedinstva naroda Srba, Hrva« glasi nezavisnom državom. Država bi imala svoj parlamenat. Vojsku ta i Slovenaca sakupila banda svjet« ne bi imala, ali svi njeni građani skih pustolova, sakupljenih s koca između 17 i 52 godine starosti bili i s konopca, u društvu s Arnautima. bi obavezni braniti otadžbinu. A pravi Crnogorci će im već pot« »Temps« u vidu depeše iz Rima do« prašiti tabane. nosi izvjesne detalje o projektira« Izlika za provalu preko naše gra« nom ustavu te države. Izabrani ob« niče. Pripreme za napad nesumnji« lik bio bi republikanski s jednim vo se utvrđuju prema saopštenju odgovornim predsjednikom i vla« koje je neka albanska delegacija još dom zatim jedan parlamenat iza« 16. o. mj. pustila u francuskoj, En« bran od građana oba spola i jedan gleskoj, Švajcarskoj i Italiji, u ko« ekonomski savjet izabran od sedam me se veli da su srpske trupe upale velikih profesionalnih, korporacija. u Albaniju u tri pravca: Skadar, Ministri sa političkm resorima bili Elbasan i Debar. Kako se međutim bi izabrani u parlamentu, a ministri vidi iz beogradskih saopštenja po« s resorima tehničkim u ekonomskom vrij edena demarkaciona linija sa savjetu. Granice buduće države ni« strane trupa albanske vlade nije još su određene i neće biti dok pome« uspostavljena. To su stare bečke i nuta delegacija ne dođe u vezu s i« Beogradu dobro poznate metode za talijanskom vladom. Postoji jedan bacanje krivica na drugoga. projkat koji predviđa inkorporaci« Poboljšanje na demarkacionoj li« ju istočne obale Istre sa ostrvljem niji. Javlja se iz Beograda: Stanje koje je specifikovano u londonskom na povrijeđenoj demarkacionoj li« paktu, naročito ostrva Rab i Krk. niji u Donjem Debru poboljšano je. Ima ih koji bi htjeli također da i Provala bugarskih komitadžija I Bakar pripadne novoj državi. na naš teritorij. »Jugosl. List« javlja Izjava Kamenjeva. U izjavi đatoj iz Beograda qd 19. o. mj.: Na juče« 1 socijalističkom listu »Humanite« od rašnjoj ministarskoj sjednici izvije« I Kamenjeva, obraća se predsjednik stio je Dr. Vesnić, da su jake bugar« i ruske misije protiv vijesti francu« ske komitske čete provalile na na« skih listova da sovjetska vlada na« šu teritoriju u Macedoniji. Dr. Ves« mjerava kod pregovora o miru sa nić je naglasio, da je bugarski mi« Poljskom postaviti predloge u pri« nistar predsjednik Stambuliski ne« log Njemačkoj. Dalje izjavljuje, da što prije upada obavijestio o nje« sovjetska vlada nije ni s Njemač« mu našu vladu, označivši mjesta, kom a ni sa jednom drugom drža« gdje će komite provaliti i imena vom učinila kakvih ugovora, koji bi njihovih vođa. Bugarska se izjavila direktno ili indirektno bili upereni nemoćnom, da taj upad spriječi. O« protiv Poljske. Poljacima su po« vaj korak naišao je u političkim i stavljeni uvjeti, koji ne sadržavaju diplomatskim krugovima na vrlo ništa o odnošajima između Nje« simpatični prijem, pa se smatra kao mačke i Poljske niti o odnošajima prvi korak Bugarske za približenje sa drugom kojom susjednom drža« našoj državi. • vom. Sovjetska vlada odbija svako Talijanske spletke. Nekoliko po« I mišljenje da bi pobjeda nad polj« slanika podnijelo je u komori rezo« i skim imperijalistima mogla da služi luciju u kojoj se poziva vlada, da i pojačanju militarizma u Njemačkoj Crnoj Gori izvojuje pravo samo« i ili u kojoj drugoj državi. opredjeljenja i da nesmatra okupa« Stanje boljševičke vojske. Var« čiju ove države od strane Jugosla« , , savski dopisnik pariškog »Matina« vije kao gotovu činjenicu. Raskralj Nikita u Skadru? Isti ; brzojavlja svom listu: Cijela crve« list javlja: Prema vijestima, koje se I na armija sliči sada enormnoj pred« sada potvrđuju, nalazi se bivši cr« [ straži, bez artiljerije i bez potrebnih nogorski kralj Nikola sa svojim si« i sredstava da uspješno nastavi ofen« nom Danilom u Skadru. Talijani su I živu. Radi brzine poljskog uzmaka, ih prebacili iz Italije u Albaniju. Sa I ruska pješadija je mogla napredo« na konju, pa u kolima i auto« njihovim boravkom dovode se u ve« : vati mobilu, hraneći se s time što je na« zu posljednji napadaji Arnauta na i lazila kod seljaka. Ali municija i to« našu teritoriju. povi ostali su daleko otraga. Tgmo Sastanak poslanika iz okupiranih se sada grozničavo radi na tomu, da krajeva. Narodni predstavnici iz Ii taj materijal pođe naprijed. Oteš« Gorice, Trsta, Ljubljane i predstav« čano je to zato, jer na većini polj« nici iz zaposjednutih krajeva dola« t skih željeznica ne mogu da se kre« zc u Zagreb na sastanak 21. o. inj. ću ruski vlakovi radi razlike u kolo« Na tom će se sastanku vijećati o sjeku. vrlo važnim pitanjima jadranskog Strava i oduševljenje u Italiji. U problema i o tužnom stanju našega I nekoliko sedmica u Italiji je eksplo« naroda u okupiranim krajevima. diralo pet barutana, a kod nekih još Položaj u Sloveniji. Kako se iz osujećeni su pokušaji za uništenje. Ljubljane javlja postati će u Slo« Uništene su dvije velike, u Mleci« venskoj deželnoj vladi povjereni« ma i Florenci. Iz izvještaja u tali« kom za unutrašnje poslove neutra« janskim nacijonalističkim listovima lac Dr. Pitamic, profesor pravnog razumije se, da je zavladala prava fakulteta ljubljanskog sveučilišta. depresija', jer njihovi krugovi shva« Povjereništvo za socijalnu skrb do« ćaju. da su ovo djela radnika, da o« biti će Dr. Ravnihar, a za pravosu« đe bivši predsjednik deželne vlade । sujete ratovanje. »Dolje oružje, Ita« lijo!« govore joj rođeni sinovi, jer Dr. Žerjav. Općinski izborni red za više neće da se biju, i ne osjećaju Sloveniju se revidira. Već raspisa« da su opravdane aspiracije talijan« ni izbori se odgađaju. , Otpravnik posala Njem. Austri« I skih socijalista. Stanje u Mezopotamiji znatno se je u Beogradu. U cilju obnavljanja pogoršalo. Englezi su poslali u po« normalnih diplomatskih odnosa po« slije izvršene ratifikacije senžer« ! moć opkoljenoj posadi u Jerboji menskog ugovora o miru dr. Nin« ; veći broj četa, na koje su pobunjeni Arapi više puta navalili. U oštrim čić zastupnik ministra inostranih bitkama bilo je mnogo mrtvih i ra= djela, ministar industrije i trgovine primio je u naročitoj audenciji , njenih. Indijskim četama uspjelo je, da forsiraju Eufrat i da rastjeraju predstavnika austrijske vlade Ho« vojsku od 2000 Arapa, koji su ima« fingera. Ovom prilikom Hofinger li 250 mrtvih. Englezi su izgubili 20 je predao svoja akreditivna pisma, ljudi. Napadaj na Bagdadsku že« kojima se akredituje kao otpravnik poslova vlade Austrij. Republike. Ijeznicu traje. Pobunjenici pokuša« vaju, da opkole grad. , Dokle će zasijedati Narodno predstavništvo. Kako nam iz Beo« Bitka oko Varšave. . Prema /f>o« grada javljaju, izjavila je jedna is« sljednjim vijestima iz Vrašav«' pro« taknuta ličnost demokratskog klu« tinapadi Poljaka razvijjau set sa us« ba, da će novo ministarstvo ostati pjehom u sektoru ispred A'aršave na kormilu sve do izbora za usta« kao i u sektoru sjeverno iod Varša« votvornu skupštinu, a možda će i ve. Na ovom sektoru »Oljske trupe sama provesti izbore, koji bi sc i« dolazeći u pravcu od/Toma napre« mali obaviti u drugoj polovici mje« duju prema istoku. Bmatra se da je seca novembra. Već sada se opaža veza s Gdanskon^osigurana i da je živahno gibanje i pripravljanje na« prolaz pristaništu prokrčen. Vozovi rodnih poslanika za izbore. Narod« idu do Strasbpmda. Bitka koja je no predstavništvo neće se raspu« sada u prvoj/fazi razvija se na čije« lome frontu/ povoljno po Poljake i štiti sve do samih izbor*. Страна 3. uliva nade da će Poljaci moći odni« jeti pobjedu sličnu francuskoj pr« voj na Mami. Nesuglasice u rumunjskoj vladi. Londonski »Daily Mail« javlja da je u rumunjskoj vladi došlo do ne« suglasica obzironj na ■ boljševičke predloge o miru._____________ ___ Silovanje žena u Krajini. I I I I i I I | Velika Kladuša, 17. augusta. Nasilja narednika Zatezala i nje« gova krstarećeg voda u Vranogra« ču dostigla su vrhunac u silovanju muslimanskih žena. Zatezalo, mje« sto da krivce privede kazni, dopu« šta da tuku pred njim i javno na čaršiji one, koji su se došli pritu« žiti. Sam Zatezalo, postavivši pod oružje 30 žandara, izgrdi na naj« prostiji način seoske starješine, kad su se došli pritužiti ispred sela, u kojem je silovanje bilo. Vlasti gle« daju mirno ova nasilja, čekaju valj« da, da narod sam sebi pribavi za« dovoljštinu za ovaka žandarska na« silja. Mjesni odbor. Ovako nama brzojavlja naš mje« sni odbor, a mi pitamo poštovanog načelnika g. Sokrata Petrovića s či« me može opravdati to da usprkos tolikih pritužaba i usmenih i pisme« nih intervencija drži ovoga čovje« ka na našoj Krajini, gdje je neodr« živ i za svoje zvanje neupotrebljiv. Pouzdano se nadamo, da će ga na« kon ovoga maknuti, da prištedi i sebi i nama neugodnosti, koje bi mogle nastati uslijed nevaljalog dr« žanja ovoga žandara.________ * Naši dopisi. Rogatica, u augustu. Hotimično omalovažavanje mu« I slimanskih vjeroučitelja. Na na« rodnoj osnovnoj školi u Stjenicama I služi od polovine decembra 1919 kao ■ vjeroučitelj Ramiz Dobrača, koga I je zemaljska vlada u spoarzumu sa I Reis«ul«ulemom imenovala, a porez« ■ ni mu ured isplaćuje honorar. Ka« i ko je našem nufuščiji Franzu Wid« I moseru punokrvnom »Jugoslavenu« 1 trn u oku svaki musliman, pogoto« 1 vu hodža (odnosno »odža«, kako I on govori), zapalo mu je oko na , Dobrači, da ga pošalje u vojsku na I dvomjesečnu vježbu i poslao mu je poziv. I Ramiz Dobrača odazvao se po« , živu, došao gosp. mufuščiji i po« ’ kazao mu naredbu zemaljske vlade, kojom je imenovan vjeroučiteljem, a g. \Vidmoser mu je rekao: »Do« bro, Vi možete ići kući«, a zadržao je dotičnu naredbu. Mjesto, da g. Widmoser postupa sa Doibračom kao s vjeroučiteljem, pa makar i muslimanskim, on je iza leđa Ramizovih uime kotarskog ureda napisao ovo izvješće pod brojem 8627.: »Komandi sarajevske pukovske ok« ružne* komande u Sarajevu. Ramiz Dobrača sin Rašidov iz Sočica sreza Rogatice. 1896./14. regrutnog spisa, pozvat je na dvo« mjesečnu vežbu, dokazuje najed« nom da je muslimanski vjerou« čitelj, premda u našim knjigama niti od pre ništa označeno nije da je isti bio ma kakvi kandidat ili đak, pa je kao takav i u biv« šoj vojsci (2) godine služio, a da« nas sc brani od vežbe. Molim ko« mandanta za naređenje, hoće li se primeniti povlastice priznate svešteničkim licima ili imade isti vežbu izdržati. Ja sam toga mišljenja, da dotičnik vježbu izdržati imade. Načelnik sreza: Noszlopy. Iz ovoga se najbolje vidi, koliko ,/ gosp. nufuščija poštuje naredbe z&« maljske vlade i ministarstva, у Znatiželjni smo, da natjv saopći g. Widmoser, bi li se n/jadio tako nešto učiniti jetifiom svešteniku drugg vjeroispovijesti. Nadamo se, da ni Ramiz Dobra« ča kao ni naša Rijaseti«ilmija neće preko ovog postupka g. nufušči« je preći šutke, nego da će zatražiti od pozvanih faktora, da pouče sve« moćnog gosp. Widmosera na pošto« vanje izdatih naređnja, tim prije, što su njegovim ovakovim izvješ« ćem Dobrači nanešene neugodno« sti, jer vojna komanda na osnovu ovog izvješća naređuje, da se Ra« miz Dobrača stražarno u Sarajevo doprati. Muslimani. �Strana 4 Страна 8roi 141 Број .PRAVDA” — „ПРА8ДА* ke za činovnike cntralne vakufske uprave, te pravom na mirovinu u smislu mirovinskog propisa za či« Kurbanske kožice za »Merha« novnike centralne vakufske uprave; a čije će dužnosti biti: voditi mani« met«. Društvo »Merhamet« umo» ljava braću muslimane, da bi prigo« pulativne i računarske poslove ko« ! dom Kurban Bajrama kurbanske tarskog vakufsko«meariskog povje« kožice u što većem broju darovali renstva, te rukovoditi ujedinjeni ovom društvu, kao što su to i pro« vakuf za grad Bos. Gradišku, i to šlih godina činili. Danas društvo i« sve po tačno izrađenom propisu i made toliko nužne sirotinje, da ne ■ djelokrugu. Ko ovo mjesto polučiti želi, tre«" može ni približno pružiti potrebne pomoći, budući mu manjkaju nov« ba da podnese pismenu i vlastoruč« čana sredstva. Od utrška kurban« no pisanu molbu na podpisano po« skih kožica moglo bi se puno širo« vjerenstvo, najdalje do konca no« tinji pomoći, s čime ujedno daro« vembra 1920. u kojoj treba doka« vatelji zaslužuju i jedan veliki se« zati sa dokumentima: — da je bo« vab. Ko želi darovati »Merhametu« sansko«hercegovački pripadnik i kurbanske kožice, neka ih izvoli državljanin kraljevine SHS; musli« poslati u Imare kod Begove dža« manske vjroispovijesti; da nije pre« koracio 42 godinu života; da je tje« mije. Odbor. Gajretov glavni odbor apelira na lesno podpuno zdrav: da je vješt svu braću širom Bosne i Hercego« i kancelarijskim manipulativnim i vine, da prigodom Kurban Bajrama I računarskim poslovima; da podpu« pokupe pred džamijama na skupo« i no vlada sa srpsko«hrvatskim jezi« vima (sastancima) kao i prigodom ; kom u govoru i pismima latinici, čestitanja Bajrama što više dobro« ; ćirilici i arabici; te da je nekažnjena voljnih priloga za Gajret. Ujedno osoba sa dobrim moralnim i poli« umoljavamo sve pododbore, povje« ј tičkim vladanjem. — Reflektanti. renike, kao i sve prijatelje Gajre« I- koji stoje u vakufskoj ili kojoj dru« ta, da svaki u svome mjestu prove« I goj javnoj službi, neka svoje molbe de agitaciju za sakupljanje kurban« pošalju putem svojih starješinstva. skih kožica. Gajretov se odbor na« Natjecati se mogu i reflektanti, da, da će ovaj apel naići na topli o« koji su preko 42 godine stari i koji daziv u svim mjestima, na čemu se . stoje u mirovini, ali će biti vezani unaprijed zahvaljuje i svima srdač« na očitovanje (revers), da se odriču no dovikuje »Bajram m u b a« prava na mirovinu ili odpravpinu. rekj o lsu n !« 2 .) Imama i vaiza glavne džamije, Tužba težaka na trafiku. Tuže sa temeljnom godišnjom plaćom nam se težaci iz sela Hrasnice na od 2400 K, i skuparinskim doplat« neprilike sa duhanskom trafikom. kom od 4800 K, te stanom (i baš« i Oni mjesto da imaju trafiku u sa« čom) u naravi, koji odgovara nje« I mome selu, gdje su je imali ima to« ' govom časnom položaju, te čija be« i liko godina, sada moraju ići čak na riva neće dirati i one doplatke od I Ilidžu po duhan. Trafiku je nedav« države, na koje imam glavne dža« t no držala žena Muje Pašića. baš« mije ima pravo reflektirati. čovana a skoro je oduzeše i dado« Na imama glavne džamije pro« ' še nekome invalidu na Hidži. Mi tegnut će se također mirovinski ! nemamo ništa protiv toga, da se in« propisi i pravo na promaknuće na । validi pomažu, ali moramo uzeti u podlozi službene pragmatike i rni« j obranu naše težake koji usred svo« rovinskog propisa za službenike I ga rada u polju, moraju ostaviti centralne vakufske uprave. — Duž« j svoj posao i ići 4 km daleko na Ili« nosti imama glavne džamije, biti će ' džu po duhan. Upozorujemo finan« u glavnom ove: da obavlja ev«, cijalno ravnateljstvo na ovu po« kati hamsiju; da drži vazu«nasihate ' grešku. i da drži po potrebi naučna preda« i vanja u smjeru kulturnog preporo« j Kotarsko vakufsko«mearisko povje« divanja muslimana: da obavlja »A« ’ renstvo Bos. Gradiška. ! kiku«, to jest utvrđivanje imena i I ; dana rođenja kod muslimanske no« ' Broj: 167./1920. vorođenčadi u cijelom gradskom području i izdaje »Rodne listove« i (Akikat«ul«musemma ve tashihi vi« ( Kod ujedinjenog vakufa za grad ladet«el«vakti) u smislu za to na« Bos.«Gradiškui imadu se popuniti i ročite uredbe, čime su skopčani i slijedeća upražnjena mjesta vakuf« i ovim zvanjem vezani posebni do« | I hodci. skih i džamijskih službenika: Reflektanti, koji ovo mjesto po« ; 1 . Poslovođa i ujedno mutevelija ■ ujedinjenog vakufa za grad Bos. ј lučiti žele, treba da podnesu vlasto« Gradišku, koji uživa činovnički ka« | ručno pisanu molbu na ovo povje« ] rakter, sa temljnom godišnjom pla« ' renstvo, najdalje do konca septem« | ćom od 1440 K, i skuparinskim dop« bra 1920. u kojoj trebaju dokumen« , latkom od 2880., sa pravom proma« I tima dokazati: — državljanstvo i knuća u smislu službene pragmati« I kraljevine SHS., da nisu prekora« i Domaće vijesti. Natječaj. čili dobu od 40 godina; da su umno i tjelesno podpuno zdravi; da su za imame i vaize osposobljeni; da osim arapskog i turskog jezika pod« puno vladaju srpsko«hrvatskim je« zikom u govoru i pismima latinicom i ćirilicom. — Oni koji stoje već u vakufskoj ili kojoj javnoj službi, neka svoje molbenice pošalju pu« tem svojih starješinstva i istoj još priklope svjedodžbu o moralnom i političkom vladanju izdanu po nadležnoj opštini ili političkoj vlasti. 3 .) Imama mahalske džamije »O« biadovca«, koje je mjesto skopča« no sa temeljnom godišnjom plaćom od 1200 K, i skuparinskim doplat« kom od 1200 K te stanom u naravi. Reflektanti koji ovo mjesto po« lučiti žele, treba da podnesu vla« storučno pisanu molbenicu na ovo povjerenstvo najdalje do konca septembra 1920. u kojoj trebaju do« kumentovati: — državljanstvo kra« Ijevine SHS.; da nisu prekoračili 40«tu godinu života: da su umno i tjelesno podpuno zdravi; da su za imama osposobljeni: da osim dru« gih jezika podpuno vladaju srpsko« hrvatskim jezikom u govoru' i pis« mu, te da su dobrog moralnog i olitičkog vladanja. 1 na ovoga imama će se protegnu« ti propisi za promaknuća i mirovi« nu, dotično odpravninu. I 4 .) Muezzina glavne džamije sa temeljnom godišnjom plaćom od 1200 K, te skuparinskim doplatkom od 1800 K. 5 .) Muezzina mahalske džamije »Obradovca«, sa temeljnom godiš« njom plaćom od 600 K, te skupa« rinskim doplatkom od 600 kruna. Reflektanti pod 4. i 5., trebaju vlastoručno pisanim molbenicama, koje imaju ovom povjerenstvu naj« dalje do konca septembra priposla« ti, dokumentovati: — da su dr« žavljani Kraljevine SH§., da su za muezzine osposobljeni; da su pis« meni u oba pisma latinicom i ćiri« licom; a uz to da posjeduje lijep glas kod učenja ezana i salavata. Njihova je dužnost jedino ta, da džamije drže čiste i u redu, te da pravoremeno daju ezan i u oči mubarekj večeri i na mubarekj da« ne uče salavate, i u slučajevima smrti mahali ana učiti salle. — Mu« jezin glavne džamije će u potrebi zastupati imama u evkati hamsiji. 6 .) Gassala (za kupanje muških mejjita), sa temeljnom godišnjom plaćom od 1000 K, te skup.' doplat« kom od 1000 kruna; 7 .) Gassale (za kupanje ženskih mejjita), sa temeljnom godišnjom plaćom od 600 K, te skuparinskim doplatkom od 400 K. Reflektanti i reflektantice, koji o« va mjesta polučiti žele, trebaju sa podnesenom molbom na ovo no« vjerenstvo dokazati: da su za ku« panje mejjita osposobljeni; da su građani Bos. Gradiške i kao nekaz« nena lica. Ova beriva ne diraju u one do« hodke, koji su uobičajeni, da se ga« ssali i gassale nagrade pri oprema« nju mejjita. Mjesto pod 1) treba nastupiti 1. januara 1921.; a 2) do 5) treba će nastupiti sa 1. oktobra 1920., a ona pod 6) i 7) odmah. Predsjedaik: u. ž. Hodžić, s. r. Import! * Export! Alija Begovid, veletrgovina samo na ’ velikr manufakturne i ko^nl* jalne robe « pe. trinjska ulica br. 30. (nterurbaa telefon 19-98. Вггеј^пј naslov: Regnis-Zag^b. PAPIRNIMA ♦ I HAMDIJE KOPČIĆA 2 i 1 ♦ 2 ♦ preporučnje svoje bo[ato ,tov»riM» $ svih vrsta papira, kjncalarijskog ♦ školskog Pribora. - Naru4be 9e obavljaju brzo(1 ločno. t 2 t Cijene umj.rene « Sarajevo, Štrosmaj^ova nl Tel. CI9 i Krovni crijep (Dachziegel) Ako trebate, raŽite uzorke i ponude od zsoi. bolyaške ciglane M. Bohn&Co Zsombolyat Banat Centralna a^ogerija Braca Šabinas|C Sarajevo, Štrosmajorova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. —; Cijene najumjerenije. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (dioničarsko društvo) u Sarajevu. POZIV izvanrednu glavnu skupštinu na „Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Hercegovinu (dioničarsko društvo) м Sarajeva”, koja će se obđržavati u 16 sati (4 sata poslije podne) u prostorijama banke. 2. septembra 1920. Dnevni red: 1. Predlog ravnateljstva na povišenje dioničke glavnice od K 3,000.000 — na K 10,000.000—. 'J; -^Promjena pravila. Umoljavaj se gospoda dioničari, da izvole ovoj izvanrednoj skupštini prisustvovati. S poštovanjem: Ravnateljstvo MuslimaosbB trgovačke i obrtničke banke za B. i H. (đ. i) Gospoda dioničari, koji žele prisustvovati ovoj jhvnoj skupštini, imadn privremene potvrde položiti na našoj blagajni a Sarajeva, ili na blagajni naše podružnice u Bos. Novom, najdalje do 23, njujta 1920. Odgovorni urednik: F. Šalaka. УкмМк: Camlraiall Odbor J. M. O. Štampala Daniel & A. Kajon, 8*аИге. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/831eefb70ddcd2e95dd3050b932c83ea.pdf dee765936f98a725152f9115bdf29810 PDF Text Text POJEDI№ BROJ kruna 1.50 Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. irEđuje PEdahcioni odbor. wcm® лпгасллвевсга Broj 87 (192) Sarajevo, utorak 24. avgusta 1920. (9. zilhidže 1338.) Bajram mubarek olsun! Sjutra osviće dan slave i veselja, dan kada muslimani cijeloga svijeta vršeći jednu Božiju zapovijed čine tavafi«zijaret Božijega hrama. Allahu ekber, Allahu ekber, izvi* jaće se iz usta pobožnih muslimana i uz pobožne molitve će se muslima* ni sastajati, grliti i ruke stiskati. Bajram mubarek olsun! Dobaci* vaće muslimani jedan drugom, ali neka to ne budu samo prazne rije* či, nego neka budu borbena trublja obespravljene braće, koji se spre* maju u borbu za svoja sveta prava, u borbu za svoje održanje, u borbu za svoju budućnost. Sizifov posao. 'I ako bi se zgodno moglo nazva* ti riješavanje krize u Beogradu. Kao što se Sizif iz mitologije veselio, kada će mu uspjeti poslije teška na* pora da dovalja kamen na vrh br* da, da malo odlane, i ne sluteći, da će se kamen sam od sebe otisnuti niz brdo i da će on morati opet za njim letjeti, da ga hvata i ponovno valja gore, da mu se opet izmakne i da tako nastavi tu igru bez izgle* da na svršetak, tako se je i ^osp. Dr. M. Vesnić mučio pune četiri ne* djelje, dok mu je poslije toliko zgo* da i nezgoda pošlo za rukom, da sa* stavi koncentracione ministarstvo i izvede zemlju iz neizvjesnosti. Kri« za je dakle na jedvene jade skinuta sa dnevnog reda, ali nažolost samo privremeno, do prve zgode, da se opet javi u istom obliku, jer su u kabinetu ostali s malom promjenom isti ljudi, koje dijele oprečna miš* ljenja i principijelne stvari, što se ne daju izgladiti preko noći ni jed* nim »protokolom sporazuma« sklop* Ijenim između parlamentarne za* iednice i demokrata. Mefisto će i dalje vršiti svoj razorni rad i vatra će planuti prvom prilikom, da se o* pet traži vještak, koji će je momen* tano zapretati, ali ne ugasiti. Uga« siti je može jedino narod slobodnim svojim glasanjem, a ne brutalna si* la, koja drži danas na kormilu Iju* de, koji su se popeli na vlast pro« tiv volje narodne. Jedini je izlaz iz ove nezdrave situacije apel na »a* rod. Ali dotle valja da se nekom po« vjeri uprava naše zemlje i oko toga se baš vrti cijela stvar. Narod mora čekati, dok »demokrati« izlicitiraju njegovu kožu, dok se zasite i nagra« be pa dragovoljno sjaše. A dotle će narodu oči pobijeliti, jer je strplje« nja i previše. Naročito muslimani naše kraljevine imaju ponajviše razloga da željno pozdrave čas, koji će im omogućiti, da jzreknu pra« vednu osudu nad radom uzurpato* ra. Međutim neka svi nasilnici i da* lje žare i pale, ali će ipak jednom doći kraj i njihovoj sili. Muslimani Bosne uvjerili su se ponovno, đa u današnjim stranka« ma narodnog predstavništva imaju malo iskrenih prijatelja, jer im je učinjena opet izdaja interesa. Oni su izručeni kao kusur na milost i ne* milost ponovno demokratskoj sa* movolji, jer je samo skrajnja neuvi« đavnost i nepoznavanje pravog sta* nja stvari u najoj zemlji moglo pre«, pustiti na bos. vladi najvažnija mje* sta (prosvjetu i administrativu) o» noj stranki, koja sama sumnja u svoju snagu u Bosni i Hercegovini. To je tim veće zlo, što se baš s tih mjesta i do sada činilo muslimani« ma najviše nepravdi. Mi ne može* оровваш^р-- »Svi su muslimani braća« riječi su Svevišnjega. Zato musliman ne smije u očaj pasti. Složna braća u zbijenim redovima ne mogu pro* pasti. Bog je dragi stvorio Musa (a. s.), a stvorio i fir’avna, pa je i fir’avn sa svom svojom moći propao, dok je Musa svoj narod Božijom pomo* ću oslobodio od njegova zuluma. Braćo, vjerujte u Boga i u svoju vla* štitu snagu, a Vaša je snaga u čvr* stoj i jedinstvenoj organizaciji. U to ime Vam kličemo: Bajram mu* barek olsun! mo nikada odobriti ovakog postup« ka niti razumjeti, kako se može još sa odobrenjem naših saveznika i dalje muslimanima stavljati nož pod grlo i prelaziti preko njih na dnevni red bez pitanja i vođenja računa o našim interesima. Musli* mani nemaju povjerenja u rad jed« ne vlade, u kojoj sjedi jedan fana* tični Grđić ili čak nekakav Miso* vić, kvji nema pojma o nama i na« šoj otadžbini pa da nam vlada. Baš bi bilo skrajnje vrijeme, da i mjerodavni faktori dođu do uvje* renja, da treba jednom u obzir uzj« i mari'muslimane i voditi računa i ii ' njihovim zahtjevima. Ne može o« ) sjećaj pravde dozvoliti, da se vlada bez muslimana i protiv muslimana. Dosta je toga, ako želimo skinuti s dnevnoga reda Sizi(ove muke. Pretplata godiš. 180 kru­ na, na pola godine 90 kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. Čekovni račun pošt. štedionice 1119. Godina II. Muslimani šaljite djecu u školu! U Brčkom je školu pohađalo 131 U prošla dva broja iznesosmo I na ovome mjestu školsku statisti« islam djece, u Zvorniku 162, u Janji ku, po kojoj se vidi, kako naš na* 172, u Gradačcu 179, u Gračanici rod uopće, bez razlike vjere, šalje 153, u Tuzli 205, u Sarajevu 651, svoju djecu u osnovne škole. Upo* u Visokom 114, u Višegradu 104, redismo dječije školovanje po kon* u Foči 180, u Mostaru 439, u Tre* fesijama i ustanovismo, da mi mu* binju 214, u Stocu 93, u Lastvi 127, slimani najslabije školujemo svoju u Cazinu 107, u Tešnju 186, u Pri* djecu. Da je naše djece najmanje jedoru 110 islamske djece i t. d. po školama to mi već dobro osje« Sada je interesantno upoređivati. čamo na svakom koraku. U nas je Uzmimo n. pr. Sarajevo, gdje živi najmanje inteligencije, to jest Iju* oko 25 hiljada muslimana, a školu di, koji nešto znaju i koji se umiju pohađa 651 isl. dijete, dok u malom snaći. U nas je najviše neobavješte« mjestu Lastvi (varošici kod Trebi« na svijeta. Pokraj današnjih prilika nja), gdje živi oko 1 hiljadu mu« mi stojimo smeteni, a u naših su* slimana školu pohađa 127 islam, građana nemuslimana ide posao na* djece. To drugim riječima znači: u prijed. Svjesni smo, da smo mi sta* Sarajevu od svake stotine šalje se riji neupućeni i smeteni i da nam to po 3 (troje) islam, djece u osnovne najviše ometa našem napretku, pa škole, a u maloj Lastvi muslimani opet zaboravljamo, da i svoju ro* šalju u školu od svake stotine po đenu djecu ostavljamo u istom ha« 13 (trinaestero) djece. Još kad se lu, u kojemu je. i naš život prošao. uzme u obzir, da je Sarajevo naš To nam se eto ljuto osvećuje i, ako glavni grad, da je tu narod imućni* ne daj Bože nastavimo ovako, na« ji i da je djeci u školu lakše dola* ša će nas nemarnost i nehaj za na« ziti, a da je narod u Lastvi većinom ukom upropastiti. Ko se brine za težačkog staleža kojemu su djeca u svoju djecu, pa je šalje u škole, taj poslu vrlo nužna, onda dolazimo do se brine za svoj opstanak i za svoju . zaključka, da su muslimani male sigurniju budućnost. Lastve daleko napredniji od musli* Nije u svim krajevima naše do* mana i iz drugih naših gradova, a movine naš narod jednakog razumi* ne samo glavnog grada Sarajeva. jevunja • jednake svijesti. Irna u Ja ovo ne pišem u zloj namjeri, nas mjesta, gdie je naš musliman ili da koga hvalim a nekoga kudim, svjestan svoje dužnosti, gdje je bis* nego mnogo osjećam za svoj narod tar i čak vruć za svaki napredan i za to evo iznosim primjer između rad. Ima opet mjesta, gdje se naš nas. narod istom vrlo polagano budi kao Zamislimo se i u ove ostale broj* iza sna. Interesantno će biti, da ovdje iz* ke, okrenimo se oko sebe, pogledaj* nesemo broj islamske djece koja mo očima, pa daj da zaključimo, da polaze osnovne škole po pojedinim ćemo u ovoj škol. godini odmah mjestima naše domovine, da se vidi biti svi svijesniji, svi vrući za na« kako je gdje naš narod bistriji i predak svoj i svoje djece. Muslimani, roditelji, sjetite se svjesniji. Samo ćemo neka mjesta navesti svoje dužnosti i upišite 1. septem* iz škol. statistike u god. 1918./19. u bra o. g. svoju djecu u školu. Svaka kojima su muslimani u većnii a ne« izgubljena godina djeci u nauci na« ša je ogromna šteta. Učitelj. što bolje šalju djecu u školu: Sarajevo, 23. augusta. Ovih dana su pohađale neke fine 1 mlade dame kod nekih naših ljudi i i ustanova. Svrha je ovoga prozirna, I a tendencija nemoralna, kao što su nemoralni i njihovi gospodari, koji ih našiljaju.’ 0 koga je nečista sa« vješt, boji se i svoje sjene; ali u ko« ga nema u njedrima oraha, ne boji se zveke. Klika, koja samo sebi uzurpira vas patriotizam, a uistinu ga nema ni trunka, nego se njen pa* triotizam sastoji od toga da napuni svoje prazne džepove i zasiti svoje nezasitne ralje, nastoji da se održi Muslimani Pravoslavni Katolici pomoću špijunaže, u koju su počeli Po okružjima: upotrebljavati mlade dame. Ukup­ Ukup­ Ukup­ Dječ. Djevoj. Dječ. Djovoj. Dječ. Djevej. nu Svaki je sistem, koji se oslanjao no no na ovo nemoralno sredstvo, bio 651 528 673 1118 981 1881 Sarajevo grad 122 445 900 kratkotrajan, a konac njegov kata* 4 strofalan. Hoćete li zato primjera, 1399 Sarajevske okružje 1855 1547 79 S58 2057 1203 652 1626 eno vam bivše Rusije, propale Au» stro«Ugarske i Turske zavrijeme 2994 Tnalansko „ 2693 169 3232 51« 184. 6982 2046 948 sultan Hamidove vladavine. 1034 1896 1477 Travničko „ 79 1113 1..3 718 2614 474 Mi bi preporučili onima, kojih se to tiče neka se okrenu oko sebe i Mostarsko „ 1678 5166 172 1950 24 .2 888 3350 8403 1703 metu ispred svoga praga. Muslima* ni su elemenat, koji je privikao na Banjalučko „ 3685 167 976 1478 1645 2689 2«! »7« 3374 red i traži 8a vlada pravda i zakon. Dokle to ne bude boriće se kao lavo* 635 Bihaćko „ 235 139 414 2029 400 1143 1616 100' vi svim zakonitim sredstvima, a pro* ti svakoga i neće šuštati dok to ne a Ukupno 9926 937 10889 14694 5691 20385 12618 6137 18760 poluče. Kao autohtoni živalj ovih zemalja ljube svoju domovinu i Muslimani razmišljajte o ovim brojkama i nastojte da uklonite spremni su sve žrtve doprinijeti za ovu sramotu od sebe! njezin boljitak. Ne teže za vlašću, da mogu izvozničariti i pobirati si* nekure, nego sarađuju sa onim ele* mentima, kojima je stalo do sreće i blagostanja našeg milog naroda. Među muslimanima nema Nastića Dne 5. augusta o. g. osudio je U prvom redu valja napomenuti ni Čokorila, nema Račića ni Šilje« prijeki sud u Nevesinju uhvaćene jedno za kulturna čovjeka nepoj* govića. Muslimani su- iskrenošću razbojnike Jovana Račića na 15 go« mljivo shvatanje nekih mostarskih! duše svoje pozdravili ujedinjenje dina teške tamnice i Doku Šiljego« nevesinjskih građana, koji u Račiću našeg naroda i naše domovine. Mu* vića na smrt na vješalima, što su i Šiljegoviću nijesu gledali obične slimani su kao viteški elemenat na crnogorsko«hercegovačkoj grani« razbojnike i hajduke, što ubijaju svom predanošću pozdravili i svoju ci počinili više zločinstava grabež* prave ljude i pljačkaju sirotinju, ne* monarhiju i svoju narodnu dinasti* nog i potajnog umorstva i razboj« go — horribile dictu! — neku vrstu ju, dok se revolucionarci i republi« stva. Ta je stvar svršena, i nećemo nacionalnih boraca i nosioca neke kanci nalaze među onima, koji su je opširno iznositi, nego želimo sa* narodne ideje. Zaista gadno i sra* stekli patent na rodoljublje. Ne« mo nekoje interesantne i karakte« motno shvaćanje! mojte nas tegljiti za jezik! ristične stvari konstatirati, koje su Što se tiče samih svjedoka sa ras* izbile prilikom ove rasprave. prave, treba naročito istaknuti is= Sta govore brojite o našem prosvjećivanju? Nevesinjski razbojnici. �Strana 2 Страаа kaže nekih, koji pod zakletvom is« kazaše, da su ih spomenuti razboj« nici navraćali na odmetništvo u ko« mite i kad su im odgovorili da će biti vjerni kralju Petru, oni su vri« jeđali Veličanstvo. Razbojnici su silno grdili državu i državno ure« denje. Osobito upada u oči suglasan iskaz svih svjedoka, da su razboj« nici od svih zaustavljenih putnika najgore tukli i mlatili muslimane, da su čak i pušku slomili o jednoga muslimana, a poznavali su ih tako, ds su svakog nagonili da moli »oče« naš«, pa koji nije znao, nastavili su ga nemilosrdno tući. Što se pak branitelj dr. Žokalj protivi preslu« sanju svjedoka muslimana, jer da on s obzirom na današnji odnošaj muslimana, katolika i pravoslavnih ne poklanja vjerodostojnosti mu« slimanskim svjedocima, čini se. da on ne polazi sa pravednog i huma« nog stanovišta da se otkrije istina, već da je vođen namjerom, da i on razbojnička zlodjela stavi u okvir nekog nacionalizma, slično onome uglednom licu, koje se htjelo na ra« spravi zauzimati za stvar, koja na njega ne spada, radi čega je oštro opomenut od p. p. Tmokopovića. Branitelj naime vjeruje u neko srp« stvo zlikovaca, a ne pomišlja, kako može srpstvo učiniti nekog odmet« nikom i izdajicom domovine, koji ubija i pljačka braću Srbe, jer je razbojnicima glavno bilo doći do pljačke pa bilo to od Srbina ili Hr« vata. Značajno je za raspoloženje raz« bojnika svjedočenje dra Save Po« poviša i potpukovnika Raketića, koji iskazuju, da razbojnici klicahu: »Živio Nikola I., živile komite, do« lje sa Srbijom!« i da su nosili na kapama znak N. 1. Uza sve to isti« Ću svjedoci, da medu razbojnicima nije bilo Crnogoraca, već sami do« maći ljudi, koji su govorili čisto kao u našim krajevima, a ne na crno« gorsku. Braniteljev sud, da ova zlodjela treba uzeti kao u neznanju počinje« na. dok se inače poziva na srpsku svijest razbojnika, zaslužuje zbilja čuđenje. ] i ' ; ■ ; j I i i j | ' i [ ■ ■ Bilješke. Gdje su stvari prijedorskog lage« ra? U Prijedoru i Ljubiji. za vrije« me rata, bio je vojnički i zaroblje« nički lager. Zarobljenika je uvijek bilo od 4—6 hiljada, a vojnika od 800 do 2000. Tu je bilo također ku« palište. gdje su vojnici iz cijele sje« verozapadne Bosne dolazili i kupali se kada su išli bilo na frontu bilo svome lageru u Grac ili gdje dru« gdje. U tom lageru bilo je hrane i odijela i obuće i uopće svega što spada u opskrbna sredstva. Bilo je dakle toga svega u vrijednosti pre« ko tri milijuna kruna. Čitavi taj i« metak se u prevratu raspačao me« đu članovima prijedorskog narod« nog vijeća. Upozorujemo zemalj« Бро| — Broj 192 »PRAVDA* — »ПРА8ДА* I , | ' | . ј sku vladu i ministarstvo, neka povedu o ovome istragu. a za bliže i detaljnije infor« macijc neka se potraži i -upita on« dašnji vonjički intendant,tog lage« ra. koji je čitavi inventar predao narodnom vijeću. Taj intendant se zove Josef Rakos, Budapest, Vise« gradi uteza. »Za vjeru i domovinu« bijaše ge« slo srednjega vijeka, koji je na zlu glasu zbog vjerske gorljivosti i ne« trpeljivosti i zbog nebrojenih rato« va vođenih u ime vjere i domovine, jer je samo taj poklič pokretao ma« se u boj. Ali i u novom vijeku slu« žio je taj poklič kao lozinka medu ostalim i propaloj Austriji, radi čc« ga je sa svih strana napadana i osu« divana kao »klerikalna i jezuitska« država, koja je na sramotu svome vremenu. Čini se, kao da je taj sred« njovjekovni specijalitet prešao u nasleđe i našoj Jugoslaviji, koja se inače rado ponosi liberalnosti i to« lerantnosti kao i rastrgnučem sa sredovječnim vjerskim predrasuda« ma. To se često ističe sa svih strana, ali se nažalost propušta upozoriti na odstranjenje preostataka. koji svjedoče protivno i odaju našu dr« žavu kao sljedoavteljicu sredovječ« nih principa. Mi ćemo upozoriti na ovake neke pojave, koje su nam udarile u oči kod službenih faktora. Već od našeg ujedinjenja čitamo često o proglašavanju krsnih slava kod raznih pukova i o lom« ljenju kolača uz asistenciju duhov« nika i uz crkvene ceremonije. Mi« sijasmo, da je to bio običaj za voj« sku kraljevine Srbije, gdje je pre« vlađivalo pravoslavlje, ali da će to« ga naravno pomalo nestajati u voj« sci kraljevine Srba. Hrvata i Slove« nača, gdje se nađoše skupa t r i •fjere, koje neće trpjeti da se ističe u vojsci pravoslavnih, katolika i muslimana obilježje jedne konfe« sije. Međutim se i dalje prakticira i još službeno s ovim nesavreme« nim uticajem jedne vjere na čudo i neshvatanje većine vojske u dru« gom duhu vaspitane. koja se sne« biva zbog takvih vjerskih firmi. I vojno ministarstvo kao da dije« li isto mišljenje i ne pomišlja na u« kidanje krsnih slava u Jugoslaven« skoj vojsci, jer se još uvijek slave provode u znaku konfesionalnosti čitave vojske. To nije u redu. U ob= jašnjenju o praznicima priznatih vjeroispovijesti naše kraljevine od, 26. marta veli se, da se priznaju kao državne svetkovine među drugim i Vidovdan, kad se čini spomen izgi« nulim srpskim borcima za vjeru (?) i otadžbinu. Opet dakle isticanje vjere! Upozorujemo vojno ministarstvo na ovo neumjesno i nesavremeno isticanje jedne konfesije u našoj vojsci, jer je naš narod vjerski ve« oma osjećajan, pa isticanjem jedne vjere raste nesklonost i nepovjere« nje drugih konfesija, koje nisu kao takove rođene niti odgojene. Uosta« lom ako je i istina, što je rekao dr. FELJTON. A. Hitri Bjelevac: Rene Logotetides. (7i) XXV. Svaki dan došao je Ihsan u kuću, gdje je ne­ kad Rene stanovala i ostajao po nekoliko sati. Sve je ostalo na svom mjestu kao i prije što više nije ni oprašeno, nisu prozori otvarati, nisu zastori di­ zati. Jedio što je Ihsan oprašio bilo je staklo u buduaru s velikom Reninom slikom. Kod te slike na stolu za kojim je Ihsan sjedio stajalo je nebrojeno otpadaka cigareta, pepela, duhana i poderanih listića s neizvjesnim šarama, koje je nervozna ruka crtala. Slika je prikazivala Renu u kućnoj laganoj nošnji. Oči, profil, pa grudi, davali su slici toliki život, da je Ihsan gledajući u nju duže vremena osjećao slast onih dana, kada je s njom na istom ovom mjestu sjedio. Krupne velike crne oči s ne­ kim čeznutljivim pogledom, kao da su htjele prozrijeti u njegovu dušu da vide veliko i teško kaja­ nje, a Usne s jednom finom crtom prema licu kao da su progovarale... Ihsan sjedeći pred njom upijao je svaku crtu njezina lica, svaki oblik lika da ga ureže u srce — tamo u taj okvir gdje nikad ne će izblijediti i da je sakrije od čitava svijeta. Ova sobica, ova kuća s namještajem, koji je pokrivala prašina bila je hram, jedno svetište, u kojem se ne moli, ne želi, ne traži nego samo osjeća. U ovoj sobici i medu stvarima, koje su podsjećale na nju osjećao je Ihsan .MUžkokmir i — sreću T. Popović prilikom Viodvdanske slave u Sarajevu, (vidi »Nar. Jed.« br. 130.) da je u shvatanju srpskog naroda vjersko i narodnosno jedno, da vjerski običaji postaju narodni, a narodni vjerski, da tako pravo« slavna crkva postaje narodnom srp« skom crkvom, ipak držimo, da je već vrijeme nadošlo, da se razluči, što je narodno, a što vjersko, a na« ročito da treba prestati već jednom isticati vjbru službeno. „G a j r e t“. i I I i ■ ; i Gajret je lani preuzeo sarajevski konvikt iz vakufskih ruku, uredio ga i omogućio školovanje stotini) đaka. Ove godine preuzima i druge konvikte, dakle onaj u Tuzli. Biha« ću. B. Luci i Mostaru. Osim toga otvorio je ženski konvikt u Sara« jevu a namjerava otvoriti i jedan konvikt za šegrte. To je jedan fa« kat koji treba da se težinom cijele svoje važnosti duboko zasiječe u srce svih onih muslimana koji shva« čaju današnje vrijeme i koji osje« čaju za muslimane i njihovu bu« dućnost. U glavnom ovdje treba uočiti dvije stvari: kulturnu zaostalost muslimana za braćom drugih vje« ra. te silne troškove koji su potreb« ni za školovanje mladeži na današ« njoj skupotinji. Sto se tiče prve stvari izgleda da je naš muslimanski clemenat počeo stresati sa sebe teški jaram mračnog kohzervatizma i popuštati u otporu prema školi. Nešto rat i ratne re« kvizicije. nešto prevrat i njegove posljedice, nešto opet agrar i nje« govo djelovanje uzdrmalo je mu« slimanskim mozgovima i malo po malo dovodi ih do zaključka da je nužno spremiti se na borbu za cgzistenciju, da su za tu borbu potre« bna druga sredstva: škola i zanat. Posljedica toga svega je da danas, za stipendije, za potpore, za kon« vikte stižu i siplju molbe kao kiša: na vladu, na komoru i na sve kul« turne ustanove. Nasam Gajret ih je do danas stiglo preko pet stotina itosvezasrednje škole. Prije rata je bilo mnogo manje ,đaka, pa je trebalo i mnogo manje stipendija. Sa 30 K mjesečno mo« gao je jedan đak imati potrebnu opskrbu. A danas je mnogo veći broj đaka, a za svakog đaka treba 8 900 kruna mjesečno da se može bezbrižno školovati. Prije koji je čovjek bio« imućan te je mogao i tuđu djecu na školi uzdržavati, da« nas nijp kadar ni svoje dijete da školuje. Vakuf, nalazeći se u slabim ma« terijalnim prilikama i nemajući do« volnjo pokrića ni za svoje vjerske službenike, bio je prisiljen da zat« vori svoje konvikte. Ali kad se zat« vore konvikti, zatvoriće se i škol« ska vrata svim onim đacima, koji su U tim konviktima živjeli, jer kako da pohađaju škole kad nema« ju o čemu živjeti. A može li se do« zvoliti da na stotine đaka bude pri« siljeno prekinuti nauke i da ostanu Inače bio je vrlo rastrešen. Klonio se svakoga i zavlačio se sve više i više u sama sebe, da jače osjeti ono što je bilo u njemu. Dolazilo mu časova, da ostavi sve, da se riješi svega i pođe tamo gdje je ona ... Da, u Grčku ... Tamo je ona .. . Izdaće domovinu ili će ga kao sumnjiva protjerati ... Da je potraži i predloži jedan dio svijeta, daleko, da­ leko, u samoći.. . miru.. . Da se izgube.. . Da s nji­ ma prestane ideja, borba između dva naroda... I Nesime je osjetila promjenu. Posmatrajući Ihsana s dana u dan, kako njegovo lice postaje mračnije i tužnije razmišljala je šta bi mu moglo biti? Pitala ga, a on bi joj odgovarao s jednim tuž­ nim osmjehom: , »Ništa, Nesime.. . Ljeto prolazi.. . Život prolazi i skoro će lišće početi opadati...« — Pa šta 1e to? Sjećaš li se lanjske godine i onih ugodnih časova. »Da, da.. .• — »Šta ti smeta da živiš?« »Sve me tišti...« — Ne možeš, da stvoriš djelo, koje si zapo­ čeo. .. Ruzumim. . . »Teško je to razumiti Nesime... Ti znaš da na mojoj duši ima neokajan grijeh. .. — Ihsan! Spasio si domovinul.. »Ne znam; možda joj samo produljio život, da se više muči. .. Nesime sjedne blizu njega i reče mu: »Ti si tužan. Hajdemo u bašću, da se malo raz­ vedriš. .. Ihsan odbije. U to unidje Hadema i preda Nesinu jedan list Ona otvori kuvertu, a iz ove ispane druga adresirana za Ihsana Sururzade. Nesime po­ gleda rukopis, ali ga ne poznade. Pruži je Ihsanu s riieAiW.< .... .... , — .... i I 0 ■ I I bez budućnosti? Kad bi to mi do« zvolili, naši bi budući naraštaji nas radi toga proklinjali i u kamen za« tucali. Pred ovim faktom treba da zatrepti srce svakog muslimana ko« ii ima mozga da pošteno misli. Ne« ka dadne uho svaki musliman i nc« ka dobro prisluša svoju savjest; sigurno će čuti, gdje mu ona veli: »Ako se bojiš Boga, pomozi siroti« nji radi božjeg rizaluka, spasi je od propasti, podaj lijepim nijetom i u dobroj namjeri da on postane čov« jek; a ako se nađe koji pa se po« kvari i postane nečovjek, to je iz« nimka kao i u svakoj drugoj zajed« nici, nemoj misliti da su svi taki. U svakom žitu ima kukolja. Mnogo je veći broi onih koji su daleko od svake pokvarenosti i koji dobiju li« jep odgoj, korisnu nauku i koji će biti sjutra na diku i ponos nama I svima. A i za one iznimke koji za« I đu stranputicom, nemoj misliti da ; ih je škola pokvarila. U školi đak I ništa lošega niti vidi niti čuje niti | nauči, nego uči samo ono što je li« | jepo. dobro i korisno. Koliko ljudi i ima koji nijesu nikad ni školskog i praga prekoračili, pa i piju i liju, i : lažu i varaju, i psuju i grde i pod drugim jamu kopaju i svojoj ženi zulum čine i da mogu zgulili bi ko« žu s drugoga... Gdje su postali zlikovci ti ljudi koji nijesu nikad ni zavirili u ško« lu? Postali su taki u zlu društvu. Družeći se sa nevaljalim ljudima dobili su gadne sifate. Stara je ri« ječ: »S kim si onaki si!« U školi se to ništa ne uči, nego obratno, i ško« la čovjeka upućuje na sve ono na što ga i vjera upućuje, i škola mu kaže: »Ne laži, ne kradi, ne podli« ježi svojim strastima, ne misli i ne čini drugomu ono što ne želiš da se tebi čini i misli, ljubi bližnjega a poštuj starijega ... i t. d.« Što se morala tiče u školi se čuju samo take stvari. Osim toga treba uzeti obzira i na mladost, treba metnuti ruku na srce pa reći: »I mi kad smo bili mladi griješili smo više nego kad smo zašli u godine. Pravednost zahtijeva da prosuđujemo i druge onako kako prosuđujemo sami se« be. Stara je riječ: »Kad dođu go» dine doćiće i pamet!« Svemu ima lijeka samo džehaletu nema, spasi« mo našu djecu od džehaleta neka ne budu najzadnja klasa u zajedni« ci, neka nc budu hamali, sluge, nc« ka ne budu kao čergaši. Spasimo ih i pomozimo sve one koji zbog si« romaštva nc mogu da dođu do nau« ke za kojom čezne njihova duša...« »Preko Akifbey-a za te jedno pismo... Ihsan je pogleda i pruži ruku. Brzo razdere kuvertu, razmota list, i s jednom gestom iznena­ đenja, straha, bojazni, radosti čitaše prve retke: »Jednu tešku dužnost prema tebi i Reni Logatetides vršim ovim dostavljajući ti njezino pismo, jer vršeći ovo kršim dužnost drugu i stavljam u opasnost nas sviju. Dr. Dževdet«. Ihsan je uzbuđeno čitao Renino pismo. Lice mu se mijenjalo, ruke drhtale, a oči poprimile čudan izraz Najednom krikne i počne čupati kose. Nesime ga pogleda zaprepašćeno, ne znajući šta bi počela. Brzo priskoči k njemu, uzme pismo iz ruku mu, ali ga nije razumila. Pismo je pisano grčki. Pro­ čita drugo popratno pismo i stvar joj postane jas­ nija: Doktor Dževdet je Ijekar u Orhanovoj tvrđa­ vi. .. Dostavlja Renino pismo preko Akifbega Ihsanu ... Sigurno su tu zloglasnu Renu ponovo uhap­ sili. .. Ihsan je nijemo zurio u pod, a onda skočio s mjesta i rekao: »Ništa nije Nesime... To je samo trenutačno uzbuđenje. .. Ja moram otići... Nesime ga pogleda tužno i isprati do vrata. Kad je Ihsan otišao Nesime uzme pismo koje je on ostavio na divanu i naredi Hademi neka zovne Grkinju Olimpu. Kad je izdala taj nalog najednom joj se učini kao da se čitava kuća sa svom okolicom okreće oko nje. Učini joj se kao da joj nestaje zraka, kao da je neko kroz nekakav vrtlog nosi daleko. .. u dubinu... I htijući koraknuti bliže divanu, uhvati se za čelo i sruši na mekani sag. _.. (Nestav*5e sol. — - јв �Боој 1,2 — Broj Страиа 3. „ПРАВДА* — .PRAVCA, To je glas savjesti, to su riječi koje će čuti svaki čovjek kad pri« sluša šta mu savjest govori. Osim toga, nek se razmisli svaki onaj imućni musliman koji ima svo« ju vlastitu djecu. Neka u svoju dje« cu pogleda, pa neka sam sebi rek« ne: »Ako meni što bude ako li ja umrem prije vakta i zemana, pa mo» ja djeca ostanu bez skrbnika, ko će se pobrinuti za njih i njihovu bu« dućnost? Hoće li moja djeca osta« ti na ulici, hoće li se potucati od nemila do nedraga? Ili će se naći kakav dobrotvor čovjek ili kakvo dobrotvorno društvo koje će se za njih brinuti i spasiti ih od propasti? Kada čovjek o svojoj vlastitoj dje« ci tako misli navuče mu se mrak pred oči i spopanu ga trnci od glas ve do pete. Ali treba da te ti trnci spopanu i kad pogledaš na tuđu si« romašnu djecu koja su ti muhtač. Ne žali, podaj, pomozi mu neka dođe do sreće. Što ti danas p'osiješ, to će požnjeti tvoja djeca. Pozajmi danas, ako hoćeš da ti se taj zajam vrati s kamatama sjutra....... Vrši svoju islamsku i humanitarnu duže nost. A kako ćeš je vršiti? Vršićeš je najbolje ako budeš potpomogao Gajret. Jer, kako gore rekosmo Gajret je preuzeo sve konvikte, preuzeo je brigu za sve musi, širo« mašne đake. Gajret je kulturna ća« bu u koju je uperila oči sva musli« manska mladež koja je siromašna a želi da dođe do sreće, Gajret je kulturno ognjište na kom ima da se ogriju sva ona srca muslimanske siromašne djece kojima će toplina Gajrcta omogućiti da dođu do svo« je sretne budućnosti. Ovako treba shvatiti visoku Gajretovu misiju. I« deja Gajreta treba da prožme sva« kog muslimana koji ima mozga da misli i srca da osjeća. Svi treba da dajemo Gajretu, pa da onda Gajret mogne usrećiti što veći broj musi, sirotinje. Pomislite, treba uzdržati šest konvikata sa nekih 500 đaka. Te đake treba opskrbiti hranom, po« steljom, ogrijevom rasvjetom, a ve« činu od njih još odjećom i obućom, i to sve na današnjoj strašnoj sku« potinji! Milijoni trebaju! ništa ma« nje. Potpomagati Gajret znači us« rećiti naša buduća pokoljenja, a to znači brinuti se za muslimansku bu« dućnost u ovim zemljama, a to o« pet znači patriotizam. Što je god izvan toga nije drugo nego čisti e« goizam. V. Sadović. Iz naše organizacije. Nastavak izvještaja o mostarskoj skupštini. (Svršetak.) Nakon toga uzima riječ urednik Korkut, da objasni naše stanovište u trećoj tačci dnevnog reda: a g« rarnom pitanju. Ispričava se što radi slabosti mora biti kratak, a za tim prelazi na prikaz našeg programatskog stajališta u agr. pi« tanju te radu našeg predstavništva u tom pogledu. Veli se, da »Pravda« ne posvećuje dovoljno pažnje o« vom pitanju, a ja konstatiram da je ona agrarni problem osvijetlila sa svih gledišta i da je baš radi svog pisanja o tom pitanju navukla bi« jes i navale naših političkih protiv« nika kao i neopravdani naziv »feu« dalskog organa«. Istina, ona pri tre« tiranju ovog pitanja nije nikad go« vorila o nekakvim »kapijama« na zapadu i tu frazu prepušta onima oko »Obrane«. Jer mi ne trčimo za popularnošću pod švaku cijenu, ni« ti hoćemo da svom svijetu dajemo u ruke »šarenu lažu«, od koje mu ne može biti nikakve koristi. Mi vodimo realnu i odgovornu politi« ku i nikad ne govorimo ono, što bi naš dio naroda moglo uljuljati u is« prazne nade i odvesti ga na stran« putiću. Tu nesavjesnost prepušta« mo drugima, a mi ćemo da kao i do sad idemo svojim određenim i potpuno jasnim putem: putem le« galne borbe za potpuno opravdane zahtjeve naših zemljoposjednika. Nije istina, da smo mi feudalci i da tražimo da nam drugi i dalje robuju. Mi smo pristali na Regen« tov manifest o pravednom riješe« nju agr. pitanja i dokinuću kmet« stva uz pravednu odštetu i prema tomu agrarni problem tretiramo kao čisto socijalno pitanje i te« žimo samo za tim, da ono bude i riješeno u duhu pravde i na teme« iju naših pozitivnih prava. Za kme« tovska selišta pravedna odšteta, bcglučka zemlja neprijeporan po« sjed, o kojem ne može biti nikakve diskusije, a pri podjeli zemlje, pra« vedan aršin, po kojem će se sva« kom zemljoradniku omogućiti do« voljna količina zemlje. Mi u ovom, kao i svim drugim pi« tanjima, idemo za tim da polučimo uspjeh na korist musi, dijela našeg naroda i daleko smo od tog, da svo« je uspjehe vješamo na veliko zvo« no. Kako znate mi še nijesmo oba« zrli ni na smiješnu tvrdnju »Glasa Težaka«, da je povišenje rente za hak zasluga muslimanskih »posla« nika« »demokratskog« kluba i pu« stili smo da se ovi »prijatelji« mu« slimana kite našim zaslugama. Isto tako nijesmo nikad istaknuli da je izmjena 6. i 7. Krizmanove ured« bc plod našeg rada i truda, djelo naših veza. I nimalo se ne ljutimo, kad neko i neko pripisuje to sebi i svom mudrom opredjeljenju. Glat^u|M^e da se poluči uspjeh, i i I i I ; i mana ne može nikako doVesti u sklad sa položajem upravnoga či« novnika. 6 .) Protestiramo pry.i svim po« stupciam prema muslnnanima, koji nas degradiraju na građane drugo« ga stepena, te svečano izjavljujemo da ćemo svim opravdanim sredstvi« ma i svim dopuštenim silama izjoJ« štiti i dopitati sebi ravnopravnost u granicama zakona i naših zajed« ničkih narodnih i državnih, interesa. Nakon njega uzima riječ pred« sjednik »Ittihada« M. O. Cišić, te u kraćem ozbiljnom govoru sa fak« tima potkrepljuje razloge koji su nas natjerali da se posebno grupi« šemo. Konstatuje da se je u svag« dašnjem svom javnom djelovanju uvjerio da je ovakva organizacija za nas najzgodnija, te moli prisut« ne, da čvrsto stoje u njezinim re« dovima. (Odobravanje). Kako se obnavlja naša zemlja? Mi smo u svoje vrijeme prosvje« dovali proti pristranoj obnovi naših pograničnih krajeva, što su ratom nastradali, jer se obnavljaju i iz« građuju samo domovi pravoslavnih stradalnika, dočim se na muslima« ne ne uzima obzira. Da se u tom pogledu ni dan danas nije ništa po« boljšalo. dokaz je ovo pismo, što ga je upravio naš mjesni odbor u Bileći na mostarskog okružnog na« čelnika. Pismo glasi: Gospodinu Lj. Vuloviću, okr. na« čelniku u Mostaru. Prilikom rata i prevrata naš srez je stradao što nije ni jedan u B. i H. tako, da i danas kod nas nekim postradalim, a osobito muslimani« ma nije nikakva šteta nadoknade« na. Na granici Bileće i Crne Gore, nalazi se jedno selo Okolište u ko« me je stanovalo 24 familije musli« mana Jaganjaca. Kada je buknuo rat, uništene su im kuće usljed rat« nih operacija, te su se bili naselili u gradu Bileći. Kada je Austrijska vojska uljegla u Crnu Goru godine 1916. Jaganjci su se povratili na svoje posjede, jer im je bivša au« strijska vlada kuće popravila. Za vrijeme prevrata su ih pljač« kaši potpuno uništili, kuće im ražo« tvrdo uvjereni, da narod, zna pro« i suditi, odakle vjetar puše. Ja ću da ; ovom prilikom istaknem činjenicu, : da je agr. pitanje činilo jednu od i najvažnijih tačaka u svima našim i predstavkama i svima političkim i akcijama i da je baš ono razlog, da • su zategnuti naši odnosi kako pre« • ma bosanskim radikalima, tako i prema bos. Hrvatima obiju frakcija. Mi ne vodimo politiku od dana na dan, niti smo zaljubljeni u čije oči. Još 'ntmjc smo voljni da za mio pogled i lijepu riječ žrtvujemo na« Hadži Mehmed Buljugija iz Duv« rodni interes i izdamo njegova pra« na ogorčen radi okupacije Bosne i va. To treba da upamte naročito Hercegovine po Aus.«Ug. monarhiji braća Hrvati, koji bi morali znati nij se mogao sprijateljiti s time, da da imaju i prečih interesa nego li stenje pod švapskim jarmom, nego je »nekoliko njivica« kako zgodno je svojevremeno ostavio svoju dje« reče jedan njihov predstavnik. nas, nakon oslobođenja, odlučili su Govor je primljen burnim odo« preminuo. Ostala su iza njega dva bravanjem, a za tim je tajnik pro« sina Salih i Ibrahim, koji i danas ži« čitao, a skupština jednoglasno us« ve u Turskoj. Ova familija se je za« vjetovala, da se neće nikada vratiti vojila ovu , u svoju domovinu, dokle bude ste« REZOLUCIJU: njala pod švapskim okovima. Da« 1 .) Protestiramo proti programi« nas, nakono slobođenja odlučili su ma pojedinih nenarodskih grupa i se povratiti u svoju domovinu i ako proti izjavama pojedinih elemena« tamo zauzimaju lijepe položaje, te ta, koje su pale na različitim mje« su zamolili da im se povratak do« stima, jer ruše naše krvlju i bež« zvoli. Imetak H. Mehmeda Bulju« brojnim žrtvama postignuto narod« gije sekvestrirale su naše vlasti kao no i državno ujedinjenje i smatra« imovinu neprijateljskih inozemaca. mo to izdajničkim djelima najniže Sekvestrom je postavljen Fazlaga kvalifikacije. Numić iz Duvna, koji je i prije bio 2 .) Protestiramo proti nehaju da« zastupnik Buljugijin. Fazlaga je u našnjih vlasti, koje ne pokazaše prošloj godini unovčio sav prihod dovoljno volje, da zapriječe napa« od zemalja i od kuća i predao kot. daje na život i imetak hercegovač« uredu. Dekretom ministarstva tr« kih muslimana (ponovan pokolj u govine i industrije u Beogradu ime« novan je državnim komesarom nad Bileći!), kao što su zapriječile po« kolje i napadaje na pravoslavni e« Buljugijinim imetkom kancelista lemenat u Srbiji, unišavši u trag haj« Mate Kordić, s čime je Fazlaga ri« ducima i razbojnicima. ješen od dosadanje starateljske duž« 3 .) Protestiramo proti klevetama, nosti. U Duvnu postoji običaj da se koje nose na sebi najsramotniji žig crnožutoga režima i koje su upere« zemlje košanice obrađuju po jed« ne bile protiv muslimana uopće, a nom turnusu tako, da dobra, sred« naročito nas u Mostaru, te činimo nja i loša livada naizmjenice zapa« najviše odgovornim baš one ele« ne jedne godine jednog, druge dru« mente, koji su upućeni i odgovor« gog i t. d. Taka zajednica postoji iz« ni za napadaje hrišćanskih pljačka« medu Buljugije, Feriza Dizdara, Ili« ša na generala Terzića i Rankovića. jc Zrne, Marka Rubića i Naima Bu« 4 .) Tražimo od vlasti, da što više Ijugića. Ovi naime posjedđju tri za« jedničke livade, koje u tri godine unese svjetla u način vođenja istra« ge nevesinjskim događajima, a čini« obrađuju sad jedni, sad drugi. Negdje proljetos zovne Kordić mo najviše odgovornim potpukov« bivšeg Buljugina zastupnika Fazla« nika Trnokopovića, koji je prijetio gu Numića, da mu označi koje li« da će sam korbačem pokazati piscu i vade ove godine spadaju Buljuginu vijesti o mAcsinjskim događajima turnusu. Fazlaga je od prilike držao, u »Pravdi«, kao i narednika Simu Stoisavljeviću. za koga se pozitiv« da Buljugiji ove godine spada Ve« lika Livada i reče to Kordiću. Kor« no zna da je korbačem zlostavljao muslimane iz Podvelcža i drugih dić je iza toga izdao ovu livadu pod zakup dobrovoljcima uz jednu vrlo sela. 5 .) Protestiramo proti samovolji bagatelnu cijenu. gradsko«kotarskoga predstojnika Prije kositbc na mjesec dana Faz« Gozzca, zvanoga Gučetića, koji za« lagu su upozorili drugi zadrugari, da postavlja muslimane zanatlije i tr« je Kordić izdao dobrovoljcima liva« govce, koji im pretjeranim globa« de, koje Пе spadaju ove godine Bu« ma ogorčava svakidanji kruh i čije Ijugijt Fazlaga je s njima otišao od« prijetnje muslimani skupo plaćaju. mah Kordiću i saopćio mu, da je Naročito protestiramo proti njego« napravio pogrešku, jer da Velika voga vladanja, koje se zbog niego^. ^ivada ove godine ne spada. Bulju« va podmetanu i MLi zamolio ga, nekvto ispravi. rili, hajvan i pokućstvo odnijeli, a neki su i životom platili. Tako su ponovno spomenuti Jaganjci, da spasu živote pobjegli u Bileću, gdje se i dan danas nalaze bez igdje iš« ta, golo, boso, gladno, žedno, a da se niko od vlasti na njih ne oba« zire. Ovakovih bijednih muslima« na imade i drugih osim Jaganjaca. •Prije nekoliko vremena došlo je u Bileću nekoliko vagona daske i greda u svrhu da se posrtadalim na« prave kuće. Ovaj se materijal di« jeli od strane sreske uprave, ali kome? 24 familije Jaganjaca, koji su najpotrebniji, što će posvjedo« čiti i pravoslavni i muslimani čije« log sreza Bileće, nedobiše do danas ništa (samo 3 familije) a niti drugi potrebni muslimani. Slobodni smo obratiti se sa mol« bom na Vas gospodine načelniče, da se Vi zauzmete za bijednike, jer Vi kao uman i pravedan, uvjereni smo. da ćete nanešenu nepravdu po sreskom načelniku u Bileći ispravi« ti, te bijednicima naći sklonište. Primite izraz našeg dubokog pošto« vanj a Za mjesni odbor J. M. Organizacije Alija Z. Hadžić, s. r. Kapičić, s. r. Hasilja kotarskog ureda u Duvnu. j i i ! I ' ! : , ■ i j I Kordić nije htio da čuje za to, re« kavši, da je on prodao Veliku Liva« du dobrovoljcima i da on neće za to da zna. Otišli su predstojniku Saviću i molili ga, da on ispravi tu pogrešku, ali ih je i on odbio. Za vrijeme kositbe pozovu u kotar Faz« lagu, gdje je zatekao Iliju Zrnu. Predstojnik Savić naredi Fazlagi. da se imade izravnati sa Ilijom Zr« nom i platiti mu diferenciju, koja je natsala odatle, što je Iliji Zrni zapala lošija livada zato, što je Faz« laga tobože krivo saopćio Kordiću turnus Buljuginih livada. Zaprijetio je Fazlagi sa ovim riječima: »Ko ne sluša mene, ja ću ga zatvoriti«. Faz« laga ne navikao bivati rezil, a ujed« no u strahu pred zatvorom morao je pristati na to, te je položio u ime kaucije -4000 kruna. Nakon tri četiri dana došao je Fazlagi tutor djece Feriza Dizdara, koji su treabli ove godine u zajednici sa Ilijom Zrnom pokositi Veliku Livadu, te je u ime djece uzeo od Fazlage 1000 kruna, kao oštetu i pogodili se da ima u zajednici sa Ilijom Zrnom do godi« ne spomenutu livadu pokositi. Po« slije nekoliko dana pozvao je pred« stojnik Savić Fazlagu, te kad je o= vaj došao, zatekao je kod njega Ili« ju Zrnu i Kordića. Predstojnik ga je pitao, da li se je sa strankama nagodio, te kad je Fazlaga kazao da jest sa tutorom djece Feriza Diz« dara i da je pripravan na isti način i sa Zrnom, ali ovaj rekao, da neće, nego traži sijeno. Kordić je na to izja.vio. da ne da gore spomenutim zadrugarima Velike Livade. Nakon povratka Fazlagina sa pu« ta iz Sarajeva donio mu jc jedan privatni čovjek odluku kot. suda, da je na temelju riješenja kot. ure« da sekvestrirano sijeno na njegovoj vlastitoj livadi i na livadi Jabuci, koju mu je dao Kordić kao stara« telj Buljugina imetka, da je pokosi. On je otišao odmah Kordiću i pi« tao zašto i njemu nije dostavljena odluka, na što mu je ovaj rekao, da je može sada dobiti. Na Fazlaginu primjetbu, da je sad kasno, odgo« vorio mu je ovaj riječima: »Šta ću ti ja«. Kako se iz čitave stvari vidi ovo je čisto nezakonit postupak i sra« man čin predstojnika Savića i kan« celiste Kordić^joji drže u ruci u« nravu kotaW^^Mb: јЛмАвт po �Strana 4 Страма »PRAVDA* — »ЛРАВДА* ni najmanje u svom djelovanju pri | gradu, te iscrpivo komentira tamo postignuta utanačenja. Značajno je ovakim stvarima. Uhvativši priliku, kad Numić ni« pisanje listova ljevice, naročito »A« je kod kuće izdaju odluku protu« benda« i »Arbeitcr Zeitunga«, koji stranci i ova odmah diže njegovo direktno zago£ara ju potrebu što tje« vlastito sijeno, te onemogućivši ga šnjih veza s Sigoslavijom. Izrazuju da traži zakonito riješenje spora, nadu, da će se dr. Beneš na povrat« stavljaju ga pred gotovu činjenicu. ku iz Bukurešta zadržati u Beču. Isti je slučaj sa livadom Parića VANJSKI POLOŽAJ. Luke od koje je jedna trećina vla« sništvo spomenutog Buljugije, a KBenešovo putovanje u Bukurešt. dvije trećine vlasništvo Alije Kri« »Praška »Tribuna« javlja, da će u« lica i Luče Bašića. Prema tome i ko« govor između Cehoslovačke i Jugo« si je jednu godinu Buljugija, a dvi« slavije biti perfekcioniran u najkra« je godine Alija i Luča. Kordić se ćem vremenu. Putovanje Benešovo nije htio obratiti na. stranke kao ni u Bukurešt u uskoj je vezi sa pu« na gruntovnicu, nego samo na biv« tovanjem bugarskog ministra pred« šeg staratelja Numića, koji ga je siednika Stambuliskog. Stambuliski pogrešno uputio, te je on i tu liva« će otputovati iz Bukurešta u Beo« grad, a odatle u Pariz, gdje će se du izdao drugima. Kad su stranke sastati sa Venizelosom. tražile, da im se poradi toga dadne Indijski muslimani bune se proti odšteta, pozvao je predstojnik Sa« vic Fazlagu Numića i zaprijetio mu, engleskoj vladi. Najugledniji mu« slimani otposlali su potkralju list, da se mora nagoditi ili u zatvor. Kad je Numić rekao, da će im dati ko« u kojem se groze, da će otkazati liko su i dobrovoljci platili ove go« poslušnost, ako se turski mirovni u« govor ne podvrgne reviziji, koja bi dine za zakup (2500 K) reče mu predstojnik, da je to malo i Numić udovoljila njihovim zahtjevima. Taj list otposlan je u London za« da se spase hapsa ponudio mu je 4000 K. Ni Luča ni Alija nijesu htje« jedno s pismom g. Ganobi, koji za« li pristati, te im je rečeno da tuže govara njihove težnje. U tom pis« mu muslimani ne mogu se složiti sudbeno Numića. Dakle namjera je Kordićeva i s time, da bi sultanova vlada bila kažnjena stoga, što se združila s Ni« predstojnika Savića da Numića što jemcima. prisiljena okolnostima. U više oštete. Kordić jes ve livade prodao prije sezone na podrug mje, listu opominje se britska vlada da će se svi muslimani složiti s Indi« sec za oko 36.000 K, a mogle su naj, ako se ne udovolji njihovom manje donijeti 70.000 K. Ovo je ma, zahtjeva«. strašno gospodarstvo, pa makar se Boljševički nemiri u Norveškoj. smatrao taj imetak tobožnjom imo« »Dailv Telegraph« donaša iz Kri« vinom »neprijateljskog podanika«, stijanije vijest da su u nekim kra« jer se šteti s time i država. Što se tiče postupka predstojnika jevima Norveške buknuli boljše« vički nemiri. U Drontheimu prokla« Savića i kanceliste Kordića prema je sovjetska republika. U Fazlagi Numiću to je jedno neću« mirana nekim drugim mjestima vlast se veno nasilje, koje se može samo kod nalazi u rukama komunista. Nor« nas dogoditi, kada se radi 0 tome, veška vlada na'redila je odmah mi« da se ošteti jedan musliman. Škan« litarizaciju željezničkih namješte« dal je i pravi zločin, da upravni či, nika i proglasila je u čitavoj zemlji novnici nasilnim putem provode o« iznimno stanje. na djela, koja ne spadaju u njihovu u Španiji. Iz Španije javlja kompetenciju, uslijed čega se stran, se Teror o velikim neredima, i to u Kata« kama nanosi ogromna šteta na imo« loniji. Vlasti su preko ljeta uapsili vini, a da i ne govorimo koliko tr= preko 15.000 radnika, pod sumnjom pe moralno od ovakih i sličnih zu, da su teroristi, zašto su sindikalisti luma. Naravna stvar, da nije nika« sa štrajkovima i atentati« kvo čudo, što se ovako nevaljala u« započeli ma. Napadaju ubijaju policijske redovanja obavljaju, kad je pred« činovnike, sudce,i te istaknutije pro« stojnik Savić vječno pijan i mah« tivnike. bilo je u mje« muran. Ako ga nađeš u mejhani, sec danaU45Barceloni atentata. onda sjedi s njime i svršićeš posao. Rumunjska i Madžarska. Po vi« Trezveni ljudi kod njega nemaju jestima iz Pariza rumunjska vlada, posla, niti su u stanju šta svršiti. na položaj, na istoku, za« Fazlaga se je Numić pritužio za obzirom je francusku vladu za posre« ovo sve kod okružne oblasti u Trav, molila dovanie u pogledu uspostave pri« niku i kod zemaljske vlade, gdje ga jateljskih odnosa sa madžarskom je predveo nar. poslnik g. Dr. M. vladom. Francuska vlada je odmah Spaho. to poduzela korake u Budim« Tražimo, da se o ovome povede na koje je madžarska vlada pri« najstrožija istraga, da se krivci kaz« pešti, hvatila velikom simpatijom. ne i Fazlagi šteta namiri. Politički pregled. UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. Stojan Protić i novi ustav. U na« crtu što ga je izradio gosp. Stojan Protić je u članu 4 da se Kraljevina dijeli na pokrajine ili oblasti, i to: Srbija, Stara Srbija sa Makedoni« jom, Hrvatska i Slavonija sa Rije« kom Istrom i Međumurjem, Bosna, Crna Gora s Hercegovinom, Bokom i Primorjem, Dalmacija, Srem s Ba= čkom, Banat, Slovenačka s Preko« murjem. Ovaka podjela je i u na« crtu komisije. Pitanje je jako deli, katno i teško, što priznaje sam, g. Protić, ali, i ako sumnjamo da će naići na odobravanje, treba odobri« ti namjeru g. Protića, kada nam ka« že, da je baš zato i iznio ovo rije« šenje, da ga inteligencija prouči i raspravi. Naš poslanik u Budimpešti. Za našeg poslanika u Budimpešti po« stavljen je Milan Milojević, dosa« danji naš poslanik u Haagu. On je već otputovao na svoju dužnost. Mir s Bugarima. Budući da je mi« rovni delegat Pašić potpisao ratifi« kacioni mirovni ugovor sa Bug.ar« skom, poslane su sofijskom poslani« ku upute, da preda akreditive i us« postavi normalne odnose sa Buga« rima. Sekvestri će biti dignuti? Javlja« ju iz Beograda: U skoro će vrijeme biti dignut sekvestar sa imanja stra« nih podanika i njihova imovina pre« dana njima u vlasništvo. Nakon sklopljenog saveza. Cjelo« kupna bečka štampa u velike se bavi boravkom čehnrl^a^&og ministra Naši dopisi. Gračanica, u augustu. Opet Grudićev kurban! ) * Našoj je javnosti već dozlogrdilo neras« položenje okružnog načelnika Gru« dića prema muslimanima uopće, a prema muslimanima činovnicima napose. Nu ne možemo propustiti ovu priliku, da ne priključimo uz a« feru oficijala Ahmetovića i Sejdića Skandalozni slučaj bivšeg kot. suca Bernardia naspram gruntovničara Krupića. Svojevremeno je javljeno drsko proganjanje od strane suca Bemar« dia nad čestitim i agilnim činovni« kom g. Krupićem, koji je spor ne« davno riješavan pred disciplinar« nim senatom u Tuzli, komu je na čelu predsjedao g. Dimitrije Gru« dić. G. Krupić je u tančine učinio vjerodos^jjnom svoju obranu, što •) Iznosimo ovo kao nov primjer nasilja ovog muslimanskog krvopi« je, koji svakom prilikom, pa evo i u disciplinarnom senatu upliviše, da se izreče kriva presuda, jer treba ocrniti jednog muslimana, treba na njeg baciti ljagu. Ovo je previše. To se više ne da trpiti, to se više ne može podnositi. Apelujemo na cen« tralnu vladu ako joj je stalo do mira i zadovoljstva naroda tuzlanskog okruga neka miču ovog nesposob« nog izazivača sa ovog mjesta. Go« spodo ne igrajte se vatrom, nije se valjda Grudić vjenčao sa tuzlan« skim okrugom. Kada bi ga ljudi hvalili ovoliko koliko ga kude, neka ga bijes nosi, preveć je, pa mi ne razumijemo, zašto ga jedanput ne smaknu. . Pr. Broj 192 Број derventskog društva »Jedinstvo« priredio je na 14. o. mj. u krasnoj bašči svog hotela, jednu zabavu u korist našeg kulturnog Jr --rva »Gajret«. Zabava je briljantno us« pjela i donijela je Gajrctu čistih K 11.200.—. Brodsko stanovništvo bez razlike vjere, staleža, dobi i spola, posjetilo je zabavu u og ' >m« nom broju. Bilo je dosta ljudi koji su darovali po sto dinara dobro« voljnog priloga. Bufet je bio snab« djeven obilnim luksuznim jelima kao baklave, kadajifa, pečeni janjci i t. d. Bačša je bila dekorirana naj« ljepšim ćilimima, serdžadama i dru« gim lijepim prostirkama, tako da je na posjetioce činila utisak jednog velegradskog salona. U ime visoke Gajretove ide je, Gajretov odbor najljepše zahvalju« je inicijatorima zabave gospodinu i gospodi Smajlagić,' koji su uz pripo« moć asistenta brodske stanice g. R. Fetahagića i drugih patriota ulo« žili dosta truda i vremena a i ma« ferijalnih sredstava za tu plemenitu akciju. Gradski izbori 26. septembra. Prenosimo iz »Jugosl. Lista«. Si« noć je trebala biti sjednica gradskog općinskog odbora, ali naravski se velika većina odbornika nije ni pokazala. Prisutnih je bilo tek đe« setak. kojim je predsjednik g. Pe« trović najavio da će pedsjedništvo općine uputiti Zemaljskoj vladi do« pis i predložiti, da se izbori za grad« sko općinsko vijeće obave u nedje« Iju 26. septembra. Prisutni odbor« nici primili su to na znanje. — Uo« štalom već je i onako skrajnje vri« jeme. da se obave općinski izbori i kod nas. Upis u zem. žensku preparandiju i vježbaonicu u Sarajevu izvršiće se 1. i 2. septembra o. g. od 9 do 12 sa« ti. Kod upisa u I. god. preparandije treba da se svaka učenica sama pri« javi i da predloži ove dokumente: a) rodni list za dokaz da je navr« šila 15. godinu; b) svjedočanstvo o svršenoj nižoj srednjoj, trgovačkoj ili višoj djevojakčoj školi bilo dr« žavnoj bilo privatnoj s pravom jav« nosti; c) svjedočanstvo zvaničnog liječnika, u kome treba da je naro« čito istaknuto, da je učenica fizički sposobna za učiteljsko zvanje. Tih dana obaviće se i popravni, naknađ« ni, te ispiti privatnih učenica. Re« dovna nastava .počeće 4. septem« bra. Ispit zrelosti u jesenskom ro« ku počeće dne 6. septembra o. g. Komunističke pobjede prigodom općinskih izbora u Srbiji. »Glas Slo« bode« javlja iz Beograda: Sinoć IZ UREDNIŠTVA. Radi bajram« smo iz Beograda dobili slijedeću te« skih blagdana »Pravda« će izaći is« lefonsku vijest: Na općinskim izbo« tom u utorak 31. o. mj., radi čega rima za Beograd lista Komunističke Partije Jugoslavije odnijela pobje« ovaj broj štampamo na 6 stranica. du: sva uprava i 30 odbornika ko« Odgođeria nastava okružne me« drese. Uprava okružne medrese munisti. — Čukarička općina tako« nam javlja, da će nastava mjesto na đer u rukama komunista. — Iz unu« 4. septembra o. g. započeti istom na trašnjosti do sada stigli izvještaji 15. septembra. Ova se je odgoda javljaju za pobjedu naše Partije u morala odrediti zato, jer se poprav« Šabcu, Valjevu i Lješnici. Iz osta« ci na zgradi medrese nijesu mogli lih većih mjesta izvještaji još nisu pravovremeno dovršiti. Uslijed to« stigli. Otvorenje filijale Narodne banke ga se’ obavještavaju učenici, da ne dolaze u Sarajevo prije 14. septem« u Sarajevu. Trgovačka i obrtnička komora nam javlja: Ovdašnja fili« bra. jala Norodne banke otpočela je rad. Natječaj za muallimski tečaj. Svaki polaznik tog tečaja, koji će Skreće se pažnja svih novčanih za« voda, koji imaju namjeru raditi sa se otvoriti 15. septembra o. g. u Sa« Narodnom bankom, da je potrebno rajevu, uživaće mjesečnu pripomoć uz molbu za kredit priložiti statute od 200 kruna. Propisno biljegova« zavoda i posljednju bilancu. nim molbenicama za primanje u taj Čehoslovacima. Konzulat čeho« tečaj, koje treba izravno odmah po« slovačke republike moli sve pripad« slati zemaljskoj vladi neka se doda: 1. rodni list; 2. domovnica; 3. svje« nike u Bosni i Hercegovini, da mu dodžba o svršenoj osnovnoj školi jave, jesu li i u kakvim društvima organizovani, od kada društvo po« i Darul«Mualiminu; 4. svjedodžba zvanična Ijekara o potpunoj tjele« stoji, koliko ima članova, kako se zovu, predsjedništvo itd. Tamo snoj sposobnosti za učiteljsku služ« gdje nema drutšava neka jave ime bu; 5. svjedodžba o vladanju. U te« povjerenika, na kojeg se obraćaju čaj će se primiti samo takovi moli« za savjet i slično. telji, koji nijesu navršili 39. godinu Protiv hajdučije. Javljaju iz Beo« života, jer se samo do navršene 40. godine života može da dobije na« grada: Potjera načelnika sreza po« mještenje u državnoj službi. Kan« sečkog ubila je u planini Štrbcu og= didati, koji sa uspjehorp svrše tečaj, lašenog hajduka Milana Kalafitovi« stječu time pravo, da mogu moliti ća iz Manastirice, koji je ucijenjen sa 2000 dinara. U srezu vučitmskom za mjesto privemenog učitelja osn. škola sa godišnjom platom od 1.600 okruga zvečanskog, ubijeni su Abue dinara, besplatnim stanom i ogrije« Zećir i Musa Ajrazović iz Dunice vom (odonsO stanarinom i drvari« istoga sreza, opasni kačaci, ubice nom). Privremeni učitelji nemaju pokojnog Gligorija Ristića, bivšeg prava na mirovinu i povišice, ali iza učitelja. Kod njih je nađen jegov zlatni sat i kaput. dvogodišnje učiteljske prakse mogu Upisivanje u Trgovačku Akode« oni postati stalni, ako polože učitelj« ski ispit po programu, koji propiše miju trajaće, kako nam direkcija javlja, od L—4. septembra o. god. mjerodavna školska vlast. Za to vrijeme održaćc se i svi po« Gajretova zabava u B. Brodu. — U B. Brodu vlasnik »Hotela Jugo« pravni, prijamni, godišnji i nađok« nadni ispiti. Redovna nastava zapo, slavije« g. Zijaudin Smajlagić sa čeče u ponedeljak 6. gospođom i uz pripomođ potvrđuje i sama osuda u svojim ; razlozima. Ali ga usprkos toga Gru« I dić iz vlastite pobude osuđuje na pismeni prijekor i nošenje discipli« i narnih troškova. Evo kako se to zbilo. Branitelj Krupića uz ostali obran« beni materizal navede primjerice da je poznato da se danas nagra« đuju svi dobrovoljci is lični oduži« manjem tuđih imetaka, dočim moj g kolega Krupić, koji je uzor činov« nik i nosi jedanaest vidljivih rana j i napokon toliko odlikovan u minu«' ; lom ratu, mora da snosi kao nagra« ; du ovaka nasilja i nezakonite pro« I gone od jednog BernardiaOkružnik Grudić potrešen sa o« vim riječima, i ako do tada nije ni prozborio, primijeti slijedeće: Go« spodin se je borio proti nama i da« našnjem režimu, — a u prevelikoj zagrijanosti je morao na dulje vri« jeme povući se iz raspravne sobe u svoju sobu. Kada sc Krupić zahva« lio na ovu njegovu primjedbu, na« što je Grudić odgovorio on to ab« strahira i da mu je slučajno to na jezik došlo. Dakle rezultat raspra« ve je presuda, koja glasi: I ako je Krupić svoju obranu vjerodostojno učinio, moralo ga se je ipak suditi i t. d. Da je Krupić nevina žrtva Grudi« ća dokazuje i ^jmi premještaj Ber« nardia iz Gracanice u Mostar kao podređeni, dok je u toku njegova disciplinarna, istraga. ' Naravna stvar da se Krupić sa presudom nije mogao zadovoljiti, pa je potražio lijeka na najvišem mjestu, a evo deveti mjesec, kako čeka isplatu od svojih uzapćenih benva. Gg. Grudić i oni kao Gru« dić, neće da znaju, kako li je morao preživjeti ovaj činovnik četiri mje« seca sa 6 obiteljskih članova sa 162 krune mjesečne alimentacije. Sama presuda ne bi bila kadra na Krupića sa moralnog gledišta na« baciti prljavu sjenu, ali sa materi« jalnogg ledišta je taj činovnik ba« čen u ponor u ovim skupotnim vre« menima. Za sve ovo ide havla jednome Grudiću, koji je prigodom svog do« laska u Gračanicu već unaprijed pokazao, primivši u posbenv audi« jenciju i u četiri oka suca Bernar« dia, kakva će sudbina Krupića za« desiti. Narod svestrano prati i dovikuje mu: Pali — žari!.... Domate vijesti. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/7a6f9b45bb13250afc182a8baae131ae.pdf 4d7e35adc1f7b1a71352d9aad1eb9d81 PDF Text Text / . • vr-:.^- POJEDINI BROJ kruna 1.50 Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Мјв rBdakcioiii ed№. Pretplata godiš. 180 kru­ na, na pola godine 90 kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. Čekovai račun pošt. štedionice 1H9. Broj 88 (193) „Glasu Naroda*'. ,Pravda- i ćela ajibova stranka »•gubili »a svaka mara a pitanja proti naše države. Vlasti to mirno gleđaja- Mino sa slaisli i gerere КоГkatove o privremenosti naše dršave Dokle eo ovako? Ili možda ćokaja da narod ponovo ,umi red** i iavrši ona nameta a kojoj sa ga sprećili, da očisti „gubu is torine“, stoje aulamdar« ia doba Auotrijo i 1914. Mi uposoravamo da ne bude kasno, jor pisanje „Pravde- vodi samo tom«. 1 danas na Kurban Bajram upravlja destitko i posiva „obespravljenu braću* u borbo pro­ tiv tirauaa (faraona), nasilnika i sulumčara; bodri ih da je Muca (Mojsijo) uništio faraona i pored sva njegove moći, jor je počivala na zulumu. Drugim režima: propašću i Jugoslavija jer počiva na nopravdi i anlštićemo je mi „obespravljeni" pomoću božjom — ainiu. Tako „Pravda* i alko joj no smeta. O obespravljena J ago ti ivi jo! Me vide ti protudržavni elementi, da nijedan šuekor nije ni osagjon, ai jedan đlolat nije satvoren, da jo i l oškić eslobogjen. a da su po­ dignuta troja vješala — sa koga? — sa Srbe i dobrovoljce, koji su doneli naša slobodu«. I, Gosama »Glasa Naroda« ide zlo, pa su pomahnitali. Latili su se Co» korilova zanata, pa lažu, dcnunci, raju, izvrću činjenice, tumače nao, pako, zovu*»da narod ponovno uz, me reč i izvrši onu nameru, u ko, joj su ga sprečili, da očisti gubu iz torine, svoje zulumćare iz doba Austrije i 1914.«, zovu »obesprav, Ijenu Jugoslaviju«, da zatvara dže, late i šuckore i kukaju, što su se podigla »troja vešala za Srbe i do, brovoljce, koji su doneli našu slo, bodu«. Moramo iskreno reći, da smo os, jetili veliko, neizmjerno zadovolj, stvo, kada smo pročitali luđačko pi, sanje u 309. broju »Glasa Naroda«. Svakom prilikom mi dobivamo za, dovoljštinu ed naših protivnika, ali ovaj put je takova i mila i drago, cjena kao nikad dd sada. Mi ćemo biti slobodni, pa ćemo se malo po, zabaviti sa tvrdnjama »Gl. Naro, da«, što nam ih podvaljuje, pa pita, mo njegove gose, neka nam citira, ju, šta je »Pravda« pisala proti na, še države i kada? Ako oni sebe smatraju državom, pa naše citate koji se na njih odnose, primjenju, ju državi, onda smo zaista u tom slučaju protudržavni elemenat. U nazočnom slučaju riječ fir’aun od= nosila se je na »demokratsku« kli, ku, koja je izvor svih zala, svih o, pačina i svih neprilika, na koje u, dara naša mlada država i naš izmu, čeni narod. Oni to znadu dobro i to svako razumije. Ali da nije bilo laži, ižopačivanja i izvrćanja činje, nica, »demokraska« bi klika davno izdahnula. Tako su se i ovdje latili svoje prokušane metode ne bi li i» zazvali nemuslimanske mase proti nas, pa da onda u mutežu love. Godina II. Sarajevo, utorak 31. avgusta 1920. (16. zilhidže 1338.) Denuncijanti oko »Glasa Naro, da« huškaju nemuslimane, da uzmu reč i izvrše onu nameru, u kojoj su ga sprečili, da očisti gubu iz torine, svoje zulumćare iz doba Arstrije i 1914.« Drugim riječima »Glas Na, roda« poziva hrišćane da protjera, ju muslimane ili ih pokolju ili pou, bijaju, jer su muslimani zulumćari iz doba Austrije i 1914. Ovdje mo, ramo malo zastati. Kome su muslimani za vrijeme Austrije zulum činili? Kada i kakav je taj zulum? Je li to bio zulum, što su muslimani dočekali Švabu golih prsa i borili se proti njegove oku, pacije, dok su drugi vikali: »Ma, šala, mašala, eto Švabe, eto babe?« Je li to zulum, što su stotine naših najodličnijih familija bile zatočene u Olomucu i drugim austrijskim garnizonima, jer su bile nepouzda, ne Švabi? Ili je to zulum, što su hi, ljade naših ljudi iza austrijske oku, pacije mušketani? Ili je možda i to zulum, što se je jedna trećina bos., herc, muslimanskog stanovništva morala seliti iz svoje domovine zbog zuluma i nasilja što ih je tr, pio za vrijeme austrougarske oku, pacije? Ili je zulum to, što su mu, slimani prigodom desetgodišnje gi, gantske borbe za vjersko=prosvjetnu autonomiju pod vodstvom rahmet, Ii Ali Fehim ef. Džabića i Alibega Firdusa, išli ,zajedno sa , . Srbima , pra« voslavnim stopu za stopom, koji su zajednički trpi! . Pr^onštva sve neprilike tadašnjeg Švabmog režima? Mi ne poričemo našoj pravoslav, noj braći, da nijesu pretrpili, kao što »demokratski« zlikovci to na, ma poriču. Trpili su mnogo, ali tr, pili smo i mi više, a ta trpnja je bila od zajedničkoga nam neprija, telja — od Švabe. Naproti, kada bi htjeli prevrćati stare knjige i listi, ne, mi bi imali puno razloga, da se tužimo na našu pravoslavnu bra, ću, koja su se Švabi odmah prila, godila, smatrajući nas Turcima, a Švabu babom, osloboditeljem, ali nam naš uzgoj to ne dopušta, jer želimo da se stare rane zaborave, da se ne povređuju. Šuckori su bili ološ između muslimana i katolika, pa ako su kome šta učinili, ne mo, že se zato činiti odgovornim čitav elemenat. Srpskih je šuckora bilo više za vrijeme 40,godišnjeg Švabi, nog vladanja, pa nikome nije ni na kraj pameti, da cijeli srpski narod blati s njihovim nedjelima. Treba dakle očistiti gubu iz tori. ne. Bujrum. gospodo »demokrat, ska«, mi se od vas nijesmo nikakvoj sreći ni nadali, ali zapamtite, da je bilo vukova i duljih repova, nego što ste vi, pa su ostali kusasti. Sto, jimo vam na piku. Muslimani su iz, držali na sebi borbu mnogih cara i carevića i ostali su uvijek kao po= bjeditelji. Milijon i po ljudi se ne more poklati, ne more povješati, a svoje domovine ne ćemo ostaviti I a on će mu preksjutra stvar razjas, ni za čiji hator, niti ćemo uzmaknu, I niti. U putu sreo je narednika za, »ti ni pred čijom silom. Upamtite povjednika postaje, te mu je i ovaj to dobro. Ovo vam govori milijun 1 rekao, da slobodno ide kući. Sutra, ; i po dobro organizovanih muslima, dan je došao učitelj Simo Kneže, ; na, koji su ptopuno svjesni svoga vić s još dvojicom odbornika i re, položaja u Jugoslaviji, koji su svje, kao da smjesta mora seliti u Sara, sni svoje vrijednosti i neće se dati jevo, jer tako oni hoće i njihov na, ni od koga pregaziti, a najmanje od rod, pa neće da odgovaraju za ona, šake demagoga, koju je revolucio, ke događaje, kao što je AganagK narno doba izbacilo na površinu, ćev. Naveli su kao razlog, što bi on da joj se poslije ni za trag ni za dao primjer drugim muslimanima glas ne znadne. Mi smo došli do da se preko ljeta iseljavaju, a oni svoga cilja, mi smo doprinijeli da to hoće da zapriječe. Oni će kroz istjeramo gubu iz torine, da uništi, kratko vrijeme i sve ostale istjerati mo »demokratske« klikaše. Za nas i učitelj mu je napomenuo i jednog je to pitanje riješeno. Još par dana »junaka« koji ima 40 oružanih dru, gova za taj posao. Zato mu savje, i lanetlejisavamo ih. tuju, da se odmah seli. On je iz stra« ha morao s velikom žurbom isti dan Sarajevo, 30. augusta. i odseliti. Napominjemo, da se govori, da Ova naša sretna Bosna postala je jedno čudovište u sadašnjoj krimi, je taj učitelj u 1914. god. prešao na nalistici; postala je to poradi naši, katoličku vjeru, da bolje prolazi, a lja i napadaja na muslimane i nji= iza prevrata vratio se opet u pravp, Kove familije, poradi otmice njiho, slavlje, jer mu se to sada bolje e, va imetka, a sada u okolini Saraje, i plati. Zato je postao predsjednik va i poradi izgona ispod vlastitih dobrovoljaca, a sam nije dobrovo, krovova. Bijes i mržnja pravoslav, ljac nikako ni bio. nih težaka u okolini Sarajeva pro, Drugi slučaj desio se je Hadži tiv muslimanima dotjerala je dotle, Mehmedu i Vejsilu Ibrahimoviću iz da su ih počeli tjerati iz njihovih Sarajeva. Oni su išli u llijaš i svra, domova. [ tili se u selu D. Malešiće, da vide Slučaj Hadži Muhameda Kuma, i svoju ljetinu. Prešavši preko Bosne šina ilustrira najbolje bijes i mržnju vidjeli su jednog seljaka, koji je o, : pravoslavnu! pravoslavnih senata seljaka i njiuuvm njihovih pod. puu, I k - k j držan, naše vlade tišao u selo, a kad su oni htjeli po= vlasti). Kjhe'&sviW1sr ći. opomene iz pridržnik njihove ne khr već | pr£vno može nazvati zlikovačkim ј "žemljo neka se odmah gube, jer da mu je ta, I skroz nemoralnim, jer pasivnost ko džematbaša Marko Čelik kazao. j njena prema zlikovcima i napadači, I Inače će biti od seljaka napadnuti. j ma ne spada u područje savreme. I U tom momentu izbije iznenada 50 ne uprave nego u red najvećeg zlo, I do 60 seljaka s koljem i kamenjem činstva i apsolutnog i namjernog i naoružani, koji bi ih ubili na prav, zatiranja muslimanskog svijeta i : di Boga, da nijesu iz revolvera pu, njegove imovine. cali u zrak i tako napadače zastra, Spomenuti Hadžija Kumašin po, šili. Dokle će ovaki slučajevi dovesti? sjeduje u D. Vogošći u selu Miha, ljićima kuću za ljetovanje, koju je prije deset godina sagradio. Kako u Sarajevu nema ni pedlja bašče, izišao na 14. o. mj. u svoju kuću u Mihaljiće s familijom, da tamo ne, ko vrijeme proboravi. Nakon dva Sjutra će osvanuti 1. septembra. dana pozvali su ga dvojica članova Našemu svijetu obično dođe i pro, seoske organizacije, da mu saopće đe ovaj znameniti dan u godini kao naredbu vođa organizacije iz Ilija, i i ostali prvi u mjesecu. A taj je dan ša, kojoj su kolovođe: učitelj Simo toliko važan, toliko dragocjen u Knežević i Košta Lonco iz Semi, kulturnome svijetu. Prvi septembra zovca. Na njegovu primjedbu, da je prvi školski dan. Njemu se odav, jc on došao u svoju vlastitu kuću na vesele sretna dječica, vesele se poradi zraka, a nc poradi čega dru, i sretni roditelji, osobito koji prvi gog i na zamolbu da ga puste u miru pbt upisuju, svrije dijete ‘u školu. barem desetak dana, odbornici su Prvi septembra je važan školski rekli, da mora odmah prtljati, jer dan. Nema roditelja koji se čestito će biti napadnut te večeri i da će ■ brine za svoj porod, da taj dan važ, se s njim zlo dogoditi, ako odmah I no i svečano ne dočeka. Naša su ne odseli. To je nalog njihove or, I djeca, naša nada i budućnost. Ka, ganizacije i tako hoće njihov narod. kva će nam biti omladina, onaki će nam biti opstanak na svijetu. Na, Nakon toga uputio se je Hadžija rod bez školovane omladine brzo> do žandarske postaje da stvar pri, smalaksa i propane. Danas nijesu javi. Tamo je našao i seoskog kne« više ona vremena u kojima su naši za. koji mu je rekao, da on 9 tom ništa ne zna i da ide slobodno kući. i stari živjeli, danas su vremena koja 1. septembra. Baslimansha tfgoiiiičba I obrtnica banka и Bosnu i НвгсциЈаи Ц1] и Sarajm ШзА Daj! ininiiu 1 а*№Ш1ш indBle sntkt, aelirti I a 3,8ВШ __________ Г MIl — Hufnja I пА trefa. I Hl • 8 8 И И B 1" m I Rtaji ni mti ralu, i pgiMtti m Ша itainau Podružnica u Bos. Novome. | Kancelarija: Kraljafetra ulica Z prizemna, lijem - 8mja»l: ТгцогаВи hita, Sarajean ■ interurban telefon: Zli | �.PRAVDA" — „ЛРАВДА" Sirana 2 Cnpaai išću čovjeku prosvjete kao i svag« danjeg hljeba, Ćorav je kod očiju ko čitati ne zna, davno se reklo. I mi moramo jednoć da progledamo, jer će nas inače nestati u mraku. Skoro izncsosmo kobne brojke, koje kazuju o našem školovanju djece u preklanjskoj godini. Mjesto da se školuje preko 60 hiljada naše djece, školuje se samo 10 hiljada. Ne smijemo mi mirno i hladno pre« ći preko toga. Treba da nas to opo« mene, da što jače i što brže popra« vimo ono, što smo do sada puno izgubili. Osobito je malen broj naše žen« ske djece u školama. Oko 35 hilja« da naših kćeri koje bi morale po* hadati osnovne škole, danas stoje oborenih šaka u svojim kućama, besposlene, neupućene, smetene i neprosvijećene. Šta će onda biti od te djece? Kakve će nam biti buduće majke? Ko će nam za današnja vremena djecu valjano odgajati? Roditelji pomislite, da vi nijeste vazda uz njih. Promislite šta biva od neupu« ćene, nezaposlene i neprosvijećene, osobito ženske, omladine. Danas su prošla ona stara vremena, kada si mogao svoje dijete ostaviti bez škole, da se u samoj kući uči i od« gaja. Danas prilike traže i od žen« skinja škole i prosvjete. Zaludu ju je sakriti i u kuću zatvoriti, valja i njima danas kruha, a pošteno žara« đena kruha nema bez poštenog, ali i čestitog posla. Zaludu je i pokriti žensko, a ne prosvjećivati ga, kada peča na licu ne čuva obraza kao što ga čuva prosvjećena i dobro odgo« jena duša. Muslimani, uvažimo i mi danas ja ikada svoju dužnost prema svojoj djeci. Prvi septembra neka je i na­ šoj dječici muškoj i ženskoj prvi školski dan. Upisujte djecu u školu! ! [ ! | I : | Učitelj. Šta govore brojke o našem prosvjećivanju? Muslimani Po okružjima: Dječ. Djevoj. Pravoslavni Ukup­ no Dječ. i Di.F.j,|lJkupno Katolici Djeć. Г jerej. Ukup­ no sasj 122 651 673 445 i 1118 981' 900 Sarajevsko okružje 1547 j 79 1626 1399 6581 2057 1203 652 1855 Tualaneko 2693| 169 3232 5140 1840 6982 2046| 948 2994 1113 1мз! 474 1477 718 2614 1950 2462 888Ј 3350 1703 5106 1645 2402 972 3374 976 3685 1143 161 f 414| 2029 400 5691' 20.385 12618 Sarajevo pad 1034! Travničko „ Mostarsko „ 1G7S| Banjalučko „ 1478' te? Bihaćko „ 100- 139 9926 927 Ukupno 10889 14694 189б| 340з) 268в| 235ј 6137 1881 635 18750 Muslimani razmišljajte o ovim brojkama i nastojte da uklonite evu sramotu od sebe! Prosvjetna politika g. Grđića. U 84. broju »Pravde» osudili smo način vođenja naše školske* politi« ke, koja se namjerice kreće u zna« ku pravoslavlja. Tu su navedeni i dokazi neobjektivna i pristrana mračnjaštva, gdje je istaknuto, da g. Grđić namješta svuda za direk« tore srednjih škola samo svoje pra« voslavne bez obzira na kvalifikaci« ju. pa da i u Derventu dolazi jedan Srbin pravoslavni kao direktor pre« parandije, premda bi osjećaj prav« de već jednom iziskivao, da se gdje« god i jedan musliman profesor po« stavi za direktora. Osobito bi bio zgodan za derventsku preparandiju jedan musliman profesor, koji služi na toj školi više godina, a ima fa« kultetsku spremu, te ni u čem ne zaostaje za predloženim miljeni« kom, osim što je musliman, dakle nije od privilegovane vjere. Na ovaj naš prigovor bilo jc »Nar. Jedinstvo« br. 172. »ovlaste« no«, da dade objašnjenje, gdje se<t tvrdi ovo: Neopravdan je prigovor . načelniku prosvjete zato, što je po« stavio za direktora gimnazije u Bi« j jeljini g. Kondića, a u Brčkom g. Zrnića, jer da se »pri imenovanju । direktora uzimaju u obzir stariji na« ' stavnici sposobni, koji raspolažu i I sa dovoljno zdravlja i snage (!) (je« dino svojstvo, koje je u dovoljnoj mjeri pri načelniku prosvjete) i sa ' dovoljno vještine, da mogu preu« ; zeti tešku dužnost upravitelja jed« ' nog zavoda«. G. Grđić da ne pazi, ! ko je kakve vjere (?) pa ističe, da su lani ponuđena za direktore još tri Hrvata i jedan Srbin, koji kad su tu čast otklonili, onda je tek po« stavljen g. Zrnić i L'rumović kao mlađi, dok je g. Kondić po rangu među najstarijim (?). U Derventi je postavljen g. Vladimir Perinović, koji je »istih godina sa muslima« nom, za koga plediraju gospoda oko FELJTON. A* Hifzi Bjelevac: Rene Logotetides. (72) XXVI. Grkinja Olimpa našla je Nesirnu onesviještenu. I misleći, da ju je hadema za to pozvao priskoči brzo k njoj i podigne je na divan. Za tim donese vodu i umije je po licu. Nesime progleda i prošapće: »Jedno je pismo tu na podu pisano grčki.. Nadi ga i pročitaj". Grkinja pogleda u čudu misleći da sultanija bunca,1 pa se i ne mače. No na drugu zapovijed ustane i na mjestu, gdje je Ihsan sjedio nade list što ga je Rene pisala Ihsanu. Grkinja ga počne čitati i istodobno rečenicu po rečenicu prevoditi. Pismo je glasilo po prijevodu Grkinje: »Prijatelju, lhsanbey! Ovo je zadnje pismo i zadnje moje riječi. Jučer mi je došao časnik tvrđave i rekao mi, da se pri­ pravim za smrt. Govorio je hladno, kao da raportira najobičniju stvar... Rekao je: »U današnji dan u četvrtak sastaće se prijeki sud. koji će vas po na­ logu Jildiza osuditi na smrt... Možete se kroz to vrijeme po vašem zakonu pripraviti, a dozvoljeno vam je i oprostiti se s prijateljima i rodbinom. Mo­ žete to učiniti i pismeno...« Onda je otišao, a ja sam čas ostala kao okamenjena ovom hladnoćom E»W — Broj 1*3 »Pravde« i inače mnogo jačih spo« novine, a do danas nije na to rca« sobnosti«. Tako objašnjuje stvar girano«. Valjda po shvatanju šefa g. Grđić. prosvjete jagma za narodnom imo« Drago nam jc, što nam je g. na« vinom najbolja je preporuka za te« čelnik prosvjete dao jednom povo« ške dužnosti. — Treći direktor dr, da, da unesemo u ovu cijelu stvar Vaso Zrnić napravio je ispit 1. a« direktorata malo više svjetla. Mi prila g. 1908. te je preskočio oko smo mu zahvalni na objašnjenju, dvadeset kolega, dok je izletio za ali ga moramo ispraviti i nadopu« upravitelja u Brčkom. Ovdje mora« niti faktima, koje je on zatajio i is« mo naročito spomenuti, da ova dva krivio. U prvom redu ne odgovara mjesta Bijeljina i Brčko nisu nika« stvarnim činjenicama, da pri ime« ko nuđena Hrvatima, nego su po« novanju direktora dolaze u obzir stavljeni mladi Srbi, pa je istom stariji, sposobni nastavnici, jer da Livno, kad ga je odbio Srbin kao se ovo mjerilo u nas prakticira, sva« bijednu stanicu, nuđeno »veliko« ko bi bio zadovoljan i ne bi nas o« dušno« Hrvatima i to trojici po stavio toliki broj najsposobnijih rangu starijih od gornjih direktora: profesora, koje je baš nesavjesno dr. A. Lovriću (ispit 1. novembra 1901.), dr. E. Aleksandru (ispit 1. protežiranje »mučenika« i bagateli« novembra 1902.) i Stj. Jankoviću ziranje ostalih otjeralo. Uostalom da su sposobnost, iskustvo i starost (ispit 1. novembra 1905.), a onda je u našem školskom odsjeku mjero« tek u Bihaću nađen kandidat za Livno u osobi prof. Koste Urumo« davni, kao što je običaj u ostalim kulturnim dražvama, ne bi ponaj« vića (ispit 1. novembra 1902.), koji prije sjedio na čelu naše prosvjete je od Glušca i od Kondića stariji jedan Sćepan Grđić, koji nije ni za pet godina, pa su ipak prije do« najsposobniji ni najiskusniji ni naj« šli na upravu u Tuzlu i Bijeljinu, a stariji među profesorima. To će on poslije u Lismo, gdje nije htio valjda i sam priznati. A kako on niko od Srba profesora da ide. Najnoviji kandidat za Derventu per nefas postade načelnik, tako je i mnogi direktor na isti način došao jest Vladimir Perinović, koji je — do časti. Da ovo osvijetlimo primje« veli g. Grđić — istih godina sa mu« rima, pa ćemo vidjeti, da li gornja slimanom. koga bi htjela gospoda svojstva posjeduju Grđićevi direk« oko »Pravde«. Ovo je svjesna ne« tori ili ih je na to mjesto dovela sa« istina da se zavede javnost. VI. Pe= rinović je napravio ispit 1. jula mo »objektivnost« g. Grđića. 1909., a onaj musliman »istih godi« U Tuzli je direktor dr. Vaso Glu« šac, koji je napravio ispit 1. febru« na« Šukrija Alagić 1. novembra g. 1908., dakle gotovo' jednu godinu ara 1907., dok je ispit položio n. pr. dr. E. Aleksander 1. novembra prije, i to je za prof. matematike g. Grđića ista starost i isti rang. Gle« 1902. ili dr. A. Lovrić 1. novembra 1901., a nije im Tuzla ni ponuđena. de »mnogo jačih sposobnosti« VI, Ali ne samo da su ova dvojica pre« Perinovića, o kojem načelnik pro« skočena, yeć ih je gotovo petnaest svjete po svom osjećaju pravde i preskočeno, da se Glušcu napravi svjesnosti svog položaja onako o« mjesto. Istina, Glušac je pokazao lako i to u javnosti govori, ne mo« veliku sposobnost kao predsjednik žemo ništa sigurno tvrditi, dok ne Nar. vijeća u Prijedoru, gdje je o« bismo usporedili kvalifikacijske ta« groman narodni imetak u vrijed« bele, ali mislimo, da bi Alagić pri nosti preko* tri milijuna kruna ras« strogo objektvnoj presudi dobio pačan među članovima Nar. vijeća prvenstvo, jedno što je musliman, za Gluščevog sjajnog predsjedniko« kojih nigdje na upravi srednje ško« vanja, o čemu bi znao pričati i sam le nema, drugo, što je upućen u sve Glušac. Р^ kad je taku tešku duž« prilike školske i mjesne u Derventi, nost uprave stvari prijedorskog la« i treće, što je po godinama ispita gera bio u stanju da kraju privede, stariji. Dakle ni u jednom gornjem zašto ne bi bio i za direktora. — slučaju .direktora, a naročito u zad« Drugi direktor Lazar Kondić, polo« njem nije odlučivao nepristran ar= žio je ispit 1. marta 1906., dakle pri« šin sposobnosti, iskustva, vještine i je Glušca, a poslije Aleksandra, starosti, nego jedino vjerska pri« Lovrića, Urumovića i drugih mno« padnost. Može li se to odbiti »n a go, (nije dakle među najstarijim!), vjersku intoleranciju i na pa mu je ipak data preko svakog s k r a j n j u n e v a s p i t a n o s t«, neka o tom razmisli nepristrana jav« reda i bez ponude Hrvatima uprava u Bijeljini samo radi vjere. Ali i nost. Kondić je posvjedočio svoju spo« sobnest kod Nar. obrane kao i g. Grđić u prehrani, o čemu je »Zvo« no« pisalo pa opet u br. 62. piše po« vodom molbe dir. Kondića radi os« Kompanija Grudić Ćupurdija. nutka poljoprivredne škole, ako mu vlada odobri 5000 dunuma za uzor« Mi smo svojevremeno javili, da no gosodarstvo vrijednih oko 10 mi« je dželat muslimana Huršid efendi« lijuna kruna i ovo: »Na čelu tih na« ja Ćupurdija jedno dijete, Fadila dripatriota stoji poznati pseudo«pa= Ibrišimovića iz Tuzle prilikom pre« triot prof. Lazar Kondić, koji je po« slušavanja prisilio, da klanja, te je znat, kako je iza prevrata manipu« svakom prilikom, kad se je dijete lisao sa narodnom imovinom (kao vršeći vjerski obred nagnulo, uda« i Grđić i Glušac), o kojim je pr« i rio štapom po zadnjici. Pri tome su ljavštinama pisalo »Zvono« i druge i sudjelovala dva svjedoka. Iz Beo« Bilješke. čovjeka, koji mi je govorio o smrti, za tim sam Iza njegova odlaska pišem ti ovo pismo i ša­ zatražila, da mi dozvole neka dođe moj svećenik, ljem ti zadnji pozdrav! Prema svakom sam bila jača otac Georgis iz stare crkve u srijedu i da mi do­ osim prema tebi.. . Znam da si neprijatelj moga nesu jedan arak papira na kojem ti pišem ovo naroda i — opet tebi, jedinom pišem i u času, kada pismo. Oca nemam. U Grčkoj znaju za moj zavjet ću umrijeti želim samo tebi sreću, a ta sreća neka pa nisam htjela nikom pisati osim tebi. Ja sam o bude u spoznaji slobode!.. tebi mislila.. . da čitavo vrijeme od kako sam došla Ja osjećam, da si ti postao drugi Ihsan, drugi ponovo u Carigrad mislim o tebi i pratim te kao čovjek; osjećam, da si blizu meni... Blizu, sasvim sjena. Za to i hoću da ti rečem zadnje riječi prije blizu... Osjećaj ne vara... smrti. Ja je se ne plašim. Nisam je se nikad pla­ Ovdje me ostavlja razmišljanje, ovdje me ostav­ šila, ali je za to tim jača želja za životom. Ti si lja jakost, ruka drhće i ja počinjem plakati. Nešto vlasnik svega moga i ja ti se zahvaljujem, da ne me steže u grudima, u grlu, stiskaju se zidovi ovog će nedostojna noga okaljati uspomene na one sretne zatvora oko mene, glava pada na drveni stol... Ja časove moga života. Uhvatili su me uoči sultanova plačem.. . Plačem za nečim velikim i neostvarenim, dana zajedno s jednim mojim drugom, ali je naša što me je pokretalo, što je bilo jače od mene, od stvar ostala tajnom. Njega su odmah pustili, a mene života... Ja plačem, ali se ne plašim...« zatvorili u Orhanovu tvrđavu. Nisu me ispitivali. Pismo je ovde završavalo i ako nije misao. Javljeno je Jildizu i došao je odgovor. Ja znam šta Rene se nije ni potpisala... Mrlje suza pri kraju će se dogoditi. Doktor Dževdet me je pregledao s lista odavale su njezinu bol i svršetak onoga, što je toliko saučešća, da je počeo plakati, a ja sam mu ostalo nenapisano. . rekla: Dok je Grkinja tumačila čitajući u sebi i sama U borbi za slobodu ima samo sloboda i smrt... I samo je onaj čovjek dostojan je, koji se je za nju I je plakala. Nesime je ležala na divanu otvorenih borio. Lav pobuđuje u nama udivljenje I mrtav i I očiju i gledala u lice Grkinje niz koje su suze tekle ... A kada je Grkinja dovršila tumačenje podigne zatvoren i u-lancima... se sultanija i reče odlučno: On me je gledao i čudio se mojoj mirnoći. A »Ne, ta plemenita duša makar i neprijatelj mo­ onda je rekao: »Smijem li u čelo poljubiti tu slo­ ga naroda neće umrijeti...« bodu?« Ja sam ga pogledala, a on je uzimajući Grkinja je zahvalno pogleda i poljubi joj ruku. moju ruku orosio je suzom. Vruć poljub osjetila Nesime naredi da se upregnu kola. sam među očima od čovjeka, kojeg sam prvi put vidjela... I on je osjetio slobodu, a daj Bože, da je (Naeteviće se). svi ljudi tako osjete kao što smo je mi u onaj čas I osjetili. On je otišao... �S»oj 193 — Br«) Uradi naređeno je na našu prituž* bu stroga istraga, ali je Grudić tu stvar umio tako udesiti, da je jedan svjedok iskazao, da je jedan svje* dok iskazao, da se ne sjeća, a drugi uopće nije preslušan. Osim toga za* držao je Grudić taj spis u svojoj lađici, te ga unatoč više urgencija ne šalje na vladu, jer se on smatra višim od vajnog Sokrata i od lorda Srškića. Pošto im ne mislimo ovu stvar pustiti, neka javnost vidi, ka* ko se sa nama muslimanima postu* pa i kako se čak i vjerski obredi na policiji izruguju, to tražimo, da se ovi svjedoci sudbeno pod zaklet* vom preslušaju, a Grudić koji je poznat sa svoje partajičnosti i iz* vrtavanja istine u ovakim i sličnim stvarima radi zloporabe uredovne vlasti i krivog izvješćivanja stavi pod istragu, jer smo mi siti ovakog srbijanskog načina upravljanja ko* ji je stoput gori i štetniji po nas nego je bio pređašnji sistem, gdje se ovake stvari nisu mogle dešavati. S 326. Uredbe o natpisima i našlo* vima. Ministar«prcdsjednik g. dr. M. Vesnić predložib je ministar* skom savjetu nacrt uredbe o javnim natpisima po kojoj će se svi našlo* vi i napisi na javnim građevinama i nadleštvima pisati ćirilicom i lati* nicom. Riječi u natpisima i naslovi* ma moraju biti iste u oba pisma. I nazivi ulica po gradovima pisaće se jednim i drugim pismom i u cijeloj kraljevini. Davnašnji običaj u poje* dinim mjestima 0 većoj upotrebi jednog ili drugog pisma odlučivaće, da li će gdje ići ćirilica pred latini* com ili latinica pred ćirilicom. Pro« tivno postupanje kazniće se po § 326 srpskog kaznenog zakona. Po* krajinske uprave i ministri imaju da se staraju o izvršenju gornje u* redbe. Jedan unikum od uprave. Prem* da je, kako smo čitali, agrarna Di* rekcija potpuno neodvisna od ze* maljske vlade i podleži izravno mi* nistarstvu za agrarnu reformu ipak naš nedisciplinirani predsjednik vla* de Dr. Srškić ne respektira nimalo ministarske naredbe, ako se to ko* si sa njegovim partijskim interesi* ma. Tako nam se tuže neki posjed* nici iz Sarajeva a i iz provincije, da Srškić pravomoćne osude agrarne direkcije, koje su sve zakonite in* stancije prošle, jednim gestom uki* da i na komadiću papira ili visitkar* ti naređuje kotarskom uredu u Sa* rajevu, da se naredba agrarne di« rekcije ne imaju provesti, nego po* stupak iznova zavesti ili vratiti u prvobitno stanje prema tome, ako li se radi o kakvom ličnom prijate« Iju, partijskom pristaši ili striženom kumu. — Jesmo li mi u sređenoj pravnoj državi ili smp prepušteni ćeifu ii ambiciji jednoga Srškića? Dali se tako daje primjer mlađima na poštivanje zakona i uredaba? Jeli onda čudo, da je autoritet vla« sti u zemlji tako duboko pao? Za sada iznosimo samo ovoliko, a na* ši će se poslanici potruditi, da po« jedine fakte iznesu pred parlame« nat i zatraže, da se ovakoj vrsti u* prave kako se niti u Indiji niti u Albaniji ne prakticira; i kod nas što prije učini kraj. Pa onda se čude, da mi nismo zadovlojni, kad se vi* še ne možemo pozvati ni na zakon ni na pravomoćne osude koje res« pektiraju i najprimtivnije države i krunjene glave osim Bosne i Herce* govine i prejasnoga Dra Srškića! Žandari batinaju! Tuže nam se muslimani seljaci iz Kalesije i Me« đeđe na barbarsko batinanje kale* sijskih žandara, koji za najmanju denunciju pravoslavnih seljaka iz Kalesije provode najstrože izvide i tom prilikom grozno batinaju sas« vim nevine muslimane ne pazeći na doba i tjelesno zdravlje i ne preza« jući što će to batinanje izvađati pred više ljudi i u nazočnosti muh« tarevoj. Tako je dne 11. ov. mj. Branko Simić vođa patrole izbati* nao Muju Hamzića iz Kalesije radi poljske štete, koja je njemu poći« njena po pravoslavnim seljacima, komšijama, a dne 16 .ov. mj. Mar« ko Ledić i Luka Scmić oružnici ka« lesijski zvjerski su izbatinali u Me« đedi Ahmeta Ahmetovića, Ibru Riz« vanovića (kojem se i sad zna na li« jevoj obrvi modrica) i Mustafu Rahmanovića (bolesna čovjeka), te njihove sinove usljed prijave kale« sijskih prav, seljaka da je jedan nji* hov čovjek bio bijen. U zadnjem Сфиа 3. „■РАВДА' — »РЛАМОА. odatle, kao starosjedioce, rasele. Žandari im Opet idu na ruku i s mu* slimanima postupaju kao s marvom ikad progovore opravu, žandari im ga psuju, a pra« vos 1. seljaci im vele, da je ■»tursko« prošlo i da sad oni vladaju. Pozivamo odlučujuće faktore, da ovoj anarhiji učine kraj i muslima« ne zaštite s jedne strane od obijes* nih komšija pravoslavnih, a s druge strane od žandara, koji zaboravlja* ju, da naši zakoni ne poznaju kaz« ne batinama i da muslimani nijesu stoka, koja se bez odgovornosti može batinati. Ako bude ova tuž* ba bezuspješna, obratićemo se na koju drugu stranu i potražiti lijeka i zaštite, jer se ne damo šikanirati i progoniti u vlastitoj državi. Ba* kalum! slučaju morao je muhtar Mumin Ahmetović da otima žrtve iz žan« darskih pandža. Kad su izbatinani mdlimani došli kod krilnog zapo« vjedništva, našao ih je kalesijski narednik Četni i odvraćao da to ne prijavljuju prijeteći im se osve* tom u noći i govoreći da se m o g u kajati radi svoje n e p r o « š 1 j e n o s t i, no oni su ipak stvar prijavili, pa ćemo vidjeti kako će se dalje rajvijati. Vele nam, da su svi navodi unešeni u zapisnik osim prijetnje i odvraćanja Černijeva, no im je usmeno obećano, da će ga za to pozvati na odgovornost od« mah, jer znaju da je u Tuzli. Tom istom prilikom jadali su nam se na svoje komšije pravoslavne, koji su doseljenici, od Kotora i Cr* ne Gore. Čine im sve njoguće štete, napadaju ih i izazivaju, samo da ih Pitanje narodnog poslanika dra. Mebmeda Spahe na ministra za socijalnu politiku. Okružni načelnik u Pljevlju na* 1 Stoga stavljam pitanje na Vas redio je da i muslimani moraju za* gosp. Ministre da li ste voljni na* tvarati svoje dućane nedjeljom i a« rediti okružnom načelniku u Plev* ko mi je poznato da postoji Vaše Iju, da postupa tačno u smislu Va« riješenje, prema kojem je odnosna šega riješenja o zatvaranju musli* zakonska odredba protumačena ta« manskih radnji. ko, da muslimani mogu svoje radnje Sarajevo, 30. augusta 1920. zatvarati petkom mjesto nedje* Ijom. Dr. Mehmed Spaho. Maši dnpisi. Teslić, u julu?) Rad naše organizacije na selu. Primamo iz Teslića od jednog ino* vjerca kao nepristrana i nezainte« resovana posmatrača ovo: Gospodine uredniče! Dopustite mi, da Vama i Vašoj organizaciji s ovo par redaka čestitam i izrazim svoje divljenje na Vašem poštenom i iskrenom radu za dobrobit naro« da. Ja sam na 9. o. mj. opazio, ka« ko velika množina konjanika, pje* šaka i u kolima seljaka muslimana prolazi u grupama mirno kroz Te« slić. Interesirao sam se za to, pa mi jedan musliman reče, da je kot. od« bor J. M. O. u Tešnju zakazao za danas jednu skupštinu u Ruže viču i pokaza mi jedan obični poziv na muslimane, da dođu u petak u Ru« žević. U to dođe vlak iz kojeg iza« đe oko 800 težaka muslimana i od* bor J. M. O. Ta brojna masa krenu se sa priređivačima na čelu u Ru« žević, gdje ih dočekaše iskreno i bratski. Nakon molitve zasjede od« bor, a oko njeg se okupiše težaci u broju do 1500 ljudi. Ustaje pred« sjednik, te ozbiljno bez ikakvih fra« za proglašuje skupštinu otvorenom i daje riječ prvom govorniku g. Ve« liji Sadoviću profesoru iz Sarajeva, koji govori narodu u njegovom či« stom jeziku o kutlurnom položaju, prikazuje potrebu škole, a kod na« roda vlada interes i razumijevanje. Iza njega ustaje impozantni starina profesor Ali ef. Kadić i govori o slogi muslimana i radu. Oba govor* nika nemaju ni trunka politike u svome govoru. Govorili su o pro* svjetno«ekonomskom zadatku na« roda i vide se odmah pravi kultur* ni redenici. Ova dva govornika po« kazali su, da se može narod osvje« šćivati na ovaj način, vidjelo se je, da iskreno svome narodu dobro žele i tako rade, te da im nije stalo do aplausa. Masa ih je saslušala sa velikim razumijevanjem, interesom i odobravanjem. Iza toga ustaje taj« nik kot. odbora A. Ajanović iz Te« šnja. koji živom riječju prikaza po« litički položaj, zadaću i rad organi« zacije. Iskreno u oči pokudi sve zle strane, nehaj i zastoj seljaštva. Do« tičući se agrarnog pitanja razloži stanovište organizacije, da ona ne može nikom na tuđe dobro dati pra« vo vlasništva. Što dobiju drugi te« žaci, to moraju dobiti i muslimani, a ne kao do sad, da se od muslima* na težaka otimlje. Navodi primje« re, koji su svima prisutnim pred o« *.) Rado uvrštujemo ovaj dopis, neka se vidi, kako djeluje naš orga* nizatorski rad na našu inovjernu braću. Ovaj je dopis poslan iz Te* slića prije mjesec dana, a redakcija ga je primila istom prije tri dana. Ur. »Pr.« : ’ I I i : i I I I 1 • I i I j čima. Poziva prisutne da se ne daju zavesti od besavjesnih političkih spekulanata i šarlatana. Upozoruje, da hoće neki izvjesni elementi se« ljaka, građana, trgovaca i t. d. musli* mana razdvojiti, a masa mu odgo* vara: »Samo dragi Bog može nas rastaviti, mi smo bez vas propali«. Poziva prisutne da kod izbora za konstituantu glasaju za J. M. O., ali im ne obećaje. kako to čine protiv« nici J. M. O.. badava zemlje i dru« gih povlastica, nego mi tražimo, da nas seljaci u borbipomognu i s novcem i s hranom za našu siroti* nju i đake. Seljaci oduševljeno go= vorniku aplaudiraju i zahvaljuju se na njegovim iskrenim riječima, Skupštinari se nadalje iskreno i mir* no bratski o daljenjem radu spora* zumiše i bratski se oprostiše. Gosp. uredniče! Bio sam na mnogim skup« štinama, ali ni jedna kao ova nije na me ovaki dojam učinila. Prije tri dana skupštinu zakazati i bez ikakve agitacije iz svih sela tešanj* skog kotara u jedno selo dovesti ovoliku masu samo je u stanju va* ša organizacija. Druge grupe zaka* zuju prije na mjesec dana agitaciju na sve strane i ne bude ni 200 Iju* di. kojih je preko polovine došlo iz radoznalosti, dočim sam vidio kod ove skupštine, da se baš svaki poje* dini za sve interesuje. a osobito mi u oči upade, da nakon govora taj* nika Ajanovića izjavi se više mu* slimana organizovanih komunista, da će se upisati u J. M. O.. Još jed« noć Vam čestitam uspjeh Vašeg organizatorskog rada. Katolik radnik. Politički pregled. UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. O redakciji članaka izbornog za* kona. Iz Beograda se javlja: Mini* star za konstituantu dr. Laza Mar* ković, spremio je redakciju članka XV. izbornog zakona, po kojem se pasivno izborno pravo dodjeljuje samo ministrima i profesorima pravnog fakulteta. Isto tako sprem* Ijena je i redakcija jednog članka u dodatku izbornog zakona radi smanjenja rokova za izbore. Po toj redakciji rok se tako skraćuje, da će se izbori za konstituantu raspi* sati 28. novembra ove godine. General Krsta Smiljanić preuzeo je, kako iz Beograda javljaju, za« povjedništvo nad našim četama u Albaniji, pa je pred tri dana otpu« tovao na granicu. Herman Wendel putuje u Mace* doniju. Ovih dana je boravio u Ljubljani njemački publicista Her« man Wendel. Odavle je otputovao za Macedoniju. Njegov put u te krajeve imade naučnu svrhu. I i ; i ■ . VANJSKI POLOŽAJ. Crvena armija ušla u Anatoliju. »Dailv Telegraph« javlja iz Čari« grada, da je jedna boljševička ar* mija ušla u Anatoliju i da je prim« Ijena velikim oduševljenjem od Ka* ra Bećira i Mustafe Kemala. List veli da ovo znači svršetak nada ne« kih krugova, da je moguće pobolj* sanje situacije. Rusi priznaju svoje poraze. Bolj« ševička »Izvestija« piše: Pod pri* tiskom poljske vojske naše su če* te morale isprazniti čitav niz gra« dova. Mi moramo sakupiti još više dobrovoljaca! Drugovi, hajte na zapadnu i južnu frontu, zaustavite prodiranje Poljaka i Wrangela! Mi moramo ratu i gladi prirediti svr* šetak! Što su Poljaci tražili? Poljska ambasada u Vashingtonu objavlju* je uslove mira, koje su Poljaci pod* nijeli sovjetskoj vladi u svoje vri* jeme kada su bili pobjednici. Ušlo* vi glase: 1, Zapadna granica Rusije mora biti povučena do granica od godine 1772, koje su bile njene prije prve podjele Poljske. 2. Rusija se obvezuje priznati ne« zavisnost svih država na svojim za« padnim granicama. 3. Rusija se obvezuje da će uki« nuti svaku boljševičku propagandu ■a teritoriju Poljske. 4. Rusija se obvezuje da Poljskoj plati odštetu za štete počinjene od ruske vojske prije 1914. za vrije« me okupacije. 5. Rusija se obvezuje vratiti Polj« skoj sve lokomotive i drugi željez« nički materijal, koji je iz Poljske ođvučen početkom rata. 6. Rusija se obvezuje platiti od« štetu u gotovom svima. Odmah po« slije potpisa ugovora izvršiće se za* mjena zarobljenika i besplatno re« patriranje poljskih emigranata. 7. Rusija se obvezuje staviti na raspoloženje vozove za transport poljske vojske iz Sibirijc. 8. Rusija se obvezuje povratiti Poljskoj arhive, umjetnička djela, biblioteke, razne zbirke, odnesene iz Poljske 1772 pa do danas. Ova klauzula odnosi se na javne kao i na privatne zbirke. 9. Za garanciju izvršenja ovog ugovora Poljska vojska zauzeće gu* berniju i varoš Smolensk, koju će evakuisati tek poslije izvršenja svih ovih klauzula. 10. Ovaj ugovor mora biti zakon« ski potpisan od strane ruskog na« rodnog predstavništva. Domaće vijesti. Regentov dolazak. Nj. Vis. Reg. Aleksander doći će službeno u Sa* rajevo u prvoj polovini mjeseca septembra. Javna zahvala. Čast mi je, a i duž« nost. da se najljepše ovijem putem zahvalim svima mjesnim odborima naše organizacije i svima milim prijateljima, koji mi čestitaše Kur« ban Bajram. Nije mi moguće na* pose svakom ovu dužnost izpuniti. pa to činim ovijem putem. Ujedno molim sve mjesne odbore, da se što energičnije zauzmu za sređenje svojih prilika prema našem statutu i da se udesi pravo bratstvo među članovima naše organizacije, te učvr ste svoje redove, kako će što sprem­ nije dočekati predstojeće izbore. Blagodareći svima šaljem mahsus selam. dovikujući: »Probudimo se braćo!« Maglajlić. Sjednica šireg mjesnog odbora naše organizacije u Sarajevu, obdr« žavaće se u četvrtak dne 2. septem bra t. g. u 4 sata iza podne u pro« storijama kiraefhane, na koju se gg. članovi umoljavaju da nefaljeno dođu, jer se radi o vrlo važnim i prešnim stvarima. Muslimanska djevojačka škola u Sarajevu. Upisivanje u musliman« sku osnovnu i višu djevojačku ško* lu s preparandijskim tečajevima o« baviće se u četvrtak 2. i u subotu 4. septembra t. g. svaki put od 8 do 12 sati. Učenicama za upisivanje u osnovnu školu u koji bilo razred treba da dođe, kogod od roditelja ili skrbnik. Nastava će početi u sve tri škole, 6. septembra, a iza 15. to« ga mjeseca neće se primiti ni u jed« nu gornju školu ni jedna učenica ni nova ni dosadanja iz kog višeg raz« �Broj 193 — Број .P»AVDA“ — „ВРАВДА* Stona 4 Страна reda, ako nije s opravdana razloga zakasnila ili ako ije dobila dozvolu od uprave zavoda za zakašnjenje. Čestit činovnik. Dobili smo iz Stoca ovu noticu, koju su potpisa« la 84 najuglednija građanina sviju vjera i staleža, te reprezentanti svi« ju kulturnih, prosvjetnih i gospo« darskih ustanova, a koja glasi: »Po« vodom pisanja u sarajevskom »Gla« su Naroda« broj 279 pod naslovom »Paša u Stocu« i mostarske »Na« rodne Slobode« broj 37 pod našlo« vom »Naš sreski načelnik«, mi do« lje potpisani izjavljujemo: Sve što se u spomenutim listovi« ma iznijelo protiv sreskog načelni« ka gosp. Stevanovića to je sve sa izvjesnom namjerom. Od oslobode« nja do dolaska sadanjeg sreskog načelnika, mi smo u ovom srezu i« I mali, može se sigurno reći, jedno haotično stanje. Tek s njegovim dolaskom na upravu ovoga sreza, to se s tanje počelo popravljati, i krenulo je nabolje i to se poboljša« nje jasno osjeća. Čovjek spreman, radin, objektivan i predusretljiv prema svakom, dakle sa svima lije« pim osobinama, počeo je da sredu« je, da u red dovodi stvari u našem srezu, a to nekima ne konvenira iz raznih razloga, stoga su nastali ti tendencijozni napadaji.« Ispiti za političke činovnike. Iz Beograda javljaju: Ministarstvo u« nutarnjih posala namjerava, da podvrgne naročitom ispitu sve po« litičke činovnike, koji su proveli iz« I vjesno vrijeme u državnoj službi, a misle i dalje u njoj ostati. Oni, 1 koji bi iz ma kojih uzroka odbili i da se prijave za ispit, bit će otpuš« teni iz državne službe. Naš novi sitni novac. Javljaju iz j Beograda: Sitan novac od 5, 10 i 25 para dinarskih, koji je ministarstvo ! financija odlučilo da iskuje u beč« koj tvornici, predstavlja svotu od 30 milijuna dinara. Isporuka novca počet će prema ugovoru od danas, pa za mjesec dana i to po 10.000 kg svake nedjelje. Iz stanbenog ureda. Primamo na uvrštenje: Stanbeni ured upozoruje p. n. općinstvo da je po novoj na« redbi zemaljske vlade, koja je stu« pila na snagu dne 6. o. mj. svaki vlasnik kuće dužan na vrijeme ja« viti stanbenom uredu kad će se is« prazniti koji stan u kući. Karijdžija dužan je javiti stanbenom uredu makar 14 dana prije nego će iseliti iz stana. Niko nije vlastan sam iz« dati pod kiriju stan ili dio stana, ni« i ti useliti u stan bez odobrenja stan« benog ureda. Sve pogodbe učinjene u tom pogledu ništetne su. Stanbeni ured će prisilno odalečiti iz stana bez iznimke svakoga, ko mimo stanbenog ureda neovlašteno zapo« sjedne koji stan. Bez dozvole stan« benog ureda ne smije niko dosa« dašnji stan mijenjati. Prostorije ko« je su do sada služile za stanovanje, ne smije niko bez odobrenja stan« benog ureda upotrebiti za radioni« cu. Potkirija za jednu sobu ne smi« je ni u jednom slučaju prekoračiti 250 K mjesečno; sa poslugom 300 K, za jednu sobu. Za prekoračenje gornjih odredaba predviđena je kazna od 200 do 5000 K ili zatvora od 3 dana do 4 nedjelje. Obavije« sti glede povišenja kirije, kao i gle« de svega, što se odnosi na najam partizanstva. Kano dokaz ove tvrd« ili podnajam stanova te dućana i radionica, da je stanbeni ured sva« nje služi nam tako zvana deklara« kog utorka, četvrtka i subote od 10 čija zadruge b.«h. akademičara u Prahi, izašla dne 24. pr. mj. u »Zvo« do 13 sati. nu«, u kojoj je grupa političkih par« Tužba proti vojnika u Skenderiji. tizana isključila iz bos. menze 15 Tuži nam se jedan naš prijatelj iz akademičara kao »klerikaice«, kao Skcnderije ulice, da mu vojnici, ko« ji stoje u barakama u Skenderiji »šuckore« i »frankovce« i »asocijal« ne«. kradu voće, trgaju ogradu i si. Do« Uvod te deklaracije služi kao naj« tični se je jedan put pritužio Ko« bolja ilustracija s kolikom je zablu« mandantu baraka, koji mu je rekao, dom ta grupa ljudi uzela na se pa« da će to on zabraniti. Međutim do tenat narodnog jedinstva i u koli« sada od toga nije bilo nikakve ko« risti, nego vojnici i nadalje čine ve« ko je strančarstvo zapalo vodstvo bos. menze. Akademičare, koji ne liku štetu. Dne 25. o. mj. provalili dijele njihovih kulturnih i politič« su ogradu na tri mjesta, te su voće obraii i polomili i nanijeli štete pre« kih nazora, počeli su sistematski iz« goniti jednako kao i one, koji ne ko hiljadu kruna. Kada se je do« trpe apsplutističko vođenje menze tični ponovno pritužio komandi, od« bili su ga i rekli, da to vojnici nije« bez računa, proglašuju ih »asocijal« su uradili. Kao korpus delikti, nala« nim«, »klerikalcima«, »frankovci« ma« i »šuckorima«, te ih u to ime zi se kod oštećenoga kolac, koji sc kao neprijatelje narodnog jedin« nalazi samo kod Skenderija bara« stva na najnelegalniji način izbacu« ka. Dne 29. o .mj. na večer došla su četvorica vojnika u ovu bašču, u ju iz opće humane institucije sub« vencionisanc državnim narodnim kojoj je konačno vlasnik postavio čuvara. Vojnici su na čuvara navali« novcem. Ovog proljeća osnovana je u Pra« li. te je morao pobjeći. Tražimo od hi menza za akademičare iz Bosne vojnih vlasti, da ovu napast spri« i Hercegovine, kojoj je zemaljska ječi. vlada darovala 3 četvrtine životnih Borba protiv razbojnika u Srbiji. Ministarstvo unutrašnjih djela jav« namirnica, dok je preostalu jednu lja: Načelnik okruga kosovskog iz« četvrtinu poklonilo građanstvo o« vještava da je 21. o. mj. potjera na« kružnih mjesta. Vodstvo menze preuzela je grupa ljudi iz »Udruže« išla na odmetnike i u borbi ubila nja b.«h. akademičara«, koje je dis« Šalju Ejupa. Jusena Arifovića i Ša« poniralo ovom općom humanom ćira Bativicu. Zasjeda sela Prelaza institucijom kao s vlasništvom sta« (kosovski okrug) ubila je u noći 19. novitog dijela studenata. Između o« i 20. o. mj. odmetnika Šabana Ibra« staloga popunio je odbor na nele« hima i seljake Ajdara Sadika i Azi« galan način 10 besplatnih mjesta, ma Sadika, koji su htjeli otjerati se« određenih za kolege iz zaposjednu« osku stoku. Neke od prebačenih komitskih četa pojavile su se već tih krajeva naše domovine kojeka« na desnoj obali Vardara. Jedna ta« ■ kvim partizanima nezaposjednutih kova četa sukobila se je 25. o. mj. krajeva, a što je najgore nije odbor menze kroz 3 mjeseca polagao ni« na granici kruševačkoj i porečkog sreza i u toj borbi poginuo je žan« kakva računa, premda je odbor bio dužan da iznese mjesečni obračun darm Dimitrije Dabović. pred skupštinu, tim više, što je ve« Rene Logotetides. Roman u tri liki broj akademičara taj obračun dijela od A.«Hifzi Bjelevca odštam« naročito zahtijevalo. Kano odgovor pan je i razaslaće se slijedeće sed« miče svima, koji su ga naručili. Dje« bila je ova markantna frazerska iz« java predsjednika menze: »polažem lo je oštampano u ograničenoj na« vladi i narodu račun, a ne vama«. kladi radi velikih štamparskih troš« Mjesto obračuna, nakon nekoliko kova, pa svi koji ga žele kupiti ne« ka pošalju novac 7 dinara (28 K) neuspjelih skupština, na kojima su ti partajski ljudi istupili na najbru« poštom Uredništvu »Novog Vije« talniji neakademski način kao ba« ka«, Sarajevo, ili se jave kartom pa će im se knjiga poslati pouzećem, canjem opozicije kroz vrata, napa« danjem stolica, ličnim uvredama i ali će se najprije podmiriti oni ko« t. d., sazvan je tajno privatan (po« ji su se već predbilježili. uzdanički sastanak, na kom je stvo« ren komplot, da se jednom dekla« racijom isključe opozicijonalci kao »asocijalni elementi«, »klerikalci«, »šuckori« i »frankovci«. Nakon toga je iznesena rezoluci« Dosad je Jugosl. akad. omladina u inozemstvu svojim kulturnim ja pred skupštinu, na kojoj je naj« smjernicama i svojim nastupom bi« nedostojnijim sredstvima prokriom« la najzdravijom jezgrom narodne | čarena. I tako je pred našom jav« omladine. Prvi fenomen izgrađenja nošću osvanula jedna izjava mimo đaštva »za granicom« bila je visoka svih pravnih podloga društva, s oči« tom tendencijom, da se svi akade« kultura srca, jedna jaka akcentua« čija recentnih socijalno«ekonom« mičari, koji ne konveniraju stano« skih naziranja bez najmanjeg tra« vitoj grupi ljudi denunciraju pred ga negativnih političkih trzavica, širim forumom i u to ime isključe iz koje vladaju u domovini. Ukratko: jedne opće humane institucije kao naše je đaštvo u Montpelieru. Aixu, što je menza. Parizu, Ziirichu, Genevi, Wienu i Ovaj postupak odbora bosanske dr. ostalo je dosad pod utjecajem ! menze osudilo je sve praško đaštvo kulturnog horizonta tuđine nezara« iz ostalih krajeva domovine, koje žene politikom. se hrani u menzi amerikanske Y. M. Nažalost je taj kulturni idealizam C. A., a kao najbolji odgovor na o« jednog dijela našeg akademskog vu deklaraciju i partizanski apsolu« đaštva u Prahi pao žrtvom nejasnih tizam vidimo u tome, da je naše političkih aspiracija i stranačkog đaštvo kolegu Mihajla Sirnica, is« Izjava. ključenog iz bosanske menze kao asocijalnog, izabralo za predsjedni« ka »Jugoslavije«, reprezentativnog društva svih studenata u Pragu. Sam čin kao deklaracija samo do« kazuje da se prvotni razlozi ovom nezakonitom i niskom činu jednog dijela đaštva temelje na političkim makinacijama. Duh te političke ko« rupcije inspiriran je s poznatih strana. Uz ovu informaciju javnosti i mjerodavnim faktorima ulažu pot« pisani akademičari iz Bosne i Her« cegovine najodlučniji protest. Ova je izjava poslana svim sara« jevskim listovima. Slijede 63 potpisa akademičara iz TrešBljah. Svašta po malo iz Tuzle? Ovih d**« ©žđrijebiU «e Gradićeva kobila u TnaJi i kako nije pri roci bilo konjake babice, te se bivki konjaki vakmajator a sadanji komandant poli­ cija Cuprdija dobrovoljno prijavi, da <?e prob­ djeti noć kraj kobile i prvn joj pomoć pružiti. 1 doista uatrajao je Čoprdija av* noć, te je avo na aadovoljatvo proklo. Ždrijabetu je nadjennte ima Uranka, jar iagleđa, da je vrlo brao i okret­ ne, ne bi li ва ugledalo u okružnog zantopnika, a autra dan đožla je na čestitanje ava Tesla pod vodatvom Adema Biae i Kargorove Kobile, te slavi i veselju nije bilo kraja. Od eilne sobi brzalo je društvo 3 dana i poalalo pokloastvenibrzojav Čokorilu i Mlika a liidie. Pa da nije iš­ aao veselo! Muslimani Sjetite se „Gajreta". Krovni CFijop (Dachziegel) Ako trebate, tražite uzorke i ponude od zsombolyaške ciglane M. Bohn&Co Zsom^olya, Banat Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Strosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. PAPIRNICA HAMDIJE KOPČIĆA t preporučuje ovoje bogato stovarite svih vrsta papira, kancelarijskog i školskog pribora. — Naručbe se ♦ obavljaju brzo i točno. Cijene umjerene. X Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 X X X Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dion. društvo u Sarajevu. Podružnica u Tuzli. Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,000«00o. Pupilarno siguran. — Prima uloške na uložne knjižice i na tecući račun i najbolje ukamaćuje. — Uložci preko K 11,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote — Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavlja sve bankovne poslove najbrže i najpovoljnije. Odgovorni urednik: F. Šalaka. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. štamparija Daniel & A. Kajon, Sarajeva. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/861c4c8f0aee151ec6858bacd53d62fc.pdf 00e4e9fbd0182fb935324136c326d4d7 PDF Text Text POJEDINI BROJ kruna 1.50 Izlazi subotom, utorkem i četvrtkom. Uređuje redakcioni i№r. Pretplata godiš. 180 kru­ na, napola godine90kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. čekovai račun pošt. štedionice 1119. Broj 89 (194) „Glasu Ma". 4 чРгат4а“ i ćela, njihova stranka izgubili ta eraku meru u pisanju prati naie države. Vlasti to ш!то gUdaja Mimo ea slušali i govore Korkutove o privremenosti naše dr­ žavo Dokle će ovako? Ili možda će kuj« da narod ponovo „tzino reč* i iavrši onu numeru u kojoj su ga ■prožili, da očisti „gubu is torine", svoje aulumčare iz doba Austrije i 1914. Mi uposoravamo da ne bude kasno, jer pisanje „Pravde* vodi samo tom«. 1 danas na Kurban Bajram opravlja čestitke i poziva „obespravljenu braću* u borbu pro­ tiv tlraaaa (faraona), nasilnika i auinmčara; bodri ih da je Masa (М.јц.) uništio faraona i pored sve njegovo moći, jer je počivala na aulom«. Drugim recima: propade« i Jugoslavija jer počiva na nepravdi i naiMićemo je mi „obespravljeni" ретем božjom — amin. Tako „Pravda* i niko joj no smeta. O obespravljena Jugoslavije! Me vide ti protudržavni elementi, da nijedan šuckor nije ni osagjen, ni jeden dželat nije aatvoren, da je i Eoikid oslobogjen^ a da su podigeuta troja vješala — za koga? — za Srbe i dobrovoljce, koji su doseli našu slobodu«. II. »Demokrati« su u Bosni izgubili svoj lažima i nasiljem zauzeti po« ložaj. Općinski izbori u Srbiji su pokazali, da im ni tamo ne cvjeta* ju ruže, jer je Radikalna Stranka dobila apsolutnu većinu općina nad svima strankama. Njihove se laži i opsjenjivani a iz dana u dan raz« golićjvaju i njihova posvemašnja propast postaje već svakome jasna. Nekada je u Srbiji sama Napredna Stranka tukla radikale sa velikim uspjehom, dok je danas Radikalna Stranka potukla cijelu »Demokrat* ,sku« Zajednicu i sve druge stranke skupa. Naša organizacija je zabila klin u sudbinu »demokrata« u Bosni i sa svim je naravna stvar, da se »Glas Naroda« u svojoj dešperat* nosti laća krajnih sredstava, laži i denuncijanstva. Zbog zamjernog rada naše organizacije i gigantske borbe u obrani muslimana- i musli* manske lične i imovinske bezbjed* nosti, naša je organizacija postala tako popularna, da joj to svako pri* znaje. Njezini su uspjesi veliki i ja* sni. »Demokratsku« kliku to boli i sada hoće da je oblati, da joj pod* vali izdaju i da onemogući njezi* no vodstvo, ц daljnjem svom dje* lovanju, a naročito kod predstoje* ćth izbora. Krivi su im zato svi mu« slimani, pa ih treba istrijebiti, treba očistili gubu iz torine, jer ne će da trpe »demokratsko« nasilje, jer, ne će da sagnu šiju pred njihovim sa* trapima. Uslijed svoje propasti, počele su im se prikazivati vizije, koje su im ugrijale mozak, pa u vrućici bunca* ju o Korkutovim govorima »o pri* vremenosti naše države«. Sarajevo, četvrtak 2. septembra 1920. (18. zilhidže 1338.) Godina 11. Mi pozivamo »Gl. Naroda« neka nje, što se vješaju zlikovci, koji su uperen naš članak, ali se čudimo o* citira odnosni stavak iz ma kojeg počinili mnoga nedjela. Biva vaša kružnom sudu, što je i on usvojio Korkutova govora, članka ili ma o* »demokratska« načela odobravaju ovo neKvalifikovano stanovište «. • dakle. Ako nam dotični citat izne* Račiću i Siljegoviću, što su se kao državnog odvjenika. su, mi ćemo g. Korkuta pozvati ha vojni bjegunci odmetnuli u plani* G. državni odvjetnik zapljenju«; red i kao izdajnika žigosati. Evo nu i počinili nebrojena grabežna u* je naš list u 11 sati, kada je već^av уат gospodo prilike da se kurtari* morstva i razbojstva, što su hulili gotov, da nam još nanese i velikusete čovjeka, koji vam je najopas* i našega kralja i radili proti naše df* materijalnu štetu, jer nam se uni* niji za optsanak vaše stranke, a na žave, te nagovarala mnogobrojne stava cijela naklada, propada nam kojega iskaljujete svu žučljivost naše težake, da se odmeću u plahi* toliki papir i prave nam se ogromni svoje otrovne denuncijantske du* nu? Te i take lupeže, vi nazivate troškovi. Zar i to nešto ne govori? še. Citirajte demokratski denunci* Srbima i dobrovoljcima. Sramota i Ali neka g. drž. odvjetnik zapamti, janti! ste puta sramota! da ne će ugušiti našu riječ i našu Nije dosta reći, kako se mogu kritiku ovakim sredstvima. Mi zna« slušati Korkutovi govori »o privre* Sarajevo, 1. septembra. demo, da su u njegovoj ruci i čekić menosti naše države«, treba to do* G, državni odvjetnik u svojoj re» i orasi, ali se ne damo niti hoćemo kazati, treba reći, gdje i kada je g. vnosti za održanje mira i poretka plašiti ni od čega. Ako je stalo na* Korkut to rekao. Gose »Glasa Na* i u velikoj brizi za više državne šim vlastima do toga, da mi oštri« roda« ne će to ni pokušati da učine, interese, zaplijenio je naš list od 31. cu svoga pera zatupimo, neka nam jer su slagali, jer su g. Korkutu pod« augusta t. g- i to jedan stav'članka dignii slobodu. • Neka obezbijede valili riječi Đorđa A. čokorila, ko* , »Sarajevo 30. augusta«, jer sadržaj slobodu naše imovine i našu ličnu je je u svojoj Crnoj »Zori« napisao. toga stavka čini učin prestupljenja slobodu i mi ćemo odmah naše pe« Tako oni svoju »demokratsku« te* iz § 103. srp. kaz. zakona. Odmah ro zatupiti. Neka g. državni odvjet* lad neprestano hrane lažima i de* iza toga okružni sud u Sarajevu do* nik podigne optužbu proti zlikova« nuncij acijama, a kada se pritisnu stavlja nam odluku, kojom je u ne« ca, koji su poubijali toliko musli« uza zid onda šute kao beštije, jer javnoj sjednici potvrdio zapljenu, mana, neka optuži palikuće, koji su se laž neda dokazati. usvajajući predlog držanvog odvjet* popalili bezbroj mušlimanskih do« Kada su gose »Gl. Naroda«' slu« •nika i njegovo mišljene. G. đržav« mova, hambarova, čardakova itd. žile grofu Tišzi, kada su kao vjerne notn odvjetniku se čini, da srrijer i neka tuži zlikovce, koji su nasilnim sluge Mađara vršili razne povjerlji* sadržaj našeg pisanja, kada pođvr« putem oteli tolike muslimanske ve službe, g. je Koi-kut vodio bor* ga,vamo kritici pasivno držanje na« zemlje, ne samo posjednika musli* bu proti tuđina — ugnjetača, onda še vlade (upravnih vlasti), kada na* mana, nego i težaka muslimana i-mi je g. Korkut radio za naše oslobo* huškani pravoslavni seljaci namjer« ćemo odmah promijeniti način svo* đenje, dok su u isto vrijeme, gose no zatiru muslimane i njihovu-imo* ga pisanja. Neka g. drž. odvjetnik »Glasa Naroda« vršile službu ma* vinu, kada muslimane izgone ispod u višem državnom interesu sve Ovo đarskih špijuna i konfidenata. Sa* vlastitih krovova, čini obilježje u« učini, evo je vjera, ne će naći pito* da se prave patriotama i »oslobodi- čina prestupljenja iz § 103. srp. kaz. mijeg elementa od nas muslimana. Mi ćemo onda vjerovati, da je g„ teljiam«. bačuvaj nas Bože od ova* zakona. kih »osloboditelja«. Narod je to Blaženoga shvatanja u još blaže« državnom odvjetniku, kao i gro* uvidio, narod je prozreo njihove na* nijem vremenu! Oduzima nam se movnicima, koji mu naloge izdaju, mjere, pa im je listom okrenuo leđa. zemlja, izgonimo se ispod krova, u* stalo do prava i pravice i da su u Hrvatska im je dala žutu teskeru, grožava nam se lična sloboda i to njihovim očima jednaki svi građa« u Sloveniji nijesu nikada ništa ni sve od neodgovornih elemenata, pri ni bez razlike vjere. Ovako nas ne značili, Srbija ih je konačno sada čemu vlada (upravne vlasti) ostaju može niko uvjeriti, da se ne ide strmoglavila, a Bosna? Osim šači* pasivne i sada dolaži g. državni od« hotimično i proračunano za našim ce izvozničara i lihvara nije niko vjetnik, da nam uguši slobodu ri* fizičkim, materijalhim i ekonom« nikada uz njih ni pristajao. Težač« jeai, slobodu javne kritike, slobodu skim uništenjem, a iza toga za po* ka organizacija, koju su oživotvorili štampe i slobodu javne obrane. Mi svemašnjim istrijebljenjem. Spriječavati nas u samoobrani ne bi li razbili redove Radikalne se ne čudimo g, drž. odvjetniku za Stranke, također ih je iznevjerila. njegov postupak, on je zato dobio jest jedan zločin, koji se ne more Hrvati katolici su listom u Hrv. Te* mig od gromovnika, na koje je bio kvalifikovati. žačkoj i Hrv. Pučkoj. Stranci, mu* slimani i jesu u našoj organizaciji. Oni to vide, oni su svijesni švoje propasti, pa su se latili očajnog sredstva, da se posluže još pošljed« (GRĐIĆEVO PRIZNANJE. — OSVEĆENJE NIJE NEOBIČNO NI njim udarcem, da izazovu pokolj ZAZORNO. - GRĐIĆEVA TOLERANCIJA I VASPITANOST.) nad muslimanima, izgoneći gubu iz Načelnik prosvjete ipak se jed* ća. Ipak želimo upoznati naše čita« torine, ne bi Ii na ta'j. način što ulo« nom požurio da »ovlasti« »Nar. Je* telje, s kako malo ozbiljonsti, a vili. "Muslimani nijesu krivi, što su se dinstvo« na obavještenje »gospodi mnogo smjelosti operira načelnik »dignula troja vešala za Srbe i đo« oko »Pravde«, glede .članka u 84. br. prosvjete. Sada smo tako daleko u spornog brovoljce. koji su doneli našu slo* pod natpisom »Dragocjena prizna* bodu«. Vješala su se digla za zlo* nja«, u kojem smo osudili šefa pro« tački osvještenja škole napredovali, čince, za ubojice, za izdajice, za svjete i vjera radi pristrana vođe* da znamo podrobno, kako je došlo razbojnike i pljačkaše, a nijesu za nja školske politike u znaku pravo* do te sredovjekovne hrišćanske ce* Srbe i dobrovoljce. Žalosna vam slavlja. G. Grđić naručuje u br. 172. remonije, dok »N. J.« od 18. augu« vaša majka, još žalosnija »demo* »Nar. Jed.« od 24. augusta svoju o* sta u »Jednom osvrtu« ne zna ništa, kratijo«, kada ne znate razlikovati branu, gdje se njegov postupak gle« nego brani g. Grđića time, da je ta izdajnika, odmetnika, razbojnika, u* de osvještenja nove školske zgrade vijest došla s Ilidže u poštom posla« bojica, pljačkaša i bandita od Srba u selu Vojkovići i zavađahjgicrkve« nom pismu. Sada je valjda doznao i dobrovoljaca. Zar se vaša »demo* nih pravoslavnih obreda u n™. ško* više o tom i g. Grđić, jer je možda kratija« sastoji iz tog, što ste izgu* le pokušava opravdati. Ali se loša stigao i inspirator te vijsti, koji se stvar ne da braniti i obraniti, pa ta* predomislio, pa pripovijeda detalj«« bili osjećaj pravde prema svojoj domovini, te izrazujete svoje žale* ko i antikulturni postupak g. Grđi« no: »U čisto pravoslavnom selu. Osvještenje narodne škole. muslimanska trgovačha I obFtnič&a banka и Bosnu, i Негседђрјпи (t i) a Sarajepu. taif u п!ш brokanlm šalterima. Ии1}а roleti I Miitnli u bnllmtvu SH3, I ii bmiaitN. Ми aliBi na ulaint knjižice I №n ре«ппв I Baratali la ca||iNl|nl]L Obavija sit mјевјабпв pasloia I bunarm Mto|i 0 Oloni^a jtoslsa H 3M9N Baja sBzonsha I sproilzacftsbi iridlti. — Hapsit I grada]! агвСћг, valuta I jrl еЉкад ropln mti. I 0 4 li 8 h Ш 1 ! J ! sapnli I prodaji svi mti robi, i peglavita m Urotili мш!го1ав. Podružnica u Bos. Novome.__________ KancElarija: HraljaPBtra ulica Z prizemno, lijevo - Brzojavi: Tpgavažha ban^a, Sarajeva - Interurban telefon: Zli �Strana 2 Страв« .PRAVSA" — .ПРАБЛА* bp»i — Broj 194 U daljnjem mom razgovoru sa g. položaj zlorabiti u svrhu pokriva* prcudešena je uz pripomoć naroda Čauševićem, došli smo i na agrar* jedna zgrada za školu. Da bi sku« nja svojih nepromišljenih podviga, nu reformu. On kaže, da je u Bosni pili što više priloga, udesili Su te« koje mora osuditi i stiditi ili se sva* žaci narodnu svečanost sa osveće« ki kulturan čovjek. Samo ljudi Gr« »Glas Naroda« pregori jedan put svaki posjednik zato, da se praved* njem zgrade na Pantelijev«dan i po« đićeva mentaliteta mogu takove reći istinu! Mi smo se u jednom od no što prije riješi ovo sazrelo soci« zvali na svečanost susjedna sela. To škandalozne stvari odobravati i pro* prošlih brojeva osvrnuli, kako se jalno i ekonomsko pitanje. Samo gosp. Čaušević veli, da u praksi rje« je sve.« U ovoj »iskrenoj« ispovije« voditi. pristrano sastavljaju cenzori Na« di g. Grđić izbjegava svaku napo* rodne banke za ovdašnju filialu. šavanja imadu dva mjerila. Smiona.tvrdnja g. Grđića, da se Među imenovanim su i dvojica mu* Jedno od tih vrijedi samo za Mu* menu. da je vlada podigla školu, kako je službeni list u notici o osve« »podjednako radi u muslimanskim slimana, a ostalih sedam samo pra* slimane, a drugo dolazi u račun on* štenju nove škol. zgrade, u br. 155. kao i selimA drugih konfesija«, kad voslavni, dok od katolika i jevreja dje, gdje nije o njima riječ. Na o« donio, nego se sve pripisuje spon« podižu škole, odnosno preudšavaju nema nikoga. Isto tako su za up> vaj su način provađanjem predhod* tanoj izvedbi težaka, krijući se »ju* koje zgrade za škole, jer samo da ravnike i činovnike ovdašnjih fili« nih odredaba pogođeni posjednici tako, da im je oduzeta mogućnost nački« za njihova leđa, da skine je odlučan što manji trošak, osniva ala postavljeni samo pravoslavni. za svakdanji život, dok od privile* krivnju zavađanja čisto" crkvenih se na posve izmišljenim temeljima ' Narodna je banka s tim počela svoj pravoslavnih obreda u narodne i vrijeđa osjećaj pravde svakog ob« rad u znaku sistema, koji je kod gija, što ih tobože sadržavaju prin« škole i svaku odgovornost sa svoje jektivnog čovjeka, koji je malo u* nas zaveden u svim granama upra« • cipi agr. reforme,,nisu zahvatili ni pućen u naše školsko stanje. Ta op* ve i privredu. To je čak postalo za« jednog muslimana' — zcmljorad* osobe. 1 pored ovakog nedostojnog zamotavanja stvar je ipak odviše ćenito je poznato, da je princip g. zorno i »Glasu Naroda«, koji u 311. nika. Na posljedku o ovome je bilo jasna, a namjera očita, jer se gosp. i Grđića što više otkinuti od drugih broju od 28. augusta pod naslovom mnogo govora, da je i onome jasna na račun pravoslavlja. Tako je on »Cenzori Narodne banke« piše: Grđić proračunato uklanja onome, granice poletio Ma što prije potroši ono no* na što mi upiremo prstom naime: »Ovih dana su imenovani cenzori situacija u Bosni, koji van Tako je vaca na školu u jednom pravoslav* filijale Narodne Banke u Sarajevu. posmatra njene prilike. ko je smio dati dopuste* prije nekoliko vremena jedan beo« nom selu, gdje »diže vlada uz pri* Među imenovanim cenzorima ne nje težacima, da osvećuju pomoć naroda« (»N. J.« br. 155.) nalazi se nijedan Hrvat. Isti takav gradski list, koji spada u b 1 o k d e= ■ srodnu školu i ko ima m,o kratske štampe, otvore« školu, da ne bi morao to utrošiti metod provodi se kod postavlja« pravo dopustiti tako što. te k o je odgovoran za ta* kao pripomoć za školu u jednom nja uprave u filijalama narodne no prizbao radikalno provađanje »turskom« selu kao n. pr. u Luka* banke u Mostaru i Banjoj Luci. Ma agrarne reforme samo ondje, gdje kova djela, a nije glavna riječ o tome, ko je »zaveo« osvještenje vici (Gračanica). koja broji 1300 da ne smatramo tu stvar samu po , se radi o nacion. manjinama i u duša (a Vojkovići samo 268, dakle sebi tako važnom ipak naglasuje« Bosn'i -kod muslimanskog i ko je »dao« u služb. list bilješku, pet puta manje) i nudi z e m 1 jj« mo, da je s tim počinjena i pogreš« svijeta, zbog toga valjda, što ih na što hoće da svrati pažnju g. Gr* đić. Mi osuđujemo principijel* šte. materijal i potrebne ka, koja će uroditi nezadovoljstvom, svemoćni zakonodavci smatraju no svako osvještavanjc naših na* i r g a t e, pa ipak »pravedni i tole« a izvesnim krugovima daće se po« . »Turcima«. Evo dakle vidimo na koncu, ka« rodnih škola kao djelo antjkultur* rantni« Grđić ostaje gluh po svom voda da opet dokazuju, kako se i no i fanatično, a u svakom slučaju vaspitanju i osjećaju pravde. To u privrednom životu Hrvati poti« ko stvari stoje i to u vrijeme, kada Čokorilo i »Srpska Riječ« ne biraju kriv je načelnik prosvjete, za koje* oglušivanje »kulturnog« Grđića tim skuju. Takav postupak smeta našoj ga se to događa, jer se pretpostav« je upadni je. što u gračaničkom ko« konsolidaciji i mi konstatujemo, da sredstava, da ovaj obezprav« lj e n i.n a r.o d besavjesno o p= lja, da se sve radi po njegovu zna* taru musliamni broje preko polo* oni. koji su inicirali ovakav metod vicu žiteljstva, pa ipak nema u mušl. nisu ni srpskoj ni državnoj stvari ■tu užu ju. Ovakav rad sarajevskih nju i odobrenju, kao što se vidi iz obaviještenja. Dakle i Grđić je mo« selima ni jedne škole, dok u čisto koristili, već škodili. M ćemo takve listova mora se kvalificirati, kao rao da znade za ovo osvješćenje i srp.*prav. selima postoji već šest metode pobijati, a upravu narodne najpodlija izdaja na vlastitom svom državnih škola. Ovaka savjest jed* banke u Beogradu uzoporujemo na narodu — Ako »Srpska Zora« mi« da dade svoju privolu ili ne dade, a nog načelnika prosvjete i kod naših velike posljedice koje će nastati ra« sli, da na taj način umanji zvjer« budući da je osvještenje u služb. li* stva, što su izvedena / na Muslima* balkanskih shvatnja jedan je aten« di ovako sitnih stvari«. stu saopćeno i pored našeg protesta nima onda se vara, jer ne može ni* tat na kulturu. poslije nesmetano i obavljeno, sli* I tako makar jedan put moramo gdje naći toliko naivnu publiku, da jedi logično, da je nadležno mjesto dati pravo i »Glasu Naroda«. bi joj vjerovala. — Međutim, po* to odobrilo. . stupak g. Čokorila povlači jedno No najažlosnijc je u cijeloj ovoj drugo zlo za sobom. Ako se Musli« »kulturnoj« stvari to, što »tolerant« mani budu i dalje prikazivali u svi* ni« Grđić u osviještenju narodne jetlu pravoslavce zore, onda posto* škole ne vidi ništa zazorno. što bi U posljednj vrijem zapažaju se U nizu tih dopisa, došao je prije ji opasnost, da kod nas i seljaci — »dalo povoda drugim konfesijama čokorilovci otpočnu brusiti svoje u sarajevskoj štampi čudnovate po* izvjesnog vremena »Srpskoj Zori« da prigovaraju«, a kad bi nešto slie* jave, koje su vrlo karakteristične i takav jedap, gdje se zlonamjerno handžare. no pokušali muslimani ili katolici, zbog prikrivenih tendencija, kad Tko bi za ovo odgovarao? Čoko« prikazuje muslimanski dio naroda, prvi bi g. Grđić osuo drvlje i ka* nekoji listovi pišu o stvarima, o ko« kao neka buntovnička klasa, kao rilo je najfatalnija ličnost po slogu menje protiv isticanja separatistič* jima će na ovom mjestu biti go« ljudi, koji organizuju banditske če« bos.shcrccgovačkog naroda. On kih vjerskih obilježja, koja ometa* smeta našem jedinstvu više, nego te i »ugrožavaju« u tim krajevima vora. ju narodno ujedinjenje i pobuđuju li što to čini Sachs i GagHarđi. Ili Mi znamo, da je agrana reforma imovinsku i ličnu sigurnost gra« prezir drugih konfesija. Ali kad je izazvala spor između bosanskih ra* dana. možda ovakav metod istrebljivanja nešto pravoslavno po srijedi, onda , dikala i demokrata, s jedne strane treba da bude analogna posljedica To su naravski najobičnije srni* ne smije to da bude drugima krivo ' i jugoslavensk muslimanske organi« calice jednog antisdcijalnog tipa, zločinstava, koja su nad Muslima« i zazorno! zacije s druge strane. — Ali i ako kao što je Čokorilo, jer tko će vje« nima izvedena poslije balkanskog rata u krajevima, što su bili pripa« Neozbiljna doskočica g. Grđića, ovo pitanje duboko zadire u inte« rovati, da Muslimani poduzimaju o« da izvršenje osvještenja ne diskva* rese bosanskog naroda i to ne ve avanture, kad su oni naše jedin« li Crnoj Gori? Dobro bi bilo, kad lifikuje zgradu za opću školu, jer kod svih slojeva u jednakjnl zna« stvo relativno pravilno shvatili, ko« bi .Čokorilo pošteno rekao, da li on da se onda ni jedna bivša srpska I čenju. ipak sarajevska štampa liko im je dozvoljavala nacijonal« smatra Muslimane pravim Jugosla* venima ili ne? škola niti mektebi«ibtiđaija ne bi ne ostaje na visini načelne diskusije na svijet i kulturni preduslovi. Ta* Drugačije se njegov metod ne mogla pretvoriti u narodnu školu, nego pokazuje mnogo pristranosti kav postupak sa strane pravoslav« može razumjeti! »Hrvat«. pošto su u njima vršene vjerske ce«’ i gorčine, čim je riječ o Muslima« nih/Srba daje povoda svakom pri« remonije, jedan je obični sofizam, nima. jatelju naše države na ozbiljno raz« ------------------------------------------- — koji skreće pažnju na drugo polje, i mišljanje. U polemikama oko agrarne re« ali pametan čitalac će ipak osjetiti Ja sam tako u svoje doba, kao forme, išle su »Srpska Rijčč« i »Srp. veliku razliku između konfesionalne Zora« u borbenim sredstvima tako dopisnik »Obzora« razgovarao sa i opće narodne škole, kao što i iz* daleko, da je ogorčenost kod Mu* Reis«ul«ulemom, gosp. Čauševiće'm. među crkve i džamije, a ipak se mo« i slimana izbrisala granicu između UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. Nijesam nikada vidio toliko tuge že pretvoriti crkva u džamiju i dža* širokih slojeva naroda i zaintereso« u izražaju lica, kao što sam primje« Deklaracija kabineta Dra Vesni« mi ja u crkvu ili školu bez imalo o« vane posjedničke klase. Jer ton, u tio kod njega, kad smo govorili o pasnosti za diskvalifikaciju zgrade, kome su ova dva partijska organa položaju muslimanskog naroda «u ća. »Jugosl. List« javlja: Dne 31. augusta poslije podne od 5 i po do za određenu svrhu. Radi se samo o pisala, nije se mogao drugačije ra* Jugoslaviji. — Pokazao mi ie n 9 i po sati bila je sjednica Narod« tome, s m i j u li se osvještavati na* zumjeti, nego kao neka skoncen« svom pisaćem stolu cijelu gomilu nog predstavništva. Početak sjed« rodne škole u jedrioj trovjerskoj trirana paljba na narod musliman* žalbi i protesta tamošnjeg naroda, niče bio je dosta animiran. Mini« zemlji? Mi držimo, da ne smiju, i ske vjere. Gotovo da nije agrarna koji u očajnom stanju pokušava, da ovo odlučno naglašujcigo čudeći se i reforma postala u Bosni identična bar kod svoga vjerskog poglavice star predsjednik Dr. Vesnić proći« tao je deklaraciju vlade. bezobzirn'oj smjelosti * Grđića, da , muslimanskom pitanju. Zbog toga potraži utjehe. Ja ovdje ne mislim U stavci o spoljnoj situaciji na* se još usuđuje braniti zavođenje nekog čudnog i nekog svojstvenog u detalje nabrajati, što su Muslima* čisto pravoslavnih crkvenih cere* držanja srpskih novina, prinukalo ni trpili u N. Pazaru i Makedoniji, glašuje prama Italiji naša neospo« monija u narodne škole. Zaista je je Muslimane, da postave sebi jed« ''ali spominjem samo to, da su p o« riva prava na naše krajeve, ali i pri« pravnost s naše strane na direktne to skrajnja perfidija i bezob« rtu novu orijentaciju i da se spreme č i n j e n a t a k o v a nasilja i pregovore. Toplim riječima osvrće zirnost. zvjerstva, koja prelaze, sva na sar®obranu. na jugoslavensko*čehoslovački Sto se tiče prigovora, da »gospo* Zato danas u jugoslavenskoj mu« moguća pomišljanja.. Da je to isti« se da oko »Pravde« jedan crkveni pra* slimanskoj organizaciji imade naj« I na, najbolji je dokaz ovo: ove go« savez. Glede Albanije naša država je uvijek pripravna da prizna ne« voslavni obred izvrgavaju ruglu pri* i heterogenih elemenata: zastupani i dine u mjesecu veljači uputili su Muslimani jednog okruga .molbu zavisnojst Albanije, ali će ujedno kazujući ga sujevjerjem«, to je g. . su u njoj bogataši, siromašno pu« Grđić iznio, jer u »Pravdi« stoji: čanstvo i seljaštvo isto tako, kao (njen tekst izašao je u »Samoupra* najodlučnije braniti naše granice tim više što je nedavni sukob bio »Valjda se Grđiću u novije doba što sose zajedno našli najskrajniji | vi«), ministarstvu unmarnjih djela, da im se dozvoli useljavanje u gra« sigurno i posljednji. Deklaracija ža« prakizuje, pa želi rastjerati vještice konzcRativci sa inteligentnijim i vukodlake i oko škole«. Da narod slojevima, među kojima je gotovo niče prdratne Srbije, kako bi bar li bratski sukob Rusa i Poljaka. Gle« de unutrašnje * politike naglašuje vjeruje u vještice i vukodlake, to je sva starija gcnracija liječnika, prav«' živu glavu spasili! poznato valjda i u Gacku kao i to, i nika, profesora itd. I sad, kgd ova : Uostalom sjećamo se izvjštaja o privremenu misiju sadašnje vlade, koja ima da učini zadnje pripreme da ih razgoni'zapisima i osvećenjem organizacija imade apsolutnu poli« zulumima u sarajevskoj »Pravdi«, kuće, o čemli se može čitati i u Nu* I tičku i materijalnu moć u zemlji, : po kojimu je određna i izvidna ko« za izbore za konstituantu. Deklara« šićevoj humoreski »Njgova četvr«. I otpočele su još jače atake, koje za* ; misija, da ustanovi njihovu točnost. čija svršava naglašujući odlučnost ta žena«, kojemu se neće valjda I ista po svojoj tendenciji predstav« Ta je komisija ministra Priibćevi« u pitnju provođenja agrane refor« me i to u smislu predhodnih odre« priljepiti, da izvrgava ruglu, kad is* ljaju vrlo antipatičnu pojavu. ća faktički utvrdila zulume i daba i izjave Regenta. Iza toga ot« tiče narodno sujevjerje. U konkret* Sta više nekoji partijski listovi ; podnijela svoj izvještaj. Naravski, nom slučaju mišljeno je, da s gosp. donose tobože dopise iz Novog Pa« i da nije protokol ove komisije pro* vorena je debata o izbornom redu, Grđiću prikazuje radi vijesti o pro* žara, u kojima možete čitati riječi gutala prašina arhiva, mogli bismo od kojeg je primljeno 120 članaka* mjeni vlade, pa da je htio »i oko kao n, pr. »rasna mržnja«(l), »tuđin« se osvjedočiti, kako su ova naši« bez velike debate. Pri kraju sjedni« ce udaljili su se iz dvorane gotovo škole« vještice rastjerati misleći, da ski elemenat« itd. Ovo se piše i uspr« lja i službeno priznata. je oko svoje kuće već rastjerao, pa kos toga, što mi znademo, d& tamo Tko bi sada mogao vjerovati u’ sviz astupnici. Ostalo ih je oko 30. a (ninistra isto samo dva tri. valjda to nije izvrgavanje ruglu obitava autohtoni jugoslavenski na« pisanje poluanonimnih dopisnika, Parlamentarni odbor za vanjsku pravoslavnog obreda, jer se Grđić rod raznih konfesija sa nešto malo da nije tako, nego da si! to Musli . ■ije identičan sa pravoslavljem, o« muslimana — Turaka. Nije moguće mani, koji potkopavaju državne te* j politiku. Poslanici, koji su ir Beo« ■im ako on misli, da je »neprisno« dakle, da se preko toga pređe bez melje i da se baš oni odtneću u haj« gradu pokrenuli su pitanje o usta« duke? , I ■•vlj»«ju stalnog parlamentarnog ve«« pa može i vjeru kao i svoj komentara. Bilješke. Metod istrebljivanja. Politički pregled. �bnaj 194 — Br«i „ПРАВДА* — ,RRAV»A„ •dbora za vanjsku politiku. Izgle« ta željeznicom. Ruska armija došla čević i Muhamed ef. Zahirović, taj« da, da će o tom parlamenat odluči« je pješke do Varšave. Duž cijelog nik. Po zaključku sjednice kot. od« ti u toku naredne nedjelje. U parla« puta rekvirirala je od seljaka kola bora imao je ići na skupštine i g. ■cetarnim krugovima vlada veliko i konje. Izgled jedne zarobljene Hafiz Osman ef. Vilovič, potpred« intercsovanje u kojoj se ppzi nala« boljševičke baterije, koja je ovih sjednik, ali usljed neodloživifi te« zi riješcnje jadranskoga pitanja, što • dana prolazila Varšavom bio je ja« kućih poslova u grad, općini, nije je sa odštetom našim sugrađanima dan; ljudi nisu imali uniformi, ko« mogao sudjelovati. u Trstu i ostalim mjestima, koliko njima su virile kosti iz tijela. Tek Kako su terenske prilike dosta ne« je ratne odštete dobila Srbija i tko 20% boljševika nosi cipele. povoljne, a i poljski radovi, ipak je je kriv za posljednje događaje u AL Neće da se tuku. Poljski dopisni odziv bio preko očkivanja sjajan. baniji. O svim ovim pitanjima biti ured saznaje, da je pet poljskih di« Našem se seljaku rijetko pruža pri« oe stavljene interpelacije na mini« vizija, koje su došle iz Sibirije us« lika, da na ovakim skupovima su« stra spoljnih poslova dr. Trumbića, kratilo posluh. One su trebale da djeluje i pun, je radosti i veselja, koji bi u toku iduće sedmice trebao pođu u pomoć ugroženoj sjevernoj kad vidi, da se' njegovi prvaci i vo« da se vrati. armiji. General Budieny promijenio đe brinu za njeg<w hal i ne žale tru« Put ministra financija. U subotu je pravac povlačenja četa, koje sa« da, da dođu u njegovu sredinu i da kreću na istok. otputovao je u Zagreb ministar fi= s njim se o svemu kao s bratom po« Ulični bojevi u Irskoj. Iz Londo« ■ancija, dr. Stojanović. Odatle će razgovore. On je siromah neprosvi« krenmi u Ljubljanu. Svrha je nje« na javljaju: Iz raznih irskih građo« jećen, pa ne može da se služi, štam«. •ova puta, da uvede kontrolu o pri« va, kao n. pr. Belfasta, Korka, jav« jfom; njemu je potrebna živa riječ hodima i rashodima kod pokrajin« ljaju nove izgrede, pljačkanja i pa« i to iz usta onog, u koga on ima po« le^e. U Kvenstovnu vojnici su izve« vjerenje. O njemu se do sad vrlo skih vlada. malo vodilo brige, bio je prepušten Radi granice u Štajerskoj naša li pljačku, da tako osvete ubijsrvo sam sebi i raznim bezdušnim izrab« vlada uložila protest. Ljubljansko svojih drugova. Kod toga je došlo do uličnih bojeva, koji još traju. ljivačima. Vjekovima varan i izrab« »Jutro« javlja iz Maribora: Usljed Molbe i protesti za gradonačelnika Ijivan, s nepovjerenjem susreće sva« toga što su se antantini zastupnici, grada Korka množe se. ku akciju pa makar ta išla za vla« koji imaju odlučivati o granicama Uhapšenje engleskih novinari u štitim njegovim usrećenjem. Kon« u Štajerskoj, htjeli staviti na -stano« Skadru. Iz Skadra javljaju: Italijani servativan je do skrajnih granica i vište da smiju tumačiti ugovor o teško se odlučuje za novotarije. S riiiru na takav način, da se može su uhapsili u Skadru engleske novi« nare-Borlena i Dibona, koji su zbog toga njega treba dobro poznavati granica protegnuti južno od Mure, posljednjih borbi između Albana« i kod podizanja i prosvjećivanja u« tako da bi pripalo južno obrežje ca i Srba izaslati od svojih novina potrpbljavati ona sredstva, koja će Mure i jedan dio slovenskih gora za izvještaje. Noću su im u Banni na njegovu dušu djelovati. Austriji, naša vlada uložila je Vr« cu ulazili neki ljudi, koji su im smr« ■hovnoin Vijeću protest i tražila, da I ako su naše skupštine nosile se ugovor o miru tumači pravilno, ću prijetili, ako pred engleskom jav« politički karakter,'ipak se je najve« jer su izričito kaže, da granicu iz« nošću ne brane talijansko«albansku ća briga posvećivala prosvjetnom i među Jugoslavije i Austrije imade stvar. ekonomskom pridizanju našeg predstavljati Rijeka Mura od Špilja . Madžari i njihovi Talijanski pri« ljaka. Mufti ef. Maglajlić govorio do Radgone i da područje južne od jatelji. Prema vijestima iz Pariza je na svima ovim skupštinama pr« Mure pripada Jugoslaviji. Dok se još od izvjesnog vremena stižu o« vi, a onda su iza njega govorili Ko« namo iz Italije vagoni puni munici« ovo pitanje. ne tiješi neće komisija vačević i Zahirović. Uloge govor« je i oružja, deklarisani kao roba. »astaviti svoj rad. • nika nijesu bile podijeljene, pa su Primjećeni su topovi koji stižu pre« prema raspoloženju govorili, ali se kriveni sijenom. , VANJSKI POLOŽAJ. ipak teme mogu označiti. Mufti ef. Pripreme Rusa. »Morning Post« Opet evropska konferenca. Beč« je govorio o svrhi i cilju organiza« ke novine javljaju prema »Daily piše, da se moskovska vlada ćirti čije, analizirao program i štatut, o ugroženom usljed poraza, kojeg je Mailu«: U oficijelnim krugovima potrebi sloge i njezinoj koristi, o računa se sa sazivanjem evropske pretrpjela crvena armija, pa radi međusobnom i uzajamnom podu« poduzimlje zadnji pokušaj da spa« konferencije, koja bi se bavila gra« piranju, o koristi znanja i štetno« nicama između poljskog i ruskog te« se situaciju. Od nekoliko dana od« sti neznanja i o radu. Od prilike bi premaju se sve sibifske čete u kraj ritorija. otpočeo svoj govor ovim riječima: Dvinsk-Krakov, gdje se koncen« »Mila braćo! Vrlo se psječam sret« Pitanje mira između Rusije i Polj« trišu i žurnim maršom idu prema nim ,da vas toliko vidim na okupu. ske. Iz Londona javljaju: Engleska Bialystok. Po tom sudim, da vas ovamo nije vlada proučila je sad odgovor so« Poljaci se »grupišu«. Javljaju fz dovela pusta znatiželja, nego vruća vjetre vlade. U dobro upućenim Pariza: Izgleda da su za sada polj« engleskim krugovima drži se, da se ske operacije ograničene na lokalne želja za popravljanjem i poboljša« njem svoga teškog stanja u zajed« zasada akcija engleske vlade neće akcije. Poljska je komanda sada nastavljati i da će se prepustiti polj« preduzela reorganizovanje i grupi« ničkom i bratskom radu. Ja ću vam skoj i ruskoj delegaciji, da među« sanje službe u pozadini, ■što je ne« baš o današnjem našem stanju i njegovu poboljšanju govoriti, pa sobno riješe mirovni problem. ophodno potrebno zbog doskoraš« vas molim, da me dobro slušate i Poljske čete neće preći ruske gra« njeg brzog nastupanja. pratite. Možda ću ja tečajem govo« niče. Iz Londona javljaju: Prema Megju češkim socijalistima. Zad­ ra reći koju riječ vama nerazumlji« jednoj brzojavci iz Washingtona, njih dana su u zapadnoj Čehoslovač- vu ili govoriti nešto, što nećete mo« Sjedinjene Države'su poluslužbeno koj izvršeni izbori delegata za kon-’ ći potpuno shvatiti ni razumjeti, pa primile od poljske vlade garanciju, gres čehoslovačke socijaldemokratske , vas molim, da preko toga šutke ne da poljske čete neće prekoračiti stranke. Službena odborska listina do­ prelazite, nego da o svemu, što ne granica, određenih u versajskom u« bila je preko 10 hiljada glasova, a I razumijete, pitate i tražite razjaš« govoru. protivničke listine t. j. marksističke 1 njenje. ste došli ovamo napu« Loša opskrba boljševičke vojske. ljevice 877 glasova. Svi izabrani dele­ I stivši svoj poljski rad. i ako sa ove »Times« javlja iz Varšave: U Rusi« gati pristaše su oficijelne socijal-de- I skupštine odete svojim kućama sa ji nema nikakvog vojnog transpor« mokratske stranke. dosadanjim pametima i ostanete kao dosad nehajni i lijeni, onda je žalosno što su vam tolike nadnice uzalud propale, a osim toga i meni će biti žao. što sam se ovako star i iznemogao, zamučio doći do vas. Jučer.smo dobili slijedeći brzo« še glave frcaju svaki dan, pa su evo Osvijestimo se. braćo, prenimo se jav: počele frcati i na uzvišenom mjestu I i pregnimo za rad. jer u radu je gdje se kroji pravda. Toliko je pao »Du v ti o, 31. augusta. Jučer Ili« I spas«. Onda bi im nastavio govori« jasbeg Bušatlija u kancelariji kotar« autoritet naše vlasti, da čovjek ni ti o svakoj temi opširno i jasno, u sudu nije siguran za svoj život. da ga je svaki točno mogao shva« skog suca četiri puta uhođen i jute Demokratski fir’avni! Ovo je slobtj« titi. Govorio je vazda više od sata, ros ranama podlegao«. da, jeli de. što ste je vi donijeli? a mjestimice i po dva sata. • • Mi ćemo se na ovaj žalosni slučaj Kovačević govorio je Evo su počeli muslimane ubijati osvrnuti dok dobijemo podatke. u Ahmetaga glavnom o zemljoradničkim za« i na onom mjestu, odakle se mora Ucviljenoj familiji naše saučešće. i drugama i njihovoj koristi po teža« da pruža zaštita i bezbjednost. Na« Mcvla rahmet ejlesun! j ka. te o ekonomiji i racionalnom ■ gospodarstvu. Govorio je o lošem I materijalnom stanju vjerskih služ« ј behika. a naročito mualima, apelu« jući na seljake, da ih potpomognu novcem ili u naravi. Kad mufti ef. (Skupštine po selima). ' , ne bi o kojoj .temi nikako ili ne bi Sporazumno sa povjerenicima na« : pokon su neprilike i smetnje u iscrpno, govorio, Kovačević bi je še organizacije kot. je odbor u Tu« glavnom svladane, jer su bili kod objasnio. Kao seljak govorio je do« zli zaključio još u februaru t. god., kuća svi članovi kot. odbora, a i sta popularno i upirao dosta zgod« da se u martu održe skupštine or» težaci su u glavnom posvriukvali o» ntđ na pogreške, koje seljaci čine, ganigacije po selima tuzlanskog ko« ne neodgodive poslove: okopali ku« I a koje se u većini slučajeva пјеЛи tara. Čitav kotar podijeljn je u de« kuruze. pokosili trave i strvi pož« samom osvećuju. Naročito je spret« vet rajona, centara, na kojima se njeli. Stoga je na zadnjoj sjednici ■no pobijao socijalističke smicalice imaju održati skupštine, na koje će kot. odbora 29. jula donešn zaklju« kojima nastoje primamiti seljaka u doći okolišnja i najbliža sela. Ma da čak, da se bezuvjetno održe skup« svoju, a odvratiti od naše organi« su bili raspoređeni dani i pozivi na« štine. I zbilja, taj je zaključak, hva« zacije. pisani za skupštne u martu, mora« la Bogu,'potpuno izvršen i skupsti« Muhamed ef. Zahirović govorio lo se odustati usljed vojne pregled« ne na određnim mjestima održane. je o potrebi škola i šiljanju djece bc. koja se je u te dane u našem ko« Skupštine su održane u slijedećim u njih, o otvaranju preko zime a« taru obavljala. Kasnije su nastupi« rajonima: Vukovije (11. augusta), nalfabetskih tečajeva, te o širenju . li neodgodivi poljski radovi, a i ne« Gor. Tuzla (12.), Dobrnja (14.), Li« našeg društvenog organa »Pravde« ki članovi kot. odbora morali su sovići (15.), Leona (16.), Puračić i proslavi Dana Organizacije, nje« 0 biti otsutni radi zasijedanja vakuf« (17.) Poljice (18.), Banovići (19.) i govu značenju! svrhi i prilozima, »kog sabora i sjednica centr. odbo« Đurđevik (20. augusta). Kao dele« koji se togg dana kupe. Opširno je r«, konačno je nastao i ramazan. gati kot. odbora prisustvovali su govorio o važnosti lista »Pravde« i To je sve prethodilo, da se je sa o« tim skupštinama gg. mufti ef. Mag« ulozi koju vrši u narodu iznoseći mu državanjem skupština odlagalo. Na« lajlić, predsjdnik, Ahmetaga Kova« u svakom broju razne upute, savje« Ubojstvo u sudnici. . Had hot. odbora naše organizacije u Tuzli. - • z etpaaa 3. te i potrebe i stojeći • čvrsto i neu« strašivo na braniku njegovih prava, koja mu izvjesni elementi gaze. »Prđvda« je najbolji posrednik, ko« ji nas poput telefonske centrale spaja sa našim vodstvom i vodstvo s nama, te nas jedne s drugima bez razlike na prostornu udaljenost. No pored te važnosti i uloge naš list »Pravda« nije raširen među narod u onolikoj mjeri, u kolikoj bi tre« bao. Tomu je najglavniji razlog ne« pismenost našeg osobito seoskog naroda, koju moramo, kao opasnu bolset i zapreku našem napretku iz« liječiti, otstraniti. Govornici su s najvećom pom« njom slušali, a po svršetku i mje« stimice tokom« govora oduševljno pozdravljani. (Svršiće se.) Domaće vijesti. Pozivaju se članovi šireg mjesnog odbora .naše organizacije u Saraje« vu, da hefaljeno dođu na sjednicu, koja će se obdržavati danas u 4 sata iza podne u Kitaethani. Qbzi« rom na važnost predmeta o kojem se radi, nužno je, da dođe svako, da niko ne izostane^ Pozor muallimi! Privatne i pota« nje informacije o učiteljskom teča« ju za mualime daje g. Halil Hujdu« rović, društveni podpredsjednik i mektebski referent u vakufskoj di« i rekciji u Sarajevu. Svi mualimi. ko« jima treba kakvo razjašnjenje u gornjem predmetu, neka se direkt« nć obraćaju na gornju adresu i ne« ka svaki uz pismO priloži marku od jednu krunu za odgovor. Općinski izbori u Bosni. Kako iz Beograda javljaju, naredilo je mini« starstvo unutarnjih djela, da se u Bosni i Hercegovini izvrše čim pri« je formacije općina kako bi se u najkraće vrijeme moglo da pristupi izborima. Što se tiče Vojvodine ta« mo već postoje općine, pa će se od« mah nakon što se izvrše izbori u Bosni, Hercegovini i 'Crnoj Gori, raspisati izbori i tamo. Značajni istup. Kako ovdašnja »Jugoslavija« javlja, istupio je do« sadašnji predsjednik Hrvatske te« žačke stranke g. fra .lozo M^kušić iz stranke. Za žrtve arnautske invazije. Mi« ; nistar ishrane, u sporazumu sa mi« nistrom unutrašnjih djela, tražio je ! kredit od 80.000 dinara za ishranu , sirotinje i bjegunaca koji su morali napustiti svoje domove spašavajući se od arnautske invazije. Doktorati izdajica. . Akademski senat sveučilišta u Zagrebu zaklju« čio je. da se oduzmu doktorati na« rodnim izdajicama Franku. Saksu i .Galjardiju, jer se nalaze u tuđin« skoj službi i rade s onim našim ne« prijateljima, koji nam oduzimaju našu teritoriju i podjarmljuju i u« gnjetavaju naš narod. Šegrtski dan. Hrvatski Radiša i Srpska Trgovačko-zanatlijska omla­ dina u Sarajevu priređuju na 5. sep­ tembra o. g. »Šegrtski dan«. Isti dan iza podne daje se velika zabava u gradskoj bašči. Čist prihod namenjen je u korist siromašnih šegrta. Prepo­ ručujemo građanima, da se na taj dan , svaki koliko može novčanim prilozi­ ma sjete siromašnih šegrta. Hajduci u Kozari planini. — Od nekoliko dana pojavila se u Kozari planini kraj Čajniča četa haj« duka, koja po starinskom, sada 'Sa« mo još u Arnautluku i Macedcniji uobičajenom načinu pljačka put« nike. U ponedjeljak je ova banda na raskršću” u planini ustavila kola put« nika„među kojima su se nalazili i sarajevski državni odvjetnik g. I« konić, te đak trgovačke akademije Vojislav Marinković, koji je puto« vao tf Sarajevo, da nastavi studije. Razbojnici odveli su kočijaša u o« bližnju kavanu, gdje su pregovarali s njime i tražili od njega novce. Pošto ih nije imao, napali su na putnike: »Pare van!« Oduzeli su ne samo i sav novac putnicima, nego su im skinuli još prstenje sa ruku, oteli im I satove i sav putni, prtljag. Ko je imao bolje odijelo ha sebi, tomu su ga skinuli.. Ova sudbina zadesila je i g. Ikonića. Razbojnici, kojih je bilo desetak, imali su na sebi vojnička odijela, oboružani su vojničkim puškama i bajonetima, a aa glavi »ose šajka« �Strana 4 Ст»«а Brei 194 — Epoi ЛКАУВА"— „МРАВДА* će. Oni su počinili.već više nasilja u tome kraju. Jučer je iz Sarajeva otišao u Ko« žaru planinu jači odred žandarmć« rije, da pohvata hajduke. Škota za zdravstveno prosvjedi; vanje. Zdravstveni odsjek zemalja ske vlade šalje nam slijedeće: »Po; četkom oktobra o. g. otvara Zdrav; stveni Odsjek Zemaljske Vlade ve; černju školu za zdravstveno pro; svjećivanje (higijenu). Predavače se ovi predmeti higijene: 1. Javna (opća) i socijalna higijena: 2.) Škol« ska i obrtna higijena (hig. rada); 3.) Rasna higijena u vezi sa zakonom nasljednosti; 4.) Individualna (oso« bna) higijena: 5.) Higijena seksu; aln.og života. Seksualna pedagogija i seks, etika. Higijena braka, trud; noće i porođaja; 6.) Higijena dje« teta: »d rođenja do puberteta. So= cialna zaštita djece; 7.) Predohrana zaraznih bolesti u vezi sa bakteri; ologijom: 8.) Tuberkuloza; 9.) Ve; neričn bolsti; 10.) Alkoholizam; 11) Paraziti i parazjtarne bolesti i 12.) Njega bolesnika i prva pomoć. Svih ovih dvanaest predmeta bi; će podijeljni u dva kursa po šest predmeta. Svaki predmet predava« će se dva put nedljno. a jedan kurs trajaće od 6—8 nedjelja. Predava; nja će s držati živa sata dntvno o« sim nedjelje оЛ 7 u veće u zgra; di Velike Gimnazije. Predavanja su javna i besplatna te će ih moći po= sjećivati svako ko 'se za ov ustvar intercsuje. Predavanja će biti uz' prikzivanje slika projekcionim apa ratom. Za ova predavanja angažovana su za predmete ova gg.: 1. Dr. Ku; šn, 2. Dr. Mandić, 3. Dr. Jeremić, 4. Dr. Lukač, 5. Dr. Krulj, 6. Dr. Prašek;Calszynska, 7. Dr. Prašek, 8. Dr. Vučićević, 9. Dr. Stopa, 10. Dr. Stjepanović, 11. Dr. Kaunic, 12. Dr. Luke. Dan otvaranja škole, početak predavanja i detaljni ras; pored časova objaviće se kasnije. Preporučujemo našim cijenjenim pristašama, članovima i čitaocima ovaj korisni kurs i tpolimo ih, da se u što većem broju upišu u njeg. »Tehnički List«. Udruženje Jugo; slavenskih Inženjera i Arhitekta i; zašao je 15 broj sa slijedećim sa;« držajem: P r o f. ing. Jefta Ste; f a n o v i ć : Prilog računanju oluka kod lučnih jezičaka na skretnica« ma. HenriFayol: Načela in; dustrijske administracije. — Ing. V. P.: Katašter puteva. Ing. Stj. Savić;Noosan : Podmorski tu« ne! između Francuske i Engleske. Javnatehničkaslužba: Ka; ko moramo urediti pri nas tehnič« no službo. Tehničko š k o l; s t v o : Geodetski inženjerski odio na tehničkoj visokoj školi u Zagre; bu. Stručne vesti: Hidro; električna centrala u Plitvičkim J?« zeriam. — Beogradski vodovod. — ■ Razne vesti: Ovlašteni civilni inženjeri i arhitekti. Građevna djelatnost u Beogradu. — Izgradnja 500.000 stanova u Parizu. — Konfe« rencija o gradnji gradova, т- Ras; pis natječaja za uređenje i prošire« nje Pariza. - - Natječaj za učitelj« ska mjesta u tehničkoj stručnoj školi u Sarajevu. •— Bibliografija. »Tehnički List« izlazi dvaput mjesečno. Godišnja predplata 80 dinara ili 320 kruna. eer|tralqa drogerija Braća Šahjnagić Sarajevo, štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i taćna. — Cijene najumjerenije. PAP1RN1CA HAMDIJE Ponuda za ženidbu. Jedan činovnik musliman, stalno namješten u Sarajevu, 26 godina star, samac i neženjen želio bi se oženiti uz prethodno lično poznanstvo sa dje\ојкот ili udovicom od 18 do 25 go­ dina, muslimanske vjere, koja imade vlastitu kuću i po mogućnosti nešto bašče u Sarajevu. Ponude s tačnom oznakom ulice i kućnog broja, treba1 slati na admini­ straciju »Pravde«. Diskrecija strogo zajamčena. Ogiašujte u „Pravdi" Krovni crijep (Dachziegel) KOPČIĆA preporučnje svoje bogato stovarište svih vrsta papira, kancelarijskog i školskog pribora. Naručbe se obavljaju brzo i toćn« Cijene umjerene. Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 Ako trebate, tražite uzorke i ponude od zsombolyaške ciglane M. Bohn&Co Zsom2oiya, Banat ^жжштжижжжжшижжмиетжишжжжжжж^ '8 Privilegovana Zemaljska Banka za Bosnu i Hercegovinu Грп1пл1л UullllUlU II U Чг!Па!рП11 UUI UjuiU. . .■ ■ Filijale: Banja Luka, Bijelina, Brčko, Mostar i Tuzla. — Ispostave: Bihać, Derventa, Doboj, Bos. Gradiška, Livno, Bos. Novi, Bos. Šamac, Travnik, Trebinje, Višegrafl, Zenica i Zvornik. Zastupstva: Bugojno, Gacko, Goražda, Konjic, Nevesinje, Bos. Petrovac, Rogatica, Sanski Most, Srebrenica, Stolac i Visoko. Uplaćeni dionički kapital ZO milijuna kruna. Redovite rezerve i find za sigurnost založnica 13 milijuna kruna. \ Bavi se svim bankovnim poslovima, vrši uplate i naplate u Kraljevstvu SHS. i u inozemstvu Prima kn glano zastupstvo za B. i H. Hssicurazioni gtierali i Pmg »mtes društva za nslguraa|E pntlr nzzgika i šteta, sve vrsti osiguranja. OSNOVA I POZIV na potpisivanje dionica „Tvornice rublja, dioničkog društva u Sarajevu I. Tvornica je rublja sa odobrenjem Zemaljske Vlade po propisima trgovačkog zakona utemeljeno na neizvjesno vrijeme dioničko društvo. Ista će se baviti pravljenjem, popravljanjem, pranjem, peglanjem i bojađisanjem sviju rubenina. II. Temeljna glavnica iznaša jedan milion kruna, a podijeljena je na 2.500 dionica po 400,— kruna nominalne vrijednosti glaseće na ime, ali ona se može zaključkom glavne skupštine na pet miliona kruna povisiti. Na zahtjev dioničara izdaju se. pet, deset, dvadeset, pedeset i stotinu dionica u jednom komadu. Uplata temeljne glavnice ima se obaviti: odmah kod upisivanja 5Oo/0, a ostalo 50% mjesec dana nakon konstituirajuće glavne skupštine. Za pokriće troškova osnivanja ima se po svakoj dionici odmah kod upisa položiti po K 20.—. 111. Prvo ravnateljstvo na tri godine imenovat će osnivači. е IV. Dobrotvornom društvu „Merhametu" u Sa­ rajevu pristoji pravo kroz 5 godina od dana konstituiranja društva od dioničara prekupiti dionice uz cijenu vrijenosti prema bilanci zadnje računske godine te odobrenjem 6°, kamata u tekućoj godini otkupa. V. Spomenutih 2.500 dionica po K 400.— nominalne vrijednosti prepušta se javnom upisu po gore naznačenim uvjetima do konca septembra 1920. Predbilježbe na dionice primaju se kod: 1. Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Her­ 8. Muslimanske banke d. d. u Stocu. 9. Muslimanske banke d. d. u Visokome. cegovinu u Sarajevu i njezine podružnice u Bos. Novom. 10. Trgovačke banke u Trebinju. 2. Muslimanske centralne banke za Bosnu i Hercegovinu d. d. 11. Muslimanske trgovačke i poljodjelske banke dd. u Težnju. u Sarajevu i njezine podružnice u Tuzli. 12. Narodne kreditne banke d. d. u Tešnju. 3. Podružnice Hrvatske centralne banke za Bosnu i Hercego­ 13. Bankovne kuće M. Mahmutbegović Bos. Šamac. vinu u Derventi, Mostaru, Tuzli i Zenici. 14. Težačke banke d. d. u Cazinu. 4. Hrvatske kreditne banke i štedionice d. d. u Brodu, i nje­ 15. Muslimanske prometne banke đ. d. u Bos. Krupi. zine podružnice u Bos. Gradiški. 16. Hrvatske banke dd. u Travniku i njezine podružnice u Jajcu. 17. Hrvatske trgovačke banke i štedionice d. d. u Livnu. • 5. Prve Muslimanske banke d. d. u Brčkome. . i. Prve Muslimanske banke d. d. u Bjeljini. 18. Narodne kreditne banke d. d. u Livnu. 1^ Muslimansko privredne banke d. d. u Gračanici. 7. Muslimansku kreditne b^ke d. d. u Foči. . Sarajevo, dne 15. augusta 1920. ' Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za B. i H. u SarajevuAhmetašrvie Sezfraga, član 1.1. H. Mukamedaga Ahmetašević i sinovi. Bašagić Dr. Safvetbeg, književnik. Blčakčić Edheniaga, vlasnik t t. Bičakčić i Slinić. Cenglć Ibrahimbeg, veletržac. Dagallć Aslmbeg, prokurista Herceg-Bosne zem. osiguravajućeg zavoda. Hadžlć. Snlejnanbeg, baka!. • II. JiHufaglć Muhamedaga. član t. t. Braća H. Jusufagić. H. Hasanović Uzelraga, član t. t Tašaković i H. Hasandvić. Odgovorni urednik: F. Šalaku. Masliinatiska centralna banka za Bosnu i Hercegovinu u Sarajevu. Hadžlkadfć Dr. Atil, profesor. Karkut Huk Ih, glavni urednik »Pravde«. Maftić Sallin sf., muftija. Omanovlć Ниие1и, direktor Muslimanske trg.' i obrt, banke za B. i H. Haraj IIć Šemeudin, gradski činovnik. Spaho Dr. Mehmed, tajnik trg. i obrt komore. Sudžuković Mujaga, sahaćija. Šerlć AIim«d, posjednik. Vlauik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Daski A A. Kajoi, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/0935db0cfb8836e4c2fb316f5a19b8d6.pdf 46e16fba5c21b7660c9b2b1e2528bcfa PDF Text Text POJEDINI BROJ kruna 1.50 Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređaje ndabcioni uBw. Pretplata godiš. 180 kntna, na pola godine 90 kr»na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124, Čekovat račun pošt.stedionicelH9. Broj 90 (195) Sarajevo, subota 4. septembra 1920. (20. zilhidže 1338.) Deklaracija gosp. Vesnića. Gospodo! Kako po svojemu stra« načkom i ličnom sastavu, tako niti po svojim političkim težnjama vla« da, koja vam se predstavlja, da« nas ne razlikuje se od prošle, da bi bilo potrebno, da pred privremeno narodno predstavništvo izlazimo s kakvom novom izjavom. Mi osta« jemo dakle na onom, što smo ov« dje izjavili 26. maja o. g., a to jest, da svojom glavnom zadaćom sma« tramo što skorije, potpuno slobod« ne i ničim ne sprečavane izhpre za ustavotvornu skupštinu i doneše« njem ustava za našu kraljevinu. Ja držim ipak, da mi je dužnost, da vam bar s nekoliko riječi razložim uzroke trajanja posljednje krize, te da vam u isto vrijeme saopćim na. čin, na koji smo te uzroke otklo« nili, nadam se u tolikoj mjeri, da ćemo bez daljnjih ozbiljnih teško, ća moći izvršiti zadaću, koju smo primili od krune’ i za koju računa, mo na vašu iskrenu suradnju. Jedna od velikih teškoća, s ko« jom je imala da se bori prošla vla. da kao i one, koje su joj predhodi. le, nalazila se u sređivanju agrarnih odnosa u našoj zemlji. »Ja želim, rekao je kraljević na« mjesnik, u svojoj proklamaciji od 24. .decembra 1918.. godine, da se ukinu kmetstva i veliki zemljišni posjedi. U oba ova slučaja zemlja će se podijeliti među siromašne ze. mljoradnike s pravičnom nakna. dom dosadanjim njezinim vlasnici, ma. Neka svaki Srbin, Hrvat i Slo« venac bude na svojoj zemlji gospo, dar. U slobodnoj državi našoj mo. že da bude i biće samo slobodnih vlasnika zemlje. Zato sam pozvao svoju vladu, da odmah obrazuje ko. misiju, koja će spremiti riješenje agrarnog’pitanja, a seljake, kmeto« ve pozivam, da sa povjerenjem u moju kraljevsku riječ mirno saće, kaju, da im naša država zakonskim putem preda zemlju, koja će una. prijed biti samo Božja i njihova, kao što je to već odavna u Srbiji. U cilju izvršenja određenog za. datka, te prema samoj svojoj pri. rodi, privremena današnja vlada je riješena pridržati se u svom radu na ovom pitanju osnova istaknutih u ovoj proklamaciji, sve dok se ono zakonodavnim putem ' definitivno ne riješi. Na taj način će ona pored ostalog postupno iskupljivati obeća, nja kao Krune, tako i ranijih vlada prema onim našim državljanima, koji su ovom reformom pogođeni, odnosno interesovani. Iskupljujući ovu vladalačku svečano zadanu ri« ječ, vladi je u ovoj prilici stalo do toga da izjavi, da u njenim očima agrarno pitanje nije vjersko, već socijalno i ekonomsko. To riješe, nje, kao i u svakom drugom, naši državljani bez razlike vjere kod nje će naći jednaki postupak i zaštitu. Osnivanje naše opće domovine je veliki, težak i ozbiljan posao. Za njegovo uspješno izvršenje treba mnogo predanosti i obazrivosti, ali je taj uspjeh prvi i neodložni uvjet zajednička, na uzajamnom povjere« nju osnovana suradnja. Mi ponov« no ulazimo u posao s gotovošću za ozbiljan rad i za uzajamna potrebna popuštanja. Mi smo se sporazumje« li o svim pitanjima, kojima će ima. ti da se bavi sadašnja vlada bilo sama, bilo uz saradnju sa privre« menim narodnim predstavništvom. Po primjeru državne, obrazovaće se, u koliko to već nije učinjeno, sporazumno pokrajinske vlade, od kojih očekujemo i zahtijevamo, da rade u pomirljivosti ne imajući u vidu stranačke već opće pokrajin« ske, a preko njih i drž. i narodne in« terese. Kao i u ostalim, tako i u na. šoj zemlji ogroman ratni potres os« tavio je za sobom jedno izrovno stanje, za čije je sređivanje potreb. no mnogo vremena, strpljenja i pre« danog rada, ali je rat neminovno pojačao i izvjesne protudržavne nagone, protiv kojih se mora bori« ti svaka vlada, koja je svijesna svo. jih dužnosti. Za ovaj rad mi Vam ne možemo za sada razlagati opšir« no programe. Možemo Vam među« tim reći toliko, da ćemo imati pred očima jedino rad i red u našoj zem« lji, a s tim u vezi suzbijanje ničim neopravdane skupoće. Prinuđeni da hitamo izvršenju svoje glavne zada« će, mi ćemo se uskoro obratiti tra« ženjem ovlašteja, da uredbom sa zakonskom snagom možemo koriš« no voditi ove državne potrebe. Od kad se naš parlamenat po« sljednji put sastao, u međunarcd« nom životu desili su se važni doga« đaji, koji nisu mogli ostati bez utje« čaja na interese naše otačbine. Po« sljednji rusko.poljski sukob bacio je u veliku brigu evropsku diploma, čiju, koja se morala njime ozbiljno baviti. Mi smo samo mogli žaliti Ovo bezciljno prolijevanje krvi dva« ju bratskih naroda i prirodno smo ostali neutralni u toj borbi. Od tu« da je došlo, da je i jadransko pita« nje, koje nas interesuje u najvećoj mjeri, za to vrijeme bilo potisnuto u drugi red. I ako u ostavci vlada međutim nije prestala ni jednog tre« nutka posvećivati ovom pitanju svo« ju brigu, te je nastojala, kod naših saveznika i prijatelja oko njegova što skorijeg riješenja. Ona je bila prinuđena činiti ovo tim prije, što su nemli događaji, koji su se desili u posljednje vrijeme u Splitu. Zad« ru, na Rijeci, u Trstu i po drugim mjestima, o kojima je u ovom do« mu već bilo govora još jednom naj« očiglednije dokumenatovati nemo« gućnost stanja stvorenog kako pri« mirjem s bivšom Austro«Ugarskom tako naročito avanturama D’Anun« zievim i njegovih saučesnika. O gornjim nemilim i teškim događa« jima i njihovim krivcima i repara« cjama vode se oregovor s tajijan« skom vladom, te se možemo nadati da će i oni pripomo« ći da še u Rimu utvrdi što prije uvjerenje, da naši naizmjenič« ni interesi nalažu podjednako obje« ma stranama dužnost, da ove po« slove uredimo sporazumno što prije u duhu što boljih susjednih odno« sa. Mi vjerujemo da je svaka po« litika rđava, koja računa samo s te« škoćama svojih susjeda i zagovor« nika, koja računa tako reći, isklju« čivo s negativnim činiocima. Ja se nadam dakle, da će italijanski i naši predstavnici moći uskoro nadove« zati pregovore ondje, gdje su ih pre« kinuli u Palanci i da ćc taj posao dovršiti na korist, i ako ne na pot« puno trenutno zadovoljenje obiju naroda. Italijanska vlada zna da smo mi gotovi obnoviti te pregovo« re u svakom trenutku. U Rimu se znade također, da mi imamo dosta strpljenja, te da za docnije riješenje ovog pitanja ne će ni u koliko utjecati na dogradi« vanje i utvrđivanje nkše narodne zgrade, u kojoj poslovi idu poteško više zbog naše snage i bujnosti, nego zbog kakove stvarne slabosti. Naši prijatelji i saveznici znaju takođe, da mi nismo nikad podcje« njivali ulogu Italije u svjetskom ra« tu i ako niko ne treba da zaboravi, da smo mi prvi još pri kraju 1914. godine oborili vojni ugled Austro« Ugarske i da smo u prvom redu mi, a u društvu s Cehoslovacima i Ru« munjima, razorili njenu vojnu i političku organizaciju. Izjave, koje su u posljednje vrijeme učinili po« zvani i mjerodavni italijanski dr« žavnici, ulivaju nam osnovnu nadu, da se i u Rimu počinje gledati pra« vilnije na naše odnose, što sam ja očekivao od državničke mudrosti i patriotizma gospodina Giolittija. Naši susjedi Arnauti, koji bi i« mali biti naši prijatelji, jer smo se mi uvjek vladali prema njima kao prema takovima, počeli su u posljed« nje vrijeme zauzimati prema nama otvoreno neprijateljski stav i siste« matski napadati demarkacionu li« niju, koja nas ima dijeliti dok god se među nama ne utvrde stalne gra« niče. Te napade mi smo morali od« biti i mi smo ih odbili. Nadati se je, da se ovi napadi ne će više po« navijati. Ako se to ipak desi, mi ćemo biti prinuđeni poduzeti protiv napadaču još energičnije mjere, ali vjerujem, da će se i Arnauti urazu« miti, ako samo budu u stanju, da svojim očima gledaju svoje životne interese, koji su u prijateljstvu s nama. Naš pojačani položaj u međuna« rodnoj zajednici nameće nam duž« Godina II. nost starati se što ozbiljnije za ob« ranu naših državnih i narodnih in« teresa. Danas mi više ne smijemo ostavljati velikim silama silom bri« gu o održanju mira među nama i našim susjedima, već tu obvezu moramo uzeti na sebe. Na tom pu« tu mi smo učinili prvi korak. Potpis sali smo s vladom bratske Cehoslo« vačke ugovor o strogo obranbenom savezu u duhu i prema odredbama pakta o društvu naroda i mi ćemo ga savjetu saopćiti u što kraćem roku. Kr. je vlada bila sretna, što je ovaj značajan čin mogla izvršiti u punom skladu misli sa vladom predsjednika Masaryka, starog i o« svjedočenog prijatelja cjelukupnog našeg naroda. Naš međunarodni položaj zavisi i zavisiće u prvom redu od toga, koliko budemo i u svome domu uređeni i učvršćeni. S toga vas mi pozivamo na saglasan rad oko najpotrebnijih zakona. Dajte nam potrebne kredite, izgla« sajte izborni zakon, kako bi u naj« kraćem roku mogli pozvati sloboda ne građane naše mile otadžbine pred glasalačke kutije, da svijesni svojih prava i dužnosti odluče kako o svom novom uređenju, tako i o lju­ dima, kojima će povjeriti odgovor, nost njihovog pravog uvođenja u život. (Burno dugotrajno pljeskanje i gromki uzvici živio!). Had hot. odbora naše organizacije u Tuzli. (Svršetak). ' [ ; i I : I ' i j 1 ; ; : i i , (Skupštine po selima). Poslije izrečenih govora razvila bi se nevezana diskusija o nabačenim pitanjima, u kojoj bi sudjelovalo vi« še seljaka stavljajući svoje gdjekad neumjesne, ali gdjekad i oštroumne primjedbe. Tad bi im se to pitanje i s te strane objasnilo i seljak nije mogao otići, samo ako je htio pi« tati i primjećivati, a da mu pitanje nije potpuno leglo u glavu. Stavlja« no je naivnih i intersantnih primje« daba, kojima se je dakako na zgo« dan način odgovaralo. U Vukovija« ma nam jedan seljak veli, da ih fa« brički radnici odvraćaju od organi« zacije, jer da organizacija hoće kra« lja Petra i vojsku. Dakako da im je na razumljiv način rastumačena kraljevina i republika i da je za na« še prilike najpodesnija kraljevina, kojom upravlja narodni vladar iz proslavljene narodne dinastije Ka« radorđevića, koju mi dinastjju Iju« bimo tim više, što je sadanji vla« dar, Nj. V. Kralj Petar I. cijeli svoj život proveo radeći na oslobođenju i ujedinjenju jugoslavenskog naro« da, čije plodove mi danas beremo. Mi hoćemo vojsku samo iz nužde ne da s tom vojskom otimamo tu« đe, nego da branimo svoje, kao što pošten čovjek nosi ružje uza se kad gdje putuje, ne da ubijaju koga pu« tem sretne, nego da ga upotrebi sa« mo u slučaju da bi ga napao razboj« nik. I radnička je organizacija za voj sku. Eno njihovi vođe i prvaci u Rusiji vode rat kao što ga je i car. vodio, svejedno što se njihova dr« žava zove republikom a ne kralje« vinom. Govor o potrebi školovanja naše mladeži nailazio je na prigo« vor kod starih, konservativnih se« Ijaka i njihovi prigovori bili su vr« lo naivni i smiješni. Jedni vele, da se u školama uče nemuslimanski vjerski zakoni. Jedan misli, da je škola isto što i crkva, a jedan veli, da ne može dozvoliti, da mu sin bude pametniji i učevniji od njega. Nakon preslušanja svih prigovora, koji se iznose proti školi, mufti ef. bi na vrlo popularan način sve te prigovore obeskrijepio. »Braćo — rekao bi — ja pojmim vaš otpor prema školi, jer su vas tako naši dušmani obmanjivali i jer ste ne« znani, a ljudi su neprijatelji onomu što ne shvaćaju. Da li vi imate po« vjerenje u me? (Imamo). Drži« te li, da ću vas navratiti na zlo ? (Bože sačuvaj !) E, onda ću vam ja reći šta je škola. Škola i mekteb je jedno, samo se po nazivu razlikuju. Mekteb je ono mjesto, gdje se uči čitati i pisati, a to je škola. U školi se ne uče ino« vjerski zakoni, nego ono, što je svakom čovjeku bez razlike vjere najnužnije. Tu se osim čitanja i pi« sanja uči račun, gospodarstvo, po« znavanje životinja, trava i drugih korisnih i štetnih stvari, koje niču iz zemlje. Tu se uči, jednom riječi, o svemu, što je čovjeku za njegov -život najpodesnije. I nauki vjere daje se dostojno mjesto tako, da učenik, koji ne zna vjeronauke, ne može preći u viši razred makar je polučio odličan uspjeh u svim os« talim predmetima. Ja vam. dakle velim, da je škola isto što i mekteb i polaziti je dužnost je svakom pra« vom muslimanu. Ja sam muftija i ja znam čitati i pisati i latinicu i ćirilicu, pa mi to ne samo ne škodi, nego čak služi na čast. Vi da znate što je škola, vi bi je i cijenili, ali vi ne znate, pa otud i vaše opiranje. Mi moramo s ovim biti na čisto: ili ćemo ovdje živjeti kao ljudi ili kao bespravno roblje. Hoćemo 1 živjeti kao ljudi, a ne kao roblje, moramo u školu, na nauku, jer bez toga će nas i dost i dušmanin pregaziti! Iza ovih riječi moglo se jasno vidjeti na licima prigovorača, da popuštaju. Pripomoć vjerskim službenicinla je jedno nesimpatično pitanje za seljaka. On se naučio da mu hodža uči djecu, obavlja imamske pošlo ve za stotinu groša godišnje i dhb para, što je davao hodži nije tib« jeftinila, dok kod ostalih stvari ina joj tačno cijenu. On se izpričaVg. da hodže ne vrše u redu svoje duž« nosti, a »zaboravlja« da je hodža liqu �Stran« 2 Страаа „Р«А¥*А* — .ПРАВДА' morao pobrinuti se za svoju opskr* bu, jer drugi nijesu o tom vodili brb gu po onoj: »Svejedno je svijetu što je hodža bos«. Ovo pitanje mjesti* miče se je tretiralo po cijeli sahat uz živahno sudjelovanje mnogih se* ljaka. Kad bi se u diskusiji iscrpili svi prigovori, onda bi Ahmetaga Kovačević te prigovore jedan za drugim obeskrijepio, a za tim do* dao, da pripomoć vjerskim službe* nicima ne samo da nije nemoguća, nego nije niti teška. On je 0 Lu* kavcu sve vjerske službenike u za* jednici sa džematlijama prilično o* sigurao. Pžematlije su već u tu svr* hu obećali 1400 kg žita i neki već i dali. Nijednom čovjeku nije mno* go ako svom hodži. koji mu uzgaja evlada i koji obavlja ostale vjerske poslove, dade jednom u godini od svoje ljetne privrede prama svom imovnom stanju od 10 pa dalje ki* lograma žita. To njemu nije ništa, a hodža bi bio opskrbljen i ne bi se mogao ispričavati, ako uredno ne vrši svoje službe, na kućnu po* trebu. Razlaganja su biia ubjedlji* va, ali seljaku se je teško rastati «а novcem ili zahirom, pa eto. Do duše ovako ne misle svi. niti veći* na. ali eto odupiru se neki, pa rad u tom pravcu koči. Trebalo bi va* ljanih džematbaša, kojih na žalost vrlo malo imamo, i stvar bi se dala privesti kraju. Inače seljaci su neopisivo veseli i radosni, što se je medu njih došlo. Ovake skupštine bi trebalo po či* tavoj zemlji obavljati bar svake go* dine jednom. Naš je seljak čestit i dobar samo mu fali znanje. Zna* пјеш će se moći oboružati, ako se među njeg zalazi i živom riječi dje* luje. Sam ovaj pohod među seljake vrijedan je neizbrojivog blaga. Dok seljaci jave izbor novih od* bora, sazvaće se kotarska skupština u Tuzli da izbere novi odbor i do* ■ese potrebne zaključke za daljnji rad u pravcu promicanja ciljeva or* •anizacije. Bilo sretno. —h— h— položaj u mračne svrhe jedne skra* hiranc partije izrabljujući i doček Njeg. Kralj. Vis. Regenta u partij* ske svrhe. Tuzlanski okružnik Dimitrije Grudić nije mogao propustiti ni o* vu zgodu, kada Njeg. Visoč. Re= gent dolazi u posjete svojoj Bosni i svojim Bosancima, da ne pokaže svoju provokatorsku ćud i svoj par* tizanski bijes, da ga ne iskali na muslimanima tuzlanskog okružja, koji su listom pristaše naše organi* zacije, nazivajući ih kompromitova* nim, te da ne mogu sudjelovati pri Regentovu dočeku. Imamo pred so* bom masu pritužaba iz raznih kra* jeva ovoga okružja, gdje nam se tuže pojedini ljudi, koje Je narod izabrao, da u ime njegovo sudjelu* ju kod dočeka Kraljevićevog, a Gru* dić je to zabranio i odredio, da idu njegovi trabanti, koji niti što zna* če, niti koga predstavljaju. Njego* vo je ludilo besprimjerno, te već prevršuje sve mjere. Mi nemamo dovoljno riječi, sa kojima bi žigosa* li ovo provokatorske djelovanje o* kružnika Grudica. Odakle on dola* zi, da žigoše jednu patriotsku or* ganizaciju, koja reprezentuje više od pola milijona b'os.*herc. musli* mana, da je kompromitovana. Sa* mo mahnit čovjek može proglasiti tolike mase kompromitovanim . j i Regent ne dolazi Grudicu, već nama svima, bez razlike vjere i bez razlike, kojoj partiji ko pripada. On je Kraljević namjesnik sviju nas, a mi smo Njegovi. Zemaljska je vlada na jednu pri* tužbu iz Bijeljine zapriječila ovo Grudićevo izazivanje, koje nijesmo mogli propustiti bez javnog pro* testa, neka cio svijet vidi, kako o< vaj čovjek nijeti ljubav naroda pre* ma kralju i dinastiji. Lijep primjer moralne snage na* šega muslimanskog težaka. Pripo* vijeda nam jedan prijatelj ovo: U Sarajevskom Polju u raznim selima ima jedan uvaženi sarajevski gra* đanin više begluka i zemlje pod kmetovima. Naravno kmetovi pra* voslavne vjere ne daju mu haka već od prevrata, a kmetovi muslimani daju kao obično. 1 ove je godine došao i ponudio zemljovlasniku nje* gov hak. Njegov zemljovalsnik, i* nače plemenit čovjek time ponov* no zadivljen rekne kmetu muslima* nu, kad mu pravoslavni ne daju ha* ka, neka i on ostavi to svojoj djeci. »Ja ću ti ga predati kako sam i do* sada radio, a ti ga onda ako hoćeš prospi. Ja neću tuđega haka. Bože, da i ovo svoje sa halalom potro* šimo!« Oslobogjenje Egipta. Bilješke. Jedna provokacija. Još nas krat* ko vrijeme dijeli od dolaska našeg Kraljevića Namjesnika, čijem se dolasku svi iskreno veselimo i želi* mo, da Njegov boravak među nama bude što prijatniji. To je želja sva* kog patriote i cijelog našeg naroda bez razlike vjere i bez razlike stra* načke boje. Sva naša mjesta su pri* premila deputacije, koje će se po* kloniti pred našim Kraljevićem, ko* je će u ime svoje i svojih sugrađana izjaviti čuvstva duboke privrženo* sti i nepokolebive odanosti prema Njemu, Njegovu uzvišenom Ocu i Njegovu Domu. Ali ni ovo veselje nije moglo o* stati nepomućeno. Našao se jedan provokater. te nije mogao propusti* ti ni ovu zgodu, da u nju ne ubaci žalac svoje otrovne duše. Našao se jedan denuncijant, koji zlonamjer* »o zloupotrebljuje svoj činovnički ; I 1 1 i । i | j S»»j — Broj 1 >5 ; | j i : Već mnogo prije svjetskog rata je nicala buna protiv Evropljana sad u jednoj a sad u drugoj musli* ■anskoj zemlji, za vrijeme rata je nekoliko muslimanskih naroda po* kušalo da strese sa sebe tutorstvo evropskih velikih sila, poslije veli* kog rata poče da vrije među svi* ma muslimanima, a danas jarkim plamenom gori u cijelom musliman* skom svijetu od rifskih gora do svetih valova Gangesovih i od Kri* ma do Dar*el*Salama. Ruska sov* jetska vlada dolijeva ulja i — zlata tomu opasnomu požaru, koga u o* čaju i opaljenih ruku guše svi im* perijalisti, od najvećeg — Engleske, pa do najmanjeg — Grčke. Ali tek što na jednom mjestu plamen na kratko obamre, na drugom se vine u nebo. Engleska gleda da popuštanjem spase što se spasti dade, držeći se one »bolje j₽ i kasno nego nikada«. Tako i Egiptu priznađe slobodu, da spase suezki Kanal i Indiju. U vezi s vijestima o oslobođenju Egipta ispod engleskog protektora* ta biće zanimljivo ako iznesemo tok razgovora, koji je u Kajiru s naj* starijim egipatskim muftijom ne* davno vodio Lord Millner, pred* sjednik velikobritanske komisije u pregovorima s egipatskom opozici* jom. »Otkako sam posljednji put bio ovdje, mnogo su se promijenile pri* like u Egiptu, zagovorio je poslije pozdrava Lord Milner. Muftija: Da, mnogo se je izmi* FELJTON. A. Hltei Bjetevac: Rene Logotetides. (73) j XXVII. Vozeći se prema Jildizu razmišljala je Nesime kako će početi stvar. Znala je, podje li Izetu, da će tražiti od nje ucjenu, a podje li sultanu ne će opet ništa svršiti bez Izeta. Ljubomora, koju je u prvi čas osjetila pretvorila se pod dojmom Renina pisma u želju, u dužnost, da spasi svoju suparnicu i neprijatelja Turske. A ako je to upitaju? No oni ne te uzeti stvar tako ozbiljno! Njezin je grijeh što je pobjegla iz zatvora. Braniče je, a na koncu predložiće pomilovanje. Možda bi to i u Grčkoj tumačili kao znak zbižavanja i jedan korak naprijed u izglađenju još uvijek napetih odnosa između dva su­ sjeda. U tom su se već kola zaustavila i Nesime se uputila lzetbeyu. Ovoga puta bila je nesigurna, pla­ šila se i bojala. Kada su je najavili Izet je ustao i sam joj otvorio vrata. Nesime ga pogleda da vidi njegovo raspoloženje. Prisiljen osmjeh zapazio je tada Izet na Nesiminim usnama. Ostavši na noga­ ma kraj njegova stola ispričala mu je sultanija svoju Želju. »Renu Logotetides osloboditi... pomilovati?« upita iznenađen izet. | j i ! ; i jenilo, za vas na gore, a za vas na bolje. Lord: Egipat, uopće govoreći, po* kazuje veliki progres. Muftija: Da. osobito napreduje revolucijonarni nacijonalizam. Lord: Možebit da je tako. Ja sam opazio uznemirenost u narodu, ali ne mogu da joj nađem uzroka. Muftija: Uzrok joj je posve pri* rodan. Sjetite se, da egipatski na* rod čeka, da se dogodi ono, što su savezne sile svečano obećale naro* dima. Mi hoćemo nezavisnost i slo* bodu. Lord: Ja bih rekao da je engleski protektorat u interesu Egipta, jer vas brani od nasilja. Muftija: Egipatski narod osjeća nasilje samo s vaše strane. Vaš protektorat?! Čuvao vuk jagnje. Lord: Zar egipćani ne shvaćaju, da interesi Velike Britanije i Egip* ta zahtijevaju protektorat. Vaša nezavisnost bi prijetila našim inte* resima u Egiptu i na orijentu. Muftija: Egipćani znaju interese i vaše i drugih sila, ali najbolje svo* je. Bliža je koža od košulje. Mi se ne možemo pomiriti s protektora* tom. Jedino realno riješenje kon* flikta je samostalnost Egipta, uz garantiju zaštite stranih interesa. Lord: O svem tom je nužna dis* kusija. Muftija: Nijedan egipčanin se ne će upustiti u diskusiju, osim uz po* godbu samostalnosti. Lord: Ja sam uvjeren, da ima e< gipćana, koji bi htjeli pregovarati s nama, ali se nekako boje. Muftija: Svaki narod ima izdaji* аа, ali će svi patrioti s prezirom •aibiti vaš poziv na diskusiju. Zatim Lord Millner okrenu raz* govor na bojkot, "koji su predstav* nici egipatskoga naroda objavili nad engleskom komisijom. Lord: Ne bi li Vi mogli uvjeriti vaše sugrađane o tom, da je disku* šija nužna i da će donijeti bolje plodove nego bojkot. Ne zaborav* ljate, da smo mi najjača država na svijetu. Niko nam se ne može odu* prijeti. I tim, što predlažemo disku* siju, mi pokazujemo da smo vam prijatelji. Ja mislim, da nije u va* šem interesu da nas silite,’ da vam nametnemo našu volju. Muftija: Ja kao vrhovna vjerska glava ne mogu uvjeravati naroda o takvim interesima, kad sam i sam uvjeren o sasvim protivnom. Cio narod traži samostalnost i govoriti o čem drugom, znači mlatiti praznu slamu. Ja ne zaboravljam na vašu moć, ali ako prisilite Egipat, da se pred njom pokloni, on će tim više misliti o revolti. U ostalom, svaka je sila za vremena. Lord: Sve to ne isključuje lojalnu diskusiju. Ulema mi je poslala bo* jovitu poruku pa stoga bih ja ras* pravljao s vama. Muftija: Poruka neoružana naro* da ne može nikad biti boj ovita, već je bojovita vaša proklamacija pro* tektorata. Mi ne ćemo pregovarati s vama, dok ne dignete protekto* rata. I Egipćani zaista nisu pregovara* li, dok god Engleska nije ispunila conditionem sine qua non, t. j. pro* glasila slobodu Egipta. Istina, tu slobodu tišti nekoliko klauzula, ali je egipatski narod ipak postigao vr* lo mnogo. Za Englesku to znači poraz. Tre* ći veliki poraz od pobjede nad Nje* mačkom. Prvi je poraz pretrpila u ljeto prošle godine, kad se je Afga* nistan oslobodio njezina protekto* rata i — zaključio savez sa Sovjet* skom Rusijom, a drugi, kad je pod pritiskom buna u sjeverozapadnim provincijama Indije i u centralnoj provinciji Radžputani morala pri* stati na pokrajinske parlamente u Indiji. Nema sumnje, da j-u iza o* vog trećeg poraza u Egiptu, čeka i četvrti u Irskoj. O manjim porazima da i ne go* vorimo, kao što je fiasco engleske politike u Buharskom Hanstvu, na Kavkazu, Zakavkazju i Perziji. »Jugoslavenski List«. Politički pregled. UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. Naš teritorij očišćen od Arnauta. Iz Beograda javljaju: Pošto su na* šim četama došla pojačanja, to je 27. pr. mj. poduzet napadaj, da se naš teritorij oslobodi od Arnauta. U samu zoru počela je artiljerija strašno djelovati na arnautske po* ložaje i to tako, da se Arnauti nije* — Renu Logotetides i osloboditi i pomilovati... I da se je nečega sjetio, a onda se okrenuo Nesimi odgovori Nesime odlučno, kao da zapovijeda, a ne I rekavši: moli. — To je nekadašnja ljubavnica Ihsana Surur»To nije u mojoj moći sultanijo Nesime. . . j zađe... Njezin je imetak prodala država, a on ga je kupio. I novac ćemo joj povratiti...« Nesime se osmjehne ironički i reče: Nesime ga je pogledala besćutno, srdito i ne — Nije u tvojoj moći? Nije... Sve... Ovaj Jilslušajući šta je govorio. Izet napisa još jedan nalog diz, čitava Turska, pa i sam sultan!.. glavnoj carskoj riznici, koji je glasio: »Vi mislite. .. A ja sam rob svega toga, pa i »Reni Logotetides isplatiti prodajom njezina sama sebe.., Da sam tako moćan vi znadete... imetka postignutu kupovinu...“ Nesime ga pogleda, pa se ponovno osmjehne Za tim stavi svoj potpis na oba naloga i pre­ jednim osmjehom u kojem je bilo i cinizma i prijedajući ih Nesimi reče: gora. »Nadam se, da sam iskupio. . . Izet opetova: — Reci sultanu, da sam pristala. .. »Vi znadete visosti. . . Ja da imam toliko moći uzeo bih vas... Izet je pogleda, jednim pogledom punim strasti i požude pred kojim Nesime opet pocrvenje, posta­ — »Je li to ucjena?« upita Nesime pocrvenivši de joj vruće, pa ne rekavši ni riječi ostavi kabinet u licu kao da ju je krv oblila. i izađe. Izet je pogleda i reče primaknuvši se stolu: Izet izađe za njom, ali se Nesime ne okrenu »Ako želite.. . Onda mogu. ..» ii na njegov poklon ni na njegov osmjeh. Brzo, kao Nesime se uspravi, pređe rukom preko čela kao da se je nečega plašila dođe kolima i naredi, da je da se brani od nekakve nagle misli, koja ju je osva­ odvedu na mejdan Sultana Ahmeda. jala pa reče odlučno: — Neka bude!.. *4a«t«viće se). Na Izetovu licu zasja radost. Kao pobjeditelj, kao da čini najveće djelo, najveću dobrotu priđe stolu i napiše »Po najvišem nalogu oslobađa se zatvora i kazne Rene Logotetides, koja je zatvorena u Orhanovoj tvrđavi. Carska naredba slijedi za ovom. Ovo treba odmah izvršiti...« No prije nego je metnuo potpis na nalog kao Muslimani, čitajte i širite „Pravdu^! �Up*j 145 — Br*j ■ - „МЛ^А, Domaće vijesti. ne čete odrezale su im svaku vezu I burga i prispjela u Grodno da stupi su mogli nikako povući, jer je i to »ii« artiljerija priječila. Poslije ar« »i uništile transporte. Wrange! go« I u crvenu armiju. To je, veli ured, tiljerijske pripreme prešlo se u 8 sa« spoduje danas samo još na Krimu. I novi dokaz zašto Moskva polaže Rade s Njemačkom nego s dru« i toliko važnosti u to, da ostane u ti a dva pravca u napadaj tukući Dar Hercegovine Regentu. Kako Aruaute sa obje strane. Napad je gim državama. Po listovima koji su direktnom odnošaju sa Berlinom. je već poznato zaključili su u Mo« bio tako snažan, da su Arnauti od« prispjeli iz Moskve izrekao je Troc« staru, da se Regentu u znak ljubavi Da ostanu u susjedstvu Njemač« mah izgubili prisutnost duha i da je kij četama, kada su odlazile na polj« ke čine Rusi najveće napore. Kako pokloni skupocjena sablja. Sablja zavladala u njihovim redovima stra« ski front, govor u kojem je istakao: iz Varšave javljaju, sva njihova ak« je već gotova, pa su radnju na sve« šna panika. U prvom naletu su na« Mi smo optuženi, da smo oruđe Ni« I čija na sjeveru uperena je sada pro« opće zadovoljstvo izveli braća Do« še čete osvojile Konjarevo i Selce jemaca. Ova optužba ne treba ni tiv tvrđave Osowiec, koju Poljaci der. Balčak te sablje u obliku lavlje i prebacile Arnaute preko riječine vas ni mene da zabunjuje. Mi ra« nanovo utvrđuju. Na ovaj način ho« glave izrađen je od čistog zlata. U Gušterice. Sutra dan nastanio se na« đe kooperišemo sa Njemačkom na ■ će Rusi da održe komunikaciju sa sredini balčaka izrađena je Kruna pad još jačom žestinom, tako da su uništenju imperijalista cijelog svi« istočnom Pruskom, odijelivši Polj« Karađorđeva i slovo A u bfiljanti« Arnauti bili spriječeni, da svoje od« jeta, nego da budemo uz vlade t. . sku cd Litavske. ma. Oštrica je od belgijskog da« rede skupe i organizuju. Naše lijevo zv. slobodnih zemalja. Nama je masširanog čelika sa natpisom: Kra« Glavne tačke poljskih mirovnih Ijeviću Oslobodiocu vjerna Herce« krilo zauzimajući Trebište nanijelo lakše oduprijeti se njemačkim im« ' perijalistima samim, nego da ima« I uslova. Poljaci su po jednoj Kopen« je neprijatelju velike gubitke i pre« govina 1920. Korice su od srebra, a mo sami protiv sebe imperijalistič« I haškoj vijesti postavili ove glavne bacujući ga preko Crnoga Drina i« preko njih se obvija tanka srebrena uslove: 1. Priznanje izvanje i unu« pantljika, ku Francusku, Englesku itd. malo je jači otpor kao i kod Piško« ukrašena lovorovim liš« peje, gdje su Arnauti nastojali svim Jadno stanje u Petrogradu. Iz Hel« tarnje neodvisnosti Poljske; 2. Pri« ćem. Na srebrenoj pantljici urezane silama, da uz svaku cijenu zadrže singforsa javljaju »Stockholm Tid« znanje istočne granice, po kojoj svi su sve glavnije pobjede Njegovog lijevu obalu rijeke. Kod Glogova su nigenu«: Stanje u Petrogradu se po« I krajevi sa pretežno poljskim pu« Visočanstva Regenta Aleksandra. satrveni cijeli odredi Arnauta, ne« goršalo. Trgovačke slobode nema čanstvom ili poljskom kulturom i« Travnik za »Radišti« i »Napre« ■lajući mogućnosti, da se povuku i više, veći broj radnja je zatvoren. . aaaju pripasti Poljskoj; 3. Trajna đak«. Primili smo iz Travnika sli« preko rijeke pređu. 30. pr. mj. su i Svi vrijednosni predmeti su zaplje« pripadnost istočne Galicije Polj« jedeću noticu, koju rado uvrštuje« posljednji odredi Arnauta bili pre« njeni. Općenito nezadovoljstvo se I skoj; te najzad zahtjev da se po« mo. »Radiša i »Napredak« priređu« bačeni na desnu obalu i naš je teri« izražava čestim manifestacijama, - ‘ granične ruske države stave pod ju 5. septembra o. g. veliku narodnu torij potpuno čist od arnautskih koje boljševici ugušuju na jedno« j zaštitu Saveza Naroda, jer inače svečanost i koncerat. Na koncertu četa. stavni način pucajući u masu ili hva« i postoji opasnost, da bi te države sudjelovaće gđa dra Čalete i g. Mi« Razgraničenje u Štajerskoj. Jav« tajući kolovođe i strijeljajući ih. bile odvisne od sovjetske Rusije. lan Ćurčić, poznati koncertni solis« ljaju iz Maribora: Članovi komisije Italija i Amerika u rusko«polj« ti iz Sarajeva. Biran, umjetnički Saznaje se također da se među voj« za razgraničenje otputovali su ju« nom posadom razmahala protu« skom pitanju. Prema jednoj depeši program pobuđuje već od sada ži« čer na Muto, otkud su otišli u pod« boljševička agitacija. Profesor Sy« iz Washingtona ministarstvo ino« vahan interes, te se očekuju posjet« ručje, u kojem se ima provesti raz« ahmatov, znameniti ruski filolog, stranih djela objavilo je notu, ko« nici i iz svih obližnjih mjesta. Rado graničenje, da na licu mjesta pre« umro je od bijede i gladi. jom izjavljuje da je talijanska vla« konstatiramo, da i naši sugrađani gledaju teritorij i da saslušaju za« Njemački oficiri u službi crvene da potvrdila Sjedinjenim Država« muslimani lijepo doprinesoše u na« stupnike pojedinih općina i pojedi« armije. Poljski dopisni ured sazna« ma da se obje vlade stvarno slažu ravi i novcu za luku sreće i buffet. ■ih posjednika u pogledu njihovih je iz najboljeg izvora, da je jedna u pogledu rusko«poljskog pitanja. Ova naklonost i darežljivost pobu« želja. njemačka vojna misija, koja se sa« U toj se noti još dodaje, da je i đuje pouzdanu nadu, da će »Radi« Plebiscit u Koruškoj. Iz Celovca stojala od 80 oficira, otišla iz Inster« Poljska dala isto uvjerenje. ša« u krugovima naših muslimana javljaju, da će prema odlukama ple« i nadalje naći bratskog odaziva i biscitne komisije izborne listine bi« susretljivosti. Braća muslimani ne« ti zaključene 15. o. mj. Nakon to« će i ne mogu zaboraviti, da je »Ra« ga započeće reklamacioni postupak. diša« do danas porazmjestio 70 mu« Glasače se na bijelim i zelenim gla« slimanske djece u razne zanate. sovnicama. Bijele glasovnice odre« Pozivaju se imami svih mahal« Osim ovoga odjeljenja otvara se »Radiša« nas svojim zamašnim đcne su za Jugoslaviju, a zelene za skih džamija, da nefaljeno dođu u za naše ženskinje polje privrede još radom i nastojanjem sviju zadužu« Austriju. Na bijelim glasovnicama sjednicu dne 6. septembra o. g. u ; u ovom mjesecu i u Islamskoj štam« je. Na 5. septembra pruža nam se bič«, naslov Jugoslavija, a na žele« ponedeljak u 5 sati poslije podne u pariji, koja ovih dana dobiva stro« prigoda, da mu olakšamo tešku, ali nim Oesterreich. Dan glasanja od« sjedničkoj dvorani vakufskog sa« jeve za svoju tvornicu papirnatih vrlo važnu zadaću u pridizanju na« reden je za 1. oktobra. bora, a da se dotle raspitaju u svo« kesica. Za taj posao odrediće Akci« šeg esnafa i jačanju gospodarskog Pred ostavkom dra Trumbića? jim mahalama o siromašnim musli« ja u sporazumu s »Merhametom« stanja. Time ćemo ujedno nedvoj« mankama koje znaju raditi na šiva« ■ ženske radne snage ех offo, koje beno i dostojno pokazati, da želi« Beogradski »Balkan« javlja: G. dr. A. Trumbić, ministar 'spoljnih po« ćim mašinama i koje bi trebalo u« se za taj posao neće sada na novo mo bolju i sretniju budućnost u za« prijavljivati. slova, ove nedjelje vraća se u Beo« posliti, pa bilo u njihovim kuća« jedničkoj oslobođenoj domovini. * grad. Odmah po njegovu dolasku ma, ako same imaju šivaće stroje« Jedan besavjestan činovnik u po« Najvažnije uposlenje musilman« - licijskoj direkciji, koji u pomanjka« održaće se naročita sjednica mini« ve ili u Akcijinoj šivaćoj radionici, starstkog savjeta, na kojoj će g. dr. ako iste svoje šivaće mašine ne« skog ženskinja već je na pomolu i nju svake savjesti i čuvstva odgo« čita se u ova tri broja »Pravde« maju. Trumbić izložiti spoljnu situaciju i vornosti zlorabi svoj zvanićni po« * prospekt za tvornicu rublja, potpi« ložaj kao i zloglasni Latinović, zo« tok vođenih pregovora. Kako sa« san od 10 — 15 naših uglednih lično« i znajemo iz krugova bliskih prijate« ve se Nikola Dakić, kotarski pred« Prema gornjem izgleda, da Akci« i lja g. dr. Trumhića, on će položiti ja već počinje s poslovanjem. Jest. sti sa naše dvije banke na čelu. stojnik. Ovaj je neozbiljni činovnik Tvornica rublja ! naše poduzeće, ostavku na položaju ministra spolj« radi poznate afere sa jednom po« Akcjja se pobrinula makar i za ma« nih poslova. nji posao (šivački) dok ne dođe do koje sa silnim poslovnim naporom štenom gospođicom, na koju je i« Poslovnik za konstituantu. Iz Beo« njezina glavnog djelovanja u tvor« hoćemo u najkraćem vremenu da mao veliki merak pa je htio u kan« grada sc javlja: Na jednoj od idu« nici rublja. Ali ne privremeno da ostvarimo, zove sve naše mogućni« celariji da ljubi »službeno«, te još ćih sjednica parlamenta iznijet će će ova grana poslovati, nego će i ke i patriote, da potpišu dionice za radi uobičajenog napastovanja žen« neki poslanici predlog da se ovlasti ova kao sporedna trajno ostati u nju. Po pravilima dolaze od Akcije skog svijeta bio jednom maknut i »Merhameta« delegati u ravnatelj« sa svog mjesta i poslan u Nevesinje vlada, da izradi poslovnik za usta« rukama Akcije, kao jedno njeno ▼otvornu skupštinu, dok si ona sa« posebno odjeljenje. U ovom odje« stvo i nadzorno vijeće ove tvorni« na popravak, gdje je pokazao svoju ma poslovnika ne izradi. Taj se ljenju predviđeno je i zauzeto jed« ce; »Merhamet« ima pravo, da kroz »kulturu« na muslimanima, pa ga predlog motivira time, da može u« no opsežno poslovanje, u kojem će pet godina prekupi sve dionice ovo« je to valjda i prpeoručilo, da se vra« ga poduzeća i da tvornica tada bu« ti u Sarajevo. Ovdje mu je dat re« stavotvorna skupština odmah zapo« se moći stalno zaposliti odmah 30 de posve njegova, u ovu tvornicu ferat javnog morala, koji on svojim četi svoj redovni rad. Ministar za do 40 muslimanki, a po vremenu i primaju se u posao radnice (radni« sablaznjivim postupcima »krasno« konstituantu dr. Marković umolio više, naročito kad se uz šivaće spo« ci) koje preporuči u prvom redu štiti. je sve vladine stranke, da podupru ji i krojačko odjeljenje. Prijave za i Akcija, drugom redu »Merhamet« ovaj predlog. No nas se najviše tiče moral mu« uposlenje u ovom odjeljenju prima , a tek u utrećem redu ostali; preko slimanki, koje Dakić i njemu slični Njemački diplomatski predstav« upravitelj Akcie Šemsuddin Šaraj« I 6% dividende i ostalih potrošnji iz nik u Beogradu U cilju obnavljanja lić, a što prije uslijede, tim će si« > silom gone u nemoral, premda bi može glavna skupština do« kao referent morala morao on sam normalnih diplomatskih odnosa po gurnije se zaposliti. Za ovo odje« bilance pitati neki postotak čistog dobitka izvršenoj ratifikaciji versailleskoga biti glavna prepreka širenju nemo« ljenje dobila je Akcija od vakufske I ugovora o miru Fridrich von Heller direkcije gornji boj Buzadži H. Ha« ј i za »Merhamet« i t. d. Pa samo ovo rala. Mi smo ovoga gospodina do« njemački predstavnik predao je 31. sanova mekteba, koji se ovih dana kad se uzme u obzir, koliko lijepih sada promatrali mirno, ali odsele povoljština imaju Akcija i »Merha« ćemo bez obzira žigosati svaki nje« pr. mj.*na naročitom prijemu za« opravlja. A potrebne strojeve za । met« im osnivači samoprije« gov ispad protiv morala musliman« stupniku ministarstva inostranih radionicu Akcija je već predvidila : gorno koje daju u tvornici rublja, onda djela ministru trgovine i industrije da kupi. Samo pošto će ovaj opra« ' ki. Danas iznosimo jedan slučaj, bilo srce od kamena, koje ne bi koji se desio jednoj muslimanki sa dr. M. Ninčiću svoja preporučna pi« vak, kao i strojevi stati Akciju ' bi pohitjelo da uzme sada što više di« sma kojima se određuje za otprav« Hrida. Jedan podvornik kod jednog mnogo novaca, a već je Akcija u ! nika poslova njemačkog poslanstva konkretnom slučaju u početku svog i onica tvornice rublja, da je što ja« sekcions«šefa oblijetao je oko jed« če ispravimo i osiguramo već jed« u našoj kraljevini. prvog poslovanja, to bi bilo nužno, norti poštenu zaradu našem vrlo si« ne muslimanke i našiljao čak i pro« vodadžije, ne bi li mu oni pomogli da joj se sada uplate svi potpisani j romašnom ženskinju. koje nevolja VANJSKI POLOŽAJ. prilozi, kao i nove priloge da pot« ; nagoni i na takove niske puteve ži« izvesti njegovu nepoštenu namjeru, pa kad mu je sve uzaludno bilo, tu« pišu i uplate svi oni, koji obećaše Turski nacijonalisti i boljševici. pred kojim svakom čovjeku ži je Dakiću, da je tobože nepošte« dobru pomoć čim Akcija počne ra« ■ vota, Prema jednoj depeši, ko ju je »New od obraza krv u lice udara. Da im na. Dakić je poziva i naređuje, da York Herald« primio iz Carigrada, diti. Eto već radi, pa neka se sada osiguramo zaradu jednom za uvijek se imade podvrći viziti kod dokto« utvrđeno je da su turski nacionali« i obećanja ispunjen! od zbilje, pa da poslije ne bude vi« ra. To ova odbije, ali Dakić je po« sti primili veliku količinu oružja, še trzavica! Gajret braćo! novno poziva za heftu dana, da ima« municije i novac od sovjeta. Bekir de na vizitu ići. Na ovaj je nekva« Sami i jedan od šefova turskih na« lificirani način vođenja referata jav« cionalista nalaze se ovog momenta nog morala, mnoga muslimanka mo« u Moskvi. ralno uništena i zlonamjerno uvr« Austrijski komunisti. List »Die Današnja „Srpska Zora‘; po prijetnji svog direktora, donesi štena među bijelo roblje. Protesti« Rote Fahnc« donosi Lenjinovo pi« rajući protiv ovakog sramotnog po« smo komunističkoj stranci u Austri« svoju dosada najvežu senzaciju, napadaj na knjižara stupka Dakićeva tražimo od gosp. ji, u kojem poziva da sudjeluje kod Alberta Kajona iz Sarajeva iz iskusnog pera'čuvenog novinarskog Ljeskovca, da Dakića makne s tog općinskih izbora i izbora za narod« pehlivana, patološkog pobornika Istine, Pravde i Morala, Žurnapoložaja, jer mi nećemo mirno gle« su skupštinu. Radi toga poziva ko« liatičkog apaše (liske), kome nema ravna itd, itd. vrlo uvaženog i dati kaljenje našeg morala. munisti će revidirati svoj zaključak, surevnjivog plaćaoca svojih dugova Gjorgja A. Ćok orila! Beograd—Spljet. U ministarstvu P* će kao stranka učestvovati kod saobraćaja gotovi su planovi, te bi izbora. se doskora imalo odstupiti gradnji Wrangel na Krimu. Wolfov ured pruge Beograd—Spljet. javlja, da je ruski delegat Kame« Gradska aprovizacija izdaje se Za mnogobrojnu kupnju moli ■jev primio brzojavku, prema kojoj samovo ulje I«a (prve presije) svo« su Wrangelovi transporti, koji su Albert Kajon, kajižar. jim trgovcima za podmirenje gra« se htjeli iskrcati na kubanskom tori« đanstva, koje se u datalju prodaje toriju, bili potpuno uništeai. Crve« Iz akcije. Kupujte „Srpsku Zoru**! Potpomaže „Srpska Zoru" dobrovoljnim prilozima. �Stalna 4 СфШ 55 kruna na litar. Ovo je ulje izvrs» ne kakvoće, pa upozorujemo П№ slimane, da se za zimu snabdiju sa njim i to za vremena, dok se nije rasprodalo posvema. Koje Ra mu= šterije ne inognu kod svoga trgovca dobiti, dobiće ga u maloprodaji ap< rovizacije dok zaliha traje. Umro od gladi. Javljaju nam iz Mostara: Muhamed Haljevac umri. Saliha iz Mostara imao je nekoliko kuća kmeta u Raškoj Gori kot. Mo» star, koji mu od god. 1916. nijesu dali nikakovog haka. Isto tako imao je kmetove u Bijelom Polju kot. Mostar, ali na njegovu sreću pro< dao ih je u god. 1912. za 7000 K. Od tih 7000 K živio je i proživio kubureći ovih 8 godina odnosno os vih 6 ratnih godina na taj način, da kroz spomenuto virjeme nije kus pio u svoju kuću niti 14 klg mesa ni masla, nego je jeduć suh hljeb gladovao, i šta mislite; na 9. o. mj. umro od gladi! Umrli Muhamed Haljevac je je* dan od najboljih mostarskih famis lija, a stat je bio oko 70 god. bez ikakvog zanimanja, jer je bio ne* sposoban za rad. Muslimani Sjetite se „Gajreta“. .алдуал" — .иравда* Muslimani i musli­ manke grada Saraje­ va, sjetite se vašega „Merhameta". Import! Broi 195 — Врој Export! Alija Begovi^ veletrgovina satno ne veliko manufakturne i koloni« jalne robe u Zagrebu, p»trinjska ulica br. 30. Interurban telefon 19-98. Brzojavni naalov: RegniB-Zagreb. Centralna drogerija Braća Šalpnagić Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svib droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. trgovina koža ♦ :: HAMDIJE KOPČIĆA Prijedor. i Preporučuje svoje bogato stovarište svih vrsta kože, kao i po­ trebnog pribora za obućare. Razašilje svaku količinu poštom. Cijene umjerene. Brza i tačna otprema. < ► preporučuje «voje bogato »Uvarište ž J * svih vrste papira, kancalarijskog i T < ► školskog pribora. — Naručbe se ♦ <> obavljaju brzo i točno ! > Cijene umjerene. Jedan činovnik musliman, stalne namješten u Sarajevu, 26 godina star, samac i neženjen želio bi se oženiti uz prethodno lično poznanstvo sa dje­ vojkom ili udovicom od 18 do25gedina, muslimanske vjere, koja imade vlastitu kuću i po mogućnosti nešto bašče u Sarajevu. Ponude s tačnom oznakom ићм i kućnog broja, treba slati na adsetaistraciju »Pravde«. Diskrecija strogo zajamčena. Kraća Stojanović Krovni crijep ♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦ PAP1RNICA Ponuda za ženidbu. Z ž < > Sarajevo, Štrosmajerova tri. Tel. 619 л ! 4►♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦* (Dachziegel) Ako trebate, tražite uzorke i ponude od zsombolyaške ciglane M. Bohn&Co Zsombolya, Banat ■nslimansha trgneažba I obrtnička Ma za Basnu i Нжвдвта (d. d.) a Sarajeva. Dionici М к ntm teatonta mlntii«. нЗД I рвнВДв1 toallnitn Ш, I в taniatfvu. snikt м Blatni кпрИс« I tškuc« hnhi I вквпн^ 0 к>ПмЦпЏв. 01иф ni mjsnlatMpMloj« I bunara ивр 8 a,m.m _ __________________________ Podružnica u Bos. Novome.____________________________ BancElarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijepo - Brzojavi: Trgorta banlta, Sarajevo - Interurban telefon: Zli OSNOVA I POZIV na potpisivanje dionica „Tvornice rublja, dioničkog društva u Sarajevu". I. Tvornica je rublja sa odobrenjem Zemaljske Vlade po propisima trgovačkog zakona utemeljeno na neizvjesno vrijeme dioničko društvo. Ista će se baviti pravljenjem, popravljanjem, pranjem, peglanjem i bojadisanjem sviju rubenina. II. Temeljna glavnica iznaša jedan milion kruna, a podijeljena je na 2.500 dionica po 400,— kruna nominalne vrijednosti glaseče na ime, ali ona se može zaključkom glavne skupštine na pet miliona kruna povisiti. Na zahtjev dioničara izdaju se. pet, deset, dvadeset, pedeset i stotinu dionica u jednom komadu. Uplata temeljne glavnice ima se obaviti: odmah kod > upisivanja 50»/°, a ostalo 50°/0 mjesec dana nakon konstituirajuće glavne skupštine. Za pokriće troškova osnivanja ima se po svakoj dionici odmah kod upisa položiti po K 20.—. HI. Prvo ravnateljstvo na tri godine imenovat će osnivači. IV. Dobrotvornom društvu „Merhametu" u Sa­ rajevu pristoji pravo krož 5 godina od dana konstituiranja društva od dioničara prekupiti dionice uz cijenu vrijenosti prema bilanci zadnje računske godine te odobrenjem в°/, kamata u tekućoj godini otkupa. V. Spomenutih 2.500 dionica po K 400.— nominalne vrijednosti prepušta se javnom upisu pb gore naznačenim uvjetima do konca septembra 1920. Predbilježbe na dionice primaju se kod: 1. Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Her­ 8. Muslimanske banke d. d. u Stocu. 9. Muslimanske banke d. d. u Visokome. cegovinu u Sarajevu i njezine podružnice u Bos. Novom. 10. Trgovačke banke u Trebinju. 2. Muslimanske centralne banke za Bosnu i Hercegovinu d. d. 11. Muslimanske trgovačke i poljodjelske banke dd. u Tešnju. u Sarajevu i njezine podružnice u Tuzli. 12. Narodne kreditne banke d. d. u Tešnju. 3. Podružnice Hrvatske centralne banke za Bosnu i Hercego­ 13. Bankovne kuće M. Mahmutbegović Bos. Samac. vinu u Derventi, Mostaru, Tuzli i Zenici. 14. Težačke banke d. d. u Cazinu. 4. Hrvatske kreditne banke i štedionice d. d. u Brodu i nje­ 15. Muslimanske prometne banke d. d. u Bos. Krupi. zine podružnice u Bos. Gradiški. 16. Hrvatske banke dd. u Travniku i njezine podružnice u Jajcu. 17. Hrvatske trgovačke banke i štedionice d. d. u Livnu. 5. Prve Muslimanske banke d. d. u Brčkome. 18. Narodne kreditne banke d. d. u Livnu. 6. Prve Muslimanske banke d. d. u Bjeljini. 19. Muslimansko privredne banke d. d. u Gračanici. 7. Muslimansku kreditne banke d. d. u Foči. Sarajevo, dne 15. augusta 1920. 7 Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za B. i H. u Sarajevu. Ahmeta&ević Nezlraga, član 11 H. Mukamedaga Ahmetašević i sinovi. Bašaglć Dr. Safvetbeg, književnik. Bičakčič Edhemaga, vlasnik t t. Bičakčić i Slinić. Čenglć Ibrahlmbeg, veletržac. Dagallč Aslmbeg, prokurista Herceg-Bosne zem. osiguravajućeg zavoda. Hadžlć Sulejmaubeg, bakal. H. Jusufagić Muhamedaga, član t t. .Braća H. Jusufagić. Н. Haaanovlč Uzeiraga, član t. t Tašaković i H. Hasanović. Odgovorni urednik: F. šalaka. Muslimanska centralna banka za Bosnu i Hercegovinu u Sarajevu. Hadžikadlć Dr. Atit, profesor. Korkut Bakib, glavni urednik »Pravde«. Muftlć Balim ef, muftija. Omanovič Husein, direktor Muslimanske trg. i obrt, banke za B. i H. Barajllč Bemsudin, gradski činovnik. Spaho Dr. Mebmed, tajnik trg. i obrt komore. Sudžukovič Mnjaga, sahačija. Serlč Ahmed, posjednik. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Daniel & A. Kajon, Sarajevu. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/46a2d9ee50fa8270bb804ac1c7001159.pdf 805f3ccde5f45533967fa480f145e0ae PDF Text Text ■«u estsvom п!в<*ла. POJEDINI BROJ kruna 1.50 Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje Fedabcloni ite Pretplata godiš. 180 kru­ na, na pola godine 90 kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulioi. Telefon br. 124. Čekovni račun pošt. štedionice UK). Broj 91 (196) Opet stare brige. Ne prođoše ni pune dvije godine, od kako se nebrojeni vojnici, koji preživješe do sada nečuvene tego« be velikog i dugotrajnog rata, po« vratiše svojim domovima, da na« stave svoj stari posao i da obnav« ljaju ono, što im je rat porušio; ne prođoše ni pune dvije godine od to« ga radosnoga časa, a po našim gra« dovima i selima izbiše objave, ko« jima se opet velik broj vojnika zo« ve pod oružje. Traže se opet od na« roda konji i volovi za komoru. O« pet se pojaviše stare brige, šta će biti s kućom, djecom i ostalom po« rodicom. I te su brige ovaj put mno« go teže za onoga, na koga padaju. Zemljoradnik nije svršio svojih poljskih poslova, ljetina slabo rodi« la, marve jedva nešto skupio, a -dr« žava mu traži najbolju radnu sna« gu, uzima mu jedinoga konja ili vola, koga je teškom mukom naba« vio iza kako mu je prijašnja vojna uprava i pošljednje goveče rekviri« rala. Zanatlija i radnik nijesu još ispunili ni onih velikih praznina, koje im je rat u kući i poslu ostavio, još nijesu nabavili ni najprečih stvari, što im ih je žena ili majka za vrijeme rata isprodavala da pre« hrani gladnu djecu, a opet moraju da ostave praznu kuću i porodicu u najvećoj oskudici. Država se sada ne brine za one, koji ostaju; ne daje više prinosa za uzdržavanje porodica vojnika, koje poziva na dužnost. U pozivima se govori istina samo o dvomjesečnoj vježbi, a svatko znade da se radi dvomjesečne vježbe ne dijeli pot« puna ratna oprema. Već dolaze tuž« ni glasovi — istina još nepotvrđeni — da su neki od nedavno pozvanih na albanskim brdima i poginuli. Nu ne samo to. Vojni zakon kra« Ijevine Srbije, koji je proširen na čitav teritorij naše države, nije ni« kada kod nas po zakonu objavljen. Naši su poslanici tražili nekoliko puta, da se taj zakon objavi, da svatko znade, kolika je njegova dužnost. Svatko znade, da su po tom neobjavljenom zakonu hranio« ci porodica oslobođeni od vojne dužnosti, a nitko ne zna, do koje granice to oslobođenje ide i kako se ono postizava, kome treba mol« bu predati i koje dokumente treba za to priložiti. Mi nikako ne može« mo vjerovati, da se po tom zako« nu može oduzeti zemljoradniku i jedini konj ili vo, bez koga se ne može nikako biti. Ministar vojni od« govorio je našim poslanicima, da je zakon o ustrojstvu vojske i pravilo o regrutaciji otštampan u tolikom broju primjeraka, da ih pri ruci i« maju bar komande i ustanove, koje po njima imaju da rade. Nu to nije dosta. Svatko, koga se ovaj zakon tiče, a vojni zakon stavlja svim dr« žavljanima najteže dužnosti, imade Sarajevo, utorak 7. septembra 1920. (23. zilhidže 1338.) prava po ustavu svake države da traži, da se taj zakon publikuje o« nako, kako se publikuju i ostali za« koni; svakome mora biti omoguće« no da na lahak način sazna njegov sadržaj. Iz odgovora vojnog mini« stra našim poslanicima razabiremo da ministru vojnom nije ni jasan pojam publikacije zakona, i ako je publikacija svagdje ustavom propi« sana. Ovu krupnu pogrešku treba po« praviti, ali još prije toga treba o« lakšati terete i brige onima, koje država poziva pod oružje. Ili treba hranioce ..osloboditi od vojne duž« nosti ili njihovim porodicama dati uzdržavanje iz državne blagjane. dok oni vrše dužnost; inače će pa« sti mnoge porodice u najtežu nevo« Iju u vremenu ove do sada nečuve« ne skupoće. Brašno, ogrijev i sve ostalo dostiglo je cijene, koje za« prepašćuju i one, koji su se dosele brojili među imućne, a šta će da radi i kako da živi žena s nekoliko djece, kojoj hranioc ode u vojsku. Konje i volove treba ostaviti onima koji bez njih ne mogu biti, jer će drukčije ne samo oni pasti u nevo« Iju, već će i naša poljoprivreda iza i onako slabe ljetine još više da strada. Sarajevo, 6. septembra. U eri špijunaže. U nedjelju dne 3Q. augusta vodali su polic. agenti jednog otrcanog i maskiranog indi« vidua kroz sarajevsku čaršiju. Ka« da su naišli'pokraj dućana g. Ismeta Šišića, maska je kimnula glavom našto su agenti Šišića proglasili u« hapšenim. Kada su ga doveli u po« liciju, otrcani je individuum dema« skiran, koji je izjavio, da je bio na ručku kod kuće g. Ismeta Šišića i da ga je Ismet vodio u magazu i po« kazivao mu bombe koje je pripravio za urotu proti Regenta. Šišić je za« tvoren u samicu i držan je sve do petka 3. o. mj., a međutim je za to vrijeme provedeno mnogo kućnih premetačina kod sarajevskih građa« na muslimana i vrlo mnogo svijeta predvedeno na policiju. Naravna stvar da se nije moglo ništa usta« noviti i ništa pronaći. Mi se ne možemo načuditi, kako naša policija ovako lakoumno i ne« prestano nasjeda kojekakovim ne« ozbiljnim provokatorima! Prosvje« dujući protiv ovakog postupka, ko« jim se naše mirno, uvijek svojoj državi i dinastiji lojalno građan« stvo izvrgava neugodnostima ušli« jed nečijih provokatorskih težnja. tražimo,( da se ovake stvari sa po« trebnom ozbiljnošću i opreznošću uzimaju i izvode. Također tražimo od polic. direkcije, da ovake provo« katore progohi svom strogošću za« kona, kako se neće više nikada u« suditi, da se nabacuju blatom na tuđe poštenje i državljansku vjer« nost. Godina IL Jedna dužnost. Muslimanima grada Sarajeva na« metnuta je ovih dana jedna odgo« vorna dužnost. Akcija za zaštitu morala privela je kraju sve pred« radnje za osnutak tvornice, u kojoj bi naše siromašno ženskinje moglo naći zarade i na taj način sačuvati svoj obraz i — naše poštenje. Da naše poštenje. Jer: »fukarluk is« tom što nije ćufur« veli naš Dev« letlija (a. s.). I kad on vodi ćufuru naravna je stvar, da vodi i drugim opačinama, kao što je raskalašenost i moralni pad. Treba ga dakle suz« biti, moramo ga suzbiti. Farz nam je to, farz! Pri vršenju ovog farza ne treba nikakovih žrtava. Kupiti koju dio« niču tvornice rublja ne znači poklo« niti taj novac, nego ga korisno ulo« žiti. Glavnica ti sigurna, imaš dio dobitka i uz to opet — daješ pomoć svojoj zajednici. Ne može li ti poći od srca, da koju dionicu kupiš na račun naše »Akcije« ili »Merhame« ta«, kupi je sebi, svom djetetu. I« pak moramo naglasiti da bi bilo mnogo bolje, kad bi svak prema svom haddu kupio nekoliko dionb ca u korist tih naših dviju ustano« va, jer i najtanjem čovjeku nije mnogo dati 400 kruna u ovako ha« jirli poduzeće. I onako bacamo mi« lione na kojekakove besposlice, a kupnja dionice ne iznosi više od dvomjesečnog duhanjenja, da je i ne uspoređujemo sa pet šest litara rakije, kojom uništavamo i svoje zdravlje i svoju obiteljsku sreću. Smilujmo se sebi i svojoj obitelji, pomislimo na svoju budućnost i iz« vršimo ovu dužnost! Natječimo se u ovoj svetoj požrtvovnosti prema svojoj zajednici i njenoj bijednoj sirotinji i razveselimo joj lice obil« nim kupovanem dionica za »Akci« ju« i »Merhamet«! Osvjetlajmo o« braz i pokažimo svoj islamski osje« čaj bratstva i ljubavi prema siroti« nji, bez kojeg nam je uzaludno i klanjati i postiti! Gajret! Kuenovština na pomolu. BEZRAZLOŽNA INTERNACIJA U CAJNICU. - UPAMTIO BI TI DA TI NIJE ROĐAKA. - PRIJETNJE OKRUŽNKA RUŽIĆA. - OBERPREDSTOJNIK U ČAJNICU. - SISTEMATSKE ŠIKANA« ČIJE. Naš mjesni odbor u Cajniču bio s g. Midžićem, kadijom i još dvoji« je, kao i ostali odbori, odlučio pro« com trojicom ljudi da se oprosti, te slaviti dan naše organizacije u for« upravo kad je htio da sjedne u fi« mi teferiča, pa se je obratio na rad« jaker i pođe, došao ga je sluga pred« ni odbor, da im pošalje jednog iza« stojnikov zvati, da dođe odmah k slanika, koji bi ih informisao o ra« njemu. Sastavši se na ulici s pred« du organizacije i političkom polo« stojnikom reče mu ovaj, da danas žaju. Stoga je delegiran g. Ahmed ne može ići i da ide u hotel, gdje Kulenović, upravitelj našeg lista, mora čekati g. okružnika Ružića iz koji je otputovao 31. pr. mj. da mo« Sarajeva, dok se vrati s Metaljke. gne sutradana teferiču prisustvova« Rekao mu je da ne smije niko« ti. Došavši u Cajniče doznao je da ga od muslimana primati, je teferič odgođen, jer su ,se poja« niti skimopćiti ni usmeno vile komitske bande koje su u oko« n i p i s m e n o ili kuda iz hotela ići, lini Cajniča počinile tri umorstva i to da je okružnikov nalog s Metalj« opljačkale masu naroda. Nakon ve« ke. Išao je i dalje pa je pred hotelom čere otišao je posjetiti kadiju gosp. na cesti postavio jednog špijuna, Buturovića u društvu s učiteljem g. da hoda i gleda da ne bi kogod na« Midžićem. Dok su sjedili kod kadi« šem izaslaniku došao. Taj dan u je zovnuo je jedan žandar s ulice mrak došao je okružnik s Metalj« kadiju i rekao da predstojnik zove ke, te odsjeo u istom hotelu. »onog gospodina što je došao«. Već oko 11 sati zapitao je gosp. Kad je g. Kulenović izišao na u« Kulenović predstojnika, koji je mi« licu, dočekao ga je kot. predstojnik mo njegov sto prolazio, zašto ga o« Popović sa dvojicom oružnika i pri kružnik već ne zove, a ovaj mu od« karbidnoj lampi pretražio i pomno vrati da sad ne može, nego da će pregledao sve njegove papire i pri« sutra to učiniti prije podne. No ni vatna pisma, koje je imao u svojoj sutra prije podne nije ga zvao, već lisnici. Videći, da se je strašno bla« je otputovao u Sarajevo. Istom oko mirao (ako se onaki ljudi uopće 4 sata po podne pozvao ga je pred« mogu blamirati) i da ostade bez že» stojnik u ured i davši mu »Gebun« Ijenog »corpusa delicti«, rekao mu dene Marschroute« za Sarajevo je da ide u hotel spavati, ne dopu« proglasi ga slobodnim od taočke stivši mu ni da uzme kutiju s ciga« dužnosti, te izjavi da se može slo« retama iz kadijina stana, nego je bodno po čaršiji kretati i s građa« poslao žandara po nju. Sutra dan nima družiti. Na upit Kulenovića, prije polaska sastao se je Kulenović zašto ga je interenirao u hotelu i Muslimanska trgovačka I obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (i i) u Sarajevu. Oliiiaa Ibnlsa I 3.1ШИ Ba|i menite I ipmteacnsh Mite. - Bupoli I иттуттвбгл m mte rabe, i poglavito m Iteatea nelnlši. bbeIfbIci. ____________________________ Podružnica ц Bos. Novome. ___________________ [ Kancelarija: Kralja Petra ulica 2 prizemno, lijeno - 8rznja»i: Trpoiatea baalia, Sarajevo ■ Interurban telefon: ZIV । �Stran* 2 Croana pretražio, nije dao odgovora, nego je rekao da bi mu bilo i gore, da njegova dva rođaka nijesu pred« stojnikovi školski drugovi. Da objasnimo ovaj drakonski postupak iznosimo ove interesantne pojave. Taj dan prije podne pozvao je okružnik u kotarski ured nekoliko uglednih muslimana i rekao im, a« ko neće — komitama stati na put, da ih čekaju zle posljedice, te da će poslati vojsku koju će oni mo> rati hraniti, a šta ona u Cajniču u« čini, da on za to ne odgovara. Na« dalje je rekao, da će se i agrarno pi« tanje na veliku našu štetu riješiti i ako je izgledalo da će se praved« no i po nas povoljno likvidirati. Po« slije je pozvao pravoslavne građa« ne, ali ne znamo šta je njima rekao. Kako dolazi g. okružnik do ova« kih zaključaka i odakle crpi svoje krive informacije? Stvar je jedno« stavna. Predstojnik čajničkog kota« ra nije g. Popović, nego hoteljer Milović i još nekoliko članova pra« voslavne čajničke čaršije. Evo je« dan dokaz. Naš izaslanik Kulenović sjedio je u hotelu s hotcljerom Mi« lovićem, a u taj čas dođe poštar tražeći predstojnika sa brzojavkom. Predstojnik nije bio u hotelu, te ga je poštar na polju našao. Odmah za tim došao je predstojnik s brzo« javom u ruci u hotel, te je izazvao pred hotelska vrata g. Milovića, po« kazao mu brzojav i nešto s njim govorio. Vrativši se Milović k sto« lu, saopćio je našem izaslaniku sa« držaj brzojava. Pobjeglo, reče, de« setak vojnih obvezanika muslima« na i odmah dodade svoj komentar: Sad će se pritegnuti njihove famili« je i izaći će na srijedu vinovnici i učesnici počinjene pljačke. Na dla« ku isti postupak kao u Nevesinju, gdje se optužišc muslimani, a mo« radoše kazniti Šiljegović i družina! Držimo da je ovim primjerom do« voljno osvijetljena predstojnička kvalifikacija g. Popoviča, a ima ih još isto tako jakih. Njegovi tajni savjetnici i doglavnici i inače de« nunciraju i sumnjiče nevine čajnič« ke muslimane. Dovoljno je da koji od njih štogod izmisli i — odmah’ musliman žrtva. Slučaj Hamzabega Batotića govori dosta. Brača Bato« tići imaju vrlo lijep posjed i zgra« de u Milijeni nekoliko kilometara od Cajniča. Došle komite i odnijele pčele iz pčelinjaka, a kad je Ham« zabog čuo lavež psa pobjegao je iz kuće i sakrio se u pilani koja je na tom posjedu i tako glavu spasio. Cajnička pravoslavna čaršija s Mi« lovićem na čelu neće tako, nego vele da Batotići daju komitama ve« čere, i — Hamzabeg se zatvara, premda, što se kaže, ne bi znao po« kazati četiri strane svijeta. Pitamo vladu: dokle će ovako? BiljEšlis. Prijedorski lager. U 87. broju »Pravde« objelodanjena je bilješka pod naslovom »Gdje su stvari pri« jedorskog lagera?« Na upite u toj bilješci mogli bi osim bivšeg inten« danta Josefa Rakosa iz Budimpešte (Višegradi uteza), najtačnije odgo« vore dati Dr. Vaso Glušac, predsjednik narodnog vijeća u Pri« jedoru, sada direktor u Tuzli i Mi« lan Čeklić, koji je bio povjerenik nar. vijeća za željeznicu Steinbeiss i Ijubijski rudnik. Zli jezici govore, da su mnoge stvari dovažane kuća« ma nekih članova narodnog vijeća, koji su ih zadržali kao svoje. Ako se hoće, da te stvari ne propanu i da se država ne ošteti, svakako bi bila moralna dužnost dra Glušca da izvijesti, gdje su te stvari, da se one pokupe, odnosno naplate. Ova se stvar ne smije i ne može u interesu zemlje i naroda ostaviti na stranu, jer se tu radi o narodnim milijunima, a što je najvažnije i o osvjictljenju značaja ljudi, koji su se postavili kao suvereni, da uprav« !jaju i rukovode s tom imovinom. Javnost imadc pravo da traži nak« nadno polaganje! računa od ljudi, koji su uzeli u onom kaosu na svoju dušu i savjest narodni imetak. Ri« ječ ima g. dr. Vaso Glušac i Milan Ceklić! Muslimani Sjetite зе „Gajreta". .ffAVDA’ „ПРАКДА* Prosvjeta i škola. Muallimsko pitanje. ZAŠTO JE ODGOĐENA MUALIMSKA SKUPŠTINA? - JESU LI NAM POTREBNE MEKTEBI.IPTIDAIJE POGLEDOM NA KULTURNI POLOŽAJ B. H. MUSLIMANA? - UČITELJSKI TEČAJ ZA MUALLIME. U 84. broju »Pravde« od ove go« dine, centralni je odbor muallim« skog udruženja kratkom noticom javio mualimima, da se odustaje od saziva ovogodišnje glavne skupšti« ne i tom prilikom najavio, da će se posebnim izvještajem obavijestiti muallimi o razlozima, koji su ruko« vodili odbor, da skupštinu odgodi. Prema poslovici »E1 va’du dejnun« odbor bi morao to dosad učiniti; ali pošto je spao samo na dvojicu odbornika (na pisca ovih redaka i blagajnika Prašu), to bi njegov iz« vještaj i svaki zaključak toga-smje« ra bio bez zakonskog karaktera. Da mualimi ne budu dalje u po« ložaju neizvjesnosti, preuzimam na se dužnost, da ih u kratkim crtama izvijestim o odgodi skupštine. Od« velo bi me daleko, kad bi opisivao cijeli historijat mualimske borbe za poboljšanje materijalnog i urede« nje pravnog im položaja, koja je bila povodom njihovoj staleškoj or« ganizaciji, te ću ukratko reći, da je njihova borba bila teška, žilava i ustrajna sve dok oružje te borbe nije prešlo u ruke ljudi živahnijeg temperamenta, koji su jednim ener« gičnim jurišem osvojili tvrđavu, ko« ja je bila opsijedana dugi niz godi« na. Nada, da će se u toj tvrđavi naći »Karunovo blago« bijaše is« prazna; odbor je našao dobrohotno lice njezinih upravljača i — praznu kesu.... — A gdje su pare? — upitat će koji naivni mualim. Dragi brate, okani se iluzija! Evo neka ti na to pitanje odgovore gole cifre: Vakufsko«mearifska centra!« na zaklada u glavnom sastoji se iz 10%«tnog t. zv. mearifskog prireza, vulagrno: hodžai;ine, koji iznosi go« dišnje 740.000 K, drugim manjim prihodima od 642.000- K, u svemu dakle 1,412.570 K. Iz te svote pod« miruju se potrebe: ureda saborskog odbora, sabora i saborskog odbora, kot. povjerenstava, medresa, mek« tebbiptidaija, ulema medžlisa i muf« tijskih ureda, vakufskog sirotišta, konvikata, stipendija, džamija, sib« jan mekteba, uzapćenih vakufa, te« kija, uzdržavanje zakladnih nekret« nina, mirovinskih fondova itd. itd. Poznavajući raspoloženje i dobru volju predstavnika sadanjeg vakuf« skog sabora, odbor bi bez sumnje uspio, da se mnoge gorenavedene potrebe u korist mualima upotrije« be, ali ne samo time da se muali« mirna ništa ne bi pomoglo, nego kad bi se i cijeli prihod centralne zakla« de upotrebio u mualimske svrhe, o« pet bi to bila samo jedna kap u more, prema današnjoj skupoći i vladajućim prilikama. Da se mualimi plate samo onoli« ko, koliko imade jedan državni pod« vornik i da se mektebisiptidaije podmiruju kako treba, potrebno je u najmanju ruku 10 milijuna kruna! A odakle da se tolika svota na« makne ? ... Recimo neka se udari namet na vilajet, drugim riječima neka se me« arifski prirez poveća. To bi istina bilo idealno, al ako se promisli re« alno, taj bi se prirez morao pove« ćati ništa manje nego blizu 150%, da se gornja svota namakne. Kad se uvaži okolnost, da naš narod i inače stenje pod drugim raznim po« režima i prirezima i da teškom mu« kom plaća i sadašnji 10%«ti mea« rifski prirez, logično je, da je ap» surdum i misliti -na povišenje toga prireza. A šta sad? Da se mualimsko sta« nje uredi na način istaknut u gor« njim recima, morao bi odbor ana« logno prvašnjoj borbi — stupiti u borbu protiv još jednoj mnogo ja« čoj tvrđavi, koju bi branili i ljudi mnogo jače otporne snage; borba bi bila mnogo teža i dugotrajnija te dok bi sc ta osvojila, sadašnji bi mualimi bili pepeo crne zemlje. Ta je tvrđava negativno šeriatsko pra« vilo: »La jubau ve la jurhenu«, a borba bi se vodila da se to pravilo pretvori u pozitivno. Poznavajući mentalitet čuvara toga šeriatskog pravila, koji i svaku drugu sitnicu vežu za zastarjelo «jedžuzu i la je« džuzu«, što rekao jedan napredni poslanik vakuf, sabora, rade napu« štam borbu i polažem oružje, a dr« žim da moje mišljenje dijeli i ve« čina sadanjeg odbora. Osim toga da se takva borba uz« mogne uspješno voditi, potrebne su — što no rekao nekakvi vojskovo« da — tri stvari: pare, pare i pare; jer bez para nam je oružje nemoć« no, snaga slaba i ruke vezane. Svaka organizacija pa makar i či« sto kulturna, potrebna je, da imade svoj društveni organ, kao polje, u kojem će svoje staleško pitanje slo« bodno tretirati i svoje interese jav« no štititi. Za jedan takvi organ potreban je u današjem vremenu kapital od naj« manje 100.000 K, a odakle muali« mirna tolika svota? Kad bi, recimo, pretvorili članarinu u din^-sku vri« jednost, ona bi iznosila samo jednu hiljadu kruna mjesečno, a to je to« liko, da se ne bi mogle podmirivati niti najnužnije režijske potrebe društva, bolje rekuć ništa. U pomanjkanju staleškog orga« na, sadašnji odbor nije mogao raz« viti kakvu opsežniju akciju oko raz« vijanja staleške svijesti, tretiranja stručnih problema i inače moralnog i intelektualnog unapređenja dru« štvenih članova; nije mogao javno istupati onakvom energijom, kak« vom bi u protivnom slučaju mogao učiniti.*) Rad sadašnjeg odbora kroz cijelu godinu u -davnom se je sastojao na izvršivanju glavnijih zaključaka prošlogodišnje skupštine a između svega je najživahniju akciju vodio za otvorenje učiteljskog tečaja za mualime i to mu je napokon pošlo za rukom o kojem ću u slijedećim recima posebno govoriti. Po za« ključku ove skupštine, odbor je pi« sao predsjedništvu »Džemijjeti«il« mije« radi razvrgnuća zajednice i radi povratka društvenog kapitala, ali na takve podneske odbor nije dobio nikad odgovora; pisao je ne« što i bogatijim muslimanima, da nas materijalno potpomognu i da nam omoguće pokrenuti društveni organ — ali odziva nije nikakva bilo. Ra« di pomanjkanja materijalnih sred« stava, nije se moglo, a odbor nije držao niti oportunim, da svoj organ izdaje u prilogu »Pravde« jer i to je bilo skpočano s jedne strane ve« likim troškovima, s druge pak i mo« ralnim žrtvama. U ovaj odbor, koji je, kako jednom prilikom neko u javnosti reče, sastavljen iz mlađih sila mnogo se je polagalo i od njega iščekivalo više, nego što je to bio u stanju učiniti, a nitko se sa strane od starijih i iskustvom bogatjih mualima nije micao, da ga u nje« govom teškom pozivu moralno pot« pomogne niti ga je poticao na kak« vi intenzivniji rad i po dužnosti sta« rijeg.u njegovom radu direktive da« vao. Upućen sam na se, odbor je radio energijom svojih sila i koristeći se svojim službenim položajima borio sc i zauzimao za interese mualima gdjegod je to bilo potrebno; a što u nečemu moguće nije uspijevao, krive su zapreke, koje su mu na pu« tu stajale. Odbor je očekivao mno« go više interesovanja muallima za njihovo pitanje, ali je ostao ražo« čaran. Na javni proglas, da se sami mu« alimi pismeno izjasne, jesu li zado« voljni privremenim uređenjem nji« hovih beriva, hoće li stupiti u pasiv« nu rezistenciju ili ne, nije se niti je« dan mualim javio. Da li je to skraj« na indolencija ili je bijedno stanje dotjeralo ih u stanje takve apatije, da ne mare niti za svoje najvitalhi« je interese? — ja neznam. Bilo jed« no ili drugo, rekao sam u predaš« *) »Pravda« bi, kao što smo jed« nom prilikom izjavili nekim odbor« nicima, rado ustupila izvjestan pro« stor za tretiranje ovih pitanja. Ur. BlW) — Bre| 196 njim recima, a to opet velim, da je svaka daljna borba beskorisna. To je jedan razlog, a drugi je pak sib no poskupljenje podvoza, koji bi onemogućio pristup ogromnoj ve« čini mualima, te se ne bi mogla odr« žati valjana skupština. Radi toga je bilo potrebno, da se odgodi saziv glavne skupštine i da se privreme« no poluči oružje borbe. Društvena imovina u koliko je i« madc, ostaće i nadalje koristonosno uložena, a pisac ovih redaka obe« ćaje da će u granicama mogućnosti ići na ruku svakom mualimu koje« mu bude od potrebe i sve dok sc bude nalazio u svome sadašnjem službenom položaju štititi interese mualima. Nu ako mualimi nisu zadovoljni ovakim zaključkom, od volje im stoji pismeno zahtjevati saziv skupštine, koju će odbor odmah sazvati i drage volje prepustiti vod« stvo u ruke novoga odbora, koji će možda znati i htjeti bolje raditi i interese mualima bolje čuvati. НаШ Hujdurović. Politički pregled. UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. Dr. Beneš o savezu Jugoslavije, Čehoslovačke i Rumunjske. Dr. Be« neš je saopćio u jednom brzojavu na pariški »Matin« osnovne razlo« ge, koji su doveli do entente izme« đu Jugoslavije, Rumunjske i Ceho« slovačke. On je rekao: Od primirja nalaze se male države centralne Ev« rope u jednom nervoznom stanju, koje je proizašlo iz mnogostrane o« pasnosti iz vana, naročito iz stra« ha, da ne izgube teško iskupljenu nacionalnu slobodu. Mala će enten« ta dakle stabilizirati normalne od« nošaje u centralnoj Evropi i njezini će narodi tim savezom dobiti više pouzdanja u svoje vlastite snage. Osim toga mala će ententa politič« ki uspostaviti također red u eko« nomskim vezama. Politika Cehoslo« vačke, Jugoslavije i Rumunjske jest politika mira i pacifiziranja Central« ne Evrope. Zajednički rad ovih tri« ju država osniva se na sprovađanju mirovnog ugovora u Trianonu. Zbog toga su ova tri naroda odluči« li, da ovaj ugovor sa Madžarskom najodlučnije brane, ako bi se poka« žalo ma bilo s koje strane, da se njegove klauzule izmijene. Isto 4e tako zapriječiti ovaj savez svim mo« gućim sredstvima, da u buduće ma« džarska država ne ostane i dalje ognjište konflikata za svoje su« sjede. Ovim ne znači, da mala en« tenta ima prema Madžarskoj kako« ve agresivne namjere, naportiv, o» na će sa svoje strane nastojati da među Madžarskom i njenim susje« dima dođe što prije do normalnih i prijateljskih veza. Vodećim kru« govima ovoga novoga saveza ozbilj« na je namjera, da pokažu velikim silama Evrope, da nije bila nikako« va pogrješka, što se je austro«ugar« ska monarhija uništila, kao što isto tako savez balkanskih država i Ce« hoslovačke republike potiskuje u pozadinu potrebu namjeravane po« dunavske konfederacije, jer mala ententa u srednjoj Evropi mnogo će više doprinijeti svjetskom miru nego li sve druge političke kombi« nacije. Komentari našeg saveza sa Čeho« slovačkom. U političkim krugovi« ma Rima tumači se naš savez sa Ce« hoslovačkom na slijedeći način: O« branbeni savez između čehoslovač« ke republike i Jugoslavije imade ta« kav karakter, zbog kojega se ne mo« že njemu priključiti rumunjska dr« žava. To slijedi i iz toga, što je Ru« munjska poslušala savjet francuske vlade, koja traži načina da se Ru« munjska približi Madžarskoj. Na« dalje se u Rimu drži, da se Jugosla« vija — pošto je okružena sa nepri« jateljima i zbog toga, što trpi na unutarnjim krizama — ne će moći oduprijeti provađanju londonskoga pakta. Njezin savez sa Čehoslovač« kom imade samo obranbeni karak« -ter protiv Madžarske. Italija se ne može od ovoga saveza uplašiti i ona će konzekventno ustrajati u svojim zahtjevima glede Jadrana. Odlazak naše vojne misije u Prag. Iz Beograda javljaju: Naro« čita vojna misija otputovati će na« skoro u Prag, da tamo s čehoslovač« kom delegacijom utvrdi detalje voj« ne konvencije. �Okršaji sa bugarskim komitama. Ministarstvo unutrašnjih djela služ« beno saopćuje: Noću između 27. i 28. augusta jedna grupa bugarskih četnika naišla je na jedno odjelje« nje naših graničara u okrugu kuma« novskom i u zametnutoj borbi tro« jica su ubijeni, a dvojica su pobjeg« la u Bugarsku. Naši nisu imali gu« bitaka. VANJSKI POLOŽAJ. Borbe u Tripolisu. Kako zapravo izgleda u ovoj »talijanskoj« koloni« ji opisuje jedna vijest »Petit Pari« siena« iz Rima: Ramahdan el Šetuj, šeik plemena Misurata, koji je od uvijek bio jedan od najvećih nepri« jatelja Talijana u Tripolitaniji i ko« ji se još pred kratko vrijeme ista« kao ubijanjem talijanskih oficira i činovnika, ubijen je. Koncem pr. mj. napao je Ramahdan na čelu 2000 ljudi pokrajinu plemena Orfe« lah, jer su ovi prijatelji-Talijana, i zauzeo glavni grad Beniulid. Kad su se Orfelasi opet prikupili, oštro su napali i opet osvojili grad. Zarobili su oko 700 Misurata a ostale su pro« tjerali i poubijali. Sam Rahmadan bio je zarobljen, a ubio ga je jedan Orfelah hicem iz revolvera. Emir Fejsal u Luzernu. Baselski listovi javljaju, da je emir Fejsal sa svojom brojnom pratnjom prispio u Luzern. Lloyd George ga je oba« vijestio, da je pripravan sastati se s njime. Listovi vele, da je Lloyd George odlučio da još i ovu sedmi« cu ostane u Luzernu usprkos lošeg vremena. Rezerva sovjeta: 4,700.000 ljudi? Po agenciji »Evropske novosti« službeni organ sovjetske vlade na« viješta probuđenje masa u Rusiji. Svugdje se vježbaju novi vojnici. Crvena armija raspolaže sa 4,700.000 ljudi rezerve, koji će ovih dana biti potpuno izvježbani i disciplinova« ni, a onda će se postepeno mobili« zovati. Engleska ne popušta u irskom pi» tanju. Švajcarska brzojavna agen« čija javlja: Engleska vlada neće promijeniti svoje stanovište u pi« tanju Irske. Ni pitanje načelnika grada Corka ne daje za to povoda. Novo oružanje Germanije? — »Echo de Pariš« donosi otkrića ne« kih francuskih inžinira, da u Ger« maniji uništavaju stari r^tni mate« rijal, ali izrađuju novi, i to ne samo u tvornicama Krupa nego i u dru« gim, a osobito u Meppenu, gdje se; čine i eksperimenti sa novim spra« vama. Tu imadu već 380 novih og« romnih topova, koji se lako pokre« ću, a pucaju bez dima i bez buke. Bacaju kugle dalje od sviju topova do sada poznatih. Izrađuju također zračne torpede i topove proti aero« planima. Još javljaju, da Nijemci sada kušaju i neki novi zagušljivi plin. Zasijedanje Saveza naroda u Že« nevi. Švajcarska brzojavna agenci« ja javlja: U svrhir priprava za na« redno zasijedanje Saveza Naroda u Ženevi došla su onamo četiri člana tajništva Saveza Naroda. Vlada je prepustila Savezu Naroda za vrije« me zasijedanja, kojem će prisustvo« vati 39 država, jednu veliku dvora« nu i 80 manjih dvorana. Svaka dr« žava imaće svoju dvoranu. Iz naše organizacije. Proslava dana naše organizacije. PROSLAVA U BOS. KRUPI. Naša je mila Krajina prva pro« govorila. Progovorila je onako, ka« ko to dolikuje potomcima naših vi« teških junaka, koji su stoljećima branili serhat od dušmana. Potom« ci Hrnjice Muje i brata mu gojenog Halila i drugih tolikom slavom ov= jenčanih i narodnom pjesmom op= jevanih junaka, prvi su nam se ja« vili kako stoje čvrsto u našim bor« benim redovima, prvi su nam po« kazali kako u njima plamti osjećaj bratstva, osjećaj solidarnosti, osje« ćaj ljubavi prema domovini. Poka« zali su, da nad njima i danas bdije genij onih serhatskih junaka, koji su cijeli svoj život provodili u bor« bi za slobodu i u ovoj vjekovnoj borbi nijesu nikada i ni pred kim uzmaknuli, nijesu se nikada i ni od koga plašili, čija će djela ostati ne« umrla svima pokoljenjima dok je svijeta i vijeka. Proslava dana naše Organizacije, što ga je priredio Krupski mjesni odbor u Bužinu Gradu, podsjeća nas na ona lijepa vremena, što su o« pjevana u narodnoj pjesmi, te nam ulijeva čvrstu nadu naše bolje bu« dućnosti, jer složna braća nove dvo« re grade. Da se vidi kako je proslava te« kla donosimo izvješće našeg mjes« nog odbora u cijelosti, izvješće glasi: Bos. Krupa, dne 28. augusta. Odazivajući se apelu našeg vod« stva mjesni je odbor u Bos. Krupi upriličio »Bajramski sastanak« u Bužimu, koji je posjećen iznad sva« kog očekivanja. I ovom prilikom pokazao je naš težački svijet koli« ko cijeni našu Organizaciju i njezin rad. Ranim jutrom u petak krenuo je cjelokupni odbor uz brojno sudje« lovanje građanstva put Bužima. Ci« jelim putem dočekani smo od naših težaka burnim ovacijama te uz pri« ključak još mnogo«brojnjh kola is« kićenih barjacima — prije džume došli smo u Bužim. Pri ulasku u samo mjesto pucanje prangija ob» javilo je naš dolazak. Staro i mlado izišlo je u susret, da dočeka svoju .braću. Klicanje: »Živjeli« i »Bajram mubarck olsun«, razlijegalo se je po prostranim brdinama i dolinama u« bave Krajine. Pri sastanku prizor je bio dirljiv sve se grli i ljubi i pita za ostale. Nakon bratskih zagrljaja i čestita« nja »Bajrama« krenusmo put Ples« ke. Sad je povorka još impozantni« ja. Preko pedeset kola kreće se vi« jugastim putem uz svirku i pjeva« Страиа 5. »НРАВДА* — ^PRAVBA, Брај 146 — Broj nje. Narod stao u špalir i pozdrav« lja goste bacajući cvijeće i pozdra« ve. Prangije neprestano pucaju. Kad se je došlo na određeno mjesto, gdje će se obdržavati skupština veselju nije bilo kraja ni konca. Vi« še nego tri hiljade (3.000) osoba pri« milo nas je u svoju sredinu. Prizor je bio tako dirljiv, da se nemože opisati. Bratskom dobrodošlicom ispred sakupljenog mnoštva pozdra« vio nas je Caušević Abdullah ef. Nakon odmora i klanjanja džu« me otvara skupštinu predsjednik mjesnog odbora u Bos. Krupi g. H. Husniaga B. Pašalić te pozdravlja prisutne i zahvaljuje se na bratskom dočeku. Zatim uzima riječ jedan član odbora, te prikazuje sakuplje« nom mnoštvu rad naše organizaci« je, svrhu njezinu i radi čega smo se organizirali kao posebna stran« ka. Svi prisutni saslušali su mimo referat i odobrili rad naše organiza« čije i njezinih vođa, te im šalju po« zdrave i mole da i dalje ustraju u svome radu za interese i dobrobit Muslimana.« Živjeli naši Krupljani! Živio mje« sni odbor, koji je znao ovako lijepo okupiti braću pod naše zastave. • Prilikom održavanja dana naše Organizacije u Bužinu sakupljeno je dobrovoljnih priloga za »Pravdu« K 1000.—, a darovala su slijedeća gospoda: po 50 K: Ahmetaga Sahi« nović i Omerbeg Kulenović; po 40 K: Mehmedaga Mesić, Caušević Hašim, Ljubijankić Suljaga, Pajalić Omer i Burzić Zajim; po 30 K: Ju« sić Hasan; po 20 K: Šahinović Os« man, Čauševrć Abdullah eff., Babić Mustafa, Isaković Alaga, Mahmić Huso, Sekić Omer, Sijambodžić Be« čir, Duranović Alija, Abazović Sa« lih, Burzić Hase, Šahinović Osma« naga, Šahinović Salih, Eminić Ha« so, Dizdarević Ej do, Lelić Husein, Mulalić Mujo, Šahinović Mahmut, Šahinović ibrahim, Šahinović Šerif, Alešević Meho, Pajalić Osman, Re« džić Omer, Mehić Sulejman, Muja« gić Mustafa, Begić Huse, Abdurah« man eff.; po 10 K: Dizdarević Os« man, Bužimkić Osman, Abazović Hase, Duranović Duran, Dizdarević Ibrahim, Sijamhodžić Salih, Halilo« vić Hasan, Caušević Bećir, Aleše« vić Mehmed eff., Avdić Ahmet, Malkić Ibro, Sijamhodžić Habib; po 6 K: Caušević Maše; po 4 K: Ravnjak Mahmut, Dizdarević Ah« met, Sijamhodžić Sejdo, Melkić Hase, Tahić Ahmet, Bajraktarević Omer. Hvala plemenitim darovateljima! Domaće vijesti. кз’ки-п п р?ду у хотслу г. Велихсра Мкловића, друга у оружју нашега Ахмета, с том разликом, да je Ахмет служио с ознаком „Р. V.“ (политички непоуздан), јер je у бањалучком процесу суђен н a r од ■ м у дана тешке тамнице и одатле одјурен у војску, дочим je Ваш информатор г. Милсвић био писар у пештанској батаљунској канцеларији I. б. х регименте као — врло повјерљива л н чност. јер je имао официрски резерват, који се je давао само људима праве црножуте пасмине. Опростите да вам не испунисмо „Gebandene Marschroutu-, јер наш Ахмет не воли црножутих остатака н јер на њој нема ћирилског текста. Задовољите се дакле овим „beriehtom* и поздравите нам Вашег доглавника г. Велу. Уредништво „Трешељка". Zbog praznika u štampariji idući broj našeg lista izaći će u subotu dne 11. o. mj. Dan naše organizacije u Sarajevu. Zbog kišovita vremena nije se mo« gao održati dan naše organizacije u Sarajevu. Pošto se počelo po ma« lo vrijeme uljepšavati, naš je mje« sni odbor odlučio, da se ova sve« čanost obavi u petak 10. o. mj. u Bijeloj Bašči na Medresetima ispod Demerdžine kule. Upozorujući na ovo Sarajlije, članove naše organi« zacije, molimo ih, da se pokažu i Gradsko poglavarstvo u Gradačcu. ovom zgodom, kako su to znale u« vijek pokazati, da im leži na srcu dobrobit našega mileta. O ovome će se izdati i posebni Broj 827. dne, 27. avgusta 1920. letači. U slučaju hrđava vremena, Kod ovog općinskog poglavar« proslava se odgađa za idući petak. Građani Sarajlije! Pokažite, da stva upražnjeno je bilježničke mje« čvrsto stojite u našim neprobojnim sto koje je skopčano sa 3600 K pla« redovima, pohrlite svi u Bijelu Ba« će i 8400 K doplatka godišnje. Kompetenti, koji ovo mjesto po« šču. Pokažite svoju islamsku svi« lučiti žele imadu svoje vlastoručne jest! Iz uredništva. Naš gl. urednik g. pisane i propisno biljegovane mol« Korkut povratio se je sa tronedjelj« be najkasnije do konca septembra nog dopusta i dobro oporavljen 1920. ovom poglavarstvu predložiti i dokazati. preuzeo uredničke dužnosti. 1 .) da su bosansko«hercegovački Zgodna naredba. Ministarstvo nutarnjih djela izdalo je nalog u« pripadnici ili SHS. državljani; 2 .) da su dobrog moralnog, soci« pravi grada Beograda, da poticajni organi imaju da pripaze na pona« jalnog i političkog ponašanja; 3 .) liječničkom svjedočbom da su šanje djece i đaka na ulici i na dru« gim.javnim mjestima. Ko se zateče, potpuno zdravi; 4 .) da sii šrpsko«hrvatskom jezi« da psuje i govori sramotne i nepri« stojne riječi, ima se kazniti radi po« ku u govoru i pismu potpuno vješti. 5 .) da su vješti računarskom knji« vrede javnog morala. Mi smo više puta pisali o raskalašenosti naše govodstvu propisanom za bos.«herc. dječurlije, pa pozivamo vladu, da gradske, odnosno seoske općine, te se povede za ovim lijepim primje« perovodnoj i manipulativnoj službi. rom i izda sličnu naredbu i za Sa« Gradonačelnik: rajevo. Izzetbeg Jahić. Prijeki sud u čajničkom kotaru. Radi nedavnog razbojničkog napa« daja proglašen je prijeki sud za cijelo područje kotara Cajniče za ove zločine: protiv državne vla« sti (pobuna), javnog nasilja, umor« stva, paleža, razbojstva, davanja pripomoći kojem od pomenutih zlo« Prijedor. činstava i za zločinstvo krađe, ako Preporučuje svoje bogato stovase krađa učini osobito drzovito i na« silno. Za sva ova zločinstva se kaz« rište svih vrsta kože, kao i po­ ni smrću. trebnog pribora za obućare. RaIz Osvitanja. U patek dne 17. o. zašilje svaku količinu poštom. mj. u 3 sata poslije podne obdrža« vaće se izvanredna glavna skupšti« Cijene umjerene. Brza i tačna otprema. na ovog jedinog našeg ženskog u« druženja. Dnevni je red izbor no« vog odbora, jer je pređašnji demisi« onirao. Revizija obrtnica sa strane Ureda za pobijanje skupoće dovršena je. Ured je sa svoje strane oduzeo pre« siromašnu muslimanku, koja ne­ ko stotinu obrtnica. Sada je akt-o« ma obitelji i koju nema ko uz­ Ušao odjeljenju za privredu Ze« državati, uzeo bih za obavljanje maljske vlade, koje će definitivno kućnih poslova. Bila bi kao kućno odlučiti o oduzimanju obrtnica. Vjenčanje. Naš prijatelj g._Emin čeljade. Molim da se adresa ta­ ef. Brka činovnik kod pol. direkcije kove osobe javi ured. „Pravde“. vjenčao se s gđom Sidika hanumom Sejfo Husejnagić. Ahmetašević iz Sarajeva. Želimo im sreću i srdačno čestitamo. Pronađen novi rudnik ugljena. Iz Beograda javljaju: U selu Prljeni« ma sreza Kolubarski pronađen je Moju krojačku radnju preselio sam rudnik ugljena odlične kvalitete. uHadžiRistića ul. 4 preko puta Naročita komisija ispitivača obišla Hotel Europe u kojoj izrađujem sve je rudnik i našla da ima kamenog vrsti haljina uz umjerene cijene. — uglja u velikoj količini. Eksploati« Također iz provincije se naručbe po­ ranje ovog novog rudnog blaga po« voljno primaju. čet će naskoro. S poštovanjem Natječaj. Braća Stojanović trgovina koža Jednu ženu, Preseljenje. Trešeljah. U znaku bratstva. U Travnika во drenaže kradljivci a dućan jednog voćara i beetandžije i pokrađoJo jedne noć! nefito zeleni. Sumnja pade na vojnike i uhvatile dvojica, kuji Sa to djelo izveli. Na raportu kod mjesnog koman­ danta rasabra во is imena njihovih, da jo jedan od vojnika kradljivaca musliman, a drugi pravHlami. Kad to mjesni komandant sarnađe. on ovako poče resonlrati: „Dakle, ti Srbin (govo­ reći pravoslavnom),q>a krao, na Šteta svog brata, sugrađanina i državljanina, a Sto jo „Turčin" krao, to nije čudo, on i onako nije prijatelj ove države, ali ti, ti, — to ti nijosi smio činiti". I usuda puče: dođože na zapovjed komandanta vojnici i odvalile Srbina 60 Stapova, a „Turči­ nu1* samo 6. Pre poi taj ući gosp. Komandantu i njegovoj naobrazbi suđenje o tom: ko je prija­ telj a ko neprijatelj države, čaršija komentira osudu Sto se tiče broja itapova tako, da je u cijelosti odobrava, kad — vele - - Srbi viče iz­ vlače na svim linijama, pravo jo i da broj žtapova izvuku viče. ПРИЗНАНИЦА. Господин/ Михајлу Поповићу, кот. предстојнику у Чајмичу. Част нам je обавијеститн Ваше господство, да je В a ш таоц, a наш управитељ листа r. Ахмедбег КуленивиК дне 4. о. мј. здрав н жив овамо приспио. Није га ннко опљачкао, дапаче нн напастовао. Захваљујемо Вам F. Jerlagič, akad. diplom. krojač. Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. ♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦ PAPIRNICA $ HAMDIJE KOPČIĆA ♦ preponićnje svoje bogato stovarište svih vrsta papira, kancelarijskog i školskog pribora. Naručbe se obavljaju brzo i točno. Cijene umjerene. Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 81» �Stana 4 Сграва Broj 196 — Број »PRAVDA* — „ПРАВДА* Prospekt i poziv na potpisivanje dionica „Tvornice pokućstva d. d. u Sarajevu". I. Potpisani osnivaju po propisma trgovačkog, zakona za Bosnu i Hercegovinu dioničko društvo pod imenom: »Tvornica pukućstva dioničarsko društvo u Sarajevu* sa sjedištem u Sarajevu. П. Trajanje društva ustanovljeno je na neodređjeno vrijeme. Ш. U djelokrug društva spada: a) da se bavi preragjivaujem i izradom svake vrsti drvenog materijala naročito u svrhu fabričkog izragjivanja pokućstva i gragjevne stolarije; b) da prodaje gotovo pokućstvo i stolarsku gragjevnu gragju: c) da preduzimlje izradbu svake vrsti drva u šumi na svoj račun te u tu svrhu kupuje i zakupljuje šume i podižp pilane. IV. Osnovana glavnica društva ustanovljuje se na 4,000.009 K koja je razdijeljena na 40.000 dionica po 100 K. Dioniee društva glase na donosioca. Dionice se ispostavljaju kao jedinice, desetice, petice, de­ setice i dvadesetpetice. V. Osnivači doprinašaju u dioničku glavnicu u smislu § 155 t. z. toč. 5. kao apport: 1, Nekretnine upisane u gr. ul. br. LVI|74 i 93 k. o. Sarajevo sastojeće se od jedne kuće tro­ katnice u Koševe ul. br. 22 zatim od jedoe velike fabrične zgrade sa drugim potrebnim nuzgrednim objektima te od neizgragjenog zemljišta u ukup­ noj površini od 4520 m', koje leže djelomično izmegju Koševo ulice i Skerlićeve ulice a djelomice na drugoj strani Skerlićeve ulice, sve ovo na temelju vještačke procjene sa vrijednošću od 1,300.000 K. 2. stolarske strojeve sa potrebnim električ­ nim motorima, potrebnim priborom i stolarskim alatom, što se sve nalazi za pogon i izradbu po­ desno u fabričkoj zgradi, i to na temelju procjene vještaka sa vrijednošću od 1,500.000 K. Prema tome doprinašaju osnivači u dioničku glavnicu uz priuzdržaj ispitivanja i obračuna po konstituirajućoj glavnoj skupštini uložak u vrijed­ nosti od 2,800.()00 K i primaju za to protuvrijed­ nost od 28.000 dionica po 100 K. VI. Preostalih 12.000 dionica u nominalnoj vrijednosti od 100 K po komadu prepušta javnom upisu uz ove uvjete: Rok upisa dionica traje od 15. augusta do 15. septembra 1920. Prije početka rada imade se na svaku dio­ nicu uplaliti prilikom upisa 10 posto a ostatak prema riješenju konstituirajuće glavne skupštine ali najdalje za mjesec dana nakon obdržavanja konstituira uće glavne skupštine. Na uplaćene iznose izdaje se upisnicima pot­ vrda pod brojem, koji odgovara broju upisanih dionica, a pošto budu potpuno uplaćene, izdaće se dioničarima stalne dionice uz povrat privre­ mene potvrde najkašnje tri mjeseca poslije objave, da je društvo upisano u trgovački registar. Kad upisnik odnosno dioničar zadoeni sa upla­ tom, platiće za zadoenjenja б posto kamata na nepoložonu svotu od dana propisanog roka za uplatu do dana uplate. Ko ne položi drugu uplatu za tri mjeseca dana, gubi stečeno pravo na uplate, koje je do tada položio, ali jamči i dalje u smislu § 158 t. z- za Bosnu i Hercegovinu. Brojevi dio­ nica odnosno potvrda, za keje uplata nije polo­ žena na propisani rok, objaviće se u zvaničnom listu bos.-herc. vlade. Kad isteče očekni rok od 3 mjeseca, dotične potvrde na dionice, za koje uplata ne bude polo­ žena, poništavaju se, a na njihovo mjesto izdaju se nove potvrde, sa istim brojem i stavljaju se u promet, uplata za poništavanje potvrde, kao i višak, koji se dobi.e preko uplaćene vrijednosti za prodane nOve dionice, unosi se u rezervni fond. Dionič.arem postaje onaj, koga društvo primi te bude upisan u knjigu dioničara. Osnivači imaju pravo, da po svom pronagjenju pojedine upise dionica sasvim otklone i upi­ sani broj dionica za pojedine upisnike smanji, a da za to ne navedu razloga. VII. U ime troškova osnivanja otpada na svaku dionicu 15 K, koja se svota imade odmah kod upisa uplatiti. VHI. Osnivači su se odlučili, da u ovo po­ duzeću dadnu vidljiv udjel svima radnicima po­ duzeća i time osigm aju skladno sudjelovanje rada i kapitala te će se od čistog godišnjeg dobitka podijeliti 33 posto svima zaposlonim radnicima u razmjeru njihove plaće. IX. Predbilježbe na dionice i plate primaju: Hrvatska Centralna banka d. d. u Sarajevu i njezine podružnice u Derventi, Mostaru, Tuzli, B. bamcu i Zenici, Hrvatska Trgovačka i Obrtnička Banka d. d. u Sarajevu, Hrvatska Poljodjelska Banka d. d. podružnica u Sarajevu, Muslimanska Trgovačka i Obrtnička Banka d. d. u Sarajevu i njezina podružnica u B Novom, Muslimanska Centralna Banka za B. i H. d. d. u Sarajevu i njezina podružnica u Tuzli, Prva Hrvatska Štedionica u Zagrebu, Hrvatska Eskomptna Banka u Zagrebu, Hrvatska Poljodjelska Banka u Zagrebu, Prva Muslimanska Banka u Brčkom, Hrvatska Banka u Banjojluci, Muslimanska Trgovačka i Poljodjelska Banka u Tešnju, Hrvatska Kreditna Banka i Stedienica u B. Brodu, Muslimanska Banka u Banjojluci, Hrvatska Banka u Travniku, Hrvatska Trgovačka Banka i Štedionica u Livnu. X. Osnivači pridržali su sebi pravo imenovati prvo ravnateljstvo na tri godine dana (155 t. z.). U SARAJEVU, 15. augusta 1920. Hrvatska Centralna Banka za B. i H. d. d. Hrvatska Poljodjelska Banka podružnica u Sarajevu d. d. u Sarajevu. Hrvatska Trgovačka i Obrtnička Banka d. d. Muslimanska Trgovačka i Obrtnička Banka u Sarajevu. d. d. u Sarajevu. Muslimanska Centralna Banka za B. i H. d. d. u Sarajevu. Odgovorni arednik: I. 8aJnbn. Csttaata Odbor J. M. O. Šttaptah DaaM * A. К4ов, S«4»vs. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/cd5dd663829b20cce2ff34652df8ed99.pdf ae51a7c5a31c21317f009d6c3d62afe9 PDF Text Text '.-r- ■■мнвуз u °°tovom alaiena. BDrugo Izdanje. POJEDINI BROJ kruna 1.50 Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redabcioni odbor. Pretplata godiš. 180 kru­ na, na pola godine 90 kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. Čekovni račun pošt. štedionice 1119. Broj 92 (197) Sarajevo, subota 11. septembra 1920. (26. zilhidže 1338.) Poruka klevetnicima. Ovdašnji je »demokratski« organ u svom 309. broju iznio smjelu tvrd« nju da su vlasti »mirno sluša« le i govore — Korkutove o privremenosti naše drža« v e«. »Pravda« ga je u mojoj otsut« nosti pozvala da dokaže tu svoju tvrdnju, pa je u broju od 3. o. mj. izišao sa »dokazom« koji glasi: »Cenimo još svoj život i zdravlje da bi smo smeli preli« stavati i čitati komplete »pravde«, podsetićemo je samo na aprilsku skupštinu begova na Baš«čaršiji. Tu je pored ostalih epiteta državi i u« pravi, pored pretnja da će begovi »dovesti Lenjina da rešava agrarno pitanje«, pored podsećanja na »sta« re lepe dane, koji će se povratiti«, pala i izjava jednog od gospode go« vornika, među kojima je bio i g. K o r k u t, da je ovo »privreme« na država«.« Držim da je ’za dokaz perfidije onih oko »Glasa Naroda« dovoljan gornji citat, ali ću ga ipak popratiti sa nekoliko primjedaba. U prvom redu konstatiram 1 a ž n o s t tvrd« nje, da sam i ja bio među govorni« cima na dotičnoj skupštini. Ja sam, kao i drugi novinari, bio među slu« šateljstvom i »Glasu Naroda«, ako dokaže ispravnost svoje tvrdnje, nudim svoju mjesečnu platu. Izvo« li, gospodine Kapore, samo nemoj uzmaknuti kao što si uzmakao pri« likom polemike o fočanskoj skup« štini. Sramota je takome junaku.... Gospoda oko »Gl. Naroda« slu« že se plgralom i govore o mojim govorima. Znači dakle, da su vlasti bar dva puta slušale mo> je govore o privremenosti naše dr« žave. Ako je ljudima oko tog lista imalo stalo, do časti i obraza dužni su pružiti dokaz za svoju tvrdnju i navesti mjesto i datum tih mojih govora. Inače su prosti klevetnici i ništarije i ja ih sve tako nazivam, dok faktima ne dokažu svoju tvrd« nju ili je muževno ne povuku kao po_dvalu nesavjesnih doušnika. Kao što se »Gl. Naroda« lažno nabacuje na me i moju političku is« pravnost, tako isto perfidno izvrće i stavak u govoru g. dra Hrasnice o Lenjinu. Nije naime istina, da se je prijetilo »da će begovi dovesti Lenjina da rešava agr. pitanje«, već je istina, da je g. dr. Hrasnica — govoreći o nepravednom ine« jednakom postupanju u ovom pitanju — citirao svoju izjavu jed« npm od vođa »demokratske« zajed« niče: »Ako hoćete, dovedite i Le« njina da on riješi to pitanje; mi će« mo i na takvo riješenje pristati, sa« mo ne možemo dozvoliti d a s e o« no riješi u Bosni drukčije, a u Srbiji drukčije.« Govor je dakle uperen proti n e j e d n a« kom rješavanju agr. pitanja, a ni« pošto za komunistički nazor, od ko« jeg smo mi daleko ako ne više, ono sigurno koliko i gospoda oko »Gl. Naroda«. Kad »Glas Naroda« odgovori na ovu poruku, razgovorićemo se i o izjavi, koju je podvalio jednom od gospode govornika o privremenosti države. Sakib Korkut. Prosvjeta i šhola. Muallimsko pitanje« Piše: H. Hujdurović. JESU LI NAM POTREBNE MEK« TEBMBTIDAIJE? U prvome članku sam prikazao sadašnje financijsko stanje vakuf« sko«mearifske autonomne uprave i nemogućnost poboljšanja maulim« skih beriva u onolikoj mjeri, kako bi im se njihov položaj obezbijedio. Sada pak postavimo se na pozitiv« no stajalište i predpostavimo, da bi »revni« čuvari šeriatskih propisa dozvolili prodaju ili zalog vakufskih nekretnina, da li bi se moglo uredi« ti mualimsko pitanje? Istina onda bi; jer financijeri su proračunali vrijednost vakufskog imetka blizu jedne milijarde kruha; te kad bi se taj imetak unovčio i njime osnovala jedna vakufska banka, taj bi ogrom« ni kapital donosio godišnje oko sto« tinu milijuna kruna faiza, a iz te bi se svote bez sumnje mogle podmi« rivati u potpunoj mjeri potrebe svi« ju vjerskih službenika. ' To bi dabome bilo idealno ako polazimo sa mualimskog stanovišta nu ako pođemo sa stanovišta općeg dobra muslimanskog dijela našega naroda, onda držim da svak ko iole napredno misli, napredno osjeća i svome miletu dobro želi dolazi pred jedan veliki upitnik: dalinampostojećemekte« bi«ibtidaije donose želje« ne koristi? I ako je to pitanje, obzirom na konzervativni osjećaj muslimanske mase, delikatno, mo« ram biti iskre’n i reći ne samo da nam ne donose te koristi, nego su nam na štetu normalnom prosvje« ćivanju širokih narodnih slojeva. To govorim iz vlastitog iskustva kao bivši nastavnik mektebi«ibtida« ija, a sada u položaju gdje mi se je pružila prilika, da njihovo ustroj« stvo i temeljitije proučim. Imali smo prilike, da javno čuje« mo mišljenje naših pedagoških strukovnjaka kako se‘može vjero« naučko gradivo, koje je potrebno svakom muslimanu, svladati i kroz osnovnu školu; pa i ti, dragi muali« me, stavi se u položaj jednog na« predna muslimana, malo se dublje zamisli u prosvjetno stanje b.«h. muslimana, metni ruku na srce« i pravo po duši reci: ima li smisla, da mi i nadalje zadržavamo naše mektebi«iptidaije, kad se to isto, dapače još više i temeljitije vjer« sko gradivo može svršiti kroz os« novnu školu? ... Ima li smisla i je li pravo, da vakufska uprava za hator recimo 3 do 400 mualima žrt« vuje budućnost 600 hiljada drugih slimana i da njihovu djecu indi« rektno usporava u prosvjetnom po« gledu tri godine unazad za sugra« danim drugih konfesija? Nedavno smo imali prilike čita« ti u »Pravdi« grafički prikaz jednog našeg učitelja o prosjvetnom sta« nju muslimanskog dijela prema dru« gim dijelovima našega naroda. Sva« kog muslimana«rodoljuba, ako se je duboko zamislio u nijemi sadržaj onih brojki moralo je srce zaboljeti radi našeg tako niskog prosvjetnog stanja i sam sebe zapitati: hoćemo li pustiti, da muslimani i dalje sB« jede svoje sugrađane u takvom pro« svjetnom srazmjeru? Da uzmorgnemo jednim tempom s nima koračati držim, da je neop« hodno potrebno ukloniti sve one zapreke, koje na putu stoje nor« malnom prosvjećivanju našega na« roda. Držim, da je svaki ma i naj« topliji apel na muslimane da svoju djecu školuju — suvišan, ako se radikalno na riješi pitanje opstanka mektebi«iptidaija i ako se ne bude strogo primjenjivao zakon o obve« zatnom pohađanju škola radi hato« ra tih m.«iptidaija. Znadem da imade teoretičara, koji će reći da će tako radikalno riješenje teško ići obzirom na kon« zervativni osjećaj muslimanske ma« se i tvrditi da isto to pitanje treba rješavati putem progresa, ali ja dr« žim da je ta teorija u ovome pita« nju pogrešna, jer mi slijedeći kroz četrdeset godina taj progres i oba« zirući se šta će reći Mehaga, Mu« jega; Alibeg i Velibeg i došli smo u ovako mizerno stanje, pa ako bu« demo i nadalje takva pitanja rješa« vali prema raspoloženju mase onda ne samo da ćemo ostati gdje jesmo, nego će nas vrijeme pregaziti i to« talno ćemo propasti. Odlučujući faktori trebali bi ovo pitanje slo« bodno, radikalno i bez pesimistič« kog pogleda da čim prije riješe, jer napokon i naša je masa uvidila po« trebti školovanja, pa mnogi danas i ne čekajući da mu dijete potpuno svrši mektebi«iptidaiju, šalje ga u osnovnu školu. Ne samo da su to osjetili musli« mani građani, nego i mnoga musli« manska sela potražuju pretvaranje svojih seoskih mektebi=iptidaija u osnovne škole, a taj se korak naših seljaka može samo pozdraviti. Kao što se je počela buditi svijest i že« lja za školom kod našeg muškog spola, tako se isto vidi i kod žen« skinja. Kao jedan lijep primjer na« vodim, da sam prije nekoliko dana sreo na Keju jednu staru musliman« ku gdje-vodi svoje dijete, da ga u« piše u školu i tom ga prilikom sa« vjetuje, da uči, da sluša učitelja i da se ne lola, a ona će na svojih deset nokata zarađivati i njega hra« niti dok ne postane pravi čovjek. Tako naša baka, a ja sam u sebi mislio dok naše majke budu ovako odgajale svoju djecu, onda možemo kroz ružičaste naočale gledati u bu« dućnost svoju. Kad je već i naša stara baka uvidila potrebu škole, onda treba oboriti sve predrasude, da naš narod ne će škola. Njemu treba oduzeti samo mogućnost, da svoju djecu šalje na drugu stranu i dokazati mu, da će njegovo dije« te i u osnovnoj školi učiti vjerona« uku isto kao i u mektebu, dapače više i temeljitije, ako budu pozvani uredili podesnije udžbenike. Ovaj prelaz sličan bi bio prelazu iz starih sibjan mekteba u sadašnje m.«iptidaije. Narod je u ono vrije« me bio puno konzervativniji nego li danas i većim je nepovjerenjem gledao na te »novotarije«, nego li na današnje osnovne škole; ali kad se je osvjedočio, da djeca u tim no« vim mektebima uče i bolje i brže, počeo je listom slati svoju djecu. Danas pak kad su se i te mektebi« iptidaije po mome mišljenju poka« žale nesavremene i sa svojim na« stavnim planom skroz nepotrebne, onda neka se narodu pokaže drugi, savremeniji put, kuda treba svoju djecu da šalje i neka mu se dokaže da ga taj novi put vodi samo njego« voj sreći i boljemu blagostanju. Godina II. BiljBšliB. Detektivski Glasnik, koji se pod zvučnimi menom »Glas Težaka« u zadjje doba bavi gotovo samo do« kazivanjem naše »protudržavnosti«, zaveo je rubriku* »Čistimo austri« janštinu« u kojoj među ostalim ci« tira i ovaj stavak iz 60. broja na« šeg lista: »Zakonske se oštrice ne primjenjuju na privilegovane ele« mente, njima je slobodno sve radi« ti, slobodno im je ubijati' i klati i paliti i svako zlo činiti. Niko ih ne poziva na odgovornost, niko ih ne progoni za počinjena zlodjela. Za njih ne postoji zakon. Sudovi su postavljeni za druge, obespravljene elemente, dok se hrišćaninu ne smi« je ni suditi.« Tim citatom htio je »Detektivski Glasnik« dokazati našu protudržav« nost, jer eto, mi se opiremo neprav« di, jer smo puni — austrijanštine. Pa lijepo, recimo da je tako. Ali šta onda znači notica »Novi šef unu« tarnjeg odsjeka«, koja je izašla u istom broju tog »demokratskog« klepetala? Kad je kod nas sve u re« du, kako da objasnimo nadu go« spode oko te »patriotske« novine, da će novi šef »umjeti zavesti red u svom zapuštenom odjelje« nju i da će narod odahnuti od — nesigurnosti u ovoj zemlji i odozgo i odozd o«? Ako laže koza ne laže rep. Ako pet« lja »Pravda«, pravo govori »Glas Težaka«. A eto i on piše o nesigur« nosti koju stvara nahuškana n e» mu s 1 i m a n s k a masa (»odozdo«), jer joj u tom (»odozgo«) pogoduje zapušteno upravno odjeljenje, u ko« jem treba zavesti red. Držimo da je ovo dosta i za Iju« de, koji na licu nose debelu nasla« gu gjona, pa mećemo punkt i — pe« remo ruke. Travnički kotarski ured ima ču« dan agrarni aršin. Kad kmet hriš« ćanin ponese hak sirotoj musliman« skoj udovi sa više nejačadi, eto od« mah organa vlasti, da zabrane ovu »nezakonitost«. Nu kad m i 1 i j o« n e r Merkuš pumpa svog kmeta« muslimana, onda su ti organi i sli« jepi i gluhi. Taj kmet može mimo njih pronijeti čak i šljive. Čudni su ovi putevi naših »objektivnih« or» gana vlasti. �Strana 2 Страиа .PRAVDA* — .ПРАВДА* „Muslimani su dobri ljudi" reče jedan činovnik zemaljske vla« de pravoslavne vjere, kad inu je gospođa saopćila poruku svo« jih kmeta muslimana. Kako ovaj gospodin, tako i njegova gospođa od radosti ni jesu mogli taj dan ru» čati, nego je oboje govorilo i pri« znavalo: fakat su muslimani dobri ljudi, dobro odgojeni i jedini, što se čuvaju greha, samo ih mi ne ra« zumijemo u njihovom osjećaju, do« broti i plemenitosti. Vidiš li, M...« še, sreće naše, šta bi bilo, da su nam kmeti druge vjere? — Bilo bi ti isto, što i našim muslimanima, re» če gospođa. Kmetovska je poruka glasila: »Mi smo vaši kmeti i ostajemo sve dotle, dok se na pošten način ne otkupimo. Ako vam je na prodaju vaša očevina, koju mi obrađujemo, molimo vas. da nam javite zadnju cijenu. A ako se ne bi mogli nare« diti, onda kao i dosada: volja vam u naravi, volja u gotovu, da vam pošaljemo pripadajući hak sa vaše babovine. Nimalo se ne bojte, va« šeg haka ne ćemo prisvojiti, jer nam ne da naš vjerski edgoj, naš ponos i savjest. Odgojeni smo. da se ču« vamo tuđeg haka, tim više, što od Boga želimo, da nam Allah da bere« ket i u džanu i u našem malu. Sa otimačinom ne bi ovo mogli postići, makar vidili šta biva od naših kom« šija, koji su pohlepni za tuđim do« brom: Svaki im dan izbija po koja nesreća, nekad u hajvanu, nekad u čeljadima. Oteto prokleto!« — Mo< limo vas, da ovu našu poruku sa« općite i ostalim suvlasnicima, a naj« viša bi nam bila želja, kad bi od vas koje među nas došlo, da se o« sobno osvjedočite. I opet vas uvje« ravamo, da ne ćemo pokolebati u svojoj nakani usprkos nekakvih te« žačkih organizacija i nezakonito iz« datih Poljakovih i Krizmanovih ble« sastih i Bogu mrskih agrarnih na« ređenja. Što se tiče vašeg haka, sad ćemo vam na ovom gorkom vaktu bolje iskusuriti nego ikad prije, a znate, da je vaš pok. babo s nama uvijek raži bio, kao što i mi s njim.« Eto tako postupaju naši ljudi, a mi gornji slučaj iznosimo jedno ra« di toga, da se vidi ispravnost našeg svijeta, a drugo stoga, što jednog krupnog gospodina sa vi a« d e hoćemo da obavijestimo, da i mi znamo, kako postupa kad je u pitanju interes njegovih ljudi. Njemu naime nije palo ni na pa« met, da bi ovaj čin naših ljudi pod« vrgao korekturi i svoje rođake u« putio u »spasonosne« odredbe mini« starstva i naše pokrajinske vlade. Socijalni prevrat u Italiji; U Italiji opet je stanje takovo, da prijeti teškom unutrašnjom krizom. Agencija »Stefani« je razaslala for« malni demanti glasina, o ugroženom položaju u Italiji. »Osim u kovinar« skoj industriji — veli se u vijesti a« gencije — za koju ima nade da će doskora sva sporna pitanja biti ri» ješena, položaj u Italiji je sasvim normalan«. Kakvo je pravo stanje u Italiji može svako vidjeti iz ovog izvještaja: Pokret kovinarskih radnika za« počeo je u Milanu. Bez ikakvog o« sobitog razloga kovinarski radnici zaposjeli su 31. augusta sve tvomi« ce svoje struke. Nigdje nije došlo do incidenata, tim više što vlast ni« je poduzela nikakvih koraka protiv uzurpatora. Do sada su radnici za« uzeli oko osamdeset kovinarskih tvornica. Milanski industrijalci sastali su se odmah na konferenciju, da vije« čaju o svom držanju, ali o svojim zaključcima čuvaju tajnost. Pozna« to je samo toliki, da su odaslali ne« koliko delegata šefu policije, da pro« testvuju protiv uzurpacije i traže pomoć. Sef policije odgovorio je, da do ovog časa nije dobio iz Rima nikakvo naređenje u pogledu svog držanja prema radništvu. Na to se jedna delegacija industrijalaca upu« tila u Rim. Međutim se i u Rimu dogodilo i« sto što i u Milanu: i tamo su kovi« narski radnici zaposjeli tvornice. U Turinu je već prije toga bio proglašen »lock«ont«, isključenje radnika sa strane poslodavaca. Rad« nici, koji su na 1. o. mj. došli da ra« de u tvornicama našli su ih zatvo« rene. Vijeće kovinarskih radnika zaključilo je jedno veče prije, da se tvornice silom zauzmu. 50.000 radnika provalilo je to ju« tro u tvornice, istjeralo inžinjere, di« rektore i vlasnike, te započelo redo« vitim radom. Radnici su sami po« stavili direkciju, preuzeli blagajne i pisarne, te efektuišu i naplaćuju narudžbe. Oni se drže najstrože discipline i rade osam sati dnevno. Na tvornice objesili su crvene za« stave. U Napulju i drugim centrima ko« vinarske industrije dogodilo se isto, bez da je do sada došlo do znatni« jih incidenata. Tako se iz Ligurije javlja, da su i tamo zauzete sve ko« vinarske tvornice, naročito ona dru« štva »Societa ansaldo«. U Speziji zauzete su tvornice Fiat i San Gior« gio. Svugdje su direktori istjerani, a na nekim mjestima zarobljeni su inžinjeri. Stanje se neprestano pogoršava. Radnici, koji su zaposjeli tvornice naoružali su se i stavili tvornice u obranbeno stanje povukavši oko njih bodljivake žice, iskopavši stre« FELJTON. БроЈ — Broj 197 ljačke jarke i postavivši mitraljeze. U Turinu, u tvornici automobila »Fiat«, stoje im na raspolaganju dva tanka. Anarhistički elementi pozivlju radnike svih struka da se prikjluče pokretu, tc da zaposjednu zemlju, rudnike i ostale tvornice. U Milanu vijećali su u nedjelju vođe svih rad« nićkih organizacija, da li bi se štrajk proširio na sve branše. Zaključak nije stvoren, ali se usprkos tome na više mjesta desio slučaj, da su rad« nici protjerali vlasnike tvornica, premda ne spadaju u kovinarsku struku. Tako su u Milanu zaposjeli jednu tvornicu stakla, a u Turinu jednu tvornicu bombi kisika. U Temi za« posjeli su tvornicu i željezaru, u Pa« lermu brodogradilište. U Genovi pucali su policisti na štrajkaše, pa kada su radnički vo« đe radi toga intervenisali prijeteći generalnim štrajkom, stavljeni su oni policisti, koji su pucali, u zatvor. Na to su policisti proglasili štrajk, radi čega su uhapšeni morali biti pušteni. Milanska burza rada izdala je u« ostalom proglas kovinarskim radni« cima, da okupiraju sve tvornice, koje zaposluju preko 200 radnika. Socijalistički »Avanti« donio je proglas zemljoradnicima, da štraj« kuj uče kovinarske radnike u sve« mu podupru. U tom proglasu ape« lira se na radništvo, koje list naziv« lje uniformisanim proleteriftia, da ne podupiru buržoasku silu i ne brane radnicima da zauzmu mjesta rada. Ni u kojem slučaju pak neka ne poslušaju naloge oficira, da pu« čaju u masu. Vojnici treba da se sa ostalim proleterima slože protiv društva izrabljivača. Vlada u ovom sporu čuva apso« lutnu neutralnost, tim više što do sada do nemira nije nigdje došlo. Cijelo njeno djelovanje ograničeno je na to, da izmiri zavađene strane. Ovo njeno držanje prouzročeno je po svoj prilici izjavom socijalistič« ke partije i generalnog sindikalnog vijeća, koja je izašla neki dan u »Avantiju«, da će kako stranka, ta« ko i sindikati radnika drugih stru« ka zauzeti najoštrije držanje, ako se protiv kovinarskih radnika upo« trijebe represivne mjere. U izjavi prijeti se vladi generalnim štrajkom. Radnički vođe, barem talijanski listovi vele tako, sami uviđaju, da je ovaj pokret apsurdan, pa traže da stupe u doticaj sa industrijalcima, nastojeći da ih sklone na neke ma« nje koncesije radništvu, kako bi na ove potonje mogli utjecati, da po« vrate redovito stanje. Industrijalci su odlučni, da ni u čemu ne popu« štaju. Za samo držanje vlade veli soci« jalistički poslanik u »Avantiju«, da ga radništvo nije nikako očekivalo. Ozbiljnost situacije dade se pro« suditi najbolje, ako se uvaži, da se do sada nalazi u pokretu preko pola milijona radnika. Naši zarobljenici u Sibiriji Dobrotom g. Sinahbegi Kapela« novića iz Doboja, koji se je prije nekoliko dana povratio iz sibirij« skog zarobljeništva u stanju smo da obeselimo porodice mnogih na« ših zarobljenika u Sibiriji. Kapeta« nović je vodio tačan iskaz o svim svojim zemljacima s kojima je mo« gao doći u dodir i podijelio ih je u dvije grupe: 1. one koje je ostavto u Vladivostoku i koji bi uskoro imali doći kući i 2. one, koje je vidio u godini 1919. po raznim mjestima Sibira i o kojima sad ne« ma pobližih podataka. Mi tg podat« ke iznosimo prema saopćenju g. Kapetanovića i osjećamo dužnost, da mu se na ovoj susretljivosti za« hvalimo kako ispred »Pravde«, ta« ko i ispred obitelji dotičnih zarob« Ijenika. U PRVU GRUPU SPADAJU: Mehmed Ćurulija od Čapljine, Sa« ćir Kusturica od Bileća, Alija Sel« man, Fojnica, Omer Hodžić ili Ha« sanović, Srebrenica, Meho Durako« vić, Srebrenica, Osmftn Tanković, Srebrenica, Ibro Halilović, Foča, Seferović, Cajniče, Meho Džamdžić, Vlasenice, Ramo Memišević, Vlase« niče, Hadžo Hamidović, Vlasenice, Muharem Zulić, Kulenvakuf, Ibra« him Draganović, Prijedor, Redžo Linić, Petrovac, Smajo Musić, Ko« zarac, Husejn Hadžić, Cazin, Hu« I — Ništa Akifbey... Sve je svršeno!.. Za ta dva papira, za oslobođenje Renino prodala sam se Izetu... Znaš kako to boli!.. Ali je za nj — za njega zadnja i najteža žrtva...« — Nesime! Nesime! vikne uzbuđen ovom izja­ vom Akifbey: Nesime, za Boga... Nije moguće?« »Predaj ova dva pisma odmah Ihsanu — odmah još danas, jer će nju strijeljati, a ona ne smije biti strijeljana radi njega... Za moju odluku ne smiješ mu reći. Nagovori ga neka odmah s njom ostavi Tursku...« Akifbey je stajao bez daha ne znajući šta će reći. Borio se je sam sobom, a onda kao da se sam razgovara rekao: Ah ta ljubav kako daleko može otići, da čovj'ek pođe s njome i proti domovine,.. Ihsan je izgub­ ljen. .. Nesime opetova zadnje riječi svoga rođaka: »...i proti domovine... Ihsan je izgubljen! Ljubav je bila jača ... sejn Redžić, Otoka, Hasan Duraf« begović, G. Vakuf, Salih Mujagić, Visoko, Omer Huremović, Gračani« ca, Salih Džinić, Maglaj, Hasan Ar« tuković, Tešanj, Ramo Hasanović, Tešanj, Huso Glavaš, Bos. Gradiš« ka. U DRUGU GRUPU SPADAJU: Od Zenice: Pivić Nezir, Jusuf Bihorac, Omer BaŠić, Mustafa Ka« rahesanović, Omer Bajić, Hivzo Be« ganović. Od Cazina: Smajl Hadža« lić, Mehmed Dautović, Husnija Še« bić. Od Srebrenice: Mujo Šehić, Ma« ho Karić, Abid Kamenica, Šaćir Ri« džić, Hakija Ridžić, Atif Musić, Salih Selimović, Ibro Selimović, Se« lim Hasanković, Suljo Sulejmano« vić, Rasim Mujanović. Od Bileće: Rizvan Ćatić, Hamid Selimović, Šućrija Jaganjac. Od Banjaluke: Ibro Dervišević, Alija Šeremet, Mu« stafa Šeremet. Od Petrovca: Redžo Alivuk, Avdija Delić, Ibro Talić, Maho Golić. Od Bjeline: Muhamed Jazić. Mustafa Mulahmetović. Od Ključa: Ahmet Kulenović, Derviš Kulenović, Mustafa Hadžić, Salih Keranović. Od Ustiprače: Mujo Solok. Od Sarajeva: Mustafa Mra« horović, Mušan Čajo, Salih Jusić, Ahmet Sabljar, Ćamil Tucaković, Osman Hamzić, Meho Bujak, Is« met Hadžibajrić, Pašo Sejdić, Av« do Karačić, Mehmed Mehmedika. Izet se zbuni. Rijetko kada da se ovaj prepre­ deni lisac nije znao snaći pred sultanom sada je zastao ne znajući šta će odgovoriti. Sultan Hamid A. Hifzl Bjelevac: nestrpljivo će: »A I Izet, govori Istinu! Ovo oslobođenje mora Rene Logotetides. (7з) da je u savezu s Nesimom...« — »Veličanstvo, dosjeti se Izet — ja sam čuo XXVHl. želju službene Grčke, da se Rene Logotetides po­ miluje. ..“ Ihsana nije zatekla kod kuće. Za to je pošla Akifbey-u i-ostavila kod njega Izetove naloge, da Sultan se zamisli, pa reče: ih preda ihsanu. »Izet, odgovori mi na prvo pitanje! Ja se bo­ Akifbey je upravo razgovarao sa svojim zetom jim da su Mladoturci preko Nesime.. Dindarom o ponovnom uhapšenju Rene Logotetides Izet je opazio, da se sultan ljuti. Riječ »Mlado­ i izjavio svoju bojazan, da bi ovo moglo zahvatiti turci« izgovorio je skoro gnjevan. To je bila nje­ Ihsana. Kada mu je najavljena Nesima ustao je gova mana, da ni pred kim nije znao sakriti straha Akifbey i primio je u posebnoj sobi. Kad je doznao pred Mladoturcima i u svakom činu, u svim sluča­ o čemu se radi mahne glavom i reće: jevima gledao je samo njihove prste. »Nijesam zadovoljan rodice... Ja se bojim za »Govori istinu Izet!.. opetova sultan skupivši njega, jer će najposlije stradati...« obrve. — Ne će Akifbey... Ja ću ga i nadalje čuvati. — Kako vi zapovijedate veličanstvo: Nesime »Ne vjerujem, jer ako Izet htjedne, ako se ko­ sultan ljubi lhsanbey-a Sururzade ... načno odluči...“ Dok se je Nesima zadržala u Akifbey»ovu koSultan kao da se je htio dosjetiti metne prst — Onda ćemo propasti svi; i ti, i on, i — naku, dotlen je Izet smjerno unlšao svome gospo- , na čelo, a Izet pripovijedaše: ja!.... daru da mu sankcioniše odluku i da mu javi za j »Rene Logotetides, bila je liječnica u Peri, koju Nesimin pristanak. Akifbey je pogleda začuđeno i reče: je Ihsan ljubio...« Sultan ga je pažljivo saslušao kao uvijek, ras ­ »I ti? 1 ja?« Sultan mu upane u riječ i presiječe ga: »... jer spašavajući Renu potkopavamo našu dr­ pitivao o svim sitnicama, a onda naglo kao da se — Ihsanbey Sururzade bio je čini mi se zaru­ žavu. .. Ali je srce jače i od toga... Ja za njega, je dosjetio nečega primjetio: čen s kćeri Abdurahman paše i s tim imenom mora »Kako je to Izet? Ona je pobjegla iž zatvo­ a on za nju...« nešto to biti u savezu? Nesime nije više mogla govoriti. Čuvstva na­ ra? A? »Da veličanstvo, Nesime sultan se je danas — Jest, veličanstvo, ali je bila zavedena! .. . vale, bura koja je harala njezinom dušom pretvori zauzela za tu Grkinju.,..« se u-plač i sultanija oslanjajući se o zid zadrža se Pa jedna žena nije toliko važna... odgovori luka­ Sultan se razbjesni naglo: vo Izet. da ne padne. (Nastaviće se). »Nešto si mi govorio, da je vrlo opasna i da »Šta je Nesime? Što se s tobom događa?« upita, Akifbey gledajući je .pred sobom u suzama. je treba staviti pred prijeki sud... A?« �Epoj 197 — Broj Ahmet Stupar. Od Foče: ibro Pja« njić, Mušan Magoda. Od Doboja: Rešo Mujagić, Salih Hadžikadunić. ‘Od Vlasenice: Jahija Jahić, Omer ■Hurić, Hasan Korkutović, Mujo Fctić. Od Zvornika: Adil Terzić. Od Glamoča: Zulfo Gjugum. Dedo Hadžić, Redžo Zelković. Od Tuzle: Mustafa Zrnić, Mehmed Kukuruz, Muharem Kovačević, Alija Kukić, Ahmct Korgić, Mehmed Miraščić, Hasan Mujkanović, Ahmet Kavgić. Od Prnjavora: Hasan Ćejvan, Selim Odobašić, Ismet Sovtić. Od Bos. Gradiške: Salih Dautović. Od Tes« liča: Ibro Sivić. Od Tešnja: Hasan Kurtić, Omer Ibrišimović. Od Der« vcnte: Mustafa Bajrić, Arnautović. Od Bilaja: Mehmed Selimović, Me« ho Zulić. Od Gacka: Bećir Krva« vac. Od Ljubuškog: Bećir Latić, Tahir Sarajlija. Od Konjica: Bećir Kurtović, Salih Zlato. Od Travnika: Avdo Krajišnik, Salih Ćorbeg, Re« džo Kukić. Od Livna: Ahmet Vela« gić, Suljo Velagić, Sulejman Dizda« Tević. Od Duvna: Salih Ferušić. Od Rogatice: Adil Lutvić, Murat Šah« manija, Atif Azizović. Od Mostara: Avdo Zukanović, Muhamed Mujić, Mumin Osmanović. Od Kladnja: Fehim Hasić. Od Brčke: Bajro Ha« lović. Od Pazarića: Adem Džafić. Od Vakufa: Salih Delić. Od Više« grada: Ramo Ramović. Od Stoca: Alija Beso, Mustafa Šabanović. Od Velike: Hamzić. Od Bugojna Hiv« zo Duratbegović, Adem Aganović. Od Visokog: Šaban Kalem, Avdija Bisić. Od Čajniča: Derviš Sarajlija. Od Stoca: Mustafa Hajdarević. Od Vrašca: Ibro Halilagić. Od Ključa: Hamdija Zukanović. Od Sanskog Mosta: Sabit Kurbegović. Od Via« senice: Ramo Ferhatović. Od Liv« na: Salih Polić, ' Pol№l рггдИ. tlNUTRAŠNJI POLOŽAJ. Na čemu je jadranski problem. »Giornale d'Italia« raspravlja ga svestrano, pa završuje, da se je konstatovalo -u zadnjoj sjednici ta« lijanskog ministarstva, da ne može biti bolji položaj od današnjega »za aneksiju Rijeke, izvršenje london« skoga ugovora, i još čega«. Priznaje -da su u tome Francuska i Engleska za Italiju, ali Italiji ne treba da hi« ta, jer joj se protivi Wilson, ali da ■ovaj nikako neće više biti izabran. Italija, dakle, treba da se još malo ustrpi. Poriče Jugoslaviji moć, da o» vo osujeti, jer su jqj proti Madžari, Arnauti, Bugari, Rumunji, a da unutrašnje nije sređena za rato« vanje. A mi kažemo, da se smije najslađe ko se zadnji smije. Intere« santno je svakako da i talijanska štampa priznaje, da je naša vojska konačno potukla Amaute. Svrha male antante. »Zbornik« • organ čehoslovačkog ministarstva inostranih djela piše o maloj antan« ti, da je ona stvorena da brani di« rektne zajedničke interese njenih članova, a da ne obuhvata krupna pitanja, koja su specijalno pitanja pojedinih članova antante. A kad takva pitanja budu iskrsla i tražila individualno riješenje, onda će sva« ki član antante rješavati ta svoja pitanja po svom najboljem nahođe« nju. Ministarsko vijeće o nemirima u Hrvatskoj. Na 9. o. mj. održana je sjednica Ministarskog Savjeta koja je trajala od 4 do 8.30 časova. Na ovoj sjednici pored ostalih tekućih pitanja raspravljano je naročito o neredima, koji su izbili u nekim žu» panijama Hrvatske. Utvrđene su mjere koje ima 'komandant četvrte armijske oblasti sporazumno sa ze« maljskom vladom da izvrši u cilju uspostavljanja reda. Plebiscit u Koruškoj. Kako iz Ce« lovca javljaju, izdala je plebiscitna komisija osmi oglas, u kojem obraz« laže pojam o redovitom obitavališ« tu obzirom na uvjete, na koje je vezana pravo glasovanja. Nadalje se u tom oglasu ustanovljava, da svaki, koji ima pravo glasanja, mo« ra glasati u općini u kojoj je imao svoje redovito prebivalište 1. janu« ara 1919. VANJSKI POLOŽAJ. Talijani opskrbljuju Arnaute sa municijom. Dvije talijanske lađe prije nekoliko dana istovarile su o< ružje u Draču. Arbanasi šalju mu« Страна 3. »ПРАВДА* — .PRAVDA, ničiju u Elbasan, u oblast Podgra« ca i na grčku granicu. Dvije lađe oružja u Medovi. U Medovu su stigla dva broda nato« varena oružjem, municijom i hra« nom. Fijasko „demokrata". Mjesec dana najavljivao je »Glas Naroda«, da će se 5. o. mj. u Sara« jevu održati zbor »demokratske« stranke. Među sazivačima donosio je i »popularne« potpise Ibrahima Sarića, Ševkije Gluhića, Đure Dža« monje, Milana Ćukovića, Hadžije Svrze, pa čak i — Šukrije Kurtovi« ća. Pravio je sve. moguće reklame, obraćao se na koga je god znao I jedva jedvice napunio stolice dru« štvenog doma slušateljstvom, od ko« jeg dobra polovica pripadaše — drugim strankama. Obećani dolazak g. Pribićevića izostao je radi »služ« bene zaposlenosti«, a popularnost »demokratskih« ministara ispoljila se je dočekom pedesetak ljudi i vla« dinom prijetnjom, da će proti umi« šljenim demonstrantima istupiti svom raspoloživim silom. U za« sjenku državne, mjesto stranačke, moći »demokratski« ministri i prva« ci ispucaše sve svoje fraze, ukaza« še narodu mjesec u vodi i — poku« piše like. Rezolucija, apel za bolji rad na organizovanju pristaša, obligatna, govorancija Steve Markovića i — narod listom uz »demokrate«. Da« kako, samo kad ne bi bilo i pustih želja. Sirote su dbživjeli još jednu neu« godnost. Ministar Krizman uvalio se u auto i došavši u Zenicu za vri« jeme nedjeljnog pazara našao za shodno, da održi skupštinu. Zašto no bi? Kad je Stevo od radikala i komunista napravio »demokrate«, zašto da i on ne okupira zenički srez? Sreski malo obletio čaršijom, namignuo knezovima i Krizman po« če da drži skupštinu. Prva, druga i eto radnika uz urnebesne povike »Dolje!? Okreni, obrni i Krizman otprtlja pred kotarski sud. Nu situ« acija ista. Kad je htio provocirati upitom »Ko je za Kralja?« nastade lom. I ministar pobježe, stavivši se pod okrilje žandara, koji su ga ču« vali, dok se po mraku nije usudio na odlazak. BijegdraKrizmana, eto to je uspjeh duge kampanje bijednog »Glasa Naroda«. Pa da ne čestita« mo 1... Domaće vijesti. dare, da šišiće ponovno tuku. Ca« baravdić i Bošković su intervenirali, da ne tuku ljude, žandari su udarili i načelnika Boškovića, rekavši mu, da je lopov, kad »Turke« brani. Žandari su otale poveli Sišiće i doveli ih u Visoko, pri čemu ih je Jovo Kokoruš za cijelo vrijeme pra« tio i uvijek žandare nagovarao, da ih tuku, što su žandari i činili. Ušli« jed ovih udaraca su Šišići dobili vi« še tjelesnih ozleda, koje su vidne, te su liječnički konstatovane. Ova« ko izmrcvarene su zatvorili, što je vrlo uzrujalo visočke građane, koji su odmah intervenirali kod kot. u« reda. Zahvaljujući savjesnom pu« stupku kot. predstojnika, koji se odmah zauzeo za ovo, nije se ništa dogodilo, jer je odmah Šišiće pustio iz zatvora. Brzojavni pozdrav i odgovor Re« gentov našem mjesnom odboru u Bihaću. Prigodom svečane proslave dana naše organizacije, pozdravio je naš mjesni odbor Nj. Kr. Vis. Regenta sa slijedećim brzojavom: »Njegovom Kraljevskom Visočon« stvu Regentu Aleksandru Beograd. Na današnjoj velikoj bajramskoj svečanosti J. M. O. obdržavanoj u gradu Sokocu, kotar Bihać, done« šen je jednodušni zaključak sa bur« nim pozdravima Njegovom Veli« čanstvu našem Kralju Petru I. kao i Vašem Kraljevskom Visočanstvu izraz najdubljeg poštovanja i oda« nosti. 'Za mjesni odbor J. M. O. Muhamedbeg Ibrahimpašić«. Na ovaj pozdrav je dne 26. au« gusta t. g. stigao odgovor slijedećeg sadržaja: »Njegovo Kraljevsko Vi« sočanstvo toplo zahvaljuje musli« manskoj organizaciji grada Bihaća na izjavama odanosti Kraljevskom domu. Šef kabineta Kr. V. kancela« rije: Janković«. Muslimanska trgovačka i obrtnič« ka banka za Bosnu i Hercegovinu dd. u Sarajevu javlja, da će ovih dana njezine dionice biti gotove i poslate svakome dioničaru. Izvanredna glavna skupština. — Odbor Jugosl. Must Športskog Klu« ba poziva članove na skupštinu ko« ja će se obdržavati u petak dne 17. o. mj. u 3 sata podne u društvenim prostorijama. Dnevni red: 1. Pro« mjena pravila. 2. Izbor 6 zamjenika odbora.. Prije početka skupštine obaviće se revizija članskih iskaznica. Ko iste (iskaznice) nema, neka to javi društvenom blagajniku gosp. A. K. Haliloviću. U slučaju nedovoljnog broja pri« sutnih članova skupština će se ođr« žati I sat kJsnije (§ 10, 2.). Proklanjanje džamije u Gračani« ci. U petak 17. o. mj. biće otvore« nje i proklanjanje Pašazađe džami« je u Gračanici, koju je o svom tro« šku nanovo sagradio H. Medaga Šuman. Uprava »Novog Vijeka« javlja svima pretplatnicima, da im je ob« ustavila list, koji nijesu obnovili pretplatu a ček im poslat. Trgovačko odjeljenje konzulata čehoslovačke republike u Sarajevu upozorava interesente, koji namje« ravaju posjetiti Praški velepazar, da mogu kod njega dobiti u vrije« me uredovnih sati (9—12) legitb macije i ostale potrebne isprave uz pristojbu od 25 Kč. Ujedno će dobi« ti i legitimaciju, koja ovlaštuje sva« kog posjetioca na 50% popusta na svima čehoslovačkim željeznicama i to za jedno putovanje u Prag i na« trag u kojemgod razredu osobnog vlaka i brzovlaka. Slobodno je pre« kinuti putovanje i to jedanput kod vožnje u Prag te jedanput natrag. Pristojba za visum na proputnice snižena je za posjetioce velepazara na 20 K jugosl. Osim toga pružiće se posjetiocima razne ugodnosti. Tačne informacije podjeljuje gore spomenuto odjeljenje. Velepazar će trajati od 12. do 28. septembra. Pozor mualimi! Svi mualimi, koji su predali molbe za učiteljski tečaj neka ne idu ovamo prije, nego što budu službeno obaviješteni, da su primljeni u tečaj i dok ne dobiju željezničke certifikate za popust. Oni, koji još svojih molbi nisu pre« dali, a imadu sve preduvjete, neka to odmah bez ikakva premišljanja učine. Potanje o tečaju pisaće se u slijedećim brojevima »Pravde«. Hujdurović. Otputovali. Narodni poslanici gg. dr. Hrasnica i dr. Spaho otputovali su u Beograd, da prisustvuju sjed« nicama Nar. Predstavništva. Ovom će prilikom otići i u Skoplje, da se informiraju o stanju naše braće u Sandžaku i Makedoniji. Zvjerski postupak žandara. Zi« mus je provalio A. Burko u kuću Avdije Sišića u Vratnici kot. Viso« ko, uslijed čega su braća Šišići za« podjenuli proces, koji ide svojim tokom. Da im ne propane pokuć« stvo, došli su u srijedu 8. o. mj. u Vratnicu Avdija i Bajram Sišić, da dignu pokućstvo i prevezu ga kući u Vareš. Kada su došli u Vratnicu, zatekli su Burka u svojoj bašči, gdje bere šljive, koji je, čim je ugledao braću šišiće, ostavio posao i latio se koca, sin mu noža, a žena kamenja i uz psovku i pogrde navale na ŠiŠi« će. Potukli su se, i odmah iza toga otrčao Burko po žandare, koje je sreo na putu i prijavio im, da su Šišići navalili na kuću. Cim su žan« dati došli, odmah su navalili na Ši« šiće sa puškama i počeli ih tući, te su ih tukući doveli do kafane Av« dije Čabaravdića. Tu su zatekli na«’ čelnika Vašu Boškovića i Jovu ^Ко« koruša, koji je počeo huškati žan« Savez drž. namještenika saziva u nedjelju dne 12. ov. mj. u 9 sati prije podne izvanrednu glavnu skupštinu u prostorijama Apollo Kina. Dnevni red: 1. Izvještaj pred« sjednika o dosadanj em radu i us« pjehu; 2. čitanje i debata o sastav« Ijenoj rezoluciji glede nacrta prag« matike i drugih vitalnih pitanja; 3. pretres pravila o boles. blagajni za Savez i 4. eventualija. Na skupšti« nu izašilje u smislu pravila svaka organizacija po 10 delegata, a mo« ga i ostali članovi doći i zauzeti mjesto na Balkonu, ali nemaju pra« vo glasanja. Strašan potres u Italiji. Izgleda da je zemljotres učinio velike štete i mnogo žrtava u sjevernim talijan« skim oblastima. Varoš Fivizano, mjesto od 17.000 stanovnika potpu« no je razoreno.. Usljed kvara tele« fonskih Unija u izvjesnim oblastima još je nemoguće da se dođe do tač* nih podataka katastrofe. U oblasti« ma Karare, veliki mramorni majda« ni gotovo su sasvim porušeni. Ne« koliko mjesta sada su samo gomile ruševina, a izvjesna druga mjesta iako su oštećena. Kralj je otišao za Pizu. Telefan 1181. Advokat u Beogradu Dr. Milan Dan. Orelj Raacalari ja: Hnjulnje Ljubice Z. Stan: Misarska Ч. Zastupa i interveniše kod sviju sudo­ va, administrativnih vlasti i ministar­ stava. Posreduje na manjim i. većim zajmovima povoljno i brzo. HnrtiuaStncija: Srpski, Francuski, njemački I Mađankl. ♦ ♦ PAPIRN1CA I HAMDIJE KOPČIĆA t X J preporučuje svoje begato stovarište X svih vrsta papira, kancalarijskog I T ♦ školskog pribora. — Naručbe se ♦ X obavljaju brzo i točno. X $ Cijene umjerene. X Sarajevo, Štrosmajerova ul. TeL 610 * i Braća Stojanović trgovina koža Prijedor. Preporučuje svoje bogato stova­ rište svih vrsta kože, kao i po­ trebnog pribora za obućare. Razašilje svaku količinu poštom. Cijene umjerene. Brza i tačna otprema. Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. Preseljenje. Moju krojačku radnju preselio sam uHadžiRistića ul. 4 preko puta Hotel Europe u kojoj izrađujem sve vrsti haljina uz umjerene cijene. — Također iz provincije se naručbe po­ voljno primaju. S poštovanjem F. Jerlagić, akad. diplom. krojač. Muslimanska Privredna Banka d. d. u Gračanici. odpočela je od 1. septembra 1920. svoj rad, te če se baviti svim u bankovnu struku spadajućim poslovima, kao eskontiranjem mjenica izdavanjem zajmova na tekući račun, lombardiranjem vrijednosnih papira, valuta, robe i t. d. i t. d. I �Strana 4 Страна Broj 197 — Број »PRAVDA* — »ПРАВДА* Muslimansha trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu II. EMISIJA Poziv na upisivanje dionica Izvanredna glavna skupština Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Hercegovinu (dioničarskog društva) u Sarajevu, održana 2. septembra 1920. zaključila ja na temelju ustanova § 11. društvenih pravila povišenje dioničke glavnice od K З.ооо.ооо.— na K 1o.ooo.ooo. i povjerila ravnateljstvu, da ovo povišenje prema potrebi na jedanput ili na dva puta provede. Na temelju tog zaključka izlažemo na javnu supskripciju za sada 40.000 dionica po 100.— kruna nominalne vrijednosti tako, da će dio­ nička glavnica po provedenju tog povišenja iznositi 2a upisivanje ustanovljeni su ovi uslovi: 1. Posjednici starih dionica imadu pravo na svaku jednu staru dionicu preuzeti jednu novu uz tečaj K 110,—. U tu svrhu imaju pre­ dočiti potvrde (međutomnice) o dodijeljenim, ali još ne izdanim dioni­ cama, na kojim će se označiti, da je pravo opcije izvršeno. 2. Ostalih 10.000 dionica, kao i eventualno po dioničarima ne optirane dionice, mogu upisati dioničari i nedioničari, uz emisioni tečaj K 115.—. 2. Razlika između nominalne vrijednosti i emisionog tečaja privest će se po odbitku troškova pričuvnoj zakladi, 4. Nove dionire učestvovat će na poslovnom uspjehu od 1. no­ vembra 1920. te će prema tome biti proviđene prvim kuponom sa pra­ vom na dvomjesečnu dividendu za g. 1920. 5. O uplaćenim iznosima izdaćemo blagajničke potvrde (međutom­ nice), na temelju kojih ćemo kasnije izručiti izvorne dionice, o pojedi­ nim komadima od 5, 10, 20, 25, 50 i 100 dionica. 6. Supskripcija počima 3. septembra, pa traje do 31. oktobra o. g. 7. Potpisane dionice moraju se isplatiti odmah kod upisa. 8. Dionice glase ili na ime ili na donosioca, pa svaki potpisatelj treba da naznači, koju vrstu dionica želi. Dodijeljene će se dionice ispo­ staviti i potpisateljima uručiti u roku, koji će se naknadno objaviti. — Svaki potpisatelj treba da naznači pobližu adresu, na koju će mu se dodijeljene dionice dostaviti, a onaj koji želi dionice na ime, treba da osim toga čitljivo i točno naznači ime i prezime, na koje bi potpisane dionice imale glasiti. Ravnateljstvo si je pridržalo pravo, da dionice do­ dijeli ili na ime ili na donosioca. 9. Podjelbu upisanih i uplaćenih dionica glasom tačke 2. ovih usta­ nova pridržaje ravnateljstvo zavoda. 10. Potpisivanje i uplaćivanje na ove dionice obavlja se: a) na blagajni Muslimanške trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Herceg, (d.d.) u Sarajevu i njezine podružnice u B. Novom, te kod: . b) Muslimanske centralne banke u Sarajevu i njezine podružnice u Tuzli, c) Muslimanske trgovačke i poljodjelske banke d. d. u Tešnju, d) Muslimanske kreditne banke d. d. u Foči, e) Prve Muslimanske banke d. d. Brčkom, f) Prve Muslimanske banke d. d. u Bjelini, g) Muslimanske banke d. d. u Banjojluci, h) Narodne kreditne banke d. d. u Tešnju, i) Narodne kreditne banke d. d. u Livnu, j) Bankovne kuće M. Mahmudbegović u B. Šamcu, k) Težačke banke d. d. u Cazinu, 1) Muslimanske banke d. d. u Stocu, m) Muslimanske banke d. d. u Visokom, n) Hrvatske kreditne banke i štedionice d. d. u Bos. Brodu i nje­ zine podružnice u Bos. Gradišci, o) Podružnica Hrvatske Centralne banke u Derventi, Mostaru,. Zenici i Tuzli, p) Muslimanske privredne banke d. d. u Gračanici. Ravnateljstvo Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za B. i H. (d.d.) u Sarajevu . OSNOVA I POZIV na potpisivanje dionica Tvornice rublja, dioničkog društva u Sarajevu" I. Tvornica je rublja sa odobrenjem Zemaljske Vlade po propisima trgovačkog zakona utemeljeno na neizvjesno vrijeme dioničko društvo. Ista će se baviti pravljenjem, popravljanjem, pranjem, peglanjem i bojadisanjem sviju rubenina. II. Temeljna glavnica iznaša jedan milion kruna, a podijeljena je na 2.500 dionica po 400,— kruna nominalne vrijednosti glaseče na ime, ali ona se može zaključkom glavne skupštine na pet miliona kruna povisiti. Na zahtjev dioničara izdaju se: pet, deset, dvadeset, pedeset i stotinu dionica u jednom komadu. Uplata temeljne glavnice ima se obaviti: odmah kod upisivanja 50»/’, a ostalo 50°/» mjesec dana nakon konstituirajuće glavne skupštine. Za pokriće troškova osnivanja ima se po svakoj dionici odmah kod upisa položiti po K 20.—. III. Prvo ravnateljstvo na tri godine imenovat će osnivači. IV. Dobrotvornom društvu „Merhametu" u Sa­ rajevu pristoji pravo kroz 5 godina od dana konstituiranja društva od dioničara prekupiti dionice uz cijenu vrijednosti prema bilanci zadnje računske godine te odobrenjem 6% kamata u tekućoj godini otkupa. V. Spomenutih 2.500 dionica po K 400.— nominalne vrijednosti prepušta se javnom upisu po gore naznačenim uvjetima do konca septembra 1920. Predbilježbe na dionice primaju se kod: 1. Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Her­ 8. Muslimanske banke d. d. u Stocu. 9. Muslimanske banke d. d. u Visokome. cegovinu u Sarajevu i njezine podružnice u Bos. Novom. 10. Trgovačke banke u Trebinju. 2. Muslimanske centralne banke za Bosnu i Hercegovinu d. d. • 11. Muslimanške trgovačke i poljodjelske banke dd. u Tešnju. u Sarajevu i njezine podružnice u Tuzli. 12. Narodne kreditne banke d. d. u Tešnju. 3. Podružnice Hrvatske centralne banke za Bosnu i Hercego­ 13. Bankovne kuće M. Mahmutbegović Bos. Samac. vinu u Derventi, Mostaru, Tuzli i Zenici. 14. Težačke banke d. d. u Cazinu. 4. Hrvatske kreditne banke i štedionice d. d. u Brodu i nje­ 15. Muslimanske prometne banke d. d. u Bos. Krupi. zine podružnice u Bos. Gradiški. 16. Hrvatske banke dd. u Travniku i njezine podružnice u Jajcu. 5. Prve Muslimanske banke d. d. u Brčkome. 17. Hrvatske trgovačke banke i štedionice d. d. u Livnu. 6. Prve Muslimanske banke d. d. u Bjeljini. 18. Narodne kreditne banke d. d. u Livnu. 7. Muslimansku kreditne banke d. d. u Foči. 19. Muslimansko privredne banke d. d. u Gračanici. Sarajevo, dne 15. augusta 1920. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za B. i H. u Sarajevu. Ahmetaševič Neziraga, član 1.1 H. Mukamedaga Ahmetašević i sinovi. Bašagič Dr. Safretbeg, književnik. Bičakčlč Edhemaga, vlasnik t t. Bičakčić i SUnić. Ceiiglč Ibrabimbeg, veietržac. Dugallč Aslmbeg, prokurista Herceg-Bosne zem. osiguravajućeg zavoda. Hadžlć Sulejmanbeg, bakal. H. Jusufaglć Muhamedaga, član t t Braća H. Jusufagić. II. Hasanovlć Uzeiraga, član t t Tašaković i H. Hasanović. Odgovorni inednik: F. Šolaka. Muslimanska centralna banka za Bosnu i Hercegovinu u Sarajevu. Hadžlkadlč Dr. Atlf, profesor. Korkut Sakib, glavni urednik »Pravde«. Muftlč Balim ef, muftija. Omanovlč Huseln, direktor Muslimanske trg. i obrt, banke za B. i H. Barajllč demsudln, gradski činovnik. Spaho Dr. Mehmed, tajnik trg. i obrt komore. Sudžukovtč Mujaga, sahačija. Berić Abmed, posjednik. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Daaiel & A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/6199f4f64e6f355883a731df6ebe98b1.pdf 52889dc71dab13a4955b76126849f7bc PDF Text Text u ootgvom пг* * лт A -"“X"" I ВД -u гллаип JVTOCJULBEBCKE МГРЧИЖЛЈКЖЕ ОРГАНКЗАШ^ Broj 93 (19S) Sarajevo, utorak 14. septembra 1920. (29. zilhidže 1338.) Svim kotarskim odborima! I. Obzirom na predstojeće izbore za ustavotvornu skupštinu pozivaš ju se svi kotarski odbori naše or« ganizacije, da najdalje do 5. oktobra bezuslovno održe kos tarske skupštine, na čiji se dnevni red, među ostalim, imaju staviti ovi predmeti: 1 .) Izvještaj o radu odbora. 2 .) Izbor delegata za glavnu skup« stinu. 3 .) Oznaka zgodnib kandidata za izbor u konstituantu iz okružnog i kotarskog područja. 4 .) Izbor kotarskog odbora, ako to već dosad nije učinjeno prema propisima štatuta. П. U roku od osam dana ima se ovamo predložiti obračun o prihodu i rashodu u ovoj godini i poslati go= tovina, izuzam iznos, koji je prije: ko potreban. Prihod od proslave »dana organizacije« iiha se poslati bez ikakvih odbitaka. Ш. * Od(l. oktobra htjeli bismo »Prav: du« pokrenuti kao dnevnik, pa do 25. o. mj. treba izvijestiti: 1) bi li sadanji pretplatnici dr: žali list i uz razmjerno povišenu cU jenu i . 2.) bi li se moglo naći novih pret« platnike: ko i na koliko? IV. Centralni će odbor biti sazvan o: ko 10. oktobra, a glavna skupština oko 15. oktobra. Stoga treba da se odbori ozbiljno late posla, pa da tačno održe gornje rokove i bezuslovno izvrše gornji zaključak proširenog Radnog Odbora, kako ni u kojem pogledu ne bi bilo smetnje pravilnom srede: nju predradnja za izbore. Sarajevo, 12. septembra 1920. Predsjednik Centr. Odbora: Maglajlić. Povodom saopćenja predsjedništva. 28 . novembra ima naša organiza« čija da pokaže snagu i uvjeri i do« sta i dušmana, da su njeni redovi čvrsti kao stanac kamen, da je nje: na svijest budna, a njeni zahtjevi neopozivi. Kako se odazovemo svo: joj biračkoj dužnosti i kakve ljude pošaljemo u konstituantu, taka će nam se i sudbina skrojiti. Kakva sjetva, taka žetva. Predstavništvo naše poziva sve kotarske odbore, da održe kotar: s k e skupštine i na hjima izvrše iz: bor svojih delegata za glavnu skup: štinu. Zašto to? Zato što i ovom prilikom hoće da dokumentuje naš pravi demokratizam i da narodu dadne priliku, da izrekne svoju slo: bodnu volju i istakne sve svoje že: lje. Šta je glavna skupština, kako se biraju delegati i koga treba iza: brati ? Glavna skupština je vrhovno ti« jelo naše organizacije, koje odlu: čuje o izmjeni i nadopuni progra: ma, koje odlučuje o političkom dr: žanju organizacije, bira centralni odbor organizacije i postavlja kan: didate za parlamenat. Nju sačinja« vaju izaslanici svih kotarskih od: bora u zemlji, koji se biraju tako, da kotarevi koji imaju do 250 čla: nova sa pravom glasa šalju po jednog izaslanika, kotarevi sa 251 do 500 takih članova dva dele: gata, sa 501 do 750 članova tri iza: slanika i t. d. Pravo glasa imaju oni članovi, koji su osim upisnine pla: tili još i članarinu. Izbor delegata neka se izvrši tako, da kotarski od: bor stavi skupštini više-kandidata poredavši ih tako, da naprijed po: stavi one kandidate, za koje drži da su najsposobniji. Odluka se ima prepustiti skupštini. Pri tom treba da se pazi na to, da se izaberu naj: učeniji, najiskusniji i najtrezniji na: ši ljudi, po mogućnosti ne iz jednog staleža. Kod nas nema razlike izme: đu seljaka i građanina, bega i efen« dije, age i zanačije. Svi su jednaki, svi mogu biti izabrani, ako su po: kazali ljubav prema svom milletu, pa ih skupština odlikuje svojim po: vjerenjem. Oznaku zgodnih kandidata za izbor u konstituantu traži Radni Odbor stoga, što bi htib da ima pre: gled najprikladnijih ljudi, pa da lak. Še može staviti predlog o kandida. tima. Naravna stvar, da će ova oz: naka imati savjetujući karakter, jer odluka pripada glavnoj skupštini. Izbor kotarskih odbora nužno je provesti kako radi uspješnijeg га: da prilikom izbora tako i radi toga, da se ne mora poslije sazivati ko: tarska skupština. Ako u odborima, koji su po statutu izabrani, ima Iju: di, koji ne vrše svojih dužnosti, tre: ba da se na skupštini provede dje: lomični ili potpuni izbor novog od. bora. Sad je najodlučniji momenat u radu naše organizacije i treba od: straniti sve, što bi moglo smetati tom radu. Šiljanje obračpna»i dostava nov. ca određeni su radi toga, što Radni Odbor mora imati tačan pregled o financijalnoj snazi organizacije, jer o tom ovisi odluka o pretvaranju »Pravde« u dnevnik i jer je potreb: no, da se sredstva organizacije skoncentrišu. U više je mahova naglašavana potreba, da se širenju »Pravde« po: sveti što veća briga. Jedni su kraj e. vi dobro i ispravno shvatili šta zna. či raširenpst stranačkog lista i »Pravda« je tamo dobro rasprostra. njena. No ima i mjesta gdje ona ide od ruke do ruke ili se čita samo u čitaonicama. To ne bi smjelo biti. Naročito valja istaknuti, da jedni odbori posvećuju pažnju, da »Prav: da« dolazi bar u jednom primjerku u svako selo njihova područja, do: čim drugi odbori toj potrebi ne po: svećuju pažnje pa ima kotareva, u kojima »Pravda« zalazi tek u neko, liko sela. Pošto bez dobre rašireno, sti »Pravde« baš po našim selima nema izgleda za dobar Uspjeh naše organizacije, upozoravaju se ođbo« ri, da ovu manjkavost čim prije od. strane. Naravna stvar, da su i dru. gi članovi organizacije dužni, da odbor pomognu u ovom radu i o« lakšaju mu uspjeh. Za pretvaranje »Pravde« u dnev. nik hoće se mnogo troška pa bi se pretplata morala podvostručiti. Zna. mo, da će ta povišica osjetljivo po. goditi naše pretplatnike, nu uvje. reni smo da će oni pridonijeti i tu žrtvu, jer je u interesu opće naše stvari. Da mognemo imati tačan i jasan sud o ovom pitanju, molimo sve pretplatnike, dasvom mjes. nom odboru odmah jave: biše li pretplaćivati »Pravdu* kao dnevnik. Od članova organizacije, koji dosad jiijesu držali »Pravde«, a mogli bi je držati, očekujemo da će u ovim ozbiljnim časovima iz. vršiti dužnost prema svom glasilu i da će ga poduprijeti i pretplatom i širenjem među svojim užim prija, teljima. Konačno se upozoravaju svi od. POJEDINI BROJ kruna 1.50 Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Sređuje redataioni idbor. Pretplata godiš. .180 kru­ na, na pola godine 90 kru­ na. Uredništvo i uprava nalazi se u Carevoj ulici. Telefon br. 124. Čekova! račun pešt. štedionice 1119. Godina II. bori da pomno prate pisanje lista, naročito saopštenja Radnog Odho« ra i rubrike »Iz naše organizacije« i »Izborni glasnik«, u kojoj već da. nas počinjemo prikazivati izborni zakon i u kojoj će se donositi sva potrebna obavještenja. Bil hajr na posao! Jedna zloporaba. NEZAKONITO ŠIKANIRANJE NAŠIH VJERSKIH SLUŽBENIKA Pred nama je o d 1 u k a kotarskog oslobođavanju duhovnih lica od ureda u Travniku od 20. augusta o. vojne obaveze. Da se to spreči, a g. broj 8.786 koja glasi: »Vašoj mol. da se i inače počne uvoditi u red bi za izdanje potvrde o oprostu od muslim. verska služba i nastava na« vojne dužnosti ne može se udovo: ređujem: ljiti pošto po naređenju ministar, 1. Niti sreske niti okružne muf« vojnog i mornarice po F. G. ad broj tije nemaju više prava, da samo« 108.491 od 8. marta o. g. imadu sa. stalno postavljaju verske službeni: mo oni apsolventi medrese pravo ke (imame, hatibe, mujezine, mu« na privremeno oslobođenje, koji na derise, mualime, šejhove i t. d.) nego postavljenje čekaju četiri godine, treba da od sada svako imenovanje što kod Vas slučaj nije, jer je pro. predlože Vrhovnom muftiji te spi: pisani rok protekao. Kot. predstoj« sak svih verskih službenika, koji su nik: Tašner«. od godine 1918. do sada postavljeni. Gornja je odluka izdana g. B. 2. Verske i prosvetne službenike, M. iz Goleš.Komara, koji u tom se. koji platu od vakufa, pos: lu vrši imamsku dužnost glasom de« tavljaprimaju 2. tačka 9. Privremene kreta ulema«medžlisa od 19. aprila urendbepoo§upravi vakufa Ministar: 1915. broj 602/4293. i koji se u i. vera. Predlog za ovakova ime: mamskoj službi naFazi još od go. stvo novanja treba slati preko vrhovnog dine 1892. Naredba ministarstva vojnog i mornarice, na koju se po. muftije. 3. U medrese se nesmiju primati živa izdavač gornje odluke saopće, na je u formi dopisa komande bo. đaci, (softe, talebe) koji su prešli sanske divizijske oblasti od 22. mar« šesnaestu godinu života. 4. Nove džamije nesmeju se gra« ta Đ. Br. 4029 na zemaljsku vladu diti bez naročite dozvole Ministar« i glasi: »Komandant druge armijske ob. stva vera. Molbama za podizanje lasti sa Br. 27.243 od 19. ov. mj. tek. novih džamija treba priložiti plan godine dostavio je: Gospodin Mi. i navesti jesu li troškovi gradnje o« nistar Vojni i Mornarice sa Pov. Đ. sigurani. F. O. br. 108.491 od 8. ov. mj. tek. 5. Gde nije vakfijom izrično odre« god. dostavio je: Čast mije u pri« đeno ili gde nije teamuli kadimom logu pod 1.) dostaviti raspis Mini, utvrđeno, da u džamiji bude pose« starstva Vera pod Pov. Br. 35 od ban imam, a poseban hatib, nesme« 26. pr. mj. na upotrebu. U cilju da ju se te službe rastavljati, nego tre« se pribegnu zloupotrebe odnosno ba, da imam i hatib bude jedno li« oslobođavanja od službe u vojsci ce. Kad god se uprazni mesto hati« duhovnih lica priznatih veroispove« ba, koji nije u vakfiji predviđen tre« “sti, naređenje G. M. Vojnog i Mor« ba hitabet dati imamu dotične dža« narice F. Đ. O. Br. 79.333 od 15. ok. mije. tobra pr. god. biće dopunjeno u Izvolite mi aktom potvrditi, da sledećem: ste ovaj raspis primili, čime predu« 1. Koji nisu sveštena lica, pa sto« zimate svu odgovornost za sve zlo« ga netreba da budu oslobođeni voj« upotrebe, koje bi se od sada u ovom ne obaveze: pravcu dogodile. Ministar Vera: Dr. 2. Mujezini i derviši oslobođava« Franjo Janković«. ju se vojne obaveze samo u sluča« Kako je dakle vidi, kotarski ured ju, ako im je verska služba jedino u Travniku (a čujemo da tako po« zanimanje. Ako se pored službe u stupa i onaj u Zenici!) svjesno zlo« džamiji ili tekiji bave kakvim bilo rabi neupućenost naših imama i os« drugim poslom, koji nije duhovne porava im pravo pozivom na nare« prirode, naročito ako se bave trgovi« đenja, koja se na njih uopće ne od« nom ili obrtom nemaju pravo na nose. Stoga pozivamo zemaljsku oslobođenje. vladu, da smjesta dokine gornju i 3. Đaci medrese (softe, talibi) ko« sve slične odluke kot. ureda i da ji od sada budu primljeni u medre« jednim cirkularom spriječi ovu i su posle navršene 16. godine živo« slične zloporabe uredovne vlasti. ta, nemaju prava na oslobođenje. 4. Za apsolvirane đake medre« sa i šerijatske sudačke škole koji čekaju na postavljenje o« graničava se rok toga čekanja na četiri godine, posle koga nemaju Stanbeni ured pošao je tako da« prava oslobođenje. leko, da je počeo posizati za musH« Dostavljajući prednje da se sva. manskim kućama, u kojima nema ki slučaj zloupotrebe u ovom po. ni posebnog dvorišta, ni posebnih gledu dostavlja da bi Ministarstvo vrata, ni uopće išta, što bi moglo Vojno moglo narediti istragu i kriv« odvojiti jednog stahara od drugog. ce uzeti na odgovor, čast mi je u Tako je odredio, da se ukuću Os« prilogu dostaviti raspis Ministar« mana Durića u Arnautovića ulici stva vera, pod pov. B. Br. 35 od 26. broj 32.useli jedna tuđa familija, pr. mj. s molbom da se o ovome koja ne stoji sa Durićem ni u kak« obaveste vjerske poglavice musli« vim rodbinskim odnošajima. Fami« mana i sve civilne vlasti radi budu« lija Osmana Durića sastoji se iz ćeg upravljanja«. 7 članova, a kuća ima 4 sobe, bez i« »Raspis« ministarstva vera, na kakva posebnog ulaza i bez ikakve koji se poziva gornje riješenje glasi: zgode, kako bi se mogla Osmano« »G. muftiji. Došlo mi je više tužbi va familija zakloniti od one fami« od vojnih vlasti, u kojima se tuže, lije, koja se hoće da naseli u Osma« kako se čine mnoge zloupotrebe pri novu kuću. ВЛјЕбћв. �Strana 2 Страпа .PRAVDA* — .ПРА8ДА* Ovo je preveć. Stanbeni ured je počeo zadirati u jedno pitanje, u koje se nije usudio zadrti ni zvan ni nezvan, zadro je u pitanje islam« skog familijarnog života, koje bi zadiranje moglo proizvesti najve« ću zbrku, prouzročiti ogorčenu i ko» bnu reakciju odozdo. Prosvjeduje« mo ovaj put na ovaj način proti ovakog samovoljnog postupka stanbenog ureda, kojemu poručuje« mo, neka se nipošto ne usuđuje o» vakova šta činiti, jer ćemo proti o« vakovih anomalija zapodjenuti i najogorčeniju i najočajniju borbu, jer ne ćemo dozvoliti Mačkićima i sl„ da svoje prste turaju i u svetost našeg familijarnog života. Tražimo od šefa stanbenog ureda, da bolje pripazi na rad svojih referenata i da ih strogo opomene, da se u bu« duće ne usuđuju dirati u naše fami« lije. Tražimo od načelnika, da nam o ovom slučaju dadne objašnjenje. I to je odgovor!... Još u novembru prošle godine podnijeli su naši narodni poslanici na ministra vojnoga i mornarice o« vo pitanje: »Mi smo u mjesecu avgustu ove godine podnijeli na ministra vojnog i mornarice upit glede provađanja regrutovanja u Bosni i Hercegovini. Tada smo među ostalim pitali: po kojim se propisima ovo regrutova« nje obavlja i zašto ti propisi nisu objavljeni. Na ovo pitanje primili smo odgovor preko predsjedništva Privr. Narodnog Predstavništva br. 4374 od 21. avgusta ove godine, da će ministar vojni i mornarice na gornje pitanje odgovoriti čim pri« kupi potrebne podatke. Iza toga smo čitali u novinama, da je vojni zakon kraljevine Srbije s nekim formalnim izmjenama proširen na čitavo kraljevstvo SHS. Međutim ovaj novi zakon nije nigdje u no« vim krajevima publikovan i ne mo« že se njegov sadržaj saznati. Cak i vojni odsjek zemaljske vla4e u Sa« rajevu nema toga zakona, već ima« de samo jedan primjerak naputka glede provađanja regrutovanja. Taj naputak sadrži samo odredbe o pro« vađanju materijalnih odredaba za« kona, a iz njega se nikako ne može razabrati sam sadržaj vojnog za« kona. O sadržaju vojnog zakona kola« ju u narodu najraznovrsniji glasovi. Govori se, da su po tom zakonu o» s 1 o b o đ e n i jedinci i hrani« telji porodice, domaćini u zadrugama i t. d., ali niko ne može' da.dozna pozitivne odredbe zakona u tom pravcu.- Čak se ni molbe, koje se podnose vojnim vla« stima radi oslobođenja iz ovih razloga ne uvažavaju. Držimo da zakon koji se proširu« je na nove krajeve mora prije sve« ga biti publikovan, pa da se tek on« da može provoditi. Isto tako šire se sasvim protuslov« ni glasovi o dužnosti plaćanja op« skrbnih troškova onih, koji su po« zvani na izvršenje vojne vježbe. Pojedine kotarske i opštinske vla« sti traže od onih, koji su odslužili vojnu vježbu, da plate po nekoliko stotina kruna za opskrbne troško« ve. Međutim čitamo u zagrebačkim hovinama. da ovakva dužnost po vojnom zakonu ne postoji i da su vijesti glede plaćanja tih opskrbnih obrađuju s djecom lakše jedinice iz ibadata i amelijata na pamet; ali ogromna većina mualima, koji su svršili Darubmualimin prije njego« ve reforme kao i oni, koji ga nikako nisu svršili, teško se snalaze u na« činu predavanja tog »Ilmihala«’ te djecu jedva upoznaju samo u po« znavanju i razlikovanju pojedinih slova. Oni pak mualimi, kop su svr« šili reformirani Darubmualimin po« red sve svoje spreme, spretnosti i okretnosti, pored njihovog i najbo« Ijeg poznavanja didaktičko«meto» dičkog sistema predavanja dotič« nog »Ilmihala« — ne mogu da svla« daju toliko drugo gradivo, a ono malo vjeronaučkog štiva u ogrom« noj većini i ne dolazi u obzir. Tako naša djeca, naša uzdanica u oba slučaja prelaze u drugi razred, gdje se iste operacije nastavljaju ili pak u osnovne škole, a da sa sobom ne ponesiT nikakve vjerske spreme. Ne mogu poreći, da te nastavne knjige nijesu udešene po propisima pedagogije i da njihovo gradivo ni« je metodički raspoređeno, niti da njihov tekst u sebi ne sadržaje mo« ralnu pouku za našu djecu, ali sve kad bi to naša djeca potpuno svla« dala i potpuno shvatila, pitanje je, je li nam sve to potrebno. To isto štivo, članke koji u sebi sadržavaju još i veše moralne pouke naša dje« ca uče i kroz osnovnu školu, pa ka« kva je onda potreba, da naši mek« tebi vrše sličnu dužnost i služe sa« mo kao pripravilište za osnovne škole? Ne mogu poreći niti dobru na« mjeru onima, koji su uveli takvi si« stem obuke u našim mektebi«ipti« daijama, jer u doba, kada su bivše troškova kako od strane zemaljske vlade u Zagrebu, tako i od strane IV. armijske oblasti, kategorički demantovane. Uza sve to neke vla« sti još uvijek traže plaćanje ovih troškova. Iz ovih razloga upućujemo na g. ministra vojnog i mornarice pita« nje: zašto dosele nije bio publiko« van na propisan način zakon voj« ni, koji je proširen na čitavoj teri« toriji kraljevstva SHS i kada će taj zakon biti publikovan? Pošto se sjednice Privr. Narod« nog Predstavništva sada ne održa« vaju moramo se zadovoljiti i pis« menim odgovorom.« Istom ovih dana primio je g. dr. Spaho od ministra vojnoga ovaj od« govor: »Ukazom Nj. V. Kralja od 19. avgusta 1919. g. riješeno je da voj« ni zakoni Srbije važe p r i v r e m e= n o za sve oblasti kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca. Na osnovu to« ga ministarstvo vojno i mornarice je preduzelo mjere, da se vojni za« koni, a među ovima prvo zakon o ustrojstvu vojske i pravilo o i-egru« tovanju, otštampaju u tolikom bro« ju primjeraka, da ih pri ruci imaju bar komande i ustanove koje po njima imaju da rade. Još u prošloj PROSLAVA DANA NAŠE OR« godini otštampano je ćirilicom u GANIZAČIJE. nekoliko hiljada primjeraka: zakon Bihać, 28. augusta. o ustrojstvu vojske, pravilo i uputa Kako smo Vam dopisom od 19. za regrutovanje, pa je to razdijelje« no ne samo komandama, nadleštvi« o. mj. javili mi smo drugi dan Kur« ma i ustanovama koje pripadaju ban bajrama priredili dan naše or« vojsci, već i svima civilnim mini« ganizacije, kojeg smo proslavili u historičkom gradiću Sokocu. Oko 9 starstvima, zemalj. vladama i dr. . sati u jutru stigao je odbor na od« Ministarstvu unutarnjih djela stavljeno je na raspoloženje 1.500 ređeno mjesto, a iza rtfeg braća primjeraka zakona o ustrojstvu Ripčani pod barjakom udruženja vojske da podijeli opštinskim i sre« »Braća Hrnjičići«, te braća Golubi« ćani pod vodstvom uglednog Muja« skim vlastima. Zakon o ustrojstvu vojske i pra« ge Pašića, a iza ovih braća iz grada vilo za regrutovanje jesu knjige Bihaća i pojedinih sela tako, da je bez povjerljive sadržine i zaintere« grad Sokolac oko podne imao pre« sovani ih mogu dobiti iz knjižnice kodvijehiljade člapova naše ministarstva vojnog i mornarice, organizacije. Starodrevnu kulu grada Sokoca pošto ih za sada nema u tolikom broju, da se mogu dati kniižarama resio je barjak »Braće Hrnjičića« radi prodaje, kako je to ranije bilo.« dok su se o gradske zidine odbijali Mi ovaj odgovor donosimo radi zvuci tamburica »Itihada«, pomije« ravnanja našeg svijeta i čudimo se, šani sa izmjeničnim pjesmama i da je za ovako prosto saopćenje, puškaranjem. Oko podne pojavi se na tribini trebalo »kupi i podatke« ništa ma« nje nego —• deset mjeseci. To je, predsjednik organizacije, g. Muha« da prostite, mnogo i za jugoslaven« medbeg Ibrahimpašić okružen sa čestitom ilmijjom gg. Mustafa ef. skog ministra!.... Dedićem, Hfz. ef. Dupanovićem, Sulejman ef. Hadžićem, Salih ef. Sarajlićem, Huscjn ef. Mujekićem i Muharem ef. Memagićem, koji po« zdravi prisutne, rastumači cilj i svr« hu ovog sastanka, upućujući braću da pomno saslušaju govornike. Za« hvalivši se na ovako lijepu sastan« Piše: H. Hujdurović. ku daje riječ gosp. Dr. Selimbe« III. g ovi ću, koji se raduje što vidi NASTAVNI PLAN MEKTEBI« njemu i sva sila nekakvih članaka ovako velik broj braće na okupu. IPTIDAIJA. »poučnog« smjera; kao: Mekteb, Rastumačivši današnje stanje, pre« Da dokažem svoju teoriju o ne« Mudri dječak. Milo dijete, Svijet, poručuje da se posveti što više pa« Čovjek, koji se razlikuje od drugih žnje predstojećim izborima, Hvali potrebnosti današnjih mektebiđp« tidaija, moram ukratko prikazati životinja, Oči, da ih čuvamo od pra« stranačku disciplinu, a osuđuje o« njihov nastavni plan obzirom na šine i dima;JUši, da čujemo kad nas ne, koji su na smetnju islamske slo« vjerski odgoj«muslimanske mladeži. zovnu, jer ko ne čuje taj je gluh; ge i- zajednice. Upućuje na škole, Za prvi razred propisan je t. zv. Usta, da njima jedemo; Zubi, da zanate, uzorno gospodarenje i dr. H i 1 m i e f. M c h m e d a g i ć tu« »Prvi Ilmihal«, bolje rečeno: pre« njima žvačemo; Jezik, da njime ku« pisani buk var narodnih šamo kakva je hrana i — blago o« mači znamenite ajeti kerime, koji nom ko je zdravih zubi! Zatim upućuju na slogu i hadisi šerife, koji osnovnih škola, jer u njemh svega imade više, nego li onoga, što Ruke, na kojima imademo po pet se odnose na one, što traže da ome« prsti. (Kad sam kao nastavnik pre« tu zajednicu i osuđuje postupak o« je muslimanskom djetetu kao tak« vom potrebno da nauči. Na primjer davao djeci ovu metodičku jedini« nih, koji su radili proti musliman« cu, skoči jedan mališan i veli, da skoj organizaciji, što svi prisutni o« tamo ćemo naći osim običnih vjež« bi uz svaki harf (slovo) još i imena njegov otac ,imade na jednoj ruci dobravaju sa povicima: »Dolje’ iz« gradova, rijeka i voda, po kojima samo — tli plista. Poslije sam do« dajice!« Apsolvent ovdašnje velike gim« patke plivaju: šuma i planina u ko« znao da mu je otac — invalid.) No« jima golubovi guču i -5 medvjedi ge, da njima gazimo po blatu; Bje« nazije Hasan Saračević tu« ži od hrđava društva; Rad, Mali mači ■ opširno štetnost alkohola i ruču još i kradljivac, Vrijeme, Dan, Noć, njegove zle posjedicc, upućuje na Majka Fatu sitno pletijaše, Hevta, Mjesec. Godina, Proljeće, potpomaganje »Gajreta«, te potre« U petero i u devetero. Ljeto, Jesen, Zima i t. d. i t d. bu, da se što više djece daje na za« Pletenicu kako pletijaše. Od vjeronauke zastupani su član« nate. Iza toga je učenik H u s e j n Na svaku joj po dukat mećašc ci: nekoliko kratkih sureta iz Ku« Z j a k i ć«deklamovao »Savjet oče« I ovako njojzi besjeđaše... i t. d. rana (a. š.), dvije«tri dove, Musli« vima« 'od Mirze Safveta. Napokon Šta to ima saveza sa — ilmi«h a« man i Kako se klanja sabah«namaz. stupa na govornicu brat težak lom? Osim arapskog teksta za u« Istina posebnim propisima narede« g. Halil Alagić i oslovi sa ri» poznavanje arapskih slova imade u no je da mualimi kroz to gradivo ječima: Draga braćo! Od strane ne« Prosvjeta i škola. Muallimsko pitanje. Број — Broj 198 vlasti smatrale muslimanski dio na« roda jednim trećim elementom o« vih zemalja i kada su nam svakom prilikom pokazivale smjer poseb« nog odgoja, onda je bilo moguće potrebno odgajati našu djecu u o« vakom pravcu i naše vjerske knjige pisati arapskim na naš jezik preu« dešenim slovima. Ali danas, kad smo oslobođeni,! kad smo svi uvjc« reni, da smo dio jugoslavenskog na« roda i kad imademo svoja dva na« rodna pisma, zašto ondif da učimo jedno treće pismđ? Glavnim pioni« rima toga pisma moramo biti za« hvalni, jer su nam njime naše vje« ronaučke knjige nacionalizirali, i ono nam je vršilo jednu vrlo ple/ menitu misiju, ali danas, kad je o« no svoju misiju potpuno izvćšilo, treba da ga s najvećim pietetom predamo kulturnoj historiji b.«h. muslimana. Učinimo li to i prepiše« mo li sve vjerske knjige, koje su dosad tim pismom napisane, jednim narodnim pisrtiom, učinili smo još jedan dobar korak u vjerskom od« gajanju našega naroda, jer bi se hi« ljade muslimana, koji nisu to pismo poznavali, upoznali sa izvorima svo« je lijepe vjere. • Neka se ispravi. U svome prvo« me članku mualimskog pitanja na« veo sam između ostalog, da se iz vakufskih sredstava podmiruju i — potrebe ulema medžlisa i muftijskih ureda. Mjesto »potrebe« treba da stoji »putni tro« škovi« jer druge potrebe rečenih tijela podmiruju se iz zemaljskih sredstava, što na zahtjev članova u« lema medžlisa, rado ispravljam. H. H. Iz naše organizacije. kojih ljudi, kao i nekoliko njihovih aminaša, govorilo se da je ova skup« ština begovska. To nije istina. Ovo je skupština sviju muslimana, kojj su svi braća i koji se ne smiju dije« liti. Što boli bega, agu, hodžu, tr« govca i zanatliju, boli i nas težak*.-. Braćo, ljudi koji ovako, govore, to su neprijatelji islamske zajednice. Konačno istupa na govornicu gosp. predsjednjk te zahvaljuje braći na ovako lijepom posjetu i poziva da se pošalje brzojavni pozdrav Nj. kr. Vis. Regentu Aleksandru, te da svi zajednički kliknemo kraljev« skom 'domu junačkih Karađorđevi« ća, što prisutni rado prihvaćaju sa trokratnim »Živio!«. Iza toga se prešlo na zabavu, koja je u programu istaknuta, kao baca« nje kamena s ramena, skakanje u dalj, pješačka utrka, gdje se oso« bito opazilo takmenje pojedinih boraca. Za to vrijeme rasprodava« le su se karte za tombolu. Uvaženi naš Mujaga. P a š i ć pre« dočuje slučaj Mustafa cf. Dedića I. mualima ž. m. ibtidaije, kojem je oduzeto poslovodstvo u vakufskom povjerenstvu i predlaže da se gosp. Dedić umoli da ostane kod nas, a đ/će mu se sakupiti znatna odšte« ta kao nagrada, te je ovom zgodoVn sakupljeno preko 10.000 K u goto« vom osim žita i drva u naravi. De« dić se zahvaljuje na tako velikom daru, te žali, što je obećao Glamo« čanima da će im doći i dao riječ preko koje ne može preći. Iza toga se pošlo pod. barjakom u dugoj povorci u Bihać, u kojoj se manifestirajući kroz grad dalo o« duška svom zanosu kličući živila J. M. Organizacija! živio centralni odbor! živio Jugoslavenski kralj Petar I., živio junak Regent Alek« sandar! živio muftija Maglajlić, te dolje sa protivnicima .i odipetnici« ma! Povorka je u najboljem redu ulicama ophodnju pravila sve do pred čitaonicu »Ittihad«, gdje se predsjednik ponovno zahvalio i u« molio da se bez ikakove upadice raziđu i -da nakon ohšama posjete »Gajretovu« zabavu, koja je sa vr« lo dobrim uspjehom ispala. SKUPŠTINA U DOBOJU. U petak 3. o. mj. odćžana je u Doboju skupština naše organizaci« je, koju je sazvao mjesni odbor. О/ sim građana odazvalo se je- pozivu i mnogobrojno seljaštvo. U 2 sata po podne otvara skupštinu potpred« sjednik mjesnog odbora, pozdrav« lja prisutne zahvaljujući se na broj« nom odzivu i podjeljuje riječ Dža« feru Mehmedagiću, koji tumači ka« �Број 198 — Broj „ПРАВДА " — .PRAV0A, “7------------------------ - ------ ko je došlo do naše organizacije i nas je i poslušao, te u pogledu svo« u Sarajevu odužiti cijeloj zemlji. U razlaže uzroke, zašto je osnovana je stranke nije u javnosti ništa ni tom brzojavnom naređenju, koje je na konfesionalnoj bazi naglašujući, poduzeo. Da je to čista i nepatvo« upravljeno kotarskom predstojni« da je ona nužna posljedica naših rena istina, najbolji je dokaz tome ku, izričito stoji kako se imadu bi« nesređenih prilika. Naša je želja, taj, što nije htio doći ni na skup« rati te deputacije, te se naročito is« da u javnom životu nikako ne ф’ štinu »Zemljoradničke Zadruge«, tiče, da deputacije mor^u biti slo« laži do izražaja vjerska razlika, ali koju smo namjeravali u prvom re« žene tako, da budu zastupane sve smo prisiljeni na ovakovu organi« du osnovati sa svojim rođenim ka« konfesije i sve političke stranke. zaciju od onilj, koji još uvijek ha« pitalolh. Za vrijeme skupštine, Ha« Naglašujući, da taj princip bude stoje, da na naš račun podignu svo« sandedić je rade volio biti u dru« proveden bezuslovno i pod ličnom je istovjemike, a nas stjeraju na štvu s kadijom kod gosp. predstoj« odgovornošću kot. predstojnika, u« prosjački štap. Vazda smo spremni nika u uredu.«_________________ jedno je istaknuto, da u deputaciji ne smije biti ličnosti, čija politička’ svim silama zajednički raditi za do< bro našega naroda i države sa svi« prošlost ne bi bila u suglasju s du« hom vremena. ma onima, koji u nama vide svoju braću, te prema tomu s nama i po« To brzojavno naređenje stiglo je stupaju. Za tim prelazi na tumače« IZBORNI ZAKON ZA KONSTI« kot. predstojniku za grad Mostar 12. augusta i on ga je uputio gor« nje principijelnih točaka našega TUANTU. . programa. Govoreći o dosadanjem Ukazom od 3. septembra o. g. ko« njem odboru za doček sa tim, da radu organizacije upozoruje na je« ji je objavljen u »Službenim No« sve potrebno odredi, to jest, da iza« dan veliki uspjeh, a to je, da smo vinama« od 6. septembra broj 195. bere deputaciju koja bi ispred gra« o opravdanosti svojih zahtjeva u« — kojim danom stupa na snagu — đanstva išla u Sarajevo, smatrajući vjerili i bar donekle pridobili jez« proglašen je »zakon o izboru narod« taj odbor najkompetentnijim za tu stvar. Taj dopis bio je nekim »čud« gru sve triju plemena našega naro« nih poslanika za ustavotvornu da, što nam ulijeva nadu u bolju skupštinu kraljevine SHS« i na te« nim slučajem« dostavljen na blagaj« budućnost. melju njega je drugim ukazom s a« nika toga odbora g. Kostu Kostića. \ Po tom su seljaci izrazili jedno« zvana konstituanta za nedjelju Do 2—3 dana uslijedilo je drugo na« dušni protest proti poskupljivanju 12. decembra ove godine. Time je ređenje, i to brzojavno, da se vladi monopolnih artikala i zahtijevali nakon podrugodišnjeg skanjivanja odmah saopće imena tih deputiraca. slobodno sađenje duhana za vlasti« i natezanja pružena narodu prilika, Kot. ured dostavio je prepis i ovo« tu potrebu. Predloženi brzojav da kaže svoju mjerodavnu riječ i ga naređenja odboru za doček, o« predsjedniku organizacije mufti ef. učini kraj trzavicama i vrludanju, pet preko g. Kostića, sa tim, da se Maglajliću, u kom se izražava pot« od kojeg je njegova država pretr« odmah jave imena deputiraca. Ti dopisi, koji su čudnim slučajem do« puno povjerenje vodstvu organiza« pila mnogo štete i neprilika. čije, jednoglasno je primljen uz po« Izborni zakon sadržaje 121 para« spjeli u ruke blagajnika, a ne koje« klike mufti efendiji: »Da nam ga graf i dijeli se na deset poglavlja. ga predsjednika ili tajnika odbora, Bog poživi!« Od danas počinjemo iznositi nje« doneseni su pred odbor nakon sed« Nakon što je Abdulgani ef. Gani« gov sadržaj i trudićemo se da ga miču dana, ali sa dopisom g. okruž« begović svojim govorom utješio se« prikažemo što kraće i što nika Vulovića, kojim ovaj već ime« ljake. koji su izrazili veliko ogorče« shvatljivije. Pri tom se ne će« nuje deputaciju kao odgovorna li« nje zbog raznih nepravda, uzima o« mo držati reda kojim su pojedini ca pred narodom i vlasti, navodno pet riječ Dž. Mehmedagić i govori paragrafi poredani u semom zakonu »da u tom pravcu olakša posao od« o prosvjeti. Dokazuje da je glavni nego ćemo ih svrstati tako, da bu« boru«. Ujedno je tražio od odbora uzrok dosadanjega našega nazado« du pregledniji. Pri kraju svakog pa« mišljenje o navedenim licima, dr= žeći da je što se tiče izbora deputi« vanja naš nehaj za školu i pređo« ragrafa označićemo broj, koji on čuje strašne pošljedice, koje nas nosi#u dotičnom zakonu ispuštaju« raca pogodio pravi put. G. okružnik čekaju, ako se ne osvijestimo i ne ći sve, što nema praktične vrijed« turio je u deputaciju ljude svoga, a prihvatimo za nauku. nosti za naše čitatelje, a da im pri ne narodnoga povjerenja, ljude koji Govori dalje o »Gajretu«, njego« tom ipak pružimo potpuni sadržaj ne reprezentiraju ni političke orga« nizacije niti svoj elemenat tako, da voj zadaći i djelovanju, te pozivlje ovog važnog zakona. to ne bi bila deputacija građanstva skupštinare, da se upisuju za člano« Zadaća Konsiituante. grada Mostara nego — deputacija ve »Gajreta«. Kad se je upisalo 46 Ustavotvorna skupština, koja će g. Vulovića. Dapače kod sastavlja« novih članova, pretvorena je skup« ština u »Gajretovu« skupštinu, na se sastati u Beogradu, radićesve nja liste deputiraca nije mogao za« kojoj je izabran pododbor. Nakon dok ne donese ustav, a po« tomiti svoje radikalsko srce (prem« tpga se predsjednik zahvalio skup« tom i sve zakone koji stoje u tije« da ističe, da je u Srbiji ostavio ra= snoj vezi s ustavom. Ona će đoni« dikalski program), pa je n. pr. kod štinarima i zaključio skupštinu. jeti i financijske zakone, koji ne muslimana »slučajno« pogodio n a * trpe odlaganja. Proglašenjem usta« Tako naš dopisnik. No što se nas va konstituanta se pretvara u obič« same radi k'a 1 e, a od katolika, tiče valja nam primjetiti, da nas ne ni parlamenat. Stoga će tad prestati ne priznajući »prema programu« Hrvata u Hercegovini, našao dva — zadovoljava ovako malen broj upi« njen ustavotvorni a nastati sanih članova našeg »Gajreta« i a« zakonodavni rad. Zakonodav« Dalmatinca. Kada je taj do« pelujemo na građanstvo da taj broj ni rad ne smije traja'ti više od dvi« pis g. okružnika pretresen u odbo« ru, zaključeno je da tri člana odbo« bar učetverostruči. Jer »Gajret« je je godine (§ 1.). ra odu gosp. okružniku i da mu ka« glavna tvrđava naše bolje buduć« Petnaest dana prćd izbore (koji žu — u smislu njegova dopisa i upi« nosti i niko se ће bi trebao ustezati će biti 12. decembra) i dva dana u njegovu što izdašnijem podupira« iza izbora nikakva vlast ne« mo« ta u njemu — da u izboru delegata nije pogodio pravi put, jer da se je nju. Više razumijevanja! že birače pozvati na kakve skupo« ogriješio o temeljni princip gornje« JEDNA NETACNOST. ve kao zajednički rad, kuluk i sli« ga vladina naređenja, te da pri iz« Od g. Derviš ef. Herića, učitelja čno. U to se*vrijeme birači ne mo« boru uopće nije postupao demo« u Prozoru dobismo uz gotovo obli« gu pozvati ni na vojničku kratski, obazirući se na mišljenje gatnd zakašnjenje u dostavi ove smotru (manevar) i vježbu svih građana, nego samo na želje retke, koje rado uvrštavamo: »U (ibung) osim u slučaju prijeke opas« svojih doušnika slijedeći njihove broju 73. od 20. jula t. g. Vašeg П« nosti. Dapače se u to vrijeme ne upute. G. okružnik je posve cinički sta »Pravde«, a moga političkog or« smiju pozivati ni pojedini birači jednim policijsko«birokratskim ge« gana izišla je u rubrici »Trešeljak« pred sud ili političku oblast osim u stom odbio svaki savjet i primjed« notica, koja i mene lično dohvaća. slučaju prijeke potrebe ili kad se be odbora, od koga je tražio miš« Ne u obranu, već za ljubav pravde, vodi istraga radi zločina i prestupa« ljenje. Šta više, kada je odbor i dru« istine i ozbiljne javnosti molim, da ka ili prekršaja prijevare i krađe. gi put poslao druga tri svoja člana Ako su birači bili ranije kud god g. okružniku, da posljednji put po« u Vašem cij. listu uvrstite ovu moju pozvani ili iskupljeni, moraju se kušaju spriječiti samovolju i bruku Izjavu. raspustiti najmanje šesnaest 'njegovu, odgovorio je čisto auto« Nije istina da sam se ja sve do dana.prije izbora (§ 3.). kratski: Quod scripsi — scripsi! (Nastaviće se). dolaska Hasandedićeva u Prozor Posljedica ovakvoga postupka bi« grozio proti njegovoj stranci kao ni la je (što su došaptači g. okružnika to, da sam u tome popustio, kad je i on sam valjda i htjeli) zahvala na on ovamo došao; nije mi to u obi« odborskoj časti sedmorice katolika čaju, a niti mi uzgoj dopušća, da i muslimana kao i protest, uložen tako radim« To je posao dopisnika, Mostar, početkom septembra. na zem. vladu, te ministra predsjed« kao i ono'ga činovnika, što je Ha« (Okružnik izigrava narodnu vo« nika i ministra unutarnjih posala. sandediću dobacio, kad ga je ovaj Iju.) .Kad se je prije 2 i po mjeseca Deputacija, koja bi išla na poklon šaha nadigrao, da je on (Hasande« pročulo, da će Nj. V. Regent doći u Sarajevo, imala bi predati i sablju dić) u Prozoru na svim linijama u Bosnu i da će tom prigodom i Mo« Nj. Visočanstvu. Ovaj važni mo« propao. star pohoditi, obrazovao se je je« menat htio je g. Vulović i njegovi Istina je, da sam i ja razgovarao dan odbor za doček visokoga go« došaptači da iskoriste po ljudima, s ljudima,* ali mirno i trezveno o sta. U taj odbor izabrala je svaka koji će posvjedočiti velikosrp« Hasandedićevoj stranci rekavši im, konfesija po 4 delegata, i on je od« stvo naše Hercegovine! Uslijed da je dužnost svakog poštenog čo« mah počeo pripremama za doček. istupa gornje sedmorice iz odbora, vjeka ostati kod one stranke, uz Izabrale su se sekcije, napravili pla« u kojem se niiesu dali nedostojno koju je već i pristao bar dotle, dok novi za dekoraciju grada i zaklju« šikanirati, g. Vulović se laća nevje« na lijep način ne vidi s njome ob« . čilo, da se Nj. V. Regentu prigodom rojatnih i nedostojnih sredstava sa« račun i ne ustanovi, da li ga njen posjeta glavnoga grada Hercegovi« mo da omogući put svojim ljudima rad zadovoljava i hoće li ga moći ne preda u ime cijele Hercegovine ' u njegovoj deputaciji. Obratio se je i dalje zadovoljavati. Budući nas je kao dar sablja. U tu su se svrhu po« naime brzojavno na sve predstoj« rad J. M. O. do danas zadovoljavao, ćeli kupiti po cijeloj Hercegovini nike po kotarevima u okružju, da dužnost nam je da i dalje ostane« prilozi, te je sablja nabavljena i na« mu ovi barem iz drugih mjesta iz« nude privolu od strane darovatelja mo uz nju sa uvjetom, đa je još laži se već u Mostaru. Međutim, kad je sablja već bila u priloga, da Nj. Visočanstvu preda bolje potpomognemb, nego smo to do danas činili. Ko bude drukčije Mostaru i kad su ostale pripreme sablju njegova deputacija. U Mo« činio, čini atentat na svoj zdrav ra» bile u najvećem toku dođe glas, da staru se je preko svojih ljudi obra« Nj. Visočanstvo neće doći u Mo« tio da mu pomognu i neke kulturne zum. To naše stanovište, naime tnoje, star. Domalo iza toga dođe i brzo« institucije. Mi upozorujemo Murat ef. i kadijino, kao i veliko javno naređenje od vlade, da se svoje ljude, da u tom ne na« negodovanje ovdašnje ehalije pre« kupe deputacije po cijeloj Bosni i s i i e d a j u. G. Vulović sa ovakom svojom u« ma Hasandedićevoj stranci izjavili Hercegovini za doček u Sarajevu, smo mu, čim je ovamo došao. Isti jer aa će se Regent svojim posjetom pravničkom sprenjom nekadanjeg Izborni glasnik. Maši dopisi. Страна 3. srbijanskog profesora neće daleko doći. Naš narod nije ni u danima ropstva trpio, da mu se odozgo na« tura sve pod gotovu paru, a još će manje danas dozvoliti, da ga neko priječi, da nesmetano pogleda u ii« ce svpga Kraljevića i Oslobodioca ■i da mu slobodno izrazi svoje želje, svoje nevolje i svoju, zahvalnost. I ako postoje kakove makinacije kod iz« vjesnoga dijela našega građanstva, muslimani i katolici će se najsveča« nije ograditi, makar to sankcionisao i jedan upravnik a la Vulović. Ma« kar je izvjesna štampa donijela da g. Vulović ima pravo, što ne dozvo« ljava da u deputaciji budu bivši »šuckori«, neka joj je na umirenje baš to, da čast i ponos katoličkog i muslimanskog građanstva u Mo« staru ne dopušta, da ga takovi ili slični pred Kraljevićem reprezenti« raju, zato se upravo i protive depu« taciji izabranoj od strane gosp. Vu« lovića. Gosp. Vulović se je doduše s po« četka pokazao faktičnim i susret! i i« vim, ali su ga njegovi toliko nagla« šivani demokratski nazori napustili te je, držeći da je već dosta povje« renja pobrao, stao pomalo da uvo« di praksu radikalsko«policijsku iz blaženih vremena predratne Srbije. Ali Mostar je dosta tvrd orah i ko je god kušao da ga smrska, taj je brzo polomio zube. To je valjda is« kusio i g. Vulović kod prvoga svoga pokušaja, kao što je ovaj u stvari odašiljanja deputacije. Ako je žaba pod svojom korom dosta skrivala glavu i noge, ipak, katl ih je jednom pokazala, svijet ih je ugledao i pre« poznao. Gosp. se "je Vulović grdno prevario izdavajući patriotske legi« timacije izvjesnim sumišljenicima. a prelazeći preko naroda i čitavih organizacija. Držimo, da će predpostavljena vlast u ovome reći svoju, a mi za« sad iznosimo samo ovoliko, da upo« znamo javnost sa ovom besprirrijer« nom policijskom gestom jednoga upravnika u ovim sretnim časovima prvog kraljevskog posjeta u Bosnu ponosnu i našu kršnu Hercegovinu. Drugom prilikom pozabavićemo se još malo o ovoj veličini, koja se je počela u pravoj boji pokazivati. Domaće vijesti. Iz uredništva. Radi nove godine idući broj našeg lista neće izaći. Meihametov teferip. Odbor »Mer« hametov« namjerava dati »teferič« u korist ovdašnje sirotinje, koji će se održati u petak dne 17.»ov. nr. u Bijeloj bašči u Medresetu, kod Demcrdžića kule. Mole se braća mu« slimani da u što većem broju ovaj teferič posjete. Odbor. Poživi trgovcima radi ispitivanja faktura i određivanja . iiena robi Da bi se stalo na put učestalim žal« bama trgovaca i obrtnika, komora je odazivajući se ■ želji trgovaca predložila zemaljskoj vladi listu tr« govaca sviju branša, koji će prili« kom ispitivanja faktura i određiva« nja cijena robi fungirati kao struč« njaci. U listu je unešen veći broj naših uglednih trgovaca tako, da će ista lica biti u duljim razmacima vremena pozivana Zemaljska vla« da je komorski predlog usvojila, pa se umoljavaju svi oni, koji od ure« da za suzbijanje skupoće poziv do« biju, da se pozivu tačno i na vri« jeme odazovu. Pri zaključku lista dobismo iz Tešnja ove tel. izvješća: »13. o. mj. u 9 sati izjutra napa« la je rulja težaka katolika, kako iz« glfeda nahuškana, na H. Suljagu E= minagića, dvojicu njegovih sinova, nevjestu, unuče i slugu, opkolila mu kuću u Tešnju i sjekirama osijeca« jući kuću i podmećući sa tri strane vatru vikali: »Hadžibeg sad si pogi» nuo, bacaj geveru, sad ćeš izgorje« ti«. Molio ih da ga puste na miru, no oni provale u kuću i poletiše uz basamake. On opali tri puta iz dvo« cjevke i ubije dva težaka, a trećeg ie smrtno ranio. Seljaci su se raz« bježali, a Hadži beg se sudu sam prijavio i pritvoren je. Objektivna istraga određena, a rezultat ćemo javiti. Mjesni odbor. Sada prispjela vijest da je i treći težak izdahnuo. Mjesni odbor. �Stnn< 4 Страна B raj 198 — Број »PRAVDA* — »ПРАВДА* Muslimanska Privredna Banka Gradsko poglavarstvo u Bos. Krupi Broj 1599)1920. Oglas. d. d. u Gražanici odpočela je od 1. septembra 1920. svoj rad, te će se baviti svim u bankovnu struku spadajućim poslovima, kao eskontiranjem mjenica izdavanjem . zajmova na tekući račun, lombardiranjem vrijednosnih papira, valuta, robe i t. d. i t. d. Najuspješnije se oslaSuje u .,P R Д V D Г. Centralna drogerija Braća Ša^inagić Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene . najumjerenije. PAPIRNICA | HAMDIJE KOPČIĆA : X J preporučuje svoje bogato stovarište < svih vrsta papira, kancalarijskog I ’ ♦ školskog pribora. — Naručbe se ’ X obavljaju brzo i točno. < X a Cijene umjerene. < Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 < Dne 21., 22..i 23. septembra o. g. obdržavaće se u gradu Bos. Krupa • godišnji marvinski i robni sajam Svakovrsna marva iz zdravih predjela i sa valjanim marvinskim putnicama može se na taj sajam dećerati, a također i razna roba donijeti. Obznanjuje se također, da se na ovdašnjim sajmovima vrlo mnogo marve za izvoz (Export) kupuje, te je u interesu prodavaoca i kupaca, da ovaj godišnji sajam što obilnije posjete, osobito ob­ zirom na željezničku vezu svaki dan, koju je ovaj ured upravo radi ovog vašara isposlovao. U Bos. Krupi, dne 25. jula 1920. ( Gradonačelnik: \ MesiĆ. Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dion. društvo u Sarajevu. Podružnica u Tuzli. Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,000.00o. Pupilarno siguran. — Prima uloške na uložne knjižice i na tecući račun i najbolje ukamaćuje. — Uložci preko K 11,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote — Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavlja sve bankovne poslove najbrže i najpovoljnije. ♦7 Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (1 d.) u Sarajevu II. EMISIJA Poziv na upisivanje dionica Izvanredna glavna skupština Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Hercegovinu (dioničarskog društva) u Sarajevu, održana 2. septembra 1920. zaključila ja na temelju ustanova § 11. društvenih pravila povišenje dioničke glavnice od K 3vooo.ooo.— na K 1o,ooo.ooo. i povjerila ravnateljstvu, da ovo’ povišenje prema potrebi na jedanput ili na dva puta provede. Na temelju tog zaključka izlažemo na javnu supskripciju za sada 40.000 dionica po 100.— kruna nominalne vrijednosti tako, da će diO' nička glavnica po provedenju tog povišenja iznositi K 7,000.000 Za upisivanje ustanovljeni su ovi uslovi: 1. Posjednici starih dionica imadu pravo na svaku jednu staru dionicu preuzeti jednu novu uz tečaj K 110.—. U tu svrhu imaju pre­ dočiti potvrde (međutomnice) o dodijeljenim, ali još ne izdanim dioni­ cama, na kojim će se označiti, da je pravo opcije izvršeno. 2. Ostalih 10.000 dionica, kao i eventualno po dioničarima ne optirane dionice, mogu upisati dioničari i nedioničari, uz emisioni tečaj K 115.—. 2. Razlika između nominalne vrijednosti i emisionog tečaja privest će se po odbitku troškova pričuvnoj zakladi. 4. Neve dionice učestvovat će na poslovnom uspjehu od 1. no­ vembra 1920. te će prema tome biti previđene prvim kuponom sa pra­ vom na dvomjesečnu dividendu za g. 1920. 5. 0 uplaćenim iznosima izdaćemo blagajničke potvrde (međutom­ nice), na temelju kojih ćemo kasnije izručiti izvorne dionice, o pojedi­ nim komadima od 5, 10, 20, 25, 50 i 100 dionica. 6. Supskripcija počima 3. septembra, pa traje do 31. oktobra o. g. 7. Potpisane dionice moraju se isplatiti odmah kod upisa. 8. Dionice glase ili na Ime ili na donosioca, *pa svaki potpisatelj treba da naznači, koju vrstu dionica želi. Dodijeljene će se dionice ispo­ staviti i potprsateljima uručiti u roku, koji će se naknadno objaviti. — Svaki potpisatelj treba da naznači pobližu adresu, na koju će mu se dodijeljene dionice dostaviti, a onaj koji želi dionice na ime, treba da osim toga čitljivo i točno naznači ime i prezime, na koje bi potpisane dionice imale glasiti. Ravnateljstvo si je prldržalo pravo, da dionice do­ dijeli ili na ime ili na donosioca. 9. Podjelbu upisanih i uplaćenih dionica glasom tačke 2. ovih usta­ nova pridržaje ravnateljstvo zavoda. 10. Potpisivanje i uplaćivanje na ove dionice obavlja se: a) na blagajni Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Herceg, (d.d.) u Sarajevu i njezine podružnice u B. Novom, te ked: b) Muslimanske centralne banke u Sarajevu i njezine podružnice u Tuzli, c) Muslimanske trgovačke i poljodjelske banke d. d. u Tešnju, d) Muslimanske kreditne banke d. dr u Foči, ■ ( e) Prve Muslimanske banke d. d. Brčkom, о Prve Muslimanske banke d. d. u Bjelini, g) Muslimanske banke d. d. u Banjojluci, h) Narodne kreditne banke d. d. u Tešnju, Narodne kreditne banke d. d. u Livnu, ј) Bankovne kuće M. Mahmudb?gović u B. Šamcu, k) Težačke banke d. d. u Cazinu, 1) Muslimanske banke, d. d. u Stocu, m) Muslimanske banke d. d. n Visokom, n) Hrvatske kreditne banke 1 štedionice d. d. u Bos. Brodu i nje­ zine podružnice u Bos. Gradišci, • o) Podružnica Hrvatske Centralne banke u Derventi, Mostaru, Zenici i Tuzli, p) Muslimanske privredne banke d. d. u Gračanlci. Ravnateljstvo Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za B. i H. (d.d.) u Sarajevu Odgoverai urednik: F. Šahta. Vlanik: CeatraU Odbor J. M. O. Staaaparija Daiid & A. Kab>, Sarajeva. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/8083ece3a229c0016b9c1929b05c07f0.pdf 855790d8ef6b09e9bdaf75d3bbf12994 PDF Text Text POJEDIjMI I3ROJ К 1-50 IZLAZI SUBOTOM, UTORKOM I ČETVRTKOM. ~ UREĐUjE REDAKC10NI ODBOR. PRETPLATA: GODIŠNJE K 180,—, NA POLA GODINE K 90.—. UREDNIŠTVO I UPRAVA NALAZE SE U CAREVOJ ULICI. TELEFON BROJ 124. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 94 (199) ČEKOVNI RAČUN POŠTANSKE ŠTEDI­ ONICE 1119. Sarajevo, subota 18 septembra 1920. (3. muharrem 1339.) Godina II. Dobro nam došao, Kraljeviću! ■ Након сјајног дочека у бијелом Загребу и питомој Многи су, Краљевићу наш, заборавили на традицију Љубљани сутра ћеш да прођеш крај древног Бобовца Тврткове постојбине. Многи мисле да je у рушевинама и примиш поклонство народа поносне Босне и кршне Бобовца покопан и понос Босне, na да не треба нимало јрј посестриме. Не ћеш, Краљевићу наш, наики на сјај штеДити осјетљивости њених синова. A ипак je она Загреба и културу Љубљане, но нека Te то нимало не срце наше уједињене краљевине, и о њену задовољству смета; бивша колонија није крива, што Ти не може у .многочем овиси стабилитет сјајног дјела, које je платога пружити. Но наићи ћеш на нешто љепше и дра- кено толиком крвљу одабраних синова нашег прострагоцјеније: Тврткови he Te потомци поздравити драгим ног краљевства, што у Теби нађоше примјер узорна срцем и оном истом љубављу и одушевљењем, којом вође и правог представника. je поздрављен триумфални улазак команданта ослоУ земљи си, гдје се, поред двију племенских, субодилачке војске у Бијели град на споју Саве и Дунава. срећу и три вјерске традиције, na нам пружи примјер Окупиће се тај двоплемени - дио нашег јединстве- апсолутне трпељивости и поучи нас све, да вјера, као ног народа око Тебе и Твоје идеологије, да се ствар савјести појединаца, не смије играти улогу у након толико стољека загледа у лице Краљевика своје грађанским и држављанским правима. Није код нас крви и да се поклони пред оствареном идејом свог сувишна ни ова подука и потребно je да се она акценславног Твртка, na и из Твојих уста чује велику ријеч тује. Потребно je да се она нагласи баш ради нас о Слободи и Јединству нашег троименог народа. муслимана и управног система, који нам не пружа ниЧуо je он ту ријеч много прије овог свечаног момента, какових олакшица и који нас, нарочито услијед екоизговарала су му je у ове двије године многа и многа номског слабљења, тјера у очај и безнађе. Хиљаде уста већих и мањих управника, но — што да тајимо наших обитељи стјеране су на просјачки штап, a да — дјела су њихова убила дојам тих лијепих ријечи и им управне власти не посвећују готово никакве пажње. ушљед тога су оне изгубиле чар и привлачивост, Просвјећивању нашег села не посвећује се никаква коју имађаху и коју би имале да није било тих дјела брига, a вјерско-просвјетна управа принуђена je да и тих поступака. Ваља их дакле поновити искренијим затвара средњошколске конвикте, na чак и једино сиротоном и већом топлином, a за ту улогу најпозванији си тиште, само да би како-тако одржала један реформии најприкладнији Ти, Краљевику. Јер Ти си први про- рани завод за одгој вјерских службеника. Њене предплакао под дојмом тих великих ријечи, кад их je изго- ставке и молбе за припомоћ леже без одговора. Исламворио бијели Загреб; из Твојих je уста изашао онај ска заједница у овим покрајинама пуна je сиротиње, о топли одјек браћи Хрватима, који je за вијеке запеча- којој мало ко води рачуна, a представници се те затио јединство и загрљај Загреба и Београда. Очекујемо једнице сусрећу с неповјерењем баш стога, што изих и ми, јер ни у чем не заост^емо за Београдом и носе њене тегобе и траже им лијека на исти начин и Србијом, Загребом и Хрватском, Љубљаном и Слове- истој висини, у којој се он даје другим конфесијама. нијом. Очекујемо их, јер нам je потребно умирење и Сумњиче се без икаква разлога. утјеха, јер нам треба подстрека и наде у боље дане Муслимани Санџака и Македоније не пролазе ништа и свјетлију будућност. И баш стога, што штујемо и боље. Њихово je стање дапаче несносније, њихове су цијенимо Твоје сузе у Загребу, морамо истакнути тегобе веће и многобројније. Опрости, Краљевићу, што ти се мало изјадасмо да си у земљи, гдје се ријеч Хрвати пише у наводницима и гдје се муслимански дио, најчишћи огранак и у овим свечаним и радосним часовима и буди увјерен, нашег јединственог народа, са свих могућих положаја да се, уза све бриге и невоље, искрено радујемо Твојој шаље — у Азију. Боли та ријеч, Краљевићу! посјети и искрено кличемо: „Добро нам дошао, јуначки наш Краљевићу!“ „Živio Regent Jugoslavije Aleksandar!“ „Живила народна династија Карађорђевића!“ �Stran* 2 Стран* »PRAVDA* — »ПРАВДА* za put i dočEh Njegovog Hraljevshog Visočanstva u Sarajevu(Prema zvaničnom saopštenju zemaljske vlade). SUBOTA 18. SEPTEMBRA sjednik opštine i pregleda se vijeć« polazak iz Beograda u 9 sati u jutro. nica. — U 11.30 č. iz vijećnice Ke< jom, Kralja Petra ulicom u srpsko« SUBOTA 18. SEPTEMBRA prav, novu crkvu. Pred crkvom po« Bosanski Brod dolazak u zdravlja mitropolit sa svešten« 14.30 časova. Na peronu počasna stvom, pri ulasku u crkvu pjeva četa. Kratki pozdravni govor pred« hor himnu. Nj. Kr. Visočanstvo u« sjednika gradske opštine. Javlja se zima mjesto na desnoj strani olta« komandant II. armije, načelnik ok« ra. Sve skupa traje 15 minuta. ruga banjalučkog i upravitelj sre« Sveštenstvo prati do vrata. ske ispostave. Voz polazi u 15.30 č. U 11.45 č. polazak Kralja Petra za Sarajevo. i Strosmajerovom ulicom do rimo« Derve'nta u 16.16 sati. Kratki kat. katedrale, gdje pred crkvom pozdravni govor predsjednika op« pozdravlja biskup sa sveštenstvom. štine. Javljaju su: vojni komandant Pri ulasku sviraju orgulje. Nj. Kr. i sreski načelnik. Polazak u 16.24 Visočanstvo staje s desne strane sati. oltara. Služba traje najviše 15 minu« D o b o j u 19 sati. Kratki pozdrav ta. Sveštenstvo prati do vrata. predsjednika opštine. Javljaju se U 12 č. polazak Ferhadijom u načelnik okruga tuzlanskog i upra« GazisHusrefbegovu džamiju. U dža« vitelj sreske ispostave. mijskoj avflji pozdravlja reiseubu« lema sa ulemom i predstavništvom NEDJELJA, 19. SEPTEMBRA. sabora. Iz džamije prate Ga do Polazak iz Doboja u 10 sati. vrata. Sve traje najviše 15 minuta. Maglaj u 10.58 sati. Kratak U 12.15 č. polazak Saračima, Baš« pozdrav predsjednika opštine. Jav« čaršijom i Aleksandrovom ulicom ljaju se: vojni komandant i sreski do hrama sefardičke bogoštovne načelnik. Polazak u 11.04 sati. općine. Pozdravlja nadrabin i po« Zavidović u 11. 56 sati. Kra« slije službe prati do vrata. Najviše tak pozdrav predsjednika opštine. traje 15 minuta. Javljaju se vojni komandant, na« U 12.30 povratak Aleksandrovom čelnik okruga travničkog i upravi« ulicom do zemaljske vlade. telj sreske ispostave. Polazak u U 13 č. intiman ručak. 12.02 sati. — Doručak u vozu. Voz Od 15.30 do 17 časova prijem ide smanjenom brzinom, da bi se deputacija i korporacija u Svečanoj svršio doručak do Žepča. dvorani zemaljske vlade. Ž e p č e u 12.26 sati. Kratak po« Primiče se: članovi Narodnog zdrav predsjednika opštine. Javlja« Predstavništva, srp.sprav. mitropo« ju se vojni komandant i sreski na« lit sa sveštenstvom i predstavnici« čelnik. Polazak u 12.33 sati. ma eparh, savjeta i crkv. škol. op« Zenica u 14.16 sati. Kratak štine, reis«ul«ulema sa ulemom i pozdrav predsjednika opštine. Jav« predstavnicima vakuf, mearif. sa« ljaju se vojni komandant i sreski bora. rim.«kat. biskup sa franjevač« načelnik. Polazak u 14.32 sati. kim provincijalom i redovnim sve« Visoko u 16.03 sati. Kratak štenstvom, nadrabin i predstavnici pozdrav predsjednika opštine. Jav« sefard, bogošt. opštine, evšng. žup« ljaju se: vojni komandant, načel« nik sa predstavnicima bogošt. op« nik okruga sarajevskog i načelnik ćine, nadrabin i predstavništvo aš= sreza. Polazak u 16.15 sati. kenaske bogošt. općine, šefovi od« Sarajevo (duhanska fabrika). jeljenia zemaljske vlade sa područ« Dolazak u 17.40. nim činovništvom do VI. razreda pod vodstvom predsjednika zemalj« U SARAJEVU. Doček: počasna četa sa mu« ske vlade, strani konzuli koji imaju zikom, predsjednik vlade i kratak eksekvaturu, gradsko zastupništvo pozdravni govor predsjednika op« pod vodstvom predsjednika opšti« ne, deputacije seljaka iz Bosne i štine, koji je na čelu opštinskog Hercegovine, trgovačka i obrtnička odbora (so i hljeb). Na dočeku: Ministri na ra« komora za Bosnu i Hercegovinu, spoloženju iz Bosne i Hercegovine, advokatska komora za Bosnu i Her« narodni poslanici, šefovi zemaljske ccgovinu, predstavnici sarajevskih društava. vlade i povjereništava, upravitelj U 20 č. svečani ručak, govor Nj. vrhovnog suda, načelnik sreza sara« jevskog, srpsko«pravoslavni mitro« Kr. Visočanstva i predsjednika ze« polit, reis«ul«ulema, rim. kat. biskup maljske vlade. i franjevački provincijal, nadrabin UTORAK, 21. SEPTEMBRA. sefardičko«bogoštovne općine, e« U 8.45 č. polazak ulicom Vojvode vang. župnik, nadrabin aškenaske bogoštovne općine, strani konzuli Putnika do ždrepčane. gdje Nj. Vi« koji imaju eksekvaturu, predsjed« sočanstvo i svita pojašu konje i na vojno vježbalište. Ostali od« nik trg. i obrtničke komore, pred« idu laže ranije. sjednik advokatske komore i sve U 9 časova revi i defile sarajev« ličnosti, što će ih predsjednik grad« skog garnizona. ske opštine naročito pozvati. Sa revije u 11 č. ulicom Vojvode PUT KROZ GRAD. Putnika u muzej, koga pokazuje Sa stanice: Mustajbegovom direktor i kustosi. ulicom. Obalom Vojvode Stepe U 11.30 ulicom Vojvode Putnika (Kej) do gradske vijećnice, Kočiće« do duhanske fabrike, koju pokažu« vom (Nova testa), Aleksandrovom je direktor. uh (Varoš) do rimo«kat. katedrale, Povratak u zemaljsku vladu ul. • zatim Strosmajerovom, kralja Petra Aleksandrovom, odakle u 13 č. A« i Aleksandrovom ulicom do zemalj« leksandrovopi i Kralja Petra ulicom ske vlade, gdje Njegovo Visočan« da Oficirskog Doma, gdje oficiri priređuju doručak. stvo ostaje. U 14.30 č. povratak u zemaljsku PRATNJA. U prvim kolima maršal dvora i vladu. U 20 č. intiman ručak. policijski direktor, fanfare i dio Poslije ručka odlazak u Oficirski garde, kola Nj. Kr. Visočanstva sa predsjednikom ministarskog savje« Dom na svečani bal. SRIJEDA, 22. SEPTEMBRA. ta, dio garde, kola sa najstarijim ministrom i predsjednikom zemalj« Vozom za Bos. Brod, gdje se sti« ske vlade, komandant.armije, pred« že do 19 č. Prelazak u voz i ručak sjednik opštine, svita Nj. Kr. Viso« u vozu. Doručak u 13 č. na putu čanstva, svi sa po jednim odgova« u vozu. rajućim licem iz zemaljske vlade. 23. septembra u 9 časova dolazak Intiman ručak bez govora u 21 sat. u Beograd. BAKLJADA. Detalji prilikom dočeka. U 22.30 časova bakljada građan« stva sa vojnom muzikom, koju Radni odbor za doček Regenta predvodi kroz varoš predsjednik poslao nam je ovaj detaljni raspo« opštine i pred zgradom vlade po« red za doček Regenta: ’ Na stanici (duhanska tvornica).' zdravlja Nj. Kr. Visočanstvo, na koji mu On odgovara. Sarajevska U kiosku i pred njim honoracije: pjevačka društva otpjevaće sve tri od kioska do slavoluka pred Mari« jinim Dvorom: Izaslanstva građan« himne, vojna muzika će svirati. stva i težaka iz Bosne i Hercegovi« PONEDJELJAK, 20. SEPTEMBRA ne i odbori sarajevskih korporacija. u 11 časova Aleksandrovom i Ko« Od slavoluka Mustajbegovom u« čiče vom ulicom do gradske vijećni« licom do Vrazove ulice: Korpora« ce. Ovdje kratko pozdravlja pred« tivne deputacije: Ruske izbjeglice iz okupiranih krajeva; Dobrovolj« ci; Pjevačka društva i Sportska dru« štva. Od Vrazove ulice Mustajbego« vom ulicom, Vojvode Stepe obalom do pred Magistrat: Građanski špa« lir bez razlike vjere i staleža. Na Obali Vojvode Stepe pred Magistratom: Muslimanke i žene drugih vjeroispovijesti (pristup mu« škarcima u ovaj prostor je zabra« njen). Od Magistrata, Kočićevom uli« com i Baščaršijom do Stare Srpske crkve: Težaci bez razlike vjere i spola. Od stare Srpske crkve Aleksan« drovom ulicom do Prednnareta: Trgovačka akademija. Ženska prc« parandija i Ženska stručna škola. Od Predimareta Aleksandrovom ulicom do rimo«katoličke crkve: Velika gimnazija. Pored katoličke crkve (Stara Pošta): Srednja škola i Zavod sv. Josipa. Od rimokatoličke crkve, Štros« majerovom ulicom i ulicom Kralja Petra do Nove srpske crkve: Veli« ka Realka. Od Srpske crkve Kralja Petra ulicom do gimnazije: Srpska ,Bogo» slovija; Provincijali bosanskih fra« njevaca; Šerijatska sudačka škola; Okružna medresa; Gazi Husref be« gova medresa i Trgovačka škola. Od gimnazije ulicom Kralja Pet« ra do Sulejmanove ulice: Viša dje« vojačka škola. Od Sulejmanove ulice, Kralja Petra ulicom i Aleksandrovom uli« com do slavoluka pred vladom: Sve djevojačke i dječačke osnovne ško« le i to: Zavod sv. Vinka, Zavod sv. Josipa, Zavod sv. Avgustina, Mek« tebi i sve gradske osnovne škole. Pred zgradom zemaljske vlade izmetu slavoluka: Članice svih go« spojinskih sarajevskih društava. Bilješke. Zaostali hak. Ministarski savjet dozvolio je u svrhu isplate preduj« niova za račun privremene rente i zaostalog haka iz 1918. godine vla« snicima zemlje u Bosnu i Hercego« vini ponovni kredit od 10 milijona dinara. Agrarna direkcija već je ot« počela potrebne predradnje tako da će se moći odmah čim stigne novac pristupiti~isplati ovih pre« dujmova. Bez komentara. Iz Ljubuškog pri« mismo jučer ovaj brzojav: Potpisa« ti odbor Jugoslavenske Musliman« ske Organizacije stavlja do znanja zemaljskoj vladi, da delegat ov« dašnjeg kotarskog ureda Hilmija Sadiković prigodom dočeka Njego« vog Visočanstva ni u kojem slu« čaju nije ovlašten da zastupa ma i jedno lice muslimanskog življa u o» vom kotaru, jer je uz ostali protiv« narodni rad tražio aneksiju Bosne Švabi. Ovakav brzojav smo danas opremili i zemaljskoj vladi. Moli« mo da ovo u »Pravdi« iznesete. — Kotarski odbor«. Agrarno pitanje u Francushoj. Pod naslovom »Le mćtayage dans les Landes« donio je pariški list' »JoumaLdes Dćbats« u svom 247. broju od 7. o. mj. članak, koji glasi: »U povodu agrarnih nemira, koji su se desili u landeskom departma« nu (okrugu) dobili smo. značajno pismo slijedećeg sadržaja: Opći ze« mljoradnički Savež izabrao je*ovaj okrug i to baš krajeve, u kojim se vodi agrikulturno, a ne šumsko go« spodarstvo, da u njima izazove i raspali* klasnu borbu. Mir, najljep« ši mir vladao je u ovim krajevima, te su odnosi između obrađivaoca (mćtayers) i vlasnika zemlje imali na sebi značaj prave familijarnosti; obrađivaoci (mćtayers) držali su i težačili istu pridržničku zemlju (la mćtairie) od nazad više generacija i može se navesti velik broj istih, čija familija nastava istu kuću a.na istoj zemlji još od vremena, koje prethodi revoluciji iz godine 1789. Ova stalnost, ova našljednost bi« le su od velike koristi za obradiva« oca (mćtayer) i valjani rad žena, staraca i dječaka za vrijeme rata stvorio je ovdje jaka gospodarstva; svaki obrađivaoc (mćtayer), ja to Број — Broj 199 velim bez iznimke, ima danas više novaca nego ga je ikad imao. I kad ispane prilika, da se prodaje jedna takova pridržnička zemlja, javi se čitava hrpa i gomila obrađivaoca (les mćtayers) da je kupe. Svi javni bilježnici mogu to po« svjedočiti. I gle! Opći zemljorad« nički savez izabrao je baš ovo vri« jeme, da uzbuni obrađivaoce (les mćtavers) proti vlasnicima zemalja. Jesu li životni uslovi landeskog ob« radivališta (le mćtayage), naročito onog u Chalos«sais«u teški i na lavovski način odmjereni? Evo tih uslova za skoro sve krajeve. Zar ne? riječ »mćtayor« potiče od sta« те francuske riječi »Moitayer« (fai« re par moitić = raditi na polovicu). U landeskom departmanu nije to tako, jer se je ovdje ta riječ izne« vjerila svojem etimološkom zna« čenju. Žitarice, pšenica, kukuruz i grah (to su glavni kalemi, jer se dobro isplaćuju) dijele se petina« ma: tri petine dobiva obrađivaoc (le metaver), a vlasnik zemlje s a« m o dvije petine. Samo se vino di« jeli napola, ali je vlasnik zemlje du« žan, da nosi sve troškove zasađiva« nja vinograda, troškove, koji su vrlo narasli uzrokom cijene lozovih kalema. Nego ima još dobra i boljeg: si« jeno se i otava, djetelina, stočna repa i ostala zelen za hajvan ne di« jele i obrađivaoc uzimlje rod tih plodina. Samo ako su livade previ« še prostrane, i to samo u nekim općinama, plaća obrađivaoc za to neznatni hak od 30 do 50 franaka na godinu. Obrađivaoc ima još pravo, da se sluzi ogrjevnim drve« tom iz gajeva, što okružuju polja, a ti su gajevi sama hrastovina. Osim toga ima obrađivaoc lijep vrto, či« ji sav rod njemu samom pripada računajući u to i grožđe od loznice (odrine), od kojega se često može da izgnječi jednu do dvije ili tri bačve od 300 litara. Kao malu od« štetu za vlasnika zemlje, dariva mu obrađivaoc neka podavanja u nara« vi: jednu šenku, jedan par gusaka, jednog purana, jednu tuku, te troje« četvero pilića. Treba uvažiti, da ob« rađivaoc podgoji velik broj peradi i da ono, što on daje vlasniku zem« lje, nije ni šesti dio peradi, koju on može prodati. Kad je hajvan vlasnikov, a to je vrlo rijetka iznimka, neki vlasnici dobivaju polovicu čiste koristi, što je hajvan baca. Neki opet drugi vlasnici uzimlju % (jednu četvrti« nu) čiste koristi od hajvana, kad ovaj nije njihov, nego vlasništvo samog obrađivaoca. To nije ništa pretjerano obzirom na tekst zako« na od godine 1889., ali u većem dije« lu krajeva obrađivaocu ostaje sva korist od hajvana, izuzev jednu % (osminu) čiste dobiti od prodatih svinja, što se mjestimice tu i ovdje mora da dade vlasniku zemlje. Čemu dakle ovaj revolucijonarni pokret? Taj je pokret po svoj pri« lici potaknut stoga, što je opći ze« mljoradnički savez, koji je politička i socijalistička organizacija, u na« kani, da sebi privuče obrađivaoce (les metayers) i da sa njima poveća redove svojih pristaša. Nemajući za tp nikakva staleškog zahtjeva od strane samih obrađivaoca (les metayers), koji bi iz njihova odno« šaja bio opravdan f mogućan, stao je iste uzbuđivati kazujući im, da su navedena podavanja jedna sra« motna uspomena prošlih vremena, i jedno ropsko služenje svojem gospodaru. Au istinu ta poda« vanja nijesu drugo nego modalitet djelidbe zemljišnog prihoda iz« među obrađivaoca i vlasnika zem« lje, modalitet tako koristan za ob« rađivaoca. Malo po malo opći je zemljorad« nički savez stavio' obrađivaocima u izgled opću eksproprijaciju zem« lje u njihovu korist; eto to je u is« tinu čarobna i primamljiva riječ i , svakom poznata tajna ove ag« rarne agitacije«. Pri završetku pisac se obara na ovu kampanju socijalista i traži da vlada učini svoju dužnost i zaštiti — tradicionalna prava vlasnika. Mi se za danas zadovoljavamo prenaša« •jem gornjeg članka, a kasnije će« mo Se na njeg opširnije osvrnuti. —....... ' ----------------—------ V 1 *' Muslimani Sjetite se „Gajreta". �K» Вро! 199 — Broj „ПРАВДА" — .PRAVDA, Страна 3. iz zone A, a da se neće prije njih ili u isto vrijeme povući i talijansko vojništvo iz austrijskog područja U 91. broju »Pravde« iznijeli smo osudiše pravi zločinci. Mi konstati« u Koruškoj. Nadalje ima se povući Muslimani Sarajlije! Sjutra u 5" u jednom članku austrijski postu« ramo, da su se u ove dvije godine čitavo aktivno oruzništvo, koje ni« pak predstojnika Popovića s našim našeg samostalnog života pljačkaš« je rodom iz Koruške, te konačno sati poslije podne dolazi među nas izaslanikom, a danas donosimo slu« ke bande pojavljivale u krajevima da se imade obustaviti do plebisci« Namjesnik Prijestolonasljednik Nj. čaj osmerice. uglednih muslimana iz gdje nema ni jednog stanovnika ta vršenje nadzora nad Velikim po« Kralj. Visoćanstvo Aleksandar, bu« Cajniča. Na 4. o. mj. poduzeo je taj muslimana. Minstarstvo je raspisi« sjedima. Obzirom na to Zemaljska dući Kralj naše oslobođene domo« gospodin premetačinu kod gg. Ra« valo i ucjene na glave hajduka, pa Vlada je na izvanrednoj sjednfei vine. Da bude doček Nj. Kr. Viso« gib ef. Memiševića, predsjednika smo radoznali, ko je tamo uzrokom 15. o. mj. prije podne zaključila da čanstva što svečaniji i dostojniji Visokog Gosta, odredio je građan« našeg mjesnog odbora; Derviš ef. pljačke. Neće valjda muslimani biti dade svoju demisiju. Oko jadranskog pitanja. Iz Pa« ski odbor, da se cijelim putem, ko« Buturovića, šer. suca; Muhamed ef. vinovnici hajdučije oko Kragujev« Midžića, školskog upravitelja; Mu« ca i Čačka, te drugih mjesta u Srbi« riza javljaju: Giolitti je izjavio no« jim će prolaziti Nj. Visoćanstvo stajbega Batotića, Hasan ef. Foče, ji? Znaju li g. sreski i njegov pret« vinarima o jadranskom pitanju, da postavi špalir, u kojem će sudjelo« Ali ef. Čatića, Muhamed ef. Sabića, postavljeni, da se demoralizacija, Italifa želi da se dođe do sporazu« vati članovi sviju korporacija koje muderiza i Sulejman ef. Gorića. kao pošljedica rata, izražava goto« ma i kao pri sklapanju svih ugovora postoje u gradu Sarajevu. Između Pretraženi su im stanovi i provede« Vo u svim našim pokrajinama po« ona je gotova na pregovore i popu« ostalih sudjelovaće i vakufsko«me« na — premetačina žena, koju su o« najviše u razbojstvima i pljački? štanje. »-Journal des Debats« piše, arifski džematski medžlis pod vod« stvom džematskog predsjednika i bavile pravoslavne građanke. (Srbija, okolina Dalja, Makedonija, da su Millerand i Lloyd George riješeni, da neitervenišu u direktnim to na prostoru između Careve i Rezultat je te premetačine, da je Hercegovina, Crna Gora). naivni »upravnik« nasjeo denunci« 1 Čajnički predstojnik i njegovi pregovorima, koji će početi izme« Skenderpašine Ćuprije. Braćo muslimani! Iziđite svi iz jama svoje čaršije, što su skovane konfidenti nemaju pojma ko je u đu jugoslavenske i talijanske vlade. Opstrukcija u konstituanti one« svojih radnja i domova, svi, svi i u Milovićevu hotelu, koje je blago« bandi, što je upala u čajnički kotar, stari i mladi i dođite na određeno slovilo i jedno osvešteno lice. Na« dočim zna sigurno, da nije niko s mogućena. Iz Beograda javljaju: kon toga otišla su dvojica premeta« područja njegova kotara, a pogoto« Parlamentarni odbor raspravljao je mjesto, da iskažemo svoje duboko nih tražiti razjašnjenje i zadovolj« vo niko od muslimana. Političkoj o novom poslovniku za konstitu« poštovanje prema našem milom štinu po toj stvari. I šta reče gospo« vlasti je najlakše pomoću aparata, antu. Poslovnik je izrađen tako, da Kraljeviću, da iskažemo svoju žar« din sreski? Jednostavna izjava: »bi« koji joj je na raspoloženju, ustano« se omogući brzi rad, a onemogući ku privrženost prema Njemu, Nje« govu uzvišenom Ocu, da pokaže« li ste osumnjičeni, ali je sada sum« viti boravište svakog pripadnika opstrukcija. Antantina komisija otputovala u mo, da su muslimani vjerni građa« nja otklonjena«.... njezinog područja, pa i g. Popović Cjnički je kotar bio najsređeni« već sigurno zna, da se tu radi o u« Beograd. Iz Maribora javljaju: An» ni svoje Kraljevine i odani orivrže« ji od. svih pograničnih kotareva, ali padu razbojnika iz Crne Gore. Sto« tantini komesari za razgraničenje nici svoje narodne dinastije. Neka poslije onog komitskog upada iz« ga se za nedjela koja čine kršteni i otputovali su u Beograd, da se ta« se od fesa i saruka ne vidi ništa prostoru, neka se gleda, da neki fanatični ljudi denun« nekršteni Mehonići i Boškovići, ne mo predstave našoj centralnoj vla« drugodana uovom Sarajevu živi pretežan ciranjem građana muslimana hoće bi smjeli napastovati i odgovornim di, pa će biti više dana odsutni. Za« vidi, to se ove sedmice neće držati ni« broj muslimana. U 4 sata poslije da krivnju na silu podmetnu musli« činiti muslimani čajničkog kotara. jedna sjednica komisije za razgra« podne treba da bude svako na s r a« manima. Predstojnik i okružnik na« Pitamo nadležne: čime mogu o« mjestu. sijedaju ovim makinacijama, stoga pravdati sramni postupak čajnič« ničenje, ali će se zato intenzivno meMuslimani! Okitite cvijećem i za« istraga sliči onoj u Hercegovini, kog predstojnika i premetačinu naj« nastaviti rad tehničkog odsjeka. stavama svoje kuće i radnje kuda VANJSKI POLOŽAJ. gdje su muslimani zlostavljani i si« uglednije osmorice muslimana, me« Mala antanta. Poslije sastanka u će prolaziti Njeg. Visoćanstvo. Ijeni da priznaju tuđa nedjela kao đu kojima je jedan vjerski dosto« Svagdje treba izvjesiti samo naše svoja, dok napokon ne izađe na vi« janstveink i trojica državnih činov« Aix«les«Bainsu razgovaro je Take državne zastave. Jonescu sa Millerandom i Giolitti« djelo istina i dok se ne otkriše i ne nika? U ponedjeljak će Njeg. Visoćan« jem, u kojem im je obrazložio cilj i značaj Male Antante, o kojoj je stvo posjetiti Begovu džamiju. U rekao, da imade potpuno defenziv« 10 sati treba da *ispunj cijeli рто« ni značaj. Prema »Matinu« odgo« stor kroz Sarače, Terhadiju i ispred vorio je Millerand na pitanje, da Imareta, kuda će Nj. Visoč. proći. MJESNIM ODBORIMA. VELIKI ZBOR U CAZINU. li će podupirati takovu politiku, da Neka muallimi i hodže dovedu svu je sporazuman s njom. List javlja mektebsku djecu, koja će praviti Upozorujemo naše mjesne odbo« Povodom proslave ‘»dana naše selamluk na sofama Begove dža« re, da im je sada prva i glavna bri« organizacije u Cazinu održan je nadalje da je Millerand sporazu« mije. ga, da paze na sastav biračkih spis« veličanstven zbor, na kojem je sii« man s predlogom Jonescua, da se Braćo, osvjetlajmo obraz pred kova, koji prema propisu zakona o djelovalo preko 7.000 ljudi. Mi će« od vremena do vremena premjesti licem našeg Kraljevića! izboru nar. poslanika moraju biti mo se na taj zbor osvrnuti u kojem sjedište dunavske komisije, kako Hoće li Sarajevo1 gladovati? Sa dogotovljeni do 25. ovog mjeseca. od idućih brojeva, a danas donosi« -fto bi nitko bio zapostavljen. »Pe» Dan iza toga, t. j. 26. o. mj. moraju mo zaključak koji glasi: »Muslima« tit Parisien« piše, da je Take Jo« 15 protiv 10 glasova donešen je općine ove spiskove predati sudu ni grada i kotara Cazin, okupljeni nescu izjavio, da sve države, koje zaključak u plenarnoj sjednici grad« na potvrdu i kada ih on potvrdi, iz« na svom bajramskom zboru u Ca« sačinjavaju Malu Antantu stoje u skog vijeća ц srijedu dne lp. o. mj. iožiće se kod sviju općina, odnosno zinu nakon saslušanja govornika najboljim odnosima prema Au« da se ukine gradska aprovizacija u Sarajevu i da se pored prazne čar« striji. kot. ureda. Ovo će izloženje traja« usvajaju slijedeću Borbe Rusa i Poljaka traju. Iz šije 65.000 gradskih stanovnika pre« ti 8 dana. U ovom roku imade svak rezoluciju: Varšave javljaju: Izvještaj s fron« pusti sudbini i preko zime sami bri« pravo, da birački spisak pregleda, te od 14. o. mj.: Boljševičke čete nu kako da ?e prehrane. U debati prepiše, obznani i da ga štampa. 1 .) Najenergičnije protestiramo, kojima je uspjelo da prodru u oko« o daljnjem opstanku ili dokinuću Svako ima pravo da i za se i za dru« što vlada шзато .da nije udovoljila goga traži ispravak u spisku onoga, opravdanim zahtjevima naroda ovo« lici Rogatina, zaustavili smo na ri« aprovizacije drznuo se je »podpred« sjednik« gradske općine g. dr. Zist« što drži da je netačno ili manj« ga kotara, istaknutim u rezoluciji jeci Kvirzi. Na ostalim frontama Male Poljske vlada mir. Kod So« ler, da na temelju, posve krivih i kavo. To se mora dozvoliti. donešenoj na prošlom bajramskom kala naše su čete prešle Bug i u kr« neosnovanih tvrdnj a svali Ako opazite, da je neko u spisak zboru, nego je u našoj sredini za« na upravu gradske aprovi« unešen, a na to nema pravo, traži« držala čak i krivce krvoprolića u vavom boju zadale neprijatelju teš« krivnju zacije i njezine šefove činovnike i ke gubitke. te da se briše, a ako je neko ispuš« Peckoj. njih učini odgovornim za dosada« ten, onda treba tražiti, da se unese. 2 .) Narod se gnjuša nad životinj« nje neuspjelo poslovanje aproviza« Pazite, da u vašem području ne skim djelima izvršenim na našem čije, kao da on i njegovi drugovi bude ni jednog muslimana, koji na ženškinju od strane krstarećeg žan« iz predsjedništva i gradskog vijeća dan izbora navršuje 21. godinu, da darmerijskog voda u Vrnograču, Broj poslanika u konstituanti. nemaju narodu ništa za to odgova« ne bude uvršten u spisak. Bio čo« kojem je na čelu narednik Zateza« dosadašnjim podacima u rati. ban, bio makar ko mu drago, treba lo. Tražimo da se ova ostavština Prema će biti 429 poslanika. Jedino nas svečani momenat Re« da bude uvršten, jer je to njegovo austrijskog žandarskog sistema o« konstituanti će imati 157. Crna Gora 8, gentovog dolaska sprječava da od« najsvetije pravo, što ga imade je« davde makne, jer bi inače narod Srbija Hrvatska i Slavonija 95, Bačka i mah ne dadnemo tim nametnutim dan čovjek u državi. mogao doći u iskušenje, da preko« Baranja 25, Banat 20, Dalmacija nam Zistlerima što zaslužuju, nego Pošto je naš izborni red osnovan rači granice strpljenja.’ 21, Slovenija 40, a B o s n a i H e r« ćemo to učiniti u broju od četvrtka na tenjelju općeg prava glasa, to se 3 .) Pozivamo vladu, da ne naši« c e g o v i n a 63. Kako izborni za« i dokazati koliki su zločin činili na« ne uzima u obzir daje li ko porez, kon određuje, da na svaka 4 posla« namet«vijećnici u godini 1919. i ima li kuću, zemlju, je li zanačija jeda izvještajima svojih pojedinih nika u izbornom okrugu dolazi po ši 1920. u pitanju prehrane glavnog! ili trgovac ili je bogat ili siromah. oblasnih organa, koji po austrijskom jedan kvalifikovani, to će konsti« grada i Hercegovine, dok nasSvako, ko je navršio 21. godinu, pa sistemu iz ličnih motiva o cijelom tuanta imati najmanje 100 kvalifi« najzadBosne nijesu evo doveli nad pro<§ i vojnici, koji će na dan izbora biti ovom narodu i o vođama naroda kovanih poslanika. valiju, da stojimo pred katastrofom otpušteni, imaju pravo, da se u spi« ovoga kotara podnose lažna izvješ« Bosanski mandati. Državni je od« gladi preko zime. Pokazaćemo mi ća. — Oni idu za tim, da što više sak uvrste. bor donio zaključak o raspodjeli g. Zistleru šta znači navala na še« U idućem broju donijećemo o zabašure svoja činovnička nedjela mandata u B. i H. pa će pojedina fove (u ovom slučaja muslimane) ovome opširan izvadak zakona o iz« iz austrijskog vremena. Neka se okružja birati ovaj broj: banjaluč« ni krive ni dužne, za koje bi se borima, pa ponovno svrćemo paž« 'vlada jednom osvjedoči po nepri« ko okružje na 406.051 stanovnika htjeli da zaklonu pravi krivci iz stranim ljudima kako o lojalnosti nju naših mjesnih odbora i svib (od tog je muslimana 70.365) dobi« predsjedništva i v i j e ć a! <. članova organizacije, da dobro či« vođa tako i naroda ovoga kotara. va 13 mandata; bihaćko okružje na općine i to škandalozne navale taju naš izborni glasnik i da strogo 4 .) Tražimo da nam vlada otvori 229.588 (muslimana 90.906) dobiva predsjedništva i u javnoj sjedni« paze, da se sve tačno provodi kako •što više škola® da nam pošalje ko« 8 mandata; sarajevsko okružje na iz ci vijeća, gdje naši šefovi ne mogu. zakon propisuje. jeg učitelja muslimana. 299.075 žitelja (muslimana: 132.623) doći do izrazitog i slobodnog op» ' dobiva 10 mandata; Hercegovina na ravdanja, navale iz busije, na koju, sa nekoliko mrtvaca natrag., Sada 281.662 žitelja (muslimana: 63.666) se samo možemo zgražati! ondje vlada posvemašnji mir. dobiva 9 mandata; travničko okruž« Pravimo dakle iz ovog pitanje,: Stišan pokret u Hrvatskoj. Zad« je na 285.572 žitelja (muslimana kao i u opće iz naumljenog dokinu« nji seljački pokret, izazvan netak« 76.928) dobiva 9 mandata, a tuzlan« ća aprovizacije, o čemu ćemo već. UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. tičnošću vlasti utišan je posvema. sko okružje na 429.854 žitelja (mu« zauzeti svoje stanovište. Dotle upo« Protić protiv budžeta. Stojan Niodkuda nema glasa o novim ne« slimana 177.649) dobiva 14 man« zorujemo zemaljsku vladu, da do« data. bro promisli o pošljedicama doki« Protić je sudjelovao na pošljednjoj mirima. Dr. Trumbić -preuzeo poslove. nuća aprovizacije u našemu gradusjednici radikalnog kluba, te je ne« prije nego li bi potvrdila zaključak obično oštro istupio protiv oktroi« Zastupnik ministra inostranih dje« Odvjetnik gradskog vijeća, naročito sada, ka«' sanog budžeta. Protić traži za bus la dr. Momčilo Ninčić predao je da i »Konzorcija« likvidira i kada džet najmanje odobrenje financij« dužnosti dru Anti Trumbiću, mini« stru inostranih djela. ne ostaje u gradu više ni jedna in« skog odbora. stituacija, koja bi mogla regulisati Provala Madžara u Međumurje. Demisija slovenačke pokrajinske Madžarske su trupe na 13. o. mj. vlade. Ljubljanski dopisni ured ja« Otvorio je dne 15. septembra tržne cijene životnim namirnicama bacanjem robe na pijacu. ‘4 pokušale da provale u naše Među« vlja: Na sjednici održanoj 14.'ov. murje. Međutim su se namjerile na mj., zaključila je plebiscltna komi« 1920. svojti pisarnu u Mostaru, ' Privilegovana zemaljska banka za Gernica ul. 6. naše spremne čete i povratile su se šija da se naša vojska ппц povući Bosnu i -Herćgovinu obavješćuje o» Metoda ćajničhog predstojnica. Domaće vijesti. Iz naše organizacije. Izborni glasnih. PolitiJhi pregled. Dr.RadaSmoljan �Bro) 199 — Број * »PRAVDA — »ПРАВДА * Strana 4 Страна vijem sve svoje ostavljaše osta« va, da će ona kod njezine centrale u Sarajevu kao i kod njenih pod« ružnica pohranjene oblifiacije rat« nih i predratnih državnih zajmova bivše Austrougarske Monarhije, te Austrije i Ugarske sama predam ti, dati žigosati, odnosno prijaviti državnim oblastima, kako to zadnje naredbe ministra finansija propi« suju. Nu i pored toga su ostavljači obvezani prijaviti nadležnim po« reznim uredima svoj posjed gore pomenutih vrijednosnih papira uz napomenu, da se isti kod Privilego« vane zemaljske banke za Bosnu i Hercegovinu u pohrani nalaze. Proveli ste raspravu i izrekli od? luku preslušavši samo jednu stran« ku i to moga protivnika. Kada je sudski glasnik donio moju pozivni« cu radi ove stvari,-tada sam se ja na« lazio na liječenju u Kiseljaku, a moj poslovođa nije iste htjeo primiti, te ju je glasnik povratio, a ja nisam u opće ni znao kada je ročište od« ređeno, dok nijesam odluku primio. Kada sam odluku dobio, došao sam Vama u kancelariju da Vas upozo« rim na učinjenu pogrešku i neprav« du. Vi ste mi rekli nervoznim ges« tama i povišenim glasom, da st^ Vi odluku stvorili po svome ćejifu i svojoj uviđavnosti, te da ja sa mo« jom inteligencijom nisam u stanju Vas kritizirati. Ja," gospodine savjetniče, ne vi« dam u Vama nikakvog višeg bića, koje se nesmije kritizirati, a ne vje« rujem da ste nepogrešiv i nepriko« snoven, i ako se zamišljate, šta vi« še, evo Vam ja javno velim da ste neobjektivan i jedno« stran, pa ako je sa ovim Vaša nepogrešivost« povrijeđena, izvoli« te tražiti zadovoljštinu na koji ho» ćete način, ja Vam stojim na ras« polaganju. D. Vakuf, dne 7. septembra 1920. Edhem beg Miralem. MeljaL SUMORNE MISLI. Ako ne smjedoh doći na konferencija od 5. septembra kao političar, smijem sada kao ministar. U stvari je isto. Mase ne će shvatiti- da sad idem a sjeni vlasti i ja ća — makar 1 kao Stipanov alat - doživjeti po­ novni triamf u Sarajevu. Čik sada.. Turci i radikali! Svetozar Prlbićević. Bravo ministre! Da nije vlasti »ar bih ja nekad — makar i ad hoc — došao za podnačelnika? Da živi komesarijat! Dr. Ekrem Sahinović. Stan'te malo nezvane delije — Makar i od Foče i Banije — Izbori će mnogog otpuhnuti. Uredništvo „Trešeljka". Djevojčica, Oh ne g’juzel! Ja sam sasvim ozbiljan kan­ didat'. Crven fes (malo na hero), odijelo male poabano (kao u pravih mučenika), brada kesasta kao u 1 brak ima Bariću (od solufa do br­ kova ostrogana), pozdrav: temenna s tala, go­ vor: turski, jer „ne znam" srpski, zanimanje: špioniranje „Ј. M, O.“ i njenih iredentističkih saveznika Arnauta. Glasuj narode, samo nemoj upotrijebiti štapa! Ilija Boškić. *) PRIPOSLANO. Gosp. J. Stroblu, kotarskom sudcu u Bugojnu.. U stvari mojoj proti Stipe Đapića iz D. Vakufa radi pravljenja vrata na prijepornom putu, učiniliste jed« nu pogrešku odnosno pristranost, da je prava bruka za jednoga pravnoga savjetnika kao što ste Vi. *) Za stvari pod ovom rubrikom uredništvo ne odgovara. Natječaj. Trgovačkom udruženju za grad Sarajevo potreban je za odmah stalni sekretar Ponude sa uvjetima slati na gosp. Stojkanovića, Štrosmajerova ul. Isti treba da je po mogućnosti vršio više godišnju praksu u kojem sličnom društvu te da je trgovačku akademiju svršio. vrlo dobre, uz povoljne cijene nudi Muslimanska centralna banka za B. i H. u Sarajevu sa svpjih skladišta u Sarajevu, Mostaru, Tuzli, Travniku i Gružu. Brzojavi: Muslimbanka Sarajevo. Oglašujte u „Pravdi". Muslimanska Privredna Banka d. d. u Gražanici odpočela je od 1. septembra 1920. svoj rad, te će se baviti svim u bankovnu struku spadajućim poslovima, kao eskontiranjem mjenica izdavanjem zajmova na tekući račun, lombardiranjem vrijednosnih papira, valuta, robe i t. d. i t. d. Centralna drogerija Braća Šahinagić I koja po familijama daje njemačke sa­ tove, preporučuje se muslimanskim familijama za pouku u njemačk m jeziku. — Cijenjeni reflektanti neka se izvole obratiti na administraciju »Pravde«. Rangon riže Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. PAPIRNICA HAMDIJE KOPČIĆA preporučuje svoje bogato stovarlšte svih vrsta papira, kancelarijskog i školskog pribora. Narućbe se obavljaju brzo i točno. Ci;ene umjerene. Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 Novo otvorena radnja dobila je veću količinu ŠVELJA za šivanje svakovrsnih odijela, preporučuje se za posao u fami­ lijama. Upitati u administraciji«„Ptavde". vunenih i pamučnih fanela (zimskih košulja). Cijene umjerene. RIZ0 VRANIĆ, trgovina manufakturne I kolonijalne robe na malo i veliko. Sarajevo, Sarači ul. 31. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu I Hercegovim (d. d.) u Sarajevu. II. EMISIJA Poziv na upisivanje dionica Izvanredna glavna skupština Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Hercegovinu (dioničarskog društva) u Sarajevu, održana 2. septembra 1920. zaključila ja na temelju ustanova § 11. društvenih pravila povišenje dioničke glavnice od K З.ооо.ооо na K 1o,ooo.ooo.— I povjerila ravnateljstvu, da ovo povišenje prema potrebi na jedanput ili na dva puta provede. Na temelju tog zaključka izlažemo na javnu supskripciju za sada 40.000 dionica po 100.— kruna nominalne vrijednosti tako, da će dio­ nička glavnica po provedenju tog povišenja iznositi К 7,ooo.ooo.— Za upisivanje ustanovljeni su ovi uslovi: 1. Posjednici starih dionica imadu pravo na svaku jednu staru dionicu preuzeti jednu novu uz tečaj K 110.—. (J tu svrhu imaju pre­ dočiti potvrde (međutomnice) o dodijeljenim, ali još ne izdanim dioni­ cama, na kojim će se označiti, da je pravo opcije izvršeno. 2. Ostalih 10 OOO dionica, kao i eventualno po dioničarima ne optirane dionice, mogu upisati dioničari! nedioničari.uz emisioni tečaj K 115—. 2. Razlika između nominalne vrijednosti i emisionog tečaja privest će se po odbitku troškova pričuvnoj zakladi. 4. Nove dioni e učestvovat će na poslovnom uspjehu od 1. no­ vembra 1920. te će prema tome biti previđene prvim kuponom sa pra­ vom na dvomjesečnu dividendu za g. 1920. 5. 0 uplaćenim iznosima izdaćemo blagajničke potvrde (međutom­ nice), na temeliu kojih ćemo kasnije Izručiti izvorne dionice, o pojedi­ nim komadima od 5, 10, 20, 25, 50 i 100 dionica. 6. Supskrlpclja počlma 3. septembra, pa traje do 31. oktobra o. g. 7. Potpisane dionice moraju se isplatiti odmah kod upisa. 8. Dionice glase ili na ime ili na donosioca, pa svaki potpisatelj treba da naznači, koju vrstu dionica želi. Dodijeljene će se dionice Ispo­ staviti i potpisateljlma uručiti u roku, koji će se naknadno objaviti. — Svaki potpisatelj treba da naznači pobližu adresu, na koju će mu se dodijeljene dionice dostaviti, a onaj koji želi dionice na ime, treba da osim toga čitljivo i točno naznači Ime i prezime, na koje bi potpisane dionice imale glasiti. Ravnateljstvo si je pridržalo pravo, da dionice do­ dijeli ili na ime ili na donosioca. 9. Podjelbu upisanih I uplaćenih dionica glasom tačke 2. ovih usta­ nova pridržaje ravnateljstvo zavoda. 10. Potpisivanje i uplaćivanje na ove dionice obavija se: na blagajni Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Herceg, (d.d.) u Sarajevu i njezine podružnice u B. Novom, te kod: b) Muslimanske centralne banke u Sarajevu i njezine podružnice u Tuzli, c) Muslimanske trgovačke I poljodjelske banke d. d. u Tešnju, d) Muslimanske kreditne banke d. d. u Foči, e) Prve Muslimftske banke d- d. Brčkom, f) Prve Muslimanske banke d. d. u Bjelini, g) Muslimanske banke d. d. u Banjojlucl, h) Nacdne kreditne banke d. d. u Tešnju, i) Narodne kreditne banke d. d. u Livnu, j) Bankovne kuće M. Mahmudbegović u B. Šamcu, k) Težačke banke d. đ. u Cazinu, I) Muslimanske banke d. d. u Stocu, m) Muslimanske banke d. d. u Visokom, nj Hrvatske kreditne banke i štedionice d. d. u Bos. Brodu i njezine podružnice u Bos. Gradišci, o) Podružnica Hrvatske Centralne banke u Derventi, Mostaru, Zenici i Tuzli, p) Muslimanske privredne banke d. d. u Gračanid. Ravnateljstvo Muslimanske trgorађћв i obrtnice banke za B. i H. (d.d.) u Sarajevu Odgovorni urednik: F. Šalaka. Vlasnik: Centralni Odbor J..M. O. t4 Štamparija DanJel & A. Kajon, Sarajev«. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/d1c083c3a63b48513e6a5b9a74ba49c2.pdf 2212c0592e68def616f2c2d3d44a55e8 PDF Text Text -''^OVOM PLAĆENA. Pojedini broj Kl 50 ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 95 (200) Sarajevo, utorak 21. septembra 1920. (6. muharrem 1339.) IZLAZI SUBOTOM, UTORKOM I ČETVRTKOM. UREĐUJE REDAKC10NI ODBOR. PRETPLATA: GODIŠNJE K 180, NA POLA GODINE K 90. UREDNIŠTVO 1 UPRAVA NA­ LAZE SE U CAREVOJ ULICI. TELEFON BROJ 124. ČEKOVNI RAČUN POŠTANSKE ŠTEDIONICE 1119. Godina II. Svečani govor Regenta. — Posjeta u Begovoj Džamiji. Regentov govor. Na svečanom objedu, kojem su prisustvovali svi viši dostojanstven nici i predstavnici naroda. Regent je izrekao ovaj govor: Gospodol Bosna i Hercegovina su uvek bile drage zemlje srcu našega naroda. Odkada se za nas zna, mi braću iz ovih krajeva nismo delili od ostalih naših plemena. Kako bi moglo biti drugače? Nije li naš prvi pismeni spomenik narodnim slovom, koji se do sada sačuvan našao, delo srodni: ka Nemanjinog Kultna Bana. Zar bi se drugače moglo odbraniti počiva: nje Sv. Save u Mileševu? Nije li kralj Tvrtko želeo da produži poli: tiku i slavu Nemanjića, narodnu po: litiku, kad se je prilikom svog prvog krunisdbja za kralja, opet u Mile: ševu, pozvao na srodstvo sa njima? Nisu li Bosna i Hercegovina u isto vreme vezivale dva naša plemena Srbe i Hrvate, koji su se u ovim kra: jevima približili jedni drugima, na: ročito za vreme tuđinske azijatske vladavine, a već i pred ovom kad se Tvrtko 1390. proglasio i hrvatskim kraljem. Sam geografski položaj na: menio je međutim Bosni i Hercego: vini gotovo tragičnu sudbinu, jer su ove dve pokrajine i narod koji u njima živi,_ bili i suviše izloženi u: takmiči i šurevnjivosti Rima i Vi: zantije, Beča i Stambula, od čega su pretci vaši tako mnogo prepatili. Od kuda je došlo da su se društve: ne, ekonomske i verske prilike ov: de razvijale drugače nego po osta: lim našim zemljama i da su česti ne: redi onemogućili svaki napredak. Ali ni svi ti spoljni i tuđi, tako jaki, uticaji, nisu bili u stanju, odvojiti vaše pretke od glavnog stabla naše: ga naroda, te ih stoga vidimo, gdje se dva puta biju: na Kosovu s osta: lom braćom za narodnu nezavisnost, a već svima nam je u uspomeni, da je hercegovački ustanak od 1875. bio prvi moćni podstrek za narodno oslobođenje i ujedinjenje, i da mi njemu u velikoj meri imamo da zah: valimo, što se možemo u oslobode: nom Sarajevu, sastati oko ove trpe: ze, te zahvaliti Svevišnjemu, što nam je ovu sreću i čast dodelio, a zatim setiti se i junaka i mučenika za našu opštu stvar, koji živote svo» je prineše na oltar otadžbine zbra: timljeni u toj velikoj i plemenitoj misli bez obzira na to, da li se i ka» ko se krste, ili se klanjaju proroku. I u ovom trenutku Ja sam naročito srećan, što fam mogu doneti poz: drav Moga Uzvišenog Roditelja, Njegovog Veličanstva Petra I. Kra: 1ja Srba, Hrvata i Slovenaca, koji se, kao što svi znate, borio po krševima vašim i za vašu slobodu, onako isto kako su se borili za nju i vaši veli: kani Luka Vukalović, Don Ivan Mu: sić, Husein Kapetan i Ali paša Riz: vanbegović. Uz ovaj topao pozdrav, Kralj vam preko Mene šalje u isto vreme poruku da se čuvate među: sobnih razdora, koji su bili toliko pogibeljni vašim starijim pokolenji: ma i koji su ponajčešće bili ubaciva: ni među vas iz tuđine. Delo našeg ujedinjenja, gospodo i braćo, jedan je od najveličanstve: nijih uspeha velikog svetskog rata i to tim pre, što je ovaj otpočet sa potpuno protivnom namerom, pošto je, kao što znate, imao za zadaću, da nas komada i još većma podjar: mi. Ali, kao što je čitav ovaj stra: šan rat, tako je naše narodno ujedi: njenje praćeno uzastopce neizdrži: vim društvenim i ekonomskim tež: njama, o kojima i mi moramo vo: diti najozbiljnijeg računa. Ti neiz: bežni društveni i ekonomski preob: ražaji ne idu bez teškoća, a često i bez potresa, te zadaći njihovoga sređivanja mi svi moramo pristupiti, oslobođeni svih predrasuda i preda: ni jedino službi opštem dobru, tru: deći se da se pri tom ne ogrešimo ni o velike državne i narodne inte: rese, ni o osnovne pojmove i oseća: je o pravdi i pravici, tako duboko usađene u duši našeg naroda. Moja je želja, da se u ovom duhu izvode sve važnije reforme u našoj zemlji, a to je i u пагћегата Moje Vlade. To nam uostalom zapovedno nala: žu i neocenjive žrtve koje su podne: li svi saveznici, pa i naš narod u cilju što šire, što slobodnije i što pravednije narodne vladavine. Sa ovim mislima. Ja sam došao u vašu sredinu, te se koristim ovom srećnom prilikom da vam izrazim svoju želju, da bratski rame uz ra: me prionete svi na opštem zajednič: kom narodnom delu. Ako i idemo u razne hramove da se Bogu moli: mo, nas je sve rodila i na grudima svojim odgajila ista mati, šapćući nam miloštu, i pevajući nam pesmu uspavanku istim našim divnim je: zikom. Pod ovim čarobnim pod> nebljem, od koga na svetu nema lepšeg, mi svi zajednički živimo; pod njim treba da obrađujemo ovu dra: gu nam zemlju, koja je veliki hram naše zajedničke, teške ali slavne prošlosti i pouzdana nada naše sjaj: nije i lepše budućnosti. Zahvaljuju: ći besprimernim žrtvama našega naroda i naše junačke vojske, Bo: sanci i Hercegovci moći će od sad, na svojim domovima i u krugu svo: jih porodica raditi na podizanju svoga blagostanja, te više neće mo: rati napuštati svoju milu rođenu grudu. Ma da se i ovde kao i svugde u ozbiljna vremena, pred nas ističu velike teškoće, Ja živim u nadi, da ćemo i mi savladati, kao što smo već uspeli učiniti na drugim poljima i po drugim krajevima naše prostrane zajednčke otadžbine. Zato nam je pouzdano jemstvo u velikim podob: nostima naše braće iz Bosne i Her: cegovine udruženo sa uverenjem, da će svi umeti i hteti sa toplom usrd: nošću gledati otadžbinu i preko ku: beta, tornjeva i munareta, i da će im same molitve njihove pomoći, da njoj iskreno i predano posluže. U toj misli Ja upućujem zbratimlje: nim građanima svih vera ovih Bo: gom blagoslovenih nokrajina, Svoju Vladahčku zdravicu i pozivam ih da dignu svoje čaše za sreću i na: predak Bosne i Hercegovine. Poslije ovoga jezgrovitog i otadž: beničkog govora Kraljevića Namje: snika razleglo se je burno odobra: vanje a gardijska muzika na gale: riji intonirala je narodne himne. Govor predsjednika vlade. Predsjednik Zemaljske vlade g. Dr. Srškić pozdravio je Regenta U: jepim govorom, u kojem je istakao radost našeg naroda što je dočekao sretni čas, ostvarenje svojih zavjet: nih, stoljetnih misli. Spomenuo je tradicije koje vežu naš narod sa slavnom dinastijom, koja je bila i jeste vazda nosilac narodne ideje. »Narod Bosne i Hercegovine — rekao je — vezan je trajno i neraz« dvojno uz prejasni Dom Karađor: đevića, osjećajima sinovlje lubavi i nepokolebive odaničke vjernosti i odanosti, kao i dugom neizmjerne blagodarnosti i priznanja, o čemu se je Vaše Kraljevsko Visočanstvo u svakom gradu, svakom selu, sva: kom kutiću ove zemlje moglo uv: jeriti«. Naročito je naglasio, da će ovaj narod vazda biti najpouzdaniji os: Ion svoje omiljene narodne Dina: stije Karađorđevića, vazda gotov, da gine za Kralja i Otadžbinu i da ih brani od svakog bezumnog i pu: stolovnog pothvata, dolazio ma sa koje strane. Svoj govor završio je g. dr. Srš: kić riječima: »Neka živi Njegovo Veličanstvo Kralj Petar I.! Neka živi Njegovo Kraljevsko Visočan: stvo Namjesnik Aleksandar! Živio! Gardijska muzika intonovala je uz burne poklike »Živio« narodne himne. Prisutni su ispili čašu u zdra: vije Njegovog Veličanstva Kralja Petra 1. i Njegovog Kraljevskog Vi: sočanstva Regenta Aleksandra. Poslije dinera prešlo se u salone, gdje se razgovaralo uz crnu kafu i cigarete. Nešto prije 24 sata raži: šli su se uzvanici, a Kraljević Na: mjesnik pošao je na počinak. Pred Begovom Džamijom, Jučer o podne prispio je Regent sa svojom pratnjom pred Begovu: džamiju. Pred vratima dočekao je Regenta presvjetli gospodin Reis: Ulema Džemaludin eff. Čaušević sa Mutevelijom Gazi Husrefbegova Vakufa g. Mutevelićem i drugim dostojanstevnicima. Gosp. Reis U: lema i muftija sarajevski g. Mag: lajlić pozdravili su Kraljevića, na: što ga je Reis uzeo ispod u ruke i uveo u harem džamije na naročito za to opredjeljeno mjesto. Sakup: Ijeno veliko mnoštvo naroda odu: ševljeno je klicalo. Tu je Reis oslovio Kraljevića o: vom dobrodošlicom: Vaše Kraljev: sko Visočanstvo! U ovom svečanom času prva mi je dužnost istaknuti da Muslimani Bosne i Hercegovi: ne imaju najiskreniju ljubav prema Vašem Kraljevskom Visočanstvu a i prepia cijelom Vladalačkom Do: mu Slavne Dinastije Karađorđevića. Ljubav prema domovini nalaže mi da naglasim da Muslimani u Bosni i Hercegovini žele da uzvišenoj o= sobi Vašeg Kraljevskog Visočan: stva vide izvor potpune jednakosti i ravnopravnosti. U to ime pozdrav: ljam Vaše Kraljevsko Visočanstvo i od srca kličem: »Dobro došao naš mili Kraljeviću, vijekove te sreća pratila sretno, sjajno dug niz godi: na živio!« Narod je oduševljeno prihvatio ovaj poklik i gromko se zaorilo: »Ži: vio!« Po tom je g. Reis sa Regentom ispod ruke ušao u džamiju, gdje su ga prisutni dočekali sa »Živio!« U džamiji bila je prostrta duga crve: na halija od vratijm do mihraba. Na lijevoj strani džamije bilo je na is: točnjački način pripravljeno mjesto za Regenta: na podiju skupocjenim ćilimima i tkivima okićeno prije: stolje. S desne strane stajale su najugled: niji muslimanski građani iz Sara: jeva i sa strane koji su došli da pri: sustvuju ovoj rijetkoj svečanosti. Odmah uz prijestolje stajali su mu: ftije i šerijatski suci. G. Reis uzveo je Regenta do treće stepenice pri: jestolja. Regent je stao držeći u jednoj ruci kapu, a drugu je podbo: čio na sablju. G. Reis po svom obi: čaju rastumačio je svrhu današnje dove. G. Reis proučio je na arap: skom jeziku dovu, u kojo se moli zaštita Allaha za Regenta i za sre: ću u svim Njegovim poduzećima. Time je svečanost bila dovršena i Njegovo Visočanstvo sa svojom svitom napustio je drevnu Gazi Husrefbegovu džamiju. Na polju ga je svijet opet dočekao sa burnim poklicima. Odavle je pohod otišao u sefardičko:jevrei<u sinagogu. �Strano 2 Стразз i Sarajevo, 20. septembra. Težak je temelj ovoj državi, on joj je glavni oslonac, ona na težaku sto­ ji« čujete iz usta svih naših političa­ ra. Svaki dan i u svim prilikama ču­ jete i čitate te riječi; svak se živ raz­ bacuje tim praznim frazama. No kada dođe do ostvarenja tih napirlitanih laskanja, onda se postupa sasvim druk­ čije, onda je seljak deveta rupa na svirali. Najlošiji primjer u tom pogle­ du pružio nam odbor za smještanje stranih gostiju prilikom sadanje na­ rodne svečanosti. Seljaci ne samo da nijesu dobili pristojnih stanova, nego su im na nekim mjestima falili čak i pokrivači. Prostriješe im nešto slame i Bog te veselio. Misle zar ljudi, da »gedžo« ne bi umijo leći u pristojnu postelju i da je pokrivač nuždan sa­ mo gospodi iz gradova. Čudnovato poimanje, i kad nas ovaj postupak ne bi srdio, mi bi smo ga zabilježili samo kao primjer naopakog shvaćanja. 0vako moramo proti tomu najodlučnije protestirati. Slično se je postupalo i sa prima­ njem seljačkih deputacija. Najprije se je htjelo da se pred Kraljevića uvede samo malen broj seoskih delegata, a kad je taj postupak naišao na oprav­ dane proteste zbubani su u salu svi članovi tih deputacija tako, da je već tehnički onemogućno ovoj jezgri na­ šeg naroda, da se otvoreno porazgovori sa svojim Kraljevićem o prilika­ ma u kojima živi, kamo li da se na­ rodu pruži prigoda, da iznese svoje tegobe i svoje želje. Dva tri uj du­ ri san a kratka pozdrava, zatim po­ vici živio i to je sve. Ovaku je para­ du pravio i čuveni Potemkin, nu to mu nimalo ne služi na čast: njegove se ujdurme spominju kao primjer ob­ manjivanja i niko se pametan ne po­ vodi za njegovim primjerom. Kod nas je vrlo u modi riječ »de­ mokracija« nu djela govore sasvim nešto drugo. Predstavnik jednog Ve­ ličanstva došao je drugom, pa je mje­ sto ceremonije trebalo pružiti priliku, da se ta dva veličanstva nesmetano porazgovore i upoznaju. To bi bilo demokratski, ovako smo doživjeli sa­ mo jednu praznu paradu, s kojom ne­ će biti zadovoljan ni narod ni njegov Kraljević. Manje parade, gospodo!... Pozdravi našeg novinstva. Povodom svečanog slavlja, koje slavi Sarajevo i cijela Bosna i Herce­ govina, gotovo sva naša štampa do­ nosi pozdravne članke, pa neće biti na odmet. ako prenesemo markant­ nije stavove iz tih pozdrava. Radikalska »Srpska Riječ« is­ kočila je, čini nam se, iz okvira svog programa. Ili možda tačno tumači taj program kad veli da je Bosna danas ponosna, jer je (ne znamo kojim ak­ tom) p r i s ajedi n j e n a Srbiji« i jer je Regent ostvario misao čitavih generacija i vekova — „ujedinjenje Srpstva i D u ša n o v o g carstva.« Zahvalni Srbi znaju šta si Ti i Tvoj narod prepatio dok si nam donio slo­ bodu, koju dve godine uživamo. Nisi se plašio najtežih muka, junački si pošao putem Golgote, dok Tvoje čelo nij^ovenčano lovorom Slave. Veliko Tvoje delo još nije završeno jer srp­ ski Skadar, hrvatska Rijeka i slovenačka .Gorica još stenju pod teškim jarmom robovanja i čekaju dan, kada će Tvoji orlovi da polete munjevitom brzinom u pomoć našoj zarobljenoj braći, koja Tebe čekaju da im doneseš slobodu zlatnu. U tome času si­ novi Bosne ponosno stupaće pod Tvoje slavom ovenčane barjake i паpraviće čudesa od junaštva. Zovi, zovi, samo zovil... Potomče Crnoga Đorđa i junački sine Petra Mrkonjića, koji se puškom borio za našu slo­ bodu, pobedniče, osloboditelju naš i Vojvodo nepobedive srpske armije — u ime Tvojih vernih Srba iz Bosne i Hercegovine, koji će biti najjači stub Tvog uzvišenog prestolja, mi Srbi triju vera pozdravljamo te u srcu srpske Bosne, uveravajući te i ovom prilikom o našoj nepokolebivoj vernosti i homogijalnosti Tebi i Tvom uzvišenom ocu, našem Kralju Petru I. , »Demokratski« organ »Glas Na­ reda«, koji bi Imao da dadne izražaja svom jugoslavenstvu, jer bi imao da govori ispred Srba i Hrvata, nekako je bojažljiv, nekako maglovit. Čudno zvuče strune nj^ove lire, nejasne su i riječi njegov“uvoda, koji glasi: .PRAVDA* — .ПРАВПА* »Njegov dolazak u Bosnu znači jedan istorijski datum. Bosna, mučena tolike vekove, podjarmljena od Turaka, zatim rastrzana od austro-madžarskih okupatora, imala je uvek u duši jedan san o oslobođenju i strpljivo je iščekivala čas kada će na njena vrata ući oslo­ bodilac da mu se preda jed­ nom za uvek. Datum Regentovog dolaska predstavlja taj radosni čas u koji će se i zvanično uspostaviti si­ lom prilika prekinute, veze s junačkom Srbijom i njenom slavnom dinastijom.« U nastavku veli dalje: »Radost s Njegovog dolaska je sasvim posebne vrste. I do sad su u Bosnu dolazili vladari, ali to su bili tuđinski vladari, kost druge kosti i krv druge krvi, uzurpatori narodnih prava i tirani. Ovaj što danas dolazi u našu sredinu, On je kost od naše kosti i krv od naše krvi, prvi narodni vladar, sav iznikao iz naroda i sav predan narodu. U toliko je naša radost veća, spontanija i svečanija. On ne dolazi kao nametnuti, nego kao dugo išče­ kivani. On ne dolazi samo što želi da vidi ovaj toliko namučeni narod, nego što je njegov sin koji razume Sve strune narodnih osećaja, koji živi s narodom u njegovim radostima kao i njegovim bolovima. Beli Orle, dugo iščekivani, Ti si čvrsta mišica narod­ na, Ti si sve njegovo najlepše i naj­ bolje i u Tebi je usredotočeno ono o čemu je narod snevao, umirući.« Interesantno je da ni ovaj, inače ratoborni borac za narodno jedinstvo nije ukazao farbe, pa se je i on kao i »Srp. Riječ« zadovoljio okvirom od crnih šara. Sigurno s toga što su izbori na pragu ... „Hrvatska Sloga«, glasilo hrv. tež. stranke«, napominjući iskreni do­ ček u Zagrebu i Ljubljani veli: To će isto uvjerenje Kraljević-regent steći i u Sarajevu, a daće mu ga čitav bo­ sanski i hercegovački narod uopće, a Hrvati napose. Hrvati u ovoj zemlji, kao god i njihova braća preko Save, vide u Kraljevića Aleksandra i idealnog čovjeka i idealni simbol. Čovjeka, iz čije se spoljašnosti izvija vjera, iskrenost i dobrota, koja iza­ zivlje harmonične korelate: povjerenje, poštovanje i ljubav. Simbol, koji uje­ dinjuje troimeni, a istokrvni narod, štono živi u raznim krajevima, u jednu vidljivu vitešku cjelinu. Pet stotina hiljada Hrvata katolika — četvrtina stanovništva ovih zemalja — radostno i poufano đarovaše svoja srca i povjepiše svoju sudbinu KraIjeviću-regentu Aleksandru, kao što radostno i poufano u Njega vjeruju i u Njega se nadaju. Oni u Njega vje­ ruju, jer znaju, da se baš Njemu ima zahvaliti državno ujedinjenje našeg troimenog naroda. A u Njega se na­ daju, jer s pouzdanjem očekuju, da će baš On — oslobodivši ih od tu­ đinskog gospodstva — pravedan i nepristran osloboditi ih također i od onih domaćih zala i isku­ šenja, štono su na putu jedinstvu i sreći jugoslavenskog naroda.« Glasilo hrv. pučke stranke »Jugo­ slavija* veli između ostalog: »U našoj državi traje još proces konsolidacije. Javljaju se još uvijek fragmentarni ljudi, koji ne mogu da budu jedna­ ko pravedni prema svim našim kra­ jevima. Ali jezgra je naroda zdrava. Jezgra je naroda sprema, da svu svoju ljubav, svu svoju moralnu i fizičku snagu stavi na raspolaganje onima, koji jednako velikom jugoslavenskom ljubavlju obuhvaćaju Srbe, Hrvate i Slovence. Koji će državu urediti tako, te nijedna pokrajima ne bude ni za­ postavljena i protežirana. Koji će već u početku shodnim zakonima onemo­ gućiti hegemoniju i centrifugalne tež­ nje. 1 socijalna konsolidacija naše dr­ žave bit će teška. Kod nas se također opaža težnja zastupnika velikog ka­ pitala, da se nametnu radnomu na­ rodu kao neki privilegovani plutokrat­ ski stalež. Ali naša je država demo­ kratska država. Jer ju je stvorila demokratska težnja oslonjena na nadčovječne napore našeg naroda. Kao što je narod oborio feudalne stupove društva, tako se s pouzdanjem okreće reprezentantu svoje snage očekujući od njega, da će se uvijek oslanjati na suverenu volju seljaštva i radništva, jer su oni krvlju svojih žila iskupili tu vlast i položili je u njegove ruke, jer je on član dinastije, koja je pri­ mila vlast voljom naroda — jer je on demokratsko koljeno. li tom znaku pozdravlja Te, svijetli Kraljeviću, jediostvena duša Tvog na­ roda, duša zemlje ove. Pozdravlja Te duša kršne Bosne, u kojoj se imaju riješiti temeljni problemi naše Jugo­ slavije. U toj zemljj će se dovršiti proces našeg ujedinjenja istom onda, kad prodre u sve slojeve živa svijest, da su Hrvati i Srbi doista jedan na­ rod, da imaju iste želje i iste interese. Bosna je razmeđa triju kultura, triju religija, čvorište naših narodnih aspi­ racija. Na njezinom će se teritoriju riješiti I problem naše jedinstvene kul­ ture, bez koje nema jedinstvenog na­ roda. »Nova Otadžbina«, organ sa­ veza dobrovoljaca za B. i H- u du­ gom članku slavi viteštvo Kraljevića, i ističe patnje što su ih dobrovoljci preturili »uz braću s one strane Dri­ ne i Save« pa nastavlja: „А ko od nas može izraziti ono zadovoljstvo i onu sreću, kad smo Te našli i na onome mestu, odakle smo se spre­ mali na teški put u porobljenu Otadž­ binu? Ko će shvatiti našu radost, što smo mi, Tvoji vojnici, danas u stanju videti Te opet u svojoj sredini, ali danas u drugim prilikama, u prilika­ ma koje smo s Tobom stvorili. No ove prilike’ još nisu onake, kakve si Ti i kakve'smo mi želeli i želimo. Još zemlja osim političke slobode, ne­ ma onih željenih uslova za napredak i razvoj, koji će je staviti među ostale napredne države. Mnogo još rana ima na našem državnom, nacionalnom i ekonomskom telu. Bes rata i destruk­ cije; apetiti proždirarja slabijih i neotpornijih, još vladaju- Evropom i sve­ tom. Još ima naše braće koji sad nisu osetili slast slobode, još ima ne­ prijatelja koje treba svladati i kojima treba pokazati našu volju da živimo. Još ima pitanja, koja nisu rešena, još ima golih i gladnih, porušenih i po­ tištenih, koji čekaju da budu nahranjeni, koji žele da budu pomilovani. Sve su ove dužnosti na Tebi, Kralje­ viću! Velike su one i teške, ali je ve­ lika i jaka vera naša, da ćeš Ti hteti, znati i moći dokrajčiti ono delo, koje je Tvoj otac sa našim očevima za­ počeo, a koje smo mi s tobom nasta­ vili*. „Izložba bijede«. Jedan Priječanin umeračio da dozna čiji su onoliki ćilimi u Kočićevoj (prije Nova teste) ulici. „Krasno iskićeno, divno, uređeno, govori svom pratiocu.« — Da, zaista divno. Vidi se da ovaj muslimanski svijet ima ukusa i veli­ ka smisla za antikne stvari. Pogledaj­ te, molim vas, na one bakrene tanju­ re, pa na one vaze i male tepihe. Sve je nekako privlačivo. — Eto vidite, umiješa se treći mi­ mohod, eto vidite njihovog sjaja, a opet se tuže na narodni režim i nije im. pravo, što im seljak ne da trećine i što hoće svoje begluke. — »E zbilja imate pravo*, zazinu Priječanin, nu ne može dovršiti jer se umiješa jedan iz mase. — Laže ti, gospodine, otpoče naš čovjek. Ovo nije od jogunluka iznešeno na pazar, niti je kakva izložba. Ovdje je ulica, što se kod vas rekne, za staretinare, a mi reknemo telali. Samo mi ne vičemo po ulici »Stare stvari«, već ovdje sjedimo 1 kupujemo od islamske sirotinje, pa prodajemo ovoj novoj gospodi da kiti duvarove. — Ali odakle sirotinji ovaka roba? — Hehe, gospodine! Mi imamo novu sirotinju, koja je do pre­ vrata dijelila i bila, prva, a sad pro­ daje i cvili, jer joj oteše i kmete i begluke, pa ni živjeti ni umrijeti. Ova je antika njihov djedovski amanet, ali je glad ćorava, a vlada gluha, pa se i to mora prodavati. • — Dosta mi je, zbogom gospodine ja više ne mogu da gledam ovu izožbu bijede reče Priječanin i ne po­ gledavši u svog nezvanog provodadžiju. Iznesosmo ovaj razgovor radi toga, što držimo da bi se g. ministar-predsjednik Vesnić trebao ozbiljno poza­ baviti ovom „izložbom bijede* i u njoj naći najbolji odgovor na svag­ danje laži „demokratske* štampe o toj božijoj nepravednosti „feudalskih* zahtijeva. Zavirite u tu izložbu, ras­ pitajte ko prodaje a ko kupuje u te­ Број — Broj 200 lalima, pa će vam biti jasno zašto se „Pravda* odupire Krizmanovom bolj­ ševizmu. Odgovor na učitBljshu rezoluciju. • Da poštena javnost i neobaviješteno S. H. S učiteljstvo ne bi bilo zavedeno rezolucijom, diktovanom od nekoliko tendeciozno zavedenih uči­ telja grada Sarajeva i njegove oko­ lice, usvojenom na njihovoj vanrednoj skupštini od 11./9. 1920. glede naumIjenog postavljanja apsolvenata Darulul-mualimina učiteljima narodnih osnovnih škola« odbor mualimskog udruženja smatra se pobuđenim izja­ viti, da se ta rezolucija osniva na skroz netačnim pretpostavkama: 1. Nije istina, da vlasti misle di­ rektno postavljati mualime apsolvente Darul-ul-mualimina, učiteljima narod­ nih osnovnih Škola, nego se oni mi­ sle u prvome redu za to zvanje usposobiti šestomjesečnim tečajem, a nakon toga postavljati ih po jednom §-u školskog zakona kraljevine Sr­ bije t. zv. »privremenim učiteljima« kako je to već u samom natječaju, objelodanjenom u službenim i drugim novinama izričito navedeno. 2. Odbor mualimskog udruženja se čudi, da sarajevsko učiteljstvo u tome aktu vidi atentat na njihove staleške i školske interese, kada se misli dati pravo učiteljskog naziva ljudima koji su svojom spremom, stečenom u Darul-ul-mualiminu ako ne više, ono bar ravni bivšem učiteljstvu srpskih komunalnih škola, koji su također sličnim tečajem ili čak samim hospitiranjem primljeni u status državnih učitelja, a da sarajevsko učiteljstvo taj akt nije smatralo „činom, koji je podoban da ponizi u javnosti ugled učiteljskog staleža*. 3. To isto učiteljstvo šutke je akceptiralo u svoj status i ratne matu­ rante, koji su i s dva razreda niže srednje škole kratkim tečajem ospo­ sobljeni za učitelje i koji su iz rata donijeli razne nastranosti, podobne da ih usade u mlada srca povjerene im mladeži a protive se u svoj stalež primiti ljude, koji su dobar dio svoga života proveli u nastavi r moralnom odgajanju svojih istovjernika, a kroz to svojim lijepim vladanjem nisu se nikada ogriješili o narodno jedinstvo, čime se ne može pohvaliti svaki, a naročito učiteljski stalež. 4. Sarajevsko učiteljstvo u svojoj sredini trpi ljude, koji su samo s os­ novnom školom osposobljeni za uči­ telje; a protive se primiti one, koji su, osim lijepe stručne spreme, mnogi još svoje ime ovjekovječili na polju lije­ pe, stručne i poučne književnosti, jer u tim ljudima vide »zapreku uređenja pravnog im položaja, koji bi naškodili ugledu narodnih osnovnih škola i os­ labili uspjeh njihovog prosvjetnog dje­ lovanja* (?!) 5. Sarajevsko učiteljstvo u svojoj rezoluciji „smatra za svoj prvi zada­ tak obranu prava učiteljskog staleža* koja ali ničim nisu niti ugrožena — mjesto da u prvom redu sipatra tak­ vom zadaćom uklanjati silni analfabe­ tizam našeg naroda, koji nas u kul­ turnom svijetu predstavlja kao — div­ ljake. Žalosno! To isto učiteljstvo, koje je poz­ vano, da u dječija srca usađuje klicu patriotizma: da je svaki Sovjek dužan svoje lične interese u svako doba žrt­ vovati, ako to zahtijeva opće dobro naroda; ono svojim djelom obratno dokazuje i ovakovom izjavom uvjera­ va nas, da mu je posve svejedno u kakvom se prosvjetnom stadiumu na­ lazi naš narod uopće, a muslimanski dio napose. Mjesto da pozdravi ovaki plemenit čin naših vlasti i raširenih ruku primi u svoje kolo nove suborioce protiv našeg najvišeg neprijatelja — našeg žalosnog analfabetizma; sa­ rajevsko učiteljstvo u tome vidi — ugrožene interese svoga staleža. Vrlo žalosnol Danas, kada su muslimani, koji su po nesreći svojoj najizostaliji dio jugoslavenskog naroda, osjetili potrebu škole više nego ikad, i kada im se ta potreba može prilično nado­ mjestiti ako se sadašnji nastavnici njihovih autonomnih zavoda pomoću tečaja osposobe za učitelje, te njihovi zavodi budu pretvoreni u narodne os­ novne škole, nalazi se ljudi, koji po­ kušavaju osujetiti to plemenito djelo �Spoj 200 — Broj i nadalje ostaviti taj dio naroda u ta­ mi neznanja ne predviđajući, da taj dio sačinjava nerastavni dio cjelokup­ nog jugoslavenskog naroda, koji bi kao takav u očima stranog i kulturnog svijeta bacao hrđavu sjenu i na dru­ ge svoje dijelove. Mualimi, kao članovi toga dijela osjećali su se pozvanim, da mu po­ mognu i da ga prosvjetno podiju te su radi toga tražili od vlasti, da im se omogući vršiti tu plemdnitu misi­ ju, a te su vlasti — imajući- u vidu dobrobit i blagostanje cjelokupnog na­ roda — rado izašle u susret njihovim željama. Što se tiče same njihove spreme, odbor mualimskog udruženja časti se izjaviti, da su to ljudi, koji su apsol­ virali Darul-ul-muallimin (muslimansku autonomnu preparandiju) koji je svo­ jim nastavnim planom ravan nižim srednjim školama i pokraj kojeg su još i pedagoški osposobljeni za vrše­ nje nastavničkog zvanja u musliman­ skim početnim školama te su mnogi u svome zvan;u stekli i takvu prak­ tičnu spremu, da bi se mogli i bez posebnog učiteljskog tečaja postav­ ljati učiteljima narodnih osnovnih ško­ la. — Istup sarajevskog učiteljstva, da im onemogući vršiti prosvjetnu misiju, daje povoda mualimskom udru­ ženju, da u tome vidt samo konfe­ sionalnu intolerantnost, što baca hrđa­ vu sjenu na narodne prosvjetitelje, koji su na prvome mjestu pozvani, da takvu intoleranciju među, našim narodom iskorjenjuju. Za odbor mualimskog udruženja: H. Hujdurović. Regenta doćeh. Kao što se je moglo naslutiti, Regentov dolazak u našu domovinu po­ budio je opće veselje i neoposivo odu­ ševljenje naroda bez razlike vjere i plemena. I staro i mlado i muško i žensko hiti da mu iskaže svoju ljubav i svoju privrženost. Nas veseli naro­ čito to, što se je ovim pohodom mu­ slimanskom dijelom našeg troimenog naroda pružila prilika, da pokaže ko­ liko su niske i koliko bezrazložne op­ tužbe izvjesne klike i njene štampe o tobožnjoj protudržavnosti i protudinast'čnosti tog u svakom pogledu i ispravnog dijela naroda. Laž je bila ručala, ali će večeru tražiti kod svoje majke u crnoj špilji. Regentov doček duž pruge i u glav­ nom gradu, pri kojem su muslimani sudjelovali u zamjernom broju, naši iskreni poklici Nosiocu ideje narod­ nog jedinstva dokumentovani isklju­ čivim ižvješivanjem državne zastave najbolji su dokaz da borba naše or­ ganizacije nije uperena proti dinastiji ili državi, već proti hrđavom uprav­ nom sistemu. Nek se poboljša taj si­ stem, odmah je nestalo povoda našoj oporbi, odmah će prestati žalbe i pro­ testi. Toliko imadosmo reći kao uvod, a sad ćemo da ukratko prikazemo pohod svog Regenta. Na beogradskoj stanici s koje je krenuo u subotu u 9.50 iskupili su se svi ministri, predsjeda ništvo Narodnog Predstavništva i brojni narodni poslanici, predstava nici državnog savjeta, oficirski i di« plomatski kor, više činovništvo i velika masa građanstva. U Regentovoj pratnji nalaze se ministar predsjednik Dr.Vesnić, mi« nistar Dr. Trifković, Pribićević i Dr. Kukovec, u zastupstvu ministra vojnog admiral Priča, te prvi adju« tant general Zečević. Putem kroz Hrvatsku Regent je pozdravljan vrlo srdačno. U Bos. Brodu. Pred Nasljednika Prestola izišao je do Broda komandant druge ar» mijske oblasti general Hadžić. Ne« pregledna masa svijeta pozdravila je burno Nasljednika Prestola, koji je zahvaljivao. Tu ga je pozdravio predsjednik brodske opštine Grga Potušek, a jedna djevojčica preda« la mu je kitu. U 14.45 krenuo je dvorski voz put Doboja. U Derventi, gdje se je na stanici iskupilo neko« liko hiljada težaka i građana bez razlike vjere, pozdravio je Kralje« vica Namjesnika predsjednik op« štine g. Šemsibefi Abdulahefcndić, „ПРАВДА* „PRAVDA, pjevačka družina otpjevala je sve svijet, koji je burno pozdravljao tri himne, a narod je frenetički kli« Njegovo Kraljevsko Visočanstvo. cao očito ganutom Kraljeviću Na« V Zenicu mjesniku. Jedan dirljiv momenat bio je kad je Kraljeviću Namjesni« je stigao dvorski voz u 14.16 čašo« ku predan istorijski barjak iz bune va. Jedan topovski metak oglasio popa Jovice Ilića od godine 1834., je ulazak dvorskog voza u stanicu. koji se kao vrijedna starina čuvao • Na samoj stanici bilo je preko 3000 u porodici Trifkovića u Prnjavoru. duša građana i težaka, a između že« Ijezničke ćuprije i kaznionice isku« Najoduševljeniji doček bio je pilo se mnogo muslimanskih žena. na stanici Kotorsko Kad je Regent izišao iz voza po« pred Dobojem. Jedna nepregledna zdravio Ga je predsjednik opštine masa težaka dočekala je otvorenom Osman ef. Mutampić, poslije čega i nevezanom radošću Kraljevića je Kraljevsko Visočanstvo upravi« Namjesnika, koji je izišao iz voza lo nekoliko pitanja na predsjedni« i ušao u narod, gdje je duže vreme« ka opštine. Hrvatsko pjevačko dru« razgovarao sa starcima i staricama, štvo »Zvečaj« otpjevalo je narodne koji su u ovoj rijetkoj radosti pla« himne, a gromke poklike iz hiljade kali. Kraljević Namjesnik razgova« grla popratio je jedan topovski me« rao je sa dobrovoljcima, interesu« tak. Po tom je srpsko pjevačko dru« jući se za njihov današnji položaj. štvo »Dečanski« otpjevalo narodne Kad se je dvorski voz krenuo, himne. Nakon što su vjerske pogla« narod je jurnuo za vozom i leteći viče predstavljene Kraljevskom Vi« uz voz u masama slao je oproštajne sočanstvu, upustio se Kraljević Na« oduševljene pozdrave svome Kra« mjesnik u razgovor s dobrovoljci« ma, a po tom je prošao kroz na« Ijeviću. koji ga je neprekidno aklami« Oko 19.30 prispio je dvorski voz rod, rao sa poklicima »Živio!« U 14.30 u Doboj. časova krenuo je voe dalje, što je Čitavu stanicu i ogroman prostor također oglasio jedan topovski me« oko nje prekrio je silan svijet iz tak. Doboja, Tešnja, Gračanice, a naro« čito iz Tuzle. Kad je voz stao pro« lamao se zrak od gromkih poklika iz nekoliko hiljada grla. Predsjed« Otac je Karađorđa Petrovića. Pe« nik dobojske opštine Mehmed Ha« tarPetrović, za koga nema po« džimujagić pozdravio je Kraljevića Namjesnika, a pjevačka družina in« dataka o godinama rođenja, a koji tonovala je sve tri narodne himne. je ubijen negdje oko 1787. Njegova Po tom se Kraljević Namjesnik u« supruga Marica umrla je oko 1800. Karađorđe je rođen 1762. u Vi« pustio u razgovor s narodom i o« stao pune tri četvrtine sata u srdač« ševci. Od 1804. do septembra 1813. nom razgovoru interesujući se za bio je vrhovni vođ srpskog naroda. opšte prilike srezova. Oko 20 sati Ubijen je u Radovalju kod Smeđe« servirana je u vozu večera, a zatim reva noću između 12. i 13. juna 1817. je Kraljević Namjesnik poslije таг« Njegova supruga Jelena, kći obor« govora s pratnjom pošao na poći« kneza Nikole Jovanovića iz Maslo« ševa umrla je 1842. u Beogradu. nak, koji je udešen u vozu. Njihova su djeca: kći Sava, Sara, U nedjelju se uputilo odaslanstvo predsjedništva dobojske opštine u Pola, Simka, Stamenka, Aleksa i A« dvorski voz, gdje je Kraljeviću pre« leksandar Karađorđević, koji je ro« dalo dar gradske opštine dobojske: đen u Topoli 29. sept. 1805., postao sliku dobojske tvrđave, koju je’ iz« knez Srbije i umro 3. maja 1885. u radio profesor tuzlanske gimnazije Tcmišvaru. Njegova supruga bila je Timšišin. Kraljević Namjesnik iz« Persida, kći vojvode Jevrema Ne« razio se vrlo pohvalno o ovom da« nadovića. Njihova su djeca: Alek« ru. Odaslanstvo zamolilo je Kralje« šija, koja je bila udata za srp. mini« vića, da ispuni želju naroda, koji strom i istoričarom Konstantinom se na ovaj svečani dan sakupio u Nikolajevićem, Kleopatra, koja se Doboju i da mu dade prilike dš ga vjenčala sa Milanom A. Petrovićem, vidi. Na najljubazniji način oda« srp. kapućehajom u Carigradu, A« zvao se Kraljević ovoj želji i stao lefcsa (umro 1841), Svetozar (umro sa svojom pratnjom na jednu uzvi« 1847), Jelena, koja se vjenčala sa sinu, kraj koje je narod svrstan u Đorđem Simićem, ministrom, An« povorku prošao kličući svom oslo« drija (umro 1864.), Jelisaveta (rođ. boditelju. Oko 10 sati krenuo je voz 1856.), Đorđe (rođ. 1856.), Arsen ro« uz oduševljene manifestacije iz do« đen 1859. u Temišvaru vjenčan u Kijevu sa Aurorom kneginjom San« bojske stanice. U Maglaj prispio je dvorski voz Donato. Knez Arsenov je sin Princ Pavle, u 10.47. Na stanici sakupili su se predstavnici vlasti i velik broj te« koji je rođen u Petrogradu 1896. žačkog naroda, koji je oduševljeno i Petar I., rođen 1844. u Beogradu, manifestovao svoju ljubav za ju« kralj Srbije od 2. jula 1903., kralj načkog Kraljevića. Tamburaški države Srba, Hrvata i Slovenaca od zbor odsvirao je sve tri himne. 1. decembra 1918. Supruga Zorka, Sreski i općinski načelnik pozdra« kći kralja (prije kneza) Nikole I. vili su Kraljevića Namjesnika, koji umrla je na Cetinju 1890. Djeca Nj. Vel.’Kralja Petra I. je« je izišao među narod i razgovarao se sa težacima i dobrovoljcima. U su velika kneginja Jelena, rođena na 10.56 nastavio ie dvorski voz uz Rijeci 1884., vjenčana za velikog oduševljeno klicanje sakupljenog kneza Jovana Konstantinovića«Ro« šanova, koga su boljševici ubili naroda svoj put. U 11.46 stigao je dvorski voz 1918. godine: Milena umrla na Ce« tinju 1887.; Kraljević Đorđe, rođen u stanici Zavidović, na Cetinju 1887., zahvalio se na koja je bila krcata svijetom, naro« prestolonasljedstvu 1909.; Andrija čito težačkim. Kraljevića Namjes« rođen i umro na Cetinju i Aleksan« nika pozdravio je okružni načelnik dar, rođen na Cetinju 7. decembra i predsjednik zavidovićke opštine. 1888., nasljednik prestolja od 27. Jedna djevojčica, Muslimanka, pre« marta 1909., regent od 1914, dala je Kraljeviću Namjesniku kitu cvijeća uz riječi: »Dobro nam do« šao mili Kraljeviću!« Kraljević se je upustio u razgovor s narodom Na proputovanju kroz Zagreb u naročito s dobrovoljcima, interesu« jući se za njihovo ekonomsko sta« subotu je ministar vanjskih pošlo« nje. U 12.2 krenuo je voz put Žep« va dr. Trumbić dao neke interesan« tne podatke o podjeli bivše austrij« ča uz veličanstvene manifestacije ske mornarice između nas i kralj. oduševljenog svijeta. Italije. Ovo je pitanje sada konač« U Žepče no riješeno na konfereniciji dra došao je dvorski voz oko 12.30 ve« Trumbića i talijanskog delegata ličanstveno dočekan ogromnim bro« Bartolinia, te je još samo potrebno, jem naroda. Školska djeca i milo« da taj sporazum, radi formalnosti, srdnice iz rimo«katoličkog samosta« potvrdi vrhovno savezničko vijeće. na otpjevale su himne. Kraljević Od sveukupne flote mi primamo Namjesnik izišao je na peron, gdje sve one brodove, kojima su vlasni« mu je predsjednik opštine Hadži ci naši ljudi, dok Talijani dobivaju Hasaga Ćatić izrekao dobrodošlicu. one brodove, kojima su vlasnici Tri djevojčice predale su Mu kitu Talijani iz bivše Austro«ugarske uz cvijeća. Regent je otišao među na« višak odštete za tonažu, koju je Ita« rod propitujući se za njegove ži» lija izgubila u ratu, a koja iznosi do votne prilike. Deset časaka iza to« 80.000 tona. Tonaža cjelokupne ga nastavio je dvorski voz put. flote koja bi se po ovom ključu i« Duž čitave pruge između Žepča mala podijeliti iznosi 650.000 tona, i Zenice iskupio se je silan težački a mi dobivamo u naše vlasništvo HodoslovIjB па в dinastije. Naša mornarica. Страна 3. 180.000 tona. Po razdiobi s obzirom na nacionalitet pripast će nama sli« jedgća parobrodarska društva: »O« ceana«, »Ungaro«Croata« (ova za obalnu i slobodnu plovidbu), nada« lje dubrovačko paroborodarsko društvo, Račić, Dalmacija, Austro« Croata i sva mala parobrodarska društva, koja su imala svoja sijela na Krku, te hrvatskoj i dalmatin« skoj obali. Od lađa bivše austro« ugarske ratne mornarice, koje su joj služile u razne prometne i teh« ničke svrhe, primamo brod »Cik« lop«, jedan veliki brod od 2000 to« na, nadalje jaht »Dalmacija« i dva najveća broda — cisterne od bivše austr. bojne flote, tender »Gigant« i tri broda koja su pripadala biv« šoj dalmatinskoj’ financijskoj obla« sti, a to su: »Dubrovnik«, »Split«, »Zadar«. Konačno će nam pripasti još i naš školski brod bakarske na« utike »Vila Velebita«.' Definitivna odluka reparacione komisije, koja će bez sumnje pot« vrditi ovaj naš sporazum, biće na« skoro donešena, a najkasnije za mjesec dana nakon ovog odobre« nja dignuće naši brodovi na svojim jarbolima našu državnu za« stavu i pod njom ploviti na Ja« dranu i izvan njega. Savezno s ti« me sve će se lađe registrovati u svim onim pristaništima, koja se nalaze pod jurisdikcijom naše dr« žave. Sva pak ona parobrodarska poduzeća kojima pripadaju lađe po ovom sporazumu moraju se regi« strovati kod-sudova u našoj zem« lji. Konačno administracije i direk« čije tih društava imadu biti u na« šoj državi. Velik je to korak naprijed, jer će kroz malo dana nekoliko stotina brodova ploviti sa našom državnom zastavom i od sviju vlasti biti tre« tirani kao l»đe naše države, a mi tako postati priznatom pomorskom državom. Ovim sporazumom po« stigli smo velike prednosti u kabo« taži, jer izim brodova bivšeg »Lloy« da«, koji je postao talijansko dru« štvo i prema tome pripao Italiji, te nekoliko brodova na zapadnoj oba« li Istre, sva ostala kabotaža pripala je našoj državi. Prema ovome mi postajemo državom koja raspela« že najvećom kabotažom na Ja« dranu. Iz naše organizacije. Naš mjesni odbor u Kupresu proslavio je »dan organizacije« na vr­ lo svečan način. Drugi dan KurbanBairama okupili su se svi članovi na­ še organizacije, te je ušljed prisutno­ sti svih naših pristaša proslava sasvim uspjela. Predsjednik mjesnog odbora g. Nuribeg Alajbegović pozdravio je prisutne, a zatim je tajnik g. Abas Mandžuka obrazlagao statut naše or­ ganizacije. Kad je blagajnik g. Naimaga Karaosmanovič izvijest^) o finansijskom stanju odbora, digao se je ugledni građanin g. Mustajbeg Bećirbegović i izjavio da su svi članovi organizacije potpuno odani vodstvu i potpuno zadovoljni s njegovim radom. Svi prisutni odobriše te riječi i izja­ više povjerenje vodstvu. Tom prilikom igrala se tombola, koja je našem listu donijela 500 kruna. Privilegovana zemaljska banka za B. i H. u Sarajevu javlja ovijem svo« jim klijentima, koji su od iste uzeli u najam Safedepozit pod klju« čevima, da izvole izvaditi iz tih do« lafa (pretinaca) sve svoje ratne i predratne zajmove bivše Austro«U» garske Monarhije, Austrije ili Ugar« ske, pa da te papire ako ih imaju, još u pravo vrijeme prijave odnosno da ih podnesu kompetent« nim vlastima na žigosanje. Za propuštene prijave banka ne preuzima ni u kojem slučaju odgovornost, pošto se ondosni do« lafi (pretinci) ne mogu otvoriti bez ključeva, koji se nalaze u pojedine stranke. Odvjetnik Dr.RadaSmoljan otvorio je dne 15. septembra 1920. svoju pisarnu u Mostaru, Cernica ul. 6. �Broj 200 — Број »PRAVDA* — „ПРАВДА* Strana 4 Страна Muslimani sjetite se ,,GAJRETA“! Natječaj. Rangon riže ŠVELJA Djevojčica, stalni sekretar i Trgovačkom udruženju za grad I Sarajevo potreban je za odmah vrlo dobre, uz povoljne cijene nudi Muslimanska centralna banka za B. i H. u Sarajevu sa svojih skladišta u Sarajevu, Mostaru, Tuzli, Travniku i Gružu. Brzojavi: Muslimbanka Sarajevo. Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i taćna. — Cijene najumjerenije. koja po familijama daje njemačke sa­ tove, preporučuje se muslimanskim familijama za. pouku u njemačkom jeziku. — Cijenjeni reflektanti neka Upitati u administraciji ' se izvole obratiti na administraciju „Pravde". »Pravde«. za šivanje svakovrsnih odijela, preporučuje se za posao u fami­ lijama. PAP1RNICA preporučnje svoje bogato stovarište ф svih vrsta papira, kancalarijskog i školskog pribora. — Naručbe se ♦ obavljaju brzo i točno. ♦ Cijene umjerene. Novo otvorena radnja ♦ HAMDIJE KOPČIĆA ♦ i Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 ♦ Ponude sa uvjetima slati na gosp. Stojkanovića, Štrosmajerova ul. Isti treba da je po mogućnosti vršio više godišnju praksu u kojem sličnom društvu te da je trgovačku akademiju svršio. dobila je veću količinu vunenih i pamučnih fanela (zimskih košulja). Cijene umjerene. Riza VHflHIĆ, trgovina manufahturnE i kotanijainE robe na malo i veliko. Sarajevo, Sarači ul. 31. Muslimanska trgosačka i obrtnička banka za Bosno i Hercegovim (d. d.) u Sarajevu. II. EMISIJA. Poziv na upisivanje dionica. Izvanredna glavna skupština Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Hercegovinu (dioničarskog društva) u Sarajevu, održana 2. septembra 1920. zaključila ja na temelju ustanova § 11. društvenih pravila povišenje dioničke glavnice od K 3,000.000«— na K 1o,ooo.ooo. i povjerila ravnateljstvu, da ovo povišenje prema potrebi na jedanput ili na dva-puta provede. Na temelju tog zaključka izlažemo na javnu supskripciju za sada 40.000 dionica po 100.— kruna nominalne vrijednosti tako, da će dio­ nička glavnica po provedenju tog povišenja iznositi K 7,000.00©.— Za upisivanje ustanovljeni su ovi uslovi: 1. Posjednici starih dionica imadu pravo na svaku jednu staru dionicu preuzeti jednu novu uz tečaj K 110.—. U tu svrhu imaju pre­ dočiti potvrde (međutomnice) o dodijeljenim, ali još ne izdanim dioni­ cama, na kojim će se označiti, da je pravo opcije izvršeno. 2. Ostalih 10.000 dionica, kao i eventualno po dioničarima ne optirane dionice, mogu upisati dioničari i nedioničari, uz emisioni tečaj K 115.—. 2. Razlika između nominalne vrijednosti i emisionog tečaja privest će se po odbitku troškova pričuvnoj zakladi. 4. Nove dionice učestvovat će na poslovnom uspjehu od 1. no­ vembra 1920. te će prema tome biti proviđene prvim kuponom sa pra­ vom na dvomjesečnu dividendu za g. 1920. 5. 0 uplaćenim iznosima izdaćemo blagajničke potvrde (međutom­ nice), na temelju kojih ćemo kasnije izručiti izvorne dionice, o pojedi­ nim komadima od 5, 10, 20, 25, 50 i 100 dionica. 6. Supskripcija počima 3. septembra, pa traje do 31. oktobra o. g. 7» Potpisane dionice moraju se isplatiti odmah kod upisa. 8. Dionice glase ili na ime ili na donosioca, pa svaki potpisatelj treba da. naznači, koju vrstu dionica želi. Dodijeljene će 'se dionice ispo­ staviti i potpisateljima uručiti u roku, koji će se naknadno objaviti. — Svaki potpisatelj treba da naznači pobližu adresu, na koju će mu se dodijeljene dionice dostaviti, a onaj koji želi dionice na ime, treba da osim toga čitljivo i točno naznači ime i prezime, na koje bi potpisane dionice imale glasiti. Ravnateljstvo si je pridržalo pravo, da dionice do­ dijeli ili na ime ili na donosioca. 9. Podjelbu upisanib i uplaćenih dionica glasom tačke 2. ovih usta­ nova pridržaje ravnateljstvo zavoda. 10. Potpisivanje i uplaćivanje na ove dionice obavlja se: a) na blagajni Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Herceg, (đ.d.) u Sarajevu i njezine podružnice u B. Novom, te kod: b) Muslimanske centralne bankeu'Sarajevu i njezine podružniceuTuzli, c) Muslimanske trgovačke i poljodjelske banke d. d. u Tešnju, d) Muslimanske kreditne banke d. d. u Foči, e) Prve Muslimanske banke d. d. Brčkom, f) Prve Muslimanske banke d. d. u Bjelini, g) Muslimanske banke d. d. u Banjojluci, h) Narodne kreditne banke d. d. u Tešnju, i) Narodne kreditne banke d. d. u Livnu, j) Bankovne kuće M. Mahmudbegović u B. Šamcu, k) Težačke banke d. d. u Cazinu, I) Muslimanske banke d. d. u Stocu, m) Muslimanske banke d. d. u Visokom, n) Hrvatske kreditne banke i štedionice d. d. u Bos. Brodu i nje­ zine podružnice u Bos. Gradišci, o) Podružnica Hrvatske Centralne banke u Derventi, Mostaru, Zenici i Tuzli, p) Muslimanske privredne banke d. d. u Gračanici. Ravnateljstvo Muslimanshe trgovačke i obrtničke banke za B. i H. (d.d.) u Sarajevu. Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dion. društvo u Sarajevu. Podružnica u Tuzli. Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,000.00o. Pupilarno siguran. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Uložci preko K 11,000.000. Uzima u pohranusvake vrste vrednote — Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavlja sve bankovne poslove najbrže i najpovoljnije. Odgovorni urednik: F. šalaka. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. štamparija Daniel & A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/f1266d6c1686c494d98901df0536b27d.pdf fd9072f73b5885fe5545ac3e2e93b3a5 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. Pojedini broj K150 ГЛАСИЛО јУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 96 (201) IZLAZI SUBOTOM, UTORKOM I ČETVRTKOM. UREĐUJE REDAKC10N1 ODBOR. PRETPLATA: GODIŠNJE K 1«0, NA POLA GODINE K 90. UREDNIŠTVO 1 UPRAVA NA­ LAZE SE U CAREVOJ ULICI. TELEFON BROJ 124. ČEKOVNI RAČUN POŠTANSKE Štedionice 1119. Sarajevo, četvrtak 23. septembra 1920. (8. muharrem 1339.) Regentova oproštajna riječ, Pri ostavljanju Sarajeva odnosno Bosne i Hercegovine uputio je Re« gbnt, putem novinarske poklon« stvene deputacije ovu poruku: »Sa kakvim sam osećajima došao u Sarajevo, rekao sam sinoć u zdra« vici. Znao sam, da sam govorio iz srca svih, koji istinski vole ovu zem« Iju, kad sam istakao svoju želju, da svi bratski, rame uz rame,- prionu na zajedničkom narodnom delu. Odlazim iz Sarajeva očaran do« čekom. U ljubavi, kojom Me je na« rod, još od ulaska u Bosnu, tako o« bilno okružio, ja nalazim jemstva na našu budućnost, a posebice za budućnost Bosne i Hercegovine. Po drugi put sam već u glavnom Vašem gradu, ali još nisam mogao proći kroz zemlju. Želim da mi se ta prilika što pre ukaže. Poziv na glavnu skupštinu Nakon dviju konferencija sa provincijalnim članovima naše or« ganizacije Radni je Odbor u spora« zumu sa više članova Centralnog Odbora donio zaključak, da se glav« na skupština naše organizacije sa« zove U ČETVRTAK 21. OKTOBRA sa ovim dnevnim redom: 1. Rasprava o predlozima Central« nog Odbora glede političkog dr« žanja organizacije. 2. Oznaka kandidata za ustavo« tvornu skupštinu; 3. Izbor novog Centralnog Od« bora i 4. predloži delegata i eventuallja. Mjesto i sat kad će se skupština održati objaviće se naknadno putem našeg glasila. Stoga se pozivaju svi kotarski od« bori, da bezuslovno do 5. ok« t o b r a održe kotarske skupštine, na kojima će u smislu saopćenja od 12. o. mj. (»Pravda« broj J98.) polo« žiti račun o dosadanjem radu, iza« brati kotarski odbor (ako on već ni« je izabran prema štatutu), označiti zgodne kandidate za izbore u kon« stituantu i izabrati svoje delegate za glavnu skupštini^ Pređašnji zaključak glede oznake kandidata i izbora delegata nadopu« njuje se kako slijedi: Da se mogne dobiti jasnija slika o volji naroda, mogu se kao kandidati za konsti« tuantu označiti ne samo prikladni ljudi iz kotarskog sjedišta pojedi« nih odbora i njihova okružja, već se mogu označiti i ljudi izVan kotara i okružja, dakle iz cijele naše pokra« jine. Pri tom će se, naravno, kandi« dati- poredati tako, da se na prva mjesta meću ljudi s najviše narod« nog povjerenja. Obzirom na veliku udaljenost, te« gobe putovanja i troškove, s ko« jima je skopčan sastanak glavne skupštine, dozvoljeno je da se mje« sto pripadajućeg broja delegata (na svako 2^0 aktivnih članova po jedan delegat) izašalje i ma« nji broj. Takim će se delegatima pri glasanju priznati onoliki-broj glaso« va, koliko pojedinom kotaru pripa« da prema broju njegovih aktivnih članova. Naravna stvar, da je skup« štiha vlasna i ne poslužiti se ovom olakšicom i poslati potpun broj svo« jih delegata. S a r a j e v o, 21. septembra 1920. Predsjednik centralnog odbora: Maglailič. Koče li Sarajevo gladovati ? U 199. broju našega lista najavi« smo, kako je gradsko vijeće zaklju« čilo sa 15 protiv 10 glasova, da se dokine gradska aprovizacija i kako je u toj sjednici potpredsjednik g. dr. Zistler svalio krivnju za slab rad aprovizacije na njezine upravne činovnike. Iz ovoga napravismo pi» tanje, a čemu moramo reći svoju odlučnu riječ. ■ Kad je koncem godine 1918. po«' ч stavljen u sarajevsku općinu vladin komesarijat od više lica u mjesto jednog povjerenika do tada i ti se brzo razdijelili u odbore, najavio je aprovizacioni odbor odmah da preuzima svo rukovanje s a p r o vi z a c i j o n i m poslovi« , m a u s v o j e r u k e. I to nije bilo puko obećanje, jer su od tada u isti« r.u i išli svi poslovi aprovizacije pred odbor na pretres, naročito što se tiče nabavki i kupovanja te re« gulisanja plaća namještenika. A kad su u prvom semestru o. g. ti odbot« nici izgubili svaki interes za apro« vizaciju našega grada i prestali do« laziti u sjednice, odlučivao je pred« sjednik aprovizaciong odbora krat« kim putem, kad se sjednice nijesu mogle obdržavati, koja će se kada roba nabaviti i pošto se smije naba« viti kao i u drugim svim važnijim pitanjima, što se imade činiti. Osim toga su principijelna, a često i de» taljna pitanja iznošena pred grad« sko vijeće na pretres, što se sve može sa bezbroj primjera doka« zati. Iz ovoga proizlazi, da je gr, vije« će pridržalo sebi sva prava odluči« vanja u poslovima aprovizacije i da su upravi ureda bile potpuno vezane ruke. Nego su njoj ostajali na izvr« šavanje poslovi, koje je odbor već u smjernice postavljao, da ih samo promeće i dokončava. Pa i same kalkulacije robe, pošto se koja ima prodavati, odbor je često ispitivao i zaključivao. Ovo je najbolji dokaz, kako je samo gradsko vijeće u glavnom ru« kovalo sa aprovizacijom, a rukuje njom i dan danas, dok odlučuje o njezinnom dnevnom i daljnjem po« slovanju. Pridržavši sebi vijeće sva prava u poslovanju aprovizacije, razum« ljivo je po sebi, daje preuzelo na se i dužnostti proučavanja prilika ko« je proživljujemoi -i prema kbjim treba da se upravlja i način pošlo« vanja aprovizacije; preuzelo je da« kle na se i davanje inicijative. Ali unatoč toga, uredovna uprava nije nikad stajala previjenih šaka, neijo je baš ona u prvom rćdu stav« ljala odboru predloge za nabavke, za prehranu i opskrbu građanstva, davala često inicijativu i nosila te« žište posla na svojim plećima tim mučnije, što su joj bjle vezane ru« ke i — što joj se nijesu na« makla potrebna sredstva. Čija je bila zadaća, da namakne potrebna sredstva za poslovanja a« • provizacije? Svakako gradskog vi« jeca, koje je preuzelo čitavo ruko« vanje s aprovizacijom. Ovo je mo« glo da namakne sredstva za druge potrebe od mnogo manjeg zamaša« ja, nego li pitanje prehrane grada. I tu je prvi zločin nehaja prema gra« đanstvu, koji je sadanje gradsko vi« ječe počinilo! Jer, da je gradsko vi« banaka u godini 1919. isposlovalo samo po pola milijuna kruna kredi« ta za aprovizaciju i omogućilo da u« red taj kredit 'upotrebljuje pa po« trebi, Sarajevo bi bilo uvijek do« voljno' opskrbljeno hranom i t o t a« ko jeftinom, da nam pre« hrana ne bi zadavala nika« k v i h briga. Ali kad to nije uči« nilo,« nego prepustilo građanstvo, naročito siromašnije, dnevnom trgu i plaćanju skupih cijena, onda je po« činilo drugi zločin tim, što za ovo osiromašivanje građanstva nije po« vuklo konzekvencije i ustupilo svo« ja mjesta narodnim izabranicima, koji bi imali više smisla i ljubavi u pitanju grla svojih sugrađana. gl Treći zločin u pitanju prehrane počinilo je gradsko vijeće time, što je krivnjom potpredsjednika dra Vite Alkalaja prošle jeseni u svojoj plenarnoj sjednici odbilo predlog u« reda, da se kupi dvije stotine vago« na pšenice po -'jednu krunu i šezdeset helera na kilogram. G. dr. Alkalaj je kazao tom prili« kom, da ima jeftiniju ponudu, a pri« je 24 sata je očitovao da je nema pozitivno, ali nije odredio da se o« bavi kupnja po 1.60 K niti je zatra« žio bar saziv još jedne plenarne sjednice, da ova makar sličnu kup« nju zaključi, nego je aprovizaciju o« stavio na cjedilu. Brašno od ove partije pšenice moglo je građanstvo imatf po t r i k r u n e u aprovizaciji kroz svu godinu donove žetve, a ušljed ovog propusta gr. vijeća plaćalo ga je — kako svi zna« mo — prosječno po deset kruna. To znači da je sirotinja morala sa če« trnaest milijuna kruna ni kriva ni dužna da plati pogrešku svoga na« met«gradskog vijeća! Možda će se prigovoriti, da je tržište od nove go« dine bilo općenito skuplje. Nu to se Sarajeva ne bi ticalo, kad bi ono (do nove žetve zatvoreno za izvoz) imalo u aprovizaciji dovoljne zali« he, preko kojih ni jedan siromah ne bi bio upućen na tržište. Zločin je dakle tu i zanijekati se ne može! Četvrti zločin u prehrani počinilo je gradsko viječe, što je dokinulo gradsku mesaru, instituciju, koja o« sim slučaja krađe volova pri prevra« tu nije nikad bila na teretu grad« skoj aprovizaciji, a gradskoj općini uopće nikada! Ostavši čaršija bez bitnog ■ regulatora cijena mesu, koji izlaganjem robe reguliše čije« ne, penjala se iza dokinuća mesare u cijeni mesa qd deset postepeno na trideset kruna po kilogramu. Mogu« će, da po deset kruna ne bi ostalo meso ni uz gradsku mesaru, ali je sigurno, da pored nje ne bi ni vrlo skupo bilo, pa i tu tereti gradsko vijeće sva plaćana viša razlika u cijenama kao i na brašnu, koju su siromašni slojevi građanstva morali da snose od svoje i onako slabe za« rade. Peti zločin u prehrani počinilo je sadašnje gradsko vijeće, što je u godini 1919. dokinulo »narodnu (pučku) kuhinju« u kojoj su gradski siromasi i nemoćnici mogli da se prehranjuju uz cijenu od jedne kru« ne po obroku. Pa kpd bi bilo i dvi« je, pa i tri krune, to bi bilo još uvi« jek bolje, nego što je sirotinja tim dokinućem ostavljena na ulici i u« pućena na prehranu uz pet puta skuplje cijene po obroku! Istina, o« va je institucija teretila financije naše gr. aprovizacije, ali nije nikad teretila općinskih financija. Pa i a« Godina II. provizacione financije ako bi imala da tereti konačno, ne bi ih baš morala teretiti, jer bismo mi prvi bili, koji bi dragovoljno dozvolili da se taj deficit zaračuna u kalku« laciji druge robe na teret konzume« nata. Šesti zločin u prehrani počinilo je sadanje gradsko vijeće, što ove go« dine od jula do septembra, kroz pu» na dva mjeseca, nije htjelo uzeti u pretres predstavke aprovizacionog odbora i njegova ureda o daljnjem intenzivnijem poslovanju, reducira« nju ili dokinuću aprovizacije, koju je prouzrokovalo saopćenje mini« nistarstva ishrane, da se aproviza« čija može snabdjeti hranom u se« kvestriranim mlinovima u Bana« tu. Bačkoj i Baranji, U ovim mlinovima, dok stoje pod dr« žavnom sekvestracijom, zasigur« no bi se mogla aprovizacija jef« tino snabdjeti hranom, jeftinije ne« go igdje u našoj kraljevini, što nam potvrđuje i slučaj, koji čitasmo pred 20 dana u beogradskim listovima, da je iz njih dobila beogradska op« ćina hiljadu vagona brašna. Narav« no, da bi dobila i naša općina raz« mjeran dio, možda više nego li i Beograd, pošto leži u pasivnim kra« jevima prehrane i to uz povoljne kondicije, posredstvom države ta« ko, da se roba pri podizanju sukce« sivno plaća, a vrlo^Šerojatno i na« kon prodaje -trgovcima od utrška, dokle bi se imala smatrati u lom« bardu. Ah sve badava, kad su pre« ma namjeri predsjedništva o doki« nuću aprovizacije svezane ruke i odboru i :;redu za te velike zuključ« ke i kad su nakon promašena dva djeseca (jer se u pitanju sekvestri« ranih mlinova radilo o tomu: ko prije stigne) svi ti dobri izgledi pali u vodu! Sad je više isključeno, da se te povoljštine postignu i Saraje« vo će opet morati da kuburi sa pre« hranom i to strašno kuburi, a sve krivnjom svoga namebgradskoga vijeća! Sedmi zločin u prehrani grada Saraje.a činile je gradsko vijeće svojim zaključkom na 15. septem« bra ove godine, da se aprovizacija potpuno dokine, ne uzevši u obzir ni predloge odbornika g. Bogdano« vića i prof. Markoviča, da ostane bar za siromašne familije, koje ima« ju manje mjesečnog prihoda od dvi« je, tri odnosno četiri hiljade kruna. Tek malo zdravijeg pogleda u situ« aciju loših prehranbenih prilika u dolazećoj zimi diktovalo bi nemino« van zaključak za daljnji opstanak aprovizacije i namaknuće sredstava za njezin rad pošto po to! Ogrijev skup, hrana skupa, transportne pri« like mizerne, svi izgledi užasni za sirotinju u predstojećoj zimi, da nam se s njih hvata mrak pred oči« ma. Ukini im još i aprovizaciju, tu jedinu nadu, da će makar ona moći da dobavlja i izdaje hranu na vfi« jeme, a kao reorganizovana i ogri« jev, e onda je to zločin nehaja i ne« mara, koji se nikad oprostiti ne mo« že! I baš s toga, što se to ni pod ko« je žrtve ne smije izvršiti, pozivamo zemaljsku vladu, da taj ćoravi za« ključak općinskog vijeća smjesta poništi i da izađe našoj aproviza« čiji izdašnom pomoći u susret: da joj se potpuno osiguraju financijal« ni temelji, da joj se ide na ruku kod prevoza njezine Yobe prvenstveno odmah iza vojske, da joj priteče u pomoć kod novog prepisa pučan« stva u svrhe njezine reorganizacije, da joj zabranom izvoza osigurava dovoljne zalihe robe što treba za građanstvo, da joj kod susjednih pokrajinskih vlada ishodi brzo iz« ručivanje robe deklarirane pa nje« zinu adresu i t. d. — ukratko, da joj �Strana 2 Стоапа u svemu pomogne, što bi je čim prije osnažilo ii njezinom intenziv« nijem poslovanju. Ovim nijesmo iznijeli sve pogre« ške općinskog vijeća u pitanjima prehrane glavnog grada naše po« krajine. Ostala su još neriješena pi« tanja Kostić i Alkalaj«Stupareva šećera, pitanje šećera u komisiji sa bankama, kafe u komisiji sa trgov« cima, nabavke kafe i šećera iz ino« zemstva uz proviziju, koju je imao izvesti odbornik g. Makale i t. d. Ali, »mrtvoj se kobili ne zaviruje u zube« kaže naš narod, pa bi i mi nekako prešli preko svega što je već za leđima uz kratku presudu: loš je odbor, pa je loš i posao! Glavno je da nam se buduća pre« hrana osigura kako treba. A to tra« žimo i od vlade i od općine da bu« de, pa uz koje žrtve bilo da bilo! (Svršiće se.) Sarajevo, 22. septembra. Na adresu ministarskog savjeta imamo upraviti jednu primjedbu, za koju bismo htjeli da se dobro za« pamti -i da sć jednom za uvijek u« •čini kraj neupućenosti, koja bi se — ako se ponovi — mogla uzeti i kao neko zabadanje. Radi se o pasusu Regentovog govora: »da li se i kako se krste ili se klanjaju — proroku«. Mi ne ćemo da se na dugo upu« štamo u razlaganje apsolutnog i naj« čišćeg monoteizma naše religije i konstatiramo samo to, da Muhamed (a. s.) nije idol, kojem se može kla« njati, već Božiji Poslanik, a nipošto kakav prorok. Sramota je da i šu« ster ministar, a kamo li ministar« ski savjet, pokazuje ovako malo ra« zumijevanja o vjeri, koja je u našoj državi i priznata i ravnopravna s drugim konfesijama, a još je žalcs« nije, da je ovako nepoznavanje na« šio izražaja u jednom svečanom ak« tu, kao što je govor našeg Kralje« vića. Gornji pasus može samo izazvati negodovanje i mi kategorički tra« žimo da se on na zgodan način is« pravi, a u buduće da se ovaka deli« katna mjesta podvrgnu i cenzuri vjerskih oblastIPMi se ne damo ba« gatelisati, a kamo li da bismo pre« sli šutke preko očitih uvreda, na koje bi moglo upozoriti i dijete iz osnovne škole. Kog će onda vraga ministarstvo vera? Regentou doček. U nedjelju, dne 19. o. mj. doziv« jelo je Sarajevo neobično slavlje, jer je doživjelo čas posjete našeg Kraljevića Regenta Aleksandra. Već samim jutrom su oživjele sara« jevske ulice, koje su bile okićene za« stavama, ćilimimg,, slavolucima, cvijećem i zelenilom. Naročito je lijep izgled davala naša čaršija, ko» ja je bila iskićena sve samim jugo« slavenskim zastavama, ćilimima, narodnim vezivom i cvijećem, te je davala cjelovitu sliku, jednog pre« krasnog slavoluka. Pred duhanskom fabrikom. Najviše naroda sakupilo se pred duhan, fabrikom, na mjestu gdje se imao obaviti svečani doček Re« genta. Ljudi, koji su iz svih kraje« va pohrlili u Sarajevo, da se poklo« ne Kraljeviću Osloboditelju, nisu mogli propustiti priliku, da vide ka« ko će ga dočekati njegove Sarajli« je. Građanski redari, imali su naro« čito na ovom mjestu vrlo mnogo posla. Oko tri sata poslije podne bile su već sve korporacije na svom nije« stu, zaokruživši veliki prostor od kioska duž ograde duhanske tvor« niče do Marijinog dvora i tribina, koje su se počele puniti, jedna obi« teljima viših činovnika, a druga, mnogo veća, odaslanstvima teža« ka, koja su iz cijele pokrajine, na« ročito iz najbližih seoskih općina, u velikom broju pohrlili u Saraje« vo, da prisustvuju historičkom ča« su, kada Kraljević Osloboditelj do« laži u srce Bosne i Hercegovine. Pred čekaonicom lokalne željez« niče podignut je slikoviti kiosk, o« kićen zelenilom, a iznutra narodnim bojama. Iznad ulaza u kiosk postav« Ijen je narodni grb, a povrh njega vije se u zraku državna zastava. Oko tri sata počeli su u kiosk pridolaziti visoki dostojanstvenici svjetski i vjerski: .PRAVDA* — .ПРАВДА* Predsjednik Zemaljske Vlade g. dr. Milan Srškić s načelnicima: gg. Vidojem Mišovićem, dr. Milivojem Simićem. Sćepanom Grđićem, Mi« lanom piažekov.ćcm, dr. Urošem Kruljom, Perom Jankovićem, Vik« torom Pogačnikom, Pajom Zurov« ccm, delegatom ministra finansija dr. Dušanom Sijanom i predsjed« nikom senata Pajtonijem. Zatim ministri na raspoloženju gg. dr. Spa« ho, dr. Alaupović i Šefkija Glu« hić, te svi narodni poslanici koji se nalaze u Sarajevu. Engleski i čeho« slovački konzul, predsjednik opštin« skog odbora g. Aristotel Petrović sa potpredsjednicima i članovima odbora, Reis«ul«ulema sa članovima rijaseta i vakufsko«mearifskog sab. odbora, mitropoliti Zimohjić, Po« pović i Radonić; biskupi: Šarić, Mi« šić i Garić, nadrabini dr. Vesel i dr. Levi, te pastor Sefer. S desne strane postavio se je cjelokupni oficirski kor sa koman« dantom Bosanske Divizije g. pu» kovnikom Čedom Markovićem na čelu. U prvom redu bilo je i neko« liko viših ruskih oficira, među ko« jima i general Adamović, koman« dant ruskog kadetskog korpusa u Sarajevu. Dolazak dvorskog voza. Tačno u 5.30 s. došla je lokomo« tiva sa jednim vagonom — bijaše to avizo=voz. Tačno deset minuta iza toga vidjelo se gdje dolazi cvi« jećem i zastavama okićena lokđmo« tiva, a za njom vagon po vagon dvorskog voza. Jedan vojnik dao je signal — sve oči su se zasjale i voz sa Regentom na prozoru ušao je na mjesto dočeka. Gromki poklik: »Živio Regent Aleksandar!« zaorio je iz tisuća, tisuća grla. Vagon u i^jem je došao Regent bio je pun cvijeća. Muzika je intonirala sve tri himne, koje su saslušane mirno. Prvi pozdrav. Kraljević Namjesnik izišao je iz voza sa svojom pratnjom: mini« strom predsjednikom g. Drom Ves« ničem, ministrima Drom Trifkovi« ćem, Pribićevićem. Drom Kukov« cem i Ivicom Kovačevićem, te admi« ralom Pričom i generalom Hadži« ćem. Predsjednik Zemaljske vlade g. Dr. Srškić izrekao mu je dobro« došlicu. Kraljević je iza toga primio raporte komandanta Bosanske Di« vizije g. pukovnika Cede Markovi« ča i komandanta mjesta g. pukov« nika Stankovića. Pozdrav gradonačelnika. Po tom se povratio kiosku, gdje Mu je predsjednik gradske općine sarajevske izrekao ovaj pozdrav : »Vaše Kraljevsko Visočanstvo ! Dopustite da kao predsjednik op« ćine glavnog grada oslobođene Bo« sne i Hercegovine pozdravim Vaše Kraljevsko Visočanstvo i podnesem Vam po našem narodnom običaju hljeb i so i da Vam u ime blagodar« nog Sarajeva kliknem: Dobro nam došao Viteški sine Velikog našeg Kralja Oslobodioca, dobro nam do« šao junački Vojvodo nepobjedivih srpskih armija«. U kiosku predstavljeni su Kralje« viču prisutni dostojanstvenici, sko« jima se je na najljubazniji način rukovao. Međutim se dvorski voz yeć po« vratio na stanicu. Pred kiosk do« vezao se cvijećem okićeni šestero« preg, šest bjelaca vođena kočijaši« ma u bosanskom i narodnom odi« jelu. Pred šesteropregom jašio je banderij, četiri konjanika u skupo« cjenom, zlatom izvezenom bosan« skom odijelu, a iza kola još trojica. Neposredno iza njih stajao je još jedan eskadron gardijske konjice. U času kad je Regent izašao iz kioska, opet su zaorili urnebesni poklici oduševljenog naroda, koji je davao izražaja svojim simpati« jama prema mladom Kraljeviću i uzvišenom Kraljevskom Domu. To« povi sa žute Tabije zagrmjeli su, a muzika je po treći put intonirala himne. Sa ministrom predsjednikom Ve« snićem ušao je Kraljević Namjes« nik u kola, koja su čas prije djevoj« ke u bosanskoj narodnoj nošnji,— a bile su i dvije u lijepom češkom narodnom kostimu — obasule cvi« jećem. Kola su krenula, a pred si a« volukom pošao je i tamo smješteni eskadron gardijske konjice, koji je otvarao pohod. Kroz veličanstveni slavoluk pred Marijinim Dvorom ušao je Kra« Бро| — Broj 201 Molimo Vaše Kraljevsko Viso« Ijević Aleksandar u Sarajevo uz o» duševljeno i burno klicanje razdra« čanstvo, da blagoizvoli reći svome uzvišenom Gospodaru Ocu, da mu ganog naroda. je Sarajevo nepokolebivo, vjerno, Prolaz kroz grad. odano i blagodarno, i da će Ga vje« Neposredno za konjičkim eska« čno slaviti kao Svoga Osloboditelja. dronom išla su kola sa ministrom Sretni smo, da Vas možemo po« Drom Trifkovićem i predsjednikom zdraviti i kliknuti iz dna blagodat« vlade g. Drom Srškićem, iza ovih ne duše: kola sa prvim ađutantom, general« Da živi Njegovo Veličanstvo nim'ađutantom i dežurnim ordonan« Kralj Osloboditelj! som, a iza ovih u svakim kolima po Da živi Njegovo Kraljevsko Vi« jedan ministar sa jednim povjere« •sočanstvo Prestolonasljednik Re« nikom vlade, te po jedan član svite gent! sa jednom ličnošću iz Sarajeva. Da živi slavna Dinastija Kara« Duž cijelog puta, kao ogroman ' ubav vijenac, slegao se svijet u špa« đorđevića! prihvatili su klicanje, lir, koji je svuda održan. Na Kra« a Sakupljeni sa žute Tabije pala su tri hica. Ijevića Namjesnika osula se kiša Oduševljenje kao da nije htjelo je« cvijeća, a neprekidno klicanje uz pjati. Tek kada je Regent počeo go« mahanje maramama i zastavicama, voriti nastao je duboki muk, da se orilo se kao grmljavina. Sa žute onda dvostrukom silom opet po« tabije grmili su. topovi. • Vrlo je lijepo i dirljivo bilo vi« novi. U svom odgovoru rekao je Re« djeti duž puta školsku mladež na« gent, da je rado došao među svoje ročito u Aleksandrovoj »ulici iz za« Sarajlije, kojima nosi pozdrav svo« voda bijelih sestara. Stotine i sto« ga oca, Kralja Petra. Zahvaljuje se tine djece obučene u bijelo sa ju« Sarajlijama što su srdačno dočekali goslavenskim zastavama u rpci a njegovu vojsku, koja ih je oslobo« svrstane u uzornom redu pozdrav« dila od tuđina. Naročito je zahva« ljalo je visokim dj'ečjim grlima svog lan na srdačnom i impozantnom do« Kraljevića, a on im se smiješio i čeku. odzdravljao, gledajući u toj djeci Iza Regentovih riječi nije odu« buduće generacije, gledajući u njoj ševljenju bilo ni kraja ni konca. buduću uzdanicu domovine. Još dugo vremena stajao je svijet U dvoru. pred dvorom dajući oduška svojim simpatijama spram mladog Kralje« Kad je' Kraljevsko Visočanstvo stiglo pred dvor intonovala jc inu« vića. Regent se više puta pokaži« zika narodne himne, a postrojene vao na balkonu, zahvaljujući se nu čete odale su počast. Nepregledna ovacijama. Oko 10 sati prije podne započeo masa svijeta zaorila je »Živio!« Kraljević je ljubazno odzdravljao je pred zgradom Zemaljske Vlade na sve strane. Na ulaznim stepeni« gdje se nalazi Dvor Kraljevića Na« čama još je jedanput zahvalio, a mjesnika dolazak i svrstavanje gar« po tom je s pratnjom otišao u dijske konjice, koja je imala da su« dvor. No oduševljeni svijet nije se djeluje pri svečanom pohodu Kra« micao. Neprekidno klicanje nastav« Ijevića Namjesnika u Gradskoj Vi« Ijeno je još burnije. Kraljević Na« j’ećnici i bogomoljama. U 10.40 ušao mjesnih* tri puta se pojavio na bal« je Kraljević u šesteropreg pred ko« konu, a sa osmjehom zahvaljivao jem je kao i pri prvom pohodu jašio razdraganom općinstvu. Po tom se banderij u slikovitim bosanskim svijet počeo razilaziti, ponijevši- so« nošnjama. Po gradskim ulicama bom neizbrisive, silne impresije jed« gdje je imao Regent da prolazi svr« nog rijetkog, veličanstvenog do« stani su pojedini odredi gardijske pješadije i čete ovdašnjeg garnizo« čeka. na. Mnoštvo svijeta po ulicama o« Intimna večera. duševljeno je klicanjem pozdrav« ljalo Kraljevića Namjesnika koji Po dolasku Regentovom u dvor bila je intimna večera, kojoj je su« je u polakom vozu preko Aleksan« djelovalo 46 uzvanika i 2i članova drove i Kočićeve ulice otišao u , svite. Među uzvanicima bile su muf« Gradsku Vijećnicu. tije, visoko svećenstvo rimo«kato« U gradskoj vijećnici. ličko i srnsko«pravoslavno, mini« Čim se pojavio pred zgradom po« star Dr. Spalajković, viši, časnici, zdravilo ga je mnoštvo tamo sakup« nekoliko trgovaca, težaka itd. Ijenog svijeta burnim poklicima. Predsjednik grad, općino izišao mu Bakljada i iluminacija. ie u susre^pozdravivši ga ovim rije« Na večer bili su rasvijetljeni svi čima: Kraljevsko Visočanstvo! prozori i dućanski izlozi, a mostovi Sretni V^še smo, da Vas u našem domu su u konturama bili okićeni nebro« dočekasmo slobodni građani. jenim svjetiljkama. Pred gradskom Dobro nam kao došli!« U vestibilu do« vijećnicom svrstavala su se društva čekali su Regenta gradski odbor« i korporacije u impozantnu, nepre« • glednu povorku, koja je predvode« nici. Kraljević Namjesnik sa svojom na banderijem na konju i glazbom sa nebrojenim bakljama i lampijo« svitom i predstavnicima gradske op« štine otišao je preko ukusno deko« nima oko 9 sati krenula ulicama do risanih stuba u veliku dvoranu Regentovog dvora. Kada se Regent pojavio na bal« Gradske Vijećnice, koja je naroči« konu, zaorilo je iz nebrojeno grla to u tu svrhu preuređena. Kad je Regent ušao zaorilo je bur« oduševljeno klicanje. Pjevačka dru« štva intonovala su sve tri himne, no »Živio!« Predsjednik opštine predstavio je Kraljeviću Namjes« iza čega je predsjednik opštine g. niku pojedine članove radnog od« Petrović održao ovaj govor: bora s kojim se Kraljević vrlo Iju« Vaše Kraljevsko Visočanstvo! bazno rukovao. Pošao je po dvora« U istoriji gradi Sarajeva biće dva ni i dao si predstaviti više ugled« dana zapisana zlatnim slovima: 6. nih ličnosti te sa svakim pojedinim novembar 1918. kad nam stiže he« izmijenio nekoliko riječi rojska srpska vojska i današnji dan, Iza toga je otišao u srpsko«pravo« gdje nam Bog dade, da vidimo u slavnu i rimo«katoličku crkvu, se« punom Kraljćvskom sjaju Vaše ferdičku sinagogu i Begovu džamiju. Kraljevsko Visočanstvo, junačkog U 13 i po sati bio je u Dvorp sina našega JCralja Osloboditelja, doručak, lovorom okićenog vođu oslobodila« čkih ratova, potomka slavne narod« na kome je osim ministara i svite ne dinastije Karađorđevića, našeg bilo oko 60 uzvanika. Doručak je dičnog Prestolonasljedni« završen u 15 sati. Poklonstveni prijem. ka Regenta. Čekali smo pet vjekova na ovaj Zatim je Njegovo Kraljevsko veliki dan, čekali i Boga molili, evo Visočanstvo primalo audijencije. Bog sp smilova te ga dočekasmo. Najprije su bili primljeni na« Sreća se danas razlijeva glavnim rodni poslanici, po tom vjerski gradom Bosne i Hercegovine: Veli« predstavnei i predstavnici bogošto« ko i malo, svi smo tronuti od sve« vnih opština, opštinski sarajevski čanog uzbuđenja, kad ugledasmo odbor,-Trgovačka i obrtnička ko« Vaše Kraljevsko Visočanstvo! Mi mora i sliĆne korporacije. vidimo u Vama ostvarene naše na« Najimpozantniji bio je prijem rodne ideale, mi vidimo u Vama delegacija težaka iz cijele zemlje. glavni stup i simbol našeg jedin« Oko 1000 težaka iz cijele zemlje, stva, mi vidimo u Vama zalog naše svih plemena i vjera Ušlo je u veli« srećne i ponosne budućnosti. ku svečanu salu. Kad je maršal dvo-. Bog svemogući neka štiti Vaše ra objavio dolazak Njegovog Kra« Kraljevsko Visočanstvo na slavu Ijevskog Visočanstva, nastala je ti« naše mlade Kraljevine i na sreću šina. Kad se Kraljević Namjesnik Vašeg za navjek ujedinjenog troi« pojavio, zaorio se trokratni gromki menog naroda. »Živio!« �Бро| 201 — Broj Poslije težačkih delegacija prim« Ijene su delegacije gradova, prtd« stavnici svih sarajevskih društava kulturnih, prosvjetnih, dobrotvor« nih i drugih. Dvije Istranke, izbjeg« lice, u krasnoj nošnji svoga kraja predale su Kraljeviću Namjesniku lijepu umjetničku sliku. Ovaj pri« jem trajao je do 17.20. Prisutni su nekoliko puta burno aklamovali Njegovo Visočanstvo. Time je za« vršen poklonstveni prijem. Po završenom prijemu sjeo je Kraljević Namjesnik u auto i izve« zao se u okolinu. U 20 sati priređen je u dvoru gala«diner Učestvovali su osim ministara i svi« te gg. ministar Spalajković, pred« sjednik vlade dr. Srškić,' general Hadžić, ministar na raspoloženju Dr. Spaho, svi narodni poslanici, ničelnici zemaljske vlade, Reis«ul« ulema, članovi našeg vodstva gg. mufti' ef. Maglajlić, Dr. Hrasnica, Dr. Karamehmedović, Alibeg Biš« ćetić, Osman Vilović i Hamidbeg Kurbegović. Kao predstavnik va« kufsko«mearifskog saborskog odbo« ra, bio je naš tajnik g. Ahmed Še« rić, zatim poglavice i predstav« nici drugih vjera, mnogobrojni te« žaci, predstavnici gradova i korpo« racija. (pršiće se.) Iz naše organizacije. SVIM KOTARSKIM ODBORIMA I PRISTAŠAMA! . I. Predsjednici kotarskih odbora, koji još ne udovoljiše III. taćkl po« živa od 12. o. mj. (»Pravda« broj 198.) najozbiljnije* se upozoravaju da se ni jednog časa ne može odla« gati obračun o prihodu i rashodu. Isto se tako obzirom na pretvara« nje »Pravde« u dnevnik, te druge izdatke, s kojima je skopčan uspje« šan rad Radnog Odbora u ovo iz« borno doba, pozivaju predsjednici kot. odbora, da smjesta dostave svu raspoloživu gotovinu. Budući posebna korespondencija iziskuje i mnogo truda i suvišan tro« šak, bićemo prisiljeni, da odbore, koji ne udovolje ovom pozivu, putem lista pozovemo na vršenje dužnosti. To naročito vrijedi za od« bore, od kojih еуо mjesec dana ne dobismo nikakva izvještaja. Sadanje vrijeme ne trpi odlaga« nja, pa neka se niko ne ljuti, ako njegov nehaj priopćimo javnosti. II. Upozoruju se svi odbori i prista« še na § 14. Statuta naše organizaci« je, gdje je jasno odregjeno, da po« stavljanje kandidata za parlamenat i odluka o političkom držanju orga« nizacije spada jedino i samo u kompetenciju glavne skupštine, koju će sačinjavati delegati iz svih kotareva. Nadalje se upozoruju svi pododbori, da se ni s kim i ni u kojem slučaju ne upuš« taju u pregovore glede zajedničkog istupa kod izbora i da ne prave ni« kakvih kompromisa za postavljanje i izbor kandidata. . Osim toga se upozoruju svi istak« nutiji pojedinci, da za sebe ne pra« ve nikakav teren, dok se ne postave kandidati. Inače će morati posije« diče ustanova statuta sami sebi pri« pisati. Ova se poruka osobito stav« lja na srce svakom odboru i pristaši naše zajedničke stvari i nadamo se, da se u ovim predstojećim sudbo« nosnim historijskim političkim do« gođajima ni jedan pristaša J. M. O. ne će ogriješiti o stranačku discipli« nu, Eto za kratko vrijemb naše glavne skupštine, pa ćemo na istqj bratski bez obzira na ličnosti posta« viti kandidate, sporazumiti se o kompromisu i o svemu drugom što će služiti na dobrobit muslimana. Ko god pozove koji odbor na kako« ve pregovore nek ga uputi na cen« tralni odbor. Odvjetnik Dr.RadaSmoljan Otvorio je dne 15. septembra 1920. svoju pisarnu u Mostaru, Cernica ul. в. . »ПРАВДА* — .PRAVDA. Prosvjeta i škola. Muallimsko pitanje. Piše: H. Hujdurović. IV. UČITELJSKI TFČAJ ZA MUALIME. selam, Sarajevo (uslovno i bez štiU svom prvom članku obećao sam pendije); 2. Mašić Izet, Sarajevo (bez da ću o ovoj temi opširno i potanko Stipendije); 3. Toromanović Mehmed pisati u namjeri, da time prikažem Tržac (Cazin); 4. Kurt Mehmed, Sa­ važnost tečaja za mualime i njegov rajevo, 5. Ajanović Derviš,Rogatica; 6. kulturni značaj po muslimanski dio Sulejmanović Ahmed, Velino Selo (Brč­ našega naroda. Ali pošto sam u ovaj ko); 7. Kozličić Husejn, Orašac (Bos. mah opterećen službenim poslom, a Petrovac); 8. Merdanović Selim, Kapredmet je take aktuelne naravi, da kanj-Doboj (Visoko), 9. Basara Musrtse ne da odgađati, prisiljen sam da fa, D. Vakuf (Bugojno); 10. Begić Absvoju namjeru ograniči samo na ono, dulah, Kakanj-Doboj (Visoko); 11. SuIjić Salih, Suha (Tuzla, uslovno); 12. što je najnužnije. Jedpa od najslavnijih zadaća, koju Alibegović Alija, D. Moštre (Visoko); je odbor mualimskog udruženja sta­ 13. Nović Salih, Ljubuški; 14. Hodžić vio sebi u dužnost, jest akcija za i Derviš, Jablanica (Konjic); 15. Ibrahiotvorenje učiteljskog tečaja za mua- mović Mehmed, Derventa; 16. Hotić lirtie. Poznavajući financijsko stanje j Salih, Duvno; 17. Fazlić Džemal, Seovakufsko-mearifske autonomne upra­ na (Tuzla); 18. Imamović Ramiz, Sa­ ve, da se mualimima s te strane ne rajevo (uslovno); 19. Salihović Nazif, može ništa pomoći, odbor je radio Jaruške, općina Turije (Tuzla, uslovsvim silama, da dođe do ostvarenja , no); 20. Babić Šemsuddin,Sokolović, ovoga tečaja, jer u njemu je jedino (Rogatica); 21. Husika Mehmed, Kavidio spas za mualime u materijalnom, kanj (Visoko); 22. Lemeš Alija, Bos. a veliku dobit za sve b.-h. muslimane I Petrovac; 23. Berbić Abdulah, Tuzla, 24. Bogunić Ibrahim, Brda (Rogatica), u prosvjetnom pogledu. ■ 25. Devedžić Hasib, Moranci (GračaNesređene prilike i razne političke । nica, uslovno), 29. Omerović Kasim, trzavice u našemu kraljevstvu bile su i Seona-Miričina (Tuzla,uslovno); ЗО.Миuzrokom, da do ostvorenja ovoga te­ lić Abdulah, Sarajevo; 31. Pašić Musčaja nije došlo prije, ali moramo biti Nevesinje; 32. Islamović Muhamed, zahvalni, da je i sad došlo do nje­ lija, Hadžići (Sarajevo); 33. Haračič Meh­ gova ostvarenja, kad pomislimo kakve med, Kakanj (Visoko), 34. Dreca Der­ su nam se sve zapreke stavljale, pa viš, Cvilna (Foča); 35. Jahić Mustafa, i u najzadnjem vremenu šta je sve Miljanovci (Zvornik,uslovno), 36. Jusufpokušano, da se on osujeti. begović Mehmed, Sutjeska (uslovno); Kako je već svima mualimima iz 37. Ibrekić Atif, Kozarac (Prijedor). Oni, službenog natječaja poznato, tečaj koji su još molili, a u ovom iskazu počima na 1. oktobra ove godine. U nisu navedeni, biće privatno obavije­ njega će se primiti samo 44 kandi­ šteni jesu ii primljeni. data i to 40 sa, a 4 bez vladine štiZa sve gornje kandidate danas će pendije, koja u svemu iznosi po 200 K na mjesec. Pošto je to na današnjim se spremiti certifikat za popust na skupim prilikama vrlo neznatna po­ željeznici te isti imadu po primitku moć, tražio sam od vakufsko-mearif- . toga odmah ovamo krenuti. U vlasti­ ske autonomne uprave, odnosno v. m. tom interesu neka svaki ponese, ako saborskog odbora, da i on u tu svrhu mu je to moguće, što više životnih materijalno nešto doprinese. I ako je namirnica, a s tim zajedno postelju i financijsko staoje vakufske uprave u pokrivač, jer se to pored najbolje vo­ poznatom lošem stanju, saborski je lje i nastojanja nije imalo odakle pri­ odbor u granicama mogućnosti naj- baviti. Oni pak kandidati, koji svojo; mol­ pripravnije izašao u susret mojoj mol­ bi. Po tom se zaključku svima mua­ bi nisu priložili dokumente, primljeni limima, koji su primljeni u tečaj, a su u tečaj uslovno, t j. ako dopri­ nalaze se u mualimskoj službi, ostav­ nesu dotične dokumente, te radi toga lja njihova potpuna plaća i u spo­ neka se ti kandidati u vlastitom inte­ razumu sa ulema medžlisom, podje­ resu za to pobrinu. Ujedno se dodaje, ljuje im. se šestomjesečni dopust, kroz da će svi oni kandidati, koji - nisu koje će.ih vrijeme u mektebu zastu­ pregledani po zvaničnom liječniku, đa pati II. odnosno IIL mualimi; a gdje su ne samo tjelesno zdravi, nego i za takvih nema, onda posebni supstituti, učiteljsko zvanje sposobni — biti podkojima će se doznačiti primjereni ho­ vržeiji novoj pregledbi te se radi toga norar. Dozvolom istog saborskog od­ upozoruju na ovu okolnost: nije do­ bora,, tečaj će se obdržavati u prosto­ voljno, da je kandidat samo zdrav, rijama G. Husrevbegove m.-ibtidaije, nego mora biti i bez ikakve tjelesne a kandidati će biti ukonačeni u nje­ mane; t'. j. ne smije biti sakat u ruku govim medresama, gdje će imati svoju ili nogu, slijep ili previše kratkovidan, posebnu kuhinju, u koiu je svrhu sa­ gluh, grbav ili da imade takvu tje­ borski odbor poklonio svu zalihu hra­ lesnu manu, koja bi izazivala smijeh ne i ogrjevnog materijala, koji je pre­ među djecom4 jer će svi takvi kandi­ ostao od bivšeg Dar-ul-mualimina, te dati bezobzirno biti povraćeni natrag. ujedno obećao, da će čak i eventualni Oni pak mualimi, kojima neće biti deficit te kuhinje podmirivati iz va­ suđeno, da ovaj tečaj polaze neka se kufskih sredstava. tješe, jer po svoj prilici ovaj tečaj U tečaj su dosad primljeni slije­ neće ^iti jedini. deći kandidati: 1. Jelečković Abdu- Muslimani I Brinite se da budete upisani u birač* ke spiskove, jer o tom ovisi vaša budućnost. Izborni glasnik. - Izborni zabon za Konstituantu. KAKO ĆE SE BIRATI? Biranje poslanika ne će se vršiti razdijeljeno na pojedine vjere, kao što se je prije biralo kod nas u B. i H., već će pripadnici svih vjera bi« rati zajedno. Isto se tako ne će birati pojedini zastupnici, već se ima glasati za koju od listi. Što će ih istaknuti pojedine političke stran« ke. U Bosni i Hercegovini birače pojedina okružja svako za sebe i to: banjalučko okružje 13 posla« nika, bihaćko 8, sarajevsko 10, mos« tarsko 9, travničko 9, a tuzlansko 14 zastupnika. Tako će biti i u Sandža« ku i u Makedoniji s tim izuzetkom, da će okruži prijepoljski, plevaljski, bjelopoljski i beranski sačinjavati jedan izborni okrug, a tako isto će se spojiti okruži zvečanski i raški. Crna Gora u starim granicama sa« činjava jedan izborni okrug. Gra« dani i seljaci biraju zajedno, a ne odijeljeno kao do' sad u B. i H. (5 4.) U pojedinim kotarevima biće više birališta, pri čemu će se postu« pati tako, da se na svakih 800 bira« ča odredi posebno biralište. Koliko će manjih općina glasati zajedno, na koliko će se birališta razdijeliti veći gradovi i gdje će biti pojedina birališta — odrediće državni odbor i ta će se njegova odredba slpžbe« no objaviti. Taj ć§ odbor odrediti i ko će biti predsjednik izbornog odbora (§ 8.). Broj zastupnika, koji otpada na pojedina okružja odregjen je prema popisu nufusa od god. 1910. i to ta« ko. da na svakih 30.000 stanovnika dogje jedan mandat. Ako višak sta« ■ novnika bude veći od 17.000, onda Страна 3. se na taj višak bira još po jedan poslanik (§ 5.). Ko može birati, a ko ne može? Pravo biranja ima svaki muška« rac, kojr je do početka sastavljanja biračkih spiskova navršio 21 g o« dinu i u tom času bio državljanin naše kraljevine. Državljanima se smatraju svi, koji su do 1. decem« bra 1918. bili državljani Srbije i Cr« ne Gore ili imali državljanstvo u Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji, ili imali domovinsko pravo (zavičaj« nost) u kojoj općini ili dijelu opći« ne drugih jugosl. zemalja, koje su pripale u vlast naše kraljevine. Ko« načno se državljanima smatraju svi Slaveni po rodu i jeziku, koji su se do početka sastavljanja biračkih spiskova stalno nastanili u kojoj općini kraljevine SHS. Stanovnici kraljevine SHS iz«, van Srbije i Crne Gpre, ko« ji po mirovnom ugovoru sa Nje« mačkom, Austrijom i Madžarskom imaju pravo opcije za svoje nacio« nalne države, kao i oni koji su se iselili iz Južne Srbije prije no« vembra. 1915., a dotle bijahu turski podanici — nemaju izbornog prava za konstituantu. (§ 9.) Isto tako nemaju prava glasanja oficiri aktivni i izvan službe, te voj« nici pod zastavom (aktivni). U ovaj izuzetak ne dolaze rezervni oficiri i civilni činovnici voj. struke. (§ 10.) Nadalje ne mogu birati: 1. koji su” osuđeni radi kakvog zločina, u koliko se ne radi o političkom zločinu, učinjenom do obrazovanja kraljevine SHS, dok traju s osudom skopčane posije« diče: 2. koji su osuđeni radi prestu« p a ili prekršaja, učinjenog iz koristoljublja (krađa, pronevjere« nje, prevara, lihva) ili inače neča« snih djela (prosjačenje, vagabunda« ža, svodstvo), dok ne prođu tri go« dine nakon izdržane ili zastarjele kazne. U krajevima Srbije i Crne Gore ne mogu birati: 1. koji su osuđeni na robiju, dok se ne povrate u pra« va; 2. koji su osuđeni za prestup na gubitak građanske časti za vrijeme dok traje ta kazna; 3. koji su sudskom presudom o« suđeni, što su zloupotrebljavali svo« je vlasti, ili silom ili prijetnjom, ili poklonom, ili obećanjem poklona, radili da budu izabrani oni ili da ko drugi bude ili ne bude izabran za narodnog poslanika; 4. koji su sudskom presudom o« suđeni što su primili poklon, da bi« rački glas dadu ili da se od biračkog glasa uzdrže. Ni u jednom dijelu naše kraljevi« ne nemaju prava da biraju posla« nike: 1. koji se nalaze na izdržava« nju sudske kazne i oni koji su u ro« bijašnici (zavodima sa prinudnim radom); 2. koji su pod stečajem (iflas); 3. koji su pod starateljstvom (o« činskoj vlasti, tutorstvom i kura« teli); 4. koji su bež dopuštenja vlade stupili u službu strane države i 5. koji su siidskom presudom o« suđeni, što kao pristalice neprizna« tih vjera nisu vršili svoje građanske * i vojne dužnosti. (§ 11.) (Nastaviće se). Domate »ijesti. Odlazak Regenta. Mnogo prije 7 sati počele su se sarajevske ulice puniti svijetom, kojeg je osobito mnogo bilo pred zgradom zemaljske vlade. U 7 sati navijestili su topovi sa žute tabije odlazak Kraljevićev. Oko 8 sati izišao je Kraljević sa svojom svitom iz zgrade i rukovao se sa dostojanstvenicima, koji su se tamo nalazili. Narod je burno klicao. Tom prilikom je Kraljević nagradio svojim priznanjem direk« tora policije g. I.jeskovca radi u« zornog reda, koji je Vladao u gradu prilikom Njegovog boravka. U pr« vi automobil sjeo je Kraljević sa predsjednikom viade g. Drom Srš« kićem, a u ostale automobile posje« dala je pratnja. Gdje god je Regent’ prolazio, svugdje ga je veliko rano« štvo naroda pozdravljalo klicanjem. Pred gradskom vijećnicom ustavio se Regent i izrazio svoje zadovolj« stvo i hvalu građanstvu na sjajnom dočeku predsjedniku opštjjic gosp. �& PRAVDA* — .ПВАВДА' Strana 4 Страна Petrovjću, koji se tamo nalazio sa Rekvenjiju — malo više sa vj gradskim odbornicima. Kod Da Ri« sti i pravednosti! ve još jednom se zaustavio automo« Deficit prehranbenog ureda u Sa« bil. Tu su .školska djeca iz” zavoda rajevu. Ovih dana stigla je u Beo« milosrdnih sestara priredila Kralje» grad bilanca povjereništva za pre« viču oproštajne ovacije. Regent je hranu u Sarajevu. Bilanca iskazuje ganuto stiskao dječici ruke ... deficit od samo nešto neko 15 mili« (»J. L.«) 'juna (petnaest milijuna) kruna, i to Zakon o sastajanju. Ministarski za vrijeme od prevrata pa do konca je savjet zaključio, da se srbijanski mjeseca lipnja ove godine. U ovaj zakon o sastajanju protegne na či« deficit nije unešen ni jedan heler od tav teritorij naše države. izvozničarske robe (sode, špirita i Tečaj za naobrazbu majstora t. d.) već je taj deficit nastao od one pruge ovih je dana završio obuku robe (životnih namirnica), koju je sa jednim ispitom, na komu se zbi« vlada kupovala i preprodavala. lo ono, što se zbiva u nas svagdje Vjenčanje. Danas se vjenčaje i svuda kao po nekom proračuna« naš prijatelj g. Kasimaga Korić iz tom planu. Na ispitu su naime sko« Kotor Varoša sa gospođicom Vah« ro svi nastavnici bili otvoreno pri« detom, kćerkom g. Riza ef. Mude« strani i razumije se na štetu kandi« rizovića. Tom je prigodom mlado« data muslimana. Tečaj je pohađalo ženja darovao u dobrotvorne svrhe 12 muslimana, a 3 pravoslavna. Mu« 400 K i to: po 100 K »Pravdi«, slimana je palo 6, a od pravoslav« »Merhametu«, »Gajretu« i »Akciji nih nitko. Svih ovih 6 muslimana za zaštitu morala«. Mladencima že= imali su kao prednaobrazbu mo» Hmo sreću i bračnu slogu! starsku zanatlijsku školu, dok su od pravoslavnih dvojica samo sa os« novnom školom; a treći sa 3 razre« da zanatlijske škole. Od pravo« slavnih je jedan čak dobio i odliku, Hercegovačka sablja — Timeo Danac« et dok su je dvojica muslimana sas« dona ferente«! vim neopravdano izgubili. Sta znači jedan ovakav ispitni re« zultat? Jesu li muslimani jedna ma« Muslimani i musli­ sa, za čiju se kožu nitko ne brine? Jesu li pravoslavni dobri đaci samo manke grada Sara­ za to, jer su dobrovoljci, čime su prkosili za vrijeme cijeloga tečaja? jeva. sjetite se vaše­ Mi ćemo se na ovu stvar još osvr« ga „Merhameta". nuti, a sada poručujemo gg. savjet« niku Rado, nadinženjeru Starku i Тгв§в1јаћ Broj 201 — Број Telefon 1181. Rangon riže Advokat u Beogradu vrlo dobre, uz povoljne cijene nudi Muslimanska centralna banka za B. i H. u Sarajevu sa svojih skladišta u Sarajevu, Mostaru, Tuzli, Travniku i Gružu. Brzojavi: Muslimbanka Sarajevo. Centralna drogerija Braća Šahinagić Dp. Milan Dan. Orelj lancutarlla: RnJeglnlB Ljubici Z. Stan: MiJareha I. Zastupa i interveniše kod sviju sudo­ va, administrativnih vlasti i ministar­ stava. Posreduje na manjim i većim zajmovima povoljno i brzo. Honspindenclju: Srpski, Francuski, ИјгааШ i Balanbl. Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. • Djevojčica, Oglašujte u „Pravdi" koja po familijama daje njemačke sa­ tove, preporučuje se muslimanskim familijama za pouku u njemačVbm jeziku. — Cijenjeni reflektanti neka se izvole obratiti na administraciju »Pravde«. PAPIRNICA : HAMDIJE KOPČIĆA I I preporučnje »voje bogato stovarište ; svih vrsta papira, kancalarijskog I • školskog pribora. — Naručbe se obavljaju brzo i točno. . ‘ ■ I Cijene umjerene. I Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 1 ŠVELJA za šivanje svakovrsnih odijela, preporučuje se za posao u fami­ lijama. Upitati u administraciji „Pravde". ^жжж^«штшижж»жжж1жжжжшижжж^жжж<ж<^ privilegovana Zemaljska Banka za Bosnu i Hercegovinu | TpntnalA Ubllll UlU II U Filijale: Banja Luka, Bijelina, Brčko, Mostar i Tuzla. — Ispoitave: Bihać, Derventa, Doboj, Bos. Gradiška, Livno, Bos. Novi, Bos. Samac, Travnil^, Trebinje, Višegrad, Zenica i Zvornik. Zaitupitva: Bugojno, Gacko, ЧаПЛЈОПП UUl Uj&VU. - Goražda, Konjic, Nevesinje, Bos. Petrovac, Rogatica, Sanski Most, Srebrenica, Stolac i Visoko. — Uplaćeni dionički kapital ZO milijuna kruna I Redovite rezerve I fond zo sigurnost založnlca 13 milijuna kruna Bavi se svim bankovnim poslovima, vrši uplate i naplate u Kraljevstvu SHS. i u inozemstvu. Prime kao slavno lostapitn u L I R. Hssicnrrzioni gnirili I Pmg mopftg dniitia u osiguranje protiv nezgoda i tteta, nt vrsti osiguranja. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu II. EMISIJA Poziv na upisivanje dionica Izvanredna glavna skupžtina Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Hercegovinu (dioničarskog društva) u Sarajeva, održana 2. septembra 1920. zaključila ja na temelju ustanova § 1.1. družtvenih pravila poviženje dioničke glavnice - od K 3,000.000-— na K 1o,ooo.ooo.— - i povjerila ravnateljstvu, da' ovo povišenje prema potrebi na jedanput ili na dva puta provede. Na temelju tog zaključka izlažemo na javnu supskripciju za sada 40.000 dionica po 100.— kruna nominalne vrijednosti tako, da će dio­ nička glavnica po provedenju tog povišenja iznositi К 7,000.000.— Za upisivanje ustanovljeni su ovi uslovi: 1. Posjednici starih dionica imadu pravo na svaku jednu staru dionicu preuzeti jednu novu uz tečaj K 110.—. U tu svrhu imaju pre­ dočiti potvrde (međutomnice) o dodijeljenim,/ ali još ne izdanim dioni­ cama, na kojim će se označiti, da je pravo opcije izvršeno. 2. Ostalih 10.000 dionica, kao i eventualno po dioničarima ne optirane dionice, mogu upisati dioničari i nedioničari, uz emisioni tečaj K115.—. 2. Razlika između nominalne vrijednosti i emisionog tečaja privest će se po odbitku troškova pričuvnoj zakladi. Nove dionice učestvovat će na poslovnom uspjehu od 1. novembra 1920. te će prema tome biti proviđene prvim kuponom sa pravOm na dvomjesečnu dividendu za g. 1920. 5. 0 uplaćenim iznosima izdaćemo/blagajničke potvrde (međutomniče), na temelju kojih ćemo kasnije izručiti izvorne dionice, o pojedi­ nim komadima od 5, 10, 20, 25, 50 i 100 dionica. 6. Supskripcija počima 3. septembra, pa traje do 31. oktobra o. g. 7. Potpisane dionice moraju se isplatiti odmah kod upisa. 8. Dionice glase ili na ime ili na donosioca, pa svaki potpisatelj treba da naznači, koju vrstu dionica želi. -Dodijeljene će se dionice ispo­ staviti i potplsateljima uručiti u roku, koji [e se naknadno objaviti. — Svaki potpisatelj treba da naznači pobližu adresu, na koju će mu se dodijeljene dionice dostaviti, a onaj koji želi dionice na ime, treba da osim toga čitljivo i točno naznači ime i prezime, na koje bi potpisane dionice imale glasiti. Ravnateljstvo si je pridržalo pravo, da dionice do­ dijeli ili na ime ili na donosioca. 9. Podjelbu upisanih i uplaćenih dionica glasom tačke 2. ovih usta­ nova pridržaje ravnateljstvo zavoda. 10. Potpisivanje i uplaćivanje na ove dionice obavlja se: a) na blagajni Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Herceg, (d-d.) u Sarajevu i njezine podružnice u B. Novom, te kod: b) Muslimanske centralne banke u Sarajevu i njezine podružnice u Tuzli, 0 Muslimanske trgovačke i poljodjelske banke d. d. u Težnju, d) Muslimanske kreditne banke d. d. u Foči, e) Prve Muslimanske banke d. d. Brčkom, 0 Prve Muslimanske banke d. d. u Bjelini, g) Muslimanske banke d. d. u Banjojluci, h) Narodne kreditne banke d. d. u Težnju, i ij Narodne kreditne banke d. d. U Livnu, j) Bankovne kuće M. Mahmudbegović u B. Samca, k) Težačke banke d. d. u Cazinu, 1) Muslimanske banke d. d. u Stocu, m) Muslimanske banke d. d. u Visokom, n) Hrvatske kreditne banke i štedionice d. d. a Bos. Brodu i nje­ zine podružnice u Bos. Gradižci, o) Podružnica Hrvatske Centralne banke u Derventi, Mostaru, Zenici i Tuzli, p) Muslimanske privredne banke d. d. u Gračanici. HaonateljstBD Muslimanske trgaračhe i obrtničke banke za B. IH. (d. d.) u Sarajevo. Odgovorni urednik: F. Šalaka. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Daniel & A Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/3abf367ea462d29120ee617ba84431da.pdf b29c84d5a548cfdb2caf8781824f08e7 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. knVDA ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 97 (202) Pojedini broj K150 IZLAZI SUBOTOM, UTORKOM I ČETVRTKOM. UREĐUJE REDAKC10NI ODBOR. PRETPLATA: GODIŠNJE K 180, NA POLA GODINE K 90. UREDNIŠTVO 1 UPRAVA NA­ LAZE SE U CAREVOJ ULICI. TELEFON BROJ 124. ČEKOVNI RAČUN POŠTANSKE ŠTEDIONICE 1119. Sarajevo, subota 25. septembra 1920. (10. muharrem 1339.) Godina II. ■ Poziv na glavnu skupštinu. Nakon dviju konferencija sa provincijalnim članovima naše or« ganizacije Radni je Odbor u spora, zumu sa više članova Centralnog Odbora donio zaključak, da se glav. na skupština naše organizacije sa. zove U ČETVRTAK 21. OKTOBRA sa ovim dnevnim redom: 1. Rasprava o predlozima Central, nog Odbora glede političkog dr» žanja organizacije. 2. Oznaka kandidata za ustavo. tvornu skupštinu; 3. Izbor novog Centralnog Od« bora i 4. predloži delegata i eventualija. Mjesto i sat kad će se skupština održati objaviće se naknadno putem našeg glasila. Stoga se pozivaju svi kotarski od. bori, da bezuslovno do 5. ok. tobra održe kotarske skupštine, na kojima će u smislu saopćenja od 12. o. mj. (»Pravda« broj 198.) polo« žiri račun o doeadanjem radu, iza« brati kotarski odbor (ako on već ni. je izabran prema štatutu), označiti zgodne kandidate za izbore u kon« stituantu i izabrati svoje delegate za glavnu skupštinu. , Pređašnji zaključak glede oznake kandidata i izbora delegata nadopu. njuje se kako slijedi: Da se mogne dobiti jasnija slika o volji naroda, mogu se kao kandidati za konsti« tuantu označiti ne samo prikladni ljudi iz kotarskog sjedišta pojedi« nih odbora i njihova okružja, već se mogu označiti i ljudi izvan kotara i okružja, dakle iz cijele naše pokra« jine. Pri tom će se, naravno, kandi« dati poredati tako, da se na prva mjesta meću ljudi s najviše narod, nog povjerenja. Obzirom na veliku udaljenost, te« gobe putovanja i troškove, s ko> jima je skopčan sastanak glavne skupštine, dozvoljeno je da se mje« sto pripadajućeg broja delegata (na svako 250 aktivnih članova po jedan delegat) izašalje i ma« nji broj. Takim će se delegatima pri glasanju priznati onoliki broj glaso« va, koliko pojedinom kotaru pripa. da prema broju njegovih aktivnih članova. Naravna stvar, da je skup, ština vlasna i ne poslužiti se ovom olakšicom i poslati potpun broj svo« jih delegata. Sarajevo, 21. septembra 1920. Predsjednik centralnog odbora: Maglajlit. Povodom Regentove posjete. Dopisnik »Agence Havas« gosp. še organizacije. U Begovoj džamiji, Poligue imao je prilike, da od pred« gdje se najeklatantnije odražava sjednika kraljevske vlade g. dra volja islamskog dijela našeg naro« Vesnićš dozna kakav je utisak u« da, ne bijaše nikakvih drugih, već činio sarajevski doček na Kraljevi« samo naših korporacija. Tu se ća Namjesnika. G. dr. Vesnić izja« Sarići, Kurtovići, Hasandedići, Ma« vio je dopisniku, da su i on i Regent hinići i slični ne smjedoše ni poja« vinreano zadovoljni sjaj« viti. Bilo bi-stoga dobro, kad bi i nim i oduševljenim dočekom u Sa« »demokrati« shvatili stvarnost ka« rajevu. Naročito su muslimani afir« kva jest i kad bi se prošli suvišnog mirali svoju duboku lojalnost i — i uzaludnog napora, da raznin\ narodno jedinstvo.« smicalicama krivotvore volju naro« Tako glasi saopštenje presbiroa i da. mi ga primamo na znaje s onim i« Pomirivši se sa stanjem kakvostim mirom i ozbiljnošću, kojom jest, mnogo bi lakše ispunili želju smo, u stotinama prigoda, odbijali našeg Regenta »da svi bratski, nesavjesne ' insinuacije izvjesne r a m e u z rame, prionemo štampe, kojoj su prednjačili »demo« na zajedničkom narod« kratski« listovi. Dobro o tom pri« n o m d e 1 u«. Jer zaludu su svi na« mjećuje zagrebački »Obzor« u bi« pori: narod naš, naročito islamski Iješci/ koju nadovezuje na gornje dio njegov, ne će i n e m o ž e pri« saopćenje presbiroa, pa je prenosi« hvatiti dosadanje ideologije »demo« mo u cijelosti. Ona glasi: »Ovaj put krata«, niti hoće i može slijediti vjerojatno, biti će izjava g. Vesnića metode, kojima se je služio musli« dosta mjerodavna o lojalnosti Ju« manski dio »demokrata«. Mi ne će« goslavena muslimanske vjere, što mo i ne možemo trpjeti podrede« najbolje svjedoči govor g. Čauševi« nosti, mi ne ćemo i ne možemo do« ća i oduševljenje muslimanskog di« žvaliti, da nam se kapa kroji bez jela. Dobro je, da se o tome može našeg pitanja. I kao što Regent na« osvjedočiti i g. Pribićević, pa se je laži jamstvo naše budućnosti »u nadati, da »demokratska« i mnoga ljubavi, kojom Ga je narod, još druga štampa ne će više tražiti ne« od ulaska u Bosnu, tako obilno o« prijatelja države ondje, gdje ih kružio«, tako bi i »demokrati« mo« najmanje može naći.« rali napustiti metodu intrasigentno« Da, među muslimanima Bosne i sti i odbijanja i zamijeniti je Iju« Hercegovine, koji gotovo listom bavlju i većim razumijevanjem za pripadaju našoj organizaciji, nema tegobe i patnje potpuno lojalnog i ne može biti protudržavnosti ten« muslimans"kog dijela našeg jedin« dencija. Govor g. reis«ul«ulme Čau« stvenog naroda. Samo se putem jednake ljubavi i ševića, koji ne pripada našoj organizaciji, najkompetentniji je bratskog susretanja može ići sret« ustuk proti Pribićevićevim makina« nijoj budućnosti, samo se hladnim cijama, koji nam je u svojoj mega« i trezvenim radom može postići n a« lomaniji pripisivao nesamo antidr« rodno zadovoljstvo, bez žavne težnje, nego i nijekao legiti« kojeg nema ni jake države ni sret« maciju, da možemo govoriti ispred nije budućnosti. I nas će osobito ovdašnjih muslimana. I nama je vr» veseliti, ako se djelom pokaže lo milo, što možemo konstatovati, iskrenost divne misli, koja nalazi iz« da su se njegovi »napredni« i »de« ražaja u stavu uvodnika »Glasa Na« mokratski« elementi mogli pojaviti roda« od 23. o. mj. koji glasi: »Ispratili smo ga s uverenjem, da samo u korporacijama raznih ko« mesarijata, dočim su se predstavni« Njegov kratkotrajni boravak u na« štva biranih tijela i korporacija šoj sredini ima značaj i uspeh ta« sastojala isključivo od pristaša na« van Njegovim velikim dosadanjim dehma. Onje uneomeđu nas Svoje duboko i pravo shvatanje na« rodnog jedinstva braće, koja su »i ako idu u razne hramove da se Bo« gu mole, ipak svi deca jedne grude, koje je odgojila i« sta majka, pevajući im istu pe« srnu uspavanku istim divnim narod« nim jezikom.« Ova svetla misao mora nas voditi na svakom koraku našem i u svima delima našim. Raz« like koje su tražene, a koje nikad nisu nalažene nego uvek na. silno stvarane, moraju bezuslovno pasti pred špoznanjem braće, koja vekovima živi pod istim krovom, slave iste radosti, muče iste patnje, boluju iste boli.« Kad »Glas Naroda« ovako otvo« rerio govori o traženim a nikad ne« nađenim i nasilnostvaranim razlikama, onda bi po našem miš« ljenju morao poći i korak dalje pa — prekinuvši sa dosadanjom ideo« logijom, koja se pomlađuje u biju« tavom piskaranju »Glasa Težaka« — povesti se potpuno za lekcijom našeg Regenta i koregirati svoj na« strani nazor o agrarnoj reformi. Jer zaista nije nikakva pretjeranost na« še isticanje, da je dosadanji sistem našeg ekonomskog slabljenja hilja« de naših obitelji stjerao na pro« sjački štap. To stanje ne može o« stati i država mu mora naći lijeka. Kako? I tu nam je Regent pokazao do« bar put, samo treba da ga svi i po« slušamo. On veli, da zadaći sredi« vanja neizbežnih društvenih i eko« nomskih potresa »mi svi moramo pristupiti oslobođeni svih predrasuda i predani jedino službi opštem dobru, trudeći se da se pri tom ne ogriješimo o velike državne i narodne interese, ni o osnovne pojmove i osećaje o pravdi i pravici, tako duboko usađene u duši našeg naroda. Moja je želja, da se u ovom duhu izvode sve važ« nije reforme u našoj zemlji«. Naše želje ne idu preko ove Re« gentove i vrlo bi nas veselilo, kad bi se to shvatilo i sa strane, koja ima u rukama izvedbu agrarne re« forme. Sarajevo, 24. septembra. U »Jugosl. Listu« izišao je razgo. vor sa g. Vladom Besarovićem, glavnim aranžerom Regentova do« čeka, iz kojeg razgovora prenosi« mo ove značajne stavke, koje se odnose na držanje nas muslimana. Besarović veli: »Prestolonasljednik je za vrijeme bala u Oficirskom Domu posjetio spontano islamske predstavnike Bo« sne i Hercegovine, koji su se okupi« li u malom salonu i probđravio s nji« ma u prijatnom intimnom razgovo« ru više od pola sahata. Ova uz više« na pažnja pobudila je veliko intere« sovanje. Naša braća Muslimani, ko» ji su vrlo mnogo doprinijeli, da je doček ispao ovako srdačno, bili su blaženi. Iskusni i oprobani srpski po« litičari, što održavaju bratske veze sa Muslimanima kroz decenije i ko* ji su se borili godinama zajedno sa njihovim prvacima protiv svirepog austro.ugarskog režima te i time do« kazali pred cjelom Evropom, da je Bosna naša, dobili su sjajnu zado« voljštinu, a mladi, pošteni ali neis« kusni političari Srbi iz Bosne i Her. cegovine blagu očinsku opomenu sa najvišeg mjesta. Naša (srpska. Op. ured.) rđava skroz pogrešna politika spram naše jednokrvne braće Muslimana od oslobode« nja do danas dostigla je u zadnjih nekoliko mjeseci svoju kulminaciju. Čas dvanajesti iskueava: Radikali i Demokrati Srbijanski, sinovi naše proslavljene majke Srbije, položili su za oslobođenje Bosne i Hercego. vine na osveštani oltar otadžbine vi. še od milijon žrtava i prolili naj» čistiju krv svojih blagorodnih šino, va. pa sada pomozite još jednom, prionite i izvucite kola bosanske vlade iz gliba, u koji su, na žalost, zaćerana. A nadam se da ćemo mi Bosanci«Srbi biti barem u buduće obazriviji. Radimo zajedno i složno rame uz rame sa našom braćom Muslimanima i Hrvatima. To nam preporučuje u Svojoj dekla« raciji Sarajevskim novinarima i naš mudri Vladar, najotmeniji i najis. kreniji prijatelj države i naroda Sr« ba, Hrvata i Slovenaca.« Čitajte današnji „Izborni glasnik0. Hoće li Sarajevo gladovati? (Svršetak.) A sad malko da se obazremo na potpredsjednika općine g. dra Zi« stlera. Ime mu nekakp švapski zvu« či, pa već odatle odmah ne vjeruje« mo, da nam je dobar prijatelj i da bi nam ga braća Hrvati katolici mo« gli označiti kao svoga govornika. On reče u javnoj sjednici vijeća od 15. o. mj. da luči aprovizacioni od« bor, koji se vazda ne može sastati za odluku od činovničke uprave a« provizacionog ureda, koja onda po« slove poduzima i loše izvodi, odno« sno pravi propuste, koji se poslije grdno svete. Za primjer navodi: kako su gradski volovi krepavali u snijegu, a da se uprava nije za njih pobrinula, kako su činovnici apro« vizacije išli da nabavljaju hranu i po deset puta se vraćali ne obavivši posla; kako krivnjom uprave nije zaključena kupnja pšenice po kru« nu i šezdeset helera, nego je kasni« je kupovano mnogo skuplje; kako u proljeću o. g. kupljeno kukuruzno brašno leži u magazinima, a da ga niko neće; kako je sa kapitalom a« provizacije (navodno četiri miliju« na kruna) mogao jedan trgovac na« praviti godišnji promet od 50 mili« juna kruna; kako je uprava sa svo« jom manipulacijom poskupljivala čak i monopolne ariikle, kako apro« vizacija daje u dobrotvorne svrhe samo po 3.000 kruna Zadrugi Jugo« slavenki, t. j. 36.000 kruna godišnje i ništa više, kako troškovi aprovi« zacije (krivnjom uprave) »na pla« će, pisarničke potrebe, papir i tin« tu«, prema jednom izvješću od gr. računarskog odjela iznose za godi« nu dana preko 400.000 kruna; kako je gradska aprovizacija u deficitu i prema tome za općinu — hoće reći — jedno pasivno poduzeće i t. d. To govori jedan potpredsjednik općine sa predsjedničke tribine, nota bene doktor prava. Da, i jedan advokat. A njegovi drugovi iz pred« sjedništva na to šute! — A na ko« ga se to odnosi? Na šefove- aprovi« zacije i to: B. ef. Mehmedbašića od početka 1919. do jula o. g. te Š. ef. Sarajlića od jula o. g. do danas. Šta, misli g. dr. Cisler, muslimani su, pa se može na njih krivnja obaliti za sve, bez daljnih pošljedica. A sa koliko istine? Tvrdnja, da aprovizacioni odbor �nije vazda pravovremeno aktivno djelovao u aprovizaciji potpuno je neosnovana, kako se to objasnilo i naprijed u ovom članku, nego baš na protiv odbor i vijeće su o svemu odlučivali. Po tome nema onda više krivice pri upravi ni za event. loše poslovanje i propuste. Tvrdnja, da su pored nehaja uprave krepavali volovi aprovizacije u snijegu tako« đer je neosnovana. A i kad bi bila, za gradsku je mesnicu fungirao je« dan očinski mjernik kao referent i on je za mjesec i po dana s početka godine 1919. (dalje nije ni opstojala mesara) direktno odgovarao odboru za poslovanje, a uprava je u to do« ba, kako je bilo naviješteno doki« nuče mesare, bila zadužena, da vo» di brigu o drugim poslovima. Među« tim, odbor je od uprave bio upozo« ravan na slabu prehranu volova, ali o tom pozitivno nije odlučivao više, nego li je pokušavao da ih proda i konačno kazao da se pokolju. Tvrd« nja, da su činovnici sami trčali da nabavljaju hranu. može upravi (i odboru i šefu) da služi na čast, kako su se ma i na taj način starali za opskrbu građanstva, dok tvrdnja, da su se vraćali ne obavivši posla ni u jednom od pet slučaj e« vanije osnovana. Tvrdnja, da krivnjom uprave nije zaključena kupnja 200 vagona pšenice po 1.60 K, posvjedočiće i g. dr. Alkalaj, da je neosnovana, a mi bi mogli na« vesti i još mnogo drugih primjera, gdje uprava nije kriva za propuste povoljnih zaključaka. Tvrdnja, da u proljeću kupljeno kukuruzno bra«« šno leži i truhne u magazinu tako« đer je neosnovana, jer u magazama gradske aprovizacije nema nigdje ni pola vagona kukuruznog brašna, koje bi čekalo na mušterije. To je g. dr. Zistler mogao doznati i od tr» govaca, koji u magaze zalaze, ako već neće da se interesira kod same aprovizacije za njezine zalihe i po« slovanje. Tvrdnja za kapital apro« vizacije od 4 milijuna također je neosnovana za godišnje poslovanje, jer ni dugovi ni krediti nijesu stal« no jednaki, niti se vazda mogu u vremenu da podudaraju, nego nji« hove cifre zavise od momenta, a momenat nije nikad baza, dok tvrd« nja za promet od 50 sa 4 milijuna može da bude istinita, pa dapače i više dopuštamo, kao što bi dopustio i g. dr. Zistler, da mu je poznato ono što je već i vani odavno po« znato, naime, da je i gradska apro« vizacija, može se reći s ništa kapi« tala, pravila oko 100 milijuna kruna prometa u godini 1919. Tvrdnja, da je uprava doprinosila poskupljiva« nju i monopđlnih artikala također je neosnovana, jer opće je poznato, a to bi morao da zna i jedan advo« kat, kako vlada u službenom listu objavljuje svake nove cijene mono« polnim artiklima, kako duhanu, ta« ko i soli i šibicama, bilo za prodaje na veliko ili u detalju i da niko tih cijena ne smije prekoračiti ni za je« dan heler. Neosnovana je i tvrdnja, da aprovizacija u dobrotvorne svr« he izdaje samo 3.000 kruna mje« sečno, jer ona za to izdaje godišnje na stotine hiljada kruna i mi ćemo vidjeti ove godine g. dra Zistlera o« dakle će nabaviti drva i ćumur za sirotinju grada Sarajeva, ako ne bu« de više aprovizacije! Tvrdnja, da su troškovi aprovizacije preveliki krivnjom uprave također je neos« novana, jer plaće namještenika u regulativu odobrava gradsko vijeće, a kako u svim trgovačkim poduze« cima, tako i u aprovizaciji mora da su u dobitku od rčbe pokriveni i svi režijski troškovi. Međutim aprovi« zacija ima i svoje zasebno knjigo« vodstvo (neka nam oprosti g. Zi« stler, ako ga o tom podučavamo), gdje jedan potpredsjednik općine može doznati pravo stanje stvari, a ne tražiti izokola manjkavih infor« macija, koje nemaju podloge. Nije istina, da je aprovizacija u deficitu i pasivna,za općinu, nego je istina, da je prošle godine pokrila deficit iz godine 1918. i završila godinu 1919. sa lijepim dobitkom, a aktivna je i ove godine do sada. To, kao i sve drugo, trebao je g. dr. Zistler najprije konstatovati kod same a« provizacije, pa tek onda govoriti. Ovako pak, kad sa predsjedničke tribine iznosi proti svojih činovnika tvrdnje, od kojih su sve i jedna ne« osnovane, a pošto su ti činovnici u ovom slučaju naši, muslimani, moramo to shvatiti izazovom i u« Bpol — Broj 202 .PRAVO** — .ПРАВЛА* Sirana 2 Стоача zori ih u zaštitu pred nepravednim samo oni isticali austrijske zastave? stvenom i oduševljenom do« objedama i napadajima potpred« Što mi znamo, ćesarska se je zasta« čeku, koji je priredio naš narod sjednika g. dra Zistlera, koji se drz« va vijala baš na domovima današ« svom sijedom vladaru, Nj. Veiič. nu, da u njih nedužne upre prstom njih »velikih patriota«, a o klicanju Franji Josipu .1. u maju 1910 go» masi i građanstvu da bi, kod sviđa« Franji Josifu mogao bi govoriti dine.« nja kakvih obračuna, među njima svak, samo ne »Srpska Riječ« i nje« »Taj osjećaj lojalnosti i pošto« tražili krivce i njihove glave razbi« ni redaktori. Jer baš je u njihovom v a n j a prema vladaru bili su vaz« jali. To je Skandalozan napadaj pr« organu od 25. juna 1914. izišao u« da svijetle odlike srpskog na« ve vrste ja«ga na vezana slabijega, vodnik, u kojem, među ostalim, sto« roda«, stoji dalje u tom uvodniku to je nemealno, gospodine dok« je i ove »patriotske« riječi: »Naš »Srpske Riječi«, a mi ne ćemo da srpski narod imao je vazda pravo dalje citiramo, jer bi sirota «Nao= tore! I I nad tin^ se mi zgražamo! Ako shvatanje homogijalnih dužno« kolo« — ako ima stida i obraza — je g. dru Zistleru namjera, sti prema Vladalačkom Domu«. — propao u crnu zemlju. Žao nam je da rehaBilitira svoga šo« »Ovom osjećaju davao je naš na« što svoje stupce zaprljasmo i ovim gora g. savjetnikaBradača, rod otvoreno i iskreno iz« citatima, pa svojoj koni poručuje« onda to može činiti ina r a z a u svakoj datoj prilici, što se mo da drugi put ne zabada trna u drugi način, a ne ovako manifestovalo najjasnije u veličan« zdravu nogu.... preko leđa naših šefova! To mi ne dozvoljavamo! Ne mogavši više na ovaj način nositi odgovornosti za poslovanje gr. apravozacionog ureda, čujemo u okrugu ili varoši svoje službe. da je sadanji šef aprovizacije Šem« Bivši policijski činovnici ne mogu sudin Sarajlić podnio ostavku i za« (Nastavak.) se kandidovati u okrugu ili varoši, molio da mu se dadne drugi referat. A uza nj idu i šefovi prometnog o« KO MOŽE BITI IZABRAN, A KO gdje su u tom svojstvu služili, ako njihova policijska služba u tom djela i knjigovodstva aprovizacije. NE MOŽE ? kraju nije prestala najmanje mjesec Ne dadnu li Sarajliću mirnijeg refe« Ko nema prava da bira, taj ne dana prije ukaza o izborima narod« rata, radije će se žrtyovati i na iz« može biti ni izabran za poslanika. nih poslanika. Služba se ima sma« laz iz općinske službe, nego li uz o« 12.) trati prestalom danom predaje služ« ovakve okolnosti ostati dalje upra« (§ Za poslanika može biti izabran benih poslova predstojniku dotič« viteljem aprovizacije. samo onaj, ko osim uslova za pra« nog ureda. (§ 17.) Ovo već prevršuje mjeru. Najod« vo biranja, ima još i ove uslove: lučnije protestiramo protiv držanju SASTAV I ISPRAVAK BIRAČ« 1. da uživa sva građanska i poli« predsjednika gradskog vijeća što je tička prava; KIH SPISKOVA. u javnoj sjednici dopustio neoprav« 2. da stalno živi u kraljevini SHS, U roku 18 dana poslije ukaza dane navale na naše činovnike pa izuzimajući one, koji se stalno bave o izborimaod (dakle najkasnije do 25. ma od koga dolazile i odlučno traži« na strani po državnome poslu; septembra) imaju se napraviti bi« mo d^ im se u prvoj narednoj jav« 3. da je navršio 25 godina rački spiskovi, u koje će se abeced« noj sjednici pruži potpuna zadovolj« i da zna čitati i pisati i nim redom unijeti imena svih bira« ština, a u buduće da se ovako ne« 4. ako je prirođen, da je najmanje koji su u dotičnoj općini nasta« opravdani i netaktični napadaji ni« deset godina od dana prirođenja ča, najmanje šest mjeseci. Ako kad više ne dozvole, ako neće, da stalno nastanjen u kraljevini SHS. njeni općina bude razdijeljena na dva im slijedećeg dana ne osvane pola (§ 13.) ili više birališta, onda će se za sva« Sarajeva sa žestokim prosvjedom Na svakoj kandidatskoj listi iz« ko biralište sastaviti poseban birač« na općinskim vratima! Naši činovnici služe sistemu, a bornoga okruga mora biti kao kan« ki spisak. Pri upisivanju valja dobro da se ne uvede niko, ko nema ne pojedincima u općini i nijedan didat najmanje po jedno li« paziti pojedinac ne smije da se igra sa nji« c e, koje pored ostalih pogodaba izbornog prava. U taj će se spisak unijeti hovom časti! Mi čvrsto stojimo iza ima još Г naročitu pogodbu, da je njih na obranu njihovih prava i svršio koji fakultet u zemlji ili i vojnici, koji će do dana preporučujemo gr. vijećnicima ne« na strani, ili koju višu stručnu ško« izbora odslužiti svoj rok. Pri kraju spiska označi se slo« ka ne zabadaju trna u zdravu nogu, lu, koja stoji u redu fakulteta. Izborni okruži, koji biraju više od vima broj upisanih birača i broj nego neka prelaze na stvaran, pozi« tivan rad u općini ako mogu i za četiri poslanika sa općim pogodba« listova tog spiska. Za tim će se sta« grad srca imadu. A ako ne mogu i 1 ma, imaće na kandidatskim listama viti datum kad je spisak zaključen, nemaju, neka se pokupe i odu iz onoliko kandidata sa tim naročitim udariti broj urudžbenog zapisnika, općine, kad i onako znadu da su pogodbama, koliko se puta broj če« muhurleistati i potpisati. (§ 20.) Sastavljanje biračkih spiskova u uzurpatori vlasti, koju drže otetu tiri sadrži u broju poslanika sa op« štim pogodbama, koje ti okruži bi« srbijanskim i crnogorskim krajevi« od pravih narodnih zastupnika. raju. Svaki kandidat sa naročitim ma vršiće opštinski sudovi, a u dru« • gim pokrajinama općinski uredi Opaska. U prvom dijelu članka pogodbama mora imati i svog kva« (gradska poglavarstva), te varoške pogrešno smo spomenuli, da je u lifikovanog -zamjenika. (§ 14.) Činovnici i svi, koji se inače na« i seoske općine. U mjestima Bosne inozemstvu trebao kupiti kafu i še» i Hercegovine, koja nisu organizo« ćer g. odbornik Makale. To nije tač« laže u državnoj službi, kao i pred« vana u općine, spiske će sastaviti sjednici općina (načelnici, knezovi, no. Radi se o drugoj osobi, pa tu nadležni kotarski ured. nehotičnu pogrješku ispravljamo iz predstojnici), ako bi bili izabrani za Poslove oko ispravka biračkih vlastite pobude žaleći, da smo gosp. narodne poslanike i toga se manda« Makaleu učinli krivo ovom netač« ta prime, gube svoj položaj. spiskova vršiće opštinski sudo« Predsjednici općina smatraće se da vi, odnosno u našim krajevima, gdje nom konstatacijom. su na odsustvu od dana, kada ib su organizovane općine pa imaju nadležni birački odbor proglasi za općinska vijeća — općinski izabrane, dok Ustavotvorna Skup« predsjednik (načelnik, knez, ština ne odobri njihov izbor. Izu« džemadbaša) ili njegov z a m j e« zetno zadržavaju svoje činovničke nik u društvu sa dva općin« s k a vijećnika, što ih u tu svr« Mala paralela. Muslim. Centralna položaje zajedno sa poslaničkim hu izabere općinsko vijeće. U ne« Banka darovala je narodnom pozo« mandatom ovi činovnici: 1. ministri organizovanim našim općinama taj rištu lijep iznos od 25.000 kruna. u službi i na raspoloženju i 2. profe« će posao vršiti kotarski sud. (§§ 31. Tešto, neka se podupiru prosvjetno« sori pravnog fakulteta. (§ 15.) Činovnici, spomenuti u § 15., koji i 32.) kulturne institucije. No kako da o« Zaključeni spisak ima se 26. sep« značimo ovu darežljivost, ako se o« su izabr'ani za narodne poslanike, tembra u dva primjerka poslati na usporedi sa darom te banke na« ne mogu za vrijeme trajanja posla« nadležnom prvostepenom sudu (kod šim kudikamo humanijim i potreb« ničkog mandata biti penzionisani nas: okružni sud) radi potvrde. nijim institucijama, kao što su niti premješteni u drugo mjesto ili Sud će u roku od pet dana pregle« »Merhamet« i »Akcija«. Stid nas je drugu službu bez njihova pristanka, dati spisak i uvjeriti se je li sastav« iznositi bankine priloge ovim dvje« niti otpušteni bez osude redovnih Ijen prema zakonu. Za tim će jedan ma institucijama i pozivamo upra« ili disciplinarnih sudova. No ako primjerak potvrditi i povratiti pre« vu banke, da čim prije ispravi ovu takav činovnik bude po svom pri« ko nadležnih političkih ureda, a stanku, a za vrijeme trajanja posla« pogrješku svog ravnateljstva. drugi zadržati u svojoj arhivi. Ako Inače ćemo biti prisiljeni, da ovaj ničkog mandata, unapređen, presta« u zakonitom roku spisak ne bude postupak pođvrgnemo oštroj kritici je biti poslanik. predložen sud če zatražiti da se i usput izenesmo i bankin dar »O« Gube mandat poslanici, koji za predloži u roku od 5 dana i ujedno svitanju«. vrijeme trajanja poslaničkog man« pobrinuti da propust bude po Glupo zabadanje. Kad »Srpskoj- data rade sa državom predu« be zakonu kažnjen. (§§ 21. i 22.) Riječi« ne pođe za rukom, da pro« zimačke i liferantske poslove, ili bu« Potvrđeni spisak mora se izložiti turi kakvu svoju željicu, onda lu« du koncesionari povlašćeni od dr« čem traži razlog, kojim bi napako« žave, ili su direktori i njihovi po« kod općine i suda, koji ga je potvr­ stila onima, što ne će da rade po moćnici, upravnici (članovi uprav« dio i mora punih osam dana sta­ njenom befelu. Desetak je dana gr« nog i nadzornog odbora) p o v 1 a š« jati na raspolaganje da ga svak može mila da Sarajevo ima pokazati svoj ć e n i h trgovačkih, industrijskih ili pregledati i prepisati, obznaniti, isključivo srpski karakter i sad smo bankarskih preduzeća, ili uopće ma štampati i svak mu prigovoriti i joj mi krivi, što u duhu svog pro« kojeg poduzeća, koje radi sa drža« tražiti ispravak bilo gleda sebe, grama o jedinstvenosti vom. Isto tako gube mandat posla« bile glede drugoga. (§ 23). Općinski sud (poglavarstvo, odnosno naše države i troplemenog nici, koji u svojstvu advokata naroda izvjesismo — državne za« rade poslove, čije riješenje zavisi kot. ured) mora izlaganje spiska ob­ od vlade i pojedinih ministara, kao javiti odmah čim ga izloži na uvid. stave. Mjesto da se veseli ovoj pojavi, i oni narodni poslanici, koji se više Ta se obznana u varošima i varoši­ kao što joj se je veselio Regent i od šest mjeseci nalaze u nekoj ho« cama vrši pismenim objavama, koje se imaju prilijepiti na općinskom ure­ svi pametni državnici, ona prosto norisanoj misiji. (§ 16.) kipti od jeda i govori o »taze«drža« Policijski (politički) činovnici ne du (sudnici) i po ulicama. Po seoskim votvorcima«, koji su »u ogromnoj mogu se kandidovati za poslanike. se općinama mora obznaniti još i či­ većini do 1918. isticali austrijske za« Predsjednici pokrajinskih vlada ne tanjem samog spiska na općinskom stave i klicali Franji Josifu«. smatraju se političkim činovnicima i seoskom sastanku. Gdje nijesu uo­ Recimo da je tako, Recimo da u smislu ove odredbe. Predsjednici, bičajeni taki sastanci, onda će se ob­ muslimani nijesu izvješivali bosan« odnosno predstojnici i sudije držav« znana izvršiti na način koji je oubiske zastave. Ali je pitanje: jesu li nih sudova, ne mogu se kandidovati čajen u dotičnom selu. U toj se ob­ Izborni glasnik. izborni zahon za Ronstituantu. . Bilješke. �»ПРАВДА* Нг-oi 202 — Broj znani mora izriCito naglasiti, da će moći glasati samo oni koji su uve­ deni u spisak. (§ 24.) Ispravak Se mora tražiti neposred­ no kod općinskog ureda (poglavar­ stva, načelnika, kneza, kot. ureda) bilo pismeno, bilo usmeno. Us­ meni se zahtjev mora staviti u zapi­ snik. Uz traženje ispravka moraju se podnijeti i dokazi, za koje mogu slu­ žiti samo službene isprave. Ured kod kojeg se traži ispravak dužan je — ako to stranka zahtijeva — dati i pismenu potvrdu lo traženom isprav­ ku (§ 25.) Podnešeni prigovor mora se rije­ šiti u roku od 24 sata i riješenje se predaje onom, ko je tražio ispravak i to odmah čim se javi. Ako se tako riješenje tiče druge osobe i bude na njenu štetu, mora se i ona obavijestiti. Predaja takog riješenja izvršiće se u svemu onako, kako naređuje zakon o postupku sudskom u građanskim parnicama. Za slučaj, da se interesovano lice ne pronađe, riješenje će mu se za drugih 24 sata prilijepiti na dom pred dva pismena svjedoka, koji će se potpisati na dostavnicu zajedno sa zvaničnikom, koji je riješenje na dom prilijepio. Ako se ne zna ni gdje je dom interesovanog lica, te mu se pre­ daja riješenja ne bi mogla izvršiti ni na jedan od izloženih načina, onda će se riješenje prilijepiti na opštinski dom (ured). Oni, koji su odbijeni, što uz tra­ ženje nisu podnijeli dokaze, kakvi se traže u čl, 25. ovog zakona, mogu ponova tražiti ispravku i podnijeti doka­ ze, ako rok za traženje ispravka ne bude uopšte istekao. Ako općinski sud (ured) u određe­ nom roku od 24 sata ne donese ri|ešenja smatraće se da je prigovor od­ bijen i prigovaraču stoji pravo, da se prituži na prvostepeni (kod nas ok­ ružni) sud. (§ 26). 0 svima ovakvim riješenjima op­ ćinski sud (ured) mora u roku od tri dana ustupiti na ocjenu prvostepenom (okr.) sudu zajedno sa svim spisima, koji se odnose na to riješenje. Okru­ žni (prvostep.) će sud u roku od tri dana ili potvrditi to riješenje ili ga preinačiti i to će svoje riješenje isti dan poslati općinskom sudu (uredu). Ovo je riješenje izvršno i punova­ žno, pa ako sadržaje izmjenu biračkog spiska, ima se unijeti u birački spi­ sak, koji se nalazi kod tog suda u pohrani (§ 28). Kako onaj koji traži ispravak spis­ ka, tako i onaj koga se tiče taj is­ pravak imaju pravo, da se u roku od 24 sata nakon primitka riješenja žale nadležnom prvostepenom (okruž­ nom) sudu. Ta se žalba predaje pis­ meno ili usmeno u zapisnik. Stranke imaju“pravo, da traže potvrdu o tom, da su se pritužile, a napadnuta stran­ ka može navesti i dokaze u svoju korist (§ 27). Za poslovanje oko ispravka birač« kih spiskova ne smije se na« platiti nikakva taksa. Isto se tako ne smije naplatiti biljeg za potvrde, koje su potrebne prigova« raču, kao izvadak iz nufusa, sudska potvrda o kažnjavanju i slično. Via« sti su dužne, da ovake potvrde iz« daju u roku od 24 sata. (§ 29.). Šezdesetog dana po ukazu (8. no« vembra) mora se birački spisak za« ključiti i u njeg unijeti sva lica, ko« jima je pravomoćnim riješenjem priznato pravo glasanja, a brisati sva lica kojima je eventualno to pravo oduzeto. Tako ispostavljeni spisak ima se odmah ustupiti prvo« stepenom (okružnom) sudu na po« novnu potvrdu, koji ga onda ima sravniti sa svojim spiskom i kad se uvjeri, da je u redu, ima ga potvr« diti i u roku od tri dana povratiti. (§ 30.) Eto to su propisi zakona koji su sad najvažniji, pa preporučujemo svim odbornicima i članovima orga« nizacije da ih dobro upamte i prema njima se ravnaju. " Muslimani i musli­ manke grada Sara­ jeva, sjetite se vašega „Merhameta". , Naši dopisi. . Banja Luka, 9. septembra. 2. o mj. kasno poslije podne pro« nio se našom čaršijom glas, da će istu večer vlakom doći naš omiljeli sugrađanin, predsjednik »J. M. O.« prosvijetli gospodin H. H. Ibrahim ef. Maglajlić. Prem se za ovo vrlo kasno doznalo, ipak je lijep broj odličnih građana izišao na kolo« dvor, da dočeka svoga sugrađanina i vođu. Na kolodvoru je ispred na« roda pozdravio mufti ef. g..Hadži Mustafa ef. Nurkić, muftijski taj« nik i u kratkom i lijepom govoru istaknuo osobito naše veselje, što nas je sa svojom posjetom počastio. G. Maglajlić se je zahvalio svojim sugrađanima na lijepom dočeku i još ljepšem pozdravu. Pred kolo« dvorom se sakupilo mnoštvo građa« na koji su burno pozdravili gosta, a odlični naš pristaša Hamzaga Hu« seđinović pozvao presvijetlog k se« bi u goste, te ga sa svojim fijake« rom u pratnji većeg broja su^rađa« na svoioj kući kao gosta odveo. U ретак cijelo prije podne g. mu« fti ef. Maglajlić besprekidno je pri« mao posjetnikc, svoje sugrađane. Naš dični starina sa svakim se naj« prijaznije ispitao, interesirao se za naše prilike uopće, a napose se je informirao o našoj organizaciji. Isti dan je održana sjednica od« bora organizacije, kojoj je prisu« sustvovao i presvijetli mufti ef. te je zaključeno, da se 5. o. mj. ima održati javna skupština. Skupština se je imala održati u Medreskoj baš« či, te se je u nedjelju odmah posli« je podne svijet počeo skupljati, ali se skupština nije mogla početi, ka« ko je određeno^ u 2 sata, nego istom u 3 i po poslije podne, jer je mufti ef. Maglajlić, što satrven od dugog pufa, što od nazebe, bio naumio iz« ostati od skupštine, ali na molbu prijatelja zapostavio je i svoje zdravlje za naš opći interes, te je došao na skupštinu, gdje je od pri« sutnih bio burno pozdravljen. Na skupštini je bilo nekoliko stotina osoba, među kojim je bilo i našeg ženskog svijeta, a sigurno bi bilo i puno više, da se nije pročulo, da je mufti ef. slab, te su se mnogi vra« tili držeći, da se skupština ne će o« držati. Skupštinu je otvorio predsjednik mjesnog odbora naše organizacije g. Dr. Ali Kjamilbeg Džinić i pred« ložio za predsjednika iste presvijet« log gospodina H. H. Ibrahim ef. Maglajliča, što je sa velikim odušev« ljenjem primljeno. Nakon što je g. Maglajlić zauzeo predsjedničko mjesto podijelio je riječ g. Mustafa begu Kapetanovi« ću, sudbenom savjetniku, koji je kratkim govorom pozdravio g. Ma« glajlića osobito istaknuvši, da se mi možemo dičiti, da u ovim velikim historičkim vremenima imamo čo« vjeka tako dalekovidna i duboka mislioca, koji je već davno opazio da nastaje -novo poglavlje svjetske historije i odmah nakon prevrata pozvao nas na ujedinjenje i rad prema današnjem vremenu. Napo« menuo je neumornost našega vođe i istaknuo kako on ne izbjegava ni od kakve žrtve u radu za svoj na« rod. Pozivlje prisutne da svoga vo« đu nagrade time, da se u njega u« gledamo u radu, požrtvovnosti i us« trajnosti za svoj narod i ističe da će ovo njemu biti najdraža nagrada. Govor Kapetanovića bio je burno pozdravljen. Sada je ustao sam presvijetli mufti ef. Maglajlić, zahvalio se pri« sutnima na iskazanim mu počasti« ma i onda u vrlo krasnom govoru prikazao važnost »J. M. O.« i raz« bistrio današnje političke prilike. U kratko rečeno njegov govor bio je sjajan i dostojan jednog narod« noga vođe, da su mu morali i poli« tički protivnici to priznati (bilo je naime na skupštini »demokrata«, radikala i pristaša drugih stranaka). Iz govora g. Maglajliča osobito mi je istaknuti, da je u prvom redu na« glasio da smo mi muslimani oni, koji smo prvi nakon prevrata zdu« šno pozdravili naše oslobođenje i ujedinjenje, istaknuo je da smo mi i danas najoduševljenije pristaše narodnog jedinstva, ali je osudio da se to od nekih strana nama hoće da poreče. Mufti ef. je naglasio da j se mi zapostavljamo na svim polji« I PO »v« ma javnoga života, da se prema na« ma ne postupa kao prema drugima, da nas se hoće da drži nekim podre« đenim građanima, te je muževno naglasio da ćemo se protiv te pri« stranosti boriti svim zakonitim sredstvima sve dotle, dok nam na« ši sugrađani ne pruže bratsku ruku, koju ćemo mi kao prkva braća pri« miti. Isti je bio tokom svoga govo« ra više puta prekinut sa povicima »Živio!« i burnim aplausom. Nakon mufti ef. g. H. Mustafa ef. Nurkić podrobno je i razgovjetno prikazao pravila i program naše or« ganizacije. Nakon govora Nurkića ponovno je uzeo riječ g. H. H. ef. Maglajlić i pozvao prisutne, da na« še redove stisnemo, da se složimo i da se -čim više u organizaciju upi« šemo. Nakbn ovoga zahvalio se je Maglajlić ponovno, skupštinarima i skupština sc je u najboljem redu razišla. U kratko budi rečeno skupština je vrlo dobro uspjela, a posjeta pre« svijetlog g. Maglajliča nas je za na« šu-zajednicu pravo rekuć elektrizi« rala. Što nije bilo upisano u organi« zaciju sad uprav hrli da se upiše, jer iza njegovog posjeta svi hoće nesamo da budu pristaše organiza« čije nego i članovi prinosnici. 7. o. mj. ostavio nas je naš sta« rina H. H. ef. i mnogi su se na nje« ga pohatorili zato, što je tako brzo otišao između nas, a mnogi zato što su želili da ga i oni u svome do« mu počaste. Folitićhi pregled. Talijani u Boci Kotorskoj. »La Vedetta« ima dopis iz Šibenika o prilikama u Boci Kotorskoj. Tu je svakih izmišljotina, kao da se ne« prestano tuku Hrvati i Srbi, i da Sr« bi progone Hrvate, jer su katolici, koji traže autonomiju Boke, ili da dođu pod Italiju. Dosta je ovo da se shvate laži, jer baš u Boci žive bratski Srbi i Hrvati. Na čelu je bo« keških katolika biskup Uccellini, uzvišen kao patriot i kao odušev« Ijeni zagovornik bratske sloge, na« rodnoga jedinstva i vjerske toleran« čije. Ali rodoljubima u Boci ipak služe- za uspomenu ove zlobne izmi« šljotine, da se čuvaju intriga, jer Talijani pišu ono što bi željeli. Boljševička agitacija u Turkesta« nu. Službeni organ sovjetske vlade »Izvestija« javlja, da je na »crveni istok« otišao transport propagandi« sta, koji su posebnim vlakom upu« ćeni u Turkestan. Propagandisti i« maju misiju, da rašire boljševičke ideje između naroda u Maloj Aziji. Oni raspolažu ogromnim novčanim sredstvima. Turski brodovi napadaju Wran« gelove transporte. U London stigao je sa zakašnjenjem radio iz Moskve u kojem se veli: »Turski ratni bro« dovi napali su u Crnom moru trans« portne parobrode, koji su vukli o« ružje i municiju armiji generala Wrangela«. U Lončlonu se misli, da se radi o nacijonalističkim brodo« vima. Domaće vijesti. Javna zahvala. Prilikom posjete Njeg. Kr. Visočanstva Regenta A« leksandra u našem šeher«Sarajevu, muslimani građani su potpuno shva« tili želju vakufsko«mearifskog dže« matskog medžlisa, te su, kako kiće« njem svojih dućana i čitavih ulica, tako i svojim mnogobrojnim sudje« lovanjem pri špalirima, bakljadi i t. d. nesamo ovo narodno slavlje uve« ličali, nego su još dokazali, da pot« puno shvaćaju svoju podaničku vjernost i domovinsku ljubav. U« jedno su dokazali i to, da je šeher« Sarajevo u pretežnom dijelu musli« manski grad. Zato u ime vakufsko=mearifskog džematskog medžlisa izričem svima učesnicima muslimanima najljepšu zahvalu. Živilil Sarajevo, 22. septembra 1920. Predsjednik vak.«mear. džemat. medžlisa: SejidsAlibeg Filipović. Učiteljski tečaj za mualime. U zadnjem su broju ispuštepa imena Сграиа 3. slijedećih kandidata, koji su tako« đer primljeni u učiteljski tečaj: 1. Durić Salih, Tupković«Gračanica (Tuzla); 2. Kudić Mustafa, Todoro« vo (Cazin) i 3. Prašo Munib, Sara« jevo (uslovno). Osim toga su primljeni naknadno ovi kandidati: Begić Šaban, Šaraje« vo (uslovno); Ibilić 'Emin, Maglaj i Jahić Munir, Tuzla, te je time ko« načno popunjen broj kandidata za ovaj tečaj. H. H. Još jedan razbijen »demokratski« zbor. Predsjednik mjesnog odbora »demokratske« stranke u Travniku, pop Rade, u dogovoru sa »demo« kratskim« eksponentom kot. pred« stojnikom Tašnerom, zakazao je na 13. o. mj. veliki »demokratski« zbor pod otvorenim nebom kod Kestena. Kako je među težaštvom bila raz« vijena silna agitacija za taj zbor, naravno preko načelnika, muhtara i knezova (kojima je prije na tri da« na u dvorištu kot. ureda prvi prija« ’telj i doušnik Tašnerov pop Rade naložio, da na zbor potjeraju iz svo« jih općina sve težake) — očekivalo se je da će taj zbor što sc tiče po« sjete uspjeti i koliko toliko popra« viti neuspjeli ministerijalni zbor u Sarajevu i eksministerijalni u Ze» nici. Osvanu trinaesti nema nikoga, dođe podne — opet nikoga! Tako i Travnik doživje jedan razbijen »de« mokratski« zbor. Sjutra dan se je iza zatvorenih vrata predstojnikove sobe čulo kako jad jaduju na ruše« vinama »demokrat.« tvrđave dvoji« ca dobrih prijatelja i političkih dru« gova: pop Rade i njegov kum Ta« šner. Kakvi su Grudićevi saradnici vr« lo zgodno liustrira jedan t u z 1 a n« ski sudac u 195. broju ovdašnje »Hrv. Sloge«. On navodi da je de« tektiv Ivezić napastovao jedno dru« štavnee sudaca u kafani »Bristol«, a onda nastavlja: »Jao onome, koji kriv ili nedužan zapadne u tuzlan« ski zatvor! Nijedan nije iz njega izašao, a da ga Ivezić nije istukao do krvi. Čamila Mulahasanovića, koji je ni kriv ni dužan zapao u haps istukao je tako, da je ovaj glasomliječničkognalaza z a d o b i o o z 1 j e d e batinom po leđima, uslijed kojih je 15 dana bolovao. Nekog mla« dića Krekovića istukao je tako, da se je htio od boli ubiti. Ivezić ide i dalje. Čuvši da je ne« ki sudija, po predlogu državnog od« vjetnika, preslušao svjedoke o tome, da li je Ivezić jednoga hapšenika batinao, osvetio se je na slijedeći način: Imajući pik na tog sudiju (višeg činovnog razreda), došao je dne 8. o. mj. u 10 sati na večer pred njegovu zaključanu spavaću sobu u pratnji policijskog uhode Hajvana i jednog stražara, te je pred komši« lukom vikao, da imade obaviti pre« metačinu sobe. Dotični sudija, znajući da se pre« metačina smije obaviti samo na temelju sudskog naloga, a bez sudskog naloga samo na teme« Iju naloga kotarskog ureda, ako po« stoji opasnost u zatezanju i ako se radi o zločinu, a za premetačinu kod činovnika treba — ako se ne radi o zločinu — i dozvola zemalj« ske vlade, protumačio im je to kroz vrata, no naređeni junaci vikali su, da će vrata silom btvoriti i njega još iste noći odvesti u zatvor. Na to je sudija — popuštajući sili i bezako« nju — otvorio svoja vrata. Na riječi sudije, da će ga prijavi« ti vladi, odgovorio je Ivezić: »Haj« demo dole na ulicu, tamo možemo obračunati«. Prije izlaza iz sobe, pri« stupivši Ivezić sudiji, prijetio mu je: »Gospodine, Vi vodite protiv mene izvide radi batinanja; okanite se Vi mene, jer ja sam u stanju stupiti u Vašu kancelariju, te Vas pri Vašem pisaćem stolu ubiti«. U nastavku svog dopisa sudac ci« tira i neke prijave policijskih age« nata, iz kojih se jasno vidi, da se okružni načelnik Grudić mnogo sta« ra o tom da potkopa ugled sudaca, miješajući se preko svojih agenata čak i u privatni život pojedinaca. I onda se neko čudi, što naši sudovi gube jednog po jednog suca i što mlađi pravnici bježe od sudačkog zvanja! Skrajnje je vrijeme da vla« da jednom učini kraj Grudićevom glupom upravljanju i da ga pošalje u Tibet, gdje spada po svojoj» spre« mi« i upravničkim sposobnostima. Nama ga je i previše. �Broj 202 — Број .PRAVDA- — „ПРАВДА* Strana 4 Страна Rangon riže Natječaj. Trgovačkom udruženju za grad Sarajevo potreban je za odmah vrlo dobre, uz povoljne cijene nudi Muslimanska centralna banka za B. i H. u Sarajevu sa svojih skladišta u Sarajetu, Mostaru, Tuzli, Travniku i Gružu. Brzojavi: Muslimbanka Sarajevo. Telefon 1181. Advokat u Beogradu Dr. Milan Dan. Orclj Haraste riju: Hnjeglnji Ljubice l. Stan: Hliarsha I. Zastupa i interveniše kod sviju sudo­ va, administrativnih vlasti i ministar­ stava. Posreduje na manjim i većim zajmovima povoljno i brzo. Bortipondsaclja: Srpski, Francuski, njemački I Mađarski. stalni sekretar Ponude sa uvjetima slati na gosp. Stojkanovića, štrosmajerova ul. Isti treba da je po mogućnosti vršio više godišnju praksu u kojem sličnom društvu te da je trgovačku akademiju svršio. Švelja za šivanje svakovrsnih odijela, preporučuje se za posao u fami­ lijama. Upitati u administraciji „Pravde". Ko oglašuje taj napreduje! Centralna drogerija Braća Šalpnagić Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i taćna. — Cijene najumjerenije. PAP1RNICA HAMDIJE KOPČIĆA preporučuje tvoje bogato stovarište svih vrsta papira, kancelarijskog I školskog pribora. — Naručbe se obavljaju brzo i točno. Cijene umjerene. Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 618 Prodaje se štednjak (Sparherd) i nekoliko peći Upitati u uprav? Islamske dioničke.štamparije, Careva ulica od 9—12 i 3—6. Muslimgnsha trgopačkд i obrtnička banha za Bosnu i Hercegopiru (d. d.) u Sarajcpu. II. EMISIJA. Poziv na upisivanje dionica. Izvanredna glavna skupština Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Hercegovinu (dioničarskog društva) u Sarajevu, održana 2. septembra 1920. zaključila ja na temelju ustanova § 11. društvenih pravila povišenje dioničke glavnice od K З.ооо.ооо — na K 1o9ooo.ooo.— i povjerila ravnateljstvu, da ovo povišenje prema potrebi na jedanput ili na dva puta provede. Na temelju tog zaključka izlažemo na javnu supskripciju za sada 40.000 dionica po 100.-— kruna nominalne vrijednosti tako, da će dio­ nička glavnica po provedenju tog povišenja iznositi K 7,ooo.ooo.— Za upisivanje ustanovljeni su ovi uslovi: 1. Posjednici starih dionica imadu pravo na svaku jednu staru dionicu preuzeti jednu novu uz tečaj K 110,—. U tu svrhu imaju pre­ dočiti potvrde (međutomnice) o dodijeljenim, ali još ne izdanim dioni­ cama, na kojim će se označiti, da je pravo opcije izvršeno. 2. Ostalih 10.000 dionica, kao i eventualno po dioničarima ne optirane dionice, mogu upisati dioničari i nedioničari,uz emisioni tečaj K 115.—. 2. Razlika između nominalne vrijednosti i emisionog tečaja privest će se po odbitku troškova pričuvnoj zakladi. 4. Nove dioni-e učestvovat će na poslovnom uspjehu od 1. no­ vembra 1920. te će prema tome biti providene prvim kuponom sa pra­ vom na dvomjesečnu dividendu za g. 1920. 5. 0 uplaćenim iznosima izdaćemo blagajničke potvrde (međutom­ nice), na temelju kojih ćemo kasnije izručiti izvorne dionice, o pojedi­ nim komadima od 5, 10, 20, 25, 50 i 100 dionica. 6. Supskripcija počima 3. septembra, pa traje do 31. oktobra o. g. 7. Potpisane dionice moraju se isplatiti odmah kod upisa. 8. Dionice glase ili na ime ili na donosioca, pa svaki potpisatelj treba da naznači, koju vrstu dionica želi. Dodijeljene će se dionice ispo­ staviti i potp:sateljima uručiti u roku, koji će se naknadno objaviti. — Svaki potpisatelj treba da naznači pobližu adresu, na koju će mu se dodijeljene dionice dostaviti, a onaj koji želi dionice na ime, treba da osim toga čitljivo i točno naznači ime i prezime, na koje bi potpisane dionice imale glasiti. Ravnateljstvo si je pridržalo pravo, da dionice do­ dijeli ili na ime ili na donosioca. 9. Podjeibu upisanih i uplaćenih dionica glasom tačke 2. ovih usta­ nova pridržaje ravnateljstvo zavoda. 10. Potpisivanje i uplaćivanje na ove dionice obavlja se: a) na blagajni Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Herceg, (d-d.) u Sarajevu i njezine podružrtice u B. Novom, te kod: b) Muslimanske centralne banke u Sarajevu i njezine podružnice u Tuzli, c) Muslimanske trgovačke i poljodjelske banke d. d. u Tešnju, d) Muslimanske kreditne banke d. d. u Foči, e) Prve Muslimanske banke d. d. Brčkom, f) Prve Muslimanske banke d. d. u Bjelini, g) Muslimanske banke d. d. u Banjojluci, h) Narodne kreditne banke d. d. u Tešnju, i) Narodne kreditne banke d. d. u Livnu, j) Bankovne kuće M. Mahmudbegović u B. Samcu, k) Težačke banke d. d u Cazinu, I) Muslimanske banke d. d. u Stocu, m) Muslimanske banke d. d. u Visokom, n) Hrvatske kreditne banke i štedionice d. d. u Bos. Brodu i nje­ zine podružnice u Bos. Gradišci, o) Podružnica Hrvatske Centralne banke u Derventi, Mostaru, Zenici i Tuzli, p) Muslimanske privredne banke d. d; u Gračanici. Ravnateljstva MuslimanshB trgavaihE i obrtnice banke za B. i H. (d.d.) u Sarajevu. Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dion. društvo u Sarajevu. Podružnica u Tuzli. Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,000.00o. Pupilarno siguran. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Uložci preko K 11,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote — Izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. --------------------------------------------------------------------------- (------------------- ----------------------- Obavlja sve bankovne poslove najbrže i najpovoljnije. 47 � https://kolekcije.nub.ba/files/original/d0879413e34d0b8e3bbbbdeaa8a68d42.pdf 377b49f277cdb88e48876690afc45088 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. Pojedini broj К150 Г -ило ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 98 (203) IZLAZI SUBOTOM, UTORKOM 1 ČETVRTKOM. UREĐUJE REDAKCI0N1 ODBOR. PRETPLATA! GODIŠNJE K 180, NA POLA GODINE K 90. UREDNIŠTVO 1 UPRAVA NA­ LAZE SE U CAREVOJ ULICI. TELEFON BROJ 124. ČEKOVNI RAČUN POŠTANSKE ŠTEDIONICE 1119. Sarajevo, utorak 28. septembra 1920. (13. muharrem 1339.) Poziv na -glavno skupštinu. Nakon dviju konferencija sa provincijalnim članovima naše or= ganizacije Radni je Odbor u spora: zumu sa više članova Centralnog Odbora donio zaključak, da se glav« na skupština naše organizacije sa: zove U ČETVRTAK 21. OKTOBRA sa ovim dnevnim redom: 1. Rasprava o predlozima Central, nog Odbora glede političkog dre žanja organizacije. 2. Oznaka kandidata za ustavo« tvomu skupštinu; 3. Izbor novog Centralnog Od« bora i 4. predloži delegata i eventualija. Mjesto i sat kad će se skupština održati objaviće se naknadno putem našeg glasila. Stoga se pozivaju svi kotarski od« bori, da bezuslovno do 5. o k= t o b r a održe kotarske skupštine, na kojima će u smislu saopćenja od 12. o. mj. (»Pravda« broj 198.) polo« žiti račun o dotadanjem radu, iza« brati kotarski odbor (ako on već ni« je izabran prema štatutu), označiti zgodne kandidate za izbore u kon« stitnantu i izabrati svoje delegate za glavnu skupštinu. Pređašnji zaključak glede oznake kandidata i izbora delegata nadopu« njuje se kako slijedi: Da se mogne dobiti jasnija slika o volji naroda, mogu se kao kandidati za konsti« tuantu označiti ne samo prikladni ljudi iz kotarskog sjedišta pojedi« nih odbora i njihova okružja, već sp mogu označiti i ljudi izvan kotara i okružja, dakle iz cijele naše pokra« jine. Pri tom će se, naravno, kandi« dati poredati tako, da se na prva mjesta meću ljudi s najviše narod« nog povjerenja. Obzirom na veliku udaljenost, te« gobe putovanja i troškove, s ko« jima je skopčan sastanak glavne skupštine, dozvoljeno je da se mje« sto pripadajućeg broja delegata (qa svako 250 aktivnih članova po jedan delegat) izašalje i ma« nji broj. Takim će se delegatima pri glasanju priznati onoliki broj glaso« va, koliko pojedinom kotaru pripa« da prema broju njegovih aktivnih članova. Naravna stvar, da je skup« ština vlasna i ne poslužiti se ovom olakšicom i poslati potpun broj svo« jih delegata. Sarajevo, 21. septembra 1920. Predsjednik centralnog odbora: MaglajiH. Iz Sandžaka I Makedonije. NASILJA KOD OPĆINSKIH IZBORA U BIJELOM POLJU. Kad »Pravda« ili »Hak« donesu da postavim.ovo pitanje i da zamo« kakvu pritužbu sandžačko«makedon« lim gospodina! ministra, da mi izvo« skih muslimana, žuta je štampa li odgovoriti na slijedeće: 1) Je li poznato gospodinu mini« (sad joj prednjači plaćenički »Glas Težaka«) odmah hazur, da ospe či« stru unutrašnjih djela, da su pravo« tavom pregršću grdnji i podvala o slavni ■ odbornici opštine bjelopolj« protudržavnosti naših vođa i zlo« ske u oči samog sređivanja glasač« činačkoj težnji za rušenjem teme« kih spiskova nasilno izbacili iz lja naše države. Stoga dajemo ri« opštinskog odbora odbor« ječ Srbinu pravoslavnom, da on ko« nike muslimane, njih 9 .na ju prozbori. Narodni poslanik g. broju? 2) Da li gospodin ministar zna, T. Žugić podnio je 15. o. mj. ovu da su odbornici pravoslavne vjere značajnu interpelaciju: »Javna bezbjednost i poredak u — pravili glasačke spiskove, iz ko« oikrugu bjelopoljskom nalazi se is« jih su protuzakonito! izba« pod svake kritike. Ovo naročito va« čili većinu glasača musli« ži ža muslimanski ž i v a 1 j, mana? 3) Da li je gospodin ministar izvi« koji je u ogromnoj većini u tome okrugu. Od oslobođenja toga kraja ješten o nepravilnosti izbo« krajem 1918. godine od strane ne« ra opštinskih časnika u Bijelom Po« prijatelja, nastali su strašni dani po Iju, gdje su 150 pravoslavnih kuća dobile cjelokupnu opštinsku upra« život i imanje muslimanskog sta« vu sa odbornicima, dokle su 500 mu« novništva. izvjesni .predstavnici dr« slimanskih, kuća ostale bez ijednog žavne vlasti u tome okrugu iš» predstavnika u opštini? i 4) Želim pozitivan odgovor od li su svjesno na ruku pojedinim pro« palim kriminalnim tipovi« gospodina,ministra unutrašnjih dje« m a, koji su pod vidom srbizma i la: šta misli da preduzme po ovoj partijske maske, za svoje lične in« stvari. i da li će gospodin ministar terese i da bi od živih svjedoka sa« biti voljan, da zaštiti zakonska pra« krili svoje stare grijehe, nemilice i va većine bjelopoljskih građana od krvnički satirali muslimane, ubijaju« ovakvih učinjenih nepravilnosti i da ći ih javno i tajno i pljačkajući im li će u buduće tome muslimanskom njihova imanja. Da su tamošnji mu« življu obezbijediti prava, koja mu slimani vanzemaljskih za« Ustav i zakoni ove zemlje daju?. Odgovor želim usmen u prvoj na« k o n a govore jasno i sadašnji izbo« ri predsjednika i odbora opštinskih rednoj sjednici«. » u pomenutom okrugu. Eto! takim izrazima i • takim to« U Bijelom Polju, gdje se nalazi oko 500 domova muslimanskih a je« nom govori o tamošnjim prilikama dva 150 domova pravoslavnih, na jedan Srbin pravoslavni. Mi ne će« naknadnom opštinskom izboru koji mo /dodavati svog posebnog ko« se je prije nekoliko dana izvršio u meptara i zadovoljavamo se sa kon« Bijelom Polju — 'nevjerovatno ali statacijom, da je taj tori oštriji istinito! — cijelu upravu i sve od« o d n a š e g, da je optužba strasnija bomiko dobili su pravoslavni glasa« od naše i da je' izdajnička či. Iz , ovoga se može zaključiti: ka« kampanja »Glasa Težaka« osuđena ko je teško i nesnosno stanje mu« sa strane Srbina i Srbijanca. Pita« je samo, hoće li crnožuti tipovi slimana u Bijelom Polju i kako su j nje isti Hšeni zakonskih prava, koja i« oko. tog -»demokratskoga reptila i« da i ovu optužbu po« maju kao , i ostali građani ove drža« mati obraza, prekriti plaštem svoje »veli« ve. Da bih na ovo skrenuo pažnju kušaju gospodinu ministru tinutrašnjih dje« ke brige« za »interese« države! Mi la i ako u IZ času, bio sam slobodan smo znatiželjni. Sarajevo, 27. septembra. Površno kako se uopće kod nas svuda radi sastavio je ministar fi« nansija novi finansijski zakon, u kome je predočio mnoge nove i sta« re povišene poreze. Taj je zakon predložen narddnom predstavniš« tvu, finansijski ga je odbor- uzeo u raspravu, a vlada nije ni čekala, da naredno predstavništvo rekne svo« ju riječ, već ga je ukazom stavila na snagu i objavila u »Službenim Novinama«. Ovo je skroz nezakonit postu« pak i u ustavnim državama dosele nečuven. Bezi privole narodnog pred« stavništva uvćtde se mnogi novi po« rezi, što se protivi osnovnim načeli« ma ustavnosti. U tom finansijskom zakonu, ko« ga zapravo ne bi smjeli nazvati za« konom, predviđen je i porez na po« . Godina II. slavni obrt, koji bi prema objavi delegata mininstra finansija i imao stupiti na snagu na 25. o. mj. J/eći« na finansijskog odbora u parlamen« tu izjavila se je odlučno proti ovom porezu, jer je u većem dijelu naše države zbog nepismenosti naroda neprovediv. On će postojati samo za to, da porezne vlasti mogu ljude — m krive ni dužne, što im vlada nije dala mogućnosti da nauče pisati — pretjeranim globama globiti. Ministar finansija, znajući da ve« čina parlamenta-ne odobrava ovoga poreza, ipak se odlučio da ga pro« vede. Naši su poslanici već davno — kad je izašao predlog finansijskog zakona.— upozorili članove finan« sijskog odbora, s kojim zajedno ra« de u parlamentu, da se ovakav po« rez nf može kod nas provesti. Zašto јв sud izgubio autoritet? Prije 16 godina kupio je Hadži Agan ef. Vehabović, urođeni sin sela Brijesnice, gdje ima svoju dje« dovinu, na javnoj sudskoj dražbi neke nekretnine u tom selu, koje su njemu po sudu iza dražbe bile, pre« dane u posjed i koje je on od tada neprekidno uživao na taj način, što ih je po svojne bratiću Omeru Ha« biboviću obrađivao i svake godine preko ljeta stanovao u kući, koja se na tim nekretninama nalazi. Ovo je stanje trajalo 16 godina, dok ni« jesu I. H., njezin suprug R. i rođak S. M. dne 23. aprila 1919., kad su mislili da je došlo vrijeme pljačka« nja i otimanja, u času kad je kuća bila prazna, u istu silom uljegli i u« jedno prihvatili i uzorali jedan dio spomenutih nekretnina. Zbog ovog smetanja posjeda tužio ih je vla« shik kod kot. suda u Gračanici, koji ih je osudio, da moraju prihvaćene nekretnine vlasniku predati. Ovu je osudu potvrdio i okružni kao pri« zivni sud u Tuzli svojom osudom od 17. jula 1920. Pr. 146/19=6. Na temelju ovih osuda zatražio je vlasnik kod kot. suda u Gračani« ci ovrhu prisilnim odstranjenjem svojih protivnika sa uzurpiranih ne« kretnina. Isti pak čim su osudu okr. suda dobili, isposlovali su od kot. ureda u Gračanici, a da isti ni vla« snika niti njegovog zastupnika u predmetu preslušao nije, odluku od 28. augusta o. g. br. 4114/20, kojom se svekolike nekretnine,* što ih H. Agan ef. Vehabović posjeduje u Brijesnici. dakle osim onih gore spomenutih još i njegova djedovi« na ustupaju na privremeno obradi« vanje gornjoj trojici uzurpato« ra i vlasniku se zabranjuje doslov« ce: »do konačnog riješenja agrarnog pitanja smetati R. H. i drugove u posjedu spomenutih nekretnina« uz dodatak, da će svak biti najstrožije kažnjen, ko od stranaka bude ura« dio nešto protiv te odredbe. Ovu odluku izdao je kot. upravitelj Ber« ničević nakon što je pročitao gore označenu prizivnu osudu. Ova odluka podvrgava pod agrar« nu reformu nekretnine, koje pod istu ni po kojoj postojećoj zakon« skoj uredbi ne spadaju. Upitne ne« kretnine nisu nikad bile pod kme« tom niti su ikada njihovi u z u r p a« tori obrađivali ih kao zakupnici, pridržnici ili slični, te zato po ured« bi ministarstva, za agrarnu reformu od 11. maja 1920. br. 48. komad XXII zbornika zakona i naredaba za B. i H. ostaju slobodne od ag« rame reforme, dok se potrebni te« žaci mogu podmiriti zemljom od državne ili javne zemlje, što će se svakako moći ustanoviti tek prigo« dom provađanja agrarne reforme. . Sada nastaje pitanje: Je li gosp. Ber« ničević, izdajući gornju odluku, znao za gornju po Njegovom Viso« čanstvu Regentu Aleksandru potpi« sanu zakonsku uredbu i za nju nije mario, ili moguće gosp. Berničević . i ne zna temeljne, propise agrarne reforme? Pita se također, je li gosp. Berničeviću poznat čl. 8. uredbe o pobiranju priroda u 1919. god. sa beglučkih ziratnih zemljišni u B. i H. br. 60 komad XXXVII zb. zak. i-nar. za B. i H., koji određuje, da se zemljoradniku, koji je poslije 27. februara 1919. u« šao u posjed zemlje otima« njem, imade prirodsa z e m« lje, koju bespravno drži u posjedu, oduzeti i predati vlasniku, pa ga valja i u buduće isključiti od bi a« godati agrarne reforme? Svojom odlukom kot. ured u Gra« čanici, nesamo da mimoilazi i krši načelne zakonske propise, već svo« jim postupkom dovađa kako stran« ke tako i sud u položaj, čije su se posljedice za kratko vrijeme nemi« novno morale pokazati u formi, ko« ja je kadra, da potkopa pravnu si« gurnost i ruši ugled suda kao i sa« mog kotarskog ureda pred narodom i time najštetnije djeluje po držav« ne interese. Evo do šta je radi toga došlo i moralo doći: Na temelju označenih sudskih o« suda dozvolio je sud u Gračanici zemljo vlasniku zamoljenu ovrhu prisilnim odstranjenjem uzurpatora i predajom zemlje vlasniku, te je za obavu ovog uredovanja izišlo na li« ce mjesta sudsko povjerenstvo. Po« što su se ovršenici uredovanju protivili, zatražio je uredujući sudac asistenciju oružnika od oruž« ničke postaje u Gračanici, te je na licu mjesta čekao na patrolu. I za« ista nakon kratkog vremena stiže patrola, ali ne da sucu pruži pomoć kod uredovanja, već da mu pokaže nalog kot. ureda u Gračanici od is« tog dana, koji je tako značajan, da zaslužuje, da se doslovce odštampa. Komandiru žandarm. stanice u Gračanici. R. H. i dr. iz Brijesnice pritužuju mi se, da je danas otišla u Brijesnice sudska^komisija, koja hoće da Hali« lovića Istjera iz posjeda nekih ne« kretnina, koje je kot. ured odlukom od 28. augusta 1920. br. 4114/20 dao na privremeno obrađivanje prituži« telju. Pritužitelj navodi, da sudska komisija hoće, da to svoje uredova« �Strana 2 Стран« .PRAVDA* — „ЦРАВДА* nje silom, naime žandarm. asisten« vi za stanovište Stojana'Protića i za čijom, provede. U povodu toga pri« > njegov nacrt ustava, onda je moguć lažem Vam ovdje pomenutu odlu« i daljnji zajednički korak parla« ku, iz koje ćete viditi što je odre« mentame zajednice, a to je spora« đeno glede tih nekretnina, pak Vam zum za izbore. Pošto su jugoslavcn« nalažem, da za slučaj, ako ska pučka stranka i Narodni klub sudska, ili bilo koja vlast, dotično Hrvatska Zajednica auto« ne htjcdne ovu odluku re« nomističke stranke, a pošto nacrt š p e k t i r a t i, upotrebi te pro« ustava Stojana Protića dolazi bar ti bilo.kome, sva ona sred« stva, kojima ćete najlakše i najbrže odredbe ove ob« lastiizvršiti. — Kotarski ured. Berničević.« MJESNIM ODBORIMA. Sudac je naravno nakon toga ob« ustavio daljnje uredovanje i otišao. Mi smo u 94. broju našeg lista od Množina svijeta, koja je tome pri« 18. o. mj. upozorili naše mjesne od« zoru prisustvovala, ostala je okame« bore, da im je sada najglavniji rad njena od ovakog slučaja i može se i najpreča dužnost, da paze na sa« misliti, koji je utisak isti kod nje stav biračkih spiskova i da paze, da ostavio. se u njih unesu svi muslimani, koji na 28. novembra t. g. navršuju 21. Prijatelj, koji nam šalje gornje godinu. Ovi su spiskovi trebali da retke veli da na ovaj njegov prikaz budu gotovi 25. o. mj. ali mnoge op« možomo dodati svoju kritiku. Če« čine i kotarski uredi nijesu to učinili mu? Prikaz veli sve i mi pitamo sa« u pravđ vrijeme, nego su zakasnili, mo to, hoće li šef pravosuđa ispra« čekajući tobožnje instrukcije. Zato viti ovu rugobu ili će se povući? treba budno paziti na ovo i čim se opazi, da se ovaj posao radi, treba da svaki mjesni odbor odredi jed« nog ili više svojih povjerenika, koji će uzimati uvid u ove spiskove i po« punjavati ga, ako opaze kakve Manje potrpavanja! Čujemo da manjkavosti. je povodom potrage za pljačkašima /~Svaki državljanin naše kraljevine, u čajničkom kotaru na Miljenu na« ikoji u jedno; općim ffalnoboravi đena »Srpska Zora« od 15. augusta, šest mjeseci, a na 28. novembra, t. ali se taj značajni fakat hoće da j. na dan ižFđra navršuje 21. godinu — potrpa i zabašuri. Pri tom potr« imade pravo biranja i on se mora pavanju vodi glavnu riječ'Samoilo uvrstiti u spisak birača. To pravo Davidović, koji je bio crnogorski pripada i vojnicima, koji će na dan sreski načelnik, a sada je sudionik izbora biti otpušteni, t. j. koji će firme »drvarska radnja u Čajniču«. biti otpušteni 28. novembra t. g. Ovaj se gospodin ističe ‘osobitom Prepišite spiskove, pa pozovite mržnjom na muslimane, koju je za I muhtare i druge ljude, koji poznaju vrijeme crnogorske okupacije na * svijet u vašem području, pa im ф šihistoćnih krajeva zasvjedočio stra«/ tajte i raspitujte, da li je ko izostav« čnn Krnipm interniranih i х 11 A1 — je i* šno velikim brojem interniranih i' Ijen. Ako opazite, Jda zatočenih muslimana. JSiaklifinZtaŽitfi da se un I nakon prevrata »odlikovao« se vidite, da je neko un n, a nema denunciranjem i — podgovaranjem na tđ prava, tražite da se briše. Akj^ pravoslavnih građana, da traže pro« vam trebaju kakvi dokumentr za~ gon nekih muslimana (ističemo slu« ; nekoga, m pr. za nečiju sf3r6šr~ffi" čaj Ragib cf. Memiševića, Mustafa ! jjgpPfbčndst, to s~tr~VrtTTFduzLić sve ef.i Jajčanina, muderisa Sabićj, Mu« vlastrTTH J.pflnSgcr'kcrfars’ke i sud« stajbega Praše, Mujage H. Smajlo« | ske, izdalfu roku oci 24 ~šataT~Ne vića i drugih). Mi skrećemo osobi« ’ treba za to biljeg^Tir pula'. Sve se tu pažnju vlasti na ovog mutikašu i izdaje besplatno bez ikakva troška i tražimo, da se — obziromina to, ■ i sve u roku od 24 sata. Bude li vas da se sumnjiči naša organizacija — i ko u tome smetao ili vam pravio unese više svjetla u. podzemni rad f neprilike, ili vas ne htio poslužiti u g. Davidovića i njegovih kotapanjo« j pravo vrijeme, treba proti take oso« na. 'Strašno je da se u tamošnji mir« I ђе podnijeti prijavu nadležnom su« ni kraj unosi zublja razdora, a još 1 du radi progona. je strašnije ,što pojedinci mogu da - Nemojte se šaliti sa ovim, jer je« na svoj način zavode vlasti na kri« dan čovjek može odlučiti o izboru, vu stazu i. prave račun, koji moraju a izbori će odlučiti o našoj sudbini, da plate nevini muslimani. Manje odlučiće o tom, da li ćemo živjeti potrpavanja! kao ljudi svoji u svome ili ćemo biti »Obzor« za izborni kompromis. tuđe sluge, koje će ostati bez svoje U broju od četvrtka donosi »Ob« volje, bez imovine — bez igdje išta. Proslava dana naše organizacije zor« članak, u kojem govori o po« trebi idejnog raščišćenja u radikal« u Derventi i Kotorskom. Mjesni od« noj stranci i završava ovim riječi« bor naše organizacije u Derventi ma: »Ako se radikalna stranka izja« priredio je drugi dan Kurban«bajra« Бро< — Brci 203 donekle toj ideologiji u susret, on« da je takav zajednički istup moguć. Ako i ne dođe do zajedničke listi« ne, al može da dođe do izbornog sporazuma, a što je važnije, može se u konstjtuanti nastaviti rad par« lamentame zajednice. Riječ ima ra« dikalna stranka.« Iz našB organizacije. Bilješke. I FELJTON. A. Hifzl Bjelevac: Rene Logotetides. (74) — »Nesime se zauzimlje za neprijatelje moga carstva. Ona, šuruje s Mladoturcima!.. Da, da ona je posredovala i zaAbdurahmanpašu,paje isjan *)bio..." Izet je čas zašutio, da se sultan smiri, a onda počeo: »Ja nisam mogao odbiti... Veličanstvo, ja sam izdao nalog u vaše ime...« . — G6zum gormesun!. ).** vikne Ijutito sultan, a Izet se polako, ponizno, ropski odmakne i stane do vrata. Sultan je skočio sa sjedala i prišao prozoru. Bijes, strah, — zloduh je zavladao njim, da nije mogao ni misliti, ni govoriti. Izet je čuo samo mr­ mljanje sultanovo: „Mladoturci... Mladoturci... Ihsan Surur... Abdurahman... Logotetides ... Nesi­ me. . .«------ ---------------------- —----------------Najednom se okrene i vikne: »Izet!..« Izetbey uniđe polagano, ropski, ponizno, učini temenah i stade pred sultana: »Vašeg veličanstva najpokorniji sluga i rob moli milosti . .« — Izdaj nalog neka se odmah zatvore Ihsan Sururzade, Rene Logotetides, Nesime, AkifbeyI. . Jesi li tazumio? Čekaj I Dr. Dževdet, Dindar Haki, Arifbeyl.. Jesi li razumio?« — Milost veličanstvo!.. • „Ovoga časa! .. — Milost! Sultaniju Nesimu, Renu Logotetides i Ihsana Sururzade nemojte zatvoriti...“ •) „Odmetnuo »e“. ••) „S očiju!. . Nek te mole oči ne videl. ■vijek zadnja riječ sultanova kada se je razjario. bila je ma proslavu dana naše organizaci« je, koja je bila čedna i jednostavna, ali je uspjeh i moralni i materijalni bio posve dobar. Sastanak se odr« žao u bašči uglednog derventskog građanina i vrijednog člana naše I organizacije g. Avdage Husejinče« hajića u 5 sati poslije podne. Šasta« nak je otvorio predsjednik mjesnog ; odbora g. Osmanbeg Osmanbego« ! vić pozdravnim govorom, u kojem j je istaknuo svrhu sastanka. Iza nje« I ga je član odbora prof. g. Šukrija • Alagić u najmarkantnijim crtama prikazao važnost današnje prošla« ve, uzroke osnivanja »Jug. Musi. Organizacije«, dosadanji rad i nje« zinu zadaću do izbora za konstitu< antu. Govoreći o zadaći i svrsi kon« stituante te o važnosti izbora apeli« rao je na sve članove i pristaše or« ganizacije, da se ne daju ni od ko« ga zavarati, nego da u odsudnom času budu potpuno svjesni, odlučni i složni, jer nam je spas jedino u složnom i zajeničkom radu svih i jer samo tako možemo postići svoj glavni cilj i postati jedanput jedna« kopravni građani naše slobodne kraljevine. Tom je prilikom palo dobrovolj« nih priloga preko K 5.000. Treći dan Kurban«bajrama odr« žan je u istu svrhu sastanak u Ko« torskom, na koji su od mjesnog odbora iz Dervente otišli gg. Smajil ef. 'Halepović, H. Mustafa Havur« dić i 5. Alagić. Kako je Kotorsko čisto muslimansko selo, a svi su pri« staše naše organizacije, to su na skupštini, koja se održala iza džu« ®c«uamaza, bili svi Kotorani, koji su najvećom pozornošću pratili raz« laganja gosp. Alagića o radu i za« daći organizacije kao i o dužnosti« ma njenih pristaša. I ovdje je sa« kupljena lijepa svota dobrovoljnih priloga u iznosu od 2.230 K. Zbog neupućenosti našeg seljač« kog svijeta u Kotorskom do sada nije bilo ni škole ni mekteba, prem« da selo broji oko 270 kuća sa 1300 duša isključivo muslimana. Stoga im je g. Alagić u lijepom govoru obrazložio, da su danas vremena drukčija nego li prije i da se bez nauke i škola u svijetu čovjek ne može nikud maknuti, pa ih molio, da odmah zatraže, da im se škola otvori. Ovaj je goyor naišao na li« jep prijem, jer su se i oni, koji su »Ja sam rekao.. . Izdaj nalog ovoga časa!..“ — Veličanstvo, milost za Nesimul „Ne, i ona neka ide s njima!. . 1 ona je ne­ prijatelj moje države!.. — Onda, — poče drhtavo Izet — onda molim, da me milostivo otpusti veličanstvo, jer ja ne mo­ gu... Ja sam dao u ime vašeg carskog veličanstva nalog po kojem je pomilovana Rene Logotetides...“ Sultan mahne rukom i bijesno vikne: Gdzum g6rmesunl“ Izet se pokloni i ponizno ropski, kao uvijek udalji se iz sultanove sobe. Sultan otvori pokrajna vrata, a na njima se pojavi Devretbey, prvi tajnik sultanov. „Izetbeya premješćam u Bagdat. Izdajte mu o tome naređenje i drugi nalog prefektu policije, da se zatvore Ihsan Sururzade, sultanija Nesime, Rene Logotetides, Akifbey, Doktor Dževdet, Dindar Haki i ArifbeyI Jesi li razumio? „Jesam veličanstvo", odgovori Devretbey. — Sultaniju Nesime neka zatvore u Ihlamur palačiI., Jesi li razumio? „Jesam veličanstvo.. . — Kada bude sve izvršeno treba me o tome odmah obavijestiti I Jesi li razumio? „Jesam veličanstvo — odgovori ponovo Devret držeći ruke sklopljeno pred Hamidom. Sultan ga otpusti i vrati se u svoj kabinet, ljut, mrk, nervozan kao što nije nikad do sada bio. XXIX. Jedan dio skrajnjeg carigradskog starog -tvrdavnog pojasa zapremaju Jedi kule s Orhanovom bastilom. To je skup zidina još iz bizantijskog do­ ba, koje su na pola već porušene, pa nisu ni posjednute vojskom. Obrasle mahovinom sada su leglo štakora, predmet proučavanja arkeologa i slikarastranaca, koji Ih najviše i posjećuju. Pred njima su velika prostrana groblja s visokim čemprezima pod najkonzervativniji, uvjerili o po« trebi škole i obećali, da će se odmah latiti posla i zatražiti školu. Time je završena ova impozantna skupština, na kojoj se sjajno mani« festovala moć i snaga naše orglni« zacije i jednodušnost njezinih pri« staša. Mjesni odbor u Ljubuškom pro« slavio je »Dan organizacije« na vr» lo svečan način. Čitaonica »Gožulj« bila je dupkom puna građana i te« žaka. Zbor je otvorio predsjednik mjesnog odbora g. Dr. Hasan Mahić i razložio značenje i potrebu naše organizacije. Govorio je dalje o na« rodnom jedinstvu, te su ga prisutni nagradili burnim oplauzom. Iza nje« ga je Kasim cf. Sadiković održao predavanje »O kulturnoj misiji Is« lama<w istaknuvši naročito zasluge Arapa u procvatu znanosti i ocrtav« ši njihovu civilizaciju. Iza toga se igrala tombola i kupili prilozi za »Pravdu« i »Gajret«. »Pravdi« je pripalo 2016 K, a »Gajretu« 1420 K, koje nam je uručio član mjesnog odbora g. Hasanaga Gujić. Dobrovoljni prilozi za »Pravdu«. Prigodom teferiča naše organizacije sakupile su dobrovoljnih priloga za »Pravdu«, Fadile hanuma Topalbe« gović i Zejre hanuma Krehić u Travniku, svotu od K 2039, a daro« vaše slijedeća gospoda. Po K 200: Uzejirbeg Hrustanpašić i Salihaga Džulabić; po K 160: Salihaga Mulić; po K 100: Besimbeg Teskeredžić; po K 80: Muhamed ef. Arnautović; po K 50: Hf. Teufik ef. Vareniko« vić, Salihaga Sujoldžić i Salih ef. Alihodža; po K 40: Bećirbeg Idris« begović, Hamdaga Alibašić, Ibra« himaga Sujoldžić, Salihaga Šehaga« nović, Jpkubaga Čatić, Jusufbašić Mehmedalija, Hamidaga Samokov« lić, Ahmedaga Čatić i Kadraga Ko« rić; po K 30: Salihaga Alagić; po K 20: Ahmedaga Sujoldžić, M. Sof« tić, Hamidaga Mujkić, Salihaga Šeć« kić, Ibrahimaga Hadžabdić, Omera« ga Heldo, Hamzaga Nurko, Salih« aga Pinjo, Ahmedaga Terzić, Uzejr« aga Alihodža, Hamdo Hadžisetimo« ’dć, Mustafa Bambić, Salihaga Riz« vanović, Mehaga Zukić, Omeraga Terzić, Muharemaga Hadžiosmano« vić, Derviš ef. Korkiit, Muharema« ga Salaković i Anto Malić; po K 10: Mehaga Korić, Mahmudaga Džula« bić, INazif Tabak, Hasanaga Feru« šić, Hamidaga Arnautović, Mahmud Sivro, Hasan Beganović, Mehaga Stanić, Jakub Salaković, Zajko Muj« čić, Salihaga Agačević, Hamdaga Pinjo, Avdo Buljubašić, Omer Sej«. fić, Nezir Kargić, Omer Šehić, Ala« ga Arnautović, Muhamed Simičić, Sulejman Bojić, Omer Alagić, Mu« harembeg Hadžalić, Muhamed Ha« sanbašić, Alaga Agić, Sulejman ef. Kajmak, N. N., Harmandić Ibrahim Ahmed Nikšić, Suljo Hadžiselimo« vić, Omeraga Brajić, Smajić, M. ha« kojima počivaju kosti svih onih bezimenih vojnika još iz doba osvajanja Carigrada, pa do najnovijeg datuma. Putem od Jedrenskih vrata među poruše­ nim zidinama nalazi se Orhanova bastila u koju su za doba janjičara hapsili carigradske prvake, a za doba Mahmutova i prvake samih janjičara. Neki ra­ čunaju i Orhanovu’ bastilu među Jedi kule, pa nije ni poznata pod ovim imenom. U zadnje”vrijeme po­ novo je popravljena i sultan Hamid je odredio, da se i u nju zatvataju Mladoturci, kako ih je lakše mo­ gao neopaženo otpremati preko Marmare u Aziju. Naseljena od, jednog malog odjela vojnika bila je kao neko strašilo za prolaznike, jer straža nije ni­ kog pušćala u njezinu blizinu, a razlog je bio što je bilo tu i spremište municije. Zidovi mjestimice obrasli bršljanom, a mjestimice izrovani, pocrnjeli okruživali 'su tvrđavicu pred kojom su za ljetnih dana sjedili vojnici čisteći puške i razgovarajući u teškom anadolskom nariječju kada će ih već jed­ nom otpustiti kućama. U poderanim odijelima, mr­ šavi, s teškim borama na licu zaneobriveni doimali se čovjeka teško i mučno, a podnosili su svoju sud­ binu i vojničko robovanje po sedam i deset godina, jer je »devlet« *) uvijek u ratu s đaurom. Ti ljudi, koji nisu u sebi osjećali čovjeka, a ni Turcima, koji su gledali u sultanu jedno više biće, koje drži svećevu sablju i bajrak pokoravali su se slijepo i bez roptanja jildiskom silniku. U njihovim rucima i ako su bile mile one male kućice razasute po prostra­ nom Anadolu bila je jača moć i sila onog vjerskog ubijeđenja da je to volja sultanova i da je on naj­ preči. Ovim poimanjem bila je obavljena njegćva silnička osoba za koju su se ti ljudi svaki dan mo­ lili, a koja je već davno bila okaljana i poprskana nevinom krvlju... •) Kratka oznaka za Tursku.'Pod ovim se razumi sultan. (Svršiće se). �Ерој 203 — 8roj numa Ljubović i Abdulah ef. Va« reniković; po K 8: Derviš Arifagić; po K 7: Hf. Salih ef. Begović i N. N.; po K 6: Hakija Kurtalj; po K 5: Mujo Turušlija, Rešid Šabić i N. N.; po K 4: Hasan Seper, N. N., N. N. i N. N. Iskrena hvala plemenitim daro« vateljima. Gajretov glasnih. Budući da je Gajret ove godine proširio svoj rad preuzimanjem va« kufskih konvikata, morao se je ob« ratiti na sve strane i apelirati na patriotizam svih ljudi, koji osjećaš ju potrebu da se pomogne našoj si« romašnoj mladeži. Iz Sandžaka je Gajretov odbor dobio vesele vi« jesti, da je u tamošnjim krajevima, a naročito u Priboju, već osnovan Gajretov pododbor i da živo radi oko'upisivanja članova i sakuplja« nja priloga i članarina za Gajret. Gajretovim prijateljima iz Priboja i drugih krajeva Sandžaka, Gajre« tov Centralni odbor najljepše zah« valjuje i moli ih da budu ustrajni u toj plemenitoj akciji. Gajretov Centralni odbor dobiva vijest'iz Stoca, da je Gajretova ideš ja prodrla i među muslimansko žen« skinje, te da su neke hanume u.Stos cu osnovale ženski Gajretov pod« odbor. Neka bude hvala tim hanu« mama na tom plemenitom koraku, koji treba da služi kao uzor za dru« ge naše sestre i majke po čitavoj Bosni i Hercegovini! * Neki Gajretovi odbornici obrati« li su se na svoje poznanike i prija« telje u Americi kao i na tamošnje »Prosvjetine« pododbore sa zamol« bom, da se i tamo među našim Iju« dima poduzme akcija za potporna« ganje Gajreta. Sada Centralni Od« bor Gajreta dobiva iz Amerike та= dosne vijesti, da je i tamo pokrenu« ta akcija i da se intenzivno radi za naš Gajret. Nadamo se da ćemo u brzo dobiti lijepe pomoći z' Gajret od naše braće preko Oceana. Gajretov Glavni Odbor je preko novina, posebnim dopisima na po« vjerenike i izašjljanjem svojih de» legata na sve kotareve potakao mi« sao o sakupljanju hrane za Gajretov ve konvikte. Gajret uzdržaje da« nas 6 konvikata sa blizu 350 pito« maca i pitomica, koje treba opskr« biti sa hranom preko čitavih 10 mje« seci. Zato se ponovno obraća čije« lom pučanstvu Bosne i Hercegovi« ne, a naročito onim kotarevima gdje su povjerenici i pododbori di« rektno pozivani da kupe hranu u naravi, neka jave Glavnom Odbo« ru koliko je hoje hrane do sada sa« kupljeno i koliko će se još moći sa« kupiti. Neka to pododbori odnos« no povjerenici jave odmah, da im Glavni Odbor može- odmah dati uputu za otpremanje hrane. • Doznajemo da je i u Nevesinju otpočeo intenzivni rad za Gajret. Tamo se dosad nije za Gajret ra« dilo, ali kako je došao mladi šer. sudac g. Derviš ef. Korkut i jedan mladi musi, veterinar počeli su bu« diti ideju Gajreta i za ovu plemenitu stvar zainteresovali svijet, od čega se nadamo lijepom uspjehu za Gaj« ret. • Interesantna polemiha. U prošlom broju donesosmo iz« vadak iz razgovora, što ga je g. Via« do Besarović imao sa urednikom »Jugosl. Lista«. Pošto je povodom tog razgovora nastala vrlo intere« santna polemika, držimo da ne će biti na odmet,/ako pred naše čitate« lje iznesemo neka markantnija mjesta. S/lužbeni list naše zemaljske vlade, u broju od petka veli, da je ovlašten izjaviti: »da uopšte u ze« maljskoj vladi nije postojao nikakav odbor za doček, a još manje da mu je bio šef g. Vlado Besarović; da je cijeli doček 'aranžovalo i vršilo predsjedništvo zem. vlade u koliko\nije bila angažovana općina i građanstvo. G. Vlado Besarović uportrebljen je od predsjedništva zemaljske vlade za izvjesne pripre« ПРАВДА' PRAVDA, me'čisto tehničke prirode.- Pred« na odgovornost, a njemu ne konve« sjedništvo zemaljske vlade imalo je nira, da si na jedan od spomenutih dosta Neprilika, da otkloni eventu« načina pribavi zaddvoljštinu, nego alne kobne posljedice, koje su mo« istražuje onoga, ko piše o njemu, gle nastati nepozvanim miješanjem da mu, valjda, prebije dvoje re« g.. Vlade Besarovića u dje'pkrug os« bara. talih nadležnih faktora, za što nije Osim toga Cupurdija kao »dobar« bio ovlašten ni kao političar ni kao Srbin i novopečeni patriota na si« organ vlasti. Predsjedništvo zemalj« ’ lu stvara nepouzdane državljane i to ske vlade imalo je mnogo važnijih među najmirnijim i najlojalnijim poslova i nije imalo vremena za to, državljanima: među muslimanima. da pazi, da li će se povrijediti ovom On je 17. ov. mj. vratio iz Doboja prilikom1 nerazumljiva osjetljivost natrag u Tuzlu Mujagu Hadžiefen« gospodina Vlade Besarovića. Jav« dića, člana građanske deputacije, nost će se osvjedočiti sa koliko se koja je imala kao neoficijelna depu« je savjesnosti i nepristranosti postu« tacija pokloniti se u Sarajevu Nj. palo (pri predlaganjima za odlikova« Visočanstvu Regentu. Ova je de« nja i druga priznanja onda, kad ova putacija sastavljena sporazumno sa stvar budg definitivno riješena. okružnim načelnikom i gradonačel« Drugi, mnogo važniji i mjerodav« nikom i kotarski im ured izdao put« niji faktori, pozvani su da rcknu niče, ali Cupurdija to ne priznaje svoj sud, dalisuiukolikosu i čovjeka vraća iz Doboja iz razlo« upala u blato vladina kola, ga, što je u »crnom tefteru«, jer da i da odrede ko ih je dužan izvla« se kao bivši željezničar navodno čitL.Za prvo je najmanje pozvan g. Vlado Besarović, a za drugo se, bar nije htio zakleti kralju Petru. To je zasada, neće na njega niko obra« sve što mu je Cupurdija na dušak izgovorio i. s mjesta ga vratio na« ćati«. Na taj komunike zemaljske vlade trag. Mi poznamo Mujagu kao vrlo odgovara g. Besarović u nedjelj« čestita i mirna čovjeka, koji se do« nom broju »JugosL Lista« između sad nije nikad ogriješio o zakon ni ostalog i ovim riječima »Komunike o građansko i državljansko pravo. u «Narodnom Jedinstvu« od 24. Na denuncijaciju iza prevrata oba« septembra nije ni tačan ni istinit vljana 'mu je premetačina stana i i nosi na sebi pečat kolebljivog nije mu. se ništa našlo, za što bi mo« gao biti povučen na odgovornost. inspiratora, koji je od Protića do Sto se tiče ustezanja zakletve, to Korkuta ostavio na cjedilu svakog, ko je s njime radio. Prepao se ne« također je izmišljotina, jer da je ko, da mu ja ne otmem slavu, /ta« ustegao zakletvu, ne biše mu davali man kao da sam ja »Dr. Nikola«, penzije, nego biše ga jednostavno otpustili iz službe. Jedini mu je gri« onaj čarobnjak, Što ga je uvijek samOm svojom pojavom'naćerao da jeh, što je musliman i vrijedan član počini kakvu novu nepromišljenost. naše Jug. Musi.'Organizacije. Ovim »Za incidenat za vreme vojne re« je činom Cupurdija htio postići dva vije nc može zemaljska vlada da cilja: kompromitovati muslimana i preuzme odgovornost.« Zaista uzor u isto vrijeme J. M. O. Mujaga, kao od jedne vlade pa makar to bila i i naša organizacija znače pribaviti današnja bosanska. Ona sve nagra« sebi zadovoljštinu na mjerodavnom de, sve pohvale prima, samo odgo« mjestu i Cupurdija će imati vreme« vornost ne. Pa dobro, primam je ja, na da se kaje radi ovog izazovnog ne samo za se nego i za sve moje čina, samo ako bude potpadao i on saradnike za vrijeme cijelog posla. pod postojeće zakone. Drskost je od Cupurdije, da u Mogao bih o ovome više reći, ali hoću da ostanem konzekventan, pa drugog traži trun u oku. a u svom neću ni po ovoj stvari, da govorim nc vidi brvna. On je pazio na red u javnosti otvoreno kao što bih mo« kad su dolazili u Bosnu njegovi cr« nožuti vladari, iz čijih se je jasala gao. »Narodno Jedinstvo« konačno hranio i njima zakletvu polagao, i veli, da se neće niko obraćati na kad bi se na to pazilo, onda on ne Vladu Besarovića, da izvlači vladi« bi smio ne samo paziti na red, nego na kola, ako su i u koliko upala u ni blizu biti Nj. Visočanstva Re« blato. A ja na to odgovaram hvala, genta. Ovaj postupak Čupurdijin po sto puta hvala Bogu kad neće, znači na silu stvaranje buntovnika i jer ja dobro znam, da teško onome, to ondje, gdje ih se ne smije tražiti. koji ih bude izvlačio iz gliba. Da je Njemu je stalo do toga, da kod proganjanja muslimana može u svo« to tako, svako vidi ko oči ima«. ju obranu uzeti činjenicu, da su mu« slimani nepouzdan elemenat, jer su htjeli na račun ‘ deputacije da pro« kriomčare jednog »anarhistu«. Po« trudićemo se da mu ta ne upali. Za ovaj slučaj činimo odgoornim Tuzla, 20. septembra 1920. i okružnog načelnika Grudića, koji (Cupurdino vrijeđanje muslima« umije simulirati suze kad govori o na). Šta mi sve trpimo od Čupurdi« svojoj »žarkoj ljubavi« prema mu« je i njegove sile, ne da se opisati. slimanima i njihovoj »nezahvalno« Njegova mržnja prema muslimani« sti« prema njemu, zašto je dozvo« ma prelazi sve granice. Makar se to« lio, bivši glavni aranžer u Doboju, liko pisalo o njemu i iznošeni kon« da se ovom muslimanu, a preko nje« kretni dokazi o njegovoj krivnji, ga i cijelom muslimanskom građan« mjerodavni ne nađoše sbodnim ni stvu učini ova sramota. —h« h«. da povedu makar formalne izvide o njegovim nedjelima. Ovaj postu« pak viših vlasti prema jednom Cu« purdiji, koji na svojoj duši nosi to« liko grijeha ne možemo shvatiti drukčije nego da su sa svim tim UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. sporazumni li da našim iznešenim tužbama ne vjeruju. Red je kod svih VLADA I OVLASTI. Uspr« kulturnih naroda, da se daje puna kos akcije protiv zakona o uredba« važnost javnoj štampi i da se oz« ma misli ga vlada u utorak iznijeti biljno vodi računa o njezinu piša« pred parlamenat. Iz vladinih krugo« nju. a to kod nas, na žalost, nije va saznaje se, da je vlada uvjerena, slučaj. Mi možemo da pišemo šta da će svi klubovi primiti ovaj zakon god hoćemo, a da onom koga se tim više što će u njemu biti pojedi« tiče ne bude ništa. Ovim ne misli« načno navedene sve uredbe, koje mo, da se pisanje štampe uzme od« vlada misli donijeti. mah pod gotov groš, ali hoćemo i HRVATSKA PRED PARLA« tražimo, da se povedu izvidi i kriv« MENTOM. — Danas će na redov« ci, ako se krivica ustanovi, po za« noj sjednici parlamenta vlada sluzi kazne. Ako je pak tko nevin odgovoriti na interpelaciju narod« napadnut, treba da si pribavi zado« nog poslanikaBukšega o nemirima voljštinu ispravkom, ih tužbom ili u Hrvatskoj. U vezi s tim pozvan oboma zajedno. Mi smo u Cupur« je u Beograd ban Dr. Laginja, kojeg dijinom pitanju prisiljeni da vjeru« se dolazak očekuje sutra. Ban ima jemo doslovno u sve ono, što se je da podnese posebne podatke na os« o njemu pisalo, jer niti je to ikad novu kojih će biti redigovan odgo« demantovao, niti nas je tužio sudu. vor na interpelaciju. Mi smo čekali jedno ili drugo, pa VANJSKI POLOŽAJ. da nastupimo *sa dokazima i izne« semo još koji novi slučaj, kojeg do« TALIJANSKI ZAHTJEVI. Grof sad nijesmo upotrijebili, kao na pr. Sforza izvijestio je na sjednici vlade jedan misteriozno naplaćeni putni o jadranskom pitanju. Parlamentar« trošak i t. d„ ali sve badava. Pret« na komisija za inostrana djela za« postvljeni ga, valjda, ne pozivaju vršila je svoj rad. Komisija se slo« Raši dopisi. Političhi pregled. Страна 3. žila u ove dvije tačke: 1. Komisija ovlašćuje vladu na direktne, prego« уоге sa Jugoslavenima i 2. apsolutno je potrebno za Italiju, da si osigu« ra istočne granice i neophodno po« trebiti prestiž u Dalmaciji polažući važnost na talijanske interese, te u« zajamne trgovačke i ekonomske od« nošaje s Jugoslavijom. Italija u novoj neprilici. Listovi talijanski donose opširne izvješta« je o žestokim borbama između A« rapa i Berbera u Tripolitaniji, sa priznanjem, da su ove borbe jako opasne i za vlast talijansku u onim predjelima. Pred novom ofenzivom generala Vrangela. Kako javljaju iz Helsings« forsa, organizovala su se sada u Poljskoj dva cijela armijska zbora Rusa. Ovi dobivaju direktivu od poljskog komisara u Varšavi. Ove četp nastupiće u ofenzivu četa ge« nerala Vrangela, koja će naskoro započeti. 02inate vijesti. Dobra lekcija, f Javljaju Inam iz Kupresa, da je »Glasu Težaka« dne 14. o. mj. odaslano ovo pismo: »Na ovdašnju mektebi iptidaiju usprkos svih opomena i danas stižu! primjer« ci vašeg lista na rasprodaju. Pošto su svi kupreški muslimani pristaše Jugosl. Musi. Organizacije«, te je« dino »Pravdu« smatraju/pravim gla« silom muslimana, to vaš list sasvimbagatelišu svi ovd. muslimani, te ga nijedan ne čita. Antecedencij a i (prošlost,| po kojoj se može suditi sadašnjost. Op. ur.) vođa vaše stranke najbolje svjedo« či da su to ljudi puni ambicije, koji fingiranim pisanjem u »Glasu :Te« žaka« gledaju omiliti svo« jim »demokratski m« d o« bročiniteljima, zavađajuć ne« znani svijet i pokušavajući napra« viti razdor u »J. M. O.«. Ali go« spodo, džaba vam muka, jer svaki musliman koji pozna vaš cilj i cilj »Jugosl. Musi. Oroganizacije« (pri« staša je jedino »J. M. O.« Ovo vam stavljamo'do znanja, te najenergič« nije osuđujemo onako brutalno pi« sanje u vašem »Glasu Težaka« pro« ti »Pravdi« te gg. - Maglajliću, Dr. Spahi i Hrasnici i ogorčeni smo radi zavađanja neznana svijeta«. Nova uprava »Osvitanja« na iz« vanrednoj glavnoj Skupštini ovog društva od 24. septembra o. g. iza« brana je od ovih lica*. Upravni odbor: Esma h. Spaho, Habiba h. Bušatlić, Nafia h. Šarajlić, Aiša h. Korkut, Aiša h. Rašidagić, Esma h. Ruždić, Fatima h. Hadžikadić, Fata H. Karić, Fatima h. Ahmeta« šević i Nura h. Bakarević; a z a«, mjenice: Hajrija h. Arifhodžić, Manira h. Dizdar, Aiša h. Hadžialić, Sejda Cajo, Habiba h. Spaho, Ražija Đulbegović i Mula h. Berberović. Časni sud: Hajrija h. Biserović, Šemsa h. Smailbegović, Latifa h. Hasibović, Šerifa h. Kobić i Derviš« h. Tulić; a zamjenice su im: Behija h. Jakubović, Emina h. Še« rić, Aiša h. Fočo, Rabija h, Sijerčić, i Ata H. Karić. Nadzorni od« bor: Ahmed ef. Šerić, Šemsuddin ef. Sarajlić, Husein ef. Omanović, Ragib ef. Bakarević, Ahmedaga H. Omerović i Edhemaga Đulizarević. Revizioni odbor: Dr. Meh« med ef. Spaho, Fehim ef. H. Bašča« ušević i Sulejman ef. Šerbić. Upravni odbor se u svojoj prvoj sjednei konstituisao ovako: Spaho Esma h. predsjednica, Hadžikadić Fatima h. podpredsjednica, H. Ka« rić Fata I. tajnica, Sarajlić Nafia h. II. tajnica, Bušatlić Habib h. bla« gajnica (a zamjenjuje ju u odsustvu Hajrija b. Arifhodžić) i Korkut Ai» ša h. kućna nadzornica. Bilo, sretno! Putovanje u Beograd radi novča« ne pomoći. Kod ministarstva za go« cijalnu politiku u Beogradu dnevno se javljaju ljudi, koji traže novčanu pomoć. Mnogi dolaze bez zarade u nadi, da će im ministarstvo pružiti poveću novčanu pomoć, dok ne na« đu zaradu, ili traže zajmove za sa« niranje svojih bijednih prilika. Budući da za pojedine kategori« je molilaca (dobrovoljce, invalide, izbjeglice iž zaposjednutih krajeva, nezaposlene radnike i t. d.) već op« �Brci 203 — Број .PRAVDA* — .ПРАВДА' Strana 4 Страна stoje zasebne ustanove u pojedi« nim ipokrajinama naše kraljevine, ministarstvo neće u buduće'dijeliti novčanih potpora ni trenutnihh ni trajnih, jer dotični molioci treba da se. obraćaju na svoje nadležne vlasti. Ta odluka ministarstva daje se na znanje svim prijateljima naroda s molbom, da interesente upućuju kotarskim uredima, koji će na os« novu propisa njihove molbe slati nadležnim odjeljenjima pdlkrajin« ske vlade. Takav postupak biće od koristi moliocima samim, jer se bez tačnih zvaničnih podataka o imo« vinskim prilikama molilaca ne mo« že ispravno da ureduje. Čestitamo! Kadija u Cajniču g. Derviš ef. Buturović 'oženio tee je ovih dana'kćerkom*našeg prijatelja g. Edhemage Salihagića iz Fojnice. Bilo s hajrom! Zahvala. Ovim se najljepše za« hvaljujemo knjižaru gosp. Hamdiji Kopčiću, koji nam je darovao 36 li« jepih poučnih knjiga za našu kućnu biblioteku. Ujedno preporučujemo našim drugovima, da sve svoje po« trebe kod našeg darovatelja podmi« ruju, gdje će moći uvijek biti lijepo posluženi. Hvala također mede. g. A. Musakadiću, koji je darovao za siromašne drugove potpuni šestar i risaćeg pribora. Ovo neka vrijedi kao primjer ostalim našim imućni« cima, da se sjete siromašnog musi, đaštva i neka se ugledaju i slijede ovaj plemeniti primjer.. Pitomci »Gajretova«1 konvikta. » 1^1=-..... '■ Trešeljah. PAP1RNICA : HAMDIJE KOPČIĆA $ PABIRCI 8 vanredne učiteljske skupštine. Mi tratimo, da ie i učiteljicama povjeravaju •prava osnovnih tkola. Po dosadainjoj praksi to sa pravo imali samo muškarci, pa još sada kad se postave i ti mubalimi — mulalimi, ka­ ko U ik sova — onda moramo doći i pod njiba ... Jedna učiteljica. Cijene umjerene. . Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 618 Ja во inim, gospodo, što nas je ovako malo — obasirnći se desno i lijevo voli Druga učiteljica s naočalima. Moalimi posjeduju taku spremu, da sa u austrijskoj vojsoi postavljani a rangu kapetana, a učitelji su morali slutiti kao prosti vojnici. Referent IHd. Taj čin podoban ugled učitelja . . . je da u javnosti ponisi Galeb. Oglašujte u „Pravdi". Rangon riže Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i taćna. — Cijene najumjerenije. Дајем овим на свеопће знање, да сам са својом женом Катицом Смиљанић кбр. 29 из Вос.*Костајнице растављен те да с њоме у заједничком кућанству не живим стога за њу не плаћам никакове дугове које би она направила. Перо Смиљанић, кбр. 29 гостионичар у Б. Костајници. Predimaret br. 16. — Telefon 809. izdaju se krumpiri najmanje po 5 kg, a više, koliko ko hoće po K 2.20. ».н„. 3 ' ■a^laa«n»n—Mf Kod Salihage Mirice, trgovca vrlo dobre, uz povoljne cijene nudi Muslimanska centralna banka za B. i H. u Sarajevu sa svojih skladišta u Sarajevu, Mostaru, Tuzli, Travniku i Gružu. Brzojavi: Muslimbanka Sarajevo. ■ X J 2 2 2 ( preporučnje »voje bogato stovarište ( svih vrsV papira, kancelarijskog I ; školskog pribora. — Naručbe se ♦ obavljaju brzo i točno. Muslimani Sjetite se »Gajreta". ■*=... J Privilegovana Zemaljska Banha za Bosnu i Hercegovinu { Centrala u Sarajevu. Filijale: Banja Luka, Bijelina, Brčko, Mostar i Tuzla. — Ispostave: Bihać, Derventa, Doboj, Bos. Gradiška, Livno, Bos. Novi, Bos. Samac, Travnik, Trebinje, Višegrad, Zenica i Zvornik. — Zastupstva: Bugojno, Gacko, Goražda, Konjic, Nevesinje, Bos. Petrovac, Rogatica, Sanski Most, Srebrenica, Stolac i Visoko. Uplaćeni dionički kapital ZO milijuna kruna. — Redovite rezerve i fond za sigurnost založnica 13 milijuna kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima, vrti uplate i naplate u Kraljevstvu SHS. i u inozemstvu. Prima kao glavno zastupstva ia Bosnu I Hircigoiinn Bssicurazioni generali i Pmg sveopćeg društva u osiguranje protiv nezgoda 1 štita, sva vrsti osiguranja. —■ -....... . 2 ........................... Muslimanska trgovačka i obrtnička banha za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu II. EMISIJA Poziv na upisivanje dionica Izvanredna glavna skupština Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Hercegovinu (dioničarskog društva) u Sarajevu, održana 2. septembra 1920. zaključila ja na temelju ustanova § 11. društvenih pravila povišenje dioničke glavnice od K 3,ооо.ооо na K 1o.ooo.ooo. i povjerila ravnateljstvu, da ovo povišenje prema potrebi na jedanput ili na dva puta provede. Na temelju tog zaključka izlažemo na javnu supskripciju za sada 40.000 dionica po 100.— kruna nominalne vrijeđnostr tako, da će dio­ nička glavnica po provedenju tog povišenja iznositi К 7,ooo.ooo.— Za upisivanje ustanovljeni su ovi uslovi: 1. Posjednici starih dionica imadu pravo na svaku jednu staru dionicu preuzeti jednu novu uz tečaj K 110.—. U tu svrhu imaju pre­ dočiti potvrde (međutomnice) o dodijeljenim, ali još ne izdanim dioni­ cama, na kojim će se označiti, da je pravo opcije izvršeno. 2. Ostalih 10.000 dionica, kao i eventualno po dioničarima ne optirane dionice, mogu upisati dioničari i nedioničari, uz emisioni tečaj K 115.—. 2. Razlika između nominalne vrijednosti i emisionog tečaja privest će se po odbitku troškova pričuvnoj zakladi. 4. Nove dioni e učestvovat će na poslovnom espjehu od 1. no­ vembra 1920. te će prema tome biti proviđene prvim kuponom sa pra­ vom na dvomjesečnu dividendu za g. 1920. 5. 0 uplaćenim iznosima izdaćemo blagajničke potvrde (međutom­ nice), na temeliu kojih ćemo kasnije izručiti izvorne dionice, o pojedi­ nim komadima od 5, 10, 20, 25, 50 i 100 dionica. 6. Supskripcija počima 3. septembra, pa traje do 31. oktobra o. g/ 7. Potpisane dionice moraju se isplatiti odmah kod upisa. 8. Dionice glase ili na ime ili na donosioca, pa svaki potpisatelj treba da naznači, koju vrstu dionica želi. Dodijeljene će se dionice ispo­ staviti i potpisateljima uručiti u roku, koji će se naknadno objaviti. — Svaki potpisatelj treba da naznači pobližu adresu, na koju će mu se dodijeljene dionice dostaviti, a onaj koji želi dionice na ime, treba da osim toga čitljivo i točno naznači ime i prezime, na koje bi potpisane dionice imale glasiti. Ravnateljstvo si je pridržalo pravo, da dionice do­ dijeli ili na ime ili na donosioca. 9. Podjelbu upisanih i uplaćenih dionica glasom tačke 2. ovih usta­ nova pridržaje ravnateljstvo zavoda. 10. Potpisivanje i uplaćivanje na ove dionice obavlja se: a) na blagajni Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Herceg, (d.d.) u Sarajevu i njezine podružnice u B. Novom, te kod: b) Muslimanske centralne banke u Sarajevu i njezine podružnice u Tuzli, c) Muslimanske trgovačke i poljodjelske banke d. d. u Tešnju, d) Muslimanske kreditne banke d. d. u Foči, e) Prve Muslimanske banke d. d. Brčkom, 1) Prve Muslimanske banke d. d. u Bjelini, g) Muslimanske banke d. d. u Banjojluci, h) Narodne kreditne banke d. d. u Tešnju, i) Narodne kreditne banke d. d. u Livnu, Bankovne kuće M. Mahmudbegović u B. I Samcu, k) Težačke banke d. d. u Cazinu, I) Muslimanske banke d. d. u Stocu, m) Muslimanske banke d. d. u Visokom, n) Hrvatske kreditne banke i štedionice d. d. u Bos. Brodu i njezine podružnice u Bos. Gradišci, o) Podružnica Hrvatske Centralne banke u Dervesti, Mostaru, Zenici i Tuzli, p) Muslimanske privredne banke d. d. u Gračanici. HavnatBljstvo Muslimanske trgovale i obrtničke banke za B. i H. (d. d.) u Sarajevu Odgovorni urednik: F. Salaka. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Daniti & A. Kajon, Sarajevo, � https://kolekcije.nub.ba/files/original/12691606634ca3db6435adb33c8b1304.pdf daf822bb490519cfc9503260f9cbeace PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAMENA. Pojedini broj K150 IZLAZI SUBOTOM, UTORKOM I ČETVRTKOM. UREĐUJE REDAKCI0N1 ODBOR. PRETPLATA: GODIŠNJE K 1»0, NA P.OLA GODINE K 90. UREDNIŠTVO 1 UPRAVA NA­ LAZE SE U CAREVOJ ULICI. ГЛАСИЛО ЈУГуОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 99 (204) TELEFON BROJ 124. ČEKOVNI RAČUN POŠTANSKE ŠTEDIONICE 1119. Sarajevo, Četvrtak 30. septembra 1920. (15. muharrem 1339.) Jedna interesantna osuda. U prošlom broju iznesosmo jedan vrlo markantan slučaj ponižavanja sudstva od strane političke vlasti, a danas ćemo da registrujemo jedan primjer, po kojem sud sam sebi da« je lošu svjedodžbu. Stvar je u o« vom: Jovo Vidić i drugovi odnesoše (opljačkaše) dne 1. aprila 1919. trideset i dva metra kukuruza iz k6» šane u selu Grku H. Hamidage H. OmerbegovićaJOnih tuži okružnom sudu u Banjaluci radi naknade i taj sud izdaje ovu osudu, koju donosi, mo u cijelosti: Tužitelj odbija se sa svojim zah« tjevom stavljenom u tužbi od 15. Sovembra 1919. br. P. 1334/19. te nade platiti tuženima parbeni да 120 K obređeni trošak u roku od 14 dana pod prijetnjom ovrhe. Razlozi: Činjenično stanje. U svojoj tužbi i tekom postupka tvrdi tužitelj, da su tuženici iz njegovoga čardaka iz Košane odnijeli u društvu 32 metra kukuruza, pa pošto račina kg. kukuruza po 2 K 40 h to su ga tuženici oštetili za svotu od 7680 K, stoga stavlja zahtjev, da mu tu« ženici imadu solidarno naknaditi tu svotu. Tuženici t v r d e, da su se u jese« ni god. 1918. nalazili još u vojsci, a njihove su žene na zahtjev tuži, teljev davale hak u kukuruzu sa njihovih kmetovskih nekretnina. Kada su se tuženici iz vojske vra« tili uzeli su natrag taj kukuruz uz dozvolu samoga tužitelja. Tvrde da su svakako manje od 26.6 met. ku« kuruza Adnijeli, nego su im žene u ime haka tužitelju predale. U do« kaz toga da je tužitelj pristao na to, da tuženi hak u kukuruzu vra. te, pozvali su se tuženici na više svjedoka. Tužitelj je priznao, da preporni kukuruz potiče sa kmetovskih se« lišta tuženika, nu tvrdi, da pošto je taj hak bio već primljen, dakle u posjedu 'tužitelja, da tuženici nisu bili ovlašteni da ga vrate. Pravno razlaganje. Kraljevim ma< nifestom te agrarnom reformom ukinut je odnošaj kmetstva već za godinu 1918. Tim su momentom prestali kmetopravni odnošaji a kmetovi postali su Samovlasnici svo« jlh kmetovskih selišta. Davanje ha. ka dospjelo je sa 31. decembra 1918. za godinu 1918:, a pošto je kraljev manifest izašao i p rogi a« šen bio u mjesecu decem« b r u to je očito, da je tužitelj pri. mio nešto na što nije bio ovlašten, pa je stoga dužan ono povratiti što je na taki način primio. Među tužiteljem i tuženicima je« ste momentom manifesta na« stao obligatorni odnošaj, po kojem je nastala na strani tužiteljevoj du» žnost povratka onoga što je neov« lašteno primio. Stoga, jer su tuže« nici svoj indebitum sami sebi po« vratili ne može nastati za tužitelja još pravo i ovlast, da traži oštetu premda je pravno ‘nesumnjivo, da je isti primitkom kukuruza u tom slučaju indebitime — postao i vlasnik istoga. Valjalo je stoga, tužitelja sa zah« tjevom kao pravno neutemeljenim odbiti. Tužitelj kao nadvladana stranka dužan je nositi parbene troškove. Tuženici jesu doduše o» sobno sudjelovali u parnici, nu tro« šak im se mogao priznati samo o« naj kojega bi imali da su se u mje« stu sudovanja poslužili pravdoza. stupnikom. Stoga im je obređen tro. šak na 120 K jer taj nebi bio veći da su se poslužili odvjetnikom. — Okružni snd. Banja Luka 7. juna 1920. Predsjedatelj senata: (Potpis nečitljiv). Eto tako glasi ta osuda. Pitanje je sada: sa koliko se prava može sud pozivati na kraljev manifest. Mi ćemo citirati odnosne stavke manifesta, a na vladi je, da stvar sređuje. Manifest veli: »Ja želim, da sc odmah pristupi pravednom rješenju agrarnog pitanja i da se uki« nu kmetstva i veliki zemljišni po« sjedi. U oba slučaja zemlja će se podijeliti među siromašne zemljo, radnike uz pravednu odštetu dosa« danjim vlasnicima njezinim. Neka svaki Srbin, Hrvat i Slove« nac bude na svojoj zemlji gospodar. U slobodnoj državi našoj da bude i biće samo slobodnih vlasnika zem« lje. Za to sam pozvao Moju vladu, da odmah obrazuje komisiju, k oj a će s p r e m i t i riješenje agrarnog pitanja, a seljake kmetove pozi« vam, da sa povjerenjem u Moju kra« Ijevsku riječ mirno sačekaju, da im naša država zakonskim putem preda zemlju, koja će unapri. jed biti samo božija i njihova, kao što je to davno već u Srbiji«. Jasno je dakle, da manifest nije ništa riješib, nego samo obećao i navijestio — zakonsko riješe« n j e o predaji zemlje, koja će u« naprijed biti težačka. Uostalom valja konstafovati i to, da je mani« fest datiran sa — 6. j a n u a r a 1919. pa je prema tomu potpuno neis« pravna tvrdnja, da se hak »koji je dospio na 31. decembra« nije imao na temelju čega‘primiti. A upravo je žalosno, da okružni sud ne zna ni za datum manifesta i da ga vra« ća u decembar sa tendencijom, da može — na temelju iskrivljenog da« tuma — reći da tužitelj nije bio ov« lašten na primanje. Kako da na« zovemo ovako postupanje, gospodi, ne Simiću? O drugom dijelu »pravnog razla« ganja« suvišno je i govoriti, jer smo gore konstatirali da ne odgovara činjenicama glavna baza ove osudS. Karakteristično je pri ovoj osudi i to, da sud ne zauzima nikakva sta. novišta o prigovoru tužitelja, da Prethodne Odredbe ne djeluju u« nazad. i................ .i, ■ , Sarajevo, 29. septembra. Sarajevska okolica opet je u zad« nje doba postala poprištem napa« daja, prijetnja i izgona muslimana s njihovih imanja i iz njihovih ku« ća. Razni elementi i podstrekači se« ljaka protiv muslimana hoće da ih pridobiju za se i za svoju partiju, govoreći im da izvode nasilje na ne« vinim muslimanima i njihovu imet« ku, koji im .je iza famozne agrarne reforme još preostao. Osmanaga Abadžić iz Sarajeva iselio se je koncem juna o. g. u Za« brđe općina Crnotina da obradi svoju ljetinu. Na 26. o. mj. došao je seljak Gaja Brežar sa Lazarom Lantošom, te je počeo napadati i psovati Osmanagu i njegovu fami, liju govoreći, da odmah mora seliti iz kuće i da njegovo ondje ništa nije, Po tom su se udaljili, te kad se je smračilo došla su pred kuću druga dvojica seljaka i prijetili đa niko od Osmanagine čeljadi neće do sutra živjeti. Obilazili su oko kuće te su u svom bijesu prevrnuli kola. U isto doba pojavio se je na drugoj i strani kuće Milan Buhač i Lazar i Lantoša, koji su se počeli groziti re< I kavši, da moraju sami za vazda oti« ći s njihova imanja. U to je nadošla rulja od dvadesetak seljaka sa sje« kirama i koljem, te je jedan od njih bacio kamen na kućni krov Abadži« I ■ Godina II. ćev i provalio ga. Iz kuće nije niko smio izaći, a napadači su pred ku« ćom psovali i bih odlučili da kuću zapale, u čemu ih je spriječio jedan trezniji težak, koji je došao da vidi zašto su se okupili. Kako bi bilo, da se ova stvar malo raščisti? PposjatenjB težačkih glasova. (Iz težačkih krugova). Kao seljak težak hoću da progo« vorim o velikim prijateljima nas te« žaka na papiru i u frazama. Kada uzmem glasilo koje političke stran« ke koja računa na težačke glasove kao: »Glas Naroda«, »Glas Slobo« de« i »Srpsku Riječ«, pa pročitam šta sve o nama težacima pišu, od« mah mi se pred očima ukaže težač« ki raj i najveće blagostanje nas te« žaka. No kad pomislim ko su ti Iju« di, što pišu u spomenutim listovi, i ma, dobivam savim drugi sud o nji« I hovu pisanju. To su većinom isti Iju« di koji su za vrijeme zloglasne i propale Austrije i u vrijeme rata sa zloglasnim Tiszom nama težacima mnogo zuluma i nepravdi učinili. Za vrijeme rata bila je srpsko»hr« vatska koalicija na vladi u Zagre« bu, a njen je član i glavni stup bio gosp. Svetozar Pribićević. Kao ta« kav, on je sa svojim društvom na vladi izvršavao sve naredbe zloglas« noga Tisze, svoga u politici učitelja, pa kao uplitmi član stranke, ono vrijeme, taj tobože naš težački pri« jatelj, je li išta u obranu nas težaka, u najteže vrijeme, kada težak nije mogo snositi natovareno mu breme, ama išta učinio u obranu nas? Jok, nije! On je samo pokorno Beč i Pe« štu slušao! Kao član vladajuće stran« ke u ono vrijeme nije htio ili nije smio sa svojim društvom izjaviti se za narodno jedinstvo sve dotle, dok nijesu naši vojnici na talijan« skoj fronti puške pobacali i dok srpsko«francuske čete nijesu probile bugarsku frontu. Kada je vidio da je Austro.Madžarska propala, tek onda se je ko riba u vodi koprcnuo, te u hrvatskom saboru dao poznati predlog, da hrv. sabor kida svaki odnošaj sa Austro.Ugarskom. Tako je bilo do prevrata. Kada je nastupio prevrat Pribiće« vić je utekao u Narodno Vijeće, koje po narodu nije izabrano i koje je sa srpskom vladom u Beogradu utanačilo ugovor kako se ima vlada« ti u našoj novoj državi do konsti« tuante. Kod sastavljanja ministar« skog vijeća u Beogradu, postao je ministrom unutrašnjih poslova bez narodnoga povjerenja. Kao takav došao je u Sarajevo sa lozinkom, da iz sviju političkih stranaka sa« stavi privremeno narodno prestav« ništvo. Kako sam čuo, naredio je svojim pristašama koga imaju po« zvati u sarajevsku općinu na sasta« nak, da slušaju ministrov program, odnosno program »demokratske« stranke. Kada je počeo svoj centra« lizam apsolutistički prisutnim nari« vati, odmah je pametan čovjek vi« dio, da će prestati narodno veselje koje je nastalo prevratom. Od ta« da se je jugoslavenska voda zamu« tila, u kojoj su Pribićevićevi pri« staše, zvani »demokrati«, »izvozni« čari« i razni »patriote« mnogo ribe ulovili na račun državni odnosno narodni. Kada je g. Pribićević u Sarajevu bio, muslimanska je jugoslavenska organizacija bila provedena skoro u svoj zemlji. Kao takova je po svima . delegatima iz zemlje izabrala pripa« dajući joj broj poslanika u privre. meno narodno prestavništvo, te je poslala svoja dva delegata u sara, jevsku općinu, da saopće g. ministru Pribićeviću listinu izabranih, i da primi izbor na znanje. Ali Pribiće« vić ne htjede ni da čuje nego je po« čeo tražiti među ostalim muslima. nima sebi poćudne ljude i pokorne sluge. Kako sam čuo prvi je Pribi» ćeviću na divan stao Šukrija Kur« tović i rekao: gospodaru ja ću za tvoju volju i za volju mandata tebe pokorno slušati! FalaBogu kada je došlo vrijeme, da se može biti na. rodni poslanik bez narodne volje i glasa, inače ne bi drukčije mogao biti narodni poslanik! Samo jedan mali uvjet, gospodaru, da mi kod izbora a naročito kod izbora na »Gajretovoj« skupštini dadneš, kao ministar unutrašnjih poslova, poli, cijsku i žandarsku pomoć, da uz« mognem usprkos 98% organizovanih muslimana svoju i tvoju volju na« metnuti i izabrati u odbor nama po. ćudne ljude i time ćemo svoju stran« ku proširiti. Gosp. Pribićević: Tau« glich! uzet si! Samo moraš biti vje« ran stranki. Bogme i meni. Kurtović: »Hoću, gospodaru! Nesamo poko« no slušati, nego i sve napadaje, koji budu u muslimanskom glasilu »Prav, di« na te iznešeni, najenergičnije u tvome listu »Glasu Naroda« po« bijati pa bili oni istiniti jli ne!« I tako se javilo još deset musliman« skih namet.zastupnika, koji su sa« činjavali muslimansku »demokrat« sku« stranku. Kada su namet zastup« nici otišli u Beograd i za vrijeme prvog zasijedanja »narodnog« pred« stavništva, muslimani Bosne i Her« cegovine su skoro svi preko svojih izabranih mjesnih odbora brzojav« no na ministra predsjednika prote« stirali i izjavili nepovjerenje »na« met« zastupnicima. Kada suje pred predstavništvom protestni brzojavi čitali, naši su namet zastupnici, tu« rili ham«pamuka u uši i nijesu se stidili svojih kolega i dalje kao za« stupnici ostali, jer svaki inteligen« tan, pametan i pošten čovjek neće da proti naroda i njegove volje bude njegov zastupnik, nego mu njegova čast nalaže, da se kao takav i po« vuče. Osobito onda kada se na nje. govim istovjemicima na čiji račun došao kao zastupnik i koje tobože zasupa, čine zlodjela kao što se je to činilo na bos. herc, muslimanima. Kada je g. Pribićević vidio, da njegovi slugani, koji su došli u pre« stavništvo na račun muslimana, ne« maju povjerenja muslimanskog ele« menta, odmah je uskratio financi« jalnu pomoć listu »Jednakost«, te je preko noći umrla a tako se je isto raspala »muslimanska demokratslaa stranka«. Gosp. Pribićević je opet počeo tražiti među muslimanima se» bi novih pristaša i vjernih sluga, te mu je opet uspjelo kao i prije, jer u svakom žitu ima kukolja. Sad je na« šao nečuvenog Hasandedića, učite, lja, Jakića kadiju i Dr. Novu ured«, nika »Glasa Težaka«, koji su na pa7 piru organizovali »muslimansku te« žačku stranku«. Narod govori, da su spomenuta gospoda pod tim uvje« tom pristupili gosp. Pribićeviću, da �SUana 2 Стоана .PRAVDA* — .ПРАВДА* ♦ im »demokratska« stranka list ft« koje su izgubile u ratu svoje hrani« nancira, kojim će unositi neslogu i telje i svoju marvu i skoro sve, pa razdor među islamskim elementom. ipak nisu kao takve ništa dobile, jer Sva su t^gospoda na jednom posta« su težačke i seljačke familije. »De« li »težaci« misleći, da je dosta što mokratska« vlada, davala je izvoz« su uzeli naslov stranki »Musliman« niče pravoslavnim gazdama i-trgov« ska težačka stranka«, a ja kažem to cima, koji imaju ugleda u masi i to je filijala »demokratske« stranke. isključivo svojim pristašama, i zato, Narod nije ćorav i zna šta znači po« da im ovi masu na izborno biralište stupak onih, što su počeli veličati kao krdo ovaca dovedu, te da za »demokratsku« uredbu u pogledu njih glasaju. Kada bi vlada bila na« begluka i što odobravaju pravoslav« rodna i državna, i pravo svoju duž« nim njihovo nasilje i otimačinu mu« • nost vršila, trebala bi uzeti sve one slimanskog dobra, te paljenje, ubi« artikle na koje je izvoznice davala janje i napadaje na muslimane. U« li svoje ruke kao so, sodu, drva, špi« .pravo je sramota, što su ti »težaci« rit, šljive, trenicu, hranu i t. d., te počeli upućivati naše poštene musli« se truditi i po najboljpj cijeni spo« mane težake, da to i oni čine, i što menute artikle prodati, pa u sporne« kao muslimani zaboravljaju na pro« nutu stavku nadomiriti. Toliko o pri« piše uzvišenog Kurana, koji strogo jateljstvu »demokrata« prema nama zabranjuje svojim sljedbenicima či» težacima. (Nastaviće se.) niti nasilje na drugim, paliti, ubija« ti, varati, krasti itd. Kao muslimani trebali bi da dobro znaju, da je ote« to prokleto i da otimačina mora o« tići istim putem kojim je došla. Mi Proslava dana »J. M. O.« u Trav« muslimani težaci nikad nećemo oti« mati tuđeg vlasništva, nego ćemo niku. Drugi dan Kurbambajrama čekati da nam zakonito i po narodu o. g. priredio je kot. odbor »J. M. izabrano predstavništvo kao i za« O.« u Travniku veliki teferič konita centralna vlada potrebnu na Bunarbaši, koji se s punim pra« zemlju dadnu zakonitim putem, a vom može nazwati pravom mani« »demokratima« poručujemo da mi fe štaci jomjugoslavenske težaci ne tražimo njihova prijatelj« misli muslimanskog d i j e « stva nego ih javno pitamo, koliko la našega naroda, koji se su za svoje vladavine podijelili iz« jeokupio pod bajrak »J. voznica težacima, kada su ih izda« M. O.« Usprkos ružnog vremena vali svojim pristašama pod lozin« pohrlilo je na teferič staro i mlado, kom potpore« postradalim u ratu. veliko i malo, sa sela i grada, da Lahko je biti patriota i prijatelj nas proslavi dan našega bratstva i jed« težaka na račun tuđega dobra i vla« podušnosti- i manifestuje snagu na« sništva i obećavati nam tuđu zemlju se čvrste volje za izvojštenjem jed« ne gledajući je li to pravo i kosi li nakosti, pravednosti i tolerancije se sa zdravim razumom i sa posto« sviju vjera i plemena u oslobođenoj jećim zakonima, samo da dobiju za Jugoslaviji. tuđu zemlju naše glasove na izbori« U 2 sata po podne otvori teferič ma. Za ovu moju tvrdnju dokaz je tajnik mjesnog odbora naše or« najbolji što »demokratsko««izvozni« ganizacije g. A. Dautbegović poz« čarska vlada, kada je pašovala u dravnim govorom, dajući oduška našoj mladoj državi, te izdavala ču« svojemu veselju nad narodnim oslo« vene svoje izvoznice, nije davala bođenjem i ujedinjenjem, kojeg su seljacima težacima, premda je te« jedino muslimani u Jugoslaviji is« žački seoski narod najviše nastra« pravno shvatili vrstajući se u redo« dao u ratu i najviše zasluga stekao. ve »J. M. O.«, koja je izvjesila na Ipak nije mogao od svojih novih bajrak demokraciju, slobodu, jed« prijatelja zvanih »demokrate« nika« nakost, pravednost i toleranciju. Za kve potpore niti milosti dobiti, a tim ističe svoje veliko veselje, što nastradali muslimani uopće nisu do« su muslimani prvi istupiti sa svo« bivali nikakvih izvoznica, premda jom organizacijom protiv elemena« svak zna, da su u više kotareva kao ta nereda, kpji str umišljali da su Višegrad, Rogatica, Vlasenice, Fo« oni jedina državotvorna kasta, ko« ča, Bileća, Goražda i t. d. muslima« ja imade samo prava, a ostali sa« ni kao i pravoslavni u ratu nastra« mo dužnosti. Vrijeme i događaji dali. dali su nam. pravo. Ako smo se o« Ako je »demokratska« vlada uze« borili svom žestinom protiv nezva« la za princip pomoći samo pravo« nih i po sebi nametnutih upravni« slavne, trebala je bar predvidjeti u ka, koji su doveli zemlju našu sko« državnom budžetu jednu stavku, iz ro na rub propasti — služili smo u koje bi se davale potpore nastrada« korist naše otadžbine, netom oslo« lim u ratu uz tačnu informaciju ko» bodene Jugoslavije. Kada je go« tara i dotične općine, u kojoj moli« vornik; nastavio govoriti o fanatič« telj stanuje, da li je potreban za kom i prema muslimanima do skraj« potporu ili ne. Jer pravoslavnih fa« nosti neprijateljskom administra« milija u više seoskih općina imade, tivnom sistemu, kojeg su zaveli ne« Iz naše organizacije. F E L .1 TON. ■ i ■ -- Ж.1 ■ 7. = A« Hifzl Bjelevac: Rene Logotetides. (7W (Svršetak). Jednog lijepog jesenjeg dana negdje iza podne kada su vojnici sjedili kraj otvorenih vrata pred bastilom i razgovarali dojahao je u brzom kasu'jedan časnik u odori miralaja i zaustavio se pred vratima. Vojnici su brzo skočili na »selamldk« *), a on odmahnuvši rukom skoči s konja i pođe vratima. Vojnik, koji je stajao na straži podigne pušku i opet je spusti u znak pozdrava. Časnik mu reče: »Trebam odmah zapovjednika, dolazim iz »MaBeina«**).,. Vojnik podigne pušku i opet je spusti u znak odobrenja, a miralaj, Sururzade lhsanbey brzo prođe preko vrata i izgubi se u prostranom dvorištu. Jedan vojnik prihvati za uzde usplahirenog i oznojenog konja i stane ga tamo-amo vodati. Niz kbnja je tekao znoj kao da je vodom poliven, konj je hrkao na nozdrve. Drugi vojnici stajali su još na nogama iznenađeni ovim dolaskom. Jedan šapne po­ lako svome drugu na uho: »Nešto je opet...« — Da nije rat?», upita ga drugi, a on će na ovo: »Znaće onaj drug na vratima.. , .S njime je go­ vorio. ..« Djugi su šutili oslonivši se o zid čekajući dok se povrati miralajbey, da ne moraju ponovo ustajati. Prošlo je više od po sata. Vojnik je vodao mlralajeva konja tamo amo, a drugi su već bili po•) Vojnički pozdrav, «•) Dvor. bpot — Broj 284 I g prijatelji našeg pravog istinskog jedinstva — oduzima mu izaslanik vlasti riječ. Iza njega govorio je član Radnog Odbora i glavni urednik našega li« sta gosp. S. Korkut o slozi i brat« štvu, o zajedničkom radu i među« sobnom uzajamnom potpomaga« nju, o izborima i važnosti naše or« ganizacije u političkom, gospodar« skom i socijalnom pogledu za nas muslimane. Gosp. Korkut je govo« rio više od sahata stvarno i tiho, njegova je riječ zvučila poput nad« naravnog tajinstvenog glasa ukle« savajući se u srca i duše prisutnih. Izaslanik vlasti g. Matković više je puta govorniku upadao u riječ, ta« ko da je tim svojim upadicama po« stao smiješnim i nerazumljivim? Stranačko kretanje. I »NARODNO DJELO« ZA IZBORNU KOOPERACIJU. U prošlom broju pribilježismo miš« rese, a s druge strane omogućivalo ljenje »Obzora« o .izbornoj koope« uništavanje svakog auto« raciji stranaka parlamentarne za« riteta oblasti, mora da pre« jednice, a danas donosimo još je« stane. dan glas, za tu kooperaciju. »Na« Kakvi su rezultati dosadašnjeg re» rodno Djelo«, organ Medakovićeve formiranja u agraru, to na žalost, grupe razvija tu mi$ao u uvodniku osjećamo svi, ali stručnjačkog pro« »Prevarene nade«, iz kojeg vadimo učavanja tih posljedica nema, na« ove markantnije stavove: prosto za to, jer je agrar postao ne« »Konferencija glavnog odbora kqm zvaničnom domenom demo« radikalne stranke započela je svoja krata, koji se naravski čuvaju, da vijećanja i stvorene su odluke, koje stala uslijed dosadašnjih metoda. će primiti izaslanici svih zemaljskih , Utješno je, što se iz općega raz« organizacija stranke. Odluke su voja naših političkih prilika vidi, da stvorene sporazumno — i tako su se te metode nailaze na osudu i u pri« u ništa rasplinule sve nade demo« vrednom i u političkom pogledu. kratskih organa, koji su svojim Sastanak radikalne sUahkc, u kojem vjernima bajali o nekoj krizi u su zastupane mnogobrojne ofgani« stranci, o protivštinama između Pa« zacije iz svih naših krajeva, nov je šioa i Protića, pače o otvorenom dokaz za to. Ništa ne će pomoći g. rascjepu radi incidenta sa »zakon« Miloradu Draškoviću, da istupe ra= skim uredbama«. Demokratski li« dikalnih prvaka nazivlje reakcijom. stovi donose sami vijesti o konfe« Ujltovo je komično, da isti ljudi, renciji, pa konstatuju, da je na njoj koji su radi raspusta zagrebačkog primljen nacrt ustava g. Protića, ali gradskog zastupstva dizali kuku i »sa izmjenom, da država ima biti motiku na »reakcionarcc«, danas jedinstvena« (kao da je Protić u-op« reakcijom krate otpor protiv dona« će i mogao i htio svoj nacrt osnivati šanja zakona naredbenim putem. na ikakvoj drugoj bazi!). U odluci Da, doista se u narodu rađa reakci« glede agrarne reforme podcrtavaju ja, ali ne reakcija u idejnom smislu demokratski listovi, zaključak kon« te riječi, nego otpor protiv jedne ferencije, da se razdijeljena zemlja fikcije: Demokrati geriraju se, kao imade platiti posjednici« da i za njih doista stoji broj pučan« m a, t. j. da nikakvo reformiranje stva razmjeran prema onom broju, ne smije stubokom okrenuti načelo do kojega su u Narodnom Predstav« privatne svojine, koje je srpskim gra ništvu došli.- Sad se međutim u danima zagarantovano ustavom i Dalmaciji vidi, da demokrati imadu koje i u svakom budućem ustavu doduše dnevnik, ali nemaju mora biti naglašeno. Demokratima pristaša, pa su prisiljeni sakri« nije pravo, što je i ovom odlukom vati se iza izvanstranačkih leđa. U radikalne stranke ptvrđeno ponov« Sloveniji je njihova skupština d o« no, da ona na legalni način vršila s krahom. »Slovenski želi provesti agrarnu reformu, a ne Narod« prestao je biti demokratski bezvlađem i anarhijom, kpja je na« organ, a netom javiše sami njihovi stala uslijed dosadašnjih metoda«. listovi, da će se politici Protićevoj Današnje stanje, koje je omogu« priključiti i g. Hribar, vođa liberala« čilo s jedne strane najdemagoškiju ca u Sloveniji i poslanik naš u Pra« agitaciju, bez obzira na opće inte« gu- sjedali i prešli na svoje prijašnje razgovore. Sunce je naginjalo zapadu i zlatilo svojim svijetlom vrhove čempresa u groblju pred tvrđavom. Vladao je mir, koji je presijecan cvrkutom ptića ili glasnijim go­ vorom vojnika. Najednom glas: *). »Selam-durl ..« Vojnici se okrenu i skoče na noge. Na vratima se pojavi onaj prijašnji časnik praćen jednom ženom visoka rasta u sivom kaputu s kapicom od platna na glavi ispod koje su se prosuli,pramenovi crne kose i krili velike oči orošene suzama. Za njima je išao zapovjednik tvrđave topnički časnik Ahmedbey praćen liječnikom doktorom Dževdetom. Izašavši pred vojnike pogleda konja i reče ženi koja je sta­ jala kraj njegar »Pješke?« ... — Da, odgovori tiho ona i pogleda vojnike, a onda se okrene doktora Dževdetu i pružajući mu ruku reče: »Hvala! Do viđenja« ... Vojnik privede konja miralaju, a on ga primi za uzde, pozdravi vojnički zapovjednika i doktora i pođe nekoliko koraka. Vojnici su ih radoznalo posmatrali. Najednom se očuje tutanj, a zatim štropot kola po kaldrmi. Ihsan se okrene ženi koja je stajala do njega I rekne: ’ »Možda su čija kola Rene. Pričekaćemo i uzeti ih« ... »Ihsan! 1 opet sam na slobodi!... Na zavoju se pokazaše kolar koja su pratili voj­ nici na konjima s jednim časnikom i brzo se pri­ bližili Orhanovoj bastill. , Kočijaš zaustavi naglo konje, a iz kola izađe jedan činovnik Ma-Belna I odmah pristupi Ihsanu i Beni: •) Na pozdrav! Iza govora gosp. Korkuta odsvi« rala je muzika sve tri naše himne za kojima je slijedio pravi teferič s na« rodnim, igrama sve do mraka. Tom je prigodom palo za naš organ »Pravdu« 2039 K, a za naš izborni fond oko 2000 K. Živili naši svjesni Travnjaci. Fehim. Skupština u Počitelju. Na' 13. au« gusta t. g. održala sc skupština na« še organizacije u Počitelju, te je i« zabran mjesni odbor u koji su do« šla slijedeća gospoda: Predsjednik: g. Muhamedbeg Kapetanović, pod« predsjednik: g. Muhamcdaga Resu« lović, tajnik: g. Muhamedaga Bc gić, blagajnik: g. Mnhamedaga Ala« gić, odbornici: Halilaga Šabanović, Sabitaga Kapetanović, • Mehmed Čulić i Omer Veledor. »Ihsanbey Sururzade i Rene Logotetides...« Ihsan protrne. Činovnik izvadi naređenje i reče: »Po najvišem nalogu sultana Abdul Hamida, čija je riječ neopoziva ja vas oboje hapsim...« Ihsan korakne nazad i povuče Renu, pa reče: — »Ista ta riječ sultana oslobodila je.. . Ja se ne ću predati despotskom sultanu, koji ne poštuje ni svoje riječi... • ' • Činovnik opetova: »Ja vas hapsim. . . Ihsan trgne sablju i zakloni Renu lijevom stra­ nom svoga tijela. Ona ga čvrsto uzme za ruku i priljubi se uzanj., Činovnik še okrene časniku i vojnicima davši im znak rukom, a onda ponovo reče: »Sururzade lhsanbey, vi ste uhapšeni...« — »Samo me mrtva možete uhapsiti...« od­ govori ponosito Ihsan. Časnik komandova. Vojnici stadoše unaokolo i nategoše puške. Rene se stisne Ihsanu i reče polako: »Ihsane... To je nagrada za slobodu...« Šest vojnika opali prvi put u zrak. Časnik za tim pristupi Ihsanu s revolverom: »Predati se!..« Ihsan mahne sabljom a,u isto vrijeme revolver opali. Rene krikne i prihvati se rukom za grudi. I Ihsan osjeti krv. Tane je proletilo kroz njegovu ruku i pogodilo Renu. Časnik opali još jednom. Rene pane onesviještena u krvi u Ihsanovo naručje. On je po­ lako spusti na osušenu travu, a onda se ispravi, otpaše sablju i baci je pred vojnike, koji su stajali zapanjeni pred kapijom: »Evo vam sablja, pa operite ovu nevinu krv, koja je ovdje prolivena.. . Dr. DŽevdet pristupi Reni. Ihsan se spusti po­ lagano do nje, podmetne joj svoju krvavu ruku pod uzglavlje i klone. .. �Bpoj 204 — Bro] Svaki dan — što se više približe« vamo izborima — javljaju se simp« tomi. koji kažu, da će reakcija pro« tiv fikcije o demokratskoj snazi kod izbora uroditi za njih sasvim neže« Ijenim rezultatom. Ako stranke par« lamcntarnc zajednice, kako je i po« trebno, nađu platformu z«a izbornu kooperaciju, od te fikcije ne će ostati ništa. Konferen« čija radikala pokazala je put — i sad treba da o tom vode računa i ostali klubovi. Većina budućeg par« lamcnta, koju će nesumnjivo postići sporazumnim radom .stranke par« lamentarne zajednice, treba da bu« de na čisto glede svoga radnog pro« grama u konstituanti bar u te« meljnim potezima. Radika!« na stranka dala je svojom konfe« rencijom primjer ispravnog shvaća« nja. Rezultati njezini ne mogu os« tati bez korisnoga ploda«. Politički pregled. UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. Regent dolazi opet u Hrvatsku. Javljaju iz Zagreba, da je sigurno, da će im u oktobru opet doći Re« gent na dulji boravak, i to prilikom 50»godišnjice hrvatske opere. On je tu želju izrazio nedavno, kada je bio u Zagrebu na povratku iz Pari« za. — Još javljaju, da će Regentova popularnost koju je stekao svuda u dodiru s narodom, • djelovati blago« tvorno baš uoči izbora, i da će ga cijela Hrvatska primiti objeručke i ^srdačno dočekati, i time još jednom dokumentovati privrženost našoj državi i ideji, narodhg jedinstva. , VANJSKI POLOŽAJ. Engleski glas o našim pregovori« ma s Talijanima. Iz Londona javlja« ju: »Daily Telegraph« donosi čla« nak diplomatskog dopisnika pod na« slovom »Italija i Srbija« u kome se veli, da je vijest o obnavljanju pre« govora o jadranskom pitanju prim« Ijena sa zadovoljstvom u svim di« plomatskim krugovima. Postoji skepticizam radi izhoda tih prego« vora, jer beogradska vlada neće pri« znati D’Annunzijevo regenstvo na Rijeci i Kvaerneru, a grof Sforza dao je obvezu parlamentarnom komite« tu za spoljne poslove, da će čuvati talijanska prava i interese u Dalma« čiji. Osim toga Italija će tražiti ne« zavisnost Albanije u granicama od 1913. godine, a Srbija se neće htjeti odreći potraživanja, koja su joj da« ta još 1918. godine tako zvanom D’Espereyevom linijom. Madžari za Habsburgovce. »Pra« vo Lidu« otkriva detalje o madžar« skoj propagandi, koja ide na to da ocijepi Slovačku od češke, da je prisajedini Madžarskoj i da vrati Habzburšku dinastiju na prijesto. Vođa madžarske propagande je mađarski poslanik u Beču Grac. Njegov je najvredniji saradnik pu« kovnik Rajči i bivši sovjetski ko» mesar Mandl, novinar. »Pravo Lidu« donosi tajni raport koji je mađarsko poslanstvo u Be» ču uputilo peštanskoj vladi, u ko« me se nalaze svi podatci o propa« gandi i o špijunaži u Čeho«Slovač» koj u cilju, da se izvede pobuna u Slovačkoj. Velike sume novaca bi« le su upotrijebljene na kupovanje listova. U tome raportu pukovnik Rajči dostavlja da je kupovina beč« koga lista mađarskih emigranata, »Beči Mađar Ujnjar« učinjena po« moću francuskoga kluba, i da simpatije Francuza za Madžarsku postaju sve jače. Francuzi či« ne presiju na Mađarsku, da pristupi sporazumu sa Rumunijom, čiji mo« narh nije protivan ponovnom do« lasku dinastije Habzburgovaca. Strane misije u Beču u intimnim su vezama sa mađarskim poslan« stvom, koje dobiva informacije o svakome pokretu Renera. • Odvjetnik Dr.RadaSmoljan Otvorio je dne 15. septembra 1920. svoju pisarnu u Mostaru, Cernica ul. S. v „правда- — »PRAVCA,1 Maši dopisi. Doboj, 20. septembra. Regentov doček u Doboju bio je, što se tiče srdačnosti, jedan od naj« veličanstveni)ih dočeka, a glede or« ganizacije jedan od najzbrkanijih i najgorih. Nije ni čudo, jer je i u to umiješao svoje prste tuzlanski ok» ružni načelnik Grudić i u zadnji čas cijeli raspored na svoju ruku pro« mijenio i napravio taku zbrku da je uprav bio Skandal. Vide se od« mah nespremni ljudi makedonskog kova i mi protestujemo, da se je ovakom jednom čovjeku povjerilo, da nešto ovakog aranžira. Među pri« sutnim korporacijama i deputacija« ma, premda je Grudić radio i ruka« ma i nogama da ovom dočeku dad« ge čisto mrišćanski karakter, upao je u oči ogroman broj muslimana i elite i seljaštva. Naročito je bio do« bro zastupan Tešanj, jer nesamo da su zastupane korporacije, nego se može reći, da niko kod kuće nije ostao. I druga mjesta također su dobro bila zastupana. Njegovo Kra« Ijevsko Visočanstvo rukovalo se je sa avim deputacijama i razgovara« lo. Kod našeg tešanjskog odbora in» teresovao se je Regent koliki je broj članova, a kad Mu je rečeno, da su svi muslimani tešanjskog kotara u našim redovima vidilo Mu se je na licu zadovoljstvo. Kad se je Nje« govo Visočanstvo udaljilo od na« šeg tešanjskog odbora, pristupio je našem tajniku Abasu Ajanoviću predsjednik ministarstva g. Vesnić i upitao ga: »Kakve su prilike kod vas?« A j a n o v i ć : Jadne i očajne. Sve mi se čini da se nalazimo u tre« ćoj fazi anarhije. Upravni aparat ne valja ništa. Da je se prema nama pokazalo imale? bratskog osjećaja, da nam se je jeflnim aršinom mje« rilo bar za hator, što smo kroz 400 godina sačuvali slavenski značaj o« vih pokrajina, mi bi bili, najzado« voljniji i najhamiji podanici. Do sad je na nepravedan način od nas oti« mato, naše je stotinu siročadi uš« Ijed te nesretne agrarne reforme od gladi umrlo, pa su i skoro tri ljudske žrtve pale. Dapače ima slučajeva, da se od muslimana težaka otima nje* gova vlastita zemlja. I kod nas ima«' ju tri«četiri taka, a i više slučajeva. Gospodine ministre 'predsjedniče, prilike su očajne i nesnosne. — Ministar predsednik: A što Vi to ne izložite preko Vaših narodnih poslanika? Imate valjda poslanike? , — A j a«n o v i ć : Nažalost samo dvojicu. Ovo je stotinu puta kroz rezolucije, deputacije, memorandu« me i pedstavke kraljevskoj vladi do znanja stavljeno, no do danas nam nije pomognuto. — Ministar predsjednik: Stotinu puta, biće za godinu i po dana pretjerano. — Ajanović; Baš, gospodine ministre predsjedniče, stotine" pu« ta, jer i ja sam ovo odlučujućim krugovima prikazivao. — Ministar predsjednik: Ko su vaši poslanici? — Ajanović: Dr. Hrasnica i Dr. Spaho, a drugi su nam nametnu« ti i komandiram. U narodu bukti i vrije radi nepravdi upravnog apa« rata, jer ima slučajeva, gdje agrar« na direkcija stvar prfcudi, a vlada izvršenje presude zabranjuje i dru« go određuje. • — Ministar predsjednik: Strpite se! Vaša je dužnost zaći me« đu narod” i miriti ga. Sve će se po« praviti. — Ajanović: Mi smo uvijek među narodom i mirimo ga, jer da nije toga, do sad bi svašta bilo. Nek drugi onako iskreno među narodom rade kao mi, pa ne će biti mirnije, veće i sretnije držav^ od naše dra« ge Jugoslavije. Gospodin ministar predsjednik oprostio se od našeg tajnika dubo« ko dirnut i otišao dalje među na« rod. Kod ovog razgovora nastojao je jedan uniformisani individium smetati našeg tajnika, upletajući se 'u arzgovor: »Nije sve tako«, a oko« lo stojeći muslimani povladili su A« janoviću: Jest! onako je sve i još Šore. Сграна з. Muslimani I Brinite se da budete upisani u birat* ke spiskove, jer o tom ovisi vala budućnost! , Muslimani i musli­ manke grada Sara­ jeva, sjetite se vaše­ ga „Merhameta". Damaće vijesti. Drva na prodaju. Odbor za zaš« titu i nadzor muslimanskih groblja u Sarajevu zaključio je da po grob« ljima postojeće nepotrebno i šteto« nosno drvlje posiječe i pretvori u gorivo drvo dviju vrsti: cjeplju i ob« liku. Na tom radu već se je otpo« čelo na Kovačima. Drvo će biti na licu mjesta složeno u metre i klaf« tere, te će se mušterijama proda« vati. Tko želi ovoga drveta kupiti, ne« ka se odmah obrati odborskom taj« piku g. Tašakoviću u Sarači ulici U dućanu. Nepravedna razdioba oružnih li« stova u Tuzli. Ni u jednom kraju naše zemlje ne čine se tolike s v j e« s n e nepravde muslimanima kao u okružju tuzlanskom. Nema dana da nam ne stižu tužbe iz pojedinih tuz« lanskih kotareva, gdje vape za po« moć proti samovolji i partajičnosti Grudićevoj. Pritužbe ne pomažu ništa, jer se upućuju okružnom na« čelstvu na nadležnost, a kako ta nadležnost izgleda, to' smo iskusili nebrojeno puta na našim leđima. Kad na primjer jedan on naših Iju« di zamoli oružni list na navede razlog, da mu oružje treba za gra« bežljivu zvjerad i za obranu od raz« bojnika, molba se ne rješava, nego se molitelj globi radi širenja ne« istinitih vijesti sa 200 K globe, jer mu nije uspjelo dokazati, da u nje« govom srezu ima razbojnika ... Kad su muslimani Bijeljine tra« žili da se povede istraga zašto je Čupurdija ubio na pravdi Boga dva naša mladića ni kriva ni dužna, Grudić vodi istragu ko je vikao: »dolje policija«, a što su platili gla« vom dva jedinca sina bez ikakvog razloga i potrebe, o dom ni riječi 1 U namjeri da prikrati muslimane u pravu na nošenje oružja i posjed eružnh listova, Grudić ih je đutu« re predstavio kao ljude n e p o u z« dane i opasne za državu, a ako se još kogod ističe u našoj or« ganizaciji, onda po gotovo lista do« biti ne smije. Od tri stotine novih molbi odbio je skoro sve muslima« ne, dok su Srbi pravoslavni dobili listove od reda, kako je tko molio. Ogorčenje je usljed toga neopisi« vo. Ako je predstojnik Defterda« rević koga našeg preporučio, taj je konsekventno odbijen, dok Stakić bez pre.dloga i službenog puta podjeljuje oružne listove svojim miljenicima, podvornicima i osobama koje su opetovano kažnji« ve. Tako u Puračiću od 15 srpskih familija njih 14 posjeduju oružne li« stove, među njima i čuveni Mika Elektrika, koji je iz Sarajeva pro« tjeran radi izgreda i pijanstva i 20 puta policajno kažnjen! Ali je on rođak sreskog načelnika Stakića i ovaj mu je izdao oružni list iz ru» ke u ruku, jer je znao, da ga kot. ured nikad ne bi preporučio. A kako se stalo s muslimanima? Od 400 muslimanskih kuća, u Pura« čiču posjeduju samo 6 oružni list, pa jeli onda čudo, da je i staro i mlado i kuka i motika ustalo proti ovakom režimu i proti ovako »sa« vjesnih« i »nepartaičnih« upravnika kao što je Grudić i Stakić? Gospo« dine Miloševiću, istražite ove sluča« jeve, ako Vam je do pravde i na« rodnog jedinstva! Novi »moral«. Čitamo u »Glasu Slobode«: »U broju od subote »Ju« goslavenski List« je donio oglas sle« deće sadržine: »Gospođica mlada i 1 i j e p a traži se za jednu špedici« ju. Posao samo narudžbe i telefon. Upitati Jeftanovića ul. br. 8.«. Ovaj mali oglas najvernija je sli« ka »visokog morala« zadriglih, sitih trgovačkih trutc»a, kojima nije do« voljno što sirotinju oguliše, već 'po« staju i toliko drski, da se usuđuju da javno pozivaju kćeri te sirotinje da im za te pare prodaju svoju mla« dost i lepotu. O bezočnosti izvesnih ovdašnjih trgovaca, pisano je u ov« . dašnjoj štampi, a iznošeni su i pri« meri kako su se pojedini trgovci svojim bogatstvom toliko osilili da njihovoj bestidnosti nema kraja i da se oni ne žacaju, ističući svoju zadriglost i svoje bogatstvo, na naj« sramniji način nasrćati čak i na de« cu koja još nisu propala u trulež i nemoral koji su do u srž zahvatili ovo društvo u procesu dekompozi« čije i .propadanja. Trgovci i uopšte poslodavci su do sada ri oglašavanju da im je potreban neki nameštenik, tražili samo školske, poslovne i druge stručne kvalifikacije. Sada im je. pak, to nepotrebno: oni traže le« pog i svežeg tela! Da je ovo bez« obrazluk to niko ne može poreći: jer šta sa poslovima imaju telesne kvalifikacije, ovakve prirode kao što je.lepota? Šta lepota ima za« jedničkog sa poslom narudžbe i te« lefona! Konstatujući da ovaj oglas sači« njava najbestidniji prekršaj javno« ga morala, mi zaEI^vamo da on ne srne ostati nekažnjen. Da bi se za« drigli besni gulikože sirotinje na« vikli da razumevaju da se »posao narudžbe i telefona« može obavljati i bez lepote i mladosti i da bi se ovaj "bezobrazluk poučio stidljivosti i po« štovanju sirotinjske časti, mi, u in« teresu javnog morala, zahtevamo da se on najstrožije kazni i da se nje« govo ime javno objavi na istom . mestu na kome je izvoleo počiniti ovu drskost. To je dužnost policije, a to je dužnost i »Jugoslavenskog Li« sta«, kao što je i dužnost Saveza Privatnih Činovnika i Nameštenika, da u interesu časti svojih” članova, nad ovim zadriglim bestidnikom proglasi bojkot«. Mi se sa ovim Zahtjevom »Glasa Slobode« potpuno solidarišemo, pa i sa svoje strane tražimo da se uči« ni kraj ovakim bczobrazlucima. Jer zaista je uva drskost prevršila sva« ku mjeru T morala bi se kazniti baš na taj način, da se njen počinitelj stavi na srarrmi stub. Na adresu državne zaštite djece. U mjesnim odborima za zaštitu djece, treba da pored »Prosvjednih« i »Napretkovih« povjerenika budu i »Gajretovi«. Tako bar mislim, jer u dopisu (nesjećam se datuma i broja) odbora u Sarajevu na jedan mjesni odbor glasaše ... prema va« • šem izvještaju vidimo, da u vašem m^stu nema povjereništva »Pros« vete«, »Napredka«, »Gajreta«, »Ra« * diše« i »Privrede«, jer nijednog po« vjerenika istih društava u izvješta« ju i konstituisanom odboru ne vi« dimo«. Tako pisaše, a baš u tome mjestu postoji i »Gajretov« i »Prosvjetin« povjerenik — nu kod »Prosvjete« se ispravilo ali kod »Gajreta« još nije, ali da vidimo. Mjesto nećemo za sada imenovati, ali ako se kroz krat« ko vrijeme ne ispravi ta pogreška, ondj ćemo još uz to napisati: Neka centr. odbor izvoli ispraviti! Jedan Gajretov povjerenik. Barbarstvo deli«Čokorila. Kako je poznato, gremij sarajevskih knjigo« tiskara zaključio je, da neće štam« pati »Srpsku Zoru«, organ famoz« nog Donkihota Đ. A. Čokdrila, dok ovaj ne dade zadovoljštinu gremiju radi nanešene mu uvrijede. Čokorilo je radi toga imao naročiti »pik« na ovdašnjeg knjižara i štampara g. A. . Kajpna, odbornika gremija. Ne mo« gući mu se osvetiti, napao je jučer na prostački način jednu uglednu gospođu, Srpkinju, radi toga što je bila u društvu sa sestrom g: Kajo« na. Dobacio joj je, kako se ne stidi ići sa »čifutkinjom«. Gospođa za« pitala ga je što mu je, jer je deli« Čokorilo izgledao kao da je mahnit. Kako je bilo gđici Kajon, djevojci finog odgoja, lako je zamisliti. To još nije bilo dosta barbarskom pro« štaku. Zatrčavši se od ostrag na gđicu Kajon htio ju je udariti bati« nom, koju uvijek nosi uza se. Na« mjerio se na krivu adresu. Gđica Kajon opalila mu je tako »zdravi« �Broj 204 — Број .PRAVDA" — .ПРАВДА" Strana 4 Страна šamar, da su mu štetili nabčari s no< sa, a kad mu još ni to nije bilo do« sta, bacila ga je na zemlju. Za čas' se sakupio sfijet, koji se zgražao i oštro osuđivao ovakav postupak na zemlji ispruženog delije nazivajući ga huljom. Pred protestom radi o» vog podlog napadaja na slabu ženu, Cokorilo je brže bolje odmaglio. Gornju vijest prenosimo iz »Ju> goslavenskog Lista« i najoštrije o« suđujemo ovaj ispad g. Cokorila. Sramota! Trcšeljak. Sloboda Zamaranja. U danjom prak­ tičnom život« imajo dvije slobode. еакипека, fdje м pred aakonom ne pravi raelika nikom* i nova, keja uilvaja ievjeeni ljudi, a mogla bi •e osnaćiti imenom aloboda iameranja! 2a prvu ■loboda male ke ana u Tu ali, ali je ва t« buj­ na aloboda Zamaranja, koja ,blagodej«t»uje“ pod okriljem Gradića i Čnpurdije. Blagodareći rodimo, kojeg au inaugariaala ova dva junak« u Tu ali i okolici mi ćemo naakoro po ata ti jednaki Rćipetarima, a poito tamo raaliku među ljudi­ ma do Čini druitveni položaj nego fiaička anaga, to ćo i kod naa savladati .fiaićki" aakoa. Poito jo aada aloboda iamaranja monopoliairaва i, poput iavoaaica, ograničena ва iavjoatan broj Dalih .osloboditelja*, to ćo ta ogranićeooet nalom aaimilaeijom »a Šćipotarima preoteti i i maće tu aloboda ovako, a onda . . onda . . . ■ ♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦ na adravljo Čupurdija! ;• PAPIRNICA Onda noće Čupurdija amjeti leuti gluvnom ulicom aa Oincom, koji „velikoduino" dijeli ia:> HAMDIJE KOPČIĆA 5 mare po hotelu Briatolu i aateie revol­ ver, niti će Dr. Branko ttakić, bivii odvjet­ !! preporučnje »voje bogato slovarište • nički perovođa, a nakon oalobođonja provrnut aa aroakog načelnika, amjeti ia mar at i putnike j! svih vrsta papira, kancelarijskog i J ■ voiu (ieljeanici) oalanjajaei ao na »voje: .ko '; Školskog pribora. — Narućbe ae ♦ aam ja, anal li, ti brof!" Onda raane Nođo i obavljaju brzo i točno. 1 Modo ne će amjeti iamarati 70-godiinjih ihti! Cijene umjerene. 2 jara, pa makar i njihove (nekad noaretne, a aada aretne) vjero bio. Staro ljude troba polto! Sarajevo, Štroamajerova ul. Tet. 819 Z vati, a ko ih joi kamara, treba da oojoti toiinu agrćone pijeoti na dobu. Poito živimo n herojako doba, gdje modu tolikim brejotn oaeloinih potamnjava pojedinac, teiko je biti pravedaa i »oboleiiti* koga hero­ jem. Nu nal nam novinanki aanat no da, da proko tega jednostavnu pređemo i da aa naio potomke niita u amanet no ootavimo, pa amo počeli pomno ietraiivati djela ia taknetih ljudi, podvrgavajući ih atrogoj ocjeni. Uatanovili amo kao najroćo savremano herojstvo: i a m a r anjo nemoćnih. Budući da jo Dr. Stakić Umarao učitelja ia M (dakle potćinjenog), Predimaret br. 16. Cinco opet katolika (dakle Ariavljaaina II. ro­ da), a Modo Jovanović Lasa Jovanovića (dakle 7t-godiknjeg atarca), to oru trojicu junaka po kroničarskoj duinoeti bilježimo Herojima naleg doba, a poito je audbina taka, da voliko Ijudo nikad no cijene nitkovi savromonici nego tok kaanije generacije, to i mi svoje sasad tr­ pamo n saaluini kut Treieljka. Centralna drogerija Braća Šatiinagić Sarajevo, Strosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato Skla­ dište svih droga i medikamenta, •te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. Muslimani sjetite se „Gajreta*! Kod Salihage Mirice, trgovca izdaju se — Telefon 809. krumpiri najmanje po 5 kg, a više, koliko ko hoće po Fnruke uredništva. K 2.-. Н. Ж. Jajce. Vaieg dopisa nijeamo primili. Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dion. društvo u Sarajevu. - Podružnica u Tuzli. Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,000.000. Pupilarno siguran. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko 11,000.000. — Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i .*. razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. л Obavlja sve bankovne poslove najbrže i najpovoljnije. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu. ■----------------------------------------- - ----- =---------------- -Ч' 1 1 Iliri......................... ■■■■■■■■ Hl ■■■■»——<t II. EMISIJA. Poziv na upisivanje dionica. Izvanredna glavna skupština Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Hercegovinu (dioničarskog društva) u Sarajevu, održana 2. septembra 1929. zaključila ja na temelju ustanova § 11.društvenih pravila povišenje dioničke glavnice od K 3,000.000 — na K 1o,ooo.ooo.— i povjerila ravnateljstvu, da ovo povišenje prema potrebi na jedanput ili na dva puta provede. Na temelju tog zaključka izlažemo na javnu supskripciju za sada 40.000 dionica po 100.— kruna nominalne vrijednosti tak., da će dio­ nička glavnica po provedenju tog povišenja iznositi K 7,ooo.ooo.— Za upisivanje ustanovljeni su ovi uslovi: 1. Posjednici starih dmnica imadu pravo na svaku jednu staru dionicu preuzeti jednu novu uz tečaj K 110.—. U tu svrhu imaju pre­ dočiti potvrde (međutomnice) o dodijeljenim, ali još ae izdanim dioni­ cama, na kojim će se označiti, da je prave opcije izvršeno. 2. Ostalih 10.000 dionica, kao i eventualno po dioničarima ne optirane dionice, mogu upisati dioničari i nedioničari,uz emisioni tečaj K115.—. 2. Razlika između nominalne vrijednosti i emisionog tečaja privest će se po odbitku troškova pričuvnoj zakladi. 4. Nove dionice učestvovat će na poslovnom uspjehu od 1. no­ vembra 1920. te će prema tome biti previđene prvim kuponom sa pra­ vom na dvomjesečnu dividendu za g. 1920. 5. 0 uplaćenim iznosima izdaćemo blagajničke potvrde (međutomnice), na temelju kojih ćemo kasnije izručiti izvorne dionice, • pojedi­ nim komadima od 5, 10, 20, 25, 50 i 100 dionica. 6. Supskrlpcija počima 3. septembra, pa traje do 31. oktobra o. g. 7. Potpisane dionice moraju se isplatiti odmah kod upisa. g Dionice glase ili na ime ili na donosioca, pa svaki potpisatelj treba da naznači, koju vrstu dionica želi. Dodijeljene će se dionice ispo­ staviti i potpisateljlma uručiti u roku, koji će se naknadno objaviti. — Svaki potpisatelj treba da naznači pobližu adresu, na koju će mu se dodijeljene dionice dostaviti, a onaj koji želi dionice na Ime, treba da osim toga čitljivo i točno naznači Ime i prezime, na koje bi potpisane dionice Imale glasiti. Ravnateljstvo <si je pridržalo pravo, da dionice do­ dijeli ili na ime ili na donosioca. 9. Podjelbu upisanih i uplaćenih dionica glasom tačke 2. ovih usta­ nova pridržaje ravnateljstvo zavoda. 10. Potpisivanje i uplaćivanje na ove dionice obavlja se: a) na blagajni Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Herceg, (d.d.) u Sarajevu i njezine podružnice u B. Novom, te kod: b) Muslimanske centralne banke u Sarajevu i njezine podružnice u Tuzli, c) Muslimanske trgovačke i poljodjelske banke d. d. u Težnju, d) Muslimanske kreditne banke d. d. u Foči, e) Prve Muslimanske, banke d. d. Brčkom, f) Prve Muslimanske banke d. d. u Bjelini, g) Muslimanske banke d. d. u Banjojluci, h) Narodne kreditne banke d. d. u Tešnju, i) Narodne kreditne banke d. d. u Livnu, j) Bankovne kuće M. Mahmudbegović a B. Samcu, k) Težačke banke d. d. u Cazinu, 1) Muslimanske banke d. d. u Stocu, * m) Muslimanske banke d. d. u Visokom, n) Hrvatske kreditne banke i štedionice d.' d. u Bos. Brodu i nje­ zine podružnice u Bos. Gradišci, o) Podružnica Hrvatske Centralne banke u Derventi, Mostar«, Zenici i Tuzli, p) Muslimanske privredne banke d, d. ■ Gračanid. Kavnatiljstio Muslimanshr fpgorath i obrtničke banke za B. i H. (d.d.] u Sarajevu. Odgevee^ i i i Л g. IbAMsZ VUanfc ОаММ Odbor J. M. Q. Staavarija Dadd A A. КаЈм. Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/8a14fd3c621c56321890c6300a0f9d28.pdf acffb851d0e19248e1883158b3f98f65 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. Pojedini broj l^ 1.5C Ж HE ^Шж Hl uA Мм W izlazi subotom, JF И ж fB e> B II КгЧбп ВМШВД HEflF EH Кн ■v’ 1 МИ1 'V Д JBHL W* ШЖ В">Ш Ш W ВИ ■■ GODIŠNJE К NA POLA GODINE К 90. мИ «ИИМ ВД Ш мК Ш вЛ ЛЛ ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 100 (205) Sarajevo, subota 2. oktobra 1920. (17. muharrem 1339.) Poziv na glavnu skupštinu. л Nakon dviju konferencija sa provincijalnim članovima naše or« ganizacije Radni je Odbor u spora; zumu sa više članova Centralnog Odbora donio zaključak, da se glav« na skupština naše organizacije sa; zove U ČETVRTAK 21. OKTOBRA sa ovim dnevnim redom: 1. Rasprava o predlozima Central« nog Odbora glede političkog dre žanja organizacije. 2. Oznaka kandidata za ustavoe tvornu skupštinu; 3. Izbor novog Centralnog Ode bora i / 4. predloži delegata i eventualija. Mjesto i sat kad će se skupština održati objaviće se naknadno putem našeg glasila. Stoga se pozivaju svi kotarski ode bori, da bezuslovno do 5. oke tobra održe kotarske skupštine, na kojima će u smislu saopćenja od .12. o. mj. (»Pravda« broj 198.) poloe žiti račun o dotadanjem radu, iza. brati kotarski odbor (ako on već ni« je izabran prema štatutu), označiti zgodne kandidate za izbore u kon« stituantu i izabrati svoje delegate za glavnu skupštinu. Pređašnji zaključak glede oznake kandidata i izbora delegata nadopue njuje se kako slijedi: Da se mogne dobiti jasnija slika o volji naroda, mogu se kao kandidati za konsti« tUantu označiti nc samo prikladni ljudi iz kotarskog sjedišta pojedi« nih odbora i njihova okružja, već se mogu označiti i ljudi izvan kotara i okružja, dakle iz cijele naše pokra« jine. Pri tom će se, naravno, kandi« dati poredati tako, da se na prva mjesta meću ljudi s najviše narod; nog povjerenja. Obzirom na veliku udaljenost, te« gobe putovanja i troškove, s ko« jima je skopčan sastanak glavne skupštine, dozvoljeno je da se mje« sto pripadajućeg broja delegata (na svako 250 aktivnih članova po jedan delegat) izašalje i ma« nji broj. Takim će se delegatima pri glasanju priznati onoliki broj glaso« va, koliko pojedinom kotaru pripa« da prema broju njegovih aktivnih članova. Naravna stvar, da je skup, ština vlasna i ne poslužiti se ovom olakšicom i poslati potpun broj svo« jih delegata. S a r a j e v o, 21. septembra 1920. Predsjednik centralnog odbora: Maglailii. Podzemni rad G. DRA SRŠKIĆA U AGRARNIM POSLOVIMA. Ministarstvo za agrarnu reformu Dr. Milan Srškić ne propušta ni najmanju zgodu, da svoje neraspo« najavilo je već instrukcije1) u pita« loženje prema posjednicima i dje« nju procjene roda sa beglučkih ze« lom pokaže. Osim mnogih nezako« malja za god. 1920. Te inštrukcije nitih njegovih uplitanja i svojevolj« još dobio niješam. Međutim dok te nih( poništavanja legalnim putem do. ne stignu izdaj te uputstva podre« nošenih agrarnih presuda i odluka, đenim organima, da stranki, koja njegova je krivica, da su se u zad« traži procjenu roda, ako je u izgle. nje vrijeme na nekoliko mjesta do« du, da će komisionalno procjenji« godili otpori seljaka protiv agrarnih vanje roda izazvati ogorčenje i ot« komisija, koje su na temelju »Ured« por seljaka, prema organima vlasti, be« od 22. jula 1919. kotarski uredi savjetujete, da ne traži te procje« izašiljali u svrhu ustanovljenja ko« ne, i u tim slučajevima sistirajte ličine' plodova na slobodnim »beg« izašiljanje komisije dclk od vlade zatražite uputstva, jer je vrla neu« lučkim« zemljama. / U svakoj pravnoj državi ovakovi godno po auktoritet vlasti, da komi« bi se javni otpori i tvorni napadaji sije u sela 1г1дге pa pred otporom seljaka protiv službenih organa vla« seljaka uzmiću i uklanjaju se, kako sti morali kvalificirati kao javno na« se to na nekoliko mjesta desilo, a silje i' državne vlasti bi morale, ja neću da se tim povodom sve učiniti, da se otpor onemogući upotrebljavaoružanasila. S toga komisiopalne procjene, ra« i njegovi začetnici kazne, da se na taj način osigura i utvrdi auktoritet đe neka se određuju do daljnjeg na« državne vlasti. No ta se metoda ne ređenja, samo tamo, gdje su sfran« dopada gospodinu dr. Srškiću, jer ke sporazumne, ili gdje je sigurno, bi na taj načjn makar neki zemljo« da uredovanje ne će izazvati ne« vlasnici došli do svog prava i do rede. .U svim drugim slučajevima kakove bilo koristi od svoga slo« neka se komisije za procjenu roda bodnog imetka. A to i jest baš ono, ne izašilju dok u svakom konkret« što dr. Srškić neće. Taj gospodin u nom slučaju ne dobijete uputstva svojoj zaslijepljenoj mržnji prema od zemaljske vlade?) Stižu i pritužbe sa mnogih stra« zemljovlasnicima gazi i svoju juri« dičku spremu, omalovažav i sa« na, da se moja naređenja od 19./3. mi auktoritet državne vlasti, te bez 1920. da zemlju drži do daljnje od« znanja ministarstva, i sasma na svo« redbe onaj, koji je lanjske godine ju ruku, izdaje svima okružnim držao, mnogi kotarski uredi ne pri« predstojnicima šifriranu brzojavnu državaju. Svratite pažnju potčinje« naredbu od 20. aug. broj 237/20 pre« nim sreskim načelnicima, da se ovog naređenja, pod vlastitom odgovor« zidijal, koja glasi: »Prema vijestima sa svih strana nošću sreskog načelnika, svi uredi gruntovni sopstvenici be« moraju strogo držati. Predsjednik gluka, koje seljaci obrađuju, ;traže zem. vlade: dr. M. Srškić«. po smislu naredbe od 22./7. 1919. ko« ‘) Ove će instrukcije valjada stići misionalnu procjenu roda sa beg« u decembru, dok snijeg zemlju po« lučkih zemalja. Seljaci u mnogo slučajeva odupi« . krije i seljaci plodove unovče. ’) To će reći: pošaljite spise na ru se ovakoj procjeni, te tom prili« kom dolazi do izgreda i proljevanja , vladu i čekaćete najmanje 6 mjese« ci, dok se povrate. krvi. Eto to je sadržaj te najnqvije »tajne« naredbe dra Srškića, ko« ja nije ništa drugo, nego atentat na zemljovlasnike, iz koga se sasma ja« sno razabire, da taj gospodin ide samo za tim, da zemljovlasnicima onemogući ma išta dobiti sa njiho« vih slobodnih zemalja, ne bi li što prije poskapali od gladi. A sada da malo prorešetamo tu Srškjćevu na« redbu: U prvom redu upada u oči, da g. dr. Srškić naziva zakonite vlasnike i posjednike slobodnih »beglučkih« zemalja tek »gruntovnim sopstve« nicima«. S ovim g. dr. Srškić onako furtimaški kuša da ospori, ili bar -omalovaži, snagu privatnog prava vlasništva zemljoposjednika nad ' tim slobodnim posjedima. Vidi se dakle, da je i g. dr. Srškić pošao stopama Korača i Poljaka, koji su vlasnike kmetovskih selišta nazvali tek »nosiocima prava«. I su« više je prozirna tendencija te »bolj« ševičke« grupe naših »usrećitelja«. Nu neka sigurni budu, da su s dru« ge strane i zemljovlasnici potpuno svjesni jačine svojih, zakonima za« jamčenih i ni s čim neosporenih po« sjedovnih prava, kako svojih slo« bodnih zemalja, tako isto svojih kmetovskih selišta, te ćese svim legalnim sredstvima bori« ti, da im se njihovi slobodni po« , sjedi, koji su čisto »privatno pravo vlasništva« netaknuti ostave u slo« bodnom i neograničenom uživanju, a da se kmetovska selišta u smislu Regentovog obećanja i po predlogu Udruženja Zemljoposjednika stav« Ijenom u memorandumu od 28. no« vembra 1919. pravedno riješe. Treba da su ta gospoda na čistu, da zemljoivlasnici ne će i ne mogu nikada pristati, da im se njihovo pravo vlasnosti ni na kmetovskim selištima gazi i uništava! Zemljo« vlasnici su potpuno svjesni, da je njihovo pravo vlasnosti i na kme« toVskim selištima neosporno i za« jamčeno posjedovnim »gruntovnim zakonom«, koji mora da se rešpek« tuje sve dotle, dok drugo le« gal no 'z a k o n o d avno tijelo ne donese drugi zakon i onaj prvi ne proglasi ništetnim. Za to ako su zemljovlasnici pristali na propise Predhodnih Odredaba, đa se »kmet« stvo« ima smatrati ukinutim, jer im je nosioc vladalačke dužnosti Nj. V. Regent’ svojom Vladalačkom ri« ječju garantovao, da će se to pitanje riješiti na pravedan način po obadvije zainteresovane stranke, to još ne znači, da su se zemljovlasnici odrekli svog po« sjedovnog prava na te kmetovske zemlje i prema tome oni smatraju svkku promjenu gruntovnog stanja protuzakonitim aktom isto onako, kako bi recimo smatrao gosp. dr. Srškić kada bi mu kogod brisao nje« govo poSjedovno pravo na vlasti« tu kuću, ili bi recimo neko ospora« vao g. Koraću pravo vlasnosti na njegove »teškom mukom« stečene milijune. • Što še pako tiče slobodnih posje« da »begluka«, o tome još manje mo« že da bude diskusije, jer su prava zemljovlasnika na te zemlje po svim zakonima puno i puno jača od pra« va ratnih bogataša i kojekakvih obilno nagrađenih »mučenika« nad njihovim zgrnutim imetkom. Za to u ova prgva ne smije nitko, pa ni dr. Krizman i dr. Srškić, dirati ako su voljni, da u našoj mladoj državi zavlada red i mir, jer neka budu UREDNIŠTVO 1 UPRAVA u NA- carevoj TELEFON BROJ ČEK0 vstE^onicEp^ Godina 11. sigurni, da zemljovlasnici ta svoja zakonom zajamčena prava zaštite i očuvaju. G. Dr. Srškić u svom obrazlože« nju gore citirane naredbe veli: »da on ne će da protiv otpora seljaka upotrijebi oružanu silu«. To drugim riječima znači: Ja gazim i svo« jevoljno uništavam i mi« nistarske naredbe i aukto« ritet državne vlasti, jer mi je želja, da mase seljačkog naroda još više razdražim i nahuškam pro« ' tiv zemljovlasnike, da im onemogu« ćim svaki i najmanji prihod sa nji« hovih slobodnih posjeda. Dakle g. dr. Srškić se stavlja nad sve posto« jeće državne vlasti i u svojoj zašli« jepljenosti naprosto gazi i svetost privatnog prava vlasništva i prestiž drž. vlasti, te daje mig neukim ma« sama naroda, da jednog lijepog da« na zaredaju otimačine i pljačke i po dućanima, magazama i privatnim pa i javnim zgradama. Za što ne bi, " kada znadu da dr. Srškić »neće« da protiv buntovnika upotrijebi oružanu silu? Ostali dio Srškićeve »Naredbe« i odviše je jasan, a da bi mu tre« balo 'daljnjeg komentara. Samo je zaboravio u zadnjem stavku, gdje prijeti sreskim načelnicima da se imadu strogo držati njegovog nare« đenja, da zemlju drže oni, koji su je lani držali, da se to odnosi samo na težake pravoslavne vjere, a ni« pošto i na muslimane, jer nam o tome jasno svjedoče mnoge Srški« ćeve svojevoljne odredbe, kao n. pr. kod Alije Jelke, Bukovače i mnogih drugić muslimana, koji su lanjske godine svoju zemlju sobom obrađivali, a ove godine su im te iste zemlje od pravoslavnih po« otimane i ne mogu naći načina kako da te zemlje opet u svoj posjed dobiju. S. Sarajevo, 1. oktobra. U »Trešeljku« donosimo objaš« njenje »odbora četvorice«, koji je utrne sarajevskog »gradskog veća« imao podnijeti vladi obrazlože« nje ostavke ovog slavnog i pre« slavnog veća ljudi, koji po vlasti« tom priznanju nemaju ni povjere« nja naroda, ni povjerenja vlade. Da pravo reknemo, nama je neugodno, što se makar u šaljivom tonu, mo« ramo osvrtati još i na te trice. Te trebao je feldvebel Alija biti u fi» jaktru ili bar voditi paripa, te tre« balo je Hodžića uputiti na tribinu mjesto pod! tribinu, te trebalo je Ekremu uz pridjevak »ad hoc« dati i koju paricu, te Caleti ta čast, te Makalu ta mast, te Pešutu pršut, te Zistleru vo ili to. Podajte im, šta god žele, samo ne zaboravite pakračkog dekreta i ot« pravite ih što pre. Zar samo tako ćete ih spasiti od ponovne bruke, da poližu što su »svečano« zaklju« čili i ne zaplaču što gube jednu ti« tulu. Smilujte im se, gospodine Mišo« viču i pazite da ne nasjednete Mar« kovićevim »osnovama«: izvana je, istina, bubanj, no iznutra je šušanj i te kakav šušanj. Čuvajte se, jer i kod nas se narod budi, pa biste mo« gli imati kakvih većih neprilika. Jer narod je gladan, a aprovizaci« ja prazna. Otvorite oči i manite glu« maca. Izbore gospodine I... Muslimani! Brinite se da budete upisani u biračke spiskove, Jer o tom ovisi vaša budućnost! ♦ IM . •* - , •.'ФжЗИ-лЈв! ..... IbftiA-v ' . . ....... •/. �Strena 2 Страиа .PRAVDA" — .ПРАВВА" РгобјаСвпјв težačkih glasova. (Iz težačkih krugova). (Nastavak.) Da sad ukratko prikažemo pri« jateljstvo radikala prama nama te« žacima. I radikali licitiraju, ali malo pametnije, nego demokrati. Valjda čuvajući ugled naše mlade države prama vani. Ali kako se brinu za nas težake najbolje će se viditi iz člančića koji je izašao u 135 broju »Glasa Slobode«. Clančić nosi na« slov: »Profit od 133. milijuna kru« na« i glasi: »Bivši radikalski mini« star finansija osnovao je središnju zadrugu kao izvoznu centralu. '1 a centrala, koja jedva postoji, načini« la je izvozni posao od 2000 vagona kukuruza i zaslužila po vagonu 67.000 kruna, što sve ukupno čini o«‘ rijašku dobit od 133У. milijuna kru« na. Akcioni je kapital te zadruge 7 milijuna dinara ili 28 milijuna kru« na znači, ta je radikalska banka ra» dila sa 470% profita i to u par nije« seci i to sve na kukuruzu kojeg su pod jeftine cijene od seljaka poku« povali«. »Glas Slobode« donio je taj člančić radi kritike pjpti jednoj političkoj stranci, a nije da uzme težačke interese u zaštitu. Gospoda »demokrati« i radikali na jednoj strani oslobađaju kmeta od nemoćnog age i bega, a na dru« goj strani stvaraju državnoga kme« ta. Država imade moć i snagu gnja« viti težaka više i jače nego aga.i beg i meću svoju jaku ruku na težaka tako, da gospoda, sjedeći u fotelji« ma, zarade preko središnje zadru« ge više na težačkim zemaljskim pro« izvodima, nego sam težak, koji se kupa u znoju radeći na svojoj zem« Iji. Tako je koncentraciona vlada, ako se ne varam, izdala naredbu na kotarske urede, da težaci ne smiju prodavati nove hrane do izvjesnoga ’ vremena. Zar to nije diktirati teža« I ku i praviti ga kmetom? Mi težaci poručujemo gospodi uzurpatorima, da ne ćemo dozvoliti, da budemo zavisni u našim težačkim proizvodi« ma, ama od koga bilo. Mi državi pls« timo propisane poreze na svoje ze« maljske proizvode, pa hoćemo da budemo svoji na svome, slobodni težaci. Država nam mora ići na ru« ku, a ne da nas čini zavisnim. Sada da pređem na prifiteljsrvo bos. herc, komunista prima nama težacima. Oni zovu nas tež ike u svoju partiju, govoreći nam, da je naš spas jedino u radničkoj komu« nističkoj partiji i da su naši težački interesi jednaki sa interesima indus« trijalnih radnika. Da vidimo je li tako. Kada je rat počeo svi su po« litički listovi u B. i H. ako se ne va« ram, bili po vlasti zabranjeni, osim bivšeg »Hrvatskog Dnevnika«. U godini 1916. ili 1917. ako se ne va« ram opet je počelo izlaziti glasilo socijahkomunista »Glas Slobode«. Kako sam čuo sa dozvolom i potpo« rom bivše Austrougarske vlade. Svak znade kakav je tada bio hal bosansko«hercegovačkog i hrvat« skog težaka i to od 1914.—1918. go« dine, kada je morao ratovati i ma« lom i džanom i evladom, kada^mu se je sve njegovo prisilno rekviri« ralo i to skoro badava. Jeli u to po težaka najteže vrijeme komunistič« ko glasilo »Glas Slobode« ili njiho« vo vodstvo išta poduzelo u obranu težaka? Jok nije, nego je na protiv socijabkomunističko vodstvo rado unišio u nekakvo prehranbeno vije« će, koje je sastavljeno po bivšoj up« ravi. To vodstvo je u svom organu kao i u prehranbenom vijeću traži« lo najenergičnije od bivše vlade, da sve, iživotne namftnice vlada rekvi« rira i posatvi maksimalne cijene. A nijesu nikad socjal.komunisti od vlade tražli, da se sve u našoj zem« lji što se zateklo do 1915. godine, bilo to zemaljski težački proizvodi bilo to industrijalni proizvodi, što komunisti proizvađaju, rekvirira, i postave maksimalne cijene pa 'da proizvodi svih staleža idu u cijena« ma usporedo. Isti su tražili da se samo težački proizvodi rekviriraju i maksimalne im se cijene postave kao na marvu i svu hranu, dakle I .......... BiljEšhE. sve težačko. U to je vrijeme vod« stvo komunista (tada socijalista) sa generalom Sarkotićem u prehranbe« noto vijeću pašovalo i određivalo težacima, odnosno njihovim žena« ma koliko će raditi, a koliko smiju jesti mjesečno. Uz nadzor žandara težaci su morali raditi od svanuća do smrknuća, a jesti su smjeli sa« mo mjesečno osam kila po osobi. Višak su im prisilno oduzimali žan« dari uz cijenu po 35 helera na kilo« gram. Međutim se je od rekvirirane hrane industrijskim radnicima dava« lo dnevno po jednu kilu pečena hljeba, valjda zato, da mogu više ratnog materijala proizvađati. Ko« munisti su rado skoro badava pri« mali i jeli jifanu vojničkih familija, ne gledajući i ne misleći jesu li voj« ničke familije dostatno opskrbljene hranom, koju su same svojim zno« jem proizvele. > Dakle vojničke 'žene i djeca mo« rali su prisilno gladne raditi, da se industrijalni radnici mogu dobro hraniti, a ovi mjesto zahvalnosti za datu im hranu pravili su po fabrika« kama ratni materijal, topove, puške, šrapnele, bombe i svu municiju, ko« jom su ubijani njihovi sinovi i očevi. Svi industrijalni radnici, danas zvani komunsiti, bili su u ratno vri«* jeme po raznim fabrikama enthebo« vani i ratni materijal kako sam go« re rekao proizvađali. Također sya gospoda, koja se kupe oko sporne« nutih listova koji pričaju i piskara« ju da su tobože prijatelji nas teža« ka, bila su za vrijeme rata entl^e« bovana ii? namještena kod pojedinih magazina a težački se narod skoro isključivo sam borio u ratu i pa« tio, a da se za njega niti za njegovu familiju nije niko u ono vrijeme bri« nuo. Tako je težački narod skoro sve izgubio. Kad je prestao pucati top i puška, odmah se pojaviše na« ši tobožnji prijatelji i nude nam na papiru sve moguće, samo zato, da im poklonimo glasove. Iz ovoga ja« sno proizlazi da težački interesi sa interesima gospode koja se kupe o= ko »Glasa Slobode« nisu i ne mogu nikada biti jednaki, jer hranu pro« izvađa seljak, a oni je troše tražeći da bude što jeftinija. Da interesi spomenutih staleža nijesu jednaki, najbolje dokazuje to, što industri« jalni radnici hoće da rade u 24 sata samo 8 sati odnosno 7, dočim te« žak radi u ljetno doba 14—16 sati. Kada bi težak isto tako radio samo 8 sati dnevno, ko bi hranio gore spo« menute naše prijatelje, odnosno ne« prijatelje. Zemljoradnički proizvodi posko« čili su samo 15 do 20 puta, dočim su radnički proizvodi poskočili 60 do 100 puta. U normalno je vrijeme kila kukuruza bila 20 helera, a da« nas je 3—4 krune, meso je bilo 1 K 60 hel. a danas je od 20—24 krune, dočim su industrijski proizvodi po« skočili mnogo više. Tako na prim« jer jedna šibica u mirno vrijeme bi« jaše 2 helera, a danas 2 krune, me« tar beza u mimo vrijeme od 30—40 helera a danas od 50—80 krun. Ta« ko je i s basmom i svim jjomaćim radničkim proizvodima kao-sol, ću« mur, cigla, crijep, trenica i t. d. So je bila na kg u mirno vrijeme 18 do 20 helera, a danas je 16—20 kruna, cigla je bila 1000 komada 7—8 K a danas je. 1500 kruna, ćumur je bio na metar u mimo vrijeme 70—80 helera a danas je 50—60 kruna, eri« jep je bio u mirno vrijeme 1000 ko« mada 80 K, a danas je 3000 K, treni« ca je bila u mirno vrijeme na kubik 18—20 K a danas je 1800—200 km« na. To su Sve proizvodi komunista, koji traže visoke blaće i zajedno s vladom postavljaju cijene svojoj robi, ne vodeći računa o tom, da tu rbbu težaci trebaju kao što i komu* ništi težačku hranu. Neka se vidi iz gornjih brojki postojećih cijena je« su li interesi težaka sa interesima in» dustrijalnih radnika i mogu li ikad biti jednaki. Toliko o prijateljstvu komunista, (Svfšiće se). ■ I I Spol — Broj 293 . ■' Muslimani sjetite se „Gajreta“! Šta veli agr. direkcija na ovaj in« teresantan slučaj: »U selu Garani« ma, kotar Konjic prodala je Manda Golemac tri parcele zemlje, na ko« ju joj je muž imao kmetovsko pra« vo. Ona je ovu zemlju prodala za K 3000,— Marku Kostiću i napla« tila. Između se su sklopili pismeni u« govor čim se njoj zemlja dadne, da će mu ona takrir dati. Kad su je pitali zašto je prodala ove tri par« ćele, ona je rekla: za ovih polu para mogu cijeli čifluk isplatiti. Iznesosmo ovaj od mnogobrojnih primjera ove vrsti i pitamo agr. di« rekciju: što misli o ovakim ugovo« rima? Povodom članka »u eri'špijunaže«, što je iznešen u 91. (196.) broju »Pravde«, dobismo od policajne di« rekcije saopćenje, da je Ušanović, kojega su iskazi pred vlastima bili povod pretresanju nekih dućana na Baščaršiji, dana 6. o. mj. predan državnom odvjetništvu u Sarajevu na nadležni postupak, među osta« lim i zbog zločina potvore na štetu Ismeta Šišića, Saliha Cebelića, Av« de Pilava, Edhema Pilava, Mahmu« ta Mačkovića i Saliha.Sokolije, svih iz Sarajeva. Zanimalo bi nas znati: odakle je taj (Jšanović i na temelju čega se je moglo povjerovati njegovom is« kazivanju. Držimo naime da se sumnjičenje i pretres ispravnih'gra« dana mora osnivati na jakim teme« ljima. Batinanje u derventshoj policiji. 19. septembra pokradena je der« sentskom trgovcu g. Aronu Hajo« nu pšenica. 20. septembra stala je policija hapsiti sve one, koji su bili prijavljeni, da su upleteni u tu stvar, među ostalim i Muhu Cava« lića, Mujku Bobana, Vejsila Cavali« ća i braću Mehu i Mahmuda Hu« sejnćehajiće. Istragom je ustanov« Ijeno, da nijedan od njih nije su« djelovao u krađi nego da su je po« činila sasvim druga petorica ljudi? koji su priznali djelo. Spomenuta petorica nevinih doduše su odmah pušteni na slobodu, isto tako Muho Džikić, ali će Meho Husejnćehajić. Muho Cavalić, Mujko Boban i Mu« ho Džikić dobro zapamtiti, kad su bili na policiji. Evo zašto: ■ Kad su dovedeni u karaulu, str« pali su ih u jednu sobu, a onda su jednog po jednog vodili u sporednu sobu pred policajnog narednika T. Čamparu, koji ih je nagovorio da priznaju krađu. Kad oni, kao nevi« ni, nisu htjeli ni mogli priznati, stao ih je Čamparin pomoćnik Pavo No« vokmet nemilosrdno tući v o Го v« s k o m žilom. Novokmet je na« tjerao Mehu Husejnćehajića, da se nagne, a onda mu je stisnuo glavu među svoje krake i ošinuo ga devet puta žilom po zadnjici (prije toga mu je zagrnuo kaput), a udario ga je i 5 puta po rukama. Iza toga- je Ćampara naredio policajcu Vladi Pijevcu, da ga vodi i diflje bije, ali ga je ovaj ošinuo samo jednom lah« ko po lijevoj plećki, a kad ga je iz« veo ispred Ćampare, pustio ga je u miru. Kod šibanja je bio prisutan derventski građanin Jovo Rankić, koji se je zauzimao za šibane mo« leći policajce, da ih puste kao nevi« ne i poštene ljude, a u sporednoj su sobi svi čuli strašnu pomagljavinu onoga, koji je bio batinan. Meho Husejnćehajić otišao je liječniku, koji je ustanovio ozlede (te se i sad vide:, ispucane masnice po dlanovi« ma i modrice kao čivit po debelom mesu), ostali na žalost nisu, i ako su izjeli veliku vatru, osobito Muho Čavalić, koji je strašno isprebijan. Tražimo energično da se odmah stane na put ovom barbarskom postupku policije, kojoj se mora jednom za uvijek zabraniti, da na svoju ruku kažnjava ljude, koji po nesreći zapanu u karaulu. Trebalo bi već jednom odrediti, šta policija smije nositi i, šta joj je dopušteno činiti, jer gledajući derventsku po« liciju, 'čovjek bi rekao, da je propi« san za policajca-, i krbač i pletena ja« hačka kandžija i volovska žila, te da smiju udarati kome god hoće »19 i 6« ne bojeći se kazne, pošto to sve čini derventska -policija (ovaj joj slučaj nije prvina), pa nikom ništa. Stranačko kretanje. ZBLIŽENJE DVIJU HRVATSKIH STRANAKA. Pišući o neuspjelom pokušaju vrijeme regentova boravka u Bosni, Mandićevih pristalica »Hrv. Sloga« kao što dokazuju slučajevi: mostar« od 30. sept. iznijela je i ovo: »Stb ska afera radi sablje, ekskluzivitet se tiče zajedničkog istupa u izbori« tuzlanskog »okružnika« te drugih u« ma za konstituantu, bio pi ovaj sa« pravnika (n. pr. onog kotarskog stanak popuno suvišan, jer se — predstojnika u Zenici), ili pak ma« kako prisutni pristaše HPS (hrv. hinacije srpske manjine u Sandžaku, pučke stranke) i HTS (težačke) iz« koja čini nasilja nad muslimanskim javiše — na tome već od ne« življem, kako je to glavom Srbin koliko dana najozbiljni« član narodnog predstavništva £u« je radi«. gić iznio u svojoj jednoj interpela« Pitanje je sad na kojoj bi se ba= čiji. Takovo nastrano držanje po« zi prdveo taj zajednički istup? jedinaca pa i većih skupina jedno »Hrv. Sloga« daje razumjeti tu bazu je veliko zlo, koje treba odstranji« po uvodniku »Na okup — u bor« vati. b u«, u kojem između ostalog veli Jedno je i važno i temeljito isti« doslovce: nito: hrvatski dio naroda osjeća se OJavna težnja — ujedinjenje tro« u svojoj rođenoj državi zapostav« imenog naroda — postigla se, i sada Ijenim, i osjeća, da ga neki dio dru« otpadaju, odnosno morale bi otpa« '■gog plemena ne smatra jednako« sti velikosrpske i velikohrvatske po« pravnim. I kada to hrvatsko pleme sebne težnje, a sva briga imala bi osjeća na sebi, ono mora da traži se posvetiti tome, kako se ima naša lijeka tome zlu zajedno sa svi. država da uredi iznutra. Što ma onijna, koji su voljni se tiče hrvatskog dijela našeg na« d^ porade o tome, da se to roda, on se je već »našao u novim zlo odstrani. To zahtijeva in« prilikama. To nije ni čudo, jer je on teres države naše, jer inače ona ne ■ bio odgajan za ovakovo ujedinje« će moći uslijed trzavica i groznica, njđ. Dok je u hrvatskom dijelu na« što nastaju od te bolesti, onako na« roda prije postojala stranka hrvat« predovati, kako bi morala napredo« skog državnog prava, koja je dizala vati. A nazaduje ono, što ne napre« u narodu samosvijest i držala ga ta« duje onim tempom, kakovim bi mo« ko otpornijim protiv težnja bivših ralo«. »Hrvatska Težačka Stranka u tirana, dotle je u isti mah u nas Hr« vata bilo i struje, koja je plovila ju« svom programu stoji na stanovištu potpune plemense 1 jednakopravno« goslavenskim vodama. Srpski dio našeg naroda nije mo« sti, i hema sumnje, da će njezini č1a< gap biti tako odgojen i on se nije novi kao i svi drugi Hrvati u Bosni sav mogao posvema snaći u novgm i Hercegovini htjeti i znati da izvr« vremenu, te ih je bilo, a i ima ih, še svoju patriotsku izborničku duž« koji još ne mogu da se otresu starih- -not, scijcsni toga, da će svaki biti nazora. Staro je i nesavremeno na« izdajica narodne i državne koristi, ime sve, što se ne podudara ko ne bude pristupio na izbore. posvema s idejom narod« JEDAN UZALUDAN POKUS. nog jedinstva i posvemaš« .»Jugoslavenski List« javlja, da je nje ravnopravnosti. A tih starina vidimo svagdje i na svakom uoči četvrtka u prostorijama ovdaš« mjestu. One su izbile dapače i za njeg »Trebevića« održan sastanak �Број 205 — Broj Hrvata, koji stoje izvan tadanjih dviju hrvatskih stranaka. Sazivači (anonimni!) imaju namjeru, da oži« vc bivšeg civilnog doglavnika g. dra Nikolu Mandića. Zbor je bio slabo posjećen i valjda je pod dojmom tog neuspjeha izabaran odbor od tri lica, koji će doći'u doticaj sa obima hrv. strankama, u svrhu zajednič« kog istupa na izborima. Govorkalo se poodavno, da bi se dr. Mandić imao priključiti hrv. pučkoj stranci, no »Jugoslavija« u uvodniku od četvrtka dosta jasno odbija tu kombinaciju. Ona naime veli: »Još manje je na mjestu, kad ljudi, koji sudosadšutilii pre« zirno se smiješili promišljenom i in« tenzivnom radu pojedinih političkih stranaka, najednom sada ustaju i stvaraju nove [ftograme, nove kom« promisnc predloge — riječju novu zbrku, koja je tim kobni ja, što nam je upravo sada neophodno psi treban jasan pregled rada pojedinih stranaka i političara. Upravo stoga se i mi najodlučnije protivimo po« novnom uskrisivanju i oživljavanju starih i preživjelih programa, koji imaju samo historičku važnost i »političkih mrtvaca«, kojima je sva javnost već davno jednoglasno ot« pjevala opijelo.« »Hrv. Sloga« (broj 205.) otvoreno osuđuje taj pokušaj i veli: »Poznata je stvar, da je naša stranka bila vaz« da za slogu Hrvata. I njezin organ ve£ svojim imenom pozivlje ih na slogu. Ali da neko u ime-sloge uz« diže g. dra Nikolu Mandića, koji je pred godinu i po dana samo radi svojih interesa razbio slogu Hrvata, za to naša' stranka neće nikada biti.« S Mandićem smo dakle — kvit. . »JEDNAKOST« NA POMOLU. Ima desetak danS kako se održa« vaju povjerljivi sastanci sa svrhom da se oživi skrahirana »stranka« o« portunista (mehkiša), koja je u svoje vrijeme tako jadno svršila šašavom akcijom sa »Jednakosti«. Pokretači »Obrane«, veli se, već su 'pristali na obustavu svog lista, a i Hamid Svrzo pristade, da opet spili ■ sa šerifom i pokuša hudu sreću — novom o r i j e n t a c Fj o m. Spo« razumna su s tom akcijom i pozna« ta dva »borca« za naša pogažena prava: Ševkija Gluhić, nazvan mini« starska mumija i »slavan« po skup« Stini u Visokom, i — Dr. Zečević. Šuška se i o privoli stambolskog putnika Ibrahimkadije Sarića. Tešto, /tešto. Nije zgorega, ako prilikom izbora imadnemo i malo šale, gledajući kako se jedna za dru« gom prostiru ove »veličine«. Još ako ih vrag natenta, pa se pojave u San« džaku....... »ПРАВДА* — .PRAVCA, direktni pregovori između Italije i Jugoslavije otpočeće u najkraćem roku. Italijanska vlada diskutovaće na bazi sporazuma, do kojega se došlo u Palanci pod vladom Nittia. Da li Narodno Predstavništvo smatra Radića svojim članom? Iz Zagreba javljaju da je u stvari pro« testa Radića sto sedmorice kao vr« hovni sud, koji se bavi ništovnom žalbom Stjepana Radića, stvorio'za« ključak, da se upita Narodno Pred« stavništvo u Beogradu, da li smatra Stjepana Radića svojim članom, na« dalje aa li je njegov zastupnički« mandat, koji je dobio nominiranjem svoje stranke, u kreposti. Općinski izbori u Koruškoj. Iz Ljubljane javljaju: U zadnje vrije« me su održani u Koruškoj općinski izbori, koji su protekli vrlo intere« santno. U općinama vilske dohne, koje su po saint.germainskom ugo« voru pripale Austriji bez plebiscita dobili su Slovenci do sada trinaest općina, koje su prije imali NijerAci. Radi takih nepovoljnih rezultata, Nijemci su obustavili daljnje izbo« re u svim općinama, gdje bi Sloven« ci mogli pobijediti. Priprave za plebiscit u Koruškoj. Javljaju iz Celovca: Za buduću ne« djelju 3. oktobra i na dan plebisci« ta 10. oktobra zabranjeno je svako točenje alkoholnog pića na plebis« citnom području u zoni A. Gostio« niče moraju već uoči toga dana biti zatvorene u 8 i po sati na večer. Nitti za sporazum s Jugoslavijom. »Associated Press« . javlja intervju svoga rimskoga dopisnika sa Nitti« jem, koji je o jadranskom problemu kazao: »Uvijek sam želio izravan sporazum s Jugoslavenima. Evrop« ski rat bio je veliki dvoboj među (germanskim i slavenskim rasama. I« talija je radi ideala pravde prešla iz saveza sa germanskim rasama sla« venskim, pa može li Italija sad spre« mati nove sukobe sa slavenskim ra« sama. Smatram dobrim jedino ono riješenje, koje će se temeljiti na spo« razumu, a svaki nametnuti položaj bio bi uzrokom rata«. Poljski političar u Zagrebu. Već nedjelju dana zadržava se u Zagre« bu poznati poljski političar g. Sta« nislav Roskovski, jedan od istaknu« tih članova poljske radničke stran« ke. Roskovskoga poslala je njegova stranka da se na licu mjesta upozna sa političkim odnošajima u Kralje« vini Srba, Hrvata i Slovenaca. VANJSKI POLOŽAJ. Debata o Pečuju i Baranji u ma« džarskom parlamentu. Iz Budimpe« šte javljaju: U narodnoj skupštini interpelisao je zastupnik Perlaki o raboti eksponenata Karolijevog re« volucionarnog režima u predjelu Ba« ranje i Pečuja. Ovi predjeli su od Vrhovnog Vijeća obećani Madžar« skoj, ali od Srbije nijesu još ispraž« njeni. Međutim su se tamo ugnijez« dili komunistički elementi, koji pod izgovorom protiv bijelog terora raz« UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. vijaju crveni teror. Ministar pred« Amnestija za Bosnu i Hercegovi« sjednik Teleki izjavio je, da je po« nu. Službeni list je u vanred« sredovao radi toga kod jugoslaven« nom izdanju donio ukaz o amnesti« skog poslanika u Budimpešti i pri« ji prilikom prvog zvaničnog borav« kazao čitavo tamošnje stanje antan« ka Regenta Aleksandra u našoj po« tinoj misiji. On je upozorio poslani« krajini. Po ovom ukazu opraštaju ka da trpljenje komunističkog dje« se kazne svima onima, koji su kaž« lovanja u neposrednoj blizini ugro« njeni po IX. i X. gl. srp. kazn. zak. žava i beogradsku vladu, pa je radi ili za zločinstvo odnosno prestupak toga i urgirao upražnjenje ovih pre« davanja pripomoći, te prestupak djela te da jugoslavenska vlada ba« protiv javnog mira i reda i za one rem preda civilnu upravu madžar« koji su*kažnjeni po kaz. zak. za B. skim vlastima. On je ovo pitanje i H. Dalje se oprašta: zločinstvo potaknuo i kod velevlasti pa od nj i« krađe drva u erarskim šumama; de« hovog koraka u Beogradu ovisi us« likti iz koristoljublja onim koji još Pjeh. nisu bili kažnjeni i ako kazna ne Rumunjska u svim zgodama na premašuje 6 mjeseci; polovica kaz« strani Italije. Iz Rima se' javlja: Na ne žena za čedomorstvo. Jednako dineru priređenom u rumunjskom se obustavlja kazneni progon za sva poslaništvu u čast Take Jonescu«a, djela, koja spadaju u amnestiju, a kojem su prisustvovali Sforza, Tit« počinjena su prije 21. septembra toni i članovi diplomatskog zbora, o. g. naglasio je u svome govoru Jonescu, Državni odbor je utvrdio člano« da će Rumunjska uvijek i u svim ve biračkih komisija, te će odmah prilikama stajati na strani Italije. .odrediti mjesta, gdje će se izbori w Sforza je odgovorio, da se smatra bavljati. sretnim, što može u Rimu pozdra« Pašić ne ide na pregovore. Do viti zastupnika bratskog naroda i sada nisu nastupili nikakvi novi bratsko jedinstvo obaju naroda. momenti u pregovorima s Italijom. Grožnja Japana sa istupom iz Pašić je definitivno odbio sudjelo« Saveza Naroda. Iz Pariza javljaju: vanje na pregovorima sa Drom Po vijestima iz Tokia namjerava ja« Trumbićem. Zastupaće ga po svoj panska vlada ponovno iznijeti na prilici jedan član vlade. Savez Naroda princip rasne jedna« O direktnim pregovorima između kosti. Ako se ovo pitanje neće u« Jugoslavije i Italije. Iz Pariza se jav, vući u debatu grozi se Japan sa is« lja: Prema izvjesnim informacijama tupom iz Saveza Naroda. Pol№i pregled. Utisak njemačkog izvještaja. Iz«, vještaj njemačke delegacije na bru« xelleskoj konferenciji o teškom pri« vrednom stanju Njemačke učinio je veliki utisak na parišku štampu i uništio iluziju, da Njemačka može sve platiti. Neki pariški listovi do« puštaju da je stanje za Francusku opasno zbog njemačkih finansija, ali se uz to nastavlja kampanja štampe; da se eventualno zauzme oblast Ruhra. Izjavu amerikaflskih delegata u Bruxellesu, prema kojoj je vrlo oslabljena nada u američke kredite za Evropu, njemački izvje« štaj iz Bruxellesa jako podvlači i služi kao dokaz da je potreban za« jednički privredni rad sviju evrop« skih država. Drži se, da će ameri« kanska izjava djelovati i na. fariz. Kitaj i sovjetska vlada. »Times« javlja iz Pekinga, da se tamo odig« rava interesantna komedija. Oda! slanik sovjetske vlade u Verhnij U« dinsku, Jurin, došao je, da započne pregovore za uspostavu trgovačku) odnošaja i bio primljen po jednom funkcionaru ministarstva inostranih djela. »Times« veli, da Jurin nije ni« ko drugi veg veliki komesar Zeval« tovskij, koji je za vlade Kerjensko« ga,zauzimao istaknut) položaj. Iz« gleda da je ovaj Jurin direktni oda« slanik moskovske vlade. Cim je do« šao, obrazložio je kitajskoj vladi, kako je od neophodne nužde, da u Pekingu bude stalni zastupnik mo« skovske vlade. Misli se* radi toga, da će se princ Kudačev i ostali broj« ni ruski konsuli na Kitaju zahvaliti na svojim mjestima. Boljševički nemiri u Meksiku. Kako javlja »Chicago Tribune«, u gradu Meksiku bili su boljševički nemiri. Boljševički agitatori navalili su na Narodnu Palaču i sa balkona držali raspaljujuće govore mnoštvu, koje se je u velikim masama skupi« lo. Narodna Palača bila je okićena crvenim zastavama. Sa svih strana zemlje poslane su čete u grad da se nemiri utišaju. Situacija je vrlo oz« biljna i to tim više pogibeljna, jer je obolio predsjednik Huerta. Rusko«poljski pregovori koji su trebali otpočeti 25. u Rigi odloženi su prema pariškim vijestima za da« nas po traženju sovjetske Rusije u« slijed smrti njihovoga vojnog eks« perta generala Polivanova. Potvrdu« je se, da boljševici žele što skorije zaključenje mira a naročito obusta« vu neprijateljstva. Ta žurba izgleda, da ima dvojaki razlog: p-vo zato, što su Poljaci zauzeli Grodno žaro« bivši veliki broj crvene vojske i ve« like količine ratnog materijala i sa« da nastavljaju gonjenje potučenih ruskih trupa sjeverno od Njemena, a drugo št.o ukrajinska vojska us« pješno nastavlja širenje svog opera« cionog fronta. Sa obustavom nepri« jateljstva boljševička komanda ne bi više bila uzhemirivana sa poljske strane i prema tome mogla bi i sa toga fronta povući svoje najbolje divizije i okrenuti se protiv Wran« gela sa nadom da ga. pobijedi do proljeća i da se onda sa novo re« grutovanim trupama povrati protiv Poljske. Sinn«feinerska urota u Londonu. Engleska vlada je doznala o velikoj zavjeri u Londonu, kojom se kom« promituje preko stotinu uglednih ti« ca. Sinn«feineri namjeravaju da dig« nu*u zrak irski i gradski ured u Lon, donu. Kako se policisti osvećuju u Ir« skoj. U Ballsigganu izveli su polici« sti strašne izgrede kao osvetu za u« bijstvo jednog agenta. Brojne rad« nje i oko trideset privatnih stanova zapaljeno je, a jedna cijela gradska četvrt uništena. Narod je pobjegao na polja i sada dolazi malo po malo u Dublin. Mnogo od njih je pobje« glo, a da nije imalo vremena ni da se obuče. Dan iza ovog strašnog naši« lja razbježali su se policisti po gra« du pucajući iz pušaka u prozore ku« ća, u kojim stanuju Sinn«feineri. Još se javlja, da su i u Newcastle«West policisti počinili slična nasilja. Muslimani i musli­ manke grada Sara­ jeva, sjetite se vaše­ ga „Merhameta". Страва 3. Malo odgovori „Srpskoj Riječi". Poznati istup sarajevski!^ učitelj a, da osujete učiteljski tečaj za mua« lime, dao je povoda mualimskom udruženju, da se u javnosti oficijel« no osvrne na njihovu rezoluciju i time prikaže ko su sve ti mualimi. Taj odbor nije mogao ni sanjati, da će se naći ijedan pošten i kulturan čovjek, da bi se mogao staviti na stranu zavedenih sarajevskih učite« lja i odobriti njihov nekulturni is« tup. Ali eto, na žalost, nađe se ne pojedinac, nego čak i jedan javni organ. »Srpska Riječ« u svome 192. broju osvrćući se na taj tečaj pozdravlja »energični istup« sarajevskih učite« lja, bolje rekuć nekolicine pravo« slavnih ševena i nazivlje tečaj — atentatom na škole i učiteljstvo (?!) Dok u kulturnom svijetu javna štampa svakom prilikom i u svako doba nastoji promicati školu i pro« svjetii, dotle se eto u našoj sredini nalazi i takvih organa, koji žele pro« micati mračnjaštvo. Žalosno! »Srp. Riječ« u svojoj naivnosti ne zna koji su obziri vodili naše pro« svjetno odjeljenje, da muslimane — po njezinom mnijenju bez ikakvih kvalifikacija (?!) — prima za učite« lje i u svojoj mržnji na sve, što bi muslimane prosvjetno podiglo, ho« timično zaboravlja, da nas je 75% općenito, a među muslimanskim di« jelom i 95% nepismeih. Svako ko iole imade pameti u glavi, pa ako ćete i — njihov Niko Dunderović, može misliti, da je naše vlasti pri otvorenju učiteljskog tečaja vodila praktična strana, a nipošto kakvi politički motivi, kao što to reče re« ferent llić na vanrednoj skupštini učitelja. Da se ukloni ta silna ne« pismenost našeg naroda, potrebno je, ne samo da se — po teoriji gg. oko »Srp. Riječi« — zgodno raz« mjeste svTšene pripravnice, nego i čitava vojska prosvjetnih radnika; a taku vojsku, znajte, vi gospodo o« kd »Srp. Riječi«, nijesu u stanju naše preparandije u doglednom vre« menu liferovati. Jer kad bi se čeka« lo, da nam te preparandije d^dnu za naše potrebe dovoljan učiteljski aparatj morali bi više decenija sta« jati u svom sadanjem prosvjetnom stanju, koje nas u kulturnom svijetu predstavlja poludivljim narodom. Naše vlasti imajući to na umu od« lučile su se na ovaj korak, a vi gg. oko »Srp. Riječi« budite bez bojaz« ni, da će muslimani od škola napra« viti »mejtefe« i imajte na umu, da su oni svojom spremom ravni učite« ljima vaših bivših komunalnih ško« la. Da se o tome uvjerite, zavirite malo u nastavni plan bivšeg Dar«ul« mualimina, a raspitajte se malo i o njihovom prosvjetnom djelovanju kroz zadnja dva decenija. Njihova će vas pisana djela po« buditi, da budete — pristojniji u svom pisanju i da ne vrijeđate je« dan čitav stalež, koji je sebi stavio ičasnu zadaću i jednu plemenitu mi« siju: da svoj narod prosvjetno di?e i kulturno ojača. H. Hujdurović. Braćo u slobodnoj domoviii! Iz okupiranih krajeva stižu očajni glasovi. Narodni domovi u Gorici, Trstu, Pulju, Zadru i drugim kraje« vima neoslobođene Jugoslavije u« ništeni su. Ova žarišta narodne pro« svjete, jedina utjeha u crnim dani« ma, koje proživljuje naš narod u onim teško iskušenim krajevima, zapaljena su od pobiješnjele talija« naške rulje, poduprte po talijanskim vojničkim hordama, Na ove ispade talijanske nekulture treba odgovori« ti obnovljenim prosvjetnim radom. Potpisano Udruženje postavilo je za zadaću, da u svrhu uspostave starih i osnivanja novih pučkih knjižnica u okupiranim krajev.ma, sakupi što veći broj knjiga, pa se ovim pozivom obraća na sve na« rodne krugove, knjižnice, društva i pojedince u slobodnoj domovini, da darovanjem i sakupljanjem knji« ga doprinesu uspjehu ove akcije. Svaki pa i najmanji dar biti će zah« valno primljen, te će probuditi u �Strana 4 Страаа____________________________ ____________________ .PRAVDA* — .ИРАВЛА*_______________________________________________ 8r»| 205 — Број našim patnicima u Primorju novu ‘razumljivo, a katkad je i nepojmlji« otpornu snagu, uvjerivši ih, da nisu vo. zaboravljeni. — Darovi neka se ša« Francuski aeroplan u Pančevu. — Iju na Udruženje Jugoslavenske A« Na 30. pr. mj. se kod Pančeva spu« kademske Omladine iz Primorja. stio jedan francuski aeroplan siste« NarodnoObranbena sekcija. Zag« ma »Aero»limusine« sa 4 putnika. reb, Sveučilište. On ide iz Carigrada za Pariz. Put iz Bukarešta u Pančevo prevalio je aerqplan za 3 sata i 30 minuta. Domate vijesti. Nar. poslanik g. Dr. Spaho otpu< tovao je u Beograd, da prisustvuje sjednicama Nar. Predstavništva. Čestitamo! Naš prijatelj Ahmed M. Basara položio je administrativ« no«manipulativni vojnički ispit, pa je odmah raspoređen na službova« nje u Bos. diviz. oblasti. Naša sr« dačna čestitka! Činovnički doplatci. Na 30. pr. mj. potpisan je ukaz o dbplatcima činovnika i javnih namještenika, koji važe u krunskom području na« še kraljevine kako slijedi: Do siste« mizovane plaće od 3399 K dnevno 68 K; od 3400 -4799 K dnevno 72 K; od 4800-6399 K 76; od 6400 do 7999 K 84 K; od 8000-9999 K 88 kruna; od 10.000—15.000 kruna 100 kruna; od 16.000—18.000 kruna 120 K. Za članove porodice, među koje se osim supruge i djece računaju djed i baka, roditelji, braća i sestre u koliko ih odnosni činovnik isklju« čivo uzdržava, 12 K dnevno. Su« dije dobivaju doplatak od 450 din., a sudsko osoblje od 250 din. Ofici« ri i vojni činovnici dobivaju dosa« dašnje dodatke, ali na članove po« rodice 3 din. na dan. Zašto muslimani simpatišu sa boljševičkom Rusijom? naslov je radnji, koju ćemo od idućeg broja početi iznositi u našem listu. Radnju piše jedan nemusliman, koji je du» lje vremena boravio u Rusiji i koji dobro poznaje prilike islamskih na« roda u Rusiji i njenom susjedstvu. Mi svraćamo osobitu pažnju na« ših čitaoca na ovu zanimivu radnju, koja će objasniti tamošnje prilike i iz koje će biti sve ono, što nam ušljed manjkavih informacija, nije Gospodarstvo. Privredni krugovi u Hrvatskoj protiv poreza na poslovni obrt. U Zagrebu sastali su se u petak i su« botu zastupnici svih privrednih or« ganizacija, te izabrali uži odbor, ko« ji ima 'izgraditi konkretni elaborat o štetnosti i neprovedivosti te anti« socijalnom karakteru propisa o no« vim porezima, sa zadatkom, da sa« brane podatke u roku od 48 sati pu« tem u Zagrebu nazočnih članova fi« nancijskog odbora privremenog ria« rodnog predstavništva, podnesu na prešnu raspravu tomu odboru. U« jedno Su spomenuti članovi finan« cijskog odbora zamoljeni, da u ime svih privrednika Hrvatske najodluč« nije protestiraju protiv načina, ko« jim su ti golemi porezni tereti na« prečac uvedeni u krijepost. Državni monopol na šećer. Iz Be» ograda javljaju: Financijalni odbor usvojio je predlog ministra finan« čija o novom porezu za šećer. Dr« žava će uzeti monopol na šećer i preuzeti prodaju šećera u čitavoj zemlji kao što je provedena pro« daj a duhana. Potrošnja šećera ii« nosi godišnje 8 hiljada vagona. U Jugoslaviji proizvađa se 5 hiljada vagona u 14 tvornica. Država bi od tih tvornica kupovala šećer po 7 dl« para, dok bi ostatak kupovala u inozemstvu. Taj bi se šećer proda« vao u monopolu uz cijenu od 11 di« nara po kg. Nitko nebi smio pro« davati šećer skuplje, a preprodava« oci bili bi obvezani da uvijek ima« du šećera na skladištu. Na taj bi način potrošači imali šećer jeftini« je nego do sada, a država bi od no« vog monopola imala godišnji pri« hod od 160 milijuna, dinara. Trešeljah. Natiežai. Jedno obarjedtenje. Primamo te besplatno i bes promjeae donosimo: wOđ dana odstupa opći nekog odbora grada Sarajeva, proneeoie eo a javnoati raaai glasovi i nagađanja, Ito ave no odgovara faktičnom stanja stvari. Odbor četvo­ rico, koji je od općinskog odbora iaabran, da sastavi i preda vladi obrasloženi n^emoranđom, oviar isjavljnjot da eo taj memorandum biti prodat semaljskoj vladi u četvrtak 80. o. mj. Jedino je fakat, da an podpiaaui sajedno sa bivšim podpredajedaiclma gg, Dr. Alkalaj'om i Dr. ZiaUerom bili posvati od g. Miiovioa na­ čelnika unatarnjih poslova, koji je tom prilikom Jtorak opoinakog odbora požalio i tražio obja­ šnjenja u ovome pitanja, Što mu je obaćano, da će ao isnijetl u memorandumu. Prema tome sa ovi novinakl glasovi o rekonstrukciji odbora i predsjedništva samo kombinacije, a napadaji na pojedine dlanove bivšeg odbora pod puno neo­ snovani. '— Sarajevo, dne 80. septembra 1920, Prof. Btevo Marković v. r., Dr. Jakob Kajon v. Dr. Hamid Šahinović v. r., Dr. Rafo CaleU v. r. Šaljite odmah pretplatu Trgovačkom udruženju za grad Sarajevo potreban je za odmah stalni sekretar Ponude sa uvjetima slati na gosp. Stojkanovića, Strosmajerova ul. Isti treba da je po mogućnosti vršio više godišnju praksu u kojem silinom društvu te da, je trgovačku akademiju svršio. ; ^oooooooooooooooooooooooooo 'PAPIRNICA :: HAMDIJE KUPČIĆA 2 ‘! / preporainje »veje bogato »torarište 2 ; [ svih vrsta papka, kancelarijskog I f 'Ч školskog pribora. — Narućbe obavljaju brzo i točno. se ♦ 2 2 ! Cijene umjerene. <! Sarajevo, Štrosmajerova nl. Tel. SIS 2 vrlo dobre, uz povoljne cijene uudi Muslimanska centralaa bauka za B. i H. u Sarajevu sa svojih skladišta u Sarajevu, Mostaru, Tuzli, Travniku I i Gružu. Brzojavi: Muslimbanka Sarajevo. Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Štrosmajerova pl. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih .fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. т-. Cijene najumjerenije. Kod Salihage Mirice, trgovca Predimaret br. 16. — Telefon 809. izdaju se krumpiri najmanje po 5 kg, a više, koliko ko hoće po K 2.-. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovim (d. d.) u Sarajevu. II. EMISIJA Poziv na upisivanje dionica Izvanredna glavna skupština Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Hercegovinu (dioničarskog društva) u Sarajevu, održana 2. septembra 1920. zaključila ja na temelju ustanova § 11. društvenih pravila povišenje dioničke glavnice od K 3tooo.ooo — na K 1o,ooo.ooo.— i povjerila ravnateljstvu, da ovo povišenje prema potrebi na jedanput ili na dva puta provede. , Na temelju tog zaključka izlažemo na javnu supskripciju za sada 40.000 dionica po 100.— kruna nominalne vrijednosti tako, da će dio­ nička glavnica po provedenju tog povišenja iznositi - ' A Za upisivanje ustanovljeni su ovi uslovi: 1. Posjednici starih dionica imadu pravo na svaku jednu staru dionicu preuzeti jednu novu uz tečaj K 110.—. U tu svrhu imaju pre­ dočiti potvrde (međutomnice) o dodijeljenim, ali još ne izdanim dioni­ cama, na kojim će se označiti, da je pravo opcije izvršeno. 2. Ostalih 10.000 dionica, kao i eventualne po dioničarimi ne optirane dionice, mogu upisati dioničari! nedioničari.uz emisioni tečaj K 115.—. 2. Razlika između nominalne vrijednosti i emisionog tečaja privest će se po odbitku troškova pričuvnoj zakladi. 4. Nove dionke učestvovat će na poslovnom uspjehu od 1. no­ vembra 1920. te če prema tome biti proviđene prvim kuponom sa pra­ vom na dvomjesečnu dividendu za g. 1920. 5. O uplaćenim iznosima izdaćemo blagajničke potvrde (međutom­ nice), na temelju kojih ćemo kasnije izručiti izvorne dionice, o pojedi­ nim komadima od 5, 10, 20, 25, 50 i 100 dionica. 6. Supskripclja počima 3. septembra, pa traje do 31. oktobra o. g. 7. Potpisane dionice moraju se isplatiti odmah kod upisa. .8 . Dionice glase ili na ime ili na donosioca, pa svaki potpisatelj treba da naznači, koju vrstu dionica želi. Dodijeljene će se dionice ispo­ staviti i potplsateljima uručiti u roku, koji će se naknadno objaviti. — Svaki potpisatelj treba da naznači pobližu adresu, na koju će mu se dodijeljene dionice dostaviti, a onaj koji želi dionice na ime, treba da osim toga čitljivo i točno naznači ime i prezime, na koje bi potpisane dionice Imale glasiti. Ravnateljstvo si je pridržalo pravo, da, dionice do­ dijeli jli na ime ili na donosioca. 9. Podjelbu upisanih i uplaćenih dionica glasom tačke 2. ovih usta­ nova pridržaje ravnateljstvo zavoda. 10. Potpisivanje i uplaćivanje na ove dionice obavlja se: a) na blagajni Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Herceg, (d.d.) u Sarajevu i njezine podružnice u B. Novom, te kod: b) Muslimanske centralne banke u Sarajevu i njezine podružnice u Tuzli, , c) Muslimanske trgovačke i poljodjelske banke d. d. u Tešnju, d) Muslimanske kreditne banke d. d. u Foči, e) Prve Muslimanske banke d. d. Brčkom, f) Prve Muslimanske banke d. d. u Bjelini, g) Muslimanske banke d. d. u Banjojluci, h) Narodne kreditne banke d. d. u Tešnju, i) Narodne kreditne banke d. d. u Livnu, j) Bankovne kuće M. Mahmudbegović u B. Samcu, k) Težačke banke d. d. u Cazinu, I) Muslimanske banke d. d. u Stocu, • ’v m) Muslimanske banke d. d. u Visokom, n) Hrvatske kreditne banke i štedionice d. d. u Bos. Brodu i nje­ zine podružnice u Bos. Gradišci, •) Podružnica Hrvatske Centralne banke u Berventi, Mostaru, Ženici I Tuzli, ( pj Muslimanske privredne banke d. d. u Gračanisi. Ravnateljstvo Muslimanske trgoražhe i obrtničke banke za B. i H. (d. d.) u Sarajevu Staopaslia BaaM * A. Kajon. Sarajevo. OdgovenM taaduic: F. Šalaka. šSaajA'ja. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/e623d492ce36bb4b25237e6f271dc9b4.pdf 638a302d2b9a2ba27c6374c2e687cf8e PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. Pojedini broj i.o IZLAZI SUBOTOM, UTORKOM ' ČETVRTKOM UREĐUJh REDAKCIONl ODBOR PRETPLATA: GODIŠNJE K «80. NA POLA GODiNH K «f. UREDNIŠTVO I UPRAVA NA­ LAZE SE U CAREVOJ nl.lCl. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 101 (206) Sarajevo, utorak 5. oktobra 1920. (20. muharrem 1339.) Jedna prešna dužnost! Ovih će se dana završiti sastav biračkih spiskova, a valjda će već za koji dan ti spisci biti izloženi radi uvida. Brinite.se da budete upisani u te spisko­ ve, jer ako progje rok za prigovor, onda kasnije ne će biti nikakve fajde. Samo ć.e oni imati pravo bira­ nja narodnih zastupnika, koji budu uneseni u bi­ rački spisak. Stoga ga dobro pregledajte! Pravo da bude unesen u birački spisak ima svaki muškarac, koji je polovicom septembra navršio 21 godinu, ako je pripadnik naše kraljevine i ako nije kažnjen radi zločina ili prljavih činova. Fukara i bo­ gataši potpuno su jednaki u ovom pravu, jer zakon ne propisuje da birač mora plaćati i najmanji porez Pošto o broju predanih kuglica zavisi koliko će koja stranka dobiti poslanika, pa se može dogoditi da samo radi jednog glasa druga stranka nadvlada i dobije mandat, dužnost je svakog člana naše orga­ nizacije, da se osvjedoči je li unešen u birački spi­ sak, jer birati može samo onaj, ko je unešen u taj spisak. Stoga se pozivaju svi mjesni odbori, kako gradski tako- Meoski, da se za vremena pobrinu i dobro pregledaju biračke spiskove, kako ne bi bio ispušten ni jedan član naše organizacije. Na posao svi, jer samo tako možemo osigurati svoju bolju budućnost! Na intenzivan rad! Govor narodnog poslanika dro M. Spahe, IZREČEN U SJEDNICI PRIVREMENOG NARODNOG PRED« STAVNIŠTVA OD 28. SEPTEMBRA 1920. (Po stenografskim bilješkama.) Kad je koncem prošle godine izi« smo iz obrazloženja g. interpelanta šio saopštenje u novinama, da je razabrali, da je čak bilo i oblasti, vojni zakon kraljevine Srbije pro« koje nisu imale ni jednog primjerka tegnut na čitavu teritoriju naše dr« toga vojnog zakona. Ja sam taj za« žave, onda sam očekivao, da će taj kon tražio i kod zemaljske vlade u vojni zakon, koji važi za čitavu dr« Sarajevu i nisam ga mogao naći ni žavu biti također proklamovan i u kod onog referenta, koji ima da ri» onim krajevima, gdje do sada nije ješava te stvari. Ima već preko go« važio. To je bilo učinjeno kod jed« dinu dana što sam podnio pitanje na nog zakona, koji je malo ranije bio g. ministra vojnog, a dobio sam od« protegnut na čitav teritorij; naime govor pred kratko vrijeme, iz koga kod onog dijela kaznenog zakona, mogu samo zaključiti, da ni on sam koji se odnosi na političke delikte. ne zna šta je to publikovanje zako« Kad je protegnut taj zakon na čita« na. Dozvolite mi da taj vrlo kratak vu teritoriju, on je bio publikovan odgovor pročitam. (Čita.) Ukazom Nj, Vel. kralja od 19. av» u Bosni u »Zborniku Zakona«. No to se nije dogodilo sa vojnim zako« gusta 1919. godine riješeno je, da nom. Ja sam stoga, kad je prošlo vojni zakoni Srbije važe privreme« izvjesno vrijeme, podnio pitanje g. no za sve oblasti kraljevstva SHS. ministru vojnom, jer sam smatrao Na osnovu toga ministarstvo vojno da je publikovanje zakona, koji se i mornarice preduzelo je mjere, da proteže na nove teritorije ne samo se vojni zakoni, a među ovima pr« sa gledišta zakonskog ili ustavnog, vo zakon o ustrojstvu vojske i pra« ne samo s toga formalnog gledišta vilo o regrutovanju, odštampaju u potrebno, nego i sa praktičnog gle« tolikom broju primjeraka, da ih pri ruci imaju baV komande i ustanove, dišta. Vojni zakon stavlja državljanima koje po njima imaju da rade. Još u vrlo1 velike dužnosti i svaki držav, prošloj godini odštampan je ćiri« ljanin, koji je dužan da te dužnosti licom u nekoliko hiljada primjeraka: izvršuje, ima pravo tražiti da se s zakon o ustrojstvu vojske, pravilo i tim zakonom upozna, a to će biti uputa za regrutovanje, pa je to raz« samo onda, ako se taj zakon publi« dijeljeno ne samo komandama, nad« kuje. Svaki državljanin treba da ima leštvima i ustanovama koje pripada« prilike prozreti u sam zakon, da vi« ju vojsci, već i svima'civilnim mini« di kolika je njegova dužnost. Da je starstvima, zemaljskim vladama i g. ministar vojni tom općenitom u« drugim. Ministarstvu unutrašnjih stavnom principu udovoljio, ja sam djela stavljeno je na raspoloženje uvjeren, da bi se izbjeglo mnogim 1500 primjeraka zakona o ustrojstvu nesporazumcima, koji su dali done« vojske, da podijeli opštinskim i sre« kle povoda ovim događajima. Mi skim vlastima. Zakon o ustrojstvu vojske i pra« vilo za regrutovanje, jesu knjige bez povjerljive sadržine i zainteresova« ni ih mogu dobiti iz knjižnice mini« starstva vojnog i mornarice, pošto ih za sada nema u tolikom broju, da se mogu dati knjižarima radi proda« je, kako je to ranije bilo. Ja, gospodo, ne mogu da vjeru« jem da štamparije u Zagrebu, Sara« jevu, Ljubljani i Splitu nisu bile u stanju, da zakon odštampaju tako, da svaki pojedinac, kojeg se tiče taj zakon i koji zakon svakom pojedin« cu donosi teške dužnosti, za sadržaj toga zakona dozna. Imao sam pri« like dolaziti u položaj, da su me Iju« di pitali o raznim ustanovama toga zakona, za koje su dočuli da u za« konu postoje. Ja sam čuo i držim da je to tačno, da su po vojnom za« konu kraljevine Srbije oslobođeni hranioci porodica od vojne službe, ali nikada nisam mogao da doznam, jer nisam dobio zakona u ruku pa da znadnem: u kojem slučaju se to oslobođenje može postići, kakve korake treba preduzeti, kakve doku« mente treba priložiti i koja vlast i« ma da riješi takovu molbu. Tako se događalo da su mnogi hranioci po« rodica, ne znajući blagodati toga za« kona, otišli u vojsku i služili zato,. jer možda ni komandant nije imao pri ruci zakona, pa da toga čovjeka uputi. Ja znam mnogo slučajeva, gdje su pravi hranioci bili pozvani na vojnu službu. Znam jedan slu« čaj, u kom sam se obraćao i na mi« nistra vojnog, gdje je i ministarstvo vojno ustanovilo, da [molitelju kao braniocu obitelji pripada Jo pravo i stvar je riješena kod ministarstva, ali je kod nižih oblasti čekala više mjeseci i tako je molitelj odslužio više, nego je bio dužan. Ja mislim, gospodo, da ne bi došlo do nemilih događaja u Hrvatskoj i do nesretnih događaja u Bosni, o kojima je g interpelant također go« vorio, ne bi došlo do žalbi sa strane mnogog siromašnog težaka, da je barem pismeni svijet imao pri ruci vojni zakon. Ja znam nekoliko kon« kretnih slučajeva u Bosni i Herce« govini, da je zemljoradniku oduzet njegov jedini konj. Ja ne mogu da vjerujem, da je takav zakon mogao postojati u kraljevini Srbiji, da se za vrijeme, kad nema opće mobili« zacije može oduzeti pošljednji konj od jednog siromašnog zemljoradni« ka. Taj je konj oduzet seljaku samo na potvrdu, procijenio ga je oficir, a ne stručnjaci, procijenjen je na 500 dinara, a seljak ga je kupio pri« je mjesec dana za 5000 kruna. Nije znao taj seljak, kuda da se obrati, gdje da traži svoje pravo, a nisam ni ja sam znao. Ja sam ga poslao sa pismom komandantu divizijske ob» lasti, ali to znam, da do konja nije došao i ne zna gdje i kuda bi ga tražio. Tliko sam htio da reknem o toj stvari, o kojoj je mnogo diskutova« no i ja bi ponovio svoj zahtjev, dr» žim da će se s time saglasiti sva go« spoda poslanici, da je neophodno potrebno, da se vojni zakon, koji je protegnut na čitavu teritoriju i pro, glasi na čitavoj teritoriji tako, da svaki državljanin imade mogućnost, da sazna sadržaj toga zakona. Dr« žim, da tomu mojemu predlogu ni« kakvoga prigovora ne može biti. Ja ću još nešto da spomenem. Gospodin predsjednik ministarskog savjeta spomenuo je da nije bilo shodno vrijeme, da se vojni zakon sada mijenja, jer da se to pitanje TELEFON BROJ 124 ČEKOVNI RAČUN POŠTANSKE ŠTEDIONICE 1119. Godina 11. sada ne bi moglo u parlamentu pre« tresati. Vojni zakon je prenešen u« redbom na čitav teritorij. Ja držim, da se već tada, kada je stvoren za« ključak, da se vojni zakon protegne na čitav teritorij, znalo koje odred« be ne će biti podesne za nove kra« jeve i da su se mogle ur^ibom te od« redbe izmijeniti i reći: vojni zakon kraljevine Srbije vrijedi za čitavo kraljevstvo sa slijedećim izmjena« ma. Jer kad je bilo moguće reći, da čitav zakon uopće važi za čitavo kraljevstvo, onda je bilo moguće re» ći i to, da on važi sa izvjesnim iz« mjenama. Ja čak znam, da su iz« vjesne izmjene to^ zakona ured« bom učinjene. Ja znam da je u po« gledu oslobođenja duhovnih lica po toj uredbi nešto izmijenjeno u to« me zakonu bar za nove krajeve. Ali prvi zahtjev, koji je ovdje postav« Ijen i sa kojim će se, držim, svi sa« glasiti, to je da zakon treba da bude publikovan. G. predsjednik ministarstva je u svome govoru kazao, da žalbe, koje se iznose, ne smiju da budu šumar« ne, nego bi trebalo da se iznose preko nadležnih faktora. On je da« lje rekao, da vlasti takve žalbe i prijave savjesno ispituju, da sudo« vi sude ondje gdje su pozvani i da se, kratka rečeno, zakoni tačno svu« da primijenjuju. Ja se sa tim navo« dima g. predsjednika ministarskog savjeta ne mogu saglasiti, a ne mo« gu se saglasiti naročito u pogledu postupka prema muslimanima, đr« žavljanima ove države. Gospodo, dosada je bilo govora u ovome domu o tome, a i u javno« sti isto tako, koliko su muslimani od novembra mjeseca 1918. godine pre« trpjeli do danas. Na njima su izvr« savana pljačkanja, ubijano je mno« go muslimana u raznim krajevima. Ti događaji nisu se događali samo u novembru i decembru 1918. godine, nego i docnije. Svi ti događaji pri« javljivani su nadležnim vlastima i vlasti su za sve te događaje na vri« jeme doznale. Mi smo očekivali, da će se krivci za te zločine pozvati na odgovornost, ali smo to uzalud oče« kivali, i malo nam je poznato sluča« jeva, da su krivci, koji su bili prona« đeni, i kažnjeni. I kad je došlo do suda, događale su se vrlo čudnovate stvari, koje su za naše društvene prilike vrlo značajne. Nedaleko od Sarajeva u proljeće 1919. godine do« godio se jedan težak zločin. Iz za« sjede su neka lica dočekala tri put« nka koja su išla sa pazara iz Sara« jeva u selo, pucali na njih, jednog ubili, opljačkali i uzeli mu novac i o« stalo. Jedan od tih krivaca uhvaćen je i predan okružnom sudu u Sara« jevu. Sud je sudio, sproveo istragu i izrečena je smrtna presuda. Ali šta je dalje bilo? Znatan dio javnosti, koja je prestavljena u ovom domu, digao se protiv te presude i pitao: kako može jedan dobrovoljac biti osuđen ha smrt? Taj zlikovac slu« čajno je bio dobrovoljac i sva jav« nost ustala je protiv toga — počev od demokratskog »Glasa Naroda«, pa do Čokorilove »Zore« — i pita, kako to može da bude? Digli su se protiv te presude i htjeli su da uti« ču na sud još prije, nego što je ta presuda postala pravomoćna. (Kur» tović: To ne stoji, to »Glas Naroda« nije pisao! Niste dobro čitali.) Ja ću Vam to pokazati da je to pisano u »Glasu Naroda«. O žalosnim događajima, koji su se desili na jugu i istoku Hercego« vine, u Bileću i Nevesinju, o silnim �Stran 2 Сгоаи« mukama, koje su muslimani morali da pretrpe, bilo je mnogo govora u našoj javnosti. Svi ti događaji pri« javljeni su i vojnim i civilnim obla« stima, i te vojne i civilne vlasti ni« su se gotovo ni micale. Morao je da bude opljačkan komandant druge armije sa svojom pratnjom, pa tek onda da se preduzmu stroge mjere protiv tih pljačkaša i zločinaca. (Kurtović: To je najbolji dokaz, da to nije upravljeno samo protivu mu« slimana.) Ja priznajem, da su stradali i pra« voslavni od tih pljačkaša, ali stra« dali su devet puta više muslimani. 5 početka su stradali samo musli« mani i vlasti nisu ništa preduzimale. (Valerijan Pribićević: To je bilo sve u »Pravdi«. — Potpredsjednik Adolf Ribnikar: Ja bih molio g. poslanika, da bude kraći u svome govoru i da se drži predmeta interpelacije.) Gospodo, proglašen je prijeki sud u nevesinjskom kotaru, uhvaćena su dva zločinca, koji su sudjelovali kod napada na generala Terzića. Čuo sam da’je još prije toga pred« sjednik zemaljske vlade u Sarajevu predlagao vladi u Beogradu, da se cio ovaj postupak obustavi, jer bi, veli, bila sramota, da se ovakav po« stupak provede. (Ministar pravde Trifković: To ne stoji.) To je glas iz Sarajeva, koji sam ja čuo, a mo« lim Vas opozovite to i ja ću primiti. (Ministar pravde M. Trifković: Je su li strijeljana ta dvojica?) Jedan je obješen, a jedan je suđen na 15 godina robije. (Kurtović: To vam treba za agitaciju!) Meni ne treba agitacije. U Sandžaku su prilike još gore, pa i danas su hrđave. (Dušan Vaši« Ijević: Tamo pravoslavni više stra« daju.) U bjelopoljskom okrugu je od konca 1918. godine pobijeno vi« še od hiljadu, blizu dvije hiljade muslimana, i za to niko nije pozvan na odgovornost (Dobacivanje: To su samo priče.) Molim vas, neka to kaže gospodin Tripko Žugić, posla« nik iz Crne Gore, koji je podnio pitanje na g. ministra unutrašnjih djela, i koje je pitanje, izgleda mi, povukao. Ja ne ću da se pozivam na ono što pišu naši listovi, ja ću se pozvati o Sandžaku na ono što pišu listovi ve« likih stranaka. Ja ću citirati dopis iz Novog Pazara, koji je donijela »De« mokatija«, u kojem se veli doslovno, da policijska vlast u srditoj nemoći stvara sa lažnim svjedocima krivice pojedinim muslimanima i odmah ih pritvara. 1 odmah zatim nabraja po« jedine slučajeve, među njima da je zatvoren i učitelj, za koga se zna da je morao za vrijeme Austrije po« bjeći iz Bosne i Hercegovine zato, što je razbijao njemačke natpise; sad se on zatvara radi izmišljenih djela. I sada je u policijskom pritvo« ru sa još oko 80 muslimana, koji su većim dijelom pritvoreni na ovaj način. Da ne bi s druge strane bilo prigovora, ja ću spomenuti šta o tim prilikama piše »Srpska Riječ«, organ radikalne stranke u Sarajevu. Ona kaže: U Beogradu se dosad prakti« kovalo, da nam amo šalju za policij« ske činovnike ljude, koje je trebalo zbog njihovih nedjelja najuriti iz državne službe. Prije par mjeseci i« mali smo za načelnika skroz nepis« menog čovjeka, koji ne bi mogao biti državni činovnik ni za vrijeme Miloševo. Ne ću ovdje da vas uma« ram šta piše o tim prilikama organ komunista, što izlazi u Skoplju »So« cijalistička Zora«. Vi bi čuli još žešću kritiku nad tim prilikama i mogli bi razabrati, koliko je musli« mana u tim krajevima stradalo. (Dušan Vasiljević. Mi smo naučeni na nepismene predstojnike.) I sama agrarna reforma, kako se kod nas u Bosni i Hercegovini pro« vodi, ne predstavlja ništa drugo, nego otimačinu onoga, što je u mu« slimanskim rukama. Već sam način, kako se počinje sa provođenjem a« grarne reforme u našoj državi, do« kazuje jasno, da je ona naperena protivu jednog dijela našeg naroda. (Dušan Vasiljević: Protiv svih aga i begova bez razlike. — Jedan glas: Je li razdijeljen imetak predsjedni« ka bosanske vlade?) Nemojte se, gospodo, uzrujavati. Ja ne uzimam u zaštitu velike posjednike, nego male, kojima otimate i pet dunuma ,Р?*ЈПЛ* — .»ПДНИ« zemlje. (Jedan glas: Mi njih imamo u vidu.) Vi njih nemate u vidu, jer oni skapaše od gladi. Gospodo, kada se raspravljalo u ministarskom savjetu o prethodnim odredbama za agrarnu reformu, on« da je predsjednik — demokratske stranke g. Ljuba Davidović donio predlog, da se agrarna reforma u o« nome opsegu kako je predviđena u prethodnim odredbama, ne odnosi na kraljevinu Srbiju u granicama od g. 1912., jer da je agrarno pitanje u Srbiji riješeno. Jeste, gospodo, ag« rarno je pitanje u Srbiji od 1912. go» dine riješeno u onome opsegu, ka« kvom riješenju niko ne prigovara. Neka se prema kraljevskoj prokla« maciji od 1918. god. dokinu kmetov« ski odnošaji i veliki posjedi, i ja na to pristajem. To i ja potpisujem. Ali, gospodo, ono što se radi u Bo« sni i Hercegovini, to je mnogo više nego što je rečeno u proklamaciji kraljevoj i mnogo više nego li ono, što je u Srbiji godine 1880. prove« deno. (Šefkija Gluhić: Lanjske godi« ne ste trebali to govoriti!) Ja sam i do sada to zastupao, ja sam potpi« sao proklamaciju od decembra 1918. godine, na kojoj su potpisani pred« stavnei svih stranaka u ovome do« mu. U Bosni i Hercegovini provodi se već, a ja tu riječ »provodi se« pod« vlačim, konsekventno načelo, da zemlja pripada onome, koji je ob« raduje. Ja bi se i s tim načelom mo« gao s vama složiti, kada bi se to na« čelo jednako provodilo u čitavoj našoj državi. Ali mi ne možemo dopustiti iznimnih zakona samo u Bosni i Hercegovini, gdje je zemlja većim dijelom u rukama muslimana. (Dušan Vasiljević: Mi ćemo svršiti.) Vi možete to svršiti, jer je sila u va« šim rukama, ali to je nasilje. (Du« šan Vasiljević: Mi hoćemo samo da izvršimo historijsku pravdu.) To ni« je pravda, gospodine Vasiljeviću, to je najveća nepravda. Ako socijalna nužda traži, da zemlja pripada ono« me, koji je radi, onda to treba da važi podjednako za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, za Dalmaciju i druge pokrajine. U Bosni i Hercegovini o« tima se i posljednjih pet dunuma zemlje od siromašnih posjednika muslimana. (Vasiljević: Ne otima se.) Otima. U Srbiji se ne dira u ne« koliko hiljada dunuma zemlje, u Hrvatskoj se ostavlja po nekoliko hiljada hektara. Jednaku, gospodo, agrarnu reformu za čitavu državu, pa ćemo svi pristati na to. Tako zva« na agrarna reforma ne zaustavlja se u Bosni na malim posjednicima mu« slimanima. U Bosni i Herceg, do« gađa se da se i muslimanskim zem« Ijoradnicima zemlja otima. (Jedan glas: Gdje?) Kod Sarajeva oteta je zemlja Aliji Jelki, koji je sam radi i sije povrće. Ja sam bi u toj stvari dva puta kod predsjednika vlade, ali nisam uspio. (Prigovori: Kod »de« mokrata«.) Vaš drug Svrzo bio je kod ministra za agrarnu reformu i isposlovao je povoljno riješenje za Jelku, ali ono nije izvršeno, i Alija Jelko ostao je sve do danas godinu dana bez svoje zemlje. Ja bih mogao spomenuti još mnogo takvih sluča« jeva, da je muslimanima zemljorad« nicima oteta zemlja, a nisu mogli naći zaštite kod vlasti. A kako se postupa sa Srbima pravoslavnim sad ću vam reći, gospodine Vasilje« viču. U kotaru gradačačkom ili br« čanskom imadc nekolika posjednika pravoslavnih i na njihovim posjedi« ma napisan je natpis »Posjed Ko« stića, Celovića i t. d.« I u te posjede niko nije smio da takne; tu je vlast znala da pribavi zaštitu. (Jedan glas: To je netačno!) To je tačno. Nićifor Kostić branio je svoju zem« Iju i plod sa nje s puškom u ruci i niko ga nije pozvao na odgovor, a u prijedorskom kotaru zatvoreno je 80 najuglednijih muslimana zato, što je jedan od njih htio da obrani dio svoje zemlje. (Podpredsjednik Adolf Ribnikar: Na dnevnom je re< du interpelacija o Hrvatskoj, ne go« vorite sada o agrarnoj reformi.) Go« spoda su me odvela upadima u riječ da govorim o ovim stvarima i ja sam to samo spomenuo. Gospodo, iz svega ovoga što sam spomenuo, a mogao bih da Vam spomenem još mnogo manjih i krup« i nijih stvari, vidite, da muslimani u — Broj 206 ho Džikić dobro zapamtiti, kad su bili na policiji. Evo zašto: Kad su dovedeni u karaulu, str« pali su ih u jednu sobu, a onda su jednog po jednog vodili u sporednu sobu pred policajnog narednika T. Camparu, koji ih je nagovorio da priznaju krađu. Kad oni, kao nevi« ni, nisu htjeli ni mogli priznati, stao ih je Camparin pomoćnik Pavo No« vokmet nemilosrdno tući v o 1 o v« s k o m žilom. Novokmet je na« tjerao Mehu Husejnćehajića, da se nagne,* a onda mu je stisnuo glavu među svoje krake i ošinuo ga devet puta žilom po zadnjici (prije toga mu je zagrnuo kaput), a udario ga je i 5 puta po rukama. Iza toga je Campara naredio policajcu Vladi Pijevcu, da ga vodi i dalje bije, ali ga je ovaj ošinuo samo jednom lah« ko po lijevoj plećki, a kad ga je iz« veo ispred Čampare, pustio ga je u miru. Kod šibanja je bio prisutan derventski građanin Jovo Rankić, koji se je zauzimao za šibane mo« leći policajce, da ih puste kao nevi« ne i poštene ljude, a u sporednoj su sobi svi čuli strašnu pomagljavinu onoga,: koji' je bio batinan. Meho Husejnćehajić otišao je( liječniku, koji je ustanovio!ozlede (te se i sad vide: ispucane masnice po dlanovi« ma i modricd kaol čivit po debelom mesu), ostali na žalost nisu, i ako su izjeli veliku vatru, osobito Muho Cavalić, koji je strašno isprebijan. Tražimo energično da se odmah stane na put ovom barbarskom postupku policije, kojoj se mora jednom za uvijek zabraniti, da na svoju ruku kažnjava ljude, koji po nesreći zapanu u karaulu. Trebalo bi već jednom odrediti, šta policija smije nositi i šta joj jei dopušteno činiti,; jer’ gledajući derventsku po« liciju, čovjek bi rekao, da je propi« san za policajca i krbač i pletena ja« hačka kandžija i volovska žila, te da smiju udarati kome god hoće »19 i 6« ne bojeći se kazne, pošto to sve čini i derventska' policija (ovaj joj slučaj nije prvina), pa nikom ništa. ovoj državi nijesu ravnopravni dr« žavljani i to je uzrok njihova neza« dovoljstva. (Glas: Mi vas smatramo ravnopravnim.) Vi nas takim srna« trate samo na papiru, i samo riječi« ma, ali nas na djelima nigdje ne smatrate ravnopravnima. (Boža Vu» kotić: Vi ste bili i ministar.) Ja sam bioi ministar, ali sam dao i ostavku, što se ovako postupalo. Mi tražimo samo da budemo ravnopravni i da se ispune riječi, što ih je Prijestolo« nasljednik izrekao za svečanim ruč« kom u Sarajevu: neka sve tri vjere budu potpuno ravnopravne. Ali ako budu svi političari ovakvi kao gosp. Vasiljević, ne ćemo biti ravnoprav« ni i nezadovoljstvo će sve više rasti. (Dušan Vasiljević: Neka svaki radi i uživa plodove svoga rada.) Ne date im da rade g. Vasiljeviću. (O« dobravanje parlamentarne zajedni« ce.) Prošli broj našeg lista zaplijenjien je oko JL sati 115 minuti, pa ne mogoemo prirediti drugog iz« danja, jerjeslogbiovećraz« v r g n u L List je1 konfiskovan i radi uvodnika,' u kojem je podvrgnut kritici postupak g. Srškića u agrar« nim sporovima. Ovo je druga zap« Ijena našeg: lista u ovom predmetu, pa ćemo se postarati da se o tom povede riječ u Nar. Predstavništvu i da se ustanovi: je li g. dr. Srškić iznad zakotna i izvan domašaja stvarne kritike, koja se temelji na činjenicama, makar g. Srškića i predstavila u ružnu svjetlu. Pobri« nućemo sdjda centralna vlada dadne obavještenja o tom, da li g. Srškić svoj protuzakoniti postupak može braniti eto ii trećim paragrafom srp« skog krivičnog zakona. Da bismo mogli završiti članak »Prosjačenje težačkih glasova«/ slo« žismo ponovno njegov nastavak iz prošlog zaplijenjenog broja, kao i neke sastavke, o kojima treba da su obaviješteni naši čitatelji. •Bilješhe. latlmji u dBrratshoj policiji. 19. septembra pokradena je der« ventskom trgovcu g. Aronu Hajo« nu pšenica. 20. septembra stala je policija hapsiti sve one, koji su bili prijavljeni, da su upleteni u tu stvar, među ostalim i Muhu Cava« lića, Mujku Bobana, Vejsila Cavali« ća i braću Mehu i Mahmuda Hu» sejnćehajiće. Istragom je ustanov« Ijeno, da nijedan od njih nije sii« djelovao u krađi nego da su je po« činila sasvim druga petorica ljudi, koji su priznali djelo. Spomenuta petorica nevinih doduše su odmah pušteni na slobodu, isto tako Muho Džikić, ali će Meho Husejnćehajić, Muho Cavalić, Mujko Boban i Mu« ’ , I I ! Konstatiramo da »Glas Naroda« sve do danas nije odgovorio na čla« nak našeg urednika »Poruka klevet« ncima«, što je štampan u »Pravdi« od 11. septembra. Iz tog slijedi, da ljudi oko tog lista nemaju dokaza za svoju tvrdnju »da su vlasti mir« no slušale i govore Korkutove o pri« vremenosti naše države«, niti po« š t e n j a, da tu klevetu povuku i da se bar sa dvije riječi izvinu radi to« ga, što su se u borbi sa političkim protivnikom poslužili jednom ovako niskom denuncijacijom. Pa lijepo. Mi to konstatiramo, a na poštenoj je javnosti, da presudi o ovakom postupku onih oko »Gla« sa Naroda«. Prosjačenje težačkih glasova. (Iz težačkih krugova). (Nastavak). Da sad ukratko;' prikažemo' pri« jateljstvo radikala' prama nama te« žacima. I radikali licitiraju, ali malo pametnije, nego demokrati. Valjda čuvajući ugled naše mlade države prama vani. Ali kako se brinu za nas težake najbolje će se viditi iz člančića koji je izašao u 135. broju »Glasa Slobode«. Clančić nosi na« slov: »Profit od 133 milijuna kru« na« i glasi: »Bivši radikalski mini« star finansija osnovao je središnju zadrugu kao izvoznu* centralu. 'I a centrala, koja jedva postoji, načini« la je izvozni posao od 2000 vagona kukuruza i zaslužila po vagonu 67.000 kruna, što sve ukupno čini o» rijašku dobit od 133'/, milijuna kru« na. Akcioni je kapital te zadruge 7 milijuna dinara ili 28 milijuna kru« na znači, ta je radikalska banka ra« dila sa 470% profita i to u par mje« seci i to sve na kukuruzu kojeg su pod jeftine cijene od seljaka poku« povali«. »Glas Slobode« donio je taj člančić radi kritike proti jednoj političkoj stranci, a nije da uzme težačke interese u zaštitu. Gospoda »demokrati« i radikali na jednoj strani oslobađaju kmeta od nemoćnog age i bega, a na dru« goj strani stvaraju državnoga kme­ ta. Država imade moć i sn.igu gnja« viti težaka više i jače nego aga i beg i meće svoju jaku ruku na težaka tako, da gospoda, sjedeći na fotelji« ma, zarade preko središnje zadru« ge više na težačkim zemaljskim pro« izvodima, nego sam težak, koji se kupa u znoju radeći na svojoj zem« lji. Tako je koncentraciona vlada, ako se ne varam, izdala naredbu na kotarske Urede,: da težaci’ 'ne smiju prodavati nove hrand -do izvjesnoga vremena. Zar, to nije diktirati teža« ku i praviti ga kmetom?' Mi težaci poručujemo gospodi uzurpatorima, da‘ne ćemol dozvoliti, da budemo zavisnilu našim težačkim;proizvodi« ma, amabd koga bilo. Mi državi pla« timo propisane poreze na svoje, ze« maljsKe proizvode, pa: hoćemo da budemo svoji na svome, slobodni težaci. Država nam mora ići na ru« ku, a ne da nas čini zavisnim. Sada da pređem na prijateljstvo bos. herc, komunista prima nama težacima. Oni zovu nas tež ike u svoju partiju, govoreći nam, da je �Број 206 — Bro| „ПРАВДА* — „РОАУЕА, naš spas jedino u radničkoj komu« Zemljoradnički proizvodi posko« jnualimina, a raspitajte se malo i o nističkoj partiji i da su naši težački čili su samo 15 do 20 puta, dočim su njihovom prosvjetnom djelovanju interesi jednaki sa interesima indus« radnički proizvodi poskočili 60 do kroz zadnja dva decenija. trijalnih radnika. Da' vidimo je li 100 puta. U normalno je vrijeme Njihova će vas pisana djela po« tako.l Kada je rat počeo! svi su’ po« kila kukuruza bila 20 helera, a da« buditi, da budete — pristojniji u litički listovi u B. i H. ako se ne va» nas je 3—4 krune, meso je bilo 1 K svotn pisanju i da ne vrijeđate je« ram, bili pol vlasti zabranjeni,' osim 60 hel. a danas je od 20—24 krune, dan čitav stalež, koji je sebi’ stavio bivšeg »Hrvatskog Dnevnika«« U dočim su industrijski proizvodi po« časnu zadaću i jednu plemenitu mi« godinft 11916. ili 1917. ako se ne va« skočili mnogo više. Tako na prim« siju: da svoj narod prosvjetno diže ram opet je počelo1 izlaziti glasilo jer jedna šibica u mirno vrijeme bi« i kulturno ojača. H. Hujdurović. socijal«komunista »Glas Slobode«. jaše 2 helera, a danas 2 krune, me« Kako sam čuo sa dozvolom i potpo« tar beza u mirno vrijeme od 30—40 rom bivše austrougarske vlade. helera a danas od 50—80 krun. Ta« Svak znade kakav je tada bio bal ko je i s basmom i svim domaćim bosansko«hercegovačkog i hrvat« radničkim proizvodima kao sol, ću« CENTRALNI ODBOR naše or« skog težaka i to od 1914.-1918. go« mm, cigla, crijep, trenica i t. d. So ganizacije sazvan je na zasijedanje dine, kada je morao ratovati i ma« je bila na kg u mirno vrijeme 18 do za utorak 19. oktobra o. g. Na dnev« lom i džanom i evladom,1 kada mu 20 helera, a danas je 16—20 kruna, nom su redu predloži za glavnu se je sve njegovo prisilno, rekviri« cigla je bila 1000 komada 7—8 K skupštinu. ralo1 i to skoro- badava; Jeli u to po a danas je 1500 kruna, ćumur je bio POZIV NA GRADSKU SKUP­ težaka, najteže vrijeme komunisti^« na metar u mirno vrijeme 70—80 ŠTINU. ko glasilo »Glas Slobode« ili njiho« helera a danas je 50—60 kruna, eri« Gradska skupština pristaša »Jugo« vo vodstvo išta poduzelo u obranu jep je bio u mirno vrijeme 1000 ko« težaka? Jok nije, nego je na protiv mada 80 K, a danas je 3000 K, treni« slavenske Muslimanske Organizaci« ca je bila u mirno vrijeme na kubik je« obdržavaće se u petak dne 8. ok« socijal»komunističko vodstvo rado 18—20 K a danas je 1800 2000 kru« tobra u 1 sabat iza podne (iza dža« unišlo u nekakvo prehranbeno vije« će, koje je sastavljeno po bivšoj up» na. To su sve proizvodi komunista. ma«namaza) u avliji Kolobara hana, * ravi. To vodstvo je u svom organu Koji traže visoke plaće i zajedno s na koju se svi pristaše pozivaju da nefaljeno dođu. kao i u prehranbcnom vijeću traži« vladom postavljaju cijene svojoj lo najenergičnije od; bivše vlade, da robi, ne vodeći računa o tom, da tu Sarajevo, 27. septembra. 1920. sve; životne namirnice vlada rekvi« robu težaci trebaju kao što i komu« Predsjednik: Tajnik: rira i, postavi maksimalne cijene. A ništi težačku hranu. Neka se vidi iz Dr. Hrasnica. S. Filipović. nijesu nikad socjabkomunisti od gornjih brojki postojećih cijena je« SKUPŠTINA U VISOKOM. vlade tražli, da se sve u našoj zem« su li interesi težaka sa interesima in« U petak 2. o. mj. održana je u dustrijalnih radnika i mogu li ikad lji što se zateklo do 1915. godine, bilo to zemaljski težački proizvodi biti jednaki. Toliko o prijateljstvu Visokom dobro posjećena kotarska skupština naše organizacije. Skup« bilo to industri jalni proizvodi, što komunista. ština je držana u dvorištu »lsi. či« komunisti proizvađaju, rekvirira i (Svršiće se). taonice«, a kao izaslanik Radnog postavi maksimalne cijene pa da Odbora prisutvovao joj je glavni proizvodi svih staleža idu u cijena« urednik našeg lista g. S. Korkut. O« ma usporedo. Isti su! tražili da se sobito je upadao u oči velik broj samo težački proizvodi rekviriraju ■ seoskih delegata i drugih težaka. i maksimalne im se cijene postave Skupštinu je otvorio predsjednik као' na marvu i svu hranu, dakle Poznati istup- sarajevskih učitelja, kot. odbora! g. Ćamil ef. Mujagić sve' težačko. U to je vrijeme vod« stvo komunista (tada1 socijalista) sa da osujete1 učiteljski tečaj za mua« zahvalivši na brojnom odzivu i pri« kazavši ukratko’ rad novog kotar« generalomi Sarkotićem u’ prehranbe« lime, dao je povoda mualimskom nom vijeću pašovalo i bdređivalo udruženju, da se u javnosti oficijel« skog odbora. Iz blagajničkog izvješ« taja napominjemo to, da je odbor težacima,1 odnosno1 njihovim žena« no osvrne na njihovu rezoluciju i ma koliko će raditi, a koliko smiju time prikaže ko su sve ti mualimi. od aprila ove godine ubrao preko jesti mjesečno. Uz nadzor žandara Taj odbor nije mogao ni sanjati, da 20.000.— kruna članarine i dobrom težaci su (morali raditi od svanuća će se naći ijedan pošten i kulturan voljnih priloga. Nakon izvještaja o radu odbora do smrknuća, a1 jesti1 su smjeli sa« čovjek, da bi se mogao staviti na mo mjesečno osam kila po osobi. stranu zavedenih sarajevskih učite« uzeo1 je riječ S. Korkuti i u duljem Višak su im prisilno oduzimali žan« lja i odobriti njihov nekulturni is« govoru prikazao svrhu i cilj organi« tup. Ali eto. ma žalo&t, nade se. ne Jtacijc, te rad Centralnog i Radnog dari.uz cijenu po 35-holcr.a.i»akilo« gram. Međutim se je od rekvirirane pojedinac, nego čak i jedan javni Odbora, a za tim je opširno prika« zao važnost izbora za Konstituantu hrane industrijskim radnicima dava« organ. »Srpska Riječ« u svome 192. broju i način kako će se ti izbori obaviti. lo dnevno po jednu kilu pečena hljeba, valjda zato, da mogu više osvrćući se na taj tečaj pozdravlja Razlaganje je praćeno osobitom po« »energični istup« sarajevskih učite« zornošću i jasno se vidjelo, da su ratnog materijala proizvađati. Ko« munisti su rado skoro badava pri« lja, bolje rekuć nekolicine pravo« naši svjesni težaci potpuno shvatili mali i jeli hranu vojničkih familija, slavnih šovena i nazivlje tečaj — sudbonosnu vožnost kuglica, koji« ma ćemo, ako Bog da. učiniti kraj ne gledajući i ne misleći jesu li voj« atentatom na škole i učiteljstvo (?!) ničke familije dostatno opskrbljene Dok u kulturnom svijetu javna teškom!stanju, u kojem se nalazimo hranom, koju su same svojim zno« štampa svakom prilikom i u svako od prevrata pa do danas. Nakon to« doba nastoji promicati školu i pro« ga se prešlo na izbor dvanaest dele« jem proizvele. svjetu, dotle se eto u našoj sredini gata za glavnu skupštinu, iz čega se Dakle vojničke žene i djeca mo« nalazi i takvih organa, koji žele pro« vidi da naša organizacija u Viso« rali su prisilno gladne raditi, da micati mračnjaštvo. Žalosno! kom broji oko tri hiljade aktivnih se industrijalni radnici mogu dobro članova. »Srp. Riječ« u svojoj naivnosti ne hraniti, a ovi mjesto zahvalnosti za zna koji su obziri vodili naše pro« Iza tog se je sejjar vaiz g. Salih« datu im hranu pravili su po fabri« svjetno odjeljenje, da muslimane — begović, koji je;ovih’dana imenovan kama ratni materijal, topove, puške, po njezinom mnijenju bez ikakvih muftijom u Bijelom Polju, kratkim šrapnele, bombe i svu municiju, ko« kvalifikacija (?!) —-prima za učite« ali vrlo dirljivim govorom zahvalio jom su ubijani njihovi sinovi i lje ii u svojoj mržnji! na sve, što bi na pažnji i susretljivosti, koju su očevi. muslimane prosvjetno podiglo, ho« mu seljani iskazivah prilikom vrše« nj a njegove dužnosti, a za tim je Svi industrijalni radnici, danas timično zaboravlja, da nas je 75% zvani komunsiti, bili su u ratno vri« općenito, a među muslimanskim di« predsjednik zaključio skupštini, po« jeme po raznim fabrikama enthebo« jelom' i 95% nepismenih. Svako ko novno se zahvalivši na tako dobrom posjetu. Mi možemo,' da odboru če« vani i ratni materijal kako sam go» iole imade pameti u glavi, pa ako stitamo na ovakom uspjehu, a braći re rekao proizvađali. Također sva ćete i — njihov Niko Dunđerović, gospoda, koja se kupe oko sporne« može misliti, da je naše vlasti pri iz Visokog i sa svoje strane dovi« nutih listova koji pričaju i piskara« otvorenju učiteljskog tečaja vodila kujemo: »Hvala vam, braćo!« Samo naprijed! praktična strana, a nipošto kakvi t’u da su tobože prijatelji nas teža« :a, bila su za vrijeme rata enthe« politički motivi, kao što to reče re« bovana ili’ namještena kod pojedinih ferent Ilić na vanrednoj skupštini magazina a težački se narod skoro učitelja. Da se ukloni' ta silna ne« isključivo'sam borio u ratu i pa« pismenost našeg naroda, potrebno »JEDNAKOST« NA POMOLU. je, ne samo da se — po teoriji gg. tio, a da se za njega niti za njegovu Ima desetak dana kako se održa« familiju nije niko u ono vrijeme bri« oko »Srp. Riječi« — zgodno raz« nuo. Tako je težački narod skoro mjeste svršene pripravnice, nego i vaju povjerljivi sastanci sa svrhom da se oživi skrahirana »stranka« o« sve izgubio. Kad je prestao pucati čitava vojska prosvjetnih radnika; a taku vojsku, znajte vi gospodo o« portunista (mehkiša), koja je tu top i puška, odmah se pojaviše na« ši tobožnji prijatelji i nude nam na ko »Srp. Riječi«,' nijesu u stanju svoje vrijeme' tako jadno svršila papiru sve moguće, samo zato, da naše preparandije u doglednomjvre« šašavom akcijom sa »Jednakosti«. im poklonimo glasove. Iz ovoga ja« menuiliferovati. Jer kad bilse čeka« Pokretači »Obrane«, veli se, već su sno proizlazi da težački interesi sa lo, da nam te preparandije dadnu pristali na obustavu svog lista, a i za naše potrebe*'dovoljan učiteljski Hamid Svrzo pristade,, da opet spili interesima gospode koja se kupe o« ko »Glasa Slobode« nisu i ne mogu aparat, morali bi višel decenija:’ sta« sa Šerifom i pokušaj hudu sreću — nikada biti jednaki, jer hranu pro« jati u svom sadanjem prosvjetnom novom orijentacijom. Spo« izvađa seljak, a oni je troše tražeći stanju, koje nas u kulturnom svijetu razumna su s tom akcijom i pozn’a« ta dva1 »borca« za naša pogažena predstavlja poludivljim narodom. da bude što jeftinija. Da interesi prava: ŠevkijatGluhić, nazvan mini« Naše vlasti imajući to na umu od« spomenutih staleža nijesu jednaki, lučile su se na ovaj korak, a vi gg. starska mumija i — Dr. Zečević, najbolje dokazuje to, što industri« »slavan« po skupštini u Visokom. jalni radnici hoće.da rade u 24 sata oko »Srp. Riječi« budite bez bojaz« samo 8 sati odnosno 7, dočim te« ni, da će muslimani od škola napra« Šuška se i o privoli stambolskog put« žak radi u ljetno doba 14—16 sati. viti »mejtefe« i imajte na umu, da nika Ibrahimkadije Sarića. Tešto,'tešto. Nije zgorega, ako Kada bi težak isto tako radio samo su oni svojom spremom1 ravni učite« 8 sati dnevno, ko bi hranio gore spo« ljimapvaših; bivših komunalnih ško« prilikom' izbora: imadnemo i malo šale, gledajući kako sejedna za dru« menute naše prijatelje, odnosno ne« la. Da' se o tome uvjerite^ zavirite malo u nastavni plan bivšeg Dar«ul« gom prostiru ove »veličine«. Još ako prijatelje. Iz naše organizacije. Malo odgovora „Srpskoj Rijeti". Stranačko kretanje. Страна 3 > ih vrag natenta, pa se (pojave |u San« džaku ili Makedoniji!... JEDAN UZALUDAN POKUS. »Jugoslavenski List« javlja, da je uoči četvrtka u prostorijama ovdaš« njeg »Trebevića« održan sastanak Hrvata, koji! stofle izvan sadanjih dviju) hrvastkih stranaka.1- Sazivači (anonimni!)' imaju namjeru, da oži« ve( bivšeg civilnog doglavnika g. dra Nikolu Mandića. Zbor je bio slabo posjećen i vlajdaf je pod dojmom to(g neuspjeha izabran odbor od tri lica, koji će doći u doticaj sa obima hrv. strankama, u svrhu, zajednič« kog istupa na izborima.; Govorkalo se poodavno, .'da bi se dr. Mandić imao priključiti hrv. pučkoj stranci, no »Jugoslavija« u uvodnikd! od, četvrtka dosta jasno odbija 'tu kombinaciju. Ona naime veli: »Još manje je na mjestu, kad ljudi,, koji sudosadšutilii pre« zirno\se smiješili promišljenom i in« tenzivnom radu; pojedinih političkih stranaka, najednom sada ustaju i stvaraju: nove programe, nove kom« promisne predlogei'— riječju novu zbrku, koja je! tim kobni ja, što nam je upravo sada; neophodno po« treban jasanl pregled rada; pojedinih stranaka i političara. Upravo stoga se i mi najodlučnije protivimo po« novnom uskrisivanju! i oživljavanju starih i preživjelih programa, koji imaju samo historičku važnost' i — »političkih mrtvaca«, kojima je sva javnost već davno jednoglasno ot« pjevala opijelo«. »Hrv. Sloga«; (broj 205.) otvoreno osuđuje taj pokušaj i Veli: »Poznata je stvar, dalje naša stranka bila vaz« da za slogu Hrvata. I njezin organ već svojim imenom pozivlje ih na slogu. Ali da neko u ime-sloge uz« diže d. dra Nikolu Mandića, koji je pred goklinu i po’jdana samoradi svojih interesa razbio slogu Hrvata, zas^o naša stranka neće nikada bit i«.l ZBLIŽENJE DVIJU HRVATSKIH STRANAKA U BOSNI. Pišući o neuspjelom| pokušaju Mandićevih pristalica »Hrv. Sloga« od -30. sept. iznijela, je i ovo: Što se tiče zajedničkog istupa u izbori« ma za konstituantu, bio bi ovaj sa« stanak popuno suvišan, jer se — kako prisutni pristaše HPS (hrv. pučke stranke) i HTS (težačke) iz« javiše — na tome već od ne« koliko dana najozbiljni« je radi«. Pitanje je sad na kojoj bi se ba= z i proveo taj zajednički istup? »Hrv. Sloga« daje razumjeti tu bazu po uvodniku »Na okup — u bor« b u«, u kojem između ostalog veli doslovce: Glavna težnja — ujedinjenje tro« imenog naroda — postigla se, i sada otpadaju, odnosno morale bi otpa« sti velikosrpske i velikohrvatske po« sebne težnje, a sva briga imala bi se posvetiti tome, kako se ima naša država da uredi iznutra. Što se tiče hrvatskog dijela našeg na« roda, on se je već snašao u novim prilikama. To nije ni čudo, jer je on bio odgajan za ovakovo ujedinje« nje. Dok je u hrvatskom dijelu na« roda prije postojala stranka hrvat« skog državnog prava, koja je dizala u narodu samosvijest i držala ga ta« ko otpornijim protiv težnja bivših tirana, dotle je u isti mah u nas Hr« vata bilo i struje, koja je plovila ju« goslavenskim vodama. Srpski dio našeg naroda nije mo« gao biti tako odgojen- i on se nije sav mogao posvema snaći u novom vremenu, te ih je bilo, a i ima ih, koji još ne mogu da se otresu starih nazora. Staro je i nesavremeno na« ime sve, što se ne podudara posvema s idejom narod« nog jedinstva i posvema š« nje ravnopravnosti. A tih starina vidimo svagdje^ i na svakom mjestu. One su izbile;' dapače i za vrijeme regentova boravka u Bosni, kao što dokazuju slučajevi: mostar« ska afera radi sablje, ekskluzivitet tuzlanskog »okružnika« te drugih u* pravnika (n. pr. onog kotarskog predstojnika u Zenici), ili pak ma« hinacije srpske manjine u Sandžaku, koja čini nasilja nad muslimanskim življem, kako je to glavom Srbin član narodnog predstavništva Žu« I gić iznio u svojoj jednoj interpela« �Strana 4 Страна 8ro| 206 — Број .PRAVDA' — .ПРАВДА' čiji. Takovo nastrano držanje po« jedinaca pa i većih skupina jedno je veliko zlo, koje treba odstranji« vati. Jedno je i važno i temeljito isti« nito: hrvatski dio naroda osjeća se u svojoj rođenoj državi zapostav« ijenim, i osjeća, da ga neki dio dru« gog plemena ne smatra jednako« pravnim. I kada to hrvatsko pleme osjeća na sebi, ono mora da traži lijeka tome zlu zajedno sa svi« ma onima, koji su voljni da porade o tome, daše to zlo odstrani. To zahtijeva in« teres države naše, jer inače ona ne će moći uslijed trzavica i groznica, što nastaju od te bolesti, onako na« predovati, kako bi morala napredo« vati. A nazaduje ono, što ne napre« duje onim tempom, kakovim bi mo« ralo«. »Hrvatska Težačka Stranka u svom programu stoji na stanovištu potpuno plemenske »jednakopravno« sti, i nema sumnje, da će njezini čla« novi kao i svi drugi Hrvati u Bosni i Hercegovini htjeti i znati da izvr« še svoju patriotsku izbomičku duž« nost, cijeni stoga, da će svaki biti izdajica narodne i državne koristi, ko ne bude pristupio na izbore. Domaće vijesti. Ubojstvo u Gacku.] U subotuismo primili ovaj brzojav iz Gacka: »29. sep^. ubijen od pravoslavnih u selu Mirovica-’Džafer Pašić iz Avtovca idući, iz'šume. Pismo slijedi opšir« no. — Arif Pašić«. Donosimo, a komentar očekuje« mo u — »Glasu Naroda«. Jer mož« da se opet radi o »par zapljačkanih koza« ... Mjesto inspektora. U musliman« skom odljeljenju ministarstva vjera u Beogradu popuniće se mjesto in« spektora, za koje je određena godi« nja plata od 4.500 dinara sa pripa« dajućim dodacima na skupoću. Ime« novanje je ukazno, a molbe treba poslati na ministarstvo vjera najka« snije do 31 oktobra o. g. i priložiti niji nesporazum nastao je uslijed štamparske pogreške u »Službenim im svjedodžbu, da je molitelj: 1. državljanin kraljevine ŠHŠ i da Novinama«. Proti novom porezu. Svi porezov« je musliman; 2. da je svršio pravni fakultet ili koju muslimansku višu nici grada Travnika na svom sastan« bogosloviju (šerijatsku sudačku ško» ku jednodušno zaključiše da kod lu ili idžazet) ili pak koji drugi za« ministra predsjednika i predsjedni« vod, u kojemu se može steći ovakva ka Nar. Predstavništva prosvjedu« ju proti svim novouvedenim pore« sprema; 3. da je najmanje četiri godine zima. U svom protestu izjavljuju, služio u muslimanskoj vjerskoj (va« da navedene poreze ne mogu plati« kufsko«mearifskoj) upravi kao či« ti iz jednostavnog razloga, što bi novnik ili u kojem višem bogoslov« tim bile Uzdrmane, a djelomično i skom zavodu ili srednjoj školi kao porušene mogućnosti za opstanak nastavnik, te da je potpuno u govo« poslova i familija. Ovaj porez je Же« ru i pismu vješt srpsko«hrvatskom održiv i nepravedan i po tome, što jeziku. nije protegnut na cijelu državu, pak Molioci koji su u državnoj službi traže da se odmah opozove i o tom treba da svoje molbe pošalju preko obavijeste porezni uredi, jer se čine već priprave za nasilno utjerivanje svoje predpostavljene vlasti. Donosimo gornji natječaj u nadi, poreza. da će se za ovo važno mjesto natje« cati svi naši mlađi ljudi, a od ule« ma«medžlisa tražimo, da se pobrine, kako se ovo važno mjesto ne bi po« Trgovačkom, udruženju za grad punilo protekcijom kojekakvih Re» baca, već da se povjeri ispravnom i Sarajevo potreban je za odmah sposobnom čovjeku. Zašto muslimani simpatišu sg boljševičkom Rusijom? naslov je radnji, koju ćemo od idućeg) broja početjiznositi'j našem listu. Radnju Ponude sa uvjetima slati na gosp. piše jedan nemusliman, koji je du« lje vremena' boravio u Rusiji i koji Stojkanovića, Štrosmajerova ul. Isti treba da je po mogućnosti vršio d®bro poznaje prilike islamskih na« roda u Rusiji i njenom; susjedtsvu. više godišnju praksu u kojem sličnom Mi svraćamo; osobitu pažnju na« društvu te da je trgovačku akademiju ših čitaoca na ovu/zanimivuitradnju, svršio. koja će objasniti tamošnje prilike i iz koje će biti jasno ono, što nam ušljed manjkavih/informacija,' nije razumljivo, a katkad je i nepojmlji« vo. Predimaret br. 16. Natječaj, stalni sekretar PAPIRNICA ♦ HAMDIJE KOPČIĆA i preporučnje evoje bogato atovarište svih vrsta papira, kancelarijskog I školskog pribora. — Naručbe se obavljaju brzo i točno. Ciene umjerene. Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 Rangon riže vrlo dobre, uz povoljne cijene nudi Muslimanska centralna banka za B. i H. u Sarajevu sa svojih skladišta u Sarajevu, Mostaru, Tuzli, Travniku i Gružu. Brzojavi: Muslimbanka Sarajevo. Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. Kod Salihage Mirice, trgovca Gospodarstvo. Izvoz bez obezbijeđenja valute. Trgovačkoj je i obrtničkoj komori na telegrafski upit naknadno javljc« no, da se prema raspisu C. O. broj 51.125 od 13. avgusta 1920. mogu bez obezbjeđenja valute izvoziti suhe šljive i pekmez od šljiva. Ra« izdaju se — Telefon 809. krumpiri najmanje po 5 kg, a više, koliko ko hoće po K 2.-. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegoviru (d. d.] u Sarajevu. II. EMISIJA. Poziv na upisivanje dionica. Izvanredna glavna skupština Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Hercegovinu (dioničarskog društva) u Sarajevu, održana 2. septembra 1920. zaključila ja na temelju ustanova § 11. društvenih pravila povišenje dioničke glavnice od K 3vooo.ooo.— na K 1o,ooo.ooo. i povjerila ravnateljstvu, da ovo povišenje prenfa potrebi na jedanput ili na dva puta provede. Na temelju tog zaključka izlažemo na javnu supskripciju za sada 40.000 dionica po 100.— kruna nominalne vrijednosti tako, da će dio* nička glavnica po provedenju tog povišenja iznositi K 7,ooo.ooo.— Za upisivanje ustanovljeni su ovi uslovi: 1. Posjednici starih dionica imadu pravo na svaku jednu staru dionicu preuzeti jednu novu uz tečaj K IJO.—. U tu svrhu imaju pre­ dočiti potvrde (međutomnice) o dodijeljenim, ali još ne izdanim dioni­ cama, na kojim će se označiti, da je pravo opcije izvršeno. 2. Ostalih 10.000 dionica, kao i eventualno po dioničarima ne optirane dionin, mogu upisati dioničari i nedioničari, uz emisioni tečaj K 115—. 2. Razlika između nominalne vrijednosti i emisionog tečaja privest će se po odbitku troškova pričuvnoj zakladi. 4. Nove dionire učestvovat će na poslovnom uspjehu od 1. no­ vembra 1920. te će prema tome biti previđene prvim kuponom sa pra­ vom na dvomjesečnu dividendu za g. 1920. 5. 0 uplaćenim iznosima izdaćemo blagajničke potvrde (međutom­ nice), na temeliu kojih ćemo kasnije izručiti izvorne dionice, o pojedi­ nim komadima od 5, 10, 20, 25, 50 i 100 dionica. 6. Supskripcija počima 3. septembra, pa traje do 31 oktobra o. g. 7. Potpisane dionice moraju se isplatiti odmah kod upisa. 8. Dionice glase ili na ime ili na donosioca, pa svaki potpisatelj treba da naznači, koju vrstu dionica želi. Dodijeljene će se dionice ispo­ staviti i potpisateljlma uručiti u roku, koji će se naknadno objaviti. — Svaki potpisatelj treba da naznači pobližu adresu, na koju će mu se dodijeljene dionice dostaviti, a onaj koji želi dionice na ime, treba da osim toga čitljivo i točno naznači ime i prezime, na koje bi potpisane dionice imale glasiti. Ravnateljstvo si je pridržaio pravo, da dionice do­ dijeli ili na ime iii na donosioca. 9. Podjelbu upisanih i uplaćenih dionica glasom tačke 2. ovih usta­ nova pridržaje ravnateljstvo zavoda. 10. Potpisivanje i uplaćivanje na ove dionice obavlja se: a) na blagajni Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Herceg, (d.d.) u Sarajevu i njezine podružnice u B. Novom, te kod: b) Muslimanske centralne banke u Sarajevu i njezine podružnice u Tuzli, c) Muslimanske trgovačke i poljodjelske banke d. d. u Tešnju, d) Muslimanske kreditne banke d. d. u Foči, e) Prve Muslimanske banke d. d. Brčkom, f) Prve Muslimanske banke d. d. u Bjelini, g) Muslimanske banke d. d. u Banjojluci, h) Narodne kreditne banke d. d. u Tešnju, i) Narodne kreditne banke d. d. u Livnu, j) Bankovne kuće M. Mahmudbegović u B. Šamcu, k) Težačke banke d. d. u Cazinu, 1) Muslimanske banke d. d. u Stocu, m) Muslimanske banke d. d. u Visokom, n) Hrvatske kreditne banke i štedionice d. d. u Bos. Brodu i nje­ zine podružnice u Bos. Gradišci, o) Podružnica Hrvatske Centralne banke u Đerventi, Mostaru, Zenici i Tuzli, p) Muslimanske privredne banke d. d. u Gračanici. Ravnateljstvo Muslimanshe trgorathe i obrtničke banke za B. i H. (d.d.) u Sarajevu. Odgovorni urednik: F. Šalaka. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. štamparija Daniel & A. Kajon, Sarajevo, � https://kolekcije.nub.ba/files/original/8f7838c104d3dd8f2eec042e307fd135.pdf 3fb531ee4be939ff7d054ec9d3a8abb0 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. Pojedini broj к. iZLAZi SUBOTOM, UTORKOM • ČETVRTKOM * IIREĐUJ- KEDAKCIONt ODBOR PPE ' . \тд GODIŠNJE K ISO, Ч -'OLA GO ' '> K u(;. Uxh" LAZr ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broi 102 (207) Sarajevo, četvrtak 7. oktobra 1420. (22 muharrem 1339.) ŠTVO UPRAVA NAU Ч sRE. )J ulici. IELEFON KRo? 124 ČEKOVNI RAČUN POŠTANSKE ŠIEUiONICE 1119. Godina II. Jedna prešna dužnost! Ovih će še dana završiti sastav biračkih spiskova, a valjda će već za koji dan ti spisci biti izloženi radi uvida. Brinite se da budete upisani u te spisko-> ve, jer ako progje rok za prigovor, onda kasnije ne će biti rli kakve fajde. Samo će oni imati pravo bira­ nja narodnih* zastupnika, koji budu unešeni u bi­ rački spisak. Stoga ga dobro pregledajte! Pravo da bude unešen u birački spisak ima svaki muškarac, koji je polovicom septembra navršio 21 godinu, ako je pripadnik naše kraljevine i ako nije kažnjen radi zločina ili prljavih činova. Fukara i bo­ gataši potpuno su jednaki u ovom pravu, jer zakon ne propisuje da birač mora plaćati i najmanji porez. j Pošto o broju predanih kuglica zavisi koliko će koja stranka dobiti poslanika, pa se može dogoditi da samo radi jednog glasa druga stranka nadvlada i dobije mandat, dužnost je svakog člana naše orga­ nizacije, da se osvjedoči je li unešen u birački spi­ sak, jer birati može samo onaj, ko je unešen u taj spisak. Stoga se pozivaju svi mjesni odbori, kako gradski tako i seoski, da se za vremena pobrinu i dobro pregledaju biračke spiskove, kako ne bi bio ispušten ni jedan član naše organizacije. Na posao svi, jer samo tako možemo osigurati svoju bolju budućnost! Na intenzivan rad! Zašto upozorujemo na važnost biračhih spiskova ? Kao što je poznato, naš list ne< prestano. upozoruje na sudbonosnu važnost upisa u biračke spiskove i više puta je pozvao mjesne odbore •i sve članove naše organizacije da se pobrinu kako ni jedan član ne bi ostao neupisan. Taj je upis, kako sm® već više puta objasnili, važan g'am toga, što će ee pripustiti glasa« nju samo oni, koji budu uvršteni u glasački spisak. Ne budeš li unešen ugt&j spisak u određenom r o« k u, ne će ti koristiti nikakav kasni« ji prigovor i ti ćeš biti vraćen sa bi« rališta bez obzira na to, što imaš pravo biranja- A zašto je tako va< žan svaki pojedini glas pri ovim iz« borima? Evo čuj i dobro upamti! Upamti i neprestano tumači i kazuj svakom s kim dođeš u razgovor! Mi smo već u prikazivanju izbor« nog zakona (vidi broj 96. »Pravde«) 1 naglasili, da se kao dosad ne će gla« sati odijeljeno po pojedinim vjera« ma, već će svi glasači jedinog okruž« ja glasati zajedno, bez obzira na ple« me i vjeru. Ne će se kao dosad gla« sati ni za pojedine kandida« t e, ne/o se ima glasati za listu po« litičke stranke. I o tom, koliko se za koju listu predadne glasova, ovisi i broj poslanika, što će ih dobiti do« tična stranka. Da to razjasnimo jed« nim brojčanim primjerom. Uzećemo za primjer tuzlansko okružje. (Na drugom mjestu današnjeg broja do« nosimo statistiku stanovništva Bo« sne i Hercegovine, pa se prema do« njem računanju može lahko napra« viti pregled i za ostala okružja.) Tuzlansko okružje broji 425.496 žitelje i prema tomu će izabrati 14 zastupnika. Muslimana ima 177.649, pa bi im pripalo 6 mandata, pravo« slavnih Srba 183.213 sa 6 manadata, a Hrvata katolika 60.130 pa im spa« daju 2 mandata. Taj bi račun bio tačan samo onda, kada bi sve tri konfesije imale i srazmjeran broj glasača, te kad bi se sve tri jednako odazvale svojoj dužnosti da dođu na biralište. No ko će sad tačno znati, da li je poginulo više musli« ' mana ili Srba ili Hrvata katolika? I ko će znati, da li je sad više mu« slimanskih muškaraca ili pravoslav« nih? To se, naravno, zasad ne zna, i moći će se ustanoviti tek onda, kad budu definitivno za« vršeni birački spiskovi. Upišemo li u te spiskove sve svo« je birače, onda smo i očuvali svoje glasove. Obihmalimo li ili se ne bu« član^ naše islamske zajednice, da u« pregne sve sile, kako'nijedan naš glasač ne bi ostao neupisan u birač« demo brinuli za;,taj upis, može nam kl spisak. Budemo li propustili ovu se trefiti da izgubimo na stotine bi« svetu dužnost, o kojoj ovisi naša rača, a radi toga i — kojeg narod« bolja budućnost, onda nemamo ko« nog zastupnika. Jer treba da neka ga kriviti: ni Gradića ni predstojni« stranka imadne samo jedang las više ka, ni muhtara ili kneza; nikog, ni« i naš mandat propada u njezinu ko« kog, već sami sebe i svoju nemar« rist. Eto, u tom je ta velika važnost nost. Jer svaka se pogrješka u bi« upisa u biračke spiskove. ručkom spisku može i mora ispra« Ne pobrinemb li se dakle, da sć1 viti. Samo treba na vrijeme za« u svakom kotaru upišu svi naši tražiti njezin ispravak. Koji ec od« birači, i ne budemo li se dobro bor ili član organizacije bude držao interesirali za biračke spiskove i našeg nesretnog »Nemelazum!«, taj ispravili ih u pravo vrije« nosi na vratu i krivnju, što bismo me, mogu nas drugi preteći i time radi tog nehaja i propusta mjesto nam oduzeti jedan, pa i dva man« 22 nftgli ostati samo sa 15 ili i manje data. Evo kako: U tuzlanskom o« narodnih zastupnika. kružju mi muslimani nemamo ni« Stoga na posao svak, i odbori i jednog svog kot. predstojnika. O« svi pojedini članovi organizacije; kražnik Grudić otvoreno radi proti svak neka vrši ovu dužnost, jer bi našoj. organizaciji. Nek dadne na« sadanji nehaj mogao izjaloviti sve log predstojnicima i onima što sa« naše dosadanje nastojanje. Kako se stavljaju spiskove, da ispuštaju prigovora netačnim biračkim spisci« što više naših ljudi, nek se osim to« ma, može se svak uputiti iz članka ga rekne muhtarima i ljudima kod »Sastav i ispravak biračkih spisko« kojih će biti izloženi birački spis« va«. kovi, da ne o b j a v 1 j u j u tih spis« Još jednom: svak na posao! kova т- mi smo izgubili pa stotine birača. Treba samo još to da se naši od« bori i ostali članovi ne pobrinu za ispravak tih hotimičnih pogrješaka i — ode mandat, odoše ako hoćete Gradska skupština pristaša »Jugo« i dva! Jer za druge će se pobrinuti sama vlast i, može biti, upisati i o« slavenske Muslimanske Organizaci« ne koji nemaju biračkog prava. Za je« obdržavaće se u petak dne 8. ok« nas se moraju brinuti mjesni odbo« tobra u 1 sahat iza podne (iza džu« ri i svi mi sami. Kako? To smo ka« ma«namaza) u avliji Kolobara hana, zali u 97. broju »Pravde«, no tu u« na koju se svi pristaše pooivaju da putu opet doncjdmo, na drugom nefaljeno dođu. Sarajevo, 27. septembra. 1920. mjestu današnjeg broja, a ovdje ćemo upozoriti kako se može izgu« Predsjednik: Tajnik: biti zastupnički mandat. Dr. Hrasnica. S. Filipović. Recimo tahmina, da će u tuzlan« skom okružju biti srazmjeran (pod« Sarajevo, 6. oktobra. jednak) broj birača i da će svaki Nakon beogradske konferencije deseti stanovnik imati pravo glasa« nja. U tom bi slučaju muslimani i« bosanski radikali udaraju u malo mali 17.700 birača, pravoslavni sitnije žice. Nema sad one bahato« 18.300, a katolici 6.000.' Nek nam sti, kojom je o nama pisala »Srpska Grudićevi predstojnici ispuste sa« Riječ«, niti se osjeća zadah Andri« mo desetog birača u gradovima, a ćeve tjesnogrudnosti, kojom je bio osmog u selima, naš će broj glasa« protkan njegov »državnički« govor ča spasti na 15.000 i mjesto šest za« proti našoj organizaciji. Lijepa po« stupnika dobićemo samo pet. Je« java i mi se radujemo, što nakon dan ode u korist pravoslavnih (n a 5—6 mjeseci .možemo iz »Srp. Rije« onih 300 što prelazi 18.000) i či« opet da preštampamo koju sim« oni mjesto šest dobiše sedam. Mi patičnu riječ prema muslimanima. U broju od ponedjeljka donosi izgubismo dvostruko: hem nas je manje, hem je više koji »demokra« »Srpska Riječ« ovaj značajni pod: ta« ili Čokorilovac! Dupla glavobo« uvodnik: »Na velikoj radikalnoj konferenciji, održanoj dne 26. sep« lja! Stoga je sveta dužnost naših od« tembra, govoreći o muslimanima bora, a bogme i svakog pojedinog rekao je g. Nikola Pašić među osta« Poziv na gradshu skup­ štinu. lim i ovo: »Odnos između nas i mu« slimana važna je činjenica za našu stvar. Za vrijeme okupacije svi su sporazumno s nama radili i gotovi su bili ustanak podići protivu A u« strije. Naši su čekali lozinku iz Sr« bije, a mi im nismo mogli to dati zbog tadašnjih prilika. Zbog lo» k a 1 nih prilika ne treba dovo« diti u pitanje naše odnose s musli« manima. U agrarnom pitanju rekao sam muslimanima, da oni po nezna« nju rade što liči na austrijsku poli« tiku. Austrija je to pitanje tamo is« takla da nas zavadi s muslimanima. Muslimanska i naša organizacija u Bosni vršena je sporazumno s nama. Mi moramo naći neku vezu s musli« manima, inače će biti to od velike štete. Zemlja se mora dati seljaci« ma, ali uz naknadu. Kad se govori o muslimanima nemojte uzimati sa« mo rđave primjere. Ako se s njima sporazumijemo Bosna će biti naša jaka tvrđava. Trebadaimiiz« mijenimo svoje d.ržanje i onda će to učiniti i musli« mani.« Da, da. Treba da poput g. Pašića i bosanski radikali jedijom za uvijek uvide, da se politika ne može i ne smije osnivati na izigravanju i kr» šenju obveza; treba da upamte, e se bez nas. a kamo li proti nas, ne mo« že vladati bez velikih opasnosti. Treba da »izmene svoje držanje« i da još više dadnu riječ onima, koji su ih mnogo prije upozoravali na nemogućnost pređašnje protumusli« manske orijentacije. Jer, što da kri« jemo, teško je kad se hoće glavom kroz zid. Teško je....... Upit nar. posl. dru M. Spahe na min. unutarnjih djela. Zbog prešnosti u stvari stavio je Dr. M. Spaho ovo pitanje na mini« stra unutarnjih djela o pokolju u selu Pesočani, srez ohridski: »Na 14. septembra o. g. progoniH su žandarmi u blizini sela Pesočani srez ohridski neke odmetnike. Do« šio je i do pucanja između žandar« ma i odmetnika, pa je tom zgodom ubijen i jedan žandarm. Dva daha iza toga došao je u ovo selo sreski pisar iz Ohrida sa žandarmima i s naoružanim pravoslavnim seljacima iz okolice i zatražio na svaku kuću po 10 zlatnih lira, jer da će im ina« če sve kuće popaliti. Preplašeni se« ljaci skupili su teškom mukom po 10 lira, ali sreski pisar nije bio s ti« �Strana 2 Стпана me zadovoljan, već je tražio više. Seljaci gu davali, dok su još imali novaca, a kad je nestalo novaca, onda su sreski pisar i žandarmi po« palili sve kuće u selu, jedan je dio stanovnika sela pobjegao od stra« ha, a ostale su — 40 ljudi, 2 žene i 3 djece — zatvorili u džamiju. Na« kon što je selo popaljeno, započelo je klanje pred džamijom i vriska i jauk, koje je to klanje izazvalo. Рг» vog su izveli seoskog kmeta Destan« agu, koji je odmetnika prokazao žandarmima, i zaklali ga uz jauk i pisak ostalih. Iza njega je došao na red hodža Kamil ef. i tako redom .PRA«DA* - „ПРАВДА* sve do posljednjega djeteta. Sve su pobacali u jamu pred džamijom, u kojoj se i danas nalaze. Pisar, žan« darmi i seljaci, koji su ovaj nečuve« ni zločin izvršili, opljačkali su svu imovinu poklanih. Zgražajući se nad ovim strašnim zločinom, pitam g. ministra unutraš> njih djela, šta je preduzeo da se zlo« činci po zakonu kazne i kada će ovakva grozna djela prestati u o« nim krajevima? Molim pismeni od« govor. Beograd, 1. oktobra 1920. Dr. M. Spaho narodni poslanik.« Sastav i ispravak biračkih spiskova. BpoJ — Broj 207 va; 2. koji su osuđeni za prestup na gubitak građanske časti za vrijeme dok traje ta kazna; 3. koji su sud« skom presudom osuđeni, što su zlo« upotrebljavali svoje vlasti, ili silom ili prijetnjom, ili poklonom, ili obe« ćanjem poklona, radili da budu iza« brani oni ili da ko drugi bude .ili ne bude izabran za narodnog poslani« ka: 4. koji su sudskom presudom o« suđeni što su primili poklon, da bi« rački glas dadu ili da se od biračkog glasa uzdrže. Ni u jednom dijelu naše kraljevine nemaju prava da biraju poslanike: 1. koji se nalaze na izdr« žavanju sudske kazne i oni koji au u robijašnici (zavodima sa prinud« nim radom); 2. koji su pod steča« jem (iflas); 3. koji su pod staratelj« stvom (očinskoj vlasti, tutorstvom i kurateli); 4. koji su bez dopuštenja vlade stupili u službu strane države i 6. koji su sudskom presudom osu« đeni, što kao pristalice nepriznatih vjera nisu vršili svoje građanske i vojne dužnosti. Popis nufusa u Bosni i Hercegovini Prosjačenje težačkih glasova Ио može birati. a ho ne može? data Broj man ­ Da našim mjesnim odborima i о« simo ovdje ■ statistiku stanovništva stalim članovima naše organizacije u B. i H„ prema kojoj je odmjeren (Izvadak iz izbornog zakona.) bude jasnija važnost današnjeg u« broj poslanika u pojedinim okruž« U roku od 18 dana poslije ukaza stva, načelnika, kneza, kot. ureda), vodnika »Zašto upozorujemo na jima. važnost biračkih spiskova?«, dono« o izborima (dakle najkasnije do 25. bilo pismeno, bilo usmeno. Usmeni se zahtjev mora staviti septembra) imaju se napraviti bi« rački spiskovi, u koje će se abeced« u zapisnik. Ukupni Broj Froj Srba Uz traženje ispravka moraju se | Broj musli­ pravoslav­ nim redom unijeti imena svih bira« Hrvata broj K e i a r mana ča, koji su u dotičnoj općini nasta« podnijeti i dokazi, za koje mogu iiteljstva nih katolika njeni najmanje šest mjeseci. Ako služiti samo službene isprave. Ured općina bude razdijeljena na dva kod kojeg se traži ispravak dužan 3.505 27.907 Bihać ..................................................... 18 342 10 864 ili više birališta, onda će se za sva« je — ako to stranka zahtijeva — 86.426 3.323 ^ОО 46.357 Caain.................................................... dati i pismenu potvrdu o traženom Ključ ................................................ 9.894 2 .718 31.189 1.96'.! ko biralište sastaviti poseban birač« 15.332 Krupa .................................................... 28.886 213 44.185 ispravku. ki spisak. Pri upisvanju valja dobro 6.428 Petrovac.............................................. 32.826 2.1 ТЗ 1.011 Podneseni prigovor mora se rije« paziti da se ne uvede niko, ko nema Banski Most......................................... 9.984 23.598 38.422 4.78.3 siti u roku od 24 sata i riješenje se izbornog prava. Bihaćko okružje 90.906 125.468 8 12.336 229.071 U taj će se spisak unijeti i vojni« predaje onom, ko je tražio ispravak Baajalaka......................................... 9.024 45.108 4 17.982 73.160 ci, koji će do dana izbora odslužiti i to odmah čim se javi. Ako se ta« Boa. Dubica......................................... 2.635 41.384 1’402 25.794 ko riješenje tiče druge osobe i bude svoj rok. « 4.839 80.143 Boa. GradiJka....................... 5.777 41.868' Sastavljanje biračkih spis« na njenu štetu, mora se ona obavi« • Boa. Novi.............................................. 5.338 22.889 , 1.576 29.433 9.068 Dervcnta............................................. •. 23.170 32.448 65.784 kova u srbijanskim i crnogorskim jestiti. Kotor-VaraJ ......................................... . 4.238 Г .088 4.452 . 23.780 Predaja tog riješenja izvršiće se krajevima vršiće opštinski sudovi, 26.150 Prijedor......................................... 13.512 4.047 44.256 a u drugifh pokrajinama općinski u« u svemu onako, kako naređuje za« 28,202 Prnjavor 8.578 9.111 46.314 redi (gradska poglavarstva), te va« kon o postupku sudskom u građan« 18.138 24.626 Telanj........................................ . 10 052 £3.418 roške i seoske općine. U mjestima skim parnicama. Za slučaj, da se in« Banjalučko okružje 286.266 70.865 403.817 86.847 13 Bosne i Hercegovine, koja nisu or« teresovano lice ne pronađe, riješe« 8 450^ Sarajevo grad................................... 18.460 17.922 51.919 ganizovana u općine, spiske će sa« nje će mu se za drugih 24 sata pri« Čajniču............................................... 13.537 6.396 300 20.271 lijepiti na dom . pred dva pismena staviti nadležni kotarski ured. Foča....................... ..... 25.955 13.589 39.980 352 svjedoka, koji će se potpisati na do« Fojnica . ............................. 554 8.061 14.882 23.550 Poslove oko ispravka bi« Rogatica 17.287 17.774 479 35 772 račkih spiskova vršiće opštinski su« stavnicu zajedno sa zvaničnikom, 15.844 Sarajevo (aela) ................................... 28.631 4.830 47.519 dovi, odnosno u našim krajevima, koji je riješenje na dom prilijepio. Visoko.................................................... 21.533 9.352 13.357 44.750 gdje su organizovane općine pa i« Ako se ne zna ni gdje je dom inte« Vitngrad ............................................... 11.459 11.839 698 24.350 maju općinska vijeća — općinski resovanog lica, te mu se predaja ri« Sarajevsko okružje 132.623 94.098 52 820 288.061 10 predsjednik (načelnik, knez, dže« jesenja ne bi mogla izvršiti ni na • ngojno............................................... 14.929 15.289 16.001 46 293 madbaša) ili njegov zamjenik u dru« jedan od izloženih načina, onda će Glamoč............................................... 8 848 15.795 1.135 20.445 štvu sa dva općinska vijećnika, što se riješenje prilijepiti na opštinski Jajce..................................................... 9.074 15.932 8.703 33.B13 Livno............................. . . . ‘ . .3.305 21.507 40.661 ih u tu svrhu izabere općinsko vi« dom (ured). Prokor . .... 7 ... , 4.745 35 7.759 12.6« Oni, koji su odbijeni, što službe«1' ječe. 15.099 4 140 Travnik ............................................... 17,503 37.268 U neorganizovanim našim opći« nih isprava nijesu podnijeli, mogu Varcar-Vakuf................................... 2.564 19.599 2 447 2-1 620 16.069 Zenica . ............................................... 5.276 7.044 28.849 nama taj će posao vršiti kotarski p o n o v a tražiti ispravku i podni« jeti dokaze, ako rok za traženje is« Žepče ..................................................... 5.997 .2.597 1 8.402 17.729 sud. i Žapanjac . .................................... 1.798 1.122 19.407 22.341 pravka ne bude uopće istekao. Potvrđeni spisak mora se izložiti Ako općinski snd (ured) u odre« Travničko okružje 76.928 95.602 109.968 284.561 9 kod općine i suda, koji ga je đenom roku od 24 sata ne denese Bijelina............................................... 13.362 40 925 1 662 58002 potvrdio i mora punih osam dana riješenja smatraće se da je pri« 16.332 Brčko............................................... 18.649 22.473 57.71« stajati na raspolaganje da ga svak govor odbijen i prigovaraču stoji Gračanica................................... 18.465 13.079 253 31 898 može pregledati i prepisati, obzna« pravo, da se prituži na prvostepeni Gradačac . .......................................... 18.656 20.491 18.013 67.283 Kladanj ............................................... 6.673 3480 976 11.215 niti, štmpati i svak mu prigovoriti i (kod nas okružni) sud. 11.672 15.832 3 022 29.569 “ •gUj ............................................... tražiti ispravak bilo glede sebe, bilo Kako onaj koji traži ispravak Srebrenica ......................................... 15.596 15.432 175 31.285 glede drugoga. Toala (grad) ...... 5.859 1.976 3.839 12.353 spiska, tako i onaj koga se tiče taj 39.959 Tusla (sela)......................................... 7.293 10.166 57.469 Općinski sud (poglavarstvo, od« ispravak, imaju pravo, da se u roku 12,887 ▼laaeniea............................................... 10.169 239 30 928 nosno kot. ured) mora izlaganje od 24 sata nakon primitka riješenja Zvornlk ............................................... 20.906 26.169 282 47.756 spiska objaviti odmah čim ga izloži žale nadležnom prvostepenom (o« Tuzlansko okružje 177.64» 183.213 60.130 425.496 14 na uvid. Ta se obznana u varošima .kružnom) sudu. Ta se žalba predaje c Bi leće..................................................... | 15.978 8.437 218 19.661 i varošicama vrši pismenim objava« pismeno ili usmeno u zapisnik. 5 291 9.667 Gacko.................................................... 137 15.107 ma, koje se imaju prilijepiti na op« Stranke imaju pravo, da traže po« 15.129 3.989 Ronjic.................................................... 8.922 28.Q73 ćinskom uredu (sudnici) i po ulica« tvrdu o tom, da su se pritužile, a 2.153 8.527 Ljubinje........................................ . 3.916 14.606 ma. Po seoskim se općinama mora napadnuta stranka može navesti i Ljubutki . ......................................... 2.846 231 39.211 42.297 Meštar (grad) 7.212 4.518 . 4 307 16.392 obznaniti još i čitanjem satnog spi« dokaze u svoju korist. 7.923 6.925 Mostar (sola).................................. , 37.276 60.226 ska na općinskom i seoskom sastan« Za poslovanje oko ispravka bi« 13.650 917 Nevesinje............................................... 5.773 23.283 ku. Gdje nijesu uobičajeni taki sa« račkih spiskova ne smije se napla« 9.468 9.101 Stolac . . % ................................... 15.973 84.L63 5.889 16.294 stanci, onda će se obznana izvršiti titi nikakva taksa. Isto se-tako ne Trobinje ............................................... 1.143 22.830 na način, koji je uobičajen u dotič« smije1 naplatiti biljeg za potvrde, 68.666 90 781 112.020 Mostarsko okružje 267.038 9 nom splu. U toj se obznani mora iz« koje su potrebne prigovaraču, kao ričko naglasiti, da će moći glasati izvadak iz nufusa, sudska potvrda samo oni koji su uvedeni u spisak. o kažnjavanju i slično. Vlasti su Ispravak se mora tražiti neposred« dužne, da- ovake potvrde izdaju u no kod općinskog ureda (poglavar« roku od 24 sata. • (Svršetak.) staše »demćkrata« i radikala, pa im Još nešto o prijateljstvu »demo« treba ići na ruku. Još nešto. Čuo sam, da ti trgovci uzimaju od krata« i radikala, odnosno koncen« tracione vlade kao i'naše bosanske seljaka težaka šljive po 60—70 he« Pravo biranja ima svaki muš« (aktivni). U ovaj izuzetak ne dolaze vlade prama nama težacima. Ove lera i to ne će na kilu nego na staru k a r a c, koji je do početka sastav« rezervni oficiri i civilni činovnici godine rodile su u nekim krajevima oku, dočim,kako se čuje ove godine ljanja biračkih spiskova navršio voj. struke. Nadalje ne mogu bi« tuzlanskog kotara šljive, pa težaci šljive sirove vrijede na 1 kg po 1 K trebaju drva za sušenje. Šta mislite, 40 helera. 21 godinu i u tom času bio d г« rati: Eto taki su ti naši težački novi 1. koji su osuđeni radi kakvog kako je postupano? Vlada koja je ž a v 1 j a n i n naše kraljevine. Državljanima se smatraju svi, ko« zločina, u koliko se ne radi o proizašla iz gore spomenutih parti« prijatelji t. j. »demokrati«, radikali, ji su do 1. decembra 1918. bili dr« političkom zločinu, učinjenom do ja po svojim šumarima zabranila je komunisti i njihovi za svoj vlastiti žavljapi Srbije i-Crne Gore ili imali obrazovanja kraljevine SHS, dok težacima usjeći drva u državnoj šu« interes pristaše. Jasno je sad sva« državljanstvo u Hrvatskoj, Slavo« traju s osudom skopčane posije« mi i ondje, gdje imaju pravo servi« kom, zašto su uzurpatori uzeli vlast tuta za kućnu potrebu i za sušenje u svoje ruke i piskarajući u svojim niji i Dalmaciji, ili imali domovin« dic^: 2. koji su osuđeni radi p r e s t u« šljiva. To nije činila čak ni bivša listovima .zavadili naš troimeni na« sko pravo (zavičajnost) u kojoj op« čini ili dijelu općine drugih jugosl. pa ili prekršaja, učinjenog iz crnožuta vlada. Šumari zabranjuju rod; svak sad vidi zašto se skoro zemalja, koje su pripale u vlast na« koristoljublja (krađa, pronevjere« dapače i ležeće suho drvo, koje ba« dvije godine međusobno po Beogra« nje, prevare, lihva) ili inače neča« dihavp truhne, govoreći im »ne srni« du svađaju i zašto prave nepotrebne še kraljevine. / Stanovnici Južne Srbije, koji su šnih djela (prosjačenje, vagabunda« jete ni suha drveta vući kući dok krize i time narodu život i napredak, se iselili prije novembra 1915., ža, svodstvo), dok ne prođu tri go« šljive ne prođu!« Što to znači? Pro« kao i slogu oteščavaju tako, da su a dotle bijahu turski podanici -- dine nakon izdržane ili zastarjele dajte težaci svoje šljive trgovcima doveli i narod i državu u taki kaos, u kace, jer ne možete sušiti! Ne da« da se ne zna ni ko pije ni ko plaća. nemaju izbornog prava za kon« kazne. U krajevima Srbije i Crne Gore mo vam drva, niti suhih, a kamo li Svakim danom oni svojim uredba« stituantu. Isto tako nemaju pra« va glasanja oficiri aktivni i izvan I no mogu birati: 1. koji su osuđeni sirovih. Neka trgovci prave milijo« ma, naredbama i progonjenjem či« službe, te vojnici pod zastavom ' na robiju, dok se nč povrate u pra« ne na narodnoj grbači, jer su pri« novnika, osobito muslimana, stva« �Spoj 207 — Bro) raju u narodu nezadovoljstvo i čak narodu i prkose. Oni nimalo ne za« rezuju narodnih želja, i kad narod ‘ cijelog jednog kofara preko svojih zakonito izabranih predstavnika za« moli zemaljsku vladu ili ministar* st*5o, da mu ostave na mjestu pred* stojnika, koji je više godina služio na zadovoljstvo naroda i korist dr« . žave, i to po nekoliko puta zamole, oni usprkos svih narodnih molbi, opet samovoljno i bez ikekvih o« pravdanih razloga dotičnoga činov* nika premještaju samo zato, što je musliman ili katolik. Pa zar to nije prkositi narodu i praviti u državi nezadovoljstvo? I opet ti ljudi ima* ju obraza po svojim listovima piša* ti i drugim dobacivati, da su nepri* ■ jatelji države, separatisti, crnožuti i t. d. Još nešto gore i smiješnije. Gore spomenuta gospoda svojim govori* ma prostom narodu na skupštinama i pisanjem u svojim listovjma, kao i crni Čokorilo, nahuškali su težake • pravoslavne, pa su počeli napadati, ubijati, otimati, paliti vrijeđati i t. d. Ti su huškači uz-to metnuli i mu* slimanski imetak na telala, pa ko za njih glasuje obećaju mu dati »tur* ski« imetak i uz to će još postati veliki Srbin i patriota. Sto su još učinili »demokrati«? Oduzeli su 20% gotovine, u uredima napravili nerede premještajući svo* jevoljno činovnike muslimane i ka* tolike koji-su po više godina služili i praksom se potpuno usavršili, i na* mještajući na njihova mjesta mlade i neiskusne ljude, i to samo pravo* slavne ili pristaše svoje stranke. Ti« me su ubili autoritet državnoj- vla« sti. Pa zar ovakim ljudima, težače, dati glas?* Jok! Bože sačuvaj! Po« šten težak ne će nikada dati svoga glasa onima, koji samo prose od njega glas i zavaravaju ga pisanjem i govorima, a nikad se za njega i njegove interese ne zauzeše. Njima je za nevolju prositi težačke glaso« ve, jer znaju da su radili bez naro« da, odnosno proti naroda, pa se bo* je na izborima, da ne dođu drugi i u istinu pravi narodni ljudi, koji će možda po zahtjevu svojih birača njih grješnike i uzurpatore u budu« ćem zakonitom predstavništvu pod optužbu staviti. A to mora biti kad narod jednoć na usta svojih zako« nitih prestavnika progovori. Ukratko rečeno, brate težače, ni* pošto ne daj glasa onim ljudima, koji nisu do danas ništa držali do tebe i tvoga interesa! Oni, koji da« , nas prose tvoj glas, za volju i ha« tor gosp. Pribićevića, a još više u vlastitom ,svom interesu, uvukli su se u narodno predstavništvo i skoro dvije godine ništa ne rade nego se svađaju* i primaju masne plaće, a sve na tvoj račun, težače. Oni su se svađali samo za tvoj glas, brate težače, a nijesu se svađali za tvoju bolju budućnost i tvoj interes. Svak dobro znade od kad su ti uzurpato« ri, ti naši »usrećjtelji«, uzeli samo« »voljno vlast u svoje ruke, koliko su našem narodu i državi nanijeli šte* te i sramote prema vani. Oni ne sa« mo, da su napravili nered u našoj mladoj državi, nego su i našim vanj« skim neprijateljima davali dobrog materijala pišući jedni protiv dru« gih. Ti su ljudi zavadili cijeli naš troimeni narod, zavadili pojedine konfesije, staleže i sve, tako da je mnogi brat od svoga istokrvnog brata bio ubijen. Ti su se ljudi igra« li, a i danas se igraju čašću, imet« kom i životom našega naroda. Jer huškanje jednoga na'drugog mora uroditi zlim posljedicama. Stoga dragi težače, biraj i glasuj za one ljude, u kojih je čista i neokaljana prošlost,, a osobito one,',koji se od prevrata do danas nijesu politički uprljali i u mutnu lovili, nego su. s bolom u duši pratili sve nemile do« gađaje u našoj mladoj državi, žale* ći što se jednokrvna braća zbog ne« moralne politike međusobno taru i nastojeći, da poprave što se je mo« glo i koliko se je moglo. Ti su ljudi narodni prijatelji, jer su riječima i djelom, u koliko su prilike dopušta« le, nastojali, da pomirljivo djeluju među zavađenom braćom. I tim Iju« dima, brate težače, podaj svoj glas i svoje povjerenje. • ПРАВДА' Crpam 3 , PRAVCA, Iz naše organizacije. DAN ORGANIZACIJE U BRČKOM. Dan naše J. M. O. na drugi dan ljubiti svoju domovinu, svoga bra« Bajrama proveden je, i kod,nas do«' ta, pa rfia koje on vjere bio, to su sta dobro. I tom je prilikom svakom dokazali nebrojeno puta, a dokaza« u oči pala stranačka disciplina, Iju« li su isto da se nedaju tiranizirati i bav i bratstvo. U bašči g'. Husein zapostavljati, pa su se proti tomu i ef. Trebinčevića, gdje je Hasan dizali. B. h. muslimani su sa puškom Trebinćević sa ostalim odbornici« u ruci ustali proti okupatorske Au« ma već sve potrebno bio priredio, strije pa su radi toga strašno i stra« kao klupe stolove, šatore za tombo« dali i mnogi bili vješani i mušketa* lu i drugo, počeo se je svijet od« ni. Mnogi su otišli u azijske močva« mah iza podne skupljati. Oko 2 sa« re, kao Ankaru gdje i mačke groz« ta došao je odbor organizacije, kao nica hvata, samo zato, jer nisu mo« i dosta svijeta iz općina i sela. Oso« gli. trpiti zuluma austrijske uprave. bito su se pozivu odazvali Orašljani, Za vrijeme rata trpili su i opet a bilo ih je dosta iz sela Brke, Mao« najviše muslimani, jer im se je, sve če, Rahića, Broda, Vražića i Palan« oduzimalo i rekviriralo, a naš cvi« ke. Da je vrijeme bilo роЛ>1јпо bi« jet, naša mladost posijala je kosti •lo bi još, dvaput više svijeta, ali i po ruskim i drugim pustarama. Do« usprkos zla vremna i opet je bilo šio je oslobođenje, trula se Austrija oko 500 članova, osim omladine iz raspala i muslimani opet skočili me« Brčkog. Svi ugledni građani grada đu prvima, da srpsku hrabru voj« Brčkog i sva omladina došla je da sku, te bele Orlove dočekaju. Ali provede dan organizacije i da pro« rte puškom u ruci, nego sa solju i teferiči. Predsjednik našeg odbora hljebom, sa pjesmom i veseljem o« Dr. Bukvica otvorio je sastanak sli« nako, kako dočekuje samo brat bra« jedećim govorom: ta, kojeg je dugo' pogledao. Od sr« »Draga braćo! Bajram Vam naj« ca i svom iskrenošću 'pozdraviše srdačnije čestitam' želeći, da ovakih muslimani svoju braću, pozdraviŠe dana uzdejčekujemo još puno i puno oslobodioce sa potpunim uvjere« godina u bratskoj ljubavi i slozi, bo« njem da su došli dani sreće, slobode, Ijem rahatluku i zadovoljstvu. Ve« bratstva, sloge i jednakosti. Nu lim boljem’1 zadovoljstvu, jer ove kratko iza toga ispupoljiše se šove« mubareć dane, od kako smo se oslo« ni i oni, koji su zadojeni mržnjom bodili, nismo provodili u potpunom na sve što je muslimansko i dobaci« zadovoljstvu, jednakosti i bratstvu. še nam nazive »cmo«žuti, konfi« Nije se sloboda shvatila1 onako ka« đenti, šuckori«. I udri po nama. ko treba, jer ima među nama u na« Tražismo i mblismo, da se iznesu šoj ujedinjenoj otadžbini nebraće, spisi crnog kabineta, da se vidi ko koji hoće, da se na naš račun, na ra« je vjera, a ko nevjera, ali dosad to« čun b. h. muslimana podignu. Ima ga ne bi: Ne bi zato, jer sam uvje« braće, koja hoće da1 nas muslimane ren, da je nas među ovim najmanje. u svakom pogledu zapostavi, hoja (Tako je! Živio!) Tražismo, da se hoće da nam i zadnju koru hljeba stave pred sud svi, koji Su se o na* iz usta otme. Posjednicima osim pri* rod hotimično ogriješili. I šta vidi« hoda kmetova oduzima se i lono smo? Osim nekoliko sarajevskih malo slobodne zemlje što je ostalo hamala i liski, ne vidjesmo nijednog i ona zadnja njivica, koja je preos« našeg uglednog građanina pred su« tala. Imamo primjera, gdje su neki dom. Pa usprkos svega toga pretr* kao Zvaničnici govorili »Tur« pismo od prevrata do danas, a i sad činu valja oduzetu sve i pomesti ih još trpimo, progone, zapostavljanja u svakom njihovom radu«. i šikanacije. Planuše mnogi naši Muslimani- činovnici zapostavlja*’ čardaci, mnogi dragocjeni život na ju sfe i velim da je žalosno, što su pravdi Boga ugasnu, a materijalna muslimani predstojnici većinom sju* je šteta na milijone i milijone. Eto, reni u Sarajevo, sigurno zato, jer su braćo, to je uzrok što se organizo« onim na vladi' nepovjerljivi. U na* vasmo u jednu skupinu pod imenom šoj višoj upravi nemamo ni jednog J. M. O. Da nije ovog svega bilo, muslimana, premda ih za ta mjesta da su nam naša domaća braća bili ima dosta sposobnih pa i sposobni« kao prava braća ne bi mi trebali jih od drugih. Našim trgovcima ne na^e posebne organizacije. Danas ide se na ruku kao drugim, a što je bi mi bili svi u jednoj stranki, me« braćo najgore, imamo primjera u đu »demokratima« (Povici: »Dolje našem brčanskom kotaru,' g^je se demđkrate!«) ili radikalima, ali ova« je nastojalo i našem težaku ko nas je sila prilika natjerala da muslimanu zemlju oduže« se ujedinimo, i da uzmemo pravi ti i dati je bratu pravoslavnom (slu* stav prema svakom, ko dira u naše čaj sa seljacima u Celiću). Pa ne sa« svetinje i u naša građanska prava, mo to, nego smo još morali i to do« koja nas idu i po Bogu i po zakoni* živiti,. da su počeli i naše ugledne ma. Naši štatuti izričito vele, da smo građane nizašto u haps zatvarati, kao što je to tahni demokrata Dr. za monarhiju pod narodnom dinasti« Ikić, dok je bio naš sreski, učinio jom Karadorđevića; da smo za je« sa H. Orhanbegom H. Muhamedo« dinstvo države b,ez, hegemonije, da vičem1 i njegoivim sinom. Kod nas smo svi jednaci i da u našoj državi se u Brčkom oduzimaju oružni li« nema građana prvoga i’drugoga re* stovi prvim i uglednim građanima da. Mi smo muslimani'Jugoslaveni, muslimanima, a na drugoj se strani a ta je baza za naše jedinstvo prih« daju i onim, koji ih ne bi smjeli do« vaćena od svih trezvenih plemena« biti. Našu J. M. O. i njene članove ta, ali i opet se nama podvaljuje da nastoje prikazati kao protudržavnu, smo anacionalni. Nu rekao je veli« pratudinastičnu i prevratnu. Svrha kan Ante Starčević još onda, kada je svemu ovom ta, da se naši redovi su nas preko Save i Drine nazivali razbiju, da se mi pocijepamo pa će »Turcima« ove značajne riječi: onda našim dušmanima biti lakše, »Kakvi Turci u Bosni i Hercegovi« da s nama postupaju i rade kako bi ni! Ne, ono nisu Turci, ono su ljudi najčistije slavenske krvi, Muhame« oni htjeli. Da su b. h. muslimani najlojalniji dove vjere, i ako nestane među na« elemenat, da su odani i vjerni našoj ma Slavena, tražite ih među tim narodnoj dinastiji, to su već više bosanskim Turcima, tu ćete naći puta dokazali, a biće naskoro vre* našu krv,. pravu slavensku krv«. Da smo vjerni svome kralju i svo« mena, gdje će se naši diišmani još bolje moći osvjedočiti o našoj lo* joj otadžbini, čiji je svaki ku^jć na* jalnosti i ljubavi za našu ujedinjenu •ša krv zalila, dokaz je i to, da osta« otadžbinu. Dokaz je tomu i ovo: B.« jemo ovdje svoji na svome usprkos h. muslimani su pravo autohtono povika »U Aziju Turci!« Nama je žiteljstvo ovih zemalja, to su staro* samo ovdje mjesto i mi ćemo svoje sjedioci 'drevnoga grada Bobovca, čuvati i braniti svim silama, to su pravi potomci Kulin Bana, mi ćemo svoga kralja ljubiti, pa Borića i Tvrtkovića. Povješću je ut« ako ustreba i krv proliti. Nek nas vrđeno, da je pri zauzeću Jajca po samo pozove, pa će se svako osvje« sultanu Fatihu oko 70.000 paterana dočiti o našoj privrženosti. (Povici: prešlo na našu svetu vjeru Islam i Živio kralj Petar, živio Aleksandar!) sačuvali sva prava, kao i ondašnje Ko ne će s nama, ko je proti nama bogatstvo, koje sve do dana današ« neka ide kuda hoće, ali mi ostajemo njeg datira. Crna je i prevejana laž, ovdje.' (Glasovi: Tako je! Živio!) Molim vas, ne zaboravite, da smo da je oteto ono, što danas muslima« ni imaju. Da b. h. muslimani znaju jako zaostali: ima nas preko*90% analfabeta. Stoga treba da tražimo škole po selima i pridonosimo sve žrtve, koje su moguće za škole, jer narod bez škola sirotinja gola. Pot« pomažimo naša humana i kulturna poduzeća kao »Gajret«, »Osvitanje« i Akciju za zaštitu morala u Sara« jevu, a ovdje društvo »Islahijet« i zajedničko društvo žena SHS, od kojeg1 ćemo imati velike koristi. Ču* vajmo našu omladinu, dajmo joj dobre duševne i moralne hrane, ne dopustimo da naša omladina zalazi u pušljive kavane i smrdljive birti« je, nego je pripravimo, da budu do« bri građani, dobre patriote i korisni članovi ljudske zajednice! Živimo u slozi i ljubavi i u iskrenom potpo« maganju sa našom braćom drugih vjera, pružimo obje ruke pomimice, ali držimo se i dostojno i ne dajmo se gaziti! Ustrajmo u borbi za naša prava! Tuđe poštujmo, a svoje ču« vajmo i poginimo za svoje! Ima muslimana, koji nisu u našoj zajednici, u organizaciji, ali zato ih ne prezirimo,' lijepo s njima živimo, jer će se i oni, kao i naši dušmani osvjedočiti o našem iskrenom radu, koji je uperen jedino i izričito za boljitak naše oslobođene i ujedinje« ne države. Pri koncu velim vam: iz navedenih razloga ne slavimo ovaj dan, kako rekoh, potpuno zadovolj« ni, a kad ova sva prava stečemo i budemo potpuno u svemu jednaki i ravnopravni, onda će nam ovaki dani biti slatki, biti dani sreće i za« dovoljstva, a nadam se, da ćemo i to naskoro doživjeti, jer će nam ta prava dati naš uzvišeni vladar, daće nam ih naš plemeniti regent Alek« sandar, koji jednako ljubi sve svoje podanike. Neka Bog pozivi našeg vladara kralja Petra 1. i regenta A« leksandra na diku i ponos njegovih podanika. Živio! Svi prisutni popratiše jednodušno trokratni povik: živio naš vladar. I« za toga je bila tombola, a tamburaš« ki zbor »Islahijeta« zabavljao je go» ste sviranjem. Bila je utakmica no« gometa, kao trke i bacanje kamena pa su se gosti kasno u mrak vratili sa teferiča zadovoljni, jer su izmi« jenili mnoge korisne misli. Materi« jalni 'prihod bib je, štood tombole što pd dobrovoljnih priloga, oko K 5000. S. ----------- a. PoiitiCHi pregled. Slovenski socijaliste za federativ« no uređenje države. Ljubljanski »Naprej« donosi programatički dri* žavopravni članak, u kojem se zau« c, zima za organizaciju naše države po engleskom uzoru. U članku se kaže, da će socijaldemokratska stranka tražiti u konstituanti federativno u« , ređenje države sa suverenim pokra« jinama. Predsjednika pojedinih po« krajina birat će narod, a isto tako i sve više državne činovnike. U ok« viru pokrajina tražiće se i za op« čine što šira autonomija. Državne vlasti neka imaju samo pravo nad« zora nad autonomnim korporaci« jama. Makinacije Italije i Austrije radi plebiscita u Koruškoj. Čim se više približuje dan plebiscitnog glasanja opaža se kampanja u austrijskim i talijanskim listovima, da taj ple« bi^cit odgode, jer je sigurno, da će ispasti u korist Jugoslavije. Tako ja« vljaju iz Beča, da je austrijska vla« da predložila konferenciji Atnbasa« dora, da plebiscitno područje u Ko« ruškoj posjednu međusavezničke čete ili pak na svaki način neutralne čete. U tom bi slučaju došla u ob« zir Nizozemska, Švedska i Švicar« ska. Posjesti bi se imalo područje Pliberka i Rožeka. Međutim milan« ski »Corriere dela Sera« zahtijeva da međusavezničke čete posjednu zo« nu A. Ako bi to bilo prekasno neka se na želju Austrije glasanje odgodi. Glasanje o priključku Austrije Njemačkoj. Iz Beča javljaju: Aus« trijska narodna skupština primila je I. o. mj. jednoglasno predleg, da se ima u Austriji izvršiti pučko glasa* nje u pogledu priključka Austrije Njemačkoj. U trećem čitanju bio je odobren zakon o promjeni Austrije u federativni savez država sa glav* nim gradom Bečom kao samostal« nom saveznom državom. �Strana 4 Cvpaaa --------------------------------- б----------------- 5ta je Čupurdija? О ovom tuzlanskom satrapčiću, koji j'e nedavno prouzročio smrt ne« koliko naših mladića u Bjelini, bilo je u našem listu (a i drugim novina« ma) i previše govora. Iznošena su proti njemu taka gravamena, da bi radi njih u svakoj pravnoj državi bio strpan u haps i osiiđen na ro< biju. Nu zaludu pritužbe, kad ih kod nas nema ko slušati. Čupurdija ima nekakva zaštitnika, i to jaka zaštit« nika, i zaludu je iznositi njegova zlodjela. Ko bi ga mogao štititi? Ako ne okružnik Grudić, koji je neka vrsta obervlade, mi ne znamo ko bi dru« gi. Jer samo ga je Grudić slao po 'nećakinju na Raču, samo on uredu« je na njegove prijave i samo je on — promijenio mišljenje o ovom na« silniku. Da, samo je Grudić promi« jenio to mišljenje, jer je u decem« bru 1919. sasvim drukčije mislio o ovom nasilničkom tipu. Evo kako glasi Grudićeva rezervatna prijava od 26. decembra 1919. broj 27 Pov., koja je upravljena na prvo odjelje« nje zemaljske vlade: »Dostavljeno mi je da g. Milan Čupurdija, inspektor ovdašnje po« Hcije, nije uredan na dužnosti. Ovo sam odmah proverio i utvrdio, da 25. o. m. ceo dan nije bio na duž« nosti i da je toga dana bio na Kreki u napitom stanju, gde je pu< cao iz revolvera i napit tukao jednog socijalistu. Noću iz« među 25. i 26. o. m. ni jednog poli« cajca nije bilo u patroli i varoš je bila bez organa javne bezbednosti. Organi javne bezbednosti su la« bavi u vršenju službe i bez ikakve discipline i sa takvim .organima ne« da se mnogo uspeha postići. Molim da se zbog radenika na Kreki i so« lani, na koje treba obratiti najveću pažnju zbog njihovih protivdržav« nih ideja, postavi za inspektora po« licije u Tuzli kapetan g. Svetozar Zrnić, koji je sada u Bos. Brodu. za Broi 207 — Bpoj, .PRAVDA* — .ПРАВДА’ koga sam izvešten da je dobar služ« benik.« Kad stvar ovako stoji, pitanje je: šta onda veie g. Grudića uz ovaj kriminalni tip? I ko je kriminalniji: Grudić ili Čupurdija? To 'pitamo nadajući se, da će nam g. Mišović dati pozitivan odgovor. ’ i ПотаСб vijesti. Regentov put po Jugoslaviji. Iz Beograda javljaju Regent će posje« titi tijekom ovog mjeseca Hrvatsku, a nakon toga stići će u Srijem -i Bosnu. Odziv Foče na našu skupštinu. Jučer smo primili ovaj brzojav: Fo« ča 4. oktobra Danas održana kotar« ska skupština naše Organizacije. Po« sjeta izvanredna. Uz najveće odu« ševljenje izabrano osam delegata za glavnu skupštinu u Sarajevu. Mjesni odbor. Uvažena ostavka predsjednika općine. Zemaljska vlada uvažila je ostavku predsjednika gradskog op, ćinskog odbora g. Aristotela Petro« vića i pozvala ga. da svoje agende preda podpredsjedniku g. Dru Čist« leru. Natječaj za Kuršumliju i Hani« kah. Uprava Gazi Husrevbegovih medrsa u Sarajvu objavljuje, da će se iste na 16. oktobra otvoriti i sa predavanjem nauke otpočeti. U o« vim medresama popuniće se 19 mje« sta sa učenicima i t^ sa prijamnim ispitom, koji će se obdržavati na gornji dan otvorenja t. j. 16. oktob« ra 1920. Molitelji trebaju doći na rečeni dan u 8 sati prije podne i pri« javiti se upravi medresa. Da moli« telj bude pripušten prijamnom is» pitu treba da posjeduje slijedeće u« vjete: I. da zna učiti ukuranu i da bude svršio narodnu osnovnu školu ili da zna potpuno na svom jeziku čitati i pisati; 2. da ne bude životno doba moli« telja manje od 12, a više od 16 go« dina i da bude zdravstveno sposo« ban: 3. molitelji, koji su učili,u kojoj drugoj medresi pripustiće se ispitu bez obzira na životno doba, ali će polagati ispit iz sarfa i vjeronauke koja se obučava u nižim razredima dotičnih medresa i imaju da dopri« nesu svjedodžbe svojih medresa o pristojnom ponašanju; 4. isto tako imade velija svakog pitomca zajamčiti, da će naknaditi višak opskrbnih troškova što bi iz« našali mimo onaj iznos, kojeg mu vakuf daje a koji se satoji za sva« kog pojedinog softu dnevno 4 samu« na i 36 K mjesečne Stipendije; r 5. primljeni učenici imadu donije« ti sa sobom čisto i čitavo odijelo kao i tri para rublja sa potrebnim vešom. * Obrtnici i trgovci! Trebate li do« bra šegrta iz Like, pišite na Pod« ružnicu Hrv, Radiše u Gospić. Uje« dno‘javite uvjete, uz koje primate naučnika u zanat. Ženidba. Naš prijatelj Šalim cf. H. Baščaušević, trgovac vjenčao se ovih dana sa gospođicom Munirom Imamovića iz Sarajeva. Tom prili« kom darovao je sto kruna kao do« brovoljni prilog za našu »Pravdu«. Mladenchna želimo u njihovom bračnom životu svaku sreću i na« predak. Oglašujte u „Pravdi". Rangon riže vrlo dobre, uz povoljne cijene nudi Muslimanska centralna banka za B. i H. u Sarajevu sa svojih skladišta u Sarajevu, Mostaru, Tuzli, Travniku e i Gružu. Brzojavi: ^uslimbanka Sarajevo. Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, , te svih fotografskih potrebštlna Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. PAPIRNICA HAMDIJE KOPČIĆA preporučnje »voje bogato eto vari Ste svih vrsta papira, kancelarijskog i školskog pribora. — Narnčbe se obavljaju brzo i točno. Cf ene umjerene. X Sarajevo, Štrosmajerova uL Tel. 619 Kod Salihage Mirice, trgovca Predimaret br. 16. — Telefon 809. izdaju se krumpiri najmanje po 5 kg, a više, koliko ko hoće po K 2.-. Muslimansha trgovačka i obrtnička banha za Bosnu i Horcegoviru (d. d.) u Sarajevu. II. EMISIJA. Poziv na upisivanje dionica. Izvanredna glavna skupština Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Hercegovinu (dioničarskog društva) u Sarajevu, održana 2. septembra 1920. zaključila ja na temelju ustanova § 11. društvenih pravila povišenje dioničke glavnice , od K З.ооо.ооо na K 1o.ooo.ooo. i povjerila ravnateljstvu, da ovo povišenje prema potrebi na jedanput, ili na dva puta provede. Na temelju tog zaključka izlažemo na javou« supskripciju za sada 40.000 dionica po 100.— kruna nominalne vrijednosti takp, da će dio­ nička glavnica po provedenju tog povišenja iznositi K 7.000.000.— Za upisivanje ustanovljeni su ovi uslovi: 1. Posjednici starih dionica imadu pravo na svaku jednu staru dionicu preuzeti jednu novu uz tečaj K 110,—. U tu svrhu imaju pre­ dočiti potvrde (međutomnice) o dodiieljenim, ali još ne izdanim dioni­ cama, na kojim će se oznaćit', da je pravo opcije izvršeno. 2. Ostalih 10 000 dionica, kao i eventualno po dioničarima ne optirane dionice, mogu upisati dioničari i nedioničari, uz emisioni tečaj K 115—. 2. Razlika između nominalne vrijednosti i emisionog tečaja privest će se po odbitku troškova pričuvnoj zakladi. 4. Nove dioni e učestvovat će na poslovnom uspjehu od 1. no­ vembra 1u20. te će prema tome biti *oviđene prvim kuponom sa pra­ vom na dvomjesečnu dividendu za g. 1920. 5. 0 uplaćenim iznosima izdaćemo blagajničke potvrde (medutomnice), na temelju kojih ćemo kasnije izručiti’izvorne dionice, o pojedi­ nim komadima od 5, 10, 20, 25, 50 i 100,’člionica, 6. Supskripcija počima 3. septembra, pa traje do 31. oktobra o. g. 7. Potpisane dionice moraju se isplatiti odmah kod upisa. 8. Dionice glase ili na ime ili na donosioca, pa svaki potpisatelj treba da naznači, koju vrstu dionica želi. Dodijeljene će se dionice ispo­ staviti i potp sateljima uručiti u roku, koji će se naknadno objaviti. — Svaki potpisatelj treba da naznači pobližu adresu, na koju će mu se dodijeljene dionice dpstaviti, a onaj koji želi dionice na ime, treba da osim toga čitljivo I točno naznači ime I prezime, na koje bi potpisane dionice imale glasiti. Ravnateljstvo si je pridržalo pravo, da dionice do­ dijeli ili na ime ili na donosioca. 9. Podjelbu upisanih i uplaćenih dionica glasom tačke 2- ovih usta­ nova pridržaje ravnateljstvo zakoda. 10. Potpisivanje i uplaćivanje na ove dionice obavlja se: a) na blagajni Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Herceg, (d.d.) u Sarajevu i njezine podružnice u B. Novom, te kod: b) Muslimanslftcentralnebankeu Sarajevu i njezine podružniceuTuzli, c) Muslimanske trgovačke i poljodjelske banke d. d. u Tešnju, d) Muslimanske kreditne banke d. d. u Foči, e) Prve Muslimanske banke d. d. Brčkom, f) Prve Muslimanske banke d. d. u Bjelini, g) Muslimanske banke d. d. u Banjojluci, h) Narodne kreditne banke d. d. u .Tešnju, i) Narodne kreditne banke d. d. u Livnu, j) Bankovne kuće M. Mahmudbegović u B. Šamcu, k) Težačke banke d. d u, Cazinu, I) Muslimanske banke d. d. u Stocu, m) Muslimanske banke d. d. u Visokom, n) Hrvatske kreditne banke .i štedionice d. d. u Bos. Brodu i nje­ zine podružnice u Bos. Gradišci, o) Podružnica Hrvatske Centralne banke u Derventi, Mostaru, Zenici i Tuzli, p) Muslimanske privredne banke d. d. u Gračanici. Ravnateljstvo Muslimanske trgouathB i obrtničke banke za B. i H. (d.d.) u Sarajevu. Odgovorni urednik: F. Šalaka. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Daniel & A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/1a38f3645d0e2acd0270c2cf267923b9.pdf a6bf4eccfcfbf0cd375dcbb66ec43fd5 PDF Text Text POŠTARINA Uf GOTOVOM PLAĆENA Pojedini broj K 150 IZLAZI SUBOTOM, UTORKOM < ČETVRTKOM. UREĐUJ-. REDAKCIONI ODBOR. PRETPLATA: GODIŠNJE K 180, NA POLA GODINE K 40. UREDNIŠTVO I UPRAVA NA­ LAZE SE U CAREVOJ ULICI. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 103 (208) Sarajevo, subota 9. oktobra TELEFON BROJ 124. ČEKOVNI RAČUN POŠTANSKE ŠTEDIONICE 11J9. 920. (24. muharrem 1339.) Godina 11. Jedna prešna dužnost! Ovih će se dana završiti sastav biračkih spiskova, a valjda će već za koji dan ti spisci biti izloženi radi uvida. Brinite se da budete upisani u te spisko­ ve, jer ako progje rok za prigovor, onda kasnije ne će biti nikakve fajde. Samo će oni imati pravo bira­ nja narodnih zastupnika, koji budu uneseni u bi­ rački spisak. Stoga ga dobpo pregledajte! Pravo da bude unešen u birački spisak ima svaki muškarac, koji je polovicom septembra navršio 21 godinu, ako je pripadnik naše kraljevine i ako nije kažnjen radi zločina ili prljavih činova. Fukara i bo­ gataši potpuno su jednaki u ovom pravu, jer zakon ne propisuje da birač mora plaćati i najmanji porez. Pošto o broju predanih kuglica zavisi koliko će koja stranka dobiti poslanika, pa se može dogoditi da samo radi jednog glasa druga stranka nadvlada i dobije mandat, dužnost je svakog člana naše orga­ nizacije, da se osvjedoči je li unešen- u birački spi­ sak, jer birati može samo onaj, ko je unešen u taj spisak. Stoga se pozivaju svi mjesni odbori, kako gradski tako i seoski, da se za vremena pobrinu i dobro -pregledaju biračke spiskove, kako ne bi bio ispušten ni jedan član naše organizacije. Na posao svi, jer samo tako možemo osigurati svoju bolju budućnost! Na intenzivan rad! Sarajevo, 9. oktobra. Danas vršimo ugodnu dužnost bilježeći jednu pametnu i ozbiljnu Od nekog vremena »Glas Teža« j. da svi seljaci, bez obzira na vjeru, akciju, koju namjerava naše mini« ka« ne piše ni o čem drugom, već o uđu u jedno demokratsko kolo.« starstvo provesti u svrhu umrivanja našoj organizaciji. Sikće, kipti, pri« Kako sć vidi, Nježić se vrlo žuri, Amauta. Milo nam je, da se ipak jeti se, nabacuje se blatom na naše da zgusne prorijeđene redove svoje jednom i naše ministarstvo uvjerilo istaknutije predstavnike; kratko re« stranke, pa u toj hitnji ne umjede , o istinitosti one zlatne riječi: Lijepa čenoc jede se živ,'što se niko ne o« ni traga sakriti. Otkri opašičare svo« besjeda i gvozdena vrata otvara. O« svrće na njegovo pisanje i što niko je nakane i neka mu je ža’ sobrto je utješno, da’su mjerodavni ne sluša njegovih »dubokoumnih« to naša hvala i iskreno priznanje. uvidjeli, da se kundakom i batinom savjeta. Da pravo reknemo, nama Neka mu je hvala i priznanje radi he uvodi red i mir ni u jednoj dr« je ugodno, što ova plaćena sku« toga, što će sad i malom djetetu žavi, pa da se od nasilnog režima pina nekolicine crnožutih tipova biti jasno, zašto se za izlaženje vraćaju opet zakonitom postupku i prelazi svaku granicu pristojnosti i »Glasa Težaka« interesuje jedan I« blagoj riječi, jer su se sjetili one: što je ovako bijesna na »izdaj« brahim Sarić i.zašto onaj šeširlija Kome zakon leži na topuzu, trago« ničku »Pravdu«. Znak je to, trčkara za Alijom Kurtovićem i tra« vi mu smrde nečovještvom. To sa« najbolji znak, da smo na pravom ži sporazum. Ta radi se o tom, da općenje glasi: putu i da je naš neustrašivi rad za ne zagori »demokratska« tava! Stalno ugrožavana javna bezbed« dobro muslimana bez razlike stale« Hvala »zadrtom Živku« i još na nost u našim južnim krajevima, na« ža — ob e zu mio gose onih, što jednom priznanju. On nam naime terala je mjnistra unutarnjih dela da su opružili svoje jdrljave jezičine, pa u svom pismu otkriva još jednu u« više razmišlja o merama, koje tre« im uši ne čujn š.a žvalje izbacuju. logu »Mutež« stranke, jer je u pri« ba preduzeti pa da se ustalasane ar« Neka ih, neka sikću; neka ih, neka kazivanju naše organizacije upotri« nautske mase smire i tako povrati glamataju. Šta drugo i mogu plaće« jebio i ove riječi: »O njoj je bilo red i mir. Toga radi, ministar-je iz« nički tipovi ala Mahinić i Hasande« govora napred. Pisanje njenog or« radiošjedar/ referat, upućen ministar« dić? Mi se na to pisanje ne osvrće« gana »Pravde« prisiliće državnu u« skom savetu. u kome se odustaje od mo radi ovih plaćenika već stoga, pravu na mjere, koje neće nimalo dosadašnjih metoda i neposrednih što hoćemo, da utvrdimo potpunu goditi — siromašnim muslimanskim policijskih mera za održavanje reda tačnost našeg pređašnjeg prikaza б slojevima. Zato je krajnje vrijeme u tim krajevima. Na mešto toga, ulozi i prljavim' nakanama vođa da muslimani seljaci, zanatlije i ma«« preporučuju se druge nove mere, »Mutež« stranke. Mi smo rekli, da li trgovci okrenu ovoj organizaciji kao što su, sistematska kolonižaci« je njihova zadaća, da pokušaju leđa i da pristupaju demokratskoj ja, prpsecanje nr^ih i opravka. sta« razbiti čvrstoću islamske Stranci ili direktno ili posredstvom rih puteva, otvaranje škola i t. d. zajednice i navesti vodu na »Gajreta«, »Budućnosti« ili preko G. Drašković, naročito je istakao jednu od tih mera, koja se sada i »demokratski« mlin. Nije 'trebalo muslimanske seljačke stranke.« dugo čekati i mi dobismo kompe« On nam se dakle i prijeti. Pa li« na praksi pokazala kao v^rma opor« tentnu potvrdu o istinitosti ove na« jepo. Samo nek ne zaboravi, da sva« tuna i efikasna. Pre izvesnog vre« še tvrdnje. Dade nam je predsjed« ka motka ima dva kraja i da u na« mena, pristupilo se dograđivanju nik glavnog odbora »demokratske« šoj organizaciji ne će naći ljudi, koji puta kroz čuvenu rugovačku klisu« stranke za B. i H., dr. Živko Nježić, će stuknuti pred njegelvim prijet« ru (put Peć—Andrijevica), koju na« koji u jednom blcsastom pismu, što nj ama. Naše oko nije Mahinićevo, seljava najdivljiji arnautski eleme« izlazi u više brojeva ‘ovdašnjeg pa da štrca radi bojazni pred austro« nat, i koju dobro patnje i sve naše »Glasa Naroda«, evo ovim riječima filskim držanjem; naša borba nije izbeglice iz vremena povlačenja.. crta ulogu »muslimanske« težačke Hasandedićeva, pa da se boji izvr« Taj put bio je toliko ugrožen od Ar« stranke i njena glasila: nutpg čanka; naša uloga nije Sarić« nauta, da je žandarmerija i vojska »Muslimansku seljačku (!) Kurtovićeva, pa da se vrti oko udob« tamo jedva održavala red. Međutim stranku osnovali su mlađi i napred« na položaja. Mi smo sasvim drugi sada, otkako se put pravi i otkako ni muslimani, da muslimanske se« ljudi. Kakvi, o tom će se, ako Bog je na tim radovima zaposleno goto« ljačke mase otrgnu ispod begovskog da, vrlo brzo uvjeriti predsjednik vo sve samo arnautsko stanovni« vodstva i da ih privedu demokratiji. izvozničarske bande, kad moradne štvp, tamo je od jednom zavladao Sa’ ovakovom se metodom ja lično polagati račun d — vagonima sode red i mir. Amauti su čak izjaviti da ne slažem, jer mislim, da4 se musli« i špirita. Hoće li on 1 i č n o doći pod će oni sami od sada biti najverniji mani, ma da šu najviše zaostali, mo« optužbu, ovisi o tom, koliko će biti, čuvari reda u ćelom tome kraju, jer gu demokratisati neposredno pristu« istine u tvrdnji nekih listova, da jđ1 ■su uvideli da za državu, od koje i« pom u demokratsku stranku i ako i dr. Živko upleten u aferu sode ili maju koristi, moraju i da se založe. Videći od kakvog je značaja Ovaj su u opšte nužne za njih kakve pri« špirita.... posao, g. Drašković je u sporazumu preme, to su taj zadatak mogle us« Toliko imademo reći na Živkovu sa ministrom građevina naredio da pješnovršitimuslimanske prijetnju, a što se tiče njegova ot« kulturne ustanove »Gaj« krića, još mu jednom zahvaljujemo se i po drugim mestima pristupi ra< dovima na opravci puteva. r e t«, »B u-d u ć n o s t«, a nikako nije trebalo u tu svrhu pokretati još na. priznanju, da je »Mutež« stran« i posebnu političku stranku, najma« ka filiala izvozničarske »demokrat« nje seljačku, jer se time postizava ske« zajednice. baš obrnuto od onog što se želi, t. Đr, Hježić о zadaći „Glasa Težaka" Oglašujte u „Pravdi". Zašto muslimanski narodi simpatišu s boljšBvičhcm Rusijom?^ gf MJESTO PREDGOVORA. Veliki svjetski rat, koji je uzdr« mao države gotovo cijelog svijeta, samo je na oko likvidiran. On još uvijek traje — na novim frontama između drukčije nego dosad grupi« sanih država i naroda. Uzrok svjet« skomu ratu bio je imperijalizam ev« ropskih država, a posljedice su mu nacijonalne i socijalne revolucije na svim krajevima zemljjne kugle i s njima skopčani ratovi. Muslimanski narodi zagaziše u svjetski rat razdijeljeni na oba ne« . prijateljska tabora. Jedan dio musli« manskog svijeta, brojno i ekonom« ski slabiji, ali u ono doba politički daleko važniji, stupi u borbu rame uz rame s centralnim silama, jer su ga k njima vukli i nacijonalni i po« litički i ekonomski interesi. Drugi dio muslimanskih naroda, brojno kudikamo jači t finansijski snažniji, ali politički, osm u Egiptu, u ono vrijeme gotovo bez značenja, nađe se u kolu antantine koalicije — ne po svojoj volji, već pod pritiskom političkih, za muslimane krajnje ne« povoljnih faktora. 1 ovi bi musli« manski narodi, da su mogli udariti putem, kđji im je pokazivalo srce, bili stupili u kolo onih prvih. Muslimanski saveznici centralnih država, u prvom redu Turci, padoše porazom tih država u tešku opću krizu. Njihove osnovane nade u bo« Iju budućnost, ako borba okruni u« spjehom oružje centralnih cfražava i Turske, legoše u grob zajedno s njemačkim planovima. Pobjednici sa zapada i njihov privjesak na bal« Jcanskom jugu baciše se kao glad« ni vuci na prostrane turske zemlje. Muslimani antantine sfere ne po« želješe stupiti u borbu za antantu, ali moradoše. Koncesija, koju im antanta priznade: da ne će biti istu« reni ni na kakav front, gdje bi se mogli sukobiti s muslimanskim ar« mijama, nije ih zadovoljila, ali ipak muslimani Maroka, Alžira, Tunisa, Tripolisa, Egipta, Kavkaza, Perzije, carske Rusije i Indije biše prisiljeni da gusto ispune redove antantinih armija. Dakako, njihovo srce i nji« hove nade bile su s onu stranu tran« Seja. Ipak uza sve to muslimanski narodi antantine sfere u ta teška vremena, generalno govoreći, ne da« �o Strana 2 Страна doše povoda, da ih iz Londona, Pe« trograda, Pariza di Rima upozore na lojalnost. Makar i ranjena srca i sti« snutih zubi, ti muslimanski narodi ostadoše pokorni čak i onda, kad je — mnogo prije nego što je Amerika stupila u rat — trebalo samo malo jače udariti nogom o pod, pa da na ratnom kantaru prevagnu utezi cen« tralriih sila. Još jednom, uprkos to« likom gorkom iskustvu, ti muslima« ni povjerovaše, da će vlade Engle« ske, Francuske i Italije iskupiti ri« ječ, kao što je privikoše iskupljivati muslimani. Da u te evropske države nema vjere, upozoravali su već s prvog početka rata izabrani sinovi musli» manskog istoka, ali je trebalo krva« vog iskustva velikog rata, da do tog saznanja dođu i široke mase. An« tantin blok je iz prve faze svjetskog rata izišao kao pobiednik. ali musli« manski narodi tog bloka, koji krvlju i bogatstvom svojih zemalja bitno dopriniieše toj pobjedi — doživješe da ih Englezi. Francuzi i Talijani tretiraju kao pobijeđene. Muslima« ni saveznici pobijeđenih centralnih sila i muslimani pobjedničke antan« tine kaolicije nađoše se u istom po« ložaju. Pobjednica antanta im od« mjeri jednim aršinom. Muslimanski narodi, koje iz Londona, Pariza i Rima, dok su zapadni saveznici bili u škripcu, pozvašc u boj kao ravne sebi, spadoše poslije rata na ono, što su i prije njega bili: robovi. Ta« kav rezultat donese veliki rat musli« manskim narodima, jer im je kroji« la sudbinu i dijelila pravdu — Ev« гора, grabljiva zvijer. (Nastaviće se). ПвшоћгаТбћа pravednost? Нс. — Biće poznato našim čitao« cima, da je još lanjske godine de« mokratsko«socijalistička vlada u iz« vršivanju predhodnih odredaba za provedbu agrarne reforme donijela bez odobrenja parlamenta jednu na« redbu, prema kojoj je t. zv. četvr« tarima u Hercegovini stavila na vo« Iju, da zemljovlasniku spadajući dio dohotka t. j. četvrtinu od ploda grožđa dadnu ili u novcu ili mjesto te četvrtine plate trideseterostruki iznos godišnjeg desetinskog paušal« nog poreza, koji se na dotičnu par« ćelu plaća. Služeći se ovom pogod« nosti i činjenicom, da zemljovlasnik ni u jednom ni drugom slučaju nije mogao doći do svoga prava ovrš« nom presudom kotarskog ureda, ve« čina ovih »četvrtara« nije dala zem«' Ijovlasnicima spadajućeg im dohot« ka ni u kojem obliku, a zemljovla« snici su, razumije se, morali platiti državi propisane poreze. Mi smo svojevremeno protiv ove drakonske naredbe u članku »Če« tvrtari« protestvovali i zatražili o« poziv ove naredbe. Mostarski pododbor udruženja pemljovlasnika u brizi za eksistenci« ju mnogih zemljovlasničkih obitelji, koje su ovom naredbom teško po« gođene, zatražio je ove godine u jednoj predstavci na agrarnu direk« čiju, da se ova naredba ukine i »če«. tvrtarima« naredi, da uobičajenu četvrtinu ove godine zemljovlasnici« ma u naravi izdaju. Ovaj je zahtjev potpuno opravdan, jer četvrtame zemlje nijesu kmetovske i jer se vi« nogradi obzirom na visoku cijenu grožđa (10—12 K po kg) vanredno dobro rentiraju i konačno zbog to« ga, jer je većina ovakovih zemljo« vlasnika nasilnim oduzimanjem kmetovskih čiftluka i begluka do« vedena na prosjački štap, a naroči« to danas u vrijeme ove silne krize Tada i nečuvene sveđer rastuće sku« poče. Ali »vrana vrani očiju ne va« di!« Agrarna direkcija mjesto da u« dovolji ovom potpuno opravdanom zahtjevu, izdala je naredbu, kojom jsc i četvrtarski vinogradi proglašu« ju kao kmetovski, te je zemljovlas« nicima ukazala samo tu »milost«, da je naredila, da «od ove godine četvrtari poreze plaćaju. i Boljem se nijesmo mogli ni na« dati od g. dra Luje Novaka, tog »modernog socijologa« i inicijatora one razbojničke naredbe o begluci« ma. Kako pak u praksi izgleda ova socijalna jednakost naših demokra« ta, neka posluži slijedeći primjer: .PRAVO*" — .HPABflA" Franjo Sarae, bogataš, čiji se ime« tak cijeni oko dva milijona, drži u Ljutom Docu kod Mostara jedan vi« aiograd pod četvrtinu, koji je vlasni, štvo malodobne djece r. Muhameda Jonića. Otac ovo dvoje nejake žen« ske djece (starijem je 7, a mlađem 5 godina) poginuo je u Italiji 1917. godine, a majka im malo prije toga umrla. Kad bi ovaj »četvrtar« ovoj djeci, kojima je proslavljena Po« Jjakova agrarna »reforma« otela sve kmetstvo, a Krizmanova bcglučka .uredba sav begluk' — te danas dje« ta prosjače — dao njihov dohodak po Božijoj pravdi, zapalo bi ih oko 7000 K u gotovom, a kad bi im dao po »demokratskoj« pravdi (desetin« ski paušalni porez), dobili bi 324 K! Ali g.'Franjo je pod zaštitom g. Lu« je i drugih križara XX. vijeka, a djeca su »turska«, pa po pravdolju« bivosti naših »demokrata« trebaju da pocrkaju. Zbilja odlična metoda za vođenje krstaških ratova XX. vijeka. pored prijetnja glasati za našu J. M. O„ koj#ide za olakšanjem narodnih tegoba. Га ti ne pah, g. Grudiću! Stranačho hretanje. Ministar dr. Korošec održao je na sastanku pouzdanika Slovenske Ljudske Stranke u Mariboru govor, u kojem je razvio program strankd obzirom na skore izbore. Njegova stranka traži da sva tri plemena bu» du ravnopravna i da nijedno od njih nc bude nad drugim. Zato treba da porezi budu svuda jednaki, da dr« žavna briga za škole, bolnice i či« novništvo svuda bude jednaka i da bodno obogaćivati, dočim verižno sve vjeroispovijesti budu jednake oporezovanje nosi samo privremenu pred državom« U izbornoj borbi u korist državnom fiskusu, a svim Sloveniji radiće se kao i drugdje o svojim teretima nišani jedino na si« pitanju državne uprave. Demokrat« romašnu masu konzumenata, koji i ska stranka bila je sve do pred iz« onako pod jadnim životnim mini« bore strogo centralistička, htijući mutnom životari te je tako postepe« da se sva uprava vrši iz Beograda. no lišava mogućnosti, da bude uopće Sada je i ona zapala među separati« potrošačem, t. j. da bude onim fak« ste. Komunisti su centraliste. Stari torom iz čijeg neposrednog i eko« socijaliste vele, da su za autonomi« nomskog odnosa i saobraćaja crpe ju, ali teško im je vjerovati da li su svoju životnu snagu maloobrtnik i iskreni, jer njihovi srpski i hrvatski trgovac, najglavniji objekt držav« drugovi zagovaraju centralizam. nog poreza i faktori državnog žiijjj« Što se tiče Slovenske Pučke Stranke ta, a u čijem posrednom odnosu vi« treba naglasiti, da je ona za jedin« di proizvodnja i trgovina na veliko stvoi države, dakle otklanja triali« svoje glavne životne uslove. zam, otklanja federalizam i uopće 5. U ovom verižnom oporezova« svaki separatizam, koji bi slabio nju u Čehoslovačkoj, gdje nem» a« snagu države. Mi zahtijevamo da se nalfabeta, tek što je tamo kao to« država radi brže, bolje i zgodnije božnji spas državnih finansija uve« uprave razdijeli na više pokrajina. deno bilo, primjotili su opasnu kli« Mi nismo u principu za to, da se cu socijalnog i ekonomskog razvra« razdioba provede po plemenskim 'ta države, te su ga odmah i ukinuli. razlikama, jer bi to bilo nemoguće Glasoviti fiskalni operatori države kod Hrvata i Srba. Neka budu kod nazrijevali su u ovom porezu dođu« njih mjerodavni zajednički goso« še uspjelu operaciju, ali nisu mogli darski i kulturni interesi, ali što se za nju naći snažan obiekat u pri« tiče Slovenaca, gdje je dosadašnji vrednim krugovima niti u krugovi« gospodarski i kulturni razvitak pod« ma konzumenata, koji bi imao toli« jednak, tražimo da se svi slovenski 'ku otpornu snagu, pa da uzmogne krajevi odrede kao jedna upravna ovoj operaciji odoljeti. Cjelina. Vodstvo samostalnih stvari 6. Naša par excellence agrarna dr« neka se povjeri pokrajinskoj vladi, žava sa ogromnim brojem analfa« koja će biti odgovorna pokrajin« beta, u kojoj treba stvoriti prosječ« skom parlamentu, U izbornoj borbi ,ni opći eksistencijalni minimum bez biće jedno vrlo važno pitanje mo< obzira na kulturne zahtjeve naroda, narhija ili republika. Demokratska a kamo li uslove za eksistencijalni stranka ponaša se kao jedina zaštit« minimum kulturnog čovjeka i gra« nica monarhističke ideje u državi, i đanina, ne može niti smije skrajnje ako svi znamo, da je većina demo« potrebne životne uslove najširih krata u svojoj unutrašnjosti repu« slojeva naroda još za ovaj super« blikanskog uvjerenja. Za narod je plus indirektnih poreza smanjiti, a glavno da je ustav demokratski, da da ovi najhitniji uslovi narodnog i narod sam odluči o svojoj sudbini, državnog opstanka ne postanu su« naročito o ratu i miru. Nije svejed« višnim luksusom života. no ko predsjeda narodu i ko drži 7. Što teži i opsežniji porezi, tim neke najvažnije funkcije. Na Bal« teže njihovo tehničko provedenje i kanu su sve države osnovane na mo« kontrola, te tim i veća prilika — ob« narhističkom principu. »Ja sam, veli žirom na prirodni nagon za samo« Korošec, monarhista i svaki patrio« održanjem — za rafiniraniji način ta republikanac mora mi priznati, zloupotrebe odnosno korupcije, ka« da još nismo zreli za republiku. Da ko sa strane porezovnika (naročito je Regent demokratski čovjek, sto« nepismenog porezovnika) tako i’ sa ji izvan svake diskusije. Odnosi iz« strane izvršnih i nadzornih organa među crkve i države moraju se’ ure« države. diti nanovo. Odlučiće se hoće li u Sakupljeni predstavnici na osno« Školama ostati krst ili neće. Odluči« • vu navedenih glavnih motiva i raz« će se, smije li svećenik u crkvi go« loga jednoglasno protestuju protiv voriti slobodno ili ne. Mora se od« uvođenja spomenutih poreza, te rediti, hoće li država štititi zakon« smatraiu građanskom i rodoljub« ske propise različitih konfesija, ili nom dužnošću upozoriti vladu na neće. Zatim je govorio o antimili« neizbježivu opasnost, koja prova« tarizmu svoje stranke, o momenta« danjem • ovih ukaz»zakona prijeti noj potrebi vojske, te navodi, da iz« čitavom organizmu države i naroda. vor nezadovoljstva i separatizma u našoj državi leži u carinarnicama i postupku soldateske, koja bi mora« la da bude pametna, čovjekoljubiva i moderna. ' Povodom ovoga Koroščeva govo« Gradić agitira. Jednog uredovnog ra donosi ovdašnja »Srp. Riječ« od dana izišli su u lov na zvjerad gg. 7. o .mj. uvodni članak, u kome me« sreski i okružni načelnik: Borić i đu ostalim veli i ovo: Grudić. Kad im lov na zvjerad nije »Što se tiče nas Srba u Bosni, mi uspio, pokušali su da šta ulove za bi bili kakvim novim paktom majo« »demokratiju« među seljacima. U rizirani u našoj rođenoj zemlji, ko« Puračiću ih je upitao za oružni list ja i po božijem i ljudskom pufačićki načelnik Muminović Mu« zakonu pripada samo i je« jaga, našto mu je Grudić odgovorio, dino Srbiji, čiji je ona sa« da otužnog lista neće dobiti zbog stavni deo. Naš je državoprav« togag Što pristaje uz — muftiju i s. ni položaj rešen pobedom Srbije, a njime održaje skupštine. tako i položaj svih srpskih pokraji« No uza sve to ovdje neće dobiti na. Mi ne tražimo ništa više nego lovine. Naši ljudi znaju, da ničija da se što tešnje spojimo nije do sabaha dogorila, pa neće ni sa Srbijom i u upravnom po« Grudićeva. a njegova prijetnja sa gledu. Mi smo zato protiv svih po« oduzimanjem i nepodjcljivanjcm krajinskih vlada, jer smatramo, da oružnih listova slabo je agitaciono je time nanesena nepravda Srbiji i sredstvo. Naš narod zna, da ishodi« načelima našeg narodnog Ujedinje« šte izbora za konstituantu navješ« nja. Nama je više nego dovoljna o< ćuie istrjcbljenje namet»upravnika i kružna samouprava i savez ekonom« i silnika, navješćuje ozdravljenje da« ski jače vezanih upravnih jedinica 1 pašnjih nesnosnih prilika, pa će i u administrativno«ekonomskom po« Konferencija centralnih tugovali!) i obrtničkih organi• zacija proti novim porezima. U ponedjeljak dne 4. oktobra o. g. održali su predstavnici svih obrt« nih i trgovačkih grupa u Bosni i Her« cegovint bez razlike političkih stra« naka u dvorani Trgovačke i obrt« ničke komore u Sarajevu .plenarnu konferenciju sa dnevenim redom: Stanovište trgovaca, maloobrtnika i konzumenata spram novih poreza: trošarine i poreza na poslovni obrt. Aktualna tema, o kojoj su opširno i detaljno referisali govornici sa sta« novišta zanatlija, trgovaca, gostio« ničara i konzumenata iz najširih slojeva naroda, izazvala je svojim sadržajem i važnim značajem živah« nu diskusiju. Nije bilo, na žalost, zahvalnije teme, nad ovu, koju su ugledni i iskusni predstavnici na te« melju prethodnih specijalnih ?nketa pojedinih organizacija na ovoj kon« ferenciji iscrpili. Privredni život našeg naroda pri« je rata, za rata i iza državnog pre« vrata bio je tu prikazan tako živah« nim bojama, da nije bilo ni jednog učesnika konferencije, kome ne bi referenti iz dna duše govorili, na« roč;to kad su u kaleidoskopu ne« brojnih poreza, prireza, nameta i drugih državnih i općinskih doća prikazali neizbježive katastrofalne posljedice novih poreza: trošarine i poreza na poslovni obrt, koji su bez volje nar. predstavništva i bez prethodnog mišljenja mjerodavnih privrednih krugova naređeni. Ova je plenarna konferencija ma« loobratnka i trgovaca bila ujedno i prvom etapom za konsolidiranje najširih privrednih krugova uz de« vizu poštenog rada za svestrani pro« cvat i napredak mlade države i nje« zino narodno jedinstvo. Rezolucija, koju je naročita de« putacija predala zemaljskoj vladi i Trgovačkoj komori, i koja je posla« ta Ministarskom Savjetu i Narod« nom predstavništvu, glasi: 1. Izdati porezni ukaz«zakoni i to o trošarinskom porezu i porezu na poslovni obrt jesu u apsurdnom od« nosu spram same porezne i Tinan« sijalne politike držaVe, budući da su zasnovani bez obzira na stručnjač« ko mišljenje i iskustvo privrednih krugova i bez obzira na produktiv« nu, izvoznu i uvoznu snagu, kao'i bez obzira na vjerodostojnu stati« stičku brojku koflzumne snage dr» žave, te su i tehnički neprovedivi. 2. Zasnovani porez trošarine pre« ma stručnjačkoj statistici konzuma, daleko nedmašuje budžetnu kvotu, koja ministru finansija treba za sa« niranje državne ekonomije, potro« stručavajući je već kod glavnih ar« tikala, kao što je šećer, špirit i pivo o ostalim konzumnim artiklima i ne govoreći. 3. Porez trošarine pored postoje« ćih visokih monopolskih taksa i ci» jena (vozarina, pošta, brzojav, ću« mur, sol i t. d.), koje su Smanjile već i onako znatno skraćeni eksistenci« jalni minimum najširih a time i naj« brojnijih slojeva naroda, povećava niz. indirektnih poreza, a smanjuje konzum i proizvodnju robe, te time na štetu države smanjuje vrelo po« reza i neizbježivo' prouzrokuje i pomnožava socijalne pokrete, koji se u radništvu i seljaštvu usljed ne« podnbsive skupoće pojavljuju. 4. Porez na poslovni obrt je neo« graničeno verižno oporezovanje svekolike robe i životnih namimi« ca, koje je u svojim posljedicama puka analogija verižne trgovine s tom razilkom, što je subjekt verižne trgovine bio nevidljiv, te se je mo« gao na štetu državnog poreza a na nezadovoljstvo narodnih masa slo« fipol — Broj 208 Bilješke. �fino! 208 — Broj gledu, ali da se igramo države u dr« žavi i. da cepamo njen suverenitet, na to nikada ne možemo da prista« nemo. Ne možemo, jer je ovo upe« rcno u akademskoj formi protiv Sr« bije.« Nakon ovakih izjava držimo, da će više i »S. R.« uvidjeti, koliko se iznevjerila ideji narodnog jedin« stva, jer ovako pisanje najočitiji je dokaz plemnskog separatizma, koji se slaže u bitnosti sa načelima »Ka« ra«Zore« izraženim u njezinu motu: Svi Srbi Srbiji. Konstatiramo, da se ovakim cnuncijacijama dolazi u proti vriječje sa revidiranim progra« mom nar. radikalne stranke, koja je napisala na svoj barjak narodno i državno jedinstvo Srba, Hrvata i Slovenaca pozivajući' pod svoju za« stavu svakog brata Srbina, Hrvata i Slovenca. Ni beogradska »Tribuna« ne raz« likuje se mnogo od svoje drugarice, jer ovako piše o bosanskim musli« manima: »Ta čista srpska rasa pot« puno je u opasnosti, da se od nas odvoji i ide u.tuđi zagrljaj. A nama nije svejedno hoće li otići u Beo« grad ili u Zagreb«. U istom broju »Tribuna« piše: »Treba svim silama ostvariti narod« no ujedinjenje«.... ' »Obžšor« od 4. o. mj. govoreći u svom dopisu iz Sarajeva o partij« skom komešanju u Bosni donosi iz« među ostalog o našoj organizaciji ove laskave riječi, koje će, ako Bog da, na izborima potvrditi naše pri« staše, jer mi tvrdo vjerujemo u svi« jest naših pristalica, koji će nam o« braz osvjetlati. »Obzor« veli ovo: »Najviše se pokazuje uspjeh kod Jugoslavenske muslimanske organi« zaoije. još prije moglo se je kon«. statovati, da ova partija raspolaže sa apsolutnim povjerenjem musli« manskog dijela. Ako se računa stranački uspjeh pojedinačno, onda se može predpo« staviti sa sigurnošću, da’će ЈМО. iz« nijeti najviše mandata. Svi tznaiS govore da niti radikali, a naročito demokrati, ne mogu imati nikakvog uspjeha kod muslimana. Zbog toga nema materijalnog razlbga, da bi o« va strenka u izborima sa kojom dru« gom kooperisala, ako već ne dođe možda do stvarne fuzije sa onom grupom oko »Obrane«. Muslimani u demokratskoj stranci smatraju se u Bosni generalima bez vojske. Haši dopisi. Tuzla, 2. oktobra 1920. (Naš novi seoski kot. predstoj« .nik.) Ovih dana je od g. dra Ah« jnetbega Defterdarevića preuzeo seoski kot. ured Ahmet Borić. Tre« bali smo po običaju da javimo in« Stalaciju i nastup novog predstojni« ■ka i da ga preporučimo pažnji na« šeg seoskog naroda, ali smo to od« godili sve do sada iz više razloga, koje nećemo ovdje navoditi. Nu g. ,»sreski« se je za nreporuku i pred« Stavljanje pobrinuo sam. On se , predstavio: ko je i šta je, načelnici« ma, muhtarima i knezovima jednog uredovnog dana na »tembihu«. »Tembih« počinje u 10 sati, a on nastupa pred seoske glavare u pola 12, a da im se što više omili, zatvo« rio je sobu, u kojoj su seoski glava« ri čekali na »tembih« i u kojoj su imali i klupe za sjedenje, pa sad Čekaju po hodniku i valjaju se po tlima i prahu. Misliće tko, da je go« spodin »sreski« bio zaokupljen ne« odgodivim službenim poslom, pa nije mogao u pravo vrijeme doći na ptembih«. Jok, nego je imao u au« dijenciji ex«ministra Glphića, koji je izabrao baš uredovni dan, da za« bavi j a g. »sreskog«; a glavare da o< ganisava. Kad su mu to glavari pred« bacili i protestirali što ih gnjavi, ■objasnio im je na sasvim »demo« kratski« način šta j« on, a šta su oni, te kako ih može, ako budu ro« goborili, razriješiti zvanja, koja im je narod povjerio. Stoga su agitator ji, koji su već počeli po obližnjim eelima čarkari proti naše organiza« čije, govoreći između ostalih đoz« .ПРДНМ’ — „PRAVCA. bajadžiluka da su im promijenili drugog predstojnika, dobivali odgo« vor, da oni žale Dra Defterdarevića, jer je bio jnnogo bolji od sadanjeg. Agitaciona parola s Borićem je jed« ■no jako sredstvo za učvršćivanje ■redova naše organizacije. Izvolite gospodo »demokratska« s tim paro« lama kroz Sva sela, da nam olakšate posao. Mi ćemo se o g. »sreskom« jed« nom zgodom malo više pozabaviti, a sad nam je bila namjera tek to, da ga predstavimo. Iz naše organizacije. Pouzdanički sastanak u Bos. Gra« diški. Konačno se i Bos. Gradiška već u dvanaestom času priključi na« šoj organizaciji i organizova se na našem programu. Premda su naši Gradisčani sa udivljenjem proma« trali rad naše organizacije i borbu njenu za naša prava i opstanak, o« stali su do sada po strani, čekajući zgodu, da.se uhvate u bratsko kolo i popune naše redove sa još nekoli« ko hiljada duša. Predsjednik naše organizacije, tu« zlanski muftija presvijetli gospodin H. Hafiz Ibrahim ef. Maglajlić, po« sjetio je ovo ubavo mjesto na Savi i održao u njem pouzdanički sasta« nak u ponedjeljak dne 27. pr. mj. u prostorijama muslimanske čitaoni« ce. Na sastanku je sudjelovalo mno« gobrojno građanstvo od sviju sta« »leža i sviju zvanja, i sve se je izja« vilo za naš program i odobrilo do« sadanji rad našeg vodstva i naših narodnih poslanika. Sastanak je otvorio kao sazivač g. Mehmcd Varmaz, a predsjedao mu je g. mufti ef., koji je u vrlo krasnom govoru razvio program or« ganizacije kao i njene ciljeve u bor« bi proti onih elemenata, koji s na« ma postupaju kao sa tuđinskim na« rodom i ako smo se kao autohtoni elemenat borili za slobodu proti tu« đinskog jarma. Naša je borbalegal« na i konačna joj je svrha dotle, dok nam naša braća riebraća ne pruže pravu bratsku ruku, koju ćemo mi vrlo rado primiti. U odbor su izabrana slijedeća go« spoda: Predsjednik g. Mustafa Zuh« di Hodžić,' podpredsjednik: g. Ab» dul«Aziz Bošnjak, odbornici: gg. Osmanaga H. Alagić, Hasan Ger« zić, H. Mehmed ef. Sokol. Mehmed Bešić .Mehmed Varmar, Kadir Sof« tić, Smailaga Smailagić i Husein Bogić. a Ро11Ш1 pregled. ' UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. Pripreme za pregovore sa Talija« nima. Na sjednici ministarskog od« bora za inostrana djela izrađen je izvještaj o pitanjima, koja će se ras« pravljati na pregovorima sa Talija« nima. Prema izvještaju tiče nas se albansko pitanje samo u koliko se kosi sa interesima naše države. Pi» tanje Crne Gore smatra naša vlada riješenim Glede zaključaka o riječ« kom i dalmatinskom pitanju čuva se duboka tajnost. (»J. L.«) Hrvatska zajednica traži koopera« čiju. Pokušaj da se postigne spora« zum između Hrvatske zajednice i Radićevaca izjalovio se. Usprkos tomu prekjučerašnji »Hrvat« po« življe sve Hrvate na zajednički is» tup prilikom izbora za konstituan« tu, te obećava da će Hrvatska za« i ednica stvoriti takav program, sa kojim bi se svi Hrvati pod geslom: »Jedan narod, jedna država na te« prelju federacije« mogli okupiti. (»J. L.«) Ko dobivji zemlju agrarnom refor« piom. Ministarstvo za agrarnu re» .formu objavljuje povodom podjele zemlje dobrovoljcima, da se među njih imadu da broje i oni, koji su za vrijeme rata predavši se srpskoj ili kojoj drugoj savezničkoj vojsci, stupili u srpsku žandarmeriju. To se obrazlaže time, što su i oni rizi« kovali, da se u Austriji postupa s njima kao sa dobrovoljcima. Jed« nako dobivaju zemlju i izbjeglice iz Istre i Dalmacije. (»J. L.«) »Hrvat« napada Dra Srškića. »Hr< vat« donaša dugi dopis iz Sarajeva u kojem se najžešće napada pred« sjednik vlade Dr. Srškić radi nje« govog držanja spram posjednika. U dopisu se veli, da je on zaslijepljen mržnjom na posjednike, krivac ag« rarnih nemira u Bosni. («J. L.«) Podjela monitora. Iz Beograda se javlja: Vijest o podjeli monitora, koje je naša vojska zaplijenila, izaz« vala je veliko negodovanje u svima našim političkim krugovima. I ako naša vlada još nije donijela odluku o tome da li će pristati na tako ne« pravednu podjelu ipak se može srna« trati kao pouzdano, da će ti moni« tori biti prije potopljeni nego pre« dati raznim »međunarodnim« komi« šijama u Pešti. Iz plebiscitnog područja. Oko Ve« likovca zavaravaju protivnici sld« venski narod na taj način, da ga u« pućuju da glasa sa zelenim glasov« nicama, otrgnuvši prije toga jedan komadić, koji neka ponesu sa so« bom, jer će na njega dobiti svaki platu. Na taj način nastoje uništiti vrijednost naših glasova. Plebiscit« na komisija ne vidi što rade naši protivnici. VANJSKI POLOŽAJ. Kuga na Rijeci jenjava. Prema iz« vještaju riječkog gradskog fizikata, zadnjih par dana nije se pojavio ni jedan novi slučaj kuge. Ako tako potraje dalje, misli se, da će se u ponedjeljak moći ukinuti sve mjere poduzete za očuvanje grada od dalj« njeg širenja te pogibeljne zaraze. Glasanje u zoni »B«. Kako iz Ljubljane javljaju, na zadnjoj sjed« nici, koja se je održala od 11 do 13 sati, odlučila je plebiscitna komisija da se glasanje u zoni »B« održi 31. oktobra. (Saintgermainski ugovor mira u 50. članku kaže: Ako glasa« nje u zoni »A« ispadne u prilog SHS države, izvršiće se glasanje u drugoj zoni u roku od 3 sedmice nakon ob« jave rezultata glasanja u prvoj zoni i to'na dan koji odredi komisija.) Prema tomu jasno se vidi, da plehis« citna komisija za zonu »A« drži, da je ova za austrijsku republiku već izgubljena. Borbe po atenskim ulicama. Jav« lja se iz Soluna: U Ateni je prilikom proslave pobjede ujedinjenja svih Grka došlo do manifestacija u po« čast Vcnizelosa. Pristaše kralja Kon« statina nisu to mogli da mirno gle« daju, pa su izazivali, tako da je do« š!o‘ do oštrih sukoba, gdje je bilo i žrtava. Opoziciji su se priključile i radničke mase. Po službenim poda« cima ima 147 žrtava. Njemačkosruski koridor? Iz Lon« dona javljaju: »Daily Telegraph« javlja iz pouzdanoga vrela, da je u septembru bila u Šavli južno od Mi« tan«a konferenca između Trockija, generala Polivanova, generala von der Goltza te rusko«njemačkog ofi« čira Bermond«Avalova. Konferenca bavila se pitanjem koridora između istočne Pruske i sovjetske Rusije. Svrha tome koridoru leži u vojnič« kom i gospodarskom značenju za slučaj neprihvatljivih uslova pobje« donosne Poljske sovjetskoj Rusiji. Komunistička rovarenja u Čeho« slovačkoj. Iz Praga se javlja: Iz Bratislave se javlja,’ da je komunista Pfifferling izagnan jer je na nedo« pušten način rovario protiv republi« ke. Komunisti zahtijevali su od mi« nistarstva unutarnjih djela, da opo« zove izagnanstvo, jer će inače u Bra« tislavi ax odmah drugi dan iza toga nastupiti generalni .štrajk. — Povo« dom komunističkih rovarenja * izdao je narodni savez čehoslovačkih le» gionera u Pragu proglas na pučan« stvo i republikanski misleće radni« štvo, da se uzdrži svakoga štrajka u vremenu od 1. do 15. oktobra dok vlada ne protjera opasne i sumnjive strance. Ехсаг Vilim nada se u povratak u Berlin. Kako pariški »Matin« iz pouzdanog diplomatskog vrela sa« znaje, posjetila je jedna visoka nje« mačka osoba bivšeg njemačkog ca« ra, pa je izjavila slijedeće: Bivši car nalazi se u potpunom duševnom i tjelesnom zdravlju, pa je izjavio da za budućnost goji najbolje nade, pa da neće više dugo potrajati, dok se opet povrati u Berlin. Сграии 3. Napad Turaka u Armeniji. Kako doznaje »Times« iz Carigrada, po« tvrđuje se vijest, da je Kjasim»Kara Bekjir sa 15—20.000 regularnih tru« pa prešao armensku granicu i-po« sjeo Bolti. U Armeniji vlada silna uzbuđenost. Armenska vlada može postaviti protiv napadača jedva po« lovinu svojih četa, a da ne oslabi svoje pozicije na sjevero«istočnoj i južnoj granici. Crnci u rajnskoj oblasti. Berlinski listovi javljaju iz Karlsruhe, da sa« veznici ne samo da nisu snizili broj svojih četa na lijevom brijegu Raj« ne, već je u rajnsku oblast 30. sep« tembra stiglo još više crnačkih for« macija. Gubitci crvene vojske. U razgo« voru sa dopisnikom »Berliner Tage« blatt««a poznati sovjetski general, koji je prešao njemačku granicu, a sada je interniran u Konigsbergu, iz« javio je: »Gubici crvene vojske na poljskom frontu su ogromni. Apso« lutno je nemoguće nadoknaditi gu« bitak municije i ratnog materijala.« OomatE vijesti. Inna billah.... U srijedu dne 7. o. mj. preminuo je naglom smrću naš prijatelji ugledni sarajevski gra« đanin i trgovac Alijaga Šabić. Mer« hum je bio jćdna vrlo simpatična ličnost, kakvih se među našim gra« đanstvom može naći. Uz ožalošćenu familiju oplakuje ga i sarajevska si« rotinja, koioj je bio prava majka. Mevla rahmet ejlesun! Vladin povjerenik — »čokorilo« vac«. Saznajemo iz «Glasa Naroda«, da je vladin povjerenik za grad Sa« rajevo pozvao preda se predsjedni« ka gremija ovdašnjih štamparija i zaprijetio mu ništa manje ni više, nego da će oduzeti koncesije štam« parima, ako ne htjednu da štampa« ju Čokorilovu »Srpsku Zoru«. I to možda još u ime javne sigurnosti i javnoga reda, do kojega bi moralo da je stalo u prvom redu samom g. povjereniku. Ali njemu se čini, kao da »Srpska Zora« nije dosada naru« šavala i te koliko puta i javni, mir i red, a njezin direktor je u svojoj ekscentričnosti išao tako daleko, da je na javnu sablazan napadao žene po ulicama. I sada hoće vladin po« vjerenik kao čuvar javnog mira i reda da i sam podupire uznemiriva« nje javnosti i nered. .Čestitamo Sa« rajevu, koje ima ovako odličnog zaštitnika »opće bezbednosti«. Tako piše »Jugoslavija«, a u čar« šiii se govori, da je sam predsjed« nik bos. vlade g. dr. M. Srškić po« sredovao u stvari ovoj, da »Srp. Zo« ra« opet može izlaziti i da je želi svakako spasiti, jer bi valjda bila šteta, kad bi gazde ostale bez Čo» korila. Čini se, da vođa radikala baš hoće 'da na taj način svoje redove radikalizira i — stisne. Dobrovoljni prilozi za »Pravdu«. Prigodom ženidbe g. Ejuba Man« džukcA Kupresu sakupili su gg. A« bazaga Mandžuka i Mustafabeg S. Bečirbegović svotu od K 176 dobro« voljnih priloga za »Pravdu«, a daro« vaše slijedeća gospoda: po 20 K: Hamidbeg Idrizbegpvić, Zaimbeg Kosterovic, Musfafabeg Bečirbego« vić; po 10 K: Naimaga Karaosma« nović, Mustafabeg Z. Bečirbegović, Ahmetbeg Husjenbegović, Iza ha« numa Alajbegović, Zlatka hanuma Mandžuka, Atifa han. Bečerbigović; po 5 K: Aasim Mandžuka, Mujo Keško i drugi po nižu svotu. Mi se darovateljima iskreno zahvaljuje« mo, a mladencima želimo svaku sreću! ) * PRIPOSLANO. G. Hilmiji Sadikoviću Ljubuški. Ja ne pišem radi sebe, jer ste me Ti i Tvoj kompanjon već prevarili. Meni je najbolja zadovoljština to, da Ti žig varalice mogu pristisnuti na čelo. Ja znam, Hilmija Sadikovi« ću, da si Ti u društvu sebi ravnih to časniji, što si bolju »patku ubio« (kako oni vole reći), ali vjeruj, da *) Za sadržaj pod ovim naslovom uredništvo ne odgovara. �Strana 4 Страна Broi 208 — Број »PRAVDA* — „ЛРАВДА* još ima poštenih ljudi, u čije dru« štvo Ti nećeš smjeti stupiti. A to je moje zadovoljština, koja nije sku« pa ni onih 35.000 K, što si ih. sa me« ne oderao. Ja ovo pišem radi sirotinje, koja bi mogla doći u istu priliku, da bude prevarena, kao što se je dogodilo već jednome invalidu, a možda još j mnogim drugim. Hilmija Sadiko« ,vić je brat moje majke, bio je dulje vremena tutor moj i mog rahmetli .brata, a koliko je dobra od mog oca i starijeg brata vidio, to će on sam najbolje znati. On je uvijek fingi« rao neko prijateljstvo prema našoj obitelji, te sam mu ja to uistinu i vjerovao. U to sam mu ime ja pre« dao, da mi proda zadnji komad na« še zemlje, da podmirim dugove, koje sam kod proglašenja punodob« nosti preuzeo. Pa šta je on učinio: On je koristeći. se nepoznavanjem prilika s moje strane (pošto sam •dulje vremena boravio u tuđini na studijama) i mojim vjrovanjem u njegovo poštenje združio se sa po« •znatim špekultantom Semizom Pe« rom, te su zgulili sa mojih leđa .70.000 K. Ovaj dostojni drug njegov •i ne bavi se ničim drugim, nego da poput šakala obilazi svoje žrtve, kojima u zgodnom času kožu sadi« re. Zakoiia pisanog za ovake zlo« čince, kojima nije ništa sveto, do« duše nema, ali Bog ne plaća svake subote. Svako vidi sada, na koje je grane spao H. Sadiković, pa prema tome neka se i čuva! Postidi se, ako još možeš, Hilmija Sadikoviću! Ljubuški, 2. oktobra 1920. Zijah Mahić, stud. tehn. u ve» • Principom, na svim fotografijama 1 filmovima (a i na banketim ) ovuda vidim Aliju Kurtovića. Jeli sanduk, eto ti Alije, jeli depu­ tacija, eto Alijo — prosto mi so popeo na mo> sak A ja sam toga istoga Aliju JKurtoviea gle­ dao 1914., kako u snak velike žalosti sa Fer­ dinandom i Sofijom, on jedini od svih muslimana nosi — crni flor sa fonom. Jesi li me sada rasumio? Molim te dakle, ostavi me na miru, jer sam sit svega .. . Ja sam sa pritajio da dujem završetak, ali nisam »iše ništa čuo. Išao sam kući i nabrajao sve funkcijo Alijo Kurtovića član Oblasnog Glavnog Odbora demokratske stranke, predsjed­ nik „Gajreta" i ‘„Buđnćnostl", vicedirektor Šte­ dionice, gradski vijećnik, brat nar. poslanika Šukrije i t. d i t. d. Rangon riže vrlo dobre, uz povoljne cijene nudi Muslimanska centralna banka za B. i H. u Sarajevu sa svojih skladišta u Sarajeiu, Mostaru, Tuzli, Travniku i Gružu. Brzojavi: Muslimbanka Sarajevo. Aoj. Bosno, sirotice kleta Alija ti po obrazu Seta!' o Centralna drogerija Braća Šahinagić Ттф! Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikSttnenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i taćna. — Cijene najumjerenije. Sinoć »m aloiKo orsj rt »govor: — Hoćemo li n ImperijMl-Kino du gledamo Principa i đragove? — sapita jedan Srbin omladinac drugoga. „Noću" oaiiećo ovaj. - Kako? ne ćeš da gle­ daš Principa? sapita ga prvi u čudo. „More, mani me. Neću*. — A каМо neće?? „Eto neću jer ao avijek naljutim, kad gledam ove patri•tako mani lesu čija u arajevu, njihove fotogra­ fijo i filmove. Na svim ovim Klikama, koje au Šaljite odmah pretplatu f.₽rp. R.) PAP1RN1CA ♦ 1 HAMDIJE KOPČI.ĆA I preporučnje svoje bogato etovarište X svih vrsta papira, kancalarijskog i T ♦ školskog pribora. — Naručbe se ♦ X obavljaju brzo i točno« X X J * Ci епе umjerene. X Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tei. 619 X X Muslimansha trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.j u Sarajevu II. EMISIJA Poziv na upisivanje dionica. Izvanredna glavna skupština Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Hercegovinu (dioničarskog društva) u Sarajevu, održana 2. septembra 1920. zaključila ja na temelju ustanova § 11. društvenih pravila povišenje dioničke glavnice na K 1o,ooo.ooo.- od K З.ооо.ооо i povjerila ravnateljstvu, da ovo povišenje prema potrebi na jedanput ili na dva puta provede. Na temelju tog zaključka izlažemo na javnu supskripciju za sada 40.000 dionica po 100-— kruna nominalne vrijednosti tako, da će dio­ nička glavnica po provedenju tog povišenja iznositi К 7,ooo.ooo.— Za upisivanje ustanovljeni su ovi uslovi: 1. Posjednici starih dionica imadu pravo na svaku jednu staru dionicu preuzeti jednu novu uz tečaj K 110,—. U tu svrhu imaju pre­ dočiti potvrde (medutomnice) o dodijeljenim, ali još ne izdanim dioni­ cama, na kojim će se označiti, da je pravo opcije izvršeno. 2. Ostalih 10 000 dionica, kao i eventualno po dioničarima ne optirane dionice, mogu upisati dioničari i nedioničari, uz emisioni tečaj K 115.—. 2. Razlika između nominalne vrijednosti i emisionog tečaja privest te se po odbitku troškova pričuvnoj zakladi. . 4. Nove diotji e učestvovat -će na poslovnom uspjehu od 1. no­ vembra 1420. te će prema tome biti proviđene prvim kuponom sa pra­ vom na dvomjesečnu dividendu za g. 1920. 5. 0 uplaćenim iznosima izdaćemo blagajničke potvrde (međutomnice), na temeliu kojih ćemo kasnije izručiti izvorne dionice, o pojedi­ nim komadima od 5, 10, 20, 25, 50 i 100 dionica. 6. Supskripcija počima 3. septembra, pa traje do 31. oktobra o. g. 7. Potpisane dionice moraju se isplatiti odmah kod upisa. ■> 8. Dionice glase ili na ime ili na donosioca, pa svaki potpisatelj treba da naznači, koju vrstu dionica želi. Dodijeljene će se dionice ispo­ staviti i potpisateljima uručiti u roku, koji će se naknadno objaviti. — Svaki potpisatelj treba da naznači pobližu adresu, na koju će mu se dodijeljene dionice dostaviti, a onaj koji želi dionice na ime, trebzt da osim toga čitljivo i točjp naznači ime i prezime, na koje bi potpisane | dionice imale glasiti. Ravnateljstvo si je pridržalo pravo, da dionice do­ dijeli ili na ime ili na donosioca. 9. Podjelbu upisanih i uplaćenih dionica glasom tačke 2. ovih usta­ nova pridržaje ravnateljstvo zavoda. ' 10. Potpisivanje i uplaćivanje na ove dionice obavlja se: a) na blagajni Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Herceg, (d.d.) u Sarajevu i njezine podružnice u B. Novom, te kod: b) Muslimanske centralnebankeu Sarajevu i njezine podružnice u Tuzli, c) Muslimanske trgovačke i poljodjelske banke d. d. u Tešnju, d) Muslimanske kreditne banke d. d. u Foči, e) Prve Muslimanske banke d. d. Brčkom, • f) Prve Muslimanske banke’ d. d. u Bjelini, g) Muslimanske banke d. d. u Banjojluci, h) Narodne kreditne banke d. d. u Tešnju, i) Narodne kreditne banke d. d. u Livnu, j) Bankovne kuće M. Mahmudbegović u B. Šamcu, k) Težačke banke d. d. u Cazinu, I) Muslimanske banke d. d. u Stocu, m) Muslimanske banke d. d. u Visokom, n) Hrvatske kreditne banke i štedionice d. d. u Bos. Brodu i nje­ zine podružnice u Bos. Gradišci, o) Podružnica Hrvatske. Centralne banke u Derventl, Mostaru, Zenici i Tuzli, p) Muslimanske privredne banke d. d. u Gračanici. Ravnateljstvo Muslimanske trgoiatkE i obrtničke banke za B. i H. (d.d.) a Sarajevu Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dion. društvo u Sarajevu. - Podružnica u Tuzli. Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,000.000. Pupilamo siguran. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko 11,000.000. — Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i л razne druge kredite. Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. л Obavlja sve bankovne poslove najbrže i najpovoljnije Odgovorni urednik: F. Šalaks. Vlasnik: (centralni Odbor J. M. O. Štamparija Daniel & A. Kajon, Sarajeve. / � https://kolekcije.nub.ba/files/original/9ff2b6aeaf0b845dbd62f34bf058b398.pdf 56904f9312f324ecd4d080cb7bb53b74 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. Pojedini broj К1-50 IZLAZI SUBOTOM, UTORKOM • ČETVRTKOM. UREĐUJE REDAKCIONi ODBOR. PRETPLATA: GODIŠNJE K 180. NA POLA GODINE K 90. UREDNIŠTVO Г UPRAVA NA­ LAZE SE U CAREVOJ ULICI. тћАСИЛО југославенске муслиманске организације. Broj 104 (209) Sarajevo, utorak 12 oktobra 1920. (27. muharrem 1339.) • Postupah vlasti prema muslimanskom težahu. »Zemlja onoga, ko je obrađuje«, glasi parola pod kojom su istupile sve naše stranke i strančice, misle« ći da će ovom blještavom frazom zaslijepiti oči naših težaka, da ih predobiju za svoju partiju i tako pokupe njihove glasove. Mi smo u« vijek isticali neiskrenost te parole i dokazivali da tim strankama nije na srcu riješenjc agrarnog pitanja ra» di njegove važnosti za nacionalno ćkonomski razvitak našega težaka, nego su se svi skupa uhvatili za ovo pitanje ^licitirali su jedni druge sa« mo u svrhu agitacije, samo u tu svrhu, da na prevaran način dobiju težačke glasove. Mi smo naveli mno« go primjera iz prakse, iz kojih se vidi, da se naše agrarno pitanje tre« tira sa stranačkog stanovišta, a ne sa stanovišta nacionalno«ekonom« skog, a specijalno u Bosni da se ide za tim, da se muslimani potjeraju sa sela u grad i da im se otme zem« lja. Na nišanu je velimo, musliman« ski posjednik, ali ne prolazi bolje ni muslimanski težak. Evo novih pri« mjera: • Numan Isić iz Hrankovića, kotar Tešanj, naslijedio je prije 30 godina iza svoje majke kat. čest, broj 697/4, koju je cijelo to vrijeme kao težak sam obrađivao i svoju djecu branio. Numanovi susjedi Gavro i Ilija ©u« rić, koji su bili kmetovi Muje Kara« begovića iz Rankovića kot. Tešanj, stave nasilnim načinom ogradu oko jednog dijela Numanove njive. Na upit Numanov kako mogu ogradi« vati njegovu zemlju, odgovore mu: »Nama je preče. Vidiš da si došao nad našu kuću. Prošlo je vaše, sada j ć naše pravo i ne ćeš više ovamo!« Na prosvjed Nu« manov, Gjurići su se latili kamenje i počeli se nabacivati na Numana, koji se kao trezven težak nije htio tući, nego je došao u Tešanj i stvar prijavio kod kotarskog ureda. Kotarski je predstojnik na inter« venciju tajnika našeg mjesnog od« bora u Tešnju obećao, da će stvar izviditi, te je uistinu poslao žandar« me, koji su ispitivajući stvar na licu mjesta rekli Numanu: »Ih zašto se ti pritužuješ, baš si bezobrazan. Kud ćeš ovamo? Zar ti je malo ta« mo?« I prirodno da su oružnici pod« nijeli izvješće u ovom smislu, što je Numana prisililo, da je još jedan« put otišao kotarskom predstojniku. No on do dana današnjega nije na« šao za vrijedno, da spriječi ovu o« "timačinu težačke zemlje. Nije ovo jedini slučaj, gdje se od strane obijesnih, nevaljalom agita« čijom pokvarenih pravoslavnih te« žaka otima zemlja muslimanskih težaka. Na isti je način oteta zem« lja od Huse i Ibre Memića, Sulje Ka« rabegovića, Hasana, Mehmeda i Ah« meda Karabegovića, Gane Isića, molodobne Hatke Isić kćeri Zaimo« ve, Sulje i Idriza Karabegovića, Mehmeda Isića i malodobne djece Gjulage Mehmedovića, svi iz sela Hrankovića. Ovo su činjenice, koje se ne daju pobijati, a koje govore i potvrđuju sve što smo mi tvrdili i zašto smo se borili. Muslimanima se, misle oblasti, mora zemlja oteti, po« što poto, pa kad postanu beskućnici, onda ćemo lahko s njima dbraču« nati. Na naše se pritužbe ne uzima ob« žira, dapače i sam sud ne vrši ili ne će da vrši svoje dužnosti. Hoćete li i za to primjera? Evo jednoga izme« đu mnogih: Mihajlo Lipić iz Hran« kovića prisvojio je prije godinu i po zemlju Huse i Ibre Memića iz istog sela, koji su zapovrgli sudbeni pro« ces proti Lipića. Ovaj je proces ko« štao braću Memiće toliko, da su is« prodavali sve svoje blago pamičeći se i izvodeći komisije, te su tako o« siromašili, da danas nemaju za što soli kupiti. Pa da je to urodilo kak« vim uspjehom, ni po muke. Sud je doduše izrekao osudu u korist Me« mića,- uveo ga u posjed i oborio je« dan dio ograde, što ju je Lipić uda« rio oko Memića zemlje, ali Memići nijesu s time došli u posjed svoje zemlje, jer Lipićne će ni da čuje za pravorijek s u da, nego i dan danas nasilno obrađuje zemlju težaka muslimana Memića. I mjesto da ga sud zatvori, da ga stavi pod optužbu, nije ničem ni mu« kajet. Eto tako izgleda stvar, pa se na« damo da nam cenzura g. dra Srški« ća ne će začepiti usta bar u slučaju, kad se radi o vrsti nepravdi, koje se izvršuju na muslimanskom težaku, kad je već tako oštra proti članci« ma, koji'služe obrani beglučkog i drugog posjeda. Iz gornjih primjera jasno se vidi, da je kod nas na nišanu svaki mu« slimanski zemljišni posjed. Nema razlike da li je on u rukama građa« nina, koji ga »ne će« da obrađuju (jer mu to onemogućuje nedovolj« na zaštita od strane oblasti) ili se« ljaka muslimana, za kojeg se ne mo« že reći da je gotovan i da živi o tu« đoj muci. I baš stoga, što se ni u tom ne pravi nikakva razlika, dola« zimo do zaključka, da se radi o šis« tematskom potiskivanju nas musli« mana: najprije sa sela u gradove a onda će nakon što se proleteri« zuju — sami od sebe prhnutisa s^o« je grude, da bude šire mržnjom i la« komošću zaslijepljenoj nebraći. Je li onda začudno, što se opiremo o« voj oprobanoj metodi, koja je »istje« rala tursko uho iz pređašnje Srbije«? Je li besmisao što upozoruiemo na« šeg posjednika i našeg težaka, da su im interesi zajednički/ jer će samo u čvrstoj zajednici obraniti danas jednu, a sutra drugu svojinu? Muslimanski težak tačno uviđa o« dakle vjetrovi pušu, on zna da mu je sigurnost u zajednici i čvrstoj fa« lanzi pa stoga 1 stoji ovako čvrsto u redovima naše organizacije. Ne, nijesmo se dobro izrazili. Treba re« ći u redovima svoje organizacije, jer je u našoj zajednici tek šesti dio građanskog svijeta, a pet šestina sa« činjava naš težak, pa prema tomu može da vodi glavnu riječ. O n j e i vodi, jer prema našem potpu« no 'demokratskom Statutu ima sva prava kao i građani. I kad god se biraju naši kotarski odbori, seljak naš i te kako odlučuje o njihovu sa« stavu. Naša im organizacija "ne mo« že naturiti ni mjesnih ni drugih od« bora i kad se sastane naša glavna skupština svak će se uvjeriti da će i u njoj biti pretežan broj seljačkih članova. * Lažni »prijatelji« muslimanskog težaka oguliše se vičuć proti »be« govskoj« Pravdi i neprestano doka« zuju da naš islamski težak, uživa sve blagodati novog stanja. Zašto ne žigošu bar ove i ovako zločine, što se izvode na imetku težaka musli« mana? Lahko je brbljati o »zločina« čkoj« politici »Pravdaša« i hvaliti Krizmantovexuredbe. Lahko je bla« titi poštene ljude i prikazivati, da kod nas teče med i mlijeko, no teš« ko jc u ulozi negdašnjeg »Bošnja« ka« biti pošten i reći istinu, koja ni« šta ne uvija i koja ne zna za pu« ne ili prazne čanke. Sarajevo, 11. oktobra. Na infamije »Srpske Zore«. Bi« jedni listić još bjednijeg Cokorila donio je u broju od 7. oktobra ovaj Sastavak: »Jedan tajni letak koji se delio od ruke do ruke poverljivo među muslimanima, koji p r i p a« daju jugoslavenskoj mu« si im a niskoj organizaciji, došao je do ruku vlasti. U tome se letaku veli (»kako Enver«paša juri pod crvenom zastavom, da oslobo« di ceo muslimanski svet i da ponc« vo podigne na visinu presto kalife... I mi muslimani u ovim zemljama moramo nastojati da še о^« lobodimo srpskog nasilja i njilhova g o s p os t v a ...« — Eto kavih nesavjesnih ljudi ima, ko« ji ovakim niskim podvalama dovo« de u iskušenje mnoge poštene i če« štite muslimane! Izgleda da su ovi letači štampani u S k a d r u, te prema tome ne bi bilo teško prona« ći krivce i ući u trag tajnoj pošti koju održaju neki naši mu« TELEFON BROJ ,124. ČEKOVNI RAČUN POŠTANSKE ŠTEDIONICE 1119. Godina II. s 1 i m a n i sa onim u Skadru i Meto« hiji...« . . л t Mi pojmimo, da se jedan Coko« rilo i sad bavi špijunažom, jer je taj »časni« zanat tjerao i pod Au« strijom, pa kao agent provokater služio njenim tajnim ciljevima pro« ti ovom narodu. I s te strane nima« lo ne zamjeravamo: šta dikla na« vikla! Nu ne pojmimo i ne možemo da pojmimo, odakle on i sad dola« zi do ovakih otkrića vlasti, pa da ih baš on može iznositi u javnost. Ta nije zar »Srpska Zora« poluzvaničan organ te vlasti! I zar ta vlasf mora upotrebljavati baš austrijske agen« te? Dobro, dobro. Peljajte vi preko Cokorila povjerljive iredentiste iz J. M. O.. pa ćete daleko dotjerati. Samo naprijed tim špijunskim pu« tem od Skadra, pa da vidimo dokle će dovesti ova »mudra« politika fa« brikacije državnih izdajnika! Što se nas tiče, mi se ovim glu« pim podvizima možemo samo os« mjehnuti: naprijed prazne glave sa još praznijom ideologijom! Imaće« te se kad i kajati. To toliko. Znajte samo da nam je sasvim svejedno: hoćete li ili ne ćete stati na kraj o« vim izazivanjima; znajte da nam je bir r demantovali vi tc bljezgarije ili se blamirali radi svoje sumnjičavo« sti. Po volji!... Iz Sandžaka i Makedonije. MALO RAZGOVORA SA SVOJIM ZEMLJACIMA, SANDŽAK« LIJAMA. I. a Pojedini dijelovi ljudskog dru« Prenesimo ovaj zaključak na biće štva u težnji za sigurnost opstanka države: Pojedinim udovima držav« i mogućnost razvitka, upućeni su 6« nosdruštvenog bića nfogu se srna« snivati uža i šira udruženja, pa i dr» trati slojevi pučanstva, a organima žave. Države se osnivaju, razvijaju, administrativni i sudski aparat. Tež« žive ili umiru prema zahtjevu i pri« nje i međusobni odnosi pojedinih rodi želje i potrebe puka, koji ih sa« slojeva pučanstva, oblik i način ad« činjava i osniva. ministrativnog i sudskog aparata — Državi je u izgledu dug ili kratak, daju izraz i sliku države, daju joj bujan ili kržljav život, prema tome, dušu, daju joj ustav. u koliko je njena konstrukcija u Koji su to pojedini slojevi pu« skladu ili protuslovlju sa svojim čanstva? osnovnim zadatkom, potrebi i želji Ovi se mogu klasificirati i razliko« njenih osnivača, državljana. Ovo je vati prema srodnosti i odnosu me« pravilo važilo za sve države, za ko« đusobnih materijalnih interesa i du« je nam historija pripovijeda da su ševnih težnja pojedfhaca i pojedi« negda postojale i izumrle; ovo vri« nih skupina državljana, kao što su jedi za države koje i danas egzisti« n. pr. zemljodjelci, zanatlije, najam« raju, kao i za one koje se nanovo ni — fizički ili umni — radnici, po« osnivaju. Naša država Srba, Hrvata duzetnici u raznim kategorijama i t. i Slovenaca spada u/ovaj posljednji đ., te oni koji se razlikuju, ili su niz. I kao što nam stara predenja srodni, po »tepenu i pravcu m:sao« vele, da je Bog (dž. š.) od zemlje nu.osjećam !i »pos.Jmnti . težnja. stvorio figuru prvog čovjeka. Ade« Puk koji se po zanimanju i shva« ma (a. s.), a kasnije ga obdario du« ćanju dijeli u te razne klase, po šom sa kojom je postao-— živi svom razmještaju i upućenosti jed« stvor, tako je i dosadašnja pojava nih na druge, jako je međusobno naše države bila u figuri, bez duše. prepleten i nemoguće je da rad i Duša je države njezin ustav, kojeg nastojanje jednih ne bude bez svog naša država S. H. S. još nema. učinka i utjecaja na rad i nastoja« Ustavotvorna skupština, za koju nja drugih. Regulator u težnjama i su već raspisani izbori, daće našoj međusobnom učinku i odnosu tih državi njezin ustav, s kojim će ona pojedinih — materijalističkih ili i« tek da postane potpuno živi orga« dejnih — klasa je svijest zajednice. nizam. Kakav bude ustav, u koliko I prema tome, koliko je ova zdrava bude odgovarao težnji i potrebi nas i jaka, koliko je više međusobne državljana i zahtjevu osnovnog za« popustljivosti i trpeljivosti, toliko datka jedne savremene države; ka« je i cjelokupni državno»društveni ko bude nadahnuto biće naše drža« život i razvitak zdrav, bujan i har« ve, zlo ili dobro, o tome će ovisiti moničan; naprotiv, gdje je svijest vrijednost i opstanak iste. zajednice slabo i neskladno razvije« Duša, vele, nije od tijela zasebno, na, tu je i društveni i državni život samostalno biće, ma kakove sup« u neprekidnim trzajima i stalnom stancije i ma kojeg oblika, nego je komešanju, tu se najveća količina skupni izraz i rezultat funkcija po« energije utroši na jalovom pasiv« jedinih organa i udova tijela te nji« nom polju, mjesto plodonosnom ra« hovog međusobnog odnosa. Prema du, za koji ima još mnogo netak« ovom gledištu zaključuje se, da je nutog materijala i terena. zdrav razum, zdrava duša — u zdra« Kao što kod čovjeka mozak, pre« vom tijelu. ko u njemu skoncentrisanih i iz nje« �Strana 2 Страна ga proizašlih organa, prima dojmo« ve od tijela i okoline i ravna sa nji« ma, tomu slično; i državno«društve« no biće ima svoj mozak koji je pri« vidni ravnatelj države, a stvarni tu« mač i izvršitelj narodne volje, crp« Ijene iz zahtjeva i naklonosti poje« dinih udova — klasa društvenih. Taj državni mozak je parlamenat. u sadašnjem slučaju Ustavotvorna Skupština! Rezumirajmo sve do sada nave« deno: Država se osniva i upravlja u obliku i okviru volje i potrebe na« roda. Duša je države njezin ustav i ostali zakoni koji su rezultat, iz« raz i sprovodnik težnja njezinog pučanstva. Prostor, kakvoća i traj« nost države ovisi o jačini prilagod« ljivoeti ili suprotnosti težnja raznih klasa i slojeva pučanstva. Mozak, sjedište duše, države, jest parlame« nat. Kakve budu naklonosti pojedi« nih udova države, društvenih klasa, i kakvi budu spovodnici i ravnatelji tih naklonosti, poslanici koji u par« lamentu zastupaju narod — o tome će ovisiti cjelokupni život države i naroda. U državnosdruštvenom organiz« mu vrlo je važan činilac — osobna vrijednost narodnih zastupnika. Ra« di toga trebamo najveću svoju bri« gu posvetiti izboru samih osoba, ko« je ćemo opunomoćiti da tumače i promiču volju i težnju naroda. Naša država dosada je egzistirala kao figura, kao skelet od države, bez ustava, bez svoje duše. Osobe koje ćemo birati i spremiti, kao svo« je zastupnike, u konstituantu, na« dahnuće joj tu dušu, dati će joj u« stav. Koliko ti ljudi budu znali i vjerno predstavljali potrebe i tež« nje pojedinih slojeva pučanstva, koliko budu umjeli dovesti u sklad te želje i potrebe — drugim riječi« ma: kakva bude osobna vrijednost i sposobnost samih poslanika koje ćemo birati — onoliki i onakvi će biti i rezultati njihova rada. Treba dakle umjeća, dalekovidnosti, pro« nicavosti, volje, energije i predano« sti radu majstorima, našim poslani« cima, koji će na prigotovljenom zemljištu iz pribavljenog materijala sagraditi nam državnu zgradu, ta« kovu, koja će u najvećoj mjeri i na najbolji način odgovarati našim po« trebama i težnjama našim i naših potomaka. Skopčano je sa velikim naporima i dugotrajnim nastojanjem pretre« sati i, pregrađivati zgrade, a još s te« žim rušiti i ponova zidati, preude« šavati ih u oblik, raspored i okvir kakav ti hoćeš onda, kada si već jednom izrabio zemljište i građevni materijal. Zato treba još prije nego se smjesti i stroši materijal i zapre« mi zemljište dobro razmisliti i va« ljano rasporediti šta će se i kako zi« dati; kome će se povjeriti plan, rad i nadziranje. Mi sada sagrađujemo svoju dr« žavnu kuću. Neimari će joj biti Iju« di koje ćemo <i ustavotvornu skup« štinu odabrati. Izaberimo oprobane, valjane i čestite neimare! Čuvajmo se zavodnika! 5./Х. 1920. Tevfik Tahirbegović. Na adresu »Obzora«. U prošlom broju prenesosmo iz »Obzora« je« dan stavak o šansama naše organi« zacije, koji završava riječima: »Zbog toga nema materijalnog raz« loga, da bi ova stranka (J. M. O.) u izborima sa kojom drugom koope« risala ako već ne dođe možda do stvarne fuzije sa onom grupom oko — Obrane.« Nije to Bog zna velika omaška »Obzorova« izvjestitelja, nu valja nam je ispraviti jer bi mo« gla unijeti kakvu zabunu. »Obzor« je naime vezan nekom neshvatljivom simpatijom prema bivšem predsjedniku bosanskog sa« bora, pa svakom prilikom nastoji dati neku važnost osobi i poduzeći« ma ovog gospodina. To je učinio prilikom ostavke bivšeg vakufskog direktora, forsirajući u više sastava« ka kandidaturu g. Bašagića, a izlio je tu svoju simpatiju i prilikom po« kretanja »Obrane«. Da li iz vlastite pobude ili po inspiraciji, to je za nas .PRAVDA- — „ПРАВДА* sporedna stvar. Glavno je na što ho» ćemo da svratimo »Obzorovu« $až» nju, da se bavi jalovim poslom i da je sasvim neumjesno, što se na ovaj način miješa u naše interne stvari. No kad je povukao »Obranu« u po« novnu kombinaciju valja da upam« ti da je taj list životario i — premi« nuo. Dr. Bašagić je prisaldumio' Se« rifu Amautoviću i sad ostade ni na nebu ni na zemlji: odmaglio iz »O« brane«, a do mandata mu je isti put, kao i prije formalnog solidarisanja sa kombinacijom o Serifovoj oportunističkoj »stranci«. Toliko »Obzoru«, a čitatelje moli« mo za oproštenje, što i ovoliko pro« govorismo o živim mrtvacima. Iz naše organizacije. BRATSKO SE KOLO SIRI. Kao što je poznato, našoj se je organizacij već davno priključila ci« jela naša pokrajina izuzam Gradiš« ke, Više^rada i Gacka. Gradiška se je tu skoro također priključila, a iz Višegradš smo u subotu primili ovaj brzojav: »Jučer održan sastanak gradskih i seoskih povjerenika ov» dašnje muslimanske kotarske orga« nizacije, na kojem je jednogla« s n o usvojen vaš programa i odo« bren vaš dosadašnji rad. Pismo sli« jedi. Pododbor saveza: Tvrtković, Muratbcg Cengić, Mustafaga Ha« džić, Muhamed ef. Pašić, Hasanaga Cico«. Time je završen predzadnji pri« ključak i sad je reda na našim pri« stašama u Gacku, da i oni iziđu iz rezerve i stiipe u bratsko kolo udru« ženih muslimana cijele Bosne i Her« cegovine. Čekati dalje nema nikak« va smisla. VELIKA SKUPŠTINA U MAGLAJU. U prošlu srijedu održana je u Ma« glaju velika skupština naše organi« zacije, na kojoj je bilo oko hiljadu i po seljaka i građana. Uime Radnog Odbora prisustvovali su joj nar. po« slanik g. Dr. Hrasnica i glavni ured« nik našeg lista g. Korkut. Skupštinu je otvorio predsjednik mjesnog od« bora’g. Uzeirbeg Uzeirbegović zah« valivši se na tako brojnom odzivu i jakim riječima naglasivši važnost organizacije i njenu korist za islam« ski dio našeg naroda. Iza toga je podijelio riječ g. dru Hrasnici koji je govorio o političkoj situaciji osvrnuvši se u prvom redu na nepravdu, koju su nam Srbi obih partija i demokrati i radikali, učinili prilikom određivanja poslanika ’ za Privr. Nar. Predstavništvo. Ušljed ove nepravde mi nijesmo mogli dje« lovati na razvoj prilika, no to se je osvetilo i drugima. Zatim je govorio o radu naše organizacije i njena predstavništva, te objasnio važnost konstituante i veliku zadaću, koja čeka naše zastupnike u tom narod« nom predstavništvu. Pri koncu je govorio o našoj agrarnoj poin.ci i naročito se osvrnuo na stajalište na« še organizacije u pitanju kmetov« skog odnošaja. Pri završetku govo« ra bio je pozdravljen burnim odo« bravanjem. Iza g. dra Hrasnice uzeo je riječ urednik Korkut i u skoro dvosatnom • govoru prikazao naše težnje i naše ciljeve. Već na početku govora, kad je naglasio našu težnju i čvrstu odlu« ku, da na svom u svom izvojujemo potpunu ravnopravnost, koju nam krati jedan dio našeg naroda i sa« danja nametnuta^uprava, upao mu je u riječ — g. sreski načelnik, dokazu« jući da u našoj državi vlada potpu« na jednakost i ravnopravnost. Ovo je razlaganje g. sreskog pobudilo op« ću veselost, a kad mu je g. Korkut odgovorio iznesavši činjenice, koje govore o svemu prije nego li jedna« košti, g. sreski uvuče jezik za zube, a Korkutova replika udari na burno odobravanje. Kad je dalje tumačio šta je to demokratska i ustavna vla« davina i kad je povukao praktičnu u« poredbu i prikazao silnu razliku iz« medu apsolutiste Franje Josipa i us« tavnog našeg vladaoca kralja Petra, narod je sam od sebe i bez ikakvog nukanja sa strane iz hiljadu grla zaorio: Živio kralj Petar! Ova spon« tana manifestacija narodnih osjeća« ja vrlo je ugodno djelovala, pa je o» čarala i samog gospodina sreskog. Korkut je za tim govorio o potre« bi sloge i jedinstva, te temeljnom načelu naše organizacije o zaštiti privatnog prava vlasništva. Bez ika« kva laskanja i uvijanja objasnio na« še stanovište u agrarnom pitanju, u« vedavši težake u formalnu diskusi« ju o odšteti za kmetovska selišta i zaštiti prava vlasništva na beglučki posjed. U dialogu, što ga je vodio sa jednim kmetom muslimanom izbila je sva čistoća naših poštenih selja« ka, koji se svi bez razlike izjaviše, da nije pravo oduzeti beglučki pos« jed od njihovih vlasnika. Još nešto interesantnije: kmet ne traži džaba zemlje, a slobodni težaci svi rekoše, da im je ne treba besplatno dati, već nek se sami otkupe. »I ja sam, reče jedan težak, kupio svoju zemlju. Pa kad Hasan (kmet), nije meni poma« gao pri kupnji, zašto da ja poma« žem njemu i plaćam državi veći po« rez, da ga ona otkupi? Nek se ot« kupi sam, jer može«. — »Tako je!« potvrdiše svi skupštinari, a jedan adže dodade: »Ako je ne će on ku« piti, hoću ja«. U daljnjem nastavku g. 'Korkut je opširno i vrlo slikovito prikazao važnost i« način izbora za Konstitu« antu. Jeste li razumjeli? pita Kor« kut. — Jesmo, odgovaraju težaci i građani. — E'dobro, da vidimo reče g. Korkut i pozva jednog starca, da prikaže kako se meće ruka u izbor« nu kutijicu. Starac ustaje i ponav« lja sve na dlaku, a kad pri koncu re« če: »Eh, kamo ti Ciganka?« nastade opća veselost, kojoj učini kraj Korkut svojim zaključnim apelom, i molbom da se svi birači osvjedoče jesu li upisani u birački spisak, da svi nefaljeno dođu na biralište i da svi zajedno drže za jedan konopac, jer nam je spas samo u iskrenoj bratskoj solzi i međusobnom potpomaganju. Kad reče hvala, braćo, na pažnji, o« dobra vanju ne bijaše kraja ni kon« ca. (Mnogi plaču). Iza toga su neki težaci iznosili svo« je tegobe, a Korkut ih je uputio na mjesni odbor i još jednom pozvao na slogu i žilav rad. Zatim je pred* sjedatelj zaključio ovaj impozantni sastanak zahvalivši se još jednom na ovako dobroi posjeti. , VELIČANSTVENA SKUPŠTINA U ZENICI. Vrativši se iz Maglaja naš je ured* nik Korkut prisustvovao još većem slavlju naše organizacije: veličan* stvenoj skupštini u Zenici. Nije tu trebalo udešavati zbor na pazarni dan, kao što to učiniše »demokra« ti«, nego su naši svjesni težaci i bez toga pohrlili na' skupštinu, koja je u petak iza podne održana na Jaliji. Ne ćerho nimalo pretjerati ako us* tvrdimo da je na toj skupštini bilo oko tri h i l'j a d e naših istomišlje« nika. Zbor je otvorio predsjednik našeg kotarskog odbora g. Caršima* nović, zahvalivši na ovakoj posjeti i predstavivši izaslanika Radnog Od* bora našeg gL urednika g. Korku* ta, koji uzima riječ 'da u dvosatnom govoru objasni naš program, rad na* šeg predstavništva' i nade, što ih na* ša organizacija polaže u sudbonosne izbore za Konstituantu. Sigurno razlaganje i neumoljiva logičnost kojom je g. Korkut doka« zao potpunu ispravnost našeg ra« da i programa neodoljivom je sna* gonj djelovala na slušateljstvo tako, da mu nijesu upadali ni »demokra* ti«, ni komunisti, pa čak ni predstav* nik radikala, čije je vrludanje pod* vrgao 'neomiljenom bičevanju. Ka« ko se je dojmilo ovo razlaganje vi« di se najbolje po tom, što je jedan katolik«težak izjavio: »U nas nema ovakih ljudi. Možemo li i mi glaso* vati s vama i za vaše ljude?« Ističe« mo karakterističnu konstataciju g. Korkuta, da se danas traže i dozi* vaju na jednoj strani Hrvati katoli« ci, a na drugoj »Srp. Riječ« figanji da je u opasnosti srpski karakter Bosne, pa na okup poziva sve Srbe« pravoslavne. A mi se čudimo toj ra« boti i izgledamo poziv na izbornu kooperaciju stranaka parlamentarne zajednice... Kad su, nakon Korkutova govora, Spol — Вт»ј M9 težaci htjeli da govore o nepraved« nosti novih poreza, a on predložio da se u tom pravcu usvoji rezolu« čija, umiješao se je g. sreski i zabra« nio taki zaključak. Nije bilo druge, pa je Korkut savjetovao težacima, da to učine na posebnoj skupštini, koju bi trebali održati svi građani i težaci bez razlike na vjeru i politič* ku pripadnost. Iza toga je skupština zaključena. NASA SKUPsTINA U PAZARICU. , , U petak dne 8. o. mj. održala se impozantna izborna skupština u Pa« zariću, na kojoj su učestvovali teža* ci iz Hadžića, Pazarića, TarČina, Korče i Raštelice. Skupština je bila mnogbrojno posjećena, a održala se kod same džamije neposredno iza džuma namaza, te se je i ovom zgo* dom manifestovala potpuna harmo< nija naših narodnih slojeva sa vod« stvom i temeljnim principim naše Organizacije. Naš težak potpuno razumije naše ciljeve, on ih slijedi sa potpunom predanošću i ne će da zna ni za koga ko ne slijedi naš program i ko nije pristaša naše Or« ganizacije. Milo nam je i ponosni smo, što i ovom zgodom možemo ovo zabilježiti. Ejvala našim svjes« nim težacima! Kao delegati našeg mjesnog od« bora izaslani su na ovu skupštinu tajnik mjesng odbora g. Sejid Ali« beg Filipović i tajnik centralnog od* bora g. Ahmed šerić, koji su naro« du na vrlo popularan način rastuma* čili rad i ciljeve Organizacije i važ« nost predstojećih izbora. Rastuma* čili su narodu i izborni red i pozvali ga, da u zgusnutim redovima naše Organizacije slijedi njezino vddttvo i da 28. novembra t. g. dođu svi kao jedan na biralište i dadml svoje gla« sove za našu listu. Težaci su sa ve« likim interesom i potpunim razumi« jevanjem pratli gornje razlaganje, na koje su stavljali svoje primjedbe, koje su im naši izaslanici odmah ra« stumačili i potpuno osvijetlili. Po« slije toga se razvilo vrlo lijepo sije« lo u pazaričkoj Islamskoj čitaonici, gdje su naši izaslanici proveli u naj« ugodnijem razgovoru sa težacima sve do ićindije. Zašto muslimanski narodi simpatišu s bol šivišhini Rusijom1 (Nastavak). U isto vrijeme, kad javno mnije« nje cijelog kulturnog svijeta istaknu princip, da narodi sami odlučuju o svojoj sudbini— što znači da svi na« rodi budu slobodni — muslimanskim narodima Evropa odreče pravo na slobodu. Pa ni to joj ne bi dosta, nego pođe u organizovanu pljačku u muslimanske zemlje i na musli* manske narode. Francuski, engleski, talijanski i grčki vojnički odredi — usprkos zaključenom primrju — atakovaše demobilisanu Tursku Francuzi i Englezi stadoše harati po Siriji, Palestini i Kilikiji, Grci po či« tavom primorju Male Azije, Talija« ni po crnomorskim obalama, a svi zajedno po Carigradu. Turski na« rod, koji časno ispuni sve pogodbe primirja, postade žrtvom grube sile i najteže nepravde. Perzija, koja je Englezima kriva jedino tim, ili već tim, što je živa, pada na prevari u šake engleskih džentlemena. Meso« potamija u rođenoj krvi iskusi koli« ko vrijedi svečano obećanje engle, skog vicekralja u Indiji. Arabija u užasu vidje, kako daleko može da dođe velikobritanska nezahvalnost. Indijskim se muslimanima za krv, koju potocima proliše na bojištima Francuske, odužiše iz Londona voj« ničkom diktaturom i prijekim sudo« vima, koji hiljade patriota popeše na vješala. Afganistanu, koji u veli« kom ratu ostade vojnički neutralan, uzvratiše Englezi tim, što mu najne« .čovječnijim ratom što se je ikada vodio, htjedoše nametnuti za vla« dara — izdajicu. Egiptu je valjalo proći kroz tri godine krvavih buna i sahraniti stotine žrtava engleskih mitraljeza i nekoliko puta dupkom napuniti kazamate malteških kula, pa da vrati samo dio prava, koja mu ote Velika Britanija. • , �Број 2>9 — Bref___________________________________________ . 11РАВДА' — ,PRAVDA._______________________________________________Сграва 3 Šta nam je danas najpreče? Ovih će se dana završiti sastav biračkih spiskova, a valjda će već za koji dan ti spisci biti izloženi radi uvida. Brinite se da budete upisani u te spisko­ ve, jer ako progje rok za prigovor, onda kasnije ne će biti nikakve fajd^. Samo će oni imati pravo bira­ nja narodnih zastupnika, koji budu unešeni u bi­ rački spisak. Stoga ga dobro pregledajte! ' Pravo da bude unešen u birački spisak ima svaki muškarac, koji je polovicom septembra navršio 21 godinu, ako je pripadnik naše kraljevine i ako nije kažnjen radi zločina ili prljavih činova. Fukara i bo­ gataši potpuno su jednaki u ovom pravu, jer zakon ne propisuje da birač mora plaćati i najmanji porez Maroku, umjesto priznanja za ne« potvrđene djelima. Muslimanski na« utralnost, uništiše i posljednje zna« rodi Rusije, koji su u carska vreme« kove samostalnosti. Alžir dragocje« na prosto bili kao stoka u torovima nom krvlju svoje omladine plati po« gubernatora i generalgubematora, kret za priznanje — elementarnih danas imaju svoje države, potpuno ljudskih prava. Tunis doživje istu slobodne i potpuno ravnopravne. To sudbinu. Te tri velike zemlje, koje su države kazanskih Tatara, Baški« su za vrijeme rata hranile dobru tre« ra, Kirgiza velike horde i musliman« činu Francuske, dočekaše od »drža« skih naroda Turkestana. Te drža« ve slobode, bratstva Г jednakosti« ve su po svojoj volji članovi sovjet« mjesto priznanja brutalne represije. ske federacije. Peta muslimanska dr« Kako Italija »vlada« u Tripolisu, žava sovjetske federacije danas je znamo svi, a znamo i kako Grci momentano pogažena odredima dik« »uvode red« u turskim provincija« tatora ruske kontrarevolucije, baro« na Vrangelja, prije lakeja Nikoje ma. II., sad egzekutora anglofrancuske Evropa se je digla da generalnom bankokratije. atakom dotuče muslimanske narode, Na teritoriji sovjetske Rusije or« koje je stotine godina davila. I njoj, Evropi, se žuri. Zato, jer je musli« ganizuju se brojne armije, čija je manski svijet iznenada pokazao o« zadaća oslobođenje muslimana is« pasne znakove otpora, ali još više pod evropsih država. Stotine hilja« zato, što je akcija muslimanskih na« da muslimanskih boraca, ruku pod roda dio zajedničke akcije sa So« ruku s Rusima već tuku teškim zve« vjetskom Rusijom. Nova Rusija i kitom u vrata Sejistana, Vazirista« muslimanski svijet istupaju zajedno na, sjeverne i istočne Perzije. Od« na arenu historije za prava, koja im redi kavkaskih sovjetskih armija već stisnuše bratsku ruku ustašama poriče Evropa. u zapadnoj Perziji i pružaju ruku Dvije i po godine su prošle, ot» turskoj vojsci u Anadolu. Arapi en, kako je u Moskvi grupa predstavni« tuzijazmom, kakvog davno ne po« ka muslimanskih naroda prvi put kazaše, dočekaše muslimanske iza« povela pregovore sa sovjetskom vla« slanike sovjetske Rusije,. Opet se dom o koordinaciji intemacijonalne oštre sablje u Siriji, pune puške u politike Rusije i muslimnaskih na« Indiji. Već kipi boj na Tigrisu i gru« roda. Otad su u Rusiji održana još vaju topovi na Vanu. Ustalasao se tri velika zbora muslimana cijeloga je i muslimanski svijet Afrike. Qg« svijeta. Izrađeni su detaljni planovi romno more muslimansko šiba bura. akcije, nađena su sredstva, pošle su Mi ćemo u nekoliko na brzu ruku na posao hiljade učitelja i agitatora, napisanih refleksija, bez ikakve rastureni su milijoni knjiga i brošu« pretenzije na potpunost ili nepo« ra. Tri hiljade i šest stotina pred« grješivost, projuriti historijom glav« Stavnika od tri stotine i žezdeset mi« nih mđslimanskih naroda, spo« lijona muslimana od Gangesa do menuvši samo najmarkantnije peri« rifskih gora i od Kazana do nilskih jode i posvetivši tek nekoliko re« vrela — najbrojniji parlamenat, što đaka čak i onim pojavama, koje su ga je ikad zabilježila historija — na dostojne da ispune debele .knjige. zboru u Moskvi jednoglasno kon« Onda ćemo, opet vrlo kratko, prika« statovaše da je jedini put koji će zati savremene političke i socijalne muslimanske narode povesti i dove« prilike u muslimanskim državama i sti k slobodi: zajednički istupaše So« zemljama, istaknuvši momente, ko« vjetskom Rusijom protiv antante — ji muslimanskim narodima dadoše Evrope. povoda, da u internacijonalnoj' po« Svi članovi velikog muslimanskog litici uzmu rusku orijentaciju. S ne« kongresa, koji je prošlog mjeseca o« koliko riječi ćemo upozoriti i na držan u Baku na Kavkazu, hiljadu motive, radi kojih moskovska vlada dvije stotine i šedmadeset i tri de» dosljedno provodi politiku oslona na legata u ime svoje i naroda koji su muslimanski istok, Upozorićemo na ih poslali, položiše na šezdeset i dva ulogu, koju će u bliskoj budućnosti jezika svečanu zakletvu, da će se os« igrati u svjetskoj politici musliman« vetiti Evropi — antanti. ski narodi ma koliko se zapad tje« Sovjetska je Rusija, istakoše ti šio varavom nadom, da će vode is« delegati, jedina velika država, koja toka, koje se preljevaju, ubrzo sjek« prirfcip slobodđ naroda proteže i nuti natrag u staro korito pa i dalje pa muslimane. To je sovjetska vla« svojom neiscrpivom silom tjerati K. M. da već tri puta jasno izjavila pred mlinove zapada. cijelim svijetom. I njezine su riječi (Nastaviće se). Revidirani program „Narodne Radihalne Stranke". Koncem prošlog mjeseca održana je u Boegradu zemaljska konferen« čija radikalne stranke, o kojoj je u našoj štampi bilo mnogo govora. Mi se' nijgsmo htjeli osvrtati na ovaj zbor iz razloga, što smo očekivah objavu zaključaka ove važne kon« ferencije. Držasmo naime da je naj« ispravnije dati mjesta zaključcima, a ne pojedinim govorima i tumače« njima. »Samouprava«, glavni organ oves franke donijela je te zaključke u 176. broju od 6. o. mj., pa ćemo da ih prikažemo u najglavnijim crta« ma. U uvodu se veli, da je R. Stranka u svom programu od godine 1881. imala u vidu: »unutra narodno bla« gostanje, a s polja državnu nezavis« nost te oslobođenje i ujedinjenje i Ostalih dijelova — Srpstva«. — Ona tada nije mogla obuhvatiti cio naš narodni problem ni zbog unutarnjih i drugih prilika Srbije, a ni stoga, što nije bilo moguće provesti spo« razum sa ostalim dijelovima našeg naroda, koji su imena hrvatskoga i slovenačkoga, jer su mnogi njihovi prvaci bili mišljenja, da »treba uje« diniti naš narod sva tri imena, Pošto o broju predanih kuglica zavisi koliko će koja stranka dobiti poslanika, pa se može dogoditi da samo radi jednog glasa druga stranka nadvlada i dobije mandat, dužnost je svakog člana naše orga­ nizacije, da se osvjedoči je li unešen u birački spi­ sak, jer birati može samo onaj, ko je unešen u taj spisak.' Stoga se pozivaju svi mjesni odbori, kako gradski tako i seoski, da se za vremena pobrinu i dobro pregledaju biračke spiskove, kako ne bi bio ispušten ni jedan član naše organizacije. Kako se prigovara objasnismo u 102. broju „Prav­ de". Na posao svi, jer samo tako možemo osigurati svoju' bolju budućnost! Na intenzivan rad! koji je živio pod Austro«Ugarskom u okviru same Austro«Ugarske«. No tokom vremena R. Stranka je poli« tički i kulturno pripremila teren za izvođenje cjelokupnog narodnog programa, a kad je došlo vrijeme, ona je prednjačeći razvila o« tvoreno zastavu oslobođenja i uje« dinjenja cjelokupnog našeg naroda. Od 1903. činila je to u potpunoj sa« glasnosti s krunom. Danas, poslije izvršenog ujedinjenja ma i pri« vremeno (jer ne može održati glavnog partijskog skupa) »čini smo« tru nad svojim programom« i hoće da vidi i procijeni: šta se ušljed iz« mijenjenih prilika i evolucije same stranke ima da izmijeni i dopuni. Glavna je izmjena u tom, što stranka ima da i formalno postane ono, što je ona faktički već postala: Narodna R. Str. Kraljevine SHS, u koju je »slobodan pristup, svagda pozdravljen dobrodošlicom, svakom bratu Srbinu, Hrvatu i Slovencu«, kao i svakom drugom bratu Slove« ninu ili drugom lojalnom građaninu naše države, ma kakve narodnosti i vjere bio, samo ako iskreno pri« hvati i hoće predano da služi načeli« ma, koja zastupa radikalna stranka! Ističući da je politiku ujedinjenja svih Srba, Hrvata i Slovenaca obja« vila još u novembru 1914., a po tom u jtilu 1917. manifestovala i na Krfu, stranka naglasuje da i sad stoji na načelima krfske d ekla« racije, pa će se založiti za ispu« njenje tih načela. Naročito se na« glasuju ove tačke te deklaracije: , 1) »Država SHS biće slobodna, nezavisna kraljevina s jedinstvenom teritorijom i jedinstvenim držav« ljanstvom. Ona će biti ustavna, de« mokratska i parlamentarna monarhija na čelu sa dinastijom Ka« rađorđevića koja je dala dokaza da se s idejama i osećajima ne dvoji od naroda i narodnu slobodu i volju stavlja vrh svega. 2) Država će se zvati: Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, a vlada« lac: Kralj Srba, Hrvata i Slovenaca. 3) Ona će imati jedan državni' grb, jednu državnu zastavu, jednu krunu. Ovi državni emblemi biće Sastavljeni iz naših sadanjih, po« sebnih emblema. Državna cjelina obilježavaće se državnim grbom i državnom zastavoim Državna za« stava, kao simbol jedinstva, istica« ćc se na svima nadleštvima kralje« vine. 4) Posebne zastave: srpska, hr« vatska i slovenačka, ravnopravne su i mogu se isticati i slobodno upo« trebljavati u svima prilikama. I gr« bovi posebni mogu se isto tako upo« trebljavati slobodno i u svima pri«, likama. 5) Sva tri narodna imena: Sr« bi, Hrvati i Slovenci, potpuno su ravnopravna na cijeloj teritoriji kraljevine, i svako ih može slobod« no upotrebljavati u svima prilikama javnog života i kod svih vlasti. 6) Obje azbuke, ćirilica i latinica, također su ravnopravne i svako ih može slobodno upotrebljavti na ci« jeloj teritoriji. kraljevine. Sve dr« žavne i samoupravne vlasti dužne su i u pravu upotrebljavati i jednu i drugu azbuku, saobražavajući se u tome — želji građana. 7) Sve priznate vjeroispovijesti vršiće seslobodnoijavno. Pra« voslavna, rimokatolička i muhame« danska (Ne bi bilo zgorega, kad bi se ovaj neumjesni izraz zamije« nio sa »muslimanska« ili »islamska« Op. ur.) vjeroispovijestjcoje su po broju sljedbenika najjače u našem narodu, l^ićejednakeiravno« p r a v n e p r e m a d r ž a v i. Na os« novu ovih principa zakonodavac će se starati da se čuva i o d r ž a« va konfesionalni mir, koji dtigovara duhu i prošlosti cjelo« k u p n o g našeg naroda. 8) Svi građani (državljani) na ci« jeloj teritoriji jednaki su i ravno« pravni prema državi i pred zako« nom. л 9) Izborno pravo za izbor narod, nih poslanika za Narodno Pred« staVništvo, kao i izborno pravo za opštine i druge upravne jedinice je« ’dnako je i opšte, i vršiće se nepo« srednim i tajnim glasanjem po op« štinama. 10) Ustav, koji će poslije zaklju« čenja mira donijeti Ustavotvorna Skupština, izabrana na osnovu op« šteg i jednakog, neposrednog i taj« nog prava glase, biće osnova čije« lom državnom životu, izvor i u« toka svih vlasti i prava, i po njemu će se uređivati cjelokupni državni život. Ustav će dati narodu i mogućnost, da razvija svoje posebne energije u samoupravnim jedinicama, obilje, ženim prirodnim, socijalnim i eko« nomskim prilikama. Ustav se ima primiti u cjelini u Ustavotvornoj Skupštini brojno kvaiifikovanom većinom. I ustav i drugi zakoni, ko, je bude donijela Ustavotvorna Skupština, stupaju u život — kada ih Kralj sankcioniše. (Svršiće se). Politiihi pregled. Opet hoće da nam snize ratnu od« štetu. Iz Beograda javljaju: U oba« Vještenim se krugovima tvrdi, da je i onaj mali dio odštete, kojf Srbija treba da dobije, došao ponovno u pitinje. Izgleda, da naši saveznici — i Francuzi i Englezi —koji su spo, razum o odšteti bih potpisali, sada traže, da mi pristanemo na smanje« nje procenta. Zbog toga je žurno pozvan u Beograd g. Mate Bošković, predsjednik naše reparacione komi, sije u Parizu. Amerika nam ne bi pomogla. Jav, lja se iz Washingtona, da je pred, sjednik Wilson uputio jedno pismo republikanskom senatoru Lodgeu u kojem demantuje tvrdnju, što ju je ; učinio Lodge prilikom izborne kam, panje, naime da je predsjednik Wil« son obećao vojnu pomoć Rumuniji i Srbiji u slučaju da te zemlje budu napadnute. Međunarodna dunavska konfe« rencija sastala se je 6. o. mj. da vije« ća o statutu dunavske plovidbe: Pri prvome čitanju usvojila je tekst članka, koji se odnose na pravni i poslovni djelokrug međunarodne dunavske komisije u pogledu rada oko održavanja i poboljšavanja pio« vnosti rijeke kao i uslova pod ko« jim bi se taj rad vršio te formal« nosti koje bi imale da ispune du« �Bro| 209 — Bpoj „PRAVDA* — „ПРАВДА* Strana 4 Страна naveke države u slučaju kad bi htje« le da preuzmu obranbene radove protiv poplava ili upotrebu hidrau« ličkih snaga, te navodnjavanje. Na idućoj sjednici biće proučavani članci, koji se odnose na takse o pio« vidbi. Loše finansijalno stanje evropskih država. Prema vijestima lista »Duet« sche Allgemeine Zeitung« iz Bruxel< lesa ističe izvještaj prve komisije fi« nansijalne konferencije da tri če« tvrdne država zastupanih u konfe« renciji računaju sa deficitom u na« rodnom gospodarstvu. Tim država« ma moraju se u svrhu konsolidacije dozvoliti sve moguće olakšice. Ko« misija je izradila želju da bi se vi« ječe Saveza Naroda što prije spora« zumilo sa raznim vladama obzirom na ograničenje općeg naoružanja i da bi se vlade već jedanput okanile svih odredaba kojima pred stanovni« štvom pokrivaju svoj gospodarski položaj. Izvještaj komisije bavi se također pitanjem dozvole kredita. Primirje između Rusa i Poljaka. Primirje koje je potpisano u Rigi između Poljaka i Rusije trajaće ka« ko pariški listovi javljaju, 20 dana. Uslovi primirja još nisu poznati, ali prema vijestima iz Varšave Polja« ci su dobili potpuno udovoljenje u svim tačkama, naročito u pitanju granica. Engleski dopisnici u Rigi javljaju da će se pregovori o miru voditi i potpisati bilo u Parizu, bilo u Londonu. Boljševička opasnost u Armeniji. »Times« javlja iz Carigrada, da je tursko«boljševička ofenziva protiv Armenije započela. Neregularne kurdske formaciji pod komandom turskih oficira već su prešle armen« ske granice, dok boljševici sakuplja« ju čete a druge strane, u neutralnoj zoni. Socijalistička stranka u Arme« niji uputila je iz ovog razloga poziv svim sindikalistima u Evropi i Ame« rici, u kojem se. protestuje protiv politike moskovske vlade. Skupštine crvenih vojnika. Agen« čija Havas javlja iz Narve preko Helsingforsa, da crveni vojnici na zapadnom frontu održavaju velike 'skupštine na kojim traže mir. To podsjeća živo na doba Kerjenskog, veli Havas. Domaće vijesti Krađa hajvana. Tuže nam se se'« ljaci iz općine Romanije i Pale, da su .pošljednje vrijeme opet učestale krađe hajvana sa ispaša. Tako je o= vih dana ukradeno više goveda sa ispaša sela Bogovića i Zečića. Krade se isključivo muslimanski hajvan, a oružnička postaja u Palima nije ni čemu ni mukajet. Ona ne pokazuje ni malo volje, da ovome zlu stane na put i da zlikovce lovi. Upozoru« jemo g. Perkovića, zapovjednika o« ružničke postaje u Palima, neka se ugleda u rad oružriičke postaje u Prači, u čijem se području očistila sva guba iz torine zahvaljujući va« ljanom i ispravnom radu njezinih zapovjednika. Skupština protiv novih poreza u Ljubljani. U četvrtak sazvale su go» spodarske organizacije iz Slovenije, javnu protestnu skupštinu protiv novih poreza koji se nameću našem gospodarstvu provizornim finansij« skim zakonom za 1920—1921. Skup« ština je zaključila opširan memo« randum, koji će se predložiti vladi. U memorandumu se konstatvje da je finansijalni zakon bio proglašen neustavnim putem te se traži da prometni porez bude ukinut. Spo« menica otklanja plaćanje potrošači« ne u zlatu i protestuje protiv speci« jalne otrošarine za Sloveniju i Lju« bljanu. Nadalje traži spomenica da se potrošarina djelomice ukine a djelomice ublaži. Na koncu skupšti« ne bila je primljena rezolucija koja uoči predstojeće jadranske konfe« rencije naglašuje naše narodno sta« jalište. Dobrovoljni prilozi za »Pravdu«. Prilikom sastanka u Sanskom Mostu, sakupili su naši prijatelji i pristaše u korist »Pravde« svotu od K 1115, koju darovaše slijedeća gospoda: Po K 100: Huseinbeg цСе« kić, Huseinbeg Čekić Bačvanski iz S. Mosta, Braća Hadžiahmetović iz St. Majdana i Mustafa Hromalić iz S. Mosta. Po- K 50: Bego M. Mujić, Alija Hasanagić iz St. Majdana, te Mustajebg Džumišić i Sulejmanbeg Čekić iz S. Mosta. Po K 40: Sulej« man Bilalbegović, Moho Avdagić iz S. Mosta i Ahmedaga Pašalić iz St. Majdana. Pp K 30: Muhamedbeg Biščević, Hasanbeg Cerić, Hadži Huscin Kljunić iz S. Mosta, tc Ah« med Suljanović iz Džcvara. Po K 25: Ahtjied Sarić iz St. Majdana. Po K 20: Omer Bilalbegović, Smail Ja« kupović, Gale Ramić, Hasan Muj« djić, Ahmcdbeg Kurbegović, Alibeg Biščević, Muhamed Cerić, Hamid Cerić i Alibeg Čekić iz S. Mosta i Husein Sarić iz St. Majdana. Po K 10: Ibrahim Topalović, Salih Jo« hovac, Meho Kadić iz St. Majdana. Darovateljima sc bratski zahvalju« jemo. Živjeli! U Bos. Samcu prilikom svad« be kod g. Ibrahima Fodalovića tr» govca u Bos. Samcu sakupio je naš prijatelj g. Esad H. Alibegović svo« tu od 580 K za »Pravdu« i »Gajret«, od koje pripada »Gajretu« 300 K, a »Pravdi« 280 K. — Najljepše se zahvaljujemo sakupljaču i darova« teljima. Živjeli! Oglašujte u „Pravdi PAP1RNICA HAMDIJE KOPČIĆA preporučuje evoje bogato stovarile svih vrsta papira,, kancalarijskog 1 školskog pribora. — Naručbe se obavljaju brzo i točno. , Cijene umjerene. SarajeVo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 Natječaj. Trgovačkom udruženju za grad Sarajevo potreban je za odmah stalni sekretar. Ponude sa uvjetima slati na gosp. Stojkanovića, Štrosmajerova ul. Isti treba'da je po mogućnosti vršio više godišnju praksu u kojem sličnom društvu te da je trgovačku akademiju svršio. Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje .svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i taćna. — Cijene najumjerenije. Kod Sallhage Mirice, trgovca Pređimaret br. 16. — Telefon 809. izdaju se krumpiri najmanje po 5 kg, a više, koliko ko hoće po Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovim (d. d.) u Sarajevu II. EMISIJA Poziv na upisivanje dionica Izvanredna glavna skupština Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Hercegovinu (dioničarskog društva) u Sarajevu, održana 2. septembra 1920. zaključila ja na temelju ustanova § 11. društvenih pravila'povišenje dioničke glavnice od K З.ооо.ооо — na K 1o,ooo.ooo.— i povjerila ravnateljstvu, da ovo povišenje prema potrebi na jedanput ili na dva puta provede. Na temelju tog zaključka izlažemo na javnu supskripciju za sada 40.000 dionica po 100.— kruna nominalne vrijednosti tako, da će dio­ nička glavnica po provedenju tog povišenja iznositi • К 7,ooo.ooo.— , Za upisivanje ustanovljeni su ovi uslovi: 1. Posjednici starih dionica imadu pravo na svaku jednu staru dionicu preuzeti jednu novu uz tečaj K tA—. U tu svrhu imaju predočiti potvrde (međutomnice) o dodijeljenim, ali jSš ne izdanim dioničama, na kojim če se označiti, da je pravo opcije izvršeno. 2. Ostalih 10.000 dionica, kao i eventualno po dioničarima ne optirane dionice, mogu upisati dioničari i nedioničari.uz emisioni tečaj K 115.—. * 2. Razlika između nominalne vrijednosti i emisionog tečaja privest će se po odbitku troškova pričuvnoj zakladi. 4. Nove dionbe učestvovat će na poslovnom uspjehu od 1. no­ vembra 1420. te će prema tome biti proviđene prvim kuponom sa pravopi na dvomjesečnu dividendu za g. 1920. 5. 0 uplaćenim iznosima izdžtemo blagajničke potvrde (međutom- ' niče), na temeliu kojih ćemo kasnije izručiti izvorne dionice, o pojedi­ nim komadima od 5, 10, 20, 25, 50 i 100 dionica. 6. Supskripcija počima 3. septembra, pa traje do 31. oktobra o. g. 7. Potpisane dionice moraju se isplatiti odmah kod upisa. 8. Dionice glase ili na ime ili na donosioca, pa svaki potpisatelj treba da naznači, koju vrstu dionica želi. Dodijeljene će se dionice ispo­ staviti i potpisateljima uručiti u roku, koji će se naknadno objaviti. —; Svaki potpisatelj treba da naznači pobližu adresu, na koju će mu se dodijeljen^ dionice dostaviti, a onaj koji želi dionice na ime, treba da osim toga čitljivo i točno naznači ime i prezime, na koje bi potpisane dionice imale glasiti. Ravnateljstvo si je pridržalo pravo, da dionice do­ dijeli ili na ime ili na donosioca. 9. Podjelbu upisanih i uplaćenih dionica glasom tačke 2. ovih usta­ nova pridržaje ravnateljstvo zavoda. 10. Potpisivanje i uplaćivanje na ove dionice obavlja se: a) na blagajni Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Herceg, (d.d.) u Sarajevu i njezine podružnice u B. Novom, te kod: b) Muslimanske centralne bankeu Sarajevu i njezine podružnice u Tuzli, c) Muslimanske trgovačke i poljodjelske banke d. d. u Tešnju, d) Muslimanske kreditne banke d. d. u Foči, e) Prve Muslimanske banke d. d. Brčkom, П Prve Muslimanske banke d. d. u Bjelini, g) Muslimanske banke d. d. u Banjojluci, h) Narodne kreditne banke’d.’d. u Tešnju, i) Narodne kreditne banke d. d. u Livmg j) Bankovne kuće M. Mahmudbegović u B. Samcu, k) Težačke banke d. d. u Cazinu, 1) Muslimanske banke d. d. u Stocu, m) Muslimanske banke d. d. u Visokom, n) Hrvatske kreditne banke Lštedionice d. d. u Bos. Brodu i nje­ zine podružnice u Bos. Gradišci, o) Podružnica Hrvatske Centralne banke u Derventi, Mostaru, Zenici i Tuzli, p) Muslimanske privredne banke d. d. u Gračanici. Ravnateljstvo Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za B. i H. (d.d.) u Sarajevu Odgovorni urednik: F. Šalaka. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Daniel A A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/135b357006f157493e7f7826f0aef225.pdf 4ccf3096e3d0704c80b1cfe921ba1de4 PDF Text Text ---------------------- ------ ЈТЧ A FnnVDA * POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Pojedini broj K 1.50 - -------,---------IZLAZI SU30T0M, UTORKOM • ČETVRTKOM. UREĐUJb REDAKCIONI ODBOR. PRETPLATA: GODIŠNJE K 180. NA PQLA GODINE K W. UREDNIŠTVO I UPRAVA NA­ LAZE SE U CAREVOJ ULICI. TELEFON BROJ 124. ČEKOVNI RAĆUi* POŠTANSKE ŠTEDIONICE 1119. Sarajevo, četvrtak 14. oktobra 1920. (29. muharrem 1339.) Broj 105 (210) Iz Sandžaka i Makedonije. Tragedija u Pesočanima. Na pis« nieni upit nar. poslanika g. Dra Meh« meda Spahe o žalosnoj tragediji u na sela Pesočane, okruga ohridskog«. Što smo ga objelodanili u 102. bro« ju »Pravde« od 7. o. mj., odgovorio je ministar unutarnjih djela g. Draš« ković predsjedniku Privr. Nar. Predstavništva slijedeće: Gospodi« ne Predsjedniče, U odgovor na Vaš akt br. 4495 od 1. tek mjes. odnosno pitanja narodnog poslanika g. Dr. Mehmeda Spahe »o pokolju građa« na sela Pesočane, okrug ohridskog«, čast mi je izvijestiti Vas, da ću na isto odgovoriti, kada mi inspektor, koga sam povodom toga događaja u okrug ohridski poslao, bude podnio iscrpan izvještaj. Gajret. Neki su dan došla u Gajretov konvikt đva predstavnika američke misije, koji su bili na putu za po« granične krajeve da tamošnjoj širo« tinji dijele robu. Pri ulazu u sam konvikt, bili su kao začarani kras« nim cvijetnjakom u dvorištu, a red i čistoća u samim prostorijafna kon« vikta učinili su na njih najugodni« ji dojam. Lijepe slike koje«su na zgodan i umjetan način ponizane po zidovima dale su im povoda da se uvjere da se u konviktu daje veli« ka važnost njegovanju ukusa i estet« skih osjećaja, koji s# glavni temelj finoće, uglađenosti, i uopće moral« ne kulture. Osvjedočili su se da se u mlada srca đaka usađuje i pomno odgaja klica uljudnosti, pristojnosti i humanosti. Vidjeli su da se nastoji oprezno iščupati i iskorijeniti sve ono što je grubo, surovo i neotesa« no u ljudskoj prirodi. Obzirom na duboki mir i tišinu koja je vladala dok su bili u hodniku, mislili su da u zgradi nema ni žive duše, ali kad ih je g. prefekt uveo u učionice, te kad su vidjeli da za vrijeme te gro« bne tišine u razredima sjedi i uči preko stotinu đaka, bili su izvanred« no zadivljeni i prosto nijesu mogli da nađu izraza svom divljenju. Iz neke ugodne znatiželjnosti, zahti« jevali su da vide sve prostorije, te sii zašli u kuhinju, ćilar, banje i sve ćoše i budžake, pa kad su vidjeli čistoću i urednost koja jvuda vla« da rekli su da se higijenskim propi« sitna može samo ovoliko udovoljiti. Vidjelo se je očito da njihovo čuvstvo divljenja sve više i više ras« te, te kad su sve pregledali to je divljenje doseglo svoj vrhunac, će« mu su dali izražaja na taj način da su srdačno pružili ruku vrijednom prefektu«pcdagogu \ g. Ibrahim ef. Vrepcu i čestitali mu na tako sjaj« nom uspjehu, kojega je on postigao na kulturnom terainu. Doslovce su rekli: »Ovaj bi internat mogao s po« nosom parirati i s američkim inter« natima. Mi u ovom konviktu vidimo budućnost'bosanskih muslimana ko« ji će se — ako samo vi i vaši drugo« vi ustrajete j dalje — zamjernom br« zinom evropeizirati i dostići visoki niveau kulturnog zapada. Budite u« strajni na ovom putu, ne umorite se, ne klonite duhom i neka vam bude najveća nagrada moralna sa« tisfakcija vaše savjesti, te ona vječ« na zahvalnost i priznanje što će vam bez sumnje podijeliti vaše buduće generacije«. Iza toga su otišli u Gajretov žen« ski konvikt gdje su dobili isti dojam kao i u' muškom. Da dadnu i vidljiva izražaja svo« joj ugodnoj impresiji rekli su g. Vrepcu da izvoli poslati jedna kola na željezničku stanicu, gdje se na« laže vagoni puni razne robe, koju dijeli ta misija našoj sirotinji. Kola su sa štacije došla puna rublja, o« dijela, kondenziranog mlijeka, safu« na i još druge robe. Ovo sa ponosom ističemo da ovim povodom javno izrazimo duboku zahvalnost kulturnim i plemenitim Američanima koji su iz čisto hu« manitarnih motiva obratili svoju blagonaklonu pažnju našoj siromaš« noj učećoj omladini. U isto vrijeme crpimo iz ovoga pouku kbja se može generalizirati na sve grane ljudskog života: »Pokaži svojim djelom da si sposoban, da nešto znaš i vrijediš, pa će drugi o« braćati pažnju na te i potpomagaće te«. Država, banka, fabrika, svako poduzeće i svaki pojedinac traži od svog podređenoga svjedodžbu, tra« ži sposobnost u djelu i hoće najpri« je da vidi koliko on na poslu vnje« di, pa tek onda uzimlje u obzir nje« gove zahtjeve i uvjete. Za malu Bel« giju i za njezin žilavi narod svak znade, i o njoj cijeli kulturni svijet vodi računa i svakome bi žao bilo da je ona propala, iz čega slijedi da svak ^impatiše s njome i potpo« maže je; jer je svojom kulturom pokazala svoju vanrednu sposob« nost, da se Albanija, koja je pro« stranija od nje smatra kao mali«mej« jit i uvijek je predmet licitacije. Nastavimo samo dalje ovako, i svi bez razlike staleža i polit, mišlje« nja potpomažimo zdušno našu in« štituciju Gajret, i gledajmo u nje« mu svoj kulturni centar, pa ćemo kroz kratko vrijeme izbrisati iz ne« muslimanskih glava one po nas uv» redljive, rasude, da smo »glupi, li« jeni i nekulturni«. Radeći na ovom putu razuvjerićemo svakoga ko o nama loše misli, i ulićemo u njega uvjerenje, da smo i mi jedan aktiv« ni i valjani dio u državnom organiz« mu i da smo i mi jedna grana na stablu kulturnog čovječanstva. Zlgtnim slovima će se napisati da« tum prošle Gajretove skupštine, na kojoj se kategorički odlučilo da se iz Gajreta izbaci svaka politička natruha i da se odlučno pozove na rad oko Gajreta svaki pojedinac, koji osjeća u sebi volje i sposobno« sti. Kao sretna posljedica toga sret« nog događaja, danas ne samo da niko ne priječi Gajretov rad, nego svak ga sa simpatijom prati, inte« resira se i potpomaže ga tako, da Gajretov .odbor odatle crpi veliku moralnu snagu. Slanje dobrovoljnih priloga i kup« ljenje hrane u naravi znak je veli« kog interesa za Gajret. Vakuf, pre« dajući svoje konvikte Gajretu, o« mogućio mu je da u tim vakufskim zgradama, po planu i kalufu sara« jevskog konvikta uredi dotjera i one konvikte u provinciji i da osi« gura pohađanje škole stotinama đaka. Riječ Gajret, koja znači: trud, na« por i nastojanje, sad je tek dobila Svoj puni sadržaj, koji se iz apstrak« tnog pojma prenosi na konkretno djelovanje. Pozivamo svu braću neka podvo« struče svoj interes za Gajret, neka imadnu pred očima njegovih šest konvikata i one stotine naše djece, što se odgajaju u njima, nek se sje« te da je zima pred vratima Gajre« tovih konvikata i neka im pohrle u pomoć što obilnijim prinosima. ■__________ V. S. Zašto maslimanslii narodi simpatišu s boljMom Rusijom? . (Nastavak.) Nekoliko refleksija o prošlosti i sa« dašnjosti muslimanskih naroda. Grandijozni pokret, koji je od vremena mladoturske revolucije malo po malo obuhvatio preko tri stotine milijona muslimana na og« romnoj teritoriji triju kontinenata i koji danas prima jasne forme, po« sjeća svijet, da su se muslimani, gdje god ih ima, probudili iza sna od ne« koliko vijekova, otresaju se zapad« nog tutorstva i da kidajući lance, u koje ih sputaše evropski narodi svih triju vjera, traže mjesta, koje im među narodima i pripada. Musli« manr erjelog svijeta manifestuju bu« nama, ratovima, političkim i kultur« nim pokretima u znak protesta pro« tiv evropske eksploatacije. Evropa sa strahom gleda u susret događajima, koji se razvijaju na muslimanskom istoku, a antantin blok, od nezasitnog engleskog kolo« sa pa do nadute grčke žabe,, u užasu gleda, kako muslimanski istok, ko« ga varvarskim ekspedicijama i za zelenim stolohi u komade iskasapi« še, prebije sve muke i diže glavu. »Bolesnik« ustaje s postelje, u koju ga položiše razni »prijatelji« i »do« brotvori«. Muslimanski narodi, koje evropski grobari htjedoše žive za« kopati, razgone grobare. Evropa je bila uvjerena, da će lanci, u koje njezina vojna sila i diplomacija ste« gnuše muslimanski istok, još na du» gi niz godina osigurati njezinu vlast nad istokom — ali je nada i Vjera ljuto prevariše. ... . Godina II. Kulturna zasotalost muslimanskih naroda, ma koliko imala svojih uz« roka u samim narodima, ipak je do« brim dijelom rezultnta smišljene ak« čije zapada. Zapad je s jedne stra« ne smetao direktno i indirektno sve, što bi islamskom svijetu omogućilo progres, pomažući ujedno punom parom sve destruktivne faktore u muslimanskoj sredini, a sdruge je strane unosio ц muslimanski svijet, milom ili siloni, sve negativne ele« mente zapadne kulture. Narodi zapada, koji se hvale, da su bili i da jesu nosidci kulture i cl« vilizacije na muslimanski istok, faks tično su unosili tamo samo grubu silu ili zašećereni otrov. Na žalost, često su i same vlade muslimanskih država bile svjesno oruđe u rukama nemuslimanskih ugnjetača i eksplo« atatora, a narodni predstavnici mu« slimana pod imenom zastupnika, delegata i poslanika (— naturenih narodu, naznačenih odozgo ili sa« mozvanih — bili su one zaprjeke, koje su progresu muslimanske ma« se smetali često više nego kamenje, koje su muslimanima bacali pod no« ge heterodoksni tuđinci. (Nastaviće se). Iz naše organizacije. SKUPŠTINA U LIVNU, DUVNU, KUPRESU 1 BUGOJNU. Mjesni odbor naše organizacije u Livnu, sazvao je na 3. o. mj. skup« štinu, na koju je brzojavno pozvan član našeg vodstva gosp. Hamid Kurbegović i Mustafa ef. Bukvica. I ako se skupština obdržala u 9 sati na večer, ipak je posjet bio iznad svakog očekivanja. Naročito je nuž« no istaknuti, da braća težaci u svoj« stvu naših partijskih povjerenika ne požališe ni te žrtve, što su radi ta« ko kasnog vremena morali prenoći« ti na čemu im svesrdna hvala. Skup« štinu je otvorio predsjednik mjes« nog odbora gosp. Delalić, i umolio Kurbegovića, da izloži principe na« še politike kao i korist, koja proizla« zi iz njihova ostvarenja. Kurbegović u svom ozbiljnom'go« voru najprije ističe patriotizam i borbenost Livnjaka. Ni u jednom 1 pokretu Livnjaci nijesu kolebali, već Narodi i rase, kao i pojedinac čo« su odmah ustali na branik pogaže« vjek, bdiju i spavaju, rade i odma« nih prava svojih i svoga naroda i raju se. Samo u pojedinca to ide na domovine. O tom nam priča proš« dane i noći, a u naroda na vijeko« lost i one porušene zidine i tabije ve. I što je intenzivniji bio rad. tim starodrevnog i viteškog grada Liv« je dublji i dulji san. Muslimanski su s kojih se pucalo na najvećeg narodi prespavali cijele historijske na, perijode, a sad odmoreni trljaju oči našeg dušmanina: na austro«mađar« skog soldatesku. Iz livanjske sredi« i ustaju iza sna. Dok su muslimanski narodi spa« ne nikao je* poznati narodni borac vati ili u slabosti polusna se nesi« Ali beg Firdus, koji nam je uzor u gurno snalazili u novini prilikama, budućem radu. Pravdaši računaju na stvorenim bez njihova učešća, Ev» Lijmo kao najtvrđu svoju kulu s ob« ropa im nametnu jaram. Jedne mu« žirom na njegovu prošlost. Neka 'slimanske narode zarobi Evropa e« Livnjaci ne zaostanu za svojom konomski, druge politički, treće izo« prošlosti, jer bi to značilo njeno de« lira kulturno^ ali većinu prignječi mantovanje. Govoreći o programu i politici u sva tri pogleda. Jedni narodi i ne zamijetiše, kako odjednom postado« »J. M. O.« veli, da je naša životna še robovi, u drugih se taj proces potreba, boriti se i biti u njenim dovrši malo po malo, a ima malen redovima. Muslimani imaju jakog broj i takovih muslimanskih naro« protivnika svoga opstanka, što do« da, u koji je taj proces istom u ne« kazuje današnj upravni sistem. Ng davnoj prošlosti počeo. Neki mu« slijedi to samo iz agrarne, već i iz slimanski narodi, makar i u lancima, prosvjetno«ekonomske politike. Na ipak koracaše naprijed, sve mučan svim se stranama najkonzekventni« korak po korak; neki se ne makoše je provodi načelo: »u Aziju Turci«, ni s mjesta dva ili tri vijeka; a ima. što nam ga dobaci jedan fanatički ih, koji — s tolikim lancima — nači« vjerski proselita. Mi smo muslimani niše dug put u nazad. bespravan elemenat. 'Ovakom sta« — �Strana 2 Страма »PRAVDA* — .ПРАВДА* nju, какоур je danas naše, teško je borni spisci? Ovaj ga je uputio u sobu br. 72. Kad ih tamo nije na« naći primjera u prošlosti/ To su šao uputiše ga bašmuhtarima, pa pokretači naše Organizacije u nas kad ih ni tu nije našao bio je upu« prijed predviđali. Za to su osnova« Kamo birački »pisci? Na drugom ćen gore, gore ud drugi kat. I na li »J. M. O.«, koja je odmah u po« mjestu donosimo službeno saopće« koncu povratio sc, a da spiskova četku svog osnivanja nazvana od nje sarajevskog općinskog predsjed« nije ni vidio. naših ugnjetača »protudržavnom«. ništva. da su birački spisci počam Upozorujemo ovijem okružni sud, Ali to nije moglo smesti, naše vod« od jučer u 9 sati u vijećnici kroz o» da s mjesta poduzme istragu protiv stvo da ne nastavi započeti rad. jer sam dana građanstvu na uvid izlo« krivaca u smislu čl. 22. i 23. izbor« je to izbačeno zlonamjerno. Htjeli ženi. Međutim nije nigdje objavljen nog zakona i to da se po zakonu su protivnici, da provedu naše uni« broj sobe u kojoj bi imali spisci iz« bezuvjetno ktznc oni, koji su već štenje na lahak način i bez otpora i loženi biti. prvoga časa naše općinstvo prikra« • trebalo je taj otpor onemogućiti. Kako je stvar od velike važnosti tili u najdragocjenijem pravu, koje Držali su, da će to najlakše postići, jučer se iza 9 i po sati u općinu upu« uživa svaki građanin jedne ustavne ako nabace jednu objedu, za koju tio jedan član naše redakcije. Kako -države. S osobitom pozornošću ćemo pra« nemaju dokaza. Ali trud im bijaše u općinskom predvorju nije bilo u * lud i naš je otpor tu. Naša je uopće nikakova oglasa u pogledu iz« titi u ovom pogledu svaki korak sr aga organizovana i samo treba bornih spiskova, ovaj sc obratio por« zvaničnika koji su u tom poslu za« tiru sa upitom, gdje su Izloženi iz« posleni. čvrsto ustrajati. Niko od nas nesmije kolebati i sumnjati u ostvarenje naših načela. Ono, što mi tražimo, nije neosnova« (Svršetak.) no, već neosporno naše pravo. Ako to i ne postignemo preko noći ili Tački o jedinstvenosti države da« tio pravilno, pravično i kroz kratak razmak vremena, po« je' se ovo tumačenje: »Pod jednom zdravo riješenje njegovo. stići ćemo u duljoj borbi. Samo me« jedinstvenom državom mi razumije« Po mišljenju Radikalne Stranke, đu nama nesmije biti kolebanja i ne« mo državu s jednim parlamentom, agrarnom pitanju u nas ima da bu« odlučnosti. Ko bi kolebao i bio ne« kojem odgovara jedna državna vla« dc zadatak: odlučan, taj , i nehotice pomaže na« 1) Oslobođenje seljaka od feudal« da i koji s krunom ima nepodijelje« šeg protivnika. nu suverenu, zakonodavnu vlast za nih stega i davanje seljaku u sop« stvenost one zemlje, koju je obra« cijelu zemlju. Kao dalju karakte« Izbori su na pragu i mi trebamo ristiku ove jedinstvene države R. S. đivao pod feudalnim teretima i ob« sve i jedan na izbore. Taj dan mi moramo pokazati našu snagu i ma« smatra samoupravni prin« licima; 2) Davanje zemlje dobrovoljcima, nifestovati svoja načela. Sad je pri« c i p, proveden kroz cijelu državnu lika da pokušamo ostvariti ono, što i društvenu mašinu sa širokom lo« ali istinskim dobrovoljci« ni a, prema kojima je država i u o« želimo« pa možda više nikada. Ko kalnom upravom, ili kako mi obič« bavezi, kao i davanje zemlje širo« no kažemo samoupravom t. j. s pu« ne dojde na dan izbora, da izvrši nim učešćem naroda u upYavi, u op= mašnim zemljoradnicima i porodi« svoje pravo i dužnost prema svojoj stini i oblasti, s tim da je za veličinu čama koji budu zemlju izgubili iz« zajednici, taj je naš protivnik. On oblasti mjerodavan isti taj princip vršenjem tačke pod 1, sa svim ili u ne želi dobra sebi, ni svojoj poro« samouprave: t, j. oblast treba da je tolikoj mjeri da im ostatak nije do« ’dici. ni narodu a dosljedno ni dr« toliko velika, da on, ovaj princip, voljan za život; žavi. Nema prava poslije kukati, može doći do istinskog izražaja svo« 3) Ovo davanje zemlje u koliko ako mu bude tijesan čulah, što mu ga s jedne strane, a s druge strane nije slučaj pod 1 trebadabude ga budu skrojili. Svak može a i tre« da ona svojom veličinom i nadlež« vezano s unutrašnjom ko« ba. da pristupi na izbore, ako želi nošću ne stasi u pitanje jedinstve« Ionizacijom u prvom redu i promjenu današnjeg upravnog sis« ’ nost države. na prvom mjestu onamo, gdje je to Radikalna Stranka je još 1881. go« za pojačanje našeg narodnog, ele« tema. Ljudi, koji budu izabrani na I dine uviđala principijelnu važnost menta naročito potrebno, pri čemu 28. novembra, udariće temelje drža« vi i izraditi zakone, pri čemu mora« veličine samoupravne jedinice za is« se mora paziti da naseljavanje bu« mo i mi sudjelovati ako hoćemo da finsko izvođenje samoupravnog de u jačim kompaktnim grupama i principa, pa je još tada u drugom sa planom izvođene. osiguramo valjane uvjete našeg raz« 4) Najprije se ima davati zemlja vitka u budućnosti. Ako pristupimo odjeljku svoga programa rekla: »i svi redom na izbore, moći ćemo to opštine i srezovi da se urede po na« državna i opšte narodna, a u koli« čelu samouprave, a srezovi'da bu» ko nje nema dovoljno, davače se i postići. du dovoljno veliki, kako bi finan« privatna zemlja. Prevelika pri« Za tim je g. Bukvica progovorio sijski bili dovoljno jaki, da što us« vatna imanja u ovom pogledu izjed« nekoliko riječi o potrebi naše sloge pješnije vrše ekonomne, prosvjet« načuju se sa državnom zemljom. i jedinstva, bez čega nema našeg na« ne i zdravstveno«policiskc zadatke«. 5) Oni, koji dobiju zemlju mogu pretka. Samo ako budemo složni, .Stranka dalje »ne čini pitanje od je otuđiti samo po odredbama za« vrijedićemo i kao dobri građani i toga, da li će Nar. Predstavništvo kona. kao dobri muslimani«. biti sastavljeno iz jednog ili dva do« 6) Onima, kojima se zemlja uz« Sutra dan je Kurbegović u društvu ma« i ne nalazi potrebe, da se i da« me, bilo za ciljeve agrarne reforme, lje zadrži VeNka Narodna Skup« bilo za druge potrebe državne, m o« s Bukvicom, krenuo natrag kući pre« ko Duvna, gdje je usput održao štin, koja bi imala odlučivati o pi« ra se dati naknada čiju ve« tanju ustava. O instituciji Državnog ličinu'ima da odredi za« vrlo uspjelu skupštinu. Isto tako Savjeta misli da je korisna i slobo« k o n. navratio se u Kupres i Bugojno, gdje doumna ustanova. 7) Država može zakonom odre« je također održao brojno posjećene U vanjskoj p o 1 i t i c i »treba diti preko koje veličine zemlja ne skupštine. Na skupštinama se govo« može biti u opšte predmet kupova« rilo o programu »J. M. O.« i važnosti čuvati i njegovati tradicije Srbijine nja i prodaje, to jest biti u privatnoj izbora za konstituantu. Svugdje je spoljne politike, te prijateljstva i svojini. saveze, koji su pomogli da se dođe program naše partije usvojen kao 8) Naknadu za uzetu zemlju daje do oslobođenja i ujedinjenja na« naša životna potreba, od koje se ne rodnog, ne odbijajući i druga prija« država. smije ni za dlaku odstup:ti. 9) Seljaci, odnosno sela i opštine, teljstva, kad i u koliko dobro shva« Livno, Duvno i ravno Skoplje — ćeni narodni i državni interesi naše koje nemaju dovoljno pa« Se i šume imaju dobiti od držav« to će biti najtvrđe kuie naše orga« otadžbine to zatraže«. O agrarnom pitanju zauze« ne, opšte narodne zemlje i šume, ra«nizacije. Izbori će to dokazati. la je stranka ovo stajalište: »U no« zumjevajući ovde i imovinske šu» SKUPŠTINA U BOS. KRUPI. voj našoj otadžbini mi smo se na« me i zemljine zajednice. 10) Izvođenje agrarne reforme i« šli pred jednim krupnim pitanjem Dne 6. oktobra t. g. održata je u privredno«dru4tvenog karaktera, ko« ma se što prije postaviti na zakon« Bos. Krupi skupština naše organiza« je zahtijeva ibrzoipametnoi sku osnovu i obezbijediti njegova čije, koja je bila osobito posjećena, mudro riješenje u interesu i našeg objektivnostipravičnost. te je kao prvi govornik uzeo riječ zdravog i pravilnog ekonomskog Ono što prije mora biti uzeto iz ru« prosvijetli Mufti cf. Maglajlić prika« razvitka, kao i u interesu unutraš« ku političke vlasti i njenih organa, zujući političko stanje od prevrata njega reda, bezbjednosti i p r a vn o« u koliko oni nisu stavljeni pod si« do danas, te histdrijat i postanak »J. ga p o r e t k a. To je pitanje agrar« gumu kontrolu suda. M. O.« radi čega su se ©torali musli« no. Obim ovoga pitanja može bi« S obzirom na osobeni karakter ag« mani posebno grupisati. Nakon ob« rarnih odnosa u Bosni i Hercegovi« ti r a z 1 i č a n prema zadatku koji razlaganja presvljctlog Muftieff. o se hoće da postigne. Ovo može i« ni, radikalna stranka ističe ovaj za« načinu glasanja i svrsi predstojećih mati i karakter društveni, refor« datak agrarnoj reformi u tom kraju: izbora uzima riječ gosp. Hasan Milj« Potpuno oslobođenje seljaka od mu samoga pitanja svoji« ković. Govoreći o izborima tumači ne zemlje, a može imati i ka« feudalnih tereta i davanje seljaku u njihovu važnost i način kako će se rakter oslobođenja. privatne sojine sopstvenost one zemlje, koju je on provoditi a i kako je potrebno, da zemlje od stega i veza feudalnoga obrađivao kao kmet, ili koja mu je svi muslimani kao jedna duša istu« karaktera i davanje zemlje onim pripadala kao bivšem kmetu, te ko« pc na 28. novembra, da mognu osi« siromašnim zemljoradnicima, koji je ju drži kao priorac ili pridržnik. Na« gurati svoj opstanak i svoju buduć« nemaju ili je imaju u vrlo oskudnoj dalje davanje u sopstvenost begluč« mjeri, te im nije dovoljna za život. ke zemlje seljacima mještanima u nost. U nas Su, nažalost, oba ova karak« koliko oni nemaju dovoljno zemlje Sav se je narod jednodušno izja« tera pomiješana, i u riješavanju o« za život, i ako spahija ovu zemlju .vio za našu Organizaciju, te nema voga pitanja pošlo sepogreš« nije do sada radio u vlastitoj režiji. ni jednog muslimana u našem ko« nim putem. Još je više za žalje« Naknadu za uzetu beglučku zemlju taru bilo na selu, bilo u gradu, da ne nje, što se ono posmatralo sa partij« i za oslobođenje kmetova platiće odobrava pravac i rad naše organi« skoga gledišta i u njega unosio ele« država. zacije. O tome će Vas uvjeriti pre« menat partijsko«politički koji je, po« U daljnjem dijelu zaključaka na« svijetli Mufti ef. kada se povrati ta« • red elementa nesigurnosti i nereda glašava se da treba posvetiti osobi« mo. I u rješavanju toga važnog i osjetlji« tu pažnju razvoju i usavršavanju I vog pitanja, sasvim poreme« zemljoradnje pomoću jeftinog zc« Bilješke. Htiidiraii program „Narodne KadibahE Stranke. Бро| — Broj 21 © mljoradničkog kredita te podupire« njem zadrugardva. Dalje treba raz« vijati industriju, naročito onu, za koju ima u zem ji dovoljne sirovi« na. Osobitu pažnju treba posvetiti zdravoj trgovinskoj politici i dobro je organizovati, kako bi služila na korist narodne cjeline. I domaćim Zanatima treba posvetiti dobru bri« gu razvivši i tu zadrugarstvo i daju« ći jeftini kredit. Poreze treba iivesti progresivno štedeći ekonomsku sna» gu naroda i njegujući državni kre« dit, naslonjen na javnost. »Princip borbe društvenih klasa nije princip na kome se može zashovati narodna i državna zgrada«. Zato valja težiti za tim, da se radničkim zakonodav« sivom ostvari društvena solidarnost i u njenom okviru zaštite pravedni interesi radništva. Visokoškolske Stipendije. Za ovu godinu podijelila je ze« maljska vlada 501 Stipendiju za raz« ne visoke škole kod nas i na strani u iznosu od 4,756.000 K. Najviše Stipendija otpa'da pa medicinu i pravo. Muslimani su dobiji 113 štipendi« ja u iznosu od 1,069.000 K ili 22—%. Prema našem broju morali bi musli« mani dobiti 1,585.000 K, te smo i o« vaj put prikraćeni za 516.000 K ili za 11%. Za m e d i c i n u su dobili po 10.000 K: F. Ahić, I. BaUć, K. Dil« berović, H. Džemanović,-S. Hadži« mulić, H. Hasanbegović, M. Hodžić, S. Kapetanović, A. Musakadić, S. Omerhodžić, H. Rizvanbegović, H. Saračević, S. Serbić, H. Simitović, S. Spahalić, A. Drače (farmaciju), S. ^bdagrć, A. Borić, M. Kundurović, A. Tomić, A. Alikalfić, Z. Biščević, I. Dedjć, I. Džananović, F. Idrizbe« gović, S. Tatarević i S. Sefić; po 5000 K: J. Ćustović, O. Bahtijare« vić i H. Raljević. Za pravo po 10.000 K: A. Ba« bajić, H. BaAgić, H. Behmen, M. Beširević, A. Bešlagić, A. Bužaljko, Z. Ćustović, S. Delić, A. Džindić, M. Dizdarević, A. Glavović, A. Gruhonjić, I. Hadžioman, V. Had« rović, M. Husić, F. Hadžihasanović, H. Kapić, M. Kapić, R. Kršlak, A. Krupić, R. Kurtagić, I. Ljutović, Dž. Mehmedagić, A. Mehmedbašić, A. Pašić, M. Pašić, A. Rizvanbegović, E. Softić, H. Tataragić, Dž. Vuko« tič, A. Zahirović, S. Zečević i J. Ta« nović; po 5000 K: J. Jašaragić. Za visoku trg. školu po ’IO.OOO K: S. Bajraktarević, A. Ben« men, O. Ćustović, H. Hadžihasano« vić, A. Kulenović, H. Loga, F. Vo« i lić i H. Hromalić. Za t e h n i k u po 10.000 K: H. Biščević, S. Huscdžinović, Z. Ma« hi.ć, H. Muftić, Hilm. Muftić, O. Muftić, S. Muftić, H. Nikšić, I. So« kolović, M. Tabakovići A. Biščević. Za agronomiju po 10.000 K: S. Bubić, M. Balić, S. Efendić, M. Fazlagić, I. Filipović i F. Kurtagić. Za filozofiju po 10.000 K: S. Alikadić, N. Čejvan, A. Drljević, M. Džinić, H. Humo i A. Seremet. Za šumarstvo po 10.000 K: M. Balić, M. Đulepa, R. Bećiragić, M. Imširagić. M. Kapić, S. Sefero« vić i I. Torlić. Z» rudarstvo po 10.000 K: S. Halilović, H. Hmjičević, I. Šaćira« gić, i Ć. Ugljen. Za veterinu po 10.000 K: Bi« ial S., I. Krupić i A. Sadiković. Kako gore rekosmo, prikraćeni smo ove godine za 11% ili za 516.000 K u visokoškolskim Stipendijama, pa ako eventualno nije bilo molite« lja, zašto se ta svota nije dala kao Stipendije našim srednjoškolskim đacima, koji sa Stipendijom od 160 do 200 K, ne mogu ni živjeti ni um« rijeti i na taj način omogućilo, da mogu pohađati školu. To bi školski 9dsjek morao učiniti našoj omlađi« ni već i poradi toga, što je učenike drugih vjera osigurao otvarajući im menzu, koja reprezentuje dva puta veću vrijednost nego ono 200 K, što ih dobivaju muslimani sred« njoškolci. Srednjoškolska omladi« na je kadcr iz kojega se rekru« tuju visokoškolci, pa ako je gospo« di na vladi iole stalo do toga da i muslimanski dio našega naroda bude obasjan sa svjetlom znanosti, ne bi smjela da ovako postupa, ne« go bi morala jednakim arširom mje« < �Bfoj 210 — Broj „PRAVDA, Сгрзна 2 Pazite na biračke spiskove! Od jučer su izloženi svakome na uvid birački spiskovi za grad Sarajevo u belediji i kod okruž­ nog suda. Rok je za prigovore postavljen od 13. do 21. o. mj. Samo će oni imati pravo biranja na­ rodnih zastupnika, koji budu unešeni u birački spi­ sak. Stoga ga dobfo pregledajte! Pravo da bude unesen u birački spisak ima svaki muškarac, koji je polovicom septembra navršio 21 godinu, ako je pripadnik naše kraljevine i ako nije kažnjen radi zločina ili prljavih činova. Fukara i bo­ gataši potpuno su jednaki u ovom pravu, jer za­ kon ne propisuje da birač mora plaćati i najmanji porez. riti, a ne na račun naš drugima šti« pendije dijeliti. Žao nam je, što i ovaj put moramo dignuti svoj glas proti nejednakom postupanju naše vlade prema našoj učećoj mladeži. Tražimo, da se odmah među naše srednjoškolce podijeli svota od K 516.000.—, da ne gladuje naša mla« dež na nečiji račun. Lihvarima. X—ć. Sva su komunistička i socijalistička glasila puna do bljutav vosti pogrda i napadaja na kapita« liste i buržoaziju kako nabijaju ci« jene i gule radni narod. Isto tako su i njihove skupštine ispunjene o« vim pogrdama i frazama nastojeći da tom opsjenom patenciraju ne« zadovoljstvo u masama-proti istaka nutih ljudi u građanskim partijama. Napadajući na današnje nesnosno stanje i upirući prstom u kapitaliste i buržoaziju kao jedine uzročnike ovih nesnosnih prilika, nastoje so» cijaliste i njihovi voždovi da obma* nu i zavaraju masu da napušta gra« danske partije i priključuju se nji* hovim, kako bi demagoški voždovi, preko te obmanute mase došli na vlast pa da je onda »usreće« dikta« turom. Mi znamo da socijalistički voždo« vi u svojoj štampi'i na skupština* ma obmanjuju svoje pristaše, kad ovu skupoću prisvajaju isključivo kapitalistima i buržoaziji. Gramzi« vost za novcem i udobnom življenju prirođena je jednako i socijalistima kao i buržoaziji i kad je u izgledu zarada na lak način, nema te soci« jalističke savjesti, koja ne bi izra* "bila tu priliku i ogulila težaka poput najvećeg kapitalističkog lihvara. Da ovo nijesu puste riječi i da mi ne fraziramo, evo konkretnih dokaza. Industrijalni radnici, koji su jezgra socijalizma i komunizma svakog ča« ва prave štrajkove u svrhu pobolj« -šanja svojih plaća, a svaka poviši« ca njihovih plaća pada na leđa baš tome siromašnom našem težaku, za koga se oni ko bajagi zauzimaju. Industrijalni radnici, uživaju osim velikih plaća i pogodnosti ko!d tvor« nica u pbgldu obskrbljivanja. Oni dobivaju brašno šećer i ostale na« mirnice po predratnim cijenama, a odmah čim te artikle preuzmu u svoje ruke, prćdaju ih težacima po najvećoj lihvarsko«švercerskoj čije« ni. Fabrika amoniaka u Lukavcu već od dulje vremena ne radi, ali radnici za to neće da znaju, nego podižu svojć »gebire« i prodaju ih svojim komšijama, težacima, koji nemaju te sreće, da »pate« kao nji« hovi »nesretni« socijalisti. Na pr. o« ni »fasuju« šećer svakog mjeseca po 1 kg na svakog člana Svoje porodi« ce uz cijenu od 1 K po kilogramu, a prodaju ga od 60—80 K, dok su ga prije 4—5 mjeseci, kad je br, skuplji, prodavali od 100—120 K. Brašno »fasuju« od 40—60 hclera po, kilogramu, a odmah ga iz ruke u ru« ku prodaju svome komšiji od 16 do 18 K. Prema tomu prodani*! sve os« tale namirnice, koje od tvornice »fa, ши«. Povrh ovoga oni primaju još «losta masne dnevnice.. Kad se ovo ima pred očima, onda se čovjek pro« sto snebiva, kako mogu biti ti vajni komunisti tako bezobzirni i na dru« gog vikati da guli, a sami to čine. Ako nije po onoj »narodnoj: »Sjela ruga pokraj puta, pa se svijetu ru« ga«. * Pitamo vođu tuzlanskih komunis« ta uču Trifunovića, da li on smatra ovaj postupak svojih »drugova« lih« varstvom ili se to po komunističkoj praksi ne smatra lihvarstvom. Tri« funović ne umije nigdje na skupšti« ni govoriti, a da se svim komunis« tičkfm terminima pogrda ne obori na mnoge poštene ljude radi tobož« njeg isisavanja, izrabljivanja, i gu« ljenja radnog naroda, pa ga poziva« mo, da na prvoj slijedećoj skupšti« ni zauzme svoje stanovište prema ovoj vrsti proleterskih lihvara. Politički pregled. Pošto o broju predanih kuglica zavisi koliko će koja stranka dobiti poslanika, pa se može dogoditi da samo radi jednog glasa druga stranka nadvlada i dobije mandat, dužnost je svakog člana naše orga­ nizacije, da se osvjedoči je li unešen u birački spi­ sak, jer birati može samo onaj, ko je unešen u taj spisak. Stoga se pozivaju svi mjesni odbori, kako gradski tako i seoski, da se za vremena pobrinu i dobro pregledaju biračke spiskove, kako ne bi obio ispušten ni jedan član naše organizacije. Kako se prigovara objasnismo u 102. broju „Pravde“. Na posao svi, jer samo tako možemo osigurati svoju bolju budućnost! Na intenzivan rad! dosadanji posao, jer om znaju, dok je Trifkovića biće vazda muslimani za njih žrtve, što je najgrdnije još, da je trafika nevoljniku muslimanu oduzeta, a u isti čas podijeljena tr« govcu Gazdi Trifkoviću koji i ona* kq, od izobilja nema šta drugo da radi, nego bistri evropsku politiku. Mi molimo Ministarstvo financi« ja da se ovom invalidu čim prije po« vrati trafika i sa time omogući hjegovo daljnje življejne, a ujedno, da nam se dosadanji komandir fi« nancijskfe postaje čas prije svrata skine,'a ako nam se i dalje ostavi, smatramo d je upravo postavljen, za sistematsko ubijanje muslimana i bićemo prisiljeni latiti se i najočaj« nijih sredstava, da se kurtarišemo ovoga nasilnika i zatornika musli« mana. ke odbio od traženja i ovim će ima« ti pravo da se žali neposredno ok« ružnom sudu u Sarajevu. Jevrejska skupština. Pri zaključ« ku lista dopade nam ruku ovaj le« tak, kojega uvršćujemo sa primjed« bom, da nam ne ide u glavu, da bi moglo ministarstvo unutarnjih dje« la proti jasnom slovu zakona lišiti jednu masu naroda najsvetijih i najvažinjih prava, što ih državljani imaju. Letak glasi: Jevreji! Minis* tarstvo unutrašnjih djela kani ne« ispravnim tumačenjem zakona o iz« boru nrodnih poslanika za ustvot« vornu skupštinu da nas liši izbor« noga prava, koje nam po zakonu neosporno pripada. Ova nečuvena nepravda ministarstva izazvala je među Jevrejima naše Otadžbine op» ravdano ogorčenje. Smijemo li do« pustiti, da se stavi jednim potezom pera izvan zakona nas, državljane i pripadnike ove države, koji ovdje živimo niz stoljeće te s ovdašnjim narodom od vajkada dijelimo sreću i nesreću, dobro i zlo? Svim sred* stvima moramo nastojati da se ova nečuvena nepravda što prije ukine. Dodirno stoga svi na protestnu skupštinu koja će se obdržava* ti u četvrtak 14. oktobra 1920. u 6 sati poslije podne u velikoj dvorani »Društvenog Doma«, da jednoglas« no protestvujemo proti povredi na« ših najvažnijih građanskih prava. Diplomatski ručak kod Regenta. U subotu, je Regent priredio diplo«matski ručak, na kome je prisustvo« vala i princesa Jelena. Ručku je još prisustvovao ruski poslanik sa go« Birački su spisci izloženi. Javlja spođom, ruski vojni ataše, čehoslo« vački poslanik i poljski poslanik sa nam gradsko poglavarstvo, da je gospođom. Od ministra bio je pri« abecedni birački spisak grada Sara« sutan Pribićević, Jovanović i Trif« jev potvrdio okružni sud u Sraje« ković. vu i počam od srijede 13. oktobra Regent u Subotici. Preetolona« t. g. punih 8 dana stavlja se u smislu sljednik otpirtovao je u nedjelju U zakona o izboru narodnih poslani« jutro u Suboticu, gdje je prisustvo« ka za ustavotvornu skupštinu na ug< vao trkama. Masa naroda iz Bačke led građanstvu. Po § 22 istog zako« burno je aklamovala Regenta. Po« na svaki ima pravo u gornjem ro« slije trka otišao je kraljević automo« ku da spisak pregleda, prepiše, abz* Jugoel. muslimanski športski klub bilom u Novi Sad, odakle je u noći nani i štampa i da bilo za sebe bilo u Sarajevu poziva na izvanrednu vozom stigao u Beograd. glavnu skupštinu koja će se obdr« Konferencija predetavnfca trgo« za drugog traži njegovu ispravku u žavati dne 15. o. mj. u društvenim onom, što on nalazi da treba činiti. večko*obrtničkih komora. U nedje« prostorijama u 2 i po sata pos. p. Svako to može činiti za vrijeme u« Iju prije podne bila je na poziv mi« Dnevni red: 1) Otvaranje skupšti« nistre financija konferencija pred* redovnih sati kod gradskog pogla« ne, 2) Izvješće tajnika, 3) Izvješće etavnika svih trgovačkih i obrtnič* varetva t. j. od 9—14 sati. Ujedno se ovim javno obznanju« blagajnika, 4) izvješće kapetana i kih komore. Na konferenciji se vi* starješine sporte, 5) izvješće revi? .ječalo o načinu, kako bi se mogao je, da će u smislu propisa § 24. iz« zora, 6) promjena pravila, 7) podje« ubirati obrtni porez. bornog zakona na izborima moći la apsohjtorija dosadašnjem odbo« Općinski izbori u Bugarskoj. Pri« glasati samo oni, koji su u spisak u« likom djelomičnih općinskih izbora vedeni, pa da je stoga dužnost sva« ru, 8) eventualije, 9) izbor novog koji su izvršeni 3. o. mj. u 300 opći« koga, da se obavijesti dali je u spi« odbora. Pristup je dozvoljen uz po« kaz članske karte. U slučaju nedo« na dobila je prema dosadašnjim iz« sak uveden. voljnog broja prisutnih članova vještajima po selima ogromnu ve« Po § 25. izbornog zakona ispravak skupština će se obdržati 1 sat kas« činu zemljoradnička stranka Stam« spiska traži neposredno pismeno ili bolijskog na štetu komunista i gra« usmeno kod gradskog poglavarstva nije. danskih partija. Zašto nije bilo vode a Sarajevu? iH okružnog suda u Sarajevu, ali kod okružnog suda samo pismeno. I 'z Jedan komunikej građevnog odsje« traženje ispravaka moraju se pod« ka gradskog poglavarstva otkriva nijeti dokazi. Za dokaze mogu slu« nam razlog zatvaranja vodovoda od žiti samo punovažne isprave a po 24. septembra do 6. o. mj. Prema o« § 29. istog zakona za sve isprave, rom komunikeju ustavio je 24. sept. Gračanica, početkom oktobra 1920. vlasnik pilane Danilo Granzov vodu Jedan vapaj. Kod nas je ovih da« uvjerenja, potvrde itd. koje su po* i naveo je na pilanu, koja uslijed ne« trebne kao d< ’ azi za ova traženja na oduzeta trafika jednom invalidu stašice vode nije mogla raditi. Kada neće se naplaćivati nikakva taksa, a (bez jedne do ramena ruke) i to ini« je vidio da se istražuje razlog po« cijativom nama dozlogrdilog ko« nadležne vlasti dužne su ih izdati manjkanja vode, opet je zatvorio potraživaocu u roku od 24 sata. mandira financijske postaje Trifko« zapor ne otvorivši zračnih ventila. Po § 26. izbornog zakona oni ko« Uslijed ove manipulacije pukle su •vica. ji su odbijeni što uz traženje nijesu vodovodne cijevi na pet mjesta, a Da uputimo javnost kako se to zbilo, navešćemo slijedeće: u augus« podnijeli dokaze kakvi se traže u § na tri mjesta izbačeni su kolčaci. tu ove godine uhvaćeno je kod pe« 25. ovog zakona, mogu ponovno tra« Šteta nanešena gradskoj općini iz« žiti-ispravku i podnijeti dokaze, ako naša 106.000 K od vodovoda i torice trafikanata, da su prodavali duhan skuplje nego li je cijena. Tom rok za traženje ispravke'ne bude u 220.000 K od elektrane, dakle svega 326.000 K. Danilo Granzov je uhap« istom prijrko'm uhvaćen je invalid opšte istekao. Protiv riješenja gradskog pogla«, šen. — Ovaj jedinstveni slučaj ne« R. Tahirojvić da je crveni paklić prodao za 6 K, jer svi trafikanti po varstva prigodom potraživanja is« kulturne i za općenitost štetne ma« to prodaju, što je kao pošten čovjek pravaka po § 27. izbornog zakona nipulacije valja najstrože osuditi. Ovo je opet dokaz što su stanoviti i sam priznao, izgovarajući se, da je svako ima pravo u roku od 24 sata ljudi kadri da učine iz aajobičnijeg pri prijema riješenja žaliti se okruž« to njegova jedina zarada, a da to nom sudu u Sarajevu, a žalbe se I koristoljublja. U komunikeju se ve« više učiniti neće. Ii, da će od sada opet biti vode. predaju usmeno ili pismeno grad« U mjesto, da se ovaj invalid po* učio ukorjo ili novčano kaznio, o» skom poglavarstvu. Izvanredna glavna skupština Ud« duzeta mu je trafika i tako onemo* Ako gradsko poglavarstvo potra« I ruženja bakalskin i špecerajskih tr« gućeno daljne življenje njegovo, ženog ispravka spiska ne donese ni« : govaca u Sarajevu. U petak 15. o. dočim navedena četvorica trafika* kakvo riješenje smatraće*se po’§ 26. i mi. u 2 sata poslije podne u Grad« nata tjeraju i dalje mirne .duše- svoj istog zakona, da je potražioc isprav« i skoj bašči (Aleksandrova ulica) ob» Domaće vijesti. Raši dopisi. �Brof 210 — Број »PRAVDA* — »ПРАВДА* Strana 4 <арана državeće se izvanredna glavna skup« ština ovoga udruženja sa ovim dnevnim redom: 1) stanovište baka« la i špecerajskih trgovaca prema od« ređivanju cijena pojedinim artikli« ma, 2) ujedinjenje udruženja sa Trgovačkim društvom u Sarajevu, Odbor poziva članove ovoga udru« ženja, da ovoj skupštini nefaljeno prisustvuju. Predsjednik: Alagić v. r., tajnik: Mutić v. r. Uprava »Novog Vijeka« obavješ« čuje svoje pretplatnike, da će 10. i 11. br. lista skupa izaći, jer vlasnik i odgovorni urednik g. Bjelevac je već preko mjesec dana na putu. . PRIPOSLANO. ) * Gosp. Josefu Diamantu. nadglednik tvrtke »Eeuberger i sin« u R Palima. Napali ste me u mojoj otsutnosti pred više osoba na 5. okt. o. g. na •) Za riječi i sadržaj ne preuzi« ma uredništvo nikakve odgovorno« i ati. željez. stanici Koran, sa najpogrdni« jim riječima i psujući .mi svetinjeOpsovali ste mi oca i mater b a« 1 i/n s k u, te Boga i sveca »Tursko« ga«. Tb sam dobio kao zahvalu, što sam Vam uslugu učinio«. Ovakim prostačkim i balavim riječima dali ste dokaz Vaše »inteligencije« i du« ševne fukaraštine, a najmanje ima« te pravo, da me Vi, kao naduti ku« feraš koji mrzi sve što je naše, kao domaćeg sina ovakim riječima ča« štite. Ovo iznosim, da naš narod upo« zna još jednog, koji je kao i ostali što su nam davali »sikter teskere«, i slali nas u Aziju, ali hvala Bogu prije oni kufer iznesoše. Stvar sam dao na kot. sud, pa ćemo se vidjeti. Pale, 8. oktobra 1920. Ibrahim Šehić, nadlugar u Palima. Oglašujte u „Pravdi". Muslimani sjetite se „Gajreta"! umiješaj u krmu, šaku na tjedan. Ako se rabi nadomjestak krme onda 2 ša­ ke. — 5 omota mastina, prah za tov­ ljenje zdrave debele marve za tvorbu jaja i mlijeka, dostaje za 6 mjeseci za jednu marvu. Dobio je najveće me­ dalje u Londonu, Parizu, Rimu, Beču. Na hiljade gospodara hvali ga i po­ novno ktspuje. Traži ga kod ljekarni­ ka ilj trgovca, sitničara, koji ga može svaki slobodno prodavati. Ili piši na ljekarnu Тгпкдсу u Ljubljani^ Kranjska, za 5 omota. Stoji 50 kruna poštom. Onda: PAPIRNICA ► ! HAMDIJE KOPČIĆA I preporučuje bogato stovarište J svih vrsta papira, kancelarijskog I ► Školskog pribora. — Naručbe se 1 obavljaju brzo i točno. I Cijene umjerene. i Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. . svrbe2> kraste, lišaje odstranjuje kod čov­ jeka i životinja mast prdb svrabu. Bez mirisa i ne maže rublje. 1 lončić za 1 osobu poštom 15 K kod ljekarne Тгпкосу, Ljubljana ClM Šaljite odmah pretplatu Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu. II. , EMISIJA * Poziv na upisivanje dionica Izvanredna glavna skupština Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Hercegovinu (dioničarskog društva) u Sarajevu, održana 2. septembra 1920. zaključila ja na temelju ustanova § 11. društvenih pravila povišenje dioničke glavnice od K 3,ooo.ooo.— na K 1o,ooo.ooo.^ i povjerila ravnateljstvu, da ovo povišenje prema potrebi na Jedanput ili na dva puta provede. Na temelju tog zaključka izlažemo na javnu supskripciju za sada 40.000 dionica po 100.—' kruna nominalne vrijednosti tako, da će dio­ nička glavnica po provedenju tog povišenja iznositi . Za upisivanje ustanovljeni su ovi uslovi: • 1. Posjednici starih dionica Imadu pravo na svaku jednu staru dionicu preuzeti jednu novu uz tečaj K 110.—. U tu svrhu imaju pre­ dočiti potvrde (međutomnice) o dodijeljenim, ali još ne izdanim dioni­ cama, na kojim će se označiti, da je pravo opcije izvršeno. 2. Ostalih 10.000 dionica, kao i eventualno po dioničarima ne optirane dionice, mogu upisati dioničari i nedioničari,uz emisioni tečaj K115.—. 2. Razlika između nominalne vrijednosti i emisionog tečaja privest će se po odbitku troškova pričuvnoj zakladi. 4. Nove dionice učestvovat će na poslovnom uspjehu od 1. no­ vembra 1920. te će prema tome biti proviđene prvim kuponom sa pra­ vom na dvomjesečnu dividendu za g. 1920. 5. O uplaćenim iznosima izdaćemo blagajničke potvrde (međutom­ nice), na temelju kojih ćemo kasnije izručiti izvorne dionice, o pojedi­ nim komadima od 5, 10, 20, 25, 50 i 100 dionica. 6. Supskripcija počima 3. septembra, pa traje do 31. oktobra o. g. 7. Potpisane dionice moraju se isplatiti odmah kod upisa. 8. Dionice glase ili na ime ili na donosioca, pa svaki potpisatelj treba da naznači, koju vrstu dionica želi. Dodijeljene će se dionice ispo­ staviti i potplsateljlma uručiti u roku, koji će se naknadno objaviti. — Svaki potpisatelj treba da naznači pobližu adresu, na koju će mu se dodijeljene dionice -dostaviti, a onaj koji želi dionice na ime, treba da osim toga čitljivo i točno naznači ime i prezime, na koje bi potpisane dionice imale glasiti. Ravnateljstvo si je pridržalo pravo, da dionice do­ dijeli ili na ime ili na donosioca. 9. Podjelbu upisanih i uplaćenih dionica glasom tačke 2. ovih usta­ nova pridržaje ravnateljstvo zavoda. 10. Potpisivanje i uplaćivanje na ove dionice obavlja se: a) na blagajni Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Herceg, (d-d.) u Sarajevu i njezine podružnice u B. Novom, te kod: b) Muslimanske centralne bankeu Sarajevu i njezine podružnice u Tuzli, c) Muslimanske trgovačke i poljodjelske banke d. d. u Težnju, d) Muslimanske kreditne banke d. d. u Foči, e) Prve Muslimanske banke d. d. Brčkom, f) Prve Muslimanske banke d. d. u Bjelini, g) Muslimanske banke d. d. u Banjojluci, ■■ h) ) Narodne kreditne banke d. d. u Tešnju, i) Narodne kreditne binke d. d. u Llvnu, ј) Bankovne kuće M. Mahmudbegović u B. Šamcu, k) Težačke banke d. d. u Cazinu, 1) Muslimanske banke d. d. u Stocu, m) Muslimanske banke d. d. u Visokom, n) Hrvatske kreditne banke i štedionice d. d. u Bos. Brodu i njezine podružnice u Bos. Gradišci, o) Podružnica Hrvatske Centralne banke u Derventl, Mostaru, Zenici j Tuzli, p) Muslimanske privredne banke d. d. u Gračanici. HavnatEljstvo MuslimanshE trgovale i obrtničke banke za B. i H. (d. 1) u Sarajevu. Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dion. društvo u Sarajevu. - Podružnica u Tuzli. Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,000.000. Pupilarno siguran. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko 11,000.000. — Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i л razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. л Obavlja sve bankovne poslove najbrže i najpovoljnije. Odgovorni urednik: F. Šalaka. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Daniel & A. Kajon, Sarajeva � https://kolekcije.nub.ba/files/original/c07b27a1c7764bd3a1a200169ccad011.pdf dc1fa9ef34e6be7c857889f1998e2d77 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. Pojedini broj K 1.50 IZLAZI SU8OTOM, UTORKOM ' ČETVRTKOM. UREĐUJE REDAKC1ON1 ODBOR PRETPLATA: GODIŠNJE K 180, NA POLA GODINE K 90. UREDNIŠTVO I UPRAVA NA­ LAZE SE U CAREVOJ ULICI. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 106(211) Sarajevo, subota 16. oktobra 1920. (1. safer 1339.) Prosvjetna poli№ u Bosni. Otkako je g. Šćepan Grđić zasjeo na stolicu šefa našeg školskog ode sjeka, naš je list nebrojeno puta u« pirao prstom u protivnarodni i proe tivumuslimanski rad tog žalosnog načelnika prosvjete? ali su pozvani faktori ostali gluhi' na sve glasove naroda, jer su j sami došli do veli« kih položaja bez pitanja i protiv volje većine našega naroda. Toga se pravila drži i g. Grđić te i dalje žari i pali u prosvjetnom odjelenju po svojoj nezasitnoj i neutaživoj želji, da nam što više nanese štete u ovim mutnim prilikama. On vidi da se primiče kraj i njegovoj samo« volji i tvrdoglavosti i da će mu na. uvijek odzvoniti kao i drugim nas metljivcima, koji zauzimaju visoka mjesta protiv volje većine bos. herc, naroda, čim ta većina proogvori. I prva osuda narodna tražiće, da se uklone ljudi Grđićeva kova, koji mrze- u duši svojoj sve što nije pra« voslavno i kojima se hvata mrak pred očima, kad moraju'da vode ra« čuna još o željama i tužbama ne« pravoslavnih, a naročito muslima« na ne mogu ni čuti ni vidjeti pa ih traktiraju kao kvantite negligeable i toga se bez imalo stida uvijek drže. To je osobito pokazao g. Šćepan Grđić kao načelnik prosvjete. Lani smo dokazali njegovu mržnju i ne« savjesnost prema muslimanima tim faktom, što je oteo iz usta mus slimanske sirotinje par stotina hi« ljada kruna i dao tu ogromnu svo« tu svojim pravoslavnim kao štipens dije na visokim školama, dok je nas ša siromašna omladina morala da ostane bez škole i prosvjete i da ode u pisare. Ovu sramotnu činjenicu nije g. Grđić ni pokušao pobijati u javnosti, valjda ne drži potrebnim još o tome razbijati glavu i davati »Turcima« objašnjenje o onom, čes mu nije nužno nikakvo tumačenje, jer samo po sebi sve kazuje i otkris va dušu začetnikovu. Još taj nekuls tumi akt Grđićev nije ni zaboravs Ijen, a on pokazuje još očitije svoj plan prigodom podjele ovogodišnjih stipendija visokoškolcima tim, što prikraćuje duplo muslimansku širo* tinju i otima joj ništa manje nego pola milijuna kruna i daje svojim pravoslavnim. To je dakle njegov odgovor na naše pritužbe! Doista rječit te mu ne treba komens tara! Za dvije godine prikratiti mu« slimane na samim stipendijama go« tovo za milijun kruna, to može samo čovjek Grđićeve kulture i mentaliteta. Da je ovo jedina žalost, ne bi ni po muke bilo. Ali g. Grđić takav je na svakom koraku: zakinuti musli« mane njegov je princip. Neda im ni osnovnih škola ni tamo, gdje traže i nude sav materijal, kao n. pr. u Lukavici (Gračanica), koje selo broji 1300 duša i daje zemljište i materijal i irgate, a diže školu svos iim pravoslavnim u selu Vojkovići kod Ilidže, premda, broji samo 266 pravoslavnih žitelja i 2 katolika. Gr« đić ovu školu daje još s_yečano os« veštati (!), kao da je to jedna vjer« ska zgrada, čime kod drugih vjera pobuđuje nesklonost i nepovjere« nje prema svemu svome radu i »prosvjeti«, kad miješa školu sa vjerom i politikom. Da g. Šćepan Grđić ovakim svo« jim postupkom sije razdor i mržnju prezir među našim narodom, to jasnos vakome, a razumljivo je svi. ma koji poznaju Grđića kao profe« šora i novinara. Kao profesor on je redovito progonio đake nepravosla« vne i ocjenjivao ih besavjesno, a kao političar on je bio stalna smet« nja sporazumu Srba i Hrvata u Bo« sni, jer je on shvaćao ravnoprav« nost u riječima »srpski p a hrvatski, ćirilica p a latinica«, dok su drugi tražili mjesto onog »pa« da dođe »i« ali to g. Grđić nije dopustio i zato se ,sloga razbijala. Toga se načela drži i danas nakon deset godina iskustva g. Grđić i unosi svoju mržnju i nes trpeljivost i u prosvjetnu politiku na sramotu našeg bratstva i jednas kosti. Tipovi a la Grđić uvijek će biti pravi kamen smutnje narodne, zato ih narod mora odbaciti i osu« diti. I to mislimo nije daleko i čuče se narodni sud! Dotle neka javnost zapamti, kakva žalosnog načelnika prosvjete imade nesretna Bosna, kos ji prosvjetu upreže u službu svojih principa: fanatizma, mržnje i netos lerancfte i kao državni činovnik po« kazuje svoje neraspoloženje krateći muslimanima školu i otimajući musi, siromašnoj omladini zalogaj iz usta. Iz Sandžaka i Makedonija. MALO RAZGOVORA SA SVOJIM ZEMLJACIMA, SANDŽAK« LIJAMA. 11. Pojedine — obrtne i idejne — drus pitanje; ali je faktično stanje s ko« štvene dijelove puka i države uspos jim se mora računati, da je sada redili smo sa udovima tijela, i rekli naš puk podvojen, i to baš u te i ta« smo, da cjelokupni .državni i drus kove polovine — muslimansku i srp« štveni život ovisi koliko o samim sko«pravoslavnu. Nimalo nije pogrešna oznaka ni težnjama i potrebama tih klasa, to« liko i o njihovd međusobnom odnos kod prve, što je samo »musliman« su. Ako težnje društvenih klasa bu« ska«, ni kod druge, što je povrh du umjerene i razumno rukovođene »srpske« i — »pravoslavna« i fo u svim linijama i (nal svim poljima ako njihov međusobni odnos bude skladan i što manje sukobljiv i op» javnog rada — strogo i jako — pra« rečan, biće i društvenosdržavni ži» voslavna. I jedna i druga polovina našeg pučanstva nije na te glavne vot više zdrav i harmoničan. Kod nas se u Sandžaku mogu u klase razdijeljena samo po svom najizrazitijim crtama za sada pri« duševno«osjećajno(m mentalitetu, mijetiti samo i jedino dvije društ« nego i po svom naziranju materijal« vene klase: muslimanska i srpsko« nih interesa i nastojanju oko pro« micanja i zadovoljenja tih svojih pravoslavna. interesa. Podvojenost našeg stanovništva To su fakta, kojima«treba bez u ove i ovakve jedinice može biti nezdravo i nesavrem "o treba to mreže pred očima ravno u lice po« otkloniti i nivelirati — lv je zasebno gledati i koja kao stvarnost sači« njavaju, najglavniji motiv i predmet političkog rada. Pod turskom vladavinom musli« mani 'su imali položaj — da tako rečem — obostranog sina, a pravo« slavni pastorčeta; zato su prvi bili bez iskrene prijateljske rodbine, bez ikakve razumne brige i pažnje glavnih stupova porodice, raznježe« ni i raskalašeni, inače dobroćudni; a drugi, i ako bez prave porodične ljubavi, ipak okretni i prepredeni, bili su stalno krijepljeni i štićeni od svojih — po slučaju prilika ili krvnih — rođaka. Prvi su uživali to« božnju naklonost i ljubav u držav« noj zajednici, ali. i obavljali sve sa pogibelju i rastrojenošću skopčane i skončane službe; drugi su bez pre« teških obveza i tereta u nerazumno i nebrižno upravljanoj zajednici u« živali dosta mogućnosti, da mnoge pogodnosti prokrijomčare, koje su ih koliko mu drago osposobile, da se uzdignu pouzdavajući se u svoju snagu i vještinu na stepen samostal« na čovjeka. Kako je prije i drugdje bilo, to ne znam, ali tokom posljednjih 12 godina turske vladavine u Sandža« ku, koje su mi u živoj slici još u sjećanju, nepobitno je. da je polo« žaj muslimana i pravoslavnih bio u navedenom obliku. Т|рти je svjedok materijalno sta« nje pravoslavnih porodica, onih po varošima i onih po selima, gdje ih je bilo mnogo više od muslimana sa većim kapitalom^ pokretnim i ne« pokretnim, sa velikim brojem po. rodičnih članova, sa stokom, stoč« nim i agrarnim proizvodima; tomu je svjedok i to,1 što su pravoslavni mogli po miloj volji i slobodno ot« varati i osnovne i srednje škole, u njima bez ikakve 'kontrole preda« vati kakav hoće nastavni materijal. Dotle su muslimani prelazeći iz .muazafa u ihtijat, redifu, ilavu, a u sijedim danima svoga života u mu« stafezu, trošeni i umirali, po Albani« ji, Makedoniji, Durziji, Kurdistanu, Jemenu i Fizanu, nikad nemajući vremena i prilike da se ekonomski i kulturno osove i podignu. Ko je dakle bio stvarno privilegi« san? Muslimani ili pravoslavni? Pripisuje se to nama, a što je naj« nezgodnije, i mnogi od nas dijeli to mišljenje! Koliko li griješe oni, ko« ji nam pripisuju tu privilegisanost, a koliko trpimo i štetujemo mi, što povlađujefno tom grijehu?! Svaki udarac, koji smo od g. 1912. do da« našnjih dana osjetili nad svojim ži« votom, i još mnogi, koji nam se pri« premaju, nosi na sebi pečat toga gri« jeha i »opravdanja« našom neraz« boritošću! Pomenuh udarce, koje podnosismo tokom netom minulih 8 godina, po« menuh i slomih pero, neka ne za« bada u te duboke rane, od kojih na« še žiće krvari ... krvari... Nije namjera ovih redaka podgrij avati strasti i povređivati teške bolove, nego je moliti i — koliko se umije —. proučavati ‘njihovo liječenje u ime samilosti prema klonulom bo« lesniku, u ime — ako ne prošlosti, a ono buduće naše zajednice te u ime fizičke i duševne, narodne i držav« ne cjelokupnosti i jednodušnosti! Pristupajući ispitivanju i liječenju našh rana, prvo, što treba da zapa« zimo i uvažimo, jest, da smo mi sa« mi najpozvaniji i najdužniji iskre« no se brinuti oko naših nevolja, i predano tražiti im lijeka i izlaza. Ma koliko mi polagali nade i pouzdanje u Sarajevo, Zagreb i Beograd, ma koliko ovi pokazivali dobre volie prema nama, ipak na prvom redu mi smo oni, koji treba najviše da TELEFON BROJ 124. ČEKOVNI RAČUN POŠTANSKE ŠTEDIONICE 1119. Godina II. pridonosimo svome napretku i sre« ći. Sarajevo, Zagreb i Beograd go« tovo su cijeli absorbovani oko svo« jih briga i nevolja, bez kojih na ža« lost ni oni nijesu, i nama samo toli« ko pažnje mogu pokloniti, koliko je mogu i smiju uskratiti sebi, a ovo je tako nedostatno, da mi to u pra« vom smislu ni osjetiti nećemo. Na« še dvogodišnje jalovo iščekivanje tomu su najbolji svjedok. Dakle pri« stupimo sami na posao! Pa šta je naša nevolja, ili koje su naše bole« sti? Jesu li istinito konstatovane? Kada bismo izlagali sve pojave i faze naše bolesti, morali bismo oti« ći daleko i ponova povrijediti bolo« ve i uzbuditi gorke uspomene, a to nije shodno. Zbog toga zadovolji« mo se tim, da ih svaki za se hladno i trezveno predočimo i sigurno ćemo doći do jednodušnog zaključka, i reći, da je naša nesreća: međusob« na zagrižljivost, netrpeljivost i ne« povjerenje; manjkavost kulture i te« gobnost ekonomskog pridizanja. Ovo vrijedi za nas i pravoslavne na« pose i za međusobni naš odnos u« opće. Jest, to Je naša nevolja, to su na« še bolesti! To i ništa drugo. Sve nje« zine faze i pojave nose znak te pri« rode. Sada dolazimo do tačke, kako će« mo najkraće i najuspješnije liječiti te bolesti? Kako ćemo osigurati, da bude što manje, što snošljivijih na« stupa do definitivnog oporavka i izlječenja? To i jest ono, što je naj« glavnije u našem problemu, o kome naši poslanici u ustavotvornu, skup« stinu imaju poći, određenog pravca. Osobe, koje ćemo u konstituantu birati, treba da nam svojom osob« nom vrijednošću jamče, da će htje« ti i umjeti naći najshodnijeg lijeka i načina za liječenje naše bolesti. Biljke. Škola bez vjeroučitelja. U selu Trnovu, kot. Sarajevo postoji os« novna škola, koju pohađaju djeca muslimanske ‘i pravoslavne vjere. Vjeroučitelj g. Smail ef. Mahmuto« vić je poradi terora sa strane upra« vitelja škole g. Milana Mačka dao ostavku i sada muslimanska djeca nemaju obukle u vjeronauci. Škol« ska odjelenja nav lađi morala bi u« putiti dotičnog starješinu škole, da svoj postupak prema nastavničkom osoblju promijeni, a mi tražimo od vlade, da odmah imenuje vjerouči« telja za islamsku vjeronauku, jer to zahtijeva sam škoiski red, a da i ne spominjemo pritužbe, koje nam svaki čas stižu od naših težaka. Ina« če ćemo ovo smatrati prostom pro« vokacijom, da se našem i onako konzervativnom težaku omrzne ško< la, pa da u nju ne da svoje djece, jer je notorno, da musliman neda svoga djeteta ondje, gdje će mu di« jete ostati nevaspitano iz vjerona« ukc. »Unaokolo«. Naša se seja »Srp« ska Riječ« tuži na svoju komšinicu »Pravdu«, što se »često tuži na haj« dučiju u Sandžaku, a naročito na ličnu bezbijednost u Plevljima«. Da« jući »komšinici« donekle pravo, podsjeća je, da je »zaboravila spo« menuti da među hajducima u San« džaku sačinjavaju ogromnu većinu muslimani«. Mi smo vrlo zahvalni našoj do« brodušnoj »Srpskoj Riječi« što nas je podsjetila, da vaistinu »u Sandža« ku sačinjavaju ogromnu većinu« hffMuci d-daklc slijedi da imade mnogo i hajduka pravo« •lavnih. Ovo nam priznanje daje �,PRA^OA‘ — .ПРАКаА* Strana 2 Страаа povoda, da upitamo našu blagogla« goljivu seju zašto se pravoslavni od« meću u hajduke i spadaju li oni me« đu šuckore, koji su »za muslimanske (?) okupacije učestvovali u politič« koj akciji, da se Sandžak prisajedini Austriji«? Našoj su se blentavoj se« ji uslijed poremećenosti u mozgu počele pojavljivati vizije »musli« manske okupacije«, u kojoj učestvu« ju šuckori muslimani i pravoslavni. ' . Što se tiče prave istine c ■ ?-< ■ i nosti u Sandžaku, konstatujemo, da je naša matuh«seja potvrdila sve naše izvode nedavno u jednom do« I pišu iz Sjenice, gdje je našla uzroke u nevaljalom činovničkom aparatu, 1 koji mjesto da upravlja, on buni i teroriše, uslijed čega je jadni svijet , prisiljen, da se odmeće u goru. Za« ista se ne odmeće od medenih kola« i ča, nego od zla i nevolje. Iz naše organizacije. Svi su se prisutni izjavili sa veli« KOTARSKA SKUPŠTINA kim oduševljenjem za složni brat« U DERVENTI. Dne 1. o. mj. održana je skupsti« j ski rad u redovima naše Organiza« čije, te je izabran kotarski odbor na naše Organizacije u Derventi, kake slijedi: iz Sarajeva Dr. Halid« na kojoj su bili izaslanici seoskih beg Hrasnica, Đr. Mehmed Spalio, odbora iz Kotorskog. Velike, Du« Dr. Mamdiia Karamehmedović, Dr. bočca. Kukavica, Potočana, Luža,« ,na, Begluka i Omeragića. Cijele | Atif Hadžikadić, Muhamed ef. Ka« đić, Seiid Alibeg Filipović. Ibrahi« prostorije društva »Jedintsvo« kao i svi hodnici bili su puni građana i ' maga Hadžibaščaušević, Muhame« težaka. Skupštinu je otvorio i pred« i đaga Ii. Jusufagič, Mujaga H. Ka« sjedao g. Osmanbeg Osmanbegović j pet^nović, Osman A. Sokolović, a govorili su gg. Derviš M. Korkut, ; Mustafa cf. Aganović, iz sela: Mu« Mustajbeg Jusufbegović, Rizabeg 1 hamed Grbo, Ahmed Gljiva, Arif Abdulahefendić i prof. Šukrija Ala« [ ef. Pekić. Zaimbeg Glođo, Muha« gić. Govorilo se o djelovanju naše : medaga Kolar, Hafiz ef. Mahmuto« Organizacije, a specijalno o djelo« ' vić, Muhamed Fejzić, Ibrahim Đu« favac, Zaimbeg Babić, Scrver ef. vanju ovog vrijednog mjesnog od« bora i njegovim zaključcima. Pre« Šuvalija, Atif ef. Brkanić, Silihbeg .tresalo se o izboru, o historijatu na« | Beglerović i Hrustembeg Ablako« šeg oslobođenja, te o postanku i I vić. razvoju naše Organizacije, o konsti« | SKUPŠTINA GRADA SARA« tuanti i načinu izbora za nju. Svi su i JEVA se prisutni izjavili jednodušno za 1 U petak dne 8. o. mj. održala se naš program. Prema tome je Der« ' mnogobrojno posjećena skupština venta jedna naša nepobjediva tvr« ! naše Organizacije za grad Sarajevo đava. koja će na izborima istupiti I u Kolobari, čije je veliko dvorište složno za našu listu. bile dupkom puno naših Sarajlija. KOTARSKA SKUPŠTINA U SA« Skupštinu je otvorio i predsjedao RAJEVU. joj g. Dr. Halidbeg Hrasnica, na, Na 13. ov. mj. održana je u 2 sa« ' ko’oj se istaklo mnogo govornika, ta poslije podne u ovdašnjoj Kira« ; koji su obrazlagali naše stanovište ethani sarajevska kotarska skupsti« I u pogledu predstojećih izbora za us« na naše Organizacije, na kojoj je Itavotvornu skupštinu. Svi do jedno« osim građana sudjelovalo preko o« ga su izjavili, da stoje nepokolebi« samdeset težaka iz sviju seoskih op« vo uz Organizaciju i da poklanjaju čina. Skupštini je predsjedao g. Se« 1 svoje povjerenje njezinu vodstvu. jid Alibeg Filipović, koji je na vrlo U odbor su izabrana gg.: Dr. H. Hrasnica, Osman A. Sokolović, Su« popularan način rastumačio rad i program naše Organizacije kao i lejman ef. Krivošić, Mahtnud ef. Mi« svrhu skupštine. Govorio je g. Uzej« sirlija, Mujaga Sudžuka. Edhemaga raga H. Hasanović o zajedničkom Đulizar, Ibrahim ef. Šahinagić, U« radu muslimana građana i težaka, zejraga H. Hasanović, Hamdi ef. a naročito je naglasio, da je ova Rašidagić, Hafiz Mustafa ef. Kovač« bratska sloga potrebna sada prili« Mujezinović i Mehmedbeg Đulbe« kom izbora za konstituantu. gović. Zašto muslimanski narodi simpatišu s boljševičkom Rusijom? 2 Islamski svijet nije uvijek bio na • ovom relativno vrlo niskom nivou kulture i civilizacije, na koji je pao posljednje dvije«tri stotine godina. Historija zna za vremna, kad je u muslimanskim zemljama evala pu« nim cvijetom civilizacija i kultura, znanost i umjetnost. I ta su vreme« i na trajala ne decenije, nego mnogo i vijekova. Nekako pred pojavu Muhameda i istok i zapad preživljavahu peri« jod opadanja. Samo dok se je taj perijod na zapadu otegao duboko u srednji vijek i vratio Evropu u sta« nje potpunog varvartsva, istok se je brzo uspravio na noge i pod baj« .rakom islama postao čvrstim stu« pom kulture i civilizacije. Pa čak i u vrijeme kratkog zajedničkog opa« danja sa zapadom, kad je nauka is« lama slavila tek svoje prve pobje« de i još nemala krupnijih plodova — istok je, kalameći novu ideju na pio« dno stablo svoje drevne kulture, stvorio beskrajno otmenije forme razvitka nego zapad sa svojom ne« ukrotivom i surovopi i primitivnom silom germanskih 1 slavenskih ple« mena. Dok je politeistička i hrišćanska Evropa bila međusobni boj i razdio jeljena na bezbroj plemenskih drža« va davila se u krvi i anarhiji i kad varvartsvo sa sjeveroistoka zapljus« nu čak i daleko na jug Evrope te u vremenu od jedva stotinu godina zali neprolaznim blatom svu rimsku civilizaciju i pokri debelom praši« nom svu drevnu kulturu — na is« toku je islam već u prvo vrijeme svoje stvorio jaku državu na prav« nim osnovama i udario solidne 'te« melje jednoj od najoriginalnijih ci« vilizacija i najbujnijih kultura. Kad antični grčko«rimski svijet utonv. u varvarskom moru german« skih i slavenskih osvajača, muslima« ni Arapi primiše baklje prosvjete i progresa iz ruku grčkih i rimskih fi« lozofa, istraživača, pjesnika i um« jetnika pa je dostojno pronesoše kroz vijekove, osvjetljavajući crnu pomrčinu divljaštva i neznanja, u koju oviše Evropu seobe naroda, s njima skopčane perturbacije, na« silno krštenje cijelog niza evropskih naroda i duboki pad morala. Za ne« vjerovatno' kratko vrijeme islam je stvorio državu, koja baca u sjenu državu Aleksandra Velikog, ako za« mijeniš grčko»evropski dio s dijelo« vima sjevernoafričkfm. Već prva tri halifa ujediniše ne samo narode A« rabije nego i čitav istok do Central« ne Indije, sjevernu Afriku i Hispani« ju. Šta je ekspanzija hrišćanske im« perije Karla Velikog prema tom pobjedonosnom vjetru musliman« skog porasta? , Religija Ozirisa; Iside, ma koliko kulturan i silan bio narod, koji ju je ispovijedao, nije mogla da uhvati korjena dalje od obale Nila. Fara« oni Totmes, Ramzes i njihovi nas« Ijednici dugo su i čvrsto držali u ru« kama svu zemlju od Sahare do In« da, ah ni jedna od osvojenih drža« va ne primi vjere pobjednika. Ju« dejska religija ostade vječno og« raničena na jedan narod. Asirci po« klopiše i Palestinu i Egipat, ali vie« ra ovih zemalja osta netaknuta. Re< ligiju Rima ponesoše sa sobom rim« ski osvajači i koloniste na sve četi« ri strane svijeta, ali ona ostade og« raničena na Rimljane. Uistinu, ne« ma poglavlja u historiji svijeta, ko« je bi dostojnije bilo divljenja nego ono« koje bilježi širenje islama. Dok se je religija Budhe, Brahme i Hri« sta tek malo po malo u borbi od mnogo vijekova s teškom mukom primicala ono« mv opsegu, koji danas ima — islam ie kao orkan jednim mahom osvo« lio pokrajine, zemlje i države, ple« mena. narode i rase. U prvo je vrijeme držala na oku« pu muslimanske narode po ogrom« nom prostoru od Hcrkulesavih stu« pova do himalajskih klanaca osim religije još i čvrsta političkovojnič« ka organizacija. Ali otkako se dr« žava halifa u toku historijskog raz« vitka podijeli na dijelove iz kojih je nastala, ostade jedinom, ali tim čvršćom vezom koja obuhvata sav muslimanski svijet: islam, vjera ko« ja sve do naših dana ne samo što obuhvaća te zemlje, nego se je od tog vremna raširila još preko kud i kamo daljih krajeva sve do duboko u Tibet i Kitaj, daleko na hladni sjever Rusije i još dalje na žarki jug Afrike. Islam je religija, koja sve svoje pristaše i dan danas veže u jednu veliku cjelinu, uprkos svim historijskim, političkim i rasnim di« ferencijama naroda, koji mu se po« kloniše. Nikakva druga religija ni« je bila kadra to u takoj mjeri uči« niti. Islam postade osnovom novoj kulturi, koja divnim beharom pro« cvjeta u bagdadskom halifatu u vrijeme, kad je zapad za ere frana« čkih i saskih kraljeva tek počeo pro« bijati kao okno k civilizaciji i kul« turi, koja ostade u povojima još ci« jelih tri stotine godna, dok joj tri« naesti i četrnaesti vijek humanizma i renesanse ne dade poticaja uskrs« nulom iz groba drevnom grčkom i rimskom prosvjetom. Pa i tom ve« ličanstvenom preporodu klasične ■kulture i civilizacije utrše put musli« manski narodi, u prvom redu Ara« pi. Da nije bilo cijeloga kola musli« manskih učenjaka enciklopedista, kojima se rodiše takmaci tek u pred« rcvok.cijskoj epohi Francuske, Ev« ropa bi se preporodila istom mno« go vijekova kasnije, a možda bi o« no« što mi razumijemo pod huma« nizmom i renesansom, i sasvim izo« stalo. Ko ne zna za sjajna vremena di« nastija Abasida, Fatimida, Tahirida i cijelog niza drugih? Ko nije ma« kar čuo za zlatno doba Omajida, Bu« jida, Ihšidita? Filozofija, prirodne nauke, geografija, historija; medici« na procvaše cvatom; kakvog nema« doše od vremena Empedokla, Ari« stotela i Tacita. Muslimanski Arapi izgiješe na sunce duhovno bogat« stvo Atine, Teba, Korinta, Rima i Aleksandrije a spasoše od zaborava i civilizaciju dalekih vremena Vavi« Iona, Ninive, Medije, Perzije i E« gipta. Potpuno je opravdan naziv spasitelja i čuvara antične prosvje te, koje njemački učenjaci dadoše Arapima. I muslimanski su narodi to dra« gocjeno nasljedtsvo ne samo očuva« li, već su ga i nadopunili novim ot« krićima na svim poljima nauke i iskitili raskošnim cvjećem nenatkri« ljivc pojezije. Astronomiji r mate« matici utvrdiše muslimanski Arapi onaj temelj, na kom se i danas drže, a na perzijskoj i arapskoj pojeziji će se. dok god bude svijeta, grijati srce čovječije. I materijalna kultura drevnih, ra« sa nađe u muslimanskim narodima doraslog premca. Arhitektura Kor« dovc, Alhambre, Sevile i cijelog niza gradova na pirenejskom poluostrvu, ostaci arapskih građevina po cijeloj sjevernoj Africi, monumentalne gradnje Egipta muslimanske ere, djela arapsih majtsora po Siriji i Mesopotamiji, raskošne ruševine dvoraca i bogomolja Tamcslanskog vremena u Samcrkandu i po Ferga« ni, džamije po Perziji i po Buhari, ostaci grandijoznih irigaciionih sus« tava na teritoriji Kara i Teketurk« mena, ruševine akvedukata i ogrom« hih vodnih rezervoara po bivšem taškentskom, kokandskom i meros« kom hanstvu, grobnice hanova- po kitajskoj Kašgariji, nedostiživa or« namentika hiljade svakovrsnih gra« devina po svim krajevima prostra« ne Indije, njihovi kolosalni razmje« ri, harmonija kompozicije i original« noet strukture mora drevnih, napu« štenih ili renoviranih gradova o<J Inda do Gangcsa — eve je to, makar i u fragmentima, neoboriv znak, da muslimanskim narodima pripada vi« dno mjesto u historiji kulture i ci« vilizacije. Fno' — Broj 211 I , | 1 1 Ko. je bio makar i samo u neko« liko starih muslimanskih prosvjet« nih centara u Indiji, pa vidio n. pr. palače Timurida u Agri, bisernu džamiju u Ak-barabadu; ko jc vidio Tadž«Mah^l, najljepšu zgradu u cijeloj Aziji, a valjda i na svijetu, načinjenu iznajrjeđeg mramora fan« tastičmh boja i načičkanu s vrha do dna mozajicima iz ahata, jaspisa i smaragda; ko je bio pred grobnicom /\kbara Velikoga u Sikandri, vidio krasotu od tri stotine džamija u Be« naresu, тгаЛогпц mošeju u Ahine« dabadu, ukrašenu ornamentima iz slonove kosti, bisera, srebra i dra« gog kamenja, pa ccnotaf u Alaha« badu, minareta u Hajdarabadu — kako će mu se običnim činiti Vene« čija, Verona, Napulj pa čak i Rim. Sav svijet se čudom čudi kosom tornju u Pizi — a u samom Samar« kandu jc šest kosih tornjeva i to mnogo viših. Sa sviju dijelova zem« ljinc kugle hiti svijet da se divi ve« nccijanskomu campanile — a toranj u Delhi jc dvaput viši i deset puta veličanstveniji. O palači duždeva u Mlecima je napisano preko stotine debelih knjiga gotovo na svim ev» ropskim jezicima, a šta je ona pre« ma carskim mauzolejima i kulama u Lahoru ili prema dvorcu silnog Džehangira. Bez zrnca pretjerivanja možemo reći, da je mletačka palača prema ovoj indijsko«muslimanskoj što i sarajevski konak prema dvori« ma bivših austrijskih ćesara. Slikovito je rusko Kijevo, ali zar mu Kahira s oceanom mošeja nije dostojan takmac? Sijaju pod sun« čevim zrakama pozlaćene kupole moskovskih katedrala, ali šta je taj sjaj prema blijesku s prsta debelog zlata na minaretima i krovu džami« je u Mešhcdu? Ako hrišćanski za« pad s ponosom gleda u bečku Ste« fanovu crkvu, u kelnsku sabornicu i u Petrovu baziliku u Rimu — zar je manje dostojna, divljenja veli« čanstvena džamija Šah«Zade«Abdub Azim kod Tcherana sa zlatnim ku« betom i jedinstvenom ornamenti« kom nad grobnicama vladaj uće po« rodice i nekolikih potomaka Muha« medovih, ili džamija sultana Hasi« nina i Ašar«džamija sa više nego 400 stupova u Misr«el«Kahiri, pa dža« mija Okba u Tuneziji s 300 stupova iz mramora i porfira, ili džamija Se« limija u Jedrenama s porfirnim ku« betom šest metara višim od kubeta Aja«Sofije pa cijeli niz carigradskih džamija: Sulejmana. Ahmeta, Mu« hameda, Mahmuda, Selima i mnogih drugih, pa onda medresa Sir«Dar i mauzojel Šah«Zinda u Samarkandu. Parkovi Luja XIV. se ne mogu takmiti s baščama Džehangira u Lahoru s 450 šedrvana i svim vrsta« ma flore sa polovice svijeta. Ostaci arapske umjetnosti na Sići« liji su prava pravcata dragocjenost usred svakakvih osrednjih i niže ne« go osrednjih tvorevina hispanskih. Kad su normanski osvajači ugledali pred sobom čuda arapske arhitek« ture na Siciliji, neizreciva radost is« puni njihova primitivna srca i — o« korjeii ratnici se rasplakaše pa oslo« bodiše sve arapske zarobljenike, koje je inače čekala smrt. Ostaci arapske muslimanske arhitekture u Čefalu pokazuju savršenstvo, kako« vo više nigdje ne ćete naći. Mozai« ci u Čefalu i Monrealu blješte u ne« opisivoj ljepoti. Predstavite sebi džamiju iz mramora od vrha do te« melja iskićenu i ispisanu riječima iz kurana u zlatu, srebru i divnim bo« jama istoka. O džamiji u Kordovi vele i Nijemci i Francuzi i Englezi, da jc valjda najljepša i najveličan« stvenija zgrada na svijetu. Hiljado i dvije stotine prekrasnih stupova nose svodove kojima nema ravna. Putnici se čudom čude a arheolo« zi u zvijezde kuju etrurske i rimske iskopine Herkulana i Pompeja, dva« ju gradova ... a koliko je nesrav« njivo više i mnogo savršenijih um« i’etnina otkriveno u cijelom nizu is« :opanih gradova muslimanske ere po nepreglednom prostranstvu Bi« hara, Vrise, Misora, Redžputane, Pendžaba, Behavalpura, Sinda i Kajpura u Indiji pa u okolici Kala« ta u Beludžistanu, po Horasanu, Kirmanu i Ispahanu u Persiji, a tako i u Termezu, Mervu, Buhari i buk« valno svud po srednjoj Aziji. I šta se još sve krije pod pješčanim plaš« tom sunčanih krajeva Arabije i Su« dana? �tinm 211 — Rrot »ПРАВД** — Страи* 3 PF" Muslimani! Brinite se da budete upisani u birale spiskove, jer o tom ovisi vaša budućnost! Ali kao da postoji tajni dogovor između vlada, akademija i univer« siteta Evrope, da se rezultati nauč« nog istraživanja kulture i civilizaci« je muslimanskih naroda ne publiku« ju za cio svjet, već samo za malu porodicu zapadnih profesora — spe« cijalista. U nečijem je interesu, da stranice historije, koje govore o pro« šlosti islamskih naroda budu tabula rasa ili u najboljem slučaju iznesu krnjave i animozne prikaze histo« rije muslimanskog svijeta. Ža čitava dva pokoljenja su evro« pejci učeni putnici, baveći se u mu« slimanskim zemljama'istraživanjem prošlosti islamskih naroda, bezob« zirno tvrdoglavo i s prezrenjem od« bijah saradnju muslimanskih kul« turnih organizacija i učenih musli« mana pojedinaca. U zemljama pod vlasti ili pod kontrolom cvropejaca nije se trpjelo da muslimani sabiru, čuvaju i restauriraju svoje historij« ske i kulturne tekovine. Evropa ne želi da se muslimanski ponos ogri« je na slavi prošlosti ni da se svijest muslimanskih naroda probudi u us« pomenama na mrtve kapitale. Bilo je čak i takovih učenih kapaciteta zapada, ljudi s velikom reputaci« jom, koji poslije izučavanja istoka cijeli svoj vijek, ustvrdiše, da je is« lam isto što i odricanje progresa i da je karakteristična osebina musli« manskih naroda fanatizam. Najzna« menitiji između tih »priznatih« is« traživača je Francuz Renan. Taj ev« ropejac tvrdi ni pet ni šest, nego da je tnuslimanski fanatizam sramota za čovječanstvo. Ovom prilikom mi samo ukratko konstatujemo/da islam i musliman« ski narodi nikad nisu znali za fana« tizam, u kakvom se je davila ЕЛо« pa vremena Filipa II. hispanskog, retra Groznog Kastilskog ili Pija V. Vele, da je islam mržnja na zna« nje i personifikacija reakcije. Ali . i ' I : I I : i I islam nc'zna za borbu, какоуи je protiv progresa u divljem bijesu vodio hrišćanski zapad, niti zna za užase španske inkvizicije. Nikad islam nije zakivao čovječji mozak kao što je to činila zapadna crkva, niti je metao smetnje tankoj misli, rafiniranom čuvtsvu i racijonalnom istraživanju. Sve oružane sukobe musliman« skih naroda s hrišćanskim država« ma zapad je uvijek karakterisao kao ataku islama na hrišćanstvo, pri« pisujući islamu u grijeh krajnju ne« tolerantnost, čiji su tragovi krv, škrgut zubi i svakojaki drugi užasi. I to veli ona išta Evropa, koja je svirepošću, kojoj nema ravne, na« gonila u hrišćanstvo saska plemena, šenlučila u vartolomejskim noćima, istrijebila u znaku vjere cijele naro« de u Amerići i krstaškim ratovima unijela takove grozote u musliman« ske zemlje, da se i dželatu mora kosa naježiti.. Ispred »tolerantnih« hrišćana Jevreji su masama grnuli iz Evrope u — Tursku. Krstaške vojne »u ime Hrista i pravde« donesoše u nekoliko maho« va na istok smrt i uništenje, a osta« više za sobom ruševine, zgarišta i pepeo. Pod cijenu potoka krvi odbi« še muslimanski narodi udarce i teš« kom mukom spasoše u to vrijeme duboko civilizovani istok od za« padnih varvara. Tad se Evropa i muslimani, zapad i istok, licem u li« ce upoznaše — jer oni, istina česti ali samo trenutni ili djelomični su« kobi u ranija vremena ne otkriše jednog drugomu — i vidješe, kako dubok jaz dijeli kulturu i civilizaci« ju istoka od neznanja i varvarstva zapada. Krstaški ratovi pokazaše, koliko su hrišćanski narodi bili za« ostali iza muslimanskih blagom i duhovne i materijalne kulture. (Nastaviće se). Mea culpa. Dvije godine bijah »oslobođen«, a danas istupam iz reda »oslobode« nih«. Moje je ime bez ikakve važ« nosti za javnost, ali pošto je slučaj tipičan, mislim, da ga treba čuti. Prije dvije godine dana, na vr« huncu nacijonalne opijenosti a u prvom poljupcu sa »oslobođenjem« izlih svoja čuvstva na papir u jed« noj maloj raspra vici, koja je do danas ležala u fijoci, a u kojoj se nalazi ovo mjesto: .»Uočivši dakle duboku religijoznost mase, snagu svešteničkog prestiža i feudalnog staleža i moć islamske tradicije la« ko je razumljivo, što su se naši muslimani i u politici i u kulturnom i u socijalnom radu grupisali, a gru« pišu i danas s a mo ko n f esi j a 1« no... Sve ovo, što je rečeno, ima tu svrhu, da dokaže, kako je danas opravdan i utemeljen pojam, pun svježe snage i jasno zaokružen kao vrhovno geslo više od pola milijona Jugoslavena: Mi muslimani. U interesu je jedinstvenosti naše dr« žave, da taj pojam što prije iščezne. To će biti najodlučnija, ali ujedno i najteža zadaća muslimanske inte« ligencije. U prvom redu musliman« ske, ali pošto ona broji tek desetak svijesnih i radenih tipova, to bi ima« la vrlo skromna i spora uspjeha. Treba bratski, svojski i intenziv« ne pomoći od svih jugoslavenskih kulturnih radenika, ali naročito sa srpske strane, sa strane onoga na« šeg plemena, koje je četiri stotine godina živilo i stenjalo pod utica« Jem ovog istog Istoka, koji je u nje« mu i stvorio naše muslimane. Te četiri stotine godina utisnute su si« lom u srpsku dušu mnoge i mnoge simbole Istoka, koji su danas kod naših muslimana bitnost njihovog karaktera. Radi se dakle o oživljeniu jedne dosta velike napola obamrle grane jugoslavenskog stabla«. Tako je mogao pisati samo jedan takozvani čisti nacijonalizovani mu« sliman, koga od muslimanske zajed« niče rastavlja velika distancija. I problem se počeo uistinu riješe« vati po mome rccentu, ali na kakav način! Na jedan sasvim originalan . način, kojim dosada nije niko od I postanka svijeta nacijonalno osvi« ješten: otimanjem bratske svojine i prolijevanjem bratske krvi. Daleko prije nego je »Pravda« po« čela izlaziti, došle su prve vijesti, radi kojih je nastalo zastrašeno sa« šaptavanje među muslimanima. I mene je zaboljelo onih stotinjak op« ljačkanih i popaljenih begovskih i« manja, ali kako sam već stajao na gore spomenutoj distanciji, to re« koh: »Raja se sveti spontano, revo« lucijonarno svojim vjekovnim, feu« dalnim tiranima«. Onda je počela »Pravda« da puni iz dana u dan svoje stupce slika« njem užasnih događaja, koji mi se silom ucijepiše u mozak. Nisam to mogao više opravdavati revoluci« jom, jer se je vuklo neprestano kroz dvije godine, ali rekoh: »Pravda« pretjeruje, petlja i laže!« Čekao sam, jer kad se u javnosti tvrdi, da se cijela sela sistematski is« trebljuju klanjem i ubijanjem, a da državne vlasti ne čine ono, što bi mogle, da to spriječe, to sam držao neizostavnom dužnošću svake vlasti, ne samo svake evropske, da se što prije ispitaju ti navodi i naravno kao izmišljeni (čvrsto vje« rovah u to) prikažu na onom istom mjestu, gdje su iznešeni. Ali u og« romnoj većini tih slučajeva vlasti su se činile, kao da su gluhe, a u onima najužasnijim, pred kojim se nisu mogle oglušiti, izmotavale su se, kojekako sa običnim refrenom: »Mi smo nemoćni i ne smijemo da upotrijebimo oružja protiv onih, o čijoj smo lojalnosti najubjeđeniji«. Tada se preda me, preko moje vo« lje i kao daveći me, postavilo pita« nje: »Kako se mogu osjećati oni, nad kojima se vrši narodna volja tih najlojalnijih?« No to sam pitanje progutao i svrnuo pogled na onu stranu, oda« kle se imalo na lijep način rastuma« čiti oslobodiocima, da su braću os« lobodili i oslobođenim, da su ih bra« ća oslobodila! Na štampu, naročito na srpsku, a najnaročitije na demo« kratsku! I vidio sam, da je osnovna nota te štampe, kad se već dotle ponizi, da piše o takovim sitnicama, uvijek Naša vojska unišla u Korušku. ista: »Pravda« svojim turskim piša« »Slovenski,Narod« javlja: Dne 14.; njtin izazivlje gnjev narodni i time ov. mj. u 3 i % sati unišla je naša pogoršava stanje, na mjesto da ga vojska sa svojim prvim odjelima u poboljša«, a jedan od gla-nih prva« Korušku. Odjeli se nalaze u Sent ka oslobodioca pisao je čak pod svo« Jakovu, Rožu, Rožeku, Borovlju, jim punim imenom, da će pisanje Grabštajnu, Velikovcu i Pliberku. »Pravde« prisiliti državne vlasti na Na čitavoj crti preuzeli su službu mjere, koje će biti štetne po mu« također naši oružnici. siimanske siromašnije slojeve. Izjave skadarskih emigranata. Opet me je davilo u grlu i opet Iz Beograda javljaju: U Beogradu je iskočilo preda me pitanje: »Sta se bave već nekoliko dana nekoliko mogu osjetiti na primjer oni, koji« emigranata, sveštenika, trgovaca, u« ma se, kad se dreče što im se siječe čitelja iz Skadra, koji su došli ova« ruka, prijeti, da će im se odsjeći i rfio da budu tumači Skadra i cijele glava, ako se budu i dalje drečili pri Zadrimlje za sporazum s našom toj operaciji; a šta će istom osjetiti kraljevinom. Oni izjavljuju da je oni siromašniji, koji se ne dreče, a« danas Skadar pod uticajem Italijana li kojima se prijeti, s toga, što im i da Arbanasi očekuju da naša kra« rođenog brata pod nožem stoji dre« Ijevina potpomogne njihovo oslobo« ka?<< đenje. Isto tako otvoreno vele da Pa i to sam pitanje progutao i ok« ako ne bude Albanija nezavisna »sa renuh uši spram one strane, gdje sestrinskim naslonom na braću Sr« sjede narodni predstavnici, ne nih be, koji su dali Albaniji prvu slobo« li čuo s toga najvišeg mjesta riječi, du«, da žele biti u sastavu naše kra« koje bi mi pomogle. I čuo sam, ali Ijevine. Je li Stj. Radić poslanik? Iz Beo« šta! Kad jedan Jugoslaven musli« manske vjere ustade i poče, da ja« grada javljaju: Ministar Pravde u« putio je pitanje Narodnom Pred« dikujc nad tim zulumima, kojima se gnječi c i o muslimanski dio j u« stavništvu: da li se g. Stjepan Radić goslavenskog, ne turskog na« smatra za narodnog poslanika, pošto je protivu njega podignuta nova tu« roda, dobaci mu jedan oslobodioc: žba za veleizdaju. »Pa to smo već čitali u »Pravdi«!, VANJSKI POLOŽAJ, a drugi, još uza to demokrat: »T o je istorijska nuždaimi će« Mezopotamija ugrožena. 'Kako mojeizvršiti«. javlja »Agencija Havas« :z Carigra« Čime sam se mogao braniti, a da da, dolaze iz Mezopotamije nepo« ne iskoči preda me i ovo pitanje: voljne vijesti. Boljševici ugrožava« »Zar oslobodioci tim vršenjem »is« ju zemlju sa sjevera, dok na drugim torijske nužde« ne zasjenjuju Ama« mjestima napadaju turski r.aciona« ute sa njihovom jednostavnom b e« liste. som krvne osvete, jer ta isto« Poljaci ponovno zauzeli Vilnu. rijska nužda oslobodioca sveti se za Ne priznavajući poljsko«litvanski dje^, koja su drugi činili, a sveti sporazum poljski general Zeligov« se na onoj svojoj krvnoj braći, ko«, ski, poreklom Litvanac, praćen vjer« ja je samo druge vjere, a kojoj su nim trupama prešao je, kako iz Var« .oslobodioci govorili od 1878. do šave javljaju, primirjem utvrđenu li« godine preko Drine: »Mi ćemo niju i zauzeo Vilnu, glavni grad Vam donijeti oslobođenje?«. Litvanije. Kad su poljske čete pro« Ovo me pitanje za malo ne za« drle u litavski glavni grad, zgrozili davi, ali s teškom mukom i njega su se svi Litavci i inostranci nad tim, progutah. Drugi to ne bi nikad mo« što se Poljaci ne drže ugovora o mi« gao, ali ja, kako'rekoh, stajah u o= ru. Litva je prema vijestima iz Kov« noj distanciji od muslimanske zaje« na uložila u toj stvari najoštriji pro« dnice i imađah jednog zaista iskre« test, u kojem veli da neće priznati nog prijatelja među oslobodiocima, ni jednu drugu vladu osim one u koji me je volio. Jer šta me se na« Kovnu. U Vilnu je krenuo posebni pokon tiče i oslobođeni i njihovi os« voz, da preveze u Kovno tamo za« lobodioci, kada meni 1 i č n o ide do« ostale inostrane misije. bro i tamo i ovamo! Ojađen dakle, tim gornjim pita« njima dođoh prijatelju, da mu se izjadam. Kao individualnost i sto« ječi na toj distanciji, nisam s njime Birački spiskovi. Gradsko pogla« nikad, pa ni ovaj put, govorio o varstvo u Sarajevu nam javlja, da nama muslimanima, nego o n j i« m a, o bos.«herc. muslimanima. Bra« je abecedni birački spisak općine nio sam ih. kao što samo Jugosla« grada Sarajeva za sve 7 kotareva ven može braniti Jugoslavene. A izložen od petka na ugled gradan« moj mi dobri prijatelj i priznade na« -stvu i za prijavu ispravaka u zgradi pokon: »Nema fajde, ima ih i među •gradskog poglavarstva soba broj 70, 71, 72 i 73, što se ovim javno Vama čestitih!« Moj me je najbolji prijatelj otje« obznanjuje. Merhametova skupština. Danas u rao s moga distanciranog mjesta i silom me zatjerao među oslobode« 3 sata poslije podne obdržavaće se »Merhametova« skupština, na koju ne I Tako sam, gospodine uredniče u« se pozivaju svi prijatelji Merhame« vadio, da nikako ne spadam u oslo« tovi, jer se radi o vrlo važnim stva« bodioce, zgriješio sam, mea culpa. rima. Skupština će se održati u Be« govu mektebu. Zahvaljujem na prostoru i primi« Protestna skupština Jevneja. Prek« te selam. Oslobođeni. sinoć je u Društvenom domu bila iz« vanredno dobro posjećena protest« na skupština jevrejskih građana protiv naredbe ministra unutrašnjih djela, da se Jevrejima oduzimlje pravo glasa prilikom izbora za kom UNUTRAŠNJI POLOŽAJ. stituantu. G. Avram Majer Altarac Regentov dolazak u Zagreb. Nje« otvorio je skupštinu, kojoj je pred« govo Kraljevsko Visočanstvo Re« sjednikom izabran g. inž. Sumbul. gent Aleksandar dolazi ovih _ dana Kratkim, ali jezgrovitim riječima o» na odulji boravak ц Zagreb. Kralje« crtao je ovaj cilj skupštine, istak« .vić Namjesnik stanovaće u Grad« nuvši naročito, da je ovo prva pro« skoj kući, gdje je biovu svoje vri« testna skupština Jevreja u Bosni, jeme istorijski kraljevski dvorac. te se ne pamti, da su Jevreji ikada Jučer je boravio u Zagrebu uprav« u Bosni održali protestnu skupšti« nik dvora Raketić da udesi posljed« nu. Danas se u eri demokratizma' nje pripreme za boravak. Dan do« lišavaju najsvetijih građanskih pra« laska Kraljevića Namjesnika nije va i prave građanima drugog reda, još definitivno ustanovljen, no drži dočim kod naplaćivanja poreza su se, da bi imao doći ili ove subote Jevreji te kako prvorazredni gra« ili najkasnije sredinom naredne sed« dani. miče. Regent će ostati u Zagrebu Svi su govornici oštro osudili pro« otprilike tri nedjelje, te će upotre« tuzakonito naređenje ministra poli« biti tu priliku da se tačnije upozna čije, kojim se krši zakon, kojega je sa našim kulturnim ustanovama i donijelo Privremeno Nar. Predstav« sa okolicom grada Zagreba. Sad se ništvo, a sankcionisalo Nj. Kr. Vi« dovršuju posljednje radnje oko u« sočanstvo. Ovo se naređenje ne mo« ređenja dvora, da bude u svakom že održati, jer se vlasti moraju dr« pogledu dostojno boravište Kralje« žati zakona, te ova naredba ne vri« vića Namjesnika. ' jedi za naše okružne sudove. Svi Domaće vijesti. Politici pregled. �Srof 211 •— Број „PRAVDA* — .ПРАВДА* Stmaa 4 Сцрана narodi moraju imati jednaka prava, kad imaju i jednake dužnosti. Skupština je bila jedna sjajna ma«« rdlkstacija proti samovoljnog krše« nja zakona, te je donešena i sa ve« likim oduševljenjem prihvaćena sli« jedeća rezolucija: Jevreji grada Sarajeva sakupljeni na velikom protestnom zboru u Društvenom Domu u Sarajevu 14. oktobra 1920. svom odlučnošću pro« testu; u protiv nezakonitog narede« nja Min. Unutrašnjih Djela, koje im uskraćuje temeljno građansko pravo — pravo izbora za Ustavo« tvornu Skupštinu. Ovo naređenje ,ne samo da vrijeđa moderna demo« kratska načela, na kojima treba da ■bude poput i ostalih kulturnih dr« žava sazdana naša proširena otadž« bina, što više ono se kosi i sa jas« nim slovom zakona, sa člankom 9. izbornoga reda kako je primljen u Narodnom Predstavništvu. Iz tog zakona jasno proizlazi da pravo gla« sa imadu bez razlike svi državljani, što je i posve naravno, jer držav« ljanska prava nijesu vezana za na« rodnost. Jevreji protestu ju protiv toga, da bi se pravila ma kakova razlika između njih i ostalih držav« ljana naše Kraljevine, te smatraju teškom povredom' naređenje, kojim se statuiraju za njih posebne pre« postavke za uživanje najelementar« nijeg državljanskog prava. Ne nalazeći za potrebno posebno naglašavanje svoga domoljublja prema rodnoj grudi, za koju se ču« te isto tako kao i ostali sugrađani, čvrsto i istinski vezani dugogodiš« njim tradicijama i dubokom ljubav« Iju, Jevreji ovih zemalja ne prose i ne traže nikakvo pravo — ovo im se i onako ne može na temelju po« stojećih zakona osporiti — nego je« dnodušno i odlučno zahtijevaju, da se vrši zakon primljen u Narodnom Predstavništvu i sankcionisan Re« gentovim potpisom. Dižući svoj glas protiv pokušaja da nekonpetentne vlasti jednostav« nim naređenjima očigledno krše za« kon i time otvaraju opasan preče« dens pri primjenjivanju zakona u našoj Kraljevini, Jevjreji grada Sa« gradske ulice, tako se zanemaruje rajeva traže od mjerodavnih fakto« i sajmište, odakle naša beledija crpi ra, da se b’ezodvlačno opozove na« neizmjerne koristi sa leđa naših te « ređenje Ministra Unutrašnjih Djela. žakav Otvaranje škole za zdravstveno Nama se pritužuju težaci, koji do« prosvjećivanje moralo se je radi ne« gone na sajmište sitnu stoku, da je predviđenih poteškoća odgoditi na nemaju gdje sklonuti. Goveda Ima« izvjesno vrijeme. Kada su bile već du svoj odio, svinje imadu torove, sve pripreme učinjene pozvata su dok se sa sitnom stokom nema kud. tri predavača na dvomjesečnu voj« Zašto se i za sitnu stoku nebi po« nu vježbu i time otvaranje* škole za gradili torovi, gdje bi se sklonula, neko vrijeme onemogućeno. Kad bu« da se .pruži zgoda i dogoniocima i du zapreke uklonjene otvaranje kupcima, da sklonu svoju stoku u škole biće pravodobno objavljeno. ,kraj, da se ne mora na svakog ovna ili kozu mećati po jedan čuvar? Tra« Gradska aprovizacija upozoruje rajonske trgovce da mogu još dobi« zimo bezuslovno, da se ovo uzme u ti izvrsnog zejtina i na kante za obzir i da se na sajmištu napravi o= podmirenje mušterija, koje je tako lakšica našim težacima. dobro, a bez mirisa, da u svemu Regulisanje penzije ratnim inva« može maslo zamjenjivati. Ovaj zej« lidima i'udovama i siročadi. Vladin tirr, koji je prema maslu za polovi« povjerenik za zemaljski glavni grad cu jeftiniji, bio je u dobrom dijelu Sarajevo nam šalje na uvrštenje sli« rezervisan za zimsku potrebu našeg jedeće: Radi regulisanja penzije i siromašnog građanstva, ali se sada doplataka ratnim invalidima, udovi« mora odmah staviti u promet, pa cima i siročadima iza poginulih i upozorujemo naše siromašnije gra« nestalih vojnika, naredilo je Mini« đanstvo, da se s njim za zimu od« starstvo socijalne politike, .povjere« mah podmiri, jer će poslije na dru« ništvo za Bosnu i Hercegovinu, da gom mjestu mnogo skuplje i slabiji se o njima predlože izkazi Ministar« zejtin plaćati. Ko ga ne dobije kod stvu. Izkazi za grad Sarajevo sastav« svoga rajonskog trgovca, može do« ljaju se kod vladinog povjerenika, biti koliko treba u maloprodaji ap« te se pozivaju svi I. ratni invalidi i rovizacije (Aleksandrova ulica broj invalidi dobrovoljci; II. porodice 30) dok zaliha traje. palih, umrlih ili nestalih vojnika i Sa našeg sajmišta. Naša se grad« dobrovoljaca; III. siročad bez oca i ska općina brine samo kako će što majke iza u ratu poginulih vojnika više nametnuti namet na vilajet, da ili nestalih vojnika i dobrovoljaca; pokrije svoju skroz nevaljalu upra« IV. bivši internirani i konfinirani vu, a ako se radi o tome, da se pru« građani, koji su zaista siromašni i ži kakova olakšica građanstvu, da zadobili su ozlijedu ili bolest; V. sa« i ne govorimo o kakvoj udobnost, mo ona lica odista siromašnih po« ona je i gluha i slijepa. Dosta je, da rodica, koje je neprijatelj usmrtio sjedi u njoj takozvani i samozvani iz političkih razloga, kao i onih li« odbor, da je zatjera u veći glib, ne« ca, koja su pomrla za vrijeme in« go je ikada bila. Dosta je, da ovi terniranja ili docnije, a zbog bolesti ljudi sjede u dobnim stolicama, ta tada zadobivene ili pogoršane; VI. građanski invalidi, koji su prilikom koće o narodu voditi računa? Sramota je pogledati na naselili« vojnih .operacija osakaćeni; VII. ce, našu rasvjetu, kanalizaciju itd. •strani državljani invalidi i porodice itd. i da nas nije usrećilo Nj. Kr. palih vojnika, pozivaju se, da do 25. Visočanstvo Regent Prijestolonaš« oktobra 1920. kod ovog ureda oz« Ijednik, ne bi se moglo koraciti gla« načeni u tački I—III i VII u sobi vnim ulicama. Pokrajnim se ne ino« broj 75, a oni iz tačke IV do VI u že proći od rupetina, blata i smetlja. sobi broj 10, da se uvjere, da li su I kako god se zanemaruje grad i u iskazu popisani ili ne. Г i »♦♦<>«♦♦♦* <►♦♦*»♦<>♦♦♦♦♦♦♦♦♦ PAPIRNICA | A H Л M DI j E K O P ČIĆ A ž X preporučuje svoje bogato stovarište svih vrsta papira, kancelarijskog i T školskog pribora. — Naručbe se ♦ a obavljaju brzo i točno. X X X ♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦ X Cijene umjerene. * Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 Miševi, štakori, stjenice i žohari i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ jebile moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih miševa K 10'—, za štakore i miševe K 10.—, za žohare ruse i Švabe. Posebno jaka vrsta K 20.—.Osobito jaka tinktura za stjenice K 12.—. Za moljce po K 10, prašak za buhe po K 10 — i K 20'—, pra­ šak za ISi u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 5'— i 10'—, Mast za uši na blagu K 6'— i 10'—, Prašak proti mrava K 10.—,Mast proti svrabu K 12'—. Razašilje pouzećem Zavod za eksport M. J 0 n k e r, Z a g r e b br. 16. Petrinjska ul. br. 3, III. kat. Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. Traži se jedan krojački 'pomoćnik Ponude sa uvjetima treba slati na Hilmiju Sunagića u Konjic. SE Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i HErcogovinu (d. d.) u Sarajevu. II. EMISIJA. Poziv na upisivanje dionica. Izvanredna glavna skupština Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Hercegovinu (dioničarskog društva) u Sarajevu, održana 2. septembra 1920. zaključila ja na temelju ustanova § 11. društvenih pravila povišenje dioničke glavnice od K 3,ооо.ооо — na K 1o,ooo.ooo. i povjerila ravnateljstvu, da ovo povišenje prema potrebi na jedanput ili na dva puta provede. Na temelju tog zaključka izlažemo na javnu supskripciju za sada 40.000 dionica po 100.— kruna nominalne vrijednosti tako, da će dio­ nička glavnica po provedenju tog povišenja iznositi , K 7,000.000.— Za upisivanje ustanovljeni su ovi uslovi: 1. Posjednici starih dionica imadu pravo na svaku jednu staru dionicu preuzeti jednu novu uz tečaj K 110,—. U tu svrhu imaju pre­ dočiti potvrde (međutomnice) o dodijeljenim, ali još ne izdanim dioni­ cama, na kojim će se označiti, da je pravo opcije izvršeno. 2. Ostalih 10.000 dionica, kao i eventualno po dioničarima ne optirane dionice, mogu upisati dioničari i nedioničari, uz emisioni tečaj K 115.—. 2. Razlika između nominalne vrijednosti i emisionog tečaja privest će se po odbitku troškova pričuvnoj zakladi. 4. Nove dioni e učestvovat će na poslovnom uspjehu od 1. no­ vembra 1920. te će prema tome biti proviđene prvim kuponom sa pra­ vom na dvomjesečnu dividendu za g. 1920. 5. 0 uplaćenim iznosima izdaćemo blagajničke potvrde (međutom­ nice), na temelju kojih ćemo kasnije izručiti izvorne dionice, o pojedi­ nim komadima od 5, 10, 20, 25, 50 i 100 dionica. 6. Supskripcija počima 3. septembra, pa traje do 31. oktobra o. g. 7. Potpisane dionice moraju se isplatiti odmah kod upisa. 8. Dionice glase ili na ime ili na donosioca, pa svaki potpisatelj treba da naznači, koju vrstu dionica želi. Dodijeljene će se dionice ispo­ staviti i potplsateljima uručiti u roku, koji će se naknadno objaviti. — Svaki potpisatelj treba da naznači pobližu adresu, na koju će mu se dodijeljene dionice dostaviti, a onaj koji želi dionice na ime, treba da osim toga čitljivo i točno naznači ime i prezime, na koje bi potpisane dionice imale glasiti. Ravnateljstvo si je pridržalo pravo, da dionice do­ dijeli ili na ime ili na donosioca. 9. Podjelbu upisanih i uplaćenih dionica glasom tačke 2. ovih usta­ nova pridržaje ravnateljstvo zavoda. 10. Potpisivanje i uplaćivanje na ove dionice obavlja se: a) na blagajni Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Herceg, (d.d.) u Sarajevu i njezine podružnice u B. Novom, te kod: b) Muslimanske centralne banke u Sarajevu i njezine podružnice u Tuzli, c) Musl^nanske trgovačke i poljodjelske banke d. d. u Tešnju, d) Muslimanske kreditne banke d. d. u Foči, e) Prve Mpslimanske banke d. d. Brčkom, f) Prve Muslimanske banke d. d. u Bjelini, g) Muslimanske banke d. d. u Banjojluci, h) Narodne kreditne banke d. d. u Tešnju, i) Narodne kreditne banke d. d. u Livnu, j) Bankovne kuće M. Mahmudbegović u B. Šamcu, k) Težačke banke d. d. u Cazinu, I) Muslimanske banke d. d. u Stocu, m) Muslimanske banke d. d. u Visokom, n) Hrvatske kreditne banke i štedionice d. d. u Bos. Brodu i nje­ zine podružnice u Bos. Gradišci, o) Podružnica Hrvatske Centralne banke u Derventi, Mostaru, Zenici i Tuzli, p) Muslimanske privredne banke d. d. u Gračanlci. Ravnateljstvo Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za B. i H. (d.d.) u Sarajevu. Odgovorni urednik: F. Šalaka. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štampala DarM & A. Какж, вага>»»о. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/2183c69abad9e9d64e16edfb620dde44.pdf 40d75b6ee0a7d9c9daab85c281b65c52 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. Pojedini broj K 2 — IZLAZI SUBOTOM, UTORKOM I ČETVRTKOM. UREEMJJ-. -&EDAKCION1 ODBOR. PRETPLATA: GODIŠNJE K 180, NA POLA GODINE K 90. UREDNIŠTVO' I UPRAVA NA­ LAZE SE U KRALJA PETRA ULICI Ц VAKUFSKOJ PALAČI. ГЛАСИЛО јУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Sarajevo, utorak 19 oktobra 1920. (4. safer 1339.) Broj 107 (212) Dvomjesečni! vježba — obustavljena. Ministar vojni i mornarice donio bra do 3. novembra, s tim je pod fdj broj 16.909 od 5. o. mj. daše više ne v r a ć a j u n a ovo riješenje: Obzirom na član 3. vježbu; zakona o izborima narodnih posla« 4, rezervne oficire, koji dobrovolj« nika za ustavotvornu skupštinu, kao no žele ostati na vježbi, zadržati na i na finansijske i ostale okolnosti, a službi s tim, da im se prema članu i u vezi moga naređenja fdj br. 10.035 3. zakona o izborima narodnih pq« od, 11. avgusta naređujem: slanika za ustavotvornu skupštinu Г. da se više ne pozivaju na dvo« dade odstustvo zbog izbora; mjesečnu vježbu oficiri obveznici; 5. za slučaj neophodne potrebe 2. rezervnim oficirima i ob ve » mogu se činiti predloži u najograni« n i c i m a koji su pozvati na vježbu, čenijem broju za poziv na dvomje« a još nisu stupili na istu, odmah o= sečnu vježbu u zakonskom roku bustaviti dolazak i više ih ne pozi« poslije izvršenih izbora za ustavo« vati na vježbu; tvornu skupštinu, rezervnih o f i c i« 3. da se svi rezervni oficiri i o b= г a po struci, pravnika, Ijekara, apo« veznici, koji se nalaze na dvo« tekara, veterinara i inžinjera (arhb mjesečnog vježbi, otpuste sa tekti i tehnički činoviiici). iste u vremenu od 27. o k t o« -i Mlata snage — mlata generacija. Š«in. Na 21. o. mj. sastaje se na« sobnije! Iz zemlje <h vadite, samo Ša glavna skupština delegata iz či« ih danas kako treba dostavite tu, da tave zemlje, da izabere kandidate kod udaranja temeljnih državnih za ustavotvornu skupštinu (patla« zakona u novom parlamentu bude« menat), kao i novi centralni i radni mo zastupljeni kako treba. I samo odbor naše organizacije. U danas« topli patriotizam i istinska žarka njim prilikama to nije pitanje obič« ljubav za svoju po vjeri braću, sestre ne važnosti, nego je to pitanje up« i sudbinu podmlatka i nejačadi, ravo sudbonosno po naš budući ži« sklonuće naše kandidate da uoče, vot ovdje, pa je, smatram, upravo kgkone može biti drukčije, nego da sveta dužnost, da se o njemu kgže se moraju pokoriti kocki, koja na i jedna intimnija riječ prije skup« njih pada, da budu, ne kao u drugim štine upućena delegatima na razmi« prilikama neka viša klasa narodnih sijanje. Raščlanićemo ga prema re« poslanika, nego zapravo žrtve svo« du riječi iz početne rečenice: jih mandata Za narod. 21. oktobra 1920. je datum koji Jer naša ustavotvorna skupština, pada samo na pet hefti prije izbo« taj novi parlamenat, koji će zamije« ra, datum dakle vezan na vrlo krat« niti sadanje Privremeno Narodno ko vrijeme, u kojemu treba da se Predstavništvo u Beogradu, imade sav ogromni izborni materijal pre« toliko materijala da obradi, da će pariše do povoljnog isturenja glaso« vjerovatno iz dana u dan trajati va na 28. novembra o. g. Na ovaj njegove sjednice dvije godine da« kratki razmak ne smije niko da za« na. I da’Jbi samo ta dužnost bila .boravija! našim poslanicima, da sjednicama Skupština delegata, rukovođena ,samo prisustvuju, ni po muke! Ne« u pažnji na ovaj kratki rok do iz« ,go tu valja i u poslu sudjelovati i bora, ne bi se smjela upuštati u duge kod svake točke, svakog članka i diskusije one vrsti poslova, koji ni« svakog predmeta braniti i zastupati jesu vrlo prešne naravi i koji će interese u prvom redu naše, musli« kasnije svojedobno doći u pre« manske, a u drugom redu savjesno tres pred Klub naših narodnih i objektivno i interese svih žitelja poslanika, odnosno centralni odbor, kraljevine po najboljoj uviđavnosti. osim ako bi trebalo postaviti nove I to je tek jedan dio posla! A smjernice u pitanjima, koja nijesu mnogo veći dio posla obavlja« istaknuta u sadašnjem programu« J. će naši poslanici u radu Kluba naših zastupnika u parlamentu, gdje će M. O._ Naročito što se tiče postavljanja sve i jedan morati preuzeti funkcije kandidata za ustavotvornu skupsti« i referate. Ovo je vrlo važno, pa za« nu (parlamenat) skupština delegata služuje pobližu pažnju: treba, da pokaže mnogo smoprije« . Prije svega ne smijemo zaboravi« gora svojih pojedinih članova, pa ti da po našem statutu vodstvo po« da se nipošto ne ešofiraju za ugled« . lirike J. M. O. prelazi ha Klub na« ne ljude iz svoga mjesta, ako ih u ših narodnih poslanika, gdje će tomu ne bude podupirala i ogrom« .predsjednik i jedan tajnik imati pu« na većina skupštinara, koji su os« ne šake posla, jer će pošta donosi« vjedočeni u sposobnost aotičnika, ti svaki dan nove teške komade za da bi njihova prisutnost u parlamen« rješavanje (a daj Bože, da nam bo« tu u istinu i nužna bila.’Jer, za sre« lje bude, pa da se prevarim u ovom računu i da tih komada mnogo ne đenje sadanjih rastrovanih prilika u administrativi naše kraljevine i bude!). Jedan drugi tajnik sa pot« za postavljanje novih temeljnih za« predsjednikom, jer se poslovi mora« kona, apsolutna je potreba, da u no« ju, zbog pravilnog fUnkcionisanja vi parlamenat dođu samo sposobni razdijeliti, imaće pune šake posla i što radeniji ljudi, koje će — ka« sa sređivanjem i prometanjem po« ko nedavno reče »Obzor« — trebati slova parlamenta u njegovom unu« moliti, da se te preteške dužnosti tarnjem radu. A ostali poslanici mo< prime. I to je istina, da će svaki sa« rače preuzeti referate i njima biti vjestan čovjek, pouzdan inače da zaokupljeni potpuno kao i istaknuti se u to kolo uhvati, videći pod ko« funkcionari. I to sve po jedan za. liku odgovornost ulazi, zastati i stupnik pravilno da stoji naprama jednoj grani državne uprave, ne pt. reći: Jok! uzmite sposobnijeg, uz« mite još sposobnije, uzmite najspo« posebno referat politike, posebno U-, I ------------------■■------------ 1 ■ '----------------- дг* Muslimani! Brinite se prosvjete, posebno agrara, posebno prehrane naroda, pa saobraćaja, so« cijalne Skrbi, pravosuđa, • gospodar« stva, vanjska politike, vojske, trge« .vine i obrta, šuma i rudff i t. d. A osim toga jedan naročiti za dono« šenje novih zakona i naročiti jedan opet, da u tim zakonima nađu do« voljne zaštite sva naša vjersko pro« svjetna pitanja. I ne samo statistič« ki podatci i študije tih referenata do sjednica Kluba da će piti njihova teška zadaća, nego još k tomu do« laži i dnevno čitanje svoje rubrike u glasilima svih stranaka iz čitave kraljevine, da se pomno Mati, kak« vo koja stanovište zauzinfe u poje« dinim pitanjima do potpunog stabi« liteta naše politike, koji moramo i« mati. Međutim će jedni naši poslani« ci morati putovati^ulo u parlamen« tarnim komisijama ili u interesu specijalno naše stvari po kraljevini, drugi budu koji dan spriječeni i bo« lesni, pa jedan bi trebao biti skoro stalno u Sarajevu za intervencije i bliže veze sa radnim i centralnim odborom i t. d. Jednom riječju naši poslanici biće potpuno zauzeti parlamentarnim po« slovima, tim više, kad uočimo, da ćemo ih na izborima u najsretnijem slučaju dobiti u B. i H. samo devet« naest. Kažem s amo l9, jer je to u istinu mali broj prema velikom bru« ju referata i njihovih funkcija u.par« lamentarnom radu. I na njih na jspo« sobnije, malo šta više možemo raču« nati u drugim našim poslovima. Za to bi u naš novi centralni, a naroči« to radni odbor moralo u pretežnom dijelu doći mnogo novih' drugih snaga za dnevno pravilno vođenje, a što je nužno i proširivanje pošlo« va J. M. O. u zemlji. 1 njih čeka vrlo važno polje rada, naročito u go« spodarskom pogledu, a i u kontroli rada Kluba naših poslanika, koji je po štatutu odgovoran centralnom odboru za sve svoje zaključke. A hoćemo li moći naći posebne podesne ljude za izbor po redu u jednS i druga tijela, a da za te ne moradnu ipak neka trpiti, ili će trpi« ti, ako budu u prttežnom dijelu jed« na te ista lica na pr. i u parlamen« tu i u vakufskom saboru, u centra!« nom i radnom odboru, u vakufskom saborskom odboru i t. d. To je eto pitanje, o čijem sretnom rješenju ovisi sve, što veže za našu buduć« nost! Jer, na sve strane nas čeka mnogo posla, a mi opet imamo vrlo mali broj neovisnih, odnosno onih, koji bi mogli potpuno zarizikati sa svojom službom, obzirom na svoju porodicu, pa da stoje isključivo u službi naroda. 1 ako naša skupština delegata, u« zevši sve gornje pred oči, sretno riješi ovo pitanje, ja ću to smatrati tolikim uspjehom, kakovog nikad do sada ne poluči J. M. O. u stvarnom radu na našem preporodu! Delegati skupštine pak neka ni« kad ne šture s uma duboko iskustvo koje će kod riješenja ovo« pitanja sada steći, pa neka Am odgajaju kolo mlađeAeneracije, koja bi bili pripravljana ! pripravljena za pre'« uzimanje po redu i po potrebi pošlo« - va ovih, koji se sada na kormilu na« laže. Takvog kola još mlađe gene« racije ja ne vidim u pripravi iza nas, (Manje pesimizma! Op. ur.) a moralo bi biti, ako nećemo, da se pri kakvom izboru do dvije i do pet godina ne nađemo u još težem po« ---------- ----------------------------------------------------------------------- ‘ 11 Godina П. ■ ložaju, nego što ga imamo sada. Jer, ljudski je vijek kratak, ljudi, a na« I ročito oni s mnogo napora brzo izu« miru, pa bi za njih trebalflla imamo ; zamjenike i nasljednike. Možda ih i i imademo, ali da su nam njiheve 1 snage nepoznate. Te bi morali iz« I vući iz rezerve, jer možda u njima tinja mnogo vrijedne eneržije i ra« I dine sposobnosti, koj'a bi nakon ma« I lo vježbe i sadanje istaknute lično« ' sti natkrilila. Neka istupaju, neka se izbruse, sveta ih dužnost na djelo« vanje poziva, a kako sadašnjost ta« ko je i budućnost njihova tih svje« žih narodnih mlađih snaga — mlađe generacije. Sarajevo. 18. oktobra. Pekmezli ištah. Nekakav dosad nepoznati, nečuveni Jusuf Kazazić iz Mostara razaslao je ovih dana letak pod naslovom: »Sanžermenski ugo« vor verificiran«, u kojem objavlju« je pokretanje 'lista »Samoodrede« nje« i njegov program: 1) potpuno i neograničeno pravo narodnog sa« moodređenja kod — nutarnjeg ure« đenja države i 2) sve »dosadanje ti« red'be u agrarnom pitanju u B. i H. nemaju pravne zakonske moći sve dotlen, dok je u krijeposti san žer« menski ugovor«. Nas se, naravna stvar, ne tiče ni - Kazazić ni Pekmez ef. i njegovi pri« jatelji Englezi i Francuzi, ne bi nas se ticalo dapače ni isticanje, da se već izrađuje memorandum, koji će ! biti predan u Pariš početkom no« vembra. To je stvar Pekmez efendi« je, koji se je i dosad nezvan mi« jašao u političke poslove. No tiče nas se i te kako, što g. Kazazić ve« li, da njegov list »mora izaći na prvi novembra, da pomogne Jugo« slavenskoj muslimanskoj organizaciji u izborima«. Čast svačijoj političkoj naklonosti, no ove i ovake potpore mi niti tra« žimo, niti je možemo primiti. Mi i« mamo svoj program, mi imamo švo« je glasilo i nije nam potreban hi Pekmez ni njegovo »Samoodređe« nje«. Muslimanima je danas potreb« na sloga i jedinstveno istupanje, a posebne akcije onogu samo navesti vodu na tuđi mlin. Stoga otklanjamo ovu »prijatelj« sku« uslugu i »skromnim« pokreta« čima, koji ne će tražiti za posjed« ničku organizaciju nego »samo dva mandata« poručujemo jednom za uvijek, da će o postavljanju naših kandidata za konstituantu odlučiti glavna skupština naše organizacije, koja nije nikad gledala niti će ikad .gledati u zanimanje i stalež svojih predstavnika, već u čvrstoću volje, nesbičnost karaktera i predanost u borbi za neosporno pravo islam« skog dijela našeg naroda da u s v o« j o ј domovini bude potpuno slobo« dan i sasvim ravnopravan^sa osta« lim dijelovima našeg troimenog na« roda. Naši će predstavnici ići i biti u Beogradu, a daleko smo i od po« misli da bi mogli i raspravljati, a kamo li usvojiti uvjet g. Kazazića, pardon Mehmed ef. Spahića, sve i onda kad bi on uistinu mogao go« voriti uime Mostaraca, odnosno svih Hercegovaca, kako to s a m o v 1 a« s n o ističe u svom letaku. »Putuj igumane i ne brigaj za — mandate, jer oni će, ako Bog da, doći u požvane i — potpuno d o z v a n e ruke. ............ ........ ------------------------A-------- da budete upisani u biračhe spiskove, jer o tom ovisi vaša budućnost! �Број — Broj 212 .PRAVDA* — .ПРАВЛА' Strana 2 Crpan* j račiću 91. a broji oko 1200 stancv« ' nika, u Lukavcu 110, a broji oko ! 1890 stanovnika itd. U Gradačcu Proživljujemo ozbiljne časove. I školu pohađa 234 islamske djece od Nađosmo se t^vojoj novoj mladoj ; 3000 musi, stanovnika, u Gračanici državi. Već se osjeća, da se jače j| 190, u Zvorniku 137, u Bijeljini 174, u Odžaku 78 islamske djece itd. Sa krećemo, bistrije razmišljamo i — Posavljacima takme se Hercegovci žurimo se na posao. Što se prije u istom broju. To znači, ako ovaki mnogo koješta važna propustilo, vas ljudi zađu i po cijeloj našoj domo« lja sada da oporavimo. Sada su jas« vini, da će se onda dobro probuditi niji naši ciljevi, opredjeljeniji naši zahtjevi. Jasniji su nam sada uslovi J naš narod u Krajini i srednjoj Bo« za opstanak. Jasno nam je i to: ko« ' sni. Svuda je naš narod bistar, svuda razlogu odan, samo mu eto treba liko ko umije bolje da te uslove tumača, odanog prijatelja, da mu shvaća, toliko se uspješnije i bori. stvar razjasni. A u svemu igra ulogu u prvom redu Pođimo još i dalje. Na ovom us, kultura. Bez kulture nema ništa, a kom krugu ne će ostati kulturna njoj je prvi uslov prosvijećenost. misija prijatelja naroda. Ovako Pitanje prosvijećenosti danas je na* će se narodu tumačiti i potreba ze« še najvažnije pitanje. mlioradničkih, mljekarskih i voćar, Dosada smo govorili i pisali samo o našoj zapuštenosti, o našoj ne« I> skih zadruga. Usput se povede i prosvijećenosti. Ljetos iznesosmo !•’ stručnjak u ove svrhe koji odmah kobnu školsku statistiku koja naro« I »gvožđe kuje dok je vruće«. Pro« čito za nitisjimane mnogo Znači. O« ■; pagiraće se među omladinom po na nas je udarila u obraz. U njoj ’ gradovima ideja Sokolstva koja po« se*vidjela naša dosadanja neman | bija ljutu zmiju — alkohol. Propa« nost, naša strašna nebriga za svoju ! giraće se i inače rad, posao, da se našemu svijetu jasno rastumači ona djecu. kulturna: Koliko i kako ko radi, o« I evo otada ne prođošc ni puna no'iko i vrijedi. A ako i ko, to će dva mjeseca, već prevrćemo drugi naš dio-naroda shvatiti... list, bolji i utjcšljiviji. Naš se narod Učitelj. počeo buditi'. O školi imamo sada pravi pojam. Akademske omladine dosada u nas bijaše vrlo malen broj. Ove se godine čuju u nas lijepi glas sovi. Preko 200 akademičara musli« mana iz naše domovine danas uče Šta su i kakvi su naši, bosansko, na visokim školama u Zagrebu, Be« hercegovački, izvozničari vrlo zgod« ogradu. Češkoj itd. Naše srednje« no opisuje glavni zagrebački organ školske omladine daleko je jači broj »demokratske« zajednice, »Riječ« Sam »Gajret« danas izdržaje na od 12. oktobra, ©na, nakon što je srednjim školama preko 500 naših uprla prstom u rastvorni rad Čoko, omladinaca. Znatan ih je broj koji rila, veli o izvozničarima: »S druge se školuju o svome trošku a i sa strane na račun narodnog mučeni« pripomoću zemaljske vlade, naruči« štva navalili su na zemaljsku to na učiteljskim školama u Derven« kasu i stali se trgati o iz, ti i u Mostaru. voznice baš oni, koji su za Ogroman je trošak što ga snosi narodnu stvar najmanje podnijeli i naš »Gajret« izdržavajući u ovim najmanje ’štetovali«. skupim vremenima toliki broj mla« Drago nam je što makar nakon dića. Zato nije ni ^udo, što zahti« dvije godine možemo konstatovati, jevamo da se i među nama musli« da i »demokratski« organ priznaje manima nađe oveći broj »Gajreto« zločinačku rabotu svojih ekspone« vih« dobrotvora sa znatnim vasijje« nata Ate Šole, Šćepana Grđića i tom (zavještajem). Među našim tr« družine. Kad smo mi podvrgavali govcima danas je dosta milijunaša, oštroj kritici ovo rasipanje narodne pa ne ćemo da izostaju iza pravo« imovine »Riječ« se je bunila i na« slavnih i katolika. »Prosvjeta« broji zivala nas — protudržavnim ele« na milijune dinara samih za« mentom. Danas svira uz druge diple vještaja, a »Napredak« onomadne i mi njeno naknadno priznanje o podiže velebnu zgradu. Dužnost je našoj ispravnosti bilježimo ne sto« naša i naše inteligencije da na to ga, što bismo htjeli dokumentirati upozori naše imućne ljude. svoju ispravnost, već stoga, što bi« A tek kako su istom pune naše smo htjeli znati: hoće li i ljudi oko narodne osnovne škole! Ima u nas »Riječi« pristati na zahtjev, da se malih mjesta i sela pa nas zadivlju« ovi pljačkaši stave pred sud i da im ju, kako krasno shvataju potrebu i se oduzme ugrabljena narodna imo« važnost školovanja svoje djece. Ne vipa? će više ni bosanski muslim, da mu »Glasu Slobode« je krivo, što ko« djeca ostanu slijepa kod zdravih o« munisti nijesu mogli razbiti i našu čiju. ,Ljudi već shvataju, da školu skupštinu u Zenici, pa u broju od treba kako naš zanačija, bakal, tr« 16. oktobra donosi dopis »težaka govac, hodža i hadžija tako i naš muslimana«, u kojem se na najne« težak. Svaki posao traži umijeće dostojniji način izvrće govor našeg u duhu svoga vremena, traži pro« urednika, kojeg označuje »čuvenim svijećenosti, a nju daje škola i to reakcionarom«. Ostavljamo na stra« u ljudskoj mladosti. Bez škole se ne nu, što »Glas Slobode« laže o broju pristaje danas ni na ulicu. skupštinara i hoćemo da se osvrne, U nas je još vrlo malen broj mo na njegovu podvalu, da je »leni škola. Nešto ih je oko 530, a naša efendija« držao »besraman i čini« je mlada kraljevina, pa još nakon čan gcA-or« o — potrebi veli, rata istrošena, istom u razvitku i sto« k i h poreza. Istinoljubivi »Glas ga opterećena silnim potrebama. Slobode« ide u bestamnosti tako Svjesni ljudi i to donekle razumješe daleko, da našem uredniku podme« i u potrebi doskočiše. Eno u nekim će ove riječi: »Protivu poreza koji našim selima narod traži, da se u vlada određuje niko ne treba da se dosadašnjim mektebima otvore ško« buni. Vlada je u č e v n a i ona beli le. Pitaju za to g. reis«ul«ulemu i naš ' zna šta radi. Radnici i .seljaci naro, vakuf, a ovi naravno, idu im u sus« čito moraju biti zadovoljni sa ubi, ret. Dašto, mektebi i škola, je jed« ranjem poreza, jer iz tih poreza pla« no. Glavno je, da naša djeca uče o« čaju se žandarmi i policajci i kotar, no što će im u životu t?ebati kao ski predstojnici koji nas — čuvaju ljudima i muslimanima. od svakog napadaja«. Šta da se rekne na ovako izvrta, U zadnje vrijeme upada u cči još nje činjenica? Ostavićemo na stra« jedna krasna pojava,, koja rodolju« nu bjelodani fakat, da se baš »Prav« bivo srce usplamćuje i žari. To je kulturna misija naše J. M. O. Naro« da« najviše tuži na predstojnike i čito se tu ističe predsjednik Orga« žandarsko«policajske nepravde, o« stavićemo na .stranu činjenicu, da nizacije g. Hafiiz I. cf. Maglajlić. Sijedi starac ide od sela do sela, od se baš »Pravda« najodlučnije bori grada do grada širom naše domovi, proti bezglavosti naš^’d i 1 e t a n t« s k e uprave i zadovoljićemo se jed« ne i propagirajući ideju bratstva, nom konstatacijom, koja će valjda ljubavi, sloge i rada, nc zaboravlja moći natjerati rumenilo i u lice Iju«' ni naše prosvjete. Gdjegod dođe di oko »Glasa Slobode«: U »Prav, govori o potrebi mektoba i školo« vanjn. I ne govori džabe. Bistar je di« od 12. oktobra stoji i ovaj sta« naš svijet.'Polagano tumači narodu, vak u izvještaju o zeničkoj skupšti« a narod ga shvata. I eto kuda je on ni: »Kad su, nakon Korkutova go« prošao kazuju nalbolic primjeri. U vora, težaci htjeli da govore o ne« pravednosti novih poreza, a on Posavini u ovoj školskoj godini po« predložio dese u tomprav« laži školu u selu Kalcsiji, 102 musli« c u usvoji rezolucija, umije, manske djece, premda Kalesija ne šao se je g. sreski i zabranio taki broji više od 1000 stanovnika, u Pu« Utješljive pojave. (Bilješke. zaključak. Nije bil® druge, pa je Korkut savjetovao težacima, da to učine* na posebnoj skupštini, koju bi trebali održati svi građani i teža« ci, bez razlike na vjeru i političku pripadnost«. Ove su riječi štampa« ne u »Pravdi« od 12. oktobra. Kon« statiramo tu činjenicu i idemo dalje. »Gl^s Slobode« veli da su radnici prosvjedovali proti izvodima našeg urednika — »burom negodovanja«. Znači dakle, da su bili u iščezava« jućoj manjini, ergo, da je rAša skup, ština potpuno uspjela. Inače bi navalili na skupštinare. Jer oni su taki. Koliko je istine na tvrdnji o »buri negodovanja« može se zaklju« čiti po gore prikazanoj istinoljubi« vosti. Treba u ostalom, da Zeničani znadnu na koji se način laže i ob« manjuje, pa im gornju tvrdnju »Glasa Slobode« prenosimo radi to« ga, da se znadnu ravnati prema — obećanjima komunista, a vala i da se malo nasmiju. Jer svak živ zna, da nijedan komunista nije ni usta otvorio, kamo li đa je došlo do bure negodovanja. Na koncu iznosimo veselu vijest redakciji »Glasa Slobode«: Korku, tov je govor tako »odbio« naše te« žake, da su od petka do srijede uru« čili kotarskom'odboru samo — o« sam hiljada kruna upisnine i članarine. Eto tako izgleda taj »ne« uspjeh«, a izbori će ga još jače iš» taknuti. A vi samo lažite, gospo« d o oko »Glasa Slobode«..... ToddFB, sa zla na gore. Od kako je ujedinjena naša na« čija imali smo svu silu kršenja i mi« moilaženja zakonskih propisa. Svu silu i svaku vrst vladinih presizanja u građanska, prava. No ono, što je počinio sadanji ministar unutarnjih djela — prelazi sve granice. Drugi su rušili utanačen ja i nasrtali na građanska prava, jer nije bilo pozi« tivnog zakona, koji bi im zabranio taki postupak. Ali Drašković ide i korak dalje, pa ruši i sasvim pozi« tivan zakon. Radi se o § 9. izbornog zakona, što je potpuno redovitim putem prošao kroz parlamenat i na jedan, sasvim ustavan način dobio sankciju. Po tom paragrafu pravo biranja u Konstituantu ima »s v a k i muš« karac, koji je-do početka sastavlja« nja biračkih spiskova navršio 21. godinu i koji je u tom času bio d г» ž a v 1 j a n i n kraljevine SHS«. Ko je državljanin? I to sasvim jasno i precizno određuje ovaj paragraf izbornog zakona pa veli: »U smislu ovog zakona smatraju se državljani, ma kraljevine svi, koji su bili držav« ljani Srbije i Crne Gore do 1. de« cembra 1918. i svi oni koji su do 1. decembra 1918. imali državljanstvo u Hrvatskoj,.Slavoniji i Dalmaciji, pripadništvo u Bosni i Hercegovini ili domovinsko pravo (članstvo, zavičajnost) u ko« joj od opština ili dijelova opština drugih jugosl. zemalja, što su pripa« le u vlast kraljevini SHS.« Zakon dalje daje pravo svim Slovenima, koji su se stalno naselili u našoj kra« Ijevini, a onda veli; »Oni stanovnici kraljevine SHS izvan Srbije i Crne Gore, koji po ugovorima o miru sa Njemačkom Austrijom i Madžarskom imaju pravo op« pije za svoje nacionalne države.... nemaju izbornog prava u^mislu o« vog zakona.« Paipak je ministar Drašković na« šao za potrebno, da »tumači« taj potpuno Jasni propis i da pomoću sanžermanskog ugovora odreče pra« vo glasanja onim bosanskim pripad« nicima, koji nijesu Slaveni, pa jed« nim proizvoljnim gestom pogodi i Jehudije, koji u ovoj zemlji žive od stoljeća i stoljeća. Ostavljamo na stranu, što su baš sanžermanskim ugovorom (vidi § 7. i 8.) zaštićena građanska i politička prava naših državljana bez obziranarasu, jezik i vjeru, pa se sa tim et« ničkim, vjerskim i jezičnim manji« nama ima postupati na isti način kao i sa državljanima naše nacije, već pitamo g. Draškovića: odakle mu pravo, da bez znanja parlamen« ta daje »autentično tumačenje« sve i onda, kada bi bio nejasan koji propis izbornog zakona? Nijesmoq valjda u srednjem vijeku, pa da mo< že raditi šta ko hoće i kako ko ho« će? Ako se gospodinu Draškoviću $ muti u mozgu radi neuspjeha nje« goves tranke, pa mu nije jasno ne« što, što je jasno i malom djetetu, onda je trebao pitati za« k o n o d a v c a, a ne sam po sebi izdavati »tumačenja« i — blamirati nas pred čitavim kulturnim svije« tom. Blamaže nam je i onako dosta. Utješljiva je pojava, što se je pri« likom ovog bezakonja probudila sudačka savjest, koja ne će da prizna ovih i Ovakih nasrtaja na neosporna prava naših sugrađana Jehudija. No uza sve to osjećamo dužnost, da i sa svoje strane još jednom osudimo Draškovićev nasr« taj i zamolimo svoje sugrađane Je« hudije, da ovaj ludi čin zaslijepi je« noga strančarstva ne pripišu cijelom našem narodu. On je u velikoj ve« ćini, a naročito njegov islamski dio, daleko i od pomisli, da bi se mogao solidarisati sa ovakim nezakonitim postupcima i osuđuje ovaj nasrtaj istom iskrenošću i odlučnošću, ko« jom ga je osudila sarajevska pro« testna skupština. • Vrlo nam je začudno, što se i »Srpska Riječ« povodi ,za ovom za« bludom »demokratskog« ministra« satrapa. Bezakonjem i terorom no će se učvrstiti temelji naše mlade države, a još manje ima mjesta na« silnom posrbljivanju elementa, koji je i u daleko kulturnijoj sredini o« čuvao svoju individualnost. A u« pravo je žalosno, što je »Srpska Ri« ječ« Mogla napisati: »Mi mislimo, da bi ovi naši sugrađani *najlakše postigli svoj cilj, ako se povedu za svojom braćom u Srbiji i priznaju — da su Srbi. To je najkraći i n a j« rentabilniji put i — u n o p a« žaro«. Baš naprotiv. Tako je piša« nje najkraći put, da Jehudije okrenu leđa i srpstvu i njegovim propaga« torima. Malo više takta ne bi škodi« lo ni listu, koji hoće patenat na iz« grSdnju naše države. Bez zamjerke, gospodo radikali^što govorite i pi« šete u srcu — Jugoslavije. Zašto muslimanslii narodi simpatišu s MjšESičhom Rusijom? в> 3 Poslije punih osam vijekova in« tenzivnog rada na svim poljima pro« gresa stade energija muslimanskih naroda brzo opadati i muslimanski svijet pade u iperijod stagnacije, koju su nekoliko puta silno ali bez« uspješno drmali vojnički i diplomat« ski uspjesi Turaka. Istok je htio da se odmori. Taj fakt stagnacije ne poriču ni muslimanski pisci, već se staraju, o» sobito od početka prošloga vijeka, da joj nađu uzroke i lijek. Nekoji evropski istraživači misli« še da su našli glavni uzrok stagna« ciie i riješenje tog problema u dok« trini o Kismetu, koja veli, da je progres među muslimanima parali« zovan vjerom u to, da je sve, što se događa, unaprijed određeno pa da je uzaludna svaka energija, qsim a« ko slučajno udari sretnim pravcem. Ma da ta'teorija jma u sebi i isti« ne, ipak ona ne motivira stagnaci« je. Kismet zemalja istoka nije apso« lutan gospodar duhovnog i materi« jalnog života muslimanskih naroda. Kao što god Kantov determinizam i doktrina o slobodnoj volji para« lelno gospodare čovječanstvom za« pada, tako se isto ne može tvrditi, da muslimani tumače sve, što se do« gađa, nepromjenjivom i unaprijed određenom sudbinom, ma da mo« menat predestinacije u muslimana igra veću ulogu nego na zapadu. Nasilje, eksploatacija, socijalna ne« pravda, nacijonalna i vjerska neto« lerantnost, zakonom dozvoljena pljačka — sve je to mnogo rjeđe na muslimanskom istoku nego na ет< �Број 212 — Bro] ropskom zapadu, što u velikoj mje« ri dokazuje, da muslimanski fatafi« zam nije ni blizo onako dominantan, kako se obično, na zapadu misli. Istočni anali i historija musliman« •skih .naroda puni su primjera mu< ževa s energijom, ambicijom, širo« kih koncepcija, točno izrađenih shema i duboko zasnovanih doktri« na — a to sve ne bi bilo moguće, da je kismet ono, što na zapadu ve« le da je. Od prvih dana islama pa sve do u nedavnu prošlost historija je mu« slimanskih naroda puna velikih ka« raktera. Napoleonovom vojničkom talentu, i vještini državničkoj, nje« govom ličnom junaštvu i željeznoj energiji muslimani mogu o bok sta« viti Timurlenka, Nadir«šaha, Meh« meda. Ahmed«šaha, s tom razlikom da su vojske svakog W bve četvori« ce osvojile kud ikamo više svijeta nego Napoleonove. S Napoleonom padoše i države, koje je stvorio, ali imperije one četvorice preživješe dugo svoje osnivače. Turska je ima« la Sulejmana Velikog, koji je u sve« mu takmac Fridrihu Velikom. Fra« nački Karlo Martel ili Nijemac Bar« barossa nije ni blizu ono, što je Ta« rik«ben»Zijad, koji dade ime Gib« raltaru (Gebel«al«Tarik znači Tari« kovo brdo). Zar je diplomatska vje« ština velikog vezira Mehmeda So« kolovića i u čem manja od majsto« rije Talejrana i Meterniha? Ako je Kolumbo otvorio Evropi srednju A« meriku, Koliko više su otkrili arap« ski, perzijski i indijski putnici na istoku? Dok je hrišćanskoj Evropi sve do Karla Velikog čitav svijet izim centralne i zapadne Evropi bio tabula rasa, muslimanski su geogra« fi tačno znali Pamir, Turkestan. Af« ganistan, himalajske krajeve, Indiju, njen arhipelag i gotovo polovicu Kitaja. Do duboko u srednji vijek hrišćanski je zapad znao o istoku santo onoliko, koliko je vidio po o« balama Levanta i Crnog Mora, kud ga je vukla želja za blagom istoka — a koliko su se prije toga musli« mani historičari, geografi, filozofi, i smjeli putnici svake ruke upoznali sa svim tajrfama unutrašnjosti isto«, ka ! I najposlije među velikim umovi« ma i misliocima Evrope ima mnogo takovih, koji vjeruju u nauku o pre« destinaciji, koja je u svojoj bitnosti potpuno analogna kismetu. Mnogi učeni ljudi nalaze jedan od uzroka stagnacije u progresu muslimanskih naroda u njihovoj kozervativnosti. Istina je, da su svi elementi konzer« vativnosti: duboko poštovanje sta« rine, neobična uporn^t starih miš« ljenja, vjerovanja i ntfrika — pred# rasude mulimanskog istoka, ama sve su to bile univerzalne predrasude i u Evropi čak do u šestaesto stolje« Ј1РАВДА* — „PRAVDA, sali i popravljali na sve strane, pro« odbornici gg: Ibro Šahinović, Šerif strijevši se i na takove zaostale ze« Gerzić, Ramo Alimamović i Ramo mije kao što su ultrakatolička His« Bašić. panija i ultrapravoslavna Rusija. A« Pouzdanički sastanak u Turskim li muslimanski svijet, izuzevši do Dubravama. nekog stepena evropsku Tursku i Naš čestiti prijatelj i pristaša g. Egipat, ostade tim pokretom nedir« Huso Hatić sazvao je u svoju kuću nut. Dok je ljudski um išao napri« dne 6. o. mj. u Turskim Dubravama jed postepeno ali čvrstim koracima, pouzdanički sastanak, na kojem je razdirući veo nad prirodom, obara« vrijedni sazivač obrazložio naše ne« jući zastarjele društvene forme, dok snosne političke prilike i pozvao, da se je javni duh uzburkano talasao se ljudi priključe našoj organizaciji. — muslimanski, narodi su spavali, Svi su je’dnoglasno i jednodušno bezbrižni, neosjetljivi za utiske od pristupili i upisali se u organizaciju, ostalog svijeta, u posljednja dva vi« te su izabrali ,odbor, u koji su ušla jeka bez jakih duhova, koji bi je slijedeća gospoda: Predsjednik Hu« potresli, ležala je kao mrtva ogrom« so Hatić, podpredsjednik Omer Ko« na muslimanska masa, osamljen vačević, tajnik Agan Fajković, bla« svijet, zadrijemali ostatak osjećanja • gajnik Ibrahim Fajković; odbornici i znanja prošlih vijekova. gg.: Ramo Galić i Muharem Pivač. Bezobzirnost evropejskih država Pouzdanički s^tanak u Rovinama sve je te negativne osobine .musli« sazvao je imam Arif ef. Ćatić u svo« mansikh naroda nemilosrdno i do joj kući, na kojem je Arif ef. pri« krajnjih granica iskoristila. kazao važnost organizacije i pozvžo (Nastaviće se). prisutne, da joj pristupe i upišu se kao članovi, čemu su se svi bdazva« li i upisali u naše redove. U odbor su izabrani: Predsjednik g. Arif ef. Ćatić, podpredsjednik g. Ahmed Glavna skupština naše orga­ Lović i član g Osman Lović. Kotarska skupština u Bos. Gradišci. nizacije održaće se u KiraetDne 6. o. mj. održala se u prosto« ћап1, a počinje u četvrtak u rij ama muslimanske čitaonice u Bos. I 10 sati prije podne. Gradišci kotarska skupština, na ko« i joj su sudjelovali članovi i delegati BRZOJAV IZ NEVESINJA. Nevesinje, 15. oktobra 1920. Do« sviju mjesnih odbora iz grada i sa laže na skupštinu dvojica delegata. sela. Iz tajničkog se refrata konsta« tuje, da je za ovo nekoliko dana naš Oduševljenje težaka i građana za vrijedni odbor upisao 385 aktivnih organizaciju izvanredno. članova u našu organizaciju i da su Mjesni odbor. sva sela organizovana, kako smo to SKUPŠTINA U ŽEPČU. naprijed iznijeli. Izabrana su dvoji« Na 1. o. mj. odžala se kotarska ca delegata za glav. skupštinu u Sa« skupština naše oragnizacije u Žep« rajevu i to jedan iz grada, a jedan ču, koju je sazvao predsjednik g. sa sela. Ko članovi kotarskog odbora iza« Nezir Hadžinalić, kraljevsko«srpski učiftlj u ostavci. Skupština je odre« brani su: za predsjednika g. Musta« dila trojicu delegata za glavnu skup« fa Zuhdi Hodžić. za podpredsjedni« štinu u Sarajevu i stavila svoje pred« ka g. AbdulsAziz Bošnjak, za.tajni« ka g. Mehmed Varmaz, za blagaj« loge Centralnom odboru. ' g. Hasan Gerzić, za revizore RAD NAŠEG MJESNOG ODBO« nika gg. H. Mehmed ef. Sokol i Sejfuddin RA U BOS. GRADIŠKOJ. ef. Kuloglić, za odbornike: gg. Su« Mi smo nedavno javili, da je naš ljaga Softić, Huso Hatić, ibrahim predsjednik presvijetli gospodin Jaran, AbdubKadir Softić, Smailaga Hadži Hafiz ibrahim ej. Maglajlić Smailagić, Osman H. Alagić i Meh« posjetio Bos. Gradišku i dne 27, pr. med Bešić. mj. održao pozudanički sastanak, SKUPŠTINA U GRADAČCU. na kojem je provedena organizaci« Iz Gradačca smo 15. o. mj. dobili ja (grada Bos. Gradiške i izabran mjesni odbor. Danas smo u položa« slijedeći brzđjav: Dr. Bukvica odr« ju zabilježiti radosnu vijest, da je žao je skupštinu Jugoslavenske Mu« naš vrijedni i marni mjesni odbor slimanske Organizacije, na kojoj je sa najvećom požrtvovnošću proveo bilo prisutno mnogo naroda iz seta. organizaciju cijelog gradiškog kota« Svi jednodušno pristaju uz organi« ra, obišavši sva sela, u kojima su zacijii. Za glavnu skupštinu izabra« izabrani mjesni odbori i učinio sve na su četiri delegata. H. Gradašče« pripreme, koje su potrebne za izbo« vić. SKUPŠTINA U BIJELJINI. re. Ni najmanja sitnica nije propu« štena, da se nije predvidilo i za nju U petak 8. o. mj. održala se skup« ština naše organizacije u Bijeljini, pobrinlilo. koja je izabrala delegate Г stavila Skupština u Orahovoj. predloge glavnoj skupštini. Delegati Dne 3. o. mj. održan je javni zbor Ističući pojam da su sve istine, će doći iz Bijeljine, Janje, Koraja, u dvorištu g. Suljage Softića u Ora« koje su najvažnije da se znaju, već Janjara, Atmačića i Glinja. Izabran hovoj, na kojem je bilo prisutno poznate, te su predrasude gušile o« je ujedno i novi mjesni odbor, u ne težnje i potkopavale ono pleme« sve što se paše muškim pašom. Zbo« koji su ušla slijedeća gospoda: mu« ru je predsjedao g. Mustafa Zuhdi nito vjerovanje u budućnost, bez deris Salih Rifki ef. H. Jusufović, kojeg se ništa stvarno ni veliko ne Hodžić iz Bos. Gradiške, koji je pri« Mehmedbeg Fidahić, Ahmed ef. H. sutnima obrazložio svrhu naše or» može izvršiti. Narodi, koji suviše Salihović, Izetbeg Salihbegović, Zi« rado gledaju u prošlost, ne će se ni« ganizacije i njezinu važnost u da« jabeg Pašić, Osmanbeg M. Salihbe« našnjim političkim prilikama, te ka,d dovoljno intenzivno postarati gović, Mujaga Ismić, Mujaga H. Be« o radu za sadašnjost i budućnost i njezin pravac i program. Kad je upi« ganović, Saćir Dragić, Alija Ham« tao da se izjave: jesu li za organiza« često će jedva vjerovati, da je pro« zić, Alija Berberović, Alijaga Ima« gres moguć. Njima je starina šino« čiju, svi su jednoglasno izjavili, da mović, Dervišaga Lipničević i Ah« jesu. Iza toga je izabran odbor, u nim mudrosti a svaka popravka — med Avdagić. opasna novotarija. U tom je stanju koji su ušla slijedeća gospoda: Pred« SKUPŠTINA U TUZLI. sjednik g. Suljaga Softić, podpred« Evropa proboravila mnugo vijeko« U .Tuzli se održala naša skupština va, a do nedavna i muslimanski svi« sjednik g. Osman Avdić, tajnik g. Sejfuddin Kuloglić, blagajnik g. Su« dne 9. o. mj., koja je odredila 20 de« jet. Otuda je dugo vremena karakte« Ijo Gabelić, odbornici gg.: Jusuf legata za glavnu skupštinu. VELIKE SKUPŠTINE U JAJCU ristika dobrog dijela muslimanskih Sejkić, Zaim Mašić, Alija Čehajić i I VARCAR VAKUFU. naroda bila mlitavost, nesposobnost Hasan Begić. akomodacije, otsustvo nade i inici« Skupština u Mokricama i Čikulama. Ц srijedu i četvrtak održane su u jative, što ih je u novije preduzim« Na dan 5. o. mj. sazvao je muhtar Jajcu i Varcar Vakufu izvanredno ljivo doba izoliralo od civilizacije i Ramo Trešnjić javnu skupštinu, ko« ' uspjele skupštine, na koje, su izasla« kontakta s kulturom zapadnih na« ja se održala u dvorištu Mahe Ger« ni delegati Radnog Odbora gg. Dr. roda. Uvjereni da se malo može u« zića u Mokricama. Na ovoj skup« Hrasnica i urednik Korkut. Na obje činiti, oni se ni maloi nisu žurili da štini su prisustvovali naši vrijedni je skupštine pristupio veliki broj to učine. Vjerujući da je znanje, ko» Gradiščani Mehmed ef. Sokol i Mu« Srba pravoslavnih- i Hrvata katoli« je su naslijedili, veće od ma kojeg stafa Zuhdi Hodžić, koji je i pred« ka, pa ćemo o njima — radi po« koje mogu steći, oni su se držali od« sjedao skupštini. I na ovoj su skup« « manjkanja prostora — izvijestiti op« luke da svoju umnu tekovinu oču« štini bili prisutni svi muslimani iz širnije u budućem broju. vaju cijelu i nedirnutu, bojeći se da Mokrica i Čikula. Gospodin je Ho« joj i najmanja izmjena ne umanji džić rastumačio program organiza« vrijednosti. Zadovoljni onim, što čije, njezinu svrhu, zasluge i važ« su iz koljena u koljeno naslijeđivali, nost, te su se svi izjavili, da stupaju ne uviđajući potrebe da se nasljed« u organizaciju i da će se boriti u stvo, ma kako ono bilo dragocjeno, njezinim redovima. Izabran je od« Naši delegati za pregovore s Hali« dopuni i usavrši, oni su ostali po mah m;esni odbor, u koji su ušla jom. U subotu je održana sjednica strani od velikih evropskih pokre« slijedeća gospoda: Predsjednik g. ministarskog savjeta, na kojoj su ta, koji'su se od početka srednieg Ibro Jaran, podpredsjednik g. Ra« određeni za punomoćrie delegate za vijeka stalno nizali jedan za drugim mo Trešnjić, tajnik g. Muharcm Sa« pregovore sa Italijom dr. Vesnić .potresali stare predrasude, reformi« rač, blagajnik g. Salko Halilbvić; predsjednik ministarskog savjeta, Iz naše organizacije. Politički prcglEd. . ________________________ Страна 3. dr. Trumbić ministar inostranih djo la i dr. Košta Stojanović ministar fi« nansija. Oko -jadranskog pitanja. Grof Sforza izjavio je rimskom dopisniku kopenhagenskoga »Berlingske Ti« dende«, da je on kao i Giolitti pro« žet najboljom voljom i živom že« Ijom, da se sporazumi s kraljevinom SHS u jadranskom pitanju, dodavši da bi on želio također da vidi Alba« niju potpuno nezavisnu. Prema vije« stima, koje-je donijela talijanska štampa, pregovori bi se vodili u San Paulu, 60 kilometara od Rima. Zašto je naša vojska prodrla u Korušku? Kako je 10. oktobra izvr« šeno glasanje u zoni, određenoj saintgermainskim ugovorom za ple« biscit i kako je po nahođenju ple« biscitne komisije, sastavljene od članova savezničkih sila, to glasanje izašlo u korist Austrijske Republi« ke. kraljevska vlada donijela je ove odluke: Da se plebiscitnoj komisiji dade uvjerenje, da je naša vojska ušla u zonu A sa zadatkom, da za« štiti naše sunarodnike i naše činov nike od partizanske osvete i da se uz proteste za zloupotrebe u zoni A plebiscitnoj komisiji preda admini stracija plebiscitne zone, što je o« na tražila na osnovu člana 5Cf. siant« germainskog ugovora. Austrijski protest odbijen. Iz Be« ča je objavljen telegram, prema ko« me je austrijski otpravnik poslova uložio protest kod beogradske vla« de povodom ulaska srpskodirvat sko«slovenačke Vojske u plebiscitnu zonu. Povodom toga beogradski je presbiro ovlašten izjaviti, da je au« strijski otpravnik poslova doista 15. o. mj. učinio protest, o kome je rt' ječ i da usmeni protest kao neumje« stan, nije primljen od beogradske vlade iz razloga, što pitanje o ple« biscitnoj zoni uopće* dolazi u nad« ležnost ne bečke vlade, nego jedne međunarodne ustanove, kakva je plebiscitna komisija. Prijetnja antante. Bečki dopisni ured javlja: Poslanička konferencija u Parizu uputila je akreditiranim poslanicima Austrije i Jugoslavije u Parizu note, koje imaju jednak tekst. U njima se izvodi da se je. prema informacijama, bojati da se sprema nasilno riješenje zaključakt međunarodne plebiscitne komisije u času, kad bude proglašen uspjeh glasanja u Koruškoj. Poslanička konferencija upozorava«na teške zt« pletaje, koje bi mogao prouzrokova« ti svaki pđkušaj spriječenja plebis« velikih sila i međunarodne plebi.« citne komisije, u koliko izviru iz v.« govora o miru. Velesile otklanjaju da budu postavljene pred svršeni čin, pa bi u takvom slučaju morala za sebe pridržati slobodu postupa« nic. Domaće vijesti. Naknadni natječaj za Kuršumliju i Honikah. Uprava Gazi Husrevb ч govih medresa objavljuje, da će te popuniti 15 odnosno 12 mjesta sa učenicama i to na prijamnom ispit::, koji će se obdržavati na 1. no« vembra t. g. Molitelji trebaju doći na rečeni dan u 8 sati prije p- ‘ dne i prijaviti se upravi medresa. Da molitelj bude pripušten prijam nom ispitu, treba da posjeduje si ■ jedeće uvjete: 1. da zna učiti u Ku?« anu i da bude svršio narodnu osne « nu školu, ili da zna na svom jeziku čitati i pisati; 2. da ne bude životu > doba molitelja manje od 12 a vSe od 16 godina i da bude zdravstva« no sposoban; 3. isto tako ima veli a svakog pitomca zajamčiti, da će na« knaditi višak opskrbnih troškova, što bi iznašali mimo onaj iznos, ko« jeg mu vakuf daje, a koji se sastoji za svakog pojedinog softu dnevr o 2 somuna i 36 K mjesečne štipendi« je; 4. primljeni Učenici imadu dor i« jeti sa sobom čisto i čitavo odije o kao i tri para rublja sa potrebnim vešom. Umoljavaju se čitatelji, Ua ovaj natječaj priopće nepismeni n roditeljima odnosno skrbnicima a nauku sposobne i valiane djece. »Nepristranost« naše ifinancijs'C vlasti vidi se h'jepo iz ovog slučc >, koti se je skoro zbio u našem gl -v« nđm gradu na oči svih naših g »« dana. Neki dan je naime oduz t* trafika u Abadžiluk ulici od jedu J �Broi 212 — l^poj .PRAVDA* — „ПРАВДА" Strana 4 Страна malodobnog muslimana, kojega je familija već 40 godine živjela od prihoda te trafike i od malo zemlje. »Socijalna pravda« mu je otela zad« nji komadić zemlje, pa je kao jedi« no vrelo' egzistencije cijeloj familiji ostala trafika, koju također u ime »ravnopravnosti« oduže financijska uprava, a dade jednom tobožnjem invalidu Nikoli- Krajini, kojeg kao kelnera sav grad poznaje i koji ina« če uživa »dobar« glas kod našega svijeta, o pumu znadu pričati i spisi kod okružnog suda. 1 Tako »jednako« i »pravedno« po« stupanje naših vlasti u svakom slu« čaju, kad se radi o muslimanima, neće baš uroditi dobrim plodom ni« ti će učvrstiti narodnog i državnog jedinstva. Stoga tražimo, da se ova stvar strogo ispita i učinjena ne« pravda ispravi. Općinski činovnici neokupiranog dijela Dalmacije stupili su u štrajk, jer nije uvažen njihov zahtjev u pogledu plata. Splitski općinski či« novnici kojima je uprava već pove« ćala platu, štraj kovali su iz solidar« nosti dva sata. Primanje stranaka u željez. direk« čiji. Daje se interesentima na zna« nje, da vršioc dužnosti direktora, gOsp. inž. Gartner Josip i pomoćnik direktora, gošp. inž. Alačević Jerko primaju stranke utorkom, četvrt« kom i subotom od 10 do 13 sati. TrešBljat Prazna nada. „Srpska ZoA“ govoreći o eknpštiui Jwr«ja veli, đa zaista imaj« pravo, jer „kad ле već daje pravo isticanja konfe­ sionalnih Kata u izborima — muslimanima, saSto se to nebi dalo i Jevrejima? Ili u pro­ tivnom, ai muslimani no bi smeli imati toga prava, nego bi i nj ih trebalo uputiti da glasaju ili sa . Srbima ili sa Hrvatima«. Lijepo jo od „Srpsko Zore“ sto pokazuje svoje papke, »mo je žalosno, ito nema pojma o tom, da su muslimani K o ovog srpsko-hrvatskog naroda. Uostalom treba da zna, da se ■ama nije ništa dalo niti nam ee Šta možo oduzeti: п svom smo i na erom,' pa kome pravo kome krivo. A glasaćemo baš kako ona nalazi za munasib; za Hrvate (Hrasnico), Srbe (Karamebmedoviće) ili Srbo-Hrvate. kakvim se osjećaju i jedni i drugi i — treći. Za velikosrbe ne damo ni jodnog glasa, a isto tako ni za velikohrvate. \Vissen Sie, Herr Crocodillof / Miševi, štakori, stjenke i žohari i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ jebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih miševa K 10;—, za štakore i miševe K 10.—, za žohare ruse i Švabe. Posebno jaka vrsta K 20.—.Osobito jaka tinktura za stjenice K 12 —. Za moljce po K 10, prašak za buhe po K 10—.i K 20’—, pra­ šak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 5 — i 10'—, Mast za uši ria blagu K 6 — i 10‘—, Prašak proti mrava K 10.—, Mast proti svrabu K 12'—. Razašilje pouzećem Zavod za eksport M. J 0 n k e r, Z a g r e b br. 16. Petrinjska ui. br. 3, III. kat. Traži se jedan krojački pomoćnik Ponude sa uvjetima treba slati na Hilmijn Sunagića u Honjic Oglašujteu „Pravdi". ♦ I PAPIRNICA 5 HAMDIJE KOPČIĆA I preporučnje svoje bogato stovarište Z Y svih vrsta papira, kanćalarijskog I Y ♦ Školskog pribora. — Naručbe se ♦ Ф obavljaju brzo i točno. a Cijene umjerene. o * 4 Sarajevo, Štrosmajerova ui. Tel. 619 ф ♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦Ф4444444 Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo’stftsmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza 1 tačna. — Cijene najumjerenije. Muslimanska trgovačha i obrtnička banka za Bosnu i Herccgoviru (d. dJ u Sarajevu. II. EMISIJA. Poziv na upisivanje dionica. Izvanredna glavna skupština Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Hercegovinu (dioničarskog iruštva) u Sarajevu, održana 2. septembra 1920. zaključila ja na temelju ustanova § 11. društvenih pravila povišenje dioničke glavnice $ od K З.ооо.ооо na K 1o,ooo.ooo. i povjerila ravnateljstvu, da ovo povišenje prema potrebi na jedanput ili na dva puta provede. Na temelju tog zaključka izlažemo na javnu supskripciju za sada 40.000 dionica po 100.— kruna nominalne vrijednosti tako, da će dio­ nička glavnica po provedenju tog povišenja iznositi K 7,ooo.ooo Za upisivanje ustanovljeni su ovi uslovi: 1. Posjednici starih dionica imadu pravo na svaku jednu staru dionicu preuzeti jednu novu uz tečaj K 110.—. U tu svrhu imaju pre­ dočiti potvrde (međutomnice) o dodijeljenim, ali još ne izdanim dioni­ cama, na kojim će se označiti, da je pravo opcije izvršeno. 2. ,0stalih 10.000 dionica, kao i eventualno po dioničarima ne optirane dionice, mogu upisati dioničari i nedioničari, uz emisioni tečaj K.115.—. 2. Razlika između nominalne vrijednosti i emisionog tečaja privest će se po odbitku troškova pričuvnoj zakladi. 4. Nove dionice učestvovat će na poslovnom uspjehu od 1. no­ vembra 1920. te će prema tome biti previđene prvim kuponom sa pra­ vom na dvomjesečnu dividendu za g. 1920. 5. 0 uplaćenim iznosima izdaćemo blagajničke potvrde (međutom­ nice), na temeliu kojih ćemo kasnije izručiti izvorne dionice, o pojedi­ nim komadima od 5, 10, 20, 25, 50 i 100 dionica. 6. Supskripcija počima 3. septembra, pa traje do 31. oktobra o. g. 7. Potpisane dionice moraju se isplatiti odmah kod upisa. 8. Dionice glase ili na ime ili na donosioca, pa svaki potpisatelj treba da naznači, koju vrstu dionica želi. Dodijeljene će se dionice ispo­ staviti i potpisateljima uručiti u roku, koji će se naknadno objaviti. — Svaki potpisatelj treba da naznači pobližu adresu, na koju će mu se dodijeljene dionice dostaviti, a onaj koji želi dionice na ime, treba da osim toga čitljivo i točno naznači ime i prezime, na koje bi’ potpisane dionice imale glasi.ti. Ravnateljstvo si je pridržalo pravo, da dionice do­ dijeli ili na ime ili na donosioca. 9. Podjelbu upisanih i uplaćenih dionica glasom tačke 2. ovih usta­ nova pridržaje ravnateljstvo zavoda. 10. Potpisivanje i uplaćivanje na оче dionice'obavlja se: a) na blagajni Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Herceg, (d.d.) u Sarajevu i njezine podružnice u B. Novom, te kod: b) Muslimanske centralne banke u Sarajevu i njezine podružnice u Tuzli, c) Muslimanske trgovačke i poljodjelske banke d. d. u Tešnju, d) Muslimanske kreditne banke d. d. u Foči, e) Prve Muslimanske banke d. d. Brčkom, f) Prve Muslimanske banke d. d. u Bjelini, ф g) Muslimanske banke d. d. u Banjojluci, h) Narodne kreditne banke d. d. u Tešnju, i) Narodne kreditne banke d. d. u Livnu, j) Bankovne kuće M. Mahmudbegović u B. Šamcu, ♦ k) Težačke banke dt d. u Cazinu, I) Muslimanske banke d. d. u Stocu, m) Muslimanske banke' d. d. u Visokom, n) Hrvatske kreditne banke i štedionice d. d. u Bos. Brodu i nje­ zine podružnice u Bos. Gradišci, o) Podružnica Hrvatske Centralne banke u Derventi, Mostaru, Zenici i Tuzli, p) Muslimanske privredne banke d. d.. u Gračanici. Ravnateljstvo Muslimanske trgovačke i obrtničke banhB za B. i H (d.dj u Sarajevu. J Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dion, društvo u Sarajevu Podružnica u Tuzli Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,000.000, Pupilarno siguran. — Prima uloške .na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko 11,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. Izdajje kreditna pisma, Daje sezonske i /. razne druge kredite. kvršuje burzovne naloge najkulantnije. Obavlja sve bankovne poslove najbrže i najpovoljnije Odgovorni urednik: F. Šalaka. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. ■ Štamparija Danlel & A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/213536687f3da38a7392af1b7d9c7d32.pdf 56aa4009af39dd8d6151309a11947850 PDF Text Text реагмикл u gotovom plaćena. Pojedini broj К 2 — IZLAZI SUBOTOM, UTORKOM 1 ČETVRTKOM. UREĐUJ.-: RE15AKCION1 ODBOR.' PRETPLATA: GODIŠNJE K 180, NA POLA GODINE K 90. UREDNIŠTVO 1 UPRAVA NA­ LAZE SE U KRALJA PETRA ULICI U VAKUFSKOJ PALAČI. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 108(213) Sarajevo, četvrtak 21. oktobra 1920. (6. safer 1330.) ČEKOVNI RAČUN POŠTANSKE ŠTEDIONICE t119. Godina II. Muslimani! Brinite se da budete upisani u birale spiskove, jer o tom ovisi vaša budućnost! Bilo sretno i berićetno! Danas se u deset sati sastaju po« Mi živimo u vrlo ozbiljnim vre« krajinski delegati naše organizacije, menima, kad svaki čas Znači godinu ida na glavnoj skupštini pretresu naš i više, kad mala grješka može imati politički položaj i dadnu direktivu sudbonosno značenje. Otvorimo oči ,našem budućem predstavništvu u ; smjelo pogledajmo zbilji u zjeni« Konstituanti i novom Centralnom i cu;«zbijmo redove, slijmo srca i ma« Radnom Odboru. Nije^Jednostavan nifestirajmo ono što je danas najpo« i lahak zadatak ove skupštine, pa trebnije: samoprijegor, uzd?žljivost pjena članovi moraju biti svjesni, da i apsolutnu predanost svih pojedina« su u njihovo držanje i njihove za« • ca i svih slojeva, da žilavom bor* ključke uprte nesamo oči svih b.«h. bom i apsolutnom solidarnošću o= muslimana, nego i pogledi naših o= bezbijede naše pravo, da u svojoj staiih prijatelja, a bogme i — nepri« domovini budemo slobodni i potpu« no ravnopravni građani. jatelja. Treba dakle dobro otvoriti oči; , Mi smo više nego uvjereni, da će glavna skupština biti pravi od« treba svaku izvagati ne jednom, već naša raz bratstva, sloge i solidarnosti svih deset puta. Jer poslije boja kopljem klasa islamskog dijela našeg naroda, u trnje, poslije učinjene pogrješke pa u to ime kličemo našim delegati« ili propusta teško je naći naknadni ma: »Dobro nam došli i Bog vam lijek. Da, vrlo teško. bio na pomoći!« Iz Sandžaka i Makedonije, MALO RAZGOVORA SA SVOJIM ZEMLJACIMA, SANDŽAK« LIJAMA. III. Prije nego što se pristupi istraži« nj a što više i što boljih, naročito vanju kako bismo uklanjali nezdra« osnovih, škola; trudeći se da svako ve pojave koje kod nas i oko nas doraslo dijete uredno pohađa i svrši kruže, kako ćemo umanjiti i ublaži« šoklu, te da školsko gradivo i na« ti nezgode koje potiču od samih bo» stavna metoda budu savremenog lesti i koje te nastupiti pri liječenju pravca. Školski program treba da istih, trebamo strogo uvažiti ovo ne« odgovara svojoj svrsi, pa se naša koliko činjenica: Svaki lijek sadr« djeca trebaju odgajati u musliman« žava u sebi elemenata koji proizva« skom, jugoslavenskom i čovječan« daju gorčinu, koji su ponešto i o« skom duhu; nipošto kao vjerski fa« trovni; ali jer je sama bolest nesno« natici, plemenski zagrižljivci i na« šljivija i opasnija po opstanak, od< cionalni šoveni. U našem podmlat« važno i rade se prima gorki lijek ne» ku treba uzdizati čovječanske sklo« go li se trpe muke bolesti nosti, buditi toplu ljubav prema ju« Muslimansko i pravoslavno ste« goslavenskoj zajednici i pored toga novništvo našeg Sandžaka ne samo krijepiti veze muslimanskog brat« da su shičajne komšije nego su i — stva. To bi imala biti prva tačka na« sticajem prilika, obostranom neraz« šeg radnog progftirna. boritošću i tuđim smućivanjem za« A druga je: omogućiti i pospješiti vađena — krvna rodbina. A znamo, ekonomsko podizanje i razvitak na« da je komšijski hak težak, teži ne« šeg pojedinca i naše pokrajine. A« go li i bratski, a pogotovo ' brata ko su nauka i moral zrak i sunce komšije najteži Muslimanski i pra« društvenog organizma, privreda je voslavni živalj našeg Sandžaka pče« krv, a prevozna sredstva — željez« le su jedne košnice, koje se ne srni« nički, kolski i ini putevi — su dama« ju međusobno nositi i kositi, jer bi ri, kroz koje ta krv kola i razilazi se se izgnijeČile, već moraju raditi u svaki kutić tijela, da ga krijepi i složno i zajednički, da sebi nabave obnavlja. Promet je Tirana, koja je potrebitu hranu, da budu jake i jača u koliko je viši izvoz a manji ispremne odbiti svaku eventualnu uvoz. Gdje je jača hrana — snažniji nvahi pčela iz drugih košnica i stra« izvoz ekonomskih proizvoda — tu nih pčelinjaka i ne dadnu im se po« je zdravija i obilnija krv, privreda; moriti i svoj privrijeđeni med raz« gdje su dobri i svestrano raspleteni dainari, prevozna sredstva, tu je i jagmiti. • To saznanje i ta dužnost nalažu kolanje krvi, privreda, veća i ured« nam da budemo najobazriviji i naj« nija. Čovjek bez damara, -krvi i susretljiviji jedni prema drugima i hrane ne može opstojati; ni narod samo na toj osnovi možemo sa ve« uznapredovati bez valjanih puteva, ćim izgledom u uspjeh poći putem privrede i pretežno izvoznog pro« meta. liječenja naših bolesti. Kako je kod nas sa putevima, sa Na prvom mjestu što je potrebno i zdravom, a pogotovo bolesnom, prometom, sa ekonomskim proizvo« biću, jest: čistoća zraka i dovolj« dima? J.adno i čemerno! nost sunca. Moral i nauka su zrak i Ni jednog željezničkog .kraka, ni sunce društvenog organizma- ulaze jednog čestitog kolskog druma; a i pročišćavaju se kroz jedan‘te isti ono par konjskih i kozijih puteva prozor — kroz školu. Više puta smo vidjeli po koji cvi« u vlasti razbojnika, drumskih ili — jet, po koje drvo u haluzi i hladu, što bi kazao g. Žugić — uniformisa« kako je zaostalo, kržljavo i jedva nih. Naravski da pri takom stanju živo pa ne može dati nikakva pio« stvari ne može biti ni govora, ne o da i mirisa. Isto je tako bezvrijedan razvitku, nego ni o začetku indu« čovjek i narod koji ostane u haluzi strije i obrta u većem stihu. Za naše ekonomsko pridignuće i hladu neznanja i nemorala. Pretežni dio svoga napora mora« prijeko je nužno da se spoji željez« mo dakle usredotočiti oko podiza« ničkom prugom najsjevernija i naj« južnija fačka Sandžaka, Priboj i ka, kao što nemamo ni jednog čo« 'Mitrovica; da se sva okružna i sre« .vjeka koji je ikad imao s’ čim a da ska mjesta prepletu dobrim kolskim nije kupio i đa ne 'posjeduje bar drumovima i — ovo je osobito važ« nešto zemlje, jer »zemlju nije mos no za cjelokupni život u Sandžaku gao odnijeti ni vuk ni hajduk«. Ali evo došlo vrijeme, da zemlja — da se iz osnove izmijeni i preina« či administrativno«sudski aparat i bude najpogibeljniji posjedovni ar« sistem. O administrativnom urede« tikal i mi treba da smo skloni i pri« nju misliin u zasebnom jednom pravni pomiriti se s vremenom, na« članku malo opširnije govoriti, jer ravno uz preduvjet, da nas ne pre« je najvažnija tačka programa, sa kosi i ne satare. Prije godinu dana, na sastanku u kojim trebaju naši narodni poslani« Prijepolju, izaslanici su posjednika ci poći u ustavotvornu skupštinu. A sada još kojmo jednom od na« jednog dijela našeg Sandžaka po« ših ekonomskih pitanja, najaktuel« veli diskusiju o tome, koje stanovi« , jem i najvažnijem našem problemu, šte da zauzmu naši posjednici u koji tako duboko zasijeca u sve slo« predmetu agrarne reforme. Ali po« što na tom sastanku nisu bili zastu« jeve našeg naroda —o agraru.... svi naši krajevi i pošto prisut« Makar da su agrarno pitanje i od« pani ni izaslanici ne bijahu dobili dovolj« nosne reforme suženi samo na kra« no instrukcija od svojih izbornika, jeve, gdje su posjednici i vlasnici ne mogaše se u tom pitanju đoni« zemlje u pretežnoj većini muslima« jeti zaključak radi toga se odgodi ni, u Herceg«Bosni, Sandžaku i Ma« zbor i zakaza iponovni za kedoniji; makar da je ovo pitanje mjesec kasnije, kako bisastanak mogli — naročito kod nas — stavljeno u .prisustvovati izaslanici iz mu cijele ob» brigu posve pristranih i nestručnih lasti i kako bi dobili potrebite po« Hčnosti i da je još u početku svoga datkc za stalno i konačno stanovi« riješavanja skliznulo sa baze soci« šte. Međutim nikako nije išlo u vo« jalnih zahtjeva i pravičnosti i uzelo Iju i račun nekom i nekom, da se pravac agitacionog sredstva za vr« i slični sastanci održavaju, da bovanje zavedenih izbornika; ma« ovaki se sam narod o svojim stvarima bri« kar što cijeli niz neparlamentarno ne i međusobno savjetuje, te se raz« i nezakonito izdatih uredaba i nare« nim makinacijama osujeti taj đo daba prvenstveno odiše ciljem, ka« mjesec dana zakazani sastanak. No ko da se muslimanima onemogući što je propušteno valja da se na« ekonomski razvitak i opstanak u knadno učini. I danas nije izlišno krilu naše otadžbine, s kojom su sra« održati zbor posjedničkih izaslani« sle naše boli i naše veselje, koju ka naše oblasti, koji bi bio najpo« smo-vijekovima branili i gajili na« zvaniji u ovom pitanju riješiti s kog šom krvlju i našom ljubavlju; ma« stanovišta da se pođe i do kojih . kar sve to tako bilo, mi ipak ne granica da se popusti. Pri takvoj smijemo malaksati u vjeri i nadi, da zgodi ja bih predložio: će u našem državnom vodstvu pre» 1. da se agrarna reforma proteže vladati razbor, mudrost i zdrav ra« samo na čifluke, i to one, na koji« zum, pa da će se ovo pitanje svesti ma je dotični mustedžir (ratarska o« u granice pravde i socijalne nužde. bitelj) stalno nastanjen od nazad Napravićemo se gluhi i slijepi 10 godina, u koliko odnosnim idžar« prema činjenici, da su agrarni od« u*istidžar«ugovorom nije precizira« nqsi nesavremeni također i u onim no, da je predmetna zemlja »beglu« pokrajinama naše države, u kojima ku« sličnog značaja; su zabašureni sa dnevnog reda rije« 2 u koliko gornjim riješenjem šavanja. Mi razumijemo i osjećamo pojedini posjednici budu ostali bez potrebu reforme agrarnog pitanja dovoljno zemlje za vlastito obradi« kod nas, željni smo i pripravni udo« vanje, da im se prepusti jedan cio voljiti istoj, ali sa preduvjetom, da njihov čifluk, kojeg budu oni oda« ta reforma bude rukovođena obzi« brali; rima pravde i potreba obostranih 3. da se oduzeti čifluci isplate po interesenata, vlasnika kao i ratara faktičnoj vrijednosti. (čifčija). 10. oktobra 1920. Naši agrarni odnosi zasebnog su Tevfik Tahirbegović. karaktera i drugačijih pravnih pod« loga od onih u Herceg»Bosni i onih Sarajevo, 18. oktobra. u Makedoniji. Zemlja, kao jedini Kako su radile onako su i prošle sigurni i stalni artikal, u koji smo mi i naši pređi ulagali sav svoj ime« — kukavne ulizice g. Pribićevića. tak i prištednju, nije kod nas u ve« Kad je bila muka svagdje išo Duka, Jikim kompleksima, da bi se mogla no sad, kad bi trebalo da se honori« koristonosno osobna obrađivati, ne« ra bar Kurtovićeva izdajnička piša« go u manjim parcelama, raštrkanim nija po »Demokratiji« i »Glasu Na* i međusobno udaljenim, radi čega roda« ili Sarićev šamar u privr. je vlasnik nije mogao obrađivati o« Predstavništvu — niti se zovu, niti sobno (ili u vlastitoj rgžiji), već ju ,im se daje kakova bilo nagrada. Sad je davao pod j d ž a r u (č i f č i« se traže drugi, a iscijeđenim limuno« luk) na dulji rok. Ima je i u vima nema ni moralne utjehe, da bi većim komadima, ali ne tolikim, da makar kao Stipanov alat mogli biti bi mogli zadovoljiti potrebi i enagi na košiji. Nije nam nimalo žao o« jedne obitelji pa da se na njih na« vih ispucanih lumbardi i pišemo o stani i svoje zanimanje jedino ob» ovim pakračkim dekretima samo radi fctih posveti. Radi toga je išla radi toga, da i na ovom, primjeru pokažemo neiskrenost »demokrat« na »prisjev«. Treća je vrsta zemlje ona, koju je sam vlasnik skih« voždova i silnu razliku »preda se« obrađivao, zanimaju« njihovih riječi.i djela. Dasad su proglase »damokratske« ći se uzgred i svojim zanatom u va« roši. Kod nas nije proveden valjan stranke potpisivali svi njihovi mu« kataster zemlje, niti je ista označe« slimanski praporci, no ovaj put su na »bćglukom« ili »kmetovstvom*. tu »čast« ukazali samo Svrzi, napi« Dobar dio naših ratara slobodni su sayši mu naopako ime (Hamid Ha« vlasnici zemlje koju obrađuju. Mi dži Svrzo!) i — Šefkiji Gluhiću, sta« nemamo niti jednog veleposjedu!« vivši ga na zadnje mjesto valjda �Strana 2 Страна stoga, što je i inače u svemu bio zadnji. Ostalih nema na proglasu. Zašto? Zato,’što Su postali teret i balast i što je Pribcu mnogo, da is= takne više od dva »turska« imena. Neprestano se isticalo, da je jed« na od temeljnih ideja »demokrat, ske« stranke, da se ne pazi na ple« me i vjeru. Koliko vrijedi ta »ideja« vidi se iz gornje činjenice, a još je bolje ilustrira informacija »Obzo« ra«, koji govoreći o skorašnjem po, uzdaničkom sastanku »demokrata« u Sarajevu, iznosi ovu značajnu po> javu: »Na tom sastanku upitao je Pribićević zastupnike Šefkiju Glu« hica, dra Mehmedbašića, Ibrahima Sarića i Suknju Kurtovića, jesu li se izgledi demokratske stranke me, đu muslimanima poboljšali? Kada su mu odgovorili, da se stanje nije na bolje okrenulo, te da oni ne mo« .PRAVDA* — .иРАВДА* I I I | gu misliti na to, da se pojave u mu, jasno, da je glavni i opravdani cilj slimanskim kotarevima, kod izbo« .Franctiske osigurati sebe protiv nje« ra, rekao im je Sv. Pribićević otvo, mačkog revanša. Da 11 je u tu svrhu reno: »Kada je stvar takova, onda potrebno kidanje. Njemačke, tako ,vam gospodo moram saopćiti, da _,da se Bavarska. Austrija i Madžar/ ; ,vas ne možemo ni mi na ,ska slože u jedan savez, ili se hoće ' naš račun primiti niti kandidovati ■savez između Poljske, Madžarske i I u srpsko/pravoslavnim i katoličko, .Rumunjske ne mijenja mnogo na hrvatskim izbornim kotarevima.« .stvari, dosta je da znamo, da Fran, Kako se vidi i kod ovih ljutih bo, cuska na nas ne računa, pa da nas raca za »narodno« jedinstvo igra .prema tomu neće nigdje ni pomaga« glavnu ulogu — konfesija. I kad bu« ti. Doduše službene novine demen, I de stani phni, čak i notorni švercer •tiraju tajni ugovor između Francu« ■' Damonja nosi barjak pred stambol, .ske i Madžarske. Uza sve' to postoji I skim putnicima! Hoće li Kurtovići jasna nakana Francuske i Beč i Pe« i Sarići shvatiti: šta znače riječi »ne Štu upotrebiti za svoju politiku. možemo vas ni mi na naš račun Tim ostaje Jugoslavija izvan inte, primiti, to je sasvim drugo pitanje, resne sfere ove politike. Dobro. To bez važnosti za njih, no i te kako ne bi bila, nesreća kad bi naša poli« I važno za svakog, ko ima mozga i tika računajući sa tom situacijom savjesti. I stoga im posvetismo ovaj kušala da iz svoje izolacije izađe, i da na Balkanu uredi svoje odnose prostor i ovoliku pažnju. tako, da nam ne će ni u kojem slu« .čaju biti ugrožena leđa. Danas je si« tuacija nepovoljna, u ovoj diplomat« skoj igri, danas stojimo bez jake za« štite jer Rusije nema, a Wilsonova Zar smo, gosp. uredniče, tako da, ■zvijezda zapada, pa bi se moglo do, leko došli, da nam se agrarna refor, goditi, da se pregovori u Italiji pre« ma proteže i na grad Sarajevo, ili je Rinu zato, jer će Italija stavljati pre, ta ista naredba o agrarnim reforma, velike zahtjeve, koje mi pa da smo ma tako elastična, da se dade raste, ovaj čas i još slabiji, ne bi mogli pri« zati kako je god volja pojedinih ■hvatiti. Mi se nadamo, da naša vla« vladinih organa? Svakom je pozna, da nikako neće ići ispod onog mini« to, da se ista proteže samo na teri, muma, koji je u javnosti poznat, no torije izvan gradova, a nipošto na ,isto tako da i neće pristati da se pre« nekretnine ležeće u gradu. Ali eto, govori uz koju god izliku zavuku. vlada veli drugačije! Po gornjoj ri, Ili će Italija na našu ponudu prista« ješidbi zemaljske vlade potpale bi ■ti, ili su pregovori s naše strane do« i sve naše kuće i bašče pod udar a« vršeni, a antanta neka izvoli odre« ■diti riješenje jadranskog problema grarne reforme. t .kako znade i hoće. Da ta odluka ni Smiješno riješenje. Stoga Vas najljepše molim, gosp. ;i Koruškoj, ni u Dalmaciji ni na uredniče, da ovo donesete u Vašem Rijeci ne će biti u našu korist to je cijenjenom listu, * našoj »Pravdi«, posve iasno, no to je mnogo manje boljerekuć našem tanku, jer što je zlo nego da sami pristanemo uz sra« bilo oružje u vojničkim rukama, ko, .motne uvjete ili da se pitanie i za je bije sa tanetom, plinom i sličnim, daljnju godinu dana odgodi. Pravo« to je danas naša »Pravda«, Vaš ci« .rijek antante nije odluka božja, ko« jenj. list, kome svaki musliman mo« ja se ne da mijenjati, a mi ćemo ju ra biti pretplatnik i na svakom ko« ■mijenjati, pošto će nam biti nari« .raku potomagati ga i čitati, a njene nuta. prvom prilitom koja će nam ljude, bolje rekuć Vas .saradnike, ■se pružiti. Prama međunarodnom da poštiva, u Vas gleda i Vašem se položaju čini se, da ne ćemo trebati . migu pokorava, a u nuždi da još dugo čekati. Za to se ne bojimo to« koju doprinese, a naročito u pogle, Jiko tih svih pregovora, samo neka du sada predstojećih izbora, kako bude čim prije gotovo, da znademo jednih tako i drugih. Uz mahsus se, na čemu smo i da možemo prema lam M. T. tomu svoju politiku udesiti. Jedno interesantno pismo. Gosp. uredničc! Slučajno mi do, đc do ruke spis v. m. povjerenstva, kojim Vakufska uprava moli zemalj, sku vladu, da pogrešno upisano gro, bije opet upiše i prenijeti dade na pravog vlasnika u korist vakufa Džamije Hadži Jahja u Sarajevu, na što vlada vakufu odgovara slijedeće: Zemaljska Vlada za B. i H. Broj 97.515/19,V,5. U Sarajevu 24. maja 1919. Pritužba radi priznanja pra, va vlasništva na česticu LXXXVII/34 u mahali H. Jahja u korist vakufa dža« mije Hadži Jahja u Saraje, vu. K lyoju 4784 od 9 maja 1919. Riješnjem Zemaljske Vlade od 31. marta 1911. br. 62008/"V,5 obaVi, ješćen je naslov, da je konačno ri, ješnje predmetno molbe odloženo do vremena, dokbudeodobre« no provađanje agrarnih reforama, kojom prilikom će se pretresati sve mplbe i potraživanje na državne zemlje. Napadnuto ri, ješenje ostaje dakle u krijeposti, bez da prejudicira konačno riješe, nje molbe. Načelnik odjelj. za poljoprivredu: R. Smijawynsky, v. f. 0 Jadranskom problemu Bilješke. .donio je »Obzor« u broju od 17. 6. šli nikog koji bi nam mogao pomd, O Srškićevoj skupštini u Više« ći. Koncepcija male antante slomila .gradu raspisala su se oba organa ov» mi. ovaj- značajni članak: »Dr. Trumbić provezao se jutros se onim časom kad se vidjelo dad/. dašnjih Srba. Po »Srpskoj Riječi« kroz Zagreb, da negdje u Italiji pre« Beneš hoće maloj antanti dati dru, ■Višegrad je uz radikale, a po. »Gla« govara sa talijanskim državnicima ди zadaću nego Take Jonescu i kad su Naroda« uz »državotvorne« ele« o jadranskom problemu. Položaj dr. | se konstatiralo, da ni jedan ni dru, .mente. Nije prvi put da se ova dva Trumbićeva i Vesnićeva kabineta gi usprkos lijepih riječi nisu naišli lista ovako diametralno razilaze, pa vrlo je težak. U početku naših pre, да odobrenje Francuske, koja vodi .nas to toliko i ne zanima. Više nas govora glede Jadrana u Parizu bila sasma drugu politiku u Evropi. Mi je zanimala tvrdnja »Srpske Riječi«, je naša država od cijele antante vr« ■imamo neki defeitzivni savez sa da su i tamošnji muslimani uz radi« lo dobro pažena. I Engleska i Fran, (Češkom i nešto slično sa Grčk»m. kale, pa smo se informisali i u stanju cuska a ponajviše Amerika zauzi, ■Akoprem tekst tih pregovora nije smo. da donesemo ovaj telefonski male su se za nas tako te Italiji ne .poznat ipak je sigurno, da ni Grčka izvještaj: samo nije uspjelo, da nam narine ni Češka ne kane a i ne mogu u ja, »U Višegradu se je održavala u londonski ugovor nego je doživlja, dranskom pitanju uplivati na Italiju. isto vrijeme skupština radikalne i Rumunjska uza sve dobre odnose vala baš radi nas i blamaže, pa su demokratske stranke. Muslimani su pe počele mijenjati vlade dok nije više simpatizira s Italijom nego s sudjelovali kao posmatrači. .uskrsnuo opet stari »lisac« (ne mi, nama, a za Madžarsku i Austriju je Bila je strašna buka s jedne i s dru« plimo to pogrdno) Giolitti, koji je prilično jasna stvar. Ove dviie dr, ge strane tako, te su jedni drugima svojom vještinom zapriječio gra« žave, kakogod su u kaosu i kakogod omeli skupštinu. »Demokrati« su vi, danski rat i pokušao uzdrmano po, su nemoćne da bi nam pomogle kad kali pogrdne riječi — proti musiima, vjerenje Francuske i Italije opet bi i htjele sigurno će s velikim vese« pima, a i Srškićev ih se govor doj« steći što mu je u glavnom i uspjelo. Jjem pozdraviti naš eventualni ne, ,mio vrlo loše, tako, da su muslimani Nesumnjivo je Italija svoj položai u uspjeh u jadranskom pitanju. Ma, dobili jednak dojam o radikalnoj i Parizu i Londonu popravila i doče, .džari tobože simpatiziraju sa Bco, o »demokratskoj« stranci. Srškić je kala potpuni pasivitet Amerike (što gradom, hoće da šalju deputacije i govorio vrlo žestoko protiv a« joj je vrlo važno). Time što je pri, da »obnove« prijateljstvo, a u isti ga i begova, Je se je n ri j e t i o m u« stala na izravne pregovore isključila čas skupljaju čete i vrebaju kako bi sli m a ni m a, da će vrlo loše pro« je jadranski, problem iz evropske mogli provaliti u Hrvatsku ili Voj« ći, ako ne stupe u radikalnu stan« politike, barem za neko vrijeme što vođinu. Na pola normalni odnosi s ku.« svakako ide njoj u korist, jer Italija Austrijom poremećeni su plebisci« Eto tako naš izvjestitelj, a mi se drži zaloge Dalmaciju i Rijeku u ,tom u Koruškoj i moraju se pogor, nimalo ne čudimo ni »Srpskoj Ri« šati, ako Austrija ne ponudi kom, svojoj ruci. ječi« ni »Glasu Naroda«; ako lažu S druge pak strane mi smo u ovu promis u što mi dvojimo. Komisija ■imaju i — kriva računa. pntante u kojoj čini se talijanski u« posljednju godinu svoj položaj po, goršali, u prvom redu vlastitom p1iv prevladava, nastojati će na sve krivnjom jer nismo znali i mogli moguće načine, da izazove konflikt konsolidarisati naše unutarnje pri« između antante i nas, jer Talijanima like,/U drugom redu što nismo naš bi išlo u račun, da antahta otvoreno ondos ni prema Francuskoj ni pre, istupi protiv nas, i recimo dade Ita« KAKO I SVE OSTALO OD GO. SA »OBRANE«. *) ma Engleskoj znali poboljšati, tako liji mandat, da njene odredoe koje te je Engleska danas prama našoj ,mi ne bi htjeli provesti pokuša si« Taj list često (?) izlazi; predzad« državi sasvim ravnodušna a Fran« lom provesti. Antanta koja nijedi« nji broj izišao je pred dolazak Nj. cuska sasvim nerspoložena, Potpo« -rala u D'Annunzia koji je dao po« Vis. Regenta Aleksandra, a zadnji ги Amerike i antante koju smo za (Strijeljati njene časnike, mogla bi vrijeme pregovora u Parizu u vrlo .zauzeti protiv nas odlučnu gestu, *) Puštamo ovaj članak prijatelja velikoj mjeri uživali, ne ćemo više u, ,već zato da tim Italiji olakša polo« izvan redakcije, premda smo uvje« iivati, osim u koliko to ide i/ravno žaj. reni, da i inače niko ne bi vjerovao Uza sve nastojanje Millerandovo u istinitost »Obraninog« pisanja. u račun Francuske ili Engleske/U« mjesto potpore antante nismo na« da ne pokaže svoje osnove, ipak je Ur. Smiješno, Бр«) — Вмј 2t» 16. oktobra, biva pred izbore za konstituantu. Pa ipak nije mogao i, mati kakva drugog havadisa, da se ispuni, dok se nije tendenciozno o« češao o vakufsku upravu i musli« manska groblja, u oduljoj notieipod naslovom: »Nevjerovatno — ali istinito«. Koliko su u vakufske stvari upu« ćeni autori »Obrane« najbolje svje« doče ta njihova novinska klepeta, nja. Ta eto sirote još ne znaju, da vakufska uprava nema nikakva po« sla sa muslimanskim grobljima; ne znaju da je, nakon njihove propasti kod vakufskih izbora, ustrojen sa, mostalni mezaristanski od< b o r, sa neograničenom vlasti, koji je uzeo za zadaću:’ upravljati meza, ristanima ,po svqjoj uviđavnosti i bez da zašto upita vakuf ili koga drugoga. Autori »Obrane« znaju do, bro, u kakvom su halu bili svi naši mezaristani iza prevrata, znaju da su (zaslugom pređašnjeg »marlji« vog« povjerenstva. Op. ur.) bili svi odgrađeni i pretvoreni u svijetska smetljišta, pašu hajvana i krmadi; po njima su vatre ložene, pečena ja« njad na ražnju i t. d., o čemu svemu tome svjedoče mnoge prijave od« bora kod policajne direkcije, pa su to sve »Obranaši« za dobro vidjeli i nikad ni beknuli nijesu. Mezaristanski je odbor, došavši na tu, takorekuć pustinju, otvorio »iane tefter«, sakupio nekoliko hi« ljada kruna od muslimana i pomoću toga — makar i primitivno — ogra« dio do sada sva groblja u opsegu Sarajeva. Obzirom na iane«tefter valja nam napomenuti, da niti jedan »Obranaš« nije u taj tefter niti he« lera dao, a ipak imadu obraza tikati i tendenciozno kritikovati vrijedno poslovanje mezaristanskog odbora! Nakon uspostave ograde oko groblja na Nadkovačima počeli su inovjerci ograde razvaljivati, ulaziti u groblja, brati di-Лје trešnje, dude, orahe i šljive tako, da su se ograde morale u hefti po dva puta na grob« ljima popravljati. S jedne strane to a sa druge opet nakana odbora, da ova groblja dostojno otrijebi, da popravi povaljane nišane, iskorijeni nevaljalu travu po grobljima, koja je uslijed prevelika hlada podivlja« la, te je zamijeni sa lijepom sitnom i plemenitom travom, i uopće da provede melioracije kakove su do« stojne grobljima Islama — dovela je odbor do zaključka, da po sre« dini groblja naraslo dnto posiječe.i rasproda, što je i učinjeno. • Rasprodaja drva oglašena je u novinama, koje redovito izlaze (vi« di »Pravdu« broj 99 (204) od 30. sep« tembra) a i svestrano kroz telala. Da niko od »Obrane« nije čitao »Pravde« i čuo telala, nije krivnja mezaristanskoga odbora. U »Obra« ni« nije se moglo ni oglasiti, dok joj se ne zna vrijeme kada će izaći. Ni« je dakle istina, da je odbor radio bez objave. Nije istina, da je drvo iz groblja prodavano ispod cijene, niti je isti« na, da su ga kupovali ljudi iz dže« matskog medžlisa, kao ni to, da se je za sječu potrošilo više, nego se je kupovnine za drvo dobilo. Za sječu drveta platilo se je po 200 K na 1 klafter, koji su na licu mjesta prodavani preko 400 K granje, a cjepka do 800 K na klafter. To se može dokazati i knjigom odbotsko« ga tajnika Sejfage Tašakovića, u kojoj je prodajna cijena drveta za« bilježena. Pri tom valja uzeti u ob« zir da je drvo vrlo slabe kvalitete, da ima unutra miješano mnogo vr« bovine, trešnje, šljive i oraha. Pošto je drvo tek usječeno, to ga naravski i osušiti valja, a kada to bude, jedva će ga biti suha i 3 me« tra, mjesto današnjeg 'klaftera, pa pe i po tom vidi kako je »jeftino« rasprodano. 17, oktobra naveo je predsjednik mezaristanskoga odbora g. odvjeb« nik Biserović jednoga člana odbora »Obrane« u groblje na Nadkovači« ma, pokazao mu vrstu drveta i čije« nu pošto je prodavalo, te će ovaj moći i druge »Obranaše« informi« sati o kakvoći i cijeni prodanoga ' drveta. Piscu je bio najveći ures dr« veće po grobljima, a nama je to pu« stinja, dok debla i žile drveta razva« Ijuju grobnice naših pređa. Ako »O« branaši« trebaju sebi za ures tako« vog drveća, neka Idu onamo, od kuda «u i došli, pa im neće žao biti. �Spaj 213 — Broj Još se mora napomenutu da me> zaristanski odbor kani sa ovim za ,drvo dobivenim novcem na prema« Ijeće sagraditi jednu kuću na Grli« čiča brdu za grobara i tako osigu« rati vječitu kuću sarajevskim mm slimanima, među koje — valjda — spadaju i autori »Obrane«, da tako budu sačuvani u vječitosti od napa« sti, hajvana i ostalog. »ПРАВДА' — »PRAVDA. _»Qbranaši«, eto sad vidite da iz prazne pucate na vakufsku upravu, a ako ste islapiske patriote, stupite i vi u mezaristanski odbor, koji vas rado poziva, pomozite mu moralno i materijalno, da se naša groblja što ljepše urede pa da se ne stidimo pred našim sugrađanima drugih ује« ra, a ne brbljajte iza kulisa kao.... i prođite se od grobalja praviti ures grada. Zašto muslimanski narodi simpatijo s boljševičkom Rusijom? (6) - Poslije mnogo stoljeća punih- e« ncrgije, kad se muslimanske mase kao vjetar pronesoše preko Egipta, Tripolisa, Tunisa, Alžira i Maroka, ispuniše Hispaniju sve do pirenej« skih gora i preko Balkana i Ugarske segnuše do pod zidove Beča i u Lbm« bardiju, sa Krima i Kavkaza u srce Poljske, iz beskrajnih stepa turke« stanskih u Moskvu, Kazan i Kitaj, a pod Tamerlanom čak na jug Indi« je, ostavivši tragove duboke civili« zacije gdje im je noga kročila: u Hi« spaniji, na Siciliji, duž cijele Afri« ke, u Arabiji, Danjasku, Bagdadu, Perziji, Samarkandig Kitaju, Indiji muslimanski svijet je zasnuo da se odmori od truda i posla, umstve« nog u svima granama znanosti, u« tnj etničkog u svem što uzdiže srce i veseli oko, poslije rada u vrijeme, kad je sav hrišćanski svijet, punih se deset vi jekova krveći s drevnim religijama Rima, Slavena i Germa« na, čamio u neznanju i divljaštvu, vodio ratove protiv istoka i samog sebe, a Vizantija u paralizi fizičkoj a duševnoj umirala i umrla, predavši nasljedstvo svetih ratova protiv »ne, vjernika« pravoslavnom sjeveroisto« ku i katoličkom jugu i zapadu Ev, rope. Treba razlikovati opadanje i pad muslimanskih država od zastoja u progresu muslimanskih naroda. Uz« rok ovom posljednjem, kako u ne, koliko iznijesmo, .u glavnom je opći zakon o odmoru čovječanskih rasa. Uzroka rđavom stanju, opadanju i padu muslimanskih država ima ne« koliko. Heterogeni elementi, koji u vrije« me apsorbacije silnih muslimanskih duhova čisto vojničkim poduzeći« ma, pomoću lukavosti, puzanja; am« bicije ili sticanjem prilika, pružiše prste u sve ostale grane državnog života i u sve slojeve 'društva — ra« di svojih interesa pljunuše na df« žavne. Grci, Jermeni, Gruzini i dru« gi nemuslimanski elementi, koje mu« slimanske vlade priviše njedrima s liberalnošću, s kakvom hrišćanske države nikad nisu izilazile u susret muslimanima, gurnuše, došavši do vlasti, nož u srce državama, koje su ih smatrale ravnima svojim podani« cima muslimanske vjere. Izdaje, mito, prevare, nesavjesnost, lijenost — sve Де bolesti državnog organiz« ma uvukoše se preko nemusliman« ske birokrati je i malo po malo ras, trovaše cijeli upravni sistem. Evrop« ske velike i neke male sile sistemat« skim su burgijanjem svud i svugdje, pa i razvijanjem korupcije u musli« manskim državama, potkopavale te« melje muslimanskog istoka. Evrop, ske vlade konsekventno su svim mogućim smicalicama ometale sve refonne, koje su preduzimale vlade muslimanskih država. Istini za ljubav moramo priznati, da je i neizmjerno bogatstvo i opće blagostanje, koje se u nebrojenim pobjedonosnim ratovima nagomila« lo u muslimanskim centrima, ubrza« lo opadanje istočnih država, kao što je gotovo bez iznimke bilo u svim drugim državama. Političke i socijalne neprilike, in« teresi brojnih neprijatelja, koji su musBmanske narode razdvajali a -često i rtapravili jedan protiv dru, gog, mnogo dopriniješe tomu, da ti narodi izgubiše na nekoliko vijeko« va svoje vidno mjesto u svijetu. Uplitanje stranih vlada, naturiva« nje sveg rđavog što imaju zapadni narodi, vjerske, političke i ekonom« ske najezde pa vojnička osvajanja, nasilno uvođenje tuđih religija, za« kona i običaja — sve je to smetalo ;normalnomu razvitku muslimanskih naroda. Pa i uza svu stagnaciju u progresu ne može se reći, da muslimanski na« rodi poslije zlatne ere u svojoj hi« storiji nisu dalje zidali na zgradi ljudskoga razvitka. Istina, udio nji« hov u ovo doba nije bio ravan ud je« lu hrišćanskih naroda, ali je kud i kamo veći od udjela hrišćanskih na« roda u vrijeme muslimanske kultur« ne supremacije. A ako nije bilo kontinuiteta u progresu musliman« skih. naroda poslije kulminacije o« nako, kako je bilo u evropskom pro« gresu počevši od posljednja dva .stoljeća srednjega vijeka — dubljem istraživaču je jasno, da ga nije ni moglo J>iti. Osim eruptivnih najez, da nemuslimanskih naroda iz dubi« ne i s krajnjeg istoka Azije, smetale su mu neprekidne atake manje ili više udružena zapada. Ali uprkos svim destruktivnim faktorima ostade jezgra musliman« skih naroda zdrava i netaknuta. Sa« mo ona zaspa. Tako i sloboda samo usnu. Ona je živjela, makar i teško ranjena. Ona je živjela, makar i ne uvijek u potpunoj svijesti mush« manskih naroda. Duh, koji provede muslimanski svijet onako slavno kroz mnoge vijekove i okruni ga so« lidnim uspjesima, ostade, ma da je do nedavno umoran drijemao. 3. Evo je prošlo osam vijekova, ot» kako je muslimanski svijet stalno objekat ataka zapada. Nekad uže a nekad šire koalicije ne dadoše mira muslimanima. Mnoga duboka rana u tijelu muslimanskog svijeta duge je i duge godine isticala krvlju. O» gromne prostore odsjekao je zapad od islamske zajednice. Današnji događaji pokazuju, da se istok vra« ća na pozornicu svijeta s podmlađe, nom energijom. Istok se budi. Istok sa svojom nepokolebivom vjerom, dubokom intuicijom, originalnim i dubokim pogledima na život i smrt, žeđom za idealom. Sve premise za progres, koje je i dosad imao — o« sim kolektivne energije masa. Da« nas je jasno, da je i ta energija po, tekla žilama naroda istoka. I jasno je, da je moralo doći vri« jeme, kad će se narodi, koji su tako srdačna ljubili slobodu, dignuti da osvete svoja prava. Morao je kuc, nuti čas, kad će se muslimanski na, ■ rodi prenuti iza sna kao kakav go, rostas i, raskinuvši lancg, u koje ga okovaše gorj od njega, mahnuti ši« rokim krilima, silnim mahom. Taj pokret muslimanskih naroda ide pa, ralelno i ugovoreno s velikim kreta« njem brojno najjače indogermanske rase, u čijoj sredini i s njom ispre« miješano žive mnogi milijoni musli« mana. Pokret islamskog svijeta ima danas saveznika u ruskim armija, ma od mno'go milijona, koje nišane na iste dušmane, na koje i musli« manski milijoni. Hiljade delegata sa sviju krajeva svijeta gdje ima muslimana, već su se nekoliko puta sastajali u ROsiji i ustanovili plan zajedničke akcije. Već ima primjera krupnih Uspjeha: Afganistan se je otresao engleskog protektorata, Egipat se je oslobo« dio, Perzija se oslobađa. Turska tre« se okovima. U ruskoj su se federa« čiji organizovale četiri muslimanske države: republike kazanskih Tata« ra, Kirgiaa veljke orde, azerbejdžan« skih Tatara i Turkestana. Ruski je narod osudio carsku ru, sku politiku prema muslimanskim narodima i državama i dao joj pri« jateljski pravac s principom ravno« pravnoeti. Tri stotine milijona muslimana miču se u isto vrijeme, kad stotinu milijona Rusa, njima najbližeg ne« muslimanskog naroda po karakteru, mentalitetu, analogiji tradicija, iš» prepletenom historijom i ispremije« šanom krvlju — probijaju vrata u Evropu, Neka im je sretnoj K. M. Iz naše organizacije. SKUPŠTINA U ZVORbtlKU. U četvrtak 14. o. mj. održana je ovdje impozantna i brojno posjeće« na kotarska skupština, kojoj je pri« sustvovao i predsjedao izaslanik iz Tuzle g. Muhamed ef. Zahirović. Skupština je održana u velikoj sali medrese, koja je bila dupkom pu« na građana i seljaka'iz svih sela na« šeg kotara. Skupštinu je otvorio potpredsjednik kot. odbora g. Hu« sejnaga Ćumavić predstavivši iza« slanika g. Zahirovića, te izaslanika političke vlasti g. Škrivaneka i za« hvalivši se najtoplije skupštinarima да ovako sjajnom odzivu. Predlaže za skupštinskog predsjedatelja g. Zahirovića, što se jednoglasno usva« ja. Zahvalivši se na izboru predsje« datelj daje riječ g. Ćumaviću, da u otsutnosti tajnika i blagajnika izvi, jesti o dosadanjem radu odbora, ko« ji, i ako nije potpuno verziran, u kratkim potezima i razgovjetno iz« laže stanje blagajne i dosadanji rad odbora, koje izvješće skupština pri« ma na znanje i odboraje rad odbora. Zatim je uzeo riječ Muhamed ef. Zahirović i u govoru, koji je trajao sahat i po, razložio je historijat, uz« roke i cilj organizacije tumačeći pri tom naš program u tančine i na vr« lo razgovjetan način. Zatim je op» širno govorio o predstojećim izbori« ma i njihovoj važnosti za opstanak muslimana u ovim zemljama i nji« hovu — bolju budućnost, te o zlim posljedicama, ako bi bili nehajni i ne .htjeli kompaktno i svi do zad« njeg stupiti na biralište i glasati za listu naše organizacije. Onda je tu« maćio kako se postupa pri pregledbi biračkih spiskova a i reklamaciji, te kako će se obavljati izbori. Kod to« ga je g. Ćumavić izvadio dvije kuti« je i zorno pokazao način biranja razlažući pri tom odnosne propise. Nakon što su izabrani delegati za glavnu skupštinu u Sarajevu, uzima riječ g. Ćumavić i u'-kratkom ah pu« nom sadržine govoru osvrće se na tragični slučaj, koji se desio musli« mani ma u ohridskom srezu te veli, da su tamo prilike grozne i jezovite, аН da i naša sudbiba nije mnogo bo« lja, jer se i mi koljemo tupim oruž« jem, koje ne daje krvi. Mi se na svim poljima sistematski progonimo i ubijamo gospodarski, prosvjetno i u svim drugim pravcima. Ovo je bi« la aluzija na nesnosne prilike, koie su inaugurisala dva satrapa: sreski »upravitelj« Rogić i policajni nared« nik Savić, koji poput harambaša ha« rače po tom kotaru, da je skoro do« šio dotle, da svijet bježi u goru od njihova zuluma. Džemal ef. Hulusić je u svom go«^ veru hrabrio, da se prigodom izbo« ra ne boje ničijih prijetnja i zastra« šivanja. Biće toga, veli, pa će se pri« jetiti oduzimanjem oružnih listova i sličnog, ali se toga ne treba bojati. Pošto ste čuli program naše organi« zacije i razumjeli za čim ona ide, onda vas nikakva sila niti prazna i neostvariva obećanja neće moći skloniti da dadete svoj glas za koju drugu stranku osim naše. Pri svršetku skupštine n^ predlog ,Hafiz Ibrahim ef. Mehimagića, šer. vježbenika upisuju se članovi za »Gajret« i kupe dobrovoljni prilozi. Odmah se je upisalo 60 članova i sa« kupilo K 1450 dobrovoljnih priloga, a vrijedni i agilni starina Ibrahim ef. Šehić, šer. sudija izriče nađu, da će u najkraće vrijeme moći osnovati i »Gajretov« pododbor. Pošto se više niko nije javio za riječ, predsjeda« telj zaključuje skupštinu. Ovo je u najkraćim potezima tok skupštine, koja je u svakom pogle« du sjajno uspjela. Poslije skupštine razgovaralo se neobvezatno i tu se je moglo čuti jezovitih primjera na» silja i progona, koji se vrše nad mu« slimanima u zvorničkom kotaru. Ta« mo i sad pravoslavni poput Alba« nije ubijaju muslimane i otimaju njihova dobra, a po Zvomiku na« rednik Savić sa svojom jadnom po« licijom što no riječ žari i pali i sve pritužbe muslimana proti ovom po« bješnjelom policajcu ostale su bez uspjeha. Vlada ga dapače unapre« đuie u XI. činovni razred za polic. podnadzomika. Ovo je u najmanju ruku izazov muslimanima od vladi« ne strane, ako su joj do ruku dola« žile sva one tužbe, a ako nijesu on« a l. da ćemo joj mi u najskorije vrije« me putem našeg lista javno podni« jeti, pa da vidimo kako će se držati. O sreskom »upravitelju« Rogiću, na čiji se blentavi postupak i »mu« dru upravite*jednoglasno tuže i gra« dani f seljaci muslimani, plačemo posebno, a sada konstatujemo, da je jedna strašna blamaža, da vlada prepušta upravu kotara jednom p i« saru, koji je svršio nauke izdajući pašoše na goveda i naplaćujući re< sum na goveđem sajmištu. Skandal! X, Y. Političlii pregled. Izbori se nikako neće odložiti. Iz Beograda se javlja: Pošto je rad Državnog Odbora naišao na izvjee« ne smetnje, proturavale se u јау« nost vijesti, kako će radi toga biti odgođeni izbori za konstituantu. Kako sada beogradska »Pravda« e pouzdane strane javlja, ne može se ni pomišljati na to, da će vlada od« ložiti dan izbora. Komisija za istragu o nemirima u Hrvatskoj. U Zagreb stigla je an» ketna komisija, koja će ispitati uz« roke minulih nemira u Hrvatskoj. Kod hrvatske vlade pregledati će i sva akta, koja se odnose na te ne« mire. Kemalistički pokret u Albaniji hvata, kako iz Korice javljaju, sve više korjena naročito uslijed prido« laska turskih oficira. Poslije Vehib« paše i Edhem«paše u Albaniju treba da dođe još 280 turskih oficira Ar< banasa, koji se u Carigradu sprema« ju na akciju u Albaniji. Ekskralj Konstantin na djelu. Javljaju iz Berna: Bivši kralj Kon« stantin priprema se da iskoristi situ« aciju u Grčkoj, stvorenu opasnom bolešću svoga sina. Namjerava da se vrati opet u Grčku i — stupi na prestolje. Švajcarske vlasti pređuze, le su potrebne mjere, da osujete za« vjeru, koja se u Svajcarekoj prmre« ma protiv današnjeg režima u Grč« koj. Domaće vijesti. Reisuloulema otišao u Beograd. Prekjučer je g. reisubulema otputo« vao u Beograd, da se zahvali na od« likovanju ordenom Sv. Save prvog stepena. Veseli nas ovaj odlazak, koji je od strane naših predstavnik ka preporučen još u prošloj godini i nadamo se, da će g. reisuhulema upotrijebiti ovu priliku i za to, da mjerodavne faktore informira o sla» bom materijalnom stanju naše v,«m« centralne zaklade. Baš je ovih dana g. dru Vesniću uručen memorandum vakufske di» rekcije, pa se nadamo, da će ga g. reisul»ulema i sa svoje strane izdaš« no poduprijeti. Opet Petrić. Javljaju nam iz Mo« stara: »Došao opet pristav Petrić. Počeo progonima muslimana. Za« tvorio 30 muslimana«bakala radi ba» jagi prekoračenja maksimalnih čije« na ne čekajući ni odgovora na utok. Daljnja zatvaranja slijede. Veli pri« stav: Pa šta im škodi 10 dana u za« tvoru! Opširan dopis slijedi.« Satrap Rogić. Sramota, koju vlada trpi držeći još i sada na upravi jed« nog velikog kotara famoznog Rogi« ća, pisara, prelazi u škandal, koji ee ne da više podnositi. Intelektual« na mješina, fanatizirani pravosla« vac, zadojen neiskazanom mržnjom na sve što je muslimansko, on je prosto pomahnitao. Ne ističući za« sada ona mnogobrojna bezakonja, koja ovaj naduveni pisarčić u ulozi .upravitelja kotara čini nad nezašti« /onim muslimanskim dijelom naro da, hoćemo ovaj put da upozorimo .zemaljsku vladu na jedan najnoviji atak na muslimansku kulturno«pro« svjetnu instanciju, učinjen od etra« ne Rogića. On je ovih dana izdao odluku kot vakuf, mearifskom po« ,.v;erenstyu i Muslimanskoj Čitaonici »Sloga«, u kojoj traži pod prijete ,njom deložacije i s pravom na utok od 3 dana, da čitaonica ustupi svoje prostorije Milki rođenoj Nikolić, u» datoi Cesarović, čija braća imadu svoiih zgrada i prostorija, da bi j’e mogli smjestiti, a da se Rogić nije trebao laćati ovih skrajnjih sređstrf« va. Cak Milkina braća imadu jednu �Зкааа * Оцрмд Broj 213 — Број »PRAVDA* — „НРАВДА* dosta prostranu kuću, u kojoj im во poieo Bjaličak prijetiti, aatim jo napisao „Veliko Reži", da na копсв konca iside sa — Stanuje sluga. Konstatiramo li jod i amaotekim plaftilom. Teik>, Hito, „lijupi" itijoto, da je to jedino muslimansko dru« po i slatki" Milaae, imaeeto so kad i plimaaiti itvo u Zvorniku i da bi se uselje« radi ovo i ovakvo kratkovidnosti. Samo napri­ дјет Milke moralo rasuti, te da u jed! Da nali iitaiolji namogna desnati kakvim nam se kaučima prijeti organ bosaD»kih radikala, ,tim prostorijama još od god.-1901. prenosimo в cijelosti njegova biljotka „Nova ,postoji "čitaonica pod raznim nazi« muslimanska stranka11 koju jo ,,Srpska Biješ" vime, onda je i previše naglašena donijela u broju od atorka. Ta so Voli: „Demokratski nar. poslanik g. dr. (!) fcofkija protuzakonitost, pristranost i bez« obrazluk Rogićeve odltikc. Štošta Gluhi« istupio jo ia demokratske stranko — kao ito javlja.taalanskl „Opitinski Glasnik'1 i Osno­ naduvena mješina i karikatura od vao jo a VusU sa g. đrom Bahrijom Kadićom upravitelja kotara nije take odluke novu muslimansku stranku, koja će istupati dao srpsko«pravoslavnom društvu? samostalno na iaborima. Kako deanajomo u «i• 3to li to baš za jednu Milku bi dr« joloj so semlji (?) osjoća jak pokrot među mu­ da so otvori uova stranka, koja ee ■žavna nužda, da se raspe jedno je« slimanima, nate muslimane približiti državi i neće stva­ dino musi, društvo, koje je okupilo rati od njih neprifatelje ove zemlje. Kao lio preko 130 članova, većinom omladi« dosnajemo na Ćelo (hopa, mala! Op. ur.) ovo ne? Valja pokazati moć i silu upra« nove muslimansko stranko stupio bi.g. Šerif a organ stranko iaaeićo iduće ne­ vitelja kotara poput Ciganina, koji Amaatovie Pokretače novo stranke rukovodi ova idoja: je, kad mu je zapalo carstvo, svog djeljo. Muslimanski olemouat no može da ostane u bu■oca ubio. daćom političkome divota osamljen i bos ikaOdbor je, međutim u otvorenom kovib jačih oslona, muslimanski olomenat mora n prvom, roda, da svojim radom dokaže privr­ -roku uložio redovitim putem utok ženost i iskreno prijateljstvo naprama ovoj đr< na načelstvo okruga u Tuzli, pa će« šari, treba pod svaku cijenu da manifestujo ,mo vidieti, hoće li se viša vlast so« svoju državotvornu svijest i time učini svoju Jidarisati s ovim glupim i protuza« prvu drčavljunsku dužnost, pa na osnova to isvrieno dužnosti da traži od državo ваkonitim riješenjem naduvenog Ro« svojo svojih prava, koja mu se moraju očuvati. gića. Ne bude li se poništila odluka itita Nerazboritom opozicijom i postavivli so u Rogićeva, Zvorničani će znati naći neprijateljski tabor naprama (Denuoiraj samo put i sredstvo, kojim će Rogiću pre« šerife, to Ti je sanat!) državi razrješava se ,više bodljikave rogove stući, da mu država eo ipso dužnosti, da zaštiti i obezbipravo ■ dotičnog dijela njezinih državliana više neće nikad pasti na um, da ih jedi i u ovakovom odnosu mora da bude ugrožena ' uperava proti muslimanskoj kultur« budućnost toga elementa. Mije korisno, a ni no«prosvjetnoj instituciji. Vladu lijepo natvarati oči pred istinom, no treba mah­ ,pak pozivamo, da već jednom po« nitom i beskorisnom opozicijom zavoditi narod labirint i goniti ga, da glavom raz­ šalje za upravitelja kotara akadem« ubijapolitički zid, nego froba poći stasom opreznosti (kao .sko obrazovana čovjeka, da ovaj 6to jo, na primjer, postupano pri rekviziciji blesavi pisarčić ne pravi nad nama bakra!) i razboritosti, pa u opiti narodni život unijeti elomono i savromeni metođ političkog upravnih eksperimenata. — Tim putem hoće da udari nova mu­ Filmovi za propagande« M’» aa« života. slimanska stranka." rodnog Zdravlja sprema radio»icu Iznesosmo „program", a sad očekujemo hoću za izradu filmova koji •• .odužiti li doći lisae, da ma akaiemo — kiselo groŽgjo... zdravstvenom prosvjećSva»j« »a« ♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦ roda« I PAPIRNICA I HAMDIJE TFEšBljak. 8*kl Data »p«t вева8ит«1јвв držanjem «▼•)• кове „Pravde*. Njeiin „iekljoćeni" uredaik, ■iajer Btijepo ed Dabrornik-građa, nijaiie твlikoerpakof „kata*, pa ma ae čini da će njejovom вагов preplatiti i пав oke „ Pravde" i na­ tjerati nas в ćor-sokak nekog plemenskog aoparatUaaa. Dijelio nam je najprije savjete, onda KOPČIĆA o i t preporučuje »voje bogato stOTarište ,, svih vrsta papira, kancelarijskog i ■' ( ♦ školskog pribora. — Narućbe se 1 ’ 2 obavljaj« brzo i točno. i t Cijene umjerene. '> * Sarajevo, Štrosmajerova nt. Tel. MP i > !! Domaća industrija!! Pm jugoslavenska hurnica rdiatlohuma i hopiha u Sarajevu, Izrađuje najbolje vrste RAHATLOKUMA u luksuznim kuti­ jama i sandučićima, razne čajna i desertne KEKS-E, te TATIAN HALVU. — Dnevno razašiljanje u provinciju. —. Narudžbe na: Arifović'Predimaret, br. 47, Sarajevo Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Štrosmajerova, ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. Muslimani < Sjetite se „Gajreta H. Hafiz flbđalsb uf. Tabnh Os. 1069/18. 53. OGLAS. Kotarski šeriatski sud u Sarajevu prodavat če dne 16. novembra 1920. u utorak u 10 sati prije podne soba broj 1 (sudbena palača-mulk nekret umrlog Server ef.Svrze iz Sarajeva i to: l. У2 kuće i bašće u površini od 1 d< 389 m. u Ulomjenici gr. ul. br. LXXIV/10; 2 cijelu kuću u Tubegovićevoj'ulici u kojoj se nalazi glavna trafika u gr. ul. br. ХХХ1Х/74 kat. opć. Sarajevo u površini od 351 m. i 3. cijele zgrade sa zemljištem nala­ zeći se u gr. uj. broj 231 i 238 kat, opć. Butmir gornji u površini od 21 d. 850 m. ali prva ne ispod 200.000 K druga ne ispod 700.000 K, ajreća ne ispod 150.000 K. Uvjeti dražbe mogu se viđeti za vrijeme uredovnih sati kod kotarskog šeriatskog suda u Sarajevu. KOTARSKI ŠERIATSKI SUD. U Sarajevu, dne 9. oktobra 1920. Trgovina koža te obućarskog pribora, svakovrsnih kalupa, muških i ženskih amerikanske fazone. Traži se jedan krojački pomoćnik Baručbe obavljamo brzo i tačno. SARAJEVO, Halači ul. br 16. Talefon 27S. Ponude sa uvjetima treba slati na HilmijD Sundglća o Hoajlc. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu. II. EMISIJA Poziv na upisivanje dionica Izvanredna glavna skue&tina Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Hercegovinu (dioničarskog društva) u Sarajevu, odriana 2. septembra 1920. zaključila ja na temelju ustanova § 11. društvenih pravila povišenje dioničke glavnice od K З.ооо.ооо. na K 1o.ooo.ooo. I povjerila ravnateljstvu, da ovo povišenje prema potrebi na jedanput ili na dva puta provede. 4 ’ / Na temelju tog zaključka izlažemo na javnu supskripciju za sada 40.000 dionica po 100.— kruna nominalne vrijednosti tako, da će dio­ nička glavnica po provedenju tog povišenja iznositi К 7,000.000.— Za upisivanje ustanovljeni su ovi uslovi: 1. Posjednici starih dionica imadu pravo na svaku jednu staru dionicu preuzeti jednu novu uz tečaj K 110.—. U tu svrhu imaju pre­ dočiti potvrde (međutomnice) o dodijeljenim, ali jo? ne izdanim dioni­ cama, na kojim će se označiti, da je pravo opcije izvršeno. 2. Ostalih 10.000 dionica, kao i eventualno ,po dioničarima ne eptirane dionice, mogu upisati dioničari i nedioničarl, uz emisioni tečaj K 115.—. 2. Razlika između nominalne vrijednosti i emisionog tečaja privest će se po odbitku troškova pričuvnoj zakladi. 4. Nove dionire učestvovat će na poslovnom uspjehu od 1. no­ vembra 1920. te će prema tome biti provlđene prvim kuponom sa pra­ vom na dvomjesečnu dividendu za g. 1920. 5. 0 uplaćenim iznosima izdaćemo blagajničke potvrde (međutom­ nice), na temelju kojih ćemo kasnije izručiti izvorne dionice, o pojedi­ nim komadima od 5, 10, 20, 25, 50 i 100 dionica. 6. Supskripcija počima 3. septembra, pa traje do 31..oktobra o. g. 7. Potpisane dionice moraju se isplatiti odmah kod upisa. 8. Dionice glase ili na ime ili na donosioca, pa svaki potpisatelj treba da naznači, koju vrstu dionica želi. Dodijeljene će se dionice ispo­ staviti i potplsateljima uručiti u roku, koji če se naknadno objaviti. — Svaki potpisatelj treba da naznači pobližu adresu, na koju će mu se dodijeljene dionice dostaviti, a onaj koji želi dionice na ime, treba da osim toga čitljivo i točno naznači ime I prezime, na koje bi potpisane dionice imale glasiti. Ravnateljstvo si je prlđržalo pravo, da dionice do­ dijeli ili na ime ili na donosioca. 9. Podjelbu upisanih i uplaćenih dioiMca glasom tačke 2. ovih usta­ nova prldržaje ravnateljstvo zavoda. 10. Potpisivanje I uplaćivanje na ove dionice obavlja se: a) na blagajni Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Herceg, (đ.d.) u Sarajevu I njezine podružnice u B. Novom, te kod: b) Muslimanske centralne banke u Sarajevu i njezine podružnice uTuzli, c) Muslimanske trgovačke I poljodjelske banke d. d. u Tešnju, d) Muslimanske kreditne banke d. d. u Foči, e) Prve Muslimanske banke d. d. Brčkom, f) Prve Muslimanske banke d. 4- u Bjelini, a) Muslimanske banke 4, d. u Banjojluci, h) Narodne kreditne banke d. d. u. Tešnju, i) Narodne kteditne banke d. d. u Livnu, б Bankovne kuće M. Mahmudbegović u B. Samcu, Težačke baifke d. d'. u Cazinu,, I) Muslimanske banke d. d. u Stocu, m) Muslimanske banke d. d. u Visokom, n) Hrvatske kreditne banke i štedionice d. d. u Bos. Brodu i nje­ zine podružnice u Bos. Gradišci, o) Podružnica Hrvatske Centralne banke u DerVenti, Mostaru, Zenici i Tuzli, p) Muslimanske privredne banke d. d. u Gračanici. < Ravnateljstvo Muslimanslie trgoratke i obrtničke banke za B. i H. (d.d.) u Sarajevu Odtfovorni urednik: F. Selaka. Vlasnik: Centralni Odbor J> M. ®. štatamll ВмМ & A. IMoa, Sa^vo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/9900f4e715eca135e000bd8daa7c67d9.pdf a518f23330533a3c769bfa3811e5d6b9 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. Pojedini broj ^ЧННВ^ ИГ в ИГг^ Ј|ж ^HL 9 B ЈВ ЛЛ jB В> ■ ■ f® jsb 1ИДОЦ^ I Н BS izlazi №&ИГ BN Kl ЈКЈМ ■■ af НЖ VHV КД |В ■■ ^ВЖ Ef ЖИ la JML^^ar h M Лк JML V ■* 4Mb ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 109 (214) PF* Muslimani! Brinite lU« Sarajevo, subota 23 oktobra 1920. (8. safer 1339.) sb ^^00" PRETPLATA: GODIŽNJE К UREDNIŠTVO I NA- laže se u kralja petra ulici и vakufskoj palačl . Godina 11. da budete upisani u Iriračhe spiskove, jer o tom ovisi vaša budućnost! jim su udareni čvrsti temelji ovoj našoj organizaciji. U isto vrijeme kada smo mi na nađe sa svojim roditeljima za koje ovom mjestu održavali svoju veliku je držao, da ih nikad više neće vi« skupštinu, na kojoj je bila zastupa« djeti. Ovo je veselje bilo iskreno i na većina našihTnjeata održavao je neusiljeno, jer su muslimani i pre« g. Svetozar Pribićević u svečanoj već gorko iskusili na svojim leđima dvorani beledije skupštinu, na kojoj tiraniju austro.madžarsku, a naro« je udario temelj »demokratskoj« čito tečajem dugih i teških ratnih stranji. Ton g. Pribićevića, kao i godina. Bos-na je pod Austrijom njegov programni govor, vrlo .je lo« smatrana jednom prostom koloni« še djelovao na naše delegate, a na« jom, koju su tuđinske rase upotreb« rpčito njegova nesusretljivost pre« ljavale u svoje privredne, koloniza« ma nama muslimanima, jer je jed« torske i ratne svrhe. Bosna je bila nostavnim gestom odbio predloge zemlja, u koju je useljavan i naše« naših delegata, koji su sa punovaž« ljavan ološ, koji nije mogao pro« nim punomoćima već tada zastupa« sperirati u svojoj domovini, s jedne li 70% muslimana Bosne i Hercego, strane, dok je s druge strane bila vine. On je pošao i korak dalje, pa domena tuđinskog duševnog prole« nam je sasvim otvoreno navijestio , tarijata, iz kojeg se rekrutovalo či« borbu do istrage. Za pomagače u toj novništvo, koje nam također ni u borbi javila mu se grupa mladih za« kojem pogledu nije bilo prijazno. bludjelih, neiskusnih ljudi, koja se Ovo i ovako činovništvo sa čita« pod tajnim rukovanjem glavnog vim jatom doseljenih trgovaca, o« stupa Autro«Madžarske bijaše oku« brtnik* i drugih staleža stavilo se pila, oko »Jednakosti«. Oni nijesu bilo na našu narodnu grbaču, gulilo znali niti su mogli shvatiti svu za« nam kožu i na sve načine iskorišći« mašnost i težinu položaja, u kojem valo prirodno bogatstvo naše zem« smo se nalazili, pa nam je pomoću lje. A šta da reknemo o mukama, njih g. Pribićević naturio kojeka« koje smo podnijeli u ratu? Opusto« kve Sariće, Kurtoviće, Svrze, Gluhi« šiše nam sela i gradove, odvedoše će i sve, koji su se^naprosto odrekli sve i staro i mlado u vojsku i ko< svoga islamskoga elementa i bezu« moru, oduzeše nam hranu i stoku, vjetno se predali u naručaj jednog te nas oguliše tako, što se kaže, da silnika, koji nam je navijestio naj« trn povučeš, ne bi imao zašto za« oštriju borbu. Ovi su se nesretnici peti. Bojne su poljane bile poštrca« rugali svemu što je naše i omalova« ne našom krvlju, leševi su naših zavali našu borbu. I kada su u Bi« vojnika pokrivali razbojišta na leći, Nevesinju i u mnogim drugim svim frontama, jer smo se morali našim mjestima i krajevima frcale boriti svagdje u prvim redovima. muslimanske glave, oni su nam se Naš je vojnik morao na sebi iznije« rugali i govorili da se bunimo zato, ti prvu vatru, on je morao prvi gi« što su se u Bileću ukrale dvije tri koze. Do pada »demokratske« vla« puti. Morao ginuti. U tim i takvim časovima buknuo de morali smo izdržati jednu tešku je prevrat i mi smo bili oni, koji su i mučnu borbu, punu samoprijego« se svom iskrenošću svoje duše pre« r^. Prijetilo nam se hapsom, progo« dali u naručaj ^vome bratu i sugra« mma; naš se rad izvrtao, naše se đaninu, držeći da ćemo naći bratsku kretanje naopako tumačilo. Ali što susretljivost i bratsko ponašanje pri je najinteresantnije: od početka na« izgradnji svoje nacionalne držJve. še borbe pa do danas nijesu nas Dok smo se spremali za zajedničku prestali nazivati elementom, koji je akciju, da protjeramo tuđina iz svo« protiv države, protiv monarhije i je kuće, izgledalo je da su sve opre« proti svakog reda i poretka. Nas to ke među nama izravnate i da ćemo nije nimalo smetalo, jer u njedrima se bratski i zajednički svi založiti njesmo imali nikakvih oraha. Juri« za svoju slobodu, koja nas je staja« šali smo nekad otvorenom vatrom, la tolikih žrtava, tolikih jada. Ali... nekad drukčije: kako je kada vrije« Ali već prvi dan oslobođenja bi« me iziskivalo. I evo nas, Bogu hva« jaše za nas prvi dan — ponovnog la, na drugoj skupštini delegata na« mukotrpnog iskušenja, goreg i žalo« še organizacije, koja se razlikuje snijeg nego smo ga ikad igrali. Na« od one prve u tom, što ova pred« ša nebraća umjesto da nam pruže stavlja 59 naših dobro organizova« bratsku ruku, da je stisnemo i da nih mjesnih odbora, koji predstav« svi složno radimo za svoju sreću, ljaju okb osamdeset hiljada organi« svoju zajedničku domovinu, digoše zovanih i dobro disciplinovanih čla« zločipačku ruku proti nas i prvi nas nova. Ova skupština reprezentuje dan počeše ubijati, paliti, pljačkati dakle volju jedne impozantne ple« i sva nam moguća zla činiti. Sustegli jade boraca, koji su spremni sve žrt« smo se prvih dana, držeći da se to ve doprinijeti za slobodu opstanka učinilo u prvoj oslobođeničkoj groz« • i ravnopravnost muslimana. nici i da će to prestati čim se du» Disciplina je u našim redovima hovi smire i uspostavi neki red. Ali do sada bila izvrsna, a nadam se u se, braćo i gospodo, prevarismo u buduće inšalah da će biti i sve bolja, računu, jer što je išlo dalje, to je jer nas baš sada čeka najveća za« za nas bivalo gore, pa smo se, htjeli daća, da svoj rad okrunimo uspje« ne htjeli, morali okrenuti oko sebe hom, pa da se naš glas ne samo ču« i sporazumjeti se kako da se posta« je, nego i uvaži. O nekim našim vimo uobranbeni stav. Naš mjesnim odborima ne mogu se na dični predsjednik i prvak naše or» žalost izraziti najpovoljnije. Ima ih, ganizacije, prosvijetli g. mufti -ef. koji su se konstituisah i nijesu se Maglajlić, naši poslanici Dr. Hras« više nikad sastali, ima ih koji još nica i Dr. Spaho, naš glavni urednik nijesu ni računa položili i koji su Korkut i mnogi drugi snašli su se nas slabo materijalno potpomagali, dosti) brzo i udarili prve temelje no ima i velik broj koji su do naj« muslimanskoj organizaciji, krenuvši manjih tančina vršili svoju dužnost, dvama putevima, da se odmah na« nama o svakoj pari položili račun, đu i dne 15. februara 1919. na velikoj te nijesu propustili ni najmanje sit« skupštini, na istom ovom mjestu, niče, da nam je nijesu dojavili i pi« provedu stapanje i ujedinjenje, kp« tali za savjet i sporazum. Da je i - Naša glavna skupština. . Znate Ii šta znače riječi: sloga, bratstvo i jednakost? Ako ne znate, pitajte onu masu naših delegata iz svih krajeva naše pokrajine, što se prekjučer sastado« še u islamskoj čitaonici, da na našoj glavnoj skupštini saslušaju izvještaj predstavništva naše organizacije i dadnu mu pravac u daljnjem njego« vu radu za dobromaše mlade države i njenih pripadnika što ispovijedaju uzvišeni Islam. Znate li šta je požrtvovnost, jed« nodušnost i odlučna riješenost, da pomogne brat bratu, da ga očeliči i podupre svim što može i kako mo< že? Znate'li? Ako ne znate, trebali ste biti na toj skupštini, da vidite one ljude iz krvave Krajine i kršne Hercegovi« ne, kojima daleki put nije niukoliko narušio veselog raspoloženja; treba« lt ste da čujete izlaganje naših go« vornika i pratite lica, koja vele: »Dobro jel«, te usne koje su govo« rile: »Tako jel«. Trebali ste da ču« jete izjavu: »Mi hoćemo slobodu, pravdu i jednakost u ovoj svojoj državi!« i da vidite oduševljenje, kojim su te riječi popraćene od svih skupštinara bez razlike dobi i zani« manja. Trebali ste, braćo, da pro« matrate našeg inteligenta i sijedog sarukliju, kako jedan drugom tepa i guguće; da pratite kretnju građani« na i njegova brata težaka, pa da vam bude jasna sva besmisao tvrd« nje, da im nijesu interesi zajednički i da im se treba razdijeliti. žnate li kako se svršavaju narod« ni poslovi i kako braća trebaju da vode razgovor? Ako ne znate, trebali ste da bu« dete na našoj skupštini, pa da se osvjedočite, kako so i šest i šezde« set kandidata može izabrati za dva« tri sata; kako težak dragovoljno i iz vlastite pobude promeće naprijed svoje školovane ljude i kako svje« eno govori: to su naši sinovi. Da, da, gospodo oko plaćenih »demokrat« skih« i drugih glasila, svi vi koji si« jete smutnju u našim redovima, tre« bali ste tamo biti i čuti narodni glas, pa da vam bude potpuno jasna sva uzaludnost vašeg izdajničkog nasto« janja i sva niskost uloge, koju vam namijeniše protivnici islamskog na« „ pretka i bolje nam budućnosti. ’ Mi smo ponosni ovakom skupšti« nom i zahvaljujemo Bogu na ova« kom Njegovu daru i nimetu. • * Skupštinu je oko 10 sati otvorio dični naš predsjednik, časna naša' starina, g. muftija Maglajlić, krat« ’ kim govorom u kojem je istaknuo svu važnost ovog satanka i zaželio da nas svemogući uputi pravcem, koji će biti na sreću i spas naše kra« Ijevine, a naročito islamskog dijela njenih državljana. Njegove su rije« ći išle iz srca u srce i učinile jak i svečan dojam na sve skupštinare. Kad je svršio svoj govor bio je po« zdrayljen burnim i oduševljenim klicanjem, a zatim je podijelio riječ tajniku centralnog odbora, g. Ahme« tu Seriću, da podnese ovaj TAJNIČKI IZVJEŠTAJ. Muslimani B. i H. pozdravili su •elobođenje i narodno ujedinjenje onim iskrenim veseljem i oduševlje« njem, kakovo se može pojaviti sa« aao ■ sretnom času, kada se čovjek Шш Ш 2.“” kod nas bilo nedostataka bez svake je dvojbe, ali pri tom treba uzeti u obzir, da su naša dva poslanike bila kao dva navita točka. Sad su u Beo« gradu, sad u Sarajevu, u nepresta« nom trčkaranju, a u redakciji i taj« ništvu samo dva čovjeka, koji su morali uz poslove, koji su potrebni oko lista neprestano trčkarati po raznim vladinim odjelima i u inter« vencijama gubiti dane i dane. Financijalne prilike stranke nije« su baš povoljne, jer ono što je do sada ulazilo u našu stranačku bla« gajnu, to su bili većinom sitni do« prinosi naše sirotinje, dok se naši mogućnici nijesu sjećali da nas po« dupru sa ovećim svotama, a bez no« vaca se ne mbže maknuti, naročito sada u ovim teškim i skupim prili« kama. Naš list, naša »Pravda«, vršila je svojju dužnost sjajno i njezinu piša« nju imademo zahvaliti najveći dio uspjeha, koje smo polučili. Njezino je pisanje našlo odražaja u svim na« šim slojevima a na mjerodavnim mjestima se prosuđuje kao sasvim ispravno i mjerodavno. Svojim is« pravnim i dostojanstvenim drža« njem prodrla je »Pravda« i na naj« više mjesto, otvorila sebi vrata i u kraljevski dvor, te se čita i na naj« višem mjestu. Zasluge su našeg li« ste goleme, one se ne mogu ni pro« cijeniti. Naš je list ogledalo našeg rada, koji nam može služiti samo na diku i njemu imademo zahvaliti, da se danas muslimani promatraju sa nekog višeg stanovišta i za nas se danas otima svako ispravan, kao za jednu čistu djevicu. Uza sve to ipak moram Istaknuti da naš list nema ni iz daleka onoliki broj pret« platnika, koliki bi ih trebao da ima. Jer ne bi smjelo biti ni jednog mu« slimana, koji znade čitati i pisati, da je ne drži, da s® na nju ne pret« plati i da je ne čita, jer ćeu njoj naći sve što mu je potrebno, te će iz nje crpiti sve potrebne pouke i o« bavještenja. Apelujemo na Vas braćo. (Ne brigaj!) Od 15. februara 1919. do danas održano je 5 sjednica C. O., koje su svaki put trajale po više dana. Na ovim sjednicama pretresana su naša najveća i najpreča životna pi« tanja i ustanovljivana naša politič« ka orijentacija. Radni se odbor sa« stajao svake hefte, a nekada i više puta. Njegov se rad kretao oko svi« ju naših najprečih potreba i on je učinio mnogo sitnih i krupnih stva« ri, koje su zasijecale u naša politič« ka, kultumo«ekonomskar socijalna i mnoga druga pitanja. Nije bilo skoro ni jednog dana, kada se nije pritužio koji pojedinac ili deputaci« ja, koje su uvijek sa najvećom su« sretljivošću predvođene pojedinim vladinim odjelima i interveniralo se za njihove želje, tegobe,'muke i za« htjeve. Centralni i Radni Odbor posveći« vao je mnogo pažnje skupštinskom pokretu, jer se na skupštinama naj« bolje uzgaja u narodu volja za rad i za našu islamsku zajednicu, te su pojedini naši članovi održali mno« štvo skupština u svim krajevima B. i H„ gdje se narodu rastumačilo šta hoćemo i kako treba da se držimo. Naš dobri predsjednik g. mufti ef. Maglajlić u svom je radu stekao ne« umrlih zasluga, uslijed čega će nie« • govo ime biti zapisano zlatnim slo« vima u historiji b.«h. muslimana. (Živo odobravanje i buran,pije« sak.) (Nastaviće se.) �S'rana 2 Стоач» .PRAVDA* Prva nagrada na trci u honstituantu. Naredni izbori u zakonodavna ti« jela uvijek su period političkih ot« krića i iznenađenja. To je period, u kome svaka politička grupa mora otvoreno pokazati čime misli pređo« biti za se blagonaklonost biračkih masa; a kako je u natjecanju za bi« račku blagonaklonost potrebno po« goditi najskrovitije i na i vruće želje biračke, to se tim događanjem i ne« hotice daje javnosti onakva slika psihe birača, kakvu sebi zami« šljaju vođe pojedinih političkih grupa. U ovim danima, kad je no« vinska izborna agitacija za konsti« tuantu već u punom jeku, javljaju se jasne konturc’raznih slika, te je upravo uživanje, čitati iz redaka i iz« među redaka različitih programa i programatičnih članaka, kako oni • sebi zamišljaju da izgleda narodna duša, kad je gola. Mislio sam, da poznajem svoj na« rod, ali danas na svoje veliko izne« nađenje vidim, da je moja slika o njemu sasvim drukčija, nego ona njegovih današnjih političkih vođa, koji tvrde, da ga najbolje poznaju. Sve naše političke partije iznose već na javu nagrade svojim birači« ma, ako ih iznesu prve na cilj u trci za konstituantu. Ovaj puta me inte« resuju nagrade onih partija, u koji« ma pravoslavni vode glavnu riječ. Najoriginalnija je nagrada srpske narodne organizacije, koju je u nje« no ime isturio Čokorilo u »Srpskoj Zori«. Tu sc govori direktno i indi« Tektnot »Konstituanta SHS će po« gaziti srpski JJstav, uvrediti srpsku Dušu, uprljati srpsku Zavetnu Mi« sao i t. d.« Prevedeno na čisto srp« ski to znači: Mi ćemo da rasteramo tu jugovinu! I zaista za sve one, ko« ji drže, da iz prava pravoslavnog dijela našeg naroda na potpunu slobodu u ovoj državi proističe i pravo ograničavanja slobode svih drugih u državi, ima ta Čokorilova nagrada magičnu privlačivost. Ali nadam se, izbori .će pokazati, da srp« ska narodna organizacija ne pozna psihe svojih birača. Kakvu nagradu obećavaju radika« li, a kakvu demokrati? Centralizam ili decentralizam? Demokrati, ima« jući na umu, da pravoslavni birači do'bro znaju, kako je to nova parti« ja i kako među njima ima i katoli« ka, smatraju nužnim naglasiti riječ centralizam to jest: nadmoćnost pravoslavnih u svim dijelovima Jugoslavije, a radikali, uzdajući se u prestiž svoga imena slobodniji su i smiju da izbace samo jednu fra« z u: jedinstvenost države i lokalne autonomije. To^c fraza, jer »lokal« na« autonomija (samouprava) mo« že da bude na pr. u seoskoj općini i obzirom na srez, isto tako kao što može biti, da govorimo groteskno, autonomija zemaljske kugle »lokal« na« s obzirom na svemir. Centrali« zam i decentralizam su uopće dva toliko široka pojma, da u jednoj dr« 'žavi može da znači decentralizam, što je u drugoj centralizam i obrat« no. Državopravna pitanja su inače u Evropi najvažnija agitaciona sred« stva među biračkim»masama, jer se zna, da se poglavito njima stvaraju ili ometaju ravnopravnosti svih gra« dana u državi, ali kod naših partija, u koiima pravoslavni vode glavnu riječ, .jedino je Čokorilo obilježilo sasvim precizno svoje državonrav« no stanovište s obzirom na Bosnu i Hercegovinu: B. i H. pored još ne« kih drugih »srpskih« zemalja ima da sa predratnom Srbijom sačinja« vaju jedno pokrajinsko«zakondavno tijelo, drugo Hrvatska, a treće Slo« venija. Međutim je vjerovatnije, da * radikali i demokrati vjernije zamiš« ljaju psihu pravoslavnih birača u Bosni i Hercegovini, držeći, da to što je Čokorilo reklo nije ni po« trebno naročito isticati. Oni znaju, da je svaki pravoslavni danas,' po« slije svoga oslobođenja, a priori čvr« sto uvjeren o svojoj političkoj nad« moćnosti u državi, te da je potpuno suvišno pričati mu, kako istom kon« stituanta ima da izvojšti tu nadmoć« nost. *) Pisac je onaj isti što je u 106. broju našega lista napisao članak »Mea kulpa«. I ovaj mu članak pu« štamo bez ikakve izmjene. Ur. - .ПРАВДА* Bppl — Вг<Ј 214 pare platiti.« Priča se, da će Divljan još ponajljepše od svih iskititi svo« ju nagradu; on se sprema, da i »vla« štitu režiju« smakne sa života i da muslimanu ostavi toliko zemlje, ko« liko je isključivo on sam može da obradi vlastitim rukama i nogama. Dakle sve partije B. i Н.» u kojim pravoslavni vode glavnu riječ, ista« kle su kao prvu nagradu svojim bi« račima kožu sa muslimana sa jedi« nom razlikom, .što jedni obećavaju * kože s glavom, a drugi bez glave. Kakvu dušu kod svojih birača za« mišljaju sva ta gospoda, kad se na« daju, da će ih takovim obećanjima predobiti za se, to će moći i sami čitaoci prosuditi. Mene lično pri po« misli, da živim usred te družine, za« tre$e jeza, slična od prilike onoj, ka« kva je mogla trepti one prve Evro« pejce u Americi, kad bi panuvši u ropstvo Indijancima, vezanih ruku morali gledati, l^ajco ih skalpiriju redom jednog ,po jednog. I ovaj put Vam, gospodine ured« niče, najljepše zahvaljujem na pro« storu i molim da primite m. selam. Oslobođeni. Državopravno uređenje domovi« ne po ćeifu pravoslavnih birača ni« su dakle otvoreno, istakle ni demo« kratska ni radikalna partija kao pr« vu nagradu biračima. Prva je nagra« da darivanje muslimanske . z e m 1 j e pravoslavnim biračima. ^Та nagrada mora da ima u sebi naj« više cara za oči pravoslavnih bira« ča i s tog se ona danas opisuje i ne« prestano proširuje, da ne može biti ljepše. Pri tome su, mora im se pri« znati, demokrati mnogo milosrdni« je ruke. Oni su čisto u neprilici, ne bi li se još šftogod, te još štogod moglo obećati. Nakon toga, što su obećali ne samo »beglučku« zemlju, DRA. SRŠKIĆA U AGRARNOM PITANJU; nego i zemlju kmetstvu »sličnih« odnošaja, kao »prioraca« i »pridrž« ne samo svoje »spahije«, nego uop« »Srpska Riječ«, glavni organ b.«h. nika« obećavaju u najnovije doba će muslimane, pa i ženskinje i nevi« Radikala, donijela je u svom 204. još napose nekakve »četvrtare« i nu djecu. Što ne spomene žalosne broju od 13. o. mj. uvodni članak »hodalice«-. pod naslovom »Agrarno pitanje i događaje u Gacku, Sarajevu, Bileći, Uzgred spominjem, da sve parti« »Hrvat«, u kojem se napada na »Hr« Bitolju, Bijelom Polju, Ohridu i t. je, u kojima pravoslavni vode glav« d., gdje su razjareni i protiv musli« vat«, što je u 190; broju objelodanio nu riječ, baš tim nazivima kao što mana nahuškani pravoslavni poči« članak pod gornjim naslovom. su begluk, kmetstvu sličan, priorac, Gospoda oko »Srpske Riječi« ne« nili toliko zla, da se ni opisati neda? vlastita režija, hodalica i t. d. daju majući nikakvih argumenata, da po« Mi svakako mislimo, da su i ona svjedočanstvo bizantiskog' duha biju tvrdnju o podzemnom radu dva žalosna slučaja u Duvnu i Te« među sobom, jer oni tim pojmovi« šnju, na koja »Srpska Riječ« upire dra. Srškića, nego se laćaju svoje ma ni u jednoj naredbi državnih stare taktike, da izvrtanjem činje« prstom, plod buškanja sa strane vlasti ne dadoše nikad nikakve de» pravoslavnih, i da se nad njima nica prikažu rad svoga vođe korekt« finicije, tako da bi sc napokon zna« zgražaju i osuđuju ih svi svijesni nim i u današnjim prilikama savrc« lo, šta to sve znači. / katolici u užoj nam domovini. menim i.umjesnim. U prvom redu se kuša prikazati, da ovdašnja Hr« • »Srpska Riječ« kuša na silu da Radikali se ovaj puta nisu smjeli prikaže, kako je u članku »Podzem« vatska Težačka Stranka na svojim pouzdati u prestiž svoga imena. I zborovima i u štampi prikazuje se« ni rad« pod jednu kapu strpano i oni odbaciše masku i rekoše otvo« ljacima, da iskreno vodi brigu o in« kmetsko pitanje, kao i pitanje beg« reno, što misle o svojim biračima. luka, t. j. naših slobodnih posjeda, teresima seljačkog svijeta i da će Stojan Protić je tu nekada po pri« poraditi svim silama, da se zaplete« . pa tvrdi, da se ne bi našao ni najo« čanju zaprijetio nekoj težačkoj de« korjeliji »feudalac«, da pod taj čla« no agrarno pitanje pravedno i na putaciji iz Bosne i Hercegovine, 'da nak stavi svoj potpis i s tim ustvrdi, korist seljaka riješi, dok glavni or« će poslati na njih vojsku, ako se gan matice tih Hrvata, zagrebački da su obje te vrste zemalja čisto pri« budu bunili, i muslimani pomisliše, da je to on htio njih uzeti u zaštitu, »Hrvat«, donosi gore spomenuti čla« vatnopravna svojina, koje »spahija« nak protiv rada dra. Srškića u ag« ma« moraju' ostati u slobodnom i pošto su oni i bili jedini izvrgnuti rarnom pitanju. S time bi »Srpska neograničenom posjedu. Ovo je svim mogućim pobunama. Vojska Riječ« htjela, da konstatira neku skrajnja drzovitost gospode oko nije nigdje slata, da uzme musltma« disharmoniju između naših bos.« »Srpske Riječi«, jer se u spomenu« ne u zaštitu, a pisanje »Samoupra« ve«, glavnog organa radikalne par« herc, pristaša Hrvatske Zajednice i tom članku jasno i bistro veli o njihove matice,' t. j. centralnog od« kmetovskim selištima, da zemljo« ti je, posljednjih je dana iskreno po« vlasnici i ako su potpuno svijesni bora te stranke u Zagrebu. Nu i sa« kazalo, da Protić pod anarhijom mi« ma priznaje, da je i vođama i prista« svojih posjedovnih prava na njima, slio vo: ako Mitar, koji ima 50 du« neće nikada dozvoliti, da im se to numa zemlje, od Pavla, koji ima šamh ovdašnje Hrvatske Težačke pravo ništi, dok ne dobiju praved« Stranke glavni princip, da se naše 150, otme 50, da imaju oba po 100, agrarno pitanje riješi pravedno i nu odštetu, ali su ipak, crnčivši so» to je onda anarhija. A nije anarhija, dakako na korist seljaka. Ovaj prin« ’ cijalnu nuždu i današnji duh vreme« ako pet Mitara, koji imaju po 100 na, pristali da se na temelju »Pred« cip »pravedno« riješenje našeg ag« dunuma zemlje, od Muje, koji ima rara, jest i ostaje glavni princip i hodnih Odredaba« imade smatrati isto 100, otmu po 20, tako da Mujo svih zemljoposjednika kao i svih kmetstvo dokinutim, jer im je no« nema ništa a oni po 120. Na ovaj muslimana u našoj državi, pa se o» sioc vladalačke dužnosti Njeg. Vi« zaključak mi daje pravo osim toga datle ne može izvoditi kakova raz« sočanstvo Regent svojom vladalač« i novi program radikalne partije, da lika и principima b.«h. Hrvata i nji« kom riječi garantovao, da će se to i ne govorimo o administraciji bos.« hovih glavnih odbora i organa u u« pitanje riješiti na pravedan način herc, vlade, koja je zakonodavno po »obje zainteresovane stranke.« žoj Hrvatskoj. tijelo za se. Nagrada i demokratske i radikal« Iz ovoga se jasno vidi, da su se Samo je razlika u pojmu praved« ne partije kulminuje u tome, da će nosti između Hrvata katolika i mu« zemljovlasnici sasrria pomirili s ti« se dati zemlja onome, ko je radi. slamana sa jedne strane i naših pra« me, da »kmetstva« nestane i da se S tim bi se principom mogao neka« to pitanje jednom za vazda digne voslavnih sugrađana sa druge stra« ko složiti i koji Evropejac, ali vrlo ne. Jer dok muslimani i katolici ri« sa dnevnog reda, i ako je svakome revolucijonaran. pretpostavivši, da ječ »pravedno« tumače tako, da se poznato, da u Bosni i Hercegovini čita programe i novine samo onih prrriješavanju jedne socijalne nuž« i nije nikada bilo kmetstva u pra« partija, u kojima pravoslavni vode de ne smije ni jednoj strani krivo voin smislu riječi, nego da su to glavnu riječ, jer u njima može da činiti, da se ne smije od jednog nje« zemlje, koje su čisto privatnoprav« čita i o »krštenim begovima«, tako govo privatno vlasništvo naprosto na svojina pojedinaca, davane pod da mu to sve izgleda kao kakvo ra« oteti i drugome badava dati, da se trajne zakupne ugovore. Naziv dikalno nacijonalizovanje tla. Da dakle ne smiju stvarati novi prole« ■ »kmet« i »kmetsko pravo« naturila to nacijonalizovanje znači « uistini teri i prosjaci, nego da se imade sva« je bivša austro«ugarska vladavina i konfesijonalizovanje mo« kom jednakom mjerom mjeriti, — to za kompenzaciju oiiima, koii su gao bi se taj Evropejac uvjeriti sa« dotle bi naši sugrađan^ pravoslavne za vrijeme okupacije vikali: »Dođe mo onda, kad bi zašao u zemlju, na vjere htjeli, da je »pravda« tuđe o= Švabo, dođe babo!« — a koji su pak ! sela; i vidio kao se to u praksi pro« teti i drugom dati, bez obzira, da li to vikali, valjda će znati gospoda : vađa. Najprije je nahuckano pra« će onaj potonji uslijed toga stradati oko »Srpske Riječi«. Što se pak tiče slobodnih posjeda, voslavno, a djelomično i katoličko i pasti ira prosjački štap. Neka go» težaštvo, da slobodno otima'svaku spoda oko »rSpske Riječi« samo »begluka«, to se mora smatrati či« zemlju muslimansku, a to je ovo i pročitaju rezoluciju organizacije stim posjedom privatnopravne na« činilo i moglo učiniti u svakom slu« Hrvatske Težačke Stranke u Der« ravi i neka budu gosnoda oko »Srp« čaju, osim u onome, gdje su se vla« venti, objelodanjenu u »Obzoru« ske Riječi« uvjerena, da ćemo se za snici opirali oružjem i gubeći ži« od 3. januara ove godine, pa -će se tu našu svojinu boriti svim sredstvi« vote. (Muslimansko težaštvo nije u osvjedočiti, kakav imaju pojant o ma i da smo pripravni na sve even« tome sudjelovalo, niti je moglo sve tualnosti, jer smo potpuno svijesni pravdi naši težaci Hrvati, i odmah da je htjelo, pošto je i ono siste« , će doći do uvjerenja, da ne postoji svojih prava, kao što smo i odveć matski pljačkano i plijenjeno.) Za« ni najmanja razlika u mišljenju i ra« dobro prozreli namjere naših sugra« ’ tim su iznijeli parolu: Zemlja je o« du hrvatskih vođa u Bosni i Herce« dana pravoslavne vjere, koji bi' noga, ko je radi. Drugim riječima: govini i onih u Hrvatskoj. htjeli da od nas naprave novo rob« ima da se sankcijonišc prosta oti« »Srpska Riječ« u potkrepljivanju lje, te da nas na taj način istrijebe svojih tvrdnja spominje i ona dva iz naše djedovine. mačina. Vrlo je smiješna tvrdnja »Srpske To i jeste najjači razlog, zašto je žalosna slučaja u Duvnu i Tešnju, i muslimansko težaštvo uz Jugosla« gdje su Seljaci katolici digli ruku na Riječi«, da pravo vlasništva zemljo« svoje spahije, a ne će da spomene posjednika na slobodne zemlje ne vensku Muslimansku Organizaciju, jer kad se stotinama muslimana te« na hiljade sluča'eva po čitavoj na« spada u kategoriju privatnopravne žaka otima silom zemlja, kako će Soj državi, gdje su i seljaci i građa« svojine, nego da je javnopravne na« ravi, pa da svoju tvrdnju učini vje« ni pravoslavni dizali ruku i ubijali moći biti uz'one, koji je otimaju i rodostojnom, potkrepljuje ju i sa kliču: »Zemlja je onog, ko je radi!« *) Ovaj članak prenosimo iz za« šeriatsko«pravnim shvaćanjem. O» I težačka organizacija kao partija grabečakog »Hrvata« od 19. o. mj. i stavljajući da tu tvrdnju »Srpske pravoslavnih težaka a i »Slogrf« Gr« zahvalni smo redakciji tog cijenje« Riječi« kasnije pobijemo, sa čvr« đića'i Ljubibratića obećavaju svo« nog lista, da je omogućila polemiku stim dokazima konstatujemo, da je jim biračima is.tu nagradu samo još i tu skoro donijela članak radi kojeg pisac sa tom svojom tvrdnjom istr« nešto poljepšanu; jer oni kažu: čao pred rudu i dokazao svoje pot« je naš list bio konfiskovan.' Bilo bi »Za tu zemlju, koju ste vi već oteli, dobro, kjad bi cenzura i nama do« puno nepoznavanje ne samo prav« mi ćemo da skrojimo lijepo i zakon, nih propisa, nego da ne poznaje ni zvolila raspravu u ovom nitanju. da je vaša, i ne samo to, nego ne Uredništvo. najprimitivnijeg historijskog raz« ćete za nju ni naknadno nikome ni > Podzemni rad ) * �Број 214 — Broj voja Bosne i Hercegovine. Jer da i« ma iole pojma o historiji naše do« movine, ne bi se usudio, da posjeda nicima zemalja osporava njihova prava i sa »porijeklom«. Zato ćcm° u jednom članku govoriti i o tome »porijeklu«, pa ćemo vidjeti, tko je u nas došljo, a tko je starosjedioci Drago nam je, da i »Srpska Ri« ječ« sama priznaje, da se je njezin vođa dr. Srškić izdigao i nad sam ministarski savjet, pa je sistirao po« stojeće sankcionirane ministarske naredbe i druge po svom ćejfu iz« davao, a činjenica, da su te njego« ve tajne i zlonamjerne naredbe ka« snije nailazile na odobrenje mini« stra dra Krizmana ne mijenja ništa na stvari, jer je svakome poznato, da je i dr. Krizman zakleti neprija« telj posjednika, a i svih muslimana uopće, isto tako kao i dr. Srškić, te bi i jedan i drugi najvoljcli, kad bi u našoj državi uopće iščezlo ime muslimana, što ali neće doživjeti! Da još Kojim faktom dokažemo, da dr. Srškić radi samo proti musti« mana, navesti ćemo ovo: U vreme« hu njegove vlade dogodilo se, a i sada se događa, da pravoslavni oti« maju zemlje muslimanima težacima, pa gdje se je dr. Srškić pobrinuo da to zapriječi i nepravdu ispravi?! Eto u samom tešanjskom kotaru o« teli su pravoslavni od muslimana težaka na više mjesta*njihove zem« lje, pa šta je dr. Srškić uradio? S druge strang, kada dr. Srškić ne do« zvoljava više ropstva i kmetstva i kada ide za tim, da se i begluci pre« daju seljacima, a da posjednici od njih ništa ne dobivaju, kako onda mogu razne gazde Kostići, Kujun« džići i mnogi drugi primati hakove od svojih posjeda, a da ne mogu Muje, Mehe i Alije? Na ovo je sa« srna kratak i jednostavan odgovor: jer su prvi pravoslavni, a drugi mu« slimani! Eto na kakav pravedan način naš usrećitelj dr. Srškić raskida sve ono, što liči na sredovječne feudalne ste« ge. Nije li tako, gospodo oko »Srp« ske Riječi«?!... . Ali da završimo sa ono mnarod« Ali da završimo ea onom narod« dok i tvojoj kuli reda dođe!... Naši dopisi. Tuzla, 16. oktobra 1920. (Nova musi. »stranka«. ~ Pokre« tači ex=ministar Gluhić i Dr. Bahri« ja Kadić: odluka u 12. času.) Sinoć se održao incijativom gg. Šefkije Gluhića i Bahrije Kadića u kancela« riji potđnjcg pouzdanički sastanak u svrhu osnivanja nove musliman« ske »stranke«. Tom su sastanku pri« sustvovali većinom »političari<c«mu« slimani iz radikalne i »demokrat« ske« stranke i oni dosad još »neo« predeljeni«. Dr. Kadić, kao sazivač i domaćin objasnio je svrhu sastan« ka i »potrebu« osnutka nove musli« manske »stranke«,’ koja bi okupila oko sebe »sve muslimanske intelek« tualcc«, a koja bi bila pristupačna svim slojevima muslimanskog elementa. Razlozi za osnutak nove musi, »stranke« su: bir, »iz dana u dan »povećava« se broj muslimana (?). koji ne mogu da odobre taktiku i način borbe J.-M. O., kojima se mu« sPimanskom elemntu više škodi ne« go li koristi. Ići, organ J. M. O. »Pravda« načinom i tonom svog pi« sanja nije nikako u stanju, da mje« rodavne ličnosti (a, tako?) i našu ši« ru javnost uvjeri o tom, da je mu« slimanski narod u ovoj zemlji drža« votvoran elemenat i t. d. Uč, rad vodstva J. M. O. prošao je posve ne« gativnim pravcem i svojim skraj« njim radikalizmom izgubio svaki o« slon,u državnoj vlasti (nu, opet vla« sti!). Istaknuvši razloge za novu »stranku«, koje mi u glavnom svr« stasmo u tri tačke, sizavač ih je stao »pravnički« analizirati otprilike o« vako: »Nerazboritom opozicijom i postavivši se u neprijateljski tabor prema državi (ne državi, nego reži« mu i nametnutim vlastodršcima. Op. dop.) razrješava se država eo ipso dužnosti, da zaštifi i obezbijedi pravo dotičnog dijela njezinih dri žavljana....« Kad smo istakli »dovoljno« ob« razloženu potrebu nove musliman« »ПРАВДАГ — .PRAVDA. ske »stranke«, dužnost je da rečemo nešto i o njezinu cilju. Pošto u »kul« tumo«prosvjetnom, gospodarskom, privrednom i socijalnom životu mu« slimanskog naroda u našoj državi ima vrlo mnogo bolesnih tačaka (i« ma li i zapeta?) .onda prva dužnost vođa musi, naroda mora da bude briga oko liječenja tog nezdravog stanja«. Ne treba svijet zavaravati, ne treba voditi beskorisne opozicije i zavoditi narod u politički labirint i goniti ga, da glavom razbiia zid, nego treba poći stazom oprezno« s t i i razboritosti, pa u opći narodni život unijeti savremenc elemente i savremeni metod političkog života. (Kakav li je to adžeba? Da nije mehkišluk?) Tim putem hoće da u« dari nova muslimanska stranka.« Ovo smo popabirčili sa nekim svojim primjedbama iz tuzlanskog »Opštinskog Glasnika« od 16. okto« bra 1920, broj 5. I ovo je 1 i c e osnutka nove musi, »stranke«. Naličje je, naravno, drugo. Šefkija je Gluhić iza prevra« ta vrludao: iz naše organizacije na nelijep način u »Jednakost«, a oda« tle u »demokrate«, jer je tu uz ja« kog Pribićevića vidio siguran man« dat, koji mu je donio i ministarstvo. On zna da se.»opreznim i razbori« tim putem unosi u opšti narodni ži« vot savremeni metod političkog «i«. vota«, pa je odmah tim putem i kre«' •nuo. Na tom je putu htio i dalje ostati i počeo je po našim selima sa Mikom Blagojevićem agitirati za »demokrate« i za se. Govori se da je bio kupio konja i taljige, da ne mo« ra mnogo trošiti, ali mu »demokrat« ska« konferencija u Brčkom pomrsi sve račune, jer ga ne stavi u svoju listu kandidata za tuzlanski okrug. J. M. O., posve naravno, ne vodi računa o njemu, pa mu je i tamo mandat propao. Šta sad? Osnivaj novu muslimansku »stranku« na konfesionalnoj podlozi. Istina, on je strašno napadao uvlačenje vjere u politiku, ali je kao »iskusan« po« litičar pronašao »savremeni metod« i »savremeni elemenat«, koji će, valjda, moći paliti kod mase, jer »niie lijepo zatvarati oči pred isti« nom«. Dobro je, da makar u skraj« njoj nuždi priznaje indirektno naše stanovište u tom pravcu. Mi smo, dakle, imali pravo. Da se Šefkija u dvanaestom času kuša dići na povr« šinu, nije nimalo čudno, jer mu se je osladila vlast i čast, ali narh je, iskreno govoreći, čudo za Dra Bah« riju, koji je malo dulje ostao u na« šoj organizaciji i koji je na jo?g do« sad neobjašnjen način otklonio iz« bor za narodnog poslanika u Privr. Nar..Predstavništvo, koje mu je na« ša glavna skupština u februaru 1919. poklonila. Istina, naših poslanika ni« ’ jesu primili, ali se to onda nije mo« glo pozitivno znati, a i kad se je moglo znati, njemu je to bilo naj« veće priznanje od musi, naroda. On je to povjerenje bagatelisao i po« vukao se iz organizacije. Sad, je li baš njemu stalo do poslaničke sto« lice ili je rad da kolegu Gluhića u« stoprlji na nju, ne znamo. Ako mu je bilo stalo do poslaničke stolice, nije mu je bilo potrebno na ovaj način tražiti; mogao ju je dobiti ti« me da je ostao u našoj organizaciji. Nama nije ni jedan musliman su« višan i bezvrijedan, a pogotovo a« kademski obrazovan, pa ni Dra Bahriju ne bismo manje cijenili ne« go što vrijedi. Ali bi gospoda htjela nešto više i sigurnije. Ni Gluhić ni dr. Bahrija nijesu ni« čim zadužili islamski narod, da im pokloni svoje povjerenje. Od pre« vrata ovamo, kad je islamski narod ovih zemalja proživljavao najcrnje dane svoga udesa, kad je morao da se organizuje samo da obrani svoj goli život, tada je i kroz cijelo fo vrijeme Gluhić iz »demokratske« stranke i preko »demokratskih« gla« sila blatio naš islamski narod, cinič« ki mu se smijao i odobravao one sramne poklike: »U Aziju!«. On je, što više, opravdavao one nebratske napadaje Srba«pravoslavnih na mu« slimanc i njihov imetak, ako ne zborom, a ono ćutanjem. Dr. Bah« rija je opet kao slabić i strašivac povukao dušu u se i sve ovo bez« brižno promatrao, radeći u svojoj kancelariji. Kad se je naša organi« zacija strane izvjesnih političara i njihove štampe proglašavala anti« dinastičnom, antidržavnom i šepa« ratističkom, naravno, da je bilo ris« kantno biti članom take organizaci« je, a pogotovo joj biti na čelu, jer se časom moglo omastiti ličinu ili doći s onu stranu brave. Ni jedno ni dru« go Dr. Bahrija nije mogao žrtvo« vati. No sad, kad bi se dalo štogod u« ćelepiriti bez velikog rizika, makar po jedan mandat, nuđaju se ove dvije veličine tome islamskom na« rodu za vođe, kao da narod ne zna njihove skore prošlosti. Narod je naš toliko svjestan, da će im jedno« stavno reći: »Kamo vas do sad da nam pomognete? Ne trebamo vas ni sada, idite onamo gdje ste prije bili!« Da se posluže »savremenim ele« mentom« i »savremenim metodom« političkog života, neće da budu o« samljeni, bez jakog oslona, osniva« ju — muslimansku stranku! O tem« pora, o mores!... »Savremenost« i »neosamljenost« nije, valjda, u stranci osnovanoj na vjerskoj pod« lozi, nego’ u narodnoj, »drž ivotvor« noj« — kako vi velite — sastojećoj od cijelog našeg naroda bez razlike vjere i plemena. Ta zar to nije ono, što st« vi nama jako zamieravali govoreći nam, da je to u današnje vrijeme nesavremeno i čak izazov« no, da se politički grupišemo po vjerskoj pripadnosti? Mi vam veli« mo, gospodo advokati, da ste zle sreće, jedno što ste skroz na skroz zakasnili, drugo što ste ušeprtljili, pa ni sami ne znate šta biste i treće što su redovi naše organizacije tako čvrsti, da ih ni mnogo veća'sila od vaše ne može pokolebati. Politični pregled. Talijanska štampa o jadranskim pregovorima. Prema vijestima iz Rima talijanska konzervativna štampa jasno se izražava protiv svakog ponovnog preduzimanja pre« govora o jadranskom pitanju. Taj dio štampe drži.da je predhodno po« trebno usostaviti red u unutrašnje« sti Italije, inače bi se Italija našla u situaciji inferiornosti prema protiv« niku i smatra da bi odlaganje tih pregovora bilo ujedno izvrsno rije« šenje. Obratno tome poluzvanične vijesti nagovještavaju da bi bilo moguće, da mjesto sastanka bude Isola Bella blizu Palanze. Izdajnici Koruške, Beogradska »Epoha« pod naslovoSi: »Izdajnici Koruške donosi, da je po izvješta« ju našeg predstavnika u plebiscit« noj komisiji Jovanovića utvrđeno, da je iz raznih magacina ministar« stva ishrane u Slovenačkoj prodava« na veća količina hrane austrijskim Nijemcima, koji su ovo upotrebili kao agitaciono sredstvo, razdavajuć! je stanovništvu u zonama »A« i »B«. Ministar Trumbić predložio je ministru finansija obrazovanje ko« misije da ove zloupotrebe ako ih ima ispita. Komisija biće sastavlje« na od predstavnika ministarstva is« hrane, spoljnih poslova i financija krenuće uskoro u Korušku. Pitanje ratne odštete. Iz Beogra« da se javlja: Vlada ponovno je po« zvala u Beograd g. Matu Boškovića, predsjednika naše delegacije u rc« paracionoj komisiji u Parizu. On će imati da podnese izvještaj, šta je sve do sada učinjeno, da Srbija do« bije ratnu odštetu. »Politika« ovom dodaje, da se u obavještenim krugo« vima tvrdi, da se vlada neće poko« riti odlukama reparacijone komisije, da naša kraljevina vrati jedan dio zaplijenjenog željeznog voznog par« ka i monitora. Isto tako vlada odbi« ja, da na račun odštete Srbiji, pri« mi jedan dio ratnog materijala na« ših saveznika u Solunu i Francus« koj. Oko Male Antante. Iz Londona javljaju: Tace Jonesku stigao je u London 14. o. mj. Njegova posjeta je u vezi ša pitanjem Male Antante između Grčke, Rumunije, Čehoslo« vačke i eventualno drugih susjednih država. Jonescu je šaglasan sa Bene« šom i Venizelosom u glavnim pita« njima te je već iznio svoje planove francuskoj i talijanskoj vladi. Po« slije razgovora u Londonu će čitav plan dobiti određeniju formu. Jo« nescu nije protivan da Bugarska i Mađarska uđu u antantu. On će dis« kutovati i pitanje da se dobiju en« gleske lađe za dunavsku plovidbu. Страна 3 Kavkaska republika i Kemalisti. Javljaju iz Carigrada: Vlada Geor« gije poslala je notu šefovima Kema« lista, u kojoj veli, da će svaki po« kušaj prelaza nacijonalista na geor« gijsku teritoriju biti smatran uzro« kom rata. Izjava exkralja Konstantina. Iz Pariza javljaju: »Petit Parisien« ja« vlja iz Ženeve: Upitan o svojim namjerama odgovorio je bivši kralj grčki Konstantin ovim telegramom: »Ne bih primio regentstvo, ali su moji projekti isti, kako projekti mo» ga naroda«. Republika Bijela Rusija? »Times« javlja iz Varšave: Pošto su boljše« vici evakuisali Minsk, u kojem se sada nalaze poljske čete, postaje sve veća mogućnost, da će biti progla« šena nezavisna republika Bijela Ru«. šija. Može se očekivati, da će no« va država biti prijateljski raspolo« žena prema Poljskoj. Bjeloruska de« legacija u Rigi izrazila se uostalom da je nužno poljsko«bjelorusko pri« jateljstvo. Ukrajinska sovjetska vlada se preselila. Ruska agencija u Carigra« du javlja, da je ukrajinska sovjet« ska vlada dala nalog, da se svi so» vjetski uredi iz Kijeva premjeste u Karkov. U okolici Kijeva i u sa« mom gradu došlo je do krvavih uz« buna. Domaće vijesti. Fiasko »demokrata« u Bugojnu. ’ U nedjelju dne 17. o. mj. sazvali su »demokrati« skupštinu u. Bugojnu, kojoj je prisustvovao gosp. dr. Stje« pan Kukrić i Sime Eraković kao iza« slanici glavnog »demokratskog« par« tijskog odbora. Na skupštini je bilo ■ 4—500 slušatelja što građana što te« žaka, od kojih je samo jedna ne« znatna manjina bila uz »demokra« te«. Najprije je uzeo riječ gosp. dr. Kukrić i govorio o prosvjetnom i zdravstvenom dijelu »demokrat« skog« programa. Iza njega je govo« rio Simo Eraković o stanovištu »demokrata« u agrarnom pitanju. Veli, da je još u bosanskom saboru u društvu sa poznatim Kočićem po« veo borbu1 za riješenje kmetskog pitanja na osnovi otimanja zemlje od vlasnika. Provalom svjetskog ra«, ta ta je borba obustavljena. Iza o« slobodenja sastala se njih nekolici« na u Beogradu i počeli su pregova« rati sa svim partijama. Jedino je »demokratska« stranka usvojila gle« dište, koje su oni u tom pitanju za« stupali. Radikali su im rekli, da vo« de — višu politiku i da s tim treba za sada očekati. Druge stranke izja« vile su se za riješenje tog pitanja, ali na drugoj osnovi, koja nije mo« gla zadovoljiti njega i njegove dru« govc. On i drugovi nijesu htjeli u stranku, gdje sjede bogataši i gro« fovi. (Glas: Nego među izvozniča« re.) Govori dalje o podjeji slobod« nih posjeda u Bosni. Spominje ko« risti po težaka ako se sprovede beg« lučka uredba, koja je djelo njegovo i drugova rhu. Nastoji pobiti tvrd« nju tla oni vode protumuslimansku politiku, jer u »demokratama« ima i muslimana. (Glas: Samo Kurtovi« ći, koji nemaju ni kokoši za sobom.) Veli, da će »demokrati« voditi bor« bu za težaka. (Glas: U toj borbi ste eto tako i »omršavili«.) Svršava s apelom na težake, da glasaju za onu stranku, koja se bori za njih, a to su — »demokrati«. Mjesto odobravanja nasta buka i zviždanje. Čuju se samo povici: »Kamo izvoznice? Kuda ste pro« švercovali 15.000 vagona, žita?« U« čitelj Lapčević dobacuje Subašiću, da je on izvozničar i pokazuje na jednu ženu, kojoj je on — navodno — oduzeo zemlju. Padaju glasovi sa svih strana: »To je naručeno«. U to ugledni težak Marijan Dra« gun sa grupom težaka diže na rame« na g. Hamida Kurbegovića i nosi ga do tribine, da govori. Kurbegović uz odobravanje velike većine teža« ka počima govoriti, a međutim ob« lasni izaslanik raspušta skupštinu. Dr. Kukrić i Eraković s blijedim Lapčevićem ostavljaju govornicu, a za njima krene veoma mnogo te« žaka i građana te uz zvizgu i buku doprate ih sve do hotela. Tako su »demokrati« doživili fia« sko, kakav nisu ni u snu snili. �3>гал. 4 Страи«__________________________________________ .PRAVDA* — »ПРАВДА* ________________________________ Bro|213 — Број Muslimanska privredna banka (dioničarsko društvo) u Gračanici. POZIV izvanrednu glavnu skupštinu na .Muslimanske privredne banke (dioničarsko društvo) u Gračanici*, koja će se obdržavati 7. novembra 1920. u 17 »ati (5 »ati poslije podne) u prostorijama banke. DNEVNI RED: 1. Predlog ravnateljstva na povišenje dioničke glavnice od K 500.000.— na K 1,500.000.—. 2. Promjena pravila. 3. Eventualije. Umoljavaju se gospoda dioničari, da izvole ovoj izvanrednoj skupštini prisustvovati. 8 poštovanjem •» Ravnateljstvo Muslimanshe privredne banhe (d. d.) v _______ Gospoda dioničari, koji žele prisustvovati ovoj glavnoj skupštini, imadu privremene potvrde na našoj blagajni najdulje do 1. novembra 1920. položiti. [Muslimani i muslimanke grada Sara­ jeva, sjetite se vašega „jMerhameta". Hasan Pobrič, ЗТ godina star iz Velagića kotar Ključ, služio je do prevrata u Ga­ beli i čapljini. Poslije je otišao u špitalj Ravnice (Ravna), te se za njeg ništa ne čuje. Govori se da je u Ro­ gatici kod žandarmerije. Umoljava se svak, ko bi znao što god o njem i njegovu boravištu da kartom javi na i adresu: SulEjmanbEg Filipovlć, Rljuć. Oglašujte u „Pravdi". Н. Hafiz Miilali at. Tabak.Д - -.... .... -Г-------- =------- - ЈД Trgovina koža te obućarskog pribora, svakovrsnih kalupa, muških i ženskih amerikanske fazone. Naručbe obavljamo brzo i tačno. SARAJEVO, Halači ul. br 15. Telefon 276. Os. 1069/18. 53. Centralna drogerija Braća.Šahinagić OGLAS. • Kotarski šeriatski sud u Sarajevu prodavat će dne 16. novembra 1920. u utorak u 10 sati prije podne soba broj 1 (sudbena palača mulk nekret. umrlog Server ef. Svrze iz Sarajeva i to: 1. У, kuće i bašće u površini od 1 d. 389 m. u Ulomjenici gr. ul. br. LXXIV/10; 2. cijelu kuću u Tubegovićevoj ulici u kojoj se nalazi glavna trafika u gr. ul. br. ХХХ1Х/74 kat. opć. Sarajevo u površini od 351 m. i 3. cijele zgrade sa zemljištem nala­ zeći se u gr. ul. broj 231 i 238 kat. opć. Butmir gornji u površini od 21 d. 850 m. ali prva ne ispod 200.000 K druga ne ispod 700.000 K, a treća ne ispod 150.000 K. Uvjeti dražbe mogu se viđeti za vrijeme uredovnih sati kod kotarskog šeriatskog suda u Sarajevu. KOTARSKI. ŠERIATSKI SUDU Sarajevu, dne 9. oktobra 1920. Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i taćna. — Cijene najumjerenije. ♦ Sarajevo, ŠtroAnajerova PAP1RN1CA ul. Tel. 61b < • * I hamdije kopiC• ića : obavljaju brzo 1 točno. preporučnje bogato stovarile < Ci evo enejeumjerene. svih vrsta papira, kancelarijskog i ' ; školskog pribora. — Naručbe se * Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu. * II. EMISIJA. Poziv na upisivanje dionica. Izvanredna glavna skupština Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Hercegovinu (dioničarskog'društva) u Sarajevu, održana 2. septembra 1920. zaključila ja na temelju ustanova § 11. društvenih pravila povišenje dioničke glavnice od И 3,000.000 — na K 1o,ooo.ooo.— i povjerila ravnateljstvu, da ovo povišenje prema potrebi na jedanput ili na dva puta provede. Na temelju tog zaključka izlažemo na javnu supskripciju za sada 40.000 dionica po 100-— kruna nominalne vrijednosti tako, da će dio­ nička glavnica po provedenju tog povišenja iznositi K 7,000.000.— Za upisivanje ustanovljeni su ovi uslovi: 1. Posjednici starih dionica imadu pravo na svaku jednu staru dionicu preuzeti jednu novu uz tečaj K 110.—. U tu svrhu imaju pre­ dočiti potvrde (meOTtomnice) o dodijeljenim, ali još ne izdanim dioni­ cama, na kojim će se označiti, da je pravo opcije izvršeno. 2. Ostalih 10.000 dionica, kao i eventualno po dioničarima ne optirane dionice, mogu upisatiSdioničari i nedioničari, uz emisioni tečaj K 115.—. 2. Razlika između nominalne vrijednosti i emisionog tečaja privest će se po odbitku troškova pričuvnoj zakladi. 4. Nove dionj e učestvovat će na poslovnom uspjehu od 1. no­ vembra 1V20. te će prema tome biti previđene prvim kuponom sa pra­ vom na dvomjesečnu dividendu za g. 1920. 5. O uplaćenim iznosima izdaćemo blagajničke potvrde (međutomnice), na temeliu kojih ćemo kasnije izručiti izvorne dionice, o pojedi­ nim komadima od 5, 10, 20, 25, 50 i 100 dionica. 6. Supskripcija počima 3. septembra, pa traje do 31. oktobra o. g. 7. Potpisane dionice moraju se isplatiti odmah kod upisa. 8. Dionice glase ili na ime ili na donosioca, p.a svaki potpisatelj treba da naznači, koju vrstu dionica želi. Dodijeljene će se dionice ispo­ staviti i potpisateljlma uručiti u roku, koj* će se naknadno objaviti. — Svaki potpisatelj treba da naznači pobližu adresu, na koju će mu se dodijeljene dionice dostaviti, a onaj koji želi dionice na Ime, treba da osim toga čitljivo i točno naznači ime i prezime, na koje bi potpisane dionice imale glasiti. Ravnateljstvo si je pridržalo pravo, da dionice do­ dijeli ili na ime ili na donosioca. 9. Podjelbu upisanih i uplaćenih dionica glasom tačke 2. ovih usta­ nova pridržaje ravnateljstvo zavoda. 10. Potpisivanje i uplaćivanje na ove dionice obavlja se: a) na blagajni Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Herceg, (d.d.) u Sarajevu i njezine podružnice u B. Novom, te kod: b) Muslimanske centralne banke u Sarajevu i njezine podružnice u Tuzli, c) Muslimanske trgovačke i poljodjelske banke d. d. u Tešnju, d) Muslimanske kreditne banke d. d. u Foči, e) Prve Muslimanske banke d. d. Brčkom, • f) Prve Muslimanske banke d. d. u Bjelini, g) Muslimanske banke d. d. u Banjojluci, h) Narodne kreditne banke d. d. u Tešnju, i) Narodne kreditne banke d. d. u Livnu, j) Bankovne kuće M.Mahmudbegović u B. Samcu, k) Težačke banke d. d. u Cazinu, I) Muslimanske banke d. d. u Stocu, ' m) Muslimanske banke d. d. u Visokom, n) Hrvatske kreditne banke i štedionice d. d. u Bos. Brodu i nje­ zine podružnice u Bos. Gradišci, o) Podružnica Hrvatske Centralne banke u Derventl, Mostara, Zenici I Tuzli, p) Muslimanske privredne banke d. d. u Gračanici. Ravnateljstvo Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za B. i H. (d.d.) u Sarajevu. Odgovorni urednik: F. Šalaka. Vlaanik: Centralni Odbor J. M. O. štamparija Daaiai & A. Kajoa. Sarajeva, � https://kolekcije.nub.ba/files/original/8cce2b50e528241313eb5a7f18f04855.pdf 6aa3116fce8d3ab5b118a63364785e97 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAGv PRAVDA ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 110(215) Sarajevo, utorak 26. oktobra 1920. (11. safer 1339.) Naša glavna skupština. Referat g. dra M. Spahe. Braćo! Sastali smo se u jednom od najsudbonosnijih časova da po« ložimo temelje našoj boljoj buduć« eoeti. Na 28. budućega mjeseca o» baviće se izbori za ustavotvornu skupštinu, kojoj je zadaća da našoj mladoj državi dadne stalno urede« nje, da stvori ustav. Mi smo u ovu državu unišli s opravdanim odušev« ljenjem, bili smo sretni, kad smo se otresli teškog bremena austro« mađarske uprave, od koga smo mi najviše trpjeli, naročito u pošljed« ajim godinama rata. Široke mase muslimanskog svijeta najviše su patile od toga, jer smo mi najvećim .dijelom slani na fronte i vojne ra« dove, od nas je gonjeno i pošljed« nje goveče, nama je skidan i poš« Ijednji bakrli kotao s ognjišta. Ja i moj drug dr. Hrašnica bili smo i članovi Narodnoga Vijeća u Zagrebu kao i glavnog odbora u Sarajevu, a ja povrh toga i član Na« rodne Vlade za Bosnu i Hercegovi« bu. Očekivali smo, da ćemo u zajed« alčkom radu kod'svoje braće dru« Jih vjera naći onu predusretljivost, koju brat bratu duguje. Htjeli smo tla u bratskoj slozi i međusobnom sporazumu izgrađujemo zajedno o« vu našu zajedničku državu, koju svi jednako ljubimo. Ja sam u toj namjeri unišao i'u prvu centralnu vladu, koja se je u decembru 1918. obrazovala od svih stranaka u na« •oj državi. Na žalost sam se i su« više brzo razočarao. Ni jesu prošla ■i puna tri mjeseca, a ja sam mo» r a o dati ostavku, jer nijesam mogao dopustiti, da se za Bosnu i Hercegovinu donose iznimne agrar« ■e uredbe i da se ovo pitanje kod Bas drukčije rješava nego u ošta« lim dijelovima naše države — na« ravno samo stoga, što je ovdje zem« lja najvećim dijelom u rukama mu« alimana. Dao sam ostavku i sto£a, Što nijesam mogao odobri« ti nečuvenog zuluma, koji je ovdje u februaru 1919. na nama počinjen, kad su neki nametnuti vlastodršci dijelili mandate za Pri« vremeno Narodno Predstavništvo. Vi vrlo dobro znate, da je tada vaš glas ostao potpuno nečuven i da su za t. zv. narodne predstavnike mu« •limana postavljeni ljudi, kojima vi i ostali muslimani ne bi nikada po« klonili povjerenja. Još je veća ne« pravda izvijena tada na ostalim muslimanima u našoj državi, jer su oni dobili samo dvojicu poslanika, i ako bi ih po broju išlo mnogo vi« še. Uporedo s ovim ponavljali su *o vama dobro poznati napadaji na život, slobodu i imovinu muslimana, •od kojih su napadaja najviše stra« vitla naša braća u istočnim krajevi« ■a Bosne i Hercegovine, da i ne govorim o stradanju muslimana u Sandžaku i po Makedoniji. U takvim prilikama nije preosta« lo našoj organizaciji ništa drugo, već da prema ondašnjoj vladi stu« •imo u opoziciju i da se i javno ža« Smo na velike nepravde kojo smo morali podnositi. Radi ovakog na« šeg držanja osuli su na nas raznim ■apadajima sa svih strana i poče« li au nas nazivati čak i protudržavnim. A šta amo tražili? Tražili smo samo da bude« mo jednakopravni s državljanima drugih vjera, da nam se dadne za« štita života, slobode i imovine, da« Ha aamo ono, što avaka država svojim državljanima daje. (Burno odobravanje). Braneći se od ovih napadaja i tražeći lijeka teškome stanju, u ko« je su zbog svega toga muslimani došli, nastojali smo da nađemo b 1 i« žega doticaj a s drugim ve< ćim strankama, koje imadu jačega uticaja na državne poslove. I to nam je privremeno pošlo za ru» kom. Kod stranaka, što su se u dru« goj polovici prošle godine okupile u parlamentarnoj zajednici, našli smo razumijevanja za naše nevolje i do« bru volju, da se isprave nepravde, koje su nam nanešene. Odlučnom i neumornom radu ovog parlamen« tarnpg bloka pošlo je za rukom, da u februaru ove godine sruši de» mokratsko«socijalističku vladu, ko« ja je svojim apsolutističkim reži« mom toliko zla nanijela i nama i državi. Na svom izdisaju donijela je ova vlada i poznatu uredbu o be« glucima, kojom se samo kod nas o» duzima i pošljednji komadić slo« bodne zemlje muslimanskog posje« dnika. Vlada g. Davidovića, koji je godinu dana ranije tražio da se u Srbiji ne diraju ninajveći posjedi, riješila je da musliman« ski posjednik u Bosni ne može imati ni pedlja zemlje, rko je sobom ne obrađuje. Kad je iza pada ove vlade obra« zovana vlada parlamentarne zajed« niče, u kojoj su bili zastupani radi« kalna stranka te narodni i Jugosla« venski Klub, mi smo od te vlade prema obećanjima predstavnika o« vih stranaka očekivali da će ispra« viti nepravde, koje su nam nane« šene. Obećali su nam, da će se is« praviti beglučka uredba, da će i mu« slimani sudjelovati u bos. vladi i da /е se i stanie ostalih muslimana u državi poboljšati Nu ono, što su nam mjerodavni predstavnici radi« kalne stranke u Beogradu obećali, nije htio da ovdje ispuni njihov eks« ponent: dr. Srškič. Ova je vlada donekle ublažila odredbe beglučke uredbe, ali to nije htio da izvrši predsjednik zemaljske vlade dr. Srš« kić. On je u svom pogodovanju jed« nom dijelu naroda išao tako daleko da je dopuštao, da pravoslavni se« ljaci smiju otimati zemlju težaka muslimana. Držanje dra Srškića spriječilo je i naš ulazak u bosan« sku vladu. Te se prilike nijesu pro« mijenile ni danas. Moj i moga druga dra Hrasnice rad u Privremenom Narodnom Predstavništvu poznat vam je ve» ćim dijelom iz novina. Vi ćete nam možda prigovoriti, da smo malo us« pjeha polučili. Taj bi prigovor bio osnovan, da nam nije učinjena ona velika nepravda, pri podjeli manda« ta. Šta smo više mogli nas dvojica polučiti među 290 poslanika? Jedi« na svijetla tačka u radu narodnog predstavništva je izborni zakon, koji je makar i vrlo kasno donešen. On nam daje mogućnost, da izabe« remo za svoje poslanike one, koji« ma po njihovoj sposobnosti i pro« šlosti možemo povjeriti da nas predstavljaju (Odobravanje). Na vama je, braćo, da svoje izborno pravo, a i svoju državljansku duž« nost izvršite onako, kako ćemo naj« bolje osigurati svoju budućnost. A sada da reknem nekoliko rije« či o našim pogledima na buduće uređenje naše države, na pitanje u« stava, što će ga donijeti skupština, Pojedini broj K 2 — IZLAZI SUBOTOM, UTORKOM I ČETVRTKOM. UREĐUJ-. REDAKCIONi ODBOR. PRETPLATA: GODIŠNJE K 1в«, NA POLA GODINE K 90. UREDNIŠTVO 1 UPRAVA NA­ LAZE SE U KRALJA PETRA ULICI U VAKUFSKOJ PALAČI. ČEKOVNI RAČUN POŠTANSKt ŠTEDIONICE 1119. Godina 11. To vrijedi i za t. zv. muslimansku koju ćete i vi na 28. budućeg mjese« ca birati. Prvo i glavno, što ćemo težačku stranku, u kojoj — nema radi dosadašnjeg gorkoga iskustva težaka. Ono što smo mi od osnutka morati tražiti, je to, da ravnoprav« ove stranke tvrdili, potvrdio nam nost državljana bude jače zagaran« je ovih dana i sam »Glas Naroda«, tovana nego je to dosele bilo. Ne Sjući da će Muslimanska Te« stranka u izborima ići zajed« ćemo nikada dopustiti da budemo, kao dosele, građani nižega reda. no s »demokratima«. (Burno odobravanje). Tražićemo da Među te nove stranke treba ubro« i pravna zaštita života, slobode i i« jiti i apetit Šerifa Arnautovića za movine državljana bude jače zaga« mandatom. I on hoće da pod svaku rantovana nego dosele i da oni, ko« cijenu uđe u ustavotvornu skupšti« ji se ogriješe o ovaj osnovni prin« nu. I on nam-— као i Gluhić — cip svakoga ustava, budu sigurno predbacuje da je naša organizacija na odgovornost pozvani i da osjete protiv države, da bi trebali najprije posljedice svoga protupravnog ra« da se pokažemo vjernim državi, pa da. Ne ćemo da kao dosele mognu da onda tražimo svoja prava. Mi predsjednici vlada gaziti zakone i smo na tu viku navikli već iz vremo poništavati i pravomoćne osude. na, kad je Šerif htio da oživi preko (Burno odobravanje). pokojne »Jednakosti«. Mi smo te Javnost najviše zanima buduće napadaje i u ona burnija vremena unutrašnje uređenje naše države. sretno prebrodili. Zar pošten čovjek Puno se piše i govori b centralizmu, može nazvati protudržavnom stran« decentralizmu i separatizmu, sve ri» ku, koja svagdje ističe da je za mo« ječi, čije značenje nije mnogome narhiju i dinastiju? Ili možda ti jasno. Mi smo za jedinstvo države, ljudi smatraju, da braniti se od zu» ali u isto vrijeme i za široke auto« luma i nepravdi, koji se na nama nomije. Mi smo za monarhiju i za vrše, znači raditi proti državi? Mi narodnu dinastju Karađorđevća, ka« smo uvjereni, da smo svim tim pri« ko je to i u našem programu reče« govorima oduševljenim dočekom na. (Burno odobravanje). Protivni našega Prijestolonasljednika (ŽL smo plemenskim autonomijama; a vio!) za vazda začepili usta (Burno za autonomiju smo pokrajina po odobravanje). dosadašnjim geografskim granica« Namjera je svih tih pokretača ma. Ovo naše gledište plod je do« novih stranaka jasna: oni hoće sa« sadašnjeg iskustva. Upravni aparat mo da razbiju slogu muslimana, ko« centralne vlade u Beogradu poka« ja je u našoj organizaciji ostvarena. zao se je dosele nesposobnim, da I kad vam ti ljudi dođu i zatraže dobro upravlja svim poslovima u vaše povjerenje, upitajte ih samo: pojedinim pokrajinama. Do toga gdje su bili onda, kad su muslimani zaključka došli su i najpozvaniji u raznim krajevima naše države stručnjaci u državnom i upravnom Stradali i kada su proti tome svoj pravu, koji su to pitanje u pojedi« glas digli; upitajte ih, gdje su bili, nim pokrajinama proučavali. I za kad se je po Bileći, Rogatici, Neve« nas su u tom pogledu mjerodavni sinju i drugim mjestima proljevala samo ovi stvarni razlozi. naša krv i pljačkala naša imovina; Mi smo dakle za jedan parlame« upitjte ih naročito vi težaci, kojima at, koji će rješavati o pitanjima, ko« će oni najviše laskati, zašto tada ne ja su cijeloj državi zajednička, r’ta istupiše, da vas brane, već sada pred pokrajinske sabore, koji će da rje« izbore (Burno odobravanje). Na šavaju o ostalim pitanjima i kojima nas su bacali i drvlie i kamenje, što će pokrajinske vlade odgovarati. smo se pod pritiskom najtežih pri« Dosada su šefovi pokrajinskih vla« lika organizovali na vjerskoj bazi, da bili hpsolutni gospodari i izdava« a sada oni to isto čine samo za to, li su naredbe o pitanjima, koja se jer im se hoće poslaničkih manda« po općenito priznatim načelima mo, ta. Oni su samo eksponenti drugih gu samo zakonom rješavati. Bolje stranaka, jedan Pribićevića, a drugi je da ta pitanja rješavaju od naro« dra Srškića. I takvim ljudima, koji da izabrani predstvnici pokrajina, samo radi svojih mandata kušaju da nego narodu neodgovorni faktori. razbiju našu slogu, treba da dovik« (Odobravanje). nete svi jednodušno: Na stranu ne« Naš odnošaj prema velikim dostojni! (Burno odobravanje). strankama, koje će ući u ustavo« Mi imamp samo jednu svoju tvornu skupštinu, određivaćemo strank^ a to je naša organizacija. prema predilsretljivosti, koju nam Ona je sviju nas, i u njoj imademo one budu iskazivale, držeći se na« svi jednaka prava. Vi ćete danas ravno osnovnih tačaka našega pro« kao izabrani izaslanici iz svih kraje« grama. Bosne i Hercegovine da odluči« Kao vazda pred izbore tako i sa« va slobodno, kome muslimani treba da niču nove stranke, pa ću da te da poklone svoje povjerenje, da ih progovorim i o novim musliman« zastupa u ustavotvornoj skupštini. skim strankama — ako one uopće Vas je zapala zadaća teška i puna to ime zaslužuju. U Tuzli pokreće odgovornosti, pa da je savjes« dosadašnji »demokratski« poslanik no izvršite. Samo treba tako ćete da osi« Šefkija Gluhić novu stranku. Ta gurate svoju budućnost, budućnost nam vijest dolazi nekako u isto vri« djece, budućnost svojih poto« jeme, kada novine donose vijest, da svoje maka. (Burno odobravanje). je ministar Pribićević rekao dosa« dašnjim muslimanskim »demokrat« skim« poslanicima — među njima i Sarajevo, 25. oktobra. Šefkiji Gluhiću — da ih ne može Ograničenje slobode zbora. Doš« kandidovati na račun glasova Srba« pravoslavnih i Hrvata«katolika, kad la nam je ruku ova »uredovna dpo« im šanse među muslimanima tako mena« kot. upravitelja u Travniku, slabo stoje. Ističem da u isto vrije« g. Manojlovića: »Doznao sam da se u mom (!) me, kad Gluhić pokreće novu stran« ku, beogradska »Demokratija« do« srezu pod firmom pouzdaničkih sa« nosi izborni proglas »demokratske« stanaka i izleta obdržavaju političke stranke, na kome je i Gluhić potpi« skupštine, koje se prema § 2. zako« san. Nigdje još nije javljeno, da je na o sakupljanju moraju prijavlji« Gluhić istupio iz »demokratske« vati ovom uredu kao nadležnoj up» stranke pa bi prema tome ta njego« ravnoj oblasti. Da se u buduće ova« va nova stranca bila samo filijala ko šta ne bi dogodilo, to stavljam do znanja, da se i pouzdanički sas« »demokratske«' stranke. �.PRAVDA* — .ЛРАВДА* Strana 2 Стран« tanci, koji prema današnjoj praksi nisu ništa drugo, negoli skupštine, imaju ovom uredu prijaviti ispuniv« ši sve zahtjeve zakona o sakupljaj nju. Bude li i nakon ove opomene tko bez ovouredskog odobrenja držao skupštinu, ili pouzdanički sastanak, to će se kazniti najstrože po posto« jećem zakonu o sakupljnju«. Ne ćemo da kritikujemo ovu o« pomenu g. sreskog, jer se po svemu vidi da je upravni novajlija, čitaj: nečiji miljenik, već pitamo vladu, hoće li zvaničnim cirkularom orno« gućiti slobodu kretanja i sastajanja bar u ovo izborno doba. Hoće li? Naši kandidati za Honstituantu. Rukovođen željom, da sve važni« rajevo, 3.) Mujo Šehović, težak iz je stvari rješava u sporazumu sa ši» Orahovica (Foča), 4.) Derviš Ome« rokim slojevima našeg naroda. Cen« 4 rović, sudac iz Žcpča, 5.) Osman ef. tralni je Odbor naše organizacije, Valjevac, muallim iz Radovlja( Vi« kao što je poznato, pozvao sve naše soko), 6.) Salih Remzi Muftić, upra« mjesne odbore, da na kotarskim .vitelj musi, banke, Foča, 7.) Hafiz skupštinama ispitaju narodnu želju Rašid Tvrtković, svršeni nuvablija, i prema njoj stave svoje predloge o Višegrad i 8.) Ibrahim Dupovac, te« ljudima, koji bi se imali postaviti žak iz Drozgometve (Sarajevo). B) Kandidati prema § 14. izb. za« kao naši kandidati za Konstituantu. U sjednicama od 19. i 20. o. mj. kona: 1.) Dr. Hrasnica, 2.) Prof. Dr. Centralni je Odbor pretresao sve te Atif Hadžikadić, Sarajevo; zamje« predloge i izradio nacrt svog pred« nici: 1.) Osman A. Sokolović; pod« loga o tim kandidaturama. No da tajnik trg. komore, Sarajevo, 2.) bi još jednom mogao uzeti narodno Šukrija Alagić, profesor, Derventa. mišljenje. Centralni je Odbor odr« ZA MOSTARSKO OKRUŽJE: žao i posebne, odijeljene, konferen« A) Kandidati prema § 13. izb. za« čije sa delegatima pojedinih okruž« ja iznesavši im svoj predlog o kan« kona: 1.) Sakib Korkut, 2.) Prof. Sa« đidatima za dotično okružje. Na lih Baljić, Mostar, 3.) Mustafabeg tim se je konferencijama, koje su Kapetanović, sudski savjetnik, Ba« tekle vrlo mirno i bratski, povela njaluka, 4.) Hajdar Colić, težak iz rasprava o svakoj listi i pošto je sa Kruševica (Mostar), 5.) Haf. Ahmed delegatima postignut potpun spora« ef. Kasumović, muderris, Konjic, 6.) zum i saglasnost o kandidatskim li« Muharemaga Alikadić, posjednik stama, stavljen je Glavnoj Skup« iz Ostrošca (Konjic) i 7.) Mehmed« štini konačni predlog, po kojem je beg Bašagić, posjednik iz ■ Neve« I ona jednoglasno zaključila, da sinja. B) Kandidati prema § 14. izb. za« .se ispred naše organizacije postave kona: 1.) Dr. Hamdija Karamehme« ove kandidature: dović, 2.) Prof. Velija Sadović, Sa« I ZA BANJALUČKO OKRUŽJE: rajevo: zamjenici: 1.) Dr. Hasan ; A) Kandidati prema § 13. izb. za« Mahić, liječnik, Ljubuški i 2.) Mah« kona: 1.) Muftija Maglajlić iz Tu« mudbeg Hrasnica, sudski savjetnik, i zle, 2.) Dr. Mehmed Spaho, Saraje« Travnik. vo, 3.) Profesor Velija Sadović, Sa« ZA TRAVNIČKO OKRUŽJE: rajevo, 4.) Alibeg Biščević, gradona« A) Kandidati prema § 13. izb. za« čelnik iz Bos. Novog, 5.) Dr. Ham« kona: 1. Sakib Korkut, 2.) Hamid dija Karamehmedović, 6.) Derviš M. Kurbegović, trgovac, D. Vakuf, 3.) Korkut, preparandijski vjeroučitelj, Nezir Nalić, bivši kr. srpski učitelj, 7.) Dr. Abdulahbeg Bukvica, liječ« Žepče. 4.) Avdibea Ibrahimpašić, nik, Brčko, 8.) Dr. Hasan Mahić, li« posjednik, Travnik, 5.) Mustafa ef. ječnik, Ljubuški, 9.) Atifaga Sitni« Bukvica, umirovljeni kadija, Bugoj« ca, posjednik, Kozarac i 10.) Husref« no, 6.) Murad ef. Nuhefendić, mual« beg Kapetanović, posjednik iz Pri« lim. Prozor i 7.) Izetbeg Kapetano« jedora. vić, posjednik, Županjac. B) Kandidati prema § 14. izb. za« B) Kandidati prema § 14. izb. za« kona (kvalifikovani): 1.) Hamzalija kona: 1. Dr. Hrasnica, 2.) Prof. Dr. Ajanović, svršeni filozof iz Tešnja, Atif Hadžikadić, Sarajevo; zamjeni« 2.) Profesor Dr. Atif Hadžikadić, ci: 1.) Husejn Mašić, auskultant, Sarajevo, 3.) Derviš Omerović, su« Sarajevo, 2.) Prof. Šukrija Alagić, dac, Zepče. Zamjenici: 1.) Profesor Derventa. Husejn Alić, Koprivnica, 2.) Profe« ZA TUZLANSKO OKRUŽJE: sor Šukrija Alagić, Derventa i 3.) Dr. Mustafa Kadić, liječnik. Bos. A) Kandidati prema § 13. izb. za« Dubica. kona: 1.) Muftija Maglajlić, 2.) Dr. Hrasnica, 3.) Ahmedaga H. Kovače« ZA BIHAĆKO OKRUŽJE: vić, težak. Lukavac (Tuzla), 4.) Ah« A) Kandidati prema § 13. izb. za« med Šerić, tajnik .). M. O., Sarajevo, kona: 1.) Muftija Maglajlić, 2.) Ha« 5.) Šemsuddin Sarajlić, činovnik san Miljković, svršeni pravnik, Vel. gradske općine, Sarajevo, 6.) Fehim« Kladuša, 3.) Prof. Husejn Alić, Ko» beg Kurbegović, upravitelj kot. su« privnica, 4.) Nurija Pozderac, po« da. Bos. Petrovac, 7.) Nazif Begano« sjednik, Cazin, 5.) Ahmed Šarić, te« vić, težak iz Celića (Brčko), 8.) Der« žak iz Starog Majdana (Sanski viš M. Korkut, Derventa, 9.) Ham« Most) i 6.) Ahmed Balić, težak iz zalija Ajanović, svršeni filozof, Te« Gate (Bihać). šanj, 10.) Hifzibeg Gjumišić, posjed« B) Kandidati prema § 14. izb. za« nik, Bjelina i 11.) Ibrahim Dedić, te« kona: 1.) Džaferbeg Kulenović, od« žak iz Miljevića (Kladanj). vjetnički perovođa, Bihać i 2.) Ibra« B) Kandidati prema § 14. izb. za« him Pajazetović, veterinar, Cazin. kona: 1.) Osman Vilović, gradona« Zamjenici: 1.) Husejn Mašić, aus« čelnik, Tuzla, 2.) Dr. Abdulahbeg kultant, Sarajevo i 2.) Dr. Mustafa Bukvica, liječnik, Brčko, 3.) Prof. Kadić, liječnik, Bos. Dubica. Husejn Alić, Koprivnica; zamjeni« ci: 1.) Mustafabeg Kapetanović, ZA SARAJEVSKO OKRUŽJE: sudski savjetnik, Banjaluka, 2.) Prof. A) Kandidati prema § 13. izb. za« Velija Sadović, Sarajevo i 3.) Dža« kona: 1.) Dr. Mehmed Spaho, 2.) ferbeg Kulenović, odvjetnički pero« Sejdalibeg Filipović, posjednik. Sa« vođa iz Bihaća. Zašto muslimanshi narodi simpatišu s boljšEBičhom Rusijom 1 (7) MUSLIMANSKE DRŽAVE NA TERITORIJI BIVŠE CARSKE RU« SIJE. Otkako su u Rusiji, u oktobru 1917., vlast uzeli u ruke sovjeti, ko» raknuše muslimanski narodi Rusije, koji su do tog vremena bili građani drugog i trećeg reda, divovskim ko» rakom naprijed. Već u prvom svom proglasu .»Narodima Rusije« 3. no« vembra 1917. godine objavi moskov« ska sovjetska vlada princip, da svi narodi, koji žive u granicama Ru« sije, treba glasanjem da odluče o svojoj sudbini i po svojoj slobod« noj volji riješe kakvu državnu for« mu žele. U koliko se taj proglas ti« cao muslimanskih naroda, bilo je kazano, da pravo glasa imaju svi slojevi muslimanskih naroda osim onih muslimana, koji su u carska vremena služili kao oficiri i činov« nici. Svi muslimanski narodi s vese« Ijem pozdraviše proglas ruske во« vjetske vlade i na prijedlog Cen« tralnog Izvršnog Komiteta ruske re« publike poslaše već početkom 1918. godine predstavnike na zbor u Mo< skvu. Na tom zboru bi jednoglasno zaključeno, da muslimanski narodi u Rusiji organizuju pet samostalnih država, koje će s centrom u Moskvi biti u tijesnom političkom, vojnič« kom i ekonomskom savezu. Odbo« ru od stotinu lica, u koji uaiđoše te« žaci, radnici i delegati inteligencije, bi povjereno da izradi plan organi« zacije novih muslimanskih država, prelazne norme i modalitete te da primi sve mjere, kako ne bi stvara« nje novih država bilo od rđavih, a možebit i sudbonosnih posljedica po zajedničku federaciju u vrijeme^ kad se je digla sva Evropa, da po« moću ruske kontrarevolucije povra« ti carska vremena. Povratak tih vre« mena za muslimanske bi narode Rusije značio pad u staro ropstvo i stare muke. Ujedno je određeno da se dignu na noge tri stotine hiljada muslimana vojnika i pruži ih u po« moć sovjetu narodnih komesara. Vojska treba da bude dobrovoljač« ka i samo ako se ne javi toliki broj dobrovoljaca, treba armiju nadopu« niti mobilizacijom. Rezultat poziva, što ga odbor objavi muslimanskim . narodima, prijeđe svako očekivanje. Preko pet stotina hiljada muslima« na javi se pod barjak sovjetske fe» dcracije. Muslimanski narodi Ru« sije, koji su u carska vremena bje« žali od vojske kao od kuge — sta« više na noge veliku oduševljenu ar» miiu, koja, podijeljena na tri pod« jednaka dijela, stupi na obranu slo« bode ruske i muslimanskih naroda po frontovima Arhangelska i Fin« landije, Petrograda i Estonije, Ukra« jine i Besarabije, Kavkaza, Trans« kaspija i Fergane, Urala i Sibirije. Dvije i po godine, krvave ali slavne, biju muslimanski narodi ruske fede« racije ljuti boj s imperijalističkom reakcijom Rusije i cijeloga svijeta. Dok su muslimanske armije, koje već u proljeće 1919. godine nara« stoše do šest stotina hiljada ljudi, branile granice domovine, narod je kod kuće organizovao države. Ko« misije i odbori su, u tijesnom i is« krenom prijateljskom kontaktu s moskovskim centralnim izvršnim komitetom, savjetom komesara i glavnim štabom crvenih armija, pretresli i riješili sva pitanja, koja isturi na tapet formacija slobodnih muslimanskih država na teritoriji bivše carske Rusije. Ni trunka ne« povjerljivosti i nikakva nesporazu« ma ne bi pri pregovorima. Uz pri« jatcljsku susretljivost s obje strane i svjesnost zajedničkih interesa pre« govori u ljeto 1919. biše privedeni kraju. Već u augustu te godine stupiše u život i formalno i faktično dvije muslimanske države sovjetske fede« racije: država kazanskih Tatara i država, turkestanskih naroda. U de« cembru iste godine bi proglašena slobodna država Kirgiza velike orde i država Baškira»Nogajaca. Slobod« nu državu krimskih Tatara proglasi općemuslimanski centralni izvršni komitet u Ufi 1. januara 1920. godi« ne istaknuvši tvrdu nadu, da će Krim, po kom privremeno haraju i pljačkaju bijele garde ruske i ev« ropske kontrarevolucije, ubrzo biti slobodan i stupiti u krilo ostalih muslimanskih naroda velike federa« čije. Koliko je politika sovjetske vla« de bila i jest povoljna po musliman« ske narode, jasan je dokaz već taj fakat, da od momenta kad sovjeti uzeše u Rusiji vlast u ruke pa do današnjeg dana u taboru ruske kon« trarevolucije ne bi ne samo nijedne muslimanske armije, već ni najma« nje čete. Spomenute četiri muslimanske dr« žave sovjetske federacije su potpu« no suverene u svakom pogledu i potpuno ravnopravni članovi fede« racije. Uprava, sudovi, finansije, promet — sve je to u rukama mu« slimana. Velike socijalne reforme su provedene bez svakih trzavica — , upravo čudo neviđeno. Mimo pro« vađenje njihovo bilo je moguće — i to u vrijeme kad je po čitavoj Ru« šiji jarkim plamenom gorio građan« ski rat i najjače države svijeta s ci« jelim nizom prirepaka atakovale sovjetsku federaciju — zato, jer je muslimanima bila dana mogućnost, da te reforme provedu bez tuđeg u« plitanja. Agrarno pitanje u musli« manskim državama sovjetske fede« racije riješeno je savremeno: od« stranjene su zastarjele institucije u Број — Broj И5 koliko su smetale ekonomski razvi« tak naroda i države, ali privatne vlasništvo na zemlju, taj temelj so« lidnoj državnoj zgradi i apsolutan preduvjet ambiciji, dakle i napretka širokih narodnih slojeva, ostade netaknuto. Kad je jedan permski socijalista, »čovjek iz naroda«, na zboru u Ka« zanu primjetio bombastićno«dema» goškom frazom, da zemlja bez sva« kih klauzula pripada onomu ko je obrađuje, odgovorio mu je Tatarin iz uraiskih planina: »Ako banda drumskih razbojnika protjera me« ne, vlasnika triju oranica, sa zemlje, pa te oranice obradi ili ih stane ob< rađivati — zar je i onda zemlja vh* sništvo tih razbojnika?« (Nastavićc se.) Bilješke. Glavni birački odbori u Bosni i Hercegovini. Državni odbor odre« dio je kockom predsjednike glav« nih biračkih odbora u Bosni i Her« cegovini i ujedno postavio za čla« nove ovih odbora slijedeća lica: Banjalučki izborni okrug: za pred« sjednika Jovana Stankovića, člana Državnog Savjeta; za člana Emila Navratila, predsjednika okružnog suda u Banjaluci. Bihaćki izborni okrug: za pred« sjednika Peru Petrovića, člana Dr« žavnog Savjeta; za člana Cvetka Radovića, predsjednika okružnog suda u Bihaću. Mostarski izborni okrug: za pred« sjednika Mihaela Gabrielčića, dvor« skog savjetnika pri Višem Zemalj« skom Sudu u Ljubljani; za člana Ti« ta Koleckog, predsjednika okružnog suda u Mostaru. Sarajevski izborni okrug: za pred« sjednika Josipa Pobora, vijećnika banskog stola u Zagrebu; za člana Josipa Ilnickog, predsjednika okruž« nog suda u Sarajevu. Travnički izborni okrug: za pred« sjednika Frana Milčinskog, riječni« ka stola sedmorice odjeljenja B u Zagrebu; za člana Josipa Kazimura, predsjednika okružnog suda u Trav« niku. , Tuzlanski izborni okrug: za pred« siednika dr. Julija Srkulja, vijećnika banskogs tola u Zagrebu: za člana Nikolu Nardelija, predsjednika o kružnog suda u Tuzli. Iz naše organizacije. KOT. SKUPŠTINA U ROGATICI. Dne 4. oktobra održana je u Ro» gatici kotarska skupština, kojoj je prisustvovalo 114 delegata iz sviju se oskih općina, kotara Rogatice i velik broj građana. Skupštinu je otvorio predsjednik Hasanbeg Sahinpašić, pozdravivši delegate i tumačeći svr« hu današnjeg satanka. Zatim podje, Ijuje riječ tajniku g. Husejinu Čami, da izvijesti o radu odbora. Tajnik izvješćuje šta je sve mje« sni odbor poduzimao i kako je na« stojao i u većini slučajeva uspio, da se muslimanima nanešene nepravde isprave i da se sa muslimanima po« stupa kao sa ravnopravnim građani« ma. Nadalje ističe rad Centralnog Odbora, na što prisutni jednoglasno jzrazuju Centralnom Odboru kao i mjesnom odboru neograničeno po« vjerenje. Zatim je tumačio svrha današnje skupštine kao i važnost iz« bora za konstituantu, gdje treba svaki musliman, da izvrši svoje bi« račko pravo i da dade svoj glas sa« mo kandidatima »Jugoslavenske Muslimanske Organizacije«. Izvješ« čuje, da u kotaru naša organizacija ima 2.836 članova, a od toga ih je 2.614 aktivnih. Iza toga je položio račun o finam cijalnom stanju odborske blagajne, prema kojem ukupni prihod u godi« ni 1920. iznosi K 35.683.— koji se sa« stoji od: 1.) upisnine (K 5.672), 2.) članarine (K 17.147), 3.) dobrovolj« nih priloga, prihod »Dana Organi« zacije (K 12.364) i 4.) od kalendara (K 500). Izdaci su iznosili K 12.697.10, a sa« stoje: 23. marta 1920. spremljeno Centr. odboru upisnine K 5.228; 21. maja 1920. za kalendare K 500; 22. maja 1920. upisnine K 284; 22. maja od članarine K 4.000; troškove жјев« I nog odbora K 2.685.10. �Брвј 215 — Broj Prema tome sadanja gotovina iz* nosi 22.985 K 90 h, od čega se ima spremiti Centralnom odboru: upis« nine K 160 i prihod od »Dana Orga« nizacije« K 12.364, pa će prema to« me ostati mjesnom odboru gotovine 10.461 K 90 h. Ako bude od potrebe, moglo bi se još Centralnom odboru poslati prema odobrenom našem proračunu sadašnji pretek od po pri« lici 4.000 K. Skupština prima jedno« glasno i bez ikakva prigovora izvje« šće na znanje i iskazuje svoje zado« voljstvo na radu mjesnog i Central« nog odbora. Delegata za glavnu skupštinu u Sarajevu trebalo bi birati prema broju aktivnih članova 10, ali obzi« tom na skupoću putovanja, biraju se samo četvorica i to: Hasanbeg Sahinpašić, Osmanaga Akšamija, Zajimaga Karahmet i Bajramaga Hota, Iza toga se je prešlo na oznaku kandidata za Konstituantu, pri če« mu je predsjednik istaknuo kako baš ti kandidati ne moraju biti po« stavljeni za kandidate, nego će se stalno postaviti kandidati na glavnoj skupštini u Sarajevu, a naša je duž« »ost, da svi glasujemo za te kandi« date, što svi jednoglasno obećaju i obvezuju se da će svim silama na« stojati, da svaki musliman birač do« đe na biralište i da dade svoj glas za kandidate »J. M. O.«. Zatim je tumačio način izbora i upozorio prisutne da nastoje, da niko od mu« slimana ne nasjedne agitatorima protivnicima naše Organizacije. Svi prisutni sa velikim oduševlje« njem saslušali su ovo tumačenje i razišli se u najvećem oduševljenju. Iznoseći gornji izvještaj osjeća« mo svojom dužnošću, da rad ovog vrijednog odbora istaknemo kao u« zoran primjer svim drugim našim odborima. Rad, ustrajnost i agil« nost ovog odbora u kraju, koji je tako rekuć, uništen i poharan raz« nim nedaćama pruža najbolju sliku, šta sve može da učini bratska Iju« bav i islamska svijest. Živjeli naši Rogatičani, Žvio naš svjesni odbor u Rogatcil SKUPŠTINA U SANSKOM MOSTU. Predsjednik naše Organizacije Presvijetli g. Hadži Hafiz Ibrahim ef. Maglajiić bio je dne 12. o. mj. u Sanskom Mostu i održao sjajno posjećenu skupštinu, na kojoj su sudjelovali i građani i težaci musli« mani. Skupštini je predsjedao sam g. mufti ef., te je održao krasan govor o svrsi Organizacije, njezi« nim ciljevima i programu. Govor je primljen sa velikim odobrava« njem i svako se izjavio za Organi« zaciju, te je vodstvu iskazano ne« ograničeno povjerenje. Iza mufti ef. govorio je g. Hasan Miljković o slozi i jedinstvu. Naročito je rastu« mačio izborni zakon i biračka pra« ▼a te opširno govorio o zadacima listavotvorne skupštine. I ovaj je govornik pozdravljen burnim odo« bravanjem. — Iza toga se izabrao mjesni odbor, u koji su unišla sli« jedeća gospoda: Alibeg Čekić, Sa« bit ef. Kondžić, Bećiraga Hromalić, Hamid Alagić, H. Husein Kljunić, Ahmet Losić, Zulfo Aganović, Mu« stafa Talić, Maho Kamber, Asim« beg Biščević, Hasanbeg Alajbego« vić, Hasan Ćordić, Hasanbeg Alaj« begović mlađi, Vahidbeg Krupić i Omer Zukić. U kotarski su odbor izabrana sli« jedeća gospoda: Abdurahman ef. Velić za selo Gorice, Jusuf Vuko« lić za selo Naprelje, Alaga Džafić za selo Kamengrad, Salih ef. Begić za selo Trnovo, Latif Mabić za se« lo Kijevo, Ibro Kenjar za selo Hljcvci, Džaman Subašić za selo Sk. Vakuf, Ali ef. Omanović za selo Čaplje, Hamid Mušić za selo Tomi« ne, Bego Avdagić za-selo Lužani, te iz S. Mosta Hasanbeg Alajbego« ▼ić, Hasan Ćordić, Bećo Hromalić, Vahidbeg Krupić i Alibeg Čekić. • SKUPŠTINA U LIVNU. Dne 18. o. mj. održana je kotar« «ka skupštna naše Organizacije u J.ivno, na kojoj se naročito poka« zao osobiti interes za našu Organi« zaciju, te se može reći mirne duše, da je njihova privrženost organici« zaciji našla svoju kulminaciju. U kotarski su odbor izabrana gospo« dg: Predsjednik g. Ahmetaga Brkić, .ПРАКДА* — .PRAVDA, podpredsjeđnik Omer ef. Čehić, taj« nik Mehmed Ljiibunčić, blagajnik Abdulah Delalić, odbornici: Ahme« daga Fehimović, Mehmed Mulić, Mahmutaga Mulalić, Mustafa Mula« lić, Alija Zijadić iz Gubera, Nurija Hodžić iz Grboreza, Bećiraga Mi« lak iz Komordna, Gjulić Bajrakta« rević iz Golinjava, Nuko Žunić iz Podhuma, Zaim Šeremet i Salih Gušo iz Livna. no svoje pravilo o zemlji. Pogotovo, kad mi ne tražimo, kao drugi, da se od vlasnika otima, nego samo da se u naše ne dira. Ovaj slučaj nasilja na opstanak čitavog sela muslimanskog nije o» samljen, nego' je isti gospodin, veli se, po vladinoj naredbi i Velečevu, najoskudnijem selu s paškulom, o« duzeo dobar dio ispaše i dao je do« brovoljcima. Seljak musliman. SKUPŠTINA U JAJCU. Vlasenica, početkom oktobra. Na impozantnoj skupštini, što su Cvili, rajo, al’ ti fajde nije, je održali naši delegati nar. poslanik Jer nepravda odozgor se sije! g. dr. Krasnica i gl. urednik našeg Ovako ili slično bi uzviknuo čo» lista g. Korkut na 13. o. mj. u Jajcu vjek, koji poznaje prilike i neprili« izabran je kotarski odbor naše Or« ke raje u ovom sretnom zakutku, ganizacije, u koji su došla slijede« što pod upravom gimnazi« ća gospoda: Predsjednik g. Abdul« jalca Krstića (sadačuvenog u ulozi sreskog lah ef. Moranjak muderis, podpred« načelnika) već pune godine sjednik g. Ibrišimbeg Aganović,- sno^i njegov balkanski dvije despotizam. tainik g. Sado Sardupalović, blagaj« Svi pokušaji, da se ovome stane na nik g. Hafiz Abid Zjajo; odborni« kraj, ostaju bez uspjeha. Šta više, ci: gg. Husein ef. Menzildžić, Mah« on to nastavlja i dalje u puno većoj mudbeg Kapetanović, Mehaga H. mieri. Javnost je više puta bila oba« Osmanović, Fadilbeg Zaćiragić, Ru« o tom, te je iz navada« šidbeg Kožbeg, Hadžo Burek, Said viještavana istinitih slučajeva mogla stvoriti Spahić, Bcćir Makić, Hasan hodža nih sud o spomenutom gospodinu. Vinčević, Smail Ganibegović, Stnail pravi (Šutnja je priznanje!) A bilo bi vri« Julardžija, Mustafa hodža, Fejzić, jemc, da se i mjerodavni zaintere«' Muharem hodža Šahman, Ibrahim suju više za ovog »upravnika«, koji Imamović, Derviš Talić i Salih Ko« po prvi puta iza pevrata dolazi na kič. ovako odgovorno mjesto i već evo SKUPŠTINA U TRNOVU. dvije godine sjedi na njemu, bez da U petak dne 15. o. mj. održata je se je itko ozgor na mjestu uvjerio (ili pokušao uvjeriti) o njegovoj u« skupština naše organizacije u Tr» novu (kotar Sarajevo), na kojoj je pravničkoj sposobnosti. Zar je do« učestvovalo oko 300 svjesnih naših voljno, da se zove Jovo, Tane ili članova iz općina Trnova i Zijamet« Pero, da je bio zatvaran, progonjen Crna Riieka.Skupštinu je održao ili patenik kojegod naravi, pa da mu naš izaslanik Sejid Alibeg Filipović, se daje ovakova ili slična sinekura, koji je na popularan način prisutni« makar i nemao kvalifikacije, koje cima rastumačio važnost organiza« se od drugoga strogo traže?! Naš Tane ima sigurno dobro za« čije i potrebu zajedničkog i složnog istupa svih muslimana pri dojdućim lede, ima kumove i rođake kudgod izborima za konstituantu, što su svi se krene; ta valjda mu je i sam pred« prisutni pomno saslušali i potpu« sjednik neki rođak ili kum, jer ga pred par dana vidjesmo u Sarajevu, no odobrili. gdje se vozika u državnom autu, SKUPŠTINA U GORNJOJ VO« kao da je i Sarajlijama htio poka« GOŠĆL zati, da je On vlasenički »sreski«. Prije dva«tri dana, odmah iza nje« U petak dne 22. o. mj. održata je skupština naših pristaša iz općine gova putovanja u Sarajevo, počelo Gornja Vogošća (kotar Sarajevo), se dijeliti rublje, koje je Amerika na koioj je sudjelovalo do 200 na« ' poslala za sirotinju. I tu su se isku« ših svjesnih težaka muslimana. Iza« pili kume i kumovi, prijatelji i po« slanik naše organizacije g. Sejid A« znati. Roba se noću nosila, a libeg Filipović i na ovoj skupštini prava sirotinja, koje na žalost ima je prisutnicima prikazao važnost or« dosta, slabo se okoristila. Moguće ganizacije i zajedničkog istupa mu« da će javnost reći da se samo mu« slimana pri dojdućim izborima, što, slimani tuže na nepravde, jer među su prisutnici, ne samo pomno sa« njima ima najviše sirotinje; ali bi se ta javnost i prevarila, jer cvili i slušali nego i potpuno usvojili. pravoslavna sirotinja, koja je ovaj puta ostala kratkih rukava zajedno s drugom sirotinjom. Tako je jedan siromašni pravoslavni seljak upozo« rio sreskoga na nepravedno dijelje« nje, a on mu je odgovorio, da je u Ključ, početkom oktobra. njega vlas.t u rukama i d a č i n i Naše mjesto i kotarsko područje štahoće, a kad drugi dobije vlast bilo je prema ostalim mjestima u u ruke, neka čini, što može. Ovdaš« nekoliko pošteđeno od presizanja nji jedan građanin musliman otišao pojedinaca kao i službenih organa. je da traži štogod za svoju sestru i To nas je relativno činilo i zado« njezino 4 nejake i neopskrbljene voljnima, te smo i šutjeli. No u djece, koja ne posjeduju ništa osim zadnje doba se javljaju pojave, ko« kuće, u kojoj stanuju i njivice zem« je ruše onaj dosadanji mir i zado« lje od 2—3 dpnuma; no iz »našega« voljstvo, pa da stvar ne ostane po« je Tane provalila ona prava balkan« znata samo među nama iznosimo je ska mržnja, koja je tokom godina u javnost i uppzoravamo na nju bila zatomljena. Ona sa četvero dje« mjerodavne faktore. Radi se o sa« ce nije siromašna, a on, g. sreski, je movolji našeg geometra, koji na siromah. Siromah je i Beato« svoju ruku hoće da uvede metode, vić, koji ima veleprodaju što se praktikuju samo ondje, gdje solii veleprodaju duhana, se gaze principi prava i nastoji za« siromašni su oni, koji imaju toča« vesti stanje, koje je čak i u boljše« rinske dozvole i maloprodaje duha« vičkoj Rusiji danas neodrživo. U na, zatim oni, koji posjeduju selu Častovičima naselio se je prije 500 dunuma zemlje, a uz. to dva mjeseca jedan Ličanin. To selo još i pedesetak glava ro« graniči sa našim selom Rejzovići« gate marve. A tada je slijedila ma, te je dotični ugovorio s geo« povorka dobrostojećih građana, ku« metrom da mu dođe i dadne u po« mova, kuma/kumica i t. d. Vlada je sjed našu paškulu. Dotični gospo« istina poslala i jednog činovnika, da din došao je, te je na svoju ruku podijeli to rublje, koji je, kako mi odmjerio naše ispaše, a da nije ni« se čini, htio da pravedno razdijeli, kog od seoskog odbora ni zvao, da ali i taj je siromah nasjeo. Ta samo se o stvari informiše. Ne znamo, je trebalo doći, da se vidi, tko dijeli da li je geometar to učinio po na« i kome se dijeli! Ulaze mnogi, upo« logu kot. ureda ili na svoju ruku. zoruju, da se ne bi na kojeg »jadni« Kako bilo da bilo, stvar je samovolj« ka« zaboravilo! na i nezakonita, pošto se naše selo I dijeljenje rublja već se svrši. služi od svog postanka s tom pašku« Mnogi će dugo i dugo spominjati lom. Ameriku, a mnoga će sirotinja i da« Naše selo ima 40 kuća, te držimo lje kukati na nepravde. Zato ovoga da i po novostvorenom »principu« puta pitamo zemaljsku vladu, da li o zemljišnom posjedu ta ispaša pri« je dijeljena roba došla za »mučeni« pada nama, a ne prije dva mjeseca ke«, koji su se i inače dosta nagra« doseljenom čovjeku iz druge pokra« bili državnoga dobra, potpora i iz« jine naše države. Stoga upozorava« voznica, ili je roba došla za onu si« mo i pozivamo našu vladu, da ovu rotinju, koja je uistinu ratom na« stvar popravi i da barem ovdje na stradala, te koja i danas strada gola nas muslimane seljake primijeni o« i bosa pod oVakim »pravednim« na« Maši dopisi. Crpatu 3 metnicima, koji jadni narod do pro« pasti tjeraju! A da je istinita naša tvrdnja o zavađanju istokrvne braće dviju vjera i sijanju mržnje među njih od strane »našega« Tane najbolji je do* kaz izjava poštenjačine Riste Suči« ća, koji mu je u brk rekao po prilici ovako: »Ja ne znam, šta ti radiš. Mi smo prije s muslimanima živjeli kao braća, a od kada ti dođe u Vlaseni« cu, zavadi nas!« Do viđenja! Birčak. • Dodatak uredništva. O ovom g. sreskom pisali smo i previše. Zašto ga vlada trpi i zašto se ne ustanove njegove pristranosti? Hoće li se jed* nom čovjeku žrtvovati sloga čita« vog jednog kotara? Ta pitanja stav« ljamo g. Mišoviću uz zahtjev, da se informira o svim dosadanjim prituž« hama. Vrijeme je. Poiitičhi pregled. Iseljenici turske narodnosti. Iz Beograda se javlja: Ministarstvo u« nutrašnjih djela izdalo je naredbu, da se iseljenici turske narodnosti, koji su poslije balkanskih ratova svojevoljno iselili sa svoga zemlji« šta, pa se sada vraćaju, nemaju srna« rrati našim podanicima. Isto vrijedi i za iseljenike hrišćane, izuzevši o« ne, koji su odgovorili dužnostima kao naši građani za vrijeme rata. Istup iz demokratske stranke. — »AgramerTagbalt« javlja, da je iz Demokratske stranke istupio narod« ni poslanik i bivši ministar dr. Po* ljak.‘ Reaktiviranje oficira osuđenih u solunskom procesu. Zagrebačka »Ri« ječ« doznaje iz Beograda da će ovih dana izaći u »Službenim Novinama ukaz, kojim se reaktiviraju neki o= ficiri koji su bili osuđeni u pozna« tom solunskom procesu. Položaj Poljske. Iz Pariza javlja« ju: Juče je doš^o iz VaršaVe gene« ral Henri, šef francuske vojne misi« je. U razgovoru s predstavnicima štampe izjavio je da je položaj Polj, ske odličan. Boljševička opasnost vjerovatno je za duže vrijeme od« klonjena, a sigurnost Poljske obez« bjeđena. Odnosno okupacije Vilne iskazao je uvjerenje, da će taj do« gađaj biti u skorom vremenu skinut s dnevnog reda. Dnevna zapovjed Trockoga pro« tiv Wrangela. Iz Moskve se javlja: Službeni organ sovjetske vlade ob« jelodanjuje najnoviju dnevnu za« povjed Trockoga, koja glasi: Pre« liminami mir s Poljskom je potpi« san. Ovaj mir je iskupljen-krvavim žrtvama crvene vojske. Da na jugu nema Wrangela, da nas bi konačno bili oslobođeni rata. Veći dio vojske bio bi demobilizovan, a radnici i seljaci mogli bi se povratiti na miran rad. Za kratko vrijeme bi mogli osi« gurati obnovu naše zemlje, kad nam ne bi prijetili novi ratovi. Vojnici crvene vojske i mornarice! Jedini Wrangel nam još preostaje! Mora« mo ga ugušiti! Tko hoće mir i rad, neka ga uništi! Tko hoće mir i rad, neka ide na južni front«. Protuboljševički pokret u Sibiriji, List crvene armije »Bojevala Prav« da« javlja o velikom protuboljševič« kom pokretu u Sibiriji. Po ovom li« stu naredila je izvanredna komisija brojna uhapšenja u glavnim građo« vima Sibirije. Tako je u Tomsku u« hapšeno 326 osoba, u Krasnoj arsku 100, u Irkutsku 100 i u Cerjabinsku 100'osoba. Churchill o boljševizmu i irskom pitanju. Engleski ministar vojni Winston Churchill održao je neki dan u Dundee govor u ko* jem je između ostaloga rekao: »Ru« šija umire od gladi, a boljševizam je za to odgovoran. Ako se ikada pro. budi, učiniti će to ruski seljaci otre* savši se upliva Lenjina.« Govoreći o Irskoj oštro je napao što se ova zemlja daje voditi od bande uboji« ca. Ali ako ovi zločini nisu djela ir* skih patriota i ako zemlji radi njih prijeti teror, onda je dužnost Veli« ke Britanije, da joj pomogne. Kra* Ijevina raspolaže neograničenim sredstvima da spase Irsku i da je pridigne na noge. Japanci zauzeli Sahalin. Jedan ra* diogram iz Moskve javlja, da su Ja* �Strana 4 Страна »PRAVDA* — »ПРАВДА* panci zauzeli otok Sahalin. Okupi« rali au telegrafske linije i radiograf« eku stanicu. Kako je poznato po ru» sko«japanskom mirovnom ugovoru dobili su Japanci u svoje doba južni dio Sahalina. ОатаЕв vijesti. Netačna informacija. U pretproš. lom broju donesosmo vijest da je presvij. g. reisul«ulema otputovao u Beograd radi zahvale na odlikova« nju ordenom sv. Save prvog stepe« na. Kako ee je jedan.član naše re» dakcije razgovarao sa g. reisul«ule« mom, u stanju smo izjaviti da ta vi« jest nije tačna, jer je putovanje us« lijedilo na brzojavni poziv ministra vjera, a ne radi zahvale. Na viso« kom se odlikovanju g. reisul«ulema zahvalio prilikom Regentova bo« ravka u Sarajevu. Položio ispit. Naš prijatelj i po« slanički kandidat naše organizacije, g. Husejn Alić, položio je dne 20. o. mj. profesorski ispit na sveučiliš« tu u Zagrebu. Naše iskreno čestita« nje. Prodaja drva. Danas će se u 2 sata poslije podne prodavati drvo za gorivo iz groblja Nadkovačima, pa se mušterije pozivaju da na tu dražbu dođu. Mezaristanski odbor. Komandant policijske karaule u Bistriku, neki Andrić, pravi se veli« kim gospodinom i pod zaštitom g. Mandića terorizira svakog, ko ne će da igra po njegovom taktu, što je još gore taj se gospodin ljuti na muslimane koji ne će da pred hjeg izvode svojih žena. I njegova ne« vjenčana »supruga« napravi« la se je tutoricom u mnogim našim kućama, posreduje kod razvjenča« vanja i vjenčavanja, prima boščalu« ke, uvodi »muža« u mnoge naše ku= .će i t d. Svraćamo na ovu pojavu pažnju ulema«medžlisa i naše Akcije i tra« žimo od policijske direkcije, da An< drića pouči redu i uputi ga na vrše« nje njegovih pravih dužnosti. Zasada ovoliko. Izmjena financijalnog zakona. Iz Beograda javljajii: Ministar finan« šija Košta Stojanović poslao je svim ministrima izmjene finanaij« skog zakona. Drrr Kapor na izbornoj skupštini u Travniku. Pišu nam: Dne 19. o. mj. prispio je Dr. Kapor u Travnik, da prisustvuje »demokratskoj« iz« bornoj skupštini, koja se je imala obdržavati isti dan. Prije na 2—3 dana razlctjelo se je nekoliko do« brovoljaca po selima, da što više seljaka i težaka dovedu na skupšti« nu. Govorili su im, da će se toga dana dijeliti— »turska« zem« 1 j a, pa kogod želi što više zemlje neka dođe u Travnik. Kada su vi« djeli, da im naši svjesni seljaci ne vjeruju i da im okreću leđa, prijetili su im da će ih dati po žandarima o« tjerati, jer tako vlada hoće. Usprkos svih lažnih obećanja i prijetnja naši svjesni seljaci ostaše kod svojih kuća. Kad je g. Kapor vidio, da će se razbiti namjeravana skupština — da ne doživi blamažu svoje stranke — obdržao je u 6 sati na večer pouzdanički satanak u ka« fani »Jugoslavija« na kojem je bilo ni manje ni više nego 15 »demokrat« skih« telića i to većinom stipendista akademičara. Šta ćeš doktore, kad vas svijet ne razumije, a još manje vam vjerujel O činovničkim konsumima. Iz Be» ograda javljaju: Prema uredbi o u« redovanju činovničkih plaća ima« de se pod državnom upravom os« novati činovnička konzumna za« druga, koja bi dobivala dovoljne subvencije iz državne blagajne, a opskrbljivala bi iz centrale sve či« novnike konzumne zadruge po ci« jeloj zemlji. Za ovu je zadrugu bio potreban kredit od 25 miliju« na dinara, kojega nije radi slabih državnih financija mogao da da« de ministar financija, nego je na« šao drugo vrelo za potporu ovih činovničkih konzumnih zadruga. On je naredio, da se prigodom is» plate liferantima, trgovcima i in« dustrijalcima zadržava 1 po sto od isplatne sume, a sami će činovnici davati po 10 po sto svoje plaće za ovu zadrugu. ' Zakon o izboru narodnih poslani« ka za ustavotvornu skupštinu kra« Ijevine SHS oštampan je u posebnoj knjižici džepnog formata. Ovaj za« kon je sada pred izborima narodnih poslanika neophodno potreban svim izbornicima, da iz njega upoznaju svoje pravo i dužnosti, radi toga se preporučuje svim izbornicima da ga nabave. Zakon se može dobiti u svim knjižarama u Sarajevu uz ci« jenu od 2 dinara. Narudžbe iz po« krajine prima knjižara Alberta Ka« jona u Sarajevu. Prilozi »Pravdi«. Naš prijatelj i istomišljenik Omerbeg Cerić iz Bos. Dubice predao nam je svotu od K 2925 kao prilog listu, a darovaše ova gg.: Po K 600: Tabaković Sulej« man; po K 500: Cerić Omerbeg; po K 400: N. N.; po K 100: Pezić Os« managa, Cerić Sulejman Fehmibeg, Dr. Mustafa Kadić, Pezić M. Muja« ga; po 80 K: Skopljak Alija; po K 50: Dizdar Karanfil, Seferović Be« ćir i Pezić Hasanaga; po K 40: Sev« lić Salko,« Čehaić Fehim, Ajvaz Smail, Caušević Zajim, N. N., Ba« šić Ahmo, Zubović Mustafa, Klajić Zaim, Obrvaš Adem i Talić Husein; po K 22: N. N.; po K 20: Alendarc« vić Hasan, Kljajić Hasan, Dolić Mehmed, Cuturić Smail ef., Tabako« vić Smail i Islamović Uzeir; po K 12: Caušević Smajo; po K 10: Šerić Hf. M„ Hadžić Avdo, Metić Murat, Caušević Husein. Horozović Meh« med, Alibašić Suljo, Međed Hasan, Hatibović Hasan, Bečirević Osman, Petrovac Omer, Tabaković Ahmet, Arapović Hasan, Cehajić Ibro, Kriv« dić Mustafa, Hasić Osman, Emina« gić Ibro, Seferović Mehmed i Bejto« vić Mujo; po K 8: Krivdić Mujo; po K 7: Topić Pašo;.po K 6: Seferović Omer; po K 4: Logo Mehaga i Ali« bašić Bećo. Darovateljima i sakupljaču srdač« no se zahvaljujemo na ovoj pažnji i kličemo: Živjeli! Brol 215 — Spoj H. Hafiz flbdulah ef. Tabak. Trgovina koža te obućarskog pribora, svakovrsnih kalupa, muških i ženskih amerikanske fazone. Naručbe obavljamo brzo i tačno. SARAJEVO, Halači ul. br 16. Telefon 276. PAPIRNICA HAMDIJE I preporučuje svoje bogato stovarište X svih vrsta papira, kancalarijskog i т Sarajevo, ul. Tel. 619 školskog Štrosmajerova pribora. — Naručbe se % ♦ Cijeno umjerene. X obavljaju brzo i točno. X Hasan Pobrić, 37 godina star iz Velagića kotar Ključ, služio je do prevrata u Ga­ beli i Čapljini. Poslije je otišao u špitalj Ravnice (Ravna), te se za njeg ništa ne čuje. Govori se da je u Ro­ gatici kod žandarmerije. Umoljava se svak, ko bi znao što god o njem i njegovu boravištu da kartom javi na adresu: Sulejmanbeg Filipović, Ključ. Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. —• Cijene najumjerenije. Muslimanska trgopačka i obrtničha banka za Bosnu i Нвгсвдорјр.и (d. d.) u Sarajevu. II. EMISIJA. Poziv na upisivanje dionica. Izvanredna glavna skupština Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu- i Hercegovinu (dioničarskog društva) u Sarajeva, održana 2. septembra 1920. zaključila ja na temelju ustanova § 11. društvenih pravila povišenje dioničke glavnice od K З.ооо.ооо na K 1o9ooo.ooo. i povjerila ravnateljstvu, da ovo povišenje prema potrebi na jedanput ili na dva puta provede. Na temelju tog zaključka izlažemo na javnu supskripciju za sada 40.000 dionica po 100.— kruna nominalne vrijednosti tako, da će dio■ička glavnica po provedenju tog povišenja iznositi K 7,000.000.— Za upisivanje ustanovljeni su ovi uslovl: 1. Posjednici starih dionica imadu pravo na svaku jednu staru dionicu preuzeti jednu novu uz tečaj K 110.—. U tu svrhu imaju pre­ dočiti potvrde (međutomnice) o dodijeljenim, ali još ne izdanim dioni­ cama, na kojim će se označiti, da je pravo opcije izvršeno. 2. Ostalih 10.000 dionica, kao i eventualno po dioničarima ne optirane dionice, mogu upisati dioničari i nedioničari,uz emisioni tečaj K 115.—. 2. Razlika između nominalne vrijednosti i emisionog tečaja privest će se po odbitku troškova pričuvnoj zakladi. 4. Nove dionie učestvovat će na poslovnom uspjehu od 1. no­ vembra 1920. te će prema tome biti previđene prvim kuponom sa pra­ vom na dvomjesečnu dividendu za g. 1920. 5. 0 uplaćenim iznosima izdaćemo blagajničke potvrde (međutom­ nice), na temeliu kojih ćemo kasnije izručiti izvorne dionice, o pojedi­ nim komadima od 5, 10, 20, 25, 50 i 100 dionica. 6. Supskrlpcija počima 3. septembra, pa traje do 31. oktobra o. g. 7. Potpisane dionice moraju se isplatiti odmah kod upisa. 8. Dionice glase ili na ime ili na donosioca, pa svaki potpisatelj treba da naznači, koj'u vrstu dionica želi. Dodijeljene će se dionice ispo­ staviti i potpisateljima uručiti u roku, koji će se naknadno objaviti. — Svaki potpisatelj treba da naznači pobližu adresu, na koju će mu se dodijeljene dionice dostaviti, a onaj koji želi dionice na Ime, treba da osim toga čitljivo i točno naznači ime I prezime, na koje bi potpisane U dionice imale glasiti. Ravnateljstvo si je pridržaio pravo, da dionice do­ dijeli ili na ime ili na donosioca. 9. Podjelbu upisanih i uplaćenih dionica glasom tačke 2. ovih ustaA.va pridržaje ravnateljstvo zavoda. 10. Potpisivanje i uplaćivanje na ove dionice obavlja se: a) na blagajni Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu I Herceg, (d.d.) u Sarajevu i njezine podružnice u B. Novom, te kod: b) Muslimanske centralne banke u Sarajevu i njezine podružnice u Tuzli, c) Muslimanske trgovačke i poljodjelske banke d. d. u Tešnju, d) Muslimanske kreditne banke d. d. u Foči, e) Prve Muslimanske banke d. d. Brčkom, f) Prve Muslimanske banke d. d. u Bjelini, g) Muslimanske banke d. d. u Banjojluci, h) Narodne kreditne banke d. d. u Tešnju, i) Narodne kreditne banke d. d. u Livnu, j) Bankovne kuće M. Mahmudbegović u B. Samcu, k) Težačke banke d. d. u Cazinu, I) Muslimanske banke d. d. u Stocu, m) Muslimanske banke d. d. u Visokom, n) Hrvatske kreditne banke i štedionice d. d. u Bos. Brodu I nje­ zine podružnice u Bos. Gradišci, o) Podružnica Hrvatske Centralne banke u Derventi, Mostaru, Zenici i Tuzli, p) Muslimanske privredne banke d. d. u Gračanici. Ravnateljstvo MuslimanshB trgovah i obrtničke banke za B. i H. [d. d.) u Sarajevu. Odgovorni urednik: F. Salaka. Vlaanik: Centralni Odbor J. M. O. I KOPĆIĆA I Suomarija Dani.) k A. Kaloti. Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/9bcbc7058711b79c115763751050ad85.pdf 6f9805253c8f82449ab8a09bc36ddf0b PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. Pojedini broj K 2 — IZLAZI SUBOTOM, UTORKOM I ČETVRTKOM. • UREĐUJ-. REDAKCIONI ODBOR. PRETPLATA: GODIŠNJE K 180, NA POLA GODINE K 90. Н. Ahmed Hamdi ef. UREDNIŠTVO I UPRAVA NA’ KRALJA PETRA SKOJ PALAČI. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ, Broj 111 (216) Sarajevo, četvrtak 28. oktobra 1920. (13. safer 1339.) Šta to znači? (NA ADRESU G. MINISTRA VOJNOG I MORNARICE). Premda je izašla naredba vojnog ministarstva, da se do izbora za kon, stituantu obustavljaju svi pozivi za vojnu vježbu, ipak je ovih dana po, zvano iz Banjeluke 120 muslimana a samo jedan pravoslavni i jedan katolik. Između ovih pozvan je i Kasim Mešinović, trgovac kožom, radi to« ga što je u trgovačkom poslu bio odsutan, premda je za tu otsutnost dobio usmeno odobrenje vojnog referenta. Mešinović je zakasnio eamo dva dana i za to je na prijavu istog vojnog referenta osuđen da služi još 20 dana usprkos toga, što je donio i svjedodžbu općine, da je bio u trgovačkom poslu zapriječen. Interesantno je i to, da je iz Ba, njaluke samo'iz jedne ulice pozvato 5—6 muslimana cipelara a ostavljen jedan mlađi pravoslavni Srbin. Pitamo ministra vojnog i morna« riče: šta znači ovaki postupak? Ra« đi li vojni referent u Banjaluci po svom ćejfu ili možda postoji r e, servatna uputa, na temelju koje se obilazi naređenje o obustavi daljnjeg pozivanja na dvomjesečnu vježbu? Mi smo još s jedne strane čuli da še krše propisi ministarske naredbe o obustavi vojnog poziva, nja pa stavljamo ovaj upit uz kate, goričan zahtjev, da se bar s vojnič« ko strane ne Vodi protumusliman« ska politika. Naša glavna skupština GOVOR G. DRA HRASNICE. ma. Đumruci imaju svrhu ili da za« štđe domaću industriju i zemljo, radnju ili su samo vrelo državnih prihoda. U prvom pravcu đumruci su opće korisni, jer domaću indu« striju zaštićuju od vanjske konku, rencije. No ovu svrhu nemaju naši đumruci, nego služe skoro isključi, vo onoj drugoj t. z. fiškalskoj svrhi, da njima država namakne sredstva za pokriće svojih potreba. Ovako, vi đumruci poskupljuju životne potrebe i nijesu opće korisni, jer o« vim načinom plaćaju porez držav, ljani ne po razmjeru njihove porez« ne snage, nego po svojim potreba, ma. Još jedan momenat moram ov« đje da istaknem, koji se uplivao i upliva još i danas na naše ekonom, ske prilike. To je valutno pitanje. Ovo pitanje najjače tišti nas, koji živimo u tako zvanom krunskom području, jer je centralna vlada u Beogradu, uzevši omjer 1 : 4 uništila tri četvrtine naše gotovine a da no, va novčanica nije dobila jače ku, povne snage. Meni je poznato, da su naše pojedine pokrajine morale založiti Narodnoj banci za fundira, nje novih krunsko«dinarskih nov, čanica svoje šume u razmjeru, ko, liko se je u pojedinoj pokrajini na« šio krunskih novčanica austro»ugar, ske banke. Kad je tako, zar sp nije mogla uzeti blaža relacija, i zar se nijesu mogle krune izmijeniti al pa« ri, da i ne spominjem onih 20% go, tovine što nam ih ie država oduže« la prilikom štempliranja. Kako vi, dite, braćo, dosadan! a politika vla, do nije nikako pogodovala ekonom, skom podizanju naše države, pa će biti najpreča briga onih, koje bude, te poslali u konstituantu, da ovu lo, šu gospodarsku politiku centralne vlade skrenu u sigurnije vode. Hoću sada da rečem i koju o ag, raru, o čemu se puno govori a još više piše. Naše je stanovište u ovom pitanju određeno. Mi stojimo na tom da-kmeti posta i u vlasnici zem, ljišta, koje su do sad obrađivali, ali dau isto doba dosadnji vlasnici do« biju punu odštetu što u većoj mjeri treba da vrijedi za male posjednike. Sto se tiče ostale zemlje, koja nije opterećena kmetskim pravom ne možemo dozvoliti da se to pitanje kod nas riješi i z n i m n o i posebno za Bosnu i Herceg.,,već neka se ri, ješi jednako za cijelu drža« v u pa se u takom slučaju ne bismo Braćo! Ja ću početi gdje je svršio aoj drug g. Dr. Spaho, ali ću se u glavnom držati ekonomske strane našega javnog života i rada centra!« ae vlade u Beogradu i Privremenog narodnog predstavništva na tom polju. Ekonomija ili privreda jest aauka, koja nam kaže kako se stiču dobra za život, kako se ta dobra proizvađaju te kako se prerađuju i porazdijeljuju među pojedince, koji ih trebaju. Govoriću dakle o prili, kama, koje su uplivale na trgovinu i industriju te o agrarnom pitanju. Slom AustrcUgarske monarhije dogodio se je upravo u jesen a naša prva centralna vlada u Beogradu obrazovala se je početkom zime go, dine 1918. Vlada je bila sastavljena iz onih elemenata koji su izvršili narodno ujedinjenje, dakle prije nego se je veći dio članove vlade partijski opredijelio. Vlada se je ta obrazovala u znaku složnog patri« 'otskog rada. Što dalje, išlo je sve gore i sve više ponestajalo potrebne složnostl u vladi, dok u prolieće,-os» nutkom »demokratske« stranke, ni« lesu nastale posve vidljive opreke. U ovo doba pada period izvozni, čarske trgovine. Znalo se je naime, da naša država ima znatnu količi« nu životnih namirnica, koje bi se mogle zamijeniti za one industrijske produkte, koje mi nemamo a s dru« ge je strane trebalo čuvati da se ne izveze previše hrane, kako ne bi do« šla u pitanje prehrana u državi sa, moj.. Da se bajagi udovolji ovim gore istaknutim potrebama, centra!« na je vlada, u kojoj su »demokrate« imali pretežnu većinu, držala svu iz, voznu i uvoznu trgovinu u svojim rukama, te je svojim partijskim Iju«, dima dozvoljavala uvoz i izvoz, bez ikakovog sistema, koji je diktovao interes same države. Radi toga se pojaviše »trgovci« koji se nikad nijesu bavili tim poslom i nagomilaše nebrojeno blago, dok su solidni trgovci potisnuti u pozadinu. Radi toga je naša trgovina silno stradala i strada još i danas, a po« sljedice se toga pokazuju u sve većoj skupoći, koja uprav davi najšire slojeve našega naroda. Radi ove skupoće rastu neminov« no i potrebe države uz još druge uzroke o kojima ovdje ne ću da govorim. Država povisuje poreze a osobito đumruke i željezničke tari« fe, te time u većoj mjeri pogoduje dizanju cijena životnim namirnica« protivili čak ni tom, da se primije« ni princip, po kojem bi zemlja pri« pala onom koji je radi. U protiv, gramatičnog razlaganja uvidjećete; begiučkog pitanja na dosadanji na, čin samo za B. i H. deposediranjem muslimanskog dijela našeg naroda, proti čega ćemo se .boriti svim do« pustivim sredstvima. Iz ovoga pro« • gramatičnog rdzlaganja uvidjećete, braćo, da je kleveta i ništa drugo nego li kleveta i podvala, kad se na« ša organizacija naziva samo »agin, skom i begovskom strankom«. Pro« tivnici naši hoće to, da nas pocije« paju, pa da onda s nama rade po svom ćejfu. No mi tom njihovom ćejfu ne ćemo ugađati, nego ćemo punom snagom braniti interese svih muslimana u našoj državi. Da mi nijesmo »begovska« «arti« ja vidi se i iz našeg programa i iz našeg rada, jer jednakim žarom branisido i branimo interese naših težaka, kojima smo posvetili osobi, tu pažnju i za koje ćemo se boriti isto onako, kao i za interese ostalih klasa islamskog dijela našeg naro« da. Ne treba se povoditi za lukavim riječima i praznim frazama, već tre, ba gledati u rad pojedinih parti« ja. A koja to stranka uze u zaštitu muslimanskog težka izuzam naše? Ko otima zemlju slobodnog težaka muslimana a ko je brani bolje od nas i naše organizacije? Uzaludne su sve riječi: naš težak osjeća i zna za nšu brigu i pomoć, on je svijes« tan, da ćemo se samo mi pobrinuti za njegovo bolje življenje i zna, da mu je mjesto samo u našim brat« skim redovima. I stoga ih i drži o« vako čvrsto, stoga i čini jez, gru naše organizacije. Naš težak dobro znade, da u na« šem programu stoji: »Svaki zemljo« radnik mora dobiti zemlje i to toli« ko, koliko mu je potrebno«. On zna da naša organizacija zastupa stano« vište da je državnu meru n a j p r e« če dati našemtežaku. On zna da se je baš naša organizacila najviše isticala u obrani pokretnog i nepokretnog težačkog imanja, na koje bijahu bacili oko neki »dobro« voljci« i njihovi pomagači. Naš te, žak dobro zna, da je samo naša or« ganizacije stavila u program zahtjev, da država plati teret našeg zaduže, nog težaka i potpomogne ga onako, kako hoće da potpomogne kmeta i ■ ostale svoje štićenike. On vidi, da se njemu ne mjeri istim aršinom, kojim se mjeri njegovom komšiji Jovi i Peri; on osjeća da nije sa nji, ma jednak čak ni u plaćanju poreza, jer se on cijedi bez milosrđa, a drfi, gima se traži i nađe stotinu olak, šica. ■On tačno vidi, da mu je sudbina vezana uz njegovu braću iz grada i potpuno je svijestan, da mu valja s njima zajedno zbiti i zgusnuti redo« ve, ako hoće da ne bude pregažen, isto onako, kako je nekad pregažen njegov brat u drugim krajevima na« še današnje države. I ja se ponosim što mogu da govorim na ovakom zboru, gdje većinu sačinjava naš brat lsa sela. Ja sam svršio. (Pije, Sarajevo, 27. oktobra. »Muteža« se stide i — »demokra, ti«. »Glas Naroda« ub roju od 19. oktobra donio je na čelu lista ovaj komunike: »Sve napredne stranke u Bosni i Hercegovini uviđajući veo. ma veliku, sudbonosnu, važnost iz, bora za Ustavotvornu Skupštinu koja će doneti temeljni zakon, ustav za našu državu, smatrale su da je potrebno povesti akciju, da udruže. POŠTANSKE 1119. tio^ina 11. ne stupe ii borbu, da bi se osujetio rad svih nazadnjačkih stra, naka. Pregovori, koje su vodili opu« nomoćeni delegati uspeli su. Demokratska Stranka, Savez Te« žaka i Muslimanska Težačka Stran« ka stupaju u predstojećoj izbornoj borbi jedinstveno. Jedinstvena država, radikalno rc šenje agrarnog pitanja temelj je, na kome se postigao ovaj složan rad na, prednih stranaka u izborima, koji su na pragu. Javljamo ovo svima orga« nizacijam i članovima navedenih stranaka. Sav rad oko izbora treba od sada svagde u svima okružnim, sreskim i mesnim organizaci’ama da vode sporazumno sve organizacije, . koie su u ovome državotvornome bloku. U Sarajevu obrazovan je od de« legata stranaka u ovome bloku je, dan Centralni Odbor, koji će svu akciju oko izbora vršiti«. Gornje su saopćenie potpisali: Dr. Nježić, Vasilj Grđići Lu, јо Novak ispred »demokrata«, te Đ. Perin, Nikola Divljan i Dr. Ri, sto Jeremić ispred »saveza težaka«. »Glas Naroda« nije iznio imena predstavnika »Mutež stranke«, a Grđić je pošao i korak dalje, pa je u gornjem komunikeu, koji je štam« pao na uvodnom mjestu 2. broja svoie »Sloge« — ispustio čak i ime »Mutež« stranke. Drugi odlomak tog komunikea glasi naime u »Slozi« o« vako: »Demokratska stranka LSa« vez težaka stupaju« i t. d. Grd* se dakle stidi i »stranke«, kamo li nje« nih »predstavnika« dra Zaima Sar« ca i neispitanog »inžinjera« — Haj, dar ef. Čekre. Šta je uzrok ovakom postupku? Da li mržnia Grđićeva i njegovih drugova na muslimane uopće, ili bo« jazan, da bi ih ostavili »tolerantni« seliaci pravoslavni kad bi se pojavili u društvu sa »Turcima«? Ili je uz« rok možda u tom, što se stide Haj« dara Čekre. koji je u aprilu bio taj, nik mjesnog odbora naše organiza« čije, u julu pisao članke u »Obrani«, a sad se na jednom stanjio u »Mu, tež« stranci? Bilo šta bilo: jedno, drugo ili treće — ili, što je najvje« rovatnije — sve troje skupa, mi konstatujemo fakat, da se »Mu« tež« predstavnika stide čak i izvoz« ničari ala Nježić i karijeristi ala No« vak. vak. I — čestitamo im na ovom »od, likovanju«... Razgovor sajosp. reisululcmom Швшсел. Povodom boravka pres. g. reisul, uleme u Beogradu, urednik tamoš« nje »Pravde« našao je za potrebno, da ga intervjuiše, pa u 223. broju od 24. oktobra donosi taj razgovor ko« ji prenosimo bez ikakve izmjene. Jedino smo podvukli značajnije mjesta. Razgovor glasi: »Kao što je našim čitaocima poz, natb, u Beogradu je nekoliko dana boravio reisulema Džemaludin ef. Čaušević, vrhovni verski poglavica bosanskih muslimana. S obzirom na istaknuti položaj, koji Čaušević’C, fendija zauzima među svojim jed« novernicima i u našoj državi u opšte smatrali smo da ne treba propustiti a da mu se neobratimo pitanjem o utiscima, koje je u prestonici stekao i -o njegovom mišljenju ..... ......... —■—■—o rprilikama muslimana u našoj državi. Prvo pitanje, koje je naš sarad, nik uputio reis«ulemi glasi: — Kakav utisak čini na Vas Beograd, reis»e« �— Brei 21* .PRAVDA* — .ПРАНЛА* fendija, a kakav utisak pojedini dr, žavnici i javni radnici u pogledu u« ređenja naše zemlje? — Navraćao sam u Beograd, rekao je rcs«ulema. 1903. god. kao slušaoc pravničkog fakulteta u Carigradu. Zatim sam dolazio 1910. godine kao profesor šerijatsko«sudske škole u Sarajevu. Opazio sam veliku razli« ku između sadašnjeg i prijašnjeg stanja Beograda. Grad je očevidno mnogo pretrpeo u toku rata u sva« kom pogledu, ali se sa sigurnošću može tvrditi da će se kroz kratko vreme sve urediti, jer rapidno na« preduje. Njegov'krasni položaj, ko« ji dosta liči na položaj Carigrada pruža mu sve preduslove jedne veli« ke prestonice. Što se tiče naših državnika i jav« nih radnika, o mnogima sam slušao lepih stvari i pohvala, ali po onoj arapskoj poslovici: »Lejselhaberu kjeUjan« (nije čuveno kao viđeno), njihova susretljivost i iskrenost u svakom je pogledu n a d m a« šila moje očekivanje. I ako sam poglavito raspravljao s njima o verskim i versko«prosvetnim po« slovima bos.«herc. muslimana, ipak mi je pruženo dovoljno prilike d a stečem čvrsto uverenj e u dobru volju i iskrenu že« Iju merodavnih faktora za urede« nje naše države, naročito u versko« prosvetnome pogledu na osnovu verske ravnopravnosti. — Reis«efendija, kakvo je sada ra« spoloženje vaših vernih i u koliko odgovaraju istini vesti o nezado« voljstvu muslimana u našoj državi? Ako ga ima, koji su mu uzroci, i kako se ono može odstraniti; ovde naročito mislim na Vaše razgovore sa članovima vlade prilikom sadaš« nje posete u Beogradu? ___ — Što se raspoloženja muslimana u Bosni i Hercegovini tiče, mogu vam reći da su oni dovoljno mani« festirali svoje dobro raspoloženje prema državi, koju oni vide utelov« Ijeuu u svome vladaru. Nj. Kr. V. Regentu. Što. se tiče glasova o neza« dovoljstvu muslimana, ja Vas uve« ravam da to nezadovol’tsvo — kako rekoh — nije prema državi, nego o« no potiče jedno stoga, što potčinje« ne vlasti u nekim krajevima i sluča« jevima ne rade po intencijama preb postavljenih i neobaziru se dovolj« no na rodne potrebe i — verske obi« čaje. Drugi je uzrok stupan;e na snagu nekih ozbiljnih reformi koje su se po mom mišljenju počele primje« njivati bez prethodnog svestranog ispitivanja dotičnih pitanja. Uzroke toga nezadovoljstva istakao sam na merodavnim mestima. Bilo je govo« ra i o načinu odstranjenja istih. Pri« znajem sa Zadovoljstvom da sam stekao uvjerenje, da su moja razla« ganja od svih faktora sa velikim itv teresovanjem saslušana i u najviše tačaka podudarala su sa niihovim mišljenjem. Uveren sam da će se sve učiniti u koliko to spada u nji« hovu kompetenciju, da se. ti uzroci nezadovoljstva odstrane, ali, veruj« te, opet će zavisiti veoma mnogo od konstituante jer će mnoga pita« nj a istom tada moći da se dovedu u red. — Jesu li, reis«efendija, tačne ve« sti nekih listova o nekom pokretu u Hercegovini, koji ide na to da ta« mošnjim muslimanima naturi ose« ćanje, da su — narodna manjina, koja treba da traži za se povlastice čl. 51. senžermenskog ugovora? — Pri polasku za Beograd proči« tao sam neki letak, izdat u Mosta« ru, koji upozoruje muslimane na čl. 51. s.«žerm. ugovora i poziva ih da se koriste mirne. Iskreno da Vam re, čem, ja to ne smatram nikakvim pokretom' o kom treba voditi raču« na, jer se muslimanski deo našeg naroda služi legalnim putem, kojim će postići svoja potraživanja, te će tako prestati potreba pozivanja na rečeni čl. 51. — Šta inače mislite o razvitku pri« stalica Islama u našoj kraljevini?« — O tome mogu Vam reći ovo: Glavni uslovi za sretnu budućnost Islama u našoj državi već su tu. Pr« vo: ravnopravnost svih vera i dru« go: sjedinjenje vjerske i vakuf, up« rave u celoj državi, ili tako reći cen« tralizovanje verske uprave koje predstoji. Verujući u dobru volju pretpostavljenih vlasti i požrtvova« nje muslimanskog dela našeg naro« da, gajim najlepše nade u sjetnu bu« dućnost Islama u našoj državi. • Izvjesna dva lista neprestano ope« rišu tobožnjim neraspoloženjem g. reisubuleme prema vođenju naše politike načinom, kojim jc vodi na« ša organizacija. Bijedni »Glas Te« žaka« oguli se živ dokazujući da je naš svijet zadovoljan i da ga »Prav« daši« zavode u svrhu, da ga upreg« nu u begovska kola. U toj kampa« nji on naročito upire prstom na g. reisukulemu, htijući na svaki način ustanoviti njegovo razilaženje sa našom politikom, pa tim povodom uvjeriti svijet o potrebi, da se razbi« ju zbiieni muslimanski redovi. Gor« nji intervju najjasniji je dokaz, da »Glas Težaka« iskrivljuje pravo stanje stvari, jer iz tog razgovora jasno proviruje potvrda g. reisubu« leme, da je naša borba i po« trebna i opravdana. Mi smo s intervjuom potpuno za« dovoljni i osjećamo dužnost, da se radi njega iskreno zahvalimo svom vjerskom poglavici. Jer kad on u svom visokom neutralnom po« ložaju ovako govori, onda uvjera« vanja plaćeničkog »Glasa Te« žaka« ne piju vode i rasplinuće se kao obični vodeni mjehurići. Još jednom hvala presvij. gospodinu re« isubulemi. Rad oko handidatskih listi. Glavna je skupština donijela za« ■ključak o postavljanju naših kandi« data pa je vrijeme, da naše odbore, a i ostale pristaše pobliže obavijesti« mo o radu oko postavljanja kandi« datskih listi. U ovom ćemo članku, kojeg odbori imajushva« titi z v a n i č n i m saopšte« njem Radnog Odbora, izni« jeti sve zakonske propise, koji se odnose na kandidatske liste, pa će se ušljed toga odborima dostaviti više primjeraka ovog, broja »Prav« de«, kako bi ih svojevremeno mogli uručiti našim predstavnicima za po« jedina biračka mjesta. Da najprije objasnimo za čim ide izborni zakon svojim odredbama O KANDIDATIMA SA KVALI« FIKACIJOM. U § 14. određuje taj zakon, da »na svakoj kandidatskoj listi izbor« nog okruga mora biti kao kandi« dat najmanje po jedno lice, koje pored ostalih pogodaba ima još i naročitu pogodbu, da je svršio koji fakultet u zemlji ili na strani, ili koju višu stručnu školu, koja stoji u redu fakulteta«. U izbornim okruzima sa osam za« stupnika moraju se kandidirati po dva ovaka kvalifikovana zastupnika sa dvanaest po tri i t. d. Tim pro« pisom teži zakon za sigurnošću i jamtsvom, da bar četvrtina poslani« ka bude iz redova inteligencije, ka« ko bi se time oblakšao pravilan rad parlamenta. Da osigura izbor ova« Novi predsjednik bosanske vla« kih kvalifikovanih poslanika, zakon de. Zadnjih se dana pronosi vijest, ie u § 35. propisao da se poslanici da će namjesto g. dra Srškića doći koji se kandidiraju kao »kvalifiko« za predsjednika bosanske vlade na« vani« moraju odijeliti od drugih, pa rodni poslanik g. Vojislav Š o 1 a, i se radi toga poslanički kandidati to po predlogu radikalskog kluba u moraju rastaviti na dvije grupe: U Beogradu, koji je predlog preporu« prvu grupu (pod brojem 1.) meću čio i sadašnji predsjednik g. dr. se kandidati sa općim pogodbama, Srškić. To niie bilo pravo našim a u drugu (pod brojem 2.) kandida« bosanskim, radikalima pa su u pro« I ti koji moraju imati kvalifikaciju. šli ponedjeljak održali sastanak, na Samom tom razdiobom ne bi se kojemu su zauzeli stanovište pro« ispunila želja zakonodavca, koji t i v postavljenja g. Šole i o tomu iz« hoće da zaštiti i n t e 1 i g e n« vijestili mjerodavne faktore u Beo, c i j u, pa je stoga u § 80. određeno, gradu. da se imaju obaviti dva s k r u t i n i« Taj su svoj korak motivisali ti« j a, to jest: da se traži poseban ko« me, što bi Šolino postavljenje bilo ličnik za kandidate sa općim pogod« nezgodno u sadašnje izborno doba, bama, a poseban za kvalifikovane jer je g. Šola »prijatelj begova a i kandidate. Da se to lakše shvati, po« sam je veleposjednik«. Interesantno s’užićemo se primjerom na tuzlan« je da je tom sastanku prisustvovao skom okružju. U tom okružju ima glavom i sam g. dr. Srškić i — kako 177.649 muslimana, 183.213 pravo« je vazda konsekventan — nije mu slavnih Srba i 60.130 Hrvata kato« ništa smetala njegova ranija prepo, lika, a mogu svi skupa izabrati 14 ruka, da se sada saglasi sa svojim poslanika. Koliko će koja stranka političkim drugovima protiv po« dobiti mandata sada se sigurno ne štavljenja g. Šole. zna, a ne će se ni znati sve dok, ne Milane, Milane, daleko si otišao. budu provedeni izbori. To sad mo« Tvornica karbita u Tajcu dala je že samo nagađati, jer će taj broj tamošnjem potpornom društvu »og« ovisiti o tom, kako koja stranka bu« roman« prilog od K 500 (pet sto« de organizovana i kako se njene tina kruna). Ovaj zavod stoji u pristaše odazovu svojoj bi« tuđinačkim rukama i znojem našeg račkoj dužnosti. Mi ćemo ov« gladnog radnika puni kese nje« dje'pretpostaviti, da će biti samo tri mačkih kapitalista, zgrćući im mili« grupe i da će se sve tri jednako o« jone i bez ikakve protuusluge isko« dazvati te ćemo uzeti da će glasati rišćujući vodenu snagu naše Plive. svaki deseti birač. U tom bi sluča« I mjesto da bude harna za nepro« ju bilo predano 17.764 musliman« cjenjive koristi, što ih ima od naše zemlje i našeg naroda, mjesto da potpornom društvu dopita bar pet. hiljada mjesečnog doprinosa, direkcija ove tvornice zbija šalu sa Makar je svjesnim ljudima ispod odborom potpornog društva i daje mu iznos, koji se u sadanje doba ne časti odgovarati na brbljanje, poje, dinaca, osobito o stvarima, koje na daje ni prosjaku. Iznosimo ovaj škandalozni postu« dlanu stoje, kao što su bila naša pak na javu i pozivamo direkciju, groblja uz prevrat i danas, ipak je da ispravi svoju pogrješku, jer će« potpisani odbor, radi šire javnosti, mo inače biti prisiljeni istupiti sa ja« odlučio — na denuncije »Obrane« — odgovoriti slijedeće: ' čim argumentima. Istipa je, da se je nezaboravljivi Burgijanje »demokratskih« repti« la u Kreševu. Povjerenik Težačkog H. Hafiz Hasan ef. Hadžefendić po« Saveza u Kreševu Ivo Malenić i u« brinuo sa svojim odborom, da naša čitelj Marko Pavičić burgijaju me« groblja ogradi i uzme u zaštitu, ali je đu težacima, da ne daju haka mu« istina i to, da je njegovim odlaskom slimanim i to im je potpuno uspjelo, u Gračanicu taj odbor prestao i vi, te kreševski težaci kato’ici ne daju še nikad poslije osnovan bio nije. haka muslimanima, dočim ga k a, Potom je poslove mezaristana pre« tolicimaposjednicimada« zelo vakufsko povjerenstvo, ali ga ju drage volje i bez ikak« je predalo u ruke vašem Sariću, ko« ji je grobljima gospodario. va ustezanja. Kada ste vi i bivši vakufljani, na Demokratska se »pravda« prote« že eto na svakog samo ne na mu« vakufsko meariskim izborima hljos« slimane, jer ih treba iskorijeniti i nuli i kada su svjesniji ljudi došli, protjerati u Aziju. Bez komentara. vakufskoj upravi na kormilo, vidje« li su, da šale nemogu izaći na kraj ni sa drugim po staroj upravi zamu« ćenim i do ništice dotjeranim admi« Muslimani nistrativnim i' financijalnim poslovi, Sjetite se „Gajreta". ma — a kamoli, da se i tužnim me, zaristanima brinu*— te su zamolili ska glasa, 18.321 pravoslavnih i 6.013 katoličkih. U k u pn odakle 42.098 glasača. Kako će se sad razdijeliti manda« ti? Svega ima 14 poslanika dakle 3 kvalifikovana (prema § 14. izb. zako, na) i 11 sa opććim pogodbama (pre» ma § 13. izh. zakona). Stoga će se ukupni broj glasača razdijeliti naj« prije sa 11 i taj broj, 3.827, daje tako zvani »količnik«, pre, ma kojem će se razdijeliti mandati na pojedine grupe. U tom bi sluča« ju muslimani dobili pet mandata (na četiri količnik a ina ost a« tak od 2456 glasova) pravoslav« ni pet (na četiri kohčnika i ostatak od 3.013 glasova), a katolici — je« dan mandat, jer bi preko tog mandata imali najmanji ostatak 2.186 glasova, pa na taj ostatak ne mogu dobiti i drugi mandat. A šta jc sa kvalifikovanim kan« didatima? I za njih će se tražiti ko« ličnik i to na taj način, da se ukup« ni broj glasača, t. j. 42.098, razdijeli na 3 (jer je toliki broj kvalifikova« nih mandata). Taj bi količnik izno« sio 14.032, pa bi prvi mandat pri, pao pravoslavnim (propalo bi im 4.289 glasova), drugi muslimanima (propalo bi im 3.732 glasa), a treći — k a t o 1 i c i m a, jer je broj njiho« vih glasača veći i od pravoslavnog i od muslimanskog ostatka. Ovaj je primjer ujedno i najbolja ilustracija: koliko vrijedi svaki po« jedini glas. Jer Hrvati ha 6.013 gla, sača tuzlanskog okružja dobivaju dva mandata ugrabivši jedan man, dat pomoću 1.724 glasa kojim su brojem u odjeljku 2. natkrilili vi, šak propalih pravoslavnih glasača, koji iznosi samo 4.289 glasova. Pomoću tog viška katolici bi dak« le spasili jedan mandat. Inače bi ostali sa jednim zastupnikom na 6.013 glasača. Nek se slabije odazo« vu od Srba i muslimana, ugrožen im je još drugi mandat. Nek mi izo« stanemo, ode naš mandat. I tako da« lje. Pošto kandiati sa fakultetskom spremom imaju također i opće po« godbe, naravna je stvar, da se taki kandidati mogu metnuti i u 1. odje« ljak kandidatske liste. Tako sm» mi na primjer kandidirali dra Hras« niču na travničkoj i sarajevskoj listi kao prvog u odjeljku 2, a u tuzlan« skoj listi, kao drugog u odjeljku 1. Prođe li on na sva tri mjesta, onda će se odreći dvaju mandata i zadr. žati samo jedan. -Napusti li sarajev« ski ili travnički mandat, onda će mjesto njega doći dr. Hadžikadić, napusti li tuzlanski, onda bi ga za« mijenio šesti kandidat u odjeljku I. Mandat pripada naime onom kan« didatu, koji dolazi na red u odjelj« ku, iz kojeg je istupio koji poslanik tako, da zamjenici kva« lifikovanih kandidata mogu dobiti mandat samo enda, kad odstupi ili umre poslanik iz odjeljka kvalifi« kovanih poslanika dotične liste. (Svršiće se). Ha novu denunciiu „Ођгапв" pojedince izvan stranaka, da se pri« me poslova oko uređenja, kako i sami »Obranaši« priznaju, opusto« šenih mezaristana, pa se je tako sa, stavio Mezaristanski Odbor, koji je na tim mezaristanima poradio neu« momo i harikul — ade, što mu je od cjelokupnog Islama priznato, samo eto ne od 3—4 »Obranaša«. Odbor ne smatra gg. H. Baščau« ševića i H. Šabanovića »Obranaši, ma«, nego valjanim trgovcima iz čaršije, koji se u politiku ne miješa, ju, niti traže masnih sinekura. Prostačka je kleveta »Obrane«, da je tko od odbora kuće gradio na vakufskim zemljištima, samo je iz odbora jednom od vakufske komi, sije ponuđeno bilo, da jedan koma« dić, više nizašto neupotrebljivog zemljišta u površini od 1. m. i 25. cm. upotrijebi sa svojim zemljištem pod svoju zgradu, uz plaćanje mu, kate, a ta se mukata redovito plaća, i ta okolnost dokazuje se knjigama v. m. uprave u Sarajevu. Vakufljani i članovi mezarista«, skoga odbora, neće imati kada, na premaljeće, kontrolirati poslove o �Spoj 216 — Broj gradnji čuvarske kuće na Grličića brdu, jer će ako Bog da, u to doba kontrolirati poslove i financije ne« zakonitog općinskog vijeća u Sara« jevn. Stoga se vi »Obranaši« opet pozivate, da sva trojica ili četvori« ca vas stupite u mezaristanski od« bor, ili ako to nije moguće,- odabe« reto bar jednog i pošaljete u odbor, koji će to rado primiti, pa da sa ab» destom kontrolirate rad odbora, jer se drugačije u groblja ne ulazi. Mezaristanski odbor. IHualimsko pitanje. Pod gorn'im naslovom u našoj cijenjenoj »Pravdi« broj 91. pod« predsjednik naše organizacije piše, ako muallimi nisu zadovoljni ova« kim zaključkom koje on razlaže u svojim člancima govoreći od volje im stoji pismeno zahtjevati saziv skupštine, koju će odbor odmah sa« zvati. Mi mual'imi grada Sarajeva traži« mo da se što prije sazove glavna skupština. Uz to pozivamo sve ko« lege, da se i oni izjave bilo brzo« javno, ili u javnosti našem Central« nom odboru t. j. Halilu Hu’durovi« ću v. direkcija Sarajevo, i to što pri« je, jer nam odbor nije bio u stanju još ni pravila da uredi, a kamo ii šta dru Po. Pošto je strašna skupoća zavla« dala, to će biti težak saziv, ali ne« ka seoski uponomoće kotarske, a ovi okružne muallime, te tako iz šest okružja kada dođu po dva mualli« ma, može se održati skupština. U Sarajevu 25. oktobra 1920. Muallimi greda Sarajeva: Fazlić Hafiz Hasib, Fočo Abdullah, Zeče« vić Mustafa, A. Hadžimulić, Muez« zinović H. Mustafa, Smaiš Hafiz lb« rahim, Selimović Sulejman, Polić Mehmed, Habibija Ahmed, Tulić Mustafa, Sirćo H. Asim, Smajiš Haf. Tbrahim. — Učiteljice rada: Čajić Sejda, Berberović Mulija, Latas Marija i Čamila. Iz naše organizacije. SKUPŠTINA U GLAMOČU. Dne 4. o. mj. sazvao je naš mjes« ni odbor u Glamoču kotarsku skup« štinu, na koju se odazvalo sve što je moglo doći. Predsjednik g. Husein ef. Berberović izvijestio je skupšti« nu o dosadanjem radu Organizaci« je, što ;e primljeno sa odobravanjem i jednoglasno izabran novi odbor, u koji su unišla slijedeća gg. Pred« ejednik Husein ef. Berberović, pod« predsjednik Hafiz Adil ef. Omera« gić, tajnik Muharem Bajrić, blagai« nik Nasko Kovačević, odbornici: Hafiz Džemal ef. Kršlak, Muhare« maga Omerhodžić, Bećir Čolić i Ša« čir Zeljković. Pošto je ljetos izgorjela glamočka čitaonica, u kojoj je bilo i sjedište mjesnog odbora, pali su žrtvom po« žara i svi spisi organizcije, te se moli Radni Odbor, da se pošalju potrebne knjige i tiskanice. SKUPŠTINA U.ODŽAKU. Na 1. o. mj. održana je u Odžaku vrlo dobro posjećena skupština, ko» joj je predsedao g. H. Sulejman ef. Fazlić, koji se zahvaljuje na odzivu i daje riječ potpredsedniku H. A. Hodžiću. H. Adem Hođžić obrazla« že razlog osnutka naše organizacije, te ističe između ostaloga da je od« bor a napose on sam mnogo trnio od ovdašnjeg bivšeg upravitelja is« postave Dolića. Iza toga uzima riječ H. Arif Dža« nanović tajnik, i izvješćuje skupšti« •nu o radu odbora između ostaloga, da je odbor poduzimao mnogo in« tervcncija među kojima su mnoge usp;ele, te je napravljeno i poslato »em.v lađi za 72 dvije familije u Odžaku i 69 familija iz Jakeša molbi, da im se podijeli erarne zemlje za obrađivanje ali do danas nijesu ri« ješcne. Osim toga napravljeno je 19 molbi za Odžačku a 9 za Jakešku sirotinju za potporu iz zemaljskih sredstava, koje su poslate »Oblas« nom odboru za zaštitu djece« za B. i H. u Sarajevo. I ove su također vrlo slabo uspjele. Na koncu je is« taknuo afem sa bivšim upravite« Ijem ispostave Dolićem, koji nas je Страва 3. »ЛРАВДА* — »PRAVO*. vrijeđao i nedužne ljude hapsio i nezakonito kažnjavao narod batina« njem. Prisutni sa odobravanjem pri« maju izvješće na znanje. Izabire se aklamacijom mjesni odbor kako slijedi: Predsjednik: H. Adem Hodžić, podpredsjednik: Hadži Ćainil ef. Jupić, taj« nik: H. A. Džananović, bla« gajnik: Sadik ef. Karić, odbor« nici bez frnkcije: Alaga Ademović, Dcdo Delić, Huso Šabanović i Ha« dži Hasan Piragić. Za ši r i o d b o r: Tahir Zahirović i. Muharem Muja« ković oba iz Jakeša. Muho Tcrzić iz Odžaka prižalja« va se, da se pokraj mnogih općin« skih rabota naređuje i od ovd. po« litičke vlasti, da se uređuju jarci (hendeci) pokraj državne ceste, ko« ja se nalazi između kuća, pa moli odbor, da se zauzme ispred naroda, da se umanje ove rabote. Meho Šogorović iz Odžaka pred« laže, da se odbor zauzme kod vla« sti, da se zabrani držanje kelnerica po ovdašnjim gostionama i hotelu jer one daju povoda kvarenju mla« deži. Mehmed Hamzić iz Odžaka moli, da se odbor zauzme za njega kao invalida i siromaka, da mu se od strane vlasti podijele erarni konji, jer on nije u stanju osobno ništa ra« diti. SKUPŠTINA U KREŠEVU. Naši prijatelji i istomišljenici u Kreševu održali su 24. o. mj. lijepo posjećenu i vrlo uspjelu skupštinu, kojoj je predsjedao uvaženi krešev« ski građanin g. Asifaga Čizmić. Ot« varajući skupštinu, Asifaga se zah« valio prisutnicima, što su se tako lijepo odazvali sazivačima, te je ob» razložio potrebu osnutka mjesne organizacije, dodajući kako se svu« gdje braća muslimani ujedinjuju, te je od. prijeke potrebe, da se i musli« mani u Kreševu organizuju, da ne ostanu za ostalom svojom braćom. Obrazlažući svrhu i cilj naše Or« ganizacije, predlaže da se organizu« ju na temelju našeg programa, što svi prisutni bez iznimke prihvćaju i odmah izaberu odbor, koji-se kon« stituisao ovako: Predsjednik g. A« sifaga Čizmić, podpredsjednik g. I« lijas Musić, tajnik g. Ibrahim Fej« zagić, odbornici bez funkcije: gg. Hafiz M. ef. Granić, Avdaga Čiz« mić, Salihaga Skopljak, Husejnaga Nuhić i Hasan ef. Čizmić. Tjnik g. I. Fejzagić moli prisutne da po svojoj mogućnosti prilože dobrovoljne priloge kao i članarinu i da zamole Centralni Odbor, da po« šalje jednog delegata, da održi skupštinu i protumači program Or« ganizacije, te uputi narod o izbori« ma. Članarine i dobrovoljnih prilo« ga je palo K 600.—, a doprinesoše slijedeća gg: po 66 K Ismet i Hamdi« ja Fejzović; po 58 K: Asifaga Čiz« mić; po 38 K: Uijas Musić: no 28 K: Avdaga Čizmić, Mehmed Fejzagić, Atif Fejzagić, Ibrahim Fejzagić i lb« rahim Skopljak; po 30 K: Uzejir i Vejsil Ahbabović i Braća Nuhić; po 20 K: Salih Čizmić i Atif Čizmić; po 14 K: Sulejman Lisovac; po 12 K: Hasan Čizmić i Šaćir Nuh'ć; po 10 K: Nezir Ahbabović, Meho Ku« čuk, Salih ef. Skopljak i Meho Li« šovac; po 8 K: Tajib Čizmić, Mušan Skopljak, Sabit Čizmić, Halt.n Čiz« mić, Mehada Maglajlić, Mujo Mus« tać, Junuz Ahbabović, Ibrahim Nu« hić, Smajo Skopljak, Ibrahim Bej« tić, Takir Bejtić, Sa’ih Karapašić, Salih Adžobić, H. Mustfa Berbić i Ibrahim Kambur. Naši dopisi. Rogatica, 18. oktobra. (Kako g. Predsjednik Vlade drži »skupštine«?) U nedjelju 16. o. mj. obdržavao je kod nas skupštinu ra« dikalne partije predsjednik vlade g. Dr. M. Srškić u bašči vojnog lagera. Skupštini je prisustvovalo oko 50 do 60 što građana što seljana, pri« brojivši još desetak«petnaest naših pristaša. O bok g. predsjedniku vla« de bio je naš »obljubljeni« (čuli se ne vid’eli se. Op. ur.) sreski načelnik Madžar Geza Naszlopi, pa rogatič« ki pop i Mića Kojić. Istom što je g. Dr. Srškić zazinuo, počeše mu se« Ijaci odmah upadati u riieč stavlja« jući kojekakva pitanja. Prvo su pi« tali: »Oćemo li davati ak sa beglu« ka?« — »Aaa! Haka nikome!« odgo« vori g. predsjednik. Ko obrađuje zemlju, njegova je, a ko treba zem« lje neka traži od države«. — »A šta ćemo s porezom, gospo« dine? Mi ne možemo četverostruko porez plaćati« dodade drugi. »Porez ćete platiti — jedno« struk. Povišicu su vam naturili demokrate, koji i onako varaju i lažu« odgovori g. predsjednik i — okrenuvši se birtaš-u Savi Cvije« tiču — reče mu neka odmah ide po« rezniku i kaže da naplaćuje jedno« struk porez. Čujemo, da je poreznik bio pametniji od predsjednika, pa otporučio, neka mu g. predsjednik pošalje naredbu centralne vlade. — »Oćemo li vikati živila velika Srbija, doli Jugoslavija?« upade o« pet u riieč jedan od skupštinara. G. predsjednik malo zašutje, a Vuka« din iz Prače dobaci da to ne viču, što i g. Milan nekako potvrdi. Iza toga istupi jedan seljak i po« kaza odluku g. predsjedniku veleći: »Evo'gospodine, odluke kojom me je osudio ovaj (pokazavši prstom na sreskog načelnika) da dam »ak« o« vomu«. Tu je upro prstom na — Mi« ć u K o j ić a, desnu ruku gospodina predsjednika. No on ne dođe u ve« liku nepriliku: okrenuv se sreskom načelniku Naszlopiu i reče: »To ne smijete činiti!« Sreski mu odgovori, da su take naredbe i stvar kvit. Ko« je i čije, javne ili — tajne, nije se moglo čuti ni doznati... »A hoćemo li vikati živio kralj Petar i Aleksander«.pitaju opet se« Ijaci. (Glasovi: Aleksandru treba fes). Na to je g. predsjednik zašutio i п»је ništa odgovorio. Bijaše zar preneražen o v a k i m pitanjem i primjedbama iz težačkih usta. Oh ti »demokrati«! Opet se svrnu raz« govor na pitanje o beglucima, našto je g. Dr. Srškić rekao, da »na begluk ne smije niko doći!« G. predsjednik je nastavio dalje govoriti ali su mu seljaci nepresta« no upadali u riječ, a jedan između njih poviče, pokazavši prstom na gazdu Miču Kojića: »Eto ga, gospo« dine, kod vas koji nosi uvijek fes, pa još crven, taj ne pripada nam a«. G. predsjednik vlade go« vori, dalje, da biraju samo onog, ko« ji će im i čelom pritisnuti na one riječi, koje im govori. Neka ne bi« raju njega, ali što on rekne, to će i izvršiti. I tako se je svršila ova »im« pozantna« skupština iza koje se je g. predsjednik povukao u sobu, te primao razne pritužbe i žalbe! U petak 22. o. mj. vikao je telal u Prači, da sve kućne starješine do« đu u nedjeFu u Praču i da se u pod« ne nađu na skupu. Oko podne je do« šao u Praču g. dr. Srškić na zbor, ali ni'e više našao g. Vukadina, koji ga je prije pratio u Višegrad i Rogaticu huduć siromah bijaše zatvoren, jer da je pokrao neke malenkosti, kao vola i nekake cerade. Stvar je suda, da ispita koliko je istine na prijavi, kojom se dovodi u pitanje poštenje Vukadinovo, a mi to ističemo da se samo zna kako ie tekao zijaret g. predsjednika u naše »sretne« kraje« ve. Neka ga, neka je došao. A. Smrt grčkog kralja Aleksandra. (Izvorne vijesti »Jugoslavenskog Lista«.) " Atena, 26. olnobra. Jučer poslije podne u 4 sata i 40 minuta premi« nuo je grčki kralj Aleksandar. * Beograd, 26. oktobra. Regent A« leksandar po svoj prilici odlazi su« tra u 7 sati u jutro u Atenu, da pri« sustvuje pogrebu kralja Aleksandra. Sa njim putuje šef civilnog kabineta Drag. Janković i ministar vojni ge« neral Jovanović, a do Soluna pratiti će ga grčki vojni ataše. Regent će PolitičKi pregled. Radikalski prvaci u Zagrebu. Iz Zagreba javljaiu, da će između 6. i 10. novembra stići u Zagreb gg. Ni« kola Pašić, Stojan Protić i ministar« predsjednik Milenko Vesnić. Svrha njihova dolaska su stranački po« slovi. Skupština seljačke stranke u Za« grebu. U nedjelju obdržavala je se« ljačka stranka u Zagrebu svoju iz« bornu skupštinu, na kojoj je posta« vila svoje kandidate. Kandidirani su svi njezini poznati članovi. Radića kandidira stranka u Zagrebu i Sri« jemu. Predsjednik Predavec razvio je program stranke, te traži hrvat« sku .državu unutar granica Jugosla« vije, država ima da bude republi« kanska i neutralna. Svaku izbornu kooperaciju bilo sa Hrvatskom Za« jednicom bilo sa strankom prava seljačka stranka odbija. Pokret protiv Italije u Tripolisu. Iz Tripolisa javljaju: Među doma« ćim stanovništvom opaža se sve ve« će gibanje koje je upereno protiv Italije i njezinih oblasti. Poglavice tamošnjih plemena sakupljaju se na kongres na teritoriju, koji je nezavi« san od Italije i na kojem hoće da stvore odluku o daljnjem svom dr« žanju. Ovaj pokret unaša veliku za« brinutost među talijanske političke krugove. Napredovanje kemalista u Arme« niji. »Times« javlja iz Carigrada, da su po vijestima iz sigurnog izvb« ra turski nacijonalisti zauzeli Igdir, grad udaljen 40 kilometara od Eč« mijadzina. Igdir je centar georgij« ske crkve u Armeniji, gdje se nala« zi knjižnica od vrlo velike vrijed« nosti i mnoge druge vrijedne histo« rijske uspomene. Po zadnjim vije« stima armenci su napustili Novo« Selim, iza oštre bitke, ali su ustavili napredovanje bivše 3. i 12. divizije redovite turske vojske, koja je na« predovala u kraju Gola. Talijanska intrasigentnost. Rim« ska »Epoca« donaša članak jednog valjda biti jedini suveren, koji će sudjelovati pogrebu. * Atena, 26. oktobra. Jučer je vla« da izdala proglas narodu u ko jem se veli, da je zakoniti nasljednik pre« stoija princ Pavle, ali još nije pro« glašen kraljem, jer se ne zna, da li će tu čast primiti. U četvrtak sa« staje se raspuštena grčka Narodna skupština, koja ima da imenuje na« mjesnika. Po svoj prilici će biti iza« bran admiral Konduriotis. jadranskog stručnjaka o strateškoj važnosti Dalmacije za Italiju, nagla« šujući potrebu da Italija mora po« sjedovati Dalmaciju. Čitav članak kreće se u duhu dosada iznešenog stanovišta talijanske intrasigent« nosti. Domaće vijesti. Iz uredništva. Članak »Rad oko kandidatskih listi« morali smo pre« kinuti radi tehničkih poteškoća. Stipendije gradske općine. Odbor gradskih odbornika za raspodjelu Stipendija za đake završio je svoj rad. Ove godine votirano je za šti« pendije 200.000 K, dakle dva puta toliko koliko prošle. Odbor je ovaj iznos rasporedio na najpotrebnije đake u Sarajevu. Novi povjerenik poljoprivrede. Zemaljskoj vladi stigao je ukaz od 22. o. mj. kojim se postavlja za po« vjerenika odsjeka poljoprivrede i voda zemaljske vlade u Sarajevu, činovnik toga odsjeka g. dr. Josip Andrić. Novi povjerenik je prista« ša Hrvatske pučke stranke. Maksimalne cijene. Skoro svaki dan čitamo u našem službenom lis« tu, kako je po koji trgovac ili bakal kažnjen zbog pretjeranih cijena ili što nije ha vidnu mjestu istaknuo maksimalne cijene robi. Gledasmo svojim očima, kako se jedan put natežu jedan detektiv i jedan stra« žar sa jednim siromašnim voćarom pretrgom, što mu je sav njegov du» ćan i kapital u onoj korpi, jer nije tobož istaknuo cedulje s cijenom, a on se zaklinje da mu je oborio vje« tar i kiša. I nije pomogao izgovor, globljen je. Pa neka, zakon je tal^i, ama sad nastaje pitanje, zašto se taj zakon ne primjenjuje na sva« kog? Naši seljaci kroje cijenu svojim tovarima drva po svojoj miloj vo« lji. Dok se je prošle zime i tek mi« nulog ljeta kupovao tovar drva bu« kovih naiviše 35 K, a jelovih 26 do 30 K, sad nikakva ne možeš dobiti ispod 50 K a naravno ima slučaj e» �Stmna 4 Стпана Broj 215 — Bpoj »PRAVDA* — »ПРАВДА* va gdje traže i po 60 do 70 za to* var, ali je fakt, da se ispod 50 K ee može kupiti ni najslabiji. Za to ne* ma maksimalnih cijena. Još nešto: u nas je kukuruznom brašnu udarena maksimalna cijena 6 K, a seljaci prodaju nasred čarši« je svoje kukuruzno brašno po 7 K. Za njih nema maksimalnih cijena. Šta više, za njih uopće nema nikak* vih propisa, trgovci plaćaju dućan* sku kiriju i tečevinu, a prodaju_bra* šno na kilu, nije pravo nit je no propisu, da i seljak krčmi brašno na čaršiji ne plaćamći tih daća. Ali o» ni uistinu prodaju sve na kilu i na dvije, jer trgovcima je premalena ci* jena po 6 K. i ne smiju ga skuplje prodavati, pa ga za to i ne drže u dućanu i ne prodaju ga i zato je on* da sirotinja upućena a seljaka, za koga nema propisa. Žalosna nam ma;ka kad su nam ovaki gradski oci! JugosL musi, sportski klub u Sa* rajevu priređuje »zabavno veče« na 29. oktobra u petak u 6 sati na večer u društvenim prostorijama sa bira* nim rasporedom, na koje se poziva* ju svi članovi i prijatelji kluba. »Cehoslovački konzul primaće da* nas na dan narednog oslobođenja u prostorijama konzulata ovdašnje dostojanstvenike od 11 do 1 sat, a deputacije čehoslovačkih društava odnosno podanika (češke i njemač* ke narodnosti) od 4—5 sati poslije podne. Prilog »Pravdi«. Prigodom obdr* žavanja kotarske skupštine šaku* pljeno je K 2.970,— a darovaše: po K. 1.000.—: Husejn M. Džafić iz O* rašja: po K 403.—: Alija Beširović iz Orašja i Rašid Ibrahimović iz Če< lića: po K 100.—: Đulaga Mulahme* tović iz Celića, Ba'ro Abdić iz Šato* rovića i Muhamed Abadžić iz Brč* kog; po K 60.—: Hadžaga Bakić iz Celića i Mustafa H. Ibrahimović iz Brezova Polja; po 50 K: Osman Krajnović iz Begovače, Dedo Dedić iz Palanke. Smail Mujkić iz Brčkog Ibrahim H. Egrić iz Brezova Polja; po 40 K: Salko Brodić iz Begovače, t Ahmet Ahmedbašić iz Palanke, Mu* Os. 1069/18. 53. la Ibrahim Bečić iz Maoče, Dr. A. Bukvica iz Brčkog, Mujo Dervišević iz Brezova Polja i Bajro Djedović iz Brke; po 20 K: Mujkan Abdić iz. Satorovića, Omer Bajrić iz Maoče, Huso Dervišević iz Brezova Polja, Bego Husić, Mešan Hasičević, Meh*. med ef. Kadić i Mujo Karamujić iz Broda, Ibrahim Husić, Jusuf Husić i Abdo Arifović iz Repinog Brda te H. Mumin Ramić i Abid Junuzo* vić iz Ratkovića; po 10 K Ahmet Primača iz Orašja, Suljo Lejlić. Fe« him Ahmedbašić i Meho Đonlić iz Palanke. Haf. Mehmed Hamidović iz Broda, Emin ef. Vražić i Meh* med Mujanović iz Ratkovića. Hvala, živjeli! G. Avdija Zukić iz Trcštenice (Tuzla) sakupio je kao dobrovoljni prilog svotu od K 170.—. Živio! Svetislav 8. Protić, advokat radi sve advokatsko poslove. BEOGRAD, čika Ljubi na ulica br. 16. do Grand Hotela. H. Hafiz Bbdulah ef. Tabak. Trgovina koža te obućarskog pribora, svakovrsnih kalupa, muških i ženskih amerikanske fazone. Kad tvrgjave padaju ... „Ргрвкв Riječ* od J6. o. mj. broj 215 donoei ovaj brsojav: „Kljać, 25. oktobra. Piije dva dana pokušao itvosnićar dr. Nježić, nekadašnji naš iaabtani poslanik, da održi n Kljtfča demokratsku skupštinu. Na nju je dužio 29 ljudi, od kojih je većina s’lom dovedena Propast Njeiića je potpuna. Odbor,* Jo li onda sač-dno, što je 4Srp. Riječ" nud ovaki braojav stavila niastan naslov: „Dr. Nježić propao’? . . . Л!’ ne lozi vraže, o istoj toj stvari ima vi­ jest i u „Glasu Naroda" Ukođar od 26. o. mj. (broj 356) koja nosi naslov „l emikratska skup­ ština u Kljuca" i glasi ovako: »Primamo ovaj telegram: Radikalska tviđava Ključ pade jučo (23. o. roj ) u ruko -demokrata. Demokratska skupština sjajno uspjela. Organiaseija sprove­ dena. Opširnije pošiom. Predsednik Bovan“. ' E sad, ljudi Bož ji, dajte se snađite u ovakoj prilici« Da reknemo: lažo „St paka Riječ* nije pravo, jer bude i istine u njezinim stup­ cima. Eto, na primjer, on<baš u uvodniku istog tog broja — glede jba — sasvim pravo ka­ že: „Vaš jo vođa dr. Nješić javno pozvao „Ju­ goslavene na okup", ali u Bosni ■ ema Jugosla­ vena, nema ih naročito među 'rbima težacimst koji su najvećom bi godamošću i suzama radosnicama dočekali — Srbija naša". Ds kaže­ mo: laže ,,Glus Naroda** nije pravo, jer i on katkad rekne istino, pa bi se morli ogriješiti. I u njegovoj su redakciji „žarnalisken auch”, pa stvar isnosimo pred popa Prptića, da je on provjeri. Dotle ćemo dizati da lažu — oba od­ bora, a siroto novinari oaruo polaguju . . . : ! I i Naručbe oba vljamo brzo i tačno. SARAJEVO, Halači ul. br 15. Telefon 276. i OGLAS. Kotarski šeriatski sud u Sarajevu prodavat će dne 16 novembra 1920. u utorak u 10 sati prije podne soba broj 1 (sudbena palača mulk nekret. umrlog Server ef. Svrze iz Sarajeva i to: 1. У, kuće i bašće u površini od 1 d. 389 m.u Ulomjenicigr. ul. br.LXXIV/10; 2 cijelu kuću u Tubegovićevoj ulici u kojoj še nalazi'glavna trafika u gr. ul. br. ХХХ1Х/74 kat. opć. Sarajevo e površini od 351 m. i 3. cijele zgrade sa zemljištem nala­ zeći se u gr. ul. broj 231 i 238 kat opć. Butmir gornji u površini od 21 d. 850 m. ali prva ne ispod 200.000 K druga ne ispod 700.000 K, a treća ne ispod 150.000 K. Uvjeti dražbe mogu se viđeti za vrijeme uredovnih sati kod kotarskog šeriatskog suda u Sarajevu. KOTARSKI ŠERIATSKI SUD. U Sarajevu, dne 9. oktobra 1920. ...«««««.«♦♦»♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦ ♦ PAP1RN1CA ♦ i HAMD1JE KOPČIĆA * * preporučnje »voje bogato stovarište $ svih vrsta papira, kancalarijskog i ♦ školskog pribora. — Naručbe se ф obavljaju brzo i točno. $ Ci ene umjerene. * T ♦ X £ Ф Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 £ ♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦ Centralna drogerija Braća Šahinagić Hasan Pobrič, Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. 37 godina star iz' Velagića kotar Ključ. služio je do prevrata u Ga­ beli i Čapljini. Poslije je otišao u špitalj Ravnice (Ravna), te se za nje£ ništa, ne čuje. Govori se da je u Ro­ gatici kod žandarmerije. Umoljava se svak, ko bi znao što god o njem i njegovu boravištu da kartom javi na adresu: Oglašujte u „Pravdi". I SulBjmanbEg Filipouić, RljuL Muslimansha trgovaca i obrtnica banka za Bosno I Hercegovi"« (d. d.) u Sarajevu II. EMISIJA Poziv na upisivanje dionica Izvanredna glavna skupština Muslimanske trgovačke I obrtničke banke za Bosnu i Hercegovinu (dioničarskog društva) u Sarajevu, održana 2. septembra 1920. zaključila ja na temelju ustanova § 11. društvenih pravila povišenje dioničke glavnice na K 1o.ooo.ooo.— od K З.ооо.ооо i povjerila ravnateljstvu, da ovo povišenje prema potrebi na jedanput ili na dva puta provede. Na temelju tog zaključka izlažemo na javnu supskripciju za sada 40.000 dionica po 100.— kruna nominalne vrijednosti tako, da će dio­ nička glavnica po provedenju tog povišenja iznositi К 7,000.000.— Za upisivanje ustanovljeni su ovi uslovi: 1. Posjednici starih dionica imadu pravo na svaku jednu staru dionicu preuzeti jednu novu uz tečaj K 110.—. U tu svrhu imaju pre­ dočiti potvrde (međutomnice) o dodijeljenim, ali još ne izdanim dioni­ cama, na kojim će se označiti, da je pravo opcije izvršeno. 2. Ostalih 10.000 dionica, kao i eventualno po dioničarima ne optirane dionice, mogu upisati dioničari i nedioničari,uz emlsioni tečaj K 115.—. 2. Razlika između nominalne vrijednosti i emisionog tečaja privest će se po odbitku troškova pričuvnoj zakladi. 4. Nove dioni-e iičestvovat će na poslovnom uspjehu od 1. no­ vembra 1920. te će prema tome biti previđene prvim kuponom sa pra­ vom na dvomjesečnu dividendu za g. 1920. 5. O uplaćenim iznosima izdaćemo blagajničke potvrde (međutom­ nice), na temelju kojih ćemo kasnije izručiti izvorne dionice, o pojedi­ nim komadima od 5, 10, 20, 25, 50 i. 100 dionica. 6. Supskripcija počima 3. septembra, pa traje do 31. oktobra o. g. 7. Potpisane dionice moraju se isplatiti odmah kod upisa. 8. Dionice glase ili na ime ili na donosioca, pa svaki potpisatelj treba da naznači, koju vrstu dionica želi. Dodijeljene 'će se dionice ispo­ staviti i potp'sateljima uručiti u roku, koji će se naknadno objaviti. — Svaki potpisatelj treba da naznači pobližu adresu, na koju će mu se dodijeljene dionice dostaviti, a onaj koji želi dionice na ime, treba da osim toga čitljivo i točno naznači ime i prezime, na koje bi petpisane I dionice imale glasiti. Ravnateljstvo si je pridržalo pravo, da dionice do­ dijeli ili na ime ili na donosioca, 9. Podjelbu upisanih i uplaćenih dionica glasom tačke 2. ovih usta­ nova pridržaje ravnateljstvo zavoda. 10. Potpisivanje i uplaćivanje na ove dionice obavlja se: a) na'blagajni Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Herceg, (d.d.) u Sarajevu i njezine podružnice u B. Novom, te kod: b) Muslimanske centralne bankeu Sarajevu i njezine podružniceuTuzli, c) Muslimanske trgovačke i poljodjelske banke d. d. u Tešnju, * d) Muslimanske kreditne banke d. d. u Foči, e) Prve Muslimanske banke d. d. Brčkom, f) Prve Muslimanske banke d. d. u Bjelini, g) Muslimanske banke d. d. u Banjojluci, h) Narodne kreditne banke d. d. u Tešnju, i) Narodne kreditne banke d. d. u Livnu, ii Bankovne kuće M. Mahmudbegović u B. Šamcu, Težačke banke d. d. u Cazinu, I) Muslimanske banke d.'d. u Stocu, m) Muslimanske banke d. d. u Visokom, n) Hrvatske kreditne banke I štedionice d. d. u Bos. Brodu i nje­ zine podružnice u Bos. Gradišci, o) Podružnica Hrvatske Centralne banke u Derventi, Mostaru, Zenici i Tuzli, p) Muslimanske privredne banke d. d. u Gračanici. HavnateljstiD MusIimanskE trgovačke i cbrtnitlie banke za B. i H. (đ.i] u Sarajccu Odgovorni urednik: F. Šalaka. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. štamparija Daniel & A. Kajon, Sarajeva � https://kolekcije.nub.ba/files/original/6e95ed8d3078f1b21b62911fc642d138.pdf 51baa7b695805dbdb9f583037b8fe300 PDF Text Text P—TAMNA U GOTOVOM PLAĆENA. Pojedini broj К 2 — IZLAZI SUBOTOM, UTORKOM I ČETVRTKOM. UREĐUJ-. REDAKCIONI ODBOR. PRETPLATA: GODIŠNJE K IH, NA POLA GODINE K 90. UREDNIŠTVO 1 UPRAVA NA­ LAZE SE U KRALJA PETRA ULICI U VAKUFSKOJ PALAČL ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 112(217) Sarajevo, subota 30. oktobra 1920. (15. safer 1339.) Svim kotarskim odborima. U članku »Rad oko kandidatskih listi«, što je štampan u prošlom i današnjem broju »Pravde« objaš« njeno je šta sve imaju raditi poje« dini odbori u jednom od najvažni« jih izbornih poslova: sređenju kam didatskih listi. Kao što se vidi iz do« tičnog članka, kao i napomene što je odborima stavljena u pismu na« šeg tajništva, ovaj posao ne trpi nikakvaodlaganja pa se od« bori umoljavaju da mu posvete što veću pažnju i da ga izvrše š t o j e moguće brže. Odbori u mjestima, koja su oda« Ijena od okružnog sjedišta, pa radi toga nije sigurno da će njihovi do, piši stignuti na pravo vrijeme, ima« ju se poslužiti telefonom, a ako toga nema, onda brzojavnim izvještajem po ovom formu« laru: »Predstavnicima liste označite za biralište Bratunac Salku Meša« novića, težaka iz Podgore, za Vu« kovije Ibrahima Suljića, muđUima iz Velike« i t. d. Pri predaji brzojava treba umoliti dotičnog činovnika da pripazi na tačan oitpravak brzojava. Pored brzojavnog izvještaja treba i« pak poslati i pismeni i z v j e« š t a j okružnom povjereniku i rad« nom odboru naše organizacije. Od« bori se, naravna stvar, mogu poslu« žiti i posredovanjem pouzdanih Iju« di, ako bi slučajno krenuli u okruž« no mjesto. Radi jedinstvenijeg rukovanja o« vim poslom, Centralni je Odbor za« ključio, da' kotarski odbori u ovim stvarima imaju općiti sa ovim iz« bornim povjerenicima: Za Banjalu« ku: Hamzaga Huseđinović, trgovac (telefon br. 70.); Bihać: Muhamed« beg Biščević, gradski načelnik (te« lefon broj 8.); za Mostar: Muhamed ef. Butum, posjednik: za Sarajevo: uredništvo »Pravde« (telefon 138.); za Travnik: Abdibeg Ibrahimpašić; za Tuzlu: Osman ef. Vilović, grad« ski načelnik (telefon broj 68.). RADNI ODBOR. Riječ na svom mjestu. (U SPOMENAR VOĐI OBERRADIKALA G^JRU MILANU SRŠ« KIČU). »Samouprava« se u broju od 22. tanje »oglase-nadležnim — dva i vi« o. mj. bavi pitanjem plebiscita u še ministarstava i donose n e j e d « Koruškoj i iznosi razloge, radi ko« n a k e odluke, ili pak da se pitanje jih su mnogi Slovenci glasali proti upućuje iz jednog ministarstva u prisajedinjenju sa našom Kraljevi« drugo, i da se n i j e d n o ne oglašuje nom. Ova su njena razmatranja vr« kao nadležno«. lo poučna i vrlo karakteristična, pa Kao logična, veli »Samouprava«, i ćemo ih u glavnim crtama iznijeti u neminovna posljedica ovako nesre« našem listu, kako bismo još jednim đeno-g stanja javlja sc: pokolebano kompetentnim priznanjem potvrdi« uvjerenje (pouzdanje op. ur.) u dr« li, ispravnost našeg stajališta, da žavne vlasti, slabljenje pravne svi« ■boljševički način agrarne reforme — jesti kod naroda, te postepeno ru« šteti interesima naše- države. še n j e pravnog poretka t. j. Ne poričući, da je na ovako na« onih pravnih osnova, na kojima ba« opak ispad plebiscita mogla djelo« žira država. Kao jedan zao primjer vati — kako obično objašnjava dne« tog zlog djelovanja ističe »Samou« vna štampa —i nelojalna agitacija prava« našu — agrarnu »refor« od strane Austrije, nepravilnosti pri« m u«, o kojoj iznosi ovaj doslovan likom glasanja i okolnost, da u Au« etriji nema opće vojne obvezatno« sud: »U riješenju agrarnih pftanja u sti kao kod nas i t. d. »Samoupra« va« ističe da sve to nije pravi Bosni i Hercegovini imamo jedan uzrok. Izlažući taj pravi uzrok »Sa« eklatantan dokaz, da u našoj zemlji mouprava« veli doslovno: »Držimo ne postoji ni pravna svi« da se ne ćemo prevariti kad tvrdi« jest opojmu svojine, ni mo, da naš neuspjeh leži u našem pravna zaštita iste. Kada — hrđavom državnom ure« smo, prije punih 40 godina, poslije đen j u i u posljedicama, koje oda« srpsko«turskog rata, imali da riješa« tlc proističu«. Ona za tim sasvim vamo isto pitanje, mi smo napravi« otvoreno konstatuje da »haos koji li agrarni zajam: da bi agama je prije dvije godine postojao i koji dali naknadu, a kmetovima omogu« je tada mogao biti razumljiv, po« čili postepenu otplatu. Danas, posli« stoji i danas i to još u jačoj mjeri«. je 40 godina, mi rješavamo to pi« Ostavimo, velf »Samouprava«, spor tanje na način, kako bi se ono rije« o federativnoj i jedinstvenoj drža« šilo u jednoj k u lt u r n o j d r« vi, pustimo u miru republikanske žavi: — deposediramo age bez i« teorije, no »kod nas su ostala ne« kakve naknade, i kmetovima preda« sređena i sva ostala državopravna jemo zemlju besplatno. I kada se pitanja«. Tu sad upozoruje »Samo« zapitamo otkuda je to riješenje, on« uprava«, da nije riješeno pitanje da dobijamo interesantan odgovor: nadležnosti centralne vlade i pokra, Kmet ga nije tražio. On je jinskih vlada, pa potonje često pu« bio zadovoljan, da se zavede obli« ta ne ćc da slušaju Beograd; onda gatan otkup i da mu se omogući a« ističe kako su neuređeni odnosi i inortizacija za duži niz godina i uz između pojedinih hnših'Spinižih dr« povoljne uslovc. Predlog za onako žavnih i samoupravnih vuafti, pa ra, Fa 'k o m i s 1 e n o i bespravno di toga’ stranke nijesu nikad sigur, riješenje, pri kome se od kmetova ne, da će biti izvršeno i pravomoć« ništa ne traži, a agama ništa ne da« no riješenje (presuda) viših vlasti, je, potekao je od lakomislenih par« jer sc lahko može dogoditi da ga iz« tijskih agitatora, koji su mislili da vršna niža vlast može odbiti s mo« će na taj način pridobiti za se kme« tivacijom, da ga je izdala nenadlež« tove, odnosno njihove glasačke ku« glice. Ne možemo tvrditi da li su ti na vlast. Ništa bolje nije ni među pojedi« agitatori postigli svoj cilj; ali da nas nim ministarstvima, jer še dešava način na koji se rješava ovo pitanje svaki dan, da se za jedno te isto pi. prezentira kao jednune« ČEKOVNI RAČUN POŠTANSKE ŠTEDIONICE 1119. Godina 11. pravnu zemlju, to je van ma, te da što skorije uredimo ovu našu lijepu i bogatu zemlju«. svako sumnje«. • U nastavku svog članka ističe »Sa« Prenesosmo gornju »gorku pilu« mouprava«, da su životne namirni« ce skuplje kod nas nego li u Austri« lu«, da je podnesemo pod nos gosp. ji, u koju ih mi izvozimo, govori o Srškiću i njegovoj kratkovidnoj tom, da naša štampa stoji na vrlo »Srpskoj Riječi«, a vala ako hoćete i niskom nivou, a onda donosi ovo — »Samoupravi«, čiji ministar bija« še iznio predlog, da bi zulume i pod« završno razmatrnje: mitljvost činovnika u Sandžaku i »Svojim rđvim državnim urede« Makedoniji trebalo kažnjavati time, njem i svojom još gorom štampom, što bi se uništavala čitava sela i mi smo bili u Koruškoj najbolji a« naselja ...______________________ gitatori u — korist Austrije. Tamoš« nje stanovništvo, čija je nacionalna Sarajevo, 29. oktobra. svijest slabo razvijena, odlučivalo U govoru g. dra Hrasnice, što je se prema momentalnoj koristi. Iz« štampan u prošlom broju našeg li« bor nije bio težak: dok se naša kra« sta, ušljed isprometanog Ijevina prezentirala kao još neure« sloga nije jasan jedan vrlo važan đena država, sa poremećenim pasus, pa molimo gospodu čitatelje pravnimporetkom, ukojoj da taj pasus (počam od trećeg ret, suiličnaiimovnabezbjed, ka na trećem stupcu lista) isprave nost vrlo slabo zajamče« kako slijedi: n e. dotle je Austrija, i pored svih »LJ protivnom slučaju smatramo gubitaka u ratu,« davala sliku ipak rješavanje beglučkog pitanja na do« jedne uređene, pravne države. sadanji način, samo za B. i H„ de« Nile mnogo čudno, što se to stano« posediranjem musliman« vništvo za nju izjasnilo! skog dijela našeg naroda, Da završimo s jednom naporne« proti čega ćemo se boriti svim do« nom: Plebiscit u Koruškoj dao nam pustivim sredstvima. Iz ovoga pro« je jednu gorku pouku; pravo je aa gramatičnog razlaganja uvidjećete, se tim skupo plaćenim iskustvom braćo, da je kleveta i ništa drugo koristimo, i da pregnemo svima sila« nego li kleveta i t. d.« Rad oho handidatskih listi. (Svršetak). O BIRALIŠTIMA (GLASAČKIM MJESTIMA). Prema izričitom propisu § 8. iz« bornog zakona Državni je Odbor bio dužan, da najdabe za 35 dana računajući od dana ukaza kojim će se odrediti izbori«, dakle do 13. oktobra, ustanovi: »koliko će u kojoj općini biti glasačkih mjesta, odnosno koliko će se općina sasta« viti u jedno glasačko mjesto i ko« ja će lica fungirati kao predsjedni« ci biračkih odbora«. Kao svi ure« dujući organi Jugoslavije, tako je i ovaj odbor zakasniou svom ra« du, pa je tek prekjučer javljeno da je dogotovio svoj posao. Bilo bi i čudo, kad bi se kako drukčije de« silo !... Gdje je zapeo ovaj posao ne će« mo da ispitujemo i prelazimo na to, kako se određuje opseg birališta. O tom izborni zakon propisuje slije, deće: Biralište (glasačko mjesto) ne smi, je biti u kojoj bogomolji, već se u tu svrhu ima uzeti bcledijanska zgra da ili, ako sc glasanje vrši na više mjesta, školska ili druga zgrada, ko, ju odredi poglavarstvo općine (op, štinski sud), odnosno kotarski ured. Ako zgrada, u kojoj se obavlja gla« sanje, nije sama dovoljno'prostra« na, onda mora imati ograđeno dvorište, koje se inože zatvoriti. Pri određivanju birališta zakon je uzeo u obzir pravilo, da se birališ« ta imaju udesiti tako, da bude lakše biračima. Tako se na primjer, u § 50 veli: »Ako su do« movi jedne opštine mnogo udalje« ni od zgrade, u kojoj bi se imalo obaviti glasanje, pa će biračima biti teško doći na biralište. Državni Od, bor može i manje općine razdijeliti u odjeljke. U većini općina koje imaju preko 800 birača, glasanje se mora vršiti na više mjesta, po odjeljcima i prema mjestu, gdje bi« rači stanuju. Svaki taki odjeljak či« ni jedno posebno glasačko mjesto i mora imati poseban birački od« bor. No ta olakšica ne može ići do« tle, da svako i najmanje selo ima svoje biralište, već Državni Odbor može, ako je to potrebno, spojiti dvije manje općine (nahije, džema, ti), i dati im jedno glasačko mjesto. No u tom slučaju ne smije biti ud« ruženo više od 800 glasača. Mjesto glasanja i zgradu, u kojoj će se vr, šiti glasanje moraju općinski, odnos« цо kotarski uredi obznaniti narodu najmanje na deset dana prije izbora. O ustanovljenju broja glasačkih mjesta odlučuje Državni Odbor na predlog pokrajinske vlade, a vladi su opet stavili predloge kotarski u« redi. Oni dakle znaju koja će i koja sela zajedno glasati, te koliko će bi> rališta biti u gradu. A pošto nije pri, like, da će Drž. Odbor mijenjati nji« hove predloge, naši se odbori tre« baju odmah obratiti na kotarski ured i zatražiti da ih obavijesti o načinu kako su i gdje određena po« jedina birališta. To je nužno radi toga, što se naši odbori moraju već sada brinuti za dobar SASTAV BIRAČKIH ODBORA o kojem umnogo čem ovisi uspjeh naše organizacije. Jer ako se sasta«vu tih odbora ne posveti osobita pažnja, može se lahko dogoditi za« buna među našim prištašama, a va« la i kakva hilla, koja se kasnije ne« da ispraviti. Zakon naime veli, da će na svkom mjestu, gdje sc vrši glasanje biti birački odbor, koji će se sastaviti na ovaj način: Predsjednika će imenovati Dr« žavni Odbor i to tako, da za svako glasačko mjesto odredi u prvom re« du po jednog suca, odnosno sudskog činovnika ili svršenog pravnika. A« ko u kotaru ne bude dovoljan broj takih ljudi, onda se za predsjedni, ke imaju u prvom redu postaviti Iju« di koji su svršili koji fakultet, a ako nema dovoljno ni njih, onda ljudi koji su svršili koju bilo stručnu ško« lu uz uvjet da nijesu u poli« tičkoj službi. Osim predsjednika ulazi u ovaj birački odbor jedan općinski vijeć, nik, kojeg izabere općinsko vijeće (u �S” кпч I . • -------------------------------------------------- d) ispod toga: imena, prezi« neorganizovanim našim općinama m’esto tog vijećnika vršiće birač tnena, boravište i zanimanje dvojice dotične općine, kojeg odredi o k» predstavnika liste za glavni o k« ružni sud), a u slučaju da bude ružni birački odbor i dvoji« spojeno više općina u jedno glasač« ce njihovih zamjenika; e) imena i prezimena, zanimanje ko mjesto, onda se iz svake općine izabere po jedan vijećnik odnosno i boravište po jednog predstavnika birač, ako nema organizovanc opći« bste i. po jediiog njegova zamjeni« ka za svaka glasačko m j e« ne. Osim toga dolazi u ovaj birački sto svihikotareva dotičnog okružja; f) ispod avega toga potpisaće se odbor po 'edan predstavnik sviha kandidatsklh listi, na kojima je bio jiredlagači liste kojih mora biti naj. označen takav-stranački pouzdanik. manje stotinu; g) na zadnjoj strani ovakih listi Neko će reći: »pa što će nam ti po« vjerenici, kadete stvar voditi su«" treba da ostane praziia prostora za potvrdu suda.j dao«. Ali nije tako. Članstvo: u birač« Dg se pobliže osvrnemo na gornje kom odboru vrlo je važno za poje« jline stranke, a naročito za našu or< tačke. 'lačke a, b, c riješene su na glavnoj skupštini i.ojijima se ,pe< ganizacijd. Evo zašto: 1. Taj predstavnik može kontro« ma šta raditi? Tačku (d) imaju izvr« lirati da li je u redu predan birački siti naši kotarski odbori u o k r u ž« spisak, jesu li u redu glasačke kuti« n i m mjestima označivši po moguć« je, a što je najvažnije, on ima pra« nosti ljude sa akademskom spre« vo da uzme sebi treći ključ od naše mom. Tačka (e) zahtijeva ponajviše glasačke kutije i ustanovi je li u re» rada i na njoj moraju sarađivati svi du pnlijepljena naša lista na našu naši kotarski odbori. Ko ika je duž« nost ovih predstavn.ka objasmli smo kutiju. 2. On potpisuje sve biračke zapis« u pređašnjem poglavlju, a ovdje u« nike i ima pravo da prigovori svakoj pozorujemo kotarske odbore, naro« nepravi’nosti koju bi učinio pred« čito one iz udaljenih krajeva, da je S’cdnik ili koji drugi član biračkog potrebno ovaj posao odmah izvrši« ti i o tom brzojavno obavije« odbora. 3. On ima pravo, da biračima ka« sliti našeg povjerenika u okružnom že kojoj partiji pripada koja kutija, mjestu. Tačku (f) izvršiće odbori u okruž« pa na taj način može pomoći našim pristašama, da se ne bi zabunili kod nom mjestu, pri čemu valja paziti na slijedeće propise: Potpisaće se glasanja. 4. On može kontrolirati da koji oba pr.mjerka originalne (liste, a birač ne bi glasao pod tugiim ime« mogu ih potpisati samo ljudi, koji nom i da ne bi bio vraćen koji naš su unešeni u birački'spisak. Nepis« mene birače potpisaće uz'njihov pri« birač. 5. On može kontrolirati je li od« stanak kogod drugi, ali se mora i on mah nakon svršenog ižbora zaklju« potpisati. (Na primjer: Mujo Sal« čena kutija, iz koje se vade biračke kič po: Ahmetu Rašidagiću; Ibro Se« kuglice, a osim tog ima dužnost, da limović po Sulji Malkiću itd.). Na sobom izbroji kuglice iz naše ku» tim primjerima mora se potpisati najmanje stotinu birača, no odbori tije. 6. On ima konačno pravo, da pra« u okružnim,mjestima imaju se po« ti predsjednika biračkog odbora, brinuti da našu listu potpiše bar kad bude glavnom odboru ponio dvije stotine ljudi, kako ne bi bilo kakvih neprilika pri eventualnoj spise o biranju. smrti ili opozivu potpisa. Pri tom Kako se vidi članstvo u biračkom se odbori upozoruju da potpis može odboru nije mala stvar, pa naši od« osporavati samo onaj, čije je ime bori trebaju upregnuti sve sile, ka« potpisano. ko bi u te odbore izabrali naše naj« 2. ) Predlagači su dužni, da uz listu vještije i najokretnijc ljude. Ovdje podnesu sudu i pismenu potvrdu nam valja prinrietiti, da se u birač« svakog pojedinog' kandidata, da pri« ke odbore mogu izabrati samo oni staje na kandidaturu. — O ovoj birači, koji spadaju dotičnom gla« stvari brine se tajništvo Radnog sačkom mjestu. Nije dakle do« Odbora, a naši se kandidati urno« z v o 1 j e ivo, da se u seoske biračke ljavaju da o a m a h udovolje pisme« odbore metnu gragj.ini ili seljani iz noj zamolbi što im je u tom pogle« drugog glasačkog mjesta. To ce u du oviti dana upućena od strane tog nekim mjestima zadavati malo ne« tajništva. prilika, ali dobra volja sve postiga« 3. ) Uz dva pisana primjerka ori« va, pa će naši odbori prebroditi i tu ginalne liste, predlagači su dužni po« zapreku. dmjeti sudu još i onoliko š t a m» Pošto zakon veli, da se niko ne p a n i h primjeraka biračke liste, ko« smije bez privole označiti predstać« liko u dotičnom izbornom okru« tukom liste ili njegovim zamjeni« g u ima glasačkih mjesta, te po vr» kom, odbori su dužni, da se u tom hu još i ova štampana primjerka za sporazume sa ljudima, kos sud. je žele označiti našim Ova se štampana lista ima razli« predstavnicima, odnosno nji« kovati od originalne u tom, što je hovim zamjenicima. Ko bude ozna« na njoj zabranjeno stavjati i« čen bez privole ima pravo, da od mena predlagača i što će na vrhu suda zahtijeva brisanje svog imena morati nositi oznaku: »Za glasačko i sud mora udovoljiti ovakom zah« mjesto...« inače se mora potpuno tjevu i o brisanju izvijestiti jednog podudarati sa tačkama a—d origi« od donosioca liste. naine liste. O načinu štampanja ove Posao oko oznake ovih predstav« Lste sporazumjeće se tajništvo rad« nika trebaju odbori svršiti što mo« nog odbora sa izoorniin povjereni« guče prije, jer o pravilnom i preš« c.ma za pojedina okružja. nom izvršenju ovog posla ovisi i Štampane liste moraju se također pravovremena prijava kandidatskih potvrditi cd strane suda. Ta potvr« listi. Stoga je dužnost svih članova da ima glasiti: »Pošto se potpisani naše organizacije, da odborima u uvjeno da su imena predloženih li« tom pogledu budu što više od po« ca saglasna originalnoj listi, to istu, moći. A sad da prikažemo kako će a na osnovu člana 39. izbornog za« se postaviti kona, potvrđuje. Br.......... Predsjednik KANDIDATSKE LISTE. mjesec (Muhur) Suda Ok« Kandidatske liste moraju se pod« dan, godina mjesto ruga N. N. N. nijeti okružnom sudu na potvrdu. Ove liste igraju vrlo važnu ulogu To se mora učiniti u roku od 12. do 22. novembra, a da lista bude prim« pri izborima, jer se u roku od tri Ijena, valja da se ispune ove for« ! dana imaju razaslati općinama, da ih upute onom glasačkom mjestu, malnosti: 1 .) Ima se u dva primjerka kojem je pojedini primjerak nami« sastaviti »originalna lista«, ko'a će jenjen, pa ili predsjednici biračkih biti pisana i koja mora sadrža« odbora moraju uoči izbora prilije« piti na posebnu biračku kutiju. vati: a) na čelu: ime izbornog okru« One su dakle neka vrst -putovođe ga i dan izbora, za koji vrijedi li« izbornicima. Ovd,e nam valja svratiti pozor« sta: b) p o d odsjekom I: imena i nost naših odbora, a i svih drugih prezimena, miesto življenja i zani« članova naše organizacije na jednu ntunic predloženih kandidata, koji vrlo važnu okolnost, koju ne bi imam opće pogodbe prima § smjeli gubiti s vida. U mnogim će mjestima biti n№ih prijatelja ne« 13. izb. zakona: c) pod odsjekom U.: imena muslimana, kojima će se bolje i prezimena, bira’ište i zanimanje sviditi naši kandidati, nego li kandi« kvalifikovanih kandidata i dati drugih stranaka. Po § 40. izb. zakona »svaka kandidatska lista, ko« njihovih zamjenika: — .НРАВДА* ja bude po ovim pravilima utvrde« na, imaće na dan izbora svoju za« stbnu kutiju na svim glasač« kim mjestima«. Prema tome ćemo mi imati svoje kutije i ondje, gdje ne mislimo dobiti ni jednog glasa. Zakon dapače daje i tu oblak« šicu da »za predlagače liste nije obavezno, da na listi koju pred« lažu/naznače predstavnika i zamje« n.ka za ono glasačko mjesto, ža ko« jc nemaju svojihdjudi..(§ 35XTa je okolnost nredviđena i u § 55. gdje se veli »Ako predstavnika ili nje« govog zamjenika nema, bilo što ni« je došao, bilo što nije naznačen, predsjednik biračkog odbora uzeće i treći ključ«. No lista će se prilije« piti na kutiju bez obzira na to, što fali predstavnik toje liste. 4.) Na gornji način uređena dva primjerka originalne kandidatske liste, te štampane liste, i privole kandidata odnijeće okružnom sudu radi potvrde najmanje pet potpisnikai uručiti ih predsjed« niku ili njegovu zamjeniku, koji će im o d m a h izdati povrdu (revers), da su Lste predali. Tada će sud ispi« tati: jesu li potpisnici liste upisani u birački spisak, ima li ih dovoljan broj i je li priložen pismeni prista« nak svih kandidata. Kad se sud vv« jeri da je sve u redu, potvrdiće oba primjerka liste i na njima napisati: »Potpisani se uvjerio, da su predla« gači ove liste ispunili sve uslove ko« ji se traže po članu 33., 34., 35., 36., 37. i 39. izbornog zakona i zato, a na osnovu člana 38. istog zakona potvrđuje ovu kandidatsku listu s tim, da su oba podnešena primjer« ka potpuno saglasna jedan kao drugi. Br.... Predsjednik dan, mjesec i (Muhur) Suda Ok« godina mjesto. ruga N. N. N. Jedan primjerak na gornji način potvrđene liste mora se vratiti do« nosiocima urokuod24sata na« kon predaje, a drugi če čuvati sud pod svojim nečatom i na sigurnu mjestu, a prepis će bez imena pred« lagača odmah poslati upravi držav« ne štamnariie u Beogradu, da se ob« javi u službnom listu. Time je prikazan cijeli rad oko postavljanja kandidatskih listi, a sad nam valja upozoriti odbore, da se naše liste ne će zvati listama J. M. O., niti će ikoje druge nositi na« slov svojih stranaka (radikalska, de« mokratska i t. d.) nego će ih pred« sjednici biračkih odbora, a i naši predstavnici, morati zvati prema propisu § 66. izb. zakona. Taj pa« ragraf glasi: »U izbornim okruzima lista će se zvati imenom onih dva« ju lica koja su na n'ima prva za pisana jedno pod 1. a drugo pod II.« Prema tome će se naša lista u ba« njalučkom okružju zvati: lista Mae« lajlić—Ajanović; u bihaćkom: li« sta Maglajlić—Kulenović; u sara« jevskom lista: Dr. Spaho—dr. Hras« nica; u mostarskom: lista Korkut— dr. Karamehmedović; u travničkom lista Koskut—dr. Hrasnica, a u tuz« lanskom: lista Maglajlić—Vilović. hpoi — Broj 217 To u ostalom ne će.unositi nikak« ve zabune, jer su nosioci naših li« sti poznafi u našem svijetu. A sad braćo na posao: odbori na rad, a č anovi na pripomoć. Ve billahit« tevfik! A & SiSješ:iE. Ko to laže? Čitamo u jučerašnjoj »Hrv. Slozi« ove retke: »Ovdašnji je demokratski organ donio onoma« dne vijest, da su predstavnici demo« kratske stranke, saveza težaka pod vodstvom Divljana i dra Jercmića te muslimanske težačke stranke ug< lavih sporazum za izbore. .Objelo« danjena su dapače i saopćenja- o to« me te čak i »manifesti« na narod » potpisima predstavnika tih skupina. I mi smo po kroničarskoj dužnosti javili tu stvar — nu evo sada »Glaa Težaka«, glasilo muslimanske težač« ke stranke, oorovrgava taj glas i doslovno piše: Demokratska stran« ka i Savez težaka izdali su proglaa na narod, javljajući, da te stranke zajednički stupam u predstojećim izborima za konstituantu. Taj smo proglas mi prenijeli iz »Glasa Na« roda« u prošlom broju našega Hsta. »Težački Pokret« donio je taj isti proglas supotpisan po gg. dru Zai« mu Šarcu i inž. Hajdaru Čekri is« pred naše, Muslimanske Težačke Stranke. Nas je to jako iznenadilo, jer znamo, da taj proglas gornja dvojica nijesu potpisala ni u ime svoje, a po gotovo ne u ime naše stranke, jer ih na to nije niko ovla« stio. U ostalom g. Cekro i ne pripa« da odboru naše stranke, te već ti« me nije mogao ni zastupati nas. Is« tina, mi smo vodili pregovore po dvojici drugih naših delegata sa ob« jema prvim strankama, da zajedni« čki istopimo pri ovim izborima i mi bi se s njima lahko sporazumjeli za to, jer imamo iste nazore i poglede na narodno i državno jedinstvo, ali sc nijesmo mogli složiti baš u tom proglasu, kojim se stvara novi pro« gram zajedničkog rada, a taj se pro« gram, u agrarnom pitanju posve ra< zilazi'od našeg programa i zato se mi nijesmo mogli s tim proglasom solidarisati i potpisati ga. Prema to« me taj proglas po našoj stranci nije potpisan«. Teško je sad ustanoviti ko to ta« ko krupno laže: »Muteži« ili »demo« krati«, jer »Glas Naroda« od čet« vrtka u svom izvještaju o skupštini u Ključu donosi i ove retke: »G. Nježić ipak je govorio i objasnio g'avne tačke programa demokratske stranke, obavestivši ujedno birače o postignutom sporazumu sa Savezom težaka, sa Muslimanskom težačkom strankomisa Hrvatskom Obno« vom,š to su birači sa zadovoljstvom primili na znanje«. Ko to dakle tako strahovito laže: predsjednik glavnog odbora »demo« kratske« stranke ili »Glas Teža« ka«?... I opet Sršhiće« podzemni rad. Dr. Srškić kojeg »Srpska Riječ« onako vatreno brani i dokazpje nje« govu nepristranost i ispravnost u ag« rarnim poslovima, počinio ie baš u« oči samog odlaska sa vlade, opet jednu grubu nepravdu i pokušao da nanese štetu jednom muslimanu te« žaku. U našem je listu nekoliko puta pi« sato o slučaju Alije Jelke, kojem su oteli zemlju sinovi i rođaci bivšeg njegovog kmeta, koji su po zanima« n;u — željezničari! sa kojima se je on prije više godina nagodio. On je ušljed te nagodbe dobio je« dan dio zemlje i preuzeo ga na obra« du, te kroz toliko godina pa i god. 1919. sam sobom obrađivao. No u proljeće 1920. napali su mu i na zemlju i na kuću gore spomenuti že« Ijezničari, te zemlju na silu zao« rali, a kuću zaposjeli pri čemu su mu uništili pokućstvo, ratarsko oru« đe i zalihu hrane, u vrijednosti od nekol.ko hiljada kruna. , Jelko je radi ove proste otimačine čitavo ljeto po raznim uredima i vladi trčao i lijeka tražio, a s ovim se je i samo ministarstvo bavilo dok je napokon dobio odluku kotar« skog ureda u Sarajevu od 3. avg. 1920. broj 12.902/20. kojom mu se javlja, da je zemaljska vlada na te« melju tačnih izviđa, kao i prizna« ma samih stranaka pronašla, da su Kneževići pr ot uf ravno na zemlju i kuću napali i da se imadu odstraniti, te zemlju i kuću Jelki u« ručiti, kao i sve faktične troškova platiti. ~ Alija Jelko je na temelju ove pra« vomoćne odluke zem. vlade, kojoj je kumovalo i ministarstvo za ag« rarnu reformu (jer su spisi u Beo« grad slati) zatražio deložaciju oti« mača, aljje na svoje veliko čudo saznao d* j e dr. Srškić opet s .v e s pIR s e b i d o b a v 1 j a o i kot. uredu naredio, da u •« voj stvari ponovno odre« di nekakvo ročište. Ako ovo nije skrajnja drzovitost i izlijev mržnje protiv mus'imani« ma, onda mi ne znamo šta bi dru« go bilo. Ovdje se bar ne radi o kak« vom »feudalcu« ili begu nego o čis« tom težaku za kojeg svak u Sara« jevu znade, da se od svog djetinj« �»DOi 2'7 — Broj stva bavio obrađivanjem svoje zem, lje i đa spada u onu vrst bostandži« ja, koji naš grad opskrbljuju sa po« vrčem. Stoga najodlučnije protesti« ramo protiv ovog Srškićevog pod, zemnog rada i tražimo da se na temelju pravomoćne presude zem« lja i kuća od otimača odmah oduz« me i Jelki predaju. Gajretov glasnih. Prva zabava u Sandžaku. Podod, bor u Priboju priređuje u nedjelju 7. decembra o. g. veliku zabavu sa jednim kraćim pozorišnim koma« dom, koncertom i tombolom. Ugle«, dali se u ovaj lijepi rad za Gajret i drugi naši ljudi u Sandžaku. Darovi u naravi. G. Kasim Dža« nović, koji se iskreno brine za našu školsku omladinu i koji se za Gajret više zauzima nego drugih 50 boga« taša, darovao je Gajretovu ženskom konviktu jedan nov pisaći sto, je« dan pult, dvije školske table, jedan veliki pisaći sto i jednu stalažu za knjige. Da ie Gajret ove stvari mo< rao kupovati i za njih novac broji« ti, sigurno bi ga to stajalo mnogo više od 10.000 K, ali ovako je svi« jesni radnik, ljubitelj prosvjete i napretka g. Džanović uštedio Ga>, retu taj veliki teret. Živio, sretan bio i drugima poslužio kao uzoran primjer! Zanatlijsko društvo »Hurrijiet« u Sara'evu na svom jednom teferiču sjetilo se našeg Gajreta, te mu ie poslalo 40 kg pekmeza, ^vile naše sviiesne zanatlije! Trgovina Mešinović Bajraktare« vić, poslala je Gajretovu kon« viktu 100 kg nirinča, na čemu joj se u ime naše učeće mladeži, najljepše zahvaljujemo. Iz naše organizacije. SKUPŠTINA U PRIJEDORU. Predsjednik naše organizacije, Kesvijetli g. H. Hafiz Ibrahim ef. agladić, održao je dne 11. o. mj. vrlo uspjelu skupštinu naše organi« zaeije u Prijedoru, na kojoj je uče« etvovalo mnogobrojno građanstvo i seljaštvo iz Prijedora, Kozarca, Puharske, Carakova, Cejreka, Ham« barina, Ljubije i drugih musliman« ekih sela. Mufti ef. je održao lijep govor, rastumačio ciljeve organiza« čije, važnost izbora za Ustavotvor« nu Skupštinu i protumačio izborni zakon. Naročito je apelovao na na« šu težačku braća, da kod predsto« jećih izbora omoguće našoj organi« zaciii, da bude dostojno zastupana u budućem državotvornom radu ka« ■ ko to dolikuje muslimanima. Skup« štinari su primili ovo razlaganje sa najvećom pomnjom i razišli se puni samosvijesti i oduševljenja za našu organizaciju i njeno predstavništvo. RAD NAŠEG MJESNOG ODBO. RA U TREBINJU. Naši vrijedni Trebinjci proveli su organizaciju na temelju naših štatu« ta i upisano je oko 600 aktivnih čla« nova. Kada se uzme u obzir, da je u trebinjskom kotaru malen broj mu« slimanskog nufusa, onda je ovaj broj članova golem. Tako stoji ovaj kršni hercegovački grad sa svojom okolicom kao nepredobitna kula na« še organizacije. IZVJEŠĆE NAŠEG MJESNOG ODBORA U DOBOJU. Dne 13. januara 1919. provedena je organizacija u Doboju i izabran je odbor. Tokom godine držalo se sedam odborskih sjednica i dvije skupštine. Osim redovitih poslova, izvršeno je šest pritužbi i interven, čija kod vojnih i civilnih vlasti, koje su većinom obavljene sa uspjehom. U decembru 1919. g. i u januaru 1920. g. odbor je u smislu štatuta o« bavio popis članova. Koncem janu« ara o. g. držana je skupština i iza« brat mjesni odbor. Nakon što su po selima održane skupštine i izabrani odbori sazvana je kotarska skupšti« na i izabrat je kotarski odbor. Kroz čitavu godinu držane su redovite sjednice od obrva odbora, zatim skupštine na kojima se je narod u« .ПРАНК.А" pućivao i razlagana mu svrha i po« treba organizacije. Naša organizacija broji u našem području preko pet stotina članova. Na poziv radnog odbora održana je kotarska skupština, na kojoj su izabrani delegatima za glavnu skup« štinu u Sarajevu g. Derviš ef. Smail« begović i Ahmedaga Mulalić. SKUPŠTINA U BUGOJNU. Obavješćuje nas naš mjesni od« bor, da ;e na 6. o. mj. održana jav, na skupština naše organizacije u Bugojnu, koja je bila vrlo dobro po« sjećena od strane seljaštva i bugo« janske ehalije. Na njoj je aklamaci« jom izabrat ovaj mjesni odbor: Predsjednik g. Muhamedbeg Sulej« manpašić, potpredsjednik g. Abid ef. Učanbarlić, tajnik g. Mehmed Mlaćo, blagajnik g. Ahmet Tupo, obornici gg. Hamdija Mutevelija, Muharem Karadža, Šaćir Hrgić, Mu« šo Dževahirić i Mujo Bajrić. Zamje« nici: gg. Tahir Bosto, Tahir Ćatić i Remzibeg Abdalajbegović. flaši dopisi. D. Vakuf, 14. oktobra. Mi se iz našeg mjesta ni jesmo već od dugo vremena javili kojim do« pisom, u kojem bi se potužili na naše prilike, pa prema tom izgleda, da kod nas vlada red i pravda i da nam tako rekuć teče med i mlije« ko. Ali nije tako. Kod nas su prili« ke gore nego u mnogom mjestu na« še »blažene* Jugoslavije, a što smd šutili razlog je što smo mislili i oče« kivali, da će već jednom prilike na bolje krenuti, da će se već jednom prestati sa protekcijama i nepravda« da, da će se naši sugrađani pravo« slavne vjere opametiti i manuti se zagrižljive čokorilovštine, u kojoj se guše. Ali toga još ne doživjesmo. Naši sugrađani pravoslavni uz po« moć bivšega sreskoga načelnika u Bugojnu I. Lučića, učinili su nekoli« ko slučaieva nepravde i samovolje, da smo mi svi ovdašnji muslimani ■ time duboko povrijeđeni, jer nam se očito krše i gaze naša građanska prava, daiući nam razuljeti da ni« jesmo ravnopravni sa pravoslavnim. Kod nas se usprkos našeg prote, sta, oduzima malo«prodaja soli mu« slimanu trgovcu bez ikakva razloga i ako je ovaj preko petnaest godi« na ima, te se daje pravoslavnom i to ne trgovcu nego jednom — b r i« ci. Tako na ruglo naše »moderne« i »demokratske« uprave ovaj »tr« govac« u jednom lokalu brije i so prodaje. Ja mislim da ovake ured« be ni u Tunguziii nebi mogli naći. Isto se tako oduzima liceticija še, ćera od uglednoga trgovca muslima, na i daje se pravoslavnom i to pro« palici prvoga reda, kojega je nje, gov rođeni otac razbaštinio u s 1 j e d njegove nesređenosti. Kad kod nas straža sigurnosti za, tvori pijane individue radi rušenja javnoga reda i mira, tada dolazi — sveštenik i nalaže komandantu straže, da ih smjesta pusti. I on slu« ša jer se radi o pravoslavnim. Ovaj »patriota« naravno ne zna, da time čini zločinstvo prve vrsti na svojoj vlastitoj državi, jer ubra i onako slabi auktoritet vlasti, ali njemu je glavno da pokaže svoju moć i da pravoslavni budu nad zakonom. Kod. nas se premiešta učitelj mu, sliman sa uprave škole i šalje tamo, gdje će biti potčinjen, premda je već deset godina na upravi škole, a postavlja se za upravitelja pravosla« vac, koji istom godinu i po služi na nar. osn. školi, te koji apsolutno ne, ma spreme i prakse a osim toga ne, uživa simpatije većine građanstva. Naša se škola ostavlja bez 1 jedne učiteljske sile muslimanske v'ere, premda smo mi ovdje u apsolutnoj većini. Što je najgore, ovaj premje« štaj najavbuje prije službenoga u, kaza, ovdašnji jedan gazda, inače prijatelj Šćepana Ma'oga, razmećući se i hvaleći da on može svakoga pre, mjestiti ko mu nije po ćudi. Naši »Čokorilovci« uslied silne ali bezrazložne mržnie, gledaju na sva, ki način da nam neprilike prave. Oni daiu protest na zem. vladu proti zaključku ovdašnjeg opć. vijeća, ra, đr novčane potpore jednoj našoj kulturnoj ustanovi. Oni osujećuju nastup službe na izgubljeno mjesto • Ч.ТРАИО 3. .PRAVCA, općinskog bilježnika, jednom musli, manu, koji je potpuno nevin sus« pcndovan od strane jednoga austrij, skog zulumćara za vrijeme rata. Sve se to kod nas dešava i mi mu, slimani uzalud očekujemo, da nas makar malo ogriju zrake pravde, jer ih sve više i više prekriva gusti mrak tmine. Mi prosto ne znamo zašto su naši sugrađani ovoliko zagrižlji, vi i zašto nas ovoliko mrze, jer im nijesmo apsolutno nikada nikakova zla učinili. Dapače ni u kobnoj 1914. godini kod nas ni’e niti jedan pro« zor razbijen, niti je ma ko sa jed« nom riječi povrijeđen bio. Prvih da« na iza narodnog oslobođenja, vla, dala je ovdje prava bratska sloga i solidarnost, dok ne pođoše da rova, re i mržnju siju pojedine gazde i gazdinice, pope i popadije, kojima nije u interesu, da narod obiju vje« ra živi u slozi i ljubavi. Ako je na, šoj današnjoj vladajućoj klasi. Sr« bima pravoslavnim, istinito i iskre« no stalo do sretne budućnosti ove države, treba da imaju obzira prama potlačenim, jer vele da zemlja sva« šta može trpjrti ali zuluma ne! Jugoslaven. leđna umjesna naredba. POLITIČKI ČINOVNICI NE SMIJU SE MIJEŠATI U IZBORNU AGITACIJU. Zemaljska je vlada ovih dana iz, Dostavljajući ovo okružnim na, dala ovu naredbu: čelnicima i policijskom direktoru, Vladi je do sada dostavljeno ne, vlada im stavlja u dužnost, da sa o« koliko žalbi, koje pokazuju da se iz« vim upoznaju sve svoje organe i da vjesni organi upravne vlasti na njihov rad u ovom pogledu obra, miješaju u izbornu agitaciju, svaka, te najveću pažnju. Čim primietite, ko u namjeri, da time utiču na iz« da koji od njihovih organa postupa borne rezultate, i ako je to zakonom protivno ovom naregienju, provešće izrično zabranjeno. Povodom ovoga te najbržu istragu i akta istrage sa zemaljska vlada smatra za potrefe, svojim mišljen’cm dostavljaćete što no da objavi, da je zakonom za* prije vladi. I prestavke, primljene od garantovano, da izbori narod, pojedinaca, bilo od partijskih orga, nih poslanika, koji se imaju izvršiti nizaciia itd., uzimaće se u hitan po, 28. novembra tek. god., budu a p s o, stunak i u svakom konkretnom slu, lutnoslobodni, kako bi njihov čaju provešćete najhitnije istragu, rezultat pokazivao potpuno slobod« na ćete akta istrage sa svojim miš, nu volju i pravo raspoloženje na« ljenjem što prije slati amo. roda. Uopće za striktno izvršenje ovog Zakonom je propisano, da se or, naregjenja nosiće u prvom redu od, gani upravne i policijske vlasti apso« govornost okružni načelnici odnos, lutno ne smiju miješati u izbornu no polici’ski direktor. O prijemu o« agitaciju i uopće uticati, ma na koji vog naređenja kao i o n’egovom sa, način, na izbore, a naročito je zako, općenju područnim organima pod« nom zabranjeno, da svoju vlast i nijeti vladi pismeni izvještaj«. svoj službeni položaj upotrebljuju, • da ovoj ili onoj partiji pri izborima Priopćujući gornju naredbu pozi« pomažu ili odmažu. Protivno postu« panjo povlači kazne: novčane, zat« vamo sve mjesne odbore kao i sve članove naše organizacije, da nam vor pa i gubitak službe. brzojavno prijave svaki prekršaj ove Objavljajući ovo, vlada naglašava naredbe i bez ikave bojazni optuže da će u već dostavljenim joj sluča, svakog žandara, svakog kan« jevima, a i u buduće u svakom do« celistu, agenta, predstojnika i ok« stavljenom joj slučaju miješanja ružnika, koji bi se usudio da se og« organa upravne ili policijske vlasti riješi o slobodu izbora. U jednom u izbornu agitaciju i u opće utica, ođ idućih brojeva mi ćemo donijeti nja na izbore, bez ikakvih obzira i propise izbornog zakona o kažnja« učiniti da odgovorni organ bude van,јu onih, koji se ogriješe o zlobo« na;strožije kažnjen. đn izbora. Рв11Ш1 pregled. Rad komisije za razgraničenje s Austrijom. Slovenski Narod« jav« lja: Komisra za razgraničenje po, vratila se je iz Radgone, gdje je pre, gledala međe kod Mure, natrag u Maribor. Talijanski zastupnik u toj komisiji, bio ie odmah, nakon po, vratka u Maribor, pozvan u Graz, kamo je i otišao. Komisija je misli, la da ove zime preseli u Graz, no konačno je zakijučeno da ostane u Mariboru. Drži se, da će komisija završiti svoj rad do proljeća. Talijani postaju drzoviti. Iz Ljub« Bane javljaju: »Slovenski Narod« piše, da iz Bohinjske Bistrice jav, Ijaiu, da su Talijani odkad smo iz« gubili Korušku postali sasvim drzo, viti, te prelaze bez obzira na de« markacionu liniju na naš teritorij bez ikakve dozvole. To je uzrok da se kod našeg naroda šire vijesti, da će Tali’ani okupirati Bohinjsko je, zero. Na našo j granici se nalazi pre, malo našeg vojništva. Nijemci se osvećuju. Na bečkoj visokoj školi za poljoprivredu bio je ovih dana isključen jedan slušač ove škole, pripadnik Koruške iz Sv. Jakova kod Roža, Gregor Svitar, ra, di denuncijacije koruškog Heimats« diensta, jer je navodno agitovao za Jugoslaviju. Princ Pavle grčki. Grčka vlada proglasila je zakonitim nasliedni, kom prestolja grčkog najmlađeg si, na raskralja Konstantina Pavla. O, vom prilikom »Excelsior« podsjeća na nedavnu izjavu Konstantinovu: »Po ustavu nema nego jedan kralj grčki, a to sam ja!« Isti list saznaje iz posve sigurnog vrela, da će se Konstantin svim silama oduprijeti, da na prestolje dođe njegov sin Pa« vle i da Konstantin misli, da je do, šao čas. kada će se povratiti na prestolje. Jedan govor njemačkog državnog kancelara. Iz Berlina javljaju pod 27. o. mj.: Državni zbor je danas raspravljao o pokriću državnih tro« škova. Državni kancelar Ferenbach izjavio je u svom govoru, da je Nje, mačka danas vojnički posve bez i« kakve snage. Predstavnica militariz« ma danas je Francuska. Francusko oboružavanje nrema n'emačkom ne može se ni usporediti. On ie izrazio nadu, da bi razoružanje Njemačke bilo početak jednog sveopćeg ražo« ružavanja. Nadalje se je u svom go« voru bavio pitanjem neovisnih soci« ialista i njihovog priključka trećoj internacionali, kod čega je izjavio, da će se vlada sa svim raspoloživim sredstvima boriti protiv eventual« nim građanskim ratovima. Konačno je opomenuo komuniste, da izbjega« vaju nerede, koji bi bili upereni protiv opstanka državnog reda. Značajni govor belgijskog mini« stra. Iz Tourneva javljaju da je ta, mo belgijski ministar Vandervelde održao govor irkojem je izjavio, da se protiv razoružane Njemačke ne smije voditi agresivna politika. Na« dalje je osudio boljševizam obzirom na kojeg je kazao, da je za to naj« bolji primjer englesko radništvo. Ubijanje Sinnđeinera u Irskoj. »Matin« javlja: U Drogheda došli su neku noć na teretnim automobi« lima pomoćni policisti i počeli pu« cati na sve strane. U gradiću nasta« la je panika. Policija je uhapsila 8 ljudi. U Ballygaru kucali su iatu noć policisti na vrata jednog Sinn«fci« nera. Kada je ovaj izašao, ubili su ga. U Tipperary ustrijelili su polici« sti dva brata u prisustvu njihovih roditelja. U Ruanu ubijena su tri Sinn«feinera bez prethodnog euđe« nja kao represalija za ubijstvo triju agenata. Oglašujte u „Pravdi". �Str>nn 4 Страна Brol 217 — Bpoj .PRAVDA* — „ПРАВДА* Domaće vijestiIZ UREDNIŠTVA. Radi blagda­ na u štampariji, ne će izaći broj na­ šeg lista od utorka. Svečanost u Zgošći. U petak 8. novembra biće svečano otvorenje mektebi ibtidaije u Zgošći (kotar Visoko). Pošto će tom prilikom biti održana i velika seoska skupština naše organizaeije, molimo svijet iz obližnjih mjesta, da dođe na tu skupštinu, na kojoj« će govoriti i jedan delegat našeg Radnog Odbo« ra. Prilike u Gacku. Primamo i dono­ simo bez ikakva komentara: »Kako smo vam već brzojavno javili Džafer Pašić iz Avtovca poginuo je na 29. prošlog mjeseca kod sela Milovića nedaleko od sela za 10 minuta. Isti je Džafer brao drva sa 3 mu­ slimana pa su pošli u večer sa praz­ nim volovima i konjima u musli­ mansko selo Zagradce, da prenoće pa kada su bili blizu spomenutog pravoslavnog sela, sreo ih je jedan nepoznat pravoslavni, naoružan pu­ škom i revolverom u ruci i — jednom bombom. Kad ih je sreo prinio je revolver Džaferu pod grlo i zavi­ kao »stoj«. poprativši taj povik velikom psovkom. Dvojica drugova bila su sa Džaferom ,a treći je bio malo dalje, koji je odmah pobjegao. Zločinac je zavikao drugu Džaferuvu, da Džafera veže koji je to i uči­ nio, zločinac je zatim istog druga privezao uz Džafera a trećem, dje­ čaku koji je bio sa Džaferom, nare­ dio da potjera volove pred njim. Kad je on potjerao volove, Dža­ Porube uredništva. fer se odriješio i pošao da volove ot­ me. Zločinac je opalio iz revolvera na Džafera i pogodio ga u glavu. Kad je Džefar panuo pucao je opet zločinac velikom puškom, pogodiv­ ši Džafera u srce, te je ostao na mje­ stu mrtav. Zločinac je utekao. Na taj je način, od prevrata do danas, u našem kotaru puno musli­ mana iizgjinulo. Uvijek smo vlasti pri’avili ali se još niko nije kaznio. O pljačkanju od prevrata do da­ nas da i ne govorimo jer su u ovome kotaru skoro svi seljaci muslimani o prevratu opljačkani. Musliman ko­ ji je god otišao u šumu da ubere drva uvijek je strahovo od ovako sudbine kao što se sa Džaferom do­ godilo. U mnogog su oteti u šumi konii ili volovi, a dosta ih je i gla­ vom platilo od pravoslavnih. Mi muslimani nismo slobodni u drva niti u mlin otići, niti smo i u čem ravnopravni s pravoslavnim. Zato tražimo zaštitu, slobodu i jednakost. Molimo da kod vlasti zatražite da se zločinci strogo kazne i da nam se zajamči sigurnost života i imet­ ka te da smo ravnopravni drugima. Mjesnom odboru u Kladnju. Ne štampasmo ispravka na kladanjski dopis u »Glasu Težaka«, u kojem se govori o porazu g. Maglajlića, jer ne nalazimo za shodno, da isprav­ ljamo krivu Drinu. Svak zna šta su i kakvi su, pa se i vi zadovoljite šut­ njom. Prezir jc najbolji odgovor o-voj čeljadi. TrešeljaL karta Primili ime od ielieanidko direkcije u Sarajera novi red roinj« na natim ieljaanicama. Na njemu je od i ta npana i aamljopiana karta Boe ne i Hercegovino ■ okolicom, na kojoj •• nalaao ovo ioljeanićko proge. Uered Boeoe na toj aa karti »ovo jodna atuniea Pliva q a o 11 e. Nala Uidda oo bovo Ilidia*Banja-Had. No eto ako to Ivapdarenjo nekako i prekorimo naloj direkciji, koja ne mole da aaboravi etaroga vakta. no raaumlje* mo, aa Siju volja »a ava imena naklh mjesta po Dalmaeiii raatnmadena i — talijanaki, van ako ljudi nemaju namjero da podupru ta­ lijanski apetit. AH ni to ne noiemo raaumjeti, ier nije rastumaien sam Zadar u Zarn ni Ši­ benik a Sebonieo. nogo su i ava nesporna mjeata tako potalijandona, to jo i D«brovnik-Ragusa i Grni-Gravosa, pa бак i Kotor-Cattaro. Interesantna Pri zaključku lista Centralna drogerija Braća Šahinagić dobismo iz Višegrada ovu telefon­ sku vijest: »Danas ovdje zakazana skupštine naše organizacije sjajno uspjela. Prisustvovalo joj više od hiljadu građana i težaka. Govor dra Spahe naišao na burno odobravanje i dopadanje. Pokušaj komunista i »demokra­ ta«, da razbiju tu našu skupštinu os­ tao je bez uspjeha«. Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. Muslimani i musli­ manke grada Sara­ jeva, sjetite se vaše­ ga „Merhameta". Svetislav S. Protić, advokat radi sve advokatske poslove. BEOGRAD, Čika Ljubina ulica br. 16. do Grand Hotela. PAP1RN1CA HAMDIJE KOPČIĆA p-eporučnje svoje bogato stovarište svih vrsta papira, kancelarijskog I školskog pribora. — Naručbe se obavljaju brzo i točno. Ciene umjerene. Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. SU Muslimnnslia trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu II. EMISIJA Poziv na upisivanje dionica Izvanredna glavna skupština Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Hercegovinu (dioničarskog društva) u Sarajevu, održana 2. septembra 1920. zaključila ja na temelju ustanova § 11. društvenih pravila povišenje dioničke glavnice od K З.ооо.ооо na K 1o,ooo.ooo.“ i povjerila ravnateljstvu, da ovo povišenje prema potrebi na jedanput ili na dva puta provede. Na temelju tog zaključka izlažemo na javnu supskripciju za sada 40.000 dionica po 100.— kruna nominalne vrijednosti tako, da će dio­ nička glavnica po provedenju tog povišenja iznositi K 7,ooo.ooo.“ Za upisivanje ustanovljeni su ovi uslovi: 1. Posjednici starih dionica imadu pravo na svaku jednu staru dionicu preuzeti jednu novu uz tečaj K 110.—. U tu svrhu imaju predočiti potvrde (medutomnice) o dodijeljenim, ali još ne izdanim dioničama, na kojim će se označiti, da je pravo opcije izvršeno. 2. Ostalih 10.000 dionica, kao i eventualno po dioničarima ne optirane dionice, mogu upisati dioničari i nedioničari, uz emisioni tečaj K 115.—. 2. Razlika između nominalne vrijednosti i emisionog tečaja privest će se po odbitku troškova pričuvnoj zakladi. 4. Nove dioni e učestvovat će na poslovnom uspjehu od 1. no­ vembra 1420. te će prema tome biti previđene prvim kuponom sa pra­ vom na dvomjesečnu dividendu za g. 1920. 5. 0 uplaćenim iznosima izdaćemo blagajničke potvrde (međutomnice), na temeliu kojih ćemo kasnije izručiti izvorne dionice, o pojedi­ nim komadima od 5, 10, 20, 25, 50 i 100 dionica. 6. Supskripcija počima 3. septembra, pa traje do 31. oktobra o. g. 7. Potpisane dionice moraju se isplatiti odmah kod upisa. 8. Dionice glase ili na ime ili na donosioca, pa svaki potpisatelj treba da naznači, koju vrstu dionica želi. Dodijeljene će se dionice ispo­ staviti i potpisateljima uručiti u roku, koji će se naknadno objaviti. — Svaki potpisatelj treba da naznači pobližu adresu, na koju će mu se dodijeljene dionice dostaviti, a onaj koji želi dionice na ime, treba da osim toga čitljivo i točno naznači ime i prezime, na koje bi potpisane 1 , i dionice imale glasiti. Ravnateljstvo si je pridržalo pravo, da dionice do­ dijeli ili na ime ili na donosioca. 9. Podjelbu upisanih i uplaćenih dionica glasom tačke 2. ovih usta­ nova pridržaje ravnateljstvo zavoda. 10. Potpisivanje I uplaćivanje na ove dionice obavlja se: a) na blagajni Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Herceg, (d.d.) u Sarajevu i njezine podružnice u B. Novom, te kod: b) Muslimanske centralne bankeu Sarajevu i njezine podružnice u Tuzli, c) Muslimanske trgovačke i poljodjelske banke d. d. u Tešnju, d) Muslimanske kreditne banke d. d. u Poći, e) Prve Muslimanske banke d. d. Brčkom, f) Prve Muslimanske banke d. d. u Bjelini, g) Muslimanske banke d. d. u Banjojlucl, h) Narodne kreditne banke d. d. u Tešnju, i) Narodne kreditne banke d. d. u Livnu, j) Bankovne kuće M. Mahmudbegović u B. Samcu, k) Težačke banke d. d. u Cazinu, I) Muslimanske banke d. d. u Stocu, m) Muslimanske banke d. d. u Visokom, , n) Hrvatske kreditne banke i štedionice d. d. u Bos. Brodu i nje­ zine podružnice u Bos. Gradišci, o) Podružnica Hrvatske Centralne banke u Derventl, Mostaru, Zenici I Tuzli, p) Muslimanske privredna banke d, d. u Gračanici. Ravnateljstvo IMimanshE trgoraćke I obrtniChe banhe za B. i H. (d.d.) u Sarajevu Odgovorni urednik: F. Šalaka. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. štamparija Danlel & A Kajon, Sarajeva � https://kolekcije.nub.ba/files/original/1c0ddda4c8a3bb6010eaedd571ab9a4e.pdf c0cbb1a6887b2dad417e24e0e9f2745c PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. pojedini broj K 2 — IZLAZI SUBOTOM, UTORKOM i četvrtkom: UREĐUJE REDAKCION! Odbor. PRETPLATA: GODIŠNJE K 180, NA POLA GODINE K 90. UREDNIŠTVO 1 UPRAVA NA­ LAZE SE U KRALJA PETRA ULICI U VAKUFSKOJ PALAČI. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 113(218) ČEKOVNI RAČUN POŠTANSKE * ŠTEDIONICE 1119. Sarajevo, četvrtak 4. novembra 1920. (20. safer 1339.) Izigravanje biračkog prava. je« dokaz su da se i među nama pošlo nešto da radi, no nama se či« ni, da je sve to maleno, tiho i skop« čano sa nekom — bojažljivoš« ć u.« Stoga će »tek sada da se u ovoj borbi osjeti malo jači život i među muslimanima, jer iz čitave provin« čije stižu glasovi o nezadovoljstvu izbornika sa mnogim postavljenim Godina II. kandidatima na objavljenim lista« ma »J. M. O.« Mutićemo, misli Šerif effendija, pa ja da se šta ulovi. Tešto, tešto. Samo da po čem ne ulovi peša, pošto naš svijet mnogo dura, ali i zadugo pamti. Na »prvu riječ« tog lista osvrćemo se malo i u uvodnom članku. VOJNE VLASTI NE VRŠE MINISTARSKOG NAREĐENJA. IMA LI KOD NAS PRAVA I ZAKONA? U rukama nam je poziv sarajev« vrijedi i za drugih osam dana. — ske pukovske okružne komande od Ako su birači bili ranije kudgod pos 22. oktobra broj 9198, potpisan po zvani ili iskupljeni, moraće se pukovniku Milutinu M. (prezime raspustiti najdalje šesnaest das nečitljivo) kojim je S. Z. iz Saraje« na prije izbora« (dakle 11. novtems va pozvan da se na 1. novembra u bra). 8 sati rano zbog — dvomjeseč« _ I eto, pored sveg jasnog i imperas ne vježbe lično predstavi dotič« tivnog zakonskog naloga, pored »DEMOKRATI« I RADIKALI N E MIRUJU. - ZAVADI PA VLA« noj komandi. Ovake su pozivnice potpund precizne naredbe ministar« DAJ. - AKCIJA ŠERIFA ARNAUTOVIĆA I ONIH OKO »O= izdane još mnogim Sarajlijama, a stva vojnog i mornarice, koje je nas BRANE«. - U KRAJ NEDOSTOJNI! kako čujemo, izdaju se i u provin« redila potpunu obustavu pos čiji i to gotovo samo — m u s 1 i« zivanja — obrazloživši je f i n a ns Što se više bliže izbori i sve jače laži sa »Pravdaškim«, jer mi hoće« m a n s k i m obvezanicima. S i j s k i m i degim okolnostima — i vidnije manifestuje potpuna mo, da sva naša sporna pitanja Mi smo u 107. broju našeg lista i koje je naredno, da se najkašnje sloga muslimana, okupljenih u raspravljamo bratski i prija« donijeli naređenje ministra vojnog do 3. novembra imaju otpustiti našoj i džemijjetskoj organizaciji, teljski sa ostalim dvanaest mili« i mornarice od 5. oktobra broj fdj svi obveznici, koji se nalaze na vje^s sve su nestrpljiviji sadanji vlasto« jona stanovništva naše kraljevine, antidržavnom 16.909, kojim jeobziromna§3. bi — niže vojne vlasti naređuju pos dršci i sve jače apeluju da se već a »Pravda« hoće izbornog zakona kao i obzL zivanje i još se prijete zakonskim jednom pokrene akcija, kojom bi se politikom i nekulturnom bor« razbili naši črvsto zbijeni redovi. b o m, što ne bi bilo opravdano ni rom na finansijske i ostale os posljedicama, ako se kogod ne bi kolnosti određena obustava svakog odazvao ovom njihovom nezakonis Vladi i njenim strankama ne ide u onda, kad bi u državi bilo nas mu« pozivanja na vojnu vježbu. U tačci tom pozivanju! Ni po muke, da se račun žilavost i otpornost naše or« slimana dvanaest a nemuslimana 2. tog naređenja stoji: »rezervnim pozivaju od reda i da se mjeri jeds ganizacije; njoj se ne dopada naša jedan milijon, ili da su Kjemal pa« oficirima i obveznicima koji su nim aršinom! Ali jok .Te vlasti pos težnja, da muslimanskom dijelu na« ša i Lenjifi sa svojom osvajačkom p o z v a n i na vježu, a još nisu stu« zivaju gotovo isključivo — muslis šeg troimenog naroda izvojštimo vojskom na domaku Bosne.« pili na istu, treba odmah o b u s t as mane i daju jasna dokaza, da se ras jednakost i ravnopravnost sa osta« Naši će nam čitatelji oprostiti, viti dolazak i — više ih ne di o sabotiranju samo našeg izbor« lim sugrađanima, pa je uprla sve što ćemo se malo pozabaviti ovim Sile, kako bi nas, makar u zadnjem stavkom Šerifove deklaracije. Pu« pozivati na vježbu.« Nareds ničkog prava. ba ide 1 daije, pa u tačci 3. određuje: Mi se zgražamo nad ovakim pos Času, oslabila i pocijepavši štamo na stranu potpunu nepisme« »da se svi rezervni oficiri i obveznis stupkom i odlučno tražimo, da g. naše redove, omogućila svojim nost tog stavka i osvrnućemo se sa« ci, koji se nalaze na dvomjesečnoj ministar vojni učini kraj ovim nes čankolizima, da se još jednom pop« mo na idejnu njegovu šepavost. Pu« vježbi, otpuste sa iste u vremes zakonitostima, izdavši ujedno nas nu na našu grbaču i poput propalih štamo u miru i Kjemalpašu. jer on nu od 27. oktobra do 3. novembra s log, da se kazne svi koji na ovakav Svrza i Sarića, Gluhića i Kurtovića sirota nije kriv Arnautovićevoj ne« tim, dasevišenevraćajuna grub način krše zakon i krnje naša — omalovažuju naše zahtjeve i ce« logičnosti i pitamo: kakva je to vježbu.« građanska prava. Pred zakonom rekaju se nad našim patnjama i ne« borba, koja se sastoji ii bratskom i prijateljskom — raspravljanju? Što maramo biti svi jednaki. A pošto u voljama. Izborni zakon u § 3. veli o ovas Dvije glavne srpske partije, radi« mi znamo, ćeretanje niko ne naziva kom pozivanju slijedeće: »Za vrije« ovom slučaju postoji delikt iz § 92. i »demokratska«, koje se ina« borbom i biće da se je ovaj izraz me poČev od petnaestog dana prije izbornog zakona, jer pojedini kos I kalna izbora, dakle od 12. novembra, pa mandanti »nasiljem, a ne za« če ne mogu ni očima pogledati, i d u izmakao g. Arnautoviću. A kad on do trećeg dana nakon izbora, dakle konskim putem, sprječavaju jednog ruku o ruku u ovoj akciji proti već hoće da zastupa »politiku« 2. deeembra, ne može nikakva ili više građana da upotrijebe svoje našoj orgahizaciji. Jedni mute pre« bratskog i prijateljskog raspravlja« vlast pozvati birače pojedis biračko pravo«, jasna je stvar, da ko »Glasa Težaka« i Gluhićeve ak« nja, onda je trebalo da bar u prvom nih općina ni na kakve skupove, potpadaju pod udar zakonske kaz« čije oko osnivanja nove »musii« broju ne protuslovi sa tom izjavom, kao: na zajednički rad, ili kuluk; ili ne zatvora od jednog mjeseca do- m a n s k e« stranke. Drugi su proti pa da izbaci pasus svoje prve riječi, nama naperili — ispucanu lumbar« koji glasi: »Ono jadno privid« na vojničke smdtre i vježs dvije godine. banja osim slučaja prijeke opass Znatiželjni smo: hoće li se u ovom du, misleći da će i naš svijet prijeći no prijateljstvo »Pravde« sa — ne ulazi u obzir, nosti; a tako isto ne može pozivati slučaju izvršiti propis zakona, a sve, preko Šerifove tamne prošlosti, kao Fankovcima nam situaciju samo pogoršava.« ni pojedine birače, osim u koji budu na ovakav način pozvani, što to učiniše neobaviješteni Beo«’ jer Taki način pisanja nije u duhu nje« slučajevima neodložne potrebe ili u upozorujemo da se odazovu pozivu, građani. Što je najsramnije, ovi se ljudi ne gova »programa«, sve kad bi bila i slučajevima 'išljeđivanja zločina i ali istodobno ulože protest proti os istinita ta tvrdnja. Međutim je sva« prestupaka ma koje vrsti kao i pre« voj nezakonitosti i kod predstojnis zastidiše učiniti pokušaj, da i neu« kom poznato, da »Pravda« nema ni« kršaja krađe i prevare. — U općiš ka i kod dotičnih vojnih referenata. tralnog našeg vjerskog poglavicu u« kakvih veza sa Frankovcima, izu« nama, u kojima ne bi bio izvršen iz» Vladu pak pitamo: ima li zakona u vuku u »rtlog ove akcije. Šta više, zam slučaj, da g. »Neču doči« nema oni spremiše'i materijalna sredstva bor dana, određenog ukazom, ovo ovoj zemlji?... pojma o razlici između Frankovaca za razbijanje naših redova. Nama i »Narodnog Kluba«, koji svom sna« je osobito milo, što su sa te strane gom pobija pogubni separatizam Radi njene politike 600 hiljada b.«h. dobili odlučan i doličan odgovor. Sarajevo, 3. novembra. muslimana nema »nikog ko prija« Reis im naime otvoreno reče, da ove Šačice političkih usijanaca. Ili »Domovina«. Ovako se zove novi teljski o nama misli. Nemamo ni« nezadovoljstvo jmuslimana, koji su nas je možda g. Arnautović htio i »nezavisni muslimanski list«, što je kog ko bi htio s nama bratski i pri« skoro bez iznimke okupljeni u na« na taj način obijediti protudr« uoči iz boga počeo izlaziti u Sas jateljski progovoriti i naše oprava šim redovima, nije proti državi već žavnošću? To su uostalom spored« rajevu pod uredništvom dra Avde dane i minimalne zahtjeve sa« proti lošem sistemu. On je na pitanja. Glavno je u ovom: Kad Hasanbegovića, a vlasnik mu je g. sljjšati i uvažiti.« Stoga izlazi On, izgovorio i krupniju riječ, da se na« »Pravda« vodi antiđržavnu politiku, Šerif Arnautović. U »prvoj riječi« Spasitelj, jer »v e 1 i k o d u š n i Beo« ime »muslimanski dio našeg naroda kako je onda moguće, da se pro« ističe g. Arnautović, da je »podles grad, duša i centar naše kraljevine, služi legalnim putem, kojim će gram g. Arnautovića »u glavnom ne gao prijateljskom pozivu« (g. dra voljan je, da prema muslimanima postići svoje potraživa« razilazi • od programa »Pravdaša«? Milana Srškića) i »ukabulio odreći povede bratsku politiku; voljan je, n j e, te će tako prestati potreba po« ' Jedno ili drugo; oboje ne može biti, se svog rahatluka i spokojstva«, kas da zaboravi vratolomne skokove i zivanja na čl. 51. sanžermanskog u« dragi Šerif effendija!.... ko bi spriječio »očito zlo sviju nas«, netaktičnosti »Pravde« i njeneor« govora«. Da nijesu slijepi i gluhi, to • u koje vodi »vratolomna politika ganizacijo- Ko li ga je to umekšao, bi im bilo sasvim dosta. I Bašagićeva je »Obrana« bacila »Pravde«. S početka se je ustruča« ne govori g. Arnautović. Treba sa« No teško je našim vodećim dr« foju. Saburila, saburila.i — na jed« vao »primiti tu tešku odgovornost« mo biti mehke kičme, veli da« žavnicima izbiti iz glave ono, što su nom eksplodira. Praska,' psuje, viče, spašavanja, ali »kako je »Pravda« lje g. Arnautović, i udesi ti »takt i jednom upiljili. I tako se je u subo« kara; i ovako progovara: Dva man« jednako išla ša zla na gore«, tako je rad prema novim prilikama«, pa tu pojavila Amautovioeva »Domo« data; samo dva mandata, pa ćemo pritisak prajafelja bio veći da se »spašavati ono, što se u doba revo« vina«, da nastavi ondje, gdje je pre« pristati na fuziju. Malo naklonosti makne, da »osujetimo očitu pros lucije i demokratizacije« dade sp£» stala pokojna »Jednakost«: da blati prema Bašagiću i Halilbašiću, dva« past«. siti. Ne smije se ustajati protiv o» našu organizaciju i podmeće joj — ma oprobanim borcima, pa ćemo se Programa mu »ni uz najbolju vo» nih, koji »o našem položaju i — protudržavne težnje. Da odmah složiti. Za dra.Ekrema ne Iju njje bilo moguće iznijeti«, jer su opstanku u državi odlučuju«. kogod ne bi pomislio e je to jedna tražimo ništa; on je sad i onako vaš: mu istomišljenici »raštrkani na sve Kako se vidi, list će ploviti potpu« naša kriva predpostavka, evo mu dali ili ne dali, to je nama bir. Tako strane po svim oblastima naše kra« no mehkiškirrt vodama, a flavni mu odmah dokaza iz »prve riječi«, pod je glasila njihova poruka. , Ijevine bez ikakve organizacije. je cilj: proturiti g. Arnautovića u kojom je potpisan g. Arnautović. Kod nas, naravna stvar, nije mo« Stranka i organizacija će se konstru« konstituantu, kako bi se vlada mo« On veli: »Kako se iz ovoga vidi naš glo biti šeprtljanja i vrludanja: Ko isati iz ovog našeg — lista«. »Do« gla bar nečim pokrivati. Ta Beograd je program kratak i jasan. On se u je podrugu godinu dana bio po stra« movina« je puna napadaja na naš je tako veledušen. Stoga list već u glavnom ne razilazi od ni, konijehtioujatokadje list i našu organizaciju, koja je »svo« prvom broju puca na. nas iz svih programa »Pravdaš a«, ali se bilo tijesno i duša u kotla« jim destruktivnim radom dovela kalibara i veli:- »N e k o 1 i k o odr« naš takt (misli valjda: taktika! Op. c u, može i dalje zastranjivati. I re« muslimansku politiku u ćor«sokak«. žanih skupština »J. M. Organizaci« ur.) i način borbe diametralno raži« kosmo: Jok; to tako ne ide. Ne mo« Velihi I mali halibri. �S-'-an* ? Стоан» že se biti — jekden binbaša. Valja auli općinske palače 5. novembra u se očeličiti, okaliti, s j a t i t i, pa tek petak u 2 sahata poslije podne. Tu onda u medžlis. Kad smo se mi or=. > ćemo se, vele »Obranaši«, musli« fianizovali i radili, vi ste htjeli manski i bratski porazgovoriti, kan« na akšamluke pa makar vam i ne đidacione liste sataviti i organi« dali. Kad smo mi izdržavali najbje« zovati za — izbore (Ah, ti iz« snije navale, vi ste bili u mišijim bori!), da barem nekoliko ljudi spre« rupama i tražili svojoj glavi se« mimo u ustavotvornu skupštinu, ko« lameta. Pred smrt se ne naklanjava. ji će znati i umjeti svojim glasom Mi ne idemo u Konstituantu, da se i uplivom zastupati interese islam« trzamo i sređujemo između se, već skog elementa. U njihovoj prošlosti da istupimo jedinstveno i odlučno. tražićemo jamstvo za budućnost.« Onako, kako smo i do sad činili. U Tako sada nariče »Obrana«. Ta« klubu se hoće potpuna sloga i čvr« ko se sada, uoči izbora, preporu« sto međusobno povjerenje: jodna čuju Bašagić i Halilbašić. Pa lijepo. volja, jedna misao vodilja, jedna Dođite ljudi, ako imate merak da jedinstvena taktika. Sad se nemamo poduprete cijepanje musli« kad objašnjavati i izglađivati, sad manskih redova i da, za Iju« treba rada i, discipline, jedinstveno« bav nekoliko ištahlija za manda« sti i potpune harmonije. S vama bi tom, porušite slogu i zamutite mir« se trebalo tek obikavati. Ja se sla« nu vodu, kako bi nekoliko ribara gati, ja ne slagati. A to sad, u ovim štogod ućelepirilo. Dođite, ljudi. ozbiljnim časovima, ne ide i ne mo« Naša je savjest čista, naša je ambi« že ići. Sabur malo. Ako se razdani, čija umjerena, i ako vas bude po lahko se je naći. dva iz svakog kotara, koji ćete I »Obrana« zasu ko iz rukavice. predstavljati bar po stotinu ljudi, U subotnjem broju izdade poziv mi ćemo vam odstupiti ne dva, ne« na skupštinu. »Posebna boja J. M. go pet i deset mandata. Samo ćete O.« najednom je — »m r a č n i d e« u tom slučaju preuzeti i odgovor« magoški karakter«. J<ezado« nost za šepavo vođenje narodnih voljstvo »s nametnutim kandidati« poslova. Mi međutim ponovno na« ma opaža se po cijeloj z em« glašujemo, da se danas ne radi o 1 j i« i malo po malo (za ciglu heftu Hasi i Husi i njihovim mandatima, dana!) prelazi u pokret, kome je već o disciplini i harmoniji, koju je svrha, da se bez obzira na političke tako divno pokazala naša organiza« stranke biraju u konstituantu naši čija. Slijepe je igre bilo dosta; vri« najviđeniji i najistaknutiji ljudi.« jeme je da svak obuzda svoju am« Musi, narodna stranka »smatra biciju i ne pomaže našim mnogo« se pozvanom, da u ovim važnim ča« brojnim neprijateljima. I Stoga do« sovima (Ljudi, radi se o mandati« vikujemo neznanim i nezvanim sa« ma!) zamoli širom domovine sve zivačlma. kao i njihovim suborioci« pristaše, istomišljenike i — n e z a« ma iz »Domovine«: dovoljnike s izbornim listama »U kraj, nedostojni, sad nije vri« J. M. O., da dođu u Sarajevo na jeme zamućivanja, već rada i uvi« skupštinu, koja će se obdržavati u đavnosti!« Pred izbornim nasiljima. »Zvono« Jove Šmitrana, koji je kod lanjskih prvomajskih događaja igrao ulogu glavnog špijuna i određivao ko će u haps a ko ne će, u 86. broju od 30. oktobra donosi o« vaj sastavak pod naslovom »Protu« državni komplot otkriven«:' »Napokon se pronađoše vinovni« ci crnogorskih hajdučija, albanskih upada i čajničkih razbojnika. Ono, što se u javnosti prikriveno i s re« zervom isticalo, pokazalo se kao zgoljna istina. U železnoj blagajni člana Jugoslavenske Muslimanske Organizacije Abdurahmana Prcića u Tuzli nađeni su važni dokumenti, iz kojih je veza J. M. O. sa Italijom i Albanijom za upad u našu otačbi« nu potpuno dokazana. Prcić je pre ovog nalaza utekao u Rim. I uhap« šeni Mehmed ef. Spahić zvan Pek« mezefendija i Kazazić bili su uple« teni u ovaj komplot. Slede mnogo« brojna senzacionalna uhapšenja. Radi same istrage, donećemo potan« kosti posle. Mi se ovome ni najmanje ne ču« dimo. Begovat je već pre nekoliko stotina godina radi zemlje okreno Bilješke. Opreznost je zlatna. Šta žele i za čim idu pokretači »Domovine« yidi se iz ovih njenih redaka: »Mi se ne otimljemo za mandate, ovo naroči« to ponavljamo i podvlačimo, ali daljnja pasivnost s naše strane pri« vlači na nas veliku mjeru odgovor« nosti pred Allahom i narodom. I naša će grupa možda u mnogim mjestima istaknuti svoje kandidate i to ne radi mandata, nego da de« monstriramo protiv naopake takti« ke »Pravdaša« i da poštenoj javno« sti dokažemo da muslimani nisu ne« prijatelji ove države, nego da je * ogroman^broj onih, koji hoće da za« jednički i složno rade sa našom jed« nokrvnom braćom Srbima i Hrvati« ma pri konsolidovanju i izgradnji ove naše zajedničke države.« Opreznost vrijedi zlata. Prođu li gdjegod, kao što se nadaju dobiti koji mandat u Sandžaku, dobro i jest: jaki su i čvrsti. Hljosnu li, ni« kom ništa: nijesu ni htjeli proći, već samo pravili demonstraciju. Mudar »takt«, zar ne?....... , Izborna parola hrv. pučke stran« ke, kako je masnim slovima iznosi Бро! — Broj 218 »PRAVDA* — »ПРАВЛА* ] verom, služio je svakome, pa će i opet izdati i prodati svakoga, ko dirne u njegova »prava«. Ovo neka upamte njegovi najverniji prijatelji: radikali, a i težački narod, oko ko« jeg radikalski voždovi sada obleću.« i I ; j i j I Iznosimo gornje »otkriće« špiju« na oko »Zvona« i ne dajemo mu ka« kva velika komentara. Konstatuje« mo samo to, da je g. Prcić bio u Sa« rajevu i dana, kad>je gornji špijun« ski podnesak bio štampan u »Zvo« nu«, a u Sarajevu je i danas, kad mi pišemo ove retke. On ne igra nika« kve uloge u našoj organizaciji. Ako međutim neko misli, da će nas za« plašiti ovakim »otkrićima« i da će pomoću podmetanja ili i otvorenog nasilja začepiti naša usta onda se grdno vara. Mi stojimo na bilježi u svako doba dana i noći i ne plašimo se nikakvih »dokumenata« ni iz ka« se, niti s kakva drugog mjesta. Mi idemo svojim putem, a na špijun« ske provokacije i nečije p^ste želje samo se smješkamo. Jesmo li se ra« zumjeli? mostarski organ te stranke glasi o« vako: ’ »U izbore k drugu drug Za hrvatstvo, k r i ž i plug.« Ovoj lozinci daje se na drugom mjestu lista ovaj dodatak: »I male« ne stranke, ako su poštene, mogu mnogo dobra učiniti. Pučka stranka nesamb što je poštena, nego je i najjača stranka izvan Srbije. Stupi« mo svi u nju, da hrvatska, k r š ć a n« s k a j seljačka vojska odnese kod izbora što veću pobjedu.« Intere« santno je da se »Jugoslavija« ne slu« ži ovakom parolom. Valjda bi htje« la da izgleda malo modernija.... Jedna denuncija »Domovine«. U članku »Država — opšte dobro« na« iđosmo na ove retke o radu naše organizacije: »Na tačnom vršenju dužnosti prema državi od strane dr« žavljana leži napredak i snaga dr« žave. Cim je država napredna i snažna napredni su i snažni i njeni članovi. Onaj, ko sć usteže da dade državi ono što drugi daju, nema prava da od nje traži ma štabilo, ninajmanjiobzir, U državi se mora raditi, a ne jauka« ti, tužiti se, i čekati skrštenih ruku da dođe sve iz vazdiiha. Oni, koji to i tako rade, najveći su neprijatelji državi, jer svojim neradom, svojim prkosom slabe državu, isto tako svjesno, kao što to čini neprijatelj s polja.« Te su riječi malo uvijene i opće« nite, no iz daljenog odlomka jasno se vidi kuda ciljaju i na što smjera« ju. Nastavak naime glasi: »Pq oslo« bođenju nametnuli su se muslima« nima za vođe nepozvani ljudi, koji nisu marili za to da kod muslimane omile dužnosti prema državi. Oni su samo tužili, opadali, jaukali, dok su drugi radili. Oni su takvim ra« dom medu muslimanima htjeli da stvore nehaj prema dr« žavi i njenim potrebama. Oni su vidjeli jedno veliko dobro za musli« mane u — b o 1 j š e v i z m u, a nisu to vidjeli u zajedničkom radu sa svojom braćom po jeziku i krvi, naj« bližim, kao članovima iste države, po zajedničkim potrebama. Njima su bili bliži Jevreji iz Rusije, nego njihova braća. Pa šta su time učinili za muslimane u Bosni i Hercegovi« ni? Kako su dobro vidjeli muslima« ni od nerada i od nesarađivanja u pozitivnom izgrađivanju države? Neka upru prstom u najmanju sit« niču, koju su svojom politikom do« nijeli muslimanima. A ipak su učinili Za dvije godine učinili su to, da nas ostali smatraju jedno isto s Frankovcima. Učinili su da nemamo od devetnaest mini« stara nijednog muslimana. Učinili su da o nama niko ne vodi računa pri svima velikim događajima u dr« žavi. Učinili su da muslimane zava« de sa svojim komšijama, s kojima muslimani moraju živjeti kao što žive braća. Učinili, su najposlije to, da su mnogo otcšČali posao onima, koji danas istupaju među muslima« ne, da im otvore oči, onima, koje boli duša pri pomisli, da bi muslima« ni mogli biti neprijatelji ove države, za koju su dali mnogo svojih šino« va, po Aradu i u dobrovoljcima u srpskoj vojsci.« Iznosimo gornje odlomke, a sud o ulozi »Domovine« prepuštamo ob« jektivnoj javnosti. Ne ljutimo se, niti se zgražamo, jer znamo s kim imamo posla. Konstatiramo samo to, da se ista ova potvora ponavlja i u članku »Važnost izbora«, a sve radi toga, što »Pravda« donosi in« formativne članke: »Zašto mu« slimanski narodi simpatišu s boljše« vičkom Rusijom«. Ištahlijama za mandatom što se kupe oko samozvane »Obra« ne« nije jasno, zašt^smo odbili nji« hovu ponudu o fuziji, pa na jednom udariše u dreku i halabuku. Saziva« ju i nekakvu skupštinu. Nije nam drago voditi polemiku, no ovaj put moramo, da odstupimo od ^>g pra« vila i gospodi oko tog lista posveću« jemo još nekoliko redaka osim o« nog> što im posvetismo u članku »Veliki i mali kalibri«. Prvi je razlg našeg odbijanja u tom, što »Oranaši« nemaju progra« ma. Oni su naime već u prvom bro« ju svog lista svečano izjavili, da ne će stalna programa, između ostalih razloga i radi toga, što hoće slobod« ne ruke i što ne će da »stranka za izvjesnu periodu svoga rada sebi ru« ke sveže i da se toga programa dr« ži«. Mi, naprotiv, imamo stalan pro« gram i čvrsto stojimo na svima nje« govim tačkama. Oni u svom prvom broju naglasiše da »vrlo moderno misle«, a naš list da zastupa »jedno previše konzervativno stanovište«. Stoga su preuzeli ulogu, »da ne oba« raju izgrađeno, nego da dograđuju i — popravljaju«. Sto su se tako br« zo osanisali te uloge nije dobar znak za njihovu istrajnost, pa već radi te mahane nijesu pouzdani,za upotre« bu pri mnogo težem poslu, koji na« šu organizaciju čeka u Konstituanti. Drugi je razlog u tom, što ta gru« pa ima samo jednog predstavnika, koji bi nekako, gledajući mu kroz prste, pp svojoj formalnoj kvalifi« kaciji mogao ući u kombinaciju. To je g. dr. Safvetbeg Bašagić. N®ko je pozornije pratio njegove članke d lenskim i baštinskim motivima, koje unosi u raspravu o agrarnoj reformi, jasno mu je, da bi ovakav zastupnik bio klubu više na teret nego li od koristi. Ima još jedan razlog, radi kojeg je g. dra Bašagića nemoguće kandidovati u Konstituantu, a to je: njegova prošlost, po kojoj i sama »Obrana« hoće da traži jamstvo za budućnost. Mi ne ćemo opširnije is« ticati potpune jalovosti njegova za« stupnikovanja u bosanskom saboru i zadovoljićemo se samo dvama ka« rakterističnim momentima: on je brao predsjedničke dnevnice i on« da, kad je bivši bosanski sabor bio raspušten, a što je još gore, on je sa smiješkom prešao preko — nepo« vjerenice svojih birača, zaklonivši se za jedno formalno slovo zakona. Bašagićevi izbornici u banjaluč« kom okrugu uputiše mu u novembru 1P13. nepovjerenju, u kojoj rekoše: »Kroz tri godine dana ne čusmo Va« šeg glasa u saboru u obranu naših interesa, kroz tri 'godine ne nađoste za vrijedno u našu sredinu doći i na« še mukc4'tegobe ispitati, a kamo li doći i kazati djelovanje svoje i us« pjeh istog na korist nas. Vaših iz« bornika.« Dalje mu rekoše: »Nismo Vas izabrali za svog zastupnika sa« ,mo za to, da Vam dademo hljeb u ruke, nego da branite naše interese, a Vi obratno, hoćete na našu štetu da nove poreze na nas penjetc. Sto«ga osuđujemo Vaš nehaj za naše in« terese, i Vašu nemarnost kroz ove tri godine, te Vas pozivamo, da svoj potpis sa poznate rezolucije smjesta opozovete ili da položite mandat, jer u naše ime ne smijete pristati ni na kakve poreze.« Kako se je držao g. dr. Bašagić prema toj poruci? Opozvao potpis ili položio mandat? Jok. Ni jedno, ni drugo, već se jed« nostavno mašio pera i napisao da mu nije hitnja polagati mandat »jer ja po ustavu s mandatom raspola« žem, a ne raspolaže s njime niko drugi, dapače ni moji izbornici.« On je dapače napisao i ove retke: »Kad biše mi svi izbornici izdali nepovje« renicu, opet bih zadržao mandat, jer ne bih mogao dozvoliti, da hiljade mojih izbornika nasjedne intriga« ma« i t. d. Pitamo sada: smije li se u ovako ozbiljnom času dati mandat čovjeku ovakih nazora? Mi smo na čisto o tom, da ne smije i stoga odbismo ponudu o fuziji pod ovakim uslovi« ma. Treći je razlog u tom što »Obra« naši« vide'dlaku u tuđem oku, a u svom ne vide ni brvna. Njima je naša organizacija najednom — men« ka i kukavna, a predstavnici joi, g. dr. Spaho i dr. Hr'asnica, slabići i puzavci. Bez svake šale. »Obrana« to sasvim ozbiljno tvrdi u uvodnom članku i doslovno veli, da naši nar. poslanici »nijesu nikada, bilo td htjeli ili smjeli, da prigodom koje debate ustanu, progđvore i svrate pozornost ostalih predstavnika na sitne i krupne zulume, pašovanja (!) Šole i Srškića; nego su vječno šutili kao ribe u vodi i čekali na — ministarske stolice.« Eto tako se dr« lja i piše nakon odbijenice. I to da ko, već ljudi koji se ne mogu da od« lijepe ni sa stolica u sarajevskoj op« ćirti, nego se nagađaju sa onim istim SrškiĆem, iz čijih ruku, nakon pre« kršaja datih obveza, mi ne htjedo« smo primiti ni povjereničkih mjesta u vladi! »Čekali na ministarske stolice«, veli se dru Spahi, koji je u tu stolicu udario nogom odmah nakon hille, koja je nama i Sandžačko»makedon« skim muslimanima učinjena prili« kom sastava Privr. Nar. Predstavni« štva i Koraćevih prethodnih odre« daba o agrarnoj reformi. I to im veli list dra Bašagića i Halilbašića, koji« ma izbijeliše oči za kakvim mansi« bom! Oni idu i dalje, pa se usuđuju dijeliti “i lekcije. Vele nam:» Pro« šlost te cijele kamarile (!) ne daje nam jamstva, da će znati i umjeti dostojno zastupati nas u Konstitu« anti i s dovoljno energije stati na braniku islamskih interesa. Oni da« pače pjtaiu, o'dakle našim poslanici« ma dru Spahi i Hrasnici smjelost, da stupe pred narod, onim poslani« cima, koji održavaju najbrojnije i najveličanstvenije skupštine u na« šoj zemlji! Pa da se čovjek ne o« smjehne.... O »kritičkom« razmatranju »O< brane« glede nekih naših kandidata �Број 218 — Broj ne ćemo da govorimo. Naročito se ne možemo upuštati u razmatranje o izreci: »Na kandidacionoj listi i« ma kandidata čak i vrlo odvratnih lica«. Neka ta»finoća« služi na čast njenom desperatnom autoru, a mi ćemo da završimo zahvalom, što »Obrana« priznaje vrijednost ma> kar samo dra Karamehmedovića. Nijesmo eto ni u njenim očima pot« puno crpi. Od koga je, dosta je i toliko priznanja.... Ho je hriv? Objašnjujući nesnosno stanje, u kojem su se nalazili muslimani Ju« goslavije, ovdašnja »Domovina« iz« nosi ovaj »patriotski« razlog tim događajima: »J. M. O. je svojim de« struktivnim radom dovela musli« mansku politiku u ćor«sokak. O nje« nom dobrom ili rđavom radu i po« litičkom taktu u mnogom je zavisi« lo držanje odgovornih i neodgovor« nih faktora prema nama muslimani« ’ma. Ona mjesto da trezveno udesi držanje prema duhu vremena, poče« la je sprva početka neopravdanim nepovjerenjem i nekulturnom i ne« državničkom borbom ustajati pro« tiv sviju, koji o našem položaju i opstanku u državi odlučuju. Zar može stati u pamet i polutrezvena čovjeka, da u prvoj godini pobjedo« nosnog ulaska srpske vojske u B. i H. jedini muslimanski list piše o »ženskim'gaćama Srpkinja«? Zar imalo trezvena pamet može pisati o — Srbiji i o Srpstvu kao o istorij« ski zloglasnim »Firaunima«? Zar normalan čovjek može, o Srbima — koji su jedan i po milijon svojih najboljih sinova žrtvovali za Bosnu — pisati pogrdno »Pravoslavci«? Držimo da je dosta tužbi, jer ih svi znamo; svježe su i krv nam se bu« ni, kad počnemo misliti o svim is« padima, koji su našu braću — iza« zvali do krvne osvete.« Od oslobo« đenja do sada učinjeno je nama muslimanima od odgovornih i ne« odgovornih faktora mnogo grdnih nepravda; stradali smo na svim li« nijama, ali za to stradanje veoma mnogo nose odgovornost — J. M. O. i njen list »Pravda«. Gornje riječi prenosimo iz uvod« nika, koji nosi potpis g. Arnautovi« ča. Kako se vidi/ on čini odgovor« nim napadnute, a za napadače ne« ma ni jednog oštra izraza. On da« kle zauzima pozu vuka, koji je kaz« nio janje radi toga, što mu je »za« mutilo vodu« stojeći na donjem kra« ju rijeke. On se još ljuti na nas, što smo se tužili na pljačke i ubojstva1 i, šta više, pravda taj barbarluk — prvom godinom pobjedonosnog u« laska srpske vojske. Nije naša stvar da g. Arnautovića upućujemo kako bi se trebao izražavati o vojsci, i njenoj zadaći i citiramo gornje nje« gove riječi samo kao primjer dokle može dovesti povrijeđena taština jednog političkog vampira. Lupetaj samo, gospodine Arnautoviću, de« nunciraj samo, Potiorekova i Sarko« tićeva ahbabino!.... Mi se ne ćemo braniti od ovih i sličnih denuncija i iznosimo ih sa« ma zato, da g. Šerifa imamo u što obmotati, kad ponovno dođe u mu« zealno spokojstvo i vra^i se svom rahatluku, koji je obezbijediO slu« žeći Austriji i Madžarima.... Iz naše organizacije. SKUPŠTINA U VIŠEGRADU I RUDOM. Nar. posl. g. Dr. Mehmed Spaho održao je u Višegradu u petak dne 29., a u Rudom u Subotu dne 30. pr. mj. dvije sjajne i vrlo impozantne skupštine, koje su bile dvije velike manifestacije naše organizacije. Je« dna i druga skupština je bila vrlo dobro posjećena, u Višegradu bilo je bilo preko 3000 duša složnih i dobro disciplinovanih muslimana građana i težaka. Mi ćemo donijeti u idućem broju opširniji prikaz ovih dviju skupština, dok u Trešoljku donosimo »fiasko Sakiba Korkuta-u Višegradu«. SKUPŠTINA U DOBOJU. Naš predsjednik požrtvovni i ne« umorni g. mufti ef. Maglajlić odr« „ПРАВДА" — »PRAVDA, žao je u petak 29. pr. mj. u Doboju vrlo uspjelu skupštinu, koja ?e sa«' stojala pretežno od naših težaka iz dobojskih sela. Skupština je bila je« dan uzor sloge i’jedinstvenosti mu« slimana, te su naši težaci sijedom našem borcu napravili silne ovacije. SKUPŠTINA U KRASNICI. Nar. posl. g. Dr. Halidbeg Hras« nica odžao je u prošli petak skupšti« tlu u Hrasnici, na koju se bilo uvu« klo sa strane nekoliko izroda i iz« dajica svoga naroda, da skupštinu ometu. Svjesni naši Hrasničani su odmetnike odstranili, te su saslušali govor Halidbegov, kojega su odo« brili i izjavili, da svi stoje nepoko« lebivo u redovima naše organiza« čije. MAGLAJLIĆ I DR. KRASNICA U GRAČANICE Javljaju nam iz Gračanice: U ne« djelju dne 31. pr. mj. na prolasku u Gradačac uvratio nam se H. mufti ef. sa g! Dr. Krasnicom te smo ih na stanici vrlo sjajno dočekali. Bilo nas je preko 150 građana. Kadija g. Kapetanović je pozdravio goste na« kon čega smo krenuli u Kiraethanu, a gosti kadiji na večeru i u 7 sati došli u Kiraethanu, gdje se skupilo mnoštvo građana. Tuđe je održan satanak na kojem je i muftija i Hra« snica opširno izvijestio o svrsi i ci» Iju organizacije, te o načinu izbora, što su svi prisutni jednoglasno usvo« jili i primili izvještaj i nakon toga klicanju nije bilo ni kraja ni konca. Noćivši tu večer u kadije Kapeta« novića otišli su g. muftija i Hrasni« ca jutros u 8 sati put Gradačca gdje će u Srnicama danas održati skup« štinu, a u putu između Gračanice i Srnica biće pozdravljeni na dva 1 mjesta i to u Sokolu i Doborovcima. Ovdje će izići na doček obližnja se« la. Šanse organizacije su u ovom ko« taru sjajne. Političfii pregled. Utješljivo pisanje. (Hrv. Zajedni« ca za jedinstvo države.) »Hrvat«, or« gan »Hrv. Zajednice« piše u broju od subote: »Mi danas možemo i mo« ramo reći: Naš je program Jugosla« vija, i više nego program — naša je država Jugoslavija, i više nego dr« žava, naša je domovina Jugoslavi« ja. Mi Hrvati u Jugoslaviji potpuno rješavamo u svoju korist sva tri hi« storijska svoja najteža pitanja: Pre« ma Mađarima s potpunim oslobode« njem, prema Nijemcima s potpu« nom emancipacijom, a prema Italiji dobivatno, s potpunim oslonom na Srbiju, prirodno uporište, da se taj naš spor s Italijom mora svršiti pra« vedno«. U drugoj prestonici otomanskog carstva. Specijalnom odaslaniku pa« riškog »Excelsiora« uspjelo je, da dođe u Angoru i da stupi u doticaj sa šefovima druge turske vlade, ko* ja ne priznaje sevreski mirovni ugo« vor. U svom listu objelodanjuje novi« nar fotografije iz Angore i svoja o« pažanja. U Maloj Aziji, gdje vlada Mustafa Kemal je potpuni mir, Iju« di idu za svojim poslom, hrane ima dosta. Angorskoj vladi uspjelo je, da nađe pokrića za sve svoje izdat« ke i tako ona nema pasivni budžet, dok carigradska vlada ne zna odakle da pokriva svoj kolosalni deficit. Mustafa Kemal upravo reorgani« žira svoju vojsku i postavlja čete očekujuti novu ofenzivu Grka. U krajevima, koje su okupirali Turci vodi se komitadžijska borba. Regu« lamih četa ima 150.000, a osim toga je vrlo velik broj dobrovoljaca iz svih islamskih krajeva. Sada ih oružjem i municijom op« skrbljuju boljševici preko Bakua i Nahirčevana. Osim toga je u cijeloj Maloj Aziji veliko kriomčarenje o» ružja i municije. U unutrašnjosti i to u Sivasu i Koniji osnovane Su tvornice municije, koje rade posve u redu. » Uopće dok su u cijeloj Evropi do« vršeni ratovi, izgleda da u Maloj A« ziji tek počimlju. U Angori nalaze se poklisarstva Afganistana, Bedžis« tana, nacijonalističke Perzije. Aser« bejdžana, Buhare i Turkestana. U Angori su, veli odaslanik »Ех« celsiora«, sve lice pune šaranih go« mila, predstavnika svih potlačenih naroda u Aziji od Indijaca do Kita« jaca i čovjek se pita, ako se jednog dana sav ovaj nedisciplinovani na« rod, kojeg boljševici hqpe da naoru« žaju, digne, što će biti sa svjetskim mirom! Svi ovi ljudi sastali su se po prvi puta na azijskom kongresu u Baku. Mustafa Kemal, da uništi mirovni ugovor s Turskom hoće da zapali sve engleske kolonije п Aziji i radi dan i noć u ovom cilju. »J. t.« N acijonalistićki kongres u Erze« , rumu. Po vijestima iz Angore, sa« stati će se doskora nacijonalistički kongres u Erzerumu, kojemu će sudjelovati Enver«paša i drugi istak« nuti mlado«turski vođe. Drži se, da će Mustafa Kemal ovom prilikom proglasiti raspust sadašnjeg parla« menta, jer je radi nesuglasica, koje su u njemu izbile, rad nemoguć. Armenija odbija pregovore sa so« vjetima. Agencija »Hgvas« javlja iz Carigrada, da je armenska vlada ka« tegorički odbila pregovore sa sovjet« skom, koje je ova potonja ponudi« la. Trebalo se raspravljati o primir« ju i odstupu turskih četa sa fronta pod uslovom da Armenija prizna sovjetsku vladu. Izjava princa Pavla. Prilikom de« marša grčkog ppslanika u Bernu kod princa Pavla, izjavio je princ, da bi grčki presto primio samo u slučaju, kada bi helenski narod izjavio da ne želi povratak raskralja Konstan« tina i da isključuje princa Đorđa od nasljedstva prestolja. Kitaj protiv sovjeta. Agencija »Havas« javlja iz Pekinga, da je ki« tajska vlada desavuisala generala Čauga i konsula Čua, koji su bili u Moskvi, da povedu pregovore sa so« vjetskom vladom. Njih dvojica do« bili su instrukcije, da što prije odu i? Rusije i da se povrate u Kitaj. • Engleska se osigurava. Rimska i londonska štampa već nekoliko ne« djelja piše o zbliženju između En« gleske i Njemačke. Engleska računa s padom Wilsona i Lenjina i želi da se sporazumije s Berlinom, da u predstojećim političkim događa« jima i poremećenju svjetske ravno« teže ne bude osamljena. Po smrti načelnika grada Corka znatno su se umnožali atentati u Ir« skoj. Engleske novine svaki dan do« našaju cijeli registar novih nasilja. Engleske vlsti počele su prena« šati političke krivce iz Irske u En« glesku. U Dublinu je policija oba« vila kućnu premetačinu u stanu gra« donačelnika. Za vrijeme premetači« ne policija je zatvorila sve ulaze u ulice, koje vode spram Mausion Ho« use (gradonač. residencije). Jaki • vojni odredi bili su smješteni po u« licama, a oklopljeni automobili krs« tarili su okolo. Osim kod gradona« čelnika bile su premetačine u mno« gim privatnim stanovima. Sva kola ustavljena su i pregledana da ne no« se municiju. Svršena misija de Valere. »Mor« ning Post« javlja, da je na sinnfei« nerskom kongresu u Glasgowu pro« čitana poslanica iz Dublina, u kojoj se veli, Ma je misija »predsjednika irske republike« od Walere u Ame« rici dovršena. Dr. Valera imao je zadaću, da zainteresuje Savez naro« da za Irsku da dobije službeno priz« nanje irske republike sa strane a« meričke vlade, i napokon da dobije zajam za republiku. Wrangelov ministar kod Milleran« da. Kako »Zadnje Ruske Novosti« javljaju, primio je predsjednik Mil« lerand u odulju audijenciju ministra inostranih djela Južne Rusije Stru« va. Predsjednik je pomno saslušao ekspozej ministra o političkoj situ« aciji na Krimu. Drži se, da je ova audijencija u mnogo čemu približila Wrangela Francuskoj. Izjava generala Vrangelja. Lyon« ski radio javlja: Pri svečanom pri« manju visokog komisara francuskog De Martela izjavio Je general Vran« gelj između ostaloga: Mi smo odluč« ni da nastavimo borbu do skrajnosti ne zato jer smo obuzeti raspolože« njem za ratovanje, već da oslobodi« mo ruski narod od tiranije i dademo mu priliku, da sam odluči o svojoj sudbini. De Martel je odgovorio, da će Francuska dati Rusiji svaku mo« ralnu i materijalnu pomoć. Municija za Wrangela. Pariški li« stovi javljaju, da je municija, koja Страна 3. je bila određena za generala Wran» gela i trebala biti ukrcana u savez« nički parobrod »Teslakoklen« u Marsilju, ostala tamo, jer mornari nisu htjeli,'da je ukrcaju. Parobrod je natovaren raznom robom otpio« vio u Crno More. Domaće vijesti. NAŠ GLAVNI UREDNIK IN« TERNIRAN. Sinoć u pet sati, kada je naš list bio u mašini, dobismo te« lefonsku vijest iz Konjica, da je naš glavni urednik g. Sakib Korkut in« terniran i da će sa detektivom biti dopraćen u Sarajevo vlakom u 10 sati na veSer. Valjda pokušavaju, da i Korkuta uvuku u aferu Pekmez ef. Spahića. Nije isključeno da se ra« di o jednom običnom triku naših protivnika, koji misle, da se mećka sa rešetom plaši. Žandarska nasilja: Pišu nam iz Visokog: Došla 30. oktobra žandar« ska patrola iz Breze u Gračanicu i po nagovoru Krste Stojanovića, Ri« ste Paranovića i Jove Nogića iz Podvinaca, koji su bili sa patrolom u društvu; navališe na nevine mu« slimane Avdu i Muhameda Lerneša iz Gračanice pod izlikom, da pre« daju revolvere, koje oni'tobože i« maju. I ako su nevini ljudi molili, da ih ne tuku, jer da nemaju zašto, pošto isti nemaju tobožnjega oruž« ja, nije im uspjelo. Avdi su izbili zdrav zub, a kundacima od pušaka isprebijali ih obojicu da će ćutiti o« bojica dok su živi. Zvjerski postupak ove žandarske patrole nije se ni na tom svršio, ne« go su provalali još i u kuće nevinih ljudi, te pošto su pretražili sve bu« džake u kućama i porazbijali san« duke, da kanom nađu sumnjivo o« ružje, povezali su sinove izbatina« nih otaca i to Nazifa Lerneša sina Avdina i Osmatja Lerneša sina Mu« hamedova i otjerali u Brezu, bati« najući i njih pod izlikom, da imaju oružje. Nijesu se ni s tim zadovo« ljili, nego su još i dalje pošli, pa su psovali najviše svetinje, a vođa pa« trole je vikao: Ovo je Srbija, nema više aga ni begova, ja ću vas sviju popržiti. Ovo mi ozlijeđeni i izbatinani iz« nosimo u javnost, da se vidi kako postupaju organi sigurnosne straže u dvadesetom vijeku. Zar smije je« dna patrola žandarska u ovolikoj mjeri tući i krive ljude, a kamo li mirne i poštene građane ove države, kojima se ne može dokazati, da su ičim okaljani. Što je još interesantnije, patrola je došla bez prisutnosti načelnika općine ili njegova zamjenika. Ako je imala šta uredovati, tome se mo« ra svak pokoriti, ali se vidi da se je išlo baš za tim da se nevini ljudi na ovaj način zlostavljaju. Mi koji smo pretrpjeli te silne udarce traži« mo od vlade da poduzme stroge mjere proti krivcima i da ih kazni onom kaznom koju su zaslužili. Mi na temelju liječničkih svjedočbi pre« dajemo stvar kaznenom sudu. Svje« doci ovog groznog nedjela su oče« vidci i to: Šerif Brkić i Nikola Pa« vić, oba iz Trnovaca. Gluhićeva propast u Biljeljini. Br« zojavljaju nam iz Bijeljine: Konjho« džić i Muradbeg Zajimović pokuša« li su ovdje održati skupštinu Gluhi« ća stranke, te su doživjeli strašan fiasko. Muradbega prijatelji i roda« ci izbaciše iz čitaonice sa riječima: »Huljo, izdajico, ti da razbijaš na« šu slogu, a Konjhodžića natjeraše kantamš i zviždanjem preko pijace u općinu. Dopis slijedi. Odbor Organizacije. Premetačina u našem uredništvu. Naš glavni urednik g. S. Korkut ot« putovao je u utorak 2. o. mj. vozom u 2.45 poslije podne u Konjic u svr« hu izborne agitacije i neposredno iza njegova odlaska, došla je polici« ja u njegov stan u Avdage Zildžića ulici i provela premetačinu kuće. I« sta je polic. komisija došla i u naše uredništvo i obavila premetačinu, te je odnijela čitav paket'članaka, dopisa, feljtona, pisama od naših mjesnih odbora i drugih. Naš tajnik g. Ahmed Šerlć, koji je vodio re« dakciju u otsutnosti našeg glavnog urednika, prosvjedoavo je proti pre« metačine uredništva i konfiskacije �uredničkih spisa, čija je tajnost u« stavom zagarantovana, te ni sam sud nema prava otkrivati uredničke tajne, a ne kamo li policija. I us« prekos toga, što je policija imala nalog da obavi kućnu i tjelesnu pre« metačinu našeg glavnog urednika, pri kojoj imade naročito tražiti sumnjivu korespondenciju prema dobivenim uputama, ona je ipak »kao sumnjivu korespondenciju« pokupila uredničke članke itd. — stvari kojima ustav obezbjeđuje taj« nosi. Ni u crno Kallay«evo vrijeme ni« jesu se ovaki zulumi pravili. Premetačine i uhapšenja naših prijatelja. U isto vrijeme, kada je kod nas obavljena premetačina, iz« vršena je kućna premetačina kod naših prijatelja i istomišljenika gg. Sejid Alibega FilipoviA, Atif ef. Soče, Nazif ef. Svrze i Hamdibega Muteveliča, koji su odmah uhapše« ni i cijelu noć su ispitivani, te ljudi nijesu mogli cijelu noć oko na oko sklopiti, niti su se imali našto na« sloniti, niti našto leći. Sjutra rano posjetio je uhapšeni« ke nar. posl. g. dr. Mehmed Spaho i s njima seTazgovarao, a iza toga je posjetio sa tajnikom organizacije g. Serićem predsjednika Izemaljske vlade g. dra Srškića u njegovu pri« vatnom stanu, te su prosvjedovali protio vakog postupka policije, koja je ljude cijelu noć stavila na muči« la. ne davši im ni kreveta ni tople sobe. Novi vozni red na prugama sarajevske željezničke direkcije. Od 1. novembra vrijedi ovaj vozni red: Brzi vozovi Brzi voz 10002 odlazi iz Sarajeva u 13 sa­ ti, dolazi B. Brod 23.5, sa priključkom za Beograd dolazi 6.50 i Zagreb dolazi 5.42. Brzi voz iz B. Bsoda 10001 sa odlaskom u 225 dolazi u Sarajevo u 12.55 sa vezom iz Zagreba polazi u 20, a iz Beograda polazi u 18 sati. Pruga Sarajevo—B. Brod. Putnički voz 10012 polazi iz Sarajeva u 7.30, dolazi B. Brod 19.25, sa priključkom za: Vareš dolazi 11.30; Jajce dolazi 19 sa­ ti; Tuzla dolazi 19.20; Beograd dolazi 6 sa­ ti. Natrag p. voz 10011 polazi iz B. Broda u 10.5 sa vozom iz Beograda polazi u 23.35; iz Tuzle polazi 9.50; iz Jajca polazi 11.50. Putnički voz 10014 polazi iz Sarajeva u 23 Broj 218 — Број .PRAVDA* — ,ПРАВДА” Strana 4 Страна sata, dolazi B. Brod 10.28 sa priključkom za Tuzlu dolazi 10.18; za Beograd dolazi u 20 i 22.35; za Zagreb dolazi u 21.37 i na­ trag voz 10013 iz B. Broda u 17.30 dolazi u Sarajevo 5.40 sa vezom iz Zagreba u 7.28 ili 9.20; iz Beograda odlazi u 7 sati; iz Tu­ zle odlazi u 15^5. Mješoviti voz 10032 odlazi iz Sarajeva u 16.5 s-ati, dolazi u Zenicu u 20.10, sa pri­ ključkom za Vareš dolazi u 20 sati, u Trav­ nik dolazi u 21.40 i natrag voz 10031 polazi iz Zenice u 3 sata, dolazi u Sarajevo 7.10, sa vezom iz Travnika u 2 sata, iz Vareša u 3.28 sati. Pruga Sarajevo—Gruž. Putnički voz 10112 odlazi iz Sarajeva u 6.45, prolazi Konjic u 10.40, Mostar u 14 sati, dolazi u Oruž u 20.55, sa priključkom za Metković dolazi u 16. sati, u Trebinje do­ lazi u 22.25; natrag voz 10111 polazi iz Oruža u 6.30, dolazi u Sarajevo u 21.15, pro­ lazi Mostar u 11.30, Konjic 15.50, sa vezom iz Trebinja polazi u 4.45. Putnički voz 10114 polazi iz Sarajeva u 17.15 sati, dolazi u Oruž u 7.20, prolazi Ko­ njic u 21.20, Mostar u 24.50, sa priključkom za Trebinje dolazi u 9.5, za Zeleniku dolazi u 11.45 i natrag voz 10113 polazi iz Gruža u 20 sati, dolazi u Sarajevo u 10.35, prolazi kroz Mostar u 2.20, kroz Konjic u 6.10, sa vezom iz Zelenike polazi u 15 sati, iz Tre­ binja polazi u 18.25 sati. Mješoviti voz 10132 polazi iz Sarajeva u 14.45, dolazi u Metković u 4.40, prolazi kroz Konjic u 19.30, kroz Mostar u 24.5 i stoji tamo do 2.40, i natrag voz 10131 polazi iz Metkovića u 18.55, prolazi Mostar u 21 sat, Konjic u 2.30 i dolazi u Sarajevo u 7.20 sati. Teretni vozovi sa otpremom putnika. Izim ovih vozova biće stavljeni n promet sledeći teretni vozovi sa otpremom putnika: Voz 10072 polazi iz Sarajeva u 6 dolazi u Zenicu u 12.27 vraća se kao voz 10041 u 15. 46 dolazi u Sarajevo u 21.45. Voz 10236 odlazi iz Sarajeva u 13.45 do­ lazi u PraČu u 16.35 voz 10265 odlazi iz Sarajeva u 23.10 dolazi u PraČu u 2.36 1 natrag voz 10265 odlazi iz Prače u 17.29 dolazi u Sarajevo u 20.25 i voz 10261 po­ lazi iz Prače u 4.15 a dolazi u Sarajevo u 8 sati. PRI ZAKLJUČKU LISTA. • Sinoć u 9 i po sati doveden je nas glavni urednik g. Korkut uz asistent čiju detektiva i nakon premetačine džepova i prtljage uz asistenciju žandara sa nataknutim bodovima u Sarajevo, gdje je preslušan u po* licajnoj direkciji i nakon potpisa zapisnika pušten na slobodu. Na Konjičkoj stanici ispratilo ga je najodličnije građanstvo, a omlas dina se bijaše spremila za demons stracije protiv nedoličnom postupku konjičkih vlasti. Trešeljak Kobna štamparska pogrješka. „vrpikoj Riječi" • 218. broja od 80. oktobra desila se je strašna neprilika. Kobasica joj odnesena na nekakvu skupštinu, da malo zamezete njeni korteŠi Laso Dimitrijevls i terabiju, a glavat urednik, hodajući ,,u n a o k o 1 o“, nabasa na urednički koš i nagje povjerljivi izvještaj © vinogradskoj skupštini — g. dra Srškića. Sjedne na bastal i onako „eor-eatak" prihvati za pero da * „ofarba' taj izvještaj. Okrsni dolje, obrni gore: * nikad na kraj. Kad se je već pjan namučio, supe mu u glavu ,,sjajna Ideja'1: mjesto da petljam i lažem o uspjehu g. dra Srškića svijet će i s većem ponornošću pročitati i prijo vje­ rovati da je propao Korkut, nego li da je uspio Siškić. Zgrabi pero, umoči najprije u glavicu luka v onda u tintarnicu i jedva jedvica uspije da mjesto Srikićova imena umetne Korkutovo. Kad je bio gotov, dado rukopis u štampu i na taj način osvanu u spomenutom broju „Srpske Riječi11 ova originalna bilješka: „Korkutov fijasko u Višegradu. Jutros smo dobili telefonsku vest iz Višegradu da je kan­ didat Jugoslavenske Muslimanske Organizacije i urednik muslimanskog konzervativnog lista „Pravde", g. Sakib Korkut hteo jučer održati u Višegradu skupštinu, ali je bio izžviždan. Na­ ročito veliko nezadovoljstvo izazvalo je kod sa­ kupljenog sveta to, Što se je na govorničku tri­ binu popeo da „govori" i jedan bivši šuckor. Čim se je Korkut pojavio bio je pozdravljen jednim pljuskom psovki i pogrda. Sama njegova pojava u Višegradu izazvala je u građanstvu silno ogorčenje, i da se Korkut nije blagovre­ meno uklonio bio bi napadnut. Da nije do toga došlo, ima se zahvaliti je­ dino našim istaknutijim ljudima, koji su shva­ tili u kako se teškoj situaciji nalazi Korkut pa su ga Ispred raspaljenog naroda uklonili. Na njegove reči: „da živi Jugoslavija!" odgovorio je narod urnebesnim klicanjem: „Živila velika Srbija!" Višegradski muslimani sa svojim gradona­ čelnikom listom prelaze u radikalnu stranku". Kako će se ponašati direktorska kobasica kad je vrate doma i kažu joj, da Korkut nije ni išao u Višegrad, toje stvar g. ,,Unaokola", i ređakeioneg odbora „Srpske Riječi '. * Mi je ne ćemo radi te laži mnogo napastovati: nije joj prva, a ni pošljednja. Neka laže i uži­ va u timi lažima. Samo je prijateljski upozorujemo, da drugi put laže — pristojnije. Jer, mogla bi pobuditi čiju zavist, pa bi onda Kobasica mogla i po drugi put biti šupirana... Muslimani i musli­ manke grada Sara­ jeva, sjetite se vaše­ ga „Merhameta". Svetislav 8. Prutić, advokat radi sve advokatske poslove. BEOGRAD, Čika Ljubi na ulica br. 16. do Grand Hotela. Gradsko poglavarstvo Sanaki Most. Br. 846,- 9./10.1920. Oglas. Gornje poglavarstvo iznajmljuje sa danom 15. januara 1921. općinski hotel sg svim prostorijama, namje­ štajem, nuzzgradama i baščom. U hotelu nalaze se 4 sobe za strance te 1 soba za kasino i sve nužne pro­ storije za redne goste. Ponude imadu se slati na općinski ured do 15. novembra 1920. koji dan će se obaviti javna licitacija. Za gradonačelnika: Povjerenik: Alajbegović. I PAPIRNICA I j HAMDIJE KOPČIĆA I X preporučuje svoje bogato stovarište X i I svih vrsta papira, kancelarijskog i ♦ školskog pribora. — Naručbe se ♦ a obavijaju brzo i točno. Cijene umjerene. ♦ Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 a Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. Muslimanska privredna banka (dioničarsko društvo) u Gračanici. Poziv na izvanrednu glavnu skupštinu ,Muslimanske privredne banke (dioničarsko društvo) u Gračanici”, koja će se obdržavati 7. novembra 1920. u 17 sati (5 sati poslije podne) u prostorijama banke. DNEVNI RED: 1. Predlog ravnateljstva na povišenje dioničke glavnice od K 500.000.— na K 1,500.000.—. 2. Promjena pravila. 3. Eventualije. Umoljavaju se gospoda dioniiari, da izvole ovoj izvanrednoj skupštini prisustvovati. S poštovanjem • . Ravnateljstvo Muslimansfte privredne banhe (d. d.) _______ Gospoda dioničari, koji žele prisustvovati ovoj glavnoj skupštini, imadu privremene potvrde na našoj blagajni najdulje do 1. novembra. 1920. položiti. * Odgovorni urednik: F. Šalaka. , Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Daniel & A. Kajon, .Sarajeva � https://kolekcije.nub.ba/files/original/a326ae7a74106fd7c88f3e65c4487f8b.pdf e6b693c36b59a017e9577b0679b6f541 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. Drugo izdanje. Pojedini broj K 2.— IZLAZI SUBOTOM, UTORKOM 1 ČETVRTKOM. UREĐUJE REDAKCION1 ODBOR. PRETPLATA: GODIŠNJE K 180, NA POLA GODINE K 90. UREDNIŠTVO I UPRAVA NA­ LAZE SE U KRALJA PETRA ULICI U VAKUFSKOJ PALAČI. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 114(219) Malo pouke. »Nerazboritom opozicijom i po« stavivši se u neprijateljski tabor prema državi razrješava se država eo ipso dužnosti, da zaštiti i obez« bijedi pravo dotičnog dijela njezi« nih državljana.« Ta tvrdnja jednog muslimana, koja se odnosi na Ju« goslavensku Muslimansku Organi« zaciju, izbija vrlo često i u veoma raznovrsnim oblicima na površinu. Pravoslavna štampa i pravoslavno društvo su nju već davno lansirali u svijet, tako da pomenuti musli« man nije trebao drugo, nego da ru» kom zahvati malo zraka i uhvati tu misao. To im je lansiranje, čini še, toliko uspjelo, da će svaki inovjer« ni, koji ne čita »Pravdu«, odmah i« mati pri ruci sličan odgovor, kad se državi prigovara maćuhinsko postu« panje s muslimanima Jugoslavije. U tu svrhu se osniva, kako javlja »Srpska Riječ«, i neki novi »musli« manski« list »Domovina«, koji ima da muslimane »približi« državi. To jest u tu svrhu, da u javnom mišlje« nju još jače utvrdi pravoslavne predrasude, da su muslimani u ne« prijateljskom stavu prema državi. Stoga neće biti zgorega, da se poka« že kako su te predrasude prazne i neosnovane. Prije svega treba s nekoliko riječi razbistriti osnovne pojmove o teo« riji državnog prava, koje mora da je, za čudo Božije, ishlapilo iz moz« gova mnogih pravnika u Jugoslaviji. Neka pogledaju na pr. »Osnove pravne teorije o državi« od Slobo« dana Jovanovića, srpskog kapacite« ta. Na str. 44. te knjige stoji ovo: »Ako država nije u stanju, da u svakom slučaju obezbedi materijal« no izvršenje svojih zapovesti, onda je još manje u stanju, da u svakom slučaju izazove kod nas unutrašnje uverenje, da njene zapovesti treba vršiti.« Na str. 46. stoji: »Ako se državna vlast ne bi mogla vezati svojim vlastitim pravnim poretkom, jedna takova vlast, kao sudska, koja ima da sudi strogo po zakonu, bila bi nemogućna. Isto tako bila bi ne« mogućna i modema uprava, čija se radnja mora osnivati također na za« konu.« G. Jovanović veli dalje: »Pravo se ne može odvojiti od drža« ve.... Ono je državna volja, skup pravila, kojima je država dala sna« gu.... Niti može biti prava bez države, a ni države bez prava.« Treba te riječi dobro utuviti i on« da pročitati onaj famozni tajni cirkular predsjednika bos.«herc. rla« de, kojim zabranjuje upotrebu za« konitih sredstava za održanje prav« nog poretka i izvršavanje sudskih presuda u zemlji, gdje je nasilje kod kuće. Kakove predstave o državi mogu da niču u glavi onih, nad koji« ma je izvršeno nasilje i koji, kao neku otštetu, imaju u rukama pra« vomoćne sudske odluke, ali ništa dalje od tih odluka? Komad papira, kao i svaki drugi, kojim se ne da opet uspraviti popaljeno ognjište i povratiti oteta njiva i oteto blago.... Šta je zadatak države? Općenito, da posreduje, interveniše, a sa prav« nog gledišta, da održi pravni pore« dak na svojoj oblasti. Pravni pore« dak jesu tako regulisani društveni odnošaji, da je iz njih isključena u« potreba nemoralnih sredstava. Po individualističkoj teoriji, kao eks« tremno pravnoj, državno bi posre« dovanje bilo samo u toliko oprav« dano, u koliko se bez njega ne bi mogao učiniti kraj privatnim naši« Sarajevo, subota 6. novembra 1920. (22. safer 1339.) ljima. U Bosni i Hercegovini vlada interveniše u svim mogućnim sluča« jevima, gdje pojedinci imaju duž« nosti prema državi, to jest kad su podanici; ali u onim slučajevi« ma, gdje oni imaju prava prema dr« žavi, to jest kad su građani, tu ona ne interveniše, i to principijel« no ne interveniše onda, kad musli« mani pokušaju da se osje« te kao građani: kad traže za« štitu od države zbog privatnih na« silja. Ili, prema individualističkoj teoriji, baš onda kada država ima da ispunjava svoju jedinu o« pravdanu zadaću. Pa ipak, pored svega toga, nisu muslimani neprijatelji ove države, niti mogu to bitu Elementi svake države jesu: 1. oblast, teritorij; 2. skup ljudi, narod na tome teriitori« ju i 3. jedna zajednička vlast, kojoj se svi pokoravaju. Kako bi muslimani mogli biti ne« prijateljima ovom teritoriju, koji im je domovina i za koji su vezani vjekovnim tradicijama? I pogotovo kako bi mogli biti neprijatelji sa« mom sebi? Ta i oni su integralni dio ovog skupa ljudi, južnoslovenskog naroda, koji živi na tom teritoriju! Ali prema nepravednosti vlasti bi mogli biti neprijatelji i jesu to u o« nim slučajevima, u kojim su samo objekt vlasti, t. j. kad vlast neće da ima nikakvih obveza pravnog ka« raktera prema njima. Glavna obve« za državne vlasti prema pojedinci« ma u pravnim državama jeste ta, što je upravljanje i vladanje svede« no u granice zakona, a ne lične volje pojedinca, ili neke klase, konfesije, reda i t. d. Muslimani svojom borbom protiv uprave, koja nije u granicama zako« na manifestuju volju, da se i ova dr« žava sastoji iz elemenata, bez kojih se ne da zamisliti pravna država. Po tome, oni žele da ne postanu ne« prijatelji države i onda su oni, go« spodo pravnici, »eo ipso« jedan »dr« žavotvorni elemenat« par excellen« ce. Oslobođeni. ČEKOVNI RAČUN POŠTANSKE ŠTEDIONICE 1119. Godina II. Povodom izvoznice g. dro Živka Nježića. Naša je štampa u više navrata , motivacija. Jer mi na primjer pozi« istaknula kako i predsjednik glav« tivno znamo, da se je soda davala nog odbora »demokratske« stranke i tuzlanskom mitropolitu g. Ilarionu za B. i H., g. dr. Živko Nježić, spa« Radoniću! Op. ur. »Pravde«.) a Na« da u red »mučenika«, koji su se za« rodno Veće i Narodna Vlada Sr« glibili u lukavačkoj sodnoj bari i s bima stradalnicima, da se narodne grbače otkinuli lijep iznos pomognu. Eventuelne z 1 o u p o trebe Narodne Vlade ne v za teferiče i gospodsko uživanje. »Glas Naroda« bijaše se udajanio i du na moju adresu, jer po ne« podeljenoj oceni tadašnjeg javnog pravljaše se gluh i nijem na sve vi« jesti koje su iznošene o dru Nježiću mišljenja, među one, koji su patili, i njegovoj družini. No kako je »Srp« spadao sam i ja i kao takav bio ska Riječ« u zadnje doba počela sam legitimisan, da se kori« mnogo operirati sa tim izvozničar« stim ovim državnim dobrom, u ko« stvom i pomoću toga bataliti izbor« liko to bude išlo na podmirenje naj« ne račune g. dra Nježića i drugova, nužnijih potreba moje porodice i nije mu preostalo drugo, nego da moga posla. Samo u toliko i samo u učini jedan »patriotski« gest i po« toj meri, ja sam se koristio, žara« vrati u mutno vrijeme ugrabljenu divši pri tome svotu, koju narodnu imovinu. Na taj je način Vam ovim šaljem.« Puštamo sad malo na stranu stvar došlo do Nježićeva pisma upravi invalidskog fonda u Beogradu, ko« g. dra Nježića i hoćemo da se žaba« jim je obavješćuje da je Srp. centr. vimo nečim drugim. On govori o banci u Sarajevu dao nalog, da tom eventualnim zlouporaba« fondu doznači 32 hiljade kruna. m a »narodne vlade« i odmah do« Pošto se u pismu g. dra Nježića daje da te zlouporabe ne idu na nje« otkriva dosta koješta, mi ćemo ga govu adresu. Polahko, g. Nježiću. priopćiti u glavnim izvadcima. In« U »narodnoj vladi« haračili su u teresantan je već sami početak, glavnom Vaši stranački istomišrie« gdje veli da prilog od 32.000 kruna nici, naročito Ato Šola i Sćepan Gr« nadmašuje njegove sile »ali on ipak đić, kojeg ste uslijed strašne novin« podnosi taj teret, jer podnoseći ske kampanje morali maknuti sa njega — skida sa sebe jedan drugi: povjereništva za ishranu. Pa kad ste teret moralni«, koji je na njeg već i prije konstituante nabacili to natovarila »nesavesna štampa poli« pitanje, i to u javnosti, onda tičkih protivnika«. Tu se sad g. dr. ne ćete i ne možete izvući like sa« Nježić jada na svoje patnje i pro« mo time, što ćete se lično udariti u gone, što ih je pretrpio kao »malo prsa i položiti svoj »zarađeni no« koji od Srba u Bosni«, govori o ra« vac«. Vi i sami priznajete, da ste sulu svoje advokatske kancelarije, taj »m oralniteret« zbacili pod a onda doslovno navodi: »U novem« pritiskom štampe i da Vam je bru 1918. g. vratio sam se u Otadž« vlada imala dati — »z a j a m«. I binu bez sredstava. Tadanje Narod« kad je tako, odakle sad vraćate na Vlada u Sarajevu, ceneći moj »zaradu« na izvoznici ne intere« rad pre oslobođenja i muke koje sirajući se i o tom, da kao predsjed« sam podnio, — u oskudici gotova nik pokrajinskog odbora »demo« novca, koji bi mi dala pod povolj« kratske« stranke ustanovite: šta će nim uslovima kao zajam — po« se raditi i kako će sć postupati sa nudila mijenaprodaju 114 v a« ostalim članovima »demokratske« gona ljute sode, da je pre« partije, koji su eventualno također p r o d a m i na taj način da dođem opterećeni »grijehom, koji do neba do sredstava u onoj meri, u koliko vapije«. Od Vas nije dosta dati iz« mi je potrebno da počnem raditi. javu, da ćete platiti i kamate na iz« Ovo prodavanje sode uobičaje« vozničarski novac, kojim ste se do« no je za vreme rata. Sodu je sad služili, već morate koračiti i davala bivša austrijska uprava u malo dalje pa unijeti više svjetla u Bosni svojim miljenicima za zaslu« ovo pitanje. ge, (Ne bismo rekli da je tačna ova Valja naime u prvom redu usta« �St’ana 2 Стоан« noviti: ko je sve i koliko narodne imovine digao putem izvozničar« stva, ko je i koliko ućario na pođi« jeljenim izvoznicama, te ko je i ko« liko ućelepirio pri podjeljivanju tih izvoznica. Ovo nije mala stvar, jer je poznato, da se izvoznicama nije« su koristili pravi mučenici i istinski stradalnici, a što je još gore, izvoz« ničarskim su kajmakom neki ljudi učinjeni pravim gavanima. Rukovo« đeno pristrano i klikaški, izvozni« čarstvo je postalo predmetom pljačkanja narodne imo« vine i najsramnijim sredstvom stranačke kortešacije. Što je naj« strasnije, od tog narodnog imetka naši težaci iz poharanih krajeva ni« jesu imali nikakve koristi; nesamo muslimani, nego i Srbi pravoslavni. Tu su imovinu razgrabili stranački korteši i kumovi pojedinih vođa »demokratske« i radikalske partije, a sad je gladni narod namiče — pretjeranim porezima i Bog zna hoće li biti u stanju, da i na taj način zajazi rupu, koja ušljed nesavjesnog i nerazumnog gospoda« renja sve više zja u državnom ргб« računu. Valja dakle ovu aferu izvesti pot« puno na čistac i ustanoviti sve pljač« kaše, koji su svoj ugrabljeni zvanič« ni položaj iskoristili u svoje sebične svrhe. Stoga ćemo da ovoj stvari posvetimo posebnu pažnju, a ovdje kategorički demantujemo tvrdnju g. dra Nježića, da mu izvozničar« skog posla nije »niko u greh upisi« vao«. Boš, dragi gospodine dokto« re. Sva je nezavisna štampa od pr« vog početka osuđivala ovaj graba« džijski metod naših namet«upravni« ka i nesamo tražila njegovu obusta« vu, nego i zahtijevala kaznu svih, koji su na koji bilo način sudjelova« Ii u ovom nečasnom poslu. U toj je kampanji ’ odlučno sudjelovala da« pače i »Srpska Riječ«, a što je ona najednom zamuknula, ne znači da je i ova prijava afera postala čistom i časnom. To može značiti samo da je jedan borac klonuo iz sebičnih interesa i jer se je i sam uprljao. I« nače ništa više........ * Da bismo ovu stvar oteli zabora« vu i onemogućili njeno utrpanje, prenosimo uvodni članak »Glasa Naroda«, kojim je popraćeno Nje« žićevo pismo na upravu invalidskog fonda. Članak nosi naslov: »Gde su izvozničari?«, a glasi doslovno: »Protivnici demokratske stranke ne biraju sredstava u svojoj borbi i napadanju na nas. Njima je svako sredstvo, dozvoljeno i nedozvolje« no, dobro došlo. I kad jedan od njih izmisli (?) štogod, odmah drugi to prihvaćaju oberučke. Takvi je slučaj i sa izvoznicama. Našim je protivnicima najmilije da nas krste imenom izvozničara i ako dobro znaju da taj epitet pripa« da pre svakom drugom nego nama. U ono vreme kad su kod nas da« vane izvoznlce, radi kojih nas na« padaju, na upravi Bosne i Hercego« vine bilo je Narodno Veće u кбте su bili predstavnici sviju predratnih stranaka i sviju vera. (Pitanje je samo: u kojem razmjeru i sa ka« kvim uplivom na zaključke? Op. ur. »Pravde«.) Izvoznice u Beogradu davalo je minsitarstvo trgovine, ko« jim je upravljao prijatelj radikala i član Parlamentarne Zajednice Sto« jan Ribarac, a vlada je bila koncen« traciona pod predsedništvom Proti« ćevim. Što se tiče Bosne, izvoznice su postojale i za vreme rata. Austrija je davala k r i š o m sode i špirita svojim ljudima, kojima je verovala i koje je smatrala kao svoje. Pored stranaca tu su bili i neki domaći Iju« di, koji nisu danas u demo« kratskoj stranci. Posle oslobođenja zateklo se na stovarištu dosta sode i špirita. Veliki broj Iju« di, koji su se vratili kućahia, a koji su bili ili kao taoci ili internirani, progonjeni, zatvarani i na razne na« čine materijalno unropašćeni, bili su u bednom i očajnom stanju. Narod« no Veće, mislilo je da treba tim, Iju« dima, koji su stradali i upropašćeni, pomoći koliko bilo i izvući ih iz ve« like nevolje. Radi toga je rešilo da im priskoči u pomoć. Novaca nije bilo. Tada je Narodno Veće rešilo da im pomogne na taj način, što će im dati dozvolu da mogu da proda« du manje količine sode i špi« .PRAVDA* — „ПРАВДА* rita i da tako dođu do najpotrebni« jih sredstava za prvo vreme. U Na« rodnom Veću sedeli su, kako smo već rekli i kako je svakome pozna« to, ljudi iz sviju stranaka i sviju vera. Naši protivnici znaju sve to vrlo dobro. Ali za njih cilj opravdava sredstvo, i oni se ne stide niti pre« zaju od podvaljivanja i neistina. O« ni su sigurno imali u rukama i ima« ju i spisak onih lica koja su 'dobila, izvoznice. A1 im ne konvenira da ga obelodane. Znaju oni dobro da je danas više od dve trećine tih lica u radikalnoj stranci, pa se boje svoje vlastite bruke. (Kad je tako, zašto ga onda ne objavi »Glas Naroda«? Op. ur. «Pravde«.) Demokratska stranka nije ni« kadaodobravalataj način pomaganja. Ona ga ni danas ne odobrava. Širiti vesti i tvrditi da mi odobravamo sistem izvoznica vi š e je nego nemoralno. Nazivati nasjzvozničarima samo je agitacio« no sredstvo kojim se pokušava u« biti ugled demokratske stranke u narodu. I upravo takve vesti i tvrdnje iznose ljudi koji su najviše kompromitovani izvoznicama. A sada malo statistike iz ere izvoz« ničarske. Izvoznice su davane na sodu u vremenu od 29. novembra 1918. g. do kraja aprila 1919. U fabrici sode u Lukavcu, izdano je za to vreme u svemu oko 108 vagona (1,827.757 kg) amonijak«sode, kristalne sode, ljute sode i sodebikarbone. O d toga je izdato apotekama i ljudi« ma koji su se i pre rata bavili pro« dajom sode 75.796 kg; za potrebe pojedinih kotara i ispostava 67.994 kg; za gradnju katoličke crkve 3000 kg; po naređenju mi« nistarstva trgovine 71.500 kg; za fa» brike koža, papira, hemikalija, sa« puna i stakla na molbu pojedinih fabrika i po traženju hrvatske vlade 63.000 kg; za potrebe dal« m a t i n s k e vlade 20.000 kg; za Hrvatsku Centralnu Banku i za Hr« vatske i Srpske Zemljoradničke Za« druge 86.183 kg. U svemu dakle 387.483 kg ili nešto više od 38Va va« gona. Ostatak od 695.274 kg ili oko 70 vagona podeljeno je među 219 oso« ba iz ćele Bosne i Hercegovine. Pro« sečno na jednu osobu dolazi po 3174 kg ili manje od jedne trećine vagona. Pojedine osobe dobij ale su obično po 5, 10, 20, 30 kvintala, a najviše 2 vagona (gosp. Kašiko« v i ć). Kad se uzme u račun pošto je prodavana u to vreme soda i ko« lika je zarada bila na prodaju, onda se vidi da su pojedinci dobijali u ogromnoj većini po 1280, 2560, 5120, 7680 kruna, i samo nekolicina po deset ili nešto više hiljada. Naši protivnici, kojih je ogromna većina na spisku lica koja su dobila izvoznice, trebali bi da povuku kon« sekvcncijc i da se ne nabacuju na druge kojekakvim neistinama. A o« sobito »Srpska Riječ«, jer za radi« kalnog režima u Bosni dobiva jedan jedini njihov čovek izvoznicu na 11 vagona (slovom jedanaest vago« na) sode i to čovek k o j i nd j e z a r a t a p os t r a d a o ni najma« n j e. To je upravo koliko 34«tvorica onih kojima je davalo Narodno Veće i na osnovu rešenja toga Ve« ća, ili više od sedmine celokupne sume, koliko je izdano svima 219 o« sobama!« I Šerif hoće u Honstituantu... Zagreb, 1. novembra. Pored svih poteškoća i borbe za opstanak akademska omladina nije izgubila interesa za našu opću stvar, unutrašnje uređenje naše države, o kojem ovisi sreća ili nesreća svih . društvenih slojeva, zadovoljstvo -svih plemena i ravnopravnost sviju vjeroispovijesti. Izbori su za ustavo« tvomu skupštinu na pragu. Pojedi« ne stranke rade punom parom da uvjere birače kako je njihov pro« gram najbolji i najpodesniji za so« luciju naših unutrašnjih prilika. To je obična pojava pred izbore u sva« koj zemlji, a sada kod nas pogoto« vu, jer udaramo temelj državi, a na« ša konstituanta ima da donese u« stav, o kojem će ovisiti naša buduć« nost i sreća za stoljeće i više. U ovo predizborno vrijeme po« javljuju se na sceni i ljudi, za koje smo mislili da su i sami došli do u« vjerenja, da su svoju ulogu u poli« tičkom životu odigrali — da su mrt« vi. Pogotovo s obzirom na pjihovu rabotu prije rata i pred slom Austri« je, držali smo, da su otišli u miro« vinu i iščezli iz javnog života. Među« tim u ovdašnjem »Jut. Listu« od ju« čer čitamo vijest, da je izišao prvi broj »Domovine«, organa Šerifove »stranke«, u kojem je on napisao uvodnik i u njem napada rad J. M. O., koju naziva antidržavnom. Riječ »antidržavna« treba podvu« ći, jer dolazi od Šerifa Arnautovića. Ko poznaje Šerifa i njegov rad pri« je i za vrijeme rata, a naročito pri« je našeg oslobođenja, taj će sigurno — iako nije detaljnije upućen u rad i politiku J. M. O. — nakon ovog njegovog »istupa« doći do uvjere« nj a, da je rad i politika njena, kako po one koji je sačinjavaju, tako i po sve državne interese ispravna i realna. Ona traži jednakost i rav« nopravnost svih građana Jugoslavi« je pretpostavljajući, da je temelj svakoj društvenoj organizaciji red, ravnopravnost i zadovoljstvć nje« zinih članova, a državi pogotovo. Bez toga nema ni sreće ni napretka. I baš stoga stoje na čelu »J. M. O.« svi, koji su u doba najvećeg Šerifo« vog protunarodnog djelovanja u brk izjavili austro«madžarskom eks« ponentu Tiszi ono, što žele i oni L čitav narod srpsko»hrvatski u Bosni. Zato »J. M. O.« i predstavlja musli« manski dio toga naroda. Kako da se onda uzdrma ta organizacija po«' moću onog Šerifa, čiji se sadanji »patriotizam« i »srpstvo« ne može nikad i nikako dovesti u sklad sa njegovim protunarodnim radom do Tiszinog dolaska u Sarajevo, a na« ročito njegovom izjavom Tiszi i putešestvijima u Peštu i Beč za spa« savanje monarhije? Da oživi kao mrtvac politički, podvaljuje antidržavnost stranci, u kojoj se je usredotočio sav musli« manski dio našeg naroda, čijom je pomoći Šerif nekad došao do vrlo važnog političkog položaja, s kojeg je radio po uputi raznih Pittnera na antagonizmu i stvaranju mržnje među našim narodom u Bosni. Kao revanš narodu, što ga je kao općin« skog pisara bez ikakvih kvalifikaci« ja — kod toliko kvalifikovanih — doveo na položaj politički i inače vrlo važan, pomoću kojeg je od pro« letera postao bogataš — milijoner, naziva organizaciju, koju taj isti na« rod sačinjava antidržavnom. Iza« brao je ovu metodu kako bi dobio simpatije onih, koji su ovaj kobni sitem inaugurisali i da bi mu pomo« gli da se rehabilituje i uskoči u kon« stituantu. Pošto je »J. M. O.« opasan rival sadanjim njegovim prijateljima, bo« sanskim radikalima, prate ga njiho« ve simpatije, jer se nadaju da bi se njihove izborne šanse popravile i da bi muslimani zaboravili na ne« pravde, koje im neprestano čini nji« , hov vožd, pa dali svoje kuglice nji« ma. Uzaludan napor, jer je Šerif, kako kod muslimana, tako i kod svakog ko pošteno misli — umro. Njegov rad, njegov lični interes, tr« govanje s narodom, nikakve kvali« fikacije, nikakve moralne i intelek« tualne vrijednote ispisaše mu slova: »Irtihali đari beka, Šerif ef.« i ne dopuštaju da bude neimarom pri izgradnji naše državne zgrade. Po oslobođenju bio je poslat “u arheo« lošku galeriju muzeja, pa ga treba tamo i zadržati, da ga buduća po« koljenja mognu gledati kao vođu njihovih zavedenih predaka u doba bečko«peštanskog gospodstva u Bo« sni. , Ovo je mišljenje svih muslimana akademičara s kojima sam govorio o tom istoričkom političaru i neka« danjem »voždu« narodnom. Svak ga je odbacio, a bosanski radikali ga uzimaju, ne bi li im izborna kola kolikogod’napred pomakao. Notre felicitation cordiale, mes« sieurs lef Radicauxl A. K. Rpoj — Broj 219 Bilješke. Odjek pisanja »Domovine«. Iz Banjaluke primismo prekjučer ovaj brzojav: »Danas došla u našu kira« ethanu Šerifova »Domovina«. Zbog izdajničkog pisanja šerifova ogorčeni članovi kiracthane spališe javno na čaršiji »Domovinu« u pri« sutnosti mnogo svijeta i uz poklike: »Dolje Šerif!« — Članovi kiraetha« ne.« — Eto tako sudi narod, a mi dodajemo: »Samo naprijed Potiore« kov druže!« Glavnog uredništva Šerifove »Domovine« primio se je poznati »prijatelj« nas muslimana, propali radikalski kandidat za povjereništ« vo socijalne politike, čuveni »novi« nar« g. Dušan Maksimović. Ovaj je tip dobro poznat muslimanima još iz pokojne »Jednakosti«, u kojoj ni« je bilo gotovo ni retka, u kojem se nijesu blatili muslimani i njihova organizacija. Našla vreća zakrpu, pa i Šerif svog pjanog Dušana. „Ženske gaće Srpkinja". G.'Arnautović ponovno'podgrij a« va »aferu o dimijama«, pa je iznosi kao važan razlog neraspoloženju Srba pravoslavnih proti muslimani« ma i radi toga čini odgovornim »Pravdu« i našu organizaciju. Da bismo jednom za uvijek začepili u« sta ovom austro«madžarskom čan« kolizu i odvratnom političkom šar« latanu, prenosimo u cijelosti dotične bilješke, kako su štampane u 5. bro« ju »Vremena« od 25. januara 1919. One glase: »Ozbiljni znaci. Poslije podne u nedjelju 19. o. mj. sakupljali se se« ljaci na mejdanu Nadkoivačima. Bi« lo ih je oko stotinu, kojima su prido« lazili drugi iz raznih ulica i hanova. Bila je i straža, koja je gledala sa strane. Šaputalo se u uho i kao da je već ugovoreno. Pošli su u velikoj masi, njih oko tri do četiri stotine. Straža, koja je »pazila na red«, o« stala je. Na Vratničkom mejdanu počeli su —' pljačkati muslimanske dućane i razbijati prozore. U ovoj rulji prepoznati su: Gavrić Đorđo Krstin, Cincar Petrović Nikolin, Handžić Mladen, Miljušević Ostoja, svi iz Hreše. Ta je rulja u svojoj razjarenosti opljačkala 13 dućana na Vratniku i ranila kamenjem 3 o« sobe. Međutim je i Mejra Cavrk ra« njena kod oka, koje smo i liječnič« ku svjedodžbu gledali. Kad je ta rulja prošla kroz kapiju, počelo je pucanje. Žene, koje subileutoj rulji, vadile su ba« jonete i revolvere iz dimija i davale muškima. Za to imamo svjedoke. Poslije su demolirali han Janjoša Ahmeta, kuću Almase Čono, Rami« ća han, kuću Imamovića Mušana i Nazifa Ljuće. Otišli smo pregledati neke kuće i vidili smo:, na tovare: kamenja na« bacano je. Ko je sve ovo izazvao, mislimo da ne treba ovdje sporni« njati. Zna svak! Poslije je zašla ne« kakva komisija, da popiše štete. Mi se u čudu pitamo šta će se iz ovoga sve izroditi?! Ovi seljaci su pozvani od urednika »Srpske Zore«, te g. Kobasice, kojisjediuuredni« štvu »Jednakosti« i još od nekih gazda, da dođu opet na Savin« daTl u Sajajevo i da — p r o t e s t u« juproTivujedinjenjasvih Jugoslavena, te da traže da se Bosna pripoji Srbiji. Nemajući ni« šta protiv toga, da seljaci opet dođu u Sarajevo i da manifestuju kako hoće tražimo da se kod toga poštedi tuđa imovina, osobna sigurnost i da se na malti pri ulazu u Sa« raje v o pretraže muški i ženske, te da im se oduzme oružje. Toliko valjda smijemo tražiti od g. direkto« ra policije.« Gornja je vijest bila u cijelosti zapljienjena odstrane preventivnog ceftzora, a odmah iza nje ostala je nezaplijenjena ova vijest: »Malo se miču. Policajna direkcija za B. i H. javlja nam, da je u nedjelju 26. i u ponedjeljak 27. januara o. g. t. j. uoči i na dan sv. Save zabranjeno svim gostionama, kavanama i si. (izuzevši lokale prvog reda) točiti ili prodavati alkoholna pića. Ko se o« griješi o gornju zabranu biće kaž« njen. — Ne zaboravite još �pretražiti dimije pravo« slavnih se 1 j akinj a«..... pouzdaničko sijelo; 8. u selu Bileti« ćima za sve općine Donjeg i Gor« njeg Brotnja dne 31. oktobra. Prva vijest, kako rekosmo, bila je u cijelosti zaplijenjena, a druga je propuštena možda baš zato, da se mogne napadati na naš list. Tako je i bilo. Serifova je »Jednakost« toj notici odmah sutradan posvetila či« tav članak, htijući iz nje napraviti čitavu aferu i prikazati nas i z a' z i« vačima proti Srbima pravoslavni« ma. Naravna stvar, da nije mogla upaliti kod vlade i policije, jer su o« ne imale i zaplijenjenu bilješku, ali je i te kako upalila kod srpske jav« posti, izrabljujući to u svakoj danoj i nedanoj prilici. Ti su zbirovi išli tako daleko, da su ovaj slučaj, na« ravno u svom svjetlu, prikazali — svim ministrima, pa čak i Štojanu Protiću, tadanjem predsjedniku mi« nistarstva. I mjesto da poklopi uši i zastidi se svog nečasnog posla, g. Arnauto« vić i danas podgrij ava tu stvar; i da« nas hoće da pomoću nje sije razdor među nama i Srbima pravoslavnim. Na čast mu ta i taka rabota. Svuda su skupštine (sastanci) bile brojno posjećene, a naročito ona na Rečicama, te su razlaganja naših de« legata svuda bila pozorno saslušana i na najbolji prijem naišla. Dosa« dašnjem radu naših izaslanika i du« boko uvriježenoj političkoj svijesti naših čestitih težaka ima se zhvali« ti, da je svaka riječ naših delegata saslušana s najvećim odobrava« njem, te je gotovo jedini zadatak naših delegata bio, da birače upute o načinu biranja. Sami težaci su potpuno disciplinovani članovi već od početka života naše organizaci« je. Ideja islamske zajednice duboko • je uhvatila korijena u njihovim sr« cima, te sve makinacije naših pro« tivnika ne mogu nam ni pera odbiti. Kad bi htjeli da potanje osvijetlimo svijest naših težaka, najbolje bi je ocrtali u pojedinim primjerima i in« timnim razgovorima s našim dele« gatima. Tako se je u jednom od na« vedenih sela digao jedan starac si« jede brade i drhtavim plačnim gla« som rekao: »Da Bog da mu se ona skamenila, čija se ruka u organiza« cijinoj kutiji ne otvorila!« Primije« titi nam je da je Šerif Arnautović sa svojom koterijom bio počeo do« laziti u dodir sa nekim našim građa« nima i težacima i opipavati bilo, ali je bio odbijen svjesnim pitanjem od strane naših težaka: »Šerif e« fendija, gdjesidosadbio?« Iz naše organizacije. IZVJEŠTAJ IZ MOSTARA. Po zaključku kot. odbora «J. M. O«. u Mostaru zakazane su i dosad održane stranačke skupštine naše organizacije u slijedećim mjestima: 1. u selu Raštanima dne 17. oktobra; 2. u Humilišanima za dvanaest bje« lopoljskih sela dno 22. oktobra; 3. u selu Pologu 24. oktobra; 4. na selu Zimlje pouzd. satanak 28. oktobra; 5. na Rečicama za sve mostarske i stolačke Dubrave dne 29. oktobra; 6. u selu Drežnici dne 29. oktobra; 7. u selu Jablanici dne 29. oktobra Naš okružni povjerenik dobiva iz svih kotarskih mjesta hercegovač« kih najpovoljnije vijesti o dobrom stanju naše organizacije. Gacko, koje dosad nije organizovano, p o« ručilo nam je da izašalje« mo naše delegate. Tako će i posljednji kotar naše najuže domo« vine biti u našim redovima. Slom abcije onih oho „Obrane" Potajni kompanisti Šerifa Arnau« tovića, što u prošlom broju »Obra« ne« navijestiše rat našoj organizaci« ji — doživješe potpuni krah. Nešamo da im se nije oda« zvao n i k o iz provincije, nego ni iz samog Sarajeva ne mogoše dovesti na skupštinu ni dvadeset ljudi. Pro« matrali smo lica njihovih vođa i mo« žemo izvijestiti, da je boja tih ge« nerala bez vojske odavala — »jedan mračni demagoški karakter«. Bij a« hu, da prostite, bijesni i nevoljni, jadni i utučeni. Prema izdanoj paroli našeg mje« snog odbora, Članovi naše organiza« čije zauzeli su mirni stav motrioca. Četrdesetak naših ljudi bijaše se is« kupilo da sejri ovu »manifestaciju nezadovoljstva i ogorčenja provin« čije« i kad su vidjeli da je to samo maštanje'ishlapljenog pjesnika, sta« doše zbijati šalu sa šačicom protes« Страна 3. „ПРАВДА* — „PRAVCA, Број 219 — Broj nika. Kad su se siti našalili, opazi je« dan crn bajrak, što se je vijao na vi« jećnici i misleći da je to znak korote muslimanskih »vijećnika«, diže ru« ke i izgovori jednu kratku mersiju (tužaljku). Nijesmo je čuli, ali drži« mo da je glasila ovako: »Mirza naš, koji bijaše u bosanskom saboru, ni« jesi za konstituante, jer si se pro« igrao kao najodaniji sluga Šerifov. Sjedio si misleći da ne treba ništa govoriti; dizao si plaću misleći da je ne treba ničim zaraditi. Zgriješio si, ali ti mi praštamo, jer često puta ni« jesi mogao znati štajadiš. Pokoj ti i rahatluk izvan konstituante kao i tvom gosi Šerifu u sjeni Avdine sla« ve i pamjati. Na vječnaja!« Kad je svršio ponoviše se glasovi: »Na vječnaja«, a jedan dodade: »I tvom dru^u Muji i tvom drugu Mu« ji Begu Halilbašiću!« Da, da, i njegovu drugu Muji!... ojačala netolerancijom i terorom lo« ših upravnika tako, da će je »ure« dovne opomene«, javne i tajne »za« povijedi« i »nalozi« gosp. sreskog upravitelja prije ojačati, nego li o« slabiti. Mi koji smo zašli u narod, radili u njemu i potpuno uspjeli da provedemo čvrstu organizaciju, znamo najbolje šta nam ide u pri« log. Lijepo karakteriše. jedan naš list, govoreći o narodnom nezado« voljstvu koje je prouzročeno lošom upravom, kad kaže, da je moćniji i uplivniji u narodu hrvatskome je« dan Stj. Radić u tamnici, nego svi ministri u službi i na raspoloženju, nego svi jugoslavenski političari. To je živa istina. Jer otakako je do« šao ovamo na stolicu sreskog načel« nika nekakav Manojlović i Matko« vić i kako su počeli zabranjivati po« Uzdaničke sastanke i kažnjavati is« taknutije članove organizacije, sav je muslimanski svijet osim 15—20 ljudi stupio u njezine redove. To dobro znade ona šarena dru« žina, koja obija pragove sreskog u« reda denuncirajući i objedujući na« še ljude. No pored svega toga mi pozivamo okružnog načelnika gosp. Perkovića, kojeg do sada poznava« | smo kao nepristranog činovnika, da malo pripazi na svoje novajlije i po« uči ih o propisima zakona o sakup« ljanju. Mi ćemo također budnim o« kom pratiti rad ove dvojice novaj« lija, sakupljati njihove nekorektno« sti i onda ih metnuti na sramni stup administrativnog aparata zemaljske vlade. Upozorujemo naročito na to, da se u ovo izborno doba provodi rekrutovanje i to gotovo samo mu« slimana i pitamo: na temelju čega se obavlja ova nezakonitost? Ža sad ovoliko. Vahid. Domaće vijesti. NAŠI ZAROBLJENICI U ŠIBI« RIJI. Na 25. pr. mj. došao je iz Si« birije Alija Omić iz Kulen Vakufa, koji je bio u ropstvu punih šest go= dina, te nam javlja, da je iza sebe ostavio i vidio ove naše zemljake: AHju Pozderca iz Cazina, Saliha Hasića iz Kladnja, Ragiba Hodžića iz Rogatice, Ejuba Bilkića iz Cazina, Osmana Sarajlića iz Gračanice, Ha« kiju Rizića iz Srebrenice, Aliju Dri« nu iz Hadžića, Ahmeta Sabljara iz Sarajeva, Sulejmana Dizdara i' Ah« ■ meta Velagića iz Livna, Saliha Dau« tovića iz Bos. Gradiške, Haskića iz Prijedora, Mujkanovića iz D. Tuzle, Saliha Husadžića iz Bos. Petrovca, Fadila Terzića iz Bjjeljine. Sviju sam ostavio zdrave u Sibiriji, te će i oni najzad kroz mjesec dana, ako Bog da, stići svojim kućama. Državna Masna LUTRIJA Prvo vučenje 3. i I januara 19Z1. I00.000 srećaka 5o.ooo dobitaka 5 premija od 60 000 do 600.000 dinara ili 240.000 do 2,400.000 (dva mili­ juna četiristohiljada) kruna. Svaka druga srećka mora dobiti! Isplata svih zgoditaka u gotovom novcu bez odbitaka! Najveći dobitak u sretnom slučaju dinara 1,000.000 (jedan milijun) ili kruna 4,000.000 (četiri milijuna) nadalje, 600.000, 400 000,20C.000,150.000, 100C00, 80.000, 70.000, 60.000, dvije po 50.000, dvije po 40.000, pet po 30000, osamnaest po 20.000 dinara odnosno 2,400.000, 1,600.000, 800.000, 600.000, 400.000, dvije srećke po 200.000, dvije po 160.000, pet po 120.000, osamnaest po 800.000 kruna itd. bez odbitaka! Cijena srećaka za svaku Masu: Naši dopisi. Travnik, 28. oktobra. Ograničavanje slobodnih izbora. Sresko načelništvo u Travniku za« daje veliku brigu našoj pokrajinskoj vladi u Sarajevu. Kroz ove dvije zadnje godine izmijenilo se na ovoj stolici i palo u nemilost sijaset sre« skih upravnika, jer ni jedan nije bio u stanju, da izvrši povjerenu mu mi« siju s kojom je bio ovamo poslat: uzdrmati temelje »Jugosl. Muslim. Organizacije« u čijim su redovima svi muslimani ovoga kotara, i poći« jepati »H. T. S.«, koja je opet oku« pila sve čestite Hrvate katolike. A to je bila glavna zadaća, koju je morao gosp. »sreski« u prvome re« du riješiti — ako nije htio pasti u nemilost svojih gosa — a onda na ruševinama ovih dviju glavnih stra« naka sazidati »demokratsku« ili »ra« dikalnu«, već prema tome s koje je strane bio poslat. To ne bijaše nimalo zahvalan po« sao za gospodu sreske načelnike u Travniku. Jer ovaj stari vezirski grad zapamtio je i preturio mnoge careviće i kraljeviće, vezire i baro« ne, Dželalije i Rukavine, među ko« jima je bilo vukova i duljih repova od današnjih kojekakovih »sreskih« novajlija, pa ih je ipak — večernji povjetarac ša Vlašića otpuhnuo. Stoga'je i svaka protunarodna akci« ja »sreskih« udarila uvijek na reak« čiju, a čgsto puta u Travniku i na akciju, koja je snažno parirala pot« hvate »sreskoga«, te našu organiza« čiju tako učvrstila, da ona sviješću .svojih članova i unutarnjom disci« plinom može da bude uzor svim organizacijama i strankama u zemlji To će potvrditi i naredni iz« bori za konstituantu. Radi toga nas nimalo ne straši do« lazak nekakvog Manojlovića, Srbi« na,.sigurno nečijeg protckcionskin« da i miljenika, kojemu je zapovije« đeno da izvlači iz gliba one, koji su do sada žarili i palili, pa se konačno uglibili. Badava je stotinu Manojle« vića: oni se već duše u vlasfitome glibu, pa bi mogli za sobom povući i svoje prišipetlje Manojloviće, a« ko ovi za vremena ne otpanu od njih. Njihovi tajni i javni »befehli« pofčinjenima u svrhu ograničavanja slobodnih izbora ne će nimalo upa« liti, a vjera je i Bog, ni pokolebati čvrstu volju naših izbornika, jer oni dobro znaju da upravnici — zvali se veliki ili mali — samo su sitni crvići u službi naroda, koji ih on na svojim žuljevima izdržaje. Naša se je organizacija rodila u progonima, okalila nepravdom, a — 11 srećka Dinara VE ili Kruna I9Z IZ srećke Dinara ZV ili Kruna 9E IV srećke Dinara IZ III Kruna V8 1 8 srećke Dinara б ili Brunu ZV Točna i brza isplata sviju dobitaka zajamčena! Narudžbe iz cijele države neka se uprave poštanskom uputnicom ovlaštenoj glavnoj kolekturi ME9UN9H0DNil ШНЛ D. D. Na adresu zemaljske vlade. U na« šem listu smo jednom upozorili ze< maljsku vladu, da seljaci pravoslav« ni neprestano napadaju na kuću Os« mana Abadžića iz Zabrđa kod Sa« rajeva. No vlada još nije našla za munasib, da u tome išta poduzme, valjda iz razloga, što se radi o jad« (Nastavak teksta na 4. stranici.) odio razredne lutrije. W Zagreb K Mali brojevi od 1—200, dobivaju se isključivo samo kod gornje glavne kolekture. �nim muslimanima. Abadžić nam se tuži, da ti napadaji neprestano tra* ju i skoro svaku noć se ponavljaju. Pitamo g. Mišovića: je li voljan već jedan put ovoj obijesti seljaka učiniti kraj, ili čeka dok jedno jutro u Zabrđu osvane koja mrtva glava. »Udruženje šeriatskih sudaca i vježbenika za Bosnu i Hercegovi« nu« nakon što su društvena pravila ovih dana odobrena, konstituisalo se je i svoj rad počelo. Gg. članovi se umoljavaju, da počam od 1. na« vembra o. g. članarinu šalju na dru« štvenog blagajnika. Hasan ef. Kadi« ća, šeriat. suca u Sarajevu i to po 48 K šeriatski suci, a po 24 K šeriat. vježbenici godišnje, te upisninu po 5 K i po 1 K mjesečno'za Savez dr« žavnih činovnika i namještenika za Bosnu i Hercegovinu. Konferencija zanatlija. Pozivaju se svi organizovani obrtnici grada Sarajeva, da neizostavno dođu na konferenciju, koja će se održati u nedjelju 7. novembra u 2 sata po podne u prostorijama trgovačke i obrtničke komore. Dnevni red: 1. odluke i zaključci kongresa; 2. čita« nje pravila i 3. ižbor provizornog mjesnog odbora. Točno na minutu idu Suttnerovi satovi, svjetski glasovita marka »IKO«. Suttnerove ure u svim izrad« bama i cijenama, kao i sve ostale dragulje i potrebštine pokazuje Vam prekrasni katalog kojeg bes« platno dobijete ako za poštarinu pošaljete 2 K na tvrtku H. Suttner, Ljubljana br. 706. Dobar dan! i dobro zdravlje do« niječe, boli Vam odstraniti Fellerov Elsafluid i Elsa«pilule! 6 dvostrukih ili 2 specijalne boce Elsafluida 42 K. 6 kutija Elsa«pilula 18 K. Ideal svih sredstava za njegu lje« pote jesu: Fellerova EIsa«pomada za lice, najjača vrsta 15 K, Fellerov pravi medicinalni ljiljanov mliječni sapun sa markom »Elsa« 19 K, Fel« lerova Tannochina«pomada za po« Broi219 — Број »PRAVDA* — »ПРАВДА* Strana 4 Страна rast kose, veliki lončić 15 K. I ostali Elsa«preparati tvrtke Eugen V. Fel« ler, Stubica Donja, Elsatrg br. 310, Hrvatska, veoma su pouzdani i sva« ke preporuke vrijedni! Izvrsna osnova igre državne raz« redne lutrije, kakovu ni jedna lutri« ja svijeta ne može iskazati, zajam« čuje istoj u tu« i inozemstvu sjajan uspjeh. Izdanih 100.000 srećaka biti će posve sigurno u najkraće vrije« me razgrabljeno. Neka se stoga sva« ko požuri da sam ili zajedno sa dru« govima osigura poželjnu srećku, dok zaliha još traje. Pobliže u da« našnjem oglasu državne glavne ko« lekture: Međunarodna Banka d. d. odio drž. razredne lutrije, Zagreb, Gajeva ul. 3. Nešto i za Vas! Racionalna njega ljepote. izvrsna naravna njega kose. Želite li racionalno njegovati lice, rake; odstraniti prižtiće, •njedice; hrapavu opora koža učiniti svježom i elastičnom, upotrsbljujte FELLEROVU PRAVU POMADU ZA LICE. 1 veliki porculanski lončić K 15-—. ELSA-TOALETNE-PASTILE, 1 kutija K 10 60. Pemada na usnice po K 2*— i 4'—. Poraet koso unapregjujo, kožu na glavi krijepi, od ćelavosti i prerano sjedine čava FELLEROVA TANNOCH1NA POMADA ZA PORAST KOSE „EL8Ae, 1 veliki porculanski lončić K 15'—. JAKI KATRANOV SAPUN ZA GLAVU K 14, MaGJARBKI BRKOMAZ po K 6 - 18'-, NEŠKODLJIVA ulja za kosu, orahovo ulje, mala boca K 6 —, velika K 80'—, ŠAMPON za pranje kose K 4'—. Ideal svih sapuna. jait FELLEROV LJILJ1NOV MLIJEČNI SAPUN K 19'—, TEKUĆE LJlLJANOVO MLIJEKO K 12*- i 15’—, najfiniji glicerin K 6’— i 30’—. Vaselin po K 3'—, 7'— i 12*—. Neškodljivi puder ta lice u vrećicama po K 5'—. Rumenilo, 10 omotića K 29'—. TrcšEljah. Protiv tjelesnoga znojenja djeluje pouzdano FELLEROV WELSA“PRAH ZA POSIPANJE, 1 kutija K 10'50. Što je ELSA-FLU1D, to se zna! Puder gospogje, boja se u to razumije- 6 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce K 42-. jest pravi Dra KLUBERA HEGA-PUDER bijel, rosa. Velike elegantne kutije K 24* — Kurje uči Za usta t zube! bradavice, žuljeve odstranjuje se teme­ ljite i brao FELLEROVIM TURISTIČKIM MELEMOM вЕ1ваи u kutijama po K 6*— i 7 50 i FELLEROVOM TURISTIČKOM TINKTUROM „Elsa*, 1 bočica K 10*—. Hega-zubni prah sa kisikom, 1 kutija K 20'—, Dra Heidera prah za zube 1 kutija K 6'—, Elsa-vođa za usta K 80, četke za žabe počamži od K 20'—. Fini parfemi Protiv gamadi francuski, originalna boca pe K 40'—; na vagu prema količini poćamii od K 20'—; Sachet (mirisavi jastučić sa rubeninu) K 8'—. kao muha, buha, stjeaica, rusa, djeluje pouzdano i temeljito EL8A-PRAH ZA GAMAD. Velika kutija K 15'—. Tinktura za stjenice K 80*—. Naftalin počam&i od K 2'—. Šta se svaki dan treba? Engleski melem K 2*—, Lysoform K 30, pravi Lysel K 30'—, kompletni irigatori najfiniji K 150'—, Kamfor K 3'—, Kamforne kuglo K 5'—, arnika po K 6'—■ i 30'—, Crnogoričin miris za sobu K 35, Malinov sok K 80'—, Kineski Čaj po težini počamči od K 3'—• Miševi I štakori! Otrov za miieve K 8'—, otrov za šta­ kore K 8'— i 10’—. Omot 1 poštarina Kod upita računaj« se POSEBNO, ali što jsftiaije. Što viie se na jedan puta naruči, to ee manje ovim troškovima poskupljuje roba. treba svagda priložiti poitanske biljega za odgovor. Narudžbe adresirati na: EUGEN V. FELLER, ljekarna Stubica donja — Elsatrg 310 — Hrvatska. URA! ♦ PAPIRN1CA I I HAMDIJE Od nikla, ocjeli, srebra, zlata, u svakoj cijeni — i vi ćete biti zadovoljni I Također lanci, prstenje, narukvice i svaka kove po* trebstine kao škare, noževi, britve, kutije za cigarete, nažigaći, novčarke itd. sve dobro i Jeftino 1 Tražite cijenik od tvrtke preporučnje svoje bogato stovarište 4 svih vrsta papira, kancalarijskog I J ♦ školskog pribora. — Naručbe se ♦ 4 obavljaju brzo i točno. 8. Sattner D Ljflbijani ђгој 706, KOPČIĆA Centralna drogerija Braća Šahinagić ♦ koja čini trajno veselje ? Samo Suttaerova ura ! Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene .najumjerenije. X T X Cijene umjerene. 4 Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 4 4444444444444444444444444444 Muslimanska privredna banka (dioničarsko društvo) u Gračanici. Poziv na izvanrednu glavnu skupštinu »Muslimanske privredne banke (dioničarsko društvo) u Gračanici", koja će se obdržavati 7. novembra 1920. u 17 sati (5 sati poslije, podne) u prostorijama banke. DNEVNI RED: 1. Predlog ravnateljstva na povišenje dioničke glavnice od K 500.000.— na K 1,500.000,—. 2. Promjena pravila. 3. Eventualije. Umoljavaju se gospoda dioničari, da izvole ovoj izvanrednoj skupštini prisustvovati. S poštovanjem Ravnateljstvo Muslimanske privredne banke (1 d.) Gospoda dioničari, koji žele prisustvovati ovoj glavnoj skupštini, imadu privremene potvrde na našoj blagajni najdulje do1. novembra 1920. položiti. „PROMET" trgovačko i špedicijsko d. d. prije Leopold Heim Sarajevo, Fra Grge Martića trg br. 1. Odgovorni urednik: F. Šalaka. drva, ugljena, drvenog ugljena Zbirni promet iz Beča i Metkovića. Brzojavi: Promet. ' Ovlašteno carinsko posredništvo. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Intb. Telef. Z9. Štamparija Danlel & A. Kajon, Sarajeva � https://kolekcije.nub.ba/files/original/9ad0b4ad587440b6da9eff73e75bb49a.pdf bde2268eb2f7345a54a905a2f018ef31 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. Drugo izdanje. PRAVDA Pojedini broj K 2-— IZLAZI SUBOTOM, UTORKOM 1 ČETVRTKOM. UREĐUJE REDAKCIONI ODBOR. PRETPLATA: GODIŠNJE K 180, NA POLA GODINE K 90. UREDNIŠTVO 1 UPRAVA NA­ LAZE SE U KRALJA PETRA ULICI U VAKUFSKOJ PALAČL ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 115 (220) Sarajevo, utorak 9. novembra 1920. (25. safer 1339.) Zar baš i u Minja? U subotu smo primili ovaj brzo« javni izvještaj našeg odbora u Tre«' binju: »Pokolj muslimana u Ora« hovcu. Jutros dobismo telefonsku vijest, da su Hamid i Mehmed Sal» ković nađeni zaklanL Otjeran cjelokupni hajvan, 190 brava i 9 go» veda dobro ugojenih. Tko su zli« kovci nije zasada poznato. Među muslimanskom ehalijom u Trebinju vlada ogorčenje, a u Korjenićima, gdje j ei Orahovac, neopisivi strah. Potankosti ćemo poslati dok usta« novimo«. л Tako glasi taj tužni izvještaj iz Trebinja, o kojem smo dosad dono« sili samo lijepe vijesti i bratske od« nose između tamošnjih Srba pravo« slavnih i muslimana iznosili kao u= zoran primjer drugim mjestima u našoj pokrajini. I eto, na jednom dobismo konstemirajuću vijest i iz ovog kraja, u kojem je dosad tako divno cvalo bratstvo, ljubav i sloga. Pošto su Korjenići na crnogorskoj granici, držimo da se u ovom sluča« ju radi e upadu njihovih bandi, što na kapama nose znak »N. I.« i ape« liramo na sve trezvenije ljude u tre« binjskom kotaru, da ovoj pošasti u> čine kraj izdašnom pripomoći kako bi vlast ušla u trag ovom zločinu Nb kitinih plaćenika. Stoga braći u Ko» renićima savjetujemo da se potpu« no pouzdaju u objektivnost svog kotarskog predstojnika, a Trebinj« ce upućujemo da mjesto ogorčenja, hladnim i trezvenim držanjem pri, nesu svoj obol zadržanju doeadaš« njih bratskih odnosa sa svojim is« pravnim sugrađanima. To velimo u tvrdom uvjerenju, da ovaj zločin nije izveden od strane naših domaćih ljudi. Mislimo da se u toj pretpostavci nimalo ne vara« mo i s nestrpljenjem očekujemo daljnji izvještaj našeg mjesnog od« bora. Jedan trezven glas. I. »Srpska Riječ«, koja se inače ni« kad nije odlikovala kakvom pameću i pronicavošću u tretiranju odnosa između muslimana i Srba pravoslav« nih, učinila je jednu iznimku i u bro?1 ju od 6. o. mj. donijela vrlo trije« zan članak. U predpostavci, da je pisac dr. Milan Jojkić, mi ćemo se njime pozabaviti opširnije i učiniti nekoliko svojih primjedaba. U prvom redu osjećamo svojom du« žnošću, da g. piscu zahvalimo na objektivnosti, a sada ćemo da ga malo citiramo. Gospodin gost »Srpske Riječi« vrlo je dobro i pravilno uočio, da »ima već skoro dvije godine, kako u našoj državi postoji, međri osta« lim krupnim pitanjima, i musliman« sko pitanje. Nije to pitanje u vjerskom smi#1 u, t. j. nije nastalo radi toga, što muslimani m:» sle da je ugrožen islam i slobodno ispovjedanje vjere, već za to, što se muslimani, kao građani i državljg« ni naše nove države, osjećaju zapo« stavijenim i progonjenim. Kada je krajem 1918. došlo oslobođenje, mu« slimani su sa najvećim oduševlje« njem, dočekali srpsku, voj« sku. I njima je, kao i nama svima, propašću Austrije pao težak, silni teret sa srca, i oni su se osje« tili oslobođeni od neprijatelja, ko« ji ih je jednakokaoinas pro« gonih i pritiskivao. Kada je Austri« ja ušla u Bosnu da jć okupira, baš su muslimani bili oni, koji su, sto« pu po stopu, branili svoju (i Vašu gospodine! Op. ur. »P.«) domovinu od tuđina — okupatora. Austrijan« ci i Mađari mislili su da je dosta jedna vojnička muzika da okupira Bosnh, a morali su poslati 200.000 vojnika, dok su skršili otpor musli« manskih ustaša. Mnogo je tada žrtava palo po bojnim poljima, a mnogi su viđeni muslimani platili svoj otpor i svoju ljubav za domovinu životom pod kur« š u m i m a i vješalima. Sasvim ob« ratno su dočekali muslimani srpsku vojsku. Sa cvijećem i suzama u oči« ma su pozdravljali srpske vojnike«. Mi s osobitim zadovoljstvom pre« nosimo ovu izjavu i konstatiramo da se ona u'cijelosti podudara sa stanovištem i držanjem naše or« ganizacije. Drago nam je što ova« ku izjavu Srbina pravoslavnog mo« žemo donijeti u istom broju, u ko« jem Citiramo i provokater« sko piskaranje onih oko »Domovi« ne«. Ko naime ovu konstataciju sra« vni sa sramnim podmetanjem u »Domovini«, pružen mu je odmah i uzrok radi čega se naša org. jed« nako gnjuša nad austrijskim ostaci« ma iž »Domovine«, kao i nad — njihovim saveznicima, što danas vode politiku bosanskih radi« kala, Konstatujući da je bilo ta k o ra« spoloženje muslimana iza oslobode« nj a, g. J. veli da »kratko vrijeme za tim nastaje preokretu njihovim redovima. Osjetilo se nezadovolj« stvo i —} a z o č a r a n j e«. Sasvim tačno; jer zaista je nastao preo« k r e t i zaista smo se mi razočarali nad postupkom i držanjem Srba pravoslavnih, kao i vlade, koja je u glavnom bila u njihovim ruka« ma. Sasvim je tačno, što veli dalje g. J. u svom članku, da su se u »n e« kimkrajevima zemlje, a naro« čito u Sandžaku, dešavali pojedini slučajevi lične osvete«. Samo ih bi« jaše mnogo i premnogo. Tačno je i što veli da je u tim slučajevima os« vete »dosta muslimana platilo gla« vom a nekom je čardak izgoreo«. No nije tačno da »u zemlji nije bi« lo organizovane vlasti«, jer je musli« man tu vlast osjećao i onda, kada se je pokušao braniti a i onda, kada je trebao biti zatvoren na denunci« je pojedinaca. Za muslimana jetavlastpostojala o d p r< » vog mo men t a, samo je »nije bi« lo«, ka dga je trebalo zaštiti. Kao markantan dokaz ove tvrdnje isti« ćemo prvomajske događaje iz 1919. koji su pokazali da je ta vlast imala sve što joj je trebalo da manifestu« je svoju snagu. Samo je u is t o d o» b a »nije bilo« kad se je radilo o tom da se spriječe pljakče u sara« jevskom polju ili nađu krivci zvjer« stva, što je izvršeno na obitelji Ali« je Halvadžije. Napominjemo još slučaj zatvaranja muslimana u ma« sama, što je izvršeno u Prijedoru i idemo dalje. Dopuštamo da razrijeđena srpska vojska »nije mogla svakom po« jedincu pružiti dovoljno zaštite, osobito po selima i u zabitnim brd« skim krajevima«. Dopuštamo da se »pljačkaške bande uvijek u ovakim vremenima pojavljuju«. Ali mora« mo naročito akcentirati da i sam g. J. priznaje, da su one, osobito u pograničnim* krajevima, napadale »v e ć i n o m na muslimanske kuće«. Žao nam je samo, što se g. pisac nije upustio u opširnije objašnjenje ove stavke svog članka, kako bismo mogli znati: je li preko ovog vrlo važnog stavka prešao radi toga, što možda ima kakvog razumijevanja za ovu tamnu pojavu ili stoga, što nije imao kuraži, da otvoreno osudi ovo nebratsko postupanje. U tom je, po našem shvaćanju, gor« dijski čvor nejasnog i zbrkanog na« šeg nacionalizma; u tom je i ključ za riješenje »muslimanskog pitanja« u našoj kraljevini. Preko tog se ne može prijeći jednim nejasnim ges« tom: valja u to duboko zaroniti i ’ odgovoriti nam na pitanje: »Kako to, da i pravoslavni p 1 j;a č k a š i udaraju najviše na muslimane?« Nije i ne može biti slučaj, da opljačkani i ubijeni muslimani stoje prema opljačkanim pravoslavnim u omjeru 20:1. Da, dvedeset naprama — jedan. Nije i ne može biti svejed« no: ko je krivac ovakog mentalite« ta tim prije, što je notorno pozna« to, da su u uskomešanim krajevima skoro u pravilu glavnu riječ vodili — popovi, učitelji i drugi inteligenti. To su fakta i njih treba objasniti, jer su se odražavala čak i pri sas« tavu vlade i raspoređivanju činov« ništva, kako višeg tako i nižeg. I nama bi bilo vrlo drago, kad bi se TELEFON Br. 842. ČEKOVNI RAČUN POŠTANSKE ŠTEDIONICE 1119. Godina II. g. J. ošvrniio na ovu pojavu i iznio svoje mišljenje o ovom kardinalnom pitanju. Što se nas tiče, držimo da su mu« slimani imali potpuno pravo, kad su te »pojedinačne« slučajeve — jer su postali pravilom — shvatili tako, »da se hoće da progoni ceo milet«. I pot« puno su u pravu, kad su radi tog po« stupka bili nezadovoljni, jer se ni u doba potpunog našeg približenja radikalnoj stranci nije niko trsio, da ispravi učinjene nam nepravde. Naprotiv, Hoćete i dokaz, je li de, gospodine dre Joj« kiču? Pa lijepo, poslužićemo jednim primjerom najnovijeg datuma. Sarajevo, 8. novembra. Prošli broj našeg lista bio je za« plijenjen radi toga, što naše uredni« štvo »nije umjelo« da odgonetne pravog smisla vladinom saopštenju od 5. novembra, koje glasi ovako: »Izvjesne pojave posljednjih dana u Mostaru i nekim drugim mjestima dale su povoda, da se preduzme išle« đenje o svim ovim pojavama. Z a« 1 i j e t a n j e (!) štampe u ovu akci« ju vlasti, u koliko, je prešlo granice žurnalističkog registrovanja, mora« će se spriječiti jer je ono štetno po samo isleđenje i jer je — protivno zakonu. Treba imati vjeru u vlast i sačekati rezultat isleđenja«. Muslimansha trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. dj u Sarajevu. Dionička glavnica Ц, 3,000.000 Podružnica u I3os. JMovome Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS. i u inozemstvu. Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovolj­ nije. Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne nalog?. Daje sezonske i aprovizacijske kredite, — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — ROBNO ODJELJENJE kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice.- - - - Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno,lijevo.- Brzojavi: Trgovaca hanha, Sarajevo.- Interorban telefon: ZU �Strana 2 Страш .PRAVDA* — .ПРАВДА* Iz Sandžaka i Makedonija. IZBORNA NAS ILJA U SANDŽAKU. Varaju se gospoda sandžačko«ma« U nedjelju smo iz Prijepolja do« bili ovaj brzojav: »Demokratski agi« kedonski zvaničnici, ako misle da će tator Mihailo Kurtović (Zar i tamo« pri verifikaciji mandata proći ona« šnji Kurtovići idu Šukrinim tragom? ko jeftino kao što prođoše pri dek« retiranju članova Privremenog nar. Op. ur. »Pravde«), učitelj i p o v j e« renik agrarne reforme za predstavništva. Ovaj put ih ne će ujesti ista buha i mi ćemo se pobri« plevaljski okrug pokušava da psov« nuti da iznesemo svako i najmanje kom i prijeteći — paljevinom nasilje, što će se izvesti nad tamoš« i ubistvima ograniči slobodu njim muslimanskim biračima. Stoga opredjeljivanja muslimanskog živ« pozivamo braću iz Sandžaka i Ma« lja prilikom idućih izbora. Žalbe kedonije, da stresu sa sebe plašt po« podnete vlastima. Pismom opširni« vučenosti i nebrige i da svačijim na« siljima suprotstave svoje pravo, što je. Molimo objavite«. Mi se nimalo ne čudimo ovakom im ga daje zakon. Dosta je što su postupku, jer »demokrati« ovu zem« prepustili nesrazmjerno .velik broj Iju drže svojom kolonijom i misle da svojih mandata predstavnicima stranke, koja dosad nije imala ni« im je tamo slobodno raditi sve šta kakva razumijevanja za njihove te« im srce zaželi. Ali nam je začudno gobe pa je vrijeme, da nezasitnim da se zvaničnici usuđuju upo« trebljavati ovaki metod pri propagi« apetitima učine jednom kraj i od« ranju slobode i jednakosti, o kojoj lučno izjave: »Dovle, ali ne dalje!« toliko trabunjaju baš gospoda »de« Mi ćemo drage volje iznositi sve mokrati«. Zar taj vajni učitelj i ag« pritužbe naše braće iz Sandžaka i rarni povjerenik ne zna za propise Makedonije i ponovno ih upozoru« našeg izbornog zakona i zar misli, jemo da u eri demokracije, koja is« da ćemo ga mi smatrati jednom đi« ključuje tiraniju. Nijeste osamljeni, dom, kojom naša država ima brilji« rati u inostranstvu? braćo. zadovoljila time, da pod proglas mjesto potpisa stave: »Musi. Težač« ka stranke, Dem. stranka, Savez Težaka«. Šta ih je vodilo pri o< vakom potpisivanju, nije teško od« gonetnuti: ispred »Mutež« stranke nema se ko potpisati^er Mahnić i Hasandedić ne smiju potpisati radi toga, da od »Muteža« ne odbiju i ono stotinjak zavedenih ljudi. Pakt sa »demokratima« objašnja« va »Glas Težaka« u članku pod na« slovom »Naša stranka i izbori«, u kojem donosi i ovo objašnjenje: »Dem. stranka i Savez Težaka iz« dali su jedan proglas na narod.zNa« ša stranka nije sarađivala na tom proglasu i nije ga potpisala. U tom proglasu, koji principijelno p o t p u« no odgovara našim pogle« dima, nije dovoljno istaknuto na« čelo zaštite malih posjednika i oba« veze države, da im dade naknadu za obezbijeđenjc života. Mi smo u« vjereni, da bi to bilo unešeno, d a smo bili pozvani na saradnju toga proglasa, jer ni Savez Težaka ni Demokratska stranka — nijesu protivni tomu.« Kako se vidi »Mutežima« je do« voljno, da ih kogod primi u dru« štvo makar i bez poziva na zdogo« vor i premda »detalji sporazuma nijesu još utvrđeni«, oni vele da je dužnost njihovih ljudi, da »svuda sporazumno rade sa ovim stranka« ma i da nađu sporazumno s njima najbolji način, kako da ojačaju na« predne redove, a oslabe protivnič« ke, nazadne.« Kako se iz svega vidi, odgovor na naše pitanje: »ko to strahovito la« že«, može glasiti samo ovako: »Sla« gaše oni oko .Mutež »stranke«. Bilo im na čast!... Propast tvoja od tebe. ЗвгИова „Domosino"! U .pretprošlom broju prikazasmo pravac novog »nezavisnog musliman skog« lista i donesosmo nekoliko iz« vadaka iz njegova prvog broja. Od danas ćemo redovito pratiti taj list u ovoj posebnoj rubrici i donsićemo »cvijeće« iz njegovih članaka i sa« ISTINA O »ODLASKU« MEHMEDPAŠE BAJROVIĆA U SAN« stavaka, ne preuzimajući, naravna DŽAK. stvar, nikakve odgovornosti ni za stil ni za gluposti sastavaka, koji će Beogradska »Politika«, u kojoj se Kad god je došao sudski upit: može se citirati u toj rubrici. Mi nosimo istovaraju sve »demokratske« laži li se otpustiti iz bolnice, odgovorne odgovornost za komentarisanje tih o stanju u pojedinim pokrajinama, bolnice i liječnika glasio: »Ne mo« citata. Rubriku uvodimo iz dva raz« donijela je u 4.508. broju od 4. no« že. Bolestan je«. Sandžački sudovi, loga. Prvo stoga, što hoćemo da »na« vembra ovaj »dopis« iz Sarajeva: koji »ne mogu« raditi kad je po sri« cionalizujemo« naSu povjest i mje« jedi oslobođenje na razne denunci« sto Herostrata i Efijalta pružimo »Pre neki dan otišao je odvade u je uhapšenih muslimana, u ovom su našem budućem pokoljenju još Novi Pazar zloglasni Mehmed«paša slučaju pokazali osobitu marljivost Bajrović koga prvostepeni sudovi iz grozniji primjer bolesne ambicije i i savjesnost, pa su dva puta izaslali narodnog izdajništva. Drugi je raz« Sandžaka već punu godinu dana tra« svoje p os ејз ne liječničke že da odgovara zbog nedela koja je log uvođenju ove rubrike taj, što komisije, kak® bi se osvjedočili počinio za vreme austrijske okiipa« hoćemo da za bliski- parlamentarni da počem ovdašnja bolnica nije or, čije. Bajrović je za ćelo to vreme rad imadnemo gotov materijal, koji tak ovog »zloglasnog« čovjeka. Oba bio sk-1 o n j e n u Sarajevu — kao da ćemo pljusnuti u »časno« lice onih, izaslanstva potvrdiše iskaz ovdaš« što će naskoro morati da našoj or« je ovo druga država — i da to ne njih liječnika i saglasiše se sa nj : ho« bi ličilo na otvoreno odmetanje, on ganizaciji pruže ruku pomirnicu i da je s vremena na vreme pokazivao vim negativnim mišljenjem. Ušljed zatraže nejnu saradnju. Jer, Šerifovi toga je paša ostao u bolnici. lekarsko uverenje kako je bolestan će se napadaji i podmetanja raspli« No to nije godilo nekom i nekom, i kako zbog toga ne može da pre« nuti kao mjehurići safuna; on će još pa ovih dana osvanu u državnoj duzme toliki put. jednom i to za vječnost, dobiti glo« bolnici policajni agent sa zahtje« gov kolac, pa će njegovi sadanji ja« Ali sada kada su se približili izbo« vom, da mu se g. Bajrović :zruči. ri, Bajrović se ipak k r e n u o u No« Kad je od upravitelja odjelenja do« taci, stupivši pred nas, biti i čedniji vi Pazar pa ipak ne pod oružanom bio odgovor, da on bolesna čovjeka i sramežljiviji. Toliko kao uvod, a sad da pređemo na stvar. stražom, kako zakon propisuje za ne će i ne može izruč'ti, agent je sve zločine, nego u društvu jednog U uvodniku drugog broja veli donio pismeni nalog policijske di« sarajevskog advokata. Račun je »Domovina« g. Arnautovića: »Kad rekcije, kojim se zahtijeva izruče« prost. Ili će sud uhapsiti Bajrovića, nje g. Bajrovića bez obzira na se govori di piše o muslimanima, i onda će to biti vrlo zgodna agita« to, da li je njegovo puto« onda' treba uvijek i svakom zgodom čija za draženje muslimana kako ih vanje opasno pe zdravlje strogo lučiti muslimanski elemenat ova država goni, ili će se vlasti po« od njegova vodstva, koje mu se u i život. Upravitelj odjelenja upu« bojati da ne draže muslimane sada tio ga je direktoru bolnice, koji je najviše slučajeva — naturalo i pred izbore pa će Bajrovića ostaviti konačno popustio pred ovim naši« silom htjelo da ga pred« nekažnjenog. U svakom slučaju živa Ijem i g. Bajrovića izručio. Mi ne stavlja«. Ovaj pasus imao bi se zgoda i za pašu Bajrovića, i za nje« ćemo da sad podvrgavamo kritici odnositi na vodstvo naše organiza« gove zaštitnike u Sarajevu«. postupak g. Jerenrća i zadovoljava« čije, no slučajno je njime ocrtana mo se time, da »Polit.ku« još jed« — prošlost g. Arnautovića, koji je Da poštena javnost ne bi bila za« vedena u bludnju ovom lažnom nom uglavimo kao stovarište naj« u zdravlju Pittnera, Kollasa, Sarko« inspiracijomu »Politici«, srna« besramnijih oficijelnih laži i izvr« tića i drugih predstavnika austrijske sile plivao čitavih deset godina i tramo svojom dužnošću, da ovaj tanja. »odlazak« prikažemo u pravom Sa koliko je opravdanja ovo bar« sve do uoči sloma Austrije govorio svjetlu. Nije istina, da se je g. Baj« barstvo vidi se učinjeno po tom, što * kao tobožnji predstavnik 99% mu« rović »krenuo« u Novi Pazar, nego je g. Bajrović — »došavši« u Novi slimana. Nestalo austrijskog kunda« je istina da je on tamo — otjeran Pazar — predan na k u ć n u n i e g u, ka i on se slegao kao mušemali fe« na jedan najbarbarskiji način. G. jer ga^je i tamošnja liječnička ko« njer. Zavukao se u mišiju rupu i Bajrović je više od pola godine le« misija pronašla bolesnim i izjavila sprijateljio se s nekoliko srpskih o« ficira, kako bi očuvao živu glavu. žao u ovdašnjoj državnoj bolnici. da se ne može staviti u zatvor. Držeći da je siguran, daitas se o« pet pomalja iz mišije rupe i pušta »Mutež« stranke i da ih ne htjedoše u svom listu čak i sastavak »Ko iznijeti u izbornom proglasu na na« plače za Austrijom«, u kojem se rod. U slijedećem (112.) broju veli: »Bolest i pokvarenost ljudska »Pravde« prenesosmo »jedno objaš« u današnjem našem društvu do« U raboš g. dru Krizmanu. Jedna njenje« iz »Glasa Težaka«, u kojem segl^ je do kulminacije. Ljudi, da udovica u Sarajevu, naravno musli« je izjavljeno, da gg. Čekro i šarac bi zabašurili svoje grijehe, svoju manka, primila je od kotarskog u« nijesu bili ovlašteni na potpis pro« mračnu i podzemno«! ezuitsku pro« reda u Visokom poštanskom naput« glasa, jer da su pregovore vodila šlost, Лр o ktiš a v a j u da ocrne nicom K 2 (slovom dvije k r u« »druga dvojica delegata«, ali se ni« druge pred javnosti. Takvih eleme« n e). Na kuponu je napisan ovaj ob« jesu mogli složiti »baš u tom pro« nata mi imamo danas u našoj kra« račun: glasu, kojim se stvara novi program Ijevini veoma mnogo. Oni s jednu Predujam na privr. rentu zajedničkog rada, a taj se pro« prikrivaju, a.s drugu naba« za godinu 1918. . . . 3 K 60 h gram u agrarnom pitanju stranu čuju se blatom na muslimanski ele« Poštarine.......................... 1 » 40 « posve razilazi od našeg menat Bosne i Hercegovine.« Pa« programa«. »I zato se, veli se metni redaktori »Domovine« nijesu Netto . , . 2 K 20 h dalje u tom objašnjeju, mi nijesmo ni osjetili, da su gornjim svojim ri« Ovih 20 h odbila je pošta valjda mogli s tim proglasom solidarisati i ječima dali fotografski sni« 'za dostavu tako, da je ova udovica potpisati ga.« mak svogvođe. A ipak je tako. dobila u ime te rente u svemu — Tako je pisano prije heftu dana. Arnautović zaista nastoji zabašuri« dvije krune. Primjećujemo, da Međutim »Glas Težaka« od 30. ok« ti svoju sramnu prošlost i &oje gri« ova udovica u visočkom kotaru po« tobra donosi na čelu lista objavu o proti ovom narodu i zemlji, sjeduje četiri čifluka (kme» izbornom sporazumu, koja nosi da« jehe što ih je počinio radeći za pripoje« tovska selišta) a i begluk joj je uz« tum od 15. oktobra i koja je — isto« nje Bosne Madžarskoj. On bi htio urpiran. Bez komentara. vjetna sa proglasom što ga je donio i da utrpa svoje veze sa Pittnerom, Pa ipak odoše. U 111. broju našeg »Glas Naroda«, a mi prenijeli u 111. dbk je još bio općinski pisar, kao i* lista donesosmo sastavak u kojem broju našeg lista. Razlika je samo u mračnu prošlost, koju je onako konstatirasmo, da se Grđićeva »Slo« tom, što u »Glasu Težaka« nijesu iz« strašno razgolitio Hasan Rebac u ga« i »demokratski« organ »Glas nešena imena predstavnika pojedi« beogradskoj »Pravdi«, gdje je reče« Naroda« stide svojih kompanista iz nih stranaka, nego su se gospoda no da je^>. Arnautović bio znanac Bilješke. Rpot — Broj 220 i srbijanskog dispozicionog fonda. Ali eto sadanjoj nesposobnoj vladi trebaju i tipovi ovake prošlosti, pa jč vaskrsnuo i g. Arnautović, kojeg vlada upotrebljava u prljavoj ulozi, da se nabacuje blatom na musi, ele« menat, , prikazujući našu organiza« čiju neprijateljem države i naroda. Ta pokvarenost ide još dalje, pa tom i takom Šerifu namjenjuje čak i časnu ulogu predstavnika musli« manskog elementa u ovim pokraj i« nama. Zaista kulminacija pokvare« nosti!... Pitate kako nas Šerif prlja u dru« gom broju svog glasila. Evo nekoli« ko citata: »Po svojoj prirođenoj duševnoj crti — junak, ratnik, ri« ter u pravom smislu riječi i kao takav voli junake, pa ma se to od« nosilo na pojedinca Цј na ceo na« rod, muslimanski elemenat kao ta« kav ne bi mogao nikada poreći Sr« bima i hrabroj, srpskoj vojsci veli« činu njena učinjenog djela. To mo« gu da učine samo oni bijednici, sli« jepci i kukavice u redovima vodstva Musi. Jugosl. Organizacije, a to či« ne s jednu stranu, što su to izrodi našeg elementa, a s drugu, što mi« ^le, da time pogoduju instinktima masa, računajući na njihovo neza« dovoljstvo zbog napre.d navedenog, pa da to iskoriste u svoje lične, bo« lesne i vratolomne ambicije. Kakim je elanom i oduševljenjem musli« manski elemenat u Bosni i Hercego« vini susreo i dočekao našu oslobodi« lačku vojsku, to je poznato svako« me; simpatije za srpsku vojsku ni« su se ni danas ni u koliko smanjile u tome elementu — i ako ih je bi« lo, što moramo priznati — iz da« našnjeg vodstva Musi. Jugosl. Or« ganižacije, koji su savjetovali na« šem elementu u provinciji, da se prilikom ulaska srpske vojske u 1Лše krajeve dr« že prema toj vojsci povu« čeno i rezervisano.« U svojoj provokatorskoj ulozi »Domovina« ide i korak dalje, pa prikazavši viteštvo i ljupkost srbi« janskih oficira veli, da su to »vi« djeli i osjetili i oni muslimani, koji danas nastoje, da našu narodnu vojsku one mile muslimanima i da srpskoj vojsci poreku njene velike i po naše oslobođenje jedine zasluge. A kad bi oni bili pravi pri« jatelji muslimanskog mileta, morali bi radošću pozdraviti, da smo dobili vojsku i da ne moramo da je sr/ara« mo iznoya. Morali bi biti presretni, da mi danas stvaramo našu narodnu vojsku na srpskoj vojsci, najslavni« joj u svijetu i najoprobanijoj u bra« njenju domovine. Njoj se dive Francuzi, Englezi, Američani i pri« znaju joj, da je na Balkanu odluči« la, a time najviše doprinijela rije« šenju ratne nadmoćnosti. Njoj ski« daju kapu generali i ministri, i kažu, da je prva vojska na svijetu. Što bi bilo razumljivije, nego da i dojakp« šnji vođe muslimanskog mileta b» dadu priznanje oslobodiocima. Šta bi bilo bliže pameti, nego da organ Jugoslavenske Muslimanske Orga« nizacije, »Pravda«, dade srpskoj vojsci prvo mjesto među faktorima našeg oslobođenja i da musli« manski milet ne odvraća od današnje naše vojske.« Eto to i tako piše organ g. Šerifa Arnautovića, koji se je tokom rata �Број >220 — Broj najviše interesirao o tom, kad će bi« ti satrvena Srbija i »zdrobljeno leg« lo naših zakletih dušmana«. To veli organ onog Šerifa, koji je u doba prevrata plakao u klubu i govorio da će na Seherćehainoj ćupriji »va» trom dočekati srpsku vojsku, samo da pogine i ne dočeka tog užasnog poniženja«. To veli organ onog Še» rifa, koji .je na opomene uviđavnih ljudi, da se prođe besplodne madža« rofilske politike, odgovarao riječi« ma: »Ne mogu. Kad me dovedu i nad mrtvo tijelo Madžarske i rek« nu mi: Okreni se od nje ili ćeš i ti s njom poginuti; odgovoriću: »Ne ću se ni od mrtve otkrenuti pa ma« kar propao!« Zaista je nečija pokvarenost na kulminaciji.... V Страна 3. »ПРАВДА* — .PRAVDA. • Treći broj »Domovine« ne piše mnogo o »Pravdi« i našoj organiza« čiji. Šerif se ovaj put pjenuši na Hr» vate i njihova dva ovdašnja lista, a na nas se osvrće samo u domaćoj vijesti »Hapšenja u Sarajevu«, u ko» joj među ostalim iznosi da je odne« šen »odulji naramak spisa iz »Prav« de« i iz posjedničke organizacije«. — »U ovom savezu je, veli dalje »Domovina«, i Sakib ef. Korkut po« vraćen u Sarajevo sputa — pre« ma Dalmaciji, kamo je kako zli jezici (i špijuni iz »D.«) govore, htjeo strugnuti.« Drago bi ti bilo, Šerif Effendijal... Iz naše organizacije. SKUPŠTINE U GRADAČCU. U ponedjeljak 1. ov. mj. održao je presvijetli gosp. muftija Maglaj« lić sa doktorom Hrasnicom skupsti« nu, koja je bila od sveg građanstva kao i od težaka te okolišnih sela najsjajnije posjećena. Iskreni jedan govor, što ga je .održao naš pošto« vani muftija učinio je jak utisak i na protivnike naše organizacije, a mnogi su do suza bili dirnuti. Iza njega je govorio g. dr. Hrasnica, ko» li je .podrobnije razložio program naše organizacije i način glasanja te pročitao listu nših kandidata. Skuj« ština je burnim odobravanjem tera« žila svoje povjernje vođama i mi svi stojimo čvrsto uz organizaciju. Neki agitatori »oživjelog« Šerifa, koji su ovoj skupštini prisustvovali u nadi, da makar nešto čopnu od organizacije, vidjevši našu čvrstoću i odlučnost — povratil su se pora« ženi svojim klientima u Modriču, da bar njih očuvaju za se. U nedjelju 31. oktobra održate su u našim selima Srnicama i Kerepu skupštine, kojim je predsjedao pre« svjetli g. Maglajlić. Obje skupštine su usprkos oštre studeni iz svih oko« lišnih sela bile vrlo dobro posjeće« ne. Naš obljubljeni predsjednik i kandidat držao je lijep govor o je« dinstvu, svrsi organizacije i izbori« ma što smo i mi težaci potpuno ra» zumjeli. Iza njega je govorio g. dr. Hrasnica koji nam je podrobnije razložio program organizacije i na« čin glasanja te pročitao listu naših kandidata. Mi se našim vođama naj« srdačnije zahvaljujemo da su se i u naša sela potrudili svi listom čvr« sto stojimo uz organizaciju. SKUPŠTINA U DONJOJ ZGOŠ« ĆL U donjoj Zgošći kod Kakanj Do« boja obavljeno je otvorenje nove mektebi ibtidaije u petak dne 5. o. mj. kojom je prilikom održana i naša vrlo uspješna skupština, na ko« joj su govorili članovi našeg radnog odbora Dr. M. Spaho i dr. A. Ha« džikadić. Mnogobrojni težaci, sa« kupljeni na toj skupštini, pošto su saslušali govore naših izaslanika iz« javili su s oduševljenjem, da ih ni« kad ništa ne može rastavljati od J. M. O. i da među njima nema čo» vjeka, koji ne bi bio u zajednici sa svim muslimanima. Predsjednik mjesnog odbora Hodža Šehagić sa« kupio je nakon skupštine oko 1.500 kruna za dogradnju novog mekteba, za koji se mnogo starao od početka gradnje. Živio Hodža! KOTARSKI ODBOR U VARCAR VAKUFU. Na kotarskoj skupštini J. M. O. u Varcar Vakufu održanoj 14. ok« tobra 1920., kojoj su prisustvovali članovi Centralnog Odbora, narod« ni poslanik Dr. Halidbeg Hrasnica i gl. urednik »Pravde« g. Sakib eL Korkut, izabran je kot. odbor naše Organizacije u Varcar Vakufu kako slijedi: Predsjednik g. Šaćir Šeho« vić, tajnik g. ^hmed Dedić; blagaj« nik g. Muharem Šehić; članovi gg.: Ahmedaga Medić, Smailbeg Kule« nović, i Salih Sehović. Gornja šesto« rica sačinjavaju mjesni odbor. Kao podpredsjednik kot. odbora i član za općinu Bilajce izaburan je g. Ha« saubeg Kulenović. Dalje su izabra« ni članovima kot. odbora: Derviš« beg Kapetanović za općinu Bočac, Omer Hadžić za općinu Baljvine, Sulejman Pivelić za općinu Vlasi« nje, Ćamil Hodžić za općinu Drag« njićsPodove i Sulejman Ćuk za op« ćinu Trnovo. Na sjednici Kot. Odbora držanoj 14. oktobra t. g. kako je navedeno konstituisali smo se izabrali izasla« nike za glavnu skupštinu, koja se obdržala 21. oktobra t. g. u Sarajevu i na kojoj su prisustvovali naši iza« slanici Hasanbeg Kulenović i Ah« med Dedić te nas o istoj izvijestili, koje smo izvješće sa zadovoljstvom primili na znanje. Rad oko upisiva« nja članova i uplaćivanja članarine započeli smo, te ćemo Vas svoje« vremeno izmjestiti. Izbor srpshog patrijarha. Službene Novine od 27. o. mj. do« nijele su ukaz kojim se određuje, da se Izborni Sabor za biranje pa« trijarha ima sastati 12. novembra u sabornoj crkvi. U istom je broju objavljena i uredba o izboru prvog srpskog patrijarha, koja ima 24 pa« ragrafa i bavi se u glavnom načinom izbora. Prema § 3. uredbe, članovi su tog sabora osim raznih sveštenič« kih predstavnika još i ova civilna lica: predsjednik ministarskog savje« ta i svi bivši ministri predsjednici, predsjednik i potpredsjednik nar. predstavništva i svi- pravoslavni sve« štenici koji su članovi parlamenta, zatim vojvode, predsjednik drž. sa« vjeta, kasacionog suda, glavne kon« trole i općina Beograd, Skoplje, Kar« lovci i Peć: rektori univerziteta te dekdhi i redovni profesori bogoslov« skog fakulteta i predsjednik Aka« demije nauka pod uvjetom, ako su ta civilna lica istočno«pravoslavne vjere. Po § 12. svi se članovi imaju za« kleti svemogućim Bogom i svim, što im je najsvetije i na ovom svijetu najmilije, da će pri savjetovanju i izboru srpskog patrijarha imati u vi« du »samo blago sv. pravoslavne cr» kve, kralj a i otadžbine« i da će svoj glas dati samo za onoga o kome su uvjereni, da će najdostoj« nije vršiti dužnost srp. patrijarha.« Izborni sabor bira patrijarha iz« među trojice kandidata, što ih pred« loži arhijerejski sabor srpske patri« jaršije. Izboru mora prisustvovati više od polovicu članova izb. sabo« ra, a glasa se tajno i ceduljicama. Izabran je onaj, ko dobije bar jedan glas više nego li iznosi polovica u« kupnog broja prisutnih članova, a ako niko ne dobije tu većinu, pristu« pa se užem izboru između ^dvojice kandidata koji su dobili veći broj glasova. Poslije glasanja izborne se cedulje imaju uništiti. Ime izabra« nog patrijarha objavljuje predsjed« nik, a kad kralj izbor potvrdi onda se na predlog mnistra vjera izdaje ukaz. Potvrdu i ukaz ministar vjera ima isti dan saopćiti saboru. Zatim se izbor ima proglasiti u sabornoj crkvi, onda slijedi ustoličenje i čla« novi izb. sabora idu kućama, pri« mivši iz državne kase putne troškove i dnevnice isto kao i da su članovi parlamenta. Interesantno je da se patrijarh zove srpskim, a ne srpsko«pravo« slavnim, premda ima Srba katoličke i muslimanske vjere. Naši dopisi. Stari Majdan, 30. oktobra. U 22. broju »Glasa Težaka« ili, kako ga ovdje zovu, »Novina klepe« tala«, pročitah dopis iz Sanskoga Mosta od 12. o. mj. pod naslovom »Kako pravdaši kortešuju na svojim skupštinama?«, kojim kukavni do« pisnik uobičajenim sredstvima svo« jih vođa i istomišljenika — drskom i bezobraznom laži i petljanjem prikazuje tobožnji fiasko presvij. g. Mufti ef. Maglajlića prigodom bo« ravka u Sanskom Mostu. Poznava« jući onu narodnu »utopljenik se i za slamku prihvaća«, mišljah da se na ovake bljezgarije i ne osvrćem, ali ipak se osjetih dužnim, da kao skupštinar unesem pravo svijetlo istine u podle laži »Novihog klepe« tala« i njegovog dopisnika, te da is« tini za volju, a ne u svrhu korteša« čije, opišem boravak Mufti efendije medu nama. Dana 12. o. mj. povrvile su hrpe kola i fijakera punih raznog svijeta u selo Čaplje, kojih 7—8 km pred Sanskim Mostom, da tamo iščeka i pozdravi našeg Mufti ef., koji je taj dah imao iz Kljuca prispjeti u San« ski Most. I ako je ovog dana padala nesnosna kiša i vrijeme postajalo sve neugodnije, nije se ipak ni na čijem licd primijetio ni tračak ne« zadovoljstva. Svak je sa radošću čekao čas, kad će se vrijedni naš starina među nama pojaviti. I zbilja u 3 sata po podne stiže naš vrijedni predsjednik, naš Mufti ef, a dugi špalir raznolikog svijeta zaori tro« kratni »Živio!«. U sred špalira po« zdraviše ga iskrenom dobrodošli« com imam g. H. Babić, a. ispred Staromajdanaca g. A. Šarić, na što se naš Mufti ef. kratkim govorom, popraćenim sa burnim »Živio!«, svi« ma prisutnima zahvalio. Poslije o« vog pozdrava krenuo je Mufti ef. put Sanskog Mosta u društvu sa svojim pratiocima te Krajine gg. H. Miljkovićem,' M. Biščevićem, S. Fi« lipovićem i drugima, a za njihovim kolima nizala se duga kolona fija« ra i kola, punih našeg svijeta iz raz« nih staleža. Nije istina, da je bilo samo 10 begova kao što to tvrdi do« pisnik »Novinog klepetala«. Tik pri ulazu u varoš dočekala je našeg Mufti ef. velika skupina te« žačkog svijeta; pozdravila ga brat« skom dobrodošlicom i burnim »Ži« vio naš starina! Živila naša Organi« zacija!« Zahvalivši se ukratko na bratskom prijemu, Mufti ef. je kre« nuo sa cijelom pratnjom kroz varoš do Musi. Čitaonice, gdje je naš sta« rina također mnogobrojno dočekan i burno pozdravljen. U čitaonici je održan pouzdanički sastapak, a su« tra dan, 13. o. mj., održana je skup« ština u dvorištu džamije, kojoj je prisutvovalo mnoštvo svijeta raz« nih vjera i staleža, a ne samo neko« liko prolaznika, kako tvrdi dopisnik ili bolje reći lažov u »Novinom kle« petalu«. Na skupštini je govorio naš Mufti ef. te g. H. Miljković i ne« koliko skupštinara, a ti su govori naišli na posvemašnje odobravanje sviju skupštinara, jer sve što se go« vorilo, samo je faktična istina, a ne ono, čim se služi dopisnik kao i svi Novine vci. Na skupštini je izabran mjesni odbor kao i izaslanici na sarajevsku glavnu skupštinu naše organizacije, a poslije toga otputovao je naš vri« jedni Mufti ef., praćen opet sa mno« go kola i fijakera, punim našeg svi« jeta, put Prijedora, a njegovi pratio« ci iz Krajine otputovaše sutra dan, ponesavši dobre uspomene i sigurne garancije za uspjeh naše organiza« čije u ovitg krajevima kao i u dru« gim širom naše domovine. Ovako i nikako drukčije proteče ova naša skupština i boravak našeg Mufti ef. među nama, a ti, lažni do« pisniče, stidi se da u vašem klepeta« iu izlaze onake laži. I onaj (ako ih ovdje takih uopće ima) koji je mi« slio da u vašu »mutež stranku« stu« pi ili ako ste nekog već prevarili i sebi ga privukli, okrenuće vam le« đa čim tvoj »jalan dopis« pročita, jer u njemu će da vidi koliko ste is« kreni. Zapamti, da narod ne pokla« nja svoje povjerenje kojekakvim lašcima i izvozničarima, a najmanje vama gospodo oko »Novinog kle« petala«. Ne vjerujete li, pokušajte vi sazvati skupštinu, pa ćete onda vidjeti koliko vaša »mutež stranka« kod našeg svijeta vrijedi i koliko ovdje pristaša imate. Ali vi to ne ćete učiniti jer to je malo »škaklji« vo«. Bolje je pisati »o silnom na« predovanju vaše mutež stranke«, pa makar i a bianco, jer se bojati, da vam vaš Novo ne pane u nemi« lost svojih »Befehlinhabera« kao što je njegov renome pao kod nas Krajišnika. Znamo mi dobro pre.d kakvom alternativom stojite vi No« vinovci pa vani kličemo: »Odzvo« nilo vam je, gospodo!« Sve vaše pi« sanje ne vrijedi kod nas ništa, mi u njemu naziremo samo golotinju du« še vaše i ogledalo niskog i pokva« renog karaktera, pa bi dobro bilo Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dion. društvo u Sarajevu. - Podružnica u Tuzli. Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,OOO.OOQ. Pupilarno siguran. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko 11,000.000. — Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i л razne druge kredite. Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. л Obavlja sve bankovne poslove najbrže i najpovoljnije. �Strana 4 Страна »PRAVDA* — »ПРАВДА* TELEFON NAŠEG UREDNIŠ. TVA. Od jučer je naše uredništvo dobilo svoj poseban telefon pod brojem 842. Obraćamo na to pažnju naših prijatelja u provinciji uz na« pomenu, da na isti "broj treba zvati za to gledajte da se odmah — izme« i kad se želi govoriti sa tajništvom đu nas izgubite«. Tabelaux! Radnog Odbora. Darovi »Merhametu«. Gg.: Mu« jaga H. Baščaušević i Teskeredžić Murat Sabljica, invalid s Vratni« darovaše 100 kg pirinča i 159 meta« ka (Sarajevo), koji se bavi donoše« ra razne basme, tvrtka Mešinović i njem mlijeka sa sela išao je prije Bajraktarević 103 kg pirinča. Mu« heftu dana iz Faletića noseći mlije« hamedaga Aganović 2 sanduka sa« ko. Za njim je išla žena mu, koja je funa i 2 vreće cikorije, a tvrtka H. također nosila mlijeko. Nedomak Abdaga Nanič, Šehić i Hafizović Vasina hana sreli su ih Risto Šućur, sin Mićin i Miloš Plakalović sin Ni« 50 kg cikorije. Živjeli! Izvrsna osnova igre državne raz« kolin, oba iz Bioskog. Sa Muratom redne lutrije, kakovu ni jedna lutri« su se lijeno pozdravili, ali kad su su« ja svijeta ne može iskazati, zajam« sreli njegovu ženu, zavikaše oboji« ca: »Otkrij se. Ako ne ćeš sama, ot« čuje istoj u tu« i inozemstvu sjajan uspjeh. Izdanih 100.000 srećaka biti krićemo te mi, jer se sad više žene će posve sigurno u najkraće vrije« ne smiju pokrivati«. Pošto se žena me razgrabljeno. Neka se stoga sva, nije pokorila njihovoj komandi po« požuri da sam ili zajedno sa dru« lete obojica put žene. Ona zaporna« ko govima osigura poželjnu srećku, že. Čuvši joj muž pomagljavinu vra« dok zaliha još traje. Pobliže u da« ti se natrag u pomoć (bio je pred našnjem oglasu državne glavne ko« njom podobro izmakao), ali ga do, lekture: Međunarodna Banka d. d. čekaju gornja dva »junaka«, navale odio drž. razredne lutrije, Zagreb, na njeakamenjem i izubijaju ga na Gajeva ul. 3, više mjesta. Izrazbijali su mu i đugume i pro« lili mlijeko, napravivši mu na taj način štetu od kojih 500 kruna. Н. B., Sarajevo. Atlf »f. je u втот daćana. Stvar je odmah prijavljena žandar, ва Srnom moiei govoriti a kiraethani. Glede skoj postaji u Koševi, ali se do da« adućana obrati ee matevoliji Hamdibegu, koji nas nijesu poveli nikakvi izvidi. Pi« uređaje u vakufskoj direkciji, soba broj 7. tamo državnđ odvjetništvo, da li će Špijunu Sirriji Abdaglću preporučujemo radi ovog napadaja na savjest i i« da »o okani naieg odgovornog urednika. Svoje njuikanje ia hiljadama »koje ва uručene Soči movinsku sigurnost sirotog Sabljice FHipoviću- mole obavljat^ na dragom mjestu. povesti potrebno uredovanje i napa« ili Nastavi li вато joi jedan, rasgovor ва nalim đače poučiti da je u ovoj zemlji slo« odg. urednikom, nek pripremi svoj brovsing, jer bodna vjeroispovijest i lična sigur« bi inače mogao da opipa namečena leđa ili da mu engleska lola postane sastavni dio lica. nost? Jedno očitovanje. Od Salke Ka« zaza, muhtara iz općine Knežine (kot. Vlasenica) primismo ovu izja« vu: »Ja dolje potpisani očitujem, da Mi dolje podpisane učenice, drži, je moje ime potpisano bez moga znanja za Musi. Tež. S., te izjavlju« mo za svoju dužnost ovime izraziti jem da uvijek ostajem članom J. M. najljepšu zahvalnost »Univerzal« O. a nikako ne ću da budem od os« školi za krojenje i šivanje, koje smo talih muslimana rastavljen«. tečaj pohađale, osobito gđ. učitelji« Donosimo ovo očitovanje za ha« ter potpisniku, a ne radi toga, što čama te gosp. upravitelju Š. Rosiću prinisujemo kakvu vanžost pisanju koji nam je dodijelio dobre učitelj« organa »Mutež stranke«. ske sile, te smo za šest sedmica do« Komunisti na selu. U selu Gornja bar uspjeh postigle. Vinča opć. D. Prača kotara rogatič« Pozivamo i ostale naše sestre ši« kog, sakupilo se jednog dana više rom cijele domovine, da nastoje o« seljana iz obližnjeg komšHuka, da ukopaju jedno umrlo dijete. Uprav vu školu svršiti, jer nam je jedan kad su se sakupili i htjeli krenuti na od najpreči uskrva za dobru doma« groblje, ugledaju trojicu uznojenih ćicu znati krojiti i šivati. stranaca, gdje hite putem u selo. Do Hatidža Sadiković, Jaha Henić, Mu« šavši u selo i opazivši onoliki broj nira Avdagić, Vasfija H. Selimbe« sakupljenog seljaštva strancima za, gović, Ešrefa Selimbegović, Kadi« sja radost na licu i nemadavši kada ra Babić, Aiša Jakubović, Habiba ni odahnuti od teška umora, zazva« Medić, Naja Crnalić, Munira Crn« še sakupljene seljane k sebi. Kada Hć. Bisera Crmdić, Hanka Crnfkić, se ovi okupiše, poče jedan od doš, Halima Džananović, Emina Hergić, ljaka da govori kako su se eto oni Hajrija Crnalić, Nura Kapetanović, žrtvovali da prohodaju kroz sva se« Šamija Kapetanović, Derviša Vele« la, da seljacima otvore oči i da ih tanlić, Sevleta Crnalić, Zehra Cr« poduče, kako će se spasiti od gule« nalić, Ženika Mustajbegović, Muni« nja bogataša, aga, begova i gazda, ra Cerić. Nura Kapetanović, Midžić te da pristupe u komunističku stran, Tifa, Hajrija H. Selimbegović, Naja ku. koja ide za tim, da se nagomila« Dakovac, Fatima Mandić, Alija ni imetak od bogataša ima oteti i Mandić, Makbula Kovačević, Asija među sirotinju razdijeliti. Na to će Badić, Katarina Balić, Bertha Seide« jedan između seljaka: mann, Olga Latal, — Ama molim te, komšija, od ko« Odbor prijedorskih muslimana za ga su ti naki bogataši pootimali taj održanje tečaja »Univerzal« škole imetak? Komunista: Pa od nas sirotinje! pridružuje se gornjoj izjavi i očituje Seljak: Ama zaboga zašto ste dali svako priznanje i zahvalnost otimati? Ja, vjeremi, ne bih šale Predsjednik odbora: dao oteti ni jednog pileta. I kada bi Sadiković, mi ko došo da otme, ja bih mu gla« . šerijatski sudac. vu raseopo! Komunista: E moj dragi, mi nije« Prijedor, dne 23. oktobra 1920. smo do sada bili osviješćeni i ujedi« njeni, ali za to sada treba da i mi Centralna drogerija od njih otmemo! Seljak: Aja bogme! Zar bi vi htje, Braća Šahinagić li da mi seljaci postanemo otimači, Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 biva otvoreni lopovi. To mi nećemo, (prije Rudolfova) — Telefon 319 jer nam to vjera zabranjuje mi zna« mo da je oteto prokleto! preporučuje svoje bogato skla­ Drugi seljak: Ama molim te, kom, dište svih droga i medikamenta, šija, ja koje Ste vi vjere kada tako te svih fotografskih potrebština govorite? Posluga brza i tačna. — Cijene Komunista: Kod nas je, dragi, najumjerenije. vjera sasma sporedna stvar. Svatko može biti koje vjere hoće; mi ra« dimo za našu komunističku ideju. PAPIRNICA Drugi seljak: Aha, otuda mi dođi, 'brajane. Vi biva nemate vjere i za HAMDIJE KOPČIĆA to hoćete da otimate. Sada vas pot« pdno razumijemo. Ali'sada čujte i preporučuje ivo je bogato stovarište naš odgovor: »Mi smo muslimani i svih vrsta papira, kancelarijskog i vjera nam je nada sve. Sa onima, (kolskog pribora. — Naručbe se koji do vjere ne drže ništa, kao što obavljaju brzo I točno. eto ti kažeš, nećemo ni da se u putu Cijene umjerene. sretnemo, jer znamo da oni, koji ne, Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 zna za vjeru, ne zna nj za Boga, ni za poštenje ni za obraz ni zašto, pa Odgovorni urednik: F. Šalaka. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. kad biste tim prestali, jer mi eto s vama nećemo, mi vama, kao ni va« šem Novi dugog ovratnika, baš ni« malo ne vjerujemo. Za sad basta. Težak sa Krajine. Bajretov glasnih. Pododbor u Priboju. Agilni rade« nik za Gajret g. Fevzija H. Hamzić, pravnik iz Priboja, osnovao je sa ostalim našim prijateljima Gajretov pododbor, koji se je konstituisao na slijedeći način: Predsjednik Fevzija H. Hamzić, pravnik; tajnik Aziz Hasanagić, trgovac; blagajnik Omer Zlatariić, trgovac; I. revizor Dragiša Jovanović, upravnik pošte, a II. re» vizor Zahirbeg Prašo, trgovac. Že« limo dobar uspjeh. Dobrotvori u Priboju. Kao dobro« tvori upisala su se slijedeća gospo« da: Sukrija H. Hamzić, Hamdibeg Hasanagić, Salihaga H. Hamzić, Ju« suf Zlatanić i Aziz Hasanagić. Darovi u naravi. Povjerenik u Ne« miloj g. Burzić, šef tamošnje stani« ce, sakupio je za Gajret 700 kg žita i javlja da će nastaviti sa sakuplja« njem priloga u naravi. Povjerenik iz G. Vakufa g. Os« man Cepalo sakupio je 114 kg pše« niče i poslao upravi sarajevskog konvikta. Podoodbor u Priboju sakupio je među tamošnjim hanumama i osta« lim gospođama drugih vjera: 36 ru« baca, 7 marama, 31 čevru, 2 para čarapa, 1 rukave, 1 salvetu, 1 bošču, 4 vezena svitnjaka, 1 košuljtf! 1 bos« čaluk od 6 komada, svega u vrijed« nosti K 4.200. Salih Gjerzić iz Gara (Maglaj) sakupio je 106 kg zobi, 10 kg gra« ha, 20 kg šljiva i Ш kg krompira. Muslimanska centralna banka da« rovala je Gajretovu konviktu u Sa« rajevu 1 vreću pirinča, a konviktu u Tuzli 200 kg pirinča. Dobrovoljni prilozi. Upravnom odboru prispjeli su slijedeći dobro« voljni prilozi: G. Sulejmanbeg Fili« pović. Ključ, od prodatog namješta« ja činovničke čitaonice 2.140 K, gradsko poglavarstvo, Varcar«Va« kuf 1000 K, Muhamed Merdan, O« lovo, prigodom vjenčanja 80 K, pododbor, Bugojno, članarine i pri« hoda od zabave 2822 K, Ahmet Ša« rić, Stari Majdan, sakupio dobro« voljnih priloga 340 K, gradsko po« glavarstvo, Gračanica 200 K, grad« sko poglavarstvo. Bos. Novi 800 K, Kadraga Kunosić, Tuzla, od svoje« ga zekjata 3000 K, općinski ured, Tržačka Raštela (Cazin) 100 K, pododbor, Derventa, sakupio do« brovoljnih priloga 5172 K, općinski ured, Modrič 500 K, Muhamed Ha« džić, prigodom vjenčanja 100 K, gradsko poglavarstvo, Ljubinje 5230 K, čitaonica »Iršad« Ljubuški, 2.000 K, činovnici duhanske režije, Sara« jevo, umjesto vijenca Eugenu Peli« cariću 125 K, Gojačić Ibrahim, Kla« danj, sakupio dobrovoljnih priloga 700 K, Sabrija Limić, Ustikolina, sa« kupio dobrovoljnih priloga 536 K 20 h, Milan Vidaković, Prozor, sa* kupio priloga 398 K, Policajna di« rekcija, Sarajevo, dar 80 K, Mujo Cimić Stolac, prilog 100 K, Husnija Kosović, Sarajevo, mjesto odgovo« ra prijateljima prigodom vjenčanja 20 K, Jugoslavensko d. d. za šumar« stvo i industriju Sarajevo 1000 K, op ćinski ured, Velika Kladuša 100 K, Adem Salković, Trebinje 500 K, pododbor, Bos. Brod, od priređene zabave 11.200 K, M. Ibrahimpašić, Bjelaj, dar 150 K, Fahrudin Agano« vić, Jezero 175 K, pododbor, Bos. Novi, od zabave 3.633 K, pododbor Bos. Brod od priloga 500 K, Hilmija Sadiković, Ljubuški, dobrotvor 2000 K, ibrahimbeg Filipović, Jeze« ro, sakupio dobrovoljnih priloga 830 K, Mehmed' Odobašić, Bos. Brod 150 K, Sejdo Sardupalović, Jajce, dar 50 K, Abdulazi« Tafro, Zenica, članarina i darovi 2016 K. Domaće vijesti. Poruke uredništva. Zahvala. Broj 220 — Број Državna Klasna LUTRIJA Prvo vučenje 3. i V. januara 19Z1. I00.000 srećaka 5o.ooo dobitaka i 5 premija od 60.000 do 600.000 dinara ili 240.000 do 2,400.000 (dva mili­ juna četiristohiljada) kruna. Svaka druga srećka mora dobiti! Isplata svih zgoditaka u gotovom novcu bez odbitaka! Najveći dobitak u sretnom slučaju dinara (jedan milijun) ili kruna 4,000.000 (četiri milijuna) nadalje 600.000, 400.000,200.000,150.000, 100.000, 80.000, 70.000, 60.000, dvije po. 50.000, dvije po 40.000, pet po 30000, osamnaest po 1 20.000 dinara odnosno 2,400.000, 1,600.000, 800.000, 600,000, 400.000, dvije srećke po 200.000, dvije po 160 000, pet po 120.000, osamnaest po 80.000 kruna itd. bez odbitaka! Cijene srećaka za svaku klasu: hl srećka Dinara 18 III Kruna 19Z l/Z srećke Dinara Z4 III Kruna 96 VI srećke Dinara IZ Ili Kruna 98 18 srećki •Dinara 6 III Kruna Zf Točna i brza isplata sviju dobitaka zajamčena! Narudžbe iz cijele države neka se uprav^ poštanskom uputnicom ovlaštenoj glavnoj kolektiiri IHEBUNDRODNil ВДМКД D. D. odio razredne lutrije. «Zagreb » Mali brojevi od 1—200, dobivaju se isključivo samo kod gornje glavne kolektore. Štamparija Danlel & A. Kajon, Sarajeva � https://kolekcije.nub.ba/files/original/0270067da512946089bc6bfb60fb2431.pdf 413e882fd5033d5cf0f9daa71620d6e5 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. Pojedini broj K 2,— IZLAZI SUBOTOM, UTORKOM 1 ČETVRTKOM. UREĐUJE REDAKCION1 ODBOR. PRETPLATA: GQDIŠNJE K 180, NA POLA GODINE K 90. . UREDNIŠTVO 1 UPRAVA NA­ LAZE SE U KRALJA PETRA ULICI U VAKUFSKOJ PALAČL ГЛАСИЛО ЈУГОСЛДДЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Sarajevo, četvrtak 11. novembra 1920. (27. safer 1339.) . Broj 116(221) Utjeh a. • Xs — U 1914. godini, u Trebinju, kada je inkviziciona vlada generala Brauna zadavala strah i trepet svim pravoslavnim Srbima, kada ih je sva ki dan po nekoliko ljuljala na kono« pu, kada je potpaljivala njihova se« la, kada je odrasle ljude listom in« ternirala i u taoce uzimala a njihovu djecu i ženskinje s hajvanom zajed« no dogonila sa sela u grad i trpala u vojničke barake, dakle kada su naj« cmiji dani osvićali za pravoslavne Srbe, jedan je musliman zatekao svqg pravoslavnog komšiju na njivi gdje se bijaše sakrio ujcukuruz. — Dobro jutro, Jovo! — Dobra ti sreća, H... aga! i us« tane na noge. — Ama šta ti je, bolan Jovo, šta si se prepao, šta se treseš,- Šta li se kriješ, ama ti Bož’ju vjeru zadajem da se u našem selu ne će nijednom rišćaninu nikakva zla dogoditi, sa« mo ako budu nas muslimane zvali da svjedočimo o vama, ne boj se... IH., .aga sjede u kukuruz, s Jo« vom zajedno zapali cigaru i sa još nekoliko riječi utješi Jova i osokoli ga. Jovo, kao i svi trebinjski Srbi pravoslavni, koji su se tih paklenih dana sakrivali u mišije rupe i sa zeb« njom u srcu očekivali kada će ih zgrabiti neumoljiva Braunova pan« dža, Jovo taj, čuvši svog komšiju muslimana gdje mu tako prijazno govori i tješi ga, obraduje se kao da ga je sunce ogrijalo, jer tih dana jedna lijepa riječ bijaše za njega nešto vilo dragocjeno, milo i utje« šljivo. Taj isti Jovo, za vrijeme ra« ta, pa i poslije nikad nije zaboravio tih slatkih riječi svoga komšije, uvi« jek mu je ostao zahvalan prema os noj staroj »Prijatelj se u nevolji po« znaje!« Danas je, nažalost, u sličnom po« ložaju musliman, koji iskreno ljubi svoju braću muslimane a ni najma« nje ne.iprzi svoju braću nemusli« mane, koji iz dna duše želi da se o« va država čvrsto izgradi i solidno uznapreduje, pa da barem njegova djeca i unučad budu sretna u toj dr« žavi, da s ponosom upru prstom u nju i glasno doviknu Francuzu, Ta« lijanu, Nijemcu i svakom strancu: »То*ђе moja država, ja sam njezin građanin; to je moja domovina, do« bra, lijepa, sretna, uzvišena kao i vama vaša!« Jer kad musliman koji je prožet tim i sličnim osjećajima, pomno promatra kakve su se sve nepravde odigrale nad njegovom braćom kroz ove dvije godine, kolu ko je zločina izvršeno nad životom i imetkom njegove braćo, srce mu se mora cijepati od tuge i boli, a ta tuga se još povećaje kad vidi da drugi ne osuđuju tu nepravdu, nego šute ili još opravdavaju. Što je naj« gore,.ako se ko zauzme, progovori i potuži na te nepravde, odmah za« spu grdnjama, navale klevetama i vele: »Šutite vi, neprijatelji drža« 9e!« Stoga je tome muslimanu jed« na velika utjeha uvodni članak »Mu« slimapi« koji je izišao u »SrpBkoj Riječi«, glasilu ogromne većine bo« sanskih Srba pravoslavnih. Čovjek, videći da ipak ima ljudi koji pošte« no, plemenito misle i prosuđuju sve što se je muslimanima dosad učini« lo, k tomu još otvoreno i iskreno to priznaju, govore i pišu, osjeća neku utjehu, dičnu onoj koju je Jov<? u kukuruzu osjetio kad mu je musli« •man«komšija došao i onako se slat« ko s njim porazgovorio. • Potpuno je ispravno, kad pisac tog članka veli da se muslimani nije« su okupil u jednu grupu, da brane svoju vjeru, jer svaki musliman vi« di i zna da mu nije Vjera u opasno« sti: ne brani nikoju džamiju ići i klanjati, na munaru izići i okujisati; sjutra, kad se otvore putevi ne će niko braniti ni na Meku ići, nitt ce se sprečavati da se uspostavi vjert ska veza sa Hilafetom. O tomu je svaki musliman na čistu. Samo de« magozi, sebičnjaci i intereščije mo« gu da tumače smisao muslimanske Organizacije, kao da je ona tu zaj to, da trubi kako je vjera u opasno« sti i da je treba braniti. Demagozi, koji kroz ove dvije godine, uprljaše i profanisaše uzvišenu ideju demo« kratizma misle da i musi. Organiža« čija zlorabi 'i profaniše uzvišenu i« deju religije. Misle da svak barata svetinjama kao i oni. Rekosmo: »silan broj muslimana odjednom pade na prosjački štap i nema šta da večera; imate li srca i u srcu malo osjećaja čovječnosti prema tim bijednicima? Oni doče« kaše: hoćete da podržavate srednjo« vječne feudalne odnošaje, hoćete da vam kmet robuje, a vi da ljenčarite; šutite i budite zahvalni da ste ostali živi. A ako vam je krivo, idite u A« ziju 1 Rekosmo: »poklaše ljude u Bile« ći i drugim mjestima a katili slo« bodno hodaju; kakva je ovo upra« va, što se jednom ne učini ovomu kraj?« Ortl zasuše: Ukradeno je par koza i ništa više, šta galamite vi antidržavni elementi? Rekosmo: U Cazinu i drugim mje« stima otimlju zemlju muslimanskog težaka; kakva je ovo jednakost, za« što se bar muslimanski težak ne u« zima u zaštitu? Valjda za to što je musliman?« Zaurljaše: Lažete, jer težaku je muslimanu dobro kao i nemuslimanu; vi age i begovi, hoće« te od agrarnog da napravite vjer« ’sko pitanje«. Rekosmo: »uzeše duhansku doz« volu iz ruku jedne siromašne mu« slimanke i dadoše je jednom pra« voslavcu koji ima i drugo zanima« nje i lijepo življenje; zar je to pra« vo?« Oni dočekaše: Šutite azijate, šta uvijek ističete muslimana, mu« slimanku i islam? Ukratko: nepravda na svakom ko« raku, udarac s; desna, udarac s lije« va, zapostavljanje u svim granama državnog i narodnog života. To je osjetio svaki musliman: bio po« sjedovnik, težak, trgovac, činovnik i uopće kojoj kategoriji pripadao da pripadao.Ta je li čudo, što se oku« piše u jedno kolo, kad vidješe da su izloženi udarcima neko u jed« nom, neko u drugom, neko u trećem pravcu? Okupiše se, ne zato da bra« ne vjeru, nego da brane sebe kao ljude koji pripadaju toj vjeri, jer vidješe da su svi bez razlike staleža u istom tužnom položaju. I šta traže u tom kolu? Kakvi su njihovi zahtjevi, jesu li neudovolji« vi? Traže li posebnu državu Bosne? Očekuju li sultana? Rade li da oži« vi Austrija ili se nadaju pomoći iz Rima? Jesu li valjda tako ekscen« trični njjhovi zahtjevi? Apsolutno ništa toga po srijedi. Neka muslimanski život i imetak bude zaštićen od ubijanja i pljačke, nek se agrarno pitanje riješi u čije« loj državi jednako, nek se musliman činovnik ne zapostavlja, n^k se mu« sliman trgovac ne šikanira, nek se muslimanu težaku ne otimlje zemlja već nek i on osjeti blagodati riješe« nj a agrarnog pitanja, neka i musli« mani sudjeluju u upravi... i t. d. Eto to su zahjevi muslimana koji su se okupili u kolo što nosi ime J. M. O. I kad oni istaknu te zahtjeve, kad se potuže na režim koji neće da udovolji tim opravdanim zahtjevi« ma, isprsava se izvjesna grupa de« magoga i grakće epitetima: neprija« telji države, antidinastični elementi, Ijenčine, paraziti i slično. Pošto smo se već od dvije godine navikli slu« sati take klevete i odgovore jedne nemoralne klike, je H čudo što smo osjetili neku utjehu, kad ц spomenu« tom članku »Srpske Rijeci« vidjes« mo da ima ljudi koji vide položaj muslimana onako kakav on jest, i prosuđuju ga sa čisto bratskog i hu« manitamog gledišta. Naša je vruća želja, da broj' fakih ljudi bude što veći pa ćemo u buduće lahko pru« žiti ruku jedni drugima i početi u djelo provađati iskreno bratstvo. A i sa demagozima ćemo se ako Bogda vidjeti u konstituanti. Sarajevo, -9. novembra. Radikalska štampa, ovdje i u Beo« gradu, puna je oduševljenja radi Senfove akcije i rastapa se nad u« mišljenim uspjehom ovog ohronu« log pehlivana. U svojoj zaslijeplje« nosti ova štampa potpuno zaborav« lja na prljavu ulogu, što ju je Šerif igrao u bliskoj i daljoj prošlosti, pa mu dapače pjeva hvalospjeve. Bez obzira na to, što prošlost ne daje g. Arnautoviću nikakva prava na igra« nje kakve uloge u sadašnjosti, već TELEFON Br. 842. ČEKOVNI RAČUN POŠTANSKE ŠTEDIONICE 1119. Godina II. ga tjera iz svakog narodnog kola, ova štampa prelazi u — ofenzivu proti našoj organizaciji i piše o na« ma tonom, koji bi vrlo lahko mo« gao popaliti sve mostove između nas i radikalne stranke. Da to čine samo neodgovorni li« stovi, ni pola muke, ali kad i »Sa« mouprava« gubi ravnotežu, pa se povodi za potpuno krivim informa« cijama o šansama g. Arnautovića, •onda nam je dužnost, da je pravo« vremeno upozorimo na pošljedice ovakog nerazboritog pisanja i naj« ozbiljnije skrenemo pažnju vođa njene stranke, da i naša ustrpljivost ima granice. Ovom prilikom hoće« mo da učinimo još jednu naporne« nu. Kad je učinjen prvi korak za na« še približenje radikalnoj stranci, mi smo bez ikakva okolišanja i sasvim jasno izjavili da je nemoguće i na« še približenje, a kamo li zajednički rad sa g. Amautovićem. Nijesmo tražili da i radikalna stranka ima prekinuti svoje veze sa tim gospo« dinom i u tom pogledu stavismo sa« mo uvjet, da ta stranka u našoj e« ventualnoj borbi sa g. Arnautovi« ćem ima biti — neutralna. To je radikalna stranka prihvatila i,mo< ra se priznati, do najnovijeg vreme« na ostala vjerna toj obavezi. Sad odstupa od tog principa. I nesamo to, nego još i pomaže g. Arnauto« vića paleći na nas. Nas toliko ne smeta njena pot« pora, jer znamo da Arnautovića može od propasti spasiti samo Bog čudotvorac, ali moramo staviti pi« tanje: zašto nam se navješćuje bor« ba bez objave? Što mi znamo, u na« šem držanju nije nastupio nikakav preokret, niti smo ičim dali povoda za novo grupiranje gospode iz Beo« grada. Držimo da nas gospoda ra« žurniju, pa pitamo: je li po srijedi naša otpornost ili je krivo naše is» kreno jugoslavenstvo? U ostalom mi ćemo se opširnije pozabaviti pisanjem »Samouprave« u idućem broju. Dotle bi nam mo« gla štagod kazati i »Srpska Riječ«. х ----- Sarajevo, 10. novembra. Gospoda oko »Domovine« razba« čuju se svojom snagom i velikim brojem pristaša u Mostaru i cijeloj Hercegovini. Govore o basnoslov« nim ciframa pa ih pitamo: Kako bi bilo, da pođu u Mostar na skupšti« nu naše organizacije, koja će se ob« državati u subotu 13. o. mj. iza po« dne? Tako će najlakše omjeriti svo« ju i našu snagu, a ujedno im je to i zgodna prilika, da osvijeste svijet i odvrate ga od »vratolomne politi« tike »Pradaša«. U Ostrošcu ćemo držati skupšti« nu u petak« 12. o. mj., pa se mogu i tamo navratiti, kako bi spasili »za« vedeno« seljaštvo. S naše strane mogu biti potpuno sigurni i za’slo« bodu govora i za osobnnubeZbjed« nost. Bujrum, Šerif Efendija!... Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (dl) u Sarajevu. Dionička glavnica K 7,000.00$ Podružnice u B Brodu i 0. Novom Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS. i u inozemstvu. Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovolj­ nije. Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. Daje sezonske i aprovizacijske kredite, — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. . — ROBNO ODJELJENJE kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice.- - - Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo.- Brzojavi: Trgovačka banka,Sarajevo. - Interurban telefon: Zli �Strana 2 Стран» Jedan trezven glas. .PRAVDA* — „ПРАВДА* ko zaslijepljeni, da taj ništavni raz« log zaodijevaju jednim svijetlim ru« hom i govore o glavnim načelima — Islama. Ovi razbijači islamske slo« ge i zajednice, bez imalo stida, pišu naime slijedeće: »Sloga, ljubav i bratstvo — glav« na su načela Islama. Stotine ajeta i hadisa preporučuju i bodre šljed« benike islama na zajedničku akciju, kad se radj o.općenitim pitanjima, koja se tiču jedne islamske zajedni« ce. Stavljajući se na to uzvišeno stanovište, »Obrana« nije nikada dala povoda stranačkoj borbi, nego preporučivala slogu u više navrata. Svi znamo da najviše stradamo ra« di nesloge, da nikakova koraka ni« gdje ne možemo poduzeti radi ne« sloge, da ekonomski i politički nisko stojimo radi nesloge, pa uza sve to neki ambicionzni »političari« iz vodstva M. J. O. ograđuju se kine« skim zidom, pračakaju se i nogama i rukama prpti svakom pokretu, ko« ji bi vodio slozi svih muslimana kod budućih izbora. Njihovo ambićiož« no držanje izaziva proti sebe sve, šte^vojom glavom misli — sve. što neće da vjeruje u sposobnost i pa« triotizam kamarile, koja se isčahu« rila iz lakovjernosti naših neobavi« ještenih masa. Ta lakovjernost je njezino sve znanje, s kojim se raz« težaka, čiji je interes isti kao i teža« II. Naš državni odvjetnik plijeni is« ka pravoslavnog i katoličkog. Uzrok to onako, kalao je plijenio za vrije« opštem nezadovoljstvu kod musli« mana leži ne u principu već u naći« me Šohno: ne da prigovoriti pred« nu kako se to pitanje rcšavaJB, i u sjedniku vlade, pa svršen đon. Mi tome, što su, valja priznati, mnoge stoga moramo da u daljnjoj polemi« do skora imućne muslimanske poro« ci vodimo osobita obzira prema o« diče, usljed naglog preokreta došle vom raspoloženju g. drž. odvjetni« na prosjački štap. Komuniste ka i g. nam Jojkić ne će zamjeriti, što ćemo sad više citirati nego li i demokrate su na sav glas trubili, da zemlju treba oduzeti od bivših primjećivati. Potpun odgovor dobi« aga i begova bez ikakve naknade. I će ondje, gdje ne dosiže vlast našeg to je izazvalo sve muslimane, »državnog«, ondje, gdje ćemo se paitauslimane — težake, pod zaštitom imuniteta moći slo« koji su se solidarisali sa svojim jed« bodnije izjadati. Ovdje moramo ići novjernim agama i begovima. ispod žita, jer je govor o agrarnoj Tako je raslo neraspoloženje i ne« reformi, radi koje je naš list do« živio evo četvrtu zapljenu. Da za« zadovoljstvo iz dana u dan. Pred grizemo u tu kiselu jabuku i Achilo« činjenicama netreba za« vu petu našeg slatkog Milana. tvara.ti oči. Ono što je na sun« Taćno veli g. J., da je drugi uzrok cu, ne treba i nekorisno je, stavljati našeg nezadovoljstva: agrarno pi« u sjenu. Istina je i ne može se sa« tanje. Ali nije taćno, što kaže da je kriti, da su muslimani kao cjelina ne« taj uzrok »mnogo važniji« od onog, zadovoljni sa današnjim stanjem i što o njem govorismo u prvom član« da se smatraju građanima drugoga ku, jer nigdje na svijetu, pa valjda reda«. . ni kod nas, nije preča imovna slo« Drugim riječima: pisanje »Prav« boda od lične. Mi smo u svim pred« de« nije ni lažno ni hinjeno. Ona stavkama i svim razgovorima uvijek iznosi »ono što je na suncu« i š t o na prvo mjesto stavljali zahtjev o je »nekorisno stavljati u ličnoj sigurnosti, pa to i ovdje po« s j e n u« pomoću — provokatorskog novno naglasujemo. i izdajničkog pisanja »Glasa Teža« Što se tiče agrane reforme, g. J. ka« i »Domovine«... tačno zapaža kad veli: »Ministri za Nama, vjerujte, može biti sasvim agr. reformu smatrali su da se agr. svejedno, hoće li radikali — a naro« pitanje mora riješiti što brže, tako JEDNA KLEVETA. čito bosanski — shvatiti važnost i reći preko noći«. I mi, kao i g. J., značenje gornjih duboko promišlje« U 2. broju »Domovine«’štampa« neprestano naglašavamo smiješnost nih i bratski proćućenih riječi sim« no je jedno »Pismo iz unutrašnje« i smušenost vladina nastojanja, da patičndg gosta »Kobasičine sti«, u kojem nekakav J. podvrga« ovako »krupno i zamašno pitanje« I Riječi«. Jer mi nesamo da smo uv« riješi jednim potezom pera. I mi I jereni, da će nam se obezbijediti li« va kritici kandidovanje g. Nezira smo,_ od prvog početka — čna sloboda i ravnopravnost u sve« Nalića ističući da je on »denunci« rao malo«zvorničkog imama koga kao što to čini g. J. u dvanaes« mu, pa i u agrarnom pitanju, već je, malo poslije toga, neki Nezirov tom času — neprestano upozora« smo uvjereni i o tom, da nam se to drug, komita, i ubio«. Dalje reče vali da je strašna stvar, kad mini« mora obezbijediti, jer je to zahtjev stri za agr. reformu« bez velikog po« ■ demokratskog vremena i mjesta, na spomenuti J., da je g. Nalić »bio u« i u poznatu Solunsku aferu, znavanja stvari« od ovog »čisto so« kojem se nalazimo. Mi tačno vidi« • miješan zbog koje je i osuđivan na du« cijAnog pitanja« prave »pitanje mo da ne će i ne može biti parla« stranačko i sredstvo za agitaciju i menta, цkojem će se s nama postu« ž u robiju. Pošto ,je pomilovan, otvoreno je počeo da ispovijeda re« za pridobijanje pristaša«. Stoga nas pati kao u sadanjenr privremenom publikanske ideje«. Istovarivši te može samo veseliti, kad g. J. otvo« nar. predstavništvu; mi znamo i svoje klevete, g. J. slavodobitno kli« reno konstatira da je »jedna stvar potpuno jasno naziremo, da vlada če: »Eto kakve ljude hoće »Prav« koja je bila tako jasna, da se težaku mora iskupiti Regentovu riječ iz daiši« da pošalju u Konstituantu«. mora dati onoliko zemlje, koliko proklamacije od 6. januara. Prema No sirota je zaboravio, da su u laži mu je potrebno z a život, i tome nam je sasvim svejedno ho« kratke noge, pa gdje ruča, da ta« da se kmet mora osloboditi, a da će li »S. Riječ« i dalje petljati ili će mo ne večera. I tako je laži«domo« se onom kome se zemlja oduzme se prikloniti realnom sudu g. J. koji vina dobila ovih dana Ovaj ispra« ima platiti pravedna odšteta — po« veli, da se pravedna odšteta ima da« vak od g. Nalića: stala u rukama onih ministara sred« ti »onima kojima se bude morala o« »Nije istina da sam ja svojim ra« stvo za omrazu između muslima« duzeti zemlja«. Da, težacima treba dom u Malom Zvorniku dolazio na i Srba«. dati zemlju i oni »mogu biti smire« Stalno u sukob sa mesnim muslima« Tačno je i što g. J. dalje veli o ni, da će se to pitanje riješiti u nji« nima i da sam radio protiv tamoš« tom pitanju,’ pa ćemo da bez ogra« hovu korist«, ali i »druga strana ne njih prvaka, a papose imama Meh« de prenesemo jedan čitav odlomak smije biti oštećena i zapostavljena«. med ef. Imširovića. Pogotovu nije njegova članka. On kaže: »Niko oz« 1 to nesamo pri isplati odštete za istina, da sam gaja denuncirao. Na« biljan ne slrvata olako agrarno pi« zemlju, koja se bude morala oduže« proti v\je istina, da sam ja sa’musli« tanje. Ono je jedno od najvažnijih ti već i u tom slučaju ako ta »druga manima u M. Zvorniku živio u do« pitanja, koja potresaju našom drža« strana« htjedne ostati na svojoj dje« brom i iskrenom prijateljstvu, što vom. Niko uviđavan, pa i među dovini da je obrađuje. Pa i u sluča« najbolje znade cijela chalija M. muslimanima ne zatvara oči ju, ako je htjedne »davati pod za« Zvornika, na koju dopisnika nepo« pred sadašnjicom i svak znade, da kup«, a taj način eksploatacije tla ne sredno upućujem. Ćela ehalija M. duh vremena kategorično zahtjeva, bude dokinut u svima krajevima Ve Zvornika najbolje zna, da ja ni sen« da se ukinu zastarjeli i preživjeli fe« like Srbije, Velike Hrvatske ili Ju« ke ne nosim krivnje za ubistvo udalni odnošaji. Nema ni jednog goslavije... Mehmed Hodže Imširovića, šta vi« muslimana, koji danas ne bi shva« I baš stoga, što bi radikali tre« še njegov se ubicS znade. tio, da se duhu vremena valja pri« bali malo realnije gledati na svoje Svaki građanip kako M. Zvornika, klopiti. Veliko socijalno načelo, da odnose prema nama muslimanima, tako i okolice znade da ga je ubio svaki zemljoradnik treba da ima prenijećemo još nekoliko redaka iz komitski narednik Božo Milosavlje« dovoljno zemlje, da može od trijeznog članka g. Jojkića koji veli: vić pri vršenju vojničke službe, ka« znoja svojih ruku mirno živjeti i »Da se to pitanje ovako riješi, ne da je dobio naređenje, da ga spro« imati ono, što sva’ ’ radin čovjek zahtjeva samo pravda već i veliki vede u Loznicu. Potanje o tom, ako mora da ima, našlo je punog ra« državni interesi. Muslimana ima u želi dopisnik upućujem ga na nad« zumjevanja i kod ogromneve« našoj državi preko jedan i po mili« ležne vojne vlasti. čine muslimana. Ne bi dakle to na« juna, i oni se moraju osjećati u njoj Neistinito je prikazana i solunska čelo smjelo biti pravi razlog što su kao u svojoj pravoj otadžbini«. afera. Na protiv ja sam samo su« muslimani, kao cjelina, nezado« Na apel g. J. što ga je upravio na okrivljen i nasmrt optuživan, ali se voljni sa današnjim stanjem, jer i adresu braće muslimana osvrnuće« to sve rasplinulo pred forumom među muslimanima ima vrlo mnogo mo se u idućem broju. pravde, pa i ako sam u istražnom za« tvoru odrapio 9 meseci, ipak sam de države, da u mutnom lovi; zfto rešenjem Vojnog Suda za Oficire S. Br. 31048, od 4. novembra 1917. g. izmišlja razne meke, da namami na« nevinim pronađen i pušten u slobo« rodne mase, koje će ga iznijeti na du. površinu kao predstavnika; samo • Zepče, 8. novembra 1920. Zašto se kostruše »Obranaši« ? ne zna svak da to reče, nego se osla« Nezir H. Nalić«. Pišući o povodu i razlpzima, radi nja na druge — po njegovom miš« kojih se kostruši šačica ljudi oko ljenju pametnije — koji u ime nje« ODJEK U PROVINCIJI. »Obran^«, mi smo u 113. broju rekli govo pišu i govore u javnosti.« Iz Prijedora dobismo ove brzoja« da sč tu radi o pomršenim računima Zaista, da je »Obrana« uvijek bila ve: »Muslimani Prijedora, građani i nekolicine ljudi, pa da je sva hala« pametna, ovaj put je totalno beda« težaci, saslušavši na svome, današ« • buka radi neudovoljenog ištaha za sta i »stranka« neće biti nimalo za« mandatima. Da smo tačno uočili si« .hvalnaonom, što je ovaj put u nje« njem sastanku razlaganje izaslanika Kulcnovića i drugih govornika, o« tuaciju vidi se iz jednog stavka, što no ime pisao i govorio u javnosti. dobriše rad i program naše organi« ćemo ga da prenesemo iz 27. broja Dokle dovodi ambicija ljudi oko zacije. Osudiše izdajnički rad Ar« »Obrane« od 9. o. mj. U uvodnom »Obrane« vidi se najbolje po zbrci nautovića i javno spališe njegovu članku »Obrane« stoji naime i ovaj u mislima, .koja je nastala nakon »Domovinu«. Mjesni odbor«. pasus: »Ono što nas dijeli u stran«' sloma i potpunog neuspjeha njihove »Na skupštini prijedorskih građa« ke i strančice nije ništa drugo ne« skupštine od prošlog petka. Oni i na i težaka danas javno spaljena go — ambicija pojedinih osoba, ko« sami priznaju, da ih od nas dijeli je se glože među se. Svak hoće u o« samo neudovoljena a m b i« izdajnička Šerifova »Domovi« na«. Hasan Memić«. vpm nesređenom stanju naše mla« čija pojedinih osoba, pa ipak su ta« ft Број — Broj 221 meće kao politička i nameće kao je« dino spasavajuća stranka.« Ta čeljad nalazi za potrebno, da po prvi put objasni šta imaju znJ« čiti riječi: »mi vrlo moderno misli« mo«, koje su iznijeli u prvom svom broju, pa svoj prekjučerašnji uvod« nik završuju ovako: »Mi smo vjerovali vazda, i doga« đaj po događaj svaki dan nas sve više uvjerava, da su nazovi hodže, miješajući se u politiku, povele sve islamske države i narode n a r u b P r o p a s t i, pa će najposlije dove« sti i nas, ako tenazadnjake za vremena ne uklonimo s političkog poprišta. Pred« sjednik MJO. je hodža Maglajlić,.a njezin spiritus infernalis nazovi ho« dža Korkut. Dokle će nas dovesti —•‘historija islamskih naroda bilježi nam na svakoj stranici po jednu ne« pobitnu činjenicu, da i mi slijepo i« demo istim putem, kud su otišli mno gi islamski narodi pod vodstvom nazadnjaka, doživićemo politički fiasko, kakav u mašti ne mogu pred« staviti usijani moždani kvalifikova« nih pravdaških perjanica.« Držimo da ovom bjesnilu uistinu Usijanih moždana ne treba kakva ko mentara, pa se zadovoljavamo mol« bom: »Oprosti im, Bože, ne znaju šta buncaju!« ..i. • Propast tioja od tebe, Šerif ova „Domotino"!. Eilješlie. Iz Bos. Kostajnice nam telegrafi« šu: »Muslimani Bos. Kostajnice sa« slušavši izaslanike Biščevića i Ku« lenoVića na pouzdaničkom sastanku od 7. o. nsj. u cijelosti usvojiše pro« gram naše organizacije, odobriše cio rad našeg vodstva i osudiše naj oštri« jp pokret i z d a j ni k a Arnautovi« ća i drugova. Predsjednik: Rasim Ferhatović«. i Iz Mostara nam poslaše ovaj br« zojavni izvještaj: »Dvjesta kućnih starješina muslimana Blagaja i o< kolnih sela spalili Šerifovu »Domo« vinu« na istom mjestu, s koga je 1910. godine Šerif narodu govorio.« Tako ti prolazi slava svijeta! Iz Srebrenice primismo ovaj br« zojav: »Jučer održana ovdje skup« ština naše organizacije u prisustvu Maglajlića i dr. Hrasnice. Na skup« štinu je grnulo sve, kako nikad Src« brenica nije zapamtila. Jednoglas« no primljena lista naše organizacije sa najvećim oduševljenjem na veli« ku žalost Šerifa i drugova. Molimo vas recite Šerifu, neka šuti. Dosta je u Mostaru i jednog Pekmez ef. Nije mu naša organizacija kriva, što nema više grofa Tisze. — Od« •bor.« • PONOVNO SIKTANJE. Ako ste zaboravili kakp sikće zmija u procijepu, pročitajte članak »Mahnitanje »Pravde«, što je izišao u 5. broju »Domovine«. Tu se izme« đu ostalog veli: »Ko je viši špijun i ko je ogavniji vladinovac od »Pravdaških« prvaka?« Pozivajući se za tim na željezne verige, koje su jednog prostog pisarčića po^dile na stolicu vakufskog direktora, da uništi vakuf i pomoću svog položa« ja zgrne silu blaga, jadna »Domovi« na« hastavlja: »Pa zar da tako pokvareni i dege« nerišani« tipovi danas pišu o nama i osuđuju naš pokret? Ako musli« manski svijet hoće da tako lahko zaboravi na desetgodišnja špijun« ska zlodjela tih pokvarenih tipova — mi protiv toga nemamo ništa; ne« ka čvrsto stoji uz njih, .ali neka pret« hodno dobro promozga, kuda će ih ti šarlatani odvesti i doklen su već do sada doveli. Ozbiljna su Vreme« na pred nama. Svaki gest može biti sudbonosan za naš opstanak, pa svakom preporučujemo, da pomno promozga, o onom što će da radi. Nas nj najmanje ne smeta; šta više zahvalni smo im za napadaje, jer baš iz njihovih napadaja vidimo, da jć naš rad pravilan.« BAŠ IM PRISTAJE. Izbezumljena postupkom Banja« lučana pohitila je i »Domovina«, da u .5 broju donese ovu domaću vi« jest: »Odjek pisanja »Pravde«. Iz Modriča danas primismo ovaj br« zojav: »Danas došla u našu kiract« hanu Sakibova »Pravda«. Zbog glu« pavog i razbojničkog njenog piša« nja ogorčeni članovi kiraethane i o« �Број 221 — Broj stali muslimanski građani spališe javno na čaršiji »Pravdu« u prisut« uosti mnogo svijeta i uz poklike: »Dolje Sakib! Dolje prdekter Ma« glajlić!« Da je ne bi kogod uzeo na trehu radi ovog nemoćnog ispada njena neubrojivog Hadži«Zemana, redak« čija »Domovine« dodala je toj vi« jesti ovu primjedbu uredništva: »O« vo je kanda revanš na banjalučku glupost, nu mi držimo, da ova sred« stva nisu za pohvalu, jer ako partij« ske strasti budu tako daleko išle, doživjećemo mnogo iznenađenja.« Vidjela žaba gdje ,se konji kuju.... AVDIBAŠINA PRIJETNJA. U uvodnom članku 5. broja veli »D«. o islamskom dijelu našeg naro« dao уо: »Mj — specijalno mi musli« mani — do sada smo veoma malo radili na tome, da u našim masama uzgajamo naš određeni nacionalni tip. Sva lijepa svojstva, koja su na« šega čovjeka iz mase krasila još u primitivno doba, kao na pr. »čoje« stvo«, »junaštvo«, »blagodamost« i t. d. danas se gube i potrpavaju, jer u tome nijesu vaspitani većina onih, koji hoće danas da vode i vaspita« vaju naše mase.« Osudivši na pasja preskakala na« ' še vođe, završava dr. Hasanbegović svoj članak ovim riječima: »Ti i ta« ki ljudi su neprijatelji ovog naroda i ove države, a to Oni i javno ispo« vijedaju. Mi volimo ovu državu, jer je naša i jer smo je ovaku htjeli, pa nećemo dozvoliti nikome ni da pokuša što prt>tiv*nje da se učini, a najmanje ćemo to dozvoliti onima, koji za’nju nikada ništa ne učiniše. Mi smo .se borili za ovu državu i bo« rićemo se još ako ustreba, pa zato vas i opominjemo da u nju ne di« rate.« s Strepite ljudi, govori dr. Avda.... Iz naše organizacije. SKUPŠTINE OKO MOSTARA. Upetak, dne 5. novembra, održa« na je skupština u Podveležu, selo Svinjarina. Bila su zastupana sva o« kolna sela, oko 150 kućnih starješi« na. Delegati su rastumačili važnost izbora i uputili narod u način gla« sanja. Svi tamošnji ljudi stoje čvr« sto u našoj organizaciji. Čak je i je« dan pristaša Šerifove grupe, koji bi« jaše jedini u svim mostarskim seli« ma, prešao u bratsko kolo. U ne« djelju dne 7.’ novembra prije podne održan je pouzdanički sastanak za Bunu i okolna sela, koja pripadaju biralištu Buna. Viđeuiji težaci i mješćani poučeni su u načinu gla« sanja i svi su obećali da će na si jeli« ma svoje seljane upućivati. Svijest o jedinstvenom istupu muslimana u izborima duboko je zahvatila i u najmanjem seocu. Niko ne može zavarati našeg svjesnog i poštenog težaka. Nakon toga su delegati krenuli u Blagaj, gdje su u 1 i^o sata po pod« ne održali velebnu skupštinu. Bila su zastupana sela: Gnojnice, Kru« žanj, Dračevice, Kokorina, Malo Polje, Vranjevići, Kosor i mjesto Blagaj. Prisutno preko 200 kućnih starješina muslimana i još nekoliko pristaša »Hrv. Tež. Stranke i »Srp« ske Rad. Stranke«. Predsjedavao je Jusuf ef. Dizdarević i otvorio skup« štinu. Delegati su održali oduhe go» vore. Rastumačili su stanovište naše organizacije u pogledu političkih, gospodarskih, kulturnih i opće na« rodnih pitanja. Ocrtali su u kratko tad naše organizfcije i njenog vod« stva kroz 2 godine u parlamentu i li narodu. Nadalje su razjasnili za« daću ustavotvorne skupštine i važ« host pristupa na biralište na dan iz« bora. Prisutni su s odobravanjem pratili razlaganja naših delegata. S najvećim ushićenjem i ponosom slu« šahu naše delegate, koji su s nepo«. bitnim činjenicama osvijetlili is« pravno i patriotsko stanovište naše organizacije i njenog vodstva u po« 'gledu narodnog i državnog jedin« stva. Nakcfn nekohko izmijenjenih upita i odgovora plfdsjcdnik je za« ključio skupštinu uz najveće odo« bravanje prisutnih, koji iskreno ma« nifestiraše svoje odlučno pristaja« nje uz program, rad i vodstvo naše organizacije. Delegati su potom o« „ПРАВДА",— .PRAVDA, stavili Blagaj uz burno pozdravlja« nje i najbratskiji. oproštaj. KOT. SKUPŠTINA U PRNJAVO« RU. Iz Pmajavora primismo prekjučer ovaj brzojav: »Sa kotarske skupšti« ne, držane 7. o. mj. primite izraz čvrste i nepokolebive vjernosti i o« danosti 500 članova naše organiza« čije ovoga kotara. Vodstvu naše stranke iskazujemo potpuno povje« renje muslimana ovoga.kotara, a i nosiocima kandidatske liste banja« lučkog okruga naše stranke. Izvje« šće o toku skupštine slijedi. — Ko» tarski odbor.« » SKUPŠTINE U POSAVINI. Nar. poslanik g. dr. Hrasnića po« vratio se je iz Posavine, pa ćemo u idućem broju donijeti opširniji iz« vještaj o tamo održanim našim skupštinama. Ovdje uzgred ističe« mo, da su vijesti »Domovine« o to« božnjem fiasku u Tarevcima, Mo« driču itd. puka izmišljotina, udeše«na radi toga, da se Šerifu omogući bar istaknuti listu. O tom imamo iz« vještaj i u današnjem »Trešeljku«, a kako stoji ova jadna Šerifova ak« čija vidi se najbolje po današnjim domaćim vijestima iz Mostara. « . Naši dopisi. Bijeljina, 2. novembra. (Nečuven fiasko Gluhićevaca u Bijeljini.) Kako je poznato, cijenje« nim čitateljima »Pravde«, Šefkija Gluhić je u sporazumu s nekim pro« palim bivšim veličinama (kao Seri« fom) pokrenuo akciju za osnivan^ nove »muslimanske« stranke, koja će okupiti »ždrave i savremne« e« lemente i makar u dvanaestom ča”su spasiti muslimansku politiku, koja je dospjela u ćor«sokak zbog nespo« sobnosti vodstva J. M. O. Ovako od prilike vele novi apostoli musli« manskoga naroda i misle da će ti« me svakome zalijepiti oči. Zbilja su oni naivni, kad misle, se islam« ski dio našeg naroda jos i sada da« de zavaravati kojekovim bomba« stičnim frazama. Naivni su ovi »spasitelji« i zato, što su dopustili kojekakovim Pribićevićima, da ih vuku za nos dokle hoće a onda ih opet ćušhu. Znamo da je njihovo razočaranje teško. Razumijemo i njihovu bol, ali ih ipak strogo osu« đujemo, što zbog svoje ambicije ho« će da naškode čitavom musliman« skom dijelu naroda u našoj državi, jer ga — cijepajući ga u kojekakve stranke i strančice — sve više os« lebljuju. Da im još i to kažem: ni najmanje ih se ne bojimo, jer smo i previše jaki, a da bi nam mogli biti opasni kojekakovi ljudi, koji se nalaze u posljednjim trzajima svo« ga političkoga života. A sada da prijeđem na povod naslovu. U nedjelju je brzojavno obavije« šteno »vodstvo« ovdašnje musli« manske težačke stranke (dva piša« ra, muhtar i podvornik), da u Bi« jeljinu dolaze dva političara iz Tu« zle sa svrhom, da u ponedjeljak o« drže skrpštinu. »Vodstvo« se odmah dade na agitaciju, kako bi skupština bila što veličanstveni ja. Mi »Prav« daši« s velikom napetošću očekiva« smo te »političare« i njihovu skup« štinu. Dođe i žuđeni čas. Pomoliše se ti polićari, pardon političari. Gle« damo a ne vjerujemo očima. U tim najavljenim »političarima« vidimo »« austrijskog hohštaplera Muratbega Zaimovića i nekakvog općinskog ćatu Konjhotjžića. Gledajući u njih u sebi Smo neprestano govorili: Ja« dna Ti i žalosna majka, Gluhiću, kad si muhtač ovakim ljudima. Sad smo znali s kim imamo posla, ali smo ipak odlučili otići na skupštinu i prislušati govorancije ovih »poli* tikusa«, pogotovo, kad smo bili duž« ni uzvratiti posjetu g. Zaimoviću, koji nas je prije skupštine počastio svojim posjetom ii kiraethani i po« zvao nas, da vučemo za uši g. Glu« hića. A kad mu mi poččsmo izno« siti gijehove g. Gluhića, onda nam on veli: »Pa ni ja ga ne branim.« Hele nejse mi dođosmo na skup« štinu. U sobi »napredne« kiraetha« ne, gdje se je skupština održala za« tekosmo nekoliko težaka, koje je muhtar Hajrić iz svoje mahale ne« kako skuckao. Mi dođosmo u toli« kom broju, da dupkom napunismo sobu pa gospodi »političarima« zvrknu oko, jer’su mislili da smo svi njihova tevabija. Skupština se'o« tvori i riječ dobi g. Konjhodić. Oa se najprije uozbilji, da bi učinio što veći efekat na skupštinare, a onda poče zboriti počevši od Kulina ba« na pa ga zbog toga osim nas opo« menu i g. sreski načelnik, rekavši da prijeđe na stvar. Kolo naokolo i g. govornik- dođe na glavnu stvar: obori se na našu organizaciju i po« moću svoje logike proglasi je ni ma« nje ni više nego protudržav> л o m. Te su riječi, naravna stvar, kod nas izazvale negodovanje i mi smo počeli na njih reagirati, tražeći od g. govornika, da to dokaže. To dade povoda »vođama« težaka da zatraže od g. sreskog načelnika, da nas — odstrani sa skupštine, jer je to skupština »težačke« stranke. G. sreski načelnik nam uljudno reče, da s₽ udaljimo, što mi i učinismo. Ušljed našeg odlaska na skupšti« ni ostade tamam ravnih t r i n a« e s t »težaka«?.... »Skupština« se je iza toga brzo svršila, jer je valjda g. govornik iz« gubio apetit za go^prom. Šta je još iza nas govorio ne znamo pozitivno, ali mislimo da je zbog nemoćnog bijesa palo još dosta pogrda na na« šu organizaciju. Muratbeg je ipjk toliko drzak, da je opet došao u na« še društvo, ali smo mu mi pokazali put pa i njega i njegova druga ispra« tili onako, kako to zaslužuju narod« ne izdajice i prodane duše. Ovaj je • neuspjeh Gluhićevaca potpuno po« mrsio njihove osnove i oni su svo« je putešestvije, koje su mislili pro« duljiti do Zvornika, odmah skratili i vratili se odakle su i došli. Ako su živi i danas im nije dobro. Tako se svrši Gluhićev salto mor« tale п Podrinju. Mi mu čestitamo na uspjehu uz savjet, da se još sad poč« ne pomalo opraštati sa slatkom ti« tulom »ministar na raspoloženju«. Na koncu još napominjem, da nam je g. Zaimović rekao da ne zna ni 1 imena ni programa stranke za koju radi, ali su se ipak odali, jer su se obratili na »demokrate«. Dakle dr« vo še na drvo oslanja, a »demokra« ta« na »demokratu«. —ul— -------- t------------------- РоИ1 pregled. Šta hoće Talijani? »J. L.« dono« si: »U Piccolo« donaša odulji izvje« štaj sa sastanka jugoslavenskih de« legata sa talijanskim. List veli, da će talijan. delegacija tražiti grani« cu preko julijskih Alpa i to od Tri« glava uzduž brijegova istočno od 1« drije, te kraljevskog brda do Snjež« nika po londonskom ugovoru sa iz« lazom ha Jadransko more. Italija bi ustupila samo kut Logatca, zadržav« ši kotar Postojnu, te ogranak željez, ničke pruge Svetog Petra na Krasu, južno od Julijskih Alpa.. Nije po« znato da li će Italija tražiti.vrlp važ« ni trokut Aslinga sa željeznicom. U pogledu Rijeke tražiće Italija priznanje sadašnjeg stanja uz teri« torijalni kontinuitet Rijeke s Itali« jom. Glede Krka nisu poznate služ« bene namjere, ali prema pouzdanim vijestima može se zaključiti, da o» tok neće pripasti Hrvatskoj. Što se tiče Cresa ne radi se viš^ o odrica« nju, a isto i glede Raba, koji je ad« ministrativno već dodijeljen Istri. Dok svi ti zahtjevi donekle odgo« ' varaju, veli list, nikako ne može u« miriti, što se talijanska delegacija kani odreći Dalmaciffe. To ne mo« že usprkos nekih »ali« i »ako« te iznimaka za Zadar, koji da će se o« duzeti Dalmaciji i priključiti Istri, zajedno sa nekim maznjim otocima, kao Visom i možda kojim korčufan« skim otokom. Talijanska delegacija zahtijevati će doduše jamstvo pro« tiv oružanja Šibenika, ali će to biti samo komadić papira, kojeg će Ju« goslaveni razderati u slučaju prve svjetske konflagracije. Tamne su, dapače nejasne namje« re delegacije u pogledu Albanije i Crne Gore, ali u svakom slučaju Skadar neće biti priznat Jugoslaviji. Ovo, pa izjave ministra inostra« nih djela grofa Sforze, koje jučer donesosmo, jasno pokazuje s kojim namjerama ulaze Talijani u prego« vore. Da li će se moći na ovakovoj bazi doći do sporazuma, u to sum« Страна 3 njamo. Za sada vjerujemo nepre« stanom uvjeravanju, da su obje de« legacije »čvrsto odlučne na врфа« zum i spremne na> popuštanja«. _ Bugari protestuju proti zaposjed« nuća Caribroda. Iz Beograda jav« ljaju: U subotu, uvrijemc kad su naše vojne i civilne vlasti primale nove krajeve od Bugarske, zastup« nik sofijskog ministra predsjednika, ministar unutrašnjih djela Dimitri« jev uputio je našoj vladi jedan te« legram kojim protestvuje protiv o« kupacije teritorija dodijeljenih nam Nejskim ugovorom. Iznosiće u tome telegramu da pkupacija Caribroda može da une« se zlu krv između nas i Bugara i da naškodi našim budućim odnosima, Dimitrijev na kraju veli da je oku« Racija prŠtivna 29. članu*Nejskog ugovora. Što hoće Radićevci? Zagrebački »Hrvat« prima vijest iz Gospića, da su 7. o. mj. tamo održali skup« štinu pristaše seljačke stranke. Glavni govornici na skupštini izja« vili su, da će njihova stranka ići na konstituantu u Beograd i tamo se boriti za svoj program jugoslaven« ske federativne republike. Pašić u Zagrebu. U Zagreb pri« spio je vozom iz Banja Luke vođa radikalne stranke g. Nikola Pašić. Izazovi zadarskih Talijana. Iz Zadra javljaju: Admiral Milio po« zvao je nakon povratka iz Rima se« bi vođe ovdašnjih Talijana i saop« štio im važne vijesti, a što, to se ne zna. Jedino je poznato da je histo« rik profesor Brunelli kazao, da bi bilo bolje da ih nije ni znao. Prili« kom godišnjice dolaska prve tali« janske torpiljarke izdala je nacio« nalistička zadruga proglas, u kojem grđi Jugoslavene i naziva ih »bal« kanskim kozarima«, koji neće opo« ganiti venecijanske ulice. U progla« su prijete, da će zapaliti hramove i balače te obojiti neprijateljskom krvlju ulice, polja i planine. Interc« santno je, da je ovaj proglas prošao cenzuru pukovnika Dannina i onda bio afiširan. Borbe u Armeniji. »Times« javlja iz Carigrada, da je akcija kemalista u Armeniji u punom jeku. Pošto su osvojili Kars, nastoje da dođu do željeznice koja vodi u Merdenek. Kemahpaša bacio je u borbu dvije nove divizije. Armenci se bore očaj« no, pri čemu im izvrsno pomažu do« duše malobrojna ali dobro organi« zovana zračna flota. Englezi ne daju Cipar. »Matin« javlja iz Londona, da je onamo pri« spjelo odaslanstvo uglednih ličnosti sa Cipra, koje traže pripojenje o« vog otoka Grčkoj. Odgovoreno im je, da vlada nikako ne namjerava promijeniti statut otoka Cipra i da se nema više što reći. Francuska štampa o saiut«ger« mainskom ugovoru. Iz Pariza jav: ljaju: Mark Епгу piše u listu »E« clair«: Događaji su jasno pokazali pogriješke ugovora o miru, koje su na područje bivše austro«ugarske države prouzrokovale gospodarske i geografske zbrke, jer su se upotre« bili samo negativni uvjeti saint»ger» mainskog ugovora, dok su uvjeta, koji predviđaju stanovite obveze nasljednih država u korist Austrije, ostali mrtva slova. Austriji preosta« je samo ova mogućnost: ili dunav« ska konfederacija t. j. uspostava prijašnjeg austro«ugarskog organiz« ma u bilo kojem federativnom ob« liku ili priključak Austrije Njemač« koj. Drugog izlaza nema. Bez revi« zije francuske politike ne mogu se ugovori ispuniti. Harding o Poljskoj. Javljaju iz New«Yorka: Prije izbora razgova« rao je Harding %a’delgacijjm sme> ričkih Poljaka i izjavio ovo: Ja ne« ograničeno dijelim sveopštu simpa« tiju Amerike prema pravednim as« piracijama Poljske. Mi smo sretni nad obnovom Poljske i želimo nje« zinu konsolidaciju i sigurnost. Mi želimo da se njezine aspiracije o» stvare, jer ona na njih ima pravo -kao veliki narod i velika zemlja. Mi želimo, da učinimo za Poljsku sve što nam je moguće. Poljska ima is« ključivo pravo da sama odredi svoje granice bez strane intervencije. Odnošaji između Italije i Wran« gela. Danas bi, prema vijesti »L’In« formation« trebao talijanski senator Garroni da ode preko Carigrada u Sebastopolj i da uspostavi odnošaje �' Brol 221 — Бро| .PRAVDA-* — .ПРАВДА* Strana 4 Страна između Italije i vlade generala MJangela. Koliko je poznato V ran« gel je zamolio talijansku vladu, da uspostavi s njime političke i trgo« vačke odnošaje, na što je Italija po primjeru ostalih velsila osim r'ran« cuske izjavila, da je pripravna stu« piti u trgovačke odnošaje, dok bi se politički za sada odgodili. Domaće vijesti »Osvitanje«, udruženje musliman« ki u Sarajevu otvara 15. o. mj. u svojim prostorijama Džinina ul. br. 10, školu za šivanje i krojenje (šnaj« deraj) te će primati na izradu sve vrste rublja i odijela i uKdno podu, čavati u krojenju i šivanju. Prepo« ručujemo našim prijateljima, da u« pućuju naše hanume da svoje po« trebe u šivanju podmiruju samo kod gornjeg društva. Tim će se po« moći zaposlena naša sirotinja u dru« štvu i jeftinije proći. Svoj svome! »Težak« Varvarić (Hasandedić) u Mostaru. Pišu nam: Ovamo je pri« spio čuveni težak, vaš Hasandedić, a naš Varvarić. Vidjesmo ga na »It» tihad««ovoj zabavi: Zatražio je po« časno mjesto na zabavi kao novi« nar, ali ga odborska cenzura odbi. Primjetilo se da je bio u ćeifu. Svi« jet govori da je došao u Mostar, da samo zaračuna masne । korteške dnevnice. U narod — među težake — nema kud. Pozivan je od naših pristaša, da pođe na skupštinu na« še organizacije u Blagaj i na Bunu, ali reče da tamo njemu nema mje« sta i da je njemu jedino put u Bje« lemiće. Razumijemo, jer će troškov« nik izaći bolji, kad ode naokolo pu« tovati, nego da je direktno pošao u Bjelemiće. Naš Smajica u poslu. Otkako se je počelo raditi o izborima, uhvati« la je i našeg Smajicu izborna groz« nica. Najprije mu se je prohtjelo, da ga muslimani biraju u Ustavo« tvomu Skupštinu na radik. progra« mu, »jer bi mu osobito pogodovalo, da bude izabran od strane muslima« na«. (Vanredna diplomatija!) Počeo kupiti preko službenog osoblja op« štinskog potpise, pa kad mu nije u« spjelo, napustio je taj skupi šport. Sad se je dao na drugi posao. Do« laže u kortešaciju radikalski mini« stri, a on im je provodadžija. Vje« čito je zaposlen — opštinski fija« ker i Smajica se vozika sad u Ne« vesinje, sad u Stolac. (Te još vele: »Nema džabe fijakera!« Ima i te kako, pa makar opština i nemala para.) Usprkos tomu, što se Smaji« ca pokazuje s ministrima, ne uspi« jeva mu, da ikog predobije od mu« sHmana. Sad očekujemo, na kakvu će se treću pustolovinu baciti, kad mu ni ova ne uspijeva. Adjunkt Petrić u Mostaru. Pišu nam iz Mostara: Naš Mostar je uvi« jek bio neka iznimka u načinu polit, uprave, a obično su tražene poseb« ne »sposobnosti« pojedinih polit, či« novnika. Ja ću ovdje samo da bacim malo svijetla na našega adjunkta gradskog kot. ureda, Petrića, o ko= jem je skoro »Pravda« iznijela jed« nu malu noticu. Da počnem: Ovaj pred 20 dana pozvao preda se 37 bakala muslimana i katolika i kaznio ih (da im je svima pravo) po deset dana zatvora zato, što nijesu imali od gradske općine potvrđena cijenika. Rasprave je tobož vodio, ali nijedna stranka nije smjela go« voriti, niti se pravdati. Najbolje se to vidi iz toga, što je kroz 2 sata proveo sve te rasprave. Koji su po« kazali potvrđenajeačune, rekao im je, da to nije ništa, to je izdato pri« je 20 dana, a kad mu se je prigovo« rilo da to još vrijedi, jer da je roba još tu, odgovorio bi: »Ja ne ću da to istražujem, to moja stvar nije, ti moraš u zatvor!« Jedan se baka'l poziva na svjedo« ke, da mu se baš roba istovarivala, kad ga je policist potpisao, ali Pe« trić, »mudra glava«, »mudro odgo« vara«: »Dok se no potvrdi račun, robu ne smijete pregoniti u rad« nju!« Ta neće valjda u vagonu ili na cesti stati izložena ležarini i krađi. Jednom bakalu opet izreče osudu, a kad ovaj reče da će praviti utok, on ga zlopogledno promjeni i reče: »Kad ćeš praviti utok, onda da imaš radšta, povisujem ti kaznu zatvora na dvostruko«. Dakle se i zakonom dozvoljeni utok oteščava! Jedan mu se opet ihtijar tuži da ne može ležati i da u svojih 60 go« dina nikad ni globe nije platio, a nekmoli-da leži u zatvoru, na što mu »mudri« odgovori: »Pa šta udi, ako odležiš 10 dana, nećeš — kre« pati,« Kako gore rekoh, ja sam tek za« počeo, ali pošto ovog materijala i« ma dosta, nast^iću drugi put. Dr. Murat Sarić. Bijaše s počet« ka pristaša »demokrata«, kad ne do« ,bi mandat od Pribićevića i Dra Kru« ђ’а, nego jedan drugi Gačanin, Su« krij a Kurtović, prede usprkos Kru« Iju u radikale. Pošto vidje da ga ra« dikali ne meću na listu, stade raditi za Šerifa, samo da dođe na njegovu listu. Pošto i tu bi hude sreće, svijet govori, da naš Murat i Šerifa ostav« lja. Sad.promišlja, gdje bi i pjevu« ca: »Oj, oj, Bože moj, gdje ću naći stanak svoj!« — Kako mu svugdje ide zlo, tako ide zlo i našoj sirotinji, naročito onoj, koja umire. Toliko je kivan na muslimane, da im ne da dozvolu, da svoje mrtve na vrijeme pokopaju, te mora mejjit čekati po 24 sata. Како se vidi, da nije baš halissradikal, pa bi g. -Vulović mo« gao mirne duše uredovati. Zanatlijsko Udruženje u Saraje«^ vu objavljuje svojim članovima konstituisanje privremene mjesne uprave kako slijedi: Upravni odbor: Predsjednik g. Branko Hrisafović, krojač; potpredsjednik g. Franjo Moravec, graditelj; tajnik g. Dragu« tin Rošek, obućar; blagajnik g. Jo« sip Taubman, stolar; članovi bez funkcije 6g. Nikola Sučić, sobosli« kar. Johan Haberl, pokrivač, Risto Čelić, pekar, Anton Liše, kovač i I« van Lederefe, brijač. Nadzorni od« bor: Predsjednik g. Hamid Jelečko« vić, obućar; članovi: gg. Avgust Ta« bori,' stolar i Mihael Rezić, elektri« čar, Šta je Čokorilo vitli se najbolje ,iz ovog pisma barona Kolasa na biv« šeg mitropolita Leticu: »Pozivomna‘vrlo cijenjeno pismo Vaše Pre« uzvišenosti od 14./1. o. mj. čast mi je javiti Vama po nalogu Preuzvi«' šenog gospodina zemaljskog pogla« vara, da je g. Cokorilu, koji je to« kom zadnjih mjeseci prošle godine od strane zemaljske vlade primio preko 600 K honorara za manje članke u Sarajevskom Listu, odob« ren daljnji honorar od 200 K. Go« spodin Čokorilo obaviješten je o toj odluci Njegove Preuzvišenosti s primjedbom, da obzirom na visinu dotacije službenog lista eventualni novi hođorar ne bi mu se mogao doznačiti prije početka drugog kvartala ove godine. Tom prilikom čast mi je naglasiti, da je odobravajući ovaj izdatak bi« la intencija Njegove Preuzvišenosti (Potiorek) da ne samo pomogne čo» vjeku, koji je ostavio stranputice, te se je povratio na politički ispra« van put, nego da u prvom radu u» dovolji i želji njegovog vrlo štova« nog zagovornika. Preuzvišeni gospodin zemaljski poglavar je nadalje da pruži novi dokaz svoje osobite simpatije pre« ma Vašoj Preuzvišenosti, tc svoje naklonosti prema pravoslavnoj cr« kvi odredio, da se .sveštenik Blagoje Kozomarić iz Bilješeva na Vaš za« govor oslobodi uopće dužnosti tao« ca.« * Gđrnje pismo donijela je subot« nja »Srpska Riječ« izloživši njegov original u svom uredništvu. Znati« željni smo, što će na to »mučenik« Čokorilo. Točno na minutu idu Suttnerovi satovi, svjetski glasovita marka »IKO«. Suttnerove ure u svim izrad« bama i cijenama, kao i sve ostale dragulje i potrebštine pokazuje Vam prekrasni katalog koje*g bes« platno dobijete ako za poštarinu pošaljete 2 K na tvrtku H, Suttner, Ljubljana br. 706. Prehlađeni li ste? — Bole Vas pr« sa? Grlo? Imate li kašalj? Hunjavi« cu? Dobar prijatelj Vam je za ova« kovih zlih časova Fellerov pravi El« safluid! 6 dvostrukih ili 2 velike spe« cijalne boce 42 krune. Državt^ tro« šarina posebno. Zagorski sok za pr« sa i kašalj 1 boca 9 kruna. Pokvaren li Vam želudac od zle hrane? Fellerove prave Elsa«pilule — pa opet sve u redu! 6 kutija 18 kruna. Omot i poštarina posebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feller, Stubica donja, Elsatrg br. 310, Hr« vatska. B. F Trešeljah NA ZNANJE! Budući prošlog petka nije dozvoljeno obdržavanie naše skupštine, to će se ista obdržati u idući petak dne 12. o. mj. u 2 sata po podne u prostorijama »Muslimanskog Kluba«, Koturova ulica broj 8. na koju se svi istomišl0iici i prijatelji pozivaju. U imes tranke (Musi. »Narodne«): Mustajbeg Halilbašlć. Dr. Setvetbeg Bašaglć EPOHALNI DOGAĐAJI U TUZLI. »Kolo sreće u okoli« ... Mrtvi se vampi, re, živi pokopavaju. Šerif.se kandiduje, i ako — sBože zakloni! — »n merari« za mandatom; Šefkija se zabacuje, i ako mu — Bog mu bio u pomoći! — od meraka srce puče. Šta ćemo: Kjako čovjek ne bi htio, udešen ie svijet cio.... Ko prezire žensko društvo, sve Zuleihe za njim teže, a kb bi im dušu pio, čak i babe od njeg bježe...« Siromah šefkija! Iza prevrata bijaše se nortačio sa Šerifom pod firmom »Jedna­ kost«, na kojoj se brzo poklaše i Šerif ode u radikale, a Šefkija u »demokrate« za mi­ nistra brda i dolina. Ovoj dvojici starih ahbaba nije smetalo što su ove dvije frke iz­ među se vodile ljuti boj, ahbapstvo je ostalo ierunde. Šta je'Šerif sa svojim pasavitetom, a šefkija eksponentstvom učinio ovom oja­ đenom islamskom miiletu, nećemo ovdje is­ ticati, jer to je i najmanjem djetetu pozna­ to, nego ovdje hoćemo da prikažemo tok pouzdaničkih satanaka, koje su ova dva ahbaba kod nas održali. I ako je bio pristup zabranjen »Pravdašima« ipak se moglo ne­ što anlaisati, pa evo blijede slike sa tih sa­ stanaka: * Prvi sastanak, u petak uvečer. Otvara ga Šefkija i u zabuni ili »ugrijanosti« naziva ga skupštinom! Stenjući i žvačući jedva je mo­ gao kazati zašto su se sastali. Valjda ga je stid hala, u koji je dopao ušlied pohlepe za mandatom. Iza njega je govorio Šerif obore­ nih očiju preda se, kao da se i on stidi gle­ dati po svijetu, premda mu davno rekoše, da je don-obraz. Njegov je govo^bio repro- dukcila »Prve riječi« u 1. broju njegove »Domovine« i malo refleksije na svjetlije momente svoje prošlosti: na internaciju, haps i triumfalni izlazak iz hapsa. Završio je poput lisice, koja ne mogaše dokučiti grozda, da — ne želi mandata. Tu večer izabran je odbor, koji će sutra u isto doba predložiti kandidate. Dragi »astank u subotu uvečer. Šefkije ne­ ma. Sastanak otvara Muratbeg Zaimović, austrijski dobrovoljac proti — Srb®, (kole­ ga dra Avde Hasanbegovka). Čita listu, šerif nasioc liste, a onda se redaju po izbor »iskusni« političari kao H. Salihaga Kučukalić i njemu slični. Ustaje Šerif i objaš­ njava ožalošćenoj gospodi, šta ie uzrok, pa nema među kandidatima »obljubljenog« Šefkije (a Bogme ga nema ni na sastanku; ma­ kao čovo!) Šta biste rekli da je uzrok? Še­ rif tužna srca veli doslovno: »Dobio sam brzojavne i telefonske proteste iz okružja, da se Šefkiia ni pod koju cijenu ne kandiduje. Inače istupaju iz »Stranke«. Meni je žao da svijet ne razumije cijeniti rad Šef­ kije.« Nastade grobna tišina — — — Rasta­ nak bi čemeran. Šefkije neće ni šaka nje­ govih ljudi usprkos njegova »rada« i Šerifova »autoriteta«. Sad »pristaše« traže sto­ tinjak potpisa. Samo stotinu potpisa, a za kugle oni unapred znaju, da ih neće dobiti. SUMORNE MISU. Da ne iznesosmo laži o 600 potpisa в Mo­ stara, Šerif ne bi imao popudbine za »konierenciju« tT Tuzli. »Domovina«. Domovine ne izdaiem ja, nego Šerif. To Dr. Hasanbegović. ie njegov zanat. Da mi nije žao birača i dnevnica, ovaj put no bih nikako kandidirao. Agilni Sakrila. Meni je naižaliie šib viš» neću ići u Stambol i što mi nijesu kazali za § 34. izb. za. kona, koji traži da kandidat mora sabrati 100 potpisa. Zar nije bilo dovoljno tri potpi­ sa, pa da i ja mognem bar kandidirati? Ibrahlmkadija. Meni je naižaliie što se svijet bavi najno­ vijom istorijom, pa povlaći u raspravu i mojii nepovjerenicu. Mirza BekrL Tako je Salvete. I ja bih volio da pođu malo dalje u prošlost, pa makar i preko Alipašina Mosta u arhiv okružnika Pittnera. Koji im je vrag, da potrzavaju moju izjavu pred ulazak srpske vojske? Zar nije dosta, što sam danas srpski patriota. • Ali-Šprli-Raljević. Aferin, draže! Ja bih volio da iznesu i moje rušvete pri izdavanju dekreta, nego 1Г da obejane moju crnožutu prošlost i špiju* niranje rahmetli Firdirsa. Mahinić. Belu vala. Bolje da pišu i o aferi Mičijević, nego li da pitaju za peći i olovo. Cekro. Ja tako ne mislim. Volio bih da objave Г moje švneovanje, pa i pirinač i šećer, nego li da malo dalje odu u moju prošlost. Hasandedić. Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih' fotografskih potrebština Posluga brz^ i tačna. — Cijene najumjerenije. PAPIRNICA HAMDIJE KOPĆIĆA I, preporučuje svoje bogato stovarište ; J svih vrsta papira, kancalarljskog I • > školskog pribora. — Naračbe se 11 ” obavljaju brzo i točno. 11 Cijene umjerene. I j Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 Privilegovana Zemaljska Banka za Bosnu i Hercegoumu Pontnala II Uullllulu U *>ЛПЛ10ПП UuldJuVU« filijale: Banja Luka, Bijelina, Brčko, Mostar i Tuzla. — Ispostave:.Bihać, Derventa, Doboj, Bos. Gradiška, Livno, Bos. Novi, Bos. • Samac, Travnik, Trebinje, Višegrad, Zenica i Zvornik. — Zastupstva: — Bugojno, Gacko, Goražda, Konjic, Nevesinje, Bos. Petrovac, Rogatica. Sanski Most, Srebrenica. Stolac i Visoko. Uplaćeni dionički kapital ZO milijuna kruna. Redovite rezerve i fond za sigurnost založnica 13 milijuna hruna Bavi se svim bankovnim poslovima, vrši uplate i naplate u Kraljevstvu SHS. i u inozemstvu. Prima kao glavne zastupstvo za Bosnu I Hercegovinu Ossicurgzlonl generali I Prvog »zopćtg druitva zs osiguranle protiv nezgoda I itita, in vriti oilguran|a. □ Odgovorni urednik: F. Šalaka. Vlasnik: Centralni Odbor J. Ml O. Štamparija Daniel & A. Kajon, Sarajeva � https://kolekcije.nub.ba/files/original/1561c703cd34232583c866832d10474a.pdf 80ca1d2a8c2c94954eb4b5f59f0ef8df PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. Dru«o izdanje. Pojedini broj K. 2.— IZLAZI SUBOTOM, UTORKOM 1 ČETVRTKOM. UREĐUJE REDAKCION1 ODBOR. PRETPLATA: GODIŠNJE K 180, NA POLA GODINE K 90. UREDNIŠTVO 1 UPRAVA NA­ LAZE SE U KRALJA PETRA ULICI U VAKUFSKOJ PALAČI. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 117 (222) Sarajevo, subota 13. novembra 1920. (29. safer 1339.) Naša veličanstvena skupština u Sarajevu. CIJELO SARAJEVO ZA NAŠU ORGANIZACIJU. - JEDNO. DUŠNOST MUSLIMANSKIH TEŽAKA I GRAĐANA. - 5-6000 LJUDI NA SKUPŠTINI. — STRAHOVIT ODGOVOR SARAJEVA IZDAJICAMA OKO »DOMOVINE«. J. M. O. sazvala skupštinu u 1 po gim pokrajinama jedan gazda, mo» popdne u auli općinske zgrade. Ci* že imati po dvije hiljade jutara zem* tava je aula bila dukpom puna, svi lje koju nije nikad sam obrađivao, hodnici i svi araluci između stupova a da se kod nas u Bosni otme i zad* grcali su od svijeta. Cijeli balkon nji pedalj slobodne zemlje, to ne bio je natrpan. Pred zgradom bilo trpimo. (Ovaj pasus govora biće da je onoliko svijeta koliko u zgradi. je strašno veleizdajničkog sadrža* Bez imalo pretjerivanja bilo je ja, jer politički izaslanik vlasti, preko 5000 prisutnih. Bilo je kato« lujava se, ne da govorniku da dalje lika, pravoslavnih, jevreja i uopće govori i traži od predsjednika da mu šeširlija preko dvije stotine. oduzme riječ. Masa koja je u blizini Ona stisnuta,. ogromna i nepre* tribine, giba se i uzrujano pita: za gledna masa svijeta upilila oči u tri« što mu oduzimate riječ? Uzruja* bunu i nestrpljivo čeka otvorenje nost, kao ustalasana voda sve se vi* skupštine. I Politički izaslanik izlazi še širi dok ne obuhvati cijelu skup* na tribinu, traži predsjednika Hras* štinu. Sa svih strana viče se iz svega niču kaže mu: »Molim Vas neka se grla: govori! govori! nastavi dalje!) ništa ne govori o ovim najnovijim Predsjednik zvoni i umiruje skupšti* hapšenjima!« — Ali gospodine, to je nu, govornik nastavlja dalje: Pa po* sastavni dio političke situacije, to ne gledajte kako je sastavljena naša možemo izostaviti iz programa! vlada, sve su stranke u njoj zastu« Malo iza toga predesjđnik Hras* pane, samo od muslimana nema ni* nica otvara skupštinu ва riječima: ko (politički izaslanik ustaje i dre* »Gospodo i braćo! Mi smo odmah či: Raspuštam skupštinu! Raziđite iza oslobođenja stvorili našu orga* se, skupština je raspuštena. Dr. Spa* nizaciju, i dobro se sjećate kada smo ho se okreće njemu i pita: ama zaš« na ovako jednoj impozantnoj skup, to raspuštate, šta se reklo, kakva je štini u društvenome domu udarili to nepravda? uostalom ja ću govo« temelj našoj stranci. Stranku smo riti pa me vi zatvorite. To ču neko osnovali za to da osiguramo sbi ono iz mase pa doviknu: Zatvorite nas pravo i onaj položaj kojeg uživaju svijeh, svi .ćemo zajedno, mi smo ne* naša braća drugih vjera. Mnogo se razdruživi. Polit, izaslanik i dalje in« napadaja izvršilo nad nama musli* zistira i viče raspuštam skupštinu). manima. Trpjeli smo dosta neprav« Cijela skupština viče: jok! jok! ne di i to nas je prisililo da se posebno ćete raspustiti skupštine! neka go» grupišemo. Naši su protivnici istica« vori, živio govornik, živio Dr. Spa* li da državna vlast ne raspolaže sa ho!) Spaho nastavlja dalje: Ako će dovoljno snage i da ono što se zbi« sva zemlja pripasti zemljoradniku, va nad nama nije drugo nego pri* mi na to pristajemo, ali u svim po* rodna posljedica revolucijo. Mi smo krajinama jednako. Ali da negdje to slušali ali i iz dana u dan podno« mogu gazde i dalje gazdovati i da sili sve uvrede i napadaje. To nas mu drugi obrađuje zemlju, a da se u je prisililo da se okupimo u jedno Bosni oduzme i zadnji komad u mu« kolo i da zbijemo redove. Organi« slimana to ne dozvoljavamo (Ni* zacija naša, koja je od početka do kad, nikad, viču muslimanski tdža* danas iz dana u dan postojala sve ci koji k tomu dodaju: i od nas će jača i snažnija, dotjerala je dotle da se oduzeti, ako se ovako bude dalje su se danas svi muslimani okupili u nastavilo, svi ćemo braniti naša pra« njoj. Neki smutljivci kušaju va i boriti se protiv te nepravde). pred izbore da razbiju... (publika Nastavlja Spaho dalje: Koliko je ne da dovršiti, razliježa se glas: Do* slučajeva bilo gdje se iz musliman* lje izdajice, dolje Šerif i drugi pla« skih sela oduzimaju ispaše i daju ćenici! Niko neće moći razbiti naše se štićenicima izvjesne konfesije. redove, svi smo za jednoga a jedan Mi tražimo da se sa svakim bez raz* like vjere postupa jednako i da i za sve). Iza toga daje riječ Dru Spahi koji muslimanski težak uživa blagodati počima ovako: Svi muslimani bez agrarne reforme (urnebesno: živio! razlike staleža okupili su se u našoj traje više od tri minute). Organizaciji, jer svaki pojedini mu* Iza toga govornik prelazi na važ« sliman osjeća potrebu sloge i jedin* nost izbora i veli: Svi vi koji ste ov» stva; samo nekoliko podmićenih, di došli, a kažite i onima koji njesu niskih i podlih duša kušaju da raz* došli, trćba da shvatite ogromnu va* biju naše redove (gromki odjek: do* žnost predstojećih izbora, i da svi lje Šerif i druge izdajice). Nastavlja dođete na biralište tako da ne bi dr.-Spaho dalje u vrlo blagom i u* nijedan muslimanski glas propao. mjrujućem tonu: Danas su se prili* Na ovim izborima mi ćemo udari* ke hvala Bogu u mnogo koječemu ti teme* budućnosti za našu djecu poboljšale, nema napadaja kao što i našu unučar. Nemojte se zastra* je bilo sprva, ne pale se kuće- i ne šivati, nemojte se dati zavesti kak* događaju se otimačine u onoj mjeri vim obećanjima kojekakvih smutlji* kao prije. Ali još predstoji za nas vaca koji kušaju da unesu razdor dosta borbe dok izvojujemo pravo među nas (dolje Šerif,4olje izdaji* koje nas spada kao prvoredne gra* ce! ori se glas cijele skupštine). dane. Naši su zahtjevi skromni: nek se agrarno pitanje riješi u čitavoj državi jednako; ali da u Srbiji i dru* (Do« lje apsolutizam. Policijski izaslanik eksplodira-kao bure baruta: Rafpuš* tam skupštinu, oduzimam riječ go« vorniku, raaiđite se, nema više skup« štine ... Svijet se već do skrajnosti uzrujao, iz hiljada grla ori se glas: Neka govori, hoćemo da govori! ži« vio govornik!... Izaslanik sve više diže glas i kategorički raspušta skupštinu, uisto vrijeme razmahiva rukama na sve strane i viče raziđite se, gleda onamo prema portirovoj sobi, nešto namiguje i nekoga do« življe. Na koncu je ona silna masa pred beledijom, jednodušno urnebesnim vikanjem izrazila ogorčenje proti iz« dajničkom postupku plaćenog Seri« fa, njegovu pačavku »Domovinu« digla u zrak i svečano je spalila. ♦ S druge smo strane dobili tako* đer jedno izvješće, koje niže dopo* simo: Jučer su svjesni muslimani Šaraj* lije kao valovi tihe rijeke dolazili nila je svjetina na skupštinu na« še organizacije, za par časaka napu« nila je je svjetian cijeli oktogon, sve kuloare, terasu na prvom katu i još je puno ostalo vani, što nije moglo stati. Bilo je prisutno 5000 duša. TELEFON Br. 842. ČEKOVNI RAČUN POŠTANSKE ŠTEDIONICE 1119. Godina II. U 1 i po otvara skupštinu pred* sjednik mjesnog odbora, narodni zastupnik g. dr. Halilbeg Hrasnica. Podsjeća skupštinu na prvi sastanak prije 2 godine kad je udaren temelj organizaciji, napominje razloge, ko* ji su nas rukovodili pri tom, kad su se počinjena zla djela počela pro* puštati nekažnjena. OrganizovaK smp se da branimo naše interese, da kažemo, da smo i mi državljani ra* vnopravni s drugim. Sada smo se e* vo satsali da pred izbore za usta« votvornu skupštinu damo izražaja negodovanju za djela, koja se nama čine. Cijela je provincija uz nas, ali ipak u svakom žitu ima kukolja, pa tako i u nas se našla grupa ljudi, koji neće s nama i s našom organi« zacijom nego odobravaju sve ne* pravde, što se nama čine (Silna vi* ka: dolje izdajice, dolje, dolje!) Go* vornik na to daje riječ dru Spahi. G. dr. Spaho napominje skupšti* nu delegata naše org. iz sviju mjesta naše domovine koja je prije dva* estak dana onako sjajno manifesto« vala našu stranačku svijest, došvši u Sarajevo riješila mnogo važnih pi« tanja, izabrala sporazumno kandi« date za izbore u konstituntu. Naša organizacija svojom borbom još ni* je postigla naše ravnopravnosti, is» tina krenulo je malo na bolje, al još pred nama ima dosta borbe, a naj* veća nas borba čeka 28. novembra na dan izbora. Taj dan treba da po* kažemo svoju svijest, da pokažemo da mi tražimo da ova država bude i naša kao i drugih (silna vika i odobravanje: Tako je, živio!) Za to se mi svoje pravo moramo boriti, da budemo ravnopravni, i kad to postignemo, onda ćemo se grupisati i sa drugim strankama (slino odo« bravanje). Za tim govornik govori o agrarnoj reformi, kojom se zemlja oduzimlje samo nama, i od našeg si« romašnog seljaka oduzima se, pa se više puta daje kakvom gazdi u dru* gom selu, dok u Srbiji jedan boga« taš ima i po 10.000 hektova zemlje da mu se ne dira u nju. Kad se u Hrvatskoj dijele veliki posjedi, vlas« niku se ostavlja na hiljade hektara... Na to vladin povjerenik bez i jedne riječi prije toga raspušta skupštinu. Dr. Hrasnca mu objašnjava, da go« vornik nije ništa rekao protiv zako« na, u skupštini silno negodovanje protiv zabrane održavanja skupšti« ne, protesti, galama... i skupština se opet nastavlja. Dr. Spaho opominje skupštinare, da se ne daju zavarati, pitajte ih, veli, kad dođu, da vas mole da gla« sujete za njihovu listu, za što ne pristupe našoj organizaciji, gdje su svi muslimani okupljeni. Za to ne dajte se zavesti ni obećanjima, ni novcem, naši će se neprijatelji po« služiti svim sredstvima (glasovi: do* lje izdajice, dolje Šerif!) Mi braćo, treba da budemo svjesni .svog pra* va i svoje dužnosti, da dođemo na izbore, i ni jedan razlog ne može nas ispričati da ne dođemo na izbo* re. Vi vidite braćo, kako nas musli« mana nema nigdje u upravi, i ono što ima naših upravnih upravnih či« novnika potisnuto je u kraj, da ne može utjecati na upravu. Vladin izaslanik opet raspušta skupštinu, na tribini nastaju prepir* ke, u skupštini silno negodovanje i protesti protiv ograničavanju slobo« de govora, ali na sve to vi. povje« renik ostaje nepopustljiv, jednako raspušta skupštinu i daje znak lije« �Stran* 2 Страва .PRAVDA* — „ПРАВДА* vim kuloarima. Dr. Spaho nastavlja. U taj čas povjere« nit opet raspušta skupštinu ■ noj stisci padaju protesti, čuju se povici: Živila sloboda, živila Jugo« slavija ... „Samouprava", glavni organ radikalne stranke do« dikalna stranka dala je do sada nijela je u 202. broju od 5. o. mj. bezbroj svjedočanstava o svojoj dva članka u kojima veliča akciju toploj želji, da u novom redu stva« g. Arnautovića i njegov rad iznosi ri olakša i ublaži položaj onih koji kao uzoran primjer za vođenje po« su slobodom naroda prekraćeni, a lirike »braće muslimana« u B. i H. do ovih je da svojim razložnim i Uvodni članak »Bosanski Muslima« razboritim držanjem olakšaju naš ni« bavi se isključivo agranim pi« rad i omoguće što brže i što skorije tanjem. Pošto smo se mi istom te« skidanje s dnevnog reda tog veli« mom pozabavili u prošlom i danas« kog spora. Nov pokret Muslimana, njem nastavku članka" »Jedan trez« izgleda, da je shvatio taj preokret ven glas«, ne ćemo se upuštati u i obećava da će svojom trezvenošću daljnji pretres tog pitanja i zado« utrti put razumnoj poetici našega voljavamo se time, što ćemo preni« zbliženja koju mi najiskrenije i naj« jeti nekoliko odlomaka »Samoupra« tcjplije želimo. Temelji ove' naše vina« uvodnika. Ona veli: zemlje moraju se zasnivati na uza« »Mi ovdje moramo da priznamo jamnoj iskrenosti i predusretljivo« da naša braća Muslimani u Bosni i sti, a iz njih će lako da se rodi jed« Hercegovini imaju podosta no opšte zadovoljstvo, koje je naj« razloga da se potuže na sigurniji oslonac svih zajednica«. svojusudbinu. Mi znamo vrlo Eto tako je »Samouprava« pbjas« dobro, da su njima činjene i d a nila novu eru svoje politike u ag« im se čine nepravde. Ali ni« rarnom pitanju i već gladi bradu od ko ne smije da tvrdi, da je ponaosob zadovoljstva, što će pomoću Šerifa radikalna stranka išla za tim, da se i njegove »patriotske« akcije skinu« stvori takvo stanje. Mi smo od uvi« ti s dnevnog reda spor g. Prorića jek žalili i osuđivali svako nasilje, i dra Srškića o § 6. i 7. Krizmano« koje se ma na kom građaninu ove ve uredbe. Ona dapače zamišlja da zemlje vrši i naročito onda, kada su je islamski dio našeg naroda tako u pitanju bila naša braća Muslima« naivan, da će i svoj opstanak žrtijp« ni. Što ipak nije mnogo učinjeno vati radi sloge i harmonije u radi« da se otklone sve nepravde nije kri« kalnoj stranci. No idemo da vidimo vica do nas, nije krivica ni do dr« kako će se to sve splesti i rasplesti. žave. Dobra volja i iskrena želja da 28. novembra nije daleko, pa može« sa braćom Muslimanima odnosi na« mo ovo poglavlje završiti. ših težaka budu najbolji postojala • je od uvijek i mi smo često puta o U članku »Nova musi, stranka u tome dali živog i nepobitnog doka« Bosni« osvrće se »Samouprava« na za. Što ipak nije bilo onako ka« ko smo mi željeli i kako mi želimo, Šerifovu »prvu riječ« i veli da nema nije krivica do nas, nego u samim razloga »da s radošću ne pozdravi prilikama čija haotičnost i nesređe« ovakav pokret« jer on može biti »istinski razlegza ljepše međusob« nost je van naših snaga i moći«. Nastavljajući, govori »Samoupra« ne odnose između braće — tri vje« va« o teškim pošljedicama rata, pra« re, Muslimana, Katolika i Pravo« vu težaka na ekonomsko oslobode« slavnih«. Koliko je stvarnosti u o« nje, toj »svetinji, koju je demokr. voj njenoj neiskrenoj nadi vidi se Srbija htjela da osigura« svoj oslo« po tom, što je Šerifov pokret odluč« no osuđen od obiju hrvatskih gru« bodenoj braći i da ih riješi feudalnih pa, pa se »Domovina« radi toga na« stega i veza, a onda veli: »Ovo re« laži u ratnom stanju i s »Hrv. Slo« volucionisanje dosadašnjih odnosa, bez sumnje da je mnoge Muslima« gom« i s »Jugoslavijom«. No ta stvar ne spada ovamo, pa idemo da« lje pogodilo, ali tome 11 j e k a lje na prikaz. nije moglo biti, bar ne onak« Istaknuvši bez ograde Šerifovu vog kakvog su neki zamišljali i željeli, koji su još uvijek pomišljali podvalu, da je dosadanja politika na stare privilegije koje im je Au« muslimana najviše »nosila karakter strija (!!) davala, ne zato što ih je nepomirljivosti i nerazložnog pro« tivljenja svemu što. u ovoj novoj voljela, nego zato da mržnju i jaz među braćom što jače raširi. Radi« zajednici predstavlja državni ele« menat«, »Samouprava« dodaje ovaj kalna Stranka, tražeći pravedno za« dovoljenje težačkih težnja, nije ni« originalni stavak: »Dosadanja mu« slimanska politika palila je za so« jednog trenutka pomišljala da revo« lucionarno doba iskoristi za unište« bom sve mostove i zauzela prema ostalom stanovništvu jedan nepri« nje i ekonomsko iskasapljenje Mu« jateljski stav koji ni najmanje nije slimana. Ona je pružajući težaku ono što mu po ljudskom i božjem dokaz političke zrelosti i želje is« pravu pripada, htjela i hoće da osi« . finskog čuvanja muslimanske budu« gura poštenu naknadu i dosadaš« ćnosti. Mjesto da traži veze i stva« ra mogućnost za otklanajanje ne« njim posjednicima, ne samo zato pravdi koje se muslimanima čine.'o« što to smatra pravednim, nego i zato jer ne želi da sa grubim mje« na je netrpeljivo odbijala svaku ruku koja joj se pružala i svđ dub« rama napravi od naše braće Musli« lje otvarala jaz između Muslimana mana nepomirljive nezadovoljnike i ostalog stanovništva«. i neprijatelje ove države. Naša mla« da država nema interesa da stvara Čast »Samoupravi« i njenoj sim« proletere, naša država, naprotiv, pariji prema g. Arnautoviću, ali nas mora da ide onim pravcem, koji će ovakav način prikazivanja sili, da ga obezbijediti svima građanima ove označismo nesamo nelojalnim pre« zemlje ne samo potpune političke ma našoj organizaciji, nego i potpu« slobode, nego i mogućnost zadovolj« no protuslovnim sa faktičnim sta« nog života«. njem stvari. Mi se ne ćemo poziva« Vjerna tom stanovištu, veli dalje ti na riječi g. dra Vesnića, što ih je »S.«, radikalna je stranka »stavila u dao prilikom Regentove posjete u svoj program davanje odštete — Sarajevu, jer su u odveć velikoj op« Muslimanima, čija imanja prelaze u reci sa sadanjim pisanjem »Samo« ruke težaka«. Muslimani treba da u« uprave«. Dosta je ako istaknemo, da vide kako im j« nemoguće održati je naša organizacija već godinu da« »povlastice iz austrij. vremena, pa na bila u savezu sa strankama parla« će oni koji suizbačeniizsvo« mentarne zajednice, u kojoj su gla« jih dosadašnjih posjeda vnu riječ vodili radikaU. A ističe« najpametnije učiniti, ako se pomb mo i to, da se Beograd sve do ovih r e sa sudbinom i traže moguć« zadnjih dana nije slagao sa drža« nosti, da se uokvire što bolje mo« njem ovdašnjeg radikalskog vod« guće u nov red stvari«. stva i da je uvijek krivio svoje Iju« Iznoseći svoje gore označeno n o« de, a ne našu organizaciju. Što sad v o gledište o agrarnom pitanju, ve« najednom spočitava našoj organiza« ledušna »Samouprava« nalazi ,i ne« čiji d je »palila mostove« i zauzi« koliko toplih riječi za ljude, kojima mala »nepomirljiv stav« znak je da meće nož pod grlo, pa dodaje: »Ra« I su i Beograđani glumili dvije ulo« Бро! — Brol 222 do mjesta kao i na mjestu gdje se ge: jednu prema nama, a drugu pre« ma g. Arnautoviću, koji — kao je skupština obdržala. Braća, koja jeftin i bez ikakvih ušlo« nakon džume listom pohrliše na eta« va — bolje konvenira ovim »iskre« inicu da dočekaju milog nam Dra Mehu, kojih bijaše oko 3.000 i koji nim prijateljima braće muslimana«, pisanih sa veliko' M, ali tretiranih svojom množinom pokriše sve pu» građanima drugog reda. teve pohitili su dru Spahi, kako će Da su se gospođa oko »Samoupra« koji bliže njega biti i dobrodošlicu ve«prebacila u svom računu, poka« mu nazvati. Vidjelo so na stotine zaće izbori; a da na našoj strani ni« starih bradatih muslimana kako liju je bilo ništa novo, što bi trebalo i« suze radosnjce i dovu čine našem zazvati neraspoloženje radikala vi« doktoru i vodstvu oko organiza« di se po tom, što je naš ost prema čije. Nar. Klubu u istom stanju, u kojem Oko 1 i po sat popodne bili smo je bio i prije šest mjeseci. Među« svi na mjestu gdje je agilni pred« tim nije loše, što smo doznali da je sjednik mjesnog odbora g. Hafiz R. naš most prema radikalima bio na — Tvrtković otvorio skupštinu vrlo sr« čekmu s onu stranu, pa ga oni mo« dačnim riječima i preporukom o slo« gu dizati i spuštati prema svom će« zi muslimana. Već tom zgodom se ifu, ne obavijestivši nas i ne upitav« čuo poklik jednog poznatog galam« ši. Drugi put ćemo bolje pregle« džije demokrata: »Dolje šuckorski dati oba kraja i ne ćemo se osla« sine, to je vjersko, što ti pričaš«. Iza njati samo na izjavu neimara. Na tu njega stajaše negdje u zakutku naj« opreznost pobuđuje nas nesamo o« više jbš 5—6 njih, koji su ga po vo pisanje »Samouprave« nego i či» gdjekada u galami pomagali. Valjda njenica, da je Suljaga Salihagić po« ase siromasi bili spremili, da ometu stavljen tek na četvrto, peto Ii mje« skupštinu njih 5—6 galamdžija na« sto u radikalskoj listi za banjalučki ma, kojih bijaše oko 3.000. okrug. Mi kao i uvijek — dok ne pregu« sti — ostadosmo mirni, a nekad te nekad, gdje je zatrebalo, odvratismo i njima po koju masnu. Bijaše smi« jeha, a onda se prešlo n,a dnevni red pa je predsjednik mjesnog odbora Rodila majka šeprtlju. »Glas Te« predložio našeg vrijednog muderiza primilo sa klicanjem: »Živio naš žaka« u 25. broju od .6 o. mj. dono« Mustafa ef. Kapetanovića za ravna« si na uvodnom mjestu ovu vijest »Iz telja skupštine, što se jednoglasno stranke«: »Sporazum uglavljen između De« muderiz ef.« Ovaj se zahvalio na izboru i dao riječ našem milom Dru teokratske Stranke, Saveza Težaka Mehi. Hiljade grla kliču: »Živio Dr. i naše stranke, nije se mogao odr« ■žari u svim okružjima uslijed toga, Spaho« i to tako dugo, dok ih on ne što se kod Saveza Težaka pojavila morade zamoliti da može govoriti. Dr. Spaho je u svom duljem i jaka opozicija i taj sporazum uništi« la u svima okruzima osim u mostar« jezgrovitom govoru upoznao prisut« ne sa programom »J. M. O.« te nje« skom. Tim i naša stranka ima slo« bodne ruke i udesiće svoje držanje nom svrhom i potrebom, a onda je obrazložio važnost izbora za konsti« na izborima, kakobudenajbo« tuantu i prikazao način glasanja sa ljeodgovaraloideji,zako« ju r a d'i i interesima nje« kuglicama i kutijama itd. Za vrije« n i m. Detaljno ćemo izvijestiti o me govora bio je mnogo puta pre« tom u idućem broju našega lista. kinut burnim odobravanjem naše Dotle upozorujemo naše prijatelje braće i klicanjem: »Živio Dr. Spaho u svima okruzima, da rade marljivo i vodstvo naše organizacije«. i da jačaju stranku. Neka nas o sve« Neki od demokrata na čelu im šumar Risto Čekrlija, a na veliko mu odmah pismeno obavijeste«. Mi smo dosad ustanovili dva sta« čudo i neki od komunista dobaciva« novišta ove »stranke« u pitanju iz« hu nam, da smo protudržavni, da ne bora za konstituantu, pa donosimo kličemo Kralju Petru i t. d. Drugi opet dovikuju: »Vi se organizujete i ovo treće ne jamčeći, da i ono ne će biti promijenjeo. Rodila majka na vjerskoj bazi«, ali je ovome od« šeprtlju... govorio naš tajnik Muratbog Cen« (O našoj skupštini). Možebit bi« gić riječima: Natjeraše nas prilike smo se i zadovoljili onim malim iz« i taki kao što ste Vi«. Dr. Spaho im vješćem »Pravde« o toku i uspjehu odgovara: Cim budemo ravnoprav« naše skupštine, koju je održao naš ni sa vama, prestaće J. M. O. Čuo mili gost g. Dr. Spaho sa najvišim se je i po koji povik: Dolje ag^, be« govi, šuckori, fesovi itd. uspjehom i na sveopće zadovoljtsvo svih nas, — da se ne pojavi nekakav Kad je vrijeme bilo Dr. Spaho je izvještaj u »Srpskoj Riječi«, kojeg spomenuo našeg sijedog i vrijednog je sadržaj po svoj prilici izvjesti« vladara Kralja Petra I. i pozvao pri« telj ili urednik usnio, pa mu se do« sutne, da mu kliknu: Živio Kralj Pe« pao i htio ga eto i na javi prikazati. ' tar, što su svi naši nekoliko puta u« A možda se je siromah i zabunio, činili. Oni pak, koji su nas prije na to podsjećali — kada nije bilo vri« pa umjesto imena Dra Srškića iznio jeme od toga— ostadoše sada sa ime Sakiba Korkuta, jer se upravo onako dogodilo sa Drom Srškićem, kapama na glavi i nijedan ne otvori usta, da i on kralju klikne, nego tu« kada je ovdje htjeo radikalnu skup« riše prste u usta, pa zviždahu kao štinu da održi. Da je Sakiba zamije« nio sa Drom Spahom ne bismo re« budale. Eto tako poštuju vladara kli, jer ako nije bio gluh, onda je oni koji sa Čekrlijopi galame. U 3 sata po podne skupština je morao čuti, kako se iz hiljade grla kliče: Živio Dr. Spaho. dovršena, pa je Dr. Spaho u pratnji Eto radi gornjeg ćemo, da se op« uglednih i vrijednih građana i selja« širnije javimo o toj stvari. Čjm se ka pošao na šetnju, mehabeteći, a ovdje čulo, da će nam doći Dr. Spa« onda su pošli u gostoljubivi dom ho i Sakib Korkut da održe našu Mustafaga Hadžića trgovca i vele« skupštinu — munjevitom se je brzi« posjednika i bili večerom počašće« nom raširila ta radosna vijest do ni. Iza večere je bilo priređeno sijelo svakog kutića ovog kotara, u kojem u Muslimanskoj Čitaonici. Oko 9 ima muslimana. Svak je nestrpljivo sati pošao je Dr. Spaho na počinak očekivao čas, kad temo vidjeti i ču« u hotel »Višegrad«, ali ga je čitavo ti te vrijedne i opće obljubljene go« sijelo iz čitaonice dopratilo tamo, ste u našoj sredini. Dnevno se pita« gdje se je opet morao odazvati op« lo sa svih strana: kada će nam doći, ćenitoj molbi i nakon serenade, ko« hoćemo li pred njih u Sarajevo ili ju mu priredi pjevački i tamburaški samo u susret i t. d. Teškom mu« zbor Musi, čitaonice nastavilo se si« kom je pošlo za rukom mjesnom jelo u hotelu »Višegradu«. Tom zgo« odboru, da u petak dne 29. oktobra dom se je Dr. Spalio ponovno zah« smanji na deset broj Ijudifr koji su valio na velikom dočeku i iskazanoj pošli na Međeđu pred naše vrijedne mu počasti pa se je sijelo u 12 sati goste. Toga se dana već ranim jut« razišlo. rom vidjelo kako braća muslimani, Idućeg dana u subotu prije podne, okupljeni i zaorljeni, dolaze od svih bio je naš Doktor sa pratnjom gra« sela, da vid* i čuju svoje vođe. dana i seljaka pogošćen ručkom Dok se je džumamamaz sklanjao kod g. Nailbega Tvrtkdvića trgovca naši su ljudi sa Drom Spahom sa i posjedenika, pa se uputio sa istima Mcdeđe javili da dolaze i da nam u Rudo, da i tamo braću muslimane Sakib nije mogao doći ušljed jače zadovolji svojom posjetom. Na pu» prehlade. Pris^eše oko 1 po popod« tu prema stanici sretoše našeg dok« ne i prije nego je voz ušao u stani« tora dvojica deda, pa mu plačući cu na jednom se zaorilo iz hiljade pođoše ruci i učinišc hajirdovu kad grla: Živio Dr. Spaho, živilo vodstvo je onaki prijatelj muslimana. To jo »J. M. O.« To se opetovalo i putem bio vrlo dirljiv momenat. Biljke. �»ПРАВДА* — .PRAVDA,* >’«• 222 — Rro| U 12 sati prispjeli su u Rudo gdje su muslimani bili već okupljeni u najvećem redu, pa je imam iz Ru» dog Strojilović Salih ef. zahvalio dr. Spahi na požtrvovnosfi i posjeti, a onda otvorio skupštinu i podjelio mu riječ. Klicanju Dru Spahi i vod« stvu nije bilo kraja ni konca. Dok« tor je govorio u istom smislu kao i u Višegradu. Iza njegea je govorio Hafiz Tvrtković predsjednik mjes< nog odbora, a onda i agilni član De« daga Bahtović seljak iz Mioča. Ovdje nije bilo nikakovih upadi« ca, što dokazuje, da su braća drugih vjera u Rudom trezveniji od Čekr« lije i njegove družine u Višegradu. Oko 3 /sata po podne uputio se Dr. Spaho prema Sarajevu, gdje je praćen od naših ljudi do na Međe« đu i tu se oprostili. Eto tako je bilo i nikako drukčije, a ko god drukčije kaže i piše, beli onamo on laže. Teš« ko onom ko laže. Adžeba, šta li će sada onaj, koji je to izvjestio, od« nosno unio u »Srpsku Riječ«. Biće i crvenila i znoja, ako nije obraz postao đon, što bi lako moglo biti Član — posmatrač Jedan trezven glas. III. »I ovom prilikom, veli pri koncu svog članka g. J., dužnost nam je, naročito obzirom na neke nemile pojave, koje su se desile u zadnje vrijeme, da našoj rođenoj i jedno« krvnoj braći muslimanima kažemo nekoliko iskrenih riječi«. Vrlo nam je drago, što se našao bar neko, ko će nam reći tih nekoliko riječi, ali.nam je ujedno vrlo žao, što obzi« rom na cenzuru ne može'mo da se kako treba ogradimo proti pasusu o nemilim pojavama, koje su se desi« le »u zadnje vrijeme«. Nije nam na« ime dozvoljeno, da govorimo o tim pojavama onako, kako bi trebalo govoriti, pa neka stoga g. J. primi na znanje samo to, da su krivci ovih pojava — izvan naših redova. Do« či će vrijeme, kad ćemo i to objas« niti. A sad da pređemo na te iskre« ne riječi gospodina J. »Mi smo, veli g. J., jedno i samo nas vjera dijeli. A među Srbima pravoslavnim i muslimanima zbog vjere nikada nije dolazilo do mrž« nje i nesporazuma«. Ovih riječi ne bismo mogli potpisati. Tačno je da smo jedno, ali nije tačno, da nikad nije radi vjere dolazilo do nespora« zuma. Mi ne ćemo ići u daleku pre« šlost i zadovoljićemo se sa nekoli« ko primjera najnovijeg datuma. Je« dan' bivši ministar reče usred parla« menta: »dosta smo vas 500 godina trpjeli; ne ćemo više«. Predpo« stavimo da se te riječi odnose baš samo na muslimane posjednike, o« pet stoji pitanje: šta to progovara iz Kruljevog povika? Drugi prim« jer: »Turci u Aziju!« poklik je koji se čuje nesamo na selu i običnoj čaršiji, nesamo u »Zvonu« i »Srp« skoj Zori«, nego i u daleko ozbilj« niјцп krugovima, nego i u listovima, koji hoće prvenstvo u kulturnosti i prefinjenosti. Recimo, da su i to tri« ce, pa poslušajmo jednog odličnog prvaka radikalne stranke. Šta zbo« ri i kako o toj toleranciji misli pred« sjednik odbora te stranke za okrug Sarajevo g. dr. Tomo Popović? Ako g. J. nije čitao, mi ćemoi mu ovdje servirati neke odlomke Vidovdan« skog slova g. dra Popovića, kako je izašlo u službenom listu naše zemaljske vlade. U »Narodnom Je« dinstvu« od 30. juna o. g. broj 130. stoje i ove riječi g. dra Popovića: »No sa propašću srpske države na polju Kosovu, sa krvlju palih ju« naka za vjeru i otadžbinu, koji« ma danas dostojan pomen učinismo posijana je u srce srpskog naroda ideja oslobođenja i ujedinjenja. To sjeme narodne ideje zalijevali su i njegovali vrijedni narodni vrtlari: srpski sveštenici s krstom a srpški guslari s guslama u ruci«. G. J. će sigwrno pitati: kako će. se narodno ujedinjenje njegovati s krs« tom u ruci?, Lijepo, ali to pitanje ne ide na našu adresu, već na adre« su stranke u kojoj tako vidno mje« sto zauzima čovjek ovakog menta« liteta. Nek pita makar i sama g. dra Popovića, a mi ćemo da još malo citiramo iz tog njegova slova. On reče: »Vjera, gusle i pjesma održa« le su i odnjegovale tu ideju u srcu i duši srpskoga naroda, dok se ona nije potpuno razvila u p r a v u s rp« sku ideologiju, dok nije obra« ■zovala■ potpuno jedan posebni mentalitet — mentalitet srpskog na« roda. Zbog toga u mentalitetu, u shvatanju našega naroda odražava se vjersko i narodnosno kao jedno. Ono što je vjersko i narodnosno je, a što je narodnosno i — vjersko je. Vjerski običaji postaju narodni, a narodni običaji postaju vjerski. Ta« ko pravoslavna vjera prožeta na« rodnim duhom postaje narodnom vjerom, a pravoslavna crkva posta« je narodnom srpskom crkvom«. Držimo da pri ovakom stanju stvari nema smisla i »nekorisno je stavljati u sjenu ono, što je na sun« cu« pa je nužno najveću pomnju posvetiti baš njegovanju vjerske snošljivosti, jer je u Bosni religija igrala glavnu ulogu daleko prije, ne« go li je u nju došao Turčin i Islam. Po našem mišljenju u našoj domo« vini postoji »muslimansko pitanje« baš radi toga, što postoji mentalitet g. dra Popovića i što srpska inteli« gencija nema nimalo volje, da širi misao «brat je mio, koje vjere bio«. Prema tome neslogu nije ubacila sa« mo tuđinska uprava, nego i »prili« ke, u kojima smo kroz stoljeća ži« vili«, a kojih gotov niko ne nastoji izmijeniti izuzam našu organi zaci« ju. Ona je i samo ona svoje mase pripravila na zajednički rad, ali nam vođe radikala više puta naglasiše, da još ne mogu s nama držati zajednič« kih skupština, jer da je teško nji« bove težake privesti »Turcima«. Nas veseli što g, J. prekida s o« vom bojažljivošću svojih stranačkih drugova i vođa, pa stoga rado citi« ramo daljnje njegove riječi koje gla« se: »Krajnje je vrijeme, da tome bude kraj. Danas živimo slobodni u svojoj slobodnoj, zajedničkoj o« tadžbini. Nikuda nemamo iz nje i nigdje ne možemo, ako se mi sa« mi ne sporazumijemo i ne složimo u spornim pitanjima. Niko nam ne će i ne može biti veći prijatelj od samih nas«. To je živa istina, koju mi naglasujemo od prvog početka naše organizacije, samo nas naža« lost mnogi n e ć e da razumiju i dr« že da je zahvalniji posao lupetati proti nama, nego li raditi mnogo te« ži posao oko izgradnje dobrih i brat skih odnosa među oba plemena i sve tri vjere našeg jedinstvenog naroda, G. J. nastavlja: »I agrarno pitanje će se riješiti i to što je moguće pri« je. A kad se to pitanje pravedno riješi, šta ima još da nas dijeli i zavada?« Čini nam se, da je g. J. malo prebrzo prešao na daljnji dio svog apela, pa ćemo da dodamo jed« nfl napomenu. Agrarno se pitanje mora pravedno riješiti. I to nesa« mo glede odštete za kmetovska se« lišta, već i obzirom na potrebu, da potrebni dio zemlje ostane i u mu« slitnanskim rukama. Pri tom treba dobro paziti, da naopako i pristra« no riješenje ’agrarnog pitanja ne ostavi gorčine u islamskim srcima, jer je inače nemoguće ići dalje. Pre« gaziti nas ne može niko, o tom smo mi potpuno načisto. No treba zna« ti, da bi i kakav pokušaj rastrovao naše odnose i minirao naše brat« stvo. Jer, pri glavi i oca po glavi. Ni« šta ne bi bilo štetnije i opasnije, nego kad bi Srbi pokušali obespra« viti naš svijet i proletarizovati ga makar i u vidu »pravedne odštete«. Mi ne ćemo samo švapskih dronja ili papira bez pokrića; nama se ho« će zemlje, majke naše kao i drugih. Mi se borimo više za nju, nego li za odštetu i ne ćemo nikad dopustiti da se ona oduzme samo nama i opet samo nama. Mi nijes« mo slijepi, da ne vidimo šta se ho« će. I svak treba, da je na čisto o tom, da našeg slobodnog posjeda ne će oteti ni pod kojom maskom i fiškalskom izmotacijom. Dobri su odn'ošaji mogući samo i jedino u tom slučaju, ako se Srbi postave na stanovište, da zemlju treba ostaviti i njenim sinovima islamske vjere; samo i jedino u slučaju, «ko u Bo« sni ne bude jedan aršin, a u Srbiji i Hrvatskoj drugi. Nije dosta priznati »da onom ko« ji čeka, nije lako čekati« i reći »ali valja promisliti, da su prilike takve bile, da se agr. pitanje nije moglo do sada riješiti«. Jer ako se to pita« nje nije moglo odmah riješiti, nije se smjelo dogoditi ni to, da vlada mirno gleda, kako »mnoge doskora imućne muslimanske porodice, us« Ijed naglog preokreta spadoše na prosjački štap«. Nije se naročito smjelo dogoditi to, da hiljade naših maloposljedničkih udova i siročadi skapava od gladi i svake nevolje, a da se državna vlast'pravi i gluha i slijepa na te nevolje. Zar nije zlo« čin, kad se. jednoj udovi za*hak od četiri kmetovska selišta i sav oteti begluk doznači K (dvije kru« ne)? A koliko ih je još takih, go« spodine Jojkiću... Mi znamo da je »valjalo graditi kuću iz temelja«. No ne možemo se složiti s time, da gladni i goli ljudi Страна 3 ’mogu zadržati hladnokrvnost. Lah« ko je govoriti »ne treba se dati za« vesti stranputicom« i dodati da »to trebai da važi za sve nas, jer nam je ova država zajednička i jedina o« tadžbina«. No teško je to kazati o« nom, koji se previja od gadi i koji na svakom koraku vidi, da naša vlada jednima daje kapom, a drugi« ma ne da nesamo šakom, nego ni među prstima. Stoga podvlačimo izreku gospodina J. »to treba da va« ži.za sve nas« i odlučno izjavljuje« mo: Teži li vlada za slobodnom iz« gradnjom naše države, treba da u« dari drugim putem. Mjesto sile i terora, na koji smo mi i otprije na« vikli, valja da vlada razbor i Iju« bav; mjesto protekcije ravnoprav« nost, a mjesto izigravanja i provo« ciranja iskreno nastojanje, da se već jednom izađe u susret našim opravdanim zahtjevima«. Samo je to pravi put. Propast tvoja od tebe, Šerifои „Domovino"!... PORUKA ŠERIFU ARNAUTO« VIČU. Jedan put za uvijek poručujemo ovom »oprobanom karakteru«, da se nas muslimana prođe za sva vre« mena jer se mi držimo uzvišenih ri« ječi: »Musliman se neda dva puta ujesti iz jedne stupice«. On je jedan put bio na mjestu, gdje smo mu na« še neograničeno povjerenje bili po« klonili. Sada jasno vidimo šta nam je to njegovo povjerenje donijelo — teško razočaranje. Samo se pose« bi razumije, da ni njegov organ »Domovina« ni sve što je njegovo među nama korjena uhvatiti ne može. Ovo mu još jednom svečano poručujemo. Trebinje, 9. novembra 1920. Članovi odbora J. M. O.: Jusuf ef. Fetahagić, imam; Mah« mud Zubčević, trg., Smajlaga Haj« darhodžić trg., Adem Čermaja, Ha« džahasanović Avdo, Junus Zubče« vić, Huso šahović, Alija Salahović, Omer Meh. Tičić, Mehmed Sedonić. Višegrad, 4. novembra 1920. Mostarska »Narodna Sloboda« donosi ovu značajnu izjavu: »U najnovije se doba zagovorom nekih mojih prijatelja i poznanika u krugovima islamskog dijela naše« ga građanstva povela riječ o potre« bi stupanja na iduće izbore za kon« stituantu sa jednom vanstranačkom listom, na kojoj bi ja imao da za« uzmem prvo mjesto. U svrhu toga preduzeti su već i neki koraci, a rezultat je tih predu« zeća. između ostaloga i pismeno o« čitovanje jednog znatnog dijela na« šega građanstva, da će glasati sa« mo za onu listu, na kojoj ja budem ubilježen kao nosioc iste. Pa i ako je ovim aktom mojih pri« jatelja i potpisnika dotičnog očito« vanja mojoj malenkosti iskazana najviša pažnja, tim više, što pri is« kazivanju svoga povjerenja, ne tra« žetpikakovih pismenih ili usmenih Politici pregled. NAŠA DELEGACIJA PRIHVA ČA USLOVE TALIJANA. Jug. de« legacija provela je na savjetova« nju vrijeme od sinoć, na cijelu noć i danas u srijedu cijelo prije podne. Talijanski odgovor predat je u 9 sa« ti i glasi, da Italija pristaje na rekti« fikaciju granica. Na sjeveru daje nam Idriju i Logatec sa 7.000 duša, ali traži i dalje kopneni dodir sa ri« ječkom državom i suverenitet nad Zadrom. U 11 sati otišao je naš po« slanik u Rimu g. Antonijević grofu Sforzi, a u 12 sati posjetio je dr. Trumbić Sforzu. Iza toga nastavila se je sjednica delegata. Naša je de« legacija najzad prihvatila talijanske zahtjeve. Pristali smo, da Italija do« bije suhozemnii granicu sa Rijekom, koja ima da bude slobodna država. Pristali smo također na talijanski suverenitet nad Zadrom. Mi dobiva« mo Vis i sve ostale otoke osim Cre« sa, Lošinja i Lastve. * Santa Margheritta, 11. novem« bra. (12 sati.) Jučer u 5 sati poslije podne sastala se jugoslavenska i ta« lijanska delegacija na plenarnu obaveza s moje strane, kako je to u naše vrijeme običaj, ipak ću biti slobodan, da (i bez prethodnog' sporazuma s njima) iz mnogo razlo« ga, koje ovđe ne ću da navedem, smjerno i s mnogo blagodamosti, otklonim njihovu ponudu. Na koncu najučtivije molim svo« je prijatelje i istomišljenike, da ovu moju odluku prime na znanje. U Mostaru, 5. novembra 1920. Husein Ćišić. Šerif Arnautović denuncira naše činovnike. U 6. broju »Domovine« piše Šerif slijedeću denuncijaciju: »Ko potkopav državu? — Glavnu akciju u frankovačko»pravdaškim krugovima vode danas mnogi i mno« gi činovnici. Oni uređuju »Hrvatsku Slogu«, »Pravdu« i »Jugoslaviju«. O« ni pišu protiv države, vojske, naro« da i hoće da obore današnji red stvari. Oni su odmah po polo»enoj zakletvi Kralju Petru I. pisali protiv srpske vojske i time pogazili zak« letvu svome Kralju, pogrdivši Nje« govu vojsku. Oni grde i napadaju srpski dio naše? naroda, nazivaju ga sokačkim imenima. Zato uživaju nagradu kao državni činovnici uzi« majući svakog prvog platu za svoja podzemna rovarenja. Ima među nji« ma profesora, sudaca, političkih či« novnika itd. Pa kad oni tako mrze i vojsku i Srbe, kako kao činovnici mogu vršiti savjesno svoju dužnost. Krivokletnici!« Zar ovđ nije vjerna slika Šerifova karaktera? Nesebičnost Dra Hrasnice. Špijun ska »Domovina« pod gor. nasl. pi« še, da je g. Dr. Hrasnica otputovao na bajram sa drom Sunarićem u Be« ograd »u stvari jedne izvjesne indu« strijske pljačke (Oskar bšron Kor« ner i Dr. Krauz. Mi ćemo se na ovu stvar posebno osvrnuti, a sada smo u položaju, da izjavimo, da g. Dr. Hrasnica nikako ne poznaje ni Нбг« nera ni Krauza, niti se je ma kada ili ma gdje s njima sastajao. sjednicu, koja je trajala do kasno u noći. Ovoj sjednici prisustvovao je po prvi puta voditelj zapisnika, koji je stilizovao pojedine zaključke pre« ma sporazumu stvorenom dan prije. Pošto je postignut definitivni spora« zum u pitanju granica na Julijskim Alpama i teritorijalnog spoja neza« visne države Rijeke s Italijom pre« šio se na raspravu o ostalim proble« mirna. U kasno doba noći sjednica je prekinuta i tek danas prije podne nastavljena. Debata je s obje stra« ne bila vrlo živa. Danas se pregovori imaju dovršiti, a na večer putuje Dr. Vesnić natrag u Beograd. »J. L.« Domaće vijesti. Na adresu naše pošte. Iz Banja« luke smo dobili ovaj brzojavni upit: »Sve sarajevske novine dolaze osim »Pravde«. Šta je na stvari?« Pošto mi list redovito otpremamo, uprav« ljamo gornje pitanje na adresu pog« tanske direkcije i tražimo da stvar uredi. G. Dušan Maksimović demantu« je našu vijest, da se je on primio �glavnog uredništva »Domovine«. Veli da za »D.« nije još napisao rii jednog retka. Primamo na znanje i bilježimo po kolegijalnoj dužnosti, žaleći da smo Duška izazvali na ri« tanje, Duška, koji se je toliko pu« ta očešao o nas i naš list na daleko žešći način. Muči U Vas glavobolja? Zubobo« lja? Trganje u kostima? Malo Feb lerovoga Elsafluida — i nestane boli! 6 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce. 42 krune. Državna trošarina posebno. Fellerov migrenovi klinčić »Elsa« 1 komad 12 kruna. Želudac Vam nije u redu? Neko« liko Fellerovih pravih Elsa«pilula! Te su pouzdane! 6 kutija 18 kruna. Švedska želudčana tinktura 1 velika boca 20 kruna. Omot i poštarina po« sebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feller, Stubica donja, Elsatrg br. 310, Hrvatska. . C. Tpešeljak. SUMORNE MISLI. (U odnutnoeti gl. urednika.) Moj nekldainji put ii Konjica do Sarajeva bio mi je najsigurniji put u mom životu. K o r k i i. Kad ae je šake tati, ja ве i«pnim ispred 8arije, a kad je lauieti masno mjesto, onda ве Sarija isprsi ispred mene. Š u k r i j a. Da ne bi kamara u parlamentu, ne bi bilo masna mjesta u ministarstvu. Ibr ahi mk a d i j a. Centralna drogerija Braća Šahinagić Broi 222 — Број „PRAVbA* — .ПРАВДА* Strana 4 Страна Policijska direkcija za Bosnu i Hercegovinu. Br. ^560/20. Sarajevo, 10./Х1.1920. Oglas. Policijska direkcija u Sarajevu treba oko 250 policista. Uvjeti su za pri­ manje u policijsku službu: da je molitelj 1. državljanin kraljestva Srba, Hrvata i Slovenaca, 2. potpuno zdrav, 3. neporočan, 4. svršio najmanje pot­ punu osnovnu, školu i da zna dobro čitati i pisati ćirilicom i latinicom, 5. služio u vojci i postigao makar čast kaplara, 6. dovršio 24 godine, a ne prekoračio 36 godina. Dohoci su z# neoženjene osim sta­ na, odijela i obuće K 1.760 mjesečno, a za oženjene K 2.120 osim odjela i obuče. Oženjeni dobivaju osim toga za svako dijete po 360 K mjesečno više. Reflektanti neka pošalju vlastoručno pisanu i propisno biljegovanu molbu, policijskoj direkciji u Sarajevo putem svoje nadležne političke vlasti najdulje do 30. novembra o. g, a molbi neka dodaju: 1. svjedodžbu ponašanja, 2. krštenicu odnosno izvadak iz re­ gistra rođenih, 3. domovnicu, 4. posljednju školsku svjedodžbu, 5. vojničku knjižicu ili otpusnicu, 6. vjenčani list, eventualno kršte­ nice (ili izvatke iz registra ro­ đenih) djece. Molbe, koje iza 15. novembra o. g. prispiju, kao i one, koje nisu kom­ pletne, neće se uzeti u obzir. Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga.brza i tačna. — Cijene najumjerenije. ♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦« PAP1RNICA I HAMD1JE KOPCiĆA 4 1 preporučuje evoje bogato stovarište svih vrsta papira, kancalarijskog i ♦ školskog pribora. — Naručbe se 4 obavljaju brzo 1 točno. X Cijene umjerene. 4 Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 Policijski direktor: u. z. G j u r o c i. ------------ ?г Opet nešto za Vas! Muči U Vas glaroboljat Trganje n kostima 1 Boli od uloga, od reumatizma i Besanlcaf Jeste ti nervozni? VI kašljetel Za probavu! 81 us ot stran,uje, kašalj utašuje ZAGOR­ SKI PRSNI SOK 9.— K, Hego kolačići (prsno postile protiv kašlja) 7.50 K, Bonboni od slada, od trputca počamši od 3.— K. Prsni čaj protiv kašlja 8. — K. Fiakerski prah 8,— K. Guajakolsirup us liječ­ nički prepis 41,— K. Lipov čaj 8.— K. Probavni prašak 4,— K, Boda biearbonica 3.— К, Sol sa čišćenje želudca 6.— K, Karlibađska sol 6.— K, REGENEROL 8А MARKOM „HEGA* (fizio­ loške soli po prof. Neusseru) 1 katija 25,— K. Najfinije Ricinovo ulje po 6.— i 30. т K. Pa stile od tamarinda 2.60 K. ČAJ ZA ČIŠĆENJE KRVI 8.-. Senesbleter i Muterbleter počamši od 3.— K. Glavobolja? Jednako ugodan u uporabi kao i pouzdan jest FELLEROV BEL8A“ klinčić PROTIV MIGRENE*! 2.— K. Prašci protiv glavo­ bolje 15.— K. Kinina, praška protiv gro»nice 30.— K. Traže se sva godišta .BISERA* i .BEHARA* ako nema sve onda bar nekoji • brojevi. Slati na adresu Zubobolja) Zubne kapi š.— K. Zeleno ulje 30*— K. Voda sa oči 5*— K. Svrbljenje, evrab. Elsa šećerne paetile protiv glista 1 vre­ ćica 7.50 K. Citvarovo tjeme protiv glista, čisto ili ва Šećerom, po težini počamši od 4.- K. Proljev, Dlarejat В ai t ler o▼ e kapi protiv kolere 15.— K, kapi protiv grčeva 10.— K, kapi od kamilice, od prominca, kimove kapljice, cimetove, melirav« kapljice, baldrijanska tinktura, Hoffmanova žeste, male boce 6.— K, velike 30.— K. Dabrove kapi (Bibergeil) sa žene 30 — K. Sredstva za životinje. Hranivi .prah sa marvu 1 katija 7.50 K, Mašilo sa konje 25.— K. Arnika 6.-- i 30.— K, Gusti terpent n 5.— i 10.— K, Mast protiv ušiju 3.— i 12.— K. Omot i poštarina računaju se posebno, ali što jeftinije. Preporuča so, naručiti što više na jedan puta, jer se tako troškovi podjeljuju i isnose sa pojedina roba manje. treba priložiti poštanske biljeg« sa od­ govor. Narudžbe adresirati na: Eugen V. Feller, ljekarna, Stubica donja, Elsatrg br. 310 Hrvatska. Г1ОС1 C Vli Snk&B 0. smer о ijukljaiii bi. 706. svih vrsti fino izrađene razašilie tvornica cipela Žepče. jeftino! Fra Grge Martića trg br. 1. Protiv glista! Mast protiv Bvraba 12.— K, Naftolova mast Д6.— i 20.— K. Sumporna mast 12.-— K. Sve ostale masti, kao cinkova, blajvajs — aromatična, lovorova mast u kutijama po 3.—, 7.-i 12.— K. Mast sa rane 15.— K, Mast sa djecu, Kamforna šesta 12.— i 60.— K. Mast ptotiv osebline 15.—. Diahilon-flaštor, rubnflašter 2.— K i 4.— K. Žesta i mast protiv guše (Kropf) 15.— K. Mehmedalija Catić, Najpouzdanija ura le Suttnerova ura! Bila ona od nikla, ocjeli. srebra ili zlata, sva­ ka će Vas zadovoljiti. Takodjer lanci, pisteMe, naušnice, svakojaki, dara vi i potrebstine kao noževi, aparati za brijanje, škare, novčarke, nažigaći, dlamanti za re­ zanje stakla, sve dobro i jeftino naći čete u cijeniku tvrtke Sarajevo, Slabokrvnost? Teknći željesni ekstrakt 20.— K, Željesni albuminat 40.— K- Us lijedaički prepis: ARSOFERRINrTEKTOLETE od ljekarne k svetome Duhu n Beču 25.— K. HEGA FERRIN 45.— K. KreĆno-željezni sirup 20.— K. Blauđove tektolete 15.— K. Pravo najfinije ljekovite riblje nije иЕ1вам 85.— K. Kod upita Želite li kupovati dobro i trgovačko i špedicijsko d. d. prije Leopold Heim Oj. kako 4eU biti zadovoljni, ako pokn- * tato FELLEK.VE PRAVE ELSA-PILULE! Te вц uistinu debre! 6 katija 18 — K. BAGRA DA BARBER 12.— K. ŠVED­ SKA ŽELUDČANA TINKTURA 20.- K, BALZAM i ŽIVOTNA ESENCIJA 6.—K. Pravi eehoferov baham 15.— K- T» poknUjt. i Vi FELLEROV PRAVI ELEA-FLUlD. Divit ćete se i hvaliti Fellerov Eliafloid kao dobra prijatelja u crnim danima. 6 dvostrukih ili 2 velike specijalno boce 42.— K. Prah i tableto protiv reume 15.—. Aspirin praici lb K. 4444444444444444*444444444« „PROMET** Nije II Vam želndac u redu? Tr­ pite li od slabe probave? Od pokvarena apetita? ,Čevliarska Zadruga’ Vrbovec pri Mozirju, Slovenija. Zahtjevaite cjenik. Muslimani sjetite se „Gajreta"! drva, идЈјвпајшпод ugljena Zbirni promet iz Beča i Metkovića. 1 Brzojavi: Promet. Ovlašteno carinsko posredništvo. Intb.TelBf.Z9. Muslimanska trgovačku i obrtnička banka za Basnu i Hercegovinu (d.d.) u Sarajevu. . Podružnice u 0. Brodu i 0. ftlovom Dionička glavnica K, 7,000.000 Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS. i u inozemstvu. Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovolj­ nije. Obavlja sve mjenjačne poslove i nurzovne naloge. / Daje sezonske i aprovizacijske kredite, — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — ROBNO ODJELJENJE kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. - - - Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovaca banka, Sarajevo. - Intsrurban telefon: Zli Odgovorni urednik: F. falaka. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Daniel & A. Kajon, Sarajeva � https://kolekcije.nub.ba/files/original/0c395b320a8397f3ba0675ea113ba23c.pdf abe079f980560b0fd7fe1df07f2fcf98 PDF Text Text POŠTARINA T’ GOTOVOM PLAČNA. Pojedini broj К 2— IZLAZI SUBOTOM, UTORKOM 1 ČETVRTKOM. UREĐUJE REDAKCION1 ODBOR. PRETPLATA: GODIŠNJE K 180, NA POLA GODINE K 90. UREDNIŠTVO 1 UPRAVA NA­ LAZE SE U KRALJA PETRA ULICI U VAKUFSKOJ PALAČI. TELEFON Br. 842. ГЛ> j' 1 ОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 118 (223) ČEKOVNI RAČUN POŠTANSKE ŠTEDIONICE 1119. Sarajevo, utorak 16. novembra 1920. (3. rebijulevel 1339.) Slom „demokratskog" jugoslavenstva. Iz Srbije stižu glasovi, da će na« svako drugo, imalo samo politički prednjaci i liberali, koji se bijahu okvir bez i najmanjeg oslonca u r&« stopili u demokratsku partiju istu« rodnim kulturama. piti na zborima pod svojim starim Pošto se dakle politička prošlost firmama. Nakon cigle dvije godine svih Srba u vodstvu demokratske života raspada se eto ona partija, stranke kreće u potpuno izgrade« koja je htjela za se patentovati dr« nom srpskom nacijonalizmu, to se žavotvornost, a sve druge partije ne može ni sada povjerovati tim optuživala radi manje ili više diver« ljudima, kad propovijedaju jugosla« gencije od: državnog jedinstva. Ras« venski nacijonalizam i mora se doći padanje demokratske partije, može do zaključka, da njihovo toliko iz« kao školski primjer poslužiti za do« vikano - jugoslavenstvo ima i danas kaz općenito priznatog pravila, da čisto politički okvir, kao i prije, sa« za stvaranje narodnosti nije dovo« mo s tom razlikom, što je prije Ju« ljan samo akt državne vlasti, nego goslavenstvo imalo svoj politički da se tu traži prije svega uticaj vre« okvir u zajedničkoj borbi protiv tu« mena i jedinstvo kulture. đinaca, a danas u bratskoj borbi iz« Kako se je mogla uopće i pojaviti među Srba i Hrvata, u borbi srp« ta partija sa tako jakim brojem po« skog nacijonalizma protiv hrvatsko« slanika u narodnom predstavništvu? ga — i to na taj način, što pomaže Prije dvije godine, neposredno srpskom nacijonalizmu, da ždere poslije stvorenja naše države, raz« hrvatske elemente. Kako to i zašto lio se u neobičnoj snazi preko hr« ne obrnuto? Zbog toga, što u našoj vatskog dijela' našeg naroda val ju« državi nema (historijskih odnosno goslavenskog nacijonalizma. Da je momentano administrativnih jedi« to bio samo jedan časoviti val, mo« nica, u kojima žive isključivo Hrva« gli su još tada spoznati trijezniji po« ti, kao što ima predratna Srbija i litičari i temeljiti poznavaoci naše Crna Gora, u kojima ona mala pri« historije, koja ideju jugoslavenstva mjesa Bugara i velika primjesa pro« iznosi na svoju pozornicu samo kao svjetno zaostalih Turaka i Arnau« politički okvir borbe Srba i Hrvata ta ne natrunjuju ni najmanje čisto protiv raznih tuđinskih jarmova — srpskog karaktera tih zemalja. J u« izuzevši naravno Štrosmajerov po« goslaven u Srbiji ne može kušaj osnivanja jugoslavenske kul« p r o t e ž i r a tiHrvata,aJugo« ture, koji propada odmah poslije sliven u jB oshiiHefceg o v i« njegove smrti radi nedostatka nje« ni, Hrvatskoj i Slavoniji i ga dostojnih nasljednika. Momenat Dalmaciji može prgteži« oslobođenja 1918. godine izazvao je riti Srbima. U tome je ležala kod Hrvata spontano osjećaj zah« osovina, oko koje su se dosada vrt« valnosti prema Srbima, ali pošto1 i« jeli Srbi demokratske partije. Nu pak ta zahvalnost nije išla dotle, pogreška Pribićevićeva računa sa« da se odreknu svoga hrvatskog ime« kriva se u tome, što je duboko pot« na, to je jedan jak dio njihove in« cjenjivala otpornost hrvatskog na« te’ligencije iskreno! oduševljeno pri« cijonalizma, a previsoko uzimao sna hvatio ideju jugoslavenstva, misleći gu srpskog Beograda, kao admini« u svojoj političkoj naivnosti, da će strativnog centruma cijele države. se i Srbi malo po malo odricati svo« Ono, čemu se politički školovaniji ga plemenskog imena. Hrvati još i radikali nadaju istom poslije kultur« danas sačinjavaju u demokratskoj ne i ekonomske borbe kroz decenije partiji onaj njezin sastavni dio, ko« i decenije, misle postići demokrati ji istinu govori, kad kaže, da im je za par godina političkim trikovima, jednako drago i srpsko i hrvatsko i Postigli su u istini to, da je danas ime. nakon dvogodišnjeg života ove dr= Drugi, brojno jači, sastavni dio žave, koju mnogi rado nazivaju Ju« demokratske partije čine Srbi. Kod goslavjjom, jugoslavenski nacijona« onih Srba u demokratskoj partiji, lizam deset puta mršaviji, nego li koji su prije rata u Bosni i Herce« je bio u času njena rođenja. Dođu« govini politički djelovali, pada u oči še demokrati to nisu ni htjeli druk« čudna stvar, da je to gotovo skroz čije, i ako im je firma na to glasila, grupa bivših »Narodovaca«, nacijo« ah pošto nisu postigli ni ono, što je nalnih šovena, koji su negirali hr« od njih zahtijevao srpski dio našeg vatsko ime, kao što su Frankovci naroda, naime napredovanje hege« negirali srpsko. Demokrati iz pred« monije srpske u svim dijelovima dr« ratne Srbije sastoje se iz prijašnjih žave, to ih sada svi napuštaju: Hr« samostalaca, naprednjaka i libera« vati kao prevareni, a Srbi opet kao laća, sve ljudi, koji nisu nikad imali razočarani Radikalfta partija, kao nikakvih Ini kulturnih ni .političkih vrelo današnjeg srpstva, izgleda,da veza sa idejom Jugoslavenstva. Sr« je odlučila da demokrate, kao ne« bi iz Hrvatske i Slavonije, koji su sposobne, makne sa tog odgovor« danas u demokratskoj partiji, jesu nog mjesta, avangarde Srpstva. Da članovi bivše srpsko«hrvatske koali« će to tako i biti, pokazaće izbori u čije, čije je jugoslavenstvo, kao i konstituantu. Dosadašnje izborno kretanje pokazuje strašno padanje demokrata za račun rjdikala, a o tom se može svako uvjeriti jednim običnim razgovorom sa Srbinom bi« račem van predratne Sitije. Kad mu oba kandidata, i demokratski i radi« kalski, obećavaju jednako, naime da će od »Turčina« oduzeti što se više može, pa njemu dati, to će taj bi« rač zapitati: »a ko ste vi?«, da bi znao, čijem obećanju može vjero« vati. Demokrata će morati petljati, a radikal ima jasan odgovor: »Mi smo za te ratovali, mi smo te oslo« bodili, mi smo Pašić i Protić«. Tako će se Srbin birač izvan Srbije lako opredijeliti Naglo raspadanje demokratske partije opažS se na svim stranama. A tako je i bolje. Njjhov pad će biti spasonosan po državu, jer će se njime završiti ova era histerične na« cijonalne podmuklosti, koja bi go« milajući nezadovoljstvo u državi, dovela nas do sudbonosnih posije« dica. Jakost i zdravlje naše države ne ovisi o tome, koliko će nas se zvati Jugoslavenima, nego o tome, koliko će nas biti zadovoljno sa svo« jim vanjskim materijalnim životom, a koji radi toga zadovoljstva ne će Željeti drugog stanja. U ovo vrije« me opće svjetske užasne materijal« ne bijede ona latinska izreka: Gdje mi je dobro, tu mi je domovina, — ima toliko istine u seoi, koliko je nikad prije nije imala. Oslobođeni. Sarajevo, 15. novembra. Oko članka g. Jojkića. »Srpska Riječ« dijeli nam savjet, kako se i« maju prosuđivati šifrirani članci pa veli da je članak »Muslimani«, o ko« jem smo mi ilapisali svoju seriju »Jedan trezveni glas« pisao — član radikalne stranke, a ona se s njim slaže jer nije stavila nikakve pri« mjedbe. Bilježimo ovo da se vidi dokle ide preuzetnost ljudi iz ured« ništva »Srp. Riječi«, a sad ćemo da im objasnimo jednu zabludu. »Srp. Riječ« veli da mi hoćemo da prika« žemo kao da je taj članak pisan od čovjeka, koji je samo gost »Srp. RL ječi«. Boš, gospodo! Da umijete čitati onda bi vam bi« lo sasvim jasno, da je naš uvod u« pućen na adresu uredništva »Srp. Riječi«, koje se »nikad nije odliko« jalo kakvom pameću i pronicavošću u tretiranju odnosa između musli« mana i Srba pravoslavnih«. A što smo članak pripisali g. dru Jojkiće — usput konstatiramo, da to ne is» pravija ni »Srp. Riječ« — znak je da smo u stanju lučiti trezvenost od praznog glamatanja, kojim se odli« kuje g. Kobasica i njegovo društvo iz redakcije. Uostalom napominjemo da smo mi govorili na adresu g. dra Jojkića, pa ne shvaćamo što u tom istrčava pred rudo jedna Kobasica, jedna hitka g. dra Srškića, čijem članku ili Godina II. inspiraciji ne bismo nikad posvetili one pažnje, koju posvetismo uvod« niku pod naslovom »Muslimani«. Mi svoje članke »Jedan trezven glas« napisasmo na adresu g. Jojki« ća ne samo stoga, što je njegov čla« nak.»Muslimani« pobudio opću paž« nju muslimanske javnosti već i sto« ga, što znamo da nam je iskren pri« jatelj i plemenit čovjek. Pa iako se s njegovim izvodima ne mogosmo u cijelosti -saglasitl ipak ne ćemo i ne možemo nikad zaboraviti, da je on u najkritičnijem vremenu, za vrije« me prevrata, otvoreno i hrabro istu« pao proti svim prohtjevima, koji su išli na štetu nas muslimana. Mi zna« mo i pamtimo njegov rad i nastoja« nje u Narodnom Vijeću i štovali bi« smo njegove nazore i onda, kad se sa njim ne bismo nikako dodirivali. Međutim moramo ponovno naglasi« ti da ni naš uvodnik »Utjeha« nije potekao iz kakvih spekulativnih motiva; on je iskren izražaj naših osjećaja i žao nam je što sa sličnim raspoloženjem ne možemo pisati o rušitelju naših odnosa prema radi« kalima, g. dru Milanu Srškiću, ili or« ganu oberradikala i njihovim jata« cima u »Samoupravi«. Tekst jugoslavenskotalijanskog sporazuma. Jz Santa Margherite stigao je o« vaj mjestimice manjkavi brzojav: Noćas je potpisan ugovor, koji gla« si: Italija i kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca međusobno ustanovljuju režim iskrenog prijateljstva i srdač« nih odnosa za zajedničku korist o« baju naroda. Kraljevina Italija pri« znaje konstituciju susjedne države, postignutu kao najuzvišeniji cilj ra« ta, koji je ona vodila. 1. Između obje kraljevine odredu« je se ova granica: od visine Poš (kota 1511) do visine Javlovec, pa preko planine Ponikva razvodnicom Save i Soče do visa Triglava (kota 2863), pa do visa Kuka preko kote 2086, odavde prema visu Oreven i Blegaš, tako da željeznice pripadaju nama. Zatim preko Belka (?) (kota 1050), planine Bičke Gere, Pleteša (kota 1699), Gliza putem istočno od Sniježnika (kota 817, 660, 502 do kolskoga puta koji ide dolinom do Astovele); 2. Zadar, porezne općine Arbana« si, Crno, Pohanjac i jedan dio opći« ne Dikla priznaju se kao sastavni dio Italije. Posebnim konvencija« ma utvrdiće se uzajamni odnosi; 3. Isto tako priznaju se Italiji o« strva Cres, Lošinj, Lastovo i Pela« gruž. Sva ostala ostrva pripadaju Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca; 4. Italija i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca priznaju slobodnu i ne« zavisnu državu Rijeke, koju sačinja« va cijeli »Corpus separatum«. Na. teritoriju Istre pogranična linija je Muslimanska trgovačka i obrtnička banka, za Bosnu i Hercegovinu (d.d.) u Sarajevu. Dionička glavnica K 7,000.000 Podružnice u 3 Brodu i g. |\lgvom Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS. i u inozemstvu. Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ib najpovolj­ nije. Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. Daje sezonske i -aprovizacijske kredite, — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — ROBNO ODJELJENJE kupuje i prodaje sve vrsti robe, ’a poglavito sve životne namirnice. - - - Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijeno. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interufban tilcfon: ZH �Strana 2 Стоап« koja polazi od Kastva i izlazi na drum Sv. Matija—Rijeka. Sknoči i Cesti pripadaju nama kao i cijeli kolni put od Zlosenice koji preko Matulja (kota 377) vodi na Rijeku. Na zapadu izlazi linija ispod Prel« nika. Granice teritorija o kojima je riječ u prednjem članku biće odre« đene od komisije za razgraničenje;' 5. Kroz 2 mjeseca nakon ove kon« ferencije sastaćc se konferencija stručnjaka, koja ima da podnese o» bim vladama predlog o svim pita« njima za uspostavu najsrdačnijih ekonomskih i finansijskih odnosa između obiju zemalja; 6. Kraljevina Srba, Hrvata i Slo« venaca priznaje talijaaskim držav« ljanima na njezinom teritoriju sve koncesije dobivene do 12. novem« bra 1920. godine. Talijanski držav« ljani bivši podanici Austro«Ugar« ske, imadu pravo opcije kroz go« dinu dana; 7. Vlade su sklopile rekurenciju u cilju ojačavanja kulture duša. (O« vaj dio brzojava potpuno je nera« zumljiv!); 8. Ovaj ugovor satavljen je u dva primjerka: u talijanskom i srpsko« hrvatskom jeziku. . ' Bilješke. Zagrebački »Hrvat« u broju od 10. o. mj. donio je u cijelosti naš poduvodnik, što je bio zaplijenjen u 114. broju »Pravde« od 6. o. mj. U narednom broju donio je zapli« jenjeni članak »Hrv. Sloge« u kojem je bilo govora o programu J. M. O. Drago nam je, što je javnost makar iz »Hrvata« mogla čuti naš glas, kao i glgs onih, za koje se veli da su proti našoj organizaciji. Bilo bi do« liro,'kad bi gose onih oko »Domo« vine« pročitali gornje sastavke. Osječki »Hrv. List« donio je po« vodom pritvaranja naših prijatelja vanredno topao članak o nama i na« šim tegobama. Žao nam je što ga ne možemo prenijeti i kolegama iz gornjih dvaju listova toplo zahva« Ijujemo na iskazanoj pažnji. »Pravdaška banka«. »Glas Teža« ka« nije mogao, a da se u nekoliko navrata ne nabaci i na ovaj čisto muslimanski zavod — kao što se na« bacuje blatom uopće na sve musli« mansko. »Glasu Težaka« dobro je poznato, da su ovaj zavod osnovali muslimani B. i H. bez obzira na stranke, te da u ravnateljstvu kao i ' nadzornome vijeću toga zavoda i« ' ma članova, koii ne pripadaju našoj organizaciji. Znaju li Varvarići i | komp. da je jedan od osnivača ovo« ‘ ga zavoda, g. Ing. Čekro, njihov stup i da je on za banku od H. Ju« sufagića i prostorije iznajmio? Šta je onda razlog ovim’' napadajima? Jednostavno to, što Varvarić i nje« gova kompanija nijesu u njoj našli | dobre jasle. Evo dokaza: Odmah | po izlasku prvih brojeva »Glasa Težaka« došao je g. Dr. Novo i tra« žio oglas. Direktor nije udovoljio tom zahtjevu, ne znamo iz kojih razloga, a držimo stoga, što je po« znavao njega (afera Vlaho — Dr. Novo u Gjdru, te slanje bolesnih vojnika koji nijesu mogli platiti na frontu) kao i njegovo društvo, te nije htio islamskim novcima potpo« magati protumuslimansku rabotu. Time je naravno onoj čeljadi dat povod da se banka napadajima pri« sili da oglašuje u »Glasu Težaka«. Ili je modža uzrok u tom, što je jednog dana pokušao jedan propa« lica iz njihova društva, da od banke podigne oveću svotu uz jamstvo je« 'dnoga čestitoga trgovca, koji ga nije poznavao, pa kad je dobio informa« čiju o tome »težaku«, odustao od ži« riranja? Zahvalio se na izboru. Na okruž« noj konferenciji radikalne stranke za okrug mostar^i jednoglasno je izabran za poslaničkog kandidata naš odlični prijatelj g. Smail Ćema« lović, član ‘Glavnog Odbora za o« krug mostarski. G. Čemalović je .b|agodario na tom povjerenju i paž« -nji, ali je izjavio da žali što se ne može primiti izbora. Cijela konfe« renciia je sa žaljenjem primila ovu izjavu. G. Ćemalovi^je bilo ponu« đeno mjesto na komfti bio izabran za poslanika, ali je on pretpostavio da se ne kandiduje ostajući i dalje .PRAVDA* — .ПРАВДА* da radi revnosno kao i do sada za uspjeh radikalne stranke i njenih vođa na izborima. Gornju bilješku prenosimo iz »Srpske Riječi« od 15. o. mj., a po« što nije jasna, dodaćemo joj malo komentara. Sada odlični prijatelj radikala, a prije mjesec dana »na« rodni prvak Hercegovine«, g. Smaji« ca Čemalović, nije se primio kandi« dature stoga, što mu je ponuđena oglodana kost, t. j. četvrto mjesto, pa nije htio da hljosne. No ipak se je našao neko, ko je pristao da bude čak i kao Stipanov alat: dr. Murat Sarić, onaj isti Murat, koji nikad ni« je bio vojnik, nego oficir, general, naravno bez vojske..... . „Šta su muslimani?" Da se vidi kakav pojam imaju-o nama ljudi u. Beogradu, donosimo bez ikakve izmjene donji sastavak, što je štampan u 2,164. broju polu« radikalske »Tribune« od 1. oktAra o. g. Učinili smo u’ članku samo tu korekturu, #da smo neka njegova mjesta štampali razmaknuto. Inače smo ostavili sve kako je štampano u »Tribuni«. Članak glasi: »Do pre rata znali smo da su mu« slimani u Bosni Srbi, koji su posle Kosova ostavili pravoslav« 1 j e i postali Muhamedovi vernici, ali koji nisu zaboravili svoj srpski jezik. Znali smo da su naša braća, dugo udaljena od svoga starog ognjišta, dosta žabo« ravili šta su ranije bili i iz njihovih usta čuli spao reči, koje su bolele. Nada nam je ležala u budućnosti, koja će nas jednoga dana spojiti i tada će doći renesans nacionalne svesti. Ali da dođe do«tog renesan« sa potrebno je ne samo ostvariti na« rodno ujedihjenje već leći s odu« ševljenjem na posao, koji je teži ne« go svi dosadanji. Jer je mnogo div« Ijih i zlih trava izrtslo i plemenito cveće će še ugušiti ako ne dođu gradinari! Jer šta su sada Muslimani? Budimo iskreni i priznajmo da su oni daleko od toga da budu Srbi. Ta čista srpska rasa je u opasnosti da se potpuno odvoji ođ nas i da ide u tuđi zagrljaj. Žalosno ja da naši ljudi danas tako slabo nacionalno misle, da ne razumeju jedan od centralnih problema naše rase, a to je: čija ćebitiBosna? Muslimani su danas na raskrsni« ci. Ko im pruži ruku, oni će s njime poći. A nami nije svfe jedno da li će otići u Zagreb ili u Beograd. A.« • Pa još svijet veli da je samo Čo« korilo grobar narodnog i državnog jedinstva sve triju plemena našeg naroda! Bilo bi smiješno, kad bismo se upuštali u ozbiljno raščinjanje gornjeg članka i puštamo ga bez i« kakve daljnje primjedbe. Ako ni« šta, vrijediće historičaru, koji bude pisao o ograničenosti naše današnje sredine... Propast tvoja od tebe, Šerif ova „Domovino “•I • • • Mostar. Poziv našeg mjesnog od« bora u Mostaru, kojim je sazvana naša skupština od subote, završava se ovim riječima: »Braćo! Pokažite svojim učešćem snagu i jakost naše organizacije. Manifestujte svoje o« gorčenje nad onim izrodima, koji hoće da poc^epaju naše redove i da na nesreći braće muslimana zadovo« lje svoje gadne i niske ambicije!« Dodamo li, da idu pod šilte sva Šerifova ručna pisma, kojima pozi« va »stare prijatelje«, da rade za nje« gova kandidata Husagu Cišića i da ga se je Husaga svečano odrekao iz« javom u »Nar. Slobodi«, koju smo donijeli u prošlom broju, onda je ilustrovano i raspolAenje Hercego« vine, koja ne će ni da čuje za ovog nekad velikog Austjo«Madžara, a danas jednog i sitnog Srškićeva li« žisahana. Njegova obezglavljenost odraža« va se pak u tom, što pisma šalje čak I i našim — kandidatima za Konsti« i tuantu. Sarajevo. Skupština od petka sa« zvana je posebnim pozivom mjes« nog odbora u kojem se veli: »Braćo muslimani! Dođite svi na ovu skup« stinu, pa svojom mnogobrojnom po« sjetom i ovom prilikom pokažite da je Sarajevo nepredobiva kula naše organizacije. U prošli petak bijašfe na istom mjestu zakazana skupština onih, što radi svojih ličnih koristi •pokušavaju da razbiju našu slogu i razrijede naše zbijene redove. Valja im pokazati, da Sarajevo osuđuje rovarenje »Obranaša« isto onako, kako osuđuje provokatorsku ulogu Pitner«Sarkotićeva štićenika, skrahi« ranu austrijsku veličinu, Šerifa Ar« nautovića. On ruje i izdajnički mini« Ta temelje naše organizacije, on je obmanuo »veledušni Beograd«,. da je Bosna uz njega, a proti našoj or« ganizaciji. Treba razbiti ovu njego« vu petljaniju, treba ušutkati njego« vu lažnu »Domovinu« i s gnjuša« njem odbiti njeno- izdajničko piša« nje. Sarajevo je srce Bosne, pa tre«. ba da prema tom svom, položaju i progovori. Muževno i trijezno, mir« no i dostojanstveno.« Zvornik. Šaljem jedno pismo Še« rifa Ajnautovića, što ga je upravio odličnom članu naše organizacije g. Hilmibegu Fidahiću. Štampajte ga uz poruku, da u Zvorniku nema iz« dajica. Pismo glasi: »Dragi Hilmi« beg! Jg Vas pozivom na naše staro prijateljstvo molim, da pomognete moju kandidaturu, koja je za tu« zlanski okrug postavljena. Ja se za Zvornik pouzdavam u Vas i u Smailbega da ćete pomoći, da moja kandidacija uspije u Zvorniku, jer ste Vas dvojica u koje Zvornik gle« da i sluša. Ujedno Vas molim, da mi brzojavno javite koga ćemo iz zvorničkog kotara na listu postaviti. M. selam Šerif.« Molimo gg. čitatelje da nam o« proste što štampamo i ovako srnu« šene stvari. Iz principa ne mijenja« mo historijskih dokumenata. Bos. Novi. U znak pftitesta pro« tiv izdajničkom i nemuslimanskom istupu^erifa Arnautovića protiv Ju« goslavenske Muslimanske Organi« zacije i njena vodstva po diktatu najzakletijih neprijatelja musliman« skoga dijela našega naroda, koji su se više puta i u praksi pokazali, mu« slimnska omladina Bos. Novog kao dokaza gnjušanja i prezira, spalila je njegovu »Domovinu« sa jedno« glasim uzvicima: »Dolje izdajnik i rušitelj naše sloge!« Muslimanska omladina. Kladanj. Šaljem pismo koje do« bih od »Šerifa«, a ujedno javljam, da smo sve brojeve njegove »Do« movine« povratili sa primjedbom: »Ne prima se«. Silu je brojeva raža« slao u Kladanj, ali smo sve povra« tili. Naš kotar i mjesto sve je uz J. M. O. Drugim »prijateljima« nema mjesta. Pismo glasi: Šerif Arnautović, Sarajevo. Dragi prijatelju! Molim Vas prijateljski, da poradi« te za kandidacionu listu, na kojoj sam ja nosilac. Ja se pouzdavam u naše prijateljstvo, da ćete se svojski i energično zauzeti, da ova lista u tamošnjim krajevima prođe i uspi« ja, a to će ovisiti o Vašem radu i vo« lji za rad. Ujedno Vas molim, da nam za »Domovinu« sakupite i po« lam. Sarajevo, 7./Х1. 1920. -Šerif. Sanski Most. Danas muslimanski nogometni šport, klub »Sana« spa« lio »Domovinu«, Šerifov list na jav« noj pijaci. Odbor. Lijep primjer mara i požrtvovnosti. Ovdašnja stara zlatarska radnja »Braća Zlatar« pošla je u svom za« natu sasvim savremenim i hvale vri« jednim putem, te može da bude svi« jetao primjer mnogim našim zanat« lijama, kako treba raditi na korist svoju, svoga zanata a i općinstva. Članovi ove ugledne sarajevske zlatarske radnje riijesu se htjeli og« raničiti, da proizvađaju samo stare nakite i rade na način, kako su vL Epoi — Brol 223 djeli i naučili od svojih pređa: »da pletu kotac kao otac«, nego su se odlučili da rade prema duhu vre« mena, te sp je jedan od članova u« savršivao u inozemstvu dulje vre« mena, a prije nekoliko su mjeseci nabavili moderne mašinerije i ure« dili sasma modernu radnju, gdje iz« raduju sve vrste zlatnog i srebre« nog nakita po najnovijim modelima i ukusu. Braća Zlatar stavili su sebi ujedno u dužnost, da uposle naše i onako na žalost slabo zbrinuto mu« -slimansko ženskinje, te su u tu svr« hu u svojoj glavnoj radionici os« novali pored odjela za izradu prste« nja, lanaca i broševa još i naročiti odio za-'izrađivanje ručnih pletenih torbica od srebra i zlata, t. zv. »taš« ni« svih, pa i najmodernijih fazo« na. U ovom odjelu je sada zaposle« no desetak naučnica, koje i ako po« četnice, dobivaju od ove radnje do« ličan honorar, koji iznosi od 500 do 600 K mjesečno. Ovaj lijepi primjer modernizira« nja jednog od naših zanata, a ujed« no patriotski gest ove firme mogao bi služiti kao uzor većini naših za« nata i zanatlija, da se naime ne tre« ba u zanatu i u poslu ograničiti sa« mo na se i na dosadašnji način ra« da i poslovanja, nego da treba ži« vjeti i raditi u duhu vremena. Mi ovu našu sasma modernu i solidnu radnju najtoplije preponi« čujemo braći muslimanima a i pri« jateljima muslimanskog napretka. Ujedno skrećemo pažnju mjeroda« vnih faktora, da bi bilo skrajnje vri« јете, da se povede življa akcija, kako bi se naši i onako sasma za« nemarem zanati čim prije spasili bi« lo tako, da se što veći broj mladih zanatlija pošalje na državni trošak u one krajeve našeg kraljevstva, gdje bi se mogli u svom zanatu u« savršiti, ili da se u tu svrhu odre« de stručnjačke komisije, da prouče način moderniziranja naših starih zanata pa da se onda od strane vla« sti poduzmu potrebni koraci. Iz naše organizacije. SKUPŠTINE U HERCEGOVINI. U petak je dr. Karamehmedović održao skupštinu u Ostrošcu, na kojoj je bilo preko 1500 naših teža« ka. U Jablanici je isti dan skupšti« nu održao naš urednik Korkut, a prisustvovalo joj je oko 200-težaka. U suibotu je u dupkom punim pro« storijama »Hrvoja« u Mostaru odr« žana velika skpuština, kojoj je predsjedao naš kandidat g. Musta« fabeg Kapetanović, a govorili su gg. dr. Karamehmedović i Korkut uz burno odobravanje i silno odušev« ljenje. U nedjelju je dr. Karameh« medović održao vrlo dobro posjeće« nu skupštinu u Stocu, a u veče je na povratku izmijenio misli s našim ljudima u Čapljini. U Stolac ga je pratio g. Hakija Čemalović iz Mo« stara« Kandidati prof. Baljić i Kapeta« nović otputovali su u Nevesinje, a možda će se navratiti i u još koje mjesto. Održane skupštine uspjele su izvanredno, a detaljnije ćemo ih prikazati u idućem broju. Ovdje bi« Iježimo, da se je Mostar odazvaoistim oduševljenjem kao i Sarajevo, a svijest hercegovačkog težaka do« stojna .je svakog divljenja i pošto« vanja. Svugdje se ori »Dolje Šerif!« SKUPŠINA U KNEŽINI. Iz Kladnja dobismo ovaj brzojav: »Skupština u Knežini izvrsno uspje« la. Svuda ovamo nepokolebivi redo« vi organizacije. Sarajlić, Dedić.« SKUPŠTINA U KREŠEVU. U Kreševu je održana dne 12. o. mj. u petak vrlo dobro posjećena i potpuno uspjela skupština, na koju je na poziv mjesnog odbora izaslan član Radnog Odbora dr. A. Hadži« kadić. Mnogobrojni težaci iz svih okolnih sela kao i mještani, pošto su saslušali odulji govor našeg izasla« nika o programu i borbi n’aše orga« nizacije te o važnosti izbora, izjavili su oduševljeno, da čvrsto stoje uz našu organizaciju-i da ih niko nc će rastaviti pd zajednice sa ostalim muslimanima, koji se u ogromnoj većini okupiše u redovima J. M. O. Poslije skpuštine svi se prisutni ne« članovi upisaše za članove J. M. O. da time pruže i vidljiv znak šlaga« �Fpol 223 — Broj ® nja i odobravanja rada J. M. O. Predsjednik mjesnog odbora A« sifaga Ćizmić sa ostalim odbornici« ma pripremio je sve nužno i obavi« jcstio okolona sela, da dođu na skupštinu, na čemu im pripada sva« ka hvala. POUZDANIČKI SASTANAK U KOVAČEVCIMA. Vrijedni predsjednik našeg mje« snog odbora u Glamoču g. Husein ef. Berberović održao je pouzdanič« ki sastanak u općini Kovačevcima dne 7. o. mj., na kojem su bili pri« sutni svi muslimani ove općine. G. Berberović je rastumačio prisutni« ma rad naše organizacije i borbu, koju je za ove dvije godine izdržala u obranu muslimana. Razložio je potanko program i sve što je u Sa« rajevu prigodom naše glavne skup« štine čuo iz usta naših narodnih po« slanika i drugih članova našega vod« stva. Prisutni su ovo izlaganje g. Berberovića potpđno odobrili i iz« javili svoje oduševljenje za organi« zaciju i njezino vodstvoc. Tom je prilikom skupljeno za »Pravdu« 620 kruna dobrovoljnih priloga, koje na drugom mjestu donosimo. Kaši dopisi. Rečica (kot. Stolac) u novembru. Tuđi agenti iz Mutež stranke, u svom klepetalu, kao da su pobješ« njeli radi blamaže i neuspjeha što doživljuju na sve strane. Umislili se kao neke narodne vođe, pa u sva« kom broju tog demokratskog -pri« repka sikću, kleveću i petljaju, iz« mišljaju sve moguće laži i blateći sve poštene muslimane koji nijesu ni najmanje spr^nni da se prodaju kao što su se i oni prodali. Taj analfabetski listić i nema dru« gog materijala nego da izlijeva mržnju na sve one muslimane koji se nedaju za nos voditi u izdajnički posao kojeg oni vrše na štetu mu« slimana. Tu neki dan očešao se je taj pro« dani listić i o naš mjesni odbor i po« kušao da oblati našeg vrijednog va« iza g. H. Asim ef. Zupčevića, kojeg oni pogrdno prozvaše »Hodža Zu« bac« ne bi li na taj način privukli kojeg seljaka u stranku Varvara— Čekro-—Mahinićevu. Oni tvrde da su naš mjesni odbor i »Hođža Zubac« pozivali narod da dođe na skupštinu radi vakufskih stvari i vele da je na skupštini sve« ga bilo 61 prisutnih i to sa odborom zajedno. Take krupne laži mogu iz« valiti samo nemoralni ljudi koji se kupe oko tog klepetala i koji se ne stide šta će im reći oni ljudi koji su bili na skupštini, kad u njihovu listu pročtaju taku la'ž. Nek ti demokrat« ski hizmećari zavire u naš skupštin« ski zapisnik, pa nek tu vide koliko je uistinu bilo prisutnika na našoj skupštini i kako je ona tekla. Uostalom zašto se ti prodani e« lementi ne sjete naše veličanstvene skupštine na kojoj su gg. Maglajlić i Korkut onako triumfalno pobrali lovorike slave, i na kojoj su svi Sto« čani onako jednodušno manifesti« rali slogu i privrženost Organizaciji. Jedan posmatrač. r aiititRi pregled. Engleski listovi o sporazumu. »Timesov« dopisnik u Santa Mar« gheritti misli, da za uspjeh valja blagodariti dobrim odnosima izme« đu Trumbića i Sforze kao i dobroj volji obiju strana. Dopisnik »Daily Newsa« iz Santa Margheritte veli, da je značaj riješenja mnogo veći, nego što je svijet mislio dok pitanje nije bilo riješeno. Postojala je opas« nost sukoba i nemogućnost trgovi« ne, koja je oteščavala ekonomske odnošaje jugoistočne Evrope. Itali« ja je dobila strategijsku bezbjed« nost, a Jugoslavija dovoljnu garan« čiju za izlaz na more. Uspjeh valja blagodariti Sforzi i Trumbiću. Egipatsko pitanje. Iz Londona ja« vljaju: Lord Milner naišao je u brit« ekom kabinetu veliki otpor u pita« nju dignuća protektorata nad Egip« tom. U izvještajujorda Milnera se predlaže, da se Egipat konstituira „ПРАВДА* — .PRAVDA. U idućem broju donijećemo opširnu uputu o načinu glasanja i dužnostima predstavnika kandidatskih listi. kao nezavisna nacija sa garancijama za sigurnost Suezkog kanala. Izvje« štaj ne sadržaje nikakovih predio« ga za egipatski ustav, izjavljuje ali da je stvar samih Egipćana, da si organiziraju režim, pod kojim žele živjeti. Neki engleski ministri kao lord Curzon i Churchil drže, da predloži .lorda Milnera idu predaleko. Promjene u albanskoj vladi. Iz Korče javljaju: U ovdašnjim arba« naškim krugovima se tvrdi da su članovi sadašnje arbanske vlade u Tirani Coba i Kadri Hodža istupili. Oni su bili umiješani u događaje, koji su prošlog ljeta doveli do na« pada albanskog pa srpsku granicu. Domaće vijesti. Jedna greška. U prošlom je broju nekom pometnjom dopis iz Više« grada donesen u rubrici »Bilješke«, pa molimo gg. čitatelje da nas izvi« nu radi ove omaške. Još jedan Grudićev kurban. Iz Bijeljine dobismo ovaj brzojav: Ju« čer je nakon groznih muka u ovdaš« njojl bolnici preminuo Hasan Ha« džić, starac od 67 godina. Hadžić je podlegao ranama, što mu ih prije mjesec dana zadade Vidak Stanoje« vić, žandar iz Skoplja, koji je došao ovamo na dopust. Ubojica je na slo« bodi. Odbor. •— Donosimo gornju vijest i pitamo: Šfa je sa Čupurdi« jom i drugim njegovim sukrivcima? Hoće li se državno odvjetništvo maknuti i uhapsiti Stanojevića? Ho« će li se povesti kakvi izvidi proti Grudiću i njegovim organima? ' Uzaludno traganje. Pišu nam: Dne 4. novembra o. g. u 4 sata po« slije podne došao je nenadano ov« dašnji kot. predstojnik Mrzljak sa kancelistom kot. ureda M. Serdare« vičem, dvojicom opć. vijećnika Bo« škom Bijelićem i Aganom Grebom te stražarom Markom Samardžićem u trgovinu ovdašnjeg trgovca Der« višage Bakšića,. gdje su se nalazili neki građani. Predstojnik je zatra« žio da se dotični građani odstrane, što su isti i učinili, a zatim je u za« tvorenom dućanu nastala pomna premetačina D. Bakšića najprije tje« lesna, zatim dućansldh prostorija te napokon i stana istog. Predstojnik je prije premetačine rekao: »Po na« logu starije vlasti ima se obaviti pre« metačina«. Poslije obavljene preme« tačine kancelista je pokupio sve knjige i spise koji su se nalazili kod Dervišage kao člana centralnog od« bora posjedničkog udruženja te kao predsjednika mjesnog odbora u o« vom kotaru i sa sobom ponio te svi gore navedeni sa ipomenutim trgov« cem uputiše se u kotarski ured, gdje su ostali do 7 sati u večer. Sastav« Ijen je zapisnik, da je premetačina ostala bezuspješna ali usprkos tomu Dervišaga je stavljen pod policajni nadzor i ujedno mu saopćeno, da se ne smije iz mjesta nigdje udaljiti, te se i danas tako nad njim postupa. Ovoliko u javnost da se zna šta se sve i u našem malom Ljubinju događa i izvršava na muslimanima. Jedan zločin u B. Luci. U noći na 26. pr. mj. u 1 sat po ponoći izbo« den je ovdašnji posjednik Suljaga Čejvan sa vojničkim bodežom, te je ozlijeđen na četiri mjesta. Oteto mu je tom prilikom 320 K. Slučaj se je zbio u varoši pred duhanskom fabrikom, kada se je Suljaga vraćao sa svoje bcglučke zemlje sa kolima žita iz kojih je istom izišao i poslao ih sa momkom kući, htijući on pje« šice ići da se malo ugrije. Marljivim istraživanjem policije uspjelo je • pronaći krivce u četvorici vojnika ovdašnjeg vojnog slagališta. • Izborna nasilja počinju. Iz Zvor« nika smo u četvrtak primili ovaj brzojav: '»Na 7. o. mj. u noći poli« cijski je podnadzornik Sveta Savić podvaliujućim planom sa svojim policistima i povjerljivima osobama podmetnuo vojničku pušku u štalu g. Huseina Cumavića, podpredsjed« nika mjesnog odbora J. M. O. u na«. * »u I. 1 mjeri, da omete započeti rad naše organizacije u predstojećim izbori« ma, te da omete slobodu izbora. U« potrijebivši svoj službeni položaj u ovoj stvari, sproveo je g. Čumavi« ća sa prijavom i podmetnutom puš« kom u zatvor. G. Cumavić je nakon izdržanog zatvora od 22 sata bio preslušan od kot. ureda i pušten na slobodu. Istraga je u toku, opširan izvještaj slijedi. Molimo podužrtiite hitne korake na nadležnom mjestu. Mjesni odbor. Donosimo bez komentara. Izgubljen sahat. Kada je policija razjurila našu sarajevsku skupštinu, u onoj velikoj stisci i gužvi izgubio je jedan naš prijatelj sat iza poja« sa, na kojem piše London, a na srebrenom lancu vise tri muhura. U« moljava se nalaznih, da ga preda Salih ef. Karavdiću u Saračima ulici broj 15. Točno na minutu idu Stittnerovi satovi, svjetski glasovita marka »IKO«. Suttnerove ure u svim izrad« bama i cijenama, kao i sve ostale dragulje i potrebštine pokazuje Vam prekrasni katalog kojeg bes« platno dobijete ako za poštarinu pošaljete 2 K na tvrtku H. Suttner, Ljubljana br. 706., Ne možete li spavati? Niti raditi? Bole Vas živci? Krasno ugodno čuvstvo donijeće Vam Fellerov pra« vi Elsafluid! 6 dvostrukih ili 2 speci« jalne velike boce 42 krune. Državni trošarina posebno. Imate li pokvaren apetit? Često povraćanje? Tromost crijeva? Ovo zlo odstranjuje se Fellerovim pra« vim Elsa«pilulama! 6 kutija 18 kru« na. Švedska žeiudčana tinktura 1 ve« lika boca 20 kruna. Omot i poštari« na posebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feller, Stubica donja, Elsatrg br. 310, Hrvatska. D. Izvrsna osnova igre državne raz« redne lutrije, kakovu ni jedna lutri« ja svijeta ne može iskazati, zajam« čuje istoj u tu« i inozemstvu sjajan uspjeh- Izdanih 100.000 srećaka biti će posve sigurno u najkraće vrije« me razgrabljeno. Neka se stoga, sva« ko požuri da sam ili zajedno sa dru« govima osigura poželjnu srećku, dok zaliha još traje. Pobliže u da« našnjem oglasu državne glavne ko« lekture: Međunarodna Banka d. d. odio drž. razredne lutrije, Zagreb, Gajeva ul. 3. , Gajretov glasnih. Dobrovoljni prilozi iz Amerike. Husnija Ćatović darovao je 50 do« lara: Mehmed Prelimovac 30 dolara; po 20 dolara: Osman Ćatović, Half! Kurtović, Jozo Željko; Pašo Ćeri« nagić 15 dolara. Po 10 dolara: Omer Resulović,. Hasan Ramić, Salih Lju« bović. Salih Hasanbegović, Meh« med Kapetanović, Hamid Demiro« vić, Lutfija Volić, Mustafa Sarić, Mujo Avdić, Husein Omeragić, Vejsil Zabela, Abdullah Bajgorić, Hama Arnautović, Nazif Pošković, Ahmet Avdić, Omer Šuko, Hašim Demir, Jusuf Habeš, Smajo Kravić; po 5 dolara: Nazif Sarić, Asim Bu« dala, Mihailo K. Mutka, Avdulah Željo, Hasan Hasanbegović, Smail Baraković, Mahmut Kantarević, Sa« bit Šehović, Husein Purić, Alija Će« rinagić, Begler Ćerinagić. Mustafa Ćerinagić, Mustafa Riđešić, Hašim Ramić, Mehmed Zubčević, Selman Avdić, Sulejman Busuladžić, Re« džep Omeragić, Derviš Grizović, Hakija Ljubović, Halil Ramić, Zaim Ramić, Hamdija Kapetanovič, Alija Omeragić, Agan Korić, Mrs Магу Volić, Sulejman Nurković, Nasuf Jaganjac, Sulejman Koraica, Sabit Busuladžić, Derviš Ćefo, Hamza Mehaković, Mahmut Hajirlić, Šaćir Poturović, Mehmed Bajgurić, Meh« med Čekro. Mehmed Krpo, Arif Sa« ri,ć Aćim Kijac, Mahmud Jaganjac, Ivan Antunović, Mustafa Bošković, Sabit Pervan, Muhan Šabić, Bajro Bašić, Nazif Kapičić, Ibrahim Ba» raković, Muharem Serdarević, Hu« sein Serdarević, Ibrahim Robović, Alija Osmanović; po 4 dolara: Riz« van Ćerimagić, Mehmed Ćosić, po Сграна 3 3 dolara: Sejdo Busuladžić, Nuri Dželadin, Husein Bekir, JozoCirko, po 2 dolara: Alija Beširević, Ibra« himToromanović, Ibrahim Redžep, Jure Čović, Ignjat Radulović, Vinko Krajina, Mijo Željko, Sulejman Ha« sanbegović, Alija Ibrahimpašić, Ha« san Karadžić; Božo Sučić 1.50 dola« ra. — Plemenitim darovateljima pre« ko dalekog oceana neka je najsr« dačnija hvala! Dobrovoljni prilozi. Upravnom odboru prispjeli su dalje ovi prilozi: Musi. . udruženje »Itihad« Bihać 2.000 K, Muslimanska čitaonica Ne« vesinje 354 K, Kasim Riđešić Trebi« nje, sakupio priloga 339 K; podod« bor Stolac od održane zabave 5.206 K 80 hel.; Nazif Resulović Gornji Rahić, od održane zabave" 500 K; is« ti darovao 130 K; Huso Gruda Ne« vesinje sakupio 330 K; pododbor u Bos. Petrovcu sakupio 400 K; P. Grabovac. Čapljina 40 K; Opštinski ured Odžak 500 K; pododbor Gac« ko, od održane zabave 7.827 K; Ab« dulah Gruhonjić Janja od održane zabave 1695 K; Opštinski ured Ro« gatica 1000 K; Opštinski ured Moda rić utemeljačina 500 K; Opštinski ured Cazin dar 100 K; Džemal Taf« ro Zenica sakppio 600 K; Opštinsko poglavarstvo Derventa 1000 K; Ab« diirahman Čelinić Goražde sakupio 248 K; Braća Širbegović Doboj 100 K; Hilmija Sadiković Ljubuški, sa« kupio 200 K; pododbor Rogatica, sakupio 1.305 K; Bećir Krvavac B. Brod, sakupio 1830 K; Smail Emina« gić i F. Dervić Tešanj, dobrovoljni •prilog 400 K; pododbor Ljubinje, dobrovoljnih priloga 230 K; podod« bor Konjic, od prodatih kurbanskih kožica 539 K; pododbor Maglaj, čla« narine i priloga 768 K; Abid Keso« vić, Jeleč 135 K; pododbor Sanski Most, sakupio 2.500 K; Z. Mehme« dagić Doboj, sakupio 701 K; Musta« fa Čalkić, Gornji Vakuf sakupio 411 K; Kadri ja Hajdarović i dr. do« brovoljni prilog 176 K; Zaim Hađo« vić Trebinje 1.000 K; Abdulfetah Kadić Ostrožac od kurbanskih ko« žica 582 K; pododbor Rogatica do« brovoljnih priloga 2122 K; podod« bor Maglaj, dobr. pril. 5000 K: Alija Šuljak Trebinje sakupio 395 K; Ne« zir Dervović Bijelopolje dar 4000 K; M. Tarabar Zenica sakupio 330 K; Adem Salković Rogatica dar 24 K; Hamid Filipović Rogatica dar 104 K; Dr. Karamehmedović Sarajevo, dar 1000 K; Fejzaga Salković Sara« jevo, dar 20 K; Muhamed Fočić Ro« gatica dar 260 K. Gospodarstvo. MUSL. TRG. I OBRTNIČKA BANKA ZA B. I H. S veseljem konstatujemo, da se o« vaj naš mladi novčani zavod po« voljno razvija. Razvija se povoljni« je nego smo mogli i očekivati obzi« rom na prilike, u kojima je osnovan, a koje i danas vladaju. Odmah nakon prevrata 1918. go« dine uvidjela se prijeka nužda, da se osnuje jedan jak novčani musliman« ski zavod, koji bi bio neki centar za financijalno«trgovačko> i gospodar« stveno pridizanje ■našeg elementa u cijelom kraljevstvu. Svi naši dale« kovidniji patrioti zagovarali su os« nutak takovog zavoda kao jednu ži» votnu potrebu našu, premda su se prilike borile proti toga i predviđa« la gotovo nemogućnost uspjeha ta« kovog pothvata. No zahvaljujući a« gilnosti naših prijatelja pregazile su se sve poteškoće i 17. marta ove go« đie otpočela je svoj rad Musliman« ska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu d. d. u Saraje« vu. Njezin osnovni kapital bijaše is« prva K * 3,000.000, od kojeg je pri početku njezina poslovanja bilo u« plaćeno tek 50% (K 1,500.000). Sa tom svotom otpočeo je taj mladi novčani zavod svoje djelovanje i pod mudrom upravom svog ravna« teljstva i svog vrlo valjanog činov« ništva postigao do danas uspjehe, koje mi ni jesmo, da iskreno rečemo, ni očekivali. 9. augusta o. g. kad bi« jaše zadnji rok uplate dionica prve emisije — konstatovano je da je di» onička glavnica od K 3,000.000 pot« puno uplaćena. Na izvanrednoj skupštini ovog zavoda, držanoj 2. septembra ove godine zaključeno je povisiti temelj« �nu glavnicu (u smislu pravila) na K 10,000.000 i prepustiti ravnatelj« stvu, da to povišenje provede pre« ma svojoj uviđavnosti. Ravnatelj« stvo je odredilo da se to povišenje provede raspisom dviju emisija di» onica tog novčanog zavoda. Prvo povišenje je (II. emisija) od tri na sedam milijona kruna. Ta je emisija trajala do konca prošlog mjeseca. Sa zadovoljstvom konstatujemo da je ova emisija potpuno uspjela i da potpuno uplaćena d i o n i č« ka glavnica ovog zavoda iznaša sada K 7,000.000 Stoga je u toku treća emisija dionica za povišenje dioničko glavnice od se« dam milijona kruna na deset melijo« na već u toku i trajaće do konca ove godine. Po dosadanjem razvoju treće e« misije uspjeh joj je potpuno osigu« ran, pa će tako Muslimanska trgo« vačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu d. d. u Sarajevu 31. de« cembra ove godine imati 10,000.000 kruna potpuno uplaćenog dioničkog kapitala. Ako se uzmu u obzir abnormalne financijalno«privredne prilike i per« manentna općenita financijalna kri« za, koja nas sviju guši od prevrata do danas, mora se reći da je gornji uspjeh više nego dobar. Ovaj je zavod u augustu ove go= dine otvorio svoju podružnicu u Bos. Novom, 20. ovog mjeseca o« tvara podružnicu u Bos. Brodu, a u decembru ove godine u Bogojnu. Prema izričitoj želji macedonskih muslimana otvoriće u najkraće vri« jeme i u Skoplju (Uskjub) svoju po« družnicu. Središnijca Muslimanske trgo« vačke i obrtničke banke kao i sve njezine podružnice bavi se svim u bankovnu struku zasijecajućim po« slovima, a osim toga trgovanjem za vlastiti i tuđi račun. Podružnica u Bos. Brodu ima i svoje posebno spe« diciono odijeljenje, koje se bavi pri« manjem, pretovarom, otpremom i Carinjenjem robe. Kancelarija i ma. gazini ove podružnice nalaze se u blizini bos. brodske željezničke sta« niče, vis«a«vis hotela Jugoslavije. Svim našim prijateljima preporu« čujemo Muslimansku trgovačku i o« obrtničku banku za Bosnu i Herce« govinu d. d. u Sarajevu i sve njezi« ne podružnice kao kulantan, solidan i povjerljiv novčani zavod. его|223 - Edoi VraVP«" — St-'nS 4 СтГ?.«» Zavikah na sluškinju: Nosit o njeso! Baci ga kokošima! Ona ode začepljena nosa, a mi u sobi skočimo, otvorismo prozore, te sobu »izluftirasmo« — a vjera ti je i izhladismo, samo ne bil’ duša na mjesto došla. Sluškinja veli da ni kokoši nijesu htjele taj dan toga mesa jesti. Horpz Jđjucnuo jedan­ put, pa počeo glavom otresati i odveo ko­ koši na drugu stranu. Patke su ga sutradan požderale, kad se je tu večer na vani izmrzlo. Samo se je bojati, da im neće u prolje­ će, kad pronesu, jaja zaudarati. Ljudi božiji, kad »O. muteža«' ovako tesni na taze govedinu, ja kako li ga snose dži­ gerice onih, koji ga pišu, čitaju, šire i pla­ ćaju! Ja mišb'ah, evo džaba papira, pa zijanih mnogo. Odoše mi 24 K za meso i čitava vatra drva dok sobu prozračih, a nek stoji, što napatih sebe, kućane, sluškinju, mačku i * horoza. — Pošto je u ćuruk imama pod »Mutežima« bila i »Domovina«, bojati se da bi i nju mogla spopasti ista kokija, kao i moju govedinu, te da okuži prostorije, u koje uni­ đe i da pokvari »apetit« i horozu i mačka­ ma, a kamo li ljudima, jer je pošla istim sto­ pama i šire je isti ćuruk imami! Chamerani — Posavina. PAP1RNICA НАМШЈЕ KOPČIĆA preporučuje svoje bogato stovarište . svih vrsta papira, kancelarijskog i ; školskog pribora. — Narućbe se obavljaju brzo i točno. Cijene umjerene. Sarajevo, Štrosmajerova u!. Tel. 619 Traže se sva godišta BISERA* i »BEHARA ako nema sve onda bar nekoji brojevi. Slati na adresu Mehmedalija Ćatić, Žepče. Policijska direkcija za Bosnu i Hercegovinu. Br. 3560/20. Sarajevo, 10 /Х1.1920. Oglas. Policijska direkcija u Sarajevu treba oko 250 policista. Uvjeti su za pri­ manje u policijsku službu: da je molitelj 1. državhanin kraljestva Srba, Hrvata i Slovenaca, 2. potpuno zdrav, 3. neporočan, 4. svršio najmanje pot­ punu osnovnu školu i da zna dobro čitati i pisati ćirilicom i latinicom, 5. služio u vojci i postigao makar čast kaplara, 6. dovršio 24 godine, a ne prekoračio 36 godina. Dohoci su za neoženjene osim sta­ na, odijela i obuće K 1.760 mjeisečno, a za oženjene K 2.120 Osim odjela i obuće. Oženjeni dobivaju osim toga za svako dijete po 360 K mjesečno više. Reflektanti neka pošalju vlastoručno pisanu i propisno tllljegovanu molbu, policijskoj direkciji u Sarajevo putem svoje nadležne političke vlasti najdulje do 30. novembra o. g, a molbi neka dodaju: 1. svjedodžbu ponašanja, 2. krštenicu odnosno izvadak iz re­ gistra rođenih, 3. domovnicu, 4. posljednju školsku svjedodžbu, 5. vojničku knjižicu ili otpusnicu, 6. vjenčani list, eventualno kršte­ nice (ili izvatke iz registra ro­ đenih) djece. Molbe, koje iza 15. novembra o. g. prispiju, kao i one, koje nisu kom­ pletne, neće se uzeti u obzir. Odgovorni urednik: F. Šalaka. od 60 000 do 600.000 dinara Ili 240.000 do 2,400.000 (dva mili­ juna četiristohiljada) kruna. Isplata svih zgoditaka u gotovom novcu Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 .(prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. Poziv Pozivaju se svi dioničari Kreditne banke d. d. U Livnu, da treći dospjeli obrok za uplatu dionica, naj­ kasnije do 15. januara 1921., a četvrti obrok najkasnije do 15. marta 1921 uplate pod prijetnjom pošljedica § 7. društvenih pravila. Oni dioničari, koji najkasnije trideset dana od dana propisanog roka za uplatu ne polože uplatu sa 6°|0 kamata, biće’lišeni prava, koja potječu iz upisa i iz već učinjenih uplata, ali oni ipak jamče u smislu § 158. trg. eak. a prva i druga uplata njihova smatra se propalom u korist diuitvene redovne pričuvne zaklade. Ravnateljstvo Hitne banke d. d. u Livnu svih vrsti fino iz­ rađene razašilje • t tvornica cipela Cevljarska Zadruga Vrbovec pri Mozirju, Staija Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. loo.ooo srećaka 5o.ooo dobitaka 5 premija u. z. G j u r o c i. Centralna drogerija Braća Šahinagić Zahtjevajte cjenik Prvo vučenje 3. i 4. januara 1921. Svake druga srećka mora dobiti! Muslimani sjetite se „Gajreta“! CIPELE LUTRIJA Policijski direktor: Wjak. Jedan tuh^f. Pođoh na pijacu, da kupim štogod za kuću. Kad ja tamo a jedan, ajptur sujlemekj, samozvani imam, i bez brade i bez saruka, u visokim cipelama, dobro za­ petljanim više članaka, nešto nudi seoskim hođžama i kanderisava ih, da uzmu. Oni ru­ kama odmahuju, nećkaju se i viču: »Ne će­ mo mi tih šejtanskih ćageta. Pa još za to da i pare dajemo!« Kad on ču ovu riječ zavika: Evo vam ih, br’te, džaba. One i meni do­ laze džaba. Oni rekoše: Nećemo ih brate ni džaba. Na to priđem i ja k njima i zapitam: šta je to? Imam malo pocrveni i pokaza »Glas muteža«, a pod njima bijaše i »Do­ movina« sa »prvom riječi«. Ja na to zapitah ćuruk imama: Zar se to dijeli i džaba? On odgovori: Meni je rečeno: Tko hoće neka plati, a tko neda para, da dadnem i džaba. Meni pade na um, da moram na kasapnicu. Stoga rekoh ćuruk imamu: Kad može bit džaba, daj i meni dva komada. On mi ih dade smiješeći se. Uzmem od kasapa kilu mesa, na koju on metnu i malo džigerice kao namet. Ja mu dadoh »Glas muteža«, u koji on to sve zamota i sa mnom po dje­ tetu posla mojoj kući. Kod kuće rekoh sluš­ kinji, da džiglericu dade mački, a nek meso uredi za večeru. Sluškinja odmah izvadi džigericu i baci pred mačku. Mačka skoči, uze je u usta i ponese preko kuće nekoliko ko­ raka, pa je izbaci iz usta i ode otresajući glavom. Nama čudo, jer je komad bio lijep. Ja odoh u sobu. Ne bi malo, eto ti sluškinje, začepila nos i viče: Ja o ovom mesu ne mo­ gu deverati. Nekoliko sam ga isjecala, pa više ne mogu. Nekako tuhaf udara. Ja u sluškinju pogledah u čudu. Znam, meso taze, pa šta će mu biti, čime će vonjati? Ne potraja dugo, a i soba zaudara. Mislim, šta li je ovo? Soba međutim još gore zaudara raz­ nim udovima!... Ja se sjetih šta je. Iz »Glasa muteža« u taze meso se uvukla Vaivarovština, demokraština, »tajnikovština«, a povrh toga i mali Meho iz Fojnice bacio fofu. Ti se razni kokuli plinovi razvili u vru­ ćoj sobi. Ušćuhla se da se ne može dahnuti Državna klasna bez odbitaka! Najveći dobitak u sretnom slučaju dinara 1,000.000 (jedan milijun) ili kruna 4,000.000 (četiri milijuna) nadalje 600.000, 400.000,20^.000,150.000, 100.600, 80.000, 70.000, 60.000, dvije po 50.000, dvije po 40.000, pet po 30000, osamnaest po 20.000 dinara odnosno 2,400.000, 1,600.000, 800.000," 6O0.000, 400.000, dvije srećke po 200 000, dvije po 160.000, pet po 120.000, osamnaest po 80.U00 kruna itd. bez odbitaka! ШЈвпг srećaka za svaku klasu: 1'1 srećka Dinara 98 ili Kruna 19Z IZ srećke Dinara Z9 Ili Kruna 96 19 srećke Dinara IZ Ili Kruna 98 1/8 srećke Dinara 6 ili Kruna Z9 Točna i brza isplata sviju dobitaka zajamčena! Narudžbe iz cijele države neka se uprave poštanskom uputnicom ovlaštenoj glavnoj kolekturi MEĐUNARODNn BflHH U D. D. odio razredne lutrije. Zagreb ST Najveći Izbir brojeva! ST Štamparija Danlel & A. Kajon, Sarajeva � https://kolekcije.nub.ba/files/original/7ffbede496ab2615bbbe8fdd46a9bb2e.pdf 892a940785b0d5ab7846e26b477231a5 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. ј^И ДН|Д KS HLgdKF ^ИВи 1ж| f№ ^9 РР wk 4Ж "’VBT 11» Кчгл B 0 Wn S B Wa ®®jST ЖМиу |Ж» S. MR 90» ЛИи ®И Inf w Pojedini broj K 2. »KM IH № КИ EP MM Pm јДПеД HM № wa ИнЗ ж^ЈК® кУ lj^W® O 0 I аЈНИН^^ B 01 №H 400 ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 119 (224) 1 UREĐUJE Umoljavaju se svi okružni izborni povjerenici, da odmah i bez ikakva odlaganja odašalju kotar­ skim odborima štampane primjerke naše kandidatske liste; a kotarski se odbori umoljavaju, da te primjerke odmah dostave predstavnicima naše liste za pojedina birališta. Predstavnici se listi umoljavaju, da tu listu po­ kažu biračima svog sela (gradskog rajona), a onda neka je ustupe i drugim selima svog birališta, da bi i oni zapamtili kako ta lista izgleda. Listu treba čuvati, kako bi se i na dan izbora mogla još jed­ nom pokazati svima biračima. Svim kotarskim odborima. U današnjoj „Pravdi" izdajemo uputu o izbo­ rima. Svi će kotarski odbori dobiti potreban broj primjeraka „Pravde", kako bi je mogli dostaviti u svako i najmanje seoce. Molimo sve odbore, da se svojski pobrinu, kako bi se po jedan primjerak lista u prvom redu odmah dostavio svim našim predstavnicima liste i svim njihovim zamjenicima, a onda i našim pismenim ljudima u svakom selu. Na posao! Radni Odbor. Uputa o načinu izbora. Sta znači 28. novembra? kralj nije apsolutni vladar kao Fras njo Josip i on ne vlada samo po mi« losti Božijoj, već i po volji naroda. To znači da on bez pristanka većine narodnih zastupnika ne može izdati nikakva zakona niti navaliti kakva tereta na narod. On je ustavan, to jest i on i vlada moraju se držati Ustava i ne mogu učiniti ništa, što je protivno tom temeljnom zakonu naše kraljevine. Ustavom će se odrediti i to, na koji će se način upravljati našom državom: hoće li se svi poslovi rje­ šavati samo u jednom saboru(skup« štini, parlamentu) ili ćemo imati i svoje pokrajinske sabore, u kojima bi se riješavali neki manji ih i krupa niji poslovi. Ko se makar malo promisli o o» vim zadaćama Konstituante, jasno će mu biti zjašto mi neprestano g№ vorimo o sudbonosnoj važnosti ovih sadanjih izbora: prođu li naši kan« didati ima dobra izgleda da će sva« nuti i nama muslimanima. No pro« đe li i jedan Serlfove, Kurtovićeve ili Hasandedićeve puzave kom­ panije mi ćemo ne samo ocrniti svoj obraz, nego se izložiti i opasnosti, da nas protivnici tuku ovim prlja« vim oruđem, da nam opet doviknu: narod nije s vama, već s ovim »pra« vim« prijateljima naroda, a vi ste narod samo prevarili i zaveli. Stoga, brate muslime, dobro otvo« ri oči, pomno pročitaj, što ti ovdje pišemo i ne daj da te još jednom peene guja iz rupe, iz koje te je jed« nom pecnula. I bolestan dođi na iz« bore, jer o jednom glasu može ovi« siti uspjeh i povoljan izbor kojeg zastupnika. Pročitaj dobro, pa će ti biti jasno, da je ovo čista i zgoljna istina. Do sad si čvrsto stajao uz na« šu organizaciju; sav će taj trud pro« pasti ako se na 28. novembra razlije« niš i obihmališ, pa ne dođeš da pre« daš svoju izbornu kuglicu. Uvaži to i dobro upamti; upamti to i nepre« stano upućuj svuakog, s kim dođeš u razgovor. Čitaj i pričaj, kazuj i u« pućuj! A sad da vidimo: redakcioni odbor. PRETPLATA: GODIŠNJE К 180, na pola godine к 9о. uredništvo i uprava naLAŽE SE 1' KRALJA ULICI U VAKUFSK0J PETRA PALAČI. TELEFON Сек0™те«^^ Sarajevo, četvrtak 18. novembra 1920. (5. rebijulevel 1339.) Izbornim povjerenicima. U drugu nedjelju stupićeš, brate muslime, na biralište, da predaš svoju glasačku kuglicu i tom predaš jom kažeš: kojojstranci i kos Jim ljudima poklanjaš povjerenje, da te zastupaju u velikoj narodnoj skupštini, Konstituanti. To je dan, kad će narod izraziti svoju volju i svoju želju; dan kada će moći da kaže: kakvu hoće državu i kakvu želi vladu. To je jedan od rijetkih časova, kad stupa na snagu načelo, da je narod gospodar u svojoj, drs žavi: da je on izvor i utoka svake, i najniže i najviše, vlasti u ovoj svojoj zemlji i svojoj državi. Nije moguće ,da cijeli narod sam upravlja državom. Jer kako bi se sas stao, kako li bi donio zaključke? Stoga je nađen način, da cio narod izabere svoje zastupnike, svoje ves ćile, koji će u njegovo ime postav­ ljati vladu, a bogme je i mijenjati i obarati, ako ne bude radila na korist i dobro naroda. Osim toga ti će nas rodn izastupnici krojiti zakone, ods lučivati o porezima i vojsci, iznositi narodne želje i tegobe; kratko rečeš no: će u ime naroda riješavati sve državne stvari, pa i rat naviješćis vati. Izbor poslanika za Konstituantu ima još jednu osobitu važnost Oni će skrojiti temeljni državni zakon, Ustav, u kojem će se ustanoviti pras va narodnog parlamenta (sabora, skupštine) i prava, našeg kralja. U sadanjoj našoj državi nije kao pod Austrijom, da o pravima narodnog sabora odlučuje samo kralj. Jok. Sad je drukčije. Sad će se narod (preko svojih zastupnika) pogađati sa kraljem i kralj će imati samo onos liko prava, koliko mu dadnu nas rodni zastupnici. Jer naš narodni IZLAZI !бСЕТУВТКОМГ°ККОМ Godina II. zakon kao i za te. I njeni će člano« vi u t&m slučaju ići u haps. Oni to znaju, ali znaj i ti, brajko, koji se spremaš na majstorluke i — ruke sebi! Budi pošten! 4. Glasati se može »samo za u« t v r đ e n u (odobrenu) k a n d i« datsku listu« znači da se sad ne glasa za pojedine ljude kao pri« KO MOŽE GLASATI? je, već za pojedine stranke i gru« Glasati može svak, ko je navršio pe. Ako si član naše organizacije, 21 godinu, ako nije aktivni voj« nemoj se ni za živu glavu prevariti nik, ako nije kažnjen tamnicom u da se povedeš za našim protivnici« Zenici, a još traju pravne pošljedi« ma, koji će te kao šejtani oblij etati ce te osude i ako nije u tri zadnje sa svih strana i nastojati da te od« godine kažnjen radi prljavih i ne« vrate od naše liste. Naročito se ču« vaj onih, koji će ti govoriti: »vala i časnih djela (krađa, pronevjerenje, prijevara, lihvarenje; prosjačenje, ja sam uz organizacija, ali ne bege« nišem što nije metnut ovaj mjesto svodstvo, klatarenje i slično). Dalje ne mogu glasati ljudi koji su pod tu« onoga, jer je sposobniji i pametni« ji«. ®vih se čuvaj kao šugave ovce, torstvom. jer to su ili naši munafici ili ljudi iz GDJE ĆE SE GLASATI? protivničkog tabora, koji će nasto« Mjesto gdje će se glasati i zgradu, jati, ako te ne mognu privući sebi, u kojoj će se glasati obznaniće ko«* da te bar odvrlje od naše organiza« tarski ured oglasom (u gradu) ili čije. Ovake ljude i odbij i upozori preko muhtara (u selu). druge, da ih se dobro čuvaju. Nji« ma je na jeziku med, ali im je u sr« KAKO ĆE SE GLASATI? cu otrov i jed, pa ih odgurni i upo« Birač može glasati samo na svom zori druge, da ih se čuvaju. Znaj glasačkom mjestu ili biralištu, samo dobro, da je naša organizacija pra« jednom, samo lično i samo za koju vi prijatelj naroda i čuvaj se svakog od odobrenih kandidatskih listi. ko ti šta drugo šapće i kazuje. Na« Tako veli zakon. A šta to znači? ročito se čuvaj onih, što će ti žaliti 1. »Na svom glasačkom mjestu« organizaciju i isticati manjkavosti znači: ako si upisan kao birač u Lju« njezine liste/Što su sladi,*sve su o« binju onda ne mcžeš glasati u Sa« pasniji. Znaj, da naša organizacija rajevu ili Mostaru; ako je tvoje se« hoće da u konstituantu pošalje i lo spojeno sa drugim, valja ti ići ta« doktora i hodža i težaka i posjedni« mo, pa makar ti bilo i p<xlaleko. ka; znaj da se ona brine za sve nas 2. Može se glasati »samo jed« jednako i da joj je na srcu dobro n om«, znači da zakon ne trpi pet« svih muslimana u ovoj našoj kra« ljanije, pa ne dozvoljava da poku« Ijevini. Pročitaj naše kandidate za šaš zavesti izbornu komisiju kako sva okružja, pa ćeš se uvjeriti da ti bi dva puta glasao. Ovakog petljan« govorimo čistu istinu. Slušaj samo ca zakon progoni i veli da će se kaz« upptu naših odbora iz grada i sela i niti globom od 50 do 500 dinara i ne ćeš nikad zastraniti. zatvorom od jednog do šest mje« Biće ih, koji će ti govoriti: Kud seci Čuvaj se petljanja! slijepo srljaš za ljudima, što .su 3. »Samo lično« znači, da se proti ovoj državi i ovom narodu? ne može glasati ispred drugog, pa Iznosiće ti razne nevolje, koje će ni bolesnik (a kamo li zdrav čovjek) te snaći ako budeš uz organizaciju; ne može dati punomoći da kogod bajaće ti o nekakvim selametima, drugi za njeg glasa. Ako možeš idi ako budeš uz njih i njihove kandi« sobom na biralište; ako ne možeš, date. Ali se ne varaj i pitaj te smut« tvoj je glas propao. Šta će biti sa ćo« ljivce: a gdje ste bih onda, kad nas ravim, gluhim, nijemim i sakatim je organizacija branila? Ne daj se biračima, koji ne mogu glasati? Nji« zastrašiti i odlučno reci: »Laž je da ma je zakon dao polakšicu pa kaže: je naša .organizacija proti državi. ako ovaki ljudi hoće da glasaju, Ona se bori samo proti nepravda« treba ih dovesti na biralište, a oni ma sadanje vlade, koja nije jedno onda imaju pravo, da pred izbor« sa državom. Baška naša država, a nom komisijom opunomoće nekog baška vlada g. dra Srškića. Možda drugog, da za njih glasuje. Ako će ih biti i takih, koji će ti prijetiti i htjedneš biti taki majstor, da jed« koji će te htjeti prisiliti da igraš ka« nom glasaš na svoje ime, a drugi ko oni sviraju. Neboj ih se, jer te dobro štiti zakon i reci inf otvoreno: put mjesto koga drugoga; da biva izjutra dođeš u jednom odijelu, a IZBORI MORAJU BITI SLO« iza podne u drugom ili na koji drugi BODNI. način prevariš ili samo i poku« Da, izbori moraju biti slobod« šaš prevariti izbornu komisiju, te« ško ti se tebi! Zakon propisuje da ni i čisti, jer tako hoće zakon, jer se ovaki »majstor« kazni zatvorom je tako naredio Regent. Ti više ni« od tri mjeseca do jedne godine. Ču« jesi rob Austrije, već slobodan gra« vaj se, pebro, jer se zakon ne šali. đanin Jugoslavije, koja ima vrlo do« On je dapače predvidio i stupicu bar izborni zakon i ne dozvoljava za ovake majstore pa kaže: Ako se nikom, da guši i gnječi prava njenih o jednom biraču porodFsumnja u državljana. Evo šta propisuje taj biračkom odboru, donijeće se pose« naš lijepi zakon: ban zaključak hoće li se taki čovjek 5. Bira se tajno. To znači, da pripustiti glasovanju. A ako se ta« ne moraš kao prije, pod Austrijom, ko prekijafeti, da ga niko od komb kazati komisiji za koga ćeš glasati, sije ne poznaje ili im baš bude ui» pa da te onda, progoni žandar ili stinu svima nepoznat, onda će ga predstojnik, ako nijesi glasao po opisati kao đa mu daju pasoš, a njegovom ćejfu. Sad je taki pro« predsjednik može odrediti i da se gon zabranjen, jer zakon propisuje, — fotografira (uslika, ulentra). A da nikakva vlast ne smije ni fotografija se ne šali, pa se ne šali upitati birača za koga je glasao, a ni ti i prođi se svake petljanije. A« kamo li da ga može u kojem bilo ma meni će komisija potegnuti ha« slučaju progoniti radi toga; što je tor i progledati kroz prste. Aja glasao kako je on htio. Zakon kaž« bogme, slab ti je račun. Može se na« njava ovake ljude i veli: »Oni, koji ći kogod, da to prijavi, pa onda ode nasiljem ili prijetnjama spriječe jed« i ti i komisija. Jer i za komisiju ima nog ili više građana, da upotrijebe �Strana 2 Стоан« svoje glasačko pravo, kazniće se zatvorom od jednog mjeseca do dvije godine«. To stoji u § 92. iz« bornog zakona, a u $ 96. zabranjuje se policijskim (političkim) činovni« cima i oficirima u aktivnoj službi svako sudjelovanje pri isticanju kandidata za poslanike i propisuje kazna odpusta iz službe. Zakon ide još dalje pa veli: koji organ općinske vlasti propusti ili ne htjedne na vrijeme izvršiti dužnosti ili spriječi koga u njegovu pravu, kazniće se zatvo« rom od 30 dapa do 6 mjeseci i glo« bom od 300 do 3000 dinara, ako za takav čin još teža kazna nije odre« đcna. A ako to učini sudski ili koji drugi državni činovnik, kazniće se zatvorom do dvije godi« ne te gubitkom biračkog prava od 5 do 6 godina. Zakon čuva slobudu izbora i time, što propisuje da 6. na biralište ne smije niko stupiti pod oružjem ili sa oruđem, koje se može upotrijebiti za boj (kao sjekira, nož, kolac i slič« no). Dapače to ne smiju učiniti ni državni ili samoupravni službenici, koji inače po svom zvanju nose o« ružje. Dakle, kad žandari ili policaj« ci dolaze da glasaju, moraju biti bez oružja kao i ostali svijet. Ko prekrši ovaj propis zakona, kazniće se za« tvorom od mjesec dana do jednu godinu, a predsjednik je biračkog odbora dužan, da ovake ljude o d« mah odstrani sa birališta. Pošto se za red na biralištu ima bri« nuti samo predsjednik birač« kog odbora, zakon veli, da će se za« tvorom od jedne do pet godina i globom od 500 do 2000 dinara kaz« niti svak, ko bez predsjednikova po« živa naredi ili bez njegove naredbe dovede oružanu silu na biralište. Kako se vidi zakon je u pogledu iz« bora oduzeo svaku vlast i predstoj« nicima i žandarskim zapovjedni« štvima i hoće da se vlast nikako ne miješa u pravo građana, da slobod« nom voljom odlučuju koga će iza« brati. Ovaj zakonski propis treba dobro upamtiti, a valja znati i to, da se svaki birač može,pritužiti k a« ko za se tako i za drugoga. Pritužiti se može nesamo sudu na« kon izbora, već i predsjedniku bi« račkog odbora, za vriieme izbora, koji je dužan, da izazivača odmah ■odstrani sa birališta. Osim što izborni zakon traži da izbori budu potpuno slobodni traži on još i to, da IZBORI MORAJU BITI ČISTI. Nije naimedostatno, da se izbor« nici zaštite od nasilja i pritiska dr« žavnih vlasti, nego je nužno da se zaštite i od prljavština i prevare drugih nesavjesnih ljudi. Stoga je izborni zakon donio i propise o či« stoći izbora, pa zabranjuje: 7. podmićivanje izborni« k a kako pri potpisivanju kandidat« ske liste tako i pri samom glasanju. Ovo je podmićivanje zabranjeno u svakom obuku, jer zakon veli: »Ko biraču dadne ili obeća p o k 1 o n; ko mu ponudi ili obeća kakvo mjesto u javnoj ili privatnoj službi u svrhu, da ga navrati na glasanje za koju kandidatsku listu ili ga odvrati od glasanja za tu listu — kazniće se za« tvorom do jedne godine i globom od 30 do 500 dinara. Istom će se kaznom kazniti b i« т a č, koji za svoje glasanje primi bilo poklon, bilo obećanje poklona. Ako bi kogod pri takom podmićiva« nju upotrijebio silu ili prije t« n j u, kazniće se zatvorom od dva mjeseca do dvije godine i globom od 400 do 4.000 dinara. Ako bi se' takav čin izvršio zloupotrebom vla« sti, onda će se krivac kazniti najve« ćom mjerom gornje kazne. Prijet« njom se smatra to, kad se birač u« grožava da će se njemu ili bliskim č'anovima njegove obitelji učiniti nešto, što se kažnjava kao zločin, ili prestupak (ubiću te, zanaliću ti očevu kuću, isprebijaću ti brata, u« biću ti vola i slično) ili se biraču ori« ieti gubitkom m'esta u javnoj služ« bi (kao da predstojnik ili sudac za« prijete pisarima da će ih otpustiti) ili privatnoj službi, kao kad bi trgo« vac zaprijetio kalfi ili šegrtu, ili no« gatiji seljak svom čobaninu. 8. I izborna agitacija mo« ra biti dostojna i na visini. Ko na biralištu radi agitacije pronosi laž« .PRAVDA* — .ПРА8ДА* ne vijesti ili protura slike, plakate i druga sredstva za agitaciju, kazniće se zatvorom od dva do šest mjeseci. Istom će se kaznom kazniti i oni Iju« di, kou bi vikom ili prijetnjama smeta!’’ biračkom odboru ili pojedi« nim biračima u njihovom radu. Predsjednik je biračkog odbora du« žan, da ovake ljude odstrani s bira« lišta, bilo sam od sebe, bilo na za« htjev kojeg člana biračkog odbora ili birača. Ako bi ovake nedozvoljene agita« čije činilo više ljudi zajedno, ili ih više došlo pod oružjem i zabranje« nim oruđem ili zajednički činili pri« tisak, da birač primi mito, onda će svaki pojedinac te skupine biti kaž« njen zatvorom od tri mjeseca do dvije godine. Kako se vidi, zakon je u ovom pogledu vrlo strog, pa upo« zorujemo svoje pristaše, da na bira« lištu budu mirni i da se po moguć« nosti klonu svake agitacije. 9. Povreda izbornog ma« t e r i j a 1 a kazni sc još strožije. Za« kon veli: »Ko hotimično povrijedi, uništi ili odnese kakvu bilo ispravu o izborima ili ma kakav predmet, koji služi za izbor, ili pokvari broj glaso« va, davanjem, oduzimanjem ili mi« ješanjem izbornih kuglica ili kako drukčije, kazniće se zatvorom od jedne do pet godina i gubitkom gra> danske časti. Tako će se kazniti i o« naj, koji pokuša jedan od gornjih činova. Na ovu kaznu upozorujemo naročito predstavnike naših kandi« datskih listi. Neka se čuvaju da ih ne pogodi, ali nek se brinu da pogo« di svakog, ko bi sc usudio da to po« kuša ili učini. Ako je stroga i dobra je. jer će se svak čuvati da se ne o« griješi o svoju dužnost! Pripomi« njemo da će se ovako kazniti i stra« žar, koji će biti određen da čuva bi« račku sobu, ako bi kome bilo dopu« stio da učini ovaj prekršaj. U povredu izbornog materijala ubraja se i pokušaj, da neko hoti« mično krivo vodi glasački spisak i izborne zapisnike ili ih nakon pot« piša članova izbornog povjerenstva ispravi ili u,njih štogod umetne. O« vaki postupak kazni se zatvorom od šest mjeseci do dvije godine. Ko dakle bude određen za pisara, nek dobro otvori oči. 10. Zabrana pića. Pošto je piće izvor zla i nereda, izborni se je zakon pobrinuo, kako bi i tom zlu stao na put, pa je propisao ovo: »Točenje ili davanje ma na ka« k a v način alkoholnih pića za« branjeno je na dan izbora, na dan prije izbora i na dana poslije izbo« ra«. Ta se zabrana ima obznaniti, a ko joj se ne pokori, već kroz to vri« jeme toči ili na koji bilo način daje alkoholna pića, kazniće se zatvorom od 15 dana do šest mjeseci i glo« bom od 100 do 500 dinara. Ičkijaši u pamet i oprez 1... 11. Smetanje izbornog po« vjerenstva također je kažnjivo. Za« kon veli: »Birač, koji se pri glasanju bude nepristojno ponašao ili ne će da nakon glasanja ode iz zgra« de u kojoj se obavlja izbor, kazniće se zatvorom od jedan do šest mje« seci i globom od 300 do 2000 dinara. Predsjednik je uz to dužan, da o« vako zanovijetalo odstrani kako na zahtjev kojeg člana biračkog odbo« ra, tako i na zahtjev kojeg birača. Pod ovaku kaznu potpada i onaj, koji stoii na biralištu, a nije unešen u glasački spisak, pa se ne htjedne udaljiti na prvu opomenu predsjed« nika. Ko dakle ne će da bude izvrg« nut ovakoj kazni, nek se besposlen ne zadržava u zgradi birališta. U gornjem prikazu iznesosmo sve što naši birači trebaju znati o izbo« ru uopće, te svojim pravima i duž« nostima, a sad ćemo da prikažemo kako će se postupati pri samom gla« sanju. NAČIN GLASANJA vrlo je jednostavan i ne treba mno« go pameti pa da svaki birač nauči taj način glasanja. Mi ćemo taj na« čin prikazati onako, kako će se naj« lakše razumjeti. Već smo rekli, da sad ne će biti glasačkih listi, koje su se prije dijelile izbornicima, ne« go će se glasati kuglicama, koje će se bacati u biračke kutije. Pa kako će se to raditi? Vrlo jedno« stavno. Gore smo napomenuli da će bira« či biti obaviješteni gdje je njihovo biralište i u kojoj će se zgradi obav« ljeti glasanje. Ako to još ne znaš, upitaj imama, muhtara, kneza ili što je najbolje, kojeg odbornika na« še organizacije u svom selu Onda dalje znaj, v - :? f/ or obaviti u drugu nedje. a, -... цо.^ш« bra, a počinje u sedam sati izjutra (ala turka: oko sahat tri) a traje ne« prekidno cijeli dan sve do šest sati u večer (ala turka: do bir bučuka). Ne će te niko mahsus zvati; dođi sam od sebe. Pri glasanju, kao što smo gore upozorili pod tačkom 8., ne smije biti buke i vike, a kamo li svađe i tučnjave, pa se čuvaj i ukla« njaj svakom razgovoru a kamo li i« nadu. Prilazi glasačkoj sobi mirno i bez~guranja. Ako si došao deseti, nije pravo, da se proturiš i glasaš peti. Čekaj svoju suru i znaj, da se u sobu za glasanje ulazi redom i to' po jedan ili najviše pet glasača. Kad uđeš u sobu vidjećeš čitavu komisiju za jednim stolom, a među njima će biti i predstavnik na« še liste. Dalje ćeš na hastalu opaziti više kutija. Na svakoj je pri« lijepljeno po jedno ćage, na kojem su štampana imena pojedinih kan« didata. Onda ćeš opaziti pred pred« sjednikom još jednu kutiju, u ko« joj su glasačke kuglice. Nemoj se nimalo zbuniti i dobro pazi šta će te pitati i šta će ti kazivati. Čim uniđeš u sobu valja ti gla« sno kazati ko si i šta si Valja ti biva kazati: ime, prezime i zanima« nje. Ako imaš kakav pridjevak, va« lja ti i to kazati. U gradovima, gdje ima više glasačkih mjesta, valja ti kazati još i ime ulice i kućni broj. Kad to kažeš, valja ti pričekati dok predsjednik vidi jesi li upisan u tef« ter birača. Ako te nađe u tefteru, daće ti biračku kuglicu; ako te ne bude u tom tefteru reći će ti: »Haj« de kući, ne možeš glasati«. Nemoj se ljutiti ako te htjedne vratiti, već mirno i uljudno zatraži, da još jed« nom dobro pregleda tefter. U tom će ti pomoći i naš povjerenik u ko« misiji. I ako ti opet obojica kažu, da te nema u tefteru, onda im reci da to zabilježe u zapisnik i ejsaha« dile. Ne ljuti se i mirno idi kući, jer ako budeš galamio, možeš biti glob« Ijen ili uhapšen. Jer, glasati mogu samo oni, koji su unešeni u tom tef« teru (biračkom spisku). Ako te nađu u tefteru, onda će predsjednik izvaditi jednu kuglicu i dati ti je da je ostaviš u koju ti ho» ćeš kutiju. Ama ja ne znam čitati, a htio bi da glasam za našu bratsku organizaciju. PoJahko, braco! I za nepismene se je zakon pobrinuo kao i za pismene. On je naredio, da ti" predsjednik ili kogod od članova komisije mora glasno kazati koje je čija kutija. Dapače, ako si nepi« smen, možeš zahtijevati, da ti se pročitaju sva imena na pojedinim kandidatskim listama. To ti bezbel« li nije potrebno znati i nema smi« sla, da to tražiš od komisije. Dosta ti je da znaš koje je naša kutija. Stoga dobro upamti ovo: Kutija se zove imenom dvojice glav« nih kandidata. Prema tome će je svi predsjednici komisija u b a n j a« lučkom okružju zvati: kutijom H.- Hafiz Ibrahim ef. Maglajlića i Hamzalije Ajanovića; u bihaćkom okružju: kutijom H. Hafiz Ibrahim ef. Maglajlića i Džaferbega Kuleno« vića: u sarajevskom okružju: kuti« iom Dra Mehmeda Spahe i Dra Ha« lidbega Hrasnice; u Hercegovini: kutijom Sakiba Korkuta i Dra Ham« dije Karamehmedovića; u travnič« kom: kutijom Sakiba Kprkuta i Dra Halidbega Hrasnice, a u tuzlan« skom okružju: kutijom H. Hafiz I« brahim ef. Maglajlića i Osmana Vi« lovića. Svi naši ljudi treba da dobro upamte imena svojih glavnih kan« didata i čim im predsjednik kaže, da je to i to njihova kutija, nek je dobro upamte i nek samo u nju ba« ce svoju kuglicu. Šta ću, po Bogu si brat, ako žabo« ravim koje je naša kutija? Ne boj se, pobro, zakon ti i u tom. ide na ruku. Pitaj, veli zakon. Ko pita ne zalazi. Pitaj još jednom, a komisija ti je dužna opet kazati. Pitaj ako hoćeš i našeg povje« renika u komisiji, jer i on ima pravo, da ti kaže kojsj stranci pri« pada koja kutija. I on može da ka« ie: ovo je kutija naše organizacije, ovo je kutija radikalne stranke, o« vo demokratska, ovo komunistička ovo Šcrifova i t d. Rpol — Broj 224 Da našim nepismenim biračima bude lakše upamtiti koje je naša kutija, mi smo se pobrinuli da im to oblakšamo na taj način, što smo svoje liste štampali ili na zelenom ćagetu ili zelenom tintom. Osim to« ga će ih naši povjerenici obavijesti« ti na kojem će mjestu po redu sta« jati naša kutija. Dok ovo pišemo poznato nam je da će naša kutija u sarajevskom okružju biti na prvom mjestu, u Hercegovini na trećem, a u Banjaluci na drugom. U idućem broju javićemo ta mjesta za sva okružja i opširnije opisati naše liste. Eto, kazasmo ti kako će se dozna« ti koje je naša lista, a sad da te još uputimo KAKO SE GLASA ? Kazasmo, ako te nađu u tefteru, da će ti predsjednik dati izbornu kuglicu. Ona je poput krupna Iješnika ili sitna oraha, a izrađena je od gume ili druge stvari, koja ne će zvečiti kad se spusti u kutiju. Sve su kuglice jednake i na svakoj je grb naše kraljevine. Izborne kutije biće od lima ili drugog pri« kladnog materijala. Na njima će bi« ti tri brave i udešene su (obložene) tako, da se ne će čuti kad se u njih spusti kuglica. One će biti nalik na švapski mlin, biva od dva dijela ta« ko, da će gornji biti sveden, kako ti ne bi mogao izvaditi prije ubače« nu kuglicu. Nema hille ni u čem, pa ni u tom. Osim toga kutija će imati i, grljak, benzer na sulunar, u koji ćeš moći turnuti ruku, pa da niko ne može vidjeti jesi li otvorio ruku i spustio kuglicu. Što li je to tako u« dešeno? Kazali smo ti gore, ali će« mo opet ponoviti. To je stoga, što se mora tajno birati A tajno može biti samo onda, ako se n e vidi kad otvaraš ruku i ako se n e čuje kad spustiš kuglicu. Kako vi« diš ovaj je zakon mudriji i od Šva« binog, a da je pošten mogao si se uvjeriti po svemu, što smo ti do sad kazali. Je li dosta za tajnost glasanja o« no, što smo ti dosad kazali? Jest, ve« liš ti. A boš, nije tako. Ja kako je? Evo čuj! Sve jedno što kuglice ne zveče, što kutija ne šobonji i što se ruka ne vidi. Kad bi htio, ti bi opet mogao javno glasati. Dosta je samo da zgrabiš kuglicu, prikučiš se na« šoj kutiji, gurneš ruku, ostaviš ku« glicu i izvućeš ruku, pa je praznu pokažeš komisiji. Sve jedno što nije zveknulo niti se vidjelo kad si ru« ku otvorio; opet se tačno zna, da si kuglicu ostavio. A zakon toga ne će. On veli ako voliš sakriti kad glasaš proti volji predstojnika, ne ćeš mu se prodavati i uliskivati ni ako si glasao po njegovoj volji. Motaš gla« sati tajno! A ako ne ćeš onda se drži. Onda ću — globiti od 10 do 100 dinara svakog birača koji ne će da glasa u svaku kutiju ili koji glasa javno, ili na koji bilo način povrije« di tajnost glasanja. No ako kasnije kažeš za koga si glasao, onda nema globe. Kako vidiš, moraš turiti ruku u svaku kutiju i na neki se na« _ čin poigrati prstena sa izbornom komisijom. I kao što pri igranju pr« stena turaš začepljenu ruku pod svaku čarapu a ostavljaš — u kojoj hoćeš, tako ćeš i pri glasanju u sva« ku kutiju turiti i izvaditi stisnutu šaku. Ostavićeš bezbelli u našoj ku« tiji. Kad si turio šaku i u zadnju ku« tiju, onda moraš otvoriti ruku, da se zna da si za nekog glasao i da ni« jesi ukrao kuglicu, da je poneseš djeci za sigranje. • Kuglica se mora metnuti ude« snu ruku, a dužnost je komisije da pazi kako niko ne bi sakrio kuglicu i sa sobom je odhio. Čim si glasao, valja da ideš iz zgrade za biranje. Inače te može poklopiti kakva kaz« na. DOKLEN TRAJE IZBOR? Gore smo rekli da traje do jaci je, ali ako se radi kakva nereda izbor moradne prekinuti više od jednog sahata, onda će se zadnii rok za u« puštanje birača produljiti onoliko, koliko je vremena trajalo prekinuće izbora. U šest sati ne će se više u« puštati novi birači, no oni koji su se u to doba zatekli u zgradi ili avliji birališta moraju se pripustiti glasa« nju, pa makar izbor trajao i do sa« baha. Znaj i pamti! < �6poi 224 — ВУо| UVREDA BIRAČKOG ODBORA Ko uvrijedi birački odbor ili kojeg njegova člana, kazniće ee za« tvorom od 30 dana do 6 mjeseci. A ko bi n a p a o na taj odbor ili kojeg člana tog odbora kazniće se zatvo« rom od tri mjeseca do dvije godine, ako se taj postupak ne kazni i ve« ćom kaznom od gore propisane. Dragi biraču! Kazasmo ti sve što ti je potrebno znati ako hoćeš, da te ne stigne kazna, a sad ćemo završiti jednom naročitom poukom: Dobro pazi, da ti kuglica ne ispane u koju drugu kutiju. Popišmaniti se nema, niti ko može pomoći u takom neu« godnom položaju. Ona je onog, u čiju kutiju padne, pa htio tako bi« rač ili ne htio. Taka se pogrješka ne inože ispraviti: i nepažnjom dakle, možeš pomoći svom protivniku. O« tvori oči i dopusti da sad koju ka« žemo О DUŽNOSTIMA NAŠIH PRED« STAVNIKA U BIRAČKOM OD. BORU. Prvo što treba da znaju jest to, da izborna komisija može raditi i /bez nj.ih. Oni su naši povjere« nici i pomažu nama, a ne državnoj vlasti. Oni stoga imaju dužnost: 1. da nadziru rad predsjednika izb. komisije. Stoga će najprije ustanoviti, je li u redu predsjednikov dekret, kao i dekret ostalih članova izborne ko« misije. Prvom izdaje dekret Držav« ni Odbor u Beogradu, ao stalim op» ćinsko poglavarstvo ili nadležni sud. Dalje će paziti da predsjednik ob» jektivno drži red i da bez potrebe ne upotrebljuje oružane sile. Treba da stalno sjedi u komisiji (kad mo« ra izaći nek ostavi svog zamjenika) i pazi da za biračkim stolom budu najmanje dva člana kom i« sije, među kojima mora uvijek bi« ti predsjednik ili općinski odbornik ili njegov zamjenik. Treba dalje da pazi kako bi biračima bilo objašnje« no koje je čija kutija i da ne dozvoli da se ova formalnost mi« moiđe, jer bi se kasnije moglo radi toga prigovarati izboru. Ako se kojem našem biraču rekne da ga nema u biračkom spisku, treba da se naš predstavnik osobno uvjeri je li to istina. Ako je birač nepoznat, treba paziti, da se tačno opiše njegova vanjština. Na« ročito treba paziti da kogod ne bi glasao piše puta ili pod tuđim ime« nom. Dalje treba da pazi kako pred« .siednik ne bi b i g aj r i h a k kaz« nio kojeg našeg birača ili trpio ka« kvo nasilje nad našim biračima. 2. Treba da pazi na urednost izbor« nog materijala. U tom pogledu iznosimo propise izbornog zakona koji određuje ovo: »U oči dana izbora u tri sata po podne svi članovi biračkog od« bora ili njegovi zamjenici sastaće se u zgradi, gdje će biti glasanje i tu će primiti na revers od općin« skog suda potreban broj kutija i sandučića s kuglicama, azbučni spi« .sak birački, knjigu za upisiva« nje glasača, knjigu za vođenje zapisnika, kandidatske liste, općinski pečat i ostalo, što treba. Kutije će pregledati, uvjeriće se da li su tačne (prazne) i da su usta kv« tije sa platnenim prorezom, kroz koji kuglice prolaze, dobro otvore« na, i nezaptivena, pa će ih onda u« tvrditi (pričvrstiti) za zaseban sto, a prema stolu, za kojim će sie« diti članovi biračkog odbora: zatim će sva tri ključa zatvoriti i z a p e« č a t i t i tako, da i usta kutije budu potpuno zatvorena. Jedan će ključ uzeti predsjednik biračkog odbora, drugi općinski odbornik, a treći predstavnik ili'njegov zamje« nik dotične kandidatske liste, ako ga ima. Ako predstavnika ili njegovog za« mjenika nema, bilo što nije došao, bilo što ni;e naznačen, predsjednik biračkog odbora uzeće i treći ključ. Na svakoj kutiji spolja prilijepiće se kandidatske lista. Kad birački odbor bude ovo sve uradio i bude izabrao potreban broj pisara i drugih pomagača, i uopće pripremio sve, što će mu sutra dan trebati za primanje glasova, on će o svemu tome napraviti zapisnik toga svog prvog sastanka, u kome će naročito označiti ibroi svake kutije, i kandidatsku listu, koja „ПРАВДА* — .PRAVDA. uz nju ide; kao da su i sve kutije u ispravnom stanju i prazne. Ovaj će zapisnik potpisati svi članovi bi« račkog odbora i zatvoriće prozore, izaći će iz glasačke sobe, zaključati je, udariti pečat na vrata i ključ će uzeti predsjednik biračkog odbora. Najzad će birački odbor odrediti stražu, koja će ogradu, u kojoj će biti glasanje neprekidno čuvati. Na dan izbora u sedam sati prije podne sataće se birački odbor u zgradi za biranje pred vratima gla« sačke sobe, otvoriće je i ući u nju, i kad se uvjeri da su kutije i sanduci sa kuglicama kao i sve ostalo u redu, onda će sataviti zapisnik u kome će nađeno stanje potvrditi i otvoriti usta kutija, pa zabilježiti i to u za« pisnik. Taj će zapisnik potpisati svi članovi biračkog odbora, pa će se onda otpočeti primanje gla« sova.« Za sve vrijeme glasanja vodiče se zapisnik o svemu što se bude de« silo, i što ma koji od članova birač« kog odbora bude našao za vrijedno da se zabilježi. Svi članovi odbora moraju se potpisati na zapisniku, ali ako se predstavnici kandidatskih li« sta ne bi potpisali, zapisnik važi i bez njihova potpisa. Svaki član od« bora može odvajati mnijenje i sta« viti svoje primjedbe. 3. Treba da nadzire rad izbornog povjerenstva. Kad se »vrši glasanje, veli zakon, odmah će se zaključati i z a p e č a« t i t i sandučići, iz kojih je predsjed« nik vadio kuglice i davao ih birači« ma. Ključ će ostati kod predsjed« nika. Zatim će se prebrojiti po glasač« kom spisku koliko je svega birača glasalo. Taj 'će se broj zapisati slo« vima na dnu glasačkog spiska, pa će se ispod toga potpisati svi članovi biračkog odbora. Kad se to izvrši, zabilježiće se u zapisnik: u koje je doba glasanje za« ključeno, koliko je svega glasača glasalo prema glasačkom spisku, kao i sve ostalo što se odnosi na tok iz« bora, a ranije nije zabilježeno. Svi članovi biračkog odbora potpisaće se, a svaki od njih ima pravo odvo« jiti mnijenje i staviti primjedbu. Poslije svega ovoga pristupiće se otvaranju kutija i brojanju kuglica onim redom kako su kutije postavljene. Prvo će se otvortii jedna kutija i iz nje izručiti sve kuglice u jedan sud. Predsjednik biračkog odbora pred svima članovima odbora pre« brojava sve kuglice. Cim odbroji 100, on ih predaje članu odbora op« ćinskog da ih Mm prebroji, a ovaj ih predaje dotičnom predstavniku kandidatske liste, te ih i on po treći put izbroji. Tako biva sa svakom stotinom, dok ne budu izbrojene sve kuglice. Zatim se odmah u za« pisniku zabilježi slovima broj kuti« je, za koju je kandidatsku listu ta kutija primila glasove i koliko je u njoj bilo kuglica. Svi članovi odbpra potpisaće se ispod ove zabilješke. Na ovaj način prebrojaće se kuglice i u ostalim kutijama. Kad se sve o« vo svrši, zapisnik će se zaključiti i potpisaće ga svi odbornici, a poredtoga utvrdiće se i općinskim peča« tom. Odvojena mnijenja i primjedbe o radu odbora ovdje su dopuštena. Za ovim će se zapisnik, glasački spisak i azbučni birački spisak met« nuti u jedan zavoj i pod općinskim pečatom adresovati glavnom okruž« biračkom odboru i ostaviti na stolu biračkog odbora. Pošto še sve ovo svrši, odbor će izaći iz biračke sobe, ovu zaključati na isti način kao i prošloga dana i postaviti stražu da čuva sobu nepre« kidno u kojoj su izborna akta osta« la, a ključ od sobe predsjednik će čuvati kod sebe. Te noći postavlje« na straža neće nikoga puštati u ovu sobu ni pod kakvim izgovorom. Sutradan po svršenom glasanja u 7 sati prije podne, svi članovi birač« kog odbora, sastaju se pred vratima biračke sobe, otvaraju je i ulaze u nju. Pošto se uvjere da je sve u re« du, i onako kako je bilo ostavljeno, vratiće sav izborni materijal općin« skom sudu i od njega uzeti natrag revers. Ako primijete kakvu neu« rednost, oni će o tom sastaviti na« ročiti zapisnik, koji će se sa ostalim izbornim aktima predati glavnom biračkom odboru. Zatim će pred« sjednik uzeti zavoj spremljen za glavni birački odbor i krenuti se na put, da ga preda glavnom biračkom odboru. S predsjednikom zajedno imaju prava ići i predstavnici kandi« datskih lista, ili njihovi zamjenici, koji od njih želi.« 4. Treba da pazi i na se, jer izborni zakon veli, da će se čla« novi biračkog odbora kazniti za« tvorom od 1 do 6 mjeseci: a) ako sa znanjem dopuste da glasa neko, ko nije unešen u azbuč« ni spisak, ili da kogod glasa dva ili više puta; b) ako bez opravdana uzroka skrate ili produlje zakonom odrede« no vrijeme za primanje glasova, i c) ako promijene određeno mje« sto glasanja. Naravna stvar, da osim ggrnjih kazni i za članove odbora vrijede sve kazne, koje smo opisali prili« kom prikazivanja slobode i čistoće izbora, s tim dodatkom, da se kod njih može dodati kazna o zloporabi uredovne vlasti. Sarajevo, 17. novembra. Smutljivcima oko »Glasa Težaka« nije pravo, što u 115. broju našega lista donesosmo izvještaj o pokolju u Trebinju i što ga popratismo do« datkom, u kojem smo — obzirom na zasvjedočenu prijaznost tamoš« njih Srba pravoslavnih — izrazili mišljenje, da su pokolj izveli Niki« tini plaćenici. Nije im pravo ni što apeliramo na Trebinjce i Korjenića« ne, da se pouzdaju u korektnost svog kotarskog predstojnika i da hladno prosuđuju ovaj nemili do« gađaj, pa nam pripisuju nakanu, da huškamo na novi napad neosvije« štenog i politički nezrelog pravo« slavnog seljaka. Pitate kako taj list dolazi do tog zaključka. Odgovor je kratak: jer mu se hoće da huška proti »Pravdi« i da napakosti musli« manima, pa makar se pri tom služio i najnedostojnijim izvrtanjem. On naime ispušta početak na« šeg izvještaja i u svom članku veli da »Pravdina« vijest glasi: »Pokolj muslimana u Orahovcu. Jutros do« bismo telefonsku vijest, da su Ha« mid« i t. d. Na temelju tog izvrtanja »Glas Težaka« sumnja u vjerodo« stojnost naše informacije dodajući, da će se pobrinuti kako bi doznali »kako je ta vijest glasila na telefon«, t jer su »uvjereni da nam je ona bila tačno dostavljena kao i njima«. Najprije konstatiramo, da taj list uopće nema svog telefona; dalje konstatiramo, da je isključena mo« gućnost, da bi se naš mjesni odbor mogao obratiti još i na prljavi »Glas Težaka«, a što je najvažnije, konstatiramo da je taj list na naj« bezočniji način izvrnuo naš izvje« štaj. U tom izvještaju ispustio je »Glas Težaka« ovaj početak: »U subotu smo primili ovaj brzojavni izvještaj našeg odbora u Trebinju«. Kako se dakle vidi, mi smo tačno naveli izvor naše telegrafske informacije, a telefonski izvje« štaj primio je naš trebinjski odbor, a ne »Pravda«, kako to prikazuju petljanci oko »Glasa Težaka«. Kon« statiramo ovaj falsifikat i mećemo tačk*| Iz naše organizacije. SKUPŠTINA U GOR. RAHIĆU. U petak, 5. o. mj., održali su u Gor. Rahiću skupštinu naše organi« zacije gg. Dr. Bukvica, Avdaga Ku« čukalić i muderis ef. Ibrahimbego« vić. Na skupu je bilo do 200 musli« mana, kojima je Dr. Bukvica u glavnim potezima protumačio pro« gram organizacije te svrhu i važ« nost predstojećih izbora. Apeluje u više navrata na prisutne, da se lije, po paze sa našom braćom drugih vjera. U govoru je bio više puta prekidan izrazima nepokolebive privrženosti i neograničenog povje« renja njemu i vodstvu J. M. O. Av« daga Kučukalić govorio je o eko« nomškctrgovačkom pitanju nas muslimani i toplo preporučuje rad i samo rad, ma u kom pogledu bilo. Muderis ef. Ibrahimbegović ističe potrebu prosvjećivanja nas musli« mana i naročito moli, da se što vi« še prihvatimo škole. Ovom prilikom nije zaboravljen ni naš »Gajret«, te je za nj sabra« Страна 3 no K 1160, a darovaše slijedeći: po 100 K: Avdaga Kučukalić i Flašima« ga Kasimagić; 80 K: Stj. Korade; 60 K: Seiko Ikanović; po 50 K: Mu« harem Ibrišimović i Ibrahim Bećić; po 40 K: Dr. Bukvica, Emin Zlatić, Ibrahim Zlatić, Ibrahimbeg H. Ibra« himbegović, Abazbeg Sećerbegović i Avdo Musić; po 20 K: AbdubGani ef. Ibrahimbegović, Hodža Ikano« • vić, Muharembeg Isabegović, Meh« medbeg Hasanbegović, Ibro Glo« đić, Hasan Ibranović, Salko Dizda« rević, Osman Zahirović, H. Hulusi« ja ef. M. Halilović, Ibrahimbeg Za« imović, Fetah Osmanović, Uzeti Bašić, Salko Beganović, •fdrisbeg I« sabegović, H. Turk, Agan Pekić, Husejin ef. Lišić, Meho Đonlić, Ha« sanbeg Hasanbegović i Sulejman Bekrić; ptf 10 K: Numan Lišić, Os« mo Halilović, H. Hasib ef. Imamo« vić, Abid Adžikić, Hadžib Atić, Bego Ibrić, H. Bajro Ahmedbašić i Haso Imamović. Damatc vijesti. Grudić opet na djelu. »Hrv. Slo« ga« piše: »Famozni načelnik Grudić održao je na 8. ov. mj. skupštinu u Požarnici. Na toj skupštini tumačio je Grudić sakupljenom narodu pro« grame pojediriih političkih stranaka pa je tumačeći program Hrvatske Težačke Stranke ustvrdio, da je to stranka, koja želi da se uspostavi — nova austrijska vlada. Mi se ne« ćemo osvrtati na riječi ovoga bez« umnika, koji je ruglo i sramota na« še uprave i najtačnija karakteristi« ka sistema u kojem živimo. U znak prosvjeda proti tome najnovijem »državotvornom činu« ovoga »od« ličnoga« upravnika upravismo na ministarstvo unutarnjih djela slije« deći brzojav: »Protestiramo proti okružnika tuzlanskoga Grudica, ko« ji je na javnoj skupštini u Požarni« ci 8. novembra 1920. razdraživao narod proti naše stranke riječima, da želimo uspostaviti novu austrij« sku vladu. Tražimo progon u smi« slu vaše naredbe.« Anketa o stanbenom pitanju bila je u petak u zemaljskoj vladi, pod predsjedništvom načelnika odjelje« nja za unutrašnje poslove, a prisus« tvovali su joj predstavnici gradske općine, pravosudnog odjeljenja, re« ferent za stanbeno pitanje kod ze« maljske vlade, predsjednik stanbe« nog ureda, predstavnici Udruženja kućeviasnika, udruženja graditelja, inžinjera i arhitekta,- građevinske direkcije, trgovačke komore i činov, ničkog udruženja. Poslije dugih ob« jašnjenja i razlaganja konferencija je zaključila, da se zemaljskoj vla« di preporuče ove mjere, kojt^bi mo« gle imati pozitivnih rezultata za po« boljšanje stanbenog pitanja: 1. Da se gradnje i dogradnje novih kuća ostave na slobodno raspolaganje ku« ćevlasnika, oslobođeno svih prisil« nih mjera u pogledu izdavanja sta« nova; 2. da zemaljska vlada nađe načina, da se bogataši, koji posje« duju stanove drugih a koriste se naredbom o zaštiti kirajdžija pri« moraju da grade sebi stanove, na is« ti način i banke. Na anketi je upo« zoreno, da su je jednake mjere pro« vele sa velikim uspjehom u Zagrebu, i Ljubljani; 3. da se žandarmerija iz Koševa i sa Keja premjesti u ka« samu; 4. da se duhanska direkcija iz Kralja Petra ulice smjesti u tvor« niču; 5. da se ponovo provede revi« zija svih ureda u svrhu, da se uredi koji su sada smješteni u privatnim zgradama smjeste u državne zgrade i 6. da se ponovo provede revizija stanova po jednoj mješovitoj ko« misiji, u kojoj da sudjeluje i pred« stavnik oficirskog udruženja radi pregleda stanova, koje posjeduju o« ficiri. Javna zahvala. Ovijem putem za« hvaljujem se svima prijateljima i rođacima, koji se za vrijeme bolo« vanja’ moje jedinice kćeri Asime in« teresiraše za njezino zdravlje i koji mi prigodom njezine smrti iskazaše usmeno ili pismeno saučešće te koji ju ispratiše do hladnoga groba. Naročito se zahvaljujem primar« nom liječniku naše gradske bolnice gosp. Dru Mujezinoviću, koji se je sa najvećom požrtvovnošću dao na liječenje moje jedinice. Ja mu se zahvaljujem ovim putem, a neka �ga Svemogući Alah iz svoje neiscr. pive blagajne nagradi onako kako on najviše želi. Banjaluka, 25. oktobra 1920. Hamdibeg Džinić. Тгв5в1јаИ. Sa pouzdanlčkog sastanka, gdje je kapudžibaša bio Adem Biso:.... Možda Vam upada u oči što na ovoj listi nema Šefkije Gluhića. Ni uz najbolju našu volju on se nije mogao metnu^, jer sam ja dobio iz provin­ cije više brzojavnih i telefonskih vijesti, da će naše pristaše iz »stranke« istupiti, ako on bude na listi. Neka vas to ništa ne smeta. Ml ćemo nastaviti istu njegovu politiku! Ići ćemo njegovim stopama! šerif. SAVREMEN1 AFORIZMI. (Iz Tuzle.) Naša »Obrana« je rekla, da na listama J. »M. 0. ima vrlo odvratnih lica. Tuhaf! Tko li je to od Pravdaša ma i malo na me nalik? M. Halllbašić. Kako su sada na špijunske denuncijacije zaredale premetačine i kod nevinih, kuku meni, ako dođe do premetačine mozga kod mene i mog Ćupurdije. Gradić. Ne boj se, osloni se na nas. Dva Adema. Tko ide (misli sebe) za mandatom 1 stoli­ com, da Bog da mu se stolica izlupala o glavu. Šeri! (u hotel Bristolu na pozudaničkom sastanku.) Amin! Brol 224 — Epoj .PRAVDA" — .ПРАВДА" Strana 4 Страна U hotelu ... bez abdesta.... možda i među tahresuzima.... čudnovato, taku dovu činiti.... Ta znao je »On«, da Bog nje­ gove dove neće ukabuliti, pa makar mu I Muratebg i Konjhodžić vikali: Amin! Trobeg. Ja nisam kao Biso, pa da mislim na man­ dat i da u to ime oblijećem odbornike »Sena-ata«... Jok!!... Dajte vi meni rakije! Temlm Makija — Tamani Rakija oslobođeni dobrovoljac. Tako je her kulega! Aalija Čokalj. I t PAPIRNICA ♦ HAMDIJE KOPČIĆA ♦ ♦ preporučuje svoje bogato stovarište t svih vrsta papira, kancalarijskog i ♦ Škollkog pribora. — Narnčbe se X obavljaju brzo i točno. a J ♦ £ Ci ene umjerene. ? Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 * Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporućuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. Muratbeg, Konlbodžić. Poziv. Policijska direkcija za Bosnu i Hercegovinu. Br. 3560/20. Sarajevo, 10./Х1.1920. Oglas. Policijska direkcija u Sarajevu treba «ko 250 policista. Uvjeti su za pri­ manje u policijsku službu: da je molitelj 1. državljanin kraljestva Srba, Hrvata i Slovenaca, 2. potpuno zdrav, 3. neporočan, 4. svršio najmanje pot­ punu osnovnu školu i da zna dobro čitati i pisati ćirilicom i latinicom, 5. služio u vojci i postigao 'makar čast kaplara« 6. dovršio 24 godine, a ne prekoračio 36 godina. Dohoci su za neoženjene osim sta­ na, odijela i obuće K 1.760 mjesečno, a za oženjene K 2.120 osim odjela i obuće. Oženjeni dobivaju osim toga za svako dijete po 360 K mjesečno više. Reflektanti neka pošalju vlastoručno pisanu i propisno biljegovanu molbu, policijskoj direkciji u Sarajevo putem svoje nadležne političke vlasti najdulje do 30. novembra o. g, a molbi neka dodaju: 1. svjedodžbu ponašanja, 2. krštenicu odnosno Izvadak iz re­ gistra rođenih, 3; domovnicu, 4. posljednju školsku svjedodžbu, 5. vojničku knjižicu ili otpusnicu, 6. vjenčani list, eventualno krštenke (ili izvatke iz registra ro­ đenih) djece. Molbe, koje iza 15. novembra o. g. prispiju, kao i one, koje nisu kom­ pletne, neće se uzeti u obzir. Policijski direktor: u. z. G j u r o c i. Pozivaju se evi dioničari Kreditne banke d. d. u Livnu, da treći dospjeli obrok za uplatu dionica, naj­ kasnije do 15. januara 1921., a četvrti obrok najkasnije do 15. marta 1921 uplate pod prijetnjom pošljedica § 7. društvenih pravila. Oni dioničari, koji najkasnije trideset dana od dana propisanog roka za uplatu ne polože uplatu sa 6°|0 kamata, biće lišeni prava, koja potječu iz upisa i iz već učinjenih uplata, ali oni ipak jamče u smislu § 158. trg. zak. a prva i druga uplata njihova smatra se propalotji u korist di uštvene redovne pričuvne zaklade. fl OPI P SEBURA iz fabrike Hinha Franca sinovi, Zagreb, preporučuje se,J,za tursku crnu kavu kao najeavršeniji dodatak i zamsna zrnato kave. Dobije ee u svim kolonijalno-bakalskim radnjama. Apsolvent trgovačke škole, koji imade i nešto kancelarijske prakse traži namješteni« kod koje banke, odvjetnika ili u trgovini. Upitati kod administracije lista. svih vrsti fino izrađene razašilie tvornica cipela .Čevljsrska Zadruga* Ravnateljstvo Vrbovec pri Mozirju, Slovenija. Kreditne ћапћв d. d. u Livnu. Zahtjevaite cjenik. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d.d.) u Sarajevu. Dionička glavnica K 7,000.000 Podružnice u B Brodu i 0. Novom Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS. i u inozemstvu. Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovolj­ nije. Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. Daje sezonske i aprovizacijske kredite, — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — ROBNO ODJELJENJE kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. - - ____Jit_______ HancBlarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo? Brzojavi: Trgovačka banha, Sarajevo. - Interurban telefon: Zli Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dion. društvo u Sarajevu. - Podružnica u Tuzli. Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,000.000. Pupllarno siguran. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci prekd 11,000.000. — Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i л razne druge kredite. Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. л Obavlja sve bankovne poslove najbrže i najpovoljnije. Odgovorni urednik: F. Salaka. VlMnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Daniel & A. Kajoo, Sarajevo, � https://kolekcije.nub.ba/files/original/7c3a944ee6a6c6596f252acd1c1ca126.pdf 228629b2a7b8620399642531e5b80dcf PDF Text Text Pojedini broj K 2 — IZLAZI SUBOTOM, UTORKOM I ČETVRTKOM. UREĐUJE REDAKCIONI ODBOR. PRETPLATA: GODIŠNJE K 180, NA POLA GODINE K 90. UREDNIŠTVO I UPRAVA NA­ LAZE SE U KRALJA PETRA ULICI U VAKUFSKOJ PALAČI. TELEFON Br. 842. ČEKOVNI RAČUN POŠTANSKE Štedionice 1119. Broj 120 (225) Sarajevo, subota 20 novembra 1920. (7. rebijulevel 1339.) Jedna velika opasnost. *) Jugoslavenska muslimanska orga« nizala ujedinjuje i ima za sobom sve muslimane Bosne i Hercegovi. ?e j o je danas van svake sumnje, te da su izbori za konstituantu ob« vezatrn, moglo bi se potpuno sigur« no očekivati, da će J. M. O. dobiti s v e muslimanske glasove. Ah izbo, on od 28. novembra nisu obvezatni, a našim biračima stoje na putu mnoge zapreke, na koje je, mislim, neobično važno skrenuti pažnju svih muslimana Bosne i Hercego« vine. Muslimani se od uvijek vrlo ne« rado miješaju sa državnim organi« ma, osim kad ih zvanična pozivnica na to sin. 28. novembra će mnogi i mnogi musliman, • koji možda u svom cijelom vijeku nije došao u doticaj sa državnim organima, mo« rata iz vlastite pobude poći na bi« ratište i pomiješati se sa javnošću. Nu na to ga neće zvati pozivnica. K toj prirođenoj povučenojti prido« laži danas još i zastrašenost, kojom je uhvaćen naš mnogi i mnogi birač, a naročito iz onih krajeva, gdje se desiše razni zulumi i gdje mu dr« žarvni organi ne pružaše dovoljno zaštite. I.to će ga odbijati od bira« lišta, jer ni onda, kad je išab da moli i prosi pomoći za se, nije mu hasnilo, pa kako će sada biti osvje« dočen o nekoj fajdi, kad se njegovo zastrašeno biće ne usuđuje više ni moliti, a kamo li ići vršiti neko svo« je pravo, kojim on može da sudi tim istim državnim organima? Na mnogim mjestima će ga ustav« ljati nepogode zimske, da ne ode na biralište. Muslimanska su sela većinom planinska, a 28. novembra mogu mnoge staze s planine do bi« rališta biti snijegom zasute i bez prtine. Daljnja jaka zapreka muslimanu biraču na putu do birališta jest nje« gova kulturna zaostalost, kojom za« ostaje i za svojim sugrađanima pra« voslavnim i katolicima. A parlamen« tarne istorije pokazuju općenito zajedničku pojavu, da je učestvova« nje naroda u biranju tim življe, što je narod prosvjećeniji. Stoga ako se muslimani budu ustezali od gla« sanja i uzevši u obzir, da će na pr. Bosna i Hercegovina dobiti 63 po« slanika sasvim neovisno od toga, da li će muslimani glasati ili ne, to bi poslije naši .protivnici mogli us« tvrditi, da su i muslimani za njih ♦) Donosimo ovaj članak kao na« pomenu našim mjesnim odborima, premda smo uvjereni, da nema mje« sta pesimizmu g. pisca. Naš će svi« jet, o tom smo potpuno uvjereni, kako treba ispuniti sv>iu dužnost, jer je svjestan, da će mu bolji dani osvanuti samo onda, ako bude imao dovoljan broj svojih zastupnika. Ur. glasali, jer’ se ne zna, ko za koga glasa. Nu najjača će mu zapreka biti te« ror i nasilje, kojim će u veoma mno, go slučajeva pokušati naši protivni« ci ili spriječiti našeg birača, da ne dođe na biralište ili mu nasilno na« ređivati, da ne glasa u našu kutiju. Neka nam protivnici nimalo ne za« mjere ovu zlu slutnju, ali nemogu« će je pretpostaviti, da će dosadanja nasilja prestati jednim časom i to baš onda, kad bi ti protivnici naj« voljeli, da nas uopće nema. Sve se eto koinoeti stiču pri izbo« rima na 28. novembra u jedan pra« vac: da smanje broj glasova, datih za Jugoslavensku muslimansku or« ganizaciju i prema tome smanje broj muslimana poslanika u konsti« tuantL Među te okolnosti ne mogu se ubrojiti pokušaji »Obrane« i »Domovine«; baš naprotiv, ljudi o« ko tih listova svojim govorom i pi» sanjern, svojim radom i neradom Spodići će mnogog muslimana, da glasa za J. M. O, koji se inače ne bi u svojoj komociji ni potrudio do birališta. »Pravda« je više puta pisala' o važnosti dana 28. novembra. O to« me su svi organizovani članovi J. M. O. poučeni i osvjedočeni, ali treba voditi računa, da po strani i« ma i jedan velik broj nepismenih muslimana, koji odobravaju rad J. M. O, ali koji radi te nepismenosti slušaju samo na — živu riječ. Stoga imajući u vidu gore iznešene okolnost i, treba svaki musliman čitalac »Pravde« na svakom kora« ku i u svakoj prilici pot> sjećati na važni dan 28. no« vAibra sve svoje poznate u gradu i na selu, da tako ot« kloni jednu veliku opasnost po se i sve muslimane: jer kad ne bi svi muslimani došli na biralište, to bi ona poslanička mjesta, koja' bi po pravu njih išla — zapala drugima, a jedina je Muslimanska jugosla« venska organizacija svojim dvogo« dišnjim radom i borbom pokazala, da joj je dobro muslimana jedna svetinja. Svaki'naš pristaša treba da neprestano potsjeća svu svoju muslimansku okolicu, da će tim, što će na 28. novembra glasati za J. M. O., očitovati svoju volju, da već jednoć proživi uistini slobodnim i punopravnim životom. Treba sva« kog upozoravati, da sredi svoje po« slove, tako, da 28. novembra ne mo» radne nikud^putovati i da se mogne naći na biralištu; svaki birač mora biti čvrsto uvjeren u to, daniko nećeznati, u koju će on kutiju spustiti svoju kuglicu, jer to ne m o ž a n i k o ni čuti ni viditi. Zato ondje, gdje mu se silom prije« ti, gdje je odasvuda okružen pro« tivnicima, neka slobodno obećava, šta hoće, ah ujedno i zna šta da ra« dl jer kad jači upotrebljuje silu, tu slabiji ima pravo na varku. Oslobođeni Hoće li Tursha potvrditi?! Pod gornjim naslovom pariški »Le Temp« od 13. ov. mj. donosi o« vaj uvodnik: »Tursko pitanje pro« dužuje još uvijek svoje »kretanje«, ali se kreće kao Sizifova stijena. ) * Na 10. augusta mislilo se da će se postići željeni cilj: našli bili u Čari« gradu vrlo pokornu vladu, koja je pristala da potpiše mirovni ugovor i zaista su to njeni delegati i učinili potpisavši Severski mir. Malo prije potpisa čitale su se razne zapovije, daj uče i nesmislene formule, kao: »Sadanji ugovor," sastav« Ijen na francuskom, engle, skomitalijanskomjeziku, odmah se mora potpisati« — »Potpisugovora će biti u Parizu i to u najkraćem roku.« No već u drugoj polovini mjeseca oktobra pala je vlada koja je potpisala taj ugovor i zamijenje« na je drugom. Uslijedt oga su savez« nicl makar i dockan, promijenli svoju politiku i doveli je u sklad sa našim višekratnim pisanjem; uda« ljivši s položaja Darnad Ferid pašu i dozvolivši da dođu ljudi kao mar« šal Izzet t, j. ljudi, koji su sposobni da pregovaraju sa turskim naciona« listima iz Anatola, Od ove nove vlade očekivalo se, da će potpisati ugovor kojeg je i bivša vlada pot« pisala, ah evo vrijeme prolazi, a Turskaništanepotpisuje. Nestrpljiva antanta, u čežnji za svršetkom, poslala je tu skoro je« dan demarš carigradskoj, vladi, po« zvavši je da potvrdi mirovni ugo« vor bez okluevanja. Turska je vla« da odgovorila da ne može potpisati ugovora, dok se prethodno ne spo« razumi sa nacionalistima iz Anato« la, tražeći produljenje roka za od« go^>r bar mjesec dana. Šta će sada aliirane sile odgovoriti na turski za, htjev? Eto, dokle se je Sizifova sti« jena dokotrljala! Ako aliirane sile žele da ubrzaju rajificiranje mirovnog ugovora, on« da se mora otvoreno reći da nema mjesta čekati dok carigradska vla« da dovrši pregovore sa Mustafa Ke« mal pašom. Sef nacionahsat Musta« fa Kemal, neće naime ni da čuje o Severslfom miru. On će doći u doti« Caj s carigradskom vladom jedino onda, ako ona obeća sigurnu reviziju tog mirovnog u« g o v o r a. S druge je strane opet si, gumo, da carigradski Turci ne će *) To jest, kad Evropa misli da je uspjela, Turska se vrcne i zadaje joj nove brige i nevolje. Godina II. protiv anatolskih Turaka braniti je« dan mirovni ugovor, koji raspačava Trusku. Za jednoga, koji poznaje Istok jasno je da će sultanova vla« da raditi svim mogućim sredstvima, da dokine aliirske koncesije u Tur« skoj posluživši se pri tom presijom Kemalpašine vlade i zakloniviši se * tim njezinim pritiskom. Tražeći da« kle potvrdu mirovnog ugovora, ne« će se moći postići ništa, osim da se ponovo stavi na tapet pitanje vrije« di li potpis, što su ga pređašnji tur« ski delgati stavili? Sizifova stijena neće dakle ništa drugo učiniti osim što će se još malo niže spuštati. Ne preostaje drugo, nego zahtije« vati da se odmah ugovor povrdi i to 'nezavisno od svih pregovora izme« đu carigradske i Kjemalpašine vla« de. Ali da ses tavi takav zahtjev, treba ga moći i provesti. A kako će se to učiniti? Da bi se turski ministri primorali na potpis ugovora prošlog su ljeta poslate grčke čete. No grčka je sa« da zabavljena nesamo izborom kra« lja već is trašnom unutarnjom kri« zom, koja dovodi u pitanje njen op« stanak. Je li vrijeme da od nje za« tražimo novu pomoć u Aziji?! O« lakšajmo onda zadatak gosp. Veni« zelosa! Ima, istina, još jedno sredstvo, kojim bi allirci mogli provesti svoj zahtjev. Oni se mogu pozvati na 36. tačku mir. ugovora, gdje se kaže, da-se Turskoj ostavlja Carigrad, uz dodatak, da aliirane sile mogu to i preinačiti »... u slučaju, ako Tur« ska ne izvrši ili ne htjedne izvršiti pojedine tačkeo vog ugovora«. Mo« glo bi se carigradskoj vladi reći: ako ne potpiše i ne potvrdi ugovora, da će Turska izgubiti Carigrad i da će sultan biti preseljen u Aziju. Ovo bi izagnan je bilo u skladu sa tradi« čijom g. Gladstone«a i toliko puta naglašenom željom Engleske. AJi je pitanje, hoće li Engleska imati ko«. risti kad bi primila na se tu odgo« vomost?' Jedan od najistaknutijih muslimana Indije — poznat kao do« bar prijatelj Engleza — publikovao je dva kuražna pisma u »Times««u od prošle nedjelje, koja zaslužuju osobitu pažnju AghasHan piše: »Mi smo sa prevelikom zebnjom opazili politički kaos, i azijatske avanture, koje se iz dana u dan sve više ispo« Ijuju, a naša centralna vlada, kojoj smo u svemu poslušni, nema o tom ni pojma...« Aga«Han dalje kaže, da je vrlo opasno, što se indijske truj>e neprestano šalju u daleke kra« jeve, a Indija ostavlja bez obrane, jer se na ovaj način sa Indijom res« kira. Nije isključeno, da ušljed to« ga jednog dana u Indiji zavlada — boljševizam. Napokon Aga«Han traži, da se smjesta evakuiše kako Perzija, tako i Mezopotamija osim Basre. Bi li u takim prilikama bilo oportuno, da se Aga«Hanu odgovo« ri: »Naprotiv, mi ćemo protjerati Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu. Podružnice u B Brodu i Dionička glavnica K 7,000.000 Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvo SHS. i u inozemstvu. PrimaMoška na knjižice i tekuće raćune i nkamaćuie ib najpovolj­ nije, Obavlja sve mjenjaćne poslove i burzovne naloge. . Novom Daje sezonske i aprovizacijske kredite, — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — ROBNO ODJELJENJE kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice.- - - - Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgopačha banha, Sarajevo. - Interurban telefon: ZN �' .PRAVDA* — »ПРАВДА* Strana 2 Страна Turke iz Carigrada, a ako naiđemo na tegobe, mi ćemo upotrijebiti in« dijske trupe, da te tegobe odstra« ne?!«... Evo šta još komplicira situaciju: Turski su nacijonalisti odlučili d^ izvojuju pobjedu nad Ermenskom, a ako smo dobro razumjeli smisao tursko«ermcnskog primirja, čiji je tekst predat engleskim vlastima u Carigradu, Ermenskoj prijeti opas« nost da bude uništena i rasparčana s dvije strane, a u jedno te isto do« ba. Na sjeverozapadu ermenske prijestolnice Turci su okupirali A« leksandropol io kolicu, presjekli že, Ijezničku prugu koja veže Ermeniju sa Tiflisom i sa Crnim morem. Na jugoistoku Erivana ermenske se trupe povlače prema zapadnoj obali Arpa«Caja. Na taj se način Turci u« vlače između ermenske teritorije i perzijskog Azerbejdžana, zauzevši liniju Агах. Sevreski mir u 89. para« grafu predviđa, da aliirane sile: »ri« ješavaju da se pod upravom pred« sjednika Američke Unije postave granice između Turske i Ermenije.« Predpostavimo li da će se mirovni ugovor potvrditi, pitanje je: kako ćemo izvršiti ovaj njegov stavak? Kako ćemo dalje primorati Tur« ke, da poštuju 88. paragraf tog u« govora, u kom se kaže: »Ermenija se smatra kao jedna nezavisna dr« žava«? Kako se vidi, Turci ostvaruju ne« što savim drugo. Mi smo upozora« vali na sve što se danas događa, ali su aliirske vlade potcijenile tursku snagu i potpisale ugovor sa jednom potpuno nemoćnom vladom. Stoga danas imaju u svojim rukama — je« dan prazan ugovor. Ovu nespretnu politiku savezni« ka danas skupo plaćaju Armenci i drugi mali narodi, koje je Evropa po svom orijentalnom kalufu stvo« rila. Englezi koji su praktičniji od nas zasigurno će udesiti svoju poli« tiku prema stvarnim prilikama. Uz« dajmo se, da će znati svoje interese spasiti i naša Francuska u kojoj je mnogi od nas predvidio ovo što se na Istoku događa, predvidio i vladu uzaludno upozo« rio. Ad. Bilješke. Situacija u Hrvatskoj. Nekim mi« nistrima izgleda da je situacija u Hrvatskoj mutna, pa je u ministar« skom savjetu zaključeno, da se ona« mo »gdje prijeti opasnost, da će do« ći do izbornog kreševa« odašalju — jaki odredi vojske i žandara. In« teresantno je da se žandari šalju baš u Hrvatsku, gdje nimalo ne cvatu izborne ruže g. Svetozaru Pribićevi« ću i uopće strankama, koje držahu kormilo naše države. Mi se nadamo, da će ova asistencija žandara biti suvišna i da će opržiti baš one, koji su donijeli ovaj zaključak. Verifi« kaci ja mandata ne će teći onako ka« ko je tekla u privr. predstavništvu. Nasilja će se skršiti i — kazni« ti; o tom će,se uvjeriti i Svetozar Pribićević. Držanje Radićevaca. Pronose se vijesti, da će vođa hrv. težačke stranke, g. Stjepan Radić, biti oslo« boden još prije izbora. Da će biti izabran u Konstituantu, to je sigur« na stvar. Govori se i o promjeni po« litike njegove stranke, jer je Dr. Horvat na jednoj skupštini izjavio, da je ta stranka za jedinstvenu dr« žavu pod dinastijom Karađorđevića i za jedinstvenost našeg tropleme« nog naroda. Premda su republikan« ci, ipak drže da za to još nije došao pravi čas. Bez naslova. U krugovima »J. M. O.« znalo se to, koliko je trebalo vremena, dok već poodavno, da Šerif sa svojom je narod progledao očima i uvidio šačicom nešto snuje i kuje protivu ko ga vuče za nos. nas^a naročito protivu naše organi« Šerifov budžakliiski sporazum, zacije, koja je našla svoj minimalni koji nema nigdje oslonca u narodu zahtjev u svom utvrđenom i već niti igdje, ispoljava se iz svakog ret« davno objelodanjenom programu. ka njegove »Domovine«, pa se nije Znalo se i za njegove internalne ni čuditi što mu je sada i »Beograd spletke i šurovanje sa odgovornim i veledušan«, samo je daleko zabraz« neodgovornim elementima protivu dio, kad se onom i onolikom žesti« naše organizacije, ali se znalo i to nom oborio na vodstvo naše organi« da ni on, ni njegova šačica pristaša zacije, jer mi dobro i predobro zna« nisu u stanju inscenirati ni toliku mo, što ga vodi, ko mu kormani i kampanju, o kojoj bi trebalo pove« na čija solila pada. On se do duše sti riječ, riječ ozbiljnu, riječ koja bi obraća onom istom narodu, koji mu ih mogla podići dotle, da s njima je okrenuo leđa, poziva ga da opet treba računati. njega slijedi i ne žaca se što to čini I tako ti elementi, koji su vječno u ovoj izbornoj žari, jer njegov ko« i slijepo služili Pešti i Beču, a koji« rak pada baš neposredno u izborne ma je sada Beograd veledušan, izmi« dane, skoro uoči izbora, radi čega je liše sa svojom džeridom, koju pro« izišao na mavi ćage, jer mu je |pn« zvaše »Domovina«. dencija i previše prozirna i jasna. Nikome ne osporavamo pravo, da Ova njegova žurba, ova naglost i hi« se miješa u politiku, šta više imamo trina. i sa izlaskom lista i sa svime, uvjerenje, da svaki slobodan i is« upravo je kuriozna. U časovima, pravan član jedne društvene zajed« kada muslimani u cijeloj Jugoslaviji niče ima prava, da vodi računa o proplakaše i zacviliše nad ložačom javnim poslovima, da se miješa u svojih stoljetnih prava i državnih politiku i da propovijeda svoja po« garancija, Šerif i njegova družina litička uvjerenja. Na tome neospori« skloniše se u mišije rupe. Šta više, vom pravu zasnivaju se sva ostala čuje se kako se ismijavao klubski čovječanska i građanska prava. političar i, ako je istina, čak govo« Stari ljudi kažu, da sa godinama rio nešto krupno, vrlo krupno . . . Pa kad narod sada pita klubskog dolazi i pamet. Mi samo to mislili i za Šerifa i nadali se, da će makar u političara Šerifa i ono njegove dru« -ovim ozbiljnim časovima odbaciti- žinice: gdje ti, brate, bi kada mi plakasmo i kukasmo, šta li će Šerif svoje dosadanje jogunasto držanje spram svojih političkih protivnika na to reći? i udariti stazom koja je pristupačna, Čovo zaćorio, ne obzire se ni de« stazom pristojnosti. Ali ko se nau« sno, ni lijevo, zaboravlja da ovo ni« čio blatiti, teško mu je udariti čisti« je Švabino vrijeme, kada se on mo« nom, pa i Šerif odmah blati i kleveta gao preko prezidi! al biroa drmati svoje političke protivnike izdajst« i načelničkim stolicama i po opći« vom i antidržavljanstvom. Poput nama zadavati jada predsjednicima Cokorila bjesni prostotom igrača, opština, pa se nudi i javlja u časovi« koji je unaprijed vidio da će izgubi« ma, kada se naši legalni branioci ti igru. Ako uvažimo njegovu pro« pojaviše kao legalna korporacija, šlost i pogledamo njegovu sadaš« sastavljena iz najboljih elemenata njost, ne bi se trebali čuditi, jer mu muslimanskog dijela naroda, i obe« je narod okrenuo leđa i doviknuo ća’e da će isto kao i J. M. O. zastu« »dur more«, pa izgleda da mu se pati interese »muslimanskog naro« duša savija od bola, jer on najbolje da«, samo ga narode glasuj, pa ma« zna, šta znači imati narod uza se. kar Gluhić i Mutevelić ostali. Pored svega toga ipak je krajnje U predizbornoj groznici čovo za« vrijeme, da se naučimo pristojnoj boravio, da se može pasti lakše« ne« borbi u našem vlastitom inetresu. go dići. Mi se ne brinemo, mi već Velim u našem je interesu, jer mi < znamo kome će se muslimani •oda« svi znamo, da je među nas kult lič« zvati. Nisu oni ludi. Oni imaju do« ne borbe unio glavom Šerif i niko voljno pameti i znače da se za is« drugi. Znamo mi dobro, da on za lamski dio naroda ove kraljevine ne drugo nije ni sposoban, ali znamo i bi mogao Šerif boriti ni blizu onako. O Број — Broj 225 uzela prostorije uz kiriju od 3.000 kako to može, smije i umije da se kruna, iako bi se za te prostorije bori jedna ogromna narodna orga* putem licitacije postigla godišnja nizacija. Šerif se sam tie bi mogao kirija od 50.000 K. Lijepo. Nek »Gl. boriti ni onda, kada bi mu bile čiste Težaka« ponudi vakufu tu kiriju i namjere, jer mi smo najbolje na »Pravda« će odmah prtljati. Sto se vlastitoj koži osjetili dokle ide Šeri« tiče zaista »stručnjačke« laži, da fova borba.... Ovo je za nas tako su »Pravdaši« dali Braći H. Jusuf« jasna'činjenica, da je je suvišno i agić priliku, da zgrnu 103.000 kruna ponavljati. sa prostorija u donjem boju vakuf« Ali ima drugih činjenica na koji« ške palače valja nam izjaviti ovo: ma se je vrijedno zadržati. kiriju za bankine prostorije ubire Bože dragi, zašto li Šerif i njego« ured sab. odbora, a glede dućanskih va družina tako radi, zašto li to ta« ko piše? Zašto oni baš stvaraju iz« prostorija u kojima je radnja Braće H. Jusufagića podignuta je tužba i nova jednu atmosferu nesigurnosti, najam sudbeno otkazan. Bićcmo za« mržnje, podvala, sumnjičenja i pri« hvalni g. »stručnjaku«, ako za dućan jetnji? Zašto sc hoće i od njihove nađe mušteriju i za 70.000 kruna. strane, izmišljanjem neke pogibelji za našu mladu državu, vratiti neki .Ujedno ga molimo da se nauči zbra« jati, jer K 47.000 i K 103.000 ne iz« teror nad ovim jadnim i obesprav« nosi ni pola milijona, a kamo li Ijenim muslimanima, koji su i ona« K 1,500.000! Kad petlja, neka bar ne ko nečuveno pretrpjeli i nastradali upotrebljava cifara, jer one ne daju za ovo nekoliko vremena, da kraja lagati. Ovako je smiješan. nema. Ovaj teror, ovaj način borbe, Konačno bismo upitali »Glas Te« ove podzemne metode jćš više u« žaka«: Kad je toliko zabrinut za va« bi ja ju ugled naše same države. Sa« kufsko dobro, bi li nam znao kazati mo luđak, idiot i cinik može reći, da koliko njegpv g. inžinjer Cekro pla« se opaža u pisanju naše »Pravde« ča za vakufsku kuću, u kojoj on sta« kakva tendencija protivu države. A« nuje? Je li kiriju podigao na pri« ko bi to postojalo i najmanje, onda mjerenu visinu ili se služi vladinom državni tužilac ne vrši svoju duž« naredbom, pa svakog mjeseca za«« nost i treba ga pozvati na odgovor« kida vakufu bar 800 kruna? Pristaje nost. A kako toga nema i kako toga li g. Cekro, da se i te prostorije dad« apsolutno ne može biti, jer nije niko nu na licitaciju? pao na glavu, a još manje je ko po« bjesnio, hoće se silom da kleveta i izvrće. Otvoreno i vedra čela ispovije« dam, da je baš J. M. O. najbolje »Jugosl. List« donosi ovaj članak: pokazala, šta više, pružila najbolji Iz Armenije dolaze vijesti, koje će primjer, kako treba voditi borbu le« zasigurno naći odjeka za zelenim galnim putem. Pa kadroga nema i stolom u Ženevi, gdje zasijeda Sa« kad toga apsolutno ne može biti, za« vez naroda, koji se opetovno bavio što tolika bjesomučna Cokorilov« ska navala na vodstvo naše organi« sudbinom ove nesretne zemlje i njezinog naroda, koji je tokom isto« zacije, zašto se širi lažno i drsko, rije prošao tolike silne kušnje. da se stvori neraspoloženje protivu Kemalisti u zajednici sa boljševi« nas, protivu svoje rođene braće?l Zar nije dosta, što se moramo boritr cima osvojili su gotovo cijeli terito« rij mlade republike. Pošto su zapo« sa stotinama drugih neprilika, jada sjeli Kars idu sada spram Erivana, i belaja? Imate li duše, imate li sr« glavnog grada republike i Tiflisa. ca, pa da pogledate što se od mu« U ovim prilikama vrijedno se sje/ . slimana za ovo nekoliko mjeseci titi nemoći antante u armenskom uradilo i učinilo?! pitanju. Mandat nad Armenijom Ispovijedam nadalje, da musli« ponuđen je raznim velesilama, ali manska organizacija ne poznaje ni ni jedna ga nije primila. Tako biv« jednog muslimana, koji ne bi iskre« še turske nrovincije, koje joj spada« no podupro najveću slogu sa svima, ju po sevreskom mirovnom ugovo« samo ne sa ljudima, koji su tako da« ru, nisu nikad ni došle u posjed Ar» leko zabrazdili i kojima je lozinka menije. Raskućiti muslimane: musliman ne Da skinu sa sebe odgovornost, sa« smije imati ništa, muslimani u Azi« veznici su 11. aprila upravili apel Sa« ju i t. d. i t. d. (Svršiće se.) vezu naroda, koji je međutim pot« puno nemoćan, jer mu ne stoje na raspolaganju nikakva materijalna Sredstva u tu svrhu. Sada tek u ča« Tako glasi članak u 26. broju «GL su kad se mala Erivanska republika Težaka«. Osvrćemo se na taj čla« nalazi na rubu propasti zabaviće nak, jer je njime prevršena svaka se njome Savez naroda, koji će granica pristojnosti i jer zgodno ilu« donijeti riješenje po svoj prilici tek strirg svu plitkost naših kritičara iz kada vojnici Mustafe Kemala i Le« tog neuračunljivog lista. Zapeo im njina budu dovršili svoje djelo. za oko naš telefon, pa vele ni ma« Na granicama Cilicije u neposre« nje ni više, nego da će raditi »tele« dnoj blizini francuske sfere izvrše« fon pod brojem 842, koji je u va« ni su ponovni pokolji nad Armen« kufskoj palači i to ne za vakuf već cima; a tako »i se mogli dogoditi za »Pravdu«, a na vakufsku štetu i novi masakri, kada Erivan padne u na vakufsko upropašćivanje«. Jadni ruke neredovitim i nedisciplinova« »Stručnjak« u vakufskim stvarima nim bandama, koje ga ugrožavaju. žali, što »Pravda« taj izdatak od Pariški »Matin« uočivši ovu opas« K 10.000 »čini pored svega toga, što nost veli, da to za antantu ne bi bio u istom uredu postoje još dva tele« samo nečasni moralni poraz, nego fona«. Siromah Cekro misli, da su ako Armenija padne prije nego što »Pravdaši« ljudi njegova tipa, pa da je ikako stvorena, bio bi to opasan iz vakufske kirije nabavljaju sebi noriv kako za boljševike tako i za telefon, kao što je on nabavljao čak Kemaliste u Maloj Aziji.. i — sprave za polijevanje bašče; Turska vlada izjavila se nemoć« kao što je on za svoj račun kupo« nom da silom istupi protiv Mu« vao kreč, da ga pod skupe pare pro« stafe Kemala, a on nema nika« daje vakufskim poduzetnicima; kao ko volje, da je izvuče iz neprilike. što je on radio sa Mićijevićem i dru« Kada još osvoii Armeniju, onda je gim poduzetnicima; posredovao uz njegov položaj tako siguran, da o« proviziju pri iznajmljivanju vakuf« sim ogromnih žrtava neće napustiti skih objekata i t. d. i t. d. svoje d’elovanje, Armenja je most »Stručnjak« se bavi i iznajmlje« između boljševičkog dijela južno« njem prostorija, u kojima je sad kavkaskog i Anatolije i te dvije si« naše uredništvo pa veli da »Pravda« le, kada se spoje zadaće jak uda« — »nikako ne javlja da su redakcija rac ugledu antante u Aziji. »Pravde« i Radni Odbor J. M. O. Ćazim Bećir zapovjednik Kemali« preselili u prostorije ureda v. m. sab. sta na Gokčanskom jezeru zahtije« odbora«. Svašta bismo mogli očeki« va razoružanje Armenije. Slično je vati od jednog Cekre, no da može zatražila Sovjetska vlada u republi« ci Georgiji, koja leži na granici iz« i ovako drsko izvrtati činienice, to nijesmo mogli očekivati čak ni od među Rusije i Armenije. Georgijci njega. Međutim en veli i dafiu da je su to odbili i proglasili mobilizaciju, noć. Jer sVakom je poznato, da na a jednako i Armenci, koji su odlu« čelu našeg lista sve počam od čili da sc bore do skrajnosti. 19. o k t o b.r a stoje riječi: »Uredni« Napadački duh Kemalista, vele štvo i uprava nalaze se u Kralja Pe» engleski listovi, mogao bi se ustaviti tra ulici u — vakufskoj palači«. I na sjeveru stvaranjem jake Arme« pored svega toga Cekro se usuđuje- nije,'kao što se to učinilo na jugu napisati gornje riječi. akcijom Grka. Sada saveznici stoje Taj »stručnjak« »znade« i računa« pred dilemom: ili da pripomognu Armeniju što će bez sumnje stajati ti. On veli da je »Pravda« mučke Poraz Егшвпа. „Pravdln tslefon".. �Број 225 — Broj ogromnih žrtava, ili da se izlože ve« Jikoj opasnosti u Maloj Aziji. Pri tom se ne smije zaboraviti da su Ke» malisti već u Batumu, a poraz Ar» menaca izgleda da je potpun. Naši dopisi. Bos. Novi, 12. novembra (Jedan sraman slučaj.) Slučaj, ko< ji predajemo javnosti, da o njem svoj sud karže, ne može se dogoditi nigdje, gdje koliko toliko vlada red i disciplina. Da policijski stražari u maju prava provoditi arnautske me< todc'batinanja i mrcvarenja nevinih Ijddi, to je za nas novost i nismo vjerovali da se ovo i ovako može i kod nas dogoditi. Dne 11. o. mj. unišao je u Šurlanovu gostionu (ta« mo muslimanima i nema mjesta. Op. ur.) Mustafa Cerić, želj. stražar ne znajući da se u njoj nalaze sva« lovi na gozbi. Unišavši unutra istje« rao ga je šef policije Bogdanović, odvezavši mu šamar i rekavši, da za njeg nema rhjesta. Ovaj je ofišao kući i oko 11 sati došli su stražari po njeg i poveli ga na policiju. Pu« tem su ga toliko tukli, da su se ne« koji ljudi iz obližnjih kuća probu« dili ušljed njegova plača i jauka. U policiji su ga tukli tako i toliko da je sav otekao i pomodrio kako po licu tako i po hrptenjači i ostalom tijelu. Od udaraca mu je udarila krv na oči i na nos. Ljječnička svje« dodžba najbolje svjedoči taj var« varski čin. *Ne upuštajući se u to, da li je o« vaj nesretnik kriv kakvog policij« skog prekršaja ili ne, konstatiramo da policija ne smije nigdje gdje vla« da red upotrebiti ovu metodu, nego podnijeti prijavu protiv prekršitelja 'ili eventualno ga do predvođenja vlasti zatvoriti. U zemljama gdje se poštuje slo« boda i postoje kulturni zakoni i pro« piši, krivac se kažnjava propisanim kaznama, a ne ovakim torturama i mrcvarenjima. I protiv lica, krivih najviših zločina upotrebljava se moć zakona i legalne kazne, a ne o« vake zločinačke metode mrcvarenja od strane policista, a da prije toga ne prijave stvar kotarskom pred« stojniku. Stvar saopćena g. Gajiću, kotar« skom predstojniku, koji je obećao krivce ovog zločina kazniti i even« tualno ih predati sudu na isleđenje. Radosno konstatiramo da je naš predstojnik odlučan protivnik ova« kih metoda, te se nadamo da će ov« dašnju policiju naučiti pameti i vr« šenju njezine dužnosti. Da se divljaštvo ovdašnje polici« je bolje ilustrira navodimo i slučaj, koji se je danas odigrao na našoj čaršiji. Policija je danas bez potre« be sabljom nasjekla jednog vojnika pravoslavne vjere koji se nalazi na odsustvu. Primjećujemo, da je Novi najmirnije mjesto u ovom kraju, pa pored svega čim se spusti mrak, po« lici ja je toliko drska, da najčestitije građane zaustavlja, kao da su suin« njivi stranci u rodnom mjestu. Ovo u raboš g. Mišoviću! х. Propast tvoja od tebe, Šerifova „Domovioo “I■ • • • Janja. Naš vrijedni, neumorni i obljubljeni Dr. Bukvica održao je ovdje skupštinu u petak 12. o. mj. prije podne, koja se sastojala veći« nom od janjarskih težaka. Skupšti« na je sjajno uspjela. Govorilo se o mnogim današnjim prilikama, a na« ročito o radu »veleumnog« g. Šerifa Arnautovića, koji je toliki »prija« telj« uzvišenog Islama, da ga hoće srušiti i uništiti svojim prijateljskim i »trezvenim« radom. Ni onda, ka« da se on mogao nadati da imamo povjerenje u njega, nismo ga imali, a pogotovo danas, kada je svakom jasno šta hpće naš »dragi« g. Šerif Arnautović. Oduševljeni za Šerifov »rad« usvojismo jednoglasno slije« 'deću rezoluciju: Od nazad nekoliko godina, a oso« bito iza prevrata pa do danas stoji Šerif Arnautović i njegovo raštr« kano društvo jedino na tom, da pli« vaju na površini i zavađaju musli. dio našega naroda. Radi toga ga javno osuđujemo i izjavljujemo da on i oni nisu nikako zastupnici musi, dijela našeg naroda i da svojim dje« lovanjem štete nesamo nama mu« slimanima, nego i državi. Zato ga mi predajemo javnom narodnom preziru i javno spaljujemo njegov šarlatanski list »Domovinu«, koji list po našem uvjerenju piše direkt« no u antidržavnom smislu.« Kulen Vakuf. Danas u 10 sati pri« je podne spalili su članovi musli« manske čitaonice Šerifovu »Domo« vinu« radi njenog protivislamskog pisanja, te napadanja na naše vod« stvo. »Domovinu« smo brzojavno obavijestili da ne šalje list. Odbor. Cazin. Na skupštini, držanoj 14. ovog mjeseca, gdje su bili.svi odbori ovog kotara, Arnautović s gnjusa« njem osuđen. Njegova »Domovina« spaljena. — Mjesni odbor. Šerifov letak. Pretprošlog petka dijeljen je Itod nekih seoskih dža« mija u tuzlanskom okružju jedan letak, u kome stoji i ovaj odlomak: »Muslimani! Nama je učinjeno mnogo nepravda, ali vas zavarava svako ko vam kaže, da se to na na« ma čini samo zato, što smo musli« mani’, svu odgovornost za te teške nepravde nose samo tvoje vođe iz Jugoslavenske Muslimanske Orga« nizacije, jer oni svojim postupkom izgubiše svaki oslpn kod državnih vlasti i proigraše sve one simpatije, koje su gojene naprama nama mu« slimanima naročito u našoj prije« stolnici Beogradu.« Iz naše organizacije. puno, a vidjelo se i,seljaka i građa« na drugih vjera. Govornici S. ef. Sa« rajlić i g. M. Zahirović burno su po« zdravljeni poklicima: »Zivili!« Tom su prilikom svi strančari a la Šerif i Muteži osuđivani izrazima negodo« vanja: «dolje izdajice!« Cijeli grad i četrdest sela našeg kotara, čvrsto stoji uz Jugoslavensku Muslimansku Organizaciju! SKUPŠTINE U KUPRESU. Mjesni odbor J. M. O. u Kupresu održao je skupštine u općinama: Kupresu i Zloselu u petak 12. i su« botu 13. o. mj. Obadvije su skupšti« ne bil esjajno posjećene. Predsjed« nik mjesnog odbora u Kupresu g. Nurbeg Alajbegović govorio je u objema skupštinama o važnosti na« še sloge, te kad je razložio značaj i svrhu naše organizacije, skupljeni težaci i građani odobriše rad vod« stva radnog, centralnog i svog mje« snog odbora J. M. O. Predsjednik je zatim rastumačio skupštinarima važnost јЛога. Tokom govora čuli su se izrazi negodovanja onim od« rodima, koji se pojavljuju s namje« rom da našu slogu razbiju: dolje Se« rif, dolje Gluhić! Tim su skupštine svršene, a skupštinari su razišli pot« puno zadovoljni s tokom i rezulta« tom njihovim. SKUPŠTINA U KLADNJU. Na dan 15. o. mj. održana je skupština u Kladnju. Gg, Šemsudin Sarajlić, član centralnog odbora J. M. O. i Muhamed Zahirović iz’Tn« zle održaše ovu sjajno posjećenu skupštinu, na kojoj sobe i hodnici ovdašnje medrese bijahu pune. Se« ljaštva iz svih sela Kladnja bilo je Страиа 3. »ПРАВДА* — »PRAVDA, Politici pregled. Nova nota saveznika Turskoj. »Morning Post« javlja iz Carigrada, da su saveznici predložili ponovnu notu turskoj vladi, prema kojoj tra« že da se .odmah ratifikuje sevreski mirovni ugovor. Notom se odbija navod turske vlade, da sa ratifikaci« jom valja pričekati dok dođe do re» zultata u pregovorima sa kemalisti« ma. Primirje između Turaka i Arme« nača. Agencija Havas javlja iz Ca« rigrada: Po-službenom komunikeju armenske vlade potpisano je primir, je sa kemalistima. Armenske čete e« vakuisale su zapadnu obalu Apaj« kija, a za vrijeme pregovora Turci su zaposjeli Aleksandropol i okoli« cu. Turci su garantovali, da će dr« žati red i čuvati sigurnost stanovni« štva. Do primirja je došlo radi po« bune muslimana kraja oko Aleksan« dropola, koji su htjeli da podu u pomoć kemalistima. Armenci radi toga nisu mogli da ga održe. Prema jednom komunikeju kemalista ušli su ovi u Eri van, glavni grad armen« ske republike. Domaće vijesti. Od rente se ne smiju naplaćivati porezi. Unatoč telegrafskog narede« nja ministarstva za agrarnu reformu i naredbe agrarne direkcije, koju je izdala u sporazumu sa delegacijom ministarstva* fieansija, da se ne smije od rente, koja sačinjava mini« mum egzistencije ništa odbijati za poreze, porezni ured u Prijedoru od« bija od rente sve poreze bez privo« le posjednika, koji moraju uslijed toga Skapavati od gladi. Upozoruje« mo na ovo agrarnu direkciju, kao i delegaciju ministarstva finansija, da izda brzojavno naređenje, kojim će se ova anomalija ukinuti. Otvaranje škole za zdravstveno prosvjećivanje biće u subotu 20. o. mj. u 5 sati poslije podne, u zgradi velike gimnazije sa uvodnim preda« vanjem Dr. Uroša Krulja. Redovna predavanja počeće zatim u ponedje« Ijak 22. o. mj. i obdržavaće se svaki dan od 5—6 sati poslije podne (osim nedjelje) na istom mjestu sa ovim rasporedom: Ponedjeljkom: javna i socijalna higijena, Dr. Ku« šan; utorkom: rasna higijena, Dr. Jeremić; srijedom: inđfvidu« alna higijena, Dr. Lukač; četvrt« kom: tuberkuloza, Dr. Vučičević; petkom: paraziti i parazitarne bolesti, Dr. Kaunic; subotom: venerične bolesti, Dr. Stopa. Kada se poslije izvjesnog broja časova završi jedan predmet, biće na .njegovo mjesto uvršten odmah kao nastavak jedan od drugih šest predmeta sve dok se ne iscrpi cjelo« kupno gradivo. Povlačenje novčanica. Ovoga mjeseca će se — kako doznaje »S. R.« — započeti sa povlačenjem banknota bivše austro«ugarske ban« ke od jednu i dvije krune. U Beč odlazi iz Beograda naročita komi« šija, da prezume novu partiju naše« ga metalnoga novca, koji se tamo izrađuje. Trpite li od reumatizma, ili od u« loga? Mazanje Fellerovim pravim Elsafluidom pravo je dobročinstvo! 6 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce 42 krune. Državna trošarina posebno. Trebate li blago, pouzdano tjera« juće sredstvo? Fellerove prave Elsa« pilule vrše svoju dužnost! 6 kutija 18 kruna.,— Zagorski sok za prsa i kašalj 1 boca 9 kruna. Švedske že« ludčane kapljice 1 velika boea 20 kruna. — Omot i poštarina poseb« no, ali što jeftinije. Eugen V. Feller, Stubica donja, Elsatrg br. 310, Hr« vatska. E. Točno na minutu idu Suttnerovi satovi, svjetski' glasovita marka »IKO«. Suttnerove ure u svim izrad« bama i cijenama, kao i sve ostale dragulje i potrebštine pokazuje Vam prekrasni katalog kojeg bes« platno dobijete ako za poštarinu pošaljete 2 K na tvrtku H. Suttner, Ljubliana br. 706. Nešto i za Vas! Kaclonalna njega ljepote. Želite li racionalno njegovati lice, ruke; odstraniti priJtioe, sujedice; hrapavu oporu kožu učiniti svježom i elastičnom, npotrsbljujte FELLEROVU PRAVU POMADU Z.A LICE. 1 veliki porculanski lončić K 15 —. ELSA TOALETNE-PA8T1LE, 1 kutija K 10'50. Pomada sa usnice po K 2’— i 4'—. Ideal svih sapuna. jeat FELLEROV LJILJANOV MLIJEČNI SAPUN K 19’—, TEKUĆE LJILJANOVO ■MLIJEKO K 18i 15*—, najfiniji glicerin K 6'— i 30’—. Vaselin po K 3’—, 7 — i 12’—. Neškodljivi puder sa lice u vrećicama po K 5'—. Rumenilo, 10 omotića K 20*—. Izvrsna nšravna njega kose. Porast kose unapregjuje. koiu na glavi krijepi, od ćelavosti ©prerano sjedine čuva FELLEROVA TANNOGH1NA POMAD\ Z\ PORAST KOSE ,EL8a“, 1 veliki porculanski lončić K 15 —. JAKI KATRANOV 8APUN Z\ GLAVU K 14, M \GJAR8KI BRKOMAZ po K 4 — i 8'-, NEŠKODLJIVA ulja sa kosu, orahovo ■lje, mala boca K 5—, velika K 30’—, ŠAMPON za pranje kose K 4'—. Protiv tjelesnoga znojenja djeluje pouzdano FELLEROV »ELSA*PRAH ZA POSIPANJE, 1 kutija K 10-50. Što je ELSA-FLU1D, to se zna! Fudcr oospogjE, hoja st u to razumije, jest pravi DraKLUBERA HEGA-PUDER bijel, rosa. Velike elegantne kutije К24' — 6 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce K 42*—. Kurje oči Za usta 1 zube! bradavice, l.ljc od.tranjnje se teme* ljito i brao FELLEROVIM TURISTIČKIM MELEMOM .Elsa" n kutijama po K 5‘— i 7 60 i FELLEROVOM TURISTIČKOM T1NK TUROM ,Elsa“, 1 bočica K 10 —, Hega-subni prah sa kisikom, 1 kutija K 20*—, Dra Heidera prah sa sube 1 kutija K 6'—, Elsa-voda sa usto K 30, četke sa sube počamči od K 20'—. Fini parfemi Protiv gamadi francuski, originalna boca po K 40*—; na vagu prema količini podam 4 i od K 20'—; 8achet (mirisavi jastučić sa rubeninu) K 8'—. kao muha, buha, stjenica, rusa, djeluje pousdano i temeljito EL8A-PR4H ZA GAMAD. Velika kutija K 15*—. Tinktura sa stjenice K 30*—. Naftalin počamii od K 2*—. Šta se svaki dan treba! Engleski melem K Ly«oform K 30, pravi Lysol K 30'—, kompletni irigatori najfiniji K 150'—, Kamfor K 3'—, Kamforne kugle K 5* , arnika po K 6 — i 80*—, Crnogoričin miris sa sobu K 35, Malinov sok K 80'—, Kineski čaj po težini počamči eđ K 3'—* Kod upita treba svagda priložiti poštanske biljega sa odgovor. Miševi i štakori! Otrov sa miševe K 8'—, otrov sa šta­ kore K 8'— i 10'—. 1 Omot i poštarina računaju se PO EBNO, ali Sto jeftinije. Što viče se na jedan puta naruči, to se manje ovim troškovima poskupljuje roba. Narudžbe adresirati na: EUGEN V. FELLER, ljekarna Stubica donja — Elsatrg 310 — Hrvatska. f IDFI F svrađene *h vrst*razašilie нп°' tvornica cipela ,Čevljarska Zadruga* Vrbovec pri Mozirju, Zahtjevaite cjenik. Slovenija. �8ro| 225 — Број »PRAVDA* — »ПРАВДА* Strana 4 Страва Muslimani sjetite se „Gajreta"! URA? Apsolvent SEBURA iz fabrike Hinha Franca sinovi, Zagreb, preporučuje se za koja čin* trajno veselje ? Samo Suttnerova ura! trgovačke škole, koji imade i nešto kancelarijske prakse Od nikla, ocjell, srebra, zlata, u svakoj cijeni — I vi ćete biti zadovoljni I Također lanci, prstenje, narukvice i svakakove po trebštine kao škare, noževi, britve, kutije za cigarete, nažigačl, novčarke Itd. sve dobro i jeftino I Tražite cljenik od tvrtke traži namieštenie kod koje banke, odvjetnika ili u trgovini. Upitati kod administracije lista. l Snttner d Ljobljani b’oj ZOB. PAPIRNICA ♦ HAMDIJE JKQPČIĆA • Poziv. preporučuje svoje bogato stovarište Z talili crnu kavu svih vrsta papira, kancalarijskog i J Školskog pribora. — Naručbe se ♦ obavljaju brzo i točno. Cl ene umjerene. Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 л kao najsavršeniji dodatak i zamena zrnate kave. Dobije se u svim kolonijalno-bakalskim radnjama. Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. Pozivaju se svi dioničari Kreditne banke d. d. u da treći dospjeli obrok za uplatu dionica, naj­ kasnije do 15. januara 1921., a četvrti obrok najkasnije do 15. marta 1921 uplate pod prijetnjom posljedica § 7. društvenih pravila. , Oni dioničari, koji najkasnije trideset dana od dana propisanog roka za uplatu ne polože uplatu sa 6°|0 kamata, biće lišeni prava, koja potječu iz upisa i iz već učinjenih uplata, ali oni ipak jamče u smislu § 158. trg. вак. a prva i droga uplata njihova smatra se propalom u korist diuštvene redovne pričuvne zaklade. Livnu, Ravnateljstvo [Muslimani i muslimanke grada Sara­ Kreditne banke d. d. u Livnu. jeva, sjetite se vašega „|Vlerhameta“. „PROMET" trgovačkt^ i špedicijsko d. d. prije Leopold Heim Sarajevo, Fra Grge Martića trg br. 1. drva, ugljena, drvenog ugljena Zbirni promet iz Beča i Metkovića. Brzojavi: Promet * Ovlašteno carinsko posredništvo. Intb. Telet Z9. MUSLIMANSKA PRIVREDNA BANKA D. D. U. GRAČANICI. II. EMISIJA. Poziv na upisivanje dionica. Izvanredna glavna skupština Muslimanske privredne banke d. d. u Gračanici, održana dne 7. novembra 1920. zaključila je na temelju usta­ nova § 12. društvenih pravila povišenje dioničke glavnice od K 5OO.OOO.— na K 2,ooo.ooo.— i povjerila ravnateljstvu, da ovo povišenje prema pbtrđbi na jedanput ili više puta provede. Na temelju tog zaključka izlažemo na javnu supskripciju za sada 5000 dionica po K 100.— nominalne vrijednosti tako, da će dionička glavnica po provedenju povišenja iznositi / K 1,000.000.— Za upisivanje dionica ustanovljeni su ovi uslovi: 1. Posjednici starih dionica imadu pravo na svaku jednu staru dio- niču preuzeti jednu novu uz tečaj K 108.—. U tu svrhu imaju predočiti potvrde (međutomnice) o dodijeljenim ali još neizdanim dionicama, na kojima će se označiti, da je pravo opcije izvršeno. 2. Po dioničarima neoptirane dionice mogu upisati dioničari i nedioničari uz emisioni tečaj K 112.—. Razlika između nominalne vrijednosti i emisionog tečaja privest će se po odbitku troškova oko povišenja dioničke glavnice pričuvnoj zakladi. 4. Nove dionice učestvovati će na poslovno uspjehu od 1. januara 1921. 5. 0 uplaćenim iznosima izdaćemo blagajničke potvrde (međutom­ nice) na temelju kojih ćemo kasnije izručiti izvorne dionice sa brojevima 5001 do 10.000 i glasit će na ime. • • 6. Supskripcija počima od dana prvog uvrštenja ovog poziva u služ­ benim novinama i traje do 31. decembra o. g. 7. Pri upisivanju dionica dužan je svaki dioničar osim uplate od 5O»/o nominalne vrijednosti položiti još i to: svaki stari dioničar po K 8.— a svaki novi dioničar po K 12.— za svaku upisanu dionicu. Ostatak od 5O"/o nominalne vrijednosti svake dionice imade se uplatiti u roku jednog mjeseca računajući od zadnjeg dana roka određenog za supskripcijl novih dionica. Od svake zakašnjele uplate moraju se društvu naknaditi 6%-tni kamati računajući od dana kada je uplala dospjela. Ko ne položi uplate za 30 dana po izmaku roka, gubi upisano stečeno pravo na uplate, koje je do sada uložio, ali jamči dalje u smislu § 158. trgovačkog zakona. Dionice ovakih dioničara uništuju se i mjesto njih izdaju se nove i izlažu se javnoj prodaji. Uplate na uništene dionice kao i višak, koji se dobije preko uplaćene vrijednosti za prodate nove dionice unose se u pričuvnu zakladu. Ravnateljstvo Muslimanske privredne banke d. d. u Gračanici. Odgovorni urednik: F. Šalaka. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Danlel & A. Kajon, Sarajevu � https://kolekcije.nub.ba/files/original/93d34753d3cd56cd95aa4f27de114b72.pdf c3ec68038f1cff66cf1bf43a513c0035 PDF Text Text POŠTARINA P GOTOVOM PLAĆENA Drugo izdanje. Pojedini broj K 2.— IZLAZI SUBOTOM, UTORKOM I ČETVRTKOM. UREĐUJE REDAKCIONI ODBOR. PRETPLATA: GODIŠNJE K 180, NA POLA GODINE K 90. UREDNIŠTVO I UPRAVA NA­ LAZE SE U KRALJA PETRA ULICI U VAKUFSKOJ PALAČE ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. 121 (226l TELEFON Br. 842. ČEKOVNI RAČUN POŠTANSKE ŠTEDIONICE 1119. Saraievo, utorak 23 novembra 1920. (10. rebijulevel 1339.) Godina Ii Naše kandidatske liste. U U U U U U okružju okružju okružju okružju okružju okružju Banjaluka naša je lista zelena, a stajaće na trećem mjestu; Bihać; ružičasta, na petom mjestu; Sarajevo: svijetlo zelena, na prvom mjestu; Mostar: zelena sa varakli slovima, na trećem mjestu; Travnik: zelena, na ptvom mjestu; Tuzla: bijela sa zelenim slovima, na sedmom mjestu. MNlidun-ubiji (a. s.) Stojiš, brate muslime, pred godiš* njicom rođenja svog Devletlije; ro* đenja najodabranijeg Božijeg Miloš* nika, što ti je ukazo put spasa i na ovom i na onom svijetu. Otrijezni se i dođi sebi; pokaj se i osjeti slast .uzvika, što će se širom svijeta raz* lijegnuti iz više stotina milijona bratskih srdaca i grla: Meviaje salli ve sellim, daimen, ebeden, Ala Habibikje, hajril halki kjullihimi!!... ■ ■ Poruka braći u Sandžaku. Šta čini pusti ištah za mandatom pokazuje najbolje postupak »vođa« grupe oko bivše »Obrane«. U pret* prošli petak stade cijela stranka u jednu sobu »musi, kluba« i nakon pretresa situacije razidoše se kud koji. I eto uza sve to »vođe« kandi* duju i kupe potpise na kandidacio* nu listu. Mi o tom ne bismo trošili riječi: hoćel judi da hljosnu i da protivnike islamske budućnosti po* dupru sa nekoliko glasova. I svršen đon. Neka im bude na — opameće* nje. No oni idu i malo dalje. Da zave du sarajevske birače oni se hvale ti* me, što je g. dru Bašagiću ponude* na kandidatura u Sandžaku i hoće pod svu silu da proture lažnu vi* jest, kao da su sandžačkosmakedon* ski muslimani proti našoj organiza« čiji. Mi ovim slijepcima ne ćemo da otvaramo oči; to je i suvišno i uza* ludno. Do mjesec dana ćemo da se porazgovorimo. Sad ćemo da kon* statiramo ove činjenice. Predstavnici sandžačko»makedon» skih muslimana sklopili su u Beo* gradu izborni sporazum sa radikalima, pema kojem su uglav« liena kandidatska mjesta za pojedi* ne okruge, a izbor ličosti prepušten je odborima dotičnog okruga. Taj je sporazum u nekim okruzima naišao na otpor i s jedne i s druge strane. Među take okruge spada i prijepolj« ski sa njemu priključenim trima ok» ruzima. Tu je pored zvanične dže* mijjetske liste iskrsnula i jedna dru* ga, također muslimanska lista. Zva* ničnu bi imao nositi bivši član privr. nar. predstavništva dr. Aleksa Sta* nišić, a drugo mjesto i mjesto kva* lifikovanog poslanika pripalo bi mu* slimanima. Povodom tog utanačenja naš je Centralni Odbor dne 5. no* vembra dobio pismo četrnaetsorice tamošnjih odličnika, među kojima ie potpisan i plevaljski muftija g. Šećerkadić, u kojem između ostalog vele, da na prijepoljskom sastanku muslimanski delegati pojedinih ka* saba nisu mogli doći do jednoduš* riog zaključka pa nam stoga uprav« l'aju ovaj apel: »Ovim vas molimo, da nam nađete jednog kvalifikova* nog i njegova zamjenika i z v a š i h r e d o v a što bismo najzadovoljniji bili sa g. drom Mehmed ef. Spa* hom«. S druge strane dobismo pro« tuzahtjev. Šta nam je preostalo či» niti? Ono, što bi učinila svaka is* pravna islamska stranka: Među zavađenu braću — ne ćemo da ulazimo!... Tako smo i učinili, obavijestivši i jedne i druge. Pri tom smo ostali i onda, kad je Spahina kandidatura zamoljena i preko presvij. g. reisul* uleme. A kako se je držao g. dr. Bašagić? Dograbio se te ponude ko ćelav kape i odmah potrčao na ok* ružni sud, da dadne privolu. Nije mu smetalo ni to, što će mu zamje* nik biti famozni — dr. Mehmed Zil* džić. I kao što je sretan u svemu, tako se je i ovaj put namjerio na ahbabinu: drugo mjesto iza dra Sta* nišića, zašehatila je »patriotska« fi» gura — Šerifa Arnautovića! Bašagi* ću to, naravno, ništa ne smeta i gla* vno je da se kako bilo dočepa man* data. On nas međutim toliko i ne inte* resuje, koliko nas interesira činjeni« ca, da je na listu u Sandažku ipak prošvercan i jedan Šerif Arna* utović. Neka nam oproste gospoda potpisnic pisma od 5. novembra što moramo da im nakon ovog postup* ka upravimo javan apel, da trgnu s pravca, kojim su u zadnje vrijeme udarili i da ne hrane guje, koju smo mi nakon velika okapanja učinili neškodljivom. Mi smo bili potpuno bitaraf u njihovoj borbi sa Midhat* begom Hodžićem i nijesmo ga htjeli poduprti ni jednom riječju, premda smo imali dosta razloga, da to uči* nimo. Ni danas ne ćemo dopustiti da se štampaju dopisi, kojim se brani njegova kandidatura ili napa* daju neki potpisnici pisma od 5. no* vembra. Mi ćemo da budemo iznad tih razmirica, ali moramo da usta* novimo ovo: Bašagić je samo štro* man g. Stanišića, a Amautović mo* že biti samo kamen smutnje između nas i Sandžaklija. Mi ne možemo .nikad zaboraviti njegove strašne prošlosti pod Austrijom i njegove sramne uloge u »J e d n a k o s t i«, nikad mu ne opraštamo pisanja u »Domovini« i nikad ga ne ćemo pri* miti u društvo, jer je — nedostojan. Stoga ih molimo, da se dobro pro« misle prije li se radi jedne šuše u* puste u bratozavadnu borbu: ni de» set Stanišića, ni hiljadu Šerifa nije vrijedno, da se za njih upravi mrk pogled na brata, a kamo li rekne koja gorka riječ. Šta vam je donio dr. Stanišić, gdje je dosad bio Ama* utović? Mi rekosmo svoju, a na bra* ći je u Sandžaku, da ne cijepaju svo* jih redova i da svojim izborom o« moguće skladan i zajednički naš rad. Budite oprezni, braćo, i znajte: kad bi Šerif šta valjao, ne bi ga lanetleisao cio naš svijet. Pa kad mi ne radimo proti vama, ne radite ni vi proti nama. Ljubav za ljubav, braće !... Dva pitanja nar. zastupnika g. dra M. Spahe na ministra unutrašnjih djela. I. Policijska direcija u Sarajevu na 2. o. mj. zatvorila je Atif ef. Soču, Nazif ef. Svrzu, Hamdibega Mute« veliča i Seid Ali bega Filipovića. Prva su trojica puštena na slobo« du nakon nekoliko dana, a Seid Ali bega. Filipovića drži policijska di* rekcija još uvijek u kućnom zatvo* ru pod nadzorom jednog policajnog agenta. Ovo ograničenje slobode građana stoji u opreci sa zakonom a naročito sa § 186. kaznenog po* stupnika za Bosnu i Hercegovinu, prema kojem policijske vlasti mora* ju osobe koje stave u pritvor, preda* ti sudu za 48 sati. Međutim se Fili* pović nalazi u policijskom pritvo* ru — jer se kućni zatvor mora sma« trati jednakim ograničenjem slobo* de — preko 14 dana, a ne predaje sa sudu. Stoga stavljam pitanje šta namje* ravate preduzeti proti onim organi* ma, koji na ovakav protuzakonit način ograničavaju slobodu držav« ljana. Molim pismeni odgovor. II »Na 12. o. mj. održala je »Jugo* slavenska Muslimanska Organizaci« ja« u Sarajevu svoj zbor u auli grad* ske vijećnice, na kojem je bilo pre* ko 5000 učesnika. Policijski izasla* nik je ovaj zbor raspustio i ako za to nije imao razloga. Razlogom za raspuštanje smatrao je on to, što sam ja u svom govoru spomenuo, da se muslimani ne smatraju ravno* pravnim državljanima i to dokazi* vao načinom provađanja agrarne reforme u Bosni i Hercegovini, ko« je se provađanje bitno razlikuje od provađanja u ostalim dijelovima na« še države, zatim sastavom zemalj« ske vlade u Sarajevu. Osim toga je policijski izaslanik smatrao razlo« gom za raspuštanje skupštine i to, što sam ja rekao, da se našim pri« stašama ograničava sloboda kreta« nja na temelju jedne iznimne na* redbe iz godine 1914. Pošto Narodno Predstavništvo ne održava sjednica molim pismeni od« govor. Sarajevo, 17. novembra 1920. Dr. Mehmed Spaho, narodni poslanik. Sarajevo, 22. novembra. »Sloga« Braće Grđića, Vasilja i Šćepana, koji se je za vijeki vjekova »proslavio« svojim izvozničarst* vom, govori o neprijateljima drža« ve, pa je tom prilikom i našoj orga* nizaciji posvetila uvodno mjesto, nazivajući nas »šuckorima, koji su se udružili pod imenom Jugosl. Mu« slimanske Stranke«. Mudri Šćepan u toj svojoj labuđoj pjesmi veli, da smo klerikalci, koji se »preko hodža deru: »Aman din je u opasnosti« čak i onda, kad »kakva begovska kobila slomije nogu na rđavu putu.« Gatački dripci, u svojoj velikoj Iju* bavi za narodnu slogu, vele ni ma« nje ni više, već da se je naše raspo* loženje prema Srbima osetilo u 1914. godini. »Austrijskim vlastima nije ništa drugo trebalo, nego da im da« du oružje i džebanu i ovi su šuckori kao bjesomučni udarili na goloruke Srbe da ih tuku i ubijaju i da im oti* maju imanje.« Dalje veli taj list: »Mislili su da će zatrijeti Srbe i već su govorili: nesta krsta od tri prsta!« U tom se pravcu niže kleveta za kle« vetom, a kulmen je tih bljezgarija u tvrdnji, da državu nazivamo — privremenom, da izvrgavamo ruglu srpske svetinje, da napadamo srpsku vojsku i t. d. Iznesosmo ovo sa svrhom, da u« kažemo prstom: gdje su pravi sijači razdora i mržnje, a glavna stvar, ra« di koje pišemo ove retke, odnosi se na shvatanje ove gatačke čeljadi o našoj državi i narodnom jedinstvu. Grđići su do nedavna bili glavni stupovi »demokratske« stranke u o« vim pokrajinama. I evo kako govo« re o tom jedinstvu i kako shvaćaju �Stfaoa 2 crna’ .ек»*ол* — ulogu kraljevine Srba, Hrvata i Slo« treba da iz njihova rada naučimo koliko nam treba još više pregnuti venaca: »Ali svi ovi neprijatelji države ne i podikatiti da ih pobijedimo onako, bi mogli mnogo naškoditi kad bi bili kako se pobjeđuje onaj koji ti o složni pravi prijatelji države. Imade glavi radi. Bog će se smilovati, pa — hvala Bogu — dosta prosvijećen će i za nas nastupiti vedriji dani, nih sinova Hrvatskog i Slovenačkog dani u kojima ćemo i mi biti dionici dijela naroda koji su od vazda bili one slobode. neprijatelji ovih klerikalaca. Njiho« vu borbu treba s v i S r b i da prigrle kao svoju u interesu države i držan va je spašena. Da radikali nijesu u« činili veliku grešku i ove ljude don veli na vladu bili bi oni bezopasni i i već danas mnogo mekši nego su. i Treba znati: u čem god se sami Srbi slože u ovoj državi to će biti. Uzmi« mo samo valutu. Sjetimo se koliko su galamili ovi klerikalci pa i još neki Slovenci i Hrvati protiv zamjen ne dinara u četiri krune. Ali čim se S r b i s 1 o ž i š e na toj osnovi, to se je provelo i sada nema uopšte nin koga da što prigovara. Neka se sjutra Srbi slože da un ređenje države bude jedinstveno sa centralnom upravom u Beogradu, biče i niko neće pr^ovaratr. Demon kratska ]e stranka bez razlike da li su u njoj Srbi, Hrvati ili Slovenci sva za takovo riješenje. Treba samo da na to pristanu i Srbi radikali i stvar je uređena. Demokratska je stranka odlučno protiv klerikalaca. Treba da budu protiv njih u interen su države i radikali pa da ovi neprin jatelji države prestanu vršljati kako su naučili. Ovim posljednjim pokušajem, ja Radikalska je stranka učinila je« za stalno držim, Šerif je i družina dan veliki grijeh što je klerikalce mu sebi posljednji smrtni udarac dovela na vladu, a mnogo, mnogo zadala. Dobro mi vidimo, da su os veći će učiniti ako ih nadalje bude vo posljednji trzaji. Kada ne bi bili držala, jer bi njihova uloga mogla posljednji trzaji, kako bi mogao pri« da bude sudbonosna ako se nađe i seban čovjek, čovjek koji hoće da Srba koji ih budu pomagali. Naj« iznova zaigra veliku rolu i čak da skori i a će nam budućnost pokazati povede narod, kako bi mogao takav da li će ovaj grijeh prema državi čovjek priznati se i izložiti kao ve« radikali ponoviti iza izbora.« liki promjenjlivi igrač riječi. Ako Tako zbore ljudi oko »Sloge«, ta« ne to, onda jamačno on svoj poziv ko se kod nas propovijeda — h e« ispunjuje ne obazirući se na činje« g e m o n i j a jednog plemena nad niče, koje su danas među nama i ostalim... nama svima poznate. Stari lisac, a još stariji grešnik, nije se mogao ni pod Starost otresti svoje drskosti, pa sve jednako pros vodi japansko umjetno jongleniras (Svršetak.) nje. Ko god usčita »Domovinu« i os ne lične napadaje na vodstvo orgas Ludo bi bilo od nas muslimana, a nizacije, koja uživa povjerenje naj« još luđe od našeg vodstva, da nismo uočili i dobro upoznali svoju pogi« manje 90% isE dijela našeg naroda, taj se mora uvjeriti, da on svojim belj, a najbolje smo upoznali odakle pisanjem sumnjiči i kleveće preko nas tuče led. Mi dobro znamo svoje po milijuna muslimana. Tako to vitalne interese, pa s toga što to sve mora svako razumjeti, jer je to oči« znamo, treba da naši neprijatelji za ta tendencija. Neka se on koliko vazda upamte i imaju uvijek na u« hoće izmotava i tvrdi, da tako nije, mu, da mi nikad i ni u kome slučaju da tako ne misli, očiti se meram vidi nećemo dopustiti i prignuti šiju, da nam se odreže glasa. Nema te vla« i jasno prezire. de, koja će nas moći sputati, kao što U svojoj prevelikoj mržnji na« nas je austrougarska vlada sputavaš sparm vodstva J. M. O., koju otkri« la, vezivala i našu krv pila. Mi smo va svaka njegova riječ u »Domovi« potpuno svjesni svoga položaja. Šta ni«, dvojbe nije, on kani osporiti, a više, mi smo više nego uvjereni, da donekle već i osporava sve, što je to od nas ne može niko svjestan ni do sada poduzelo vodstvo J. M. O., tražiti, pa čak vjerujemo da i neće. braneć svoj obespravljeni dio jugo« Pa kad ovo vjerujemo i ispovijedaš slavenskog naroda. Ljuto se je pre« mo, kažemo otvoreno, da nas srce vario, još će se ljuće pokajati nad boli i da upravo osjećamo fizičku tim poduzećem, jer nije to šala, već bol, kada se uvjerimo, i kada vidiš je to najveća sramota i grijehota, mo, da se među nama još i danas da se narod kleveće, sumnjiči i pod« nađe po gdjekoje lice u ljudskoj valiuje mu se čak i ono, što mu nje« spodobi ala kadija Sarić, Šerif, Ha« gova uzvišena vjera zabranjuje. Za« mid, Kurtović, pa još i Gluhić, koji boravlja on i njegovo društvo, da su u stanju da podupru sve naše ne« smo svoja prava branili i protivu sa« prijatelje, moga Stambola! Ne ćeš nas više vu« ći za nos. Mi znamo dobro, da ćemo se pomoću vlastitih sila, pomoću sa« danjeg i u budućnosti još boljeg vodstva, podići i dokazati našim u« gnjetačima, da se naša prava mora« iu respektirati. Vama je slobodno, da i dalje prosjačite čiju hoćete mi« lost, ier ste tome svikli i obikli. Ta« kova borba, kakovu vi zavodite nije dostojna čovjeka, koji se čovjekom zove, a znak je najvećeg kukavičlu« ka i najniže servilnosti, kada se slu« ži onome i kada se prosi od onoga, Bez naslova. Neka Šerifa i družine mu, Bog im platio. Neka njihove hajke na nas; Bog nam ih je namusallatio, a mi Široko vam polje; intrigirajte bez« dušnici zajedno sa Čokorilom, pri« ređujte denuncijantske hajke proti« vu nas, samo ne zaboravite, da je bezdušno optuživanje i denuncira« nje, u kojem bilo smislu u jednoj zemlji, a naročito gdje se ovoliko nepravdi' dogodilo, svakako jedna HFASrtA' najpodlija rabota. Podla rabota ne dolikuje čovjeku, koji hoće javno da vodi riječ, a još manje čovjeku od pera, jer svi oni, koji podvaljuju i koji denunciraju, sami sebe brišu iz redova onih, koji imaju pravo da javno djeluju i da perom vode jav« nu riječ. Žalosno je da vas ni vlastita vaša pokojna »Jednakost« nije osvijesti« la i dovela pameti. Nezir H. Nalić. Sirote »demokrati«, koji su u ne« ko doba govorili da je sva Bosna uz njih i njihove prvake, spali su na to. da u izbornoj agitaciji kriju čak i — svoje ime! U Herce« govini naime kandiduie njihov don Juraj Bijankini, a da bi mogao ima« ti kakva bilo uspjeha, njegovi se »demokratski« predlagači zakuku« ljiše u »Hrv. agrarnu stranku te« žačkog saveza«. Ti predlagači ima« ju i malo »pjesničke« žice, pa na koncu proglasa vele: »Živio nam Ju« raj Bijankini, što govori Hercego« vini!« Puštamo na stranu ovaj šepavi pjesnički umotvor i pribilježićemo samo neke druge stvarčice. Najpri« je se ističe Bijankinijeva briga za kruh i bolje plaćanje duhana, radi čega da su ga Švabe silno zamrzile »pa su plaćali silne svote samo da ga — ko ubije!« Naravno uzalud, jer je don Jure »znao uvijek n;ih prevariti i iznijeti živu glavu«. Da« lje se veli da je Bijankini Dalma« tinac »pa i ako je sromah i ne po« bire redovine, ipak je — najpamet« niii i nainošteniji u Jugoslaviji!!« I« ma i bedastijih stvarku tom progla« su: duhan će se bolje plaćati, žito i bpq| — Broj 226 Sve što trebamo biče jeftinije, pore« ze će plaćati oni koji novaca imaju a ne oni koji ih nemaju! Da ga je pisao Šerif ne bi ovaj proglas bio gluplji i šašaviji! Ima još nekoliko điđa: Za popa Jurja treba glasati jer su — fratri prevarili narod, spremali ga da ide u rat i da gine. Pop Juraj »ne dobi ni fale, ni plate, ni od koga, pa ni ordena (nikšana)«, dočim fra Didak Buntić »dobio je orden sv. Save«. I kraljevo se odlikovanje ističe da« kle kao jedan noksanluk, jedna ma« hana... Unaljetkovasmo ovo nekoliko »kitica« iz ovog »demokratskog« proglasa i znatiželjni smo šta će na sve to patriotski »Glas Naroda« ili Grđićeva »Sloga«. Iz Mutež »stranke«. »Glas Teža« ka« od 20. o. mj.. donosi saopćenje, da će »Muteži« istupiti samostal« n o u tuzlanskom i mostarskom ok« rugu, a u sarajevskom okružju kan« dididiraju u zajednici sa »de« mokratima« ostalih farbi i dlaka. Nosilac je sarajevske liste — Š u k« rija Kurtović, kojeg vodstvo kandidujs »radi velikih zasluga o« vog našeg nacionalnog radnika«. Zašto ne kandiduju u bihaćkom, banjalučkom i travničkom okružju? I za to imaju smišljen odgovor. Ve« le, stoga jer se tamošnje »pristaše« ne odazvaše u dovoljnoj mjeri po« živu odbora, da pošalju priloge za izborni fond. Oni ko bajagi imaju svoj fond! Kao da svijet ne zna s kojih jasala zoblju ovi »patrioti«; kao da svijet ne shvaća odakle puše ovaj vjetar proti jedrima naše orga« nizacije! Samo naprijed, patrioti« čna gospodo! Petljajte, lažite, ob« manjujte. Još pet šest dana, pa će biti svršena i komedija o »stranci« težaka kojoj je svrha, da razbije muslimanske redove... Propast tvoja od tebe. Senfova „Domovina"!. Bjelina. Na javnom zboru naše organizacije, održanom na 12. o. mj. nakon pretresa pogubnog rada Šeri« fa Arnautovića i njegovog pisanja u »Domovini« usvojena je nakon spalenja »Domovine« jednoglasno slijedeća . rezolucija: Osuđujemo tendenciozno i proti« islamsko pisanje Šerifa Arnautovi« ća i njegova glasila »Domovine«. Ovako lažno pisanje »Domovine« dovodi nas do toga zaključka, da Šerifu stoji jedino do mandata i na« ših alasova. Njegovo pisanje ne sa« mo da je protuislamsko nego i pro, tudržavno, jer baca ljagu na nas, kao dio našega naroda, podvaljuju« ći nam protudržavno držanje. Dolje Šerif i njegova pačavra »Domovi« na«! Junak svakog dana. U tuzlan« skom okrugu širi »Odbor« (čitaj Še« rif!) proglas, u kojem se veli: »Mu« slimani! Kucnuo je dvanaesti čas, kada još uvek imadete priliku da skrenete s pogrešnog puta, da od« kažete poslušnost onim ljudima, ko« ji vas zavedoše u ludu borbu i n e« prijateljskistav naprama ovoj našoj državi.« Spas je moguć, veli se dalje, samo na taj na« čin, ako kod prestojećih izbora da« demo povjerenje i naš glas našoj n o v o(!)državotvornoj stranci, ko« ju je poveo naš prvi narodni bo» rac za vjersko«prosvjetnu autono« miju. Taj naš vođa je Šerif Arnau« tović. Da bi Šerif izgledao još na« rodniji, »Odbor* veli dalje: »U naj« težim danima tuđinske uprave imao je jedini Šerif Arnautović odvaž« nosti, da se založi za prava nas mu« -slimana, nije se bojao tamnice i teš« kih progona, pa je on zaslužio, da mu svi dademo svoj glas i svoje po« vjerenje, pogotovo, kada smo čvrsto uvjereni, da će njegovim istu« p o m u politici nastati novi i s r e ć« n i j i (!) dani za nas muslimane.« Da bismo upotpunili gornje »od« like« g. Arnautovića dodajemo ove činjenice: Šerif se je borio za vj.«pr. autonomiju, kako bi od pisara po« stao vakufski direktor; od siromaha bogataš. Lance mu je narod pozla« tio. Šerif se je »borio« za vakuf, ali je lanjske godine iz njeg izbačen, jer ga je — 0 b o r i o. Što je zaslužio to je i dobio. Šta je učinio kao političar vidi se najbolje po tom, što je slavan kao politička vjetrenjača,.koja se je o« kretala prema svima vjetrovima. Sr« be je ostavio sklopviši pakt s Hrva« tima; Hrvate, sklopivši divlji brak sa Madžarskom. Sad izdaje i te sa« veznike i priselembetio je radikali« ma, da ih blamira i omrazi među muslimanima. I eto, ta i taka pet« ljančina traži narodno povjerenje i čvrsto se nada, da će se probiti u Konstituantu. Osobita nam je čast, što nas o« vaka sorta objeduje neprijatelj« stvom prema državi i nadamo se da će se uskoro crveniti svi, koji se o« prljaše time, što se nazivlju šerifo« vim drugovima. Zagrebački listovi o našoj organizaciji. »Hrvat« gl. gasilo Nar. Kluba, donio je u broju od 17. o. mj. članak pod naslovom »Sabljama protiv mu« slimana« koji glasi: �tpoj 226 — Broj Hrvati su to već pokazali i onda, Ikad je austrijanska aždaja svojim terorizmom htjela da utuče braću Srbe na veleizdajničkom procesu. Uz veoma rijetke iznimke, hrvatski je narod, zadojen slobodarstvom, ustao protiv tog nasilja. Hrvat, da« nas jednako ustaje protiv sličnog sistema sa našom jednokrvnom mu« slimanskom braćom. Braća musli« mani nek znadu da ih Hrvat katolik nikada napustiti neće. Slobodarstvo s jedne strane, a osjećaj o jednoj rođenoj krvi s druge strane biće u« vijek onaj poriv koji će nas tjerati na obranu potlačene braće. U kolo! Jedno kolo, koje će raži« grati slobodno, a u igri će ga pratiti pijev pravde, glazba jednakosti po ritmu ravnopravnosti za svakoga. Ustrajte braćo! Kukavice, odmetni« ke pravda, jednakosti i ravnoprav« nosti, ulizice i malodušnike odgur« niti za na vijek! « »Obzor« od 18. o. mj. donosi pri« 'kaz situacije u Bosni u kojem, me« ■đu ostalim veli: . Međutim ne će biti zgorega, da podsjetimo javnost, kako su dosada nastojali demokrate, a u dobroj mjeri i radikali, da bosansko«herce« govačke muslimane privuku sebi, jer su računali sa činjenicom, d a će baš muslimani b i t i o« naj jezičak na vagi, koji će odlučiti, koja će strana prevagnuti i kakav će karakter izborima u Bosni i Hercegovini dati. Poznato je, da Hrvati katolici u Bosni i Hercegovini stoje listom na stanovištu, da se ovim pokrajinama imadc dati autonomna, da svoje u« nutrašnje stvari samostalno riješa« vaju. Kompaktnost Hrvata, koja je razbijena dvoličnošću pučke stran« ke ne će biti time, bogzna kako u« grožena. ali ipak će biti barem u to« liko nancšena šteta, što će na izbo« rima dva mandata manje dobiti Hr» vati, nego bi ih bili dobili, da su kompaktno istupili. Demokrati nije« su mnogo radili, da Hrvate zadobiju za sebe, glavno im je bi!o srpske mase imati uza se. Manevrirali su sa agrarnom refor« mom na na’demagoškiji način. Mu« slimane su s prezirom odbijali od sebe i javno se na zborovima usudi« vali douškivati na adresu bosansko« hercegovačkih muslimana, da se a« grarno pitanje imade riješiti onako, kako je u Srbiji pred pola stoljeća riješeno. Demokrati dakle nijesu htjeli ni da ču’u za muslimane ispo« ređuiući ih jednostavno sa dahija« ma u Srbiji. Nije im bilo žao dirati u osjetljivost muslimanskog življa, koje te po krvi i jeziku Jugoslaven« sko. Sve su to demokrati radili u na« .ИРАВДА' - .PRAVDA. di, da će lakše srpske seljačke mase lan iz Radešine, Mustafa Tiro iz Ri< privući sebi. Kad eto jada iznenada. | bića; Bešo Ćosić iz Ribića; Salko Ono što su već bili za sebe dobili Delalić iz Ostrošca, Omer Ramić iz odbjegnu listom od njih, kada su Ostrošca, Ramo Ramić iz Ostrošca; dr. Nikola Stojanović i Đoko Perin Salko Kovačević iz Ribića. osnovali zemljoradničku stranku, Poduzeti su koraci da se sruši Mu« radikali su svoje pristaše u varoši« tež kutija. Seljaci su strašno kivni. ma i na selima već dovoljno disci« Čovjek ih mora da smiruje. Vele: plinovali, da demokratima s te stra« »Ko će mene potpisati, da sam ja ne ostaje posao jalov, da novih pri« proti Maglajlića!« staša steku, a ono što su držlia u ru« Još nešto: Kurtović prošao u Mo« ci odbježe u zemljoradničku stran« star. Hasan Zahirović, učitelj bio u ku. Jedina nada demokrata ostado« Jablanici. Ništa nije uspio. U srije« du imamo skupštinu na Bivolju br« še braća Grđići i dr. Nježić, koji u bosanskoj krajini imade dosta pri« du i Rečicama. Lista Muteža je svijetlo zelena. Izdan je pro« staša. glas i upute, da se svijet ne zabuni, Sada ih i oni napuštaju, pa na taj ako ostane njihova kutija na bira« način kud bi demokrati, nego da se okrenu muslimanima. Kušali su mi« lištu. lom, a kad im to nije upalilo, okre« nuše silom. Jugoslavenska musli« manska organizacija, u kojoj su o« kupljeni svi muslimani iz Bosne i Hercegovine, uzeta je na nišan. S jedne strane džilita se famozni Šerif VELIKA SKUPŠTINA U TEŠ« NJU. Arnautović, da izbije koji mandat, sa druge demokrati preko par svo« Na 18. o. mj. došli su u Tešanj jih pristaša muslimana nastoje mu« predsjednik naše organizacije mufti slimansku sirotinju odalečiti iz Ju« ef. Maglajlić i narodni poslanik, g. gosl. muslimanske organizacije. Sve dr. Spaho, da se odazovu davnaš« im je uzalud. Muslimani u Bosni i njoj želji stanovništva cijeloga ko« Hercegovini, pa u Makedoniji, Sta« tara i da održe skupštinu. Već od roj Srbiji i Crnoj Gori ostaju kom« ahšama čekalo je građanstvo pred paktno uz ovu jedinu muslimansku čitaonicom svoje goste, koji stigoše stranku, koja je istinski za« istom oko jacije. Sutra dan je iza stupala njihove interese. džume održana na musali velika skupština, na kojoj je bilo preko tri hiljade učesnika, većinom težaka iz svih sela tešanjskoga kotara koji dođoše da čuju i vide svoje buduće poslanike, i još jednom javno poka« žu svoju prokušanu privrženost or» ganizaciji. Skupštinu je otvorio g. Hamzalija Ajanović lijepim govorom i kojim je zahvalio narodu na odzivu i poz« dravio goste te predložio za pred« Iz Mostara smo primili telefonsku sjednika mufti ef. Maglajlića. Skup« vijest, da su »Muteži« podnijeli kan« ština je ovaj predlog uz burno odo« didatsku listu sa lažnim potpisima. bravanje prihvatila. Bili su naime tako drski, da su na Mufti ef. se je najprije zahvalio na svoju kandidatsku listu za mostar« povjerenju a onda je u poduljem sko okružio potpisali oko stotinu govoru razložio postanak i svrhu članova naše organizacije. Naši Iju« organizacije, te značenje i način di u Mostaru doznadoše za ovu pri« provađanja izbora. Zatim je dr. jevaru, pa su se informisali o imeni« Spaho protumačio politički i priv« ma »potpisnika«, došli u Ostrožac redni program naše stranke i objas« i jučer do podne najavili 30 opozi« nio naše odnošaje prema drugim va. U toku je informiranje daljnjih strankama. Kad je spomenuo agrar« potpisnika, pa će lista ostati bez nu reformu, mnogi su težaci zavi« predlagača. I tako će kandidat no« kali: »I našu zemlju otimaju«! Te« silac Alija Kurtović, hljosnuti prije žaci su jednodušno osudili tzv. mu« nego li se je i pojavio na izbornom slim. težačku stranku, kojoj nije mezevu. svrha da brani muslimane težake, Mi iznosimo gornji postupak da već samo da razbije muslimansku se pošteni svijet malo zaibreti, a ne slogu. Jedva što je dr. Spaho izgo« radi toga, što bismo htjeli kazneni vorio_jme »Domovine« a iz skup« progon ovih smutljivaca. Dosta im štine se zaori jednodušni poklik: je što su spali na ovako niske grane. »Dolje Šerif«. £ Zatim je Hamzalija Ajanović go» Kad su gornji retci bili štampani vorio o zadaći ustavotvorne skupšti« primismo ovaj dopis o postupku tih ne i važnosti izbora, a Abas Ajano« vić o nekim smutljivcima, koji se desperatera: potajsno uvlače u seoski svijet i na« »Musi. Težačka Stranka« u nesta« šici svojih pristaša potpisala je bez stoje da ga zavedu. Prisutni su te« žaci jednodušno osudili ovaj pod« znanja članove naše organizacije zemni rad, a jedan dosjethivi težak kao predlagače na svoju listu. Slu« dobaci duhovito: »Za takve mi ima« žili su se i varkom. U Konjicu je mo hrastića«. opažen arak, koji nosi natpis Jugosl. Skupštinari su pozorno saslušali Musi. Organizacija« i devet punkti« ranih linija, gdje bi imala biti imena- razlaganje svih govornika i često ih kandidata, a ispod toga je potpisa« burnim odobravanjem prekidali, a na svršetku nije bilo kraja odobra« no 120 imena*"iz Ostrošca, Dobro« gošća, Ribića, Dragansela, Višnjev« vanju. SKUPŠTINA U КОИЛСи. viče, Žuglića, Rodica, Gorice, Vrha, U petak je držana naša skupština Luga, Orahovice i Mrakova, sve po Hasanu Zahiroviću, vjerou« u Konjicu, kojoj je prisustvovalo preko 1200 težaka i građana. Govo« čitelju. rio je naš glavni urednik i nosilac Naše su pristaše odmah obaviješ« tene i danas su već poslali okruž« hercegovačke liste g. S. Korkut upu« nom sudu u Mostar protest protiv tivši svijet o ciljevima i programu naše organizaeiie, o našem dosada« ovakog nostupka i zatraži’i da ih niem radu, značenju i važnosti sada« sud pobriše. Dosad je odaslano 30 potpisa, a daljnii slijede, kako prido« njih izbora i potrebi sloge i čvrstoće u danima bliske borbe za naša pra« laže. Protes glasi ovako: »Mi dolje va i slobodu. »Tražeći vaše povje« potpisani iz'avljujemo, da niiesmo renje ne obećajem vam nikakvih se« potpisali niti ikog opunomoćili, da lameta; dajem vam samo riječ, da nas potpiše kao redlagače liste Mu« tež Stranke i smatramo taj čin drs« će se naša organizacija neustrašivo zalagati za načelo ravnopravnosti kim. Putem suda tražićemo ostupak proti onoga, koji se je zaigrao svih državljana bez razlike vjere i ištem od. vas riječ, da ćete našom č aš ć u«. kontrolisati naš rad i podupirati ga Ostrožac. 21. nov. 1920. ako bude u skladu sa našim progra« Smajo Delalić, Huso Delalić, Mumin Bešić. Ibro Delalić, Alija Begić, Ra« mom. Ne idemo na teferič već u mo Hamza, Salih Hamza, Avdo De» borbu; budite spremni i odlučni, a dao Bog. pa nam ne trebalo te bor« lalić svi iz Ostrošca. — Bećir Zečić, be. Dao Bog pa sve išlo onako kako Huso Zečić iz' Dobrigošća. — Omer bi trebalo da ide među braćom jed« Mujo, Bećir, Smajo, Salko, Ibro i A« ne krvi i jednog naroda!« lija Bešić, Alija Džino, Mustafa Skupština je nrotekla vrlo mirno i Džino svi iz Papraska. — Hasan Ja« dostoianstveno, a prisustvovao joj palak iz Zuglića; Falan Mumin iz je i priličan broj Hrvata«katolika i Rodića: Avdo Gabela iz Gorice; Avdo KeŠko iz Gorice; Dervo Jab« Srba»pravoslavnih. Može se reći da’ Iz naše organizacije. IMi —falztfiMoFi... Страма 3 je Konjic jedna od najjačih kula naše organizacije. Hvala Bogu i marljivom odboru. SKUPŠTINA U RAKOVOJ NOZI U petak 19. o. mj. obdržana je skupština naše organizacije u Rako« voj Nozi (kot. Sarajevo) na kojoj su učestvovali iz Sarajeva gg. H. Hamdi ef. Berberović, Mujaga H. Kapetanović, Bećiraga Goro i naš tajnik Ahmed Šerić. Usprkos silne mećave, usprkos toga što sniježna vijavica nije dala oka otvoriti isku« pili su se rodoljubivi i požrtvovni težaci Rakove Noge, Ozrena, Sred« njeg. Ćifluk Crne Rijeke, i Sudića u tako velikom broju, da se uopće ne pamti, da je ikada bilo tako mnogo svijeta kod džamije u Rako« voj Nozi. H. Hamdi ef. Berberović i Ahmed Šerić govoriil su narodu kako treba da žive u slozi i ljubavi i kako se trebaju vladati, te su rastumačili program i ciljeve naše organizaci« je, razjasnili izborni zakon i važ« nost izbora, upozorili na štetu, koja bi muslimane zadesila ako ne bi svi učestvovali u izborima. Narod je sve ovo sa najvećom pomnjom sas« lušao, te se je vidjelo i mnogo suz« no oko dobrog našeg težaka, koji se je naprosto hranio sa razlaganjem naših izaslanika. Svi su jednodušno odobrili pravac i rad naše organiza« čije i obećali, da će svi doći na bira« lište i glasati za našu listu. Razišli su se blagosivajući naše delegate, koji su ih obišli i progo« vorili im bratsku riječ. POUZDANIČKI SASTANAK U SANSKOM MOSTU, Dne 15. o. mj. održali su tamo gg. Alibeg Biščević i Ahmedbeg Ku« lenović pouzdanički sastanak, na kojem je bio sakupljen velik broj građanstva a i težaka je bilo iz svih sela ovog kotara koji su na sasta« nak došli u neočekivano visokom broju. Alibeg je govorio o izboru u konstituantu i o izbornom pravu a poslije njega Ahmedbeg o važnosti izbora, poučivši prisutne o pristupu na izbore i postupku kod istih. Oba su govornika pozdravljena po neko« liko puta sa hurnim živio. Danas su mili nam gosti otputo« vali dalje vlakom, a do kolodvora ih je ispratila mnogobrojna svjeti« na. vijesti. KANCELARIJA AGITACIO« NOG ODBORA NAŠE ORGANI« ZACIJE za grad i kotar Sarajevo radi svaki dan od 8 sati u ju« tro do 6 sati na večer u pro« storijama Islamske kiraethane, gdje može svako tražiti i dobiti potreb« ne upute, koje se odnose na izbore, a naročito na kojem će biralištu ko glasovati. Umoljavaju se naše pri« stase, da se u svim izbornim pitanji« ma obraćaju na ovu kancelariju. Mevludi šerif u Gazi Husrevbeg®« voj džami'i, učiće se po običaju da« na 12. RebiuLevela 1339. u srijedu iza podne. Posebni se pozivi ne će slati. G. Živojin M. Ružić — advokat. Penzionisani sarajevski okružnik g. Ružić otvorio je u Beogradu (Ke« sovska ulica broj 5) advokatsku kancelariju, pa obraćamo na to paž« nju naših ljudi u uvjerenju, da će u g. Ružiću naći pouzdana i solidna zastupnika. Razbojnici u južnoj HercegovinL »Jugosl. List« javlja: U subotu su razbojnici između Bastoš i Huma oboružani karabinjerima i ručnim granatama orobili mnogo ljudi, koji su polazili u Foču na sajam. Na« padnuti su opljačkani za više stoti« na tisuća kruna. Zemaljska vlada je brzojavno umoljena za pomoć pro« tiv razbojnika. Dr. Kopica Jakšić Radulaski, spe« ciialista za ženske bolesti, ordinira od 19—12 sati prije podne u Alek« sandrovoj ulici 38, telefon 641. Izvrsna osnova igre državne raz« redne lutrije, kakovu ni jedna lutri« ja svijeta ne može iskazati, zajam« čuje istoj u tu« i inozemstvu sjajan uspjeh. Izdanih 100.000 srećaka biti će posve sigurno u najkraće vrije« me razgrabljeno. Neka se stoga sva« �droi 226 — БОО1 „Pravda* — .правда' Strana 4 Страна ko požuri da sam ili zajedno sa dru« govima osigura poželjnu srećku, dok zaliha još traje. Pobliže u da« našnjem oglasu državne glavne ko« lekture: Međunarodna Banka d. d. odio drž. razredne lutrije, Zagreb, Gajeva ul. 3. Dobar dan! i dobro zdravlje do« niječe, boli Vam odstraniti Fellerov Elsafluid i Elsa«pihile! 6 dvostrukih ili 2 specijalne boce Elsafluida 42 K. 6 kutija Elsa«pilula 18 K. Ideal svih sredstava za njegu lje« pote jesu: Fellerova Elsa«pomada za lice, najiača vrsta 15 K, Fellerov pravi medicinalni ljiljanov mliječni sapun sa markom »Elsa« 19 K, Fel« lerova Tannochina«pomada za po« rast kose, veliki lončić 15 K. I ostali Elsa=preparati tvrtke Eugen V. Fel« ler, Stubica Donja, Elsatrg br. 310, Hrvatska, veoma su pouzdani i sva« ke preporuke vrijedni! Jeste li prekomjerno osjetljivi protiv hladnog zraka? Dolaze li Vam odmah različite boli? Oj, ka« ko tu ublažuju boli, čine otpornim masaže s Fellerovim pravim Elsa« fluidom! 6 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce 42 krune. Državna trošarina posebno. Trebali biste terajuće sredstvo, koje utažuje grčeve, jača želudac? Držite se samo Fellerovih pravih Elsa«pilula! 6 kutija 18 kruna. — Želudčani balzam 12 malih boca 72 krune. Omot i poštarina posebno, ali što jeftinije. Eu0en V. Feller, Stubica donja, Elsatrg br. 310. Hr« vatska, CIPELE svih vrsti fino iz­ rađene razašilje tvornica cipela ,Čevliarska Zadruga* Vrbovec pri Mozirju, Slovenija. Zahtjevajte cjenik Muslimani sjetite se ,,Gajreta“t Apsolvent trgovačke škole, koji imade i nešto kancelarijske prakse SEBURA traži namješteni e kod koje banke, odvjetnika ili u trgovini. Upitati kod administracije lista. iz fabrike ♦ PAPIRN1CA I HAMDIJE KOPĆIĆA I 2 ▲ preporučuje svoje bogato stovarište J svih vrsta papira, kancalarijskog i ♦ školskog pribora. — Naručbe se * obavljaju brzo 1 točno. X T ♦ * ♦ t Ci ene umjerene. Sarajevo, Štrosmajerova ul. Teh 619 Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i taćna. — Cijene najumjerenije. > Hinha Francha sinovi, Zagreb preporučuje se za tursliii crnu kavu g kao najsavršeniji dodatak i zamcna zrnate kave. Dobije se u svim kolonijalno-bakalskim radnjama. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d.d.) u Sarajevu Dionička glavnica K, 7,000.000 Podružgice u g Brodu i JMovom Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — ROBNO ODJELJENJE kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice.- - - - Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS. i u inozemstvu. Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovolj­ nije. Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. Hancelirija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. ■ Brzojavi: Trgovačka banka, Sanjivi. - Interurban tslefoi: Ш MUSLIMANSKA PRIVREDNA BANKA D. D. U GRACANICI II. EMISIJA Poziv na upisivanje dionica Izvanredna glavna skupština Muslimanske privredne banke d. d. u Gračanici, održana dne 7. novembra 1920. zaključila je na temelju usta­ nova § 12. društvenih pravila povišenje dioničke glavnice od K 5oo.ooo na K 2,000.000.— i povjerila ravnateljstvu, da ovo povišenje prema potrebi na jedanput ili više puta provede. Na temelju tog zaključka izlažemo na javnu supskripciju za sada 5000 dionica po K»100.— nominalne vrijednosti tako, da će dionička glavnica po provedenju povišenja iznositi K 1,000.000 Za upisivanje dionica ustanovljeni su ovi uslovi: 1. Posjednici starih dionica imadu pravo na svaku jednu staru dio­ nicu preuzeti jednu novu uz tečaj K 108.—. U tu svrhu imaju predočiti potvrde (međutomnice) o dodijeljenim ali još neizdanim dionicama, na kojima će se označiti, da je pravo opcije izvršeno. 2. Po dioničarima neoptlrane' dionice mogu upisati dioničari i nedioničari uz emisioni tečaj K 112.—. Razlika između nominalne vrijednosti I emisionog tečaja privest će se po odbitku troškova oko povišenja dioničke glavnice pričuvnoj zakladi. 4. Nove dionice učestvovati će na poslovno uspjehu od 1. januara 1921. 5. 0 uplaćenim iznosima izdaćemo blagajničke potvrde (međutom­ nice) na temelju kojih ćemo kasnije izručiti izvorne dionice sa brojevima 5001 do 10.000 i glasit će na ime. i. Supskripcija počima od dana prvog uvrštenja ovog pozivahu služ­ benim novinama i traje do 31. decembra o. g. 7. Pri upisivanju dionica dužan je svaki dioničar osim uplate od 50% nominalne vrijednosti položiti još i to: Svaki stari dioničar po K 8.— a svaki novi dioničar po K 12.— za svaku upisanu dionicu. Ostatak od 50% nominalne vrijednosti svake dionice imade se uplatiti u roku jednog mjeseca računajući od zadnjeg dana roka određenog za supskripciju novih dionica. Od svake zakašnjele uplate moraju se društvu naknaditi 6%-tni kamati računajući od dana kada je uplala dospjela. Ko ne položi uplate za 30 dana po izmaku roka, gubi upisano stečeno pravo na uplate, koje je do sada uložio, ali jamči dalje u smislu § 158. trgovačkog zakona. Dionice ovakih dioničara uništuju se i mjesto, njih izdaju se nove i izlažu se javnoj prodaji. Uplate na uništene dionice kao i višak, koji se dobije preko uplaćene vrijednosti za prodate nove dionice unose se u pričuvnu zakladu. Ramteljitn Muslimanske privredu banke d. d. u Gračanici Odgovorni urednik: F. Salaka. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Daniel & A. Kajon, Sarajevu, � https://kolekcije.nub.ba/files/original/095aaae5a976edb6cad3638a215f91d1.pdf 4dcaa1e3f95b84e4177e7d8edd9ff72f PDF Text Text pojedini broj К 2 — IZLAZI SUBOTOM, UTORKOM 1 ČETVRTKOM. UREĐUJE REDAKCIONI ODBOR. PRETPLATA: GODIŠNJE K 180, NA POLA GODINE K 90. UREDNIŠTVO I UPRAVA NA­ LAZE SE U KRALJA PETRA. ULICI U VAKUFSKOJ PALAČL ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 122 (227) TELEFON Br. 842. ČEKOVNI RAČUN POŠTANSKE ŠTEDIONICE 1119. Sarajevo, četvrtak 25. novembra 1920. (13. rebiul-evvel l339.) Godina П. _ Članovi naše organizacije U mnogim su mjestima pripremili kola, a u selima nosila za sakate, gjuturume i bolesne birače. Zašto? Zato, što će ovi izbori odlučiti o našoj budućnosti i jer bi naša organizacija Samo radi jednog glasa — mogla izgubiti koje zastupničko mjesto. Nek se sva mjesta ugledaju u ovu islamsku svijest i nek svak dogje na biralište. To je jedna islamska dužnost, jedan farz. ----- «-------- Kakve su naše liste i na kom će mjestu biti naše izborne kutije? U banjalučkom okružju naša se kutija zove po imenu muftije Maglajlića i Hamzalije Ajanoviča i stajaće na trećem mjestu. Na njoj je zelena lista. U bihaćkom okružju naša se kutija zove po imenu muftije Maglajlića i Džaferbega Kulenovića a stajaće na petom mjestu. Na njoj je ružičasta lista. U sarajevskom okružju naša se kutija zove po imenu dra Spahe i dra Hrasnice i stajaće na .prvom mjestu. Na njoj je s v i j e 11 o-z e I e n a lista. U Hercegovini naša se kutija zove po imenu Sakiba Korkuta i dra Karamehmedovića i slajaće na trećem mjestu. Na njoj je zelena lista. U travničkom okružju naša se kutija zove po imenu Sakiba Korkuta i dra Hrasnice i stajaće na prvom mjestu. Na njoj je zelena lista. U tuzlanskom okružju nosi ime muftije Maglajlića i Osmana Vilovića i stoji na sedmom mjestu Na njoj je lista na bijelu papiru i zelenim slovima. U ovom okružju treba dobro paziti na broj kutije, jer je blizu nje * erifova. Važnost svako izborne huglice. Mi smo dosta puta upozorili na važnost izborne kuglice, no ne će biti zgorega, ako to još jednom po= novimo. Sadanji izbori n i j e s u kao prijašnji izbori za bosan« ski sabor, kad su muslimani birali posebno, katolici posebno, a pravo« slavni posebno. Danas se ne glasa odijeljeno po vjerama niti se zna koliko treba da bude muslimanskih, a koliko opet katoličkih i pravo, slavnih zastupnika. Danas glasaju svi zajedno i o broju muslimanskih zastupnika odlučiće broj glasača, koji svoju kuglicu bace u izbornu kutiju naše organizacije. Ako na glasanje dođu svi člano. vi naše organizacije, dobićemo ono. liko mandata, koliko nam pripada po broju našeg nufusa. Ako dođe manje naših birača, odmah će se to osjetiti na broju naših — posla, n i k a. Jer sadanji je izbor nalik na trgovačku kompaniju: koliko ko u. loži glavnice, toliko će mu i ćara pripasti. Kod glasanja glavnicu sa« činjavaju predane izborne kugli, ce, pa će se prema njima dijeliti i poslanička mjesta. Uložimo li u tu kompaniju sve svoje kuglice, dobi, ćemo i sve poslanike koji otpadaju na muslimanski dio našeg naroda; uložimo li ih manje dobićemo i ma. nje svojih zastupnika. Da to objas. nimo primjerom. U sarajevskom okružju, koje bro. ji 288.000 stanovnika izabraće se deset poslanika. U tom okružju ima nas muslimana gotovo polovica (133.000), Srba pravoslavnih ima o» ko 94.000, a Hrvata katolika 52.000. Koliko će biti birača to se ne zna. Mi ćemo uzeti da će svaki deseti i. mati pravo glasa, pa bi prema tomu bilo 13.300 muslimanskih birača, pravoslavnih 9.400, a katoličkih 5.200. Kad bi se svi jednako odaz. vali svojoj biračkoj dužnosti ohda bi bilo lahko, mi bismo dobili 5 mandata i gotova stvar. No moglo bi se i drukčje dogoditi, pa da na biralište dođe samo 8.000 muslima. na, 9.000 pravoslavnih i 4.000 katoli. ka. Hoće li se i u tom slučaju nama dati pet mandata? Jok, brate, mi bismo u tom slučaju dobili samo četiri mandata, pravoslavni četiri, a katolici dva. Moglo bi i još gore ispasti. Kad bi muslimani rekli »Ne. me lazum«, a i katolici se razlijenili, pa muslimana došlo ispod polovice (6.000), katolika nešto preko dvije trećine (3.900), a pravoslavni svi do pošljednjega (9.400), onda bi se mandati razdijelili tako, da pravo, slavni dobiju pet mandata, musli« mani tri, a katolici dva. Kako se vidi svaki glas može od. lučiti kojoj će stranci pripasti man. dat, a kad ima više stranaka onda se može pomoću jednog glasa i — u ć a r i t i. Smije ii dakle musliman ostati kod kuće? Smije, ako mu ni. je nimalo stalo za islamskom zajed« nicom i ako mu je svejedno hoće li se i njegovo dijete, unuče i praunu. бе ponositi time, što pripada islam, skoj zajednici. Ovi će zastupnici udariti nesamo temelje našoj državi, nego će joj izgraditi i gornje bojeve. Prepusti, mo li taj posao tuđim neimarima ili pošaljemo svoje, ama nevješte i ne. pouzdane — kao što je Šerif, Halil. bašić, Rašagić, Kurtović i tevabija — ne će nam biti fajde od kasnijeg vanjkanja i pišmanluka. Poslije bo. ja kopljem u trnje. Stoga, ako ne želimo svoju propast, moramo doći na biralište svidojednogaisvi do zadnjega ostaviti kuglicu samo u kutiju muslimanske organizacije. Nemojte, braćo, da ostanemo rezil; ne dopustite da se iko osmjehne našem javašluku i da se mogne po. hvaliti: ja dobih mandat radi »tur. ske« lijenosti. Pri ovom glasanju mjeri se naša svijest, naša ljubav prema domovini i naša požrtvovnost za islamsku za. jednicu. Nek niko ne odvrlji od is. lanskog jata, nek se niko ne povede za došaptavanjima, onih, koji svim sredstvima nastoje razbiti našu slo« gu! Otvorite oči, braćo, i nemojte smetati s uma, da će bolji dani na= šoj zajednic svanuti samo u tom slučaju, ako se sve vaše kuglice na. đu u našoj izbornoj kutiji. Dobro otvorite oči, braćo !... Sarajevo, 24. novembra. Izborna agitacija Muteža prelazi svaku granicu pristojnosti i uljudbe. Malo im je što su preko Grđića raspustili m u a 11 i m s k i kurs, kako bi dobili nekoliko plaćenih agi. tatora, već su se bacili i na profani, sanje religije, samo da kako bilo o. čuvaju svoje ugrožene pozicije. No. sioc njihove liste svemu musliman, skom žiteljstvu dobro poznati Šuk. rija Kurtović, hoda po selima, uzi. ma abdest i — klanja d ž u« me. I turkesa: »Je li izun, imam efendi, da progovorim nekoliko ri. ječi?« Evo što bi Šukrija klanjao, ali odakle dođe na to, da svoje kor. teše upućuje na učenje sala. vata kad — oblače cipele? Ovo je skrajnja demagogija i utvrđujemo je sa svrhom, da se Šukria ne bi mogao kasnije razmetati. Glavno nam je da utvrdimo jeHnu drugu njegovu besramnost. Nakladom Mutež »stranke« štam« pan je u tiskari »Bos. Pošte« jedan letak u kojem se na najbestidniji nčin navaljuje na »Pravdaške« Iju. de, koji su težacima i malim posjed« nicima »i do sad dolazili, sve mo« guče obećavali a uvijek lagali«. Da« lje nam se podmeće nasilan upis ratnih zajmova, kupljenje dobro« voljaca, mirno gledanje, kad se je otimalo i žito i hajvan i bakar i zla« to našeg siromašnog naroda i t. d. Muteži vele da smo uništili va« kuf, ukinuli sirotište i plate svim se« oskim hodžama, da se ne brinemo za hareme, džamije, mektebe me« drese i t. d. U svojoj pokvarenosti idu tako daleko, da nam predbacu. ju i grijehe svog kompanista Ar. nautovića, pa na naš teret svaljuju iznajmljenje Morića hana, Kolobare Brusa bezistana pa čak i — Hotel Centrala, radi kojeg je njihov Č e k r o, utužio braću H. Jusufagić radi provizije pri posredovanju. Eto tim i takinf sredstvima agituju proti našoj organizaciji ljudi, koji i ne znaju šta je vakuf, a kamo li bi bili u stanju, da ga urede i spase od pro« pasti, u koju ga je doveo Šerif Ar« nautović i njegova desna ruka Haj« dar Čekro, koji nastoji da nama podbaci svoja kukavičija jaja. Sram vas bilo, Šarci i Kajtazil... Muslimani Sjetite se „Gajreta". �strada 2 Ctdsrb.PRAVDA* — „ПРАВДА*Fpo1 — Rr«' 227 Koji god musliman ne dogje na biralište, ugrožava muslimanske interese i pomaže našim protivnicima, da ugrabe koje naše poslaničko mjesto. Braćo muslimani, budite oprezni i čuvajte se da vas radi tog nemara ne bude pratila kletva sadanjeg i budućeg našeg naraštaja. O vašem odzivu zavisi naša bolja budućnost. Izbori su potpuno slobodri. Iz nekih mjesta dobismo vijesti kako se korteši težačkog saveza prijete našim seljacima, da im ne će valjati ako se usude glasati za našu organizaciju. Mjptimice ima i nedozvoljene agitacije sa službe« ne strane: tu se javi kakav pred * i stojnik sa svojim nasihatom, ondje i »prijateljski« poručuje adjunkt da i se glasa za Šerifa ili Kurtovića, a i javi se i po koji žandar, da i on dad« ne svoje mjerodavno mnijenje o o« I voj ili onoj stranci. ' Da naš svijet ne bi nasio ovim makinacijama naših protivnika po * navijamo još jednom, da ovi izbori moraju biti potpuno slobod« ; ni i da nikakva vlast ne smije ni upitati birača za koga je glasao, a kamo li g progoniti rdi toga, što je glasao kako je on htio. Politički, sudski ili koji drugi činovnik, koji bi se usudio da kojeg birača s p r i« ječi u slobodnom glasanju kažnjava se zatvorom od dvije do | pet godina, otpustom iz službe i gu« bitkom građanskih prava najmanje na pet godina. Ko bi se usudio, da nasiljem ili prijetnjom spriječi birača u njegovu pravu slobodnog glasa« nja kazniće se od jednog mjeseca do dvije godine. Gdje se korteši ili članovi težačkog saveza prijete na« šim ljudima, da moraju glasati s nji« ma a ne s nama, nek se dotični Iju« di prituže sudu i zatraže da ih zaš« titi. Naravna stvar, da za ovaku tuž« bu treba imati i svjedoke. Plašiti se ne treba nikog, jer je izborni zakon strog i pravedan. Uostalom izbor je tajan, pa se nema smisla svađati sa drugim strankama. »Moraš sa mnom!« veli ti radikal ili ko bilo. — »Peke, brate!« odgovori mu na tu prijetnju, a kad dođeš pred iz« bornu komisiju, znaš gdje je naša kutija. Muteški falsifikatori o čijim smo prevarama donijeli op« šimiji prikaz u prošlom broju našeg lista zapliću se sve više i više. Pa« daju sve niže i niže. Pored 35 opo« živa, što smo ih iznijeli u prošlom broju podnešeno je tokom jučera * njeg dana još 50 opoziva tako da je njihova kandidaciona lista za Hercegovinu potpuno oborena. O njihovim sramnim makinacijama doznaiemo još i to, da su zloupo« trebili i 90 potpisa, što su bili sakup * Ijeni za listu g. Husage Ćišića. Kad se je doznalo za ovu prijevaru u Mostaru je nastalo silno komeša« nje i među tim potpisnicima, pa ni« je isključena mogućnost, da se i ve« ći dio tih ljudi, premda su većinom ovisni o komesaru općine Smaji Će« maloviću, izjavi proti upotrebi nji« hovih potpisa. Interesantno je da naši ljudi, tra« žeći raščišćenje, nailaze na izvje« sno mrgođenje, da ne rekne« mo i zapreke. No zaludu je svako štićenje: Muteži su fertig, a Aliji ćemo Kurtoviću opet metnuti crni šerit oko fesa, samo širi nego li je onaj, što ga je postavio za Franjom Ferdinandom. Jer nesamo da će hljosnuti Alija, nego je pokopana i Šukrina »stranka«, koja nosi naziv »Muslimanska težačka« valjda sto« ga, što je bila sevep, da i Šukrija uzme abdest i okrene se prema ju« goistoku. Kad smo već kod ovog predmeta, da prikažemo i »d e m o« k r a t s k u« listu, koju je u sara« jevskom okrugu postavila u spora« zumu sa Mutež »strankom«. Nosioci su joj Šukrija Kurtović i — Vasilj Grđić. Drugo mjesto za« premio je referent eparhijskog savjeta dr. Savo Ljubibratić, a tre« će — muderis iz Visokog Mustafa cf. Basic. Tobelerosum; ko kakva klerikalska lista! Odakle muderis na listi? He, he, treba da bude de« finitivan da dobije kakvu službicu. Jer kad Džumhur može biti kazas« ker — bez ikakve kvalifikacije, za« što, misli muderis, ne bi i on bio bar mulla od Vranduka 1... Na četvrtom je mjestu Emilijan Blažeković, inspektor poljoprivre« de. onda — Munib Osmana« g i ć, što no ljetos pozdravi Čokori« la, zatim terzija Branko Hrisafo« vić, a onda šumarski inžinir Omer Kaitaz i Derviš Tafro, profesor — bez ispita. Iza Grđe zlopoglede do« laži kao drugi kvalifikovani direk« tor gimnazije Milan Ćukove, a za« mjenici su im dr. Zaim Šarac i dr. Bećir Novo valjda stoga, što se prvi mora naučiti kako se govori, a dru« gom treba da se prođe — alkohola... A gdje ostadoše muslimanski te« žaci? pitaju muteški korteši He, he, zar zna balija šta je halija — misle vođe Muteža i uza svu svo« ju podlost i lažljivost imaju još ku« raži, da se pojave u islamska sela i nas prikazuju protivnicima teža« ka; nas, koji smo na sigurnim mje« stima kandidirali četiri«pet težaka. Arnautovićeva Domovina. *) Koja? Da li ona od Soče do Var« dara, ili Bosna i Hercegovina? Ili ona od žličice do gornjeg mu dije« la nogu? Koju misli od te tri, on ne kaže. On je tu zagonetku osta« vio da je riješe oni, kojima je on na ogled poslao svoju i svoga do« brovoljca Dra Avde štampanu »Do« movinu«. Da reknem, da on misli na onu od Soče do Vardara, ne da mi nje« gova dvogodišnja šutnja iza ćorso« kak«madžarofilske politike sve do pred sami prevrat i njegovi neopro« štivi grijesi iza borbe, u koju on prs« tom upire. Da reknem da je to Bo« I ’ ; j ; *) Donosimo ovaj članak prija« telja iz provincije, premda Šerif ne zaslužuje ovolike pažnje. Ur. I sna i Hercegovina ne da mi to ustvr« diti njegovo direktovanje u vakufu. Da reknem da tim misli na muslima« ne ovih krajeva i njihov Islamijjet, ne da mi tašlihanska mes’ela pa ho» tel Central i njegovi razni ahbabi, kojima je nagađao davanjem vakuf« skih magaza, hotela, dućana, zema« lja i kuća i time oštetio »braću« muslimane kao cjelinu i njihovu vjcrsko«proevjetnu autonomiju. Ne« da mi to reći ni prvi broj njegove pisane »Domovine«, jer u njoj na jednom mjestu veli, da oni ne idu za mandatima, ali da će onamo nje« gova grupa u mnogim mjestima is« taknuti svoje kandidate, da de« monstrira protiv »Pravdaše« i da »poštenoj javnosti dokažu, da muslimani nijesu neprijatelji drža« ve«. Dakle muslimanska javnost ni« je poštena, jer iz duha tog odlomka izlazi da on pod riječi »javnost« smatra i misli druge ljude, osim bra« će muslimana! Aferim ti bilo Šerife! Predaleko te ie pamet odvela. E baš si pravi prijatelj svoje braće, od ko« je svakim retkom svoje »Domovi« ne« tražiš da te pošalju u historisku konstituantu, ali ti firaunluk ne da, da im to otvoreno rekneš, nego u« vijaš i zavijaš svoju mizernu želju u napadaje na ljude, kojima ti ni« jesi u stvaralačkom duhu ni do ko« Ijena. U konstituantu trebaju ići Iju« di jakog stvaralačkog duha, učeni i obrazovani kakvih ima dosta u našim listama, a ne samo jakog ka« kotnjaka, koji je jedino tvoje obi« Iježje! Tvoj i tvojih ahbaba stvara« lački duh i inačiluk na žalost je gor« ko iskušen u vakufu. Lezi gdje si i do sad ležao i ne petljaj se u Ijud« ske poslove. Iz ovog odlomka se vidi, da si pametniji kada šutiš, a muslimani su i bez tebe dokazali da ' nijesu neprijatelji države, a ponaj« bolje prigodom dočeka Regenta A« loksandra. Muslimani su bili i osta« ju protiv režima, a nipošto protiv države. Ta je tvrdnja prosta iftira i laž i od tebe i od sviju drugih, koji tako kao ti tvrde i govore. Šerif dakle i njegovi hoće da de« monstriraju protiv »Pravdaša«, ko« jih ima preko 90%. Drugim riječi« ma: on hoće da demonstrira protiv gotovo sviju muslimana B. i H., a donekle i onih iz drugih krajeva ove države, jer su na istom našem pro« gramu i u doticaju s nama. Prema tome gori i od »demokrata« i od Čo« korila. Ovi se u glavnom zadovolje« vaju demonstriranjem protiv samih naših 6—7000 posjednika, a onamo on zahalapušio sve muslimane, pa demonstrira protiv sviju. Takih mi dostova nađi bre! No varaš se, ako misliš da ćeš se drekom i vikom kurtarisati svoje političke grobnice, makar ti taka smrt bila teža i od obične smrti! Nema više džaba fi« jakera! Tvoja »demonstracija« nije demonstracija, u to ne vjeruje nit« ko, nego pokušaj ne bi li kakogod o« živio! Ako hoćeš da oživiš, možda bi ti pomogao ovaj recept: Uzmi tahret i abdest, očisti tijelo i odije« lo, pokaj se za sve svoje dosadanje« a i sadanje grijehe, učini tobei ne« suh, pa se nadaj afvu. Inače sva je prilika, da će te politički kašalj, za« duha i sušica dovesti na tanke gra« ne i da ćeš uvehnuti. Da ti se je mozak počeo suštii i da si dobio političku zaduhu, dokaz je najbolji, prvi broj tvoje »Domo« vine«. Opake bljezgarijc nadrljati može samo sušičav i zaduhljiv mo« zak. Nemoj se ljutiti nego pročitaj ti sam tu svoju »Domovinu«, ama polahko i kritički kao da nije tvoja, pa ćeš ovo sve i sam priznati. Dođu« še onako- pisati je sramota i za čo« vjeka, koji ima samo osnovnu školu, ali bilo — bilo; šta ćeš, povratiti se ne može. Nu moglo bi ti biti od has« ne za buduće, ako mogneš bljezga« rije i glupe misli iz svog ćorsokač« kog mozga izbiti. Nastoj, sinak, o» p'ametiti se, možda će ti valjati jer ti nijesi još sasvim omatorio. Evo ću ja sa tobom kao sa svrše« nikom osnovne škole, da malo pro« hesabim onu tvojii »demonstraciju«. Ti češ postavit svoju listu u tuzlan« skom okružju, gdje ima najviše mu« slimana. Za nju će ti agitirati reci« mo u Brčkom Rico Dubinović demo« krata i sabrati po svoj prilici jedno 33 glasača. U Modriču Ćazimbeg o< ko 43‘/г; u Samcu kadija Halilović 17.%; u Tuzli Adem Kurbeg sa GIu« hićem, Bisom i Konjhodžićcm i Ha« kijom, pardon, Rakijom Temimom oko 39, u Maglaju znam da je Mah« mudbeg umro, ali eto recimo 5. To je svega skupa 139%. Ako te glaso« ve metnemo u demokratsku relaci« ju 1:4, biće 557. Nu recimo da su to ljudi a ne krune i dinari pa se za to ne može kod njih uzimati u obzir relacija 1:4, nego to treba ofrlje pomnožiti. Pomnožimo to sa 10, on« da će izaći ravnih 1392%. E opet količnik čikmaz, posao boš, hesab janliš, ako nećemo iz bogate fanta« zije dodavati »nule« dok ne rekne« mo: dosta je, da bi se rahatnije noć prospavala. Uzmemo li poprijeko računati svaki kotar po 100, opet 10 kotara 1000 glasova, dakle još ma« nje! Tih 1000 glasova je »demon« stracija« tvoja protiv »Pravdaša«, t. j. protiv cjelokupnih muslimana. Od tog je tebi »mafiš«, muslimanima šteta, a čija korist? Ja to znam, a znaš i ti. To je u korist zloglasnih islamoždera Čokorila, P *i bićevića, Srškića, Krizmana, Korača i dr. Ako si ti taki, da voliš njih i i njima, nego li braći muslimanima, onda neka đavo nosi i tebe i sve one, koji bi za tvoju »demonstraci« onu« listu glasali, skupa sa tim tvo« jim Srškićima«Marškićima i nez« nam, kako se oni još sve zovu! Zar ti nijesi vidio, šta uradi je« dan Pribićević od potpuno sebi rav« nog Šefkije Gluhića i cijelog njego« vog društva. Jednostavno im otka« za ljubav i izbaci ih iz »demokrat * ske« liste, premda su mu, često i pre« ko srca, sve odobravali i potpisivali i premda ih je on namamio u stran« ku svojom tobožnjom »nekonfesio«. nalnošću«. A i čemu demonstrirati? ■Sra settiTJ pttgovoriti spremi i agi!« nosti ljudi kao što su: Mufitja Mag« lajlić, Dr. Hrasnica, Dr. Spaho, Dr. Karamehmedović, Dr. Bukvica. Dr. Mahić, Dr. Hadžikadićj profesori: ј Alić, Baljić, Alagić i drugi akademi« čari kao M. Hrasnica, M. Kapetano« vić, Vilović, Šerić, Dž. Kulenović, F. Kurbegović, Pajazetović, Derviš -ef. Korkut, H. Miljković i drugi, te Sakib ef. Korkut i druge nuvablije, onda Nalić, od seljaka Kovačević i drugi? Daj Bože da nam svi pro« đu. Svi bi ti ljudi bili i kod tebe do« bri, da ti nijesu politički protivnici. Ti bi ih sam u zvijezde kovao, da su ti u zaleđu, ali pošto nijesu eto ti neda tvoj nesretni egoizam, da isti« nu priznaš. ' Ti bi, je li, zamijenio Dra Hras« niču sa Šefkijom Gluhićem? Ali šta bi s tim dobio neobazirući se na sko« ru prošlost i »rad« toga Sefkije čak i kao ministra? To je tvoja samo lična simpatija i antipatija. Taki su ti i svi drugi tvoji ahbabi, kada se omjere sa lujdhna s naših lista. Nu ovdje se ne smije zaboraviti, da su u mnogo i mnogo slučajeva ljudi iz naših redova mnogo jačeg karaktć« ra od mnogih tvojih ahbaba, jer su se od prevrata ovamo mnogi od njih pokazali previše ljubitelji samo svog džepa. Istina, ima iznimaka, kao što ' je Salihagić, ali su oni rijetki. Ti u svojoj »Domovini« prizna« ješ da je »Pravdaški« program do« bar i moderan. Ali ni ti ni tvoji ah« babi oko »Obrane«, nećete progra« ma, nego hoćete slobodne ruke. Drugim riječima: vi hoćete diktatu« ru, hoćete da radite po svom ćejfu — hoćete, da budete vi program is« lamskom milletu. Vi nećete nikakve kontrole nad sobom. Iz tog izlazi da vam je nepoćudna i kritika. A to ne ide. To se je preživjelo. Ti nas govorom g. N. Pašića ma« miš u radikale. Hvala lijepo! Mi ho« ćemo, da vidimo kod izbora koliko vrijedimo sami. Nek nas nitko ne precjenjuje, a i ne potcienjuje. Mi smo riječi g. Pašića dobro zapam« tili. Vakti var - vidjećemo se iza izbora. Samo ti prišapni svojim pri« �6pol 227 — Broi .прдвтв« pp*vn» Страна 3 Ко glasa za Šerifovu, Halilbašičevu ili mutešku listu ne pomaže njima, nego Pribićeviću i Srškiću. Istodobno odmaže muslimanima, jer ugrožava naše kvalifikovane kandidate i one kandidate, koji će proći pomoću većih, a pasti radi manjih razlomaka. Uvažite to, braćo! . . . jateljima iz radikalskih redova kao n. pr. g. dru M. Srškiću da musli« mani odnosno svi »Pravdaši« drže: haška g. Pašić, a baška bosanski ra« dikali, jer što se tiče nas muslimana držimo da je razlika između »demo« krata« i g. Pašića, a između »demo* krata« i bosanskih radikala, skupa sa njihovim vodom g. Drom Srški« ćem, razlika je samo u imenu! Vi ste sada stavljeni pred alter« nativu: da odbacite inačiluk i ne smetate »Pravdašima« u ovom zad« njem času neumjesnim »demonstra« cijama«, nego makr i preko volje poduprete njihove liste i sami za njih glasate, ili da mutite među mu* slimanima i odgulite koju stotinu njihovih glasova bilo za se, ili za radikale ili »demokrate«. U ovom drugom slučaju — ako bi radili za , se — nećete sebi koristiti, jer nema nikakva izgleda, da biste mogli ma* kar jedan mandat izguliti tim više, što nije čitava zemlja jedan izborni kotar. Pa kad biste i dobili jedan mandat, takav bi poslanik izgledao kao Stipendista. Morao bi ili među »Pravdaše«, primvši njihov pro* grflb, ili otfrljiti u koju drugu stranku, čiji su nam programi poz« nati. Nu ako biste radili za koju drugu ncmuslimansku stranku iz simpatije prama njoj ili iz antipati« je prema pojedinim licima na list našoj, tim biste hotimice nanosili štetu muslimanskom milletu. Svat* ko bi vas držao tuđinskim plaćenici* ma i izdajicama vlastte braće. Bili biste manji od makova zrna i u oči* ma naših najvećih protivnika: Ka* pora, Srškića, Cokorila, Nježića. E* rakovića, Grudića, Krulja i sličnih. Osim toga će vas gristi savjest — ako imate savjesti — odmah onog časa, kad spustite kuglicu u drugu kutiju, jer je to momenat, u kojem maljem udarate po glavi one mu* slimane, koje do tog momenta bra» ćom nazivaste. Neće bit na odmet spomenuti ov» dje i komesarijatsku aferu g. Će« malovića u Mostaru. On je Srbin na kubus. Alim u to ne pomože kod braće Srba, već ga nevina baciše iz općine. Pa tko diže glas za njeg u Mostaru? Da li nacionalni Srbi, bi« lo radikali ili demokrate? Ne, ne ! Nego njegovi politički protivnici, Muslimani »Pravdaši«. Stoga pa* met u glavu bar u odlučnom mo« mentu, bacite lične antipatije na« prama pojedinim ličnostima iz na* še liste. Poslovica veli: S tuđeg ata u po blata! Da mi stojimo pred alternativom, pred kakvom stojite vi, osobito ob* žirom na vidljivi neuspjeh — ne vjerujem, da bi se među nam našlo i jedno srce, osbito kod ljudi, koji stvar razumiju, kojć bi poseglo za sličnom demonstracijom, kakvu vi mislite i eto poduzimate, pa makar se u vašem taboru, a osobjto u li« sti nalazili najve a naši lični i poli« tički protivnici. Možda najviše, što bi moglo (bit jest to, da iznimni pojedinci ne biše pristupili biralištu, što je pak teško pomisliti kod uvi« davnih ljudi. Jer ovi izbori nijesu ni u čem nalik na bivše izbore za bo« sanski sabor. Mi smo tada imali stalna 24 mandata. Tada inad i »de* monstracije« u glavnom nijesu bile uperene protiv muslimana kao cje« line i nijesu.mogle biti od materijal* ne koristi našim protivnicima. A danas jesu. Danas demonstracija, koja bi nas oštetila bila bi veselje i mandat više Cokorilu, Srškiću ili Pribićeviću. Pa bujrum! učini ono, na što si se o d 1 u č i o i u agitaciju pošao 1... Ja odoh predaleko od Arnauto« vićevih domo« na Bar sada da se malo opet na njih vratim. Kad ne mogu reći da on svojom i svog do* brovoljca Dra Avde pisanom »Do* movinom« misli na domovinu od Soče do Vardada, niti ha B. i H., niti na bos. herc, muslimane, onda hoćeš«nešeć, moram priznati da mi« sli na onu od njegovih bedara do prsa i žličice, koju može svaki čas i desnom i lijevom plehnuti. To je sada njegovo najviše veličanstvo. On je poodavna »dobar« trgovac, ali ne onaj, koji sjedi na dućanu i pošteno mjeri metrom ili na po ki« le, nego koji hoda naokolo i gepi poveću sumu u džep. Za ovaku tr» govinu je-potrebna 1) reklama, 2) lahak skok, 3) dobra volja i 4) slo« bodno vrijeme. On je vazda imao za taki posao dobru volju i lahak skok. Vakufsko direktorstvo mu je bila dobra reklama, a slobodno je vrijeme imao, jer je stari vak. sa* bor prevario, te mu je dozvolio, da sam sebi može dopuste podjeljiva« ti, Stoga se ej onako često i viđao po Beču, Pešti i Zagrebu kao vakufski direktor u »trgovačkim« poslovi« ma. Sad se nekako ponajbolji trgo* vački poslovi prave u veledušnom Beogradu. On ima slobodna vreme« na, staru dobru volju i lahak skok, samo mu fali još dobra reklama. — Oh, a ta bi bila mandat — m»a«a*an* dat mannndgtt i t. d., što on može izgovoriti na 19 različitih načina u raznim srez*kotarima ili kotar«sre« zovima tuuuzlannnnskooog Kurbeg adem—Gradić—Ghihić—Čupurundi ja okruglog—okružja. — Istina, mo« že se živjeti i sa manjom trgovi* nom: ali što je više*više, što je bo« lje»bolje. Eee brajko! Mandatli tr* govac, radikalno*hercegovačkog po* rijetla može iz veledušnog Beogra« da izvesti preko sinjeg mora u (ne= znam kako bih je nazvao) dobru« mrsku Italiju iz bos. šuma po 100 vagona drveta. Nije to šala! Pošteni Husaga Ćišić, nek i dalje klanja i živi u svojoj političkoj neodređe* nosti, kako je živio — Šerif zna šta radi! On pjeva: Lijepa moja »do« movina« i — po njoj se plehne ... Cham. Jedna senzacija. Pod naslovom : »Četiri sto hiljada franaka, da bu« de nosioc radikalske kaniddatske li* ste« i podnaslovom: »Šerif Amau* tović i Dr. Safetbeg Bašagić kandi* dati radikala«, donijela je jučeraš* nj a »Hrv. Sloga« ovu vijest: »Saznajemo iz pouzdana vrela, da su radikali ponudili našemu reisu Džemaludinu ef. Cauševiću, kad je nedavno boravio u Beogradu, svotu od 400.000 franaka, pod uvjetom da bude nosiocem jedne radikalsko* muslimanske kandidacione liste. Reis je dakako odbio takovu nečas« nu ponudu, jer neće da bude izdaji* com svoga islamskog elementa, bu* duć da je svjestan, da bi radikalska Velika Srbija donijela muslimani« ma potpunu propast. Nu dok ovo s pohvalom za g. rei« sa bilježimo, dođe nam vijest da su radikali i muslimani u Novom Pazaru i Makedoniji stvorili izborni' sporazum, te u tim krajevima istu« paju jedinstvenim listama u izbo« re. Na jednoj takvoj listi nalazi se među kandidatima sa općom nao« brazbom Šerif efendija Arnautović na drugom mjestu, a Dr. Safetbeg Bašagić kao prvi kvalifikovani. I nehote nam se ovom zgodom na« meće pitanje: Koliko su ovima dali radikali? — Jadni naši muslimani kod ovakih svojih ljudi!« Tako taj list. Je li nužno ponovno naglasiti »Muslimani na oprez«? »Snažna demokratska zajednica«, čiji su ministri bili do u zadnje vri« jeme uvijek u većini i dapače se nosili (mišlju, da zavedu diktaturu — gine i uzmiče na svim linija« ma. (Stisnula se kao makovo zrnce: mirna, čedna i tiha. Ni trunka one samodopadnosti i drzovitosti, ni traga onoj nekadanjoj silovitosti i bahatosti. Kandiduje na četiri načina: u Tuzli s a mo s ta Ino, is« tičući firmu Ljube Davidovića; u Sarajevu u zajednici sa Mu« t e ž »strankom« nosi Šukriju Kurs tovića. Naš svijet dobro poznaje o= vog pauna, no ipak ćemo iznijeti njegov opis i po »Glasu Naroda«. Taj list veli da je Šukrija: novinar, dobrovoljac i narodni poslanik. U prvo i zadnje ne vjerujemo, no vje« rujemo da je bio dobre volje, a i sad je naročito za mandatom. U Hercegovini istupaju »demokrati« u sporazumu sasavezomtežaka i dobrovoljaca, noseći Doku Peri« na i dra Ristu Jeremića, ljude, koji su potisnuti iz odbora težačkog sa« veza. U ostala tri okružja kandidu« ju u sporazumu sa savezom do« brovoljaca. Interesantno je kako su postupa* li sa svojim »turskim« robljem: u Bihaću kandidu ju dra Hamida Svr* zu kao prvog kvalifikovanog, jer su za taj mandat nesigurni, pa vo* Ijedoše »dekovati« svog Živka Nje* žića. Da zavedu Krajišnike i učite* l je metnuli su na peto mjesto ripač« kog učitelja Osmana Redžića. Ibra* hima Sarića kandiduju u Banjaluci na petom mjestu. Ko vele: ako radi totalne nesposobnosti bude zbačen sa stolice načelnika u mini* starstvu vjera, nek mu se bar može štucati za mandatom. Pa nije ni na odmet ova kombinacija 1... U Her* cegovini ističu na četvrtom mjestu težaka Mehu Isakovića iz Stoca, do* čim u tuzlanskom i travničkom ok* ružju ne 'kandiduju nikog od mu« slimana. No zato su p r a z nu sara* jevsku listu prepustiti Mutežima, dodijelivši im i 8. i 7. i 5. pa i 3. mje* sto medu nekvalifikovanim kandi« datima i oba — zamjenička mjesta među kvalifikovanim. Kaj« mak su zadržali Vasilju Grđiću i dru Ljubibratiću. No izgleda da će se i oni zadovoljiti surutkom. U ovoj listi upada u oči još i to, da su težacima data sporedna mje* sta, a prva su ugrabili advokati, pro« te, eparhijski referenti, inžinjeri ’ druga gospoda. Dvije 'su se godine razgulili pjevajući težacima pjesmu hvalospjevku, a sad pokazaše da to bijaše — uspavanka... Iz naše organizacije. SKUPŠTINE U KNEŽICI, KLAD* NJU, VLASENICI, NOVOJ KA* SABI I OLOVU. Naši kandidati za konstituantu Šumsudin Sarajlić i Ibrahim Dedić u zajednici sa izaslanikom iz Tuzle, Muhamed ef. Zahirovićem, održali su skupštine J. M. O. u gornjim mjestima dne 12., 15., 16., 17. i 19. o. mj., koje su posve mirno protekle i potpuno uspjele. Narodu, koji je u velikom broju u svakom mjestu prisustvovao skupštinama tumačili su govornici svrhu, program i štatut naše orga* nizacije, onda im razlagali važnost predstojećih izbora, način kako će se glasati te veliku odgovornost i težak rad onih naših poslanika, koji će otići u Ustavotvornu Skupštinu, a koji svojim biračima ne obećaju ništa, što bi nadilazilo njihovu sna« gu, već samo to da će raditi savje* sno i s punom voljom da brane u prvom redu interese svojih birača, a onda i svega naroda. I kada su nakon ovakvih saopće* nja pitali na svakoj skupštini na* rod: da li odobrava program, dosa* dašnji rad vodstva i listu kandidata J. M. O., svagdje je slijedio j e d« n o d u š a n odgovor da se odobra* va i da će svi glasati za kandidate J. M. O. Potpuna sloga i svijest o čvrstom udruženju U našoj organi* zaciji svuda se opazila, jedino u kladnjskom kotaru istakoše težaci, da poznaju trojicu ljudi iz raznih mjesta, koji bi glasovali možda za nekog drugoga na predstojećim iz* borima i u Knežini (kot. Vlaseni« ce) što su neki ljudi bili, po njiho* vim izjavama, zavedeni, da ne bu* du u našoj organizaciji — u islam« skoj zajednici. Ali nakon skupsti* ne u Olovu, ona trojica iz kladanj* skog kotara ostadoše čvrsto uz nas, a skupština opet u Knežini dokaza da svi muslimani iz toga mjesta (o« sim 5—6 ih na broju) posve solidar« no osjećaju i misle sa drugima iz naše cjeline, a nadaju se opet, da će se i onih 5—6 povratiti po vre* menu, čim vide, da je pravo mje* sto i za njih u našoj organizaciji. Pri koncu svake skupštine upući* vali su naši govornici muslimane, neka i dalje kao i do sada žive u slo* zi i ljubav sa braćom težacima i su* građanima drugih vjera i odgova* rali im na razna pitanja, koja su na njih stavljana glede izbora i prijet« nje na nekim stranama, da bi mu* slimani morali glasati u zajednici sa drugim vjefama i t. d. O uspjehu koje druge liste u ova dva kotara, osim kandidata J. M. O. ne može biti govora, nit su ljudi htjeli da se u opće o njima govori, samo su isticali zabrinutost i to je* dinu, da im se pri izborima ne učini kakvo nasilje ili prijevara. Na to im je naravno tumačeno, da to ne smije biti po zakonu, da su po sve« mu izbori osigurani kao tajni i slo* bodni, da se ne plaše nikakvih pri« jetnja, jer to čine samo oni, da ma* lo zastraše, koji bi željeli da njiho* ve glasove dobiju za svoje stranke Pojedini mjesni odbori naše or* ganizacije rukovodili su gornje skupštine uzorno, a u Kladnju, Via« senicama i Novoj Kasabi prisustvo« vali su im osobno i kotarski pred* stojnici jedne, kao što je to običaj... Novoj Kasabi i t r i patrole žandara mjesto jedne, kao što je to običaj... SKUPŠTINE U BIJELJINSKOM KOTARU. Na 12. o. mj. u petak prije podne održao je Dr. Bukvica sa Hifzi be* gom Đumišićem skupštinu J. M. O. u Janji, koja je bila jako dobro po* sjećena. Skupštinu je otvorio mude* riz kao predsjednik mjesnog odbo* ra i zamolio Dr. Bukvicu, da razlo« ži program i štatut J. M. O. Dr. Buk* vica je potanko razložio program naše organizacije, a osobito je po* tanko razložio kulturni dio našeg programa i govorio o potrebi otva« ranja i pohađanja škola po musli* manskim selima te o potrebi našeg »Gajreta«. Naročito je istakao po« trebu, da se naši članovi čuvaju al= kohola i kartanja, te da svim sila* ma prihvate za rad i podizanje na* šeg dijela naroda. Apelirao je na slogu, ljubav i međusobno potpo* maganje. Molio da prezru i odbiju svakog, ko bude pokušao da razbi* je ovu bratsku slogu. (Povici: »Do* lje Šerif, izdajica, denuncijant!« (Na koncu je razložio važnost izbora i zamolio skupštinare, da svi dođu na glasanje i svoj glas dadnu onom, u koga imaju povjerenje. Govor dr. Bukvice skupštinari su pomno sa* slušali i jednoglasno odobrili, rekav* ši da će samo u ovom pravcu raditi. Iza toga spaljena je denuncijantska »Domovina« u znak javnog prote* sta i usvojena rezolucija u tom smi« slu. Isti dan po podne u 2 sata održa« na je skupština u Bijeljini, koja je bila izvanredno posjećena, tako, da ovaka skupština nije odavna bila. Od strane vlasti prisustvovao je is* toj g. sreski načelnik. I ovdje je Dr. Bukvica potanko razvio program J. M. O. naročito njegov politički, e« konomski i prosvjetni dio. Kod eko* nomskog dijela istakao je naročito to, da mi stojimo na tom, da se za kmete ima dati pravedna odšteta, jer mislimo da ni država ne će do* zvoliti da oko 30.000 familija malih posjednika padne na prosjački štap, a i Regent nam je to svojom kra« Ijevskom riječi zajamčio. Govori, kako se nama oduzima i ono malo slobodne zemlje i to nesamo od po« sjednika, nego i od težaka. Navodi da u brčanskom kotaru ima oko 15 pustara, koje nije niko ni prstom darnuo, jer su u posjedu višestrukog milionera gazde Ćelovića (preko �Strana 4 Страца 2000 D) pa Neškovića, Koštica, Ko« lakovića jt. d. ijersunanjima tablesa oznakom: »Imanje firme Neškovića itd. U Sr« biji imaju mnogi po nekoliko hilja« da dunuma zemlje, pa nikom ne pade na um, da im se to oduzme. Mi u tom pravcu tražimo samo jedna« ku mjeru i ništa više. Nadalje ističe kako nam se pod« meće da smo proti jedinstva države pa čak i proti dinastije u čemu se u zadnje doba najviše ističe otpad« na »Domovina« (Poklici: »Dolje Se« rif, izdajica roda svoga!«) Neka nam se dokaže čim bilo, da smo proti države ili dinastije. Ja naprotiv tvr« dim, da smo baš mi pravi lojalni dr« žavljani jer tražimo red i mir u svo« joj domovini i hoćemo da budemo u svemu (javnopravni. Mi muslima« ni poštujemo tuđu svetinju, sveti« nju vjere, kućnog praga i ličnu i i« movinsku sigurnost, pa tražimo da se i nama to vraća. Ako iznosimo slučajeve nepravdi i ako plačemo, ne plačemo za propalom Austrijom koju smo s puškom u ruci dočekali, nego plačemo za svojim imetkom, kojeg smo znojem stekli kao i drugi, pa i više nego drugi. Neka se s na« ma postupa jednako i ravnopravno, pa će naša država imti u nama naj« lojalnije i najharnije građane. (O« dobravanje i pljesak). Mi se svim državnim dužnostima odazivamo veoma rado, pa tražimo, da nam dr« žava dade i prava kao i drugim. Ne tražimo nikakovih privilegija, nego samo pravednost i jednakost. I kulturni je dio programa podrob no razvio apelirajući na izdašno po« dupiranje »Gajreta« i siromašnih đaka. Pri koncu je zamolio da se svi odazovu i dođu na izbore te opšir« nije govorio o važnosti ustavotvor« ne skupštine. Skupštinari jednoglas« no odobriše program J. M. O. i spa« liše javno izdajničku »Domovinu«, usvojivši jednoglasno protestnu re« soluciju protiv političkog šarlatana Šerifa Amautovića. (Donesosmo je u prošlom broju. Op. ur.). Na 13. o. mj. u subotu zaputio se je Dr. Bukvica sa Hifzibegom Đumišićem u Janjare gdje je tako« đer održao brojno posjećenu skup« štinu, razvio program naše organi« zacije i govorio o važnosti izbora. Svi su skupštinari jednoglasno odo« brili rad J. M. O. i svi bez iznimke pristaju i čvrsto stoje uz organiza« čiju, odobravaju listu kandidata i vele da će samo za tu listu glasati. Na 14. o. mj. u nedjelju prije pod« ne održana je skupština u Koraju, koja je bila veoma dobro posjeće« na. I tu je dr. Bukvica govorio u is« tom smislu i naročito apelirao, da se što više pohađaju škole i moder« ni zanati a što bolje podupre »Gaj« ret«, kako prilozima u naravi tako i u novcu. Istaknuo je, da mu je veoma drago, što se tamošnji musli« mani slažu sa braćom pravoslavni« ma i što u ovome kraju nije bilo ni« kakovih trzavica između njih. Moli da muslimani tu ljubav i slogu i na« dalje zadrže i da se bratski potpo« mažu, jer u toj bratskoj slozi i Iju« bavi leži spas naroda i napredak države. Svi skupštinari sa zadovolj« stvom odobriše rad J. M. O. i jedno« glasno izjaviše da će dati svoj glas jedino za kandidate organizacije i da ne će nikom dozvoliti, da tu nji« hovu slogu razbije. Dalje su naj« energičnije osudili pogubni i denun« cijantski rad Šerifa Arautovića. Ta« ko se može reći da su naši Korajci jedna jaka kula J. M. O. Isti dan u podne bio je pouzda« nički sastanak u ćeliću, gdje pošte« ni naši težaci jednodušno pristaju uz našu organizaciju i odobravaju njezin rad. Mole, da im se ispravi nepravda, koju im je učinio bivši sreski načelnik dr. Kostić, oduzev« ši im polje Fehimbega Zaimovića, o kojem je živjelo oko 30 kuća, a danas nemaju ni pedlja svoje zem« lje. Isto polje oni obrađuju već ne« kih 50 godina. Ovo im je polje odu« zeo g. dr. Kostić i dao seljacima iz Mrtvice, koji su prije bili kmetovi, a sad se oslobodili i uz to još pođi« jelili begluk H. Abazbega Zaimovi« ća u Mrtvici, koji iznosi oko 4.000 dunuma, pa mnogi ne mogu ni svoje zemlje obraditi, nego je daju dru« gima na obrađivanje. Pored svega toga hoće još i ovo polje, da otmu Odgovorni urednik: F. Šalaka. Broj 227 — Број »PRAVDA* — »ПРАВДА* siromašnim Ćelićanima. Valja napo« menuti da su Ćelićani od ministar« stva za agrarnu reformu dobili do« zvolu, da mogu to polje i na dalje obrađivati, no uza sve to nisu još u posjed uvedeni, jer to ne daju mrtvički seljaci. Rečeno im je da u svom zahtjevu idu samo legalnim putem i da će sa« mo mirnim držanjem i legalnim putem doći do svoga prava. ZBQR U SOPOTNICI. Na želju okolnih težaka i mjes« nog odbora u Zenici Radni je Od« bor poslao dvojicu svojih delegata na skupštinu, koja se održavala u petak 19. o. mj. kraj džamije u selu Sopotnici kod Modrinja. I ako je bilo vrijeme loše i snijeg počeo da pada, prisustvovalo je ovoj skupšti« ni pored delegata iz Zenice i Saraje« va oko 80 seljaka, što iz Sopotnice, što iz okolnih sela. Pošto je skup« ština bila prijavljena vlastima, po« slaja je ova pored izaslanika, još še« Storicu žandara, valjda da »okite« ovu skupštinu. Izaslanik mjesnog odbora otvorio je iza gjume skupšti« nu, predstavio delegate Radnog Od« bora, te izaslanika vlasti. Izloživši svrhu skupštine, podijelio je riječ delegatu g. O. A. Sokoloviću, koji je razložio svrhu naše organizacije i istaknuo da je ona osnovana sasma na demokratskom načelu, pa da pro« ističe iz naroda, a ne kao većina stranaka, koje postoje bez pristaša. Govornik je počeo da navodi ne« pravde, koje su nam dosada od stra« ne vlasti učinjene, nu bio je pozvan od izaslanika vlasti, da prekine kri« tikovanje, jer da će inače skupštinu raspustiti, Da se ne bi »kita« prosula i da ne bi skupština bila raspuštena, govor« nik je počeo da tumači važnost iz« bora za konstituantu i pozvao pri« sutne, da svi neizostavno dođu na biralište. Ujedno ih je zamolio, da do izbora upućuju i druge, kako ni jedan muslimanski glas ne bi ostao nepredat za našu organizaciju. Pri« sutni su sa vilikim interesovanjem salušali govornika i izjavili mu da će svi i do zadnjega doći na birali« šte, na što je predsjednik zaključio ovu skupštinu. Sarajevska birališta. I. U Lom gradskom kotaru: 1 U Belediji glasaju oni birači, čija prezimena počinju sa slovima A, B, V, G, D, Đ (gj), E, Ž, Z, I,. J, K, L, Lj. Predstavnik je naše liste Asimbeg Dugalić, a zamjenik mu Mustafa Kumašin. 2. U zgradi jevrejske općine u prostorijama IV. narodne osnovne škole u Sulejmanovoj ulici glasaju birači, čija prezimena počinju slo« vima M, N, Nj, O, P, R, S, T, U, F, H, C, C, C, Dž i S. — Predstavnik je naše liste Ešref ef. Rašidagić a zamjenik Neziraga Ahmetašević. vić, I. gradski kotar počinje is« pred Kiraethane pa ide kroz Kra« čule, a onda Aleksandrovom uli« com, pa iza stare banje P^trakinom ulicom do Mandića ville, zauzima Tubegovicu, presijeca Buku, uzima Kadračić, pa ide kroz gornji park i izbija između realke i zem. štam« parije na Miljacku i onda se vodom vraća natrag, II. U II=om gradskom kotaru: 1. U zanatlijskoj školi glasaju bi« rači, čija prezimena počinju slovi« ma A, B, V, G, D. — Predstavnik je naše liste Husejn ef. Omanović, a zamjenik mu Ali ef. Šahinagić. 2. U V=oj narodnoj osnovnoj ško« li u Marijinu dvoru glasaju birači čija prezimena počinju slovima Đ (Gj), E, Ž, Z, I, J, K, L, Lj. - Pred« stavnik je naše liste Edhem ef. Mu« labdić, a zamjenik mu Alijaga Bre« kalo. 3. U duhanskoj fabrici, gdje je kuhinja u Mutevelinoj ulici glasaju birači, čija prezimena počinju slovi« ma M, N, Nj, O, P, R. — Predstav« nik je naše liste Husejn ef. Mašić, a zamjenik mu Omer ef. Jerlagić, 4. U VIII-oj narodnoj osnovnoj školi kod željezničke stanice glasaju birači čija prezimena počiniu slovima S, T, U, F, H, C, Č, Ć, Dž, Š. — Pred­ stavnik je naše liste Jusufaga Ablakovič a zamjenik mu Halid ef. Ku­ mašin. . II. gradski kotar počinje od realke i onda od Koševo ulice sve što je na desnoj obali Miljacke naniže do na dolačku maltu, obuzimajući i Goricu i Novo Sarajevo. III. U Ill-em gradskom kotaru: 1. U tehničkoj stručnoj školi u Nemanjinoj ulici (na Čekaluši) gla­ saju birači, čija prezimena pučinju slovima A, B, V, G, D, Gj (gj), E, Ž, Z, 1, J. — Predstavnik je naše liste Ragib ef. Bakarević a zamjenik mu Mustafa ef. Tulić. 2. U zavodu sv. Josipa (kod seka) na Banjskom Brijegu glasaju birači, čija prezimena počinju slovima K, L, Lj, M, N,Nj,O, Р,—Predstavnik je naše liste Atif ef. Sočo a zamjenik mu Mehaga Ćosić. 3. U kahvi na Mejtašu glasaju birači čija prezimena počinju slovima R, S, T, U, F, H, C, Č, C, Dž, Š. — Predstavnik je naše liste Sejid ef. Ku­ mašin a zamjenik mu Eminaga Šećič. III. gradski kotar počinje od Koševo ulice, koja ostaje II. kotaru pa ide međom 1-og kotara do iza ba­ nje, ostavlja Hadži Mulića ulicu IV-om kotaru i onda ide Macinim potokom preko Budakovića sve dokle ima grad­ skih kuća. IV. U IV-om gradskom kotaru: 1. U ruždiji na Bendbaši glasaju birači čija prezimena počinju slovima A, B, V, G, D, Gj. — Predstavnik je naše liste Edhem Gjulizar a zamje­ nik mu Mahmut ef. Misirlija. 2. U šerijatskoj školi (mektebi nuvabu) glasaju birači čija prezime­ na počinju slovima E, Ž, Z, i, J, K, L, Lj. — Predstavnik je naše liste Nazif ef. Svrzo a zamjenik mu Osman Kasumagić. 3. U Sinanovoj tekiji glasaju bi­ rači čija prezimena počinju slovima M, N, Nj, O, P, R. — Predstavnik je naše liste Veli ef. Sadović a zamje­ nik mu Mehmedbeg Gjulbegović. 4. U vakufskom sirotištu glasaju birači čija prezimena počinju slovima S, T,EU, F, H, C, Č, Ć, Dž, Š — Pred­ stavnik je naše liste ibrahimaga Koldžo a zamjenik mu Hasan ef. Gafić. IV. gradski kotar počinje na gor­ njoj strani od malte na Bendbaši pa ispod žute tabije ide gradskim bede­ mom do kule na Ploči, a onda osta­ vlja dio Ploče ulice što je uz bedem i po prilici po polovicu H. Šabanovića i H Jamakovića ulice petom kotaru i opet izbija gradskom bedemu ondje, gdje ulica Sumbul česma izbija na Baklje sokak. Onda ide bedemom, dokle ima gradskih kuća. S donje strane počinje ispred Kiraethane i ide granicom prvog kotara do iza stare banje, pa onda H. Mulića ulicom granicom trećeg kotara. U ovom ko­ taru ima najviše muslimana. U V-om gradskom kotaru. 1. U Hendinom mektebu na Vratniku glasaju birači, čija prezi­ V. mena počinju slovima A, B, V, G, D, E, Ž, Z, I, J, K. — Predstavnik je naše liste Dr. Mehmed Spaho a za­ mjenik mu H. Ahmedaga Kujundžija. 2. U kući čuvara vodovoda kod žute tabije na Jekovcu glasaju birači, čija prezimena počinju slovima L, Lj, M, N, Nj, O, P, R, S, T, U, F, H, C, Č, Ć, Dž, Š. — Predstavnik je liste Mujaga Sarajlić a zamjenik mu Hašimaga Delić. V. gradski kotar sačinjava Vratnik t. j. sve što je u gradskom bedemu i još izvan bedema onaj dio Ploče, koji ne spada IV-om kotaru, a s gornje strane još Tabijska ulica i Nevjestina mahala. U VI-om gradskom Kotaru; U sirotinjskoj kući na Bi­ striku glasaju birači čija prezimena VI. 1. počinju slovima A, B, V, G, D, Đ (Gj), E, Ž, Z, I, J, K, L, Lj. — Predstavnik je liste Dr. Atif Hadžikadić a zamje­ nik mu Sejfaga Tašaković. 2. U mektebu na Bistriku niže sirotinjske škole glasaju birači čija Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. prezimena počinju slovima L, Lj, M, N, Nj, O, P, R, S, T, U, F, H, C, C, Ć, Dž, Š. — Predstavnik je liste Hamdi ef. Rašidagić a zamjenik mui H. Šaćiraga Denišlija. VI. gradski kotar počinje na lijevoj obali Miljacke s gornje strane grada i pruža se do Careve džamije, pa zaokreće Bistrikom do kapije ispod ćilimske fabrike. Na domak franjevač­ kog samostana skreće brdu ispod Hulusine ulice, pa presijeca Bistrik prema Basamaci ulici. Zatim presijeca Balibegovicu kod Bistričkog potoka i ide Komatinskim potokom do više željez­ ničke pruge, a onda skreće ispod Pastrme, ide kraj Okrugle ulice i iz­ bija pokraj džamije i greblja na Begovac, koji većim dijelom ostaje sed­ mom kotaru. VI U Vll-om gradskom kotaru: U novoj vatrogasnoj ka­ I. 1. sarni glasaju birači čija prezimena počinju slovima A, B, V, G, D, Đ (Gj), E, Ž, Z, I, J. — Predstavnik je naše liste Hafiz Hamdi ef. Berberović, a zamjenik mu Abdulah ef. Ćatić. 2. U šerijatskoj gimnaziji u Tereziji glasaju birači čija prezimena počinju slovima K, L, Lj, M, N, NJ, O, P, R. — Predstavnik je naše liste Ihrahim ef. Šahinagić, a zamjenik mu Mehaga Pašović. 3. U VI-oj narodnoj osnpvnoj školi (kod Protestantske crkve) gla­ saju birači, čija prezimena pojinju slovima S, T, U, F, H, C, Č, Ć, Dž, Š. — Predstavnik je naše liste Hamdija Spaho a zamjenik mu Ibrahimaga Jusufspahič. VI I. gradski kotar počinje od donje granice Vl-og kotara i ide na­ niže sve dok ima gradskih kuća na lijevoj obali Miljacke. Izjava. Ovdašnji »Jugoslavenski List« donosi da je Mustajbeg Halilbašić prijavio svoju kandidacionu listu pod naslovom »V eleposjed« ničkaStranka«sa grupom oko »Obrane«. Iz ovoga bi se dalo zak« “Ijučifi kao da iza Halilbašića stoji »Udruženje zemljoposjednika za B. i Hr. Da se ne bi tako razumjela ta kandidatura, to ovim izjavljuje« mo da niti mjesni, a niti radni od« bor Udruženja zemljoposjednika nema nikakve veze sa kandidatskom listom Halilbašića, a da li tko od pojedinaca zemljoposjednika, stoji uz Halilbašića, to nam nije poznato. Sarajevo, 24. novembra 1920. Za Udruženje zemljoposjednika Predsjednik: Tajnik : Sočo. S. A. Filipović. Muteži i narod. Jučer dobismo ove retke: »Molim uvrstite mi ovo nekoliko riječi u naš list, jer mi je krivo: Do« šao ovamo agitator od »Glasa Te« žaka« i donio mi njihovo klepetalo; predstavlja mi Šukriju Kurtovića kao nosioca liste i traži da im bu« dem kod lonca bez mog ikakva zna« nja. Ja kao musliman volim da me naši predstavlnici, kao Halidbeg Hrasniea i njegovi drugovi, bace u vodu nego Sukrija i njegovi dru« ,govi izvade iz vode. M. selam! Trnovo, 22. novembra 1920. Šerif Hadžić. Trzšeljah. ŠTA BI ŠERIF ŽELIO ? (Is „Domovine* broj 10.) Mi ве nadamo, da će pri itboru »vi evijesni Muslimani •arajevekog okružja »postiti svoju kaglica a kutiju kaudidecione liste, koje je noailac — Mustajbeg Halilbašić. \ lito tako očekujemo od svih svijesnih ma* alimaua banjalučkog okružja, da će »puatiti svoja kaglicu a kutija kandidacione liate a kojoj sa — Nikola P. Padlć i Saljaga Sallhagić. Pousdavamo se a svijest Muslimana taslan* akog okružja, da će svi 1 i • t o m »pustiti svoja kuglica a katija kandidacione liate, koje je nosilac — Aorif ef. Arnautovlć. Svim moalimanima okruga l’levljanskog, Prijepoljskog i Beranskog najtoplije preporu­ čujemo, da spuste svoje kuglice a katija kan­ didacione liate, a kojoj ae nalaai — dr. Avdo Haaanbegovlć. Štamparija Daniel & A. Kajon, Sarajevo, � https://kolekcije.nub.ba/files/original/1dd143a94e0b92b484e259b6ff52032b.pdf afab6392e5bb0d19ad72e5249a4e00e2 PDF Text Text pojedini broj К 2 — IZLAZI SUBOTOM, UTORKOM I ČETVRTKOM. UREĐUJE REDAKCLONI ODBOR. PRETPLATA: GODIŠNJE K 180, NA POLA GODINE K 90. UREDNIŠTVO I UPRAVA NA­ LAZE SE U KRALJA PETRA ULICI U VAKUFSKOJ PALAČI. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 123 (228) TELEFON Br. 842. ČEKOVNI RAČUN POŠTANSKE ŠTEDIONICE 1119. Sarajevo, subota 27. novembra 1920. (15. rebiul-evvel 1339.) Godina II. Koji god musliman ne dogje na biralište, ugrožava muslimanske interese i pomaže našim protivnicima, da ugrabe koje naše poslaničke mjesto. Braćo muslimani, budite oprezni i čuvajte se da vas radi tog nemara ne bude pratila kletva sadanjeg i budućeg našeg naraštaja. O^ašem odzivu zavisi naša bolja budućnost. U banjalučkom okružju naša se kutija zove po imenu muftije Maglajlića i Hamzalije Ajanoviča i stajaće na trećem mjestu. Na njoj je zelena lista. U bihaćkom okružju naša se kutija zove po imenu muftije Maglajlića i Džaferbega Kulenovića a stajaće na petom mjestu. Na njoj je ružičasta lista. U sarajevskom okružju naša se kutija zove po imenu dra Spahe i dra Hrasnice i stajaće na prvom mjestu. Na njoj je s v i j e 11 o-z e 1 e n a lista. U Hercegovini naša se kutija zove po imenu Sakiba Korkuta i dra Karamehmedovića i stajaće na trećem mjestu. Na njoj je zelena lista. U travničkom okružju naša se kutija zove po imenu Sakiba Korkuta i dra Hrasnice i stajaće na prvom mjestu. Na njoj je zelena lista. U tuzlanskom okružju nosi ime muftije Maglajlića i Osmana Vilovića i stoji na sedmom mjestu Na njoj je lista na bijelu papiru i zelenim slovima. U ovom okružju treba dobro paziti na broj kutije, jer je blizu nje Šerifova. Izrabljivanje „Gajreta" »Glas Težaka« je mnogo puta na« ne smije uvlačiti nikakva politika. padao na našu organizaciju radi t os Da obranimo ovo jedino ispravno b o ž n j e naše pasivnosti prema os načelo mi smo se zadovoljili sa dva voj našoj kulturnoj ustanovu On je mjesta u glavnom odboru društva i mnogo puta iskrivljivao činjenice, a radi toga riskirali i komešanje u nikad, ni jednim slovom nije htio redovima naše stranke. Kroz cijelo spomenuti fakat, da se je na svim vrijeme rada novog odbora nijesmo našim većim skupštinama govorilt napravili nikakve primjedbe, pa ni o »Gajretu« što se može ljepše i onda kada je došlo do oštre »Obra« povoljnije. Bilo je slučajeva, da su nine« navale na postupak pri pod« na našim skupštinama ubrane i li« jeli Šukrine diplome. Mi smo se suz« jepe svote dobrovoljnih priloga za držali i tom prigodom, a ne htjedo« »Gajret«, a ipak o tom nije done« smo se ograditi ni onda, kad smo šen ni jedan redak u »Glasu Teža« doznali da pisanje »Glasa Težaka« ka«, sve u bojazni, da se ne potam« o »Gajretu« nadahnjuju istaknutiji ni'nečija slava i da se ne poljulja članovi glavnog odbora. No mora« optička varka, po kojoj se rad za mo ustati proti tomu, da Alija Kur« tu našu instituciju ima pripisati sat tović kandiduje kao predsjednik molagilnosti Centralnog Odbora, »Gajreta« i da se uz »veliko« ime odnosno izvjesnim licima u tom od« kandidata Hamida Kukrića ističe da boru. Nas to nije nimalo smetalo, je poslovođa »Gajreta«. To je ne« dostojno i nedopustivo već radi to« niti nas je zavelo da istim mjeri« lom postupamo prema ljudima iz ga, što se sigurno zna da će ti kan« »Gajreta«, koji nijesu naši politički didati svečano kljosnuti, pa se »Gaj« retova« etiketa meće na sasvim ne« Istomišljenici. Mi smo o »Gajretu« solidnu robu. To znači profanaciju pisali mnogo više od ljudi oko »Gajreta« i njegove etikete; to je »Glasa Težaka« i mnogo laskavije kao da bi se Šihtov safun podvalji« nego li su to činili l ti razmetljivi vao svijetu kao »Đirit«. »Gajret« »novinari«. Nedostojnu njihovu kampanju se mora štediti od ovakih poniže« nastojali smo obrnuti prijateljskim nj a. Organ »treće dinastije«, Šukrije i usmenim upozoravanjima.iDava« Alije Kurtovića, donio je u pošljed« li su nam obećanja, da ih pogaze i opet pogaze. No mi smo uza sve njem broju i jedan reklamski čla« to ostali mirni i ni jednom riječju nak o »Gajretu«, u kojem se sa pro« nijesmo uvukli »Gajreta« u naša zimom političkom tendencijorfi isti« stranačka obračunavanja sa politič« če zasluge Muteža za razvitak »Gaj« kom deriščadi oko vajnog »Glasa reta«. U tom članku ima dapače i ovaj stavak: »Oni (Kurtovićevi Iju« Težaka«. Danas moramo da odstupimo od di) su nam najbolja garancija, da tog pravila i da se ogradimo proti će »Gajret« napredovati bez gala« nedostojnoj igri , što je zavodi jed« me j odmora, ne razmećući se na na neznatna šačica uobraženih veli« način kako to čine .neradni i dembeli, koji preoteše vakufe u čina. Ne činimo to možda stoga, što bismo se plašili kakvog uspje« svoje ruke, da ga pljačkaju i zatva« ha ove političke nedonoščadi već raju sirotište i konvikte, a trubeći stoga, što bismo htjeli obratiti nji« na sve strane, da su oni spasitelji hovu pažnju, da bi ova igra mogla »islama«. U domaćoj vijesti »Gaj« štetiti samom društvu i ponovno i« j ret« pljuju ovi »ljudi« i na s v o« zazvati trzavice, koje smo na jed« je svečano obećanje, da ne će spominjati pređašnje prepirke o vene jade prebrodili. Stajali smo, stojimo i uvijek ćemo »Gairetu«, ;pa vele doslovno: »Sa stajati na načelu, da se u »Gajret« kakvim obrazom mogu sada »Prav« daši« opravdati onu ogavnu kampa« nju, koju su u prošloj godini vo« dili ai danasunekimmjesti« ma vode protiv »Gajreta« i nje« gova vrijednog odbora? Trutovi i dembeli ne vole rada, oni su protiv njega«. Uzme li se u obzir, da je program Muteža »kratko i jasno« zbijen u vrlo dobru izreku: »Muslimanima je spas u radu«, doda li se uz to, da se njena lista u Hercegovini prepo« ručuje riječima: »Glasajmo svi za listu kojoj je nosioc — predsjednik »Gajreta« g. Alija Kurtović« — on« da je potpimo jasno i to, da je »Gaj« ret« nezakonito upregnut u Kurtovićeva klimava kola i da je agilni odbor učinio grješku, koja ne će nimalo poslužiti popularisanju »Gajreta«. ♦ Izborna je groznica tako djelova« la na sirotu Kurtovića, da je zatra« žio indat čak i od svog političkog protivnika g. Arnautovića. Bijedna »Domovina« sa žalošću donosi iz« vještaj »G ajretove« uprave »da još uvijek iz nekojih mjesta do« laže vijesti, da mnoge pristaše J. M. O. vode odvratnu i izdajničku kam« panju protiv »Gajreta« i bojkotuju ga. Ti »narodni ljudi« idu u ovome čak tako daleko, da im to služi i kao sredstvo — parola — u agitaciji za svoju stranku. Jedan advokat, koji je predsjednik jednog Gajretova pododbora javlja, da on u svojoj sredini i sa svojim pododborom ne može za »Gajret« ništa učiniti iz razloga toga, što pravdaši u ovome mjestu šire kojekakve laži o »Gaj« retu« i njegovoj upravi«. Iza ovog izvještaja »Gajretove« uprave slije« di čitava hrpa pogrda onih oko »Do« movine, kojima se nabacuju na a« zijatski mentalitet »Pravdaše« i u« pozoruje svijet na njihovu pogub« nost. Čitajući ove paralelne navale u »Domovini« i »Glasu Težaka«, sjećamo se priče o drugovanju vra« ne i goluba, koje je jedan mudrac objasnio time, što su oba druga bila — topalasta. No makar se Kurtovići i podudarali sa Šerifom u potpunom bankrotstvu, ipak je začudno, da su Kurtovići zaboravili svoj letak pro« ti Šerif—Halilbašićevoj zločinačkoj upravi u »Gajretu«. Da se je bar navršila godina... « Iznoseći gornje pogrješke glavnog odbora nije nam nipošto namjera, da koga odbijemo od »Gajreta«. Naprotiv mi idemo za tim, da učini« mo kraj ovoj anomaliji i da baš u interesu »Gajreta« apeliramo na o« ve zaslijepljene ljude, da se prođu svog zastranjivanja bar kad je u pi« tanju naše miljenče »Gajret«. Da su mjesto »Domovini« svoj izvješ« taj saopćili našem Radnom Odboru sigurno bi — ako je tačno što se na« vodi — mnogo bolje uspjeli nego li onako, blamiravši nekakvog advo« kata. Sapienti sat. Sarajevo, 26. novembra. »Pravdaški skandal«. List junaka s Alipašina Mosta počeo se baviti i —- moralom. U jučeranjem broju iznosi ništa manje i ništa više, ne« go jedan Skandalozan nemoralan čin g. dra Spahe i direktora banke Omanovića. Omanović poveo iz fo« čanskog sirotišta trinaestgodišnju djevojčicu, da mu bude sluškinja, ostavili je on i Spaho »u sobi sa dva kreveta, a oni otišli na »akšamluk«. Vrativši se oko 10 sati »dobro na« kresani«, Spaho ode spavati u sobu sa jednim krevetom, a Omanović u drugu sa dva kreveta, legne, na« kon nekoliko dekika ustane i »poč« ne hvatati za ženska nevina prsa i« ....... D j e v o j č i c a se odluč« no branila« i »izvjesnim slučajem djevojka je »izbjegla iz sobe i ođletila u prizemlje i zapomagala«. Kako smo naknadno obavješteni, veli Domovina (Ovdje bi bilo na mjestu njezino hercegovačko ime — Domuzovinal), vlast je povela iz« vide radi pokušanog silovanja i da osveti rz i obraz ove nevine is« lamske žrtve od »Pravdaških« mo« ralno pokvarenih perjanica«. Prikazasmo eto kratak sadržaj članka »Pravdaški Skandal«, što je štampan u jučerašnjoj »Domovini«. O njemu će biti govora i na dru.- �Stran« 2 Страна'______________ »PRAVDA* — »ПРАВДА* Rpoi — Broj 228 Članovi naše organizacije u mnogim su mjestima pripremili kola* a u selima nosila za sakate, gjuturume i bolesne biračel Zašto? Zato, što će ovi izbori odlučiti o našoj budućnosti i jer bi naša organizacija Samo radi jednog glasa — mogla izgubiti koje zastupničko mjesto. Nek se sva mjesta ugledaju u ovu islamsku svijest i nek svak dogje na biralište. To je jedna islamska dužnost, jedan farz. Som mjestu, jer ne ćemo dopustiti ovako« načina borbe, pa makar po. ticao i od najočajnijeg političkog u« topljenika. Arnautović se ovaj put ne će sakriti za leđa Alije Raljevića, jer ie on ovu klevetu rastelalm ci« jelom »musi, klubu«. Radi poštene javnosti imamo izjaviti ovo: Radi se o tom, da curica, koja je bila povedena u hizmećarstvo, nije htje« la da ide dalje od Goražde, da je plakala i pobjegla u vremenu, kad je g. Omanović bio otišao u Čaj« niče. O teroru, a kamo li pokušaju silovanja, nema ni govora. Po srije« di je ćor fišek Šerifa Arnauto« vića, kojim je htio baciti u lagum našu organizaciju. No to ne upalju« je, junačino Alipašinog Mosta — Sličan pokušaj učinio je »Glas Težaka« jednim kmušenim otvore« nim pismom Sulje Mržljaka, iz ko« jeg se ne može razabrati šta za« pravo hoće. Radi se o navodnom ko« raku našeg krajiškog kandidata Ha« sana Miljkovića koji ju je jučer po« vukao na silu, da mu bude supruga«. Kad dobijemo izvještaj osvrnuće« mo se na stvar opširnije. Zasad mo« žemo reći to, da se i ovdje radi o mu« teškoj kortešaciji, ne bi li bar na ovaj način štogod ućelepirili u — Hercegovini, kad u Krajini ne mogo« še ni liste postaviti. MutešliB laži o upravi vakufa. U prošlom se broju ukratko os« vrnusmo na laži, što su ih o vakuf« | skoj upravi iznijeli muteži u svom izbornom proglasu, a danas nam je konstatovati da su taj pamflet do« | nijeli i na čelu svog lista od 24. no« I vembra. Mi smo stvar objasnili i I ne nalazimo za potrebno, da je po« j navijamo. Osvrnućemo se na jedan ! drugi članak u istoj stvari, koji no« si naslov: »Pravdin telefon« i u ko« I jem »Glas Težaka« citira odlomak iz izjave svog kandidata za Herce« I govinu, g. Haj dara Čekre. U tom odlomku stoje i ove riječi: »Dakle, ako koji bilo član »Pravdaškog« od« bora rekne, da sam ja ... ikad u va« kufu bilo kome kakav vakufski ob« jekt pod najam izdao ili da sam ikad i jednog helera od koga bilo na ime toga posredovanja primio«. Polahko Hajdar efendija! Više svje« tla »težačka« gospodo! Možemo priznati da je ova izja« | va, kako je napisana, možda j i tačng, no ne možemo dozvoliti | da se g. Čekro izvlači fiškalskim do« skočicama i da ispod naše optužbe ' pobjegne pomoću ovih stilističkih I izmotacija. Mi smo ustvrdili da je g. Čekro među ostalim »posredovao uz proviziju pri iznamljivanju va« kufskih objekata«. Inkriminirasmo dakle posredovanje uz proviziju, a nijesmo tvrdili da je g. Čekro po« sredovao kod g. Smailbegovi« ć a, niti smo rekli da je primio proviziju, kako bi se htio izmotati. Uglavljujemo taj pokušaj igranja s riječima i prelazimo na dokaz, da je g. Čekro zaista petljao sa provi« zijom pri iznajmljivanju. U posje« du smo ovjerovljenog pre« piša Čekrine tužbe, primljene kod sarajevskog okružnog suda dana 28. oktobra 1919. pod brojem P 2065/19, zastupane po odvjetniku g. dru Pre« mužiću, a podignute proti Braći H. Jusufagić. Tužba glasi: »Veleslavni sude! Kad je vakuf« ska direkcija svojedobno raspisala licitaciju za zakup »Hotel Central« protivnici su mi dali nalog, da u njihovo ime posredujem, te su mi se tom prigodom a u za« jeđnici s njihovim kumpagnjonom I.ajošom Pintarićem obvezali ispla« titi 15100 K honorara, ako po licitaciji bude dotični hotel njima dat u zakup. Dokaz: svjedok Lajoš Pintarić iz Sarajeva, te moje preslu« šanje poput svjedoka. Protivnicima je dotični hotel za« ista po licitaciji bio od vakufske di« rekcje i dan u zakup. Dokaz: zakup« ni ugovor, koji se nalazi kod vakuf« ske direkcije. Kompanjon je protivnika, LajošPintarić, razvrgao zajednicu s pro­ tivnicima, te im je isplatio 7500 K kao na nj otpadajući dio a conto moga ugovorenoga honorara od 15 hiljada kruna, s nalogom, da mi tu svotu i u r u č e. Dokaz: svjedok La« još Pintarić iz Sarajeva te moje pre« slušanje poput svjedoka. Protivnici mi pak ove ugovorene svote neće da isplate. Nadležnost suda temeljim u § 17. grpp. — Tužim ih i molim veleslav« ni sud. da na ovu tužbu ureče ro« čiste, na isto obje stranke pozove, te makar iz ogluhe za pravo izreče: Tuženi su Muhamedaga i Avdaga Jusufagić dužni tužitelju Hajdar eff. Čekri platiti svotu od 15.000 K sa 6% kamata od dana tužbe do is« plate i naknaditi mu parnični trošak sve to solidarno i u roku od 14 da« na pod prijetnjom ovrhe«. Iznoseći gornju tužbu očekujemo kako će se držati Mutež »stranka« nakon ovog poraznog dokumenta; hoće li iz swojih redova izbaciti o« vako strašna »patriotu« ili će i na« kon ovog dokumenta imati obraza, da se petlja u vakufske stvari i sta« vi j a nekog pod optužbu. Original tužbe može g. Šarac vidjeti u arhi« vi okružnog suda, a svakom je na raspolaganju uvid našeg ovjerovlje« noga prepisa. Bude li od potrebe — nastaviće« mo otkrića, premda je i ovo dosta za vječnu sahranu g. Čekre. Maglajsha čuda i pokore. Dopao nam je ruku prepis »pre« sude« sreskog načelstva u Magla« ju od 19. novembra o. g. broj 537/20, prez, kojeg iznosimo bez ikakve preinake, a na stvar ćemo se osvr« nuti kad okružno načelstvo riješi utok, što mu je proti ovoj »presu« di« podnesen u srijedu 24. novem« bra. Riješenje sreskog glasi: »Presuda. Izrečena dne 18. novembra 1920. a proglašena dne 19. novembra 1920. Okrivljeni Uzeirbeg Uzeirbegović, Osman Muradbašić, Arif Terzime« hić, Mehmedalija Smajlagić i Suljo Numanović svi iz Maglaja krivi su ' I I I prekršaja kaon svedeno u pri« j a v i i razlozima presude, počinje« mo time, kao istaknuto te se radi toga u smislu zakona (naredbe zem. vlade) od 22. aprila 1886. broj 18402/1 kazne novčanom globom svaki po 3.000 kruna u korist opće zaklade globa odnosno u slučaju ne« ućerivosti zatvorom od 30 dana. Ostale odredbe presude jesu: da se okrivljeni Began Karahusić iz Maglaja kazni sa ukorom sto« ga što ie ma i naknadno saznavši za otposlati brzojav, šnjime se po« mirio, dok se prima na znanje da je tada otsutan bio i da nije djelo« vao na odaslanje pritužbe. Proti ovoj presudi prost je utok u roku od 8 dana putem ovoga ure« da na okružno načelstvo u Tuzli. Sreski načelnik: u. z. Bosančić, s. r. Da »presuda« bude jasna valja nam dodati da se delikt osuđenih sastoji u tom, što su se na okružni sud obratiti brzojavnim podneskom u stvari — ispravka biračkih spisko« va. Oni naime nijesu dobili riješe« nja prve instancije, pa su se poslu« žili petom alinejom § 26. izbornog zakona, koja veli: ako prva inštan« čija ne donese nikakva riješenja a podnešenim prigovorima »smatraće se da je potražioca ispravke odbila od traženja i ovaj će tada imati prava, da se žali neposredno prvostepenom sudu«. Što je još interesantnije »presu« da« je izdana »za članove Mu« slimanske Jugoslavenske Organiza« čije na ruke predsjednika iste U« zeirbega Uzeirbegovića...« • Kad smo već kod ovog sreskog, neka su nam dozvoljena dva pita« nja na zemaljsku vladu: 1) može li i smije li se držati up« ravni činovnik ovake spreme? 2) je li g. okružnik Grudić izvi« jestio, vladu o Pupićevoj manipula« čiji sa 30.000 kruna općinskog nov« ca. Ne ćemo da dublje zalazimo u ovu aferu i radi bismo bili znati sa« mo to, da li je ova stvar utrpana? Ako jest, pitamo: šta će vlada po« duzeti proti g. Grudiću; ako nije, tražimo da se o stvari informira i donese svoje riješenje. Bilješke. Suvišna briga. Senfova se »Do« movina« zabrinula šta će biti od Hercegovine. Ne će Šerifa, Husaga se odreko, a iz pojedinih joj mjesta javljaju »da je među muslimanima veliko nezadovljstvo sa obadvje« ma istaknutim musi. kand. listama i da su veoma mnogi izbornici od« lučili da nikako ne glasaju«. Kako be, pa šta bi drugo i radili? Nema te be, pa šta b drugo i radili? Na dru« gom mjestu javlja da će se oba na« ša kandidata zahvaliti: Korkut, jer voli travnički mandat, a dr. Kara« mehmedović« jer ne će nikako da ide u konstituantu i da svoju unosnu Iječničku praksu zanemari«. Odgo« varamo mu srpskom narodnom: Putuj igumane i ne brigaj za mana« stir... Zao mu i Sarajeva. Spaho će, veli primiti banjalučki mandat, pa će mjesto njega ostati Sejidalibeg Fili« pović. Sirota Šerif ne zna, da će u Sarajevu proći pet naših kandidata. Vrtoglava mu se, nije ni začudno. Ražalilo mu se i na Travnik, što će Iga zastupati Sakiib- Korkut pa dovikuje: »Kukavni travnički okru« že, zar primaš mjesto Firdusa — Budalinu Talu?« Aferim ti bilo, Še« rif efendija! Zar jadan ne vidiš da ovakim izražavanjem tučeš sebe u glavu: Kad je od tebe i tvog dru« štva bolji i Budalina Tale, ja šta ste onda vi? Ima falsifkata i osim družine Ali« je Kurtovića. Krokodilo također — pođe njihovim stopama, pa iz Žep« ča primismo jučer ovaj brzojav: »Danas je Izet Imamović poslao ok« ružnom sudu u Travniku izjavu, da je bez njegove privole potpisan kao predstavnik Čokorilovoj listi. Od« bor«. Čestitamo na društvu, gospo« dine fcldveble ... Izrabljuju i mevlud. Iz Mostara dobismo ovu telefonsku vijest: Mu« teži pokušali održati skupštinu u Rečici. Zakazali, da će biti — mev« lud. Došao Kurtović s nekoliko mla« dića iz Stoca i sjeli u kahvu. Seljaci se nijesu odazvali. Kahvedžija nije mogao da sluša, šta govore, pa ih počeo goniti. U to došo Baljić s 50 seljaka, a Kurtović odmah ušutio. Kad je počeo govoriti Baljić, Kur« tović s društvom pobjegao. Politički pregled. Priključak Austrije Njemačkoj, koji se sa obje strane propagira vr« lo velikim sredstvima, na.lazi sa strane saveznika na najžešći otpor. Što ovaj priključak znači za nas iz« jasnio je Dr. Trumbić u svom veli« kom ekspozeju u Narodnom pred« stavništvu. Sada se u njemačkim parlamentarnim krugovima pronosi vijest, da će predstavnici svih stra« naka njemačkog rajhstaga osnovati zajednički odbor, kojemu bi bila za« daća da »uzdržava ideju priključka Austrije Njemačkoj«. Položaj u Grčkoj. Pariške vijesti o situaciji u Grčkoj javljaju slijede« će: Ralisova vlada dala je naredbu svima sudovima da izriču presude u ime kralja Konstantina. Manife« stacije se nastavljaju. Gomila je is« takla u kući Venizelosovoj sliku kraljice Sofije. Francuzi koji nisu htjeli da pozdrave Konstantinov portret bili su napadnuti na ulici. Stanovništvo je ubjeđeno, da sa« vezničke vlade neće imati energije da Grčkoj nametnu svoju volju, ne« go jedino plaše revisijom ugovora u Sevru. — »Temps« doznaje, da grč« ka vlada hoće hitno da sazove skup« štinu za 25. novembra u cilju da ponovo ratifikuje ugovor u Sevru strahujući od revizije istog. — Grčki prinčevi Andreja i Kristifor otputovali su u Atinu. O odlasku Venizelosa iz Grčke. Iz Malte javljaju: Posada krstaša »Centauer«, koja je pratila lađu na kojoj je Venizelos ostavio Grčku pripovijeda, da je Venizelosa kod njegovog odlaska slijedio neki ta« jinstveni auto. Također je sa strane jednoga torpeda razarača učinjen pokus da se spriječi Venizelosov od« lazak iz Grčke, no to nije uspjelo. Ulične borbe između Konstanti« novaca i Venizelista u Carigradu. Javljaju iz Carigrada, da je poraz Venizelosa na izborima tamo proiz« veo veliko veselje. Turski oficiri otvoreno izjavljuju, da Sevreski mi« rovni ugovor sada nije nego komad papira. Oni vele, da će Turska sada dobiti nove granice sve do Tesali« je. Grci u Carigradu, koji su većim dijelom pristaše Venizelosa, vrlo su potišteni. Svađa između oficira pri« staša Konstantina i vojnika koji su uz Venizelosa dovela je neki dan do prave ulične bitke, pri čemu je više gostiona potpuno demolira« no. Bitka ie dovršena tek kada su intervenisale savezničke čete. Bilo je nekoliko mrtvih i više ranjenih. Iz pregovora u Rigi. Iz Varšave javljaju: Poljska brzojavna agenci« ja javlja iz R-ige: U razgovoru sa ne« kim novinarom izjavio je predsjed« niM poljske mirovne delegacije Domlbski, da su se radovi u pojedi« nim odsjecima samo privremeno prekinuli. Ruska nota oslanja se na netačne informacije. U zadnjim vi« jestima sa fronte javlja se, da su se poljske čete počele približavati dr« žavnoj granici. Uvjeren je, da bi ru« ska delegacija opet počela sa radom, kad bi znali, da su te vijesti istinite. Za žaliti je što su prekinuti prego« vori, koji bi koristili obim stranama. Poslije poraza generala Wrangela, Iz Pariza javljaju: Francuska štam« �Fnot 228 — H'ol pa javlja, da je.francuski komesar de Martel u pratnji francuske vojne misije 19. o. mj. stigao u Carigrad, a isto tako i general Wrangel sa po« sljednjim izbjeglicama. Broj po« sljednjih iznaša oko 130.000. Kažu, da će civilne osobe razmjestiti po Carigradu, Bugarskoj, Rumunjskoj i Kraljevini Srba, Hrvata i Slovena« ca. Kozaci na broju oko 40.000 će ići u Brusu, a drugi vojnici na Galipolj. Domaće vijesti. PROMJENA BIRALIŠTA. Ov« dašnje gradsko poglavarstvo javlja: »U V. gradskom kotaru određuje se za II. glasački odjelak na mjseto zgrade čuvara vodovoda kod žute bastione — zgrada u neposrednoj Blizini i to gostiona Josipa Hele« branda pred ulazom u kasarnu Voj« vode Stepanovića«. Molimo birače da to uvaže. Pušten na slobodu. Naš prijatelj g. Sejdalibeg Filipović pušten je u utorak na slobodu. To je učinjeno na taj način, da je odazvan detek« tiv, koji je s njim sijelio. Na vladi nam rekoše da će g. Filipović biti predan sudu, pa boš. O blažena slo« bodo 1... Muteži protiv autoriteta vlasti i pravičnosti suda. »Gl. Tež.« u br. 27 od 20. nov. 1920. donosi kilometri« čan dopis iz Visokog. Mi se na ovo prazno mlaćenje slame ne bi ni os« vrtali, da ovi »državotvorni« ele« menti na jednom mjestu ne kušaju uzdrmati i onako slabi autoritet vlas sti, pa čak i suda. Tako pripisuju jednom čestitom težaku Agi Silaj? džiji — samo za to što je naš pri« staša'— ni manje ni više, već da je potkupio sve od »vakmajstora pa do predstojnika i suca«. Predbacuju mu i njegov spor s nekim težacima za provod vode kroz njegovu vla« štitu zemlju. Eto kako Muteži hoće da jednu običnu parnicu, koja se vodi posve po zakonu, izrabe u svo« je stranačke svrhe, pa se pri tomu ne žacaju, da ruše čak autoritet i nezavisnost samog suda. Grudićeva »ispravnost«. Mi smo svojevremeno iznijeli kako je malo« dobni Fadil Ibrišimović na policiji u Tuzl bio prisiljen od Čupurdije, da klanja, te mu je tom prilikom kod vršenja vjerskog obreda udareno to« liko štapova, kaliko se je god puta nagnuo, odnosno kleknuo. Na našu prijavu I odredilo je ministarstvo strogu istragu koju je Grudić sobom proveo. A znate kako? Pozvao detektiva Ivezića i rekao mu slijedeće: Desila se je neprijat« na stvar i vi znadete kako ćete iska« zati. Jeli da nije Ibrišimović bio bi« jen na policiji? — Bezbeli da nije, odgovori Ivezić. Grudić onda pozo« ve dva svjedoka. Radu Peleša i još jednoga, te u njihovom prisuću sa«, stavi jedan lažan zapisnik, gdje Ivezić očituje da mu od svega togg nije ništa poznato. Ibrišimović je međutim potvrdio pred svjedoci« ma, da se je stvar doista tako de« sila, kako smo mi iznijeli. Pitamo vladu i ministarstvo: dokle će trpiti da Grudić nesamo tjera samovolju, nego i da utiče na svjedoke da laž« no iskazuju i da onda šalje kriva izvješća na viša mjesta? Tražimo da se u ovom predmetu svi svjedoci pred sudom preslušaju, o gor« njim okolnostima, za koje mi imamo sigurne dokaze u rukama! Mato Boškić pušten na slobodu. Prekjučer je bila kod vrhovnog 'su« da radi priziva državnog odvjetni« štva rasprava protiv bivšeg suca Mate Boškića, koji je bio okrivljen radi nasilja protiv Srba, za vrijeme rata. Boškić je u svoje doba pred o« kružnim sudom riješen krivnje, a prekjučer je vrhovni sud potvrdio ovaj pravorijek. Boškić je odmah pušten na slobodu i jučer je otputo« vao iz Sarajeva. Povratal4 kontiskovanih hiljadar« ki. Naređenjem delegacije ministra finansija imaju se vlasnicima, koji« Страна 3. .ПРАВДА* — »PRAVOA. ma su hiljadarke svojevremeno bile konfiskovane, natrag povratiti. Po« zivaju se svi vlasnici ovakovih hilia« darki, da u roku od mjesec dana mogu uz prikaz reversa o oduzetim hiljadarkama podići ih kod pore« skog ureda. Dr. Kopica Jakšić Radulaski, spe« cijalista za ženske bolesti, ordinira od 10—12 sati prije podne u Alek« sandrovoj ulici 38, telefon 641. Dobar dan! i dobro zdravlje do« niječe, boli Vam odstraniti Fellerov Elsafluid i Elsa«pilule! 6 dvostrukih ili 2 specijalne boce Elsafluida 42 K. 6 kutija Elsa«pilula 18 K. Ideal svih sredstava za njegu lje« pote jesu: Fellerova Elsa«pomada za lice, najjača vrsta 15 K, Fellerov pravi medicinalni ljiljanov mliječni sapun sa markom »Elsa« 19 K, Fel« lerova Tannochina«pomada za po« rast kose, veliki lončić 15 K. I ostali Elsa«preparati tvrtke Eugen V. Fel« ler, Stubica Donja, Elsatrg br. 310, Hrvatska, veoma su pouzdani i sva« ke preporuke vrijedni! Izvrsna osnova igre državne raz. redne lutrije, kakovu ni jedna hitri« ja svijeta ne može iskazati, zajam« čuje istoj u tu« i inozemstvu sjajan uspjeh. Izdanih 100.000 srećaka biti će posve sigurno u najkraće vrije« me razgrabljeno. Neka se stoga sva« ko požuri da sam ili zajedno sa dru« govima osigura poželjnu srećku, dok zaliha još traje. Pobliže u da« našnjem oglasu državne glavne ko« lekture: Međunarodna Banka d. d. odio drž. razredne lutrije, Zagreb, Gajeva ul. 3. Imadate li boli? U licu? U cijelo« me tijelu? Popuštaju li Vam mišice i živci? — Pokušajte Fellerov pravi Elsafluid! Divićete se! 6 dvostrukih ili 2 Velike specijalne boce 42 krune. Državna trošarina posebno. Trpite ii od spore probave? Od slaba apetita? Začepljenosti? Pro« tiv toga pomažu Fellerove prave Elsaspilule! 6 kutija 18 kruna. Prava švedska tinktura 1 boca 20 kruna. Omot i poštarina posebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feller, Stubica donja, Elsatrg br. 310, Hrvatska. A. Tuzlanski trešEljak Da ti pripovljdam pripovijest! Ono ti bio jedan odbor, pun svakakvih ljudi: ško­ lovanih bez pameti, pametnih bez škola, učenih-preučenih, mozgali-premozgali, zgod­ nih prezgodnih, hodžastih-prehodžastih, pjanih-prepjanih, političara-prepolitičara, radikalnih-preradikalnih, demokratnih-predemokratnih, pa, brajko moj, budalastih-prebudalastih i šta ću ti duljit, bilo ih je na broj malo — ali svake sorte — svakakih. Tu je bilo dvokatova i njihovih solicitatora, trgovaca, prijašnjih žuto-crnih đonullna, a sada u crveno-plavo-bijelo izvraćenih boškafali Adema, moderli brkesuz, dekretsuzusmeno imenovanih okružnih školskih nad­ zornika, ugursuza, koji već te titule pod svojim »Biše« ima na letačima kajte, halis rakija oslobođenih dobrovoljaca, visoko bojli ćumurdžibaša, hodža — honjli — gaskantali — diplomati — amova diplomat Salih — gazetandžiia i još dva-tri eto đozlukli, što đozluksus aga beg-efendija ! Medu njima su bila na dugo i široko ču­ vena dva Adema — kao da si jabuku razrezo — ama hah na dlaku jednakih pa­ meti. Jedina je razlika kod njih, što je je­ dan bio »svečani« radikal, a drugi obični radikal-izvozničar, koji voli demokrate, ašikuje sa komunistima, namiguje zvonašima. Tako mu, brate, reče »Zvono« i on to lo­ jalno prešutje. Dernek priznade, da voli onog, koji da više, što no reko on »faz edelum«, da je on taki, ama ja hu, zašto on proglasi Srbe rišćanima, kad se ono među njima poče govoriti o »kandidatima« i kandidatskim listama za konstituantu? I kako no on tada sa punom šubarom glave gnjavatorskim korakom (Kad te počne gnjavit Biše — Uzmi pušku i ubi se! Mirza) pristupi jednom »crno-žutom« »muftijancu« i prišapnu mu, da su vlasi pravi rišćani i da bi on s -toga sada u Organizaciju? Pa pobogu brate, kad mu muftijanac odgovori, da može, ali samo kao »vojnik«, (a ne kao »general«) on ohmulji nos i ode ko po.... i krh letak pun starih i od Čokorila pre­ žvakanih izvrtačina, u kom nazva muftiju. Čekića, Vilovića i Kovačevića najvećim »Švabinovcima« i crno-žućim — meazallah — i od njegova najboljeg dosta, druga i prijatelja Arnautovića,. te Oazim bega, Muratbega 1 ljubljenog svog dobrog brata istomišljenika i iste pameti i sposobnosti, čuruk idžazetli Adembeg-hodža-efendija Kurbegovića i cijelog tuzlanskog »Šerifa Arnautovića« odbora! Uz to u jednoj bakalnici pred nekojim čaršilijama proglasi sebe da je »nad svim školama u ovom okružju pa i više...«, i pod »letakom« na navodno »obećanje« g. Š. Orđića »usmeno« imenova sam sebe sa »usmenim« dekretom »okruž­ nim školskim nadzornikom«. E belli mu ova valja groša, pa makar to kasnije Grđić za hater i iskrpio! — Jezičnu i moralnoduševnu stranu svog »letaka« upravio je bitimajućem, a za sad još samo po »usme­ nom« dekretu »Njemu« podvrženom, cije­ lom učiteljstvu, da vidi i unaprijed znade sa kakvim će možda predpostavljenim stručnim »autoritetom« imati posla. Pošto bi mogao on kao »okružni« hodočastit po okrugu, tuzlanski trgovci svih vjera i nacija preporučuju handžijama, ho­ telijerima, kahvedžijama, aščijama i svojim kolegama, da na vidljivim mjestama izvje­ se tablje sa natpisima: »Čast svakome, ve­ resije nikome« pa se neće kajati. —- On se u letaku ljuti, što »Turci« neće da gla­ suju nekakvih Srbijanaca Davida i Momčila i »onih« koje oni preporuče. Stoga im na kraju prijeti, da im »on« neće štediti »osje­ ćaja«. Muje tvrdokorne, pa ga ne slušaju već hoće muftiju i njegovo društvo. Pri­ jetnji se smiju i viču: Tresu se brda, rodiće se miš« Daleko me odvede »letak-dekretli ok­ ružnog« od započete pripovijesti. Đavo ga odni(o. Ta spomeni onu čaršijsku : »Kurbeg selamsuz, Biše ugursuz«, pa hajde dalje... Oni su se sabrali i proglasili jednom — strankom na »vjerskoj« bazii jer vodstvo muftine stranke ne valja — pa ne valja. — Da, braco si mi dragosni, stranka hazur, ama nema vođe! Bahrija neće da se primi, a neće ni u stranku !... Valjali očima, okretali se tamo-amo... nema nikog po­ desna! Brinuli se. odhukivali, fajda jok, — hesab boš, količnik čikmaz! Da im je ka­ kav krupan, jak, da ih povede! Nema ga! Dok su oni tako bili u nervozi, netko iz »veledušnog« nožnim prstima malo gudne u kičmu zaspalog nekakva Šerifa ili Šerira i on se »makne«! Oni svi sretni, razvesele se i zavlču: Eli, evo ga! — pa i ako nije visok, krupan i jak kolik’ naš ćumurdži­ baša Alija. Ruke taru od veselja, a »Nje­ mu« oči od krmeUa. Ližu ga. pušu ga, nose ga u dubak, uzimaju mu tahret, tepaju mu. »On« kao odrastao čovjek, iznenada »mak­ nut« nogom iz »veledušnog« i iza sna iz­ nenađen ovim prijaznim dočekom — još u buncu — krh među njih. Viče: Pošto me u kičmi od »veledušne« noge još tesiri, ja ’ neću na stolicu. Ako za njom pođem, da Bog da mi se ona, o glavu razlupala. ./..Samo demonstraciju — demonstraciju za hater ove veledušne noge! Gleda malo namrgođen preda se, pipa se po kičmi, vidi se da je bio bihuzur, pa nastavlja: Zadnji su časovi, dajte listu, mećite koga bilo — koga( hoćete. Za kvalifikovane ja imam hazur doktora Avda. Šimširbega, Lahkibega. Imam glavonju agu Hadžalijagića i kadiju Halilovića. Ja ću nositi listu. (Tada mu se štucnu, sav se potrese i opet se plpnu po kičmi). Vi g. Konjkodžiću i Muratbeže m e tni te koga iz Bi j eH in e ! Eto to ih je već sedam. Vi, moji slavni odbor­ nici, nađite još drugih 7, te s brda s dola sakupite još 100 potpisnika i predajte listu! Ja idem pisati agitaciona pisma. Sješću na šilte, jer mi neda kičma na stolicu!« Oni to sve prime sa »amin i amen« i on šmudnu u željeznicu. Oni ostanu opet u brizi — raskolačenih očiju. Sutradan sabirahu potpise. Seljak, hamal, tko ie da je. Krk kruna bir potpis! Pošalju habere na sve kotare i pitaju: hoće li se kogod pri­ miti mannddaahta? — Nitko se ne javlja! U oči subote u 12 sahata noći sastanu se u medžlis i hoćeš-nećeš, rekavši: »kad neće drugi, hoćemo mi« — pocopaju se sva sed­ morica u listu. Oštampaju je po noći i to »huve hu« kao listu J. M. O. ne bi li se tkogod zabunio, pa tamo kuglicu bacio. Na toj listi imade ih svakakih, ima: ćumurdžibaši Alija, Muratbega, Konjhodžića, Ćazimbega, Adema Kurbega, Avda doktora, Š.bega i ma halakalah dvonožnih tipova. Pa ako su živi, i danas su ioš »usmeni okružni« 1 Jedan, koji ima »letak« i »listu«. Ko glasa za Šerifovu, Halilbašićevu ili mutešku listu ne pomaže njima, nego Pribićeviću i Srškiću. Istodobno odmaže muslimanima, jer ugrožava naše kvalifikovane kandidate i one kandidate, koji će proći pomoću većih, a pasti radi manjih razlomaka. Uvažite to, braćo! . . . Državna klasna LUTRIJA Prvo vučenje 3. i 1 januara 1921. I00.000 srećaka 5o.ooo dobitaka 5 premija od 60 000 do 600 000 dinara ili 240.000 do 2,400.000 (dva mili­ juna četiristohiljada) kruna. Svaka druga srećka mora dobiti! Isplata svih zgoditaka u gotovom novcu bez odbitaka! Najveći dobitak u sretnom slučaju dinara 1'000.000 (jedan milijun) ili kruna 4'000.000 (četiri milijuna) nadalje 600.000, 400 000,20C.000,150.000, 100.C00, 80.000, 70.000, 60.000, dvije po 50.000, dvije po 40.000, pet po 30000, osamnaest po 20.000 dinara odnosno 2,400 000, 1,600.000, 800.000, 600.000, 400.000, dvije srećke po 200.000, dvije po 160.000, pet po 120 000, osamnaest po 80.000 kruna itd. bez odbitaka! Сјјвпв srEćaha za svaku hlasu; Pl SFEĆha Dinara V8 11Г Kruna 19Z I/Z ЗГЕСђВ Dinara ZV ili Kruna 96 IV SFEĆhE Dinara IZ Ili Kruna V8 18 srećhE Dinara 6 ili Kruna ZV Točna i brza isplata sviju dobitaka zajamčena! Narudžbe iz cijele države neka se uprave poštanskom uputnicom ovlaštenoj glavnoj kolekturi MEDUNDRODND BANKA D. D. odio razredne lutrije. W Zagreb И Najveći izbor brojeva! �Struns 4 Стрзда Opet nešto za Vas! Muči 11 Vas glavobolja 1 Trganje u kostima! Boli od uloga, od reumatizma I Besanica! Jeste li nervozni? Muslimani Sjetite se „Gajreta". Nije li Vam želudac u redu? Tr­ pite 11 od slabe probave? Od pokvarena »petita? Vi ka«ljetni Za probavu! Slus ot stran juje, kašalj utažuje ZAGOR SKI PRSNI SOK 9.— K. Hego kolačići (prene pamtile protiv kašlja) 7.50 K, Bonboni od slada, od trputca podani ši od 3.— K. Prsni čaj protiv kašlja 8,— K. Fiaker« eki prah 8.— K. Guajakolsirup us liječ­ nički prepis 40,— K. Lipov čaj 8.— K. Probavni prašak 4.— K, Sada bioarbonica 3. K, Sol za čišćenje želudca 6,- K, Karlsbadska sol 6.- K, REGEMEROL SA MARKOM „HEGA“ (fizio­ loške soli po prof. Neusseru) 1 kutija 25.— K. Najfin’je Ricinovo ulje po 6 — i 30. K. Pastile od tamarinda 2.50 K. ĆAJ ZA ČIŠĆENJE KRVI 8.-. Senezbleter i Muterbleter počamši od 3.— K. Glavobolja i Jednako ugodan u uporabi kao i pouzdan jest FELLEROV „EL8A“ klinčić PROTIV MIGRENE 12 — K. Prašci protiv glavo­ bolje 15.— K. Kinina, praška protiv groz­ nice 30.— K. BRIJOL Nlabokrvnost? Zuhobolja ! Svrbljenje, svrab. Hinha Francha sinovi, Zagreb preporučuje se za talili crnu kavu kao na.jsavršeniji dodatak i zamena zrnate kave. Jedini i nepatvoreni brijol je onaj što ga proizvađa ljekarna Protiv glista! Mast protiv svraba 12.— K. Naftolova mast 16,— i 20 — K. Sumporna mast 12 — K. Sve ostale masti, kao cinkova, blajvajs — aromatična, lovorova mast u kutijama po 3.—, 7.— i 12.— K. Mast za rane 15.— K, Mast za djecu, Kamfora a šesta 12.— i 60.— K. Mast ptotiv ozebline 15.—. Điahilon-flašter, rubnflašter 2.— K I 4. — K Žesta i mast protiv guše (Kropf) 15.— K. iz fabrike Prokušano, nenadkriljivo, najsigurnije, posve neškod­ ljivo, bez otrovnih primjesa kosmetičko sredstvo za od­ stranjivanje dlaka kod muš­ karaca i žena iz ljekarne Rudolfa Loebela, Mag. Pharm., Maglaj dobiva se p i K 15.— u svim apote­ kama i drogerijama. Tekući željezni ekstrakt 20.— K, Željezni albuminat 40 — K Uz liječnički pre is: ARSOFERRIN-TEKTOLETE od ljekarne k svetome Duhu a Beču 25.— K. HEGA FERR1N 45.— K. Krečno-željezni sirup 20.— K. Blaudove tektolete 15.— K. Pravo najfinije ljekovito riblja ulje „Elsa" 85.— K. Zubne kapi 5.— K. Zeleno ulje 30'— K. Vođa sa oči 5’— K. SEBURA jRjetiaiStjŠtjKatjftSiStSftištjfltjei Oj, kako ćete biti zadovoljni, ako poku­ šate FELLEROVE PRAVE ELSA-PILULE! Te su uistinu dobre! 6 kutija 18 — K. 8AGRADA BARBER 12.— K. ŠVED­ SKA ŽELUDČANA TlNKTURA 20.- K, BALZAM i ŽIVOTNA ESENCIJA 6.-K. Pravi eehoferov balzam 15,— K- Тл pokušajte i Vi FELLEROV PRAVI EI.EA-FLUlD. Dirit ćete se i hvaliti Fellerov Eleiflaid kao dobra prijatelja a crnim danima. 6 dvostrukih Ili 2 velike specijalne boce 42.— K. Prah i tablete protiv reume 15.—. Aspirin prašci 15 K. Dobije se u svim kolonijalno-bakalskim radnjama. Rudolfa Loebela Elsa šećerne pastile protiv glista 1 vre­ ćica 7.50 K. Citvarovo sjeme protiv glista, čisto ili sa šećerom, po težini počamši od 4.— K. u Maglaju. Proljev, Dlarejat Bastlerove kapi protiv kolere 15 — K, kapi protiv grčeva 10.— K, kapi od kamilice, od prominca, kimove kaplji^, cimetove, melisove kapljice, baldrijanska tinktura, Hoffmanova žesta, male boce 6.— K, velike 30.— K. Dabrove kapi (Bibergeil) za žene 30 — K. Sredstva za ŽBOtinje. Hranivi prah za marvu 1 kutija 7 50 K, Mazilo za konje 25— K» Arnika 6,- i 30.— K, Gusti terpent n 5.— i 10.— K, Mast protiv ušiju 3.— i 12.— K. Omot i poštarina računaju se posebno, ali Što jeftinije. Preporuča so, naručiti što više na jedan puta, jer se tako troškovi podjeljuju i iznose za pojedinu robu manje. Kod upita treba Srci 228 — Epoi »PRAVDA* — »ПРАВДА* priložiti poštanske biljege za od­ govor. Narudžbe adresirati na: Eugen V. Feiler, ljekarna, Zulfe Nuhanovića, Stabica donja, Elsa rg br. 310 Hrvatska. koja obavlja sve popravke civilnih O" pušaka i revolvera Muslimani i musli­ manke grada Sara­ jeva, sjetite se vaše­ ga „Merhameta". ♦ PAPIRNICA • * HAMDIJE KOPĆIĆA ♦ • ♦ * preporučuje svoje bogato stovarište J svih vrsta papira, kancalarijskog i ♦ školskog pribora. — Naručbe se ♦ obavijaju brzo i točno. ф J ♦ * tatno i precizno. Posluga brza i kulantna. — Cijene umjerene. Popravci se obavljaju samo uz priklop otužnog lista. Zulfo Nuhanović, Sarajevo, Ispod Budahovića 3. Ci ene umjerene. > X Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 * Ф Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i taćna. — Cijene najumjerenije. „PROMET** trgovačko i špedicijsko d. d. prije Leopold Heim Sarajevo, Fra Grge Martića trg br. 1. Apsolvent trgovačke škole, koji imade i nešto kancelarijske prakse traži namještenie kod koje banke, odvjetnika ili u trgovini. Upitati kod administracije lista. drva, ugljana, drmog ugljena Zbirni promet iz Beča i Metkovića. Brzojavi: Promet. Ovlašteno carinsko posredništvo. Intb. Telef. Z9. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d.d.)u Sarajevu Dionička glavnica K. 7,000.000 Podružnice u g Brodu i g. frlovom Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS. i u inozemstvu. Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovolj­ nije. Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. Daje sezonske i aprovizacijske kredite, — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — ROBNO ODJELJENJE kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. - - - Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijeno. - Brzoj av i: Trgoiaiha banka, Sarajevo. - Interurban telefon: ZH Odgovorni urednik: F, Šalaka. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Daniel & A. Кајоп, Sarajeva � https://kolekcije.nub.ba/files/original/d0486631f70cfe7025eba4e3eb6ba650.pdf 6ce9bc55c15b6727bfe7bb23e88a7ad6 PDF Text Text PLAĆENA. Pojedini broj К 2 — IZLAZI SUBOTOM, UTORKOM 1 ČETVRTKOM. UREĐUJE REDAKCION1 ODBOR. PRETPLATA: GODIŠNJE K 180, NA POLA GODINE K 90. UREDNIŠTVO 1 UPRAVA NA­ LAZE SE U KRALJA PETRA ULICI U VAKUFSKOJ PALAČI. .>уИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ муслиманске организације. ВгоМ24 (229) TELEFON Br. 842. ČEKOVNI RAČUN POŠTANSKE ŠTEDIONICE 1119. Sarajevo, utorak 30. novembra 1920. (18. rebiul-evvel 1339.) Godina II. Sjajna pobjeda naše organizacije. Totalan poraz Arnautoviea, Halilbašiea i Muteža. — Propast „demokrata". — Propali i Kurtovići i Gluhie i Sarić i Hamid Svrzo. — Živjela islamska svijest! " Р?ђп1а saopćenju zvaničnog dopisnog ureda ukupni uspjeh izbora u Bosni i Hercegovini pokazuje ovaj rezultat: Najjača je naša organi­ zacija, koja je dobila 25 mandata. Za njom su po jačini: radikali i Savez Težaka, koji dobiše po 12 mandata, onda hrv. težačka stranka sa 7, ko­ munisti i hrv. pučka stranka sa po 3 mandata i jadni „demokrati44 sa 1 (slovom: jedan) mandat U pojedinim okružjima stoje stranke u ovom razmjeru: Banjaluka: Mi3 mandata, radikali 4, Savez Težaka 3, hrv. težačka 2, a komunisti i ,,demokrati-* po jedan mandat. ’ Bihać: Mi 4, Savez Težaka 3 i radikali 1 mandat Mostar: Mi 3, hrv. pučka 3, a radikali, Savez Težaka i hrv. težačka po 1 mandat. Sarajevo: Mi 6, radikali 2, a Savez Težaka i komunisti po 1 mandat. Travnik: Mi 3, hrv. težačka 3, a radikali, Savez Težaka i komunisti po 1 mandat. Tuzla: Mi 6, radikali i Savez Težaka po 3, a hrv. težačka 1 mandat. Bili bismo neozbiljni, kad bismo likovali nad ovakim ispadom izbora, no moramo naglasiti da je on u cijelosti potvrdio naše stalno isticanje, da je J. M. 0. istinska i jedina predstavnica islamskog dijela našeg naroda. Ovom nam je prilikom dužnost izreći potpuno priznanje i neizmjernu zahvalnost braći sa sela i našeg grada, koji pbkazaše i dokazaše kako privrženost svojoj organizaciji, tako i neprispodobivu svijest o građanskoj i državljanskoj dužnosti. Naše pisanje i rad naših odbora, kako mjesnih tako i glavnoga, shvaćen je potpuno trijezno i ispravno: Mi govorismo i pisasmo: „Svak na izbore!' i eto se sva braća i odazvaše Kad smo govorili i pisali o toj potrebi, isticasmo važnost izbornih razlomaka i apelirasmo na što brojniji odziv. I eto, u zdravlju tog odziva, naša je organizacija osvojila četiri mandata (među njima i mandate kvalifikovanih: u Banjaluci, Mostaru i Travniku). Neka je to ponos i dika našim izbornicima, ali i opomena, da čuvamo svoje zbijene re­ dove, jer nam je sloga i ljubav jedini zalog svjetlije budućnosti. Da žive naši birači, da živi islamska sloga i naša Organizacija! Saopćenje presbiroa o rezultatu izbora. Izborni rezultati u Bosni i Herce« govini ne mogu se u ovome momen« tu na dlaku t a č n o odrediti, jer iz nekih srezova fale rezultati sa po* jedinih birališta. Ali kako će ovi rezultati vrlo malo djelovati na pro« porcije, koje su određene dosada« njom brojčanom snagom pojedinih lista, to se može prevariti za jedan, a najviše za 2 mandata. Dosadanji rezultati su ovi: OKRUŽJE MOSTAR: Jugoslavenska i Muslimanska Or= ganizacija 11.511, Hrvatska Pučka Stranka 9948, Radikali 8840, Savez Težaka 6842, Hrvatska Težačka Stranka 6805, Komunisti- 2765, Dc» mokrati 908, Socijalni demokrati (Zvonaši) 174. Prema tome bi Jugo* slavensku Musi. Org. zapalo tri man* data, Hrv. puč. stranku tri manda* ta, a Radikalnu, Savez Težaka i Hrv. Težačku po jedan. OKRUŽJE BANJALUKA: Radikalna stranka 18.940, Jugosl. Musi. Organizacija 11297, Savez Te* žaka 9957, Hrv. Tež. Stranka 7767, Demokrati 6196, Komunisti 3012, Hrv. Pučka Stranka 2364 i Socijal* demokrati 915. Prema tome bi otpa* lo na Radikalnu Stranku 4 mandata, na Jugosl. Musi. Organizaćciju 3, na Savez Težaka 3, na demokrate 1, na Hrv. Tež. Stranku 2, i na komuniste jedan. OKRUŽJE TRAVNIK: Jugosl. Musi. Organizacija 13.900, Hrv. Težačka 10.960, Radikalna stranka 5139, Savez Težaka 4311, Komunisti 3581, Hrvatska Pučka Stranka 3005, Čokorilovci 1810, »de* mokrati« 966. Prema tome pripada Jugosl. Musi. Organizaciji tri man* data, Hrv. Težačkoj tri, a Radikali* ma. Savezu Težaka i Komunistima po jedan. OKRUŽJE BIHAĆ: Jugosl. MusL Organizacija 15,405, Savez Težaka 9297, Radikali 5264, Hrv. Tež. 1401 .»demokrati« 1330, Socijaldemokrati 450 i komunisti 400 glasova. Prema tome pripada J. M. O. 4 mandata, Savezu Težaka 3, a Radikalima jedan. • OKRUŽJE TUZLA: Jugosl. MusL Organizacija 26.222, Radikali 9080. Savez Težaka 9020, Hrv. Tež. 4499, komunisti 3107, »de* mokrati« 3085, Čokorilovci 1672, Musi. Tež. Stranka 497 i Zvonaši 437 glasova. Stoga na J. M. O. otpa* da 6 mandata, po tri na Savez Te* žaka i Radikalnu stranku a 1 na HrV. Tež. Stranku, dok 1 mandat ostaje sporan između Komunista i »demo* krata«, no izgledi su za »demokra« te«, jer još nisu poznati rezultati ne* kih birališta u kojima su »demokra* ti« jači od komunista. (Ovaj doda* tak otpada! Op. ur. »Pravde«.) OKRUŽJE SARAJEVO: Jugosl. Musi. Organizacija 21520, Narodna Radikalna Stranka 5789, Težački Savez 5209, Komunisti 4432, Hrvatska Težačka Stranka 1906, Hrvatska Pučka Stranka 1720, Srp* ska Narodna Organizacija (Čoko* rilovci) 1014, »demokrate« (Sukrija Kurtović) 722, Socijaldemokratska �Strana 2 Страва Stranka »Zvono« 476, Musliman« sova mi dobismo 1.213, komunisti ska »vanstranačka lista«, nosilac 476, radikali 470. U V r b a n j i, na« Halilbašić 276. vodnoj kuli Suljagc Salihagića mi Prema gornjim rezultatima dobila dobismo 139, a radikali 9. Na H. bi Jugoslavenska Muslimanska Or« Hivzinu biralištu u Banjaluci palo u ganizacija 25, Radikalna Stranka 12, svemu 36 glasova za radikale. U B. Savez Težaka 12, Hrvatska Tcžačk Novom dobismo 632, u Dubici 604, 6, Hrvatska Pučka 3, Komunisti 3, au Gradiškoj 460 glasova. ili 4, a Demokrati 1 ili 2. U svemu Bos. D u b i c a, 28. nov. 10 h 20. 63 mandata. Izbori su izvršeni, izu« Za našu organizaciju palo 619 gla« izevši neke neznatne incidente, u sova, u B. Novom 639, u Gradiškoj potpunom redu i miru, a naročito 460, u Orahovoj 146, a u Bos. Ko« iznenađuje veliki procenat birača, stajnici 146. koji je najveći u Hercegovini, gdje Kladanj, 28. nov. Sjajan us« ni u jednom srezu nije išao rpocenat I pjeh organizacije. Od 2330 glasača ispod 70. (Ova razdioba neće biti za organizaciju glasalo 1456. — Ruš« tačna i mi držimo, da je tačniji naš ćuklija. obračun, što ga izncsosmo u uvod« Kreševo, 28. nov. Na biralištu nom prikazu. Op. ur.) Kreševo i Muslcmin ukupno 108 gla« sova imala naša lista. — Cizmić, Fej« zagić. B i j e 1 j i n a, 29. nov. U kotaru i gradu Bijeljini rezultat izbora: srp« Busovača, 28. nov. 9.30 h. Bi« ' ska težačka 1866, radikali 1878, »de« rači muslimani zaposjeli cijelo bira« I mokrati« 1544, komunisti 203, hrvat« lište tako, da od njih ne može niko ska težačka 67, socijalisti 35, musli« da priđe biračkoj žari. manska organizacija 2187, Šefkija M a g 1 a j, 28. nov. 10 h. Svi musli« 88, Čokorilo 142, Šerif 16, hrvatska mani, i mladi i stari i bolesni, bez i« pučka 58. — Mjesni odbor. kakve agitacije pristupaju biralištu. P r o z o r. 29. nov. 1 ćoravi i sakati Uzdamo se u Boga, da ćemo odnije« muslimani bijahu na biralištu. Naša ti veliku pobjedu. organizacija primila 1023, komuni« K r u p a, 28. nov. u 6 h 15 minuta. sti 84, radikali 16, savez težaka 16, Mole me članovi organizacije da »demokrati« 7, pučka 293, Čokorilo raspitam kako je tamo. Ovdje pri« 21, hrvatska težačka 1131 glas. — stupa svak ig lasa samo za organi« Mjesni odbor. zaciju. Iz cijele Krajine dobismo vi« Gornji V a k u f. 29. nov. Svi jesti, da sve listom glasa za organi« izbornici muslimani grada i okolice zaciiu uz silno oduševljenje i brat« glasaše za našu listu Hrasnice i Kor« sku ljubav. kuta, koja dobi 892 glasa. — Mjesni Most a r, 28. nov. 8 sati. U Bla« odbor. Vareš, 29. nov. Naša ispostava gaju mi 430, mutež 3, radikali 28, hrv. pučka 3, Bijankini 43, Tež. Sa« za listu Spahe 485 glasova. — Ara« vez 28. hrv. tež. 3, socijalisti 0, Mar« : pović. T e š a n j, 29. nov. Komunisti 763, janović 1. — Mostar grad na jednom Savez težaka 1047, mi 2997, »demo« biralištu mi 280, a radikali 118. Višeg rad, 28. nov. 9 h 15 m. krati« 357, hrv. pučka 602, radikali Mi u gradu 164, komunisti 67, hrv. 2190, hrv. težačka 88, »Zvonaši« 181. pučka 2, radikali 79, hrv. tež. 7, Gračanica, 29. nov. Mi 4012, »Zvonaši« 3, Halilbašić 1. Višegrad, težački savez 1625, radikali 730, Glu« Tetima, Vlahovići, Drinak, Rudo, hić 135, Šerif 24. Srnica: Mi 942; Strpci 1; Drinsko mi Gradačac, 29. novembra. Sa« 101, radikali 4, Čokorilo 23, Mutež vez težaka 1463, radikali 732, »de« 1, komunisti 1. mokrati« 445, komunisti 186, hrv. Maglaj 28 nov. 9 h 20. Grad težačka 2.375, Zvonaši 65, mi 3216, Maglaj na tri birališta: Tež. savez Mutež 52, Čokorilo 189, Šerif 254, 216, radikali 24, »demokrati« 43, ko« hrv. pučka 568. munisti 178, »Zvonaši« 13, mi 775, Ljubuški, 29. novembra. Naša Mutež 15, Šerif 6, Čokorilo 12, hrv. stranka dobila 567 glasova. Pristup članova izboru vrlo dobar. Opširno pučka 157. B i j e 1 i i n a, 28. nov. 9 h 30. Re« izvješće slijedi. — Odbor. K a 1 i n o vi k, 29. nov. Naše bira« zultati izbora u gradu: tež. savez 3, radikali 355, »demokrati« 80,_komu« lište organizacija 191 glas. — Sulej« ništi 113, mi 894, Gluhić 63, Čokori« mar.. lo 1, Šerif 1. U Janji i Atmačićima: Rogatica, 29. nov. Naša orga« tez. savez 164, radikali 162, »demo« nizacija (bez dvije općine, o kojima krate« 297, komunisti 38, mi 678, nemamo izvještaja) 2088, komunisti 24, hrv. pučka 20, Savez težaka 1208, Mutež 3, Šerif 2. B a n j a 1 u k a, 28. nov. 10 sati: U hrv. težačka 36, radikali 670, Zvona« gradu Banjaluci od 1300 musi, gla« ši 73. Halilbašić 15. Naši izvještaji. Šerif i Bašagić hljosnuli i u Sandžaku. Iz Priboja primismđ ovaj telefon« ski izvještaj: Lista »demokrate« Vu« kosavljevića dobila je 9.018 glasova, bjelopoljskog muftije Salihbegovića 6079, radikala Stanišića 2197, Crno« gorča Žugića 1355, a Stanićeva 372 glasa. U okrugu se ima izabrati četiri po« slanika. Prema tome je Vukosavlje« vića lista dobila tri mandata (dva o« bična i jedan kvalifikovani), a četvr« ti je pripao listi g. Salihbegovića, ko« ja je kao kvalifikovanog nosila Mar« ka Cemovića. Cemović je propao, a Бро| — Broj 229 »PRAVDA* — »ПРАВДА* muftija prošao. Pošto je uglavljeno, da se muftija ima zahvaliti u korist Midhatbega Hodžića, to nam je o= vaj izbor priveo još jednog druga. Stanišić je propao, a s njim i nje« gov kvalifikovani dr. Bašagić, a ta« ko se isto blamira Stanić sa nekvali« fikovanim Šerifom i »kvalifikova« nim« Avdom Hasanbegovićem. Bilo im na zdravlje! Iz Pribojia primismo i vi jest, da su u Novom Pazaru izabrana dva mu« slimana i jedan radikal. Na jedan bratski glas.*) 1. je »Pravdi na prigovore«, .a štampan G. dr. Milan Jojkić bio je tako je u »Srp. Riječi« od 19. o. mj. Is« Ijubczan, da u ovoj vrevi stranač« kreno da reknemo, nama je vrlo kog komešanja i bezdušnog podva« drago, što nam se posredstvom g. ljivanja pusti u javnost još jedan ' dra Jojkića pruža prilika, da još je« trezven glas. Ne, nije dobro rečeno; dnom objasnimo uzroke spora, koji on je digao nesamo trezven, nego i je — u potpuno krivoj pretpostavci bratski glas, na koji se je vrijed« — oživio jednu nemoguću figuru i koji bi, ako se još više zaoštri, mo« no osvrnuti i s kojim bi se trebala sa« gao dovesti do silnih neugodnosti i glasiti cijela srpska javnost, ako joj na jednoj i na drugoj strani. je stalo do izmirenja s jednim obes« G. dra Jojkića poznajemo kao is« nravlienim dijelom našeg naroda. krena prijatelja i potpuno ispravna Taj članak g. dra Jojkića napisan je • čovjeka i može biti siguran, đa pot« povodom naših članaka »Jedan puno vjerujemo u istinitost njego« trezven glas«, štampanih u 115., 116. vih riječi, da je članak »Muslimani« i 117. broju našeg lista, naslov mu pisao stoga, što je od uvijek mislio onako, pa je mogao pisati punim sr« •) Radi izbornog gradiva ovaj je čem i dubokim uvjerenjem. Uosta« članak morao biti odložen, premda lom mi smo to naglasili i u polemici je trebao izaći u broju od četvrtka. sa »Srpskom Riječi«, što štampana Ur. i u »Pravdi« od 16. o. mj., dakle prije, I nego li je štampan njegov odgovor i na naše članke. Da sad pređemo na meritum. Svojim odgovorom g. dr. Jojkić znatnome je približio našem shvata« nju. Ncsamo u agrarnom pitanju, već i u pitanju uzroka, koji su do« veli da »ima već skoro dvije godine, kako u našoj državi postoji, među ostalim krupnim pitanjima, i m u« slimansko pitanje.« No пто« ramo naglasiti da je ipak malo suz« držljiv i da je nužno otvorenije go« voriti. Što nije učinio on, učinićemo mi, jer smo uvjereni, da se samo na taj n a č in može ostvariti za« jednička nam težnja, da na snošlji« vosti i bratstvu, ljubavi i pomirlji« vosti izgradimo solidne temelje na« šoj mladoj državi. G. Jojkić misli, da ćemo se najlakše sporazumjeti na taj način, da ne istražujemo, šta smo sve jedni drugima zadali jada; bolje je da tražimo puta, da se jedni drugima približimo i da se razumi« jemo.« Mi pak mislimo da se ne možemo razumjeti, što se nećemo objasniti, a objasniti se ne možemo dok se jedan drugom ne istuži« moineizjadamo. Pri tom tre« ba uvažiti naročito tu okolnost, da nijesmo u istom položaju, jer i sam g. dr. Jojkić priznadc u svom prvaš« njem članku, da muslimansko pita« nje naše države »nije u vjerskom smislu t. j. nije nastalo radi toga, što muslimani misle da je ugrožen Is« lam i slobodno ispovijedanje vjere, već zato, što se muslimani, kao građani i državljani naše nove države, osjećaju zapo« stavljenim i progon je« n i m.« Mi smo zapostavljeni i progonje« ni. O tom nema sumnje i to se ne može zanijekati. To priznaje i g. dr. Jojkić, pa ćemo najprije, s osobitim zadovoljstvom, prenijeti to njegovo priznanje. On veli: »Da se osvrnem na neke »Pravdine« prigovore. Ona mi zamjera, što se nisam dublje u« pustio u stvar, kad sam govorio o nasiljima i pljačkama izvršenim nad muslimanima. Nisam stoga, što se u jednom članku ne može obaz« reti na sve pojedinosti, 'a još više zato, što nisam htio da dublje zadi« rem u još nezaliječenu ranu. Moja je namjera bila da blažim opreke, a ne da pooštravam. Mislim da je do« voljno kad kažem, da me svako na« silje i svaka nepravda, ma kome na« nešena. učinjena ona pojedincu ili jednoj skupini, jednako boli i jed« nako vrijeđa. Svako nasilje i svaka nepravda mora uroditi zlim plodom i ide na štetu cjeline i države. Najbolji nam je primjer za to Austrija. Mi svi moramo ići za tim. da u našoj državi bude drukčije. Pravilno shvaćena sloboda je naj« veće blago svakog čovjeka i svakog naroda. Pravo slobodne kritike ne smije se ni jednom građaninu odu« zeti. Ja sam za to protivnik zaplje« na novina i poticajnog tutorisanja. Ali jasno je, da svako pravo nosi sa sobom i izvjesne dužnosti: Slo« boda i pravo kritike ne smije se zloupotrebiti. A toga je bilo na ža« lost dosta, svi smo se o to č e« sto ogriješili, pa i »Pravda« nije zaostajala. Da ne bih pao u is« tu pogrešku, nisam hteo i neću da istražujem šta smo sve jedni drugi« ma zadali jada; bolje je da tražimo puta da se jedno drugome približi« mo i da se razumijemo. Neću s toga da se upuštam niti da mjerim na vagi, koji je uzrok n e z ado« voljstvu muslimana važ« n i j i, da Ii nasilja i pljačke ili ag« rarno pitanje. Kad »Pravda« veli da je lična sloboda preča od imo« vine, i ja to rado podvlačim i pot« pisujem. Ali je istina, da sve dotle, dok se u Bosni ne riješi agrarno pi« tanje konačno i onako kako zahje« va duh vremena i državni interes, neće ovdje nikad biti mira i neće moći doći do prave sloge i iskrenog sporazuma između muslimana i Sr« ba pravoslavnih«. Kad se ovako govori, onda se može i slušati i uvažiti napomena, pa i oštar bratski prijekor. No kad se dr. Srškić osloni na bajonet, do kojeg je došao — našom pomoći; kad se »Samouprava« postavi u po« zu tutora i Ikomanduje način zastupanja muslimanskih intereša, izvrćući pri tom činjenice; kad se radikalska štampa zavede krivim i pogrješnim inspiracijama i pjeva hvalospjeve jednoj političkoj mje« šini ala Šerif Arnautović ili nepo« znanici ala Avdo Hasanbegović, on« da je efekat sasvim drukčiji. On ne samo da je nepovoljan, nego i p.o« razan. Jer mi nijesmo ni djeca ni slabići, već zreli ljudi, koji znaju i šta hoće i šta predstavljaju; i šta mogu i koliko teže. Kofrčenje nam nije nikad imponiralo, a još se ma« nje bojimo prijetnji i podvala. Današnji predsjednik sutrašnji — krivac. BlljeM Šta to znači? Prigodom Srškićeve kortešacije u kotarevima predsjed« nik je zemaljske vlade kotarskim u« redima zabranio da naplaćuju hak sa beglučkih zemalja, premda je to zakonom predviđeno. Radi eventu« alne konfiskacije iznijećemo ovu stvar na drugom mjestu a zasada pitamo samo to, da li zakon veže sve građane i službenike jednako ili su vlasnici begluka izvan zakona? Profanisanje svetinja. Iz Čapljine dobismo ovaj brzojav: »Muteži za« kazali skupštinu razglasivši da je — mevlud. Došlo pedeset težaka. Nakon džume došli Čekro i Kurto« vić u pratnji desetak stolačko«čap« ljinskih ferdi vahida u kavanu. Svi« jet nije dao progovoriti. Kahvedži« ja ih tjera ovan. Izviždani i osramo« ćeni otišli u Čapljinu. Naši delegati burno pozdravljeni«. I »demokrati« falsifikuju. Od glavnog odbora Saveza Težaka pri« mismo ovu izjavu: »Glas Naroda«, list demokratske stranke donio je u svom broju od 24. i 25. ov. mj. da je kandidatska lista okruga mostar« skog u kojoj je Đoko Perin nosilac, postavljena u sporazumu demokrat« ske stranke sa Savezom Težaka i Savezom Doborovoljaca. Glavni Odbor »Saveza Težaka« izjavljuje, da je ta lista utvrđena na okružnoj konferenciji »Saveza Težaka« u Mo« staru dne 1. novembra 1920. bez ikakva sporazuma sa demokratskom strankom. Prema tome je ovakav postupak »Glasa Naroda« jedna najprostija podvala«. • Bez komentara, jer je suvišan! Iz Sandžaka i Makedonije. .HAK« O DRŽANJU DŽEMIJETSKOG VODSTVA. Skopski »Hak« u broju od 21. o. tiji, ne bi to značilo ništa drugo ne« mj. donosi uvodni članak, u kojem go slijepo pristati na njihov pro« naglašuje da su tamošnji muslima« gram. Međutim nesamo da nije do« ni stranački neutralni pa će i voljno ni jednoj muslimanskoj vjer« njihovi zastupnici zadržati isto dr« skoj, narodnosnoj hi prosvjetnoj žanje u Konstituanti. List ističe da potrebi, nego nema ni sigurnih zna« su delegati džemijetskog centralnog ko.va, da će se taj propust i naknad« odbora sklopili izborni pakt s ispraviti. Kako da se onda mogne« radikalima radi toga, što su »demo« mo 'definitivno opredijeliti?« Na« krati « odbili njihove zahtjeve, pa stavljajući, piše »Hak« dalje: onda nastavlja: »Kao početnicima »Koji je od imenovanih poslanika u parlamentarizmu, muslimanima se progovorio i jednu riječ o potreba« ne imože opravdano zamjeriti, što ma ovdašnjih muslimana, koji je su uzdržljivi i neodlučni u svom stavio makar kakav prcdlog u našu stranačkom opredijeljenju. Oni vi« korist? Za cijelo vrijeme svog po« de, da se do danas nije povoljno ri« slarukovanja oni su se držali po« ješilo ni jedno pitanje, koje zasije« strance. Oni nikad ne progovorišc o ca u njihov siguran život i opsta« našim mukama, tegobama, patnja« nak. I kad bi se u ovim sudbonos« ma. i nevoljama, nikad se ne zauze« nim prilikama priključili kojoj par« še za naše zahtjeve, pa dapače ni u �Spo) 229 — Broj pogledu mekteba i nastave, e kamo li da uzmu u obranu naša druga po« gažena prava. Sjcdnički su zapisnici na mejdanu: ko je govorio? Pa zar da ponovno i svoju sudbinu položi« mo u ruke ovakih liudi? Zar da i od novih doživimo isti postupak? Ne, iskustvo prošlosti urodilo je o« vim ubjeđenjem: Mi ee muslimani ne smijemo rasuti po partijama, već moramo biti u skupu i zastupnike izabrati iz svoje sredine. Pošto će njihova srca kucati za nas i pošto ćeo sjećati naše tegobe, naravna je stvar, da će se pobrinuti za sve naše potrebe i promicati sve naše težnje. Eto to je razlog, zašto se naš cen« tralni odbor drži u'neutralnosti prc« ma svima strankama. A pošto cio narod želi da džemijjet i dalje po« stoji, ia muslimani (budu samostalni i neutralni prema strankama, iza« slanstvo se centralnog odbora oda« zvalo ovoj narodnoj želji i svoje dr« žanje udesilo prema ovom narod« nom zahtjevu. Stoga'i naše utana« čenjc sa glavnim odborom radikal« ne stranke ima samo karakter i z« bornog sporazuma. Naši za« stupnici neće biti ni radikali ni de« mokrati, niti će biti iukoliko vezani uz te partije, nego potpuno samo« Stalni i nezavisni. ISve druge vijesti prosta su laž ujdurisana samo zato, da prozuroči metež i neorijentira« nost.« Tako »Hak«. Nama jc drago, što i ovim kompetentnim dokazom mo« žemo utvrditi tačnost naše tvrdnje u članku »Poruka braći u Sandža« ku«, što je štampan u broju od prošlog utorka. Šta će sad reći naši protivnici? Страна 3 „ПРАВДА* — .PRAVCA. Turci, u Smirnu će boljševici dovu« ći topove, i posljednji Englez će iza« ći iz Persije, i pred vrata Evrope će banuti Boljševik, strašniji od Hani« bala, ako Evropa ne primi pomoć koju joj nudi Turska. Sjedinjenih država od antante u koliko bi se sudjelovanje Amerike ■u antanti odnosilo na izvršenje ugo« vora o miru. Republikanci traže na« dalje, da se odmah uspostavi mirov« no stanje sa bivšim neprijateljima i •to na temelju kongresa, te da se stu« pi sa Njemačkom i Austrijom u pre« •govore u pogledu uspostave prija« teljskih odnosa. Američko radništvo protiv boljše« IZBORI U SRBIJI I HRVATSKOJ vizma. »Newyork Herald« javlja, da je izvršno vijeće američkog rad« također su urodili iznenađenjima. •ničkog saveza primilo borbu protiv Presbiro nam saopćuje, da je o iz« tajnih komunističkih sila. Vijeće je borima u Čačku, Pirotu, Toplici i ti« izdalo manifest svojim pristašama, imočkom okrugu rezultat nepoznat. kojim upozoruje, da nemaju što o« U starim granicama Srbije radikali ičekivati od revolucionarnih princi« su dobili 37, demokrati 24, zemljo« pa. Nova republikanska vlada i se« radnička stranka 12, komunisti 9, nat neće učiniti nikakvog ustupka Ribarac 1 mandat. Još nije defini« radništvu, ako prihvati revolucijo« tivno. U Maćedoniji su u većini ko« narnu taktiku. Vladini tajni agenti, munisti, a u Vojvodini radikali. ■koji istražuju agitaciju treće inter« U županiji Bclovarskoj demokra«. nacijonale u Americi vele, da je ti su dobili 8012 glasova, Hrvatska ona postala mnogo intenzivnijom Zajednica 1229, Radić 47,634, radi« od poraza Wrangela. kali 485, Hrvatska pučka stranka Pred mogućnošću novog rata iz« 607, komunisti 902, Frankovci 908, među Rusije i Poljske? Kako javlja seljački savez 310. U virovitičkoj »Times«, čičerin je obavijestio fran« županiji do sada demokrati 1 man« cusku vladu, da Poljska nastavlja dat, Hrv. Zajednica 1. Radić 9, radi« svojim napadima na Sovjetsku Ru« kali 1, komunisti 2, hrv. pučka 1. siju, pa potpomaže generala Petlju« Zadnja vijest glasi: Približan re» ru. Radi toga ne može sovjetska zultat izbora u Hrvatskoj: Radić 50, vlada s Poljskom živjeti u miru. »demokrati« oko 20, Hrv. Zajednica »Express Telegraph« javlja iz Ri« 6, Pučka ništa. ge, da je Joffe izjavio, da Rusija Posljednja riječ naše vlade u pi« traži mir usprkos pobjede nad Vran« tanju ratne odštete. Iz Beograda se gelom, Petljurom i Balakhovićem. javlja: Naš delegat kod reparacio« Međutim »Daily Telegraph« javlja, ne komisije g. Mato Bošković otpu« da sovjetska »Pravda« donosi, da tovao je za Pariz. U političkim se se Rusija pripravlja na zimsku voj« krugovima vjeruje, da će i ovo pi« nu. Jednim ukazom pozivlju se pod tanje biti.uskoro skinuto s dnevnog oružje svi muškarci od 36 godina dalje. U industriji imaju žene nado« reda i da će biti u našu korist rije« mjestiti mobilizovane muškarce. U šeno. Po danim instrukcijama da se slutiti, da je naša vlada dala po« kraju između Moskve i Vitebska formiše se 15 novih divizija. sljednju riječ. Čitamo u ' »Jugoslavenskom Lis« Ministar=predsjednik Vesnić o Wrangel o svom porazu. Čari« tu«: Glavni pariški listovi pišu, daje crnogorskoj debati u engleskom gradski dopisnik »Daily Newsa« i« vrlo interesantan rad zvaničnih parlamentu. Iz Beograda javljaju: mao je na parobrodu »Kornjilov« predstavnika Turske u Parizu. Još Povodom ponovljenih pitanja u en« intervju sa generalom Wrangelom. jednom odlikuje se osmanlijska di« gleskom donjem domu o stanju u Ovaj parobrod je u pratnji ruskih plomacija. Oni rade smišljeno, i ra« Crnoj Gori, predsjednik Ministar« brodova prispio u Marmarsko mo« zvijaju propagandu za jedan veliki skog Savjeta i ministar inostranih re, a na njima su bili između ostalih plan, od kada su grčki vojnici u djela nalazi se pobuđenim izjaviti, i najbolji vojnici poraženog genera« Smirni dali znak, da nijesu pouzda« da je kraljevska vlada u najmanju la, od kojih će biti obrazovana jez« ni. Ovi vojnici su umorni i neće vi« ruku iznenađena ovakvim insistira« gra jedne protuboljševičke vojske, še. da se biju, a vojska Kemal paše njem. Srbija i njen narod smatraju, koja će se boriti na ma kojem fron« još je na okupu, i mogla bi se ne« da su zaslužili drugojače ponašanje tu. General je rekao, da je držanje nadno oboriti na one Grke. Agenti prema njima sa strane njihovih sa« saveznika prouzročilo njegov poraz. velikoga vezira u Parizu izrabljuju veznika. Srbi, Hrvati i Slovenci dr« »Brojčana premoć, rekao je gene« ovu situaciju, da bi se promijenio že da su žrtvama svojim stekli pra« ral, pobijedila nas je i mi svaki čas Sevreski ugovor, na korist Turske, a vo na svoje oslobođenje i ujedinje« čekamo, da ponovno preduzmemo utječu osobito na Francuze radi ne« nje. Poštovani član engleskog parla« svoju ofenzivu protiv crvene armi« stalnoga položaja njihove vojske u menta jamačno ne'zna da su Crno« je«. Ciliciji, i na Engleze, da im oni mo« gorči bar u onolikoj mjeri Srbi u Za stvaranje novog Saveza Nare« gu najviše pomoći ili odmoći u In« kolikoj su Jorkširci Englezi. Još ma« da. Iz Newyorka javljaju: Senator dijama, već prema tome, bude li Ke« nje to zna raskralj Nikola, posljed« Mac Cormick otputovati će u Ev« mal paša za ili proti boljševicima. nji tiranin u Evropi, koga je rat uk« ropu, da privatno vodi pregovore sa Ruska pogibelj svaka tri mjeseca lonio s pozornice. Kao i ostali gra« vodećim državnicima i stvara teren uplaši zapadnu diplomaciju. A Tur« dani naše države, stanovnici ranije za novi Savez Naroda po planu Har« ei ovako govore: Strah, da bi Rusi Crne Gore imaće priliku da se slo« dingovu. mogli saći na Dardanele uzalud je bodno izjasne. Poljska i boljševici. Pariški listovi nagonio Tursku god. 1914. da se u Kako je opozicija zavarala Veni« primaju iz Varšave, da se je pučan« francusko«ruski savez unese, da je zelosa? »Temps« donosi, kako stvo u prvi mah uplašilo na prijet« Turskoj obezbijeđen Carigrad. kako su prigodom izborne borbe u nje boljševika, ali ih sada ne smatra Za to je Turska, razlogom ili ne, Grčkoj pristaše opozicije zavarali ozbiljnim. • Izgleda po svemu, da smatrala, da je ugrožena, i odlučila Venizelosa. Vođe opozicije dali su iz Germanije umjetno šire glasove o je da se brani od Rusa. A sada je, svojim pristašama uputu, da svagdje skoroj ofenzivi boljševika, samo da poslije 6 godina, ista situacija, hvala prave ovacije za Venizelosa. Veni« uplivišu na pučanstvo gornje Šleske, sevreskome miru. Radi toga turski zeliste ćutili su se tako sigurnim, da gdje se, na 28. januara, ima obaviti diplomate nude antanti snagu voi« ' su još o podne na dan izbora tvr« plebiscit, hoće li biti poljska ili ger« ske Kemal paše, i šapću joj, da ona dili, da se čini, da opozicija ni ne manska. Stižu izvještaji, ako je so« uzme Kemala u svoju službu, a da prisustvuje izboru. Međutim to je vjetska armada potukla Vrangela, će oni posredovati, protiv boljševi« bio samo manevar opozicije, jer su ne prekratkoj fronti, ne bi bila u ka. Kemalova vojska, ako i nije iz« poslije podne njeni izbornici osva« stanju da izdrži novi rat s Poljaci« vrsna, još je uvijek jaka, i već go« nuli u potpunom broju i odlučili po« ma, na fronti od 1000 kilometara. spodar nad Jermcnijom, tom ženi« bjedu. Trocki je već razumio, da mu je ■ Američki republikanci traže za« com antante. lakše operisati s vojskom po Istoku Predlažu dakle, da im ponude Ke« sebni mir. »Chicago Tribune« javlja i plašiti antantu, nego protiv Polj« mala, da s vojskom dođe do obala da su republikanci koji su protiv ske, gdje je već jednom bio razoča« Sredozemnoga mora, da muslimane Wilsonovog mira, zatražili od Har« ran pod Varšavom. Jedina pogibelj približe antanti protiv sovjetske Ru« dinga, da u tom smislu postupa naj« prijeti Poljskoj što se čini, da po« sije, zašto traže, da Grci ostave radikalnijim načinom t. j. da otka« stoji neki sporazum između Pruske Malu Aziju, a da se Turskoj povra« •že potpis versailleskog ugovora o i boljševika, ali u tome slučaju stvar miru, te da proglasi odcjepljenje ti Tracija i Smima. Inače, govore Poljske je ujedno i cijele Evrope. Politički pregled. Tunsha diplomacija. U Irskoj se nastavljaju nasilja. »Matin« javlja iz Corka, da je ta« mo navodno radi umorstva jednog policijskog agenta došlo do ponov« nih nasilja protiv Iraca. Policija je provalila u nekoliko gradskih četvr« ti i počela da kolje SimFeinere. U« bijena su tri čovjeka, a mnogo ih je ranjeno. Policisti su opalili više bombi, koje međutim nisu prouzro« Čile znatnu štetu. . Domaće vijesti. SLUŽBENI REZULTATI IZBO« RA U SARAJEVU Jugoslavesnka Muslimanska Or« ganizacija (nosilac Dr. Mehmed Spaho) 3049, Komunistička Stranka (nosilac Gjaković) 2101, Narodna Radikalna Stranka (nosilac Dr. Mi« lan Srškić) 1346, Hrvatska Pučka Stranka (nosilac Dr. Milan Marako« vić) 422, Jugoslavenska Demokrat« ska Stranka (nosilac Šukrija Kurto« vić) 280, Socijaldemokratska Stran« ka »Zvono« (nosilac Bogdanović) 208, Hrvatska Težačka Stranka (no« silac Dr. Ivan Pavičić) 164, vanstra« načka muslimanska lista (nosilac Mustajbeg Halilbašić) 127, Srpska Narodna Organizacija (nosilac ge« neral Magdalenić) 92, Težački Savez (nosilac Nikola Divljan) 71. IZ UREDNIŠTVA. Broj od če= tvrtka neće izaći radi blagdana u štampariji. Stanbeni ured. O ovom čudovištu, u kome se zrcali sva nesposobnost naše uprave pisali smo već toliko, pa nije potrebno stare jade opeto« vati. Dodaćemo, da se je sad usta« novio stanbeni ured u drugoj in« stanciji, kojega vodi jedan »Crno« gorac«, na pola analfabet, koji je svojim »uredovanjem« dotjerao še« fa sadanjeg stanbenog ureda, da se zahvali na službi. Kako se postupa u tom uredu vidi se i iz ove sličice: Dok sva sila državnih službenika čeka mjesece na stan, ,p r e d s j e d« ništvovladed odjeljuje le« dičnom uredniku »Domovine«, Av« di Hasanbegoviću, koji je tek do« šao — dvije sobe i kuhinju, a dosa« danjem vlasniku koji je familija« ran, ostavlja jednu sobu i zajed« ničku kuhinju sa Hasanbegovićem. No zato na primjer Srškićeva tetka, gospođa Krista Kraljević, raspolaže za 7 soba koje joj ne trebaju, jer je sama samcata u kući. Pa da ni« jesmo u eri jednakosti i slobode!... Oružni listovi za godinu 1921. Po« licijska direkcija javlja, da će mol« be za produženje odnosno podjelje« nje listova za god. 1921. primati u zapisnik počevši od 1. do 15. decem« bra o. g. od 9 do 12 sati i od 15 do 17 sati u sobi broj 30. Molitelji imaju sa sobom ponijeti stari oružni list i bi« Ijeg od 2 dinara na molbu, a za sva« ki komad oružja svotu od 4 dinara u ime biljega. Na temelju tih molbi izdane oružne listove moći će stranke podignuti kod istoga ureda U sobi broj Зо od 5. do 15. januara 1921. Oružni listovi, koji se u gor« njem roku ne produlje, gube svoju valjanost. O ubojstvu Hasanbega Hadžića, o kojem smo u broju od 16. novem« bra donijeli brzojavni izvještaj, pri« mismo iz Bijeline ove retke: Kako smo vas već izvijestili, na 11. o. mj. umro je u bijeljinskoj bolnici pošte« ni i uvaženi starina, težak Hasan« beg Hadžić iz tur. Trnove, koji je 'podlegao ranama i udarcima zlikov« ca Vidaka Stanojevića iz Suhopo« lja, što sad služi kao žandar u Skop« Iju. Stvar se je desila ovako: U go« Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d.d.) u Sarajevu Dionička glavnica K. 7,000,000 Podružnice u B Brodu i 0. Novom Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS. i u inozemstvu. Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovolj­ nije. Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — ROBNO ODJELJENJE kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. - - - Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: Z19 �Strana 4 Страра ■dini 1912. prodao je Vidak Stano« jević 150 dunuma svoje zemlje u« mrlom Hasanbegu, a jedan dio je već otac Vidakov još prije prodao. Ta zemlja graniči sa tur. Trnovom i imanjem Hasanbegovim i on ju je sve do prevrata sam sobom obradi« vao. Iza prevrata pritisla su tu zem« Iju Vidakova braća i na zor je obra« đrvali. Ove godine su se nagodili sa Hasanbegom, da mu dadnu treći« nu i pozvali ga da istu odvuče. Ha« sanbeg je otišao po trećinu, ali u to doba izbije na dopust zloglasni žan« dar Vidak Stanojewić i pozove Ha« sanbega, sa puškom u ruci, da ide pred njim. Pošto su sa puta odma« kli u jednu šikaru poviče Vidak: »Znaš li balijo, da sam molio toliko vremena čika Peru, da dođem i da te bijem, zakoljem i štajahoćuod tebe izradim!« Iza toga je tražio od Hasanbega deset hiljada dinara pa da ga živa pusti. Ovaj je imao uza se samo hiljadu kruna, izvadio ih i dao Vidaku. Ali se zlikovac nije zadovoljio nego ga jalmanom uda« ' ri nekoliko puta po rukama tako, da su mu obje ruke bile na tri mje« sta prebijene. Zatim ga je oborio na zemlju i skakao po ovom jadnom starcu mrcvareći ga na taj način, kako je umrli iskazivao, preko dva sata. Konstatirano je da su umrlom Hasanbegu prebijena tri rebra. Pošto se je ovaj zlikovac svoje žrtve nazadovoljio, otišao je dalje i odnio sa sobom onih hiljadu kru« na. Iza toga su seljaci našli Hasan« bega i odvukli ga u bijeljinsku bol« niču, gdje je nakon devetnaest da« na neizrecive patnje podlegao ozle« dama. Valja znati, da se zlikovac Vidak i nadalje slobodno kreće, da nije pritvoren i da se čak prijeti mu« slimanima u Trnovi kako će ih sve poubijati. Ovo iznosimo na javnost, da se vidi ko poremećuje mir i po« redak u državi, da li mi članovi J. M. O. ili ko drugi. O sucu u Čajniču dobismo iz Go« ražde ove retke: »Tuže nam se mno« ge stranke, da su u srijedu 10. no« vembra, dakle na uredovni dan za gruntovnicu ,išle u Ćajniče radi tak« rira ali da nijesu posla svršile jer gruntovna komisija nije zasijedala. Reklo im se da g. sudac sa gruntov« ničarom — pečerakijupadane mogu raditi. Tako isto smo slušali pritužbe stranaka iz najudaljenijih krajeva našega kotara da ih g. sudac u prošli utorak, dakle opet na ure« dovni dan. nije htio primiti jer da mu je došao nekakav doplatak pa da se v e s e 1 i i časti. Kada se uz« me kolika je udaljenost nekih sela našega kotara naročito ispostave, od sjedišta suda, kad se uvaži tegoba puta trošak i danguba, onda se mo= ramo čuditi tolikoj smjelosti i ne« obazrivosti našeg g. suca. To nije njegova jedina nekorekt« nost, nego bismo ih mogli nabrojiti mnogo više, a danas ćemo navesti samo ove: Često smo puta slušali prigovore što se stranke pozivaju sudu uz mu« bareć dane. Dobro nam je u haturu, da je g. sudac lanjske godine na sa« mi bajram držao ročište sa musli« manskim strankama. Gosp. sudac ne samo da ne poštuje naredaba, nego se više puta ne drži ni samog zako« na. Tako je 15. novembra 1920. dr« žao ročište sa više muslimanskih glasača čak iz Drine i ako to izbor« ni zakon za ustavotvornu skupštinu izričito zabranjuje. Napomenuti nam je još i česte iz« lete g. suca sa gruntovničarom po .selima, koji im, kako se veli, dono« se veliku korist. Govori se da su i ,šljive za spomenutu rakiju plod tih izleta. Nu svakako je od toga sve« ga najupadniji intimni odnošaj g. su« ca sa sestrama Bajić koje se upliću u mnoge stvari. Govorka se svašta pa bi vlada ovu stvar trebala pod« vrgnuti naročitom ispitivanju. U vezi s tim bilo bi interesantno znati zašto je g. sudac pored nared« be o jednokratnoj frekvenciji od« redio za gruntovnički i šeriatski sud, da ovi i iza podne čak do pet sati ureduju, kao i to u kakvu se svrhu svaku večer priređuju — si« ,j e 1 a u g r u n t o v n i c i i na čiji se račun troše drva i gas. Ovo napi« sasmo, da svratimo pažnju nadlež« nih faktora, ne bi li se ovim neko« rektnostima stalo već jedanput u Odgovorni urednik: F. Salata. Brol 229 — Бро1 »PRAVDA* — »ПРАВДА* kraj, jer su narodu izašle na vrh glave. Riječ ima g. dr. Simić. Tarifa za tehničke sudske vješta« ke. Mjesto zastarjelih normi u tom predmetu izradila je posebna komi« šija Udruženja inženjera nove ta« rife. Pošto se tu radi o veoma važ« nim ustanovama za sve inženjera i arhitekte, to je odbor Udruženja Inženjera zaključio da se ove norme iznesu pred plenum. U tu svrhu u« rečen je mjesni sastanak za utorak 30. novembra o. g. u 5 sati na večer u društvenim prostorijama. Radi važnosti predmeta pozivaju se svi članovi da dođu što mnogobrojnije na sastanak. Dr. Kopica Jakšić Radulaski, spe« cijalista za ženske bolesti, ordinira od 10—12 sati prije podne u Alek« sandrovoj ulici 38, telefon 641. CIJENE PADAJUI Papirnici D. i A. Kajon, Sarajevo, Kralja Petra ul. 19., stigla je veća količina prvo« klasnog koncept papira, bez« uvjetno sposobnog za pisanje tin« tom, u težini od 11 kg za 1000 taba« ka, te se prodaje, dok zaliha traje, po 385 K na 1000 tabaka. Vanjske narudžbe obavljaju se odmah; pa« kovanje se ne plaća. Prehlađeni li ste? — Bole Vas pr« sa? Grlo? Imate li kašalj? Hunjavi« cu? Dobar prijatelj Vam je za ova« kovih zlih časova Fellerov pravi El« safluid! 6 dvostrukih ili 2 velike spe« cijalne boce 42 krune. Državna tro« šarina posebno. Zagorski sok za pr, sa i kašalj 1 boca 9 kruna. Pokvaren li Vam želudac od zle hrane? Fellerove prave Elsa«pilule — pa opet sve u redu! 6 kutija 18 Stubica donja, Elsatrg br. 310, Hr« kruna. Omot i poštarina posebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feller, vatska. B. Izvrsna osnova igre državne raz« redne lutrije, kakovu ni jedna lutri« ja svijeta ne može iskazati, zajam« čuje istoj u tu« i inozemstvu sjajan uspjeh. Izdanih 100.000 srećaka biti će posve sigurno u najkraće vrije, me razgrabljeno. Neka se stoga sva« ko požuri da sam ili zajedno sa dru« govima osigura poželjnu srećku, dok zaliha još traje. Pobliže u da« našnjem oglasu državne glavne ko« lekture: Međunarodna Banka d. d. odio drž. razredne lutrije, Zagreb, Gajeva ul. 3. Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. Apsolvent trgovačke škole, koji imade i nešto kancelarijske prakse traži namieštenie kod koje banke, odvjetnika ili u trgovini. Upitati kod administracije lista. SEBURA iz fabrike Hinha Francka sinovi, Zagreb preporučuje se za tursku crnu kavu kao najsavršeniji dodatak i zamena zrnate kave. Dobije se u svim kolonijalno-bakalskim radnjama. Muslimani Sjetite se „Gajreta". Državna klasna LUTRI3A Prvo vučenje 3. i I. januara 1921. I00.000 srećaka 5o.ooo dobitaka 5 premija od 60000 do 600.000 dinara ili 240.000 do 2,400.000 (dva mili­ juna četiristohiljada) kruna. Svaka druga srećka mora dobiti! ♦ PAPIRNICA ♦ HAMDIJE KOPĆIĆA X i* preporučuje svoje bogato stovarište svih vrsta papira, kancelarijskog i školskog pribora. — Naručbe se obavljaju brzo i točno. Ci ene umjerene. • Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 Isplata svih zgoditaka u gotovom novcu bez odbitaka! Najveći dobitak u sretnom slučaju dinara 1'000.000 (jedan milijun) ili kruna BRIJOL Prokušano, nenadkriljivo, najsigurnije, -posve neškod­ ljivo, bez otrovnih primjesa kosmetičko sredstvo za od­ stranjivanje dlaka kod muš­ karaca i žena iz ljekarne Rudolfa Loebela, Mag. Pharm., Maglaj dobiva se po K 15.— u svim apote­ kama i drogerijama. Jedini i nepatvoreni hrijol je onaj što ga proizvađa ljekarna Rudolfa Loebela u Maglaju. 4,000.000 (četiri milijuna) nadalje 600.000, 400 000,20C.000,150.000, 100.600, 80.000, 70:000, 60.000, dvije po 50.000, dvije po 40.000, pet po 30000, osamnaest po 20.000 dinara odnosno 2,400.000, 1,600:000, 800.000, 600.000, 400.000, dvije srećke po 200 000, dvije po 160.000, pet po 120.000, osamnaest po 80.000 kruna itd. bez odbitaka! Cijene srećaka za svaku klasu: I I srećka Dinara 48 III Kruna 19Z l/Z srećke Dinara Zl III Kruna 96 I4 srećke Dinara IZ III Kruna 48 18 srećke Dinara 6 III Hruni Zl Točna i brza isplata sviju dobitaka zajamčena! Narudžbe iz cijele države neka se uprave poštanskom uputnicom ovlaštenoj glavnoj kolekturi Zulfe Nuhanovića, koja obavlja sve popravke civilnih МЕЗШШМ вдш D. D. pušaka i revolvera odio razredne lutrije. tažno I precizno. И' Zagreb M Posluga brza i kulantna. — Cijene umjerene. Popravci se obavljaju samo uz prlklop oružnog lista. Zulfo Nuhanović, Sarajevo, Ispod Budakovića 3. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Najveći izbor brojeva! Štamparija Danlel & A. Kajon, Sarajeva � https://kolekcije.nub.ba/files/original/dad4a0283e378d191ae5c0bf702bde28.pdf c62ea7d5211551a7618857f1cf4a4ab2 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. Pojedini broj K, 2 — IZLAZI SUBOTOM, UTORKOM I ČETVRTKOM. UREĐUJE REDAKCIONI ODBOR. PRETPLATA: GODIŠNJE K 180, NA POLA GODINE K 90. UREDNIŠTVO I UPRAVA NA­ LAZE SE U KRALJA PETRA ULICI U VAKUFSKOJ PALAČL ГЛАСИЛО ЈУГОСЛABEHCKE МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 125 (230) TELEFON Br. 842. ČEKOVNI RAČUN POŠTANSKE ŠTEDIONICE 1119. Sarajevo, subota 4. decembra 1920. (22. rebiul-evvel 1339.1 0 događajima u Gachu. Evo dva dana se Sarajevom pro« nose vijesti o paljevinama i ugroža« vanju lične slobode muslimana u Gacku i okolini. Mi smo u srijedu primili brzojav, da su peterica ljudi bili izmlaćeni i da je u Avtovcu za« paljeno pet štala sa sijenom i haj« vanom, usljed čega je muslimanima nanesena šteta od preko milijun kruna. Stvar smo odmah priopćili vladi. Interesantno je da ona dotle nije imala obavijesti, no načelnik nam je g. Mišović izjavio da će pro« vesti stroge izvide. Kasnije smo do« bili telefonsku vijest iz Mostara, da se u Gacku vrši strašan teror od strane težaka i da je zapaljena dža« mija i mekteb. Vijest smo odmah priopćili vladi uz kategoričan za« htjev, da se učini kraj ovim nasilji« ma i teroriziranju. Izviješteni smo, da su vijesti pre« tjerane. Bilo je nekoliko napadaja na pojedince, među kojima je i kan« celist Čampara, no vijest o zapalje« nju džamije i mekteba potpuno je izmišljena. Vlada je naredila stroge mjere, uputila odrede žandara i no« vog kotarskog predstojnika i uvje« rava nas, da će krivce privesti zaslu« ženoj kazni. Potvrđuje se vijest, da je kadija g. Hodžić, koji bijaše pred« sjednik na jednom biralištu, mogao otići iz Gacka samo uz pratnju 12 žandara. Toliko za sad o ovoj nemi« loj pojavi u rodnom mjestu braće Grđića, kojima poručujemo, da Gacko više ne predstavlja mumija Kurtović, već organizacija, čiji će predstavnici malo .gromkije tražiti računa o nasiljima, što ih podbada njihova »Sloga«. Nemojte tako, braćo!.... U izvanrednom izdanju od 29. no« vembra »Srpska je Riječ« napisala ove retke: »Kao što se iz svega vidi, ovi izbori nisu pravi izraz volje srp« skoga naroda, jer Bosna bi po njima izgubila svoj srpski karakter«. Prema ovoj jadikovki za srpskim karakterom Bosne čitamo u »Hrva« tu« od 30. novembra ove retke: »Iz« bor u Bosni donio je još i jednu drugu historičku istinu, a ta je. da su Hrvati katolici i muslimani — apsolutna većina zemlje. Od 62 mandata iznijeli su preko 34 manda« ta. To je činjenica, kojoj se treba pokloniti ne samo kod konstatacije broja, već i kod podjele vlasti, što se do sada nije htjelo da uradi.« Istina zagrebački se list nije izjas« nio onako otvoreno kao »Srpska Ri« ječ«, ho ipak se i u njegovim riječi« ma može nazreti plemenska nesnoš« ljivost, radi koje je zahvalan nama muslimanima. Stoga moramo izjavi« ti, da su oba shvatanja, u koliko se odnose na nas muslimane, i netačna i neumjesna. Uspjeh naše organizacije ima se shvatiti u prvom redu tako, da je muslimanski dio našeg trop leme« nog naroda sit ugnjetavanja i da je odlučio učiniti kraj svojoj zapostav« Ijenosti. U drugom redu znači to, da se je izjavio za potpunu be= smisle ikP s t p 1 e m e n s k o g se« p a Mit i z m a i da prihvaća .jedino ispravno stanovište, da nakon našeg oslobođenja i narodnog ujedinjenja nema mjesta nikakvoj državoprav« noj* ili plemenskoj politici. Srpstvo i hrvatstvo dva su brata blizanca; ne, oni su i bliže: oni su potpuno jedno te isto. Kvačenje i trvenje radi p 1 e» m e n s k o g imena, na kojem je tu« đin gradio svoje gospodstvo nad o« vim našim krajevima, treba da pre« stane jednom za uvijek: taka borba treba da bude predana zaboravi i da se sadanjoj i budućim generacijama sačuva kao stranputica, ođ ko« je se imaju čuvati kao od ljute zmi« je. Mi smo jedno i moramo njego« vati samo ono, što će nas zbližiti i omogućiti da se čim prije zaborave pošljedice lude prošlosti. To imadosmo reći na ove neumje« sne ispade i molimo naročito »Srp« sku Riječ«, da ovo primi na znanje i po tom se ravna, ako želi biti stvar« na i objektivna. Plod naše sloge. Velikim je berićetom urodila na« ša sloga. Samo su najveći optimiste u našim krugovima proricali ovaj sjajni rezultat na izborima; rezultat tako svijetao, tako sjajan, đa prosto oči zablještuje te našim pristašama i prijateljima nagoni na oči suze ra« dosnice. Kako i ne bi, kad prodane duše i odmetnici, što se još u oči izbora latiše blata i đubieta, kojim htjedoše izvršiti atentat na čast i o= braz naših najistaknutijih ljudi — leže oboreni i totalno poraženi te od sve braće prezreni i pregaženi. Mi se ne ćemo oholiti ni nadimati već velimo: ovo je Bažiia pravda, ovo je Božija nagrada i Božija — kazna. Nije uzalud rečeno: »Zna Halik što je za koga laiik« i stoga nikad nije« smo posumnjali u Božiju milost i u opravdanost našeg pokreta i rada. Veseli se, brate muslime, što si pobijedio. No ne pregoni u veselju, nego budi umjeren, ali u isto vrije« me uzmi ibret i crpi pouku iz ovo« ga rezultata. I zapamti jednom za uvijek, da samo složna braća nove kule grade, a nesložna da i stare o« baraju. Pamti to dobro!... Znate li zašto smo ovako sjajno prošli na izborima? Ni zašto drugo, nego za naš husni«nijjet, za našu dobru namjeru. Ovo je nagrada za iskrenost pokretača naše organiza« čije, ovo je naplata za našu dobru želju, da se pomogne braći musli« manirna. Vođe J. M. O. nijesu do« sada pokazali, niti su mogli pokaza« ti bogzna kakvih materijalnih zaslu« ga za svoju braću muslimane. Ali je« su pokazali čistu dušu i dobru na« mjeru, bez ikakvih pritajenih ten« dencija. Prije dvije godine u jednoj maloj grupici okupismo se oko »Vreme« na«, fuzionirasmo se sa grupom iz Tuzle i udarismo temelj današnjoj organizaciji. Dobro se sjećamo o« nog svečanog dana u čitaonici, kad se je postigla fuzija. Sa svih strana se Halidbegu Hrasnici nudi pred« sjedništvo organizacije, a on, taj »ambicijozni beg«, taj »famozni dželat«, taj »pohlepni feudalac« čeđ« no otklanja i upirući prstom u sije« dog Maglajlića, svečano izjavljuje: »Kad je ovaj časni starina među na« ma, predsjednička čast pripada sa« Godina II. mo njemu, a.ja ću kao i sva druga 1 uzalud: naša organizacija napreduje braća biti sretan, da iga slijedim kao i jača. Cvate i buja. nefer«. To je bio izraz poštene duše Što je još začudnije i neki od o» i čistog srca koje nije natrunjeno nih, koji su nam bili pružili prija« nikakvim sebičnjačkim pomislima. teljsku ruku, uvrijediše nas, veoma I drugi članovi koji su bfli izabrani nas uvrijediše time, što počeše na u vodstvo J. M. O. bili su prožeti ta« nas pucati jednim oblaćenim i za« ko plemenitim osjećajima. Sjeme rđalim oružjem. Nađoše ga u mu« naše organizacije nije dakle bilo zeumu, gdje li! Pokrenuše tu staru topjnu, namazaše je i uperiše protiv gnjilio ni trulo, nego čisto i zdravo. Naša je organizacija zakuhana kva« nas! Ne znadoše da danas ta lum« barda više ne pogađa cilja i da je scem plemenite namjere. Sa svih strana počeše dolaziti gla« mogla biti upotrebljena samo u ov« sovi o nemilim događajima, koje dašnjem srednjem vijeku, kad je sada ne ćemo spominjati i koji se, ovim divnim krajem vladala pokoj« ako Bog da, neće više nikad pono« na Austrija. • Viti. Svi ti nemili događaji nalazili Naši težaci i građani izvršiše svo« su svoj odjek u srcima vođa J. M. O. Svaki zločin koji bi se izvršio ju dužnost i impozantnim svojim nad kojim muslimanom, žestoko bi .pristupom na biralište osvjetlaše zabolio sVe one koji se kupe oko svoj obraz. O njima se može govo« »Pravde« i taj bi se bolni osjećaj riti samo s priznanjem i divljenjem. odmah odrazio u njenim stupcima. Oni učiniše svoje, a sad je na iza« To bi mogao vidjeti svaki musliman branim zastupnicima, da učine svoje i čitao bi u »Pravdi« ono, što potje« i da opravdaju povjerenje, koje im če iz njegove duše. Ono, što leži na je narod iskazao. Dao Bog, pa se srcu ogromne većine muslimana, bi« . pokazali vrijednim tog povjerenja i lo je napisano u »Pravdi«. Muslima« doprinijeli solidnoj izgradnji naše ni su u »Pravdi« vidjeli ogledalo državne zgrade. Primili su tešku svoje duše. I zato je »Pravda« uhva« dužnost, punu historijske odgovor« tila duboka korjena i spustila žile u nosti, pa im je potrebna nesamo iz« najšire slojeve muslimanske mase. dašna pomoć svih naših pristaša, Ko su te pravdaške vođe? Jezgru već i još više Božiji tevfik, bez ko« joj čini inteligencija. Po narodnosti jeg je uzaludan svaki napor. ih ima Srba i Hrvata, no svi su is« kreno zadojeni idejom našeg narod« Sarajevo, 3. decembra. nog jedinstva, svi su iskreni Jugo« slaveni, koji jednako osjećaju i za Rezultat izbora u B. i H., kako ga srpstvo i za hrvatstvo i koji se ne donesosmo u prošlom broju našeg slažu sa ekstremima ni jednog ni lista nije tačan. U prvom redu valja drugog smjera. Ima hodža. Ali kod nam ispraviti broj naših mandata ovih nema ništa, što bi se moglo na« za sarajevsko okružje. Mi smo u zvati »klerikalizmom«, jer je taj tom okružju dobili pet, a ne šest smjer Islamu nepoznat pa oni ne u« mandata, pa bi ukupni broj naših nose ništa, što bi moglo kočiti kul« mandata u Bosni i Hercegovini iz« tumi napredak prema zahtjevu sa« nosio 24. Međutim ima gotovo si« vremeniti ideja, ima posjednika. No guma izgleda, da će naša organiza« oni u agrarnom pitanju ne traže ni« čija dobiti u Tuzli sedam, a ne šta drugo nego aršin jednakosti, ko« šest mandata, pa bismo opet zadr« jim se ima jednako mjeriti u svim žali prije javljeni ukupni broj svo« pokrajinama našeg kraljevstva. Ima jih poslanika. Radikali, kako izgleda, neće zadr« težaka, koji su veseli i sretni što će uživati blagodati agrarnog riješenja, žati 12 mandata, a »demokrati« bi ali koji neće da otimlju nego hoće možda mogli proći i u Tuzli, pa bi da putem zakona dođu do svojih se njihov broj podigao na dva po« prava. Sve ove klase ljudi složiše se slanička mjesta. No to još nije si« prije dvije godine i okupiše u J. M. gurno. Isto su tako još nesigurni brojevi O. Vidjevši nepravde koje se hoti« mično ili nehotice čine muslimani« o mandatima u ostalim pokrajinama ma, bilo navalom na osobnu sigur« kraljevine, pa stoga ostavismo ob« nost, bilo ugrožavanjem eksistenci« javu dok budu sigurno utvrđeni svi je kao što je na primjer bilo otima« rezultati izbora. No prema dosada« nje zemlje od musi, posjednika i te« njim rezultatima već je sigurno, da žaka, šikaniranje musi, trgovaca, za« će konstituanta biti vrlo mješovita postavljanje musi, činovnika, nedo« i trebaće dosta mudrosti i samopri« zvoljavanje da muslimani sudjeluju jegora, dok se skalufi jaka većina. u vladi i t. d. »Pravdaši« dizahu svoj Jedno se pitanje može smatrati rije« glas protesta i s ogorčenjem pitahu: šenim: monarhične stranke imaju zar je to pravda, zar je to jednakost, preko dvije trećine glasova, pa je zar je to bratstvo? Taj glas bijaše pitanje republike — na vrbi svirala. glas svih muslimana u B. i H. Radi toga postadosmo »antidržavni«, »protudinastični« i »separatisti«, ko« je treba protjerati u Aziju. Počeše nas zastrašivati i prijetiti globom, Dvije slike. Putovah vozom za hapšenjem i drugim progonima. Ali nije nimalo hasnilo. Ljudi oko Sarajevo. Na stanici Kakanj u 4Vh »Pravde«, svijesni svoje dužnosti i sata izjutra (pred sabah na dva sa« čvrsto osvjedočeni u ispravnost ta!) uniđe jedan mladić sa torbi« svog programa i rada, sve su se više com na leđima, za njim drugi, pa jačali i čeličili u borbi. Bilo je i kan« treći. Malo kasnije i četvrti, nazvav« đerisavanja pa i mito je nuđeno sa« ši selam. Vrlo uljudni. »Kuda vi to mo da se napusti rad oko »Pravde«, ranije?« pitam jednog od njih. — U školu, odgovori mladić. — Koju ? ali sve uzalud. Protivnici ne klonuše, nego poku« — Gimnaziju u Visokom. — Sigur« šaše da drugim sredstvima razbiju no ste iz Kaknja? pitah dalje. — našu organizaciju. Potplatiše neke Da. Dvojica smo u četvrtom, jedan naivne, mlade i neiskusne derane u drugom, a jedan u prvom razre« koji se zadovoljavahu blistavim fra« du. Pohvalili mladiće i pade mi na zama i dobačenim mrvicama sa »de« um, da je kakanjski učitelj musli« mokratske« sofre. Preko njih osno« man. I razmišljah: kad li će doći vaše »Musi. Tež. Stranku« i, gledaj« vrijeme, da u svakom svom većem te nelogičnosti, za tu stranku do« selu imadnemo ovake učitelje? Kad zvoliše konfesionalnu bazu! Ali sve li će se naš svijet uvjeriti da nam Na dohvat. �Strana 2 Страв» je sad najpreče svojom djecom nas puniti preparandije pomoću kojih ćemo dobiti dobre kulauze na nas šem zapuštenom selu? Hoće li se buduća »Gajretova« skupština baviš ti ovakim pitanjima? * Idem na jedna korteško sijelo u Sarajevu. Na prozoru jedne lijepe moderne zgrade stoji nekakva že» na, a iz sobe se jasno čuje ženski djetinji glas, kako izgovara ajete. Pamti sabah. Mala je napravila po« grješku. »Vellezine ineahu« ču se glas žene, a mala ponovi i pođe da« lje. Uči vrlo dobro. Bio sam potres šen i razmišljah: ili je ispravljala »PRAVDA* — /’PABflA* majka ili guvernanta? Bilo kako bis I stane, nek bude početak novog slo« bodnog razvoja naše braće, koju se lo, dobro je i jedno i drugo. Kad spojih ove dvije lijepe slike | je sa stanovite strane već davno za« učini mi se da se nalazim u zlatnom boravilo bilo smatrati rav^oprav« nim građanima. ‘v’ . vremenu islamske civilizacije, kad Čast braći Muslimanima!« nauka i znanje bijahu glavna i prs va odlika svakog muslimana i mu« slimanke i kad je svak znao za uz« višene riječi našeg Dcvletlije: »Kad prolazite pokraj rajskih vrtova — uzberitel (Upitaše: »Šta su ra jski vr« tovi?« a on reče:) »To su naučni Odjek u Sandžaku. Povodom sastanci«. Dao Bog, pa se što prije umnožas sjajne pobjede naše organizacije do« la i jedna i druga slika i protegnus bismo iz Priboja ovaj brzojav: »Že« le se na sva naša sela i sve naše leći uspjehe u budućem vašem ra« du za napredak ovog naroda, najsr« domove. dačnije vam čestitamo narodno po« vjerenje kojeg ste neumornim i sjaj« nim radom zaradili. — Ibrahim Ha« dži Hamzić, Husein Hasanagić, Sa« lih Hadži Hamzić.« Fala braći na ovoj pažnji. se ne da pobiti, da se svijest solidarnosti među muslimani« Glas omladine. Iz Sanskog Mo« ma, zbog agrara i gorenavedenih sta dobismo ovaj brzojav: »28. no« pojava, s pravom ili nepravom, to je vembrao tvbrio nam je svima oči, a za osećajc masa indiferentno, tako rezultat izbora neka je svjedodžba probudila, da su skoro kao jedan da smo svi uz vas. Živjela probude« čovek glasali za svoju muslimansku na islamska svijest! — Muslimanska stranku. To se može nazvati da je | Omladina.« reakcionarno, nazadno i kako se ho« I će, ali to je tako; aupoliticise । Bez naslova. Čitamo u »Hrv. Slo« računa sa faktima, a ne sa zi« ove retke: »Doznali smo iz sa« nekim umišljenim pretpostavkama i svim pouzdanog izvora, da je g. Še« računima, koji vrlo lepo izgledaju rif ef. Arnautovie nekoliko desetaka na papiru, ali ne odgovaraju životu । dana prije izbora ponudio jednom i stvarnosti.« ovdašnjem listu sumu od 1,200.000 Zatim se list osvrće na »neuspjeh« 1 kruna (jednog milijuna i dvijesta hi« Srba, a onda veli: »Izlišno bi bilo ' ljada kruna), da mu se predade za pred ovim faktom kukati i jadiko« izbornu agitaciju. Vlasnik lista od« vati. Ovi su izbori ponovo dokazali, I bio je sa gnušanjem tu ponudu. da samo velike i jake, dobro vo« U slučaju, da bi ko htio demanto« đene i dobro organizova« vati ovu vijest, mi ćemo donijeti i« nestranke imaju izgleda na ve« me lista i odnosnog vlasnika. Moli« like uspehe. Manje stranke, bez ja« mo muslimansku »Pravdu« neka da« ke podloge u narodu, ne mogu ni de naslov ovoj notici.« kraj proporcionalnog izbornog reda da se afirmišu i da uspiju.« i List dalie govori o uzrocima ne« I uspjeha radikalne stranke, a onda veli: »A osim svega treba istaći još jedan momenat. Intcresovanje za izbore i disciplina, bile su mnogo Tuzla, 29. novembra. Dosada slabije u svih drugih stranaka, nego prelazi 30.000 glasova za našu listu u J. M. O. Nijedna stranka nije ni u tuzlanskom okrugu.. ^zultat će« apsolutno ni relativno izvela toliko mo javiti. “ W birača na glasanje kao J. M. O. Ona Travnik, 29. novembra. Pre« ! je zato požnjela uspjehe, a ostale ma prispjelim vijestima u travanj« neuspjehe. Ako ima smisla i pa« skom okružju glasalo je za J. M. O. meti među vođama naših strana« 14.350, za komuniste 3.700, za radi« ka, nek im to bude opomena i po« kale 6000, za savez težaka 4500, za uka za budućnost.« hrvatsku pučku 3100, za Čokorila « 3800, za hrvatsku težačku 11.790. — Odbor. »Hrvat« u broju od 30. novembra Kl j u č, 29. novembra. Rezultat iz«, donosi članak »Pobjeda Muslima« bora našeg kotara sjajan. Svijet na na«, iz kojeg vadimo ove stavove: »Muslimana u našoj državi imade hrpe pristupio uz opće zadovolj« preko milijun i pol. Da se vidi ka« stvo. Radikali dobili 1470, srpska te« ko su ta naša braća po vlastodršci« žaoka 1815, muslimanska org. 1837, komunisti 211, hrvatska težač« ma bila potiskivana i zapostavljana, ističemo, da su u današnjem Narod« ka 101, demokratska 71, socijaldc« mokrati 43. — Mjesni odbor. nom Predstavništvu bili zastupani Prnjavor, 29. novembra. Re« samo sa deset mandata. Potpuno zapostavljeni i proganja« zultat izbora našeg kotara: komuni« sti 52, savez težaka 1920, »J. M. O.« n i proveli su oni željeznu organiza« čiju i dokazali evo cijeloj državi, 776, demokrati 986, hrvatska pučka naročito onima, koji su ih zapostav« 524, radikali 2043, hrvatska težačka liali, da je njihova svijest duboko 930, socijalisti 120. — Mjesni odbor. Bos. Novi, 29. novembra. Naša razvita, Njihov sjajan uspjeh — iz« ni jeli su 28 mandata — jasan je do« organizacija u kotaru dobila 1084 glasa. — Biščević. kaz nepravednosti, koja im se je po« B i h a ć, 30. novembra. Za četiri činjala. Milijun i pol tog našeg živ« I lja, samo zato, jer nije htjelo da i« mandata u bihaćkom okružju smo gra do pogubnoj muzici demokrat« sigurni. — Muhamedbeg Biščević. G la m o č, 30. novembra. Prva sko«Pribićevićevog centralizma, ba« i čilo se bilo u stanje bespravnog kirtiia kuglica 644. Selam. — Berbe« rović. j robija. Most ar, 3(J. novembra. Izbori u Uspjeh ovih izbora u Bosni iznio je Muslimane kaonaijači ele« Hercegovini pokazuju ova> rezultat: m e n a t, a s time i njihovu Jugo« Radikali 9244, hrv. pučka 10.019, n a« slavensku Muslimansku Organizaci« ša organizacija 11.521, Bian« ju kao najjaču stranku. Pa ipak za kini 1053, hrv. težačka 7635, tež. sa« cijelo vrijeme opstanka naše ujedi« vez 7135, Zvonaši 177, komunisti njene države nijedan Musliman ni« 2889, Mutež 511. Zenica, 30. novembra. Mi do« ic-imao učešća u vladi. Zašto? Jer ih se ie smatralo građanima drugog bismo 3017, komunisti 1161, radikali reda, koji treba da plaća porez u kr« 292, savez težaka 49, »demokrati« vi i novcu, da mu se otimlje, da ga 88, hrv. pučka 277, Čokorilovci 496, se strijelja i zatvara. Da, dobacivalo hrv. težačka 191. im se je: U Aziju! Na taj izazovni pogrdni poklik odgovorili su braća Mus’imani, kako oni zapravo imadu najviše prava, da u Bosni govore i — vladaju. Zagrebački listovi donose inter« Ovom uspjehu naše jednokrvne vju sa Stjepanom Radićem obzirom braće mi se od srca veselimo i po« na njegovo odnosno njegove stran« zdravljamo sviiesne muslimanske ke držanje u konstituanti. Radić je izjavio slijedeće; Obzirom na našu izbornike i njihove vođe, koji su (Hrasnica i' Spaho) znali, da u naj« stranku i njezino sudjelovanje u konstituanti' odlučiće glavni odbor, tjesnijoj vezi sa svojđm hrvatskom koji se sataje 7. decembra. Kad smo braćom u Narodnom Klubu, brane i pošli u izbore postavili smo se na le« štite potlačene suvjernikc od baha« galan put, pa ne možemo biti za na« tog nasil'a. Nova era, koja nakon ovog rezultata u Bosni mora da na« silje. Jedino narodu priznajemo pra« Bilješke. Novinstvo o našem uspjehu. Sjajna pobjeda naše svijesti i nas še organizacije izazvala je silno — iznenađenje. U društvu, na ulici, u kafani. svagdje, ama svagdje se gos vori gotovo samo o našoj organiza« čiji i njenoj briljantnoj disciplini. Svak se čudi, pa se čudimo i mi. No mi se ne čudimo svom uspjehu, već neobaviještenosti drugih, koji svojim čuđenjem ne pokazuju ništa drugo, nego li savršeno nepo« znavanje prilika, u kojima žive ov« dašnji muslimani. Ta zar je i mogao biti drukčiji rezultat, kad se uzme u obzir, da je vodstvo naše organizaci« je u rukama svjesne inteligencije, duhovne i svjetovne, okupljene na jednom zdravom principu i udruže« ne sa svrhom da skine lance s ruku i nogu svoje obespravljene braće? Zar je i moglo biti drukčije, kad na« še vodstvo ima potpuna smisla za interese i tegobe svakog našeg bra« ta: i onog iz dućana, i onog sa sela ili radionice? .Naš je uspjeh potpu« no prirodan i potpuno razumljiv: on je plod rada i žilave akcije, on je i — plod pritiska, kojeg je dosad osje« ćao svaki sloj islamskog dijela na« šeg naroda. On je bio i bjelodan, jer se je snaga naše organizacije potpu« no odražavala u stupcima »Pravde«. I da njeni izvještaji nijesu prosudi« vani kao i ofarbani izvještaji dru« gih stranaka, niko se sad ne bi ču« dio, niko se ne bi iznenadio našim uspjehom. No da čujemo šta vele drugi. I. »Srpska Riječ« u broju od 30. no« vembra donijela je uvodni članak »Poslije izbora«, u kojem između o= stalog stoje i ove riječi: »Danas je već poznat rezultat izbora u Bosni i Hercegovini. Priznati valja da je donio velika iznenađenja. Fakat koji se osporiti neda jeste, da je jugoslavenska muslimanska orga« nizaci ja, odnela pobedu na svima linijama. Ona je dobi« la dvadeset i pet, a ni jedan direkt« ni njen protivnik među muslimani« ma, nije dobio ni jednog mandata. Pobeda J. M. O. je tim veća, što i o« na sama nije mogla računati sa više od 20 mandata; jer toliki bi broj mandata prema procentu musliman« skog stanovništva imao da pripadne udruženim muslimanima u Bosni i Hercegovini, pod predpostavkom, da svi glasaju za J. M. O. Ona je dakle dobila još pet poslanika pre« ko očekivanog broja. Šta je uzrok tom uspehu? Nesumnjivo je, da je J. M. O. bila najjače organizovana stranka u zemlji. Pune dve godine je vodstvo stranke organizovalo svoje pristaše, da joj niko među mu« slimanima nije smetao. Musliman« ska težačka stranka, čedo demo« krata, sa Šukrijom Kurtovićem, ni« je imala ni toliko snage, da bi ioj mogla oteti ma i samo cigli jedan mandat. A Šerifova je akcija i suvi« šc kasno došla. Ono što su uviđavni ljudi već davno predviđali, da se među muslimanskim težakom, ba« rem za sada, ne može operisati ni sa kakvim demagoškim šlagerima u pi« tanju agrara, a što gospoda demo« krati u svojoj kratkoj pameti, nisu htjeli da vieruju, obistinilo se: Mu« slimanski težaci su shvatili, da su niihovi zajednički interesi osobito zbog pogrešnog i jednostranog po« stupanja u agraru i zbog nemilih do« gađaja koji se dešavahu iza oslobo« đenja u nekim krajevima, jači i pre« či, od nekoliko dunuma zembe ma« nje ili više. Bilo je glasova koji su upozoravali na to. ali ih niko nije hteo da posluša. Činjenica je, koja Naši izvještaji o rezultatu izbora. RadićBua izjava. Rpo' — Broj 230 Jedan dohumenat. U prošlom broju iznesosmo Ček« rinu tužbu radi isplate 15.000 kru« na uime ugovorene p. r o v i z i« ј c za posredovanje pri iznamljenju Hotel Centrala. Pošto je g. Čekro u svojoj izjavi zanijekao »da je ikad za vakufske novce kupovao sprave za ipolijevanje bašče«, iznosimo o tom z v a n i č a п dokumenat uz na« pomenu, da ćemo se pri potrebi os« vrnuti i na ostala Čekrina hašanja. Riješeni em direkcije broj 12.627, koje nosi sadržaj »Ivan Kasparek šalje račune za popravke v o« d o v o d a u vak. mear. dvoru, Elka« meru i dr.« i riješenje »Brm računo« vodstvu da priložene račune isplati. Sar. 4. sept. 1919. Čekro, Arnau« tović«, isplaćen je račun Ivana Kas« pareka od 21. jula 1919. o ovim »ipo« pravcima« u kući u Halilbašića ul. uz konvikt: 7./7. novu pipu 12 mm sa helenderom za marpić K 65.—, mufna %X’/a i nipel a/aX’/a montirao K 13.—, desetmetara marpića iz b o t a n a K 180.—, jedna štrcaljka za marpić K 70.—, 11./7. bateriju od kupališne peći odmontirao, 2 nova sica napra« vio i opet montirao K.30.—. Ukup« no K 358.—. Veleštovahjem Johann Kasparek, vidio Čekro«. Računovodstvo je isplatilo raču« ne 5. oktobra, a po strani ima još jedan« paraf g. Arnautovića, pisan olovkom, a glasi: »Neka se isplate unutrašnji računi. Arnautović«. To je očit znak, da ga je računovodstvo upozorilo na protuslovlje između re« ferata i priloženog računa, jer je među »popravke« uvršten i ra« čun o .nabavi sprava za polijevanje Čekrinog vrta. vo na revoluciju, kad ovaj bude na nju prisiljen. Kako smo mi prihvati« li zakonita sredstva,, to ćemo svoje pristaše odvraćati od revolucije. Mi ostajemo i nadalje republikanci, jer mi ne ćemo drugo, nego da inter« pretiramo volju naroda. U sam na« crt ustava treba da uđu sve one u« stanove, koje državu čine seljač« kom. U daljnjem razgovoru izjavio je Radić, da je moguće da će se u kon« stituanti složiti i oprečne struje. Hr« vatskim zastupnicima trebalo bi pre« pustiti, da si oni izaberu bana, da postave hrvatske činovnike i organi« zuju čitavu upravu. U Beogradu bi morali potvrditi sve zaključke. Go« voreći o strankama izjavio je, da je on od svih po programu i po ljudi« ma najbolja demokratska, jer se u njoj nalaze odlični muževi. Ako u demokraciji u istipu budu demo« krati, onda ćemo se u 9% pitanja naći sporazumni. Ujedno će zastup« nici Seljačke Stranke sarađivati i sa srpskim zemljoradničkim zastupni« cima, samo je kod njih ta pogrje« ška, što su prerevni monarhiste. U pogledu naše budućnosti imade naj« bolje nade, jer će se naći pametni ljudi, koji će znati i htjeti spora« zumjeti se, te je on pripravan na sporazum, dapače i na kompromis, ako se uvaže načela Seljačke Stran« ke. pirr'ci REZULTATI IZBORA. Zagreb, 2. decembra. Večeraš« nja »Riječ« donaša iz Beograda ove rezultate izbora: demokrate 95, ra« dikali 93, komuniste 54, Rađićevci 45, zemljoradnici 30, muslimani 27, klerikali 25, socijaliste 9, Samostoi« na kmeti jska 8, Hrvatska težačka 7, republikanci 5, Bunjevci 4, Hrvat« ska zajednica 4. Рпша Hrvoj 4, na« rodni socijaliste 2 te po jedan: Trumbić, Ribarac i frankovci. Rad i trajanje konstituante. Iz Beograda javljaju: Prvi posao kon« stituante će biti, da verificira man« date, a nakon toga će se preći na ustav. Taj posao će trajati 4 do 6 mjeseci, pa će se ustavotvorna skup« ština pretvoriti u zakonodavnu i trajati će dvije godine. Naredni iz« bori će biti koncem god. 1922. ili početkom god. 1923., ako ne bude potrcb/i, da se prije obave. Uslovi KemaLpaše. Agencija Ha« vas javlja iz Carigrada, da su se �Crpa-u 3 Fpoi 230 — Broj onamo povratili odaslaniti turske mija imati veliku ulogu u borbi sa boljševizmom, koji se neće zadovo« vlade, koji su u Angori pregovarali sa Kcmahpašom. Kod velikog vezi« ljiti uspjesima postignutim na ju* ra bila je odmah konferencija mini* gu Rusije, nego će težiti osnovnom stara i delegata, na kojoj se rasprav* zadatku, da izazove svjetski požar: ljalo o rezultatima njihovog putova* teško je reći, na koju će stranu bolj« nja. Kako se saznaje Kemalpaša sta« ševici sada udariti. Ja sam predao vio je kao uslov svog odstupa, da armiju, flotu i stanovništvo pod po* antanta ublaži sevreski ugovor ta* krovitđjstvo Francuske, jedine ve* ko, da otomanskoj vladi bude osi« like sile, koja shvaća svjetski značaj guran opstanak. Veliki vezir Tev« naše borbe. fik«paša referisao je o tomu sultanu. Borbe u Maloj Aziji započele. — Glavni stan grčke maloazijske voj« ske započeo je opet izdavanjem rat* Gospodine uredniče! 'nih komunikeja sa maloazijskog Slučajno me neko upozori, da se fronta, iz kojih proizlazi, da je vob ska Mustafa Kemala opet započela je »Domovina« u 13. broju mene ta* ofenzivom. Komunikei javljaju, da kla. Stoga molim dopustite mi, da se s par riječi operem toga dodira. O» su napadi turske nacijonalističke voj ske odbijeni. Na više mjesta razju* sim toga je na istom mjestu i moj dobar znanac g. Muhamedaga H. reni su pojedini odredi Turaka. Ge« neral Paraskevopulos. dosadašnji Jusufaigić okaljan seksualno»moral* komandant na ovom frontu smije* nim blatom, te i ako to blato više njen je. Na njegovo mjesto došao je prlja onog, ko se njime nabacuje, ipak se osjećam u ovom slučaju duž* general Paptilas. ‘ Borbe u Armeniji. Kako iz Ango* nim prema Muhamedagi, da izjavim те javljaju u Carigrad, započele su ovo: Nije istina da mi je Muhamed* aga ikada ponudio »jednu vrlo lije* opet borbe između Turaka i Arme* pu djevojku od 15—16 godina.« Ka« *naca, pošto ovi potonji nisu htjeli 'da ispune zahtjev Turaka glede ra* ko je i zašto konstruisana ta potpu« 'zoružanja. Po jednoj vijesti iz аг» na izmišljotina, znače valjda jedino knenskog izvora, armenske čete za* redakcija »Domovine«, ali kojim jpočele su jaku protuofenzivu, pa im političkim rezultatima vodi tretira« je uspjelo da zaposjednu Aleksan* nje takovih tema i takvim tonom, to zna danas, poslije izbora, svako di* kiropol. Kemalistički general Kjazim jete, osim jedinog vlasnika »Domo« Karabekir se povlači. Povratak Konstantina u Grčku. vine«. Sarajevo, 3. decembra. Iz Basela javljaju: Svečani dolazak Dževad Sulejmanpašić. Kralja Konstantina u Atenu odgo* đen je za 12. decembra. Parlamen* ’) Donosimo iz obzira prema g. tama deputacija putuje u Luzern, da primi kralja, koji će putovati pre, piscu, a nipošto stoga, što bismo s »Domovinom« Junaka s Alipašina ko Italije u Grčku. Lloyd George za povratak Kon* Mosta htjeli polemisati još i o — moralu. Ur. stantina. U londonskim diplomat* skim krugovima govori se, da je Llovd George sporazuman sa po* vratkom Konstantina na grčko pre« stolje, na kojem bi ostao čovjek Engleske, jer hi njoj imao da zahva* Liječnička predavanja u Velikoj li svoj povratak. Lloyd George na* da se, da bi ga za neko vrijeme mo* gimnaziji. Kako smo voć javili, naši gao skloniti, da uzme Venizelosa za domaći liječnici počeli su obdržava* ministra predsjednika. Po mišljenju ti svoja poučna predavanja o čuva« Lloyd Georgea, bilo bi ovakovo ri» nju zdravlja. Ova su predavanja vr« ješenje bolje od revizije sevreskog ј lo korisna. Osobito će dobro doći mirovnog ugovora, ali je moguće, da našem neukom svijetu, a u današ« nje dane tim više, što su se, kako će se obvezati Konstantin, da učini se već opaža, u Sarajevu počele ši« ustupke Turcima, pa i Bugarima. riti razne prolazne i opasne bolesti. General Wrangel o svom neuspje* hu. 19. pr. mj. primio je general Koliko se dosada vidi u rasporedu, Wrangel u Carigradu na krstarici teme (predmeti predavanja) su vrlo »Komilov« predstavnike svjetske interesantne, a predavači su mahom štampe, te im je ocrtao uzroke svog stručnjaci svaki u svojoj liječničkoj struci. poraza i povlačenje sa Krima. Stoga ova predavanja najtoplije Po njegovom izvještaju glavni je uzrok velika brojčana nadmoć cr« preporučujemo našemu svijetu. vene vojske. Protiv njegovih 5 di« Predavanja su besplatna a obdrža* vizija koncetrirali su boljševici 28 vaju se u zgradi Velike gimnazije divizija, a protiv njegovih 4500 ko« svaki dan osim praznika od 5—6 sa« njanika imali su oni 25.000. Boljše« ti poslije podne. Pristup je slobodan vici uložili su sve, da zauzmu Pere* svakome. Radiotelegrafski promet sa Au* kopske položaje, pa ih je u tome sil* strijom i Njemačkom uveden je po« no potmogala Ogromna artilerija, koju su doveli s poljkse 'fronte. U sredstvom Radiostanice u'Sarajevu. svojim navalama bacali su u borbu U tom saobraćaju mogu se primati državni i privatni telegrami, za koje uvijek svježe čete, pa mu je bilo jasno, da se ne može održati, jer mu se imade naplaćivati kod predaje i je armija što na mrtvim, ranjenim to za državne telgramc obična tele* grafska taksa (za Austriju 12 centi* i nesposobnim za borbu izgubila ma = 1 K 44 fil. po riječi nu najma* preko polovicu. Videći, da je dalnja nje 1 franak 20 cent. = 14 K 40 fil., borba bezsmislena dao sam nalog za a za Njemačku 22.5 cent. = 2 K 70 evakuaciju Krima. fil. po riječi) dočim će se za privatne Na upit jednog novinara, kako se držalo stanovništvo poslije njego* telegrame naplaćivati trostruka pristojba običnog telegrama. — Kod vog odlaska odgovorio je Wrangel: svih ovih telegrama imade se u opa* — Mogu Vam reći, da su ostav. Ijena skladišta granata tri dana ču* ski naznačiti »Radi o« označivši smjer Sarajevo, odakle će se bezžič* vali radnici, kojima je bilo dato oruž je. Lučki radnici su uređivali brodo* nim putem dalje otpremiti. ve, pa se i njima mora zahvaliti, da Muslimanska Centralna Banka za je evakuacija išla u redu. Jedna de« B. i H. Sarajevo, ovlaštena je rije« putacija radnika došla je k meni i šenjem ministrstva financija broj molila da i njih evakuišemo. ali to 6543 od 19. novembra 1920. na trgo* niic bilo moguće radi pomanjkanja vanje devizama, izdavanje čekova tonaže. Da je bilo dosta brodova ot* na inostranstvo i izdavanje »Uvere« putovalo bi s nama čitavo stanov« nja za obezbedu valute« za carinar* ništvo. Izvezlo se svega 130.000 Iju* niče uvoznicima i izvoznicima. di, od kojih je 70.000 vojnika (30 hi* MANUFAKTURNE (i luksuzne) ljada boraca i 40 hiljada službeni« ROBE SVAKE VRSTI nrodaje sa* mo na veliko Muslimanska Central« ka u pozadini), oko 7000 ranjenika, a ostalo je građansko stanov« na Banka za Bosnu i Hercegovinu ništvo. Sitni j evo Na pitanje o sadašnjim njego« Okruglo 4,000.000 (četiri milijuna) vim namjerama odvratio je Wran« bez ikakovog odbitka, iznaša naj* gelj: Ja ću ostati s vojskom i dalje veći zgoditak, koji sesajednom živjeti na krstarici. Vlada je znatno srećkom dobiti može. Vučenje smanjena, pa će se zanimati pita* državne razredne lutrije već na 3. i njem, kako da se izađe iz ovog sta« 4. januara. Narudžbe iz cijele dr« nja. Sva predstavništva u inostran« žave neka se uprave na glavnu ko« stvu ostaju na svojim mjestima. Ja lekturu: Međunarodna Banka d. d. sam uvjeren — završio je general — odio drž. razredne lutrije. Zagreb, Gajeva ulica 8. da će u skoroj budućnosti naša ar« Pismo uredni itvi*) Točno na minutu idu Suttnerovi [ satovi, svjetski glasovita marka ! »IKO«. Suttnerove ure u svim izrad« bama i cijenama, kao i sve ostale dragulje i potrebštine pokazuje Vam prekrasni katalog kojeg bes* platno dobijete ako za poštarinu pošaljete 2 K na tvrtku H. Suttner, Ljubljana br. 706. Dobar dan! i dobro zdravlje do* niječe, boli Vam odstraniti Fellerov Elsafluid i Elsa*pilule! 6 dvostrukih ili 2 specijalne boce Elsafluida 42 K. 6 kutija Elsa*pilula 18 K. Ideal svih sredstava za njegu lje* pote jesu: Fellerova Elsa*pomada za lice, najjača vrsta 15 K, Fellerov pravi medicinalni ljiljanov mliječni sapun sa markom »Elsa« 19 K, Fel* lerova Tannochina*pomada za po« rast kose, veliki lončić 15 K. I ostali Elsa«preparati tvrtke Eugen V. Fel* ler, Stubica Donja, Elsatrg br. 310, Hrvatska, veoma su pouzdani i sva* ke preporuke vrijedni! Muči li Vas glavobolja? Zubobo* lja? Trganje u kostima? Malo Fel* lerovoga Elsafluida — i nestane boli! 6 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce. 42 krune. Državna trošarina posebno. Fellerov migrenovi klinčić »Elsa« 1 komad 12 kruna. Želudac Vam nije u redu? Neko* liko Fellerovih pravih Elsa«pilula! Te su pouzdane! 6 kutija 18 kruna. Švedska želudčana tinktura 1 velika boca 20 kruna. Omot i poštarina po* sebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feller, Stubica donja, Elsatrg br. 310, Hrvatska. C. Poruke uredn štua. Piscu članka »Trgovina s politikom«. Ne možemo štamnati, jer ne ćemo da sa Šerirom opširnije polemišemo. Dosta mu je nje­ gove muke. Selam! SsiMtt vijesti. Državna hlasna LUTRlia Prvo vučenje 3. i 4. januara 19Z1. I00.000 srećaka 5o.ooo dobitaka 5 premija od 60.000 do 600 000 dinara ili 240.000 do 2,400.000 (dva milijutia četiristohiljada) kruna. Svaka druga srećka mora dobiti! Isplata svih zgoditaka u gotovom novcu bez odbitaka! Najveći dobitak u sretnom slučaju NATJEČAJ. dinara 5000 kruna nagrade onome, ko dokaže, da je letak što se širi iz Tuzle s potpisom Adema Biše pisao jedan školski nadzornik, a re obični fakin. Jedan TeŠnJak. 1,000.000 DOBRA PRILIKA! kruna Prodajemo najboljem nudiocu jednu kom­ pletnu novinarsko-političku garnituru sastojeću se od: 1 .) jednog vlasnika i sposobnog političkog vođe (bez pristaša) koji govori »više« jezi­ ka. Svršio je osim tri razreda osnovne još i »Lisken Schule« u Mostaru. Veima sposo­ ban za podvaljivanie, radi čega je pri svjet­ sko? utakmici odnio rekord u laganju. Zna pjevati »O mein Oesterreich« i »KoŠut LayoŠ«, solo i uz pratnju na zvečećem glaso­ viru. Čovjek bez karaktera, bez savjesti i poštenja — demamgog prve vrste — sposo­ ban za sve i sva. 2 .) Glavnog urednika — junaka, koji umi­ je čitati i pisati latinicom i ćerilicom. 3 .) uniformiranog glavnog urednka, immer šljigovitz trinken, govori »njemački«, »ma­ džarski« i t. d. Sve za bagatelu! Čudo jefti­ noće! Cijenjene ponude slati na uredništvo »Telala«. Oiaho |f авАммм hakndap izgleda haJOnOV za 19ZI. VI. Месец ЈУЛИ Nedelja Muslimanski: 3. Seval 1388. Ra­ mazanski bajram (IV. dan). 20 Sllverije Ponedeljak 21 26. Недеља 7 Теодот, еп. Понедељак 8 9 22 4,000.000 (četiri milijuna) nadalje 600.000, 400 000,20:..000,150.000, 100.C00, 80.000, 70.000, 60.000, dvije po 50.000, dvije po 40.000, pet po 30 000, osamnaest po 20.000 dinara odnosno 2,400.000, 1,600.000, 800.000, 600.000, 400.000, dvije srećke po 200 000, dvije po 160.000, pet po 120.000, osamnaest po Ц 80.000 kruna itd. bez odbitaka! Cijene srećaha za svahu Masu: 11 srećha Dinara 48 ili Kruna 192 1 2 srećke Dinara ZV III Kruna 9Б srećke Dinara IZ lii Rruna 18 1 3 srećke Dinara 6 ili Kruna ZV Недеља Теодор Стр. Уторак Alojzije vel. Utorak (jedan milijun) ili Točna i brza isplata sviju dobitaka Pavlin Sreda Кирило ал. Среда zajamčena! 23 10 Sidonija Četvrtak Тимотије, п. Чегвртак Narudžbe iz cijele države neka se uprave poštanskom uputnicom ovlaštenoj glavnoj kolekturi 24 11 Ivanđan Petak Вартолн В. Петак 25 Prosper Subota 26 Jeremija Muslimanski: 8. Ševal 1388 Jevrejski : Tamuz 5680. Hukat Vejivtah 12 Онуфр и П. Субота 13 Акнлина Prvom polovicom decembra izlazi iz štampe opće obljubljeni Kajonov nedjeljni kalendar za 1921. god. Cijena po komadu K 30’— Na više komada: od 10 do 20 po K 25 , od 20 do 50 kom. K 24.-, od 50-100 kom. K 23.preko 100 komada K 22.— Iranko Sarajevo Narudžbe prima I Izvršuje: Papirnica Danici S U. Rajon, Sarajeuo Ttlifoa iottnrbai br, 17. Brnjlii; Kajižara Kajem MEDUN9H0DN9 ВДННДП. D^ odio razredne .lutrije. K Zagreb T" Najveći izbor brojeva! �Hroi 230 -- Upo; .PRAVDA* — ЈРАНДА' §tmna 4 Страда Nešto i za Vas! Racionalna njega ljepote. Želite li racionalno njegovati lice, ruke; odstraniti prištiće, sujedice; hrapava oporu kožu učiniti svježom i elastičnom, upotrebljujte FELLEROVU PRAVU POMADU ZA LICE. 1 veliki porculanski lončić K 15’—. ELSA-TOALETNE-PAST1LE, 1 kutija K 10 50. Pomada za usnice po K 2’— i 4’—. Ideal svih sapuna. jest FELLEROV LJILJANOV MLIJEČNI SAPUN K 19’—, TEKUĆE LJlLJANOVO MLIJEKO K 12- i 15’—, najfiniji glicerin K 6*— i 80’—. Vaselin po K 3‘—, 7’— i 12‘—. Neškodljivi puder za lice u vrećicama po K 5’—. Rumenilo, 10 omotića K 20’—. Puder gospogje, koja se u to razumijejest pravi DraKLUBERA HEGA-PUDER bijel, roea. Velike elegantne kutije K 24‘ Izvrsna naravna njega kose. Porast kose unapregjuje, koža na glavi krijepi, od ćelavosti i prerane sjedine čuva FELLEROVA TANNOCHINA POMAD\ ZA PORAST KOSE ?EL8A“, 1 veliki porculanski lončić K 15 — JAKI KATRANOV SAPUN ZA GLAVU K 14, MAGJAR8KI BRKOMAZ po K 6 — i 8’-, NEŠKODLJIVA ulja za kosa, orahovo ulje, mala boca K 6'—, velika K 80’—, ŠAMPON za pranje kose K 4’—, Zulfe Nuhanovića, Protiv tjelesnoga znojenja koja obavlja sve popravke civilnih djeluje pouzdano FELLEROV „ELSA*PRAH ZA POSlPANJE, 1 kutija K 10 50. pušaka i revolvera Što je ELSA-FLU1D, to se zna! tatno i precizno. 6 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce K 42’—. Posluga brza i kulantna. — Cijene umjerene. Kurje oči Za usta i zube! bradavice, žuljeve odstranjuje se teme­ ljito i brzo FELLER0V1M TURISTIČKIM MELEMOM „Е1иа“ u kutijama po K 5'— i 7 50 i FELLEROVOM TURISTIČKOM TINKTUROM „Elsa“, 1 bočica K 10’-. Hega-zabni prah sa kisikom, 1 kutija K 20’—, Dra Heidera prah za znbe 1 kutija K 6'—, Elsa-vođa za usta K 30, četke za zube počamši od K 20 —. Fini parfemi Protiv gamadi francuski, originalna boca po K 40’—; na vagu prema količini počamši od K 20'—; Sachet (mirisavi jastučić za rubenina) K 8’—. kao muha, boba, stjenica, rusa, djeluje pouzdano i temeljito ELSA-PRAH ZA GAMAD. Velika kutija K 15 —. Tinktura za stjenice K 30*—. Naftalin po­ čamši od K 2*—. Popravci se obavljaju samo uz priklop oružnog lista. Zulfo Nuhanović, Sarajevo, hpod Budahovića 3. SEBURA Šta se svaki dan treba 1 Engleski melem K 2* — , Lysoform K 30, pravi Lysol K 30’—, kompletni irigatori najfiniji K 150'—, Kamfor K 3'—, Kamforne kugle K 5’ — , arnika po K 6*— i 30’—, Crnogoriein miris za eobt? K 3b, Malinov eok K 30’—, Kineski čaj po težini počamši ed K 3'—’ Kod upita treba svagda priložiti poštanske biljega za edgovor. Miševi i štakori! Hinha Francfea sinovi, Zagreb Omot i poštarina preporučuje se za računaju se POSEBNO, ali što jeftinije. Sto više se na jedan puta naruči, to se manje ovim troškovima poskupljuje roba. turshu crnu havu EUGEN V. FELLER, ljekarna kod „Mjeseca" Baščaršija, Hotel Ghazi AHMEDA TATAREVlCA snabdjevena je svima Ijekovima, pa se preporučuje svima muslimanima. Ima taze ribljeg zejtina (belukjaga', bakama za gnšu. Epilepticon protiv padavici, hopove za kuovet za iznemogle muške starije osobe, katran suji-voda protiv kašlja, plućnog katarha i tuberkuloze, Obriel mast za skidanje dlake, otrov za miševe, serail pomada i percellan pomada. Sve ove artikle dobiju trgovci jeftinije kad uzmu malo veću količina. Apsolvent trgovačke škole, koji imade i nešto kancelarijske prakse traži namještenje kod koje banke, odvjetnika ili u trgovini. Upitati kod administracije lista. „PROMET** Jedini i nepatvoreni hrijol je ouaj što ga proizvađa ljekarna kao najsavršeniji Stubica donja — Elsatrg 310 — Hrvatska. MUSLIMANSKA APOTEKA Prokušano, nenadkriljivo, najsigurnije, posve neškod­ ljivo, bez otrovnih primjesa kosmetičko sredstvo za od­ stranjivanje dlaka kod muš­ karaca i žena iz ljekarne Rudolfa Loebela, Mag. Pharm., Maglaj dobiva se po K 15.— u svim apote­ kama i drogerijama. iz fabrike Otrov za miševe K 8‘—, otrov za šta­ kore K 8*— i 10'—. Narudžbe adresirati na: Prva novostvorena BRUOL dodatak i zamena zrnate kave. Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Žtrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. Rudolfa Loebela u Maglaju. ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖ ж ж iji Muslimani $ * Sjetite se „Gajreta". Ж Dobije se u svim kolonijalno-bakalskim radnjama. жжжжжжжжжжжжжж Oglašujte u „Pravdi". I KO SUTTNER URA? PAPIRNiCA ♦ HAMDIJE KOPĆIĆA ♦ preporučuje svoje bogato stovarište svih vrsta papira, kancelarijskog i školskog pribora. — Naručbe se obavljaju brzo i točno. Ci ene umjerene. Sarajevo, Štrosmajerova ul. Te!. 619 koja čini trajno veselje? Samo Suttnerova ura I Od nikla, ocjeli, srebra, zlata, u svakoj cijeni — i vi ćete biti zadovoljni 1 Također lanci, prstenje, narukvice i svakakove potrebštine kao škare, < oževi, britve, kutije za cigarete, nažigačl, novčarke itd. sve dobro I jeftino I Tražite cijenik od tvrtke л J ♦ < X > H. MOH n Ljubljani b oj 7G6. trgovačko i špedicijsko d. d. prije Leopold Heim drva, ugljena, drvenog ugljena Sarajevo, Zbirni promet iz Beča i Metkovića. Fra Grge Martića trg br. 1. Brzojaui: Promet. Ovlaštena carinsko posredništvo. Intb. Telef. 29. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d.d.) u Sarajevu Dionička glavnica K, 7,000.000 Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovJenja u kraljevstvu SHS. i u inozemstvu. Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovolj­ nije. Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. Podružnice u £3 Brodu i £3. Novom Daje sezonske i aprovizacijske kredite, — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — ROBNO ODJELJENJE kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice.- - - - Hnnceiarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevu. - Internrban telefon: Zli Odgovorni urednik: F. Salaka. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Daniel & A. Kajon, Sarajevo, � https://kolekcije.nub.ba/files/original/42b523e0bcc137a9d0870f97dd3e7a3d.pdf ab18660e6f977389166a2e4a972981bd PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA, ■ Кк '■A Al . ИИИ^ 'H ■ iAHL* ^М ^А МИА ^А ЛКЖ MM A^A Ж ^А Ш Ш ^Ak Ш *Ш ^ЖА VA VA ^МП ^М ^А ЛА АА W Pojedini broj K НН vHk № мк Ml ■■ jfl| А^М КИ М a аВ ВН ■« ■ |П Hv Ш Ж M izlazi (ČETVRTKOM. ' NA POLA GODINE К ^М М. AA ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Згој 126 (231) U musliman nije mogao da nađe prav« ne zaštite, ako mu je pravoslavni o« teo zemlju. Pri provađanju agrarne reforme — u koliko se ona nije pro« (ZAŠTO SE VEĆ NE PROGLAS UJE AMNESTIJA U SANDŽA« vodila jednostavnim odobravanjem KU I MAKEDONIJI?) prostoga otimanja — na muslimane Službeni je presbiro 28. novem« tuje, a kamo li još progoni. Riječ je težake nije nitko ozbiljno ni pomi« o Sandžaku i Makedoniji, koji kroz šljao, i ako je svakome bilo dobro bra donio ovaj izvještaj iz Zagre« ba: »Njegovo Visočanstvo Regent cijelo vrijeme narodnog ujedinjenja poznato, da baš muslimanski težaci Aleksandar potpisao je ukaz o op> ne doživješe nikakve amnestije i a« imaju najmanje zemlje. Uza sve to širnoj amnestiji, u koju su bolicije; riječ je o Sandžaku i Make« su se ispaše u muslimanskim selima uključeni i mnogi politički delikti. doniji, krajevima, gdje se ljudi za« davale bogatim pravoslavnim selja« Ova amnestija obuhvata takva kaž« tvaraju radi prisilnog upisa au« cima i gazdama, te se na taj način njiva djela, za koja je bio optužen stro«madžarskih ratnih zajmova. dopuštalo, da se od muslimana te« Stjepan Radić. Na temelju ove am« Ovdje hoće da vodi glavnu riječ je« žaka otima zemlja. nestije saopštio je predsjednik sud« dan od najvećih agitatora za te zaj« Musliman radnik bio je u svim dr« benog stola dr. Vajić danas u 514 move, a tamo se progone i mali Iju« žavnim poduzećima, a naročito kod sati optuženome Stjepanu Radiću, di, što moradoše da ih upisuju. državnih željeznica zapostavljen; da je amnestiran i da se smjesta Gdje je tu pravda, gdje moral? unapređivani su pravoslavni s 2—3 stavlja na slobodu. Pošto je Radić Upozorujemo centralnu vladu, da godine rada u radionicu a zapostav« saslušao riješenje, uskliknuo je: Žk za vremena udovolji našem oprav« ljani su muslimani s 10—15 godina vio Regent Aleksandar, te se je za« danom zahtjevu o proglašenju am« rada. putio odmah na biralište«. nestije i abolicije i u tim krajevima. Pod imenom suzbijanja skupoće Čudna je stvar, da se je vlada — Bila bi sramota, kad bi nas njen pro« otklonivši drakonske mjere g. Dra« pust prisilio da se već u prvim sjed« policijske su vlasti progonile gotovo škovića — sjetila samo nekih pokra« nicama konstituante moradnemo samo muslimane male trgovce i o« brtnike; jednom je prilikom policij« jina. Pa i pokrajine, koja je prilikom potužiti na ovu nejednakost. ska direkcija u Sarajevu htjela čak Regentova boravka u Zagrebu dobi« * i to, da u potpunoj opreci s osnov« la vrlo opsežnu amnestiju. Zar je sa« mo u Hrvatskoj i starim granicama Zar nije žalosno kad i nakon go« nim zakonskim propisima — oduz« Crne Gore bila potrebna vlada« re spomenutih amnestija možemo I me velikom broju i obrtnice. reva amnestija i zar su samo u dobiti i ovaki brzojav iz Prijepolja: I mi bi mogli ovako da redamo ne« njoj provođena nasilja? Što mi zna« »Moj dobri otac Muradbeg Hašim« pravdu za nepravdom, koje su nam mo, u našem kraljevstvu ima još po« begović, jnčer je preselio na ahiret činjene. Mi smo se na sve te ne« krajina, koje bi trebale znati za kra« nakon devetm jesečnog zindanskog pravde žalili i u javnosti i u narod« Ijevsku naklonost; ima pokrajina, u zatvora u Novom Pazaru?« Zar to nom predstavništvu, i vladama u kojima se kao zločin progone čini, nije grozno, da se toliko vremena Beogradu i u Sarajevu. Mjesto is» radi kojih, u drugim pokrajinama, može čamiti bez osude navodno pravljanja tih nepravdi doživjeli nikom ne pada ni na um, da ih ispi« stoga, što fali sudačkih sila ?... smo, da nas vlastodršci nazivaju ne« prijateljima države, nas, koji smo u svakoj zgodi pokazali da jednako volimo ovu državu kao i drugi i koji samo taržimo, da ova država bude Još se nisu navršile ni pune dvije pravoslavni raznih partija; kasnije zajednička domovina svih nas, i godine dana, od kako nekolicina Iju« su došli u vladu i Hrvati katolici naša kao i svih drugih, da u njoj u« di, koji se bijahu dočepali vlasti, ne svih partija, a o muslimanima u ve« živamo svi jednaka prava i izvrša« vodeći ni malo računa o volji i ras« likodušnom Beogradu nije nitko vamo jednake dužnosti. Ona je i položenju naroda odrediše zastupni« htio ni da čuje. Sta više, većina či« prostrana i bogata, da nas sve može ke Bosne i Hercegovine za Privre« novnika muslimana bačena je s is« zadovoljiti, samo ako ne tražimo meno Narodno Predstavništvo. Na« taknutijih mjesta, s uprave kotare« jedni nad drugima ni vjerske ni ple« ma je tada učinjena grozna neprav« va i okruga u kakve vladine kance« menske nadmoći, ako ne tražimo da da: ne samo što muslimani ne dobi« larije i oduzeta im svaka mogućnost jedan imadne više prava kod vlasti zato što je pravoslavne vjere, a da še onog broja poslanika, koji odgo« uticaja na upravu. vara broju muslimanskog stanovni« Zločini, što se počiniše na musli« drugi podnosi veće terete zato što je musliman. štva, nego su od muslimana odredi« manima u raznim krajevima naše Ovo gorko iskustvo, što su ga mu« vani za poslanike samo oni, koji stu« zemlje ostaše većim dijelom nekaž« piše u tada tek osnovanu »demo« njeni. Od toga je najviše pretrpio slimani u ove dvije godine stekli, kratsku« stranku. naš seoski svijet. Mjesto progona zbilo nas je u čvrste redove, stvorilo Mi smo se na tu tešku nepravdu pravih zločinaca na životu, slobodi je našu organizaciju. Nijesmo se mi žalili, ali Narodno Predstavništvo i imetku muslimana, zaredaše pro« organizovali na vjerskoj osnovi sto« ga, što hoćemo tako, već stoga što nije uvažilo naših žalbi i mi smo goni nedužnih muslimana. Provađanje agrarne reforme u Bo« su nas drugi na to prisilili svojim ne« morali podnositi i tu nepravdu. Narodno Predstavništvo, u kome sni i Hercegovini pretvorilo se je u pravednim postupkom prema nama. smo mi imali samo dvojicu svojih pravu otimačinu muslimanske ne« I došao je dan, koji je jednom i« zastupnika, nije mnogo radilo; nu pokretne imovine. Nesamo što je a« pak morao doći i koji smo mi željno zato su radile vlade, koje su proizla« grama reforma kod nas provađana i s nestrpljenjem očekivali. Narod žile iz ovog privremenog parlamen« po sasvim drugim načelima nego u je morao doći do riječi. 28. novem« ta, a rad svih tih vlada, s neznatnim ostaloj državi, nesamo što je vlada bra o. g. odgovorili su muslimani izuzecima, bio je uperen proti nama. Ljube Davidovića begluekom ured« složno kao iz jednoga glasa, da je Od obrazovanja prve centralne vla« bom pogazila i kraljevu proklamaci« dosta bilo nepravdi, da treba učiniti de u Beogradu — 20. decembra 1918. ju od decembra 1918., koju su pot« kraj dosadašnjem dijelenju držav« — pa sve do danas nije bilo ni jed« pisali ministri predstavnici svih ljana u više klasa. Preko 110.000 gla« noga muslimana u bosanskoj vladi, stranaka, već je vlada dra Srškića sača dalo je nama povjerenje i time i ako mi sačinjavamo jaku većinu pošla i dalje, pa je muslimanima u se legalnim putem pridružilo našem stanovništva. S početka su šefovi pitanju zemljišnog posjeda uskrati« protestu proti dosadašnjem sistemu vladinih odjeljenja bili sami Srbi la svaku pravnu zaštitu. Ni težak u državi. Narod je progovorio - pravda je pobijedila. 1 UPRAVA NAKRALJA PETRA ulici u vakupskoj palači. telefon ČEK0W^ Sarajevo, utorak 7. decembra 1920. (25. rebiul-evvel 1339.) Jedan irčin, gospodo!... — Godina II. Narod je napokon progovorio i svojom odlučnom'i jednodušnom ri« ječi ispravio onu prvu nepravdu o podjeli poslaničkih mjesta u Privre« menom Narodnom Predstavništvu. Ona je bila izvor svih ostalih ne« pravdi; stoga treba da i one sada prestanu. Znamo da to neće moći biti od jednom i odmah, znamo da za to treba mnogo truda i rada, ali se nadamo da je pravim prijatelji« ma ove države kao i nama mnogo stalo do toga, da naša država bude izgrađena na načelima pravde, jed« nakosti i ravnopravnosti državljana. Mi se stoga nadamo, da će svi pravi prijatelji države rado prihvatiti na« šu saradnju i s nama zajedno isprav« ljati nepravde, koje smo mi dosele podnosili. To će oni učiniti, jer to iziskuje interes naše države, i mi stoga već sada možemo reći, da je narod progovorio, a pravda pobije« dila. Sarajevo, 5. decembra. Novinske patke. Na drugom mje« stu donosimo vijest presbiroa o to« božujem odlasku dra Spahe i dra Hrasnice u Zagreb, a istodobno či« tamo u »Jutarnjem Listu«, da naša organizacija vodi pregovore sa radi« kalima posredstvom g. dra Jojkića. Ni jedna ni druga vijest ne odgova« ra istini i molimo nezvane tutore, dan as poštede ša svojim riiunasibi« ma. Mi nijesmo stranka, koja vrlu« da između dvaju polova, već pot« puno staložena i tačno orijentisa« na grupa, kojoj nijesu potrebna ni kakva putovanja ni kakvi zakulisni pregovori. Najmanje smo grupa, ko« ja bi imala Janusovo lice. Povodom ovih vijesti dužnost nam je upozoriti naše pristaše, da nipošto ne nasjednu ovakim smica« licama. Neka se kao i dosad slobod« no pouzdaju u vodstvo naše orga« nizacije i neka se drže informacija, što će ih donositi naš list, koji ni dosad nije ništa ukrivao. Osobito ih upozorujemo da se ču« vaju lažnog i tendencioznog piša« nja Šerifove »Domovine«, koja laže i sikće radi toga, jer je njezin goso ponovno osuđen, da se vrati u svo« ju vampirsku špilju. Njegovo mah« nitanje sasvim je prirodno, njegov je bijes sasvim umjestan, jer i ka« ko bi se drukčije mogla držati pra« zna mješina, u kojoj nema ni moz« ga, ni ljudskog dostojanstva. Da ni« je đon«obraz, zar bi se nakon ova« kog kraha smio pojaviti u javnost? Arapska poslovica veli: »Iza jeisel insanu tale lisanuhu — kad ko pa« ne u očaj opruži jezičinu«, pa se stoga ne treba uzrujavati radi Šeri« fova siktanja. Na njegove izazove i burgije, na njegovo blaćenje i ri« ganje otrova treba odgovoriti onom grčkog filozofa: »Zar ću se ljutiti, a« ko me i magarac očepi kopitom?« ili arapskom: »Ko će pametan gri« sti psa, kad ga on nakolje?« Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu Dionička ghvnica K, 7,000.000 Podružnice u B Brodu i 0. Novom Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS. i u inozemstvu. Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovolj­ nije. Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. Daje sezonske i aprovizacijske kredite, — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — ROBNO ODJELJENJE kupuje i, prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice.- - - - Kancelari ja: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - loterurban telefon: ZN �Strana 2 стран; Rpo' — Broj 231 »PRAVDA* — „ЛРАВДА' Mcrhum H. M. Hazim ef. HofM Sutra će se navršiti tri hefte od časa, kada se je okupio cio Travnik, da s ruke na ruku i suzom u očima spusti u hladni grob jednu svoju veliku dragocjenost: svijetlog pred* stavnika islamske nauke i neprispo« dobivu inkarnaciju islamskog mo, rala i uljudbe, mcrhum šejh Hazi« ma. Ko je muftija Korkut nije nuž« no tumačiti našem svijetu: zna ga i poštuje i naše malo dijete, a ka* mo li oni, koji su imali čast, da iz njegovih usta čuju blagu riječ utje« he i ljubavi prema vjeri i islamskom milletu. Blag i miroljubiv, pomirljiv i saburli nadvladao je neoprav« danu mržnju i najljućih svojih protivnika pa se i oni odazvaše po* živu savjesti, da makar u zadnji čas iskažu počast ovom velikanu uma i srca, alimu bez premca, islamskom dobroželitelju bez primjera i tak* maca. Njegovoj se sjeni pokloniše i su* građani drugih vjeroispovijesti, a njegov našljednik na muftijskoj stolici bijaše toliko dirnut, da je gotovo plačnim glasom izgovorio jedan dirljiv govor nad njegovim kaburom. A nekad bijahu politički protivnici !... * Merhum je rođen u Travniku go« dine 1249. po hidžretu, gdje je svr« šio i nauke primivši idžazet od svog oca i učitelja merhum Šejh M. Der« viš ef. Korkuta, glasovitog travnič« kog muftije. Još za života ovlastio ga je otac na izdavanje fetvi u godi* ni 1292. i označio svojim našljed* nikom u muftijskom zvanju Mer« hum Hazim efendija osim muftilu* ka preuzeo je i zvanje muderrisa u Fejzijje medrese, te je kroz to vri* jeme tri puta dao idžazet, usposo« bivši uz to i mnoge druge talibe. Bijaše učenjak prvog reda, oso* bit stručnjak u fikhu i istočnim književnostima, vladajući perfektno arapskim, perzijskim i turskim jezi* kom. Za njeg se može reći da je Numan svog vijeka i najpriznatiji poznavaoc naročito perzijske knji« ževnosti. U mlađim je godinama i sam pjevao na arapskom jeziku. Iz* vanredno bistar i oštrouman vladao ogromnim brojem hadisa, a uz to je bio i dobar poznavalac tefsira. Bio je vrlo dobar govornik, pun do* sjetljivosti i duhovitosti, skroman a* li vrlo odlučan. Osobito se je odli* kovao darešljivošću prema siroti* nji bez razlike vjere. Bio je šejh Nakšebcndijske sekte i ostavio je mnogo murida, dapače i među žen* skinjem. Uzor musliman, uzor otac i učitelj. Neka je rahmet njegovoj pleme* nitoj duši, a rodbini i poštovaocima dao Bog sabri džemili! Post festum. O —i. Dvije godine su oni svetko* vali, dvije godine smo mi račune plaćali za njihove svečanosti, koje se 28. novembra završiše jednim ne* svečanim načinom. Vjetar ih je raz* nio na sve četiri strane. Izvrsno je rekao Nijemac Borne: »Vlade su jedra, narod je vjetar, država je la* đa, a vrijeme je more«. Narod je razbucao »demokratska« jedra na lađi, da im se ni za trag ne zna, a pošto je more uzburkano, treba la* đi drugih jedara, čvršćih i jačih, ko* ja će podnijeti udarce vjetra i si* gurno dovesti lađu u luku. Ko su oni i šta su radili, to niko ne bi mogao istinitije odgovoriti, nego li je odgovorio sam narod u Bosni i Hercegovini, u ovoj nesret* noj zemlji, u kojoj su »demokrati« u svoje vrijeme najbjesnije haračili i najbezobzirnije gazili ljudska pra* va. »Demokrati« (ta riječ znači pri* stase vladanja narodne mase) dobi* še u Bosni i Hercegovini 1 mandat, koji može poslužiti kao monstrum iz tih ružnih prošlih vremena i na* rod Bosne i Hercegovine je svojom riječi kazao toj švercerskoj, izvoz* ničarskoj i nacijonalno histeričnoj bandi, da on kod njih vidi najmanje demokracije i ako se zvaše demo* krati. I ko još tu bude imao obraza tvr* diti, da su »demokrati« bili protiv* nici jedino »begovatu«, a da su ra* dili jednako i za muslimanskog i za kršćanskog, a specijalno pravoslav* nog težaka, taj neka pogleda koliko je muslimanskih seoskih općina gla* salo za njih. A znali su se u javnosti drečiti, koliko ih grlo nosi: Zemlja je onog, koji je radi!... Njihova se dvogodišnja sveča* nost završuje početkom naše sve* čanosti, koja ne će biti iskićena ni izvoznicama, ni korupcijom, ni pro* tekcijonarstvom, ali pri kojoj ne će također ni naše radovanje moći biti čisto radi nesretne sudbine, što smo njihovi nasljednici i što nam zbog toga glavna zadaća ne može biti podizanje novoga, već podiza* nje onog, što su oni kroz dvije go* dine srušili. Ne da se ni približno izračunati, u kako duboku ekonom* sku bijedu su »demokrati« gurnuli nas muslimane i koliki su naši gu* bici radi toga i u narodnom zdrav* Iju i u moralu. Nu daleko preciznije, nego nede* mokraći ju »demokraci je«, dokazali se izbori u B. i H. ispravnost i one naše toliko puta opetovane tvrdnje, da njihove luđačke agrarne ne soci* jalne, nc nacijonalno, nego kršćan* ske, i to specijalno pravoslavne re* forme nisu nikada bile zahtjev ni i I ' j | j i I i , I naroda, ni vremena, ni općih inte* resa i da je tolika prolivena krv i to* liko uništeno i opljačkano musli* mansko imanje samo rezultat njiho* vog pdomuklog huškanja. Mi ćemo to uračunati u čast pravoslavnog di* jela našeg naroda, što je tako savr* šeno poštenim gestom bacio od se* be te vinovnike mnogobrojnih kr« vavih sukoba između pravoslavnih i muslimana, u kojima su muslimani silom prilika izvlačili stalno tanji kraj. Srpski narod ne želi oimačine! To treba sada da pamte radikali i da o* no iskustvo, koje je »demokrate« poslalo u grob, upotrijebe za vlasti* to ozdravljenje. Radikali biše puno bolje prošli na izborima i pravo* slavni bi puno življe učestvovali na njima, da se radikalske perjanice ni* su povele za »demokratima« i na* rodnu naklonost htjeli dobiti time, što su i oni obećavali otimačinu mu* slimanskih slobodnih posjeda. Ali srpski narod ne želi otimačine! Srpski narod je još nešto očito* vao, čemu se mi iskreno radujemo. On je svojim bagatelisanjem osvi* jetlio svu duševnu mizernost Čoko* rilovštinc i pokazao, da realno i mu* dros hvaća život i da ne misli živiti samo od jaukanja, lelekanja i vrišta* nja »Srpske Duše radi oskvrnjenja Srpske Zavetne Misli« i još koje* čega. Radikali kao najjača nacijonalno srpska partija u B. i H. treba da ra* žurniju riječi, koje im je rekao srp* ski narod na 28. novembra i da pre* ma tome udese i svoju politiku u budućnosti tako, kako bi sigurno predobili za se i one, koji zalutaše u savez težaka, a zagrijali za opću stvar i one, koji radi nezadovolj* stva a u znaku protesta ne htjedoše ni glasati. Takva će se politika bez* uvjetno kretati onim stazama, na kojima se mi nalazimo već dvije go* dine dana, a to je politika pravde i ravnopravnosti svih u zemlji. »Demokrati« su nas dugo držali za perčin i tukli kuda su htjeli: oni su pokvarili i radikale; oni su pot* kopavali poštenje pravoslavnog na* roda u B. i H.; oni su u ove dvije godine kod nas porušili toliko toga, koliko će se jedva i za deset godina moći popraviti. Ali ne će ih ta dvo* godišnja svetkovina mititi tako, kao da nije ništa ni bilo, nego udri .lovo na novo! Poslije svakog ćeifa dolazi mahmurluk, pa ni poslije dvogodiš* njeg »demokratskog« teferičovanja ne smije izostati odgovarajući mah* murluk, koji ćc ih mnogog i mnogog s nogu oboriti. Muslimani sjetite se „Gajreta"! Ama informaciaj! Naš presbiro donio je u subotu ovaj originalni brzojav: »Zagreb, 3. decembra. Da* nas su stigli (!) ovamo narodni poslanici dr. Spaho i dr. Hrasnica te ministar pošta dr. Drinković«. Konstatiramo li, da su oba naša doktora i sad u Sarajevu, presbiro nam je dužan odgovor. Kome se je to prisnilo? Politiku g. Pribićevića osuđuje sad i »Beogradski Dnevnik«. Bez sve ša* le. U broju od 3. decembra piše Kr* sta Cicvarić ove retke: »G. Pribiće« vić, rival g. Radićev u Hrvatskoj i demagog kao i g. Radić, ali sa manje sreće nego g. Radić, predsta* vio nam je ovoga kao nepomirlji* vog protivnika naše države i kao ploitičara, koji je sa svojim pristali* čama u Hrvatskoj u vrlo neznatnoj manjini. Kod nas, u Beogradu, gosp. Pribićević, — koji nam je inače i kao ilčnost i kao demagog n e s i m* p a t i č a n, koji je »austrijski dri* pac«, kako ga je nazvao g. Protić, — kod nas, u Beogradu, g. Pribićević se održavao kao političar isključivo radi toga, što je on davao obećanja, da će u Hrvatskoj moći da parališe sve separatističke pokrete i da poli* tički sasvim onemogući ljude kao što je g. Stjepan Radić. Pokazalo se, međutim, da g. Pri« bićević ne samo da nije paralisao g. Radića, nego je, svojom »veštinom« i svojim »autoritetom«, gotovo sve Hrvate naterao u tabor g. Radićeve stranke! U neku ruku može se reći, da je kralj Milan stvorio Nikolu Pa* šića; na isti način Svetozar Pri* bićević stvorio je Stjepa* na Radića! I kao nekad sa g. Pašićem, sad se mora vrlo ozbiljno računati i sa g. Radićem i mora se pokušati, da se s njim napravi neki kompromis, ako je mogućno«. Tako biva, kad čiji magarac kre« ne nizbrdo. Onda ga i Cicvarić pod* vrgava kritici. A nekad ga je kovao u zvijezde ... Novinstvo' o našem uspjehu. II. kao jedan čovjek, da u Beograd po« Glavni organ radikalne stranke, šalju svoje pouzdane ljude, da po* beogradska »Samouprava« donosi u mognu ispravljati nepravde, da bi 225. broju od 3. decembra dugačak bili i oni zadovoljni. A t o j e u i n« članak g. Stojana P r o t i ć a pod na* teresu i države! slovom: »Izborne karakteristike i Ovim ne kažemo, da su im oprav* kuriozumi« u kojem taj odlični po« dane sve tužbe, ima ih i pretjeranih. litičar i radikalski prvak p našem Ali stavimo ruku na srce, pa se pi« uspjehu veli ovo: »Sedma je karak* tajmo, zar im se nije učinilo i ne« teristika da su Muslimani u Bosni pravda? Mi ćemo i za agrar reći i« dobili 25 mandata! Prema broju stinu, smionošću koju nam daje či« svom oni su dobili u Bosni više ne* njenica, da je naš list bio uvijek za go što bi se moglo očekivati sudeći riješenje agrara, da se i u tome po« prema broju mandata koji su dobili šio daleko. Da, zemlja treba da pri* Srbi sviju političkih boja i nijđnsa. padne onome, koji je obrađuje, ali To im je donela sloga, dobra orga* treba li, da umre od glada i onaj, nizacija i vrednoća, ustalaštvo. Srbi koji je dosada od đje živio? Tu se su brojno u Bosni za čitavu trećinu pravedna otšteta nameće po sebi. jači od Muslimana pa ipak jedva Pravo je seljaka, da mu se dade ako su dobili jedan mandat više od zemlja, ali je i vlasništvo neko pra« njih! vo, da se nikome ne otimlje, bez i« Primer Muslimana pokazuje još kakove pravedne naknade, što su dve vrlo važne činjenice. Prvo ko* nama u »četiri oka« često priznavali liko su važni oni elementi koje Bis* i najoduševljeniji, ugledni demo* mark zove imponderabilijama (ne* krati. probojnost. Op. ur.) u praktičnoj Još nešto traže muslimani, sa nji« politici i životu naroda, i drugo: k o* ma i velika većina naroda: da nam likosu tonetačno cenili se u ovoj državi, pa i u Bosni po« bosanski Srbi i demokratska vrati auktoritet vlasti, a da se to stranka, koja jeinavelasvebo* zbude treba da prestane svaka pro* sanske Srbe na jednu pogrešnu tekcija. Što traže danas svuda po dr« politiku i s gledišta opšteg, narod* žavi, tražimo osobito u Bosni, jer nog, i s gledišta užih plemenskih in* Bosna je središte narodnoga jedin« teresa srpskih, i s gledišta partijskih stva, i kada je dobro u njoj, dobro interesa i radikalne i demokratske je za svu državu. U Beogradu tre* stranke«. balo bi da ovo shvate i da se požure Milo nam je i osobito ugodno, da što prije, odmah, za povratak vjere ovaki sud čujemo iz usta jednog u auktoritet vlasti, i u nas, i to, od Stojana Protića, koji je bio glavni najveće do najniže, i sviju bez raz« protivnik obmane g. dra Milana Srš* lika, ali bez ikakvih obzira na čarši* kiča, da bi se pomoću akcije jednog je, na partizane, već jedinim obzi* Šerifa Arnautovića mogla uzdrmati rom na državni interes i na javno snaga naše organizacije. On je kon* dobro. Ovo je možda najviše nagna« sekventno bio proti toj opasnoj a* lo naše muslimane, da svi pohrle na vanturi neiskusnih bosanskih politi* birališta, a mnoge druge, pa i Srbe da cara i milo nam je što je dobio ova* se ustegnu. Jedni su htjeli da pro* ku satisfakciju, kao što nam je u* svjeduju na dosadanje stanje, drugi godno i to, da ovako objektivno ug* ne htjedoše da ga potvrde, naročito lavljuje faktično stanje. Trebao je mnogi Srbi šumsku i rudarsku poli« doći 28. novembra, pa da se ljudi tiku, za koju pada odgovornost na vrate realnosti i hoćeš ne ćeš pri« izvjesne ministre. znanju činjenica, da su Srbi, a naro« Zlo upravljanje osvetilo se u Bo* čito radikali, upućeni na dobre i is« sni, kao svuda. Ostali su bez man« krene odnose prema našoj organi« data i mnogi bivši poslanici, ali je zaciji. Sud. g. Protića pokazao se dobro što u konstituantu dolaze je potpuno tačnim, njegovo potiski« mnogi novi ljudi, nekompromitova* vanje bezrazložnim pa će mu i na« ni izvoznicama, afarizmima, niti ika* še držanje omogućiti da još jednom kvim panamama«. pobjedonosno uglavi činjenicu, da Pripominjemo usput, da je ovaj je naša organizacija blaćena i ozna* čena protudržavnom samo radi to« list dosad mnogo plivao »demokrat« ga, što se nije dala pod jaram gosp. skim« vodama, doduše pod firmom Svetozara Pribićevića. Jer, ona je »vanstranačkog« organa . .. « državotvorna u potpunom smislu te riječi... Ima i ludih glasova. Primjerice či* • tiramo beogradski »Pokret«, organ Ovdašnji »Jugosl. List« donio je zanatlija i svih naprednih ljudi, koji o nama ove retke: »A šta da u 180. broju od 3. decembra dono« rečemo o našim muslimanima ? si ove retke: »Korkut i Hrasnica, na* Vazdašnji konzervativni elemenat ročito posljednji, ne bi bili ni po* ozloglašen je, đa je destrukti« znati, da ih ne izvikašc kao 1 o p o* van! Jer su dali oduška neza« ve i ubice. Narod ih ne bi fer« dovoljstvu kako se postupa s njima, mao, ali im pronađoše prljavštine pretjerava se da istupaju proti dr« iz prošlosti, poštenjakovići im uda« žavi. A baš stoga dokazuju, da su j riše žig srama na čelo, udariše dan* državotvorni. Nijesu se odvrgli u gu i sav narod listom pođe za njima. komuniste, da stvara ju neprilike dr* Dvadeset i pet volova vuku oni žavi, nijesu se ustegli od izbora, a sa sobom u Beograd i strašan će biti mogli su jer su kompaktni, da time muk njihov preko groblja nesret« demonstrativno kažu Evropi, da ih nc čestite dccc, koja uzalud padoše za ovu državu ništa ne veže. za narodni ideal, za ujedinjenje«. Nezadovoljni, tužeći se na mnoge Konstatiramo, da četrnaest tih nepravde, svi su došli na birališta. Pokrctovih, »volova« posjeduje — �Epoj 231 — Broj ,ПНАвДл akademsku spremu, a njiho« vo će držanje uskoro pokazati koli« ko je opravdana i bojazan za narod« ni ideal. * Čokorilova »Srpska Zora« sva je izvan sebe. U broju od 5. decembra donosi uvodni članak »Prokleti da ste«, u kojem se žestoko obara na srpske državnike, optužujući ih što »uništiše svetu vezu Srpske Duše sa Njenim Telom« i što »u pozi pobed« nika ponosito ulaze u hram Krfske Veštice, u Pakao Srpskog Naroda, u — Konstituantu Eshaes«. Na dru« gom mjestu donosi članak »Iz izbor« nog zerzevata«, u kojem se o našem uspjehu izrazu je ovako: »Korkut je jedini zadovoljan onako, kako trc« ba. Zamotao je zelenu ahmediju, pa odozgo bijelu, da se Vlasi ne dosje« te. Podvio noge bivakarce, pa srka« jući fildžan kahve merka na Trebe« vić, pa mu se ponekad učini da se na onim torovima viju zelene zasta« ve. A kad vidi da je janliš, on zapali drugu cigaru, uzme »Pravdu«, da se uvjeri ima li ih baš onoliko. U čaršiji vlada neka osobita sve« čanost kao da će odmah prošetati Padišah kroz Sarajevo. Naiđe je« dan od vojnika kroz Sarače, a kao refren njihovog topota »traka«ča« ča« odieknuše s ćefenaka »ne će bit’ šajkača«. Međutim sa žute ta« bije počeše odjekivati pucnji »vlaš« kih« topova, a njihov eho zvučaše: »U čijoj su ruci gusle — u tog je i- snaga!« Citirasmo gornju glupost, da se vidi dokle može otići luđačka mrž« nja i nezajažljivi bijes radi izgublje« nih — mandata, a drugi put ćemo nastavit daljnjim citatima. Politički pregled. O demisiji vlade. Kako se iz Beo« grada javlja, vlada neće prije dati ostavke, dok ne stignu svi izvještaji glavnih biračkih odbora o konačnim rezultatima, a to bi moglo biti u ne« djelju. Vladina ostavka ne će biti uvažena prije konstituisanja usta« votvorne skupštine. Za sve to vrije« me kruna će imati vremena za sa« vjetovanje sa političarima. U tom cilju sve će uglednije ličnosti dopu« tovati ovih dana u Beograd. Raspust privr. Nar. Predstavni« štva. Ministarski savjet ukazom od 28. novembra riješio je, da se raspu« šta privr. Narodno Predstavništvo naše kraljevine. Isto je tako ukazom od 28. novembra zaključeno, da se raspušta Narodna Skupština bivše kraljevine Srbije i sabor bivše kra« Ijevine Hrvatske i Slavonije u Za« grebu. Ujedno se ovim ukazom srna« traju raspuštenima svi ostali pokra« jinski zemaljski sabori. Predstojeća demisija bana. Lagi« nje. Iz Zagreba javljaju: Pošto je Hrvatska Zajednica izgubila skoro sve mandate, to se dnevno očekuje ostavka bana Laginje. Pomilovanje političkih krivaca u Crnoj Gori. Iz Beograda javljaju: Prijestolonasljednik Regent Alek« sandar potpisao je ukaz, kojim su pomilovani svi politički krivci pri« tvoreni u Podgorici i na Getinju, od« metnici od vlasti i bjegunci u Italiju. Francuska i engleska vlada potpi« sati će rapallski ugovor. Iz Beogra« da javljaju: Francuska i engleska vlada zatražile su na evidenciju ra« pallski ugovor. One će na nj staviti svoje potpise, kako bi skinule s dnevnog reda londonski pakt, koji ih je do sada vezao. Nikitina propaganda u inostran« stvu. U Ženevi je neku večer bilo predavanje čudnih agitatora za Ni« kitu, nekog Taubera i Avenniera, koji su tražili pravo samoodluke za Crnu Goru u pitanju kralja. Više crnogorskih studenata prekidali su govor, a jedan se digao odlučno u obranu narodnog jedinstva, izjaviv« ši da Crnogorci neće da imaju kra« lja izdajicu. Nikitinci, koji su bili u dvorani, započeli su vikati, pa je »predavanje« bilo obustavljeno. Završetak d’Annunzijade. D’An« nuzio, oduševljeni mornar, kako on sam sebe naziva, a u očima cijele ev« ropske javnosti prosti arlekin, za« vršava svoju riječku pustolovinu tragikomičnim načinom. On ne pri« znaje rapallskog ugovora, kojim se Rijeci daje autonomija. Talijanska ratna mornarica krstari pred Rije« kom, da ga mirnom blokadom do« zove pameti, nu on šalje котав« dantu mornarice pozdrav sa riječi« ma: »Shvaćam potpuno veliku ža« lost mornarice, । što se nalazi pred Rijekom, a ne pred Splitom!« Ako je Italiji uistini stalo do održanja njenog ugleda u svijetu, kao jedne velesile, mogla bi veoma lako učini« ti kraj toj djetinjariji. S toga je teš« ko vjerovati u ozbiljnost poziva ge« nerala Caviglia d’Annunzijevim če« tama, da se predaju, jer tu bi tre« balo samo nekoliko pušaka ispraz« niti, i njegova bi se deriščad razbje« gala kud koje. Ali bilo to par dana prije ili poslije, d’Annunzio će ipak morati popustiti i oduševljeni mor« nar vratiće se opet svome starome zanatu, pjevanju nježnih lirskih pjesama. Austrija je dne 2. o. mj. jednogla« sno primljena u Ligu Naroda. Tajni ugovor Turske sa boljševici« ma. Iz Londona javljaju, da je obje« lodanjen tajni ugovor između Tur« ske i boljševika. Sadržaj mu je sli« jedeći: 1. Turska će u svim pokraji« nama, koje nastavaju Turci sačuva« ti svoj integritet; 2. Osiguran je pro« tektorat Turske preko Arabije i Si« rije; 3. boljševičkim agitatorima ne« će se priređivati nikakove poteško« ćqj 4. Rusija i Turska stavljaju si za zadaću sve muslimanske države o« sloboditi i zajamčiti im njihovu slo« bodu; 5. Rusija se obvezuje Tursku sa novcem i vojskom podupirati; 6. neprijateljstva protiv antante mogu se nastaviti bez odobrenja narod« nog predstavništva. Neuspjeh londonske konference. Iz Ziiricha se javlja: Francuski mi« nistar predsjednik Leygues povra« tio se nenadano iz Londona, navod« no zato, da se prikrije neuspjeh, koji je francuska diplomacija doži« vila u Londonu. Engleska odbila je francuske zahtjeve u pogledu grč« kog pitanja i povratka Konstantina, a izgleda, da je to učinio i talijanski ministar inostranih djela Sforza. I« talija je navodno za povratak Kon« stantina, ali ujedno za djelomičnu reviziju sevreskog mirovnog ugovo« ra. Svakako londonska konfcrenca dokazala je, da antanta ima u mno« gočemu posve oprečne interese. — .PRAVDA.« Страна 3 ____________________ Domaće vijesti. IZ UREDNIŠTVA. Radi blagda« na u štampariji idući broj našeg li« sta izlazi u subotu. NAŠI SARAJEVSKI POSLANI« Cl putuju za Beograd u četvrtak br« zim vlakom, koji polazi iz Sarajeva u 1 sat iza podne. Priključiće im se i ostali naši poslanici iz provincije. Bio im Bog na pomoći i sretan im put! Neotesan službenik. G. Alcksa Petrović, policijskoj direkciji dodi« jeljeni predstojnik prisustvovao je prekjučer sjednici za odmjerivanje cijena povrću i voću. Kod cijene bi« jelom luku članovi su komisije za« stupali mišljenje, da je treba podig« nuti, no velemožni se je gospodin usprotivio tom mišljenju ovim ori« ginalnim obrazloženjem: »Ne dam podizati. Vi ste izglasali da je Bo« sna vaša, ali nije. Ona je naša, ja ne dam podići cijene, a vi tužite kud hoćete« ... Kako bi bilo da se ovaj usijanac malo osvijesti i pouči, da sud o iz« borima pripada narodu i njegovim ljudima, a ne malim sreskim olina« ma? Provađanje agrarne reforme. Iz Beograda se javlja: Provađanje ag» rame reforme, prekinuto radi izbo« ra, ponovno se nastavlja. Počelo je premjerivanje zemljišta. S naše pošte. Pišu nam iz Tuzle: Bošnjaku Ibrahimu, gruntovničaru u Tuzli, poslat je iz Duvna jedan pa« ket, koji je po oznaki pošte u Duv« nu vagao 3 kg 700 g. Dostavljač pa« keta u Tuzli donio je istome rečeni paket u ured dne 18. novembra i od« mah nakon potvrde izišao iz ureda. Bošnjak je nakon toga počeo da pa« ket otvara u prisutnosti svoje četvo« riče kolega, a međutim su kolege u« stanovile, da je paket pokvaren i da nije onoliko težak koliko je na pa« ketu označeno. Bošnjak je odmah nakon toga odnio paket u poštu i stvar prijavio. Poštanski je činov« nik izvagao paket, a isti je bio te« žak samo 2 kg; dakle 1 kg i 700 gra« ma manje. Sa Bošnjakom je uzet pismeni zapisnik kod uprave pošte, ali mu je rečeno da neće po svoj pri« lici moći dobiti tražene oštete, jer nije dostavljača upozorio. Dakle ne vrijede 4 svjedoka činovnika, a ova« kovi će škandali na našim poštama i dalje trajati. U paketu fali vrijed« nog veša. Šta će na ovo pošt. direkcija. Sjednica trg. obrt, komore. Redo« vita XXIX. plenarna sjednica trgo« vačke i obrtničke komore održavaće se u ponedjeljak 20. decembra 1920. u 3 sata poslije podne sa ovim dnev« nim redom: saopćenje predsjedni« štva; izvještaj komorskog ureda; proračun, izvještaj o porezu na rat« nu dobit; izvještaj o porezu na po« slovni obrt; uređenje zanatlijskog o« brta i personalije u vezi sa proraču« nom. Stipendije sarajevske općine po« dijeljene su u zdravlju bivšeg opšt. vijeća na ovaj način: I. Za visokoškolce: Z a Z a g r e b: po K 10.000: Bravo Hamdija, medicinar, Nikola R. Pc« trović, pravnik, Hamza Tanković, filozof, Milan Božić, pravnik i Ah« med Abadžić, medicinar. Po K 6000: Josip Gaon, medicinar i Draga To« Sava. za konscrvatorij. Po K 5000: laniel Kabiljo, tehničar i Ema Montiljo, medicinarka. Z a B e č: Po K 10.000: Avram Altarac, veterinar i Ivan Waldinger, tehničar. Z a P r a g: Po K 10.000: Adolf Zamolo, Radoslav Budimlić, Junuz Mehmed« agić za medicinu, te Kažimir Kami« kowski i Dragutin Korda za tehni« ku. Za B r n o: Jakob S. Levi, poli« tehnika, 10.000 K. II. Za srednje škole u Sarajevu: Zanatlijska škola: Saćir Glibo i Ibrahim Kutijar po 500 K. Trgova čka škola: Zarif Šaha« čić, Rajko Šušljić, Kamila Raguz, I« lijas Bajraktarević, Salamon Papo, Rifka Altarac, Elijas Levi, Husein Hadžić, Rafael Levi, Isak Altarac, Moise Papo, Ivo Ramljak, Hifzija Rašidagić, Avram Rabcno, Ljubo Učukalo, Mordehaj Altarac i Du« šan Radović po 500 K. Viša d j e« vojačka škola: Ester Pinto, Ramiza Kemura, Dragica Lazarević, Dragica Cučić, Marija šeremet, Mi« lena Injac, Vasilija Divčić, Milena Cović, Vjera Janković, Marija Šta« ka, Rena Maestro, Sinjora Montiljo, Draga Vulešić i Sara Altarac po K 500. Velika gimnazija: Muhamed Ruždić, Vukosava Prija« ković, Nikola Peršić, Milica Guče« vac, Vejsil Hadžibegić, Šaćir Bukre« šević i Olga Cvjetković po K 500. te Slavko Šljivić, Đorđo Josipović i Ljubica Bikaljević po K 1000. V e« lika realka: Rajko Jovanović, Dušan Kosmajac, Branko Janković, Jovanka Trifunović, Nadežda Gru« bišić, Momčilo Nikolić, Jaroslav Ćemy, Dušan Jakšić, Moric Pinto i Ismet Šakić po K 500, te Fehim GjulbegovićK 1000. Ženskapre« parandij a: Milena Derikonjić, Edita Altarac, Zada Berberović, Marija Kamikovski, Natalij'a Šljivić, Ljubica Lazić i Emilija Ljubić po K 1000. Trgovačka a k a d e mi« j a: Marko Grgić i Ahmed Kemura po 1000 K. U ime jednokratnih potpora za putni trošak podijeljena je među raznim visokoškolcima svota od 15.000 kruna. Tako zvanično saopćenje, a mi bi« smo upitali: koliko je bilo musli« manskih molitelja, jer nam se neka« ko čini, da je dr. Alkalaj zlorabio svoj podnačelnički položaj u korist svojih suvjernika. Muslimanska Centralna Banka za B. i H. Sarajevo, ovlaštena je rije« šenjem ministrstva financija broj 6543 od 19. novembra 1920. na trgo« vanje devizama, izdavanje čekova na inostranstvo i izdavanje »Uvere« nja za obezbedu valute« za carinar« niče uvoznicima i izvoznicima. MANUFAKTURNE (i luksuzne) ROBE SVAKE VRSTI prodaje sa« mo na veliko Muslimanska Central« na Banka za Bosnu i Hercegovinu Sarajevo. CIJENE PADAJU! Papirnici D. i A. Kajon, Sarajevo, Kralja Petra ul. 19., stigla je veća količina prvo« klasnog koncept papira, bez« uvjetno sposobnog za pisanje tin« tom, u težini od 11 kg za 1000 taba« ka, te se prodaje, dok zaliha traje, po 385 K na 1000 tabaka. Vanjske narudžbe obavljaju sc odmah; pa« kovanje se ne plaća. Ne možete li spavati? Niti raditi? Bole Vas živci? Krasno ugodno Muslimanska Centralna Banka I za Bosnu i Hercegovinu dion. društvo u Sarajevu. - Podružnica u Tuzli. Potpuno uplaćana dioničarska glavnica K 5,000.000. Pupilarno siguran. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko 11,000.000. — Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i .’. razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. л Obavlja sve bankovne poslove najbrže i najpovoljnije. �čuvstvo donijete Vam Fellerov pra* vi Elsafluid! 6 dvostrukih ili 2 s.peci» jalne velike boce 42 krune. Državna trošarina posebno. Imate li pokvaren apetit? Cesto povraćanje? Tromost crijeva? Ovo zlo odstranjuje se Fellerovim pra* vim Elsaspilulama! 6 kutija 18 kru« na. švedska želudčana tinktura 1 ve* lika boca 20 kruna. Omot i poštari« na posebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feller, Stubica donja, Elsatrg br. 310, Hrvatska. D. SEBURA iz fabrike Hinha Francha sinovi, Zagreb Opaha halendar izgleda 1\аЈОПО> za 1921. preporučuje se za VI. Месец ЈУЛИ Nedelja Muslimanski: 3. Seval 1388. Ra­ mazanski bajram (IV. dan). tursku crnu kavu 20 Silverlje Ponedeljak 21 Alojzlie vel. Utorak 22 Pavlin Sreda 23 Sidonija Četvrtak 26. Недеља Недеља 7 Теодот, еп Понедељак kao najsavršeniji 8 Теодор Стр. Уторак 9 Кирило ал. Среда 10 Тимотије, п. Четвртак 24 11 Ivandan Petak 25 Prosper Subota 26 Jeremija Вартол и В. Петак Muslimanski: 8. Ševal 1388 Jevrejski’: Tamuz 5680. Hukat Vejivtah dodatak i zamena zrnate kave. Dobije se u svim kolonijalno-bakalskim radnjama. 12 Онуфр. и П. Субота 13 Акилина Prvom polovicom decembra izlazi iz štampe opće obljubljeni Kajonov nedjeljni kalendar za 1921. god. Cijena po komadu K 30*— Na više komada: od 10 do 20 po K 25. , od 20 do 50 kom K 24.-, M 50-100 kom. K 23.preko 100 komada K 22.— franko Sarajevo. Narudžbe prima i izvršuje: Papirnica Danici £ В. Rajon, Sarajevo Telefon interurban br, 17. Broj 231 — Eooi »PRAVDA* — »ПРАВДА* Strana 4 Стрзда Brzojavi: Knjižara Kajon. ZEMALJSKA VLADA ZA BOSNU I HERCEGOVINU. Br. 187.817/19. ad. Otvaranje zimske poljo­ privredne škole na Butmiru (llidža). Poljoprivredno odelenje zemalj* ske vlade otvara na Butmiru (Ilidža) 1. januara 1921. zimsku tromjeseč« nu poljoprivrednu školu, u kojoj će za ovu godinu predavanja trajati od 1. januara do konca marta 1921. U školu će se primati težački si* novi, koji su svršili osnovnu školu, a nijesu mlađi od 15 godina. Učenici imaju u školi besplatan stan i hranu. Primite se svega 30 učenika. Sva* ki učenik mora sobom ponijeti naj* manje 2 para rublja, čitavu obuću i odjeću. Molbenice za ova mjesta sa krs* nim ili rodnim listom, svjedočan* stvom osnovne škole i liječničkom svjedodžbom treba najdalje do 15. decembra t. g. poslati zemaljskoj vladi. Prvenstvo imadu oni mladići, koji su od zemljoradničkih zadruga pre* poručeni. Načelnik Poljoprivrednog odelenja: Dr. J. Andrić. Okruglo 4,000.000 (četiri milijuna) bez ikakovog odbitka, iznaša naj­ veći zgoditak, koji se sa jednom srećkom dobiti može. Vučenje državne razredne lutrije već na 3. i 4. januara 1931. Narudžbe iz cijele države neka se uprave na glavnu kolekturu: Međunarod a Banki d. d. ♦ PAPIRNICA ♦ ♦ HAMDIJE KOPČIĆA ♦ Ф preporučuje svoje bogato stovarište ф J svih vrsta papira, kancalarijskog i J ♦ školskog pribora. — Naručbe se ♦ obavljaju brzo i točno. Ci ene umjerene. Sarajevo, Štrosmajerova yl. Tel. 619 Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. Oglašujte u „Pravdi". Prva novootvorena MUSLIMANSKA APOTEKA kod „Mjeseca” Baščaršija, Hotel Ghazl АНМЕОА TA.TAREVIĆA snabdjevena je svima Ijekovima, pa se preporučaje svima muslimanima. Ima taze ribljeg zejtina (belukjaga’, bakarna za gofiu. Epilepticon protiv padavici, hopove za kuovet za iznemogle mašite starije osobe, katran saji-voda protiv kailja, plućnog katarba i tuberkuloze, Obriol mast za skidanje dlake, otrov za miSeve, serail po mada i percellan pomada. Sve ove artikle dobija trgovci jeftinije kad uzmu malo veću količina. BRIJOL Prokušano, nenadkriljivo, najsigurnije, posve neškod­ ljivo, bez otrovnih primjesa kosm etičko sredstvo za od­ stranjivanje dlaka kod muš­ karaca i žena iz ljekarne Rudolfa Loebela, Mag. Pharm,, Maglaj dobiva se po K 15.— u svim apote­ kama i drogerijama. Jedini i nepatvoreni brijol je onaj što ga proizvađa odio drž. razredne lutrije. ljekarna ZAGREB, Gajeva ulica 8. Rudolfa Loebela Odgovorni urednik: F. Šalaka. u Maglaju. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za B. i H. (d. d.) u Sarajevu. II. EMISIJA. Sarajevo, 1. novembra 1920. Poziv na upisivanje dionica Izvanredna glavna skupština Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Hercegovinu (dioničarskog društva) u Sarajevu, održana dne 2. septembra 1920. zaključila je, na temelju Ustanova § 11. društvenih pra­ vila, povišenje dioničke glavnice * od H 3,000.000-na H 10,000.000i povjerila ravnateljstvu, da ovo povišenje prema potrebi na jedanput ili na dvaput provede. Na temelju toga bilo je izloženo na javnu subskripciju 40.000 dionica po 100.— kruna nom., koji je iznos do 31. oktobra o. g. upisan i uplaćen. Budući, da se je prema postojećim naredbama trebalo svih 70.000 dionica š K 100.— nom. odjednom izložiti javnoj subskripciji, to ovim naknadno, kao nastavak druge emisije, izlažemo javnoj subskribciji ostatak od 30.000 dionica ži K 100.— nom. uz iste uslove. Za upisivanje uslovi su ovi: 1. Posjednici starih dionica imaju pravo, u koliko se nijesu tim pra­ vom već kod prvoga dijela ovoga raspisa postužili, na svaku jednu staru preuzeti jednu novu dionicu uz tečaj K 110.— sa 8°/0 kamata od 1. no­ vembra 1920. do dana uplate. U tu svrhu imaju predočiti potvrde (međutimnice) o dodijeljenim, ali još ne izdanim dionicama, na kojim će se označiti da je pravo opcije izvršeno. 2. Ostalih 4100 dionica, kao i eventualno ne optirane dionice mogu upisati dioničari i nedioničari uz emisioni tečaj K 115.— sa 8% kamata od 1. novembra 1920 do dana naplate. 3. Razlika između nominalne vrijednosti i emisionog tečaja privesti će se po odbitku troškova pričuvnoj zakladi. 4. Nove dionice učestvovaće na poslovnom uspjehu od 1. novembra 1920., te će prema tome biti providene prvim kuponom sa pravom na dvomjesečnu dividendu za g. 1920. 5. O uplaćenim iznosima izdaćemo blagajničke potvrde (medutimnice), na temelju kojih ćemo kasnije izručiti izvorne dionice, u pojedinim koma­ dima od 5, 10, 20, 25, 50 i H0 dionica. 6. Subskripcija počima 1. novembra 1920. pa traje do 31. decembra 1920. 7. Potpisane dionice moraju se isplatiti odmah kod upisa. 8. Dionice glase Ili na ime ili na dioničara, pa svaki potpisatelj treba da naznači, koju vrstu dionica želi. Dodijeljene će se dionice ispostaviti i potpisateljima uručiti u roku, koji će se naknadno objaviti. Svaki potpi­ satelj treba da naznači pobližu adresu, na koju će mu se dodijeljene dio­ nice dostaviti, a onaj koji želi dionice na ime, treba da osim toga čitljivo i točno naznači ime i prezime, na koje bi potpisane dionice imale glasiti. Ravnateljstvo si je pridržalo pravo, da dionice podijeli ili na ime ili na donosioca. j 9. Podjelbu upisanih i uplaćenih dionica glasom tačke 2. ovih usta­ nova pridržaje ravnateljstvo zavoda. 10. Potpisivanje i uplaćivanje na ove dionice obavlja se: a) na blagajni Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu i njezinih podružnica u Bos. Novom i Bos. Brodu te kod: > b) Muslimanske centralne banke u Sarajevu i njezine podružnice u Tuzli, c) Muslimanske trgovačke i poljodjelske banke d. d. u Tešnju, d) Muslimanske kreditne banke d. d. u Foči, e) Prve muslimanske banke d. d. u Brčkom, f) Prve Muslimanske banke d. d. u Bijeljini, g) Muslimanske banke d. d. u Banjojluci, h) Narodne kreditne banke d. d. u Tešnju, i) Narodne kreditne banke d. d. u Livnu, j) Bankovne kuće M. Mahmudbegović u Bos. Samcu, k) Težačke banke d. d. u Cazinu, 1) Muslimanske banke d. d. u Stocu, m) Muslimanske banke d. d. u Visokom, 'n) Hrvatske kreditne banke i štedionice d. d. u Bos. Brodu i njezine podružnice u Bos. Gradišci, u o) kod podružnica Hrvatske centralne banke u Derventi, Mostaru, Zenici i Tuzli, te kod ( p) Muslimanske privredne banke d. d. u Gračanici. Ravnateljstvo Muslimanske trgovačke i obrt­ ničke Banke za B. i H. (d. d.) u Sarajevu. Vlasnik: Centralni Odbor J, M. O. Štamparija Daniel i A. Kajon, Sarajevo, � https://kolekcije.nub.ba/files/original/ecd795be497e20595e5dd689833bf67d.pdf 9c14c9b96ca315eee5ea9201b25e58d2 PDF Text Text POSTA^NA u gotovom plaćena. Pojedini broj K 2 — IZLAZI SUBOTOM, UTORKOM i Četvrtkom. UREĐUJE REDAKCIONI ODBOR. PRETPLATA: GODIŠNJE K 180, NA POLA GODINE K 90. UREDNIŠTVO I UPRAVA NA­ LAZE SE U KRALJA PETRA ULICI U VAKUFSKOJ PALAČI. TELEFON Br. 842. ČEKOVNI RAČUN POŠTANSKE ŠTEDIONICE 1119. Згој 127 (232) Sarajevo, subota 11. decembra i920. (29. rebiul-evvel 1339j Slom jedne politike. *) Sve do izbora kod nas su mnogi političari vjerovali, da je »pučina stoka grdna« i da se sa njom može raditi što se hoće, naročito ako se ima vlast u rukama. Međutim rezul« tat izbora je kategorički demanto« vao ovo nastrano mišljenje mnogih naših političara, a naročito onih »demokrata«, koji su sve do jučer bili najjača stranka u parlamentu i imah gotovo svu vlast u svojim ru« kama. Na ovim izborima nam troi« meni narod dokazao je nesamo da se razumije u politici, nego da zna zauzeti odlučan stav u svima vaza nim pitanjima, koja diraju u živac njegove životne interese. Ništa bolje od izbora za koristi« tuantu ne dokazuje nam da nije isto imati dobre ideje u politici i voditi dobru i praktičnu politiku. Voditi mudru i realnu politiku znači umjeti ocijeniti duh vremena i raspoložen nje naroda, te svoje ideje tako vje« što naturati narodu, da on nikako ne opaža da su tuđe, nego da mu se čini, da je to niklo iz njega samog. Politika »demokratske« stranke, a naročito Sv. Pribićevića nije imala spomenute aksiome u vidu, nego se u svome djelovanju služila k o m i t« skim metodama i našu državu kao i narodno jedinstvo dovela u ćornsokak. Kada smo mi u svojim mnogobrojnim člancima, publiko« vanim u »Srpskoj Riječi« i »Samou« pravi«, osudili ovakav način politi« ke, nama se je reklo sa mjerodavne »demokratske« strane, da smo još mladi, pa da se previše zalijećemo. Međutim rezultat izbora u Bosni i Hrvatskoj dozvoljava nam da mi danas »demokratskim« glavarima možemo odvratiti, da slon živi sto godina, pa opet umre kao slon. Komitska politika »demokratske« stranke u Bosni i Hrvatskoj preživ« jela je jedan strahovit poraz. Ni« gdje narod nije gore demantovao svoje dosadanje nazovi vođe kao u ovim dvjema pokrajinama. Cijela »demokratska« štampa, žuta i zva« nična, bila je digla hajku na Radića u Hrvatskoj i muslimane oko »Prav« de« u Bosni. Svi intelektualci i cio državni aparat metnuo se bio u po« kret, da kompromituje ove dvije stranke, da ih onemogući u narodu. I gle čuda! Dođoše izbori i narod dade većinu baš ovim »izdajnicima« i »reakcionarima«. Muslimani su naša braća, aRadićje sinnašekrvi, prematome mi ne smijemo postupati s njima kao sa tuđima ina b o Ijševički način otimati •) Pisac je stari znanac naših gg. čitatelja i mi smo mu zahvalni, što je i pored putnog umora (vraća se iz Crne Gore) bio Ijubezan, da se odazove našoj molbi i napiše nam ovaj članak. Ur. im imovinu imećatiihu lance samo zato, što n e m i« s 1 c k a o mi. Strašne i neoprostive uvrede »demokrati« su učinili pre« ma Radićevoj seljačkoj stranci i ju« goslavenskoj muslimanskoj organi« zaciji. Nikakvo kajanje, ako ga bu« de bilo, ne može zagladiti ovaj gri« jeh i izviniti ih za sjeme razdora, koje su bacili u narod, u jednokrv« nu braću. Rđavo razumjevši političku stvar« nost i istorijisku zbilju »demokrate« su svojom akcijom i propagandom doveli narodno i državno jedinstvo u opasnost, spremali, vjerujemo ne« hotice, državni udar i raspad naše države. Ako je istina da je Radić iz« dajnik i separatista, kao što to tvr« de »demokrati«, onda je on trebao još 29. novembra proglasiti Hrvat« sku nezavisnom republikom, jer je dobio ogromnu većinu na izborima za konstituantu. Međutim mi vidi'« mo iz izjava g. Radića, da nesamo da on nije separatista, nego će ići u Beograd i raditi na narodnom je« dinstvu zadržavajući sebi pravo sa« moopired'iljeljenja u pogledu forme države i njenog unutarnjeg urede« nj a. Što se tiče agrarne politike »de« mokratske« stranke, ona se može definisati sa jednom riječi: dema« gogija. Na kakvom naučnom siste« mu je bazirana agrarna politika »de« mokratske« stranke? Kakve intelek« tualne snage se nalaze iza njihove agrarne ideologije i koje su njihove doktrine? Uzalud ćemo postavljati ova pitanja, jer na njih ne možemo dobiti pravog odgovora. Kada su i« šli u široke mase narodne, da agitu« ju, »demokrati« nisu vodila računa o dobru naroda, a još manje o dru« štvenoj pravdi i potrebnim socijal« nim reformama, nego jedino o svom partijskom interesu i uspjehu. Svo« jom paklenom agitacijom oni su razvijali megalomanske prohtjeve kod naroda u Bosni i nudili mu i o« bećavali i ono, što on ne traži. Ni« šta nije lakše bilo, nego navesti se« ljaka na tuđe njive i polja i reći mu, da ih obrađuje kao svoje, ali ono što je teško, to je učiniti socijalnu .pravdu, riješiti tako agrarno pita« nje, da vuk bude sit i koza čitava, t. j. zemljoradnik podmiren, a bivši feudalni gospodari i zemljovlasnict posve neogoljeni. Ni jedan korak naprijed ne bismo pošli u demokra« tiji, ako bismo liječili jednu siroti«' nju stvaranjem druge. »Demokrat« ska« agrarna politika je bila pogrje« šna i nama je jako žao što moramo s bolom u duši konstatovati, da su bosanski radikali često puta bili žr» tve »demokratske« agrarne demago« gije i da su se u agrarnom pitanju često puta razilazili sa radikalima u Srbiji. Ali ipak sa zadovoljstvom napominjemo, da se došlo do spo« razuma i da sadanji agrarni pro« gram narodne radikalne stranke Godina II. Ako skinu dosadanje svoje po« može zadovoljiti i zemljoradnike i zemljovlasnike, jer vodi računa o grješne đozluke i kritičnije pogleda« socijalnoj pravdi, o interesima i jed« ju u život, naš rad i naše metode, bi« nih i drugih. će im sav.im jasno, da je njihova Priznavajući nam slom »demo« kritika bila sasvim promašena i da j kratske« politike u Bosni i Hrvat« su, mjesto negativnim, trebali ići I skoj, neko će reći da su oni dobro pozitivnim putem isravljanja naših prošli u Makedoniji. Zaista »demo« eventualnih nedostataka i pogrješa« krati« su imali uspjeha u Makedo« ka. Prazno glamatanje, koje ruši niji, ali to je n e p a t r i o t s k i us« sve — i ono što valja i ono što je pjeh. Tamo se agitovalo protiv ra« nedostatno — ne vođi nikakvom ci« Iju niti će od njeg biti kakve koristi. dikala tako, što se reklo da je Pa« Isto je tako besmisleno misliti, da šić potekao Turke i Bugare, pa da dobro potječe samo s jedne strane, oni t. j. Turci i Bugari ne treba da a još je besmislenije, da to dobro glasaju za stranku čiji je on vođa, jer im je razorio nacionalne države. monclpoliše jedna iščezavajuća ma« »Demokratska« stranka, koja je i« njina, sve i onda, kad bi predstave mala u svojim rukama nesamo po« ljala najbolje i najjače intelektuaL liciju i veći dio štampe, nego sve što ce. Da naša organizacija raspolaže treba jednoj stranci za uspjeh, ipak s jačim snagama od onih oko »Gla« sa Težaka«, držimo da će priznati i je propala, jer je bila nenarodna i radila protiv životnih , oni sami i stoga završiujemo riječi« interesa i dubini osjećaja ma: Dobro došla ovaka objektivna širokih masa narodnih. Na« kritika i svaka incijativa za poziti« van rad. rodna radikalna stranka, koja je i« malla protiv sebe sve, prema kojoj su njeni protivnici bili neobazrivi u upotrebi agitatorskih sredstava, do« živjela je pobjedu na izborima, jer je bila i ostaće uvijek pravi i jedini prijatelj naroda. Novinari — politi« Zagrebački »Jutarnji List« u bro« čari treba da imaju u vidu rezultat ju od 5. o. mj. donio je ovaj razgo« izbora za konstituantu, pa ako hoće vor svog sarajevskog dopisnika sa da budu prijatelji nareda i vjerni nar. zastupnikom g. drom M. Spa« tumači njegove volje, valjalo bi da hom: »Vaš dopisnik je intervjuisao izvrše reviziju svojih mišljenja i u« danas predstavnika J. M. O., narod« dešavaju svoje pisanje u budućnosti prema iskazanom raspoloženju na« nog poslanika dra Mehmeda Spahu. Gosp. dr. Spaho je bio ljubazan, da roda. — Sarajevo, 7. decembra. mi odgovori na pitanja, koja danas Krsta Marić. najviše interesuju javnost. — Govori se, gosp. poslaniče, da Sarajevo, 9. decembra. će J. M. O. sklopiti kompromis sa »Glas Težaka« donio je u broju radikalnom strankom u Bosni. od 4. o. mj, članak »Poslije izbora«, — Ja sam već na našoj zemaljskoj u kojem konstatira: »možemo jasno skupštini dne 20. oktobra o. g. re« ustvrditi, da nema nikoga u kao, da će naša stranka vrlo rado za« parlamentu, koji ne će ovu državu u jednički raditi sa svakom drugom današnjem njenom opsegu i koji bi strankom, koja nas muslimane is» htio da je cijepa i uništi.« — »Mi kreno prizna potpuno ravnoprav« trebamo sada, veli dalje taj list, da nim državljanima. Naravno, da se situaciju mjerimo onako kakva je. ne možemo zadovoljiti sa dosadaš« Muslimani su dali vodstvu J. M. O. njom ravnopravnošću, koja je po« puno povjerenje — to je fa« stojala na papiru, već ćemo morati kat i nije pitanje sada, kako su oni, tražiti da se ona pokaže i u djelima do toga povjerenja došli.« Citiraju« vlade. Najveća zapreka za naš spo« ći ove stavove hoćemo da konstati« razum sa većinom stranaka moglo ramo, da je gornjim riječima bez i« bi biti agrarno pitanje u Bosni i Her« kakve ograde povučena glavna ba= cegovini. No ta zapreka ne leži na za, sa koje su u svom radu polazili našoj strani, jer mi ne tražimo ništa naši protivnici iz ovog malog tabo« drugo, već potpuno jednako riješe« ra: nije dakle istinita njihova tvrd« nje agrarnog pitanja u čitavoj drža« nja, da je naša organizacija antidr« vi i u skladu s načelima, što su izre« žavna i protunarodna. čena u kraljevskoj proklamaciji od To nas priznanje veseli i držimo mjeseca decembra 1918. godine, ko« ga dobrim znakom za budući rad o» ju su potpisali predstavnici svih nih oko »Glasa Težaka« kojima na« stranaka u državi. kon ovog priznanja možemo vjero« — Držite li, da će Hrv. težačka vati da će u buduće »svoj rad teme« i Hrvatska pučka stranka tražiti sa« ljiti na moralnim zasadama«. Ovoj vez sa vašom strankom i podupirati su izjavi ostali vjerni već u prikazu vaš rad? događaja u Gacku, pa ih pozdrav« — To ovisi o njima samima. (O tom pitanju razgovarao je vaš do ljamo u nadi, da ćemo u njima u bu« duće naći objektivna i lojalna pro« pisnik i sa jednim drugim i članom tivnika, koji će biti daleko od sram« vodstva J. M. O., koji mu je rekao nih metoda onih oko »Domovine«. ovo: Naš odnošaj .prema Hrvatima I 1 ' ! Jedna izjava g. dna M. SpahE. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (Li) u Sarajevu Dionička glavnica K 7,000.000 Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS. i u inozemstvu. Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovolj­ nije. Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. Podružnice u Brodu i B- JMovom Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — ROBNO ODJELJENJE kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. - - - IiKiliFlji: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interarban telefon: Zri �»PRAVDA' — »ИРАВДА" Strana 2 Страв« bio je uvijek ispravan. Mi smo uvi« jek željeli, da oni idu zajedno. Bilo bi dobro, kad bi uvidjeli pogrješku bar sada nakon ovih izbora i s nama zajedno potražili načina, kako bi se zajednički sa trijeznim elementima na srpskoj strani utro put za izgla« đenje trzavica.) — Hoće. Dosadan; i sastav bosan« stav bosanske vlade i u kojem smje* ru? — Hoće. Dosadanji satav bosan« ske vlade, sve od obrazovanja prve centralne vlade u Beogradu, znači za muslimanski narod jednu od najve« ćih nepravda. Mi ćemo nastojati, da se kao i do sada respektira pri sasta« vu vlade razmjer stranaka u Bosni i Hercegovini, jer se je prije sastav« lialo prema strankama u Narodnom Predstavništvu a ne prema njihovoj faktičnoj snazi u narodu. — Kojoj će se grupi J. M. O. pri« ključiti u konstituanti obzirom na administrativne zahtjeve i na čiju potporu računa? — Najbolji stručnjaci u admini« straciji države iz svih krajeva naše države došli su dosadanjim dvogo« dišnjim iskustvom do osvjedočenja, da je upravni centralizam nemoguć. Mi ne ćemo tražiti decentralizaciju u upravi zbog kavih političkih raz« loga, već samo s toga, da uprava bu« de bolja, jer smo mi od loše uprave najviše trpjeli. Samo se po sebi ra« žurnije, da decentralistička uprava mora stajati pod narodnom kontro« lom, pa već stoga je potrebno, da pokrajine imaju svoja predstavni« štva. Po dosadanjem stanju pokra« finske vlade stoje pod vrlo slabom kontrolom centrale de i riješa« vaju mnoga pitanja ibenim pu» tem, koja bi se po općenitom parla« mentarnom principu morala riješa« vati samo putem zakona. Nadamo se, da ovo naše gledište ne će biti zapreka sporazumu sa drugim stran« kama. U tom pogledu je bi o dosa« dašnje iskustvo najbolja škola. — Po jutrašnjim sarajevskim no« vinskim vijestima, vi ste gosp. dok« tore jučer stigli u Zagreb, da prisu« stvujete konferenciji sa Hrvatskom Zajednicom? ~ Da. To su »pouzdane« novin« ske informacije. Kako vidite, mi sje« dimo u Sarajevu. Ja i svi moji kole« ge putujemo u četvrtak dne 9. o. mj. u Beograd, gdje će poslanici J. M. O. na naročitoj konferenciji donijeti definitivnu odluku o držanju u kon« stituanti. U Zagrebu nije još održa« na nikakova konferencija, pa su sve novinske vijesti netačne. Moram da naglasim, da mi hoćemo da budemo jednako bliski Zagrebu i Beogradu.« Novinstvo o našem ispjehu. III. cegovini policijski goniti i podme« tati im “ veleizdaju. Bezumnici! »Hrv. Sloga«, glasilo hrv. težačke Rušitelji naše države! I muslimani stranke u 258. broju od 2. decembra im odgovoriše složno kuglicama, te napisa ove retke: »Druga je senza« staviše na svoje čelo Hrasnicu i čija ogroman broj muslimanskih Korkuta! Šta će sad »demokrati«? mandata, ogroman i neočekivan. Moraće im se pokloniti, i još te ka« Sta se s izvjesne strane nije sve ra« ko duboko!« dilo, da se prorijede i razbiju musli« Ovdje moramo ispraviti jednu za« manski redovi! Milijuni su se na to bludu »Balkana«: u »bezumnike«, potrošili! Potkupiše ljude, uplivne u koji su nas policijski gonili spada i muslimanskom narodu, ali eastične dr. Srškić sa svojom tevabijom, a savjesti i gramzive na paru, i opskr« valja naglasiti i to, da se radikalska biše ih obilnim fondovima za agita« »Srpska Riječ« u zadnje doba nije čiju, za mito, za osnivanje novih li« nimalo razlikovala od žute štampe, stova .... i sve zaludu! Muslimanski elemenat pregazio ih je s takom la= j o kojoj govori »Balkan«. koćom, a u isto doba i s takim pre« U broju od 5. decembra govori žirom, da ne samo što nije niti je« »Balkan« o istinama, koje su pomo« dan od njih bio izabran, već su nji« I ću izbora izbile na javu, pa veli: hove listine pobrala najsmješniji i »Prva je, koju niko više i ne spori, najmizerniji brojčani rezultat. S da nacija nije dala jaku većinu ni tom sjajnom pobjedom naša jednoj političkoj stranci. Ni jedna su braća muslimani očitovala s jed« sama ne bi mogla parlamentarno ne strane svoju političku svijest, a s vladati. Narod se time izjasnio pro« tivu svemoći, protivu diktature ma druge svoj pošteni karakter, na koji zlatno tele nema utjecaja. koje stranke. Narod je shvatio, da Muslimanska pobjeda potvrđuje suviše veliko poverenje samo u jed« još jednom po milijunti put onu nu stranku, da suviše jaka vlast sa« staru političku maksimu, biva: da mo jedne stranke vodi u iskušenje zloupotrebe i poverenja i v asti. I sila, doduše, kola lomi, ali da srce ne slomi nikad. Ona potvrđuje historij« tako će naše stranke i njihovi prva« skim iskustvom stečenu istinu, da ci, ma da su se uzajamno toliko gr« se u borbi protiv ideja smije samo dili, bitiprinuđeni da jedni ideja i jedino ideja upotrebljavati. drugimapružeruku. Narod neće ničiju diktaturu: ni Pribićevi« Kojemudrago drugo sredstvo mora ćevu, ni Pašićevu, ni Radićevu, ni da naiđe na otpor, koji je to žešći, što je žešći pritisak. Taj se nauk Korkutovu, ni komunističku. Mora« dade crpiti iz ono 25 muslimanskih će se bar trojica sporazumeti da bi mandata.« mogli stvoriti glavni uslov parla« « mentame vladavine. Narodi se da« Radikalski »Balkan« (Beograd) o« nas i u unutrašnjem i u spoljašnjem životu kreću putem kompromi« svrnuo se je na naš uspjeh u dva maha. Prvi put j registrirao, da je u sa, pogađanja i međusob« Bosni i Hercegovini oko polovicu n o g popuštanja. Nikome pre« mnogo sile, jer ljudi su grešni, pa se sviju predatih glasova palo za Jugo« ^slavensku Muslimansku Organizaci« od nje pomame, ako im se sva dade! Pribićević će se morati pokloniti ju. Onda je istakao pogreške, koje Protiću, a obojica zajedno Radiću i su u pogledu Bosne učin jene, a koje Korkutu!« sudjelovale, da se sav muslimanski živalj u ovim zemljama stavio u je« Druga je istina, ističe »Balkan«, da dan front, kako bi se zaštitio od ga« je poražena »demokratska« partija, njanja. O persekucijama proti mu« a o trećoj se izražava ovim riječi« slimanima piše: »Počelo je n e r a« ma: »Treća je istina da su ovi izbori, z u m n o ganjanje muslimanske koji se mogu smatrati kao plebiscit, braće. Demokrati su im, zloupotreb« poraz Srpstva u Bosni i Hercegovi« Ijuiući zaštitu Beograda, bili objavili ni. Tamo ne samo da su demokrati rat za istrebljjenje. Počelo je jedno uništeni, negoje i Srpstvo tu« razbojničko i anarhističko otimanje č e n o. Ove dve divne srpske po« njihove zemlje pod lažnom dema« krajine, koje je Srbija dobila na boj« goškom firmom borbe protivu be« nom polju, kuglicama su, na izbori« gova. Plaćena žuta štampa nadala je ma za konstituantu otete od Srp« bjesomučnu 'divljačku viku na »age stva! Reći će naivni da se tamo ver« i begove«. Aga i beg bio je svak, ko ski opredeljavalo. Jest, verski, ali nije bio poklonik — Pribićevića. protivu Srpstva! Ona divljačka Šiljanc su zločinačke poruke, da hajka naših »državotvora« »za kulturu nepotrebni« muslimani c a« odmah po ujedinjenju pa sve mogu da sele u — Aziju! Kad je g. do danas protiv braće muslimana Stojan Protić proljetos, kao držav« nije mogla ni donijeti ka« nik, htio da u svoju vladu uvede i k a v b o 1 j i plod. Svi oni musli« bega Hrasnicu, ovi politički šarla« mani u Bosni, Ikoji su bili gonjeni, tani pod demokratskom firmom fa« čije su zemlje i kuće razbojnički o« rizejski pištahu: Hrasnica, Hrasni« timane, ne bi bili ljudski stvorovi, ca! I da bi 1 u d i 1 o bilo još kobnije, već bi bili viša bića, kad bi drukče pred same izbore počeše fpojedinc odgovorili. U Bosni i Hrcegovini na« muslimanske prvake po Bosni i Her« ša uprava od dve godine pokrila se I neuspesima i sramotom. Neka i dalje viče: Hrasnica! Hrasnica! pa I će dočekati i veće zlo.« 0 Prešli put smo pod ovim nasio« vom citirali dvije gluposti, pa ćemo 1 i sad jednu. Šmitranovo »Zvono« i bjesni na ovaj način: »Zamislite i drugovi! Bosna i Hercegovina šalju ; u konstituantu 27 čalmi! Ove čalme i treba da budu tumači osvetničke bosanske raje, one treba da reše a« grar i da donesu ustav. Principova Bosna i Hercegovina ispraznila je sve mejtefe i kavane, rešila se svih trutova i danguba, rešila se haram« baša i razbojničkih iataka od Čaj« niča, Hercegovine i Sandžaka: šalje ih u prestemički Beograd, da kroje ustav i stvaraju državu!« Ne ljutimo se. Nek gazda Jovo zvrnda, ako nema drugog posla........ Što se babi htilo, to se babi snilo. »Srpska Riječ« od 10. o. mj. javlja, kako se među članovima J. M. O. pojavila neka »pocijepanost«? Do« duše sa upitnikom, ali ipak javlja. To je njena skromna željica. Ta ko« liko puta ćemo joj morati opetovati da sve dotle, dok se muslimani pot« puno ne izjednače prema svim akti« ma državnih instancija sa ostalim građanima, da sve dotlen ne može ni lud čovjek pomišljati na ma ka« kve nesuglasice među članovima vodstva J. M. O. U vodama »Srpske Zore«. Srbi« janski radikali sigurno nikad ne či« taju, šta im mrči Stjepo Kobasica u svojoj »Srpskoj Riječi«, jer da zna« ju, ne bi dozvolili, da taj list, koji se zove radikalni list, donosi bedasto« će, kao one što ih čitamo u 245. bro« ju. U rubrici »Unaokolo« prijeti nam se Čokorilovim tonom »da će kuglice iz pušaka popraviti ono, što su pokvarile kuglice na izborima«. Prvo, napominjemo Stjepi, da je do« sele uvijek tvrdio, kako je Srbija I jedna od onih zemalja, u kojima ■ vlada narodna volja i dru« go, upezorujemo ga, da su kuglice iz pušaka obično pokvarile ono, što su . stvorile kuglice na izborima, kad su htjele da popravljaju. U bilješci »Pravdina maslinova grančica« podvaljuje nam, da smo provodili izbornu agitaciju sa paro« lom »islam je u opasnosti«. Da je na svijetu milijon takvih kobasica, kao što je Stijepo, ne bi ipak mogle Islamu ni zasmrditi, jer Islam, a to valjda i on zna, nije jugoslavenska, već svjetska, brojem najjača religi« ta, a mi bos.«herc. muslimani njen sasvim sićušan sastavni dio. Mi smo pri izborima isticali, da su m u s 1 i« maniJugoslavijeu opasnosti, što smo sa hiljadama fakata i doka« zali i tvrdimo, da će sve dođe biti u opasnosti, dok javnost srpska bude spominjala puščane kuglice i time navodila pravoslavne na nova naši« Jja. Što se tiče »ćorsokaka« naše po« litike, neka se Stijepo za nj ne bri« ne i neka misli samo na to, da smo mi idući »ćorsokacima« poslali 25 poslanika u konstituantu. Još nam predbacuje, da se zauzi« mamo za jugoslavenski nacijonali« zam, srdi se, što hoćemo da posre« dujemo između Srba i Hrvata i po« učava nas, da bi »mnogo korisnije bilo po nacijonalizam (čiji ?), kad bismo se nacijonalizovali«. Ako je Stijapin nacijonalizam onakav, ka« ko ба je satirički obilježio Karl Kraus, naime: »Mrzim te, što te nije rodila moja mati, a ponosim se, što ne pripadam drugoj naciji«, to on onda nema one doze čovještva, bez koje mi ne ćemo da radimo i na« ravno ga ne možemo akceptirati. Toliko na adresu »Srpske Riječi«, a one iznad nje podsjećamo na na« rodnu izreku: »Što jedna budala o« batali ne može popraviti ni stotina pametnih«. Stoga je vrijeme, da u svoju redakciju unesu malo razbo« ra, jer će odgovarati i za — gluposti sinjora Stipc. Odjek našeg uspjeha. Iz Skoplja (Ušćupa) primismo 6. o. mj. ovaj brzojavni pozdrav: »Čestitamo us« pjeh Bošnjaka. Udruženje Južne Srbije.« Hvala na bratskom pozdra« vu. Rpnt — Broj 232 ; Iz Sandžiha i Mafiedonije. ZAŠTIĆIVANJE PLJAČKE. i : i 1 j .1 1 i : I ; ’ ; Dobili smo jedan vrlo značajan dopis. Radi se, istina, o sitnici: otet je konj jednome muslimanu, ali ci« jeli tok događaja nosi na sebi bilje« ge, koje obično vidimo na svim po« stupcima upravnih vlasti, kad se ra« di o ispravljanju muslimanima na« nešenih nepravdi. Mile Novković iz Ljepojevića, srez Nova«Varoš uzeo je konja Omera M. Ibrovića iz Kladnice, srez Sjenica, s tim, da se kao predsjednik općine kladničke »njime posluži do Sjenice i natrag«. To je bilo u novembru 1918. god. i poslije dvije godine dana upotrebe, i danas se njime služi — porodica Novkovićeva, pošto je on radi raz« nih lopovština zatvoren u Čačku. Ibrović je molio sve nadležnim putem, prvo Novkovića, da mu vra« ti konja, a kad ga je ovaj odbio, re« dom načelnika sreza sjeničkog, na« čelnika okruga Raškoga, ministra u« mutrašnjih djela, zatim ponovno, kad je molba zabačena, načelnika okruga Raškoga, načelnika sreza sjeničkog ј —gospodina ministra u« nutrašnjih djela 12. septembra ove godine. Sve uzalud. Uvjereni smo da tužba Ibrovića ne bi išla dalje od kladničke opštine, da je slučaj« no Ibrović »uzeo« konja od Novko« vića. Ovako se stvar rasteže, pa pi« tamo g. ministra: misli li je kad pri« vesti kraju? Na dohvat. Crkva i demokratija. Glavni or« gan demokratske partije »Demokra« tija« donosi u 428. broju pod gor« njim naslovom među ostalim i ove značajne riječi: »Reč je o pravoslav« noj crkvi. — No ma kakih veroispo« vesti bilo u našoj državi, one mora« ju svoje ciljeve upravljati u skladu s državom. Pravoslavna je cr« k v a bila nosilac jedinstva narod« nog i ona mora i u buduće b i t i v o đ u ovom pokretu. — Isto tako sveštenicinaši, koji su kroz vekove bili budni čuva« ri, moraju sada biti apostoli na kul« turnom pre.porođenju naše nove dr« žave i duhovno naš narod ujediniti. — Sa jačanjem duhovnim i crkve« nim i država će se razvijati rapid« no, jer....« Nije riječ o mnogo ismijavanoj islamskoj zajednici, nego o pravo« slavnoj crkvi. Niti to ne piše kakav popovski list, kao što je Pravda »ho« džinska«, nego to piše organ demo« kratskih jugoslavenskih nacijonali« sta! Dar Alija, ide balija! Pod ovim inadbvcm donosi beogradski »Ju« gosl. Narcd« u broju od 30. no« vembra ove retke: »U tuzlanskom dkrugu kad prilazi balija glasač« kom stolu, na kome su povrstane glasačke kutije, onda mu se ovako Objašnjava: Ova ti je, (prva demo« kratska, Pribićevićeva), vala i bilah, švapeka; ova ti je, beli, kutija (radi« kalska) vlaška, a ova ti je kuzum (jagnjc) kutija sultanova (musli« manska), glasaj za nju, neka ti je airli. »Avaj, Bosno, sirotice kleta«. — Ili kako bi rekao rahmetli Zem« i bilj«efendija: »Osu se nebo zvezdama, I gordi Beograd hamidijama.« Bilježimo da se vidi jugoslaven« ј stvo ovog lista i da se zna kakvo glupo mišljenje još i sad vlada u Beogradu, prestonici i nas, mušli« manskog dijela srpsko»hrvatsko«slo« venačkog naroda. Velik gubitak. Preksinoć nam sti« že tužna telefonska vijest iz Bas. Novog:? Naš drug u borbi, uvaženi građanin i načelnik Novski Alibeg Biščević naglom smrću ostavi svi« jet. Naš dobri Alibeg ostavlja nas, kad nam je tako potrebna pomoć svakog nas pojedinca. U njemu iz« gubismo vrijedna druga i jaka borca za narodna prava. Što je našeg Ali« bega najbolje resilo, jest blaga nje« gova narav i mehko srce. On bijaše jedna- dobrota za svoju okolicu i svoj narod. Alibegu bijaše oko 45 godina, bi« jaše zadnjih godina načelnik u svom �Fpoj 232 — Broj Страна 3 »ПНАВДА* — ,PRAVDA* rodnom mjestu, od osnutka naše or« ganizacije bijaše elan našeg cen« tralnog odbora i jedan revan član i pristaša naše organizacije. Pa i prije bijaše on u svakom narodnom po« krctu za svaku za narod korisnu i« deju. U svom rodnom mjestu Ali« beg je dosta učinio u buđenju naro« da na prosvjećivanje i za svaki na« predak. Bio je i član upravnog vije« ča u novije doba osnovane muslim. trg. i obrtničke banke u Sarajevu, a u sadanjim izborima narod mu naš također dade svoje povjerenje iza« bravši ga svojim zastupnikom za našu konstituantu. Ali eto mu ne bi suđeno, da i tu što učini za svoj na« rod. Preča Božija nego ičija. Fah« metullahi alejhi rahmeten vasiah! Odlazak naših poslanika. Prekju« cer, u četvrtak, krenuli su odavde naši narodni poslanici put Beogra« da, da budu na okupu s drugim po« slanicima, kad se otvori konstituan« ta 12. o. mj. Prije podne se već po« čeo sipremati silan naš svijet na ko« lodvor da ih isprati. Ali oni su sami zaželjeli, da se s našim građanstvom oproste u kiracthani, a da se izosta« vi svaka pratnja na štaciju. Zato u kiraethani već u 11 sati ne bijaše mjesta, sve stolice, sva sredina, bi« jaše zapremljena, pa i predsoblje i obe siporedne sobe bijahu dupkom pune. Kako je koji poslanik dolazio, bio je burno pozdravljen. U 12 sati oprosti se u ime naših poslanika Scjd Alibeg Filipović lijepim govo« rom od naše zajednice. Na to je go« vorio u istom smislu Sakib ef. Kor« kut, a za njim i dr. Spaho. Sva tri su govornika svojim govorima tako d jelovali na nas, da je mnogi od slu« ' šatelja suze pustio, a sve ih je to« kom govora burno pozdravljalo, po« vlađivalo i na svaku njihovu riječ svesrdno davali izražaja svojoj ja« koj svijesti za stranku i obećanju, da će vjerno slijediti one, kojima dadosmo svoje povjerenje. Dirljiv b jaše rastanak u kiraethani. Posla« nici posjedaše u fijakere, koji su če« kali napolju, i odvezoše se na kolo« dvor praćepi pok'ikom iz stotine gr« la: Allah emanet! Pred odlazak vlaka oko 1 sat na« đe se i na kolodvoru golem skup pratilaca. Srdačan bijaše i tu njihov rastanak. Uz naše zastupnike iz Sa« rajeva: Hrasnicu, Spahn, Filipovića, Serića, Korkuta, Karamehmedovića, Sadovića i Sarajlića tu vidjesmo i naše ugodne poslanike Muju Seho« vida, težaka iz Foče, Saliha Baljlća, profesora iz Mostara, Mustafa ef. Salihbegovića, muftiju iz Plevalja i Midhatbega Hodžića. Kad se vlak krenuo zaori opet iz mnogobrojnih grla srdačni: Allah emanet! Na putu će se našim poslanicima pridružiti i drugi naši poslanici iz o« stalih okružja. Otvoreno pismo gosp. Mehmedu ćišiću u Mostaru. Baš uoči izbora, zadojen stranačkom mržnjom htio si, da ispališ zadnji fišek proti J. M. O., te si izdao letak, u kome tvrdiš, da sam se »u junu mjesecu 1913. baš na sv. Antu vjenčao po katoličkom obredu u katoličkoj crkvi« i »da sam se pokrstio i primio ime Ante« i da sam »pokrstio svoju djecu«. Radi Tebe samog ne bih ni odgovorio na tu tešku objedu, jer je i Tebi i Tvo« jim kompanjonima najdostojnije odgovorio naš svijesni islamski ele« menat, koji u onako impozantnom broju — odlikujući se dostojnim dr« žanjem — glasaše baš za listu, na kojoj je i moje ime. Ali ću da ispra« vim data o mom vjenčanju slijede« ćim: Ja sam se vjenčao 1914. godi« ne, po propisima Uzvišenoga Šcria« ta u Bihaću, akt Šeriatskog suda br. 1998/14 — šer. potpisan po šeriat« skom sudiji gosp. H. Ibrahim ef. Re« džiću. Da su mi djeca muslimanska, to je poznato svakomu (jer to slijedi iz senatskoga braka), a u nufusu su u« nešena, prvo dijete pod imenom'. Dudija«Zlata, a drugo dijete pod i« menom: Mustafa«Narcis (Nerkjez). Pripominjem Ti, da sam mjeseca travnja, svibnja i lipnja god. 1913. boravio na moru (na malom Loši« nju) radi plućnog katara kao đak trećeg godišta filozofije na bečkom sveučilištu. Uostalom stvar sam predao sudu, pa Te na vrijeme upozorujem, da pokupiš dokaze o svojim tvrdnja« ma, ako hoćeš, da ne ispane osuda na Tvoju štetu i sramotu. — Mostar, 29. studena 1920. Prof. Salih Baljić. (»Narodna Sloboda«.) Muslimanska Centralna Banka za B. i H. Sarajevo, ovlaštena je rije« šenjem ministrstva financija broj 6543 od 19. novembra 1920. na trgo« vanje devizama, izdavanje čekova na inostranstvo i izdavanje »Uvere« nj a za obezbedu valute« za carinar« niče uvoznicima i izvoznicima. Odvjetnik Dr. Ivo Pilar prenio je nakon dugogodišnjeg odvjetnikova« n;a u Tuđi sjedište svoga djelova« nja u Zagreb i otvorio svoju odvjet« ničku pisarnu u Ilici br. 25 III. kat lijevo. Okruglo 4,000.000 (četiri milijuna) bez ikakovog odbitka, iznaša naj« veći zgoditak, koji se sa jednom srećkom dobiti može. Vučenje državne razredne lutrije već na 3. i 4. januara. Narudžbe iz cijele dr« žave neka se uprave na glavnu ko« lekturu: Međunarodna Banka d. d. odio drž. razredne lutrije. Zagreb, Gajeva ulica 8. Trpite li od reumatizma, ili od u« loga? Mazanje Fellerovim pravim Elsafluidom pravo je dobročinstvo! 6 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce 42 krune. Državna trošarina posebno. . Trebate li blago, pouzdano tjera« juće sredstvo? Fellerove prave Elsa« pilule vrše svoju dužnost! 6 kutija 18 kruna. — Zagorski sok za prsa i kašalj 1 boca 9 kruna. Švedske že« ludčane kapljice 1 velika boca 20 kruna. — Omot i poštarina poseb« no, ali što jeftinije. Eugen V. Feller, Stubica donja, Elsatrg br. 310, Hr« vatrka. E. Poruke uredništva. G. Aklf ef. Biserovlću. Žao nam je što radi druzih važnijih stvari ne možemo po­ svetiti toliko pažnje »Koteriji oko »Domo­ vine!« Tim. što Vas ona napada, ne mo­ žete ništa izgubiti, nego dobiti u očima muslmanskog naneda. Mi s njom uopće ne želimo polemisati. Opet nešto za Vas! Muči II Vas glavobolja! Trganje u kostima! Boli od uloga, od reumatizma! Besanlca! Jeste 11 nervozni! Ta pokušajte i Vi FELLEROV PRAVI ELEA-FLUlD. Divit ćete ве i hvaliti Fellerov Eisafluid kao dobra prijatelja, a crnim danima. 6 dvcetrukih ili 2 velike specijalne boce 42.— K. Prah i tablete protiv reume 15.—. Aspirin prašci lb K. Nije Ii Vam želudac u redul Tr­ pite li od slabe proOavel Od pokvarena »petita) Oj, kako ćete biti zadovoljni, ako poku­ šate FE^LEROVE PRAVE ELSA-P1LULE! Te eu uistinu dobre! G kutija 18.— K. SAGRADA BARBER 12,— K. ŠVED­ SKA ŽELUDĆANA TINKTURA 20.- K, BALZAM i ŽIVOTNA ESENCIJA 6.—K. Pravi eehoferov balzam 15. - K- Vi kaAtjet«1! Za probavu! Sluz otetranjuje, kašalj utažuje ZAGOR SKI PRSNI BOK 9.— K, Hogo kolačići (prene pastile protiv kašlja) 7.50 K, Bonboni od elada, od trputca počamši od 3.— K. Prsni čaj protiv kašlja 8.— K. Fiakerski prah 8.— K. Guajakohirup uz liječ­ nički prepie 4Ф,— K. Lipov čaj 8,— K. Probavni prašak 4.— K, Soda bisarbonica 3. K, Sol za čišćenje želudca 6.— K, Karlsbađska sol 6.- K, REGENEROL SA MARKOM „HEGA“ (fizio­ loške soli po prof. Neusseru) 1 kutija 25,— K. Najfinije Ricinovo ulje po 6.— i 30. — K. Pastile od tamarinda 2.50 K. ^АЈ ZA ČIŠĆENJE KRVI 8.-. Senesblster i Muterblcter počamši od 3.— K. Glavobolja 1 Jednako ugodan u uporabi kao i pouzdan jest FELLEROV WELBA“ klinčić PROTIV MIGRENE 12.— K. Prašci protiv glavo­ bolje 15.— K. Kinina, praška protiv groznice 30.— K. Zubobolja! Zubne kapi 5.— K. Zeleno ulje 30 — K. Voda za oči 5*— K. Slabokrvnost! Tekući željezni ekstrakt 20.— K, Željezni albuminat 40.— K- Uz liječnički prepie: AR8OFERRIN-TEKTOLETE od ljekarne k svetome Duhu u Beču 25.— K. HEGA FERR1N 45.— K. Krečno-željezni sirup 20.— K. Blaudove tektolete 15.— K. Pravo najfinije ljekovito riblje ulje „Е1ва“ 85.— K. Svrbljenje, svrab. Mast protiv evraba 11.— K, Naftolova mait 16.— i 20 — K. Sumporna mast 12 — K. Sve ostale masti, kao cinkova, blajvajs — aromatična, lovorova mast u kutijama po 3.—, 7.— i 12,— K. Mast za rane 15,— K, Mast sa djecu, Kamforna žesta 12.— i 60.— K. Mast ptotiv ozebline 15.—. Điahilon-flašter, rubnflašter 2.— K i 4. — K Žesta i mast protiv guše (Kropf) 15.— K. Sredstva za životinje. Hranivi prah za marvu 1 kutija 7 50 K, Mazilo »a konje 25 — K. Arnika G. - i 30.— K, Gusti terpent n 5.— i 10.— K, Mast protiv ušiju 3.— i 12.— K. Kod upita treba priložiti poštanske bilježe za od­ govor. Protiv glista! Elsa šećerne pastile protiv glista 1 vre­ ćica 7.50 K. Citvarovo sjeme protiv glista, čisto ili sa šećerom, po težini počamši od 4.— K. Proljev, Dlareja! Bastlerove kapi protiv kolere 15.— K, kapi protiv grčeva 10.— K, kapi od kamilice, od prominca, kimove kapljice, cimetove, melisove kapljice, baldrijanska tinktura, Hoffmanova žesta, male boce 6.— K, velike 30.— K. Dabrove kapi (Bibergeil) za žene 30 — K. Omot i poštarina računaju se posebno, ali što jeftinije. Preporuča во, naručiti Što više na jedan puta, jer se tako troškovi podjeljuju i iznose za pojedinu robu manje. Narudžbe adresirati na: Eugen V. Feller, ljekarna, Stubica donja. Elsarg br. 310 Hrvatska. Muslimani sjetite se „Gajreta“! Najbolju kremu za cipele A. H., Dulje! — Jezero. Predsjednik je odbora postupao prema našoj telefonskoj uputi. Hvala Vam, što ste se odazvali uputi vodstva. M. selam! ARAP Manufakturne (i luksuzne) robe svake vrsti izrađuje prodaje samo na veliko _- Ratković i drug Muslimanska Centralna Banka za B. i H. Sarajevo, Kraljevića ulica. SARAJEVO. „PROMET" trgovačko i špedicijsko d. d. prije Leopold Heim Sarajevo, Fra Grge Martića trg br. 1. Prodaja: drva, ugljena, drvenog ugljena Zbirni promet iz Beča i Metkovića. Ovlašteno carinsko posredništvo. Brzojavi: Promet. i Intb. Tclef. Z9. �мппа 4 Стобна PRAVDA* — „ПРАВДА* Ovsho I# ј 4^ 4^ta kalendar Izgleda ЛаЈОПОУ ZQ 19ZL Vil. Месец ЈУЛИ Nedelja Muslimanski: 3. Seval 1388. Ra­ mazanski ba)ram (IV. dan). 20 Silverije Ponedeljak 26. Недеља Недеља 7 Теодот, еп Понедељак 21 8 Alojzije vel. Utorak Теодор Стр. Уторак 22 9 Pavlin §reda Кирило ал. Среда 23 10 Sidonija Četvrtak Тимотије, п. Чегвртак 24 11 Ivandan Petak Вартол и В. Петак 25 Prosper Subota 26 Jeremila Muslimanski: 8. Ševal 1388 Jevrejski : Tamuz 5680. Hukat Vejivtah 12 Онуфр. и П. Субога 13 Акилина Prvom polovicom decembra izlazi iz štampe opće obljubljeni Kajonov nedjeljni kalendar za 1921. god. Cijena po komadu K80*— Na više komada: od 10 do 20 po K 25. , od 20 do 50 kom K 24.-, od 50-100 kom. K 23.preko 100 komada K 22.— franko Sarajevo. Narudžbe prima I izvršuje: Papirnica Danici E P. Rajon, Sarajevo Telefon interurban br, 17. ♦ i Brzojavi:Knjižara Кајоп. PAPIRNICA HAMDIJE KOPĆIĆA X preporučuje svoje bogato stovarište Y svih vrsta papira, kancalarijskog i Naručbe se ♦ školskog pribora. a obavljaju brzo i točno. X X Cijene umjerene. Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 Oglašujte u „Pravdi". Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. Muslimani i musli­ manke grada Sara­ jeva, sjetite se vaše­ ga „Merham eta“. SEBURA iz fabrike Hinha Franch sinovi, Zagreb preporučuje se za tursku crnu kavu kao najsavršeniji dodatak i zamena zrnate kave. Dobije se u svim kolonijalno-bakalskim radnjama. Od£ov.nu tajnik: F. tnUka. Prči 222 - Ecol Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za B. i H. (d. d.) u Sarajevu. II. EMISIJA. Sarajevo, 1. novembra 1920. I Poziv na upisivanje dionica Izvanredna glavna skupština Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Hercegovinu (dioničarskog društva) u Sarajevu, održana dne 2. septembra 1920. zaključila je, na temelju ustanova § 11. društvenih pra­ vila, povišenje dioničke glavnice od H3,000.000na H 10,000.000i povjerila ravnateljstvu, da ovo povišenje prema potrebi na jedanput ili na dvaput provede. Na temelju toga bilo je izloženo na javnu subskripciju 40.000 dionica po 100.— kruna nom., koji je iznos do 31. oktobra o. g. upisan i uplaćen. Budući, da se je prema postojećim naredbama trebalo svih 70.000 dionica ž K 100.— nom. odjednom izložiti javnoj subskripciji, to ovim naknadno, kao nastavak druge emisije, izlažemo javnoj subskribciji ostatak od 30.000 dionica ii K 100.— nom. uz iste uslove. Za upisivanje uslovi su ovi: 1. Posjednici starih dionica imaju pravo, u koliko se nijesu tim pra­ vom već kod prvoga dijela ovoga raspisa postužili, г.а svaku jednu staru preuzeti jednu novu dionicu uz tečaj K 110.— sa 8°/0 kamata od 1. no­ vembra 1920. do dana uplate. U tu svrhu imaju predočiti potvrde (međutimnice) o dodijeljenim, ali još ne izdanim dionicama, na kojim će se označiti da je pravo opcije izvršeno. 2. Ostalih 4*00 dionica, kao i eventualno ne optirane dionice mogu upisati dioničari i nedioničari uz emisioni tečaj K 115.— sa 8% kamata od 1. novembra 1920. do dana naplate. 3. Razlika između nominalne vrijednosti i emisionog tečaja privesti će se po odbitku troškova pričuvnoj zakladi. 4. Nove dionice učestvovaće na poslovnom uspjehu od 1. novembra 1920., te će prema tome biti proviđene prvim kupanom sa pravom na dvomjesečnu dividendu za g. 1920. 5. O uplaćenim iznosima izdaćemo blagajničke potvrde (međutimnice), na temelju kojih ćemo kasnije izručiti izvorne dionice, u pojedinim koma­ dima od 5, 10, 20, 25, 50 i 100 dionica. 6. Subskripcija počima 1. novembra 1920. pa traje do 31.decembra 1920. 7. Potpisane dionice moraju se isplatiti odmah kod upisa. 8. Dionice glase :li na ime ili na dioničara, pa svaki potpisatelj treba da naznači, koju vrstu dionica želi. Dodijeljene će se dionice ispostaviti i potpisateljima uručiti u roku, koji će se naknadno objaviti. Svaki potpi­ satelj treba da naznači pobližu adresu, na koju će mu se dodijeljene dio­ nice dostaviti, a onaj koji želi dionice na ime, treba da osim toga čitljivo i točno naznači ime i prezime, na koje bi potpisane dionice imale glasiti. Ravnateljstvo si je pridržalo pravo, da dionice podijeli ili na ime ili na donosioca. 9. Podjelbu upisanih i uplaćenih dionica glasom tačke 2. ovih usta­ nova pridržaje ravnateljstvo zavoda. 10. Potpisivanje i uplaćivanje na ove dionice obavlja se: a) na blagajni Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu i njezinih podružnica u Bos. Novom i Bos. Brodu te kod: b) Muslimanske centralne banke u Sarajevu i njezine podružnice u Tuzli, c) Muslimanske trgovačke i poljodjelske banke d. d. u Tešnju, d) Muslimanske kreditne banke d. d. u Foči, e) Prve muslimanske banke d. d. u Brčkom, f) Prve Muslimanske banke d. d. u Bijeljini, g) Muslimanske banke d. d. u Banjojluci, h) Narodne kreditne banke d. d. u Tešnju, i) Narodne kreditne banke d. d. u Livnu, j) Bankovne kuće M. Mahmudbegović u Bos. Šamcu, k) Težačke banke d. d. u Cazinu, 1) Muslimanske banke d. d. u Stocu, m) Muslimanske banke d. d. u Visokom, n) Hrva*«'’ kreditne banke i štedionice d. d. u Bos. Brodu i njezine podružnice Bos. Gradišci, o) kod podružnica Hrvatske centralne banke u Derventi, Mostaru, Zenici i Tuzli, te kod p) Muslimanske privredne banke d. d. u Gračanici. Ravnateljstvo Muslimanske trgovačke i obrt­ ničke Banke za 8. i H. (d. d.) u Sarajevu. OhakrAd Odbor J. M. O. Državna klasna LUTRIJA Pm vučenje 3. i V januara 1921. I00.000 sr e ta ka 5o.ooo dobitaka 5 premija od 60.000 do 600.000 dinara ili 240.000 do 2,400.000 (dva mili­ juna četiristohiljada) kruna. Svaka druga srećka mora dobiti! Isplata svih zgoditaka u gotovom novcu bez odbitaka! Najveći dobitak u sretnom slučaju dinara 1,000.000 (jedan milijun) ili kruna 49ooo.ooo (četiri milijuna) nadalje 600.000, 400.000,200.000,150.000, 100.000, 80.000, 70.000, 60.000, dvije po 50.000, dvije po 40.000, pet po 30.000, osamnaest po 20.000 dinara odnosno 2,400.000, 1,600.000, 800.000, 600.000, 400.000, dvije srećke po 200.000, dvije po 160.000, pet po 120.000, osamnaest po 80.000 kruna itd. bez odbitaka! Cijene srećaka za ssahu Masu; И srećka Dinara V8 Ili Hruna I9Z I/Z srećke Dinara ZV III Hrunn 96 IV srećke Dinara IZ III Hruna VB 1/8 SFEĆha Dinara 6 ili Hruna ZV Točna i brza isplata sviju dobitaka zajamčena! Narudžbe iz cijele države neka se uprave poštanskom uputnicom ovlaštenoj glavnoj kolekturl МЕаиНДНОПМП ВДНКД 3.0. odio razredne lutrije. W Zagreb Nijveči izbic brojeva! Štamparija Dankl & A. Кајсв. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/3e2761d7d2c127c14cc3d836aca69a08.pdf 32f47c4088251d49b98dea60a3f308c6 PDF Text Text Drugo izdanje. PRAVDA ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 128 (233) pojedini broj K 2 — IZLAZI SUBOTOM, UTORK»M 1 ČETVRTKOM. UREĐUJE REDAKCION1 ODBOR. PRETPLATA: GODIŠNJE K 180, NA POLA GODINE K 90. UREDNIŠTVO 1 UPRAVA NA­ LAZE ŠE U KRALJA PETRA ULICI U VAKUFSKOJ PALAČI. TELEFON Br. 842. ČEKOVNI RAČUN POŠTANSKE ŠTEDIONICE 1119. Sarajevo, utorak 14. decembra 1920. (1. rebijulahir 1339.) Plodovi mržnje.*) Događaji u Sarajevu i po svim krajevima, gdje stanuju muslimani pomiješani sa Srbima, i ako bolno djeluju na svakog prosvijetljenog čovjeka, oni paraju srce svakom Hrvatu preko Save. Mi Hrvati ne« kako instinktivno osjećamo imutra« šnju krvnu vezu s muslimanima. To nije plod hi politićko=nacijonab ne propagande, niti posebnih inten« čija, da se muslimani privedu u ko« lo Hrvata. To je osjećaj bratstva. Taj osjećaj bratstva se u nama jav« ljao i onda, kad su braća Srbi bili izloženi progonima nekoliko godi« na prije početka rata. Od obala ja« dranskoga mora do Drave svaki po« šten Hrvat osjećao se je solidarnim sa nevino proganjanima nosti kao i mi, to ćemo sigurno vrlo brzo naići i na simpatije kod svih onih, koji su humani i pravični. Nu to ne sačinjava jezgru našeg zadovoljstva. Naše zadovoljstvo raste do neobične visine istom on« da, kad gledamo lica muslimana. Kako se sjaju ta lica! Kako se vese« lo i bezbrižno nose i bijedne prnje na tijelu! Kako je oživjela riječ! Ko« liko se čuje radosna smijeha! Musli« mani su kroz ovih pet šest dana po« slije naše sjajne pobjede na izbori« ma postali daleko svjesniji svojih građanskih prava, nego li su ikada prije bili. Naskoro će se pokazati, da li će se patriotizam naših muslimana mo« Godina 11. ći održati na ovoj visini, do koje je tako silno i spontano narastao. I mi, naučeni dvogodišnjom praksom, sumnjamo, da se sa mračnjačkih strana već ne snuju atentati, koji bi naše sjajno narodno raspoloženje pretvorili u jad i čemer i koji bi iz tog jada i čemera htjeE ponovno konstruisati našu »antidržavnost«. Ali i ako sumnjamo, to se ovaj puta ne bojimo. Jer ne samo da danas svako zna, da govorimo jednodušno opunomoćeni od naroda, nego će nam se i iglas, kojim ćemo ustati protiv svakog bezakonja, u kojoj god ono formi bilo, mnogo jače i mnogo dalje čuti, nego dosada. Otvorenje honstituante. Osijek, 23. studeni 1920. Kerubin Šegvić, narodni poslanik. Sarajevo, 13. decembra. O nama se dosada malo pisalo, a što se i pisalo, bilo je gotovo skroz izvraćeno i s očitom namjerom, da se i staro i mlado u državi i van nje uvjeri, kako smo mi ne samo »anti« državni«, već uopće po istorijskoj nuždi nesposobni za svaki progres. Danas se o nama mnogo govori i piše. Preokret se zbio preko noći, kao da smo se preko noći preporo« dili i postali drugi ljudi, koji puno više važe, nego oni dojučerašnji. Kad nas danas napadaju, razlijeva im se žuć od jeda. Prema takvim ćemo se držati Bismarckove, koju je doviknuo nekoć u rajhstagu soci« jalistima, kad mu se zgadilo na nji« hove. posvke: »Zbijmo gušće redo« ve, začepimo nosove i napred!« Kad nas hvale, to jest kad s nama nešto kombiniraju, obično ponavljaju i prežvaču naš toliko i toliko puta bezuspješno i beznadno dizani glas, da nismo »antidržavni«. Sve su to dobri znaci. Što se jače bude jugoslavenska javnost intere« sovala za nas, tim će nas, kao što je prirodno, sve bolje upoznavati i ra« zumijevati, jer će mnoge glavne uši čuti naše jadikovke, koje dosada bi« jahu glas vapijućeg u pustinji. A kako nikad ne zahtijevasmo više, nego samo ravnopravnost sa svima državljanima, koji imaju iste duž« Prenosimo iz »Jugoslavenskog Li« sta«: Beograd, 12. dec. Beograd se danas zaodio u svečano ruho, ku« će su okićene jugoslavenskim, srp« skim, hrvatskim i slovenskim zasta« vama. Okićenje kuća nije ali onako brojno, kako se to očekivalo. Već za rana jutra opažala se u beograd« skim ulicama neobična žurba, jer je došlo mnogo ljudi iz provincije da prisustvuje prvoj sjednici konstitu« ante. Već jedan sat prije otvorenja sjednice skupio se pred zgradom konstituante silan svijet uzbuđeno raspravljajući. Oko pola 10 započe« ie su dolaziti pojedine grupe posla« nika tu i tamo pozdravljane od mnoštva sakupljenog svijeta. U samoj zgradi konstituante bilo je već prije 10 sati vrlo živahno. Ga« lerija je bila puna općinstva. Diplo« matske i novinarske lože bile su ta« kođer popunjene. U Beogradu nije nikad bilo toliko diplomata i novi« nara kao danas. Nekoliko minuta iza 10 sati počeli su ulaziti u dvo« ranu poslanici. Prvi je ušao radikal« ski poslanik Mika Marjanović, a za« tim radikalski i demokratski posla« nici izmiješani. Oni su zauzeli cen« tar i to radikali desno, demokrati li« jevo. 1 U oči je upao ulazak komunista, koji su ovaj put nastupili kao orga« nizovana četa: svi sa velikim crve« nim karanfilima u zapuoku. U ži« vahnom razgovoru zauzeli su kraj« nje lijevo krilo. Između njih i de« mokrata smjestili su se zemljorad« nici i republikanci. Desno od radi« kala sjeli su socijaldemokrati. Kad je započela sjednica ušli su članovi jugosl. muslimanske organi« zacije i pučke stranke, koji su za« posjeli skrajnje desno krilo. Dr. Laginja se je sa nekoliko svo« jih ljudi postavio u pozadini iza ra« dikala. Jedino nijesu bila popunjena sje« dala Radićeve stranke, tako da je na sjednici bilo prisutno 350—360 poslanika. Na sjednicu su došli i svi članovi vlade, pa i sam Ivica Kovačević. Prvi je ustao i uzeo riječ dr. Milan R o j c te predložio za dobnog pred« sjednika g. Nikolu P a š i ć a, što je s burnim odobravanjem i pljeska« njem primljeno. Burno pozdravljen popeo se Pa« šić sa očitim uzbuđenjem na pred« sjedničku stolicu te uz svečanu tiši« nu kuće pozdravio sakupljene spo« menike ovim govorom: Gospodo poslanici! I ako sam po« zvan poslovnikom da zauzmem ovo žnačajno mjesto, blagodareći na« rodnom povjerenju i Bogu, ja vas molim, da mi dozvolite, da vam o« vom prilikom kažem nekoliko rt« ječi. Gospodo poslanici! U historiji na« šeg troimenog naroda nije bilo zna« čajinijeg i većeg momenta historij« skog od ovoga, u kojem se sada na« lazimo. Naš narod pozvan je preko svojih poslanika da utvrdi temelje naše buduće države i da osigura sva politička i građanska prava našeg troimenog naroda bez razlike na sve građane, koji živu u našoj domovi« ni. Naša mila domovina živila je dugo razdvojena u tuđe države, slu« žila tuđe gospodare i radila za tuđe narode. Sada je, hvala Bogu, proli« venoj krvi i pomoći naših savezni« ka, oslobođena i mi smo sc ujedinili. (Burno odobravanje i klicanje ži« vio! Sudbina naše buduće države i na« šeg naroda postavljena je u vaše ruke. Ako budemd umni i rukovo« dili sc iskustvom i historijom, mi ćemo moći naći put našeg napred« ka i razvitka, put koji će nas brzo dovesti u redove najnaprednijih naroda, put, koji će brzo stvoriti slobodu i blagostanje u našem na« rodu. Posao dosta težak, ali ako je dobra volja kod svih nas, da stvori« mo jednu osnovu, koja će dati mo« gućnost razvijanju svih naših sugra« dana, onda se taj posao može svt« šiti, ako se pri tom rukovodimo bla« gošću i iskustvom i ako budemo us« trpljivi i saslušamo svakog našeg brata u ovom Domu. Ja držim go« spodo poslanici, da će naš troimeni narod koji je toliko prepatio, upo« trijebiti ovaj momenat, kad je sud« ba u njegovim rukama, da stvori jednu državu naprednu i slobodnu, jednu državu, koja će zadovoljiti potpuno naš narod i sve napredne narode, koji žele da se rukovode na« pretkom i slobodom ostalih naroda, da će zadovoljiti naše saveznike i da ćemo uliti strah onima, koji mi« sle, da će nas razjaditi i raskrojiti. (Pljeskanje i odobravanje). U to i« me ja želim našoj konstituanti sre« ćan rad, na slavu i sreću kako po« slanika tako i našeg naroda. Iza toga imenovao je sekretarima najmlađe poslanike parlamenta i to: Ninka Perića, dra Svetislava Mija« tovića, Borislava Stavljanina i Via« dimira Pušenjaka. Nakon toga pozvao je poslanike da predadu svoje vjerodajnice i za« ključio sjednicu urekavši drugu za ponedjeljak u 4 sata poslije podne, �»PRAVDA- — »ПРЛВДА* Strana 2 Страаа na kojoj bi se imao izabrati verifi« 1 nik Većeslav Vidler zaviknuo je: »Živila Jugoslavija!«, a komunisti kacioni odbor. odgovorili poklikom: »Živila sovjet« Uz burne poklike predsjedniku stali su se poslanici razilaziti. Posla« ! ska republikal« Iz Sandžaka I Makedoniji. ZULUMI U VUČITRNU. Skopljanski »Hak« u svom 103. br. od 27. oktobra donosi dopis iz Vučitrna, iz kojeg vadimo ovo: »15. o. mj. došli su mi u radnju žandari, naredili da je pritvorim i odveli me, sa moja dva sinčića, koji su se zadesili u radnji, u moj stan. Taj je bio opkoljen s 200 vojnika i nekoliko žandara pod komandom vojničkog i žandarmcrijskog zapo« vjednika. Ne davši mi ni da zapi« tam za razlog opsade moje kuće, za« povjediše svoj kućnoj čeljadi, žen« skinju i nejakoj djeci, devet nas na broju, da napustimo kuću, i pod u« darcima kundaka, nečovječnim po« grdama provedoše nas kroz čaršiju i zatvoriše u mjesnu tvrđavu. U po« četku sam mislio, da sam samo ja i moja familija izvrgnuti ovom bije« su i nasilju, ali sam zatekao u tvr« davi još 10—15 familija, djece i že« na, koje kao i nas batinaše. Pucanj toljaga, jauk i lelek djece i žena bio je užasan prizor. Kada smo poslije pola sata pušteni, od rana i bolova jedva smo mogli doputovati kući, gdje mi i danas leže bolesni 8«godi« šnji sinčić i 6«godišnja djevojčica. Do sada nismo smjeli nikome ni kazati a kamo li potužiti se na ove i mnoge druge zulume, koje podno« sismo, ali nam je mjera već prevrši« la i bez obzira na posljedice ne mo« žemo dalje trpi ti i šutjeti. Tobožnji je razlog ovih zuluma bio moj sin Muharem, koji se nije odazvao pozivu na vojničku službu. Međutim je moj sin još za vremena austr.«ug. okupacije iselio u Čari« grad radi školovanja, gdje se i da« nas nalazi, a što je dobro poznato i našem opštinskom sudu i u službe« ne knjige zavedeno. Kada se ovako postupa sa jednim uglednim trgov« cem bez ikakvih stvarnih razloga, nije teško zamisliti, što podnosi si« romašni i neuki svijet, kao n. pr. što je bio slučaj sa dvije mlade kćerke Na dohvat. Ahmet na minaretu. U jednom beogradskom listu čitamo ovu crticu V. Velička: »Dvadeset mi je već godina, reče sam sebi Ahmet, a još nikad nisam bio na minaretu!« I od« mah se naš Ahmet ispe na viti mi« naret. A pred njim se, kao na dlanu, raširi ćela varoš: kuće, trgovi, tavne grupe platana.... Vrve ljudi tamo amo, prolaze kola.... A sa one visi« ne jedva se vide i ljudi, i stoka... — E gle, molim te samo: dvadeset godina živim na ovom svetu, usklik« nu on u tom času, a tek sad videh, stojeći na ovoj visini, kako je ništa« van rod ljudski, kako su prema meni svi mali i neznatni!... A daleko od džamije igrahu se deca, ugledaše Ahmeta, i govorahu među sobom: »Glete, glete, šta je ono tamo na minaretu? I odluči čitav dečiji hor: »V r a« b a c! Vrabac se popeo na džami« ju!« .... Zgodna i savremena priča.... U znaku konfesionalizma? Piše nam jedan vojnik: »Služio sam na dvomjesečnoj vježbi kod II. puka I. bataljona I. div. teške artiljerije u Dalmaciji. Komandir nas je silio, da ulazeći u kancelariju i za vrijeme predavanja skidamo šajkače, radi čega je nastalo nezadovoljstvo na« ročito među Albanezima, na koje je ova odredba silno djelovala. Došlo je i do formalnih protesta, radi ko« jih su mnogi došli u pritvor.« Čudnovato, da se u našoj vojsci još ni sad ne poštuju islamski osje« čaji i da se neki komandiri povode za svojim -osjećajima, mjesto da se drže naređenja. Kako bi bilo, da se ulcma«medžlis zainteresuje ovom pojavom? Ibrahimage Madžuna, koje su, u pri« sutnosti opetinskih činovnika jedan žandarmerijski oficir i 2—3 redova odveli i zatvorili u »zasebnu hapsa« nu«. Slični zločini izvršivani su i nad drugim muslimanima, i ovo je bilo sve po volji i ćeifu jednog kapetana. što je kasnije i sam izjavio — je« dino radi zlostavljanja muslimana. Mi smo sa liječničkim svjedodž« bama podnijeli nadležnoj vlasti tuž« bu, a Vas, g. uredniče, molimo, da objelodanite ovo pismo i da se za« uzmete, kako se ne bi više ponavlja« li slični zločini.« Upozorujemo na strašivi i blagi ton, kojim se iznosi u javnost taj balkanski postupak, koji bi po svo« joj težini u svakoj zaista pravno u« pravljanoj državi bio kulturni škan« dal prvog reda. ZAŠTO SU USPJELI KOMUNI« STI? Iz Skoplja javljaju beogradskim listovima, da komunisti za svoj veli« ki uspjeh u Macedoniji i Staroj Sr« biji imaju da zahvale ovim okolno« stima: 1. Od bugarskih komitskih četa naloženo je pučanstvu, koje inače nema političke svijesti, da glasuje za komuniste. 2. Svi Bugaraši, Grci, Turci, A r n a u t i i Kucovlasi, koji u ovim krajevima imaju svi pravo glasa, a ima ih oko 40 po sto, glasovali su za komunističku listu. 3. Komunisti su kao nosioce svo« jih lista istakli ljude većinom poštene i ugledne, koji su dobro poznati u okolici, gdje su kandidovali. Radikali i demokrati pokušavali su proturati ljude tamo nepoznate, kao i one, koji su rđavog glasa. 4. I radikali i demokrati u svakom su okrugu istakli po nekoliko lista, što ih je znatno slabilo. Maši dopisi. Tuzla, na dan izbora. Danas mi dođe do ruku Šerifova »Domovina« od 26. o. mj. br. 12., u kojoj mi zape za oko kilometrički dopis iz Tuzle potpisan sa S«(alko) K«(onjhodžić, Karo). Najprije sam jeo, da ne izgubim apetita i zasu« kah rukave, pa počeh čitati. Bože mili, ja šta ti taj »patriota« proti »Musavata« sve ne drobi! Drobi čo« vo ko karača, ne može da se zausta« vi. Pjeva ode Šerifu, staroj Musi. Narodnoj Organizaciji i njezinim vođama, a satire i hidžvije proti »naprednjaka« iz »Musi. Svijesti« i »samostalaca« iz »Musi. Sloge«. Do« duše prešutio je spomenuti »Musi. Slogu«, a zašto, on zna, a i mi ćemo to niže navesti. Borbeni stav je za« uzeo proti »Pravdi« i J. M. O. i pri navali, poput cara Vilima, ne drži se haške ni ženevske konvencije, nego juriša li, juriša. Stani, bolan Karo, i mi imamo pero i mastilo. Polahkb, brate, nije biće, znamo se; ti si vojnik za pare, šta te je briga hoćeš li gosi moći osvojiti koju for« tiču; glavno je da si u poslu, da ti se nadnica računa i gotovo. Mi zna« mo, da ti je Šerif »pao«, ali, brate, sa« svim malo. Čujemo, dali je dao cig« lih 5000 K, a to je mala malenkost, osobito za te, koji umiješ gospodski da živiš. Mi za tu malenkost ne bi« smo dali privole ni za kandidaturu na Šcrifovoj listi, a kamo li da ono« liki članak napišemo. Hajde i to bi se dalo nekako ispričati kokuzlu« kom, jer nužda zakon mijenja, ali te ne možemo da ispričamo, niti da shvatimo osim ako priznaš, da si pobudalio — kako si mogao onako sam proti sebi pisati. To je, »radi« kalski« brate, neshvatljivo. Mi znamo, a znaš i ti, da si uredi« vao »samostalnu Muslimansku Slogu« i iz nje kao iz busije pucao na Šerifa i na Srbe. Mi znamo, a znaš i ti, da si od onda do sad »u svom životu i političkom djelovanju preživio brojne metamorfoze« i da je kod tog metamorfoziranja inte« resantna stvar, da nikad nijesi imao svog uvjerenja, nego vazda bio nad« ničar i uvjerenje mijenjao prema poslodavcu. Mi znamo, a znaš i ti, da si politički šarlatan i da si mome, nat iza oslobođenja upotrijebio da se lažima i zavaravanjem rehabili« tuješ i popneš na grbaču ovog ispa« ćenog naroda. Bio si, ko đoja, radi« kal, a pisao si u »Pravdi« nekoliko članaka proti strahovladi okružnog načelnika Grudića, ili kako ti ova« ko naše pisanje nazivaš »proti po« stojećeg državnog uređenja«. Je li to šarlatanstvo, neka prosude dru« gi, a tebi savjetujemo, da uvučeš je« zičinu, jer će te tvoj smrad ugušiti. Sjećaš li se riječi, kojima te je »po« častio« okr. načelnik Grudić radi nespretne stilizacije članka u »Op« štinskom Glasniku« o samoubojstvu Smilje? Ti na te sve »epitetone« ni« si reagirao, nego samo drhtao po« put mladice. Crvenio se nisi, jer ti je obraz davno odcbljao i pocrnio. Mi to znamo, a znaš i ti, a eto i Gru« dič te je za,kratko vrijeme upoznao i opisao te točno kakav si. I ako je Grudić jedan savršeni policajac, i« pak mu je bilo gadno i odvratno, kako si mogao tako nisko pasti u podlosti, pa nije mogao, a da te tim ne pljusne po licu. Svoju si »politič« ku« karijeru proigrao kod svakog i niko ti više ne vjeruje osim Šerifa. I Šerif te zna i on ti ne vjeruje, ali njemu treba denuncijanata kao što ic i sam, pa čim svrši svoj posao, o« krenuće ti leđa. Veliš na početku svog dopisa: »Pravdu« je plaho nekako zabrinu« la akcija Šerifa Arnautovića i drugo« i va....«, a mi velimo, da to nije. Nas I ne brine »akcija Šerifa Arnautovića I i drugova«, nego se čudimo, kako to društvo smije da se pojavi pred po« šteni narod, pa da mu se još natura i za vođe. Naš je pošteni narod sil« nih žrtava dao, dok je upoznao »Še« rifa Arnautovića i drugove«, pa je ••toliko svjestan, da neće opet to svo« *e iskustvo pogaziti i pijavice svo« jom rukom staviti sebi na vrat, da mu krv piju. Naša prognoza u ovoj stvari pokazala se je tačna. Narod ih je bagatelisao i kloni ih se kao vraga. Da li su ove riječi tačne, osta« vičemo kuglicama, da one potvrde, jer danas kutija »Šerifa Arnautovi« ća i drugova« ima da izreče smrtnu osudu svojim gosama. Vlastito pri« ’ znanje najbolji je dokaz. Pri kraju i završetku ove pisanije hoćemo da upozorimo Salku Karu, da ne pokazuje svojih papaka, ako još koji put uspiše u »Domovini«, jer mi znamo mnogo koješta o nje« mu, pa bi njegova fotografija mogla i drukčije izgledati. I ovaj put, da njegovo »sočinjenije« nije nosilo o« znake mjesta, htjeli smo reći, da je Sakib Korkut prošvercovao »kefan« čiju« proti Salki Kari, patrioti proti »Musavata«, a kad tamo, a ovaj si« roti Karo napisao svoju autobiogra« fiju. Pazi Karo, da sam sebe ne karaš! I . — h. h. — Avtovac, 3. decembra. Na dan poslije izbora došao je gatački načelnik Hamid Kurtović mome puncu Osmanagi Ciloviću, starcu od 85 godina i kazao mu jav« no, da će se objesiti 8 Gaćana a pred njima on Osmanaga zato, što su radili za jugoslavensku musli« mansku organizaciju. To je Osman« agu tako prestrašilo, da je pobjegao preko brda i kao lud došao k meni u Avtovac, gdje je i prenoćio. Mi smo ga tješili i slobodili, ali on ni« kako nije smio sam da se povrati, te smo se mi, nekoliko komšija i ro» đaka iskupili i odveli ga kući u Gac« ko. Tamo jc pitao načelnika, zašto da ga vješaju, a on mu odgovorio: »Zato, što si Korkutovac!« Molim uredništvo, da ovo iznese u »Prav« di«, neka se vidi, kakvih muslimana ima kod nas. Selam. Hamdija Pašić. Бро! — Broj 233 Gajretov glasnih. ' Dobrovoljni prilozi. Upravnom fodboru prispješe dalje ovi prilozi: Bećir Omer Softić, Rogatica, 100 K; Muhamed Akšamija, Rogatica, 100 K; Muhamed Hrelja sakupio 868 K; Mehmed Fazlagić, Čapljina, šaku« pio 1900 K; Ibrahim Gavranović sa« kupio 201 K; pododbor Jajce 1000 K; Omer Halilhodžić, Ljubinje, 200 K; Mujaga Nurković, Orašje, 300 K: Ćazim Rušćuklić, Kladanj, 200 K; H. AvMaga Dclić, Sarajevo, 33 K, Muhamed ef. Džumhur, Nevesinje, sakupio 800 K, Bcćirbeg Pašić, Ne« vesinjc, sakupio 331 K; općinsko poglavarstvo Foča 300 K; Ahmed Sarić, Stari Majdan, sakupio 170 K; pododbor Bos. Samac sakupio 630 K 80 h; pododbor Stolac od održa« vane zabave 5130 K; pododbor J. M. O., Ljubuški, sakupio 1420 K; J. Dorić, .Uvac, sakupio na sijelu 50 K; općinski ured Žepče 500 K; Smail Bećiragić, Žepče, sakupio 245 K; kotarski ured Fojnica (za Ibrahima Pocilića) 300 K; Ragib ef. Hasanbe« gović, Avtovac, sakupio 160 K; E« sad H. Alibegović. Bos. Samac, pri« godom svadbene svečanosti kod g. Fodotovića sakupio 300 K; akadem« ska omladina, Bos. Novi, od prire« đene zabave 1900 K; Alija Omersof« tić, Maglaj, sakupio za Gajret 100 K, 63 kg pšenice, 14 kg raži i 69 kg kukuruza; Društvo »Hurijet«, Sara« jevo, 40 kg pekmeza; Mešinović i Bajiraktarević 100 kg pirinča, Kasim Džanović za Sarajevski ženski kon« vikt: 1 pisaći sto, 1 pult, J veliki pi« saći sto, dvije velike školske table i 1 stalažu za knjige, sve u vrijedno« sti oko 10.000 K; Mujaga Sudžuka predao je jednu Gajretovu kašicu od pododbora u Brčkom sa 4 K 17 h u sitnom novcu. Književnost. »Naša djeca«. Koliko puta čestiti roditelji budu u neprilici, šta će dati svome djetetu da čita. Kao što je za nas odrasle važno pitanje: dobra duševna zabava, naročito dobra knjiga ili dobar književni list, tako je to i još važnije za djecu. I ona žele štiva, samo to štivo mora biti napisano prema njihovom shvata« nju, a naročito žele takove sadržine, koje će dovoljno pobuđivati njiho« vu pažnju, buditi maštu, njegovati osjećaje za ljepotu, za dobro i po« štono, za nacionalne i vjerske osje« ćaje itd. Ljudi, koji naročito žive među djecom i prate ih i s ove stra« ne, pričaju nam, da su djeca više pu« ta bolji kritičari knjiga pisanih na« ravno posebno za njih, nego što smo mi odrasli za nas. Naročito je dječiji ukus vrlo osjetljiv. Nužna im je dakle knjiga, koja će ih u prvom redu zainteresovati i pobuditi im vo« Iju za čitanjem, a osim toga treba, da ta knjiga bude odgojna, da djecu oplemenjuje. Eto u tome smislu naša je dječija srpsko»hrvatska literatura dosta o« bilna u pogledu knjiga, a u pogledu dječijih listova gotovo oskudna. O« davna u Zagrebu izlazi »Smilje«, list za djecu, što ga izdaje Hrv. ped.« knjiž. zbor. U srpskoj literaturi iz« laže dva«tri dječija lista, ali ni jedan, kao što ni »Smilje«, koje se najbolje uređuje, ne udovoljavaju potpuno svoj našoj dječijoj publici. »Smilje« kao i ostali dječiji listovi pišu većinom za djecu kršćanskih roditelja. To je obzirom na svoje ■posebne prilike i opravdano, ali se radi toga muslimanskoj djeci nisu mogli ovakvi listovi preporučiti. U« šljed toga je bila dugo godina nasta« la praznina, jer nije bilo dječijeg li« sta, koji će svojom sadržinom odgo« varati svima zahtjevima, pa da ga mogu čitati sva djeca bez razlike vjere i plemenskog imena naše na« čije. Ovih dana je u tom pogledu kre« nulo na bolje, jer je u Beogradu po« čeo izlaziti list za djecu »Naša de« ca«, koji, gledajući na prve dvije sveske, nastoji, da ovu prazninu is« punjava. List se štampa latinicom i ćirilicom posebno, prema želji čitao« ca. I lijep je to dječiji list. Gradivo mu je bijano: priče interesantne, po. učne, a i s estetske strane su lijepe. �. fepoj 232 — Broj Svi slavniji -momenti u pričama i pjesmama su i naslikani. Slike su u bojama, dosta lijepe i s umjetničke strane prilično odgovaraju. Svakako je taj list u nas novost. Ima nešto i pogrešaka i nedostataka, ali ćemo ih izostaviti, nadajući se, da će se to s vremenom sve poboljšati. Uostalom marljivo ćemo pratiti taj list. »Naša deca« izlaze mjesečno je« danput. Godišnja mu je pretplata 8 »ПРАВДА* — .PRAVDA* du dosljednd pokušali, da oživotvo« re taj program, to naša kraljevina stoji bez sumnje pred veoma sud« bonošnim događajima. Šta sve može da bude, o tome piše beogradska ! »Politika« od 10. o. mj. ovo: »Dva ! su rešenja moguća: Stati na zakon« sko gledište da niko nema prava ce« pati pojedine oblasti od ove drža« ve, sačekati mimo dela i primeniti zakon u slučaju potrebe, ili ostaviti Radića Hrvatskoj i Hrvatsku Radi« ću, ali ne istorijsku Hrvatsku nego onu stvarnu Hrvatsku bez i j e d« nog srpskog, bez tjednog slovenačkog sela; svesti je na te granice i ostaviti je njenoj sudbini.« Međutim Radić tvrdi, »da škol. mjesta 4 — 8 sati hoda, broji o« je plebiscit u Bosni i Hercegovini Mi smo nepismen narod. To je to« dokazao, da ni one nisu srpske zem« liko puta dokazano statističkim po« ko 1200 stanovnika (sve većinom muslimani), a u toj općini nema hra« lje«. Mi vrlo sumnjamo, da će Radić đacima, a ko dobro gleda, to mu se ostati isti i na djelu i na riječima, ali dokazuje svaki čas. Ništa nas toliko ma prosvjete. Tu dolazi na red i op« kako god bilo, ne možemo ni pod ne dira, toliko ne zabrinjuje, kao 'čina Tuhobić, koja broji 10 sela sa 1.400 stanovnika, a nema škole, pa koju cijenu dopustiti, da se u Bosni kad konstatujcmo strašnu nepisme« i Hercegovini ašikuje sa krvavim nost, neprosvjećenost cjelokupnog općine Gorani sa 1600, Dragočaj sa revolucijonarnim pokretima. G. Ra« našeg naroda u Bosni i Hercegovini. 880, Krušćica sa 850, Lug sa 1000, Često se govori i piše o raznim ne« Orahovica sa 1500, Župa sa 900 sta« dić treba da zna, da nekoliko njego, vih batinanih pristaša nisu podnije« voljama, manama i pogreškama na« novnika i t. d. U svim tim općinama li ni deseti dio muka i patnja, koje šega svijeta i uvijek se svodi na to, živi naš jadni seljak, posve zapu« je podnio muslimanski narod u Bo« što je neprosvjećen. Kada razmiš« šten. primitivnim životom, i da ga ljamo o tome, strah nas još više se nikad niko nije sjetio kroz 40 go« sni i Hercegovini, ali koji se uza sve dina Švabinc uprave. A koliko ta« to ne prijeti »puščanim kuglicama«, hvata u pomisli na našu budućnost. Puščane kuglice među braćom bile Školska statistika narod, osnov. ško« kih općina i sela ima u našoj cijeloj domovini! bi smrtonosne za oba brata i Srbina la iz šk. god. 1917./18. iznosi, da je te godine u svoj B. i H. polazilo na« Naša je mlada kraljevina istom u i Hrvata, ali mi ni u kom slučaju ne ćemo da zapanemo među dvije va« rodne osnovne škole 10.889 musli« I svome prvome razvitku, zatekla je tre i sva ćemo sredstva upotrijebiti, inanske, 20.385 srpskowpravoslavne i 1 većinom sve naše pokrajine ispod da se ti eventualni nepromišljeni 18.750 katoličke djece. Ukupni broj Svabine uprave u ovakim prilikama. djece od tri glavne konfesije, koja Teško će biti u skorije vrijeme eksperimenti još u klici uguše. su polazila osnov. školu u toj Škol. Amnestija u Dalmaciji. Prenosi, popuniti sva prazna mjesta, gdje godini, iznosi dakle oko 50 hiljada. škole nema, ali je dužnost naše u« mo iz »Srpske Riječi«: Potpisan je Ako se uzme u obzir, da se u B. i H. prave pa i samoga naroda, da se po« ukaz, kojim su oproštene uopšte ne« računa okruglo oko 1,800.000 sta« stepeno sve više podižu škole ba« izvršene kazne, odnosno neizvršeni novnika, onda je gornji broj školo« rem odmah u onim mjestima, gdje deo kazni i pravne posledice skop, vane djece upravo strašan. Za malu je narod u materijalnim prilikama čane po zakonu sa dotičnom krivič« utjehu prošle je škol. god. taj broj nešto jači, da uz pomoć uprave i nom osudom, a ovo zadnje i u slu« nešto poskočio, a ove još jače, ali sam doprinosi materijal za svoju čajevima, u kojima je kazna izvr« velikoga koraka u napredak još ne« školu. Naročito mi ovdje ponovno šena, svima licima, koja su u Dal« ma. Nema ga, niti ga može biti, kad upozortijemo muslimanski dio naše« maciji za vreme okupacije izvesnih nam fali prije svega škola. Negdje ga naroda, da gdje god nema škole, krajeva naše kraljevine sa strane skoro iznesosmo ovdje slabe škol« a ima podesna mektebska zgrada, Italije osuđena zbog krivičnih ske prilike u gradu Sarajevu. U ba« da tu otvori školu i od zemaljske radnja političkog i voj« jagi glavnom gradu ne može se zbog vlade zatraži učitelja i škol. namje« ničkog karaktera, poći« nestašice škola da provede zakon o njenih na štetu našekra« štaj. Toliko smo puta stručnjački obaveznom pohađanju škola, a ka« dokazali, da se u školi mogu mime 1 j e v i n e a u korist kralje« mo li će se u provinciji. Koliki se 'duše djeca zajednički učiti i u vje« vine Italije ili zbog krivičnih Broj jadne, besposlene djece vuča ronauci i u škol. predmetima. Eno radnja, čiji je povod u vezi sa reče« po Sarajevu zbog toga razloga, nije baš u pomenutom konjičkom srezu nom okupacijom i naređeno je da nužno ni konstatovati. O tome go« zgodna su za to mjesta Repovci, se za takove radnje ne zavada sud« vore svaki dan policajni izvještaji, gdje se već od lani sprema narod da sko=krivični postupak, a ako je za« čaršija, ulice i naši listovi. veden, da se obustavi. — I ovaj put je sam podigne. Osim toga, kada smo već uzeli za primjer konjički skrećemo pažnju gospodinu mini« U Bosni i Hercegovini fali mnogo pravde na Sandžak i Makedo« škola. Cijele općine, nizovi naših se« šrez, napomenuti nam je, da i tome stru niju. da poradi na tom, kako bi se la, čame u neznanju, jer nemaju srezu od 30 hiljada stanovnika tre« podijelila amnestija i za tamošnje ba još jedna škola u samome Ko« hrama prosvjete. njicu, gdje će dječaci imati priliku, političke krivce, koji su strpljivo čekali, dok se je milost obredala po Da bolje ilustriramo naše žalosne da nastave nauke ili da se u kojem svima redom i koji su danas jedi« prilike u tome pogledu, navešćemo zanatu dalje naobraze. U Konjicu n i, koji na tu milost još čekaju. samo ovdje škol. prilike u jednome je n. pr. za jednu zanatsku školu go« tova i zgrada vojne kasarne, koja bi našem srezu na pr. u konjičkom. U VANJSKI. tome srezu živi oko 16 hiljada mu« se mogla lahko udesiti za školu. Šta je savez naroda? Na prvim slimana, oko 9 hiljada rimo«katolika Prema gornjem primjeru biće još zgodnih mjesta u B. i H., gdje bi se sjednicama Saveza Naroda, koji sa« i oko 4 hiljade pravoslavnih, što iz« da zasijeda u Ženevi zahtijevali su nosi ukupno oko 30 hiljada stanov« zgodnim načinom mogle što prije Englez lord Robert Cecil i Šveđanin nika. Narodnu osnovnu školu u to« podići škole, jer je to naša najviša Branting bezodvlačnu pomoć za Ar« me srezu imaju ova mjesta: Konjic, potreba. Upozorujemo na to narod« mence. koji da su u borbi s četama Oštrožac, Seonica, Jablanica, Borci rodnu potrebu i da će se zdušno da« Kjemal paše osuđeni na brzu i pot« i Bjelimići sa svojim okolicama, u« če i naši narodni poslanici, svi bez kupno dakle šest narod, osnov. ško« razlike, imati na umu ovu silnu na« punu pogibiju. Ali Savez Naroda nije mogao naći među svojim člano, rodnu potrebu i da će se sdušno da« la, koje računaju u svoja područja vima nijedne države, koja bi se u šest općina. Cijeli drugi niz općina ti pretresanju o načinu, kako da maloazijskom nepristupačnom tere« se što prije i što više otvori narod, sa velikim brojem sela u tome srezu nu mogla uspješno boriti protiv osnov. škola u našoj domovini. Ako nemaju svoje škole. A ta su sela do« Kjemala. Ni moralni utisak prijet, bro udaljena od spomenutih šokl. Ičemu, ono ovoj je narodnoj potrebi nje, koji su 41 država poslale Kje« mjesta. Eno na pr. općina Umolja« blizu dvanaesti čas. Učitelj. malu u obliku note, čini se da ne će ni, koja je udaljena od najbližeg biti ni od kave praktične vrijedno« sti. Viviani, franceski delegat, pri« znao je, da je Savez Naroda jedna glajlića, a podpredsjednika dra Hra, snicu. Ovaj potonji je izjavio jed« skupština bez moći. Nemoć Saveza Naroda ilustrira osim toga nom novinaru, da se njegova grupa izričitog priznanja i onaj paragraf ne će podijeliti u dvije frakcije, te njegov, koji kaže, da je za stvaranje će ostati prama svom programu mo« UNUTARNJI. narhistička i zastupati stanovište zaključaka potrebno j e d n o g 1 a s« j e. Savez Naroda nije dosada ništa Naša organizacija u Beogradu. državnog jedinstva. Prekjučer u 8 sati sastali su se na po« Ministri Drinković i Kovačević pozitivna učinio, ako se ne računa ziv bana Laginje predstavnici klu« jučer su konferisali sa Nikolom Pa« za pozitivno priiem Njemačke Au, ba pučke stranke sa predstavnicima ustrije za člana, koji je i naš delegat šićem. jugoslavenske muslimanske organi« Spalajković preporučio, a koji će i« Vjerojatno je da će nova vlada mati za posljedicu samo dvoje: 1. zaci je. Ban Laginja je zastupao Hrv. biti sastavljena od demokrata, radi, spriječiti težnje Nijemaca, da se Zajednicu. Vijećalo se o političkoj kala, Koroščeve grupe, zemljorad« situaciji. Sjednica je trajala do ka« ničke stranke i jugosl. muslimanske sjedine Njemačka i Njemačka Au« strija u jednu državu i 2. mjesto 41 sno u noć pa je postignut načelni organizacije. (»J. L.«) sporazum. Sve ove stranke stoje na države biće u Savezu Naroda — 42. monarhističkim principima, samo se Engleska za reviziju sevreškog Sudbonosni časovi. Našim je či, donekle razilaze o unutranjem ure« taocima sigurno dobro poznat tok ugovora. Iz Rima se javlja: Kores, đenju države. podent Agencije Stefani javlja iz Radićeve skupštine održane 8. o. Večeras se ovi klubovi sastaju sa mj. u Zagrebu, jer su sve novine Londona: Rezimirajući rad konfe« predstavnikom radikala, da s njime donijele o njoj iscrpne izvještaje. rencije izlazi, da je jedini praktični izmijene misli o uzajamnom radu u Radićeva seljačka stranka zove se rezultat postignut time, što je En« konstituanti. odsele hrvatska republikanska se« gleska privoljela na reviziju Sevreš« kog ugovora. Jugoslavenska muslimansa orga« ljačka stranka. Iz njenoig naziva iz« nizacija jučer se konstituisala i iza« bija <f glavnim crtama i njen pro« Pregovori turske vlade sa Kemal« brala za predsjednika muftiju Ma« gram. Ako pedeset Radićevaca bu« pašom. Iz Carigrada se javlja: O« dinara ili 32 krune, a na po godine 4 krune ili 1 dinar. Svakako čije« na vrlo umjerena u današnje doba, Narudžbe sa pretplatom šalje se ti Beograd, Kosmajska ulica 22. List se toplo preporučuje svoj na« šoj mladeži, jer će svako naći u nje« mu sebi lijepe zabave, a nema ništa da mu vrijeđa ma kakve bilo osje« ćaje. H. M. Školske prilike u Bosni i Hercegovini. Po№i pFEglEd. i j i j Страна 3 — Strana đavle je otputovala komisija za pre« govore s KemaLpašom u Angoru. Među njima je ministar vanjskih poslova Izzet«paša, ministar moma, riče Salih«paša kao i ministar trgo, vine Kiazinbeg. Emir Faissal u Londonu. U Lon« don je stigao navodni sirijski kralj Emir Faissal, pa je na kolodvoru do« čekan od zastupnika kralja, te mno« gobrojnih engleskih i arapskih pri« jatelja. Njegov dolazak u vezi je s konačnim uređenjem sirijskog pi« tanja. Oko abdikacije Konstantina. — »Daily Express« doznaje iz Atine, da je grčka vlada uputila Konstanti, nu dugu depešu, moleći ga da pred držanjem Antante, a u ime patrio« tizma i ljubavi prema Grčkoj abdi« čira na grčki presto u korist najsta, rijeg sina. Patrijarh je također upu, tio hitan apel Konstantinu u istom smislu. Izgleda, da je rumunjska kraljica savjetovala kralju da se od, luči na abdikaciju. Međutim Kon, stantin nije raspoložen, da se odre« če krune koju mu nudi grčki narod. On je izjavio jednom engleskom novinaru, da će se odlučiti čim saz« na potanji rezultat plebiscita. On se nada, da će moći otići odmah na front, pošto provede samo nekoli« ko dana u Atini u cilju, da primi ko, mandu nad vojskom. To je njegova najtoplija želja. Talijani protiv iskrcavanja Vran« gelovih četa u Kotoru. Javljaju iz Rima: 2 poslanika Kolona i Cezaro stavili su u parlamentu upit na mi, nistra inostranih djela, šta misli via, da učiniti obzirom na iskrcavanje jednog dijela Vrangelievih četa u Kotoru, što ugrožava jadransku si, tuaciju, te se očito protivi ustanova« ma rapallskog sporazuma. Uvjeti D’Annunzia talijanskoj vladi. Kako sč javlja iz Rima, poslao je D’Annunzio talijanskoj vladi svoje zahtjeve za riješenje riječkog pitanja. On Zahtjeva: 1. Priznanje talijanske kvarnerske Regenze. 2. Zajednicu regularnih četa i riječkih legionaša na Krku i Rabu do izvr, šenja rapallskog ugovora. Ministar, ski savjet održao je sjednicu na ko, joj se je raspravljalo o Rijeci, pa je izjavio, da priznaje riječku Regen« zu. Djelovanje macedonskog revolu« cionarnog komiteta. Iz Atene javlja, ju: Makedonski revolucionarni ko, mitet izgleda, da je stupio u spora, zum s turskim i jedrenskim revolu, cionarnim komitetom za slanje čete u Trakiju. Bugarske komite djelo, vale bi u Zapadnoj Trakiji i bile sa« stavljene poglavito iz macedonskih četnika i ovdašnjih emigranata. Ek« splozija municionog slagališta u Gu, mildžini prije nekoliko dana pripi« suje se komitetu. Nemiri u Indiju Pukovnik Vedž, vud koji je otišao da ispita stanje u Indiji izjavio je: Indijski ekstremi« sti nisu u nepravu jer je engleska birokratija ekstremnija u svojoj tu« posti i nerazumijevanju. Otpočeo je niz nesporazuma i ogromna mržnja, koja će dovesti do krvi, klanja, te, rora i anarhije. Imalo bi izgleda za mir ako bi engleska dala odmah In« diji Hom Rjul (samoupravu), stvo« rila indijsku narodnu vojsku i do« pustila muslimanima obnovu njiho« ve sile. Uskoro će se održati kon« gres u Nagpuru. Ako na njemu ne dođe do definitivnih pomirljivih odluka, sve je propalo i Indija će biti bačena u anarhiju. Ako Engle« ska istraje u svome nerazumijeva« nju, tada će indijskim ekstremisti, ma prići indijski umjereni elementi, pa za njima radnici Engleske i naj« zad i svi pravi Iberali. Шшш ffijKti. DVOSTRUKO UBIJSTVO. U selu Ćela, kotar Prijedor, ubije, ni su dva muslimana težaka Ibro Ramič i Meho Kiličić na strahovit način. Obojica su bila na sijelu kod Redže Kiličića, čiji je komšija Osto, ja Dimić toga dana slavio krsnu sla, vu. Bilo je veselog pucanja iz puša« ka, ali ta vesela zrna smrtno pogo« diše Ramića i Kiličića. prvoga na namazu, a drugoga na kućnim vrati, ma. O potankostima ćemo javiti. Ovu vijest smo dobili brzojavno 23. �Бос; 232 — Hroi .ПРАбДА' — »PRAVDA* Стоана 4. Stran* novembra, ali je radi opće izborne uzrujanosti nismo htjeli odmah iz« nositi, jer bi se sigurno reklo, kako i ljudske živote upotrebljujemo za izbornu agitaciju. Imena naših poslanika. Prema zvaničnim podacima izabrani su 28. novembra od naše organizacije ovi poslanici: Dr. Mehmed Spaho, taj« nik trg.«obrt. komore, Sejd Alibeg Filipović, posjednik, Mujo Šehović, težak, Derviš Omerović. sudac, Dr. Halidebg Hrasnica, advokat (u sa« rajevskom okružju); Sakib Korkut, novinar. Salih Baljić, profesor, Dr. Hamdija Karamehmedović, primar« ni liječnik, (u mostarskom okružju); H. H. Ibrahim ef. Maglajlić, muftija, Dr. Mehmed Spaho. Hamzalija A« janović, apsolvent filozofije, (u ba« njalučkom okružju); H. H. Ibrahim ef. Maglajlić, Dr. Halidbeg Hrasni« ca, Ahmetaga Kovačević. trgovac, Ahmet Šerić. novinar, šemsudin Sa« rajlić, općinski činovnik, Osman Vi« lović, gradski načelnik u Tuzli, (u tuzlanskom okružju); Sakib Korkut, Hamid Kurbegović. trgovac, Dr. Halidbeg Hrasnica, (u travničkom okružju) i H. H. Ibrahim ef. Maglaj« lić, Hasan Miljković, općinski na« čelnik u Vel. Kladuši, Husejin Alić, profesor. Džaferbeg Kulenović, od« vjetnički perovođa, (u bihaćkom o» kružju). Pošto su Dr. Hrasnica i muftija Maglajlić izabrani u tri, Dr. Spaho i Korkut u dva okužja, a mogu zadr« žati samo jedan mandat, to će pre« ostalih šest mandata nakon verifi« kacije gornjih 18 i nakon izjave ove četvorice poslanika, koji mandat . zadržavaju, zapasti onim kandidati« ma našim, koji stoje po redu na listi iza izabranih. Pažnji agrarne direkcije. Tuže nam se posjednici kmetskih selišta iz mnogih kotareva da im se ne is» plaćuje renta za bivše kmete, ni za« ostali hak iz 1918. god. U Maglaj je još u septembru doznačena svota od 100.000 K u tu svrhu, nu do da« nas niko ništa ne prima, i ako je ta renta jedna puka milostinja, koja ne sačinjava ni pedeseti dio faktične vrijednosti nekadašnje trećine. Pažnji oblasne državne zaštite djece u Sarajevu. Tuže nam se iz Glamoča na tamošnjeg upravitelja, koji je kotao za kuhanje kakaoa za siromašnu djecu u zaštiti djece upo« trijebio za klanje praseta i po tom u neopranu i još krvavu kotlu dao kuhati kakao djeci, od koje ima sto« tina muslimanske. Taj je postupak silno uvrijedio vjerske osjećaje mu« slimana i mi upozorujemo nadležne, da u ime javnog mira odmah otstra« ne tu nepodopštinu. Saziv vakufskog sabora. Kako doznajemo vakufski je sabor sa« zvan na redovito zasijedanje na 28. decembra, a saborski odbor na 22. dcembra. Povjerenstva su poodav« no pozvana, da u naikraćem roku predlože proračune za ovaj kotar. Pošto se radi o kratkom roku, na« damo se, da će povjerenstva izvršiti svoju dužnost i velimo: Bil hajr! »Merhamet« poziva na izvanred« nu skupštinu, koja će se obdržavati u petak dne 17. decembra o. g. u 1 i pol sati poslije podne uprostorija« ma lsi. Čitaonice (Kiraethane). Dnevni red: Promjena pravila. Po« što je za promjenu pravila potreb« na barem 1 petina svih članova dru« štva, to se mole gg. članovi, da u što većem broju ovu skupštinu posjete. Odbor. Na znanje mualimimal Na 28. de« cembra o. g. sastaje se Vakufski sa« bor. Da mualimi ne bi mislili, da je odbor uslijed poznatih razloga na« pustio svaki rad i djelovanje oko : I I I I poboljšanja njihovog materijalnog joj nipošto ne bi smio biti blag. Na stanja to se ovim stavlja do znanja, dan izbora razlupali su pravoslavni težaci na bralištu Trbuk glavu pred« da je odbor i pokraj svega toga po« duzeo nužne korake, da se muali« sjedniku biračkog odbora Arsenovi« ću i onemogućili biranje. Krivci su mirna, ako ne potpuno udovolji njihovim zahtjevima istaknutim u zatvoreni i poslije četiri dana pušte, prošlogodišnjoj predstavci, a ono ni na slobodu. Skrećemo pažnju bar da im se pruži što izdašnija kancelista Bosančića na 92. član za« kona o izboru nar. posl., koji za ta« materijalna pomoć. Obzirom na to, da se je financijsko stanje vakufske kva izborna nasilja određuje kaznu uprave nešto popravilo, izgledi su, od 1 mjesca do dvije godine dana, da će vakufski sabor rado izaći u da i ne govorimo o tjelesnoj ozledi susret opravdanim željama muali« Arsenovića. ma. — Odbor Mualimskog udruže« Jedna upravna kukavica. U Viso« nj a kom su za vrijeme izbora činili iz« Izdavanje obrtnih i drugih dozvo« grede neodgovorni elementi u slavu 'ia, naplata poreza. Vladin povjere« »Velike Srbije« i tom prilikom spa« nik pod brojem 39.998/20 dostavlja lili državnu zastavu. Tu se je desio nam slijedeće: Privremeni financij« kotarski predstojnik p4. Zdunich, ali ski zakon za godinu 1920. 21. propi« nije smio da spriječi te izgrede, ne« suje odredbom čl. 107., da državne go se držao posve pasivnim, kad je vlasti ne smiju nikome izdati do« rulja tražila, da se sa općinskog ure« zvolu za obavljanje bilo kakve rad« da skine državna zastava. Šta više nje ili zanimanja, kao i uopće ka« gledao je, gdje su je poderali, po« kvu bilo dozvolu, koja za sobom po« pljuvali i onda spalili uz urlikanje vlači onoga, kome se izdaje, kakvu Čokorilu i Velikoj Srbiji. bilo vrstu primanja ili zarade, dok« Ovaj predstojnik misli, da se u« len dotična lice ne dokaže, da je prava sastoji u tome, da bezuvjetno platilo porez za ranije godine i te« amina Čokorilovcima, dok je sve kuće polugodište. Sve stranke se u« drugo za njega bespravno i podre« pozoruju. da kod predavanje pod« đeno. Tako n. pr. diktira njemu ne« nesaka odnosno molbi u svakom suđeni poslanik Gjokić, koje osude slučaju priklope dokaz, da su dr« smije izvršiti, a koje ne i tako se de« žavni porezi uplaćeni, inače podne« šava, da pravomoćne osude u agrar« sci neće se riješenju privesti. nim stvarima leže kod predstojnika, koji se ne usuđuje, da ih dostavi Administrativna podjela zemlje. Iz Beograda se javlja: Komisija mi« strankama. Ako ih na jedvene jade nistarstva za konstituantu, kojoj je- ipak dostavi, ne će da ih provede i izvrši, jer mu to Gjokić zabranjuje. povjereno da izvrši administrativ« Uslijed toga je došlo do više sluča« nu podjelu zemlje, otputovala je u jeva samoobrane, a pravno je stanje Zagreb radi studija. Iz Zagreba ko« u kotaru tako liesigirrno, da će auto« misija će otputovati u Sarajevo. Cio ritet vlasti pasti još više, ne bude li rad komisija treba da završi za vrlo zemaljska vlada ovoga kukavicu u kratko vrijeme. interesu mira i reda što prije mak« Odjeljenje za štampu u predsjed« nula. ništvu ministarstva. Iz Beograda ja« vljaju: Kod predsjedništva ministar« Tuzlanski D’Annunzio. Ko bi mo« stva obrazovano je naročito odje« gao biti drugi, nego Dimitrije Gru« ljenje, koje ima zadaću da iz svih dić? Kao što se D’Annunzio na Ri« ministarstava pribavlja vijesti vanj« jeci smatra većim od talijanske vla« ske i nutarnje politike, te ih tako de, tako se i naš Dimitrije Grozni skupljene daje na raspolaganje , smatra većim od zemaljske vlade u štampi. Sarajevu. Kako nam javljaju iz Tu« Smještanje ruskih izbjeglica. Ka« zle, —edložio je jedan posjednik ko saznajemo postavljen je za vr» Kina svoju koncesiju na produlje« nje. Grudić je predložio dalje na hovnog komesara oko poslova za vladu sa predlogom, da se odbije smještanje ruskih izbjeglica g. Fe« »iz razloga koje ne može navesti«. him ef. Spaho, načelnik u ministar« stvu vjera u Beogradu, a dodijeljeni Dakako da vlada nije mogla pristati na ovako glup predlog, te je zatra« su mu kao poznavaoci ruskih prili« ka i jezika gg. Košta Mandić i Ha« žila svjedodžbu o moralnom i poli« kib Hadžić. Dosada stiglo je u Du« tičkom vladanju moliteljevu. Grad« brovnik oko 9000 izbjeglica. Dobar ski je kotarski ured ispostavio naj« dio izbjeglica biti će smješten u bolju svjedodžbu. Grudić u svojoj Bosni i Hercegovini. U samo Sara« nedokučivoj pronicavosti i pameti jevo neće se smještati izbjeglice us« predlaže ponovno ovu molbu ali na« lijed nepovoljnih stanbenih prilika. vađa, da on znade iz pouzdana vre« Poduzete su sve policajne i sanitar« la, da je ponašanje moliteljevo ne mjere, pa će sve izbjeglice mora« skroz nemoralno i nepouzdano! Via« ti proći kroz karantenu, da se ne u« da se nije mogla na nesigurno vrelo vuku bilo kakve bolesti. obazrijeti, te je koncesiju produlji« la i izdala. Nu sada dolazi najljepše. Maglajski apsolutista. Tamošnji Grudić vraća koncesiju vladi natrag policijski kancelista Milan Bosančić i piše doslovce: »Dokle god sam ja zatvorio je šestoricu uglednih i pot« u Tuzli okružnik, dotle ne ću izdati puno ispravnih težaka muslimana, ove koncesije«. Vlada je međutim a pristaša J. M. O. iz sela Činovići, na prpstu objedu sumnjivih indivi« bila drugoga mišljenja, te je Grudi« ća strpala radi naposluha pod disci« dua. da su nagovarali svijet na ne« plaćanje poreza. Oni čame već dvi« plinarnu istragu i naredila mu, da stranci uruči koncesiju u roku od 24 je nedjelje u negrijanom zatvoru, a kotarski ured ne čini niti prijave su« sata. Ako bude tuzlanski D’Annun« du. Naš dopisnik piše o tome među zio konsekventan, daće ostavku, a ostalim ovo: »Mjesto sudu otposla« mi ćemo ga onda ovjekovječiti na ta je prijava okružnoj oblasti, a ko jednom filmu, kojega će prikazivati je u Tuzli, ne treba isticati. Stoga posjednik tuzlanskog Kina i Jova« novićev konkurent, za čiji je hator Vas najskrušenije molimo, da se Grudić u svojoj poznatoj objektiv« smilujete, ako nikome, a ono bar nosti predložio molbu da se odbije. dječici ovih nevinih stradalnika i da Kako li će još dugo ova bruka od intervenišete na mjerodavnom mje« uprave potrajati? stu, kako bi se ova drska samovolja Policija šamara. Kasim Šemić vra« naših policajnih vlasti i mučenje tih ljudi čim prije dokrajčilo.« Tome ćao se prošlog petka na večer oko dva sata kući tiho pjevajući. U Če« apsolutističkom polstupku suprot« stavljamo jedan veoma blagi postu« kaluši ulici je iznenada iskočio pred pak istoga kancelista u stvari, u ko« njega jedan policajac i uz poklik: »Stoj!« odmah ga i ošamario. Kasi« mu je pao fes s glave, te kad se je sagnuo, da ga digne, policajac ga je povukao za sobom i dotjerao na bjelavsku karaulu, gdje je s njime uzet zapisnik. Skrećemo pšžnju g. policijskom direktoru, da pouči svo« je ljude i najstrožije kazni toga svoga divljaka. Policija ne smije ni u kakvom slučaju šamarati. Mostarski stanbeni ured. Tuže nam se iz Mostara, da je u toj mla« doj instituciji već zavladalo politič« ko partizanstvo, pa se traženi loka« li i stanovi ne doznačuju po redu prijave, nego po političkoj boji. Skrećemo pažnju g. okružnog na« čelnika, da malo zaviri u taj ured i da raščisti što je za čišćenje. Prilog »Pravdi«. Jasim Midžić sa« kupio Je na jednom sastanku u Biš« ćanima (Prijedor) K 318.—, a daro« vaše: po K 80: Mehmed Kadić i Ha« san ef. Memić; K 40 Jasim Midžić; po K 20: Ademaga Ergelić, Mustafa Kadić i Salko Porčić; po K 10: Fejzo Kadić, Mile Zekanović, Ahmedbeg H. Selimbegović, Sulejman ef. Ha« džalijagić i Sejdo Kadić, a po K 4: Hasan Selimović i Meho Kepić. Ži« vjeli! Dobrovoljni prilozi »Merhametu«. Edhem ef. Foćo sakupio je na sijelu kod Mahmut ef. Bičakčića 705 K; Abdaga Nanić sakupio je na sijelu kod sebe 810 K; ukupno K 1515. Sa« kupljačima i darovateljima odbor »Merhametov« najljepše se zahva« Iju je. Živili! Zahvala. Kao bivši član društva »Ittihada« u Zenici zahvaljujem se svima prijateljima i članovima isto«, ga na njihovom prijateljskom go« stoprimstvu. — Latif Tafro, Foča. O Muji Šabanoviću iz Stoca, koji 'je zarobljen g. 1915. i javio se iz Si« biti je, umoljavaju se naročito za« robjenlci, koji se vraćaju iz Sibirije, ko bi što o njemu znao da javi na administraciju »Pravde« ili Salka Tikveša. želj. stanica Šurmanci (Hercegovina). U prošlom broju »Pravde« ispao je naslov »Domaće vijesti« radi po« mutnje kod prelamanja sloga, a trebao je da stoji nad noticom »Ve« lik gubitak« u rubrici »Na dohvat«. Molimo gg. čitaoce, da nam to ne zamjere. Ur. Muslimanska Centralna Banka za B. i H. Sarajevo, ovlaštena je rije« šenjem ministrstva financija broj 6543 od 19. novembra 1920. na trgo« vanje devizama, izdavanje čekova na inostranstvo i izdavanje »Uvere« nja za obezbedu valute« za carinar« niče uvoznicima i izvoznicima. Odvjetnik Dr. Ivo Pilar prenio je nakon dugogodišnjeg odvjetnikova« nja u Tuzli sjedište svoga djelova« nja u Zagreb i otvorio svoju odvjet« ničku pisarnu u Ilici br. 25 III. kat lijevo. CIJENE PADAJU! Papirnici D. i A. Kajon, Sarajevo, Kralja Petra ul. 19., stigla je veća količina prvo« klasnog koncept papira, bez« uvjetno sposobnog za pisanje tin« tom, u težini od 11 kg za 1000 taba« ka, te se prodaje, dok zaliha traje, po 385 K na 1000 tabaka. Vanjske narudžbe obavljaju se odmah; pa« kovanje se ne plaća. Piruke uredništva. Ćoso, Gradačac. Uvažujemo Va« še mišljenje, da »prostor »Pravde« treba puniti važnijim gradivom«, nego li je polemika sa Šerifovom »Domovinom« i stoga nam oprosti« te što ne možemo donijeti ni Vaše« ga dopisa, koji je pun Šerifa. M. se« !am. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Horcogovinu (d.d.) u Sarajevu Dionička glavnica K 7,000.000 Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu 8HS. i u inozemstvu. Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ib najpovolj­ nije. Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. Podružnice u 0, Brodu i g. jMovom Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — ROBNO ODJELJENJE kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. - - - fcntiliriji: Uniji Pitn ulica Z griviaii,Ujno. - Inojni: Trgovačka banka, Sanjan. - lotirorkan tilifoi: IH � https://kolekcije.nub.ba/files/original/2939e351db3f864528061abe7d104622.pdf 228d2bbf5ef3cf5a4df09fea02442c65 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. Г1Т* đ VFb A ~ л\1i v JL/il ГЛАСИЛО ЈУГОСЛABEHCKE МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. pojedini broj К 2,— IZLAZI SUBOTOM, UTORKOM I ČETVRTKOM. UREĐUJE REDAKCION) ODBOR. PRETPLATA: GODIŠNJE K 180, NA POLA GODINE K 90. UREDNIŠTVO I UPRAVA NA­ LAZE SE U KRALJA PETRA ULICI U VAKUFSKOJ PALAČI. TELEFON Br. 842. ČEKOVNI RAČUN POŠTANSKE ŠTEDIONICE 1119. Sarajevo, četvrtak 16. decembra 1920. (3. rebijulahir 1339.) Broj 129 (234) Živio Regent Aleksandar! Sutra naš Regent navršuje 32. godinu. I ako u mladenačkim godinama, On je pokazao kroz ove dvije godine postojanja naše kraljevine toliko dr­ žavničke mudrosti, da je njom osvojio sva srca. Naša srca je osvojio Svojim viteškim duhom i Svojom visokom humanošću. Videći u Njemu i dalje onoga, koji je najjača zaštita slabijim i si­ gurna nada obespravljenim, kličemo Mu iskreno i srdačno: Dugo živio zdravo i veselo! Nek Mu je cijelog vijeka sretno vladanje na­ šom lijepom i žarko ljubljenom otadžbinom! х Iz našeg poslaničkog kluba. KONSTITUISANJE. - POLUČENA AMNESTIJA I ABOLICIJA POLITIČKIH DELIKVENATA U SANDŽAKU I MAKEDONIJI. - KADIJSKI DOPLACI. — SITUACIJA. - MAKEDONSKI MU­ SLIMANI. - RAD KONSTITUANTE. vog kabineta. Vlada ne poduzima Beograd, 12. decembra. nikakvih koraka, i izgleda, da je za« U petak prispjeli su ovamo naši okupljena situacijom u Hrvatskoj, poslanici: Maglajlić, Dr. Hrasnica, koja je nastala Radićevim izborom. Dr. Karamehmedović, Dr. Spaho, Općenito uzevši, oko Radića se vrti Vilović, prof. Baljić, Omerović, Fi« cijela politika i on je danas glavni lipović, Šehović, Kovačević, Šerić, junak dana. Štampa je puna vijesti Sarajlić, prof. Alić, Kulenović i A* o njegovom držanju i komentira ga janović, a danas su prispjeli još i i žučno i — bojažljivo. Mnogi se H. Kurbegović i Miljković. U petak prijete, no on i haje i ne haje. Pr« je u 3 sata održana prva sjednica, vom žrtvom njegove politike bio je na kojoj se je klub konstituisao pod ban Laginja, koji je u subotu po po« nazivom »Jugoslavenski Musliman* dne podnio ostavku. Nijesu da« ski Klub«, te su provizorno izabra* kle istinite vijesti »demokratske« ni za predsjednika Maglajlić, za štampe, da je ban smijenjen ili ka« potpredsjednika Dr. Hrasnica i Dr. ko ona »otmjeno« veli — najuren. Karamehmedović, za tajnika Šerić, Držanju našeg kluba također se a za blagajnika Sarajlić. posvećuje dosta pažnje. Štampa je, Odmah na prvoj sjednici done« kao i obično, vrlo neupućena o na« šen je zaključak, da se poduzmu šim prilikama. U tom se »odlikuje« koraci oko isposlovanja amnestije i naročito žuta i »demokratska« štam« abolicije za Sandžak i Makedoniju. pa, koia u svojoj smiješnosti ide ta« U tu je svrhu odaslana deputacija daleko, da trabunja čak i o — vladi, u koju su izabrani Maglajlić, ko Ove vijesti, naravno, iza« Dr. Spaho, Dr. Hrasnica, Dr. Kara« rascjepu. zivaju samo smiješak u našem klu* mehmedović i Korkut. Izaslanstvo bu i shvataju se kao izraz tajne že« se je oko 5 sati zaputilo predsjed* naših starih »prijatelja«, da po« niku ministarskog g. Dru Vesniću, lje zavade sviđaju svoje račune. koji ga je primio vrlo Ijubezno i moću se samo po sebi, da će se obećao, da će taj zahtjev izdašno Razumije želje kao i dosad rasplinuti, jer podupirati. Sjutra dan izaslanstvo uovenašem klubu ne sjede lutke ala je bilo kod ministra pravde g. Dra Sarić, Svrzo i Kurtović. Osobitu Tirfkovića, kod kojeg je također djelatnost proti našem klubu razvi« naišlo na vrlo ljubazan prijem i naj* iaju činovnici ministarstva vjera veću susretljivost. Još dok su naši Sarić i Kulenović, koji se nepresta* poslanici razgovarali sa g. mini« no vrte oko sandžačko«makedon« strom,' bio je gotov koncept pred« skih muslimanskih poslanika i svim loga o amnestiji i još isti dan pod« silama nastoje, da oni ne bi došli u Inešen je ministarskom savjetu. Sa« uži dodir sa članovima našeg kluba. vjet ga je usvojio i možda je kad U tom im je pogledu nažalost već ovo pišem dobio i Regentovu šank« nasio bjelopoljski muftija g. Salih« čiju. Susretljivost vlade u ovom pi» begović, kojem se pripisuje nakana, tanju vrlo je simpatično primljena da osnuje muslimanski demokratski u našem klubu i smatra se dobrim klub, u koji bi po njegovu mišljenju znakom za budućnost. trebali unići svi sandžačko«make« Prilikom posjete kod g. Trifkovi« donski muslimanski poslanici. ća potaknuto je i pitanje kadijskih Međutim ovo nastojanje nema ni« doplataka. G. Trifković je i u tom pitanju bio vrlo susretljiv pozvav« kakva izgleda na uspjeh, jer ne od« ši referenta, da se informira. On govara stranačkom opredjeljenju. mu je referisao gotovo riješenje, Od 15 tamošnjih muslimanskih po« kojim se priznaju kadijski doplatci slanika jedan je komunista (Šaraj« i ministar ga je odmah potpisao. lija Bulbulović), jedan radikal (pri* zrenski poslanik Musabeg Šehzade), Tako je uređeno i to pitanje. sedam ne opredijeljenih dže« Politička situacija nije se nimalo mijjetskih poslanika, a samo šest ih razbistrila. Službenih pregovora još je izabrano na zajedničkoj listi sa nema, nego je cio rad usredotočen »demokratima«. Džemijjetski su u zakulisnom nastojanju dviju naj« poslanici:/Kumbaradži Zađe Emin većih partija, da oko sebe okupe bey za Skoplje^Ali Šefikbey za Štip, manje grupe, kako bi pomoću njih mogle dobiti nadmoćnost, pomoću ^lusejn Ali Rizabey za TikvešpMah* koje bi dobile mandat za sastav no« mudbey za Kumanovo, Jšejtullah Redzeb za Kosovo, Kjenan Zijabey za Bitolj i novopazarskUmuftija. U sporazumu sa »demokratima« iza* brani su/Bajram Šerif za Prizren, ^Ćamil Jašar za TetovoJSejfuddin* beg Mahmudbegović 4—Ismetbcg. Karabegović-ga Peći.^Salihbegović i Nsmetbeg Karabe/ović za Peći, Sa* ЦкШЗДшЗСгга Bijelo Polje iLRamuš za Kosovo. Ima izgleda, da će za Skuplje doći još jedan, komunista, Ferid'Bajram. jer je njegov prvi drug biran na dva mjesta. Ni sami »demokratski« zastupnici nijesu o* predijeljeni (neki nijesu još ni do* šli), dočim je više nego sigurno, da će džemijjetski kandidati ili ići s nama ili sc priključiti radikalima, s kojima su istupili i u izborima. »De« mokrati« ham nijesu' još napravili posjete, dočim su džemjjetski po« slanici bili kod nas već dva puta. Čine dobar utisak, no. izgleda da su slabo obaviješteni o političkoj si* tuaciji. Ovih dana dolazi ovamo i Ne* džibbey Draga, pa je prilika, da će njegov dolazak u Savezu sa defini* tivnim opredijeljenjem džemijjet* ske grupe. Jedno krupno pitanje, koje intere« suje natročito manje stranke, sači* njava izmjena privremenog poslov* nika. Ovaj je poslovnik i reakciona* ran i neopravdan, jer onemogućuje slobodno djelovanje ne samo poje* dinih poslanika, već i samih grupa. Što je najgore, ovaj poslovnik i za primanje Ustava traži samo običnu većinu glasova. Stoga su proti nje* mu sve manje grupe. Komunisti će u sutrašnjoj sjednici podnijeti pred* log, da se ovaj poslovnik suspendu« ju, aisto će se tako proti njemu odi* jeljeno ograditi Narodni, naš i Ko* roščev klub. Težački Savez također je proti ovom poslovniku, a valjda će biti i socijalistički poslanici. Za sutra se očekuje i vladina o« stavka, a kad završujem ovo pismo primih vijest, da su džemijjetski po* slanici unišli u radikalni klub kao posebna grupa. Nijesam imao vremena, da kontroliram ispravnost ove vijesti. Godina II. Sarajevo, 15. decembra. Prije par dana donijele su neke novine vijest iz Beograda, da će za šefa bosanske vlade biti postavljen Dr. Nikola Stojanović. U prvi mah smo bili zapanjeni ovom »demo« kratskom« drskošću, da poslije to* talnog poraza svoje politike u Bosni i Hercegovini još uvijek imaju obra« za, da tako šta i misle, ali nam je odmah zatim postala jasnom ten* dencija te glasine, da se naime i da* lje nastavlja sa draženjem muslima* na, kojima se radi tolikih pretrplje* nih jada, nanešenih sa »demokrat* ske« strane, danas krv na oči navla« či, kad se samo spomene »demokra« čija«. Iz cijele provincije smo povo* dom toga dobivali neprestano uzru« jane upite i jedva smo dospjeli, da svakog pojedinog umirimo. Među* tim pendent tim upitima bio je u* pit, zašto ne bi bio postavljen za šefa naše pokrajinske vlade član na* še organizacije, što su obrazlagali time, što mi imamo daleko veći broj poslanika nego ijedna druga partija u Bosni i Hercegovini. Nu ne samo muslimanske nego i drugovjerne krugove zanima danas to pitanje. Dr. Spaho je, kako smo već javili, izjavio, da će naša organizacija sva« kako tražiti učešće u bos. vladi. O šefu vlade nije bilo govora i to će ovisiti o tome, da li će naša organi« zacija ući u centralnu vladu. Ali pc* vodom i samih glasova o tome htje* li bismo nešto konstatovati unapri« jed. Poznavajući dobro naše sugra« dane drugih vjera, očekujemo, da će nacijonalizam i srpski i hrvatski ovom prilikom imati tešku borbu sa vjerskim predrasudama u masama i da će mu biti veoma naporan posao pokazati, da mu je jezgra ono, što i sačinjava svaki nacijonalizam, na« ime naša narodna: »Brat je mio, ko* je vjere bio!« Mi rado uviđamo o* pravdanost prigovora naših protiv* nika. da se uprava jedne evropske države ne smije u dvadesetom vije* ku obrazovati po vjerskom ključu i priključujemo se njihovom mišlje« nju, da u modernoj državi imaju da vladaju one parlamentarne partije, koje su općim, tajnim i jednakim narodnim izborom dobile najviše narodno povjerenje. Iz Sandžaka i Makedonije. Teror. Prije nekoliko dana donijela je beogradska »Republika« jedan veo* ma objektivan prikaz prilika u Ma* kedoniji. Pošto se i naši izvještaji otuda potpuno slažu s tim prikazom, to iz njega vadimo slijedeće: »Jeste li bili u Makedoniji? Ako niste, idite da vidite kako izgleda Sibir XX. veka. Ako se može jed« nom rečju da obeleži izgled jedno« ga kraja, onda se za Makedoniju mora reći da je smrznuta zemlja. Suva hladnoća vas udari od prvog koraka koji učinite u toj nesrećnoj sredini. Sve vas oči posmatraju sa ledenim n ep ove r e nj em, i ako imate u sebi još malo građan« ske čestitosti, vi ćete morati pocr« veniti pred onim, što ti studeni po* gledi znače. I vi ćete morati uzdrh* tati kad budete osetili koliki je užas u kome taj svet živi. U ovome što ja ovde govorim ne* ma nikakvih preteranosti. Ja sam imao prilike da nešto malo prođem kroz makedonska mesta, i video svestrašnoštosetamora* di. Zabolela me je činjenica, da se u ime Šumadijino i pod njenom fir« mom, u Makedoniji čine ona ista nedela, koja su nekada Sumadiju sa« mu nagnala u revoluciju. I dajući je« dnu zbijenu sliku svega mračnoga, što sam tamo video, ja hoću da za« dovoljim svoju pobunjenu šumadij« sku savest. Video sam, pre svega, žandarme, žandarme, premnoge žandarme, či« tave stotine. U krajevima kroz koje sam ja prošao prirodna javna bez« bednost je idealna, ili bolje reći idi* lična. Po uveravanju sudije jednog od prvostepenih 'sudova makedon* skih, u tome kraju kriminalnih dela u opšte i nema. Za pune dve godine od kako se rat svršio, nijednog u« bistva, nijedne krađe! Jedinu krađu kojom se sud imao da bavi izvršili su bili vojnici iz drugoga kraja naše zemlje. I onda se nameće pitanje: čemu treba da služe bata* Ijoni nasrtljivih! obesnih žandarma? Odgovor je prost. Oni su neposredni sprovodnici jed* nog nasilničkog režima ko« j i t a m o v 1 a d a. Našoj vlasničkoj �Si««** 2 Oee** .PRAVDA* - gospodi nije dovoljno što je Make« poditički pristanak, ima van sumnje donija svojevoljno i dragovoljno da iskusi blagodati pomenutih vele« pristala da bude satavni deo jugo« Izdajničkih paragrafa. Video sam slavenske celine, od koje je više ni« kako se opozicioni skupovi u zatvo« šta, pa čak ni nasilje, ne mogu otrg« renom lokalu r as ter uju nao« nuti. Oni bi hteli da Makedonija r u ž a n i m žandarmima, i ka« prestane da bude Makedonija, da ko žandarmi zlostavljaju one od pri« Makedonac prestane da se oseća sutnih koji ropću na takvo nasilje. Video sam nečuvenu š p i j| u« Makedoncem; oni bi hteli, u svome nezajažljivome v e li k osrb iz mu n a ž u, i sam lično, za vreme bo« da Makedonija poštene srpskom, i ravka u jednoj makedonskoj varošt, da se sve ne samo tradicionalne, imao sam u svojoj pratnji, bez svo« nego i nesumnjive etničke razlike ga pristanka, jednog oprobanog po« licijskog agenta. I sve se to radi u i« zbrišu jednim potezom pera. me Srpstva! • I da bi imali razloga da povedu I video sam, najzad, kako se na« borbu u tome pravcu, oni su i z m i« šljali »bugarizam«. U suštini, ni« še vlasti prema makedonskom živ« Iju ponašaju manje čovečno nego šta sramnije nego optuživati Make« 'doniju bugarskim raspoloženjem. što se u kulturnome svetu tretiraju životinje. Žila i kundak rade Pokušajte da govorite s Makedon« cem o Bugarima! On je imao do« na sve srane! U žandarmskim voljno prilike da se razočara u bu» ustima je uvek spremna najgadnija garskom režimu, isto onako, kao psovka, i sreća je još ako se sve svr« ši na »oca makedonskog« ili »majku što se razočarao i u srp« s k o m. Ono što on danas hoće, to bugarsku«. Rođenim ušima sam slu« je da njegova Makedonija ne bude šao ovo što pišem. Rođenim očima sam, isto tako, video kako je na ve« ni srpska ni bugarska, nego da ima leškoj. stanici žandarm pesnicom u« svoju makedonsku slobo« dario po sred lica jednog starog i duu velikoj jugoslavenskoj zajed« nici. I tu svoju le g i t i m n u i r o« iznemoglog muslimana, zato što doljubivuželjuon danas mo« se gurao pri ulazu u voz! I onda bi se moglo govoriti još o ra da plaća skupocenim žrtvama. raznim ucenama, pljačkama On se pravi odgovornim za svaku pojavu razbojnika i pljačkaša koji i podmićivanjima! Moglo bi iz Bugarske'zalutaju pod imenom se govoriti na koji se način jedan »komita«, i ako je baš on, Makedo« posao kod vlasti svršava za pola sa« ta, a kako opet taj isti posao može nac, taj koji je svakog takvog raz« da se proteže i nekoliko meseci, I bojnika prvi prokazao našim vlasti« moglo bi se reći kako se u tom »in« ma. Njega vlasti optužuju za buga« timnem« opštenju vlasti sa naro« rofilstvo zato što govori make« donskim jezikom, jer drugo« dom sve računa na turske ga nezna, a te iste vlasti, u svome i« lire. Najmanja taksa, pet lira! I ko dijotstvu, ne vide da su baš one te zna šta bi se sve moglo reći! Bože moj, koliko još stvari koje ja za tri koje idu na ruku Bugarima kad ma« dana nisam mogao videti! kedonski jezik nazivaju »bugaraš« kim«. I da bi »srbizirali« Makedoni« ju, vlasnici vrše nasilja. O« tuda su tamo toliki žandarmi. Srp« ske »komitske čete«, koje su p u« tem terora pronosile Srbizam, zamenjene su sada t. zv. »letećim« žandarmskim odredima. I teror »Pravda« je svojedobno kratko vlada neprestano. registrovala napadaje na Osmana Video sam, dalje, da u Makedo« Abadžića, muslimana težaka iz Za« niji građani nemaju ni na j o s« brda, pokraj Rajkovića. Događaj je n o v n i j i h građanskih slo« i suviše užasan, te ga ovdje iznosi« boda. Makedonac se iz mesta u mo u cijelosti. Za vrijeme sloma mesto, iz sela u selo, ne može da bivše monarhije komšije Abadžića, krene bez policijske objave. U celoj pravoslavni težaci, podijelili su nje« zemlji sistem »objava« je ukinut, gov slobodni posjed medu se jedno« ali u Makedoniji on posto« stavnom otmicom. Na kućuAbadži« j i j o š, i korumpiranim vlastima ća je na podstrek kneza Iliša izvr« vrlo zgodno služi kao povod najraz« šeno 8 napadaja, dok ga deveti put novrsnijim u c e n a m a. Isto tako, ; nisu s posljednje njive koljem i ka« Makedoncu posle osam sati u veče menjem istjerali i zabranili mu da« zabranjeno je svako kretanje lje orati. Početkom mjeseca novem« van kuće. U ovome pogledu jedino bra orao je Osmanaga Abadžić sa izuzetak može biti da čini Skoplje. svojim slugom Uzeirom Mulavdi« Ali otiđite u Kavader, ili u Štip, ili ćem jednu njivu. U to se pomole na u Radovište, pa ćete videti da je u njivu trojica Mijatovića s koljem i tim mestima posle sedam sati sve Boško Lontoš s revolverom u ruci. apsolutno mrtvo. Jezovita tišina, Došavši do Abadžića, Lazar Mija^ narušavana samo koracima bezbroj« tović je udario šamar (Jzeiru s rije« inih žandarmskih patrola, pokazuje čima: »Izvadite plug iz oranja, vaše vam pokorenu zemlju u ko« je prestalo, nema vam više orati!« joi caru je strah. Zatim su se oborili na Abadžića i O političkim slobodama očevidno ćuškajući, udarajući i psujući sve nije ni misliti. Svaka nepokornost što je sveto, istjerali ih na cestu. O« Makedonaca prema političkim vlas« ni su se dali u bijeg, na što su ih zli« ničkim partijama tumači se kao pro« kovci kamenjem progonili. Abadžić tivdržavni akt. Ko j eproti v po« je pobjegao u kuću Pere Gjakovića, m i r e n i h r a d i k a 1 a i demo« a rulja doleti pred kuću Abadžića, k r a t a, taj je tamo protiv misleći, da se sakrio u svoju kuću, države! Makedonski Jugoslave« počeli su podavirati vrata i bacati ni u masama teže naprednim parti« kamenje na krov i prozore. Pošto se jama, koje im otvoreno garantuju iz kuće niko nije javljao, te osvje« makedonsku slobodu u Jugoslaviji. dočivši se da nikoga u njoj nema, Ali se svaki njegov javni gest u to« donijeli su jedan naramak sijena, da me smislu odmah podvodi na po« je potpale. Opazivši to žena Pere seban način pod zlogalasne para« Gjakovića, Janja, zapomaže iz sveg grafe 84. i 85. Ako nisi radikal, ti si glasa, da će i njezina kuća izgoriti, služio neprijatelju, i u ime zakon« potrči i razbaca sijeno. Na to joj skoga paragrafa 85., idi u aps! Ako reče Boško Lontoš: »Ne boj se Ja« nisi demokrata, ti si bio bugarski nje, mi ćemo njegovu zapaliti, a (vojnik, i po 84., idi u aps! I gore još, tvoju spasiti!« Ona je i nadalje po« dotle dok nekoga smatraju radika« magala i branila, da ju ne zapale, o» lom. ili demokratom, on je ispravan dustali su od namjere, te odlučili, Srbin, a čim se posumnja da simpa« da potraže sakrivenog Abadžića i tiše republikancima ili komunisti« da ga ubiju. Saznavši gdje se sakrio, ma, on postaje izdajnik. Video sam prvi je Boško Lontoš s revolverom kako susreskipolicijski or« u ruci odgurnuo vrata sobe i za vra« g a n i tražili od jednog republikan« tima našao Abadžića, gdje je drh« skog kandidata da se odrekne kan« tao u smrtnom strahu, te su odmah didacije, inače da će biti uhapšen osuli psovanjem: »Mi ćemo tebi, hu« po paragrafu 84. Međutim, isti čo« Ijo, suditi, sada ne sudi ni Karlo ni vek je pune dve godine bio smatran Srbija, nego mi!« Zapovijedili su za demokratskog prvaka, i u njego« mu, da se postavi na sred sobe dav« vo rodoljublje se nije sumnjalo! Vi« ši mu cigaru, da silom puši, metnuli deo sam još kako žandarmi mu nategnuti revolver pod vrat. Vi« nose zvanične spiskove djevši to Abadžić pao je u nesvi« Raznih predlagača lista ili čuvara ku« jest. Na ponovno zapomaganje Ja« tija radikalsko,demokratskih odre« nje Gjaković: »Prođite ga se, vidite, đenim građanima na potpis. Ko se da je mrtav!«, osvijestio se je Aba« usprotivi da tako besavesno da svoj ■džić. Za ono vrijeme, dok je Aba« Rješavanje agrarnog pita­ nja kod nas. .ГНМОДА* džić onesviješten ležao, šta su ovi zlikovci od njeg činili, može se sa« mo po sebi suditi, jer je Abadžić bio ogreznuo u krvi. Pošto se osvi« jestio, rekao mu je Lazar Mijatović: »Osmane, ti si nas prijavio kad smo ti kuću za vrijeme prevrata porobili i razrušili. Ovo što god smo od tebe učinili ne smiješ nikom kazati, te a« ko kažeš, neka znaš, posjeći ćemo te, jer nam je data sablja odavle do knezove kuće!« Za tim su izašli iz sobe, otišli u Abadžića avliju i po« čeli ogradu avlije rušiti. Isprebijani Abadžić leži i danas bolestan, te se sumnja da će moći rane preboljeti. Poslije toga događaja, na 19. no« vembra seljaci su na inicijativu kne, Milana Iliša uselili u kuću Abadži« ćevu Peru Tadića, prijatelja kneže« va, koji je ostavio svoju vlastitu zemlju i kuću i tu se naselio. Na tužbu Abadžića ko« tarskom uredu poslata je 6. o. mj. žandarska patrola, koja je izbacila Tadića iz kuće. Na 7. o. mj. došlo je seljačko odaslanstvo na kotarski sud zahtijevajući, da se izbačeni Tadić opet useli u kuću. Kot. sud ih je odbio i uputio ih na zemaljsku vladu. I velikodušna vlada poništi osudu kot. suda i naredi, da se Ta« dić opet useli. Metnuli smo‘ovome dopisu nat« pis »Rješavanje agrarnog pitanja kod nas«, ali bi puno bolje odgova« rao natpis »Rušenje državnih teme« lja«, jer prvo isprebijan je na mr« tvo ime nevin čovjek, a zlikovci se slobodno šeću i drugo vlada pro« stim potezom pera ništi sudske od« luke, te jedine naše ustanove, čiji auktoritet se dosada kako tako odr« žavao, ali koji će uz ovaku upravu naskoro da padne. Naši dopisi. Tuzla, početkom decembra 1920. (Svašta pomalo.) Rad oko izbora bacio je mnoge i baš važne stvari u pozadinu. Izbori su, po našem mi« šljenju, bili od najvažnijih naših pi« tanja, o kojima ovise i vise sva o« stala pitanja. Taj naš rad, hvala Bo« gu, bio je okrunjen uspjehom i nije nam ni malo žao, ako smo neka ma« nje važna pitanja momentano gur« nuli u pozadinu. Dvogodišnji naš rad sastojao se je u provođenju or« ganizacije i osvješćivanju našeg progonjenog i upropašćivanpg is« lamskog naroda, kojeg čeka bolja budućnost samo i jedino u složnom i zajedničkom radu. Tim smo us« pjeli. Sada će nas, bos.«herc. musli« mane zastupati, našom nepatvore« nom voljom izabrani ljudi. Dužnost je opet naših zastupnika, da svim Raspoloživim silama pređu na reali« zovanje našeg programa. Naš je upravni sitem, ovakav ka« kav je sada, neodrživ. Uprava kota« reva u mnogo slučajeva povjerena je ili skroz nesposobnim ili partizan« ski do paroksizma fanatiziranim li« cima. Među ovima ogromnu većinu sačinjavaju »demokrate«, koji su svojim apsolutističkim upravlja« njem i ugušivanjem svake slobodne misli i riječi profanisali riječ demo« kracija. Medu ove »demokratske« upravnike -spada u prvom redu naš okružnik Grudić, o čijoj se je »u« pravničkoj« i »demokratskoj« vla« davini pisalo toliko, da bi ga davno, da smo u kulturnoj državi, makli iz našeg okruga, kad su njegovi gig« seri i albanske manire i najmanjem djetetu poznate. Badava je svo pi« sanje, badava su protesti proti nje« govih ispada, on se sveđer šepiri po zgradi okružne oblasti. Za njim spo« minjemo zloglasnog policijskog ko« mandanta Cupurdiju, koji na svojoj duši osim mnogih grijeha nosi i dvi« je nevino ubijene muslimanske žrt« ve, pa se i on usprkos toga svega dr« ži na istom položaju, da svojom po« javom izaziva krv na licima musli« manskog robija, koje prepušteno o« voj zvijeri na milost i nemilost. On je sa najvećom islamskom sveti« n)am, namazom, pravio amfiteatral« ne zabave i kad ga se prijavilo, Gru« dić ga je branio i stvar nastojao za« bašuriti. Ovo napisasmo tek toliko, da na« šim poslanicima tazeleišemo one na« še neprestane tužaljke, od kojih do« sad ne imadosmo fajde. fipel — Ar»t 234 Javnost se bavi gatačkim događa« jiima za vrijeme ižbora i neki listovi hoće da svale krivnju na tobožnje huškanje od strane vodstva naše organizacije. Ma da niko ne polaže kakve važnosti na izdajničko piša« nje izvjesnih listova, koji bi htjeli, da crno prikažu bijelim i obratno, mi ćemo kao repliku tomu navesti ono, što se kod nas događa. 9. no« vembra. g. napali su osmerica pra« voslavnih seljaka iz Dubnice Salka Avdića iz Kikaca, invalida sa šaka« tom desnom rukom. Išao je u Ciga« ne, da pokleplje plužno gvožđe. Na« išavši izvan sela na njivi na tu gru« pu, nazove im Boga i za zdravlje is« pita. Prolazeći mimo njih zaišće je« dan od njih, da zapali, a kad je Sal« ko rekao, da nema duhana, jer ne puši, zaiskao je <^vaj, da mu ukreše, te kad je on rekao, da nema ni šibi« ce, dobacio je drugi onome prvom: »Pa ukreši mu ti!« i dok se je Salko obazreo, već ga je kolje počelo tu« ći. Siromah je stao bježati braneći se jednom golom rukom brateći ih, da ga se okane, jer im ništa nije kriv. Tukući ga na dostig odgovara« li su mu, da on nije njihov.brat psu« jući mu istodobno Boga i najveće vjerske svetinje. Kad je klonuvši pod neprestanim udarcima pao, na« tjerali su ga, da ustane i da ih sve redom izljubi u noge i ruke uz kli« canje kralju Petru I. i Regentu A« leksandru. Poslije ove procedure je« dan ga pojahao, a drugi šamarao po licu sileći opet na klicanje kralju i regentu. Uznesavši ga tako uza stra« nu njive, pustili su ga, da ide dalje kud je pošao. Stvar je prijavljena sudu, i očekujemo šta će od toga biti. • Zašto je vazda napadnut musli« man, a napadač pravoslavni? Ko je huškač? Da smo mi huškači, onda bi situacija bila obratna. Mjesto da •ti izdajnički i plaćenički listovi u« pru u pravog huškača, oni nas de= nunciraju. Spomenimo još jedan primjer tobožnjeg našeg nahuška« vanja. Pravoslavni seljaci iz kla« danjskog kotara, Vukaljevići i Jo« kići, napali su na Hasana Suljkića iz Gvozdevića, kot. Tuzla, nasred njegove njive natežući revolver na njega. Uzrok je napadaju, što im je neko ubio krme, koje bez čobana harači po okolnim ziratima kao »de« mokrate« po agrarnom pitanju. I mjesto da krme čuvaju i da iznađu . pravog ubojicu krmeta, napadaju Suljkića govoreći mu, da je ubio. Ovaj se branio, da nije, jer nema razloga, pošto mu nije činilo zijana. Na to su mu napadači rekli: »Ne smijete ga ubiti ni onda, kad bi vam kruh sa ognjišta jelo«. Ko li-je ovi« <ma kazao, da je ovo srpska zemlja, a da su muslimani roblje, za koje nema zakona, koji ga štite ni koliko pravoslavno krme. Mi valjda?! Oni ■znaju, da smiju raditi šta ih je vo« jja i da se ne trebaju bojati posije« dica, a eto naši muteži i izdajice htjeli bi nas za to potegnuti na od« govornost. Ako mi iznesemo faktič« ne slučajeve, koji se nikad ne de« mantuju, onda nam vele, da je naše pisanje protudržavno. Ako mi tra« žimo jednak aršin za sve, vele nam, da zahtijevamo više nego imamo prava. Treba, vele, šutiti, a »vele« dušni« će se Beograd, kad vidi (a on za ovo ne zna) naše stanje, naj« veledušnije smilovati. A ne znaju jadnici, da mi ne prosimo ničije mi« lostinje kao oni, nego tražimo samo ono, na šta imamo pravo. Milosti« nje i mrvica sa trpeze ne ćemo. Oni su »veledušno« plaćeni za svoj pod« zemni i protinarodni rad, pa misle da i mi na tako veledušje reflektira« mo. Za svoje pravo nikog ne moli« mo, nego ga zahtijevamo, a ako nam se uskraćuje, onda se za njeg borimo. Md. PolitičM pregled. UNUTARNJI. Vlada falzifikuje potpise minista« ra? U 275. broju »Službenih Novi« na« od 10. dec. publikovan je pri« vremeni poslovnik za ustavotvornu skupštinu sa potpisom Regenta i svih 18 ministara. Povodom toga pi« še zagrebački »Hrvat« od 11. dec.. da taj »ukaz nosi potpise i dvojice �Fdoi 234 — Br*| ministara, kojitih potpisani« su dali na taj spis«. Ili jc laž, što »Hrvat« kaže, ili su potpisi za« ista fabrikovani, te je stoga po sri« jedi svakako jedna Skandalozna a« fera, koja se mora što prije rasvijet« liti. Nama bi u interesu državnog tauktoriteta milije bilo, da se doka« že »Hrvatova® laž, pošto nas u oča« janje baca i sama pomisao, da bi bio mogućan ovakav javni prestupak naših najviših činovnika. Kombinacije o pokrajinskim vla« dama. Iz Beograda javljaju: Premda pregovori za sastav nove centralne vlade nisu pravo ni započeli u poli« tičkim se krugovima govori već o promjenama kod pokrajinskih vla« da u Ljubljani i Sarajevu. U Ljub« ljani bi, kako se čini, imao doći za predsjednika dr. Žerjav ili koji pri« stasa slovenske težačke stranke. U Bosni bi odluka imala pasti između dva kandidata: dra Nikole Stojano« vića i radikala Dobre Mitrovića, ad< vokata iz Beograda. Za povjerenika bi nutarnjih poslova u Sarajevu i« mao doći vjerojatno jedan pred« stavnik muslimanske jugoslavenske organizacije. Bosanske šume. Bečki list »Borse« donio je razgovor svoga urednika sa Dr. Barcckom, vođom zajednič« kog ministarstva finansija bivše laustrosugarske monarhije u likvida« jciji, u kojem u pogledu naših šuma stoji ovo: »Dr. Bareck tvrdi, da još nije potpuno objaš« njeno, kako bi se imala smatrati Bosna u državno« pravnom pogledu: kao ko« 1 o n i j a, k a a K o n d o m i n i u m, ili kao j, e d a n treći manje vrijedan sudionik. Premda mirovni ugovor ustanov« Ijuje načelo, da vrijednosti prelaze u posjed (valjda vlasništvo?) onih .narodnih država, na čijem se terito« riju iste nalaze, svejedno nema sum« nje, da su Austrija i Ugarska i na« dalje pravni posjednici bivših bo« sanskoAercegovačkih državnih do« mena. U prvom redu dolaze u obzir bosanske šume. Prigodom aneksije ovih zemalja ibio je turski sultan digao prosvjed proti monarhiji, ali je tada svejed« no uspjelo (osobito uslijed nastoje« nj a Engleske) sklonuti sultana da prizna aneksiju. Ali pošto se je na anektiranom zemljištu nalazilo vrlo mnogo državnih dobara, koja su po turskom pravu bila sultanova svoji« na, to su austrijska i ugarska vlada ponudile i isplatile sultanu odštetu od dva i pol milijuna turskih funti. To je evo dakle neka vrst otkupa. St. Germainski ugovor sadrži glede ovoga jednu posebnu ustanovu. Po šestoj alineji čl. 208 pripadaju bivše turske državne domene, za koje su austro«ugarske ylade platile dva i pol milijuna funti, i nadalje Austri« ji, a pogledom na bivšu zajednicu i Ugarskoj. Ove šume predstavljaju danas vrijednost od više milijarda. Pitanje je, kako će se ovo pitanje riješiti u praksi. Pošto se ne može pretpostaviti, da će Austrija i Ugar« ska samo upravljati ovim dobrima, to se samo od sebe nameće riješe« nje, da će austr. i ug. vlada tražiti od Jugoslavije, da im isplati vrijednost ovih dobara. Naravno, da ovdje ne može biti ni govora o prvotnim 2 i pol milijuna funti, nego o vrijedno« sti, koju ova suma predstavlja da« nas, dakle o milijardama. Komisija za reparacije imati će da odluči, ho« će li se ova svota isplatiti u gotovom ili će se ista odobriti Austriji a con« to po reparacijonoj komisiji. Dr. Bareck rekao je konačno, da su predradnje za riješenje ovog pi« tanja već dovršene te da su već do« gotovljena vještačka mišljenja o dr« ПРАВДА žavno«pravnom pitanju o aneksiji i o unovčenim bivših državnih dome« na, pa će komisija za reparacije i« mati skoro da uzme u pretres i ovo pitanje.« Ne znamo, u koliko su ispravne' tvrdnje Barcckove s obzirom na Sen«žermanski ugovor, ali pošto »Borse« nije nikakav šaljivi list, ne« go koji iznosi ozbiljne namjere beč« ke vlade, da nas ošteti za milijarde, to upozorujemo našu vladu, da od« mah predusretne toj opasnosti, ako to već nije učinila. Odlazak talijanske vojske iz oku« piranog područja. lž Šibenika jav« ljaju, da talijanska vojska već po« stepeno napušta okupirane krajeve. Iz Knina, iz Drniša, iz okolnih mje« sta dolazi vojska, te prosljeđuje u Zadar. Prevozi se artilerija. Iz Zad« ra pak idu dalje u Italiju. U Šibeni« ku se već osjeća nov uzduh. Vidi se sve to manje talijanskih trobojnica. S našim svijetom postupa se prija« teljski. Neki talijanaški vođe spre« maju se na polazak. VANJSKI. Položaj na Rijeci. Sa Rijeke se ja« vlja: Kako javljaju iz vodećih kru« gova došlo je do konflikta između riječkih rektora i D’Annunzia. Kad su ovi htjeli odstupiti zagrozio se je D’Annunzio, da će na njihova mjesta imenovati 6 časnika. Rektori su u interesu građanstva prisiljeni da ostanu i nadalje na svojim mje« stima. Osobna sigurnost i sigurnost imovine svaki je dan manja. Veliki dio građanstva preno je svoje vri« jednosne predmete u strahu pred ar« ditima na lađu »Dante Algieri«. Englesko«ruski pregovori. Kako engleski listovi javljaju, ruska sov« jetska vlada saopćila je u Londonu, da prima glavne tačke englesko«rus« kog trgovačkog ugovora. Ona urno« ljava ali za jednu novu konferencu između engleskih i ruskih delegata, da se prije konačne ratifikacije u« govora posavjetuju o nekim pojedi« nostima. Englezi zabrinuti radi svoje flote. Iz Londona javljaju: U »Fourthnig« hily Revieu« izjavljuje poznati mornarički stručnjak sir Arhibald Hurt, da će g. 1924. ratna mornarica Sjedinjenih Država nadseći britan« sku za 31 po sto. Britska flota će dapače stajat za japanskom. On u« pozoruje na ovu opasnost, pa pozi« va, da se odmah pođe na rad, kako bi se zadržalo gospodstvo na moru. Pisma na naše poslanike neka se šalju na adresu »Ustavotvorna skupština — Jugosl. Musi. Klub«. Molimo članove naše organizaci« je, koji putuju s kakovim bilo po« slom u Beograd, da se svraćaju u naš poslanički klub u zgradi konsti« tuante, staroj kasarni sedmoga pu« ka, kako bi se održavao što tješnji saobraćaj i izmjenjivale misli i no« vosti. Ovozimska »Gajretova« zabava u Sarajevu. 13. ov. mj. sazvao je od« bor u klubu »Budućnosti« sastanak naših viđenijih građana u svrhu pri« oreme ovozimske »Gajretove« za« bave. Odziv je bio odličan a prisu« stvovali su izaslanici mnogobrojnih sarajevskih kulturnih društava, kao Zadruge Jugoslavenki. La Lyra, i dr. Dan zabave je određen za 5. febru« ar 1921. Da materijalna dobit od zabave bude što viša, izabran je i širi priređivački odbor, u koji su pristupili i predstavnici naših kul« turnih društava, osim »Elkamera«. PRAVBA |U ime toga društva izjavio je Dr. IŠahinović, da ono ne može učestvo« (vati radi lanjskih nesuglasica sa »Gajretovim« odborom i radi no« vinskih napadja povodom toga. Upozorujemo našu javnost, da (»Gajretov« ovogodišnji proračun pokazuje ogroman rashod i da je stoga patriotska dužnost svakog, da što više doprinese materijalnom us« pjehu te zabave. Sarajevska poticajna direkcija od« nijela nam je pri prošloj zapljeni li« sta i prilog (oglase), koji je bio na« pose štampan. Na našu molbu, da nam ih vrati, nije to htjela učiniti pravovremeno, te smo radi toga po« stupka materijalno jako oštećeni. Iznosimo to u nadi, da se drugi put neće opetovati. Cijenjenu gg. dopisnike umolja« vamo, da u buduće sve dopise, koje nam šalju na uvrštenje, pišu čitljivo mastilom, a ne olovkom, pošto nam štamparija olovkom pisane dopise, a pogotovo one koji su pisani t. zv. tinteštiftom i proviđeni velikim is« pravcima, vraća natrag te na taj na« čin oteščava uredništvu rad. — Mo« limo da se ovo uvaži. Ruski izbjeglice u Jugoslaviji. — Broj ruskih izbjeglica, koji dolaze u našu državu, sve je veći. Da bi se otklonila opasnost eventualnih bo« lesti, poslan je iz Sarajeva u Gruž jedan sanitetski voz sa svim potreb« nim sredstvima da se izvrši desin« fekcija svih izbjeglica, što bi moglo biti štetno kako u pogledu ishrane tako i u zdravstvenom pogledu, sve su izbjeglice raspoređeni po raznim krajevima Jugoslavije. Tako je u Bakar i okolicu upućeno 1500, u hr« vatske županije 4950, u Bačku 2040, u Baranju 250, u Slavoniju i Srijem 1330, u Bosnu 1700, dok će u Dal« maciji ostati 2400 izbjeglica. Ukup« ni broj stiglih izbjeglica iznosi 14.170. O Muji Šabanoviću iz Stoca, koji je zarobljen g. 1915. i javio se iz Si« birije, umoljavaju se naročito za« robjenlci, koji se vraćaju iz Sibirije, ko bi što o njemu znao da javi na administraciju »Pravde« ili Salka Tikveša. želj. stanica Šurmanci (Hercegovina). Točno na minutu idu Suttnerovi satovi, svjetski glasovita marka »IKO«. Suttnerove ure u svim izrad« bama i cijenama, kao i sve ostale dragulje i potrebštine pokazuje Vam prekrasni katalog kojeg bes« platno dobijete ako za poštarinu pošaljete 2 K na tvrtku H. Suttner, Ljubljana br. 706. Dobar dan! i dobro zdravlje do« niječe, boli Vam odstraniti Fellerov Elsafluid i EIsa«pilule! 6 dvostrukih ili 2 specijalne boce Elsafluida 42 K. 6 kutija Elsa«pilula 18 K. Ideal svih sredstava za njegu lje« pote jesu: Fellerova Elsa«pomada za lice, najjača vrsta 15 K, Fellerov pravi medicinalni ljiljanov mliječni sapun sa markom »Elsa« 19 K, Fel« lerova Tannochina«pomada za po« rast kose, veliki lončić 15 K. I ostali Elsa«preparati tvrtke Eugen V. Fel« ler, Stubica Donja, Elsatrg br. 310, Hrvatska, veoma su pouzdani i sva« ke preporuke vrijedni! Jeste li prekomjerno osjetljivi protiv hladnog zraka? Dolaze li Vam odmah različite boli? Oj, ka« ko tu ublažuju boli, čine otpornim masaže s Fellerovim pravim Elsa« fluidom! 6 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce 42 krune. Državna trošarina posebno. Trebali biste terajuće sredstvo, koje utažuje grčeve, jača želudac? Držite se samo Fellerovih pravih Elsa«pilula! 6 kutija 18 kruna. — Želudčani balzam 12 malih boca 72 krune. Omot i poštarina posebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feller, Stubica donja, Elsatrg br. 310. Hr« vatska. Hnjižmist »Novi Život«, nedjeljni list, izla« zi svake subote. Knj. II., sv. 6. Via« snik i direktor Dr. M. Ninčić. Sa« držaj: I. Politika: Prvi saziv Lige Naroda, od Dr. L. Markovića. — O nacionalnoj politici u industriji, od Dr. A. TresićasPavičića. — Pouke sa Izbora, od Dr. D. Aranđeloviča. — II. Finansije i narodna privreda: Berzanski izvještaj, od N. — Na« rodna banka kraljevine Srba, Hrva« ta i Slovenaca. — Stanje na dan 22. novembra 1920. godine. — III. Knji« ževnost: Odmetnici, od Ž. M. Pau« novića. — Prvi rat Lige Naroda, ro« man od Roberta Elena. — Bilješke. — Pretplata na »Novi Život« iznosi 21 din. tromjesečno. Pojedini broj 2.50 din. Iz UFcdiiitia. Naš dosadanji odgovorni urednik Fehim Šalaka riješen je te dužnosti, te stoga upozorujemo gg. pretplat« nike u Sarajevu, da on nema više ovlaštenja primati kakve bilo upla« te za »Pravdu«, pa to bilo i na naše blokove. Neka mu se u ime »Prav« de« uopće ništa više ne uplaćuje. Natječaj. Policijska direkcija u Sarajevu traži liferanta za prehranu policijskih hapšenika. Broj hapšenika iznosi dnevno 62— 180, a moraju dobiti u podne gustu čorbu ili varivo i 0.40 kg kruha dostavno polic. zatvor. Interesenti, koji žele preuzeti gor­ nju liferaciju, neka pošalju svoje po­ nude ekonomatu policijske direkcije dn 20. decembra 1920. Policijski direktor: u. z. Gj’uroci. SEBURA iz fabrike Hinlia Francha sinovi, Zagreb preporučuje se za tursku crnu kovu kao najsavršeniji dodatak i zamena zrnate kave. Dobije se u svim kolonijalno-bakalskim radnjama. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu s Dionička glavnica K, 7,000.000 Podružnice u 0. Brodu i 0. ftlovom Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS.i u inozemstvu. Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije. Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. Daje sezonske i aprovizacijske kredite, — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — ROBNO ODJELJENJE kupuje i prodaje sve vrsti rohe, a poglavito sve životne namirnice. - - - KnuliFiji: Kralja Patri ulica Z prizemna, lijm. - Inojaii: TFjoiačka banka, бапјпв. - IntiruFban tilifoi: Zli �Muslimani sjetite se „Gajreta“! Centralna drogerija Braća Šahinagić Ofertalna licitacija u Bosni i Hercegovini. Na osnovu odluke Upravnog Odbora Samostalne Monopolske Uprave od 18. septembra ove g. M. broj 16.033, i odobrenja go­ spodina Ministra Finansija od 26. ovog meseca Br. 5212 Uprava Državnih Monopola objavljuje, da će se na dan 21. decembra ove godine održati ofertalna licitacija za davanje pod zakup prava velikoprodaje duvanskih preragjevina po prodajnim reonima u Bosni i Hercegovini za dve go­ dine, t. j. 1.—I. 1921. godine do zaključno 31. decembra 1922 god. Oferti će se primati i javno otvoriti na dan 21. decembra ove godine u 11. časova pre podne u sednici Upravnog Odbora Uprave Državnih Monopola u Beogradu, do kog se roka zaključno i mogu podneti oferti. Posle tog roka podneti odnosno predati, oferti neće se otvarati, niti uzimati u ocenu. Kaucija 1% od godišnje potro­ šnje, označene u uslovima licita­ cije, polaže se nu Depozitnoj Bla­ gajni Uprave Državnih Monopola u Beogradu najdalje do 20. de­ cembra 1920. godine do 5 časova po podne. Uslovi licitacije mogu se do­ biti u kancelariji Odelenja Pro­ daje u Upravi Državnih Monopola u Beogradu i u kancefarili Dele­ gata Ministra Finansija u Sarajevu. ♦ PAPIRNICA ♦ I HAMDIJE KOPČIĆA J X preporučuje svoje bogato stovarište ф T svih vrsta papira, kancalarijskog I T ♦ školskog pribora. — Naručbe se ♦ * obavljaju brzo i točno. * £ Ci ene umjerene. Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 61U 4 BRIJOL Prokušano, nenadkriljivo, naj'sigurnije, posve neškod­ ljivo, bez otrovnih primjesa kosm etičko sredstvo za od­ stranjivanje dlaka kod muš­ karaca i žena iz ljekarne Rudolfa Loebela. Mag. Pharm., Maglaj dobiva se po K 15.— u svim apote­ kama i drogerijama. Jedini i nepatvoreni hrijol je onaj što ga proizvađa ljekarna Pr. Br. 30.003 iz Uprave Državnih Monopola 27. novembra 1920. g. u Beogradu. Rudolfa Loebela u Maglaju. Manufakturne (i luksuzne) robe svake vrsti prodaje samo na veliko Muslisansha Centralna Banka za B. i H. SARAJEVO. Pozor! Firma Pozor! Riza Vranić, Sarajevo Šarati 31 - Telefon 838 egipatske kne (misirske) pamuka za jorgane šećera kristalnog, suhog egipatskog kafe Superiort prima 1. pirinča П-а kože za poplate I. egipatske kože odpadaka kože volovske bahije kao i svih drugih potrebština za postolare, te engleskih štofova, Sifona, zefira, te druge manufakturne robe, sve uz najniže cijene. POZOR TRGOVCI: TeIefdn859 Pljačka! Ovih dana dobio sam veliku količinu muških čarapa uz cijenu od 110 i 220 K dz. Razašiljem pouzećem najmanje dz 5, a imam basme, beza, Sifona, zefira, kafaza, hampamuka (Watte), rubaca za glavu i džepnih rubaca, valiki izbor šamija debelih i tankih, safuna mirisavih, benbona itd. Naručbe obavljam brzo i tačno uz veoma umjerene cijene. Salih H. Karić, Sarajevo, Mali Mudjeliti ul. 2. Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za B. i H. (d. d.) u Sarajevu. II. EMISIJA. Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i taćna. — Cijene najumjerenije. za velikoprodaju duvana —. Broi 2?4 - Fol „PRAVDA* — ЈНЧВДА* 4 Sarajevo, 1. novembra 1920. Poziv na upisivanje dionica Izvanredna glavna skupština Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Hercegovinu (dioničarskog društva) u Sarajevu, održana dne 2. septembra 1920. zaključila je, na temelju ustanova § 11. društvenih pra­ vila, povišenje dioničke glavnice od H3,000.000 - na H 10,000.000i povjerila ravnateljstvu, da ovo povišenje prema potrebi na jedanput ili na dvaput provede. Na temelju toga bilo je izloženo na javnu subskripciju 40.000 dionica po 100.— kruna nom., koji je iznos do 31. oktobra o. g. upisan i uplaćen. Budući, da se je prema postojećim naredbama trebalo svih 70.000 dionica A K 100.— nom. odjednom izložiti javnoj subskripciji, to ovim naknadno, kao nastavak druge emisije, izlažemo javnoj subskribciji ostatak od 30.000 dionica 4 K 100.— nom. uz iste uslove. Za upisivanje uslovi su ovi: 1. Posjednici starih dionica imaju pravo, u koliko se nijesu tim pra­ vom već kod prvoga dijela ovoga raspisa postužili, na svaku jednu staru preuzeti jednu novu dionicu uz tečaj K 110.— sa 8°/0 kamata od 1. no­ vembra 1920. do dana uplate. U tu svrhu imaju predočiti potvrde (međutimnice) o dodijeljenim, ali još ne izdanim dionicama, na kojim će se označiti da je4pravo opcije izvršeno. 2. Ostalih 4*00 dionica, kao i eventualno ne optirane dionice mogu upisati dioničari i nedioničari uz emisioni tečaj K 115.— sa 8% kamata od 1. novembra 1920 do dana naplate. 3. Razlika između nominalne vrijednosti i emisionog tečaja privesti će se po odbitku troškova pričuvnoj zakladi. 4. Nove dionice učestvovaće na poslovnom uspjehu od 1. novembra 1920., te će prema tome biti proviđene prvim kuponom sa pravom na dvomjesečnu dividendu za g. 1920. 5. O uplaćenim iznosima izdaćemo blagajničke potvrde (međutimnice), na temelju kojih ćemo kasnije izručiti izvorne dionice, u pojedinim koma­ dima od 5, 10, 20, 25, 50 i 1*0 dionica. 6. Subskripcija počima 1. novembra 1920. pa traje do 31.decembra 1920. 7. Potpisane dionice moraju se isplatiti odmah kod upisa. 8. Dionice glase :li na ime ili na dioničara,'pa svaki potpisatelj treba da naznači, koju vrstu dionica želi. Dodijeljene će se dionice ispostaviti i potpisateljima uručiti u roku, koji će se naknadno objaviti. Svaki potpi­ satelj treba da naznači pobližu adresu, na koju će mu se dodijeljene dio­ nice dostaviti, a onaj koji želi dionice na ime, treba da osim toga čitljivo i točno naznači ime i prezime, na koje bi potpisane dionice imale glasiti. Ravnateljstvo si je pridržalo pravo, da dionice podijeli ili na ime ili na donosioca. 9. Podjelbu upisanih i uplaćenih dionica glasom tačke 2. ovih usta­ nova pridržaje ravnateljstvo zavoda. 10. Potpisivanje i uplaćivanje na ove dionice obavlja se: a) na blagajni Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu i njezinih podružnica u Bos. Novom i Bos. Brodu te kod: b) Muslimanske centralne banke u Sarajevu i njezine podružnice u Tuzli, c) Muslimanske trgovačke i poljodjelske banke d. d. u Tešnju, d) Muslimanske kreditne banke d. d. u Foči. e) Prve muslimanske banke d. d. u Brčkom, f) Prve Muslimanske banke d. d. u Bijeljini, g) Muslimanske banke d. d. u Banjojluci, h) Narodne kreditne banke d. d. u Tešnju, i) Narodne kreditne banke d. d. u Livnu, j) Bankovne kuće M. Mahmudbegović u Bos. Samcu, k) Težačke banke d. d. u Cazinu, 1) Muslimanske banke d. d- u Stotu, m) Muslimanske banke d. d. u Visokom, n) Hrvatske kreditne banke i štedionice d. d. u Bos. Brodu i njezine podružnice u Bos. Gradišci, o) kod podružnica Hrvatske centralne banke u Derventi, Mostaru, Zenici i Tuzli, te kod p) Muslimanske privredne banke d. d. u Gračanici. Ravnateljstvo Muslimanske trgovačke i obrt­ ničke Banke za B. i H. (d. d.) u Sarajevu. Vl.anik: Oontralni Odbor J. M. O. dtamgaaVa Danlel & A. КаЈеа, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/95f0349283011b009680cb3ef258a50f.pdf d7ebd99ae73fcbd96d12042b87c374ea PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. Pojedini broj K IZLAZI SUBOTOM, UTORKBM I ČETVRTKOM. UREĐUJE REDAKCION1 ODBOR. PRETPLATA: GODIŠNJE K IM, NA POLA GODINE K 90. UREDNIŠTVO 1 UPRAVA NA­ LAZE SE U KRALJA PETRA ULICI U VAKUFSKOJ PALAČI. TELEFON Br. 842. ČEKOVNI RAČUN POŠTANSKE ŠTEDIONICE 1119. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИ^. Broj 130 (235) Sarajevo, utorak 21. decembra 1920. (8. rebijulahir 1339.) Oko privremenog poslovnika. Beograd, 15. decembra. Privremeni poslovnik za Ustavo. tvomu Skupštinu ’ zanima Sve poli, tičke stranke. On je bio i povod burnim scenama u drugoj sjednici Konstituante pa je vrijedno, da se tim pitanjem opširnije pozabavimo. Proti njemu su sve manje grupe, jer je reakcionaran i jer prosto guši ne samo slobodno i nesmetano dje. lovanje pojedinih poslanika, već i čitavih grupa i skupina. On naime određuje, da u generalnoj raspravi ispred grupe mogu govoriti najviše dva govornika i to najviše po po. drug sat, a- govori drugih poslanika ne smiju trajati više od jednog sa. ta. U specijalnoj raspravi govornici grupa mogu govoriti najviše jedan sat, a ostali govornici pola sata. Skupština je uz to ovlaštena, da u specijalnoj raspravi, čim bude go. vorio po jedan govornik svake gru. pe, zaključi raspravu na predlog vlade ili 20 poslanika. Predlog o za. ključenju rasprave stavlja sema gla. sanje bez pretresa i time se većini daje mogućnost, da zaguši sve go. vomike nepoćudne I manjine. Osim toga je predsjedniku data vrlo velika vlast kako pri samom ru. kovođenju sjednice, tako i u sluča. ju, kada zastupnici traži riječ na o. sobnu primjedbu. U takom slučaju on sam prosuđuje, je li zastupnik pogođen ili nije. Naproti ovom o. graničenju zastupnika vladi su pu. štene potpuno slobodne ruke, pa njeni članovi i mogu govoriti kadgod hoće i kolikogod hoće. Poslovnik je izrađen u glavnom samo za ustavotvorni rad skupštine, ali je ipak čudnovato, da nije vođen račun o § 1. izbornog zakona i fak. tičnoj potrebi, da vlada bude pod kontrolom parlamenta. Prema po. slovniku dozvoljeni su naime samo kratki upiti, na koje vlada daje od. govore utornikom, četvrtkom i su. botom. Rad o tim upitima može tra. jati u svemu najviše pbla sata, a za. tim se prelazi na dnevni red. Upiti se moraju staviti pismeno, a i mini, star odgovara pismeno izuzev slu« čaj, da se traži usmeni odgovor. Od. govorom ministra — završeno je pi» tanje. Najveće ograničenje satoji se u odredbama poslovnika glede dono. šenja Ustava. U tom pogledu čini silno ograničenje § 19, koji za pred, log ustavnog nacrta, odnosno do« datka i preinake pojedinih paragra« fa traži, da se ti predloži stave u roku od 10 dana, računajući od da« na, kad bude izabran ustavotvorni odbor,, Ovaki predloži moraju biti poduprti i potpisani od najmanje 20 poslanika. Na taj su način b riskira« ne sve manje grupe. Ovaki su pred« lozi moraju pismeno obrazložiti. O» sim toga ovaki predloži, ako ih pot« puno na usvoji ustavotvorni odbor, dolaze na glasanje tek nakon gla. sanja o predlogu odbora, ako bi on bio zabačen. Izmjene prilikom spe« cijalnc rasprave može predložiti sa. mo vlada i ustavotvorni odbor. Ako odbor ne usvoji vladine izmjene, o« na ima prednost i pred predlogom odbora. Pored gornjih ograničenja, po. slovnik sadrži ustanovu, da se može raditi, ako je prisutno više od tre. čine cjelokupnog broja članova i da je za valjanost zaključaka dovoljna obična većina prisutnih članova. I za prihvat cjelokupnog Ustava do. statna je polovina više jedan od u« kupnog broja poslanika. Ova je u« stanova glavna os, oko koje se vrte prigovori svih manjih državotvor. nih stranaka, jer radi nje postoji o« pasnost, da dvije veće grupe na« metnu svoju volju i donesu ustav, koji ne bi vodio računa o raspolo« ženju ostalih stranaka. Većina tih grupa plaše se pretjeranog centrali« stičkog uređenja države i tu ten« denciju izvode iz činjenice, da se je poslovni^ donio nakon što je bio poznat rezultat izbora. I naš je klub proti ovoj ustanovi, jer naš program zahtijeva ne samo kvalifikovanu ve« činu, nego i stavlja zahtjev, da se ustav ima donijeti sa dvije trećine glasova. To je glavni razlog ogradi našeg kluba proti privremenom po« slovniku. Najizrazitija je u tom po« gledu ograda Narodnog Kluba, koji se pozivom na krfsku deklaraciju, zaključak hrv. sabora, adresu na« Irodnog vijeća i Regentov odgovor na tu adresu zalaže za princip spo. razumnog donošenja Ustava, pri čemu ne bi smjelo biti nikakve majorizacije. I Radić se sada boji te majorizacije, pa vlada mišljenje, da 'uzrok njegove abstinencijc leži u glavnom baš u toj bojazni od nad. glasavanjia. Komunisti su se ogradili proti poslovniku pozivom na suve * renost Konstituante, kojoj niko i ni u kojoj formi ne može nametnuti svoje volje. Slično su se izjavili i re» publikanci. Prigovor Koroščeva kluba bazira u glavnom na nelegalnom donoše. nju poslovnika i razlikuje se od na. še ograde u tom, što traži izbor od. bora za donošenje novog poslovni, ka. Težački Savez je stvarno bliži Kroščevom klubu i komunistima, jer poslovniku priznaje samo 14 da. na, u kojem bi se roku imao donijeti novi poslovnik. ) * Ima još jedna drakonska mjera u ovom poslovniku. On naime odre« đuje da se verifikacija mandata ima izvršiti u roku od sedam dana i da se pretres izvještaja verifikacionog odbora ima svršiti za tri dana, pri čemu pojedini poslanici mogu go« voriti najviše po pola sata. Republikanske stranke ograđuju se naročito proti § 8 poslovnika, ko« ji određuje da poslanici ne mogu vr< šiti svoje dužnosti, dok ne polože zakletvu vjernosti prema kralju, na. rodu i jedinstvu države. Istina, do« puštena je motivacija pri ovoj za« kletvi, no ipak je to jedna velika smetnja za pristup Radićevaca, a komunisti će, kako izgleda, položiti tu zakletvu. Stvar izmjene poslovnika ne stoji baš loše. Radikali su se već načelno izjavili za tu izmjenu, a izgleda da su joj skloni i »demokrati« naročito obzirom na zahtjev njihovih kom« panijona iz Težačkog Saveza i soci« balističkih grupica. Ta probuđena svijest jamči mi, da će se on umjeti organizovati i na gospodarskom i privrednom poli.u, te postavši jak kesom, postati ujed« no i jak politički faktor u našoj do« movini. Težaku treba zorno prikazati prednosti zemljoradničkih zadruga i uvijek polaziti sa njegovih lič« nih imovinskih odnošaja. Sa« mo tako može se prihvatiti od srca nešto novoga, što zadire duboko u njegovo ekonomsko stanje. Imajući na umu dakle što lakšu shvatljivost prikaza za samog teža« *) Ogradu našeg kluba protiv pri« vremenomO poslovniku donosimo za« sebno. ka uvjeren sam, da će ovo moje iz« laganje imati uspjeha, pa ma i ne mogao sve rastumačiti onako, kak^o želim. Pisaću na osnovu iskustva, jer sam i sam osnivao u praksi zem« Ijoradničke zadruge, a i inače mno» go godina bavim se tim pitanjem. N Sarajevo, 20. decembra. Konstituanta ne može raditi sa o. bičnom većinom. Ona pogotovo ne može raditi sa onom običnom veći« nom, koja bi bila čisto plemenska — srpska, a takva bi bila koalicija radikalas, »demokrata« i zemljorad. ničkog saveza. Posljedica te koali« čije bila bi raspirivanje nacionalnog šovenstva, jer bi predstavljala go« spodstvo Srpstva nad Hrvatstvom i Slovenstvom. Srbi kao zreli politi« čari ne će htjeti vladati bez učešća plemenske braće. Centralistička struja, kao čisto srpska, mora s toga da podlegne. Najnoviji pokret unu« tar »demokratske« partije pokazuje tendenciju, koja odmiče od Pribiće. vićevog čistog centralizma, a pribli. zuje se shvatanju ogromne većine radikala uz Protića i Jovanovića, da interes države zahtjeva decentrali« stičku upravu sa širokim autonomi. jama postojećih pokrajinskih admi« nistrativnih jedinica. Pribićevićev prestiž je silno pao i u vlastitoj par« tiii, Njega i njegove pristaše nisu Hrvati gotovo nigdje birali i prema tome je njegovd Jugoslavenstvo do« živilo sraman fiasko. Na toj bazi ne može dalje da počiva ta partija i s toga se mora raspasti u grupe, koje će se opredijeliti prema naziranju na administrativno uređenje države. Neki bi, po svemu izgledu, pristupili radikalnoj partiji, s kojom ih de facto i danas ništa ne rastavlja. Sa tim pojačanim radikalnim blokom, iz kojeg bi imali da istupe s druge strane oni elementi, koji se pribli« žuju Pribićevićevom »tiemokratiz. mu«, rado bi ušle u koaliciju neke hrvatske i slovenačke grupe, naša organizacija, a možda i Radić, ako se okani samostalne hrvatske repu« blike. Taj bi blok sadržavao sve o« ne ljude, koji nisu zaslijepljeni ni« kakvim plemenskim mržnjama i ko. ji imaju pred očima interese kralje« vine i Srba i Hrvata i Slovenaca, a ne samo jednih od ovih. Koalicija, koja bi se obrazovala na taj način, poslije raščišćavanja »demokrat« ske« i radikalne partije od izrazitih cenitralističikh struja, imala bi veći« nu od dvije trećine, bila bi monar« histička, ne bi trebala kršiti suvere. nosti konstituante i prema tome bi imala sve uvjete za miran i jak dr« žavotvoran rad, koji se nimalo ne bi kosio ni sa krfskim paktom, ni sa uputom za delegate Narodnog vije« ća, koja traži dvije trećine za stvara« nje zaključaka. Pribićevićeva koterija je glavna smetnja toji spasonosnoj grupaciji naših partija. Ima znakova, da to počinje uviđati i njegova najbliža o« kolina i da će tako taj zloduh naše kraljevine biti naskoro onemogućen i njegovo strašilo od »demokracije« biti pokopano za vječna vremena. Mi smo uvijek upozoravali, da on kopa grob državi, te danas, u ovom najsudbonosnijem času, opet diže« mo svoj glas, ne bi li pripomogli štogod, da se što prije prozrije nje. govo ubitačno djelovanje. Pribiće« vić je i danas opasniji po državno jedinstvo, nego bi bili deset Radića, da ih ima! Muslimani Sjetite se „Gajreta". Godina 11. Hala agrada prati pFiw. poslivnihu. U stvari privremenog poslovnika dao je nar. poslanik g. dr. Mehmed Spaho ovu izjavu ispred našeg klu« ba: Gospodo poslanici! U ime Jugo« slavenskog Muslimanskog Kluba i. mam čast, da izjavim ovo: I mi srna, tramo, da privremeni poslovnik, ka. ko je ob javljen u »Službenim Novi, nama« i kako je ovdje nama razdi. jeljen, nije donešen u skladu sa čla« nom 121. izbornog zakona. Taj član propisuje, da je poslovnik za Usta, votvomu skupštinu trebalo donijeti u sporazumu s odborom za izborni zakon. Međutim taj. poslovnik nije donešen u sporazumu sa odborom, jer odbor u ono doba, kad je bio sa. zvan, nije postojao. Privremeno Narodno Predstavništvo raspušte« no je 28. novembra, a time je pre« štala funkcija svih njegovih odbora i članovi toga odbora više nisu bili članovi odbora, nego ljudi, koje je vlada pozvala da sasluša. Konstatujući ovu nelegalnost kod donošenja privremenog poslovnika, moram još da naglasim, da ovaj privremeni poslovnik sadrži mnogo takvih odredaba, koje naročito ma« njim grupama onemogućavaju, da sudjeluju u onoj mjeri u Ustavo. tvomoj skupštini, kako je to po općenito priznatim načelima bio običaj u svim ustavotvornim skup« štinama. Mi, gospodo, stoga očeku« jemo, da će ova Ustavotvorna skup« ština izabrati što prije odbor, još prije, nego što prede na izbor odbo. ra za pretres ustava, a koji će od« bor izraditi poslovni red, koji bi od« govarao poslovnim redovima, kako su dosele po općenito priznatim na« čelima primijenjivani u Ustavotvor. nim Skupštinama. MKFhm fllibeg BiščEVić. Naknadno smo dobili ovaj izvje. štaj o smrti Alibega Bišćevića, te ga donosimo, da se vidi, kakvog je čo. vjeka narod u njemu izgubio. Bos. Novi, 10. decembra. »Na 9. o. шј. u podne u kancelari« ji ovdašnje podružnice musi. trg. i obrt, banka za B. i H. udarila je ne. nadancl kap našeg najmilijeg i ni. kad nezaboravnog načelnika Alibe. ga Bišćevića. Vijest o njegovoj smrti je duboko kosnula naša srca. Sva se čaršija zatvorila, nastala je tišina, svijet se iskupio pred banku i suznim očima ispitivao jedan dru« goga o nenadanom događaju. Kad se vijest proširila po selima, seljaci stizahu iz svih sela, da učine zadnju počast Alibegu. U petak prije podne proučila se je hatma za rahmetlijju. Zatim je muslimanska omladina prenijela mrtvo tijelo rahmetlije iz banke u džamiju. Poslije džume klanjala se je dženaza, kojoj prisustvovaše više od 1500 duša građana i seljaka, a među njima vidilo se je mnoštvo stranaca iz ovdašnjih srezova kao Kostajnice, Krupe, Prijedora i Ba. njaluke, koji na telefonsku vijest pohrliše, da ga i oni isprate do me. žara. Povorka je krenula kroz glav« nu ulicu grada. Njoj se priključiše izaslanici svih ureda, društava, škol. ska i mektebska djeca i mnoštvo građana drugih vjera. Pred otvore, nom rakom na mezarima uze prvi riječ općinski vijećnik gosp. Dušan P. Drljača, koji se je veoma dirljivo u ime gradske općine i cijelog gra. đanstva oprostio za uvijek sa svo> jim načelnikom. Poslije njega je g. �~ M>»5 ■ Jg- L Hasan Cerić Kalenderac izrekao li« i ep oproštajni govor u ime rahmet« lijine obitelji, rodbine, prijatelja i ^svih muslimana ovog sreza. Zatim je govorio g. Mehmed ef. Jalovčić, koji je ocrtao rad rahmetlije na kul« turno«prosvjetnom polju. Konačno se je g. Hamdiibeg Džinić u ime Mu« slimanske Jugoslavenske Organiza« čije oprostio s ganutljivim riječima s Alibegom, kao njenim primjernim predstavnikom. Neka na njega podne Božiji rah« met i laka mu zemlja bila! Iz Sudiika i Haketonijs. Demokracija. »Demokratski Na« rodni Glas«, koji izlazi u Bitolju, donio je u svome broju od 27. nov. izborni proglas, u kome stoji ovo: »Pitamo mi vas žute (koji se sad izgleda ženirate vaše narodne boje crvenog fesa!). Kalašture žute! Što se ne javite u plakatima? Krijete se, jer znate da ste Šugavi od glave do pete? Vi Bećiri, Kemali, Amedi, Jusufi i dr. — — — — — Vi ste momentano digli glave za« to što smo svi mi, Srbi, i Grci i Je« vreji bili ushićeni oslobođenjem, i naši su osjećaji mnogo i mnogo ple« menitiji no vaši tursko«baliski; mi smo u ushićenju i vas — dindušma« ne svoje zagrlili, i vi ste taj zagr« ljaj kao uvek zloupotrebili i sad se vi, mesto da se osećate robovi ose« ćate gospodari (to tvrde vaši fesovi i kićanke u bitolj. opštini) blagoda« reći jednoj propaloj partijskoj klici radikalskoj, koja vas je trenutno zloupotrebila, ma i n račun sviju narodnosti u Bitolju! Ali, ne mislite da ćete se sa tim dugo ponositi. Mivamtvrdimo daćete vi uskoro osetiti ono što ste u stvari, a to je robljel I« matevidarobujete, barto« liko kolikosmo mivama robovali!— — — — — Ne, u vašem je interesu da 28. no« vembra sedite kod svojih kuća i milujete svoje bule i da ne izlazite na biralište i glasate za neke žute liste, inače vam se može desiti da vam ispadne sve žuto, pa možda i Ibrahimove gaćel« Ne trljajte oči, vi dobro čitate, to je »demokracija« uistinu napisala. Čovjek se fata za glavu i pita, zar ove željeznice i brzojavi, škole i knjige, zakoni i sudovi nisu možda fata morgana u pustari, u kojoj za« pravo vlada srednji vijek sa svojim robovanjem i krstaškim ratovima? JEDNA SVJESNA NEISTINA. Beogradska »Demokratija« u bro« ju od 14. o. mj. donosi ovu vijest: »Nar. poslanik g. Mustafa Salihbe« gović bio je prekjučer (dakle u ne« djelju 12. o. mj. Op. ur.) kod gosp. Alilorada Draškovića, ministra unu« trašnjih djela, i molio ga da podej« stvuje, da se amnestiraju politički krivci u Sandžaku, kojih ima oko 400 i koji leže u zatvoru više od go< dinu dana. G. Salihbegović je jam« čio svojim životom za nevinost po« menutih krivaca, smatrajući da, kad se može pustiti na slobodu Stipica Radić, Jedan javni buntovnik, da se mogu pustiti i ovi jadnici. G. Draš« ković je obećao g. Salihbegoviću, da će se najenergičnije zauzeti za te ljude.« Konstatujemo, da je pitanje am» nestije ministarski savjet odobrio još u subotu, dakle dan prije Salih« begovićeve posjete kod Dršakovića, pa je njegova posjeta bila potpuno suvišna. Još je smiješnije, što »De» mokratija« u tu stvar uvlači g. mini« stra unutarnjih djela, jer je poznato, da pitanje amnestije spada u djelo« krug ministra pravde. Drašković se može radi ovih hapšenja samo op« tužiti, a nipošto energično zauzeti. Toliko imadosmo reći povodom bi« Iješke u »Demokratiji«, koja bi dru« gi put trebala bolje provjeriti svoje informacije. Ovako izgleda smiješ« na i uz to pobuđuje sumnju, da svi« jesno širi neistinu sa svrhom, da tu« đi uspjeh pripiše svojim simpatija« ma. Haši dopisi. Banja Luka. 12. decembra. Ovdašnji radikalni list »Glasnik« u svom 19. broju pišući o rezultati« ma izbora za konstituantu veli me« đu ostalim ovo: »U našim krajevima braća muslimani ne održa« š e riječ, povedoše se za svojom vjerskom strujom i glasaše složno u Jugosl. Musi. Organizaciju za sebe i na taj način dobiše najveći broj mandata u Bosni i Hercegovini.« O« vu tvrdnju moram da ispravim. Ni« je istina, da muslimani »radikali« nisu održali riječ, nego je istina, da s oni riječ održali i složni svi kao jedan glasali za radikalsku ilstu. Ra« dikali su vjerovali Hodži Bajagilo« viču, da uz njih 10—12 stoji pola banjalučkih muslimana, pa otale i dolazi to silno razočaranje. Držimo, da će nam danas vjero« vati, kad im kažemo, da ni ono 10 do 12 njih, što vele, da su radikali, ne govore to iz uvjerenja, jer osim Suljage Salihagića i dra Mujezino« vića nemaju ni pojma ni o jednom programu političkih partija u B. i H. Šta više ni Hodža Bajagilović ne bi bio radikal, da nije slučajno radikal i Pero Blagojević, ovdašnji porez« nik, koji je odmjeravao porez na ratnu dobit, pa Bajagiloviću (firma braća Bajagilović) odmjerio 9.700 K, a Zaimagi Tetariću, članu J. M. O., koji je za vrijeme rata radio sve po« slove u društvu sa Bajagilovićem ni« šta manje nego 75.000 K. Kod naših banjalučkih muslimana radikala te« melji se njihovo radikalno uvjerenje na računu. Politici pregled. UNUTARNJI. Dr. Hrasnica u audijenciji kod Riegenta. U prošli četvrtak u pet sa« ti po podne pozvao je Regent u dvor potpredsjednika našeg poslaničkog kluba Dra Hrasnicu. Nj. kr. Viso« čanstvo bio je veoma ljubazan i či« je riješenje, da se bivšem crnogor« skom kralju odredila apanaža od 300.000 K. Zvanični izvještaj beo« gradskog presbiroa glasi ovako: »Na ovoj sednici je odlučeno, da se Nj. V. bivšem kralju Nikoli, koji je vla« dao više od 50 godina Crnom Go» rom i Nj. V. kraljici Mileni izdaje iz državne kase na ime apanaže 300.000 francuskih franaka godišnje. Pored ovoga rešavana su i ostala te« kuća pitanja, a na kraju je Ministar« ski Savet usvojio tekst ostavke, ko« ju će Pređsednik Ministarskog Sa« veta danas po podne predati Njego« vom Visočanstvu Kraljeviću Narne« sniku.« Ista radikalna štampa, koja je us« pjehe komunista i republikanaca u Crnoj Gori žigosala kao posljedice agitacije Nikitinih špijuna, pljuje sama sebi u lice i mirne duše piše: »Nj« V. bivši kralj Nikola«, a do jučer ga je zvala raskralj Nikita. Najkurioznije je ono isticanje 50 godina vladanja, jer da je Nikola po kojoj nesreći sjedio u Crnoj Go« ri 100 godina, to bi zemlju duplo o» pljačkao, a Vesnićeva bi mu vlada dala — 600.000 franaka apanaže. tavo pola sata je Hrasnica imao pri« like, da Mu podastre program i za« htjeve naše organizacije. Politička situacija u Beogradu. (Po izvještaju dopisnika »Jugosl. Li« sta« od 19. o. mj.). O držanju radi« kala izjavio je tome dopisniku je« dan ugledni radikalski političar, da se bez zajedničkog rada demokrata i radikala, kao najjačih grupa, ne da zamisliti nova vlada. Protić je miš« ljenja, da treba promijeniti izborni red tako, da favorizuje jake partije. Mišljenje demokrata razložio je Kecmanović. Oni računaju na ra» dikale iz istog razloga, kao i radikali na njih. Najvažnija su mu pitanja, kojim se vlada ima baviti, agrarno i činovničko pitanje. U agrarnom pi« tanju za Bosnu i Hercegovinu ne će oni ništa popuštati od dosadašnjih nazora. Što se tiče bosanske vlade, oni bi postavili vanstranačku činov« ničku vladu. Težački savez je na usta predsjednika svoga, Vojisla« va Lazića, izjavio, da oni nisu poli« tička partija, nego socijalna. O ula« zu njihovu u vladu nije još pala od« luka. Najglavniji im je zahtjev pot« puno likvidovanje agrarnog pitanja, naime podjela zemlje onome, koji je obrađuje bez ikakve odštete vla« snicima. To ima da se riješi usta« vom. Stoje na stanovištu najširih samouprava naročito po selima, te su stoga protiv ostajanja dosada« n jih pokrajinskih vlada. U ime N a« rodnog kluba izjavio je Šut« min, da'se teško osjeća odsustvo Radićeve grupe, jer time fali jedna jaka hrvatska reprezentacija. Glav« na im je zadaća, da Radić dođe u Beograd. U pitanju ustava zastupa« ju mišljenje, da bi svaka pokrajina imala dobiti svoju legislativu (zako« nodavstvo), koja bi rješavala ona pitanja, koja nisu zajednička. U pi« tanju predsjedništva bos. vlade, mi« šljenja su, da ga treba dati najjačoj grupi. O odnošajima sa našom or« ganizacfjom, rekao je Šurmin, da su najsrdačnji i da će nastojati, da se i dalje međusobno podupiru. Jugo« s 1 a v e n s k i k 1 u b stoji u pogledu ustava kao i Narodni klub. VANJSKI. Madžari Baranje hoće samoetat mu republiku. Iz Pečuja javljaju: U nedelju je ovdje održan veliki zbor, na kojem je održao dugi govor Mar« tin Lovaszy, bivši mađarski mini« star. Izrazio je želju za baranjskom samostalnom republikom. Zboru je prisustvovalo nekoliko hiljada iz grada i okoline i to radnika i gra« dana. Lovaszy ae najenergičnijim ri« ječim« izjavio protiv bijelog terora u Mađarskoj. Govorio je o budućoj Mađarskoj kao demokratskoj drža« vi i da će današnja vlada i njene te« rorističke grupe biti uništene. Cičerin ee zauzima za Grčku. Iz Moskve se javlja: Pučki komesar za izvanje poslove Cičerin poslao je engleskoj, francuskoj i talijanskoj vladi protestnu notu radi postupka ovih sila sa Grčkom. U noti se veli, da Sovjetska Rusija ne dijeli nika« kovih simpatija za vladare i kralje« ve ali ipak za narod, koji ne da, da mu se nameće politika antante. Pošto ee je grčka narod jasno izra« zio za željenu formu države, to je korak ovih triju vlasti teška povre« da samoodređenja grčkog naroda, protiv čega Sovjetska Rusija u ime samoodređenja svih naroda odluč« no protestira. O zakletvi u konstituanti do sa« .da je sigurno, da će je položiti га« "dikali, demokrati, zemljor. stranka, jugosl. muslimanska organizacija i aocijal«demokrate. Zakletvu će po« ložiti, kad se ovjere poslanička pu« nomoćja. Ovo je njezin tekst: »Ja (ime) zaklinjem se jedinim Bogom i svim što mi je po zakonu najsve« tije i na ovom svetu najmilije, da ću u svome poslaničkom radu do« bro Kralja i naroda, i jedinstvo dr« žave, po mojoj duši i mojem znanju, uvek pred očima imati«. Ograde uz zakletvu nisu dopušte« ne. Poslanik dok ne položi uredno zakletvu ne može vršiti poslanička dužnost, i (Jugosl. List«.) Za opštinu u Beogradu radikali i demokrati izabrali su delegate za složan izbor opštinskih odbornika. I za ovo bilo je dosta natezanja, ta« ko da »Samouprava« javlja, da je ovo posljednji pokušaj sporazuma. Nikitina apanaža. Posljednji akt Vesnićeve vlade prije ostavke bilo Lloyd George o Irskoj. Lloyd George izjavio je u Donjoj kući da jedno jedino krilo Sinnfeinerovaca hoće borbu do kraja. Prama ovim prijetnjama engleska vlada nije mo» gla ostati pasivna, pa je odlučila da povede dvostruku politiku u Irskoj. Na jednoj strani će »vim raspolo« živim sredstvima pobijati irsku ma« njinu, a na drugoj će voditi politi« ku, koja vodi miru i sporazumu. Dalje je izjavio da će vlada stupiti u pregovore aa onim Sinnfeinerov« cima, koji nijesu počinili kakov teš« ld zločin, da š njima raspravlja o položaju u Irskoj. U nekim prenijeli« ma Irske proglašeno je ratno stanje i naređena predaja oružja u stano« Statistika izbora u konstituantu za Bosnu i Hercegovinu. (po nvanižnim podacima „Mar. Jed.*) K a n d i d a t s k a C okroiju Nada Radikalna Hrv. pnčka lista Saven težaka dobila Demokrateka Hrv. tei. 761 9.007 1.780 6.208 4.193 7.825 10.040 7.140 2.787 (omunieti 1.333 ...... 23.126 6.431 moetarekom............................... 11.515 8.944 travničkom................................ 14.918 7.818 1.481 13.198 3,885 5.403 3.771 2 192 tu slan okom............................... 32 618 10.461 4.378 6.674 2.899 13.362 3.685 2.633 banjalučkom................................ 12 754 20.124 8.403 8.762 2.670 11.162 8.143 16 080 6 600 1.642 1.523 12.240 421 16.615 38.384 64.102 18 005 earajevekom nkupno . . 111006 49.463 Od 68 mandat« dobili . • . 24 11 nije kand. Гг” 7 ■lje kand. 20.774 3 13 4 (Utovi Čokori lovci nije kand. Zvono 528 176 599 1.1)46 »» . 474 — 1.738 ▲rnautoНаШкаНе vH nije kand. nije kand. 516 nije kand. nije kand. nije kand. 0.918 Mnel. tež. 559 304 od toga (laćale procent učoatvoтапја »/. 72.521 46.672 64 »9 nije kand. 66.236 49.832 75 »1 »• 74.958 62.111 69 u 107.010 76.350 71 39.860 68.084 68 60.586 37.990 76 471.171 831.039 70 — — — 449 nije kand. nije kand. i» ti 1.115 nepiekove unelene birača 449 — 304 — U noiluakom .kralja kaodldonli ja oalm loga Hala brr. agr. alranka (IHaaklal) i dobila 1867 glaaora, koji a« ukljaS.ai a abroj toga .kralj*. S«. tri .maolimanaka" parilja, Am.alorlA.r* a Tnall, l.Učk* a Tuli (Šafkija Globli) I a Moataaa (Alija КоПотН) i HalllbatUoaa a Загајата dobila ao okapna IBM glaaora, Ij. VW/, IH aa ulih W glaaara otpada ajlaaa »jedio — 1 gl». �-ritom roku. Kod kog«, poslije ovog rok«, bude nađeno oružje, biće u« hapšen kao buntovnik i predan rat« nom sudu. Molimo članove naše organizari« je, koji putuju e kakovim bilo po« elom u Beograd, da se svraćaju u naš poslanički klub u zgradi konsti« tuante, staroj kasarni sedmoga pu« ka, kako bi se održavao što tješnji saobraćaj i izmjenjivale misli i no« vosti. »Ne igraj se s Mujom«. »Jugosla« vija« je u 277. broju od 15. o. mj. donijela vrlo nepristran i istinit čla« nak o nama. Mi najljepše zahvalju« jemo na-tom bratskom glasu s hr« vatske strane i citiramo iz njega o« vo: »J. M. O. je danas najveća stran« ka u Bosni i Hercegovini, bez koje se ne može i ne smije voditi uprava ove zemlje, šta više, njoj pripada 'glavna riječ u sastavu bos. vlade, s obzirom na stranačku jakost. Zato se čudimo, da se i sada govori o ne« kim Stojanovićima i t. d., kod je go« Vor o predsjedniku bosanske vlade, kao da Mujo i Mijo nijesu živi. Mujo je na izborima pokazao, da je živ, da hoće živjeti i da se ne da sa sobom šaliti, a pokuša li kogod, da nad njim vlada po uzoru Sveto« žara Pribićevića, onda će kod slije« dećih izbora Korkut i Hrasnica do« živjeti još veći triumf i dobiti još veću nagradu za svoj trud i napor.« Bojazan, koju smo izrekli u na« šem prošlom broju, da će naime i srpski i hrvatski nacijonalizam ima« ti da bije tešku bitku sa vjerskim predrasudama, kad bude aktuelno pitanje o sastavu bos.sherc. vlade, otpada tim člankom za braću Hr« vate. Mogu li braća Srbi tako pi« sati? Kako su nastajala kmetska selišta. Jedan naš prijatelj nam piše: »Bio sam sekvestrom selišta Pritoke, kot. Bihać, u god. 1918. Radeći svoj po« sao, dolazio sam u dodir sa kmeto« vima istog selišta. Jednog mi dana upade u oči muslimansko groblje u tome selištu, gdje nema muslimana -ni u blizini na 5 km. Isto je razruše« no, nišani oštećeni i t. d. Začudim se, otkuda tu muslimansko groblje, gdje nema ni u blizini muslimana. Stoga potražim najstarijeg u godi« nama seljaka, Đuru Đerića, starog preko 100 godina, ali koji se je i ako slijep dobro držao duševno i tjele« sno, te sam čuo od njega, da je ta zemlja nekada bila vlasništvo mu« slimana seljaka i kada je došao Mehmedpaša Biščević, od njih je zemlju iskupio, a oni su odselili u Malu Aziju. Pošto je zemlja ostala bez radnika, primili su pređi danas« njih seljaka zemlju od Mehmedpaše te je počeli obrađivati pod uvjetima kako i danas. Razgovarajući se sa seljacima opazio sam, da u njima žive još pravni pojmovi, pošto su me uvjeravali, da bi se oni drage volje otkupili i platili, samo da im se kojekakvim privremenim narede« njima ne smeta u tome.« Iz Plevlja smo dobili jedno odu« ševljeno pismo, koje nam čestita na sjajnom uspjehu pri izborima. Me« đu ostalim stoji u njemu: »Braćo, verujte, da i mi gledamo otvorenim očima na Vaš rad za opšte musli« mansko dobro. Mislim, da će se i u nas dići izvesne zapreke, koje su nas rastavljale od bosanskih muslimana; željno očekivam momenat, kada će« mo moći i mi stupiti u Vaše redove i s braćom deliti dobro i zlo.« Iz Nikšića smo također dobili je« dno veoma srdačno pisano pismo, iz koga citiramo: »Vi ste nam đoni« jeli koristi, da danas možemo sva« kog otvoreno i vedra čela gledati. Ponosimo se Vašim uspjehom, ko« jim ste dokazali svoju veliku spo« sobnost u radu oko ujedinjavanja muslimana. Molimo Allaha, da Vam podrži snagu i da Vas u buduće pra« ti sreća u radu za naš napredak.« Ubojica imenovan za prisjednika u kaznenim stvarima. Jovo Mrda, iz Briješća, općina Donji Butmir, koji je ležao u Zenici radi dvostrukog u« bijstva, o čijim je zločinima »Prav« da« dva tri puta pisala, mjesto da se sakriva, dag a ljudi i ne vide, bi« va imenovan za prisjednika pri ov» dašnjem kot. sudu. Proti njemu množe se neprestano prijave radi novih zlodjela, ali on, izgleda, za to i ne haje. Dosadanji prisjednik Za« imbeg Glodžo iz Hrasnice, ugledan i potpuno ispravan građanin, svrg« nut je bezrazložno sa tog počasnog mjesta na predlog Staniše Bosiljči« ća, da učini mjesto običnom zlikov« cu. Upozorujemo vladu, da takav postupak stvara zlu krv i nepovjcre« nje muslimana i prema ostalim čini« ma vlasti. Pododborima i povjerenicima Gajreta! Radi zaključka društvenih knjiga za god. 1920. pozivaju se svi podobori i povjerenici, da pošalju upravi Gajreta tačne obračune naj« dalje do konca decembra, o. g. Uz obračune treba poslati i novac, u ko» liko do danas nije dostavljeno u« pravi Gajreta. — Uprava Gajreta. O Muji Šabanoviću iz Stoca, koji je zarobljen g. 1915. i javio se iz Si« birije, umoljavaju se naročito za« robienlci, koji se vraćaju iz Sibirije, ko bi što o njemu znao da javi na administraciju »Pravde« ili Salka Tikveša, želj. stanica Surmanci (Hercegovina). Odvjetnik Dr. Ivo Pilar prenio je • nakon dugogodišnjeg odvjetnikova« nja u Tuži sjedište svoga djelova« nja u Zagreb i otvorio svoju odvjet« ničku pisamu u Ilici br. 25 III. kat lijevo. Imadate li boli? U licu? U cijelo« me tijelu? Popuštaju li Vam mišice i živci? — Pokušajte Fellerov pravi Elsafluid! Divićete se! 6 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce 42 krune. Državna trošarina posebno. Trpite li od spore probave? Od slaba apetita? Začepljenosti? Pro« tiv toga pomažu Fellerove prave Elsa«pilule! 6 kutija 18 kruna. Prava švedska tinktura 1 boca 20 kruna. Omot i poštarina posebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feller, Stubica donja, Elsatrg br. 354, Hrvatska. A. Ofertalna licitacija za velikoprodaju duvana Cigaretpapir »Samun* knjižice kutija K 160.—; u Bosni i Hercegovini. Na osnovu odluke Upravnoj Odbora Samostalne Monopolske Uprave od 18. septembra ove g. M. broj 16.033, i odobrenja go­ spodina' Ministra Finansija od 26. ■ ovog meseca Br. 5212 Uprava Državnih Monopola objavljuje, da će se na dan 21. decembra ove godine održati ofertalna licitacija za davanje pod zakup prava velikoprodaje duvanskih preragjevina po prodajnim reonima u Bosni i Hercegovini za dve go­ dine, t j. 1,—I. 1921. godine do zaključno 31. decembra 1922 god. Oferti će se primati i javno otvoriti na dan 21. decembra ove godine u 11. časova pre podne u sednici Upravnog Odbora Uprave Državnih Monopola u Beogradu, do kog se roka zaključno i mogu podneti oferti. Posle tog roka podneti odnosno predati, oferti neće se otvarati, niti uzimati u ocenu. Kaucija 1% od godišnje potro­ šnje, označene u uslovima licita­ cije, polaže se nu Depozitnoj Bla­ gajni Uprave Državnih Monopola u Beogradu najdalje do 20. de­ cembra 1920. godine do 5 časova po podne. Uslovi licitacije mogu se do­ biti u kancelariji Odelenja Pro­ daje u Upravi Državnih Monopola u Beogradu i u kancefarili Dele­ gata Ministra Finansija u Sarajevu. Pr. Br. 30.003 iz Uprave Državnih Monopola 27. novembra 1920. g, u Beogradu. BRIJOL Prokušano, nenadkriljivo, najsigurnije, posve neškod­ ljivo, bez otrovnih primjesa kosmetičko sredstvo za od­ stranjivanje dlaka kod muš­ karaca i žena iz ljekarne Rudolfa Loebela, Mag. Pharm., Maglaj dobiva se po K 15.— u svim apote­ kama i drogerijama. Jedini i nepatvoreni brijol je onaj što ga proizvađa ljekarna Rudolfa Loebela »Samun* patent kutija K 160.—; »Club* kutija I 165.—; „Saver patent kutija K 160 —. Gaspari G Faninger, Maribor. Galanterija, sitnarija i virkovana roba. Na veliko! Ргта norootvoreaa MUSLIMANSKA APOTEKA kod »Mjeseca** Baštaršlja, Hotel Ghizi AHMEDA TATAREVIĆA •nabđjeveoa je iTima Ijekorima, pa se preporučaje svima тавНшавЈта. Ima Us« ribljeg sejtina (bslukjagal, balsama sa gala. Epilapticou protiv padavici, kopove aa knevet sa iznemogla malko starije osobe, katran suji-voda protiv kalija, plućnog katar ha i tuberkulese, Obrlol mast za skidanje dlake, otrov sa milovo, serail pomada i percellan ponsada. 8ve ovo artikle dobiju trgovci jeftinije kad usmu malo voća količina. SEBURA iz fabrike Hinha Francha sinovi, Zagreb preporučuje se za tursku crnu kavu kao najsavršeniji dodatak i zamcna zrnate kave. Dobije se u svim kolonijalno-bakalskim radnjama. u Maglaju. Muslimanska trgovačka i obrtnica banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu |_Л1 Dionička glavnica K 7,000.000 Podružnice u g. Brodu i 0. JMovom Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i uiovčenja u kraljevstvu SHS. i u inozemstvu. Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovolj­ nije. Obavlja sve mjenjaćne poslove i burzovne naloge. Daje sezonske i aprovizacijske kredite, — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — ROBNO ODJELJENJE kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice.- - - - Iviji: Inija Pitri ulica Z prizma, Ujno. - Gnojni: Triazačka buka, Sanjna. - Intururba n telefon: ZN �Sirana 4 Страпа Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za B. i H. (d. d.) u Sarajevu. ARAP II. EMISIJA. Ratković i drug Sarajevo, Kraljevića ulica. (i luksuzne) robe svake vrsti Muslimanska Centralna Banha za B. i H. SARAJEVO. 1 PAPIRN1CA ♦ preporučuje svoje bogato stovarište 4 svih vrsta papira, kancalarijskog i J školskog pribora. — Naručbe se ♦ obavljaju brzo i točno. ž Cijene umjerene. * j Sarajevo, Štrosmajerova ul. Te!. 619 £ Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Ruđolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. Prodaje se radi bolesti huća i bašča, hambar i hlanica sa nuzgrednim prostorijama. U istoj kući ima dobro iduća trgovina mješovite robe. Ista se nalazi u muslimanskom selu u kojem ima škola kao i Mekteb. Upitati u istoj trgovini David ОаПОП, Kakanj. Jedini na Balkanu »MEĐUNARODNI TRGOVINSKOG POSREDNIKA« Štampa se u 50.000 primeraka i kao ekonomsko-informativni list dobro uređen, zanimljiv, potreban, on je uspeo da za kratko vrijeme prodre u sve krajeve naše zemlje. »MEĐUNARODNI TRG OVINSKI POSREDNIK« je jedini časopis ove vrste i najviše su njime zainteresovani proizvađači, industrijalci, trgovci i zanatlije jer u svakom broju nalaze sva obaveštenja koja su im potrebna. Naročito ih je »MEĐUNARODNI TRGOVINSKI POSREDNIK« zainteresovao sa svojim rubrikama »Prodaja« i »Kupnja« u kojima ovaj časopis kao organ Muzeja Međunarodne Trgovine i Industrije publikuje u svakom broju sve ponude stranih artikala i tražnje naših zemaljskih pro­ izvoda, koje Muzej dobija svakodnevo iz cijelog svijeta, i tako oni koji imadu neki zemaljski produkat na prodaju nađu uvek najboljeg kupca, a oni pak koji trebaju neki strani artikal nabave ga iz prve ruke i po naj­ povoljnijim cijenama. »MEĐUNARODNI TRGOVINSKI POSREDNIK« je najpodesniji časopis za oglašavanje jer ne samo da se rastura mnogo više od svih dnevnih listova, nego se i čita mnogo više, uvek je pred očima. Pritom cijene oglašavanja su mnogo jeftinije nego u ostalim listo­ vima. Pretplatu, koja iznosi 50.— Din. godišnje treba slati administraciji. »MEĐUNARODNOG TRGOVINSKI POSREDNIK« Beograd, Knjeginje Ljubice ul. broj 9, sa oznakom artikala koje pretplatnik ima na prodaju, kao i onih koje on treba, da bi se to bezplatno moglo publikovati u narednom broju poslije čega će pretplatnik dobiti hiljadama tražnja za ono što nudi, kao i hiljadama ponuda za ono što on treba. Tarifa oglasa na zahtev. URA? koja čini trajno veselje? Samo Suttnerova ura! Od nikla, ocjeli, srebra, zlata, u svakoj cijeni — i vi ćete biti zadovoljni I Također lanci, prstenje, narukvice i svakakove potrebštlne kao škare, nbievl, britve, kutije za cigarete, Dažlgačl, novčarke itd. sve dobro I Jeftino I Tražite cljenik od tvrtke H. ћШг o Ljubljani broj 706, Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Poziv na upisivanje dionica od H 3,000.000- na H 10,000.000- prodaje samo na veliko HAMD1JE KOPČIĆA I Sarajevo, 1. novembra 1920. Izvanredna glavna skupština Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Hercegovinu (dioničarskog društva) u Sarajevu, održana dne 2. septembra 1920. zaključila je, na temelju ustanova § 11. društvenih pra­ vila, povišenje dioničke glavnice Manufakturne t Bdoi Najbolju kremu za cipele izrađuje ♦ Broj 235 — ..?RA VDA* - .ПРАЗДА' i povjerila ravnateljstvu, da ovo povišenje prema potrebi na jedanput ili na dvaput provede. Na temelju toga bilo je izloženo na javnu subskripciju 40.000 dionica po 100.— kruna nom., koji je iznos do 31. oktobra o. g. upisan i uplaćen. Budući, da se je prema postojećim naredbama trebalo svih 70.000 dionica i K 100.— nom. odjednom izložiti javnoj subskripciji, to ovim naknadno, kao nastavak druge emisije, izlažemo javnoj subskribciji ostatak od 30.000 dionica š K 100.— nom. uz iste uslove. Za upisivanje uslovi su ovi: 1. Posjednici starih dionica imaju pravo, u koliko se nijesu tim pra­ vom već kod prvoga dijela ovoga raspisa postužili, na svaku jednu staru preuzeti jednu novu dionicu uz tečaj K 110.— sa 8°/0 kamata od 1. no­ vembra 1920, do dana uplate. U tu svrhu imaju predočiti potvrde (međutimnice) o dodijeljenim, ali još ne izdanim dionicama, na kojim će se označiti da je pravo opcije izvršeno. 2. Ostalih 4000 dionica, kao i eventualno ne optirane dionice mogu upisati dioničari i nedioničari uz emisioni tečaj K 115.— sa 8% kamata od 1. novembra 1920. do dana naplate. 3. Razlika između nominalne vrijednosti i emisionog tečaja privesti će se po odbitku troškova pričuvnoj zakladi. 4. Nove dionice učestvovaće na poslovnom uspjehu od 1. novembra 1920., te će prema tome biti previđene prvim kupanom sa pravom na dvomjesečnu dividendu za g. 1920. 5. O uplaćenim iznosima izdaćemo blagajničke potvrde (međutimnice), na temelju kojih ćemo kasnije izručiti izvorne dionice, u pojedinim koma­ dima od 5, 10, 20, 25, 50 i 190 dionica. 6. Subskrlpcija počima 1. novembra 1920. pa traje do 31.decembra 1920. 7. Potpisane dionice moraju se isplatiti odmah kod upisa. 8. Dionice glase ili na ime ili na dioničara, pa svaki potpisatelj treba da naznači, koju vrstu dionica želi. Dodijeljene će se dionice ispostaviti i potpisateljima uručiti u roku, koji će se naknadno objaviti. Svaki potpi­ satelj treba da naznači pobližu adresu, na koju će mu se dodijeljene dio­ nice dostaviti, a onaj koji želi dionice na ime, treba da osim toga čitljivo i točno naznači ime i prezime, na koje bi potpisane dionice imale glasiti. Ravnateljstvo si je pridržalo pravo, da dionice podijeli ili na ime ili na donosioca. 9. Podjelbu upisanih i uplaćenih dionica glasom tačke 2. ovih usta­ nova pridržaje ravnateljstvo zavoda. 10. Potpisivanje i uplaćivanje na ove dionice obavlja se: a) na blagajni Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Basnu I Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu i njezinih podružnica u Bos. Novom i Bos. Brodu te kod: b) Muslimanske centralne banke u Sarajevu i njezine podružnice u Tuzli, c) Muslimanske trgovačke i poljodjelske banke d. d. u Tešnju, d) Muslimanske kreditne banke d. d. u Foči, e) Prve muslimanske banke d. d. u Brčkom, f) Prve Muslimanske banke d. d. u Bijeljini, g) Muslimanske banke d. d. u Banjojlucl, h) Narodne kreditne banke d. d. u Tešnju, i) Narodne kreditne banke d. d. u Livnu, j) Bankovne kuće M. Mahmudbegović u Bos. Šamcu, k) Težačke banke d. d. u Cazinu, 1) Muslimanske banke d. d. u Stocu, m) Muslimanske banke d. d. u Visokom, n) Hrvatske kreditne banke i štedionice d. d. u Bos. Brodu i njezine podružnice u Bos. Gradišci, o) kod podružnica Hrvatske centralne banke u Derventi, Mostaru, Zenici' i Tuzli, te kod p) Muslimanske privredne banke d. d. u Gračanici. Ravnateljstvo Muslimanske trgovačke i obrt­ ničke Banke za B. i H. (d. d.) u Sarajevu. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. štamparija Daniei & A. Kajon, Sarajevo, � https://kolekcije.nub.ba/files/original/320898184059111611afefb489e14634.pdf 17d0a6387c1df29e4d2b0fb620fcd04e PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. Pojedini broj K 2 — IZLAZI SUBOTOM, UTORKOM 1 ČETVRTKOM. UREĐUJE REDAKCIONI ODBOR. PRETPLATA: GODIŠNJE K 180, NA POLA GODINE K 90. UREDNIŠTVO 1 UPRAVA NA­ LAZE SE U KRALJA PETRA ULICI U VAKUFSKOJ PALAČI. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 131 (236) TELEFON Br. 842. ČEKOVNI RAČUN POŠTANSKE ŠTEDIONICE 1119. Sarajevo, četvrtak 23. decembra 1920. (10. rebijulahir 1339.) Godina II. — Novine i narod. Naša je kraljevina _ poplavljena političkim listovima, štamparska i novinarska industrijja su u ove dvi« je godine ogromno napredovale. Kod nas inače slabo šta nova niče, ali političke novine su nicale i niču i danas kao .gljive iza kiše. Političke stranke boreći se za vlast smatraju novine za najjače oružje, kojim se predobivaju nove pristaše i uopće proturaju svoje ideje u mase. Dvije naše najjače partije radikalna i »de« mokratska« raspolažu sa desetcima dnevnika. Za izdržavanje njihovo troše se ogromne svote novaca, iz« dane su nebrojene izvoznice, a sve u misli, da onaj, koji ima najopšir« ni ju štampu, ima i narod za sobom. No u tome su se prevarili i radikali i »demokrati«. Oni su imali do iz« bora u prvremenom narodnom predstavništvu tri četvrtine man« data, bili gospodari tri četvrtine no« vina kraljevine, ali u konstituantu ne mogoše poslati zajedno ni pola mandata. , Izbori za konstituantu su poka« zali, da je naš narod daleko obazri« viji i bistriji, nego su ga sebi pred« stavljali gospoda vlasnici trbušastih i svim mogućim lažima natrpanih žurnala. Narod uopće slabo čita, jer je nepismen, ali i onih desetak po« stotaka našeg naroda, koji čita i ko« ji pročitano usmeno predaje nepis« menitn, pokazali su, da znaju rasu« đivati laž od istine, šuplju frazu od misli. Jer da su te novine djelovale na svoje čitaoce onako, kako su to zamišljale te partijske velike, ali dosta prazne tikve, to bi posredno preko njih djelovale i na široke mase narodne, te bi prema tome i izbori ispali sasvim drukčije. Narod je tim tikvama pokazao, da je dale« ko zreliji i samostalnji; on ih je svo« i»m izborom poučio, da se manu te svjetske pošasti, to jest odgajanja naroda žurnalistikom. Jasno im je kazao, da ne drži mnogo do njiho« vih lijepih i zvučnih fraza. Nu ta o« pomena, bojimo se, ne će upaliti, jer će se naše novinstvo i dalje množiti, i dalje slabiti volju za pra« vim kulturnim radom. Odveć jako razvijeno i razmahano partijsko« političko ^novinstvo nadražuje niže instinkte i uljuljkiva u tlapnju, da se čovjek iz novina može svemu na« 'učiti. U istini novinstvo na onom stepenu i u onom obimu, kako ga vidimo danas kod zapadnih evrop« skih naroda, prolabavi svaku zna« nost i strahovito smanjuje narodnu energiju. »Što smo mi Nijemci na maču dobili, to 'ćemo štampom iz« gubiti!«, prorekao je Bismarck za najmarljiviji i u znanostima naj« pedantniji narod, a ista bi se sudbi« na smjela proricati svakom narodu, koji će dopustiti, da potpadne pot« puno pod novinsko Iprosvjećivanje, kao što je to bio slučaj poglavito u bivšoj austrosugarskoj monarhiji. U Njemačkoj je za vrijeme rata bi« lo znamenitih novinara, koji su žur« nalistiku kovali u zvijezde riječima, da se svjetski rat ne da ni zamisliti, kad bi čovjek pokušao, da iz njega otstrani ulogu novinstva. I njemački narod je bio već dotle preparisan, da mu ni to otvoreno priznanje nije moglo otkriti užasnu ulogu njemač« ke štampe u sudbini njemačkog na« roda. Dakle na osnovu historijskog is« kustva, a radi bojazni za sretnu na« šu budućnost, neobično smo zado« voljni sa svjedodžbom zrelosti, ko« ju je narod dao sam sdbi davši po« vjerenje svoje ne onima, koji su i« mali najviše žvalje i najlzvučnije fraze, nego onome, koji mu je bez ikakve uvijenosti jednostavno i stvarno crtao njegove nevolje i ja« de, koji mu je zaista htjeo pomoći i koji mu je i pomagao. Živa riječ radenog i poštenog čovjeka važi kod našeg naroda daleko više, nego što mu stotine dnevnika naglagolja« ju. Narod se voli upuštati u pretre« sanje, on je kritičan, te stoga pri« rodno i vjeruje više živom čovjeku, koga je svojim prostim ali mudrim pitanjima opipao sa svih strana, ne« go komadu papira, sa kojim nema rasprave. Dužnost je svakoga, ko gleda malo dalje u budućnost, da u narodu održi što više taj njemu pri« rođeni kriticizam. I mi muslimani imamo da toj o« bazrivosti našeg glasača zahvalimo naš sjajan uspjeh na izborima. On se je divno odhrvao navali »demo« kratske« štampe, koja je iz dana u dan kapala u mozag lažna obećanja siromašnim i jednaku pravdu za sve; on je divno prozreo njeno pet« ljanje i logično smislio, da će se i njemu, kad dođe na red, desiti ono isto, što se danas dešava muslima« nima na pr. u Sandžaku. »Demokra« ti«su naučili i prisvojili sebi princip uspjelih ofenziva u svjetskom ratu: Ako hoćeš da dobiješ cijelu bitku, udri najprije na ono mjesto, gdje je najslabiji otpor. Muslimani su se oduprli »demokratskoj« najezdi jednostavnim pogledom oko sebe, ko je tučen, ko je zatvoren, ko za ništa leži mjesecima u zatvoru, a ko se ni za krupne zločine i ne pri« tvara. Ove riječi upravljamo u prvom redu našoj mladoj inteligenciji. U« pozoravamo je, da ne bi nasjela jednoglasnoj popijevci naše štam« pe, kako je ona tu, da o d g a j a na« rod. To nije istina, niti će ikada bi« ti. Narod odgaja u prosvjetnom po« gledu samo škola i dobra knjiga, a političkoj štampi je moralno oprav« dana egzistencija samo onda, kad ima za svrhu objektivnu kritiku dr« žavne uprave, i po tome dizanje svijesti građanskih prava, jačanje otpora protiv bezakonjima, uopće snaženju državnog organizma. Sarajevo, 22. decembra. Zloduh Pribićevića još uvijek da« vi konstituantu. U svim pitanjima on je najoentrafističniji, najreakci« jonarniji, a ujedno i najsmušeniji, jer kako je rekao neki naš prijatelj Francuz, centralisti počinju s urede« njem naše kraljevino ondje, gdje bi trebali da završe. U svojoj bolesnoj ambiciji i prekomjernom nacijonal« nom šovinizmu vodi on Srpstvo do ruba propasti, a htjeo bi, to mu pri« znajemo, da mu što prije pribavi dominantni položaj ne samo u Sr« biji i Bosni i Hercegovini, nego i u Hrvatskoj i Slavoniji, Slovenji i Dalmaciji. Ta nervozna užurbanost ruši iz reda sve državne temelje. On je bojažljiv i ne pouzdaje se u kuli« turnu borbu Srpstva sa Hrvatstvom. Htjeo bi sve silom da posrbi i to on naziva »demokracijom«. Za ovu strašnu stagnaciju u Beogradu nosi jedini on svu odgovornost. Radikali ne će bez demokrata, ali još više ne će bez Hrvata, Slovenaca i musli« mana, ali Pribićević stoji tvrdogla« vo na svojim zahtjevima, koje ni Hrvati ni Slovenci ni muslimani ne mogu prihvatiti, jer ih narod nije zato poslao u konsttuantu, da ruše državu, nego da svojim biračima do« nesu ono, što su im obećali, t. j. ne« smetanu mogućnost slobodnog raz« vijanja, odnosno ozdravljenje drža« ve nakon dvogodišnje njene bolesti od Pribićevičevog zloduha. Kako se javlja iz Beograda, naša organizacija i Kroščevklub ne će ni doći na iduću sjednicu, ako se ne promijeni poslovnik. Dosada je konstituanta održala tri sjednice, koje nas zastiđuju. Protesti i ništa nego protesti. Pregovori između stranaka nisu makli ni za korak u« naprijed. A kao rezultat toga svega jeste, da se tu i tamo u novinstvo proturaju vijesti, kako će biti raspi« sani novi izbori i kako ova konstitu« anta ima da zasijeda samo do augu« sta naredne godine. Cak se već pre« piru, kakav će izborni red da bude pri slijedećim izborima. I čuju se još odsada glasovi, koji bi htjeli izigrati narodnu volju i nametnuti mu takav izborni red, kojim narod ne bi mo« gao, da da povjerenje onima, koji« ma bi htjeo da da. Ali u tome smo i mi potpuno Radićevog mišljenja, da i nas kao i Radića mogu novi iz« bori poslati samo pojačane u Beo« grad, a nipošto oslabljene. Uz nas su simpatije svih muslimana San« džaka i Makedonije i mi bismo dva« put jače bili zastupani. Nu to mi ne želimo. Ne ćemo da nam se država bruka pred svijetom i da se rađa u svijetu misao, da je kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca bolesna država. Sav naš narod listom očekuje nešto velika od konstituante, očekuje da će već jednoć prestati to djetinjsko igranje države. Kakvo bi bilo nje« govo razočaranje i kojim bi plodom moglo, ne dao Bože, da urodi, o to« me ni ne sanja Pribićević. Ili se mi možda varamo. Možda on to baš najbolje zna i svijesno vodi našu o« tadžbinu u propast. „Srpskoj Riječi". »Srpska Riječ« je potpuno preu« zela ulogu pokojne »Srpske Zore« i duh Cokoriila kao da se povampirio u duhu Stijepe Kobasice. Ali to nas se naravno ne bi ni najmanje ticalo, da se »Srpska Riječ« ne zove radi« kalni list, da prema tome nismo pri« siljeni, da vedstv^ radikalne partije upozorimo i opet na ogromnu raz« liku pisanja »Samouprave« i »Srp« ske Riječi«. Ne bismo nipošto htjeli generalizovati i za glupo brbljanje Kobasice učiniti udgovoirnim i jed« nog Protića. Ako se dakle obazire« mo na to, to u prvom redu uprav« ljamo ove riječi na adresu vodstva radikalne partije, ma da je naslov »Srpskoj Riječi«. U svom broju od 21. o. mj. kaže »S. R.« pod naslovom »Bosanska vlada« među ostalim ovo: »Mjesto predsjednika bosanske vlade spada u naš neosporni sira« nački posjed i u stipulacije, na os« novu kojih je obrazovana šira koa« liciona vlada g. dra Vesnića. Na če« lo bosanske vlade mora da dođe Sr« bin, radikal, za to što Srbi sačinja« vaju gotovo polovinu stanovništva ove zemlje i naročitim obzirom na agrarno pitanje. Rezultat izbora ne može se nikako uzeti u obzir, jer oni kod nas ne predstavljaju narod« nu volju. Istina Muslimanska Ujedi« njena Organizacija dobila je najvi« še poslanika, ali oni, koji su se orga« nizovali na vjerskoj podlozi a žaba« čili potpuno nacionalnu — sami se« be su unaprijed osudili. Sve kad bi oni danas predstavljali i 30% sta« ■novništva naročito obzirom na nji« hoivo reakcionarno stanovište u ag« raru i nedavnu prošlost gotovo svih njihovih istaknutijih prvaka — mo« rali bi da sustegnu svoje pretenzije i da ne pucaju na visoko. Poslije njih najviše je glasova do« bila narodna radikalna stranka. O« na je dobila apsolutnu većinu svih srpskih glasova u Bosni iiHercego« vini (preko 60.000). Ona je najjača srpska stranka i sve kad predsjedni« štvo bosanske vlade ne bi spadalo u naš stranački posjed, opet bi se i po parlamentarnom pravu prema nače« lima i temeljima našeg Oslobođenja i prema socijalno«agrarnim zahtje« vima vremena i duha, moralo pod svaku cijenu birati predsjednika bosanske vlade — samo i jedino iz redova narodne radikalne stranke. — Ne treba zaboraviti, koliko smo mi radikali danas prikraćeni u vr« hovnoj zemaljskoj upravi. Isti oni kriteriji, koji su rukovodili 29. februara članove Vesnićeve vla« de prilikom imenovanja g. Dra Srš« kića predsjednikom bosanske vlade, ostaju i danas u punoj snazi poslije 28. novembra i iskustva, koje smo doživjeli ovih dana u Hrvatskoj i odjeka u Bosni. Delikatni položaj naše zemlje sa svim onim što se kod nas i oko nas javno i tajno događa, imperativno nalaže mjerodavnim krugovima da dobro otvore oči i paze kome pokla« njaju povjerenje. Neka im uvijek stoji pred očima drastični primjer bana Laginje. Mislimo, da će nas Beograd dobro shvatiti.« Mi obični »Pravdaši« mislimo, da ćemo također shvatiti bedastoću te bojazni pred »braćom« muslimani« ma i totalnog nepoznavanja naše duše, ma da stoljećima živimo za« jedno. Nu to joj se može odbiti na nedostatak intelekta. Pogreška o» bičnog rezonovanja ne može joj se oprostiti i mora joj se naglasiti ono, što je svakome poznato, da su nai« me izbori kao tajni, jednaki i opšti bili sasvim istiniti odraz narodne volje i da prema tome gube važnost i sve one »stipulacije«, koje su me« đusobno činile prije izbora one par« tije, koje nakon izbora ne predstav« ljaju više većinu naroda. Laž, da je za Srbe radikale u B. i H. glasalo preko 60.000. Ispravljamo zvaničnim podacima, da je za njih glasalo 59 hiljada i napominjemo, da je naša organizacija dobila gotovo dva« put toliko t. j. 111.006. Nemamo osobitog apetita, da pri« mimo poslove, koje je vodio Srškić i da peremo tu Augijasovu štalu, ali branimo parlamentarni princip, koji je »S. R.« smiješala u jedan koš sa »oslobođenjem i socijalno«agrarnim zahtjevima vremena i duha.« Iz to« ga nezakonitog braka pojmova na« ravno da se rada i kopile«zaključak, da se »pod svaku cijenu« »mora« »samo i jedino« iz redova radikalne stranke izabrati predsjednik bosan« ske vlade. Parlamentarni principi ne pitaju, na kakvoj se bazi — kon« fesijonalnoj, nacijooalnoj, socijal« noj ili kulturnoj — osniva program koje stranke, nego, koja je partija brojem mandata jača, ima preuzeti i upravu zemlje. O našem konfesijo« �■ drpam 2 Stran« .ПРАВДА* — .PRAVDA* nalnom opredjeljenju prisiljeni smo po sto i prvi puta da opetujemo: vi ste nas, draga braćo, konfesijonalno oredijeiili, vi ste — najprije »demo« krati«, pa onda i vi oko »Srpske Ri« ječi« — nahuškali naše mirne pra« voslavne sugrađane, da pale i pljač« kaju samo muslimane, da u svakom svome bratu muslimanu vide po jednog turskog vezira 0 Beogradu i šta je prirodnije, nego da se tučeni, paljeni, batinani i pljačkani udruže u jedno kolo, ne bi li se lakše bra« nili. I baš »naročito s obzirom na a« grarno pitanje« trebao bi da bude šefom bos. vlade član naše organi« zacije, koja se pri provađanju agrar« nih reforama ne bi dala voditi od nikakvih krvoločnih fantasta, nego samo razumnim i istinitim socijal« film zahtjevima. O mizernosti njene jadikovke, koliko su radikali »pri« krečeni« u »vrhovnoj« upravi zem« lje, ne ćemo da govorimo i čini nam ’ se suvišno, da joj turamo pod nos cifre, koje bi joj dokazale, da naša organizacija ne samo da nije u »vr« hovnoj«, nego ni u nižoj, pa ni u najnižoj upravi zemlje zastupana o« nako, kako bi imala pravo po broju — pučanstva. Mi nismo uopće zastu« pani. Vrhunac bedastoće toga član« ka jeste to, da on na jedan te isti I dušak osporava muslimanima pravo I na predsjednika bos. vlade, jer da su organizovani na vjerskoj bazi, i j daje to pravo pravoslavnim na os« I novu — vjerskog ključa, jer da ih ima malo ne pola u B. i I I. On je nas muslimane ovaj puta nekim čudnim načinom zaboravio računati u Srbe, jer govori o malo ne pola pučanstva Srba u B. i H., nu mi ćemo to pre« šutjeti, neka ostane među nama, i a« ko bi zato mogli strašno opanjkati »Srpsku Riječ« kod njenih gospoda« ra u Beogradu. r I : , I 1 I nji, pa ni donskim kozacima. Nu mi imamo jednu bližu sirotinju. Kako smo pouzdano obaviješteni u Solu« nu čekaju hiljade naših južnih Sla« vena, muslimana, da im se dozvoli povratak u domovinu. U Carigradu im se reklo da je njihova molba rije« šena i poslalo ih se na put. U Solunu im se reklo, da se ne mogu pustiti u našu kraljevinu. Razlozi nam nisu poznati. Nu mi, kako već jesmo sumnjičavi, sumnjamo i ovaj put, da se to nisu ljudi namjerno digli sa svojih domova i na putu pušteni sudbini na milost i nemilost, ne bi li što prije izginuli. Oni su smješteni po džamijama. Tifus i glad užasno haraju i kose ih. Stoga pitamo Ministarski Savjet, zar ne bi bilo preče spašavati od o« čite propasti najprije ljude naše kr« vi i jezika, a onda potrošiti 120 mi« lijena dinara za donske kozake? Ili su možda donski kozaci bliži Srbima, nego Srbi muslimani? Naši muslimani. U 289. broju »Samouprave«, glav« nc(g organa narodne radikalne stranke naš prijatelj i stari znanac g. Krsta Marić, urednik »Samoupra« ve«, publikovao je članak pod gor« njim naslovom iz koga prenosimo slijedeće: »Jugoslavenska Muslimanska Or« ganizacija i ceo muslimanski milet čitave dva'godine dana bio je pred« metom podsmeha, grdnji i uvreda. Da bi se dodvorili što više sirotinji raji »demokrate« su digli hajku na muslimane i opljačkali ih do goje kože. I oni u Bosni, kao i oni u Sta« roj Srbiji i Makedoniji bili su žrtva »demokratske« agrarne demagogije i postali kao prst goli. Današnjem muslimanskom svetu bilo je suđeno da ispaštava grehe prošlosti, kao da je sadanje pokolenje krivo, što su sve do oslobođenja zadržati feuda!« ni posedi. Sve do juče muslimani su naziva« ni separatistima, a njihov patrioti« zam dovođen u sumnju. Zbog ne« koLko hektara zemlje više ili manje »demokrati« su sipali more pogrda na muslimane. I svako, ko bi ih u« zeo ma i malo u zaštitu bio je tur« koman u očima, »demokratske« štampe i klevetan da ne može, biti gore. Interese otadžbine »demokra« te« su žrtvovali interesima partije. Koliko su od njih uzvišeniji ,i rodo« Ijubiviji bili muslimani najbolji Je dokaz o tome, ako kažemo da je pre neki dan jedan od musliman« skih vođa g. Halidbeg Hrasnica iz« javio, posle sjajne pobede Jugosla« venske Muslimanske Organizacije, da njegova stranka stoji na stano« vištu državnog jedinstva i da će se u Konst.tuaniti deklarisati kao mo« narhistička. Ali šta ćemo -sa agrarnim pita« njem, zapitaće heko? Pa to nije ta« ko teška stvar kao što se čini na pr» vi pogled. Agrarno pitanje nije sta« leško pitanje, nego državno i nacio« nalno. Kada se ono bude rešavalo na prvom mestu valja imati u vidu socijalnu pravdu, pa interese države i naroda, pa tek onda interese poje« *) To ne stoji. Nijedan musliman, posjednik slobodnog zemljišta, beg« luka, nije ga stekao na sablji, nego ili nasljedstvom ili kupnjom. — Ur. Kad će biti mir na istoku? A naši muhadžiri? »Politika« od 18. o. mi. donosi zvanično saopćenje, da je beograd« ska vlada prihvatila u načelu molbu Vrangelova štaba za naseljavanje njegovih donskih kozaka u južnim krajevima Srbije, u Drenici i Meto« hiji. Saopćenje završava ovako: »Prema tome, kozaci bi se imali naseliti poglavito u okrugu kosov« skom, u Drenici i Metohiji kao naj« plodnijim predjelima, u kojima je srpski živalj jako proređen. Broj ko« zaka, koji bi se tamo naselio iznosi oko sedam hiljada, podrazumeva« jući tu i njihove porodice. S obzirom na sve ovo, Ministar« stvo za Agrarnu Reformu moraće da u svoj budžet za iduću godinu unese sumu od 120 milijona dinara, koja je prema opštem mišljenju mi« nimalno potrebna za sprovođenje ove namere. Tako bi budžet ovog ministarstva, podrazumevajući tu i sumu određenu za naše koloniste, iznosio oko 250 milijona dinara«. Nismo neprijatelji ničijoj siroti« je otimati ceo begluk, stečen na sab« lji od nekog muslimana*), u intere« su socijalne pravde, a druge beglu« ke koji se zovu Izvozna Banka ili pomodna trgovina Gavrilović i Vu» letić, ne samo ostavljati u snazi., ne« go im davati mogućnost da se.j da« lje šire, da postaju nova feudalna i» manja. 1 Muslimani su naša braća i vred« nilsinovi otadžbine. Sakupljeni u jednu kompaktnu masu, nalazeći se u Jugoslavenskoj Muslimanskoj Or« ganizaciji, oni mogu i treba da budu korisni za sređivanje prilika i krista« lizovanje narodnog i državnog je« dinstva.« dinih staleža. Kao što smo za vre« me rata dužni da svi svoje živote prinesemo na oltar otadžbine, tako u vremenu mira mi moramo često puta stezati svoje egoistične pro« hteve, kada je u pitanju socijalna pravda i društvena zajednica. Raz« govarajući jednom sa jednim od prvaka muslimanskih o agrarnom pitanju, on nam reče: »Ako se mi sporazumemo u ostalim stvarima, ako vi budete gledali u muslimani« ma svoju rođenu braću, onda mi od agrarne reforme nećemo praviti pi« tanje. Pustite vi nas da se mi spora« zumemo sa seljacima t. j. seljačkom strankom i mi ćemo agrarno pitanje resiti i bolja i pravednije a od radi« kala i od »demokrata«. Ovakav odgovor našega prijate« lja i jednoga od vođa Jugoslavenske Muslimanske Organizacije malko nas je iznenadio, a njegovo rešenje našli smo tek danas u »B. Dnevni« ku« u razgovoru sa predsednikom parlamentarnog kluba zemljorad« ničke stranke g. Vojislavom Laži« ćem, nar. poslanikom i težakom iz VaVeva. Predsednik je sledeće iz« javio: »Mi nismo za to, da se čitavo imanje ovih (naših begova i spahi« ja) potpuno razdeli. Mi dozvoljava« mo da se begovima i spahijama o« stavi onoliko koliko je potrebno za održavanje njihovih porodica, a o« stalo da se razdeli zemljoradnici« ma«. Dakle kao što vidimo, naš do« broćudni težak, pored svega toga što je lično zainteresovan, ima više plemenitosti od »demokrata«,' jer neće da bivše zemljovlasnike do ko« že oguli. Muslimani nisu protiv agrarne re« forme, Л su protiv njenog boljše« vičkog i nejednakog rešavanja. Oni traže da se uvede minimum i maksi« mum poseda, da agrarni zakon bu« dc jedan te isti za svu zemlju. Od kmetovskib selišta oni su već davno digli ruke, ali zato traže da se beg« lučki posedi smatraju kao veliki po« sedi i da se sa njima postupi onako, kako će to biti sa svima velikim po« sedima u našoj zemlji. Nepravedno Pariški poluzvanični »Temps« do« nosi u broju od 13. o. mj. članak pod gornjim naslovom, koji u cijelosti prevodimo: »Četiri su već nedjelje prošle po« slije izbora u Grčkoj, koji su oborili Venizelosa. Uzalud su vlade antan« te odbijale kralja Konstantina: uz prkos njima pozvan plebiscitom od prošle nedjelje, sprema se on da ot« putuje u Atenu. Engleska i Italija iščekuju događaje, prva držeći u svojim rukama Carigrad i Cipar, druga otok Rhodos računajući na budućnost. A Francuska! Ona nema te privilegije, da u zavjetrini mirno čeka. Angažovana sama u uat protiv Turaka, ona nastavlja s prosipa« njem svojih milijuna i također — zašto da se sakriva? — s pogibijom svojih vojnika. Rat u Ciliciji nimalo ne sliči ev« ropskom ratu. Na istočnoj fronti gubi se čitav svijet, da se dobije ne« što terena. Tu je dalje ono mjesto, gdje se počinje s gubitkom svijeta nakon malo dobivenog terena. Ko« Iona generala Gubo«a napredovala je bez poteškoća do Niziba, blizu Eufrata, a 30. novembra je stigla u Ajntab a da nije naišla na otpor; ali dok je ona tako prodirala u istoč« nam smjeru, otprilike na 250 km do Adane, divizija Difije je u samom području adanskom stajala u teškim bojevima od 23. do 26. novembra, koji su je koštali izvjestan broj mrt« vih. Zatim se desio iznenada jedan događaj, čije detalje još ne znamo, ali čije značenje ne će izmaći niko« me. U dubini Sirije — ako se ne vara« mo, to je bilo 60 km južnoistočno od Latakija — jedna neprijateljska sila dolazeći, kako izgleda, od sje« vera, srela je neki francuski detaš« man naoružan artiljerijom i mitra« Ijezima. Bitku su izgubili Francuzi, a s njom i mrtvih, zarobljenih i rat« nog materijala. Nadamo se, da će se naskoro publikovati zvanični iz« vještaji o toj aferi i živo želimo, da se istina podudari s našim informa« cijama. Ali kad jedna neprijatelj« ska trupa može da ode s turskog »fronta«, da se spusti b arapske kra« jeve između Aleksandrete i Halepa i da napadne francusku stražu u Si« riji, onda se mora priznati, koliko« god zamašni bili franesuki gubici, da je to veoma ozbiljan događaj. Dobro bi bilo, da se osim toga zna, da li postoji kakva veza izme« đu toga napadaja turskog sa sjevera i priprema arapskog napadaja sa ju« ga, koji se, kako izgleda, čine u juž« noj Siriji. Pod konac novembra je bilo signalizirano, da se emir Abdul« lah, brat emira Fajsala, nalazi u Hammanu, otprilike 80 km južno od Deraa. On je tamo kupovao, kako se čini, opskrbu za svoju malu trupu oboružanu mitraljezima, koju je do« veo sve do Maana i po pričanju je izjavio namjeru, da maršira protiv Francuza. U isto su vrijeme ljudi, koji tvrde, da govore u ime emira Fajsala upriličili pokret protiv Fran« cuske među stanovništvom Haura« na. S druge strane opet bio je emir Fajsal u Londonu i tu su ga primili članovi britanske vlade. Mogli bj se čuditi zbog tog podudaranja i pitati se, kako se vrše vojničke pripreme protiv Francuske u Hammanu ili u Es«saltu, u mjestima engleskog pod« ručja. Ali, čini se, da u stvarnosti ni sami Englezi nisiu neosporeni go« Soci 236 — Brol spodari u svojoj domeni. Na 30. no, vemlbra je jedna »šerifinska« četa na pala na jedan trenski voz na putu iz Damasa na engleskoj zoni i o« pljačkala ga. Materijal su napadači dotjerali u'Hamman, odakle je jav, Ijcno, da se tu nalazi brat emira Faj« jsala. Vidi se, da su ta dva sina šerifa Husejina podijelili međusobno ulo« ge. Dok jedan pruža Englezima ru» ku pomimicu, dotle im drugi oduži« ma tren. Nu komedija bi se mogla izvrg« nuti u dramu. Moralo bi se biti slije« pim, pa da se ne vidi, kako se svi ti azijski problemi udružuju. Boljševi« ci pomažu turske nacijonaliste, či« ne propagandu u Indiji i ašikuju sa Kinezima. Turski se nacijonalisti sporazumijevaju sa Arapima. Ako francuska vlada ne bude na oprezu, riskira pogibiju svojih vojnika u Ci« liciji, pa i u Siriji, i to ne samo od mjesnih navala, nego i od ogromnog azijatskog požara, koji može da za, pali od jednom cijelu sjevernu Af« riku. Je li pravo ne obazirati se na te troškove i na te opasnosti, kad Francuska ima da ispuni druge tako teške zadaće: okupirati lijevu obalu Rajne i pribaviti namirnice opusto« šenim krajevima? Sigurno je, da je francuska vlada markirala svoju politiku, koju hoće da slijedi, što je izabrala generala Pelle«a za predstavnika u Carigradu. Kad se u Tursku šalje čovjek toga ranga i takovog ugleda, to je očito s toga, da se učini mir s Turskom i da se tako opet uspostavi prestiž Fran« cuske, njena prava i interesi. Ali da se učini mir sa Turskom, treba biti odlučnim za modificiranje sevre« skog mira. Ili bolje treba biti sprem« nim izreći, u najmanju ruku, da je Francuska riješila da ga modificira, ma da ga sada primjenjuje. Ne sa« mo da to ne bi bilo poniženje za Francusku, kad bi izricala te riječi, nego bi to bila čak jedna emancipa« čija; jer svako zna, da sevresski mir nije saglasan sa voljom Francuske. Jesmo li spremni da to reknemo? Ako smo spremni, koliko ćemo još čekati, da se produžuje lista naših mrtvih na istoku? Ako nismo spremni, šta bi dobra mogao reći Turcima general Pelle? Pregledajmo još jednoć situaciju. Tri se pitanja i tri odgovora uka« zuju. I. Zašto gubimo svijet na istoku? Gubimo ga prije svega s toga, što se naša vojnička okupacija proteže preko arapskih krajeva čak do Tu« raka. Mjesto da smo Turcima susje« di, a Arapima protektori, i jedni i drugi su naši protivnici. II. Zašto držimo u okupaciji Čili« čiju, gdje stanuju Turci? Nije sto« ga, da je zadržimo. Naprotiv, da je restituišemo, onako kako smo obve« zani sevreskim ugovorom, čije po« godbs mi zaista ne mislimo otešča« vati. Francuski oficiri i vojnici, koji sc ubijaju u Ciliciji, umiru dakle, da obrane ono zemljište, koje Francu« ska hoće da ostavi, kad bude u mi« ru s Turskom. III. Zašto Francuska nenja još mi« ra sa Turskom? Zato, što je za pra« vi mir s Turskom potrebno odreći se podržavanja Grka u krajevima oko Smirne i u istočnoj Traciji. U koliko Francuska ostane solidarna sa grč«" kim zahtjevima, u toliko će biti pri« siljena da vodi rat na istoku. A tur« ski nacijonalisti, izmoždeni ratova« njem, padaju sve više i više u ovis« nost od boljševčke Rusije, s kojom mi uopće ne možemo raspravljati. Zaključak: Kad žrtvujemo naše ljude i naš novac na Istoku, to je zato, da Smir« na i njena pozadina od 100 km vd mora, da Jedrena i više od 60 km o« bale Crnog mora, da Galipoli i ev« ropska obala marmarskog mora sve do na 30 km od Carigrada — pri« padnu šuri Vilhelma II. Takva je istina. Dokle ćc teći krv i novac Fran« ccske za »Tina«? Kada ćemo imati mir na istoku?« Naši dopisi. Gračanica, 14. decembra. Do izbora, kako tako! Kako izbo« ri minuše, — očaino i ncsnošljivo stanje. Ne samo, da je psovanje �Б^ој 236 — Broj muftije i s njime zajedno i sultana predmet govora u budama i rakijaš« nicama, nego je hajka zauzela toli« ke dimenzije, da ni muslimanske radnje i dućani nisu pošteđeni. Onomadne se sakupila jedna ru« lja pod prozore islamske čitaonice, psujući muftiju, sultana, džamiju i sve naše svetinje. Muslimani su рге« šutjćli i sutra dan su se potužili vlasti, a ova hesab tamo, hesab ova« mo, od svih izazivača, globi dvojicu i to jednog sa 100 K, a drugog sa 60 K. i to one, koji su se pokajali, doeim je začetnike pustila na miru. Kad je nekolicina naših čula, da vlast u ovakim slučajevima ne će ništa, počnu se dogovarati, da oni bar ovakove napadaje i bez vlasti odbiju, nu to je doznao šef ovomje« Isnog kot. ureda i egzemplarno gto« bio dotične sve po 200 K globe. Osim toga se kod nas u zadnje doba opaža neka privilegisana gru« pa ljudi, koja javno grdi i samog kralja, pa im se ništa ne dogodi, dok s druge strane tajni agenti sreskog ogovaraju nevine ljude, pa čovjek upravo na pravdi Boga radi tobože uvrede Njegova Veličanstva odleži više istrage, nego li bi osuđen bio. Primjerice za ćeif polit, kanceliste, zvanog Dr. prava, Mujdža Husari« kić otpraćen je po noći od kuće u zatvor i potpuno bezrazložno odle« žao preko mjesec dana zatvora, do« čim Skočajiću Branku, koji je u Hotel Ozrenu pred više ljudi grdio kralja, i usprkos svih dokaza, ništa ■ se ne dogodi. Je li pravda za sve ili ne! Da li će se s nama i dalje maćuhinski postu« pati? Od oslobođenja do danas ni« šta se ne poboljša, nego iz dana u dan sve gore. Nadamo se još jedino u Konstituantu. Orašje, 18. decembra. Demokratsko haračenje u Posavi« ni. U brčanskom kotaru u selu Ko« panice nalazi se posjed Avdage Ku« čukalića iz Brčkog i Mehmedage Čehajića iz Orašja, koji su oni obra« đivali sve do novembra 1919. U to vrijeme je navalio na posjed zloglasni »demokrat« i desna ruka bivšeg sreskog načelnika Kostića u Brčkom Krsto Kojić iz istog sela sa još nekoliko seljaka, te je porušio tarabe oko konaka, a zemlju oko konaka uzorao. 13. februara 1920. došlo je 8 seljaka iz Krstine kuće, te su otjerali mrjmke Kučukalića i Čehajića iz konaka, i istu noć obili hambarove i odnijeli hranu iz istih. 15. februara 1920. došlo jc nekoliko seljaka, koje je predvodio knez Mi« lan Ristanić, do konaka — to je bilo u 10 sati na večer — te su tu psovali Muhameda, džamiju i druge sveti« nje i pucali su iz pušaka. Momci, ko« ji su bili u konaku, nisu smjeli izići i to je trajalo do pola noći. Malo po« slije došla je žandarska patrola, da iizvidi puškaranie i zatekla je zapa« Ijenu stanaru malo udaljenu od ko« naka, te su oružnici izvikali momke i tako spasili zapaljenu stanaru od požara. 2. marta 1920. su zlikovci obili magazu i odnijeli svu pšenicu, što jc u magazi bila. 23. maja obijen je koš i odnesen kukuruz iz koša. 18. juna obijena je ponovno maigaza i opljač« kan grah i repica iz nje. 22. juna razgrabljen je težački alat, koji se nalazio kod konaka, a i šuma je is je« čena. 14. septemrba opet je obijena magaza i odnešena hrana. 25. okto« bra obijen je i konak, te je iz istog odnešen sav namještaj f sve drugo, što je u konaku bilo. 12. novembra izgorilo je sijeno kod konaka. 11. decembra izgorile su šupe i magaze i u šupi 26 velikih kaca za rakiju. Kod svih tih slučajeva još se ni« kad nisu krivci iznašli, a što je ioš začudni'e, u blizini Kučukalića i Će« hajća posjeda nalazi se sličan po« sjed H. Ristića iz Brčkog i ovome se dosad nije ništa dogodilo. Vlast do danas nije mogla zlikovce iznaći. Osobito nas iznenađuje to, da nije iznađen krivac izgorjelog sijena, a Krsta Kojić je sam upozoravao Ku« čukalića i Čehajića momke, da ne sadijevaju blizu njegovih sijena, jer se boji, da ne će i njegova zahvatiti plamen, ako njihova uzgore. Orašjanin. Странл 3 — Strana „ПРАВДА* — .PRAVDA* , j | ■ j I Naputak za osnivaaje zimljoradničMili zadruga. Piše: A. D. Uvod. Teški položaj našega težaka, koji je glavni oslon države i od čijeg bla« gostanja u državi zavisi i blagosta« nje države i njenog naroda, vazda je silio svakog misaonog čovjeka, da razmišlja, kako se on ima pomo« ći i uputiti i kako da se, gospodarski i kulturno, što jače podigne. U nas, a naročito u Bosni i Hercegovini ra« dilo se je nešto i baš, ako ne sa naj« većim uspjehom, a ono ipak sa ne« kim uspjehom i to među našom bra« ćom pravoslavnim i katolicima i os« novalo dosta zemljoradničkih udru« ga, koje su prvi i bitni osnov, da sć naš težak u gospodarskom, kultur« nom a i ćudorednom pogledu pođi« gne i da počne misliti svojom gla« vom o svojoj sreći i t. d. Ovu je za« daću časno izvršila inteligencija na« šc drugovjerne braće, pretrpiv pri tom puno pregaranja i žrtava. Re« koh časno, jer znam dobro, šta je sve podmetano toj inteligenciji od strane nesretne propale Austro«U« garske. Srbi pravoslavni osnovali su od god. 1905. do danas preko 290 zemljoradničkih zadruga i njihov savez, a Hrvati katolici od god. 1909. preko 90 zemljoradničkih za« druga sa savezom. Muslimani su o« snovali svega t r i zemljoradničke zadruge od god. 1909. do danas. Kada se usporedi broj pojedinih zadruga i kad se uzme u obzir, da je prosvjetni nivo svih težaka gotovo isti, onda se mora zaključiti, da je netko budio prvu dvojicu i putio ih njihovu dobru, zalazivši među njih i živeći s njima, a potonji, da je bio prepušten sam sebi. Ovdje ću odustati od iznošenja razloga, koji su bili zapreka našoj inteligenciji i ilmijji, da u tom prav« cu nije radila djelom, jer ne može se poreći, da nije poticala baš nika« ko na rad. Ovo ispuštam, prvo što to ne bi imalo koristi, a drugo što je naša ilmijja i inteligencija za pre« vrata uvidila donekle svoju dužnost, a i narod pokazao svoju duboku svijest, koja se manifestovala na iz« borima. Ta probuđena svijest jamči mi, da će se on umjeti organizovati i na gospodarskom i privrednom polju, te postavši jak kesom, postati ujed« no i jak politički faktor u našoj do« movini. Težaku treba zorno prikazati prednosti zemljoradničkih zadruga i uvijek polaziti sa njegovih 1 i č« nih imovinskih odnošaia. Sa« mo tako može se prihvatiti od srca nešto novoga, što zadire duboko u njegovo ekonomsko stanje. Imajući na umu dakle što lakšu shvatljivost prikaza za samog teža« ka uvjeren sam, da će ovo moje iz« laganje imati uspjeha, pa ma i ne mogao sve rastumačiti onako, kako želim. Pisaću na osnovu iskustva, jer sam i sam osnivao u praksi zem« Ijoradničke zadruge, a i inače mno« go godina bavim se tim pitanjem. (Nastaviće se.) lenu teritoriju. Delegat Švajcarske predložio je, da Švajcarska zastupa Lihtenštajn u Savezu Naroda. Nova svjetska mirovna konferen« ca. Iz Newyorka se javlja: Harding je izjavio jednom stranom diploma« tu slijedeće: »O Savezu Naroda nije vrijedno ni govoriti« Za neko vrije« me biti će položaj u Evropi takav, da će evropske države stupiti pred Ameriku s molbom, da u interesu civilizacije pomogne. To će biti mo« menat da se sazove nova mirovna konferenca za sređenjc svih pitanja u Washingtonu. Versaillerski mir bi« ti će tada izmijenjen washington« skim mirom. Dolazak Konstantina u Grčku. Iz Atene javljaju: U nedjelju u 11 sati prispio je kralj Konstantin sve« čano i oduševljeno dočekan u Ate« nu. Iz pristaništa otišao je ravno u katedralnu crkvu a zatim u dvor. — Vlade Francuske, Engleske i Italije odlučile su, da njihovi ministri osta« nu privremeno u Atinu, ne uzimaju« ći učešća ni u kakvoj ceremoniji i ne stupajući ni u kakvu vezu sa Kon« stantinom. Članovi vojnih i pomor« skih misija uzdržaće se svake veze sa dvorom. Saveznički brodovi na« pustili su grčke vode, te tako izbje« gli dužnosti pozdrava krstarice, ko« jom je došao Konstantin. Ogromna oružanja na moru. Po jednoj vijesti iz Washingtona izja« vio je američki tajnik za mornaricu, Daniels, da je protiv ograničenja o« ružanja na moru sa strane Engleske, Japanske i Amerike. Daniels je u parlamentarnoj komisiji za mornari« cu razložio svoj program glede kon« strukcije novih brodova, koje bi se imale nastaviti, dok američka flota ne postane najjača na svijetu ili dok se ne postigne sporazum o razoru« žanju. U Londonu se međutim opet sastao obranbeni savjet, koji je na« stavio vijećanje o povećanju flote. Ugroženo primirje između Polj« ske i Litavske. Iz Kovna se javlja:' Litavska brzojavna agencija javlja: Prema vijestima iz Vilne ugroženo je ponovno primirje sa Poljskom. U posljednje vrijeme stigli su u Vilnu vojnički transporti sa municijom i opremom. Očekuje se nova poljska ofenziva i to pod vodstvom načelni« ka generalnog štaba Zeligovskog i pukovnika Popizkog. U neutralnom pojasu množe se napadi Poljaka na litavske pogranične čete, koje su morale suzbijati Poljake, a to su Po« ljaci tumačili kao kršenje primirja. Trocki kao mironosac. Kopenhaš« ki »Nationaltidende« javlja iz Hel« singforsa: Trocki je na gospodar« skom kongresu u Moskvi izjavio, da će se crvena vojska smanjiti na po« lovicu dosadanje jakosti. Sovjetska vlada, da će sa svim sredstvima na« stojati uzdržati mir te doći do ko« načnog mira sa svim velevlastima pomoću raznih koncesija. Trocki je napomenuo također ozbiljne nesu« glasiće koje su u Rusiji nastale iz« među naroda i vojske. Ove nesugla« sice odstraniti će se novom organi« zacijom vojne sile. — Iz Varšave međutim dolaze posve protivne vi« jesti, iz kojih se neda zaključiti baš miroljubivost ruskih sovjeta, već u« pravo njihove vojničke namjere, jer znaju, da bi reduciranje crvene voj« ske značilo i njihovu propast. Politici pregled. Na dohvat KemaMsti i boljševici dijele Arme« niju. Javljaju iz Tiflisa, da je so» vjetska vlada upravila ultimatum vladi u Angori u pogledu njenog dr« žanja spram Armenije. Radi ovog ultimatuma zaključio je Mustafa Kemal, da odmah odašalje u Mosk« vu jednog predstavnika, koji bi i« mao razložiti tamo njegovo držanje u ovom pitanju. Albanija primljena u Savez Naro« da. Iz Ženeve javljaju: Skupština Saveza Naroda odbila je, da primi Aserbejđan i Ukrajinu, pošto ne« maju priznatu vladu i jasno odrede« nu teritoriju. Delegati Engleske, Juž« ne Afrike i Kanade tražili su prima« nje Albanije sa granicama priznatim 1913. Delegat Indije govorio je ta« kođer u prilog Albanije. Viviani i rumunjski delegat podržavaju tali« jansko gledište. Prema tome Alba« nija je jednodušno primljena. Lih« tenštajn je odbijen, jer ima prema« Kako »Balkan« rješava jugosla« vensko pitanje. »Balkan« od 12. o. mj. piše u članku o naseljavanju donskih kozaka po našoj kraljevini i ovo: »Isto tako treba naseliti Ma« loruse i po Bosni, Hrvatskoj, Slavo« niji, Sloveniji i drugim krajevima; oni bi tada, kao naši odani prijate« lji, brzo resili jugoslavensko pitanje, da nikome više ne bi padalo na pa« met, da razorava našu otadžbinu. Ne bi tada katolički popovi, kao naši najopasniji neprijatelji, trovali Hrvate i Slovence svojim pridikama i dražili protiv Srba, jer bi se oseća« li suviše slabi i mali. Kako bi to zvučilo, da je, recimo »Hrvat«, analogno tome napisao o« vo: »Isto tako treba naseliti Galici« jane i po Srbiji, Makedoniji i Crnoj Gori i drugim krajevima, jer bi ta« da oni kao naši odani prijatelji, br« zo riješili jugoslavensko pitanje, da nikome više ne bi padalo na pamet, da razoravu našu otadžbinu. Ne bi tada pravoslavni popovi, kao naši najopasniji nepri« j t e 1 j i, trovali Srbe svojim prođi« kama i dražili protiv Hrvata i Slove« nača, jer bi se osjećali suviše slabi i | mali.« j j Лж vijesti. Naš list ne će izaći u subotu 25. o. mj. radi blagdana u štampariji. Molimo članove naše organizaci« je, koji putuju s kakovim bilo po« slom u Beograd, da se svraćaju u naš poslanički klub u zgradi konsti« tuante, staroj kasarni sedmoga pu« ka, kako bi se održavao što tješnji saobraćaj i izmjenjivale misli i no« vosti. Seljačke nevolje. Meho Bečić, Mi« ralem Bečić i Alija Mušinović iz se« la Modrinje, općina Viduša, srez Zenica tuže nam se na agrarnu di« rekciju, kojoj, su prije pet mjeseci predali jednu žalbu, na koju im do danas nema nikakva: riješenja i ako im o njenom povoljnom riješenju ovisi egzistencija’. Geometar je bio pitan, ali je on bez saslušanja stran« ke odgovorio, a težacima je na nji« hovo urgiranje odgovorio, da on može po svojoj volji sam da riješa«/ va. Po kome zakonu? Predmet jđ žalbe ovaj: Zenički geometar je bež ikakva prava dao Peri Stevanovićd, željezničaru, jedinu ispašu i sječu Ripišće, u kojoj je cijelo musliman« sko selo paslo svoj mal i zadovolja« valo svoje potrebe u drvetu. Dvade« set kuća težačkih bi se moralo ras« kućiti i raseliti radi toga, da se obo« gati Pero Stevanović, koji osim svo« je željezničarske plaće ima toliko zemlje, da je nije u stanju ni obra« dilti. Seljani su se tužili i sreskom na« čelniku na geometra, nu sve badava. Zahtijevamo od nadležnih, da i sre« skog načelnika i geometra odmah pozovu na odgovornost za to neo« vlašteno raspolaganje sa egzistenci« jom stanovnika jednog cijelog sela. O komandantu policijske karaule Bistrik g. Andriću, donijeli smo u 110. broju našeg lista noticu, koja ne odgovara istini, kako smo se os« vjedočli po mnogim dopisima naših uglednih pristaša, koji ga poznaju kao ispravna i korektna službenika. Smatramo za dužnost, da to javno konstatujemo. Posljedice rudarskog štrajka u Trbovlju. Iz Beograda javljaju: Di« rekcija državnjh željeznica u Beo« gradu saopštava: Zbog štrajka ru« dara u Trbovlju, direkcija državnih željeznica u Zagrebu privremeno je ukinula brze putničke vozove broj 576 između Beograda i Zagreba, ko« ji su polazili iz Beograda u 18 a sti« zali u Beograd u 6.50 sati. Direktna putnička kola za Beč i Prag dodava« će se vozovima broj 374 sa polas« kom iz Beograda u 21 sat. Također se do daljeg naređenja obustavlja prijem svekolikog bruta na otprav« ljanje sa beogradske direkcijske te« ritorije za teritorije zagrebačke di« rekcije izuzimajući živo bruto, voj« ničke pošiljke i ugalj. Primljeno bruto biće prevučeno. Islamska dionička štamparija u Sarajevu osnovala je u svojoj zgra« di tvornicu papirnih kcsica, pa je već započela radom. Tvornicu je snabdjela sa dostatnom količinom papira i materijala. Izrađuje sve vr« ste papirnih kesica razne veličine, debljine i kvaliteta, a zaposlila je do sada više muslimanskih djevojčica. Dok sc posao bolje razvije, izdrža« vaće 50—60 muslimanskih familija. Zato je dužnost svih nas, da ovo poduzeće svojski podupremo, a oso« bito naših trgovaca, da sve potrebe kesica kod naše Islamske tvornice podmiruju, tim prije što su cijene za fine dobre kesicc niže nego za kesi« ce od starog, prljavog i ispisanog papira, koje danas trgovci upotreb« Ijuju. Redukcija putničkog saobraćala. Pošto su obustavljeni na pruzi Zagreb—Beograd brzi vozovi br. 5 i 6, to će se od sutra 22. o. mi. obustaviti na prugama sarajevske direkcije ovi vozovi: Između Sarajeva i SI. Broda brzi vozovi br. 10.001 i 10.002; između Sarajeva i Oruža putnički vozovi br. 10.111 i 10.112; između Gabele i Metkovića mješoviti vo­ zovi 11.035, 11.036. 11.037 i 11.038. �Osman, Alić Suljaga, Hečo Mulaga, Ispravak. U jednom dijelu izda« Durmo Mustafa, Gogo Osman, Sof« nja našeg prošlog broja nastavljeno je pogrešno na članak »Oko privre* tić Huso. — Skupljeno 23 K. mcnog poslovnika« cd redka »Ta Točno na minutu idu Suttnerovi probuđena svijest...« 22 redka iz satovi, svjetski- glasovita marka jednog drugog članka, koji nije ni« »1KO«. Suttnerove ure u svim izrad« kako u savezu s tim. — U istom bro« bama i cijenama, kao i sve ostale ju u »statistici izbora u konstituantu dragulje i potrebštinc pokazuje za B. i H.« na mjesto broja 559 za Vam prekrasni katalog kojeg bes« listu musi. tež. stranke u tuzlanskom platno dobijete ako za poštarinu okružju treba da stoji 599, a na mje« pošaljete 2 K na tvrtku H. Suttner, sto 599 za listu »Zvona« u istom o« Ljubljana br. 706. kružju ima da stoji 559. Na mjesto Okruglo 4,000.000 (četiri milijuna) zbroja glasova radikalne partije bez ikakovog odbitka, iznaša naj« 49.463 treba da stoji 59.463. Molimo veći zgoditak, koji sesajednom da se to ispravi. srećko m dobiti može. Vučenje državne razredne lutrije već na 3. i Dobrovoljni prilozi »Pravdi«. 4. januara. Narudžbe iz cijele dr« Mjesni ogbor u Zenici sakupio je žave neka se uprave na glavnu ko= K 2.300 dobrovoljnih priloga za »Pravdu«, koje darovaše slijedeća lekturu: Međunarodna Banka d. d. odio drž. razredne lutrije. Zagreb, gospoda: Po K 100: Omeraga Mu« Gajeva ulica 8. tapčić, Mutapčić Izzet. Šestih Omer CIJENE PADAJU! Papirnici D. ef.. Salčinović H. Ibrahim, Filipović i A. Kajon, Sarajevo, Kralja Petra Muharem. Po K 80: Serdarev.ć Ah« ul. 19., stigla je veća količina prvo« med. — Po K 60: Kratina Salih, O« merspahić Salihbeg. — Po K 50: O« klasnog koncept papira, bez« uvjetno sposobnog za pisanje tin« merspahić Hasan, Fehim Imamović. tom, u težini od 11 kg za 1000 taba« — Po K 40: Ceršimomović Hilmi ef., ka. tc se prodaje, dok zaliha traje, Serdarević Salihaga, Halilović Bat« po 385 K na 1000 tabaka. Vanjske ro, Horovitz Emil, Gegić Nazif ef., narudžbe obavljaju se odmah; pa« Skupljeni. — Po K 30: Ibro Gjulan, kovanje se ne plaća. Akaskalić Dervišaga, Ekinović Ah« Prehlađeni li ste? — Bole Vas pr« med, Bošnjak Salih, Mutapčić Meh« sa? Grlo? Imate li kašalj? Hunjavi, med. — Po K 25: Tafro Džemal. — cu? Dobar prijatelj Vam je za ova« Po K 20: Šestić Salihaga, Hercego« kovih zlih časova Fellerov pravi El» vac Abdulah, Mutapčić Alijaga, Mutapčić, Husremović H. Šefko, U« ! safluid! 6 dvostrukih ili 2 velike spe« dovičić Salih ef., Nađaković Asim, , cijalne boce 42 krune. Državna tro« šarina posebno. Zagorski sok za pr« Ramić Bećiraga, Omeragić Salko, sa i kašalj 1 boca 9 kruna. Mujkić Mehmedbeg, Krehić Ferid« Pokvaren li Vam želudac od zle beg, Adolf Vaisz, Durmić Numaga, hrane? Fellerove prave EIsa«pilule Zukić Salih, Babahmetović Meh« — pa opet sve u redu! 6 kutija 18 med, Džampo Pašaga, Ekinović Stubica donja, Elsatrg br. 310, Hr« Hamdija, Hamzić Mehmed, Zukić kruna. Omot i poštarina posebno, Gjulaga, Totlić Hasan ef., Idrisbe« ali što jeftinije. Eugen V. Feller, gović Bećir, Imamović Rašid ef., vatska. B. Ibraković Hasan, Bošnjak Enis, Hu« scinspahić Ćamil, Smailović Salih Svibu helcnder 1 ef., Kadić Mula Husein, Jašarević Zaim. — Po K 14: Tafro Abdulaziz miuU ЛаЈОПОУ za 19ZI. ef. — Po K 10: Serdarević Lebib, 26. Недеља VII. Месец ЈУЛИ Sačak Mujaga, Šehalić Ahmed. Be« Nedelja Недеља Muslimanski: 3. Sevel 1388. Raagić Ejub, Sikteređik Haso, Ekino« 20 7 muzanski bajram vić Muhamed, Šestić H. Mehmed, (IV. dan). Теодот, еп SUverije Hercegovac Ahmed, Konić Petar, Ponedeljak Понедељак Salčinović H. Sulejman, Dajić Mu« 8 21 jo, Ramadanović Alija, Šuvalić Теодор Стр. Alojzije vel. Mehmed, Sarajlić Asim. Islambego« Уторак Utorak vić Ismet. Mehmedić Salih, Zilić 22 9 Mustafa, Torabar Mujaga, Babah« ' Pavlin Кирило ал. metović Mustafa, Sarajlić Sadik. O« Среда Sreda merspahić Mustafa, Šišić učitelj, 10 23 Mutapčić Enis, Sarajlić Salih, Kad« Sidonlja Тимотије. n. rić Hasib, Duvnjak flasanaga, He» Четвртак ćo Muharem, Haseljić Zaim, Bega« 1 Četvrtak 24 11 novih Husein, Šabih Ibrahim ef.. Ivandan Вартол и В. Terzih Behir, Imamović Zaim, Alić Петак Petak Ibrahim. — Po 9 K: Omeragić Ham« Muslimanski: 12 25 8. Ševal 1388 dija. — Po 8 K: Derventa Sulejman. Prosper Онуфр. и П. — Po 6 K: Šestić Suljaga, Sporo Субота Subota Jevrejskl: Daut, Alefendić Akif, Mujkić Emin, Tamuz 5680. 13 26 Arnaut Meho, Cerim Omer ef.. Si« Hukat Vejivtab Акилина Jeremija vac Derviš. — Po 5 K: Baručija Ha« šim, Karić Hašim, Poštadić Meha« Prvom polovicom decembra izlazi iz štampe ga, Halilović Meho, Begimam Ra« opće obljubljeni Kajonov nedjeljni kalendar 1921. god. Cijena po komadu K30'—Na sim. — Po 4 K: Begimam Derviš Su« za više komada: od 10 do 20 po K 25. , od 20 lejman, Imamović Hilmija, Bajra« do 50 kom K 24.-, od 50—100 kom. K 23,mović Ibrahim, Alić Ahmed ef. Po« preko 100 komada K 22.— franko Sarajevo. Narudžbe prima I izvršuje: dojak Mahmut, Imamović Ibrahim, Bajramović Džemil, Torakić Jusuf, Papirnica Daniti 8 B. Најоп, Sarajevo Musić Biber, Alić HaliL Beganović I Ttlifei iattrarbia br, 17. Brzojavi:Knjižara Kajon. „PROMET** trgovačko i špedicijsko d. d. prije Leopold Heim Sarajevo, Fra Grge Martića trg br. 1. БвдЈ — Broj 236 IIFAbAA* 4 Страи» Muslimani sjetite se „Gajreta"! Nešto i za Vas! KncioiialiiH njega ljepote. Želite li racionalno njegovati lice, ruke; odstraniti prižtide, sujedice; hrapava oporu kožu učiniti nv ježom i elastičnom, upotrebljajte FELLEROVU PRAVU POMADU ZA LICE. 1 veliki porculanski lončić K 15-—. ELSA-TOALETNE-PA8T1LE, 1 katija K 10 50. Pamada sa usnice po K 2’— i 4*—. Ideal svih sapunn. jMt FELLEROV LJ1LJANOV MLIJEČNI SAPUN K , TEKUĆE LJlLJANOVO MLIJEKO K 12- i 15*—, najfiniji glicerin K 6'— i 30‘—. Vaselin po K 8’—, 7*— 1 12' Nelkodljlvi puder sa lice u vrećicama po K 5*—. Rumenilo, 10 omotića K 20* — . Puder gospoglt, boja se u to razumije, jest pravi DraKLUBERA HEGA-PUDER bijel, rosa. Velike elegantne kutije K 24* ■ Izvrsna naravna njega koso. Porast kose unapregjaje, koža na glavi krijepi, od ćelavosti i prerane sjedine čava FELLEROVA TANNOCH1NA POMAD \ Z\ PORAST KOSE ,ELSA“, 1 veliki porculanski lončić K 15 — JAKI KATRaMOV SAPUN ZA GLAVU K 14, M AGJAR8KI BRKOMAZ po K 6 - i 8*-, NEŠKODLJIVA olja sa kosa, orahovo alje. mala boca K 6*—, velika K 30*—, ŠAMPON za pranje kose K 4 —, Protiv tjelesnoga mnjenja djelaj« paaedaoo FELLEROV ,ELSA“PRAH ZA POSIPANJE, 1 katija K 10'50. Što je ELSA-FLUID, to se znat 6 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce K 42'—. Kurje oči Za usta i zube! bradavice, žuljeve odstranjuje se teme­ ljito i brao FELLEROV1M TURISTIČKIM MELEMOM „Е1ва“ n kutijama po K 5'— i 7 50 i FELLEROVOM TURISTIČKOM TINK TUROM вЕ1ва“, 1 bočica K 10*—. Hega-zubni prah ea kisikom, 1 kntija K 20*—, Dra Heidera prah za zube 1 katija K 6*—, Elsa-voda za usta K 30, četke za aube počamši od K 20—. Fin! parfemi Protiv gamadi francuski, originalna boca po K 40*—; na vagu prema količini poćamli od K 20*—; Sachet (mirisavi jastučić sa rubeninu) K 8*—. kao maha, baba, stjeaica, rusa, djeluje pouzdano i temeljito ELSA-PRAH ZA GAMAD. Velika katija K 16 —. Tinktara za stjenice K 30—. Naftalin počamti od K 2*—. Šta se svaki dan trebat Engleski melem K 2* -, Lysoform K 30, pravi Lysol K SO*- , kompletni irigatori najfiniji K 150*—, Kamfor K 3*—, Kamforne kugle K 5*-, arnika po K 6*— i 30*—, Crnogoričin miris za sobo K 3b, Malinov sok K 30'—, Kineski čaj po težini počamii ed K 3*—* Kod upita tieba svagda priložiti poštanske biljega za odgovor. Miševi I štakori! Otrov za miievs K 8*—, otrov za ž*akore K 8’— i 10—. Omot 1 poštarina računaju se POSEBNO, ali što jeftinije. Što vite se na jedan pata nsračl, to se manje ovim troikovima poskupljuje roba. Narudžbe adresirati na: EUGEN V. FELLER, ljekarna Stubica donja — Elsatrg 31P — Hrvatska. [Muslimani i muslimanke grada Sara­ jeva, sjetite se vašega „jVlerhameta". POZOR TRGOVCI: Teltfon859 Pljačka! Ovih dana dobio sam veliku količinu muških čarapa uz cijenu od 180 i 220 K dz. Razašiljem pouzećem najmanje dz 5, a imam basme, beza, Sifona, zefira, kafaza, hampamuka (Watte), rubaca za glavu i džepnih rubaca, veliki izbor šamija debelih i tankih, safuna mirisavih, bonbona itd. Naručbe obavljam brzo i tačno uz veoma umjerene cijene. Salih H. Karić* Sarajevo, Mali Mudjeliti ul. 2. Uspješno se oglašuje u „Pravdi". drva, ugljena, drvenog ugljena Zbirni promet iz Beča i Metkovića. Brzojavi: Promet. Ovlašteno carinsko posredništvo. Intb. Telef. Z9. Muslimanska trgovačha i obrtnička bunha za Bosnu i Hercegovinu (d.d.) u Sarajevu Dionička glavnica K 7,000.000 Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS. i u inozemstvu. Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovolj­ nije. Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. Podružgice u g. Brodu i Novom Daje sezonske i aprovizacijske kredite, — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — ROBNO ODJELJENJE kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. - - - Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo.- Brzojavi: Trgovačka banka,Sarajevo. - Interurban telefon: Zli �»11РАВДА' — »PRAVDA* tippj 233 — Hml Dobrovoljni prilozi Pododbor u Tuzsli sakupio uz bajram 10 bravi* jih i 3 goveđe kože, koje su prodane za 1900 K, zatim sakupio je 200 kg »Liga Gajreta«. Članovi pododbor mesa u vrijednosti od 5000 K za ra Gajreta u Tuzli osnovali su prili* konvikt u Tuzli. — Upravnom konj održavanja svoje skupštine odboru prispješe dalje ovi prilozi: »Ljgu Gajreta«, kojoj je svrha da Gajretov povjerenik u Visokom sa* sakuplja dobrovoljne priloge, tako, kupio 275 K; Ibrahim Šehović, V. daše svaki član obveze, Vakuf, sakupio članarine 168 K; Sa« da će sakupiti izvjesnu ; brija Brajić, Derventa, sakupio 590 svotu novaca kroz i z v j e s« K 20 h; Mustajbeg Ibrahimpašić, no vrijeme. U tu legiju upisala Bjelaj, sakupio članarine 32 K; Nu* su se slijedeća gospoda, kota su se rudin Hurcmović, Sijekovac, šaku« odmah obvezala, da će do konca o* pio 142 K; Salih Djerzić, Gare (Ma< ve godine sakupiti najmanje 100 K glaj), sakupio u naravi 250 kg kuku* za Gajret: Abdulah ef. Džumhur tr* ruža, 75 kg pšenice, 106 kg zobi, 10 govae. Lutfibcg Sijerčiić trgovac, Dr. kg graha, 20 kg šljiva i 111 kg kum* Ahmcdbeg Rizvanbegović liječnik, pira; Husein Efendić, KakanjsDo* Kadraga Kunosić trgovac, Mujaga boj, sakupio članarine 184 K; Asim H. Efendić trgovac, Mehmed H. E« ef. Zaimović, šer. sudac, Ibrahim ef. fendić đak, Husejn ef. Selesković, Čamdjić i Emin Kalabić, Maglaj, dnevničar, F aki ef. Smajlović bank. sakupili 1332 K; Mehmedalija Srna* činov., Abdi lah ef. Kunosić dnevni* ilagić i Osman Kadribašić sakupili čar i Hasan Mujezinović trgovac. — 414 K; Gajretova kašica Smailagića, (Mi pozdravljamo) ovu odličnu mi* Maglaj, 18 K 80 h; Ibrahim Čejvan, išao i požrtvovnost tuzlanskog pod* Maglaj, prigodom Ramazanskog odbora i očekujemo, da će i druga bajrama sakupio 369 K; pododbor mjesta odmah slijediti tome uzor* u Bos. Petrovcu sakupio članarine nom primjeru. Ur.) 320 K; Tahir Ćatić, Bugojno, šaku* Pododbori. U Visokom je osno* pio 45 K; Rasim Čamo, Rogatica, van 15. prošl. mjes. pododbor, koji sakupio 26 K, Idriz Imamović, Der* se konstituisao na slijedeći način: venta, sakupio 266 K; Salih Čapljić, predsjednik Jusuf Muhić, učitelji; Rogatica, sakupio 350 K; pododbor tajnik Abid Frtula; blagajnik Izet u Priboju sakupio 4208 K; pododbor Hamidović; I. revizor Hi'lmibeg Ze« u Priboju sakupio 1252 K; povjere« čević; II. revizor Hasanaga Sarače* nik Huso Metilj, od držane zabav^ vić. — Na redovitoj Gajretovoj u Čapljini 10.787 K; Osman Čepalo, skupštini održanoj 6. novembra o. Prusac, sakupio 168 K i 108 kg pše« g. u Tuzli, izabran je slijedeći pod* niče; Sulejmanbeg Filipović, Ključ, odbor: predsjednik Dr. Ahmetbeg sakupio prigodom zaruka gđice Va* Rizvanbegović; tajnik Hafiz Salih silije Ilić sa Milošem Vranjiševi« Gjezić; blagajnik Džemaludin Žu* ćem 160 K; Muslimanska centralna nić; I. revizor Kadraga Kunesić, II. banka Srajevo 1 vreću pirinča; pod* revizor Muhamed Zahirović. odbor u Bos. Gradiški preostatak Gajretove zabave. Zadnjih dana .gotovine 174 K; povjerenik u Bos. održavane su dvije zabave u korist Krupi prigodom Kurban bajrama Gajreta i to u Priboju i Prijedoru. sakupio 1414 K; Smail Bećirović, Dok o uspjehu zabave u Prijedoru Velika (Derventa) sakupio 245 K; do danas uprava još nije izviješte* Kasim Džanović, Sarajevo, sakupio na. podobor iz Priboja javlja, da je u Trebinju 200 K; Mus’imanska zabava održana 7. novembra o. g. i« centralna banka za konvikt u Tuzli mala vrlo lijep moralni i materijalni 200 kg pirinča; Kotarsko vijeće uspjeh. Da je ovakav uspjeh polu^ Duvry> 100 kruna. — Ibrahim Še* , čen najviše je idoprinijela višegrad* hić, ser. sudac u Zvorniku, sakupio ska omladina (članovi višegradske je 1000 K; Nazif Resulović, Gor. čitaonice), koja je odigrala komad« Rahić (Brčko), sakupio je pri zboru »Hadži Loja« od B. Nušića, odsvi* J. M. O. 1160 K; Lutfo Zjajo, Jajce, rala desetak'sevdalinki i narodnih konviktu u Banjoj Luci kantu kar* bita od 50 kg; Muhamed Pandža iz kola. Čist prihod iznosi 15.000 K. Neka je u ime Gajretove uprave Sarajeva, muškom konviktu 100 kg najiskrenija hvala članovima više* krumpira i 31 kg crvenog luka; po* gradske čitaonice, zatim vrijednom vjierenik Osman čepalo, Prusac predsjedniku Gajretova pododbora (Donji Vakuf), sakupio je 140 K do« g. Fevzije H. Hamziću kao i svima brovoljnih priloga; povj. Ferid Le« drugima, koji doprinesoše da je ova meš, učitelj u Bosovači, sakupio je zabava imala ovakav sjajan uspjeh. među prijateljima 269 K; Faik ef. Saldiković, Ljubuški. sakupio je me* Dobrotvori Gajreta u Tuzli. U o= đu prijateljima 162 K; povj. Ahmet voj god. upisani su u Tuzli slijedeći Šarić, Stari Majdan, sakupio je uz dobrotvori: Muratbeg Zaimović, pripomoć Fehima G. Muiića na Hakibeg Džinić, Seadbeg Kulolvić, svadbi Avde Pašalića 300 K; Mu* Hasanbeg H. Alibegović. rat Čengić sakupio je prigodom sve* U temeljeći Gajreta u Tuzli. Ča* čanosti kod Derviš ef. Kartala 220 zimbeg H. Alibegović, Šahzija*ha« K; Džaferbeg Kulenović iz Bihaća numa Gradaščević, Mehmedbeg H. sakupio je 258 K; pododbor u Kulen Alibegović, Mustajbeg Salihbego* Vakufu sakupio je 1070 K; Ahmet« vić, Abdaga H. Pašić, Osman Riza aga Kovačević, Lukavac, konviktu ef. Ponjavić, Salih ef. Konjhodžić, u Tuzli 50 kg graha; Muslimanska Fuadbeg H. Prcić, Mahmutaga Ku* čitaonica 200 K; Mustafa Doglado« nosić, Ibrahimbeg Šahinpašić, Os* vić, učitelj u Opličićima (Domano* man ef. Selesković, Smajlaga Meh* viči), sakupio je među tamošnjim medagić, Pašaga H. Prcić, Abdurah* težacima 129 K; Braća Širbegović, managa H. Prcić, Šefa ef. Gluhić, Doboj, 130 K, koju je svotu sakupio Osmanaga Mulaosmanovio,. Salih* Marko Džepina iz Kotorskog prigo« aga Delibegović, Mustafa Viloivić, dom svoje krsne slave. Faik Kadić. Muratbeg Morankić, O« Svima plemenitim darivateljima mer Gluhić, Zinethanuma Gluhić, uprava Gajreta izražava duboku Ali ef. Drljević, Alijaga Salčić, Ra* hvalu i priznanje! šidc*hanuma Rizvanbegović. Страна 5 Gajretov glasnih. Pozor! Firma Pozor! Riza Vranić, Sarajevo Saraii 31 - Telefon 838 egipatske kne (misirske) pamuka za jorgane šećera kristalnog, suhog egipatskog kate Superiort prima I. pirinča П-а kože za poplate 1. egipatske kože odpađaka kože volovske bahije kao i svih drugih potrebština za postolare, te engleskih štofova, sifona, zefira, te druge manufakturne robe, sve uz najniže cijene. Jedini na Balkanu »MEĐUNARODNI TRGOVINSKI POSREDNIK« Štampa se u 50.000 primeraka i kao ekonomsko-informativni list dobro uređen, zanimljiv, potreban, en je uspeo da za kratko vrijeme prodre u sve krajeve naše zemlje. »MEĐUNARODNI TRGOVINSKI POSREDNIK« je jedini časopis ove vrste i najviše su njime zainteresovani proizvađači, industrijalci, trgovci i zanatlije jer u svakom broju nalaze sva obaveštenja koja su im potrebna. Naročito ih je Najbolju kremu za cipele РАТКОВИћ и ДРУ Г CAPAJEBO ARAP izrađuje Ratković i drug Sarajevo, Hraljevlćz ulica. »MEĐUNARODNI TRGOVINSKI POSREDNIK« zainteresovao sa svojim rubrikama »Prodaja* i »Kupnja« u kojima ovaj časopis kao organ Muzeja Međunarodne Trgovine i Industrije publikuje u svakom broju sve ponude stranih artikala i tražnje naših zemaljskih pro­ izvoda, koje Muzej dobija svakodnevo iz cijelog svijeta, i tako oni koji imadu neki zemaljski produkat na prodaju nađu uvek najboljeg kupca, a oni pak koji trebaju neki strani artikal nabave ga iz prve ruke i po naj­ povoljnijim cijenama. »MEĐUNARODNI TRGOVINSKI POSREDNIK« je najpodesniji časopis za oglašavanje jer ne samo da se rastura mnogo više od svih dnevnih listova, nego se i čila mnogo više, uvek je pred očima. Pritom cijene oglašavanja su mnogo jeftinije nego u ostalim listo­ vima. Pretplatu, koja iznosi 50.— Din. godišnje treba slati administraciji. »MEĐUNARODNOG TRGOVINSKOG POSREDNIKA« Beograd, Knjeginje Ljubice ul. broj 9, sa oznakom artikala koje pretplatnik ima na prodaju, kao i onih koje on treba, da bi se to bezplatno moglo publikovati u narednom broju poslije čega će pretplatnik dobiti hiljadama tražnja za ono što nudi, kao i hiljadama ponuda za ono što on treba. Tarifa oglasa na zahtev. �-PRAVDA* - .ПРАВДА* W.a 5 Стпааа Cigaret« papir SamUn knjižice kutija K 160. — ; Samun" patent kutija K 160.—; „Clllb“ kutija K 165.—; $ЗУОУ patent kutija K 160 —. Baspari б Faninger, Maribor. Galanterija, sitnarija i virkovana roba. Na veliko! BRUOt Prokušano. nenadkriljivo, najsigurnije, posve neškod­ ljivo, bez otrovnih primjesa kosmetičko sredstvo za od­ stranjivanje dlaka kod muš­ karaca i žena iz ljekarne Rudolfa Loebela. Mag. Phann., Maglaj dobiva se po K 15.— u svim apote­ kama i drogerijama. Jedini i nepatvoreni hrijol je onaj što ga proizvađa Ijekarnaf Rudolfa Loebela u Maglaju. SEBURA iz fabrike Hinha Francha sinovi, Zagreb preporučuje se za turshu crnu kavu kao najsavršeniji dodatak i zamena zrnate kave. Dobije se u svim kolonijalno-bakalskim radnjama. Prva novostvorena MUSLIMANSKA APOTEKA kod „Мјетеса" Baščaršija, Hotel Ghazi AH MEDA TATAREVICA snabdjevena je svima Ijekovima, pa se ргерогабоје svima muslimanima. Ima teze ribljeg zejtina (bolukjaga', bakama za guta. Epilepticon protiv padavici, kopove za kaovet za iznemogle muške starije osobe, katran saji-voda protiv kalija, plućnog katarha i tuberkulozo, Obriol mast za skidanje dlake, otrov zu miševe, serail pomada i porcellan pomada. Sve ove artikle dobiju trgovci jeftinije kad usma malo veću količinu. Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Broi 2?5 — Боо) Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za B. i H. (d. d.) u Sarajevu. II. EMISIJA, Sarajevo, 1. novembra 1920. Poziv na upisivanje dionica Državna klasna Izvanredna glavna skupština Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Hercegovinu (dioničarskog društva) u Sarajevu, održana dne 2. septembra 1920. zaključila je, na temelju ustanova § 11. društvenih pra­ vila, povišenje dioničke glavnice LUTRIJA od H 3,000.000 - na И 10,000.000 i povjerila ravnateljstvu, da ovo povišenje prema potrebi na jedanput ili na dvaput provede. Na temelju toga bilo je izloženo na javnu subskripciju 40.000 dionica po 100.— kruna nom., koji je iznos do 31. oktobra o. g. upisan i uplačen. Budući, da se je prema postojećim naredbama trebalo svih 70.000 dionica a K 100.— nom. odjednom izložiti javnoj subskripciji, to ovim naknadno, kao nastavak druge emisije, izlažemo javnoj subskribciji ostatak od 30.000 dionica ž K 100.— nom. uz iste uslove Za upisivanje uslovi su ovi: 1. Posjednici starih dionica imaju pravo, u koliko se nijesu tim pra­ vom već kod prvoga dijela ovoga raspisa postužili, na svaku jednu staru preuzeti jednu novu dionicu uz tečaj K 110— sa 8°/0 kamata od 1. no­ vembra 1920, do dana uplate. U tu svrhu imaju predočiti potvrde (međutimnice) o dodijeljenim, ali još ne izdanim dionicama, na kojim će se označiti da je pravo opcije izvršeno. 2. Ostalih 4000 dionica, kao i eventualno ne optirane dionice mogu upisati dioničari i nedioničari uz emisioni tečaj K 115.— sa 8% kamata od 1. novembra 1920 do dana naplate. 3. Razlika između nominalne vrijednosti i emisionog tečaja privesti će se po odbitku troškova pričuvnoj zakladi. 4. Nove dionice učestvovaće na poslovnom uspjehu od 1. novembra 1920., te će prema tome biti previđene prvim kupenom sa pravom na dvomjesečnu dividendu za g. 1920. 5. O uplaćenim iznosima izdaćemo blagajničke potvrde (međutimnice), na temelju kojih ćemo kasnije izručiti izvorne dionice, u pojedinim koma­ dima od 5, 10, 20, 25, 50 i 100 dionica. 6. Subskripcija počima 1. novembra 1920. pa traje do 31.decembra 1920. 7. Potpisane dionice moraju se isplatiti odmah kod upisa. 8. Dionice glase ili na ime ili na. dioničara, pa svaki potpisatelj treba da naznači, koju vrstu dionica želi. Dodijeljene će se đionke ispostaviti i potpisateljima uručiti u roku, koji će se naknadno objaviti. Svaki potpi­ satelj treba da naznači pobližu adresu, na koju će mu se dodijeljene dio­ nice dostaviti, a onaj koji želi dionice na ime, treba da osim toga čitljivo i točno naznači ime i prezime, na koje bi potpisane dionice imale glasiti. Ravnateljstvo si je pridržalo pravo, da dionice podijeli ili na ime ili na donosioca. 9. Podjelbu upisanih i uplaćenih dionica glasom tačke 2. ovih usta­ nova pridržaje ravnateljstvo zavoda. 10. Potpisivanje i uplaćivanje na ove dionice obavlja se: a) na blagajni Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu i njezinih podružnica u Bos. Novom i Bos. Brodu te kod: b) Muslimanske centralne banke u Sarajevu i njezine podružnice u Tuzli, c) Muslimanske trgovačke i poljodjelske banke d. d. u Tešnju, d) Muslimanske kreditne banke d. d. u Foči, e) Prve muslimanske banke d. d. u Brčkom, f) Prve Muslimanske banke d. d. u Bijeljini, g) Muslimanske banke d. d. u Banjojluci, h) Narodne kreditne banke d. d. u Tešnju, i) Narodne kreditne banke d. d. u Livnu, j) Bankovne kuće M. Mahmudbegović u Bos. Samcu, k) Težačke banke d. d. u Cazinu, 1) Muslimanske banke d. d. u Stocu, m) Muslimanske banke d. d. u Visokom, n) Hrvatske kreditne banke i štedionice d. d. u Bos. Brodu i njezine podružnice u Bos. Gradišci, o) kod podružnica Hrvatske centralne banke u Derventi, Mostaru, Zenici i Tuzli, te kod p) Muslimanske privredne banke d. d. u Gračanici. у Ravnateljstvo Muslimanske trgovačke i obrt­ ničke Banke za B. i H. (d. d.) u Sarajevu. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Prvo UnČEnjE 3. i 1 januara 19ZI. loo.oco srećaka 50.000 dobitaka 5 premija od 60.000 do 600.000 dinara ili 240.000 do 2,400.000 (dva mili­ juna četiristohiljada) kruna: Svaka druga srećka mora dobiti! Isplata svih zgoditaka u gotovom novcu bez odbitaka! Najveći dobitak u sretnom slučaju dinara 1,000.000 (jedan milijun), ili kruna 4,ooo.ooo (četiri milijuna) nadalje 600.000, 400 000,20 .000,150.000, 100.C00, 80.000, 70.000, 60.000, dvije po 50.000, dvije po 40.000, pet po 30 OOP, osamnaest po 20.000 dinara odnosno 2,400.000, 1,600.000, 800.000, 600.000, 400.000, dvije srećke po 200 000, dvije po 160.000, pet po 120.000, osamnaest po 80.000 kruna itd. bez odbitaka! Cijene srećaka za svaku klasu: II srećha Dinara 18 III Kruna ISZ 1 Z srećke Dinara Z1 ili Umna 98 11 srećke Dinara IZ Ili Kruna 18 18 srećke Dinara 6 ili Kruna Z1 Točna i brza isplata sviju dobitaka zajamčena! Narudžbe iz cijele države neka se uprave poštanskom uputnicom ovlaštenoj glavnoj kolekturi MEĐUNARODNA BANKA D. D. odio razredne lutrije. K Zagreb K Najveći izbor brojeva! Štamparija Danlel & A. Kajon. Sarajeva � https://kolekcije.nub.ba/files/original/fe16a739a3974ea5bc05694ea6712525.pdf 5339c7cd9b66b29c5d2b543f2ed89409 PDF Text Text EubiAKirsA u Gl.uvuji Г1.АСЕЛА, pojedini broj К 2-~~ IZLAZI SUBOTOM, UTORK®M I ČETVRTKOM. UREĐUJE REDAKCION1 ODBOR. PRETPLATA: GODIŠNJE K 110, NA POLA GODINE K 90. UREDNIŠTVO 1 UPRAVA NA­ LAZE SE U KRALJA PETRA ULICI U VAKUFSKOJ PALAČI. ГЛАСИЈ . јУГОСЛАВЕНСКЕ муслиманске организације. Broj 132 (237) Sarajevo, utorak 28. decembra 1920. (15. rebijulahir 1339.) Opsjene se raspiruju. „let* tako Preatolonasljedaik je (pred g. Ribarom) pohvalio držanje jugoslavenske muelimaasko orgaai*aeijoc<. .. ,,Politika“ od 24. decembra. Prije prelaza na dnevni red skup« štinske sjednice od četvrtka narodni je poslanik g. dr. Spaho dao ovu o« gradu našeg poslaničkog kluba: »Na« dovezujući na izjavu, što smo je gle« de privremenog poslovnika dali u drugoj prethodnoj sjednici Ustavo« tvorne Skupštine, i ne praveći, kao monarhisti, nikakva pitanja od po« laganja zakletve, članovi Jugosl. Musi. Kluba prelaze na polaganje zakletve i izbor predsjedništva uz ovu izjavu: Pošto su radikali i »demokrati« dali obećanje, da će se izmjeni sada« njeg reakcijonamog poslovnika pri« stupiti odmah čim se izabere stalno predsjedništvo, a Savez Težaka ga je priznao samo na 14 dana, Jugosl. Musi. Klub traži, da se odmah na prvoj narednoj sjednici prijeđe na izbor odbora za izradu novog po« slovnika. Ujedno imam izjaviti, da mi je vrlo žao, što je g. predsjednik ministarskog savjeta našu prađašpju (izjavu doveo u vezu sa patriotskim osjećajima i držim, da se naša iz« java, koja je išla za tim, da se do« nese poslovnik, koji će odgovarati svrsi konstituante, nije mogla nika« ko dovesti u vezu sa patriotskim o« sjećajima.« Kad je g. dr. Spaho izrekao riječi: »i ne praveći, kao monarhisti, nika« kva pitanja od zakletve«, u klupa« ma »demokratskih« zastupnika na« stade buran pljesak i poklici »živje« li«. Pljeskahu i mnogi radikali. Sta je uzrok ovim poklicima oduševlje« nja i kakp se je moglo pljeskati baš samo našim poslanicima? Ko bude čitao samo našu izjavu, a pusti $ vi« da druge okolnosti, tome će bitr po« sve nejasno ovako držanje »demo« krata« i čudiće se njihovom postup« ku. No kome je poznato, da Beo« grad i Srbija nemaju ni pojma o na« šim pravim težnjama, ko uvaži či« njenicu, da su neki naši domaći pro« tivnici, poduprti od strane izvjesnih naših odmetnika, napravili čitave kule laži o našoj organizaciji i uspje« li da potpuno krivo mišljenje o to« božnoj našoj protudržavnosti ucije« pe ne samo srbijanskim masama, ne« go i mnogim vodećim političarima, taj će razumjeti i oduševljenje, koje se je pojavilo prilikom naše izjave. Jer zaista je neobaviještenost Srbi« janaca prešla sve granice i ne bi bi« lo nikakvo čudo, kad bi se u kojem njihovom tetu pojavio roman, u ko« jem bi bosanski »Turci« bili prika« zani ljudožderima. Opsienjvanje naših protivnika i« šio je dotle, da je unaprijed bio one« mogućen svaki ustuk našeg lista: on TELEFON Br. 842. ČEKOVNI RAČUN POŠTANSKE ŠTEDIONICE 1119. ne samo da nije sistematski praćen u kojem1 »demokratskom« dnevniku, nego je a priori bilo nemoguće otvo« riti usta u našu obranu. Na taj i sa« mo na taj je način bilo moguće, da se po »demokratiji« šepiri jedan Su« krija Kurtović, po »Pravdi« jedan Rehac, a ulogu informatora da igra jedan Hidajet Kulenović ili Ibrahim Sarić. Samo su se na taj način mo« gli publikovati bolećivi ispadi jed« nog Gostuškog i s nasladom čitati cinički sastavci jednog Cicvarića. Naše će držanje mnogome otvo« riti zasjenjene oči pa će srpska jav« nost uskoro uvidjeti, koliki su n a« cionalni zločin počinili njeni doskorašnji informatori i kakvu joj je medveđu uslugu učinila zadrlje« nost jednog Nježića i intrasigent« nost braće Grđića, Milana Srškića i ostalih demagoga. Zora puca i mi je iskreno pozdravljamo. Da se sad osvrnemo na učinak na« še ograde na drugoj strani. U istoj sjednici Konstituante uzeo je riječ predsjednik ministarskog savjeta g. Vesnić i na adresu našeg kluba upra« vio ove riječi: »Ja najprije smatram za dužnost, da izjavim radost na posljednjem dijelu izjave našeg druga' g. dra Mehmeda Spahe. Je*ni» jesam ni ranije sumnjao u pa« triotizam naše braće muslimana. I ako su oni mene u tom pogledu rđa« vo razumjeli, onda ja to rđavo ražu« mijevanje sažaljavam. Ali kako je ono bilo povod ovakovoj izjavi, ja se tome u izvjesnoj mjeri i radujem. Jer, gospodo, u trenucima, u kojima živimo i pred poslovima koji pred nama stoje, treba i zemlja naša i ono što je izvan zemlje naše da zna: sa kakvim elementima u ovoj zemlji ■ima da se r ačun a i na kakve elemente red, rad i budućnost ove zemlje treba da polažu i svo< ju vjeru i svoju nadu.« Istaknemo li, da g. Vesnić pripa« da onoj struji radikala, koja je za« kriljivala najnoviju akciju proti na« šoj organizaciji, onda smo podvukli i važnost ovog našeg faktičnog po« teza. Bilo bi d®bro, kad bi tu izjavu g. Vesnića zapamtili i ovdašnji ober« radikali. »Samouprava« je pošla još jedan korak dalje. Zabacivši potpuno gle« dište, što je u njene stupce na dosta čudan način prokriomčareno prije dva mjeseca, ona se je potpuno vra« tila Isvom pređašnjem prosuđivanju naše akcije, pa u vodniku 243. broja od 24. o. mj. donosi i ove retke: »Jugoslavenska Muslimanska Or« ganizacija dokazala je juče, to mo« ramo ovde da zabeležimo kao što je g. Vesnić to učinio u parlamentu, da je na visini svoje dužnosti i da je njeno rodoljublje i iskrenost oseća« nja za ovu zemlju iznad svake sum« nje. Ovo mi ne ističemo kao nešto, što je u našim redovima moglo da izazove iznenađenje, nego kao živ dokaz našim I političkim protivnici« ma, koji su o našoj braći muslimani« ma imali drugo i sasvim protivno mi« šljenje. Mi moramo još da naglasi« mo i to, da glavna zasluga za ovakvo dostojno držanje muslimana pripa« da radikalnoj stranci, koja je odu« vek sa najviše iskrenosti i apsolutne lojalnosti shvatala položaj i želela da izađe na susret željama i o p r a v« danim zahtevima muslimana. Ona je to naročito onda dokumen« tovala pred licem celoga našeg na« roda, kada je u vrtlogu jedne bez« dušne agitacije i licitacije, javno, čak i po cenu svoje partijske popu« larnsoti, stala na branik u g r o ž e« nih građansih prava naše braće muslimana. A oni, i ako s a pravom ogorčeni zbog mnogih nepravda, koje su im učinjene, da« nas otvoreno ulaze u red onih stra« naka koje najaktivnije hoće da uz« mu učešća u izgradnji ove naše dr« žave. To je najlepši i najveći dokaz ljubavi prema ovoj zemlji i naročito onaj deo našega naroda, koji je najaktivnijeg udela imao u oružanom stvaranju ove države zna« će stav naše braće oceniti onako kako to pristoji.« Treba li kakva komentara ovim riječima »Samouprave«? Držimo da je suvišan i citiramo ih kao po« uku — »Srpskoj Riječi«, kako bi tre« bala da piše u ovim važnim i pre« važnim časovima. I Regent i Vesnić i »Samouprava« zbore sasvim druk« čije nego li piše »Srpska Riječ«. An« laiše li to Srškić i kompanija? Vri« jeme je, skfajnje vrijeme, da to shvate i — čuju bar pljesak »demo« krata«....... Sarajevo, 27. decembra. Držanju našeg poslaničkog kluba u pitanju zakletve daju se u javno« sti razni komentari. Jedni misle, ili se prave da misle, kako taj korak znači privolu našeg kluba na Mar« kovićev nacrt Ustava. Biva, da je naš klub pristao na centralizam i u« svojio podjelu našeg kraljevstva na 35 malih oblasti. Drugi hoće da znaju, kako je taj korak našeg kluba izazvao lom u dvije grupe, od kojih jedna trči u vladu pod svaku cijenu, a druga od« bija svaki kompromis i uporno za« govara autonomizam, dapače i fede« raciju. Taj lom imao bi biti tako pp« sežan, da prijeti rascjepom u našem klubu, secesijama, odstupima i t d. Da se kakogod izbjegne tom rascje« pu, »grupe* se nekako nagodiše da se sazove Centralni Odbor, pa da on odluči. Ima i još smiješnijih na« klapanja i burgija. Da se učini kraj ovim kombinaci« jama valja nam izjaviti ovo: Cen« tralni je Odbor sazvan na 30. decem« Godina 11. bra ne stoga, što bi imao da riješi kakav spor već stoga, što je on pre« ma našem štatutu glavni forum za davanje pravca politici naše organi« zacije i jer je poslanički k’.ub vezan za njegove zaključke. O kakvom sporu među članovima poslaničkog kluba nema ni govara. Isto tako ne« ma govora ni o tom, da je naš klub prihvatio Markovićev nacrt Ustava. Pozitivan mu je uspjeh u tom, da će se danas sastati predstavnici stra« naka u svrhu vijećanja o izmjeni sadanjeg privremenog poslovnika, u kojii je svrhu predložio svoje izmje« ne. Za te ćemo se izmjene založiti svom snagom, jer ne bismo mogli pristati da se od Konstituante na« pravi sala za ćutanje i aminanje. O svemu drugom donijeće odlu« ku Centralni Odbor, a ko poznaje disciplinovanost naših redova, jasno mu je da su sva naklapanja o rascje« pu jedno pusto maštanje. Skori će dani pokazati tačnost ovih redaka i stoga po stoti put riaglašujemo, da nema nikakva povod'a za zabrinu« tost naših prija’telja. Dr. Krasnica — pitpredsjednih konstituante. KONAC JEDNE SRAMNE AFE« RE. Na petom sastanku konstituante u prošlu srijedu 22. ov. mj. obavljen je izbor predsjednika konstituante. Izabrani su: za predsjednika Dr. Ivo Ribar (demokratska partija), za I. potpredsjednika Miloš Gosić (radi« kal), za II. D r. Hrasnica (naša organizacija) i za III. Dr. Slavko Mi* letić (radikal; ovo je mjesto rezervi« sano Koroščevom klubu). I ako je naš klub po broju mandata na sed« mom mjestu, on je ipak svojim tri« jeznim i patriotskim držanjem kroz to kratko vrijeme i svoje dosadašnje najžešće protivnike razuvjerio u po« znatim predrasudama protiv musli« mana Bosne i Hercegovine. Kad je Hrasnica u svoje vrijeme bio postav« Ijen na ministarski položaj, digla se je ogromna novinska hajka protiv njega. Konstruisane su nekakve o» sude, kojima da je on presudio na smrt 25 Srba u Kragujevcu kao bivši vojni sudac u autrosugarskoj vojsci. Sjećamo se članka u »Beogradskom Dnevniku«, — tada Pribićevićevom eksponentu — kojim je Krsto Cic« varić »koji sada dijeli lekcije konsti« tuanti, zahtijevao od antante (1), da traži i Hrasnicu među onim genera« lima centralnih sila, koji se ogriješi« še o međunarodna prava. Za Cicva« rićem se je tada povela cijela »de« mokratska« štampa i Hrasnica je u očima javnosti bio ožigosan kao — dželat srpskog naroda. Ra« dikalna je štampa tome nedostoj« nom postupku asistovala time što ni« je uzela Hrasnicu u zaštitu. Čak je Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.] u Sarajevu Dionička glavnica K 7,000.000 Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS. i u inozemstvu. Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovolj' nije. Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. Podružnice u 0. Brodu i g. JMovom Daje sezonske i aprovizacijske kredite, — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — ROBNO ODJELJENJE kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. - - - Hucslarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. -Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: Zli �Nn: 237 — Втз’ Сточчв 2 S>r»n» nabavljeno i svjedočanstvo profeso« ra Rajsa, zvaničnog istražitelja au« strijskih nedjela. I danas taj isti Dr. Hrasnica sjedi na predsjedničkom mjestu konstituante. Hrasnica je do« bio — 161 glas; za njeg su glasali 1 radikali i demokrati. Naročito treba naglasiti, da je u demokrat« skom klubu kod diskusije, da li će se primiti kandidacija dra Hrasnice. ustao Ljuba Davidović, predsjednik kluba i izjavio, da je sve laž, što se protiv Hrasnice pisalo i govorilo i da će on — prvi glasati za njega. Toi se izjavi pridružio i Milorad Draško« vić. Iz toga zaključujemo, da su is« taknuti vođi demokratske partije u vrijeme napadaja na Hrasnicu bili nečijom grubom silom onemogućeni, da ustanu protiv tadašnjeg sramnog pisanja njihove štampe. Drugi za« ključak jeste, da je ta gruba sila da« nas pala i da će prema tome i demo« kratska partija moći poći onim pu« tem, na koje je upućuje već njeno samo ime, i na kome će i nas susre« sti. One ispade, kojima »demokrat« ska« štampa još i danas nasrće na Hrasnicu. smatramo za zadnje tr« za je slomljenog zloduha, u čijim se rukama, to danas možemo sigurno ustvrditi, nalazila ta štampa. Mirno se može očekivati onaj dan, kada će držanje demokratskog kluba i Smjer »demokratske« štampe pasti u jedan pravac.A možda je tim da« našnjim napadajima na Hrasnicu u« zrok labav nadzor nad kojekakvim piskaralima, jer drukčije nam je ne« mogućno rastumačiti, da i beograd« ska »Tribuna« nazivlje Hrasničin iz« kor »Skandalom i sramotom konsti« tuante«. Za njom se je poveo i je« dan ovdašnji listić, za koji moramo pretpostaviti, da ga njegovi gospo« dari nikad ne čitaju i da stoga može da piše sve, što mu iz pera kane. „Demohratiji**. Glavni organ »demokratske« stranke »Demokratija« u broju od 21. o. mj. u članku »Grupisanje« go« vori među ostalim i o našoj posla« ničkoj grupi ovako: »Odmah se ocrtavaju fizionomije dveju glavnih grupa: — fanatici muslimani i zatucani jezuiti u društvu sa p r a v overn i m Paši« ćevim pristalicama čine jednu neo« bičnu i čudnu, da ne reknem smešnu družinu. Ovo čudo od partijske me« šavine stajalo bi pod pokrovitelj« stvom mesijske brade, uz blagoslov popa Korošeca i prizivanje A« lahbo.sanskih begova. Men« tor i teoretičar ove »homogene« gru« pe biće, zna se već, St. Protić, koji je, svakako, njen tvorac. Ali mučno da će i on, sa svim svojim teorija« ma, umeti dokazati čega ima zajed« ničkog između papskih separatista, Muhamedovih fanatika i srpskih (radikala) i hrvatskih šovi« ništa.« »Demokratsko« pamćenje mora da je vrlo slabo. Treba ih potsjetiti, da su prije par dana pisali i ovo: »Krijete se, jer ste šugavi od glave do pete? Vi Bećiri, Kemali, Amedi i Jusufi!----- Mi Vam tvrdimo, da ćete Vi uskoro osetiti ono, što ste u stvari, a to je roblje!« Na drugom mjestu: »Isto takosvešteni« c i naši (riječ je o pravoslavnoj crkvi. Pr. Ur.) moraju s a d a b i« tiapostoli na kulturnom preporođenju naše nove države i duhovno naš na« rod ujediniti.« I ta ista »demo« kracija« naziva nas »fanaticima Mu« hamedovim« i piše posprdno o Al« lahu, u koga danas vjeruje više svi« jeta, nego u Hrista. Neka nam »de« mokracija« nađe i jednu riječ, koja je tako vjerski netolerantna, kao što je to njihovo prizivanje Hristosa, da duhovno ujedinjuje naš narod i mi ćemo se smjesta odreći našeg na« živa »jugoslavenska muslimanska organizacija« i postati — »demokra« ti«. Dotle su za nas ta gospoda tje« snogrudni i ograničeni pravoslavni hrišćani, koji su zaboravili na glav« ni svoj nauk: na ljubav i milosrđe. Zaista se neobično čudimo, da i« ma danas u našoj kraljevini ljudi s akademskom naobrazbom, koji još nisu u stanju da strgaju mrenu s o« čiju i da napokon progledaju, šta se krije pod tom Pribićevićevom mas« kom »jugoslavenske nacijonalne de« mokraći je«! Beograd-Jadran. Po vijesti u »Jugoslavenskom Llovdu« od 14. decembra o. g. zavr« šene su u ministarstvu saobraćaja studi je o projektu pruge: Beograd— Jadran. Dvije su linije projektovane i to: Beograd, Zemun, Klenak, Šabac, Loznića, B. Bašta, Višcgrad, Foča, Šavnik, Nikšić, Kotor. Ova je li« nija posve lokalnog značaja, i ne bi nikada bila rentabilna. Stala bi nas silnih žrtava, a ne bi se Bosne gotovo ni dotakla. Po drugom bi projektu linija ja« dranske željeznice išla ovako: B e o« grad, Zemun, Klenak, Sabac, Loz« nica, Drinjača, Kladanj, Sara je« v o, Mostar, d o 1 i n a N e r e t« ve, ušće Neretve — Jadran. Ova je pruga posve međunarodnog značaja, a svakom na prvi pogled o« čevidna je njena ogromna značaj« nost za unutarnju i vanjsku trgovinu naše zemlje. K tomu je ova projek« tovana linija i kraća od prve, ado« linaje Neretve uvijek bila po svom prirodnom položaju jedini na« ravni izlaz, koji vodi Srbiju i Her« ceg«Bosnu na more. Ona je najduža i najusječenija braz« da, koja u centralnom položaju pre« ma zemlji siječe popriječke one ni« zove uporednih planina, što odva« jaju našu zemlju od našega mora. Zar da se ta dolina sama od sebe ne nameće, da se kroz nju slije na more sav saobraćaj iz malo ne svih krajeva naše zemlje? To je najglavnija arterija naše zemlje, pa bi baš ta jmngamorala biti najvažnija pruga u našem kra« Ijevstvu. Terensko ispitivanje ove druge li« nije povjereno je sarajevskoj željez« ničkoj direkciji, pa smo uvjereni, da će učiniti sve moguće, da dođe do izgradnje ove pruge na Jadran. Za ovu se prugu mora živo da zainte« resuje svakolika Herceg«Bosna, jer u njenoj izgradnji leži napredak čije« le naše zemlje. jst. Držan je muslimana i zemljoradnik ‘ka. »Pokret« od 21. decembra piše: »U toku pregovora najsimpatičnije držanje malih parlamentarnih stra« naka zauzimaju i muslimani i zem« Ijoradnici. Obadve stranke žele da se što pre dođe do sporazuma, i da se zemlji da ustav. Ako se sporazu« me ju demokrati i radikali, u vladu bi stupili i muslimani. Zemljoradnici ne misle sudelovati u vladi, ali će 'je potpomagati. Između muslimana i bosanskih zemljoradnika počeli su se voditi privatni razgovori o reše« nju agrara u Bosni.« Taj isti »Pokret« je u broju od 3. dec. napisao ovo: »Korkut i Hrasni« ’ca vuku dvadeset i pet volova za so« bom u Beograd i strašan će njihov muk biti preko groblja nesretne če« štite djece, koja uzalud padoše za narodni ideal, za ujedinjenje.« Stalna na tom svijetu samo mije« na jest!... Buši dopisi. Jeleč, 14. decembra. Radnička nadnica — 3 K 33 h ! — Naši komunisti podbadaju radnike često na štrajkove i onda, kad dnev« nica iznosi po 50, 100, pa i više kru« na i stoga se silno čudim, da im nije zaprlo za oko ovo grozno i nečo« vječno iskorišćivanje bijednih mu« slimanskih sirotica u ovdašnjoj tvor« nici ćrlima. Početkom jula ove go« dine obnovljen je rad u toj tvorni« ci i danas je u njoj zaposleno oko 20 naših siromašnih djevojaka i žena, koje izvrsno razumijevaju svoj po« sao, jer su i prije rata tu radile. One rade po komadu. Njih četiri rade na jednom stanu i dovrše za mje« sec dana J čilim. Uprava im plaća za taj posao - 400 K, od kojih da« kle otpada na jednu radnicu 100 K mjesečno. Te sirotice nemaju ni poj« ma, šta znači štrajk, za njih se uopće niko nc stara i stoga molim našu or« ganizaciju, da se zauzme za njih. kako ne bi poskapale od gladi i teš« kog rada. . . , , . Zelja je ovih robinja, još, da im se postavi za pisara (upravitelja) je« dan musliman, koji će ih sigurno bo« 'lje razumjeti, jer sadašnji upravi« telj Gottfried Doberer nema Ljud« skog srca a potpuno je gluh za nji« hovo jadikovanje, a sam pliva u blagostanju. On drži magazin za meso i sušenje divljih koža, štalu za hajvana, trap za krtole, tri velike sobe donjeg sprata tvornice za ra« kiiu, smreku i rulj, toči i prodaje tajno rakiju, kolje krinke i t. d. I te jadnice, koje nemaju ni dosta kru« ha. mora ju svaki dan da gledaju, ka« ko se njihovom krvlijiu obogaćuje taj nečovjek. Molim Vas, draga bra« ćo, da učinite, štogod možete, nc bi li se makar koliko poboljšalo to o« čajno staije. Mehmed Tuzlak, i Janja, 20. decembra. - Na adresu Državne Zaštite Djece i Mladeži u Sarajevu. Prije nekoliko ‘dana čitam u »Jugoslavenskom Li« stu«, da će se siromašnoj školskoj djeci u Sarajevu dijeliti odijelo i o« buća i da će se znatne količine robe otpremiti u provinciju s istom svr« hom. Pošto se je od našeg oslobode« nja više puta dijelilo odijelo* hrana i novac siromašnoj školskoj djeci i drugoj siročadi, a ovamo nikada ni« šta nije doprlo, to ću biti slobodan, 'da na ovu nepravdu upozorim D. Z. D., kako bi je mogla pravovremeno ■popraviti. Priznajem, da je potreba velika, te da joj se ni izdaleka ne može u« dovoljiti, i sasvim je naravno, da se ova pomoć mora ograničiti na naj« siromašnije. Ali po dosadašnjem is« kustvu bi se dalo zaključiti, da je ova stvar postala monopolom širo« mašne dj’ece nekih gradova ili ako hoćete i izvjesne konfesije. Da budem jasniji: U nekim su se našim većim gradovima osnovali ‘dječiji domovi, otvorene su školske ‘kuhinje, redovito se dijeli odijelo, obuća, konzervirano mlijeko, novča« ne potpore (i to, naravski, kao i sve ostale posve »objektivno« obzirom na pojedine konfesije), a u s c 1 i m a toga ništa nema. Američki kakao i konzervirano mlijeko dobili su u znatnoj količini i sarajevski srednjo« 'školski konvikti, u kojima su veći« nom odraslija djeca, pa im se nije bojati, da će zakržljaviti, a seoska sirotinja ni mirisa mu nije čula. Da i ne govorim ovdje o američkim odi« jelima, u kojima se još i danas koče kojekakvi kicoši i frajlice. Svoju ću tvrdnju potkrijepiti o« vim primjerom: Kada je početkom ove godine naša vlada odredila jed« nu priličnu svotu novaca u svrhu di« jeljenja potpora ratnoj siročadi u B. i H., ja sam, kao tadanji tajnik mje« snog odbora J. M. O., napravio is« kaz ove siročadi, jer to općina nije htjela učiniti po svojoj dužnosti i, snabdjevši ga svim potrebnim doku« mentima poslao ga preko sreskog načelstva u Bijeljini na oblasni od« bor za zaštitu djece i siročadi u S., da on prema njemu podijeli potpo« re, ali do danas ni jedno siroče nije dobilo niti jednog helera. Šta je to« mu razlog? Da li možda to, što su siročad slučajno samo muslimanska? Čovjek danas ne može proći ulicom, a da ga ne zaboli u duši, kad vidi ove nevine stvorove, kako se kupe od zime i savijaju od gladi i iz dana u dan sve više propadaju. Zato ja ovim putem u njihovo i« me apeliram na D. Z. D., da im što prije priskoči u pomoć, a naročito onima, koji idu u školu, i da ih u na« šem općem interesu bar u zadnjem času spasi od potpune propasti. Abdulah Gruhonjić. Jajce, 24. decembra. Bezakonja jajačkih žandarma. Dne 25. juna ove god. doš-li su Špi« ro, Niko i Stana Stanišić vojničkom puškom i revolverom naoružani, na moju livadu u selu Bavaru, koju sam još prije 12 godina kupio i kroz to vrijeme mirno posjedovao i sam ob« rađivao, te su mi je silom pokosili. 26. juna sam prijavio napadače kot. uredu u Jajcu i zamolio za zaštitu. Ovaj je 29. juna dao nalog žandarm« 6skoj stanici u Jajcu, da u toj stvari ureduje i na 1. jula je izišla žan« darmska patrola pod vodstvom na« rednika Nikolajevića u spomenuto selo ali nije ni pokušala da ureduje. Taj je Nikolajcvić podnio lažan iz« ,'vještaj svojoj stanici, jer je izvije« htio, da uredovanja nije mogao sto« ga provesti, što Stanišića toga dana ‘nije bilo ni u selu ni kod kuće, već 'da su navodno otišli u Dolnji Va« kuf. Istina je, da su Stanišići baš 1., 2. i 3, jula kosili moju livadu, što inogu svjedocima dokazati. Poslije toga sam u istoj stvari išao više ne« go deset puta kot. uredu i jedva dva« desetog dana je patrola dotjerala Špiru Stanišića, koji je dvadeset da« na kosio moju livadu i sijeno odno« sio. Pol. pristav je Stanišića osudio, ali samo radi neovlaštenog nošenja oružja na 14 dana zatvora, ali je pu« šten prije nego je odležao kaznu. Protiv nezakonitog postupka žan« darmske patrole pod komandom Ni« 'kolajevića podnio sam prijavu kod kot. ureda, ali je ista bez izviđa i bez preslušanja predloženih svjedoka bačena ad acta. Ne znam više, šta da radim, kad i onaj, koji je pozvan, da štiti moja prava, pušta, da mi se grabi i zadnja moja imovina. M. selam. Husejn Menzildžić. РвШ pregled. UNUTARNJI. Pašić o situaciji. »Balkan« od 25. decembra dobio je od jedne autori« tativne ličnosti ovo obavještenje: »G. Pašić smatra situaciju za ozbilj« nu. Ozbiljnost situacije čine izvesne unutrašnje teškoće, koje za ovaj momenat dolaze poglavito otuda, što je kod radikala još uvek ideja vodilja da se u pitanju donošenja Ustava po mogućnosti postigne sa« glasnost sa svima parlamentarnim grupama, koje su lojalne za jedin« stvo. Posle apstinencije izvesnog dela S’.ovenačke Pučke Stranke i Hr« vatska Zajednice ove tendencije Ra« dikalne Stranke sve se teže dadu o« stvariti. Kod ovakvog stanja g. Pa« šić je mišljenja, da jedan pun i loja« ■lan sporazum sa Demokratskam Strankom naslonjen na Jugoslaven« sku Muslimansku Organizaciju i do« nekle na Zemljoradničku Stranku, jeste jedini izlazak iz situacije. Ova« kav blok stranaka koje se u bitnim stvarima mnogo ne razlikuju ima dužnost da prvo dade vladu, pošto se između ovih grupa utanači spora« zum o ustavnom pitanju kao kapital« nom pitanju za vladu i parlamenat. Pored svih teškoća g. Pašić je još optimista i on se nada da će za vre« me nastupajućih praznika duhovi i« pak da se stalože i da će u međuvre« menu do formiranaj vlade i nastav« ka rada u parlamentu, naći se dodir« nih tačaka, te da se u parlamenat vrate i g. Korošec i njegova grupa i menu do formiran ja vlade i nastav« rad na donošenju Ustava. Nu, na slučaj da se desi da neuvi« đavnost na izvesnim stranama po« traje i duže, nova vlada i parlame« nat pristupiće radu i svršavanju po« slova i bez onih elemenata koje niko iz saradnje ne isključuje.« Intervju sa drom Matom Drinko« vičem. Saradnik »Beogr. Dnevnika« je intervjuisao dra Matu Drinkovi« ća, koji mu je izjavio među ostalim, da Vesnić nije govorio istinu, kad je govorio, da je on upozoren na po« sljedice nepotpisivanja poslovnika. O tome će on detaljno izvijestiti konstituantu, ako se promijeni po« slovnik. Gledište »gospode«, da se i sa manje od pola članova konstitu« ante smije konstituisati konstituan« ta, naziva on nečistim poslom, s ko« jim on ne će da ima veze. Članovi Hrvatske Zajednice nisu protivni zakletvi kralju, ali nikad ne će do« pustiti, da se njihovim pristankom, a u ime tobožnje državne potrebe, u konstituanti radi po poslovniku, koji isključuje svaku debatu i spo« razum. Za Hrvate nc može vrijediti ono, što »gospoda« budu bez njih odlučivala. Ono nekoliko katolika, koji su položili zakletvu, ne mogu (govoriti u ime Hrvata. Hrvati hoće, da održe na visini svoj ugled i da se održi data riječ, jer su ubjeđeni, da se time najbolje služi i narodnom je« dinstvu. �Бпг,| 227 — hrnl VANJSKI. Banat Rumuniji. Beogradski pres« biro javlja da je naša vlada naknada no potpisala ugovor o granicama iz« medu svih država nasljednica Au« strougarske. Prema tome je tako zvano banatsko pitanje riješeno za Rumuniju. Posredovanje Čehoslovačke izme« đu Jugoslavi je i Bugarske. »Čas« sa« opštava izjavu bugarskog ministra /predsjednika Stambulijskoga, koji vodi pregovore sa češkim političari« ma. On je izrazio želju, da bi Če« hoslovačka posredovala između Bu« garske i Jugoslavije. To bi posredo« vanje Cehoslovačka mogla da pri« mi samo onda, kad bi za to umolila i Jugoslavija, koja međutim dosada toga nije učinila. List kaže: Mi smo ponosni na prijateljstvo sa Jugosla« venima i rado bi posredovali, ali sa« mo da nas i oni pozovu. Stambu« lijski putuje u Beograd, te će mogu« će sporazum postići lakše direktnim pregovorima sa Pašićem nego li na« šim posredovanjem. Izzet«paša okrenuo. Iz Carigrada javljaju zanimljivu novost, da je turski ministar unutrašnjih djela Iz« zet«paša, koji je u ime otomanske vlade bio odaslan Kemabpaši na pre« govore, u Angori je postao ministar vojni revolucijonarne Turske vlade. Turska misija dolazi u Pariz. Iz Carigrada pošla je u Pariz misija o« tomanske vlade. Prije svog odlaska izjavio je Nabibeg, predsjednik mi« sije jednom francuskom novinaru nadu, da će francuska vlada potpo« moći Tursku u njenoj nesreći. Na« ročito je upozorio s kakvim ogrom« nim prirodnim bogatstvom raspola« že Turska u Maloj Aziji, radi čega bi bilo u interesu saveznika, da se s njome sporazumiju. Konstantino« va Grčka morala bi se odreći svih osvajalačkih zahtjeva u Aziji. Mala Azija neće više njemačkog utjecaja niti direktnog niti indirektnog, jer znade, da b njeno podlaganje pod Atenu značilo povratak njemačkih planova od 1914. Carigradski Grci protiv Konstan« tina. Pred uredništvom grčkog mo« narhističkog lista »Pariš« u Carigra« du sakupili su se neku večer prista« še Venizelosa i priredili demonstra« čiju. Iza toga su na zgradi polupali prozore. Svaki dan dolaze u Čari« grad oficiri, koji bježe sa maloazij« skog fronta, jer neće da služe pod Konstantinom. U nedjelju su u Carigradu pred grčkim poslanstvom bile opet velike demonstracije. Grč« ka vlada ne daje pasoše onim Grci« ma, koji hoće da odu u Carigrad. z Proces Kota protiv Vilhelma II. Pred četvrtom civilnom komorom 'zemaljskog suda u Berlinu vodi se jedan proces, koji je zainteresovao cijelu njemačku javnost. Vilhelm П. tuži knjižarski zavod Kota, što je bez njegove dozvole štampao treći svezak Bismarckovih memoara, koji 'sadrže mnoga njegova pisma veoma intimnog karaktera. Prijašnji nje« mačka car se protivi, da njemački narod danas dozna, šta je on nekoć kao mlad čovjek pisao. Memoari ni« šu još dati javnosti, ali se mnogo egzemplara ukralo iz štamparije, te su tako prve njemačke novine đoni« 'jele izvatke iz njih. Bismarck je tu srditim tonom i sa mračnim pogledi« ma u budućnost ocrtao spor između njega i cara radi držanja Njemačke ’prćtna Rusiji. Da mogne prekinuti prijateljske odnošaje s Rusijom, Vilhelm je otpustio Bismarcka. Po« vodom toga danas se bavi njemačka 'javnost pitanjem, je li bilo moguće otkloniti svjetski rat, da je Bismarck ostao dulje na službi kao državni kancelar. Komunistički nemiri u Slovačkoj. Iz Bratislave se javlja: Već kad se izjalovio komunistički štrajk u Čes« koj, pokušali su komunistički agita« tori, da izazovu u nekim gradovima Slovačke nemire. Tako su grad Vra«. bio u noći od 17. o. mj. htjeli za« posjesti 2000 štrajkujućih zemljo« radnika, ali su bili raspršeni. Drugi dan prodrlo je u grad veći broj dru« gih radnika, pa je došlo do puškara« nja, te je bilo nekoliko mrtvih. Žan« darmerija, i vojska očistila je grad od prevratnih elemenata, pa je on« da opet nastupio mir. Građanski rat u Irskoj. Iz Londo« na se javlja: Usprkos pregovora, ka« ko bi se našao izlaz iz teške irske krize, traju i dalje bojevi u većini Серлпа 2 —?S.raua .ПЈХл' — .PEAV.JA" gradova Irske. Tako se javlja iz Du« blina, da se tamo utvrđuje zgrada u kojoj je sjedište irske vlade i to bodljikavom žicom. Britske čete provalile su u samostan karmelićana i Franjevaca proveli premetačinu i uapsiti patra Dominika, kapelana bivšeg načelnika od Corka. Britske čete spremaju se, da osvoje grad« sku vijećnicu, pa u blizini iste pođi« žu barikade od bodljikave žice. U samoj Irskoj prestali su svi prego« vori glede primirja. Armenija odbij'a Sevreski ugovor. Agencija Havas javlja iz Carigrada, da armenski listovi javljaju, da je predsjednik armenske delegacije Poora, na pismeni upit nacijonalis« tičke skupštine izjavio, da će nova armenska vlada odbiti Sevreski mi« rovni ugovor, pošto je sa kemalistič« kom vladom u Angori sklopila ugo« vor, kojim potonja garantira neza« visnost i integritet Armenije. Vakufsko=mearjfski sabor sastaje se danas na redovito zasijedanje, da riješi proračun za buduću godinu i donese zaključak o uređenju naših medresa i mektjeba. Kako čujemo, sabor će raspravljati i o predlogu glede revizije sadanjeg autonomnog statuta. Bio s hajrom ovaj radi Agitacijona izložba protiv alko« hola. »Pobratimstvo« nam javlja : Kancelarija za suzbijanje alkoholiz« ma iz Zagreba šalje u Sarajevo svo« ju protiv«alkoholnu izložbu. Ta će izložba biti smještena u prostorija« ma omladinskog kluba »Budućnost« Ćukovića ulica i ostaće u Sarajevu 3 dana: utorak, srijedu i četvrtak to jest 28., 29. i 30. o. mj. Izložba će se moći posjećivati od 2—6 poslije pod« ne. Ulaz je besplatan. Verifikacija mandata. Konstitu« anta je jednoglasno primila izvještaj verifikacionog odbora, kojim se 343 mandata oglašuju za neosporne. Ra« dićevci nisu uopće ni poslali svojih punomoćj a. Protiv mostarske liste naše organizacije bila je izjavljena žalba od strane Koste Kostića i dra Mandića zato, »što je žaliocima do« šio do znanja, da su izabrani kandi« dati između sebe davali unapred o« stavke i obaveze svojim biračima i time povredili ustavni propis, koji zabranjuje imperativne mandate«. Verifikacijom odbor je te žalbe od« bacio i proglasio mandate njihove za neosporene. Jugosl. muslimanski športski klub u Sarajevu poziva na veliku zabavu, koju priređuje dne 31. o. mj. u petak u 7 i po sati na večer, u svim prosto« rij ama »Društvenog Doma« uz su« djelovanje vojne glazbe. Raspored: I. dio:T. »Ouvertura« iz opere »Nor« ma« od Bellini, izvađa vojna glazba; 2. »Domovina« od profesora Gj. Ar« nolda, deklamuje Vejsil H. Begić; 3. »Stambulska ruža«, potpuri od Leo Folla, izvađa vojna glazba. II. dio: Sirota dijete (Atafbeg i Šefika, tragedija u 3 čina od Namik Kema« la, odigravaju diletanti. Između po« jedinih činova svira vojna glazba. — Odmor. — III. dio: Tombola, biffe, nagrada ljepote i ples (igranka) do zore. — Molimo, da se ovo naše dru« štvo pomogne što mnogobrojnijom posjetom. »Džerzelezova« zabava. Ovdašnje agilno muslimansko omladinsko ud« ruženje »Džerzelez« priređuje na 7. januara veliku zabavu sa vrlo bira« nim programom. Među ostalim tač« kama programa odigravaće ovo dru« štvo Ogrizovića »Hasanagini« c u«, što je prvi slučaj, da diletanti u provinciji prikazuju ovaj popular« ni koman. Taj podhvat je najbolji dokaz, da to udruženje raspolaže dobrim diletantskim silama, na čelu kojih stoji kao režiser gosp. Muha« med ef. Kurt, bivši član zagrebač« kog kazališta; on igra i glavnu ule« gu Hasanage. Zabava će se dva put davati: na dan 7. januara po danu za musi, ženskinje, a u večer za os« talu publiku. Islanjski dobrotvor. Nazif Kapi« džić iž^ikaga poslao je musliman« skoj čitaonici u Bileću. 68.375 K, Na« zif Kapić iz PortlandsOrgan 26.000 K u svrhu gradnje društvenog doma u Bileću. Zivili uzorni dobrotvori! Izvanredna skupština »Merhame« ta« držana 17. decembra 1920. u sa« rajevskoj kiraethani zaključila je da u pogledu članarine § 6. društvenih pravila promijeni ovako: § 6. a) Počasni su članovi oni, koje na pred'log upravnog odbora imenu« je glavna skupština radi osobitih za« sluga učinjenih za društvo; b) Do« brotvori su oni članovi, koji plaća« ju društvu 40 K (10 din.) mjesečno; c) Utemeljitelji su oni članovi, koji plaćaju društvu 20 K (5 din.) mjese« čno; d) Redovni su oni članovi, koji redovito uplaćuju mjesečno i to: I. reda 16 K (4 din.), II. reda 12 K (3 din.), III. reda 8 K (2 din.), IV. reda 4 K (1 din.); e) Pomagači mo« gu biti osim muslimana i svi prija« telji islamskog napretka, koji tako« đer redovito uplaćuju mjesečno i to: I. reda 16 K (4 din.), II. reda 12 K (3 din.), III. reda 8 K (2 din.), IV. reda 4 K (1 din.). Nadalje je zaključeno, da se u § 20. ima promijeniti broj članova u« pravnog odbora i to mjesto 12 da bude 16. § 21. mijenja se ovako: »Svake godine i to najmanje za 8 dana po« slije glavne skupštine ima se uprav« ni odbor konstituisati i sebi izabrati za 1 godinu predsjednika, potpred« sjednika, I. i II. tajnika i I. i II. bla« gajnika. Ako je predsjednik zapri« ječen, zamjenjuje ga u svim njego« vim dužnostima potpredsjednik, a ako je i potpredsjednik zapriječen, onda ga zamjenjuje najstariji član po godinama od upravnog odbora«. Konačno se imaju u § 23. brisati ri« ječi: »od 100 kruna«, a mjesto toga staviti »do 400 kruna (100 dinara). Ofertalna licitacija. Trgovačka i obrtnička komora nam javlja: Upra« va Državnih Monopola raspisala je . ofertalnu licitaciju za nabavku 400.000 džakova za so za upravu so= lare u Kreki. Licitacija će se održati 10. januara 1921. u 11 časova prije podne u kancelariji Uprave Držav« nih Monopola. Kaucija iznosi za dr« žavljane kraljevine 10%, a za stran« ce 20% od vrijednosti materijala, a ima se položiti prije početka licita« čije kod pomenute uprave. Uslovi li« citacije mogu se dobiti kod Trgo« vačke i obrtničke komore u Sara« jevu. Popis u Jugoslaviji. Pitanje popisa stanovništva, stoke i zgrada, koje je trebalo da se izvrši 31. deembra ove godine, što je srećno odloženo zbog zbrke, koja je nastala prilikom oda« šiljanja potrebnih formulara, sada je privedeno kraju. Prema učinjenom rasporedu, sve pripreme treba da budu završene do kraja januara 1921. godine, tako da se u cijeloj zemlji izvrši pois na dan 31. jnauara 1921. godine. Naravno, i ovo važi samo tako, ako ne iskrsnu kakve no« ve »smetnje«. (»Politika«). Divljački napadaj na Mustafu Br« kiča s Vratnika (Podžebhana ulica 5.) izvršili su: Milan Plakalo« v i ć, K a r i š i k (ime nepoznato) i B1 a g o j e v i ć (ime nepoznato) iz Hrešc u utorak dne 21. ovog mjeseca u jutru oko 8 sati, kad je pošao u Hrcšu radi svoje stoke. Spomenuti ■ zlikovci su dočekali Mustafu i nava« lili koljem, te ga je Milan P1 a« k a 1 o v i ć udario dva puta kocem po leđima i oborio s nogu, našto su ga drugi tukli nemilosrdno gvozde« nom šipkom po ruci te su mu ruku gotovo prebili. Stvar je prijavljena policiji i liječničkom pregledbom utvrđeno, da je ruka prebijena. Zah« tijevamo najoštriju kaznu za zlikov« ce, ne bi li jednoć divljaštvo i hajdu« čija prestanuli. Dobrovoljni prilozi: Ademaga Me« šić, vcletržac iz Tešnja, darovao je za ženski konvikt 1 vreću brašna od 85 kg, 1 vreću graha od 80 kg. I vreću suhih šljiva od 100 K, 2 vre« će suhih krušaka "od 200 kg. Neka je g. Ademagi ispred pitomaca na njegovom plemenitom daru najsrda« čnija hvala. Dr. H. Mahić, Ljubuški, sakupio je K 1306.60; Salih Агра« džić,, Mostar K 703; pododbor Bos. Samac K 652; odbor J. M. O. Čap« ljina 2240; Omer Nuri Smajilagić K 100; pododbor Višcgrad K 600; Salihaga Gasal, Glamoč K>64; Faik Sadiković, Ljubuški’K 291; Osman ČepaCe, Prusac 100 K; Ajif Nuhić imam, Glamoč 310 K; povjerenik Husejin Kgjjiljagić, sakupio je prili« kom zaruka g. Cenđrića, sudije, sa gospođicom Jelenom Cubelić iz Bi« haća 250 K; a darovaše sljedeća gg: po 80 K: Husejn Kabiljagić; po 50 K: Dane Cubelić posjednik i Jusufaga Pašalić, posjednik; po 40 K: Jovan Urbanek, adm. poruč.; po 20 K: Fi« lip Cendrić; po 10 K: Ivan Knežević pristav i Nezir ef. Ezić; po 5 K: Ahmedbeg Krupić i Miralembeg Be» šircvić. Predsjednik podbora u Ko« njicu Alija S. Kadić sakupio je na skupštini čitaonice »Mirze« K 5645; darovatelji su slijedeći: Mehmed A« li ef. Hadžić 200 K; Alija S. Kadić 100 K; Salih C. Prohić 50 K; Emin« beg Bcktašević i Hilmi ef. Sunagić po K 40; Mustajbeg H. Husejino« vić 30 K; Tevfik Džumhur, Avdibeg Bektašević, Hasan ef. Softić, Salih ef. Cakić, Murat ef. Cirić, Smailbeg Ljubović, Avdulah Mulić, Jusut ef. Hadžić po 20 K; Omerbeg Agić, Šerif ef. Mvšančić K 10; Ibrahim ef. Džumhur K 5. Kajonov nedjeljni kalendar nek ne fali ni na čijem stolu. Ima sve blag« dane u crvenoj boji štampane, a sa« 'držaje sav muslimanski, srpsko«pra« voslavni, jevrejski i rimo«katolički 'kalendarium. Cijena mu je po ko« madu 30 K. — Preprodavačima ra« bat. Narudžbe iz vana izvršuju se brzo i tačno. Pakovanje se ne raču« na. — Knjižara Daniel i A. Kajon. Muči li Vas glavobolja? Zubobo« lja? Trganje u kostima? Malo Fel« lerovoga Elsafluida — i nestane boli! 6 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce. 42 krune. Državna trošarina posebno. Fellerov migrenovi klinčić »Elsa« 1 komad 12 kruna. Želudac Vam nije u redu? Neko« liko Fellerovih pravih Elsa«pilula! Te su pouzdane! 6 kutija 18 kruna. Švedska želudčana tinktura 1 velika boca 20 kruna. Omot i poštarina po« sebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feller, Stubica donja, Elsatrg br. Traljah. ,,Srpska Riječ44 u broju od 22. o. mj. predbacuje Dam, da smo glasove radikalne stranke prikratili za ravnih 10.000. i šalje nas u osnovnu školu, da učimo abrajati. Pogreška je nastala nepažnjom pri korekturi, što smo mi i ispravili prije nego nas je „S. K.“ opomenula. Na ona u istom broju krade nama ne 10.000, nego 122.000 „aveta", jer tvrdi, da smo dobili 100.000 nuvetau, a pošto čovjek ina dva„uveta“ (e čem se g. Maksimović može na sebi uvjeriti) te smo mi imali 222.000 ,,uveta“. Dakle i mi s naše strane šaljemo redakciju ,,S. R.“ u osnovnu školu, ali u prvi razred, da nauči — čitati. Ako ona možda smatra, da je samo njoj dopuštena kragja, to joj mi rado pro­ puštamo tu povlasticu. Kot. vakuf, mearifsko povjerenstvo u Bileći. Br. 89/20. Bileća, 12./ХП. 1920. Natječaj. Kod ovog kot. vakuf, mearif. povje­ renstva upražnjeno je na mektebi ibtidaiji u Bileći mjesto l-og muallima, Imama i vjeroučitelja, koje je skopčano sa imanskim doplatcima, plaćom od 1000 K mjesečno, stanom u naravi i jednirrr komadićem bašče kod džamije. Istoga če biti dužnost pored imamske službe i vazu-nasihat, te perovodje vakuf, kancelarije. Kompetenti, koji ovo mjesto žele polučiti, imaju najkašnje do 31. januara 1921. ovome povjerenstvu predložfti i dokazati: 1. Da je svršio Darul-muallimin ili koju drugu vjersku školu; 2. Da je dobrog moralnoga i poli­ tičkoga vladanja. Prvenstvo imadu oni, koji su do sada bili upravitelji mektebi ibtidaije. Kotarsko vakufsko-mearifsko povjerenstvo u Bileći. Pređ.jednik: Muhamed Drljevićs. r. Nudjamo odmah otpremljive iz Zagreba staklene ploče u svim mjerama, kao i staklarski kit, nadalje cillndere, me­ dicinske bočice i staklene lončiće za mast, svjetiljke itd. Skladište čeških tvornica stakla i porculana i । WEISS i DRUG, ZAGREB, kraj paromlina. g« у РЧлв CSEv « najbolju kremu za cipele izrađuje Ratković i drug, Sarajevo. �Svraća 4 Стр..на .JRAVDA* - Ј1РМ4ДА' A2 Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za B. i H. (d. d.) u Sarajevu. u jednoj kući od 20 dijelova svojih 7 prodajem. Kuća se na­ lazi u Hadži Šabanovića ul. 12. u blizini Ploče mahale. Ista se sastoji od 5 soba, magaze, vodovoda i bašće od 700 kv. metara zemljišta. Ahi^AI ВГжИ СВКД^| W Može se i poseban ulaz napraviti. II. EMISIJA. Upitati kod Fehim Bucalo, c рв!аг, Cirkusplac. kuća i baš^t hambar i klanica sa nuzgrednim prostorijama. U istoj kući ima dobro iduća trgovina mješovite robe. Ista se nalazi u muslimanskom selu u kojem ima škola kao i Mekteb. Upitati u istoj trgovini David Danon, Kakanj. iz fabrike Hinka Francka sinovi, Zagreb preporučuje se za Mu crnu kavu kao najsavršeniji dodatak i zamena zrnate kave. Dobije se u svim kolonijalno-bakalskim radnjama. Prva novootvorena MUSLIMANSKA APOTEKA kod „Mjeseca" Baščaršija, Hotel Bhazi АНМЕВА TATAREVIĆA Bn*bđjevena je svima )j»kovima, pa ве preporučuje avima muslimanima. Ima taae ribljeg aejtina (belukjaga\ baleama za guču. Epilapticon protiv padaviei, kopove sa kuovet sa iznemogle mučke starije osobe, katran euji-voda protiv kašlja, plućnog katarba 1 tuberkuloze, Obriol mast za skidanje dlake, otrov za miševe, eerail pomada i porcellan pomada. Sve ove artikle dobiju trgovci jeftinije kad uzmu malo voću količina. od H3,000.000- na H 10,000.000- Prokušano, nenadkriljivo, najsigurnije, posve neškod­ ljivo, bez otrovnih primjesa kosmetičko sredstvo za od­ stranjivanje dlaka kod muš­ karaca i žena iz ljekarne Rudolfa Loebela, Mag. Pharm., Maglaj dobiva se po K 15.— u svim apote­ kama i drogerijama. i povjerila ravnateljstvu, da ovo povišenje prema potrebi na jedanput ili na dvaput provede. Na temelju toga bilo je izloženo na javnu subskripciju 40.000 dionica po 100.— kruna nom., koji je iznos do 31. oktobra o. g. upisan i uplaćen. Budući, da se je prema postojećim naredbama trebalo svih 70.000 dionica i K 100.— nom. odjednom izložiti javnoj subskripciii, to ovim naknadno, kao nastavak druge emisije, izlažemo javnoj subskribciji ostatak od 30.000 dionica & K 100.— nom. uz iste uslove. Za upisivanje uslovi su ovi: Jedini i nepatvoreni brijol je onaj što ga proizvađa ljekarna Rudolfa Loebela u Maglaju. ♦ PAPJRNICA ♦ HAMDIJE KOPČIĆA 4 preporučuje svoje bogato etovarište * svih vrsta papira, kancalarijskog i ♦ školskog pribora. — Naručbe se 4 obavljaju brzo 1 točno. Cijene umjerene. • Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svib droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. »MEĐUNARODNI TRGOVINSKI POSREDNIK« Štampa se u 50.000 primeraka i kao ekonomsko-informativni list dobro uređen, zanimljiv, potreban, on je uspeo da za kratko vrijeme prodre u sve krajeve naše zemlje. »MEĐUNARODNI TRGOVINSKI POSREDNIK« je jedini časopis ove vrste i najviše su njime zainteresovani proizvađači, industrijalci, trgovci i zanatlije jer u svakom broju nalaze sva obaveštenja koja su im potrebna. Naročito ih je »MEĐUNARODNI TRGOVINSKI POSREDNIK« zainteresovao sa svojim rubrikama »Prodaja« i »Kupnja«’ u kojima ovaj časopis kao organ Muzeja Međunarodne Trgovine i Industrije publikuje u svakom broju sve ponude stranih artikala i tražnje naših zemaljskih proiz­ voda, koje Muzej dobija svakodnevo iz cijelog svijeta, i tako oni koji imadu neki zemaljski produkat na prodaju nađu uvek najboljeg kupca, a oni pak koji trebaju neki strani artikal nabave ga iz prve ruke i po najpovoljnijim cijenama. »MEĐUNARODNI TRGOVINSKI POSREDNIK« je najpodesniji časopis za oglašavanje- jer ne samo da se rastura mnogo više od svih dnevnih listova, nego se i čita moogo više, uvejc je pred očima. Prdom cijene oglašavanja su mnogo jeftinije nego u ostalim listo­ vima. Pretplatu, koja iznosi 50.— Din. godišnje treba slati administraciji. »MEĐUNARODNOG TRGOVINSKOG POSREDNIKA« Beograd, Knjeginje Ljubice ul. broj 9, sa oznakom artikala koje pretplatnik ima na prodaju, kao i onih koje on treba, da bi se to bezplatno moglo pfiblikovati u narednom broju poslije čega će pretplatnik dobiti jiiljadama tražnja za ono štp nudi, kao i hiljadama ponuda za ono što on treba. Tarifa oglasa na zahtev. Odgoyomi urednik: Ibrahim Muhić. Izvanredna glavna skupština Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Hercegovinu (dioničarskog društva) u Sarajevu, održana dne 2. septembra 1920. zaključila je, na temelju ustanova § 11. društvenih pra­ vila, povišenje dioničke glavnice BRIJOL Jedini na Balkanu * Sarajevo, 1. novembra 1920. Poziv na upisivanje dionica Prodaje se radi bolesti SEBURA :'roi 235 -- 1*1101 I 1. Posjednici starih dionica imaju pravo, u koliko se nijesu tim pra­ vom već kod prvoga dijela ovoga raspisa postužili, na svaku jednu staru preuzeti jednu novu dionicu uz tečaj K 110.— sa 8°/0 kamata od 1. no­ vembra 1920, do dana uplate. U tu svrhu imaju predočiti potvrde (međutimnice) o dodijeljenim, ali još ne izdanim dionicama, na kojim ć^ se označiti da je pravo opcije izvršeno. 2. Ostalih 4000 dionica, kao i eventualno ne optirane dionice..mogu upisati dioničari i nedioničari uz emisioni tečaj K 115.— sa 8% kamata od 1. novembra 1920 do dana naplate. 3. Razlika između nominalne vrijednosti i emisionog tečaja privesti će se po odbitku troškova pričuvnoj zakladi. 4. Nove dionice učestvovaće na poslovnom uspjehu od 1. novembra 1920., te će prema tome biti proviđeue prvim kuponom sa pravom na dvomjesečnu dividendu za g. 1920. 5. O uplaćenim iznosima izdaćemo blagajničke potvrde (međutimnice), na temelju kojih ćemo kasnije izručiti izvorne dionice, u pojedinim koma­ dima od 5, 10, 20, 25, 50 i 100 dionica. 6. Subskripcija počima 1. novembra 1920. pa traje do 31.decembra 1920. 7. Potpisane dionice moraju se isplatiti odmah kod upisa. 8. Dionice glase ili na ime ili na dioničara, pa svaki potpisatelj treba da naznači, koju vrstu dionica želi. Dodijeljene će se dionice ispostaviti i potpisateljima uručiti u roku, koji će se naknadno objaviti. Svaki potpi­ satelj treba da naznači pobližu adresu, na koju će mu se dodijeljene dio­ nice dostaviti, a onaj koji želi dionice na ime, treba da osim toga čitljivo i točno naznači ime i prezime, na koje bi potpisane dionice imale glasiti. Ravnateljstvo si je pridržalo pravo, da dionice podijeli ili na ime ili na donosioca. 9. Podjelbu upisanih i uplaćenih dionica glasom tačke 2. ovih usta­ nova pridržaje ravnateljstvo zavoda. 10. Potpisivanje i uplaćivanje na ove dionice obavlja se: a) na blagajni Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu i njezinih podružnica u Bos. Novom i Bos. Brodu te kod: b) . Muslimanske centralne banke u Sarajevu i njezine podružnice u Tuzli, c) Muslimanske trgovačke i poljodjelske banke d. d. u Tešnju, d) Muslimanske kreditne banke d. d. u Foči, e) Prve muslimanske banke d. d. u Brčkom, f) Prve Muslimanske banke d. d. u Bijeljini, g) Muslimanske banke d. d. u Banjojluci, h) Narodne kreditne banke d. d. u Tešnju, i) Narodne kreditne banke d. d. u Livnu, j) Bankovne kuće M. Mahmudbegović u Bos. Samcu, k) Težačke banke d. d. u Cazinu, 1) Muslimanske banke d. d. u Stocu, , fn) Muslimanske banke d. d. u Visokom, • n) Hrvatske kreditne banke i štedionice d. d. u Bos. Brodu i njezine podfužnice u Bos. Gradišci, o) kod podružnica Hrvatske centralne banke u Derventi, Mostaru, Zenici ,1 Tuzli, te kod p) Muslimanske privredne banke d. d. u Gračanici. Ravnateljstvo Muslimanske trgovačke i obrt­ ničke Banke za B. i H. (d. d.) u- Sarajevu. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Danlei & A Kajon, Sarajeva, � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Pravda : glasilo Jugoslavenske muslimanske organizacije Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Creator An entity primarily responsible for making the resource odgovorni urednik M. Sudžuka Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : Radni odbor Jugoslovenske muslimanske organizacije Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1919-1929; 1936-1941 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 46 cm Language A language of the resource bosanski Type The nature or genre of the resource novine Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN: 2232-8645 (Print) ISSN: 2712-1410 (Digitalna reprodukcija) Description An account of the resource Vlasnik lista je bio Centralni odbor J.M.O., a odgovorni urednik Pravde M. Sudžuka. Izdavač je bio Radni odbor Jugoslovenske muslimanske organizacije, a Pravda se štampala u Sarajevu, u Islamskoj dioničkoj štampariji. List je izlazio tri puta nedjeljno na bosanskom jeziku, latinicom, dok je podnaslov pisan na ćirilici. NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 24146182 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Pravda : glasilo Jugoslavenske muslimanske organizacije 1920 Description An account of the resource Br. 7(112) - 132(237) Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1920 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN: 2232-8645 (Print) ISSN: 2712-1410 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 24146182 https://kolekcije.nub.ba/files/original/aea4dc12d83f36bc38e79879bbbb49e3.pdf 24dc1a8e3dbe167c1fadebcca3b707ea PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. PRAVDA ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. -»roj 1 (239) Sarajevo, 1. januara. Centralni je odbor u četvrtak, petak i subotu održao sjednice, na kojima jc pretresao naš politički položaj i došao do ovoga rezultata: Dosadašnje držanje našeg posla* ničkog kluba u potpunom je skladu sa programom naše organizacije i metodama njezinog vodstva, pa se odobrava. Korak našeg poslaničkog kluba u pitanju izmjene privreme* rog poslovnika vrlo je zgodna bas za za daljnje djelovanje kluba na izmirenju dvaju za sada ukrštenih nazora o svrsi i uspješnom radu konstituante. Stoga je centralni od* bor uvjeren, da će se ovaj umjereni stav našeg kluba pravilno shvatiti na obe strane, pa da će njegova po« sredujuća uloga biti prihvaćena i u* potrebljena kao najzgodnije ishodi« ste za popustljiv i uzajaman rad svih patriotskih elemenata kako na jednoj tako i na drugoj strani. Ni« kad nije bilo a danas naročito ne* ma mjesta ekstremnim nazorima o uređenju naše mlade kraljevine, pa je usljed toga centralni odbor miš­ ljenja, da nema razloga ni povoda IZLAZI SUBOTOM, UTORKOM I ČETVRTKOM. UREĐUJE REDAKC1ONI ODROR. PRETPLATA: GODIŠNJE K 180, NA POLA GODINE K 90. UREDNIŠTVO I UPRAVA NA­ LAZE SE U KRALJA PETRA ULICI U VAKUFSKOJ PALAČI. TELEFON Вг. 842. ČEKOVNI RAČUN POŠTANSKE ŠTEDIONICE 1119. Sarajevo, utorak 4. januara -921. (22. rebijulahir 1339,) kakvom mijenjanju dosadašnjeg po* Etičkog stava naše organizacije. Zbližavanje nam je oduvijek bilo glavni pokretač u svim akcijama, a jedinstvo države i zadovoljstvo svih plemena našeg jedinstvenog naroda glavni i vrhovni cilj. Naše zado­ voljstvo kao narodnog dijela uvje­ tovano je zadovoljstvom cjeline. Sljedstveno ovome stajalištu naš će poslanički klub sarađivati samo u takvoj parlamentarnoj većini i sudjelovati samo u takvoj vladi, koja će se oslanjati na grupe, u koji« ma su zastupana sva tri plemena na* šeg jedinstvenog naroda. Bićemo sretni, ako nam se pruži prilika, da na ovaj način uzmemo aktivna us češća u solidnoj izgradnji naše kra* ljevine i sa svoje smo strane sprem* ni na sve, što bi od nas tražio in* teres države i našega naroda. U to ime dajemo našem poslaničkom klu bu potpuno povjerenje i čvrsto smo uvjereni, da će hladan razbor nadvladati sve strasti i tako našem klu­ bu pružiti priliku, da izvrši ovu hi­ storijsku misiju. Jesmo li Srbi ili Hrvati?" U prošlom broju »Pravde« đoni* jeli smo članak pod gornjim našlo* vom, koji radi svoje, zbijenosti tre* ba komentara, da bude svakom pot* puno shvatljiv. Posljednji odlomak toga članka, kao njegov zaključak, glasi ovako: »Ako muslimani uvi­ de, da za njih postoji ista moguć­ nost ekonomskog razvitka, da mo? gu uživati istu materijalnu kultu* ru, kao i Srbi, to će njih ta okolnost bezuvjetno i sigurno opredijeliti, za srpsku narodnost. A ako oni budu i dalje opažali, kao što je to do da­ nas bilo, da je potpuno nejdnaka mogućnost ekonomskog rzvitka, i da se po toj nejednakosti izjedna­ čuju s Hrvatima, to će njih ta okol­ nost i dalje opredjeljivati za hrvat­ sku narodnost. Država naša, čiji su organi u 'ogromnoj većini nosioci pravoslavnog Srpstva, može biti sa­ mo negativan činioc stvaranja srp* ske narodnosti u našim masama, to jest može da stvara u našim masa­ ma samo hrvatsku narodnost«. Da to razlaganje bude još jasnije, nastavljamo ovo: Srpski učenjaci tvrde, da su mu­ slimani etnografski (po jeziku) Srbi, a hrvatski, da su Hrvati. I jedni i drugi imaju za to hrpu historičkih dokaza, tako da je muslimanska in­ teligencija danas podijeljena na o* ne, koji svoj jezik nazivaju srp­ skim i one, koji ga zovu hrvatskim. Kao posljedica toga bila je, da je jedan dio njen odrastao i prevodio svoj mladenački đački život u dru­ štvu Hrvata, a drugi u društvu Srba i iz tog zajedničkog života, zajed­ ničkih đačkih jada i radosti rodila se kod jednih srpska, a kod drugih hrvatska nac. svijest. Samo dakle ograničeno na inteligenciju ističe­ mo, da kod naših muslimana posto­ ji nacijonalna svijest. Nu mi to spo­ menutim člankom nismo ni porica­ li. Mi smo govorili o tome, da li u muslimanskimmasama, ono više od 90% nepismenih ljudi, ima srpske ili hrvatske nacijonalne svi­ jesti i pretpostavili smo, da je nema, misleći da je svakome, ko zna šta je nacijonalnost, jasno da je nema. Muslimanski dio našeg na­ roda nije nikad pitan za narodnost i nikad nije provedena statistika kod njih po narodnosti. Oni nisu ta­ pojedini oroj K 2 — kođer ni u historiji nikad došli u po­ ložaj, da se — svi u masi — izjave za jednu ili drugu narodnost. Da uzmemo jedan primjer, gdje li se mogla praktički manifestovati nacijonalna svijest naših masa, ako je ima. Uzmimo, da se naša država ima da podijeli po etnografskim granicama. Tada bi muslimani do* sli u položaj, da manifestuju tu svo­ ju svijest. S jedne strane, .stajao bi srpski, as druge hrvatski dio našeg naroda. Istina ie, da se geografski ne da povući etnografska granica između Srba i Hrvata, niti se mi mu­ slimani nalazimo na toj granici, ali uzmimo, da bi se mogao ipak naći neki modus za ^provođenje potpu­ no slobodnog plebiscita u B. i H. Za koga bi muslimani dali svoj glas? Koje su tu okolnosti, koje bi njega mogle opredijeliti? Izvadimo iz tog plebiscitnog područja na pr. jedan kotar i pretpostavimo, da je njime kroz ove dvije godine upravljao je­ dan ne naoijonalnu nego pravoslav­ ni Srbin, koji je svojom upravom progonio očito nepravednoo i muslL mane i katolike Hrvate i koga po­ maže u tome cijeli’ kotaiski ured, sud, žandarmerija i svi državni or­ gani toga kotara. Zar im koga, ko misli, d bi muslimani tu dali svoj glas za Srbe? Pri njihovoj odluci vodili bi ih razlomi čisto materi­ jalne prirode. Što smo rekli za pravoslavnog-srpskog sreskog na­ čelnika, to isto vrijedi i za takovog katoličkog-hrvatskog. I zar bi c jelo vodstvo naše organi­ zacije bilo u stanju, da svom svojom političkom vještinom nagovori ma i jednog svoga člana, da da svoj glas za onoga, ko je njemu dao 25 batina? Ili za onoga, ko mu je oteo i zad­ nju njivicu izadnjeg vola? Interesantan je bio plebiscit u Ko­ ruškoj baš u pogledu te materi­ jalne strane narodnosti. Mnogo je Slovenaca glasalo za Njemačku Austriju iz prostog razloga, što u Njemačkoj Austriji ne postoji op­ ća vojna obvezatnost, a kod nas po­ stoji. Što smo ustvrdili, da su se mu­ slimani dosada opredjeljivali za hr­ vatsku narodnost, to smo rekli na osnovu tačnih opažanja, a i na os­ novu jedne statistike, koju je samo­ voljno proveo jedan okružni načel­ nik, pri čemu su i starci muslimani izjavili, da govore hrvatski. A da se je na рг. u vrijeme naše borbe za vjersko-prosvjetnu autonomiju pro­ vela takova statistika među musli­ manima, mislimo da bi se većina muslimanskih masa opredijelila za srpsku narodnost, pošto je stajala u zajedničkoj borbi sa Srbima za is­ tu stvas. U našoj inteligenciji danas cvje­ taju u punom jeku mnogi nazori, koji malo po malo u kulturnoj Ev­ ropi već izumiru. Ogromni dio na­ še inteligencije smatra, ako čovjek nije nacijonalan, da nema ni glav­ nih etičkih i moralnih svojstava, ko­ je čovjeka čine čovjekom. Ne oba­ zirući se ni malo na netačnost tih nazora, htjeli bismo naročito za na­ šu kraljevinu utvrditi, da tvrdogla­ vo stajanje ва tome gledištu vodi upravo do rasula države, jer se je »demokratski« jugoslavenski nacijonalizam — budući dosada lažan i u jezgri svojoj srpsko-pravoslavni — Kuda »Ono mi je brat, ko mi je dobru rad«, veli naša narodna poslovi^. Od narodnog ujedinjenja pa do danas kroz ovo preko 2 godine da­ na nesflobodne slobode, čula se je ova poslovica po nebrojeno puta u raznim nezgodama iz usta bosansko* hercegovačkih Muslimana. I ako ne­ rado, ali istini za volju mora se pri­ znati, da smo mi Muslimani vrlo rijetko nailazili na takovu braću, ko* Ja su djelom zasvjedočila, da su nam rada dobra Naročito smo rijetko nailazili na braću, koja su uslijed sticaja prilika bila u p o 1 o ž a j u, da nam bratsvo i djelom zasvjedoče. Naši zemljaci Srbi pravoslavni, beziznimno kojoj partiji pripadali, u očigled naših toflikih stradanja kroz sve ovo vrijeme nisu našli za vri­ jedno, da dignu svoj glas u obranu nas stradalnika, nego su ili šutke prelazili preko tih naših stradanja ili su ih nastojali umanjiti, zanije­ kati ili čak i opravdati, a nas Mu­ slimane i okriviti; to je bilo već pre­ ma tome, da Hi su bili radikali, demo­ krati ili ©okorilovci, ali činjenica je jedno,'naime da smo mi muslimani za sve tri te srpske stranke potomci onih Turaka, koji su uništili Srpsku državu na Kosovu i kao takovi mo­ ramo danas nakon 532. godina, da to tursko djelo okajavamo. Naši zemljaci Hrvati katolici, i a* ko su i sami stradali, ipak su dizali ovda onda svoj glas u našu obranu. Zaboraviti se ne smije, da nas je novinstvo Hrvatske Zajednice kon­ stantno uzimalo u zaštitu, te izno­ silo u javnost naša stradanja i naše jade, a tu i tamo Čuo se je i u beo­ gradskim radikallskim novinama po koji utjcšljiv bratski glas. Vrlo je interesantno bilo proma­ trati, kad nas je na pr. »Hrvat« sub* sumirao među Hrvate, kako bi čud­ novata nervoza obuzimala sarajev­ sku »Srpsku Riječ«, a beogradske bi se novine raspisale, kako njima ne može biti svejedno, da li će se bo* sansko-hercegovački muslimani opredjeliti za Zagreb ili Beograd. Me­ đutim to pisanje nije ih poticalo, da Godina I I naravno rasplinuo i pojačao među­ sobno oprečne srpske i hrvatske na­ cionalizme, koji u svojoj međusob­ noj sve žešćoj borbi absorbiraju sve državne snage. Stoga je naša duž­ nost i to baš u ovom političkom momentu, kad cjelokupnu držav­ nu unutarnju politiku karakterišu razbješnjeli nacijonalizmi da u interesu muslimana hladimo te za­ grijane mozgove, naravno u koliko je to mogućno našoj slaboj snazi i tihoj riječi. Samo to je bila tendencija spo­ menutog članka. Mi ni u kom slučaju ne smijemo dcfpustiti, da širenje oprečnih n acijonalizama stvara u na­ šim redovima razdor i da nas do­ vede do kobnih posljedica. Dopu­ štamo, da je naeijonalizam stvorio mnoge evropske države i doveo ih do velike moći i snage, ali za našu kraljevinu, koja ima kako rekosmo dva međusobna oprečna nacijonalizma, može jačanje te ideje odvesti državu a s njom i nas u propast. ćemo! i svoj rad udese prema tome. »De* smokrati« na vladi — muslimani iz­ van zakona. Radikali su nam obeća­ vali ako oni dođu na vladu, da će­ mo — mi muslimani postati ravno­ pravni državljani i da će nam se is­ praviti po »demokratima« nanesene nepravde i zulumi. I dođe željno očekivani dan i pre­ uze vladu u svoje ruke parlamentar* га Zajednica, u kojoj radikali vode glavnu riječ i za predsjednika naše vlade postaviše svog čovjeka, dra Milana Srškića. Mi pristaše te Parla­ mentarne zajednice ne samo da ne dobismo učešća u vladi, nego mora* dosmo podnositi Srškićevu pristra­ nu i otvoreno antimuslimansku up­ ravu. Ne znamo, da li je Srškić pro­ vodio nad nama razne nepravde po potajnom dogovoru sa Beograde^ ili je slijedeći glas svoga srca iska* ljivao nad nama svoj'vjerski fanati­ zam, ali jedno ipak stoji, a to je, das mo mi muslimani usljed ove »bratske« politike dra Srškića poža­ lili za demokratom Atom Šolom. Đa se vidi kako Radikali u praksi nastoje, da nas predobiju za Beo­ grad, a odvrate od Zagreba, naveš* ćemo da je u vrijeme Srškićeve vla­ de 100 ljudi dobilo izvoz po 10 va­ gona kukuruza, a da među to 100 li­ ca ne bi ni jedan jedini musliman (ali je bio Dušan Srškić brat Mila* nov). Niko pametan ne će tvrditi, da muslimanske široke mase, koje su nesvjesne svog nacionalnog imena, vole više Zagreb od Beograda stoga, što je prvi pretežno katolički a po­ tonji pretežno pravoslavni varoš. To je zato, što opažaju, da Zagreb više vodi računa o nama i našim vital­ nim interesima od Beograda, jer svakoj je politici na koncu podloga — pitanje hljeba. Stoga se nadamo, da ćc bar sad nakon izbora za konstituantu mjero­ davni faktori otvoriti oči i o nama u buduće voditi bolje računa nego do sad, јег ne ćemo ništa nova reći kad kažemo: Kud krenu Muslima­ ni, onamo će budućnost Bosne!« Muslimani sjetite se „Gajreta"! �»Kosovska epopeja i kraljev. SHS« Da se obezbijedi i osigura život ratnoi siročadi i invalidima Širom Jugoslavije, poduzete su razne akcije sa privatne i vladine strane. U tu svrhu ic v^ino ministarstvo raža* slalo kotarskim uredima pjesme pu* kovnika V. S. Jankovića pod gor* njim naslovom, gdje se slave srpski ‘ I i . . ustanci i pobjede od 1804. pa do I 1920. O plemenitosti akcije nije potrebno govoriti, jer joj je svrha, da pomogne onima, koji imaju naj* više prava na državnu i privatnu potporu. Nama je ovdje svrha, da upozorimo u prvom redu vojno mi« nistarstvo, a onda i sve državne fak* tore, a naročito narodne zastupnike na ovu knjižicu, koja će doprti i u najzabitnije krajeve Jugoslavije. U pjesmici »Kosovo divno, Kosovo slavno! na str. 14. veli se od devetog stiha dalje: »Sećamo se, nije bilo davno, Sečamo se onih slavnih dana, Kad jurnuše Srbi sa svih strana, Da potraže pokraj Kumanova, Muslimana, zvera, krvopiju, Tu vekovnu otrovnicu zmiju itd.« Ovi stihovi jasno govore, koga misli g. pukovnik neprijateljem Srba i kakvo shvaćnje ima ,on o brat svu i narodnom jedinstvu tro« vjerne i troimene br^će Jugoslave* na. Vojno ministarstvo kao državni faktor, preuzima raspačavanje te »epopeje« pomoću državnih vlasti na kraljev rođendan širom cijele države i na taj način pomaže šire« nju mržnje među narodom. Sasvim je razumljivo, kakvo će ogorčenje i raspoloženje pobuditi u seljaku i građaninu muslimanu, kad pročita navedene stihove a još k tome, kad zna, da to raspačavaju državne vla« sti. ( meni, inteligentu i sudionu u borbi za narodno ujedinicnje i oslo« buđenje izazvalo je to veliku ogor« čenost i moralnu depresiju, pošto iz toga vidim, da se time vrijeđa je* dan jak dio našeg naroda, musiima* ni, čiji sam pripadnik i ja i da tu uvredu raspačava ono ministarstvo, koje bi po svojoj zadaći moralo bi« ti prvi propagator u odstranjivanju svih protivština, ali koje ih baš za* oštrava. Ovakve žalosne pojave stvoriće — bojim sc — u narodu uvjerenje, tla svako zlo dolazi odozgo i po* I šljedica toga mogla bi biti, da se | državno vlasti smatraju neprijate* . ljicama muslimanskog dijela našeg naroda. — Лко je vojnom ministar* sivu stalo do toga, da se naši vjer* ski odnošaji još više nc pogoršaju, moralo bi s mjesta ovu akciju obu* staviti. Izgleda, da i u ministarstvima za« udara po Čokorilovštini! A. K. »Kraj otomanske imperije«. Pod tim naslovom donosi »Novi Život« u broju od 18. decembra ove god. prikaz iz pera Đra A. Ivića, u kome stoje i ove riječi: »Srpskom narodu je vraćeno sve, što su mu Turci u političkom pogledu oduzeli. Nakna« diće se uskoro i ono, što je našem narodu usled turskog gospodstva uskraćeno na ekonomskom i kultur* i nom polju, te će kao jedini trajan i spomen na turska vremena ostati nekoliko hiljada džamija i jedan | milijon Srba muslimanske vere«. G. Ivić bi želio, da mi budemo ' »trajan spomen« na turska | vremena, koja su Srbima usjekla u sjećanje vjekovno robovanje. Ta ' nas želja nc plaši, ah nas iznenadu* je, da može isteći iz pera jednog | doktora. Međutim tu ima još nešto, I na što je on zaboravio: Kud će se djeti onaj milijon Turaka, koji J žive u našoj kraljevini? Oni bi mo* Uli biti još trajnijim spomenom! Pamet nar. poslanika Stavka Še« j cerova. U »Demokratiji« od 29. de* cembra 1920. napisao je taj gospo* I din u članku »Zakon o agrarnoj re* ■ formi« ovu mudrost: »Ma da se de* mokratska stranka prvi put pojav* i Iju je u našim novim pokrajinama, j ona svugdje pobeđuje sem Bos* ; nc gdc zato ima naročitih ! razloga. — Ovaj uspeh, koji je i veći i od uspeha zemljoradničke i . komunističke partije, požnjela je I Demokratska Stranka zbog svo« I ga rada na agrarnoj refor* ' m i u B o sni i Hercegovini, I u Hrvatsko i Vojvodini i u Južnoj ; Srbiji«. Kakav je uspjeh »Demo* ■ kratske Stranke« prama uspjehu i komunističke partije, koja u biv? som narodnom predstavništvu uop« I će nije bila zastupana, ne treba ni I uspoređivati. A te naročite razloge trebao nam je g. Šećerov da navc* de, jer nam inače izgleda vrlo ko* mično, da Demokratska Stranka ža* nje »uspjehe« po cijeloj kraljevini, u Bosni na pr. dva, i to baš radi rada na agrarnoj reformi u Bosni, gdje je prije imala — 24 poslanika u biv* šem narodnom predstavništvu. Iz Sandžaka i Metonije. »Hak« o našoj intervenciji. »Hak«, J^pji je, kako je sam najavio, bio prestao izlaziti radi financijalnih neprilika, počeo je opet izlaziti, te u broju od 29. decembra pr. god. do* nosi članak pod naslovom »Amne* stija« u kom sc veli doslovno: Nj. Vis. Prijestolonasljednik Re* gent jc na dan izbora za Ustave* tvornu Skupštinu posebnim ukazom oprostio kazne političkim krivcima u Hrvatskoj i Crnoj Gori, dok su pogreškom vlade ostali lišeni ove kraljevske milosti politički krivci iz Makedonije i Sandžaka, koji su go* dinama ostali zaboravljeni u vlaž* nim tamnicama. Pošto su musliman* ski zastupnici iz Bosne i Hercegovi* ne stigli u Beograd, učinili su nužne korake, da se amnestija protegne i na ove krajeve, te su, hvala njihovu trudu u nastojanju, najposlije po* stigli taj svoj cilj. U pismu, koje smo ovih dana primili iz Beograda, javba nam se, da je kraljevski ukaz, kojim se amnestija proteže i na Ma* kedoniju i Sandžak, potpisan od Njeg. Vis. Regenta. Ovaj uspjeh pozdravljamo od svega srca te is* kreno i s poštovanjem izražavamo •priznanje muslimanskim poslanici* ma. Hvala ovoj amnestiji, koja je isposlovana, stotine nevinih musli* mana* koji su ostali u tamnicama, o^obodiće se teškog, gorkog i pu« nog patnja života, kojem su bili iž* loženi. Novi Pazar, 27. decembra. U 19. broju od 16. ov. mj. sara* ievska »Domovina« donosi jedan »đoniš« iz Plevalja, koji bi kod ne* obaviještene muslimanske javnosti mogao proizvesti nepovoljan do* jam o nama Sandžaklijama uopće, a oPlevljacima nanose. Da bi otklo* nio taj o nama nepovoljni sud, a nc što bi smatrao vrijednim osvrćati se na zlonamjerno izmišljene »do* piše« »Domovine«, ^eka mi je g. urednice, dozvoljeno izjaviti, da: I. Vlasnik »Domovine« kao i nje* gov hat nc uživaju nikakvih simpa* tija kod nas Sandžaklija*muslima* na, a ni kod naših pravoslavnih su* građana, čemu ie dokaz to, što nje« gova kandidatska lista u izbor, sre* zu Plevlje—Prijepolje—Bijelo polje— Berne nije dobila više od 400 gla* sova (prisustvovalo je izboru 16 hi* iјada glasača), te što je pri pregovo* rima o zajedničkoj muslimanskoga* dikatekoj listi od pravoslavnih pre* govarača ori je svega zahtijevano, da takvi ljudi nc smiju doći u kombi* naciju (svjedoci za ovo: Husni ef. Jusufagić, plevaljski muftija Derviš ef. Šećerkadić i Tevfik Tahirbego* vić), dočim je g. Dr. Spaho, ili koji drugi pristaša J. M. O. bio zatra* žen. II. Maja mjeseca ove god. Central, odbor J. M. O. poslao je u Beograd naročite izaslanike sa zadaćom, da se pored ostalog zauzmu za pobolj* šanje prilika u S. i M. uopće i za oslobođenje pritvorenika napose. Ovi izaslanici (gg. Maglajlić, Hras* nica, Korkut, Vilović) intervenisali su kod Nj. Vis. Regenta i g. g. mi* nistara Prutića, Trifikovića i Pete* ša, a kod posljednjeg pridružio se je izaslanstvu i g. Tevfik Ч ahirbe* gović; te da nisu bile stalne kabi* ndske krize, a naročito da nije bi« lo protuzauzimanja i denuncijacija nekih članova priv. nar. predstavniš* tva (inače odličnih ahbaba onih oko »Domovine«) pitanje amnestije za S. i M. bilo bi, još 8 mjeseci prije svršenu. Ovo zauzimanje članova vodstva J. M. O. poznato je g. g. Tahir ef. Sećeragiću, Omcrbegu ScU manoviću, Tevfiku Thirbegoviću i Aliji Halihgiću, te još mnogim dru* gim Sandžačkomiakcdonskim mu* slimanima, koji su se tada u Beo« gradu zatekli. Mislim, da je ovoliko dovo<!jno ra* di obcskrijepljenja svega što je str* pala redakcija »Domovine« u »do* pis« iz Plevlja. Ovom prilkom ne možemo izostaviti, a da ne zamoli* mo vlasnika »Domovine«, da pošte* di Sandžaklije, osobito nas pritvo« renike, svojim spletkama i nekakvim »zauzimanjem«. Grijeh je i sramota iz naše bijede i nevolje zbijati šalu i praviti sredstva za razdor među muslimanima, kojima je sloga i uza* jamnost potrebna koliko i svjetlost sunca i udisanje zraka. 5. Napominjemo još, da nisu bili samo ljudi oko »Domovine«, koji su željeli i kušali odvratiti nas od po* gleda i uzdanja u Sarajevo i J. M. O. Bilo je tih pokušaja još puno na razne načine, bilo jc i šarenih obe* ćanja i krutih prijetnja i represalija, ali sve uzalud, sve je to jačalo i ja* ča našu ljubav i privrženost J. M. O. Mi im poručujemo ovo: »Gečmejiz manerd kjuprisinden Var alsin su bizi«. (Ne ćemo preko mosta nečovječnosti, pa ma nas vo₽ da odnijela). Slobodni pritvorenik. i ; 1 ; nu i ustakao joj šešir na glavu. Pi­ tamo ovim vladu, po kojem zakonu Biso prima plaću, a ne radi. • Kupres, 25. decembra. Napadaji i rušenja. Na 18. janu* ara 1920. zamolio je predsjednik mjesnog odbora J. M. O. g. Nur* beg Alajbegović okružnu oblast u Travniku za dozvolu gradnje mlina na vlastitoj zemlji u opć. Otinovci. 28. februara uslijedilo je rijcŠenjc, pa je isti na temelju ovog riješenja gradnju i preduzeo. Kada je sa gradnjom skoro već gotov bio, 18. novembra dođoše ne? nadano po noći bivši njegovi kmeti Jovo Jvković, Štipan Ivković, Anto Hrnjak i Marko svi iz ope. Otinov* ci, te cijelu gradnju srušiše i sa zem* Ijom sravniše tako, da se sada ni poznati ne može, gdje jc temelj ove zgrade postavljen bio. Braća Gli* gurić, koji su ovu gradnju poduzeli, došli su odmah nakon počinjenog divljaštva, i cijeli događaj ispričali Alajbegoviću, koji je preduzeo od* mah kod ovdašnje kot. ispostave potrebite korake sa molbom, da se gore spomenuti predvedu i na ure* dovanje predadu, što je upravitelj ispostave i obećao, nu na žalost to* ga obećanja do danas nije izvršio. Obzirom na zimsko doba ovaj posao za sada miruje, a čim to vri* jeme bude dozvolilo, to će se ova gradnja opet otpočeti i to pod za* štitom tamošnjih musli* mana, a također i neke bra* će Srba pravoslavnih. Po* što bi se tom prilikom mogao ka* kav nemio slučaj dogoditi to ovim upozoravamo nadležne oblasti, da eventualnim nezakonitostima pre* dusretnu. Mi muslimani ispostave Kupres priznajemo, da od oslobo* đenja do danas nismo pretrpili ni? kakova napadaja od strane Srba, ali zato pretrpiomo žestokih napa* daja od katolika Hrvata. Nama u Jugoslaviji kao da je sudbina dosudila, da nas i jedni i drugi progone, pa tako doživljuje* mo iz dana u dan napadaje na nas obraz, i radi toga nestaje sve više imetak, osobnu sigurnost, te rz i obraz, i radi toga gubimo sve više vjere u bolju budućnost, kojoj smo se pod sigurno nadali, jer smo srna* trali i jedne i druge svojom braćom, s kojom smo htjeli u pravoj slogi živjeti. Mjesni odbor J. M. O. Tuzla, 27. decembra. Ko je to Adem Biše, koji se na le* taku pred izbore tako osramoti, da da neće moći oprati ni sva soda, koju je na izvoznicu dobio i koji se smjelo potpisa na istom letaku: o« kružnim školskim nadzornikom — nek govori članak, koji je donijelo »z^vono« od 'augusta 1920. broj 68., a na koje navode nije reagirao makar su od tada dosad prošla rav« no četiri mjeseca. Članak g.asi: »Jedan od mnogih. Šta je sve učinio Adem Biše za oslo* bodenje, obični smrtnici ne mogu znati. Bio je zatvoren, fronte nije vidio, u slobodi je načinio kuću i Primilismo iz Gacka: ladnjak ža 10U.00O K. Službe ne »Dok vam ovo .pišemo iz Gacka, vrši od prevrata do danas, prima platu učitelja trgo* može biti vi ste u Beogradu prona* vačke škole, a aspirira za direk* našli zlatno pravico, kako ćete ok* tora iste škole u Tuzli. Da bi dao renuti na bolje prilike, koje nas dvi« oduška svom srcu kao iskreni Srbin* je godine muče. Međutim mi ne* Musliman, na pravoslavni mamo vremena, ni prilike, da pra* Uskrs kiti svoju kuću na* .. timo, šta se radi u Beogradu, jer mi, rodnom zastavom. Uoči gospodo i braćo, što durasmo, du* Božića kroz Tuzlu nosi rat ne možemo. Na sve, što se dogodi kod nas, pravoslavni badnjak. Pa da nije Srbin vatra živa? Jednom pri* vlast ne okreće glave. Na 28. no* vembra napadnut je per. vježbenik likom želio je, da bude zatvoren, lb je doduše bilo iza glasovite Sta* Čampara i istučen. Na 29. novem* njekove izjave u bečkom parlamen« bra istučeni su: Ahmet Arslanagić, tu, pa ko ima prava osporiti mu Mujo Džubur, Bcćir Hasanbegović; patriotizam? Namiriso čovo, da će tog istog dana planula je štala, vlas* naskoro oslobođenje, te računao, ništvo Pašića i sijena oko nje. 29., kad bude oslobođen zatvora, doče* 30. nov. i 1. decembra vrijeđane su pat će se najmanje mesta povere* i psovane javno cestom najviše sve* nika za ishranu. Taj narodni »mu* tinje naše. Žandarmi sami počeli su čenik«, da bi Austriju sasvim dotu« nas biti zato, što smo muslimani (slučaj Huso Zvizdič — narednik je kao, prijavio je, da je pre* trpio štetu od 450.000 K, a iza sam bio prisutan, kad je činjeno to toga je dobio 25 metara sode divljaštvo). Kotarski predstojnik na i jedno po vagona špirita. ovake slučajeve reagira u toliko, u Kupovao je u Sarajevu prigodom o* koliko konstatira, da su ovaki siu* slobođenja od siromašnih da* čajevi uvreda časti, stranke upuću* ka izvoznice za sodu po 2 je sudu, a kotarski sud ne prima K n a k 11 o, a kao patriota — p r o* tužbu (slučaj Ahmet Arslanagić). Okružni sud pušta nas lobodu ubo« davao Židovima po 5 i 6 K. Uostalom naš narod, a i vlasti znadu jice iz Lipnika: Damjan Bjelo* ceniti njegovo mučeništvo; svuda su grlić uz gusle se pjeva kao junak — nagrada 15.000 K i po mu vrata otvorena: kod okružnika, na vladi, Šćepanova »Božja ti vjera« 5 tovara žita sakuplja mu se od te* ne fali mu ni u podne ni u ponoći, žaka. Odvode se siromaški konji iz dok su u Beogradu u svim minstar* Vučije Bare (slučaj Omer Džanko* stviina posijani njegovi prijatelji i vić. Avdija Sarić, Hamza Mulianin, istomišljenici, pripadnik je radikal* Adem Tanović), biju se ljudi) u ne partije; koketira sa demokrati« planini kod tovara drva (slučaj Dža* ma, odobrava rad komunista, a po fer Muljanin). I mi se u čudu pita* mo, sta se ovo radi. Biju nas. ako gdjekad namigne i zvonašima.« Budući da to dosad nije oprovr* smo radiikali (slučaj Čampare), bi* gao, smatramo članak doslovno ju nas, ako smo težaci, jer kažu ve« istinitim i onda nas nimalo nije čina ie glasala za J. M. O., biju nast začudilo, da onaj, koji nosa b a d* što smo glasali za J. M. O., objesili njak i na n e m u s 1 i m a n s k c bi nas, da smo glasali za komuniste, svetkovine, vješa na svoju ku* kao što su oni, ili pTRadića TTjagi* ću barjak — što je otkrio svoju že* nju. I,-. ‘ �— hPKAVOA' Nebo visoko, a zemlja tvrda. Bra# mirenje hrvatskog naroda potrebno | ćo, ako ne možete ništa, a vi is# učiniti ovo troje: »Prvo da se svi seljački »buntov* poslujte u Beogradu, neka se obra* zuje narodno sudište i neka se svi nici«, koji nisu uhvaćeni ili barem povučemo pred sud, pa ko bude za osumnjičeni zbog krađe i pljačke (a nešto kriv, neka jednom , za uvijek takovih je vrlo malo, od stotine je* odgovara, ili ispraznite Gacko, pa dan iji .dvojica), da se svi ti odmah nam dajte negdje budžak zemlje, da 'puste na slobodu i da se proti svima preživimo koji dam Mi smo na či* odmah obustavi svaki daljnji postu* sto, da nas na stotine pogine, ne# pak. Drugo, da se odmah ukine ona ma odgovaranja. besmislena Pribićevićcva naredba G. Mitru Vukoviću, Vašu Gove* po kojoj općinski odbornici mjesto darici i. dr. poručujemo, da ćemo ih zavjere narodu, koju određuje op* od danas poslušati sve, što budu za* ćinski zakon, moraju polagati prise* povijedali i htjeli, samo neka nas na gu kralju i da se sva raspuštena op# vrijeme pozovu, jer oni su danas go* ćinska vijeća sazovu i svi općinski spodari u Gacku. Nu pogriješili su, upravitelji dli komesari odstrane; što nas nisu o tom prije uvjerili, jer, treće, da se zbog vojnih bjegunaca vjerujte nam mi bi plesali, kako o# nimalo ne uznemiruje njihova obi* ni sviraju. Mi nećemo bića ni sva* tclj i njihova rodbina, a niti s bje* đc, nama je svejedno: ko nam go# guncima da se ne postupa nečo* spodar, mi mu sluga. Nama je sve* ' vječno i divljački«. Malo niže nastavlja ovako: »Su* jedno ili slušali kot. predstojnika ili Mitra Vukoviića, kad ovom zadnjem diti ih ne će onako kako su obtu* može paliti. — Ne ćemo više vjero* ženi, nego prema tomu, što se po* i vati ni izbornom zakonu, sveto bi* kaže i dokaže na raspravi, a još i više prema tomu, kakovi će nain ono, što oni htjednu. bude politički položaj. Kad | * seljačka republikanska većina o# Tako se razvijaju prilkc kod nas, bi Beograd i kad bi tamo tako pište jadnici oboreni na zem* tišlau stupila u vladinu većinu ili s tom Iju i probodeni Šiljatim rogovima većinom sklopila barem slobode, a niko se evo dvije godi* vladinom takavsporazum, mo* ne dana i ne mače, da rekne; dosta kakav žda bi svim optuženim seljacima je toj nemani krvi, i žrtava. Mora bilo lakše, a možda bi ih istom onda biti, da se vladajući krugovi drže osudili kako to državni od# one Ibscnove: »Grijesi otaca na vjetnik onako, predlaže, jer više ne bi bilo dieci sc ispaštaju«. Ur. slobodne kontrole seljačke republi# kanske većine. Već samo po tom možete svi pro# suditi, kako je živa živcata istina ono, što je predsjednik seljačke stranke kazao na glavnoj skupštini UNUTARNJI. dne 8. prosinca: Djevojka se Postignut sporazum između radi* voli srcem, a politika se kala i demokrata. Presbiro javlja: vodi razumo m«. Beograd, 1. januara. Danas 1. o. mj. VANJSKI. potpisan je ukaz novog kabineta. Venizelos i kralj Konstantin. Iz Postavljen je za predsjednika Mini* starskog Savjeta i ministra inostra* Pariza javljaju: Dopisnik »Intrasi* nih djela Nikola Pašić, za ministra genta« u Ateni javlja: Sada je si# pravde i ustavotvornu skupštinu gumo, da je želja kralja Konstanti# Marko Trifković, unutrašnjih djela na, usprkos oprečnih mišljenja po# i zastupnika ministra građevina Mi* jedinih članova vlade, da bi ponov# lorad Drašković, finansija Košta no radio sa Venizeiosom, ne bi li Stojanović, saobraćaja Jovan Jova* i na taj način uspostavio dobre od# nović, prosvjete Svetozar Pribiće* nošajc sa saveznicima. U političkim vić, poljoprivrede, voda i zastupni* se krugovima drži, da će se Venize# ka ministra vjera Velizar Janković, los skoro vratiti. On bi preuzeo šuma i ruda Hinko Krizman, mini* portfelj vanjskih poslova te bi se stra vojnog general Branko Jovano* morao pokoriti želji kralja, koja je vić, pošta i telegrafa i zastupnika i želja većine. Ovom riješen ju pro* ministra narodnog zdravlja Slavko tivi se Gunaris, dok je Stratos s nji# Miletić, socijalne politike i zastup* me sporazuman. Grci sc samo boje, nika ministra ishrane i obnove Vje* da kralj, koji ne može sam voditi unutrašnju i vanjsku politiku, ne bi kosilav Kukotvec, agrarne reforme Nikola Uzunović, trgovine i indu* ponovno postao igračkom kakove stranke ili svoje okoline, te misle, strije Milivoj Jovanović. Vladina naredba o raspuštanju da bi povratak Venizelosa mogao to da spriječi. Saradnici Venizelosa komunističkih organizacija. Minis# tarski Savjet je 29, decembra pu* ne bi dobili dozvole, da se vrate u blikovao naredbu, koja sadrži ovo: domovinu. Francuska nota Njemačkoj. Pa# 1. Zabranjuje se svaka komunistič* ak i druga rastro j na propa* riz, 2. januara. Njemačkom amba* ganda, obustavljaju se kom. orga* sadoru predana je vrlo energična no# ta, kojom se potsjeća na sve povre# nizacije, zatvaraju se njihova zbo# rišta, zabranjuju se njihove novine de, koje je Njemačka učinila u ver# i uzapćuju se svi pozivi, na general* sailleskom ugovoru r protokolu na* činjenom u Spaa. Francuska vlada ni štrajk; 2. Sloboda javne rfječii i pisanja ostaje •netaknuta, ako se potsjeća Njemačku, da je izložena njima ne vrijeđa država i ne izazi* predviđenim sankcijama versailles* va demoralizacija; 3. U slu# kog ugovora i sporazumu docnijih čaju razornih nereda preduzeće se protokola. Tekst note komunikovan je engleskoj vladi, koja je osim te oštre mjere prvo protiv vođa i mo# ralnih podbadača; 4. Zavodi se ob* note dobila raport maršala Focha, veza prijave oružja. Ko ne prijavi koji se tiče neizvršenja razoružanja Njemačke. Engleska vlada poslije vatreno oružje, kažnjava sc do 3 mjesca zatvora sa radom; 5. Za sve pažljivog promatranja toga raporta vrijeme rada konstituante zabranje* dogovoriće se s francuskom vladom ne su u Beogradu svake manife* o prirodi koraka protiv Njemačke. stracije rastrojnog i u z b u d 1 j i* Na 10. januara trebala je da presta* vo g karaktera. Koji sc oružjem bu* ne vojna kontrola saveznička nad du opirali državnim organima, pot* Njemačkom. Predviđa sc, da će u padaju pod vojni sud; 6. Pro* slučaju neizvršenja uslova, koji su tjeraće se s našeg zemljišta svi potpisani od Njemačke na konfe* stranci, koji bi se smutnjama pri* renciji u Spaa, saveznici zadržati družili i jačali ih; 7. Svi činovnici, svoje vojne misije. Nijemci odgodili plaćan ja. Po po* koji budu produžili propagandu boljševizma unašoj zemlji, otpu* luslužbenoj njemačkoj vijesti preda# stiče se iz službe i oduzeće sc po* la je francuska vlada protestnu no* moć za školovanje svim studentima tu njemačkoj radi toga što je odgo* dila plaćanje odštete i time prekrši* komunistima. Ta je naredba, kako se javlja, u la mirovni ugovor. U vijesti se veli, cijeloj kraljevini provedena već bez da je to njemačka vlada učinila na ikakvih ozbiljnih sukoba sa komu* temelju čl. 251. versailleskog ugovo# ra, koji Njemačkoj dozvoljava, da nistima. Komunističke novine više u slučaju potrebe upotrijebi novac ne izlaze. Radić za kompromis. Organ Ra* određen za plaćanje odštete u svrhu nabavke živeža za svoje atanovni* dićeve hrvatske republikanske se* Ijačke starnke »Slobodni Dom« u štvo. Engleska se bavi pomorskom ob« broju od 29. decembra donosi čla* nak »Što će biti sa seljacima, koji su ranom. Po vijestima iz Londona, en# gleska vlada se sada bavi pitanjem optuženi radi bune?« sa potpisom Stjepana Radića. Ističe, da je za u* pomorske obrane svog teritorijalnog ■ intimi prcg!ed. 3 — S«nua tio joj je njezinih 41)00 kruna. Dje* vojka ie bila izvan sebe od preveli* ke sreće. A kako i ne će? Ona je jadnica bez roditelja, pa se uzdržava od svoje skromne plaće. I dok se ova poštaricam oli Bogu za zdravlje i sreću čestitoga i poštenoga Ibrahi# ma Isabegovića i njegove familije, mi, koji smo za taj njegov pleme# niti čin saznali, pridružujemo joj se kHčući, hvala Ti plemeniti čovječe i dao dragi Bog, te nam se takovi uzordjudi hiljadili! Ko zna Što o ratnom zarobljeniku Hasanu Šuški iz Višegrada, molimo ga, da o tome izvijesti Salku Stisku, njegova oca, u ViŠegrađu, Nova mahaJa. Prostorije šeriajskog suda u Bos. Novom. Zgrada, gdje je smješten tamošnji kot. i šcr. sud, ima dovolj# no prostora u prvom spratu, da mo# gu sve kancelarije od oba suda biti komotno u njemu smještene. G. Marko Sic, Šef suda, na najobičniji način deložirao je ipak šcr. sud iz prvog sprata i smjestio ga u pri* zemlje. Sobica, u kojoj je sada ka# dija, ne naliči uopće na kancelariju, nego izgleda kao kakva neuređena maltarnica. Pri ulazu osjeti se tako jak smrad od vlage, da u njoj i naj# zdraviji i najotporniji čovjek kroz kratko vrijeme mora izgubiti zdrav# lje. Osim toga, ta je sobica osvijet# Ijena jednim prozorčićem, kakav se obično viđa na malim, bez ika# kva sistema građenim bosanskim kućicama, koji je od zemlje jedva 80 cm podignut. Djeca, koja se na ulici igraju, komotno zaviruju na prozor i inspiciraju kancelariju. Po# što je područje Šer. suda dosta veli# Omer Chajjam: Rubaije, preveo ko, dogodi sc često, da kod ostavin# s perzijskoga Mirza Safvct, Saraje* skih rasprava i drugih stvari pristupi vo 1920. U Evropi poznaju, čuvenog po 10 i više osoba, te u onoj maloj perzijskog astronoma, filozofa i — sobici jedva imaju mjesta, da jedno pjesnika već vjekovima i stavljaju uz drugo stoje. Namještaj se — o# ga u prvi red velikana ljudskog du# sim pisaćeg stola - satoji od jedne ha. Ova zbirka, oko sto rubaija, pr# male pokvarene kanape i jedne sto# vi je prevod na našem jeziku. Da lice, te čitava ta sobica odaje uz o# je taj prevod lijepo i uspio, jamči naj neugodni vonj i mrak pored os# nam samo ime prevodiočevo, u či# kudnog namještaja sliku bijede i joj smo pjesničkoj žici (Trofanda i sramote po sudsku upravu. Ovaj dr.) davno čuli, da bruji Chajjamo* čin sudskog straješinc može sc kva* va duša. U ovo doba velike osku# lifikovati kao bagatela šer. sudu i ne diče pjesničkih umotvora, preponi# da se ni čim opravdati. U interesu čujemo tu zbirku najtoplije. je suda i njegova autoriteta, da sc šer. sud smjesti u dolične prostorije, gdjej bi šer. sudac mogao kakotre# ba uredovati. Jedino priznanje. Pišu nam iz Do# boja. Prije nekoliko dana premješ# ten je odavde naš upravitelj kot. is* Naš list neće izaći u četvrtak postave g. Frane Štambuk. Kako# zbog blagdana u štampariji. god smo javno žigosali svakog či# Propaganda. Za muslimansku žen# novnika, čija nam je pristranost ili sku školu u Sarajevu bilo je nekad kakova bilo nepravda dozlogrdila, do pred 2—3 godine puno borbe s tako se sada osjećamo dužnim, da vladom staroga režima, da se ona izjavimo svoje priznanje g. Stambu* uzme iz ruku propagandističkih i ku na njegovom korektnom đrža* preda u upravu jednom muslimanu. nju prema svakome bez obzira na I jedva se to izvojevalo i nekako jezik i vjeru. Pri rastanku mu želi# mir zavladao, upravu škole preuze mo svaku sreću i uvjeravamo ga, da musliman i roditelji se smiriše. Ali ćemo ga trajno zadržati u ugodnoj evo sad dođe druga propaganda. uspomeni. — Građani. Načelnik školskog odsjeka predao u »Osrvitanju« proučiće je našu jedinu žensku školu jednoj se Mevlud četvrtak 6. o. mj. iza podne, Srpkinji, zadrtoj hrišćanki Mit# I na ukoji sc pozivaju članice i prija# ki Brnjić, koja evo ubrzo poka* teljice našeg ženskog udruženja, da za pravu fari)u. Ovih je dana ona u što većm broju prisustvuju. govorila u Ш. razredu ove škole, Molbe rezervnih oficira bivše au* gdje su učenice samo muslimanke, o bozi joj kćeri i božijoj materi. Sad stro*ug. vojske za prijem u vojsku. je naravno posve razumljivo: zašto Da bi se završilo prikupljanje prija# šef škoglskog odsjeka Šćcpan Gr# va za prijem u našu vojsku rezerv# gić postavlja na upravu ove škole nih oficira iz pređašnjc austro#u* tu i taku učiteljicu kod toliko mu# garske i bugarske vojske, koji su slimana učitelja, pa i učiteljica mu# naši državljani, naredio je gospodin slmanki ima fala Bogu sda, koje bi ministar vojni i mornarice, da svi mogle preuzeti ovu školu, kad se oni, koji do sada nisu podnijeli pri# ona već morala da rastavi pod po# jave za prijem, iste podnesu svojim sebnu upravu. Ne trpimo ove đrs# pukovskim okružnim komandama kosti ni jednog časa i zahtijevamo do 20. februara 1921. radi dostave energično od vlade, da prestane sa Gospodinu ministru vojnom i mor* ovim i ovakim skandalima. Tražimo narice na rješenje, jer poslije ovog da se postavi na upravu ove škole roka ne ćc se ni jedna molba те* musliman ili muslimanka. Ništa zervnih oficira uzimati u postupak, a bivše rezervne oficire manje! Primjer za ugled i pohvalu. Pišu smatrati će se kao obične nam iz Tuzle: »Prije nekoliko dana redove. Pobliže informacije mogu isplaćeno je pomutnjom jedne po* se dobiti kod gradskog poglavarstva štarice g. Ibrahimu lsabegoviću, tr# u sobi broj 77. »Jugoslavija« prestaje izlaziti. — govcu iz Dubrava, srez tuzlanski, 4000 kruna, koji u prvi čas nije pri* Kako »Jugoslavija«, organ Hrvatske mjetio tu netačnost. Kad je došao pučke stranke javlja, obustavio je kući i vidio račun, opazio je, da ima svoje daljnje izlaženje radi роталј* suviška 4900 kruna. Ispitivao je tr# kanja fmansijalnih sredstava. govce, s kojima je onoga dana imao Obustava paketnog prometa ва računa, pa kad se uvjerio, da ni je* Srbijom. Poštanska direkcija nam dan nije na šteti, došao je na poštu saopćuje da je usljed prekinuća že# i potražio onu poštaricu, te kad je i Ijezničkog saobraćaja između Beo* n ju ispitao i tačno saznao, da mu je grada i Niša obustavljen do daljno ona izdala pomenutu svotu, povra# odredbe i paketni promet sa mjesti* posjeda. Lloyd Gcorge izjavio je a komori, da će izvještaj obranbene komisije teško biti gotov prije mar* ta, te da nije sigurno da će ovaj iz* vještaj biti objelodanjen. Dalje jo rekao, da ćc ovih dana biti objeloda# njeni dokumenti o savezu Sinmfei* nera sa Nijemcima 1918. te da vlada ide za uspostavom srdačnih odnosa* ja sa Irskom. Opadanje engleskog upliva na ia* toku. Predsjednik sovjeta za propa* gandu na istoku Pavlović dao je »Boljševičkoj telegrafskoj agenciji« jedan interesantni intervju iz kojeg vadimo ove stavove: Engleski utje* caj na istoku potpuno je propao. U Afganistanu nadomjestila je »bolj# ševikofilija« anglofiliju; Buhara je postala sovjetska republika, »o# vjetska armija ponovno je zauzela Rešt i agrarna revolucija u sjever# noj Perziji je u punom jeku. Napo* kon je Turska usko vezala svoju sudbinu uz sovjetsku Rusiju. Pavlo# vić veli, da je Engleska sama potje# rala Tursku u naručaj boljševizma dajući Grčkoj pravo, da prodre u sr# ce Anatolije. Kemabpaša, da ulije pouzdanja svojim četama, mora da vrši silnu propagandu za sovjetsku Rusiju kao jedinu zaštitnicu istočnih naroda. Zadnji uspjeh bilo je sovje# tizovanje Armenije, a Pavlović je prorekao slično i za Georgiju. »Do# ista, završio je, blizi istok izmakao sc engleskom uplivu i put u Indiju stoji nam otvoren.« Knjige i novine. бапш vijesti �4 „PRAVCA* ću na pomenutoj pruzi izuzev Beo Crad. Poštanski uredi su s toga upu* ćenl da do daljnje odredbe nc pri* maju pakete za navedeno područja a već primljene da strankama po* vrate. O Latifu Zajmoviću iz Prozom koji je zarobljen godine 1015. i naj* zad se javio iz Sibirije umoljavaju se naročito zarobljenici, koji se vra* čaju iz Sibirije, ko bi šta o njemu znao, da javi na Halil ef. Zajmoviča trgovca Prozor. Kajonov nedjeljni kalendar nek ne fali ni na čijem stolu. Ima sve blag* dane u crvenoj boji štampane, a sa? držaje sav muslimanski, 8rpsko*pra< Voslavni, jevrejski i rimo*katolički kalendarium. Cijena mu je po ko* madu 31» K. — Preprodavačima ra* bat. Narudžbe iz vana izvršuju se brzo i tačno. Pakovanje se ne racu* na. — Knjižara Daniel i A. Kajoa. Jeste li prekomjerno osjetljivi protiv hladnog zraka? Dolaze li Vam odmah različite boli? Oj, ka* ko tu ublažuju boli, čine otpornim masaže s Fellerovim pravim Elsa* fluidom! 6 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce 42 krune. Državna trošarina posebno. Trebali biste terajuće sredstvo, boje utažuje grčeve, jača želudac? Držite sc samo Fellerovih pravih Elsa’pilula! 6 kutija 18 kruna. — Zeludčani balzam 12 malih boca 72 krune. Omot i poštarina posebno, ali što jeftinije. Euilen V. Feller, Stubica donja. Elsatrg br. 310. Hr* vatska. Gajretos glasnik. Dobrovoljni prilozi. Pododbor u Prnjavoru 3.500 K od zabave i do? brovoljnih priloga; Smail Bećirović sakupio uz bajramske praznike 245 K; Kasim Džanović sakupio u Tre? binju 200 K; Mu j aga Mujandžić iz Dobo ja 400 K; Husnija Kosović u mjesto odgovora prijateljima prigo? dom ženidbe 20 K; Muhamedaga Madžarević Sarajevo 80 K; povjere? nik Abdulfetah Ailikadić i Muhamed Čišić iz Ostrošca sakupili na svadbi kod Mujage Alikadića 434 K, koje darovaše slijedeći: Salkan Zalihić i Muj aga Alikadić po 40 K; Ibrahi? maga Alikadić, Hasanbeg Repovac, H. Muharemaga Smajić, Zulfaga Bajraktarević, Nazif Alikadić, Mu? haremaga Hasagić, Nezir Kadić, Ab* dulfetah Aikadić, Omer Kanjo, Mu? hamed ĆiŠić, Bajro Tulić, Selmo Ša* hić, Zejnil Vuketić po 20 K; Ahme? taga Idrizović, Džaferaga Bajrakta? rević, Alaga Kovačić po 12 K; Sa? lem Alikadić 10 K; Hasan ef. Za* hirović 8 K; Eminbeg Repovac 8 K; Bećirbeg Buturović, Salihaga Ima? mović, Briše Zalihić. Suljaga Suva* rić, Mujo Suvarić, Mula Repovac, Smajo Repovac, Zaim Kovači po 4 K. Muslimanska privredna banka u Gračanici darovala je tuzlanskom konviktu 500 K; Muhamed Drljcvić iz Bileće sakupio na večeri prigodom svadbe Ibrahim ef. Sclimovića 500 K, koju svotu darovaše slijedeći: po K 100: Hašimaga Drljević, Hamdija* đeverbaša Drljcvić; po 50 K: Ćamil? aga Selimović; po 40 K: H. Avdaga Selimović; po 20 K: Muhamedaga Drljević, Luftijaga Hadžić i Osman« aga Isović po 10 K: Sabitaga Bcgo* vić, Alaga Selimović, Hamzaga Kre* so, Mustafa ef. Arnautović, Sejdaga Selimović, Alaga Isović, Ibrahim ef. Hadžić, /\vdaga Kreso, Zaimaga Hadžić, Husaga Selimović, Zaimaga Avdić, Mujaga Priganica, Nazifaga Selimović, Hakija Selimović i Murat ЈГЧВД A " droi 239 — hP3i Hadžić. Pododbor u Jajcu dostavio ševi je 783 K. koju su svotu sakupili gg. Ahmed škrgo 563 K na sijelu Musi. i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ Čitaonice u Jajcu i 220 K sakupio jebite moja najbolja iskušana i posvuda Zuhdi ef. Zužić na sunetluku Muja* hvaljena sredstva koo: protiv poljskih ge Sarača. — Svima plemenitim da* | miševa K 12'—, za Štakore i miševe K rovatcljima uprava Gajreta izražava 12.—, za žohare ruse i Švabe K 20.—% svoju duboku hvalu i priznanje. । — Osobito jaka tinkturaza stjenke K M Arap , štihori, sijenice i žohari 12.—. Za moljce po K 10.—, prašak najbolju kremu za I za buhe po K 10’— i K 20—, prašak i za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, cipele izrađuje mast za uši na glavi K 5‘— 112 —, Mast za uši na blagu K 5 — i 12' , Prašak proti mrava K 10.—,Mast proti svrabu K 14’—. RazaŠilje pouzećem Zavod za eksport M. J 0 n k e r, Z a g r e b br. 16. Petrinjska ul. br. 3. iz fabrike Hinlia Francka sinovi, Zsgreb Ratković i drug, SarailO. Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Šlrosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i taćna. — Cijene najumjerenije. Stavljamo na znanje našim cijenje­ nim mušterijamn da smo našu dugo­ godišnju radionicu povećali i u red stavili, te srno sada u stanju našim cijenjenim mušterijama liferovati svaku keličinu tahanhalve u poštanskim paketima, te u kantama po 20 kila, te rahatiokum pod poznatom markom ORIENT u ku­ tijama po1 ч, 1Л i jedne kile te san­ dučićima po 5 kila sa bademima i bez. Molim cijenjene mušterije neka se obrate na Braća Brifoiić, Sarajeva. Gradsko poglavarstvo u Gradačcu. Gradačac, 30. decembra 1920. Mjesni zastupnici traže ан! Prva Dovoetvoresa MUSLIMANSKA APOTEKA kod „Mjeseca** Ba^aršljo. Hotel Ghazi ARMEDA TATAREVIĆA je svima Ijokovima, pa «e prepomčajs svima muslimanima. [ua tas« ribljeg ojiina (bslukja^a, balaama za gnia. JCpiiaptiecn protiv padavlci, hopava »a kaovot ва iansmofle ma&ke starija osobe, katran saji-vođa protiv kailja, plućnog hatarba 1 tabarkaloza, Obriol mani ка skidanje dlake, otror aa mikava, aerail pomada i porcellau ponada. 3vo ovo artikle dobiju trgovci jeftinija kad нхгап malo veća kolićina. I tursku crnu kavu Dobije se u svim kolonikao najsavršeniji K jalno-bakalskim radnjama. Prokušano, nenadkriljivo, najsigurnije, posve neškod­ ljivo, boa otrovnih primjesa kos na etičko sredstvo za od­ stranjivanje dlaka kod muš­ karaca i žena iz ljekarne Rudolfa Loebela, Mag. Pharm., Maglaj dobiva se po K 15.— u svim apote­ kama i drogerijama. I dodatak i zamena zrnate tave. PAPIRNICA $ НЛМШЈЕ KOPČIĆA f ppsporučuje svoje bogato stovarište svib vrsta papira, kancalarijskog i ♦ školskog pribora. — Naručbe se £ obavljaj« brzo i točno. ф Cijene umjerene. o Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tet. 81t Jedini i nepatvoreni brijol je onaj što ga proizvađa ljekarna Rudolfa Loebela u Maglaju. rimu—m—e—m NatlečaL Kod ovog gradskog poglavarstva upražnjeno je bilježničke mjesto koje je skopčano sa 3600 K plaće i 20.400 K skuparinskog doplatka go­ dišnje. Kompetenti koji ovo mjesto polučiti žele imadu svoje vlastoručno pisane i propisano biijegovane molbe пајkašnje do konca januara 1921. ovom poglavarst/u predložiti i dokazati 1. da su bosansko-hercegovački pri­ padnici ili SHS državljani, 2. da su dobrog moralnog socijalnog i političkog ponašanja, 3. liječničkom svjedočbom da su potpuno zdravi, 4. da su srpsko-hrvatskom jeziku u govoru i pisanju potpuno vješti. 5. da su vješti računarskom knjigo­ vodstvu propisanom za b.-h. gradske odnosno seoske općine, te perovodnoj i manipulativnoj službi. Gradsko poglavarstvo u Gradačcu. Gradonačelnik: Izzetbeg Jahić. preporučuje se za Prodaje se radi bolesti huća I bašča, hambar i blanica sa nuzgredhim prostorijama. U istoj kući ima dobro iduća trgovina mješovite robe. Ista se nalazi u muslimanskom selu u kojem ima škola kao i Mekteb. Upitati u istoj trgovini David Оапоп, Какапј. Jedini na Balkanu »MEĐUNARODNI TRGOVINSKI POSREDNIK« Štampa se u 50.000 primeraka i kao ekonomsko-informativni Uit dobro uređen, zanimljiv, potreban, on je uspeo da za kratko vrijeme prodre u sve krajeve naše zemlje. »MEĐUNARODNI TRGOVINSKI POSREDNIK« je jedini časopis ove vrste i najviše su njime zainteresovani proizvađači, industrijalci, trgovci i zanatlije jer u svakom broju nalaze sva obaveštenja koja su im potrebna. Naročito ih je »MEĐUNARODNI TRGOVINSKI POSREDNIK« zainteresovao sa svojim rubrikama »Prodaja« i »Kupnja« u kojima ovaj časopis kao organ Muzeja Međunarodne Trgovine i industrije publikuje u svakom broju sve ponude stranih artikala i tražnje naših zemaljskih proiz­ voda, koje Muzej dobija svakodnevo iz cijelog svijeta, i tako oni koji imadu neki zemaljski produkat na prodaju nađu uvek najboljeg kupca, a oni pak koji trebaju neki strani artikal nabave ga iz prve ruke i po najpovoljnijim cijenama. »MEĐUNARODNI TRGOVINSKI POSREDNIK« je najpodesniji časopis za oglašavanje jer ne samo da se rastura mnogo više od svih dnevnih listova, nego se i čita mnogo više, uvek je pred očima. Pritom cijene oglašavanja su mnogo jeftinije nego u ostalim listo­ vima. Pretplatu, koja iznosi 50.— Din. godišnje treba slati administraciji. »MEĐUNARODNOG TRGOVINSKOG POSREDNIKA« Beograd, Knjeginje Ljubice ul. broj 9, sa oznakom artikala koje pretplatnik ima na prodaju, kao i onih koje on treba, da bi se to bezplatno moglo publikovati u narednom broju poslije čega će pretplatnik dobiti hiljadama tražnja za ono štu nudi, kao i hiljadama ponuda za ono što on treba. Tarifa oglasa na zahtev. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu Dionička glavnica K, 7,000 000 Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i mvčenja u kraljevstvu SHS. i u inozemstvu. Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovolj* nije. Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. podružnice u Brodu i ft. jMovom Daje sezonske i aprovizacijske kredite, — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — ROBNO ODJELJENJE kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice.- - - - - iiictlirija: linija Pttra ulica Z Kiztmno, lijnc. ■ Brzojati: Trgovačka baaka, Sarajm. - Interurban ttltfon: ZH Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Dairiel & A. Kajon, Sarajevo, � https://kolekcije.nub.ba/files/original/cbc67daa767e5add57593353fe9c6f8e.pdf 5923a670fb87ed999ff1f294f0021c4e PDF Text Text POfTAtlNA U GOTOVOM PL AĆENA. Pojedini broj K 2,— IZLAZI SUBOTOM, UTORKOM 1 ČETVRTKOM. UREĐUJE REDAKCION1 ODBOR. PRETPLATA: GODIŠNJE K 180, NA POLA GODINE K 90. UREDNIŠTVO 1 UPRAVA NA­ LAZE SE U KRALJA PETRA ULICI U VAKUFSKOJ PALAČI. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИВАЦИЈЕ. Broj 2 (240) TELEFON Br. 842. ČEKOVNI RAČUN POŠTANSKE ŠTEDIONICE 1119. Sarajevo, subota 8. januara i921. (26. rebijulahir 1330.) Čuli smo s više strana, da se u raznim kraje­ vima Bosne i Hercegovine, na selu i u varoši, isto­ dobno šire jednake glasine, koje ciljaju na to, da našu čvrstu slogu pokolebaju. Ti plaćenici kojekakovih mračnjaka proturili su n. pr. glasinu, da su razjareni muslimani napali tvorno neke svoje posla­ nike radi „izdaje4', a jednog da su ćak i ubili. Upozoravamo svoje pristaše, da nikome ništa ne vjeruju što se tiče naših poslanika i da i najneznatniju sumnjivu vijest jave odmah Radnom Od­ boru Jugoslavenske Muslimanske Organizacije s na­ vodom, odakle je vijest potekla. Suvišan zah»t. Vladine odlučne mjere proti komunistima i njihovoj besprimjerno nesavjesnoj propagandi naišle su na prilično razumijevanje u štampi i širokoj javnosti. Izuzam neznatne iznimke, štampa je u glavnom soli* dama sa akcijom vlade, koja ide za održanjem postojećeg poretka. Sa* mo se sa izvjesnom skepsom pri* maju vladina saopćenja o dokument tima koji se odnose na prevratni pothvat komunista i mnogi se boje da vlada ne nasjedne, kao što je na* sjela jednom drugom prilikom. Po* što pred postavljamo, da je vlada dobro odvagnula značenje svojih mjera, mi se ne možemo postaviti na stajalište ovih skeptičara tim pri* je, Što je i nova vlada zauzela u ovom pitanju isti stav kao i njena predšasnica. No moramo da se ogradimo proti struji, koja ovo pitanje naduva рге* ko svake mjere i u svojoj zaslijepe ličnosti ide dotle, da pokreće akci# ju koja je u stanju da dovede u pi# tanje prestiž — vlade i same naše države. U tom pravcu odnijela je »Srpska Riječ« rekord u »patriotiz­ mu« i ne traži ništa više ni manje, nego da se proti komunističkoj o* pasnosti organizuje sav naš narod. Vjerna svojoj tradiciji ona, narav­ no. poziva na to spašavanje samo Srbe i veli doslovno: »Osnivajmo u svim areskim mjestima narodne garde sa braćom težacima. Tra­ žimo od vlasti oružje i stvorimo voj* ku silnu i jaku. Treba obračunati sa zlikovcima i zavedene privesti na pravi put. Srbi težaci i građani! Udružite se sa poštenim sinovima ove zemlje i osnivajte u sreskim mjesti* ma narodne garde.« Mi se prosto snebivamo nad ova* kim apelima i ovakim predlozima, a još nam je čudnije, da vlast simpa­ tično gleda ovu i ovaku akciju. Ona dapače dozvoljava formiranje do* brovoljačkih legija i mirno pušta da se ovako čete već sastavljaju i da biraju svoje privremene komandire u predpostavci, da će biti zamije* njeni aktivnim oficirima. Ne znači li 'to indirektno.priznanje, da vlast ni* je u stanju napraviti red pomoću vojske i žandarmerije? Mi smo mišljenja, da se ovim ak* cijaina ne će ni u koliko postići pra# vi cilj i tvrdo smo uvjereni, da bi neregularne čete unijele samo nepo# trebnu zbrku tim prije, što se sa ba* šibozukom nije mogao sviđati po# sao ni u mnogo staloženijim prilika* ma. Mi to dapače smatramo vrlo o# pasnim pokušajem, koji bi mogao uroditi istim posljedicama, kojima je urodilo formiranje narodnih gar* da za vrijeme narodnog prevrata. Masi je opasno davati oružje u ru­ ku, a još je opasnije dati joj vlast ma i u vidu najidealnijeg patriot­ skog rada. Čast svačijem uvjerenju i porivima, ali će nam dozvoliti da izrazimo sumnju u intencije pokre# taca ove akcije, jer piri iz lista, u kojem je donešena »nevina« aneg# dota o olovnim kuglama, koje ima# ju da poprave »pogrješku« gume* nih kuglica. Mislimo da smo jasni i upozorim jemo mjerodavne faktore, da izbje­ gavaju svamu, što bi se dalo zlora# biti. Jedva dočekasmo redovito sta# nje, pa stoga nema mjesta nikakvim gardama. Ho da više? Tri ovdašnja lista jednog istog dana našli su za potrebno, da povo# dom našeg članka u »Pravdi« od 30. dec. pr. god. »Jesmo li Srbi ili Hrvati?« u uvodnim člancima otkriju svoju duševnu golotinju. Kao da su se sastala tri gimnazijalca i po zdo« govoru napisali jednake gluposti u »Srpskoj Riječi«, »Hrvatskoj Slozi« i u »Domovini« od 4. jnauara ove godine. Prije svega upada u oči. da sva tri lista imaju istu osnovnu misao go­ tovo istim riječima izraženu: Musli­ mani na licitacjil Ko da všc! To je prva krupna podvala, koja je tako zjednički i otvoreno mogla nastati samo na osnovu srodnosti mentali# teta autora tih članaka. LJ oba član# ka aaša a naslovom »Jesmo li Srbi । i I ; ? to mišljenje, onda je još više žalimo. ! Šta da kažemo o »Domovini«? Ona j se raspisala o članku na dugo i širo* i ko, ali o njegovom posljednjem od* ■ lomku, koji je jezgra svega, kaže o# ; уо: »Posljednji stav toga famoznog i članka ne možemo ni da citiramo (a . nije ni inače ništa citirala! Naša pri* mjedba), jer nam toliko na ovom ozbiljnom mjestu naš po* nos ne dozvoljava.« To bi ozbiljno mjesto imalo biti uvodni članak njezin, šta li? Inače su i nje# he i »inžinjerove« riječi prazna sla# ma i ništa više. Buncaju i jedni i drug o »Bosni ponosnoj«, o »imenu i plemenu« musJimana, ali u svom mizernom kukavičluku ne smiju, da izađu na javu sa svojom sakrivenom ' misli. Ako g. »inžinjer« nije pod ' ’nacijonalnom svijesti musli* I mana mislio njihovu hrvatsku svijest, onda nije uopće ništa mislio. Isto tako ni »Domovina«, ako joj nije bilo na umu srpsko ime. Ali da su to rekli, pobile bi jedna drugu, obe ne bi mogle imati pravo i došlo bi do međusobnog čerupanja. »Srpska Riječ« piše nešto stvarni* ; je, naime u koliko je jedan gimnazi# j jalac višeg razreda pametniji od gimnazijalca nižeg razreda. Silno I nas zadivljuje to, da se ni ona, čija kuraža prelazi inače stalno u div# ljaštvo i drskost, ne usuđuje ovaj puta izreći jasno, šta je riješila »et# nografska nauka o plemenskoj pri# padn&st’ naših muslimana х. Tako moramo mi sami da naslućujemo, 'da je mislila pod tim pripadnost srpskom plemenu, jer odmah malo niže kaže, da je »potuno zadovoljna« s ; tim riješenjem, a kad je ona zado# j voljna, to ne može biti ništa manje i nego sa »Srbin, vatra živa«. Među# • tim i pored svoje stvarnosti »S.R.« je ! mnogo bezobraznija i od »Hrv. Slo* i ge« i od »Domovine«, jer nas ona . lažno citira. Našu tvrdnju, »da ; narodnosti ne mogu, a nacionalizmi moraju doći u sukob« izvrće ona tvrdeći, da smo rekli, da je »nacijo« nalizam neprijatelj narodnosti«. Da joj razjasnimo, ako ne shvaća: Dva , geografski susjedna nacionalizma I moraju doći u sukob i prema tome je nacijonalizam neprijatelj one na# rodnosti, na čijoj se podlozi razvio taj drugi (susjedni) nacijonalizam. Našu tvrdnju, da su Rusi i Poljaci 1 bili jedan narod, dok su bih pod j jednom vlasti, ponavljamo i opet, • jer smo u našem članku poeli sa či# i sto pravne definicije naroda. A da jedna narodnost ne pretpostavlja u# [ vijek i jedan jezik, to zna svako, ko i zna, šta je američka i švajcarska na# ; rodnost. U ovome nam je dao pravo najveći srpski kapacitet na tom po­ lju Slobodan Jovanović, profesor beogradskog univerziteta, koji u knjizi »Osnovi pravne teorije o državi« na str. 86. kaže ovo: »U • Godina III. 19. veku bilo se toliko preteralo. Što se narodno jedinstvo svelo gotovo isključivo na jedinstvo jezika. Da jeovonetačno, vidi se po onim narodnostima, koje postoje i bez jedinstva je­ zika na pr. švajcarska na­ rodnost sa tri jezika«. »Srp­ ska Riječ« se zasada kreće u duhu nauke iz prve polovine 19. vijeka. Njen zaključak: Nismo mušteri# jal tolika je uvreda za sve muslima­ ne, da je pisac njenog članka zaslu­ žio, da ga prezre svaki musliman. Take riječi trebaju ovog odgovora: "Već sama mogućnost, da jedan Sti# jepo Kobasica stoji prvi na me jdanu srpske nacijonalne štampe u Bosni i Hercegovini, da Srbija ne zna ili шога da trpi na našoj vladi već go# dinu dana jednog Srškića, Grudića i dr. mimo sve vapaje hiljada une# srećenih muslimana, u stanju je, da muslimane hiljadu puta dalje baci od Srpstva, nego su nas k njemu mogli privući svijetli srpski duhovi jednog Skerlića, Cvijića, Jovanovi# ea, V. Ilića i drugih. Osim časne iz­ nimke kraljevića Aleksandra i do njega umnog državnika Stojana Pro# tića danas vrlo rijetko vidimo koga na srspskoj strani na dj e 1 u, da se Srpstvo, koje se toHko borilo za svo* ju i za svoje braće slobodu, ne oka# Ija podjarmljivanjem te braće. Ka­ mo sreće, da su još živi oni, koji su poginuli boreći se za srpsku slobodu oružjem u ruci i da danas drže u svojim rukama kormilo Srbije na­ mjesto ove nekolicine bankara, lih­ vara i vjerskih fanatika! Nama bi ti ljudi, u to iskreno vjerujemo, bili prava braća. Ove dvije godine srpske uprave u zemlji hoće da nas silom odguraju na protivnu stranu. No ni tamo ne možemo. Radić n. pr. sa svoje strane ima pravo, kad za ustuk misiji naših »demokrata«, da »pravoslavni sveštenici duhovno ujedi# njuju naš na го d«. pozdravlja svoju skupštinu sa »Faljen Isus i Ma­ rija« i kad završava pjevanjem mo­ litve »Tebe Boga hvalimo« uz jeku crkvenih zvona. Mi ga razumijemo, ali nas to od njega odbija. Mi se za takovu nacionalnost hrvat­ skih masa ne možemo da zagrijava­ mo. Ako se prilike budu i dalje ovako razvijale, mora neminovno doći do krstaških ratova. Za Srbina će biti najveća pogrda katolik a za Hrvata pravoslavni. Malo nade imamo, da će ве naši sugrađani drugih vjera jednom ople­ meniti dotle, pa da ne ocjenjuju kakvoću čovjeka po tome, što ga je Bog po svojoj nedokučivoj mudrosti stvorio Srbinom, Hrvatom, pravo­ slavnim, katolikom ili muslimanom, već prema tome, koliko u njemu ima humanosti i čovještva. ili Hrvati?« izričito je naglašeno, da vodstvo naše organizacije ‘ nije u stanju svojim političkim radom opredijeliti ni jednog muslimana za onu narodnost (bilo srpsku ili hrvat* j JUGOSLOVENSKIH ZASTUPN IKA ZA KRAJEVE, ŠTO PO RA# sku), koja mu se je preko svojih no* | PALLSKOM UGOVORU IMAJU DA PADNU POD ITALIJU. sioca manifestovala samo u formi I.) Već u početku svjetskog rata pitanja riješiti prijateljski na osno# grubog nasilja i sredovječne vjerske vi narodnoga načela i prava samo­ proglasile su sile sporazuma, koji­ nesnošljivosti. I »Domovina« i »Hrv. Sloga« u# ma se kasnije pridružila Italija, da određenja naroda, a s obzirom na opće izmišljaju i ne usuđuju se ni« je jedan od ratnih ciljeva zaštita 1 životne interese obadviju stranaka. 'gdje da nas citiraju, bojeći se da bi oslobođenje malih naroda. Predsjed­ Rimski su pakt javno odobrili mje­ samo i jedna citirana riječ mogla do­ nik Wilson uvrstio je među svoje rodavni talijanski faktori a nato su kazati njihovim čitaocima isprav­ tačke, odobrene od svega obrazova­ ga pozdravit britanska vlada govo# nost našeg članka. Žalimo, »Hrv. noga svijeta, uređenje istočnih gra# ■ rom lorda Roberta Cecila u donjoj Slogu«, što je pala na te grane, da nica talijanske kraljevine po jasnoj ' kući 22.maja 1918^ vlada Sjedinjenih joj jedan »idealenvoller Junge« piše na-rodopisnoj crti. Rimskim paktom I Država Američkih pismom držav­ uvodne članke kod toliko drugih od 10. aprila 1918. utanačili su za- ' noga tajnika Lansinga upravljenim njenih doktora. Ali ako je na taj stupnici talijanskoga i jugoslaven- { Jugoslavenskom Odboru 1. juna način htjela da sakrije svoje vlasti* skoga naroda, da će se teritorijalna *1918. te konačno i sastanak mini# Izjava �Страна 2 — Strana „ПРАРДА* — »PRAVDA* Број 240 — Broj Naš predlog za promjenu privre* konfidenata, a osobito Čupurdije, menog poslovnika. Naš je poslanič­ primate Raspravljate pred raznim privatnim miljenicima? 9. da javno ki klub predložio predsjedništvu pred strankama prijetite, da ćete u* konstituante ove promjene privre­ ništiti, objesiti, da su lopovi itd. mu­ menog poslovnika: U čl. 19 koji ka* ftija, Vilović, Pervan. Tadić i dr.? že da se predloži pojedinih poslani* 10. da se kod Vas spisi rješavaju ka bilo o nacrtu Ustava ili njegovim pojedinim članovima moraju podni* po miloj i nemiloj Vašoj volji bez jeti najdalje u roku od 10 dana po* poznavanja zakona i odredaba za upravnu -službu ove zemlje? 11. da slije izbora ustavnog odbora, ima u ured i pijan dolazite, na sablazan se promijeniti u »roku od 20 dana«. stranaka? 12. da ste prognali, što U čl. 38 ima se prvoj alineji dodati nisu Srbi: Deftcrdarovića, Makan* ovo: »Prije nego se glasa za predlog ca, Ahmetovića, Demirovića, Lu* predsjednika ili vlade, da se završi kendića, Kurtovića itd.? 13. da se lista govornika, može svaki poslanik noću presvlačite i pod raznim mas* da se javi za riječ. Taj rok ne smije kama vršite policajnu službu? 14. bit kiraći od 15 minuta«. Iz čl. 41 da nc znate uopće, što je sudac, što briše se druga alineja koja glasi: »A* administrativni činovnik, a što po* ko predsjednik nalazi, da dotični licajni? 15. da ne znate, koje su Va* poslanik nije izazvan tim govorni­ še agende kao načelnika okruga? 16. kom, on ne će dati traženu riječ.« Ispod žita. Na derventskoj pre­ da se na javnim zabavama opijate? Čl. 43 briše se u cijelosti, pošto sa­ 17. da Vam je pop Matija javno iz* drži, da se na predlog od 20 posla* parandiji imalo bi biti ispražnjeno nika ili vlade može pretres zaklju­ mjesto musi, vjeroučitelja. Umjesto javio, da ste potpuno beznačajna čiti i prije nego se iscrpi lista pri* da se javnim natječajem dadne pri* ništica i samo policajac? Ako ste kadar samo na javljenih govornika. Iz čl. 49 imalo lika za dobar izbor i sudjelovanje većeg broja kompetenata, vlada na* jedno od ovih pitanjk ni* pi se promijeniti, da ministri daju stoji da ispod žita popuni ovo važ* ječno odgovoriti, nastavi* odgovore na kratka pitanja svake no mjesto. Kad li će se jednom pre* i ću s pitanjima i punim ću ‘druge sjednice i da rad po kratkim pitanjima može trajati jedan sat kinuti sa ovom austrijskom praksom j se imenom potpisati. mjesto pola sata. Cl. 65 ima se pro­ I protekcionizma? Doboj, 1. januara. mijeniti, da za punovažan za* Riječ ima g. Grđić, a i ulema* cjelokupnom medžlis koji bi trebao zapriječiti o* i Policijska nasilja. Već par puta 'рk r1 jeudč1 ao kg u oustava glasaju vaj način imenovanja. smo se potužili u javnosti na bar* dvije trećine od ukupnih Kakvih ljudi ima, koji se nazivaju barstvo naše policije, ali uzalud. poslanika. Čl. 74, 83 i 84 imali Srbima. U 265. broju »Srpske Zore« Prije par mjeseci izmlatila je naša ’bi se promijeniti tako, da se pred* policija potpuno ludoga Samku stoje u bilješci »Jesmo li Srbi ili Hr* sjedniku oduzima pravo disciplinar­ vati?« ove riječi: »U Srbiji moraju ' Kantića iz Tešnja na mrtvo ime, a nog kažnjavanja, a ustupa se imuni­ ; kad za to nije dobila zaslužene ka* biti svi slobodni drža;vlja* tetnom odboru; zaključak se u to­ n i Srbi i kao Srbi, bez razlike vere, ; zne, nastavila je svoju divlju rabo* me odborti donosi sa dvije trećine oni će se boriti za istu mogućnost ; tu i dalje. 26. decembra 1920. pro* glasova. Ovo su najvažnije predio ekonomskog razvitka«. Što smo do* dao je Omer Salihbašić kravu kod žene promjene. sada mi tvrdili, to nam evo sada po* svoje kuće i sjeo za ručak, jer nije VANJMa. tvrđuje i Čokorilo: U Srbiji mogu prije 2 sata ni mogao naći nikoga biti samo Srbi slobodni državljani. .u općinskom uredu, da plati behiju. Zaključak turskog vijeća a Ап« Ali smo zahtijevali, da i drugi budu Nije prošlo više od 10 minuta, a gori. Narodno tursko vijeće u An­ zovnu ga dvojica stražara i potje* slobodni, ali nam se javno odgova* gori održalo je svoj sastanak, na га, da od tog nema ništa. Ako se raju s mjesta u policiju; okrivljujući kojem je prihvaćena rezolucija, da srpska javnost jednodušno ne ogra* ga, da je htio sakriti behiju, prem se sevreški ugovor o miru može pri­ di protiv ove nečuvene uvrede srp* se ista propisno mora platiti kroz hvatiti samo u tom slučaju, ako se skom narodu, onda se Srbi zaista devet sati nakon pazara, počnu ga provedu oVe promjene: 1) Predaja ne mogu brojati među kulturne na* pred samim svojim zapo* Smirne, Tracije i Adane Turskoj. vjednikom narednikom rode. 2) Ukinuće sviju ekonomskih klau­ B i I b i j o m šamaratii lupati zula i 3) Ograničenje naoružanja. nogom u trbuh! Zatim su ga Autonomija za Indiju. Kako ja­ kao kakova lopova svezali u vljaju listovi iz Nagpura prihvatio lance i pred sobom otjera* je indijski nacionalni kongres dva li u kot. ispostavu! Tamo je zaključka. U prvom se naglasuje da Indija mora zakonskim sredstvima OPET NASILJA NA MUSLIMA* se pljačkaši i pohvatali i priznali odležao 24 sata i istom onda bio svoj čin. Nu istraga je pokazala još predveden polit, činovniku, koji ga sve poduzeti, da se postigne homo NIMA. je poslao u opć. ured,-' da plati be* rule (autonomija). U drugom zak­ koješta. Tako se na pr. pronašlo, Primamo iz Sjenice ovaj dopis: da su isti pljačkaši dotada pokrali hi ju, a zatim ga pustio na slobodu. ljučku pozivlju se svi Indijci, da ne Cincari Jefto Vasojević iz Lopuša, 17 goveđi od Arslana Jcjine iz Ca* Da je Salihbašić bio otpuno nedu* sarađuju sa britskim oblastima, da Sjenica, Radovan Čanpara iz Korita, ričina. Ovo su mogli izvesti radi žan, dokaz je to, što mu je opć. ured ne plaćaju poreza i da bojkotuju Lozna, Vukota Petrović iz Vrhova, toga, što Arslan na njihovu lažnu naplatio jednostavnu behiju bez englesku riU°vinuLozna. Vuko Krunić iz Bistrice, denuncijaciju leži već godinu dana globe, koja je propisana za one, ko* Mir između Rusije i Turske. — ji htjednu sakriti behiju. Lozna i Velizar Kiković iz Lapisa, u zatvoru potpuno nevin, a kod ku* Prošle srijede su u Moskvi izmije­ Sjenica, na dan 24. novembra ove će sum u ostale samo tri sirote že* Pitamo policijsku direkciju, a i njene ratifikovane isprave ugovora god. obili su staju Naja Skalonje u ne, na koje su pljačkaši jedne noći zem. vladu: je li policija zato tu, da o miru Lsklopljenog u Dorpatu izme­ Sjenici i ukrali mu 4 najbolja vola, navalili oružjem u ruci. Tu su im samovoljno i neodgovorno napada đu Sovjetske Rusije i Finske. Taj za koje je on platio 10.900 dinara. prijetili prvo, da će im dječicu po* na najsvetija prava poštenih građa* dan ima se smatrati kao početak Volove su posve otvoreno otjerali u klati, a onda njih, ako im ne izru­ na ili zato, da ih štiti od takovih mirnih odnosa između obih država. ве1о Vrbovo u kuću opć. predsjednik če sav novac, što ga imaju. Htjeli napadaja? Odgovor tražimo u obli* Novi rat na vidiku. »Chicago Tri­ ka Arse Adamovića, od kojih su su izvTŠiti na ženama i svoj živin* ku bezuvjetnoga čišćenja naše po* bune« javlja, da zapadnoj Evropi dva zaklana pred njegovom kućom. ski nagon, ali valjda je jauk njihov lici je od prostačkih i barbarskih e* prijeti ponovno crvena opasnost. Najo Skalonja je po tragu otjera* bio i suviše strašan, te su se zado* lemcnata, koji nam udomaćuju ne* Vijesti iz baltičkih država, Poljske, nih volova došao do te kuće i tako voljili samo sa 17 goveđi i novci* kakove makedonske metode. Pono* Rumunjske i- Kavkaza javljaju sasve ustanovio-. Pošto je dakle Ada* ma. уе Ii se ova barbarstva policije još glasno, da boljševici spremaju no­ mović predsjednik općine, morao je Zlikovci su zasada u zatvoru. O- jedanput, neka sve pošljedice pripi* vu veliku vojničku akciju. Gomila­ on njemu dati prijavu. To je i uči* vake stvari nam se nisu dešavale šu odlučujući faktori sami sebi. nje četa kod Minska neprestano se nio a i žandare zatražio, da izvide ni u vrijeme Turske pa ni Austrije, nastavlja. Iz ove pozicije mogu bolj­ krađu. Ovaj mu je sve nekako za* da sam predsjednik općine pred* ševici da napreduju protiv Vilne i motavao i obećavao, ali nije htio da vodi pljačkaše. preko Dvinska u Letonsku i Eston* počne istragu, što je i razumljivo. Ne možemo propustiti, da se o* sku, a također i direktno prema Videći Skalonja da je sve uzalud, vom prilikom ne zahvalimo g. sres* Varšavi ili prema Gdanskom hori* ode do sreskog načelnika u Sjenicu, kom načelniku u Sjenici, koji je je* doru. Osim toga opaža se koncen­ UNUTARNJI koji mu je odmah i primio prijavu dan od rijetkih načelnika, koji za* tracija četa i ratnog materijala u o* Ministarska sjednica. Beograd* kolici Kamenca Podolskoga, odku* i naložio, da se povede istraga. Ali štićuju muslimane od nevolje. to je opet onemogućio Adamović Molim Vas, da ovaj dopis iznese* ska »Epoha« od 5. ov. mj. javlja: da boljševici mogu da ugrožavaju »Prekjučer posle podne ministarski izvrtanjem činjenica. Načelniku je te u našem listu »Pravdi«. Kamo centrum poljske željeznice naime savet držao je sjednicu. Na toj se Lavov. to dozlogrdilo i po drugi put izda sreće, da je Bog dao, da i mi u naređenje za istragu, s tim da ćc Sandžaku imamo takav list i takvu sadnici raspravljalo o Ustavu i prim* Novi rat propast svjetske civi* Ijena je skoro polovina Ustava, ka* lizacijo. Iz Pariza javljaju: U New* sam predsjednik Adamović odgo* organizacijul ko ga je izradio i predložio kabinet Yorku održao je general Pershin« varati za ukradene volove. Nato su M. selam Ahbab iz Sjenice. g. Vesnića sa malim izmenama. Ju* govor, u kojem je energično uataa če se je u ministarskom savetu na* pomorskog naoružanja Sje­ 4. da upotrebljavate općinske konje stavila rasprava o drugoj polovini protiv dinjenih Država. On te boji, da na Vašim službenim putovanjima, Ustava.« — Mi ćemo nacrt ustava zadnji rat nije donio dosta poduke. a da Vama država plaća paušal za Vcsnićevc vlade prikazati u idućem Daljnje naoružavan je vodilo bi dt uzdržavanje konja? 5. da kupujete broju. propasti evih država, koje na tona Sarajevo, dne 15. dec. 1920. I i prodajete konje kao i svaki drugi Kako će te postupati a komunia* putu ustraju, a jedan novi rat đs Okružni načelnik Grudić i njego* ; trgovac? 6. da držite bašču skupa tičkim poslanicima. Iz Beograda ja* posvemašnje propasti svjetske civi­ va junaštva. Dopustite mi, da jav* sa prijateljem Čupurdijom i da od vi jaju: Do nada nije uapšen nije­ lizacije. no upravim na tog deliju ova pi* stranaka, čije blago u bašču zađe, dan komunistički poslanik. Jedan Ujedinjenje država centralne A* utjerava konzorcij kratkim teroris* beogradski novinar upitao je jednog merike. /Frihuna« javlja iz Sant* tanja: Je li istina: 1. da ste izjavili tičkim putem naknadu štete, bez člana vlade, kako ćc se postupati Jose*di Cestaria, da je na konfe­ da nemate povjerenja ni u Hrvate ni u Muslimane, već samo u Srbe? čekanja na presudu konpetcntne o* a komunističkim nar. poslanicima, renciji država Guatemiala, Hondu­ 2. da u svakom uredu, pa i u oni* blasti? 7. da uredovni podvornici, pa mu je ministar odgovorio: »U ras, Equador, Nicaragua, Cestanea ma, koji ne spadaju pod Vašu ko­ osobito Suljo, stoje i u Vašoj pri* Skupštini kao ва avakim drugim postignut potpun sporazum, da sc vatnoj službi i da Vam u stanu, sta* nar. poslanikom, a van Skupštine, osnuju Djedinjene Države Central­ mandu, kao n. pr. okružni sud i dr. držite špijuna, koji uhodi rad poje­ ji itd. vrše sve moguće poslove, a ako bi bio uhvaćen na delu protiv* ne Amerike, koje će imati jednu da im za to nikada nikakve nagra* nom postojećim zakonima, postu* dinih činovnika; 3. da ste dobili špi* zastavu i jedno diplomatsko i kon­ đe ne isplatite? 8. da sve najtajnije piće ee s njima kao i м svakim dru­ zularno zastupstvo u inoetranstvu. rita od fabrike u Krekt na ime svoga rođaka u Sarajevu, a na Vaš račun? predmete i službena izvješća svojĐi gim građaninom«. Carine, novac i komunikacijo bićo stra predsjednika triju savezničkih sila. Francuske, Italije i Engleske u Versaillesu 3. juna 1918. П.) Po ugovoru sklopljenom u Rapallu 12. novembra 1920. između jugoslovenske i talijanske vlade i* maju da dođu pod Italiju 800.000 nacionalno bijesnih Jugoslovena, kompaktno živućih u Goričkoj. Тг* stu sa okolicom Istri i u udjelovima Kranjske i Dalmacije. Kao da to treba Italiji za njezinu sigurnost, premda je brojem žitcljstva tri pu­ ta, a ratnim sredstvima još neraz* mjerni je jača od Jugoslavije i prem* da ova nema nikakvih ofenzivnih nakana proti susjedima, udarena je tobožnja strateška granica između obje države preko živoga tijela ju* goslovenskoga naroda, što nastava preko 13. vijekova s obje strane Julskih Alpa. Žiteljstvu tih krajeva nije se dala prilika, da slobodno i pravilno izja* vi. kojoj državi hoće da pripadne. Ugovorom su pomenuti krajevi odsječeni od svakog prirodnog za* leđa te tako izloženi gospodarstvu* noj, a tamošnji Jugosloveni tako* đer narodnoj i kulturnoj propasti. III.) Prema tome ugovor rapallski, koji ie jugoslavenska vlada mogla prihvatiti jedino pod pritiskom pri* lika, krši narodnosno načelo i pravo samoodređenja naroda, protivi se svečano danim obećanjima i upro* pašćuje žiteljstvo krajeva, što ima* ju da padnu pod Italiju. Zato pak Jugoslaveni tih krjeva ne mogu pri* znati, a mi potpisani, koji smo nji* hovim povjerenjem bili poslani u zakonodavna tijela, gdje smo se prije i poslije srušenja središnjih vlasti borili za sjedinjenje svega na* šega naroda, svečano dižemo naj* odlučniji protest proti rapallskog u* govora, te izjavljujemo, da ne će biti trajnoga mira i željenoga prija* teljistva između Jugoslavena i Tali* jana, dok se povređenom pravu na* Šega naroda ne udovolji revizijom rapallskoga ugovora. U Beogradu, dne 1. decem. 1920. I i ' I i ' Slijede potpisi bivših narodnih zastupnika, koji su u Carevinskom vijeću i zemaljskim saborima bivše Austro*Ugarskc monarhije kao i u bivšem Narodnom Predstavništvu zastupali krajeve, koji su rapallskim ugovorom pripali Italiji. Primjedba. Ova je deklaracija po* slata od prof. Vj. Spinčića predsje­ datelja sastanka spomenutih narod* nih zastupnika, našoj vladi u Beo* grd te svima savezničkim vladama velikih i malih sila, kao i vladama neutralnih evropskih država, Kon* ferenciji Ambasadora u Parizu te Ligi Naroda u Ženevi. Iz Sandžaha i Makedonije. PoĐtSM preglsd. Raši dopisi. �Број 240 -• Droi također zajedničke. Štampa cen* tralnc Amerike pozdravlja ovaj sa* vez s velikim oduševljenjem.. Revolucijonarci u Rumunjskoj. Nakon poznatog atentata u senatu vlada jc pohapsjla socijaliste, koji eu u znak protestj <počeli Štrajko? vati glađu. Na voz generala Ava* rcscua učinjen jc ponovno atentat, pa je tom prilikom stradalo životom više oficira i željezničara. Između Predeala i Kronstadta sukobila su še dva voza pa se drži, da je i to djelo revolucionaraca. Vlakovi su ‘transportirali čete na besarabsku ‘frontu. 40 vojnika i više željezniča* ra je tom prilikom ubijeno. NJ. VIS. REGENT ALEKSAN* DAR prispio jc jučer na Ilidžu. Dobro nam došao! Ministar fmanstja Košta Stojano* vić umro. U ponedjeljak je umro u Beogradu poslije kratke bolesti naš ministar finansija Košta Stojanović u 54. godini života. Pokojnik je bio jedan od najboljih financijalnih stručnjaka u Srbiji. Bio je više puta narodni poslanik i .ministar u Srbiji. Napisao je više znanstvenih djela o financijalnoj znanosti, koji ga odli* kuju kao prvoklasnog teoretičara. Fiekaiska posla. Javljaju nam iz Gračanice, da predstojnik Berniče* vić na osobit način natjeruje pazar tamošnjem advokatu g. Žokalju. Čak i molbe na agrarnu direkciju treba da budu sastavljene kod ovog advokata, jer mu se hiti da čim prije zgme kapital. Svraćamo pažnju po* zvanih na ovaj špecialitet g. Borni* čevića i tražimo da ga upute na is* pravnije postupanje. Psovanje Muhamed pejgambera. Javljaju nam iz Pazarića, da neki divljak Mijo Definić nožem nalijeće na mirne muslimane i psuje im Mu* hamed pejgambera. Komandant žandarske postaje nije htio da uzme u zaštitu napastovane, nego ih je još povrh toga ismijavao. Muslimani su radi toga silno uzrujani i pišu nam, da će, ako im se ne da zadovoljšti* na, početi sami uredovati. Upozoru* jemo na ovu sramotu g. komandan* ta žandarmerijske brigade. Napadaji u Plevlju. Pišu nam iz Plevlja, da su u noći od 17. pr. mj. napadnute od nepoznatih lupeža re* dom ove muslimanske kuće: Arifa Poturaka, Mustafe Sarajlije, Smajila Mahzurovića, Uzejira Iglica, Der* višbega Drude, Tahira Hodžića i A* rifbega Hasanbegovića. Napadaji su izvršeni uz divljačku dreku i raž* bijanje prozora. Svi spomenuti su cijelu noć proveli u smrtnom strahu i nijedan nije smio da pogleda na* polje. Stvar je prijavljena tamoš* njoj političkoj vlasti, ali do danas nije niko pronađen. Kao da u Plev* iju ne postoje uopće ni policija ni žandari! Znak vremena. Salko Bajrović, težak iz Borča (kotar Gacko) oti* šao je na jedno selište kod Kotor Varoša i kao siromah dobio je o* bećanje za potporu i putni trošak. Kad se je obratio za isplatu te pot* pore, odbio ga je Petar Glogovac uz izjavu: »Neka ti sad pomogne musi, organizacija«. Pitamo vladu šta ona misli o ovoj drskoj izjavi: kani li desavuisati g. Glogovca ili će se i ona solidarisati sa njegovom izjavom? Policijski siledžija. Pišu nam iz Podgorice: 26. dec. prošle god. sje* dio sam s društvom u kafani »Zo* ri«. Malo pokasno uljegošc u kafa* nu ovdašnji policajni činovnik Ili* ja Kažić sa jednim oboružanim žan* darmom, te sjedoše i počeše piti, i ako su obojica bili u službi kao de* žurni. Kad su se podnapili, odjed* nom dreknu Kažić: »Turci, šta ra* dite Vi ovdje?«, okrenuvši se sto* lu, za kojim su sjedili Saban Hadža* gić. trgovac iz Vir*Pazara i Ibrahim Taljanović, gostioničar iz Podgori* ce. Ovi naravno skočiše na noge, a Kažić nato viknu žandarmu: »Goni ih u haps«, a ovaj, već u pijanom stanju, izmahnu puškom na njih: »Napredl« Šaban je jedva dospio da plati račun krčmru, pri čem ih jc Kažić napao ovim riječima: »A* ko nemate platiti, a Vi skidajte^ te Vaše fesove s glave, pa platite!« Za* tim ih je žandarm otjerao, a da ljudi Страна 3 — Strana „ПРАВДА" - „PRAVDA” nisu ni pojma imali zašto se zatva* ra. U putu jc pustio Ibrahima, a Šabana otjerao u zatvor vljda zato, što je pitao, zašto ga goni. Moji drugovi za stolom bili su pravoslav* ni, ali su se i oni zgražali nad tim postupkom. Šaban Hadžagć još i da* nas Ježi u zatvoru ne znajući zašto. Podjela otužnih listova u tuzi, okružju. Pišu nam iz Janje: Našoj jc javnosti dobro poznat, kakove je nepravde počinio nama muslimani* ma okružni načelnik Grudić pri po* djeli oružnih listova za 1920. god. Vjerska i stranačka intolerancija o* vog balkanskog delbbašc došla je ovdje do kulminacije. Oružni je list uz neznatne iznimke, mogao dobi* ti samo onaj, koji se je iskazao de* mokratskom ili da pravije kažemo pravoslavskom legitimacijom. O to* me, kao i o drugim njegovim nedje* lima, pisala je više puta »Pravda«. Mi smo i ovu gorku pilulu nekako proždrli i tješili se onom narodnom, da je svačija sila za vremna, pa ta* k i Grudićeva, ali kako nam se čini Grudić ne misli nikud naskoro. Iz* gleda da će on zaigrati u Tuzli D’ Annunzijevu ulogu. Naša ga cen* tralna vlada, unatoč iznesenim fak* tima, koji ga teško terete, ne će da makne s njegova mjesta, premda to silno škodi autoritetu državne vla* sti, a naša zemaljska vlada je spram njega nemoćna, kao što se to vidi u zadnje vrijeme. Imajući ovo sve pred očima mi još sada upozoruje* mo Grudića da ne ponavlja staru igru i da se pri podjeli oružnih li* stova za 1921. god. drži one: »Ni po babu ni po stričevima, već po prav* di Boga istinoga«, jer inače će naš glas čuti tamo daleko, daleko kraj Dunava, pa bi se od njega mogao Grudić uplašiti i pobjeći na onaj kraj, odakle je došao. Ovom priliv kom upozoravamo sresko načelstvo u Bijeljini, da pazi, od koga će tra* žiti informacije za pojedine molite* lje, jer nije dovoljna kvalifikacija za povjerljivost jedne osobe, da je mučenik ili pravoslavne vjere, ne* go još mnogo koješta treba. A sada još jedna napomena. Ka* da god je »Pravda« pisala protiv Grudića i iznosila njegove neprav* de počinjene nad muslimanima »Srpska Riječ« ga je svaki put uzi* mala u obranu i što više donosila i izjave iz Tuzle u obranu Grudića s potpisima njegovih prirepaka, jer da »Pravda« tobože piše protiv Grudića kao Srbina i Srbijanca, a ne protiv Grudića ko nesavjesna i nesposobna, činovnika. Sada izgleda da i »S. R.« ima drugo mišljenje o Grudicu. Prije nekoliko dana do* nosi ono otvoreno pismo Grudiću od jednog mejhandžije iz Zvomika koje nije ništa drugo nego jedna karika na naš lanac tužbi protiv Grudića. To doduše nije nikakvo čudo, jer Kobasica se neprestano metamorfozira i hoda »Unaokolo«. Mevlud u »Osvitanju« bio je vr* lo dobro posjećen, a palo je od pri* sutnih preko 4000 kruna dobrovolj* nih priloga i upisalo se dosta novih članica. Sudžukova bula učila je mevlud i pohvalila dobar rad u »O* svitanju«, a učiteljica Fata H. Karić izrekla 'је lijep prigodan govor. Ha* numa Osman ef. Vilovića pristupila je ovom zgodom kao dobrotvorka u društvo. — »Osvitanje« se na gor* njem lijepom odzivu najtoplije za* hvaljujc, kao i mnogim darovatelji* ma, koji pokloniše za ovaj Mevlud šećer, kahvu i t. d. Javna zahvala. Osjećamo svojom dužnošću da se najtoplije zahvalimo dosadanjem policajnom direktoru g. Milošu Ljcskovcu na njegovom za* uzimanju i predusretljivosti, koju iam je tokom svojeg službovanja uvijek pokazivao u nastojanju oko suzbijanja nemorala i prosjačenja. Ujedno od srca želimo g. Ljeskovcu svaku sreću i napredak u njegovom budućem zvanju. Sarajevo, 2. januara 1921. »Muslimanska akcija za zaštitu morala« i »Muslimansko dobr. društvo »Merhamet«. »Bošnjačko udruženje južne Srbi* je«. Ovih dana su osnovali Bošnjaci u južnoj Srbiji svoje udruženje, ko* jemu je svrha međusobno političko i kulturno potpomaganje. Izabran je ovaj odbor: Predsjednik H. Osman Devetaković, potpredsjednik Sabit Tunjić, sekretar H. Mahmutbeg Ku* I lenović. blagajnik Pašo P. Halimić, odbornici: Omeraga Halimić, Hasan Kozić, Huscin Jusufović, Mehmcđ Agahodžić. Nove marke. U prvoj polovioi januara 1921. god. pustiće »e u »a* obraćaj nove poštanske marke, ko* ! je au izrađene u Americi. Dosadai* ( nje poštanske marke, ostaće v važ* ( nosti dok ве ne iscrpu. Ako bi ih I ostalo i poslije početka aprila, biće I povučene iz saobraćaja, tako da « ' važnosti budu samo nove marke. Talijansko * jugoslavenska trgos ' vačka komora. Iz Rima javljaju: TalijanskođjugoeiLivenski komite, či* jc jc sjedište u RimU, održaće u najkraće vrijeme sastanak trgovač* kih i industrijalnih društava Italije | u Jugoslaviji. Na tom će ae »astan* . ku položiti temelj za talijansko*!1 gnslavensku trgovačku komoru « Rimu. O Latifu Zajmoviću iz Prozom i koji je zarobljen godine 1015. i naj* ■ aad se javio iz Sibirije umoljavaju j ! te naročito zarobljenici, koji se vra* ćaju ii Sibirije, ko bi šta o njemu znao, da javi na Halil ef. Zajmovića trgovca Prozor. Kajonov nedjeljni kalendar nek ne fali ni na čijem atolu. Ima sve blag* dane u crvenoj boji štampane, a sa* držaje tav mualiminski, втрзко*рга* 'voslavni, jevrejaki i rimodratolički kalendarium. Cijena mu je po ko* madu 30 K. — Preprodavačima ra*« bat. Narudžbe iz vana izvršuju se ! brzo i tačno. Pakovanjc se ne raču* na. — Knjižara Daniel i A. Kajon. Imadate U boli? U licu? U cijelo* me tijelu? Popuštaju li Vam mišice i živci? — Pokušajte Fellerov pravi Elaafluid! Divićete se! 6 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce 42 krune. Državna trošarina posebno. Trpite li od spore probave? Od slaba apetita? Začepljenosti? Рто* tiv toga pomažu Fellerove prave Elsa*piiule! 6 kutija 18 kruna. Prava švedska tinkturg 1 boca 20 kruna. Omot i poštarina posebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feller, Stubica donja, Elsatrg br. 354, Hrvatska. A. Trešeljafc. Pred nama leii evai otaUr jedna бп»« Ing. M. G. Ćeli i _________ betnfft Korre»pondiar1: . deatBcb, i---------------------------franeoeiech, ' _———— k r o a ti t eh, roaeiaeh, italienhch, tUrkiaeh, ■ erbiaah, bulgaritch u. ■D^ariach [ - Bellaga Vije iala, Лотјлк sca i arpski i hrrsUki • „Doa»OTina“ u broja od 4. jaaaara ae da priina, da paiiaila falsifikat. Kad a tngji članak (n Maneav ti „Sanoaprara") oca a m e « a »roje riječi, to onda ia оја znači danijeti taj članak а ii v a d а i ma. Ona je pre­ nijela taj cijeli članak sa premjenjenim i n metni tim pojedinim riječima, a to pravda ovako: „Ne iineeoemo one stvari, koje еа prvo netočne i neispravne, drugo s m i j e 6 n • i odvratne, jer i а lažne a napisane eu ea naročitem tendencijom i >ato ih naA sta­ sale ne može progutati kao one gospode u Beogradu4. Glavni organ radikalne partije ,,Sameuprava“ meže dakle da donosi smijoinih lažnih i odvratnih stvarj! Dragocjeno priananjo „Domovine4. Ćokorilo opet može da iidaje wSrpsku Zora“, peito se osigurao aa oglase: S. Wienor; Polatechek; J. u. J. Nener: Tiller, HoflieferanS. A G.: Anton дмпоау; Aktienbierbraaerei, Sa­ rajevo; Privilogierte Landesbank fOr Bosnlen a. Hercegovina; Leopold Heim, Handele- u. SpeditionsgoiollBchaft A. G.; Privilegierte Agiaru. Kommoraiallbank far B. u. H. (ova čitavu stranicu ’. Dakle sve ljudi i zavodi, pretiv čijeg otstranjivanja is ovih krajeva se je Ćokorilo avojevremeao najtoplije zauzimao. Nešto i za Vas! Rbcionaln& njega ljepote. Želite li racionalno njegovati lice, ruke; odstraniti priktiće, sujedice; hrapavu oporu kožu učiniti svježom i elastičnom, upotrebljujto FKLLEHOVU PRAVU POMADU ZA LICE. 1 veliki porculanski londić K 15'—. ELSA-TOALETNE-PA8T1LE, 1 kutija K 10’50. Pomada sa usnico po K 2*— i <• - . Ideš! svih sapuna. jest FELLEROV LJILJANOV MLIJEČNI SAPUN K 19'—, TEKUĆE LJILJANOVO MLIJEKO K 12’- i 15*—, najfiniji glicerin K 6’— i 10’—. Vaselin po K 3'—, 7’— i 12’—. Neškodljivi puder sa lice u vrećicama po K 5'—. Rumenilo, 10 omotića K 20'—. FađEP ggsjogje, koja sa u to razumije jest pravi DraKLUBERA HEGA-PUDER bijel, rosa. Velike elegantne kutije K24‘ — Izvrsna naravna njega koso. Porast kese unapregjujo, kožu na glavi krijepi, od ćelavosti i prerane sjedine čuva FELLEROVA TANNOCHINA POMADA ZA PORAST KOSE ,ELSA*. 1 veliki porculanski lonžić K 15'—. JAKI KATRANOV SAPUN ZA GLAVU K 14, MAGJARBKI RRKOMAZ po K 4 — i 8'—, NEŠKODLJIVA alja aa koeu, orahovo nije, mala boca K 6 —, velika K 30'—, ŠAMPON sa pranje kose K 4 —, Protiv tjelesnoga Jnojenja djeluje pousđano FELLEROV BELSA“PRAH ZA POSIPANJE, 1 kutija K 10'50. Št» je ELSA-FLU1D, to se »a! б dvostrukih ili 2 velike specijalno boce K 42'—. Kurje oči Za usta i zube! bradavice, inljeve odstranjuje se teme­ ljito i brao FELLER0V1M TURISTIČKIM MELEMOM „El»s“ u kutijama po K 5’— i 7 50 i FELLBROVOM TURISTIČKOM TINKTUROM „Е1ва“, 1 bočica K 10'—. Hega-iubni prah sa kisikom, 1 kutija K 20'—, Dra Heidera prah sa aube 1 kutija K 6’—, Elea-voda aa usta K >0, četke sa zube poeamii od K 20 —, Fin! parfem! francuski, originalna boca po K 40-—; na vagu prema kolidini poćamii od K 20’—; Saehet (mirisavi jastučić sa rubeninn) K 8’—. —insrifi I,vwoe.r<v мнимма шмммвкмммомзтжнмнвмш Protiv gamadi kao muha, buha, stjeniea, rusa, djeluje pouzdano i temeljito EL8A-PRAH ZA GAMAD. Velika kutija K 15'—. Tinktura za stjenice K 30'—. Naftalin počamši od K 2’—. Šta se svaki đan treba! Engleski melem K 2'—, Lveoform K S0, pravi Lysol K 30'—, kompletni i rigator i najfiniji K 150'—, Kamfer K 3 —, Kamforne kugle K 5'—, arnika po K 6"— i 30'—, Crnogoričin miris ха eobu K 86, Malinov sok K 30'—, Kineski čaj po težini počam&i od K 3'—' Kod upita treba svagda priložiti požtanske biljega za odgovor. Miševi 1 štakori! Otrov sa mUevo K 8'—, otrov aa žiakore K 8'— i 10 —. Omot 1 poštarina računaju se POSEBNO, ali ito jeftinija. Što više se na jedan puto nsrači, to se manje ovim trožkevima poskupljuje roba. Narudžbe adresirati na: EUGEN V. FELLER, ljekarna Stubica donja — Elsatrg 310 — Hrvatska. Šume svakovrsne kupujemo. Dozvole za šeću sami dobavljamo. Dobričiću 8 Favloviću, B. Novi. Nuđjamo odmah otpremljive iz Zagreba staklene ploče u svim mjerama, kao i staklarski kit, nadalje cillndere, me­ dicinske bočice I staklene lončiće sa mast, svjetiljke itd. Skladište čeških tvornica stakla I porculana WEISS i DRUG, ZAGREB, kraj paromlina. �Strani 4 — Страна Broj 240 — Број „PRAVDA* — МПРАВДА“ Gradsko poglavarstvo u Gradačcu. GradaČac, 30. decembra 1920. Natječaj. SEBURA Kod ovog gradskog poglavarstva upražnjeno je bilježničke mjesto koje je skopčano sa 3600 K plaće i 20.400 K skuparinskog doplatka godiSnje. Kompetenti koji ovo mjesto polučiti žele imadu svoje vlastoručno pisane i propisano biliegovane molbe najkašnje do konca januara 1921. ovom poglavarstvu predložiti i dokazati 1. da su bcsansko-hercegtvački pri­ padnici ili SHS državljani, 1 da su dobrog moralnog socijalnog i političkog ponašanja, 3. liječničkom svjedečbom da su potpuno zdravi, 4. di su srpsko-hrvatskom jeziku u govoru i pisanju potpuno vješti. 5. da su vješti računarskom knjigo­ vodstvu propisanom za b.-h. gradake odnosno seoske općine, te perovodnoj i manipulativnoj službi. ARAP i« fabrike Hinha Ггапсћа sinovi, Zagreb preporučuje se za izrađuje tursku crnu kasu Ratković i drug Sarajevo, Kraljevića аПсв. kao najsavršeniji dodatak i zamena zrnate kave. Gradsko poglavarstvo u Gradačcu. Gradonačelnik: Jzzetbeg jahić. jedina Muslimanska restauracija „BALKAN" U B0ČU preporučuje se muslimanima, koji putuju tamo Kuhaju se domaća jela, te se može dobiti ćevapčići ražnjića, gjulbastija, bureka, lonca i. t. d. Dobije »• u svim kolonijalno-bakalskim radnjama. Рпа uvroetvorena MUSLIMANSKA APOTEKA Abdulah eff. Cviiatić, Wi6nv Fkischmarkt 9. kod „Mjeseca66 Boččarčije, Hotel Obesi AHMEDA TATARE VIĆA U Bos. Brodu prodaje se na¥4j«vaia jo »rima Ijekovina, pa »• ргерогвНја trima mu tlima cima, [ma taaa ribljeg aajtiaa (bolakiega , balama a aa f*ia. Ipilvpiiton preiiv padariei. hopeva U kaevct ta iinemogle mulkt »Urija •sobe, kakau eajt-Toda protiv kalija, pia^ia^ kaUrka i tubarkaloaa, Obricl к&»1 aa »kidanja dlake, otrov sa fuiieva, »•rail pa mada i pored lan pomada. Sve ova artikla fobija tigevei jeftinije kad sama malo vaća količina. KUĆA na vrlo lijepom mjestu solidno pravljena. Sastoji se od 2 boja po 2 sobe i kuhinje kao i beto­ niranom magazom. Upitati u administraciji lista. BRIJOL Prokušano, nenadkriljivo, najsigurnije, posve neškod­ ljivo, bez otrovnih primjesa ковтetičko sredstvo za od­ stranjivanje dlaka kod muš­ karaca i žena iz ljekarne Rudolfa Loebela, Mag. Pharm., Maglaj dobiva se po K 15.— u svim apote­ kama i drogerijama. I PAPIRNICA ♦ » HAMDIJE KOPČIĆA * preporučuje tvoje bogato stovarište X j avih vrsta papira, kancalarijskog I * ♦ školskog pribora. — Naručbe ee ♦ 2 obavljaju brzo i točno. X ; * Cijene umjerene. > Sarajevo, štroamajerova ul. Tel. 619 < Jedini i nepatvoreni bržjol jt onaj što ga proizvađa ljekarna Rudolfa Loebela u Maglaju. 1 ♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦ Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Strosmajerova ul. br. 3 (prije Rudolfova) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga I medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. Želite li kupovati dobro i jeftino? NtjpoDEdMnlja игл lc Suttaerova ural Bila ona ođ nikla, ocjeli. »rebra ili zlata, sva­ ka će Vas zadovoljiti. Takodjer lanci, pisterie, naušnice, svakojaki, darovi i poirebštint kao noževi, aparati za brijanje. Škare, novčarke, nažigaćl, dianaatl za rezaaje stakla, sve dobro i jeftino naći čete u cijeoiku tvrtke 8 . SmtDer u Ljubljani br. 706. шишшашшшаишл Jedini na Balkanu »MEĐUNARODNI TRGOVINSKI POSREDNIK« Štampa se u 50.000 primeraka i kao ekonomsko-informativni list dobro uređen, zanimljiv, potreban, on je uspeo da za kratko vrijeme predr« u sve krajeve naše zemlje. »MEĐUNARODNI TRGOVINSKI POSREDNIK« je jedini časopis ove vrste i najviše su njime zainteresovani proiivaiači, industrijalci, trgovci i zanatlije jer u svakom broju nalaze sva obaveštenja koja su im potrebna. Naročito ih je »MEĐUNARODNI TRGOVINSKI POSREDNIK« zainteresovae sa svojim rubrikama »Prodaja« i »Kupnja« u kojima avaj časopis kao organ Muzeja Međunarodne Trgovine i Industrije publiku]« u svakom broju sve ponude stranih artikala i tražnje naših zemaljskih proisvoda, koje Muzej debija svakodnevo iz cijelog svijeta, i tako ani koji imadu neki zemaljski produkat na prodaju nađu uvek najboljeg kupca, a oni pak koji trebaju neki strani artikal nabave ga iz prve ruke i po najpovoljnijim cijenama. »MEĐUNARODNI TRGOVINSKI POSREDNIK« je najpodesniji časopis za oglašavanje jer ne sama da se rastura Mnogo više od svih dnevnih listova, nego se i čita mnogo više, uvek ja pred očima. Pritom cijene oglašavanja su mnogo jeftinije nego u ostalim Hetevima. Pretplatu, koja iznosi 50.— Din. godišnje treba slati administraciji. »MEĐUNARODNOG TRGOVINSKOG POSREDNIKA« Beograd, Knjeginje Ljubice ul. broj 9, sa oznakom artikala koje pretplatnik ima na prodaju, kao i onih koje on treba, da bi se to besplatno moglo publikavati u narednom broju poslije čega će pretplatnik dobiti hiljadama tražnja za ono Što nudi, kao i hiljadama ponuda za ono što on treba. Tarifa oglasa na zahtev. №S»i, itahori, stjinici i žohari i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ jebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih miševa K 12’—, za štakore i miševe K 12.—, za iohare rute i Švabe K 20.—. — Osobito jaka tinkturaza stjenice K 12.—. Za moljce po K 10.—, prašak za buhe po K 10‘— i K 20’—, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 5'— i 12'—, Mast za uši na blagu K 5'— i 12'—, Prašak proti mrava K 10.—, Mast proti svrabu K 14*—. Razašilje pouzećem Zavod za eksport M. J 0 п k e r, Z a g r e b br. 16. Petrinjska ul. br. 3. Mjesni lastupnlcl traže se I Stavljamo na znanje našim cijenje­ nim mušterijamn da smo našu dugo­ godišnju radionicu povećali i u red stavili, te smo sada u stanju našim cijenjenim mušterijama liferovati svaka količinu tahanhalve u poštanskim paketima, te u kantama po 20 kila, te rahatlokum pod poznatom markom ORIENT u ku­ tijama po1/«, ’/j i jedne kile te san­ dučićima po 5 kila sa bademima i bez. Molim cijenjene mušterije aeka se obrate na Brata Brifovit, Sanjivo. ;W“ Uspješno oglašuje se u „Pravdi". Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (td.) u Sarajevu Dionička glavnica K 10,000.000 Baii se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i enovčenja u kraljevstvu SHS. i u inozemstvu. Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovolj* lije. Obavlja sve mjenjaćne poslove i burzovne naloge. Podružnice u g. Brodu i g. Novom Daje sezonske i aprovizacijske kredite, — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — ROBNO ODJELJENJE kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne naminice.- - - - - ija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brujati: Trgovačka banko, Sarajevo. - Intcrurbin telefon: Zli Odf<rrr«i wed*ik ferahtas М«Ш. VWi&: OenMM »dbor J. M. 0. Banki & A. Какж. SmtM � https://kolekcije.nub.ba/files/original/ca34a323aabb8a69af77ba40f4df3547.pdf 1a53175773ac4214c06da4c2f9c818f2 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. н. Ahmed Hamdi et Kasumović Pojedini broj K 2 — 7DA IZLAZI SUBOTOM, UTORKOM 1 ČETVRTKOM. UREĐUJE REDAKCI0N1 ODBOR. PRETPLATA: GODIŠNJE K 180. NA POLA GODINE K 90. UREDNIŠTVO I UPRAVA NA­ LAZE SE U KRALJA PETRA ULICI U VAKUFSKOJ PALAČI. TELEFON Br. 842. ČEKOVNI RAČUN POŠTANSKE ŠTEDIONICE 1119. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ Broj 3 (241) Sarajevo, utorak 11. januara 1921. (1. rebijulahar i339j Vladin aacrt ustava L primjedaba, smatra se da je Narod? ' Vlada g. Vesnića izradila je bila i no Predstavništvo predlog usvojilo. I Ako je Senat učinio kakve izmje* 1 nacrt ustava, koji je primljen veći? ■ nom glasova njegovog ministarskog nc, tako izmijenjen predlog Šalje se savjeta. Korošec je dao odvojeno Narodnoj Skupštini na ponovnu o? mišljenje u pitanju unutarnjeg ure? ; cjenu. Ako Skupština primi izmjene đcnja države, a manjina je kabineta ’ Senata, smatra da je zakonski pred? bila za jedan dom bez Senata. Drin* ! log usvojen. Ako Skupština ne pri? ković i Kovačević su također potpi? i mi izmjene, ona šalje Senatu svoj i sali taj nacrt, ali sa ogradom, da su ; prvi predlog ili svoj izmijenjeni protiv ovakog Ustava. Novi kabinet • predlog na ponovnu odluku. Senat pretresao je nacrt i kako se javlja, u tom slučaju rješava samo o tome, usvojio ga je uz neznatne izmjene. ’ da li prima ovaj predlog u cjelini ili Stoga ćemo da ga prikažemo uz po? = nc. Ako ga primi, smatra se da je novnu izjavu, da ga naš klub ne bi zakonski predlog primljen od Na? mogao prihvatiti nego samo uz rodnog Predstavništva. Ako ga od? znatne izmjene. Uz velike izmjene. baci, onda Skupština odlučuje ko? Nacrt je zapravo samo skelet u? ; načno o tom predlogu po isteku stava, jer detaljno uređenje mnogih mjesec dana ili u narednom sazivu. veoma važnih ustanova ostavlja za? ■ Predlog se smatra da je primljen, konodavstvu redovitih narodnih i ako ga Skupština usvoji bez izmjene skupština. Sadrži 76 članova u ovih i većinom od polovine više jedan od j deset »odeljaka«: 1. opšte odredbe i ukupnog broja svojih članova. Na ' (ime države, grb, zastava i službeni isti način i po istom postupku od? | jezik); 2. osnovna građanska prava; luču i e Narodna Skupština kon ačno ; 3. državne vlasti; 4. kralj; 5. narod? o zakonskim predlozima, koji su rio predstavništvo; 6. upravna vlast; prvo pretreseni i primljeni u Se* ; 7. sudska vlast; 8. državno gazdin? natu. Ako Senat učini primjedbe na i stvo; 9. vojska i 10. izmjene ustava. Kao i cijelu jugoslavensku jav? proračun i finansijski zakon koji je ! nost, tako i nas muslimane najviše primila Narodna Skupština, Skup? i interesuje zakonodavno i admini* ština uzima odmah u pretresanje j strativno uređenje naše države, pa primjedbe Senata i konačno ćemo stoga citirati najprije odnosne' * va o proračunu, i fhiansijškom za? : konu. članove, Predlog odbačen u načelu u kom ; NARODNO PREDSTAVNIŠTVO bilo domu, ne može se ni drugome . sastavljeno je od Skupštine i Senata. domu podnositi u toku istoga sa? ' U Skupštinu se bira na svakih živa, 40.000 stanovnika po jedan poslanik. Narodno Predstavništvo stoji u i Glasanje je opće, jednako, nepo* neposrednom odnošaju samo sa mi? i sredno i tajno. Proporcijonalni si? nistrima i svaki njegov član ima stem se dakle zabacuje. Poslanici pravo stavljati ministrima upite i se biraju na četiri godine, a birač? interpelacije, a oni su dužni odgo? ko pravo ima svaki državljanin po voriti u toku istog saziva. rođenju ili prirođeni u, ako je navr? Skupština ima pravo ankete kao j šio 21 godinu. Oficiri aktivni i u i istrage u izbornim i čisto admini? j nedejstvu, kao i podoficiri i vojnici strativnim pitanjima. pod zastavom ne mogu birati. De? Ostali propisi ovog odjeljka od? i taljniji propisi prepuštaju se poseb* nose se na imunitetne pravo člano? nom izbornom zakonu. va Skupštine i Senata. Senat se sastoji od stotinu Člano? UPRAVNA VLAST. va, koji se biraju na devet godi? na. Svake godine senat se obnavlja Oblasna opštinska samouprava. izborom jedne trećine izbornih jedi? Uprava u Kraljevini vrši se po nica, a odstup tc trećine članova vr? ši se kockom. Senat biraju članovi oblastima, srezovima i općinama. samoupravnih skđpština i općinskih Broj oblasti određuje sc zakonom o odbora i on se ne može raspustiti. uređenja oblasti, ali on ne smije biti Sastaje se i prestaje raditi kad i veći od 35. Oblasti mogu obuhvata? J Skupština. Sa senatore mogu se bi? ti od 200 do 600 hiljada stanovnika, j rati samo državljani koji su navršili Oblasti sa gradovima Beogradom, ; 40 godina i koji su svršili srednju ili Zagrebom i Ljubljanom mogu imati do 800.000 duša. kakvu stručnu školu. Na čela svake oblasti nalazi se Zakonski predloži, koje može podnositi ministarski savjet, pojedi? oblasni načelnik koga postavlja ni ministri i svaki član nar. pred? Ii Kralj i koji upravlja preko državnih stavništva mogu se podnijeti i organa poslovima državne uprave u , oblasti. Skupštini i Senatu. Za poslove posebnog mjesnog, ■ Predlog, koji usvoji Narodna Skupština šalje se na odobrenje opštinskog i oblasnog značaja, usta? ; Senatu. Ako ga Senat usvoji bez novljava se posebna mjesna : opštinska i oblasna samo uprava, uređena na izbor? nom načelu. O samoupravnim poslovima staraju se posebni samo? upravni organi, prema odredbama zakona. Samoupravnim oblasnim uprava? ma povjeravaju se ovi poslovi: 1. oblasne finansije; 2. oblasni javni radovi; 3. staranje o unapređenju oblasnih privrednih interesa: ratar? stva, stočarstva, vinogradarstva, vo? carstva i šumarstva, kao i o tehnič? kim poljoprivrednim poboljšanjima. U tome će cilju moći oblasti imati ugledne oblasne poljoprivredne u? stanove svih vrsta; 4. briga o soci? jalnim zadacima u oblasti; 5. briga o narodnom zdravlju u oblasti kao i o svima ustanovama, kojima se u? napreduje zdravstveno stanje u ob? lasti; 6. mjere mjesne bezbjednosti; 7. uprava oblasnim imanjima; 8. o? blasne humane ustanove; 9. oblasne saobraćajne ustanove; 10. sarađiva? nje na unapređenju prosvjete u ob? lasti; 11. sarađivanje na stručnom obrazovanju u oblasti; 12. zavode? nje i održavanje ustanova za šted? nju, uzajamno pomaganje i osigura? nje; 13. udruživanje sa susjednim oblastima radi zajedničkog ostvare? nj a onih ekonomsko?soci 'alnih za? dataka, koji premašuju okvir i moć jedne oblasti. I drugi poslovi mogu biti zakonom povjereni ohUsnim upravama. Bliže odredbe o nadležnosti oblasne u? prave propisaće zakon o uređenju oblasti. Organi su oblasne uprave: obla? sna skupština i oblasni od? bor. Oblasna se skupština bira opštim, jednakim i neposrednim glasanjem, a ona iz svoje sredine bira oblasni odbor, koji je izvršni organ oblasne uprave. Opštinska samouprava urediće se naročitim zakonom. Oblasna skupština ima pravo iz? davati oblasne u r e d b e o svima pi? tanjima iz njene nadležnosti. Obla? sne uredbe proglasu je oblasni nače’? nik. Oblasni načelnik ima pravo da za? drži od proglašenja uredbu, z a k o? j u nal azi da je protivna Ustavu ili zakonima. U tom slučaju on šalje takvu uredbu sa svojim mišljenjem Državnom Savjetu na odluku i o to? me izvještava nadležnog ministra. Ako Državni Savjet nađe, da je u? redba protivna Ustavu ili kom za? konu, ona se neće proglasiti ni ob? narodovati. Državni Savjet je du? žan. da svoje rješenje donese u roku cd mjesec dana. Oblasni odbor propisuje pravilni? ke i uputstva radi izvršenja oblasnih uredaba. Državna upravna vlast vrši nad? zor nad poslovima samoupravnih vlasti preko oblasnog načelnika i po? sobnih stručnih inspektora. Obla? Godina Ш. sni načelnik ima pravo, de zadrži od izvršenja svaku odluku samoupravnih or* gana koja bi bila protivne Ustavu, zakonima ili obla? snim uredbama. Protiv rješe? nj a načclnikova može se izjaviti žalba Državnom Savjetu, u zakon* skom roku. Ako Državni Savjet ne doneso rješenje u roku od mjesec dana, od dana prijema, odluka postaje izvrš* na. Upravni, sudovi. Za sporove upravne prirode u* stanovljavaju se upravni su do* vi. Zakon će odrediti njihova sjedi* šta nadležnost i organizaciju. Državni savjet. Vrhovni je upravni sud Državni Savjet, čije članove postavlja kralj na predlog Ministarskog Savjeta, a koji samo na osnovu sudske presu* de mogu biti uklonjeni sa svog mje* sta. Državni savjet ima ove dužno* sti: 1. rješava sporove upravne pri* rode, koji su. naročitim zakonom stavljeni u njegovu nadležnost: 2. vrši nadzornu vlast nad samouprav* nim jedinicama; 3. rješava sukobe o nadležnosti između upravnih obla? sti; 4. rješava i o drugim pita* njima, koja mu budu, zako? nom stavljena u nadlež? nos t. Kako se vidi, nacrt je skroz c e n? tralistički kako u pogledu u? prave, tako u pogledu zakonodav? stva. Po njemu-bi se ukinuli kako dosadašnji pokrajinski sabori, tako i dosadašnje pokrajinske vlade. Da bi se nekako svijetu oči zamazale, nanizano je nekakvih 13 poslova, koje bi te nove oblasne samoupra? ve imale samostalno vršiti. No kako bi imala izgledati ta »samo* stalnest« vidi se po tom, što oblasni načelnik, koji se ne bira, nego koga postavlja kralj, ima pravo, da zadrži od proglašenja svaku oblas? nu uredbu toga »samoupravnog« oblasnog tijela, koja se po njego# v o m n a h o đ e n j u ne slaže sa postojećim zakonima. Malo i to, pa se određuje da sporove oblasne »samouprave« rješava državni sa? vjet koji se također ne bira, već i* menuje. Centralističko obilježje toga usta^ va izbija i u tom, što zakonodavstvo Skupštine i Senata nije ničim og? raničeno i što ono može prema to* me, da donosi i najneznatnije za? kone ako ne će da ih prepusti kom* petencin »samouprava«. Sarajevo, 10. januara. •Jučer su naši poslanici otputovali u Beograd na sjednice konstituante, koje će se nastaviti prekosutra. Dok su poslanici boravili za vrijeme ka? toličkih i pravoslavnih praznika naj? prije u Sarajevu na sjednicama cen* Muslimanslia trgovaca i obrtnička banka za Bosnu i Иегсвдтшш (1 đj u Sarajevu Dionička glavnica K 10,000000 Podružnice u B- Brodu i ft. fJovom Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS. i u inozemstvu. Frima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovolj* nije. Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. Daje sezonske i aprovizacijske kredite, — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — ROBNO ODJELJENJE kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice.- - - - - Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban Шм: Ш �Страна 2- Strana tralnog odbora naše organizacije, a zatim kod svojih kuća, dotle su ne# kc i srpske i hrvatske novine đoni« jele vijesti o pregovorima našeg po* slaničkog kluba u Beogradu oko sa* stava vlade, Nismo smatrali za po* trebno, da to demantujemo, jer su te iste novine demantovalo same se* be već i pri prvom polasku naših poslanika*u Beograd, kad su javile, da su dr. Hrasnica i Spaho otišli u Zagreb, na nekakve pregovore. Već ta lažna vijest bila je po našem mi* šljenju dosta našem svijetu, da mu dokaže, da novinstvo nimalo ne ispituje vjerodostojnost vijesti i u želji za senzacijama prima svako* jake glasine za istinu. Od zasijeda* nj a našeg centralnog odbora nisu vođeni ni s kim nikakvi pregovori. Neka se naši pristaše drže jedino isključivo onoga, što bude javljala »Pravda«, jer pošto je držanje na* seg kluba od veoma velike važnosti za daljnji razvoj političke situacije u Beogradu, to je naravno, da naši protivnici, koji raspolažu mnogim novinama, rasprostiru sve moguće glasine u namjeri, da kako bilo raz* biju našu slogu, koja nam je dala ovako jaka učešća u novoj izgrad# nji i uređenju naše domovine. Kak* vo će držanje zauzeti naši poslanici u Beogradu, jasno kaže komunike našeg centralnog odbora. Naši će poslanici znati i odsada respektova* ti narodne želje. Njima će uvijek biti pred očima u prvom redu nte* resi muslimana Bosne i Hercegovi* ne. Braneći te interese kroz dvije godine dana oni su dobili najpotpu* nije povjerenje muslimana. Da će o* ni to povjerenje znati i umjeti čije* nit pokazaće skora budućnost. .ПРАРДА* - „PRAVDA" I , ; 1 ' j i 1 • 1 i { ’ I j I i i ‘ I ’ . I umersti moga brata, i Danas se navršuju dvije godine, kako je pao žrtvom od bratske zlo* .činačke ruke i u najgroznijim muka* ma ispustio dušu moj 19*godišnji brat Ahmed Gruhonjić u selu Sa* gardama kot. Zvomik. 4. januara ,1919. godine su naime počinili na .njemu grozno grabežno umorstvo dva srbijanska vojnika, koji su s njime kritičnoga dana putovali u kolima iz Tuzle prema Zvomiku. ,Ruka mi dršće, a srce mi se od boli savija, kada ove retke pišem, jer te* škc su rane, što mi ih zadade brat* ska ruka i to tim teže, što još nisu osvečene. jer se zločinci još i danas možda slobodno kreću. Mene još i danas svuda salijeću ljudi s pitanjima: »Šta bi s tvojim bratom? Jesu Ii pronađeni zločinci. Kako su kažnjeni?« i t. d., jer se je zadnji očajni krik ove nevine žrtve -duboko zasjekao u srce svakog po* štenog čovjeka. Ja na ta pitanja od* .govaram sliježući ramenima, jer ni sam ne znam ništa o tome. Moj je glas do sada ostao glas vapijućeg u pustinji. Ali to me ne čini maloduš# nim i ja evo opet dižem svoj glas i zovem Pravdu i zvaću je i po sto* ti put i po hiljaditi put, i napokon ću je dozvati. U to sam potpuno u* vjercn, jer napokon će se'naći ljudi, koji će me htjeti čuti i razumjeti. Ja ću sada ukratko iznijeti čitavu proceduru u ovoj stvari kako je te* kla i molim pozvane faktore, da na nju svrate svoju pažnju, a naročito upozorujem na ovu stvar naše po* slanike u konstituanti. Kada su dakle 4. januara 1919. dva srbijanska vojnika (ističem srbijan* ska, jer se je to posvjedočilo) poći# nila grabežne umorstvo na mome bratu i nakon toga pobjegli u Srbiju, kot. sud je u Zvorniku, čim mu je stvar prijavljena, odmah o tome br* zojavno obavijestio drž. odvjetni* štvo i vojnu mjesnu komandu u Tu* zli i polic. vlast u Loznici (Srbija), a onda proveo potrebne izvide, ko* jima se ustanovilo, da su zločinci srbijanski vojnici iz okolice Loznice, koji su išli kući na Božić. Iza toga je odmah kao nenadležan u vojnič* kim stvarima, uputio stvar drž. od* vjetnistvu u Tuzli, da ono povede postupak svojim putem. 27. januara došao sam drž. odvjetništvu, da se informiram, da li su uhvaćeni zlo* cinci i na moje veliko iznenađenje našao sam spise o umor* stvu mogabrata nastolu drž. odvjetnika potpuno I ; ■ [ ' i i I ; , j i j • j • i ; I i ; i j j ! netaknute. Na moje pitanje: »Zašto nijesu poduzeti nikakvi ko* raci?«, drž. odvjetnik g. Pavlović mi odgovori, da zbog silnog posla u tome pogledu nije mogao ništa po* duzeti, ali da će stvar odmah uzeti u ruke. Tom me prilikom uputi na okružni sud, da j kod njega u toj stvari predam tužbu, što sam ja od* mah i učinio. Da budem još sigurniji, da se po* vedc kazneni postupak, htjedoh sJu# čaj objelodaniti u »Vremenu«, tada* njem glasilu J. M. O. u broju od 8. februara, ali drž. odvjetništvo za* plijeni čak i naslov. Redakcija »Vre* mena je prosvjedovala protiv toga, jer to ide na štetu stvari, ali tadanji drž. odvjetnik g. Stevo Mandić je odgovorio, da sc toga ne treba bo* jati, jer se zaplijenjene stvari odmah ustupe nadležnim vlastima na ure* dovanje. Taj me je odgovor malo zadovoljio i umirio. iza toga prođoše skoro puna dva mjeseca, a ja nemam nikakva glasa ni habera. Neprestano velikom napo tošću očekujući, da mi se javi re* zultat istrage, javi mi jedan prijatelj iz Tuzle, da spisi još leže na stolu drž. odvjetnika. Da ga potsjetim na njegovu poštenu riječ, zamolim u* redništvo »Pravde«, da u ovoj stva* ri stavi pitanje na drž. odvjetništvo u Tuzli i Sarajevu. Ono to učini u broju od 10. aprila, ali uzalud. Ja se nato obratim za pomoć gosp. reis* uhulemi i podnesem mu pismenu tužbu, keju on osobno odnese voj* vodi g. Stepi Stepanoviću. G. voj* voda je dotada na svaku tužbu pod* nošenu od gosp. reis*ul*ulemc odgo* vorio — i to uvijek povoljno — naj* kasnije do 15 dana, a na moju nije nikada odgovorio. Zbog toga je »Pravda« upravila pitanje na gosp. vojvodu, koje je drž. odvjetništvo u glavnom zaplijenilo. Iza toga sam očekivao sve do ok* tobra, da će mi ss što javiti, ali uza* lud. Zato odem ponovno na drž. odvjetništvo u Tuzli i tamo ustano* vim, da su spisi o umorstvu inoga brata otpremljeni na divizijsku ob* last u Sarajevu 20. maja pod brojem Is 193 19. (Dakle ležali su od početka januara do blizu konca m a j a). Nato se uputim u Sarajevo i odem na komandu bos. div. oblasti, gdje me tadanji kaman* dantov ađutant veoma neuljudno primi, na i ne saslušavši me potpu* no reče mi, da pismenim putem za* tražim obavještenje, pa će mi sc onda odgovoriti, a usmeno ne. To sam odmah učimo i pozvao se na broj spisa pod kojim su spisi posla* ni ođ drž. odvjetništva, ali n i k a* k v a o dgo vr a dosada ne do* b i h. Kad sam bezuspješno pokucao na sva vrata u jadnoj Bosni, pokušah sreću u Beogradu. Zamolih g. dra Spahu, nar. poslanika, da za ovu stvar stavi interpelaciju na gosp. ministra vojnog i mornarice. G. dr. Spaho je 3. decembra 1919. podnio pismenu interpelaciju spomenutom ministru i zamolio ga za pismeni od* govor, jer tada P. N. P. nije zasije* dalo, ali odgovora nikakva nije dobio. Od tada pa do da* nas ni jesam više ništa poduzimao. Na zadnju instanciju se ne htjedoh obratiti, jer nju čuvam za skrajnje nužde. Stvar iznesoh posve vjerno i isti* ni to i za sve primam potpunu odgo* vornost. Jania, 4. januara 1921. Abdulah Gruhonjić. Maši dopisi. Brestovsko, 3. januara. Četvorica mrtvih. Odmah poslije izbora počeli su se među ovdašnjim katolicima pronositi glasovi, da su muslimanski podanici prodali mu* slimane skupa sa katolicima, usljed čega se sve više i više javljalo ne* prijateljsko raspoloženje ovdašnjih katolika prema muslimanima. Na drugi dan katoličkog božića je to neraspoloženje prckipilo i imalo vr* lo zlih posljedica. Toga dana su napali katolici u Busovači na musli* mansku Čaršiju i mahalu, dok su muslimani bih u džamiji. Katolici su javno govorili, da su ih muslimani prodali i zdogovarali se, kako će napadati na muslimane u tom čije* I ; I i ; j 1 j I ! ■ i 1 ; 1 i ' | ' ; i ; • ј i ; . i i ; ! i ■ lom kotaru, da im se osvete. Tako dođe nova godina, koju su musli# mani u strahu čekali, znajući šta im se priprema. Silna masa katoličkog življa bijaše sc slegla kod crkve u Brestovskom, gde se nalaze tri birti* je, kafana i jedna jedina musliman* ska kuća, koju obitavaju dvije žene sa sedmero nejake djece te jedan od* rasli sin invalid, sve gola sirotinja. Od muslimana se toga dana nije bi* lo nikog ni u blizini. Samo su na svoju nesreću trojica braće Zrna presovali sijeno u polju i kad su svršili posao, pošli .su kolima kući, ali pošto im je radi svjetine bilo nemoguće proći ulicom, zastave se kod kafane, dok im sc omogući pro* laz. Čim su sjeli, odmah sc raširi glas u narodu da su »Turci« tu i ci* jela gomila kao na komandu srnu na kafanu. Vlasnik je dospio da je zat* vori, ali razjarena svjetina razvali vrata i provali unutra. Najmlađi Zrna jc skočio koz prozor ispraćen pucnjem iz pušaka. Druga dvojica su utekli na tavan, otklc su nekim čudom mogli da skoče i da se doko* pa ju one jedine muslimanske kuće, koja je od toga mjesta jedva 100 korača j a udaljena. Krvožedna svje# tina, kako to opazi, odmah i jurnu za njima, navali na kuću, razbi vra* ta i provali u kuću. Žene su mogle umaći na druga vrata i spasiti se bijegom čak u drugo selo. Između braće Zrna i napadača razvila sc bitka, u kojoj su četvorica napadača platila glavom od uboda no ž e m. Ostali vidivši, da krv tc* čc, razbježaše se kud koji. Tako se Zrnima nije ništa dogodilo. Sada se vodi istraga. Zrni su pod žandar* skora paskom, a mrtvaci leže još i sada u porušenoj kući, jer će komi* šija izići istom na 6. ov. mj. Brestovijanin. Ko li još u ovoj nesretnoj zem* lji ne će tražiti od muslimana, da igraju, kako on svira'? Ta kada će gospoda kršćani i sa zapada i sa is* toka jednoć spoznati, da muslima* ni moraju da vode sadzasad sa* mostalnu muslimansku politiku! Neka im gornji događaj napokon razjasni, da se muslimanski poslani* ci, koje -su izabrali samo m u s 1 b mani na osnovu toga, što su im ugrožena bila najosnovnija građan* ska prava, moraju držati posve sa# mostalno i imati pred očima uvijek svoju prvu zadaću, t. j. izvojevati ta najosnovnija građanska prava i za muslimane, pa ma kako to i ma gdje to bilo. Ur. Sanski Most. Tri zvjerska napadaja. I. slučaj Malić Kurbegović. 3. ov. mj. došla je oružnička op# hodnja pod zapovjedništvom oruž* nika Milana Stanica od oružničke stanice Ilidža u selo Tominu jednoj težačkoj kući, gdje se je pekla ra* kija. Tamo je bio dobrovoljac Jovica Lukić iz Tramošnje, koji se sa o* ružnikom S t a n i ć e m dogovorio, da idu u muslimansko selo Kicvo (koje nc spada u rajon oružničke stanice Ilidža, odkud potječe gornja ophodnja, nego pod Sanski Most), pa da tamo traže kod muslimana o* ružja. Došli su kući Ale Kurbegovi* ća muhtara, pa po prilici oko 12 sati noći probude Alu i zapovijede mu, da ih vodi kući Malića Kurbe* govića u istom selu. Kad su do? sli kući Malićevoj, oružnik Stanić izazove u ime zakona Malića, da iz kuće izađe napolje. Kad je Malić izišao bos, samo u gaćama i košulji, udario ga je oružnik Stanić puš# kom, da je odmah pao, skočio je na njeg, pa ga svezao, a onda ponovno počeo tući. Muhtarova molba, da to ne radi, nije koristila, te ga je tako isprebi* jao sa puškom, da je ključ puš* čani na više mjesta utje* rao košulju duboko u me* s o M a 1 i ć e v o. Tako ga se namla* tivši, ostavi ga na polu mrtva i one* svješćena i ode opet u Tominu do kotla, gdje se peče rakija. Malić lc* ži od uboja, te se misli, da će podle# či smrti. Liječnički je pregledan, a prijava vlasti podnešena, nu is# traga nije pokazala nika* kva rezultata. Ovakav postupak oružnika iza# zvao je među muslimanima veliko ogorčenje. Odbor J. M. O. Број 241 - Вгзј П. Slučaj Ahmedbeg Kurbegović. Prije nekoliko vremena bio »am na putu po mom trgovačkom poslu, a kod moje kuće u Lužani ostavio sam svoju nejaku djecu i suprugu Zcjnu»> Jedne noći pošla je moja žena Zejna na hajat, iz basamaka isko* čio je nch'adano S i me u n Sobot iz Lužana, pograbio ženu za ruku, a drugom rukom zgrabio sa ženinih prsa ogru sa 49 komada dukata u vrijednosti od 49.000 K i pobjegao. Kad su djeca za pomagala, ispod prozora je p r a з n u 1 o nekoliko pušaka, a t a ne t a od pušaka proletjela su kroz prekore i zabola se u š i ć c, gdje s c i s a d a v i d j e* ti mogu. Osim toga razlupano je u sobi jedno zidno ogledalo. Sa Si* mom Sobotom bila su sigurno nje# gova dva sina Mile i Pero, te Jovo 5obot, Ostoja Runić, Mića Runić i Mile Vrkać iz Lužana. Sutradan su inoj a djeca pobjegla u Sanski Most u tuđu kuću, gdje sam ih zatekao, kad sam se s puta vratio. Međutim su napadači pobacali sa kuće prozo* re, vrata i kuću iznakazili tako, da više nije za stanovanja. Za ramaza# na ov. g. su isti još jednoć napali na moju kuću, ali ja i moj sin odbili smo ih, pošto su nam pritekli u po* moć i komšije. Stvar sam prijavio oruž# ništvu, ali do sada rezulta* ta o istragi nikakva nema. Ahmedbeg Kurbegović. III. slučaj Bego Abdagić. U novembru ov. g. bila je moja rasprava sa Mirjanom i Rokom Kaurinom iz Kieva radi haka sa b e g 1 u č k e (slobodne) zemlje, te su oba kod sres. načelstva u San* skom Mostu osuđena, da hak dadu. 6. dec. ov. g. vraćao sam se kući sa pazara iz Sanskog Mosta i na cesti su me dočekali Marijan i Roko Ka* urin iz zasjede, skočili na me, obo* rili me na zemlju, pa počeli nemilice tući i gaziti nogama a vičući: »Ho# ćeš Ii beže- sad trećinu?« Roko je i# mao mjesto štapa gvozdenu šipku, tc me je njom nebrojeno puta po tijelu udario. Namjera je bila, da me usmrte, ali na moju sreću natr# čala su cestom kola Smajila Halimo# vića iz Čaplja, u kojima su sc vo* žili Smaiil, Dedo Cerić i Nazif Ha* lilović. Kad su ova trojica vidili, šta Roko i Marijan od mene rade, u* stave konje, pa Dedo Cerić pođe iz kola meni u pomoć, a dočeka ga Roko na gvozdenu šipku i ubode u bedro, a zatim oba moja napadača pobjegnu. Ja i Dedo Cerić, koji je dobio ozledu, tužili smo napadače sudu. Bego Abdagić. • Konjic, 28. decembra. Zulumćar u Bjelimićima kod Ko* njica. Evo sedam godina kalco mi Bjelimićani trpimo jednog Zulum# cara, koji nas pljačka i u bijedu ba# ca. Što je god šumske globe i prave i neprave, to sve utjeruje lugar Vu* kotić od nas siromašnih muslimana. Mi svi propadamo, a on se sa našim znojem obogaćuje. Murata Memića, koji stoji blizu lugara, potpuno je iskopao sa globama. Od 1918. god. je Vukotić više puta tužen, ali je svaka tužba zaspala. Mnogim se je seljanima već prijetio, da će ih iz puške ubiti. Njegova djeca i silna goveda porušiše nam šume, ali on zato globi valjda sam sebe za svoj džep. Napokon je ipak na tužbu sedam* nacstorice muslimana težaka izašao ovamo 15. ov. mj. nadšumar iz Ko# njica i pao na konak tuženome Vu* kotiću. Na 16. ov. mj. nas je po# zvao па saslušanje, ali kad smo do# šli rano u zoru, reče nam se: »Ode nadšumar s lugarom preko Krsca u Konjic!« Polethmo za njima i kad ih dostigosmo, izderao se je nadšu* mar na nas: »Šta hoćete, ja e Vama nemam nikakva posla!« Kome ćemo se sad tužiti? Tužite* lji su ovi: Murat Memić, Trifko Gojković, Fejzo Trunka, SadikTa* bak, Huso Trunka, Alija Trnka, Ali# ja Mujan, Nurko Šurković, Salko Džanko, Ćamilaga Fejzagić, Murat Čcngic, Salihbeg Šurković, muhtar, Murat Karkclja, Omcr Arapović, Ćamilbcg Šurković, Salko Tuz i Be« ćir Šurković. Bjelimićani. �Број 241 — Br«j PDiitlčM preglEd. UNUTARNJI. Ko vrši dužnost predsjednika K? b. vlade? Dosadašnji predsjednik eaše vlade g. đr. Srškić primio se je poslaničkog* mjesta i kao takav od tri dana poslije verificiranog mandata (što je hilona 23. dec. pr. god.) prestao je biti predsjednikom vlade. Ko od tada potpisuje pređi ejednička akta? Ovdašnji »Jug. L.« javlja, da dr. Srškić prigodom bo? ravljenja Nj. Vis. Regenta na Ili? dži fungira kao predsjednik vlade, na pr.: »u automobilu sa Nj. Vis. Regentom sjedio je predsjed? oik vlade g. Srškić«. Valjda nije potrebno, da i na ovo očigled? no kršenje zakona mi upozorimo! Ako se radi političke situacije u Beogradu nije mogao imenovati predsjednik, onda se moglo imeno? vati ma koga, pa čak i g. Mišovića, zamjenikom njegovim, dok ne do? bijemo novoga predsjednika. Zakon e-o rnorao zadovoljiti, a to je u ovom slučaju bilo veoma lako. VANJSKI. Politički položaj u Grčkoj. Posli? je prvoga oduševljenja za Konstan? tina počelo se situaciju zemlje hlad? nije posmatrati. Posljedica povratka Konstantinova je strahovito pada? uje drahma i uslijed toga skakanje -cijena životnim namirnicama, koje su u nekoliko dana u čitavoj Grčkoj za četverostruko poskočile, a neza? dovoljstvo u zemlji povećalo je i to, što se je iz svih ureda izbacilo či? novništvo, koje je bilo uz Venizelo? sa. Štampa, koja i simpatizira s Kon? stantinom predbacuje vladi, da se je prenaglila. U »Patrisu« jedan istak? nuli političar, koji nije pristaša Ve? nizelosa upućuje apel Konstantinu, da se povuče, kako bi Grčka bila o? čuvana od fatalne revizije sevreskog mirovnog ugovora, a sličan apel u? putio je Konstantinu i grčki pa tri? jarhat. — Međutim Konstantinove izjave, barem do sada, svjedoče, d& j se ne misli zahvaliti, pa sa mnogo optimizma gleda u budućnost, uzela« jući se pri tom u svoju vojsku. Engleska i sevreski mirovni ugo? vor. Iz Pariza javljaju: Britanska vlada ne namjerava izmijeniti svoje zvanične odnose sa atenskom vladom. Budući odnosi između Grč? ke i Eegleske ovisiće o držanju grč? kog nareda. Britanska vlada saće? i kaćc jasnije precizovanje grčkih pi? i tanja na blizom Istoku, a tek onda , će potpisati sevreski mirovni ugo? vor. Nove represalije u Irskoj. Po vi? jestima londonskih listova krvavi teror u Irskoj nikako nije popustio. Opet se dogodilo više umorstava policista iz zasjede. Vojni guverner Corka zaključio je, da tomu stane aa kraj na taj način, da uništi kuće onih ljudi, koji su unaprijed znali za ove zločine. On je u Ballydamu i Middletownu dao dignuti u zrak i popaliti kuće onih ljudi, koji su zna? li za ove napade. Stanovnicima do? zvoljeno je samo da iznesu živež i haljine, dok su pokućstvo morali o? »taviti. Hapšenja traju dalje. Engle? вке čete hapse u novo doba naroči? to svećenike, od kojih su dvojica kažnjena na višegodišnju robiju, jer je kod njih pronađena sinn?feiner? •ka propagandistička literatura. Nesuglasice između Engleske i dominijona. Newyorški dopisnik i »Daily Newsa« šalje vrlo važnu vi? i jest svom listu. On veli, da je Har? ' ding ovih dana pregovarao sa au? •tralskim i kanadskim državnicima, te da su ovi izjavili svoje zadovolj? stvo radi američkog pomorskog^ na? oružavanja u čemu da vide zaštitu od žute pogibelji. Ovi pregovori vo* đcni su potpuno bez saglasja sa Ee? gleskom, pa pokazuju veliku želju dominijona za nezavisnošću, koja se već pokazala i u Ženevi na zasi? jedanju Saveza naroda. To će u Londonu dovesti do ozbiljnih zaple? taja. Saziv vrhovnog savjeta saveznika. Iz Pariza javljaju: Engleska i fran? eueka vlada sporazumjele su se da za 19. o. mj. sazovu vrhovni savjet. Mjesto zasi jedan ja nije utvrđeno, ali će po svoj prilici biti Pariš. Sa? vjet će proučiti referat maršala Fo? eha • držanju Njemačke spram ver? „ПРАВДА* - ^RAVDA* aailleskog ugovora i posavjetovaćo se o mjerama, koje valja preduzeti za razoružanje Njemačke. Njemačkosruski savez, po pariš? kim listovima, pokazuje se po tomu, Što su Rusi stupili u usku komerci? jalnu vezu sa Nijemcima, koji im liferuju sve što trebaju. »Echo de Pariš« dapače javlja o jednom ugo? voru između Lenjina i Nijemaca, po kojemu električne tvornice Sic? mcns?Schuckert i Siemens?Halske preuzimlju elektrifikaciju ruskih že? Ijeznica jer, veli list, lokomotive koje Krupp šalje Rusima da dopre? me što više svojih hordi na zapad nisu više dovoljne. List predlaže, da se uvede nadzor nad zlatom, kojeg Rusi šalju Nijemcima. Ženski kongres u Moskvi. Javlja? ju iz Kopenhagena: Boljševici saz? vali su za 1. februara u Moskvu kon? gres žena Orijenta na koji će doci zastupnice muslimanskih žena iž sviju zemalja. Taj kongres imao bi služiti za propagandu na Orijentu kroz žene, čiju emancipaciju sovje? ti zagovaraju. Bomate vijesti. Nj. Vis. Regent Aleksandar po? zvao je prekjuče na ručak potpred? sjednika konstituante dra Hras* niču. Dr.Hrasnica je tom zgodom mogao da se sa Regentom porazgo? vori i o našoj unutarnjoj političkoj situaciji. Tražimo administratora za naš list, koji je vješt računarskim i bla? gajničkim poslovima. Plaća prema pogodbi i sposobnostima. Evcnt. ponude molimo da se uprave na re? dakciju lista. NEPRAVEDNO ODMJERI VA? NJE TEČEVINA. Dobili smo iz Janje jedan dopis, u kom se iznosi užasno nepravedno odmjerivanje tečevina protiv muslimanskih trgo? vaca. Dopis ćemo donijeti u slije? dećem broju, a za sada — pošto su nam se tužili i iz drugih mjesta — molimo svoje pristaše, da sve po? datke o tome preko mjesnih odbo? ra šalju na naš poslanički klub u Ustavotvornu Skupštinu. Podacima neka se prilože eventualno i zvani? čne isprave kao i usporedbe sa od? mjerivanjem poreza drugo vjernim trgovcima. Šta je sa službenim kalendarom? Sa propašću Austro?Ugarske pro* pao je i on. Ali nije iz pomanjkanja financijalnih sredstava, jer kada se za »Narodno Jedinstvo« i njegove »listiće« može trošiti po milijon go? dišnje, moglo bi se naći i za taj ka? lend’ar potrebna svota. Jest, ali taj kalendar bi morao sadržavati še? m a t i z a m činovništva, a to vlada ne će, jer bi time sama doka? zala, da su jc kod imenovanja či? novnika vodili samo vjerski i par? tijski razlozi. Numi prikuplja* mb podatke i bez vlade i uskoro ćemo javnosti pгe? dati jednu užasnu sliku, kako su činovnici musli? man potisnuti sa svih io? I e samostalnih mjesta. Saobraćaj sa telefonskim osob? Ijem. Pošto se konstatovalo, da se mnogi telefonski pretplatnici u sao? braćaju sa telefonskim osobljem služe nepristojnim izrazima i pona­ šaju se neuljudno, čime vrijeđaju o; soblje, upozorujc Poštanska i tele? grafska direkcija na odredbe tele? tonskog pravilnika, prema kojim se svakomu radi ovakog postupka od? uzimlje telefonski priključak bez prethodne obavijesti. Sve pritužbe protiv osoblja neka pretplatnici o d? m a h telefonski priopće činovniku (telefon 728), a nikada samom osob» Iju. Dobrovoljni prilog društvu »Men hamet«. Salihaga Krka sakupio je za ovo društvo na siielu u tri puta K 245.50, na čemu mu odbor naj? toplije zahvaljuje. Muslimani i musli­ manke grada Sara­ jeva, sjetite se vaše­ ga „Merhameta*. Страна 3 — Strana Gajrets? glasnih. i i j i Dobrovoljni prilozi iz Amerike. Muslimanska Centralna Banka u •' Sarajevu dostavila je upravi K 7.240, koju je svotu sakupio kao dobro? voljni prilog Gajretu naš rodoljub g. Husejin Mustedanagić u Americi ; među tamošnjim muslimanima. Ovo nije prvi dar naše braće iseljene u Ameriku, te uprava smatra svojom dužnošću, da ovom našem plemeni* tom rodoljubu kao i svim ostalim prilagačima, koji ovu svotu daro? vaše, najsrdačnije zahvali. Živila naša braća u Americi! Pododbor u Zenici poslao je sli? jedeće priloge: Hasib ef. Mujić iz Babina K 156, Rašid ef. Imamović iz Pričica K 73, Salko Korlić iz Do« gleda K 56, Muhamed ef. Cego iz Gračanice K 538, Hasan Omerho* džić iz Gračanice K 16, N. N. Gra? čamca K 168, Latif Tafro Zenica K 275, Mujaga Mutapčić K 240, N. N. Zenica K 180, Omeraga Mutap? čić K 175, H. Kulenović Zenica K 122, Emin Mutapčić K 100, Nazif Teskeredžić K 85, Hasan Omerspa? hić K 80, Abdulazis ef. Tarfo K 102.49, Gjulaga Zukić K 56, Đorđo Jeftić K 30, Mehmedaga Mutapčić K 40, A sin cf. Tafro K Ti, Alij aga Mutapčić K 29, Asimaga Šaranović K 50, Abdulaj cf. Serdarević K 54, Ahmed cf. Uzunović K 10, Mchmed ef. Mutapčić K 10, Sulejman Bulju? bašić K 10, Mujo Dajić K 10, Omer ef. Purivatra K 10, Mujo Aganović K 8, Sefko Husremović K 5, Kašica kod Weisa u Zenici K 5, Kašica It? tihada K 19.31. prihod od teferiča Gajretova pododbora u Zenici K 802. Gosp. Derviš cf. Korkut predao je upravi Gajreta svotu od K 1.160, koju ic sakupio g. Sukrija Alagić na večeri kod Ramizbega Begovića pri? likom sunetluka. Darovatelji su sli? ; zedeća gg.: Ramizbeg Begović K 400, Muhamed ef. Smajić i Miralem? beg po K 100, Abđulah Spahić K 80, Aco Poljanić, Dr. Griinberg, Đorđe Kustić, Hakija Buljušmić, Derviš Korkut, Matijcvić, Osmanbegović. Hifzibeg, Šernsibeg i Gjogo po K 40, direktor Perinović. Ibrahim ef. H. Omeragić, Aganović i Alagić po K20. Svima plemenitim darovateljima najsrdačnija hvala! Kajonov nedjeljni kalendar nek ne •fali ni na čijem stolu. Ima sve blag? dane u crvenoj boji štampane, a sa? ’držaje sav muslimanski, srpsko?pra? voslavni, jevrejski i rimo?katolički 'kalendarium. Ci jena mu je po ko? madu 30 K. — Preprodavačima ra? bat. Narudžbe iz vana izvršuju se brzo i tačno. Pakovanje se ne racu? na. — Knjižara Daniel i A. Kaj on. Točno na minutu idu Suttnerovi satovi, svjetski glasovita marka »IKO«. Suttnerove ure u svim izrad? hama i cijenama, kao i sve ostale dragulje i potrebštinc pokazuje Vam prekrasni katalog kojeg bes? platno dobijete ako za poštarinu pošaljete 2 K na tvrtku H. Suttner, Ljubljana br. 706. CIJENE PADAJU! Papirnici D. i A. Kaj on, Sarajevo, Kralja Petra ul. 19., stigla je veća količina prvo? klasnog koncept papira, bez? uvjetno sposobnog za pisanje tin? tom, u težini od 11 kg za 1000 taba? ka, te se prodaje, dok zaliha traje, po 385 K na 1000 tabaka. Vanjske narudžbe obavijaju se odmah; pa? kovanje se ne plaća. Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Štrosmajerova u!, br. 3 (prije Rudolfuv?) — Telefon 319 preporučuje svoje bogato skla­ dište svih droga i medikamenta, te svih fotografskih potrebština Posluga brza i tačna. — Cijene najumjerenije. ‘ Uprava stiglo! Kockastog šećera po к 61 kg. Santos kave l-a po к 58 kg. Carolina riže po к зо kg i sva ostala prekomorska roba i južno voće dobije se na veliko dok zaliha traje u trgovini sa kolonijalnom robom na veliko Saražš ui. 31. I i Kaim© _________ PAP1RN1CA I I HAMDIJE KOPČIĆA I Ф * * Ф Ф 7 ♦ preporučuje >voje bogato stovarišle svih vrsta papira, kancelarijskog i školskog pribora. — Naručbe se obavljaju brzo i točno. Cijene umjerene. Sarajevo, Štrosmajerova til. Tel. 019 л J £ ф ♦ ♦ Prva norootvorena MUSLIMANSKA APOTEKA kod „Нјевеса" Baščaršija, Mat si Ehazi Telefon 541. M šBui, štakori, stjenko I žohari i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ jebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih miševa K 12'—, za štakore i miševe K 12.—, za žohare ruse i Švabe K 20.—. — Osobito jaka tinkturaza stjenice K 12.—. Za moljce po K 10.—, prašak za buhe po K 10’— i K 20 —, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 5’—112’—, Mast za uši na blagu K 5‘— i 12'—, Prašak proti mrava K 10.—, Mast proti svrabu K 14'—. Razašilje pouzećem Zavod za eksport M. J U n k e r, Z a g r e b br. 16. Petrinjska ul. br. 3. Mjesni zastupnici traže se! АПМЕОА ТАТАКЕПСЛ snabdjevena je avima ijekoviua, pa ae preporučuje avima maalimanima. ima taao ribljeg lejtina (belukjaga', bakama »a guin. Epilepticon protiv padavici, kopove ia kuovei ia iznemogle muške starija osobe, katran euji-voda protiv kašlja, plućnog katarha i tuberkuloze, Obiiol mast ia skidanje dlake, otrov za miševe, eerail pomađa i porcellan poiaada. Sve ove a, tilde dobiju trgovci jeftinije kad umnu malo veća količina. U Bos. Brodu Šume svakovrsne kupujemo. Dozvole za šeću sami dobavljamo. Ponude slati Dobričićii б Pav^ovićs. Б. Novi prodaje se KUĆA na vrlo lijepom mjestu solidno pravljena. Sastoji se od 2 boja po 2 sobe i kuhinje kao i beto­ niranom magazom. Upitati u administraciji lista. Nudjamo odmah otpremljive iz Zagreba staklene ploče u svim mjerama, kao i staklarski kit, nadalje eiliadert, me. dleloske bačice i staklene lančiće ta mast, svjetiljke itd. Skladište čeških tvornica stakla I porculana U/EISS i DRUG, ZAGREB,kraj paromlina. �Страна Strana 4 вго; »PRAVDA* -и — Rpoj Аграрна и комерциална банка за Босну и Херцеговину. XI. редовита главна скупштина дионмчара Аграрне и комерциалме бамке за Босиу и Херцег&виму обдржава^е се у Сарајеву у банковним просторијама дне 10. јануара 1921. у 5 сати послије подне. ДНЕВНИ Pi Д: 5. Иабор у равпатељство. 6. Ивбор у иадворни одбор. Госиода двонвчари уможавају ce у cmicjk IF., 19 и 30. лрапжл«, да мди »p»ntw совања пожожо своје дионице најд&љв до 7. јкнуари 1921. и то иод овдашше баввамв благајжф код Промотив Баике д. д. у Б^ограду или иод Хпвдтоиа Ееномптне Санкв у Загребу. САРАЈЕВО, дие 28. децембра 1920. Д. Пввјепттај уиравв и полагаље мкључнжх рачуна ва род 1918. ■ ва год. 1919. t. Слвараље »акључа^а о подјели чжстог добвтка. 6. Оредлог равиатељства, да се нвдају 40.000 комада мових двонвцв no 200 К номинале укупио 8 мнлијуна круиа, чимо с« основва главнвца ва 20 ммлнјуна крува повисује. A Предлог о промјенж правида. Дграрна и комерцмална банка ва Боену u Херцеговипу. § 18. праввла гласи: Поејед од 25 джонжца ждж жатержмопжх потнрда дај« право на једаи глае. § 19. правиха глжсп: Джоннчарж, којж жеде право гласоваља пмртжтж, обавеаанн су својв дпонмце вајмаља S дана првје ааеранн« глчжпе екупштиве положати. Джонмцо жмаду ee ва мјеста положити, soja je равнатељство у звачжчаом лжсту означ;ио. § 90. вралалж гласа: Право гдасоваод може дионичар особно млж пр*ко oujHOMohoaor вршатж. ПувомЈк се може еамо дпоннчарвма лоднјжлнтж. Кориорацнје, na вавОди и трговачк« тврадоц као и жене и малодобни могу главпој скуигптннж само no њнховам левигимираним вчстуанацима пржсуетвоватн, ако жстн п двоничарм не би бнлж. Ожш noja жраво глжса докввалж добжвају ксмзкжце, ia којвма je наввачеио број джсннцв, које су ааступано као и број ирииадајуНвх гаасова. Рачун размјере 31. дсцембра 1918, Насива. 37 99 <4 62 1 1 1 S 1 .......... Заложвкце у промету............................................................... Вучене заложнице.................................................................. Неуиовчеви комади м купона диониса и ааложница иашег »аиода ......................................................................... Вјеровнмцн................................................................................ Јамченине .................................................................................... Преносне . ................................................................................... ДоОитак........................ ... ....................................................... K 12,000000 3,348.285 ;,60.000 aO.COC б5,8Л.ТО2 2 468.000 446X300 Дионичка главиица .................................................................. Прнчувна ааклада.................................................................. Посебна причувна заклада ..................................................... Заклада sa опскрбу чинсвнмка............................................. Копгокоренти и штедовни улошцм X 1 22,824.115 2,803.114 1,405.303 2,601.60* 183.600 15.000 40.000 пвтпукоотимоан 78,914.121 i 81 04 '69 .30 1— K X 205.742 18,465.006 -J,601.608 1,692.823 1^41.861 78,914.121 16 | 1,050.519 757.678 9,094.662 28,588.Ч8 10,000.0*0 Готовина ПстражзБпње код банака А1јеничиа лиснииа ... Дркнвцц..................... ... Преднј.чов« б.-х. вемаљској управи жа откуп кметова Властм врвједноснп папврм, в^луче, купонм и вредујмови вриједиосне папвре . , Хипотексркж еајмова Кому-алим еајмова . јамчсвине.................. Врмједносвм папнри јамчевне вакладе . . Залвха властатпх гзложвица . Егунамф ж магиве у Брчком . . ЈнЕептар централе и фнлијаде k 1 r b ’ 28Sg Ахтива. 16 Рачун добитка и губитка 31. децембра 1918, Терети. чв к 'ервва^ поре» и onkn пословни трошком . • • {.обитак жз год. 1918. . . • . . ........................... гоку преаос диожтка м« гидиае: 1917.............. 1,206.215 64 85^46 30 503.056 31 1^11^61 94 Пренос добжтка ив годжие Част приход ва каматима Разпе провпдбе, добитак тама и робн....... ... Добвтак на хваотекдрнпм к X X 36.646 90 1,122.841 86 1917. ............................... ........................................................ на вриједиосним папирима, валу•................. цословима ................................... 553.336 66 28.093 43 1,714.981 25 1,744.918 lb 1 1 Sa ж«.иговодетво: Поеловви равтте&: Такач, м. □. Геза Штукс, м. п. Цодравнатељ. Др. Халидбег Храсница, м. e. Ахметага Рамић, м. п. Држ&в в котесар: Симо Станивуковић, м. п. Максо пл. Ђурковић, м. п. Ннкола Цикота, м. п. Рачун размјерв 31. децембра 1919. вктива. к ■ К х 909.270 2,069.084 3,203.084 36,734.555 10,821.707 35 79 42 78 32 X Готовкна...................................... ............................................ Потра>ниван>е код банака ........................................................ Мјенвчна . ............................................................................ Прелу>ови б.-х. гемаљској уагави ва откун кметова .... Властити вржјздвосвк аапнр , уионн ж дрвдујмовн на властвте ианпре ..................................... ............................ Хшктн&рни daj:iOBB ................................................................................................... ...... Номувалви зајмовн .................................................................. Јамче?.ине ..................... ............................................................. Врн;вдпоснж папирк јамчевне аакжаде................................... Залхха властитжх . . .................................................. Етураже и кагаае у Ерчксм.................................................... Иввентар централе и фи.чиаде .. •...................................... 12,494. -57 83 1,794.521 48 1,426.852 3,231.472 188.600 14.200 4O.U0O потпуно отписаж 72,423.048 ------- —— 14 лзснвз. К Дионнчка главнвца .................. .............. Иричувна ваклада*)................. .. .............................................. Иосебна причувва ваклада*)................. ... Коитокоренгжи к штедовни улошни...................................... Заложжкце у промету............................................................... Вучсље валбжгшце..................... ... ......................................... Неуновченa комади и купони дконица ж валожница натсгзавода Вјеровиици.............. ....................... ... .................... ................. Јамчевине.................... . Иреносае ставко ........................................................................ Добитав: sa год. 1918. ва год. 1919. ............................ ..................... ------ —, н X 12,600 000 3,343 285 56O.0ČO ĆO.OOO 27.477 1.824 800 140.0OU 989.134 11,721.832 3.231 472 370 487 L241.861 94 L422.b98 О‘Ј X 13 77 — 12 09 2,064.560 03 72,423.04b 14 —........ -■ •) Прихватом преджога равнатељетва досегнутж ће пржчуве ваиос од К 4,381 067'88. Рачун добитка и губитка 31. децембра 1(Ц9. Терети. к Берива, лореа ж опћи пословни трошковж Добитак: sa годину 1918. . . . • ................. sa годину 1919. ............................... X K К X 1,463.654 74 1241^61 94 1,422.698 09 ЗфИХОДИ. 2,664.560 03 Пренос добитка године 1918................................... Чист ириход на ......................................... . • . . Равне провидбе, добитак на вриједносиим папирима, валутама и роби................... ■ Добитак аа Јшиогекарнжм дослоомма * • • ................. 888275 55 20.714 30 Такач, м. п. Геза Штукс, м. о. vr mi urednik? Jbrahim Muhić. 1,241861 94 1:977362 98 Ва кн>жговодство: пбоожпж ржввате*: Жрж&мга жоммжр: Иодравнател.. Др. Халидбег Храсница, м. љ Ахметага Рамић, м. n. ViaFnik? х 4,128.214 ј 77 4,128214 77 Сижо Станивуковић, м. n. К х J ML O» Максо пл. Ђурковић, a. п. Никола Цикота, м. a. -Јчмпја Daniel & A. Keion, Sarafcva � https://kolekcije.nub.ba/files/original/6b61355f3c7db775044b33348adb728d.pdf c444e2cf45e90bf3834bd6dce5fdccc7 PDF Text Text FuS i AKiiN л. u ud i vVOM zv Pojedini broj K. 2.— IZLAZI SUBOTOM, UTORKOM 1 ČETVRTKOM. UREĐUJE REDAKC1ONI ODBOR. PRETPLATA: GODIŠNJE K 180, NA POLA GODINE K 90. UREDNIŠTVO I UPRAVA NA­ LAZE SE U KRALJA PETRA ULICI U VAKUFSKOJ PALAČI. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 4 (242) Sarajevo, četvrtak 13. januara 1921. <3. rebijulahar 1339.) Vladin nacrt ustava. II. ' starski Savet, da izda mere za ne? odložnu primenu predloženog ugo? KRALJ. vora. Glavni nedostatak vladina nacr? Cl. 22. ta u pogledu o »Kralju« jeste taj, što^ nikako i ne sadrži veoma česti Kralj saziva Narodno Predstav? slučaj, da Kralj dođe u sukob sa i ništvo u redovan ili vanredan saziv. Narodnom Skupštinom i Senatom, On otvara i zaključuje sednice lič? ako ne će da potvrdi zakona, koji no, prestonom besedom, ili preko je primljen u oba doma. Član 8. kas Ministarskog Saveta poslanicom ili že da »Kralj potvrđuje i pro? ukazom. I prestonu besedu, i po? glasuje zakone« a član 15, da »za? slanice, i ukaz premapotpisuju svi konodavnu i ustavotvornu vlast vr? ministri. še Kralj i Narodno Predstavništvo Ukaz, kojim se zaključuju sedni? odonsno Ustavotvorna Skupština«. ce jednoga saziva, mora uvek sadr? I to je sve. Kako ima da sc riješi žavati i naredbu za dan novoga sa? spor, kad kralj ne htjedne potvrditi živa. zakona, nije nigdje predviđeno. Kralj može u svako doba, po dr? Dakle je time iz nacrta na? mjerno ostavljeno п e r i j e? davnoj potrebi, pozvati Narodno š e n o glavno obilježje m o? Predstavništvo, koje je svoje sed? niče odgodilo. narhijske državne forme, Kralj ima pravo daras? naime u koliko je monarh i? pusti Narodnu Skupštinu, ja ustavna. Usijed toga i sve ali ukaz o raspuštan ju mo? ostale kraljevske prerogative, koje su u tom nacrtu pobrojane veoma ra sadržavati naredbu za iscrpno, postaju neinteresantne. Od nove izbore najdalje u ro? ovih treba ipak spomenuti one ko? k u od tri m e s e c a, i naredbu za Narodnog Predstavništva je su određene članovima 21. i 22. saziv najdalje za četiri meseca od dana Cl. 21. raspuštan ja Skupštine. Ukaz o ras? Kralj predstavlja državu u svima puštanju Narodne Skupštine pre? njenim odnosima sa tuđim država? mapotpisuju svi ministri«. ma. On oglašuje rat i zaključuje mir. Ako se iz riječi »Kralj potvrdu? Ako zemlja nije napadnuta, ili joj rat nije oglašen od: koje druge dr^ je zakon« razumijeva i njegovo žave, za oglas rata potreban je pret? pravo nepotvrđivanja, onda je po hodni pristanak Narodnog Pred? tome nacrtu provedena dosljedno osnovna ideja monarhijske forme, stavništva. naime da monarh pokreće sve tri Kralj zaključuje ugovore sa tu? đim državama, ali je za potvrdu o? vlasti jer on ima pravo 1. da raspu? vih ugovora potrebno prethodno o? sti narodno predstavništvo, 2. da dobrenje Narodnog Predstavništva. imenuje ministre i 3. da imenuje su? dije Kasacionog Suda (što se vidi Za p o t v r d u č i s t o p o 1 i t i č? iz čl. 18.). kih sporazuma, ako nisu Kraljevsko je pravo neo-graniče? protivni Ustavu i zemalj? s k i m zakonima, nije po? no u sklapanju političkih ugovora trebno prethodno odobre? sa stranim državama i time je na? nje Narodnog Predstav? rodu potpuno uskraćeno, da nadzi? re vođenje vanjske politike. Time, n i š t v a. Ugovor, da tuđa vojska posedne što kralj sklapajući političke ugo? zemljište Kraljevine ili da pređe vore faktički sam odlučuje o budu? preko njega, ne vredi bez prethod? čem miru ili ratu, ima on u svojim’ nog odobrenja Narodnog Pred? rukama i sudbinu svoga naroda. Radi svega toga ponavljamo i stavništva. Narodno (Predstavništvo može, ovdje, da mi bez velikih izmjena kad to iziskuje državna . potreba, ne možemo dati svoj glas za taj odlukom unapred ovlastiti Mini? ustav. Vahufshi sabor. Dne 29. pr. mj. sastao se vakuf? I sno prima na znanje i odobrava za? ski sabor na svoje redovno zasije? ј ključak saborskog odbora, kojim je danje, koje je trajalo do 6. o. mj. I u ime vak.?mear. sabora odobren G. Reisuhulcma je otvorio zasijeda? indemnitet za novembar i decem? nje pozdravljajući prisutne člano? bar 1920. prema proračunskom in? demnitetu za vrijeme od 1. aprila ve. Prije prelaza na dnevni red, sje? ća se merhum Alibega Bišćevića, do 31. oktobra 1920., te ujedno sa? kojega je između nas ugrabila iz? bor odobrava, da se čine izdaci i za nenadna smrt u času, kada je na? januar 1921. prema ovom prota? soj domovini i islamskoj zajednici čunskom indemnitetu. Drugu sjednicu, održanu 30. de? mnogo trebala njegova saradnja. cembra otvara g. Reisubulema. — Allah rahmet ejle! Na dnevnom je redu, da se traži od sabora odo? Dnevni red: 1. Popunjen je činova brenje nekih izvanrednih izdataka, 'ničkih mjesta, 2. izvještaj o finan? čija Inom stanju GaziUusrefbegova Ikoji nisu odobreni u indemnitetu. 'Mutevelić (upravitelj računovod? vakufa i 3. izvještaj o radu sabor? stva) izvješćuje, da je prema go? skog odbora. Prije prelaza na dne? ■spodarstvenoj periodi za treći kvar? vni red izvještava predsjednik da tal, t. j. do konca oktobra iznosio ‘је na okružnu medresu potrošeno za 188.000 K više nego je odobreno ‘primitak 1,614.352 K. Međutim je u tom primitku i onaj avans, koji usljed opće skupoće, a naročito us? ‘је vlada doznačila, a koji se još ni? Ijed povišice plaća nastavnika me? je vratio. Izdatak do konca okto? dresirah, na čiji se ultimatum mo? bra iznosio je svotu od 916.971 K ralo pristati. G, Mutevelić (muteve? manje, nego što je predviđeno, ra? lija GazbHusrefbegova vakufa) od? 'di toga što mnogi izdaci nisu do? govara na jučerašnji upit g. Ahića, značeni. O tom izvještaju se raz? da se za iduću godinu predviđa dc? vila debata, na što sabor jcdnogla? ficit toga vakufa od K 381.000, koji 1 će sc pokriti prihodom- od šuma to? I ga vakufa. Otvara se debata o po? i punjenju činovničkih mjesta. Dr. Spaho je protiv popunjavanja mje? : sta direktora, jer da je u principu I zaključena decentralizacija vakufa, i pa je sabor u prošlom zasijedanju ’ prenio neke vakufe u nadležnost i povjerenstva. Ističe, da su izdaci za I centralnu upravu vrlo visoki prema : prihodu, gotovo toga prihoda. Dodaje, da su zaostaci, koji postoje I naslijeđeni od prijašnje uprave. I Nakon žive debate predsjednik di? ' že to pitanje s dnevnog reda. Iza I toga čita tajnik izvještaj o radu sa? t borskog odbora. Odbor je tri puta zasijedao i donio 130 zaključaka, koji se odnose na tekuće poslove. Od onih treba istaknuti onaj, kojim se predaju Gajretu konviktske I zgrade i namještaj u Mostaru, Tu? I zli, Banjoj Luci i Bihaću za vrije? me dok uprava Gajreta bude kon? vikte izdržavala i uz uvjet da se ona ima brinuti za uzdržavanje zgrada i predanog joj namještaja. U pitanju nivelisanja statuta ni? je odbor mogao ništa izraditi, po? što je mišljenja, da nije vrijeme ‘za reviziju odnosno nivelaciju šta? tu ta sve dotle, dok se naša vjersko? prosvjetna autonomija ne zajamči državnim zakonom, koji ima da donese konstituanta. Od izvršenih zaključaka treba istaći još transak? čiju vakufske blagajne u musi. trg. i obrt, banku, za koji se posao tre? balo izraditi posebna pravila. Sa? borski odbor ne može da iznese g o? tovu osnovu proračuna za 1921. TELEFON Br. 842. ČEKOVNI RAČUN POŠTANSKE. ŠTEDIONICE 1119. Godina HL I god., pošto još ni do danas usprkos požurnica oko 20 povjerenstava ni? I su predložila zatražene osnove za ' proračun, te je stoga izradio prora? , proračun; stoga je izradio proračun i centr. v. m. zaklade bez tih 20 os? I nova pojedinih povjerenstava, koji i proračun predlaže saboru na pre? I tres i odobrenje. Potvrdom ovog i izvještaja sab. odbora razvija se ■ debata i reviziji statuta, pri čemu I predsjednik izjavljuje, da je pri’i? i kom njegova boravka u Beogradu dobio utisak, da bi u Beogradu pri? I stali na ujedinjenje i na uspostavu • šer. sudova i vakufskih .povjeren? stava u Sandžaku i Makedoniji, ali i traže, da centralna uprava bude pod i nadzorom ministarstva. Primili bi i pače i činovništvo, ali bi htjeli, da u tom slučaju otpadne saborisanje, i a oni bi preuzeli na se da podmirim ' ju deficit. Korkut primjećuje, da su ј se sada nakon izbora promijenile : nrilikc i da nam u Beogradu daju i bijelo ćage, da po svojoj želji ure? dimo statut. Dolaziće se u dodir i sa makedonskim muslimanima, ko? i ji su se izjavili spremnim, da u toj 1 'stvari prihvate za podlogu naš na? i crt. Iz toga razloga je sabor zaklju? čio, da se revizija statuta odgodi, dok saborski odbor ne donese for? i mulirani predlog. Sabor još zaklju? čuje, da predloženi proračun vrati 1 saborskom odboru, da ga preradi i sastavi obrazloženje, koje se se i? ma umnožiti i članovima razdijeliti na iznijeti na slijedeću sjedneu. (Nastavite se.) ---- - Spasenje je u istrajnom radu. I. H h. Od oslobođenja naše do? movine mi smo bos.?herc. muslima? ni sve življi u radu. Mnogo se što? šta promijenilo i za čudo, ako su promjene imale neugodnih posije? dica, pogodile su gotovo samo nas muslimane. I faktički nas je teška sudba zadesila. Ali hvala Bogu, mi pri tom nc ostajemo obješenih šaka. Mi radimo. Mi sc borimo i mičemo. Tiho, polagano, ali i sigurno. Silom prilika mi organizirasmo svoju ve? liku jedinstvenu zajednicu Jugo? slavensku Muslimansku Organizaci? ju. U njoj se i mali i veliki, i slabi i jaki, i imućniji, i siromašnćiji zbi? smo ^vi u guste redove i već dosada kroz dvije godine pokazasmo dosta discipline, dosta bratske ljubavi i smisla za složan rad. Tako pokaza? smo i dosta otporne snage i jake volje za održanje i opstanak na svo? joj rođenoj grudi. Ovo je jedan vrlo važan fakat u našem narodnom životu i mi ga mo? ramo uvažavati i još kako ozbiljno i trijezno. Ovaki sc uspjesi žanju nakon teške borbe, dugih iskušenja i mnogo znoja. A kad se jednoć o? vako uspije, valja to čuvati i ići tim uspjehom sve dalje i dalje, sve živ? lje i jače ... Među nama ima još dobro neu? pućena svijeta. Neka naša braća ne misle, da je naš sjajni uspjeh pri skorašnjim izborima potpun naš us? pjeh i dovršen naš rad. »Iza? brali smo«, vele, »svoje poslanike za parlamenat i sada je sam o na njima da oni sve rade«... Ovaki dokazuju takim svojim mišljanji? ma, da dobro ne shvataju zadatak i rad naše J. M. Orgnizacije. Om ne shvataju ni to, da koliko su duž? ni naši izabrani poslanici da rade u i ' j ј I । ; l i ' , j | ' , svome djelokrugu, da smo i mi o? vamo u narodu dužni, da svaki pre? ma svojim silama radimo i da se znojimo uz devizu: jedan za sve, a svi za jednoga. Istina, izgleda da je naša Organizcija osnovana naj? više pod pritiskom neprilika koje naročito nas muslimane nesmiljene poklopišc. Ali to nije tako. Osniva? cima naše Organizacije nije bilo pred očima samo otpor protiv tih udaraca na naš život, nego su oni postavili pred nas još jedan velik i dalekosežan zadatak koji nam tre? ba kroz niz godina žilavim i trijez? nim radom izvršavati. Sto se to baš zbilo u momentu najjačega napada? ja na nas, to je bilo samo pospješe? nje i žurba, jer ne mogosmo staja? ti obješenih šaka. Zadatak naše Organizacije ozna? čen je u njenom programu. Naš program ima u vidu nesamo veliku političku akciju, nego nam za našu ljepšu budućnost nameće i svoju veliku kulturnu misiju, bez koje nam nema niti pravog političkog uspjeha niti pravog opstanka. Našim je narodnim poslanicima stavljeno u dužnost, da se zajedno sa svojim drugovima iz drugih stra? naka brinu, da naša mlada krljevi? na dobije dobar, moderan ustav, da u državi srede prilike i da urede pravednu, modernu upravu u svim našim krajevima. Naravno, da čc našim poslanicima uvijek lebdit': pred očima naši opravdani zahtjevi i briga, da sc s nama postupa jed? nako kao i sa drugim državljanima. Njihov je rad koliko važan, toliko i težak i odgovoran. Taj posao v ziskuje mnogo truda i napora, ^pa će našim poslanicima biti puna ka? pa dok ga izvrše. Treba nam \h �Страна 2 Strana „ПРАРДА“ — „PRAVDA" dakle pustiti u miru zažeiivši im dobar uspjeh u radu, u borbi. A šta je naša dužnost i naša za* daća? Prije nego iznesemo nacrt našega organiza+^skog rada u na* rodu, valja da se malo saberemo i promislimo o prilikama u nas pa i ( •o nama samima, o našin manama I i pogreškama, koje nas biju na de* i 1 setke godina. Prvo je na redu, da izdržimo [I s t a ; n o s t u borbi u našoj J. M. Organizaciji. Mi naime nismo na* rod hladna razuma i računi, koji i gleda daleko u budućnost, nego smo narod srca, pa se lako za jed* 1 nu ideju za čas zanesemo, ali i brzo okladimo. *Mi sc lako pokrenemo na ! kc patriotsko djelo i na neke ma* i terijame 'žrtve, ali prebrzo oinlita* vimo i zadrijemamo. i Koliko smo mi dosad osnovali kulturnih ustanova i plemenitih dru* stava, koji su u početku lijepo na* ! predovali, a poslije kada baš najvis , še trebaju naše sloge, istrajnosti u 1 radu, i materijalne pomoći, mi tada puštamo da propada. Uzrokom je svemu tomu naša nestalnost, naša slaba volja, pa nam treba da izdrži* 1 ino energičnu volju, jaku i neslom­ ljivu. koja svaku lijepu osnovu iz* i vodi muški do kraja. Dakle kako vidimo u nama je samim to veliko zlo. nestalnost, a do nas stoji, da imadnemo najve* će dobro, stalnost u akciji, istrajnost u radu. Drugo je nesloga. Ne '.velim naša nesloga, jer danas je među ) nama zapravo i nema. Usput to ■ velim, jer uvijek mislim, da je čo* vjek. čovjek. I ako zna što je do* bro, ako sc vara pa hvata za zlo. Kleta strast, zavist i samoljublje la? ko čovjekom zavladaju, pa izgubi I i svoj razum. Rođenoga brata mr* i zi. Ne da mu, da napreduje, da živi. I Jest, nesloga je ljuća nego ljuta zvijer i veće je narode upropastila, i pa ih danas nema ni na broju. Ne* 1 sloga kida narode, a kamo li neće zadruge i plemena. Iskustvo nas uči, da i a nesloga i nas dugo trla i ome* tala mm napredak. Danas smo na čistu, da joj sada ne smije biti mje* sta medu nama. 1 reći je naš najveći neprijatelj n e znanje našega naroda ili ka* . ko učeniji vele, naša niska kultura, nepresvjećenost. Nas muslimana i* ma : d svake stotine po 80 nepis* menih. Eto tu leži onaj najglasniji uzrok, koji nam ne da. da jače u i svim redovima napredujemo. Na I pismenosti se osniva prosvjećivanje . uma i oplemenjivanje srca, a to sc i jedu im imenom zove kulturom. I Bez kulture uma i srca nije još čo* . vjek na svome pravom mjestu. A naša Je kultura mršava, niska, po* I sve dolje. Kultura se stiče školom, i čitanjem lijepih knjiga (ćitaba), slušanjem učenih predavanja, raz* I misijanjem o sebi, o životu, o po* . slu i t. d. I A. Ostojić: Pijana krv.*) (I u potankostima istiniti događaj iz sadašnjosti). I samo dno rukovačkog zaliva, između građa Rukavca i općine ja* vorr.čkc, uvuklo se selo Plojke, ko* je se proteže od obale laganom uz? brdicom sve do glavica zaraslih li? jepom, ako i ne gustom, šumom na relativno malenu prostoru, koji s jedne strane graniči državnom ces? tom, a s druge podnožjem visoka brda. Kuće nijesu u rastrku kao po se .ina zagorske Dalmacije, niti še* varate, već redom kamene — ako i malene ali pokrivene crijepom ili pločom, te se selo na prvi pogled ne pričinja siromašnim, dok uistinu jes - i jadno i siromašno. Malo ko* ja k ić i da nema nešto vrtla, a jedva bi vjik vjerovao koju li korist da* je ono stotinjak četvornih metara >' ..... cr štogod iznikne sve sc za J• vac prodaje na trgu u ob* / • gradu. Između kuća su đu* I’ koja obično nemaju odvod* i U kanala, pa voda kišnica naravno ' ; Skrećemo naročitu pažnju gg. č i?:.cima na ovaj istiniti užasni do* koji sc kod nas često i pre* i dešava. Ur. ; • I . I | i ! I nas još nije potpuna volja za naukom. Još ima našeg svijeta, pa nehajno sliježe ramenima, kada ga svjetuješ. da šalje dijete u školu. Kod nas je malo i škola. Na jkrivlje je našemu težaku. Cijele općine, pa cijeli nizovi naših sela nemaju ško« le. Л to je veliko zlo. Tim više što je naš seljak zdrav, darovit, poš# ten i radin. Koliko bismo mi danas bili jači, da imamo dosta i inteligen* čije sa sela. Dakle mi moramo biti danas na čistu: tražiti prosvjete sebi, slati svoj evlad muški i ženski u školu. Slijepi kod očiju ne smijemo više biti. Ne smijemo biti džahi'i nego prosvjećeni borci za svoj opstanak, Mi smo dosada toliko puta vi; cijeli i u našim selima i u gradovima kako naš narod živi. Vidjeli smo ga u mnogo slučajeva gdje siromah pati, gdje ga mnogi gnječe, mnogi varaju, gdje sam sebe obara i po; nizuje i t. d. A to sve zbog svoje neprosvijećenosti, neznanja. Iznesosmo ovdje najvažnije mo; mente, na koje treba da pazimo u svome budućem radu. Široko je na; še polje rada. Ogroman je to po# sao. A ipak se sve dade, kad se sa; mo hoće. Samo treba volje, reda i istrajnosti. Bilješke. Ovaj nas ne broji u srpski narod. G. Drag. Obradović je održao 29. dec. na banketu u Skoplju, prirede* nom u čast novog mitropolita Var* nave govor, u kome je rekao i ovo: »Naš narod, sve do pred kraj 1918. god., bio je politički razjedi* njen; i ako verski i duhovno j e d a n. bio je . ..« Pošto n a š narod nije ni verski ni duhovno je* dan s njegovim narodom i po* što je njegov narod srpski narod, to naš narod nije srpski narod, •— ako g. Obradović istinu govori. »Demokratsko« rješavanje agrar* nog pitanja. Mitrovačka »Srbija« pripovijeda ovo: »Demokrati (demokratska zajed* nica) poduzeće preko podžupana za Bačku, dr. Moj si ja Stojkova ak* čiju, da se veliki posjed nadvojvo* du Friedricha u Baranji od 80.000 jutara pokloni - Nj. Visoč. Regen* tu. Regent je ovu ponudu katego* rički odbio. Povodckn ovoga koraka »demo* krata«, izdalo je predsjedništvo do* bro veljačkog saveza u Somboru proglas, kojim se najoštrije osudu* jc ovakva »ekonomija« demokrata, te javno za svoju optužbu niže do* kaže. Među dokazima osobito je uuč.jiv g. Milorad Drašković, mini* star unutrašnjih djela, koji je nare* dio tom g. Mojsiji Stojkovu (pod* županu i demokrati), da zvanično podnese beogradskom ministru predlog o velikom daru sa strane demokrata. To su fakta. Dakle 80.000 ju* tara narodne imovine demokrati poklanjaju — preko Mojsija Stoj* kova i Milorada Draškovića, ne pi* taj ući se: 1. smiju li tuđu imovinu pokla* nj a ti i 2. hoće li ovakav »poklon« primiti onaj, kome je poklon nami* jenjen. Rijetkog li cinizma i rijetke li 'bizantinštinc iza ovakih »darova!« Da sc dodvore u dvoru, da sc na* prave dvorskom partijom, oni »poklanjaju« ni više ni manje, već samo 80.000 jutara zemlje«. Naši dopisi. Janja, 5. januara 1921. I. Poslije oslobođenja je u našem poreznom uredu u Bijeljini zavla* dao novi duh. Već pri prvom od* mjerivanju dohodarine u eri slobo* dc opazilo se, da će muslimani tr* govci u Janji odsada zlo prolaziti. Odjedanput su neki naši trgovci došli — bar što se tiče plaćanja po* reza - u red veletrgovaca velikih i prometnih gradova. Nadali smo se. da će to biti samo za tu godinu, i da ćc se smrću zloglasnog »narod* nog vijeća« povratiti i pravica, ali se prcvarismo, jer i ako »narodno vijeće« već dvije godine ne postoji, ipak njegov zloduh i dalje vlada poreznim uredom, koji je svake go* dine bezobzirniji. Odmjerivanje poreza za godinu ’1920. postigao je vrhunac neprav* di, proti kojih moramo i javno us* tati. Radi ograničenosti prostora pozabavićemo se samo sa nekim žrtvama samovolje poreznog ureda: Za rečenu godinu po računu porez* nog ureda imali su trgovci mješovi* te robe na malo Sulejman Skokić i Halil Huremović ništa manje nego po 150.000 K čistog dobitka, te od koje svote traži im se, da plate po? reza po 23.850 K. Ovo je kanda »pobudilo senzaciju među trgovcima naročito u Bijeljini, koji dobro po* znaju trgovinske prilike u Janji, ko* 'ја jc od početka rata, a iza oslobo* đenja pod blagotvornim djelova* njem općine i »narodnog vijeća« više jedno mrtvo selo bez i malo živahnog prometa, gdje se ni uz najbolju volju i najrazgranjeniji po* sao ne može ni pola toga uspjeha postići. Ali što za to mari porezni ured, ta radi se o muslimanima, a da to nije puka tvrdnja, iznosimo dva najbolja trgovca u Janji i to: Risto Stjepanović platio je za tu godinu 7.740 K, a Diko Stjepano* vic 11.110 K. Oni sami priznaju da bolje rade nego Huremović ili Sko* kič, a faktički im je posao dvaput unosniji. Zato ipak plaća prvi samo trećinu, a drugi polovinu od onog, što plaća Huremović ili Skokić. O* vim ne ve imo, da su ovi bolje pro* šli. Ne, možda je i njima pretjera* no, ali iznosimo, da se vidi, kako u Број 242 — Broj ovoj nesretnoj Bosni i porezni ure* 1 di imaju konfesionalne aršine. Da se ti aršini u praksi zaista upotreb* I ijuju, vidi se po tome, što neki tr* I govci pravoslavni kao na pr. , ‘рап Kostić plaćaju 567 K a mu* I sliman Mustafa H. Muharemović, čija je trgovina slabija od Koštice* ve, plaća 5.800 K. Isti M. H. Muha* remović lanjske je godine s ovakim istim poslom platio 800 K, ali je o* I vc godine i on priključen ostalim I muslimanskim žrtvama poreznog u* j reda. I Reći će sc, da toj nepravdi nije i kriv sam porezni ured, jer je u ko* I 'misiji bio i koji musliman. Jest, porezni je ured izabrao I komisiju od dva lica, od kojih je I 'jedan musliman, prazne tikve, silne j ambicije, koji po svojoj intelektu* alnoj spremi nije ni za što, a upleće sc u svašto. Sirota misli, da će se održati na površini, samo ako bude aminao. Dok jc stvar bila pred tom bajnom komisijom, Skokić i Hure* 'mović zaslužili su po 101.000 K; za ovu jednu hiljadu g. Avramović o** sobito se je zauzimao (tendencija jasna), a naši su naivnici drage vo* lje pustili po tu jednu hiljadla. Po* rezni je ured nakon saslušanja te vajne komisije udario svakom po* rezniku još 50% povišice. Ovako se radi u Janji, gdje po* rezni ured može nesmetano provo* Hiti svoju samovolju, a i ona jadna komisija je bila puka formalnost U Bijeljini jc n pr. spremna, savjć* sna i objektivna komisija, koja ne '•da poreznom uredu ni misliti na kon* ^esionalnost. Iznosimo tri njihove veletrgovine: Baruch Zadik (12.700 K), H. II. Salihović (9.030) i Popo* vac (9.030). Isto je tako i u Tuzli. Kod nas mora dva puta više da pla* ti jedan detalj ista musliman, nego grosista u Bijeljini, Tuzli i drugim trgovačkim varošima. Posmatrač. Upozorujemo pozvane faktore na ovu nepravdu i tražimo da se ovom sistematskom uništavanju musli* manskih trgovaca stane na kraj. Svraćamo pažnju na ovu stvar i našim poslanicima. Ur. * Bos. Dubica, 4. januara. Kako je Srskićeva vlada nagradi* vala zločince! Pred smrt i pogreb sadanje naše zem. vlade neće biti zgoreg, ako se čuju i ova dosad ne* čuvena, i od same vlade indirektno podupirana nedjela, učinjena od ovdašnjeg nadgruntovničara Š p i* r e V u i n c, o kom je već bilo go* vora u prošlogodišnjoj »Pravdi«. Glasom gruntovnog spisa G. 3/19. pozajmio je nadgruntovničar Špiro Vuina tobož ispred svoje su* pruge Angeline gosp. M. G. 3500 K i u tu svrhu u svojoj kancelariji svojom rukom napisao je ovu za* dužnicu, koju mu je dužnik potpi* sao: »Obveznica na 3500 kruna, koju svotu sam od Angeline Vuina rođ. Uremović u gotovom izbroje* nu u zajam primio, te sc obvezu* staje, a ne treba ni spominjati kak* pa kad se jedan viđeniji i tobože bremenarski rad, pa će ubrzo da pa* vim li smradom okužujc uzduh, oso* pametniji scljanin veselio obilatome ne na teret selu, bilo da i on postane bito u ljetno doba. prihodu primijeti mu župnik, koji »zrio« za ludnicu, ili da sasvim klo* je bolje od koga svakidan gledao Nešto od poljoprivrede, nešto ne i obnemogne. Kamo sreće, go* radi blizine grada, gdje ženskadija kako selo srče naglavce u ponor: »A sparu, da više selo nije nikad uke* prodaje voće i povrće a muškarac I jeste li vidjeli, gosparu, koliko selo salo ni cigle pare u ime »odredbine« kojemu se ne rači motika — ino* troši za umobolne, zaklonjene u po* na žestoka pića koja ga »odredbi* že u svako doba da zaradi dobru I krajinskoj ludnici, koje su onamo na« neizravnim putem zbilja »odi* samo vino i rakija otjerali? Jeste li rc« i tamni, ono bi, vjerujte, drukči* nadnicu, bilo bremenarstvom, bilo pogledali u općinskim blagajničkim je cvalo i mirisalo! posJužbom i t. d., da ii ne spomenem lijep novac što ga u Plojkama os* knjigama koliko je selo potrošilo za Isti mi je župnik drugom prilikom liječenje vama kao i meni poznatih kazivao, kad sam se s njime razgo* tavi ja putnik na prolasku u krčmi, u dućanu i u pekarnici, selo bi mo? bludnica, koje do svoj prilici ne bi I varao o sudbonosnim posljedicama alkoholizma, da je on pri samrti glo da žive kao jedno po jedno, pa* postale skitušc i curctine najniže bagre, da im se očevi nijesu podali s Bogom pomirio mnogo seljana o* če bolje nego ijedno u onome kraju, bojega spola u tri župe, gdje je žup* a ono naprotiv, ako zapravo i ne pijanstvu, te zapustili svoju djecu nikovao, ali najteže umiru alkoholi* gladuje, jedva životari životom o* upravo onda, kad su najviše trebala čari, osobito onda kad su u snazi, noga, kojemu je porok pijančova* pažnje, oslona i zaštite? Bit će i vama, gosparu, poznato, da je selo nja oteo snagu i volju, uskolebao upravo prema rečenici: »Bogu dušu, Plojke doživjelo ono, što nije valj* ravnotežu, zamaglio vid, pomrsio Bog je ne će«; a da je najstrašnija da nijedno drugo na svijetu, da su smrt, koju je zapamtio i koja mu pamet i vedro prosuđivanje. U Plojkama rijetkom kojom iz* tri kćeri raspikuće i propalog pija* se duboko usjekla u pameti bila ne* niče M. po prilici unatrag pola go* I opisiva .besmrtna borba, užasno tr* nimkom — a takovi ekonomski na* predu ju — pije: mlado, staro, muš* dine bile spolno okužene i u isto ganje i lamanjc, tc živinska rika ko, žensko, odrasli, nedorasli, dje* vrijeme liječene u pokrajinskoj bol* mlade čvrste žene, poznate alkoho* ca, nače i djeca u povojima, jer nici. Nu takove sramote, gosparu ličarke, punih dvanaest sati prije moj, nastavi župnik svečanim »cres* češće besvjesna i glupa - prije, no nego je izdahnula. U njezinoj se ccndom« ne biste zapamtit ni vi, zločinačka majka znade da miri kući prije par mjeseci objesio 18* njihov scljanin, ni ja, njihov župnik, svoje zaplakano dijete u kolijevci godišnji sin, koji je — slijedio očev omamiv ga rakijom, ili drugim že* da je njihov otac uredno živio, da i majčin primjer — u posljednje do* sc nije skotrljao niza stube ljudsko* stokim pićem. ba bio batalio kupicu, te pio rakiju Bio sam na prigodi da vidim ko* .ga nonosa i dostojanstva na najni* samo iz čaše na dušak! liko selo utjerava u ime »odredbinc« žti stepenicu i postao alkoholičarom, (Svršiće se). na osladene i neosladene »žeste«. ! koji je već sada jedva sposoban za �Број 242 — Broj jem, da ću na gornji zajam plaćati 8% kamata računajući od danas i to za svakih 6 mjeseci. Ujedno ob* vezujem se ovaj zajam bez prigo* vora vratiti za 1 godinu dana to jest 2. januara 1920. i to u vrijedno* sti srpske države, td jest 3500 dinara. Za osiguranje gor# njeg zajma dozvoljujem i <privolju# jem, da šc uknjiži pravo zaloga za svotu od 3500 dinara, na mojih 7/32 dijela nepokretnina upisatih u A. I. gr. ul. broj 40 i 799 kat. opć. bos. Dubica i moju ’/t*nu nepokretnina upisanih u A. I. gr. ul. broj 815 iste kat. općine u korist Angeline Vui* ne rođ. Uremović iz Bos. Dubice«. U kakovom je duševnom i materi* jalnom stanju bio dotični dužnik, kad je mogao pristati, da mu Vu* ina, kao takav kaišar i lihvar glavu ■osjeća i da mu za godinu dana na* plati samo 10780 K kamata za po* zajmljenu glavnicu u iznosu od 3500 K, lako je prosuditi. Na tužbu, da se ovakovc lihve po gruntovnim knjigama nc smiju pro* voditi i knjižiti po gruntovnim knjigama s dinarima na mjesto pozajmljenih kruna, pozvala je ze* maljska vlada Vuinu, da se oprav* da. a on mjesto da prizna krivnju, falsificira gornju obveznicu dodav* si stavci obveznice: »Ujedno se obvezujem ovaj zajam bez prigo* vora vratiti za 1 godinu dana, t. j. 2. januara 1920. i to u vrijednosti srpske države to jest 3500 dinara« ove zgodno umetnute riječi: »Ako krune ne budu više u teča* j u«. Tim je nezakonito sasma pro* mijenio sadržaj tog službenog ak* ta i tako počinio zločin prevare i zločin svoje uredovne vlasti. Taj je falzifikat priložio vladinom spisu .kao opravdanje i kao dokaz svoje nevinosti. Ovo falsificiranje službe* npg akta od strane nadgruntovniča* ra Vuine sudbeno je konstatovano kod ovd. suda zapisnikom od 1. sep* tembra 1920., koji je istog dana po* slan zem. vladi. Šta mislite, da je na to učinila zem. vlada? Ona je Vuinu kao za nagradu premjestila iz kotarskog u okružno mje* sto! Poslala ga je u Bihać, da tamošnjim muslimanima (tumači Krizmanove i Srškićeve agrarne na* redbe, pod koje je spadala, kako »svačija«, tako i zemlja tog istog Vuine, ali koji ju je mogao prodati i prcnisati za svotu od 224.000 kru* na. Pa i uza ovako znatan kapital, koji je na ovakav i sličan način mogao biti stečen, nije nadgrun* tovničaru Špiri Vuini pravo, što ga je pri polasku u Bihać ovdašnji sud radi njegove drskosti prema pošte* nim građanima osudio na 10 dana zatvora,, pretvorivo u novčanu glo* bu u iznosu od 1000 K. On u svom utoku ’aže htijući izbjeći zasluže* noj kazni i navodi, da je »siromaš* ni činovnik«. Ovako se radilo za Srškićeve vla* de, u kojoj je šef pravosuđa, g, Dr. Simić bio mišljenja, da bi za gor* nie zločine bio dostatan samo u* kor! Hoće li pri tom ostati, vidjcee* mo. G. Dr. Svrzobio je podnio, »na merodavnom mestu« i pismeni zah* tjev, da mu se na to odgovori, ali odgovora nikad ne bi. Ali također još uvijek čekamo preporučujući sad Bišćanima, da na ovog zločinca dobro paze, šta će u gruntovnici u* činiti. Spectator. Pofitlčhi pregled. UNUTARNJI. Radić ne će u Beograd. Zastupni* ci hrvatske seljačke stranke vijeća* li su u prošlu subotu u Zagrebu i jednoglasno zaključili (bilo je 47 iza* branih poslanika), da njihovi posla* hici ne pođu na sjednicu konstitu* ante na 12. ov. mj. Razlog je tome § 8. privremenog poslovnika, koji Određuje, da svaki poslanik mora po* ložiti zakletvu kralju. Osim toga je nepravedna i odredba, da se ustav prima jednostavnom većinom. Pri* mijeno je više rezolucija u smislu zaključaka seljačke skupštine u Zagrebu od 8. pr. mjeseca i te će se rezolucije poslati svim parlamen# tarnim strankama u Beogradu. МПРАВДА“ — „ PRAVDA“ ! ! ■ j I ; I I Ministarski savjet prima nacrt ustava. Iz Beograda javljaju, da je ministarski savjet završio debatu o ustavu. Nacrt je predan predsjed* ništvu konstituante i pojedinim klubovima. Predsjednik konstituan* te predaće taj nacrt ustavotvornom odboru, kad se ovaj izabere. Ova vijest nc kaže ništa o tome, u ko* liko se ovaj nacrt razlikuje od na* crta Vesnićcvc vlade, koji je bio njegova podloga i stoga o njemu ne možemo ni mi imati svoga misije* nja, dok sc ne preda javnosti. Osiguranje bezbjednosti u južnoj Srbiji. U ministarstvu predsjedniš* ’tvu održana je 9. ov. mj. sjednica ministarskog savjeta. Najveći dio vremena bio je posvećen diskusiji oko popravka stanja javne bezbjed* nosti u južnoj Srbiji. Poslije opšir* nog izvještaja, koji je podnio mini* star unutrašnjih djela Milorad Dra* šković, vlada je riješila, da pre# duzme što opsežnije mje* rc radi obezbjedena živo* t a i i m o v i n e t a m o š n j e g p u* č a n s t v a. Posljednji arditi ostavljaju Krk. Jz Vrbnika se javlja: Posljednji D’Annunzijevi razbojnici napuštaju otok Krk, prepuštajući talijanaši* ma grada Krka oružje i municiju. U gradu Krku iskrcavaju se redo* viti talijanski vojnici, koji su stigli u dva parobroda. Među našim sta* novništvom vlada red i mir. Rudarski štrajk u Sloveniji. Iz Ljubljane javljaju: Trbovljansko društvo udovoljilo je zahtjevu mi* nistarstva za socijalnu politiku i pristalo na povišicu radničkih plaća u visini onih kao u državnim rudni* cima u Velenju i Zabukovcu. U tr* bovljanske rudnike izaslati će se posebna mihisterijalna komisija, koja će sc na licu mjesta i na teme* Iju poslovnih knjiga, te drugih po* trebnih podataka, osvjedočiti i od* lučiti, da li, i u koliko bi bilo po* trebno povišenje cijena ugljenu, u* slijed navedenih povišica radničkih plaća. Uslijed toga pozvala je slo* venska pokrajinska vlada štrajku* juće radništvo, da odmah nastupi rad, t. j. u ponedjeljak dne 10. o. mj. u svim rudnicima, jer bi se inače moralo istupiti protiv štrajkaša i njihovih vođa najstrožijim sred* stvima. . . VANJSKI. Legijonaši ispraznili Rijeku. — Iz Opatije se javlja: Rijeku su legijonaši ispraznili. U gra* du ih nema više od 1000, a i ovi će za dan dva otići, pa će se za red i mir u gradu brinuti jedino građan* ska milica. Jučer je na Rijeku sti* gla komisija oficira, koja ima da preuzme ratni materijal. Među tim materijalom nalazi se i velika koli* čina eksploziva. Protiv diktature i revolucije u I* foliji. Rimski listovi donašaju izvje* štaj centrumaške grupe talijanskih socijalista, koji će biti iznesen na nacijonalnom kongresu socijalista u Livornu. U izvještaju izražavaju se protiv diktature proletarijata i re* volucije. Potonja bi u Italiji dovela do građanskog rata i vojničke dik# tature. Osim toga je revolucija po ruskom uzoru u Italiji nemoguća. Kako sc iz Rima javlja, odbila je talijanska vlada vizum pasoša Zi* novjevu i Buharinu, koji su htjeli da sudjeluju kongresu u Livornu. Stambulijski o srpsko*bugarskom sporu. Iz Praga javljaju, da je sa* radniku lista »Venkov« izjavio Stambulijski, da je u Poljskoj odr* žao 20 govora u kojima je nastupao za čcsko*poljski sporazum. Ujedno je izjavio, da je usprkos odklanja* jućeg stanovišta beogradske vlade za češko posredovanje, ako je mo* guče pod osobnim vodstvom pred* sjednika Masarvka, koji neka bi nastojao, da se Srbija i Bugarska sprijatelje. Bugarska da bi se rado podvrgla sudištu, sastavljenu od slavenskih naroda, koje neka bi od* lučilo o srpsko*bugarskom sporu. Rumunjska i sovjetska Rusija. Rumunjska vlada izdala je komu* nikej o odnošajima Rumunjske spram sovjetske Rusije, u kojem se veli, da se pregovori između obiju vlada vode već od februara prošle godine u posve prijateljskom tonu. Koncentracija ruskih četa na ru* munjskoj granici je uslijedila radi toga, što se čete pod zimu moraju smjestiti u zimske kvartire, koji se tamo nalaze. O namjeravanom na* padu Rumunjske na Rusiju nema nikakvog govora, jer da je Rumunj* ska htjela napasti Rusiju, učinila bi to onda, kada je potonja stajala u borbi sa Poljskom. Poslije rascjepa francuskih soci* jalista. Iz Pariza javljaju: »Konfede* ration Generale du Travaile« jav* lja, da je povodom raskela u soci* jalističkoj stranci izdala proglas na francusko radništvo, u kojem ss ve* li: Komunistička frakcija je time, što je primila moskovske uvjete pokazala, da namjerava proširiti svoje razorno djelovanje i na stru* kovnu internacionalu, u kojoj ima 27 milijona radnika. C. G. T. otkla* nja odgovornost za taj raskol na o# ne, koji su primili moskovske u* vjete. Opasnost rumunjskosruskog га* ta? Po pariškim vijestima progla* šeno je od rumunjske vlade na gra* nici Besarabije ratno stanje. Zc* Ijeznički promet je obustavljen u svrhu, da se transportiraju znatne čete na granicu. Rumunjski general* ni štab je ponovno ustanovio, da se sa strane Rusije na rumunjskoj gra* nici sabire brojna vojska. Diktatura nad poljskim željezni* čama. U Poljskoj je stanje na že* Ijeznicama tako strašno, da je mi* nistarski savjet zaključio, da sc dik* tatura nad željeznicama predade jednom željezničkom vijeću, u koje je ušao general Norwid i dva inži* njera. Pucnjava u Gorku. Iz Dublina javljaju: Po službenoj vijesti na# padnuta su dva vojnička automobi* la blizu Corka pucnjavom iz pusa* ka i mitraljeza. Vojnici su uzvratili pucnjavu, na što su napadači po# bjegli. Vojska nema gubitaka. Po nalogu komandanta porušeno je pet kuća iz kojih se po iskazu voj* nika pucalo na njih. DomatB vijesti. Страна 3 — Strana i režiju, da siromašniji građani ne ! mogu trošiti skupog duhana; a po#, ! liciju upozoravamo, da kojekakva dječurlija još uvijek nudi po ulica# ma jeftini režijski duhan po skupe I pare. Poziv na IX. redovnu glavnu I skupštinu društva »Hurijjet« koja će se obdržavati u petak na 14. ja# nuara 1921. u društvenim prostori# jama u 6 sati na veće (u 2 sahata po ahšamu), Musi, čitaonice Kira* ethane. Dnevni red: 1. Predsjednik . otvara skupštinu; 2. Izvještaj druš* I tvenog tajnika; 3. Izvještaj društve# nog blagajnika; 4. Izvješće nadzor* nog odbora: 5, Interpelacije; 6. Bi# ranjc upravnog i nadzornog odbo# ra; 7. Eventualije. Primjedba: Ne uzmogne li skupština zbog ne# dostatnog broja članova stvarati zaključke, sazvaće usmeno drugu do 8 dana, koja bez obzira na broj prisutnih članova može zaključke stvarati (§ 32. »Hurijjetovih« pra* vila). Odbor društva »Hurijjet«. Dr. S. Alečković. advokat u Travniku, preselio je kancelariju u I. kat kuće prema poštan. i brzoj, uredu. O Latifu Zajmoviću iz Prozora koji je zarobljen godine 1015. i naj* zad se javio iz Sibirije umoljavaju se naročito zarobljenici, koji se vra* čaju iz Sibirije, ko bi šta o njemu znao, da javi na Halil ef. Zajmovića trgovca Prozor. Kajonov nedjeljni kalendar nek ne fali ni na čijem stolu. Ima sve blag# dane u crvenoj boji štampane, a sa# držaje sav muslimanski, srpsko*pra* voslavni, jevrejski i rimo#katolički kalendarium. Cijena mu je po ko# madu 30 K. — Preprodavačima ra# bat. Narudžbe iz vana izvršuju se brzo i tačno. Pakovanje se ne raču# na. — Knjižara Daniel i A. Kajon. Prehlađeni li ste? — Bole Vas pr* sa? Grlo? Imate li kašalj? Hunjavi# cu? Dobar prijatelj Vam je za ova* kovih zlih časova Fellerov pravi El# safluid! 6 dvostrukih ili 2 velike spe# cijalne boce 42 krune. Državna tro# šarina posebno. Zagorski sok za pr# sa i kašalj 1 boca 9 kruna. Pokvaren li Vam želudac od zle hrane? Fcllerovc prave Elsa*pilule — pa opet sve u redu! 6 kutija 18 Stubica donja, Elsatrg br. 310, Hr# kruna. Omot i poštarina posebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feller, vatska. B. CIJENE PADAJU! Papirnici D'. i A. Kajon, Sarajevo, Kralja Petra ul. 19., stigla je veća količina prvo# klasnog koncept papira, bez# uvjetno sposobnog za pisanje tin# tom, u težini od 11 kg za 1000 taba* ka, te se prodaje, dok zaliha traje, po 385 K na 1000 tabaka. Vanjske narudžbe obavljaju se odmah; pa# kovanje se ne plaća. Odlazak Regenta Aleksandra. Jučer poslije podne u 2 i po sata krenulo je sa Ilidže Njegovo Viso* čanstvo Kraljević Aleksandar po# sebnim vozom preko B. Broda u Beograd. Nečuveni škandal. Po nalogu ko* turskog ureda u Mostaru je ovih da* na po noći 10 policajaca izbacilo iz vlastitog stana staru majku H. Ahmct ef. Karabega u Mostaru, Brankovac u!., da useli Pa ju Ilicsa učitelja osnovne škole. Stanbeni u* red je doduše bio izdao odluku za to, ali kad je bio izvješten o stvari 'povukao je i predao stvar kot. ure* du. Predstojnik je primio utok, ali se adjunkt Petrić umiješao u stvar i bez odobrenja predstojnikova svo# jevoljno odredio, da se stara žena izbaci na polje. Polica j isu for* Dopisniku iz Maglaja. Vašeg do# m a 1 n o p r o v a 1 i 1 i u kuću, iz# bacili stvari na polje i raz# piša protiv poreznih organa ne mo# žemo uvrstiti. Ako je onako, kao lupali jedno ogledalo u vrijednosti od K 2000.—. Ima Ii na svijetu još što pišete, pokupite potvrde od o# koje mjesto, gdje vlasti same ovako soba, koje su jedanput platili po# gaze najosnovnija građanska pra* rez ovrhovoditelju Kumanoviću, a on ga »pronevjerio«; potvrde spre# va? mite državnom odvjetniku u Tu# »Hak« u Skoplju, koji je dosada zlu. Pronevjerenni se novac mora izlazio samo na turskom jeziku, po# namiriti ljudima. Čudimo se, da de# čeo je od 5. ov. mj. da izlazi i na legat Ministra finansija nije do da# našem jeziku i to jednoć sedmie# nas uredovao kad mu je stvar po# no. Razlog je tome, što srpskoj ja# znata. Primite selam. vnosti nije bio pristupačan izlazeći samo turski i što prema tome nije mogao postići svog cilja, da naime iščezne ono potpuno netačno shva* ; tanje kod Srba, kako su naši Turci | neprijatelji ove države. Dobrovoljni prilozi: Faik Sadiko# Mi svojim čitaocima najtoplije vic sakupio je među građanima u preporučujemo ovaj list i molimo Ljubuškom K 76 . Dr. Mihić u Lju# naše sa radnike, da (svojom sarad* Duškom sakupio je 114 K; podod#njom pomognu ovaj bratski list. bor u Nevesinju dostavio je K 478 Ci jena je listu (dva puta turski, je* dobr. pr. Tu svotu darovaše slijede# dan puta srpski i turski u sedmici) ći: Smajil eff. Serdarević K 12; Ah# 42 dinara na pola godine. Admini* med Pckušić Nevesinje K 52; Mu# stracija se nalazi u Skoplju, Kara* sta j beg Čelebić K 20; Arif eff. Ča# đorđeva ul. broj 76. nović K 26; Salih Balić K 20; Nu* Trafike ne prodaju jeftinog du# rija Kapetanović K 40: Mustajbeg hana. Tuže nam se, da se u trafika* Kapetanović iz Banje Luke K 100; ma ne može dobiti nikako duhana Omer Balić iz Mostara K 20; Saban 4. klase, t. j. paklića po K 2. po K Husović iz Nevesinja K 88. Osim 6.50 i cigareta Vrbas. Skupljeg ima toga poslao je isti pododbor 5 q u obilju. Upozoravamo duhansku i krumpira za konvikt u Mostaru. Po# Porube uredništva. Gajretov glasnih. I | • 1 �Strana 4 — Страна Broj 242 — Број „PRAVDA" — „ПРАВДА" vjerenik Osman Beganović iz Klju* ča prilikom posjete Gajretovc kan* cčlarijc darovao je K 108; povjerenik Hilmija Sadiković iz Ljubuškog -.poslao K 400 sakupljenih prilikom glavne skupštine čitaonice »Iršad«. Općinski ured Brača poslao potpo^ rc K 100; Gradsko poglavarstvo 'Pravnik K 5000 potpore; Pododbor Srebrenica članarine i priloga K 1663; Općinski ured Puračić prilo* ga K 150: Trgovačka banka u Tro« binju poslala je dobr. pr. K 500; Pododbor u Stocu poslao je dobr. pr. K 920; Pododbor Bos. Samac sakupio je na svadbi kod g. Izctage Izetbegovića K 515; darovali su sli­ jedeći: po K 50: Huscjinaga Čizmić, Osmanbcu Gradaščević, Mustafaga Izetbcgović: po K 40: Sejfudinaga Maglajlić. Muhamedaga Džabija; po K 35: Muharcmaga Bajraktare^ vić; no K 30: Ibrahim Ceribašić; po K 25: 11. Salihović N urija. Suljo Bičić: po K 20: Arif Džakić. Junuz? aga Dclagiia i Sulcjman Dagović: po K 15: Mustafa Suljić: po K 10: Alija Kunić. Sulejman Derviš, Se; . lim I Mvarlić. I lakija Hasancfcndić, Suljaga Vajzović. Ago Sulejmano* I vić; Džemal Bičić: po 5 K: ševko ! Prcić. PRIPOSLANO.*) Ха 8. ov. mj. izašla je notica u , »DomtAini« pod naslovom: »Tuž* ba na agrarnu Direkciju«, u kojoj , se moja osoba spominje. Molim us redništvo, da mi primi ovo kao od= : govor na gornju noticu: Zubanefen* । dija! Ja sam uistinu rentu podigao : od kot. ureda u Livnu u iznosu od K 20.000 što ne iznaša ni osminu o? noga, što bi imao po pravu da do« bijem, kad bi u naravi hak dobio, a ti. klepatalo, dobio si K 2,(X)0.000 na račun svoje duše, pa neka čis taoci i javnost prosude, ko je od nas bogatiji. Sarajevo, 10. januara 1921. I Muhamedbeg Sulejmanpašić. i *) Uredništvo ne odgovara ni za i sadržaj ni za stil. Muslimani sjetite se „Gajreta"! Stavljamo na znanje našim cijenje­ nim mušterijamn da smo našu dugo­ godišnju radionicu povećali i u red ’ stavili, te smo sada u stanju našim Upozoruju se svi vlasnici robe, i cijenjenim mušterijama liferovati svaku količinu podvržene gradskoj »kaldrmiji« u gra­ du Sarajevu na moj poziv, oglašen u tahanhalve 4. broju »Narodnog Jedinstva« od 10. I u poštanskim paketima, te u kantama o. m. da svoje zalihe sa stanjem od , po 20 kila, Le 10. januara 1921. kod gradskog dohorahatlokum darstvenog ureda Preradovićcva (bivša Šljivina) ulica najkasnije do 20. o. m. ! pod poznatom markom ORIENT u ku­ prijave i otpadajuću kaldrmiju pod tijama po1.,, ‘Д i jedne kile te sanprijetnjom tamo predviđene kazne I dučićima po 5 kila sa bademima i bez. Molim cijenjene mušterije neka se uplate. obrate na Vladin komesar: Broj 627 921. Proglas. Dr. Nowadt. Braća flrifović, Sarajevo. Upravo stiglo! Kockastog šećera po к 61 kg. Santos kave l»a po к 58 kg. Carolina riže po к зо kg Dioničari Мш limanskE Centralne Bunite za Bosnu i Нвгсгg. d d. u Sarajevu i sva ostala prekomorska roba i južno voće dobije se na veliko dok zaliha traje u trgovini sa kolonijalnom robom na veliko mogu podići dionice 1. i 11. emisiju ako polože megiutimnice (privremene potvrde) o 111. i IV. uplati, a ako su te potvrde izgubili, m®gu u smislu za­ ključka ravnateljstva dobiti dionice i bez tih potvrda, ako potpišu potrebno očitovanje. Ovo se očitovanje može dobiti kod navedenog zavoda na zahtjev svakog dioničara, kojeg se tiče ovo obaviještenje. Sarači ul. 31. o*♦♦♦♦ ♦ PAPIRMCA ♦ $ HAMDIJE KOPC1CA ♦ Ф ♦ ♦ > £ < ♦ preporučuje svoje bogato stovarište svih vrsta papira, kancalarijskog i školskog pribora. — Naručbe se obavljaju brzo i točno. Cijene umjerene. Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 * J ♦ * * * ♦ Šumski ekonom čeb, s državnim ispitom šumara, absolvent gospodarske škole sa više godišnjom praksom u obedvje struke, primio bi službu šumara na jugu naše države. — Ponude slati na Jaroslav Dzimal, šumar u Stipaliču p. Motnik (Slovenija). Jedina Muslimanska restauracija „BALKAN0 Spaho i Kašmo Telefon 541. Jedini na Balkanu »MEĐUNARODNI TRGOVINSKI POSREDNIK« Štampa se u 50.000 primeraka i kao ekonomsko-informativni list dobro uređen, zanimljiv, potreban, on je uspeo da za kratko vrijeme prodre u sve krajeve naše zemlje. »MEĐUNARODNI TRGOVINSKI POSREDNIK« je jedini časopis ove vrste i najviše su njime zainteresovani proizvađači, industrijalci, trgovci i zanatlije jer u svakom broju nalaze sva obaveštenja koja su im potrebna. Naročito ih je »MEĐUNARODNI TRGOVINSKI POSREDNIK« zainteresovao sa svojim rubrikama »Prodaja« i »Kupnja« u kojima ovaj časopis kao organ Muzeja Međunarodne Trgovine i industrije publikuje u svakom broju sve ponude stranih artikala i tražnje naših zemaljskih proiz­ voda, koje Muzej dobija svakodnevo iz cijelog svijeta, i tako oni koji imadu neki zemaljski produkat na prodaju nađu uvek najboljeg kupca, a oni pak koji trebaju neki strani artikal nabave ga iz prve ruke i po najpovoljnijim cijenama. »MEĐUNARODNI TRGOVINSKI POSREDNIK« u Beču preporučuje se muslimanima, koji putuju tamo. Kuhaju se domaća jela, te se može dobiti ćevapčića, ražnjića, gjulbastija, bureka, lonca i. t. d. je najpodesniji časopis za oglašavanje jer ne samo da se rastura mnogo više od svih dnevnih listova, nego se i čita mnogo više, uvek je pred očima. Pritom cijene oglašavanja su mnogo jeftinije nego u ostalim listo­ vima. Pretplatu, koja iznosi 50.— Din. godišnje treba slati administraciji. »MEĐUNARODNOG TRGOVINSKOG POSREDNIKA« Beograd, Knjeginje Ljubice ul. broj 9, sa oznakom artikala koje pretplatnik ima na prodaju, kao i onih koje on treba, da bi se to bezplatno moglo publikovati u narednom broju poslije čega će pretplatnik dobiti hiljadama tražnja za ono što nudi, kao i hiljadama ponuda za ono što on treba. Tarifa oglasa na zahtev. Abdulah eff. Cvijetić, Wien, I., Fleischmarkt 9. Muslimanska trgovačha i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu Dionička glavnica K. 10,000.000 Podružnice u g. Brodu i F3. Novom Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS. i u inozemstvu. Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovolj­ nije. Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. Daje sezonske i aprovizacijske kredite, — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — ROBNO ODJELJENJE kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. - - - tadanja: Hralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: ZN Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dion. društvo u Sarajevu. - Podružnica u Tuzli. Potpuno uplaćena dioničarska glavnica K 5,000.000. Pupilarno siguran. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko 11,000.000. — Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i .•. razne druge kredite. Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. л Obavlja sve bankovne poslove najbrže i najpovoljnije Odgovorni urednik- Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. •Mamparija Danlel & A. Kajon, Sarajevo, � https://kolekcije.nub.ba/files/original/55688615532f94623416eba2599b35e1.pdf 773438c5c4dd408e13a805d8d8389b65 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. pojedini огој К, 2,— IZLAZI SUBOTOM, UTORKOM I ČETVRTKOM. UREĐUJE REDAKCIONI ODBOR. PRETPLATA. GODIŠNJE K 180, NA POLA GODINE K 90. UREDNIŠTVO I UPRAVA NA­ LAZE SE U KRALJA PETRA ULICI U VAKUFSKOJ PALAČI. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Sarajevo, subota 15. januara 1921. (5. Đžumadel-ula 1339.) Broj 5 (243) Muslimani i jugoslavenstvo. Pored svega toga, što nas mnogo nerješenih zadaća čeka, ipak ću bi­ ti slobodan po mom mišljenju is* taći jednu od najvažnijih i najčas* nijih, a to je zadaća nacionalnog u* jedinjivanja ili izgrađivanja jugo* slavenskog nacionalizma. Velim sa* mo izgrađivanja i dotjerivanja, jer mi imamo za to dosta pribrana ma* terijala donesena što sa bratske srp* ■ske, što sa bratske hrvatske strane. Pored svega toga, što smo do sad bili sasvim hladni prema kompot nentama jugoslavenskog nacionaliz* ma kako prema srpstvu, tako prema hrvatstvu, jer smo u jednoj kompo* nenti gledali pravoslavlje, a u dru* goj katolicizam, mislim, da ćemo se najbolje odužiti svome rodu, a* ko se svi skupa izjavimo, da ćemo se objeručke prihvatiti jedne rezul* tante, koju zovemo Jugoslaven* stvom, koja nadomješta ili sadrža* va sva tri plemenska nacionalizma i srpstvo i hrvatstvo i slovenstvo, koja obuhvata sve tri vjere, kako pravoslavnu, tako katoličku, a tako i našu islamsku vjeru. U jugoslaven* stvu samo možemo svi skupa gleda* ti nešto svoga vlastitoga, to je naš nacionalizam pravi. Naročito nama muslimanima je najnužnije po,prihvatiti jugoslaven* stvo preskačući ili priznavajući i •srpstvo i hrvatstvo, jer najzad mo* žemo biti zadovoljni, da nijesmo zadojeni ni srpskim ni hrvatskim šovinizmom, pa smo baš radi toga najpristupačniji jugoslavenstvu. I ako je jedan dio naše inteligencije osvjesten hrvatski, a drugi dio srp* ski, pa ako bi ta inteligencija na* stavila daljnje osvještavanje, mo* ralo bi doći do sukoba, morao bi doći raskol među muslimanskim re* dovima. Tako bi smo opet doveli muslimane u dva protivna tabora i s time bi smo samo pojačali slabe odnošajc između naše si^sko*hr* vatske braće. Danas je baš najnuž* nije, da se kod nas vrši proces spa* janja, a ne rastavljanja i moram na* glasiti, da ćemo uzvišenu ulogu odi* grati, ako nam uspije, da sjedinimo zavađenu braću. Mi muslimani jesmo najćišć; srp* ska*hrvatski elemenat, jer posjedu* jemo sve one najčišće nacionalne o* sebine, koje nas čine dijelom jugo* slavenskog naroda, i samo nam fa* li nacionalno ime pored što veće ljubavi prema našoj domovini 1 na* soj nacionalnoj državi. Do sada se je nama predbacivalo: »Vi nijeste ni Srbi ni Hrvati«, ma da smo to ' vazda bili, samo nijesmo bili imena svijesni, pa da i to jednom dokraj* cimo, da čak ne samo da svoju bra* . ću stignemo, nego da ih i za jedan , korak prestignemo, ako kažemo: ј Nemojte se braćo uzaludno ni iz* i među sebe, a kamo li radi nas sva* ! dati, mi smo svi Jugoslaveni. i Mi hi smo sa svojim Jugoslaven* stvom pokazali našoj ostaloj nemu* slimanskoj braći kamo bi i oni tre* bali da idu, mi bi smo zapravo prvi mogli prakticirati ono uzvišeno ime, koje je bilo ideja našim velikanima, mi bi smo zapravo bili potpuni Ga* jevi Iliri, Starčevi ćevi Hrvati, Ka* radžićevi Srbi i najzad Strossmave* rovi Jugoslaveni. I mi bi smo tako mogli steći također zasluga za naše nacionalno ujedinjenje, pored naše ostale braće, na čijim zaslugama i počiva naša slobodna ncionalna dr* žava, koju najradije nazivamo samo onim imenom, koje joj njbolje od* govara, a to je Jugoslavijom. Samo na ovaj način ćemo presta* ti svađati se između sebe i izbjeći ćemo onoj predratnoj borbi, koju su vodili dva rođena brata od jed* nog oca i jedne matere, jer je je* dan bio najveći Hrvat, a drugi naj* veći Srbin, a mi eto sad vidimo i priznajemo, da je jedan Hrvat, a drugi da je Srbin, ali da su obojica Jugoslaveni. Ujedno ćemo prestati sa onom nestalnošću, koju smo u I više mahova pokazali, jer smo znali j kao Hrvati da omrknemot, a kao i Srbi da osvanemo, što je prouzro* j kovalo nepovjerenje u naš nacio* i nalizam kako kod Srba, tako kod 1 Hrvata. ■ Još mi je istaći, da se mi zovemo : Jugoslavenima za to. što priznaje* I mo da smo i Srbi i Hrvati, a ne da smo mi Jugoslaveni za to, što nije* i smo ni Srbi ni Hrvati, jer kad mi I ne bismo bili Srbi ni Hrvata onda pogotovo ne bi smo mogli biti Ju* goslaveni. Ako ikoja jugoslavenska pokraji* na, a ono Bosna i Hercegovina je najnužnija jugoslavenskog naciona* lizma, jer je to zemlja, u kojoj se drži u ravnotežju srpstvo sa hrvat* stvom. jer je to jedna prijeporna zemlja srpstva i hrvatstva, a da pre* stane biti prijepornom, da se ne budemo svađali, je li Bosna srpska ili hrvatska, mi muslimani doviku* jemo: Bosna je jugoslavenska, jer je i srpska i hrvatska. U Beogradu, 7. januara 1921. Husejn Alić, nar. poslanik. Vahufsfti sabor. (Nastavak). IV. naslov: 3* sjednicu, 1. ov. mj. otvara pred* sjednik g. Reisubulema s dnevnim 1. hardži muhastbe redom: Proračun centralne v. m. za* 2. službene takse klade za godinu 1921. Na, predlog 3. paušal za pre«o« pristojbe g. Korkuta prima se predloženi pro* V. naslov: račun kao podloga za specijalnu de* batu. Proračunski referent g. Mute* Kamate Ukupno velić čita pojedine stavke, koje se poslije debate redom usvajaju: B) POTREBE. 20.000 I 100 4.000 | « 40.000 K 3,220.328 I. POGLAVLJE. A) POKRIĆE. 1. naslov: I. naslov: K 2.250ЛКХ) 10% prirez II. naslov: Bo«o^k>vna subvencija III. naslov: 1. zakupnine 2. desetinski paušal * « « < « « 360.000 5.000 9.220 Dnevnice i putni troškovi članova sabora i sab. odbora K 150.000 11. -naslov: Ured saborskog odbora a) osobna beriva: 1. osobna beriva činovnika K 324.256 2. osobna beriva podvornika « 22.000 ■ ' i ' • ! i ‘ j : ; * j 1 3. beriva honoriranogosoblja « 50.400 4. mirovine « 10.000 b) stvarni izdaci: 5. dnevnice pisara K 60.000 6. potrebe ureda ipisarnc « 60.000 7. primi troškovi « 26.000 Hl. naslov, vak.-mear. povjerenstva, a) osobna beriva: Zaključuje se, da se prepusti saborskom odboru, da razdjeljuje dotaciju za kot. v. m. povjerrnstva, te za džamije, tekije, tur­ beta i za sibjananekitebe prema potrebi i svojoj uviđavnostl. U ovom naslovu je odo­ breno j ovo: 1. beriva poslovođa, podvornika. uredske potrebe, kinje i uzdržavanje zgrada i izvanredni izdaci K 240.000 IV. naslov: uzdržavanje zakladnog imetka. 1. uzdržavanje nekretnina zakladnog imet­ ka K 100.000 2. porezi i druge daće « 150.000 II. POGLAVLJE. 1. naslov: Pufeni! troškovi ulema-mndžlisa i muftija K 25.000 II. naslov: džamije, tekije i turbeta: 1. beriva stalnih službenika, 2. pripomoćmh službenika. 3. uzdržavanje vjerskih i 4. rasvjeta i drugi stv. izdaci K 125.000 HL naslov: uzapćeni vakufi: 1. beriva službenika i 2. vjerske svečano­ sti, rasvjeta i drugo K 18.000 III. POGLAVLJE. 1. naslov: okružna medresa: 1. beriva službenika. 2. uzdržavanje zgrade i namještaj i 3. uzdrž. učenika K 780.000 H. naslov: ostale medrese: 1. beriva službenika K 33.000 2. razne potrebe medresa « 6.000 3. uzdržavanje zgrade « 500 HL naslov: mekjtebi-ibtidaije: K 1,000.000 « 127.2000 < 21.000 paušali mekjtebi-jbtidajja < 60.000 kinje i uzdržavanje zgrade < 50.000 putni, selidbenu troškovi i substitucije K 10.000 nagrade i potpore * 2.000 elementarne štete « 2.000 vjeroučitelji na nar. osn. šk. < 5.000 I 1. beriva nastavnika beriva pođvornika ' 2. 3. mirovine 4. 5. 6. 7. 8. 9 IV. naslov: sibjan-mekjtebi: 1. prspomoći i 2. uzdržavanje K 160.000 ' IV. POGLAVLJE. I. naslov: vakufsko sirotište: (odgađa se na siiijedeću sjednicu, pošto je sa ovom stavkom spojen predlog saborskog odbora o premještenju sirotišta). Na dnevnom jc redu Četvrte sjednice, držane 2. ov. mj. vakufsko sirotište i proračun Gaži*Husrefbe* gova vakufa za 1921. god. Prije pre* laza na dnevni red zaključuje sa* bor, da se uredba, koju je sastavi* lo vak. povjerenstvo u Bos. Gradiš* koj u pogledu utvrđivanja imena i dana rođenja muslimanske novoro* đenčadi nc može primiti kao nor* ma za sve kotareve, pošto joj sc po mišljenju nekih članova sabora da prigovoriti i sa šerijatskog gle* dišta. Stoga se upućuje šerijatskom odboru na mišljenje i predlog. Kod rasprave o vakufskom sirotištu či* tan je predlog sab. odbora, da se sirotište ima prenijeti u konvikt ok* ružne medrese kad nastupe ferije. Štand pitomaca bi se ustanovio sa 50. Saborski odbor bi bio ovlašten, da sadanje pitomce premjesti u dr* žavne zavode, ako se državna vlast sporazumi sa Ulema*medžlisom gle* de konfcsijonalnog uređenja sada* njih državnih sirotišta. Nakon ži* vahne debate stavlja predsjednik •prvu tačku toga predloga (premje* štenje) na glasanje. Ne usva ja se. Is* to tako sc ne prima ni predsjednik kov predlog, da se u slučaju nužde TELEFON Br. 842. ČEKOVNI RAČUN POŠTANSKE ŠTEDIONICE 1119. Godina IH. 30--40 pitomaca smjesti u prazne prostorije zgrade vak. sirotišta. Na petoj sjednici, držanoj 3. ov. mj. zaključuje sabor, da se štand pitomaca ustanovi sa 60, a što se tiče n jihova premješteni a iz vakuf, sirotišta u državna sirotišta, to se diže s dnevnog reda dotle, dok ne padne odluka, hoće li se ta sirotiš* ta preurediti na konfcsijonalnoj ba* zi. Dalje je na dnevnom redu ras* prava o osnovi proračuna Gazi* Husrefbegova vakuc’ koja se jed* noglasno usvaja. Njen je ukupni prihod K 514.102 a rashod K 1.189.561, dakle sa deficitom od K 675.459, koji će se pokriti prihodom od šuma u približnom iznosu od K 1.000.000. Za hašurc se odobrava K 5.000. Nakon toga izvješćuje mu* ftija Kurt, da je šerijatski odbor proučio uredbu vak. povjerenstva Bos. Gradiške i preporučuje je uz izmjenu § 8. Razvija se debata o tome i poslije nje zaključuje sabor, da se ta uredba digne s dnevnog re* da, a da se saborskom odboru sta* vi u dužnost, da do budućeg zasi* jedanja izradi sličnu uredbu za ci* jelu zemlju, te da se povjerenstvu u Gradiškoj izrazi pismeno prizna* nje. Zatim je na dnevnom redu ra* sprava o proračunu samo* stalnih vakufa. Pošto se kod tog proračuna nije moglo ustano* viti, koliko će iznašati renta od vakufskih čifluka, to sabor ovlaš* čuje saborski odbor, da se prora* ćun uredi prema tome kakav se bu* de pokazao od te rente. Zatim sa* bor odobrava proračune samostal* nih vakufa, kako slijedi: Prihod Rashod Bećirbegov vakuf Gradačac K 23.760 K 12.856 Morat Osnian i tiuseiin kapetanov vakuf « 27.112 « 22.131 Ujedinjeni vak. u Jajcu « 35.000 « 32.900 Sedža-de-že-a Rogatica « 21.115 « 7.937 Osman-paša džamija u Trebmiu « 50.946 < 50.549 H. Alibeg Hasanpasić u Travniku « 50.726 < 47.072 H. Hasan džamija Tuzla « 22.775 « 20.725 OazFTuraBbeg vakuf u Tuzli < 22.951 < 17.760 Ujedijueni gradski vakuf u Visokom « 39.132 « 39.069 Zajrdinički vakuf u B. Dubici « 25.800 « 23.800 FL Pošto neki proračuni još nisu prispjeli, to se na predlog Korkutov ovlašćuje saborski odbor, da ih naks na dno odobri. (Nastaviće sc). MUSLIMANI sjetite se GAjRETA Honstituanta. Drugi redovni sastanak konstitu* ante, održan 12. ov. mj. otvorio je predsjednik dr. Ivan Ribar. Prisutni su svi ministri. Sekretar Vojislav Janjić čita protokol prvog sastan* ka. koji sc prima. Vladin sekretar čita molbe i žalbe, koje će ustupiti nadležnom odboru, čim se izabere. Zatim se čitaju razne molbe. Žalbe na izbore upućuju sc verifikacionom odboru. Sekretar čita dalje zadrža* vanja i odricanja na mandatima o* �Страна 2 Бпој 243 — Broj „ПРАРДА“ — „PRAVDA* Strana Avtovac. 6. januara 1921. I Na 5. ov. mj. u veče poslije po? : noći navalili su prav osla ni kame; : njem na ove muslimanske kuće. 1 Ćosage, Ari f age, Čamila. Hamdije, i Mustafe, Šajta, Halida, Zejnila sve I Pašića Muljanina iz Avtovca, Av? > dibega Kurspahića imama i Mujagc | Tanovića. Među napadačima su bi? | Ii i lugar Jovan Govedarica i Niko? | la Govedarica trgovac. Lupanje ka; I menja p čelo je u pola 2 sata po? ponoći i trajalo je do 5 sati u jutru. Kada su nenadno počeli na kućama pucati prozori i kamenje ulijetati u i sobe, kućna je čeljad strohovito za; . vrištala. Od policije i žandara niko ’ se nije ni proglasio. Trgovac Todor Grgur čuo je tu strahoću i pobje; i gao sa svojom familijom u svoga brata. Tu jc našao dva žandara, ja; ' vio im za tučnjavu, nu oni nisu h t j e I i ni ustati, nego su još 1 T o d o r a napali što ih srne; ta. To je bio žandar Jovo Krb vošić i jedan drug. Rekli su mu. mi nismo u službi, šta nam je stalo, ! Pošto se svanulo, mi smo otišli po ! policiju i javili za događaj, te je o? vaj policija javila žandarima, koji ' su došli i našli pune kuće kamenja. ■ Polupato je 53 okna, ogledala i ■ drugi namještaj. Jednu bešiku dje? tinju sa djetetom od 38 dana uda« Но je kamen, ali fala Bogu djetetu se ništa nije trefilo. Jovan Goveda; rica i Nikola Govedarica bacajući i kamenje psovali su tursku majku I i vikali: »zar ste još ovde, majku Vam tursku? Zar niste otišli?« Mi ; muslimani iz Avtovca dajemo im i pravo, nošto im se ne priječi od | strane vlasti. Vlast ne uzimlje ni; I kog pod kaznu i to ih sokoli. M i ' jadnici neprestano javlja^ i m o za svaki nemili doga; I đaj, ali dosada nikakve1 koristi nije bilo. Nu nu samo, da nam na živote | napadaju pravoslavni, nego su nam i od prevrata pa do danas nanijeli ma; j terijalne štete 15 milijuna kruna po 1 priznanju kot. ureda. 15 ! muslimana je od prevrata | do danas na smrt ubijeno I u ovome kotaru, a koliko ih i je i z m 1 a ć c n o, to broja ne? ma i d o d a n a s niko n i j e kažnjen niti je ikakva is? tragavođenaodstranevla; s t i kroz o v e 2 godine dana. Koji je god m u s 1 i m a n a o t b š a o u šumu sa konjima i v O; 1 o v i m a. d a u b e r e drva ili j a p i j e, bio je ubijen ili su m u o t e t i k o n j i ili volovi. Muslimani prodaju i zadnju kravu, što imaju, tc njome plaćaju drva, pošto pravoslavni hoće. Muslimani? ma nije slobodno otići u šumu. Po? šljedni koji se usudio nazad 3 mje? seca da ode u šumu, da ubere japije, Džafer Pašić? ubijen je iz puške. O? sim toga naše muslimanske trgovi; nc i radnje potpuno propadaju, jer nismo slobodni putovati i robu do? bavljati. Koji je god muslimana tr? govaca pošao u robu između Gac? ka i Bileće, bio je opljačkan. Trgovine naše u ovom mjestu pri? morani smo zatvoriti u 4 sata po? slije podne, jer inače nismo slobod? ni duže ih držati, niti kasno kuća? ma otići, a poznato je, da trgovi? ne i kafane u veče najbolje rade. Pravoslavne trgovine i kafane otvo? rene su do 9 sati u veče i dalje. Na? ma se udaraju izrade mnogo više nego li njima i plaćamo toliko, da ćemo i zadnji heler dati. Pomozite braćo, ako ikako možete?! Muslimani gatačkog kotara. Šta Pribićević kaže. Zagrebačka »Riječ« donosi govor Svet. Pribiće? vica prilikom vi jecanja »demokrat; ske« stranke u Zagrebu, u kome taj zloduh naše domovine nije mogao propustiti, a da se o nas muslimane ne očeše ovim riječima: »Pa jer zemljoradnici nijesu htjeli u vladu, nijesmo imali dostatne potpore da dobijemo resor agrarne reforme, a nijesu ga naravski mogli dobiti ni zemljoradnici, već su ga dobili ra? j dikali, kako su to tražili muslima? ni, koja stupaju u vladu i koji imadu više povjerenja u radikale nego li u nas. No pošto prema spor a? pravitelju, koji je naložio fpolicaj? z u m u u pitanju agrarne т c? nom naredniku, da se Delić pusti, forme ostaje status q u o, ' ali gospodin narednik nije dao, da d o k s e ne prihvati ustav, i Suljo bude pusten, jer da je to nje? mogli smo prepustiti taj resor radi1? ' gova stvar. Iste večeri oko 11 sati kalima, ne bojeći se za rješava? je Višnjić sa jednim žandarom, ko? ji je pušku nosio pod kabanicom nje agrarnoga pitanja«. Tako Pribićević pravi od nas i i u društvu sa Simom Tupajićem, danas bauka za rješavanje agrar; navalio na Derviša Midžića, sud; nog pitanja i ako smo mi toliko pu? skog dnevničara, te ga puzdrom tu? ta izjavili, da se protivimo samo kao i lice mu ozlijedio, zatim na k o n f e s i j o n al n o j bazi kod Hasana Alagića, koga je također rješavanja toga pitanja i da bi nas tukao i psovao mu sultana i turske u pitanju maksimuma slobodnog bule. posjeda potpuno zadovoljio maksi? Ovo se je iznijelo ukratko — a mum, koji postoji u Srbiji, u onoj sva njegova nedjela, koja je ovdje zemlji, gdje po pričanju nema ag? počinio, detaljno su zapisana kod rarnog pitanja. ovdašnjeg našeg odbora i čeka se, kad sud pozove, da se iznesu. Sve , gore pomenuto kao i druge slučaje? Muslimani i muslimanke i ve, činio je Višnjić u gradu, a to jc na oči vlasti. Za sve imamo svje? grada Sarajeva, sjetite se doke. Prijavu su podnošenc od stra? ne policije a i od predstavnika J. vašega „MERHAMETAE M. O. kod ovdašnje četne koman? i de, tc kod političkih vlasti — ali i sve uzalud. Nama još nije đata sa? i tisfakcija. Zato Vas molimo da ovo u jav? I Post iznesete i da energično zatra? I žite zaštitu ovdašnjih muslimana. Bihać. 3. januara. I Satisfakcija bi nam mogla biti is? ! tom onda, kad bi se Višnjić naj? I opet Miladin Višnjić! Iz Bileć? strožije kaznio i iz ovog mjesta ke afere poznati žandarski nared? protjerao. Odbor J. M. O. nik Miladift Višnjić. koji je toliko jada nanio muslimanima u Bi leću premješten je ovamo u Bihać kao pisar kod četne komande. Navikao na proganjanje muslima; na, nije mu razbojnička krv ni ov? UNUTARNJI. dje dala mira za pisaćim stolom, te je počeo cd nazad nekog vremena svaku noć naoružan revolverom i Konferencija zastupnika hrv. repu? volovskom puzdrom a više puta blikanske seljačke stranke. Na konferenciji zastupnika Hrv. u pratnji po kojeg žandara sa pus? kom i bodom proganjati muslima? republikanske seljačke stranke dne ne po ulicama i javnim lokalima. 8. i 9. o. mj., o kojoj smo već u? Pri tome mu pomaže Simo Tuipajić, kratko javili, primljeno je pet re? podvornik okružnog suda. 15. dec. zolucija: U prvoj se kaže, da su »sve udario je Višnjić na Muhu Delića u gostioni »Kuhač« sa revolverom kraljevske beogradske vlade, koje u ruci i izbacio ga napolje. 19. dec. bile imenovane od 1. prosinca 1918. došao je oipet u istu gostionu Vis? pa do danas upravljale na ci? njić sa još šest žandara, te je puz? jelom međunarodno priznatom pod? drom u ruci i pomoću šest nataknu? ručju Srba, Hrvata i Slovenaca po? tih bodova napao na Muhu Delića svema apsolutističke, sve samim i Hasu Kadića, koji su jedva život kraljevskim ukazima i ministarskim spasili bijegom. 23. decembra 1920. naredbama, te da u privremenom napao je Višnjić na Tahira Midži? narodnom predstvništvu nije u dvi? ča, riječima: »Doživio sam sve što je godine stvoren niti jedan finan? sam želio, samo mi još fali da mo? cijalni zakon i nijedan zakon o dr? žavnom proračunu tako, da baš na gu slobodno turske bule gledati«. Tahir mu je odgovorio: »To ne ćeš privrednom i financijalnom polju nikada doživjeti!« Nato je Višnjić vlada takav apsolhitizam, kakvoga skočio na noge, opalio Tahira puz? ne pozna povijest ni Slovenaca, ni drom po glavi i povrh svega razbio Hrvata, ni Srba, osim najtužnijih mu kriglom glavu. 31. dec. oko osam dana tuđinskog gospodstva«. sati noću Višnjić je u gostioni Bra? U drugoj se kaže, »da je hr? će Beronje istukao Suilju Delića, vatski narod u banskoj Hrvatskoj, njegova sina Muharema, te Mehu i sam za sc i u zajednici s ostalim Begetovića, držeći uperen revolver Hrvatima, potpuna historijska i protiv njih. Kad se je Suljo pod kulturna, dakle potpuna i politička udarcima onesvijestio, dozvao je i. narodna individualnost, t. j. da Višnjić patrolu i bez naloga kotar? su Hrvati u banskoj Hrvatskoj i ske vlasti otjerao ga u zatvor, gdje sami za se i hrvatska narodnost i je morao prenoćiti. Ovaj je slučaj hrvatski narod u potpunom smislu iste večeri prijavljen kotarskom u? te riječi, te im prema tomu i kao PODLISTAK. navršio 23. godinu. Kad oćuti, da je sebi svo j, zavjeri curu na, dobru gla? su, dobru ćudi i radišnu, koja u zao čas po nju! poslije dva mje? seca postade njegovom ženom. Još za živa oca on je rado poha? dao krčme, a još radije u gradu is? pijao kupice »gospodskih« likera, kao n. pr. konjaka, ruma, rožulina i t. d., ali odmah iza očeve smrti, čim zapazi sebe slobodnim, jedinim gospodarom svoga imutka, svoga džepa i svoje volje, udari u tako ra? zuzdano pijančevanje, da je kući dolazio rijetko kada trijezan. Raz? barušenc kose, zapuštena lica i br? ka, nije htio ni da čuje kad ga je žena molila i zaklinjala da preo? đene košulju i odijelo, da obu je no? ve opanke ili crevlje, već, gnjusan i odrpan, tonuo sve dublje u moral? nu i ekonomsku propast. Prve rnu godine žena rodi sina, koji, je rastao kao iz vode zdrav, krup’ak i obijestan, a tek poslije ne? koliko godina opet muško i curicu, nu oboje patuljasto i kržljavo. Svcder pod neodoljivom vlasti svoga demona, on je u kući bio strah i trepet. Bez duše i srca lomio je i razbijao što bi mu god u časovima bijesa došlo do ruku, a jadnu je že? nu i dječicu tukao i zlostavljao, pa se ono dvoje mališana uklanjalo od svakoga i u svijet gledalo tupo i preplašeno. Pričinjalo se ko da je navijestio rat Bogu i svim vjerskim svetinjama tc osim, što se davno odmetnuo od crkve i svakoga zako? na Božjeg, nije trpio u svojoj kući ama nikakve molitve. Jedne večeri zatoče ženu gdje sc na koljenima s djecom Bogu moli, pa ga to tako razbijesni, da je trgnuo nož iza pa? sa i turio joj ga pod vrat vičući: »Razumiješ li — toga ti tvoga... — ja ne ću više tvojih budalastih mo? litava, pa, dršćući kao prut, snimi s klinaca nekoliko uokvirenih sve? taca, tc ih okrenuto prema zidu o? pet objesi. »I da ih nijesi ticala, do? ■metne gledajući obratnu sranu ok? vira, jer će ti inače ovo biti smrt«; i nož slabim bljeskom u polumrač? noj sobi osinu mučenicu, koja je pred njim stajala kao okamenjeni kip boli i čemera. Stariji ga je sin izbjegavao, ali kad je i njemu jednom uz strašnu kletvu pokazao nož u znak prijet? nje, ovaj oćutivši zlusrećnu рс' trebu da poput momaka starijih od sebe, nosi »nešto oštra za pašom« - izvuče iz svijetle limene korice svoj fino izrađeni nožić i pokaza ga ocu uz bijesan pogled kao da ga iz puške gađa. Od toga dana otac kao da sc bo? jao svoga prvorođenčeta, nije ga vb še tukao kao ono dvoje mladih, ali Slava mu! Sjednica je nato zaklju? nih poslanika, koji su izabrani na čena. a iduća zakazana za 14. ov. vise mjesta. Kad je čitan ukaz o о? mj. s dnevnim redom: Svečano ot? brazovanju nove vlade, čuju se po? vici »Živio Pašić, živila nova vla? vorenje skupštine prijestonom he? da!« Onda uzima riječ predsjednik sjedom. Ovoj sjednici nisu prisustvovali Ribar i saopćujc smrt ministra i nar. poslanka Koste Stojanovića. Crta Radićevci. hrvatska zajednea, hr? kratko njegov kulturni i politički j vatska seljačka stranka u Bosni i rad. Poslije njegova govora, koji je j komunisti, a od jugoslavenskog klu? ba bilo je samo nekoliko članova. saslušan stojeći, kliče konstituanta: Hajdućkn gnijezdo. OPET GACKO! NOĆNA NAVALA NA MUSLIMANE. OD 15 UBIJENIH MUSLIMANA NIJE NAĐEN NIJEDAN UBOJL CA. GROZAN TEROR. POTPUNA PROPAST MUSLIMA« NA GATAČKOG KOTARA. — ŠTA RADE VLASTI? A. Ostojić: , ' , ! Pijana krv. (I u potankostima istiniti događaj iz sadašnjosti). (Svršetak). Nu da vam pričam kako je svršio poživinčeni pijanac iz toga sela, ko? jega sam u glavu poznavao, s njime pače jednom i nekoliko riječi izmi? jenio u uredovnome poslu. Bio je stasit i plećat, obla i pra? vilna, ali bezizričajna lica, bujne du; ge kose, koju jc podrezivao »po ru? sku«, crna malena brka, a oči mu na crnomanjastome licu dva ži? va ugljena, koja su uvijek neodre? đeno mrko buljila preda se u zem? Iju. Hodao je nešto pognut. Nit je koga opažao, nit koga pozdravljao, nit se bilo zašto zanimao. Uvijek ga je proganjao ljuti demon al? kohola. Otac mu jc bio dobar težak, koji se samo nedjeljom znao nakresati, ali inače nit je bio, nit ga je selo dr? žalo pijancem. Majka mu umrije još dok je bio djetetom, a otac s kojim se nije najbolje gledao, ali ga ipak izbavljao od aktivne voj? ničke službe — taman kad jc on ; I 1 . i ' , ' 1 i i I I i ' • Naši dopisi. i I ' • i { • • . I ! Bilješke. Politički pregled. I , > I | i ■ ; | 1 > ga je i;pak neprestano grdio i pso? vao i na nj bacao oštre mrke pogle? de, koje je sin ravnodušno, pače i izazovno dočekao. Zdrav, čvrst, kao dren, okretan i simpatičan, on je u gradu većinom po dućanima počeo lijepo da zarađuje, tc je češće donosio majci i po koju krunu i štogod hrane; znao ju je pomilovati i poljubiti, a to ie bio rajski melem ojađenoj majčinoj duši. , Nego nažalost i njega zavedoše i prevladaše »gospodske« kupice o? poj nih priča, dok i on nc poče zala? ziti u krčme i pivare, udvarati »keb nericama« i pohađati javno bludili? ste, gdje je opet za skupe novce svoju mladost trovao i ubijao ko' njakom, šljivovicom itd. Kad bi sc uvečc, a češće i za kas; ne noći, vratio polupijan kući, na? stao bi sukob između njega i oca. nu tada bi sin imao još toliko svi; jesti i samilosti prema majci, pa bi isumao iz kuće i zaspao gdjegod bi? lo. proklinjuu onoga, kojega se sra? mio ocem zvati. Režali uvijek jedan na drugoga kao dva zavađena psa, pa je sav komšiluk bio uvjeren i predviđo, da jednom između njih dvaju mora doći do nečega krupna. I kobni je, crni dan osvanuo! Dok jc otac, očito bolestan, okasnio u �Epoi 243 — Вгој Hrvatima pripada potpuno i ncog? raničcno pravo narodnog samood? ređenja«. U trećoj se zahtijeva plebiscit (o čemu, to je zaplijenjeno. Pr. ur.) za Dalmaciju i za Bosnu i Herce? govinu, koje da su izborima doka? žale, da nisu po narodnoj svijesti srpske zemlje. Hrvatsko pitanje, kao državno i kao narodno ne sa? mo da još nije riješeno, nego se ima bezodvlačno riješiti pravednim spo? razumom a bez ikakve majorizaci? jc na zajedničkoj - - naravski posve suverenoj — konstituanti Srba, Hr? vata i Slovenaca. U četvrtoj poziva sve posla? nike konstituante, da se što skorije izjave, pristaju li na to, da se u dr? žavi izradi cijeli ustav prema nače? lu, da seljaštvo bude nosilac sve? ukupne državne vlasti. Upetoj se zaključuje, ' da se zbog današnjeg apsolutizma u Hr? vatskoj upitaju sve stranke naše, kakovo stanovište zauzimaju prema gaženju prava samoodređenja hr? vatskog naroda i ustavnih načela., »Hrvat« o držanju našeg kluba. »Muslimanski klub, koji uz Hrvate ima i Srbe u svojoj sredini, zaklju? čio je, da će ući samo u onu vladu, u kojoj će biti zastupani i predstav? niici Hrvata i Slovenaca. Muslimani su ovim zaključkom ostali vjerni ispravnom shvaćanju narodnoga je? dinstva, koje oni u interesu države i u svojem vlastitom od postanka naše države dosljedno zastupaju, te su opet pokazali političku mudrost, koja će, nadamo se, i u buduće do? nositi mnogo koristi ovoj državi«. O evakuaciji Dalmacije. Javlja se iz Zadra da do evakuacije Dal? macije neće doći u skoro vrijeme kao što se to govorilo. Komesar Bonfanti izjavio je da u tom pogle? du nema nikakvih instrukcija. U svakom slučaju predhodićc ispraž? njeniu Dalmacije imenovanje кон? zula. VANJSKI. Pred osnutkom baranjske repu? blike? Iz Beograda javljaju: Pu? čanstvo bajskog trokuta i Pečuha, koji teritorij po mirovnom ugovo? ru pripada iMadžarskoj, silno je ne? zadovoljno sa Hortijevom vladom i Budimpeštom. U Baji se obrazo? vao odbor, koji radi na tome, da še teritorij, koji bi imao pripasti Madžarskoj, proglasi nezavisnom republikom. Prije dva mjeseca bila Je u toj stvari deputacija u Beogra? au, a prije 5 do 6 dana posjetio je ■ministra unutrašnjih djela i pred? tjednik općine iz Pećuha. Za vrije? me svog boravka madžarski delega? ti su se informirali, kakvo bi stano? vište zauzela beogradska vlada u slučaju, ako se ti krajevi proglase heovisnom republikom. Izgleda, da 'naša vlada stoji na stanovištu, da se ne će miješati u unutrašnje pri? like Madžarske, a ako većina pu? Čanstva zaključi, da bude samo? grad, jer sc zadržao u nekoj seoskoj rakijašnici, a sin, zlovoljan i mamu? ran, vraćao se kući mimo običaja, da nešto reče i ponese majci, sa? stadoše se na oputici, koja od držav? ne ceste preko nešto zapuštena pu? teljka vodi njihovoj kući. Groznim pogledom, koji je kod obojice oda? vao nesavladivi prezir i pridušenu paklensku mržnju, pogledaše jedan drugoga kao dva ljuta risa spremna na navalu. — Ideš, ogrdo, da miluješ majku! — promuca otac. \ — Idem, neprilike ljudska, idem grdna sramoto cijeloga roda i ple? mena! — odvrati sin drhtavim gla? som i blijed kao krpa. Nu oba stadoše, kao da im je neka viša nadčo vječna moć put za? krčila, te od riječi do riječi, od klet? ve, od pretnje do ipretnje, pod ne? odoljiviin pritiskom sotonskoga po? riva naletiše bijesno jedan na dru? goga, dok uhvaćeni u koštac tko će koga da savlada i ščepa podaše — sin, jer jači i agilniji, ne obori oca, nu tako da se oba strovališe s oputice u zapuštenu starinu, upra? vo u kut između nje i na pola po? ruŠene gomilice. Otac udari glavom o oštar ka? men, krvav jauknu, te rukom koju mukom izvuče ispod sinovjeva ti? jela, maši svoje debele oštre noži? Ј1РАВДА* — nPRAVDA“ Страна 3 — ^гапа Ispravi! U br. 236. »Pravde« od stalna republika, ne će zauzeti ne? je neumorno i na našem napretku | prijateljsko stanovište. i slozi. Rahmetublahi alejhi rah? j 23. pr. mj. pod rubrikom »Gajreto? ve zabave« potkrala se mala greš? Amerika se povlači. Američki ' meten vasiaten! ka. Umjesto Gajretov pododbor u poslanik u Parizu dobio je nalog, i Najnovije o Grudiću. Dosada je i da nc prisustvuje međunarodnoj Grudića tužio: okružni sud, finan? : Prijedoru davao je zabavu, treba da savezničkoj konferenciji ministar? cijalno ravnateljtsvo i još druge ob? i stoji Gajretov pododbor u Prnja? skih predsjednika, koja će se odr? lasti, koje ne spadaju pod njegov ' voru. žati dne 19. januara i da ne sudjelu? resor, pa su ove pismene i protokom Advokat. Dr. Anto Đebić?Maru? je više sjednicama velike poslanič? | lirane tužbe došle discip. senatu i i šić otvorio je svoju advokatsku kc konferencije. na koncu konca Grudić je javno pri? kancelariju u Travniku, ugao Kra? Mir između Rusije i Rumunjske? i znao, da nc respektujc ni discip? ss? | lja Petra i Gimnazijske ulice. Rumunjski ministar inostranih dje? ; nat ni zemaljsku vladu. Također | Dr. S. Alečković, advokat u la Take Jonescu odgovorio je na 1 je onomadne pred svjedocima pot? Travniku, preselio je kancelariju u posljednju notu Čičerina, kojom se j vrdio, da se on ne boji ni Boga dok i I. kat kuće prema poštan. i brzoj, 1 Rumunjska pozivlje, da potpiše mir 1 je njemu ministra Drašk ovi? ’ uredu. : sa sovjetskom republikom, da ru? ‘ ć.a. Što je Grudić, kao pandur i i . munjska vlada nema nikakvih nc? | birtaš (to mu je kvalifikacija za ok? | Kajonov nedjeljni kalendar nek ne i prijateljskih osjećaja spram Mos? i ružnika) neraspoložen prema sva? fali ni na čijem stolu. Ima sve blag? dane u crvenoj boji štampane, a sa* kve, već samo održava strogu ncu? | kom, ko nije njegova tarika, mi mu tralnost i misli i dalje produžiti ovu | se nc čudimo, jer sam svojim dje? držaje sav muslimanski, srpsko?pra? politiku. Prema tome Rumunjska I lom svjedoči, da je niska roda i sla? voslavni, jevrejski i rimo?katolički I drži, da nije obvezana pregovarati i ba odgoja, ali se čudimo ministru kalendarium. Cijena mu je po ko? I o kakvom miru, ali je pripravna Draškoviću da ovaku sortu proteži? madu 30 K. — Preprodavačima ra? I proučiti svako pitanje od zajednič? ra i huška proti nas muslimana. Ra? bat. Narudžbe iz vana izvršuju se brzo i tačno. Pakovanje se ne raču? zumljivo je, što se Grudić javlja . kog interesa za obje države. na. — Knjižara Daniel i A. Kajon. Krasin nosi projekat sporazuma u kao trgovac sa državnim monopoli? : Moskvu. Po vijesti iz Londona ot? i ma, jer jc sigurno po sredini pola Muči li Vas glavobolja? Zubobo? I putovao je Krasin u Moskvu, da j meni pola tebi. lja? Trgan je u kostima? Malo Fel? »Četvorica mrtvih«. U pretproš? 1 predloži sovjetskoj vladi novi pro? i lerovoga Elsafluida i nestane boli! jekat provizornog sporazuma, koji i lom broju »Pravde« donijeli smo 6 dvostrukih ili 2 velike specijalne bi u svim svojim potankostima mo? ’ dozis iz Brestovskog pod tim na? boce. 42 krune. Državna trošarina gao biti odobren po obim vladama. slovom. Povodom toga izvješteni posebno. Fellerov migrenovi klinčić »Echo de Pariš« veli, da se radi o smo s jedne druge strane, da se ta »Elsa« 1 komad 12 kruna. jednom ujednostavljenom projek? grozna drama nije razvila usljed po? Želudac Vam nije u redu? Neko? tu, koji sadržava isključivo trgovac? litičkih nesuglasica tamošnjih mu? i liko Fellerovih pravih Elsa?pilula! ka pitanja i točke, koje se tjču us? slimana i katolika, već da su svemu I Te su pouzdane! 6 kutija 18 kruna. postave trgovačkih odnošaja izme? bile početak neke lične zadjevice I Švedska želudčana tinktura 1 velika đu Engleske i Rusije. Po »Daily Te? ; Zrne sa nekim katolicima. Iznosimo I boca 20 kruna. Omot i poštarina po? legraphu« boljševici nastoje sada i ovo čekajući da sudska istraga u? ; sebno, ali što jeftinije. Eugen V. ! da dobiju dozvolu, da u London nese svjetla u tu stvar. Feller. Stubica donja, Elsatrg br. I odašalju jednu političku delegaciju. C. Pomozimo Višegradu! U ratu vi i j 310, Hrvatska. Lenjin neće da razoruža. Po jed? . šegradski srez strahovito je nastra? I nom radiju iz Moskve, zaključio je j dao: domovi popaljeni, stoka pro? I osmi svjetski kongres, da se smje? i pala, narod vješan, strijeljan, inter? sta demobiliše jedan dio crvene niran i silom gonjen u bježanjc i ' armije. Lenjin je na ovo proteste? stavljan na stotine drugih patnja, vao izjavivši, da neće dozvoliti de? i muka i iskušenja, koje rat povukao i Dž. T., Gacko. Vaš dopis snio Vam po­ mobilisanje niti jednog momka, I sa sobom. I poslije dvije godine na? 1 slali radi nekih preinaka prije 2 nedjelje dok se svjetska situacija naročito i kon našeg oslobođenja naći ćete u 1 dana. Suinnjaino u tamošnji poštamki ured. na ruskim granicama potpuno ne ' ovom srezu porodica sa svojom si? j Očekujte slijedećom postom naše preporu­ razbistri. ročadi, koje stanuju u trapovima i ! čeno pismo. zemunicama, gdje im vlaga i voda ubija život i zdravlje, a kuće ni kro? Kulturno-prosvjetno društvo ' va nemaju nad glavom. Ovi bijed? „Gajret4 Sarajevo. nici koji nisu krivi što im je rat o? duzeo roditelje potucaju sc od ne? Broj 59 Sarajevo, 12. 1. 1921. mila do nedraga i gleda ju da im tko Mjesni odbor J. M. O. u Sarajevu daje ovim na znanje gg. svojim čla? ; dade koricu Ijeba ili kakvu krpu da i novima da je kancelarija mjesnog i se zaodjenu. Da makar koliko toli? ' Društvu »Gajret« potreban je poslo­ odbora otvorena svakim danom od ; ko ublaži bijedu ove siročadi, rije? i 3 do 6 sati poslije podne i da se na? : šila je Mj. Dr. Z. D. i Ml. u Više? I vođa, zdrav, agilan i praktičan sa naj­ laži u prostorijama Kluba Jugosla? . gradu, da svojom inicijativom uz i manje srednjoškolskom naobrazbom ili venske Muslimanske Organizacije i pripomoć dobrih ljudi osnuje ovdje , kvalifikacijom, koja odgovara stručnoj u Višegradu dječiji dom, u koji će I spremi sa berivlma u IX. ili Vili, či(Kiracthana), Bcndbaša ulica. Svi članovi mjesne Jugoslaven? ; se smjestiti ovakova djeca bez oca novnom razredu državnih namješte­ ske Muslimanske Organizacije mo? ' i majke prepuštena sebi. U tu svrhu ’ nika, a za osiguranje priznaće mu se dobila je ona vojničke barake koje j godine, koje je proveo u javnoj službi. gu se obratiti na kancelariju odnos? Unapređenje i mirovina kao kod dr­ no poslovođu M. Jerlagića u пауе? će se preudesiti za dom. deno vrijeme radi uplate članarine Pošto sama Zaštita nc raspolaže žavnih namještenika, Molbe treba naj­ i radi potrebitih informacija, odno? dovoljnim novcem, a sam narod o? • dalje do 1. februara 1921. na upravu sno molbi, žalbi i slično. vaga sreza radi siromaštva nije u ■ »Gajreta« slati. stanju to učiniti, zato je izdala bio? Rahmetul?lahi alejhi! - Bajram? Predsjednik: Kartovlć. kove na koje će se sakupljati pri? aga Muhasilović, naš prijatelj, se je nedavno nakon duge, ali teške bo? nosi koji će sc u potrebi ti za osniva? , nje doma. Molimo svoje pristaše, lesti, preselio u vječni svijet. da ovu akciju pomognu. Merhum je bio voljen i poštivan od svih svojih poznanika, a radio Francuska odlikuje Beograd. Mi? Glavnom odboru društva »Gajret« nistarski savjet Francuske odredio potreban je jedan vrstan knjigovođa, i nc, namjerom da bodne sina u tr? je generala Franchet d’ Esperay?a, po mogućnosti verziran u dvostavnom I buh. Ali mlada bijesna zvijer u spo? da preda ratni krst gradu Beogradu. ; knjigovodstvu, te samostalan bilancista. Velika »Napretkova« dobrotvor? Isti će biti namješten kao definitivan dobi ljudskoj, koja je snažno drža? na zabava biti će ove godine na 5. činovnik IX. eventualno Vili, činovnom la svoga po nesreći roditelja zemlji prikovana, hitro se oduprijev lakti? februara u svim prostorijama Dru? razredu sa plaćom kao i kod držav­ ma, pridigne na koljena tako, da je Štvenog Doma sa osobito biranim nih namještenika. Molbe treba najdalje očev trup ostao između njih; istrg? programom, za koji se pobrinula do 1. februara 1921. na upravu »Gajnc mu nož iz ruke i žestokim zama? zabavna sekcija Središnje Uprave reta Sarajevo slati. hom prereze mu vratne žile i grk? »Napretka«. Kao osobita atrakcija Predsjednik: Kurtović. biće sudjelovanje nekojih ponajbo? Ijan, kao da bi ovu u klaonici. ♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦ Ustade sav krvav i kao mahnit, ljih umjetnika hrvatskog kazališta PAPIRNICA ♦ naglim korakom, katkada i potrku? u Zagrebu i Osijeku, te se već una? ♦ prijed može očekivati, da će ovogo? > i HAMDIJE KOPČ1ĆA { juć, pohita u sud, te pokazujući krvave ruke i krvave mrlje na odi? dišnja »Napretkova« priredba do? i šeći onu visinu, na kojoj su u pred? I X preporučuje svoje bogato stovarište ф jelu reče srušiv se na sjedalicu: ratno doba stajale »Napretkove« I J svih vrsta papira, kancalarijskog I J Ubio sam oca! * zabave sa svojim biranim progra? ♦ školskog pribora. — Naručbe se ♦ Porota uvaživ mnoge olakša? mom i cjelokupnim aranžmanom, Z obavljaju brzo i točno $ vajuće okolnosti — osudi ga na je? kako i dolikuje jednoj prosvjetno? ; > Cijene umjerene. $ danaest godina robije. Porotnicki kulturnoj ustanovi. Ispiti na trgovačkoj školi. Direk? * Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 ф je pravorijek veoma razno, pače opriječno prosuđivao: neki tvrdili čija trgovačke škole u Sarajevu ja? ♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦ da za ocoubicu nema druge kazne vlja, da će se ispiti privatista, hos? Nudjamo odmah otpremljive osim vješala, neki nasuprot — po? pitanata i drugih đaka držati dana iz Zagreba 2S. ov. mj., pa se pozivaju svi, koji znavahu predhistoriju onoga užas? noga umorstva - tvrdili čak da bi misle polagati ispit, da se prijave u direkciji dana 26. ov. mj. u 8 sati bili glasovali za riješen je ubicc. u svim mjerama, kao i Nije nitko žalio umorenoga pija? i da sobom donesu svoje doku? staklarski kit, nadalje ciUndere, meniče, već izmučenu patnicu majku mente. dicluske bočice i staklene lončiće za Dovršen štrajk u Trbovlju. Po mast, svjetiljke itd. mladog ubojice, čiji je zao udes ta? kođer pobuđivao sažaljenjem; tek vijestima trbovljanskog ugljeničkog Skladište Čeških tvornica stakla i porculana nitko da bi rekao nad grobom al? društva vratilo se je radništvo jučer koholičara od sinovlje ruke poginu? i danas u potpunom broju na po? WEISS i DRUG, sao. Štrajk u Trbovlju, koji je po? log: Pokojna ti duša? ZAGREB, kraj paromlina. čeo 12. decembra, tim je dovršen. i I i I ■ Poruke uredništvo. Domaće vijesti. * Natječaj. Natječaj. staklene ploče �Dioničare MuflimanskB Centi alne Banke za Bosnu i tag. d. d. u Sarajevu mogu podići dionice 1. i 11. emisiju ako polože megjutimnice (pri/remene potvrde) o III. i IV. uplati, a ako su te potvrde izgubili, mogu u smislu za­ ključka ravnateljstva dobiti dionice i bez tih potvrda, ako potpišu potrebno očitovanje. Ovo se očitovanje može dobiti kod navedenog zavoda na zahtjev svakog dioničara, kojeg se tiče ovo obaviještenje. Opet nešto za Vas! Muči li Vas glavobolja? Trganje u kostima? Boli od uloga, od reumatizma ! Besanlca? Jeste li nervozni i Nije li Vam želudac u redu? Tr­ pite li od slabe probave? Od pokvarena apetita? Ta pokucajte i Vi FELLEROV PRAVI ELEA-FLLTD. Divit ćete se i hvaliti Fellerov Eleafluid kao dobra prijatelja u crnim danima. 6 dvostrakih ili 2 veliko specijalne boce 42. - K. Prah i tablete protiv reume 15.—. Aspirin prašci lb K. Oj, kako ćete biti zadovoljni, ako poku­ šate FELLEROVE PRAVE ELSA-P1LULE! Te sa uistina debre! 6 kutija 18.— K. SAGRADA BARBER 12.— K. ^VED8KA ŽELUĐ* ANA TINKTURA 20.— K, BALZAM i ŽIVOTNA ESENCIJA 6.—K. Pravi eehoferov balzam 15. K- Vi kaAljete ? Za probavu! Sius otetranjuje, kašalj utažuje ZAGOR­ SKI PRSNI SOK 9.— K, Hego kolačići (prene paetile protiv kašlja) 7.50 K, Bonboni od slada, od trputca počamši od 3.— K. Prsni čaj protiv kašlja 8. K. Fiakerski prah 8.— K. Guajakolsirup us liječ­ nički prepie 40,— K. Lipov čaj 8.-— K. Probavni prašak 4. - K- Soda biearbonica 3. K. Soi za čišćenje želudca 6.— K, Karlsbadska sol 6.— K. REGENEROL SA MARKOM „HEGA* (fizio­ loške soli po prof. Neueseru) 1 kutija 25.— K. Najfinije Ricinovo ulje po 6.— i 30. — K. Pastile od tamarinda 2.50 K- ČAJ ZA ČIŠĆENJE KRVI 8.— . Senesbleter i Muterbleter poeamši od 3.— K. Glavobolja? Jednako ngođan u uporabi kao i pouzdan jest FELLEROV „ELSA“ klinčić PROTIV MIGRENE 12,— K. Prašci protiv glavo­ bolje 15 — K. Kinina, praška protiv grosnice 30.— K. Zubobolja ? Zubne kapi 5. K. Zeleno ulje 30'— K. Vođa sa oči 5*— K. Svrbljenje. svrab. Mast protiv svraba li.-- K, Naftolova mast 16.— i 20 K. Sumporna mast 12. K. Sve ostale masti, kao cinkova, blajvaja — aromatična, lovorova mast a kutijama po 3. , 7,— i 12.— K. Mast za rane 15,— K, Mast za djeca, Kamforna žesta 12 i 60.— K. Mast ptotiv ozebline 15.—. Diahilon-flabter, rabnflašter 2.— K 14,— K Žesta i mast protiv guše (Kropf) 15.— K. Sredstva za životinje. Hranivi prah za marvu 1 kutija 7 50 K. Mazilo za konje 25 — К< Antika 6. i 30.— K, Gusti terpent n 5.— i 10,— K, Mast protiv ušiju 3,— i 12.— K. Kod upita treba priložiti Broj 243 WPRAVDA“ - „ПРАВДА" Strana 4 — Страна poštanske biljege za od­ govor. Slabokrvnost? Tekući željezni ekstrakt 20.— K. Željezni albuminat 40.— K- Uz liječnički prepie: ARSOFERRIN-TEKTOLETE od ljekarne k svetome Duha a Beča 25.— K, HEGA FERRIN 45.— K. Krečno-željezni sirup 20. - K. Blaudove tektolete 15.— K. Pravo najfinije ljekovito riblje ulje „Elea1" 85.— K. Protiv glista! Elsa šećerne pastile protiv glista 1 vre­ ćica 7.50 K. Citvarovo sjeme protiv glista, čisto ili sa šećerom, po težini počamši od 4.— K. Proljev. Diareja? Baetlerore kapi protiv kolere 15 к. kapi protiv grčeva 10.— K. kapi od kamilice, od prominca, kimove kapljice, cimetove, melieove kapljice, balđrijanska tinktara, Hoffmanova žesta, male boce 6.— K, velike 30. - K. Dabreve kapi (Bibergeil) za žene 30 — K. Omot i poštarina raeanaja se posebno, ali što jeftinije. Preporuče so, naročiti Što više na jedan puta, jer se tako troškovi podjeljuju i iznose za pojedina robu manje. Narudžbe adresirati na: Eugen V. Feller, ljekarna, Stubica donja, Elsatrg br. 310. Hrvatska. Број Upravo stiglo! Kockastog šećera po K 61 kg. Santos kave l-a po к 58 kg. Carolina riže po K 30 kg i sva ostala prekomorska roba i južno voće dobije se na veliko dok zaliha traje u trgovini sa kolonijalnom robom na veliko Spaho i Kašmo Sarači ul. 31. Arap Telefon 541. najbolju kremu za cipele izrađuje Ratković i drug, Sarajevo. Prva novootvorena MUSLIMANSKA APOTEKA kod . „Mjeseca** Baščaršija, Hotel Ghazi AHMEDA TATAREVIĆA snabdjevena je svima ljekovitim, pa se preporučuje svima muslimanima. Ima taze ribljeg zejtina (bolokjagal, bakama za gušu. Epilepticon protiv padavici, hopove za knovet za iznemogle muške starije osobe, katran suji-voda protiv kašlja, plućnog katarha i tuberkuloze, Obriol mast za skidanje dlake, otrov za miševe, sersil pomada i porcellan pomada. Sve ove artikle dobiju trgovci jeftinije kad uzmu malo veću količinu. Šumshi ekonom Čeh, s državnim ispitom šumara, absolvent gospodarske škole sa više godišnjom praksom u obedvje struke, primio bi službu šumara na jugu naše države. — Ponude slati na Jaroslav Džimal, šumar u Stipaliču p. Motnik ^Slovenija). SEBURA iz fabrike Hinlia Francka sinovi, Zagreb preporučuje se za tursku crnu kavu kao najsavršeniji dodatak i zamena zrnate kave. Dobije se u svim kolonijalno-bakalskim radnjama. Prodaje se KUĆA u Sarajevu na vrlo lijepom mjestu solidno pravljena. Sastoji se od 2 boja po 2 sobe i kuhi­ nje kao i betoniranom magazom. Kuća će biti kroz 30 dana prazna. Reflektanti neka se obrate na R. Fetahagić, B. Brad. Jedina Muslimanska restauracija ŠUME svakovrsne kupujemo. Dozvole za seču sami dobavljamo. Ponude slati Dobričiću б Pavloviću, B. Novi. URA? „BALKAN" koja čini trajao veselje? Samć Suttnerova Kuhaju se domaća jela, te se može dobiti ćevapčića, ražnjića, gjulbastija, bureka, lonca i. t. d. Od nikla, ocjeli, srebra, zlata, u svakoj cijeni — i vi ćete biti zadovoljni! Također lanci, prstenje, narukvice i svakakove potrebštine kao škare, noževi, britve, kutije za cigarete, nažigačl, novčarke itđ. sve dobro i jeftino I Tražite cijenik od tvrtke ura I u Beču preporučuje se muslimanima, koji putuju tamo.- Abdulah eff. Cvijetić, H. Sattner u Ljnbljani broj 706, Wien, I.. Fleischmarkt 9. Muslimanska trgovačka i obrtnička banku za Bosnu i Hercegovinu (d. d.j u Sarajevu Dionička glavnica K 10,000.000 Podružnice u g. Brodu i g. JMovom Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS. i u inozemstvu. Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovolj­ nije. Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. Daje sezonske i aprovizacijske kredite, — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — ROBNO ODJELJENJE kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. * * - Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banha, Sarajevo. - Interurban telefon: ZU Odgovorni urednik.- ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Daniel a A. Kajon, � https://kolekcije.nub.ba/files/original/e726551851d3fbefb5b63acb2c6adc4b.pdf 81258e50e9d1db897391123b8a1cc718 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. Pojedini oroj 2.— IZLAZI SUBOTOM, UTORKOM I ČETVRTKOM. UREĐUJE REDAKCIONI ODBOR. PRETPLATA; GODIŠNJE K 180, NA POLA GODINE K 90. UREDNIŠTVO I UPRAVA NA­ LAZE SE U KRALJA PETRA ULICI U VAKUFSKOJ PALAČI. TELEFON Br. 842. ČEKOVNI RAČUN POŠTANSKE ŠTEDIONICE 1119. 3 roj 6 (244) Sarajevo, utorak 18. januara 1921. (8. Džumadel-u’a 1339.) Prijestolna besjeda, KOJU JE IZREKAO NJ. VIS. PRESTOLONASLJEDNIK ALEKs SANDAR NA SVEČANOJ SJEDNICI KONSTITUANTE 14. o. m. »Gospodo narodni poslanici! Božjom milošću, besmrtnom hra« brošću, nepokolebivom odanošću narodnom, a pomoću naših velikih saveznika izvršeno je oslobođenje i ujedinjenje našega cjelokupnoga naroda, koje je još prije dvije godi« ne svečano proklamovano i koje je danas međunarodno priznato. Po« slije izbora za Ustavotvornu Skup« štinu, izvršenih u primjernom redu i slobodi, Mi vas u Našem istorij« skom Beogradu ne dočekujemo u sjajnim palačama. Naši Predci i Mi ni jesmo imali kad da mislimo na njihovo podizanje, jer sva Naša pos koljenja od Vožda pa do danas bila su zauzeta samo mišlju za naše o« slobođenje i ujedinjenje. Moj Uzvi* šeni Roditelj Njegovo Veličanstvo Kralj Petar Prvi živio je cio Svoj život u želji i nadi, da doživi ovaj sretni dan. Ostareo i iznemogao i savladan teretima, koje je podnosio s narodom za narod, On vam danas preko Mene upućuje Svoj Kraljev« ski pozdrav. Dobro Nam došli, braćo iz sviju krajeva naše prostrane i mile Otadž« bine sa željom, da srećno izvršite svoj veliki i teretni posao. Oružje je dalo svoj prilog za da« našnje stanje; neka ga mudrost na« rodnih poslanika dopuni i kruniše. Gospodo narodni poslanici! Uvjeren sam, da će se pri izmjeni misli o stvaranju Ustava imati pred očima samo opšte dobro našega nas roda i da se ne će izgubiti s vida ni jednoga trenutka, da je naš narod vjekovima stradao i trpio pod ne« prijateljima, koji su sa istoka i za« pada nagrnuli i razdrobili njegov« jedinstvo i omeli stvaranje jedne ja« ke države, preSli njegov nacionalni razvitak, trošili njegovu snagu i te« kovinu i proiivali njegovu krv na jačanje moći osvajača. I samo du« boka nada da će jednom doći tre« nutak njegovog oslobođenja i na® rodnog ujedinjenja održala ga je u životu. Gospodo poslanici! Moje je povjerenje u narod пео graničeno. On je svojom političkom sviješću na visini zadatka, koji je pred nama. Taj zadatak ima da bu« de svršen, da naš Ustav svojim us stanovama i perspektivama, koje os tvara, ostane veliki instrumenti na« šega napretka. Naši stari naseHli su se, — a mi smo se oslobodili i prvi put ujedinili naše oblasti u jednu državu. Ona je naše prvo dobro, naša najveća teko« vina. Ustav ima da je okruži svim • I . i modernim uslovima trajnosti, stabiL nosti i daljeg razvijanja. Istražujte i utvrđujte, gospodo narodni posla« nici, te uslove. U tome su Vaša pras va i Vaša sloboda potpuni i ujam« Čeni. Ja svraćam pažnju na jedan od tih uslova, mislim najvažniji: to je pravda. Pravda svima djelovima na« šega naroda, pravda svim vjeroispos vi jestim, pravda velikim i malim, jakim i slabim, pravda svima, koji nijesu našeg imena i plemena, ali su naši sugrađani. Razvoj društva i država naročito ističe našoj pažnji ekonomsku prav« du. Jedino će se tako ljudska civih« zacija obezbijediti od dosadašnjih periodičkih potreba. Vjerske borbe među ljudima i narodima nestaju ili odlaze u pozadinu; i nacionalne će se borbe ublažavati, ali će se zao« širiti privredne, ako u sve svoje mi« J sli i radnje u ekonomskom i soci« jalnom životu i odnosima ne unosi« mo težnje za pravdom. Tako će naša država, zasnovana na punoj ravnopravnosti i najširem demokratizmu, omogućiti harmo« nično razvijanje sviju narodnih $ila i otvoriti put i najsiromašnijem da svojim radom i umom dođe do naj« višeg položaja u državi. Gospodo poslanici! Vjerni amanetu, ostavljenom nam od milijona naših palih junaka, tre« ba da Ustavom obezbijedimo naše narodno i državno jedinstvo. U to ime neka je srećan rad Usta« votvorne Skupštine i neka je blago« sloven Bogom, neka bude završen na radost kako cijelog našeg naroda tako i naših oprobanih prijatelja; neka povede naš cjelokupni narod velikoj i slavnoj eri u svjetskoj isto« nji. Da živi naš narod Srba, Hrvata i Slovenaca! Da živi naša mila Otadžbina! Da žive svi građani naše mlade Otadžbine!« * Čitanje prijestolne besjede pruži« lo je nov dokaz narodne ljubavi pre« ina Regentu Aleksandru. Burno klL canjc i pljesak svih zastupnika, bez razlike na političke partije, dokaz su narodnog povjerenja u mladog nosioca kraljevske časti. Dao Bog pa i vlada imala isto tako široke poglede na svoju dužnost prema narodu, dao Bog, na i ona krenula putem snošljivosti i jače ljubavi pre« ma svima dijelovima našeg troime« nog i trovjemog naroda. Uloga našeg poslaničkog kluba Beograd, 15. januara. Sigurno se ljutite, što sam ovako okasnio sa izvještajem iz Bijelog grada. Imate pravo. Na kad proći« tate ovaj izvještaj, doći ćete do za« ključka, da sam imao pravo, što ne pohitjeh sa kojekakvim kombina« cijama. Da pregjem na stvar. Došavši u Beograd zatekosmo jednu potpunu netačnu pretpostav« ku: agrarni su resor dobili radikali; ergo muslimani će u vladu. Pitanje je samo, koliko će zatražiti mini« ј ' : • i * ■ starskih portfelja i koje će osobe i da izašalju u vladu. Naravna stvar, da smo imali dosta okapanja, dok I smo ispravili tu pogrenu kombinaci« ' ju, u koju je Beograd zapao, jedino i stoga, što je našim protivnicima us« njelo da nas srpskoj javnosti prikažu kao isključivo feudalsku stranku, a drugo stoga, što je na agrarnom portfelju bio učinjen prelom u рт« voj misiji g. Pašića. U cilju prvog objašnjenja izaslan je poslanik Korkut g. Stojanu Protiću, a sutra« dan je oko podne primljen od g. . ! t i ! j * i Pašića, kojem je u jodnom dugom objašnjenju izfložio uzroke radi ko« jih se naš klub skanjuje unići u ovu i ovakovu vladu. Kao temeljem di« ferenciju Korkut je označio činje« niču, da se vlada oslanja na jedan uzak blok, pa je iznio potrebu, da vlada svojim popustljivim i obazri« vijim držanjem omogući sastav jedne šire koalicije stranaka, u koju bi se u prvom redu imao privući Koroščev i Narodni klub. Ustav — izložio je naš delegat — ne treba da bude odraz mišljenja samo dviju većih stranaka i rezul« tat samo njihove nagodbe; on ino« га biti izražaj narodne volje i baza, na kojoj će se izgraditi unutarnji mir i zadovoljstvo najširih slojeva naroda. On mora da bude djelo spo« razuma i jaka veza izmegju sva tri plemena našjga naroda, a nipošto majoriziran ja i vrelo razmirica i ne« prekidnih trzavica u našoj mladoj kraljevini. Da bi se omogućio ovaj širi spo« razum, nužno je — reče dalje naš delegat da se ukloni zapreka, ko« ja smeta ulasku ovih stranaka u parlamenat. Drugim riječima: valja pristupiti reviziji poslovni« k a i skinuti s dnevnog reda bar pi« tanje zakletve, koja je i onako na nelegalan način unešena u poslov« nik. Pošto je prije toga razgovora i g. Korošec stavio zahtjev o izmjeni ove zakletve, pa se dapače zaprije« tio i odlaskom iz Beograda, ako vla« da ne pristupi ovoj izmjeni, g. Pa« šić se je izjavio spremnim, da u tom pogledu izagje u susret našoj želji te je obećao da će ovu stvar pokre« miti u minstarskom savjetu. Time je završen ovaj razgovor, pa su ne« tačne sve novinirske vijesti, koje su 'javljale o kakvim daljnim uvjeti« ma našeg kluba. U četvrtak su izmijenjena miš« ljenja sa Korošćevim i Narodnim klubom, a u petak su oko podne o« daslani gg. Korkut i Šerić, da izmi« jene mišljenje sa predsjednikom »demokratskog« kluba g. Ljubom Davi do vičem. U početku razgovor та. kojem je prisustvovao i posla« nik Anđelinović. objašnjene su g. Da vidovi ću politieko«kuhurne tež« nje naše Organizacije i naglašeno, da su netačne vijesti, da se naš klub nosi mišlju, da zabije klin između »demokrata« i radikalne partije. Na« ma je mnogo stalo do toga “ re« kose naši delegati da se dođe do snošljivijeg odnosa medu pojedi« nim Partijama i da se uzajamnim popuštanjem nađe sredina, na kojoj bi se mogle sresti stranke sve triju plemena našeg jedinstvenog naro« da. Dalljc je potrebno, da se obra« zuje i a k a v 1 a d a, koja će svakom da ulije respekta prema organima vlasti i koja ee svojim objektivnim i pravednim radom povratiti auto« ritet zakonu i zavesti dobar pore« đak u zemlji. Partizanstvu treba u« činiti kraj. Naš klub ne trči za port« fcljima, ni ovdje ni u Sarajevu i gla« vno mu je, da se dođe do vlade, ko« i a će uspostaviti red, rad i zakon. U daljnjem razlaganju naši su de« legati zatražili da se našem klubu omogući posrednička uloga među vladinim i hrvatsko«slovenačkim grupamj, kako bi se omogućila šira koalicija. Izrazili su želju, da »de« mokratski« klub pođe još i više u svojoj popustljivosti i stavili pred« 'log, da se putem međustranač« ke konferencije omogući iz« mjena misli među pojedinim klubo« vima i u prvom redu pristupi izmje« ni sadanjeg poslovnika. Tokom ovog razgovora taknuto je i agrarno pitanje. Valja priznati Godina III. : da su nas izjave a. Davidovića ne« i samo iznenadile nego i — zadovo« I ljile. On je naime priznao, da se je u ovom pitanju mnogo griješilo га« di toga, što se je ovaj čisto soci jal« | ni problem pretvorio u korteško i sredstvo pojedinih partija. Ovo je, reče g. Davidović, jedna bolna ope« racija pa je nužno, da se izvodi sa finim osjećanjem i što manje boli. Bilo bi strašno, kad bi se pri ovoj operaciji upotri« jebio kasapski nož, umje« sto da se njega bolesnika povjeri opreznom opera« t e r u. Kad smo mu istakli da nas ; najviše boli, što se agrarno pitanje kod nas rješava drukčije nego u os« talim pokrajinama, dao nam je pot« puno pravo. Razumijem vaš polo« žaj, odgovori g. Davidović, i znam da je lakše podnijeti i ne« pravdu, nego li nejedna« kost. Izlaganje naših delegata praćeno je živim interesom, a svi su naši , predloži naišli na odobrenje g. Da« i vidovića, koji je pri rastanku izra« i zio želju, da se što češće sastajemo, i jer će ti sastanci raspršiti mnoge ■ predrasude i omogućiti tjesniji od« , nos i bolje međusobno razumijeva« 1 nje. Isti dan iza podne bili su kod g. i 1 Pašića naši delegati Maglajlić i Kor« . kut. Razgovor je tekao dugo, ali ! nije doveo do povoljna rezultata, jer je g. Pašić odbio posredovanje ј sa Hrvatima uz motivaciju, da se | nakon Radićevih izjava nema o čem sporazumijevati. Bio je očito nervo« zan i nekako mu se hitjelo sa na« šom odlukom, pa nije prihvatio ni našeg predloga, da se najprije pri« stupi izboru odbora za reviziju po« slovnika i da se izbor ustavnog od« bora odgodi do izvještaja odbora za reviziju. Prihvatio je samo pred« log, da se ostvare međustranačke konferencije. Ipak je nakon razgo« vora sa gg. Davidovićem i Ribarom pristao da se danas u 11 sati sasta« nu šefovi stranaka na razgovor. No i taj je sastanak ostao bez rezul« tata usljed njegove nepopustljivo« sti u pitanju izmjene poslovnika, pa će se sastanak nastaviti sutra. G. i Pašića zabrinjuje zahtjev manjih 1 stranaka, da se Ustav ima primiti • kvalifikovanom većinom od 2 3 u« kupnih poslanika i htio bi da se naj« prije u tom postigne sporazum, pa tek onda bira odbor. On uopće na« stoji izigrati zahtjev o reviziji po« slovnika. No nema zgleda, da će mu to poći za rukom, jer se čini, da stranke ne će praviti pitanje od zah« tjeva za 2/3 glasova. Kako se vidi, našem klubu ne cvatu baš najljepše ruže, no ipak ne gubi nade, da će, makar i žila« vom borbom, doći uzvišenom cilju, da se uz liberalniji poslovnik i ve« ću obzirnost poluči uvjet sretnijoj j budućnosti svih dijelova našeg na« • roda. [ i Vakufski sahar. (Svršetak.) Na šestoj sjednici održanoj 3. ov. mj. na predlog saborskog od« bora je razdijeljena dotacija od K 25.000 za putne troškove Ulema« medžlisa i muftija pri inšpiciranju. tako da je za svakog muftiju fiksi« rana suma, ali ako sc ona pokaže nedovoljna, to se.ovlašćuje ReisuL ulema, da delegira š c r i j a t s k e suce na razna putovanja. Zatim dolazi na dnevni red predlog sa« borskog odbora glede revizije šta« �Страна 2 — Strana „ПРАРДА" — „PRAVDA" tuta. Korkut čita i obrazlaže dotiče Poslije toga rješava sabor još ne* ni prcdiog koji glasi: »Daše u srni* kc neznatnijc tekuće poslove, a on* slu zaključka sjednice v. m. s. od« da se na tajnoj sjednici u pitanju bora od 14.'9. 1920. toč. 4. delegira* i popunjenja vak. direktora na preid* ju gg. članovi saborskog odbora ■ log Korkuta, a s obzirom na to što Magla jlić, Šerić, Omerović, Miljko? predstoji ujedinjenje naših vakufa vić. Korkut i članovi sabora Dr. sa onim u Sandžaku i Makedoniji i revizija štatuta, zaključuje jedno* Spaho. Kapetanović i Vilović, te ovlaste na pregovore sa zastupnici* glasno, da se uprava sab. odbora po* ma Sandžaka i .Makedonije i s nj i* vjeri provizorno g. Mahmut cf. ma u sporazumu stupe u pregovore Bahtijareviću i da saborski odbor sa centralnom vladom u svrhu iz? neminovne potrebe ureda svoga mo* rade nacrta za reviziju sadanjeg a? žc podmiriti i prekoračenjem pro* utonomnog statuta, koji će se. nacrt računske dotacije. Molbe činovnika onda u smislu §?a 86. tač. 15 štatu? v. m. saborskog odbora, da se pot? ta iznijeti pred sabor na odluku. puno izjednače sa državnim činov* Dalje će se od Uleme Mcdžlisa za? niđma kako u berivima tako i u tražiti njegovo mišljenje o načinu činovnim razredima, povjerava se ove revizije i ova je delegacija duž* sab. odboru, da ih riješi po svojoj na, da se s Ulcma*mcdžlisom spo« uviđavnosti. razumi o temeljnim principima ove Zatim sabor većinom glasova o* revizije. Sabor je principijelno spo* dobrava povišicu dnevnica članova razuman, da ova delegacja kooptira sabora i sab. odbora na K 120. Na« još nekoliko članova sabora u svr* i kon što su se odobrile još neke hu informacije i boljeg orijentira* prodaje vak. nekretnina i riješili nja i pristaje, da se putni i opskrb? još neki sitniji poslovi, završava sa* ni troškovi ovih kooptiranih člano? bor zasijedanje. va podmire na I. naslova 1 st. S ove se stavke makar i uz prekora? čenje može podmiriti i izdatak za eventualnu anketu stručnjaka«. Sa* bor usvaja jednoglasno.gornji pred« log saborskog odbora. »Demokratska« »Riječ« »otkriva« Poslije toga neki članovi sabora našu politiku. kritiziraju dosadašnji rad saborskog U času, kad su naši poslanici prc* odbora i izriču bojazan, da će u uzeli na se historijski važnu misiju, buduće moći manje raditi, pošto su da posreduju između ekstremistič* neki članovi saborskog odbora u. jedno i narodni poslanica u konsti* kih struja u konstituanti, kad dakle djelom zasvjedočuju. da su n a j d r* tuanti. Povodom toga se razvija vr lo žestoka debata, usljed čega pred* žavotvorniji. taj organ »demo* kratske« stranke blati naše poslani* sjednik prekida sjednicu. 5. januara ke kojekakvim tcndcncijoznim iz* se ta sjednica nastavlja i na njoj se rješavaju neke sitnije stvri kao vještajima o njihovom držanju. U odobrenje nekih samostalnih vaku? i njenu tijesnu konfesionalnu grud ne fa. U pitanju otuđivanja vakufskih I može da uđe poštovanje kakovog zemljišta sabor zaključuje, da se ! bilo držanja našeg kluba. Čujte, šta ukine zaključak sabora od 2.1. 1917. | joj se 12. ov. mj. tobože iz Bcogra* da javlja: »Vođe ove stranke nala* po kojem saborski odbor ne bi smio u buduće provesti otuđivanje va* ze se nekako u sličnom položaju kao i Radić. Oni su na izborima tjerali kufskih nekretnina bez predloženog nesavjesnu demagogiju odobrenja sabora. »glavno za islam i sultana«. Polaga* Ujedno sabor dozvoljava, da sa* borski odbor u hitnim slučajevima nje zakletve kralju prvo je razoča* odobri trampu ili otuđenje vakuf* ranje za njihove mase. Zato su sa* skih nekret. uz predlog povjeren* da u strhu, da ne izgube ovako z a* ludjene izbornike, uzmiču i stva i izni*šcriju. U savezu s ovim ukida se tako* ne bi rado, da sami uđu u vladu, dok đer zaključak sabora od 21.I. 1919. ne mogu da se iskažu barem nekim glede prizivanja šer. sudaca u sjed* uspjehom u pravcu svojih izbornih agitacija. Zato se sada sakrivaju za niče vakufskih povjerenstvava radi zahtjev, da se prije svega ima da mnijenja i odobrenja trampe ili o* mijenja poslovnik, no još se ne tuđi van ja vakufskih nekretnina. Na toj se sjednici još zaključilo, [ zna, ukoliko samo u p o t r e* da se tri o harah Ijene z gr a* i b 1 j a v a j u ovaj zahtjev, da markiraju druge svoje ž e* de mektebskc (u Zaušlju kod lje. Njihovo nećkanje da Bileća, u Šetićima kot. Rogatica i uđu u vladu može međutim u Janji, kot. Bijeljina) dadu ze* da olakša zemljoradnici* m a 1 j s k o j v 1 ad u najam u ma, da se odluče da izvrše svrhu otvorenja osnovne svoju dužnost u ovo doba škole. naprama državi i narodu, Na sedmoj sjednici održanoj 6. kad i onako tvrde, ov. mj. odobrava sabor novčanu onaj ustav, u kojemdaćećeseprihvatiti radikaii pripomoć slušateljima učiteljskog sporazumjeti. Kada tečaja od K 15.000 i to K 10.000 za ibidemokrati u kabinet ušli mu* kuhinju, a K 5.000 za nabavu knji* si i naime ni, morali bi i m se p r a* ga. Mirovinski statut za mualime vitim austupci ag* mektebbibtidaija se odlaže za bu* r a r a, a m o ž d au i pitanju ustava«. duće zasijedanje sabora, pošto ta i riječi ne smiju zaboraviti, stvar iziskuje više studija. Isto ta* i jerTesu serečene baš u onaj momenat, ko i njihova službena pragmatika, kad su muslimani bili spremni na kao i osnova ustrojstva okruže me? mnoge i mnoge žrtve .sa svoje stra* drese u Sarajevu. Poslije odobrenja ne a u korist te iste »demokratske« otvaranja nekih novih sibjan?mek? stranke. Nešto od toga izvještaja teba rješava sabor, da molbe nasta* ne možemo da razumijemo: Ka* vnika okružne medrese za regulaci* ko se je »Rini ječ« mogla tako glupo ju beriva prema berivima nastavni? zaletiti i prikazati stvar tako, kao ka na državnim srednjim školama da je zemljoradnicima radi toga 0? riješi saborski odbor u sporazumu lakšan ulaz u vladajući blok, što sa Ulema*mcdžlisom. Kod raspra* po svoj prilici ne će u nj ve o uređenju okružne medrese za* muslimani da uđu. Zemljoradnici klub ključuje sabor: I. da se ovlasti sa* od muslimanskog i akosuimjači je bilo borski odbor nekj u sporazumu s u? stalo do toga da budu ondje, gdje iema?medžlisom stavi privremeno nema muslimana, mogli su odmah na snagu postojeću osnovu štatuta da uskoče u vladu i demokratsko* za okružnu medresu. II. da se sa? nacrt ustava bio njiho* borski odbor stavi u sporazum s u* radikalski vom pomoći mogao proći još brže lema*medžlisom glede izbora i po? i još centralističnije, nego s musli* punjenja personala okružne medre? manima, pošto se zemljoradnici se. III. da se sabor, odbor sporazu? slažu sa demokratima i radikalima mi sa ulema?medžlisom u tu svrhu u pitanju pokrajinskih autonomija. da jedan računarski činovnik sabor* Nadamo se, da će zemljoradnici skog odbora i išpicira ekonomsku svojom samostalnom politikom kao stranu okružne medrese i da svoj i mi muslimani znati začepiti ta pr* referat o tome podnese ili putem u? ljava usta i mozgove., kojma je in* lema*medžlisa na saborski odbor ili teres i jedinstvo države uvjetovano putem saborskog odbora na ulema interesom partije. medžlis te da ulema medžlis inšpi? čira zavod u pogledu obuke. IV. da Jasno kao sunce. »Politika«, po se saborskio dbor sporazumi s ule* izgledu poiluzvanični dvorski list ma*medžlisom u pogledu smješten ja dobila je 12. ov. mj. ovaj brzojav pitomaca okružne medrese koji će iz Sarajeva: »Kao kandidate za u budućoj špofekoj godini doći u predsednika bos.?herc. vlade hrvat* I. razred. ska težačka stranka ističe dr. Kara* Bilježe. mehmedovića, narodnog poslanika, člana Jug. Musi. Organizacije. Ra* z u m e s c, da o kandidaciji j c d* nog muslimana za predsedni* ka zemaljske vlade, ne može bi* ti ni reci«. Ove ćemo riječi od* sele uvijek citirati, kad budemo o* pet koj puta morali dokazivati, da je Srpstvu prva i bitna karakteri* stika vjera i to pravoslavna vje* ra. Hvala »Politici« na iskrenosti ! Neupućenost historičara. U »Povijesti novoga vijeka«, ko* ju je sastavio g. dr. S. Srkulj, a koja je izdata 1919. g. ima članak »Tur? ska u novom vijeku« na str. 212., u kome stoji ovaj pasus: »razvitku joj (Turske) smeta koran, koji je na ne* sreću po nju odlučivao i u svjetov* nim poslovima«. Budući da je to jedna velika neistina, koju se jed? nom historičaru, kao što je g. dr. Srkulj, nc može oprostiti, ne mogu propustiti, a da ovdje nc upravim na g. dr. Srkullja ova pitanja. 1) kako je g. dr. Srkulj došao do toga, da je Kuran zapreka napret? ku i 2) da li je kao povjesničar to kri* tički upitao? Držim, da je piscu dovoljno bi* lo baciti bar jedan pogled na raz* vitak arapskoga naroda u srednjem vijeku, koji bijaše lučonoša islam* ske kulture, pa da stvori posve dru? gi sud o Islamu. Arapski narod pri* livši Islam i prema tome slijedeći uzvišeni Kur’an, probudio se je iz mrtvila, u kome je bio prije pojave Islama. Tada mjesto plemenske mržnje zavlada zajednička ljubav, mjesta prevejanosti iskrenost, mje* sto nesnošljivosti prava tolerancija i t. d. Islam dakle zaogrnu Arape, kako plemića tako i prostog građa* nina svima svojstvima, koja su bit* na za razvitak svakog naroda. Mo? že li se naći u povjesti tipičniji pri* mjer jednog prvednog i u pravom smislu riječi demokratskoga vlada* ra, kao što je to h. Omer, drugi ha* lifa islamske države? Kao karakte* ristika njegova značaja neka mi po* služi slijedeća priča arapskoga naro* da, koja doduše bez povjesne pod* loge, ali ipak u mogućnosti vjero* van ja. Veli se, da je h. Omcr u svo* je vrijeme imenovao namjesnikom Egipta Muaviju, poslije 1. halifa iz kuće Omejevića. Međutim je u to vrijeme izgubio nepravedno neki Egipćanin jednu parnicu. Ode Mu* aviji kao namjsniku, da se pritužk ali mu nc mogošc pristupiti od voj* nika, koji su mu čuvali palaču. Po* nukan od svoje supruge krene E* gipćanin put Medine h. Omeru, ko* ga nađe u jednoj medinskoj štali, gdje je liječio gubave konje. Kada mu je Egipćanin stvar saopćio, uz* me h. Omer sa zemlje kost, na ko* joj napisa: »lejse kisra adele ninni« što znači: nije Kisra pravedniji od mene. Ovim je h. Omer htio upo* zoriti namjesnika Muaviju na jedan slučaj iz njihova života, kada su kao trgovci jednom prilikom bili naku* povali u Perziji robe, koju im odu* ze carević u zdogovoru sa perzij* skim trgovcem. Oni odu Kisratu, tadanjem vladaru perzijskom i po* tuže se. Kisra da dokaže svoju pra* vičnost vrati im robu i ujedno dade smaknuti i svog vlastitog sina i per? zijskoga trgovca. Dakle h. Omer ho* će da bude pravedniji i od samoga Kisrata. A ko dade h. Omeru takav odgoj? Dade mu ga Islam i Kur’an. U Kur’anu stoji: »Budite pravedni, jer je pravičnost najbliža pobožno* sti«. Dozvoliće mi pisac, da citiram manifest h. Ebu*Bekirov na vojsku, u kome se očituje duša pravoga mu? slimana. On je mogao biti uzorom evropskim vladarima, naročito u o* vom svjetskom ratu. Taj manifest glasi: »Vojnici! Ako Vam Bog po* dijeli pobjedu, ne kaljajte vaših ma? čeva sa kvrlju onih, koji vam se predaju, ni sa krvlju djece, žena i nemoćnih staraca. Kada uđete u neprijateljsku zemlju, nemojte drveće sjeći, voće u n i š t a * vati i kuće paliti. Od neprija* telja uzimajte onoliko hrane i dru* gih potrcbština, koliko budete trc* bali. Bez velike nužde ništa nemoj? te rušiti. (Jradove i tvrđave osva? jajte, a uništujte samo one, koje bi neprijatelju mogle poslužiti kao u? točište. Sa pobjeđeniin i nevoljnici? Бпој 244 — Broj ma postupajte lijepo i milosrdno. U vašem postupku sa neprijateljem ne budite dvolični nego prema njim uvijek budite iskreni, pravični i čovječni, te održavajte zadanu ri* ječi« Smisao ovoga manifesta u glav* nom je uzet iz nekih ajeta Kurana i hadisi*šerifa (predaje Muhameda a. sđ. »Nemojte drveće sjeći, voće uni* štavati i kuće paliti« nije ništa dru* go, nego izravni prevod kadisa: la dararc vc la dirare fibislami, što znači: po Islamu ne smije musliman štetiti drugome, niti nanešenu štetu odvraćati štetom, nego može traži* ti zadovoljštinu jedino legalnim pu* tein«. Ovaj su hadis uzeli šeriatski pravnici kao jedan između drugih općih pravila za šeriatskograđanski zakon. Taj х manifest nije bio samo mrtvo slovo na papiru, nego su a* rapski vojnici pokazali i svojim dje* lima, da su dostojni tih velikih mi? sli. Naprotiv tome vojske današnje* ga 20. »kulturnog« vijeka pokazaše u svjetskom ratu netoleranciju, ko* ja je bila i u srednjem vijeku jedna od glavnih karakteristika evropsko* ga kršćanskog naroda. Koliko i ko? liko su unazad bacili ljudstvo sa svojim španjolskim inkvizicijama Karlo V. Habsburgovac, tc njegov sin Filip II. i onda Filip III.! Pisac sam veli u istom svom djelu na strani 121., da je Filip III. do kraja uništio španjolsko gospodstvo i obrt time, što je istjerao marljive Moriskc, potomke pokrštenih Ma* ura. Dakle Mauri, sljedbenici Kur' ana, bili su oni, koji su polja i le* dine pretvorili u plodonosne orani? ce i koji podigoše vrtove od masli? na i naranača. Arapi, kao racional? ni gospodari, služili su se i umjet? nim kemičkim proizvodima, da po* dignu pCodovitosti zemlje. U tomu ih nije priječio Kur’an, nego ih je baš on na to i poticao. Da Kur’an nije protivan reforma* ma, opet nam mogu kao primjer po? služiti Arapi. Memun, Harunur*re* šid i Daferimensur, koji udariše te? melj hilafetu na razvalinama Babi* lonije, primiše objeručke grčku kul* turu, i oživješe je davši joj pravac čisto islamsko*arapski. Arapi navi* jestiše tadanjem fanatizmu rati i u? darišc put kulturi i civilizaciju To je sve odatle, što su kao muslima* ni shvatili smisao ajeti*kerima: »To je knjiga, koju smo Tebi, Muha* mede, poslali, da njom izvedeš Ijud? stvo iz tmine na svjetlo«. U vrije* me vlade Abasovića pojavi se tež? nja za naukom. Procvatoše pored vjerske i razne grane svjetovne zna* nosti. Davno su Arapi poznavali desetinski sustav brojeva, algebru, rješavali jednadžbe višega stupnja, mjerili veličinu zemlje, osnivali a* stronomske opservatorije, prouča? vali kemiju, osnivali bogate knjiž* niče (opća povijest je zabilježila, da jc samo jedna knjižnica brojila ne* kih 000.000 djela), na njihovim su dvorovima življeli učenjaci i pjos* nici i t. d. Kod Arapa su razna uči* lista bila otvorena ne samo musli* manima, nego i inovjercima, kako vlastitim državljanima tako i ino? zcmciina iz Evrope. To je bilo u doba, kada je kršćanska Evropa vo* dila 7 križarskih vojni proti kultur* nom isl. svijetu. Španija u vrijeme arapske vlade postade ognjištem kulture za cijeli tada poznati svijet. Dalje veli Srkulj: »Preko toga bi još znali kako tako prijeći snažni i odrješiti sultani, kao što su Sulej? man II. i njegovi predšasnici bili...« Ovaj pasus daje mi utjehu, da tvrd? nja Srkuljeva o Kur’anu nije potek? la hotimice, nego iz neupuće* n s t i i nepoznavanja Kur’* ana. Vjerojatno je, da je Srkulj pri obrađivanju ove knjige upotre* bio strane naročito njemačke izvo* re. On misli, da zakonik Sulejma? nov nije stvoren u duhu Kur’ana, jer »preko toga bi još znali kako ta* koa prijeći snažni i odrješiti vlada? ri«. A ono je baš obratno: Sulejma? nov zakonik stvorili su tadanji še* riatski pravnici po Kur’anu. U Kur’* anu nisu navedeni precizno svi mo? gući slučajevi. Kur’an sadržen ge* neralnc pojmove, iz kojih se dadu prema duhu vremena stvarati zako? ni. Kur’an ne samo da nije na putu kultivisanju i'civilizovanju njegovih �244 — Broj sljedbenika, nego je šta više njm postavljen temelj islamskoj civiliza* čiji, koja je bila veoma važan fak* tor u historiji umnog razvića Ev* горе. X. Naši dopisi. Odžak, u januaru 1921. Odavno smo se skanjivali da pi* šemo o odžačkim prilikama, ili bo* lje reći neprilikama. Iskusili smo na svojim slabašnim leđima, šta sve može učiniti osveta jednog provin* cijskog i malograđanskog činovnik ka, kad mu takneš u ahilovu petu. Afera, sa bivšim upraviteljem kot. ispostave Dolićcm, koji sc kao Hr* ▼ at i akademski o b r a z o ? van tako zaletio, da se latio naj* nekulturnijeg sredstva - batina, sa* mo da uguši glas istine i kritike svo* jih batinaških metoda, i sad nam je u živoj uspomeni, pa svjesni svih .posljedica, hoćemo da javno pod* vrgnemo kritici rad našeg sadanjeg upravitelja kot. ispostave Filipovi« ća. Istina, Filipović je nešto višega, nego je bio DoHć i prema tome o* pasnije ga je kritikovati: on je Sr* bin*pravoslavni. Ako još istaknemo da je od pristava pomoćnih ureda došao za upravitelja kot. ispostave, dakle, bez i srednjoškolske nao* brazbe, onda će biti jasno, šta sve pretpostavljamo, kad hoćemo da pišemo o njemu. Zamijenio je zloglasnog Dohića. S početka je bio prijazan, očito na* stojao, da ne jezdi tragom svoga {pretšasnika. Ali kasnije njegove ma* nire pokazaše, da je tada igrao u* logu vuka u janjećoj koži. Najpre je stao praviti se važnim, jer mu je pr vašoj a poza bila, val jda, ne* spojiva s položajem. Iza toga, na* ravno, slijedilo je sikterisavanje stranaka iz kancelarije i strašne i nepravedne globe ili kapšenja. Dok je pekao rakiju, kažnjavao je svi* jet ni zašto po nekoliko dana z a t* v o г a, a kad su osuđenici nudili no* vac na mjesto zatvora, jer su bili radni jesenski dani, on nije dao ni prozboriti. Trebalo mu je naime momaka, da rade kod kazana ra* kijskog. Sad opet, kad mu za peče* nje rakije ne trebaju momci, jer je rakija pečena, on i ako koga osudi na zatvor, sili ga da plati globu ili ako osuđenik moli, da mu se globa pretvori u odgovarajući broj dana zatvora, on ni da čuje. Veli, ne trebam mnogo momaka u zatvoru. Dosta 2—3 da presjeku drva i metu ... Da, sad nije potre* be, ne peče se rakija. Uz ove »up* ravničke kvalifikacije«, on je i do* bar »ekonom«. Videći da država ne može da plati svojih činovnika ka* ko bi trebalo, našao je jedan drugi način. »Kupio« je pod »kesim« ko* madić zemlje i u nj jesenas ubacio 300 kg pšenice, da na ljeto za idu* ću godinu spremi zimnicu. Pa to ni* je nikakva ekonomija, kad se mo* та platti za zemlju zakupnna, kupi* ti sjeme, platiti oranje i mnogo još toga — reći će kogod. E, brate, nije tako! Zemlja se »kupi« eto tako, a nije teško naći i sjemena »pomuna* $ib«. Konja ima državnih, za koje se ne plaća kirija, a općinski poli* cajci i drugi tuttii quanti službenici jedn za plug, jedni za krčalo i tako to bi. Ta zašto je postavio četiri po* licajca, kad su dosta i dva. Mjesto da se šigicaju i klatare po čaršiji i birtijama, nek malo urade i svom »poglavitom«. Kao »ekonom« on i državne konje i volove razmješta. Diže ih od invalida i daje bogataši* ma i gazdama, jer je »konstatovao«, da biše ti hajvani »pokrepali« kod siromašnih invalida. Ta treba i nje* mu jedan par konjića. Makar ne bio invalid, on je »gazija«, nije dža* ba uiapređen od austrijskog feljba* be za oficira, a bez srednje škole, ▼an baš što je činio »gaziluke«. Pa „ПРАВДА“ — „PRAVDA* kad je »dobio« državni fijaker, ko* ’jeg je, doduše, reparirao, onda bi i on trebao imati kakve fine konjić* ke. Skupština naše organizacije, čiji smo tok prikazali u »Pravd« od 28. oktobra 1920. broj 111. (216.) pota* kla ga je na razmšljanje o »antidr* žavnim« elementima. Prvi njegov »državnički« gest bio je, da »revi* dira« oružne listove. Hadži Begi Hodžiću, vrlo uglednom i mirnom građaninu, čija je kuća i blago na periferiji grada, nije dao certifikata za oružje, a dao je jednom pozna* tom zlikovcu dozvolu, koji ko no* vopečeni trgovčić nema apsolutno potrebe za to. Nadalje je oduzeo oružni list Hadži Ćamil ef. Jupiću, načelniku i jednom od najmirnijih i najuglednijih građana, a podijelio ženinim rođacima i onima, koji su se umjeli »snaći«. Kad je ovo »sre* dio«, onda su počeli progoni. U* hapsio, je na denuncijaciju Ibrahi* ma Hodžića, koji da je kao vojnik pri provali u Srbiju činio koješta. Onog dana, kad je ovaj zatvoren, otišao je njegov brat i predsjednik organizacije Hafiz Adem ef. Ho* džić upravitelju Filipovi ću, da pita «za razlog uhapšenja i da moli da se, ako je moguće pusti ili da on s njim u prisutnosti uredskih orga* ma govori., jer je toga dana imao ■neodgodivih poslova. Ne samo što mu nije ni jednoj molbi udovoljio nego mu je bez ikakva povoda re* kao otprilike ove riječi: »Vi Hodži* ću povodite se za prljavom »Pravdom« i prljavim pisanjem Korkutovim. Samo se Vi povodite za Korkutom, pa ćete zlo pro* ći. Va sa svojom organizacijom ra* ditc proti ovoj državi i vi hafizi i efendije htjeli bi da budete nad Ma* tom i Jovom«. Ovo bi se dalo ne* kako ispričati »političkim« neraspo* loženjem »poglavitog«, jer su je sa* mo sa radikalskom legitimacijom mogao postati upraviteljem naše kot. ispostave, a nikako svojom spremom, ali je sve granice prešla njegova »pravnička« i »umna« od* luka, kojom je zabranio držanje va* kufske džematske skupštine, koja je htjela da pretresa loše moralno sta* nje u gradu i da onda izabere od* bor za zaštitu morala. Čitajte i ne smijte se njegovoj motivaciji za* brane ».... jer taj medžlis (t. j. va* kuf. džem, skupština. Naša primj.) nije mjerodavan da bira ovakove odbore, nego samo da upravlja va* kufom«. Sramota! Ova motivacija sadrži između redaka druge razlo* ge, koji se ne smiju stviti na papir. U gradu drži hotel jedan Židov, pa je uzeo za sluge »kenlerice«, jer o* ne umiju bolje i spretnije služiti. Naša mladež, ko i svaka mladež, zaviri malo, sjede, štogod pijucne i po koju lakrdiju dobaci »kenlerici«, a i ona njima. Eto u tom je sve, ali naši stari »konzervativci« i »fana* tici« ne mogu da to gledaju. Tuže »poglavitom«, on ko »susta mud* rost« i »dalekovidan upravnik« u* redi stvar tako, da su, što no riječ »i vuk sit i koze na broju«. Čaršija je vidila, da je »poglaviti« bio sa familijom na »sobetu« kod hoteli gazde i od tada se ne smije govo* riti o akciji za zaštitu morala i suz* bijanje nemorala. To bi po svoj prilici, bio sadržaj odluke između redaka. Ovaj puta smo se i previše poza* bavili sa našim »poglavitim«, jer sc toga našim ćutanjem mnogo nago* milalo, ali od sada ćemo se češće sjetiti i pomalo, nek bude, što se rekne, u medeni kus. Upozorujcmo mjerodavne na o* vog »gaziju« da pripaze na njegov rad i da ga po vrijednosti nagrade. Odžačani. * Avtovac, 3. januara 1921. Nacijonalna svijest naših pravo* slavnih. U nedjelju 2. ov. mj. obdr* žavali su pravoslavni skupštinu u Avtovcu radi zemljoradničke za* Страна 3 — S' ana druge. Na skupštini je bilo više od 200 seljaka i građana. Kad su se po* čeli razilaziti, napali su žandara Peru Dalmatinca, koji se bijegom spasio u logor. Masa naroda gonila ga je sve do logora kamenjem. Na* to se je vratila natrag u grad Avto* vac. Na čelu su bili ljudi, koji vrše službu u poreznom uredu. Putem su sreli Adema Pašića, čovjeka od 55 godina. Vođa mase, kupljač po* reznog ureda, uhvati ga za ruku, te mu ruku iščaši, drugi za grlo, a tre* ći udri po glavi, dok su ga oborili na cestu, te po njemu mlatili, da je jedva živ ostao. On i dandanas le* ži na postelji. Bog zna, ne će više ustati. Žandari su odmah uzeli našu prijavu. Javili smo kotarskom ure* du i kotarskom sudu. Krivci se još i danas seta ju po varo* ši i sa batinama u ruci pri* i ete i drugima i diče se, da su krvopije muslimanske. Taj izubijati Adem Pašić je je* dan pošten čovjek, koji nikada, kao nijedan musliman ovoga kotara, ni* je učinio ni najmanje štete niti uv* rede pravoslavnim, nego ih je uvi* jek podupirao i potpomagao sa svačim; prema svakom se ponašao bolje nego prema bratu rođenom. Ako se krivci što prije ne zatvore i strogo kazne, moglo bi se nešto više dogoditi, što bi i vladi nezgod* no bilo, jer mi muslimani gatačkog kotara više trpjeti ne možemo ova* kog nasilja i barbarstva od strane pravoslavnih. Među nama vlada ve* liko ogorčenje radi ovakovih nemi* lih događaja, te smo počeli svoja imanja napuštati i prodavati. Mi smo pretrpili og* romne štete od pravoslavnih od prevrata pa do danas, a da niko kaž* njen nije bio od zločinaca, niti je vlast preduzimala išta, da nas za* štiti. Muslimani grada Avtovca. ■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■a i MUSLIMANI E sjetite se : GAfRETA : !■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■ Politički pregiEd. Turski prestolonasljednik o sev* reskom miru. Turski prestolona* sljednik dao je intervju dopisniku »Morning Posta« u Carigradu. »Op* ći i tradicijonalni osjećaj Turaka, rekao je prestolonasljednik, bila je uvijek anglofilija i kako god se raz* viju događaji u svijetu, uvjeren sam, da će se Velika Britanija jed* nog dana vratiti prijateljskoj poli* tici od prije četrdeset godina.« Do* takavši se sevreskog mirovnog u* govora, princ je izjavio, da sumnja, da će se moći održati u svojoj sa* dašnjoj formi. »Naravski, dodao je, pošto je naša vlada potpisala ugo* vor svaki lojalni Turčin želi, da bu* de izvršen kako smo ga potpisali.« Kemalova preduzeća. »Ii Tempo« javlja iz Smirne, da se Mustafa Ke* mal i njegova vlada osjećaju tako sigurnim, da su u Angori osnovali sveučilište. Vlada je izdala 300.000 turskih lira poštanskih maraka, a u Take*Kenfru osnovana je nova bol* nica. Kemalisti neće sovjetski režim. »Dailv Mail« javlja iz Carigrada, da je nacionalistička vlada u Angori uputila protest u Moskvu radi mi* ješanja sovjetske vlade u namjere nacijonalista, koje idu za aneksijom Armenije. Ujedno je Kemalistička vlada obznanila, da ova neće u A* natoliji uvesti sovjetski režim. Teški neredi u Indiji. Agencija Havas javlja iz Allahabada, da je u kraju Rajbarelli došlo do ozbiljnih nemira. Seljaci su obilazili poljima i uništavali kuće veleposjednika. Jedna velika masa manifestanata među kojim oko 2000 besposlenih radnika htjeli su da zapale kuću bo* gatog posjednika. Policija jc teškom mukom rastjerala masu. U cijeloj provinciji vrije i položaj postaje sve teži. Vlada je odaslala Čete. Represalije u Irskoj traju. Iz Bel* fasta javlja »Daily Telegraph« da je stanovništvo gradića Camlough, pošto su ga uništili vojnici napusti* lo svoje rodno mjesto. Prilikom po* Ijcijskih represalija u Middletonu učinjena je šteta od 11.000' funti šterlinga (oko 5 milijuna kruna). Novi kongres u Baku. Carigrad* ski listovi javljaju, da će se za krat? ko vrijeme u Baku sastati novi kon* gres istočnih naroda, na kojoj će se raspravljati o pitanjima što ih interesuju. Kemalisti, moskovski so* vjeti, Georgija, Armenija i Aser* bejdžan odaslati će na kongres evo* je odaslanike. Ruskosukratfinski vojni ugovor. »National Tidende« javlja iz Hel* singforsa, da su Lenjin i Rakovski 28. decembra u Moskvi sklopili u* govor o vojnom i ekonomskom sa* vezu između Rusije i Ukrajinaca. Ukrajinska sovjetska vlada posta* viti će komisije, koje će zajedno sa moskovskim raspravljati pojedina važna pitanja. Pustolovni put de Valere iz Ame* rike u Irsku. Iz Londona javljaju: Sada se saznaju potankosti o putu de Valere, On se odvezao na jed* noj jahti, koja jc već godinu dana bila pripravna, da funkcionere sin* fcinovaca odveze u Irsku. Odlazak iz Amerike uslijedio je 21. decembra. Na 29. decembra je de Valera navi* sini od Mutton*Islanda primljen u jedan hidroplan. kojim je doletio do irske obale. Pristaše de Valere rasposlali su krive telegrame, i na taj način odvratili pozornost en* gleskih stražarskih čamaca od mje* sta iskrcavanja. De Valera doveden je u Kilmurry, gdje mu je pridije# Ijena tjelesna straža. Raspust generalne konfederacije rada. Iz Pariza javljaju: Odluka, da se raspusti generalna konfederacija rada prouzrokovala je u krugovima strukovnih organizacija veliko uz* buđenje. Radnička organizacija pri* Organ radničkih strukovnih orga* nizacija »Le Penple« piše, da ne može doći do raspusta generalne konfederacije rada. Ako bi činovni* ci kaznenog suda upotrebili svoju moć, oni bi tim povrijedili osjeća* je radništva. UsniačE vijesti. Velika Gajretova zabava. Za ovu zabavu, koja će sc prirediti na 12. februara, a ne na 5. febr., kako smo to pogrješno javili, čine se već ve* like pripreme. Program će biti veo* ma biran. U našem općinstvu vlada jako interesovanje za to i svako o* čekuje, da će ta zabava nadmašiti daleko sve dosadašnje. Da materi* jalni uspjeh bude što širi, obrazo* vani su naročiti odbori, koji će sa* kupi jati dobrovoljne priloge u nov* cu, jelima za bife, tomboli i t. d. U tim odborima rade vrlo agilni ljudi, koji će doći, da pokucaju na svako mjesto, koje može da šta bilo do* prinese. Mi smo uvjereni, da se ni* jedna muslimanska ruka ne će za* tvoriti pred tom molbom, jer se ov* dje radi o našoj jednoj ustanovi, na •koju možemo biti ponosni i radi njene plemenite svrhe. } »Narod«. Pod tim imenom je faočeo da izlazi u Sarajevu novi list, ’a izdaje ga g. Dr. Nikola Stojano* Mć. Po njegovu pisanju čini se, da ^bi želio, da prikrije svoju pravu po* ^itičku boju. Dosada izašla tri bro* ja prave utisak, kao da bi se nje* PODRUŽNICA LJUBLJANSKE KREDITNE BANKE U SARAJEVU Središnjica: Ljubljana. Podružnice: Borovlje, Celje, Celovec, Gorica, Maribor, Split, Trst i Ptuj. Dionička glavnica K 50,000.000 Rezerva oko K 45,000.000 Prima uloge na uložne knjižice, te ih ukamaćuje sa 4% NETTO. Uluške na tekući račun ukamaćuje najpovoljnije. Obavlja sve bankovne i mjenjačne poslove te burzovne naloge najkulantnije. Daje sezonske i aprovizacijske kredite. Kupuje i prodaje srećke, valete i vrijednosne papire svih vrsti po dnevuom tećaju. Financira erarične dobave. Ovlašteno mjesto za prodaju srećaka Državne razredne lutrije Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca. ""§501 �Strana 4 — Страна gov vlasnik htio vinuti nad današ« nje partijsko«političke borbe. Mi mu nemamo šta prigovarati. Pase blago, pomirljivo. Kao da je zado? voljan s onim, sto se učinilo kroz ove dvije godine. Stavlja se u po« zu objektivnog posmatrača, kome nije mnogo stalo do toga, hoće li njegove riječi naći odziva u širokim narodnim masama. Glavno što mu imamo da primjetimo jeste, da je njegov vlasnik, kad je već u stanju, da piše tako blago, trebao u istom smjeru, u kom je danas upotreblja« va. Trebao je, a za to je bio poz« van, sve učiniti, da spriječi nede« mokratsko pisanje »demokratskog« »Glasa Naroda«. Stojanović će tres bati deset godina aktivnosti, da »Narodom« popravi ono, što je u dvije godine obatalio »Glas Naro« da« zbog njegove neaktivnosti. Ispravak. Izvolite u smislu § 19. zak. o štampi doneti u sledećem broju »Pravde« niže navedeni is« pravak notice »Fiškalska posla« u rubrici za domaće vesti u broju 2 (240) od 8. januara o. g. donesene. »Nije istina da gračanički pre* stojnik g. Berničević naćeruje meni pazar sileći ljude, da u mojoj advo* katskoj kancelariji dadu praviti molbe na agrarnu direkciju. To znam po tom, što g. Berniče« vic ne vodi kod i ovdašnjeg kot. ureda referata za agrane stvari kao i po tom, što sam ja do dans, uspr« kos velikog prometa nekretninama, tih molbi samo nekoliko učinio, o čem se može kogod želi, u mojoj kancelariji uveriti. Rešcnje sam ove stvari predao su« du«. Gračanica, 15. januara 1921. Dr. Miško Žokalj, advokat. Jugoslavensko musi. omi. udru« ženje »Đerzelez« u Sarajevu poziva na redovitu glavnu skupštinu, koja će se održati 21. januara u petak 1921. u 6 sati na večer u »Kiraet« ha ni«. Dnevni red: 1) Otvorenje skupštine. 2) Izvještaj tajnika o ra« du odbora. 3) Izvještaj blagajnika. 4) Podjela apsolutorija starom od? boru. 5) Biranje novog odbora. 6) Predloži, upiti i eventualije. — O« paska: Poziv služi kao legitimacija pri ulazu. Rješavanje agrarnog pitanja u Vare ar«Vakuf u. Derviš beg Kape« tanović posjeduje u selu SurjamBo* čac kot. Varcar-Vakuf jednu njivu, koju je ovog ljeta sam uzorao i po« čeo da sije. 16. aprila pr. god. kad je upravo bio s volovima na njivi došli su na njivu oboružani sjekira« ma Mihajlo i Nikola Penjić, Luka Boškan, Pavo Kalibar, Pavo Pod« raščanin, Ilija Čifćić i Gaja Zvrko« vić, protjerali Dervišbega s njive, podijelili među set aj komadić zem« lje i zasijati kukuruzom. Derviš beg je morao sili popustiti i istog je da« na podnio tužbu kod kotarskog predstojnika, koji je dao oružnici« ma nalog, da izvide slučaj, što su ovi i učinili. Na to je izrečena osu« da, da otimači imaju predati njivu Dervišbegu, ali oni za to i ne haju, nego 28. septembra oberu kukuruze i odnesu. Dervišbeg se težaklukom hrani. Imao je još tri njive ali su {inu i te uzurpirane i tako je on da« Pas ostao go kao prst, a mora da opskrbljuje 22 čeljadi. U pismu, ko« je nam je napisao priznanje on do« bru volju tamošnjem kot. predstoj« bika, ali kaže da nema vlasti i da usljcd toga sve više pada uopće au« *toritet državnih organa. Voz>e karte. Željeznička direk^ ćija javlja: Obzirom na pritužbe putnika radi velike navale kod put« Broj 243 — Број „PRAVDA* - „ПРАВДА* ' ničkih blagajna na prelaznim sta« i nicama. te s ponovnim vađenjem I voznih karata spojene druge ncu« godnosti. upozoruju se putnici, da se na stanicama Bos. Brod, Saraje« vo, Mostar, Travnik, Tuzla, Gruz i Zelenika mogu dobiti direktne karte ne samo u sve veće stanice državnih željeznica, već i u sve ve« ća stanice južne željeznice naše kra« Ijevine, kao Zagreb, Ljubljana, Ma« ribor, Celje, Logatec, Špilje, Zida« ni Most. Na svim drugim stanica« ma direkcije Sarajevo izdavaju se direktne karte u sve stanice držav« nih željeznica naše Kraljevine, ko* i je su u neposrednom spoju«. Prevoz bolesnika i ozlijeđenih iz grada u Državnu bolnicu. Gradsko poglavarstvo (gradski fizikat) je na« bavio jedan sanitetski automobil za prevoz bolesnika iz grada u Držav« nu bolnicu. On će se upotrijebiti i u slučaju kakve nezgode, ako je po« trebna brza pomoć, za prcvažanje ozlijeđenih u bolnicu. Automobil je smješten u gradskom zavodu za de« sinfekciju. U slučaju potrebe treba se obratiti na gradski fizikat, tele« fon broj 202 ili direktno na zavod za desinfekciju, telefon broj 518. Za gradske siromahe je prevoz bespla« tan, a za ostale se naplaćuje taksa od 100 do 150 kruna, prema udalje« nosti od bolnice. Bolesnici koji bo« luju od zarazne bolesti ne mogu se prenositi tim automobilom, već će se prenostiti naročito za to odrede« i nim sanitetskim kolima. MOJ SIN Abdul Kadir Hodžić ni« i je ovlašten, da ispred mene bilo kak« i ve poslove obavlja, stoga molim svakog onog, kome bi došao, da ga ' ne smatra mojim punomoćnikom. Bos. Gradiška, dne 13. jan. 1921. Osman ef. Hodžić, 19 trgovac. Dr. S. Alečković, advokat u Travniku, preselio je kancelariju u 1. kat kuće prema poštan. i brzoj, uredu. Advokat. Dr. Anto Đcbić«Maru« šić otvorio je svoju advokatsku kancelariju u Travniku, ugao Kra« li a Petra i Gimnazijske ulice. Kajonov nedjeljni kalendar nek ne i fali ni na čijem stolu. Ima sve blag« ! dane u crvenoj boji štampane, a sa« | držaje sav muslimanski, srpsko«pra* voslavni, jevrejski i rimo«katolički i kalendarium. Cijena mu je po ko« i madu 30 K. — Preprodavačima ra« [ bat. Narudžbe iz vana izvršuju se I brzo i tačno. Pakovanje se ne racu« i na. ~ Knjižara Daniel i A. Kajon. ' Muči li Vas glavobolja? Zubobo« ( Ija? Trgan je u kostima? Malo Fel« lerovoga Elsafluida — i nestane boli! 6 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce. 42 krune. Državna trošarina posebno. Fellerov migrenovi klinčić »Elsa« 1 komad 12 kruna. Želudac Vam nije u redu? Neko« liko Fellerovih pravih Elsa«pilula! : Te su pouzdane! 6 kutija 18 kruna. Švedska želudčana tinktura 1 velika boca 20 kruna. Omot i poštarina po« sebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feller, Stubica donja, Elsatrg br. 310, Hrvatska. C. • PAPIRN1CA Ф X ♦ ♦ ф * * ♦ Muslimanske СвпГ аЈпв Вапћв za Bosnu i Hefces. d. d. u Sarajevu mogu podići dionice 1. i II. emisiju ako polože megjutimnice (privremene potvrde) o III. i IV. uplati, a ako su te potvrde izgubili, mogu u smislu za­ ključka ravnateljstva dobiti dionice i bez tih potvrda, ako potpišu potrebno očitovanje. Ovo se očitovanje može dobiti kod navedenog zavoda na zahtjev svakog dioničara, kojeg se tiče ovo obaviještenje. Miševi, štakori, stjenice i žohari i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ jebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih miševa K 12'—, za štakore i miševe K 12.—, za žohare ruse i Švabe K 20.—. — Osobito jaka tinkturaza stjenice K 12.—. Za moljce po K 10.—, prašak za buhe po K 10’— i K 20'—, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 5’— i 12'—, Mast za uši na blagu K 5'— i 12'—, Prašak proti mrava K 10.—,Mast proti svrabu K 14‘—. RazaŠilje pouzećem Zavod za eksport M. J (i n k e r, Z a g r e b br. 16. Petrinjska ul. br. 3. Mjesni zastupnici traže se! Prodaje se t preporučuje svoje bogato stovarište svih vrsta papira, kancalarijskog i školskog pribora. — Naručbe se obavljaju brzo i točno Cijene umjerene. Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 ф т ♦ 2 * < ♦ ++++++++++++++++++++++++++++ SEBURA iz fabrike Hinha Franci sinovi,Zagreb preporučuje se za Mu crnu kavu Dobije se u svim kolonij a 1 no- ba kal ski m rad nja ma. H. Fetahaglć, B. Brcd. Stavljamo na znanje našim cijenje­ nim mušterijamn da smo našu dugo­ godišnju radionicu povećali i u red stavili, te smo sada u stanju našim cijenjenim mušterijama liferovati svaku količinu tahanhalve u poštanskim paketima, te u kantama po 20 kila, te rahatlokum pod poznatom markom ORIENT u ku­ tijama po1/*, ’/2 * jedne kile te san­ dučićima po 5 kila sa bademima i bez. Molim cijenjehe mušterije neka se obrate na | i вамииванп dodatak i zamona zrnate kave. u Sarajevu na vrlo lijepom mjestu solidno pravljena. Sastoji se od 2 boja po 2 sobe i kuhi­ nje kao i betoniranom magazom. Kuća će biti kroz 30 dana prazna. Reflektanti neka se obrate na i 1 оти칫ш11шгг kao najeavršeniji KUĆA Braću i№ić, Sarajevo. i III 11 HM.... IH IIIHI !■ ■!■■■■■ ■ШИМ— Prva novostvorena MUSLIMANSKA APOTEKA kod „Mjeseca” Baščaršija, Hotel Ghazi AHMEDA TATAREVIĆA snabdjevena jo svima Ijekovima, pa ве preporačnje svima muslimanima. Itna taee ribljeg zejtina (bolukjaga, balsaioa su gnSu. Epilepticon protiv padavici, hopore za kuovet za iznemogle muAke starije osobe, katran euji-voda protiv kašlja, plućnog katarha i tuberkuloze, Obriol mast za skidanje dlake, otrov za miieve, eeruil pomada i porcellan pomada. Sve ove artikle dobiju trgovci jeftinije kad uzmu malo veću količina. Jedina Muslimanska restauracija „BALKAN44 ■ | u Beču preporučuje se muslimanima, koji putuju tamo. Kuhaju se domaća jela, te se može dobiti ćevapčića, ražnjića, gjulbastija, bureka, lonca i. t. <1. Abdulah eff. Cvijeiić, Wien, i., Fleischmarkt 9. ŠUME i ♦ KOPĆIĆA I HAMDIJE Dioničari । ; I ; ’ svakovrsne kupujemo, i Dozvole za seču sami dobavljamo. Ponude slati | ; Dobričiću 8 Pavlovićn. B. Novi. Nudjamo odmah otpremljive iz Zagreba staklene ploče u svim тјегатз, kao i staklarski kit, nadalje cllindere, medicioske boćice I staklene lončiće za mast, svjetiljke itd. Skladište čeških tvornica stakla i porculana WEISS i DRUG, ZAORKB.kraj paromlina. Muslimanska trgovačka i obrtnička ћапћа za Bosnu i Hercegovinu (d. d.] u Sarajevu Dionička glavnica K 10,000 OOP Podružnice u g. Brodu i g. JMovom Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS.i u inozemstvu. Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovolj­ nije. Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. Daje sezonske i aprovizacijske kredite. -- Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — ROBNO ODJELJENJE kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice.- - - - - Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi; Trgovačka banka, Sarajevo. - interurban telefon: ZB Odgovcrni urednik* Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M, O. Štamparija Daniel & A. Kajon, Sarajeva � https://kolekcije.nub.ba/files/original/7034b2d400ce91b6e66019c2f6a2b91c.pdf e93f5a8579b00940aa40a1d853dc5c78 PDF Text Text Drugo izdanje. pojedini broj K 2.— IZLAZI SUBOTOM, UTORKOM I ČETVRTKOM. UREĐUJE REDAKCION1 ODBOR. PRETPLATA: GODIŠNJE K 180, NA POLA GODINE K 90. UREDNIŠTVO I UPRAVA NA­ LAZE SE U KRALJA PETRA ULICI U VAKUFSKOJ PALAČI. 1 ЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 7 (245) TELEFON Вг. 842. ČEKOVNI RAČUN POŠTANSKE ŠTEDIONICE 1119. Sarajevo, četvrtak 20. januara ia21. <10. Džumadel-ula >339.) Nacrt našega hulturnog rada.*) H-?h. U članku: »Spasenje je u istrajnom radu« istakosmo potrebe kulturnoga rada u narodu prema za* daći naše J. M. O. Prije nego pređemo na samo pro? vođenje programa naše J. M Organfeacije u praksi, valja nam se detaljnije pozabaviti sadržinom nje? nog Statuta i programa. Tako ćemo dobiti .potrebiti detaljni nacrt, ko? ji će nam biti putokaz u našemu radu. § 2. Statuta J. M. O. glasi: »Cilj je Organizacije, da radi na ostvare? nju načela, koja su izražena u nje? zinom programu i da podupire politički, kulturni, e k o ? no mek i, gospodarstveni i socijalni napredak m u s 1 i? m a n a u našoj državi«. § 3. istoga statuta glasi: »Za os? tvarenje svoga cilja upotrcbljavaće Organizacija sva zakonita kulturna i moralna sredstva, a svoja će na? čela širiti izdavanjem listova i knjiga, osnivanjem klubova i čita onica, održavanjem javnih zborova i predavanja, te uopće podizanjem kultum^prosvjetnih i ekonomskih institucija. Za ostvarenje načela Organiza? čije brinuće se predstavnici Orga> nizacije u Narodnom Predstavniš? tvu, te skupštinama i odborima samoupravnih tijela. Potrebna materijalna sredstva pribavljaće se članarinama, dobro? voljnim prolazima i zavještajima«. Da se ovaj cilj uspješno poluči, valja našemu radu dati potrebne u? slove za uspjeh. Valja organizovati rad, da u njemu .sudjeluje svaki član naše Organizacije. Za to je naša Organizacija razdijeljena na svoje organe (tijela) i to ovako: se? oski odbor, gradski i kotarski od? bor, Centralni odbor i radni odbor. Odbore su izabrale narodne skup? štine. I kada je ovako unutarnja orga? niizacija provedena u našemu naro? du, lako je sada organizovati i po? d'du kulturnoga rada. Svaki odbor J. M. O. jest ujedno i stjecište kulturnoga rada među na? rodom u svojoj okolici. Pošto je naš narod još slabo upućen u kul? tumi rad, pogotovo narod u selima, to se traži sva inicijativa kulturno? ga rada od pojedinih Mjesnih Od? bora u svakom kotarskom mjestu. Ljudi su po gradovima na višem ste? penu kulture, njima je lakše shva? ćati našu kulturnu misiju, pa je nji? hova naročita zadaća, da oni i ru? kovode cijelu stvar u svome kotaru. U gradovima je. i najviše inteligen? čije. U svakom našem gradu ima pametnih i čestitih rodoljuba, koji ćc. kao što su i dosada sami od sc# bc u narodu kulturno radili, sada pogotovo objeručke prihvatiti ovaj naš organizovani rad. Nema među nama svjesna čovjeka, a da ne će svome narodu pomoći osobito u prosvjećivnju, koji je posao nama toliko potreban. Široko je polje našeg kulturnog rada. Naš je narod u prvom redu nepismen. Zbog toga je silno zao? *) Iznosimo rado ovaj nacrt jed? nog našeg saradnika i skrećemo na njeg naročitu pažnju svih naših pri? stasa i nadamo se, da će on potak? nuti i druge naše kulturne radnike, da u ovoj stvari iznesu svoja miš? ljenja, kako bi se što jače organi? zovao naš kulturni rad. Ur. I stao u svemu. Pogledaj ga samo po našim selima, varošima, pa i u ve? čim gradovima: neupućen je, ne? znan. A naš je svijet sam od svoje naravi prilično darovit, plemenit i sklon svakom savjetu, uputi i po? moći. Naš seljak još živi posve primi? tivnim životom. Pogledaj mu samo domove, u kojima živi! Pogledaj mu staje gdje mu stoji hajvan! Po? gledaj njega sama, kako je siromah još u čistom seoskom zraku namu? čen, napaćen, blijed i bijedan! Bo? lest ga tare godinama bez prekida u svako godišnje doba. Prekide se u radu, a ne vidi mu se kakav znat? niji uspjeh. Nema srca naš nijedan svjesniji i inteligentniji čovjek, koji mu ne bi pomogao. Sa ovakim našim svijetom valja nam početi kulturno raditi polaga? no, oprezno, ali odmah. U prvom redu je otvaran je narod, osnov. ško? la po selima, gdje muslimani žive, a gdje nema još škole najzgodnije je odmah pretvarati mektebe u osn. škole, gdje je iole zgrada podesna. Tu samo još treba dobar vjerouči? telj, pa djeca i u vjerskoj nastavi mogu napredovati. Za Lim dolaze na redu: poučna predavanja, barem po 1 2 u mjesecu. Ta predavanja mogu obavijati svi inteligenti bez razlike staleža: hodže, kadije, uči? telji, liječnici, suci i drugi činovnik cl Svaki iz svoje struke, šta misli da je najpotrebnije narodu. Šta bi bilo takvom jednom rodoljubu, da ' ikoji put odšeta u koju obližnju op? I činu petkom i da iza džum?c narodu ! progovori nekoliko riječi?! Analfa? i betski tečajevi valja da se održa? i vaju, makar po jedan u godini. O? j vime najshodnije rukovode učitelji, ■ a mogu da to čine i mualimi i naša I škol. omladina. Ne bi smjelo biti ni ' jedne naše seoske općine, da nema I svoje zemljoradničke zadruge. Tu I je glavno da je ustroji stručnjak, I a poslije može njom rukovoditi i i svaki inteligentniji đovjek, koji ži? I vi u toj općini. Čim se iole osjeti, ■ da u jednom ovećem mjestu ima 1 naroda pismena, valja tu otvoriti i »Čitaonicu«. Nije ta čitaonica sa? i mo za to, da se tu čitaju naše no? ! vine, nego tu će uopće biti naše I kulturno stjecište u toj općini. Tu I ćemo sabirati viđeni je ljude iz te općine, s njima se porazgovoriti o svome radu, o potrebama naroda, tu ćemo ih upućivati u radu, savje? tovati u životnim potrebama. Tu 'ćemo sabirati i našu seosku omla? dinu, dati joj knjigu u ruke i pola? jgano ?je prosvjećivati, da ona bude pripravnika u kulturnom životu. Naš je narod po gradovima nešto kulturrniji. Ah ako ozbiljno pro? motrimo život i toga našeg svijeta, vidićemo i tu silnu potrebu kultur? noga rada. Ko malo bolje proma? tra i vidi životne neprilike u našoj domovini, osobito danas po građo? vima i kako je naš svijet kraj tih neprilika prilično smeten, vidiće, da i našim građanima treba brza po? moć. Zemljoradnja u manjim a tr? govina u većim gradovima glavno je zanimanje našega svijeta. I ta zem? Ijoradnja, pa i trgovina je posve pri? mitivna, tek da se životari. Zanata je u nas vrlo malo. Kada bi zimi prohodali po našim kasabicama, na? šli bismo najviše besposlenog na? Šeg svijeta, gdje smeten ljenčari po kahvama i ne umije da se snađe. Ne i i i I i ; i | । 1 ] j ј I i • ' i ; . | i I ! : : [ , j | umije se snaći, jer je i on ncupu? ćen, neznan. Nema više bezbrižnih dana. Potreba rada i to razumnog, produktivnog rada kuca nam na vrata, da se još danas probudimo. A kako se jjpš brinemo za svoju budućnost? Zađi po našim građo? vima, pa da te u srcu boli, kad vi? diš našu zapuštenu dječicu, gdje se vucaju po čaršiji ili po sokacima. Škole su im pred nosom, ali se ne školuju. Roditelji nemarni, pa i dje? čiji odgoj zapušten. A da je brat? ske svijesti pametnih ljudi, pa ma? lo zauzetnosti, sva bi se naša za školu sposobna djeca mogla svake Škol. godine upisivati u školu. Od mjesnog odbora naše J. iM. O. čeka i ovdje narod veliku pomoć. Brinućemo se, da u skupu svake škol. godine upišemo što više muš? ke i ženske djece u osnovnu školu. Brimtćemo se, da što više naše mla? deži koja je svršila nar. osn. školu u svome mjestu, šaljemo na dalje nauke, a i na razne zanate. Sve se to može, kad se hoće. Volja, jaka volja probija planine, a kamo Li ne će moći složnim radom buditi svi? jest našega naroda i polagano ga voditi kulturi. Mnogi su jaki a mali narodi bili nekad slabi i nekulturni, kao danas u Danskoj, Švedskoj i t. d. a danas im se divi cijeli svijet. Jest, imućni su, zdravr i zadovoljni. A to sve postigoše svojim složnim, organiza? tonskim radom. A gdje će se naši ljudi po građo? vima sastajati, zdogovarati i izmje? njivati svoje misli o našem kultur? nom radu? I zato je lako naći zgod? no mjesto. Gotovo u svakoj našoj kasabi ima već dosada Čitaonica. Od sada ćemo sve naše čitaonice pretvoriti u klubove J. M. O. U tim će klubovim po gradovima biti na? še sastajalište i stjecište našega ra? ra. Tu še se održavati sjednice Mje? snog odbora, tu će se održavati pre? davanja, upute seljacima, čitati ko? risni listovi i knjige. Da se olakša naš kulturni rad, ko? ji je kako vidimo vrlo opsežan, u? desićemo podjelu rađana sek? čije. Potrebne su ove sekcije: po? litička, gospodarska, prosvjetna i trgovačko?zanatlijska. U svaku se sekciju bira po 3 5 lica po staležu i inteligenciji. L’ svakoj sekciji tre? ba zasada da bude makar po jedno lice iz sela. Svaka sekcija ima svoj posao i treba da ga sama provađa. a sve sekcije zajedno daju savjete i direktivu svakoj napose, osobito u takim prilikama, gdje još nema dovoljno inteligentnijih ljudi. Gdje bude bratske volje i svijesti, tu će lako biti reda i discipline, a nikada nesporazuma. Red i disciplina jc du? ša svakom radu u narodu, a osobi? to će biti našemu organizatorskom radu u prosvjećivanju našega svi# jeta. A gdje ćemo naći materijalna sredstva za svoj kulturni rad? Ni na ovo pitanje nije teško odgo? voriti. I tu nas upućuje statut naše J. M. O. O tome govori § 5. statuta, a to su članarine. Naravno, da ćc ovake članarine biti nedovoljne za veliki trošak, koji se iziskuje uopće u radu jedne organizacije. Ali ipak ako nas većina damo onoliko, ko? liko mislimo, da možemo, pružiće? mo sebi i tim malim mjesečnim prinosima lijepu pomoć. Zrno po zrno pogača. Ovdje je važan i jedan momenat, što će se narod tim pri? nosima donekle obvezivati, da su? djeluje u našoj akciji. I onaj ko da? de 1 dinar mjesečno, osjeća ugod? Godina ili. nost. jer je dao za našu opću stvar a osjetiće i to, da ie onda dao sebi samome desetorostruku pomoć. Važno je vrelo za materijalne pri? like naše J. M. O., što ga previd« njen statut u § 3., a to su još dobro? voljni prilozi i zavještaji (vasijjeti). Dobrovoljni prilozi se daju onako usput i u posebnim prilikama i pri? maju se jednako po važnosti pre? ma imućstvenim prilikama darova* telja. Siromah dade dinar a imućan 100 ili 1000 dinara, svaki daje pre* ma svojim prilikama. U drugih kulturnih naroda najvi? šu pomoć pružaju zavještaji. I u nas ih je bilo, ali najviše u pobožne svrhe: džamije, mekjtebe, tekije i t. d. Osobito su se ovaki vasijjeti davali poslije smrti dotičnog do* brotvora. Ali danas su druge priliv ke, pa drukčije treba da i mi pru* žamo svoju pomoć. Danas je preče pokloniti svoj vasijjet cijeloj našoj islamskoj zajednici, da se pomogne u svome radu, nego dati u džamiju. Zaludu je i džamija, kada nema džernata. A da bude džemata, valja nam ga uzdržavati, pomagati, da ne opada, nego da raste. To je eto naj? veća islamska dužnost: nastojati da se što bolje i sigurnije održi islam# ska zajednica u jednom mjestu, po* krajini, zemlji. 1 kome je Bog dao pa ima, bolje mu je još za živa se? be da tu svoju zajednicu odmah što bolju novčano pomogne, nego da podigne stotine džamija. Najbolji je onaj među vama, ko? ii koristi islamskoj zajednici« — re* kao je uzor sviju nas, naš Rcsul?ul? i lah a. s.. a to neka bude naš ideal! i ; i Sarajevo, 19. januara. Danas su sve političke oči upere# ne u Radića i svak se zabrinuto pi# ta, kad će već jednoć Radićeva po? litika doći do svoga vrhunca. On u svojim zahtjevima ide sve dalje i dalje. Na svome prvom zboru u Za? grebu nije Radić iznio na javu ni : polovicu od onoga, što danas zahti# i jeva. S druge strane se Beograd sve više i više zakopčava i sve oštrije uvjerava, da s Radićem nema ni# kakva razgovora. Ulogu, koju je htio eventualno preuzeti naš klub na se, da naime posreduje između Pašića i Radića. Pašić je onemogu? ćio jednostavnim odbijanjem. Ni najnoviji poslanik Radičev u Beo# gradu Dr. Đuro Basariček, nije na? išao u Beogradu nikakva razumije? vanja. On je bio donio ovu rezolu? čiju u Beograd: »1. da <e vlast u Hrvatskoj preda njima i 2. da se sa# zove »hrvatski sabor« t. j. sabor Radićevih poslanika, a onda da se na plemenskoj osnovi razgovara o projektu ustava«. Demokrati su rezoluciju pročitah u klubu i riješili, da se o njoj uopće ne može diskutovati. Šta sada? Ni? ko ne zna, dokle ee se ioš zaoštra# vati ova državna kriza. Srbijanci su izgleda na sve spremni. U ovoj si# tuaciji sve je teži položaj našeg klu# ha, jer time mu se oteščava ono, što bi preduzeo, da posreduje izme# đu tako diametralnih nazora o ure# đenju države. Najnovije vijesti iz Beograda nam potvrđuju to misije? nje. Zagrebačke novine su javile, da je između našeg kluba i Narodnog kluba postignut sporazum u svim pitanjima. Mi to još nismo u stanju da potvrdimo, ali ako je istina, on? da je sigurno posljedica toga, što je Pašić jednostavno briskirao našu ponudu za posredovanje. �Bnd 2-! 5 - Стрчп 2 — Sfrnna. ПРАРД.У - „PRAVPA* Honstitata. 4. SJEDNICA. U subotu 15. ov. mj. održana je ♦etvrta redovita sjednica konsti tu? antc pod predsjedanjem predsjeda nika Dra I. Ribara. Sekretar čita molbe i žalbe: Odbor republikan­ ske stranke'Cctinjc protestuje pro? tiv nasilja policije protiv poslanika republikanske stranke prigodom zbora u Beogradu. Bivši narodni po? slanik Spinčić podnosi izjavu рго? tiv rapallskog ugovora. Sve molbe i žalbe upućuju se nadležnom odboru. Zatim se čitaju odsustva i os? tavke. Posl. Kerubin Segvić traži riječ po članu 37. poslovnika. On želi govoriti o poslovniku. Predsjednik Ribar: G. poslanik ec može govoriti, jer još nije veri? ficiran. Posl. Kerubin Šegvić: Znam, go? epodo. Vi ćete se pozivati na član 8. ovog skupa državničke mudrosti (u rukama drži poslovnik), koji go? vori: Poslanik dok nc položi zak? ktvu ne može vršiti poslaničke dužnosti. No tim još nije rečeno, da on gubi svoj mandat. Njegova pra? va su netaknuta. Niti predsjednik niti skupština, niti itko drugi nema pravo odrediti mandat zastupniku izabranom suverenom voljom na= roda. I za ovu samovolju zna se, gdje počinje, a ne zna se, gdje svr? šava. Stoga bi rado znati, po kojem je članu ovog skupa mudrosti, što se zove poslovnik, odredio pred? sjednik. da se poslanicima oduzmu karte. Predsjednik dr. Ribar: Po čl. 8. pbslovmika, dok poslanik ne položi zakletvu, nemože vršiti poslaničke dužnosti.. Onaj poslanik koji nc vrši poslaničke dužnosti, nema ni? ti nikakova prava. G. poslaniče, ne? moj te me smetati, a g. Simraka o? pommjem. da uopće ne upada, jer nema ni prava da upada. Tko nc vrši poslaničke dužnosti, nema ni •poslaničkih pogodnosti ni prava. Tako ja tumačim poslovnik, tako poslovnik tumači i cijela skupština. Prelazi se na pitanja. Jovan Don u v i ć, republika? nac, pita g. ministra inostranih djela, da li je pribavio podatke o tome, što se dešava u Irskoj. (Lukinić: Zar g. nemate drugih briga?) Ministar inostraiJh djela g. N i? kola P a š i ć odgovara da je Tr? ska sastavni dio Velike Britanije (Đonović: I Crna Gora je sastavni dio Jugoslavije!). Prema tome mi nemamo prava, da se miješamo u unutrašnja djela drugih država. A što g. poslanik kaže, da su u Crnu Goru dolazile neke misije, one su tamo dolazile ne kao zvanični iza? slanici, nego kao privatna lica. (Do? aović: Meni su kazali, da su zva? nično došli). Ali nama to nisu ka? zali. Opet uzima riječ Đonović i sta? ▼lja neka pitanja na ministra unu? trašnjih djela radi rastjerivanja rc? publikanske skupštine u Beogradu. Bilješke. . ’ ј • I i ■ ' i ! ’ ; I I : | | j । | ' : । I ' ' I ; 1 | ; i | i j ’ j i 1 i , Predsjednik Ribar moli govora nika po treći put, da završi, jer da je prošlo određeno vrijeme. Pošto g. Đonović nc ćc da završi, odužim? lje mu predsjednik riječ. Ministar unutrašnjih djela gosp. Milorad Drašković odgovara Donoviću, da je vlada svojom ob? znanom nagovijestila, da ne će do? pustiti, da iko cijelu zemlju i čije# li narod stavlja van zakona. Rc? p u b i i k a n s k a partija h t j e? 1 a je da da p r i b j c ž i š t a k o? munistima. Na njenom zboru sc služilo istim parolama, kojim se služe i komunisti i za to je dan na? log, da se razđe. Nato jc gomila počela kamenje bacati na žandar? me. Broj povrijeđenih žandarma je viši nego onaj iz publike i onda su se žandarmi počeli braniti i publika je podlegla. On ne može dopustiti, da se sve dotle, dok radi skupština, prileti revolucijom i diktaturom. (Na ovo napuštaju komunistički po? slanci dvoranu s povicima: Dolje bijeli teror). Zatim polažu zakletvu oni posla? nici. koji ie јоЛ nisu položili, a to su bili poslanici demokratskog i ra? dikalskog kluba. Na dnevnom redu je izvještaj vcrifikacionog odbora: U pitanju 1'rumbićevih četiriju kandidatura, koje n:su dozvoljene po izbornom redu, komstatuje predsjednik veri? fikacionog odbora, da jc slučaj nje? gov nepravilan i predlaže, da se ipak primi bez kazne i ako su ža? lioci tražili kaznu. Za prijeporni mandat Hadži Muhdara predlaže sc, da se primi. Skupština je pred? Joge verifikacionog odbora primila većinom glasova. Nakon tog zaključuje se sjednica i urice slijedeća za ponedeljak 17. ov. mj. s produženjem istog dnev? nog reda. U ponedjeljak je otpočela sjed? nica u 5 i po sati pod predsjedanjem dra Ribara. Nakon čitanja zapisni? ka prešlo se na izvještaj verifika? cijonog odbora, kojom je prilikom došlo u diskusiju pitanje mandata nebiranih poslanika iz okupirane Dalmacije. Ministar predsjednik Pašić izjavio je, da je nemoguće i nezgodno imenovanje narodnih po? slanika a da se ne pita narod. Pred? ložio ie, da se sa ovom stvari pri? čeka do izvršenja rapallskog ugovo? ra, a onda da se odmah raspišu iz? bori. Njegov je predlog primljen. Onda se prešlo na diskusiju glede izmjene poslovnika, pa je izabran odbor od 17 radikala i demo? krata, 3 zemljoradnika i 1 socijaliste, koji će redi? govati nacrt izmjene. U 7 i po sati zaključio je pred? sjednik sjednicu navijestivši, da će rok iduće s j e d n i c e pisme? no obznaniti, kada odbor izvrši redakciju predloga za izmjenu poslovnika. De? bata o tomu biti će ujedno prva tačka dnevnog reda te sjednice. da dobre osobine srpskog nrjoda moraju biti uzrok srpskoj suprema? tiji nad Hrvatima i Slovencima, to jest da su srpske narodne osobine Ovaj govori najiskrenije. Profe* . bolje od narodnih osobina Hrvata eor beogradskog univerziteta Đr. D. i Slovenaca. Aranđelović napisao je u »Samou? Značenje jedne lažne vijesti. U pravi« članak pod naslovom »Šta sad«, za koji »Samouprava« dodu? zagrebačkim novinama od 14. ov. še ne prima jodgovornosti, ali koji , mj. donesena jc vijest iz Beograda, ipak ona donosi. U njemu stoje o? da je našoj vladi stigla nota tali? vc značajne riječi: ... mi nc može? janske vlade, kojom se provođenje mo brojno smanjivati naš narod, rapallskog ugovora odgađa do mje? Чеса maja. Poslije dva dana Beo? mi ne možemo negirati naše d o b re osobine, da bismo se na? grad demantuje vijest i kaže, da se činili manjim nego što smo i go? tu radi o novinarskoj »patki«. Sa? tim nego što smo i na taj način mo mi znamo, da se nikad nikakva odstranili uzrok našoj su? novinarska »patka« nc pušta u jav? p r e m a t i j i nad Hrvatima i nost bez svoga značenja. Kakovo jc značenje mogla imati ova »patka«, .Slovencima. koja sc protura iz naše prijesto’ni? Alko im pak ta naša istorijskim ce Beograda u hrvatski Zagreb? činjenicama diktovana i po državu Kad stigne u Rim, mogla bi sc ona korisna suprematija smeta (a nije prometnuti u pravu notu, jer je I? im smetala austrijska i madžarska), talija već tom »patkom« saznala o? onda neka idu svaki svojim putem. no, što u ti’kom slučaju treba znati, Mi ćemo i rastavljeni ostati njiho? naime koliko će otpora pokazati naš ▼a braća uvek gotovi da sc uzajam? narod protiv takog njenog cventu? no pomažu«. alnog koraka. Ali u oba slučaja: a? G. Aranđelović jc prvi ozbiljni ko je »patka« imala namjeru, da za? plaši Radića s Italijom radi njego? čovjek poslije dvije godine dana na? šeg oslobođenog života, koji tvrdi, vih separatističkih zahtjeva, ili ako I j I ; I i 1 i ' I ј 1 i ; i 1 i I ; I ! ; i I : i ; . , i • I ; ' i j I i I ' i Broj On na hiljade birokratskih nači? je potekla samo iz fantazije kako? vog novinara, kome je stalo samo na Šikanira musi, građane, kada do* đu da mole za obrtnu dozvolu, put? tlo senzacija, miogla je imati veoma kobnih posljedica po državu i sto? ni ili oružni list, i t. d. ga je dužnost vlade, da sve predu? Pored mnogih slučajeva, navesti zmc, kako bi se pronašlo i zauvijek ■ ćemo samo slučaj Ahmeta Halilho? začepilo njeno vrelo. džića. Čiju je molbu za obrtničku Broj žrtava dra Krasnice raste. dozvolu držao toliko vremena i ni? Pored svega toga, Što su »demokra? je je poslao na nadležno mjestb. ti«, nekadanji najgrlatiji aranžeri Kada je ovaj urgirao, »Siledžija« inu hajke protiv dra Krasnice na usta Stanko odgovori: »Kod mene je molba, kada me bude volja otpre? kvoga predsjednika g. Davidoiića iz? javili, da su sva vjeŠanja, koja da miču je«. Ovaj gospodin ima po? sebni način pozdravljanja za mu? je Hrasnica činio po Kragujevcu, prosta laž i izmišljotina: što je Nj. slimanc i neke bagateliŠućc izraze Vis. Regent pozvao prilikom svoga kao »Ah vi Turci!, vi ste mi na vrh boravka u Sarajevu Hrasnicu na glave izašli, jazuk što si platio bi? ručak i što je sudskom istragom do? Ijege, dobiti ga nećeš« r tome slično. kazana Hrasničina potpuna nevi? Dok ovaj gosp. uskraćuje obrtne nost, ustaje nakim svega toga dozvole muslimanima za bakalske organ zemljoradničke partije »Se? poslove, dođe pravoslavnim birta? lo« i iznošenjem starih laži starih šima i birtašicama dozvoljava da dr? partija blati svoju mladu partiju na lže raznu žensku čeljad najsumnjivi? ovaj način: »Na veliko zaprepaš? je moralne kvalitete. ćcnje svih onih, koji žale nevino g. okružni načelnik sazvao prolivenu krv 145 Srba, za pod? je Naš ovih dana jednu anketu, na ko? predsjednika Ustavotvorne Skup? joj se je pretresalo pitanje, kako bi štine, koja ima da dovrši našu dr? sc predusrelo sve većoj nezaposle? žavnu zgradu na temeljima kostiju nosti. Mi bi g. Vulovića upozorili na i krvi narodnih boraca i mučenika, jednu činjenicu, da bi on naime i a najviše seljaka, bio je izabran bez ove ankete mogao po svojoj »Bosanski Srbožder Hrasnica u? kompetenciji da doskoči ovoj ne? hica 145 nevinih Srb a«. zaposlenosti. Mnogi proriču lijepu budućnost Neka g. Vulović zapriječi gosp. toj mladoj selja.koj partiji. Nu mi joj možemo proreći samo najžalos? Petriću, sreskom pisaru, da ne hara? niiu budućnost, ako bude i dalje o? či u stanbenom uredu i neka ga u? puti u odmjerivanju globa, da bu? vako od 25 stvarala — 145 laži. de uviđavniji i objektivniji. Zatim Pušten »veleizdajnik« na slobodu. neka malo više pripazi na manipuli? »Hrvatska Sloga« od 18. ov. mj. do? sanje g. Martinovića sa obrtnim do? nosi ovu vijest: »Jedan naš prijatelj zvolama i putnim listovima, pa će i prošle subote po podne susreo se sa njemu olakšati onaj teret odgovor? Pekmez cf. Spahićem iz Mostara. nosti, što mu ga zadaje nezaposle# Pekmez?efcndija, začetnik »musli« nost. manske velcizdajničkc urote u Mo? staru« ■ pa oslobođen? Koncem li? stopada pr. g. zbog njegove akcije su uredala bila zatvaranja muslima? na »veleizdajnika« po Sarajevu i ci? jeloj Bosni, pa pretraga »Pravdinc« Turska konferencija u Rimu. redakcije u noći i zapljena njenih Više istaknutih ličnosti turske spisa i t. d. Sad pako od jednoć »glavni urednik« pušten bez osu? politike momentano drže u Rimu konferenciju, na kojoj sc rediguje de. 1 kako je izjavio u zatvoru memorandum, koji će se upraviti se osjećao udobno i voljko. I to. je savezničkim vladama u svrhu mo? veleizdaja posebnog specijaliteta, difikacija sevreskog ugovora. koja ne će valjda ostati usamljena«. Đavid?beg i Ahmed Riza sa tri Čemu presbiro? Mi smo u više delegata iz Anatolije već bu zapo? navrata upozorili zemaljsku vladu i čeli vijećanjem, a očekuje se još narodne poslanike na mizerno po? bivši veliki vezir Husejn Hilmbpa? slovanje našeg presbiroa. U po? ša. sljednje vrijeme postigao je rekord Ahmed Riza izjavio je dopisniku u zastarjelim vijestima, koje mo? žetc čitati u beogradskim i Zagreba? agencije Havas. da je Rim zato iza? bran sastajalištem konferencije, jer čkim listovima prije nego li izađu je s obzirom na razna obitavališta u sarajevskim dnevnicima. Presbi? delegata talijanski glavni grad naj? ro je spao na tako niske grane, da centralnija točka. jc čak - kako se čini i samo službeno »Nartodno Jedinstvo« mo? Dalje je pobio sve vijesti, da bi ralo organizovati vlastitu izvjesti? Turska ma i u budućnosti mogla lačku službu. Čemu presbiro? Če? sklopiti savez sa boljševicima. I on mu trošak na činovništvo, pisaricc je izjavio, da ne zna ništa potanje? etc.? Zar ne bi bilo bolje, da sc pre? ga o misiji otomanske vlade, koju zidijalu zemaljske vlade dade jedan je odaslala u Angoru. činovnik, čija bi dužnost bila da Međutim već i iz Carigrada stižu predaje štampi i onako rijetka sa? vijesti, da je vlada odaslala u An= opštenja zemaljske vlade, a da se goru jednog oficira, da se propita taj luksuzni presbiro dokine kao što što je sa Izzet?pašom. (»J. L.«) je dokinut u Dalmaciji. Držimo da Tursko?grčki rat. Havas javlja iz će o ovoj stvari progovoriti i na? Atene o kritičnom položaju u Grč? rodni poslanici, čija je dužnost da paze, kako i u što se troši narodna koj uslijed financijalnih poteškoća. S druge strane, da su u Maloj Aziji imovina. kemaliste probili grčke linije na tri mjesta i znatna pojačanja poslali na desno krilo, kako bi Grke u od? sjeku Smirne potisnuli. Političlii pregled. Naši dopisi. Mostar, u januaru 1921. Svaki naš sreski ured ima najma? nje po jednoga »Siledžiju«. kojeg samo za to tu postavio, da šikani? ra muslimane. Takovim se ljudima *bez obzira na struku, spremu i po? trebnu objektivnost povjeravaju najvažniji referati, kao: prezidi jal, obrtne dozvole, oružni listovi, pašo? ši i t. d. Ovakovi su individui ujed? no i pouzdanici više vlasti, te kon? trolišu rad svojih šefova kotar? skih predstojnika, ako su ovi pos? Ijednji katolici ili muslimani. Osim poznatog pravnika, bez državnog is? pita, političkog pristava Danila Pe? trića gradski kot. ured ima još jed? nog gromovnika u osobi na oko mir? nag Stanka Martinovića, pisarnič? kog pristava. Dok je prvom dodije* Ijen referat globe i stanbenog ure? ua i ine policajnc stvari. Marti no? v.ić ima još važniji predmet u svo? jim rukama. ■ i i I i i : i ' I Kritični odnosa# između Rusije i Engleske. Službeni izvještaj iz Moskve potvrđuje, da sc uruskim vodećim krugovima odnlosi između Velike Britanije i sovjetske Rusije smatraju vrlo ozbiljnima. Čičerin je poslao engleskoj vladi dvije note, u kojima se osvrće na prigovore, da je sovjetska Rusija kriva zavlačenju pregovora o trgovačkom ugovoru, te.veli da ruska vlada mora ponov? no upokoriti, da jc tome kriva sama Engleska. Rusiju vodi iskrena želja za uspostavom diplomatskih i trgo? vačkih odnosa. * Lenjin je zdrav, javlja radio iz Moskve, koji veli da su sve vijesti o bolesti a i smrti Lenjinovoj proste izmišljotine. Berlinski profesor Hise i njegov asistent bili su pozvani u Moskvu, da pomognu teško oboljc? lom komesaru Karpovu, koji je me? đutim umro, pa nije više bila nužna pomoć berlinskog učenjaka. Profe* sor Hiss, kada je došao na granicu �Epui 2 15 - Brci npARIA“ sovjetske Rusije, opet je vraćen. Boljševici su mu isplatili honorar u zlatu. Propaganda za prisajedinjenje Njemačkoj. Iz Maribora javljaju: Putnici koji dolaze iz Austrije pri? povljediju, da jc u Beču zakazano mnogo zborova, na kojima će sc tražiti priključenje Austrije Nje? mačkoj. O toj se stvari govori kao o gotovoj činjenici. Pred novom akcijom boljševika na Perziju. »Daily Mail« javlja iz Tcherana, da su boljševici koncen? trovali velike mase vojske u Baku, odakle su namislili provaliti u pro? Ijeće u Perziju sa 30,000 ljudi. En? gleska vlada naredila je, da iz Per? zije odu sve engleske žene i djeca. Ostali Englezi otići ćc u proljeće za? jedno sa osobljem svih engleskih diplomatskih predstavništva. Po svoj prilici će tada otići i sam šah sa dvorom iz Tcherana. Za pomoć Austriji. Pariški »Ec? lair« donaša ponovni žurni apel za pomoć Austriji. U apelu se veli, da bi slom Austrije izazvao nepredvi? dene i daleko veće gubitke, nego li eventualna momentalna pomoćna akcija. članak naglašuje, da je pre? težna većina francuske štampe i javnoga mnijenja kao i čitav poli? tički svijet Quai d’Orsaya uvjeren, da sc mora pružiti Austriji brza po? moć. Smanjenje američke okupatorne armije u Njemačkoj. Po vijestima iz Washingtona snizilo je američko ministarstvo vojno broj svojih oku* patornih četa u Njemačkoj od 15.000 ljudi na 8.000. Ministar vojni Baker upravio je pismo jednom čla? nu komore u kojem veli, da će se o opozivu cjelokupne američke oku* pitome armije u Njemačkoj ras? pravljati tek u budućnosti. ■ Pitanje Rijeke, 'lalijanski mini? ktarski savjet pod predsjedanjem 'Giolittija bavio se je riječkim pita? njem. Rasprava je bila kratka. Na? Oglašeno je, da je dužnost vlade da pazi, da se u gradu ne razviju pre? više partijske strasti, jer bi nemiri u gradu mogli djelovati i na susjed? nu Julsku Veneciju. Grof Sforza iz? javio te, da će talijanska vlada ot? poslati na Rijeku svog stalnog za? stupnika. Rapallski ugovor. Javljaju iz Spli? ta: Vijesti iz Rima i Beograda, da će se izvršenje Rapallskog ugovora odložiti za nekoliko mjeseci, izaz? vale su silno uzbuđenje u narodu o? kopiranih područja i u cijeloj Dal? maci ji. Narod to tim teže podnosi 'što su ponovo otpočela gonjenja na Pazmanu. Uhapšeni su mnogi teža? 'ci, koji su kupili darove da njima počaste naše vojnike kad dođu. U jednom selu uhapšen je učitelj sa cijelom porodicom za to, što su spremali zastave za doček. U Silvi su oficiri i karabinijeri skidali Iju? 'dima naše kokarde i gazili nogama. 'Svcštcnići i učitelji podvrgnuti su 'najgorim šikanama. Zadarske tam? niče su prepune novim uhapšenim. Narod očajno traži zaštitu i što hit? hiiu evakuaciju. U Perziji sovjetska vlada. Kako javlja »Figaro« odrekao se je per? zjjiski šah prestolja. Sastav perzij? ške sovjetske vlade očekuje se sva? ki čas. Obustava pripomoći ruskim iz? bjeglicama. Po vijestima iz Čari? grada stiglo je generalu Wrangelu službeno obaviještenje, da će fran? ©uska vlada radi nužnog ograniče? nja izdataka od 1. februara prestati davanjem ma kakve materijalne po? moći vojnim i civilnim ruskim iz? bjeglicama. Američki Crveni krst zatražio je radi toga instrukcije iz Washingtona. Tako su Francuzi pustili na cjedilu sve one siromahe, koje su izveli iz domovine i raz? mjestilii ih po cijelom svijetu, samo же u Francuskoj. Vojna i trgovač? ka mornarica generala Wrangela također se nalazi u francuskim lu? kama, dok se u našu zemlju sasulo more ovih nesretnika, koji su upu? eeni samo na našu pomoć. Muslimani i muslimanke grada Sarajeva, sjetite se vašega ,,MERHAMETA“. I i , j ' | ; । ! i Iz Kereaskijeve konstituante. Iz Pariza javljaju: Kerenskijeva kon? stituanta prihvatila je rezoluciju u kojoj izjavljuje, da Rusija neće ni? kada priznati zakonitost boljševič? kc tiranije. Svi sa boljševicima sklopljeni trgovački ugovori biće revidirani a izvanjski dugovi Rusije prije g. 1917. biće ispitani po jednoj međunarodnoj komisiji. Konačno protestuje rezolucija protiv konce? šija, koje je sovjetska vlada dala tuđincima kao i protiv rasipanja zlatne pričuve ruske državne banke. Antanta traži u Ludendorffa sa? vjet za pobijanje boljševizma. Iz Miinchena dolazi interesantna vi? jest, da jc antanta tražila u Luden? dorffa savjet, kako da pobije bolj? ševizam. Pisac i konjički kapetan Arnold Rechberg iznaša, da su mu zastupnici antante ponovno izrazili želju, da bi general Ludendorff iz? razio svoje stručno vojno mišljenje o prijetećoj opasnosti iz Istoka. On je to saopćio Ludendorffu, pa su zajednički izradili spomenicu, koja je mjeseca decembra bila i predana antanti. Arnold Rechberg ostaje kod svoje tvrdnje usprkos svih de? mantija. Englezi znadu gdje je de Valera. Po vijesti »Echo de Paris«?a iz Londona znadu engleske vlasti u Dublinu gdje i kako se de Valera iskrcao, gdje je, s kim razgovara; napokon da one znadu sve što on radi. Vlada je naložila, da ga se ne uhapsi dok ne održi kakav buntov? ni govor. Ekonomska situacija Rusije. Pa? riški listovi donašaju izvještaje o pravom ekonomskom stanju sovjet? ske Rusije, koje je sve više nego dobro. Već gotovo od početka ove godine u Petrogradu ne radi niti jedna tvornica, a sovjetski magazi? ni za živež su zatvoreni, jer živeža •nema. Dok sc u Petrogradu trošilo 1.110 cisterni nafte, prošli mjesec nije došlo nego 27, a umjesto 1000 vagona ugljena došlo je samo 13. Gotovo cijeli Petrograd je mobili? zovan, da poruši šume u okolici i namakne gorivo. Ali i to je prema? Io, pa svaki pojedinac ima prava samo na 1 metar drveta. Sovjetska vlada uputila je poziv narodu, da siječe drvo za željeznice, jer će ina? čc za nekoliko dana zapeti sav e? konomski život. Napad Sinn?feinera na vojni vlak. Agencija Havas javlja iz Dublina, da su Sinn?feineri na pruzi u Don? negal navalili kamenje, tako da je jedan vojni vlak iskočio iz tračnica. U taj čas sasula se na vlak kiša puš? čanih taneta. To je prvi puta, što su Sinn?feineri napali jedan vojni vlak. „PRAVOG Domaće vijesti. 1 I 1 Traže se Mjeri! Naš presbiro nam šalje ova dva brzojava: »Beč, 14. januara. Ko? respondenz?biro javlja iz Budimpe? ste: Kako izgleda ne postoje među mađarskim strankama velike nesu? glasiće u pitanju, ko će zasjesti na mađarsko prestolje. U zadnje vrijeme postignut je sporazum, te će Mađari po svoj prilici birati svo? ga kralja između stranih prin? čeva. Najviše izgleda ima navod? no sin belgijskog kralja«. Zatim ovaj »Pariz, 14. januara. Dopisnik New? york Heralda« javlja, da se u vojsci i generala jure vodi velika pro? I paganda Peti za proglašenje nadvojvo? | de Vilhelma Habzburga kraljem U? krajine. Spomenuti nadvojvoda je nakon sloma Monarhije otišao iz Beča, te se borio u redovima ukrajinske vojske protiv Poljaka, pod imenom Viselin Visivnuri. O? vu propagandu pozdravljaju z a g o? v o r n i c i u k r a j i n s ke n c o v i ? s nos ti«. Nevjerovatno je čudo, da i danas poslije iskustva ruskog naroda pod Nikolom Romanovim i njemačkog i mađarskog pod Ho? henzollernima i Habzburgovcima, ima još naroda, koji bi htjeli da pro? đu kroz to isto iskustvo. Mađari iz? gleda da ne mogu živjeti bez kra? lja, kao bez komada hruha. Obi? grali su sve dvorove evropske i kad njihovom najmilijem nadvojvodi Habzburgovcu Josipu ne dade an? tanta, da zasjedne na prijestol, pro? se sada belgijskog princa. Biće da je to sve izmišljotina kojekakovih neka se on dade revidirati po struč? njacima, koje će delegirati razni privredni krugovi. (»Jug. List«). Nasilje mostarskog stanbenog u? reda. Dobili smo ovaj dopis: Moja j je supruga prije mjesec dana došla 1 k meni iz Mostara u Sarajevo, gdje za sada služim. U svojoj kući u Mostaru ostala joj je stara i živo? * tom nesposobna majka sa jednom i muslimankom sluškinjom. Stambeni ! ured u Mostaru izdao jc ovu kuću ‘ jednom učitelju (inovjercu), te je : ovaj sa policajcima, na silu moju i prtljagu izbacio van izvalivši pri i tomu avlinska vrata. I Pomenuti je učitelj dozvolom i ; sada u toj kući, a moja punica sa : sluškinjom sjede u jednoj sobi i ni? j jc im moguće kao muslimankama ; niti na polje izaći. Kuća je samo sa jednim ulazom. — Husnija Kosović, Gajretov činovnik. Taj ured namjerno zaboravlja, da se od muslimana mogu opet s a? m o za muslimane rekvirirati $ita? 4 i novi. Molbe za intervenciju kod vla? Na adresu šefa pravosuđa g. Si? sti molimo, da se upravljaju na naš mića. Sarić Avdo zatvoren je prije poslanički klub u Beogradu, pošto 6 mjeseci na prostu denunciju, i se momentano u Sarajevu ne nalazi to vrijeme truhne u tamnici ok? ni jedan naš poslanik. U redakciji j ružnog suda u Mostaru. Prigodom »Pravde« mogu se primati samo o? ; oslobođenja je Sarića jedan njegov ne stvari, koje se tiču lista. komšija »oslobodio« od svega nje? R^di nepravednog oduzimanja 1 govog hajvana. Ali Sarić mu je u? oružja protestovalo jc odaslanstvo ; šao u trag i tražio od »oslobodite? našeg poslaničkog kluba kod mini? j lja«, da mu hajvan vrati, nu ovaj stra unutarnjih poslova. Ministar je i kao i svi takvi »osloboditelji«, da odmah, t. j. 14. ov. mj., dao nalog, i pokrije svoj zločin denuncira njega da je u godini 1914. bio austrijski da se telefonski naloži g. Misoviću u Sarajevu, neka odmah obavijesti špion inapriča još Bog zna ka? sve okružne načelnike, da se stro? kovih podvala. Na ovu denunciju je Sarić zatvoren, istraga povedena gp drže naredbe, t. j. da ima svako istražni spisi »izgubljeni«. oružje prijaviti, ali da se ni od 1 i koga oružje ne oduzima, o? ; Slobodan uvoz i prodaja šećera. sim od onih osoba, koje su članovi i Iz Beograda javljaju: Finansijsko? kakovih revolucijonarnih društava ■ ekonomski komitet 13. o. mj. odlu? ili su inače poznati kao raz? I čio je da se odobri slobodan uvoz vratni elementi. šećera iz inostranstva i slobodna Deputacija kod ministra unutar? ; prodaja šećera proizvedenog u zem? njih djela protiv Grudica. Javljaju • Iji. Na šećer uvezen sa strane osim, nam iz Beograda, da je došla iz postojećih dažbina naplaćivaće se Tuzle naročita deputacija, da se pri? • za svakih 100 kilograma јоб po 200 tuži proti zuluma tuzlanskog okruž? i dinara u srebru na ime monopolske nika Grudica. Deputaciju su pred? takse. Na šećer proizveden u do? veli narodni poslanici gg. Dr. Ivan maćim tvornicama naplaćivaće sc Pavičić i Ahmed Šerić, te su infor? pored državne trošarine od 200 di? mirali g. ministra Draškovića o svi? nara još po 200 dinara u srebru od ma nedjelima, koje je ovaj nespo? 100 kilograma na ime monopolske sobni i vječno pijani upravnik po? takse. Ova naplata vršiće se kao i naplata državne trošarine pri pušta? činio na muslimanima i katolicima. G. ministar sc jc zgražao nad ovim nju šećera u promet. Naplata ove nedjelima i obećao je odmah iza? * monopolske takse počela je 'od 14. slati jednog inspektora, da ovo sve : o. mj. Izvoz šećera iz zemlje zabra? ispita i podnese mu izvješće, na te? njen je. melju kojega će poduzeti uredova? I Naši zarbbljenici u Indiji. U is? nje protiv Grudica. točnoj Indiji, u gradu Ahmetnaga? ru, nalaze se 24 naša vojnika iz Vojvodine. Bosne, Hrvatske i 4 л ‘I ■ Slavonije, koji su na bijegu iz Ru? sije morali zastati u Indiji, poštđ nemaju novaca da plate prevoz u domovinu. Indijska vlada je javila našoj vladi tu nevolju još prije se? dam mjeseci, ali ni odgovora nije dobila. Među tim jadnicima bio je i g. Mustafa Hajdarović, medicinar u Pragu, koji je uspio da zaradi no? vac i da sc povrati kući. On sada upravlja apel na našu cijelu javnost, da dobrovoljnim prilozima omogu? Dovratak njihov. Svi ti ljudi ima? Deputacija je bila vrlo zadovolje ći ju domu svoje porodice, rodite? na i otišla je umirena kući, jer su lje,naženu, djecu i svi su ovi lišeni lađe tuzlanskog satrapa počele to? ! svojih hranitelja, čiji povratak iš? nuti. čeku ju već šest godina. Novac tre? Protestna skupština sarajevskih ha slati češkom konzulu u Bombaju privrednika protiv kaldrmije bila dru Perhtoldu, koji se primio te za? je jučer poslije podne u gradskoj daće, da opremi te ljude u domovi? vijećnici uz brojan odziv ovdašnjih nu. kad imadne pfotreban novac. trgovaca i obrtnika. Predsjednikom Kogod može, treba da ovome do? izabran je g. Avakum Perišić, dok prinese svoj obol. je kao glavni govornik fungirao taj? Ne putujte u Ameriku. Iz Beo? nik Trgovačkog udruženja Dr. Zil? džić, koji se oborio na kaldrmiju, grada javljaju: Kabinet ministra kao neopravdani teret. Općina ima socijalne politike saopštava: Pod 10 milijuna kruna deficita, kojeg današnjim prilikama usljcd nestaši? ce rada niko se ne treba kretati za moraju da snašaju privrednici. 60% Ameriku na rad. Prema izvještaju izdataka općine ide za činovnike. Njegov glavni argumenat protiv našeg generalnog konzula u Chika? kaldrmije je taj, da vladin komesar gu ima u Saveznim Državama prc? ne smije teretiti građanstvo, jer to ko tri miliona nezaposlenih radni? je stvar legalno izabranog gradskog ka. Državna kovnica novca. Naša dr? zastupstva. U tom smislu govorili su još g. Milan Pupić i u ime Zana? žava kako je poznato nema svoje tlijskog saveza g. Savić. Na koncu vlastite kovnice za metalni novac, je prihvaćena rezolucija, kojom sc te se naš sitniš, koji će doskora do? energično prosvjeduje protiv kaldf? ći u promet kuje u bečkoj državnoj mije, zahtijeva da se povrate već kovnici. Inžinjer dr. Kljueenko biv? uplaćene svote za ovaj namet, na? ši adjunkt državne kovnice novca čelno se odbija kaldrmija do izbora u Beču, a sada rudarski inžinjer u novog predstavništva, a ako za o? državnim salinama u Kreki poda? ▼aj novi teret govore viši razlozi stro je ministarstvu finansija ехро? ! korespondcnc*biro?a i presbiro?a, koji takovim vijestima hoće da po? stignu kakav tajni plan svojih go? spodara. Da sc Habsburgovci ni? kad nisu borili ni u redovima ^u? I strijske vojske a nekamo li u re? ! do v ima ukrajinske (!) voj? ; ske, to dobro zna napaćeni ukra? i jinski narod, koji danas ne želi ni? čega osim mira i hljeba. Zaista idi?' , otija evropske Čitalačke publike ‘ mora da je dosegla svoj vrhunac, • kad im se novinari usuđuju tvrdi? j ti, da zagovornici ukrajinske neo? v i s n o s t i podržavaju propagan? 1 du za jednog Habsburgovca. Nu ta I idiotija mora da pomalo prelazi i ' naš presbiro. kad smatra za nužno, da i naša čitalačka publika mora da Čuje te prljave fantazije. Neka se 'tako nastavi i naš svijet će izgubi? i ti svaku vjeru u novine. ! I ј I ; i j I ! 1 j i i I I 1 * i i • ! 1 : I • i j I Ооана 3 -- ''».ana �Strana 4 — Cl se u kojem izlaže potrebu i način kako bi se kod nas uredila instala# čija za clektrolim borskog bakra, zajedno sa fabrikacijom sumporne kiseline, koja je kod elektrolize po# trebna. Savezno sa ovim uredila bi se državna kovnica za naše novce. Sa opširnim podacima o radu i reii# tcbilitetu ovog poduzeća potkrepio je g. Kljueenko svoj expose. Za u# ređenje eletrolitične tvornice i kov# niče bilo bi potrebno oko 20 mili# jona dinara. Ispravak. U prošlom broju »Prav# de« u notici »Narod« treba da re# čenica, koja počinje sa »Glavno što mu imamo da primijetimo ... glasi ovako: »Glavno što mu imamo da primijetimo jeste, daje njegov vlas# nik. kad je već u stanju da piše ta# ko blago, trebao svoju umnu snagu odmah poslije oslobođenja upotrb jebiti u istom smjeru, u kom je da# nas upotrebljava«. Dobrovoljni prilozi. Prigodom svadbe kod Izetagc Izetbegovića u Bos. Samcu sakupljena u veselom društvu svota od 1030 K. a darova# še slijedeća gospoda: Hafiz Salih Vajzović 40 K; Huseinaga Čizmić 100 K; Osmanbcg Gradaščević 100 K; Mustafa Suljić 30 K: Alija Ku# nić 20 K: Mustafaga Izetbegović 100 K; Arid Džakić 40 K; Sulejman Dervić 20 K: Sejfudinaga Maglajlić <80 K: Selim Udvarlić 20 K: Hakija Hasanefendić 20 K; 11. Salihović Nu# rija 50 K; Vajzović Suljaga 20 K; Ibrahim Oribašić 60 K: Muhame? daga D zabija 80 K; Ago Sulcjma? nović 20 K; Junuzaga Delagija 40 K: Suljo Bičić 50 K: Sulejman Dago# vić 40 K; Muharemaga Bajraktare# vic 70 K: Džemal Bičić 20 K; Šcvko Prcić 10 K. Ukupno 1030 K. Dru# štVo je odredilo da polovinu ove svote pripane »Pravdi« a polovinu »Gajretu«. MOJ BRAT Jozo Jelović iz Zasa# viče ispostava B. Samac služio kod I. Jag. Bat. u Albaniji do prevrata. L z prevrat pošao je kući i u Crnoj Gori u Antivaru nestalo ga te se sve do danas nije javio. Ako bi ko znao što o njemu neka javi na ad# resu — Jure Jelavić, Zasavica z. p. Šamac. Trpite li od reumatizma, ili od u« loga? Mazanje Fellerovim pravim Elsafluidom pravo je dobročinstvo! 6 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce 42 krune. Državna trošarina posebno. Trebati? li blago, pou6zdano tjera# juće sred tvo? Fellerove prave Elsa# pilule vrše svoju dužnost! 6 kutija 18 kruna. Zagorski sok za prsa i kašalj 1 boca 9 kruna. Švedske že« ludčane kapljice 1 velika boca 20 kruna. - Omot i poštarina poseb? no, ali što jeftinije. Eugen V. Feller, Stubica donja, Eslatrg br. 310, Hr? vatska. E. Dr. S. Alečković. advokat u Travniku, preselio je kancelariju u I. kat kuće prema poštan. i brzoj, uredu. Advokat. Dr. Anto Đebić#Maru# šić otvorio je svoju advokatsku kancelariju u Travniku, ugao Kra# lja Petra i Gimnazijske ulice. Kajonov nedjeljni kalendar nek ne fali ni na čijem stolu. Ima sve blag# dane u crvenoj boji štampane, a sa# držaje sav muslimanski, srpsko#pra# voslavni, jevrejski i rimokatolički kalendarium. Cijena mu je po ko# madu 30 K. — Preprodavačima ra# bat. Narudžbe iz vana izvršujti se brzo i tačno. Pakovanjc se ne raču# na. — Knjižara Daniel i A. Kajon. 51 sjetite se ;i i GAjRETA i ■ ■ i MUSLIMANI BajrEtov glasnik. Dobrovoljni prilozi. Gosp. Dže# . mi i Tanović Gacko sakupio za Gaj? I ret K 773, Muharem Šehić Varcar Vakuf sakupio K 580, g. Dr. Bukvi# I ca Breko sakupio na mevludu kod i Age H. Mehmcdovića K 453. Op# i ćinsko vijeće Donji Vakuf darova# 1 lo je K 500, Mustafa ef. Mustajbe# i gović, šor. sudac Prijedor poslao je i K 150, Musi. Čitaonica »Jedinstvo« I Odžak posala je priloga K 575. Mu? 1 hamed Drljević Bileće poslao je Gajretu K 245, Adem Afgan Banja# • luka sakupio dobr. pr. K 330, koji iznos darovaše slijedeći: po K 100: Nasko Saltagić, po K 50: Muhamed ef. Bajagilović, po K 40: Hasanbeg Čomagić, Mehmedbeg Ibrahimbe# gović i Muhamed ef. Maglajević, po ‘ K 20: Salih Banić, i Šemsibeg Alibe# gović, svi iz Banjaluke, Džemal Ša# rić sakupio među građanima u Sto# cu K 1000. koji iznos darovaše sli# jedeći: po K 100, Sulejmanbeg Beh# men. Muhamed Šarić, i Muhamed Bukić: po K 60: Hasan Mehmed# bašić, Hasan ef. Šehić i Braća Stra# njak. po K 50: Jusuf Šemić. Šaćir ef. Grebiđela, Omerbeg Rizvanbe? gović. Jusuf Mehmedbašić, Braća Buzaljko, Braća Rizvanbegović, Na# zif Mehmedbašić, Alija Opijač. po , K 40: Mustafa Tabaković, po K 30: Mustafa Sarajlić. Zulfikar ef. Meh# medbašić i po K 20: Džemal Šarić. Džema'. Šarić sakupio je na Gajre# tov blok među prijateljima u Sto# * cu K 50. Gajretova Uprava svima sakup# j Ijačima kao i darovateljima najto? i plije se zahvaljuje. | j i I ; i ! i ' I | : | : ’ ; j ј ; • ■ j I ! j Zdravstvo. Moderno liječenje tuberku। loze pomoću — dispanzera. . !. ј i i j I ! . : ! I ■ ; I I • Dr. Ljuba Stojanović je u »Poli# tici« od 16. ov. mj. prikazao jedan moderni način stavljanja dijagnoze i liječenja tuberkuloze (sušice) bo# lesti. koja nas hara toliko, kao da svake godine izgubimo po jedan rat. Ovdje ćemo iznijeti njegove glavne misli o toj ustanovi • dis# panzeru. »Kod nas u Srbiji nisu pojmovi sa svim načisto izvedeni kako tre# ba liječiti tuberkulozu u narodu, Ova razlika u mišljenju kod lje# kara potiče između ostaloga od ne# sporazuma. Kada je riječ o liječenju tuberkuloze, onda treba, kao i u svakoj zaraznoj bolesti, odvojiti bolesnika od same bolesti jer to ni# je svejedno. Tuberkulozni bolesnik doista liječi se za sada ponajbolje u ustanovama čiji je predstavnik Sanatorij um. dok liječenje bolesti vrši se u ustanovama čiji je pred# stavnik Dispanser. To je osnovna razlika. Pitanje je sada: šta je preče. Ako se stavimo na gledište bolesnika, onda je naravno on preči i za njega bi trebalo podizati Sanatorije, ali a# ko se stavimo na gledišta društva, mase, što je mnogo pravilnije, onda je preča bolest. ' I j ; i ; j i ; | ; Jedan primjer. Po predratnoj sta# ti stici može se uzeti da u Beogradu umire samo od tuberkuloze godiš# nje 10 od 1000 stanovnika a boluje od prilike 20 puta toliko što bi prema današnjem broju stanovniš« rva značilo da umire 1500 a boluje 30.000, više .30.000 koji će u toku godine postati tuberkulozni. Uzmimo sada da je od ovoga broja samo jedna desetina ili njih 6000 voljna i sposobna, da stupi u Sanatorije radi liječenja. Znači da bi trebalo imati samo za tuberku# lozne Beograđane gotove sanatorije sa 6000 postelja. A to je nemoguć# no iz više razloga, poglavito iz ma# terijalnih razloga, i ako znam da vrijednost ovih 6000 bolesnika više vrijedi nego konstrukcija i obdrža# van je ovih Sanatorija. Pri svem tome: Sanatorije su sku# pe ustanove i zbog toga će još za dugo biti pristupačne samo za jedan mali broj bolesnika, dok vrlo veli# ’ka većina ostalih, tuberkulozna kla# sa. ostaćc i dalje na milost i nemb lost tuberkulozi, pošto većina od ‘njih nema ni najpotrebnija sredstva za život a kamo li za liječenje. A ta masa, koja se ne liječi i koja je ’bez kontrole, upravo je uzrok šire# nju tuberkuloze. Pa može li se toj tuberkuloznoj masi pomoći? Može. Tuberkuloza je bolest ne# znanja. Kada bi svako znao kako se dobij a i širi tuberkuloza, onda bi je mnogo manje bilo, jer je tuber# kuloza jedna bolest, koja se daje la# 'ko izbjeći. A pošto za tuberkulozu mi nemamo još lijeka, onda nam ni# šta drugo ne ostaje nego da je iz# bjegavamo. Kako ćemo se pak ču# vati od tuberkuloze, to nas uči dis# panser. Samo ovo da radi dispanser, pa se već on uzdiže iznad sanatori# je. koji to ne vrše. Ali dispanser ima i drugih zada? taka. On i liječi tuberkulozne bo# lesnike. On dakle uzima ulogu i sa# natorije, što mu daje dvostruku vrijednost, a međutim je nesraz? mjerno jevtinija ustanova nego sa# n a torij um. Moderni dispanzeri su ustanove snabdjevene svima sredstvima za određivanje tačne dijagnoze tuber? kuloze. Tu ima, pored 1jek ara spe# cijalista, još mikroskop, X zraci, tuberkulin i dr. Svaki bolesnik od grudne bolesti, koji želi znati tačno od čega boluje, može to doznati besplatno u dispanseru. Utvrđeno je, da kada se tuberku? loza rano otkrije, onda se ona i lak# še liječi: čista postelja, zdrav stan, dobra hrana i mir što kod većine si# romašnih bolesnika nedostaje, to se dispanser trudi da im pribavi od onoga što im i u koliko im nedosta? je tako da i ovi bolesnici dobiju ne samo iluziju već i stvarnost sanato# rije, čija riječ tako jako utiče na du# šu ovih bolesnika. Dispanseri nisu obične ambulan# te za pregled bolesnika. Moderni dispanseri su jedna vrsta ispovjeda# onice gdje bolesnici dolaze da iek kažu ne samo fizički bol, nego i onaj drugi mnogo teži za izdržava# nje, materijalni bol, koji toliko da* nas razlikuje čovjeka od čovjeka. Siromašni tuberkulozni bolesnici, koji misle da su napušteni od svili i svakoga naći će utjehe, skloništa, pomoći pa i lijeka u đispanseru. O p š t i n a grada B e o g г a# d a uz pripomoć Ministarstva Na? rodnoga Zdravlja podigla je n a Z e# lenom Vencu jedn takav die# nanser koji jc Ministarstvo snabdje# lo svima modernim sredstvima da tačno odgovori svome pozivu. Dispanser prima ponedeljkom i petkom u 9 sati prije podne. Prodaje se KUĆA u Sarajevu na vrlo lijepom mjestu solidno pravljena. Sastoji se od 2 boja po 2 sobe i kuhi­ nje kao i betoniranom, magazom. Kuća će biti kroz 30 dana prazna. Reflektanti neka se obrate na H. Fetahagić, B. Br<d Stavljamo na znanje našim cijenje­ nim mušterijamn da smo našu dugo­ godišnju radionicu povećali i u red stavili, te smo sada u stanju našim cijenjenim mušterijama iiferovati svaku količinu tahanhalve u poštanskim paketima, te u kantama po 20 kila, te rahatlokum pod poznatom markom ORIENT u ku­ tijama po5/4, 72 i jedne kile te san­ ; dučićima po 5 kila sa bademima i bez. Molim cijenjene mušterije neka se obrate na j Braća flrifović, Sarajevo. t | i ; ! ; . PAP1RNICA ; HAMD1JE X preporučuje svoje bogato stovarište T svih vrsta papira, kancelarijskog i ♦ školskog pribora. — Naručbc »e X obavljaju brzo i točno Cijene umjerene. ' ф Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 618 ; I £ Dozvole za seču sami dobavljamo. Ponude slati Dobričiću 8 Pauloviću. B. Noui. „BALKAN44 U ВвСи preporučujt* нс muslimanima, koji putuju tamo. Kuhaju se domaća jela, te se može dobiti ćevapčića, ražnjića, gjulbastija, baroka, lonca i. t. d. Abdulah eff. Cviietić, U/ien, I., Fleischmarkt 9. Dionička glavnica K. 10,000.000 Podružgice u g. Brodu i g. jSJovom Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS. i u inozemstvu. Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovolj* nije. Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. Daje sezonske i aprovizacijske kredite, — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — ROBNO ODJELJENJE kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. - * * Marija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo.- Brzojavi: Trgovačka banka,Sarajevo. - Interurban telefon: ZRI Vbamk: Centralni Odbor J. M. O. ф svakovrsne kupujemo. Muslimanska trgouačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu Odgovcmi urednik.- Ibrahim Muhić. X х ♦ 4 ŠUME Jedina Muslimanska restauracija I ♦ KOPĆIĆA i Štamparija Daniel & A. Kajon, Sarajevo, � https://kolekcije.nub.ba/files/original/0bbb6aab8b0ad69a5bb136be04ac168f.pdf a6cbcffcfe240fa650d5ae1a921bb644 PDF Text Text pojedini broj \ 2.— IZLAZI SUBOTOM, UTORKOM I ČETVRTKOM. UREĐUJE REDAKCIO 'L ODBOR. PRETPLATA: GODIŠNJE K 180, NA POLA GODINE K 90 UREDNIŠTVO I UPRAVA NA­ LAZE SE U KRALJA PETRA ULICI U VAKUFSKOJ PALAČI. i ЛАСИЛО ЈУ , ОСЛAВEHСКЕ МУСЛИМаНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 8 (246) Sarajevo, subota 22. januara 1921 Državna kriza.s P današnjim časovima, kad nas soj cijeloj javnosti i svim politič« kim borbama daje ton nenadano rasplamsali srpski i hrvatski nacijo« nalizam, teško je biti objektivan posmatrač. Čovjek ne može uopšte biti potpuno objektivan i kolikogod ko nastojao, da neku stvar proma« tra bez imalo sentimentalnosti i pristranosti, ipak mu to ne može us« pjeti savršeno iz prostog razloga, što je čovjek čedo prilika, u kojim živi i što na njegov i onako ogra« ničeni ljudski moždani sistem i pro« tiv njegove volje utiču rasa, klima, društvo i naslijeđene osobine. Ali ima razlike između objektivnosti pojedinaca. Mislim, da meni kao muslimanu, kome srećom prilika nije naneseno nikakvo zlo ni od strane Srba ni Hrvata i koji sam o« vc dvije godine proveo na studiju u tuđini, te okolnosti cimogućuju, da prosuđujem stvari tako objektiv« no, u koliko je čovjeku uopšte mo« guče. Naša državna ideja, ideja jedne i nedijeljenc države Srba, Hrvata i Slovenaca, nalazi se u kritičnom sta« diju. Pitanje je, kako će se kriza dalje razvijati i na što bi se trebala koncentrisati sva snaga iskrenih pa« triota, da se izađe iz škripca. Prije nego pređem na to, htio bih ukratko ocrtati, kako je došlo do te krize, jer i liječnik, kad liječi bolest, tre« ha da stavi najprije tačnu dijagno« zu bolesti. Bolest naše d г ž a « v c počinje onog časa, kad se je o p š t i m pravom glasa e i j e 1 o m *n a r o d u dala m o« g u ć n o s t, da sam s o b o m u p« r a v 1 i a, kad smo se dakle odlučili za demokraciju. Stante, gospodine urednice! Nemojte ше krivo ražu« mjeti i ne mislite, da ovo piše kak« va aristokratska duša! Citiraću Vam prije svega francuskog filozofa Ru« sc«a. koji kaže: »demokratski oblik vladanja bio bi samo onda najbolji, kad bi ljudi bili anđeli«. Hoće da reče, kad bi ljudi bili etički^ i mo« ralno savršeno dobra bića. Šta bi Ruso rekao istom za onaj narod, ko« ji nije ni nacijonalno ujedinjen, kuji nije nikada živio u jednom dr« žavnom sklopu, koji je‘kroz vjeko« vc bio odgajan dijelom u duhu is« toka a dijelom u duhu zapada i ko« шс prema tome uistinu fali ogrom« na većina onih zajedničkih dušev« nih osebina, koje narod čine jed« nom narodnosnom jedinicom? B.i« io bi potrebno da svoju gornju tvrd« nju potkrijepim primjerima drugih evropskih država, nacijonalno put« puno jedinstvenih, u kojima se već jedno stoljeće vlade demokratski i u kojima se danas, demokracija na« laži također u krizi, ali to bi me predaleko odvelo, i ja ću pokušati da tu tvrdnju ddkažcm samo time, što ću ukratko razložiti, kako straš« no različiti osjećaji vladaju danas tim istim srpskim i hrvatskim ma« sama, kojima je opšte pravo glasa dalo moć u ruke. Počcću sa srpskim masama. I' Sr« biji sigurno nema ni jedne kuće, koja na pros c četiri godine rata ne« ma kakove žalosne uspomene na gubitak roditelja, obješenog brata, eskvrnjene setre i drage, .popaljen nog i porušenog doma. A sve su te •) Ovaj smo članak dobili od jed« nog prijatelja sa strane i u mnogom se ne slažemo s njime, ali inu ipak dajemo rado mjesta radi nekih ori« finalnih misli. Ur. I uspomene vezane sa imenom Nije« ! maca, Mađara i Bugara i stoga da« nas nema u Srbiji čovjeka, kome лС i krv mu se na oči j navlaci, kad samo čuje ta imuna, iz tih uspomena ističe ona mržnja i na sve drugo, što ga potsjeća ma i najmanje na ta grozna vremena, kad su starci morali sami sebi ko« pati grobove. I posve je prirodno, da ta mržnja pogađa često i neduž« ne, kop su tragediji srpskog naroda doduše doprinosili djelom ali dje« lom protiv svoje volje, djelom po nistorickoj nesmiljenoj sudbini. Mržnja nije odlika plemenitosti dusa’ nisu plemenite. Naj? 1 tragičnija je u sudbini srpskog na« ' roda to, što je onih 40 postotaka i izgubljenog naroda moralno i etič« i ki stojalo daleko vise, nego li stoji I ovih preostalih 60 postotaka, jer , su s njima legli pod zemlju oni Srbi, I koji se nisu nimalo ustručavali, da i sve svoje žrtvuju za dobro domovi« j ne. Na isti način, kako su i svi ev« ropski; u svijetskom ratu zaraćeni narodi, moralno pali, pao je i srpski narod, jer tehnika modernog rata ! ne dozvoljava junaštva, ona junaka u prvom boju usmrćuje mitraljezom i otrovnim plinom. Tako je i u Sr« biji ostalo ostalo vrlo mnogo ološa I na životu, a taj bloš mora i može da i mrzi1 one »vraške« divizije i »hrabre« bosansko«hercegovačke pukove ko« ! ji osvajajući Srbiju na komandu ■ Austrijanaca i Mađara prvi srtahu i na srpske šnčeve. Kakvi osjećaji mogu da niču u srpskim srcima, kad , pomisli na razne Sarkotiće i Boroje« viče, čije je leglo Hrvatska krajina, koja je »ćesaru« dala toliko vrsnih i bezuvjetni, pokornih oficira? Kad su Srbi došli opet na svoje opustje« le domove, kad su dobili moć u ru« ke i nad hrvatskim narodom, počeli su da čine pogrješke, jer se je mrž« uja morala na nekom iskaliti, mo« ralo je u stotine i u stotine slučaje« va da se nanese očita nepravda Hr« vatima, jer je u njima masa gledala živu nasljednike svojih ubojica i krvnika. 1 te su pogrješke činjene kroz dvije godine dana. Kako je to primio hrvatski narod? Moram zaci malo iz daljega i go« voriću posve otvoreno. Zagreb je za vrijeme rata davao sliku jednog gotovo njemačkog grada. Sve bolje hrvatske porodice su govorile više njemački nego hrvatski i ogromna većina hrvatskih i aktivnih i rezer« vnib oficira nosila je na grudima o« na mnoga austrijska odličja za hrab« rost jednako ponosito kao i nje« mački i mađarski oficiri. Naši do« brovoljci u Rusiji, koji su proizašli iz ratnih zarobljenika, bili su mož« da samo dvadesetim dijelom Hrva« ti. Usporedivši Hrvate u cjelini sa Cesima u borbi za oslobođenje is« pod tuđinskog jarma, vidimo, da Hrvati nisu ni stoti dio onog-л učini« ii za svoiu slobodu, što su Česi u« činili. Doduše u posljednjem stadi« ju svjetskog rata zaredale su veoma česte dezertacije hrvatskih vojnika, nu te c bile posljedica gladovanja vojske i drugog trajanja rata, a ve­ oma rijetko posljedica nacijonalno^ osvjedočenja. Takove su bile hr« vatske mase, kad je došao slom AustroUgarskc monarhi je. I rvi bljesak slobode zasjenio je oči hr« vatskim masama i rekli su sebi: pro« šio je sve. slobodni smo. Ah tada odmah, nočinju srpske pogrješke, o kojim sam govorio. Sunce slobo« đe se pomračuje i u hrvatskim ma« , i i , . : i । । : j j i j ; I i . i I I i ' । I TELEFON Br 842. ČEKOVNI RAČUN POŠTANSKE ŠTEDIONICE 1119. (12. Džumadel-ula 1339.) sama se rađa razočaranje i zapre« pašćenjc. Tu i tamo odjekne pokoji udarac batine, čuje se neuljudna psovka i kod Hrvata niče pojam barbarstva, koji vežu sa srpskim i« menom. Jedan njihov čovjek, veo« ma kuražan i zanesen, javno ustaje i propovijeda republikanstvo. Srbi« ma se navlači krv na oči, jer vide u njemu austrijskog plaćenika ■ na« ravno ga haose. Tim on postaje na« rodnim hrvatskim mučenikom. To je Radić. I onda dolazi ona najve« ča pogrješka: Daje se opštim pra« vom glasa moć u ruke masama, ko« je kao mora pritišću međusobne mržnje i na čijim su dušama svježe brazgotine međusobnog ubijanja Četirigodišnjeg rata.. Radić naravno dobiva ogroman broj glasova za se i postaje preko noći hrvatskim predstavnikom. U želji, da i dalje ostane jedinim polom, koji privlači uza se hrvatske mase, on ide i daije istim putem ni sam ne znajući, gdje će ga na kraj dovesti. Na tome pu« tu leži i njegova tvrdnja, da Srbi nisu ništa više od Hrvata doprini« jeli za hrvatsko oslobođenje, na to« me putu leži i njegovo najnovije slavljenje njemačke mudrosti, koja da je prva na svijetu. On naime zna. da će slavljenjem onoga, što je Sr« binu najviše patnje prouzročilo, dobiti u ljubav; hrvatskih masa. Pri tome kao da je zaboravio, da je mudrost njemačkog naroda mogla dopustiti, da joj jedan pato« loški individuum, \Tlhelm II. prije 30 godina otjera iz službe najza« složnijeg sina njemačkog naroda velikog Bismarcka. da je taj isti patološki individuum kroz tih tri« deset godina svoje uprave bio u stanju da zavede njemačku mud« rost u rat protiv cijelog svijeta. Ne ću ovdje da iznosim, šta su najbo« lji njemački duhovi rekli o njemač« kom narodu, samo ću navesti riječi Schopenhauerove: »Za slučaj moje smrti ispovijedam se. da se stidim, što pripadam njemačkoj naciji, a to radi njene ogromne glupo« st i«. Radić bi trebao, da ne govori ni dobni ni zla o Nijemcima, trebao bi to u interesu jedinstva naše dr« žave. jer on je danas, kako rekoh. i , I ( | i | ; i | | iodin;< III. hrvatski pol. za koji su se prilije« pile hrvatske mase. A kuda smjera Radić? Na revoluciju, na oružani ustanak hrvatsih masa on ne misli, a to je i javno potvrdio. Šta misli dakle postići tim svojim intrasi« gentnim zahtjevima? Samo bi je« dan cilj, a i taj je problematičan, mogao da opravda današnji njegov rad: ako on naime kao dobar po« znavaoc psihologije masa misli, da se ta nagomilana međusobna mrž« nja srpskih i hrvatskih masa da uništiti samo tim, što će javno is« kaliti jedni na druge sve, što im je na srcu. Ako Radić misli i na šta drugo, onda vodi u propast svoj narod. Kako će se praktično«politički rb ješiti Radićevo ustezanje od sarad« nje u konstituanti? Ako Radić za« baci svoje republikanstvo i dođe u Beograd, lako će se naći sporazum, a ako ne htjeđne odustati od svo« jih zahtjeva, radiću po mome miš« 'ljenju konstituanta i bez njega Srpski narod ima i osim Pašića i Protića najmanje loš jedno tuce ta« kovih ličnosti, koji mogu biti onaki polovi za srpske mase, kao što je Radić za hrvatske. Da i ne govo« rim o vojsci, u kojoj sva glavna mjesta zauzimaju Srbi. Evropski državnici su sada prvi puta čuli za Radića, a Pašića poznaje čije.i svi« jet i Srbija uživa kod svih antanti« nih vlada jednu neoborivu simpa« tiju radi njenog junačkog držanja u svjetskom ratu. Iz svih tih razlo« ga je Radiću nemoguće silom po« stići svoje zahtjeve. Pri koncu mi dopustite gespodi« ne urednice, da Vam naglasim, da ja lično nisam pogođen ni srpskom ni hrvatskom mržnjom i da sam namjeriće u ovom izlaganju prešu« tio svu ono. što su musliman: рге« trpjeli od strane braće Srba. Moje je mišljenje, da se muslimanima ni« je učinila nikakva nepravda po ne« kom unaprijed smišljenom planu srpskih vodećih političara, nego da su i te nepravde tragične posljedi« cc svjetskog rata, o kojima sam go« vorio, ali koje posljedice nije u stanju da otkloni nijedan narod na svijetu, pa ni srpski. Novi. i j ' : ; । ! i ■ ■ | | j ' ; Popis nufusa i domaće stoke.*) Na 31. ov. mj. počeće se s popi« som pučanstva i domaće stoke u našoj cijeloj kraljevini. Zakon pro« pisuje, da se bar na nedelju dana Prije popisa ima na zgodan način, objaviti narodu važnost njegova kako za državu tako i za opšte na« rodno dobro, ali mi poznavajući pri« rođenu nepovjerljivost našeg svi« jeta u svako popisivani; nufusa. htieli bismo da i sami kažemo svi« ma musliman ma Bosne i Hercege« vine nekoliko riječi o tome. Ne prc« tjerujemo. ako tvrdimo,, da jc tačan popis nufusa isto tako važna stvar, kao što su bili i izbor: za konstitu« antu. Niko se ne smije z a t a« ј i t i, jer ako popis pokaže, da mu« slimana ima više, nego li se raču« nalo po dosadašnjem popisu, to će se o njima morati voditi više raču« na. i mi ćemo također kao zastup« nici muslimana imati jače pravo, da i ■ . i i I *) Skrećemo naročitu pažnju svim ; Mjesnim Odborima naše organiza« | čije na ovu stvar i molimo ib, da se ovo pomno pročita i da se u tome počne odmah sa radom i sa objaš« njavanjem narodu ogromne važno« sti popisa nufusa i stoke. nam se ispunjavaju naši zahtjevi. Osim toga je po državu također bolje, ako popis pokaže, da imamo više stanovništva, nego dosada, da nam se rađa mnogo djece, da smo bogati stokom, jer time raste njen ugled prema drugim državama. Da bi se što lakše i tačnije izvr« šio popis, obrazovali su se kod op« Unskih vlast: općinski popis« ni odbori, kuj moraju sastaviti spisak svih izidanih parcela sa svim zgradama. Ti spiskovi ne smiju is« pustiti n: najmanju kućicu ni naj« i> šniju kolibicu. Pošto su sastav« Ijeni ti spiskovi, imenuje popisni odbor za svaki popisni krug po jed« nog popisivao a, t. ј. lica, koja će ići redom po kućama i obaviti taj popis. Oni će starješiid svakog đo« maćinstva uručiti onoliko p o г i s« nica. koliko ima u kući čeljadi (to su članovi porodice, pomoćnici, še« grti, sluge, đaci i t. d.). Njemu tre« b$ starješina da prijavi i one čla« nove domaćinstva, koji n i s u p r i« s u t n i. Ako je starješina sam do« voljno pismen, ostaviće mu popisi« vač popisnicu, da ih on ispuni i da ih čuva dok popisivao opet ne do« đe da ih pokupi. Ako u domaćin« �Страна 2 — Strana Врој 246 — Broj „ПРАРДА* — ..PRAVĐA“ stvu nema nikoga, ko bi mogao is­ puniti popisnice popuniće ih sam popisivač i rtdaćc ih starješini na čuvanje, dok nc dođe po njih. I popisnice treba unijeti samo ona li­ ca i onu stoku, koji su bili živi do ponoći 31. januara, što je umrlo ili Uginulo prije toga časa ili se rodilo poslije toga časa, ne unosi se u popisnicu. Vojnike stalnog kadra i mornarice, pogranične trupe i žan? darmerije popisaćc vojne vlast;. Starješina ne smije praviti nikaks ve smetnje popisivaču i mora mu sve po istini kazivati. Ako to ne htjedne, ima pravo popisivač da po? moću općinske vlasti otkloni te smetnje. Ako starješine nema do? ma. onda će popisivač pisati po ka­ zivanju susjeda, poznanika ili opći? nc. Kako niko ne smije biti izostav­ ljen tako isto nc smije biti niko ni dva puta ili više puta popisan. Kako treba popuniti popisnicu? Pupisnica imad vije rubrike: p i? tanja i odgovore. Ispunjavati treba >amo u rubrici »odgovora« i to t a č n o i č i 11 j i v i m p i s ? mom Pitanja su ova- 1. Ime i prc zime. 2. Spol i bračno stanje. 3. Je Ii starešina domaćinstva (glava ku­ ćanstva) ili šta je starješini, 4. Kad jc rođen, 5. Gdje je rođen, 6. Dr? žavljanstvo. 7. Vjeroispovijest, 8. Materinji jezik. 9. Koje druge jezi? kc još govor, osim svog materinjeg jezika, 10. Pismenost, 11. Glavno zanimanje; a) vrsta zanimanja (po? Ijoprivređe. zanata, industrije, trgo? vine, službe i uopšte rada). Kod nadničar.-- označiti granu privrede, kod penzionera njegovo pređašnje zanimanje; b) položaj u zanimanju da ii vodi radnju samostalno. 12) Da li pored svog glavnog zanimanja ima sporedno zanimanje ili zaradu i koje je to sporedno zanimanje ili zarada, 13) Ako nema zanimanja ili takvo zanimanje koje ne donosi zaradu ili ako živi od tuđe pomoći, neka sc označi ime i zanimanje ono? ga koji takovi lice izdržava, 14) Je Ii bio u ratu i gdje je sada raspore? đen kao vojni obveznik, 15) Ima ii tjelesne ili duševne mane, 16) Ima 1; druge tjelesne nedostatke, 17) Da Ii u mjestu nepisa živi trajno ili pri? vremenu, 18) Ako je u mjestu popi? sa privremeno prisutan, u kojem mjestu i zemlji stalno živi. 19) Ako je na dan popisa privremeno otsu? ran, u kojem sc mjestu i zemlji na? laži. U rubrici »odgovora« ima već štampanih odgovora, kao na pr. na 2. pitanje 0 spolu i hrenom stanju stoji štampano: muško žensko neoženjen neudata, oženjen udata udovac ■ udovac u? đnva razveden razvedena. O d tih odgovora t r c b a s a m o podvući o n o, što jest. N a 8. P i t a n j c (materinji jezik) t rc b a? i u s v i m ušli m a n i da napi? š u srpske-hrvatski. O o g r o m ? u u j v a ž n o s t i t o g a o d g o v o? r a p i s a ć e »P r a v d a« u idu? čem broju. Na 10. pitanje (pis? menest) imaju razični odgovori i to: čita i niše samo čita nepis? mcn. Kogod zna makar malo čitati. treba da podvuče riječ samo čita, I ovo je veoma važno. Hoćemo da tečno znanu . koliko nas ima ne? pismenih. Na 11. pitanje, koje se dijeli na dvoje, na vrst zanimanja i na po? ležaj u zanimanju, treba odgovori? ti po mogućnosti što određenije, na pr. mjesto opsteg naziva »trgovac« treba naznačiti vrstu trgovine, na pr. »drvarski«, »manufakturni«, »sit? ničarski«, »marveni« i t. d. Kod po? Ijoprivrednika treba navesti speci? jalnu granu zemljoradnje, na pr. »ratar«, baštovan«. »vinogradar«, »stočar« i t. d. Na pitanje položaj u zanimanju treba naznačiti, da li je lice samostalno u svom zanima? nju. ili je ovisno od drugoga. Na pr. oni, koji se bave poljoprivrc? dom, treba da označe, da li su vlas? nici zemlje, koju rade, ili jc zadru? gar zakupac napoličar, sluga, pastor i tako dalje. Podaci o domaćoj stoci. I ovaj obrazac ispunjavaju sami starješine ili ako su nepismeni, onda popisivati. T r e b a naše m svi? j e t u dobro rastumačiti, da se s t o ka n e popisuje radi kakvog bilo oporszova? n j a. nego s a m o zato da d r? ž a v a zna. koliko u zemlji i? ma stoke, jer blagostanje naše države ovisi mnogo o našem bogat? stvu u stoci, te kad sc zna, koliko i kakove stoke imamo, moći će i država da preduzima na osnovu tih podataka one mjere, koje su po? potrebne za pridizanje stočarstva. S toga treba i tu pisati samo čistu istinu. Osim stoke popisaće se u ;srom obrascu i pernata živina (po komadima) i brej košnice. Sovjetska Rusija. E smarck je 1887. god. govoreći u Raj; 'tagu lo vanjskoj plitici N jemačke i njenim odnošajima prc? ma Francuskoj, rekao ove riječi: »Politika dviju velikih država, jed? ne uz drugu, da se usporediti sa položajem dvaju putnika u kakvoj div ј;,ј šumi, koji se nc poznaju, ko? ji jedan drugome ne vjeruju; ako jedan zavuče ruku u džep, drugi je već napeo svoj revolver, a kad je? dan ćule, da je u drugog nategnut horoz na revolveru, on već i pu? ca«. Ko dobro prati pregovore rus? kih sovjetskih delegata u Londonu sa engleskim diplomatima, taj će u njima spoznati istinu gornjih Bis? marckovih riječi. Razlika jc samo u tome, što je sovjetska Rusija u svo:,oj bitnosti ipak zagonetnija sFinga Engleskoj, nego Engleska Rusiji. A da su ovaj puta stali jc? dan proti drugog dva uistinu jed? nako jaka protivnika, dokazuje nam to, što Velika Britanija podnosi već više od pola godine ujedno i boljše? vičko otvoreno potkopavanje nje? neg imperija u Indiji i Perziji i — Kras na u Londonu u svojim mini? star.skim palačama, u kojima se s nj )c danas na pr. o tome nteže, da li će moći zadržati sebi pravo tjelesne vizitacijo sovjetskih delc? gata t Londonu. Da bi su mogle bar donekle oci? jeniti šanse tih velikih protivnika, potrebno je u kratko iznijeti histo? riju postanka sovjetske Rusije i u glavnim potezima prikazati, na če? mu bazira njena tajanstvena moć. 2. marta 1917. god. potpisuje moć? ni ruski car u iednom vagonu .-<vo? ju abdikaciju. Sastavlja se kabinet Gučkova, Miljukova, Lvova, Ker? jonskoga : dr.. - savez oktobri.sta. kadeta, industrije i demokrati je. i 1 ; , I ; , I i i ; j I ! , ' i Lozinka mu je: Vierni saveznicima vodimo rat do konca! 25. oktobra iste god. dobiva već cijelu vlast u IV.o^rudu rab<JČi i soldat« to su organi zovani sovjeti se? -• k i još iz 1905. g o d. i novo nastali vojnički sovjeti. Antanta sc nu upušta u ozbiljnu voj? ničku akciju protiv sovjeta raču? najući, da ćc se za kratko vrijeme sami u sebi srušiti, a osim toga je i suviše zabavljena sa neprestanim njemačkim ofenzivama na zapad? nom frontu. Caristička se Rusija raspada u Brest?Litovsku na Rusi? m, Ukrajinu, Poljsku, Estonsku, Kurtediju, Lislandiju i dr. U sov? jetskcj Rusiji i malo docnije u so? vietskoi Ukrajini obrazuje sc crve? na vojska sa zadaćom, da štiti vlast proletarijata. Poslije sloma Njema? čke antanta je potpuno zauzeta ver? zajskim mirom i kad Nijemci pot? pisaše, skreće ona pogled na istok, gdje su kroz to vrijeme sovjetska Rusija i ('krajina potpuno učvrsti? !e svoj položaj i organizovale crve? nu vojsku. Clcmenceau najavljuje svijetu, da će Rusiju ograditi čvr? stim zidom vojničkih susjednih dr? žavica, ali socijalisti tih susjednih državica onemogućuju vojnički sa? vez i atak protiv Rusue. U novem? bru i decembru 1918. god. potpu? no se raspadaju Judenićcva, Dunji? kmeva i Kolčakova armada u borbi sa boliševicima. Llovd Georgc ra? di otpora engleske L: bour iUrtv izjavljuje, da se sovjetska R u? šija ne može svladati voj? n o m s i 1 o m, a 1 i d a ć e p o b j c? d u n a d njom donijeti slobodna trgovina s njom. Sovjeti ne miruju i preduzimaju o? fenzivu na politički moral antante u Formi neprekidnog moljakanja za , Francuske vojnički organizujc i mir. I zalud im. Pol jska se pomoću drži sa zebnjom u srcu front prema crvenoj vojsci. U tom momentu boljševički val čini ogroman skok: 14. marta vclikc?jijemački vojnički »puč« u Berlinu izazivlje u 8 dana ogromni mase proletaVaća na bari? kade, hiljade radnika i kontrarevo? lucijonarnih trupa ginu u međusob? | noj borbi po ulicama njemačkih i velikih gradova, cijelo rajnsko pod? 1 ručju teške industrije proglasu je >4\ate republik« (sovjetska republi? ka) i organizujc sc crvena vojska od 60.099 boraca oružanih topovi? ma. mitraljezima i granatama. Llovd | Gcorgc na jednom banketu engles? i kih liberalnih partija izjavljuje, da jc soci'ja.izam uopšte isto što je u Rusiji boljševizam, u Francuskoj komunizam, a u Engleskoj kolekti? ; vizam; protiv njega treba da sc ujedine sve građanske stranku. O? s:m bojazni pred preskakivanjem revolucije iz Njemačku u Enel.sku ! bio je Llovd (reorge ponukan na - tc izjave djelomično i tim. što je u to vrijeme provedeno glasanje u cl velom organizovanom engles? I kom radništvu za socijalizovanjc radnika i da je od ! eng uskih ' 4.'<Р.ШК) glasova bio ipak jedan mili j on za to, da sc to socija? lizovanj^ provede 'direktnom« ak? čijom, t. i. bez sudjelovanja parla? menta. ^Međutim jc za mjesec da? ’ na potpuno skrahirao pokušaj nje? | mačkih špartakista, da imitiraju ' Rusiju i antanta. na čelu joj Fran? i cuska, odahnula je i počela grozni? čavo da radi: opremljen je Vrangel na Krim, oboružan najmodernijim oružjem; francuski su oficiri reor? I ganizovali- poljsku vojsku, koja je imala da postane neprobojnim be? | demom pred boljševičkim valom. ; U proljeće 1920. počinje Poljska o? i fenzivom na Kijev, ali ga odmah ! i gubi usljed boljševičke protuofen? žive i bježi glavom bez obzira sve ' do Varšave. Cio zapadni svijet je ! zaprepašćen. Poljaci sakupljaju zaci? nju snagu i uz -očajne napore uspi? jeva da probiju boljševički i front iim, da protjeraju boljševike da? j uka izvan svojih granica. Od ovog ■ momenta dolazi ono. što ju tako ta? : janstveno. Mjesto da sovjetski re? žim, koji je, kako su nam nepresta? pričale evropske novine, visio o : no koncu, usljed toga vojničkog pora? za padne i mjesto da Evropa zauvi? ,ck pokopa to svjetsko strašilo, gone boljševici odmah oslije toga ogromnu \ rangelovu vojsku kao dječicu, potpuno je rastjeraju i do? čepa ju se ogromnog ratnog materi? jala, i danas niko ne zna, da ii to možda iiiic bio genijalno smišljeni ratni plan, da popuštanjem na polj? skom frontu uslobode Vrangela, da su usudi i na odviše šinjelu ofen? /ivu, koja će ga odvesti predaleko, tako da ga mognu lako i sigurno tu? ći. S Poljacima su napravili mir i tako je otprilike priju jedan mjesec dana najavio posljednji boljševički ratni izvještaj, da je »mir na svim fronEma«. Samo taj mir sigurno ne? će dugo trajati, jer boljševici otvo? renc govore, da između njih i svjet? skog kapita;a nema mira. Sovjetska Rusija sc sprema na nove ratove, a? li na koju stranu, istok ili zapad? Katkad se čini na zapad, jer novin? stvo javlja o nukakom utvrđivanju Kijeva i sakupljanju silne vojske na rumunjskim granicama, ali s druge strane nam se opet javlja, da ju i u Perziji zavladao sovjetski režim. Međutim Krasili pregovara u Lon? donu o tome, da mu Englezi ne prc? tražuju džepova, kad stupa na en? glcsko tlo. Puste Ii ironije i medu? sobnog zavaravanja! Treba pri prosuđivanju šansa bu? dućeg rata istaći još neke momen? te, koji to se mora priznati go? vore u pri og Rusiji. Prvo, ni Na? poileonov uzlaz do moći nije bio tako nagao kao uzlaz sovjetski, a drugo užasnu općenitu svijetsku bi? jedu i siromaštvo. Dobro se sjeća? mo i ovih riječi Lloyd Georga: »Poslati englesku vojsku protiv boljševika značilo bi najbržim p u t em p r en i ? j e t i boljševizam u E n g I e s? k u!« Tim riječima i najveći en? gleski državnik priznaje boljševiz­ mu neku hipnotičnu moć na mase. Odakle potječe ta moć? Nama sc čini, da to nije hipnoza moždana, i nego hipnoza praznih stomaka, ko? 1 ie ona uljulja u san, da ih jedino boljševizam može napuniti. I ta hipnoza može da u današnje vrije? me. kad na pr. kod nas kila brašna košta četiri puta više, nego li u pr? I vo vrijeme nacijonalrtog oslobode? i nja, djeluje strašnom silom na ma? se. Jedino komunistička nauka c« I bećava danas svim siromašnim za 'kratko vrijeme sit stomak i izjed? I načenje s bogatim, a danas je širo? masnih deset puta više, nego ih je bilo prije rata. Koja ideja može da i povede uspješnu borbu protiv toga I hipnoti.'ioanja, jer protiv ideja se I može boriti jedino opet idejom? Kako danas stoje prilike, izgleda ’ da će biti krvavih ratova protiv Rusije. Ali ako koga ima i kod nas, koji bi nas poveo u novi rat, iako nam nu bude prijetila nikakva opa? snosi, neka pročita ove riječi, koje čuveni francuski književnik HenrL Barbussc u svome romanu »Lc feu« meće u usta francuskih vojnika na njemačkom frontu: »Kako smije taj Bog da ulijeva u mozak svima ljudima, da jednako misle, kako je on na njihovoi strani, a ne na pro? tivnoj!... Prokleto bilo djelo solda? ta, koje pretvara ljude ćas u žrtve bez moždana, ćas u lupeške kroni? i kc!« Zatim neka misle na to, da će brašno poslije novog rata koštati četiri puta po četiri više nego je koštalo u doba nacijonalnog našeg oslobođenja: da Evropa ne može ži? vjeti bez ruskog žita, ali ni da rus? ki seljak ne će moći orati svoje nji? ve, ako bude morao da ratuje, a na koncu svega neka misli na to,, da je naš narod izabrao pedeset komu? nističkih poslanika i da je Llovd , George rekao: »Poslati englesku I voisku protiv boljševika, značilo bi najkraćim putem prenijeti boljše? v:sam u Englesku!« N. B. Smrt vojvode Živoj i na Mišića. , I I I i ■ j i i 1 I ! ’ I i , i ; i i i I Prekjučer je u 5 i po sati u jutru preminuo u vracerskom sanatoriju? mu vojvoda Živojin Mišić. Voj? voda Mišić rođen je 7. januara 1855. u Struganiku, srez kolubarski, okrug valjevski. Bio je na svim važnijim položajima u .srpskoj vojsci. Pred rat 1912. penzionisan je, ali je pred objavu rata reaktivisan. U toku 1912. i 1913. bio jc pomoćnik načel? nika štaba vrhovne komande voj? vode Putnika. Oktobra 1912. poslije kumanovske bitke postao je đene? ral. Posije svršenog rata jc penzio? nišan, ali pri objavi mobilizacije 1914. kao penzionar bio je pozvan da odmah nastupi mjesto načelnika štaba vrhovne komande, reaktivisan je i do oktobra 1914. zauzimao je položaj pomoćnika načelnika štaba, Prilikom prvog povlačenja primio jc komandu prvu armije, koja je za vrijeme kontraofenziive imala naj? sjajnijeg uspjeha očistivši posije velikih borbi Rudnik i Suvobor, a za jedanaest dana cijeli sjevero-zapad? ni kraj Srbije od austrijskih trupa. Taj položaj zauzimao je neprukiđ? no do dolaska srpske vojske u Ska? dar 1915., gdje sc razbolio i otišao u Italiju, a posije u Francusku na liječenje. Avgusta 1916. ponova je primio komandu prve armije i uče?, stvovao kod osvajanja Bitolja uz pripomoć jedne francuske divizije koja je stavljena pod njegovu ko? mandu. Na tom položaju ustao je do konca juna 1918. i tada je do? stavljen za načelnika štaba vrhov? nc komande. Kao takav dovršio je pripreme i sa svojom sposobnošću doprinio mnogo uspjesima na solun? skom Frontu. Demobilizacijom je vrhovna komanda prestala funkci? onisati, pa jc voNoda Mišc postav? Ijen za načelnika glavnog general? štaba, pošto položaji jedan, drugom odgovaraju. Smrt vojvodu Mišića težak jc gubitak za cijeli srpski na? rod, jer u njemu gubi svoga najspo? sobnijeg vojskovođu. □ападопсаааааа Muslimani i muslimanke grada Sarajeva, sjetite se vašega ,,MERHAMETA“. сз S сез ае-D сз cža а lzj а а �Bpoi 241 — Broj ,ПРАВ84“ — „PRAVDA" Стпана 3 — Strana Bilješke. strne bez debate. Čl. 38. promije? lul?pašc, koji je rekao, da se sa En? njen ovako: »Ustavotvorna skup? glezima može pregovarati bez da ština može po prijedlogu predsjed? prvo prihvate egipatske želje. U nika i vlade... tu je dodano: ili 10 Kairu i Alcksandri ji došlo је^ do Pravosuđe u Sandaku. U jednom poslanika... bez pretresa i prostim velikih demonstracija protiv Zcg? istražnom zatvoru u našem jadnom glasovanjem odrediti rok, do koga lul?paše. Sandžaku, trunu godinama okrive ćc se prijave za riječ primati«. Na? Ekonomska kriza u Engleskoj. Ijcni. Po običaju jedan sudski či? j dopuna toga člana je i u tome, da Prema iz Kopenhagena, novnik, e vremena na vriiemc, obi? j tai rok nc može biti kraći od 15 mi? kriza u vijestima engleskom trgovačkom, ži? de okrivljene: Onda se okrivljenici nuta. Čl. 41. promijenjen je tako, njemu žale i mole. Jedan ćc od pti? da predsjednik može uskratiti riječ vetu svakog dana sc sve više po? oštrava. Na sjevernoj obali miruju tvorenika pitati: poslaniku, hoji hoće da učini stvar? brodovi, stotine brodara nc? • »Već dvije godine kako sam nu ispravku, samo po odobrenju [‘ mnogi maju nikakva posla. U južnom Vc? pod istragom po tužbi privatnoga skupštine bez debate. Glede čl. 43. lesu ne rade veliki rudokopi u koji? tužioca N. N.. zašto se ne izvodim odluka je odgođena. ma je bilo zaposleno hiljadama ra? pred sud?« U odbor za izmjenu poslovnika denika. Isto tako obustavile su rad »Nemoguće, odgovara sudski izabrani su ovi poslanici. Sta? 1 mnogu fabrike gvožđa i čelika. činovnik, vaš privatni tužilac od? nilci Vukčević, Košta Timotijević, Antanta ne dopušta pripojenje metnuo se u šumu, pa zbog toga ne Ante Stanić, dr. Edo Lukinić, dr. Austrije Njemačkoj. Javlja sc iz može da vam se sudi u njegovom Momčilo Ninčić, Bakšam, Mehmed odsustvu. (»Tribuna«). Spaho, dr. Laza Marković. Derviš Pariza: Konferencija savezničkih ministara predsjednika bavi sc u Omerović. Svctozar Dordević, če? glavnom pitanjem Austrije, jer sa? da Kostić, Janikije Dimitrijević, veznicima ne može da bude svced? Mikotije Miletić, Svetislav Popović, no, ako se spoji Beč sa Berlinom. Milan Mladcnović, M. Sokolić, Mi? Francuska ne može toga dozvoliti, fož Moskovijević, J. Ra jar, Dimitri? jer bi onda morala za 10 ili 20 go? je Popović i Vojin Brkić. dina voditi rat. To stanovište mo? UNUTARNJI. raju uzeti u obzir i drugi saveznici, Ograničenje predsjedničke vlasti. Držanje muslimana. »Republika« iz Beograda javljaju, zaklju? jer ni Italiji ne može biti svejedno od 19. ov. *тј. piše ovo: »Jug. Musi. Kako da li se Gornji Tirol nalazi u ruka? čila je sjednica klubskih šefova, da Klub ne pravi nikakvo pitanje o za? sc ograniči ma slabe Austrije ili moćne Nje? vlast predsjednika skup? kletvi, ali stoji na gledištu, da tre? stinu. Uz njega imala bi i skupština mačke. »Tcmps« piše, da će Eng-es? ba omogućiti ulazak onim grupa? jednako pravo u ličnim pitanjima. ka sudjelovati u akciji oko sanira? ma, kojima je zakletva smetnja za nja austrijskog bankrota samo on? to. Oni neće praviti pitanje ni o to? da, ako francuska vlada donese VANJSKI. me, da se zakunu i po novoj formuli konkretne predloge u pogledu ga? Nova francuska vlada. Ovih je zakletve. rancija za zajam od 250 milijuna do? »Odbili smo predlog da se dono? dana u Francuskoj bila promjena lara, koji bi se imao dati Austriji. šenja Ustava treba da ima 2posla? vlade i predsjednik republike Mil? nika ali kako sc ukazala potreba za lerand je obrazovanje nove vlade povjerio Aristidu Briand?u, republi? pomirljivom politikom, uzdi smo sredinu između prave i kvalifikova? kanskom socijalistu, koji je sasta? ne većine, što iznosi :. glasova. vio kabinet iz demokratsko?repu? republikanske Tražili smo pitanja i interpelacije blikanskog bloka, sjetile se dok su komunisti tražili ankete. ljevice i radikalnih socijalista. I en? Naročito smo zahtijevali, da se član gleska i talijanska štampa su simpa? 43 u cijelosti izbaci, jer izigrava pra? tično pozdravile tu novu vladu, od vo poslanika time, što dozvoljava koje se nadaju uspješnoj vanj? da se na predlog vlade ili 20 posla? s k o ј politici. nika može zaključiti pretres pre ne? Izjalovi]ena grčka ofenziva. Ha? go što list govornika bude iscrplje? vas javlja iz Atene: General Papu? na«, rekao je g. Korkut našem sarad? las povratio se iz Smirne i grčka o? niku. U isto vrijeme smo umoljeni fenziva se obustavlja. Vojska ima od strane poslanika Jug. Musi. Or? da ode u svoje prvašnje položaje, ganizaciie, da demantujemo tenden? držati će ali će držati točke Tendenciozne glasine. I opet ne? cioznu vijest »Pravde« da je g. Ko? na kojima je prodrla do že? rošec proigrao povjerenje Muslima? Ijczničke linije. U grčkoj voj? i ki mračni tipovi šire među našim na. Do danas nije bilo nikavih eks? sci vlada nezadovoljstvo radi 1 pristašama lažne glasine, kako se je cesa, koji bi mogli pomutiti odnos promaknuća oficira, koji nisu su? I medu poslanicima pojavila neka između Muslimana i Koroščeve djelovali u ratu a i radi toga, što su I razrožnost. Mi smo uvjereni, da će pristaši i sami prozreti tenden? grupe«. Tu je vijest donijela beo kod momčadi zadržana starija go? : naši čiju tih glasina, da naime stvara nc? gradska »Pravda«. dišta, koja žele kući. Ofenziva grč? slogu među muslimanima. U tom Vijećanja o promjeni poslovni? ka izjalovila se i radi jakog otpora i širenju se naročito ističe- jedan ov? ka. Sjednica odbora za promjenu Turaka. ' dašnji listić, koji ne preza ni od poslovnika održana je 18. ov. mj. Pred novom krizom u Turskoj. Odbor se najprije konstituisao, pa ' Po zadnjim vijestima iz Anatolije i najprljavijih sredstava, na koje mi je predsjednikom izabran radikal I sazvao je Mustafa Kemal nacijona? apsolutno ne možemo reagirati. Naš poslanički klub ima svoje Vukčević i potpredsjednikom de? । lističku skupštinu na izvanredno mokrata Timotijević, a sekretarom ; zasijedanje u Angori. U turskim stalne prostorije u zgradi ustavot? zemljoradnik Mcskovljević. Šurmin I nacionalističkim krugovima savje? vorne skupštine. Umoljavamo svo? je pristaše, ako putuju u Beograd, je predložio, da se poslanici zakunu ; tuje se vođama, da nikako ne popu? na jedinstvo države i da to ne bu? I ste carigradskoj vladi. I Carigradu da se navraćaju u klub radi izmje? de zakletva nego zavjet. Komuniste j kolaju glasine, da će doskora doći I ne novosti i radi drugih uzajamnih su se izjavile načelno protiv svake do ministarske krize, jer je kabinet I usluga našoj općoj stvari. Drskost jednog činovnika. Priča .zakletve, a u krajnjem slučaju pred? Tevfik?paše konstituisan sa zada? lažu, da ostane u zakletvi riječ ćom da dođe do sporazuma sa kc? j nam prijatelj iz Maglaja ovo: ot? »bog«, a da sc izbaci riječ »kralju«. malistima. Sve to pokazuje, da je I kako je naš predstojnik Pupić pre? .Socijaliste traže, da svi poslanici i misija Izzet?paše ostala bezuspje? ; mješten okružnoj oblasti u Tuzlu, i upravo se razgoropadio na musli? polažu istu zakletvu, koju su i oni | sna. U jednoj gostioni sjedeći u ipoložili. Kao uvjereni republikanci Nacionalistički pokret u Indiji. ;j mane. jednom suviše animiranom društvu oni su u principu za to, da se zak? Engleski listovi primaju iz Calcutte letva promijeni tako, da će sc njo? da su studenti triju kolega sveuči? I toliko se je zaboravio, da je odao sav onaj podzemni rad, koji je me poslanici obvezivati, da ćc slu? lista u Calcutti napustili predava? žiti dobru naroda. U slučaju, ako bi nja. Oni traže nacijonalizovanje i pheduzhnad kao kot. predstojnik protiv muslimana. Rekao je otvore? se zakletva, koju su oni položili u? j sveučilišta i obrazovanje narodnih kinula za one poslanike, koji se nisu škola. Studenti četvrtog kolega pri? no, da su muslimani protudržavan elemenat i da protiv njih treba iste još zakleli, oni će povući konzek? ključili su se prekjučer pokretu. mjere upotrijebiti kao i protiv ko? vencu i izaći iz skupštine. Dr. Laza Krvave demonstracije u Berlinu. mu.ništa. Maglajski muslimani neka Marković predlaže, da čl. 8. ostane kakav je ali da se izmijeni tako, da Manifestacija na dan smrti Karla se ne nadaju promjeni prilika i bo? zakletva ne tangira slobodu poslani? Liebknechta i Rose Luxemburgove Ijem raspc-l iženju vlasti prema nji? ka, koja im je garantovana izbornim protekla je u potpunome miru. Ali ma, jer će Pupić svoj podzemni rad zakonom, to jest da glasuju slo? iza manifestacije došlo je do de? I nastaviti i kod okružne oblasti u borno o formi vladavine, kako oni monstracije, kada je jedna grupa od Tuzi. Naša sjeverna granica. »Jugcsla? hoće. Odbor je zaključio, da se od? kojih 200 manifestanata htjela da luka u toj stvari odgodi, da se da dođe u VUihUmstrasse, gdje je po I vi ja« javlja iz Maribora: Između na? mogućnost šefovima klubovi odno= j zakonu svako demonstrovanje za? ’ še i austrijske delegacije postignut sno vladi, da stave svoje eventual? i branjeno. Kordon policije ustavio i je potpuni sporazum o našoj sje? je demonstrante, a kada ovi nisu i vernoj granici. Čim se vrati austrij? ne prijedloge. Na to se prešlo na raspravu o pred logu muslimana, рц I htjeli da stanu, policija je pucala. U I ski delegat sa svog službenog puto? je zaključena promjena člana 19. j panici koja je radi toga nastala u? ' vanјa u Beč, biće sporazum objav? naime, da se prijedlozi ustavnom i biien je 1 čovjek, a više ih je ra? Ijen, nakon čega će še granica po? njeno. U Konigsbergu došlo je isto ! vući na terenu. odboru mogu podnositi u roku od 20 dana od dana izbora ustavnog do demonstracija 1 policija je pu? ; Revizija ukaza. Iz Beograda jav? odbora. Taj su prijedlog podupirali ; cala u masu. Broj žrtava još nije i ljajti: Rad komisije za reviziju uka? poznat. socijaliste i zemljoradnici. za otpočeo je. Položaji direktora, Nemiri u Egiptu. Engleski listovi I načelnika, inspektora, sekretara za? Daljnja je promjena toga člana, da svi predloži mogu biti potpisani i javljaju, da je u Egiptu došlo do 1 uzimaju ljudi bez dovoljno kvalifi? od najmanje 10 poslanika, a ne kao 1 novih nemira. Radi se o opasnom I kaci ja. Pribivaju se podaci. Otpuš do sada od 20. Čl. 35. dopunjen je ; vrenju, koje nije upereno samo pro? ' tanje pojedinih činovnika biće ta? time, da predsjednik ima pravo us? tiv engleske vlade već i protiv on? 1 keđer. Od svih ministarstava naro? kratiti riječ o povredi pos’ovnika. j gleskog odaslanstva u Egiptu. Ne? 1 čito se ističu: ministarstvo finansija ako su ona pokreće radi odugovla* I mirima bila je neposredni razlog iz? ’ i ministarstvo za socijalnu no itiku, čenja rada, ali po odobrenju skup? • java šefa egipatske delegaciju Zeg? I da imaju najveći broj nekvalifikova? . I . i 1 . I ’ i Politički pregled. i MUSLIMANI < i I i i ' । i i ј GAJRETA i Domaće vijesti. | , I , , ; I ; | । 1 ' I , ; I ( ' ; ■ nih činovnika. Ukazni komitet mi? nistara upravio je pismo na sva mi? nistarstva, da do dana 1. veljače i? ma ju poslati spisak činovnika sa oz? nakom kvalifikacije. U savezu s o? vim neki su viši činovnici već pre? dali ostavke, pošto nisu imali po? trebnu kvalifikaciju. Popis nađenih i izgubljenih pred? meta na policijskoj direkciji, koje mogu vlasnici uz oznaku izgubljen nih stvari podići u sobi broj 43. — Nađeno: 2 ključa, novčarka sa 15 K 50 h i 17 olovćica, novčarka sa 19 K, novčarka i vreća, 1 vo, ha? malski konopac, gotovina od 106 K, zlatni prsten, banknota od 10 dina? ra, srebreni tanki lanac, ručna ta.šna sa gotovinom od 80 K, platnena ta? ša sa 32 K. vreća sa raznim stvari? ma, 2 kokoši, 1 janje, 1 taša sa 3 ključa i gotovine 4 K, banknota od 100 dinara, banknota od 20 K, lis? nica sa gotovinom 80 K i ceduljom na ime Rudolf Čeme, nikleni sat sa lancem, ženska boa, gotovina od 33 K. — Izgubljeno: srebrena kutija za cigarete, gotovina od 20 hiljada kruna, 1 cerada, gotovina od 829 dinara, željeznička legitima? čija, krsni list i školska svjedodžba na ime Mladen Koprivica, par muš? kih cipela, briljantni prsten, nov? čarka sa 800 K, kožnata taša sa 160 K i nekoliko ključeva, zlatni prsten, ždrijebe, razni dokumenti Petra Pužića, založna cedulja kre? ditne banke, žuta novčarka sa 40— 60 K, ženska taša sa 200 K i zlatnim cvikerom, založna cedulja na sre? brcni sat i zlatni lanac, gotovina od 880 K, tele, dvije rusku knjige, tu? la srebreni broš, srebrena alpaka ta? sna, novčarka sa gotovinom od 170— 200 K, privjesak od menđuše, kr? me šareno, radnička knjiga broj 147 od 2./6. 1910., ovca i novčarka sa gotovinom od 9.000 K. Zamjena kruna. U Ministarstvu finansija završene su ovih dana sve pripreme za zamjenu krunskih nov? čanica od 10, 2 i 1 krune. Neuručive poštanske pošiljke prodaju se. Dne. 3. i 4. februara t. g. u 8 i po sati u prostorijama poš? tanske ravnateljstvene blagajne so? ba br. 63. Uzoran primjer rada na polju prosvjete. Dana 19. decembra 1920. prigodom krsnu slave sv. Nikolaja u domu svoga staroste i miloga i obljubljenoga radiše i patriotu up? ravitelja otkupnog ureda u Ljubinju tajnika duhanske režije Milana G a k o v i ć a, a na predlog kotar? skeg suca Dr. Smailbega Gradašče? vica i u znaku bratsva. jedinstva i sloge drovaše svojim kulturnim i prosvjetnim društvima »Prosvjeti« »Gajretu« i »Napretku« slijedeća gg.: Suljaga Šarić trgovac 1280 K, Branko Ratković student tehnike 1260 K. Maks:m Ćorović trgovac 720 K, Dr. Smailbcg Gradaščević kot. sudac 400 K. Bogoljub Drvota nadlugar 260 K. ЗЕ an Gaković tajnik duh. režije 250 K, Alato Spa? hić kot. predstojnik 250 K. Ervin Keller geometar 220 K. J' Mn Eenjo veterinar 220 K. Smail Serdarević šcr. sudac 180 K, N. N. 180 K. Dra? gutin Saršmit admin. podporučnik 179 K, Ilija Pcrić trgovac 120 K, Nikola Krznarić žandarm. narednik 121) K, N. N. 120 K. Geza Vittek porez, pripravnik 100 K. Anto So# kić gruntovničar 100 K, N. N. 90K, Nikola Ćorović postolar S') K. Ni? kola Milić def. dnevničar 80 K. Lju? bo Ždrakanović def. dnevničar 70 K. Alaga Grebo pristav pom. ureda 60 K. Orlando Sesan upravheli^po* štanskog ureda 60 K. N. N 13 K, gđa N. N. 10 K. Ukupno 6213. K. Dr. S. Alečković. advokat u Travniku, preselio je kancelariju u I. kat kuće prema poštan. i brzoj, uredu. Advokat. Dr. Anto Đebić?Maru? šić otvorio je svoju advokatsku kancelariju u Travniku, ugao Kra? li a Petra i Gimnazijske ulice. CIJENE PADAJU ’. Papirn e: D. i A. Kaion. Sarajevo. Kralja Petra 19. stigla ie velika količ na prvoklasnog pisaćeg papira, bezuvjetno sposobnog za pisan.e tintom kao: koncept-oapir 11 kg težak. 1<W araka jamo 385 K. kontokorent-papira sa 2 kolone 12 kg teškog 1000 araka 801! K. ’iniranoE kandabpapira 12 kg tešk^- 1000 araka 6S0 K, trgovačkog papira К' kg teškog lOOfr araka 520 K- te sav ostali p sac materijal �u vrlo jeftinoj cijeni. Prije kupnje na dru­ gom mjestu. uvjerite se u gornjoj papirmei. Vanjske narudžbe -obavijaju -se brzo i ta- :iPakovanje se ne računa. Nudjamo odmah otpremljive iz Zagreba Nešto i za Was! staklene ploče u svim mjeram , kao i staklarski kit, nadalje cillndere. me* dicinske bočice i staklene lončiće za mast, svjetiljke itd. Skladište Češk h tvornica stakla i рогси1апд Dobar dan! i dobro zdravlje do* niječe, boli Vam odstraniti Feilerov Elsafluid i Elsa-pihile! 6 dvostrukih ili 2 specijalne boce Elsafluida 42 K. 6 kutija Elsa>piJula 18 K. Ideal svih sredstava za njegu lje< pote jesu: Fellerova bJsa>pomada za lice, najjača vrsta l? K. bellerov pravi medicinalni Ijiljanov mTjcčni sapun sa markom »Elsa« 19 K, FcL krova Tannochinaspomada za po* rast kose, veliki lončić 15 K. I ostali Elsa preparati tvrtke Eugen V. Fek ler, Stubica Donja, E'satrg br. 310, Hrvatska, veoma su pouzdani i sva* ke preporuke vrijedni! Racionalna njega ljepote. Želite li racionalno njegovati lice, ruko; odstraniti prištićo. enjeđico; hrapavu oporu kožu učiniti svježom i elaatič ioni, u potre bij u jte EKLLEROVU PRAVU po. MADU Z\XlCE. 1 veliki porculunekl lončić K 15’ ELSA-TOALETNE-PA­ STI! E, 1 kn lija K 10’50, Pomada za usnice po K 2'— i 4' WEiSS i DRUG, ZAGREB, kraj paromlina, St S* St S* & ?S Ф ® St ‘Ф St *S *2t St Ideal svih sapun:«. Prodaje se kuća jest FELLEROV IJILJANOV MLIJEČNI SAPUN K 19' . TEKUĆE LJ1LJANOVO MLIJEKO K 12* i 15' . najfiniji glicerin K iV— i ЗТVaselin po K 3'—, 7 i 12 Sieškodijivi puder za lice u vrećicama po K >' Rumenilo, 10 omotića K 20* -. u Pehlivanuši br. 36 »Sastoji se < d 2 sobe, kuhinje, i dvorišta, i šupe. Raspis natječaja. Puder gospogje, Ruja se u to razumije, jest pravi DraKLUBEKA HEGA-PUDER bijel, rosa. Velike elegantne kutije К24' - Upitati kod Potrošačkoj Zadruzi Saveza dr­ Musamedage Šehića, žavnih namještenika potrebni su: D. Trgovke 14. 1) jedan direktor sa komercijak nom ili sa praktičnom spremom, ko* ii će rukovoditi posao sa Upravom zadruge. Potrebna je kaucija ili ga? Centralna drogerija ranci ja od strane dvi ju registrova* Braća Šahinagić nih trgovačkih firmi; 2) jedan knjigovođa, koji može Sarajevo, Strosmajerova ul. br. 3 samostalno sastavljati bilancu i ine Telefon 319. poslove; i Trgovina medikamenata, drogerijskih । 3) više trgovačkih pomoćnika sa i i kemičkih proizvoda, robe od gume, zavoja i kirurg, instrumenata, kao i spremom za konzumna preduzeća. fotografskin apaiata i petrebštma. Ve­ Reflektanti neka stave svoje po* liki izbor inozemskih safuna, parfame( nude i zahtjeve plate sa referenca* rije, kozmetičkih potrebština i spužvi ma Upravi Potrošačke Zadruge Sa* I Skladište svin mineralnih voda i t. d. veza državnih namještenika Sara* jevo. Vrazova ulica br. 5 do 10. fc* И ševi stahori, stjEnice: žohari bruara o. g. Uprava Potrošačke Zadruge i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ jebite moja najbolja iskušana i posvuda 1 Saveza državnih namještenika. hvaljena sredstva kao: protiv poljskih miševa K 12'—, za štakore i miševe K 12.—, za žohare ruse i Švabe K 20.—. — Osobito jaka tinkturaza stjenice K 12.—. Za moljce po K 10.—, prašak za buhe po K 10'— i K 20’—, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 5'— i 12’—, Mast za uši na blagu K 5'— i 12'—, Prašak proti mrava K 10.—, Mast proti svrabu K 14'—. Razašilje pouzećem Zavod za eksport M. J 0 nker, Z a g r e b br. 16. Petrinjska ul. br. 3. Ss?' Mjesni zastupnici traže se! ♦ PAPIRNICA X H/.MDIJE KOPČIĆA X X preporučuje svoje bogato stovarište X J svih vrsta papira, kancelarijskog i J ♦ školskog pribora. — Narućbe > obavljaju brzo i točno * Cijene umjerene. se ♦ X > X Sarajevo, Štrosmajerova ui Tel. 619 X ♦ ♦ Prva novootvorena MUSLIMANSKA APOTEKA kod Kod upita treba svagda priložiti poštanske biljege za odgovor. snabdjevena je svima ljekovita, pa se preporučuje svima muslimanima. Ima taze ribljeg zejtina (bolukjaga , balsatua za paša. Epiiepticon protiv padavici. hopove za kuovet za iznemogle rnnške starije osobe, katran suji-voda protiv kašlja, plućnog katarha i tuberkuloze, Obriol mast za skidanje dlake, otrcv za miševe, serail pomada i porcellan pomada. Sve ove artikle dobiju trgovci jeftinije kad uzmu malo veću količinu. Omot i poštarina računaju se PO-EBNO, ali što jeftinije. Što vtae se na jedan puta naruči, to se manje ovim troškovima poskupljuje roba. Stubica donja — Elsatrg 310 — Hrvatska. Uz umjerenu cijenu! ■ , ' Prodaje se namještaj kafane se biljardom. bručena ogledala, kredence, mraniorni stolovi itd. Černe Beris, Zagorje na Savi u muslimanskom di­ jelu grada, blizu čaršije, prodaje se. Use­ liti se može odmah, a ima 2 sobe, kuhi­ nju, Štalu i ostale nuzgredne prosto­ rije sa elektrićnim svjetlom. Upitati kod Muhasilovića, Bravadžiluk br. 24 26, Sarajevo. Kuća Želite li kupovati dobro i jeftino? Najpouzdanija ura je Suttnerova ural Bila ona od nikla, ocjeli. arebra ili zlata, sva­ ka će Vas zadovoljiti. Takodjer lanci, pi­ ste1 je, naušnice, svako’aki, darovi i potrebštine kao noževi, aparati za brijanj-. škare, novčarke, nažigaćl, diamanti za re­ zanje stakla, sve dobro i jeftino naći čete u cijeniku tvrtke u Sarajevu na vrlo lijepom ; H. SoHuef в Ljiibliaiii ђг. 706. R. Fetahagić, B. Brci Bugojno, Miševi i štakori! Otrov za miševe K 8* — , otrov za šta­ kore Ii 8’ i 10’—. EUGEN V. FELLER, ljekarna i I (Slovenija). mjestu solidno pravljena. Sastoji se od 2 boja po 2 sobe i kuhi­ nje kao i betoniranom magazom. Kuća će biti kroz 30 dana prazna. Reflektanti neka se obrate na Protiv gamadi kao muha, buba, stjeaica, rusa, djeluje pouzdano i temeljito ELSA-PRAH ZA GAMAD. Velika kutija K 15' —. Tinktura za stjenice K 30 —. Naftalin počamči od K 2*—. Narudžbe adresirati na: KUĆA AH MEDA TATAREVIĆA Baščaršija, Hotel Chazi Hegu-zubni prab sa kisikom, 1 kutija K 20' , Dra Heidera prah za zube 1 kuti,a K 6'—, Elsa-voda za usta K 30, četke га zube počauiži od 20 — . Sta se svaki dan treba I Engleski melem K 2- , Lvsoform K 30, prari Lyeol K 30*- , kompletni irigatori najfiniji K 150'- , Kamfor K 3’ —, Kamforne kGgle K 5' - , arnika po K 6'— i 30’—, Crnogoriein miris za sobu K 3b, Malinov aok K 30’—, Kineski čaj po težini počamči od K 3"—■ Prodaje se „Mjeseca" sto jr ELSA-FLUID, to se zna! 6 dvostrukih ili 2 voljko specijalno bocu K 42-. Fini parfemi francuski, originalna boca po K 40--; na vagu prema količini počamži od K 20 — : Sachet (mirisavi jastučić za rubeninu) K 8*—. • i Protiv tjelesnoga znojenja djeluje pouzdano EELLEROV „EL^A"PRAH ZA POSIPANJE, 1 kutija K 10*50. Za usta i zube! Kurje oči bradavice, žuljeve odstranjuje se teme­ ljito i brzo FELLEROV IM TURISTIČKIM MELEMOM „Elsa* v kutijama po K 5’ i 7 50 i FELLEROVOM TURISTIČKOM TINKTUROM „Е1б«Л 1 bočica K 10 —. , ♦ Izvrsna naravna njega kose. Poraat kose unapre^juje, koiu na glavi krijepi, od ćelavosti i prerane sjedine čuva EEI.LEROVA TANNOU.HINA POМЛ1>\ Z\ PORAST Ко.ЧЕ „ELSA“. 1 veliki porculanski lončić !< 1 • — JAKI KATRANOV SAPUN ZA GLAVU K 14, M 1GJARSK1 KRKOMAZpo K 6 — i 8* , NEŠKODLJIVA ulja za kosu, orahovo ulje, mala boca K г> . velika K 80*—» ŠAMPON ан pranje kose K 4 - . : Banja Luka. Biielina, Brčko, Mostar i Tuzla. — Cspostav«: Bihać, Derventa, Doboj. Bos. L^.’ Bos \'ov Bos Samac. Travnik. Trebinje. Višcgrad. Zenica 1 Zvormk. — Zastupstva-: > ки Konjic Nevesinje, Bos Petmvac Rogatica. Sariski Most. Srebrenica. Stolac « Visok/). Uplaćtni đieničiH kapital ZO шОГаша Uana. — ЕгЈпзИв režem i M za sigapnast zalažnka 13 milijuna kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima, v^ši i м Kraijevstvy SHS. i у inozemstvu. Prima kao glavno zastupstvo za Časnu i Hsrc^opinu Rssicurazianl gsnsrall i Prvog sveopćeg društva za osiguranje protiv nekada i šteta, sve vrsti osiguranja. Muslimanska trgpuačka i obrtničlia bankaza Bosnu i Нврсвдо vinu (d. 1] u Sarajevu Dionička glavnica K 10,000.000 Podružnice u g. Brodu i ГЗ- Novorn Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS. i u inozemstvu. Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovolj­ nije. Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. Daje sezonske i aprovizacijske kredite, - Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. ROBNO ODJELJENJE kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. - - - kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon:Z1V Odgovcrni urednik- Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor I. M. O. Štamparija Daniel & A. Кајое, Serajevo, � https://kolekcije.nub.ba/files/original/2486930018d90fbf727e0ce16aafa48a.pdf 99ce5ac1156e18d9c652ec7846008faa PDF Text Text Pojedini broj K 2 — IZLAZI SUBOTOM, UTORKOM I ČETVRTKOM. UREĐUJE REDAKCIONJ ODBOR. PRETPLATA: GODIŠNJE K 180, NA POLA GODINE K 90. UREDNIŠTVO I UPRAVA NA­ LAZE SE U KRALJA PETRA ULICI U VAKUFSKOJ PALAČI. TELEFON Br. 842. ČEKOVNI RAČUN POŠTANSKE ŠTEDIONICE 1119. Broj 9 (247) Sarajevo, utorak 25. januara 1921. (15. Džumadel-ula 1339.) Srpsho-hpvatski U prošlom broju »Pravde« govo? reći o popisu pučanstva, koji će se izvršiti 31. ov. mj. dali smo savjet muslimanima Bosne i Hercegovine, da na pitanje o imenu svoga jezika odgovore, da ga zovu »srpsko? hrvatski m« i obećali smo, da ćemo u ovom broju izložiti veliku važnost toga odgovora. Muslimanima je potreban ovaj savjet. Kad bi se upitao naš prosje? i ,ćan čovjek, nepismen i anacijonalan, I da po svome neznnju odgovori na ‘ to, <->n bi poslije malo razmišljanja i natezanja odgovorio: govorim ! »bosanski«. Da se tako naš jezik, nc može zvati, jasno je svakom iole o? i brazovanoon čovjeku, ali nije nje? i mu i stoga moramo radi toga pro?z si očnog čovjeka i taj odgovor pre? tresti. Bosanskog jezika nema iz is? tog razloga, kao što nema ni dal? matinskog, crnogorskog, hercego? vačkog i drugih naziva, koji bi se izvodili iz geografskih imena đijelo? va etnografskog područja srpsko? hrvatskog jezika. Možda bi taj isti odgovor dao i po koji prosječni ka? tolik ili pravoslavni iz Bosne i Her? cegovne, ali ogromna njihova veći? na nazvaćc svoj jezik i bez ikakve upute hrvatskim odnosno srpskim. Dakle, postoje dva imena za jedan te isti jezik. Ime Srbin i Hrvat su prvobitno bila imena plemenska, kad se je naš narod doselio u ove krajeve. Hrvat? sko pleme jc gotovo u cjelini primi? lo katoličku vjeru, a srpsko istočno pravoslavnu. Pod uticajem dviju cr? kava počeo se buditi i prvi knji? ževni i uopće prosvjetni rad među njima. Sveštenstvo, jedno i drugo, bilo je prvi nosioc kulture, ali no? sioc dviju vrlo različnih kultura, ko? je su naš narod ujedno i prosvje? ćivale ali i razjedinjavale, jer se je vremenom plemenski naziv Srbin i Hrvat razvio u nacijonaflni naziv pomoću samostalne hrvatske i srp? ske naučne i lijepe literature. Za ngš narod je velika historijska nesreća, što se je nacijonalizam srp? ski i hrvatski svezao za dva razlio? na imena. Mi ćemo radi toga u pro? cesu našeg ujedinjavanja imati da? leko više poteškoća da svladamo, nego što su ih imali na pr. Nijemci Novinstvo o nama. Godina III. 2. Nije istina, da jc bahsuzli naše »vallahi billahi«. nego je bahsuzli Čokorilov duh,koji se povampirio u »Srpsku Riječ«, a još je bahsuznija ova opća »Jugovina«, koja jc duva? la čak i na dan Bogojavljanja. 3. A najbahsuzniji je po nas sve onaj državni odvjetnik, koji nađe našu krivicu po § 103. srp. kazn. z., kad napadnemo predsjednika naše vlade i koji za tako poganu uvredu naših vjerskih osjećaja ne nalazi ni? kakva paragrafa, ma da nam je Re? gent .Aleksandar svečano osigurao ravnopravnost svih vjera i ma da je vrijeđanje naše vjere zločin? stvo. Ispravak. Dobili smo ovaj is? pravak, koji donosimo iako ne od? govara zakonu o štampi, radi toga, što jc potvrda onoga, što smo mi tvrdili: »Pozivom na § 19. zakona o štam? pi izvolite uvrstiti ovaj Ispravak : U cijenjenom listu od 4. januara o. g. broj 1. (239.) napao me bezime? ni dopisnik nazivajući me Srpki? njom zadrtom hrišćankom s tenden? čijom stanovite propagande. Istina je, da sam Srpkinja pravo slavne vjere, nu takva, kojoj misao, riječ i djelo vazda su bile »Brat je mio, koje vjere bio«. Istina je, da sam u predavanju o neznaboštvu naših pradjedova ob? razložila monoteizam, koji danas ispovijeda naš narod svih trijuh konfesiia. U tome sam im predava? I nju radi boljeg razumijevanja krš? ćanstva napomenula, da kršćani is? točne i zapadne crkve priznavaju I? susu ujedno i božanstvo, pa zato i nazivaju njegovu majku po čovje? ■ čuj naravi »Majkom božjom«. O »kćeri božjoj« nc bi ni spomena. Milka Bruić, upraviteljica VII. narodne osnovne škole u Sarajevu Gđica Bruić priznaje, da je ne dorasloj islamskoj ženskoj dječici govorila o kršćanstvu tako iscrpno, da je čak i o »Božijoj ma? teri« pričala. Pitamo je, kako ona zamišlja sebi rijesenje one kolizije, koja nastaje u djetinjim mozgovi? ma. kad im istovremeno vjerouči? telj vjere tumači, da je Isa pejgam? ber Božiji poslanik i učiteljica, da je on Bog i da ima »Božija mati«? Beogradski »Pijemont« od 22. ov. i Talijani, jer su ovi za sva svoja narječja jezična ipak imali jedno i? • mj. piše ovo: »Pregovori sa zemljoradnicima i me, i ako su se ta narječja razila? žila daleko više nego narječja, ko? | muslimanima izgleda da su se jim govore srpski i hrvatski dijelovi razbili. Vlada Pašićeva ne nada se da će, ovakva kakva je, dobiti u našeg naroda. većinu i zato će morati I ta se je nesreća kroz ove dvije parlamentu nove izlaze. U vladi vlada godine dana samo povećavala i da? potražiti uvercnje, da će se posle izmene po? nas stoje stvari tako, da je možda slovnika politička situa? još jedino držvno jedinstvo, a ono čija, i da ^promenuti će lakše doći do sporazu? je djelo oružja i političkog ra? ma. Onda poslovnik neće više da predratnih srpskih i hrvatskih Zapreka nijednoj stranci dabiti stupi u političara, koje drži na okupu Srbe vladu. Drži se, daćeseprego? i Hrvate. v o r i ponovo povesti sa mu? Tako ne smije dalje ićL Ne smije s 1 i m a n i m a i prema dosadašnjem u interesu budućeg nacijonalnog je? držanju kluba nije isključeno da dinstv našeg naroda, kao i u mate? klub stupi u vladi. Mišljenje Sto? rijalnom interesu svih građana drža? jana Protića pretrpelo je poraz u ve. Mora se nešto preduzeti, što bi radikalnom klubu i tako je otklo? spriječilo, makar malo, daljnje raz? njena ta mogućnost nove orientacb vijanje srpskog i hrvatskog nacijo? je u koju se mnogo uzdao musli? nalizma u oprečnim smjerovima. manski klub. To će učiniti da se mu? Ima jedan dio našeg naroda, koji jc slimani lakše opredele za ulazak u po svojoj historičkoj prošlosti naj? vladu«. podesniji za to, da bude, da se tako izrazim, jako ljepilo, kojim će se ’ Zagrebački listovi »Obzor« i »Na* moći slijepiti srpstvo i hrvatstvo. rodno djelo« od 21. ov. mj. prenose To smo mi muslimani. Tim, što će u cijelosti članak iz »Pravde« od 15. naši muslimani ići tim stapa? ov. mj. »Uloga našeg poslaničkog •jućim putem, a za to su date iz? ; kluba« i daju mu važnosti s toga, vrsne predispozicije, učiniće se ve? ! što je on jedino autentično vrelo, liko patrotsko djelo. Pri tom bi nas i iz ko^a se može vidjeti držanje nar trebali pomoći svi zagovornici što j šeg kluba. Zagrebački »Hrvat« od bržeg nacijonalnog ujedinjenja na? 21. ov mj. donosi u cijelosti naš še0 naroda. Odgovor muslimana, da dopis iz Avtovca o tamošnjim zu? .govore srpsko?hrvatski, bio bi prvi lumima nad muslimanima, koji je korak u tom pravcu. izašao u »Pravdi« od 18. ov. mj. Osim te strane njegove važnosti postoji i politička važnost toga od? govora, koja je lokalno?musliman? ska. Mi smo svi svjesni, da svoja ugrožena građanska prava možemo i da odbranimo najuspješnije, ako i »Srpska Riječ« vrijeđa naše I u buduće ostanemo potpuno složni vjerske svetinje. Taj organ nekoli? I u svakom našem činu. Pretpostavi? čine tjesnogrudnih hrišćana zaletio I mo slučaj, iako jc nemogućan, da su je u broju od 12. ov. mj. tako da* I jedna polovica muslimana nazove leko, da već sumnjamo normal? svoj jezik srpskim, a druga hrvat? nost njihovih mozgova. Drukčije ne skim. To bi imalo za posljedicu to, bismo mogli razumjeti, da ti ljudi, da bi prva polovica muslimana pa? koji svoju vlastitu vjeru dižu nada i ralizovala drugu polovicu, kad bi sve, mogu tako nisko da vrijeđaju ova tražila, da su uzme u zaštitu tuđu vjeru. Pod naslovom »Unao? i radi nepravdi, koje joj čini recimo kolo« piše ovo: Organ Musliman? * samo srpski dio našeg naroda i ob? ske Jugoslavenske Organizacije ' ratno. »Pravda« plao se poasila, otkako je Stoga očekujemo, da će svi mu? 600.000 muslimana u Bosni dobilo slimani odgovoriti, da svoj jezik na? 25 a miHon Srba pravoslavnih samo i živa ju »srpsko?hrvatskim«. 23 mandata, blagodareći Čokorilu, Šmitranu i demokratskoj jugovini. Oni javno ustvrdiše. da će »Bosna Proračun državni za god. 1920/21. onamo kuda budu muslimani«. iskazuje 15.976.425.974 krune izda? Varate se efendije. Pravdaš! i ako tuka i 15,536,711.195 kruna dohoda? ste ka emb. i ilumli. Vi ste 40 godina ka. Prema tome je deficit predvi? nepismenih vlasti, nego što je to bi? teglili Austriji i Mađarskoj pa je den sa 439,714.779 kruna. Ako po? JAUK IZ STARE SRBIJE. lo u tursko doba. Nas to nc čudi jer (Iz beogr. »Republike« od 21. o. mj.) Ministar Policije, bez stida, naređu? propala, teglili ste 400 godina Tur? jedine stavke nisu suviše optimis? skoj pa je propala. Vi ste neko tički sastavljene, onda je taj deficit Od jednog našeg prijatelja iz Sta? je policiji kundačenje građanstva b a h s u s mile, čega s e g o d povoljan s obzirom na deficite dru? re Srbije dobili smo pismo, u kome čak i u sred Beograda, na očigled d o v a t i t e, prepad a. 1 evo da gih evropskih država. se protestuje protiv vandalskih po? sve javnosti i predstavnika stranih se kladimo: ako vi još godinu da? Na pojedina ministarstva otpa? stupaka tamošnjih policijskih vla? država. na budete teglili za »Jugoslaviju« daju ovi izdaci: Vrhovna državna Samo, no tome, šta se radi u Beo? (makar i jezikom). sti, koje su posljednjom vladinom kladimo se da uprava K 3,855,679.884, na ministar? gradu, sami možemo zamisliti, kako će i ona propasti kao što jc propala stvo pravde K 176.146.211, na mi? obznanom dobile svako opravdanje li je tek građanima, čija bezbjednost Turska. Austrija i Mađarska. za istjerivanje svojih partizanskih nist. prosvjete K 635,685.118, mini? i život zavise od ćefova pojedinih defova i zavođenje nasilja. Jedino se tješimo da niste za — starstvo vjera K 51,638.166, na mi? nist. unutrašnjih poslova 156.540.090 Po riječima našeg prijatelja po? pisarica i pandurica po zabačenim Srbiju. K, na ministr. zdravlja 279,050.372 licija besomučno bije građanstvo. policijskim jazbinama u Staroj Sr? Valah i bilah !...« Obznana joj služi samo kao oprav? biji i Makedoniji. 1.) Mi smo svojom vjerskom zak? K, na minist. vanjskih poslova K Tako demokratski Ministar Poli? letvom, kojoj se daje vjerska snaga 30,407.520 i na ministarstvo finan? danje. »Ovdje je stanje neodrživo, vojne i policijske vlasti isprebijaše čije gradi državu i štiti »poredak«. u riječima »vallahi, billahi« (zaziva? šija K 2,812.880.952, na minist. voj? svijet. Batine su toliko u upotrebi, nja Boga za svjedoka) prisegli vjer? no i mornarice K 3.483,218.240, na da ovaj svjut, koji je inače doživeo nost onom vladaru, u kojem je oli? minist. građevina K 420,810.481. na dosta crni!) dana. Hore ne pamti« — Čena ideja srpstva, a »S. R.« pravi minist. saobraja K 1.299,099.550, na sprdnju od toga i kaže, čega se god minist. pošta i brzojava 485,509.330 veli se u pismu. Nas nimalo ne čudi, što naše gra? ovo »bahsuzli muslimansko mile do? kruna, na minist. poljoprivrede sjetile se članstvo u Staroj Srbiji i Makcdo* vati, da propada«. U svom vla? 224,625.170, na minist. šuma i ruda K 426,128.078, na minist. trgovine niji, koje, kao i svi mi, ima tu ne? štitom interesu trebala je »S. R.« sreću, da na upravi njegove države da pregrize svoj jezik, prije nego je i industrije K 67,045.848, пл minist. sjede ljudi, besomučni, zaslijepljen rekla te riječi, jer mi, makar joj to za prehranu K 16,980.129, к minist. za socijalnu skrb K 297,.07 a ni, reakcionari, nasilnici, trpi danas i ne bilo pravo, teglimo — kralju. možda i gora nasilja nekulturnih i Bilješke Mas državni proračun. Iz Sandžaka i Makedonije MUSLIMANI GAjRETA �Фграна 2 — Strana „ПРАРДА" - „PRAVDA" Број 247 -- Broj ministarstvo za agrarnu reformu kla, a to joj kod prvoga povodnja , Konstantujem, da je poslije oslo* za vrijeme popisa, ili koji ne izvrše K 175,180.96, na minist. za konsti* ne utječe, ako se tamo već porušena • bođenja otvorena kot. ispostava u popis robe i isti ne p onesu 41 * tuantu K 1,816.152 i rezervni kredit zidna obrana ne popravi. Punih 10 | Kozarcu a i drugim mjestima naše ređenom roku finansijsKim vlasti* godina proteklo je, a da sc na na* ’ domovine, pa zar se to nebi moglo ma. ©d 82 mili iona. 4 Iz tih brojaka izlazi, da su izda* , šoj cesti ne vide niti jedna hrpica i već jednom i u St. Majdanu učiniti, Licima, koja državu pomognu u ci za našu vojsku i mornaricu iz* . tucanog kamena. A zašto plaćamo I koji je tomu potrebniji nego i jed* 1 izlaženju prikrivene robe, dosudiće nosili sa K 3.483,218.240, dakle ma* cestarinu? Odgovorni faktori su j no drugo mjesto. Korist tog otvore* 1 sc nagrada po čl. 127. k, finansij* lo manje od jedne četvrtine cjelo- ; dužni, da o ovoj našoj cesti povedu I nja nije potrebno nabrajati, đovoij« skog zakona. Kazna propisana u toliko računa, da je učine bar po* j no jc spomenuti da naša ispostava*' i^anu 127. j, finnsijskog zakona za kupnih izdataka, dok na pr. izdaci desnom za putovanje. za školu samo K 635,685.118, a za ima svojih 36 sela, kojim jc mno* godinu 1920. i 1921. jest novčana, promet K 1,299.099.550, što ne stoji go lakše dolaziti pred ured isposta* iznaša 5.000 do 10.000 dinara, a osim Toliko o našoj cesti a sad ću da ni u kakovu razmjeru i što apsolut* se osvrnem na samo mjesto St. Maj* ve u St. Majdan, nego pred srez toga i konfiskaciju sve prikrivene no ne odgovara kulturnom i gospo« dan, koji je u historiji poznat kao načclstvo u S. Most. Koliko bi zbog robe u korist državne kase. darskom napretku naše države. Iz mjesto i sjedište nekadanjih kape* toga lakše naša općina utjerivala (»Presbiro«). tih razloga ne možemo biti zado* tana i kao kotarsko mjesto u vrije* svoje daće, koje se danomice kriom* ■voljni s tim proračunom. me otomanske vlade, kao i mjesto care skoro bez zapreke i koliko lak* še bi u tom slučaju mogla da po* željezne industrije. Poslije austrij* pravi svoje puteve, ćuprije i priba* ske okupacije росице on lagano da opada, kotar se prenosi u S. Most, vi tome mjestu stari njegov izgled izgled jedne varošice! Pa daj, nestaje stare trgovine i prometa, a UNUTARNJI. vlado, pogledaj jednom već na bi* zaspa i njegova željezna industrija, Višegrad, 19. januara. što i jest bila njegova glavna grana jedni naš St. Majdan i pomozi mu U odboru za izmjenu poslovnika u kolikoi se pomoći može ili nam govorio je Dr. Mehmcd Spaho u privrede. Stanovnici njegovi sele se Rješavanje agranog pitanja u Vi* ime jugoslavenskog muslimanskog lagano koje u S. Most a koje u Pri* reci da ovu našu dolinu s mjesta šegradu. U ove dvije godine našeg zatrpamo i da i mi u svjetu selame* kluba. Zastupao jc mišljenje, da ni* oslobođenja ni jedno mjesto u Bo* jedor i druga mjesta. Kako danas izgleda naš St. Majdan? Ispostave ta tražimo, kao što to neki uviđav* je potrebno ograničavati govore sni nije manje uznemirivalo kako poslanika u Konstituanti, jer ima* nema još od god. 191J., valjda zbog niji naši građani davno učinišc. javnost, tako i vlasti. Naravski ni Naimenuj nam opet upravitelja u mo predsjednika, koji se mogu mi* kod nas nisu ruže cvjetale u najbo* pomanjkanja činov. sila. Propale ta? našu ispostavu i to čim prije, uzna* jenjati ako debata duže traje. Za* rabe, pognjile kućerine, kaljavi i Ijem redu, ali u općem interesu ću* pokvareni putevi, ispretoiane i gnji­ stoj da sc naša državna cesta Mi* tim je rekao, da nije nigdje rečeno, tili smo i durali. Pa i još bi smo le ćuprije, pa prazna čaršija i rad* hin Han—St. Majdan, već jednom da jedna sjednica mora potrajati sa* durali, da nas naša zem. vlada ne nje bez mušterija, daju mu izgled popravi i uredi, jer to su glavna dva mo trhčetiri časa. Ako debata zah* usreći pred nekoliko mjeseci sa po* tijeva dužu diskusiju, sjednica mo* bolesnika, koji se sa smrću bori i uslova, koji će spriječiti propadanje litičkim vježbenikom g. Staji* našeg mjesta, koje neće stajati Bog žc da potraje i 24 sata. /Muslimani će m. Odmah po njegovom dolasku samo čas, pa će ga nestati. Svud pu* zavlada neraspoloženje u sH;na slo* stoš i užasno mrtvilo. Pazarnim da* zna kakovih žrtava. Uznastoj na* su tražili, da se govornik ne ogra* dalje, da se kod prve prilike prove* ničava vremenom u debatama pri* jevima, zaredaše nepravedne kazne nom, doduše skupi sc u njem po ko* de željez. pruga od rudnika Ljubija likom donošenja Ustava. (»B. D.«) besmislene odredbe i t. d. Danas ja mala skupina težaka iz najbližih Sjednica ministarskog savjeta. — navodim dva dokumenta: sela, a poslije nastaje opet uobiča* preko St. Majdana do S. Mosta i da se što prije počne sa cxploataci* 20. ov. mj. održana je sjednica mi* јепа monotonost. Kafana ima u I. jom ruda, kojim mi obilujemo i gđe nistarskog savjeta. Na sjednici je njem ništa manje nego petnaest i u 12. novembra 1919. izriče kot. njima se skupljaju većim dijelom bi mi našli poštene zarade, jer time donesena odluka, da se vojvoda predstojnik odluku pod br. 7621. ćeš nas uvjeriti da sc i o nama ra* Mišić sahrani sa svim počastima o besposlene skitnice, koje po miloj kojom se Milenko Tanović iz Sipa volji igraju hazardne igre (jer dru* čuna vodi, kao i o svim drugim dr* državnom trošku. Predsjednik mi* odstranjuje sa selišta Ibre Hulilo* žavljanima, koji u redu i miru vr* nistarskog savjeta položiće na odar gog posla nemaju), a nekad se opiju vica iz Šipa. koje je on (Milenko) i prolaze gradom pjevajući najne* se svoje građanske dužnosti. pokojnika naročiti vijenac kraljev* samovoljno i nezakonito zaposjeo. moralnije pjesme i derući se na sve ske vlade, ministar vojni u ime voj* Građanii Musliman. Odlukom pod br. 6768/20. g. Stajić strane, jer u tom ih nema tko da ske. Zatim je vlada odlučila obra* ukida gornju presudu, a u korist smeta. Općina naša nema svojih ru* zovati specijalan .ministarski komi* Milenka Tanovića, s motivacijom, dara, a siromašni Salko Pasvandija, tet sa zadaćom, da sc stara za smje* da je dotično selište i prije obradi* jedva čeka i dočeka, da dođe vrije* štavanjc i ishranu ruskih izbjeglica. vala kuća (!) Tanovića. Ko ima me njegove noćne službe, kad će u* U taj su komitet ušli ministri unu* pravo: ilUe. predstojnik, ili njegov motan od dnevnoga rada predati se trašnjih djela, vojni i agrane refor* vježbenik? Istina, to zemljište je slatkom© snu u kojoj kafani, a čar* me. Njima će biti pridodan po jedan obrađivala kuća Tanovića. ali ne o* Sva lica, obvezana na plaćanje delegat ministra predsjednika i mi* šiju preporučiti Bogu na amanet. na kuća. na čije bi nasljedstvo mo* Sto će siromak? Za jegrmi uč forint poreza od poslovnog obrta, upozo* nistra inostranih djela. gao Milenko imati kakvo pravo. Na* mjesečne plaće drukčije se i ne is* ravaju se na propisani »Pravilnik« pominjem, da dotični Milenko ima* VANJSKI. ža iz vrši van je plaćanja ovoga pore* plati. Uzevši u vid ove okolnosti de jedan čifluk, koji je od oca na* nije onda čudo, ako čovjek samo na za. koji je proglašen u »Službenim Totalan poraz Grka. Iz Carigra* slijedio i drugi koji mu žena svoja* jednim vratima od Staromajdanskih Nov'nama Kraljevine Srba, Hrvata da sc javlja, da su Grci u Maloj A* ta, da joj je ostao iza prvog muža, radnja v-eda po 4 (četiri) razna i Slovenaca« od 11. ov. mj. 1921. br. ziji doživili katastrofalan poraz; pa evo hoće i ovaj treći, koji mu ka tanca, (radnja Omera H. Bajra* • 7. i koji će biti oglašen u službenom preko 60.000 ljudi, sasvim su razbi* «. Stajić eto i dosuđuje. A »turčin« dijelu jednog od narednih brojeva jeni. Kod same, jedne divizije ima movića), jer ljudi sc boje, da im Љго?! E, pa njemu ćemo jednu pro* noćni tati, koji dakako imamo i koji »Narodnog Jedinstva«. gubitka preko 6000 ljudi. Grci bje* Naročito sc poreski obvezanici putnicu za Aziju! su u St. Majdanu najviše slobodni, že u paničnom bijegu prema Smir* II. ne odnesu i ono malo materijala, upozoravaju na član 13. propisanog ni. Turska konjica im je za petama. »Pravilnika«, čije se odredbe imaju Ovdje ću citirati jednu kratku od* kojim rade i životare, kao što se to Može se reći, da je grčka vojska desilo na radnjama rečenog Ome* neodvlačno ispuniti. Ove odredbe potpuno razbijena. tuku kot. ureda pod br. 8762/20. za I lavu Murtić, Karitnik: »Prema ri* ra, H. Ibrahima Mujića, Rašida Mu* glase: Deklaracija nove francuske vlade. Za robu stranog porijekla, koja jića, Braće H. Ahmetovića, Vitoini* | jesenju agr. direkcije pod br. U francuskom parlamentu pročita* i a Manojlovića i Jbre Topalovića i je već uvezena u zemlju prije stu* na je deklaracija nove francuske vla* 12287/20. potvrđuje se u cijelosti panja na snagu izmijenjenog finan* dr. a krivcima i ako se oni sami u ; odluka izdata od ovog ureda pod de. U glavnom se vjeruje, da će no* čaršiji nalaze, do danas još ni tra* | sijskog zakona, plati će sc ovaj po* va francuska vlada uz pripomoć En* br. 4707/19. rez do kraja mjeseca januara 1921. ga. O njima se uvjek po čaršiji zuc* Zabranjuje sc Miliji Bozo vi ću. gleske najodlučnije raditi na tome, zastupniku Milorada Zečcvića sva* ka. Zuckanje čuju svakako i naši j god., a najdalje do 15. februara da Njemačka izvrši sve obveze, ko* 1921. god. zaključno. Radi toga su žandari, pa ću za to za čas udaljiti ko smetanje preporne čestice, koja je je ugovorima o miru primila. O* sve radnje dužne krajem ove go* sc od teme a pozabavit ću sc malo ! je u posjedu Have Murtića. Svako na vjeruje u pomoć Italije ističući, dine, a najdalje do kraja iduće go* o našim žandarima. Komandir na* zapadanje protuzakonito na ove če* da će talijanska vlada u tome pita* še žand. stanice g. .1. Mikus pokazao dine, da izvrše tačan popis sve za* nju potpomoći francusku vladu, kao stiče od Milije Božovića strogo će tečene neprodate robe i to odvoje* je do danas veoma malo zauzimlii* ' se kazniti, sres. načelnik: Pavlin što su Talijani naišli u Parizu na ček«. I, šta mislite? Hava istje* vost: u »kdeđivanju« krađa u St. , no luksuzne a odvojeno neluksuzne dobru volju i raspoloženje francus* robe, po cijeni prodajnoj, koja ta* rana nasilno još pred dvije godine Majdanu. Pan Blonski također ma* . da važi, i taj popis podnijeti nad* ke vlade prilikom riješavanja jad* lo je revan kod krađa u St. M. u ko* sa toga svoga selišta — potuca sc ležnim finansijskim (poreskim) vla* ranskog ^Чапја. Odnioisno odnosa liko se krivnja ne odnosi na Šabana j sa svojom djecom, a Milije komot* stima u naprijed određenom roku, sa centralnom i istočnom Evropom Grbića, Salku Zižića i druge musli* no obrađuje tu istu zemlju. Sirota istaknuto jc raspoloženje francuske zajedno sa odgovarajućom svotom Hava neprestano moljaka i traži za* mane. Obojica znaju vrlo dobro kud poreza. Einancijske vlade, da u svakom pogledu po* vlasti iznijećc štite, ali, šta briga g. Stajića, ta o* smjeram, a ako ne znaju neka se { odmah sve popise na ocjenu pred mogne države ponikle na razvalina* raspitaju kod onog, koji je i njih već ‘ na je »turkinja« — ona nije član na* ma habzburske monarhije. Što se poreski odbor, koji će na svakom više puta i to javno kradljivcima na* še zajednice. tiče Rusije, u deklaraciji se kaže, da zvao i uvrijedio. Može nam sc i da* j donijeti ocjenu o ispravnosti ili ne, Ovako se kod nas riješava agrar* ni jedna francuska vlada ne mo* pa ako odbor primijeti ma kakvu lje govoriti da smo destruktivni i ! no pitanje. Na ova fakta naročito ž c p r i z n a t i v 1 a s t sovjeta. netačnost u tom popisu, bilo da ni* upozorujem agrarnu direkciju a i antidržavni elementi*, kad iznosimo ' je upisana sva roba ili.da jc prodaj* Obnovi će sc sa Moskvom odnosi na.še nar. poslanike molim, da se za* kojekakve nekorektnosti, ali to nas ■ na cijena smanjena za pojedine ili onda, kad bude došao režim, koji ćc ne smeta, jer smo uvjereni, da vr* I uzmu za naše nevolje. artikle, izvršiće sam odbor po? predstavljati ruski narod i biti go* Za danas samo ovo, a naš (kako šimo samu građansku dužnost, ako sve tov da prizna obaveze predhodnih pis komisijskim U komisiiu izgleda i radikalski) mjesni odbor pošteno kritikujemo rad ili nerad ulaze tri poreskaputem. ruskih vlada. Na posljetku veli, da odbornika, koja budnim okom prati svaki korak o* naših organa. francuska vlada ne može pristati, odredi poreski odbor iz svoje sredi* ▼og našeg pasalijc, pa ću u nared* A sad opet na predmet. da sovjetska vojska izađe van kvo* ne i to: jednog državnog činovnika lim brojevima gledati, da iznesem jih granica i napadnu koju od sa* Ocrtao sam donekle bijedno sta* ! i dva odbornika građanskog reda, njegovu što vjerniju biografiju. veznih i^žava. nje St. Majdana, o kojem bi jače i od kojih jedan mora biti iz branše Š dedo. pero imalo puno više da piše i to Francuska sprema rat protiv Ru* poreskog obveznika. Članovi komi* se već sto put činilo, pa svi zeleni j sije dobivaće na ime dnevnice po sije. Javlja se iz Beča: Od nekoliko Stari Majdan, 15. januara. stolovi ne pritekoše nam do danas , 20 dinara, dokle vrše popis, što će dana intenzivno se šire vijesti, da Quousque tandem! Ni jedno mje* u pomoć niti izgleda, da će nam po* t pasti na teret poreskog obveznika. Francuska pripravlja savez s jedne eto u našoj domovini, pa ni ona ko* moći. Ki liko puta molismo našu 1 Tako izvršen popis biće mjeroda­ i stranu zmedu Rumunjske i Poljske, ja su sc nalazila u ratnoj zoni, ni* »milostivu« vladu, da nam bar opet van za naplatu poreza na poslovni a s drugu strane između Bugarske uspostavi kot. ispostavu i naimenu* | obrt, U slučaju, da se njime kon* jesu propala niti tako propadaju, i Mađarske, u svrhu stvaranja pro* je u nju upravitelja, koji bi u St. ! statuje prikrivanje robe više od 5%, kao naš bijedni St. Majdan. Jedina tivboljševičkog bloka, koji bi u pro Majdanu red stvorio, ali ona prc* bilo u količini ili smanjenoj ukup? Jjcćc započeo veliku ofenzivu. njegova državna cesta (4 km) Mihin ma svim rušim prilikama usta jđu* noj prodajnoj vrijednosti, postupi Han St. Majdan u potpunom je Atentati u Varšavi. Posljednja ha i pasivna, izgleda, kao da naša rasulu. Ona je postala jedan obični će sc odmah po Čl. 127. j,, Jzmijc* dva dana izvršili su socijalisti više vlada vodi malo računa o oživljenju ( njenog finansijskog zakona za 1920. albanski put sa naredanim rupetina* atentata, kojima jc žrtvom palo 10 ma. izgnjilim mostovima, a na jed* našeg St. Majdana (možda za to .što ' i 1921. godinu. Isto tako postupiće , ljudskih života. nom i, tu (Kanara kod St. Maj* su u njemu stanovnici najvećim di* , sc po gornjem članu i prema onima, Opet borbe u Irskoj. Po vijestima jelom Muslimani). o što je nije voda.presje d; koji robu prikriju i sklone iz radnje iz Londona napala je policija u Сог? Političfti pregled. Naši dopisi Pbfez na poslovni obrt i nježna uplata. �S-гала 3 - Стоапа broj 2^7 — Ерој PRAVDA* - „ПрАВДА* ku ovih dana masu, jer se na poziv nionista« kazni i da se u buduće o« načinom najuspješnije bori protiv | nije dosta brzo razišla. Dva dana i# vakovi događa ji ne dešavaju. Ako ' 'širenja komunističke nauke. A na« ■ za toga u 4 sata u jutro su Sinnfei# je bila potreba za pranje škole, mo« ’ša vlada? Ona raspušta doduše ko« neri radi toga bombama napali jcd^ glo se je to učiniti u kojim drugim : munističke partije, ali za to povišu« nu policijsku postaju. Bitka je tra« danima, a ne na nemuslimanske * iući cijene brašnu, toj sirotinjskoj jala pola sata, sve dok nisu došla svetkovine u zavodu, koji je i po i hrani, sama indirektno agitira za , pojačanja u uklopljenim automobi* učenicima i skoro po nastavnom o« komuniste. lima. U Dublinu je vise hiljada po« sob]јu čisto muslimanski. Zar je ma« Za naše zarobljenike u Indiji. Na licista i vojnika opkolilo bodljika# lo što trpimo, da sc na ovu čisto noticu u 7. broju »Pravde« o našim ■ vom žicom cijelu jednu gradsku čet? muslimansku školu postavljaju srp« ■ zaostalim zarobljenicima u Indiji sa« ; vrt i preduzelo premetačine u opko« sko«pravoslavni protekcionslki'dcri, | kupio je g. Sunnulah cf. Defterda« ј Ijcnim kućama. Radnje su zatvore« pa nam još ispod žita nametati svet« ■ rij a u ovdašnjoj islamskoj čitaonici : ne, a više kuća je pretvoreno u tvr« kovanje srpsko^pravoslavnih svet« : 80 kruna. dave. Na prozorima prvih katova kovina! Ako se hoće mješavinom Ispravak. U nrošlom smo broju smješteni su mitraljezi. Govori se, nastavnika na školama, da se mla# prenijeli bilješku »Pravosuđe u da je razlog ovom najvećem predu« dež odgaja u snošljivosti, zašto se i zecu, koje je do sada preduzeto u ovaj eksperimenat nc provodi na I. i Sandžaku« iz »Epohe«, a nc iz »Tri« Irskoj taj, da se uhvati dc Valeru. dječ. nar. osn. školi, koja je prosto • bune«, kako je to pogrješno bilo I u Cork« i u Dublinu došlo je do okupirana sa samim Jovama i Mi« i navedeno. Dr. S. Alečković. advokat u krvi. Ovaj potonji je u jednom pi« lanima, među kojima ih ima i ne« ! srnu lordmajoru Dublinskom razlo« I oženjenih, a učitelji, koji bi htjeli | Travniku, preselio je kancelariju u žio način, kako bi sc uklonila opa« svoju djecu školovati, šalju sc po ! I. kat kuće prema poštan. i brzoj, snost od Irske. provinciji? Tražimo pravdu, jedna« I uredu. Advokat. Dr. Anto Đebić«Maru« Austrija ne da Zapadnu Madžar« kost i snošljivost. šić otvorio je svoju advokatsku зки. Predsjednik austrijske republi« Osiguranje služincadi za slučaj : u Travniku, ugao Kra« ke Dr. Hainisch izjavio je jednom bolesti. Zemaljska vlada za B. i H. I kancelariju Ha Petra i Gimnazijske ulice. odaslanstvu Nijemaca iz Burgen« novelirala je zakon o osiguranju ! landa (Zapadne Madžarske), da je radnika u bolesti, pa su tom nove« ' CIJENE PADAJU ’ Papirnaci D. i A. mirovni ugovor samt«gcrmanski ne« lom podvržena osiguranju i kućna ; Kajon, Sarajevo, Kralja Petra 19. stigla je opoziv, te da će priključak Zapad« služinčad. Ta je izmjena stupila na velika коИбЈла prvoklasnog pisaćeg papira, ne Madžarske Austriji po kohkret« snagu 1. januara 1921. Svi oni, koji . bezuvjetno sposobnog za pisanje tintom kao: koncept-papir 11 kg težak. 1000 araka nim zaključcima antante doskora drže sluge i sluškinje, dužni su. da j samo K, kontokorent-papira sa 2 kolone biti proveden. •kod sreske bolesničke blagajne, Ko« ; 12 kg385 teškog 1000 araka 800 K, liniranog ševo ul. 10. prijave svoje sluge i slu« ’ Stranački nemiri na Rijeci. Sa kanclaj-papira 12 kg teškog 1000 araka Rijeke javljaju: U noći od 19. na 20. škinje i to u roku od tri dana. U , 680 K, trgovačkog papira 10 kg teškog 1000 januara došlo je u okolini kasarne prijavi treba navesti ime onoga, ko« I araka 520 K, te sav ostali pisaći materijal Diac i u okolišnim ulicama do pra« ji prijavljuje, ime osobe, koju tre« i u vrlo jeftinoj cijeni. Prije kupnje na dru­ ve bitke između stanovništva. O« ba prijaviti, njezinu godinu rode# • gom mjestu, uvjerite se u gornjoj papirnici. naj dio drugog bataljuna riječke mi« nja, zanimanje, dan kad je uzeta u ‘ Vanjske narudžbe obavljaju se brzo i lice, pristaše Zanele, pobunio se je. službu, dnevnu, mjesečnu, odnosno ; tačno. Pakovanje se ne računa. Neki od njih tukli su ranjene legio« nedjeljnu ili godišnju zaradu zajed« Muči li Vas glavobolja? Zubobo« naše i razoružali straže, te iz kuća no sa berivima u naravi kao stan, lja? Trganje u kostima? Malo Fel# duž ulice Via Trieste pucali na svo« hrana, odijelo i si. jc političke protivnike. Jedan dio Prinosi za osiguranje plaćaju se ’ lerovoga Elsafluida — i nestane boli! pobunjenih, kojima su sc priključili prema visini zarade. Dvije trećine ; 6 dvostrukih ili 2 velike specijalne i neki lučki radnici, tc ostali prista« plaćaju osiguranici, a jednu trećinu ; boce. 42 krune. Državna trošarina še Zanele zauzeli su jedan dio gore poslodavci. Za prinose odgovorni i posebno. Fellerov migreno vi klinčić spomenute kasarne. Nekim legiona« su sreskoj bol. blagajni poslodavci • »Elsa« 1 komad 12 kruna. Želudac Vam nije u redu? Neko« šima i vjernom dijelu milicc uspje« i moraju ih platiti tri dana iza kako lo je spasiti kasarnu. Jednoj drugoj im jc dostavljen račun za prinose. liko Fellerovih pravih Elsa«pilula! partiji pobunjenih uspjelo je da za# Poslodavci se upozoravaju, da svo« I Tc su pouzdane1. 6 kutija 18 kruna. uzmu barutanu u Škrunju, gdje se ju služinčad tačno prijavljuju, jer i Švedska želudčana tinktura 1 velika je nalazio poručnik Palmier sa dva ako se ona razbpli tad će ih Sreska ! boca 29 kruna. Omot i poštarina po# riječka vojnika. O njihovoj sudbini bol. blagajna po § 37. zakona lije« i sobno, ali što jeftinije. Eugen V. nije ništa poznato. Trogist Host ko« čiti na račun poslodvca, a takav ra« | Feller, Stubica donja, Elsatrg br. C. ji pripada stranci Zanele uapŠen je. čun može iznijeti i do K 8000- . 310, Hrvatska. Dvojica od pobunjenih ranjeni su Sluge i sluškinje mogu se obratiti ! a jedan od njih teško. U toku da# na bol. blagajnu radi liječenja bez i našnjeg dana ući će u grad kraljev« obzira na to, je li ih njihov posloda« i ski karabinijeri i riječka milica. Sa« vac kod blagajne prij-avio ili nije. I mo na taj način izbjeći će se novi Poslodavci i gospođe se upozorava« I PISMO TREŠELJKU. incidenti. ju, da za blagajnu ne vrjedi ona pri« i Beograd, 20. januara. java, koju su za svoju služinčad u« ; ako se ona razboli tad će ih sreska ; Pročitah »Pismo :z Beograda« štampano bol. blagajna izdaje svoje potvrde . u »Domovini« od 18. o. mi. i jedva se prio prijavi i odjavi i samo take potvr« . hvatih pera od silnog smijeha, na koji me i de vrjede. U vlastitom interesu po« ; .natjera »dubokcumnosu njenog ovdašnjeg ; zivaju se gg. poslodavci, koji drže i izvjestitelja. Tri grupe u našem klubu! Si- i Raspust narodnih garda. Iz Beo# služinčad, da ih prijave kod boles. , rota baka izgleda da je nesamo ohnevidtla , grada javljaju: Na pismenu prituž« blagajne i da redovno plaćaju član« i plačući za strinom Austrijom, već je i poske prinose, jer će u protivnom slu« [ benavila tako, da ne zna razlikovati ni bu nar. posl. Janka Šimraka radi narodnih garda, koje da napadaju čaju sami sebi biti odgovorni za , muška -od ženska. Čitajući njene bliezgarije mirne građane i vrše nasilja, odgo« posljedice koje im nameće zakon, • o »kvalitativno najmizernijoj dječurlidi« i ako u tom ni jesu tačni. njene lekcije o držanju našeg kluba, pade ▼orio je ministar unutarnjih djela mi na pamet odgovor jednog šcjhul-isla- | također pismeno, da ćc se te garde Otpušteno čmovništvo radi pro« { ma, što ga je dao jednom zanovijetalu. Do- । raspustiti i da ćc se svi slučajevi is# tudržavne propagande. Iz Beograda i ša.o toni šeahul-islaniu jedan pametnjako- | pitati i da će se protiv državnih či« sc javlja: Ministarstvo i ob# vić, da ga uvjeri o neispravnosti jedne fet- j novnika, koji nose za to odgovor« nove zemlje riješilo je,ishrane otpusti nost. postupati strogo prema zako« sve činovnike i poslugu u da, ve. Naklapao mu koješta i konačno se dr- ■ odjeljenju znuo EU. dotle, da je šcjhul-islamu pripisao ne- : za ishranu u Crnoj Gori, jer se po« Raspuštena narodna garda. Brzo« znanje. »Tako je, reče mu šejhul-islam, kad ; kazalo da je to odjeljenje leglo ko« i se usporedim s vama, zaista dolazim do • javljaju nam iz Velike Kladuše: munističko * republikanske propa« i zaključka, da sam neznalica«. Pitanje je sa- . »Ovdašnji građani muslimani bili mo, da li će izvjestitelj razumjeti ovu finu i su osnovali narodnu gardu u svrhu gande. Sv. Savska zabava u Sarajevu. ironiju, kojom se je šejhul-islam riješio svog j zaštite državnih interesa. Kotarska Od ovdašnjeg kulturnog i prosvjet« i nezvanog savjetnika... je ispostava na temelju naređenja ministarstva unutrašnjih djela gar« nog društva »Prosvjete« dobili smo ; »Cijeneći« mudrost i obaviještenost g. du raspustila, jer da je zasad ne« ovu noticu: Kao što je poznato od : dopisnika »Domovine« obratio sam se gosp. j oslobođenja) mjesto srpske«pravo« i dru Spahi s upitom, da li je tačna »izjava«, ; potrebna«. Na adresu Ulema Medžlisa. Pišu slavne opštine priređuje Sv. Savsku 1 što mu je meće u usta dubokoumni novi- ' nam iz Tuzle: 11. narodna osnovna zabavu kod, nas Prosvjeta. Glavni j narski šmok iz »Domovine«. G. Spaho je | škola (ruždija) svetkovala je četiri j Odbor Prosvjete priređuje u Sara« i bio Ijubezan. da mi »potvrdi« svoju izjavu 1 jevu Sv. Savsku zabavu sa igrankom uz ovu malu modifikaciju: »Ovo je mek- ; dana i to na badnji dan i tri dana u prosto- '’’na Društvenoga Doma i teb. Maglajlić je hodža, Salko Baljić mu- ■ božića srpsko«pravoslavnog. Školu na dan Sv. Save 14 (27.) januara ! bassir, ostalo mekiebska djeca, a za bepohađaju isključivo muslimanska 1921. Bogati koncertni dio progra« i vaba bi trebalo uzeti Šerifa Arnautovića, i djeca, a i nastavnici su skoro sve muslimani, pa sc čudimo, kako je to ma popuni će srpsko^pjevačko druš« | jer ima zato potrebnu kvalifikaciju i jer tvo Sloga. Karte za zabavu moći ćc i osim izdavanja domovine nema drugog po- I moglo doći. Raspitali smo se i do# X. ' znali, da je upravitelj Ahmed Glu« se kupiti u knjižari Đurđevića od ! sla«. Držim da time mogu završiti. * hić to na svoju ruku učinio pod iz# utorka 12. (25.) januara i u večer na | likom pranja škole. Da li se tu ne kasi. Negdje nekih dana »Narodno Jedinstvo« j radi o privikavanju naše mladeži na Povišenje cijena brašnu. Prekju« i u dva maha iznese lijepe i opravdane pri- ; n<rodnosno«vjcrske svetkovine i o če je na zemaljskoj vladi, odsjeku govore našem izopačenom pozdravljanju i sondiranju terena za potpunu uni« za ishranu, zaključeno, da se pođig« nenarodnim izrazima za pozdrave, pa čak | fikaciju »neosveštene braće« sa nu cijene brašnu ovako: za br. 0: u to ime reče, da bi se i anketa jedna po- ; »prsko«pravoslavnom braćom, koja K 17.50, za br. 2: K 16.50, za br. 6: ! zvala da utvrdi pozdrave i odredi: hoće li jc s vjorom izmiješala narodnost, pa se skidati kape ili će sc pozdravljati гп- j K 15, bijeli hljeb: K 17, crni hljeb: se ne zna, odakle počinje vjera i K 15 i jedna zemička: K 1. Ne ćemo kom. Kako se saznaje osjeća jc živo integdje svršava narodnost. ispitivati uzroke ovoj mjeri, ali sa« resovanie za ovu anketu protiv pretjerane I mode, interesiraju se za to i oni, koji ski- ! Mi najstrožije prosvjedujemo mo konstatujemo, da druge države protiv ovih pokušaja i pozivamo u« u svojim proračunima predviđaju daju kapu pozdravljajući, a rekbi, da se . lema medžlis, da poduzme korake ogromne svote u svrhu, da narod •mtc-resuju i oni, koji je ne »kidaju, a htjeli , kod zemaljske vlade, da se ovaj »u# dob::- što jeftiniji kruh i da se tim bi da je skidaju, ali i jedni i drugi žele, da I TFBšeljak. se u toj anketi najprije stane na put opas­ noj modi u poskupl'jivaniu brašna. SUMORNE MISLI. »Poslednju pobedu iznele su danas, u iz­ borima, obeljele vlasi muftije Maglajlića, • pobedu nimalo načelnu i nimalo lepu«, a na budućim izborima sigurno će odneti pobedu moj principielni žuti kljun u — No­ voj Evropi. Mimib Osmanagić. Ta je sudbina strašno nepravedna. Vidfš, brate, Mustajbeže, čudne li bruke po cio muslimanski svijet, što ga ona »golobrada dječurlija« predstavlja, a mi, koji provodosmo sav život a borbi za dobro muslimana, moramo iz lože kibicirati. Šerif eft Šteta što naši Turci ili Rvati ne izađoše prvi s idejom o osniva-nju narodnih gardi, kako smo ih mogli lijepo napasti, što podcen-juju srpsku vojsku: kao da ona nije u stanju sama ugušiti razorne elemente. Kobasica Alaksimović. Istina je, da ja više premještam učitelje nego što ih зе Tresčec premještao, ali ja više i opozivljem. Šćepan Grđić. Raspis natječaja. Potrošačkoj Zadruzi Saveza đr« žavnih namještenika potrebni su: 1) jedan direktor sa komercijal# nom ili sa praktičnom spremom, ko« ji će rukovoditi posao sa Upravom zadruge. Potrebna je kaucija ili ga« rancija od strane dviju registrova« nih trgovačkih firmi: 2) jedan knjigovođa, koji može samostalno sastavljati bilancu i ine poslove: 3) više trgovačkih pomoćnika sa spremom za konzumna preduzeća. Reflektanti neka stave svoje po« nude i zahtjeve plate sa referenca« ma Upravi Potrošačke Zadruge Sa« veza državnih namještenika Sara« jevo. Vrazova ulica br. 5 do 10. fc« bruara o. g. Uprava Potrošačke Zadruge Saveza državnih namještenika. Jeftinih iorgana svakovrsnih, malih, velikih te vezenih razašiljem pouzećem uz snižene cijene. Tražite cijenike. Mehmed Slinić, jorgandžija. Sarajevo. Halači ul. 11. lotoiasožoiocoiaioi Prodaje se kuća Domaće vijesti. u Pehlivanuši br. 36. Sastoji se od 2 sobe, kuhinje, dvorišta i šupe. Upitati kod Musamedage Šehića, D. Trgovke 14. Prva novootvorena MUSLIMANSKA APOTEKA kod „Mjeseca" Baščaršija, Hotel Ghazi AHMEDA TATAREVIĆA ; snabdjevena je svima Ijekovima, pa ве preporučuje svima muslimanima. Ima taze ribljeg aejtina (bolukjaga'1, balsama za guSu. Epilepticcn protiv padaviei, hopove za kuovet za iznemogle muške starije osobe, katran saji-voda protiv kašlja, plućnog katarha i tuberkuloze, Obriol mast za skidanje dlake, otrov za raišove, serail pomada i porcellan pomada. Sve ove artikle dobiju trgovci jeftinije kad uzmu malo veća količinu. M mi, štakori, sfjenite i žohari i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ jebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih miševa K 12’—, za štakore i miševe K 12.—, za Žohare ruse i Švabe K 20.—. — Osobito jaka tinkturaza stjenice K 12.—. Za moljce po K 10.—, prašak za buhe po K 10’— i K 20‘—, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 5’— i 12’—, Mast za uši na blagu K 5'— i 12’—, Prašak proti mrava K 10.—, Mast proti svrabu K 14'—. Razašilje pouzećem Zavod za eksport M. J 0 n k e r, Z a g r e b br. 16. Petrinjska ul. br. 3. Mjesni zastupnici traže sef �SUana 4 ЈјрАћДА*hpo — Broj 23b .PRAVDA* Muslimanska trgovačka i poljodjelska banka dioničarsko društvo u Težnju. Poziv na IX. redovitu glavnu skupštinu „Muslimanske trgovačke i poljodjelske banke dioničarskog društva*' u Tešnju, koja će se obdržavati dne 20. februara 1921. u 10 sati prije podne (a la franca) u zavodskim prostorijama u Tešnju sa slijedećim Dnevnim redom: 4. Stvaranje zaključka o razdiobi čistog dobitka. 5. Izmjena društvenih pravila. 6. Eventualije. 1. Izvješće ravnateljstva za poslovnu godinu 1920. 2. Izvješće Nadzornog Vijeća. 3. Podjeljenje apsolutoriuma. U Tešnju, dne 17. januara 1921. Predsjednik ravnateljstva: ADEMAGA MESIĆ. ▼. r Zaključna bilanca za 31. decembra 1920. K h к 461.085 22 116.870 52 1,075.403' - 1,637.149 95 54.31/64 1,о91 46Г 59 30.468 21 1,835.865 86 281.943 40.000 22.500 10.000 i ' I I 400.000 100.000 500.000 354443 53 272.163 54 171.985 444.158 54 515 475 /3 835.052 29.782 39 K K I h 42.608 07 35.514 — 7.291 10 53.13865 665 52 162.13oi63 Dobitak. b 84.413Ј17 87.095' — 19.153 42 162.802:15 162.802 15 5,210.161 40 Račun gubitka i dobitka za 31. decembra 1920. Kamati: Od tekućih računa . .......................... Ud reeskompta......................................... Od Štednih uložaka................................. Plaće, doplaci, nagrade i t. d............................. Porezi i pristojbe............................................. Trošak: Tiskanice ogrjev, rasvjeta i t. d....... Čisti dobitak: Za prenos dobitka iz g. 1919.................... Za dobitak u god. 1820. ... .... 1,380310:12 1,834.865 86 23.411 10 170 20 665Ј52 16Л136*63 5,219.161)40 Gubitak. 1,000.000 a 28.060Ј— 3.967 Q4 Dionička glavnica; I. emisija .............. ................... • II. emisija.......................... ... I|i. emisija .............................. Pričuvne zaklade: Redovita Posebna za event. gubitke usljed rata . . Posebna za povišene poreze............... Posebna za event. osnutak mirov fonda Ulošci: Na uložne knjižice..................................... Na tekući račun............... . . . . Vjerovnici U tekućem računu......................... . . U reeskomptu............................................. Razni drugi............... ................................. Pologovni vjerovnici ............... ...................... Nepodignute dividende ...................................... Prenosni kamati ............................................. Čisti dobitak: Za prenos dobitka iz g. 1919.................... Za dobitak u g. 1920.............. i 419.608 98 9.448Ј30 i !hl Gotovina; U blagajni u Krunama.............................. U blagajni u stranoj valuti . . Na giro računu kod Narodne banke . . . Kraljevstva SHS u Sarajevu . ... Kod b.-h. pošt. štedionice, Sarajevo . . . Vrijednosni papiri . . . . . Mjenice............................................................ Dužnici: U tekućem računu.................................. Razni drugi...................... .......................... Nekretnine .......................... .................. ... inventar ............... ... Razni položi..................................... Pasiva. I, к к u Aktiva. K Prenos dobitka iz god 1919................ Kamati: Od tekućih računa.......... Od mjenica ................... Od vrijednosnih papira . . Providba: Udjeli od dobitka Sljivocentrale u Brčkom za god. 1918./19. odbiv . . . Za porez Poreznom uredu, Brčko Razna druga .............................. h h K 665,52 ! 111.139 45 64.919 05 8 412 75 184 471 25 21.702'80 1.1О7|б0 20.505 20 201 960*42 222 465 62 407.602,39 407.602139 I Ravnatelj: Predsjednik ravnateljstva: Za knjige vodstvo: Branimir Ljubičić. v. r. Ademaga Mešić, v. r. Bećir Đonlagić, ▼. r. Ispitano i sa glavnim i sporednim knjigama suglasno pronađeno. NADZORNO VIJEĆE: Predsjednik; Podpredsjednik: Sami ef. Ajanović, v r. Muhamedbeg Ibrahimpašić, v. r. Ragib ef. Kosović, v. r. Dervišbeg Širbegović, v. r. Suljaga Bajraktarević, v. r. AA A A A A.A A A A. A. A. A. A. A. A A A A A A A A A A A A A PAPIRNICA ♦ I X HAMDIJE KOPC1ĆA X X preporučuje svoje bogato stovarište X X svih vrsta papira, kancalarijskog i J ♦ školskog pribora. — NaruČbe se ♦ X obavljaju brzo i točno X X Cijene umjerene. X X Sarajevo, Štrobmajerova ui Tel. 619 X Nudjamo odmah otpremijive iz Zagreba staklene ploče u svim m i era тпз, kao i staklarski kit, nadalje cillnđere, me« đicinske bočice i staklene lončiće za mast, svjetiljke itd. Skladište čeških tvornica stakla i porculana WE!SS i DRUG, ZAGREB, kraj paromlina. ♦♦♦♦♦♦♦♦ Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 Telefon 319. Trgovina medikamenata, drogerijskih i kemičkih proizvoda, robe odgurne, zavoja i kirurg, instrumenata, kao i fotografskih aparata i potrebština. Ve­ liki izbor inozemskih safuna, parfumerije, kozmetičkih potrebština i spužvi Skladište svin mineralnih voda i t. d. ј&ф iO Ф u muslimanskom di­ jelu grada, blizu čaršije, prodaje se. Use­ liti se može odmah, a ima 2 sobe, kuhi­ nju, štalu i ostale nuzgredne prosto­ rije sa električnim svjetlom. Upitati kod Muhasilovića, Bravadžiluk br. 24— 26, Sarajevo. Kuća Ф i# & Ф Ф Ф & i# Ф & Ф & «5» & Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosna i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu Dionička glavnica K 10,000.000 Podružnice u B. Brodu i 0. Novom Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS. i u inozemstvu. Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovolj­ nije. Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. Daje sezonske i aprovizacijske kredite, — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — ROBNO ODJELJENJE kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. - - - Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: ZH Odgovcmi urednik; Ibrahim Muhić. vjesnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Đaniel & A. Kalem, Sarajeva � https://kolekcije.nub.ba/files/original/4a1b6dab3b1d4c509acf00e0e5b759ad.pdf 32839d8dbbfa78427ebc3b43c886cb8f PDF Text Text Pojedini broj K 2.— IZLAZI SUBOTOM, UTORKOM I ČETVRTKOM. UREĐUJE REDAKC1ONI ODBOR. PRETPLATA: GODIŠNJE K 180, NA POLA GODINE K 90. UREDNIŠTVO 1 UPRAVA NA­ LAZE SE U KRALJA PETRA ULICI U VAKUFSKOJ PALAČI. TELEFON Вг. 842. ČEKOVNI RAČUN POŠTANSKE ŠTEDIONICE 1119. Broj 10 (248) Sarajevo, četvrtak 27. januara 1921. (17. Džumadel-ula 1339.) Dva interesantna slučaja. Interesi partija protiv interesa države. Predratna je Srbija bila zemlja uređena demokratski po parlamen* tarnoj formi vladanja i na osnovu toga nije Srbija poslije rata mogla da učini korak unazad i oduzme od narodnih masa već data im prava. Osim toga je bio i jednodušan zah* tjev vodećih političara iz oslobode* nih krajeva, da se i u tim krajevi* ma dadu ista prava narodnim ma* sama. Tako je došlo do toga, da je narod dobio najmoderniju demo* kraciju. Prva i neophodna posije* dica toga jest i kod nas kao i kod drugih država, da se organizuju po* litičke partije, koje nastoje da pro* turaju pri upravi i stvaranju zakona nazore i mišljenja svojih izbornni* ka. Ta pojava ima svojih velikih mana, koje su u raznim zemljama više ili manje. U onim zemljama, gdje je već izgrađena politička po* djela naroda u partije, prije nego li se narod prosvjetno podigao i odgojio, obično se izvrće partijska vladavina u oligarhiju partije. Kad mislimo na one mnoge izvoznice i na postavljanje i penzijonisanje či* novnika poslije oslobođenja, onda nam pada na um ona krilatica, ko* ja se govorila u Sjedinjenim Drža* vama Američkim u prvom razvitku stranačkog života: »Pobjedilac ima pravo na pljačku!« Čisto stranačke vlade mogu biti na dobro države, ako je narod već duhovno ujedinjen bilo to po na* rodnosti, vjeri ili po socijalnim na* čelima, kad dakle u narodu uvijek ima nešto, što ga daleko jače drži na okupu, nego što bi moglo njego* ve dijelove odvajati jedan od dru* goga. Taj čisti stranački princip može za našu državu da bude sud* bono-san, jer toga kod nas nema. Do pred izbore za konstituantu ni* je se nikad čuo nikakav ozbiljan glas, koji je računao i s tim, da bi nam se država mogla podijeliti po nacijonalnoj razlici Srba i Hrvata; danas nakon izbora, nakon što je narod rekao »svoju«, prvi je se di* gao Radić i traži za Hrvate potpu* no samostalnu državnost, a kao po* sljcdica toga čuje sc i sa strane ra* dikalne partije, kao predstavnice nacijonalne srpske države, po koji profesorski glas, da to nije baš is* ključeno, da bi se Srbi i Hrvati mo* gli razići u dvije države. Ali uza sve to ni Radić, a niti srp* ski profesor ne poriču neko (koje to oni sami znaju) »jedinstvo« na* šeg naroda. Samo sve slabijim gla* som i sve rjeđe. Radi toga smo pri* siljeni, da i kod Radića i kod tih srpskih profesora primjetimo onu štetnu pojavu, naime da su im par* tijski interesi, interesi n a c i j o n a 1* nih partija, preči od interesa ove države, koja faktički postoji. Vivat fractio, pereat Jugoslavia! Naša organizacija će voditi naj* žešću borbu protiv tih struja, jer mi muslimani ne možemo ni iz dr* žavnih, a ni iz vlastitih interesa do* pustiti', da se ruši ova država i od nje prave dvije, koje bi bile vječno neprijateljski raspoložene, jedna protiv druge. Mi bismo u toj njiho* voj međusobnoj borbi bili загћб nakovanj, po kome biše mlatila dva čekića, dok nas ne bi potpuno smla* tila. Kako je Radić prvi otvoreno istupio protiv sadašnjeg jedinstva države, tako on p r v i mora da se i povuče. Događaji zadnjih dana nam, hvala Bogu, pokazuju, da je Radićeva psihoza nezadovoljnih hrvatskih masa u opadanju, a i kod srpske strane se javljaju neki znaci kao na pr. članak u »Balkanu«, što ga odmah na drugom mjestu danas prenosimo, koja nas znaci vesele, jer u njima vidimo prve početke bratskog zbližavanja. ! Baš pred oficijelni Regentov do* ! lazak u Bosnu uzvitlala je silnu pra* ! šinu naša telefonska vijest iz Tcš* nja, da je jedan od najuglednijih i ; najmirnijih posjednika H. Sulejman* beg Eminagić u nužnoj samoobrani ušljed napadaja rulje od seljaka katolika smrtno ubijo njih trojicu. Eto za kratko vrijeme i drugog sko* ro istovjetnog slučaja u Brestovsko* me. I kod prvog slučaja vode svi trazi istrage, da je neuki katolički težak nahuckan. da jc taj napadaj plod jedne nesavjesne klike katoli* ka protiv muslimana, a i kod ovog drugog bit će nešto sličnog. Još je kod prvog slučaja interesantna či* njcnica, da su Tešanjski muslimani i katolici, koji su u tome kotaru ap* solutna manjina, uvijek od vajkada živiii u najljepšoj ljubavi i slogi, dapače ruku pod ruku uvijek zajed* nički radili. Nepobitni je još i to fakat, da su muslimani bili baš oni, koji su u tom kotaru sve katoličke crkve omogućili sagraditi, jer su za svaku poklonili svoje vlastito zem* ljište i dobru polovicu troška sno* sili. I za tu velikodušnost iza pre* vrata katolici u Tešanjskom kota* ru, čast iznimkama, zauzimlju pro* tiv muslimana neprijateljski stav. Obratili smo se s upitom na jednog dobrog poznavaoca tamošnjih lo* kalnih prilika: »Sta je tomu uzrok«, a on nam odgovara ovo: Da su ka* tolici u našem kotaru iz dana u dah u sve većem neprijateljstvu jest га* zlog nemarnost, inad i racjepanost njihove inteligencije, te je kler pre* uzeo u svoje ruke na selu, odnosno provinciji vodeću ulogu. Nešto radi vjerske zasljepljenosti, a najviše i pod uplivom demo kratsko*cin car* • ške kampanje protiv svemu, što je j .muslimansko, te naročito, da kler, I čitajući u bivšoj novini »J u g o * i s 1 a v i j i« one pred*izborne banal* ne fraze, da težaci trebaju svu zem* Iju dobiti i t. d., jest dobio utisak, da svoju župu mora što više s »b a* Kriza centralističkog uređenja. (Iz beogr. »Balkana« od 24. o. mj.) Nedavno je među nama boravio jedan odličan engleski publicista. Upitali ga neki naši, da im kaže, šta mu je kod nas najviše upalo u oči. Lakonskom kratkoćom i jasno* ćom mudri je Englez odmah odgo* vorio: Primetio sam u vas u politici kom životu, što duže ste zajedno, da se sve više udaljujete jedni od drugih i međusobno zamrzite. Kod nas, Engleza, je obratno. Što duže smo zajedno, sve više se približimo pogledima i osećanjima. Kod vas je odista teško ostvariti skupnu vladu demokratlje i narodnog jedinstva. Zlatne reči, pune istine! Mi smo svojim bićem, svojim na* vikama, svojim ćudima predisponi* rani za centralizaciju. Laž je dema* goga i narodnih laskavaca da se u nas trpi vlada sviju nad svima, naj* savršeniji oblik demokratske vlada* vine. I oni, koji u nas najviše dekla* muju o demokratizmu, u duši su sve pre nego demokrate. Demokrate dotle, dok nije došla u pitanje am* bicija njihovog individualizma. I Srbi i Hrvati velike su mdividuali* ste. Mnogi se u našoj javnosti va* raju ako veruju, da su Hrvati ne* kakvi Habzburgovci ili neprijatelji državnog i narodnog jedinstva za* to, što tako slepo i energično traže svoju istorijsku posebnost. Potpuno su s nama na svima poljima nacio* nalnog i državnog života u ove dve godine izmešani, te su se udaljili. Ne mogu da nas podnose. Što smo duže zajedno, mi se sve više jedni od drugih udaljavamo. Poklopiti nas ili povezati nas centralizmom, znači hteti ono što nam u krajnjem rezultatu nije ni korisno ni milo, znači: raspiriti međusobnu mržnju i razdvojiti nas. Državnik mora da bude sociolog i psiholog. Političke formule nisu kao i matematičke da vrede za sve krajeve planete. Poli* tika je zasnovana na osećanjima, a vode je razni temperamenti, i razum je potonji činilac u njenoj oblasti. Ccntralizovati osećanja rukama strasnih temperamenata kakvi su naši, da bi se kolektivna volja dr* žave nametnula sredini, ispunjenoj međusobnom mržnjom, - posao je i suviše težak i uspeh je problema* tičan. Staiimo jedan prema drugo* me na pristojnoj udaljenosti, i tako ćemo sc manje mrzeti i više želeti. Pođimo odi decentralizacije, zaobi* lažnim putem, centralizaciji. To je jedini način da sc postepeno zbliži* mo i slijemo u jedno. Ako se bude* mo silom hteli držati na okupu, me* du nama će planuti bezgranična mržnja, koja će sve rasturiti. Centralističko uređenje naše dr* žave neostvarljiva je koncepcija. O* na je pretrpjela brodolom. Hrvati i Slovenci je neće. Bez njihovog za* dovoljstva nema mira i reda u ovoj državi. Ne varajmo se! Svojim ne* zadovoljstvom oni će. pod raznim vidovima, zaraziti i Srbe. Godina 111. ; , 1 j | | : i : i j , i | 1 , j | i i , I . [ i 1 i • : | I I i | ; Bilješke. Demanti g. Vidoja Mišovića. U »Narodnom Jedinstvu« od 24. ov. mj. demantovao je g. Mišović, na* čelnik odjeljenja za unutrašnje po* slove Zemaljske Vlade navode, ko* ji su bili izneseni u ovdašnjoj »Hr* vatskoj Slozi« od 22. ov. mj. pod natpisom »Jesmo li svi jednaki ili ne«. U tom se članku tvrdilo, da jc g. Mišović rekao ove riječi: »Jeste li vidjeli dokle je dovela tolerancija naše nesretne Srbije, hodža Korkut imao bi postati ministar za vjere — pa da jedan hodža bude šef srpskom patrijarhu!« Ove riječi demantuje g. Mišović ovako: ... nikada nisam ni slutio, da o g. Korkutu kažem ono što mi se pripisuje, već je stvar bila u ovo* me. Kada sam pročitao u »Jugosla* venskom Listu«, da će g. Korkut doći za ministra vera, onda sam re* kao u društvu svojih činovnika, gde je bilo i Muslimana i Hrvata i Srba, ovo: »Baš bih se radovao da se ova kombinacija ostvari, jer smo imali za ministra vera i pravoslavne i katolike, p treba da dođe i Musli* man. G. Korkut je podesna ličnost baš zato što je hodža. jer sc samo na taj način srbijanska verska to* lerancija može rasprostreti na ćelo Kraljevstvo. Bez religiozne toleran* čije nema ni nacionalne simpatije; a to bi mislim, bio maksimum' reli* ' ! i i I linskom« zemljom opskrbiti. Pod tim dojmom i pojedini župnik počeo je među narodom i raditi ne obzirući se. da on time svoj po* ložaj oskrvnjuje kao svećenik. Os«* niva nekakve stranke, govori o na* rodnom sudu, osniva narodna vije* ća, a što je najgore ne pojmi, da se nalazimo u kritičnom prolaznom stanju, pa pusti, i on sam to čini, da neodgovorni, razorni elementi pred narod stupaju i govore: »Mi ćemo naše pravo na zemlju i toljagama i sjekirama i z v o j š t i t i«, ili drugi dolazi, huc* ka katolike, da se od muslimana u seoskom odboru rastave i svog kneza sami sebi uspostave, pa tom prilikom govori: »Mise i pravo* slavni moramo složiti, da halije istjeramo^ pa tako njihovu zemlju dobije* m o«, a na to član centralnog odbo«* ra Hrv. Pučke Stranke skače i po* laže u »narodne ruke« zaklet* vu da će mu izvojštiti zemlju, te dijeli odmah muslimanski posjed. Osnivaju .se odmah i »narodni su* dovi«, koji zabranjuju, da se s »ha<* ridža« hak daje i druge odredbe donosi. Eto u tom položaju živio je i živi katolički seljak, pa je posije* dica toga, da je bio željan tuđeg dobra i »b a 1 i j s k e« krvi, a rezul* tat toga jest naš i Brestovski slučaj. Eto tako naš prijatelj iz Tešnja, a mi s naše strane pridodajemo. da se u onom Tešanjskom i u ovom Brestov!janskom slučaju u svima nama prispjelim izvještajima spo* minju imena baš onih osoba, koje bi trebale, da siju među narod Iju* bav i slogu, da oni huckaju na os* vetu i neprijateljstvo. Pozivamo svakog rodoljuba brata Hrvata, a* ipelujemo na višu rimo«katoličku crkvenu vlast: Braćo, tražite način, da se ovo zlo utamani, ne dopuš* tajte, da se više dogode ovaka dva interesantna slučaja. Hidajet. giozne tolerancije, kad ministar ve* ra bude hodža, koji će pod svojom upravom imati i pravoslavnog pa* trijarha i katoličkog nadbiskupa i muslimanskog reis*ul*ulemu, koje on kao ministar vera mora sve šti* titi«. Ova nas izjava g. Mišovića veo* ma veseli, jer nas je razuvjerila u kojekakvim predrasudama o njemu, koje su počivale valjda na netač* nim informacijama. Od tako libe* ralna čovjeka možemo se mi musli* mani mnogo koječemu nadati. »Izvrtanje«. »Srpska Riječ« u bro* ju od 24. ov. mj. okrivljuje nas, da »izvrćemo« smisao jedne notice, ko* ju smo mi samo preštampali od ri* ječi do riječi iz beogradske »Epo* he« u našem 246. broju pod našlo* vom »Pravosuđe u Sandžaku«. Da li u sandžačkim zatvorima leži više muslimana ili pravoslavnih, o tome mi ne ćemo da diskutujemo. Samo bismo na ovom mjestu napomenuli i to, da je »S. R.« u svome 12. broju f a 1 z i f i k o v a 1 a članak g. Alića »Muslimani i Jugoslavenstvo«, jer ga je upotrebila tako, kao da je u njemu tvrđeno, da muslimani nisu ni Srbi ni Hrvati i ako je izričito u njemu rečeno, da su muslimani o* bo’e, i Srbi i Hrvati. Muslimani i bogojavljenje. Pre* nosimo iz »Hrvatske Sloge« od 25. ov. mj.: »Pri obavljanju crkvenih srpsko*pravoslavnih obreda na dan Bogojavljcnja u Zagrebu pravili su na ulici vojni špalir vojnici bez raz* �Strana 4 — Страна Razno. Kako se »gšeftovi« prave s valu? tom. Berlinski »Tag« saznan je za ovaj bečki događaj: U Beču je bo« ravio jedan amerikanski trgovac, koji je kupovao kišobrane i špacir? stoke i stanovao je u jednom od najboljih hotela. Sjedeći u kafani. čuje slučajno iz jednog razgovora, da se prodaje jedan dvorac u blizi? ni Badena. Odlučivši se odmah da ga kupi, ode odnosnom notaru i za čas je bio u posjedu toga dvorca sa osamnaest aristokratski uređenih soba, parkom, garažom, štalama i gospodarskim zgradama sa dvana? est soba. Za ovo je platio 5 milijo? na austrijskih kruna, to je 6.000 do? lara. Poslije kupnje odvezao se je Amerikanac automobilom u dvorac i poveo sobom neke svoje bogate zemljake, da ga razgledaju. Na nje? govo ugodno iznenađenje našao je u dvorcu osim starog pokućstva još jednu množinu vaza, brončanih sta? tuetta. bakroreza, slika, staklarija i raznih kineskih rariteta. I praktični Amerikanac odmah tu otvori ras? prodaju među svojim zemljacima, ali ne u krunama, nego u dolarima, Rezultat 10.000 dolara. Ali šta da počne s dvorcem, kad će u Beču ostati samo par dana? Jednostavno je brzojavio jednom poznatom multimilijoneru njemačkog norije? kla u Ameriku, ocrtao mu dvorac, park, namještaj i ostalo i ponudio mu sve za cijenu od 30.000 dolara. Drugog je dana dobio novac. Taj je posao Amerikancu donio cara — malenkost od 34.000 dolara, to jest 24 milijuna austrijskih kruna! (»Arbeiter?Zeitung«). broj 248 — Epoj „PRAVDA4* - „ПРАВДА* Nastava traje najmanje 3 mje? seca. Ruski sumareni? I neutralnoj štampi šire se vijesti da sovjeti gra? dc sumarene. koji će učestvovati u proljetnjoj ofenzivi. Gajretou glasnih. ; | : ' i 1 i i i I 1 I i | j Pododbor »Gajreta« u Zagrebu. Osjećajući sve veću važnost sitnog rada za podizanje naše prosvjete, muslimanska akademska omladina u Zagrebu odlučila je, da počne ак? tivnim djelovanjem, kako bi i ona sa svoje strane još u toku studija imala udjela u podizanju prosvjete te svojim radom doprinijeli koji ka? men za izgradnju započete zgrade naše kulture i prosvjete. Smatrajući »Gajret« kao maticu u čitavoj kulturno prosvjetnoj ak? čiji svih muslimana u našoj državi, odlučila je, da u prvom redu za njeg poradi. Na 23. o. mj. sastali su se u pro= storijama univerze. i osnovali pod? odbor »Gajreta«. koji će u‘smislu društvenih pravila sa svojim člano? vima poraditi na korist društva i promicanju njegove ideje. Broj u? pisanih članova prešao je već preko 70. te se još povećava. U pododbor su izabrani ovi aka? demičari: Predsjednik: Ahmed Ku? lenović, stud. ехр. ac., tajnik: Naim Čejvan. stud. phil., blagajnik: Omer Bahtijarević, stud. med., revizori : Mahmut Balić, stud. agr. i Asim Musakadić stud. med. Novom pododboru želimo uspjeh u poduzetom radu. Dobrovoljni prilozi. Husein Han? džić Zavidovići sakupio je K 1.348, Muhamedaga Širbegović darovao je muškom konviktu u Sarajevu 115 kg pekmeza j 60 graha. Pododbor u Srebrenici poslao je upravi K 610, koju su svotu sakupili slijedeći: Z. Klančević i Aza Klančević na svad? bi Hakije Siručića K 212. a darova? šc po K 20: Sida Siričić, po 10 K: Aza Đozić, Hajrija Tabaković, Ed? hem Abdurahmanović, Atifaga De? lić. Kasim Mujezinović, Hakija Siru? čić, lb rabim Kumrić, i Mustafa Ar? nautovć. Aza Klančević i Mujaga Efendić sakupili na svadbi Suljagc Efendića K 293, a darovaše po 30 K: Tima Efendić, po K K 20: Suljaga Efendić, Hatidža Ibrulj i Šemsa Me? holjić, po K 10: Bejda i Haša H. Selmanagić, Tifa Delić, Hajrija Ta? baković, Aiša Pašalić, Behija H. Mujagić. Fcjzaga Selmanagić, Mu? stafa eff. Ibrulj, H. Bešir Meholjić, Mujaga Pašalić, Sulejman H. Hafiz? begović i Mujaga H. Mujagić. Z. Klančević sakupio na svadbi Kadila Klančevića K 105. a darovaše po K 20: Nura Klančević, po K 10: Fati? ma Klančević, Avdo D umovi ć, i A? lija Beganović. Među darovateljima su još neki neznatnu svotu darovali. Hakibeg Kapctanović, kot. pred? stojnik u Mostaru sakupio je do? brovoljnih priloga K 8.660. Podod? bor Bos. Dubica poslao je K 1.075. Salih Galus, povjerenik Glamoč, poslao je K 344. Uprava Gajreta svima sakuplje? čima kao i darovateljima najljepše zahvaljuje na zauzimanju. Svajcarski deficiti radi njene do? bre valute. Nacijonalno vijeće švaj? carsko pretresalo je zakonsku os? ; novu o činovničkim dodacima na 5 skupoću za godinu 1921. Savjetnik Musv je izjavio, da su dodaci za skupoću u godini 1920. iznosili 200 milijona franaka (oko pet mili? i i a r d i naših kruna) i da će se taj j iznos morati prekoračiti u 1921. g. Kod pretresa zakonske osnove u staleškom vijeću o subvenciji od 10 milijona franaka nezaposlenim rad? | nicima ocrtali su dva govornika kri? tični položaj Švajcarske, u koji je ( ona dospjela radi niskih inozemnih novčanih kurzeva. Predsjednik sa? • veza Schulthesz rekao je. da je bor? j ba protiv nezaposlenosti prva duž? . nost saveznog vijeća. Švaj carska tr? ; lovačka bilanca pokazuje deficit i od jedne milijarde f г a n a ? I k a, dok uvoz još uvijek raste, a izvoz opada. Stoga će se morati । preduzeti neke zaštitne mjere рго? tiv industrijske konkurencije ino? i zemstva. (Švajcarska telegrafska a? gentura). Amerika razara pecare alkohola. U 1920. godini, prvoj godini, u ko? joj je bila na snazi zabrana alkoho? la u Sjedinjenim Državama, ražo? | reno je 95.000 pecara i uništeno oko , 125.000 galona raznih špirituoza. ' Broj tajnih pecara koje još postoje, cijeni se na 14.000. Engleski radnici bez posla. Vest? minster Gazete« javlja, da je u En? • gleskoj nastala depresija u radnič? ; kim krugovima usljcd nezaposleno? ■ sti, koja sve više raste. U Južnom Walesu ima 10.000 radnika bez po? I sla. (Tuzlanski adžaibl). Obavezna nastava u Rusiji. U 1 Rusiji je objavljena obavezna na? ; Adem Biše, jalan Škot nadzornik i uči­ stava za sve nepismene od 17 do 30 | telj, koji ne radi u školi a po milosti Grđigodine. rtoj prima ajden aia potpuni meaš, latio TrBšBljah. Raspis natječaja. se je još jedne »privredne« grane, da inu । ovaj smrdljivi dun'ja tuđe Sto snošljivijim. Jednog dana upane u nmgazu Sulcjmanagc Potrošačkoj Zadruzi Saveza dr? Kunosića i »povjerljivo« mu saopći, zamo­ žavnih namještenika potrebni su: livši ga da to nikom ne kazuje, da je »i1) jedan direktor sa komercijah menovan« jednim velikim memurom, kojem nom ili sa praktičnom spremom, ko? jc vazifa. da pretražuje po kućama oružje ii će rukovoditi posao sa Upravom i da pril jeda medžksu za udaranje vergije zadruge. Potrebna je kaucija ili £a? (poreza). Ispričavši mu to. poteže »dekret«, rancija od strane dviju registrova? da se ovaj potpuno uvjeri. nih trgovačkih firmi; Dan-dva zatim dolazi opet ovom »svom 2) jedan knjigovođa, koji može ahbabu« i moli ga. da mu potkajiti kao ćesapiostalno sastavljati bilancu i ine sil jednu pusnlu nainalniz bin krun. Žtrva, poslove: kojoj je malo prije »povjerljivo« obejanio 3) više trgovačkih pomoćnika sa svoj momu rije t bojeći se da je ne uhelaći spremom za konzumna preduzeća. grdnim porezom. potkajti pusnlu u čvrstom Reflektanti neka stave svoje po? uvjerenju, da će je jx> ista-knuću bankine nude i zaht jeve plate sa referenca? vade morati svu butum platiti. Upozoruju ma Upravi Potrošačke Zadruge Sa? se ovim svi porezovnici, kojima je udarena veza državnih namještenika Sara? velika vergija ili koji se boje novih verjcvo. Vrazova ulica br. 5 do 10. fc? gja, da se za pomoć obraćaju ovom zorli bruara o. g. memuru. koji vrši posredovanje s garanti- , Uprava Potrošačke Zadruge ranim uspjehom, samo uz uvjet: hir kajt Saveza državnih namještenika. na bin kruna. Nije džaba jedan duhoviti pjesnik rekao za njega ove značajne sti­ hove: Kad te vidi Adem Biše Uzmi pušku i ubi se, Jer gnjavaža on je taka svakovrsnih, malih, velikih te vezenih Pred njim pada žrtva svaka. razašiljem pouzećem uz snižene cijene. Jeftinih jorgana • Tražite cijenike. U jednom lokalu u 2 sata po ponoći. Stražar poziva gazdu lokala da zatvori, jer je »fajront«. »Otmjeno« društvo, koje je tada bilo u najboljem ćejfu, neće da od­ lazi. Stražar ne opoziva svog zahtjeva, a ni društvo po Nšutnovu zakonu ustrajnosti neće da se miče. Da se stražar ne posluži fizičkim zakonom gravitacije, ustaje jedan po nufus-tesker privilegiran član tog društvanca i zvoni na teiefon okružno načelstvo. Halo- halo, halooo... ovdje ja — Gdje si ti? - Pa ondje, gdje je neke ve­ čeri tancovao pop u ahmediji, a hodža u kamilavki. — A, ha. dobro, znam sada; pa, šta, hoćeš? Molim da fajront večeras za nas stavite van «dejstva«. — Pa ko vam to zabranjuje? - Stražar. — Izvolite na­ staviti po miloj volji. Za taj krug prijatelja, gdje se gaji .u najvećem i najširem smislu riječi bratstvo, nema nikakvih zapreka, od­ govori glas iz cikr. načelstva. »Separatistima« na razmišljanje. Mehmed Slinić, jorgandžija. SUMORNE MISLI. Šerif dojiio pare iz Beograda, pa mi ne da ni krajcara. Ali ef. Raljević. Kad i z d a j e ni d 0 m o v i <i 111 mogu i tebe. moj dragi Ala cf. Arnautović. Sarajevo. Halači ul. 11. Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 Telefon 319. Trgovina medikamenata, drogerijskih i kemičkih proizvoda, robe od gume, zavoja i kirurg, instrumenata, kao i fotografskih aparata i potrebština. Ve­ liki izbor inozemskihsafuna, parfumerije, kozmetičkih potrebština i spužvi Skladište svih mineralnih voda i t. d. u muslimanskom di­ jelu grada, blizu čaršije, prodaje se. Use­ liti se može odmah, a ima 2 sobe, kuhi­ nju, štalu i ostale nuzgredne prosto­ rije sa električnim svjetlom. Upitati kod Muhasilovića,Bravadžiluk br. 24— 26, Sarajevo. Kuća Prva novootvorena MUSLIMANSKA APOTEKA kod ♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦ PAPIRNICA ♦ I HAMDIJE KOPČIĆA $ ♦ X preporučuje svoje bogato etovarište J svih vrsta papira, kancelarijskog i ♦ školskog pribora. — Naručbe se X obavljaju brzo i točno. Ci ene umjerene. X Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 A. A A A A A- A Ж ▲ ▲ A A AA AA AA AA A X j ♦ X ф a „Мје«еса“ Baščaršlja, Hotel Ghazi АНМЕВА TATAREVIĆA nnabdjevena je svima ijekovima, pa se preporučuje svima muslimanima. Ima taze ribljeg zejtina (bolukjaga , baleama za gušu. Epilepticon protiv padavici, hopove za kuovet za iznemogle mučke starije osobe, katran euji-voda protiv kaplja, plućnog katarha i tuberkuloze, Obriol mast za skidanje dlake, otrov za miševe, ser&il pomada i porcellan pomada. Sve ove artikle dobiju trgovci jeftinije kad uzmu malo veću količina. Izvor jeftinoće! Stiglo : prodaje se po snižMim cijenama: Pirinač, kafa, šećer kockasti u sanducima i vre­ ćama, kristalnoga šećera u vrećama, smokava, hurmi, limona i naranči. — Kod potrebe izvolite posjetiti veletrgovinu Abdurrahmanaga Hadži Prcić, Sarajevo, Bazrdžani 23. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.J u Sarajevu Dionička glavnica K. 10,000.000 Podružnice u B. Brodu i g. Novom Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS. i u inozemstvu. Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovolj­ nije. Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. Daje sezonske i aprovizacijske kredite, — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — ROBNO ODJELJENJE kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice.,- - * HflncElarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: Z1V Odgovcmi urednik.- Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Daniel & A. Kajon, Sarajevu � https://kolekcije.nub.ba/files/original/b9f4f552034aa1e91b8626e3334ef853.pdf 1addb946896cf757c67da5fe6f44f180 PDF Text Text Pojedini oroj К. 2 — IZLAZI SUBOTOM, UTORKOM I ČETVRTKOM. UREĐUJE REDAKC1ON1 ODBOR. PRETPLATA: GODIŠNJE K 180, NA POLA GODINE K 90. UREDNIŠTVO I UPRAVA NA­ LAZE SE U KRALJA PETRA ULICI U VAKUFSKOJ PALAČI. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМаНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. 8b'j 1! (249) Sarajevu, subota 29. januara 1921 W neuspjesi. Beograd, 24. januara, i gurno dobro zamisliti o narodnoj iz« ib. I danas smo još uvijek na reci, da jc bolja i mršava nagodba, mrtvoj tačci tužnog nerazumijeva« nego li debela pravda. пјж i tvrdokorne nepopustljivosti. I Da, da. Bolje se je i mršavo na« Konstituanta, u koju se je dvije go« goditi, nego li pravdom ccntraliz« dine polagala nada, stremi potpu« njoj jalovosti i izgleda kao da bi htjela da prestigne i samo privre« ! meno narodno predstavništvo. Kao i njen predšasnik, konstituanta je i poprište dvaju smjerova o uređen nju naše kraljevine i što je još go« re, rukovode ju gotovo isti ljudi. Davi je gotovo isti duh ekskluziv« * nosti i krajnjeg partizanstva. Na i jednoj strani malo prekalufljeni I centralizam »demokrata«, poduprt i na žalost i od radikalne stran« ' ke, a na drugoj nerazumljiva i pot« puno jalova apstinencija Radića i drugova, koja zabrinjuje sve prija« telje narodnog jedinstva i koja bi mogla da nas diskredituje u očima cijelog civilizovanog svijeta. Prido« dajte tim ekstremnim pravcima ne« odlučnost i kolebljivost vlade i eto vam slike našeg bratstva i naše bri« ge za državu. Strašna situacija. Naš je klub nastojao naći izlaz, ali uzalud. Da, potpuno uzalud. Ni* ! vlada, ni stranke ne htjedoše na put sporazuma. I jedni i drugi zauzeše pozu jačega, koji ne treba da se u« ’ giblje. Tako brod naše mlade kra« Ijevine i dalje plovi pučinom neiz« vjesnosti, a kormilar voli i kroz tu maglu, nego li da potraži p u t z 1 a t« ne sredine i izbjegne borbi sa valovima slijepog šovinizma i raz« buktale strasti najširih masa u na« šoj državi. Hoće li se na ovaj način učvrstiti naša država i je li moguće ovim putem doći do iskrenog na« rodnog jedinstva? Neka govori ko šta hoće, mi smo uvjereni, da gosp. Protić tačnije prosuđuje položaj od g. Pašića: centralistički se Ustav može donijeti silom, ali će njegova provedba udariti na tolike poteško« i će, da im ne će odoljeti ni daleko 1 jača vlada nego li je ova g. Nikole | • Pašića. Ne treba se obmanjivati. Po« ' red sveg deklamovanja o bratstvu jedinstvu Ipak je jasno kao dan, ela sc sadanja vlada oslanja gotovo isključivo na Srbe. Prema tome bi njen Ustav imao značenje srpskog oktroja i dao dosta opravdanju za I pokretanje hrvatsko«slovenačke stranke, koja bi oživila dosađanju : pravašku politiku zamijenivši izraz »nagodba« sa izrazom »oktroirani I ustav«. Da bi ovaka politika našla : snažna odjeka u Hrvatsko’ više je nego sigurno, kao što j ? sigurno i to, da bi ta i taka polit.ka uprav porazno djelovala na izgrađivanje i-učvršćivanje našeg narodnog je« dinstva. A ko vodi računa o našim prija« teljima« diljem granica, taj će se si« ma stvoriti nezadovoljstvo u veli« kom dijelu naroda i time ići na ru« ku destruktivnim elementima. »Bra« ni Radića«, reći će koji zlobnik. Ne. I o mi nije ni na kraj pameti. Ra« dićevih teorija ne odobrava niko u našim redovima; one su više fan« tazija nego li stvarnost i narodna potreba. Ali ima nešto, u čem i on ima pravo; nešto, što naglašuju i drugi osim Radića: Ustav treba pri« lagoditi raspoloženju naroda. Ja ne ću da pobijam poznatu tezu, da do« sadanja uprava nije čedo centraliz« ma, već upravne anarhije. Moguće da je ta teza i ispravna, no fakat je da je narod shvaća i da sve naše dvogodišnje nedaće svaljuje na leđa ubogog centralizma. A fakat je i to, da naš sadanji državni apa« rat nije zreo za dobro funkcionisa« nje i to, jednog centralističkog sis« tema, kao što je fakat i to, da ni najbolja i najsavršenija zakonodav« na vlast nije u stanju, da preko da« na izvrši izjednačenje naših zako« na. A bez tog nije moguć centrali« zam. Uz to, valja dodati i to, da Beograd, obzirom na stanbene prili« ke nije u stanju ni da udovolji kan« celarijskim potrebama centralistič« kog sistema, da i ne govorimo o stanbenim neprilikama beogradskog činovništva. Vrlo jc čudnovato, da vladin na« crt Ustava ne vodi nikakva računa o ovim tehničkim zaprekama. Još jc čudnije, što vlada ne će da dođe u bliži dodir sa strankama i dadne izjavu: dokle će ići u popuštanju od svog nacrta. Ova zakukuljenost vla« de niti je dobra ni umjesna tim prije, što daje maha naklapanju, da vlada a limine odbija ovake ustup« ke i da se bavi mišlju, da Ustav oktroiše, a Konstituantu otpremi na hladova nje. Ako sc vlada usteže od razgovo« ra sa Radićem, u čemu bi mogla imati i pravo, neshvatljivo je zašto ne će da pregovara sa g. Korošccm i Narodnim Klubom, pa da bar s o« v'm umjerenijim strankama dođe u bliži odnosaj. Na koncu konca, si« tuadia nije i nu može biti u našem i zemljoradničkom klubu i v adina je dužnost da sama potraži nut k o« vim grupama, kad već ni;e htjela da se pcsluž’ našim posredovanjem, Na to je sad obvezana, jer joi k riitčno mora biti ipak jasno, da .u pr.ko Hrvata i Slovenaca ne može tako lahke prijeći na dnevni red. Prv: su neuspjesi tu.-Pitanje je samo mogu li se oni pripisati na« šein klubu ili će se upisati na račun vladu g. Pašića. la, da kršćani istočne i zapadne crkve priznavaju Isusu ujedno i božanstvo, pa zato i nazivaju njego« vu majku po čovječoj naravi »M a j k o m b o ž j o m«. O »kćeri božjoj« ne bi ni spomena«. Vi ste, gospodine urednice, sa« svim umjesno primijetili, da usljed toga nastaje u djetinjim mozgovi« ma jedna kolizija, kad im istovre« meno vjeroučitelj vjere tumači, da je Isa vejgamber Božiji poslanik a (19. Džumadel-ula 1339.) Godina. HL učiteljica, da je on Bog i da ima ' da se tačno vrše gornje naređenje, »Bozi ja mater«. Meni sc čini, da je i a ako se budu i dalje događale kak« Vama izmakla glavna svrha gđice ve nekorektnosti, treba se smjesta Bruić, koju je htjela postići tim svo« ■ potužiti na zemaljsku vladu i ujed« jim ispravkom. Dopustite mi, da . no o tome obavijestiti naš poslanič« Vas na to upozorim, da ona nije | ki klub. ni iz daleka onako naivna kao što Vi to mislite radi toga, što Vam šalje ispravak, koji faktički nije is« pravak nego potvrda onog, što ste Vi o njoj pisali. Ona je upravo to (beogr. »Tribuni« kao odgovor Ju« htjela. Htjela je, da j avno prizna, gosl. Pijemontu«), da ona radi na što »boljem r a« »Jugoslavenskom Pijemontu«, ko« z u m i j e v a n j u kršćanstva« jemu ime ni malo nc smeta da pio« kod muslimanske nejake dječice, jer vi najseparatističnijim strujama i« se ona za svoj položaj osjeća pot« mam da kažem nekoliko riječi. Ne • puno sigurnom, čak šta više, ona se smeta me toliko što se nabacuje ko« sada nakon ovog ispravka osjeća jekakvim sitnim podvalama na me još sigurnijom, nego prije. To je i moje političko djelovanje; to su prvo, što jc htjela, to jest da utvr« bezuspješno činili i mnogo veći vi« di svoj položaj, a drugo je, da — kači, pa se pak danas nalaze u po« muslimanske roditelje odbije, te da litičkoj ropotarnici. No moram da ne šalju svoju djecu u školu. Ona sc ogradim proti njegovom danas« izvrsno zna, kako su muslimani os« njem uvodniku »Pohod na Beograd« jetljivi u pogledu vjere i spekulira koliko radi prijetnja koje jc onako na tu njihovu osjetljivost. Kad se »viteški« nanizao, toliko i radi ne« jedna kršćanka trudi, da djeca što tačnosti o ulozi moje ličnosti u re« bolje razumiju kršćansku vjeru, | đovima naše Organizacije. to ona time potpuno preuzima na Svoj članak počinje »Pijemont« se zadaću vjeroučitelja kršćanske i navalom na g. Radića, s kojim naša vjere i ona apsolutno ne može biti i Organizacija nema nikakva dodira pri tome objektivna. Da i ne govo« i hoće da zna, kako se Radićevci rim o tome, da to nije niti može bi« ispršavaju radi toga, što znaju »da ti zadaća niti vjeroučitelja u os« njihov cilj potpomaže Korošec, novnim školama, pa ni u sred« ; Korkut i njegovi prijatelji boljševi« njim školama. Zadaću, da se d r u« ; ci i ono par šatrovaca (!) iz Hrvat« ge vjere što bolje razumiju, imaju ske Zajednice«. Malo je »Pijemon« univerzitetski profesori teoloških tu« i te podva'.e, pa me trpa u dru« fakulteta, koji imaju pred sobom 1 štvo »ostalih Austrijanaca, koji svch potpuno zrele slušaoce u pogledu । ja prsa još i sada dekorišu svim rasuđivanja. mogućim austrijskim medaljonima Da Ii će prosvjetno odjelenje ze« I za zasluge i za hrabrost, koju su po« maljske vlade preći šutke preko o« , kazali boreći se proti našeg naroda«. voga, kao i preko ostalih naših op« I Šta da kažem na ove riječi g. Bo« ravdanih tužbi? Mi ne razumijemo žanova? Da reknem: neznalica jc ; kakova je to školska politika naše I bojim se ozEjediti njegovo uvozni« vlade, kad na ovako važno mjesto čarsko zvanje i povrijediti list u ko« nc će da postavi jednu muslimanku ! iem je stovario ovu kolosalnu ne« učiteljicu, koja će sigurno biti puno tačnost. Da kažem: zloban jc: bojim opreznija i koja svojim predava« I se da bih mu mogao učiniti krivo: njem ne će odbiiati muslimanske Možda je i patriotičan čovjek, koji curice od škole. Razumnemo samo pišu iz uvjerenja a nc samo za koru onda, ako je toj politici baš i stalo svagdanjeg hljeba. Ne preostale mi do toga, da se muslimanke i dalje dakle- ništa drugo, nego da ustvrdim, ustežu od prosvjete i da tako posfc da je njegovo pisanje plod krive o« je, kao buduće majke, ne mognu bavi jesti pa ću da ga ispravim. 'svoju djecu odgajati onako, kako 1 Nije tačno, g. Božanove, da se о« to zahtijeva današnje vrijeme. Učitelj. 'ko mene »kupe smetene efendije«. Mi se kupimo oko jednu misli, a u zdravoj zajednici nikad mlađi ne i , Sarajevo, 28. januara. I de pred starijim. Nije tačno. da sam su ja ikad nalazio u redovima au« Intervencija naših poslanika radi strijanaca i bio proti našem narodu, nepravednog oduzimanja oružja. a još manje je istina u tvrdnji o to« Naredni poslanici gg. Hamid Kur« božnjim ordenima. Ja ne dobih ni begove i Ahmetaga Kovačević bili •jednog i, pravo da kažem, to mi jc su kod ministra imutrašmih. dju • • osobita čast. No kad već spomenu« vlede nekorektnog oduzimanja oru« | te ordene, slobodan sam istak« žja i davanja daljnjih dozvola. Tom ste činjenicu, da tih i takih ordena« su prilikom svoje zahtjeve formu« I nuti ima podosta u sadanjoj vladinoj lisali u tri tačke, koje su potpuno I ša Ja ne samo da nijesam or« usvojeni od stranu ministra i u tom I stranci. nego mogu, opet s ponosom, pogledu je dato brzojavno narede« [ dena, istaknuti da sam od uvijek, spadao nju zemaljskoj vladi u Sarajevu: u »verdachtigere« i da sam sve do 1. da se svim posjednicima oružja svjetskog ruta uređivao na j koji su dosada imali oružni list, iz« početka opoziciunalniji muslimanski list u da nova dozvola na lovačku pušku, Bijah otvoren srbofil i u vri« revolver i puške, koje se drže kao i Bosni. ј ume, kad je djelovao Potiorekov obiteljska uspomena. sud. šta više, otvoreno usta« 2. da se svima, koji imaju gornje I prijeki proti nedjelima rulje, što ju je uvjete, a oružje im jc oduzeto, isto : doh na srpsku imovinu uputi a policija natrag povrati i novi oružni Est iz« tcu Potiorcka. što me sad »Pije« da i vrsta u falangu koja vrši po« 3. da zemaljska vlada strogo upo« mont« hod na Beograd, znak je moje gra« zori sva nadleštva, da se pri ispiti« danske ispravnosti. I ništa više. vanјu nepovjerljivosti onih osoba, Naravna stvar, da me se pod ova^ od kojih će se oružje oduzeti, drži potpune objektivnosti, tako da se kim okolnostima nimalo ne doimlje pojedine osobe ne bi mogle izvrga« »Pijemontova« prijetnja, da će ču« vanje države »ako to ne bude ka* vati šikanacijama vlasti. preuzeti drugi Ova se ministarska naređenja da« dar Nikola Pašić« ju na znanje svim Mjesnim Odbo« ljudi: narodna odbrana i garda, ko« rima naše organizacije. Mjesni Od« ja sc danas organizuje širom naše bori treba da budnim okom paze, zemlje. Još se manje plašim obzna« Pismo Sakiba Korkuta. । j ' ; I | i | i ! , I ! j I | i • , • | ‘ ! | j 1 • i I I „Hadi boljeg razumijevanja kršćanstva". । U »Pravdi« od 25. ov. mj. izašao je ispravak gdicc Milke Bruic, upraviteljice VII. narodne osnovne škole u Sarajevu, u kome stoje ove riječi: »Istina je, da sam u predavanju o neznaboštvu naših pradjedova ob« razložila monoteizam, koji danas ispovijeda naš narod svih triju konfesija. U tome sam ih predava* nju radi boljeg razumije« v a n j a kršćanstva napomenu« TELEFON Br. 842. ČEKOVNI RAČUN POŠTANSKE ŠTEDIONICE 1119. �Страна 2 — Strana ne. da ta odbrana »ima jako srce i ruku, koja dobro upravlja puš? kom«. Vjerujem naime, da pored te garde ima i državna vlast naše uje? dinjene kraljevine koja također po? smatra i čeka«, a što je još važnije: postoji i svijest naše trezvene rase 'koja ne će dopustiti da se usijanost centralista rashladi u bratoubilačkoj borbi na štetu države i radost naših mnogobrojnih vanjskih neprijatelja. Ja vjeru i em više u razbor nego li u silovitost i držim, da bi i »Pije? mont« učinio bolje, kad bi sijao Iju? bav i snošljivost a ne razdor i ne? umjesne prijetnje. Beograd. 25. januara 1921. v Sakib Korkut Narodni Poslanik- i I 1 1 . ! I i I „Kakovih ima poslanika?" i ■Srpska Riječ« pod gornjim na? slovom napadne me u jednoj biljcŠ? ci, koju je potpisao Jovan Radović, kako sam ja »postupao sa musliman? skim ženama i devojkama, a za Sr? be« da sam bio »najveći protivnik i proganjao ih na svakom koraku«. Ne radi »Srpske Riječi« i njenih podvala, ne radi Jovana Radovića i njegove zlobe, nego radi poštene ja? vnosti odgovaram, da »Srpska Ri ječ« i Jovo Radović iažu i podvalju? ju mi nečasna d jela, kako bi me ob? latili u očima onoga poštenoga svi? jeta, koji me ne poznaje. Kada bih ja »postupao sa muslimanskim žc? nama i devojkama«, kako mi se to zlobno podvaljuje, zar bi mene kan? didovao fočanski kotar, koji je u sarajevskom okrugu najjači i naj? brojniji sa muslimanskim nufusom, za svoga poslanika i onako složno i jednodušno mi poklonio uz ostale moje drugove svoje povjerenje, da budem njegov poslanik? Moje po? štenje i moja požrtvovanost i nese? bičnost su potvrdili fočanski musli? mani sa sela i iz grada, uslijed če? ga laž: Jovana Radovića ne će upa? lit: ni ovdje, gdje me naš musliman? ski svijet ne poznaje. Kakvoj sorti ljudi spada Jovan Radović navešću za sada samo to, da jc u selu Konjevićima, Nekopi? ma i Ljubiljovičima ubio 5 muslima? na. zapalio 5 kuća i 2 klanice i op? Ijačkao mnogo, mnogo musliman? skog blaga. Beograd. 25. januara 1921. Mujo Šehović, težak i narodni poslanik. nepismenost u Bosni i Hercegovini. Nepismenost se u Bosni i Herce? gcv.ni dijeli po vjerama ovako: MusI imani su najnepismeniji u okružjima: mo? starskem (11%), banjalučkom (8%) i sarajevskom (5%), i to u kotare? vima: trebinjskom (32%), stolačkom (22%), petrovačkom (18%) i der? ventskom (17%), a u gradovima: Mostaru (51%), BanjMluci (31%), Sarajevu (30%) i Tuzli (25%). Najnepismeniji su muslimani u okružjima: bihaćkom (96%), tuzlan? sk( m (96%) i travničkom (95%). Od muslimanske ženskadije zna? dt najviše čitati i pisati u Sarajevu, i to samo dvoje od stotine. Katolici su pajpismenri u okružjima: sara? jevskom (46%), banjalučkom (27%), bihaćkom (27%), i to u kotarevima: derventskom (31%), brčanskom (28: -), gradačkom (26%). U građo? vima dolazi pismenih najviše u Sa? raj.vu (89%), Tuzli (86%). Mostaru (82 .) i Banjojluci (81%). Najnepismeniji su katolici u ok? n j ma: travničkom (86%), mostar? sk m (85%) i tuzlanskom (77’j). % o se tiče muš6karaca, a ženskih zn.de najviše čitati i pisat: u gra? do vima: Sarajevu (82%), Tuzli (78%), Banjojluci (70%) i Mostaru (67%). Pravoslavni su najpismeniji u okružjima: mo? sta:skom (17%), sarajevskom (14%) i tuzlanskom (13%). i to u kotari? ma: bijeljinskom (30%), brčanskom (26%) i zvomičkom (21%), a u gra? dovima /Mostaru (83%), Sarajevu Бпој 249 „ПРАРДА* — .PRAVDA" I : I ; (74%). Tuzli (71%) i Banjojluci (63%). Najnepismeniji su pravoslavni u okružjima: bihaćkom (95%), trav? ničkom (96%) i banjalučkom (93%). Od pravoslavnog ženskinja naj? više ima pismenih u gradovima : Tuzli (64%). Mostaru (53%), Sara? jevu (51%) i Banjojluci (51%). s Tumač: one dvije male ništice ili nule % iza brojeva, što su jedna iz? nad druge, znače postotke ili pro? cente. Kaže se. na primjer, da u okružju sarajevskom ima pismenih katolika 46%. to jest: od svake sto? tine duša razumije se u pismo samo 46. I travničkom okružju ima nepi? smenih katolika <86%: biva od sva? ke stotine ne zna čitati ni pisati 86 duša. ♦ U Bosni i Hercegovini od svakih sto duša znade čitati i pisati samo 12, a 88 ne zna. U Rumunjskoj do? laži na svaku stotinu nepismenih 64, u Rusiji 61. u Srbiji 51. u Ugarskoj 47, Austriji 35, Italiji 30, Grčkoj 30, Belgiji 8, Francuskoj 3, Nizozem? skoj 1. Engleskoj 1. Od hiljadu duša ima nepismenih u Švicarskoj samo 5. švedskoj 3. Danskoj 2, a u Njemačkoj od deset hiljada samo su dva nepismena. Dakle Bo? sna je najzadnja. (»Hrvatske pučke novine«). Borba protiv engleskog imperijalizma. i I . I ! I i I i I i 1 i ! I . I I I 1 Još i danas je starijoj generaciji živo u pameti herojska borba, ko? ju je prije 18 godina maleni burski narod Transvaala u Južnoj Africi vodio za svoju slobodu, a protiv Engleske. Poslije svoga poraza, a nakon 3?godišnje borbe smirio se svojom sudbinom, a Engleska kao uvijek u svojim kolonijama stvori? ia je t. zv. Južnoafričku Uniju, da? la Bunma svoj parlamenat i stvori? la si medu пџта jednu Engleskoj prijateljsku stranku pod vodstvom oivšeg burskog generala Smutsa. Ali ni 18?godišnja pripadnost Transvaala engleskoj imperiji nije magla izbrisati težnju Bura za svo? jom potpunom neodvisnošću, pa upravo sada, prigodom izbora za burski parlamenat, koji se imaju do? skora obaviti, izborna borba zauzi? ma sve žešći karakter protiv en? gicskc imperije. Nacionalistička burska stranka stoji pod vodstvom bivšeg genera? ia Herzoga, koji je prošao sve faze herojske borbe svoga naroda, pa i ima silesiju pristaša. Ta stranka iz? dala je izborni proglas iz kojeg se vidi, kako se Engleska ima boriti sa gospodarsko?političkim trzavica? ma unutar svoga imperija. U pro? glasu se među ostalim veli: „Bijedu i siromaštvo u južno?af? ričkom narodu stvorila je imperija? listička gospodarska politika brit? ske vlade. Gospodarska bogatstva Južne Afr.ke uzeta su u monopole, kroz koje se na štetu Umje i bur? skog naroda bogati Engleska. Sada smjeraju na ustanovu jedne imperi? alne banke, koja bi u istinu biia je? dan ogroman engleski bankovni trust za kontrolu novčanog tržišta čitavog britskog imperija. Na taj način izgubila bi Južna Afrika i zadnji ostatak svojih gospodarskih sloboda, te bila prepuštena na mi? Iost i nemilost engleskih brodara, fabrikanata i londonskih banaka«. U zadnjim točkama ovog izbor? nog manifesta izriče se, da se na? cionalistička stranka bori doduše za nezavisnu južno?afričku republiku, ali kod ovih izbora ostavlja to pi? tanje na stranu, da se najprije bori za gospodarsku neodvisnost od En? gleske. »J. L.« : MUSLIMAN! i sjetite se : i GAJRETA i * 1 Rroj Iz Sandžaka i Makedonije. Pismo iz Giljana. (iz skopljanskog »Vlaka«). I a u Hajdcrovoj kući opljačkali su Smatrajući da u našoj državi sve 1 najzad pokuša.i da obezeaste Jugoslaviji po zakonu i ustavu nema žensku čeljad. nikakve razlike dizmeđu ljudi koji Jusuf Ajdin Fazmi, Ilijas i Ncv? pripadaju raznim vjerama i nacija ma, mislili smo da i mi smijemo ref? I zad Bajram iz istog sela, također su lektirati na pravdu i jednakost, i i tučeni, a iz Ncvzadovc kuće odne? živili smo u ovoj srećnoj iluziji. I ženo je dva para novih haljina. Ali na žalost, zlostavljanja i muče? Sanda Vcjscla, Ramiza Sulejma? nja koja se svakodnevno ponavlja? na, Fejzula Salihu, Ismaila Hamida, ju u našem srezu svjedoče nam da i Sulejmana Salihu, snaš.a je ista sud? ovi krajevi još žive u načelima I bina. srednjega vijeka. Isti odred koji je vršio ovu na? zovi potjeru otišao je u ponedje? Najžalosnije je to, što jc glavni činfioc ove nesnošljive torture naša . ljak u selo Lotižda i tu je istučen ј Azim Hasan, koji je pred selom nadležna vlast. vadio kamen. I i utorak u selu Ša? Svi narodi ovoga vijeka rade ne? ( šar slomili su lijevu ruku Franji Ma? umorno vođeni najvećom željom da svoju slobodu prošire i stave na ; tiču. U selu Viriovo Kolo tukli Ze? najvišem stepenu, osiguravajući i fo Simena, Miku Jakova, Zefovu majku Katu i Mikihu majku Gelu, njezinu egzistenciju. U tome ih po? opljačkali mnogo stvari i ubili pčele mažu sve kulturne i humane usta? da bi ručali med. Isto tako ubijen nove. U našoj državi koja je uvi? I je iz sela Rimnika Ibraim Sejdi i jek mandestovala želje za kulturom opažao bi su isti progres da na ža? i Muslih Zuber iz sela Lipovice, A? Ejdinu iz Ribrikovca istukli lost nije nekih ljudi koji pod obra? * hiziru su cijelu porodicu ne štedeći pri zipom »revnosnih« na najdelikat? tom ni malu djecu. niji način sprečavaju ovaj korak, Kada su za ove ljude upitane nad? stvarajući time rđav presedan a po . ležne vlasti iste su odgovorile da bi kadšto dovodeći ih do ogorčenja. i sakrili svoj zločin da su se ovi od? U našem srezu pored mirnih mu? 1 metnuli i sakrili po šumama i da slimana ima nekoliko odmetnika, ih ne treba tražiti. koji tumaraju po šumama, čineći Privatnim pak istraživanjem sa? štete mirnim seljanima, i svojim i zna o se da su ovi ljudi poubijani čestim krstarenjem kao da prkose I a uskoro zatim pronađu im se i gro? vlastima koje možda i ne pokuša? i bovi gdje su zakopani i tako se vaju da preduzmu što protiv ovak? 1 osvijetli ovaj nečuveni zločin. vih bandita. Na protiv, vlast se Svi su muslimani ogorčeni ovak? svom snagom bacila na mirne gra? I vim postupcima, koji se iz dana u danu, tako, da često krv, imovina ! dan ponavljaju, i bivaju nesnošlji? pa i čast kuće, grca pod nogama po? i vim. 1 cijskih službenika. Mi molimo sve više vlasti da prc? Na primjer 26. decembra prošle I duzmu potrebne korake i spasu nas godine, policijski pisar, Milorad Pe? I od ovakvih prestupa. trović sa svojim žandarmima vršeći Muslimani koji su u svakom prav? kcsanćim potjeru, došao je u selo cu manifestovali svoje dobre i is? Bijagonce i uhvatio Su’ejmana Kam? i krene želje otadžbini i državi, još bera iz sela Gornje Slatine koji je uvijek .se vrijeđaju i zlostavljaju od bio u goste sa svojom ženom ve? strane nekih činovnika. zali su ga i izveli van sela gdje su Zbog nekoliko odmetnika koje ga najprije tukli a zatim ubili iz svi muslimani osuđuju i žele da se brzometke. što prije suzbiju njihovi neredi Salih Sulejman iz istog sela, koji I tuku se muče i ubijaju ljudi mirni i u svakom pogledu ispravni i ljudi se prije kratkog vremena vratio iz vojske, rekao je nekoliko riječi u i koji poštuju zakon. odbranu ubijenog Sulejmana ovo I U samoj Skopskoj okolini desa? ih je toliko ozlojedilo da su ga na vaju se ako ne isti a ono slični is? i padi. mjestu ubili. Sulejmana Hamida takođe iz o? Molimo nadležne viasti da ovak? voga sela tukli su najpr je kundaci? I vim postupcima stane na put, a ta? ma a zatim teško ranili u desnu i kode molimo i naše poslanike da preduzmu potrebne mjere kod cen? nogu. Zatim su tučeni iz istog sela Haj? i tralno vlade, koja svakako neće biti ndiferentna i neću dopustiti da se dar Rešid i Ćeriin Hasan, i to tako da je Ćerimu slomljena lijeva ruka, i dalje dešavaju slične stvari. Haši dopisi. TeŠanj, 27. januara 1921. Zagonetka u Tešanjskom kot. su? du. Pod tim naslovom donesoste u рп slom broju jednu »D o in a ć u vi jest«, koja me je čisto obeseli? la i vjerujte mi, da smo Vam zato čisto harni. O zagonetkama kod našeg kot. suda dala hi se napisati ’edna čitava knjiga, ali to je uvijek znao spriječiti naš’ Mjesni odbor, a naročito tajnik tog odbora g. Aja? nović Abas. Što se tiče sud. savjet? nika P a w 1 a t a ni je ni čudo, jer je to jedan čovjek, kojemu je glavna svrha sve muslimansko uništiti. Ta pitajte, molim Vas, samo kadiju Ho? đžića, šta sve nije taj PawLat podu? zeo, da ga unišL? Gdje su one sto? tine muslimana, koje je taj isti g. Pawlat uništio? Zašto? Zato, što je on mislio, da će proganjanjem mu? vojnog sudi je u Plevlju, gdje je kao vojnog sudije u Pljcvlju, gdje jc kao »c r n o ? ž u t i« činio sva moguća nasilja? I zbilja, to mu je uspjelo, ali je tomu jedini kriv tajnik Mjcs? nog odbora g. Ajanović. On je spri? ječio, da se za vremena saznade, ka? ko je g. Pawlat dijelio milodare a? meričke misije na štetu muslimana. P'ak je ove milodare, a naročito še? ćur, dijelio sam sebi. I baš u toj stva? ri došao je jedan član organizacije g. Ajanoviću kao tajniku Мј. Od? bora J. M. O. i pritužio mu se za? phnički, a on je zapisnik u svojoj ladici zadržao. Mjesni odbor u Teš nju, a naročito g. tajnik Aianović i Abas, vidi puno nečeg, što je za jav? I nost i za protestovan je. Oni šute. Zašto? Zato, što je tajnik g. Aja? nović »p r i j e s n i« prijatelj svega činovništva i neće, da im se zamje? ri. Ja se zgražam, da jc naš odbor i ovake momente, koji su od odlučne I važnosti za našu J. M. O., propu? stio za hator g. tajnika Ajanovića, koji, kako izgleda, ne će da stane u neprijateljski stav prema činov? ništvu. Tražim od vodstva stranke, da kod M jesnog Odbora u 'i' e š n ju jednoć zavede red, a na? ročito, da g. tajnika Ajanovića po? zove na odgovornost. Nekorektno ie od jednog tajnika naše organi? zacije, da za hator ličnog i n? ! teresa zašućujc stvari, koje su od ( pćenitog interesa. Nebojša. * Premda se sa izvodima , g. dopis? nika ne slažemo, ipak moramo dopis donijeti, jer svaki član naše organi? zacije ima pravo, da su služi stra? načkom štampom. Riječ ima M j e? з n i odbor u T e š n j u i g. Aja? nović. Ur. »Pravde«. Ф jS Ф St Si St л S* Si пппапппппаоааа Muslimani i muslimanke grada Sarajeva, sjetite se vašega JMERHAMETA". аааааааааааааа �Bpoi 249 -■ Broj OPARITE — .PRAVDA Politiihi pregled. UNUTARNJI. Talijani ponovno okupiraju dijfes love Dalmacije. »Jutarnji List« jav? lja iz Beograda, da je talijanska voj? ska prije mjesec dana bila napustila Knin i još neka veća mjesta u oku * piranoj Dalmaciji i da su sc sa svim materijalom povlačili u Zadar i Ši? benik. Međut.m prije nekoliko da? na talijanska sc vojska ponovno vratila u sva ona mjesta koja je na? pustila. Što više talijanska vojna vlast jc bila otkazala vlasnicima us najmljenih stanova, ali jc sad nakon povratka vojske produžila ugovore na šest mjeseci. Prema tome izgle? da, da Talijani namjeravaju ostati u okupiranoj zoni još pola godine. U okupiranoj Dalmaciji agitiraju talijanski agenti za boljševizam i protiv Srbije. Predsjednik zenv Ijoradničkog kluba g. Vojislav La? zić upravio je 25. ov. mj. u ime svog kluba interpelaciju na ministra vanj? skih posala glede djelovanja talijan? ske vojske u okupiranoj Dalmaciji. Ta ćc interpelacija doći na pretres u konstituanti za nekoliko dana. Glavni dio interpelacije glasi: 1. Je Ii g. ministru vanjskih posala poznam to sve što talijanska vojska radi u okupiranoj zoni, ako jest, koje je korake poduzeo ili misli poduzeti, da se tom nesnosnom i pogibeljnom stanju jednom učini kraj: 2. Zašto još nije počela evakuacija okupira? nog područja, koje je po rapalskom ugovoru pripalo našoj državi i kad se najkasnije može očekivati, da će ta evakuacija biti sasvim provedena i rapallski ugovor izvršen? VANJSKI. Prodiranje boljševika na Indiju. Iz Londona javljaju; U engleskoj štampi pokazuje se velika uznemi? renost. što se boljševici neće odreći svoje propagande u Aziji. Tako ob? jelodanjuje Reuterov biro, da je engleskim oblastima došla do zna? nja jedna dnevna zapovijed izdana boljševičkim četama u Taskendu. Ove čete primile su nalog da uzna? predu ju na Pamirski plateau. U dnevnoj zapovjedi im se veli: »Dru? govi! Sovjetska republika Šalje vas na Pamirski plateau, koji dijeli so? vjetsku Rusiji: od Indije. 300 mili? jona stanovnika koje drži u sužanj? stvu jedna šaka Engleza. Vama se namiče zadaća, da na tu visoravan zasadite crveni stijeg vojske oslobo? denja. Neka pučanstvo Indije, ko? je se bori protiv britanskih ugnje? tača znade, da pomoć nije daleko. Spcrazumite se sa četama sjeverne Indije, koje se bore za slobodu, po? tičite njihov revolucionarni napre? dak vašim riječima i vašim činima«. Izbori u Indiji. Iz Londona sc javlja: Dopisnik »Manchester Guar? diana« javlja, da je kod nedavnih izbora u britskoj Indiji, a za pro? vincijalni parlamenat, učestvovanje bilo minimalno. Glasalo je samo 24% izbornika, jer su muslimani i Hindustanci izdali parolu za boj? kot tih izbora. Političkih grupiranja uopće nije bilo, nego su istupali kandidati na svoju ruku i agitirali u izbornoj borbi samo osobnim argu? mentima. Sudbina Vrangelovih vojnika. Carigradski list »Makcdonia« piše, da je u Galipolju 24.000 vojnika Vrangcla, koji su pobjegli sa Kri? ma. General Grasin molio je grčku vojnu komandu, da ove vojnike pusti u Traciju, da im pomogne i dade zemlje za obrađivanje, inače mogu postati pogibeljni bez hljeba i d.scipline. Grčka je odgovorila time, što je na granice Traci je po? stavila jaka odjelenja vojske, da nijednome Rusu nc dozvoli u Tras čiju! Vojnici u Galipolju, ostavlje? ni sami sebi, i u najvećoj bijedi, već su počeli pljačkati trgovine, kuće, i pojedina sela, tako da pučanstvo po? luotoka bježi na sve strane. U Ca? rigradu su također na muci radi mnogih Rusa, koji su i goli i gladni. Ovi Rusi u Galipoliu im adu još 10.000 pušaka i nekoliko mitraljeza. Veliki manevri engleske mornari? ce u japanskim vodama. Sve eskad? rc engleske pacifičke flote otplovile su u japanske vode u svrhu mane * ,vra. To je najveći mornarički ma? ; i i ' I i ; ' ; ; i ’ I nevar od buknuća rata. Medu bro? dovima nalaze se »Auccn Elisa? beth«, »Hood«, »The Pulse« i »Ti? ger«. Eskadre izostati ćc dva ili tri mjeseca. Pred kratko vrijeme ot? plovila jc jedna kanadska eskadra u Lihi Ocean, da se tamo sjedini sa pacifičkom flotom Sjedinjenih Dr? žava u svrhu manevriranja. Program vrhovnog vijeća u Pari? zu. Poslije vijećanja o Austriji i o sevreškom ugovoru program dalj? njih sjednica vrhovnog vijeća biće prema »Echo de Pariš« ovaj; ražo? ružan je, obnova, dobava ugljena, međunarodni finamsijski položaj, međunarodni kreditni sistem kako ga jc izradio Savez Naroda, rusko pitanje, poljsko pitanje, zatim pi? tanje Vilne i priznanje Baltičkih i Kavkazkih država. »Eco de Pariš« misli, da ćc konferenci’a teško rije? siti sva pitanja još u Parizu, jer se pitanje razoružanja neće moći rije? šiti za jedan dan. Pojačanje savezničkih četa u Tur? skoj. Iz Pariza javljaju, da će biti pojačan garnizon interaliiranih če? ta, koje će biti smještene u javne zgrade Stambula. Ovo se pojačanje dovodi s jedne strane u vezu s ak? čijom Kcmal paše, a s druge strane što se Turska sveudilj ustručava potpisati mirovni ugovor. Antanta i Grčka. Na zadnjoj sjednici parlamentarnog odbora za inostrana djela izjavio je ministar Dr. Beneš, da je taktika antante spram Konstantina ta, da se pred? uzmu mjere, koje bi ga za nekoliko mjeseci učinile neodrživim. Tako bi se njegova abdikacija postigla si? lom. Domaće vijesti. Hak s »Haridžskih« zemal ja. Do? i bivamo pritužbe od posjedničkih I krugova iz više mjesta, da se hak s haridžskih zemalja ne dobiva? O? bično se radi o nasilno uzurpiranom bcglučkom zemljištu. Kad se utuži i uzurpator za hak, onda kot. uredi i zavlače stvar i posve komotno ure? I duju. Do danas nije nijedan kot. u? 1 red ovaku stvar svršio, a tako nije? 1 dan posjednik nije došao do svog dobra. Nas čudi komotnest kot. u? reda, da ne vrše ni privremenu ured? bu o beglučk.m zemljama i od zem. vlade, da naredi svim kot. uredima, nek vrše energično bar tu nepra? ‘ vedne »uredbe«, a posjednike pozi? I vamo, da se prituže Agrarnoj Di? i rekciji i našem poslaničkom klubu. I Novi Sad prot v Agrarne Reforme. Prcšireni Savjet si. kr. varoši No? vog Sada obratio su na sve opšti? ne u Vojvodini jednim Predlogom u stvari Agrarne Reforme. LI knji? žici u kojoj jc štampan i opštinama razaslat taj predlog, nalazi se i žal? ba novosadskog Proširenog Savje? ta protiv riješenja, da se 2329 k. ju? tara gradske zemlje uzelo pod udar Agrarne Reforme. Glavne su mu . misli ove: Sirotinja ima dobiti ono? liko zemlje, koliko je savjesno mo? že obraditi, i to samo ona sirotinja koja ima smisla za obrađivanje zemlje, Ta sirotinja ima se snabdje? ti i' ekonomskim sredstvima, radi? lima. 1 o se može učiniti samo za? konom. Kako« današnja Agrarna Re? forma tereti samo pojedince, valja taj teret naložiti na sve državljane, zbog toga novac za nabavljan je i radila treba uzeti na dugogodišnju amortizaciju, od koje polovina te? reti kupce a polovina sve državlja? ne, ove posljednje po progresivnom ključu. Sadašnja privremena Agrar? na Reforma protivna jc postojećim zakonima, jer se osniva na narod? hama, a pravo svojine može ogra? ničiti samo zakon. Naredbe i dosa? dašnje sporovođenje Agrarne Re? forme u onoj formi, kako se danas izvadaju, nisu ništa drugo nego niz nasilničk/h atentata na privatnu svojinu. Agrarnu Reformu postala je jedna društvena zaraza«. Nada? lje sc u toj žalbi ovo kaže: »Zakon? ska osnova, koja respektuje pravo svojine zahtijeva, da vlasnici zem? lje dobiju pravednu otštetu, u pr? vom redu se ovo ima izvršiti kod onih velikih posjeda, koji su već sa? da prezaduženi«. Eto, baš i jedan slobodni kr. grad. ■ jedan »S a v e Г ustaje protiv te [ i i i । ' 1 ; , Страна 3 - ct;ana tzv. »demokratske« (?) agrarne re? ' štva vlasnika kuća da se nove dru? forme. Konstatujcmo .samo taj fa? i štvene prostorije nalaze u Aleksan? kat i pitamo: »Sta bi učinio »Novi drovoj ulici 84 i da društveni tajnik Sad«, da se je kod njih onako otmi? ureduje svakog radnog dana od 3 do carski čista privatna svojinla (vlast? 6 poslije podne. ništvo) otimala kao od nas musli? O Salihu Muslimoviću iz Koraja mana? Mi ćemo sc na ovo drugi kotar Biljeljina. rođen 1895. godine put opširnije osvrnuti obzirom na jc zarobljen i oko 23. oktobra naše ispravno stanovište u agrar? koje 1918. viđao se u Monte Saluciji u nom pitanju. Italiji, umoljavaju sc naročito žaro? Malo izborne statistike. Dr. Hor? | bljenici iz Italije, ko bi šta o njemu vat je u zagrebačkom »Jutarnjem ; znoa, da javi ocu mu Bajri Musli? Listu« iznio seriju članaka o rezul? moviću u Koraj z. p. Brčko. 'tatima izbora za konstituntu i iz Dr. S. Alečković. advokat u njih vadimo ove cifre: Travniku, preselio je kancelariju u »Poprječno u cijeloj Jugoslaviji dolazi 3835 glasača na jednoga za? , I. kat kuće prema poštan. i brzoj, stupnika. Ni to nije svuda jednako, uredu. Domaića fabrika kvasca! Da udos jer u Bosni i Hercegovini otpada po jedan zastupnik na 5.254 gla£/ača, u volji doimaćim potrebama odlučila je tvrtka M. Fišla sinovi, Kreka da Hrvatskoj i Slavoniji na 4.542, u Slovcnijina 3.956 glasa, a u Srbi ji i svojoj tvornici špirita priključi naj? Macedoniji na 3.212. u Grnoj Gori modernije uređenu tvornicu kvasca, nri čemu se je služila iskustvima, na 2.861, a u Vojvodini na 2.119 koja je njezin sestrični zavod u Ce? glasača. U Srbiji i Macedoniji dolazi po? lovcu tokom više decenija saku-p? prečno 3.212 glasača na 1 zastupni? ljao! Ne gledajući na ogromne trosko? ka. Po istom ključu bi Hrvatska (sa 438.607 glasača) morala dobiti 136 ve i poteškoće dobavila je komplet? zastupnika, a dobila ih je samo 93. nc strojeve, pak sc na montiran ju Slovenija bi (sa 158.254 glasača) mo? istih marljivo radi, tako, da će po svoi prilici već uskoro moguće biti, rala dobiti 49 zastupnika mjesto 40, Bosna (s Hercegovinom) sa ovaj produkat u promet dovesti. Naš svijet radosno će ovo primiti 331.051 glasača 103 zastupnika mje? sto 63, a Dalmacija sa 49.962 glasa? na znanje, jer se je već davno no? kazala potreba, da se ovaj artikal ča morala bi dobiti 15 zstupnika kod nas u Bosni proizvađa. mjesto 11.« CIJENE PADAJU ! Papirići D. i A. Iz toga se vidi, kako su istinite one tvrdnje, da ie Srbija izgubila Kajon, Sarajevo. Kralja Petra 19. stigla je velika količina prvoklasnog pisaćeg papira, četrdeset postotaka svoga pučan? stva u svjetskom ratu, jer su izbori bezuvjetno sposobnog za pisanje tintom u Srbiji izvršeni po predratnoj sta? kao: koncept-papir 11 kg težak. 1000 araka tistici. Prema ovome se da još za? samo 385 K, kontokorent-papira sa 2 kolone ključiti, da će popis pučanstva po? j 12 kg tešikog 1000 araka 800 K, liniranog kazati ciframa, kako je Srbija uža? , kanelaj-papira 12 kg teškog 1000 araka 6S0 K. trgovačkog papira 10 kg teškog ИХХ) sno stradala. 520 K» te sav ostali pisači materijal Izbori za beogradsku općinu. Ka? araka u vrlo jeftinoj’ cijeni. Prije kupnje na dru­ ko iz Beograda javljaju, konačno su mjestu, uvjerite se u gornjoj papirnici. se sporazumjeli demokrati i radikali gom Vanjske narudžbe obavljaju se brzo i za zajedničku listu prigodom izbora tačno. Pakovanje se ne računa. za gradsku upravu. Izbori imali bi Jeste li prekomjerno osjetljivi se obaviti u najkraće vrijeme. Pripreme u Beogradu. Kako nas protiv hladnoga zraka? Dolaze li iz Beograda izvješćuju, čine se ta? i vam odmah različite boli? Oj. kako ublažuju bo:i. čine otpornim ma? mo vrlo velike pripreme za što sjaj? 1 tu niju proslavu predaje francuskog Saže s Fcllerovim pravim Elsa?flui? *ci? odlikovanja i za doček generala dom! 6 dvostrukih ili 2 velike sp. Franchet d’Espereva. Dva odborni? jalne boce 42 krune. Državna treša? ka beogradske općine uputila su se rina posebno. Trebali biste tjerajuće sredstvo, u Ljubljanu, da dočekaju francu? skog generala. Cim dođe u Beograd, koje utažuje grčeve, jača želudac? general Franchet d’Esperev posjetiti Držite se samo Fellerovih pravih će grob svog suborioca i druga iz Elsa?pilula! 6 kutija 18 K. — Želud? čani balzam 12 malih boca 72 K. O? glavnog generalnog štaba solunske mot i poštarina posebno л,; što ief? vojske, pokojnog vojvode Mišića. tinije. Eugen V. Feller, Stubica do? Uredba o stanovima. Kako se iz nja. Elsatrg br. 354, Hrvatska. F Beograda javlja, obdržavati će se tamo 29. o. mj. konferencija o ured? : bi za stanove. Nakon ove konferen? čije izdati će ministarstvo za soci? jalnu skrb uredbu, koja će vrijediti za čitavo kraljevstvo. SUMORNE MISLI. Izmjena dvokrunaša i banknota (Gračanical. od 20 dinara. Pošto je iz Beča sti? Da nisam Švabi aneksiju čestitao, vrag gla veća količina sitnoga metalno? | ga novca, izmijeniti će se stare ban? ga odnio, mogao bih muslimanima zabra­ knote austro?ugarske banke od 2 i 1 1 niti uzimanje abdesia na rijeci. S. Ivanlšević. krune. Ujedno bi se imale izmijeniti I Tako isto i jaali opet meni ide dobro. i novčanicu od 20 dinara, jer je kon? L. Milisavljević. statovano, da se nalazi veći broj I krivotvorenih u prometu. Kako sa? i Od kako me Srbi postaviše predstojni­ znajemo, nalaze se u prometu 4 raz? kom, proti njiha nesmijem ništa poduzi­ ne vrsti krivotvorenih novčanica. mati. Berničević. Jedan falsifikat nosi na licu vrlo Baš svoje se nervoze i smetenjaštva ni­ grub utisak6. Kliše na licu lažne kad ne mogu riješiti. Mato Poštar. novčanice manji je za 0.03 mm od Ja više nisam srhske narodnosti, jer bo­ ispravne, a visina je ista. Na naličju i lje se isplati ići u čifutsku. RitaL falsifikat je u širini za 1 mm manji Postadoh najžešći »Pravdaš«, od kako me od originalnih novčanica. Razlike u Ahmet detalju vrlo su mnogobrojne. Na li? braća Srbi izlemaše. * cu falsifikata ne može se gotovo da : razlikuje drveće, dok se na isprav? ( Sve to Beograd znade, ali Beograd još noj novčanici to dobro vidi. Na na? , uvijek konsekventno šuti. A mi smo m n oličju je plavi utisak zatvoreniji, a cr? I g o ćuiali .. . »Domovina« broj 10. vena podloga prevlađuje manje na Beograd i dalje ćuti, a mi ne možemo falsifikatu nego na ispravnoj nov? ; više da ćutimo. čanici. »Domovina« isti broj, malo niže, Ribolovne karte. Zemaljska vlada ćuti, beno, i dalje. izdala jc naređenje u kojem se ve? Slagarski naučnik. li: Zelene ribolovne karte (za udi? čarski sport) izdavače se ove godi? PAPIRNICA ne uz dosadan ju cijenu od 50 (pe? deset) kruna. Ove karte ovlašćuju H A M DIJ E K O P ČI Ć A imaoca na športski ribolov sa udi? com u svim nezabranjenim javnim preporučuje svoje bogato stovarište vodama Bosne i Hercegovine. Sa svih vrsta papira, kancalarijskog i zelenom kartom nije dozvoljeno lo? Naručbe se Školskog pribora. viti rakove. Ribolovne dozvole srni? obavljaju brzo i točno ju se kao i lovačke karte izdavati Ci ene umjerene. samo posve pouzdanim osobama. Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 Članovima društva vlasnika kuća! | Javlja se ovim svim članovima Dru? 1 TrešBljak. �Kkfl našim starini i noI wCl žOoOflS vini mušterijama Opet nešto za Vas! Muči li Vas glavobolja ? Trga nje u kostima? Boli od ulosa, od reumatizma ! Besanim ? Jeste li nervozni! Ta pokušajte i Vi FELLEROV PRAVI ELEA-FLU1D. Divit ćete se i hvaliti Fellerov Elsafloid kao dobra prijatelja u crnim danima. C dvostinkih ili - velike specijalne boce 42. — K. Prah i tablete protiv reume 15. . Aspirin prašci 15 K. Oj. kako ćete biti zadovoljni, ako poku­ šate FELLEROVE PRAVE EL<A-P1LULE! Te su uistinu dobre! 6 kutija 18 — K. SAGRADA BAUBER 12,- K. KVEDSKA ŽELVDČANA TINKTURA 20,- K, BALZAM i ŽIVOTNA ESENCIJA 6. K. Pravi eehoferov balzam 15. K. Vi каЦје^ ? Za probavu! Probavni prašak 1. - K. Soda bicarbonica 3 K. Sol za čišćenje želudca 6.— K, Karlebadska sol 6. K. REGENEROL SA MARKOM »HEG (fizio­ loške soli po prof. Neusseral 1 kutija 25, K. Najfinije Ricinovo nije po 6 — i 30. — K. Častilo od tamarinda 2.50 K. ČAJ ZA ČIŠĆENJE KRVI 8 - . Senesbleter i Muterbleter počauiši od 3.— K. Glavobolja ? .Jednako ugodan u uporabi kao i pouzdan jest FELLEROV BEL8A“ klinčić PROTIV MIGRENE 12 — K. Prašci protiv glavo­ bolje 15 — K. Kinina, praška protiv groz­ nice 30.— K. Zubobolja ? Zubne kapi 5. K. Zeleno ulje 30’— K. Voda za oči 5'— K. Svrbljenje, svrab. Mast protiv evraba 12,- K. Naftolova mast 18.— i 20 K. Sumporna mast 12-— K. Sve ostale masti, kao cinkova, blajvajs — aromatična, lovorova mast u kutijama po 3. -, 7,— i 12.— K. Mast za rane 15. K, Mast za djecu, Kamfoma žesta 12. — j 60.— K. Mast ptotiv ozebline 15. — . Biahilon-flašter, rubnflašter 2.— K i 4. — K Žesta i mast protiv guše (Kropfi 15.— K. Sredstva za životinje. Hranfri prah za marvu 1 kutija ~ 50 K. Mazilo za konje 25.— K, Antika б.-- i 3 . — K. Gusti terpent n 5.— i 10.— K, Mast protiv ušiju 3.— i 12,— K. Kod upita priložiti poštanske biljege za od­ govor. da smo otpočeli naš prijašn i rad na veliko kao i prije, te prema tome nuđamo na veliko kafu, šećer kockasti (u sanducima), piri* nač, Petroleum te ostalu kolonijalnu i manufakturnu robu. Nije li Vam želudac u redu? Tr­ pite li od slabe probave? (hl pokvarena apetita? Sluz otatranjoje, kašalj utažuje ZAGOR­ SKI PRSNI SOK 9. К. Hego kolačići (prsne pastile protiv kašlja) 7.50 K. Bonboni od slada, od trputca poćamši od 3.— K. Prsni čaj protiv kašlja S. K. 1 iakerski prah 8.- R. Guajakoldrup uz liječ­ nički prepis 40.— K. Lipov čaj 8.— K. treba Broj 249 — Epoj „PRAVDA* — „ПРАВДЛ* Strana 4 — Страна Braća (Hasan) Pušić, Tuzla. Protiv glista! Eka šećerne pastile protiv glista 1 vre­ ćica 7.50 K. Citvarovo sjeme protiv glista, čisto ili sa šećerom, po težini počaroši od 4. - K. Proljev. Diareja? Rastlerove kapi protiv kolere 15 — K. kapi protiv grčeva 10.— K, kapi od kamilice, od proininca, kimove kapljice, cimetove, meiisove kapljice, baklnjanska tinktura, Hoffmanova žesta. male boce 6.— K, velike 30.— K- Dabrove kapi (Bibergeil) za žene 30 - K. Omot i poštarina račnnaju se posebno, ali što jeftinije. Preporuea so, naručiti Što više na jedan puta, jer se tako troškovi podjeljuju i iznose za pojedinu robu manje. Narudžbe adresirati na: Raspis natječaja. staklene ploče Potrošačkoj Zadruzi Saveza dr? žavnih namještenika potrebni su: 1) jedan direktor sa kornere!jak nom ili sa praktičnom spremom, ko? ii će rukovoditi posao sa Upravom, zadruge. Potrebna je kaucija ili ga* ranciјa od strane dviju registrova? nih trgovačkih firmi; 2) jedan knjigovođa, koji može samostalno sastavljati bilancu i ine poslove; 3) više trgovačkih pomoćnika sa spremom za konzumna preduzeća. Reflektanti neka stave svoje po? nude i zahtjeve plate sa referenca? ma Upravi Potrošačke Zadruge Sa? veza državnih namještenika Sara? jevo. Vrazova ulica br. 5 do 10. fe? bruara o. g. u svim mjeram , kao i staklarski kit. nadalje cilindere. me­ dicinske bočice i staklene lončiće za nmst9 svjetiljke itd. Skladište čeških tvornica stakla i porculana Sabokrvnostf Tekući željezni ekstrakt 2>' K. Željezni albaminat 40.— K- Ua liječnički pre.ds: ARSOFERRIN-TEKTOLETE od ljekarne k svetome Duhu u Beču 25.— K. HEGA FERRIN 45.— K. Krcčno-željezni sirup 20.— K. Blaudove tektolete 15,— K. Pravo najfinije ljekovito riblje ulje „Шва« 85,- K. Nudjamo odmah otpremljive iz Zagreba WEISS i DRUG, ZAGREB, kraj paromlina. Miševi, štakori, stjeniCE i žohari i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ jebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih miševa K 12—, za štakore i miševe K 12.—, za žohare ruse i Švabe K 20.—. — Osobito jaka tinkturaza stjenke K ' Uprava Potrošačke Zadruge 12.— . Za moljce po K 10.—, prašak Saveza državnih namještenika. za buhe po K 10'— i K 20'—, prašak , za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, u muslimanskom di­ mast za uši na glavi K 5‘— i 12’—, Mast jelu grada, blizu čarza uši na biagu K 5’— i 12’—, Prašak šije, prodaje se. Use­ proti mrava K 10.—, Mast proti svrabu liti se može odmah,, K 14.—. Razašilje pouzećem Zavod za a ima 2 sobe, kuhi­ eksport M. J (1 n k e r, Z a g r e b br. 16. nju, štalu i ostale nuzgredne prosto­ Petrinjska ui. br. 3. rije sa električnim svjetlom. Upitati kod Muhasilovića, Bravadžiluk br. 24— Mjesni zastupnici traže se! 2b, Sarajevo. Kuća Eugen V. Feller, ljekarna, Centralna drogerija Braća Šahinagić Stubica donja, Elsatrg br. 310 Hrvatska. Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 uSpješn0 oglašuje se u „Pravdi". Izvor jeftinoće! ' Telefon 319. Trgovina medikamenata, drogerijskih i kemičkih proizvoda, robe od gume, zavoja i kirurg, instrumenata, kao i ’ fotografskih aparata i potrebština. Ve­ liki izbor inozemskih safuna, parfumerije, kozmetičkih potrebština i spužvi Skladište svih mineralnih voda i t. d. Stiglo i prodaje se po sniženim cijenama: Jeftinih jorgana svakovrsnih, malih, velikih te vezenih razašiljem pouzećem uz snižene cijene. Tražite cijenike. Mehined Slinlć, jorgandžija. Sarajevo, Halači ul. 11. URA? Pirinač, kafa, šećer kockasti u sanducima i vre­ ćama, kristalnoga šećera u vrećama, smokava, hurmi, limona i naranči. — Kod potrebe izvolite posjetiti veletrgovinu koja čini trajno veselje ? Samo Suttnerova ura 1 Abdurrahmanaga Hadži Prcić, Od nikla, ocjelt, srebra, zlata, u svakoj cijeni — I vi ćete biti zadovoljni 1 Također lanci, prstenje, narukvice i svakakove potrebstlne kao škare, noževi, britve, kutije za cigarete, nažigači, novčarke itd. sve dobro i jeftino I Tražite cijenik od tvrtke Sarajevo, Bazrdžani 23. H. Su^ier ii Ljubljani bioj 706, Muslimansku trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu Dionička glavnica K. 10,000.000 Podružnice u £5. Brodu i 13. Novom Bavi se svim bankovnim poslovima. Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SnS. i u inozemstvu. Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovolj­ nije. Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. Daje sezonske i aprovizacijske kredite, Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — ROBNO ODJELJENJE kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice.- - - - - Kancelari ja: Hralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: ZN Odgovorni urednik* Ibrahim Muhić. Vbanik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Daniel & A. Kajon, Sarajevu, � https://kolekcije.nub.ba/files/original/632cafe02330627410ffd9d89010710c.pdf bd2f43d6a2e37d75224ff20ff9a90d28 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. Pojedini oroj K ‘2 — Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: godišnje K ISO.—, na pola godine K 9J.— (u Sarajevu): za našu državu godišnje K 200. ■: za države postale iz bivše austr.-ug. monarhije i Bugarsku K 220.-; za ostalo ino­ zemstvo K 250. — . Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛABEHCKE МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 12 (250) Teiefon br. 842. Čekovni račun post, štedionice 1119. Sarajevo, utorak 1. februara 1921. (21. Džumadel-ula 1339.) Honstituanta. 28. januara je održana sjednica konstituantc, koja je protekla veo? ma burno. Od jugoslavenskog i na? rodnog kluba bili su prisutni samo delegati klubski Dr. Korošec, dr. Đrinković i dr. Laginja. Nakon či? tanja i primanja izvještaja verifika* cijonog odbora čitan je novi poslove nik, koji se vrlo malo razlikuje od starog, što je odmah kao prvi go* vornik i naglasio Dr. Mehmed Sp a? ho u ime našeg kluba. Dao je i iz* javu da će naš klub glasati pro* t i v poslovnika, jer da ustav mora biti djelo sporazuma što većeg bro* ja poslanika. Radi toga je tražio, da se ustav glasa sa % glasova. Osim toga zahtijeva i izmjenu zakletve. Nakon što je i republikanac Milo* van Lazarević prigovarao po* slovniku, govorio je radikal Ljuba Jovanović. Njegov govor je pobu* dio malu senzaciju usljed toga, što je i on ustao protiv poslovnika. Na njegov su govor reagirali demokra* ti i ostali radikali velikom bukom i upadicama. Jovanović je iznosio Protićeve nazore, jer je zamjerao zakletvi, koju, kako je poznato, Pro? tić nije položio. Sreten Popadić zemljoradnik veli, da je glavno, da se što prije donese ustav. Dr. Nin* čić (radikal) branio je poslovnik tvrdeći, da omogućuje demokratski režim. Socijalist Edbin K r i s t a n govo* ri oštro protiv poslovnika. Sakib K o rk u t pozdravljaj9 vor Ljube Jovanovića kao glas ra? žurna i kratko razlaže stanovište muslimana.*) Poslije podne u četiri sata nasta* vijena je sjednica, na kojoj je de* mokra ta dr. Edo L u k i n i ć govo* rio za pos’ovnik i nastojao naroči* to, da pobije argumente dra Spahe. U istom govoru dospio je Lukinić, da pročita i pismo, koje je (po pi* sanju demokratske štampe) upravio poznati agitator protiv naše države u inozemstvu dr. Sachs na Mačeka, potpredsjednika hrt. republ. seljač* kc stranke. Dr. Milenko Vesnić (radikal) osvrće se na Radića i ka? že, da ga nimalo ne iznenađuje dr* žanje njegovo, pošto je još prije mjesec dana izjavio, da ne će doći u Beograd. Još je govorio ministar T r i f k o v i ć, koji je razlagao, ka? ko je držanje srpskih političara do skrajnosti popustljivo. Nakon toga se prelazi na glasanje i to dizanjem s mjesta. Poslovnik se prima velikom većinom. Naš je klub gla? sao protiv. Iza pauze dolazi na dnevni red zakletva komunista, ko? ji su se svi zakleli. U ime njihovo 'dao je Simo M a r k o v i ć kratku izjavu. U subotu 29. januara nastavila se je debata o poslovniku. Stanko B a* nić daje izjavu ispred Jugoslaven? skog kluba i kaže, da će položiti zakletvu, jer su za jedinstvenu dr? žavu. Ispred Narodnog kluba iz? javljuje dr. Mato Đrinković, da će i oni položiti zakletvu, ali ra? di presi je. On je lično protiv za? kletve i ako je monarhist. U toku svoga govora iznosi historijat na? rodnog ujedinjenja. Dolazi do sva? đe između dra L u k i n i ć a i dra Laginje, u kojoj padaju veoma krup* ni i neparlamentarni izrazi. Buka biva sve žešća, jer je nastalo rječ* kanje između Muslimanskog, Ju? goslavenskog i Narodnog kluba s jedne strane i demokrata i radikala s druge strane. Radi toga određuje predsjednik pauzu. U nastavku de? bate daje predsjednik opomenu dru Laginji i dru Lukiniću. Dr. Lukinić izjavljuje, da Laginjina tvrdnja o njemu, da je naime bio s grofom Tiszom u Sarajevu, ne odgovara i? stini. To mu potvrđuje dr. Andrić i dr. Spaho. Ministar Pribićević po? lemiše sa izjavama dra Drinkovića. Poslije toga nastaje opet rječkanje između Jugoslavenskog kluba i slo? venskih zemljoradnika, a zatim se prelazi na zakletvu Jugosl. i Na? rodnog kluba. ! i ! I I *) Govore dra Spahe i S. Korkuta donijećemo u narednom broju pre? I ma stenografskom zapisniku. Ur. U ovom našem izvještaju, koji smo napisali prema vijestima beo? gradskih i ovdašnjih listova, kaže se. da je poslovnik izglasan >sa ve? likom većinom. Međutim zagrebač? ke novine »Obzor«, »Hrvat« i »Ju? tarnji List« ne spominju ni riječi, da je bilo ikakva glasanja. S druge strane zagrebačka »Riječ«, organ demokratske partije, piše ovako: »Kod glasanja, koje je provedeno u 16 h 45 pokazalo se prema gusto za? posjednutim klupama, da je ogrom? na većina za prijedlog promjene poslovnika. Ostala je protivna kraj? nja ljevica i desnica.« Isto izvješćuje beogradska »Po? litika«, da je poslovnik izglasan. Mi još nismo u stanju, da to potvrdimo, ali s obzirom na to, što je debata c poslovniku nastavljena u subotu, pa dalje, kao nezavršena, ima da se nastavi i u ponedjeljak (to jest juče), mogli bismo zaključiti, da su lažne vijesti onih novina, koje su javile, da je poslovnik izglasan. Jedinstvo i naši centralisti. »Republika« donosi u svom broju od 30. ov. mj. uvodni članak, iz ko? ga vadimo neke vrlo tačno iznesene loše strane centralizma. »Nemoguće je iz jednog centra putem jednoobraznih pravila zado* voljki, kao što valja, vrlo raznovr* sne potrebe raznih krajeva i oblasti jedne zemlje. To je u toliko više ne? moguće kad je riječ, kao što je kod nas slučaj, o novoj zemlji, u čiji sa* stav ulaze dijelovi, koji nikad dotle nisu obrazovali jednu zajedničku cjelinu. Ako su prilike u raznim dijelovi* ma naše zemlje zaista različite — što niko ne može sporiti — i ako su za reguliranje tih prilika potrebna ne svuda istovjetna i jednoobrazna pravila, nego različita pravila, koja odgovaraju tim raznim prilikama — što je sasvim prirodno i logično — onda nastaje pitanje, ko će ta razli? čita pravila da propiše? Demokra? tija na to pitanje daje ovaj odgo* vor: narod tih dijelova države, tih pokrajina ili oblasti, koji najbolje poznaje njihove prilike i njihove potrebe i koji će prema tome ne* sumnjivo najbolje moći i da zado* volji ove potrebe. Kao što cio narod u državi, bilo sam neposredno, bilo preko većine svojih slobodno iza? branih predstavnika, propisuje op? šta pravila, ko jih se vlast ima đržati u pitanjima, koja se tiču cijele drža? ■ ve, tako isto narod treba u pojedi? nim oblastima, bilo sam neposred? no, bilo preko većine svojih slobod? no izabranih predstavnika, da pro? pisuje posebna pravila, kojih se vlast ima držati u pitanjima, koja 1 sc tiču samo ovih oblasti. Opšte j stvari rješava cjelina, posebne stva? ’ ri pojedini dijelovi. Tako kaže de? ! mokratija. Jer kad je riječ o opravdanosti u? vođenja centralističkog sistema u našoj zemlji, onda njegovi branioci izlaze s tvrđenjem, da smo svi mi koliko nas ima u našoj čudnoj dr? ' žavi S. H. S. toliko jedno isto, da i nema smisla govoriti ni o kakvim zasebnim oblastima, pokrajinama ili tome slično. Sve je kod nas toli? ko ujednačeno, da toj stvarnosti odgovara samo dosljedno sprovede? no centralističko uređenje. Ali u isti mah, kad izlaze sa ovakvim tvrđe* njem, oni misle, da mogu tvrditi i? sto tako pouzdano, da sve to što smo mi jedno i isto i što je kod nas sve ujednačeno, ne vrijedi ništa, a* ko ne usvojimo centralistički sistem. Bez njega, sve će se raspasti i rastu? riti. Vidi se odavde potpuno jasno sva protivurječnost u koju padaju naši slavni »državotvorci«. Jer dok s jedne strane tvrde, da treba zave? sti centralizam i ukinuti sve oblasti iz prostog razloga, što smo jedno i isto, dotle s druge strane po njima 'ovaj centralizam treba zavesti upra? Vo zato, što bi bez njega svaki oti? šao na svoju stranu. Međutim, mi 'ili smo jedno, i u tom slučaju de? centralističko uređenje nas ni u kom slučaju ne bi moglo razjediniti, već naprotiv, ili nismo jedno, i u tom slučaju nastaje pitanje, kako bi cen? tralističko uređenje uspjelo da od nas učini jedno. U taj uspjeh mogu vjerovati samo oni, koji vjeruju u politiku sile uopste, koja postupa cisto mehanički zanemarujući pot? puno psihološke elemente, ovdje od ; pretežne važnosti. U ostalom ova ; vjera, čak kad bi neko mogao tvr? ■ diti, da je osnovana, u svakom slu? i čaju je nedemokratska i protivde? 1 mokratska.« , i I I Beograd, 28. januara 1921. Na jučerašnjoj sjednici našeg po? slaničkog kluba je zaključeno, da se publikuje ovo saopštenje: Sadržaj članka, koji je štampan u 8. broju »Pravde« od 22. o. mj. pod našlo? vom »Državna kriza« ne odgovara mišljenju našeg poslaničkog kluba. U ostalom je uredništvo u primjed? bi reklo, da se ne slaže s tim član* kom, ali ni samo štampanje toga članka klub ne odobrava. Ovo se je dogodilo stoga, što su doskorašnji članovi redakcijoriog odbora i glav? ni urednik lista zaokupljeni posla* ničkim radom u Bogradu. Biljke. Pašićev put u Rim. Kako je po? znato iz novina, g. Pašić je nešto zaif, ali »ako mu krene bolest na bolje« — javlja tako beogradski »Balkan« od 27. ov. mj. — poći će u Rim. O cilju toga puta govori se u »diplomatskim krugovi? ma« ovo: »G. Pašić će u Rimu potpuno sanirati stanje stvo* reno rapalskim ugovorom. Kako se događaji razvijaju u srednjoj Evro? pi, potrebno je da Italija i naša kra? Ijevina prema njima zauzmu zajed? nički stav i odrede zajedničku di? rektivu. Italija nikad ne može do? Godina III. ' pustiti da na obale Jadranskog Mo* ra ponova siđe ona sila (ili njen uticaj), protiv koje je stupila । u krvavu borbu. To isto ni mi ne | možemo dopustiti. Ako bi se na j našim strankama, bilo pod kakvim maskama, pojavili u? ticaji te sile, time ne samo da bi bi* la kompromitovana pobeda Srbije, već i pobeda Italije i ostalih Savez* nika. Mi se moramo za vremena u? napred obezbediti i o n e m o g u? ćiti svaki pokušaj resto? racija i restitucija u s t a* nje, za čije je rušenje žrt? v o у a n o milijon i po Srba. — U tome pogledu interesi Sr* bije i Srpskog Naroda idu paralelno sa interesima Italije. Niti je Strasburg briga samo Francuske, niti je Trentino sa Trstom briga samo Italije, niti suLj ubijana i Zagreb samo naša briga, u koliko ih valja čuvati od eventu* alnog povratka u stanje pre pobe* dc savezničkog i srpskog oružja. To je briga sviju Saveznika. Sektor zajedničkog fronta n a o* vim našim stranama za? jedno ćemo čuvati, mi i I* t a 1 i j a.« Potpuno sanirati rapalski ugovor, to valjda znači, popraviti ono, što je g. Trumbić pokvario, naime — istjerati Talijane iz Rijeke. Inače i su te diplomatske riječi — sasvim I jasne, kad se čita ono, što je izme? i đu redaka. Sretni li su Hrvati, kad I im Srbi ne daju, da ih tare ikakva ! briga, nego im skidaju s leđa čak i i brigu oko Zagreba i hoće da je no? se bratski i saveznički s Italijom! Kakva je ovo glupost? Beograd? i ski list »Trgovinski Glasnik«, u či? ! ju smo zdravu pamet još kako tako vjerovali, dokazao nam je u svom 17. broju od 23. januara, da je nema. On je bio u stanju, da napiše ovo: »U srpskom delu ostvarena je prava slobodna država na Balkanu i na slovenskom jugu. Ta država, Srbija, nastavila je delo narodnoga oslobođenja i u svetskom ratu po* bedno ga dvršila stvarnim oslobo? đenjem svega srpskoga naroda i isvih srpskih zemalja. Te su zemlje: Srbija. Stara Srbija, Makedonija, Crna Gora,^ Bosna, Hercegovina, Dalmacija, Srem, Bačka, Baranja i Banat. U nekim od tih delova, pre? ma tuđinskim računima i uticajima, katoličanstvo je pretvarano u Hr? vatstvo, a muhamedanstvo u M u s 1 o m a n s t v o. O toj neprija* teljskoj mešavini vere se narodno* sti mi ne vodimo računa; za nas su ta inoverna braća Srbi katoličke i muhamedanske vere, kao što je u stvari. A u koliko bi mudu njima bilo još ostataka austro*katoličkog Hrvatstva i t u r s k 0 ? m u h a m e* danskog Muslimanstva, to su pobeđeni ostaci Austrije i Tur* ske, kojima su otvorena vrata za povraćaj u bratstvo srpskoga jedin? stva i slobode, gde razlika vere ni* šta ne smeta.« Čokorilo je dobio još jednog u? čenika. Kakva je glupost izrečena u toj tvrdnji, da je pretvaranjem »Muhamedanstva« u Muslomanstvo nastala neprijateljska mješavina vjere sa narodnosti, pokazaćemo najbolje, ako konstruišemo ovaj sinonim: Iz pretvaranja Isusanstva u Pravoslavstvo nastala je neprija* teljska mješavina vjere sa narodno* sti. Nema Muhamedanstva, niti ga je ikad bilo, ali ima islam i imaju muslimani, koii svoje vjere nisu pri* mali zato, da tako budu lakše ne? prijatelji srpstvu. Drugi su tu razlo* zi po srijedi, dragi brate hrišćaninc �Страна 2 — Strana iz »Trgovinskog Glasnika«. Ali.... oprosti im, Bože, jer znaju, šta govore! Propast tvoja od tebe ... »Demo* krati ja« u broju 473. od 26. o. mj. piše slijedeće: »Muslimanski List za jedinstvo države. »Domovina«, or* gan Muslimana Arnautovićeve gru* pe. protivan je avtonomijama »is* torijskih oblasti«. U svom broju od četvrtka donosi članak pod našlo* vam »Centralizam - avtonomije« koji se za vršu je ovim riječima: »Hoćemo da budemo jasni: za na* crt ustava Vesniecve vlade izjavili su se ne samo rad'kali, demokrati, i neki vrlo ugledni Hrvati i Sloven* ci, nego i svi srbijanski muslimani, jer vole iskreno ovu našu državu o* nakvu kakva je. Mi ne ćemo koje* kakovih Kei >šec*Radićcvih auto* nomnih pokrajina, mi ne ćemo da uskrsne bosanski sabor sa svojim konfesionalizmom, »ključem« i svim ostalim mizerijama, koje nam danas izjedaju i smiješne i gadne. Mi ho* ćemo da budemo u jednoj jedin* stvenoj državi sa jednim zakono* davnim tijelom, u kome ćemo sara* divati ravnopravno sa svom braćom i biti u nerazdjekvoj zajednici sa svima muslimanima, koji žive u na* soj državi izvan Bosne i Hercego* vine, jer ćemo samo u takvoj zajed* n;ci biti brojni i jaki«. Sjeća li se »Demokratija«. da su Muslimani Arnautovićeve grupe na 28. novembra nr. god. dobili 400 glasovi] u cijeloj Bosni i Hercegovi* . te se niihova ne tutiše? Naši dopisi. Tuzla, u januaru 1921. Odgovor Kari. Teško se odluČih. da Ti, Karo, odgovorim. S tobom se ne može polemizirati, jer si nepri* stojan. a nema ni smisla voditi ka* kva računa o Tvom pisanju — pla* ćemčkom. Ali Tebe ne zna svako, < sim onih mjesta, koja su »imala čast« trpiti Te na svom teritoriju. U Mostaru T e svi dobro znaju, a naročito muftija, biskup i mitropo* lit. U Tuzli je Tvoja pojava simpa* tična svakom i nema toga insana, u koga ne zakuca srce ođ radosti, kad mu se pruži ta ugodna prilika, da se Ti nalaziš u njegovoj blizini. Osobito si mio i drag Sulejmanagi Kunosi ću. Hamdibegu Isabegoviću i još mnogim, koji u Tebi vide po* štena muža, koji mnogo drži đo svoje riječi u privatnom životu. Ja sam. moram priznati, bio tako slo* bodan, da sam Te nazvao politici kim šarlatanom ne znajući, jadan, da sc taj epiteton ne smije govoriti u savezu sa Tvojim časnim ime* nom. 1 bijah zastrepio, kad proći* tah u »Domovini« kako Te je spo* pala nervoza na tu uvredu. Kada si u toj nervozi napirlitao nekoliko »kulturnih« izraza, šalješ me u mej* tef, da u teoriji proučim šta znači politički šarlatan, a ako mi je teško pod stare dane sjediti na mejtef* skoj klupi, upućuješ me pravdaš* kim kaponjama i a n a 1 f a b e* PODLISTAK. M. Pavlek: Pijanac. iz »Narodne Za* štite«). Teškom mukom vukao sc selom u blatnu, poderanu kaputu ispod ko* jega je virila torba, u koju je sabi* rao milostinju. Kađ sc napunila, sve jc prodao i zapio. Onako razigran vinom ili špirom izašao bi iz birtije, počeo vikati i lupati svojom drvu? nom nogom. Skupila bi se oko nje* ga djeca, da ga gledaju ili da mu se rugaju, a on bi tada počeo pri* ča ti. »Da, djeco, gledajte me, slušaj* te me, i onda se čudite. I ja sam bio nekad čovjek, a nije tome davno, bio sam i gazda. Imao sam kuću, svoj dom, nešto zemlje i svoju že* nu, samo nijesam imao djece, jer sam se istom oženio, kad je došlo zlo, rat, a ja morao da idem, da bra* nim kralja i domovinu. Dođosmo na frontu, na mene navalile uši, da (Prcštampano Бпој 250 — Broj „ПРАРДА" — „PRAVDA" t a m a. da to tamo praktički nau* čim. Sada ini se čini, dao vaj opite* ton nije tako snažan, da Te tačno ilustrira: bilo bi zgodnije, da ga za* mijenim s našom riječi — pctljanac. U »Domovini« broj 12. i 22. iz g. 1920. napadaš vodstvo »J. M. O.« i njihov politički smjer i taktiku. U »Pravdi« si to sve branio i čak hva* lio tc »kaponje« i »analfabete«. Evo što si u »Pravdi« od 13. marta 1920. broj 28. pisao: ».... I Maglaj li ć, i Dcftcrdarović i Vilović spadaju medu odlične članove J. M. O.. koja je otkazala posluh boljševičkoj Da* vidovićTribićcvićevoj vladi i koja nije htjela da potpomaže tu zlogla* snu vladu u njezinom besprimjer* nom haračenju državnih dobara i o* timanju privatnih svojina .. U o* štalom muftija Maglajlić može biti da i plače, ali ne za Austrijom, ne* go nplakiva tešku sudbinu našega naroda, a naročito muslimana, koju im bjehu počeli krojiti »demokrat* ski« satrapi i vlastodršci.... Kada bi dr. Dcftcrdarcvić u istinu agito* vao za muftijinu organizaciju, či* n i o bi t i m s a m o s v o j u duž* n o s t u prvom redu kao musliman, a u drugom redu kao dobar držav* ljanin, jer jc J. M. O. ustala proti onih bezbrojnih nepravdi i nasilja, koja ju • demokratska« vlada činila ponajviše na muslimanskom dijelu našeg naroda, a uklanjati jedno zlo. koje djeluje rastrojno na državni organizam i potkopava žile državi, dužnost ju svakog poštenog i do* brog državljanina ...« Ovako si pi* sao u martu u »Pravdi«, a onako u novembru iste godine u »Domovi* ni«. Razlika nekih osam mjeseci. Da mi ne vrdneš, ukHpiću Te odmah. Priznao si. da si napisao »samo je* dan članak« u »Pravdi« proti Gru* diću. Dobro. Taj članak proti Gru* diću izišao je u »Pravdi« od 29. ja* nuara 1920. broj 9.. a ovaj je izišao u broju od 13. marta iste godine. Da si ga baš Ti glavom pisao, svje* doči i ovaj pasus: »... Moj dopis u »Pravdi«, koji sam napisao povo* dom premještaja ovdašnjih kotar* skih predstojnika dra Ahmcdbega Defterdarevića i Makaneca, djelo* vao je sasma porazno i potresno na bolesne živce ovdašnjeg dopis* nika demokratsko * socijalističkog glasila »Giasa Nadoda«...« Ovo je prava pravcata petljanija. Ili si rad* nik za pare onda, ili sada, ili si ću* ruk mozga, pa ni sam ne znaš, šta trabunjaš, drugo ne znam šta bi mo* do biti. Ti bi, moj Karo. mjesto u »opštini« trebao sjediti u Stenjev* cu u blizini jednog psihijatera, da Ti promatra mozgovne kotače, jer sva je prilika, da ne funkcionišu u redu. U odgovoru priznao si sve moje navode, samo bi htio da zabašuriš incident sa Grudićem i primitak 5000 K od Šerifa, misleći da je sve dobro zašuškano. Ali se ljuto varaš. Kod Grudica je. onom zgodom, bi* lo još ljudi, kojima nije bilo u in* teresu. da Tvoju stvar kriju. Ti su ljudi dapače pričali, kako jc Gru* dić tada bio pjan ko ćuskija, a Te* bi ju rekao, da pišeš proti muftiji i Vilo vicu. Kad Te jc tim »častio«, Ti si samo strepio, jer si svjestan I svoje petljanije i denuncijantske u* loge. Iza Tvog odlaska pokazao jc ; tim ljudima jedan »štos« spisa kao corpora delikti Tvojih petljanija. i Ako su odnosi između Tebe i Gru? ' dića poslije toga uspostavljeni i a* , ko si Ti »u kasnijem svom pri vat? nom i zvaničnom saobraćaju sa g. , Grudićem uvidio, da je taj čovjek : potpuno ispravan«, na zdravlje Vam obojici to tijesno i iskreno ( prijateljstvo. Kada sam spomenuo Tvoje pisanje proti Grudicu nije* I sam, Bože sačuvaj, namjeravao da I napravim »kakvu zbrku i štogod zamutim« ili da Tc »natjeram u i strah pred Grudićem«, jer ja ne bih ! htio da budem onaj teški griješnik, koji unosi svađu i razdor medu pri* i jesne ahbabe, nego je tom isticanju | bila svrha samo to, da utvrdim Tvo* ; je šarlatanstvo*pctljanstvo i ništa više, budi uvjeren! HašaŠ najenergičnije, da si pri* i mio ma kakvih novaca od Šerifa i ' u dokaz svoje nevinosti nudiš si? j jesi i u dokaza, pa se čak pozivaš i i na samog šerifa. Ja znam, a i Ti ■ znaš, da sc za ovakove »honorare« teško da »crno na bijelo« dokazati, ali »ako laže koza, ne laže rep«. Lju? i di iz najbliže Tvoje okoline pričali = su, da si dobio samo 5000 K; to je | bio, valjda, predujam, a onda si iz I »opštine« na telefon pitao tuzlan* I sku poštu, da li je kakvih novaca , došlo iz Sarajeva na Tvoje ili Mu* | radbegovo ime. Očekivao si sigurno 1 ona j resio. Da li je Šerif to para po* slao na Te ili Muradbega. to će Va* ma biti najbolje poznato. Pri završetku ne mogu, a da se ne osvrnem na zadnji pasus 'J'vog »od* govora«, u kojem me pozivaš da izađem na javnost sa svojim potpi* som. kako bi mogao imati čast upo* znati lice, s kojim polemizuješ, ina* če ćeš me smatrati »ništa više i ni? šta manje (biva zadnja pogodba i cijena) nego običnim kopile* t o m«. Ovo čikanje argumentiraš ovim riječima: »U kulturnom svije* tu je običaj, kada se neko javno na* pada, da se to čini pod punim ime* nom i potpisom«. Prije nego što na* vedem razloge, zbog kojih se nije? sam punim imenom potpisao, do* zvoli mi ovu konstataciju: Ti si 1911. i 1912. god. čitavo vrijeme a* nonimno i iz busije napadao poje* dina lica iz Musi. Nar. Organizacije kao i Šerifa, napao si i Grudica ta* kođer bez potpisa, pa kad se Ti ni* jesi držao »običaja kulturnog svije? ta«, s kakvim pravom tražiš to od mene? A sad evo razloga mom ne* potpisivanju. Prvo poznat si kao denuncijant, pa sam se bojao Tvog šera; drugo, ja kao gospodin u na* vodnicima neću da okaljam Tvoje blagorode kao propalog narodnog poslanika i nesuđenog komesara tu* zlanske »opštine«, pa mislim ko da je bolje po Te, ako javnost ne zna, ko se drznu da »okalja« takovu ve* ličinu, i treće, što ja lično ne mera? čim da s Tobom dođem u tješnje poznanstvo bojeći se, da me ne stigne sudbina Isabcgovića. Kuno* sića i mnogih drugih, s kojima si se »imao čast upoznati«. Osim toga. Ti si na »većem« stupnju kulture, jer si u odgovoru birao sve »najkultur* mi ispiju krv, da me izjedu. a kod kuću na ženu »prijatelji«, da joj »pomažu«. Ta bila jc mlada, lijepa, dobra, bilo je svega, pomagača do* sta. Osobito se ističe upravitelj op* čine, neki đak nedouk i nagovarao ju. da će za mene praviti molbeni* cu, da ću i ja biti oprošten, kao što je i on bio. Pravio jednu, ništa, pravio drugu, i opet ništa, pa treću, a sve jedna stizala drugu u nje* govu stolu... Objesio se na nju. Daj metar pšenice, daj odojka, daj ži* ta. daj novaca, mlijeka, maslaca, ja* ja... Dolazio sve češće i češće u ku* ću, dok jednoga dana nc ode i po* štenjc... Ja sam ni jesam znao ništa. Molio sam dopust na fronti i dobio ga. Došao kući i vidio, kako se go* spodari. Nestalo gotovine, nema ži? ta, otišle krave. Kazala žena: Rckvi* ritaše ih, ali drugi mi pričali: Kas? tepla je, nokvflrila sc, potepla sc po birtijama, sajmovima, troši... Uko* rio sam je, zašto tako radi. Obeća? la. da ne će više. Dopust dovršio. Molba za oprost nije još stigla. Tre* balo je ići natrag. Upozorio sam je na zlo, koje nas čeka, ako ćc dalje ovako. Ona plakala i obećala, da vi* | še ne će. Otišao sam opet na frontu i izgubio nogu. Ja izgubio no? ! gu, a ona sve niže i niže. Drugovala ! s tim propalim đakom, koji je do? ' bio službu općinskoga upravitelja. j Obećavao joj svašta. Trošili zajed? ; no, dok je šta bilo, prodala sve svo? i jc. Ostala samo kuća, jer i ja sam 1 imao polovicu. Došao sam kući bez noge. Za rad nesposoban. Ta, kako ću ja za plugom bez noge? Ona me zamrzila, jer sam ju odvraćao od tog gada, a ona i dalju s njim. Mo? lio sam. je, da ga ostavi, a što je i bilo, ja ću zaboraviti, ali ništa. Tukao sam je, još gore. Razišli smo se. I tako ode sve po zlu. Ja počeo piti, ona nastavila svoj zanat. Tro? šili smo i prodavali, dok je šta bilo. Ona zanijela, a upravitelj htio, da je se riješi, nagovorio ju, da pobaci, i dao joj lijek, 'freći dan nađoše ju u krvi, mrtvu, a njega nestalo. Pokopaše je. Dugo sam molio i pla? kao na njezinu grobu. Zatekla me noć. Ohladio sam, da me sve tresla zima. Išao sam opet u birtiju, da sc ogrijem, da zaboravim, pio sam vi* i no, rakiju, a nije bilo cime platiti, | prodao sam dakle i kuću i u svi? i I • ; ' I 1 i i ; , i ' : ' i nije« izraze, pa i a, jedan analfabeta. sa mcjtefskim mentalitetom, da izi* đem pred tako visoko obrazovana, kulturna i učevna čovjeka! Jok. bra* te, to ne ide! Eto, to su razlozi, radi kojih se ni jesam potpisao onda, a radi kojih se neću potpisati ni sada, a dajem Ti riječ, da sc više neću ni osvrtati na Tvoje piskaranje, jer mi je žao i ovo inog truda i prostora u listu, koji treba da piše preče stvari. Onaj isti. * Ovaj puta činimo iznimku, ali po* sljednju, pošto jc dopisnik, naš sta* ri i veoma uvaženi saradnik. napi* sao gornji dopis prije nego smo u* pravili molbu na sve naše dopisni* ke. da ne polemišu sa člancima pi* sanim u »Domovini«. Ur. ♦ Sanski Most, 15. januara. Na drugi dan pravoslavnog Bo* žića. oko jacije, dopjevala jc rulja seljaka iz sela Lužani idući sa zbo? ra kod crkve u Tominama do moje kuće u Lužanima i tu provalili naj* priju u baštu, a odatle navalili ko* Ijem na avlinsku ogradu. Pri tom su vrištali i podvikivali. a jedan glas se je jasno čuo, kako zove moga brata Begu: »O Bego, j .... ti tursku tvoju majku, izađi amo iz kuće!« Ja sam sc u kući prišutio, ali žene i djeca udariše u ciku i plač. Napa* daći su, čuvši tu pomaganju, otstu* pili i otišli pjevajući i jednako psu* jući muslimanske svetinje. Od njih sam poznao glasove mojih komšija i bivših kmetova Simeuna Šo* bota i dvojice mu sinova, a za druge bi znao Simcun, ko su. To je onaj isti Simeun, koji je sa svojim sinovima napao mog prvog komšiju Ahmcdbega Kurbegovića, koji se morade otseliti sa svog kućnog pra* ga. da spasi živu glavu. Ovaj je slu? čaj već bio iznesen u »Pravdi«. Ako ovo potraje, moraću sc i ja seliti, jer ne mogu vječno drhtati u stra* hu za svoj život i za život svoje če* Ijadi. Vlast ne pokazuje ni najma* nje volje, da tome stane na put. Je* dina nam je nada u našu organiza* čiju. Adein Abdagić. $ Pale, 25. januara. Svagdje jednako. Svaki dan čita* mo napadaje pravoslavnih na mu? slimane, pa ne bi bilo nekako u re* du, da nas mimoiđu. I nisu nas mi* moišli. Na 12. prošlog mjeseca je* dna bijesna rulja pijanih seljaka (braća Gajovići) iz sela Hotočinc kod Pali, prolazeći ispod Viteza, a ispred muslimanskih kuća psovali su sve što je najsvetije muslimanu i sva je sreća, da se niko od muških nije pridesio kod kuće, jer bi se zlo dogodilo. Prošle nedjelje napadoše braća Cice (cijela porodica) iz Go* rovića na bolesnog Pašana Obhođa* ša ispod Viteza, psujući mu sve što im jc na usta dolazilo. A poznato jc svakome iz onog kraja, da je taj Pašan istoj Čicinoj obitelji mnogo pomogao za vrijeme rata. Čudimo se tamošnjem svešteniku Šimi Bc* goviču, da svoj narod ne pouči u vla* danju. Mi muslimani ovoga kraja vrlo smo zahvalni njegovom dosa* i jet. 1 tako eto potežem se i povla* ! čim po svijetu. Gdje prosim, gdje i kradem i tako živim, jer mislim, kađ drugi ne moraju biti odgovorni za 1 svoja djela, zašto da?ja odgovaram? Ta ni jesam ja kriv, da sam takav. 1 Rat je ubio u meni čovjeka. Naj* prije uzeo mi iz srca mir i zadovolj* stvo, zatim me iznakazio, a onda u? bio u meni stid i poštenje. Ja čov* jek, potpun čovjek, ne mogu više biti. Jer samo onaj može biti zado* ■voljan, koji je sposoban, da si sam privriedi krušac. da osnuje ili oču* va dom. 1 tako sc eto klatim po svi* jetu s jedinom željom, za koju ži* vim, da nađeni onu zvijer, koja mi uze čovječji život i da druge barem upozorim, da se toga čuvaju. Svuda vičem, neka znade cijeli svijet, da je rat zlo, prokletstvo i da su zlo* činci svi oni, koji ga stvaraju ili po? : državaju...« Uzdahnuo teško, obrisao suze, u* stao i počeo opet skakati, sve mu znoj probijao obraze. Zurio se do ' birtije, da uz čašu zaboravi svoju ne* ; sreću ili da smisli način, kako bi čim ; prije objavio svijetu veliku istinu i ovrši svoj zavjet... �Bnoi 250 — Broj ,ПРАКПАЦ — „PRAVDA* đašnjcm držanju i imamo prema njemu veliko povjerenje i postova* nje. Žandarskoj postaji na Palima sve je ovo poznato, ali ne ćc ni da se makne. Ali to nije ni čudo, kad i jedan oružnik, .po imenu Drago, vri* jeđa nas govoreći nam: »To Vam je za 1914. godinu!«, ma da mi u 1914. nismo nikome ništa učinili. M. K. putnik. samo konstatujemo, jer upada u o* či. Naziva nas Turcima i balijama, ali ne radi toga, što iskreno voli pravoslavne. On to čini iz rentabil* nosti, jer kaže, da se nc isplati biti naklonjen muslimanima. Bio je na* ime austrijski okupacioni feljbaba, kasnije manipulativni činovnik i konačno upravitelj ispostave. Drh* ćc i trese se svaki put, kad mu u kancelariju stupi koji pravoslavni. Upozorujcmo vladu na ovog de* likanli ju, da mu malo pritegne šara* fe, neka ne vrluda, jer sc svaka po* gr ješka osvećuje, pa to bilo po Bo* gu, narodu ili vladi. Osim ovoga belaja imamo mi još kojekakvih halova. Kod nas na pr. hara sada šarlah po djeci u najvišoj mjeri, a liječnika ni od želje vidjeti. Dosad nam je liječnik dolazio sva* kog četvrtka, a sada po nekoj, veli naredbi, može da dolazi samo sva* kog drugog četvrtka i to po tri sa* hata. I ne čudimo se njemu niti mu zamjeramo, jer je jedini u kotaru, koji broji 50.000 duša. Naš susjedni kotar ma da nije ni prostorom ni brojem pučanstva jednak našem, i* ma ništa manje nego šest liječnika, a mi samo jadnoga. A valjda smo i mi ljudi s istim pravom na život! Vakufljanin. * Bratunac, 21. januara. Niže potpisani žitelji općine Bra* tunačke srez Srebrcnički, upućuju Radnom Odboru slijedeću tužbu: Potpisani muslimani i katolici su osumnjičeni i optuženi kod ovdaš* nje vlasti, da posjedujemo oružje i nekakve sumnjive knjige i spise, te su nas 18. ov. mj. pretraživali žan* dari Bratunačkc i Srcbrenačke po* staje i premetnuli 15 16 kuća mu« slimanskih i katoličkih. Pretraga je bila bez ikakva uspjeha. Ne znamo, da li je ova premetačina bila s doz* volom okružne ili više vlasti. Isti* na, oduzeli su jedan revolver od ov* dašnjeg vjeroučitelja Abid cff. Do* zića, kojem svakako spada pravo na oružje. Nu patroli nije bilo do* sta, što im je dotični dragovoljno dao svoj revolver nego su pojača* nom patrolom pretresli svu kuću, tražeći nekakvih knjiga i spisa, što je naravno bilo bez uspjeha. K to* mu dodajemo, da su pravoslavni potvorili istog mualima, da je tobož kazivao ovdašnjim (muslimanima, kako se je Enver paša sa vojskom i nekakvijem crnim bajrakom pribli* žio Balkanu i da će na skoro ovamo doći, te da ćemo se mi osvetiti. Na istrazi sreskog načelstva to nije do* kazano, jer nije ni govorio. Dalje se pritužujemo da ovdašnji pravoslavni nasilno navaljuju, da otvore ogradu oko džamijskog ha* rema i mekteba, s namjerom, da^ o* vo zemljište bude njihovo igralište, pijaca i prijeki putevi. Nakon premetačine istog dana je Stanoje Zario u gostioni Pere Jo* vanovića prijetio muslimanima, da će ih popaliti, psujući balinsku maj* ku, i da ćc muslimani upamtiti, što su oni. Još se žalimo, da nam javno pravoslavni prijete, ako bismo sc pritužili ikakvoj vlasti na njihove gore navedene napadaje i prijave, da ćemo kud i kamo gore pošljedi* ce podnijeti. Pri spomenutoj preme* tačini sa žandarskim patrolama od* rođeno je bilo i pet ženskih inovjer* ki, koje su i muslimanske žene pre* tražile. Dalje navodimo, da se je od šes* naest kuća našao samo jedan brov* ning revolver u Hasana Effendića, (posjeduje dozvolu na revolver i lankaster) dok od šesnaest kuća ni u jednoj više nisu oružje našli kao i nikakvih sumnjivih spisa ni knji* ga. Nakon premetačine pitali su nas, daji kod pravoslavnih ima oružje, te da i njih premetnu, s tom nao* čičom, da bi nas zadovoljili. Odgo* vorili smo, da su baš pravoslavni, koji su nas tužili i zahtjevali preme* tačinu kod nas, a da oni imaju oru* žja, to svako zna, jer slobodno i javno pucaju. Same oružničke po* staje znaju, da ga svaki pravoslavni posjeduje. Čak je na dan Bogojav* ljenja pred crkvom bombu bacio Sreto Neškolić i zamalo da nije u* bio Mujagu Buljubašića. Sve gornje navedene činjenice svjedoče potpisani. U. Alija Effendić, Kasan Efendić, Jusuf Verlaševiu. Mujo Smailagić, Abdulah Karić, Nikola Sojodović, Jozo Karić, Fazlija Džafić, Ana Fe* zić, Mehaga Begović, Ibrahim Bu* 1 jubašić. Abid Dozić. Avdo Zukić, Mustafa Avdić i Malčin Skeledžić. • Donji Vakuf, 29. januara. Kod nas kao i svagdje: sve po nama muslimanima. Pošto riba od glave smrdi, tako i kod nas sve smrdi od upravitelja naše ispostave. Ovdje se na pr. u agrarnim odno* šajima događaju takve stvari, koje čak ne dopušta niti famozna Polja* kova i Krizmanova uredba. Slučaj Omera Poričanina. On kupi oružje po zadnjoj ministarskoj naredbi, ali sumo od muslimana i katolika i ti* me nas trpa direktno medu sumnji* ve i antidržavne elemente. On ni* kada ne opći ni s jednim muslima* nom, što mi naravno i ne želimo, ali I | i I . । | j I : ; ; I I I I Polira pregled. UNUTARNJI. Riješenje Radićevog ustezanja. Neke beogradske i zagrebačke no* vine donose iz beogradskog »pouz* danog« vrela ovo: »U ozbiljnim je političkim krugovima zaključak po* slanika Hrv. seljačke republikanske stranke, prema kojemu poslanici ne misle poći u Beograd izazvao neu* godno raspoloženje. Ozbiljni,- ali odlučni političari misle, da je na* došao čas, da se odredi stanoviti rok, u kome imadu poslanici doći u konstituantu i položiti zakletvu. Nc učine li to, tad su ruke razriješene. U tom se slučaju moraju raspisati u Hrvatskoj i Slavoniji, odnosno u o* nim županijama, gdje su birani za* stupnici Hrv. seljačke republikan­ ske stranke novi izbori, ali ne za sve mandate, već samo onoliki broj, ko* liki je broj mandata utrnuo, odno* sno bio poništen. U tom slučaju na* ravno kandidovale bi sve stranke, a pravo izbora bi imali i svi- izbor* nici dotičnih Županja. Na taj način bi Radićeva stranka prirodno izgu* bila jedan izvjestan dio poslanika. , Računa se. da bi na taj način sc* 1 ljačka stranka mogla izgubiti do 20 mandata, što bi svakako oslabilo njenu političku poziciju. U slučaju, da i novoizabrani poslanici ne bi htjeli doći u Beograd mogao bi se gornji eksperimenat ponoviti, a na taj način i opet bi Radić smanjio broj svojih poslanika preko svoje volje i doživio politički neuspjeh. Vaš je dopisnik upitao političare, koji mu saopćiše gornje kombinaci* je: »Nisu li to tek prijetnje?« »Ne < nipošto nc!« - glasio je odgovor.« ‘ Protić i Muslimani. Beogradski ( Dnevnik« javlja: Jučc je predstav­ nik jugoslo venskog muslimanskog kluba dr. Mehmed Snaho posjetio ' u privatnom stanu g. St. Protića. j s kojim je pretresao političku situ.- ‘ aciju i pitanje usuva. Muslimanski klub igra dosta po* I mirljivu ulogu u pitanju donošenja I ustava i članovi njihovog kluba na­ stoje, da ubijede članove jugoslo* venskog i narodnog kluba o potrebi I polaganja zakletve još prije pretre* ‘ sa poslovnika u Konstituanti, jer bi na taj način mogli uplivisati e* ventualnoj promjeni nekojih tača* ka poslovnika. Inače ne mogu ni su* djelovati u debati. VANJSKI. O porazu Grka. Iz Carigrada jav* Ijaju o nedavnome porazu Grka ove potankosti. Vojsku kemalista pred* vodio je Ismet hej. Bitka se je za* metnula kod hvOnii. Grčka armada je bila bametom potučena, a još vi« še u bijegu do Brousea. Grcima je zaplijenjen skoro sav materijal. O* čevidci pričaju, da se odavna ne pamti, da se je turski vojnik ovako borio, a da je uzrok tome što su grčke čete nekoliko dana prije po* činile grozota nad muslimanskim pučanstvom. Ismet bej je o svemu pokupio podatke i sve rekao svojim vojnicima da ih uspali. Rimska »Tribuna« priznaje, da su Grci po* činili one grozote, i da je svjedok neki francuski pukovnik, koji će to objaviti svemu civilizovanom svije* tu. Vojnička aktivnost kemalista. Po vijestima iz Carigrada kemalistička vlada se priprema, da Trebizondu upotrijebi kao bazu za pomorski saobraćaj sa sovjetima. Vlasti se pripremaju da rekvirišu sve strane zavode osim američkog sirotišta u koje će smjestiti pomorska škola, Bećir Sami beg, komesar inostranih djela nacijonalističkc vlade došao je u Trebizondu odakle ćc se uputi* ti u Sivas, da na jednoj konferenci* ji razlože namjere boljševika u is* lamskom svijetu. Misija Izzet*paše po vijestima iz Carigrada imala bi se prvih dana fe* bruara povratiti onamo. Čim vladi u Angori stigne službena vijest o dolasku lzzet*paše u Carigrad, ona ćc objaviti tok pregovora. — Po vi* jesti iz Angore sovjetska vlada predviđajući sporazum između sa* veznika i nacijonalista izjavila je, da će i ako do toga dođe sovjeti sa* čuvati simpatije za nacijonaliste. — Emir od /Afganistana zamolio je Ке* malspašu, da mu pošalje vojničku misiju. Talijani sevrski mir. Po vijesti* »Matina« iz Rima u tamošnjim par* lamentarnim krugovima vlada uv* jerenje, da je usljed poraza Grka u Anatoliji bezuvjetno nužno pretre* sati pitanje sevrskog mira, koje bi Engleska odgodila. Ublaženje ovog ugovora je jedino dobro sredstvo za umirenje kemalista, koji će raču* najući na pomoć boljševika u Ana* toliji stvoriti vjerno žarište agita* cijc. . Nemiri u Italiji. Ljubljanska no* vina »Jutro« javlja iz Milana: Pos* Ijednji sukobi među fašistima i so* cijaldemokratima imaće političkih posljedica i u parlamentu. Obje stranke, naime i stara socijalistička i nova komunistička, najoštrije na* padaju vladu, koju smatraju odgo* vornom za posljednje događaje, o kojima će u parlamentu izazvati ve* liku debatu. Međutim je došlo do novih sukoba. U Fiorenzi su fašisti provalili u štampariju komunistič* kog lista »La Difese« i razbili sve mašine i zapalili zgradu, koja je do temelja izgonila. Kao odgovor na to proklamovali su radnici general* ni štrajk, tako da je Fiorcnza osta* la bez vode, svjetla, tramvajskog prometa i t. d. Pekare peku kruh sa* mo za one, koji se mogu da iskažu posebnom iskaznicom radničke ko* more. U Modeni i Bolonji morale su oblasti prilikom svečanog pogre* ba palih žrtava preduzeti sigurnos* ne mjere. I u Rimu je također izbio čitav niz štrajkova. Vojska je po* sjela tri najveća mlina. I iz drugih krajeva javljaju sc štrajkovi i ne* miri. Italija traži razoružanje Boke Kotorske. »Idea Nationale« u Rimu javlja, da izmjena ratifikacije ra* pulskog ugovor nije još provedena i to radi toga, jer je talijanska vla* da preduzela korake, kad bi sc de* militarizovala luka u Boki Kotor* skoj. koja sa Lovćenom predstav* lja prejaku pomorsku bazu u ruka* ma Jugoslavije. Čini se. da će Ita* lija osim toga zahtjcvati od Jugo* slavije, da se obveze na to. da ne će povećati svoje pomorske sile. En* gleska i Francuska pridružiće se o* vom talijanskom koraku, pošto vla* đa u Beogradu ne će ništa o tom da čuje. Mislimo, da je ova vijest prosta izmišljotina i da će je sama talijanska vlada brzo demantovati. Spor između Engleske i Francu* ske. Na sadašnjoj konferenciji šefo* va antantinih vlada u Parizu došlo je do ozbiljnog spora između Fran* cuske i Engleske u pogledu rješava* nja reparacija, koje ima da nado* knadi Njemačka. Cijelo francusko novinstvo piše o tome sporu tako, kao da je u njemu izbila potpuno na javu kriza antante. koja se tako du* go sakrivala. Na sjednici od četvrt* ka. kd je francuski ministar finansi* ja Doumer iznio predlog. da Nje* mačka plati 212 milijardi u zlatu, odgovorio mu je Lloyd George: »Nije dosta samo reći, da Njemač* Страна 3 — Strana I ka plati sumu, koja nije bila nikad diskutovana, već sc mora misliti i na mogućnost isplate. Njemačka bi inostrana trgovina na taj način pot« pun propala i država bi došla do bankrota.« Radi ovakog energičnog otpora Engleske odloženo je to pi* tanje za kasnije. I englesko novin* iStvo drži situaciju u Parizu za vrlo ozbiljnu. ' Teror u Španiji. Španjolski eks* I tremisti u Barceloni nastavljaju sa , atentatima. Provaljuju u radioni* ! cc, gdje dolazi do bitke izme* ■ ’đu njih i vlasnika. Od posljednjih je mnogo poubijano. U Valenciji i htjeli su počiniti atentat na ekspres* ni vlak, ali je policija uhvatila tro* jicu, koji su trebali da izvrše zlo* čin. Kada su ovi htjeli da pobjegnu, policisti >su ih ustrijelili. U Oviedu došlo je do bitke u že* Ijezničkoj radionici, za koje je šef 'teško ranjen. U Sevilli zapalilo je radništvo tvornicu papira. Kada su neki pošli da gase, otvorili su ekstre* •misti na njih vatru iz pušaka. Zadnjih 48 sati ubi jeno je na raz* nim mjestima oko 40 ljudi, a da se j krivci nisu mogli pronaći. Atenta* ! tori obično dolaze u automobilu, pu* , čaju i netragom iščeznu. ' Đo užasnog prizora došlo je u Valenciji, kada se u parku skupilo ЗОО ljudi đa or^anizuju demonstra* čiju. U taj čas pobjeglo je iz obiiž* hjeg cirkusa 5 lavova, koji su se za* trkali u masu i počeli klati ljude. Do* Šio je do strašne panike i tek teš* kom mukom uspjelo jc ukrotiti bi* jesne zvijeri. Koliko će Njemačka plaćati? . • Javljaju iz Pariza: 28. ov. mj. odr* ; žana je sjednica komisije, naimeno* i vane da pripremi projekat za rije* ; šenje problema reparacije. Pod i predsjedništvom Brianda. poslije dužeg proučavanja, komisija je u* zela bazom diskusije ovaj projekat: ' Njemačka će prvih pet godina pla* ćati po tri i po milijarde maraka u ; zlatu godišnje; drugih pet godina po šest milijardi godišnje, a ostale 32 godine po sedam milijardi go* . j Tšnje. Ako Njemačka ne izvrši obveze. ' Iz Pariza javljaju: U raportu ods nosno razoružanja Njemačke u slu* čaju neizvršenja obveza đo odrede* , noga roka, maršal Foch traži oku* paciju novih njemačkih teritorija i produženje okupacije rajnskih ob* lasti. j Ministarska kriza u Italiji. U tali« janskim parlamentarnim krugovima sve se više govori o tom. da bi mo* glo doći do raspusta ove kuće i to s razloga, jer bi mogla nastupiti kri* : Lična situacija, ako socijalisti nasta* ve opstrukciju tc i nadalje sprečava* ju prihvat zakona o kruhu. Ovaj raspust ostao bi posljednje sredstvo da se razbistri situacija. Pučka stran* ka i socijalisti, kako se čuje iz nji* hovih redova, ne boje se novih iz* bora, jer drže, da bi u tom slučaju ‘ mogli imati samo koristi. Izbori bi bili neugodni samo za konstitucio* naliste. U vladinim krugovima drže, । da bi bilo dobro raspustiti ovaj par* > lamenat, već iz toga razloga, što bi I se novi izbori proveli i u novo*anek* ■ Hranim krajevima. S druge strane ; opet neki tvrde, da se vlada neće u* suditi, dn sad baci zemlju u izbornu ' borbu nakon burnih događaja po* . sljednjih dana. i 1 I | Domaće vijesti. Naš list neće izaći u četvrtak radi blagdana u štampariji. Večera kod Regenta. 26. ov. mj. je bila kod Njegovoe Kralj. Viso* čanđstva Prijestolonasljednika ve* čera, na kojoj su pored ostalih bili od naših potpredsjednik Ustavo* tvorne skupštine Dr. Halidbeg Hra* snica i sekretar Husein Alić. Njego* vo Kralj. Visočanstvo Prijestolona* šljednik je s našim poslanicima raz* govarao i o političkoj situaciji, te o prilikama u Bosni. Izjava. — Na želju g. Hamdije Mulića učitelja rado izjavljujemo, đa članak »Radi boljeg razumijeva­ nja kršćanstva« u 11. br. »Pravde« od 29. o. mj. potpisan pseudonimom »Učitelj« nije iz njegova pera i ako on svoje članke, koji sc bave uvijek �Strana 4 — Cipdiia kulturnim pitanjima, potpisuje tim imenom. Muslimanska školska djeca slave Božić. Tuže nam se iz Sanskog Mo# sta. da je tamošnji učitelj Ц. R a# k i ć na treći dan pravosl. Božića priredio zabavu, u kojoj su sudje* Uvala djeca svih triju vjera. Medu ostalim pjevala su djeca, pa i mu# slimanska, ovu pjesmicu: »Božić ide brekom, pokrio se snenom Božić ide planinom, pokrio se slaninom i t. d. Mislimo, da je ovo posve neumjesno, a muslimane Sanskog Mosta upozoravamo, da im čak ni ovakve »zabave« djecije ne smiju kvariti volje za školom, jer smo bez škole sigurno propali. Đobojska policija tuče. Tuži nam se Salih Vehabović iz Doboja, da ga je narednik Bilbija dao zatvo# riti na osnovu jedne lažne potvore. Među ostalim piše ovo: »Izišao sam iz kancelarije napolje, a za mnom policija Kovač, koji me prihvati za ruku i gurnu u jednu praznu sobu, opsova mi mater i Boga, uz riječi, da on nije općinski policaj, zapo# ceo me je tući štapom i šakama, svezao me u lance i zaprijetio mi, da ne smijem govoriti ništa, pa me odveo u zatvor u kotarsku isposta# vu. Idući putem psovao mi je opet mater. Prilazem liječničku svjedodžbu o ozledama, koje mi je nanio, kao i svjedodžbe od općine o mome do# sadašnjem ponašanju«. Umorstvo u Sarajevu. U četvrtak oko ponoći počinjeno je umorstvo u Sarajevu. Radnik u željezničkoj radionici Petar G'išić umorio je bri# jačkog obrtnika Ivana Ginala. Gi# nal se je nedavno zaručio i imao se uskoro vjenčati. Idući na večer od svoje zaručnice, dočekao ga jc u u# lici Vojvode Putnika Petar Glišić i razmrskao mu glavu letvom tako, da jc Ginal smjesta umro. Petar Glišić sa svojim drugom Tihom:# rom Trpkovićem je javio policaj# no! karauli na Kolodvoru, da na u# lici leži mrtav čovjek. Odmah su preduzet: izvidi, te je šefu kriminal# nog odjela dru Kelleru uspjelo, da u Petru Glišiću otkrije ubojicu, koji je priznao da je Ginala umorio radi ljubomora. Glišić je predan držav# nom odvjetništvu. Popis pučanstva u Hrvatskoj. — U petak započeo je u Zagrebu i u cijeloj zemlji popis stanovništva i stoke. Sam Zagreb razdijeljen jc na 254 okruga, a popis u cijeloj zemlji ima da bude dovršen najka# snije do 10. februara. Mezaristanski odbor u Sarajevu, izdavače putem dražbe u zakup tra# vu na muslimanskim grobljima le# žećim na južnoj strani Sarajeva dne 5. februara 1921. u jedan sat posli# je podne u prostorijama Vakufske centrale II. kat. Mezaristanski odbor. Konferencija kućevlasnika i nai# moprimaca kod ministra za socijal# nu politiku. 29. ov. mj. u 3 sata po# slije podne otvorio jc ministar za socijalnu politiku, dr. Milivoj Jova# Broj 250 — Bpuj „PRAVDA* — „ПРдВДл* nović, konferenciju u Beogradu, na kojoj se ima riješavati: l. Jednolič# no riješen je pitanja zakupa stanova uopće bez obzira na podjelu zaku# pača; 2. zakupi lokala za trgovine, profesionalne radnje i kancelarije; 3. o zakupnini cijenama uopće; 4. o zakupu soba i o samcima; 5. o rc# kviziciji stanova i 6. iseljavanje stranača i stanovnika drugih općina iz prenaseljenih gradova. Pitanje dalj# njeg oslobođenja novih zgrada neće biti predmet diskusije. Prava, koja uživaju vlasnici takovih zgrada (no# vozidanih) u pogledu određivanja zakupnine i izbora zakupaca ostaju i u buduće apsolutno neokrnjena. Na konferenciju pozvao je ministar sva zainteresovana udruženja. Ko# liko je nama poznato, nije pozvato ni jedno sarajevsko udruženje, koje bi imalo velika interesa na rješava# nju toga veoma važnog socijalnog pitanja. Sastanak udruženja zemljcposjed# nika. Pozivaju se svi zemljoposjed# nici da nefaljeno dođu na sastanak u petak dne 4. februaru o. g. u 2 sata po podne u sarajevsku kiracthanu. — Mjesni odbor. Ko zna što o mome sestriću H u# si A 1 i š i ć u, koji mi se kao vojnik na frontu, od 1914. nije nikad javio, molim, da mi to javi pismeno na adresu: Omcr Drobić, selo Pobrižje, kotar Sanski Most. Dobićc lijepu nagradu. U nakladi Jugoslavenskog Kom# pasa. Zagreb, izašla je ovih dana Zemljovidna karta Jugoslavije, koja sadržaje i definitivne granice naše države, obzirom na ispad plebiscita u Koruškoj i prema Rapallskom u# govoru. Mjerilo 1:1.500.000. Cijena K 10. . Kod vanjskih narudžba u# moljava se novac unaprijed dozna# čiti. Narudžbe prima Jugoslavenski Kompas. Zagreb. Strossmaverova ul. 61. Telefon 11—13. CIJENE PADAJU ! Papirnici D. i A. Кајоп, Sarajevo- Kralja Petra 19. stigla je velika količina prvoklasno« pisaćeg papira, bezuvjetno sposobnog za pisanje tintom kao: koncept-papir 11 kg težak, 1000 araka samo 3S5 K. kontokorent-papira sa 2 kolone 12 kg teškog 1000 araka 800 K. lani ranog kanelaj-parira 12 kg teško« 1000 araka 680 K. trgovačkog papira 10 kg teškog 1000 araka 520 K. te sav ostali pisaći materijal u vrlo jeftinoj cijeni. Prije kupnje na dru­ gom mjestu, uvjerite se u gornjoj papirnici. Vanjske narudžbe obavljaju ' se brzo i tačno. Pakovanje se ne računa. Dobar dan! i dobro zdravlje do# niječe, boli Vam odstraniti Fellerov Elsafluid i Elsa#pilule! 6 dvostrukih ili 2 specijalne boce ELsafluida 42 K. 6 kutija Elsa#pilula 18 K. Ideal svih sredstava za njegu lje# pote jesu: Fellerova Elsa#pomada za lice, naj’ača vrsta 15 K, Fellcrov pravi medicinalni ljiljanov mliječni sapun sa markom »Elsa« 19 K, Fel# lerova J’annochina#pomada za po# rast kose, veliki lončić 15 K. I ostali Elsa#preparati tvrtke Eugen V. Fel# ler, Stubica Donja, Elsatrg br. 310, Hrvatska, veoma su pouzdani i sva# ke preporuke vrijedni! Os. 1164,18.-00 MUSLIMANI ■= Oglas. Kotarski šeriatski sud u Sarajevu prodavati će običnom javnom dražbom na dan 24. februara 1921. u četvrtak u 10 sati prije podne (sudbena palača II. kat soba broj 52). 1. 1 . dio kuće i bašće u površini od 1 d. 386 m u Ulomjenici gr. ul. br. LXXlV/IO, kat. opć- Sarajevo, ali ne ispod 200.000 K. 2. Cijela kuća u Tubegovici ulici (glavna trafika) gr. ul. br. ХХХ1Х/74 kat- opć. Sarajevo ali ne ispod 700.000 kruna i 3. Cijele mulk nekret. u gr. ul. br. 231 i 238 kat opć. Butmir G. u površini od 21 d. 850 m. ali ne ispod 150.000 K. Uvjeti dražbe mogu se vidjeti uz vrijeme uredovnih sati kod kotarskog šeriatskod suda u Sarajevu. ’ j I ■ j ' I j I । ' i j Kotarski šeriatski sud. sjetile se GAjRETA i ■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■a■ Miševi, štakori, stjenice i žohari i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ jebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih miševa K 12’—, za štakore i miševe K 12.—, za žohare ruse i Švabe K 20.—. — Osobito jaka tinkturaza stjenice K 12 —. Za moljce po K 10.—, prašak za buhe po K 10'— i K 20'—, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 5 — i 12’—, Mast za uši na blagu K 5 — i 12’—, Prašak proti mrava K 10.—,Mast proti svrabu K 14.—. Razašilje pouzećem Zavod za eksport M. J U n k e r, Z a g r e b br. 16. Petrinjska ul. br. 3. U Sarajevu, dne 28. decembra 1920. | ЈДГ Mjesni zastupnici traže se! Izvor jeftinoće! Stiglo : prodajo se po sniženim cijenama: Pirinač, kafa, šećer kockasti u sanducima i vre­ ćama, kristalnoga šećera u vrećama, smokava, hurmi, limona i naranči. — Kod potrebe izvolite posjetiti veletrgovinu Abdurrahmanaga Hadži Prcić, Sarajevo, Bazrdžani 23. Centralna drogerija Braća Šahinagić PAPIRNICA ♦ » HAMDIJE KOPČI Ć A • ♦ Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 • preporučuje svoje bogato slovarište ф J svih vrsta papira, kancalarijskog i ♦ ♦ školskog pribora. — Naručbe se ♦ * £ obavljaju brzo i točno Cijene umjerene. Telefon 319. Trgovina medikamenata, drogerijskih i kemičkih proizvoda, robe od gume, zavoja i kirurg, instrumenata, kao i fotografskih aparata i potrebština. Ve­ liki izbor inozemskih safuna, parfumerije, kozmetičkih potrebština I spužvi. Skladište svih mineralnih voda i r. d. * * > Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 61» > ♦♦*♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦ našim starim i noАвvim mušterijama da smo otpočeli naš prijašnji rad na veliko kao i prije, te prema tome nuđamo na veliko kafu, Šećer kockasti (u sanducima), piri" nać, Petroleum te ostalu kolonijalnu i manufakturnu robu. Braća (Hasan) Pašić, Tuzla. Jeftinih Nudjamo odmah otpremljive iz Zagreba jorgana staklene ploče svakovrsnih, malih, velikih te vezenih razašiljem pouzećem uz snižene cijene. Tražite cijenike. Mehmed Slinić, jorgandžija. Sarajevo. HalaČi ul. 11. u svim mjerami, kao i staklarski kit, nadalje cilindere, me­ dicinske bočice i staklene Lončiće za mast, svjetiljke itd. Skladište čeških tvornica stakla i porculana WEISS i DRUG, ZAGREB,kraj paromlina. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu Dionička glavnica K 10,000.000 Podružnice u £3. Brodu i 0. JMovom Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS.i u inozemstvu. Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovolj­ nije. Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — ROBNO ODJELJENJE kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. - * * KancBlarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lipo. - Brzojavi: Trgočačka banha. Saraјеро. - Interurban telefon: Zli Odgovemi urednik; fbrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Daniel & A. Kajon, Sarajeva � https://kolekcije.nub.ba/files/original/e76ae79a2557ccf62f633fda47eb2646.pdf ed2493c8d0fd3bc270629bfe0e5ad120 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. Pojedini broj K. 2.— Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: godišnje K 180.—, na pola godine K 90.— (u Sarajevu): za našu državu godišnje K 200.—; za ino­ zemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ, Broj 13 (251) Telefon br. 842. čekovni račun post, štedionice 1119 Sarajevo, subota 5. februara 1921. (25. Džumadel-ula 1339.) Govor nar. poslaniha dra M. Spahe. DRŽAN U SJEDNICI USTAVOTVORNE SKUPŠTINE OD 28. JANUARA PRILIKOM RASPRAVE O IZMJENI PRIVREMENOG POSLOVNIKA. (Po stenografskim bilješkama.) Gospodo poslanici! Kad je pred* sjedništvoi Ustavotvorne Skupštine pristankom i onih grupa, na koje se vlada oslanjala, riješilo, da se na dnevni red stavi izbor odbora za iz* mjenu poslovnika, ja sam sa svo* jim drugovima očekivao, da grupe, na koje se vlada oslanja, imaju oz# biljnu namjeru, da iz poslovnika iz* bace sve one reakcionarne odredbe, koje ne pristaju jednoj Ustavotvor* noj Skupštini. Ja sam sc, gospodo, kao član toga odbora za nekoliko dana rada vrlo brzo razočarao. Ja sam vidio, da te izmjene poslovni* ka nisu izmjene poslovnika u nje* govim bitnim odredbama, protiv kojih su se glasovi čuii još odmah kod otvaranja Skupštine, već samo izmjene sporednih odredaba. Glav* ne odredbe ostale su sve iste. Na njima se nije smjelo apsolutno ni* šta mijenjati. To je načelna izjava zastupnika vlade u odboru i na to* me gledištu stajali su i predstavnici velikih stranaka u ovome domu. Kao g'avni razlog, zbog čega se ne smiju ove reakcionarne lodredbe privremenog poslovnika mijenjati, ističe sc sa strane vlade i sa strane predstavnika tih grupa, da zemlja treba da dobije čim prije Ustav. Brzo donošenje Ustava to je glav* ni razlog, zbog koga se nisu smjele mijenjati one odredbe, koje smeta* ju slobodu govora i koje ne daju mogućnosti, da se dovoljno svoje mišljenje izrazi. Brzo donošenje U* stava isticano je kao jedini lijek, kojim će se država da izliječi od silnih trzavica, i idući za tim glav* nim ciljem, za brzim donošenjem Ustava, odbor je primio skoro u ci* jelosti s vrlo neznatnim izmjenama čitav poslovnik u onome obliku, kako ga je vlada g. Vesnića donije* la. Vi imate, gospodo, izvještaj u svojim rukama i vi ćete vidjeti iz toga izvještaja, da su izuzev pitanja interpelacija, koje su vrlo ograni* čene, ostale sve odredbe, protiv ko* jih su sc čuli ovdje u početku gla* sovi, ostale gotovo posve nciz* mijenjene. Od brzog donošenja U* stava nadaju se i gospoda iz vlade i gospoda iz vladinih grupa, da će se zemlja izliječiti od svih zala, ko* ja u nioj postoje: financije će se krenuti na bolje, dinar će se pope* ti do tečaja al pari, nestaće korup* čije. Ne pita se, kakav će biti taj Ustav, glavno je samo da zemlja dobije čim prije Ustav. Ja ne mogu s tim nikako da se saglasim. Ja mi* slim, da bi bilo bolje da malo duže radimo na Ustavu, samo da zemlja dobije Ustav, koji će zadovoljiti velike mase naroda. Ja znam, gospodo, da sc ne može Ustav donijeti potpunom saglasno* šću i da sve grupe neće na taj U* stav pristati, ali je bezuvjetno po* trebno, da Ustav bude djelo spora* zuma što većeg dijela Ustavotvor* ne Skupštine. Treba da se na jed* nom nacrtu Ustava nađe što više predstavnika naroda, koii su iza* brani 28. novembra 1920. Kako da* nas stvar stoji, Ustav bi imao da bude donešen jednom neznatnom većinom, kako to propisuje § 65 privremenog poslovnika, odnosno sadašnji § 66, koji je i u novom pro* mijenjenom poslovniku ostao ne* promijenjen. dali izjavu, da za nas kao monar* histe pitanje zakletve nc igra ulo* gu, ali ja sam i u odboru naglasio, da ne bi trebalo u poslovnik unositi odredbe, kojima se izvjesnim gru* parna zatvaraju vrata ove Konstitu* ante. Vrata Konstituante treba da su otvorena svima predstavnicima, koje je narod izabrao i ne smiju se jednome dijelu ljudi, koje je narod poslao u Konstituantu, zatvarati ' vrata. Za nas ovo pitanje ne igra । Godina HI. nikakvu načelnu ulogu, ali bi nam I samo bilo milo, kad se ne bi na ovaj način zatvarala vrata Konstituante. Iznoseći ove glavne prigovore i ne upuštajući se u pojedinosti ovoga poslovnika u ime našeg kluba izjav# ijujem, pošto će se glasati o poslov* niku u cijelosti, da ćemo glasati I protiv ovako izmijenjenom poslov# i niku. (Pljeskanje kod Jugoslavenske I Muslimanske Organizacije.) 1 sve svečane izjave, koje su pri* premile naše državno i narodno u* jedmjenje, naglašavale su do sada, da treba Ustav da bude donešen brojno kvalifikovanom većinom. To je jasno izrečeno u Krfskoj deklara* čiji, u adresi Narodnog Vijeća i u odgovoru Nj. Visoč. Prestolona* sljednika na adresu. UsprKOs svima Povodom odgovora g. ministra 1 poslati oni, kojima nijesam mogao ovim svečanim izjavama i po pri* vremenom poslovniku Vcsnićeve Pribićevica glede čitanja Očenaša u ! zapovijedati. Došao sam tako i u vlade i po novom poslovniku, kako sandžačko#makedonskim školama Kragujevac i tamo sam godinu da* ga odbor predlaže, Ustav će se do* našao je g. nar. poslanik Dimitrije I na radio po svojoj savjesti. Ova je nijeti apsolutnom većinom glasova i POtpadi ć za potrebno, da na adresu stvar bila u javnosti dosta tretirana svih poslanika. Gospodo, ovakav j poslanika Korkuta uputi ove riječi: i to sa strane, koja je imala jednu način donošenja Ustava nc može | »Vaš potpredsjednik Skupštine bio i vrlo hrđavu tendenciju, koja je u je sudac ovdje u Kragujevcu i u I našim redovima na jedan vrlo ne? nikako da urodi ciljem, za kojim i* de, barem prividno, i vlada i grupe, njegovom prisustvu kao moralan način sijala smutnju. Ovo na koje se ona oslanja. Ustav treba suca vješane su šumadij* je, gospodo, s moje strane jedna u prvom redu da donese zadovolj* s k e žene i djeca.« Ova je iz* svršena stvar, a onaj koji to još i java izazvala buru protesta i nego* i sad tvrdi, svjesno govori je* stvo, da donese dobro raspoloženje u široke mase narodne, a to će biti dovanja poslanika naše organizaci# dnu neistinu i ja mogu samo je, a predsjednik je g. Popadiću od* , žaliti što se može naći jedan posla# samo onda, ako se veliki dio narod* uzeo riječ. Malo kasnije uzeo je ri* nik, koji u ovom domu svjesno go* nih predstavnika složi u jednom na* crtu Ustava. A to neće, gospodo, ječ g. dr. Hrasnica i dao ovu izjavu: j vori jednu notorno uglavljenu ne# »Jedan od naših, nažalost, kolega istinu.« biti nikada u onome slučaju, ako se Izjava g. dra Hrasnice pozdrav* iznio ie da sam ja u doba, dok su 1 taj Ustav izglasa samo većinom od Šumadinci lili krv, bio u Kragujev* Ijena je burnim odobravanjem i od polovine narodnih prjedstavnika. Takav Ustav neće moći da zadovo* cu sudac i da sam ih vješao. Šta je strane poslanika izvan našeg kluba, dalje rekao ne znam. Gospod*), isti# ! a Popadić je ušutio kao ribica. Ti* lji široke mase narodne, a još će gore da djeluje na te mase, kad vi* na je od svega toga samo to, da sam mc ie i skupštinskim zapisnikom o? ja bio asentiran kao austro*ugarski vjekovječena jedna kukavna izmi# de, da ovim privremenim poslovni* vojnik, da sam poslije postao oficir šljotina naših političkih protivnika. kom, odnosno poslovnikom, kako i poslan onamo, kuda su me htjeli To i ovdje bilježimo. ga je odbor za izmjenu predložio, gaze više puta svečano data obeća* nja. Ako, gospodo, hoćemo mir i spokojstvo, ako hoćemo zadovolj* stvo u širokim narodnim masama, onda se ovako data svečana obeća* nja, kako u Krfskoj deklaraciji, ta* —ib. Gg. čitatelji će mi oprostiti, I mi ćemo se zadovoljiti samo time.. ko i u dresi Narodnog Vijeća, ne bi što ću da se na ovom mjestu osvr# ' što ćemo da neke stavove podvu? smjela na ovako grub način gaziti. nem na jedan članak — »Domovi# ! ćemo. U 10. broju »Domovine« od U ovoj osnovnoj odredbi poslov# ne«. Znam da to ne zaslužuju njene 27. pr. mj. stoje na uvodnom mje# nika, proti koje su se najjači glaso* gose, znam da to ne zavrijeđuju ni stu i ove riječi: »Konstatujući ove žalosne činje# vi ovdje čuli, nije odbor apsolutno njeni urednici, ali uza sve to se je ništa izmijenio. Mi smo, gospodo, vrijedno pozabaviti njenim uvodni* niče moramo priznati, da i naš po# kom »Beograd šuti«, jer zgodno ilu* ! ložaj, kao jednog nezavisnog mu# pokazali dovoljno predusretljivosti, kad smo od svog prvašnjeg zahtje* strira razočaranje i onih, koji slimanskog lista, nije ni malo zavi* va odustali, da se za Ustav traže htjedoše biti veći papa od pape: dan. I mi se nalazimo u jednoj dvije trećine, i zadovoljili se sa tri koji htjedoše biti veći Srbi od Srbi* mučnoj dilemi. S jedne strane eklatantna nesposobnost »Pravda# petine, da sc barem formalno udo* janaca. Početkom novembra prošle godi* I ša« za vođenje jedne razumne i volji datim obećanjima u malo prije pomenutim proklamacijama. Ni ne pokušao je g. Šerif Arnautovlć, , plodne politike, a s druge opet jedna vlada ni njezine grupe nisu na to da učini posljednje napore, kako bi nerazrješiva zagonetka pred kojom pristale, i ako je vlada sastavljena bacio veo zaborava preko svoje au* I začuđeni stojimo. Beograd autentič# u polovini od one stranke, koja je stro#madžarske prošlosti: pokrenuo | no i odavno znade, kako je nama malo prije izbora od 28. novembra je svoju »Domovinu« u nakani, da muslimanima od oslobođen i a do i u svoj program uvrstila tačku, smrvi našu organizaciju i uništi nje# danas, znade, koliko smo štete ima# prema kojoj se mora Ustav donijeti no vodstvo. Nije bilo sredstva, ko# li i muka pretrpili. Sve to Beograd jeg se nije latio u toj svojoj očaj* znade, ali Beograd još uvijek kon# brojno kvalifikovanom većinom. Prema tome se jedna od grupa, na ničkoj borbi za ponovno oživljenje, zektventno ćuti. A i mi smo m n o# koje se vlada oslanja, iznevjerila a kulmen je njegovih podvala u i g o ćutal. Pokrenuli smo naš list i svome vlastitom programu. Ja sam tvrdnji, da je naša organizacija pro* bili duboko uv’ereni, da će samom našom pojavom, korektnim i lojal? tudržavna i izdajnička. U šupljoj već u početku svoga govora sporne* nim našim držanjem i pisanjem nuo, da su izmijenjene samo ne* svojoj »prvoj ri:eči« osuo je drvlje i kamenje na našu »ćoravu« politi# sve krenuti na bolje. Uka* znatne odredbe. Te izmjene nas, ku i navijestio ništa manje, nego da hulili smo, da nas časovi to zavedene gospodo, ne mogu zadovoljiti i ja »veledušni Beograd, duša i centar muslimanske mase osude, ali smo neću da se upuštam u detaljno pre* tresanje toga izmijenjenog poslov? naše kraljevine, veljan je da prema bili tvrdo uvjereni, da če naš ispra# van rad muslimanima donijeti us# nika iz jednostavnog razloga, što je muslimanima povede bratsku politi? zakHučeno, da sc diskusija vodi en ku: voljan je da zaboravi vratolom* pjeha; držali smo da će Beo* ne skokove i netaktičnosti »Pravde« grad progovoriti. block, da se o čitavom poslovniku Mi smo se specijalno nadali, da od jedamput glasa. Kod takova na* i njene organizacije.« Udesio je čina pretresan i a poslovnika nije, »takt i rad prema novim prilikama« će baš zbog nas promijeniti bosan* gospodo, moguće iznositi prigovore i do ogavnosti se umiljavao onima, ska vlada svoju politiku spram mu* koji »o našem položaju i o p* slimana i vjerovali smo, ako to ne pojedinim odredbama poslovnika. Ja se stoga zadovoljavam ovim stanku u državi odlučuiu«. U učini, da će je na to natjerati Beo* glavnim prigovorom, koji se tiče o* jednoj mu ruci bijaše baklja, kojom grad. Beograd i dalje ćuti, ali mi ne snovnih odredaba poslovnika i jed* je kadio i gdje treba i gdje ne tre# možemo više da ćutimo. Hoćemo ne druge važne odredbe, koja je ba, a u drugoj nož, kojim — i s bo# da reknemo, da o s i m k r u p n i c a> dala povoda trzavicama u ovoj U* ka i s leđa — nesmiljeno udarao na koje tište sve muslimane, našu organizaciju. Pa kakav je re# ima i sitnica od značaja, koje stavotvornoj Skupštini. Ostala je naime neizmijenjena odredba o za# zultat te njegove »pametne« politi# se događaju i koje najodanije mu* ke? Da ne moradnemo reći mi, da* slimane vrlo neugodno iznenađuju, kletvi. Mi smo, gospodo, u onoj a najviše to, što se muslimani od# sjednici, kad se polagala zakletva, jemo, riječ njegovoj »Domovini«, a Шсга dra Krasnice pred Honstituantom. Elfadlu mo šeh'det bihil-adou. �Страна 2 — Strana Бпој 251 — Вгеј „ПРАРДА* — „PRAVDA* bacuju, a one ličnosti, koje su nam najviše zla učinile, privlače i sva? kom prilikom odlikuju. Zbog ovak? vog ćutanja trpi ne samo naš nego i interes cijele države, jer ovo ću* tanje tumače neprijatelji naopako. Narod, ko;; je uvrijeđen i potišten, sklon je, da podlegne sugestiji an­ tagonizma, koju vješti agitatori ho? će u njemu da umjetno stvore. Čini nam se. da još ni sada na mjerodavnom mjestu ili neće ili ne umiju, da važnost Bosne i Hercegom vine za našu državu potpuno shvate, a dobar je dokaz za to i ta okolnost, što sc ovih dana u ozbiljnim krm govima spominju kao kandidati za predsjedništvo zemaljske vlade Iju? di, koji su ne kao ljudi nego kao političari i kao upravnici za to inje? sto skroz nemogući. Dakle i opet jedna nova zagonetka! Jedan veliki Englez rekao jc, da ima stvari iz? među neba i zemlje, koje niko shva? titi ne može, a u ovu kategoriju ču? da spada sigurno dosadašnja musli? manska politika bosanskih vlada i stereotipno ćutanje Beograda, koje bar mi ni na koji način razumjeti i shvatiti ne možemo.« * Truba li kakva posebnog razlaga? nj a. da se gornjim riječima desavui* še cijelo dosadanje pisanje »Domo? vine«; treba li prema tome još ka? kva dokaza, da naša politika nije bila, a ni sad nije bez jednog dubljeg razloga ? Da, da, Beograd šuti - i to je ono. I | i i | ' i I , što ne razumijemo ne samo mi, ne? go eto čak ni jedna »Domovina«. »Beograd šuti«... Da. da, Beograd šuti, i to jc ono, što nameće izvjesnu rezervu ne sa? mo Hrvatima iz naše organizacije, ne samo trpećim našim masama, već i onima, koji su od početka svog političkog rada bili skloniji Srbima i koji se svog srbofilstva ni jesu od? ricali ni onda, kad je sudio Potio? rekov prijeki sud i kad su mnogi Srbi pravoslavni bili sitniji od ma? kovog zrnca. 1 to je ono, što mi jc makar na? kon tri mjeseca, drago čuti iz usta dra Hasanbegovića; ono. što ubija svaki polet i svaku nadu, da čc u držanju Beograda naći moralnog o? slonca iko. ko nije spreman, da a? mina na sve što se nekom i nekom prohtije. Beograd kanda šuti radi toga, što poput negdašnjeg pobjed­ ničkog Rima traži svoje parije: šuti, jer je uobražen i jer u najosudnijim momentima udara ostrakizmom jednog Protića samo stoga, što ho? će da gleda preko sadašnjice i što bi htio da izgrađuje sigurniju budućnost naše zajedničke kra? livine. Odbijam svečano tvrdnju »Domovine« da je naša politika o? nemogućila g. Protića i primam na znanje samo to, da i po njenom shva tanju Beograd previše šuti. Ili se možda varam? Ili možda g. Pašić zaista vodi s v o j u, a ne do? sadanju »demokratsku« politiku? Sakib Korkut. Primjeri. 1. Jedan naš čovjek iz provincije došao u Sarajevo, pa dođe u jednu srednju školu, da vidi sina. Direk? tor ga škole primi vrlo prijazno i dobavi mu sina. Dok je sina pustio, da se s ocem vidi i porazgovori. za? podjene direktor sa našim čovje? kom mali razgovor. Lijepo je to od vas, što školu? jete sina! - - Nije mi jedini on na naukama, gospodine. Stariji mi sin uči medici? nu u Zagrebu, a još mi i jedina kći uči u ovdašnjoj Višoj Djevojačkoj Školi — ponosno pripovijeda otac. — E, to vas stoji mnogo truda i troška! primjećuje direktor. — Sigurno. Pomaže mi »Gajret«, ali ja snosim mnogo troškova. To mi je i dužnost. Draže mi je, da ih izvedem na pravi put, makar i ku? bureci, nego da im neprosvjećenim ostavim i veliki imetak. - Živio čovječe, kad ovako shva? taš svoju roditeljsku dužnost! — klikne u zanosu direktor i našemu čovjeku vruće stisne desnicu. 2. Imeovana jedna učiteljska pri? pravnica muslimanka učiteljicom u nekom mjestu u provinciji. Prije nego ie pošla na svoje određeno mjesto, svrati se na zemaljsku vla? đu nekom referentu, da ga zamoli, da joj doznači doplatak i za majku. Dobro, reče referent, ali mora onda Vaša mati s Vama zajedno ži? vjeti i da je Vi izdržajete. Pa sigurno, gospodine, jer me? ne jc mati od svojih deset nokata izdržavala na školama dok sam evo stekla svoju vlastitu zaradu, a sada je moja dužnost, da ja nju uzdrža? jem dok smo žive, - reče ponosno djevoika. Zaista lijepo gospođice. Mogli biste mnogima biti primjerom! — rekne referent u potpunom prizna? nju. Učitelj. Iz Sandžaka i Makedonije. O »OČENAŠU« U SANDŽAČKO? MAKEDONSKIM ŠKOLAMA. Povodom moje aluzije o gornjoj stvari, uzeo je odmah riječ g. mini? star Pribićević i prema s t e n o? g r a f s k i m bilješkama rekao ovo: »G. poslanik Korkut izvolio jc ka? zali u svom govoru, da u pojedinim dijelovima naše države prisiljavaju školske vlasti muslimansku djecu, da mole očenaš. Kada bi ova izja? va g. poslanika bila tačna, kad bi se osnivala na činjenicama, nema sum? nje, da bi takvo stanje i takve mje? re diskreditovale našu državu. Ja ne mogu misliti da je tendencija g. poslanika bila, da se izazove takva impresija u inostranstvu (!) i kod kuće, ali sam dužan, da kao šef mi? nistarstva prosvjete ovdje pred na? rodnom skupštinom izjavim, dane postoji nikakva naredba i da ne postoji ni ta p ra k s a, da se muslimanska djeca sile na to, da mole očenaš. Sta više, svi inspek? tori i svi nadzornici im adu, što se tiče vjerske tolerancije, stroge in? strukcije i mislim da se te instruk? čije u potpunosti provađaju. Do ovoga časa, a ja sam već šest mjeseci ministar prosvjete ako ne i više, nisam dobio nikada nikakve žalbe u tom pogledu. Ja dopuštam, da može biti zloupotreba u svakoj administraciji, pa ih može biti i u prosvjetnoj, ali kada se do? godi kakva zloupotreba, onda je dužnost narodnog poslanika, da na I to upozori i da iznese konkretne 1 činjenice, da traži remeduru, ali mi? slim da ni je u redu, da se paušalno baca sumnja na cijelu našu pro? I svjetnu administraciju i upravu na? ših škola. i Ja odbijam ovu tvrdnju gospodi? na Korkuta i kao ministar prosvjete j mogu da izjavim, ako ima gdje ka? kvih zloupotreba, da ću ih ispraviti u koliko mi sc te zloupotrebe sa? opšte.« Povodom ove izjave g. Pribićevi? i ća uzeo sam ponovno riječ i prema • stenografskim bilješkama iz? : javio slijedeće: »G. ministar pro? svjete krivo je shvatio moje riječi. (Graja kod demokrata.) Ja držim, da su stenografi dobro uhvatili mo? je riječi, pa ćemo vidjeti kako su • one zapisane. Ja sam rekao ovo: »mi ' ne bismo imali ništa proti tome, kad bi se svaki dan u konstituanti obav? i 1 jala zakletva, kao što se u nekim ; krajevima vrši očenaš u školama, koje su interkonfe.sionalnc«. Ja se I prema tome ograđujem, da sam i? mao tendenciju, da i unutra, a ka? ; mo li prema vani prikazem, da se u našoj državi ide za tim, da se na? ' rušava konfesionalni mir. Ja sc o? građujem proti tome i izjavljujem I da nisam imao te namjere, niti sc ; jc to moglo zabilježiti. Sto su tiče izjave g. ministra Pri? i bićevića, da njemu kroz šest mjese? i ci nije ništa pisano i da uopće ni? 1 šta ne zna o ovim pritužbama, ja i upućujem g. ministra na predstav? I i 1 . 1 i ! i j ke. koje su prije godinu dana i po? slije više puta predavane njegovom pretšasniku i u kojima se traži, da sc muslimanska djeca ne pri si? 1 j a v a ј u da prisustvuju u školi onda, kad sc moli očenaš. Ako g. ministar nije znao za ove pritužbe, neka ih potraži i naći će ih u ar? hivu.« * Time je bio završen ovaj obra? čun sa g. Pribićevićem. kojem mo­ ram priznati dobru volju da stane na put ovoj anomaliji i kojem bih želio pružiti zatražene k o n k r e t? ne slučajeve, da njegovi pot? činjeni organi ne bunda ju njegovih naređenja. Stoga apeliram na sve pri jate! ic u Sandžaku i Makedoniji, da mi jave sve slučajeve, gdje poje? dini učitelji svojim nastranim dr? žanjem odbijaju našu djecu od ško? le. Ove ću pritužbe podnijeti g. mi? nistru u jednom pismenom upitu, u kojem ne će biti iznesena imena onih, koji mi te slučajeve saopće. Ta ću pisma zadržati za sc. a pri? jatelje molim, da mi jave samo su? štu istinu. Apeliram na sve, koji vode raču? na o našem prosvjećivanju, da mi gornje slučajeve jave što moguće prije, uputivši mi ih ovamo. Beograd. 29. januara 1921. Sakib Korkut, nar. poslanik. ŽANDARMI UBIJAJU NEVINE. DRUGO PISMO IZ GILJANA. (Preštampano iz »Haka«.) Sa ovim drugim pismom daću Vam još neke detalje o zlostavlja? nju koje se vrši u našem srezu. Isti žandarmerijski od? r e d koji je sa svojim vođom kre? nuo u potjeru na kačake pošto su počinili one strašne nasrtaje nad mirnim seljacima u selu Bijagonce otišli su u selo Bozović. koje se na? laži u reonu opštine Bitnja, ušli u kuću Sadika Bajrama otjeravši ga od kuće sa njegovim sinom Ramizom. Pošto se nisu zadovoljili samo sa tu? čom, to su pokušali i da ubiju Ra? miza i u toj namjeri ranili ga na četiri mjesta bajonetom. On se sa? da nalazi u teškom stanju u giljan? skoj bolnici, gdje ga liječi opštinski Ijekar. U istom selu tukli su u kući Bisli? ma Jonusa, Jonusovog sina i tako ga povrijedili, da je poslije nekoliko dana u srijedu 5. pr. mj. - umro u giljanskoj bolnici. Bislimova žena također je istuče? na i ranjena bajonetom u ruku. Zatim su izudarani: Hizir Kadri. Islam Zekir. Sokol Abdulah i Scmsi Abdulah. Iz ovog sela otišli su u selo Go? den, opština Šurlan, i u mjesto da gone kačake, odveli su mirnog se? ljaka Nuša Šakira, njegovog sina Sejdija, koji se vraćao sa kupljenim parom volova, i njegovog strica Rahmana, koji se vraćao iz vodeni? ce. Ovima su priključili i Haj rima Ba jazita, iz istog sela, i zatim i h sve poubijali. Ovi zločini koji sc čine od s t r a? ne državne vlasti dovode nas do očajanja i nagone nas da prosta? nemo vjerovati u svaku dalju egzi? stenciju. Strahujući da će se ovakvi zločini ponavljati - seljani naše okoline, da bi sačuvali svoje živote i čast, biću prinuđeni da pobjegnu iz svo? jc otadžbine. Oni su se obratili mol? bom sreskom načelniku, a opširno i depešom u Beograd, i molili za dejstvo da se pošalje komisija, koja će vršiti uviđaje na mjestima, gdje su počinjeni ovi neredi. VLADINE MJERE ZA GONJE? NJE ODMETNIKA. »Politika« od 1. ov. mj. javlja, da je ministar unutrašnjih djela iz? dao »objavu«, kojom sc svi odmet? nici pozivaju na predaju najdalje do 10. marta ove godine. O sadrža? ju te »objave« kaže »Politika« ovo: »I protivnom slučaju slaće se u mjesta, gdje i dalje budu odmetnika, žandarmerija i vojska, koja će upo* trijebiti sve mjere, da se anarhija iskorijeni. U »objavi« sc predviđa opšta a m n e s t i j a z a sve kriv? c c i z v г c m e л a okupacije p a z a k 1 j u č u n o <1 o 16. a v g u? st a 1919. g., kada je p rogi a? i i ! i ; I ; i š e n Ustav za sve krajeve. Od toga sc izuzimaju opasni zlikov? ci, optuženi za ubistva, kojima se oprašta smrtna kazna, ali se predaju ređosmim građanskim sudovima, koji moraju izreći presudu najdalje za četiri mjeseca od dana predaje. Ko se ne preda, veli sc dalje u »objavi«, ostaće bez milosti i biće gonjen do istrage. On navlači ne­ sreću i na sc i na svoju porodicu, i na svoje selo i na cijeli svoj kraj Jer ako se odmetnici do određenog roka ne budu predali vlastima, na* staćc gonjenje vojskom i žandarme« rij om i građanskim potjerama. Po­ tjere će obuhtatati i susjedne okru? gc, zatvoriće se prolazi i staze, pre? tresuće se kuće i sela, šume i pećine, i skloništa svake vrste. Odmet? nici će biti ubijani i hva? tani. a porodice njihove raseljavane. Raseljeno će biti čitavo selo, a k o o d? m e t n i k a k r i j c i b r a n i. Po ta? kvim selima u mjestima biće na trošak njihov razmještena vojska, koja će ostati tu dokle god se od? mctnici ne istrijebe.« OGLAŠENI ZA HAJDUKE. »Službene Novine« broj 22. ob? javljujc riješenje načelstva okruga metohijskog br. 12.124, kojim se o? glasuju za hajduke slijedeći odmet? nici toga okruga, pošto se nisu htje? h predati do datog im roka. U tom se aktu rješava: » Da se Isljam Zagrada, Adem isljam, I• mer Isen, iz sela Žaca; Met Braimov, Usen Redžin. iz sela Belog Lukavca; Ali Meta, Daut Meta- iz sela Rudice; Binjak Alija, iz sela Kovraga; svi iz opštine đurakovaČke: Ram Beka- Asan Beka, Bard Ju| suf, Asan Rama, iz se]a Rodnog Brda; Muš Tair, Ali Bajram, iz sela Vrela; Mus Feka. iz sela Ljubovija; Mus Tair, Sakoi Rama, iz sela Male Jablanice; Jusuf Vejsel, iz sela Radavca; svi iz opštine radavačke; Jusuf Alija Bajramović. Zumber Usen Bajramović, Met Usen Bajramović- Feriz Usen I Bajramović- Uka Suljov, Ali Alil, Sinan Bošnjak, Bajram Galić, iz sela Istoka; A| mer Alij, Alija Kamber, Ram Kambcr, iz sela Dragoljevca; Mon Kajtaz, iz sela BeI tog Polja; Bajram Ajđin, iz sela Verića; - svi iz opštine istočke; Nek Beriša, Sokol I Rama, Ljut Muarem, Musdi Sulejman, iz 1 sela Krajine; Zejmil Kakić, Misin Becin, iz I sela šaljinovice; Asan Redža, Bajram Soj kol, SukaMurtezjović, iz sela Sušice; Kaj। taz Ahaz, Abdul Idriz, Sali Idriz. iz sela i Ukće; iz opštine rakoške; sreza istočkog. ovoga okruga, od danas oglase za hajduke i da je slobodno svakome ubiti ih. Biljsšhe. »Koranska pomraćenost mozgo? i va«. Beogradska novina »Jugoslo? i venski Pijemont« od 2. ov. mj. ima ; uvodni članak pod naslovom »Si? novi mraka«, u kome stoji ovo: »Kada smo gledali odžu Korkuta ; kako sa čalmom na glavi i desnom rukom upravljenom prema Meki i strašnim jednim glasom izražava povređenu čast i religiozna čuvstva muslimanskog kluba »što se u ško? lama mora čitati »oče naš« bez ob? žira na to što tamo ima musliman? I ske dece«, činilo nam se da gleda? ino one odže i uleme koje su nekad istim- dvakovim glasom pozivali. Sultana Omara da zapali Alcksan? drisku Biblioteku. 1 posle toliko vukova borbe što ju ' je vodilo čovečanstvo i naša nacija, u o v o m d o b u civilizacije, i taj ođža sudi u našem par? i lamentu i hoće da upravlja na? šim životom. Hoće da ga uputi pravcem koji bi nas vodio u ono doba kada .su sultani i uleme, koji­ ma se Korkuti još i danas zanosu, zapalili Alcksandrisku Biblioteku i za toliko vukova upropastili čove? čanstvo. A. u ime kojih prava govore ovi Kudi i sede u našem parlamentu? Jednostavno radi toga što jc tur? i ski zavojevač pet stotina godina u? propaštavao našu zemlju i duh, i ! stvorio tako mogućnosti da se f o r? I mira koranska pomrače? : n o s t mozgova, daseosnujc I muslimanki klub i d a p o* ! stoje razni Korkut i.« Na ovako pisan je može sc čovjek 1 j grohotom smijati, i ljutiti, i pso? �Бро» 251 — Broj vati i sažaljcvati. Ali to sve ništa ne pomaže. Jer oni kažu, da su naši mozgovi koranom pomračeni. Koli? kogod se mi trudili da im dokaže? mo, da je sramota po civilizaciju sto puta veća, što se danas piše sa ču? đenjem, da jedan hodža sjedi u na? šem’ parlamentu u doba civilizacije i što se protiv svih historičkih do? kaza opet preživa izmišljotina krš? danska, da je hazreti Omer zapalio Aleksandrijsku biblioteku; koliko? god se mi trudili da dokažemo, da jc baš ara p sk o ?i sI a msk a kultura činila most između prosvi? jećenog starog grčkog vijeka i re? nesanse znanosti i umjetnosti počet? kom novog vijeka, čime je onemo? gućila sredovječno zapadu o?krš? dansko ubijanje slobodnog duha; kolikogod mi njih potsjedali, da o? pet pročitaju »Petra Velikog« od Merežkovskog, gdje će se naučiti, da je u tadanjoj istočno?pravoslav? noj Rusiji vladalo toliko užasno vjersko mračnjaštvo, kao nikada i nigdje na svijetu sve nam je to uzalud. Sto god mi rekli, ne vrijedi, jer dolazi iz »koranski pomračenih mozgova«. Mi ovo i ne pišemo, da njih po? pravimo, nego da ih pokažemo bradi muslimanima, šta sve. mogu da izlanu. Neka se muslimani nima? lo ne zbunjuju radi ovakih riječi, jer mi ćemo ih moratj još mnogo gorih gutati. I neka mole samo Al? laha, da jednoć dođe i taj čas. kad će iz tih kršćanskih pera kanuti ko« je humana riječ. Da se tužimo na beogradskog cen? zora, što propušta u javnost ovako drsko vrijeđanje naše najviše vjer? ske svetinje! Koja fajda, kad nas ni čuti neće! ,ПРАВЛА“ - „PRAVDA- j • I ! ! . : ' • i I j I : ' : i ; •«■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■ =• MUSLIMANI ■: ; sjetite se ј GAJRETA ј Politici pregled. | UNUTARNJI. Ustavotvorni odbor. 31. prošlog mj. obavljen je izbor za ustavotvor? ni odbor. Izabrani su od radikala jedanaestorica i to: Dr. Vesnić, Đu? ričić. Ljuba Jovanović, Nastas Pe? trović, Diša Trifunović, Dr. Mom? čilo Ninčić, Dr. Laza Marković, Mehmedbeg Alija, Mijodrag Đuri? čić, Dr. Jovan Radonić, Velja Vuk? čičević; od demokrata su izabrana isto jedanaestorica: Ljuba Davido? vid, Dr. Voja Vcljković, Mileta Jak? šić, Dr. Zerjav, Ilija Šumenković, Juraj Dcmetrovid, Karabegović, Dr. Svetislav Popović, Dr. Voja Marinković, Pavle Anđclić: od ju« goslavenskog i narodnog kluba iza? brana su četvorica: Sušnik, Dr. La? ginja, Dr. Dulibić Aihte, Štipan Vojnić; od komunista sedmorica: Dr. Sima Marković, Dr. Živa Jova* nović, Pavle Pavlović, Lovro Kle? menčić, Dr. Triša Kaclerović, Filip Filipović, Sima Miljuš; od zemljo? radnika četvorica: Dr. Mihajlo A? vramović, Dr. Bogoljub Vošnjak, Milan Bošković, Joca Jovanović? Pižon; od socijalista Etbin Kristan; od republikanaca Dr. Jovan Gjono? nović; muslimani su izabrali: Dra Mehmeda Spahu, Dra Halidbega Hrasnicu i Fehima Kurbcgovića. Ovaj odbor ima zadaću, da izra? di nacrt ustava, koji će predložiti konstituanti na pretres. Predsjednik konstituante Dr. Ivo Ribar odgodio je dotle sjednicu konstituante, a o? vom odboru dao četrdeset dana vremena za njegov posao. Izjava Narodnog i Jugoslaven? skog kluba. Prije izbora ustavotvor? nog odbora dao je dr. Drinković u ime Narodnog i Jugoslavenskog kluba ovu izjavu: »Prema zaključku sabora kraljevine I Irvatske, Slavo? nije i Dalmacije te Narodnog Vije* ča u ime Hrvatske, Slavonije i Dal? macije sa Istrom i Međumurjem te Bosnom, Hercegovinom i Sloveni? jom ova konkstituanta ima da izradi ј | i i 1 i ustav naše države sa unapred usta? novljenom kvalifikovanom većinom izabranih zastupnika na način, koji isključuje majorizaciju svakog ple? mena i svake konfesije. U suglasju sa ovim zaključkom je izjava pred? sjednika vlade kraljevine Srbije g. Pašića učinjena dne 17. oktobra g. 1918. u londonskom listu »Morning? post«, a koja među ostalim glasi: »Ovim svečano izjavljujem: Kada budu Srbi, Hrvati i Slovenci slo? bodni, biti će im priznato pravo sa? moopredelenja ... Skladno onome što prethodi, ne samo što ne želimo da vodimo imperijalističku politiku, nego mi ne ćemo čak ni to, da ma kakvim načinom ograničimo pravo samoopredcl<]ja Hrvata i Slovena? ca ili da ostanemo do kraja pri krt? skoj deklaraciji, ako bi to bilo pro? tivnb njihovoj želji.« Adresa Na? rodnog Vijeća od 1. decembra 1918. g. Nj. kraljevskom Visočanstvu Re? gentu i njegov odgovor na istu sve to potvrđuje i usvaja, jer je u jed? nom i drugom svečanom aktu spo? menuta ustavotvorna skupština, a gore spomenuti zaključak ustanov? Iju je kakva ona mora da bude i što ima da radi. Dakle u ovoj konstitu? anti ni jedan zastupnik naroda nije ničim spriječen u vršenju svoje duž? nosti. Naprotiv svemu tome članovi te konstituante, ako su htjeli da su? djeluju u radu ovog doma, morali su se pokoriti polaganju zakletve i jednom poslovniku, koji jc namet? nut od vlade i napokon popunjen bez mogućnosti da u tom radu su? djeluju i oni zastupnici, koji su se držali svojih obaveza preuzetih od naroda. Prema tome mi smo se po? laganjem zakletve pokorili samovo? Iji, koju ne priznajemo zakonitom, a to smo učinili sa namjerom, da se čim prije samovolja ukloni i da se ustav može izraditi i izglasati ona? ko, kako je naš narod utanačio ka? da je stupio u današnju državnu za? jednicu. Svaki drugi način donose? nja ustava mi bi smatrali u ime na? šeg dijela naroda neprihvatljivim, Pod tom predpostavkom sudjelovat ćemo u izboru za ustavni odbor.« Kako dugo će trajati konstitua«? ta? Iz Beograda javljaju: Premda je predviđeno, da se konstituanta pre? tvara u zakonodavnu skupštinu čim izglasa ustav, ipak se u parlamen? tarnim krugovima tvrdi, da će se nakon toga odmah preći na rad oko novog izbornog zakona, poslije če? ga bi odmah imali biti raspisani no? vi izbori. Računavši, da će rad oko ustava iziskivati vrijeme od 4 mje? seca a oko izbornog zakona mjesec dana, to bi svršetkom ove godine i? mali biti izbori za pravi parlamenat našeg kraljevstva. (»Jug. List«.) VANJSKI. Sjedinjene Države i raskralj Ni? kola. Iz Washingtona javljaju: Via? da Sjevero?američkih Ujedinjenih Država kona no je odbacila diplo? matsko i konzularno svojstvo pred? stavnika bivšeg kralja Nikole pošto jc Crna Gora ujedinjena u kraljev? stvu Srba, Hrvata i Slovenaca. Kemalistička vojska. Po vijestima iz Carigrada. Kemalisti su izvanred? no dobro organizovani. Budžet nji? nove vlade doveden je u ravnotežu sa principima i izdacima od 52 mi? lij ona turskih funti, pošto su po? višeni porez i takse. Broj činovnika znatno je smanjen, a plaće protiv? no događajima u Carigradu su re? dovito plaćeni. Isto i armija je do? bro obučena i dobro oboružana. O? ružje i municija dolazi preko armen? ske i ruske granice. Izgleda da ke? malisti dolaze sve više pod utjecaj svijeta, s kojim stoje u neprestanoj vezi. Kemakpasa i konferencija u Lon? ■ donu. Iz Pariza javljaju: Kemal pa? ša je za učešće na konferenciji u Londonu postavio uslove, da čari? gradska vlada podnese ostavku i da samo delegati angorske vlade prisustvuju konferenciji. Dok ргс? govori traju naredio je obustavu neprijateljstva na poziciji protiv Francuza u Mezopotamiji i Engle? za. Engleski su zvanični krugovi Kcmalovim držanjem nezadovoljni. Američke republike i Savez naro? da. U krugovima Saveza naroda u Ženevi pokazuje se uznemirenost u pogledu držanja nekih manjih ame? ričkih reoublika spram Saveza na? Страна 3 — Straaa ' roda. Ako Argentina ostane sa stra? novni pregled svih stanova u gradir i ne i Sjedinjene Države isto ne pri? Sarajevu. Komisija, koja će obaviti ! stupe Savezu, postoji bojazan, da taj posao, sastavljena je od ove go* će i druge američke republike slije? : spode: Vojislav Petrović, inžinjer? diti primjer Argentine, pošto bi i? ski major, Jovo Mačkić, referent nače postao težak njihov položaj. kod stanbenog ureda i Đorđe Đu? Ipak se misli, da Sjedinjene Države rić, činovnik zemaljske vlade i pe? neće provoditi trajno svoje dosada? četi će sa radom u srijedu 2. o. mj. šnje držanje, čime bi se moglo pri? Poziva se građanstvo, da toj komi? šiji u svakom pogledu izađe u sus? donijeti olakšanju situacije. ret i da joj dozvoli slobodan pre? Panislamski kongres. Dopisnik i »Timesa« javlja iz Carigrada, da gled stanova, jer će u protivnom u Sivasu pod predsjedništvom biv? slučaju snositi zakonske posljedice. Odlikovanje generala D’Esperija. šeg šciha Scnusije E1 Scjid Ahme? da održan panislamski kongres. Iz Beograda javljaju: Regent Alek? Senusija je bio predstavnik turske sandar odlikovao jc generala D’Ee? vlade a osim njega bili su na kon? perea činom počasnog vojvode naše fercnciji emir Abdullah, brat emira vojske. Fajsala, emir od Kerbele, emir Ze? Takse za uvjerenja od trg. i obrt, jeli i predstavnik imama Jahije. 1 komore. Trgovačka i obrtnička ko? Rasprava se vodila oko ujedinjenja i mora obavješćuje interesente, da svih sila država i drugih islamskih I kad traže uvjerenja (soba gosp. Ma? zajednica u cilju stvaranja solidne rića) imadu donijeti sa sobom tak? muslimanske unije. senu marku od 2 dinara na molbu i od 5 dinara na uvjerenje. Osim to? Stanje u Armeniji. »Morning | ga imade sc položiti u gotovom Post« javlja iz Carigrada, da su Ke? | . K 50 za uvjerenja potrebna za de? ; malističke čete još uvijek u Karsu, vize a za sva ostala uvje? | Alcksandropolu i Nahirčevanu. One I renjai Kcarinu, 20. se ustručavaju da napuste ove gra? i dove usprkos opetovanih urgencija 1 Državna pomoć gradu Zagrebu. | Moskve. Armenska vlada previše je Iz Beograda javljaju: Ministarski savjet odlučio je, da gradu Zagrebu ; zaposlena stabilizovanjem svoje ; moći, a da bi se mogla zauzeti za podijeli zajam u iznosu od 2 mili? juna dinara, izim toga će se iz dr? i ovu aferu. Vlade u Moskvi, Ango? žavnih šuma kraj Zagreba snabdje? । ri i Armeniji stoje u neprestanoj ! vezi, pa Moskva neće da uzbuni ke? vati jeftinim drvom zagrebačko stanovništvo. ; maliste preoštrenim mjerama. Za razoružanje država. Bivši tali? Traže se pod zakup manji komadi ; janski ministar Nitti rekao je ured? oranice zemlje eventualno s kućom. j niku američkoga lista »World«: Ponude upraviti na Biro Rada za 1 »Još nikada Evropu nijesu tlačili ruske izbjeglice, Aleksandrova ul. vojnički tereti, kao sada. Počela je br. 82. ‘ moralna, intelektualna i ekonomska IMAĐETE LI BOLI? U licu? U cijelo­ dekadenca Evrope. Velike i male me tijelu? Popuštaju li Vam mišice i živ­ narode, a male osobito, tek sada o? ci? — Pokušajte Fellerov pravi Elsailuid! buzimlje pijanstvo imperijalizma. Divićete se! 6 dvostrukih ili 2 velike spe­ ; Svaka država naoružava, jer se nao? cijalne boce 42 krune. Državna trošarina i ružavaju i druge. Ja se nadam još je« posebno. i dino u Sjedinjene Države, da će u TRPITE LI OD SPORE PROBAVE? Od 1 svome interesu, i onome čovječan? slaba apetita? Začepljenosti? Protiv toga i stva započeti akciju razoružavanja pomažu Fellerove prave Elsa-pilule! 6 ku­ ј svi jeta, na temelju internaci jonalnog rija 18 kruna. Prava švedska tinktura 1 bo­ ; demokratskog programa«. ca 20 kruna. Omot i poštarina posebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feller. Stubica donja, Nemiri u Indiji nikako ne pre? staju, pošto je šef ekstremista Elsatrg br. 354, Hrvatska. A. C1JENF PADAJU ’ Papirnici D. i A. Ghandiju uspjelo, da zagrije sav narod za svoje ideje. Tajnik za In? Kaion, Sarajevo, Kralja Petra 19. stigla je diju javlja, da je došlo do poncv? velika količina prvoklasnog pisaćeg papira, nih seljačkih nemira, a u isto doba bezuvjetno sposobnog za pisanje tintom javljaju, da je u Bombaju došlo do kao: koncept-papir 11 kg težak, 1000 araka samo 385 K. kontokorent-papira sa 2 kolone generalnog štrajka radi svetogrđa, I kojeg su počinila dva engleska dje? 12 kg teškog 1000 araka 800 K, liniranog I caka ubivši goluba, koje Indijci kanclaj-papira 12 kg teškog 1000 araka ! smatraju svetim. Policija, koja je i? 680 K, trgovačkog papira 10 kg teškog 1000 j zašla da brani dječake, tvorno je araka 520 K, te sav ostali pisaći materijal u vrlo jeftinoj cijeni. Prije kupnje na dru­ napadnuta. Ima 17 mrtvih. i gom mjestu, uvjerite se u gornjoj papirnici. Sovjeti i Kitajska. Agencija Ha? | Vanjske narudžbe obavljaju se brzo i vas javlja iz Pekinga, da je sovjet? tačno. Pakovanje se ne računa. ska vlada nastojala da dođe do sa? veza sa kitajskom vladom stavljaju? Os. 1169/18.-60 ći joj u izgled odreknuće ruskih prava u kitajskoj. Da dođe do pot? piša ovog ugovora, Čičerin je obe? Oglas. ćao Kitajcima, da će ih sovjeti ri? j i ješiti svih onih, koji se sada kori? ј Kotarski šeriatski sud u Sarajevu ste slabošću kitajske vlade. S druge i prodavati će običnom javnom dražbom strane pučki komesarijat za ino? [ I strana djela protestovao je protiv i na dan 24. februara 1921. u četvrtak u 10 sati prije podne (sudbena palača stanovitih neprijateljskih aktova ! II. kat soba broj 52). nekretnine umr­ ; kitajske vlade spram Rusa. log Server ef. Svrze. j Projekat en^esko ? boljševičkog ; 1. 1 ? dio kuće i bašče u površini ! sporazuma. Englesko ministarstvo I od 1 d. 386 ni u Uiomjenici gr. ul. br. ' trgovine objelodanilo jc tekst pro? , LXX!VT0, kat. opć. Sarajevo, ali ne jekta englesko?boljševićkog trgo? j ispod 200.000 K. vačkog sporazuma od kojeg je je? i 2. Cijela kuća u Tubegovici ulici dan primjerak primio Krasin. Pro? । , jekat je vrlo dug i dijeli se na 14 (glavna trafika) gr. ul. br. XXXIX 74 | članaka. Francuski listovi vele, da je ; kat. opć. Sarajevo ali ne ispod 700.000 i ugovor u glavnom prihvatljiv za so? । kruna i 3. Cijele mulk nekret. u gr. ul. br. j vjete. On daje potpunu slobodu zla? i | tu i robi, koja dolazi iz Rusije. Po 231 i 238 kat opć. Butmir G. u po­ i drugom članku imadu predstavnici vršini od 21 d. 850 m. ali ne ispod i Engleske u Rusiji i predstavnici Ru? | 150.000 K. i ‘sije u Engleskoj ista prava poklisa? i Uvjeti dražbe mogu se vidjeti uz vrijeme uredovnih sati kod kotarskog šeriatskod suda u Sarajevu. ' | ; I I i ; I Domaće vijesti. Iz uredništva. — Govor nar. po? slanika Sakiba Korkuta i ru? briku »Naši dopisi« morali smo iz? ostaviti radi preobilnog materijala za slijedeći broj. Ponovno pregledavanje stanova, Gradsko poglavarstvo šalje nam ovu objavu: Da bi sc koliko toliko priteklo u pomoć velikoj oskudici stanova u gradu Sarajevu, naredila je Zemaljska vlada da se izvrši po? Kotarski šeriatski sud. U Sarajevu, dne 28. decembra 1920. ’ , , j ' ! ' i 1 Stolnih telefona veća količina, istom prispjeli, po najnižoj cijeni kod Jusufa Hadžića, električara, Sarajevo, Kundurdžiluk ul. 35. Telefon broj fe71. Oglašujte u „Pravdi". �Nešto i za Vas! Racionalna njega ljepote, Islamska dionička štamparija u Sarajevu. Izvrsna naravna »joga koso. telite li racionalno njegovati lice, ruke; odstraniti priJtiće, eujedice; hrapava oporu kožu učiniti svježom i elastičnom, upotrebljujte FELLEROVU PRAVU POMADU ZA LICE. 1 veliki porculanski lončić K 15 - . ELSA-TOALETNE-PASTILE, 1 kntija K 10 50. Pemada za usnice po K 2*— i 4’ Porast kese nnapresjnjs, kožu na glavi krijepi, od ćelavosti i prerane ejedine čuva FELLEROVA TANNOGHINA POMADA Zk PORAST KOSE ,EL8a\ 1 veliki porculanski lončić K 15— JAKI KATRANOV SAPUN Z1 GLAVU K 14, MAGJARSKI RRKOMAZpoKC — i 8*- , NEŠKODLJIVA ulja za kosa, orahovo ulje, mala boca K 6 , velika K 30’- , ŠAMPON za pranje kose K 4* - . Ideal svih sapuna. jeat FELLEROV LJIUANOV MLIJEČNI SAPUN K 19’ . TEKUĆE LJILJANOVO MLIJEKO K 12i 15* . najfiniji glicerin K 6’— i . Vaeelin po K 8'—, 7* — i 12' —. Ne&kodijivi puder za lice u vrećicama po K 5*—. Rumenilo, 10 omotića K 20*—. Protiv tjelesnoga znojenja djeluje pouzdano FELLEROV BELSA“PRAH Z \ POS1PANJE, 1 kutija K 10*50. Što je ELSA-FLUH), to se zna ! Puder gospogje, Raja se u to razumije 6 dvostrukih ili 2 velike specijalne beče K 42*—. jest pravi DraKLUBERA HEGA-PUDER bijel, rosa. Velike elegantne kntije K 24' Kurje oči Za usta i zube! bradavice, žuljeve odstranjuje se teme­ ljito i brto FELLEROV1M TURISTIČKIM MELEMOM „Elsa* u kutijama po K 5 i 7 50 i FELLEROVOM TURISTIČKOM TINKTUROM „Elsa“, 1 bočica K 10’—. Hega-zubni prah ea kisikom, 1 kntija K 20*—, Ura Heidera prah za znbe 1 kutija K 6*—. Ekavoda za usta K 30, četke za zube počamši od K 20'—. Fini parfemi Protiv gamadi francuski, originalna boca po K 40* —j na vagu prema količini počamfci od K 20 - : Sachct (mirisavi jastučić za rubeoinu) K 8*—. kao muha, buha, stjenica. rusa, djeluje pouzdano i temeljito ELSA-PEAH ZA GAMAD. Velika kutija K 15 - . Tinktura ка stjenioe K 30—. Naftalin počamši od K 2'—. Šta se svaki dan treba? Engleski melem K -*~, Lveoforin K 30, pravi Lveol K 30—, kompletni i riga tori najfiniji K 150'—, Kamfor K 3' . Кашforne kugle K 5*- , arnika po K 6'— i 30*—, Crnogoriein miris za sobu K 35, Malinov sok K 30'—, Kineski čaj po težini počamši od K 3*—* Miševi i štakori! Otrov za miševe K 8'—, otrov za šta­ kore K 8’— i 10'—. Omot i poštarina računaju se PO-EBNO. ali što jeftinije. Ste više ee na jedan puta naruči, to se manje ovim troškovima poskupljuje reba. Kod upita treba svagda Broj 251 — bpjj „PRAVDA4 — .ПP АВДA * Strana 4 — Страна priložiti poštanske biljega za edgovor. Narudžbe adresirati na: EUGEN V. FELLER. ljekarna Stubica donja — Elsatrg 310 — Hrvatska. Raspisuje Poziv na upisivanje dionica V. Emisije. Izvanredna glavna skupština Islamske dioničke štamparije u Sarajevu od 14. novembra 1920. u savezu sa zaključcima druge'Izvanredne glavne skupštine od 9. januara 1921. i na temelju odobrenja Ministarstva trgovine i industrije od 11. decembra 1920. Vl.-No. 3757 povisuje dioničku glavnicu od K 300.000 na K 1,000.000 izdanjem novih 14.000 komada dionica d K 50 nominale uz slijedeće uvjete: 1. Na upis dionica V. emisije imaju pravo samo stari dioničari. 2. Dionice glase na ime. Nominalna im je vrijednost K 50, a izdati će se po 50, 100, 500, 1000 i 10.000 K u komadima. 3 Dionice V. emisije ustupaju se dosadanjim dioničarima po 105 K po komadu prama broju dionica koje u svome posjedu imaju. Kod upisa mora se odmah položiti 55 K od svake dionice, a ostatak kad ravnateljstvo odredi. 4. Razlika između tečaja i nominale pribraja se Pričuvnoj zakladi nakon odbitka troškova raspisa. 5 Rok na upis traje od 5. februara do uključivo 7. marta 1921. O pravu na upis izdaje ravnateljstvo potvrde na temelju kojih se vrši uplata kod ovih zavoda: a) Uprava Islamske dioničke štamparije u Sarajevu; b) Muslimanska centralna banka u Sarajevu; c) Muslimanska trgovačka i obrtnička banka u Sarajevu; d) Muslimanska trgovačka i poljodjelska banka u Tešnju. 7. Potvrde na kojima se potvrdi djelomična uplata treba sačuvati za daljnje uplate i one služe kae privremene dionice na temelju kojih će se izdati nove dionice kada budu gotove. 8. Dionice V. emisije učestvuju u Gubitku i dobitku za 1921. godinu sa iznosom koji bude na njih uplaćen 9. Dionice koje ostanu nernsprodane nakon izminuća roka upisa, a isto tako i 0 neoptiranim dionicama odlučiće ravnateljstvo primjenjujući 4 § društvenih pravila. Ravnateljstvo, MlS O Љи eOe igiS našim starim i novim mušterijama da smo otpočeli naš prijašnji rad na veliko kao i prije, te prema tome nuđamo naveliko kafu, šećer kockasti (u sanducima), pirinač, Petroleum te ost Ju kolonijalnu i manufakturnu robu. Braća (Kasan) Pašić, Tuzla. ♦ 2 2 J ♦ Ф Ф 2 ♦ J HAMDIJE KOPČIĆA 2 preporučuje svoje bogata siovari.šte 2 svih vrsta papira, kancalarijskog i J školskog pribora. — Naručbe se ♦ obavljaju brzo i točno 2 PAP1RNICA Cijene umjerene. Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 2 2 ♦ Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Strosmaieiova ul. br. 3 Telefon 319. Trgovina medikamenata, drogerijskih i kemičkih рг izvoda, robe od gume, zavoja i kirurg, inst um nata, kao i fotografski t арг ata 1 potrebšt na. Ve­ liki izbor inozemskih safuna, pa fumerije, kozmetičkih potrtbština i spužvi Skladište svi mineralnih voda i >.d M ševi, štakori, stjenice žohari i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ jebite moia najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao. protiv poljskih miševa K 12 , za štakore i miševe K 12.—, za žohare ruse i Švabe K 20.—. — Osobito laka tinkturaza stjenice K 12 .Za moljce po K l0.—, prašak za buhe po K 10 — i K 20’—, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 5'— i 1 2 Mast za uši na blagu K 5— i 12’ , Prašak proti mrava K ■'O.—, Mast proti svrabu K 14.—. Razašilie pouzećem Zavod za eksport M. J U n k e r, Z a g r e b br. 16. Petrinjska ul. br. 3. ^вГ* Мјемцј za«tupili* i traže ke! Nudjamo odmah otpremljive iz Zagrebi staklene ploče 1 u svim mjeram , kao i staklarski kit, nadalje clllnikrc, me­ dicinske Hčice i staklene lončiće za шна), svjetiljke itd. Skladište češk h tvornica stakla i porculana WEISS i DRUG, ZAGREB,kraj paromhna, . I’iva novostvorena I । MUSLIMANSKA APOTEKA kod „Мје*еса“ Bošćaršija, Hotel Ghazl Jeftinih JORGANA svakovrsnih, mal h, velikih te vezenih razašil-em pouzećem uz snižene cijene. Tražite cijenike. Mehmed Slinić, jorgandžija. Sarajevo. HaLČi ul. 11. Odgovorni urednik; Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. АНМЕПА l'ATARiVIĆA ■nabdjevena je svima Ijekoviina, pa »o preporođuje evlma ni u uli ina ni ma. Ima taze ribljeg Kejtina (bolukjapfa , buLama aa g(i6u. Kpilepiicon protiv padav-h-i, bopove £u kuovet »a iMieinogie njuške Htari|e osobe, katran luji-voda protiv kućlja, plućnog katarba i tuberkuloze, Obriol mast к» skidanje dlake, otn v ta uiiževe, ■erail po nj ada i poreci lan pomadu. Sve ove artikle dobiju trgovci jeftinije kad nema malo veću količinu. štamparija Da rile I ćc A. Kajon, Sarajevu � https://kolekcije.nub.ba/files/original/b82d682babbab151445bf5c4f6980169.pdf 20fc61dbb0cc05915ec0cbea774a5f52 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. pojedini broj K 2 — ГЛАСИЛО ЈУГОСЛABEHCKE МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИјЕ. * Broj 14 (252) мажипшжнзазкппгпа; Izlazi subotom, utorkom i četvnkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: godišnje K 180.—, na pola godine K 90.— (u Sarajevu): za nasu državu godišnje K 200.—; za ino­ zemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. Čekovni račun post, štedionice 1119 Sarajevo, utorak 8. februara 1921. (28. Džumadel-ula 1339.) Makedonci se komešaju? ga, što smo mi bili spremni, da se i kunemo svome kralju, držim da ni? je zgodno ono što je apstinentima Muslimanski poslanici iiz rađikal? slimana bez ikakvog tuženja. Među kazao g. dr. Laza Marković: »Za? ne i demokratske stranke podnijeli muslimanskim poslanicima u Beo? kunite se, a mi ćemo metnuti u po? slovnik, da zakletva nije smetnja, su 1. februara svojim klubovima gradu, bez razlike stranaka, vlada pismen izvještaj o barbarstvima, veliko ogorčenje nad pasivnim dr? I da vi i pored nje možete slobodno da se krećete i da slobodno djelu? što se u tamošnjim krajevima iz? žanjem naše vlasti, koja dovoljno jete. (Dr. Laza Marković: Ja to ni? vađaju nad nevinim muslimanima. ne zaštićuje muslimansko žiteljstvo. U izvještaju se zahtijeva obrazovan Staviće se zahtjev, da vlasti ima? sam tako kazao.) Ako niste tako nje međustranačke parlamentarne ju i glede muslimanskog žiteljstva kazali, onda to mene može samo ra? dovati. (Dr. Laza Marković: Ja sam ankete. Radi obilna gradiva nijesmo svom snagom primijeniti zakon o bili u stanju, da taj izvještaj done* bezbjednosti i ličnoj slobodi. Ovu kazao da zakletva ne ograničava i? semo danas pa ćemo to učiniti u na? su predstavku potpisali svi musli? munitet poslanički i pri tome i sada rednom broju. Međutim smo *u toj manski poslanici osim jednoga. Na ostajem.) Ja mislim da je potpuno tačno o? stvari dobili jučer ovaj telefonski svršetku predstavke veli se, da će no, što reče govornik republikanske izvještaj jednog novinara: svi muslimanski poslanici istupi? »Zašto da me silite na ono »Svi muslimanski poslanici člano? t i iz radikalnog odnosno demokrat? stranke: što ja ne mogu da činim, a poslan skog kluba, ako se njihovi klubovi vi radikalnog i demokratskog kluba sam kao i vi da radim u ime naro? ne zauzmu za ovu stvar onako, ka? — njih 14 na broju — upravili su da«. Jer, gospodo, narod ga nije pi? svdiim Mubskim drugovima pred? ko to oni zahtijevaju«. tao hoće li se kleti ili ne će, pa prc? ч stavku, u kojoj traže od demokrat? ma tome ni vlada nije imala prava, skog i radikalskog kluba, da se za? Ovaj nam brzojav nije potpuno da 6. decembra kaže: »Narod te je uzmu u Konstituanti za obrazova? jasan, osim ako se radi o kakvoj izabrao i pustio bezuvjetno, a ja ti nje jedne parlamentarne komisije, ponovnoj predstavci, budući je u sad stavljam brnjicu.« Ovo je jed? koja će istražiti i ispitati događaje četvrtak došao u Beograd prizren? na ograda koju mora da odbije sva? u Junžoj Srbiji i ondje konstatovati ski poslanik g. Šerif Bajram i even? ki koji drži do zakletve. uzroke pokolja muslimanskog sta? tualno donio nove podatke o sta? Ovdje je bilo mnogo prigovora novništva. Jedan je muslimanski nju tamošnjih muslimana. Brzdjav protiv privremenog poslovnika, ali poslanik izjavio, da ic samo u oko? je svakako značajan, jer potječe od ga nažalost mjesu branili oni koji lici Prištine u zadnje vrijeme mak? redakcije jednog demokratskog iz? su ga donijeli, nego ga brane njiho? nuto (smaknuto? Op. ur.) 3.800 mu? vjestitelja. vi drugovi. Ja držim da bi bilo mno? ; go bolje, a i prirodnije, da se izjas? I ne oni, čije je to čedo, a ne oni koji sad imaju samo dužnost, da ga Iju? ljaju. I šta uostalom kaže g. Ninčić? On veli: ovaj poslovnik ne valja, on nije savršen, ali je ipak dobar, DRŽAN U SJEDNICI USTAVOTVORNE SKUPŠTINE OD 28. budući osigurava vladi većinu i rad. JANUARA PRILIKOM RASPRA VA O IZMJENI PRIVREMENOG Od težačke grupe pala je opet izja? POSLOVNIKA. va, da težačka grupa također nije zadovoljna sa ovim nedonošćetom, (Po stenografskim bilješkama.) pa ipak kažu: pošto hoćemo da ra? Gospodo! Nisam mislio govoriti, mo zaklinjati i da moramo činiti dimo, to smo i mi za to, da ovaj Jer je moj drug gospodin dr. Spalio i nešto, što nema u izbornom zako? poslovnik ostane. Međutim su u pr? iznio stajalište našega kluba, ali mo? nu i što nam ni bivše Privremeno voj svojoj izjavi tražili da privre? ram radi toga uzeti riječ, da pozdra? Narodno Predstavništvo nije propi? meni poslovnik vrijedi svega 14 da? vim trezveni glas, koji se iz rađikal? šivalo. Međutim kad su gospoda, na, jer je — reakcionaran. Uza sve nih krugova ovdje digao. (Glas: koja trče za vlašću i koja, kanda, to oni sad taj isti poslovnik prima? Lično ime.) Lično ime ili bez ličnog misle da se ni živjeti ne može bez ju, premda glavne njegove tačke ni? imena, meni je svejedno. Ja po? vlasti, kad su, velim, ta gospoda o? jesu ispravljene ni u koliko prema zdravljam jedan trezveni glas. A sjetila da su im uzdrmane pozicije, njihovim zahtjevima. ako je nevrijedan, izvolite govorni? onda su počeli da prave ograde, pa Gospođin dr. Ninčić veli da ovaj ka izbaciti iz vaših redova. Ja mi? da jednom dijelu narodnih pred? poslovnik omogućava rad vladi i slim da vam služi ovdje na čast. stavnika zatvore vrata ovog doma. većini, a ja pitam: gdje mu je ta Govorim i radi toga, što hoću Gospodo, mi smo još od prvoga većina sa kojom može da pređe na da se ogradim proti jednom poviku. momenta izjavili, da smo za monar? rad i zašto se vlada pati i okreće Reklo nam se da smo došli preko hi ju i dinastiju Krarađorđevića, pa tamo i ovamo, kad ima većinu i kad kostiju. Gospodo, mi nismo došli se je ipak čitave dvije godine sum? može da radi? Kad je većina tu, a ni preko čijih kostiju. Obratno, do? njičila naša organizacija. I trebalo poslovnik omogućuje rad, zašto se šli smo sa ranama, o kojima nismo je to. da ovdje položimo zakletvu, onda ne radi? Ova stagnacija jasno htjeli da govorimo i o kojima ne pa da nam se vjeruje i prizna da govori da nije dosta imati poslov? ćemo da govorimo radi toga, jer nismo protivnici naše države i na? nik. Treba još nešto. Dalje pitam: smo došli da uneseino slogu i Iju? šc narodne dinastije. Mi smo od? Kad s druge strane težačka gospo? | bav i da na temelju zaboravi i brat? mah, još u prvom momentu, izjavi? da hoće da rade, pa kako bilo — 1 skog praštani a izgrađujemo ovu li da od zakletve ne možemo činiti pravo ili krivo, zdravo ili naopako ; pitanje. I nama je, gospodo, sasvim — zašto onda otvoreno ne idu sa ! našu zajedničku državu. (Glasovi: 'Iako je!) Gospodo, mi smo došli svejedno, ako bi se i svaki dan tre? većinom? Koji ih vrag dijeli? Ako I ovdje u nadi, da ćemo moći da đje? bali zaklinjati u ovoj Skupštini. Mi su jedno, neka su zajedno: Neka u? lujemo kako bi nestalo onoga, što možemo, ako hoćete — kao što i u đu u vladu ili bar da vidimo da oni nas je dvije godine dana gušilo. A Makedoniji vlada trpi, da se svuda sačinjavaju njenu većinu. Vlada se skanjuje i izmotava sad šta smo zatekli, gospodo? Zatekli u školama mora čitati Oče naš, bez obzira na to, što tamo ima i musli? ovako, sad onako. A trebala bi da smo bivše Privremeno Narodno manske djece, - mi, velim, možemo se već odluči, iznese nacrt ustava i Predstavništvo sa svim njegovim jadima, sa svim njegovim nevolja? isto tako kao i djeca u tim školama, kaže: mi želimo da ovakav nacrt ustava prođe, inače padamo. Ali, ma, sa svom njegovom tjesnogrud? da se kunemo ovdje svakog dana. nošću i strančarskim strastima. Za? (Glasovi: To nije istina, to je laž!) gospodo, donijeti jedan nacrt usta? tekli smo, gospodo, iste ljude, isti Ja nisam naučio služiti se takvim va kao što je to učinila vlada g. mentalitet, istu gramzljivost za vla? izrazima u govoru, pa zato (zatva? Vesnića, pa poslije drugi vlade g. šću. I ništa više. Kad smo došli ni? rajući lijevo uho) ne ću ni da ih Pašića, i povrh svega toga kazati: pa mi ćemo da popuštamo i čekamo jesu nas pitali šta hoćemo, nego čujem, nego ću produžiti svoj go? da vidimo šta ćemo da radimo, ja bujrum na šilte: evo vlade, evo port? vor dalje. Vi to možete govoriti dru? držim da to nije ispravan put. Ako felja, izvolite šta hoćete. No mi, gima i među drugima. Ovdje tome gospodo, međutim nismo došb da nema mjesta tim više, što smo mi vlada misli da provede ovaj nacrt dobijemo te portfelje, nismo došli davno podnijeli upit, na koji još ustava koji je predložila, onda treba da kaže: popuštanja nema i ovo što da budemo« ministri, nismo došli da nije odgovoreno. Vi niste ministar prosvjete, nego ima drugi, pa neka smo napisali to mora biti usvojeno. dijelimo vlast, nego smo došli da mi on to kaže, da lažem, ako ne go? AJko pak vlada misli da popušta, on? zajednički s vama surađujemo bez da treba da da izjavu, gdje će popu? obzira na to, hoće li ta naša sarad? vorim istinu, a vi mi to ne možete nj a biti sa ovih (upire u vladu) ili reći, (žagor.) Kao što rekoh, za nas štiti i šta će popustiti. Ovako, go? kao monarhiste pitanje zakletve ne spodo, mi se natežemo čitava dva sa onih klupa. mjeseca, a ne znamo šta će se i u 1 Gospodo, kad smo se birali, nije može biti nikakvo pitanje i zato bilo nikakvog propisa, da se mora? smo je mi i položili. Ali i pored to? čemu će da se popusti, pa ne inože? I Govor nar. poslaolfta 5а№ Horhuta, Godina ili. mo doći ni do kakvog sporazuma. (Dr. Lazo Marković: U ustavotvor? nom odboru ćemo se razgovarati.) Kažete u ustavotvornom odboru će? mo se razgovarati; to je vrlo lijepo> ali vi zaboravljate da ste metnuli o? gradu, po kojoj u taj odbor ne mo? že da dođe ni Korošec, ni Laginja^ ni Radić, ni ostali. S kim ćete onda da razgovarate? (Poklik: Neka po? lože zakletvu pa neka dođu.) Moje je mišljenje, da treba da ih pustite u odbor pa da mognete čuti šta ho? će. (Povik: Šta vi hoćete?) Mi zna? mo svaki šta hoćemo, ali ne znamo šta vi nećete i hoćete. Mi svi zna? mo i svaki zna šta hoće, ali je pita? nje: šta možemo da dobijemo i ko? liko će se popustiti. Ako vi znate, dokle ćete popuštati, ne znamo mi, a ako hoćemo da radimo zajednički, treba i mi da znamo dokle ćete po? puštati. (Glas: Dođite u ustavotvor? ni odbor.) Mi ćemo doći u ustavo? tvorni odbor, pa ćemo vidjeti šta će da bude. G. dr. Ninčić kaže, da je veoma dobro, što ovaj poslovnik sadrži od? redbu, da se u ustavotvorni odbor dolazi proporcionalno. Koja je faj? da od proporcije, kad ste odstranili ljude koji imaju prava, da po toj proporciji dođu? Metnitc vi i pe# deset i pet proporcija, ali mi vidimo da će u ovakoj situaciji mjesto 9 ra? dikala doći 18, mjesto 9 demokrata 18, a mi dobivamo jednog ili dvoji? cu više i vi ćete onda činiti prema nama ono isto, što ste činili i u od? boru za reviziju poslovnika. Vi ćete opet reći: »dajte vaše odvojeno mi? šljenje, a mi ćemo diskutovati o to? mc, hoćemo li vam dopustiti da u skupštini branite svoje odvojeno mišljenje ili ne«. (Ministar po’jopri? vrede i voda dr. V. Jankovič: Veći? na riješava i nosi odgovornost za svoj rad. To je parlamentarni prin? cip!) Lahko je to reći. Gospodo, ja moram da naročito podvučem stavak u govoru g. Jova? novića, gdje on kaže: »Fakat je, gospodo, da većina Hrvata i većina Slovenaca stoji van parlamenta po? ješkom — vladinom. (U centrumu žagor i glasovi: To nije istina!) Vi, gospodo, možete reći da to nije isti? na, ali to je istina. (Na lijevom cen? trumu žagor i uzvici: To nije isti? na!) Vi možete reći da nije istina da je ovo Konstituanta, možete reći da nije istina da je ovo kuća i da je ovo dan, sve to vi možete reći, ali nije dosta samo reći. Eno vam praznih klupa (pokazuje na klupe na desnici) a znate da su prvoga dana bi!e pune. (Dim. Popadić: Da nisu pale kosti naših seljaka, vi ni? kada ne bi došli ovdje! — Žagor. — Predsjednik dr. Ivan Ribar: Molim vas, gospodo, posluh.) Ja podvlačim da je potpuna istina, da ovdje nema većine Hrvata. (Glasovi: Ima, ima!) Ima ih deset tamo (pokazuje na li? jevi centar) i ovdje četiri. To je sve? ga 14, a gdje su ostali? Nema ih. (Ministar šuma i rudnika dr. H. Krizman: A šta ste Vi?) Ja sam Sr? bin, ili Hrvat ili, ako hoćete Srbo? hrvat, ili Jugosloven. Kako god ho? ćete. G. Krizman se nešto ljuti. On, izgleda, misli da sam mu kazao da nije Hrvat. No to je netačno. Ja mogu priznati da je on Hrvat, ali. znam i to, da on ne predstavlja mi? šljenje većine hrvatskog naroda. To mu velim i opet kažem: on jeste Hrvat ali nije predstavnik Hrvata. (Nar. poslanici Mihajlo Kurtović i Svet. Vukosavljević ustaju sa svojih mjesta i uzvikuju: Evo, mi smp Hr? vati! Mi smo govorili i seljacima u Sandžaku, da smo Hrvati! — Živo odobravanje i aplauz u centrumu. �Страна 2 — Strana ,ПРАРДА“ — „PRAVDA" Бпој 252 — Broj — Dim. Popadić: Mi smo svi Srbi agende načelniku odjeljenja za unu* vezničkih vrhovnih komandanata u i gledišta navali na naše vodstvo. Ja* ‘vaš, drago slovce: ni tim putem ne i Hrvati od jednog oca i majke i ni* tarnje poslove, g. Vidoju Mišoviću, Carigradu. Po najnovijim vijestima iz Čari*, ćeš polučiti svog cilja. Istina, ideja ko nas ne može razdvojiti. I' cen# koji će ih voditi do dolaska novog trumu buran aplauz.) Dopustite, go# predsjednika i time učinio kraj jed* grada Kemabpaša pravi smetnje i ‘je donekle zgodna, ali joj fali obra* spodinc od seljačke stranke, i a noj promašenoj karijeri, radi koje glede londonske konferencije, ali I da. Zapetljavaš se, kukice. izgleda da te vijesti imaju malo тје* znam da Vi možete da izjavite da su izazvane dosta velike trzavice u rojatnosti, jer dolaze iz grčkih ili ste Hrvat, ali ovi neće to da kažu životu naše pokrajine. Došao je u vrijeme, kad je cijela (pokazuje na radikalne poslanike). njemačkih izvora. Istina je na čije* Vidite ih kako oni šute. Oni nisu Bosna jedva Čekala da se kurtariše | loj stvari to, da Kemal*paša nikako na gospodina ministra unutarnjih Hrvati, jer su Srbi. (Glas: A šta ste drakonskih mjera g. Sole: u vrijeme , ne napušta daljnje organizovanjc djela. Vi?) Rekoh jednom: Srbin, llrvat, kad je cio narod pozdravljao g. Pro* . svoje vojske, već da svim silama га* Prigodom mjera, što ih je vlada di na tome, da svoju armiju pripra* Srbohrvat, Jugosloven, kako već tića i režim njegove parlamentarne hoćete! (Predsjednik dr. Ivan Ribar: zajednice. Mi smo se njegovu do* I vi na novu ofenzivu koja bi imala poduzela protiv komunista, kotar* Molim g. govornika, da ne vodi raz* lasku veselili još i radi toga, što je I da uslijedi, čim sc ispostavi neus* ski je ured u Srebrenici protegnuo ove stroge mjere i proti nedužnih govore sa poslanicima, a gg. posla# sve dotle bio iskreni prijatelj do* - pjeh turske delegacije u Londonu. Više londonskih listova zagova* težaka muslimana u selu Bratuncu, nike molim, da ne smetaju govorni* brih odnosa između Srba pravoslav* raju reviziju sevreskog ugovora, po* te je, sumnjičeći ih da neovlašteno ku.) Ogromna većina Hrvata i ve* nih i muslimana i nadali smo sc, da lika većina Slovenaca ne će da su* će te odnose učiniti još boljim i u* što jc u Grčkoj sa kraljem Kon* posjeduju oružje i nekakve nedo* djeluje u ovoj skupštini. (Žagor, srdnijim. U pregovorima za sastav stantinom nastupila nova era, o ko* zvoljene spise, odredio ličnu i kuć* joj valja povesti računa. Jednako nu premetačinu pomoću žandarma čuje se: Žalosno!) Žalosno jc. ali vlade, išli smo mu u svemu na ru* istinito! Ja osuđujem što je to tako. ku: bili smo i umjereni i popustlji* jc i u Americi vrlo popularna ideja, srebreničke i bratunačke postaje. Ja bih bio rad i njih ovdje da vi* vi i obzirni i samoprijegornj. Bio jc da se ovaj ugovor revidira, pri čemu Tako* ie obavljena kućna i lična dim, ali je fakat, da ih nema. Ova oduševljen našim držanjem, da nas se navada, da Amerika nije ni pri* premetačina kod petnaestorice mu* ogromna većina ne će da sudjeluje, do nekoliko dana — izigra i ogorči. ; sustvovala sklapanju ovog ugovora, slimaha seljaka, a medu njima i kod jer kaže: »Ne ćemo da nam sc na* No mi mu ipak ni jesmo smetali. , te da nema nikakvog interesa, da ga muallima i vjeroučitelja Abid eff. i Dozića. Nije ni to bilo dosta, nego meće tuđa volja: hoćemo da i mi Mirno gledasmo kako u vladu u* I uzdrži. Francuska štampa drži se prilično I su i žene premetnute, valjda pod imamo riječ«. pušta četiri Hrvataskatolika i ne i Gospoda kažu: Mi ćemo da iz* protestirasmo ni onda, kad je odlu* > rezervisano i ograničuje se na dona* predpostavkom, da su i one naoru* žane. šanje vijesti. gradimo, pa makar i slabije, a ako čio da u nju ne da ni jednom Rezultat je ove silne premetačine Talijani se međutim zauzimlju za sc pokaže da treba bolje, onda ćd* muslimanu. Mislili smo da će se ot* mo da ispravljamo. Ja držim, da ni* riiezniti i uvidjeti svoju veliku po* reviziju mirovnog ugovora. (»J. L.«) bio taj, da se našao jedan samokres u Hasana Efendića, koji je posjedo* je pametno, da se ide putem tog is* gr ješku, no on je srljao sve dalje i vao oružni list. Nasuprot tome Srb? pra vijanja, kad je moguće da se dalje pa dotjerao čak dotle, da je pravoslavni skoro svi posjeduju o* pametno izgradi. Mi stojimo na sta* i za najbolje svoje muslimanske ružje i prijete se muslimanima, da novištu da patriotizam nije mono* prijatelje određivao — detektiv* će ih popaliti-, ali vlast nije tome ni pol ovih ovdje (pokazuje na ccn* sku pratnju, a naše skupštine mukajet. Oni javno puškaraju i na trum), a držimo i to, da ni mudrost raziurivao na najbrutalniji način. Zaključci vijeća Hrv. Zajednice. nije samo u ovim klupama. Držim Odlazi, za uvijek odlazi... U četvrtak je u Zagrebu, održan oči žandarma, ali nije nikome ni na da razbora ima i na drugoj stran-. 1 Odlazi sa teškim bremenom kriv* i sastanak vijeća »Hrvatske Zajcdni* kraj pameti, da kod njih obavlja premetačine. kao što reče gospodin Ninčić: »si* nje za neuspjeh radikalne stranke 1 ce«, na kojem su doneseni slijedeći Stoga pitam g. minstira: jesu li mu tuacija zahtijeva da se ovako radi!«, među pravoslavnim življem naše u* ! zaključci: Vijeće pouzdanika »H. gornje činjenice poznate i kani li ja kažem: »situacija zahtijeva, da že domovine i nosi tešku odgovor* ; Z.« na svom zboru od 2. veljače sc drukčije radi«. Situacija zahtijeva nest za pomućenost njenih odnosa I 1921. s odobravanjem uzima na zna* • jedamput učiniti odredbe, da se mir* ni muslimani težaci ne šikaniraju na da ovi, koji kažu da su većina, ne prema našoj organizaciji. Nosi na ! nje razloge, s kojih su poslanici »H. način cd organa javne bez* tjeraju mak na konac i da svojom, duši ;oš jednu odgovrnost: uzalud Z.« položili prisegu na koju ih sili ovaj bjednosti i šta g. ministar kani po# zadrtošću ne pomažu Radića i dru* je nokušao oživiti jednu skrahiranu poslovnik za saradnju u konstitu* ge, da razvijaju svoj program te da veličinu i time nam ulio sumnju, da anti, ali Vijeće »Hrvatske Zajcdni* duzeti, da muslimani uistinu budu više niko s njima ne može doći u radikalna stranka ne traži ruku po* ce« zahtijeva, da njezini poslanici ravnopravni sa drugim građanima razgovor. (Min. trg. Kukovec: Vi mirnicu, već da teži za previtim gr* ostave konstituantu čim bi se ko* bar u očima javnih zvaničnika? Pošto skupština ne zasijeda mo* ste saveznik.)' Ja mogu da budem bačama i metanisanjem servilnog načno osvjedočili da se našoj drža* saveznik kad je kod vas tvorac nji* lakajstva. х-Х to nesamo da nije do* ; vi namjerava dati ustav, koji ne lim pismeni odgovor. Primite, go* Lov, a’i je samo pitanje, da li će on bro, nego je štetno i opasno. To no* j dozvoljava opravdane zahtjeve hr* spodine ministre, i ovom prigodom (Pribićević) dozvoliti da ja budem si klicu novih nesporazuma i mi i vatskoga naroda, postavljene ne sa* izraz moga odličnog poštovanja. Beograd, 1. februara 1921. g. saveznik njihov ili ne će to dozvo* apeliramo na razboritost radikal* ! mo s obzirom na njegove nego i na i ti. Ašikovao je prije, pa možda će skog vodstva, da se pri rješavanju i interese Čitavog naroda i države Sr* Ahmed Šerić, pitanja o njegovu nasljedniku ruko* ' ba, Hrvata i Slovenaca. i opet. narodni poslanik. Gospodo moja, danas se o svemu vodi većim obzirom i dalekosežni* Vijeće »Hrvatske Zajednice« pri* i svačemu naklapalo, ali se ne će da jhn pogledom. hvaća nacrt ustava za uređenje dr* kaže ništa o centralizmu. A oko nje* Mudru dosta, a g. dru Srškiću... žave Srba, Hrvata i Slovenaca, kako ga sc vrti sve. Ja držim da mi treba* ga je protumačio član stranke gosp. mo imati jasno mišljenje vlade i prof. dr. L. Polić koji se nacrt osni* njene većine i da nam ona treba da va načelno na f c d e r a 1 i s t i č* Stari Bar, 15. januara. kaže: kako zamišlja taj centralizam. kom sustavu, na kojem treba U 260. broju sarajevske »Srpske (Žagor. Čuje se: Imate ga.) Ne zna Го vijestima iz Carigrada, tamo da bude uređena naša država. Iza* se, šra je ovo! (Predsjednik dr. Ivan je sa osobitim zadovoljstvom prim* slanik »Narodnog kluba« ima ovaj I Zore« napao me je najgori intrigant Ribar: Gospodine poslanice, držite Ijena vijest, da su saveznici pozvali , nacrt u ustavotvornom odboru izni* i čitavog barskog okruga — V e 1 i š a se dnevnoga reda, onoga što je na i otomansku vladu i nacijonalistič* i jeti u cijelosti kao predlog i načela . Vučinić. Na sve njegove prljav* štinc ne mogu da reagiram, ali po# raspravi.) ku vladu u Angori na konferenciju ' u njem sadržana zastupati pri ras* ; Mi držimo da bi stranke većine u London. Turska štampa ovom i pravi pojedinih dijelova, budi onog, ' što ima mnogo poštena svijeta, ko* svojim pomirljivim držanjem treba* prilikom donaša oduševljene član* ' budi kojega drugog nacrta, koji bi ■ ji ga ne poznaje, iznijeću samo ne* ke stvari. le da omoguće raspravu o onome, što ke, kojima pozdravlja ovu ideju sa* ’ bio uzet kao podloga za podrobnu • Najprije mi podbacuje, da sam se je g. Jovanović naznačio glavnim. veznika. raspravu. Vijeće H. Z. sakupljeno ratom i okupacijom Crne Gore o* Gospodo, mi smo u svome držanju Tako »Pejam Sabah« piše: Tre* ' na sastanku dne 2. veljače 1921. za* , — kao što je i g. Spaho kazao — pr* bamo da upotrijebimo ovu jedinu i , htijeva da vlada kraljevstva Srba, bogatio. To nije istina. Ja sam pri* je okupacije bio u dvaputa boljem vi pošli na popuštanje i predložili zadnju priliku, da obranimo naša I Hrvata i Slovenaca ne ulazi u pre* blagostanju nego poslije, a g. Vuči# da se Ustav donese sa tri petine u* govore o trgovčkom ugovoru s I ta* I prava i da naglasimo naše želje, ali I niču su Švabe skidali čak i žice sa kupnih glasova. No gospoda kažu: sa ograničenjem, da ,ne zaboravimo 1 lijom dok nije provedeno ispražnje* j svojih šančeva, da mu ograde nje* »Ne ćemo!« To nije ispravno shva* da smo pobijeđeni. Sa nacijonalisti* . nje talijanskih vlasti iz okupiranog govc zemlje, opravili mu njegovu tanje, jer držim da bi kod zbrajanja ma moramo se sporazumjeti glede • područja Dalmacije i dok ne bude mašinu za ulje, koja je jedina radi zastupnika trebalo da se uzmu u ob* toga, da na konferenciju odu ljudi, pitanje riječke države definitivno toga u to vrijeme radila, i koja jc zir i brojevi glasača. Tad bi se vi* koji će biti u stanju da dostojno bra* riješeno u smislu utanačenja s Itali* djelo, da ovi (centrum) nemaju po* ne naše interese. Carigradski »lk* jom. Vijeće H. Z. najodlučnije pro* njega učinila ratnim milijonerom. G. Vučinić je u svom »patriotizmu« lovinu glasača iako imaju polovinu dam« piše: Napokon nam se daje 1 sv jedu je protiv nakane ministarstva molio Švabe, da se postavi za Švap* mandata. Ja držim, kad se gradi U* pravo na pravdujbudimo promišlje* ; kraljevstvu Srba, Hrvata i Slovena* skog kapetana. stav kao narodno djelo, da se mora ni i umjereni, a prije svega ujedi* ; ca da na okupiranom području iz* Ne poričem, da nisam bio u kri* paziti na izražaj narodne volje, a ne mijeni krune sa dinarima u relaciji njeni naši zahtjevi će biti saslušani j samo na izražaj zastupnika, koji su i po svoj prilici uvaženi, jer mi ne tra* ‘ 1 :20, jer je ta relacija na skroz ne* tično vrijeme postavljen za pred# sjednika gradske opštine, ali to ni* došli na razlomcima i to malim, sir* zimo drugo do li naša prava na te* • opravdana i povodi za sobom teške nim razlomcima. (Čuje se: Pa i vaši melju samoodređenja naroda. Mir, i gubitke za naš narod u samoj Dal* j je bilo iz častoljublja, već silom ba# su glasovi na razlomcima.) To nije red i hladnokrvnost će biti uspo* ' maciji. koji je i dosada bio izvrgnut ! juneta mađarskih, a onda i voljom naroda i ondšnjc crnogorske vlade. tačno. stavljeni na cijelom istoku. — I 0* i najtežim patnjama i progonima. Za ovo imam dokumente. Mi, gospodo, nismo za ustav teo* stala štampa čvrsto vjeruje u revizi* ' Frankovluk. Iz Bugojna dobismo t Priznajem, da sam dočekivao, ali rije, nego smo za to, da se udovolji ju sevreskog ugovora, a ;edan list i* jučer ovaj brzojav našeg mjesnog ; narodu i njegovim željama. Poslov* dc dapače tako daleko, da u ime Ca* odbora: »Kod popisa pučanstva pi* । preda mnom crnogorski velikodo# stojnici i to u gala uniformi, izvje# nik i pritisak vladine većine stvara, rigrada zahvaljuje Kemal*paši na sari nepravo postupaju. Kod mnogih sna visoka lica po položaju, koja gospodo, zlu krv i onemogućuje, da spasenju Turske. nered za oznaku materinskog jezi* su pohađala crnogorske gradove pa se na drugoj strani duhovi umire. i Bar. Ovim dočecima više sam ko# Turska vlada čim je primila poziv ka. Traže od muslimana, .da bude Ovo je držanje crvena marama za hrvatski ili srpski a ne dozvoljavaju Iristi doprinio narodu, jer oni su bili na konferenciju, dala je uspostaviti sve, koji ne će stanja, što je do sa* direktnu telegrafsku vezu sa Ango* uvesti srpsko*hrvatski. Protestirali onda velike sile, a gradski opŠtinari da bilo i koji bi htjeli da ovo stanje rom. smo kod oblasti«. i ja mali trunak među vihorove; gla* Stanoviti broj otomanskih prestane i da se popravi. Pa da ne živi frankovluk !... funkcijonara uputio se odmah u »je# vno je to, da niko od gladi nije ska# Više obzira, gospodo, više volje dište nacionalističke vlade, da se sa Jedan, što izjede sama sebe javlja tpao, kao što su puno po unutraš* za popuštanje, gospodo, pa ćemo njom sporazumije u pogledu sasta* se u subotu — iz Mostara i mjesto njosti zemlje, niti je pala nijedna se sresti i ne ćemo onda osuđivati va delegacije. Po svoj prilici će u i* kantarske kuke upotrebiju je slovo krv za ono vrijeme. A muslimanska trezveni glas gospodina Jovanovića, me otomanske vlade otići Izzehpa* M. Šteta što ne označi da je to kra* nevina krv u Mrkojevićima prosula što je danas upućen sa ove tribine. ša koji se sada nalazi u Angori kao lica od munafik ili od mufsid; pa se poslije prevrata povodom intriga (Burni aplaus Muslimanske Organi* odaslanik i pregovaratelj. Njega nas stavlja u iskušenje, da znači i denuncija, o kojima ćemo u svoje zaci je.) svaki dan očekuju u Carigradu za* vrijeme govoriti. oboje... jedno sa KemaUpašom, koji bi imao Osjetila kuka, da joj ne upaljujc Internacije, ratnog zajma, pa i ma Sarajevo, 7. februara. da predstavlja nacijonalistc. Sama servilnost, a načisto i o tom, da ne čega drugog nepoštenog, što bi me turska vlada izdala je ukaz, kojim može nikog povesti na tanak led. moglo opteretiti, ja sc ne plašim. Promjena na našoj vladi. Jedva I traži kapidžik. Misli jadna da će Da sam išta kriv nc bih ostao sve se Kemabpaši i njegovim ljudima jednom sc g. dr. Srškić odlijepi od najlakše uspjeti kad se prikaže vraćaju sva njihova prava i počasti, do danas u zemlji, a g. Vučinić zna, predsjedničke stolice u našoj pokra* »pravdašem« i kad s pravdaškog da sam imao gdje ići. Svakoga čc# nnskoj vladi. U subotu je predao koje su im oduzete na zahtjev sa* Upit Bilježe. ТшШ kanfgriFa! dopisi. �Број 252 — Broj kam vedra čela, mirne savjesti, jer mi uzgoj nije dozvolio, da ikome pakosti činim. Nisam li pismeno za? ložio čast, imanje i položaj za sve, pa i za g. Vučinića i nije li bio baš g. Vučinić među ostalim, koji mi se po povratku iz internacije javno zahvališe i držaše me dobrotvorom 'sve do onoga časa, kad su saveznič? ke trupe zaposjele Crnu Goru!? Tada je g. Vučinić odmah podlo progovorio, ali šta sam ja toj miže« liji odgovorio, to neka drži za sebe. Gospodine uredniče, zahvaljujem Vam na gostoprimstvu. Derviš Omerbašić, okružni sudija. jedna podala. Beogradske neke novine, a i za? ^rebačka »Riječ« doneeoše bombaš? tičnu vijest »Jedna gruba netaktič? nost«, u kojoj se veli: »U svim poli? tičkim i društvenim krugovima Be? ograda nemilo se dojmilo ponašanje poslanika muslimanskog kluba dr. 'Mehmcda Spahe i predstavnika kle? rikalne pučke stranke . dr. Janka 'Simraka, koji su na koncu subotnje Sjednice ustavotvorne skupštine tražili, da se u nedjelju održi sjed? niqa, jer oni hoće da rade, a nije ih briga ni za kakve, »beogradske ■svečanosti«. Sekretar konstituante dr. Vojislav Janjić daje ovoj gospo? di — predstavnicima grupa, koje su dosada gotovo kroz dva mjeseca ostentativno smetale svaki rad skupštine — odgovor, kakav su i zaslužili. Beograd je izgubio u ob? rani slobode i nezavisnosti Srbije 30.000 ljudi i njegovo odlikovanje znači ujedno počast junačkom dr? žanju čitavoga naroda za oslobode? nje i ujedinjenje, pa kad sada veli? ki francuski narod podjeljuje Beo? gradu kao simbolu naše oslobodi? lačke borbe najviše vojničko odli? kovanje, oni hoće tobože da rade, a u stvari im jc mržnja i zloba da ometu i ovu rijetku proslavu«. Prema gornjoj bi vijesti izgleda? lo, da se je g. dr. Spaho izrugivao odlikovanju Beograda, a u stvari je sasvim nešto drugo. U subotnjoj sjednici falilo je preko 40 poslani? ka iz demokratske i radikalne par? ti je, pa kad bi se prešlo na izbor us? tavotvornog odbora — izgubile bi ove partije četiri pet mjesta u us? tavnom odboru. Trebalo im je da? kle odgoditi sjednicu. Stoga je predsjednik najprije dozvolio kilo? •metrične govore da sjednicu zavu? če, a kad je opozicija prozrela ovaj •manevar, usprotivila se je odlaganju sjednice tražeći, da se radi u subotu iza podne. Pritijcšnjen ovim zah? tjevom, g. Janjić se je zaklonio za nedjeljnu svečanost naglasujući, da se sala mora preurediti. Međutim se do devet sati nije u sali ništa radilo, nego je samo kao i obično pometena. Trebalo se dobiti vremena, da do ponedjeljka dođu otsutni radikali i demokrati i to je sve.^ O kakvom »omalovažavanju« svečanosti nema hi govora, pa svečano odbijamo pozerski stav »patriota«, koji sjede kod kuće a onda svoju nemarnost brane kojekakvim patriotskim is? prikama. Manje teatralnosti, gospodo!... Politički pregled. Exkra!j Nikola još uvijek intri? gira. Iz Beograda se javlja: Bivši kralj Nikola usuđuje se na nove pripreme za pokušaj prevrata u Crnoj Gori. U vezi sa tim njego? vim namjerama, stoji i sadašnji Ni? kolin poziv odmetnicima, kojim ih zove da dođu u Gajetu. Uz to su, 8 talijanske obale prebačeni i nala? ze se kod Skadra nekoliko Nikoli? nih ljudi iz Gajete, koji imaju za? datak da agituju za Nikolu. — U savezu s time javlja sc iz Skadra, da je onamo u srijedu došlo devet {talijanskih oficira u civilu, koje je poslao D’Annunzio. Cim su došli, tražili su da se sastanu sa Hasan? begom Prištevccm. Nemiri u Indiji. »Daily Tele? graph« javlja iz Allahabada, da je prilikom zadnjih nemira u Indiji „PPABMV — „PRAVDA* u svemu opljačkano 114 kuća u 31 mjesto. Nekoliko od ovih kuća pot? puno je oboreno, a sve drvo od ko? jih su bile sagrađene je raznešeno. Ne samo maloposjednici već i vla? snici' velikih imanja postali su žrt? vom pljačke. Oko 250 ljudi je u? hapšeno. Engleska vojska i policija uspostavile su red. Priprave za proljetnu boljševičku ofenzivu. Iz Varšave javljaju: U ruskoj vojsci opaža sc u zadnje do? ba znatno gibanje. Prema pouzda? nim vijestima iz Moskve preduzeo je Trockij sve mjere za reorganiza? čiju crvene vojske, s kojom namje? rava u proljeće preuzeti odlučan u? darac protiv istočne Evrope. Znat? ni odjeli crvene vojske preneseni su na jug naročito u Volinjsku i Po? doljsku guberniju, gdje će se vojska nanovo grupisati. Željezničke pruge rezervisanc su samo za kretanje ' vojske. Veza Kijev—Vinica je voj? ničkim transportima tako zaprem? Ijena, da je sav civilni promet obu? stavljen. Vođe generalnog štaba^ o? državaju neprestano sjednice. Za? povjednik jugozapadne fronte je Kamenjev koji ie nosliedniih dana stigao u Kijev na Уле&тие. Svi zna­ ci Kažu, cia će u rano proljeće aoći ! do jake boljševičke ofenzive. Svjetski mirovni kongres u New? Yorku. Iz Londona javljaju: »Tik mes« javlja, da će Harding za 4. ap? rila, dakle četiri nedjelje nakon na? stupa predsjedništva sazvati svjet* ski mirovni kongres. Na taj kon? gres imale bi biti pozvane Njemač? ka i Austrija. Kriza njemačke vlade. »Berliner Tagcblatt« javlja, da nije uspio po? kušaj nekih političkih krugova, da sc dođe do koncentracionog kabi? neta, koji bi prema saveznicima i? mao jaču poziciju. Socijalistička ve? čina odbila je svaku saradnju sa građanskim strankama i pomisao da stupi u Fehrenbachovo ministar? stvo. / Pokret u Austriji za priključak Njemačkoj. Iz Beča se javlja: Us? prkos vijesti, da je pariška konfe? rencija nanovo zabranila priključak Austrije Njemačkoj, gibanje u tu svrhu u Austriji zauzimlje sve većeg maha. Pojedine zemaljske skupsti? ne stvorile su rezolucije, u kojima traže od vlade, da odmah započne pripremama za plebiscit, koji je konstituanta jednoglasno odobrila. Opće je mišljenje, da će se kod gla? sanja pretežna većina stanovništva izraziti za priključak. Vlada jc ove odluke i mnoge rezolucije izručila narodnoj skupštini. Predsjednik Đr. VVeiskirchner namjerava ovih dana sazvati sjednicu odbora za inostra? Нјг4а. ксма će пл-vi eri Hvo ras*? Gospodarstvo. bijedi! našeg težaka a PfltojV) Skupoća, ta najvidnija dobit rat? na, još ne popušta. Još 1918. godine blokirani od čitava svijeta, dobismo mnogo štošta jeftinije nego danas, poslije dvogodišnjeg oslobođenja. Mislim ovdje u prvom redu siroti? nju, kojoj je bilo zlo i prije rata; danas mora da joj je pregorko. Ne volim kukanja, ali, okolica, koju bolje poznam, sili me, da baš o bijedi muslimanskog težaka ovo reknem: U kasabi sam (grupisano selo) od hiljadu kuća, od kojih je bar 900 muslimanskih, a sa 95% težaka. O d ovih oko polovice bez z e m? lje, ili bez i približno do? voljno zemlje, bez dovolj? no hljeba: prohe. Kuražna tvrdnja iz najplodnijeg kraja Bosne. Ali da se vidi: oko 300 kuća nema ništa, ili ima 5—6 dun. zemlje; a o? ko 300 kuća ima od 10—20 dun. zem? lje. A dobri su fizički radnici, rade i po 16 sati dnevno pa još kako ži? vo; samo bez ekonomske spretno? sti, živeći preko 30 godina na po? skoku selenja — mnogi je sam toj neimaštini skrivio. *) Skrećemo naročitu pažnju na ovu radnju našim čitaocima u Po? drinju. Страна — Strana 3 A nije kmet, da bi oslobođenjem nom: »Pomozi sam sebi, pa će Ti i dobio. — Slobodnu, tuđu, zemlju Bog pomoći!« Četen smo gojili i u stara vreme? neće da otme, ma ona bila i vlasnika na, vemena beri četa, pa sad to tre? druge vjere. Naš svijet ovako sudi: Kad bi o? ba samo oživiti. Znam da to neće teo ciglu svijeću, bio bi kažnjen; a ići lako, jer valja učiti sijati, obra? da otme zemlju — pa još od onoga, diti, valja znati očistiti, opresti, ot? koji mu ju je desetak godina svo? ka ti; nema sjemena, alata, stana. — jom voljom podijelio... za to ne? Za početak je nužno sjeme i upute, ma obraza. Ovo je teško bilo vje? as tan i drugi alat mogu po više ku? ća u zajednici nabaviti. rovati sve do izbora, koji svakog uvjeriše, da naš seljak neće proste Za početak sjetve evo glavnih u? otimačine. puta do. pljevidbc, izvađeno iz »U? Toj nestašici zemlje najzgodnije pute u ratarstvo i gospodarstvo« po će se pomoći — bar za sad — pro? prof. Russin Alexi. svjetom, ekonomskim obrazova? Ć e t c n (lan) uspijeva na svakoj njem te proširenjem rada i uvode? zemlji — osim žilave gline i suhe njem zanata kućnih i spoljnih. pjeskulje. Na lahkoj zemlji uspije Imamo po kojeg metlarskog za? u vlažnom podneblju, nekad mu načiju, dok hasurskih, četkarskih, prija i natapanje. Oosobito uspije? korparskih i sličnih nikako nema, a va na preoranoj novini, krčevinama, okolica je bogata vrbicom, šašom, iza djeteline, krompira, kupusa. dlakom i metljika vrlo dobro uspi? Slabo uspije iza ječma. Ako smo jeva. Na vanjske zanate rijetko-ko lani đubrili, više ne treba. Kad taze da se odluči, a najmanje od najsi? đubrimo pod ćeten, dobijemo dulje romašnijih. Taka je umrtvljenost, i čvršće stabljike: ali deblju pređu. da naš težak sa 10 dun. zemlje o? Ako se hoće đubriti, treba posve stavlja i 10 sinova kod kuće, ne mi? zrelo đubre prije zime zaorati. Do? sleći od čega će živjeti. Svi nose bro je kokošije, ovčije, osoka, lug, domaće opanke, a niko od musli? guano i čisti mješanac, koji njivu nc mana opanaka ne radi, a kako istom korovi. U jesen se gari duboko, a u da kakav noviji zanat izabere, gdje proljeće prije sjetve ore se plitko, bi morao dijete poslati i u dalji svi? I da se obeuva vlaga. Zemlja se prije jet? Puno će rada trebati, da se taj I sijanja mora dobro podrljati da se svijet pokrene. ukori kao savza. Za jesensko je si? Tcžačko se ženskinje ni peti dio janje već kasno; pa se sije još u ne iskorišćava u polju, pa bi im tre? i martu: rani; a sve do polovice ju? balo pribaviti podesna posla kao: i na: kasni ćeten za vlakno. Za pčelarstva, svilogojstva, pa tkanja, i finije i nježnije vlakno sije se sve prediva, pletiva itd. , g u š ć е’ Za sjeme se sije ljetni, po? Od ovih 900 kuća, bar 800 ih jc strmi ćeten od konca juna pa kroz bez i jednog kvadrt. metra šume, čitav juli, i to puno rijeđe nego li dakle i bez ogrijeva! za vlakno. Ovoj je bijedi najviše skrivila Sjemena treba za jedan dunum, Austrija, kod nas, jer je Janji od? za vlakno, 20 do 30 kg i to 2—3 go? uzela pravo servituta u Lazarcvici dine starog sjemena. (oko 10 km udaljenoj) a ostavila Dobro sjeme treba da je: svjetlo? to pravo samo okolnim (pravoslav? smeđe boje, sjajno, teško i puno nim) selima — ala nas je mazio Šva? i masti; u vodi mora pasti brzo na bo. Ko nema novaca, da dobro I dno, a bačeno na žar mora se brzo plati drvo, taj mora ili zepsti ili po ' upaliti i prasnuti. cio dan sakupljati grančice, da se Poslije sijanja se ne drlja drlja? ogrije jednu noć. Radi ovoga sabi? I čom, već se drvenom branom plit? ran ja mnogo dijete izgubi i osnov? ! ko zagrne. nu školu. Kad ćeten odraste 6—12 cm vi? U ovom slučaju mogla bi država I sok mora se oplijeviti bar jedam? pomoći time, da ispravi spomenutu put, i to ne po kišovini. Kad bi će? Švapsku nepravdu, ali ta je slaba . ten htjeo poleći, onda jc dobro po nada.... i njivi poubadati grana, da se na njih Pored gornjih nedaća, naravno je, i nasloni. da tare naš svijet i golotinja u pu? Konoplja hoće plodnu i jako no većoj mjeri nego druge. Jer pred ■ pođubrenu zemlju. Mokra polja, rat je težak za 1 metar kukuruza — I gdje voda dugo stoji, nisu za ko? za 16 K ~ kupio 40 metara basme. ■ noplju. Osobito joj godi duboko i? A danas za 40 m basme, duplo sla? j lovasta zemlja, kad se oranjem i dr? bije, treba dati 5—8 met. kukuruza, • ljanjem dobro uhori. Na teškoj gli? a uračunamo li kakvoću, trebao bi ; ni i suhoj pjeskulji ne uspijeva. Vo? dati 10—15 m kukuruza. ч , li toplo podneblje, koje jc više vlaž? Dakle, ako jc jednoj zajednici i no nego suho; radi tog uspijeva vr? trebalo za godišnju preobuku 3 du? ! lo dobro u dolinama, kroz koje te? numa zemlje obraditi — danas tre? ku rijeke. U bregovitim i visokim 30—50 dunauma zemlje obraditi, za hladnim sjevernim položajima ne samu preobuku! daje dobra roda, zato se tamo ra? Ovome zlu bi se moglo ovako po? I dije sije ćeten. Na mjestima se sije najlakše pomoći: zamjenom parnu? i više godina uzastopce, a uspijeva ka, sa domaćim predivnim biljem, j dobro iza krompira, kupusa, kuku? oživljavanjem posve zabačene kod 1 ruža, duhana i drugih okopavina muslimanskog težaka — bar u na? I (ugara). Podnaša jako đubrenje, pa soj okolici — sjetve ćetena (lana) i ! što je đubre zrelije, sve bolje. Đu? konoplje. : bri se i kokošinjakom, ljudskim iz? Dobit bi bila očita: jeftina odijela i metinama, ovčijim gnojem, gnojni? muška i ženska, razne bošče i čar? com i t. d. Više put se đubri za ko? šafi, peŠkiri, konci, vreće, kanafa, noplju i dvaput, u jesen i u proljeće užeta, julari, konopci i tako dalje. pred sjetvu. Ova se prediva bez sumnje dadu Sije se kad prestane opasnost mra? grublje i finije tkati, a mogu se i zova, obično polovicom maja. Za bojiti, šarati, vesti, šupljikati. : pređu se sije gušće, a za sjeme rje? Da smo potpuno zabacili poodav? i đe, kao i ćeten. Na dunum se uzme 13 do 18 kg na gojidbu domaćeg predivnog bi? lja, kriva je predratna jeftinoća i sjemena za pređu. Na jakoj plodnoj njivi sije se naša sklonost obojenim basmama. Dotle se u prvom pravoslavnom gušće, da ne bi stabljike suviše o? selu vidi, pored mnogih prednosti, I debljale. Posije se na podrljanoj i gojenje ćetena i konoplje i ako nc? i njivi, pa se onda plitko zabrana. E. T. dovoljno. Ovo ne spominjem iz za? ; Sjeme se uzima lanjsko. visti, niti postavljam domaćeg pra? voslavnog težaka za krajnji uzor, nego tek napominjem, da za ovo ne treba ići daleko pa učiti. Apelujem ovim pismom na sve inteligentnije i vrijednije pojedince, Naši niarodni poslanici povratili da porade, da zagrijavaju i bude na? šeg tako umrtvi i enog težaka. U su se u petak kućama, a u Beogradu školu, na tečaj, na predavanje! Na su ostali samo gg. dr. Spaho, Fehim zanat, i to tamo, gdje je oskudnije, Kurbegović i Hamzalija Ajanović. sve više! Pomenute i nepomenute Prva su dvojica zaposleni u ustav? grane privrede, a ovaj put naročito nom odboru. Umoljavaju se članovi naše orga? na gojitbu ćetena i konoplje, i to odma, jer baš počinje vrijeme sjet? nizacijc, da se do daljnje obavijesti, vi! Hodže su za ovo vrlo zgodni, jer glede intervencija obraćaju samo uživaju puno povjerenja u svijetu. Radnom Odboru. A dužnost im je da bar isprave kri? Glavni urednik našeg lista g. Kor? vo tumačenje vjere. »Bog se brine kut povratio se je iz Beograda i pre? za nafaku«, treba da isprave s o? uzeo uredničku dužnost. BomatE vijesti. �Razbojnici. Piše nam prijatelj 'z Semizovca: 2. ov. mi. po podne sam sa našao na stanici željezničkoj, kad je prispio voz iz Ccvljanovića za Sarajevo. Jedan nepoznat vojnik musliman čekao je na voz. Upravo pred dolazak voza pojavili su se na stanici Ostoja Lonco i Savo P e j i ć i pristupivši tome vojniku, pita.i su ga za vjeru i rekli mu. ako je musliman ili katolik, da mu j ... onu vjeru, koju v j e? ruje. Vojnik se nije bio još od čuda ni snašao, a Savo se zatrča i ote pušku od vojnika. Ovaj ga je molio, da mu je vrati, što je ovaj poslije malo vremena i učinio. Kad jc došao voz, pošli su ti razbojnici za vojnikom u isti vagon, našto je u vagonu nastala graja, plač i vriska. Vpž se je morao zaustaviti, te je vlakovođa izvadio vojnika iz vago# na i pustio k sebi u poštanski va? gon. U Sarajevu je prijavljena stvar kod načelnika stanice, koji ih je is? pitao. »Merhametovo« sijelo. (U četvr? tak 10. o. inj. priređuje se u Kiraet? hani sijelo sa biranim programom, i uz sudjelovanje poznatog našeg mađioničara Mehmed Hasiba. Početak u 7 sati na večer. Ulazni? ca: dobrovoljni prilog. Stanovništvlo Beograda. Od ne? koliko dana vrši sc u Beogradu po? p’s pučanstva. Koliko se do sada vidi imati ćc Beograd s vojništvom više od 200.000 stanovnika. Radišino i Trebevićevo sijelo. — Podružnica Hrvatskoga Radiše u Sarajevu, uz sudjelovanje Hrv. pje? vačkoga društva Trebević, gosp. profesora Ulehle, te gospođe njego? ve. priređuje dne 8. februara o. g. na pokladni utorak, umjetno pjevačkoglazbeno sijelo u prostori? jama Trebevića. Čist prihod ide u korist Radiše za podupiranje nje? govih trgovačko?obrtničkih pitoma? ca (šegrta). Za dobar buffet i izvrs? nu kapljicu pobrinulo se najpomni? je. Posebni pozivi neće se slati, ulaz jc besplatan, a dobrovoljni prilozi se primaju sa zahvalnošću, te će se objelodaniti. Početak u 8 i 30 na ve? cer. Poslije programa uz čehoslo? vačku glazbu ples do zore. Dr. S. Alečković, advokat п Travniku, preselio jc kancelariju u I. kat kuće prema pošten. i brzoj, uredu. CIJENE PADAJU ! Papirnoj Đ. i A. Kajon, Sarajevo. Kralja Petra 19. stigla je velika količina prvoklasnog pisaćeg papira, bezuvjetno sposobnog za pisanje tintom kao: koucept-paplr 11 kg težak, 1000 araka samo 385 K, koniokorent-papira sa 2 kolone 12 kg teškog 1000 araka 800 K, linira’iog kauclaj-papira 12 kg teškog 1000 araka 680 K. trgovačkog papira 10 kg teškog 1000 araka 520 K. te sav ostali pisaći materijal u vrlo jeftinoj cijeni. Prije kupnje na dru­ gom mjestu, uvjerite se u gornjoj papirnicL Vanjske narudžbe obavljaju se brzo i tačno. Pakovanie sc ne računa. Prehlađeni li ste? — Bolo Vas pr? sa? Grlo? Imate li kašalj? Hunjavi? cu? Dobar prijatelj Vam je za ova? kovih zlih časova Fellerov pravi Eh safluid! 6 dvostrukih ili 2 velike spe* cijalne boce 42 krune. Državna tro? šarina posebno. Zagorski sok za pr* sa i kašalj 1 boca 9 kruna. Pokvaren li Vam želudac od zle hrane? Fellerove prave Elsa?pilule — pa opet sve u redu! 6 kutija 18 kruna. Omot i poštarina posebno, ali, što jeftinije. Eugen V. Feller, Stubica donja. Elsatrg br. 310, Hrs vatska. B. Tpsšdiah. tf TAKTIKA. Nekad: Pri stvaranju težačke »tranke u Boeni ogradi ee energično proti istoj banjalučki rRadiknlt-ki Glasnik"! Na radikalno kompcI tentnija „Сј п. РнјСЧ* okači tog Glasnika evo, jim kontra-etaTom. Nije stoga da podupre teŽ. stranku, već eto, tek onako . . Danas: se ova ista gospoda oko „Срп. j Ријеча“ boce sa onom istom tež. strankom u i | Beogradu . .. šta ćeš i to je — taktika'. E. T. Sžhkht'•ov S prispio ja u Sarajevo jedan vagon i rasprodaje se. — Narudžbe prima: Zastupnik za Bosnu i Hercegovinu Aibert Vsta Levi, Sarajevo, Despića u isa br. I Hrvatska Poljodjelska Banka DIONIČARSKO DRl'STVO, JPODRUŽNICA Г SARAJKVU. | Dionička glsvniea K 2o,ooa.so@.— Pričuva Ii 15,050.000,—. Ulošci preko 29.000.000.—. Centrala. Zagreb. Podružnice. Rijeka i Sarajevo. Ispostavo.- Bribir-Vinodol, Čabar, Hreljin. Prima nloike na knjižice i na tekući račun te ih ukamaćuje uz najpevoljnije uvjete. Bavi ee im petiovima, koji »usijecaju u bankovnu struku. Kupuje dobra u svrbe parcelacije, a preetima. i ko®isionaln.o prodavanje takovih bilo п djelovima. »Odjel robe" prodaje sve gospo­ darske strojeve i potrebčtine. s I PAPIRNICA Broj 252 — Eh „PRAVDA* — „ПРАВДд* Strana 4 — Страпа Centralna drogerija Braća šahinagić $ t HAMDIJE KOPČIĆA I & Sarajevo, Štrosmajerova ui. br. 3 * preporučuje svoje bogato stovarišle > J svih vrsta papira, kancalarijskog i J ♦ Školskog pribora. — Naručbe se > Ф obavljaju brzo i točno X Ф Cijene umjerene. Ф Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 * ♦♦♦♦♦♦♦44+*+++++***+4**4+*** i Telefon 319. Trgovina medikamenata, drogerijskih i kemičkih proizvoda, robe od gume, zavoja i kirurg, instrumenata, kao i fotografskih aparata i potrebštma. Ve­ liki izbor inozemskih safuna, parfumerije, kozmetičkih potrebština i spužvi, Skladište svih mineralnih voda i t. d. Islamska dionička štamparija u Sarajevu. Raspisuje Poziv na upisivanje dionica V. Emisije. Izvanredna glavna skupština Islamske dioničke štamparije u Sarajevu od 14. novembra 1920. u savezu sa zaključcima druge Izvanredne glavne skupštine od 9. januara 1921. i na temelju odobrenja Ministarstva trgovine i industrije od 11. decembra 1920. Vl.-No. 3757 povisuje dioničku glavnicu od K 300.000 na K 1,000.000 izdanjem novih 14.000 komada dionica d K 50 nominale uz slijedeće uvjete: 1. Na upis dionica V. emisije imaju pravo samo stari dioničari. 2. Dionice glase na ime. Nominalna im je vrijednost K 50, a izdati će se po 50, 100, 500, 1000 i 10.000 K u komadima. 3. Dionice V. emisije ustupaju se dosadanjim dioničarima po 105 K po komadu prama broju dionica koje u svome posjedu imaju. Kod upisa mora se odmah položiti 55 K od svake dionice, a ostatak kad ravnateljstvo odredi. 4. Razlika između tečaja i nominale pribraja se Pričuvnoj zakladi nakon odbitka troškova raspisa. 5. Rok na upis traje od 5. februara do uključivo 7. marta 1921. č. O pravu na upis izdaje ravnateljstvo potvrde na temelju kojih se vrši uplata kod ovih zavoda: a) Uprava Islamske dioničke Štamparije u Sarajevu; b) Muslimanska centralna banka u Sarajevu; c) Muslimanska trgovačka i obrtnička banka u Sarajevu; d) Muslimanska trgovačka i poljodjelska banka u Tešnju. 7. Potvrde na kojima se potvrdi djelomična uplata treba sačuvati za daljnje uplate i one služe kao privremene dionice na temelju kojih će se izdati nove dionice kada budu gotove. 8. Dionice V. emisije učestvuju u Gubitku i dobitku za 1921. godinu sa iznosom koji bude na njih uplaćen. 9. Dionice koje ostanu nernsprodane nakon izminuća roka upisa, a isto tako i o neoptiranim dionicama odlučiće ravnateljstvo primjenjujući 4 § društvenih pravila. Ravnateljstvo. O našim starim i no&&vim mušterijama da smo otpočeli naš prijašnji rad na veliko kao i prije, te prema tome nuđamo na veliko ksfu, Šećer kockasti (u sanducima), g>gyinač, Petroleum te ostalu kolonijalnu i manufakturnu robu. Braća (Hasan) Pašić, Tuzla. Miševi, stahori, stjenke i žohari i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ jebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih miševa K 12—, za štakore i miševe K 12.—, za žohare ruse i Švabe K 20.—. — Osobito jaka tinkturaza stjenice K 12.—. Za moljce po K 10.—, prašak za buhe po K 10' — i K 20‘—, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 5’— i 12'—, Mast za uši na blagu K 5'— i 12'—, Prašak proti mrava K 10.—Ч proti svrabu K 14.—. Razašilje pou;. гт Zavod za eksport M. J 0 n k er, Z a g r e b br. 16. Petrinjska ul. br. 3. Nudjamo odmah otpremljive iz Zagreba I staklene ploče I | | I u svim mjerama, kao i staklarski kit, nadalje clllndere, me­ dici uske bečtce i staklene lončiće za mast, svjetiljke itd. Skladište čeških tvornica stakla i porculana WEISS i DRUG, ZAGREB, kraj paromlina. Oglašujte u „Pravdi". 2^* Мјенп! zastupnici traže gel Muslimanska trgavačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu Dionička glavnica K. 10,000.000 Podružnice u g. Brodu i 13. Novom Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS. i u inozemstvu. Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovolj­ nije. Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. Daje sezonske i aprovizacijske kredite, — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — ROBNO ODJELJENJE kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. - - * Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: Z1V Odgovorni urednik; fbrahim Muhić, Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. 1 Štamparija Dantel ćc A. Ka|on, Sarajeva � https://kolekcije.nub.ba/files/original/fc4fec54a51ee4c82628c42c701a260d.pdf 9cb120f721f296bb274b559a423c942c PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA pojedini broj K 2 — ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 15 (253) Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje ređakcioni odbor. Pretplata: godišnje K 180.—, na pola godine K 90.— (u Sarajevu): za našu državu godišnje K 200.—; za ino­ zemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. čekovni račun post, štedionice 1119. Sarajevo, četvrtak 10. februara 1921. (1. Džem-ahar 1339.) Politika ppij€čMh Hrvata. Jedan pasus u zaključcima vijeća »Hrv. Zajednice« zaslužuje da mu se posveti naročita pažnja, jer za* htijeva da poslanici Hrv. Zajednice »ostave K o n s t i t u a n t u, čim bi sc konačno osvjedočili da se na* soj državi namjerava dati Ustav, koji ne zadovoljava opravdane za* htjeve hrvatskog naroda«. Pravo da kažemo, mi) nijesmo o* čekivali ovakog koraka na lijevo. Naprotiv, mi smo držali da će sc »Hrvatska Zajednica« odlučno о* graditi proti nastranosti i pasivno* sti Radićeve politike i svojom umje* renošću prirediti tlo za u z a j a m* no popuštanje. Ona međutim stre* mi intrasigentnosti i mjesto da ubla* žuje opreke, ona indirektno odobra* va apstinentsku »politiku« g. Radića i drugova. A to je zlo, veliko zlo. Jer kolikogod bismo mogli razumjeti о* gorčenost »Zajedničara« radi nasil* nog kršenja obaveza od strane vo* đa bivše koalicije, ne možemo i ni* jesmo u stanju da razumijemo nje* no otskakanje od Konstituante, ko* ja je forum naše narodne сје* linč, simbol našeg ujedinjenja i glavni faktor naše državne zajedni* ce. Ona je čedo i Narodnog kluba, pa niti je umjesno, niti patriotski, da se možda radi preuveličane bo* jazni od hegemonije — drmaju te* melji naše narodne zgrade i ide na lijepak baš onima, koji jedva čeka* ju da svoju pogrješku naprte na tu* đa leđa. Mi znamo, da je »demokratski« režim ubio mnogu i mnogu dobru volju. Mi znamo, da je on prouzro* čio mnogu i mnogu narodnu muku i nevolju, ali valja uvažiti i to, da ih je taj režim skupo stao i znatno о* trijeznio. Oni su danas i malobroj* niji i čedniji, pa bi bila neoprostiva grješka, kad bi se nepopustljivošću s protivne strane dala prilika, da se njihovi ekstremisti rehabilituju i po* novno uzjogune. A gornji će ih za* ključak i te kako osokoliti. Oni na* ime neprestano operišu frazom, da jc njihova vladavina bila plod dr* žavne nužde, a njihova satrapska u* prava čedo prilika. »M orali smo gušiti destruktivne elemente, jer se je samo tako moglo osigurati opsta* nak države«, govorili su i govore ti »demokrati«. Banstvo g. dra La* ginje bilo im je izbilo iz ruku to ja* ko sredstvo obrane, no demagoške rezolucije g. Radića i njegov apsti* nentski stav vratiše im ga ponovno u ispružene šake. I eto sad toj zam* ci nasijeda i vijeće »H. Z.«. Kolika .greška, kolika sudbonosna greška! Da pođemo i korak dalje. »Vijeće »И. Z.«, veli se dalje u saopštenju, prihvaća nacrt Ustava kako ga je protumačio član stranke g. dr. L. Polić, koji sc nacrt osniva načelno na federalističkom sustavu, na kojem treba da bude uređena naša država.« Klubskom članu ustavnog odbora daje se na* log, da taj nacrt brani u odboru, a u vezi s tim je usvojen i zaključak, kojim se poslanicima Narodnog kluba s povjerenjem prepušta, da u svrhu parlamentarne akcije stupe u dogovor sa strankama, koje su pro* tivne za državu nesretnom centra* lizmu, Stvar, posmatrana sama za se, po* sve ispravna i umjesna. No kad se dovede u savez sa prije izloženim zaključkom o ostavljanju Konstitu* ante, onda je i te kako komplikova* na. Jer, na koga u prvom redu računaju ovi ljudi? Žele li spora* zum, kao što uvijek naglašuju, onda nc smiju paliti mostova ni: prema »demokratima«, a kamo li prema radikalima. Naročito prema Proti* cevcima. A zar je moguć srpski po* litrčar, koji bi radi prijetnje o ostav* jjanju Konstituante pošao tako da* leko, da ukabuli jedan ovaki ultima* tum? Zar je narodni ponos svojina samo Hrvata? Ne, gospodo, ovaj’ metod ne vodi dobru; on je plod Pretjeranog samoljublja, da ne upo* trijebimo oštriji izraz. Druga je stvar, što i Srbi zaista trebaju da po* puste. Oni treba da popuste, oni će, uvjereni smo, i popustiti, jer to za* htijeva pravednost i jer zaista nije moguće, da se zajednička nam dr* žava izgradi samo po kalufu Srba i proti ogromnoj većini hrvatskog i slovenačkog dijela našeg jedinstve* nog naroda. No tog popuštanja ne treba tražiti na ovaki način, jer je poznato, da se klin izbija klinom, pa kad zavlada osjećaj, razum će se teško udomiti. A osjećajnosti ima na obe strane i treba se trsiti svim silama, da se ona posve eliminira ili bar svede na pravu mjeru. Vijeće »Hrv. Zajednice« trebalo je da vodi računa i o tom, da je tc* ško postignuti sporazum glede pobijanja centralizma na federali* stićkoi bazi. U tom se pitanju Na* rodni klub razilazi nesamo sa srp* skim partijama, nego i sa Jugosla* venskim, pa i našim klubom. O tom je on obaviješten, pa je trebalo da’ već radi toga bude um jereniji u svo* jim zaključcima. Druga je stvar, a* ko se on uza sve to približuje shva* tanju ili metodama g. Radića i ako geslo »Ustav se ima donijeti spora* zumno« shvata tako, da se Srbi i* maju prikloniti gledištu Hrvata. No pitanje je: da li je tako shvatanje i moguće, a kamo li opravdano? Spo* razum uvjetuje popuštanje n a o b* j e strane, a prijetnja sa ostavlja* njem Konstituante može samo po* kvariti dobru volju i oteščati polo* žaj. Da, samo oteščati. Sarajevo, 9. februara. Č‘tamo u beogradskim novinama, da se je ministar prosvjete obratio na ministra vjera s molbom, da od* redi svoje delegate, koji će s dele* gatima ministarstva prosvjete »iz* raditi nastavni plan i program religijske nastave za djecu m u s 1 i* m a n s k e i katoličke vjeroipovije* sti«, koja uče u narodnim osnovnim školama. Interesantni su ovi naši ministri. Oni se sasvim ležerno mašaju naj* osjetljivijih pitanja i uz to su tako neobazrivi. da nesamo prave razli* ku u postupku prema pojedinim konfesijama, već dapače ne nalaze za potrebno, da se stave u dodir sa (pozvanim faktorima. Zar nije čud* novato, kad se na ovaj način ure* đuje pitanje vjerske obuke samo za muslimansku i katoličku djecu? Kanda su gospoda ministri misije* nj a, da samo pravoslavni episkopat ima prava na samostalno uređiva* nje ovakih postova? Ili se možda varamo? Ili je možda samo pogrje* škom novina ispala riječ »pravoslav* nu djecu«? Nema, do duše, mjesta ovoj rc* zervi, ali je iznosimo uz napomenu, da se i ulema*medžlis treba odmah pobrinuti, kako bi pri rješavanju o* vog važnog pitanja eliminirao upliv »stručnjaka« ala Sarić, Rebac i Ku* lenović. I g. Jankovića upozorujemo na o* pasnost ovakog rješavanja ovog pi* tanja. i Godina ili. Iz Sandžaka i Makedonije. j I i I PREDSTAVKA SANDŽAČKO* MAKEDONSKIH MUSLIMAN* SKIH POSLANIKA. Muslimanski poslanici iz radikal* ne i demokratske stranke podnijeli su svojim klubovima ovaj pismeni izvještaj: »Dolje potpisani zastupnici iz Sandžaka i Makedonije dobili su grozne izvještaje o zulumima i po* koljima koji se izvršavaju nad ne* vinim muslimanima, muslimanskim ženama i nejakoj muslimanskoj djeci. Sve nam izgleda da u našim krajevima nc vlada zakoni red, a naročito da za muslimane nema nikakve zakonske zaštite od strane upravnih vlasti. Pod izlikom traženja zlikovaca i bandita žandarmerijski potpukovnik je u Prištinskom okrugu odredio više oružničkih ophodnja, koje su zadnjih dana počinile nad nevinim muslimanima takove zulume, da potsjećaju na srednje*vjekovne in* kvizicije. Čovjeku se koža naježi kad te izvještaje pročita. Da bolje razjasnimo ovu stvar, navodimo slijedeće primjere: Od oružnika je u selu Podje* vo ~ sp a 1 j e n o šest kuća i sva je marva muslimanima otet^ i od* vedena. U istom selu ubijeni su po oružni cima: Abid Aguš, njego* va žona i njegovo dijete od 15 godina; ubijen je Murat Malik, Ibra* him i Muratova žena, a Gornja Lopča je posve spaljena. Ovo je čisto muslimansko selo. U kući Azima Mundžije ubijeno je dvoje djece i četiri žene. Isto su tako u Gor. Lopči ubijena četiri ci* ganina i spaljeno šest kuća, te je sva marva toga sela odvedena u Po* jdivu. Refika kći Rustemova žesto* ko je isprebijana te je prenesena u američku bolnicu u Prištini i tu je umrla uslijed zadobivenih ozleda. U selu Blcpoja šest je kuća spa jeno i 23 čovjeka su ubijena: što bajune* tom, što iz puške. Od ove dvadeset* trojice samo ih je osam odraslih i punodobnih a ostalo su sve žene i djeca. U istom Blepolju ubijeni su osim toga: Bekir iz Trnove, Ab* dija iz Prištine i još jedan kovač, čijega imena ne znamo. Njihova mrtva tijela sa njihovom dućanskom robom spalje* nasu. Ovo je grozno. U istom se* ha u kući Džemala Matarova baju* netom je izbodeno i usmrćeno j e* dno dijete od tri mjeseca. U selu Grdovčc spaljene su kuće Bahtije i Velije Ovor, sva kućna če* ljad poubijana je, sav namještaj o* pljačkan, a hajvan otet i odveden. U selu Šarban ubijene su na naj* grozniji način 24 osobe, od kojh je samo pet odraslih ljudi, a ostalo su sve djeca i žene. Njihova t j e 1 e s a spaljena su zajedno s njihovim kućama. Zar se mogu u XX. vijeku od stra* ne oružnika i državnih vlasti ova* kove grozote činiti? Čuli smo da jc u selu Prapaštici ubijen imam Adem efendija, s t a* r a c o d 80—90 godina sa svoja dva sina. Kuće su im spaljene. Na isti način se u Ferizoviću i Gilanu vrše najgroznija nasilja i zločini nad nevinim muslimanima. U selu Isti* mija svi su seljani batinanikao marva i m n o g i s u podlegli batinama. Dapače je u istom selu predsjednik opštine Ahmet Mulasulo sa čitavom islamskom e* halijom na najgrozniji način izba* tinat tako, da su zadobili najteže ozlede, a imam Mula Islam je od teških udaraca podle? g ao. U selu Varoš ubijen je jedan čovjek sa dvije žene, a mnogi su iz istog sela umrli od batina. Svi ti bi* jednici, čija smo imena naveli, naj* ispravniji su i najpošteniji građani i nijedan nema nikakve veze sa haj* ducima i odmetnicima. Zar je i mo* guče, da bi nevine žene i neodrasla djeca mogla sudjelovati u banditiz* mu? U selima Prapaštica i Kičekola mnogi su ljudi poubijani puškom ili bajunetom, a mnoge srpske komite idu za vojskom i žandarmima i pljačkaju ona sela, koja su od vatre ostala spašena. Da dokažemo da se ovo zbiva sa znanjem i privolom vlasti i da ovakove zločine i nasilja nad nevinim ženama i nad neodraslom djecom vrše oružnici, neka po* služi slijedeći primjer: Sjedeći je* dan naš drug u Prištini u jednoj ka* fani sa pisarom sreskog načelnika iz Podive razgovarao se je sa tim pisarom o zulumima što su počinje* ni nad nevinim ženama i djecom. Ovaj je razgovor tekao u prisustvu Krpčeli Zeme i sreski pisar je prije svega potvrdio tačnost našega iz* vještaja o gornjim događajima. Na* roči to je istaknuo da je imam Adem efendija sa predsjednikom opštine u Kolpeki ubijen zajedno sa njiho* vom porodicom i da je osim toga na najgrozniji način usmrćeno još 15 ljudi, a kuće su im spaljene. Isti jc naveo da je Adem e f e n d i* ј a b i o đ o b a r č o v j e k, ali da jc njegov sin Mustafa za vrijeme bugarske vlade napravio nekakve nekorektnosti i da je ovo jedini uz* rok, đa jc njihova familija, koja nc* ma nikakvoga udjela u ovoj krivnji Mustafinoj, poništena i usmrćena. Nadalje smo obaviješteni o ovom događaju: Neki Redžep iz Kepče* kola koji je kao oružnik sa jednom patrolom i jednim odredom vojnika hodao i išao u potragu za banditi* ma, bijaše obaviješten kakva su se nasilja i pokolji dogodili u njego* vom selu. Pobojavši sc i za svoju. familiju, otišao je u selo i — svoju porodicu našao usmrćenu, a mrtva tijela iznakažena. Zatekavši oružni* ke gdje i druge ubijaju nije mogao odoljeti i izdržati, nego se je latio puške i u obrani svoje nevine poro* diče usmrtio tri oružnika i pet ih jc ranio. Tom zgodom je isti sreski pi* sar uputio našemu izvjestiocu slije* deće pitanje: »Kako vi vidite polo* žaj?« Na ovo je naš prijatelj odgo* vorio, da mi ove pokolje i krvolo* štva vidimo u najgroznijem svijet* lu, jer dosad nijedan ubojica, nije* dan bandit, nijedan bjegunac nije uhvaćen i kažnjen nego obratno: u* bijaju se nevine žene i neodrasla djeca. Mi se na ovo sve samo zgra* žamo i ne znamo jesmo li u državi u kojoj vlada pravni red i poredak, jesmo li u jednoj pravno uređenoj državi. Pisar je slegnuo ramenima i rekao slijedeće: »Ovi su bjeguncima davali kruha i konačišta, pa je po* sve pravo, da se djeca poubijaju za* jedno sa ženama i sve ovo što je iz* vršeno malo je i nije strogo«. Naš prijatelj je na ovo rekao: »Po zako* nu je propisano, ako netko imade kakve sukrivnje ili da je pod sum* njom radi te sukrivnje, da se imade predati nadležnim vlastima da se prema njima postuna po zakonskim propisima. Nc mislim da su oružni* ci ovlašteni da čine pokolje nad ne* vinom djecom i ženama.« No pisar �Страна 2 — Strana Bilježe. je na ovo nadodao: »Ovo je sve malo, još treba strože postupati, još treba više ubistava činiti, jer druk* čije oni se ne mogu dotjerati u red.« Eto ovo su grozote, koje su poći# njene zadnjih dana nad poštenim građanima muslimanima, njihovoj nevinoj djeci i ženama. Radi bolje ilustracije navodimo da mitrovački muftija i narodni poslanik imade u svome popisu popisano ‘od prije 103 osobe, koje su na najgrozniji način poubijane. A mi dodajemo da je u selu Šarban ubijena jedna udovica, koja jc bez muža ima osam godina, sa svojim dvjema kćerkama ispod 18 godina. Dolje potpisani zastupnici traži* mo od svojih klubova u konstituan* ti, da ovo pitanje stave na dnevni red i izne-su predlog, da se od stra* ne konstituante izašaljc naročita međustranačka komisija, koja će o* ve grozne događaje najobjektivnije izviditi kako bi se već jedanput sta* lo na kraj ovome krvološtvu, koje se, kake izgleda, događa sa znanjem i privolom vlasti. Tražimo da jedan* put i mi muslimani dobijemo zakon* sku zaštitu. »Trošenje vremena«. U Beograd* skoj »Demokratiji« od 3. o. mj. štampan je uvodnik pod gornjim naslovom, iz kojeg vadimo ovaj od* lomak: »Kfd sc oduzmu komunisti, koji su opozicija po profesiji, u Skupštini su protiv predloženog na* crta Ustava Koroščcv Jugosloven* ski Klub, Narodni Klub i Muslima* ni. Ali te tri grupe su na istoj liniji1 samo dok su u opoziciji protiv cen* traEstičkog Ustava, inače se u svo# jim ciljevima razilaze. Muslimani su ne samo jedna verska, nego u isto vreme i provincijska stranka. Ona je ograničena na Bosnu. I čitavo u* stavno pitanje za nju se svodi samo na ovo: kakav će biti položaj Bo* sne i Muslimana u njoj. Prema sve* mu ostalom su prilično indiferent* ni.« Bez komentara. Ovaj je izvještaj podnesen klu# bovima u utorak 1. februara i potpi* sali su ga svi poslanici, a u sjednici cd srijede podnešen je u toj stvari ovaj Vladin nacrt Ustava, u koliko se odnosi na sistem uređenja naše dr* žave i na oblik vladavine, neće na* ići na osobitu opoziciju i verujemo, da će od Konstituante i javnog mi* šljenja biti primljen. Ali vladin na* crt Ustava, u koliko se odnosi na zaštitu osnovnih građanskih slobo* da, izazvaće u javnosti opšte nego* dovanje. U tome pogledu vladin nacrt Ustava korak je unatrag, u reakciju. Valja imati mnogo smelosti ili ne poznavati duh vremena, pa danas, po Velikom Ratu, u jednoj evrop* skoj državi izaći sa predlogom re* akcionarnog Ustava. Danas nije to* liko u pitanju oblik vladavine i dr* žave, koliko njihova sadržina. Via* da svojim ustavnim nacrtom zajem* čava jedinstvo države i oblik mo* narhiske vladavine. Zajemčava ono, što je i bez Ustava narodnom vo* Ijom i osećanjima obezbeđeno. U* zalud bi bili svi Ustavi, koji bi to jemčili, kad ne bi bilo narodne vo* lje. Ali ono što je danas glavno u modernoj državi, sloboda građana, to vladin ustavni predlog hoće da okmji. Time se kompromituje i sa* ma misao državnog jedinstva i sa* dašnjeg oblika vladavine. Jer šta će građanima i država i monarhija, ako u njima nemaju građnskih slo* boda! Takvu državu neće sačuvati ustavi, koji ne potiču iz narodne svesti o slobodi i građanskim pra* vima. Odredbe u vladinom nacrtu Usta* va o ličnoj slobodi, o nepovredno* POKUŠAJ REAKCIJE. Iz elaborata, što su ga u radikal* nom i demokratskom klubu podni* jeli poslanici muslimani iz Južne Sr* bije proizlazi, da se u Makedoniji vrše grozni pokolji i haračenja. Or* gani vlasti pale domove, pljačka se imovina i ubija svijet. Č a k i ž e n e i n e j a č a d. Stoga pitam g. mini* stra: 1. da li je obaviješten o ovim groznim događajima, i 2. je li voljan pristati da se ovi događaji podvrgnu izviđanju jedne parlamentarne ankete, kako bi se objektivnim isleđenjem svi krivci priveli zasluženoj kazni. Molim usmeni odgovor u plenar* noj sjednici. Beograd, 2. februara 1921. Saldb Korkut, narodni poslanik. MUSLIMANI sjetite se sti stana, o intcrcniranju građana, o slobodnoj štampi, o nepovredno* sti tajne pisama i telegrama, nisu ja* sne, i namerno su ostavljene u nji* ma šupljine, kroz koje će se, u spe* ci jalnim zakonima, moći da provu* čc reakcija. Sve te odredbe u Usta* vu Srbije bile su izrične, jasne i slo* bodoumne, dok sc u novi Ustav u* vlači duh reakcije kao da nije po* bedila (slobodna i napredna Srbija, kao da nisu Saveznici pobedili u Evropi reakciju Centralnih Carevi* na. Čudo jft samo, kako se pošlo u nas u mnogome čemu tragom na* zadne Austrije, što u projekat U* stava nije unesen onaj famozni au* striski § 14, po kojem jc vladalac mogao suspendovati Ustav kad mu se prohtelo! Mi nc verujemo, da će se u Kon* stituanti naći i jedan poslanik, koji će u celokupnosti odobriti vladin nacrt Ustava, a naročito one stavo* ve u njemu, koji sc odnose na os* novne slobode građana. Tc stavove valja u korcnu izmeniti, ili sasvim odbaciti. Sloboda i civilizacija to od njih zahtevaju. Mi nc smemo, posle boljševičke Rusije, da budemo naj* reakcionarni ja država u Evropi. To bi bila sramota za slavno i časno srpsko oružje, koje se vazda borilo samo za slobodu i napredak. Duh crno*žute Jugoslavije sa konfiskaci* jama imanja, sa interniranjima, sa verigama oko slobodne štampe, sa nepoštovanjem svetinje kućnjega praga, treba u Konstituanti da sa* tremo. (Balkan« broj 21.) Vladin nacrt Ustava. UPIT na ministra unutrašnjih djela: i 253 — Broj „ПРАРДА® — .PRAVDA" j i■ GAJRETA ■i Pitanie na gosp. ministra vojnog i mornari* ce, te na gosp. ministra vjera. U jesen prošle godine postavio je ministar vojni i mornarice na pred* log ministra vjera sve vojne svešte* nike, a među ovima i muslimanske vojne imame. Kod ovog postavlja* nja m’moiđen je posve predlog mu* slimanske nadležne duhovne vlasti, gosp. reis*ul*uleme, te su za vojne imame postavljeni većim dijelolm. ljudi, koji nemaju kvalifikacija za to zvanje. Nijedan od kandidata, koje je predložio reis*ul*ulema nije postavljen, već su kod izbora kandi* data bili odlučni samo paftijsko*po* litički pa čak i rodbinski obziri. Među postavljenim imamima na* laži se čak i otac jednog sekretara u ministarstvu vjera kao i brat na* čelnika u istom ministarstvu. Prvi od ove dvojice nc bi već po svojim godinama piPgao biti postavljen na to mjesto. Stoga upućujem pitanje gosp. ministru vojnom i mornarice te gosp. ministru vjera: Da li će ovo nepravilno postavlja* nje muslim. vojnih svećenika pod* vrći reviziji, nesposobne otpustiti, a nove imame imenovati u spora* žurnu s nadležnom duhovnom vla* sti ? Molim odgovor u skupštini. Beograd, dne 31. januara 1921. Salih Baljić, narodni poslanik. 'ЈаоуососоиоГоисаоио VEČERAS JE »MERHAMETO* VO« SIJELO U KIRAETHANI! ■ OIOIOBOIOSOIOBOBOM Primjeri. 3. Živio u Sarajevu neki imućan tr* govac, hadžija, koji je imao dva si* na. Starijeg sina uzme sebi u dućan, da mu pomalo pomaže, a mlađega sina, pošto mu rekoše, da je bistar, dade na škole. Jednoga dana odluči hadžija, da -ostavi posve svoj trgo* vački posao, pa da se odmara. Po* zove preda se svoga starijega sina, pa mu reče: »Sine, meni je što no se veli, jedna noga u kaburu, a i o* nako sam šuštao u radu. Eto ti- si neko vrijeme sa mnom u dućanu ra* dio, pa mi kaži koliko bi trebalo no* vaca jednom mladiću kao što si ti, pa da sjedne u dućan i da dobro ra* di?« Sin se uozbilji i stane razmišljati. Pogleda oca u oči i važno reče: »Tre* balo bi mu, oče, stotinjak dukata.« Cim on to izusti, hadžija otvori sanduk i nabroji sinu dvije stotine dukata. Hadžija se povukao u kuću, sta* riji sin prihvatio za trgovinu, a mla* đi učio u gimnaziji. Poslije nekog vremena hadžija se razboli i umre. Nijesu ga prijatelji još, što no riječ, ni ukop.ali, a već se pročuo glas, da je hadžija sav svoj veliki imetak poklonio mlađemu sinu osim kuće. Kuću je poklonio starijemu sinu. Svijet se tome čudio. Čim se mlađi brat dočepao silnog imetka odmah u četvrtom razredu gimnazije »položi maturu«. Ostavi školu, steče dosta ahbaba i počne raskošno živjeti... x « Poslije nekoliko godina mlađi brat prima službu pisara u nekom uredu, a stariji ga zove, da se okani bespo# šlica, a da će mu on pokloniti jedan svoj dućan s robom. I Cjepar cijepa drva u mojoj avli* ji. Poslije kratkog posla, stenjc, sjedne i stane se tužakati. ЛЛКЧЛ-.-.ЧЛ, PODLISTAK. i : i ! Ratni jadi. 1 ! ; Napisao Charles Richet*) Ratni jadi su protekli u sto i hi* ljadu puta jačim bujicama, nego što je tekla krv, koja je tako ras* kožno proljevana. Ustavimo se malo kod toga! Jer tu se dotičemo najteže ljudske za* blude, kuja u sebi sadrži tako o* gronmo ludilo, da nema riječi, ko* jima bi se dala ocrtati njegova og* romnost. Sva bića žude za srećom, najvišim i jedinim ciljem svačijeg života. Što drugo zamišljati za svrhu čovječju, značilo bi pasti u oblake mahnite metafizike. Pojedina bića kao i za* jednicc žive zato, da budu sretni. U sreći vidimo svi svoj ideal. A da taj ideal ne bude uprljan mračnom scbičnoŠću, moramo iz* reku proširiti i uvažiti, da sc tu ne radi jedino o mojoj sreći, nego i o sreći svih drugih. Ljudski trud ide za srećom, pa bila ta sreća pojedinačna ili zajed* nička. Po tome je jedino sredstvo za procjenjivanje stvari ovo: izmje* riti sreću ili nesreću, koju one do* nose ljudskom biću. Pomislimo u svemiru ogromnu te* žulju sa dva pladnja. U jednom ne* ka se nalaze jadi zemaljskih stanov* *) Prevedeno s njemačkog prije* voda iz časopisa »Friedenswarte«. i I , i I i j ■ nika, a u drugom neka su natrpane sve njihove radosti. Na koju će sc stranu nagnuti tezulja u vremenima rata? Istina rat će donijeti sobom ne* koliko pravih sretnih zgoditaka, koji će s puno buke pasti na stra* nu radosti. Prije svega on će nago* milati na graditelje topova i muni* cijiskih fabrika neizmjerna imanja. Nekolicina ratnih liferanata ćc se za čas dva strašno obogatiti-. Sva druga dobra ratna iščezavaju pored tih. Doduše nosi rat sobom još ne* ke druge ugodnosti, koje treba u* zeti u obzir manje ili više ozbiljno. Ima i hrabrih vojnika, koji su do* bili penziju, orden ili kakav častan položaj. Ima i loših ljudi, koje je rat uništio. Ljubitelji neobičnih do* gađaja mogli su svake večeri kroz četiri godine da čitaju udobno sje* deći do peći, svakojakih čudnih stvari, koje su oni, sami van svake opasnosti, proždirali tim pohlepnije. Ljudi lijepe besjede i brbljavi knji* ževnici, nc bojeći se za se ni naj* manje ranice, mogli su izgovarati lijepe riječi o patriotizmu i vraća* nju mila za drago, pa su tako kod svijeta došli u glas junaka. Svakako je imao velike žvaTje, stvorio je svo# jim riječima od sebe odjednom i silnog umjetnika i genijalnog umjet* nika i hrabrog patriotu. To su, priznajem, sve prilične prednosti. Ali šta znače one prema ratnim jadima? lim žali pet osoba, otac, majka, že* na, sestra, sin ili prijatelj. To čini oko sedamdeset milijona slučajeva najteže žalosti, koja će sc vući iz godine u godinu. Zar misli kogod, da će se mlada žena, koja je upravo i izgubila svoga muža, da će -se maj* ka, koja je izgubila sina, moći ulje* siti za godinu, dvije ili deset godi* na? Njihov je budući život zatro* van. Smrt, koja je pokucala na vra* ta njihovih dragih, kuca sada i kod njih, kod mjke i kod supruge, i to daleko okrutnije, nego što je poku* cala kod palih vojnika. Te nesrećne žene nc mogu se više smijati ni ve# seliti. Sati, dani, mjeseci i godine ćc prohujati, ali muka će na njima ležati onako teško kao i prvog ne* sretnog dana, kad im je vijest kao grom u kuću udarila: »Tvoga sina, tvoga muža nema više!« Petnaest milijona mrtvih, — da to ni je velika nesreća! Možda i nije za mrtve — jer se mrtvi ne muče više i ne jadikuju u beskrajnom očaja* vanju. Petnaest milijona mrtvih na* doknadiće petnaest milijona novih rođenja. Ali sto milijona nesretnika, sto milijona mučenika, to je ono u? žasno! U tom leži strahovito Ijud* sko ludilo. I kakvi god bili dobici graditelja topova, bankara, novčar* skih spekulanata i kakve god bile patriotske ohole orgije triumfujućih imperijalista, i ma kolikogod da željezni kr-stovi i počasne legije go# dc junacima, mi -ponavljamo pita# « nje: kad bi uzeli ogromnu tezulju, U ratu od godine 1914 do 1918 na čiju bismo stranu stavili sve or* bilo je oko petnaest milijona mrt* dene i ratne dobitke, ali na drugu vih. Uzmimo, da za svakim poginu# onih sto milijona nenadoknadivih I 1 i I i gubitaka, na koju bi se stranu nag# nula tezulja? * Ali strana boli će orijaški narasti, i kad na nju stavimo i druge sve iz ; rata nastale jade. Već samo njiho* I vo nabrajanje zaprepašćuje. i Prije sveg dvadeset milijona ra* njenika, što znači dvadeset milijo* na nekoć cvatućih života, koji sada u grozničavoj drhtavici, blijedi, o* mršavjeli i slabi, provode dane u bolnicama. Neki će od njih proći možda sa manje štete i ostaće im samo par brazgotina, malo nervoze i reumatičnih bolova. Da, deset mi* lijona će ih proći bez tjelesnog iz* nakaženja! Ali onih deset milijona iznakaženih! Oni nisu imali te sre* će, da umru. Oni ćc i dalje morati tegliti svoje kukavno živovanje. Za* tim ćc biti da ima blizu oko petna* est hiljada slijepih, sto hiljada ćo* ravih, pet stotina hiljada jednoru# kih, pet stotina hiljada hromih. Drugi su postali gluhi, epileptičari, a mnogima su obe ruke odrezane. Da, katkada sc vidi po koji, komu fale obe i ruke i noge i koji je uza to i slijep. Zar ne, lijepo ga je, pre# lijepo vidjeti?! Tih deset milijona ratom ošteće* nih, čije ćc izdržavanje pasti na javna dobročinstva, sačinjavaju cvijet kulture stare tri hiljade godi* na. To je dakle bila svrha njihovih mnogih naprezanja? Dao Bog, da ti junaci još dugo, dugo godina uzživc, da svojom sa# mom prisutnošću svjedoče o užas# noj i prokletoj zabludi ljudskog roda! (Svršiće sc.) �Број 253 — Broj Upitam ga, šta mu je, a on mi od* govori: »Tužim se na sudbi* n u«. »A šta ti je, čovječe?« »Ja sam sa sela. Za vrijeme rata sam ostavio selo, sve prodao, pa do* šao u Sarajevo. Za kratko vrijeme sam u Sarajevu sve novce potrošio. A sada evo šta radim«....... Pomislio čovo na svoje zlatne nj i* ve i na lijepi težački život, pa nije ni čudo, da sad tuguje ... Učitelj. Londonska konferencija. Vrhovni savjet sazvao je konferen* čiju, koja će 21. o. mj. započeti za* si jedan j em u Londonu, da na teme? Iju sevreskog mirovnog ugovora u* redi istočno pitanje. Lord Curzon, koji je predložio njezin saziv, pred* ložio je najprije kao sastajalište konferencije Carigrad, ali je Lloyd George s obzirom na to što bi se Turci u ovom slučaju već unaprijed smatrali pobjediteljima, predložio, da se pregovori vode u Londonu. Međutim već se javljaju poteškoće. Po pariškim vijestima, Konstan* tin će odrediti glavnim delegatom Gunarisa, čime valjda želi da istak* ne osobu, koju je nagradio najve* ćim svojim priznanjem. Reaktivira* ni kralj ne popušta ni od čega, što je dobiveno za njegovog izbivanja u Aziji. Isto držanje Turaka ovisi potpu* no od držanja nacijonalističke vla* de u Angori. Kemakpaša je pozvan na pregovore u London, ali već on traži za sebe isključivo pravo da za* stupa turske interese. On je stupio u doticaj sa engleskim i francuskim oficirima, koji inače ne rade u spo* razumu i brojne vijesti potvrđuju •da su njegovi zahtjevi daleko veći, nego što ili zamišljaju najodrješitiji zagovornici sevreskog ugovora. Sve ovo pokazuje, da velesile ne* maju utjecaja na istoku. One nisu u stanju, da svoje zaključke namet* nu. Grcima, a jednako da ustave na* predovanje Turaka. Niti Armeniju nisu bile u stanju da zaštite od bolj* ševika. Od cijele ratne sile ostali •su saveznicima samo garnizon u Са* rigradu i nekoliko patrolskih lađa.« Tek pred kratko vrijeme pisao je Pertinax u »Echo de Pariš« bolno: »Mi više ne vladamo u granicama teritorija naše pobjede od 1918.: mi smo se odrekli gospodstva svijeta i zadovoljili smo se koncentrovanjem naših sila na nekoliko važnih tača* ka.« Francuski listovi predlažu, da kon* ferencija u Londonu bude grčko* turski Rapallo, pošto se ispostavilo, da se »dvije protivničke struje lak* se slože ako same pregovaraju i nc* maju nikoga koji bi se zauzeo za o* vu ili onu.« To žele tim više, što bi saveznici na očigled nepopustljivo* sti Turaka i popustljivosti Grka mo* rali da sc zauzmu za potonje. Iza zadnjeg poraza Grka u Maloj Aziji moglo bi to saveznike stajati dosta skupo. »Sve u svemu, zaklju* čuju, vidi se, da prilike na istoku vode nas, a ne mi njih.« (»J. L.«) Ni dehvat. štrosmajerovo pismo Og. Utješe* novićusOstrožinskom. Zagrebačka »Riječ« u svom 27. broju donosi u ipodlistku jedno pismo slavnoga Strosmajera na Ognjeslava Utješe* novićasOstrožinskog, iz god. 1878., prilikom rusko*turskog rata. U pi* smu. koje sc, kako kaže njegov do* nosioc, neki Dr. O. A., prvi puta štampa, stoje i ove riječi: »Ncopro* stiv je grijeh bio dopustiti Koranu, da pod jaram skuči Krsta... Ja sam želju očitovao: da veliki knez Ni* kola odmah po zasjednuću Stambu* la proglasi, da se sve Stambulske сг* kve od njegda posvećene krstu, kr* šćanom i opet povraćaju. Ja bih u njegovom položaju Svetu Sofiju proglasio odmah crkvom slavo*ru* skom i u njoj odpjevao zahvalnicu, Tebe Roga hvalimo. Viditi ćemo, što ćc biti. Na svaki način se tu u njekom barem smislu i o namih ra* di.« Mi znamo, Bogu hvala, da musli* mani mnogo ne čitaju »demokrat* ske« »Riječi«, ali ipak ovo citiramo radi toga, da muslimani vide, šta za* ^РРАВвА* — „PRAVDA* guljena »demokracija« nalazi za I Kemalova vojska. Po vijestima iz shodno, da u današnje vrije* grčkog izvora Mustafa Kemal ne me, izabere iz ogromnog kulturnog raspolaže nego sa 50.000 ljudi, koji rada Štrosmajerovog. Ne ćemo ispi* su doduše dobro opremljeni, ali tivati je li to pismo istinito, iako bi* spram Grka ipak u velikoj manjini. smo imali razloga, đa u to posum* Dalje ove vijesti tvrde, da je ovih nj amo, jer sc nepoznatome njego* dana 2.000 Kemalovih vojnika pre* vom donosiocu nije bilo potrebno šio na stranu Grka kod Bruse. sakrivati za početna slova svoga i* Izmirenje Venizelosa sa Konstan* mena, pošto je iznošenje Štrosma* tinom? Rima javljaju, da se u ta* jcrovog pisma jedna posve nevina mošnjimIzpolitičkim po* stvar, koja mu ne može naškoditi. zitivno tvrdi, da ćekrugovima se kralj Kon* Kako se vidi, za g. dra O. A. »zna* stantin obzirom na londonsku kon* čajna« je želja biskupa Štrosmaje* ■ferencu izmiriti. Povjerenici Kemal* ra, da se na Aja*Sofiji opet postavi paše, da su sa prijateljske strane na slaveno*ruski krst, a za nas ovo upozoreni, da uplivišu na Ke* je ta želja najneznačajnija mala, te promijeni svoje intrasi* od svih Štrosmajerovih želja, jer je gentno držanje, jer će inače zaka* potekla iz pera Štrosmajera biskupa, sniti zgodnu priliku za reviziju se* kojeg treba strogo lučiti od Štros* vreskog ugovora. majora Jugoslavenstva. Londonska konferencija. Po vi* Nipošto ne tvrdimo, da je gornje pismo iznešeno s tendencijom, da jesti agencije Havas iz Carigrada, nas muslimane malo zaustavi na na* Mustafa Kemal nikako nije popust* šem putu Jugoslavenstva, kome je ljivije raspoložen spram londonske roditelj isti Štrosmajer. Toliko ne konferencije. On traži, da savezni* umišljamo sebi, ali ako je bila ten* ci direktno pozovu njega na prego* dencija, (a svaki politički list je i u vore. S druge strane agencija Reuter podlistku tendencijozan), da se Hr* javlja, da je Mustafa Kemal upra* vatima pokaže kako je i njihov naj* vio u Carigrad notu sa željom da veći sin prošlog vijeka mislio, da će se sprovede saveznicima, u kojoj ve* Hrvati dobiti nešto od toga, ako se li, da je nacionalistička vlada u »s i a v e n o * г u s k i« krst postavi Angori jedino kompetentna da na Aja*Sofiji, to će u tom slučaju predstavlja Tursku. »Riječ« baš naškoditi Jugoslaven* Nemiri u Grčkoj radi skupoće. stvu. Atenski listovi javljaju, da је^ radi Suma sumarum: iznošenju toga izvanrednog skakanja cijena život* pisma u jednom političkom listu ni* nih namirnica došlo u Tesaliji do je bilo nikako mjesta. nemira. U čitavoj provinciji došlo je radi povišenja cijena hljebu za 25 santima po funti, do ogorčenih prosvjeda. Otposlano je pojačanje četa, da održi red. S druge strane izjavio je ministar financija u bu* džetnoj komisiji, da država izdaje UNUTARNJI. mijesečno 20 miiijona drahmi za do* Dolaskom Pašića u Rim bavi se bavu brašna. sva talijanska štampa, te mu poda* Boravak dra Beneša u Rimu. Če* je veliku važnost za uspostavljenje hoslovački ministar inostranih dje* prijateljskih odnosa između Italije la dr. Beneš stigao je u Rim u petak i naše države, te radi zajedničke ob* poslije podne. Na stanici dočekali rane zajedno sa Čehoslovačkom, od su ga: cjelokupno činovništvo čeho* kakvih pokušaja da se povrate slovačke delegacije, ministar grof Habzburgovci u Beč ili u Peštu. Sforza, jugoslavenski poslanik An* tonijević sa svojim osobljem i mno* Komisija za razgraničenje izme* đu Jugoslavije i Italije. Iz Rima jav* ge političke ličnosti. Ministar je od* ljaju: Komisija za razgraničenje sa sjeo u Grand Hotelu. U subotu je primio dra Beneša u audijenciju Jugoslavijom već je imenovana. Čim bude obrazovana jugoslaven* kralj i ministar predsjednik Giolit* ska komisija i imenovani delegati i i ti. U nedjelju je primljen dr. Beneš čim o tom stigne obavijest u Rim, I u audijenciju od talijanske kraljice. Jučer imao je dr. Beneš i Sforza di* odrediće se dan i mjesto sastanka. Komisija talijanska i jugoslavenska plomaf:sko*politički razgovor, a ot* rješavaće sama o svim pitanjima, a putovaće iz Rima po svoj prilici u samo u slučaju da ne dođe do spo* utorak. Kod svog odlaska biće odli* kovan. razuma, obraćaće se na švajcarskog predsjednika republike, da on stvo* Asqiiith proti pariških zaključa* ri svoju definitivnu presudu. ka. Iz Londona javljaju: Bivši pre* Demarš naše vlade Austriji. Ka* mier*ministar Asquith držao je u ko se javlja iz Beograda naša vlada Wolverhamptonu politički govor u poduzela je kod austrijske vlade kojem je izjavio, da su u njemu za* korake, da se prestane sa šikanaci* ključci pariške konferencije pobudi* jama kojima su izvrženi Slovenci u li veliki skepticizam. On vidi u nj i* Koruškoj. ma lakovjernost i pomanjkanje fan* tazije, koja sadašnjim državnicima Novi ministri. Ukazom Nj. Vis. ne služe na čast. Vrlo je veliko pita* Regenta od 4. ov. mj. postavljen je nje. da li su zaključci pariške konfe* ministrom Ustavotvorne skupštine rence uopće izvedivi. i za izjednačenje zakona Marko Trifković, a ministrom pravde Mar* Sastanak predsjednika svih nje* ko Đuričić. mačkih država imao je biti jučer u VANJSKI. ___ Berlinu, da zaključe, da ne mogu Kakve zahtjeve će staviti Turska primiti odluke pariške konference. na londonskoj konferenci? Iz Čari* I moćna liga radničkih sindikata či* grada se javlja: Po turskoj štampi tave Njemačke zaključila je uspro* staviti će visoka Porta na london* tiviti se zahtjevima antante »jer skoj konferenci slijedeće zahtjeve: radnici njemački neće se obvezati za toliko decenija, da rade ko roblje«. 1. Ukinuće privilegija danih Grčkoj u okolici Smirne; 2. autonomiju Tra* U Bavarskoj je, u znak narodne ža* čije na temelju samoodređenja na* losti. zabranjena svaka zabava za poklade. U Hanoveru jedan profe* čija; 3. turski suverenitet nad terito* sor govorio je đacima o tužnim da* rijima, koji su dodijeljeni Armeniji; 4. izmjenu gospodarskih mirovnih nima Germanije, a onda je izvadio uslova u koliko diraju suverenitet i revolver i ubio se. General Pershing o razoružanju. neodvisnost Turske; 5. izmjenu voj* ničkih klauzula tako, da Turska mo* Iz Washingtona javljaju: General žc opet držati vojsku, koja je po* Pershing dao je u mornaričkoj ko* trebna za njenu obranu. — Vijesti imsiji senata slijedeću izjavu o ra* iz Angore javljaju, da je. tamošnja zoružanju: »Mi smo došli do tačke, Narodna skupština zaključila za* gdje se civilizacija sama razara, a* htijevati posvemašnju reviziju sev* ko se u pitanju razoružanja ne po* stigne nikakav napredak. Tako du* reskog ugovora. Pokret protiv Engleza u Indiji. go, dok među velikim silama ne do* »Daily Telegraph« javlja iz Kalku* đe do sporazuma glede sveopćeg te: Nacionalistički vođe izjavili su razoružanja prisiljene su Sjedinjene herzogu od Connaughta, da neće Države da izvrše svoj vojni pro* surađivati na upravi Indije. Oni su gram. Ja sa moje strane sam pripo* održali u raznim dijelovima grada mogao da dođe do saziva konferen* skupštine, u kojima su primljene ce velikih sila, ija kojoj bi bilo prc* rezolucije, kojima se osuđuje novi tresano ovo pitanje, pa se nadam, ustav. Nacionalistički vođa Muha* ako senator Harding prihvati inicija* med Ali izjavio je na jednoj skup* tivu za takovu konferencu, da će stini, da se priprema revolucija, ka? mu se sve velevlasti odazvati. kovu svijet još nije vidio. Politici pregled. Страна — Straaa 3 Domaće vijesti. Pozivanje 1898. godišta na kader* sku službu. Naš poslanički klub pri* mio je više žalbi radi pozivanja voj* nih obveznika, koji su rođeni 1898., na kadersku službu. Ovi su obvez# nici bili izvanredno pozvani u biv* šu autsro*ugarsku vojsku i odslužili su po dvije godine, koje bi im tre* balo uračunati u kadersku službu. Gg. narodni poslanici dr. Mehmed Spaho i Hamzalija Ajanović iznijeli su g. ministru vojnom ii mor? narice ove žalbe i zamolili ga da ih uvaži. G. ministar vojni odgovorio je, da on uviđa opravdanost ovih žalbi, ali da ih nc može u čije* losti uvažiti, jer u tom slučaju ne bi imao nikako vojnika. On će nasto* jati, da se rok službe skrati, a to će biti moguće već u junu ili julu o. g., čim se svrši pregledba regruta. G. ministar je dodao, da je slične žalbe primao i iz Srbije. Isplata priznanica od obustavlje* nih 20%. Ministar finansija izdao je naređenje generalnoj direkciji dr* žavnih dugova, da u smislu člana 25. finansijalnog zakona prikupi sve potrebno radi što skorijeg otpoči* njanja isplate svih privremenih pri* znanica ispod 1500 kruna od obu* stavljenih 20% prilikom markiranja kruna. Početak i mjesto isplate ob* javiće se naknadno. Imena naših poslanika već smo objavili početkom rada u ustavo* tvornoj skupštini, ali onda smo mo* gli saopćiti samo 18 imena naših po* slanika, a znamo, da smo dobili 24 poslanika. To je bilo radi toga, što su nekoji birani na više mjesta pa su zauzimali mjesto dvojice, odno* sno trojice poslanika. Tako je n. pr. izabran na tri mjesta muftija Ma* glajlić i dr. Hrasnica, a na dva mje* sta dr. Spaho i Korkut. Sada su ovi na više mjesta izabrani zadržali sa* mo jedan mandat, a odrekli se u ko* rist svojih sljednika na istoj listi drugog mandata, te smo dobili na taj način još ove poslanike: Mjesto dra Hrasnice, koji je za* držao mandat u tuzlanskom okrugu, došao je u sarajevskom okružju dr. Atif Hadžikadić profesor, koji se je opet odrekao mandata u okru* gu travničkom u korist zamjenika Husejna ±M a š i ć a, sudskog prislu* šnika. Mjesto muftije Maglajlića, koji je zadržao mandat u okrugu ba* I njalučkom, došao je u okrugu bihać* I kom Nurija P ozder ac, bankovni i činovnik, a u tuzlanskom Fehim K u r b e g o v i ć, sudac. Mjesto Kor* I kuta, koji je zadržao mandat u o* krugu travničkom, došao je u okru* I gu mostarskom sa iste liste po redu s'ijednik Mustafabeg Kapetane* v i ć, sudski savjetnik. Još je došao u okrugu mostarskom Velija S a d o* v i ć, profesor, na mjesto dra H. Ka* ramehmedovića, koji je položio taj mandat, ali je smrću rahmetli Ali* bega Bišćevića opet prešao mandat u okrugu banjalučkom, gdje je dr. Spaho napustio svoj drugi mandat, na dra Karamehmedovića. Tako bismo imali konačno ove za* stupnike: Dr/M. Spaho, S. Filipović/* Mujcr Šehović, Derviš Omerović, dr. Hadžikadlć^fSarajevo): muftija ! glajlić, H.^Vjanović, dr. Karameh*^ I medović (Banja Luka); H. Miljko*^ ! vić, Dž. Kulenif^ić, N^Pozdcrac, H. AliBihać); dr. Hrasnica^ A. Ko*^ vačević, A. Š. Sa^jlić, F. Kur* . begović, O. Vjlović (Tuzla); S. Kor* /<kut, H. Kurbegović, H.glasić (Trav* nik); Sy^Baljić, M. Kapetanović i V. Sadović (Mostar). ЈеИап pokušaj. G. Muhamed ef. Čurčić, zemljoposjednik bez zemlje, bio je prisiljen, kad mu je sva zem* lja uzurpirana, da traži na drugoj strani hljeba za se i za svoju poro* dicu. Vlasnik je jednog dućana i kad je ovaj ispražnjen, pošto je do* tadanji kirajdžija isellio, dobio je g. Čurčić obrtnu dozvolu i počeo uno* siti robu. Na tome ga je pokušao spriječiti g. M. Čelebić, koji je Bog zna kakvim pravom svojatao sebi dućan i svar je došla i do zemaljske vlade. Ali tu je sad došlo nešto tre* će. Dok su se oni parničili, zemalj* ska vlada naređuje stanbenom ure* du, da se dućan izda — g. Isailu Sto* janoviću iz Gračanice, koji bi htio da u Sarajevu otvori radnju. Stan* beni ured izda naredbu g. Čurčiću, �Strana 4 — Страна Broj 253 — £poj „PRAVDA* — »ПРАВДА* da za osam dana ima izdati dućan 6 dvostrukih ili 2 velike specijalne g. Stojanoviću. G. Čurčić vidcći se boce. 42 krune. Državna trošarina u jednoj strašnoj situaciji, obratio posebno. Fellerov migrenovi klinčić se je našim poslanicima za interven* »Elsa« 1 komad 12 kruna. Želudac Vam nije u redu? Neko? čiju, koji su u tako jasnoj stvari je? dva isposlovali, da g. Čurčić ostane i liko Fellerovih pravih Elsa»pilula! u svome dućanu. Ovo iznosimo sto? I Te su pouzdane! 6 kutija 18 kruna. ga, da se vidi, šta se sve može po* Švedska Želudčana tinktura 1 velika boca 20 kruna. Omot i poštarina po? kušati od strane vlasti. sebno, ali što jeftinije. Eugen V. Novinarski kongres u Sarajevu. Feller, Stubica donja, Elsatrg br. Iz Zagreba javljaju, da su delegati 310, Hrvatska. C. sviju novinarskih društava zaklju? čih da se likvidiraju sva postojeća društva i stope u Jugoslavensko no? vinarsko udruženje. U tu svrhu ima? la bi se na katolički Uskrs 27. i 28. marta u Sarajevu održati konstitu? Dobrovoljni prilozi. G. Ibrahim anta, na kojoj se imaju primiti pra* ef. Gojačić, šer. sudac Kladanj po? vila istog udruženja. slao je K 44; g. Asim Zildžić, Sara? Afera za aferom. Iz Beograda se javlja: Odbor za državne nabavke jevo, položio je svotu od K 550, ko? ja je na prcdlog g. Hafiza Randže odlučio je da provede najstrožiju istragu protiv dra Fernanda Kastla, sakupljena na svadbenom sijelu kod g. Edhcma Bičakčića. Podod? šefa odjeljenja za mineralna ulja bor Jajce poslao je svotu od K 4113, kod ministarstva ishrane. Dr. Kasti kao prihod od obdržavane zabave. je optužen, da je za ministarstvo G. Mehmed Škoro Vlasenica šaku? kupio 100 vagona benzina uz cijenu pio je dobrovolj. pril. K 1020. Musi, od 9 dinara po kg u vrijeme kad se omladina Ljubuški priredila je za? benzin mogao kupiti na svim svjet? skim tržištima uz cijenu od 5 dina? bavu, te je od iste jednu polovicu ra po kg. te da je time oštetio dr* prihoda položio Gajretu g. Zaimaga Kcnjhodžić i to K 9.830.50. G. Še? žavu za 4 milijuna dinara. hić Ibrahim eff., šer. sudac Zvornik, Dobrovoljni prilozi »Pravdi«. Od svote K 520, koju je sakupio g. H. poslao je upravi članarina i dobrom voljnih priloga K 1000. G. Ismet Muharembegović*Pašić na svadbi Bešlagić, učitelj. Kopčići, poslao Ahmetage H. Salihovića u Bijeljini, je K 326. G. Asim Alikalfić, Graca? darovali su: Po K 40: Ahmetaginica nica, poslao je K 500, koji iznos je H. Salihović, Jusufaginica H. Sali- i darovao g. Jovo Nikolić. G. Abdu? hović, Salihaginica Joldić, Ljubović rahman Begić, kod predst. kod vlad. RaŠidehanuma, Edhemović Ibrahim? efendinica; po K 30: Efendić Hifzi? povjer. Sarajevo, položio je upravi aginica, II. Salihović Numka; po K 113, koju svotu je poslao franje? K 20: Hafizaginica H. Salihović, vački samostan Kiseljak, prigodom Preljubović Pašahanuma, H. Sali? svečanog uručenja previšnjih od? hović Hazimaginica, Đumišić Fati? Псја gg. fra Miji Gujiću i fra Miji Batiniću. G. Ahmedaga Mulalić, trg. mehanuma, Rifatbegović Rifatbego* vica, Čolić Saiihagmica, H. Saliho? ; Đoboj, darovao je konviktu Tuzla 1 vreću suhih šljiva 49 kg, 2 vreće vić Alijagmica* Ćerimović AUcfen« ; krumpira 102 kg i 2 vreće kukuruza dinica, Salihbcgović Hasanbegovica; po K 10: H. Salihović Mujaginica; i 103 kg. G. Hasan Hasanbegović Gornji N. N. K 60. Ukupno K 510. Neko 1 je još 10 K dao, ali je slučajno za? Rahić, sakupio je na svadbi kod g. Husnibcga Ibrahimbegovića K 389. boravljen da se unese u iskaz. G. Beganović X a z i f, Brčko I Pododbor Brčko poslao je K 6.708; Čolić, položio je K 200 dobro volj? ! pododbor Visoko K 623; g. Meho Fazlagić, Čapljina, darovao je muš? nog priloga za »Pravdu«. kom konviktu u Sarajevu K 1200 za Sabrano u V a г e š u: Muha? med i Tevfik Saletović K 200; po i kancelarijski namještaj; g. Hilmo K 100: Mujaga Šišić, Braća Hasagič, | Karabegović, Modrić. poslao je do? Mujaga Karamehić, Mehaga Hasan? j brovojnih priloga i članarine K 508; agić; po 50 K: Halidaga Kazafero? pododbor Rogatica K 989 članarine vić, Avdaga Karamehić: po K 40: | i dobrov. priloga. Uprava Gajreta svima gg. sakup? Nazif Imamagić; po K 30: Šerifaga Mulić: po K 20: Avdo Čajić, Muha? ! 1jačima i darovateljima izriče »svoju med Imamagić, Alija Mulić, Muha? | najtopliju hvalu i priznanje na za? medaga Arapović; po K 10: Mušan I uzimanju za Gajret'. Čurtić, Adem eff. Imamović, Ibra? him Imamagić, Husejn Sibrić, Ham? dija Imamagić, Mehmed Pašić, Mu? jaga Parić; po K 5: Ismet Tataro? vić, Ibrahim Imamagić Nazifov, Meho Imamović, Salko Imamović; SUMORNE MISLE Mujaga Serezlić K 60. Ukupno K Dobivam čestitke, kade mi >Srp. Riječ« 1000. i »Domovina«, ali se sve bojim da mi tog Najljepša hvala plemenitim da? veselja ne pokvari — Principova napome­ rovateljima! na o onih nesretnih deset hiijada provizije Nije istina, da sam ja njegovu zemlju prodavao; naprotiv je istina, da je on meni nudio 5 dunuma i 700 m2 zemlje za 100.000 K pred vjero? dostojnim svjedocima, koji će mi posvjedočiti, da sam istoga molio i savjetovao, da zemlju nc prodaje i izjavio sam mu, da ja ni jesam ku? pac. Kasnije je g. Zijah Mahić sam zemlju prodao gosp. Peri Semizu za K 100.000 i sa istim pred g. advoka? tom Hullesom ugovor osobno sa? stavio. Poznato je svim prijateljima obi? telji Mahića, da sam ja istu spasio od očite propasti. Naime ova je o? bitelj godine 1913. imala veliku pa? sivu, koju sam ja uzeo na svoja le? đa uz veliki riziko, da spasim ono, što se je dalo spasiti nc obazirući se pri tom — kakve bih posljedice od toga pretrpjeti mogao. Pošto su se sada u veliko promi? jenile cijene nepakretnina, a plaća? nje starih obaveza vrijedi u danas? njoj moneti, naravski obitelj Mahu ća je djelomičnom prodajom svojih nepokretnina lako platila svoje du? gove. Eto tako mi sada moj sestrić — kad se je podigao na noge — plaća zlim za dobro! Sa ovim sam odgovorom zakasnio, jer mi nije dozvoljavao ponos fami? ’ije, da odgovaram javno članu mo? je familije, nu pošto sam prinukan od mnogih mojih prijatelja, morao sam reći svoju. Izjavljujem, da moja vrijednost kod naroda u Ljubuškom — poslije onog lažnog napadaja — stoji 500% bolje. Gospodine urednice, hvala Vam na ustupljenom prostoru. Sa štova? njem: Hilmija M. Sadiković. Ljubuški, 4. februara 1921. Sajretov glasnik. Prva nuvootvorena MUSLIMANSKA APOTEKA | kod । | i I ! | i j Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Strosmajerova ul. br. 3 Telefon 319. Trgovina medikamenata, drogerijsklh i kemičkih proizvoda, robe od gume, zavoja i kirurg, instrumenata, kao i fotografskih aparata I potrebStina. Ve­ liki izbor Inozemskih safuna, parlumerije, kozmetičkih potrebštlna i spužvi Skladište svih mineralnih voda I t. d. Israel Ргапђв!, SEBh (Bačka) fabrika svijeća, sapuna za pranje, aavog sapana 1 pnrfumerijn. , Osnovana g. 1878. Proporučaje trgovcima i potrošačkim zadragama od najjednoeUvnijib do najfinijih tniriaavih. •ариоа iaradenih od najčiićeg materijala. Naručbe i dopise moli slati na: Glavnog aaetapnika MOISE I. ROMANO Sarajevo, Aleksandrova 3S. Stolnih telefona veća količina, istom prispjeli, po najnižoj cijeni kod Jusufa HadŽića, električara, Sarajevo, Kundurdžiluk ul. 35. Telefon broj 671. Traži se nađbolnlčnr koji razumije i vođenje bolničke kan­ celarije; može biti i inteligentan i čestit početnik. Nastupa provizorno, ako od­ govara postaće definitivni državni či­ novnik. Plaća je cijela opskrba sa berivima prov. bolničara. Ponude slati na I Hat. bolnicu s Rogatici. „Mjeseca0 Baščaršila, Hotel Bhazi AH MEDA TATAREVIĆA snabdjevena je svima ijokovima, pa se preporačaje svima muslimanima. Ima tace ribljeg eejtina (bolukjaga', bateama sa gu^u. Epilepticon protiv padaviei, hopove za kuovet za iznemogle mučko starije osobe, katran saji-voda protiv kafelja, plačnog katarha i tuberkuloze, ^briui mast za skidanje dlake, otrov za miSare, serail pomada i porcellan ponuda. Svo ove artikle dobiju trgovci jeftinije kad uznia malo veću količina. mlrl- * PAPIRNICA I t HAMDIJE ROŠČIĆA ♦ * preporučuje svoje bogato stovarište X svib vrsta papira, kancelarijskog i ♦ školskog pribora. — Naručbe se ♦ obavljaju brzo i točno ф ♦ Cijene umjerene. > * Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 X Ф 0 *> Trsšsljak. CIJENE PADAJU! Papirmci Đ. i A. Kajon. Sarajevo, Kralja Petra 19. stigla je velika količina prvoklasnog pisaćeg papira, bezuvjetno sposobnog za pisaaje tintom kao: koncept-papir 11 kg težak, 1000 araka samo 385 K, kontokorent-papira sa 2 kolone 12 kg teškog 1000 araka 800 K, liniranog kanelaj-papira 12 kg teškog 1000 araka 680 K, trgovačkog papira 10 kg teškog 1000 araka 520 K. te sav ostali pisaći materijal u vrlo jeftinoj cijeni. Prije kupnje na dru­ gom mjestu, uvjerite se u gornjoj papirnici. Vanjske narudžbe obavljaju se brzo i iačno. Pakovanje se ne računa. Muči li Vae glavobolja? Zubobo? i ja? Trgan je u kostima? Malo Fel? lerovoga Elsafluida — i nestane boli! na izvoznicu. Gazda GHša. PRIPOSLANO.*) Cijenjenom uredništvu »Pravde« Sarajevo. Moj rođeni sestrić g. Zija Mahić napisao je pismo prije nekoliko vre? mena u Vašem cijenjenom listu br. 103 (208) od god. 1920. u kojem me okrivljuje i kleveće, da sam ga prc? vario kod prodaje njegove zemlje za K 35.000. •) Za pisanje i sadržaj članaka pod ovom rubrikom uredništvo ne odgo­ Hasan Mula Osmanović (Tuzlak) (ex-„Societe Commerciale Chark“) uvozno-izvozna trgovina, komisionarni posao Cons'pie, Stam. Balouk-Pazar, Helvadji 3. Brzojavi: Hassmanovitch Cons/ple. Uredništvo vara. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu Dionička glavnica K 10,000.000 Podružnice u g. Brodu i 13. Novom Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS. i u inozemstvu. Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovolj­ nije. Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. Daje sezonske i aprovizacijske kredite, — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — ROBNO ODJELJENJE kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. * Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijeuo. - Brzojaui: Trgotačlia hanha, Sarajtuo. ■ Interurban telefon: Zlt Odgovemi urednik; Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Daniel & A. Kalon, Sarajevo, � https://kolekcije.nub.ba/files/original/18eff663c13dbb875bf06243d1600ab5.pdf 51d2d77db673766289702b3591992e46 PDF Text Text Pojedini broj К 2 — Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: godišnje K 180.—, na pola godine K 90.— (u Sarajevu): za naša državu godišnje K 200.— ; za ino­ zemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛABEHCKE МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 16 (254) Sarajevo, subota 12. februara 1921. (3. Džem-ahar 1339.) Jedan krvav mahzar U prošlom broju štampasmo pred* stavku, što su je u obranu potlače* nih makedonskih muslimana podni* jeli njihovi poslanici iz radikalskog i demokratskog poslaničkog kluba. Šta je rečeno i izneseno u toj pred* stavci nije potrebno opetovati. Do* sta je reći da je ona krvav i prekr* vav mahzar proti nasiljima у op g a n a vilasti, iste one vlasti, koja sc u svom parlamentarnom radu o* slanja na glasove sinova tog potla* čenog i obespravljenog dijela naših državljana. Proti organima iste one vlasti, koja je na najsvečaniji način proklamovala »Pravdu svim dijc* lovima našeg naroda, Pravdu svim vjeroispovijestima, Pravdu velikim i ma£im, jakim i slabim, Pravdu svima koji nijesu našeg imena i plemena, ali su naši sugrađani«. Šta da reknemo na protusi ov* lje između divnih riječi ove sveca* ne deklaracije i čina potčinjenih organa vlasti? Da reknemo e sc radi o pretjera* nim vijestima protudržavnih eleme* nata — nije moguće. Da, nije mo* guče, jer je po srijedi predstavka, koju je potpisalo dvanaest poslani* ka iz obje frakcije vladine koallira* ne stranke. Da reknemo: radi se o prvom slučaju nezakonitosti i pre* koračenja djelokruga — nije ni to moguće. Dvogodišnje jadikovke tamošnjih muslimana neoboriv su dokaz, da tamo vlada sila, a ne za* kon; dokaz su da se hoće ovaka uprava i ovako stanje. Jer kako bi inače bilo moguće, da se tom sta* nju ne staje u kraj ni onda, kadije ono prodrlo i preko granica našeg kraljevstva; ni onda, kad ga je pod* vrgnuo oštrom bičevanju jedan pu* blicista svjetskog glasa? Kad je naš 'list iznosio samo bli* jede slike tamošnjeg stanja i upozo* ravao na njegove zle posljedice, vladina je štampa osipala na nas drvlje i kamenje i podmetala nam sve moguće nepatriotske motive. Vlada se je dapače bavila mišlju, da svrgne našeg res*ul*ulemu radi toga, što se je usudio dignuti glas proti ovom stanju. A danas? Da* nas je toliko pritiješnjena, da mora izašiljati čak i parlamentarnu ko* misiju. Da, mora izašiljati. Je li trebalo dotle dotjerati? Je li bilo (potrebno,, da vladin po* stupak mora podvrgavati oštroj kritici čak i jedna ulizivačka »Do* movina«? Zar nije grozno, kad čak taj i taki list mora da piše: »Ska* m e n i 1 i smo se, kad srno dobili prvi izvještaj o strahovitom p o k o Iju i pljačkanjima, ko* ja su počinjena nad našom braćom muslimanima, nad njihovim žena* ma i nad njihovom djecom u Pri* Stini i oko Prištine«? Zar nije i pre* više tragično, kad jedna »Domovi* na« mora da ponovno juriša na ~ šutnju Beograda i govori: »Ali zloupotrebe koje počine orga* nizovane državne vlasti, narod s pravom ne zaboravlja, kao što ni mi bosanski muslimani ne možemo pregoriti ni zaboraviti nepravde i štete, što su nam ih napravile bo* sanske vlade. Ovde sc sad radi o jednoj velikoj i važnoj stvari, pa se nadamo, da će Beograd iz svoje rezerve izaći i da ne će preko krvi nevinih musiTimana, koja traži odlučnu krvavu odmazdu, nonša* lantno (olahko, Op. ur.) preći, kao što se prelazilo i prelazi preko mno go jada i nevolja, što smo ih mi mu* slimani dosada pretrpjeli«? Vlada bi, po našem mišljenju, trebala duboko zaroniti u ove riječi jednog potpuno m c h k i š k og lista, a naročito se zamisliti o pasusu koji glasi: »Mi molimo narodne poslani* ke muslimane iz Macedonije i San* džaka, da ovu stvar sprovedu dokonča sa svom energijom i istrajnosti; neka sva raspoloživa sredstva upotrijebe, da sc ova krv* na strahota raščisti. Naročito neka se ne dadu obman jivati nekakvim obećanjima i banalnim izgovorima, jer smo se baš mi u toku prošlog mjeseca lično u Beogradu osvjedo* čili, kad smo sc zalagali za jednu poštenu stvar koja svima mus!;ima* nima u Sandžaku na srcu leži, da ima tamo funkcionara od visokih položaja, koji ne drže do svojih svečanih obećanja i koji najvažnija riješeni a otežu bez ikakvog vidlji* vog razloga«. Vlada se treba dobro zamisliti. Ne, vlada se m o r a dobro zami* sliti u gornje riječi i potražiti jaka lijeka ovom užasnom stanju, koje se ne može više podnositi i koje se mora čim prije i što odlučnije do* krajčiti. Država nije tu za to, da ruši i guši, nego da obezbijedi slo* bodan život i siguran imetak. Mi ne ćemo da ponavljamo svoja pre* đašnja upozorenja i dovoljno je a* ko po stoti put naglasimo, da naša uprava ne smije počivati na sili žan* darskog bajoneta i kundaka, već na očinskoj brizi, razboru i apsolutnoj pravdi za sve naše državljane. Skraj* nje je vrijeme, da se — kako jed* nom zgodno reče »Srpska Riječ« — činovnički ološ Južne Srbije razjuri i zamijeni aparatom, koji ne će gu* liti već pošteno upravljati; koji ne će autoritet vlasti zlorabiti u prlja* ve svrhe pojedinaca ili skupina i koji će našu državu predstavljati onaku kakva jest i kakva teži da bude: slobodna, demokratska i pot* puno tolerantna. Skrajnje je vrije* me učiniti kraj paklu, u kojem živi tamošnji narod, jer bi inače moglo biti još većeg zla i — bruke. Naše bruke, državne bruke. Vlada treba da jednom bude na* čisto o tom. da se rezerva našeg kluba u mnogo čemu temlji na či* njenici, da se u Beogradu često pu* kluba u mnogo čemu temelji na či* njenici, da su partijski interesi nad državnim i narodnim. Kad jedan Arnautović ne može da bude hla* dan, kad sc on punta i buni, odakle da sc puzavost može očekivati od ljudi, koji predstavljaju tegobe i patnje islamskog elementa i koji ga organizovaše sa svrhom, da mu is* posluju ravnopravnost i obezbije* de život i građanska prava? Ne, go* spodo, ovim i ovakim metodama ne ćete osigurati naše potpore; ovim i ovakim metodama ne ćete učvrstiti ni sebe ni države. Mi imamo dobru volju, da izgladimo opreke — ubla* živši nevolje — no nemamo i ne možemo imati sklonosti, da šutimo na ovaka barbarstva i mirno gleda* mo klanje, ubijanje i pljačkanja. Vrijeme je, skrajnje vrijeme, da Beograd izađe iz ove rezerve i is* pravi svoje greške. I to nesamo pri* vremeno već i definitivno; nesamo formalno, već Stvarno i odlučno. Vrijeme je, krajnje vrijeme.... Sarajevo, 10. februara. Članovi Centralnog Odbora naše organizacije pozvani su na sjedni* cu, koja će se držati u utorak 15. fe* bruara sa dnevnim redom: referat poslaničkog kluba o političkoj situ* aciji. Naravna stvar, da će na ovom zasijedanju Centralnog Odbora biti taknuto i pitanje popunjenja naše pokrajinske vlade, kao i pitanje ka* kvo će držanje udesiti naš klub po* vodom sistematskog ignorisanja naših pritužaba od strane izvjesnog dijela naših odjelnih predstojnika. Razumije se samo po sebi, da će se zauzeti i stanovište 0 groznom stanju, u kojem se nalaze sandžač* ko*makedonski muslimani. Bio hajirli ovaj sastanak! Pitanje na zastupnika ministra ishrane i ob* nove zemlje. Uredbom o naknadi štete prizna* to je pravo na naknadu samo građa* nima kraljevine Srbije i Crne Gore. Za vrijeme rata stradali su u velikoj mjeri istočni kotarevi Bosne i Her* cegovine. Oni su bili više puta od bivših austrougarskih vojnih obla* sti evakuisani, a na njima su se iz* vodile i,mnoge ratne operacije. Po* red toga su muslimani u nekim od ovih krajeva stradali od raznih pljačkaških bandi. Zbog toga je na* Telefon br. 842. Čekovni račun post, štedionice 1119. Godina Ili. rod u ovim krajevima izgubio sve, što je imao, velik dio kuća je poru* šen, zemljoradnici su izgubili mar* vu, zanatlije svoj alat, a trgovci o* brtni kapital. Po siromašnijim seli* ma narod je još uvijek bez odjeće i obuće. Nabavljanje najpotrebnijih životnih namirnica oteščano je teš* kim i skupim saobraćajnim prilika* m^ Vlada je dosege pomagala kredi* tima za gradnje porušenih kuća, besplatnom hranom za posve širo* mašne, razne su misije dijelile odje* će i obuće. Nu sve to nije bilo do* voljno, da ublaži bijedu naroda i da dadne potrebna sredstva privredni* cima, da obnove svoje stare radnje. U državnom budgetu odobreni su znatni krediti za obnovu zemlje, a od toga su ovi krajevi, koliko je me* ni poznato, vrlo malo dobili. Stoga upućujem g. zastupniku ministra is* hrane i obnove zemlje ova pitanja: 1. Koliko je dosele od kredita, ko* ji su u budgetu bili odobreni za ob* novu zemlje, podijeljeno za obnovu istočnih krajeva Bosne i Hercego* vine? 2. Da li ste spremni odobriti u o* voj godini veće kredite za gradnju porušenih kuća i za obnovu zanat* lijskih radnja u ovim krajevima? Molim pismeni odgovor. Beograd, 6. februara 1921. Dr. Mehmed Spaho, narodni poslanik. „Politika" neprestano — žcorL (JE LI ISLAM ZAKONOM ZAŠTIĆEN, ILI SE MOŽE PO MILOJ VOLJI NAPADATI?) — Na adresu centralne vlade. — Beogradskoj »PoHtiki« koja se, po gerske Austrije i vaspitavale se pod svemu izgleda, sili da zauzima naj* mudrim savetima svojih prvaka, otmjenije mjesto medu beograd* dotle u Staroj Srbiji i Ma* skim novinama, nije ništa smetala ćedoniji, koje su sve do ta njena otmjenost i doktorska pre nepunih devet godina naobrazba njenog direktora, da u bile pod otomanskom vi a* svome broju od 6. o. mj. iznese je* š ć u, izgleda, sasvim drukčije, dan vrlo nekulturan duševni prođu* i G. Dragiša Lapčević objavljuje u kat g. Dragiše Lapčevića sa takom poslednjoj svesci »Misli« (broj od motivacijom, koje bi se stidio i zad* I 1. februara) svoje beleške iz Skop* nji listić centralne Azije. Njena ru* Гја. U njima su njegovi razgovori brika toga broja »Među nama« po* vođeni u Skoplju 1915. godine i tu činje tim, Što naziva besprimjernim on, između ostaloga, priča: bez obrazluk om jednu tvrdnju »Kad sam o Sv. Stevanu bio na iz našeg članka »Državna kriza«, slavi kod svoga kuma, dođe i jedan protiv kojeg se je već ogradio naš odža, moj i njegov poznanik. Zajed* poslanički klub i glavni urednik li* no je s nama ne samo mezetio ko* sta. Pri tome čak netačno citira tu lače s mašću svinjskom gotovljenc, tvrdnju, jer se u članku nije reklo, već i sladio praseće pečenje božično da je »s v e ološ, što je uspelo da i zalevao ga dobrim tikveškim vi* spase živu glavu od austro*madžar* nom. skih dželata i muslimanskih štrafu* — Dina ti, emšerija, upitam ga: na«, nego da je među Srbima radi I jesi li ti odža? užasnih gubitaka moralno i etički — Asli! odgovori on osmejkujući viših u vrijeme rata ostalo »vrlo mnogo ološa«. Poslije te vrlo neot* se blago. — Pa zar Koran ne zabranjuje je* mjene netaktičnost citira ona noti* cu iz »Pravde« od 1. ov. mj. »Musli* sti dom uz inu? manska školska djeca slave Božić«, — Zabranjuje, efendi. AH to važi u kojoj smo donijeli tužbu jednog za one prilike pod kojima je Koran našeg prijatelja što se i musliman* pisan. ska školska dječica primoravaju, da — Kako to? na dječijoj božičnoj zabavi pjevaju — He! To ti bolje znaš od mene: pjesmu »Božić ide b tegom, pokrio tamo je žarko podneblje, pa su ma* se snegom, — Božić ide planinom, sna jela teška za varenje i škodiji* pokrio se slaninom«. Iz te notice va. Drugo je ovamo: ovamo treba zaključuje ona, da nama trebaju još jesti više masti. »dva tri veka« škole i da »gusti — A vino? Njega Muhamed izri* mrak caruje u glavama naših bira* ča«. Nasuprot tome mraku stavlja kom zabranjuje. Odža se vraški nasmeja. »Politika« ovu paralelu: »I dok takav bigotizam — Zabranjuje, efendi; ali ko će vlada u masama, koje su Četrdeset j oš Muhameda slušati: već godina uživale blagodati kulturtre* više od hiljadu i trista go* �Страна 2 — Strana ЛЈРАРДА* — „PRAVDA" dina putuje njegova duša pajoŠnijestiglauraj daše n a u ž i v a; po svetim knjiga* ma još nekoliko stotina godina ima da prođe, dok i ona tamo dos p e. Pa kad pro* rokova duša toliko putuje, šta jc tek ostalo za naše, proste duše! A ja, kao velim, bolje da se približim bektašima, pa da sc ovde, na zemlji, nauživam, jer ko zna kako je tamo gere: još se niko otud nije povratio da nam ispriča! Zbog toga, eto, e* fendi, ja već više od 30 godina ni* sam ušao u džamiju.... — Pa što si odža? — Da ne idem u vojsku: odže ne teraju u asker. Ali ako mi je taj čin bio potreban da se askera oslobo* d.m, ne može me on zarobiti da v e г u j e m u stvari koje zdrav um lako ne usvaja. — Dobro, cmšerija, idu li drugi bektaši u džamiju? — Ni jedan! Ni da zaviri! Jedno* ; me bektašu pobegne petao iz dvo* rišta. On ga je gonio iz ulice u uli* cu, da bi ga uhvatio. Bežeći petao šmugne u džamiju. Bekiaš onda dig* ne ruke i vrati sc: E. vala, tamo ne* ću! — Drugi jedan bektaš prolazio pored džamije ispred koje je softa gonio pseto i potezao sc za njim ka* menijem. »Što ga goniš?« upita bek* taš. »Oče da mi uđe u džamiju i da je opogani'« odgovori softa. »Pa • životinja je, te ne zna da j ne valja u džamiju ulaziti; ja sam č o v e k, imam r a z um, p a t o z n a m, t e u n j u i n e u 1 a* | z i m«. Tako sam se s odžom dobro spri* jateljio, pa smo često bektašili: raz* govarali. pušili duvan, pili kavu, mezetili domuzinu i srkutali vino.« | Možda je ovaj veseli hodža i otkrio tajnu onih mnogobrojnih । turskih »bogoslov a« u Bosni i i Hercegovini koji su se odjednom ■ pojavili kada je tamo, za vreme voj* I vode Stepe, počelo prvo regrutova* , nje i kada su Hrasnica, Spaho i te* ; vabi ja tako isto zavapili da nad mu* ; slimanima besni teror!« »Naj otmjeniji« list prijestolnice jedne države, koja ima više od mi* lijon i po muslimana, kojima je po* slije Boga njegov poslanik Muha* med (a. s.) najviša svetinja, čini eto tu neizmjernu drskost, da svim tim muslimanima stavi za uzor svog »veselog hodžu, bektaša«, koji i bla* go i vraški smejući se, zalažući se svinjetinom i napajajući se vinom, izgovara riječi: »Pa životinja je, te ne zna da ne valja u džamiju ula* ziti; ja sam čovek, imam razum, pa to znam, te u nju i ne ulazim«. I taj vajni dr. Slobodan Ribnikar kao da se ponosi, što je Srbija u »c i g 1 o« devet godina mogla da odškoluje PODLISTAK. Ratni jadi. Napisao Charles Richet. (Svršetak.) Je li to sve? O ne! Ta tu su još ruševine' Kuće su razorene, u koji* ma su bile nagomilane uspomene i bogatstva porodičina. Šest milijona Belgijanaca, šest milijona Srba, šest milijona Poljaka, šest milijona Francuza gonjeni su iz svojih domo* va, kao zvjerad, bježeći pred pla* menim i pljačkaškim morem, pre* puštajući svoje žene i kćeri divljoj soldateski, da poslije kad se vrate zateku opustjelo ognjište, koje je povrh toga oskvrnjeno prljavšti* nom i sramotom, koju je pobjedioc ostavio iza sebe. Je li to sve? Nc! Još dugo ne! Tri godine je strašilo glada kucalo na sva vrata Njemačke, Austro* Ugarske, zaposjednutih područja Francuske, Italije i Velike Britanije! Bez ugljena! Bez odjeće! Bez obu* će! Bez šećera! Bez masla! Bez hlje* ba! Dvije stotine milijona ljudskih bića je osjetilo užase gladi u koliko mnogi od njih nisu radi nje umrli! Pa ni to nije još uvijek sve. Bilo je šest milijona ratnih zarobljenika. Ako se jedanput iznese na javu ži* i ■ i । : I , ! | ’ , ! j I j i Kad ћо izgubi glavu i pusulu.... takvog hodžu, kakvog »kulturtreger* ska Austrija« nije mogla ni za četr* deset godina istesati. Zar su taj doktor ili njegov »Z« zaista toliko glupi, da ni jesu mogli pojmiti, ka* kovu sramotu nanose Srbiji tim i takim poređenjem sa Austrijom? Jedino, što nam obuzdava naš gnjev nad ovim izljevom netolerantne hrišćanske duše, jeste to, što taj »Z« ne predstavlja, bar javno, ni* koga osim sebe i to anonimno i što nam je tako ostavljena mogućnost, da nikoga d r u g o g a ne držimo od* govornim za takovo pisanje. Ali a* ko ima nekoga za njim, koji mu da* je direktivu i sredstva, to ga upozo* rujemo, da mu natakne brnjicu, jer će svojim slobodnim nakiljanjem dotjerati dotle, da milijon i po gra* dana ne će više vjerovati u posto* janje zakona u ovoj državi, kao što će morati posumnjati i u svečano dato obećanje o jednakopravnosti svih vjera. će i blagostanja. No sad eto i sama piše gornje retke, ne vodeći, narav* no, računa o tom, da zapada u groz* no protuslovlje sa svojim prijašnjim pisanjem i da sama potpisuje sve, radi čega je dosad na nas onako bje* somučno navaljivala. Šta je uzrok s a d a n j c m njenu držanju? ^Patiotizam nije, jer joj jc vlasnik s.užio i Madžarima i Austriji: bija* še persona grata i u Beču i u Pešti. Insaf nije, jer bi inače uvidio, da mu je mjesto u dosadanjoj mišijoj rupi i ropotarnici. Da nije mala mu* drost? E, to bi moglo biti, jer bi za* ista i malo dijete moglo prozrijeti, da se nc da braniti nešto, što svak osuđuje i da se ne da tajiti nešto, što vidi i ćorava koka. Effendija se bio zatrčao, lupio glavom o zid, raz* lijepio se na izborima koliki jc dug i širok, pa šta mu preostaje drugo, nego da navlači medveđu kožu i — istrčava pred rudo. Da, pred rudo, jer ni ptičiji mozak nije tako ograničen, da ne bi vidio kako se slovo Š želi rehabilitirati! No javaš aga, hendek var. Ima hen* dek, što si ga sam iskopao i budi u* vjercn, dragi Effendija, da niko ne će zaboraviti tvojih podviga za vri* jeme rata, pa onda u »Jednakosti« i »Domovini« do prije desetak da* na. Tvojih je ujdurmi dosta; tvojih je metamorfoza i previše. Smiri se, janješce, jer svak zna da si isti: bio uz vladu ili proti njoj, bio uz po* tlačeni narod ili proti njemu — ti si uvijek jedai} te isti. Vazda prelivo* da, uvijek šarlatan. Svoje darove čuvaj za se; narodu si i previše »dao«, pa ti ne vjeruje i ne vjeruje. Ukraj, janješce!.... Opet jedna satisfakcija. U članku »Eiifadlu ma šehidet bihil adau« pri* kazasmo koliko jc istine u dernjavi »Domovine« na tobož izdajničko i tendenciozno lažno pisanje na* šeg lista. Citirasmo nekoliko stavaka iz njenog uvodnika »Bco* grad šuti« i konstatirasmo, da jc i organ ovog arci*»patriote« priznao potpupu opravdanost našeg drža* nja, jer nakon tri mjeseca i sam stoji »pred jednom nerazrješivom zago* netkom«: zašto Beograd »još uvi* jek konzekventno ćuti?« Govoreći O( politici Beograda i bosanskih vla* da svrstao ju je u red čuda, kojih niko ne može shvatiti i rekao do* slovno: »Čini nam se, da još ni sada na mjerodavnom mjestu ili ne ćc i 1 i n c s m i j u, da važnost Bosne i Hercegovine za našu državu potpu* no shvate.« A kad smo mi tu istu stvar istaknuli malo drukčijim rije* cima, nazvao nas je telalima i pisao oglas: »Ko da više?« Sad jc u 14. broju od 8. o. mj. po* novno nastavio svoje tužaljke na nekad »v e 1 c d u š n i Beograd«, pa ne će biti zgorega, ako prenesemo neke odlomke njegova uvodnika »Beograd još šuti«, jer su ponovna potvrda za ispravnost — našeg dr* žanja i pisanja. Izjavljujući najed* nom da »danas za danas ne spada ni* jednoj partiji«, premda je do jučer bio eksponent radikalne stranke, vlasnik »Domovine« veli doslovce: »Mi smo spremni da se borimo protiv svake beogradske vlade, ko* ja dosadašnje kurse upravnih aparata bude u buduće trpila i odo* bravala, jer držimo, da su ovakovi kursevi ne samo od ogromne š t е t c za muslimane, nego i od ve* like nesreće za cijelu d r ž a v u«. — »Moramo i hoćemo češće puta is* taknuti, da je državna vlada oso* bito zgri ješila radi njenog dr* žanja spram bosanske politike, oli* čenog u pasivnosti i šutanju, koje je shvaćeno kao odobravanje i o* hrabrivanje ne samo od mu* slimana, nego i od bosanske vlade i njenih organa. Kao ilu* stracija za to služi pored ost a* log i ta istinita okolnost, da ima kcd nas nekoliko državnih funkcio* nara, koji svoju antipatiju protiv muslimanima nimalo ne kriju, nego javno ispovijedaju. Na te ljude su podignute sa svih strana bezbrojne tužbe, no bez ikakvog uspjeha, jer oni ne samo što i dalje veselo sjede na svojim mjestima, nego dobi* vaju priznanja i nagrade u najobilnijoj mjeri.« Kad bi ove riječi bile štampane u našem listu, »Domovina« bi se — prije desetak dana — zgranula i sva zapjenila od »patriotskog« zgražanja nad rušenjem države i narodne sre* NOVČANICE OD 80 KRUNA — VRIJEDE. Gen. inspektor min. finansija gosp. Petrović poslao je zemaljskoj vladi ovaj brzojav: »Po* vodom odluke narodne banke, da se iz opticaja povuku novčanice od 20 dinara, nesavjesni agenti i spdkulan* ti proturuju u narod vijesti, da će i* ste biti poništene i da uopšte neće biti razmijenjene. Na ovaj način u* nlose paniku a narod i, koristeći se zabranom, otkupljuju novčanice u besđjenje. Po nalogu gospodina mi* nistra generalni inspektorat moli ze* maljsku vladu, da hitno demantuje proturene vijesti i da uvjeri građan* stvo, da će razmjena novčanica b i* ti izvršena do kraja, kako to zahtijevaju interesi i države i sviju građana. Protiv onih koji u bescije* nje otkupljuju novčanice treba pri* mijeniti najstrožije mjere i zakoni* ma predviđene kazne.« Čuvajte se špekulanata i prijav* Ijujte ih na selima žandarima, a u gradovima kotarskom uredu! umjeću. Samo to sve dosada bijahu nespretni nacrti, slabi, dječiji poku* šaji prema savršenom strahovitom djelu godina 1194. do 1918. Ah! O* vaj put je sretno uspjelo, cilj je za* ista postignut. Da, suma ljudske ne* sreće je nadmašila sva, pa i najopti* mističkija očekivanje! Što se više energije, hrabrosti i junaštva zahtijevalo u ratu, tim se očitije ukazivalo naše ludilo, u ko* liko su sve te nagomilane mase hrabrosti, energije i junaštva upo* ' trijebijene samo za razaranje. Da je makar jedna desetina tih napora posvećena bila za borbu protiv bo* lesti, opačina i gluposti, danas bi ljudski život bio goto\o savršeno srećan! Na primjer biće da će je rat ko* Štao oko hiljadu milijardi franaka. Uzmimo, da je desetina od toga, sto milijardi, upotrijebljena za borbu protiv alkoholizma, sifilisa 4 tuber? ku oze, to smo sigurni, da bi iščezli ti bičevi čovječjeg roda! • Dobro znam, da je u ratu bilo krasnih primjera junaštva. Dale bi se napisati bezbrojne knjige o mno* gim neustrašivim rtožrtvovanjima, kojima veoma često nepoznati i tihi; ‘ljudi nisu škrtarili. Ali uza wve to moram da pitam: lesu li ta junaštva bila razumna ili luda? Dva paladina, Roland i Olivier, hrvu se tri dana u teškom dvoboju. j Pećine i šume odzvanjaju od jakih , udaraca i) kad je potekla njihova : krv, kad su im se iscrpile snage, o* pazili su, kako su glupi bili. Stali su i izmirili se. Hrabrost tih junaka je bila veličanstvena, ali njihova ne* razboritost popela se je ipak na viši stupanj nego njihova hrabrost. Kad se je jedna bitka svršila, le* žaCo je na tlu dvadeset hiljada ra* njenika, bok do boka pored ukoče* nih Iješina. Nepregledno leže oni na bojištu, posivjeli u zadnjim tr* zajima, krvareći, stenjajući i ropta* jući. Viđalo ih se po svim jamama, po svim zjapinama od^ granata i na mnogim slamnatim ležajima. Svu* da ih je bilo. I ti umirući bijehu ju* naći. To je istina! Pa ipak sc jc to cijelo junaštvo i pobjednica i pobje* đemih sastojalo u tome, da ubijaju ljude ili da ih ljudi ubijaju. Da su 1 se bitke vodite između ljudi s jedne i strane, a s druge strane između vu* i kova, tigara i morskih pasa, to bi čovječija hrabrost morala svagdje naići na oduševljeno priznanje. Ali ljudi protiv ljudi! To se vrlo malo slaže s čašću ljudskog roda! A raz* lozi su bili neznatni i bijedni, da se daju obuhvatiti jednom riječi: bu* dalaštine. Šta bi se reklo o onom gradu, ko* ji bi svojim vatrogascima davao svake noći zgode, da gase velike po* žare? Dobro, dobro! Vidjeli bismo lijepih i energičnih djela, koia bi I ponosom ispunila duše svih građana. Gajretosa zabava. Večeras priređuje »Gajret«, naše kulfcurno*prosvjetno društvo u svim prostorijama društvenog doma svo* ju godišnju veliku zabavu sa kon* certom, igrankom, vojnom muzi* kom, odličnim bifeom, a uz dobro* hotne sudjelovanje mnogih odličnih umjetnika, umjetnica i pjevačkih društava. Za ovu su se zabavu či* nile velike pripreme i po svemu iz* gleda, da će u svakom pogledu da* leko nadmašiti sve dojakošnje za* bave. Osobito je bio marljiv odbor za sakupljanje tombole i dobrovolj* nih priloga. Ovaj potonji sabrao je već do jučer svotu od preko 150.000 kruna. Treba istaći, da je Musliman* ska trgovačka i obrtnička banka prednjačila ostalim bankama sa svojim prilogom od K 25.000, a za njom se je povela Muslimanska cen* tralna banka, darovavši istu svotu. Pošto je cilj društva »Gajreta« najplemenitiji, a nama ujedno i naj* potrebniji od svega, to jest širenje prosvjete i potpomaganje siromaš* nih đaka, to očekujemo od naših sugrađana, naročito muslimana, da će svi, ako to već nisu učinili, pot* pomoći ovom prilikom »Gajret« što visom materijalnom pomoći. Ko bude spriječen, da dođe na zabavu, neka pošalje svoj doprinos na u* pravu »Gajreta«. Početak je žaba* ve tačno u 9 sati. * Ovom zgodom potsjećamo one, koji još nisu članovi »Gajreta«, da se na blagajni upišu i za članove, pa da tako stalno pomažu ovu našu odličnu kulturnu instituciju. I vot tih nesretnika u ropstvu, to će ! biti spomenikom sramote za cjelo* : kupno čovječanstvo. Čuti će se, ka* ko nezdravu hranu su oni morali da jedu, u kakvom su blatu i nečisti morali da spavaju i kakvim su tira* nijama bili izvrgnuti. A taj je nji* hov život trajao četiri pune godine! Zatim se je kod svih stanovnika Evrope naslagala ogromna mjera mržnje, psovke, nasilja, klevete, o* svete i bijesa, koji dušu žalošću prekrivaju. Rat pokreće sve prljave i divljač* ke nagone, koji su čovjeku svojstve* ni. čovjeku, koji umije da bude da* leko prljaviji nego svinjče i divljač* niji nego šakal. Jedan oholi komodi* jant kao Vilhelm И., jedno staro mahnito zvijere kao Hindenburg bijahu u očima stotinu milijona Iju* di neka viša bića. Cijelo čovječan* stvo je gaziCo s oduševljenjem po blatu i krvi i nalazilo je u tome ne* pojmljive nezdrave radosti, namje* sto plemenitog gađenja, koje je je* dino bilo na mjestu. Izgleda, kao da je čovjek već o* davna žudio za tim, da doživi naj* veću uvredu i najdublje poniženje. On je svu svoju energiju, svu svo* ju lukavost i svu svoju strast upo* trijebio za to nesretno djelo. Ali i sa uspjehom! Rezultat je bio divan! Pet do šest hiljada godina o* kušavao se čovjek u malim ali ne odveć pogubnim ratovima u ratnom Број 254 — Broj ’ ; । , | . • | �Број 254 — Broj „ПРАВДА* — „PRAVDA* nike za milostinju, jer im ona nika? kve materijalne pomoći ne može da pruži, i slično. Kad tamo, a ono sta? ra pjesma, stara kaj da. Nekomc nc »Hodža ne će pevati«. Čudnovat godi, što su se poboljšali odnošaji vam naslov ove bilješke? Sabur između zavađene braće muslimana malo, odmah ćemo vam ga objasni? i pravoslavnih, pa hoće da raspiri ti. »Domovina« (negdje joj reknu još neugašenu vatru i zato nastavlja »Domuzovina«), u broju od 8. fe? s denuncijama i 'uvredljivim riječi? bruara donosi podlistak »B e o? ma, samo ne više u Čokorilovoj g r a d«, u kojem izgon Turaka pri? Kara?zori nego u Kobasičinoj Rije? kazuje, među ostalim, i ovim riječi? či, koja se u zadnje vrijeme posve ma: »Zatvorene teške kapije, zamiš? pozorila. •ijeni su turski vođi, a na Nebojši Ja se ne osvrćem na onaj dopis Kuli zlokobi kukavica. Balkan je zato, što mu pripisujem neku važ? Tred kapijama Osmanlijskog Gra? nost, jer u njemu nema ništa stvar? da. Digla se kuka i motika i tutnja? no ni ozbiljno, on je samo pun ko? va Revolucije ućutala je za jedan jekakvih šupljih fraza, neistina, ne? moment. Mir. A sutra će po? logičnosti i izraza silne mržnje pre? tavniti polumesec, Hodža ma svemu što se zove musliman? neće pevati, već Seljak Čandija na skim, nego hoću ovim da upozorim višnjevom topu i odjekivaće njegov i muslimane i pravoslavne, da ne na? zvonki, bistri seljački glas kroz ma? sjedaju intrigama kojekakvih mrač? lc, tesne ulice.« nih individua, koji nemaju pamet? Da se razumijemo: gornji stavak nog rasuđivanja i ne mogu da go? o e z a n u donosi »nezavisan m u? spodare svojim instinktima pa ma? s 1 i m a n s k i list«. I sad će se ne? kar to biilo na štetu svih nas, a s na? ko čuditi, što »Piemont« govori o ma i države. Mi moramo o tome biti »koranskoj p o m r a č e n o s t i na čistu, da smo upućeni jedni na mozgova« ili što »Politika« naklapa druge i da je sudbina jednih usko o buncanju jednog bektašije! Za? spojena sa sudbinom drugih, pa pre? ista je, ljudi, ova »Domovina« — ma tome moramo udesiti i svoje dr? »islamski« list.... žanje. Pozvane pak, koje dopisnik Demagogija »ех praesidio« jest poziva, neću upozoravati, da ne rijetka biljka, koja je do sada cvje? shvate stvar onako tragično kako tala samo u južnim amerikanskim ju prikazuje dopisnik »S. R.«, jer iz republikama i sadrži u sebi toliko samih doipisnikovih navoda, da su rastvarajućih otrovnih elemenata, s£ od vremena počinjenog »zloči? da ne spada nigdje u Evropi u sa? na«, pa do danas izmijenila četiri stavne dijelove umjetnosti o vlada? sreska načelnika i da im je svima nju. Mi želimo, da Beograd progo? stvar prijavljena, ali ni jesu podu? vori i da mjerodavni faktori iz ovog želi ništa, pa čak i kotarski sud da našeg iskrenog, ali ozbiljnog razma? je vodio istragu i nakon toga otpu? tranja povuku konzekvenciju, k o? stio zločince — mogu zaključiti, da ju su morali davno povući, je to mlaćenje prazne slame. a to je, da autoritativno na nesum? A sad da se malo osvrnem na ne? njiv način dokažu, da se sa d o s a? ke neistine -i podvale dopisnika »S. d.ašnjim načinom uprav? R.« i to samo za hator istine i po? 1 j a n j a Bosne, Hercegovine, Juž? štene srpske javnosti. Prva mu je i ne Srbije, Macedonije i Sandžaka apsoilutna neistina gdje veli: »Kad ne slažu i da su voljni današnje lo? su tirjani (predvođeni šuckorima) še upravno stanje iz osnove popra? ove mučenike poveli, da ih pobi? viti i promijeniti.« ju...«, jer svakome je poznato, da Tako sad piše — »Domovina«. šuckori u tome nijesu nikako sudje? lovali, nego su strijeljanje izvršili slavonski žandari t. zv. »perjanici« sa oficirima. To dobro znade i do? pisnik, ali on tendenciozno sporni? nje šuckore i ne ističe ih kao takove nego kao muslimane. Na taj način Janja, 2. februara. izaziva mržnju Srba pravoslavnih na (Osvrt na dopis iz Janje.) Čitaju? muslimane. Da su baš slučajno to ći »Srpsku Riječ« od 25. januara o. učinili šuckori pod silom, ne bi im g. naiđoh na jedan dopis iz Janje. se moglo, a pogotovu nama, prigo? Kad opazili njegov dugi kursivom varati, a da su svojevoljno, onda bi štampani naslov, kao Janjanin veo? njih trebalo pozvati na odgovornost, ma se zainteresovah, da saznam o a ne svaljivati krivnju na sve nas. čemu se radi, jer sam mislio, da će Uostalom neka nam se nc spominju svakako biti nešto važno, kao na šuckori, jer kod nas i vrapci po kro? pr. da se traži kanalizacija ili regu? vovima znadu, da smo mi za vrije? tacija potoka Janje, koji svojim po* me rata više bili izloženi najezdi iplavama svake godine silnu štetu šuckora, nego naša braća pravoslav? čini, ili da se zavede kakav red u na? ne vjere. Zato neka nas ne povlače soj općini, koja sirotinju i nemoć? za jezik, jer ćemo inače povući pa? nike šalje na ulicu, da mole prolaz? ralelu i još tomu dodati ono, što smo podnijeli za vrijeme prevrata od Pjesnici bi sastavljali divne pjesme i šuckora pod firmom »gardista«, pa o neustrašivosti vatrogasaca. Kipa? bi to moglo povući za sobom i zlih rt bi podizali mramorne statue. Pe? । posljedica. Bolje je da i jedni i dru? pco pogorjelih bi bio pohranjen u gi sve pokrijemo velom zaboravi. Što se tiče tvrdnje dopisnika »S. majestetičnim panteonima. Ali po? red svega toga, ja bih znao zauzda? R.«, da smo mi »Pravdaši«, uništili vati svoje oduševljenje i proglasio perdu i krstove na grobu onih Srbi? bi taj grad odličnih vatrogasaca za janaca, koji su slučajno na našem zemljištu, jer tvrdimo da je »Islam naročito glup. Ja li dosta junaštvo, da se previdi u opasnosti«, pa da zato i s ovim sve ostalo? Razbojnici, lopovi i vu? smatramo Islam ugroženim, ja ga cibatine dokazuju često puta bes? potsjećam na onaj slučaj iz 1914. g., primjerno preziranje smrti. Oni se kada smo mi dozvolili da se prema hrabro biju sa žandarima i policaj? njegovoj želji ukopa pred samom nim činovnicima. Ali za tu sortu našom džamijom jedan oficir i da ljudi naša je simpatija vrlo skučena. mu se na grob krst postavi. Da kod U svakom je ratu bio neko napa? nas, dakle, ima onog fanatizma, ko? dač i ja znam, da bi bilo idiotski i ji bi nam htio nametnuti dopisnik kukavički, ne odbiti napadaja od »S. R.«, mi ne bismo to dozvolili, jer sebe. Ali i ti su napadači bili ljudi, nijesmo morali. Tu je bila po srijedi i cije?o je čovječanstvo odgovorno samo naša velika tolerancija i ništa drugo. Razumijete li? za njihov zločin. Čudim se dopisniku »S. R.«, što Na koncu, koji to narod nije ni? kad u toku cijele svoje historije bio nije iznio imena pronađenih »zloći? nača«, jer bi time optužio kot. sud napadač? Kad kakav smioni istraživač pr? u BijeJjini, koji je zločince imao u kosi morima i ledenim poljanama, rukama, ali im nije htio suditi, zbog da pribije zastavu znanosti na po? neizvršivanja zakonskih propisa, lovima zemlje, to mu se ja divim što bi svakako u ovom slučaju veo? bez i najmanjeg oklijevanja. _ Ali ma važno bilo. To nije učinio sigur? kad se tri milijuna hrabrih vojnika no zato, što su ti »zločinci« dvoje pokolju samo zato, da donesu ko? sirotne djece, koja su u skrajnjoj mad krpe takozvane slave jednom nuždi, da se ne smrznu od zime, po? Napoleonu ili Vilhebnu, to se ja i segnula za onu perdu kao što to o? opet divim njihovom junaštvu, ali vaki nevoljnici čine i s perdom oko o njihovoj inteligenciji radije ću šu? naših groblja. A sada da završim sa svršetkom tjeti! dopisnika »S. R.«. On u zadnjem flaši pasusu veli doslovce (njegova inter? punkcija): »Stoga bi bilo potrebno, da mjerodavni o ovoj tako zamaš? noj (1!) stvari, koja se upravo prvih dana Oslobođenja dogodila, povc? du malo računa — a ne slušati samo kojekakve pjesme jadikovke koje izvodi Turko?Bošnjačko?šuckorsko? ckonomsko?Muslimanska »Pravda« t. j. narodnost, koja ćeskino? ćom svoga kalema fet čini ne samo našu majku Srbiju, nego sve što je Srbinu i milo i drago.« O tempora, o mores! Zar ovakve gluposti može reći čovjek u normalnom stanju i šta više ih štampati u jednom listu, čiji direktor svojata sebi patent pi? smenosti i urednike mnogih drugih novina naziva analfabetama? Ko? basico, za Boga miloga, što propusti da se pod Tvojim direktorstvom štampaju ovake bedastoće: »Prav? da« t. j. narodnost, koja ćeskinoćom svoga kalema.... Ovih ri ječi ne mo? že nitko dovesti u sklad sa zdravim razumom i logikom. S ovim je »S. R.« odnijela rekord u glupom pisanju. Ako još uzmem u obzir onaj šareni naziv »Pravde«, onda moram za? ključiti, da je »S. R.« pretekla i Še? rifa Amautovića, pa da je zato za? jedno s njezinim direktorom i do? pisnikom iz Janje treba poslati u ludnicu. —ul— Folitičfti pregled. Страна — SLana 3 I Churchill protiv zahtjeva an? tante. Iz Londona javljaju: U »Manchester Guardianu« objeloda* njuje Churchill članak u kojem se, podupirući se o statistički materijal, izražava protiv 12% izvoznog na? meta, kojeg bi morala Njemačka plaćati. On svršava, da bi gospo? đarski slom tako važnih elemenata u evropskoj familiji, kao što su Nje? mačka, Austrija, Rusija i Turska prouzročio kaos u čitavom civilizi* ranom svijetu. Amerika hoće da kupi prijašnje njemačke kolonije. Iz Washingtona se javlja, da je u senatu stavljen predlog u pogledu pitanja isplate savezničkog duga. Ujedno je stav? lijen predlog o odšteti, koji sadrža? va ove tačke: 1. sniženje njemačke odštete na 15 milijardi ili 28 anuite? ta po 1 milijardu dolara, u koju bi se svotu uračunale i kamate; 2. Nje? mačkoj se daje kredit od 5 milijar? đi u zlatu za njemačke istočno?af? ričke kolonije i kabele, koje je an? tanta zaplijenila za vrijeme rata; 3. Sjedinjene Države imadu prednost u pitanju prijašnjih njemačkih ko? Ioni ja. Ove dobivaju te kolonije i kabele za 5 milijardi dolara, koji će se iznos otpisati od svote što je sa? veznici duguju Sjedinjenim Drža? vama. Domate vijesti. Ni u crkvu ni u džamiju. Tuže Radićeva propaganda u Sloveniju Iz Ljubljane javljaju, da je tamo nam se neki trgovci, a i sami smo to bio Radić i održao neke sastanke opazili, da ima nekoliko naših čar? radi svoje akcije. Njegova propa? šili ja koji se ne drže propisa o za? ganda da se vrlo širi u Štajerskoj. tvaranju dućana, pa rade i petkom i nedjeljom. Ova je gramzljivost i Pitanje državnih podsekretara. Iz bezosjećajnost za svaku osudu. Kad Beograda javljaju: I demokratski i je vlast dala nalog, da se nedjeljom radikalni klub raspravljao je u svo? imaju zatvarati.sve radnje, digla se jim sjednicama o ustanovi državnih čitava huka i galama: din u opsno? podsekretara. Klubovi se u tom pi? sti. No i kad je vlast izašla u susret tanju posve razilaze, dok demokrat? i pristala da muslimani mogu mjesto ski klub traži, da se podsekretari i? u nedjelju zatvarati radnje u petak, maju uzimati iz redova narodnih eto se nalazi ljudi, koji hoće da i to poslanika, radikalski klub stoji na izigraju i da budu bijele vrane u čar? stanovištu, da državni podsekretari šiji. Tamam ko u Hadžilojino do? treba da budu državni činovnici. ba: »Šeriat na srijedu, da se duhan Mi držimo, da je stanovište radi? — u hrpama prodaje«. kalskog kluba bolje i praktičnije, jer Upozorujemo ove ljude, da se podsekretarima?poslanicima ne bi prođu svog ciciluka i da se priklju? bilo moguće posvetiti se posve radu če ostaloj braći. Inače ćemo biti pri? svoga resora, nego bi to bila opet siljeni, da ih poimence ožigo? više ili manje jedna sinekura, a tih, šemo, a onda poduzmemo korake, mislimo, imamo već dosta. Nužno da ih sama vlast prisili na korektnije bi bilo naprotiv, da ti činovnici, dr? držanje. I ako nc htjednu u petak, žavni podsekretari budu bezuvjetno zatvarače radnje nedjeljom. i stručnjaci u svom resoru, pa će se Glavna skupština »Osvitanja« o? na taj način spriječiti mnoge lajičke i zbrkaste naredbe pojedinih mini? držače se u petak dne 25. februara o. g. u 1 sat poslije podne u društve? starstva. nim prostorijama sa dnevnim ге? Predstavka Mustafe Kemala sa? dom: 1. otvorenje skupštine; 2. iz? veznicima. Javljaju iz Carigrada, da I vještaj o radu; 3. izbor novih odbo? je Mustafa Kemal uputio saveznim ra; 4. predloži i eventualija. Ovim i neutralnim vladama brzojavku u sc pozivaju sve članice, da ovoj kojoj veli, da je on jedini predstav? skupštini prisustvuju. Odbor. nik turske vlade i prema tome ima Učiteljske penzije. U ministar? jedini pravo da govori i da brani in? stvu prosvjete izrađena je, i ovih da? terese svoje otadžbine u Londonu. na biće podneta Regentu na potpis Mustafa Kemal za mir. »Morning uredba o penzijama učiteljskih udo? Post« javlja iz Carigrada, da je Mu? vica i siročadi. Po ovoj uredbi pro? stafa Kemal prilikom saopćenja po? cenat ulaganja u fond povećava se, živa na konferenciju u Londonu o? ali se, u srazmjeru sa novim plata? držao u Angorskoj Narodnoj skup? ma, znatno povećavaju i penzije si? štini govor, u kojem je između osta? ročadi. loga rekao: »Naša zemlja riješena Zahvala Musi, radničko i zanati, svakog napredka civilizacije neće udruženje »Hurijet« davalo je za? moći da sc vječno bori protiv čije? bavu u korist šegrtskoga fonda, čiji log svijeta. Mi ne namjeravamo, da ja čisti prihod dosegao K 24.000. Do? to činimo. Naši zahtjevi nisu pre? brovoljne priloge darovaše: K 1.000 tjerani, jer hoćemo samo da uživa? Zemaljska banka, Sarajevo: po 500 mo nezavisnost u granicama naše kruna: Braća Demirdžić i Tufo Su? države. Koja nam god inostrana vla? lejman; K 400: »Herceg Bosna«; da učini predlog u ovom smislu, do? K 300: Braća Kumašin i H. Bajram? bro nam je došla. Do sada to još aga ročo. U manjim novčanim pri? nije učinjeno, ali vjerojatno da će lozima glasom sabirnih araka šaku? doskora biti. Čim primimo taj pred? piše gg. Gigović i Mulabdić K 1390, log i čim steknemo uvjerenje, da će gđa Berberović Muli ja K 908, Čen? naše narodne želje biti uvažene, gić Arif K 558, Aganović Mustafa sklopićemo mir i nastojaćemo, da K 530, Kantardžić Ahmed K 390, ne dođemo do nesuglasica sa bolj? Hadžić Jusuf K 327, Babić Hilmija ševicima«. Zadnja rečenica jasno K 200. pokazuje, da nacijonalisti stoje u Odbor sc na i topli je zahvaljuje vezi sa Moskvom. svima darovateljima kao i sabirači? Opasnost rata između Georgije i ma gornjih priloga, te svoj gospodi, Aserbejdžana. »Daily Telegraph« koia se istakoše u radu oko zabave. Poljski konzulat u Sarajevu — u? javlja iz Kopenhagena, da je sovjet? ska vlada izjavila georgijskoj, da je kinut. Poljski generalni konzulat u Ascrbejdžan saveznik sovjetske Ru? Zagrebu obavijestio je novinski u? sije i da će ova poduprijeti Aserbej? red, da je poljski konzulat u Sara? džan u slučaju da ga Georgija na? jevu ukinut te da je agende ovog padne. Boljševici1 imaju specijalni konzulata preuzeo generalni konzu? plan protiv Georgije, jer ova zemlja lat u Zagrebu. Prema tome svi ure? priječi njihovo napredovanje u Per? di, kao i privatna lica, koji su se do? ziji i podupire kavkaska plemena, sada u kakvoj god stvari obraćali na konzulat u Sarajevu, neka se od? koja se bore protiv boljševika. �Strana 4 — Страна sada izravno obraćaju na poljski ge# ncrlni konzulat u Zagrebu, Boško* vrčeva ulica broj 2. Državne takse za kinematografe i cenzurisanje filmova. Javljaju iz Beograda: Ministar financija dr. Kumanudi potpisao je rješenje, ko# jim se državna taksa na bioskope i druQe zabavne priredbe smanjuje od 30 na 20 po sto. Bioskopi dužni su za naknadu za ovu povlasticu, da svakog tjedna jedanput davaju po* učne predstave. Istodobno izašla je i naredba ministarstva prosvjete, da se filmovi imadu cenzurisati. Naknadni općinski izbori u Beo gradu biti će 6. marta. Demokrati i radikali istupaju zajedinčkom lie* tom. Istupiti će i republikanci po# sebnom listinom kao i socijaliste. Komunisti po svoj prilici neće istu# ipiti, nego će glasati za republikan# sku listu. KUĆA na prodaju na Vratniku, Dvornička ulica, sastojeća se od 3 sobe, kuhinje, magaze, štale, avlije, bašče i nuzgrednih prostorija; čije# na K 30.000. ~ Upitati kod kahve# džije kod kapije na Vratniku. CIJENE PADAJU ! Papirmci D. i A. Kajem. Sarajevo, Kralja Petra 19. stigla je velika količina prvoklasnog pisaćeg papira, bezuvjetno sposobnog za pisanje tintom kao: koncept-papir 11 kg težak. 1000 araka «amo 385 K. kontokorent-papira sa 2 kolone 12 kg teškog 1000 araka 800 K. lipiranog kanefaj-papira 12 kg teškog 1000 araka 6S0 K. trgovačkog papira 10 kg teškog 1000 araka 520 K. te sav ostali pisaći materijal u vrlo jeftinoj cijeni. Prije kupnje na dru­ gom mjestu, uvjerite se u gornjoj papirnici. Vanjske narudžbe obavljaju se brzo i tačno. Pakovanje se ne računa. Točno na minutu idu Suttnerovi satovi, svjetski glasovita marka »IKO«. Suttnerove ure u svim izrada bama i cijenama, kao i sve ostale dragulje i potr-ebštine pokazuje Vam prekrasni katalog kojeg bes* platno dobijete ako za poštarinu pošaljete 2 K na tvrtku H. Suttner, Ljubljana br. 706. Dobar dan! i dobro zdravlje do# niječe, boli Vam odstraniti Fellerov Đsafluid i Elsa=pilulc! 6 dvostrukih ili 2 specijalne boce Elsafluida 42 K. 6 kutija Elsa#pilula 18 K. Ideal svih sredstava za njegu lje* potc jesu: Fellcrova Elsa#pomada za lice, najiača vrsta 15 K, Fellerov pravi medicinalni ljiljanov m Učeni sapun sa markom »Elsa« 19 K, Fel# lerova Tannochinaspomada za po* rast kose, veliki lončić 15 K. I ostali ELsa#nreparati tvrtke Eugen V. Feh ler, Stubica Donja, Elsatrg br. 310, Hrvatska, veoma su pouzdani i sva* ke preporuke vrijedni! Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 Telefon 319. Trgovina medikamenata, drogerijskih i kemičkih proizvoda, robe od gume, zavoja i kirurg, instrumenata, kao i fotografskin aparata i potrebštma. Ve­ liki izbor inozemskih safuna, parfumerije, kozmetičkih potrebština i spužvi Skladište svin mineralnih voda i t. d. Broj 254 — „PRAVCA" — „НРАВДА* Os. 1169/18.-60 Oglas. Kotarski šeriatski sud u Sarajevu prodavati će običnom javnom dražbom na dan 24. februara 1921. u četvrtak u 10 sati prije podne (sudbena palača П. kat soba broj 52). nekretnine umr­ log Server ef. Svrze. 1. ‘ 2 dio kuće i bašće u površini od 1 d. 386 m u Ulomjenici gr. ul. br. LXXlV/10, kat. opć. Sarajevo, ali ne ispod 200.000 K. 2. Cijela kuća u Tubegovici ulici (glavna trafika) gr. ul. br. ХХХ1Х/74 kat. opć- Sarajevo ali ne ispod 700.000 kruna i 3. Cijele mulk nekret u gr. ul. br. 231 i 238 kat opć. Butmir G. u po­ vršini oa 21 d. 850 m. ali ne ispod 150.000 K. Uvjeti dražbe mogu se vidjeti uz vrijeme uredovnih sati kod kotarskog šeriatskod suda u Sarajevu. Kotarski šeriatski sud. U Sarajevu, dne 28. decembra 1920. bolnih telefona Ta pokušajte i Vi FELLEROV PRAVI ELEA-FLUID. Divit ćete ве i hvaliti Fellerov Eleafluid kao dobra prijatelja u crnim danima. 6 dvostrukih ili 2 velike specijalne boco 42.— K. Prah i tablete protiv reume 15.—. Aspirin prašci b K. Oj, kako ćete biti zadovoljni, ako рокиšate FBLLEROVE PRAVE ELSA-PILU­ LE! Te bu uistinu dobro! 6 kutija 18.— K. SAGRADA BARBER 12.—K. ŠVEIK SKA ŽELUDĆANA TINKTURA 20.- K, BALZAM i ŽIVOTNA ESENCIJA в.—K. Pravi eehoferov balzam 15,- K- Vi kašljete! Za probavu! Probavni prašak 4.— K, Soda bicarbonica 3 — K, Sol za Čišćonjc želuđea 6.— K, KarlBbadeka sol в,— K, REGENEROL SA MARKOM „HEGA* (fizio­ loško soli po prof. Neuesero) 1 kutija 25.— K- Najfinije Ricinovo nije po 6.— i 30.— K. Pa etil© od tamarinda 2.50 K. ĆAJ ZA ČIŠĆENJE KRVI 8.-. Senesbleter i Muterblcter počamši od 3.— K. Glavobolja! Jednako ngodan u uporabi kao i pouzdan jest FELLEROV HELSA“ klinčić PROTIV MIGRENE 12.—K. Prašci protiv glavo­ bolje 15 — K. Kinina, praška protiv groanice 30.— K. Svrbljenje, evrab. i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ jebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih miševa K 12’—, za štakore i miševe K 12.—, za žohare ruse i Švabe K 20.—. — Osobito jaka tinkturaza stjenice K 12.—. Za moljce po K 10.—, prašak za buhe po K 10’— i K 20’—, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 5’— i 12’—, Mast za uši na blagu K 5’— i 12’—, Prašak proti mrava K 1Q.—. Vast proti svrabu K 14.—. Razašilje pouzećem Zavod za eksport M. J Q n k e r, Z a g r e b br. 16. Petrinjska ul br. 3. Nije li Vam želudac u redu! Tr­ pite li od slabo probave! Od pokvarena apetita! Sina otetranjuje, kašalj utažuje ZAGOR SKI PRSNI SOK 9 — K, H-go kolačići (prene pastile protiv kašlja) 7.50 K, Bon­ toni cd Blađa, od t. puten počamfii od 3.— K. Prsni čaj protiv kašlja 8. K. Fiakereki prah 8.— K. Guajakoleirup uz liječ­ nički prepie 40.— K. Lipov čaj 8.— K. Zubobolja! M šEui, štakori, stjenke i žohari Mast protiv sviaba 12.— K, Naflolova mast 16,— i 20 — K, Sumporna mast 12 — K. Sve ostale masti, kao cinkova, blajvaje — aromatična, lovorova mast u К. Mast kotijam* po 3, , 7. ва rane 15.— K, Mast za djeca, Kam* foma žesta 12.— i 60.— K. Mast ptotiv ozebline 15.—. Điahilon-flašter, rubnflašter 2.— K I 4. — K Žesta i mast protiv gušđ (КгорЛ 15.— K. Sredstva zm životinjo. Hranivi prah za marva 1 kutija 7 50 K, Mazilo »a konje 25 — K. Antika 6. - i 30.— K, Gusti terpent n 5.— i 10.— K, Mast protiv uši ja 3.— i 12.— K. Kod upita treba priložiti poštanske biljege za od­ govor. SlabokrvnoRt! Tekući željezni ekstrakt 20,— K, Željezni albuminnt 40— K- Uz liječnički propis: AR8OFERRIN-TEKTOLETE od ljekarne k svetome Duhu u Beču 25.— K, HEGA FERRIN 45.- K. Kr^no-željezni sirup 20.— K. Blaudove tektolete 15.— K. Pravo najfinije ljekovito riblje ulje „Е1ва“ 85.— K. Protiv glista! Elsa šećerne рааШе protiv glista I vre­ ćica 7.50 K. Citvarovo sjeme protiv glista, čisto ili sa šećerom, po težini počamši od 4. — K. Proljev, Diareja! Baetlerove kapi protiv kolere 15.— K, kapi protiv grčeva 10— K, kapi od kamilice, od prominca, kimove kapljice, cimetove, inelisove kapljice, balđrijan&ka tinktura, Hoffmanova žeeta, male boce 6.— K, velike 30.— K. Dahrove kapi (Bibergeil) za žene 30 — K. Omot i poštarina računaju ве posebno, ali što jeftinije. Prepornča so, naručiti što više na jedan puta, jer ве tako troškovi podjeljuju i iznose za pojedina robu manje. Narudžbe adresirati na: Eugen V. Feller, ljekarna, Stubica donja, Elsa rg br. 310 Hrvatska zastupnici traže se! Nudjamo odmah otpremijive iz Zagreba našim starim ‘no" vim mušterijama da smo otpočeli naš prijašnji rad na veliko kao i prije, te prema Lome nuđamo na veliko kafu, Šećer kockasti (u sanducima), pirinać, Petroleum te ostalu kolonijalnu i manufakturnu robu. staklene plaće u svim mjeram , kao i staklarski kit, nadalje cilhiderc, me­ dicinske bnčice i staklene lončiće za mast, svjetiljke itđ. Skladište čeških tvornica stakla i porculana WEI£S š DRUG, ZAGRE3,kf*i paromlina * Muči II Vas glavobolja! Trganje u kostima! Boli od uloga, od reumatizma ! Bnsanlca! Jeste li nervozni! Zabne kapi 5.— K. Zeleno nije 30’—- K. Vođa za oči 5’ — K. veća kobčina, istom prispjeli, po najnižoj cijeni kod Jusufa Hadžića, električara, Sarajevo, Kundurdžiluk ul. 35. Telefon broj 671. Bjesni Opet nešto za Vas I PAPiRNlCA * t HAMDIJE KOPČI Ć A I Ф preporučuje svoje bogato stovarište £ svih vrsta papira, kaucalarijskog i ❖ školskog pribora. — Naručbe se obavijaju brzo f točno. Cijene umjerene. Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 6!в ф £ J > e Braća (Hasan) Pašić, Tuzla. Uspješno oglašuje se u „Pravdi" WS53Hi&3!EB8Z^SS umi koja čini trajno veselje ? Samo Suttnerova ura I Schicht*0v sapun Od nikla, ocjeli, »rebra, zlata, u svako] cijeni — i vi ćete bili zadovaljnl 1 Također lanci, prstenje, narukvice i svakakove potrebštine kao škare, noževi, britve, kutije za cigarete, nažigači, novčarke itd. sve dobro i Jeftino 1 Tražite cljenik od tvrtke prispio ja u Sarajevo jedan vagon i rasprodaje se. — Narudžbe prima: Zastupnik za Bosnu i Hercegovinu Albert Vita Levi, Sarajevo, H. Iđttner ii Ljubljani b oj 726, Muslimansha trgavačha i obrtničha banka zo Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu Dionička glavnica K, 10,000.000 Podružnice u 13. Brodu i 13. Novom Bavi se svim bankovnim poslovima, — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS. i u inozemstvu. Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovolj­ nije. Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. Daje sezonske i aprovizacijske kredite, — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — ROBNO ODJELJENJE kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. - - - Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: ZRI Odgovcmi urednik; Ibrahim Muhić. Vlasnik; Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Dankl & A. Kajon, Sarajevo, � https://kolekcije.nub.ba/files/original/84a1ea34cd6c845086fd42e8f2b737cb.pdf ce686be77726f19fbfe1f5e95acf1039 PDF Text Text Pojedini broj к 2.— Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odber. Pretp’ata: godišnje K 180.—, na pola godine K 90.— (u Sarajevu): za našu državu godišnje K 200.—; za ino­ zemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 17 (255) Sarajevo, utorak 15. februara 1921. (6. Džem-ahar :339 . i Govor nar. poslanika dra M. Spahe DRŽAN U SJEDNICI USTAVNOG ODBORA PRILIKOM GENE: RALNE RASPRAVE O VLADINOM NACRTU USTAVA. (Po stenografskim bilješkama.) Gospodo, ja se ne ću toliko ba* odnose ne dira, a u Bosni ne smije viti teoretskim razlaganjem pojedi* da ima posjednik ni jedan komad nih odredaba Ustava, nego ću go* zemlje! voriti manje više sa praktičnoga To nije ravnopravnost, to. je oti* gledišta. Ovdje je bilo govora o gra* manje samo od jednoga dijela na* danskim pravima, koje treba Ustav šega naroda, ko je gg. demokratima da zagarantuje svakom građaninu. stalo, kao inicijatorima ovakve ag* Govorilo se o opsegu građanskih rarne reforme, kakvu sprovode, ne* prava, da ovo ili ono pravo građana ka je sprovedu po svim dijelovima sko nije dovoljno izraženo u ovom naše otadžbine i neka se ne oduži* nacrtu Ustava, koji je vlada g. Pa* ma samo od nas. (G. slavko Šeće* šića predložila. Ja, gospodo, držim, rov: Ali tamo nije vaša svojina.) da jc opseg građanskog prava, ko* To ste vi izmislili. Vi ste izmislili i a će u Ustavu biti zagarantovana, kmetstvu slične odnošaje i progla* barem prema mome dosadašnjem sili našu slobodnu svojinu kao od* iskustvu od sporedne važnosti i da nos sličan kemtskim odnosima. Kod je puno važnije pitanje, da li će se nas se od muslimana otimaju po je* ova građanska prava u punom op* dan ili dva hektara, dok međutim u šegu, kako će biti zagarantovana u Srbiji jma posjednika, koji imaju Ustvu, poštivati. Mi smo i dosada u po hiljadu hektara u napoličarskom jednom dijelu naše zemlje imali je* odnosu, koji ste vi kod nam progla* dan od naslobodoumnijih Ustava, sili da je kmetstvu sličan. Ja sam o mi smo imali u drugom dijelu zako* tome, gospodo, govorio u privremc* ne, koji su građanska prava, ličnu nom Narodnom Predstavništvu, islobodu, pravo svojino garantovali podnio sam i pitanje na bivšeg mi* svojim građanima, ali smo se osvje* nstra za agrarnu reformu i naveo je* dočili kroz ove dvije godine, da sve dan klasičan primjer takvih sluča* te zakonske i ustavne odredbe ma« jeva* No to nije pomoglo. Musli* lo pomažu, ako se prava građanska man, kojem je oteta, zemlja, nije ne pošt iva ju. Ta su građanska pra* došao do svoje zemlje, jer nema va ostala nepoštivana i gažena u* vlasti koja će mu vratiti zemljište, pravo s one strane, s koje su trebam što mu ga je oteo jedan željeznički la biti zaštićena. Ja ću, gospodo, od* radnik, koji ima sam u svojini već mah da spomenem jedno pravo ko* 40 dunuma svoje zemlje. Treba zna* je je ovdje najviše điskutovano, a ti, gospodo, da to nije radi pomanj* to je pravosvojine. Ja odmah, kanja vlasti, nije ni pomanjkanje gospodo, izjavljujem, da vrlo rado autoriteta vlasti, jer ovo je nepo* usvajam one prigovore, koji su iz* sredno kod Sarajeva, i ako vlast ka* nošeni u diskusiji o nacrtu Ustava, že da ovo ne može da sprovede na da i pravo svojine treba ograničiti pet kilometara od Sarajeva, onda socijalnim obzirima i da se pravo nema prava da se naziva držvnom svojine mora samo u toliko štititi, vlasti. u koliko to pravo vrši jednu socijal* Tako je gospodo i sa pravom lič* nu funkciju. Ono, o čemu hoću da ne slobode. Mi smo, gospodo, imali govorim, jest to, da se pravo svoji* do sada u kaznenom postupku za ne u našoj državi nije do sada u Bosnu i Hercegovinu jednu odred* svima pokrajinama jednako respek* bu, po kojoj se ni jedan građanin tovalo. Ono se je u jednom dijelu, nije smio držati duže od 3 dana u policijskom pritvoru. To je bio naj* naročito u Bosni i Hercegovini, gdje je zemljišni posjed najvećim dijo duži rok. Uza sve to dogodilo se, i lom u rukama muslimana, grozno to upravo neposredno pred 28. no* gazilo. Ja nisam nikakav zagovarač vembra, da je nekoliko naših najie* kmetovskiih odnos, i g. ministar za taknutijih ljudi, među njima i jedan Konstituantu može mi biti svjedok, poslanički kandidat, koji sada sjedi u ovoj Skupštini, držan u zatvoru, da sam ja u ministarskom savjetu, kada su se izrađivale prethodne od* istina u kućnom zatvoru — moram odati pravdu policiji, da je bila paž* redbe za agrarnu reformu, odmah pristao na ukidanje kmetskih od* ljiva — držani su u policijskom pri* nosa u našoj državi. Toga se gg. tvoru kućnjem skoro tri nedjelje i ministri i osta'ag ospoda, koja su nisu se smjeli kretati, jer su stajali bila u prvorp kabinetu, vrlo dobro pod nadzorom jendoga detektiva. sjećaju. (G. Slavko Šećerev: Što ste Jedan okrUvlieni u ovoj stvari spro* dali ostavku?) Dao sam ostavku veden je sudu, pa je pušten, jer ве zato, Što sam vidio, da se to pitanje naš’o da nema nikakve krivice. Ima, gospodo, jedno pravo, koje nejednako rješava u pojedinim di* jelovima države, i iz još jednoga u ovom Ustavu nije spomenuto i drugoga razloga, jer su u jedno di* koje, kad se obično razgovara, ne jelu države bili oktroisani poslani* bi trebalo ni da bude isticano, ali ci, koji ne predstavljaju volju ovo* koje prema iskustvo što smo ga do* živjeli i koje i dan danas doživiju* ga dijela naroda. Ja nisam protivnik ni najradikalnije Agrarne reforme. jemo, treba naročito naglasiti. To je pravo, koje se inače i bez Usta* Neka se sprovede i najradikalnija va priznaje svakome građaninu, reforma, ako hoćete, ali samo neka se sprovede u čitavoj državi jedna* pravo na život. Ono, gospodo, što ko. Mi, gospodo, osjećamo to kao se događa u južnim dijelovima naše jednu vrlo veliku nepravdu i kao države, to više nije nepoštivanje i rušenje osnovnoga načela ravno* gaženje ustavom zagarantovanih prava, nego je to oduzimanje mo* pravnosti, kada se kod nas, od po* gućnosti za život. Tamo ljudi i ne sjednika otima i posljednji komad traže kakva građanska prava, ne zemlje, ako ga ne obrađuje, pa čak traže slobodu štampe i slobodu zbo* i ako ga obrađuje sopstvenik so* га i dogovora, nego traže samo to, bom, a ne pruža mu se nikakva da im se pusti gola duša, da mogu pravna zaštita, dok se u drugim di* jelovima države ne dira ni u velike živjeti. Ono, što se ovih dana do* gađa u južnim krajevima naše dr* posjede. U Srbiji ima posjedriika, žave, i o čemu ste vi već čuli od svo* koji imaju hiljadu hektara zemlje, koje sobom nc obrađuju, pa se u tc jih drugova u klubovima, nadma* I šuje svojom grozotom sve dosada ; spomenuto. Pa šta je bilo? Osim I nekoliko riječi, koje su se čule u za* tvorenim sjednicama pojedinih klu* i bova, čitava beogradska javnost ni* I je našla za vrijedno, tome ma i jednu riječ progovori, i ako se zna, da je od udara žandarma poginulo i zlostavljeno nekoliko stotina ne* vinih ljudi, a među njima mnogo žena i djece. To, gospodo, nisu od* metnici, koji sc progone, to su mir* ni naši građani, među kojima ima i ljudi, koji su našim vlastima mnogo dobra učinili, koji su našim vlasti* ma silno pomagali. (Glasovi: Koji su to?) Upitajte svoje drugove iz Makedonije, pa će vam oni dati vrlo tačne informacije, ako ih želite. U ovakim prilikama, kad se gra* danska prava cd onih, koji bi u pr* vom redu imali da ih štite, na ova* ko brutalan način gaze i ruše, onda mnogo ne pomaže ni Čl. 118 ustava, koji svakom građaninu daje pravo, da bez ičijeg odobrenja može tužiti upravne organe za krivična djela, koja im učine u službenom radu. U takim prilikama ova ustavna garan* čija nema mnogo praktične vrijed* nosti. Mi bsimo se, gospodo, stoga prema iskustvu, koje smo preživje* li za ovo dvije godine, zadovoljili s mnogo manje građanskih prava, sa* mo da nam se ono, što nam dadne — i poštuje s one strane, koja treba da to štiti. Ovdje je, gospodo, bilo mnogo govora o prazninama u nacrtu u* stava. Jedna od najvažnijih prazni* na, spomenuta od više govornika, a u prvom redu od poštovanog g. A* vramovića, bila je u tome, da u o* vom ustavnom nacrtu nema odred* be o socijalno*ekonomskim pitanji* ma. Ja sam već malo prije naporne* nuo, da sam ja tu prazninu osjetio i da bi mi bilo vrlo milo, ako bi se ova praznina popunila. Gospodo, događaji idu i razvijaju se vrlo br* zo, a da bi mi mogli preko toga pi* tanja olako preći. Ja bih htio da spomenem još ne* ke praznine, koje sam zapazio, a koje su po mom mišljenju načelne prirode. U ovom sc nacrtu govori o sastavu Narodnog Predstavništva i o upravnoj vlasti, a međutim nika* ko se ne određuju granice nadlež* nosti zakonodavne i upravne vlasti. A to je, gospodo, jedan od prvih postulata i odredaba koje treba da uđu u ustav. (Čuje se: To je teo* rija!) To ima praktične vrijednosti, jer smo iz iskustva vidjeli, da se najkrupnija pitanja rješavaju ured* bom. Na osnovu ove odredbe vi svako pitanje možete riješiti ured* bom. (Dr. L. Marković: Naprotiv stoji, da se za uredbu mora tražiti naročito zakonodavno riješenje.) A1 gdje je granica između zakono# davne i upravne vlasti? Kazaće se, ovo je administrativna stvar; za nju je nadležna upravna vlast, pa ćete je regulisati uredbom. Isto tako nema u ovom acrtu u* stava osnovnog načela o izbornom pavu građana. Istina u čl. 42. po* stavljeno je nekoliko načela, ali se odmah iza toga veli, da će se zako* nom poimence označiti izuzeci od ovoga. Pomoću ove odredbe može da se izigra ustavom zagarantovano pravo izbora. Po mome mišljenju trebalo bi u odjelju o Narodnom Predstavni* štvu da uđu i osnovna načela o po* slovnom redu za Zakonodavnu Skupštinu. Ima, istina, i o tome ne* koliko odredaba, ali bi ih trebalo svakako popuniti. Sve ovo, gospo* do, bilo je u ranijim nacrtima usta* va: u ustavu g. Stojana Protića i u* Telefon br. 842. Čekovni račun pošt. štedionice 1119. Godina Ili. stavne komisije, i ja nc znam, za* što su ove načelne odredbe ispu* štene. Kad je riječ o ekonomskim pita* njima, meni je palo u oči, da je iz ovoga nacrta ispuštena jedna od* redba ekonomske prirode, naime o* na, koja govori o slobodi rada, koja govori o slobodi obrta i trgovine i t. d. Izgleda da sc htjelo, da se u* opće regulisanje svih ekonomskih pitanja ostavi zakonima. Bez sumnje je, gospodo, najvažni* jc pitanje, koje nas u ovom nacrtu interesuje, pitanje o budućem ure* đenju naše države. 1 tu se, gospodo, sukobljavaju razna mišljenja. G. predgovornik pomenuo je ovdje, da mi od strane vlade nismo čuli nika* kvo podrobnije obrazloženje. Zato je to učinio g. predsjednik Ustav* nog Odbora. Mi, gospodo, hoćemo jedinstvenu državu i spremni smo, da državnoj vlasti damo sve one nadležnosti, sve one kompetencije, koje državnoj vlasti trebaju i koje državu čine jakom. Ali, gospodo, držimo da je u interesu dobre admi* nistracije zemlje, da je u interesu općega zadovoljstva, da se admini* stracija decentrališe. Ako mi to za* htijevamo, gospodo, mi to ne čini* mo ni iz kakvih historijskih, politici kih ili državopravnih razloga, već to činimo samo u cilju, da admini* stracija bude što bolja. I kad taj za* htjev ističemo, mi se oslanjamo na iskustvo, koje smo dosele postigli. Centralni aparat, koji je organizo* van u Beogradu, za ove dvije godi* ne dana nije mogao da svoje pošlo* ve svršava dobro, brzo i uspješno, jer se je imao boriti sa raznolikošću prilika u pojedinim dijelovima naše države kao i raznolikošću zakono* davstva. Veli se, istina, da ćemo iz* jednačiti zakone. Ima optimista, koji tvrde da ćemo mi te zakone iz* jednačiti za dvije godnie dana. Mc* đutim mi smo počeli da radimo pro* tivno. Mi smo, gospođo, vidjeli da se kod toga izjednačivani a čine veće greške, nego što je dosele bilo. U financijskom zakonu za ovu godinu predvidio je bivši ministar izjedna* čehje rakijskog poreza, ali je odmah izuzeo raniju kraljevinu Srbiju. Ni* je dakle imao smjelosti, da to pro* širi na cijelu državu. A da svi po* rezi moraju da budu jednaki, jedno je od osnovnih načela. Makar naša država bila i federalistička, makar kako bila uređena, dok imamo za* jedničke carinske granice, mora da nam budu i jednaki proizvodni po* rezi. To je elementarni zahtjev. I ko nema smjelosti da sprovede taj rakijski porez ondje, gdje očekuje otpor svojih pristalica, taj ne može govoriti o izjednačenju zakona. Zar nije sramota, da nakon našeg ujedi* njenja i danas na Drini i na Savi stoje carinski stražari i paze, da ko ne bi pronio jedan litar rakije pre* ko Drine i Save. Nismo dakle imali sposobnosti da izjednačimo ni one zakone, koji bi morali da budu jed* naki za čitavu državu. Ja sam neko* liko puta govorio g. Kosti Stojano* viču, da ta nejednakost ne može da opstane, a on je odgovarao: Mi to ne smijemo. (Jedan glas: Sve se duž* nosti moraju izjednačiti!) Nemojte dakle to braniti. Ako to branite, gospodo, onda ste sigurno na pogrešnom putu. Bolje je, da ne branite jednu rđavu stvar. To vam nikako ne pomaže. Mi se, gospodo, ne zalažemo ni za kakve istorijske granice, ali držimo, da je potrebno da sc održi sadašnja administrativ* na organizacija. Ja o toj administra* tivnoi organizaciji ne ću da ovdje �Страна 2 — Strana 255 — Broj „ПРАРДА* — „PRAVDA* iznosim svoje mišljenje, eto vam g. »Samo se po sebi razume da na ovo Markovića i gospode koja su bila u mesto ne može doći musliman«. (Jedan glas: A šta piše vaša »Prav? toj ustavnoj komisiji, koji su u svom izvještaju kazali da ta a dm i? da«?) Sigurno je, da nikada nije ta? ko što napisala. Kraj takvog men* nistrativna organizacija nije rđava. (Dr. Svet. Popović: 1 sa svima fi* tali teta, kraj takvog raspoloženja, nama, gospodo, malo pomaže odred* nansij.sk:m stražarima na Drini.) П) ste vi uveli. To nije bila jedna ad? ba u članku 19., koji veli da su sva ministrativna stvar, nego jedna za* zvanja u svima strukama državne službe podjednako dostupna po za? konodavna stvar, a ja sam za to, da bar poresko zakonodavstvo bude konskim pogodbama svima držav? izjednačeno u cijeloj državi. I a ad? ljanima po rođenju itd. Kad, gospo* ministrativna organizacija nije rđa* do, velite da to što »Politika« piše va, a iskustvo nas uči da smo dosele nije tačno, zašto onda ni na jednom istaknutom mjestu bosanske vlade slabo izgrađivali nove organizacije i da nismo pokazali mnogo stvara* nije do sada bio ni jedan musliman? Ličkog duha u zavođenju novih or* (Ministar za Konstituantu: Jesmo ganizacija. Zato, gospodo, dokle mi li pristali da musliman bude pove# ne budemo spremni da stvorimo bo* I renik unutrašnjih dela u Bosni?) lje organizacije, nemojmo rušiti o* Kada? (Ministar Konstituantu: Ka* no, što postoji i o čemu smo svi u* 1 da smo pravili vladu gosp. Stojana i Protića.) O tome mi nije ništa po* vjereni da je dobro. Ovaj nacrt ustava govori i o sa* I znato. Ostavimo sadašnji mome# moupravama oblasti. 1 kad se hoće , nat, ali bilo je momenata, k^da smo da istakne glavna karakteristika o? I ja i g. dr. Krasnica pomagali vladu, voga ustva u pitanju našeg unutar* (Predsjednik: Mislim, da jc i sada njeg uređenja, onda se s nekim oso? I pomažete.) O tome ćemo docnije govoriti. Bilo je momenata kada hitim zadovoljstvom naglašuje, da ovaj nacrt ustava daje široke samo? ' smo ja i gospodin Krasnica poma* uprave. Da ta stvar bude što ljepša, i gali vladu, to su bila velika i duga na čelo nadležnosti tih oblasti met* i razlaganja, i nikada, gospodo, nije nute su oblasne finansije. I sada, go? . došao ni na jedno mjesto u bosan? spodo. ko to čita, rekao bi: šta ho* I sku vladu ni jedan musliman. Ja sam ćete više, kad se tim oblastima daju i bio povjerenik samo u prvoj Na? i oblasne finansiic? Međutim iz če? I rodnoj Vladi i od ujedinjenja do 1. ga se sastoje te finansije? Kakva su : januara, kada sam tu dužnost napu* ta financijska sredstva? Odakle će i’ stio, pa sve do danas ni na jedno oblasti crpsti ta svoja sredstva? (Dr. više mjesto nije pozvan ni jedan L. Marko vic: To sc predviđa u za* musliman. Bilo je predstavnika svih konu o uređenju oblasti.) Glavno je: grupa, ali ni onda ni na jedno istak? hoće ii te oblasti udarati na narod nuto mjesto nije došao ni jedan nove terete, ili će dobiti nešto od musliman. Čak i ono malo bosan* dosadanjih državnih tereta. To je skih činovnika, što ih ima u bosan? trebalo reći ili u ovom nacrtu usta* j skoj upravi, svi su bačeni na koje* va, ili u njegovu obrazloženju. , kakva sporedna mjesta, gdje apso? (Glas: Vi hoćete samoupravu bez ! hitno nemaju nikakva utjecaja na tereta!) Narod je i onako preopte? ' upravne funkcije državne. (I >r. Še? rečen dosadanjim daćama. Dosa? i ćerov: Iz Bosne je bilo više vaših danje daće su podeseterostručene. : ministara nego pravoslavnih.) Bio Narodu je već dosta tih daća. Za? . je od vaših g. Dr. Krulj. (Dr. ^eće? natrija kod nas plaća u formi prvo? I rov: Samo on, a vaših je bilo neko* bitnog poreza, u formi raznih na? liko.) Samo dvojica i to vrlo kratko meta i obrtnog poreza do 30% od I vrijeme. svoje zarade i ti su ljudi dovoljno Prelazeći, .gospodo, na ostale od* već opterećeni. Oni ne će takvu sa? redbe ovoga Ustava htio bih samo moupravu, koja će im donijeti nove da istaknem, da je već u jednome terete. (Dr. T. Tomljenović: A po dijelu ovaj nacrt Ustava doživio ustavu g. Protića oblasti plaćaju sve propast. To je onaj dio, koji govori činovnike, i to najsiromašnije obla* o dvodomnom sistemu, koji je, ka? sti.) Ja to zamjeram i ustavu gosp. ko izgleda, već pao u vodu. Daj Protića. (Glas: Vi hoćete samo* Bože da i one druge odredbe, koje upravu, a da država sve plaća.) Ho? su sada kamen spoticanja i smutnje ćemo, da se od sadašnjih prihoda između grupa, koje hoće iskreno je? nešto dadne i oblastima, jer država I dinstvo države, koje hoće iskreno je dosta već zagrabila u džepove : jaku državu, daj Bože, da i taj ka* malih porezovnika, a nije ništa o? I men smutnje i spoticanja iz ovoga stavila za samoupravne jedinice. -I Ustava ispadne. Ovdje jc, gospodo, Kad sam čitao ove odredbe u na? više puta pala riječ »sporazum«, a i crtu ustava o kompetenciji tih bu* gosodin predsjednik našega odbora dućih oblasti, kako ih vladin nacrt reče u svome govoru, da se nismo hoće da organizuje, sjetio sam se ujedinili da jedni druge podčinjava? kotarskih vijeća, koje je Austrija mo. Ako to stoji, gospodo, onda zavela u Bosni u t. zv. ustavna od treba da tražimo puta i načina, kako 1910. godine. Ja se nisam potrudio će pri izradi ovog ustava moći da da sravnjujem ove kompetencije, sarađuju svi, o kojima ste i vi o? ali moram otvoreno reći, da je moj svjedočeni, da iskreno i sa puno prvi utisak bio: da su vrlo slične. A ljubavi hoće ovu državu, hoće da o? znam i to, da se ta kotarska vijeća, va država bude jaka, da bude sre? sa svojim »samoupravama«, među đena. Gospodo, nemojte da se nad? kojima su bile i finansije, naravno glasavamo; nemojte da sc majorizi? u obliku nameta na postojeće po* ramo. I vi sami uviđate da je netač* reske terete, nisu gotovo ni sastaja? no ono, što ste uvrstili ч poslovnik la, niti su što dobro učinila. Tako o kvalificiranoj većini, jer se i u o# će, gospodo, biti i sa ovim širokim vome nacrtu Ustava traži, da za pro# samoupravama, koje vi dajete na* mjenu Ustava glasaju dvije trećine rodu. I svih poslanika. Vi sami znate da o* Bilo je, gospodo, govora i o raz* no nije kvalificirana većina, kako je nim mentalitetima, ali se nije govo? vi nazivate. Po tumačenju koje smo rilo o jednom mentalitetu: nije se čuli u Ustavotvornoj Skupštini sa govorilo o mentalitetu jednog dijela pozvane strane, mogla bi se smatra? našeg naroda, il'i bolje reći o pri? ti kvalificiranom većinom i većina radnicima jedne konfesije, naročito od 95 poslanika. Ja sam kraj toga kod nas u Bosni i Hercegovini, koji pitao i pitam: šta je sa ona druga misle da vlast u ovoj zemlji, u ovoj 324 poslanika? Jesu li oni kvalifici* državi pripada samo njima. Ja, go* rana manjina? Ovdje nam je tuma* spodo, ne ću da o tom dugo razla? čeno da je kraj kvoruma od 140 po? žcm, i a ću samo da se pozovem na slanika kvalificirana većina 95. (Mi? bilješku u jednom od ozbiljnih beo? nistar za Konstituantu Marko Trif# gradskih listova, od listova koji bar ković: Kvorumska kvalificirana ve? hoće da sc broje u ozbiljne. U jed? čina. To je velika razlika.) Ali go? noj vijesti, koja govori o popunja* spodo, svi ste vi sami osvjedočeni, vanju predsjedničkog mjesta ze* da vaše tumačenje o kvalificiranoj maljske vlade u Sarajevu, u jednoj većini nije tačno. Najbolji je za to depeši beogradske »Politike«, koju dokaz ovaj nacrt ustava, koji za iz* je primila iz Sarajeva, donose se i* mjenu ustava traži dvije trećine od mena raznih kandidata za predsjed* ukupnog broja poslanika. (Jedan ničko mjesto. Među ostalima, spo# glas: To je za mijenjanje.) Ako, go* minje se i naš poslanički drug g. dr. spodo, hoćete da poštujete, da ne Karamehmedović, čovjek, koji i po namećete svoju volju drugima, on? svojoj spremi i po svojoj prošlosti, da, gospodo, dozvolite da se ovaj pa čak ako hoćete i po nacionalnom ustav može isto onako mijenjati, ubjeđen’u —- jer je po nacionalnom kako je i donešen. 1 ako tako bude? ubjeđenju Srbin — imao bi pravo, te postupali, onda ćete dokazati da da na to mjesto dođe. A šta »Politi# iskrenđ mislite o riječima, koje jc ka« dodaje ovoj vijesti? Ona veli: ovdje g. Vesnić rekao. Sarajevo, 14. februara. Za Makedonce. Iz Donjeg Vaku* fa primismo jučer ovaj brzojav: »S bolom u duši osjećamo izvršene pokolje nad našom braćom u San* džaku i Makedoniji. Tražimo od naših poslanika, da najenergičnije poduzmu korake, kako bi jedanput prestala ova nečuvena zločinstva, i Kod nas vlada velika uzrujanost. — Mjesni odbor.« • Naši ljudi mogu biti potpuno si* gurni, da će naš poslanički klub i o? vom prilikom izvršiti svoju dužnost. Ujedno molimo naše odbore koji su namjeravali održati protestne skup* štine, da to sad ne čine. Bude li to kasnije potrebno, mi ćemo im dati potrebnu uputu. Pitanje na ministra vojnog i mornarice. Po naređenju pozivaju se sada vojni obveznici, koji su rođeni u g. 1898. na redovitu kadetsku službu, i ako su oni u bivšoj austrougarskoj vojsci odslužili po dvije godine, a dosele sc je vrijeme, provedeno u bivšoj a.?u. vojsci uračunavalo u ka? derski rok. Stoga upućujem gospo? dinu ministru vojnom i mornarice pitanje: 1. zašto se vojnim obveznicima, koji su rođeni 1898. godine, ne ura? čunava vrijeme, koje su odslužili u bivšoj austro?ugarskoj vojsci, u ka? derski rok, kad je to drugim vojnim I obveznicima uračunato i 2. da li ste u sluča ju, da zbog važ# nih vojnili razloga ne bude moguće vojnim obveznicima, koji su rođeni 1898. godine priznati odsluženo vri? jeme, voljni narediti da im se kader? ski rok što više skrati? U Beogradu, 7. februara. Hamzalija Ajanović, narodni poslanik. Pitanje na gospodina ministra unutrašnjih djela. Prema ranijim naredbama o za* štiti kirajdžija u Bosni i Hercegovi* ni rješavalo jc utoke i žalbe u stan* benim stvarima povjereništvo mi? nistarstva za socijalnu politiku, kod kojeg je za tu svrhu bio obrazovan i poseban senat, sastavljen od po jednog činovnika pravosudnog i ad* ministrativnog odjeljenja zemaljske vlade., te jednog od samog povjere? ništva. Po samoj prirodi ove stvari trc* ba da ona spada u nadležnost mini? starstva za socijalnu politiku; tako jc u čitavoj našoj državi osim Bo* sne i Hercegovine, jer je kod nas jednom naredbom predsjednika ze? maljske vlade, koja je objavljena i u glasniku zakona i naredaba, ovaj posao oduzet iz nadležnosti povjere* ništva ministarstva za socijalnu po? litiku i povjeren odjeljenju za unu* trašnje poslove zemaljske vlade. Mjesto senata, koji je po svom sa? stavu bio donekle garancija za stvar? no i objektivno rješavanje, rješava sada utoke i žalbe jedan referent odjeljenja za unutrašnje poslove, koji za taj posao nema ni potrebne pravne ni stručne spreme, veĆ4h rje? šava ili po svom ličnom raspolože? nju ili prema uputstvima, koja do* biva od svojih predpostavljcnih. Kraj ovakog načina rješavanja o? vih stvari nijesu isključeni ni poli? tički uticaji, koji ovdje ne bi smjeli imati mjesta. Stoga upućujem na gospodina mi? nistra unutrašnjih djela pitanje, da li ćc ovu, i stvarno i pravno, neosno? vanu naredbu predsjednika zemalj? ske vlade za Bosnu i Hercegovinu izvan snage staviti? zMolim pismeni odgovor. Beograd, 8. februara. Dr. Mehmed Spaho, narodni poslanik. Iz Sandžaka i Makedonije. PONOVNA PREDSTAVKA MUSLIMANSKIH POSLANIKA IZ JUŽNE SRBIJE. I Muslimanski poslanici iz Južne usmrćeno je zadnjih dana od voj# ! Srbije, koji su članovi demokrat? nika i oružnika što puškom, skog i radikalskog kluba (ovaj put što bajunetom, što singirom, što kundakom između 700 do 1000 o? i M. Salihbegović!) upravili su ovu predstavku svojim drugovima i — soba, a među njima većinom nevina predsjedništvu Konstitu? djeca i žene. Desio se slučaj, da je mati ubijena i da je dijete ostalo si* a n t e: »Potpisani zastupnici Južne Srbi* sajući sisu 24 sata, pa kad.je došla je te Sandžaka i Kosova kao oče? druga patrola, isto je dijete natakla vici, a i na podlozi istinitih izvje? na bod, usmrtila ga i bacila u vatru. staja od pouzdaniji osoba, slobodni Ovakvi se slučajevi ponavljaju svaki smo da uputimo upit na predstav? dan i mjesto da se traže odmetnici ništvo ustavotvorne skupštine o zu* i pljačkaši, ubijaju se nevina djeca lumima, koji se čine na nevinim i žene, a kuće se s blagom po o* muslimanima u našim krajevima od ružnicima i vojnicima ne* strano civilnog činovništva i v o j# milice pljačkaju. n i k a. Da ovo dokažemo navodimo Mi, premda smo članovi vladine slijedeće: većine, ne možemo izdržati gleda* U zadnje vrijeme se u krajevima jući, kako se neprestance ubijaju i nahijama Kosova, Prizrena, Meto? nevini i pljačkaju naši domovi. Mi hije, Sandžaka, Skoplja, Ohrida i smo poslati, da naročito zastupamo Kajkandelena od strane civilnih islamski dio našega naroda iz tih vlasti čine takvi zulumi na musli? krajeva, a mi ćemo se održati u sa* manskom stanovništvu, da to рге? danjem položaju ne gledajući te u? laži svaku mjeru i da se ne može žasne događaje, o kojima ne smije? dovesti nikako u sklad s osjećajima mo skoro da mislimo. Molimo pred? čovječnosti i humanosti. Svaki stavništvo, da već jedanput učini se dan ubije na stotine ne* kraj ovim zulumima i pokolju, a na* vine djece i žena. To sc ne? ročito tražimo, da bi se poslala prekidno nastavlja i zulumi dalje jedna parlamentarna ko? traju, premda su muslimani iz San? misija, koja bi otišla na lice mje? džaka, Makedonije i Južne Srbije sta da nepristrano izvidi, da se kriv? prijateljski raspoloženi ci pronađu i uzmu na odgovornost prema ovoj državi i premda žele, prema zakonskim propisima. da sc u ovoj državi uvede red i mir. Ako se ovo ne bi izvršilo, očitu? Vidjevši potpisani, kako se ovi zu? jemo, da ćemo svi, bili u radikalnom lumi neprestano čine, dolazi nam u ili demokratskgm klubu, iz ovog misao i dovodi nas do uvjerenja, povući konzekvencije i ići dru* da se ide za sistematskim gim pravcem, da dođemo do poništenjem i istreblje? zakonske zaštite.« njem islamskog elementa • u ovim krajevima. Vidjevši sve ovo dolazimo do u* Kako se vidi, obistinio se naš br? vjerenja, da se ovo vrši sa znanjem zojav iz pretprošlog broja i Makc? i krivicom vlasti. Kako smo donci se zaista komešaju. Hoće li mi od pouzdanih osoba izviješteni, vlada biti na visini, drugo je pitanje. TALIJANSKI NOVINAR O MACEDONIJI. U dopisu iz Beograda poznati ta? blasti našega jezika. Međutim u o? lijanski žurnalista Luciano Magrini vom dopisu moći će naša vlada da opisuje u milanskom »Secolu« prili* nađe mnogo pouke, jer konačno — ke u Maccdoniji. Njegov prikaz je veli »Obzor«, iz kojeg prenosimo o> u mnogočemu pretjeran, a njegovo vaj članak — Magrini jc smatran stanovište u pogledu nacionalne pri? dobrim prijateljem Srbije. padnosti isključuje ovu zemlju iz o? Magrini crta teške rasne borbe. ' �Epoi 255 Broj kojima je Macedonija od vajkada bila izložena. Netom je prestala turska vlast nad Macedonijom, za* počela je iz Beograda i Sofije žesto? ka propaganda. Na maccdonskom području vršena su nad pučanstvom takova nasilja, da je ono s pravom požalilo za Turcima, koji su — ka* ko Magrini vela — bili tolerantni i dozvoljavali svim narodima da se slobodno razvijaju. Za vrijeme ra? ta Macedonija je potpuno uništena od Bugara, Austrijanaca i Nijema? ca, a nakon primirja izvrgnuta jc progonima Srba. Magrini okrivljuje mirovnu kon? ferenciju, koja je neuillyskim mirov* nini ugovorom — a namjerom, da kazni Bugarsku — udovoljila pretje* ranim teritorijalnim zahtjevima Sr? ba, darovavši im ogromna područja, koja su pretežno bugarska ili pobu? garena. U tome on vidi sjeme no? vim razmiricama na Balkanu. Napa# da srpske vlasti, što u Macedoniji ne će da priznaju Bugare, pa sve proglašuju »bugarašima«. Dok vla? sti tako, ponekoji sveučilišni profe? sor, koji hoće da bude objektivan, priča kako jc jezik Mecadonaca ne? ka slavensko?macedonska jezična smjesa, pa da se može lako da navi? ne na srpski ili bugarski govor. Ma? grini sc dalje buni što je tim ncuilly? skini ugovorom iz strateških razloga dodijeljen Jugoslaviji bugarski grad Zaječar. O prosvjetnoj politici, koja se provada u Macedoniji, kaže da je vodena u pravcu, da cio macedon? ski živalj posrbi. Iznosi statistiku škola, koje su u bitoljskom vilajetu g. 1903. postojale. Onda je bilo 369 grčkih, 265 bugarskih, 24 rumunjske i 45 srpskih škola. Srbi su se pozu? rili, da zatvore grčke, bugarske i ru? inunjske škole. Nijesu propustili da ne zatvore i bugarske crkve. Službe? ni jezik u Macedoniji postao je srp? ski, a ko taj jezik ne pozna, mora da preko tumača razgovara sa državnim funkcionerima. Macedonija je, veli Magrini, pot? puno demoralizovana i k o r u m p i? rana od strane srpskih Či? n o v n i k a. Da bolje osvijetli ma? cedonske prilike donosi u cijelosti poznati članak beogradske »Repu? bhke« pod naslovom »Macedonski pakao«. Na kraju članka Magrini o? paža da se Bugari nastoje približiti Srbima, ali da to Srbi ne će. Donosi jedan primjer srpske netrpljivosti: U okružju caribrodskom jedna je vojnička srpsko?bugarska komisija provađala razgraničenje, a jedan । srpski general, koji nije bio član ko? misije, htio je da nametne svoju vo? Iju svima, koji su bili u komisiji. Da to postigne udario je šakom u lice bugarskog pukovnika Kišova. Ovaj je reagirao, pa izvadivši revolver na mjestu ubio srpskog generala, a za? tim sebe. Na koncu zagovara srpsko?bugar? sko zbliženje, jer je ono glavna os? novka balkanskog mira. Nabraja na? silja, koja se u Macedoniji prova? daju i ističe da je to glavni uzrok, što su u Macedoniji pri posljednjim izborima birani komunisti. Ekonomske su prilike također strašne. Pučanstvo nema poljopri? vrednih sprava, rasplodne stoke, a vlada ne poklanja svemu tomu paž? nie, jer joj je isključiva briga, da imena koja svršavaju na »ov« pre? tvori u »ić«. O kolonizatornoj akci? ji, veli Magrini, da su srpski kolo? niste, koji su dovedeni iz Dalmaci? je, Bosne i Crne Gore naseljeni na imanjima Turaka i Bugara, koji su pobjegli. Čitava akcija vođena je bez naročitog plana. Uslijed toga koloniste, kad vide, da se vlada za njih iza kako ih je naselila dalje ne brine, prelaze u redove nezadovolj? nika: u opoziciju protiv vlade. Re? gistrujc vladinu namjeru, da Koso? vo naseli Kozacima. Bilješke. Karakteristična šutnja. U Skoplju je ovih dana zaklana jedna pravo? slavna porodica. Krivci su zločina opet pravoslavni. Tim povodom je Beogradski »Balkan« donio najprije brzojav, pa onda jedan dugačak do? pis, a u zadnjem broju donosi još jedan. Izgleda, kako se je razmahao, da će donijeti još nekoliko dopisa. Стоана — Stana 3 .WA^A“ — „PRAVDA*4 Međutim taj isti list mramorkom šuti o — hiljadi zločina, što su sc u zadnje vrijeme izveli u Makedoniji. Što je još značajnije, u tom se za »Balkanom« povodi gotovo sva beo? gradska štampa. Svi šute, svi su »neobavešteni«! Kako bi bilo, da se »Balkanov« K. zaputi u Prištinu i da koju gukne i o ovim zločinima? Nepristojno je šutjeti samo onda, kad je riječ - o stradanju muslimana. Bizantinstvo. Zagrebačka novina »Riječ« u 34. broju od 12. ov. mj. obara se u uvodnom članku »Jest, svih se nas tiče« na pisanje lista »Hrvata«, koji je najoštrije osudio postupak državnih organa u Mace? doniji u stvari užasnih zuluma, koji se čine na tamošnjim muslimanima. »Riječ« citira iz Hrvata ovo: »Sa? mo maćedonski nastroje? ni mogu danekriknu na strahotu, da policijski službenik probode dijete nasisi mrtve matere i da ga onda baci u vatru«. Na te ri? ječi nadovezuje »Riječ« ovo: »Ra? žurnije se da »Hrvat« ne zna, da li je koji policijski činovnik u Make? doniji zaista učinio takav ili sli? čan zvjerski zločin. Razumije se, da »Hrvat« znade, da će taj zločinac, ako uopće postoji, biti kažnjen svom oštrinom zakona. Razumije se, da »Hrvat« tačno znade, s kak? vim se golemim poteškoćama ima da bori danas vlast svagdje, a na? ročito u onim krajevima, da zaštite život i imetak državljana od haj? dučkih bandi i odmetnika.« Od svih tih »razumije se« razumi? je se baš protivno onome, što »Ri? i | । I ječ« govori. Razumije sc, da i »Ri* ječ« kao i »Hrvat« dobro zna, da je u Makedoniji jedan državni organ probo dijete na sisi mrtve matere. Za to imaju očevici,svje? doci, imena ubijenih i poništenih sela, za to jamče svi muslimanski poslanici u konstituanti iz Južne Sr? bije. »Razumije se, da »Riječ« tačno znade, da taj zločinac po svoj pri? lici ne će biti kažnjen. Za to nam jamči ona ministarska nemarnost, koja na pr. sve do danas nije dala meritornog odgovora na upit dra Spahe u septembru prošle godine ra? di zvjerski utamanjenog cijelog se? la Pesočani, u kom je ubijeno 48 o? soba. Ministar unutarnjih djela o? bečao je tada, da će poslati »inspek? tora«, da izvidi tu stvar i osim toga obećanja do danas nije ništa vise u? činjeno. Nije niko predveden ni sudu, i ako sc tačno zna, da je to divljačko djelo počinio sreski pisar iz Ohrida sa žandar? mirna. Napokon se razumije, da i »Riječ« zna, da bi se vlast imala boriti sa mnogo manje poteškoća i da odmetnika ne bi uo p ć e n i b i? 1 o, kad bi se postupalo u tim kraje? vima i po kakvom zakonu. Što mi najbolje razumijemo jest bizantinstvo »Riječi«, koja zabašuruje kao sunce jasne stvari i od crna pravi bijelo. Samo neizmjer? no bizantinstvo i potpuni nedosta? tak’ čovječnosti omogućuje »Riječi«, da uzima čak u obranu vlast, koja ne samo da ne čini ništa, da se spriječe, nego koja se svjesno oglu? šuje na grozne jauke iz Makedoni? je, koje svako iole čovječansko srce moraju da duboko potresu. ’ : । : • ■ , | | : ! • i I I РаШ1Ш pregled. Istraga radi progona muslimana u Južnoj Srbiji, iz Beograda javlja? ju: Ministar unutarnjih djela po? slao je jednog inspektora u Južnu Srbiju, koji će povesti istragu po žalbama muslimanskih demokrat? skih i radikalskih poslanika iz Juž? ne Srbije. Turski problem. Bekir Sami, ko? mesar za izvanjske poslove kod an? gorske vlade, brzojavio je Visokoj Porti, da je njegova vlada zaključila va. Da bi se ovi obišli, antanta je u? imenovati članove turske delegacije, tanačila, da njemačka državna ban? koji bi zastupali prava Turske na ka otvori kredit svojim trgovcima, londonskoj konferenciji. O samim pregovorima između an? koji će u ime ratne odštete lifero? vati razne industrijske artikle sa? gorske i carigradske vlade dobiva vezničkim vladama. Osim toga bi pariški »Temps« iz Carigrada ove Njemačka imala da u ime odštete informacije: Depeša Mustafe Kema? od svoje cjelokupne eksportne robe la stavlja slijedeće uslove Carigrad? naplaćuje 12 postotaka njene vrijed? skoј vladi, radi prisustvovanja na nosti. Protiv ove zadnje mjere na? konfercnci u Londonu: Sultan mo? ročito su ustali njemački industrij? ra izdati iradu, kojom se priznaje ski krugovi. Oni tvrde, da bi time vlada u Angori kao jedina turska njemački eksport potpuno zastao, vlada. Sultan ostaje u Carigradu, a jer Njemačka i bez toga danas jed? vlada predbježnefu Angori. Kabinet va može da konkuriše svojim izvo? u Carigradu biti će raspušten i na? doknađen ministarstvom od Ango? zom na vanjskim tržištima. re. Angora jamči za isplatu budžeta Jedina nada, koja je Njemačkoj carskoj obitelji i činovnici? preostala, sastoji se u tome, da će sultanu, ma.« Ovi uslovi su od sultana i čari? se Amerika iz svog vlastitog intere? gradske vlade odbijeni, ali se pre? sa oprijeti tim pariškim zaključci? govori još uvijek nastavljaju. ma. Kako je poznato, Amerika nije Resignacija Dra Simonsa. »Ber? uopće ratifikovala ni versajskog u? govora. Izbor Hardinga, predstav? liner Zeitung a. M.« javlja, da je nika američkih visokih finansijskih njemački ministar inostranih djela krugova, za predsjednika Sjevero? Dr. Simons u razgovoru sa zastup? američke Unije čini tu ratifikaciju nikom Hoarstove štampe Wiegan? još nevjerojatnijom. Da Amerika dom izjavio: »Mogu samo toliko re? još odsada ne odobrava tih zaklju? ći, ako njemačka vlada makar za čaka, pokazuje najbolje njujorška malenkost odstupi od izjave koju burza, na kojoj je 31. januara, kad sam dao u parlamentu, a po kojoj je došla vijest o pariškim zaključci? se pariški zaključci ne primaju, ne ma, njemačka marka pala od 1.74 ostajem niti časak na svom mjestu, a pobrinuti ću se, da moj nasljednik centa na 1.56, a slijedećeg dana na 1.52. Tako je jednim udarcem opet vodi istu politiku.« Kada ga je no? poništeno staranje Amerike, da nje? vinar upozorio da bi antanta u tom mački novac postane sposobniji za slučaju upotrijebila silu, odgovorio je ministar: »Onda ćemo se poko? plaćanje američke robe. Ali je naj? karakterističnije, da je istog dana riti jedno vrijeme i snašati jade«. Nova stranka u Čehoslovačkoj. snižena vrijednost i svih ostalih ev? ropejskih deviza. Kakvo neraspolo? Nacijonalnoczemljoradnički »Ven? ženje mora to proizvesti u američ? kov«, kako iz Praga javljaju, poziv? kim industrijalnim krugovima, jas? lje sve pomirljive elemente između no je svakome, ko zna da se Ame? Čeha i Nijemaca na zajednički istup rika već sama guši od hiperproduk? i osnivanje zajedničke stranke cen? čije i da ne može živjeti bez inten? truma. Njemački listovi nagađaju, da je članak pisao poznati pobornik zivnog eksporta. Harding nije još preuzeo od Vil? sudjelovanja Nijemaca u vladi, biv? sona predsjedništvo republike, ali ši ministar Švehla. ta pojava na burzi bila je već dosta, Američka komora. Kako je po? da francuska vlada zaželi odgodu znato uložio je predsjednik Wilson londonske konferencije do iza Har? svoj veto protiv billa o sniženju dingova nastupa, do 4. marta, i pred# broja efektiva američke vojske na loži da se na konferenciji prouče 175.000 ljudi. Kako se dalo predvi* njemački protupredlozi. Londonska dati, komora je ponovno glasala novina »Westiminster Gazette« cr? protiv predsjednikovog veta, od? ta to američko neraspoloženje ova? bivši ga sa 217 protiv 16 glasova. ko: Francuski političari počinju u? Drži se, da će i senat učiniti isto, viđati, da su na dvostruki način po? čim primi notifikaciju predsjednikom vrijeđeni američki interesi: prvo vog veta. tim, što se udara carina na Industrijalna kriza u Belgiji. Bcl? njemački eksport, a drugo gijski kralj Albert upravio je mini? kontrolom njemačkih ino? starskom savjetu poslanicu, kojom str a nih z a j m ova. U oba sluča? ga poziva, da preduzme korake pro? ja antantini su državnici izašli iz tiv industrij alne krize uočivši sve granica mirovnog ugovora, jer pa? poteškoće. Poslanica upozoruje na riški zaključci tangiraju i Ameriku, važnost ujedinjenja svih sila i kon? Posljedice papinih zaključak Ovih dana je konferencija šefova antantinih vlada u Parizu završila svoja vijećanja, koja su se kretala poglavito oko uglavljeni a načina: kako će Njemačka plaćati ratnu od? štetu. Sudeći po novinskim vijesti? ma iz Engleske i Francuske, postig? nut je između ove dvije velesile pot? puni sporazum u tom pitanju. To pokazuje i najnoviji govor Lloyd George?a u Birminghamu, što ga je držao nakon povratka iz Pariza. Ta? ko oštro protiv Njemačke nije Lloyd George u ove dvije godine poslije rata nijednom govorio. Rekao je, da je čitav njemački narod, uklju? čivši i socijaliste, s oduševljenjem sudjelovao u njemačkom napadu od 1914. Zato mora sada čitav narod i da plaća one ogromne štete, koje je nanio Francuskoj i saveznicima. Svota, koja je prema njegovim rije? cima minimum traženja i koja ne iz? nosi niti svote mirovina (1), što ih plaćaju Francuska i Engleska, pro? računata je na šest milijardi zlatnih maraka na godinu sa trajanjem od 42 godine. Ukupne otplate predstavljaju da kle kapital od 226 milijardi zlatnih maraka ili 3 bilijuna njemačkih pa? pirnatih maraka. Ta je suma šest puta viša od cijelog njemačkog na? rodnog imanja, koje je 1917. iiznosilo 42 milijarde maraka u zlatu, ali koje je uslijed gubitka kolonija i preko? morske trgovine danas znatno palo ispod te sume. Lloyd George tvrdi da Njemačka može lahko da plaća tu ogromnu svotu, glavni je argume? nat što to ona mora činiti. Kad se je u Njemačkoj čulo za taj račun, digla se u cijelom narodu silna bura. Sve partije u parlamentu jednodušno su ustale protiv toga i svi ističu, da to znači potpuni finan? cijalni slom Njemačke, slom za u? vijek, što bi imalo nedoglednih kob? nih posljedica i po cijeli svijet. Iz? među raznih protesta vrijedno je naročito istaknuti protest trgovačke komore u Berlinu, koji među osta? lim izvodi ovo: »Nerazboriti i nečo? vječni plan antante ubiće preduzeb ni duh i volju za radom u Njemač? koj. Za čovjeka, koji jasno posma? tra stvari, iščezava svaka nada na kakav bilo usp jeh u dojdućim dece? nijima, pa na vidiku stoji posvemaš? nje osiromašenje, iseljenje mladog i inteligentnog dijela pučanstva, i iz? umiranje milijlona uslijed oskudice životnih sredstava.« Načini, kojima se misli utjerati ta ogromna isplata, vrlo su kompliko? vani radi nestalnih novčanih kurze* I pa i cijeli svijet. Sjedinjene Američ? ke Države ne će dopustiti, da ih iko svojevoljno sprječava u trgovanju s Njemačkom. One ne će do? pustiti, da same one plaća? ju njemačke dugove na os? n o v u jednog o b i č n o g d c? kreta, koji je izdan bez sp o r a z u m a s n ji ma. S pariškim zaključcima biće naj? zadovoljniji — Lenjin i njegovi dru? govi. Ogromni val nezadovoljstva u Njemačkoj ide njemu u račun. Po? rast nezaposlenih u Njemačkoj ide njemu u račun. Ljutnja Amerike na Evropu ide opet njemu u račun. Na? cijonaJni boljševizam njemački, ko? ji je čedo versajskog ugovora, a ko? ji je u najnovijim pariškim zaključ? cima našao izvrsna druga, širi se sve više po Njemačkoj i to, što je naj? upadni je, najjače se širi među nje? mačkim studentima, koji su do pred rat bili nacijonalno konzervativniji, nego igdje u Evropi. Pomirijivosti nigdje na svijetu! Mržnja se gomila neprestano i ako ovako ustraje, doći će neminovno do novih ratova, koji će evropsku civilizaciju posvema uništiti. �Broj 255 — tpu; »PRAVDA* — Ju А£Дл* Straaa 4 — Сграна centrovinja svih sredstava, da se iz* i rodnih Vijeća i kaže, da su ona bila radi program na tcme’jii kojeg bi ac ; kao neka policija. Ističe (jedva jed* nom pravom farbom), da je u nji» sadašnja kriza dala ukloniti. ma »b r i s k i r a n a • bivša musli* manska Narodna Organizacija. G. Ljubo Nikolić blagodati u ime zbo* га poslanicima i na koncu veli, da se »u našoj državi treba da sluša glas kralja Petra i Aleksandra«. NAŠI ISELJENICI U ČARI« Mi o toj skupštini imamo toliko GRADU. Tuže nam se mnogi mu* da primjetimo. da se je na njoj go* slimani iseljenici, koji bi htjeli da se wrilo vrlo gospodski i da se g. Spa* povrate kućama u Bosnu, da već lajković nije trebao povesti za Co* mjesecima čekaju u Carigradu na koritom pa uzeti u usta riječ »Jugo* putnice, koje im poslanstvo ne će da vina«. Ta je riječ Čokorilov prođu* izda. Doznali smo na ovdašnjoj ze« kat, a njemu, kako je poznato, ni maljskoj vladi, da ona nema ništa srpski dio naroda nije na izborima protiv povratka ovih iseljenika, te dao svog povjerenja. Prema tome tu stvar iznosimo na javnost, ne bi g. Spalajković netočno govori, kad U tim potsjetili onog činovnika na kaže, da tu riječ upotrebljava — na* ministarstvu inostranih djela ili na rod. poslanstvu našem u Carigradu, da Pozor putnici! Odjeljenje javne potraži među zaturenim aktima taj bezbjednosti ministarstva unutraš­ veoma važni spis, jer ljudi troše u njih djela saopštava: Obraća se paž* Carigradu i zadnji krajcar, a mnogi nja licima koja raznim ciljevima pu* se pate i glađu, jer je — domovina tuju u inostranstvo. ela prvo sebe na njih zaboravila. obezbijede novčanim sredstvima, Radikalna skupština u Sarajevu. 1 jer u slučaju ostajanja bez novaca U utorak. 8. ov. mj., održana je u ' u inostranstvu naša predstavništva Sarajevu skupština radikalne parti* nisu u mogućnosti ukazati novčanu je, pa ćemo prema izvještaju »Srp* pomoć radi povratka u domovinu. ske Riječi« ukratko prikazati sadr* Glavna skupština »Merhameta« žai govora na toj skupštini. održavati će se u petak dne 18. o. Prvi je govorio dr. Vladimir An* mj. u 2 sata po podne u lsi. čitaonici drić i pozdravio dra Miroslava Sna* (kiracthani), pa pošto se s obzirom lajkovića, koji odmah uzima riječ i na skupoću tiskanica posebni pozivi počinje sa izborima u Hrvatskoj, ko* neće slati, to se ovijem pozivaju svi ji da »znače bacanje rukavice, a članovi da ovoj skupštini prisustvo* može biti i izdajstvo prema država vati izvole. noj ideji. Kaže, da je taj problem, Zabava »Gajreta«. U dupkom pu* to jest političke prilike u Hrvatskoj, koje su nastale poslije izbora — noj dvorani Društvenog Doma bila »trebalo riješiti odmah poslije po* je sinoć zabava muslimanskog pro* svjetnog društva »Gajreta«. Birani slije pobjede na konferenciji mira«. program izveden je upravo preciz* Ovaj provizorij od dvije godine ni* no. Pjevačka društva »Trcbević« i je donio ništa: intrige, rastrojstvo, »Sloga« upravo su se natječaja u iz* sterilnost parlamenta, trošenje poli* pod ravnanjem gg. Ulchle i tičkih energija — simptomi su ovo vedbi vremena, koje je našnarod Bajca. Palmu čitave večeri odnijela nastavnica Obi. muzičke škole nazvao — jugovinom, koju on je gđca B. Hellcr sa sjajno izvedenom mrzi i za koju je uvjeren, da ne mo* canzonettom Ambrozija uz diskret* že dalje postojati.------ Mi ne mc* nu i vještu pratnju g. Menšika, žemo dozvoliti Hrvatima odvajanje. Grunda, Tilera i Bajca. U ukusno ----- Sta bi b lo s njima, da nije bilo srpskih pobjeda? Iz bratske sami* dekorisanim nuzgrednim prostorija* razvilo se iza koncerta ugodno 1 o s t i i plemenitih osjećaja dali ma a u velikoj dvorani ples. smo im ono, što danas imaju. Mi posijelo, Odbor »Gajreta« na čelu sa svojim ćemo ih slobodom naučiti slo* predsjednikom g. Kurtovićem može bodi i natjerati (!) i h, da budu biti potpuno zadovoljan sa silnim slobodni građani, a ne sluge.« Za uspjehom svoje priredbe, koja je današnji vladin blok kaže, da »ne će u svakom pogledu nadmašila sva ni za čas skrenuti sa svog očekivanja. pravog puta«. Na gornji način piše o zabavi Srpsko pravo na Bosnu temelji i na riječima — bivšeg ruskog cara »Jugosl. List« pa držimo da s naše strane nije potreban poseban ko* Nikole, koji mu je rekao, kad je O materijalnom uspjehu za* Potiorek protjeran iz Srbije: »Sad mentar. bave izvijestićemo posebno, dok se su Bosna i Hercegovina za uvijek svrši obračun. srpske!« Dobrovoljni prilozi »Pravdi«. Zetim je uzeo riječ g. dr. Milan Mjesni Odbor J. M. O. u Sanskom Srškič. koji opširno tretira nartijske Mostu sakupio je prilikom proslave odnose u I ’stavotvornoj Skupštini. Među ostalim kaže, da su Korošec, godišnjice naše organizacije svotu Drinković i Krasnica bili smislili lu* od K 1070 za »Pravdu«, na čemu se kavu ofanzivu protiv radikalsko*de* najljepše zahvaljujemo, divili ple* meniti darovatelji, a i drugi se odbo* mokratskog bloke, ali kad ih je on upitao, bili primili bar Protićev na* ri ugledali u ovaj pohvalni rad na* crt ustava, odgovorili su mu, da to i šeg odbora u Sanskom Mostu! MUSLIMANSKA TRGOVAC* ne može nikako biti. »Trebalo je, : veli g. Srškić, u ovom principijel* KA I OBRTNIČKA BANKA ZA nom pitanju stvoriti samo misiju I BOSNU I HERCEGOVINU DIO* NIČARSKO DRUŠTVO U SARA* rupu, pa da se napravi carska dža* JEVU javlja ovijem gospodi dioni* da«*. Dalje veli, da »u pitanju ustava ne smije biti kompromisa« i da će čarima iz Sarajeva, da se izvorne di* vrijeme izliječiti Hrvate i Slovence onice I. emisije mogu od danas po* »od zabluda i predrasuda«. Kaže, dignuti na njezinoj blagajni. Goopo* »da je smska vojska ušla u ove kra* di dioničarima iz provincije razasla* jeve ne čekajući, da se pravi kom* ne su dionice poštom. promis sa ovim budima«. Pri koncu i KUCA na prodaju na Vratniku, je govorio o razlici između Pašiće* Dvornička ulica, sastojeća se od 3 vog i Protićevog nacrta ustava i iz* I sobe, kuhinje, magaze, štale, avlije, javi ju je se za Pašićev nacrt. bašće i nuzgrednih prostorija; čije* Pobije njega je dr. Vladimir An* j na K 30.000. — Upitati kod kahve* drić pobijao važnost bivših Na* | džije kod kapije na Vratniku. Domaće vijesti. Dr. S. Alečković, advokat u Travniku, preselio jc kancelariju u I. kat kuće prema postanci brzoj, uredu. Prva norootvoreiia MUSLIMANSKA APOTEKA kod CIJENE PADAJU! Papirnici D. i A. Kajou, Sarajevo, Kralja Petra 19. stigla je velika količina prvoklasnog pisaćeg papira, bezuvjetno sposobnog za pisanje tintom kao: koncept-paplr 11 kg težak, 1000 araka samo 385 K, kontokorent-papira sa 2 kolone 12 kg teškog 1000 araka 800 K, Mniranog kanciaj-Dapira 12 kg teškog 1000 araka 6S0 K, trgovačkog papira 10 kg teškog 1000 araka 520 K. te sav ostali pisaći materijal u vrlo jeftinoj cijeni. Prije kupnje na dru­ gom mjestu, uvjerite se u gornjoj papirnici. Vanjske narudžbe obavljaju se brzo i tačno. Pakovanje se no računa. Ne možete li spavati? Niti raditi? Bole Vas živci? Kratno ugodno čuvstvo donijeće Vam Fellerov pra* ▼i Elsafluid! 6 dvostrukih ili 2 speci* jalne velike boce 42 krune. Državna trošarina posebno. knate li pokvaren apetit? Često povraćanje? Tromost crijeva? Ovo zlo odstranjuje se Fellerovim nra* vim Elsa*pilulama! 6 kutija 18 kru* na. Švedska aeludčana tinktura 1 ve* lika boca 20 kruna. Omot i poštari* na posebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feller, Stubica donja, Elsatrg br. 310, Hrvatska. D. BašCnršija, Hotel Dhazi AHMEDA TATARhVIĆA snabdjevena je втнпа Ijtkovima, pa ee preporučuje svima muslimanima. Ima tate ribljeg aejtina (bolnkjaga, baleama sa gušu. Epihptlcon protiv padavki, kopove sa kuovet sa iznemogle mnfcke starije osohe, katran eujl-voda protiv kašlja, plodnog katarha i tuborkuloae, Obriol mast sa skidanje dlake, otrov ta miševe, eerail pomada i porcellan p<»aiđa. Svo ovo artikle dobiju trgovci jeftinije kad unmu malo voću količine. Oglašujte u „Pravdi". I PAPIRNICA $ I HAMDIJE KOPČIĆA t preporučuje svoje bogato stovarite 4 $ svih vrsta papira, kancalarijskog I J ♦ školskog pribora. — Naručbe ве ♦ Ф obavljaju brzo i točno. X X 1 Cijene umjerene. ▲ Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 Centralna drogerija Braća Šahinagić Porube urEdništvfl. Akademičar, Zagreb. Izvolite primiti na znanje, da je »Kafana Korso« opet povra­ tila naš list. Slično je i sa drugim zagrebač­ kim kafanama. Pa opet na<s urgirajte! „Мје-еса“ Sarajevo, Strosmajerova ul. br. 3 I Ahbabu. Bos. Novi. Kako vam može pa­ sti na um, da bi tamošnji dopis mogao pi­ sati vaš kadija. Pustite čovjeka u miru, jer on zaista nije ni ni kakvoj vezi sa našim listom. Telefon 319. Trgovina medikamenata, drogrrljskih i kemičkih proizvoda, robe od gume, zavoja I Kirurg, instrumenata, kao i fotografski*! aparata i potrebštma. Ve­ liki izbor inozemskih safuna, parfumerije, kozmetičkih potrebština i spužvi Skladište svin mineralnih voda i L d. Miševi, štahori, stjenice i žohari TrešEljaL ISKRICE. Dosadainji mi je psudonim bio »Kantarska kuka (kuka s kantara); isadanji je »Kantar s kuke«. Novi kurs, povi i pseudonim. Šerlf-ur. »Rulja je isto što i stoka bez duše i pameti«. »Domovina« br. 14. Javljam сцвпја em psčflastva da po narudžbi brzo i solidno izrađu­ jem na male i velike količine uz vrlo umjerene cijene, najmodernije i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ jebite mo|a najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih miševa K 12 —, za štakore i miševe K 12.—, za žohare ruse i Švabe K 20.—. — Osobito jaka tinkturaza stjenice K 12. • Za moljce po K 10.—, prašak za buhe po K 10’— i K 20’—, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 5’— i 12‘—, Mast za uši na blagu K 5’— 112 , Prašak proti mrava K i0.—,Mast proti svrabu K 14.—. Razašilje pouzećem Zavod za eksport M. J 0 nker, Z a g r e b br. 16. Petrinjska ul. br. 3. Mjesni Orlentalne oapuče zastopnki traže se! Nudjamo odmah otpremljive Iz Zagreba u svakoj veličini, staklene ploče Kameriine Šivane, ženske lak cipele u svim mjeram , kao i staklarski kit, nadalje eilluđerv, me­ dicinske bečice i staklene lončiće za mast, svjetiljke itd. turumbadžija. tvrde muške cipele l-a kvalitete. Naručbe se odmah izvršuju kod: Skladište čeSk h tvornica stakla I porculana llrifđ Tambur јз, Eazendžiluk 28. ZAGREB, k aj paromlina. WEISS i DRUG, Hasan Mula Osmanović (Tuzlak) (ex-..Societe Commerciale Chark") uvozno-izvozna trgovinh, komisionarni posao Cons'ple, Staro. Balouk-Pazar, Helvadji 3. Brzojavi: Hassmanovtch Cons/ple. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu Dionička glavnica K 10,000000 Podružnice u !3- Brodu i 13. Novom Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS. i u inozemstvu. Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovolj­ nije, Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. Daje sezonske i aprovizacijske kredite, — Kupuje i nrodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — ROBNO ODJELJENJE kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. - - - Hancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: ZN Odeovcrai urednik; Ibrahhn Muhić. Vlsjmik: Centra ini Odbor J. M. O. štamparija Daniel & A. Ka|oa, Sarakv®. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/8f51423e6f52ad1bee4591dcb2408b6f.pdf 6c3abcc10da4f0b20f9c178537595ae8 PDF Text Text pojedini огој К 2,— Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: godišnje K 180.—, na pola godine K 90.— (u Sarajevu): za паби državu godišnje K 200.—: za ino­ zemstvo K 250.-. Uredništvo i uprava nalaze se u КгаЦа Petra ulici u vakufskoj palači. ГЛАСИ^ ‘•koj 18 (25б) МУСЛИМаНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Telefon br. 842. Čekovni račun pošt. štedionice 1119 Saraievo. četvrtak 17. februara 1 *21. (8. Džem-ahar «339.) Šutnja pomalo popušta. STANJE U MAKEDONIJI NE DA SE VIŠE ZATRPATI. - OBRA^ ČUN DOLAZI. Da, šutnja pomalo popusta. Ne ide u kačake, odmeće se od koristi više nikakvo utrpavanje, ne vlasti, i odmeće se od tih basne ispričavanja i kojekakve ad* vlasti baš zbog n j i h s a m i h. vokatske smicalice: dosadan]a u* Jer u tim krajevima vlasti ne valja* prava u Sandžaku i Makedoniji do* ju. Svo, sa malim izuzetkom, civil# živjeće siguran lom i moraće se iz no činovništvo nije doraslo svoga temelja promijeniti. U prošlom bro# poziva, ili je prepredeno i otišlo u ju citirasmo nekoliko stavaka iz u* te krajeve, da za nekoliko vodnika zagrebačke demokratske mjeseci dođe do koje pare, »Riječ i«, po kojima se da zaklju* pa da se poslije zahvali na držav* čiti da se neko i neko žefft poslužiti nu službu. Mi u to vjerujemo, jer starom metodom u opsjenjivanju smo se uvjerili. naše šire javnosti. »Riječi« je zapeo Na Kosovu danas ima toliko žan* za oko jedan stavak u »Hrvatu«, po darmerije, koliko ni Turska kojem se »zulumi oblasnih or* nije držala, a do 1915. godine gana u Macedoniji tiču jednako za* mi nismo imali tamo ni jednu stupnika iz Slovenije, Dalmacije, četu. I što više ima tamo žandar* Hrvatske i Vojvodine, kao što i za* ma, u toliko se više množe kačaci. stupnika Srbije i Macedonije«. I Ni na kraj pameti nam nije da srna* odmah, kao baba na kahar, potrčala tramo za uzrok odmetanju žandar* da taj značajni stavak zabašuri na meriju. Ona nije. O tome nam ja* taj način, što diskusiju o tom hoće sno govori požrtvovanje naše žan* da svede na stanje — u Hrvatskoj, darmerije u borbi sa kačacima, ko* zamjeravajući politici g. Radića i ja ima dosta gubitaka u mrtvu i Narodnog kluba i hva’eći se da su ranjenim oficirima i vojnicima. Na demokrati prvi iznijeli parolu: »Jest, protiv, žandarmerija je ta koja u* svih se nas tiče kakvo je stanje u Mva rešpekt kod odmetnika i kod svakom dijelu Jugoslavije«. drugog stanovništva. Žandarmerija Puštamo na stranu kritiku »Riji* uhvati koga opasnog kačaka, a is* leđne ga vlasti puste za dobar ot* ci« u koliko sc odnosi na stanje u Hrvatskoj i ovdje ćemo da se po* kup. To j e istina i o tome p i* sac ovih redaka ima doka* novno osvrnemo na njene stavove, koji se odnose na prilike u Makedo# z a. On je također dobio i uvjerenje niji. Ona veli: »Razumije se da »Hr# zašto građani, poglavito Arnauti, vat« znade, da će taj zločinac (!), bježe u šumu? Od ucjena! ako uopće postoji, biti kaž# njen svom oštrinom zakona«. Dalje Mi smo razgovarali sa jednim od govori o poteškoćama vlasti s koji* n a ј o k o r j e 1 i j i h zlikovaca ma sc ima boriti »da zaštiti život i koji je sada u pritvoru kod žandar* imetak državljana od h a j d u č* menije u Prištini i dobidi uvjerenje, k i h bandi i odmetnika«, a da je on, kao i mnogi drugi, onda pita: »Ta zar (»Hrvat«) ne u* otišao u goru zbog toga, što je bio zima čak i razbojničke, od# ucjenjivan od raznih predstavnika metničke bande u zaštitu pro* vlasti. I to tako ide jednako; tiv g. Draškovića kad piše: On jedan ih ucijeni i otjera u goru, a (Drašković) poziva one koji su se drugi ih pušta iz pritvora također za pare. I u svima tim slučajevima odmetnuli da sc predadu«. Da bude snažnija u svom »patriotskom« vojska i žandarmerija mlati p r a* gnjevu »Riječ« umeće i rečenicu z n u slamu, ginući u borbi sa ka* čacima. »ne pita on (»Hrvat«) zašto su se I što je najinteresantnije, na sa* odmetnuli«, podvukavši je i dodav* mim ioš neriješenim granicama Al# ši joj tri uskličnika, a onda dodaje: »Šta je »Hrvatu« i hajduk i odmet* bani je, gdje je još vojno stanje — nik, samokad je protiv vi a* nema kačaka. Na srpskom Ko* st i, koju slučajno sada reprezentu* sovu i Metohiji ima ih to.iko, da je ju i demokrate!« Najinteresantnije cijela jedna armija upotrijebljena za policijsku službu. Svi vojnici te je u ovom članku, da patriotska armije kao vojnički spreman eleme# »Riječ« makedonske prilike dovodi u savez sa akcijom — »ijevičarskih nat prestavlja nulu, jer drugo i ne može biti kad je izašao iz ruku svo* komunista« i da nedjela organa vla* iih stariešina i u vječitom je patro* sti brani haotičnim stanjem u čije* liranju po krajevima gdje ima od* loj Evropi! Mi se ovom pisanju toliko ne ču* metnika. U krajevima gdje su voj# ne vlasti nema kačaka, a narod dimo. Sirotica »Riječ« misli, da i je tako miran i lojalan, jer sad u parlamentu sjede Kurtovići i ima v’ere u pravičnost vojnih vla# Sarići, pa nije ni Čudo, što ovako djetinjski ispada. No mi je uvjeta* sti, a imponuje im strogost vojnič* kih kazni. vamo, da će joj se ovai put kapa Kad imamo pred očima sva ova mnogo više vrtjeti, pa bi bilo do* bro, kad hi se po malo prilagođava* fakta i kad smo gotovo svi uvjereni šta nas čeka na istočnoj našoj gra* la novom stanju. Za uzor bismo joj preporučili pisanje »Epohe«, koja u nici čim proljeće grane, onda sc na* uvodniku »Kačaci« od 14. o. mj. do* meće pitanje da li su mjere, koje je do sada naša vlada preduzela u nosi ove retke: cbeloj Makedoniji, dovoljna garan* »U onom našem najljepšem i naj* čija da možemo mirno sačekati pro* istprijskijem dijelu Stare Srbije, što Ijeće? Jedan akt vladin mora se po* ga mnogi neobaviješteni zovu Ar* hvaliti što je za glavnog komesara nautluk, izgleda d a ne ide nika* za Makedoniju i Staru Srbiju naime* ko dobro. Neka nam se ne za# novan g. Mihajlo Cerović. Ali i sa* mjeri ovo priznanje, jer ćutanje ma energija g. Cerovića neće biti po toj stvari i ostavljanje da se dovoljna bez jačeg i aktivnijeg u* stvari razvijaju kako hoće, veći češća vojske u južnom haosu.« je zločin nego priznati da se na# ♦ rod u tome dijelu naše otadžbine Prenosimo »Epohin« članak u ci* buni. Da, buni se narod na Kosovu, jelosti jedno stoga, da potkrijepi# buni se narod u Aletohiji i Sandža* mio tvrdnju makedonskih poslanika, ku i to se buni na svoj stari način, j I 1 [ I i a drugo stoga, što bismo htjeli da ušutkamo naklapanje »Riječi« i u* mjerimo je, kako bi stanju u Make* doniji posvetila ozbiljniju pažnju, »Jest, svih nas se tiče« to stanje i nikom ne će uspjeti da ga zabašuri. Ni »Riječi«, ni njenim ministrima. I ne će nikom preostati ništa drugo, već da prizna svoje pogrješke i na* stoji ih popraviti »ni po babu, ni po stričevima«. To vrijedi za sve nas, pa i za g. Draškovića, kojem ne bi* smo željeli da doživi interpelaciju, na koju ne bi mogao da umirujući odgovori. »jest, svih nas se tiče« i stanje u Makedoniji; jest, svi ćemo da ga liječimo. Ali ne samo kundakom za prisilne kačake, već i kaznom za nedostojne upravnike i njihove šefove. Sarajevo, 16. februara. Prosvjed Dubrovnika. Naši cen* traisti doživješe prvu nepriliku sa svojom teorijom o brisanju historija skih i svih drugih narodnih osebina. I to da odakle, već iz treće, četvrte li metropole! Zagrebački listovi do* nesoše naime ovaj interesantni i za* Godina Ili. ista karakteristični brzojav: »U Du# brovniku je održana konferencija u općini, na kojoj se vijećalo protiv toga, da sjedište hercegovačko*du* brovačke oblasti bude Mostar. Ri* ješeno je da se uputi u Beograd — izaslanstvo, koje će p г o* svjedovati protiv toga n a* uma. Za članove toga odaslanstva odabrani su: Melko Ćingrija, Antun Puljezi i Marko Murat.« Prosvjed je dakle tu, deputacija je tu. Pitanje je samo: Kako će se ponijeti mjerodavni faktori? Usvo* je li protest, eto žalbe iz Mostara, da i ne govorimo o gubljenju pre* stiža; ne usvoje li, pitanje je šta će Dubrovnik. Kad bi se to nekako i uredilo, pitanje je koliko će biti pro* testa iz ostalih mjesta Hercegovine i južnog primorja. Koliko će ih se okrenuti Mostaru, a koliko Dubrov* niku, ili možda — Trebinju! Nije loše, što je Dubrovnik prvi udario u separatističke žice: Ćingrija je »demokrata«, pa će valjda moći o* hladiti g. Pribićevića. Samo je pita* nje: kako će da se odredi g. Marko. Fini su ljudi gospari iz Dubrovni* ' ka; neka ih, neka prvi protestuju.... Iz Sandžaka i Makedonije. Prethodni odgovor G. MINISTRA UNUTARNJIH DJELA NA UPIT NAR. POSLANI. KA SAKIBA KORKUTA GLEDE DOGAĐAJA U MAKEDONIJI. Na upit S. Korkuta, što smo ga i nje narodnog poslanika g. Sakiba ! donijeli u 15. (253.) broju »Pravde« I Korkuta, a da ću na isto odgovoriti ! od 10. o. mj., odgovorio je g. mini* I čim dobijem izveštaje od nadležnih star Drašković pismom na predsjed* ! vlasti i izvanrednoga kome* ništvo Ustavotvorne Skupštine od sara, koga sam dole povodom 8. februara J. B. broj 3203 koje glasi: ovoga poslao. — Izvolite primiti I gospodine predsedniče, uverenje da »Gospodine predsedniče! Vas poštuje Čast mi je izvestiti Vas, da sam I sa aktom Vašim broj 1712. od 1. o* Ministar unutarnjih dela, vog meseca primio poslato mi pita* Drašković, s. r.« DAJTE NAM PRAVDU! 1 I I i i ! I ' Skopski list »Hak«, glasilo san* džačke organizacije »Džemijjet« donosi u broju od 4. ov. mj. uvodni članak pod gornjim naslovom. Čla* nak nije značajan po predmetu, ko’i tretira, pošto su zulumi u ta* mošnjim krajevima svakidanja stvar; on je značajan radi toga, što je pisan jednom oštrinom i s’obo* dom, kakvu nismo mogli opaziti u dosadanjem »Hakovu« pisanju. Znak, da je u tamošnjim krajevima takvo stanje, da su muslimani rekli sebi ovo: Ako šutimo ako govorimo, opet pogibosmo; sto* ga ćemo govoriti. Glavni stavci toga članka glase: »Činioci ovih užasnih tragedija ne prežu ni od kakvih sila, i koriste* ći sc zakonom raspasanošću idu sve dalje i dalje svojim zločinačkim stazama, jer vide da ne moraju za to nikom odgovarati — što na žalost liči na doga* daje srednjega, vijeka. Oni sigurno smatraju ove bočine kao akt nečega, što je prirodno za ove krajeve. — Oni, međutim, koji čine ova nedjela, vidjevši da vapaji i krici izumiru u atmosferi ovog za* načcr.og kuta, na kome su vrata pravde zatvorena — opijam se još više itakmičećisenačinima za uništavanje uveličava ju broj žrtava. Svaki nastup dana donosi musli* manima nove brige — a svaka noć ulij.eva strah i trepet za život. — Kad činovnici, koji su pozvani da štite čast, imovinu i spokojstvo sta* novnika, prenebregavaju svoju duž* nost gledajući na pravičnost kroz prste i sami potenciraju ovakva dje* la — onda se može lako nazrijeti finale ovakvih situacija. Muslimani su izgubili svijest, te ne znaju, kome se treba obratiti, jer gdje se god obratili, vrata su im • zatvarana sa preziranjem i pod iz* govorom: da ne znaju ni za kakva nezakonita djela — gledali da ih se otresu. Pri otvaranju zvanične Ustavo* tvome Skupštine Ni. Vel. Kralj u Svojoj Prijestolnoj Besjedi, obratio je pažnju da svakome treba ostavi# ti potpunu slobodu i jednakost. Pravda, koja nije imala toliko snage da dopre do naših zabačenih krajeva, — užasnula bi se kad bi znala na kakv se način zlostavljaju i muče muslimani, koji se uza ud previ ja ju i prose iskru pravde. Svi muslimani utučeni ovakvim okolno* stima drhtavim glasom pre* klin j u i mole za pravdu.... pravdu.« Ali uza sve to »Hak« se ipak »na* da«, pa nastavlja ovako: »Imajući nade da ćemo kao šino* vi ove zemlje izmoliti milost i ljubav naše države, to se obraćamo i ovom prilikom za poboljšanje o* vog nesrećnog i žalosnog položaja. G. Drašković, ministar unutraš* njih djela, koji se ovih dana bavi oko uspostavljanja reda u našim krajevima, trebao bi malo više da prostudira činjenice ovih nemilih događaja. I i I ! ; i I �„ПРАРДА* — .PRAVDA" Сгоана 2 — Strana Ako g. ministar nc bude površno j ćanje znatno povišenih državnih i gledao na ove stvari, — on ćc uvi* • poreza i drugih javnih daća. Лко bi djeti. da mi imamo potpuno pravo. ' sadašnje naredbe ostale i dalje na snazi postoji opravdana opasnost, Ovo što izlažemo. jeste najiskre# niji i naiistinitiji krik, koji potiče iz : da će se mnoge kuće početi rušiti, a da njihovi sopstvenici neće imati ■ dna srca milijon muslimana. Zato ovo treba jednom da se ( sredstava, da ih popravljaju, da i nc ! čuje i sa obzirom na važnost pred­ govorim o nemogućnosti novih grad# 1 meta ozbiljno prione i po svršenom ј nja. A to bi moglo na i onako teške stanbeae prilike katastrofalno dje« 1 istraživanju donese ri jelenje i oino lovati. guei egzistenciju urednog života. Pored svega ovoga postoji u raz# I Ovo ie sveta i primitivna dužnost nim dijelovima naše države znatna naše države. čovječanstvo i kulturni vijek, u : razlika među naređenjima, koja o* kome živimo, bune se protiv ovak# ' va pitanja regulišu. Dok na pr. u# ve nepravde i zahtijevaju de ikatni* ređba za Vojvodinu dopušta povi# ј je postupke. . I švnjc kirije za znatne postotke рге* i Mnogo smo puta p i s a ! i i | ma stanju od godine NI4.. dotle se i s a d a ? o n a v I i a ni o. da s u m u# 1 u Bosni kod manjih kirija ne dopu* ' s 1 i m a n i najmirniji i n a j# | šta nikakvo povišenje, a kod većih ( loja 1 n : >: e 1 c m e n a t. koji u* i sasvim neznatno. Po mom miš jenju : vijek p o štuje z a k o n. Oni su . trebalo bi ovo pitanje jednako rije# i uvijek manifest ovali ljubav i iskre« | siti za čitavu državu, uzimajući pri ne osjećaje prema državi. tome u obzir, da su sc i dohotci ki# | Ovako ogromna masa ne zaslu# I rajdžija srazmjerno povećali. zuje da bude ostavljena na milost i | Iz novina sam razabrao, đa je ovo nemilost n žlh činovnika, koji na pitanje nedavno pretresano na jed# račun iste >k& iuiu svoje ćeifovc. a ; noj anketi, pa stoga upućujem g. г svojim /‘ostavijanjem tjeraju ih do ministru za socijalnu pokliku pita* га pomaeanja. nje: Tražimo od državne pravde — cd# ; Da li namjerava nakon ove an* ■ r.ono da se ispune ona obećanja 1 ketc reguksati zaštitu kirajdžija u Nj Vri Kraha u Priiestolnoj Be» i čitavoj državi po jednakim načeli* i sjedi ma? :. sije ove otvorene i prirodne Beograd. 8. februara 1921. т.л ;be. država ne treba svojim ne* Hamzalija Ajanović, jasnim i neodređenim zaključcima, ; narodni poslanik. га zabaci ovu stvar, već da nam što | * i skorre p-už: mogućnosti za život. Poravnamo: milijon muslimani, i da bi mogli da žive, traže pravdu - i na g. ministra vojnog i mornarice. d r. h pravde.... Ja sam još u prijašnjem Privr. . Našckneinevinadjeca, koja drhte od straha, p r e« i Nar. Predstavništvu podnio pitanje^ radi povraća ja, odnosno naknade k i n j u 7 a pravdu. Svi muslimani obraćaju sc najvi# ; lova, koje su vojne vlasti bivše soj i stanci, svome Vladara, i mole , monarhi je skinule sa naj’ cpših dža# mi ja u Bosni i Hercegovini. U ob# . za pravdu ... z r a č a k pravde.« rezioženju toga pitanja naveo sam već tada, da vojnim vlastima bivše monarhije nije pošlo za rukom, da to olovo izvezu iz naše države i da je znatan dio pao u ruke naših voj# nih vlasti kao ratni plijen. Tom sam Jednu netaktičnost da ne rekne# zgodom spomenuo, da se s izvjesnih mo drsk \st. bočini г. je ovdašnja . miesta ovo olovo i krede i da ga *Hrv. S'. donesavši upravo per# . počinje nestajati. Na ovo pitanje fkirn s>s:avak o »Gajretovoj« za# I niRsam dobio odgovora, i ako sam ba% i. Čudimo se da je baš »Sloga« t ga podnio neko iko m;eseci prije ‘ ustunda svoje stupce za raspiri va# ; mjo je Nar. Predstavništvo raspu# ! n e kulturnog boja u »Gajretu«: ču- ' štenc. dirao tim većma, što se naša štam# • Zbog toga upućujem na g. mini# pa nikad nije miješala u sporove o# ■ stra vojnog i mornarice pitanje: da ko hrvatskih društava. Da je svoju li m' ie voljan sada odgovoriti na pr.mjc.bu napisala na rukopisu pitan:a. koja sam mu ranije uputio, i svog »inzdigenta#muslimana« i po* i Beograd, 8. februara 1921. vratila je piscu, da malko razmisli i Dr. M. Spaho. o svoje i usLannsti, orda bismo mo# '■ narodni poslanik. ..i ^,c'Cv.t nenoj izjavi, da sc ne : žei m: ušati »u interne musliman# j ske p’ilke^. Ovako nam izgleda i ' smiješna i tendenciozna, pa ćemo na gospodina ministra pravde. icj se za ovu »uslugu« prvom prili# ! Riješenjem ministarstva pravde kom odužiti Samo nek sc onda ne ljuti, jer je ' od 16. decembra 1920. god. S. 9659. . p: .zabola, trn u zdravu nogu! A ; <tav ;по je imanje Sc d Muhameda I п;сг ć: g. dopisnik pozadugo čekati ! Eldžuhri iz Tešnja pod sekvestar, ' na ostvarenje svoje egzotične ideje • kao da je on neprijateljski podanik, i Međutim je Eldžuhri rođun u Alcki i i bi*, predmetom — trehe. i tamo je zavičajan, na je prema to# ’ me podanik savezničke države Hc# džasa. Stoga pitam gospodina ministra ■ na ministra za socijalnu politiku. pravde, kako se je moglo s imanjem , Stanbeno pitanje u našoj državi j podanika savezničke države postu# j bih; je dosele uređeno u raznim di# I pati kao sa imovinom neprijatelj# i jelovima zakonom, naredbama po# sk h podanika i hoće li odmah na# krajinskih vlada i uredbama toga rediti, da se digne sekvestar? m nistarstva na vrlo različit način. | U Beogradu, 6. februara 1921. Svima jc tim naređenima zajednič# i Hamzalija Ajanovič, i koob.A/tc, da suv.še uzimaju u za# i narodni poslanik. štitu k.r: jdžiju, a da o sopstvenici# ma kuća, među koj ma imade i mno# i go sromašne siročadi, udovica i ju# | di nvspcs'.bnih za rad — ne vode I mmr № računa. Isto tako nc uzima j U jednom od zadnjih brojeva i sc Đ mJo u obzir strašno padanje ' ^Pravde« izašao je dopis iz našeg ? vrijednosti novca, naročito u krun# mjesta o upravitelju ispr^tave gosp. ; skom podruć’c. a da i ne govorim Duji Kovačeviću, u kojem se veli ; o strašnoj skupoći. da gosp. Kovačević naziva mudima# ! Bez obz.ru na to. da socijalna nc balijatna i da, iz ne znam kojih pravda iztekujc da sc i sopstveni# razloga, rsikad nc dolazi u doticaj 8 cimu kuća, kuji su u mnogo siućaje# muslimanskim građanstvom našeg va u.ž.li u njih sve svoje teškom kra’a. I meni je poznato, da gosp. Kovačević nc nalazi za vrijedno, da nwxcm rtečene uštede, da mognu svoj;? starost bezbrižno provesti, dođe u doticaj s mtisiTni’nima. ah mera dati mogućnost, da od svojih za njegov ispad »balije« азхпио sam k^ća dobiju toliki prihod, da mogu istom kad sam se vratio iz Bcogra# u današrdim teškim prilikama bar da kao što sam opazio i veliku uz# skromno živjeti, trebalo bi osigura# • lujanust. koja radi toga vlada me# ti prihodima cd kuća njihovo redo# I đu muslimanima. vito popravljanje, koje je danas I po svem dosadanjem taktičnom radu s\e poskupilo. Po današnjim držanju gosD. Kovačević jc nemoguć naredbama ograničena kirija ne do# među muslimanima, a ovaj zadnji stiže u mnogo slučajeva ni za p.a# njegov ispad izazvao je upravo re# Pitanje Pitanje Pitanje Ha adresu vlade. volt kod muslimana, pa interesi mi* ra i reda traže da se što prije skine s našeg vrata i premjesti onamo, gdje neće naći »smrdljivih balija«. Držim da ćc vlada ovo uvažiti i jeđ# nodušnom zahtjevu muslimana udo# voliiti, jer bi zaista dtvljnjc podrža# vanje g. Kovačcvića među nama stvorilo uvjerenje, da i vlada ništa manje nego takovo ispade Činovni# ka odobrava. D. Vakuf, o februara 1921. H. Kurbegović, narodni poslanik. Kemal-paša. Kemalisti prema boljševicima. čitamo u beogradskoj »Epohi«: I’ London je stigla vijest iz Čari# grada, da je .Mustafa KemaLpaša posušao predlog sovjetske vlade i odlučio da ne šalje svoje predstav« nike u London na konferenciju. Prik' neki dan jc njegova vlada u Апб ri tražila od Moskve da joj saopći potanko stanje trgovačkog ugovora između Rusije i Engleske i da jc izvijeste Šta Rusija namjera­ va u svojoj politici prema antanti. Čicerin je odgovorio jednom notom, koja je pročitana u velikom parla* mentu u Angori. I ovoj noti Čičerin je rekao iz# medu ostalog: »Sovjetska vlada je ubijeđena da imperijalističke vlade koje nemaju nikakvih koncesija pravde i prava neće evakuisati Tur# sku, sem ako ih neko silom nc o# tjera. Britanski manevri su imali dupli cilj da oslabe Tursku izaziva# jući nerede i da otcijepe Tursku od Rusije. Prije nego što stupite u pre# govore sa njima, ja vam savjetujem đa prvo tražite neposrednu evakua# čiju turske teritorije i naročito đa strane trupe napuste vašu prijestol# niču.« Povodom englcsklo#ruskih prego# vora. Čičerin je naveo: »Jedino što smo htjeli ovim pregovorima jest, da Idi ječimo sebe od ekonomskih teškoća.^ Ali ako Engleska misli đa ona može stupiti sa nama u odnose a da ne prizna sovjetsku vladu, ona sc onda vara.« Angora kao prijestolnica. Od kako se Kemal sa nacijonali# stima odmetnuo od carigradske vla# sti i zasnovao novu tursku državu u Maloj Aziji, tamo gdje je njena kolijevka, od tih dana je Angora postala važno političko mjesto. Ne# uviđavnost evropskih političara i diplomata je dopustila, da se u pr# vo vrijeme nacionalistički pokret u Turskoj ne uzme ozbiljno, onako kako je zas uživao, a poslije, kad jc zahvatio ozbiljnije razmjere, da se počne goniti sa svima sredstvi# ma; takva slijepa politika antante je bacila nacijonaiiste s Učmalom u naručaj ljudi iz Moskve. Boljševici su prvi priznali angorsku vladu, pr# vi su od svih osjetih značaj pokreta i potpomagali ga; zato sad i uživa# ju pcsjcdice, koje zadaju brige an# tanlL Angora je postala stvarna prije# stanica Ч'urske. pored koje je Ca* rigrad samo jedna sjenka, avet koja zastrašuje u prvi mah. ali koja ne# ma trajnog djestva na racijonalnc duhove. Telegrami sada stižu u London. »Deli Melju«, da kemalisti transformiraju Angoru u modernu varoš, prema planu jednoga Maciža# ra, koji je usvojen od nacijonalistič# kog parlamenta u Angori i već pri# vođen u dielo. Кста #paša želi da Angoru pretvori u »divnu prijestol# niču Male Azije«. Tri hiljade radnika su zaposleni. Narodno Pozorište, Dom za porodi# lje, velika Biblioteka sa čitaonicom su podignute do sada. Angora sc podiže arhitektualno i ugledom. 1 sve više onda postaje iluzorno kad Sultan iz Garigrada poručuje da nc priznaje vlast Kemalovu. Jer može sc pohniti kakva jc vlast vlade i parlamenta u Angori, kad su oni dostavili Sultanu, da ćc ga potpuno smatrati kao svrgnutog s prijestolja, ako carigradska vlada pošalje u London svoje predstavnike, neza# visno od a-ngorske delegacije. Oglašujte u „Pravdi". Ep«i 256 — Broj Ha dohvat Staru pjesma. Gospodine urednu čc, dopustite đa Vas upozorim na jednu interesantnu i značajnu stvar# čiču, koja je izušUa u beogradskoj »Somupravi« od 8. ov. mj., a koju ste Vi, kako izgleda, previdjeli. T aj list donosi ovu vijest: »Naša nova štamparija. 11 nedjelju 6. ov. mj. o s v e ć e n a Je nova štamparija »Narodna Samouprava a. d.«, Knez Mihajlov Venac 20. Prota g. Božić osvetio je štampariju u prisustvu upravnog odbora, akcionara, mno* gib narodnih poslanika i drugih na# ših prijatelja.« Mislim, g. urednice, da sc ovo nc smije zaboraviti i da se mora kon# statovati kako smo mi muslimani u tom pogledu daleko zaostali. Koliko se sjećam, naša organizacija i redak# cijoni odbor »Pravde« nije »osve# štao« Kajonove štamparije, kad ste joj dali »Pravdu« na štampanje. To je jedan kulturni nazadak, koji bi trebali naknadno popraviti. M. se# lami Ahbab. Šta »Videlo« ne videlo! Beograd# ski list »Videlo« donosi u 13. broju od 13. ov. mj. ovu noticu pod na# slovom »Drukčije bi bilo«: »Sara# jevska »Pravda« zamora cenzoru beogradskom što dopušta beograd# skim listovima, da drsko vređaju najviše ('muslimanske verske sveti# nje. — 1 to piše list, čiji je urednik naredni poslanik g. Korkut. Tai g. narodni poslanik ne zna, da u Beo# gradu kao ni u Sarajevu nema cen# zure, a kada bi jc bilo, bez beli i »Pravda« bi drukčije pisala!« »Videlu« mora da se jc posve po# mračio vid. Ako već ne zna zako# na. mogao je običnim pogledom na toliko i toliko bijelog prostora u našem listu zaključiti, da u Saraje# vu ima državni odvjetnik, koji po svom ćeifu konfiskuje naše redkc. Kako je stalo sa cenzurom u Bco# gradu, neka »Videlo« zagleda u bi« jeli prostor »Republike« i bivših »Radničkih Novina«. Samo se čudimo, da je »Vhdelo« folko smjelo, pa smije ovaku vid# Ijivu glupost servirati svojim či# taocima. Ko vrijeđa vjerske sveti# nje. o tome nc ćemo da govorimo i poručujemo »Vjdelu«, da pažljivo čita listove »Pijemont« i »Politiku«, pa ćc doći do posve drugog uvjere# nja. Davorin Trstenjak Na 10. o. mj. umro je poznati pe# dagoški i omladinski pisac D. Trstc« njak. Pokojnik bijaše jedan od naj# većih kulturnih boraca među nama Srbima, Hrvatima i Slovencima. On je i jedan od najvećih boraca za jedinstvo našega plemena. Rođen u Sloveniji, živio i radio u Hrvat# skoj, bio je uvijek duhom i među Srbina, među svima suborcima na ku’turnom ujedinjenju Srba, Hrvata i Slovenaca. Kada čovjek pomisli na ogrom« ni književni rad Davorina Trstenja# ka, onda sc istom divi tome istra i# nom čovjeku u radu za deju. Za o# mladinu je napisao velik broj knji# žica. Napisao je i velik broj peda# goških članaka u raznim pedagoš# kim listov ma, koji se štampaju la# tinicom i ćirilicom. Velikih knjiga na kulturnom polju izradio jc tako# dcr znatan broj. Najznamenitija su inu dje'a: Prirodni uzgajatelj, Uz# goj čovjeka borca. Slobodna Škola, Njcguševa pedagogija, Povijest kulture, O modernoj školi, Uzgaja# nje djece. Kulturni uzgajatelji i t. d. Poznato nam je i njegovih nekoliko brošura. U knjigama za omladinu bijaše pokojni D. 'Prsten jak pisac svoje vrsti Iznosio jc žive prinrere iz na# šega naroda i u tome jc njegova ka# rakteristika. Time se u glavnom raz# likuje od drugih omladinskih pisaca. U pedagoškim djelima bio je na* predan borac za oslobođenje peda# goškoga rada od mehanizma, od Šablone. Narav je dobro proučavao, narav jc dobro i slijedio.... Nakon 40 godina književnoga ra« da D. ’Lrstenjak umro jc u visokoj starosti. Naša kulturna književnost gubi s njime velikog svoga sarad* nika. Učitelj. �Bpoi 256 — Broj M dopisi. Mostar, koncem januara. Kako izgleda naša »socijalna prav« da« najbolje pokazuje ovaj slučaj: Ahmcd ef. Pužić iz Mostara posjet duje u selu Pijesci i^og kotara je# dan čifluk, na kojem su kmetovi: Četko, Kojo i Mijo Andrić. Ovaj sc čifluk većim dijelom sastoji od do* bro izgojene šume. Jedan od ova tri kmeta. Četko, dobio je dozvolu od vlade, da u istoj šumi usijeće 7(И> kubičnih metara gorivog drveta. On jc drvo usjekao i prodao ga. A# ko se računa srednja cijena drveta K 200 za kubični metar, dobio je Četko za proda ta drva K 140.000, i ako šumi nije nanio velike štete, jer ovo jc sve starije drvo. Kako se vidi ovaj »siromašni« kmet postaje preko noći kapitalist, a naša soci* jalna »pravda« postarala se je i za Ahmedcfendinu egzistenciju. Isti je naime u ime rente dobio za cijei čifluk od sve trojice kmetova K 600’ Može dakle kupiti u Mostaru 2 i po kubična metra drva i grijati se sa svoje šestero čeljadi mjesec dana! Ovo iznosimo kao jedan od hilja# da ovakvih i sličnih slučajeva i u= vjereni smo da su naši socijalni »re# forma tori.« mjesto da provedu agrar* nu reformu onako, kako će donijeti ekonomsku blagodat cijelom naro# du — imali pred očima »oskudicu« naše dramatske književnosti i sa po* šljed'cama agrarne reforme htjeli pružiti štofa za tragediju jednog cl* je'.og staleža: tragičniju nego bolj* ševički teror, koji je svima staleži* ma jednak, te je s te strane Lenji# nova savjest mirnija, nego li našeg Poljaka, ako uopće ovaj »državnik« imade savjesti. Pitamo naše »državotvorce«, ho* će li se gladovanjem Ahmedefendije i njegove porodice, a obogaćiva* njem Četka Andrića riješiti pitanje ■o jednakosti socijalnih uslova? Kako se kod nas zaštićuje lična sigurnost najbolje pokazuje slijede* ć slučaj: Na kuću Rizvana Lulica iz Ortiješa kod Mostara napa.i su u martu pr. god. Luka i Nikola Crno# gorac i polupali mu teškim kame* njena kućni krov od ploče, te je si* rt mah morao sa djecom po noći iz vlastite kuće bježati. Stvar je pri* javljena seoskom kot. uredu, koji valjda po nahođenju svoga šefa g. predstojnika Turine nije našao za vrijedno, da u ovoj stvari ureduje, jer se radi samo o jednom »Turci* nu«. Zlikovci, osokoljeni ovim oči* tim nehajem oblasti obnovili su svoj napadaj dne 23. o. mj. u 6 sati u večer i polupali opet kamenjem sav krov! , Jadni Rizvan, nalazeći se u opas* nosti života pobjegao je sa svojom obitelji u kuću Derviša Peče, gdje i sada boravi. Stvar je prijavljena žandarmerijskoj stanici u Blagaju, pa ćemo vidjeti rezultat. Naporni* njemo, da Rizvan nije »feudalac«, nego siromašni kopač u kamenolo* mu u »Mukoši«. Veritas. i j | | i i ■ j ' : ' ; ’ I ! ' ' i i 4 Čapljina, 5. februara. (Protežiranje g. Atanasije Šole.) Bivši predsjednik zemaljske vla* de g. Atanasije Šoa posjeduje u selu Strugama u Gabeli, kotar Sto* lac jedan kompleks beglučke zem# lje, koji je prije osam godina dao pod zakup Petru Vasiljev.ću, Buga# rinu. Poslije prevrata Atanasije je nasto'ao da od Bugarina dobije zemlju, jer jc zemlja u ovim krnje* vima došla do upravo basnoslovne vrijednosti, pošto se je u domovinu povratio mnogo naših iseljenika iz /\merike, koji su donijeli sileslju dolara, te najvrjednije monete. Bu* gurin, upirući sc na najamni ugovor i poznatu razbojničku begh’čku na* redbu cd 15. februara 1920., koju je protiv muslimana tako precizno provodio eksponent demokrata, ni# ju htio ni čuti o izručenju zemlje. AH Ato je sebi znao da pomogne na drugi način. Ovih dana dobio je Petar Vasilje# vić iznenada nalog ok r u ž n c o b* lasti iz Mostara od 25. januara 1921. br. 90 prez.. kojim mu se na* redu i c da imade u roku od jednoga mjeseca ostaviti teritorij naše kra# bevine. jer ie podanik jedne neprn jatvliske države i jer je navodno prema našoj državi neprijate jski Страна — Strana 3 „ПРА*ИШ — „PRAVDA" j ' ' i ! I raspoložen. Mi sc ne ćemo upuštati u ispitivanje istinitosti ovih navoda, samo konstatujemo činjenicu, da su se svi srpski stanovnici iz Čapljine, Gabele i iz okolnih sela digli na o* branu Vasiljevića .i u jednoj posla* noj predstavci, predatoj po naroči* toj deputaciji, zatražili od zemalj# ske vlade da gornji nalog sistira, do* kazujući da g. VasEjević posjeduje najispravnije građansko vladanje i da jc uvijek bio najbolji prijatelj srpske nacije, jer se je oženio srp* krnjom i jer su mu djeca u srpskom duhu odgojena. Nas više interesira jedna parale* la između ovog slučaja i onoga mu* slimana posjednika iz Sarajeva, ko* jemu je željeznički činovnik Мауег, pangerman iz Njemačkog Rajha, uz asistenciju državne vlasti uzurpirao njegov posjed u Sarajevskom Polju, Pisac ovih redaka potvrđuje isti* nitost navoda gornje predstavke u pogledu osjećaja i vladanja g. Va* s^jevića i spominje je samo radi ilu# stracijc naših prilika. Jer, eto, kad se radi o stvari jednog našeg »de* mokrate«, onda se može i smije da u njegovu korist upotrijebi autori# tet državne vlasti, a kad je po sri# jedi spor između jednog pangerma# na, personificiranoga dušmanluka protiv cjelokupne naše nacije i jed# noga bosanskog muslimana, našeg državljanina, čije je koljeno ovdje starije, nego mnogog našeg »državo* tvorca«, onda se državna vlast upo* trebljuje da pomogne — pangerma# nu, a uništi muslimana! I to sc kod nas zove socijalna pravda! Napominjemo da ćemo o* vaj interesantni slučaj voditi u evi# denciji. Gaib. , katastrofalni dani. Ovaj pokret na# liči onom sinnfeinovaca u Irskoj ili još bolje onome, što ga mi okreti* smo »svoj k svome«. Zanimivo jest, da Ghandi nije za to protivnikom | Engleza iili uvropejizma. On hoće samo da bude Indija jedinstvena dr# žava i indijskim, a ne engleskim in* teresima upravljana. Englezi i sami uviđaju u nekim di jelovima neobo# rivu pravicu. Uz Ghandia pristaje sva indijska narodna inteligencija. Međutim samo jedinstvo Indije biće teško provesti, pošto Indija nije ni# kada bila jedinstvena i jedna drža* va. Od 300 milijuna duša što ih bro# ji Indija, govori se u 162 jezika. I u • vjerskom pogledu Indija je pocije# I pana. Hindu i Budisti sa raznim sek# • tama broje oko 200 milijuna duša, i muslimani oko /0 milijuna, dok svih I kršćanskih crkvi’ imade 3 mi-tijuna. i Politika zapadnih vlasti, poimence I podjelba Turske, izazvala je veliko : nezadovoljstvo među musliman# ' skim svijetom u Indiji. Muslimani i zato također u velike pristaju uz i Ghandija makar je on Hindu. Protiv Ghandia malena je i ne# ; znatna grupa t. »umjerenjaka«, koji su za kooperaciju sa engleskom vladom i za postepeno polučenje o* i nog položaja u britskoj svjetskoj i vlasti, što ga imade Australija. Ide# I jc Wilsonove o malim narodima nađoše kao i među narodima Evro# < pc i u Indiji velik odziv. Đaštvo . propagira te ideje a i časništvo, ko# je se vratilo sa evropskih bojišta u domovinu. U Indiii sprema se dr# žavni udar kao nekad u Rusiji. (»Obzor«.) ■ ■ Prilike u Indiji, i rolititlii pregM. Prema općem pisanju antantine. a i same engleske štampe, politički položaj u Indiji vanredno je težak. Revolucionarni i boljševički pokret javlja sc na vrlo brojnim mjestima, i prvi hoće da se otrese engleskog gospodstva, a drugi nesamo engle# skog gospodstva nego i dosadanjeg društvenog poretka. Po samom pri# znanju engleskih upravnika revolu# cionarci uspjeli su. da spriječe ina* če vanrednu upravu englesku,^ da uspješno uzmogne djelovati. To je najteži i najsudbonosniji momenat u engleskoj izvanjskoj i unutarnjoj politici. Jedno naime stoji, da se vlast i snaga, kojom danas Englezi raspolažu, može um štiti samo sa# mim unutarnjim uređenjem danas# nje Engleske, koliko uništenjem dojakošnjeg reda i načela u izvanj# skoj politici, toliko uništenjem ruda i načela u unutarnjem sastavu ma* tiče zemlje. Najosjetljivija i upravo stožerna tačka englesku izvanje po# iitike jest Indija. Izgube li to En# glezi bilo u kakovoj mu drago for* mi i ne uspije Ii im uč.niti onakav lojalni dominion kao što je Au# stralija, Kanada ili južnoafričke re# publ.ke, onda je Engleska prestala postojati kao velevlast i kao pomor* ska vlast na svijetu. U nutarnjoj po* litici pak najosjetljivije jc mjesto, gdje se mogu Englezi i Engleska ra* niti. Irska. Ako je sve legenda i ona o njemačkom utjecaju u Rusiji, o boljševičkoj propagandi u ovoj ih u onoj državi, o uspostavi k.erikal# ne reakcije, bune i pokret u Indiji s jedne strane, a otkaz engleskom ne samo upravnom nego i državnom autoritetu u Irskoj, imade jednu ve* zu, koja upućuje na traganje za jednom vcikom koncepcijom, pre* ma kojoj se imade uništiti, a najpri* ie iz temelja potkopati svjetsko go* spodstvo Velike Britanije. Za to je osobito tanimivo usta# no viti, kakvi su to pokreti, koji sa# da vladaju velikim dijelom indijskog pučanstva. U prvom redu jedan od tih indijskih političkih pokreta ide za tim, da bude Indija jedinstvena i slobodna država. Predstavnik ie tog pokrit« Mohatama Ghandi. On je revolucionarne poput Lenjina, ali višu To stojevac. On nije aktivisti* čan revolucionarne, već hoće da spriječi veliki i jaki mehanizam cn# gleske uprave običnom pasivnom rezistencijom. Uslijed toga i ako bi usp’elo tome bojkotu zauzeti veće d menzi je. mogle bi nastati po un* glesku upravu i gospodstvo u Indiji Memorandum Radićevaca Regen* i tu. iz Zagreba se javlja: Za tri do • četiri dana otputovati će, kako se saznaje Radićeva delegacija u Beo# grad, da preda Regentu memoran# dum primljen na posljednjoj konfe# renciji. Memorandum je vrlo opse# žan, pa iznosi oko 10 štampanih a# raka. Kako upućeni tvrde ima u memorandumu i zahtjev, da Regent naredi, da se iz Hrvatske ukloni vo'ska. jer da je ona zaprijeka uje# din’enju i pravilnom razvoju. Turska delegacija. Sinoć je kroz ; Beograd specijalnim vozom prošlo 15 članova turske delegacije za Ion? , donsku konferenciju pod vodstvom Tevnk#paše. KcmaLpaša će mirovati. Iz Ango# re se javlja, da je KemaLpaša na# redio ■obustavu operacija na svim frontama dok budu trajali london* ski pregovori. i Habzburške Madžarske. ! Iz Protiv Budimpešte se javlja: Koncem 1 ovog mjeseca sastaje se u Budim# • pesti antantina reparaciona komisi# ja, koja će državnom upravitelju Horthvu kao i ministnMpredsjedni# ku dati zvaničnu izjavu, da je an# i tanta protivna povratku exkraija i Karla na madžarsko prijestolje, kao i uopće bilo kojeg habzburgovca. | Pokuša to Madžarska usuprot o# : pomenc. Iiantanta će to znati sprije# - čiti najoštrijim represalijama. : Otpor Nijemaca protiv zaključa* ■ ka pariške konferencije. Iz Berlina javljaju: l: nedjelju »e održano više skupština protiv zaključaka pariške • konferencije. Neodvišnjaci su odr* žali 3 velike skupštine. Svuda je vladao potpuni mir i red, samo je na ’eđnom mjestu desio do male upa# diče između neodvišnjaka i komu# , ništa. ј I j i ; i I • i i ; j i i ; • . ■ : i ; ; ’ I , i [ i Domaće vijesti. Poziv na glavnu skupštinu »Мег* hameta«, koia će se održavati sutra u 2 sata po podne u lsi. čitaonici (kiraethani) sa slijedećim dnevnim redom: 1. otvorenje skupštine; 2. izvještaj tajnika o radu odbora; 3. izvj. blagajnika; 4. izvj. nadzornog odbora: 5. podjela apsolutorija sta* rom odboru; 6. izbor novog odbo# ra: 7. predloži, upiti i eventuidiie. Obzirom na skupoću tiskanica po# sebnih poziva neće biti. Odbor. ’ I i I i i i ; ' I Na adresu g. dra Sijana. Pišu nam iz Bihaća: Kad se zna da je Bosna i Hercegovina bila austrijska koloni# ja. nije nikakvo čudo da je ovaj ili onaj »zaslužni« protekcionskind preko reda promaknut i unapređen. Nu ove se anomalije nisu ni pod Austrijom ovako često ponavljale kao danas. Danas kao da se nala* zimo u eri. protekcije i korupcije. Nema li koji službenik rođaka ili kakova prijatelja na vladi ili mini# starstvu, sve njegove molbe i nje# govi vapaji ostaju glas vapijućeg u pustinji. Evo nckoLko primjera: Dugogodišnji privremeni sudski dnevničar Ale Kurjaković moli dvi* jc godine za definitivu, ali se od# bija jer da je »za nekoliko dana pre* koračić propisanu starost«. Defini# tivni dnevničar kod financijske di# rekcije Muharem Dedić moli za i# menovanje kancelistom, г.о evo već 13 mjeseci ne može dočekati nika# kova riješenja. .Možda ga ne će ni# kad ni dočekati, jer nema prijatelja »na mjestu«! Đa sad vidimo šta se sve sa pri# jateljem i rođakom postizava: Sez# desetgodišnji Mate Pavičić, umirov# Ijeni priglednik financijske straže, uzet ie za privremenog dnevnićara kod financijske direkcije u Banja# luci i sada je, kako čitamo u »Na# rodnom Jedinstvu«, imenovan kan# celistom kod financijske direkcije u Bihaću. Kako je to moglo biti: po kojoj naredbi i po kojem zakonu, tamo ne stoji pa ne znamo. Znamo samo to, da šezdesetgodišnji Mato Pavičić ima na vladi visokog prija# telja Milana Pavičića, nadzornika financijske straže za Čitavu Bosnu i Hercegovinu, koji eto poznaje sve naredbe i paragrafe kad se ne od# nose na njegova kojeg znanca; Za. bolju ilustraciju dodajemo još ovo I Kad se ono pokazala nužda za fi# nanciisku momčad, ovomjesna je financijska direkcija predložila za financijskog stražara četrdesetgo# dišnjeg umirovJenog policijskog narednika Putra Stimca, što je gosp. Pavičić kategorički odbio, jer da to »zakon brani«. Tačka. — Upitnik na adresu g. Sijana i njegove referente.... Izmjena činovništva u ministar# sivima. Iz Beograda se javlja: Na jednoj od posljednjih ministarskih S’cdnica riješeno je, da se iz mini# starstva vanjskih poslova j diplo# matske službe uklone svi činovnici, koji su svršili filozofski, a ne prav? ni fakultet i da se premjeste na rad u ministarstvu prosvjete. Poziv. Jugosl. musi, športski klub uSarajevu održaje svoju redovitu glavnu skupštinu na 20. februara o. g. u vlastitim prostorijama. Dnevni red: 1. otvorenje skupštine; 2. izvje# štaj tajnika; 3. izvještaj blagajnika: 4. izvještaj nadzornog odbora; 5. predloži i interpelacije i 6. izbor no# veg odbora. L slučaju nedovoljnog broja č anova, održaće se skupština jedan sat kasnije bez obzira na broj prisutnih članova (§ 10. dr. prav.) — Odbor. Na adresu poštanske direkcije. Pišu nam iz Konjica: Prosio je 6 mjeseci od kako su poskidani po# štanski sanduci da se oboje. Kroz to vrijeme građani se muče i kubu# re noseći pisma po kiši i zimi na davnu poštu, koja je smještena uz željezničku stanicu. Skrajnje je vri# jeme da se postave sanduci. Prilog »Pravdi« Na poticaj g. Nu* rije Cere iz D. Vakufa sakupljena jc svota od K 585 za naš Esc. koju nam je uručio g. Hamid Kurbegović. Neka je odlična hvala i sakupljaču i darovateljima! Predavanje odmetnika. Iz Beo# grada javljaju: Od l. o. mj. pa do danas predalo se u okrugu kosov# skom 152 odmetnika, što čini za* jedno sa odmetnicima iz okruga zvečanskog preko 200. Prisilne gradnja stanova u Ljub* ljani. Iz Ljubljane javljaju da je u subotu povjerenik za socijalnu skrb Dr. Adolf Ribnikar izdao na# redbu, kojom sve banke imaju u stanovito vrijeme sagraditi nove zgrade za svoje uredske prostorije i za stanove svojim činovnicima, Prema »ovome će graditi vlastite pa* l&Če Slovenska banka. Slovenska eks* portna banka, Prometna banka, Če# hoslovaČka industrijalna banka, Go# spedarska banka i kreditni zavod. �Strana 4 — Ст^дНа »PRAVDA* — „ПРАВДЛ* Broj 256 — Lpu] Čestitamo. Naš prijatelj g. ing. I to se mene ne tiče, samo ne dobro zaleđe, pa ko misliš, da se ne nisi za vrijeme rata kapital namla# Mustafa Čelić vjenčao se je 12. o. znam, što taj Vaš »Herrenklub« ne itio?! E pa onda si baš iz duše go# bojiš nikoga. Ti si zamišljaš sve o# mj. sa gospođicom Sefikom Efica plaća meni već 17 mjeseci kirije. nako kako ti ferak htjedne. Kako si vorio kad si rekao, da Ti je nakon Ta nisu, za Boga, siromasi članovi iz Mostara. Bilo sretno! mogao prisvojiti moja 2 dunuma prevrata mnogo teže nego 1914. g., kluba, nego gospoda i magnati. Pi# beglučke zemlju u Gradu? Kakva jer slomom Austrije nestalo je kon* Ispravak. U 250. broju »Pravde« smenim ugovorom od 30. decembra cesi ja i aprovizacije. Ta ja znam, da je to samovolja? Ko misliš: »Imam donijeli smo dopis iz Pala pod na* Ti nije godilo da ja budem član na# u minu tri dobre srpske patriote', slovom »Svagdje jednako«, povo# I 1918. izdao sam Vama g. Stojiću kao predsjedniku kluba moju kuću rodnog vijeća, a ne znaš gazda Bo# dom koga nas moli oružnik D r a« kao kompariiste, pa dok je meni za Vaš klub uz mjesečnu najamni# žo, da te ia nisam spasio, da bi bilo g o, da taj dopis uspravimo u toliko, mog Stojića, ja se ne bojim«. Ne nu od 80 K iako sam iste prostorije svašta.^ Nisam Ti ja dušmanin, gaz# da on nije muslimanima s Pala go# znam kako ti je kotar mogao izdati htio iznajmiti jednom čestitom i za# da Božo. Propitaj malo bivše apro# dozvolu, da na tuđem zemljištu vorio: »Ovo vam je za 1914. godiš nu!« To mu posjedočuju, kao i ina# služnom Srbinu Branku Milankovi# vizatore i one ljude, kojima si Ti praviš mlin. Ovo će pravda da rije# ću uz mnogo bolju kiriju, i Vas g. sa Tvojim nikad neprežaljenim Bi# ši, ama me čudi što ne odeš u selo, če njegovo ponašanje prema svim Stojiću molio, da ovome Srbinu is# tom dijelio hranu, pa će Ti reći ko »Paljsnima« svi tamošnji težaci: a ja evo u selu među seljacima ži# poslujete točarinsku dozvolu. Vi ste je Mustajbeg! Zar nije žalosno, gaz# vim sa kojima sam živio i za vrije# Sretcn Veljević, Muhamed Dovo* me sa'etieli, i konačno sam moju | da Božo, da se Ti nakon našeg oslu* me rata. I meni je, dragi beže, žao, džić, Branko Paradžina. Omer Pa* što ćc se odlaskom Stojića Vaša šovlć, Aliia Jašarević, Su ejman Sto* kuću izdao Vašem »Hcrrenklubu« i bodeni a za jednog srpskog krvopiju držeći da ćete mi barem u redu ki# j zauzimaš?! Šta je Bito i ko je Bito konzorcija razvrgnuti, ali zato naj# čanin i Nazif Musć. — Ovoj molbi i Ti si znao, a ako sad ne znaš upi# riju plaćati. Elem prevario sam se, više tebe krivim, što si hrđavim te# g. Drage rado dajemo mjesta. taj Modrićane, oni će Ti kazati. i nisam se prevario. Ta ko ne bi za lefonskim spojem otkrio gosp. o* CIJENE PADAJU ’. Papimicl D. 1 A. hator predstojnika izdao kuću Go# Pročitaj beogradski »Balkan« (ali kružniku Grudiću pravu istinu. KajOR, Sarajevo. Kralja Petra 19. stigla je spodskom klubu? Ja sam ponosan, nemoj plakati), pa ćeš viditi, šta će velika količina prvoklasnog pisaćeg papira, Prođite se, gospodo, mene, a ja biti sa tvojim Bitom. Ne zamjeri sam se Vas već davno prošao. Man* bezuvjetno sposobnog za pisanje tintom I da je moj Gradačae doživio toliku ahbabu nisi ti kriv no Bito. Svako slavu, da se osniva klub same go# sus selam sa Dobora grada i JakeŠa kao: koncept-papir 11 kg težak, 1000 araka djelo dođe na vidjelo, pa će i ovo. spode. Još bi trebalo da se sjedište posjeda šalje Vam santo 385 K, kontokoreat-papira sa 2 kokme senatora prenese u Gradačae, jer bi \2 kg teškog 1000 araka 800 K, Uniranog Mustajbega je, gospodo, trebalo Mustajbeg Gradaščević,. se tuđe rješavala hitno i sa puno kauclal-papira 12 kg teškog 1000 araka baciti iz vijeća, jer ga je i Sarkotić pažnje sva neriješena pitanja, koja ve’cposjednik. 680 K. trgovačkog papira 10 kg teškog 1000 progonio onda, kada ste Vi u gradu samo magnati rješavaju. araka 520 K, te sav ostali pisaći materijal pašovali, a njega kao veleposjednik Nudjamo odmah otpremJjive Elem što da duljim, možda Vi g. u vrlo jeftinoj cijeni. Prije kupnje na dru­ ka poslao u vojsku iako su mu 3 iz Zagreba Stojiću niste krivi u ovoj stvari, ne# gom mjestu, uvjerite se u gornjoj papirnici. brata bila u vojsci a 2 brata umrla. go Vaši sufleri, kao što niste krivi Moju predstavku u kojoj Sarkotiću Vanjske narudžbe obavljaju se brzo i kad ste ispred srpskih komita u opisujem žalosno narodno stanje tačno. Pakovanje se ne računa. u svim mjeram , kao i K'adnju 1914. god. pobjegli. Ta za (bez razlike vjere) bacaju ad akta. Jeste li prekomjerno osjetljivi sUklaraki kit, nadalje ellluiera. m*. Boga nas su Srbi oslobodili, a Vi Ja sam i onda imao petlje, kad je diciagke bečice i »takleae Unči^a жа protiv hladnoga zraka? Dolaze li иавг, svjetiljke itd. Vam odmah različite boli? Oj. kako | ste. -- m’esto da ih dočekate, — na# glava bila marjaš i nisam se nikom Skladište češkah tvornica staklitu ublažuju bo i, čine otpornim ma# i ravski po naređenju, — pobjegli. — ulizivao, nego se držao one: »Sa na* perculana rodom u narod«. Ko je, gazda Bo# saže s Fellerovim pravim Elsa#flui# Upravo herojski i srpski!!! Meni je žo, viši o-poziC’ionalae bio u pokoj# dom? 6 dvostrukih ili 2 velike sp cb । žao što sam »Herrenklubu« otkazao WEIS3 i D^UG, najam, tim više što u njemu sjedi noj Austriji? Ja ili Ti? Sigurno Ti jalne boce 42 krune. Državna troša# ZAGREB.kr»i pa’omhne gradska elita i svi bivši aprovizatori i Tvoji aprovizatori: Herr Ignatz rina posebno. i ratni bogataši. — Eto to Vam kao Ziegler, Mujaga Jašarević, Biirger* Trebali biste tjerajti će sredstvo, meister Izetbeg Jahić & Co. Mo# • koie utažuje grčeve, jača želudac? bivšem Predsjedniku »Herrenkluba« PAPIRNICA ♦ dričane i Šamčane, bivše crno#žute, Držite se samo Fellerovih pravih | .madoh reći, jer Bogme, nužda za# štediin za drugi put. Ne ljuti se, ; HAMDIJE KOPCIĆA. ; E!sa#pilula! 6 kutija 18 K- — Želud* ■ kon mijenja, a nema džabe ni fija* gazda Božo, nisi sam; ima vas toli# * preporučuje »тоје bogato otovariSte T čani balzam 12 malih boca 72 K. O# | kera. ko da bi dobro kolo u Herrenklubu Sad da pređem na moju drugu mot i poštarina posebno Što ief# j I erih rrsta papira, kancalarijskog i т tinije. Eugen V. Feller, Stubica do# • kuću. G. savjetnik Mihailinović dr# mogli poigrati. ♦ Školskog pribora. — Namčbe se £ žao je pod najam u Gradačcu moje Пја. Elsatrg br. 354, Hrvatska. F i Eto to je sve a sad malo sa To# > abavljaju brzo i točao 1 •-------------------------- -------- ------------ . 2 kuće sa baščom uz mjesečnu ki# bom mehabeta Izetbeže. Ti si g. k. X Client umjerene. | riju od 70 K. Hvala Bogu otišao g. i u. k. Burgermeister predvodio de# 2 Sarajevo, Štroamajerova ul Tel. Mihailinović i ja se obradovah što I Priposlano.*) putaciju u Sarajevo da se pokloni mi osta kuća na raspolaganju, jer i ; Njegovom Visočanstvu Regentu. HERRENKLUB kad bi bila prazna imao bi od šiji# | Zašto ti, dragi beže, i mene kao naj# vika veću korist nego od kirije. Ovu I 4’ećeg posjednika u gradačkom ko# GRADAČAC. Centralna drogerija istu kuću izdam Dr. Duiću advoka# taru i kao člana jedne ugledne po# (Onima kojih se tiče.) tu u Gradačcu uz mjesečnu kiriju rodice nisi o poklonstvenoj deputa# Braća Šahinagić Znam, gospodo, đa sam Vam vaz* od 400 K na 3 godine i napravim s čiji obavijestio, nego si na infaman Strajevo, Štroamaierova ul. br. 3 njime pismeni ugovor. Bern ne lezi da bio trn u oku, pa i sada, jer sam način upotrebio moje prezime i i# Telefen ЗИ. vraže i tu dođe neka pometnja! grao ulogu Gradaščevića. Kako si upućen u sve Vaše javne i tajne I Trgovina medikamenata, drogerijakih Jednog dana rekoše mi, da g. kot. . poslove, i da Vam mnogo smetam, to smio učiniti ja ne znam, a pogo# i krmlčkih proizvoda, robe od gume, pa hoću malo i širu javnost da oba* sudac Krešić treba stan, a pošto ; tovu kad nisi bio članom naše ugled* zavoja I kirurg, instrum nata, kao i vijestim o Vašoj korektnosti. Šta sam bio iznajmio stan g. Duiću, to i ne porodice »Gradaščević« iako si fotografskih aparata i patrebSt.Hd. Ve­ nisam g. sucu mogao stana izdati, i liki izbor inozomskihaafuna, pa fumeste radili i šta radite, mene se malo kod moga rahmetli brata Hadži rij«, kozmetičkih potrebštin* I spužvi tiče, ali hoću da i javnost znade ka* no i pored toga, da je g. sudac Kre# i Ahmedbega bio subaša. Ja se tebi, Skladište evln mineralnih voda I ♦. d. šić imao stan opet je stanbeni ured ; dragi beže, ništa ne čudim. Ti iimaš kove ste meni kao tobože inteE# rnoiu kuću, koja spada među naj# | gentnom i vaspitanom čovjeku ne# koje nepravde učinili, a šta onda ; ljepše kuće u Gradačcu, rekvirirao ; tek radite sa onom jadnom nepis* i i predao je g. Krešiću. G. Krešić u# menom rajom?! Zar Vi <?osp. ko# ’ selo sc u stan i evo već drugi mje# tarski predstomičke i dan danas i sec ne plaća mi kirije, niti mu je ista ustanovljena. Pa koga ću ja, gospo# sjedite u Gradačcu na štetu države i naroda i ako ste još prije godinu • do, tužiti? Koga ću se držati i od (ex-„Societe Commerciale Chark") dana premješten, te ne znam šta ' koga ću tražiti kiriju?! Ja prosto ne čekate kad je i Vaš substitut došao znam jesam Ii uopće vlasnik moje uvozno-izvozna trgovina, komisionarni posao kuće ili nisam. Znam, da je bolje i upravu kotara preuzeo. Vi gospodo, koji demokratski i । stanovati u vili, nego u običnoj kući. radikalski mislite (jer skoro svi pri* Cons pl«. Staro. Balouk-Pazar, Halvadji 3. Opet moram progovoriti o »Her# padate demokratskoj i radikalnoj renklubu. Baš je pravi »Herren# partiji), odazvali ste se jednoj u# ' klub«, kad u njemu sjede mnogi Iju# Brzojavi: Hassmanov teh Cons/ple. pravo demokratskoj svrsi i osnovali di koji za pokojnom majčicom Au# ste »Hcrrcnk ub«, jer je takav klub atrijom krokodilske suze liju. Znam za Gradačae neophodno potreban, ja gazda Božo Popoviću, da je tebi da u njemu bivši aprovizacioneri i bilo gore nakon prevrata nego 1914. ratni bogataši rješavaju savremena god. (kako no ti reče u sjednici nar. evropska pitanja. Uspjeh je taj, da vijeća). Čudne li ironije. Ta to zna# Gradačae danas imade 9 čitonica, de svako u gradačkom kotaru, a i lo# skoro više nego Beograd. To je Vaš gično je. Pitam Te gaz.da Božo šta prispio ja u Sarajevo jedan vagon i rasprodaje se. — Narudžbe prima: uspjeh, gospodo! je vama Popovićima bilo 1914. god.? Zastupnik za Bosnu i Hercegovinu Je li vam i dlaka sa glave falila? *) Za pisanje i sadržaj članaka pod Gukni der današnji patriote! Zar ovom rubrikom uredništvo nc odgo­ nisi cijelo vrijeme rata bio kod vara. Uredništvo I kuće i još aprovizaciju vodio? Zar staklene ploče a Hasan Mula Osmanović (Tuzlak) Schicm ov sapun Albert Vita Levi, Sarajevo, Desnica u ica br. 1. Od6ovc«ii urednik-’ fbrahim Muhić. (Jentraini Odbor J. M.. O. štamparija DanJel Л a. Кв»п. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/4e4213be98f499e86374ebf25fab573a.pdf 385f9432efeb8ecbcdb317e1a1b43912 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. pojedini broj K Ž-— Izlazi subetem, utorkoe i četvrtkom. Ureduje redakcieni •dbor. Pretplata: jadanje K 1W.—, na pola godine K 90.— (u Sarajeva): za »adu državu gediieje K 2Л8—; za ia«~ zemstve K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМлНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. 19 (257) Sarajevo, subota 19. februara 1*21. (10. Džem-ahar Sarajevo, 18. februara. Centralni Odbor naše organizacL je završio je danas svoju raspravu o političkoj situaciji i ovlastio posla« nički klub, da po svojoj uviđavnosti samostalno nastavi vođenje naše polit ke, a taktiku udesi tako, kako će najsigurnije ostvariti naše za« htjeve. Na ovom je zasijedanju pretresen položaj sandžačko * makedonskih muslimana i način popunjavanja na« Še zemaljske vlade, te poslaničkom klubu prepuštena incijativa. Riješena su i neka druga pitanja sekundar« ne važnosti. Spasenje je u istrajnom radu. UZORAN RAD MJESNOG OD« BORA U BRČKOM. Uč. — U našim člancima pod gor* njim naslovom u »Pravdi« broj 4. i 7. od o. g. iznesosmo ideju i nacrt našega kulturnoga rada. Ujedno potakosmo naše vrijedne istomišlje* nike na što intenzivniji kulturni rad u našem narodu. Da potkrijepimo tu plemenitu i vrijednu namisao, dra* go nam je, da možemo toj ideji dati i konkretnu podlogu, — primjer, da se vidi kako već neka čestiti naši muslimani požrtvovno rade u na« rodu. Ovaj put donosimo u kratkim cr* tama rezultat kulturnog rada u na« rodu Mjesnog Odbora naše J. M. O. u Brčkom u god. 1920., koji nam je rad vjerno po zapisnicima žabi« [ježio i poslao jedan tamošnji vrlo agilni naš kulturni saradnik.*) »Mjesni Odbor J. M. O. u Brč« kom svjestan, da bez kulturnoga ra* da jednome narodu nema opstanka, uložio je sve sile, da svoj dio na« roda bez razlike na stalež podigne kulturno što moguće više. Naše je spasenje u kulturnom radu. To nam bdije vazda pred očima. U prvom redu bila nam je duž* nost, da naučimo što više našega svijeta čitati i pisati. Pismenost je prvi temelj prosvjećenosti. Zato smo već u početku god. 1920. raža* s.ali poziv na sve učitelje, muallime i druge neke viđendje osobe u naše« mu kotaru, da otvaraju a n a 1 f a« betske tečajeve. Neki nam se rado odazvaše. Muallim u Brci g. H. Gojačić odr« žao je tamo analfabetski tečaj i na* uč.o je 30 osoba čitati i pisati. Za taj mu je trud naš Mjesni Odbor dodijelio i nagradu od 500 K. Prav* mk g. S. Terzić održao je jedan analf. tečaj u Brčkom, te je i on na« građen sa 300 K. U aprilu prošle godine obišla su po dvojica naših odbor« n i k a sva naša sela, sna* mjerom da vide, kakve po* glede na život ima naš se« oski svijet, šta drži o š k o* lama i prosvjeti. Na tom pu* tu su u svakom selu držali male sa* stanke i govorili o neophodnoj po* trebi škole i prosvjete, a osim toga su upucavali seljake tu i tamo u ra* cijonalnije obrađivanje zemlje, u način osnivanja zadruga, budili kod njih svijest zajedničkog rada i me* đusobnog potpomaganja. U januaru i februaru održana su nekolika poučna predavanja u potpornom društvu »Islahijet« u Brčkom. Članovi naše organizacije, na po« ticaj marljivog i valjanog narodnog radenika uč.telja g. Resulovića i rahmetli Hafiz Zekerija Mulahalilo* •) Mo’Smo i druge naše prijatelje, da nam pošalju iz svoga mjesta re­ zultat kulturnog rada u god. 1920. Pr. p. Telefon br. И2. čekovni račun pešt. štedionice 1119. \ 9 (jodina ili. Sarajevo, 18. februara. Naši pregovori s vladom. Neki zasi jedan je, pa se taj »pismeni« u« p.t ima svesti na to, da je g. dr. Hra* zagrebački listovi donesoše iz Beo« snica telefonski zatražio instrukciju. Instrukcija je u tom, da je g. dr. grada brzojav, da je g. Pašić po« Krasnica upućen, da od g. Pašića zvao zemljoradnički klub na pregozatraži odgovor na upite, što su mu vore za zajedničku izradu ustava, a naš klub da je opet pozvan na pre- stavljeni pribkom pređašnjih razgo« govore za — popunjenje vlade. Da vora i izjašnjenje o dopunama i iz« bi se izbjeglo netačnom komentari« j mjenama, što ili je naš poslanički sanju ispravljamo gornju vijest i I klub proveo u nacrtu vladinog usta« konstatiramo, da je naš khib pozvan । va. Radi poremećenosti teefonskog spo;a s Beogradom ni jesmo, dok ona pregovore o sporazumnom radu vo pišemo, još dobili nikakve oba# u Konstituanti. O dasku u vladu — kao što je i prirodno — nema u po« vijesti o toku razgovora sa g. Pa« šićem pa stoga s rezervom bilježimo živu nikakva spomena, jer je to sa« vijesti »Jugosl. Lista«, koji hoće da mo pošljedica povoljnog rezultata zna, da su pregovori odgođeni radi pregovora. toga, što g. Pašiću »treba vremena« Netačna je i vijest »Jutarnjeg Lista«, da se je naš klub pismeno o* za proučenje naših primjedaba na vladin nacrt ustava. Ova nam vijest bratio svojim otsutnim poslanicima zvuči malo nevjerovatno. na ćemo i zatražio izjašnjenje o pismu g. Pa« šića. Kako je poznato, u to se je vri« se na nju u idućem broju osvrnuti. jeme sastao naš Centralni Odbor na vića, osnovali su čitaonicu u g. Ra« biću, koja jako Hjepo napreduje. U njoj eu se održala vrlo mnoga po« učna predavanja i priredile unosne zabave. Osobitim zadovoljstvom ističem, da školu u g. Rahiću pohađa oko 200 musliman* ske djece, iz čega se da zaklju­ čiti, da je narod u tom kraju uvidio potrebu škola, a velika je zasluga za to g. Resulovića. Sto te tiče zemljo* radničkih zadruga, i na tom se po« Iju radilo. U općini Čeliću težaci <u osnovali zadrugu i ovih dana ргеdali pravila na odobrenje. Za ovo eu Naredbom zemaljske vlade u Sa« mnogo doprinijeli avojim neumor« rajevu od 16. marta 1920. broj nim radom građani Nazif Begano« 38.467/IV-l. 1920., a prema odluci vić i Rašid Ibrahimoviš. ministarskog savjeta.od 30. januara 1920. F. Đ. br. 81.415 izdat je natjeIdeja »G a j r e t a« ee također među našim seoskim svijetom do« čaj za popunjenje etalnih vojnih 4vešteničkih mjesta. U tom je na* bro udomaćila, te su u nekim tječaju naznačen broj praznih rmema kao Čeliću, Rahiću i Orašju os« novani pododbori »Gajreta«, te se sta svake vjeroispovijesti, nadalje kvalifikacije za pojedine klase (raz* je dosada upisalo iz tih mjesta oko vretani su u tri klase) te način, ko* 100 članova podupiratelja i oko 15 jim će se molbe natjecatelja slati. što utemeljitelja što dobrotvora. Poslije su sve novine donijele, da U junu se je poticaj em našeg ođ« je ministarski savjet donio zaklju* bora pokupio zećat, kao i u go« čak, po kojem se ne će primati dini 1919., te je razdijeljen na 30 si« za vojne sveštenike bivši romašnih familija i to na mjesečne BveŠtenici a u s t r o*u g a r 8 k e obroke od 50 do 300 K mjesečno. vojske. Rok za podnašanje mol* Sakupljeno je oko 28.000 K, bi bio je konac marta 1920. godine. 'Za akciju za suzbijanje Popunjenje vojnossvešteničkrh nemorala u Sarajevu sakupljena mjesta čekalo je sve do 20. oktobra je svota od 5.000 K, koji je novac 1920. kojim danom je potpisan u* predan ovdašnjem društvu »Islahi« kaz F. A. broj 33.338, a ob^elodajetu«, a koje društvo kupi dionice njen u »Vojnom Listu« od 29. ok­ za osnivanje jedne tvornice. tobra 1920. broj 42. I šta mislite, je« su li ta mjesta popunjena u smislu U sefu Brci, gdje su seljani člano natječaja? Nikako, bar što ie tiče vi naše organizacije, radilo se veo« nas muslimana. ma marljivo, pa je sakupljeno 80.000 K za dogradnju vakufske Vojni muftija Hafiz Abdulah cf. zgrade, koja je bila započeta u Kurbegović, te imami Atiković i 1914. godini za mektjebidbtidaiju, a Jahić, koji su služili za vrijeme biv* koja je sada u sporazumu sa vakuf, še austrougarske vojske mimoiđsni mear. odborom određena za ško­ su i nijesu imenovani. Neko će reci: lu sa i h t i j a t« s u n u f o m. Ovih radilo se po zaključku ministarskog će dana otpočeti nastava. Vlada jc savjeta, da se ne prime bivši sve* za tu zgradu votrrala 65.000 K, п u štenici austrougarske vojske. No seljani hoće, da na p r o 1 j e- onda nastaje pitanje: zašto tai za* će za taj novac grade stan ključak nije vrijedio za Dimi* učitelju, t e o b e ć a v a j u o d triju S. Stankovića, Huberta P. Ran* sebe besplatan materijal i ta, Ivana I. Maračića, Vilima Solila, i tegleću mirvu. Rikarda F. Zajca, Ernesta M. Trste­ njaka. Milana Cmeka, Alojzija F. Mjesni Odbor je u neprestanom De’aka, Vinka S. Jurkovića i Ignja* živom saobraćaju sa seoekhn odbor« ta I. Maričića, koji su također bili nicima, aglavnamujenamje« ra, da seoski narod što vi* vojni sveštenici a u s t r o» še prihvati ideju osniva* ugarske vojske?! To je jed* na pogreška. n j a š k o 1 a, pa se nada, da će u 1921. god. moći pozdraviti barem Druga je, što se tiče nas musli* još dva nova otvorenja škole. ♦) Iznosimo gornji članak našeg Osim te prosvjetne i ekonomske prijatelja uz napomenu, da se s'a* strane ne zanemaruje naš odbor ni žemo sa njegovim zahtjevom glede pohtičko«moralnu. On svakom zgo« objave reis^ubuleminog protesta kao dom propaguje ljubav, bratstvo, i njegovih — kandidata. Potrebno slogu i jedinstvo među građanima je naime da i javnost vidi razliku bez razlike vjere i imena. Ljubav za između njegovih i vladinih kandi* ovu našu zajedničku i divnu domo« data. Stvar je u ostalom predmet vinu usađuje naš odbor u svako sr« jednog jx)slaničkog upita, pa je i ra­ ce, s kojim dođe u doticah di toga nužna objava tim prije, što Nadamo se, da nas u o v a k o m g. reis*uLulema nije u ovoj stvari zatražio intervenciju našeg poslanič­ radu ne će niko, pa ni naši politički kog kluba, nego je g. Baljić bio pri* protivnici smetati. Nama je deviza siljen, da intervenira iz vlastite po* »Prosvjetom slobodi«. bude. Uredništvo. Vojni sveštenici?) mana, ta, da se nije uvažio p r e d 1 o g ili ako hoćete preporu­ ka »nadležne duhovne vlasti«, kola je preko nje podnesene molbenice »trebala proveriti navode molbene i molbenice uz s v o j e m i š 1 j e* nje i predlog otpremiti mini­ starstvu vera«. Mi smo obavijeste* ni sa vrlo mjerodavne strane, da je reis*ul*ulema najavio, a možda do sada već i podnio protest proti ime­ novanju islamskih vojnih svešteni* ka (imama), jer je ministarstvo vje* ra postavilo one, za k o » e nije bio predlog reis*ul*ule* min, a odbilo one, koj. su n a r o# čito predloženi. Čekaćemo, da vidimo kakvim će uspjehom u* roditi taj reis#ul*ulemin protest i najavljena revizija ukaza, koja se kako novine pišu, proteže i na re* sor ministarstva vojnog. A dotle hoćemo, da se malo os* vrnemo na okolnost, kako je moglo doći do toga, da se bagateliše spred* log i mišljenje pretpostavljene du­ hovne vlasti« natjecateljeve. Nama je poznato, da je jedan vojni imam bez kvalifikacije, koja je u natječa­ ju navedena, imenovan na predlog — pravoslavnog popa! Nama je po­ znato, da je Muhamed ef. Rebac, hodža u sedamdesetim godinama, imenovan — stalnim vojnim imamom. Nama je još koješta toga poznato, pa bismo rado zali, čiji je predlog kod postavljanja uvažavan: da li re.s-ul-u’.emin, kao »pretpo­ stavljene duhovne vlasti« ili Hasa* na M. Rebca i raznih popova kao nekompetentnih lica? Ministarstvo vojno i mornarice te m.nistarstvo vjera trebali bi da objave, na čije su predloge imenovani vojni svešte­ nici, ako hoće da ne posumnjamo u njihov rad. Konus.’i pak za ^jJziju ukaza stavljamo ove redove kao podlogu za ispitivanje ukaza u mini­ starstvu vojnom, a pozivamo i g. reissubulemu, da iznese u javnost na koji ie nač n zabačen i bagatensan njegov predlog i je li, te u kom prav­ cu, poduzeo nužne korake, da pri­ bavi satisfakciju svome predlogu? Narodni bi se poslanici također tre­ bali da zainteresuju za ovu stvar, jer nama ne može biti svejedno, ko je postavljen vojnim imamom. Do­ sta nas je obrukala Austro-Ugarska sa »Militar-imamima«, koji su po­ stavljani od najslabijeg hodž.nskog materijala, pa se ta pogrješka ne bi smjela više da ponovi. Jedan. �Ор&ма 2 — Strana Naša „socijalna" pravdo Dva slučaja. I. Uživajući »blagodati« Poljako? ve agrarne reforme izgubio je Mu» etafa Hadžiomerović iz Mostara sav svoj zemljišni posjed. Bio mu je o* stao samo jedan posjed, koji je ku? pio nrijc 14 godina i dao jednom beskućniku na obrađivanje uz po? godbu, da mu ga vrati čim mu za? treba. »Blažena« beglučka uredba, naravno interpretirana po ćeifu na? ših agrarnih referenata, oduz.ma i o? vaj posjed siromašnom Mustafi, ko? ii nema v^še nigdje ni komada zem« lje i čiji je zanat - sarač — propao, tc čovjek sa 7 čeljadi nema čmu da živi. Ovaj čifuk odbacio je u 1919. god. oko 40! K) K prihoda, a Mustafi je kot. ured dosudio samo 348 K na osnovu desetinskog paušala. Širo? mašni vlasnik plaća i dalje, jer mora plaćati sve poreze, i to ove godine bOčctverostrvceno, — te se valjda cijelo n'cgovo »pravo« sastoji u toj dužnosti. II. ministar Poljak proglasio je zemljo vlasnike jednostavnim »vla? snicima« gospodskih prava i naredio prencs vlasništva kmet, selišta na kmetove. ( ’lj je agrarne reforme, da uk.ne kmetstvo, da zemlja pri? p^dne seljaku, kako bi je racijonal* nii/m cbfađ.van’cm što više iskori? : stio i time podigao produkciju po* I Ijoprivrede. Da je ova reforma po? stigla obratni cilj, dokaz je opada* nje produkcije tla i otimačine slo? bodnog posjeda. Da sc pak seljak »priklanja duhu vremena«, da i on »švcrcuje« sa zemljom, prodaju? ć i kmet, selišta, imamo za to dosta primjera, a od tih evo neko? liko: Boško Dujinović iz Cima pro* i dao je svoje kmet, selište (vlasn k ! Hasan Hodović) svome stricu An? driji Dujinoviću za 8000 K. Boško ’ je »gospodin«, drži mejhanu i bavi ' se trgovinom i uza to prodaje zem? Iju. Njegov aga je pravi težak. U? . zima pod najam tuđu zem? I j u po Cemičkom polju, goji po* vrće i time prehranjuje sebe i svoju mnogobrojnu porodicu. Drugi kmet istoga Hasana Pero Ostojić iz Su? manaca isjekao je svu šumu na a? ginu čifluku; zatim prodao drva, a na koncu prodao i ostatak šume i svu oranicu zemlju, a on se posve? Lo »švercu«. Hasan i njegov brat i Ibrahim dan i noć znoje se po Ce? mičkom polju, a »siromašni« kmeti postaju kapitalisti i trgovci. Naši državotvorci valjda misle na ovake i s ične načine suzbiti nezaposlenost i dijeliti »socijalnu« pravdu. Mostar, 28./I. 1921. M. Bilježe. | ju. a treći i za vladu •. za opoziciju, ^eđu braćom vodila se veoma žuć? : na boiba i nikako da se slože. Po? | slije ove konferencije usvoji će se ' jedna bezbojna rezoluu ’a i sve će • ostati pri starom.« i Možda je ovo istina, a možda je i ' laž. Sudeći po tome, što tu našu • »bezbomu rezoluciju« stvara »Srp? i ska Riječ«, biće-da je laž, jer se do? ј bio sjećamo, da je ona zajedno sa * svojim vođom drom Srškuem sve? I čand dezavuisala svečano donešene j rezolucije svoje stranke u Sarajevu. Iz oproštajnog govora bivšeg predsjednika ustavnog odboia g. dra r. enka Wsnića prenosimo o? ve stavove: »Moja ie tvrda vjera, da će Ustavotvorna Skupština, iza? b’ a 28. novembra, odgovoriti očekivanjima, koja na nju po? laže sav naš narod i svi naši iskreni prij, :elj u svijetu. Ako naša tri ple? mena hoće da žive u jednoj državi, a ona to hoće, jer znaju da im ina? če nema života, onda se ta država mora danas ujediniti na što čvrš? ćem tj n-wi;u i učvrstiti što pouzda? n iim karikama: ona mora biti i jed? nocušna i jedna, jasna i svjetla za sve i pravedna prema svim a. Ne samo da griješe, nego su i gri? * jesni prema našu narodnoj misli svi '.ni. koji tvrde da iedno ili dru? go phme namjerava gospodariti nad drugim. Vremena su za to prošla, i naš narod ne bi takvu hegemoni, u ni razumio ni trpio. J a sam . b’eđenipristalica po? krajinske samouprave, a isto takav pr<vn.k savezne ili federativne or? ganizacije samo zato, što nas prva u cJ.'.niu e, dokle će nas druga dl? fe ir i ehepati. Prirodno je, i mi ni? sm > nT đ drugojače mislili, da ta s in.ui з ava ima biti stvarna — ure? čLrii tako da odgovara harmonično 1 neposrednim potrebama p o k r a? f i r a i orćlm, narodnim, odnosno đrž.vnim interesima.« Jedan odlomak iz govora dra L. Markovića u ustavnom odboru za? služi je pažnju, pa ga prenosimo u ci ulosti. On glasi: »Gospodo, taj pređlog: da se pokrajinama i obla? stara povjeri cjelokupna državna uprava, taj predlog, kao što rekoh, ne može naići na odobravanje kod svih onih, koji žele da uprava bude dobra, neposredna, jeftina i objek? tivn?. A takvu upravu ne mogu da? ti provincl 'ski sabori, koji bi vodi'i, kao što je meni rekao baš g. Spaho u Sarajevu, stalnu borbu, i g. Snaho je bio ta;, koji nije bio za parlamen? tamu vladu u Bosni i za takav si? ste;a uprave. (Dr. M. Spaho: Ali sam bio za kontrolu te vlade.) Jest, i tu kontrole može da bude, ali bez pa;l menta. (Dr. M. Spaho: Ali je nema!) Danas je nema zato, što je jedno abnormalno stanje.« Bezbojna rezolucija. D a n a š? n j a (od »18. februara«) »Srpska Ki? jec« piše u svome entrefilct?u od 1. februara pod naslovom »Među Muslimanima« ovo: »Članovi Muslimanske Organiza? cijc, već puna dva dana i dobar dio noći v iećaju o pozivu g. Pašića. da uđu v vladu fi da ostariu po strani. Nikako ne mogu da se ud'uče. ta? man kao i težačka stranka. Jedan je dio za vladu, drugi je za opozici? Enm 2^7 — Rroi .ПРАРЛА" — .PRAVDA" Pitani® ; i ' i ; 1 I j ' ] ј ! i * ' i j j I ' ' ‘ Naši dopisi. ! i : i Po zakonu o postupanju s imovi? I nom neprijateljskih podan.ka stav? ijena su pod sekvestar i imanja o« nih muslimana, po rođenju Jugos'.a? I vena, koji su za vrijeme austro?ma? i džarske uprave iselili iz Bosne i Her? ccgovine u Tursku. I ako je vladi si? : gumo bilo poznato, da su oni selili zato, da se oslobode austro?madžar? skih zuluma, a nipošto da konačno napuste svoju domovinu, ipak ih je vlrda smatrala turskim, dakle nepri? jate.jskim podanicima i njihova i? : lania stav la pod sekvestar. Među? tim nije vlada ni u kojem slučaju Jugoslavene po rođemu smatrala nigdje čak ni tuđim, a kamo li ne? prijateljskim elementima. Postupak s imovinom naših muhadžira u Tur? skoj protivi sc osnovnom shvatanju j nsrndnog jedinstva, pa se i ovdje pokazuje, da sc muslimani hotimič? no izlučuju iz narodne zajednice. Radi toga upućuiem g. ministru pravde pitanje, da li je voljan od? mah dignuti sekvestar s imanja o? nih mvs’imana. koji su iselili iz Bo? sne i Hercegovine za vrijeme au? stro?ugarske vladavine. Medim pismeni odgovor. Beograd, 9. februara 1921. Dr. M. Spaho, narodni poslanik. na ministra pravde. i I i i ■ Pitanie na ministra finansija. V-asti bivše austro?ugarske mon? arhije upotrebljavale su razna sred? stva, da naše građane prisile na upi? šivanje što viših svota ratnih zaj? mova. Da se tome upisivanju osi­ gura što bolji uspjeh i da se ne mog? ne nitko izgovarati, da nema nova? ca za upisivanje ratnih zajmova, bilo je uređeno, da Austro?ugarska banka daje zajmove na obveznice ratnih zajmova do vrlo visokog pro? centa nominalne vrijednosti uz niži kamatnjak nego su obveznice ratnih zajmova nosile. I druge su banke postupale jednako kao i Austrom? garska banka i davale su ljudima, koji su s numa bili u pos’ovnoj ve? 2i, kad su ih sklonuli, da upišu ratni zajam, lombardne kredite uz niski kamatnjak Austrougarske banke. One su te obveznice obično i same lombardovale kod filijala Austro? ugarske banke, te se i danas u lom? bardu nalaze. Ovo lombardovanje obavljeno je u isto vrijeme, kad se je potpis.vao ratni zajam tako, da su mnogi, koji su zbog svoje razno« vrsne odvisnosti od ondašnjih via? sti, morali potpisivati zajam, bih u čvrstom uvjerenju, da u svemu i? maju da plate razliku između emi? sionog tečaja i odobrenog lombard? nog kred.ta. To naročito važi za ne? upućeni seoski i malograđanski svi? jet, koji do sada nije nikada imao posla ni s obveznicama ni s drugim papirima od vrijednosti, a koic su bivše vlasti na razne načine silile, da potpisuju zajam. I ako su banke, koje su davale lombardne kredite na ratne zajmo? ve, tc obveznice kod Austro?ugar? ske banke opet lombardovale, pa im se i danas zaračunava na njih pr? vešnji jeftini kamatnjak, one ipak danas potražuju od svouh iombard? nih dužnika mnogo više kamate. O? tuda strada većinom nedužan svi? jet, koji kod potpisivanja zajma ni? je bio ni svjestan, da se zadužuje. Zbog ovih razloga upućujem g. ministru finansija pitanje: Da li je voljan zabraniti bankama u krajevima, koji su prije pripadali austro?ugarskoj monarhiji povis.va? nje već ugovorenog kamatnjaka na one krcd.te, ko;e su one dale uz lombardovanje obveznica ratnoga za ima bivše Austro?Ugarske. Beograd, 8. februara 1921. Hamzalija Ajanović, narodni poslanik. Konjic, 10. februara. (Znakovi buđenja.) U zadnje do? ba opaža se jak pokret medu našom omladinom. Ovaj je pokret već u? rodio Ljepim plodom, jer sc je po? novno oživilo omladinsko društvo »Mirza« u koje sc je upisalo oko dvjesta članova. Ovo je društvo do rata jedva životarilo, a može se ге? ći: b.io je i suvišno, kad je već po? stojalo jedno muslimansko društvo. No mlađi sa starijima ne mogaše zajedno, pocijepaše svoje slabe sile i — oba društva izgubišu preduvjete normalnom razvijanju. Da je među? t.m bilo više uviiđavnosti na obje strane, bez sumnje ne bi do toga došlo. Koliko je uslijed toga izgubila na? ša zajednica ne može se lahko oci? jeniti; fakat je to, da su oba dru? štva malo koristila. Hvala Bogu sad uvidješe i jedni i drugi, da se samo složnim silama i radom može naro? du pomoći, pa se stoga okupiše u »Mirzi« koja je na se uzela dužnost, da svim silama poradi na kulturnom i privrednom polju među našim na? rodom. Tako je njenim nastojanjem prije nekoliko dana osnovan radni odbor »Radiše«. CTz »Radišu« po? stoji i Gajretov pododbor, te su o? bje institucije koncentrisane u »Mirzi«. Da se materijalno obezbijedi u svrhu izvođenja gornjih ciljeva, »Mirza« će prirediti zabavu na 5. marta o. g. u korist Gajreta i svoje blagajne. Za ovu se zabavu poka? zuje velik interes među našim gra? đanstvom bez razlike vjere. Osim toga zakazano je jedno predavanje »o potrebi prosvjete« na 27. o. mj., za koje se je dragovoljno ponudio gosp. Dr. Josip Stipančić, a obećao ie o štetnosti alkohola predavati i gosp. Salih cf. Karamchmcđović. Тах kođer je obećao održati nekoliko predavanja iz gospodarstva g. Atif ef. Dizdarević, na čemu se plemeni? toj gospodi društvo najljepše za* hvalji^?/ Mehmedalija. Mostar, 15. februara. 1921. Skoro nas je obeselilo, kad smo čuli, da se neko brine i za nas jad* ne u još jadnijem vilajetu: Čuli smo, da je okružni načelnik sazvao an? ketu, da riješi pitanje, kako bi se zaposlio nezaposleni svijet. Zna<!i 4mk>, da je to jedno veliko socijalno pitanje i da se ne da tako lako ri» ješiti, ali smo vjerovali u sposobnost i dobru volju okružnog načelnika i ' i . 1 I i I i i I i I 1 i ; Vulovića, pa smo bili veseli, da će se bar djelomično tome pomoći. Zaključeno je, da sc osnuje i berza rada pri gradskoj općini i sada ču? jemo, da je tu udarena tačka ili, ka? ko bi Osmanlije rekli, sufur, i od zaključka dalje nije sc krenulo. Znali smo, da ie okružni načelnik agilan, pa nam je bilo nepojmljiv«), kako je stvar mo.g.a u samome po? rodu da umre. Ali gle u kojoj je travi otrovi. Neki dan izdusiše ne? kakvi plakati, koje je potpisao sre? ski, a zabranjuju, da se interveniše b io kod njega bilo kod okružnog, radi neuposlenih radnika. Sad nam je stvar postaila sasvim jasna: sre? ski sirota kao dobar čovjek ili ka? ko to naš narod veli »dobričina«, obećao je. da će zaposliti mnoge i mnoge radnike u rudokopu, ali jer su to bili većinom katolici i musli? mani, ni je ih smio okružniku ni pred? lož:ti. Okružnik, kako plakati ažu, zabranjuje intervencije radi neupo? slenih radnika, a dotle on šalje na rudokop i željeznicu čitave legije Srba pravoslavnrh. Šefovi rudokopa i željeznice primaju, razumije se, te Srbe pravoslavne, jer dolaze po preporuci okružnog, a nose titulu i i »invalida« ili »dobrovoljaca« ili »mučenika«. Najjača preporuka, ko? ju okružni i ne spominje i koju za se zadržaje, a koja kod njega naj? više vrijedi, jest, da su pravoslavni. Ibrahim Mackić, ne mogući naći ra? da na rudokopu, jer su tamo preš? niji pravoslavni, zamolio je kafan? sku dozvolu ima već 2 mjeseca, ali je tu molbu pristav Martinović met? nuo pod šilte, pa ne daje na nju odgovora. Na intervenciju postupa kao i njegov okružni, a stranka o? staje besposlena a i bez ikakve za? rade. Ako pravoslavni preda molbu, dobiva riješenje 3. ili 4. dan. To je uspjeh zamišljene i neostvarene o? kružnikove »berze rada«. Bolje da se i ne ostvari, ako bi po ovome ka? lufu radila! Za pravoslavne je »ber? za rada« sam okružnik, a po njego? voinsu mišljenju katolici i inuslima? ni lijenčine, kojima i kad traže ra? da, ne treba im ga dati. Grjehota bi bJo mimoići zname? ni tog Petrića, koji uvijek samo tra? ži načina, da postane što omraze? niji katolicima i muslimanima, a sa svojim položajem u kotarskom ure? du ima za to prilike. Spomenućemo jedan najblaži slučaj. Ibrahim Bek? lija je uselio u novo sagrađanu svo? ju kuću i mirno stanovao u njoj 4 do 5 mjeseci, ali kad je došao u Mo? star nekakav činovnik pri okružnoj oblasti, g. Večerina, i tražio stan, icr stan, koji je prije dobio, nije mu se sviđao, Petrić je kao šef stanbe? nog ureda naredio ela Beklija imade iseliti iz novog stana i predati ga Večerini, jer da je tobože use io nc? ovlašteno u svoju novosagrađenu kuću. Okružni načelnik je potvrdio, odnosno po njegovom nalogu po? tvrđenaje odluka Petrićeva, i ako je komisijom dokazano, da je Bek? liji potreban stan. Bckliju je poli? čija delozirala i izbacila mu prtlja? gu na cestu, a ženskinje je prijet? niama iz kuće istjerala, te oni i sa? da noćivaju u hotefu. Svijet se zgraža nad ovakim barbarskim po? stupcima i macedonskim načinima presude. Stanbcni je ured doduše našao Bekriji drugi stan mnogo gori i time priznao, da je Bekliji nuždan stan, ali misle: Beklija musliman, pa mu nije potreban elegantan stan i ako je sa 3 sobe i nije pravo, da Večeri? na kao činovnik stamre u slaboj kući, kad ima lijepših stanova, u kojima su nastanjeni muslimani i koji se mimo zakon mogu rekviri? < rati, jer muslimani tie trebaju da u? življu blagodati zakona. D. Irtihali dani bek Nakon kratke, ali te^kc is? pustio je svoju dobru i plemenitu dušu 17. o. mj. u četvrtak ooslije po? dne imam Begove džamije Hauži Hafiz Asim ef. Džafić. Prožet ći? stbm vjerskim Čuvstvom i potpuno uvjeren, da će čovjek poslije smrti za svoja djela odgovarati Svcmogu? čem Allahu, on je cijeli svoj život proveo u potpunom skladu sa uzvi? šenom naukom Islama (amil bi ilml* hi). Merhum bijaše blag i Ijubezan, skroman i plemenit, dobra srca i li? jepa ahlaka, te su ova lijepa njegova �Spoi 257 — Broj Страна — Sj ena 3 - „PRAVDA" svojstva na prvi mah čovjeka osva* jala. Bijaše osobit prijatelj is'amske sloge, jer je bio čvrsto uvjeren, da лат je to jedini spas, i kao takav sudjelovaše u svim našim političkim i vjerskosprosvjetnim borbama. Merhum potječe od uglede poro* diče Džafića. Njegov otac Muha* medica, ugledni sarajevski građa* nin, poginuo je braneći Bosnu od .Švabe 1878. pod Visokim. Rodio se je u Sarajevu oko 1284., bilo mu je dakle jedva 55 godina. Svršivši po* četne nauke u rodnom mjestu ode u Medinu, gdje je učio ulemi dinijju, a naročito se bijaše posvetio učenju ilmi kiraeta, u kojemu bijaše pravi specijalista, ehli kur’an. Na opću že* Iju muslimanske ehalije, kad je 1320. g. pohodio Sarajevo, bude i* menovan imamom Begove džamije, a uz to je još predavao ilmi kiraet mnogobrojnoj talebi. Koliko je mer* hum bio simpatičan i popularan kod naroda bez razlike staleža, to nam najbolje dokazuje veličanstvena dženaza, kakve odavno Sarajevo ne pamti. U cvijet enoj porodici, ahbabima i znancima naše najiskrenije saučc* šće, a merhumu želimo, da ga Sve* mogući obdari sa firdevsi ala džen* netom. Rabmetullahi alejhi rahmeren va* si a ten! Talib. i životinja zna, da ne valja ići u džamiju, a kamo ili ne bi on znao. »Politika« jc nekim očitim ponosom naglasila, da je Srbija odgojila u ci* glo devet godina takvog hodžu, ko* ga »kulturtregerska* Austrija nije bila u stanju ni za četrdeset godina da odškoluje. Kad smo iz tog stvo* rili gornji,zaključak, stajali smo još pod svježom impresijom »PoMki* nog« uvjeravanja, kako se razume, da musliman ne može biti predsjed* nik bosanskoshercegovačke vlade. A osim toga i pod impresijom onih užasnih krvoprolića u Sandžaku, o kojima beogradska štampa ćuti kao zalivena. Mi nismo napali g. Lapčevića, ne? go »Pol.tiku« i mjesto da nam od* govori »Politika«, što smo n j u na* pali odgovara nam njen advokat »Đemokratija«, kao da smo napali l apčevića. Dosada smo držali, da »Politika« i »Pijemont« nose palmu i u vjerskoj intoleranciji, a sada se I evo njima pridružuje i »Demokra* ; ti ja«. Što se tiče s’obode štampe, mi u nju ne vjerujemo od onda, od kada nas ie državni odvjetnik plijenio po § 103. srpskog kazn. zakona, kad smo pokušali ž’gosati nezakonit t i rad bivšeg predsjednika bos.*herc. vlade. Švajcarska zabranila prevoz inter* nacionalnih četa. Švajcarska vlada zabranila je, kako je poznato, prelaz preko svoje teritorije internacional* nim, trupama, koje su imale da nad* žiru plebiscit u Vilni. Ovaj incide* nat bio je razlog, da se slijedeća sjednica Saveza Naroda neće odr* žati u Ženevi, nego po svoj prilici u Bruxellesu ili Parizu. Neki listovi tvrde, da će se i sjedište Saveza Na* roda uopće prenijeti u Bruxcllcs ili na drugo koje mjesto. Harding za kongres za razoruža* nje. Budući predsjednik Harding izjavio je dopisniku jednog lista, da će čim mu to prilike dozvole, podni* jeti parlamentu predlog, da se sazo* ve kongres za razoružanje. Narodi u Evropi sasvim su umoreni ratnim žrtvama, pa će se veoma rado oda* zvati ovom američkom pozivu. Lenjin o miru Prema jednoj vije* sti iz Moskve, izjavio je Lenjin na plenarnoj sjednici sovjeta, da pred* stoji posvemašnji sporazum između Rusije i Poljske. Nova neprijatelj* stva mogla bi imati kobne posljedj* ce za Sovjetsku Rusiju, jer bi Polj* Arapsko kraljevstvo. »Echo đe i ska u tom slučaju dobila pripomoć Pariš« javlja, da je Lloyđ George I od cijele Evrope, a podupro bi je i u jednom od posljednjih svojih go* Japan. Generalni sovjet primio je vora najavio da će Engleska pod ovu izjavu Lenjina s ogromnom ve* svojim protektoratom uspostaviti činom glasova na znanje. arapsko kraljevstvo. »Echo de Pa* ris« misli, da se ovdje radi o krt* Ijcvstvu Bagdad, pa da bi kraljem imao poslati Emir Fevsal. Armenija šalje delegate u Lon* don. Agencija Reuter saznaje iz ar* Statistika konstituante. Sekreta? menskog izvora, da su turske ar* rij at konstituante je izdao ove po* menske vlasti u Carigradu odlučile, datke o broju poslanika u pojedi* da na londonsku konferenciju oda* nim klubovima i njihovom zani na* šalju svoje predstavnike, da brane pju. Poslanički klub radikalne stran* interese svoje zemlje. Narodna ' ke broji 98 članova, demokrate 94, konferencija svih armenskih insti* : komuniste 59, Radićevci 49, zemljo* tucija imenovala je Bogos Nubar* radnici 39, klerikalci 27, muslimani pašu delegatom svoje zemlje i za* i 24, Narodni klub 11, socijaliste 10, tražila od savezničkih komesara, da ; republikanci 3 i poslanici van stra* ga akredituju kod svonh vlada. Bo* > naka 5. Po zanimanju je među po* gos Nubar*paša odabrao je pratio* ' slanicima 193 činovnika, 94 zemljo* cima bivšeg turskog ministra ino* radnika, 50 advokata, 27 novinara, stranih djela Gabriela Noradungi* 20 trgovaca, 20 zanatlija, 14 liječni* jana i bivšeg č'ana ruske dume Mi* ka i 1 apotekar. haila Papađanina. Službeno iz »Nar. Jedinstva«. Mi* nistarstvo pravde premjestilo je še* Instrukcije Mustafe Kemala nje* govoj delegaciji. Agencija Havasja* i rijatskog suca VIII. činovnog razre* vlja iz Carigrada, da je na brzo javku 1 da Hafza Huseina Ć e h a i ć a od velikog vezira da bude umjeren i ' kotarskog suda u Bos. Dubici kotar* jedinstveno istupi sa carigradskom I skom sudu u Cazinu. Ministar šuma i ruda unaprijedio vladom, Mustafa Kemal kategorič* ' je za šumarske nadinžiniere u VIII. ki odbio da imenuje delegaciju u sporazumu sa Carigradom. U odgo* i činovnom razredu šumarske upra* voru veli, da jc angorska v’ada od* vitelje: Fehima Kafadarevića redila naročitu delegaciju pod vod* | i Omera Kajtaza; za šumarnike stvom Mustafe Bajruka, koji je do* ! u VIII. činovnom razredu nadšuma* bio instrukcije da se nikako ne oba* ra I. kl. Osmana T opća gica; za zire na sevreski ugovor i na pogod* nadšumara I. kl. u IX. čin. razr. nad* šumara II. kl. Sulejmana Gorica; be primirja od 1918. Rastava crkve od države u Čeho* za podšumare u XI. čin. razr. nad* slovačkoj. U Čehos’ovačkoj sad lugare Saliha Bećirbašića i Sa* vladaju odnosi kao u Italiji nakon Mha C e 1 i k o v i ć a. 1870., koji nisu protivni vjeri, nego Zemaljska vlada za Bosnu i Her* izazivaju neku protivštinu protiv cegovinu premjesti’a je šerijatskog crkve i papinstva. Češka vlada pri* vježbenika Aliju H a r a m b a š i ć a znala je narodnu crkvu, no taj čin od kotarskog suda u Bos. Krupi ko* Vatikan ne smatra osobito važnim, tarskom sudu u Prijedoru. Zemalj* jer drži, da se taj pokret ne će moći ska vlada za Bosnu i Hercegovinu proširiti, pošto nema u svojoj sre* imenovala je po smislu § 144. šta* d ni ni jednog biskupa. Na kongre* tuta za upravu islamskih vjerskih su šizmatika prisustvovalo je 60 i vakufsko*mearifskih poslova u Bo* Politiffl pregled. Ha dohvat. »Đemokratija« advokat »Politi* ke«. U »Pravd.« od 12. ov. mj. na* pali smo beogradski, list »Politiku« u Članku »Politika« neprestano — ževri«. Povodom toga članka napi* sala je beogradska »Đemokratija« u broju od 16. ov. mj. jednu noticu pod naslovom »Opet ravnopravnost u opasnosti«, koja glasi: »Radi se o ravnopravnosti ver* skoj, za nju se zabrinula sarajevska »Pravda«. »... milijon i po građana — preti ona — neće više vjerovati u postojanje zakona u ovoj državi, kao što će morati posumnjati i u svečano dato obećanje o jednako* pravnosti svoje vjere«. Šta se to opet dogodilo; koja je vjera u opasnosti? — pitaće se sva* ko ko čuje ovo »Pravdino« jadiko* vanje. Dogodio se ovo: u jednom ovdašnjem časopisu, g. Dragiša Lap* čević je ispr.čao jednu anegdotu o jednom veselom hodži u Skoplju, koii se ne libi vina, ne haje za Ko* ran, a ne govori s respektom ni o džamiji. Eto radi te sitnice, »milijon i po« muslimana, naših građana, treba po miši enju sarajevske »Pravde«, da posumnja »u postojanje zakona u ovoj državi«... Kako sarajevski list, uz ovakve svoje pojmove o slobodi mišljenja i slobodi štampe, zamišlja ovu dr* žavu, — bog će ’e znati!« Nikada ni jedan naš članak nije bio ovako demagoški izvraćen, kao što je »Đemokratija« gore sporne* nuti članak izvratla. Ona od svega rezonovanja našeg vadi samo za* ±1 jučak i daje ga na ocjenu svojoj publci. To ’e jedan nedostojan na* Čin polemisanja, jer gotovo svaki zaključak, uzet sam za se bez po* trebnih dokaza, izgleda paradoksan. Stoga evo ponavljamo, da je povod našeg članka i glavni dokaz citira* nog zaključka bio taj, da je »Politi* ka« počinila tu glupu drskost i posta* vila za uzor muslimanima svoga veselog hodžu, koji kaže, da sveštenika sa 48.600 lajika, koji su bili u posjedu 45 crkava. Sada ti Šiz* matici traže jednog srpsko*pravo* slavnog biskupa. Taj korak mogao bi uvući i samu srpsko*pravoslavnu crkvu u šizmu, što bi svakako bilo na štetu nacionalnog karaktera pra* vos’avne crkve. Osim navedenog broja udaljila su se svojevoljno iz crkve 73 sveštenika ne htijući pri* stupiti pokretu narodne crkve.. Domaće vijesti. I I I i i ! ' j I I ! I 1 sni i Hercegovini na predlog Ulema* medžlsa, Abdulah ef. M o r a n j* k a, muderisa iz Jajca, muftijom u Bihaću. Rješavanje agrarnog pitanja u Bos. Novom. — Tuže nam se iz Bos. Novog: Naš građanin, dobrovoljac i demokrata i štićenik A. Sole, g. Vukmirović, kao agrarni referent, počinio je u proljeće prošle godine atentat na slobodna musliman* ska dobra u neposrednoj blizini grada. On je ta dobra (polja, ćaire, otoke itd.) razdijelio ne samo do* brovoljcima, nego i njihovoj dale* koj rodbini. Da ta podjela bude si* gumo efektuirana, davao im je asi* stenciju jakih žandarskih patrola. Ta oteta zemljišta bila su već z a s i* j a na po svojim pravim vlasnicima, a iznose preko hiljadu dunuma. Vlasništvo su Kapetanovića, Raka* novića, Cerića, Muratagića, Seho? vića, Memića, Veletanlića, Omera* gica, Kadića i drugih i od tiz zem* ljišta su živjeli na stotine članova muslimanskih porodica. Što je naj* gore, vlasnici su u pravo vrijeme preotestovali i tužili nasilje demo* krate Vukmirovića i dotične se jane sreskom načelniku. Ali uzalud! Sre* sko načelstvo, ma da su sve tužbe potpuno opravdane i na os* novu postojećih agrarnih uredaba, nije još ništa preduze* lo, da povrati muslimane u njihova prava. »Izvorne telefonske vijesti«. Pri* mjetili smo, da nekoji sarajevski li* stovi donose »izvorne« telefonske vijesti iz čudnog izvora. Fatalno je naime to, da su te jutarnje iz* vorne vijesti od riječi do riječi iste, koje nam o podne naš Herr Moritz von Presbiro, kako su ih ođtipkale gospođice u uredu za štampu, salije. Zar to nije protežiranje izvjesnih listova? Otpušteni učitelji radi komuniz* ma. Iz Beograda javljaju: Ministar prosvjete otpustio je osam a penzi* on.sao četiri učitelja, koji su za vri* ! jeme izbora bili čuvari komunistič* kih kutija ili bili na komunistčkoj listi. G. Nikola Pašić darovao je »Gaj* retu« pri'ikom njegove zabave u Sa* rajevu svotu od 2.000 K. Javna zahvala. Bosansko dionič* ko društvo za proizvodnju drveta i parna pilana u Banjoj Luci darova* lo je tamošnjem muslimanskom prosvjetnom i potpornom društvu I »Spas« 10.000 K. Osim toga mu je obećalo i potrebnu količinu gorivog ' drveta za ložen’e prostorija musli* • manske ženske stručne škole. »Spas« ; je pismeno zahvalio na ovom ple* menitom daru, a i mi s naše strane ' moramo se javno zahva it pomenu* ! tom društvu, koji bi mogao poslužiti i kao uzoran primjer i ostalim dobro* ; tvorima. Dr. Todor Živanović, specijalista (' za plućne bolesti i tuberkulozu, or* i dinira Aleksandrova 38 (iza Kate* drale katoličke) od 4—5. Tel. br. 877. Agentuma i komisionalna pioslov* nica Sulejman Mulić, Zagreb. Ku* puje -i uzima u komisiju ovčije, ko* zije kože, suhe šljive, stari bakar i sve zemaljske proizvode. Posreduje za nabavu gotove kože, donova, te* letine, kravine i t. d. i svega posto* larskog pribora. Daje informacije u svim trgovačkim poslovima u Jugo* slaviji, Cehoslovačkoj i Njemačkoj Austriji. Kod raznih upita priložiti marku za odgovor. Brzojavna adre* sa: Sulejman Mulić, Zagreb. Trpite li od reumatizma, ili od u* loga? Mazanje Fellerovim pravim Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dionič. društvo u Sarajevu. Podružnica u Tuzli. POTPUNO UPLAĆENA DIONIČARSKA GLAVNICA K 5,000.000. Pupilarno siguran.— Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K 18,000.000. Uzima u pohranu svake vr^te vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne drugekredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. �Strana 4 — Страна Efeafluidom pravo je dobročinstvo! Priposlano.*) 6 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce 42 krune. Državna trošarina Na adresu posebno. Gosp. PETRA KOVAČEVIĆA,_ Trebat: li blago, pou^zdano tjen* trg. putnika tvrtke Carić, Kuliš i dr. juće sredstvo? Fellerove prave Eha* pilule vrše svoju dužnost! 6 kutija Zagreb, Kaptol 21. 18 kruna. — Zagorski sok za prsa i Vaš dopis u »Srpskoj Rijeci« br. kašalj 1 boca 9 kruna. Švedske žc* ludčane kapljice 1 velika boca 20 I 23. od 5. februara o. g. skroz je la­ kruna. — Omot i poštarina poseb- । žan, a Vi ste jedan obični lažac i šarlatan time Što Vaši navodi nisu no. ali što jeftinije. Eugen V. FeUer, istiniti. Nije istina, da sam rekao, Shibica donja, Ealatrg br. 310, Hr­ da je meni ispod časti s radikalima vatska. E. posla imati. Gosp. Luka Madžer, Martin Staudocher, Ivica CrnoCatac, nadstražar Alagić nisu Vam ništa ružno rekli. Nego Vi ste pravili is­ pade s najgrdnijim riječima protiv Hrvata katolika i muslimana, vičući MALE PARALELE. ovo nije 1914. god. kada su svi bili ... >a mi za ovu Kraljevinu nudlsmo 1 denuncijanti, špijoni, koji su me prije rata sve svoje pa i žovt«. spremili u Arad! Poderao si hotel­ »Dosuoviia« broj 17. sku prijavnicu, koja je bila pisana ... »sada sam doživio najsretniji čas svo­ latinicom. Vas nije nitko izbavio, ta života, kada sam imao sreću, da u jednoj nego sam ja osobno otišao na redar­ nedjelji stupim pred dva Veličanstva«.... stvo koje je došlo uredovati. Ako Šerif mislite, da ste u pravu izvorite me (Bos. Pošti«, nakon Beča j Carigrada.) sudu tužiti. A ja Vas preporučujem • trgovcima Hrvatima katolicima i muslimanima, da Vas se malo pri­ »Davali smo mi ovom narodu sva što čuvaju, jer mi izgledate da putujete smo mogli onda, kada ste vi živjeli od s dvima misi i ama t. j. trgovačkom švapske domuzovine — jasala.« i provokatorskom. »Domovina« broj 17. Bčhać, 15. februara 1921. »Mi trebamo vojske, a ne — hodža.« Zulfikar Djevlan, »Eh. dragi ćamilaga, da mogu, pravio upravitelj gr. vodovoda. brh od drveta vojnike i slao ih sa frontu, Nešto i za Vas ! КисЈпп^Јмм samo da naši redovi budu jači« ... Szerif-ur, (k. u. k. Patriot .a god. 1915. i 1917.) * »Jest hođefenđdo, jednaki ime mi uvijek, jer smo ovakvi i prije rata i za vrijeme rata, kakvi smo danas«.... »Domovina« broj 17. »Ja ću u tcvn slučaja čekati srpski voj­ ska na šeher-Ćehajinoj ćupriji i -- pucaču ovom svojom rukom; ja sam. Znam, da ću poginuti ali volim i to, nego doživjeti sra­ motu, da srpska vojska ide a Sarajevo« ... Šerif Direktor, (u »Musi Klubu« pred slom Austro-Madžarije.) Ide, I arih чарвпл. jest FKLLZROV LJIUANOV MLIJEČNI RA PUN K 19 —, TKKUCB LJILJAN« >VO MIJJKKO K 1Г i 15' . najfiniji <1» •tn« K 6— i ZO*—. TaaaU« pa K 3'—, 7 i 12 NaAkodijiri padar ва lica u VT«ei«Jua» pa K 5’ КажажПо, 10 omotiла K 2в' — . < dvestrakih ili 2 velike speci jala« booc K 41*—. jcat pravi DralĆLUKERA HKGA-PUDKR bijel, rosa Velik« elegantne kalija K ku je OČI Кк usta i aah«! bradaviae, ž Ijeve <'ва1гакјо|в ae t*malj>M i br»o EKLLEROV IM TURISTIČKIM Ml-LEMflM „Elan* u kutijama po K 5' — i 7 5» i FRLI KROVOM TURISTIČKOM TINKTUKOM * boAica K 10'—. Haga-sabai prah sa kisikom, 1 k»dja K 20' -, I >ra Hsidera prah aa sebe 1 каО|в K , Elea voda sa asta K M, oetko м sabs peeamii ed K 39 —, Fhil parfemi Protiv ramaši fraaeaaki, originala« boca pa K 40' —; aa va^a ргмма količini poeamii »d K 20 — ; dachet (aiinsavi jaatučie «« гвboninn) K Ш’—. kas maha, bnba, stjsaiea, rasa, djolaje pansdana i temeljite ELSA-PRlM ZA GAMAD Tolika katija K 15'—. Тшкtura aa sljeaice K 30’—. Naftalin peAamii od K 3 —. Sla se Ktaki (Јаи treba? Brgleaki maleni K 2’ , Lyeofarm K B0, pravi Lje«) K 50 , kam platni irigatori aa>Bniji K 16А'—, Kaaif«r K S' —, Kamfama kagle K 5* , araika po K в'— i 30'—, Cmagorieia miri« sa aoba K 3b, Maiiaov sak h 80’—, KiaMki čaj pa težini počamii od K 3'—* MUSLIMANSKA APOTEKA Miševi i štakori! Okov aa mlhevo K , etror kore K 8'— i 10'—. „Мје*еса“ Umot 1 poAlariBa Narudžbe adresirati na: Uferilji, Hftd EUGEN V. FELLER. ljekarna ssaMjevss« js »rima ljeh« vi ma pa se preporučuje svima muslimanima. Ima »ве ribljeg ■•jto'na (bolukjag* , babama »a gviv. BpiltpW«*n pretiv padaviei, bepove sa kuovet »a is«e«egk me&ke etariš« osobe, katran »uji-voda protiv kaplja, platnog katurba i »barkeJez«, »kbriel mast a« skidanja dlake, »Лтт za sara ii ponad« i porecHan p«m»du. Sve ото artikle dobije bgo«ei jvftiaijs kad ааша malo тоеи količina. Stubica donja — Elsatrg 310 — Hrvatska. Želite II kupovati debro i jeftine? Nejpoozdscfja ura je Sntm«re< a urat Bih »'■a od oikh, ocjeH. srebra ili alati, sva­ ka će Vas zadovoljiti. Takedjer lasci, pi­ ši« je, naukoice, svako ak>, dare i i poicbetloe kao eeir i, aparati га brljao! . ikore sevćerk«, aaM*«ći, ciamaetl sa reaaje stakla, sve dobra i Jritiao mci ćate м ci)«alko tvrtke И ini, Stikspi, stjeniDB i žebari i 1 , | i sva gamad mora peginun, ako upotri­ jebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao protiv poljskih miševa K 12—, za štakore i mišev« K 12.—, za žohare ruse i Švabe K 20.—. — Osobito jaka tinkturaza stjenke K 12.—. Za moljce po K t0.—, prašak za buhe po K 10'— i K 20—, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 2©, mast za uši na glavi K 5’— i 12—, Mast za uši na blagu K 5— i 12 —, Prašak proti mrava K 10.—, # ast proti svrabu K 14.—. Razašilje pouzećem Zavod za eksport M. J Q n k e r, Lagieb br. 16. Petrinjska ul. br. 3. 835* Mjerni zavtopBlei U at* a«! I. !Пнг i LjililiHi 17М. ♦ ZEMALJSKA BANKA ZA P.i H. CcntrslS U '3'"ВЈ8Т11. Filijale Banjaluka. Bjelina. Brčko, Mostar i Tuzla. Ispostave: Bihać, Derventa, Dob' j, B. Gradiška, Livno, B. N vi, B Šamac, Travnik. Trehinje, Višegrad, Zenica i Zvornik- Zastupstva: Bugojno, Gacko, Goražda, Konjic, Nevesinje, Bos. Petrov c, Rogatica, banski Most, Srebrenica, Stolac, Visoko I fond za sigurnost --------------------- Bavi se svim bankovnim poslovima, vrši uplate 1 naplate q kraljevstvu SHSI Inozemstvu. Prima ka© glavno asstapstvo ка ^»впи i Here-govinu AesicuraEioni geuorail i Prveg sveopćeg draitva ta osigurauje protiv Bez/odu i Šteta. evo vrsti onigaranja. Odgovcmi urednik; ibrahim Muhić. PAPIRNICA I HAMDIJE 1 preporučuje Y svih e 4 Ф Uplaćeni dioaičlfl kapital ZO milijuna kruna. — Redovite -------------------zdežnica 13 milijuna kruna. sa Ma- radanajn se PO EBNO, ali Ito jefliaije. Što viče eo aa jedan pata airael, te м manje evim treikovima peskepljsje roba. kud up1н treba evagda priličiti počtaneke biljega sa odgovor. AMMKDA TATAMlTIC/A ♦ Protiv tjelesnoga znojna ja St* ja KLMA-FLUID, te »a м»! Drva novootvorema »Mi smo gotovi da narodu opet damo sve što može poslužiti njegovoj sreći i na­ pretku ove države.« »Domoviia« br. 17. »Hvala Bogu, barem ču doci do svog na silu otetog bakra.« Jedai ČarŠllfja. Izvraaa naravna Perast kese aaaprafjaja, ko*a aa glavi krijepi, ed AalavMti i proraao »jediae čuva FKLLBROVA TANNOCMINA ГОMALM Zs PORAST KOdK ,EL»«e, 1 veliki percaUaeki haMć K 15— JAKI KATR4ROT аЛРСМ Z\ GLAVU K 14« MlGJAKBKI BRKOMAZ pa K 3 — it , NEŠKODLJIVA alja aa kasa, orahovo nije, mala boe« K 4 —, velika K >•'—, ŠAMPON sa praaje kaca K 4’—, <johje paa.de.a FKLLIROT »ИЛАЛ PRaH POSIPANJM, 1 ка»ч* * 1O'M- Peder gospoje, koja и n to гиажЦв- •) Za pisanja 1 sadržaj čbmaka pod ovom rabrikom aredmštv« ne odgo­ vara. Uredaibtva kod njegu ljeste. Želite li racionalno njegovali lice, rake; • d »U* niti priktie«, »ujede«; hrapav« oporu kefa učiniti »rjohom i «la«Wo .»m, ■potrebljujto FELLBROVU PRAVU ГОМАПГ Z\ LICE, i veliki porculanski kadio K 14—, KLSA-TOaLETNB PAВТИЈК, I kntijn K 10 60. Pemada м aanic« po K 3'— i 4'—. TrEšEljak. JAVNA ZAHVALA. Ovim putem se najljepše zahva* Ijujem svima mješćanima Seone kot. Tuzla, a naročito Alustafa ef. Omeroviću, mjesnom imamu, te džcmatbaši M. Rašidu Fazliću, koji znadoše i htjedoše shvatiti bijedno stanje muallimsko, te me za vrijeme mog osamgodišnjeg muallimskođ službovanja kod njih iz dana u dana sve bolje i bol’je gledaše i sa svih me strana, kako materijalno tako i moralno potpomagaše. Tarevac, 16. januara 1921. Topčagić Ibrahim, bivši muallim u Seoni. Brej 257 — „ПРАВДА* — „PRAVDA" Ф »»»ta svote papira, KOPC1ČA begHto »toverište kancelarijskog ŠkeUiltog pribora. Naručbe ebaviiaju brz« i točno ; e t i J se ♦ ф Cliene umjerene Sarajev«, Štroamajerovn ol Tel. < ♦ Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevs, štrosmaierevi ul. br. 3 Telefsn 314. Trgovina medikamenata, dregerijskib Ii Ktmičkib pr dzvoda, rone sd gume, zavoja i Kirurg, instf um na ta kau i fotografski'’ -pa ata i potrebit п«. Ve­ liki izbor inozemskih šafuna, pa-fumerije, kozmetičkih puticbštino i spužvi Skladište svi mineralnih voda i d Schicht-ov sapun ! 1 prispio je u Sarajevo iedm vagon I rasprodaje se. — Narudžbe prima Zastupnik za Bosnu i Hercegovinu I Albert Vita Levi, Sarajevo, Oas?ića u ica br. 1. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. štamparija DarHel & A. Kajon. Skratev � https://kolekcije.nub.ba/files/original/3529f7dbc45b24ee2413ca94fb9b6f00.pdf bd9a1faf995f12a533ddca6ca57fe25c PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. ; ^ВВГ "4^'^ИВН^^. Г A КмВ Дд ^Еж .И^Р^ ДВЗ|в кВШ Д^иДВИ ЛиНВИМ Ж Ш ИНЧ^ВГ > ■ 1Ж М мНк №■ вЖ M, ^Е||јмк ЧнИк шш дВдиМу bMBV W КЈгж МЕИ HM K^l D ^ESk бмм Pojedini broj K, 8.— Jk^^OL л№^Вк subotom, uterkom i četvrtkom. IA HL« ^Sđ jKSBSEaA В Ж * ДиИ^fiMF Ц državu ШНВ к Petra ГЛАОИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. čekovni Broj 20 (258) W Sarajevo, utorak 22. februara 1921. (13. Džem-ahar 1339.) Potpuna amnestija i abolicija za Sandžah i Makedoniju. Sinoć smo dobili ovu izvornu tele* Jonsku vijest: Nj. Кг. Vis. Prijesto­ lonasljednik Aleksandar potpisao je ukaz, kojim se na prijedlog ministra pravde, a po saslušanju ministar? skog savjeta rješava, da se svima odmetnicima u okrugu beran* skom, bclopoljskom, pljevaljskom, prijepoljskom, raškom, zvečanskom, pietohijskom, prizrenskom, koeov* skbm, tetovskom, ohridskom, a u o* krugu kumanovskom samo u srezu kaćanskom i u okrugu bitoljskom samo za srez tikveški, koji se do 10. marta 1921. god. dobrovoljno predaju vlastima. I. oproste i predaju žabo ravu sve krivice učinjene pod ne* prijateljem za vrijeme njegove oku­ pacije sve do 15. augusta 1919. god., kao dana stupanja u život Ustava u ovim krajevima, izuzevši zločinstva, ubojstva i ne dirajući u pravo steče­ no privatnih tužilaca za naknadu šte­ te. Za ubojstva učinjena u ovom vre* menu istraživače se i sudit samo onaj za koga su tužbe bile podnijete do kraja 1920. godine; II. da se za krivici ubijstva i krv­ ne osvete ne povede, odnosno da se prekine povedena istraga i tuženje u slučajevima, gdje tužbe dosada nijesu bile podnijete, pa se ne pod­ nesu ni do 10. marta ove god., ili tko je bilo tužbe, pa privatni tužio­ ci izjave, da odustaju od tužbe, po­ što su se po njihovom običaju po­ mirili za krv; III. daseoproštaji zajamče­ ni odmetnicima, stanovnicima ime­ novanih krajeva u prednjm 2 tačka* ma primjene i prema svima o n i m 1 i c i m a, kojasupritvorena ili osuđena, a koja su se sama predala ili nikako nisu bila u begetvu, • Našim je čitaocima poznato, da je naš poslanički klub odmah na pr­ voj svojoj sjednici, 11. dec. pr. god., zaključio, da poduzme korake kod tadašnjeg predsjednika Min. Savje­ ta g. Vcsnića i min. pravde g. Trifkovića, da se dadne amnestija i abo- . licija za Sandžak i Makedoniju u onom istom opsegu, kao i za Crnu Goru u granicama od 1912. godine. Ovaj je korak tada imao samo dje* lomićnoč uspjeha, jer je proglaše­ na samo amnestija (oprost kazne već osuđenim), dok je pitanje abo­ licije, obustava istrage protiv okriv­ ljenim, proučavano u ministarstvu pravde. Naš je poslanički klub iza toga nekoliko puta riješenje ovoga pitanja i kod nove vlade g. Pašića požurivao, i muslimanski poslanici iz Sandžaka i Makedonije pridružili su se ovome koraku našeg poslanič­ kog kluba. Objavljeni ukaz imade mnogo ve­ ći opseg, nego sve dosada proglaše­ ne amnestije i abolicije. On ne obu­ hvata samo političke zločine, već i proste i to čak i one, za koje krivič­ ni zakon propisuje vito visoke kaz­ ne. To je sigurno učinjeno u cilju, da se učini kraj međusobnim zadje­ vicama i svagdanjim obračunava­ njima radi djela počinjenih za vri* jeme rata. Nu što je još važnije, o* vom je amnestijom i abolicijom u* činjen kraj i nebrojenim lažnim pri* javama, koje su u ovim kraje zima bile u ove dvije godine dana na dne* vnom redu i koje su silno smetale konsolMovanju prilika u ovim naj­ nemirnijim krajevima naše države. Ukaz vodi računa i o posebnim od* nošajima među Arnautima, te uva* zuje potpuno predloge poslanika iz krajeva, gdje stanuju Arnauti. Ovi su poslanici doselite uvijek preporuči­ vali amnestiju i aboliciju kao jedi­ no dobro i zgodno sredstvo, da se učini kraii krvnoj osveti i odmeta* nju u šumu. Vlada je ovim korakom učinila je­ dan velik državnički gest, koji će sigurno donijeti brzo povoljan us­ pjeh i umiriti ove krajeve bolje ne­ go li i najjača ekspedicija protiv ka* čacima. Mi samo žalimo, da se vla­ da nije za ovo odlučiEa malo ranije, jer bi na taj način spriječila proli­ jevanje nedužne krvi i sve one ža­ losne događaje, koji su se u posljed­ nje vrijeme tamo zbili i o kojima smo i mi i čitava naša javnost mno­ go pisali. Stvarnost i naklapanja. ib.~ Zasijedanje našeg Central­ nog Odbora dalo je povoda za najrazličitije konbinacije štampe i po­ litičkih krugova. Jedni govore o go­ tovom rascjepu. Šta više, hoće da znaju i secesiju nekoliko posla­ nika pod vodstvom g. dra Karamehmedovića. Drugi su »pozitivno« o* baviješteni o našoj riješenosti, da pošto poto uđemo u vladu. Stoga poziv g. Pašića na ponovne prego­ vore smatraju običnom formalnoš* ću: sporazum je, vele, gotova stvar, samo treba još obaviti neke sitne formalnosti. Treći vele da je naš klub riješen na skrajnju opoziciju; a kamo li za naš ulazak u vladu. Ima još kombinacija, ali ne zaslužuju osobite pažnje pa ih prešućujemo. Da raščlanimo gornje tri. Secesija nekolicine aktuelna je, i moguća samo utom slučaju, ako se ogromna većina izjasni za pravac, fi kojim se ta nekolicina nc bi mogla složiti. Ulazak pak u vladin blok, ЈШШШ^ flb odnosno riješen ost na krajnju opo­ ziciju mogući su samo u slučaju, kad se stvori jasna politička situacija: kad se privedu kraju pregovori s vladom i definitivno ustali njeno mišljenje kako o pitanju Ustava, ta­ ko i o drugim zahtjevima pojedinih stranaka, koje vlada uzima u obzir pri izvođenju svog definitivnog programa. A je li jasna situacija? Ne. Situacija nije jasna nesamo obzirom na odnošaj vlade prema opoziciji i strankama koje stoje po strani, nego ona nije jasna ni obzi­ rom na odnošaj vlade prema stran­ kama njenog parlamentarnog bloka. Zar je od malog značenja istup g. Nastasa Petrovića iz ustavnog od­ bora, da i ne govorimo o mladinoj prijetnji sa demisijom već kod — prvog člana Ustava? Ko bi mogao reći da do obične prijetnje ne će doći još koji put i ko bi smio tvrdi­ ti da će »demokrati« i opet uzmak­ nuti pred tom prijetnjom? Mi se ne čudimo što su oni tako lahko od­ stupili od Jugoslavije: oni nijesu ni bili iskreni Jugoslaveni, pa su radi* kalima mogli učiniti tu koncesiju. No hoće li to učiniti i slijedeći put; hoće li stalno popuštati? Ko ih iz* bliže poznaje, teško će vjerovati u tu njihovu stalnu popustljivost. Da vladine dvije grupe nijesu pre* čistile svojih računa, jasno se vidi iz upadice g. dra L. Markovića, što ju je dobacio našem glavnom uredni­ ku prilikom kritikovanja vladine šutnje o koncesijama, što će ih u pitanju centralizma dati strankama izvan sadanjeg vladinog bloka. G. Marković reče: »Dođite u ustavni odbor, pa ćemo se tamo sporazum* jevati«. Jasan dokaz, da je i sam sa* stavljač ustavnog nacrta Vesnićeve vlade duboko uvjeren, da taj nacrt mora doživjeti znatne izmjene. Ge­ neralna debata o ustavnom nacrtu pružila je još jasniju sliku o različi­ tosti pogleda nesamo između radi­ kalne i »demokratske« stranke, već i između pojedinih govornika svake od tih dviju stranaka. Govori gosp. Veljkovića i dra Tomljenovića s jednu, a g. L. Markovića i Lj. Jova* novića s drugu stranu — da i ne spominjemo držanje g. Nastasa Pe­ trovića — jasan su dokaz, da su i sa* danje vladine stranke daleko od prečišćenja, a kamo li potpune sa* glasnosti. Neki vele: ako pojedine grupe vladine stranke nijesu izme­ đu se prečišćene, to još ne znači da one nijesu složne u svom naziranju na zahtjeve opozicionih stranaka. I* ma ih dapače, koji u toj utjehi či­ sto uživaju i koji na toj predpo* stavci prave čitavu kulu, tvrdo vje­ rujući, da ona nije u zraku već, da se osniva na čistoj realnosti. Kolika samoobmana! Mi se prosto ne mo­ žemo načuditi, kako ozbiljni ljudi mogu doći do ovakih zaključaka. Jer ako pojedine frakcije vladine stran­ ke nijesu između se prečišćene, o* dakle da budu izgrađene u svom stanovištu prema opoziciji? Nije Ii logičnije tvrditi da se one razilaze baš u tom: kolliko će i u čemu će i* zići na susret opoziciji? Držanje i zamjerke g. Ljube Jovanovića ba­ ziraju baš u upornosti vlade u pita­ nju unutarnjem uređenju države, a kako je poznato, u tom je glavni spor između vlade i opozicije. Pa zar se i unitarizam jednog kluba »demokrata« ne vrti oko iste stvari? Jasna je dakle stvar, da situacija nije jasna ni među vladinim stran­ kama, pa se samo po sebi razumi­ je, da onda ne može biti jasan ni odnošaj vlade prema opoziciji, a kako je poznato, mi smo tek na po­ četku tih pregovora. Pojedine grupe i listovi mogu ž e 1 i t i kakav hoće rezultat ovih pregovora, one nam mogu davati, kakve hoće savjete i uvjete; jasno je kao na dlanu, da ćemo se mi orijentisati u duhu svog programa i svojih interesa imajući u vidu, da svaki kompromis sadrža­ je popuštanje i da nijedna nagodba ne znači potpunu kapitulaciju ugo­ varaj ućih stranaka. Nama se je do­ sad mnogo predbacivalo, da ne vo­ dimo računa o državnim interesima i da smo dapače jedan razoran elemenat. Držimo da je naše držanje u Konstituanti svakog uvjerilo o netačnosti tih podvala: mi smo u sve­ mu bili zlatna sredina pa ćemo na­ stojati da to i u buduće ostanemo jer je sasvim jasno, da sc ekstrem­ nom politikom ne će izgraditi solid­ ni temelji našoj prilično ugroženoj mladoj državi. Mi smo radi toga u иа fo* 200.— /л Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja JHb ЛШк. м — <u u ш,. Godina Ш. prvom redu imali u vidu državne interese i' orijen tisa ćemo se samo prema toj vrhovnoj meti svake pa­ triotske politike. Kako će se držati drugi, stvar je u prvom redu njihova, a ne naša. Mi očekujemo krajnju popustlji­ vost na obe strane i potuno hladan razbor, koji ne će dozvoliti nasilja, ali ni neumjesnog i neopravdanog cjepidlačenja. Mi smo i popustljiv! з nepopustljivi i blagi i odlučni, već prema tomu: s kim ili s čim im a dne* mo posla i na kakvo razumijevanje naiđemo na jednoj i drugoj strani*. Da nijesmo ni nejednaki, a kamo li razdrti, najbolji je dokaz činjenica, da je naš posflanički klub ovlašten »da po svojoj uviđavnosti samostal­ no nastavi vođenje naše politike a taktiku udesi tako, kako će najsin gurnije ostvariti naše zahtjeve«. Kad bi bilo nesloge i razrožnosti zar bi mu se dale ovako slobodne ruke? Zar bi ga Centralni Odbor u tom slučaju smio pustit sama ne sazvavši izvanrednu glavnu skupšti* nu? Toliko imadosmo reći radi na* ših prijatelja i onih, koji trabunja­ ju o nekakvoj secesiju Sarajevo, 19. februara. Naš presbiro laže. Gotovo sve beogradske, neke zagrebačke i dal* matinske novine donijele su potpu­ no jednaku vijest iz Sarajeva o ne­ kakvom neskladu u našoj organiza­ ciji. Da ta lažna vijest potječe, iz našeg presbiro a, vidimo po splićanskom »Novom Dobu«, koji tu vijest ovako donosi: »Mus 1 iman ski zbor u Sa­ rajevu. — Nesklad u musli­ manskoj organizaciji. — Pb. Sarajevo, 16. Juče je bilo prvo zasijedanje konferencije Jugosla­ venske muslimanske organizacije. Prisutna je većina poslanika uz čla­ nove centralnog odbora stranke. Već na jučerašnjoj konferenciji došlo je do nesporazuma, usljed držanja po­ slanika partije, naročito u koliko se tiče njihova držanja prema Narod­ nom Klubu. U istom je pravcu da­ nas nastavljena diskusija. Izgleda da ćc se zbor završiti sa rascjepom, te da će nekoliko poslanika na če­ lu sa dr. Karamehmedovićem istupi­ ti iz stranke«. To je nečuveno, da baš u času, kad g. Nikola Pašić poziva našu or­ ganizaciju na pregovore o saradnji u konstituanti, jedna vladina in­ stitucija izmišlja ovako tendencijoz* ne glasine i rastura ih po cijelom kraljevstvu. Izjavljujemo, da o istu­ pu dra Karamehmedovića iz naše or­ ganizacije nije bilo niti spomena i da je ta vijest puka izmišljotina. 0 ^čelnoj debati u Ustav­ nom Odboru. . 16. ov. mj. je vladin nacrt Ustava nakon načelne debate primljen u Us­ tavnom Odboru sa 23 glasa protiv 19. Govore izrečene u 11 sjednica nismo mi dosada iznosili, osim naših govornika (govor Fehima Kurbegovića donijećemo u idućem broju). Što ćemo se pak sada, nakon svršene de­ bate, osvrnuti na cijeli tok debate, razlog je više partijsko-politički: htje­ li bismo fiksirati one glavne razlike u pogledu unutarnjeg uređenja naše države izmegju same vlade i njenih stranaka, zatim između ovih samih — radikala i demokrata i napokon izme­ đu vladine većine i opozicije. Nadamo se, da će tako i naši čitaoci, kao i mi, �ПРАРПА* — J»RAV&V Врс! — Brn| pagandom i on to jest, usprkos ne Žalim je Marković istakao naročitu j vaca, onda su sreski pisar i žandarmi doći do uvjerenja, da su baš naše važnost administrativnih i popalili sve kuće u selu, jedan je dio znam kakvog izmotavanja gđice Bruić shvatanje i naši predloži o izmjenama i njenih protektora. vladina nacrta Ustava ona zlatna sre­ sudova, koji su jedna velika no­ I stanovnika pobjegao od straha, a ostale Anonimus može koliko hoće biti vina i velika reforma. I opet ga citi­ ; su — 40 ljudi, 2 žene i 3 djece dina, na kojoj će se po svoj prilici zadovoljan aa ovakim radom „starije, ramo: »Po dosadašnjem sistemu upra­ ' zatvorili u džamiju. Nakon Što je selo sresti desnica i ljevica, izuzev komu­ iskusne i vrlo sposobne nastavnice«; ve političke vlasti, ministarstva, zadr­ popaljeno, započelo je klanje pred niste. pravi ga musliman ne će i ne može žale su sebi veliku nadležnost u ras­ ■ džamijom i vriska i jauk, koje je to 1. GLEDIŠTE VLADE. odobriti iz prostog razloga što je on pravljanju administrativnih sporova 1 klanje izazvalo. Prvog su izveli seoskog G. M. Trifković, ministar za konstionih sporova koji nisu čisto admini ­ n diametralnoj opreci aa islamskim kmeta Destanagu, koji nije odmetnika tuantu, triput je govorio. Prvi put, na shvatanjem i što obična svjetovna na­ pokazao žandarmima i zaklali ga uz 3. sjednici, motivisao je vladin nacrt, strativni, ali se vode oko pitanja po­ stavnica nije zvana, da se miješa u drugi put je uzeo riječ samo radi ne­ jedinih propisa administrativnih zako­ jauk i pisak ostalih. Iza njega je do­ na. Politička vlast je zato toliko moć- I šao na red hodža Kamil ef. i tako oblast religijske obuke. Za taj i taki kog ličnog obavještenja, i treći put je na, što je u rukama imala primenu I redom sve do poslednjeg djeteta. Sve rad učiteljice muslimanski roditelj ne nakon završene debate replicirao na sve prigovore i primjedbe govornika i tih zakona, pa je često puta mogla i ' su pobacali u jamu pred džamijom, u ' će i ne mole imati razumijevanja; on onda, kada građanin ima jedno pravo 1 kojoj se i danas nalaze. Pisar, žan­ I neaamo da ga nemože odobriti, već opozicije. Motivacija je bila mršava. Vlada želi, kao što to i svaka narod- ■ na osnovu pozitivnog zakona, mogla darmi i seljaci, koji su ovaj nečuveni i će se j mora se proti njemu naj­ odlučnije ograditi. Gđica Bruić nije i na vlada mora želiti, da postigne- , je da mu uskrati iskorišćenje tim pra­ zločin izvršili, opljačkali su svu imo­ vinu poklanih. ne mole biti ništa drugo, nego preruino tim ustavom maksimum zadovoli- 1 vom, da mu to pravo ne da. Ako se Zgražajući se nad ovim strašnim šena kaluđerica. U ovom slučaju ona stva. Stoga jeuzet nacrt nacrtu za osnov | Ova ustanova administrativnih sudova, nije ništa drugo, nego obična zelotkiSrpski Ustav iz 1903. god., jer tvrdi, I a ja otvoreno priznajem, zločinom, pitam g. Ministra Unutrašnjih Djela, šta je preduzeo da se zločinci nja, kojoj nema i ne može biti mjesta da se izvor otporne snage srpskog ’ da sve zavisi Od organi­ po zakonu kazne i kada će ovakva među našom sitnom dječicom. Ona naroda u Srbiji ima tražiti u njegovom I zacije tih sudova i izvo­ spada a kloster, a ne u islamsku Ustavu. Vladin nacrt predviđa dvo- | đenja u praksi, da sama grozna djela prestati u onim kraje­ osnovnu školu. vima? Molim pismeni odgovor. odredba o ustavu n e z n adomni sistem, koji osigurava demo­ Na ovo pitanje dobio sam samo pretG. anonimni roditel hoće da je i č i mnogo. kratsko razvijanje države, ma da će hodan odgovor prema kojem ste mi, napredan čovjek. On pita »Pravdu« Na federalistiČke zahtjeve Narodnog se radom Senata gubiti vrijeme, ali će kluba odgovorio je g. Marković izno­ gospodine Ministre, obećali meritoran ništa manje, već »kako ona sebi« za­ se dobiti u kvalitetu posla. G. Trifko­ šenjem izjave toga kluba, koju je dao odgovor istom, kad primite izveštaj in­ mišlja riješenje one kolizije (protu­ vić je onda opisivao opširno pojedina prilikom stupanja u parlamentarnu za­ spektora, koji je poslan da stvar iz- slovlja) u djetinjim mozgovima, koja poglavlja, gotov® bez ikakve motiva­ vidi. nastaje učenjem izvjesnih naših knji­ cije. Isto tako na završetku debate, jednicu u oktobru 1919. god., a koja ga i opće povjestnice, te učenja pri­ I ako je od toga vremena do ras­ nije fede ral istička, jer u trećoj kada je trebao da stvarno pobije sve rodnih znanosti i religioznih shva­ pusta Privremenog Narodnog Pred­ primjedbe opozicije, rekao je on, da i tački glasi: Naše država treba da ima ćanja o prirodnim pojavama i feno­ stavništva prošlo blizu dva mjeseca, se obrazloženja Ustava nalaze u pro- : samo jedan parlamenat. 4. tačka glasi, nijesam primio nikakva meritorna od­ menima?« On dapače veli »Ako ćemo gramima vladinih stranaka. Na i da će taj parlamenat imati donositi govora, stoga upućujem pitanje gospo­ se i dalje držati sredovječne skolastike, zakone za cijelo kraljevstvo, a 7 tačka, glavnu i u cijeloj opoziciji zajedničku cjepidlačarenja i nažnjačtva, on­ da se zagarantuje široka samouprava dinu Ministru Unutrašnjih Djela, da Ii primjedbu, da se Ustavom ne reguliše opštini, srezu, okrugu i većim jedini­ je spreman, da mi na pitanje od 1. ok­ da smo se potpuno petrificirali i nije ni u koliko socijalni i ekonomski ži­ cama. tobra 1920. sada dadne meritoran od­ nikakav napredak moguć u našem vot, odgovara on, da je to stvar spe­ Prema tome je on po tvrgjenju Markogovor? svijetu. Tkogod ne napreduje, naza­ cijalne debate. Protiv Gornjeg Doma, vića, otstupio od svojih tadanjih za­ Pošto se plenarne sjednice Skup­ duje 1 mora propasti. Ako nam je do Senata, ustali su u toku debate i ne­ htjeva, dok su radikali ostali tačno na štine radi rada Ustavnog Odbora sada napretka i do opstanka, ne smijemo ki gOvomici vladine većine, te g. Trif­ ne održavaju, molim pismeni odgovor. biti sitničavi, tjesnogrudi i faković u svojoj replici pokušava da istom gledištu kao i tada. Oni da su i sada uvijek spremni, da se spora­ Beograd, 19. februara 1921.J n atici. Moramo znati, da je vjera stvar obrani tu ustanovu primjerima drugih osvjedočenja, a znanost stvar istažievropskih i američkih država, u koji­ zume na remeiju onih zahtjeva, koje ; Dr Mehmed Spaho je Narodni klub 1919. postavio. vanja i učenja.« ma ona postoji već stotinama godina. narodni poslanik. * Ja tom naprednjaku ne ću da me­ 0 kvalifikovanoj većini on je mišlje- . ritorno odgovaram na to pitanje i ve­ nja, da je i polovina više 1 glas — Govore demokrata i radikala, koji lim to: svak može misliti kako hoće, kvalifikovana. (1) nisu u kabinetu, ili koji nisu lično sasvak može raditi šta hoće; no niko Puno bolje i puno stvarnije branio j ragjivali na ovom nacrtu, prikazaćemo neće i ne može tražiti od jednog is­ Nekakav .ugledni musliman" koji je vladin nacrt g. Dr. Lazar Marković | zasebno, jer pored svega toga, što su u svom dugom govoru na 6. sjednici. nije imao ni toliko smjelosti, da ee j lamskog lista, da ćuti i onda, kad te partije vladine, ipak neke različne se megju našom dječicom vodi pro Iz njegova govora treba prije svega nijanse, a i otvoreni istup Nastasa potpiše pod svoj sastavak, napada paganda u smislu »upoznavanja krš­ istaći, da je Protićev nacrt Ustava, Petroviće zaslužuju, da im se posveti „Korkut-Mulić-Mulabdić-Pravdu* radi ćanstva«. »Pravda« nije »Domovina«. na kome je i on radio po Protićevim toga, što se je usudila da podvrgne naročita pažnja. Ona nije toliko Širokogrudna da u jed­ uputstvima, bio tumač želja onih poli­ kritici rad upraviteljice ovdašnje VII. nom broja napada katolički »Crnu narodne osnovne škole, „velezaslužne" tičkih grupa, koje su tada bile zastu­ pane u kabinetu. On je u Protićevu kulturne radenice gđice Milke Brnić- internacionalu«, a u drugom brani istu nacrtu sarađivao samo kao pravnik i On nastoji svim silama, da javnost taku rabotu j'edne pravoslavne kulturtregerice. Propaganda ostaje propa­ a ne kao političar, te se zato i ne sla- | uvjeri o tom, da „ne treba nd sva­ že sa njim u nekim odredbama. Zatim | ke mušice praviti medvjeda gandom. Beograd. 18. februara 1921. Ovim završujem uz zahtjev, da mufpokušava da stvarno kritikuje Proti- i i tražiti najosjetliviju stranu naših fa­ tijski ured ili ulema-medžlis što prije ćev nacrt. Taj dio govora mi citiramo natika te o kojekakovim b I je zg a r iDanas čitamo u »Domovini« od 15. iz »Samouprave«: jama i izmišljotinama ubijati inšplcira VII. osnovnu školu. februara 1921. nekakav tobožnji moj u njima volju za — prosvjetom*. G Protič predviđa po pravilu samo ! razgovor sa nekakvim narodnim po­ Sakib Korkut. jednu upravu, a to je oblasna uprava. • slanikom po imenu Mil. M. Jovanović. Prije svega da se osvrnem na nje­ Po toj oblasnoj upravi proverava cegov naziv, što ga je dao „Pravdi*. Ja znam, da takovog razgovora nijesam iokupnu unutrašnju upravu u poje­ Što |e dodao moje ime, ja se ne lju­ s nikim imao, ali sam ipak za bolju dinim oblastima. Ona i izvršuje i dr­ sigurnost raspitao u sekretarijatu Usta­ tim. Obratno čast mi je što sam joj žavne zakone i oblasne. G. Protić do­ glavni urednik. No što uz to spominje votvorne Skupštine po azbučkom U zadnje vrijeme postavila je se* pušta da izuzetno država i Mulić-Mulabdića miriši mi nazaplotspisku, da li uopće postoji poslanik bi Šerifova Domovina za cilj, da na može za pojedine uprav-’ takvog imena. Tim raspitavajem i njačku denunciju i dužan sam je od­ najgnjusniji i najinfamniji načih na«? ne grane da predvidi na­ biti ne radi lista, koji se može pono­ uvidom u azbučki spisak poslanika os­ pada naše sugrađane Jevreje. Ova* ročite organe koji će svrša- ; vjedočio sam se, da poslanik gornjeg siti saradnjom ove dvojice naših pro­ kovi članci antisemitskog sadržaja vati državne zakone u pokrajini. To ; imena nikako ne postoji. Postoji Miloje svjetnih radenika, već radi prljave i u stilu Luegerove štampe a sa pro* je samo izuzetak, inače ostav­ Ž. Jovanović bivši ministar ishrane, te | niske tendencije, kojom anonimni pizimom odvratnom tendencom do* lja se pokrajinama i pokrajinskim or- i Miloje N. Jovanović. sadanji ministar l sac hoće da njihova imena dovede u stojni su samo prezira vasko&ike po* ganima puno ovlašten je da za socijalnu politiku. Sa prvim nijesam ; savez sa kritikom njegove »mile i zaštene javnosti i najoštrije osude. izvršuju državne zakone da se staraju ’ nikad ni riječi izmijenio, a sa drugim ‘ služne upraviteljice«. „Pravda" je već Kod nas ovakovi članci imaju još i o svima posebnim pokrajinskim inte­ sam se samo jednom pozdravio, a ni­ i donijela izjavu, da g. Mulić nije pisac | tu svrhu, da pomute lijepe odnose resima. Gospodo, tu je vidite klica kad ovakova razgovora imao nijesam. ; te kritike, a izjavljuje i to da je nije I između nas i Jevreja. pisao ni g. Mulaldić. Time sam svršio | onoga, što mi z o v e m o au­ Prama tome cio onaj razgovor u U odgovoru na zlonamjerno piša* to n o m i j o m u političkoj 1 „Domovini44 jest falsifikat, pa Vas mo­ sa nazivom, a sad da pređemo na | nje Šcrifovc Domovine ispravno je doktrini, i u tim tačkama ja se { lim, da u „Pravdi« u narednom broju ostale tvrdnje. konstatirao organ naših sugrađana ne slažem sa g. Protićem, jer time je ; demantujete taj razgovor. Anonimni kukavac veli da se naša | Jehudija »Židovska Svijest« u član* dato pokrajinama mnogo više, nego i i kritika temelji na — izmišjotina- I ku pod gornjim naslovom da Serifo* Dr. Hrasnica što je to za upravu potrebno, i čini nar. poslanik. i ma i potkrepljuje svoju tvrdnju ovim i va pisanje ne predstavlja javno mni* mi te, da bi sa takvom organizacijom ‘ ' riječima: „Kao razlog tom amoviranju jcnje Muslimana i medu ostalim na* oblasti, da bi tu bio zametak politič- , ’ bulazne, da je pomenuta upravnica vodi: »Od Šerifa Am auto vica od* kih borbi, zametak sukoba između i i u nekom predavanju govorila o božijoj vraća se danas sva Čestita jvnost, pokrajina i države. G. Protić predviđa • • kćeri i. t. d. Svako, osim urednika ; smatrajući ga najcrnijom ljagom na u pokrajinama oblasnog ili pokrajin- ; na gospodina Ministra Unutrašnjih ј »Pravde", znade da to ne može biti * horizontu političkog života u Bosni. Deia u Beogradu. skog namesnika, koji se raziično na- i i da je to absurdum, jer ako je go- , Njegovi istovjemici izrekli su nad živa, ali koji je samo kontrolni organ. Dne 1. oktobra 1920. uputio sam pi­ ; vor o monoteističkim religijama, onda njime prigodom zadnjih izbora naj* Ja neću da govorim o političkom za- ] tanje preko predsjedništva Privreme­ ј nema ni spomena o kakovoj kćeri. • dostojniju osudu, pa ne sumnjamo, ledu ovoga projekta, ali moram da . nog Predstavništva na gospodina Mi­ Ali ako je bio govor o grčkoj ili rimda će i ovaj njegov najnoviji istup kažem, da sa onog osnovnog gledišta । nistra, koje je bilo ovog sadržaja: ' skoj mitologiji, naravno onda moglo naići upravo na najoštriju osudu o* sa kojega ja posmatram unutarnje ure- . »Na 14. septembra 1920. progonili • je i moralo je biti govora i o kćesobito u krugu Muslimana, pa smo đenje u državi, sa gledišta dobre ad- | su žandarmi u blizini sela Pesočani, i rima*. Dozvoljavam, da bi moglo od- ! zato dal?eko od pomisli, da krivimo ministracije, sa gledišta zadovoljava- ' srez ohridski, neke odmetnike. Došlo i govarati istini, da gđica nije govorila i ili identifikujemo naše sugrađane nja upravnih potreba, podneti proje- j je i do pucanja izmegju žandarma i < o božijoj kćeri, nu ne dopuštam, da Muslimane zbog takovih ili sa tako* kat g. Protića u ovom pitanju ne mo- : odmetnika, pa je tom zgodom ubijen j anonimno izbjegne raspravi time, što vim zlodusima, kakovih imade kod že da izdrži kritiku. (Dr. Spaho: Baš * i jedan žandarm. Dva dana iza toga i se hoće da sakrije za jedno »itd«. svih naroda«. može.)« došao je u selo sreski pisar iz Ohrida I Jer tim se maskira glavna krivnja Mi podvlačimo gornje izvode i Argumentacija njegove tvrdnje, da j sa žandarmima i s naoružanim pra­ 1 upraviteljice, Šte je naime — po vlanaglašujemo, da se je već odavno projekat Protićev nije dobar sa gle- । voslavnim seljacima iz okolice i za­ i štitom priznanju — „radi boljeg odvratila od Šerifa sva poštena mu* dišta dobre administracije, sastoji se tražio na svaku kuću po 10 zlatnih ' razumijevanja k r Šća n s t v a naslimanska jvnost, te sc njegovo pi* u tome, Što priča na dugo i široko lira, jer da će im inače sve kuće po­ ] pomenula, da kršćani istočne i zapadne sanje ne možeinesmije sma* iskustva anketne komisije za prouča­ paliti. Preplašeni seljaci skupili su i crkve priznavaju Isusu ujedno i botrati kao mnijenje Muslimana u Bo* vanje administracije po našoj državi. teškom mukom po 10 lira, ali sreski ■ žanstvo, pa zato i nazivaju njegovu sni i Hercegovini. Tu mu se dobacuje sa raznih strana, j pisar nije bio s tim zadovoljan, već je , majku po čovječjoj naravi Majkom To smo imali naročito, da istakne* da je na tom putovanju dolazio u do­ tražio više. Seljaci su davali dok su i božjom". mo radi naših sugrađana Jevreja, dir samo sa svojim istomišljenicima. I još imali novaca, a kad je nestalo no- ; „Pravda" je takav rad označila pro­ koji su s nama kroz stoljeća živjeli Uzaludno кпргсапјв. Opet fslzifihat protiv dro Krasnice. „Stid sa bilo!" Pitanje �Encđ 258 — Rrei _ „PRAVhA u najboljim odnosima. Držimo, da vima". Pa baš naš narod za to pravo ne trebamo napose naglasiti, da svi i kaže: „Vidi trn u oku". Muslimani najoštrije osuđuju ova* G. Božanov u istom svom člančiću kovo pisanje proti našim Jehudija* dolazi očito u kontradikciju. Dok na ma. Antisemitizam nije nikada bio jednoj strani zagovora ustav „koji svojstvo islamijeta, a što se je među ima da izleči naš život od svih onih Muslimanima našao jedan individu* zala, koja je u njega urezala tuđin­ um, koji iz nama poznatih interesa ska crna vladavina, koji ima da učini i obzira želi, da pomućuje dobre od* kraj religioznoj i plemenskoj nose sa našim sugrađanima Jevreji* borbi i da naš život organlzuje na ma — ne treba onako tragično i oz* I principima jednakosti i bratsvu svih biljno uzimati. ј građana", dotle eto sam na nedosto--------I jan način izriče svoj sud o Kurani (a. š.) i njegovim sljedbenicima očito s namjerom, đa izaziva religiozne tr, zavice. To nikako ne služi na Čast niti g. Božanovu, niti „Пијемонту" koji s ovakim glupim izmišljotinama dopušta, da se obmaniuje čitalačka Mš. — U 26. broju „Pijemonta" od publika jednog lista sa tako zvučnim 2. februara 1921. izašao je jedan pam­ naslovom, a još manje g. cenzoru, flet g. B. Božanova, u kojem se sa koji propušta svake pogrde. Stoga vom žućinom svoga srca i u ma obara poručujemo g. Božanovu kao i osta­ na nekoje nepoćudne poslanike, a na­ lim, koji bi se na nešto slično usu­ ročito na našeg poslanika Korkuta, na­ dili, da se manu ćorava posla i da ne zivajući njega kao i ostale „Turke" vrijeđaju ničijih svetinja. Svakom odnosno muslimane, pa su „formirani svoje, pa mirna Bosna. na koranskoj pomračenosti mozgova." Nije mi namjera, da opravdavam uva­ žene poslanike kao što su:gg.dr. Spaho, Korkut i Ljuba Jovanović, koje g. BoŽanov naziva „sinovima mraka". To nije potrebno, jer su napadnuti samo stoga, što se ne slažu sa nacrtom Primamo s informirane strane: ustava koji očito ima namjeru hege­ Ima dvije tri nedjelje, kako se je monije i supremacije jednog plemena počelo u Sarajevu raditi o osnutku nad drugim i jer je jasno i jednom jedne velike (mljekarske zadruge, u laiku čemu vodi demokratsko-radikoju bi stupili svi.saraievski mljekar kalska politika kako je zamišljaju g. ri i uopće svaki građanin, koji ima predstavnici spomenutih stranaka. Gosp. barem jednir kravu. Božanovu ne ide nikako u glavu, da Stvar je potekla od gospodarstve* može i smije iko zastupati protivno nog odsjeka zemaljske vlade, pa se može sada već reći, da je zadru* mišljenje, pa zato udara na svestrane, ga gotova stvar, jer je naišla koprcajući se kao riba u vodi, sikčući na veliko razumijevanje i većina je zmijski otrov, samo da bi protivnike onih, kojima se o njoj govorilo, za svojega mišljenja oborio i uništio. to, da se zadruga svakako osnuje Uvjeren sam da su se gospoda „sinovi i to odmah. Istina ima i takovih mraka", koje je gosp. Božanov takim koji neće nikako, dok se neki opet bombastičnim izrazima počastio slatko povode za drugima. Ali kako bilo, nasmijala glupim zaključcima g. Boža­ sigurno je da će svaki mljekar u Sa* nova, pa makar se i prijetio pri kraju rajevu stupiti' u zadrugu, čim vidi svoga člančića u kojemu veli „U tome njezin rad. leži naše oslobođenje i zato se ovo ' ' i Osnivanje mljekarske zadruge u Sarajevu. j ј ! A za čim ide zadruga? i ' ' i ; i , 1 : 1 j i i I , Ovo će biti posebna vrsta zadru* ge, to jest zapravo konzum za krave. Dakle zadruga neće skupljati mlijeko od svojih člano* va na jedno mjesto, pa ga onda pro* davati kao i do sad svojim mušte* rijama. Ona će kupovati sijeno od* mah uz kositbu i tako će ga dobiti’ za polovicu ili trećinu zimske cijene, zatim će kupovati- i sve one druge stvari iz prve ruke, i tako će joj čla* novi moći dobiti dobru i jeftinu ro* bu. Tako će ona omogućiti svim svo* jim članovima, da okruglo za jednu polovicu sadanjega troška hrane blago. Kad to izračun amo, dfođemo do uštednje od okruglo na svaku kravu 7.000 kruna godišnje. A ta će se uštednja povećati još za barem 3.000 kruna i to na taj način, što će se kod svih zadrugara uvesti ra* z u m n o h r a n je n j e, jer se sada hrane sve krave jednako, bez obzi* ra daju li 3 ili 12 litara mlijeka na dan. A to ie neoprostiva pogreška, koja ubija sve sarajevske mljekare. Ona doprinosi k skupoći hrane to* liko, da nema ni jednog mljekara u Sarajevu, koji bi i uz cijenu od 4 K po litri mlijeka izišao na račun. I ta s prištednja može računom utvr* diti, pa iznosi godišnje na kravu preko 3.000 kruna. Zadrugari će na* ime morati hraniti prema tome, ko* liko koja krava mlijeka daje. Dakle 7.000 prvo i sada 3.000 to je ravnih 10.000 kruna. Pošto u Sarajevu ima, kako se čini po popisu od 1910. go* dine, samih krava oko 1.000, to bi uštednja za tu hiljadu krava izno* sila u zadruzi sumu od 10,000.000 K na godinu. Zadruga će dakle nabavljati hra* nu za svoje članove, učiće ih, kako se mora u ova skupa vremena šted* ljivo hraniti, i onda će ići za tim. da omogući članovima, kako bi lakše nabavili više i dobroga blaga. To će joj biti vrlo važan posao. Za tim ima zemaljska vlada na pameti, da odmah uvede pri osnut* ku zadruge i osiguranje svega blaga. Procenat bi bio IVz do 2, pa bi si tako za kravu, koja vrijedi 10 hiljada kruna, uplatilo godišnje pre* mije 150—200 kruna, i član se zadru* ge ne bi morao nikad bojati da će mu krava propasti. Jer čim bi mu propala, dobio bi odmah iz osigur* nog fonda 10.000 kruna. Još je jedna stvar važna što se tiče samog držanja blaga. Svaki mljekar ima teladi, steonih i starih krava, što mu sve ljeti badava ћта* nu troši u staji. To bi blago zadru* Briand o rusko₽poljskom »porazu* ga zajedno sve skupa pokupila i on* I ma. Iz Varšave javljaju: »Kurir Po* da ga istjerala gdje god na planinu I renji« donosi intervju svog pariš* kog dopisnika a ministrom pred* da, se hrani i razvija u Božijoj priro* di. A i time bi se mogo uštediio, i sjednite om Briandom, koji je dao o* to oko 500.000 kruna, ako se uzme duška evom zadovoljstvu što je Po jska ruskim mirom postigla po* da od svega sarajevskog blaga ima toga suvišnoga. Tom bi se svotom voljne granice, usljcd čega postaje važan faktor za slučaj kakvih ne* moglo sve blago u Sarajevu osigura* ti sa 37a%. Mira na latoku. Za držnje prema Onda će zadruga morati otvoriti Rusiji još je uvijek odlučan mome* vlastitumljekaruu Sarajevu, nat da sovjeti ne priznaju dugova prijašnjih vlada. Možda će Poljskoj u kojoj će prodavati svoje suvišno uspjeti da u tora pitanju posreduje i kupljena mlijeko, onda nabavlje* no maslo i sir, te jaja, kako je to između Francuske i Rusije. Američka bojazan pred ratnim običaj po naprednom svijetu. Iz to* ga će ona izbijati troškove oko up* zapletajima. Iz Washingtona se ja* vlja: Ustručavanje japanske komo* rave, te zadrugari neće morati ništa re. da se smanji mornaričko naoru* u to ime doprinositi. žavanje, učinilo je duboki utisak u A sama će uprava biti najsolidni* Wa^&gtonu. Senator Borah izjavio ja, te će imati jednog upravitelja, je sa ovu vijest u senatu: »Ja sam blagajnika i poslovođu, zatim piša* potpuno siguran, da će ako ne dođe re te i momke koji će raditi oko na* do sporazuma između velikih drža* bave i razdiobe krme. va u pogledu mornarice, to voditi do Zadruga će dakle biti jedno veli* rata. To je tako sigurno, kao što noć ko poduzeće, koje će raditi s veli* rfijedi dan. Ja ću učiniti sve napo* kim kapitalom i prometom, pa će za re. da dođe do eporazuma u pitanju to morati uzimati i kredit. aaoružavanja«. Koliki će biti udjeli, odrediće se Emil Fejsd o mezopotamskom pi* na osnivalačkoj skupštini. Svakako tanju. Emir Fejsal, koji se momen# će se gledati, da članovi uplate što taino nalazi u Engleskoj, dao je »Dak je moguće više za narudžbe sijena, Expressu« ove interesantne izja* da ga onda i dobiju u najjeftinije ve: Potpuno sam sporazuman sa o* vrijeme, a istodobno će se za tu svr* ndm dijelom britskog javnog misije* hu upotrebiti i kredit. nj a, koje veli da u Mezopotamiji Ovo je samo kratak prikaz rada jednom već treba uspostaviti pore* zadruge a pravi će njezin rad biti dak doličan žrtvama vojnika i no* vrlo opširan i mnogostran. vaca. Moja misija je, da saveznike Da će vodstvo zadruge paziti i na uvjerim, da je došlo vrijeme za is* dobrotu mlijeka kod članova, o to* punjenje onih uslova koje sam sta* me ne treba voditi brige. To će mu vio glede ulaska u svjetski rat. E* biti jedan od najvažnijih poslova. mir veli, da je u stanju u cijeloj Me* Ovom bi se zadrugom postiglo zopotamiji uspostaviti vladu, koja mnogo u opskrbi grada Sarajeva do* će biti u stanju da upravlja zemljom brim mlijekom i mliječnim produk* ii a zadovoljstvo cijelog naroda, ko* tima. Ali s tim je istom počeo rad ji se tamo nalazL On hoće arapsku zemaljske vlade u ovoj važnoj ak* vladu potpomognutu od Engleza 1 čiji i još će trebati uložiti mnogo osnovanu na ustavnim principima. muke i rada, dok se to pitanje pri* Konvencija između Poljske i Ru­ vede kraju. munjske. Prema pisanju »Petit Parisiena" konvencija između Rumunije i Poljske, koja se sada sprema, izgle­ da da je cilj ugovor 0 vojnom i poli­ tičkom savezu. Međutim to nije u saglasnosti s Malom Antantom. PoljskoIme »Jugoslavija« i demokrati. rumunjski ugovor izgleda da neće biti Oko prvog člana ustava je bilo že* punovječan, ako Francuska i Engleska stokog natezanja u demokratskoj ne budu htjele zagarantovati njihove stranci. Mjesni odbor te stranke u granice. Zagrebu poslao je predsjedniku Mala antanta Poljska i Rumunj­ stranke u Beograd depešu, u kojoj ska. »Daily Telegraph« od 18. 0. mj. zahtijeva, da prvi član ima glasiti ima dopis iz Pariza o Maloj Antanti. ovako: »Jugoslavija jest ustav* । Čehoslovačka i Jugoslavija zaključile na., parlamentarna i nasljedna kra* i su savez prošlog avgusta protiv restaIjevina«. Za ime Jugoslavija izgleda, • uracije Habsburgovaca, dok »u Poljda je bifia. većina demokratskih po* I ska i Rumunija stvorile odbranu od slanika, ali pošto su radikali od toga i boljševika. Francuska diplomacija sada pravili pitanje kabinetske krize, de* ; radi, da ove dvije grupe približi radi mokrati su — popustili i tako je u , odbrane od njemačke i boljševičke specijalnoj debati izglasano ime i opasnosti. Poljski ministar Sapieha i - Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slove* maršal Pilsudski boraveći u Parizu iznača. U kakvoj manjoj partiji bi o* • razili su se povoljno u tom smislu, vako načelno razilaženje dovelo do j Ideja Beneša bila le da uvjeri Poljsku istupanja ili raspuštan ja Mjesnog ’ i Rumuniju 0 potrebi da se pridruže Odbora, ali u demokratskoj stranci, Čeboslovačkoj i Jugoslaviji, vjerovatno koja je vrlo elastična, ostaće valjda i će sada u tome uspjeti. sve po starom. Talijansko nacijonalno udruže* Amerika o Evropi Današnji A* [ nje. U Rimu je obrazovano nacionalmerikanac nije više nacionalan, nije I no udruženje za Dalmaciju sa sjedištem ni Amerikanac sa svojim lokalnim - u Rimu, koje će imati svoje odbore u patriotizmom, on je svjetski građa* ' raznim gradovima Italije i inostranstvu. nin. Takim bi on htio, kako u »J. L.« Ovome udruženju biće zadatak da propiše, da učini i Evropejca. A kak* i pagira italijanstvo Dalmacije i da zave on pojmove ima o Evropejcima? i štiti prava Italijana, koji su ostali pod Za Nijemce je znao, da su radin na* I Jugoslavijom. rod; zna o njima još, da su dali Produljenje opsadnog stanja e učenjaka, zna za frankfurtske koba* : Poljskoj. Iz Londona javljaju: Polj* sice i za Hamburg—Amerika liniju, i ski ministar unutrašnjih poslova iz* da, još i dobra piva imaju. Rus je I javio je, da će opsadne stanje u za Amerikanca naivan stvor s du* Poljskoj biti produljeno do mjeseca goro kosom, koji je pred carem pa* ‘ maja, radi revolucionarnog držanja dao na trbuh, imao podmitljive či* ! širokih pučkih masa. novnike, te je znao fabricirati nit* Pregovori u Rigi su po vijesti »Ti* roglicerinske bombe u političke svr* mesa« iz Rige još uvijek na mrtvoj he. Talijan je za njega bijedno če* tački, jer se Rusi još uvijek ustru* ljade, koje se prehranjuje makaro* i čavaju, da prime poljske zahtjeve nima mjesto da jede beefsteak. Ta* ! glede odštete. Ipak se ne može rc* lijan ima Rim i Veneciju... Englezi: ći, da je mir u opasnosti. Glavna lordovi, velika mornarica, London, : tačka pregovora je uz pitanje zlata veoma simpatična zemlja, ali dosta pitanje voznog materijala. Poljaci zaostala... Francuz: govori lijepim traže 500 lokomotiva ili njihovu vri* jezikom ali ne zna engleski, Pariz, jednoet □ zlatnim rublima, dok im divne djevojke, lude zabave... Tur* sovjeti nude samo 300 ali sa nekim ska: harem... Grčka: lopovi. Špani* ograničenjima u pogledu plaćanja. ja: uopće ne ulazi u obzir... Napokon sovjetski predstavnici ne* Sreća još, što nije do njeg dopr* će da pristanu na ugovor glede iz* la ona naša kobna: tri Slavena pet mjene zarobljenika, ako se rok pri* mišljenja. i mirja ne produlji za daljnih ftest ae* djelja. Politički pregled Malo odgovora g. б. Božam. mora izvršiti protiv volje Korkuta, Korošca, Radića, Ljube Jovanovića i nji­ hovog protektora Stojana Protića". Namjera mi je da g. Božanovu po­ ručim, da je daleko zabrazdio, kad se usudio nazvati nekoje muslimanske poslanike, da su se formirali na »ko­ ranskoj pomračenosti mozgova«, isti­ čući pri tom »nekulturu« Osmanlija i zapaljenje Aieksandrijske knjižnice to­ bože po sultanu Omar«. Da, g. Božanov je silno zabrazdio i dokazao potpuno nepoznavanje historije, osobito islamskih oaroda, koja je za njega nepoznata kao »španska sela". Božanov se eto javno usuđuje trditi, da Kuran (a. š.) formira „pomračenost mozgova", udario je dakle u diple, kojim vrijeđa ono, što je svakome mu­ slimanu sveto i uzvišeno, a to je „Ku­ ran" (a. š.). Božanove, poručujem Ti, da se ne uplićLš u ono što nikako ne razumiješ, jer sam uvjeren, kad bi Ti poznavao one uzvišene i božanske nazore i misli, što ih Kuran (a. Š.) svojim sljedbeni­ cima propisuje, kad bi poznavao istinu, svjetlo i ljubav koju Kuran (a. š.) nalaže, sigurno bi sam uskliknuo, da je pomračen Tvoj, a ne Korkutov mozak, pa Ti ne bi smetala „čalma odže Korkuta", jer bi vidio, da ona predstavlja simbol ljubavi, sloge, širokogrudnosti* snošljivosti i t. d. Ali g. Božanov toga ne će, njemu je samo volja da se nabacuje blatom na onu vjeru koja imade preko 400 milijona pristaša i koja je brojnija od svih kršćanskih vjera. Božanov ne će da zna ni za to, koliko su muka pretrpili islamski narodi od kršćanskih naroda. On ne će da vodi i čuje gro­ zote španjolske inkvizicije, kršćanskih i drugih vjerskih ratova, što su ih kršćanske nzrodi vodili protiv Islama, koji je u to vrijeme bio žarište kulture i prosvjete, od koje su i kršćanski narodi imali veliku korist te da su baš u to vrijepie islamski narodi bili utemeljači njnogih snanosti, koje su u Evropi bile skoro u povoju ili se za njih nije nikako ni znalo. Da, g. Božanov ne će đa Čita po­ vijest i razvitak Islama i islamskih naroda, pa da se uvjeri o svim ovim tvrdnjama; njemu je dosta samo da podvaljuje sa historijskim lažima i da. obmanjuje svoju čitalačku pudliku sa „pomračenim koranskim aozgo- Фграна — SLsne 3 ВПјгШ. I i j I ‘ ; : . ; | i j • ; * | ; 1 ' • { I i i �Domaće vijesti. Narodni poslanici. Gg. Sadović, Đr. Hadžikadić i Korkut otputovali su jučer u Beograd, da u ustavnom odboru zamijene gg. dra Hrasnicu. Vilovica i Kurbegovića. Njima će se pridružiti u Zepču i nar. poslanik g. D. Omerović. Sjednica v. m. saborskog odbora. Zadnja tri dana održane su sjednice saborskog odbora i na njima riješe­ ni su tekući poslovi. Službeno iz »Nar. Jod.«. Mini* starstvo unutrašnjih djela opozvalo je premještaj poetičkog pristava II. razreda Hasiba Hadžića kod kotar­ skog ureda u Gračanici kotrskom u* redu u Prnjavor, te ga i nadalje os* tavilo na dužnosti kod kotarskog u* reda u Gračanici. Ministarstvo prosvjete unapredilo »e Sejfulah ef. Prohića profesora i mudcrisa šerijatske sudačke škole u Sarajevu u VII. činovni razred. Zemaljska Mada za Bosnu i Her* cegovimu imenovala je dosadašnjeg namjesnog učitelja Muhamed ef. Pašića pravim učiteljem u IX. čin. razredu na šerijatskoj gimnaziji u Sarajevu. »Merhametova« glavna skupština ie odgođena na 25. ov. mj. Riješe nje pitanja kaldrmije Tr­ govačko udruženje za gr.id Sarajevo na osnovu pregovori sa predstavni­ cima gradske općine i privrednih kru­ gova i trgovačko obrtničke komore iz­ daj« u predmetu kaldrmije ovaj ktnunike: U pogledu kaldrmije postignut je s općino« potpuni sporazum. Op­ ćina je odustala od zahtjeva popisiva­ nja robe na slagalištu. Do sada upla­ ćena diferencija na kaldrmiji povratića se strankama po svoj prilici prtko sekretarijata trgovačkog udruženja. Kaldrmija će se obračunavati od čiste bruto-težine uz najmanju pristojbu od 1 krune- Od kaldrmije su oslobođena štamparska djela i novine, a materijal za novogradnju uz molbu će se opro­ stiti. U eamom cijeniku izmijenjene su neke stavke, koje daju općini moguć­ nost regresije ia ustupke. Novi tarif stupio je na snagu 18. •. mi- te od danas mogu trgovci iz­ voziti svoju robu bez ikakvih smetnja i pridonošenja dokaza, da su platili kaldrmiju. »Jedan pokušaj«. U našem 253. broju smo pod naslovom »Jedan po* kušaj« iznijeli, kako sc pokušate o* teti g. M. Ćurci ću i posljednji nje* gov izvor zarade, njegov vlastiti dućan, u koji je htio da silom useli neki Isailo Stojanovać. »Srpska Riječ« u broju od 16. ov. mje. na* pada nas radi te opravdane odbrane g. Ćurčića i kaže, da bi se stotinu sarajevskih »gazdi« promijenilo sa stanjem g. Ćurčića. Da se ova stvar riješi jedanput, mi predlažemo, da se g. Stojanoviću uruči za tvor e= u a magaza g. G. Jeftanovića koja od vajkada stoji neupotrijebljena. S tim bi bile sve strane zadovoljne, a sigurno i g. Jeftanović, pošto zna* mo, da bi se s njegovim stanjem ra­ do promijenile ne stotinu, nego sve sarajevske gazde. Dobrovoljni prilog za Musliman* sku sirotinju kotara Trebinjskog. Muslimani iz Cikaga u Americi sa* kupili su svotu od 101.000 K za siro­ mašne muslimane grada Trebinja i sela Korjenici i Brdine. Po 25 dola* ra darovali su: gg: Omcr Rcsulo* vić, Osmsn Ćatović, Zaim Sadović, po 15 dolara: Osman Fctahagić, Husnija Fetahagić, Lutvija Volić, Asim Ćatović; po 10 dolara: Smajo Broj 257 — „ПРАВДА* — „PRAVDA" Strana 4 — Страна Kravić, Ahmet Kravić, Mehmcd Capin, Hasan Ramić, Mehmcd Der* voz, Mustsf Ćerimagić, Sadik Kabil, Sulejman Riđušić, Osan Riđušić, Osman Riđušić, Husein Pirić, Hus* ni ja ćatović. Avdo Šaran, Hasan Šaran, gospođa M. Volić, Salih Per* van, Ibrahim Baraković, Salih Aleš* ković, Ajdin Busuldžić, Šukrija Bu­ suladžić, Đžafer Gahjatović, Šukri* ja Selimović, Husein Dupanović; po 7 dolara: Ibrahim Robović; po 5 do* lara: Osman Ćapin, Asim Resulo* vić, Halid Pi vodič, Jusuf Gali jato* vić, Asim Budalica, Mahmut Gali* jatović, Ragib Karamehmedović, Husein Serdarević, Ibrahim Nikon* tović, Husein Omeragić, Sulejman Busuladžić. Hamdija Kapetanović, Bcćir Ramić. Derviš Berhamović, Ahmet Busuldžić. Šaćir Ćamo, Mu# san Tičić, Mehmcd Zupčević, Zahir Spahović, Sabit Busuladžić, Begler ćerimagić, Mehmcd Kapetanović, Sabit Šchović, Hamad Demirović, lb* rabim Omerćaić. Mustafa Riđušić, Maho Hadžismailović, Hasan Ha* džismailović, Alija Habul, Sadik Vi* đen. gđa Vladislava Jesv Viđen, Jusuf Habeš, Nazif Pošković, Dža* no Tanović, Alija Tanović, Arif Ta# nović Agov, Aihmet Selimović, Ju­ suf Habib, Nasuf šehović, Zajim Hasanbegović, Hamid Bilalović, Scj* do Busuladžić, Mustafa Terzić, Na# zif Kapicić, Bajro Bašić, Nasuf Ja* ganjac. Abid Karadža, Zejnil Ta* nović, Smajo Tanović, Agan Kam* ber. Abdurahman Serdaković, Mu­ stafa Bučuk, Zajim Spahović, Meh­ med Gatačkić, Murat Kapić. Sulej* man Lipovača. Halil Ramić, Hamza šaran: po 3 dinara: Adem Sžanko# vić, gđa Matilda Zupčević, Musta­ fa Dckanović, Husein Osmanagić, Arif Mustedanagić, Husein Ahmet, po 2 dolara: Hasan Fazlinović, Haj# ro Košarić, Nczir Tanović, Omer Vilogorac, Bešir Pašić. Hamza Ja* ganjac, Husein Ovčina, Rašid H. Tanović, HaCil Zulfikar, Omer Ba# kić, Osman Hadžimesić, Murat Beg Bcširević, Smajo Baraković, Rama* dan Zeki: po 1 dolar: Salih Arne.u* tović, gđa Mine Busuladžić, Sulej­ man Bešić, Ahmet Muječić. Trebinjski se muslimani plemeni* tim darovaocima najdublje zahva* Ijuje, a mi nadodajemo: Dao Bog, pa se i drugi svjesni rodoljubi u njih ugledali! Bajretov glasniL Zabava. Pododbor u E. Dudici odr­ žao je vrlo uspješnu zabavu, dana 5. februara t g. sa čistim prihodom od K 13.351. Ovu zabavu nije nikako posjetio naš stariji svijet, što treba da se osudiDar u naravi. Gosp. Fejzulah Čavkić, školski upravitelj u B. Krupi, poklonio je knjižnici Gajretova kon­ vikta u Bihaću 93 komada knjiga, na čemu mu Gajretov odbor javno pri­ znanje i blagodarnost izriče. Dobrovoljni prilozi. Gajretovoj npravi stigli su ovi dobrovoljni pri­ lozi: Podobor B. Dubica poslao je od održane zabave 13.351; Jahja ef. Delić, šer. sudac Bihać, poslao je K 1.550, koju svotu je sak upi la gos poda Katić u svatovima gosp. Dane Ćubelića; Jasim Rapić Prijedor, po­ slao je upravi K 280; Ahmed ef.Sehić, šer. sudac B. Krupa, položio je Gajretu K 70 dobrovoljnog priloga; Pod­ odbor Gračanica, poslao je upravi K 3.000; Idrahim ef. Gojačić, šer. supac Kladanj, poslao je članarina i pri­ loga K 212; Pododbor Kulen Vakuf sakupio Je i poslao dobrovoljnih pri­ loga K 438; Salih Arpadžić Mostar, sakupio je na ženskom mevludu kod Abdage Kuludera među hanumama svotu od K 2.407; Ibrahim Begić Koraj, poslao je upravi Gajreta dobro­ voljnih priloga i članarina K 1.022. Gajretov glavni Odbor kako sa­ kupljačima, tako i darovateljima izriče svoju hvalu i priznanje na zauzimanju za Gajret, л osobito javnim putem blagodati našim sestrama u Mostaru, što su i one počele uviđati potrebu Gajreta, te dao Bog, pa se u njih ugledale i sve druge naše sestre u Kraljevstvu. Hgenturna i homisionalna poilaunics Sulejman Mulić, Zagreb. Kupuje i uzima u komisiju ovčije. kozije kože, suhe šljive, stari bakar i sve zemaljske proizvode. Posreduje za nabavu gotove kože, donova, te* letine, kravine i t. d. i svega posto* larskog pribora. Daje informacije u svim trgovačkim poslovima u Jugo* slaviji, Čeboslovačkoj i Njemačkoj Austriji. Kod raznih upita priložiti marku za odgovor. Brzojavna adre­ sa: Sulejman Mulić, Zagreb. Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Stresmajerova ul. br. 3 Telefon 311 Trgovina medikamenata, drafvijaktii 1 kemičkih prolavoda, reba •< zavoja 1 kirurg. Instrument, » fotografskih aparata I >«tr«bltiM. Vr­ liki Izbor inoaamakih taluna, par rije, kozmetičkih patrebitina I apoavl Skladište svih mineralnih vada I r. i. Miševi, štakori, stjenice i žohari i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ jebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih miševa K 12‘—, za štakore i miševe K 12.—, za žohare ruse i Švabe K 20.—. — Osobito jaka tinkturaza stjenice K 12 —. Za moljce po K 10.—, prašak za buhe po K 10'— i K 20'—, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 5’— i 12—, Mast za uši na blagu K 5'— i 12’—, Prašak proti mrava K 10.—, Mast proti svrabu K 14.—. Razašilje pouzećem Zavod za eksport M. JOnker, Zagreb br. 16. Petrinjska ul. br. 3. Зда' Mjesni zastupnici traže se! ? PAPIRNICA * I H.AMDIJE KOPČIĆA t preporučuje svoje bogato stovarište 0 svih vrsta papira, kancalarijskog i j školskog pribora. — Naručbe ne J obavljaju brzo i točno. 4» * 4 > Cijene umjerene. o Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 j дл л ад /л a a л д a t аааалжо. 1 POLICIJSKA DIREKCIJA ZA BOSNU I HERCEGOVINU. Br. 5946/21. Sarajevo, 1 7 /IL 1921. Natječaj. Policijskoj direkciji u Sarajevu po­ treban je veći broj straŽara i policij­ skih agenata. Za ovu slažbu dolaze u obzir lica, koja su podanici Kraljevine Srba, Hr­ vata i Slovenaca, fizički potpuno sposobaa, te raspolažu nužnom spremo«. Uvjeti sa etražare su slijedeći: 1. Da su navršili 24. a ne prekoračili 36. godinu, da su odslužili svoj rok u kadru, te nisu eženjeni; 2. Da nisu sudski kažnjeni, te da su bili besprikornog moralnog i poli­ tičkog ponašanja; 3. Da umiju dobro čitati i pisati la­ tinicom i ćirilicom, te da su svršili barem cijelu esnovnu školu. Prednost ка stražarsku službu imaju ona lica, koja su u vojsci imala čin podoficira, ili keja se iskažu boljom školskom spremom. Uvjeti za agente isti, što i za stra­ ža re. Za neposredno stupanje u agentsku službu potrebno je barem 4 razreda koje srednje škole. Prednost imada i ovđe ista lica, ko­ ja зп navedena kod stražara, nadalje oni koji vladaju potpuno jednim ili više stranih jezika ili koji su bili u sličnoj službi najmanje kroz godinu dana. Svojem rukem u oba pisma napi­ sane molbo sa slijedećim prilozima, (sve prema propisu biljegovane): Kr­ štenicu ili rodni list, domovnicu, škol­ ske svjedočbe i vojničke dokumente u originalu treba poslati ili lično pre­ dati najdalje do konca marta o. g. po­ licijskoj direkciji. Mjesečna beriva ledičnih polio, stražara: »ajmanje...........................K 1763 33 najviše ....... K 1880.-— isti imaju u naravi stan kao i odjeću i obuću. Mjesečna berrva iedičn i b p oli c. agenata: najmanje ...... K 1896-66 najviše............................... K 2096.66 Policijski direktor: Ž e g a r a c, v. r. Israel FrSnhEh Senfa (Bačha) fabrika svijeća, мрппа za pranje, miri­ savog sapuna i parfumerija. Osnovana g. 1878. Рг«р»гн4аје trgovcima i potrošačkim »drag** mu ad najjeinostavnijih do najfinijih mirisavib вауава izrađenih od najiišćeg materijala. Naratbs i dopis* moli slati na: Glavn«g >a«tupnika MOISE 1 ROMANO Sarajevo, Aleksandrova 33. Prodaje se kuća sa 2 sobe, magazom i bostanom u Sumbul mahali, Kreštalica ulica br. 5. Tko želi istu kuću kupiti neka se javi kod Neairage Sakića u Begovoj džamiji u Sarajevu. Елз£кга1вхапвзз««В№Ж0впз&ВЕааап«аавжваЕ12ЕЛХзвам««кпваввивв«1нп1ввгмшмвав«авкшсивнваваат««аЕав*тввнн^^ Muslimanslia trgovačka i obrtnička banka za Basnu i Нвгседавши (d. 1) u Sarajevu Dionička glavnica K 10,000.000 — Podružnice --u —-------Brodu i 0os. JMovom ---------------------------------------------------------------------------------------*— Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije. — Obavlja sve mjenjiČne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje' sve vrsti robe, ^=====================================^^ a poglavito sve Životne namirnice. =================u==================n=======^^ Glavno zastupstvo za osiguravajuće društvo ^HERCEG-BOSNA“. HancElarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajepo. - Interurban telefon: Zli urednik/ Ibrahim Muhić, Vlggnik; Centrilni Odbor J. M. O. Štamparija Daulei & A. Кајоа, Saridđv^ � https://kolekcije.nub.ba/files/original/1a70884b82d7ec8005c58bc13b3816d1.pdf 2dea8e48e3e71c3f9ed86b1abc31a666 PDF Text Text pn AVDA ГЛ> ^Г1ЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 21 (259) pojedini broj К Д — Ulazi subotom, utorkom i Četvrtkom. Uređuje redakcionl odbor. Pretplata: godišnje K 180.—, na pola godine K (u Sarajevu): za našu državu godišnje K 200.— ; za ino­ zemstvo K 2W —. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. Čekovni račun pošL štedionice 1119. Sarajevo, Četvrtak 24. februara 1921. (15. Džem-ahar 1339.) Govor nar. poslanika Fehima Hurbegovića, USTAVNOM ODBORU prilikom -ELNE DEBATE O VLADINOM NACRTU USTAVA. Gospodo, Jugoslaveska musliman* ska organizacija predlažući svoj na* crt Ustava i pri izradi toga nacrta uzela je za podlogu vladin nacrt, laj se nacrt u mnogo čemu ne ala* že i razilazi u stvari od vladinog na* crta Ustava. Najglavnija je razlika, što mi stojimo na stanovištu pokra* jinskih autonomija ili pokrajinskih samouprava, dočim vladin nacrt Ustava stoji na stanovištu oblasnih samouprava. Gospodo, da se ražu* mijemo! Kad smo stali na stanovis* te pokrajinskih autonomija, ili ako hoćete, kako sam rekao na stano* vistu pokrajinskih samouprava, mi s time nismo mislili, da tangiramo državno jedinstvo. Mi nismo mislili na uređenje naše države u federa* tivnom pravcu. Da ovo razjasnim, moram da se u nekoliko osvrnem na postanak države Kraljevine Sr* ba, Hrvata i Slovenaca. Gospodo, poznato Vam je, da država može postati izvornim, originalnim nači* nom, ili izvedenim načinom. Ako država postane na izvorni original* ni način, onda do te države dola* zimo tako, da se jedan narod stalno nastani na teritoriji, da se organizu* je, da organizuje svoju vlast, gdje od prije nije bilo nikakve države, ili da otkinuvši se od druge države or* ganizuje svoju vlast, i preuzme pot* •punu suverenu vlast u svoje ruke. Pitanje je sada, da š je Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca postalo na ovaj način, t. j. da li je postalo fak* tičn m načinom? Ja držim, da nije. Naša je država postala izvedenim načinom. Kraljevina Srbija odvojiv* ši se od Turske, preuzevši samo* stalnu vlast, postala jc na originalni način. Isto tako država Srba, Hrva* ta i Slovenaca propašću Austro*U* garske postala je na ovaj faktički i izvedeni način. I ko je onda organi* zovao, ko je preuzeo vlast u svoje ruke? Organizovalli i preuzeli su je narodi, koji su bili nastanjeni na te* ritoriji Austrijske monarhije, a za naš dio naroda preuzelo je Narodno Vijeće u Zagrebu. To Narodno Vi* jećc izvršivalo je sve funkcije dr* žavne vlasti i tako je zaista posto* jala država Srba, Hrvata i Slovena* ca. Ono je bilo suvereno. Do toga vremena još nije bilo stvoreno Kra* !!jevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca. Pitam ja, kad je ono stvoreno? Stvoreno je tek 1. decembra 1918. godine, kad je Narodno Vijeće iz Zagreba preko svoje delegacije up* ravilo adresu na Njegovo Kraljev* sko Visočanstvo Regenta, koji je na tu adresu odgovorio svojim odgo* vorom. Tada smo mi, zaista, došli do Kraljevstva Srba, Hrvata i Slo* venaca. Šta je tu sada stalno stvore* no i Što postalo definitivno? Tu je stvorena jedinstvena država, koja je dobila ime Kraljevstvo Srba, Hr* vata i Slovenaca. Ta je država do* bila svoje vanjsko ime, svoju for* mu, naime ta je država postala mo* narhistična, postala je monarhija pod dinastijom Karađorđevića. Ovo ie pitanje tim danom konačno rije* šeno i to je danas i za moju stran* ku neprijeporno; mi o tome ne dis* kutujemo. Šta je ostalo neriješeno. Ostalo je u provizorij umu unutraš* nje uređenje države. Provizorij um je ostao sve dotle, dokle se ne sa* izovo Ustavotvorna Skupština. I za* ista, mi taj provizorij um u našoj dr* na. žavi sve do današnjeg dana ima* mo. Jer da to nemamo, ne bi imali posebnu vladu u Bosni, ne bi imali posebnu vladu u Dalmaciji, poseb* nu vladu u Ljubljani, Zagrebu i t. d. Pitanje je sada: da li se može kod totga govoriti o federaciji. Ja mislim, gospodo, da ne može, jer kad uz* memo, da je federacija takvo držav* no uređenje, gdje se ujedinjuju dvi* je ili više država, od kojih pojedi* ni dijelovi ostaju država, ali iznad tih dijelova postoji drugi organizam, da po vlastitom pravu iz vršuje ne* ke najvažnije državne funkcije za svoje članove i da to sve sprovodi svojom vlasti, onda toga kod nas nema. Vidite, kod federacije pita* nje je o više država i tu nastaje jed* na viša vlast, ali ipak pojedinim dr* žavama ostaje nekakva kompeten* čija, što znači, da one za one dije* love svoga uređenja izvršuju zako* nodavstvo, legislativu, samostalnu po vlastitom pravu Pitanje je, da li toga ima kod autondmije ili kod provincijalnog uređenja države. Ne* ma, jer ako se hoće provincijalno uređenje naše države, onda tu ne dolaze nikakvi faktori, koji vode pre* govore, nego jedino narod sa svo* jim predstavništvom i Kraljem ima da odluči, na koji će način najbolje da organizuje državu unutra. Tu sa* mo dolazi u pitanje, koliko i kakva kompetencija ima da se da pokra* finskoj samoupravi pokrajinskim autonomijama, da li ćc te aut ono* mije vršiti tu kompetenciju de jure proprio — po svome vlastitom pra* vu — ili će vršiti; de jure delegate - koliko im dozvoli Ustav, t. j. ko* liko tu kompetenciju daje samo Predstavništvo. Kad mi zastupamo ovakvo sta* novište, da u pokrajinama, koje mi zamišljamo, državna vlast ne vrši kompetenciju »de jure proprio«, ne* go de jure delegate, onda mislim, da se ovdje ne može govoriti o slože* noj državi, onda mislim, da ovo na* še stanovište ne dolazi u protivnost s državnim stanovištem. Gospodo, mi držimo, da je auto* nomno uređenje naše države s po* krajinama, sa pokrafinskim samo* upravama, a prema današnjim prili* kama najzgodnije. Jer kako vidite, mi se poglavito razilazimo glede o* bima tih pokrajina, a osim toga i glede te delegirane prenesene kom* petencije, naime, kolika će se ta kompetencija dati. Gospodin Voja Marinković je rekao neki dan: »Mi nismo centra* liste, mi smo ga morali tako brani* ti, jer smo se tako nazvali. Mi smo unitariste. Mi ne pravimo pitanje o širini prava, ako ona nemaju svoje posbne tendencije« i spomenuo je, kako je Srbija dobila najprije auto* nomiju od Turske, a onda se odcje* pi^. • j V Ali, gospodo, ja znam dobro pri* like u Turskoj. Nalazio sam se u tim prilikama tamo, a naročito prije 1912. godine i znadem, da su u Tur* skoj najviše narodnosti tražile te autonomije, taj muhtarijet. Zašto? Zato, jer je Turska bila sastav* Ijena. jer jc na turskoj državnoj teritoriji bilo nastanjeno više na* roda, koji su imali centrifugalnu težnju i tu je trebao samo prvi tc* mclj, pa makar sa malom autono* mijom, pa da se ti narodi otrgnu od ■ I ! ■ i , | Turske. Ali, gospodo, to kod nas nije i ne može biti, jer mi smo ov* dje slobodni. Jer mi smo jedan na* rod. Moram da istaknem, da mi iMuslimani stojimo na stanovištu narodnog jedinstva Srba, Hrvata i Slovenaca i da mi svaku plemensku borbu odbijamo. Kad smo mi jedan narod, pitam, da li može biti kod nas kakvih centrifugalnih težnji i od koga? Meni izgleda, gospodo, da vladine stranke, zastupajući taj vla* din centralizam i unitarizam, najvU šc se boje ovih tendencija. Ja ću biti iskren. /Meni izgleda, da je naj* veća bojazan, ako bi se dobile te veće pokrajine, da bi onda Hrvati obzirom na svoju istoriju, obzirom na svoju prošlost i narodne tradi* čije nastojali, da stvore zasebnu jednu samostalnu državu i da bi ta* ko došlo db Stoga, da zahtijevaju odcijepljen je, a isto tako i Slovenci. Iza toga postoji bojazan za Make* doniju (Dobacivanje). Molim, tre* ba da znate, da u Makedoniji ima dosta Aibaneza i da mi imamo Al* baniju kao susjednu državu i da po* stoji bojazan, da Albanezi ne bi i* mali svojih centrifugalnih težnji pre* ma Albaniji. Ja držim, da te centri* fugalne težnje ne može biti, i kad bi se neki pojedini slučajevi poja* vili, da se lako mogu goniti. Ja dr* žim, da Hrvat bez Srbina ne može živjeti, da Hrvatska država na da* našnjoj teritoriji sama za sebe bez Srbije ne može postojati. Ja ne znam kakvog bi interesa Slovenci imali, da se odcijepe i kome da se priključe. Gospodo, mi imamo svo* je narodne manjine; na našoj dr* žavnoj teritoriji mi imamo i Tura* ka po nacionalnosti, imamo i Alba* neza, imamo, a ja ih dobro poznajem znam od prilike mjesta, gdje ima pravih Turkuša. Oni su toliko uda* rjeni od svojih saplemenika. da oni više nemaju nikakvog izgleda, da bi kakva težnja prama vani imala us* pjeha. Zar nije glavno, da su zado* voljni zakonom, i da imaju ista gra* danska i politička prava kao i mi? Danas ih nemaju, pa su zato neza* dovoljni. Gospodo, g. dr. Vesnić govoreći o državnom uređenju i narodnom jedinstvu rekao je: mi, ako budemo jedinstveni i ako budemo imali u* nutrašnje jedinstvo uređenja drža* ve, mi ćemo imati i u međunarod* noj zajednici da igramo jednu veli* ku ulogu. Ja bih tome mogao još da dodam, da to nije dostatno, Tre* ba tu još drugih uvjeta. Država može naprama vani biti jaka jedi* no onda, ako jc unutra jaka, a unu* tra jedino tada može biti jaka, ako je narod zadovoljan, ako niko nije potČinjen, ako niko nije u svojim građanskim pravima zapostavljen. Gospodo moja, ja sam istakao, da mi moramo udešavati narodnom ra* spoloženju. Pri izradi našeg ustava moramo računati sa narodnim želja* ma. Mi možemo najzgodniji Ustav stilizovati i početi provodati ga, ali taj Ustav ako ne će naići kod na* roda na odobravanje, akcA ne će biti dobro primljen, nego ako će se silom morati provađati, gospodo, on*’ da taj ustav ne može nikakvog do* bra donijeti, nego samo nepovoljno* sti unutra i krize. I šta ćc biti? Do* ći ćete dotle, da naša država bude unutra slaba, a kad bude unutra sla* ba, onda će biti i naprama vani slaba. G. Vesnić je još istakao, da, po* što je narod jedan, mora i država da bude jedinstvena. Ja držim, da može biti jedinstvima država, a da Godina Ili. narod ne bude jedan. Ova se dva pojma moraju jedan od drugoga od* lučiti, razlikovati, i s toga se ne srni* jc nikada tretirati pitanje državno* ga jedinstva sa Vesnićevog glediš* ta. Ako je narod jedinstven, bolje je, a ako nije, to ne mora ni biti. Gospodo, zastupajući gledište po* krajinskih autonomija, mi držimo da su one jedino podobne, da u na* šoj državi dođemo do dobre admi* nistracije. Vi znate, da su ove sve naše pokrajine: Bosna, Hercegovi* na, Dalmacija, Hrvatska i Slavoni* ja, Makedonija, Crna Gora, Slove* nija živjele sa posebnim životom; da imaju svoje posebne tradicije, da imaju svoje posebne običaje i obi* čajno pravo, da imaju takve zako* ne, koji se ne mogu lako izjednači* ti. Sa mjeničkim pravom to bi mo* glo lako ići, sa građanskim već te* že. Ni samo nasljedno pravo ne mo* žc se kod nas brzo izjednačiti, ne može se tako brzo sjediniti. Tako je i s drugim. Kad ovo imamo pred očima, mi onda ne smijemo ni je* | dan put da se upuštamo u razgra* ničenje tih oblasti tako, da dođu u dodir jedni građani sa drugima iz suprotne oblasti. Takvi upravni od* nosi ne će biti dobri, jer jedni dru* ge ne će razumjeti. Pokrajine ova* kve kao što su danas, treba da os* tanu, dok se postupno ove razlike ne izglade. Gospodo, ova kompentencija, ko* ju Vladin nacrt Ustava daje oblas* nim samoupravama skučena je, ona nije nikakva. Upravo ja držim, da ovakva kompetencija samouprave jeste jedan teret narodu. Jer sve državne finansijc, -svi porezi, svi državni prihodi ostavljaju se cen* tralnoj vladi, dočim oblasti imaju svoje finansije, ali kakve? Nove te* rete i nametel Ne preostaje oblas* nim samoupravama ništa drugo, ne* go da one raspisuju nove namete, nove prireze, i onda da narod te samouprave na taj način uzdržava. A šta dobivaju samoupravne obla* sti? Dobivaju zdravlje, javne pute* ve, Šumarstvo, škole i t. d. To dr* žava odbacuje i baca narodu ва te* ret, a samo sve finansije ostavlja sebi. Da se bar tu uzelo, da centra!* na vlada za jedinstvene državne us* tanove imade posredne poreze, kao što su monopol, carina i t. d., a da se posredni porezi u okruzima dadu oblasnim samoupravama, onda bi narod pored tereta dobio bar tu mo gućnost, da svoju administraciju o* drži kao što treba. Gospodo, ni administrativa ona* kva, kakva se zamišlja po oblasnim samoupravama nije mogućna i po* dobna da bude dobra. Ja držim, da I. bi adininiktativu trebalo prepustiti I pokrajinskim samoupravama, jer a* 1 ko se administativa sva centrališe, svede na jedno, oda će ovdje biti ve* ći aparat, a manje kontrolne vlasti, biće zloupotrebe prava i nikad se ne će doći do dobre uprave. Kad bi pokrajine imale same, da ove obla* sti kontrolšu, onda bi upravni apa* rat sasvim drukčije izgledao. Gospodo, za naše narodno oslo* bođenje i ujedinjenje mogu kazati, da su Srbi, Hrvati i Slovenci pa i Muslimani kao ogranak ovoga je* dinstvenoga naroda bili, mogu re* ći ako ne svi jesni, a ono dobro ras* položeni prema ovoj našoj državi i da su je svi htjeli. I budite uvje* reni, da se pošlo pravim putem, da se nije pošlo putem šikaniranja, pu* tem zapostavljanja, to bi narodno jedinstvo i u duhovnome pogledu i u pogledu svijesti poš!o više una* i | i ! I | �Страна 2 — Siraaa prijed, a ovako je otišlo unatrag. O# vako imamo danas više razdora ne« До Što smo imali ikada priie, a to dolazi stoga, što se nije sudilo jed* nim mjerilom, što su se jedni ele­ menti pretpostavljali, a drugi zapo# stavljali. Gospodo, mnogo su se po minjale riječi, a to jc i g. Vesnić ka­ zao: Brat je mio, koje vjere bio! Jest, to je istina, aS to ne smije da ostane puka fraza, to treba da se i u svojoj sadržini potpuno izvršuje. Mi Muslimani za ove dvije godine gorko smo se razočarali u tome bratstvu. Mi smo poslije dvogodiš# njega bratstva umjesto onoga, če# mu smo se nadali, da ćemo naime u ovoj našoj narodnoj državi uži* vati sve zakonske blagodati, sva gra* danska i politička prava, — danas doživjeli bijedu i nevolju (Čuje se: Ne izgleda!) Jest, gospodine, bije# du i nevolju! Gospodo, ja ovim hoću da se os* vmem na agrarno pitanje. Mi nismo protivni rješenju kmetskih odnosa, ma da ja držim, da kmetski odnosi nisu potpuno feudalni odnosi, ali su njima slični i nesavremeni sto ga ih je trebalo riješiti Ali tu se trebalo raditi pametno i bistro, to je pitanje trebalo tretirati obzirom na socijalne i ekonomske interese naroda, a ne obzirom na partijske interese, jer jedna demokratski ure* đena država, dajući jednome bolju ekzistenciju, mora da gleda na to, da ne stvara sa druge strne proleta* rijat i bijedu. Tako se nije postupi* k> prema nama. Kod nas ima njih mnogo i mnogo, nisu tu u pitanju jedna, dvije do tri hiljade, nego ih je na desetke, pa i stotine hiljada danas, koji su baš usljed ovoga od* nosa spali na prosjački štap. Nepo# znavanje toga dovodi dotle, da se u beogradskoj »Pravdi« neki dan piše, da se kod rješavanja ovoga pitanja begovima, a time misli u opće na Muslimane« ne smije dati zemlja, pa makar je htjeli raditi. To znači, da se prosto ide za tim, da se mi deposediramo, da nas se ne da minimum za eksistenciju. Kao što rekoh, mi nismo protiv toga, da se to pitanje riješi, ali ono treba da se riješi u čitavoj državi po jednom principu, po jednome mjerilu, treba prema svima nama da se postupa, prema svima nama da se postupa jednako. (Čuje se: Tako jc!) Gospodo, Vama demokratima u* pravljam ovo: Beglučko pitanje ste Vi stvorili, jer ono nije postojalo i Vi treba da činite razliku begluka u dvoje. Ima begluka, koji su od vaj* k?da begluci. A ima ih, koji su na« stali deložiranjem kmeta. Mi ne* mamo ništa proitv toga, da se ovi što su nastali nepravednim deloži# ranjem podvrgnu reviziji. Ali onu čistu svojinu, gdje se ona ne može nazvati velikim posjedom i gdje i* ma slučajeva, da čovjek sa 17 dje* ce gubi i svoje posljednje parče zem# lje, podvrgavati agrarnoj reformi, ne znači ništa drugo, nego prosta otimačina. Ja ću Vam ovdje jednu stvar iznijeti. Na jednoj konferen* čiji demokrata u Bosni jedan uvaže« ni drug je rekao, da beglučko pita* nje ne postoji, a da postoji samo re* vizija kmetskih parnica i za dobi« vanjc seljaka da je beglučko pitanje stvoreno u partijske svrhe. (Dr Vo# ja Marinković: Nije tako!) To je tačno, i kad bi Vi gospodine Marina koviču, otišli u Bosnu i Hercegovinu i vidjeli od slučaja do slučaja, a ne po pričanju kakvog vašeg druga, kakva je tamo bijeda i ko je sve zemlje oduzeo i oteo, onda bi Vam bilo jasno, da su Vas bivši Vaši družovi iz Bosne i Hercegovine u# putili na krivi put. (Dr. Voja Ma* rinković: Ne oni. nego Vi, ko’i se protivite tome). Nemojte identifi* kovati veleposjede sa srednjim i malim posjednicima, kakvih je kod nas najviše. Ja ću Vam reći pravu istinu. U Petrovačkom kotaru po# stoji 3.600 kmetskih familija, među njima ima iedna muslimanska fami* lija u Rajnovcu, koja se zove Palić. Bila je to udovica Muslimanka sa dvoje nejake djece; ona kao slabo* umna nije mogla obrađivati posUeđ* njih godina svoje zemljište, nego ga jc obrađivao njen susjed. Poslije prevrata je on uzurpirao ova i po* sjed i udovica je sa svojom nejakom djecom ostavljena potnuno bez za# štite. Kotarski ured je bio rješio, da 259 ЛУАРДЛ« — »PRAVDA* ; I i | i ’ • ! . 1 i i i : I , i i I ; : i 1 • : j 1 j ; , I i j 1 i i j • : I i ! , I ' j . ' j I I ! i i ■ . j i ! I ' ; I i ! se njoj zemlja ima vratiti. Zemalj* ska vlada jc to isto riješila, a ovdje kod ministarstva predmet stoji go« dinu dana i po njemu se nije ništa riješilo. Ona кгераје u bijedi, a ov« dje se gospoda nadmeću. Jcako će bolje agitovati sa tim pitanjem. Da* lje kod Petrovca ima jedna familu ja. koja je došla iz Hercegovine i koja se zove Jaganjci. Oni su musli# mani i ima ih 7 kuća. Prije 23 go« dine su se naselili i uzeli su od jed* nog Muslimana od starine begluč# ki posjed, koji su obrađivah napo* lice. Ove godine su njihovi pravo« slavni komšije, bez ikakvoga prava oteli i uzurpirah njihova zemlljišta sve do kućnjega praga. Eto gospodo, za onoga vrijedi za* štita, a za ovoga ne vrijedi. Zatim se to pitanje ne rješava obzirom na socijalno ekonomske odnose ne* go prema partijskim zahtjevima i prohtjevima. Ovo nije jedan slučaj, ovakvih slučajeva ima na stotine i pravo je jedan vaš drug nazvao tu neprestanu uzurpaciju zemljišta — zelenom internacijonalom. (Juraj De metrović: 'Го je više vaša krivica nego naša) Gospodo, kad smo mi svoj glas dizali proti nepravdama, vi ste nam kazivali i izjednačivali sa antidržavnim elementima. Vi ete nam uvijek kad smo se mi tu* žili na nebratski postupak kojeg na* šeg brata — rekli: Ovo su crnožu* ti, ovo su antidržavni elementi, ovi su toliko zla počinili! Ko je učinio tolko zla? Treba samo malo bolje ispitivati i uzeti malo u ruke tajne akte kod bosanske vlade, pa viditi ko je više zla počinio, da li oni, ko* ji su dobili izvoznice ili naši ljudi. Za to se oni i ne objelodanjuju. (Dr. Voja Marinković: Da ste pred go* dinu i po dana pristali da se svrši agrarna reforma ...) To je vrlo slab izgovor, gospodine! Mi se nismo to* me protivili, a čini mi se da je onda bio ministrom dr. Vošnjak, kad su sami zemljoposjednici na njegova pitanja dali odgovor, koji je bio u skladu sa današnjim mojim razk# ganjem, ali moram da kažem, kad su predstavnici posjednika musli* mana došli, bili su izbačeni napolje. Mi tražimo, da se to pitanje riješi u čitavoj državi po jednakom princi* pu. Neka svaki ima pravo na po* sjed, a ne tako, da jedan ima deset hiljada dunuma, a drugi ništa, kao što je to kod onog čovjeka sa se* damnaestero djece. Desilo se, da mu je jedan oteo sjenokošu, a pošto nije imao pravo na to, došli su oni, kojima je bilo krivo, što ih nije za? pala pljačka i popalili su ga. Vidite, do Čega dovodi ovakvo rješavanje beglučkih pitanja. Pošto mi stojimo na stanovištu narodnog jedinstva Srba, Hrvata i Slovenaca, mi smo u našem nacrtu Ustva kao daljnju konzckvenciju usvojili i to, da se naša država zo ve: Kraljevstvo Srba. Hrvata i Slo* venaca _ Jugoslavija, te da je us* tavna i parlamentarna nasljedna monarhija. To je m-slim, u potpu# nom skladu sa načelom narodnog jedinstva. Mnogo se govori, da Ustav treba da bude što kraći. Ali gospodo, kra* tak Ustav nikad ne može biti ja* san. Ustav treba da jc takav, da unutra uniđe sve što je potrebno, a da izostane sve, što jc nepotrebno. On treba da bude jasan, da se ne može izigrati. Vladin nacrt Ustava nije potpuno jasan i može se i dade se u svakom pogledu izigrati. I tako dolazimo do toga, da se svaki dan dešavaju šikanacije, pritvori i pro# ganjanja, premda imademo i danas Ustav Kraljevine Srbije. Vidite, što se zbiva u Makedoniji! Zadnjih da* na što se zbilo, prave su grozote! Mi nemamo ništa protiv toga, da se odmetnici i zločinci progone. To nikada niamo tražili, niti ćemo tra* žiti, ali proganjajući odmetnike kla* ti i ubijati nevinu djecu i nevine žc* ne, to nije ljudski, to nije humano. to se ne može složiti sa dvadesetim vijekom. Gospodo, ja ovo ne iznosim, to su vaši drugovi meni sami kazali i rc* kli su mi, da su oni očevici toga. Sto to znači, ako se jedan odmetnik, ako se jedan zločinac ne će da po* kori zakonu? Siliti njegovu ženu ili dijete ili komšiju, da ga prisile, te ako ne će, da će ih raseliti, da će ih poslati u nove propasti, ja mislim, i ; i I I | I j • i ! i ! ■ i ‘ ’ • i , i । ; j ; j ; • ■ ‘ : ' i : ; ! i ■ • ! I i ' ' ’ i I da to ne može i ne »mije biti. Drža* va treba imati takovu snagu, da za* ista može stati na put zločincima, da ne dira u nevine žene, da ih ne ra* seljava. Gospodo, vladin nacrt Ustava is* to je nejasan i nepotpun glede ne* povredivosti stana. Tamo se kaže, noću može policajac, ako je potre* ba, ući u stan. Sto to znači? Ako je potreba, pa ako je i neophodna potreba? Znači li to, da se dopusti jednom policajcu, da on prosuđuje, kad je potreba, da može ući u stan? (Glas: Kod mene je pijani polica* jac u 11 sati ulazio noću). Mi smo tražili, da u noći može ući samo on« da, ako ga se pozove iz kuće u po« moć. Ali da se ostavlja policajcu, da on prosuđuje, da U je potrebno ili nije potrebno, to se nikako ne smi* je dopustiti. Gospodo, mi imamo i svoja vjer« ska prosvjetna pitanja, mi imamo svoju vjersku autonomiju. Ustano* ve naše vjerske autonomije nisu nikako u protimbi sa državnim in« teresima. Dapače ja mogu ustvrditi, da je ono, što je u našoj vjerskoj autonomiji, jaka podloga za izgra* divanje jake države, jer to su sve prosvjetne i humane institucije, ko* je se izdržavaju iz naših autonom* nih zaklada. Ali pored toga, što se te autonomije moraju čuvati netak* nute, mi moramo istaknuti, da te za* klade nisu u stanju, da se samo izdr* žavaju. Dosada nm je davana suh* vencija kao i pravoslavnim. Srbija je kao država izdržavala svoje sveš* tenstvo. Mi tražimo, da se onaj dio budžeta, da se onaj dio državnih iz# dataka, koji bude predviđen, da se utroši u vjerske svrhe, da se utroši preko autonomija naših. (Edbin Kri# stan: Nema država trošiti za vjer* ske stvari). Vi ne znate naših auto« nomnih statuta, pa zato tako neoz# biljno govorite. Pročitajte, pa ćete vidjeti, da imade lijepih ustanova, pa baš i po Vašem socijalističkom stajalištu. Mi tražimo, da se država pri raz? diobi ovih izdataka postavi na sta# novište proporcije i da preko vjer# skih autonomnih vlasti ove izdatke izdaje. Mi ćemo najbolje znati, ka# ko ćemo to utrošiti, kako ćemo to iskoristiti. Osim toga je za nas vrlo važno pitanje šerijatskih sudova. Ti su su« dovi kod nas danas državni sudovi i mi tražimo, da ostanu. Oni bi po« glavito imali da rješavaju u obirelj# skim, porodičnim pitanjima, u ure« đenju matica i o nasljednom pravu. To su sastavni dijelovi Šerijatskog prava i mi se toga ne možemo od* reći ni u kom pogledu, ne možemo praviti nikakve koncesije protivu šerijatskoga prava, jer bi radili pro# tiv svojih ustanova. I stoga mi tra* zimo, da ovi sudovi ostanu držav* ni, a da njihova kompetencija bude u onim granicama, kako smo mi to predložili u svome nacrtu. Gospodo, još jedno vrlo važno pitanje, a to je pitanje činovništva! Ja sam sc tu neki dan zgražao, kad sam saznao, da ministri imaju diskre* cionainu vlast, pa sam pitao kakva je to vlast i dobio sam odgovor, da ta vlast u suštini znači to, da mini* star, ako mu dođe kakav nepovoljan izvještaj o nekom njegovom činov# niku, pa ma to bio i skroz partizan* ski izvještaj, da on mora dotičnog činovnika jednostavno otpustiti. Znadem dosta takvih slučajeva, ko* ji mogu najbolje da ilustruju, šta se sve može podvrći pod tu diskrecio* nalnu vlast. U ime te vlasti može danas jedan ministar, recimo lađi* kalni ministar, otpustiti jednog svog činovnika, koji je agitovao za ne# koga, n. pr. za demokratu, na pr. ot* pustiti jednog sreskog ili okrunžog načelnika, i poslije dođe ministar demokrata, pa ih vrati na ijihove položaje, a otpusti radikala. To zna# či korumpirati činovn ^tvo, znači praviti ga nepoštenim. Gospodo, u Turskoj su postojali Serijatski sudo* vi, koji su bili uređeni tako, da ka* dija služi tri godine u njima. I šta onda njemu ostaje drugo, nego da za tc tri godine nagrabi što više mo* že. Tako se danas radi u Makeđoni# ji. Sreski okružni načelnik, muftija, svi oni dobivaju danas svoje prinad# ležnosti cd države i bez ikakve pro# cedure, bez ikakvog ispitivanja ino* že jednoga dana biti otpušten na te# : ; i i ; I : , i : i i i I i : : i ; ; I i • ! i — Brej melju te diskrecionalne vlasti Pa ŠU će ovaj čovjek i raditi, nego uga# dati jednom partijskom ministru ili jednom okružnom načelniku i onda će nastojati da svoju službu što bo* lje iskoristi? Znamo na pr. slučaje« va, da je po neki sreski načelnik za godinu dana stvorio sebi 50—60 i 100 dunuma zemlje i uz to nagrabio do# sta para. Taj je čovjek prodao svo« je poštenje, prodao je sve ono, što jednom čovjeku može da bude naj# sveti je, i od toga čovjeka Vi nikad ne možete imati dobrog i poštenog službenika. Pa evo i ovdje u Skup* štinj mi imamo namještenih činov« nika, koji se mogu odmah sutra iz# baciti, imamo u ministartsvu inspek# tora, koji su došli bez spreme i pro# tekcijom, koje bih ja teško uzeo u službu za dnevničara i onr su jed« nostavno protekcijom postali tako visoki činovnici. Takav činovnički aparat ne vrijedi ništa. Gosipodo, mi smo u našem nacr# tu Ustava postavili za činovnika ja# ke garancije tako, da ne mogu biti izloženi pojedinim partijskim šika« nama i da se pri prosuđivanju o ne# kome činovniku ima voditi računa samo o tome, da Ii on u svome ure# du, u svome zvanju vrši svoju duž* nost kao što treba i ima li kvalifi« kacije. Mi nastojimo, da ne bude korupcije među činovnicima, a to se može postići samo tako, ako oni ne budu izloženi raznim nepogod# nostima i bijedi. Gospodo, mi smo usvojili stajalište jednodomnog sis# tema, premda ima razloga i proti to# ga. Mi smo usvojih ovaj jednodom# ni si tem čisto iz razloga, Što smo u# vidjeli, u kakvim se prilikama danas nalazi naša zemlja. Mi danas stoji# mo pred jednim socijalnim prevra* tom. Mi smo danas u takvom sta# nju, da nas mogu spasiti samo soci* jalno i humano zakonodavstvo. A# ko mi pođemo ovim pravcem, ako budemo stvarali zakone u pravcu, da se obezbijedi radnik, da se obezbi« jedi težak, zanatlija, trgovac, onda ćemo nešto moći da stvorimo i da sačuvamo državu od velike krize so* cijalne. To ne bi bilo moguće sa dvo* domnim sitemom, jer ona silna pro# cedura, da jedan nacrt mora prvo biti podnešen Narodnom Prcdstav* ništvu, a po tom da ide u Senat, a po tom da se vraća natrag predugo traje, dočim ’judske potrebe idu brzo i ne mogu da čekaju. Zakoni, koji bi bili doneseni u Predstavniš* tvu, a koje ne bi bilo moguće do# nijeti u Senatu sa obzirom na kon* zervativnost članova, doveli bi nas do toga, da nikad ne bi išli sa vre# menom, nego uvijek za vremenom. Gospodo, ja ne ću duljiti. Kako sam istakao, naše je stanovište, da država bude uređena s pokrajinskim samoupravama. Kako su ove pokra* jine razdijeljene, to se vidi najbo* lje iz našeg nacrta Ustava. Jedno treba da uvažimo. Ustav treba da donesemo i to da bude dobar Ustav, koji će odgovarati raspoloženju i željama naroda i taj Ustav ne smije da ostane samo na papiru, i da se ne izigrava svaki dan. on treba da se izvršuje onako, kako treba i da zaista bude u sadržaju svom izvrše* no ono geslo: Svak je jednak pred zakonom, svima jednaka politička prava i sloboštine! Ako to budemo dali Ustavom, onda ćemo zaista i* mati jaku državu, a ako budemo izigravali ove najvažnije ustanove građanskih i političkih prava, onda nam ne pomaže ni sto pisanih Us# tava! Sarajevo, 23. februara. Žurnalistička nesavjesnost. Ne* ma gotovo lista u našem kraljevstvu, koji nije nasjeo nešto našem sara* jevskom presbiru, a nešto svojim »naročitim« izvještajima. Čak i »Ob< zor« bez imalo ustručavanja servi# ra ovu laž: »G. Korkut je Istupio iz redakcije »Pravde«, jer se kao pri* staše dra Karamchmedovića nije slagao sa stanovištm većine musli* manske organizacije«. Koliko rije* či, toliko laži! »Obzor« bi trebao odsele da malo kritičnije ispituje vjerodostojnost svoga izvjestitelja, osim ako i njemu, kao i mnogim dru# gim listovima nije stalo do toga, da doprinese i svoju u ovoj općoj na* vali novinfikoj na slo^u u našoj or# ganizaciji �fipol 259 — Brai Ta navala je podijeljena u dva fronta. Na jednom se izmišlja u laži o kojekakvim rscjepima našim, a na drugom se burgija u našim masama, donoseći velike ćlanke j)od «vuč» nim naslovima »KjemaLpaša i Ru* šija« i t. d. Demagogija tih listova računa sa simpatijama naših muslib mana za očajnu borbu Turske pro* tiv antante i misli, da će se u našim muslimanima malo po malo početi rađati mišljenje, da oni bolje brane njihove interese nego mi. AH to im ne će upaliti. Neka čitaoci, u kos liko čitaju i te druge novine, pomno čitaju i uvidjeće, da su te iste novi* ne u stanju, da osam dana poslije toga donesu bez imalo stida potpun no protivne vijesti onima, koje su prije osam dana donosile. Ovo vri* jedi u prvom redu za one vijesti, ko* je se odnose na istočna pitanja. Jer autentičnih, vlastitih vijesti sa Isto* ka nema nijedna naša novina. Sve one crpe svoje te tobožnje »izvor* ne« vijesti iz drugih evropskih no* vina, koje su kroz ove dvije godine dana o turskom т ruskom piatnju to* liko toga nalagale, da im se više ni* šta ne smije vjerovati bez zavjese nog ispitivanja. I MUSLIMANI ■ sjetite se i GAJRETA *■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■ Islamski pobrat 13 Istoku. Poljski list »Narod« donio je, pod naslovom »Itihad Selameti Islam«, sli­ jedeće obavijesti 0 opštemuslimanskom pokretu na istoku: »Praznici, koje svake godine u fe­ bruaru slavi 180 milijona muilimana, imaće ove godine oblik orijaškoga pro­ testa svih muslimanskih revolucionar­ nih udruženja protiv novoga stanja stvari, stvorenoga Sevreskim ugovorcm, kujim je odista postavljen u bri­ tanske i francuska ruke političko eko­ nomski protektorat nad svim muslimanakim zemljama Male Azije, Ara­ bije i Sjeverne Afrike. Njemačka i Rusija su složne u želji da oslabe vlast britanskoga carstva. One upravljaju svoje udarce put tamo gdje je džin najviše ranjav, a tih bol­ nih mjesta imade mnogo. Panislamski revolucionarni pokret imade u Evropi dva ognjišta djelat­ nost i spletkarenja. Jedan je u Moskvi, a drugi u Berlinu. Berlinski odbor nalazi se pod upra­ vom Talaatpaše i prima od njemačke vlade svaku moguću potporu. Nijemci bi na svaki način htjeli izazvati ustan­ ke u krajevima Arabije i Sirije, na koje njemačka nije prestala misliti. S druge strane se radi na Balkanu da se zapriječi sjedinjenje Trakije sa Grčkom i da se podupre savez Bosne i Albanije (l), u svrhu stvaranja neza­ visne države. Prošloga decembra obdržavao se je u Berlinu panislamski kongres, na ko­ jem su bile predstavljene revolucio­ narne stranke Turske, Indija, Egipta, Perzije, Afganistana i Kurdistana. Na njemu se je na prvom mjestu isticao Husein Rešid, Izaslanik moskovskoga odbora „Itihad Selameti Islam*. Na tom zboru se je ustanovilo da muslimanska revolucionarna propa­ ganda na istoku, odlučnom potporom moskovske vlade, napreduje orijaškim korakom. Izgleda da se je u Transkavkaziji upisalo preko 40.0<’0 dobro­ voljaca za vojsku protiv antante. Zaključci prihvaćeni na tom berlin­ skom zboru, izrađeni su u cilju da raspale muslimanski fanatizam protiv »tlačitelja sa Temze i Sene*. Radi se o rušenju Sevreskoga ugo­ vora i 0 omogućenju Jedinstvenoga postupko svih muslimana od Gangesa do Eufrata i Nila. Nadalje je odlučeno da se stvore nova akciona središta, osobito u Cirihu i Pragu. Pored ostaloga, obrazovan je bugar­ sko turski odbor u svrhu uređenja traćkoga pitanja mimo Saveza na­ roda*. (Nar. Jed.“) ЛФАВЛА* — „PRAVDA* Iz Sandžaka i Makedonija. DETALNIJI PODACI O POKOLJU NA KOSOVU. U turskom dijelu »Haka« od 18. maćinova sestra i njezina ov. mj. ima dopis iz Prištine, u Јсо^ malaćerka. U selu Košovica u« jemu se opisuju užasni pokolji u ta* bijen je Šerif Oko. O događajima mošnjim krajevima: »Dopisnik naj* u selima Prapaštići i Kićekula nema* prije nabraja imena onih, koji su mo još opširna izvještaja, аИ po pobijeni do 22. pr. mjeseca i to: u pouzdanim vijestima mogu Vam ja* selu: Šarban: Redžep Hizr od 14 viti ovo: Izova dva sela, koja godina, Cjazim Hizr od 8 g o d i n a, broje-po prilici 250 kuća, p o» m a j k a im Hamida od 50 godina, bijenoje iuništenoodsva* Bahtijar Behlul od 24 god., mati ka tri stanovnika — dva, te mu Lemetulah od 60 god., ž e n a mu pošto se selo sastoji veći* Asima od 23 god., Mustafa Rama* n o m i z žena i djece, jedva je svaka dan od 50 god., Zulfija Kasim od treća žena oetala na životu. Cio > 50 god., Arslanova žena Zarifa od metak i marvu iz ta dva sela pop* 50 god., k ć i mu Hava od 15 god., ljačkalo je stanovništvo Stare Srbije. druga kći Haila od 10 god^ Kad su se neki stanovnici pritu* Šerif Jašan o d 80 g o d. Oni su po* žili okružnom načelniku radi ovoga, bijeni puškom i bajunetom; Abdu* službeno im je izjavljeno, da su te rahman Mehmed od 50 god., sinčić potjere obustavljene, ali ipak su mu Selim od 4 g o d i n e, drugi sin* žandarmerijska bdjelje* čić Bajram od 2 god., žena mu n j a vraćajući se u Mitrovicu, pou* Hurišaha od 50 god,, k ći Gjulšaha bijala u selu Repi muhtara Sejid Fe* od 12 god., druga kći Rabi ja taha smaterom, ženom i dva od 4 godine, Ramadanova žena sina, Osmanova sina AHju, Osma* Kadundžika od 51 god., Tahirova na Fetaha, trgovca marvom iz Me* žena Azemina od 30 god., sin joj tohije , Uku Bahtijara, Sejida Be* Redžep od jednu godinu, Ab* ćira i Arslana Trimku sa dvije durahman Šakir od 7 g o d., ma jka kćeri iz Propaštice; Ibiša Mehme* mu Zejneba od 60 god., Šahinova da i sina Rahima Dobrtine iz Krime, žena Rabiša od 30 god. (ova je a zatim su ta žandarska odjelenjt ubijena tako, dajoj jeras* ostatak kuća, što pri prvoj potjeri j eč e n b a j o netom trbuh i nisu bile popaljene, u selu Popovcu utroba izvađena); Sahinov sin topom porušili i tako ovo dosta ve* Muslih od 12 g o d. Iz sela B 1 e p o* liko selo sa zemljom sravnili. j a: Ibišova mati Fazila od 65 god., Potpis dopimika. žena mu Fatima od 40 god., sin ♦ mu Rifat od 12 god., kći F e r i d a Upravo nam sad dolazi jedan se* o d 4 g o d., sin Džemal od 2 g o d., Ramadanova žena Emina od 20 ljak, koji vam pripovijeda, da je u selima Prapaštići i Kićekuli dosada god., Sinanova mati Čamila od 50 po naređenju vlasti pokopano 550 god., žena Fazila od 33 god., k ć i jješeva, većinom ženskih i djetinjih Hurišaha od 12 g o d., k ći Umiha* i rekao nam je, da će se, dok se na od 10 g o d., Diranova kći Na* zifa od 22 god., sin Arslan od 20 go* ostali pokopaju, sastaviti o svima popis«. dina, sin Mustafa od 12 god., šaci* Tako piše dopisnik »Hakov« u rova žena Hadidža od 51 god., njegovom turskom dijelu, a unie* k ć i mu Rabiša od 18 god., II a n.k govom srpskom dijelu donosi jedan fa od 14 god., Mahmut Ejab od dopis iz Skoplja o detaljima poko* 15 god., Jasar Šaban od 14 god., lja u prištanskom okrugu, koji, kao Salih Mehmed od 12 g o d., (Ovi su ubijeni puškom i bajonetom), Ra* nadopunu turskom dopisniku, u cijelosti prenosimo: madan od 4 god., Hasim Mehmed »U mome pismu od 8. januara od 3 mjeseca, Ajvaz od 20 god., ž e* ove godine, javio sam za neka ubi* n a mu Rabiša od 20 god., mati tva o kojima sam sigurno znao: a Aziza od 45 god., Abdul Ibrahim s ovim Vam javljam još neke deta* od 55 god. trgovac iz Prištine, Ab* durahman Sadik od 40 god., (ovi su lje. Molim da ih oštampate i time obratite pažnju našim poslanicima. ranjeni i onda spaljeni), Jaša* Selo Popovo, koje ima 55 kuća iz* rova žena Dinura od 38 god., Nu* gorjelo je, a ostalo još samo 5 do« manova žena Hadidža od 43 god., muva nezapaženih a cijela imovina Emin Adem od 41 god., Ramadano* i stoka opljačkana je i otjerana. Ov« va žena Hafifa od 50 god. iz sela dje donosim imena žrtava, koje su Trnova, koja jc u Blcpoje došla u žandarmi poubijali! goste, (ovi su svi pobijeni iz puške), Žena Nuha Osmana. Fatima Bajram Salih 61 god. s p a * majka Nuha Osmana, Adem Ijen na vatri. Zukmije^ ć e r k a Nuha Osmana Kad su poubijane nevine žrtve u Methije, ova ž r t v a i m a 3 god., selima Šarban i Blepoje, okrenula su udarili su je bajonetom u glavu i žandarska odjeljenja prema Golaku, probili шогак. Murat Halil 70 g'xl. pa su u selu Kičekula na jedan put Malih Ibrahim 28 god., Šerif Arif pobili imama Adema, predsjednika 58 god., Osman Hanris 5 god., Azim opštine, njegova sina Murstafu, dru* Hamit 22 god., Bajram Gamo 70 gog mu sina Mehmeda, d v i j e m a* god., Abit Aguš 42 god., žena š c« 1 e kćeri i zoš 4 žene iz iste ku* će. Zatim su ubili Kajtaz*Abdulaha ; г i f a S0 god., žena Šerifa Said 55 god.. Mihona žena šakova 56 sa šestero djece i ženom iz istog god., Bajram Harni’ 60 god., Zemi* sela, onda su iz mahale Sinanović, ha žena Husejinova 30 god., Rizas u kojoj ima et kuća, pobili sve: i Adik 56 god., Hezr Hasam 15 god., malo i veliko. Poslije toga su zMuharem Hasan 8 god., Azim Ha* u mahali Čorović, koja broji 30 40 san 5 god., ć e r k a Hasanova kuća, pobili sve, samo se spasio Ša* kika 21 god., Hasan Habdi 55 god., lim Laho s porodicom. U selu Pra* Zejncl Alusli 55 god., Laham Sadik paštice pobijeni su Ibrahim Govor 65 god., Mehrima Tairova majka s put članova р-orodice, zatim Bc* 70 g o d., Đuliša žena Toirova 38 ćir, Bajram, Čerim sa svojim cijelim god., Hamid sin Tairov 3 god. porodicama. Bećirove i Ibrahimove U selu Velika Rijeka zapaljena je kuće su spaljene. Iz istog sela pob:* kuća Mehmeda Sa;da a u kući pored jeno je pet članova porodice Muse zapaljenih odveli dvije krave Abdu« Jahe, a on je sa tri druga Č 1 a* Ifl Hamida. na pobjegao u šumu. Dva si* U selu Kape — Kole ima 6 maha* na Tahira Fonde i sin i žen a Ćazi* la u 4 maha’e ubijeno je od ma Fetaha također su ubijeni. Up* strane žandarmerijskog ravo, kad su žandarmeri j sk a odreda 111 muškaraca. Svi odjeljenja tuda krstarila, izbile su leševi bačeni na mjesto su iz starih granica Srbije iz pravca 51 iš an Ham. A poslije su sahra* od Tolara srpski komita, na su na* n;cni od žena, koje su ostale valili na kuće Selima Btćira i Mu* ž i v e u s c I u. Mula Ademova po* mina Redžepa u Nišfici i opljačkali 150 glava sitne i krupne stoke i svo ‘ rodica od 7 lica nije spašena od ovih muškinje iz .ovih kuća odveli u unu« .ziočina i popijena je. U planini je Bećir Makovac na* trašnjost Srbije. Iz sela Orlan po* šao jednu djevojčicu od 7 god., ćer» bijeni su Haiid Selim i Hamid Selim ku Ajdi Mulea i pitao ie gdie bježi. zajedno sa ženama i dvoje Drhćući od straha radi užasne sli* d i e c e. U selu Balaban pobijeni su ke, koju je još nosila u očima is# u kući Ruhana Dirana 6 č e 1 j a d i pričala ie: sve ž e n e i djeca i u istom ‘ciu »Kada su žandarmi došli u našu u kući jednog čestita seljaka,.kome kuću, skrila sam se u sa n duk se ne sjećam imena, ubijena je d o* Стржи — I u komedržimobrašno. Ubi* li su njih 14 članova naše kuće, ali mene nisu mogli naći. Kada su o tiši i, ja sam izašla iz svoga skloništa i pobjegla preko krva* vih leševa neznajući ni sama kucL« U selu Šarbanu ima 31 žrtva. Fa* milija Lahmana Mahmuda prvo je pobijena pa zatim zapa* 1 j e n a. Drugi su: Bihtija Behmun sa 5 članova svg* je porodice, Mustafa Ramazan sa ženom; ostali su žene i djeca. ŠakirMemedova ženako* ja je bila udrugom stanju, rasporena je bajonetom. U selu Urlan jedna žena je u* bijena sa porodicom od 9 Članova. Sve su ove žrtve pobijene od žan« darma koji su išli u potjeru za ka* čacima. Država objavljuje amnestiju da 8« vrate kaćaci kućama, a međutim plaši narod krvavim postupcima svojih organa«. JOŠ JEDNA UŽASNA VUEST. Pišu nam iz Kos. Mitrovice: 29. pr. mj. kapetan I. kl. Milan Klabić i sr. pisar Obrenović otišli su u selo Košutovo jedan sat daleko od va* roši, i pod izgovorom da traže kača* ke opkolili ga pretresajući sve seo* ske kuće. Ma da za vrijeme pretresa nisu našli ničeg ni najmanje podozrivog, ipak su istuk/IS jednog starca i tri žene. Poslije ovoga komandir je iskupio sve seljane govoreći im, da će ih sve poubijati i da mu je jedino za* dovoljstvo ubijati Muslimane. Zatim je odvojio trojicu i neda* leko od sela poubijao ih bajuneti* ma. Od ubijenih su Ibraim Salih i Sa« lih Šaban bili državni povjerenici i od države im je dopušteno, da no« se oružje: Treći Motan Ibraim naj* i pošteniji je čovjek među sedamde* set i pet kuća ovoga sela. Poslije ovoga žandarmi su ravno* j dušno napustili selo, kao da su bili na gozbi a ne na zločinstvima«. (»Hak«). Bilješke. »Srbija« i »Strosmajerov« dan. Nismo dosada znali da i Srijem ima I svoga Čokorila, a kad smo pročitali I »Srbiju« od 20. ov.m j. uvjerili smo se, da ga ima, i te kakovog. U tom broju ima uvodni članak »Štrosma* verov dan«, iz kojeg ćemo samo ne* kolike citirati? »Po nalogu postoje« ćeg ministarstva još nepostojeće »Jugoslavije«, imali smo i mi Srbi u ovijem krajevima da proslavimo rođendan đakovačkog biskupa Štro* smajera. Namajeovamonatu naredbu prosto pamet sta* 1 a. Ovako drske naredbe ne biše bila usudila ni jed* na hrvatska vlada u po* ■ sljednjih 50.godina i d a t i. Kažu: »On je apostol Jugoslaven* stva, on je prvi Jugoslaven, on je najveći sin i genije našeg troimenog naroda«. Koliko tvrdnja, toliko nei* i stina? Prije svega, on uopće ni« I je bio ni Slaven, nego Ni* I jemac, što je sam potvrdio p o z n a t o m s v o j o m i z j a v o m, ; da bi se Hrvati po gušili u lijenosti, kad ne bi bilo u njih - - »njemačke krvi«, I — koja ih n a p г s d goni.— On je zapravo kroz svoje »Sjeme* ! nište« u Đakovu »pohrvatio« i Sla* I voniju i Bosnu. Do tod doba u • Slavoniji nitko živ nije znao ništa o Hrvatstvu, O* • ni su svoj jezik zvali »r a c* j ki«, aodtogjebilo lakona* ! č i n i t i »h г v a t s k i«. — Itd. itd.« inercž&ovskij, boljševizam, Jugo« slavija i »Jutarnji List«. »Jut. List« , u broju od 20. ov. mj. donosi »inter* 1 wiev« svoga pariškog dopisnika sa I glasovitim ruskim književnikom Me« ; reškovskim, koji sada boravi u Pa* i rizu. U koliko je taj »interwiev« j originalan, neka prosudi beograd* ski list »Epoha«, koi: također od I svoga naročitog pariškog dopisnika ; pod istim datumom donosi istu i stvar. Pročitavši taj razgovor došli . smo do uvjerenja, da u seoi sadrži 1 jednu strašnu uvredu Merežkovako* I ga, jer mu se meću r ust' * ’ "c �Stran« 4 — OrjMKa stvari, koje nijedno obično piskara* lo ne bi reklo, a kamo li veliki Me* režldovskij. On kaže »Jugoslavija kao najsređenija i najzdra* vija današnja slavenska država... mogla bi odigrati is* torijsku ulogu. Odozdo, s Vašeg Ju* ga mogao bi se danas razdati poklič svemu Slavenstvu: na okup u po* moć Rusiji!« Dobro, taj nas Rus iz* gleda prilčno poznaje, ali šta aže mak) niže taj pariški dopisnik o nje­ govom poznavanju Jugoslavije?: »Pri tom sam ga mogao bez oklije* vanja utješiti izjavom, e je u Jugo* slaviji Merežkovskij poznatiji, nego ti Jugoslavija kod Mercžkovskoga... Smijao se. Neki elementarni podaci o J u g os 1 a v i j i b i 1 i su za nj — otkriće«. Velikom Merežkovskom mogu da i elementarni podaci o Jugoslaviji budu — otkriće j ujedno on može da tvrdi, da je Jugoslavija najsređe* ni ja i najzdravija slavenska država!« Tu prestaje sve. Takovo ponižava* nje velikoga, njegovo žurnailstičko iskorišćavanje u spekulativne svrhe i tako smjelo obmanjivanje mogućni su samo ondje, gdje su ljudski moz* govr udešeni samo za to, da u se pri* maju svaku žurnalističku glupost. Muslimani i muslimanke grada Sarajeva, sjetite se vašega „MERHAMETA". Politilil prsgled. UNUTARNJI. Specijalna debata u Ustavnom od* boru. Pošto je, kako smo već javili, vladin nacrt Ustava primljen sa 23 protiv 19 glasova u Ustavnom Od* boru, počela je na 18. ov. mj. spe* cijalna debata. Debata napreduje vrlo brzo i redom se prima član za članom. Dosada je primljeno 12 čla* nova. 1. član glasi: Država Srba, Hr* vata i Slovenaca je ustavna parla* mentarna i nasljedna monarhija. — Službeni je naziv države Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. 2. član od* ređuje grb i zastavu. 3. član glasi: Shižbeni jezik kraljevine je srpsko* hrvatsko*slovenski. 4. član glasi: dr* žav’janstvo je u čitavoj kraljevini jedno. Svi su građani pred zakonom jednaki. Svi uživaju jednaku zašti* tu vlasti. Ne priznaje se plemstvo, titule niti ikakova preimućstva po rođenju. Fideikomisi rješavati će se na osnovu posebnoga zakona. Čla* novi kraljevskoga doma, u koliko u cvom ustavu nije drugačije rečeno, ima ju ista prava kao i ostali gradac ni. Priznaju se samo naslovi, koji znače funkcije. Član 5. glasi: Nitko ne može biti pritvoren za kakovu kri\4cu bez pismenog i razlozima potkrijepljen nog riješenja nadležne vlasti Ovo riješenje mora se saopćiti Mcu, ko* je se pritvara ili u času pritvaranja, iii ako to nije moguće najdulje u roku od 24 sata od sata pritvaranja. Protiv riješenja u pritvoru ima mje* sta žalbi nadležnomu sudu u roku od 3 dana. Ako u ovome roku ne bi bilo žalbe istražna vlast mora posla* ti riješenje sudu u roku od 24 sata. Za sve ove članove glasala je ve* ćina ustavnog odbora, osim 5. koji je primljen jednoglasno. Ostale pri* mijene članove donosićemo redom, u narednim brojevima. VANJSKU Savez između Poljske iFrancuske. Briand i Sapieha potpisali su 19. ov. rcj. sporazum političke naravi, koji sadrži ove četiri odredbe: Sporazu* mijevanje u svima pitanjima spoljne Brej £59 — Уфј „ЕИАВдА" — „PRAVDA** politike, koja se odnose ni potpisa* ne države, uzajmna potpora u eko* nomskom pogledu; odbrana terito* rije za slučaj napada i savjetovanje prije sklapanja novih sporazuma s državama Centralne i Istočne Evro* pc. Ratne tražbine od Njemačke. — Javlja se iz Pariza: Posebni izvjo stitelj »Matena« doznaje iz Londo* na, da su pojedine države predale rcparacionoj komisiji sume koje tra* že kao ratnu odštetu od Njemačke. Francuska zahtjeva 218 i po milijar* di franaka, Engleska 2 i po milijar* de, Italija 33 milijarde, Rumunjska 31 milijon zlatnih franaka, Belgija 34 milijarde belgijskih i 2 i po mi* lijarde francuskih franaka, Brazilija računa svoju štetu na moru sa jedan milijun funti šterlinga. Engleska tra* ži za rodbinu palih vojnika 18 mili* jard zlatnih maraka. Ovim tražbi* nama treba pribrojiti tražbine osta# lih država, koje iznose pet milijardi zlatnih maraka. engleskih listova došlo je u kneže* vini Tenk (Radžupatana) do pobu* ne. Nabob dao je tamo pohapsiti sve nacijonalističke agitatore i ova uhapšen i a su u cijeloj kneževini prouzročila pobunu. Ćete su mora* le intervenisati, pa je bilo velikih krvoprolića. Narod bježi u masa* ma na engleski teritorij. »Times« iavija iz Delhi, da je paČki komesar Bravia. šef afganistanske boljševič* kc misije u Kabulu, ubijen. ЉшиСс vijesti. CIJENE PADAJU 1 Papirnici D. 1 A. Kajon, Sarajevo, Kralja Petra 19. stigla i« velika količina prvoklasnog pisaćeg papira, bezuvjetno sposobnog za pisanje tintom kao: koncept-papir 11 kg težak, 1000 araka samo 385 K, koutokorent-paplra sa 2 kolono 12 kg teškog 1000 araka 800 K. Hniranog kanciabpaplra 12 kg teškog 1000 araka 680 K. trgovačkog papira 10 kg teškog 1000 araka 520 K. te sav ostali pisaći materijal u vrlo jeftinoj cijeni. Prije kupnje na dru­ gom mjestu, uvjerite se u gornjoj papirnici. Vanjske narudžbe obavljaju se brzo i tačno. Pakovanje se ne računa. Točno no minutu idu Suttncrovi satovi, svjetski glasovita marka »IKO«. Suttnerove ure u svim izrad­ bama i cijenama, kao i sve ostale dragulje i potrebštine pokazuje Vam prekrasni katalog kojeg bes« platno dobijete ako za poštarinu pošaljete 2 K na tvrtku H. Suttner, Ljubljana br. 706. DRŽAVNA RAZREDNA LUTRIJA. Do bitci drugog razreda: 70.000. - Dinara broj 98284 dobiva « 23367 < 30.000. - < < 60188 « 20.000.— c « 70759 < 10.000.- < « 22555 < 2.000.— • < « 48370 « 2.000.- « « 6210 « 1.000.— « « 1.000.— < 10158 « « 25763 « 1.000.— c « 76576 « 1.000.— c Ostali izvučeni 2490 brojevi izloženi su u izlogu Gajeva ul. 8. Slijedeće vučenje 7. i 8. ožujka t. g. Sreć­ ke se dobivaju kod Državne glavne kolekture Međunarodne banke d. d. Zagreb. Ga­ jeva ul. 8. Dobar dan! i dobro zdravlje do* niječe, boli Vam odstraniti Fellerov Elsafluid i Ehaspilulel 6 dvostrukih ili 2 specijalne boce Elsafluida 42 K. 6 kutija Elsa*pilula 18 K. Ideal svih sredstava za njegu lje* pote jesu: Fellerova EIsa*pomada za lice, najjača vrsta 15 K, Fellerov pravi medicinalni Ijiljanov mliječni sapun sa markom »Elsa« 19 K, Fel* lerova Tannochina*pomada za po* rast kose, veliki lončić 15 K. I ostali Elsa*preparati tvrtke Eugen V. Fel* ler, Stubica Donja, Elsatrg br. 310, Hrvatska, veoma su pouzdani i sva* I ke preporuke vrijedni! POLICIJSKA DIREKCIJA ZA BO8NU I HERCEGOVINU. Br. 5946/21. Sarajevo, 1VU. 1921. Natječaj. Policijskoj direkciji u Sarajevu patreban je veći broj stražara i policij­ skih agenata. Za ovu službu dolaze u obzir lica, koja su podanici Kraljevine Srba, Hr­ vata i Slovenaca, fizički potpuno spo­ sobna, te raspolažu nužnom spremom. Uvjeti za stražare su slijedeći: 1. Da su navršili 24. a ne prekoračili 36. godinu, da su odslužili svoj rok u kadru, te nisu oženjeni; 2. Da nisu sudski kažnjeni, te da su bili besprikornog moralnog i poli­ tičkog ponašanja; 3. Da umiju dobro čitati i pisati la­ tinicom i ćirilicom, te da su svršiti barem cijelu osnovnu školu. Prednost 7.a stražarsku službu imaju ona lica, koja su u vojsci imala čiiv podoficira, ili koja se iskažu boljom školskom spremom. Uvjeti za agente isti, što i za stra­ ža re. Za neposredno stupanje u agenteku službu potrebno je barem 4 razreda koje srednje škole. Prednost imadu i ovđe ista lica, ko­ ja sn navedena kod stražara, nadalje oni koji vladaju potpuno jednim ili više stranih jezika ili koji su bili u sličnoj službi najmanje kroz godinu dana. Svojom rukom u oba pisma napi­ sane molbe sa slijedećim prilozima (sve prema propisu biljegovane): Kr­ štenicu Hi rodni list, domovnicu, škol­ ske svjedočbe i vojničke dokumente u originalu treba poslati ili lično pre­ dati najdalje do konca marta o. g. po­ licijskoj direkciji. Mjesečna beriva ledičnih polic. st ražara: najmanje............................ K 1763 33 najviše . ........................ K 1880 — isti imaju u naravi stan kao i odjeću i obuću. Mjesečna beriva ledičnihpolic. agenata: najmanje............................ K 18966& najviše................................. K 2096.64 Policijski direktor: »Ferijalni Savez«. Studenti Jugo* j slavlje izgrađuju ovu veoma potre* bnu i korisnu ustanovu po primje* ru svojih kolega u ostalom svijetu. Savezu je svrha, da okupi svu om* ladinu, da je organizuje i takovu u* pozna sa svim našim narodnim di* jelovima i pokrajinama. Da se orno* gući i najsiromašnijim đacima puto* I van je, Savez će uz pomoć svojih | podružnica, kojih ima u čitavoj dr* žavi oko 45, podignuti ferijalne do* , move za prenoćište, te u planinama ! kolonije za poboljšanje zdravstve* nog stanja đačke omladine. — Na* dalje Savez sakuplja razne polaksi* , KNJIŽARI I ŠTAMPARIJI DANIELA I A. Ž e g a r a c, v. r. ce za putujuće đaštvo, poduzima ; KAJONA U SARAJEVU POTREBAN JE sabirne akcije za obezbjeđenje do* SAMOSTALAN KNJIGOVOĐA I mova i kolonija. KORESPONDENT. PLATA PREMA PO­ Da Savez ispuni svoj program, GODBI. NASTUPITI MOŽE ODMAH. potrebna je pomoć ne samo države, Sarajevo, Strosmajerova ul. br. 3 nego čitave javnosti a osobito đać* kih roditelja. Telefon 319. Savez apelu je na sve prijatelje Trgovina medikamenata, drogerljsklh i kemičkih proizvoda, robe od gume, omladine, na sve koji žele ljepšu bu* zavoja i kirurg, instrumenata, kao i dućnost našeg naroda, da ovu om* fotografskih oparata i potrebština. Ve­ ladinsku akciju što bolje susreću te liki Izbor inozemsklh safuna, parfumemoralno i materijalno potpomažu. rije, kozmetičkih potrebštlna i spužvi Skladište svih mineralnih voda I t. d. Dakle, jedina molba omladine na sve ljude, koji žele bolju budućnost jeste: »Pomozite djelom i besjedom J PAPIRNICA ♦ našu kulturnu budućnost«. — Po* t HAMDIJE KOPČIĆA I vjereništvo F. S. za B. i H. Kupuje i uzima u komisiju ovčije, koČist prihod Gajretove zabave iz* zije kože, suhe šljive, stari bakar i nosi više od 260.000 K. Ova cifra, ф preporučuje avoje bogato stovarišle < sve zemaljske proizvode. Posreduje koja predstavlja rekord svih dosa* za nabavu gotove kože, donova, te­ ? svih vrata papira, kancalarijskog i T danjih zabava, najbolje govori o ne* ♦ školskog pribor*. — Naručbe se ♦ letine, kravine i t. d. i svega posto* običnoj agilnosti, koju su pokazali 2 obavljaju brzo i točno 2 larskog pribora. Daje informacije u priređivači zabave. Mi im od srca Cijene umjerene. » svim trgovačkim poslovima u Jugo­ 2 čestitamo! slaviji Čehoslovačkoj i Njemačkoj Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 Detaljni iskaz dobrovoljnih pri* Austriji. Kod raznih upita priložiti AA A 40-A A A A -Ж A A A A-A A A loga đonijećemo doenije. marku za odgovor. Brzojavna adre* Kongres jugoslavenskih žena. Iz sa: Sulejman Mulić, Zagreb. Beograda javljaju: U junu ove go* dine biće kongres jugoslavenskih že* na u Ljubljani, kome će prisustvo* vati delegati svih ženskih udruženja u Jugoslaviji. Dr. Todor Živanović, specijalista za plućne bolesti i tuberkulozu, or* dinira Aleksandrova 38 (iza Kate* ■ prispio je u Sarajevo jedan vagon i rasprodaje se. — Narudžbe prima: drale katoličke) od 4—5. Tel. br. 877. KO ZNA šta o mome ocu Rami Bo Zastupnik za Bosnu I Hercegovinu gluku, ratnom zarobljeniku u Si biriji, molim da mi javi na adresu Derviš Begkik, Podhum, Oštro* žac, Hercegovina. Centralna drogerija Braća Šahinagić BgEnturna i komisionalna poslovnica Sulejman Mulić, Zagreb. Oglasujte u „Pravdi". Schicht•ov sapun Albert Vita Levi, Sarajtgo, Dcspita aiiia to. I. PODRUŽNICA LJUBLJANSKE KREDITNE BANKE U SARAJEVU Središnjica; Ljubljana. Podružnice: Borovlje, Brežice, Celje, Celovec, Gorica, Maribor, Ptuj, Split i Trst Dionička glavnica K 50,000.000 Rezerva oko K 45,000.000 Prim« uloge гш ubžne knjižice, te fh ukamaćuje ra <•/, NETTO. Uluške ва teknćl račun ukamaćuje •ajpovoljalje Obavlja ive bankovne I mjenjačne pMlove te burzovne naloge natkulantnije. Daje sezonske i aprovlzacijske kredite. Kupuje I prodaje arećke, valute I vrijednosne papire avih vretl pa dnevuom tečaju. Plaandrs orarltne dobave. Ovlašteno mjesto za prodaju srećaka Državne razredne lutrije Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca. tjednik• Љг&Мш Muhić. Vkorjtk: Ocfent J. M. 0. 1Мл!е1 đt A. КЦгл, SeroKvo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/b4a987dc26ca52f2f24a3b3377e966de.pdf d90dd725b5b264f5425bccfd9102a27f PDF Text Text PC4TAK1NA U GOTGVpM PLAĆENA. Pojedini oroj K 2 — Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni есИмг. Pretplata: godišnje K 1?».—, na pola godine K 90.— (u Sarajer«): za našu državu godišnje K 200.—: za i«ozematvo K 25t.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. ' 5АСИЛ0 ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНС^Е ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 22 (260) čekovni račun post. Štedionice 1119. Sarajevo, subota 26. februara 1921. (17. Džem-ahar 1339.) Londonska konferencija i Turska. Antantini državnici sastali su se prije рат dan u Londonu. Svrha te konferencije bila je prvobitno, da ispita njemačke protupredloge o is* plati njemačkih ratnih dugova. Me? đutim oba prva dana vijećailo se o istočnim pitanjima. Na konferenciji je osim Engleske, Francuske, Italije i Belgije zastupana i Grčka po svom ministru predsjedniku Kalogeropulo* su, i Turska sa dvije delegacije: ca? rigradskom, na čelu joj, veliki vezir Tevf6k?paša i angtorskong na čelu joj Bekir Sami beg. Kalogeropulos je dao izjavu uime svoje vlade, da je sama Grčka u stanju, da svojom vojsikom likvidira Kjemalpašu, na što je francuski general Gourand izjavio, da bi sama Grčka u borbi s Kjemalpašom doživjela potpuni poraz. Kako će takove riječi djelo* vati na prisutnog Kjemalpašinog delegata, jasno je, kad se uzme u ob* zir, da se jc veoma veliki broj an* tantinih četa iskrcao već u Čari gr a* du i prije ovog vijećanja i da se Kje* maipašmi delegati nisu još ni saslu* šali u Londonu, onda ima vrlo malo izgleda u uspjeh konferencije. Тге* ba se malo zamisliti u položaju Kje? malpašmog delegata: S jedne strane on izjavljuje novinarima, da Tur* ska treba da pripada samo Turci* ma, prckorava antantu, da je poga? žila Vilzonovih 14 točaka, a s druge strane mora da sluša vijesti o iskr* cavanju antantinih četa u Carigra* du. Međutim je Kjemalpaša predvi? dao taj postupak sa svojim delega* tima u Londonu a unaprijed se po* brinuo, da antanta već tim, šfo joj je uspjelo, da dozove njegovog de* legata na vijećanje, ne postigne o* nog uspjeha, koji je mislila postići, to jest diskreditovati KjemaLpašu kod njegovog moćnog saveznika u Moskvi. Stoga se je on požurio, da preko svoga delegata u Moskvi da izjavu, da će planuti ponovni rat, a* ko u Londonu ne dobije ono, što traži. Osim svoga prirodnog saveznika, sovjetske Rusije — prirodnog, pošto se bore protiv istog rieprijatelja, i* ma Turska još jednog isto talkb moćnog saveznika. To su svi is* 1 a m s k i narodi na svijetu. Čitaoci će se sjećati, da je još pred sklapanje sevreskog mira jedna de* Negacija indijskih muslimana, kbju je predveo Lloydu Georgu Muha* med Ali, zahtijevala uime 100 mili* jona indijskih muslimana, da se ne smije dirati u potpunu Samostalnost 11 a 1 i f a t a. To je poslanstvo oti* šlp kući bez uspjeha, Lloyd George ih je jedva saslušao i kazao, da Tur* skoj nije bilo nužde, da se miješa u rat. Alli Indijci kod kuće počeše, da se .svete Engleskoj. Oni objeruč? ke prihvata ju ruskog revolucijonar? nug glasnika i udružuju se u borbi za oslobođenje i sa budhistima, ko* ii su još mnogobrojnoj i, tako da či* tava Indija vrije i jedva čeka zgod* na momenta, da zbaci tiranina s le* da. Zatim islamski kongres u Baku prije nekoliko mjeseci, na kom je bilo hiljadama izaslanika islamskog svijeta sa svih krajeva zemlje i na kom se govorifo u osamdeset raznih jezika, pa zatim kongres u Sivasu prošlog mjeseca, koji je sazvao Šejh Senusi i čijem su se pozivu odazvali opet svi islamski narodi, — ta oba kongresa su naglasila, da se u H a ? lifat ne smije dirati. Možda su baš ta dva kongresa i bila po* vodom, da antanta pozove i Kje* maLpašu na pregovore u London, aU opet iskrcavanje njenih četa u Telefon br. 842. Godina ili. Itogpje vjErshih autonomija po Ustavu. Carigradu moglo bi da dokaže, da Kod rasprave o 13. članu (o vje* se antanta sprema na odlučnu borbu rama) vladina nacrta u Ustavnom a da su pregovori sa Kjemalpašinim Odboru predložio je dr. H r a s n i? delegatima samo jedna finta. c a jedan dodatak, koji znači auto* Ta borba antantina koju hoće da nomiju u upravi vjerskoj i u upravi povedu iz Carigrada, ima dalji cilj, s dobrima, koja služe vjerskim svr? nego li je upokorcnjc Kjemalpaše. hama. Borbom je postignuta u Bo? Udarac, na koji se sprema antanta, sni bosanska vjersko*prosvjetna a* ima da pogodi Rusiju, ima da po? utonomija, koja se nalazi u glavnom godi cijeli Istok, cijelu Aziju. Prije u jednom ,statutu sankcijopisanom dva dana javile su novine, da je i po državi i koja ima formu zakona, Kina sklopila savez sa sovjetskom na temelju koje se upravlja sa svim Rusijom. Otkad se historija piše, ni* vjerskim fondovima, vakufima, po? kada nije Azija, taj najveći, najna? svema samostalno. Državi je ostav? pučeniji i najtajanstveniji kontU Ijcno pravo intervenisanja samo u nent, pokazala takove žive jedno* nekim pitanjima. U stvarima imo? dušnosti i odvratnosti pro* Vinske naravi ili fondovima ili t. zv. ti Evrope i uopće evropske civiliza* vakufima upravljaju vakufsko?mea* čije. I ta odvratnostnepre* rifski sabori, koji imadu i nadzor 91 a n o raste. Stoga će po svoj nad početnim konfesijonalnim ško* prilici antantinim četama u Carigra* lama, gdje se uči samo vjerska nau* du Cijediti još jedan put toliki broj ka. Isto tako ove vakufske uprave četa i još jedanput toliki, a opet sve vode brigu o odgoju mladeži. Zato te čete ne će apsolutno ništa zna? muslimani smatraju, da ih se ne mo* čiti, ako imaju za zadaću, da silom ^е lišiti ovih autonomija, koje su za savladaju tu istočnu odvratnost i njih vrlo važne. Pošto u Bosni po* zasićenost evropskog gospodstva i stoji posebni budžet, kojim musli* želju za slobodom. Evropa je četiri mani i pravoslavni pdaćaju svoje godine u međusobnim krvavim bo* vjerske prosvjetne potrebe, to treba jevima ubijala svoje najbolje1 vojni* da država troši novac za tu svrhu ke na milijone i Evropa danas nije određeni prema stanovištu. Što se u stanju, da upriliči jednu takovu tiče saobraćaja i veza s vjerskim po? ekspediciju za potpunu pacifikaciju glavicama izvan granica naše drža? Isteka. Ali Evropi,' odnosno antanti ve. mi tražimo, da se očuva veza Ha* s Engleskom na če3u, nema drugog lifatom, jer to zahtjevaju svi musli? izlaza, jer popustiti i nastojati paci? manski propisi i jer ima odredaba fikovati Istok time, što bi im se da* koji su u vezi sa pristankom i odo* lo pola slobode, imalo bi za posije* brenjem Halifata. Stoga je potreb? dicu to, da bi Istok sa to pola slo? no. da se to i u Ustavu zagarantira, bode sebi za kratko vrijeme izvoje? kako eventualno ne bi to drugim za? vao punu slobodu, a onda zbogom konom bilo izi-grano. bogatstvo i moć Engleske, kad pre* predlog dra Hrasnice bio je suši indijsko vrelo. Sve ovo govori naOvaj konferenciji šefova grupa Ustav* za to, da će se antanta uhvatiti u rog Odbora dobrim dijelom usvo* koštac na život ili smrt sa sovjet? jen i konačna redakcija 13. člana, skom Rusijom i pobunjenim istoč* koja je poslata ministarskom Savje? nim narodima. tu na pretresanje, giasi ovako: Gdje će biti prvi i glavni front, »Zajamčuje sc sloboda vjere i pokazuje nam iskrcavanje antanti? nih četa u Carigradu. Sovjetska Ru* savjesti. Usvojene vjeroispovjesti šija je već učinila jednu nrobu s dru* ravne su pred zakonom i mogu svoj vjerozakon javno ispovijedati, u ko* gim frontom, s evropskim fronte nadajući se u pomoć evropskog, a liko se time ne vrijeđa javni moral u prvom redu poljskog proletarija* i ne čine krivična djela. ta. Ta jc proba propala i Sovjetska Rusija sada samo učvršćuje svoje Sarajevo, 25. februara. granice prema Evropi, izgrađuje for* »Domovina« i amnestija za San* tiče, nudi mir Rumunjskoj, a s Poljskom odavno pregovara. Sovjet* džak i Makedoniju. U »Domovini« ska Rusija okreće svoju akciju na broj 21. stoje ove riječi: »I ako je Istok, imajući četvero u vidu: prvo čitavoj našoj muslimanskoj ehaliji ogroman prostor akcije, na kome u Sarajevu, a naročito omma u San* mogu da operišu samo velike voj* džačkim okruzima vrlo dobro po? ske i vrlo dobro opremljene; drugo, zna to, k o se je radi ove stvari n a j* uzrujanoist i ogorčenost svih is* više an gazo vao bio kod naši točnih naroda protiv antante, treće, mjerodavnih u Beogradu, ko ti su narodi i njihova zemlja t e? jc za ovu stvar zainteresovao osim melj, na kome počiva antanta i svih ministara i našu bosansku vla? četvrto, u tim zemljama i među tim du na čelu sa g. M. Srškićem, a po? narodima nema domaćeg kapitala, sije g. Misovićcm koji je objeručke koji bi se po svojoj prirodi morao primiše i svesrdno u više mahova oduprijeti komunizmu, koji donosi kod najmjerodavnijih zagovaraše, to je ovdašnje glasilo Muslimanske sovjetska Rusija. Svi znaci1 govore, da će antanta Organizacije »Pravda« izletjela na otpočeti borbu protiv Istoka preko uvodnom mjestu sa reklamom itd.« Carigrada. I vrlo je vjerovatno, da Zatim konstatuje ovo: »Ukaz je će antanta popraviti i sevreski mir, potpisan na 17. ov. mj., a mi smo bar privremeno, u korist Turske, da (naime »Domovina) 18. ov. mj. bi? pridobije uza se Kjemalpašu i da ta? lil obaviješteni o tome telefonom sa ko u svojoj borbi proti Istoka svla* mjerodavnog mjesta iz Be* da prvu etapu. Zato je i pozvala u ograda; 18. ov. mj. dobili srno dc* pešu — opet s mjerodavnog London njegove izaslanike, a i iz istog razloga šalje svoje čete u Ca* m j e sta i t. d.« — Ta, ko li bi to rigrad. Ako se Kjemalpaša ne za? mogao biti, ko se je najviše angažo* vao za tu stvar kod mjerodavnih? dovobh s antantinim koncesijama, postaćc Carigrad ishodištem svih Ko li za Boga? Što nam »Domovi* na« ne oitkrije toga mađijoničara, ratnih operacija protiv Istoka i Ma* kome da je uspjelo, da čak i jedno? la Azija će postati druga Flandrija, a Kiemajpaša će morati i protiv svo* ga — dra Srškića (!) z a i n t e* je volje, da se potpuno združi sa resu je za sanđžačko?ma* kedonske muslimane? Ta — Lenjinom. Uživanje građanskih i političkih prava nezavisno je o ispovijedanju vjere. Nitko sc ne može osloboditi svojih građanskih i vojničkih duž* nosti i obveze ličnoga rada, poziva* jući se na propise svoje vjere. Usvajaju se one mjere, koje su u ma kojem dijelu kraljevine već do* bile zakonito priznanje. Druge vje* re mogu biti priznate samo zakoni* nom. Usvojene i priznate vjere samosta 1 no uređuju svoje unutarnje vjerske poslove i upravljaju s v o * j i m zakladama i fondovi* ma u granici ustava i zako* n a. Nitko nije dužan, da vjersko os* vjedočenje javno ispovijeda. Nitko nije dužan, da sudjeluje u vjeroza* konskim aktima, svečanostima i ob? redima i vježbama, osim kod držav* nih praznika i svečanosti i u koliko to određuje zakon za osobe, koje su podvrgnute očVskoj, tutorskoj ili vojničkoj vlasti. Usvojene i priznate v j e* re mogu održavati veze sa svojim vrhovnimvjerskim poglavicama, ili inače dru* gim vjerskim predstavni* cima izvan državnih gr a * nica, u koliko to traže du? h o v n i propisi pojedinih vjeroispovjesti. Način, kako će se te veze održati regulira se zakonom. U koliko se u državnom budžetu predviđaju za vjerske svrhe izdaci, imaju se dijeliti među pojedine us* vojene vjeroispovijesti razmjerno prama broju njihovih vjernih i stvarno dokazanoj potrebi. Vjerski predstavnici ne smiju upotreb’java? ; ti svoju duhovnu vlast preko vjer* skih bogomolja ili preko napisa vjer* skog karaktera ili i inače pri vršenju svoje zvanične dužnosti u partijske svrhe. Prestupi protiv ovog propisa, kazne se samo na tužbu privatnih lica. Tužba se odnaša neposredno nadležnom sudu, koji i sam vrši is? tragu«. Ovu konačnu redakciju pre* nosimo iz »Jutarnjeg Lista«. čujte, braćo muslimani Bosne i Her* cegovinel: dr. Srškić, koji se toliko za Vas »interesovao«, počeo se in? teresovati i za sandžačko?makedon* ske musiimanc! Pa čak i Mišovićl? Pa onda ta »mjerodavna« mjesta. Tri puta »Domovina« spominje »mjerodavne«. Ona s »mjerodav* nim« mijenja depeše i vodi telefon* ske razgovore. Osim tih usluga, ko* je joj »mjerodavni« čine, omoguću* ju joj oni, da i nas špijonira i onda ona svoju špijonažu javno iznosi i ponosi se njome, kao da zna sve, što mi radimo. Kaže, da smo mi istom, pošto smo od nje čuli, pitali dra Hrasnicu telefonski za amnestiju, koji da nam je odgovorio, da je ta stvar potpuno zabačena. Ni ovaj hckus?pokus, kao ni ona j sa Srškiće* vim zamtersovanjem za amnestiju, ne može uspjeti ni kod jednog čo? vjeka, koji normalno misli, jer je »Pravda« sutra dan nakon to* ga, što nam je (po »Domovini? nom« tvrđenju) dr. Hrasnica javio, da je amnestija zabačena, donijela čitav ukaz o amnestiji sa svim okru* zima i srezovnna, gdje je podijelje* na, a »Domovina« pored svih svo* jih »mjerodavnih« mjesta donosi o tome noticu, u kojoj su spomenuta samo dva tri okruga i u kojoj nije dosta tačno navedeno, za koja se lica daje amnestija. �I Prije svije godine. Primjeri. 5. Učku siročad. Jedni nemaju oca, iii majke, a drugi nemaju ni jednog roditelja. niti ih se sjećaju. Sada su sakupljeni u Sirotištu i uče. Nijesu više siročad. Obučeni su, u suhu su, a nijesu gladni, inu medu njima i veselja i nestašne dječije šale. Sa« mo mi mali Redža i ako je dobar đak opet nešto brižan, zamišljen a ne* ma roditelja, da za kim misli. Ni moja pohvala, ni crvena karta ga toliko ne veseU I Ouomiidnc i nehotice opazih na Redžinom heu tračak zadovoljstva. A sta se zbilo? 1 z n j_e g o v a r o d* n o £ mjesta K. došao h a d ž i« ja u S i r o t i š t c. d a o b a đ e R e# d ž u. U pitao ga kako uči i dao mu forintu. O, sretni hadžija : ... 6. Srijeda. Pazariti dan. Čužva u čaršiji, Pred Imaretom kao pred u« lištem. Jedni tamo, a dnigi amo. »Cigara! Cigara| Bosni! Bosni! &* liri za forintu... viče jedan grlat diečko. istom ga stade Шбка. Oče* pi • ga jedan »majstor« hiteći na dućan. »A šta diraš u siroče?« pita »majstora« jedan dječakov odrasli kolega, uzimajući dječaka u obranu. »A što se skita i smeta, ovuda?« — ot kreše »majstor«. »Ja šta će drugo, kad nema roditelja, a nećeš ga ti dn uzmeš sebi na zanat, pa da i on puštane čovjek«, produži branitelj. Sto će mi paščaiP« — dreknu ozbiljni majstor«, pa jurnu Jntrz svjetinu. »Stini, majstore, stani da ti ka* žem! — viče dječakov branitelj. »La# ko je lako govoriti, ama je л ргач o, jc li ljudski?«... Učitelj. Mi dcnisL Priboj, 20. februara. G. / Ubajj^ Jcvdcvić, odgovara* jući u »Domovini« na moj dopis u »Pravdi«, shiž o se samim podvala? ma, hoteći tako da svojim niskim i •bljutavim izrazima spere sa sebe hr* đu; ali se je jadnik uhvatio u gvož* da. On je imao kuraži, da kaže, da sam proti Srpstva i svega, što je srpsko. Neka mu to služi na čast, ako je iz toga, što sam protivnik danas? njem načinu uprave u Sandžaku i Makedonci. izv$o, da sam protiv — Srpstva. Gospodin tvrdi, da nije istina, da su muslimanske radnje s porezom više opterećene nego pravoslavne. Evo dokaza: od ravu.Javnih radnji oporezivane su najviše ove :Stevo* vica 50U\ Berisavljevića 1700, Ka? rađžića firma 700, ukupno 709 di* nara. Od muslimanskih radnji: Sa? khags H. Hsmzića. Huscjin ef. Ha? sanagića. Ibrahimage H. Hamzića, H^mdibcga Hr.sanagića, Jusufage Zatanića, Jisuf ef. Musabcgovića oporezivane su, osim ostalih prire« za, od 2—5000 dinara, što ukupno čini nreko 18.009 dinara. Sada pi? tara Vas, kao i cijelu pribojsku jav« nost: nasu li tc tri pravoslavne fir^ m jače i kapitalom i obrtom, nego sve muslimanske zajedno u cijelom Priboju? I ako se ovaj porez bude naplaćivao naknadno i za godinu 1919.. 1920. i 1921. onda možete biti uvjereni, da će Vam se ispuniti žc* I ja, jer ćc mnoge muslimanske rad« nje biti primorane, da se zatvore. Vi se g. Jevđeviću, pravite kao za« štitnik poštenih muslimana! Ali Vi se pravite pre smešnim, jer Vašu -»zaštitu« dobro znaju JrouslimanS još od Tomićeva vremena, kada se je ouškaralo >po ulicama i kafanama, te kada su muslimani s puta u dža« miju vodeni u kancelariju, a iz nje izlazili krvlju obliveni; kad su jed? nom starcu od 80 godina oči izbi* jene. Od tih udaraca i danas mnogi leže. Muslimani dobro znaju, na či« ju su inicijativu bila pripremljena ova grozna proganjanja. Vi mrzite Bnoi 260 — Broj „ПРАРДА* — „PRAVDA* Стпзна 2 — Stran a Bilješke. (Iz »Pravde« broj 1. od 22. februara V ! i 1 i '1 1 ’ i i i i Odjek Baljićevog pitanja o voj« nim imamima. Neki Huscjin Jnhić vojni imam bez imamske spreme, koji je protekcijom Sefkije Gluhima postao vojnim ^marnom, b e z p r e d« loga Rc i s»ul«u leme, nalazi za munasib. da za čas ostavi svoje i« mamske poslove i da polemiŠe u »Srpskoj Riječi« od 23. pv. mj. Evo šta kaže taj iiham: »1 kad samo po* mfclim na naše poslanike iz Bosne i drugih krajeva, što se hć mogu da slože s Beogradom, sam se pitam: Šta ovo znaci i šta ovi ijildi hoće? — U Srbiji sam našao sve uređeno za. muslimane po propisima Islama: t. j. kuhinje, kupališta, voda gde treba i prostorije za klanjanje. Pa kad vi* dim ovako nešto lepo sve uređeno, naito ima da se tužimo«. Ako ministar vojni, odnosno mi* nistar vjera, uvaže Baljićev zahtjev revizije sposobnosti' vojnih imama, onda će - kad dođe reda na njega Jahić nešto lepo da iznese pred niih taj svoj članak i pitaće: »Zar nisam sposoban?« Ali varaš se, bra« te Jahiću! Ako uopće dođe to toga, ne će Ti to dokazati sposobnost. Čokorilov duh na putu kroz Ju« goslaviju stigao je u Beograd i uvr* gao se u suradnika beogradskog »Balkana«. U toj tranzi napisao je ovaj slijedeće: »Da se ne zaboravi. Srpski Športski Klub u Sarajevu rešio je da se od sada naziva »Šport« ski Klub Slavi!a«. Dakle, ne ni Ju« goslavija, već S’avija! Ovim neva« ljalcima i izrodima i-z toga kluba, koji se stide svoga srpskog imena, trebah bi Srbi Sarajlije da ispraše leđa. To je najbolji lck takve lu« de i odrode«. »Socijalist« i mi. Danas su se čak i demokrati, pa i sve ostale građan« ske ;artijc uvjerili, da naša orgatih zaciјa ne zastupa »begove«, daje u agrarnom pitaju isto tako liberalna, kao .i svr.ka druga građanska parti« ja i da se od njih razlikuje samo po tome, što tražh da se agrarno pita« nje u praksi ne rješava na vjerskoj bazi kao što je to kod nas dosada čmjeno, — ali eto »Socijalist«, koji bi trebao da dobro pozna strukturu svake buržoaske partije, naziva nas organizacijom »bosanskih begova«. Kao da je taj mizerni »Socijalist« zaboravio, da je za nas glasalo 80^000 seljaka, koji su došlli u životu do osvjedočenja, da će ga čak i muslh Planski beg Iskrenije zastupati, nego hriseanski seljak. 1919.) To je bilo doba preventivne cen* zure. Ovaj članak je. iz toga broja bio k on fiskovan na onim mjestima, koje mi ova i put podvlačimo: ZA SLOBODU ŠTAMPE. i slobodnoj državi nema i ne može biti gušenja slobodne riječi. Cenzura je jedno drakonsko sred* stvo, kojim se ne može postignuti konsolidovanje; ona samo unosi gorčinu i pobuđuje gnjevan osjećaj prema sistemu, koji hoće da utamni« či Misao, pa makar bio vođen i do« brim intencijama. A kad preventiva na |wđc tako daleko, da ne da iz* njett ni najprostijeg nasilja, onda prigušeni dobiva još i osjećaj obes= pravljenosti, pa usklpljuje i protiv s?« mom sistemu državne uprave. Drži ga sukrivcem. i tako cenzura postizava sasvim obratan učinak: Njom zaštićeni krive? uzimaju maha i smjelo ponavljaju svoja ne* djela, a njihove žrtve padaju u očaj i skra’nju otpornost. Jasno je da se na ovaj i oVaki način *ne će i ne mo« že p .-" ći konsoiidovanje naših tuž« Nadahnut dobrom željom za pro« t cv:. naše mlade države i vođen je? dino ispravnim shvatanjem, da će slobodna država niknuti samo iz slobodna izražaja narodne volje i osjećaja, plenarni .sastanak delega* 1: naše organizacije jednoglas* ;; o jc u svojio zak’iučak, kojim pro« svjeAic рк tiv uvođenja cenzure i odlučno zahtijeva da se ovaj nesa* vrcn e jednom za uvijek učini kraj. Vršeno ugodnu dužnost, kad o* vrj -rAčpčak i na ovaj način sta? ylj? ni? na zh2\c našoj vladi ггл« soj javnosti. zk.fik sloboda štampe! ukr?. > gledate sve, što jc pod fe« ! som! Govoreći o Vašoj želji da zajed? nički radimo, pozivate me, da izne« sem sve, što je dosada učinjeno. Istina je. mi Pribojski muslimani smo prošli najsretnije u Sandžaku, no ipak jalovi nismo ostali. Da ne bih prepunio cenjune stupce »Prav« dine«, mogu da Vam kažem, da je počinjeno šestssedam ubistava, od kojih za Bcća Kddžića, Hajra Иа* žirovića i Nukana Dedag^ća nikoni habera nema. Mislim da je trebala vkst, i ako nema privatnih tužila« ■ ca, da potraži zločince. Gospodine, kažete mi, da ne griz« к?Ж državne jasle! Niti ću ih griz« kati, a niti bi mi mogli dopasti od ■ Vas, koji uzgred i narod grizkate i ; koji ne trpite fesa u državnim kan« i celarijama. Tome je dokaz Suknja i H. H ’mzić, preti kojega, još od 400« ; štavljenja, kopate i klevetate, dok ' niste pre neki dan i uspeli. Također ' ini je poznato, šta je rukovodilo i . Suknju Ćehajića, da podnese ostav« ku na s uŽbi u načelstvu. I posle sve« ga toga tražite od nas zajednički ži« v<4 . rad?! Jest, Vi umete lepo pi« ; sati ј govoriti, ali kad Vam se iskre* : no pruži bratska ruka, znamo, kako jc Vi prihvaćate! '1 ražite, d«1 ieađem s potpisan. Žao mi je, to ne mogu učiniti sto« ga, šta kod nas irna ljudi, koji pot« puno nevini na osnovu jedne kle« vete i denunciranja leže mesecima u tamnicama. Nije mi za čudo, što tako Mihaj« lo piše, no mi je za čudo, kako se ne stide da »nezavisna« »muslimanska« »Domovina«, kad u istom broju s jedne strane piše, da u Sandžaku i Makedoniji padaju muslimanske glave kao pljeva, a sdruge strane puni stupce sa mutežnim i protiimu* slimanskim dopisima. Ali ne može se ni tražiti; bolji karakter i moral od Onih ljudi, kojima je cilj samo ; poslanički mandat. jb M. selam. Pribojac. Oglašujte u „Pravdi". i a i : ј MUSLIMANI I a sietiie se : GAfRETA ј ' маааавмаавааааааааавоеаааа«j wtw—nt r 41—4» ц м ^i— u ж—a——аам I ; Politički pregled. ’ ; i I I ’ • ■ i i I I 1 I ј i i I : i UNUTARNJI. Specijalna debata . u Ustavnom Odboru. U prošlom broju smo do« nijeli prvih pet članova Ustava, ko« ji su primljeni, a danas nastavlja# mo slijedeće primljene članove. Član šesti: »Nikome ne može su« diti nenadležni sud« se prima jedno# glasno. Član sedmi: »Niko ne može biti osuđen, dok ne bude nad« ležnp saslušan, ili zakonim načinom pozvan da sc brani«. Prima sc ve# ćinmpg lasova. Član osmi: »Kaz« na se može ustanoviti’ samo zako« nom i primjeniti jedino na djela, za koja je zakon u naprijed rekao, da će sc tom kaznom kazniti«. Prima se većinom glasova. Član deveti: »Smrtna se kazna- ne može ustano« viti za čisto političke krivice. Izuzi« maju se slučajevi izvršenja ili poku# šaji atentata na vladaočevu ličnost ' na članove Kraljevskog Doma sa koje je određena smrtna kazna u krivičnom zakunu. Izuzimaju sc osim toga i slučajevi, kojima je uz čiste političku krivicu učinjeno još neko t 1 i I 1 1 : j ! I I i I ј ! I I ■ I kažnjivo djelo, za koje jc u krivih nom zakoniku određena smrtna kazna, a takođe i slučajevi, koje vojni zakoni kazne smrtnom kaz« nom. Prima sc većinom glasova . Član deseti: »Ni jedan građanin ne može biti izgnan iz države. On se ne može protjerivati u zemlji iz jednog mjesta u drugo, osim u slu« čajevima, koje jc zakon izrikom propisao. Niko se ne može nasilno protjerati iz svoga zavičajnog mje« sta bez sudske presude«. Prima sc jednoglasno. - član jedanaesti; »Stan je nepovredan. Radi krivične istrage može se izvršiti nretresanjc i istraživani u stanu građanina sa mo u slučjevima, koje jc zakon predvidio, alt uvijek načinom, kako jc po zakonu propisano. Prdiciski ur« gani mogu danju ući u privatan stan, jedino radi kakvog službenog dje* la, koje se po prirodi svojoj može samo tu izvršiti, a radi pregledanja i nadziranja jedino u slučajevima, koji su ptedviđcni zakonom. Noću mogu policiski organi ući u privatni stan jedinomu slučajevima prijeke nužde i onaa, kad budu iz stana u pomoć pozvani. Tome ra« du vlasti prisustvovale predsjednik opštme ili dva prizvana građanina. Odmah po svršenom pretresu vlast je dužna predati licu, čiji je stan potresen uvjerenje o nahodu pre« tresa i otpisani spisak stvari odu# zet ih radi dalje istrage. Izuzimaju se privatne prostorije, koje su po namjeni svojoj pristu« pačne publici«. Ovakva redakcija člana koja se pzi azi od redakcije u vladinom nacrtu primljena je sa ve« ćinem glasova. VANJSKI. Odgođena konferencija u Porto Rose. Listovi javljaju iz Pariza: Rad: nastalih zapreka i potrebnih prćdkcmfereneija odgodiće se kon# ferencija nasljednih država Austro* Ugarske, koja se je imala održati u Porto Rose u početku aprila. Ni mjesto neće biti ono kako je prije javljeno, već će se konferencija odr« žati na Briofiskim otocima. . Protest Egipta. Iz Kaira javljaju: Zadnji govor ChurchOla u engle« skom parlamentu, č kojem je zago« varao pripojenje Egipta u britanski imperij, prouzročio je ovdje duboko gibanje. Svi ministri, članovi zako« nodavne skupštine i egipatske dele« 'gacijc ppslali su na Lloyd Georgea ' protestni telegram. Posredovanje između carigradske i angorske delegaciie. Po vijesti a« gcnciie Havas otputovao je iz Ca« rigrada Reuf Ahmed#beg, bivši se« kretar turskog poklisarstva u Pari« zu, predsjednik komisije za inostra# i na djela, narodni poslanik iz Čari« ! grada, da poduzme posredovanje iz« i među angerske i carigradske deiega« ; čije u Londonu. Boljševici .osvojili Tifiis. U ( i gradu se Šire glasovi, da sc Tifiis nalazi u rukama boljševika. , Borba između fašista i socijalista 1 u Italiji. Javlja se iz Rima: U čije« I loj Italiji dnevno se sve više množe I okršaji između fašista i socijalista. Do okršaja je došlo u Rimu i u Ba« ; riu, gdje su fašisti istukli kornunis« ! tičkug poslanika Bombaccia, na što i su socijalisti proglasili generalni ! štrajk. Do sličnih okršaja došlo je u Ferafj, Bolonji, Firenci, Tarantu, i Milanu i t. d. Više osoba je mrtvo < i ranjeno. Engleska bijela knjiga o Egiptu. Fo iz Londona izdala je engleska vlada bijelu knjigu o us* pjesima komisije lorda Miinera .u Egiptu, I! knjizi se iznašaju doku« i menti iz kojih se vidi, da je Engle« i ska dala Egiptu potpunu nezaviis* nost ali uz uAov. da sa Engleskom sklopi ofenzivni i defenzivni savez. Novi ministar Cfeurchill izgleda da • se ne slaže sa ovim zaključcima lor« I da Milncra, jer u strateškom giedi« i Štu ne daju dovoljnu sigurnost Ve« j likoj Britaniji. Egipatski nacijona« i listi međutim izjavljuju da ne pri* hvaćaju drugog riješen ja osim pot« pune nezavisnosti. Nezaposlenost u Njemačkoj ra« I ste. Usprkos poduzetih mjera broj nezaposlenih radnika u Njemačkoj I u mjesecu januaru opet je znatno �Kno» 260 — Broj porastao. Broj onih, koji traže pot* pore, povisio se je ođ 410.000 na 432.000. Obzirom na to, da članovi obitelji ne dobivaju potpore, kao i na to, da od besposlenih na temelju novih naredaba samo polovina pri* ma potporu, to se ovaj broj povi* suie na dva milijona ljudi. Nezaposlenost u Engleskoj. U engleskoj donjoj kući zatražio je radnički .poslanik Clynes od vlade, da odmah pfeduzmć sve nužne ko* rake, kako hi se stalo na kraj sve većoj nezaposlenosti. Do sada je oss talo jedan milijun ljudi bez posla, .pa .je Clynes oštro napao vladu, jer nije preduzela one mjere, koje su nužne, da se u Engleskoj otkloni o* pasnost boljševizma. Ako se vlada energično ’ati ovog problema, rekao je, može biti sigurna, da će naći po* moć i u krilu radničke stranke. Mi* nistar rada odgovorio jc u ime vla* dc izjavivši, da će sada biti nekoli* ko desetina hiljada ljudi zaposleno pri javnim gradnjama. Dalje jc na* vijesti«, da Se izrađuje zakon po ko* jem će se svim nezaposlenim radni* cima u stanovitom vremenu plaćati potpora. Žuta opasnost. Iz Pariza javljaju: »Chicagp Tribune« objelodanjuje članak vrhovnog komisara Nove Ze* kndije Winfrcda Findleya, koji je dodijeljen engleskoj vladi. Članak u* peren je protiv Japana, pa se u njem veli, da Japan između Engleske i A* merike sije smutnju. Tokijo pri* pravija odlučan udarac protiv Au* stralije i pokušava javno mnijenje u Engleskoj’i Americi tako uplivisati, da u tom slučaju Amerika ne po* maže Englesku. On poziva Ameriku na oprez, te veli, da će poslije Au* stralije i ona doći na red. Revolucija u Kitaju. Po vijestima francuskih listova iz Hong*Konga protjerao je armijski komandant Ju*Piu*č^n sa svojim jinanskim če* tama, s kojima se bori protiv Set* šnana, maršala Tang^Sutna iz Ji* nanfua. Narodna skupština u Jinan* fuu oduševljeno je pozdravila mar* šala Jua. U provinciji vlada sada mir. Maršal Tang povlači se na za* pad. Autanta mobilizuje. Javlja se iz Carigrada, (ja se očekuje dotezak brojnih anUntinih četa. U Carigra* du se pripremaju stanovi za 40.000 Engleza 12.000 Francuza i 12.000 Ta* lijana? г*^*«чмммл»п(i»»rr раапарпааааааа Muslimani i muslimanke grada Sarajeva, sjetite se vašega „MERHAMETA^. Domaće vijesti. " Vjenčanje. Primamo iz Mostara: U ponedjeljak 21. o. mj. vjenčao se1 Omcr cff. Sehović ttgovac iz Sara* jeva sa mitovi dnom gđicom Fati* mom Kajtaz, kćerkom rahmetli lb* rahim ef. Kajtaza. Naše iskrene če* stitke! Svi glavniji listovi naše kraljevine donose u zadnje doba manje više netacne i alarmantne vijesti o drža* nju nekih. naših poslanika. Stoga i opet upozoravamo naše pristaše, da na svaku vijest o nama čeka, dok je mi provjerimo. Iznimku među tim listovima čini zagrebački »Jutarnji List«, koji je imajući izvrsnog iz* vještitelja bio u stanju, da neke laž* ne vijesti o nama, demantuje i prije »Pravde«. To rado javno konstatu* jemo. прлг Službeno iz »Nar. Jed.«. Zemalj* ' ska vlada za Bosnu i Hercegovinu I premjestila je sudskog pristava dra Smailbega Gradaščevića od ; kotarskog suda u Tuzli kotarskom ; sudu u Nevesinj4 postavivši ga u* , jedno starješinom toga suda. 1 Vjerska propaganda. Pišu nam iz I Bijelog Polja: Prigodom proslave Sv. Save odvedena su iz tamošnje ; osnovne škole i muslimanska djeca , u pravoslavnom crkvu, da pjevaju • prigodne nabožne pjesme. Taj po* 1 st u pak jc djelo školskog nadzornika I F i 1 i p a D e d i ć a. Isto je pismo s punim potpiosm poslao naš dopisnik i našem posla# ničkom klubu kaa traženi dokazni materijal za nedavnu tvrdnju Saki* ba Korkuta u konstituanti, da su i muslimanska djeca u Sandžaku mo* i rala učiti »Oče naš«. Pošto je g. Pribićević rekao, da je ј izdao razna naređenja, prema koji* j ma se imaju poštivati u školama ■ vjerski osjećaji, to mu moramo da I svratimo pažnju na ovaj događaj i poslije tih njegovih naređenja. I Besplatna državna ambulanta u Sarajevu. Sa sedmim martom otvara sc i predaje prometu ambulanta za spolna (veneri jske) bolesti u Mis*Ir* bi noj ulici br. 17. Ambulanta je sna# bdjevena sa potpuno modernim znanstvenim uređajem. Pregledanie i liječenje obavlja se' strogo znan* stveno. spcčljaUstički sa mikroskop* skim. baktcriiotoškim i serološkim' strazivanim Pregledan j e krvi po Vascrmanu. Uz ovu ambulantu uređen je ta* kođer i zavod za brzo liječenje svraba (šuge) sa dezinfekcijom ha* ljina u 'dezmfekeionu aparatu. Brzo liječenje svraba traje u svemu dva sata. MekarLspecijaliste ambulante su: šef ambulanta dr. Milan Radulaški za muške, speci a'1ista*ljekar Dr. Sta* ka Bokcnjić za ženske. Časovi za pregledan?e i liječenje su za ženske od 9 i po do 12 prije podne, za mus* ke od 4 i no do 7 u veće. Pregib davanje i liječe* n ј e u o v a j a m b u 1 a n t i j e p o t* puno besplatno. Od p r c g 1 e* d a n j a i I i j e č e n j a u o v o j a m# b u I a n t i i z u z e t i s u s a m o i* : mu ć n i s Io i e vL Rokefeler za naš đake. Listovi iz Trsta javljaju, da je Rokefeler darovao 14 milijona kruna za jugo* , -slavenske studente, slušatelje medi* cinc u Beču, Gracu, Pragu i Pešti. Mljekarska zadruga u Sarajevu. U' srijedu, na 23. ov. mj., održala se i jc dobro posjećena skupština mije* i kara iz Sarajeva i okolice, i to u ki* j raethani, u 2 sata po podne. Govorili su vladini činovnici eff. Čekić, o uvjetima i koristi zadrugar* I stva uopće, a dr. Filipović, mljekar* ’ ski referent, o programu mljekarske ; zadruge u Sarajevu. Njihove su riječi naišle na veliki I odziv, i ako je bilo dosta prigovora, I doduše više pojedinačke nego li ; stvarne naravi. Na koncu se jc iza* j brao agitacioni odbor od 18 lica, ko* I ji će raditi oko raširenja ove zadru# I žne misli. Odbor će imati svoju sjed* ■ niču sutra, u nedjelju. Za zadrugu i ima sada već 40 ljudi, pa će se ona I za koji dan i osnovati j odmah po* ! četi i raditi, a ne će čekati, dok joj : se svi mljekari u Sarajevu jave, jer i će oni sami i tako kušnje doći. ić. Otpuštanje nepotrebnog činovni* ■ štva. Iz Beograda javljaju: Pošto je ; državni budžet preopterećen veli* i kim ličnim izdacima na činovnike i I službenike, ministar finansija je e* I nerglčno tražio od svih ministara I da do 25. ov. mi. otpuste iz službe I sve nepotrebne ukazne i.neukazne I činovnike. „PROMET44 trgovačko i špedicijsko d. d. prije Leopold Heim Sarajevo, Fra Grge Martića trg br. 1. Страи* - PRAV TRPITE LI OD SPORE PROBAVE? Od slaba apetita? Začepijenosti? Protiv toga pomažu Fellerove prave Elsa-pilule! 6 киtija 18 kruna. Prava švedska tiaktera 1 bo­ ca 20 krima. Omot i poštarina posebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feller, Stubica donja. Elsatrg br. 354. Hrvatska. A. Dr. Todor Živanović, specijalista za plućne bolesti i tuberkulozu, or* dinira Aleksandrova 38 (iza Kate* drale katoličke) od 4—5. Tel. br. 877. CIJENE PADAJU ’ Papirnici D. i A. Kajon. Sarajevo, Kralja Petra 19. stigla je velika količina prvoklasnog pisaćeg papira, bezuvjetno sposobnog za pisanje tintom kao: konoept-paplr U kg težak, 1000 araka -samo 385 K, kontokorent-papira sa 2 kolone 12 kg teškog 1000 araka 800 K, liniranog kanclaj-papira 12 kg teškog 1000 araka 680 K. trgovačkog papira 10 kg teškog 10O0 araka 520 K> te sav ostali pisaći materijal u vrlo jeftinoj cijeni. Prije kupnje na dru­ gom mjestu, uvjerite se u gornjoj papirnici. Vanjske narudžbe obavljaju se brzo i taSno. Pakovarje sc ne računa. DRŽAVNA RAZREDNA LUTRIJA. Do­ bitci drugog razreda: 70.000.— Dinara broj 98284 dobiva « 30.000. < 23367 « 20.000.— « « 60188 « « 70759 a 10.000.— « 2.000. - « « 22555 * « 2.000. i 48370 « 1.000,- « » 6210 « 1.000.-- « « 1OJ58 . 1.000.- « « 25763 « 1.000.— « 76576 « Ostali izvučeni 2490 brojevi izloženi su u izlogu Gajeva ut 8. Slijedeće vučenje 7. i 8. ožujka t. g. Sreć­ ke se dobivajB kod Državne glavne koleklure j'/edunarodne banke d. đ. Zagreb, Ga­ jeva ul. ’8. 1MADETE LI BOLI? U lica? U cijelo­ me tijelu? Popuštaju li Vam mišice i živ­ ci? Pokušajte Fcilerov pravi Elsafiuid! Divićete se! 6 dvostrukih ili 2 velike spe­ cijalne boce 42 krune. Državna trošarina posebno. S* г.гг 3' I I • ! ! 1 1 ■ i • . i CokorlJov Alarm! Foenato je već evakom, kako Cokorilo napada svakog, ko ma nije po ćojfo, u flvojoj novini »Srp Zori", a kad ga novini napađncti teže eadn, on jednostavno neće da ide na jugoviueki sud. jer ga ne priznaj*. Sad ae Uh njegovih nevinih napadnutih žrtava nabraja ravna đudna^ pa kad su ga svi »tiennli џс duvar, da ipak mora na eod da dođe da odgovara, on iznalazi jedno novo aredetvo »a vještaćkl izmiosne iz nenriliko: on jednostavno alarmira (У71 br. od 20.11. 1921. _>rp Zore") ere prijatelje i patriote Srbe, da пп pohitaju u pomoć s mr.terijalom protiv njegovih žrtava, a proekribovao ih je u tom broju evoje novine ave poimence, pa bnjrnm neka Јгвене ko Ata irna protiv tih ljudi, a tn ima i Salkovića i Marica, i Simovića, i Antona i fra Mija itd. E, vraiki j* to de<»ko taj Ćokorilo. KNJIŽARI Danici i A. Kajon u Sarajsvm Kralja Petra ul. 19. sti* je oveća količina proljetnih i ; ljetnih modnih listova za odijela, kostime ; rublje, ke-o i separatni . broj za djecu uz vrlo jeftine čije* i ne. - i i služio Moj еошек aS je kod b.-h. 5 Jager-baona, te i I i ! i je zarobit u Italiji. Umoljava se, tko bi što o njemu znao, da javi Muhamedu ef. Jačiću, internu u401cvu uz dar od 100 K. Muči H Vas glavobolja I Trpanje u kostim a I Boli od uloga, ed rpvmatiznia: Besanieat Jeste H nervozni - 1 j j I Nije Ii Vam žettđac u reda? Trpito ii od slabe probave! Od pokvarena лpetita? Ta pok^ajte i Vi FELLEROV PRAVI ELEA’FLUlĐ. Divit ćete se i hvaliti Fellerov Elsaflniđ kao dobra prijatelja n crnim daniaea. 6 dvoalrakib ili 2 velike specijalne boce 4?.— K. Prah i tablete protiv reume 15.—^epirin praeei lb K. j ( Oj, kako ćete biti zadovoljni, ako poknsate FELLEROVE PRAVE ELSA-PILULE! Te вп uistinu dobre! 6 kutiju 18,— K. SAGRADA БЛКЕЕК 12.— K. »V£I> SKA ŽBLCĐĆANA TlNKTURA 20.- K, BALZAM i ŽIVOTNA ESENCIJA 5.—K. Pravi eehoferov baham 15,- K- Za probavu! Vi Ita^ljet^ ? 81aa vtatranjaje, kašalj utažuje ZAGOR 8KI PRSNI 8OK 9.— K, Hego kolačići (prsna pastile protiv kašlja) 7.50 K, Bon­ toni od elada. оЛ trputas počamši od 3.—, K. Prsni čaj protiv kašlja S. - K. Fiak<rski prah 8. K. Guajakolsirup ua liječ­ nički prepi« 4A — K. IJppv ецј 8.— K. Olavobojj: I Jednako ugodan a anorabi kao i pouzdan jest EELLEROV „EISA* kUrčlć PROTIV MIGRENE 12.— K. Prašci protiv glavo­ bolje 15 — k. Kinina, prašku protiv grosniee 30.— K. Zubobolja I Zubne kapi K. Zeleno nije 39' Voda »a oei 5’— K. K. Probarni prašak 4. — K- Soda bicarbonica 3. К. Sol za čišćenje želudca 0.— K, Kariabadska sol 6. - K, REGENEROL SA MARKOM „HEGA* (fizioložke soli po pr*f. Neussern) 1 kctija 25,— K. Najfinije Ricinovo г.Не po 6.— i 30. K. Paetile od t&marinda 2.50 K. ČAJ ZA ČIŠĆENJE KRV! 8.—. Seneebleter i Muterbleter poeamfi od 3.— K. Slabokrvnomu Tekući željear.: eketrakt 20.— K, Željezni albuminat 40.— KHjeeuicki pveris: ARdOFERR.-N-TEKTOLETE od ljekarne k svetome Duhu п Beča 25,— K, HEGA FERRIN 45,— K, Kre-mo-željeani zirup 20.— K. Biandove tektolete 1».— K. Pravo najfinije ljekovito riblj« ulje вЕ1ва* Svrbljen^', RTrab. Mast protiv svraba 18.' K, Naftolcva mast 1л. i 20.— K. Sumporu* mast 12.— K. 8v» ostale masti, kao cinkova. bUjvajs — aromatična, lovorova mast □ kutijana po 3.—. 7.-i 12,— K. Mast sa rane 15.— K, Mast sa djecu. Kamfoma žestA 12. i 60.-— K. Mast ptot’v •sebline 15.-—, Uiahilon-flaMer, rubrflcJter 2.— K i 4. — K Žeeta г mast protiv guše -4Kropf 15.~ K. Sredstv.i z\ životinje. Hranivi prah «a marvu 1 katija 7 50 K, Mazilo »a konje 25,— K» Xrnik» 6. -i 80,— K. Gneti tarpent n 5.— i 10. K, Must protiv nšija 3. — i 12.— K- Kod upita treba priložiti poštanske biljogo za od­ govor. Protiv glista! Elea šećerne pustile protiv glistu 1 vre­ ćica 7.50 K CHvarovo sjeme protiv glista, čirto ili ea šećerom, po težini poćamfii od 4.— K. Proljev, Diareia! P. astlerove kapi protiv kolero 15 — K, kapi protiv grčeva 10 - K. kapi od kamilice, od prominca, kimove kapljice, eimetove. meiisov* kapljice, ’baldrijanska tinktura, Hofimanova žesta, male boce 6.— K. velike 30,— K. Dabrova kapi (Bibergeil) za žena 30 - • K. Omot I poštarina računaju se posebno, ali što jeftinije. Preporuče so, naručiti što viša na jedan puta, jer se tako troškovi podjeljuju i iznose za pojedinu robu manje. Narudžbe adresirati na: Eugen V. Feller, ljekarna, St i bića donja, Elsairg br 310 Hrvatska. drva, ugljena, drvenog ugljena Zbirni promet iz Beča i Metkovića. Brzojavi: Promet. Ovlašteno carinsko posredništvo. Intb. Tele!. 29. �ĐON K 120 k« i Muslimanska trgovačka i obrtnička banka z* Best?« i Hercegovinu (dioničarsko društvo) u Sarajevu. ВОХ K 55 т Prva imootvorena HUiLIMANSKA APOTEKA „Mjeseca” prve kvalitete dobije se na malo i veliko ■ trgoviai ivakovrsnom kožom, krznom i vunoe M. L. ALKALAY aiitandma ii. 1У cošafc. - Telefon 786. Telefon 319. Trgovina medikamenata, drogerijsklh i kemiČkih proizvoda, robe od gume, zavoja i kirurg, instrumenata, kao i fotografskih aparata i potrebšt.na. Ve­ liki izbor inozemskih safuna, parfumerije, kozmetičkih potrebština i spužvi Skladište svih mineralnih voda i t. d. flgenturna i komisianalna poslovnica Sulejman Mulić, Zagreb. Kupuje i uzima u komisiju ovčije, kczije kože, suhe šljive, stari bakar i sve zemaljske proizvode. Posreduje za nabavu gotove kože, donova, te? fetine, kravine i t. d. i svega posto? larskog pribora. Daje informacije u svim trgovačkim poslovima u Jugo? slaviji, Čehoslovačkoj i Njemačkoj Austriji. Kod raznih upita priložiti marku za odgovor. Brzojavna adre? sa: Sulejman Mulić, Zagreb. PRIMJED A: tf. đieniiari keji žele na glava*, akapltini priiuatvevati nmoljavaja ee. da « smili« $ 28. draštv*aik privila barem 8 dana prija glavne eknpćttae peleie svoje dieaiee ili privre­ mene petvrae na upiaane dieniee Da blagajni nače uiditajiei н Sarajeva ili pedrniaiee • Вев. Brada ili let, Nevem. Ravnateljstvo. Račun razmjere Aktiva k k hl к 1,615.854 Gotovina......................... 11.500 Vrij*đa*ini p»piri 1,075 650 Mjenice......................... к I. Emiuja: a) uplato 5» %aa3f.il. 192«. b) ,, 9.V. ,, 4 „ 35«U 9./V1II. и Dniniei: •■nima....................... 14,7 3.826 Ostave......................... 2,444.81'o Naiaatai......................... 150.380 70 Otpie ................................ 12.580 70 137.800 Ž e g a r a c, v. r. II. Emisija; uplaćen* 4o 31.IX. 1928. „ „ 31.1X11. „ Priiuvna zaklada Gubitci 7,832.125 13 2,444.818 28 348.526 18 21 126.447 4? i . Kamate uležaka Schicht-ov sapun 1 K h | к Darevi u debr. i kult, uvrh* od mjenica, Zastupnik za Bosnu i Hercegovinu I 389.786 88 к h tek, računa i dr.................... j 259.388 06 u Kami dobitci: i proviaija i dragi do। bici ............................... 4.081 .. 19.989 h Knaiati: 4.278 53 . Plaća, doplatci kirija i eetulo ....................... Peresi pristojbe i na­ meti ..... prispio je u Sarajevo jedan vagon i rasprodaje se. — Narudžbe prima: Dobitci sa 31. decembra 192®. k Upravni troškovi: 419.661 98 313.814 68 12.580 7u Otpii od namještaja 348.326 13! Dobitak......................... 679.000 • 1 Najpouzdanija ura le Suttnerova u ral Bila ona od nikla, ocjell, srebra III zlate, sva'ka će Vas zadovoljiti. Takodjer lanci, pieteje, naušnice, svako'aki, đaro.j i trebštine kao noževi, aparati za brijanja, škare, novčarke, nai^acl, diarnauti za re­ zanje stakla, sve dsbro I jeftino naći čete u cijeniku tvrtke 501.080 martom 1920. otpetele piilovaaje. WE!SS i DRUG, Želite li kupovati dobro i jeftino? 10,000.00« Račun gubitka i dobitka __________ ZAGREB. к«ај paromlina.__________ Albert Vita Levi, Sarajevo, Despića u ica k 1. 4,000.000 3,080 000 i Nudjamo odmah otpremljive iz Zagreba *) »a 16 li 1,500.000 740 000 750.080 i Vjerovnici.* . u tekućim 1 prlvr ralvai। ma i ulošci aa štednja . Oitavljaei .... 1 Debitak......................... 11,126447 4» u svim mjeram-, kao i staklarski kit, nadalje cilhidere, me­ dicinske beiiee i staklane lančiće ca ■tast, svjetiljka itd. Skladište čeških tvernica staklr porculana к h Dieni£ka flavaiea: ш tek onim i prirr. ra- staklene pleče , Pasivo sa 31. decembra 1920.*) Ml Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 J. Izvještaj ravnateljstva e poslovanju u minuloj poslovnoj g. 1920. 2. Izvještaj nadzornog vijeća o pregledan ju knjiga i bilance 1920. 3. Predloženje zaključnih računa za g. 1920. te padjelen je apseluterija ravnateljstvu i nadzornom« vijeću za poslovnu g. 1920. 4. Zaključak o upotrebi čisto dobiti za god. 1920. 5. Ustanovljeni« da je povišenje dioničke glavnice od K 3,000.000.— na K 10,000.000.— eaključeno na izvanrednoj glavnoj skupštini od 2. sep­ tembra 1920. potpuno uplaćeno. 6. Izbori u ravnateljstvo, 7. Izbor nadiornog vijeća. 8. Promjena pravila. 1 Centralna drogerija Braća Šahinagić Dnevnim redom: |i £ « koja će se obdržavati na П. marta 1921. u pe/ak u 2 sata poslije podne u prostorijama kiraethane na ,B en ba« i* sa slijedećim i • <> J • Muslimanske trgov. i obrteičke banke za B. i H. (d. d.) u Sarajevu a * HAMDIJE KOPĆIĆA ; Policijskoj direkciji u Sarajevu po­ treban je veći broj stražara i policij­ skih agenata. Za ovu službu dolaze u obzir lica, koja su podanici Kraljevine Srba, Hr­ vata i Slovenaca, fizički potpuno spo­ sobna, te raspolažu nužnom spremom. Uvjeti za stražare su slijedeći: 1. Da su navršili 24. a ne prekoračili 36. godinu, da su odslužili svoj rok u kadru, te nisu oženjeni; 2. Da nisu sudski kažnjeni, te da su bili besprikornog moralnog i poli­ tičkog ponašanja; 3. Da umiju dobro čitati i pisati la’ tinicom i ćirilicom, te da su svršili barem cijelu osnovnu školu. Prednost za stražarsku službu imaju ona lica, koja su u vojsci imala Čin podoficira, ili koja se iskažu boljom školskom spremom. Uvjeti za agente isti, što i za stražare. Za neposredno stupanje u agentsku službu potrebno je barem 4 razreda koje srednje škole. Prednost imadu i ovđe ista lica, ko­ ja sn navedena kod stražara, nadalje oni koji vladaju potpuno jednim ili više stranih jezika ili koji su bili u sličnoj službi najmanje kroz godinu dina. Svojom rukom u oba pisma napi­ sane molbe sa slijedećim prilozima (sve prema propisu biljegovane): Kr­ štenicu ili rodni list, domovnicu, škol­ ske svjedočbe i vojničke dokumente u originalu treba poslati ili lično pre­ dati najdalje do konca marta o. g. po­ licijskoj direkciji. Mjesečna beriva ledičnih polic. stražara: najmanje...........................K 1763 33 najviše . .......................K 1880.— isti imaju u naravi stan kao i odjeću i obuću. Mjesečna beriva ledičnih polic. agenata: najmanje.................. K 1896.66 najviše.......................... K 2096 66 Policijski direktor: i SS^ Mjeini isetupnhi traže, se! ј I. redovitu glavnu skupštinu Sarajevo. 1 7./IL 1921. Natječaj. NIevi, štakeni, stjEnice i žohari preporučuje svoje bogato stovarište svih vrsta papira, kancelarijskog i školskog pribora. — Naručbe se obavljaju brzo i točno Cijene umjerene. Sarajevo, Štrosmajerova ul. Te!. ^19 na a 2 Br. 5946/21. i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ jebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih miševa K 12.—, za Štakore i miševe K 12.—, za žohare ruse i Švabe K 20.—. — Osobito jaka tinktura za stjenice K 12.—. Za meljce po K 10.—, prašak za buhe po K 10. — i K 20.—, prašak za uši u •dijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 5.— i 12.—, Mast za uši na blagu K 5.— i 12.—, Prašak preti mrava K 10.—, Mast proti svrabu K 14.—. Razašilje pouzećem Zavod za eksport M. J 0 n k e r, Z a g r e b br. 1 6. Petrinjska ul. br. 3. PAPiRNICA POZIV POLICIJSKA DIREKCIJA ZA BOSNU I HERCEGOVINU. i AIKK»A TATAOVICA enabdj«T*«» je evima Ijekcvima, pa se preporulujo evima muslimanima. lica tase ribljeg а«јипм (b*lukjag», baieama sa puta. EpiUpticon protiv padavici, kopove ta knevet ■* isnemogie muško starija osebe, kakaa euji-voda protiv kašlja, p!uen*g katarha i tnberkuleaa, ^briol ■ast aa ekidaoje dlake, etrov *a miševa, serail ponaada i porcellan pomada. Sve era artikla dobijn trgovci jeftinija kad ■вта malo v*eu količinu. ; liičaršlje, Hotel Bhazl i kod Broj 260 — EpUJ Ј.НА0ДА“ — „PRAVDA* Strana 4 — Страна Ravnatelj: Husein ОшапотК, v r. 02 679.000 02 i Petpredejeduik ravaiteljitva: Za knjigovoditvo: Nezir Abmetaševi^ v. r. S. Šešelj, v. r. Sa glavnim i pomoćnim knjigama ispitano i u redu pronađeno: NADZORNO VIJEĆE: PreČelaik: Dr. Hamdija Karamebmedović, v. r. н. So’.tner u ijuUljaiii Ш. 706. Odgovorni urednik/ fbrahim Muhić. S em su din Barajlić, v. r. Numan OsvnanefeniH, v. г. VluMiik: Centralni Odbor J. M. O. Edhem ВИаИк, v. r. Ibrahlm Mujidć, v. r. Asimbeg Alibogović, v. r. Uzelr HMžlhasanavlć, v. r. Štamparija Dantel & A. Kajon, Sarajeva � https://kolekcije.nub.ba/files/original/6d5770aa6336b1001a2c1262ebf93fa5.pdf 7a2f3db27734b9c982879bcfbf8fcf71 PDF Text Text pojedini broj К, 2 — Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: godišnje K 180.—, na pola godine K 90.— (u Sarajevu): za našu * državu godišnje K 200.— ; za ino­ zemstvo K 250 —. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. ГЛАСИЛО јУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 23 (261) Sarajevo, utorak 1. marta 1921. (20. Džem-ahar 1339.) Napetost pomalo popušta. Beograd, 25. februara. lb.— Da. Napetost među stranka? ma pomalo popusta. Mogao bih poći i dalje, pa reći da je ona popustila, potpuno popustila. No volim bih malko« pesimističan i reći: pomalo po? pušta. Nešto ću ipak sa zadovolj? stvom konstatovati, a to je, da u sa* obraćaju predstavnika pojedinih grupa nema ni traga pređašnjoj ner? voznosti i suzdržljivosti. Sad su svi susretl/jiviji, svi blaži i umjereniji. Pa i prirodno je da tako bude. Radi se jedan ozbiljan i jako težak narod* ni i državni posao; nosi se silna od* govornost, pa je bio skrajnje vrije* me, da se prekine sa metodom zasu? kanog strančarstva i da grupe pri* stupaju jedna drugoj i sa više deli* katnosti' i sa više smisla za među« sobno poštivanje uvjerenja li politič? kih prmcipa«. Ovo je vrlo utješljiva pojava i mi joj se radujemo koliko u interesu samog posla, toliko i radi, toga štp će naša Usta votvorna' Skup? stina ovaMim držanjem stranaka ste? ći kako povjerenje našeg naroda ta* ko i priznanje inostranstva, o čemu treba voditi naročita računa. Radi rasprave u ustavnom odboru teku sasVim drukčije nego li su na primjer tekle rasprave u plenarnim sjednicama Skupštine. Tu nema ni traga onoj burnosti, već se govorni? ci slušaju svom potrebnom pažnjom, a pojedini se predloži prosuđuju) pre? ma svojoj sadržini, bez obzira s koje se strane iznose i bez obzira na to, da li ih podupire grupica od 10 ili grupa od 90 članova. Što je najutješ? ljivije, vlada nije nimalo.tvrdoglava u branjenju svojih predloga i redo? vito prihvaća sve, što je dobro i korisno po velike interese naroda i države. Držim da ne ću pogriješiti ako zaslugu za ovako držanje vlade u velikom dijelu upišem u račun mi? nistra pravde, g. dra Đuričića, koji zamjenjuje bolesnog ministra za Konstdtuantu. Po mom bi mišljenju bilo sasvim dobro, kad bi on ovaj posao do kraja vodio, jer je i sprc? man i stvaran i — što je glavno — koncilijantan gospodin. Izvješćujući o političkoj situaciji, ovdašnja štampa nije nimalo na vi* smi svog zadatka. Ona ne samo da je površna i suviše tendenciozna, ne? go je skroz naskroz neobjektivna i često puta vrlo lažljiva. O političkim' događajima piše vrlo nevjesto i ne? zgrapno, pa je ušljed toga vrlo da* leko od pravog zadatka zdrave štam? pe: da korigira nedostatke i pripo? maže zdravom razvoju političkih odnošaja. Njena se nezrelost i la? komislenost može najbolje prosuditi po njenom držanju prilikom raspra? ve o članu, koji govori o slobodi sa? me štampe. Beogradski listovi, koji pretenduju na prvenstvo), ne samo da najesu tom pitanju posvetili ka* kvu prethodnu pažnju, već mu je ne posvećuju ni onda, kad stoje pred strašnim pitanjem kolektivne odgo? vornosti za štampane stvari. Ni dru* štvo njihovih novinara ne obraća o* vom važnom pitanju nikakve paž? nje i tek sad se sprema na — pro? tost proti ovom prilično reakcionar? nom članu našeg Ustava. Koje onda čudo, da je beogradsko novinstvo površno u stvarima, koje se njeg di? reknto ne tiču; koje čudo, da nema dovoljno razumijevanja za sistemat? sko praćenje političkih događaja i da su mu uslijed toga vijesti posve netaČne i sakate? Telefon br. 842. Čekovni račun pošt. štedionice 1119. mo to, da su izgledi za sporazum dobri. Zašto su dobri, istaknuo sam na? priј cd, a ovdje ću dodati još dvije utjcšljivc pojave. Prva je u tom, što je raspoloženje za sporazuman rad pojačano i u demokratskom klubu. Njihove vođe nimalo ne taje ta? kog svog raspoloženj i može se reći da su i suasretljivi. Više, nego bi se moglo i očekivati. Druga je utješlji? va pojava u tom, što sam u razgovo? ru sa jednim članom Narodnog kluK ba također zapazio težnju za spora? žurnom. Govoreći o pomirljivom dr? Godina III. žanju srpskih grupa u ustavnom od> boru, on mi otvoreno reče, da ga ta pomirljivost stavlja u iskušenje, da posumnja u ispravnost dosadanje taktike svog kluba. »Šteta bi bila, reče dalje, da se ne pokuša ukloniti ovaj nesporažum. Ja ne vidim tako velikih prepreka i držim da spora* zum nije nemoguć«. Držim, da ovaka izjava jednog u? važenrjeg člana Narodnog kluba za? s'u^uje pažnju i stoga s pouzdanjem i optimističkim raspoloženjem oče? kujem sastanak našeg poslaničkog kluba. Bilo s hajrom! Ovo je jedan neoprostiv nedosta? tak ovdašnje štampe, usljed kojeg se stvara potpuna zbrka u našoj javnosti i radi kojeg pojedine grupe ■izgledaju i- smiješne i nekonsekvent* ne. U takom naopakom svjetlu iz* laži, naravno, i rad našeg poslanič? kog kluba, a kad se lakomislen osti) beogradske štampe doda još i ten? dencioznost zagrebačke štampe, on? da je sasvim razumljivo, što ' naš klub izgleda kao neko čudovište, ko? je je 'skrstrlo ruke i miga sad na je? dnu, sad na drugu stranu. Po jedni? ma smoi potpuno odložili oružje i če? kamo na koju mrvicu, a po drugima smo — naročito po sijedom »Obzo? Beograd, 24. februara. Povodom ovpg članka poslao sam ru« ~ iz principa proti saradnji sa ib. — U broju od 23. o. mj. do­ ' „Politici" ovo pismo: „Premda, gosp. g. Nikolom Pašićem. nijela je »Politika« pod gornjim na­ i uredniČe, imate neki neobjašnjivi pik Ima i originalnijih mišljenja. Ta? slovom uvodni članak o ustavnom na nas muslimane, ipak se nadam, ko nam, na primjer, zagrebački or? nacrtu našeg kluba, iz kojeg vadimo da ćete mi, povodom Vašeg napisa gan pučke stranke »Narodna Poijiti? ove značajne stavove: „Naše musli­ „Islam i agrar", ustupiti malo prostora, ka«, predbacuje ništa manje nego mane ujedinilo je u jednu stranku: j da ispravim neke njegove netačne nekonsekventnost. Interesantan je agrarno pitanje, jer je njihov posed navode. ovaj prigovor pa ću da ga registru? došao u opasnost, i vera njihova koja Vi držite da je jedno od najboljcm. U jednom izvještaju veli: »In? istina nije došla u opasnost ali koja nijih i najopasnijih pitanja u na­ teresantno je, da su Muslimani, od vekova čini megju njima najtešnju šoj državi to, što je naš verski po­ premda su tražili iizmjene u ovom uspomenu. I zato oni, pošto su uzeli glavica ujedno i politički poglavar. članku (»Narodna Politika« ispušta za osnovu svome Ustavu poznati pred- Istina, Vi tu opasnost u nekoliko ubla­ riječ »i dobili ih«! Op. p.) ipak log Ustavne Komisije i delom predlog žujete time, što je opao politički znaglasovali za nj zajedno s vladinim g. St. M. Protića, naročitu pažnju ob­ у čaj vTurske i što mi sa njorn nemamo strankama. Kako je držanje MusK? raćaju na ona dva pomenuta pitanja, više onih suprotnih interesa koje smo mana zadnje dane uopće ne? na agrar i veru. imali pre ratova s njome. No ipak ste konsekventim, ne zna se, što bi ima? Istina, i oni su za podelu državne za „potrebne mere ubazrivost;" i la značiti ova pojava«. No to je i? oblasti na pokrajine, na istorijske po­ plaši Vas to, što milijone pristalica pak ne smeta, da u istom broju krajine, ali nisu za podelu države na jedne vere vodi jedan duhovni centar donese i ove retke: »Demokrati ši? državice. U ovom pogledu njihov koji se nalazi izvan države. Dopustite re zadnjih dana vijesti, da je stu? ustav ne bi ni ukočio državu, kao mi, pre svega, napomenu, da ste Vi panje Muslimana u vladu stvar od klerikalni ustav Jugoslovenskog do pre nekoliko meseci taKogjer imali par dana. Govore, da im je uspjelo Kluba, ni ubio državu, kao Ustav tu i taku vezu sa carigradskom papredobiti Muslimane time, što su im Narodnog Kluba, upravo ustav trijafšijom, a onda izvolite primiti na obećali da će isplatiti begovima hak Matka Laginje, Drinkovića i Komp, i znanje, da ste posve tragično shvatili u iznosu od 50 milijona dinara. Za njihovog pravnog savetnika d-ra Po­ naš zahtev o vezi sa vrhovnim našim sada se ne može, kontrolvsati istini? lica On ne bi ni ukočio ni ubio dr­ poglavicom. tost ovih demokratskih glasina, žavu već po tome što u pokrajinama, Pre svega treba znati, da mi mu­ premda se čini, da ne odgovaraju, i? pored samoupravnih, ostavlja i držav­ slimani uopće nemamo crkve i njene stini. Držanje je Muslimana i sada ne organe, organe središnje vlasti. discipline; prema tome ni duhovnog т prije nestalno, što se vidi i iz On ide i jedan korak dalje i ostavlja centra u onom smislu reči, kao Što toga, da su jučer glasovah za vladu, zakonu da uredi pitanje o nadležnosti ga, na primer, ima katolička ili pra­ ali iz tog se ne smije zaključiti, da pokrajinskih skupština i pokrajinskih voslavna crkva. Veza, koju mi musli­ će oni stupiti u Pašićem vladu.« Ne samoupravnih organa. Da nije istorij- mani tražimo sa Mešihatom (ne Sul­ ću da se upuštam u podrobnije raš? skih granica, iz megju njihovog tanom!), sastoji se u tom, da vrhovni činjenje gornjeg protuslovlja »Nar. nacrta i nacrta Vlade u poglavica imama bude ovlašten na Politike«. Zadovoljavam se time što ovom pitanju ne bi bilo njihovo imenovanje i da bez tog ovla­ oedvukoh dva mjesta u tim izvješ? nikakve razlike. Pitanje is- štenja (Menšur) ne može vršiti svoje tajim a i idem dalje. torijskih granica, megjutim, nije funkcije. Njegovo pak imenovanje vrši se Ko'iko je istine u ovim proizvolj? bitno pitanje programa Musliman­ rum tvrdnjama novdna, prikazah u ske Zajednice i prema tome u temo — predlogom posebnog izbori nog tijela (kurije), što ga stavlja \ lađi, članku »Stvarnost d1 naklapanja« i njemu sporazum je mogućan". U nastavku članka „Politika* se koja u tom pogledu ima potpunu slo­ nemam mu još štogod dodati. Stoga ću da koju kažem o razgovoru naših osvrće na naš zahtjev o vjersko-pro- bodu izbora Širu, nego li je ima po delegata sa predsjednikom vlade g. svjetnoj autonomiji i agraru, ispore- Uredbi o izboru srp.-pravoslavnog PaPašićem. Razgovor su vodili gospo? gjujući naše agrarne zahtjeve sa us­ trijarha. Drugi je zahtev u tom, da Meda Vilović. Kurbegović, Hadžikadić tavnim nacrtom zemljoradničkog kluba, i Omerović i ostali kod g. Pašića pa završuje ovim riječima: „Iz ova šihat bude instancija — u rešavanju preko dva sata. Izmijenjeni su po* dva uporedna teksta jasno se vidi ! dogmatskih i drugih spornih pitanja gledi d svima važnijim pitanjima i sav jaz koji deli bosanske težake od verske prirode — to je sve. Kod nas može se reći premda bijahu sa? njihovih begova i aga. Bosanski su niti ima ispovedi ni karnosne vlasti, mo informativne naravi — da je raz? težaci za istorijsku pravdu; age kojom bi šejhul islam mogao duhovno govor prilično zadovoljio ob>e stra? i begovi su za paragrafsku ili materijalno delovati na naše ras­ ne. Pokazala se naime na obje stra? pravdu. Za vekovna nasilja u ovom položenje, niti nam pada i na um, da ne iskrena želja za sporazum i usljed pogledu bosanski težaci ne priznaju bismo mu u upravnim ili drugim pi­ toga su našli delegati osjetu, potre? nikom pravo na naknadu. 1 doista, tanjima dali kakvu inicijativu ili kom­ bu, da se za preksutra sazove nle? oni koji su stekli velika dobra ili na­ petenciju. Mi hoćemo da smo u tom nama khibska sjednica, na kojoj bi siljem, ili poklonom bilo turskog pogledu posve neovisni i, kako znate, se konkretizirali naši uvjeti za podu? bilo austrijskog cara, ili tražimo u tom pogledu autonomiju: niranje vlade i eventualni naš vla? uz njihovo odobrenje nemaju nikakva slobodne ruke, nesputane ni od Šejhul zak u vladu. Kao što ie poznato iz osnova, pa ni onaj obične pravičnosti, Islama ni od ministra vera ili njego­ komimikca našeg Centralnog Odbo? 'na ma kakvu naknadu. Ali će je oni vih organa. U tom pravcu podvlačim raa, jedino je poslanički khib ovla? ipak dobiti, jer su za to dve naj­ stavak vašeg predloga »u granicama §te.n na donošenje obvezatnih za? veće grupe u parlamentu. Otuda Ustava i zakona« i držim da pored kTučaka, pa ie jasno, da o kakvoj je potpun sporazum muslimana sa toga nema mesta ni Vašoj rezervi o odluci* zasad ne može biti ni govora. današnjom vladom u pitanju ustava upravi naših verskin dobara. 1 u agraru ste nam učinili ne­ Kakvo će držanje zauzeti naš klub i u ovom pogledu moguć i — stvar je kratke budućnosti: hoće? više nego verovatan. Sa opravdane zamerke naročito time, što mo li se s vladom nagoditi i to1 je malim izmenama, oni mogu pri­ govorite o onima koji su stekli ve­ i^taire kratke budućnosti. Nema hvatiti Vladin nacrt 1 glasati mir­ lika dobra ili nasiljem ili poklonom , bilo turskog, „bilo — austrijskog c»ra smisla da nagađam i mogu reći sa? ne savesti za nj“. „Islam i agrar". �Отоана 2 — Strana ili uz njihovo odobrenje*. Ti redovi odaju — oprostite mi izraz — jedno savršeno nepoznavanje stvari i ja ću da se u tom pogledu ograničim na stvarnu napomenu, da se naša orga­ nizacija u glavnom bori za stvarno ugroženu eksistenciju hiljada porodica od kojih je ogroman deo došao do zemlje kupnjom ili naslegjem kup­ ljene zemlje. Ne radi se dakle o paragrafskoj, već o socialnoj pravdi, koja ne dozvoljava proletarizovanie jednog čitavog staleža. I radi se o tom, da se agrarno pitanje ne rešava sa dva aršina, već jednim koji će vrediti i za nas i za Srbijance ili Banaćane. Primite izraz mog štovanja i hvafa na ustupljenom prostoru. Bfi 261 — Brej ,ПРг\РДА* — „PRAVDA* | i I i i j Grčke grozote u flnadolu. »Echo dc Г Islam« (islamski od? jek), list koji izdaje biro islamske informacije u Parizu, donio je u vi? še brojeva autentične dopise iz A? nadola o tiranskom pašovanju Gr? ka u Smirni i okolici. U broju od 15. ov. mj. crtaju se muke turskog miroljubivog stanovništva Ercdcka i okolice. Članak glasi: Poslije okupacije Eredeka bila je odmah naša žandarmerija, i onako dosta reducirana, razoružana i na? domjestena nekom novom milicom, koja je ustrojena na predio^ ovdaš? nje ortodoksne biskupije. Dobro? voljci, koji sačinjavaju tu formaciju, gonjeni svojim osvetničkim nago? nima, odaju se svim mogućim ne? djelima. Tako su oni prisilili bivšeg komandanta žandarmerijskog i kaj? mekama, uz pogrde i prijetnje, da i im potpišu obKgaciju na 12,500 pi? ! jestera za njihovo uzdržavanje od | strane općinske kase. Tu su svotu ; zaista i podigli spomenuti dobro? voljci. Na podstrck komiteta obrazova? I nog na biskupiji napadali su dobro? j voljci na muslimanske kuće i pohap? I sili su sve muške bez obzira na sta? rost. I istom nakon raznih i veoma < visokih ucjena i psovki pušteni su. Ona je milica raspuštena, još na 10. augusta pr. god. kad su musli? ' mani učinili za to energičan demarš ' kod helenskog komandanta u Pan? ' dermi, ali uza sve to spomenuti ko? j mite još je i danas nesmetano akti? ; van. Svakih petnaest dana ■ gotovo periodički p oh va? t a j u se muslimani uz pri? ' pomoć kršćana i batinaju se, dok im se u isto vrijeme imovina pljačka. Za to vrije? me su činjena najgrđa divljaštva na djevojkama i dječacima. Između ostalog napomemiću ovu groznu proceduru, koja jc bez ima? lo ljudskog milosrđa vršena na mu? slimanima: žrtve, svezanih ruku na leđima i sa štapom među zubima, siljene su, da oponašaju pasije laja? nje. Usijed toga bi morali otvarati , usta i naravno bi im ispao štap iz I usta, na što bi se morali priginjati zemlji, da ga podignu i pošto su im i ruke blc otraga vezane, padali bi licem na zemlju, a onda bi po njima zasula kiša batina. Jedan mladić, po imenu Scjid, morao je da izvrši tu proceduru trideset puta jedne noću ; Kad je grad bio pušten pljačkaši? 1 ma na volju, bilo je potpuno poha? rano imanje Husejin Husni efendi? je, muftije iz Kaza i Hajri efendie poreznika. Nepokretna dobra, koja pripadaju muslimanima već pedeset godina i koja imaju sve titule zako? i nitog vlasništva, Grci su jednostav? i no izvlastili. 17. oktobra pr. godine, Salih efen? ■ dija, carinarski činovnik, ranjen jc i bez ikakva razlog nožem na devet? । i aest mjesta i uslijed tih rana umro. 1 Pri istoj prilici je ranjen i Hasan ■ efendija, činovnik otomanske , dr? j žavne banke; dobio je dvanaest ra? I na. Krivci su bili uhapšeni, ali od? mah poslije pola sata pušteni na slo? j bodu. U okolici Edinđžika su Grci na vježbama u strijeljanju uzeli na ni? san jednog starca od sedamdeset godina, imenom Memiša, i ubili ga. 25. novembra su mjesni naši či? I novnici i policija pohvatani i zatvo? : reni u vladinu zgradu. To je učinio I jedan gtčki vojnički detašman od | Četrdeset vojnika i njemu se je pri? I družilo mnogo oružanih domaćih ' Grka.Cemirali su muslimanske ma? hale i otpočeti gonjenje. Kad su muslimani pohvatani, morali su pu? tem prolaziti kroz grčku svjetinu, koja ih je nemilice tukla svim mo? gučim tupim oružjem. Tučeni su svi činovnici, pa i sam kajmekam. Financijsku upravu su Grci ova? ko oteli od Turaka: Najprije su ra? stjerali našu žandarmeriju i policiju i kad narod nije više htio da plaća poreza i nameta, jer mu ih nismo mogli bez činovnika i policije na? platiti, napravili su Grci izvještaj na generalnog komandanta, da mi nismo ustanju upravljati i oduzeli nam onda i finansijsku upravu. Privatna prava nemaju nikakve za? štite. Najmanja grčka reklamacija proti muslimana, ako je u pitanju vlasništvo, s mjesta se rješava u ko? rist Grka, mimo svaki zakonski po? stupak. A ako se ko usudi, da se i najmanje usprotivi tome rijeešnju, ima da ispašta pljačku, udarce, ra? ne pa čak i ubistvo. U Edremidu, Pandermi, Kara?A? gaču ne dozvoljavaju grčki koman? danti prenoea na kupce muslimane kupljenog bilo gradskog bilo sreskog zemljišta, osim uz uslov da sc jedan dio od toga otstupi ortodoksnim crkvama. U Edremidu i Eredeku je nesnoš? ljiv položaj muslimanskom pučan? stvu. Mučenja i bjesnila grčka mno? že se svakodnevno i protiv toga nema nigdje ni kod koga pomoći. Niko sc više ne usuđuje, da izađe iz grada. U Saliihli?u je jedan cvzon silovao jednu djevojčicu od sedam godina, koju je silom oteo iz kuće od nje? nih roditelja. Dijete je malo poslije toga umrlo u špitalu. U kotarevima Ušak, Kirk?Agač, Soma, Eredek, Edremid, Ehme i Salihli .se je robljenje i pljačkanje svake vrsti razmahalo do užasa. U Erdiišu jc muslimansko pučanstvo, zajedno sa ženama i djecom, i z ( mrcvareno, jer su tobože bili u sporazumu sa nacijonalističkom voj? skom. Naši dapisi. Bilježe. Šta će na ovo reći mudimanski poslanici u demokratskom klubu? »Demokratija«, glavni organ demo? kratske partije, u broju od 24. ov. mj., a u članku »Hrvat i vladina ob? znana« kaže ovo: »Možemo katego? rički izjaviti, da ni jedan komunista, a još manje žena ili d c t e, ni j c u b i j en u M a k e d o n i j i!« »Iz toga razloga«. Jedan naš list do? bio jc iz Pariza vijest, da se u Lon? donu želi, da na sadašnjoj konfe? renciji saveznika uzmu učešća i Sje? đinjene -Države američke, jer »iz? vesna važna američka preduzeća na? ročito se i n t e r c s u j u z a p e t r o? leumske izvore u Mezopota? miji i /izvesno je, da će se vašington? ska vlada, iz tog razloga, odhi? čiti- da uzme učešća u rešenju pita? nja u Maloj Aziji.« To taman odgo? vara Vifebnovim tačkama o samo? određenju naroda. Samo što mjesto dosadanjc formule dolazi formula »samoodređenje petroleumskih iz? vora«. jer su kako nam jc poznato iz indijskog, irskog, turskog, egipat? skog i drugih primjera, narodi već sobom sami odredili. Tako će malo po malo cijela zemaljska kugla da okusi slast samoodređenja. Dobovoljci o makedonskim od? četnicima. »Nova Otadžbina«, organ Saveza Dobrovoljaca piše o bajudučiji u Maćedoniji: »U južnoj Srbiji nalazi se danas oko 3000 haj? dukaodmetmka, koji se izvesno ni? su odmetnuli samo s toga što ne vo? le i ne priznaju ovu državu, nego s toga što su bili prisiljeni da se od? metnu, da tako izbjegnu ili se osve? tc režimu koga je unco policijski a? parat u te krajeve i koji bi i najna? čionalističmji krai prebacio u neki protivni tabor, г kamoli inače naći? onalno indiferentne Makedonce.« i : ; I . | I ; i I i : ; I i | ' . j 1 JEDNA KARAKTERISTIČNA POJAVA. Zagreb, 22. februara. Ovdje ostoji pučko sveučilište kojemu je svrha dizanje prosvjete u širokim građanskim krugovima, priređujući predavanja iz svih sa? vremenih problema: istorijc, fik>zo? fije, narodnog gospodarstva, pri? rodnih znanosti i t. d. Na programu predavanja za ja? nuar i februar stavila je uprava puč? kog sveučilišta Ikoju sačinjavaju profesori visokih škola) predavanje dra Ive Pilara: Islam kao socijalna pojava. Vrlo smo sc veselili tome predavanju, jer je imalo svrhu da upozna ovdašnje građanstvo o etič? kim, moralnim i socijalno pravnim principima te religije, odnosno da ispravi krivo shvatanje o temeljima Islama. Na 19. o. mj. prikazao jc preda? vač iscrpivo historijski dio preda? van ja sa najvećom naučnom objek? tivnošću, te je imao još da na 21. o. mj. iznese dogmatsko?filozofski dio predavanja. Kad se je predavač pri? kazao i htio početi predavanje po? digli su viku i urlikanje demokratski studenti (najviše bosanski Srbi рга? voslavni i nekoliko njihovih prapo? raca sa Kurtagićom na čelu) tobož poradi tog, što je predavač navodno kompromitovan, te da se hoće tim predavanjem da »rehabilitira«. Us? prkos intervenci je dra Vonka tajni? ka pučkog sveučilišta, nije prestala vikom ta »napredna i slobodoumna« om’adma i predavač nije mogao o? držati predavanje. Da ipobiju naš prigovor i da prikriju tendenciju, da nisu protiv teme nego protiv preda? vača, pristali su da »saslušaju« či? tanje predavanja po dru Vuku. Da su bili protiv teme jasno je po tom, što nisu predavača u prvom dijelu predavanja u subotu smetali, nego u drugom, jer su vidjeli da sa najvećom objektivnošcu iznosi isti? ne o Islamu. Program pučkih sveu? čihšnili predavanja štampan jc još u decembru, pa su mogli, da su bili protiv ličnosti predavača, uložiti pro? test ij ga u prvom dijelu osujetiti. Jedan između njih rekao je, da se sveučilište ne smije s ovakim tema? ma kaljati, a Kurtagić je rekao da Hafiz (pravnik iMehmedagić) naj? prije prouči »Jasin«, pa da onda dr. Vuk čita predavanje. Ova poruglji? va primjedba dovoljno svjedoči, da su protiv samog predavanja i da su samo htjeli to prikriti govoreći da predavač ne smije tobož kao kom? promlitovan predavati. Da je dr. Pk lar govorio i odobravao po'kolje nad nevinim muslimanskim svijetom u Makedoniji, pobrao bi od njih sja? jan aplauz. Ovo je jaka karakteristika ovdaš? njih »naprednjaka« i »Jugoslavena« na univerzi, pa nam je osobito dra? go, da smo ih i s ove strane upozna?* li. naročito čestitamo g. Kurtagiću da se je i ovaj put pokazao u pra? vom svjetlu kao zakleti dušmanm vjere, koju ispovijedaju njegovi ro? ditelji. Preporučujemo ga redakciji »Jugosl. Pijcmonta« u Beogradu kao suradnika za protuislamsku rubriku. V. Gospodarstvo. i j ' I I ' I ; ; OSNIVANJE .MLJEKARSKE I i I j POTROŠARINSKE ZADRUGE. ; Sarajevo, 24. febr. 1921. ) Jučer je na poticaj nekih prija? i telja narodnog napredka, održan sa? i stanak u kiracthani sa nekoliko tc? žaka iz obližnjih sela sarajevskog I kotara, te sa nekoliko gradskih mije? 1 kara i drugih viđenijih građana. i Na sastanak su pozvani Dr. Stipo | TiiHpović, рфЈјоп. nadzornik i Čokić, ' kot. predstojnik. Predsjed. mjes. odb. J. M. O. g. Sokolović otvorio je sastanak i za? gosp. Tokića, ela izloži potre? Muslimani i muslimanke molio bit osnivanja zadruga, i t. d. G. Čokić se je zahvalio na pozivu grada Sarajeva, sjetite se i povjerenju, izrazio želju, da sas imadne uspjeha, tc zamolio vašega „MERHAMETA". tanak prisutne, da budu strpljivi i da sas? □SaHiiaaaaaaacicziS lušaju. U svom govoru istakao je. da se život sastoji u borbi za opsta* nak, kako pojedinca tako i sviju nas; a opstanak, da sc osigurava sa? mo razumnim gospodarenjem. Iza toga istaknuo je neke temelje ra? zumnog gospodarstva kao: znanje, pouzdanje u se i svoje bližnje, tri* jeznost, ozbiljnost, čuvanje od du? ga, i umjerenu štednju, slogu i me? dusobnu pomoć, ljubav prema bliz? njem, moral i stid, poduzetnost, zdravlje i t. d. Obrazloživši to sva? ko za sc, došao je do zaključka, da onaj koji ima sve te uvjete, shvaća vrijeme i ide sa vremenom, a drugi da zaostaju za vremenom, pa da jc razumije se i njihov opstanak ugrožen. sc ti ugroženi spase, tvrdio je, da je jedina mogućnost udruži? v a n i c i onda je nabrojio neke vr? sti gospodarskih i privrednih udru? ženi a, te istakao njihove svrhe, a osobito zemljoradničke udruge i po? trošarinske zadruge. S obzirom na važnost zemljorad. zadruga ističemo naročito neke na? brojenc svrhe: 1) Međusobno podupiranje u go spodarskim potrebama. 2) Upućiva? nje na pošteni rad i uredno življenje i 3) Buđenje volje za štednju. Cilj je zadruge - ne težnja za dobitkom v^ dizanje gospodarski slabih. Polazeći sa ovih gledišta djelovanje zadruge sc proteže na slijedeće: a) nabaviti jeftine zajmove za gospo? darske svrhe; b) primati od zadru? garskih i drugih osoba novčane u? loske na štednju i čuvanjč; c) na? bavljati i uzdržavati gospodarske strojeve i druge za gospodarstvo potrebne predmete na zajednički ra? čun i davati ih članovima u naruč pod primjereni najam; d) raditi, da se očuva zemljišni posjed u obite? ljima članova zadruge, nastojati, da se spriječi dijeljenje, cijepanje i prodaja zemlje u bescijenje; e) spri? ječavati lihvarstvo; f) širiti gospo? darske nauke držanjem naučnih- pre? davanja; g) posredovati kod naba? ve gospodarskih potreba i kod pro? daje gospodarskih proizvoda; h) ići na ruku zadrugarima pri nabavi zemlje, blaga, stoke, sjemena, žita i t. d. Iza evoga jc prešao na potra? šarinske- zadruge; njihovu svrhu, te upozorio, da je izradio jednu osno? vu pravila i predao vođi osnivača takove zadruge u Butmiru gosp. Ju? sufagi Ablakoviću. Na ovo je izja? vio Jusufaga, da jc osnovan odbor za osnivanje potrošarinske zadruge, koji je primio pravila i za dan dva. da će biti predložena na vladu radi odobrenja, s molbom, da se održi osnivajuća skupština. Ta su razlaganja saslušana sa naj? većom pažljivošću. Iza Čokića uzeo je riječ gosp. Dr. Filipović, koji je prikazao zorno i stvarno potrebu osnivanja konzum? nog udruženja u Sarajevu za naba? vu potrebne hrane za krave mljeka? re, nabavu boljih r mliječnijih kra? va, osiguranje krava, osnivanje mije? kare za prodaju mlijeka, proizva? danja mliječnih proizvoda: kajma? ka, butera, masla, sira i t. d. Osobito valja istaći iz njegova ra? zlaganja važnost mlijeka i njegovih proizvoda za narodno gospodarstvo u opće, a naročito za grad Sarajevo, te kako treba upregnuti svu sile, da se dobije toga što više i jeftinije. Ovo obrazlažući istakao je sve poteškoće i zapreke tomu, primjeri? cc: pomanjkanje staja, pašnjaka, li? vada, slabu pasminu krava, skupo? ću sijena, mekinja, zobi, repice, kli? cc, pivskih mekinja^ visoke cijene podvoza ne samo sa kolima i konjem nego i željeznicom, dangubu oko nabave, štete na blagu i t. d., što ima pošljcdicu, da se neki mljekari', a i preprodavane) ortače sa vodom. Da se ove mane uklone, jedina je mo? gućnost, da se osnuje zadruga, koja će ići i za tim. da nabavi boljih kra va i veći broj. I oni, koji bi držali kravu za vlastitu potrebu mogli bi ih dobiti na najjeftiniji način i to ako nebi mogli platiti u novcu, da daju utvrđenu količinu mlijeka na račun otplate krava i hrane kravije, koja će im se dostavljati po zadruzi u kuću. Zadruga ne će tražiti, da joj se mora davati mlijeko, nego se pre? pušta na volju zadrugaru, da radi šta hoće sa njime: ali će zadruge primiti uvijek višak mlijeka, koii zadrugar ne može sam unovčiti. N; - / �Bnoi 260 — Broj pominje uspjeh visočkc zadruge, kojajc upro Š loj g o đ i n i n a«" bavila 40 krava za 500.000 K i već evo prije jedne godine ispla« ti)a sa gotovo polovicu duga iz sa« moga mlijeka. Naveo jc još kao jedan vrlo va« žan razlog neuspjehu gospodarstva neracionalno hranenje blaga, te je naveo jedan, koji je sa osobitom pažnjom slušan. Pošto je završio svoje razlaganje, i pošto su on i gosp. Čokić odgovor rili na neke upite i prigovore, ustao je gosp. Atif ef. Sočo, te se je go« spodi zahvalio sa vrlo lijepim rije« č ma na njihovu trudu, izjavivši da on stupa prvi u zadrugu i da će učiniti sve, da se osnuje. Predložio je, da se izabere osnivajući odbor, što jc i prihvaćeno. U odbor su iza« hrani: Atif ef. Sočo, Salih ef. Svrzo, Sulejman ef. Sokolović, Jusufaga Ablaković, Safet ef. Sahačić, Raši« dagić i još nekoliko drugih, te je u« rečen njihov sastanak u nedjelju, na kome će donijeti pravila i početi sa popisom onih, koji žele stupiti u za« drugu, pravila predložiti na odobre« nje i zatražiti dozvolu za osnivaju« ću skupštinu. Eto tako su zasnovane dvije važ« ne zadruge, te preporučujemo našim prijateljima, kao i prijateljima na« roda u opće, da ovu zadrugu po« dupru svojim pristupom kako bi se čim prije i tačnije ostvario nje« zin plemeniti cilj. ~ić. РоШ1 pregled. UNUTARNJI. Specijalna debata u Ustavnom Od« boru. 12. član (o svojini) odgođen je za docnije, kad dođu na red so« cijalna pitanja, a o članu 13. (o vje« rama) javili smo u prošlom broju, da će u onoj redakciji, kako su se sporazumili šefovi grupa Ustavnog Odbora doći na pretres u Ministar« ski Savjet, a potom na glasanje u Ustavni odbor, koji je međutim pri« mio ove daljnje članove: 14. (oslo« bo d i štampe) većinom glasova: >5tampa jc slobodna. Ne može se ustanoviti nikakova preventivna mjera, koja sprečava izlaženje, pro« daju i rasturanje spisa i novina. Cen« zura se može ustanoviti samo za vri« iemc rata i mobilizacije i to za vri« jeme zakonom unaprijed; predvide« no. Zabranjuje se rasturanje i pro« davanje novina ili štampanih spisa, koji sadržavaju uvredu vladaoca ili članova kraljevskog doma, stranih državnih poglavara, narodnog pred« stavnišbva, neposredno pozivanje građana da silom mijenjaju ustav ili zemaljske zakone, ili sadržavaju te« šku povredu javnog morala. Ali i u tom slučaju vlast je dužna za 24 sa« ta poslije'uz vršen ja zabrane prevesti djelo sudu, ovaj je dužan također za 24 sata označiti ili poništiti za« огарш Za krivice počinjene štam« pom, odgovaraju pisac, urednik, štampar, izdavač, vlasnik i rasturao. Naročitim zakonom o štampi odre« đuje se ovim i način odgovornosti ovih lica. Sve krivice učinjene štam« pom suditi će redoviti sudovi.« Član 15. (o pravu u d r u ž i v a« n j a, zbora i dogovora) prim« lje je većinom glasova; »Građanii maju pravo udruživa« nj a, zbora i dogovora u granicama zakona. Zborovi pod vedrim nebom, moraju se prijaviti nadležnoj vlasti dvadeset i četiri časa ranije. Grada« ni imaju pravo udruživati se u ciljem vima, koji nisu po zakonu kažnjivi. Građani imaju pravo molbe. Molbu može potpisati jedan ili više njih, kao i sva pravna lica. Molbe se mo« цц podnositi svim vlastima bez raz« like.« član 16. (o osnovnoj n a s t a« vi) primljen je većinom glasova: »Nauka i umjetnost slobodne su i uživaju zaštitu i potporu države. Univerzitetska nastava je slobodna. Nastava je državna. U cijeloj zem« lji nastava počiva na jednoj istoj o« snovi, prilagođivajući se sredini ko« joj sc namjenjuje. Sve škole moraju davati moralno raspitan je i razvijati državljanskui svijest u duhu narod« nog jedinstva i vjerske trpeljivosti. Osnovna je nastava državna, opća i obavezna. Vjerska nastava daje se Страна — Strana 3 .PPARHV - „PRAVDA" po želji roditelja odnosno staralaca podvojeno prema vjeroispovijesti« ma, a u suglasnosti sa njihovim vjer« skim načelima. Stručne škole se o« tvaraju prema potrebama zanima« nja. Državna se nastava daje bez u« pisnine, školarine i drugih taksa, u koliko će privatne škole i pojedine vrste njihove, i pod kojim pogodba« ma biti dopuštene, odrediće se zako« nom. Sve ustanove za obrazovanje pod državnim su nadzorom. Manji« nama druge rase i jezika daju se os« novne škole na njihovom materin« skom jeziku pod pogodbama koje će propisati zakon.« Član 17. (o n e p o v r c d n os ti tajne pisama) primljen je jed« noglasno: »Nepovredna je tajna pisama, telefonskih i telegraskih saopštenja osim u slučaju krivične istrage, mo« bilizacije ili rata. Zakon će odrediti koji državni organi odgovaraju za povredu tajne p-isama, telegrafskih ih telefonskih saopštenja.« VANJSKI. Turski zahtjevi. Na sjednici od četvrtka podnio je Bekir Sami«beg ministar inostranih djela i šef angor« ske delegacije u ime oboljelog čari« gradskog delegata Melimeda lev« fik«paše ove zahtjeve: Turske gra« niče od 1913. godine osim teritori« ja nastanjenih Jermenima i Arapi« ma; slobodu Dardancla; održavanje vojnih i pomorskih snaga radi ču« varfja reda i obrane granice; slobo« du i nezavisnost Carigrada, Mra« mornog mora, uz obavezu, da Turci unište dardane’iska i bosporska ut« vrđenja reorganizacija turske žan« darmerije; te potpuna finansijska i ekonomska Nezavisnost Turske. Svo« je zahtjeve popratio je Sambbeg o« duljim ekspozejom u kojim je do« kazivao njihovu opravdanost. Kemalisti protiv Konstantina. A« gencija »Radio« javlja iz Londona, da je Bekir Sambbcg šef angorske delegacije izjavio, da turska ne mo» že priznati Konstantinovu vladu, jer je ona nasljednica one vlade, koja je potpisala sevreski ugovor i želju, da Turska umre. Između Angore i Atene. Talijan« ski ministar Sforza izjavio je ured« niku pariškoga »Journala«: »Bojim зе za sporazum između Grka i Tu« raka, i ako sam u Bekir beju, dele« gatu iz Angore, upoznao spretnog političara. Najgore je, što govore u Angori i Ateni, da sc ne plaše rata, a istina je, da je vsv-ma, a osobito Grcima i Turcima potreban trajan mir. Ja ipak nijesam pesimista.« Program armenske delegacije. — Armenska delegacija, u kojoj se nalazi Nubar«paša i znameniti ph sac Aharonean, tražiti će na Ion« donskoj konferenciji, da sevreski u« govor u cijelosti ostane na snazi. Samo male izmjene tražit će u po« gledu onog dijela Cilicije, koji je ostao pod Turskom. Bez da taj te« ritorij hoće da otkinu od Turske, o« ni namjeravaju tražiti, da se u nje« mu uspostavi kršćanska uprava i da ostane u vezi sa onim dijelom Si« rije, koji bude došao pod Francus« ku. Domare vijesti. Ustoličenje Arhiepiskopa mitro« polita Zimonjića. U prošlu subotu nas večan način ustoličen jc novo« imenovani Arhiepiskop Visokopre« osvešteni dabre»-bosanski mitropo« lit g. 1’ e t a r Z i m o n j i ć. Potpredsjednik konstituante đr. Halidbeg Krasnica otputovao je ju« cer u Beograd. Naš: poslanici su radi hitnih i važ« nih političkih pitanja otputovali u Beograd. Sastavljanje regrutnih spiskova, za godište 1901. Gradsko poglavar« stvo u Sarajevu šalje nam ovaj og« las: Komandant Bos. Div. Oblasti naredio ie pod Pov. D. Brojem 2590 od 19. jan. 1921. godine, da se imaju sastaviti regrutne spiskove za mladiće, koji su rođeni u godini 1901. S toga se ovim pozivaju mla« dići rođeni u godini 1901, od 1. jan. do uključivo 31. dec. računajući po novom kalendaru, da se radi upisi« vanja u regrutni spisak najdalje do | 15. marta 1921. godine prijave kod ! one opštinske vlasti, na čijoj su teritoriji rođeni. Ako koji mladić sam ne boravi u mjestu rođenja, onda je dužan da ga prijavi njegov starješina zadruge ili ko drugi od rodbine, ako i toga nema, onda nek se sam mladić pismeno obrati na opštinsku oblast i saopšti joj site i potrebne podatke za sastav regrut« nog spiska. Po zakonu o ustrojstvu vojske svaki je mladić dužan, da na j regrutaciju pristupi u onoj opštini, gdje je rođen. tog žita K 1.2660. Abdulfetah Ali« kadić, ()strožac položio je svotu od K 400. Milan Zubac, porez, nadkon. Stolac, sakupio za Gajret među sa« diocima duhana K 320. Tahir Catić, Bugojno, poslao je upravi K 335. Uprava Gajreta svima sakuplja« čima i darovateljima najtoplije se zahvaljuje! TPEšeijah. •ospodinn MInlitri vavjikih po sala u rab*ft Na jedan alevenski pođneaak general­ nom koazalatu kraljevine 8HS. u Kepenhageau stigao je ovaj odgovor: „lm Benitze Ihree Goohrten vom 25. 1. bitten wir Sie dieeen Brief ine Dentecho eder Franzoeich^ iibereetien *n 1анееп, da heim hiagigen Kensnl t Niemaad đer serbiechen Sprache mUchtig iet. HochachtuagBvoll — Serbiach-Kreatiech - Slevenieches kenealat*. Ama Informacija! „Hrvatski Liet“ od 24. ov. mj. donosi na prvoj stranici, na prvom mjesta masnim slovima itampano ovo „Mu­ slimani etnpajn u vlađn. — Sarajevo, 23. ve­ ljače (n. o.). Muslimanska organizacija zaklju­ čila jo stupiti a Paiićevu vladu, pod uvjetom, da istupe ii organizacijo neki članovi, koji su bliži Narodnom kluba Muslimanski klub traži za to poštovanje historijskih granica I osdo i sa predsjednika vlaee dra Gjnrgjevieau( Gola nevolja. Došla nam je u re­ dakciju jedna muslimanka i pružila jednu cedulju, na kojoj je bilo ovo napisano (s njenim pogreškama). „Mo­ lim uredništvo Pravde dami se iznese ulistu dabih želila dati svoje žensko dijete i ubolju i pošteniju kuću đeće izaći na bolji Put i to dajim bude na mjesto evlada te neću tražiti nikakve pomoći od njega Djetetu je pet go­ dina i zdravo je i Čisto i još imam muško dijete od 9—10 godina tebih dala i njega u službu te isto nebih tražila plaće za njega samo dabi mali na boljem putu bio jer sam ostala snjima bez igdje ičega pa nejmam nikakve Pomoći niod kale ostali smo ja i troje djece sa 9 for ili 18 kruna mjesečno Penzie a tomi ne može biti ni soli mjesec dana a kamoli idara i kirija za kuću otac Imje poginuo uratu još imam jednu curicu od 12 godina i njubi dala u službu a ija biše primila svake službe. JAVNA ZAHVALA. Ovijem se najiskrenije zahvalju« jem svima prijateljima i znancima, koji se prilikom bolesti raspitivaše za zdravlje moga nezaboravnog bra« ta rahmetli Hamid eff. Rusdića, a naročito onima, koji ga zijaret čfini« * še i prilikom smrti njegovoj Džena« Ko ovo pismo može čitati bez zi prisustvovaše; također neka je ijedne suze, tvrda je srca. Ta je žena hvala onima koji me tješiše u ovoj Iza Palić i stanuje u Nevjestinoj ma­ preteškoj žalosti. hali broj 34. Očekujem« od svakog ; Sarajevo, 26. februara 1921. dobrog srca da ne će samo pročitati MUSTAFA EFF. RUŠDIČ. to dirljivo pismo, nego da će i raz­ misliti, kako bi joj se moglo pomoćiKo joj je rad pomoći, može i novcem : poslavši ga na njenu adresu ili preko i „Pravde". Muslimanska čitaonica u Starom Maj­ Zabava »Hrvatskog Radiše« u B. danu priređuje na 20. marta 1921. Oglas. 1 Gradiškoj. Na 5. februara 1921. pri« redila je podružnica »Hrvatskog Radiše« svoju prvu zabavu u Bos. Gradišci. Zabava je nadasve dobro uspjela, kako moralno tako i mate« rijalno prema našim mjesnim pri’i« kama. Dohodak od zabave bio je preko 8000 K. pa je podružnici oso« bita dužnost, da se ovim putem za« hvali svoj gospodi priređivačima, i posjetiocima, a napose gospođama muslimankama i katolikinjama Нг« vatjeama. koji su obilan bife dopri« nijele. Između svih drugih nanose neka je hvala na priredbi ove žaba? ve predsjedniku zabavnog odbora g. Mustafi Zuhdi Hodžiću, zborovođi, Ivanu Vlašiću župniku i blagajniku Mustafi Biščeviću, čijom je inicija« tivom i radom ova zabava i prire« đena. Podružnica Hrvatske Radiše. i I I ; proljetnu zabavu s bonjshom i pjtšBEhom trtom u korist izgradnje društvenog doma sa ovim nagradama: 1. 20 dukata u zlatu, П. 100 K u srebru, a III. lijep dar. i Upisnina od konja 100 Dinara. i Priređivački odbor- KOT. VAKUFSKO-MEARIFSKU PO____ VJERENSTVOU JAJCU-____ _ Broj 29 ех 1921. 21. februara 1921. Natječaj. Za grad Jajce potreban je jedan alim, koji bi obnašao dužnosti i zvanje muderrisa t i. vaiza i imama u glavnoj džamiji te l. muallima na muškoj mektebi ibtidaijji. Sa ovim su skopčana beriva u iz­ nosu od 1000 K mjesečno i stan u naravi sa izgledom na daljnja povi­ šenja. Natjecatelji imaju najkašnje do 20. marta o- g. podnijeti svoje molbe uz prikiop svjedodžbi o osposobljenju i eventualno dosadanjem službovanju, pri čemu će se naročito uzimati obzir na one, koji su osim ulumi dinijje upućeni i u druge ulumi nafie. Predsjednik: Kapetanović v. r. Gajretov glasnih. Dobrovoljni prilozi. Husejin De« lić Bihać, poslao je K 264.- , Abdu« rahman Begić, kot. predst. kod vlad. povjer. u Sarajevu, darovao je K 100; Sulejman Gorić Čajniče, postao je upravi članarina i dobrovoljnih priloga K 1.260; Osmanaga Obra« nić, Maglaj, sakupio je u kafani Mustafe Karabegovića K KM); Upra« vi konvikta u Tuzli darovao jc Ča« zimbeg GradašČević 150 kg raži i 200 kg kupusa. Na hercegovačkom sunetu u Tuzli sakupio N. N. K 520. Upisali su se kao utemeljitelji dru« štva Salih eff. Konjhodžić, opć. bi« Iježnik, Muratbeg Jwfbcgović i Riza Ponjavić trgovac, svi u Tuzli. Ibrahim Čehić nadlugar, Pale kod Sarajeva, sakupio đobr. pril. K 430, a darovaše slijedeći: po K 40: Ibra« him Sehić, Nuri h. Šehić, Mušo Mu« sić i Mustafa Kadrić; po K 23: Su« lejman Sudar: po K 28: .Muhamed Dovadžić; po K 20: Abdulah Sehić, Bairo Obhodžaš, Ahmet Obhodžaš, Fehim Musić, Asim Hađžialić, Me« haga Kudović, Alija Obhodžaš i Rizvanbeg Babić; po K 8: Zulfo Ze« čević i Vejsil Lclo; po K 5: Ismct Zildžić; po K 4: Č^mil Basic, Ferat Smajić, Alija Mušanović, Asim Ob« hodžaš i Muharem Mahalbašić; po K 2: Ibrišjm Plani a, Hamid Konja« lac, Jbro Smajić iMustafa Obhodžaš. Povjerenik Gorić. Čajniče, poslao ie upravi članarina i utržak ođ proda« VELIKU i j Nudjamo odmah otpremljive iz Zagreba staklene ploče u svim mjerama, kao i staklarski kit, nadalje ciUndere, me­ dicinske bočice i staklene lončiće za mast, svjetiljke itd. Skladište čeških tvornica stakhporculana WEISS i DRUG, ZAGREB, kraj paromlina. I i ! ; i I | I ĐON K 120 kg ВОХ K 55 m2 prve kvalitete dobije se na malo i veliko u tr­ govini svakovrsnom kožom, krznom i vunom M. L. ALKALAV Ulehsandrava ui. 19 ćošah. - Telefon 766- �Broj 'М — ЈаРАВдА" — „PRAVDA" Strana 4 — Страна HRVATSKA CENTRALNA BANKA Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegov nu (dioničarsko društvo) u Sarajevu. za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. ' Podružnice: Bugojno, Derventa, Mostar, Bos. Samac, Tuzla i Zenica. POZIV na PROSPEKT I. redovitu glavnu skupštinu za upis dionica V. emisije Hrvatske Centralne Banke za Bosnu i Hercegovinu dioničarskog društva u Sarajevu, Povodom povišenja dioničke glavnice: Muslimanske trgov. i obrtničke banke za B. i H. (d d) u Sarajevu od R 18,000.000— ла H 20,000.000- koja ćc se obdržavati na II. marta 1921. u pe;ak u 2 sata poslije podne Redovita XII. glavna skupština od 15. lipnja 1920. zaključila je povišenje dio­ ničke glavnice i ovlastila ravnateljstvo, da to povišenje provede. u prostorijama kiraethane na rB e n b a š i“ sa slijedećim Dnevnim redom: 1. Izvještaj ravnateljstva o poslovanju u minuloj poslovnoj g. 1920. 2. Izvještaj nadzornog vijeća o pregledan ju knjiga i bilance 1920. 3. Predloženje zaključnih računa za g. i 920. te podjelenje apsolutorija ravnateljstvu i nadzornome vijeću za poslovnu g. 1920. 4. Zaključak o upotrebi čiste dobiti za god. 1920. 5. Ustanovljenje da je povišenje dioničko glavnice od K 3,000.000.— na K 10,000.000.— zaključeno na izvanrednoj glavnoj skupštini od 2. sep­ tembra I 920. potpuno uplaćeno. 6. Izbori u ravnateljstvo, 7. Izbor nadzornog vijeća. 8. Promjena pravila. Ujedno je zakliučeno, da se dotadanjih 5 dionica po nominalnih K 80.— stegnu u jednu dionicu po nominalnih K 400.— po komadu tako, da će sve dionice gladiti na nominalnih K 400.— po komadu, keje se mogu izdavati u jednom komadu po 25 dionica, odnosno po 10 ili 5 ili po i dionicu, a osim toga mogu se izdavati i petine dionica po nominalnih K 80.—. Temeljem gornje ovlasti XII. redovite glavne skupštine, te temeljem odobrenja Ministarstva trgovine i industrije u Beogradu od 2. kolovoza 1920. VI. br. 1742. stavlja potpisano ravnateljstvo na javnu supskripciju 25.000 komada novih dionica po nominalnih K 400.— po dionici uz slijedeće uvjete: 1. Dosadanji dioničari imadu u prvom redu pravo opcije i to tako, da svaki stari dioničar može na svakih pet dosadanjih starih dionica po nominalnih K 80.—, što prema gornjem zaključku glavne skupštine čini jeir.u dionicu po nominalnih K 400.—, optirati po jednu novu dionicu V. emisije po nominalnih K 400. uz tečaj od K 550.— sa 6*% kamata na tečajnu vrijednost od L siječnja 1921. do dana uplate. Nadalje imade svaki dioničar pravo, da na svaku jednu dosadanju staru dio­ nicu po nominalnih K 80.— što prema go rnjem zaključku gla ne skupštine čini petinu PRIMJEDbA: gg. dioničari koji žele nu glavnoj skupštini prisustvovati umoljavaju ве, da u smislu § 28. dionice, optira po jednu petinu nove dionice V. emisije po nominalnih K 80.-— uz društvenih pravila barem 8 dana prije glavne skupštine polože svoje dionice ili privre­ mene potvrde na upisane dionice na blagajni naše središnjice u Sarajevu ili podružnice u tečaj od K 110.— sa 6°/0 kamata na tečaju vrijednost od 1. siječnja 192l. do dana uplate. U svrhu izvršenja prava opcije potrebno je, da se uz ispunjeno i vlastoručno Uos Brodu ili Boe. Novom. potpisano upisno očiiovanje doprinesu stare izvorne dionice ili stare privremene po­ tvrde o upisu dionica IV. emisije, te da se istodobno odmah i položi po svakoj optiranoj dionici K 550.— odnosno po optiranoj petini dionice po K 110.— sa 6% kamata na ukupni tečajni iznos od 1. siječnja 1921. do dana uplate. Stare dionice, odnosno privremene potvrde iV. emisije, temelj'em kojih se vrši pravo opcije, proviđiti će upisna mjesta štampiljom, da je pravo opcije izvršeno. Račun razmjere 2. Uz opciju primati će se istodobno — na eventualno neoptirane dionice i predbilježba i to koli dioničara, toli i nedioničara uz tečaj od K 700. za čitave Aktiva sa 31. decembra 1920*) Pasiva dionice V. emisije-sa 6% kamata na tečajnu vrijednost od 1. siječnja 1921. do dana uplate. h Iznimno i samo u svrhu, da se sadanjim dioničarima pruži prilika, da. K K к h! k A mogu svoj ukupni posjed dionica tako nadopuniti, da im se sve sadanje i kod ove Dionička glavnica: 1,625.854 35 Gotovina......................... emisije upisane dionice mogu izdati u čitavim novim dionicama po nominalnih I. Emisija: 11.5O0 ! —! K 400.—, mogu samo dioničari predbilježiti i petine novih dionica V. emisije po no­ Vrijednosni papiri 1,500.000 1 a) uplata 5О'|„па 3!.JI-1920. minalnih K 80.— uz tečaj od K 140— sa 6% kamata na tečajnu vrijednost od 1. si­ 2,073.6oOi—| b) „ ž5"|c „ S. V. „ 7бО G00 Mjenice.......................... 750.000 c) „ 25%. „ 9.VI1I. „ ječnja 1921. do dana uplate. Dažnici: j 11. Emisiju: Za prijavu predbilježbe treba ispuniti i vlastoručno potpisati upisno očitovanje, 4,000.000 I uplaćeno do 31.|X. 1920. u tekućim i privr. ra­ jte položiti odmah kod upisa za svaku predbilježenu čitavu dionicu po K 700-— od­ 10,000.000 14.7.(3.326ј91| 3,000 000 „ 31. ХП. „ čunima ....................... nosno, za svaku upisanu petinu dionice po K 140. zajedno sa 6% kamata na čitav 501.080 | Pričuvna zaklada 2,444.81623 Ostave......................... tečajni iznos od 1. siječnja 1921. do dana uplate. Vjerovnici: 3. O uplatamc izdavati će upisna mjesta privremene potvrde, koje treba dobro 250.380 70 Kašastar......................... u tekućim i privr. računi237.800 j 1 ma i ulošci na štednju 7,832.225 13 sačuvati, jer će se izvorne dionice izdavati samo uz povrat izdanih privremenih potvrda 12.580 70 Otpis................................ 2,444.816 23 i to samo kod onih upisnih mjesta, kod kojih je upis obavljen. Oetavljaei .... 348.326 13 Upisi ili uplate mogu se obavljati osobno ili poštom. i Dobitak......................... 4. Ravnateljstvo si pridržaje pravo podjelbe predbilježenih dionica, te će za 21 126.447 4У 21,126.447 49 slučaj, da potpisatelju bude dodijeljeno manje dionica, nego ih je predbilježio, upla­ ćeni višak povratiti. । 5. Nove dionice V. emisij’e sudjeluju na poslovnom uspjehu zavoda od 1 ./I. 192U *) sa 16. martom 192 0. otpočelo pc>slovanje. 6. Razlika na tečaju novih dionica pripasti će — po odbitku svih troškova i pristojba — pričuvnoj zakladi zavoda. 7. Sve dionice V. emisije glase na donosioca. 8. Upisivanje počinje dne 15. veljače 1921. a svršava dne 31. ožujka 1921. Račun gubitka i dobitka 9. Upisivanje se može vršiti kod slijedećih novčanih zavoda ; Gubitci sa 31. decembra 1920. Dobitci Hrvatska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu d. d. u Sarajevu, te kod podružnica u Bugojnu, Derventi, Mostaru, Bos. Šamcu, Tuzli i Zenici; Prva hi K h к b njezinih b K к Hrvatska Štedionica u Zagrebu, te kod svih njezinih podružnica; Hrvatska Banka i ! Kamati; 4.278 м Kamate uložaka Štedionica u Banjaluci; Hrvatska Kreditna Banka i Štedionica u B. Brodu; Hrvatska i od mjenica, tek, ra­ Upravni troškovi: Trgovačka Banka i Štedionica u Livnu; Trgovačka Banka u Trebinju; Hrvatska Banka 252.318 06 čuna i dr................. u Varešu; Muslimanska Centralna Banka za B. i H. te kod njene pooružnice u Tuzli; Plaća, doplatci kirija 289.73638 ostalo ................... Muslimanska Trgovačka i Poljodjelska Banka u Tešnju; Muslimanska Privredna Banka Razni dobitci: Porezi pristojbe i na­ u Gračanici; Prva Muslimanska Banka u Brčkom; Muslimanska Banka u Banjaluci i । provizija i drugi do ­ 4.C89 28 meti . .... njezine podružnice u Prijedoru, Prnjavoru i Sanskom Mostu, kod kojih se mogu do­ 419.661 N bici ......................... Darovi u dobr. i kult, biti i sva dalnja potrebna razjašnjenja. 19.989]— 313.814 66 svrhe Ujedno potpisano ravnateljstvo oglašuje: 1 ____________ | ^ III Ravnateljstvo. 12.580 70 Otpis od namještaja 348.326 13 Dobitak.......................... 679.000 02 679.000 02 п Ravnatelj: Huseiu Omanović, v. r. Potpredsjednik ravnateljstva: Za knjigovodstvo: Nezir Abmetaševk, v. r. S. Še&elj, v. r. Sa glavnim i pomoćnim knjigama ispitano i u redu pronađeno: NADZORNO VIJEĆE: Pročelnik: Dr. Hamdija KarainebmedovU, v. r. Semeudln Sarajllć, v. r. Numan OsmanefendM, v. r. Edhem Blčakčlć, v. r. Ibrahlm Mujičfć, v. r. Odgovorni urednik; Ibrahim Muhić. Poziv na izmjenu dionica i privremenih potvrda od nominalnih K 80.— po komadu u izvorne dionice po nomi­ nalnih K 40Q.—. Svi posjednici starih izvornih dionica po nominalnih K 80.— umoljavaju se, da te dionice sa svim nedospjelim kuponima (za god. 1920. i dalje) i talonima, kao i privremene potvrde na upisane dionice IV. i gornje sadanje V. emisije izvole — osobno ili poštom — položiti kod gore navedenih novčanih zavoda u svrhu izmjene u izvorne dionice po nominalnih K 400.—. Kod pologa primit će od dotičnih zavoda pologovne potvrde na ukupni položeni broj starih dionica u izvornim komadima i u privremenim potvrdama, te će odmah iza roka V. emisije — putem istih onih zavoda, kod kojih su stare dionice položili — primiti nove izvorne dionice po nominalnih K 400.— po komadu. Sve pobliže upute glede izmjene dionica daju najpripravnije gore navedeni novčani zavodi. Ravnateljstvo: Asimbeg Alibegović, v. r. Uielr Hadžihasanović, v. г. Hrvatske Centralne Banke za B. i H. d. d. u Sarajevu. Vlunik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Đaniel & A. Kajoa, SarajavA � https://kolekcije.nub.ba/files/original/3210f1608ccd71c09c05fb9a1d719f48.pdf 58736c4376bcfabb52f3318b4f4c8cb4 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. ?«AVDA ГЛАСИЛО јУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 24 (262) Sarajevo, četvrtak 3. marta 1921. (22. Džem-ahar 1339.) S. fl. S. contra S. H. 5. Po naslovu će može biti kogod po? [ što se među našim državnicima ne luis.'t, da će u ovom članku bitu go? nađe dalekovidan čovjek, pa da od* vora o kakvoj, novoj kombinaciji u i mah iza našeg ujedinjenja organi? našoj troimenoj državi: da se radi ! zuje borbu proti ovim našim grdnim u tom, da se izluče Hrvati, a na nji? ranama. To ja — pored brige za rat? novo mjesto prime — Arriauti. Ne! ne invalide i siročad — trebala biti ■ Veliku« politiku prepuštam drage prva i najglavnija zadaća svakog volje drugjm pozvanim i nepozvan našeg kabineta, a druge neke nedo? idm, nek je »bistre«, kako znaju i ka? tupave i neizvedive Uredbe i Od* ‘<о ne znaju, a ja ću reći koju o redbe mogle su, bar zasad, posve iz? drugom jednom pitanju, koje je za ostati i niko pametan ne bi zažalio, ; arod važnije nego i samo pitanje što nijćsu izašle. brine države i njezina unutarnjeg Što je bilo, bilo, ali odsad treba ređe.ija. Ovdje se hoće da rekne dobro otvoriti oči i nastojati, da se koja o tri najveća neprijatelja Srba, spase, što se može i bar u nekoliko Hrvata i Slovenaca, a to su: Sušiš poprave stare pogreške, koje nam se c a, Alkohol, Sifilis. Ta su tri strašno svete i još će sc dugo svetiti. Ha najveća zapreka pravilnu i zdra? Treba bez otezanja započeti oštru vu razvoju Jugoslavena i najveća o* borbu proti troglavoj hidri, koja u? jasnost za njihovu budućnost, koja grožkvu naš opstanak i najprije joj is im biti crna, ako država i cijelo odsjeći srednju glavu: valja za? društvo za vremena ne upru sve si* braniti alkohol. To je i naj? le, da se haranju ovih morija stane lakše, jer ako se je teško boriti proti na put. nevidljivim mikrobima, nije proti Svako, ko je stajao u užom dodiru tekućinama, koje se vide čak i kroz - našim svijetom, znade, da se je i - lubanju, u kojoj su. Piće je u naj? ^-’Cka narodna, seoski ljudi, počela više slučajeva povod zarazi sifilisom trovati svakom od te tri nevolje, če* i drugim veneričkim bolestima, isto mu je osobito pripomoglo neznanje, tako silno pomaže širenju sušice, jer u koje je ogrezla'većina naše nacije slabi otpornu snagu zdravu organjz? i južnjačka vrela krv, koja žeđa za mu, a nejak izvrgava sigurnoj pio? ■žitkom. pašti. Osim toga ono umanjuje vitai? Naravno, tu ima i drugih činilaca: nit energiju cijele rase, jer se pijani? ’ juda; fabrički rad; vojnička služ* ce miješaju ženidbom sa zdravim . a u tuđem svijetu, gdje naš čovjek elementima, a poznato je, da pijani izgubi stid, a s njim i moralnu rav* roditelji ne mogu rađati zdrave dje? n otežu, koja ga je dotle čuvala od ce; njihov je porod već u zametku mnogog Z a; rat i t. d. Ne treba sme? zatrovan i rađa se tjelesno i duševno Liti s uma, da su i novi običaji, što inferioran. i- bivša Austro?Ugarska izravno ili Naš je narod, osobito njegov srp? neizravno unijela među naš narod, ski dio, izgubio u zadnje nekoliko ■ mogo doprinijeli, da se ove tri mo* godina velik dio svog ukupnog bro? : ugnijezde među nama. Osobito u i a, uz to veoma osiromašio, pa tre? osni ima odvratnih primjera, kako ba da čuva svoju najveću glavnicu, • л se prirepine evropske civilizacije zdravlje, i da nastoji, da bar budu? ; vlačile u naše redove. Švabo nije će naraštaje očuva od opasnosti, ko? ni za četrdeset godina htio uvesti je mu prijete od alkohola, sifilisa i obavezni polazak škole, ali je odmah sušice. Sve kad ne bi bilo humani? iza okupacije zaveo opću vojnu duž? tarnih, rasno?higijenskih i patrjot? nost; i po manjim je mjestima o* skih razloga, dovoljan bi bio sam i /orio seksualne nužnike, koji se čisto financijalni. pa da se hladno, službeno zovu javne kuće, a mnogo s računom, ustane protiv ova tri iz? je kotarskih ostavio bez bolnice i vora degeneracije. 1 ez apoteke; uveo je »numerus ela* Jasnije rečeno: naš je svijet veoma i sus« za apoteke, a dozvolio otvara? osiromašio, a dužan je crno iza no? nje bezbrojnih mejhana i drugih kata, pa nam država ne može pored sumnjivih zabavišta; ni na velikim ostalih tereta snositi još jedan, bez željezničkim stanicama nije udesio kojeg joj, radeći mudro, može i biti: ; mbulanca za prvu pomoć u nesreći, mjesto cfh gradi bolnice, tamnice, ; ii je zato i po manjim otvorio re? ludnice i popravihšta za bolesnu i : torane, gdje se piće toči na poto? odrođenu djecu sifilističara i alkoho? ke i t. d. ~ Takova se politika sa čo* ličara, neka ove izliječi, pa će sebi vjeČanskog gledišta naravno ne mo? uštediti mnogo truda i novca, a od že odobriti, ali je shvatljiva, kad sc naroda otkloniti more jada, nevolje uzme u obzir, da je ovdje vodena i nesreće. kolonijalna, a ne civilizatorska poli* Treba raditi brzo i odvažno; zna? lika, te da i ostale evropske države nost i iskustvo drugih naroda poka? u svojim prekomorskim posjedima zuje nam puteve, kojima se sigurno primjeni uju iste metode za istreblje? dolazi cilju. Najbolje jc p o sveza? ' je tamošnjih »nativcs«, »indigencs«, braniti alkoholi oduzeti sva? ,ens de couleuT«, »Eingeborenen« ku mogućnost, da se on kod nas pro* i kako još sve ne zovu starosjedioce. izvodi, sa strane uveze, njim trguje i da se pije. Tako su učinile mnoge Upravo se čini kao hotimičan ci* kulturne države (čak i Rusija, gdje nizani, što je bivša okupatorka na* šla za zgodno, da i našoj mladeži u je alkohol bio državni monopol, ko? ji je nosio milijarde na godinu), a srednjini školama ulije ц glavu, da dosad se nije nikakva pokajala ni ;i Evropejci, otkrivši Ameriku, u? шjeli među Crvenokošce rakiju-i ’ opozvala te zabrane, jer ne može špice. Mislim, da ne će biti tačno, biti opravdana razloga za to. Ima da su baš ospice (petitc?verole) to? doduše ograničena svijeta, koji sc u pozi branitelja »državnih inte? hko zatrle američke »Indijance«, ne? resa« pita, šta će biti, kad država go će to po svoj prilici biti gram izgubi tolike prihode od pecarine i < i e ? v ć r o 1 e (sifilis, frenjak). točarine. Kakve smo bude sreće, još Naša vlada ne može i ne smije . oditi takovu politiku, jer ovako ra? bismo mogli imati i ministra finan? čija, koji bi se pozivao na takove eliti prema svojim zemljacima, zna? »razloge«. Na ovakova bi trebalo čilo bi podsjećati granu, na kojoj se sjedi, a to može samo luda ili sa? primi jeniti američki »Ivnching i u? moubojica činiti. Vječna je šteta, stiče« i ja to velim iskreno, i ako sam po svom osjećaju i odgoju do skrajnosti protivan nepravdi i su? marnoj suđavi u svakom drugom slučaju. Dokle bismo došli, kad hi* smo usvojili načelo, da pojedinac ili država mogu raditi svašta, od čega je prihod velik?! Onda bi se po istoj logici i moralu, po kojem se državi priznaje pravo, da pije krv narodu dajući mu priliku, da se truje alko? holom, (samo zato, jer ona od tog ima materijalne koristi), moglo do? zvoliti, da država u svoju režiju pre? uzme prostituciju, trgovinu bijelim robljem (la traite des blanehes) i kartašnicc; da uz proviziju olakšava samoubojstvo; da uredi zavode za umjetno hotimično pobacivanje (a? bortus); da se udruži s hajducima, trovačima, obijačima blagajna i dže? parošima, jer sve- tc »grane privrede« vrlo mnego nose. Uostalom svaki iole pametan čovjek znade, da žito i voće, kad sc ne bi sasulo u kace, ne bi propalo, nego bi se moglo daleko korisnije upotrijebiti, od čega bi i narod i država imali puno veće ma? ferijalne koristi, sve kad se ne ura? čuna ušteda goriva i radne snage, koja se troši u fahrikaćiju ovog o? trova te druge ogromne prednosti, koje bi zabrana slk.jhola sa sobom donijela: opadanju brojeva zločina, nesreće, ludila, vadavice, živčanih, srčanih, bubrežnih i mnogih drugih bo’ćsti. Prema mejh.ftidžiiama n? treba i? mati obzira, jer ga kao giobitJii i trovači naroda ne zaslužuju. Njima i ne treba milost: oni su se gotovo svi toliko nagrab^ narodnog znoja i krvi, da će moći lijepo živjeti i kad budu prisiljeni da započnu kakav čestit i koristan posao. Ako, po nesreći, ne bi mogao pro? dri je; i zdravi princip, da se alkohol u čitavu^ državi odjednom zabrani, i uck tc ne bude - a biće, ako Bog da/sigurno. mora se bezuvjetno ројеи:л:т pokrajinama, okruzima, katarevima i općinama Ustavom o? sigurati pravo, da po uzoru američ? ke »local option« Zaključkom svojih predstavništva i'i referendumom (s pojedini broj K 2.— Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje ređakcioni odbor. Pretplata: godišnje K 180.—, na pola godine K 90.— (u Sarajevu): za našu državu godišnje K 200.—; za ino­ zemstvo K 250. . Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. Čekovni račun post, štedionice 1119. Godina Ili. 1 pravom glasa i za žene) odluči, hoće li u svom djelokrugu nosve zabraniti piće ili ga ograničiti ili opet udariti i na njega koliki hoće porez (ccntime . additionnel), koji će upotrijebiti za > uzdržavanje bolnica i škola. Vrlo jc lijepa i utješljiva pojava, što je J. M. Organizacija, koja je od? mah pri svom ‘osnivanju unijela u I svoj program suzbijanje alkoholiz? i ma i zaraznih bolesti, pošla i dalje: na pretprošlom zasijedanju našeg Centralnog Odbora donesen jc 1. januara o. g. j e d n o g 1 a s a n za? ključak, da je naš parlamentarni klub dužan poduzeti inicijativu грге^ dobiti za to ostale stranke, da se u novi Ustav uvrsti odredba, prema kojoj svaka i najmanja sa? m o u p r a v n a jedinica može (dok se alkohol u čitavoj državi ne zabrani) u svom djelovanju kratkim putem udariti koliki hoćeporezna proizvodnju i i točenje a 1 k o h o 1 a. t e i r g o? v a n j e opojnim pićima: da ima pravo ograničiti broj g o? s t i o n i c a i p o Г i c a j n i sat u njima ili posve zabraniti alkohol, a da nikakva viša vlast ne može u tom smislu stavljati za? prekc ili poništiti odredbe, što ih je izdalo proti alkohola koje samo* upravno tijelo. Ja se nadam, da će ovaj korisni i umjesni predlog našeg kluba naići I na razumijevanje kod vlade i svih stranaka, čak i kod onih, čiji su ne* odgovorni agitatori pred izbore tru? bili, da će njihove partije isposlovati slobodno pečenje rakije i sađenjo duhana. Drugo je nesavjesna agita? čija, a drugo odgovorno djelovanje narodnog zastupnika, koji je dužan voditi računa o j?udućncsti svoje nacije. Ne mislim, da će ijcdanfza? stupnik, a kamo li klub, biti p~oti o? vakovoj odredbi, ali ako bi ih kojim čudom bilo, treba javnim poimenič* nim glasanjem ustanoviti, ko su ti narodni neprijatelji, da ih svrct zna i s prezirom otjera na slijedećim, iz­ borima. D. K. Saveznička vlada u Carigradu Carigradski korespondent nizo? zemskog lista Algemcen Handcls? hlad, koji izlazi u Amsterdamu. M. G. Nvpels, publikovao je u tom li* stu svoja dva pisma, koja opisuju sađanju vladu saveznika u Carigra* du. Prije svega ističe Nvpels. da mu se je bilo veoma teško snaći u tur* skoj prijestolnici. Englezi' su sve one lurkc. koje je on poznavao i na ko* ie je imao preporuku, internirali na Malti. Nijedan nije pošteđen: na koga se god posumnjalo, da se ne slaže sa režimom saveznika, interni* ran je. Usljed velikog broja turskih novinara, koji su postali žrtvama tih drakonskih mjera, većina jc listova morala obustaviti svoje izlaženje. Par preostalih novina, koje i/aze, uređuju drugorazredni novinari, a cenzura im povrh toga još više oteš* čava posao. Sto se cenzure tiče, iz* vješćuje g. Nvpels, da je u Carigra* du koncem 1918. uvedena mješovi* ta cenzura: engleska, francuska i talijanska, ne računajući ovamo tur* ske cenzure, koja u istini ništa ne znači. Prema tome mogu Grci na te* nane da napadaju sve što je tursko, a Turci nisu u položaju, da se obrane od hiljada kleveta, kojim ih objedu* ju. Stoga nije nikakvo čudo, što su turske novine potpuno otupile, a kad j ј | I , | i ! se koji puta nađe u njima nešto, što vrijedi da se pročita, onda je sigur? no -- primjećuje ironično g. Nypels — cenzor ili spavao ili bio mahmu? ran. Svakog časa se tc bijedne t1 rske novine kažnjavaju na posve samo? voljan način. Dogodilo se na primjer da je jedan list donosio utiske sa putovanja po Evropi jednog svog saradnika i da je u tim utiscima re? čeno, kako su talijanske žene frivol? ne. Talijanski cenzor propustio je da pročita i dokaze, koji su za to nave? deni i svoj je gnjev utišao time, što jc zabranio za dva dana izlaženje li? sta. Novina »Vakat«, kojoj je cenzu? ra bila dozvolila, da štampa raport komisije međusavezničke ankete o grozotama, koje su Grci počinili od okupacije Smirne, jednostavno jc u? zapćena na nekoliko dana, da se ti? me makar malo ublaži grčki koman? dant u Carigradu. Sada, kad u Parizu i Londonu trn? že novo riješenje anadolskog pro? blema, aktuelno jc objelodaniti ne* ke zaključke pomenutc komisije: II. — Komisija je mišljenja: a) Ako vojnička okupacija ne smije imati drugog cilja, osim odr? žavanja reda i sigurnosti građana, onda ta okupacija ne smije biti po? vjerena grčkim trunama, već savez? �Стрзвп 7 — Strana ličkim pod autoritetom vrhovnog zapovjednika savezničkih trupa za Malu Aziju. b) da se ni u kom slučaju ne srni? je dopustiti okupacija samim Grci? ma, osim ako konferencija odluči, da se ta zcm'ija ima potpuno i defini? Hvno anektirati Grčkoj. c) da bv ta aneksija, jednostavno i objektivno posmatrana, bila proti principa respektovanja nacionalnih skupina, jer u okupiranom području izvan grada Smirne i Ajvali, sasvim je neosporna većina turskog elemen? ta nad grčkim elementima. Komi? šija se osjeća dužnom, da upozori, da turski nacijonalni osjećaj, koji je pokazao dosta otporne snage, ne može akceptovati te aneksije i samo će sili ustupiti, t. j. jednoj voj? ničkoj ekspediciji, koju sama Grčka ne bi mogla povesti ni s najmanjim izgledom na uspjeh. III. — O obzirom na to predlaže komisija slijedeće mjere: a) Da se što je moguće prije iz? mijene sasvim £1 djelomično grčke čete sa manjim brojem savezničkih četa: b) Лко se iz razloga, da se ne po? vrijedi grčko samoljublje, odredi, da jedna partija grčkih trupa sudjeluju u okupaciji, imalo bi se smjestiti tc trupe u unutrašnjost okupiranog područja, kako bi izbjegle svakom kontaktu sa turskim nacijonalnim četama; c) Kad bude realizovana okupaci? ja po savezničkim četama, treba zahtijevati od turske vlade reorga? nizaciju žandarmerije pod dirckci? jom i zapovjedništvom savezničkih oficira. Ova će žandarmerija mora? ti da što prije stvori red u cijelom području i da u tu svrhu nadomjesti savezničke čete; d) U isto vrijeme bi morala tur? ska vlada obnoviti civilnu admini? straciju. Kao mnogi drugi savjeti, dati od kompetentnih osoba, tako se nije ni ovaj poslušao: grčke trupe, čija o? kupacija Smirne po riječima gornjeg raporta »no naliči ni malo na vrše? nje kakve civilizatorske misije, nego na pobjedu križarske vojne«; te tru? pe, koje izmoždenost, umor i strah nije priječio, da počine pravo klanje na turskim građanima, još su uvijek tu i hoće da im se dozvoli ekspedi? Uja vojna, koju po raportu stručnja? ka sama Grčka ne može povesti ni s najmanje izgleda u uspjeh. U carigradskoj luci još je kritic? nija situacija; cijela administracija i kontrola ne vrijede ništa. Onaj, ko? ji bi tu htio da ide onim putem, ko? jim bi trebao, ne bi došao nikad na kraj. Jedina moguća metoda jest: po sebi raditi i — p'laćati. Za ove dvije godine, otkako su saveznici na vladi, nije se tu ništa popravilo, ne? go se naprotiv mnogo kvarilo. U prošlosti — završava taj nizo? i zemski novinar, bila je to bogata i aktivna luka: Galata, gdje se je mnogo radilo, danas je mrtva; u njoj se ne radi ništa drugo osim trgova? nja s valutom. A na Peri! Tu jc je? dan luksuriozni restoran do drugo? ga i bez prestanka niču novi zabav? ni lokali, ali sve sramnijeg žanra. Mali narodi, — zaštita potlačenih manjina, — sloboda, jednakost, de? mokraći ja, pravo samoodređenja! Civilizacija i t d.... Gospodine Vil? zone, dođite ovamo na ferije! Vraćajući se na pitanje Anadola, korespondent razlaže, kolika bi bila besmislica, tlačiti ili istrebljivati 7 mili iona Turaka, koji tu stanuju. A osim toga je taj Anadol tako bogat i plodan, da nc treba ničeg osim ma? lo mira i reda, pa da se preporodi i da napreduje. Hiljade ruiniranih po? rodica evropskih našle bi tu svoju novu domovinu. Na nesreću izgleda da nc će tako biti: svi znaci govore, da će Engleska dati slobodne ruke Grcima u nadi, da će boljševici biti potučeni i istje? rani iz Carigrada. G. Nvpels kaže, da bi puno bolje bilo Turcima napr? titi i u zadaću. I 1 i I ’ sa parolom: »Dalje od Zagreba, bli? ; že Beogradu!« M u& 1 i m an i osu? đuju s ogorčenjem Korku? tovu samovolju. Nijesu još ! stigli svi muslimanki poslanici, pa zato nije još pala definitivna odlu? I ka, da li ćc, ili ne će Muslimani ući j u vladu.« Iz stilizacije tc »telefonske« vije? sti vidi se, da je izmišljena u redak? eiji »H. Sloge«. Nečuvena demago? gija njena sastoji sc u tome, što bi I htjela da izazove u našim masama nepovjerenje prema svojim dosada? njim vođama. Nečuvena netaktič? i nost njena sastoji St u tome, što ka? že, da jc većina naših poslanika . »b i j c s n a«. Nečuvena njena glu? i post sastoji se u tome, što bi htjela, • da mjerilo za našu politiku budu »dojmovi« hrvatskflvpolitičara, a nc I kaže ni kojih. »■Narod« o nama. Ovdašnji list »Narod« u broju od 26. ov. mj. do? nosi č' апак pod naslovom »Musli? manska organizacija«. Pod tim ime? nom valjda misli našu Jugosla? v c n s k u Muslimansku Organizaci? ju. Drugi dio toga članka citiramo: »Po odbijanju zemljoradnika da ; uđu u vladu sad izgleda da Musli? mani jmaju sve uslove da postanu sastavni duo vladine stranke. A g ? ’ r a r n a reforma, vjero vatno I j e, n e ć c seprovoditiustilu i dosada nj c m. Muslimani su se dosad tužili da su u opasnosti od padaj a nepozvanih lica i neupućenih ' upravnik#.' Tražili su zakonitost. Do? j šli su u položaj da svojim učestvo? [ vanjem u upravi oboje poprave. ; Ko pozna bosanske prilike mora I ipak priznati da se Muslimanska Or? I ganizacija nalazi sad u nezgodnoj di? I lemi. Između onog što je masama i stavljano u izgled i onog šta može ' dati vlada dosta je ve'Hki razmak. I Vjerovatno je da će ipak praktični duh prevladati. Bosanski Muslimani su jedan od retkih slojeva našeg na? roda koji su vjekovima učestvovali u vlasti, koji znaju dakle cijeniti sve blagodati koje vlast daje. Oni ima? ju mnogo više političkog smisla ne? go se obično veruje. Njihovi školo? vani ljudi poznaju organizacije mo? dernih država, znaju ceriiti njihovu vrednost. Orijentalna civilizacija, koju su poznali od detinjstva, ne dopušta im da postanu prazni teo? retičari zapadne civilizacije. Njihov ulazak u vladu značio bi dakle — konzervativnost u unutrašnjoj pobiti? ci, a od micanje od podunavskog pravca u spoljnoj politici«. Sve je to lijepo i hvala »Narodu«, što sc služi tako lijepim s t i 1 o m kad o nama piše. Samo bi ga molili, Ta’ članak smo prenijeli iz »Echo do Dhm« a događaji u Londonu nam vjedoce, da su i Englezi uvi? cjeli, da bi dobro bilo upotrijebiti Turke protiv boljševika. I BiljBShB. Demagogija »Hrvatske Sloge«. ' Ovdašnja »Hrvatska Sloga« u juče? rašnjem broju donosi velikim slovi? ma »telefonsku« vijest iz Beograda f pod naslovom »Korkut hoće da bu? ' de ministar«. Ta vijest, odbivši nje? ne skandalozne podnaslove, glasi o? ’ vako: »Beograd, 2. veljače. Jedna ma? lena čest JMO sa Sakib Korkutom I na čelu htjela bi svakako da u? I đ c u v 1 a d u. Kudikamo brojnija 1 čest JMO apsolutno je protivna Korkutovim prohtjevima: osim to? I ga ta je većina upravo bijesna 1 na Korkuta radi njegova članka, i kojeg je dao .štampati bez znanja i i odobrenja Kuba. Nezadovoljstvo je tim veće što se je opazilo, da se je ; članak neugodno dojmio h г? t vatskih narodnih poslani? : ka. Članak je izašao u »Pravdi«. U i njemu Korkut inaugurira novi kurs P O D L i S T A K i Crvene ćelije. Boljševička infiltracija. Pariški list »Echo de Pariš« dono? si u broju od 13. ov. mj. jedan ve? oma interesantan prikaz rasprostra? nostl boljševičke propagande po ci? jelom svijetu. Mi taj prikaz prevo? dimo ostavljajući našim čitaocima, da sami prosude, u koliko je po? znata bujnost francuske mašte i o? vaj puta prešla mjeru objektivnosti. Članak u cijelosti preveden, glasi: Pošto je uspješno provedena po? tjera za sovjetskim emišerima u Pa? rizu ij Niču nacijo,nalna bezbijed? nost zahtijeva, jače nego igda, te? meljitu studiju o metodama boljše? vičke infiltracije. Bila bi zaista og? romna greška dopuštati, da Lenjin i dalje pokušava sovjetiziranje čije? le zemaljske kugle. Preko svojih is< pravno akreditovanih poslanstava, preko svojih trgovačkih delegacija ; preko svojih oficijelnih i tajnih agenata. IIL Internacijonala pripra? ' уЦа Veliko Predvečerje, na način, kojim bolje ne bi mogla rukovoditi ni najburžoaskija vlada preko svo? Чћ prefekata. Revoluciji ne služe samo, kao što se to često misli, za? nešcnjaci i fakiri: ona ima svoju birokraciju crvenih činovnika, svoju administrativnu, hijerarhiju, mrežu divno ustrojenih centrala, a prije • vega metodologiju, kojom su po? dučava revolucijonarna taktika po* put kakve znanosti. .Seminari direktne akcije razgra? nati su po cijeloj Rusiji, od Mur? manska sa svojom skandinavskom Eno; 262 — Broj ..ПРАРЈА" — „PRAV D А“ ; ; • ; i ; I | i ! i i | i | i i j | i akademijom pa do Bakua, gdje funkcijoniše u n i v e r z a za pro# p a g a n d u među m u s1 i m a ? n i m a. Između glavnih institucija rcvolucijonarne pedagogije ističemo Sverdlovljevu univerzu, koja je za 18 mjeseci dala diplomu 4.500 age? nata; univerzu Zinovjeyu, u kojoj su također veoma obi'late promoči? je; novu Školu u Petrogradu, koju jc uredio Sadoul — naročito diri? govanu protiv Francuske; a prije svega treba Jistaći akademiju cen? tralne propagande u Moskvi, koja otpravlja doktore boljševizma u svim mogućim nijansama. Osim predmeta sovjetske dogmatike, marksističkog tumačenja 1 ulične re? torike, nastavni plan obuhvata još teoriju i praktiku obaranja burzo? askih v?ada, prilagođivanje ruskih načina nacijonalizovanja na prilike inozemstva, zatim žurnalistiku, taj? no pismo, špijonažu, ženske usluge, a nada sve metodu umnožavavanja »crvenih ćelija«; * Oružje revolucije, koja nema svoje domovine, nepromjenljivo je i njeno organizovanje je u glavnom svagdje i svakada isto. Svaka drža? va je podijeljena za propagandistič? ku službu na teritorijalne okruge, koji sadržavaju, već prema potre? bi, različit broj srezova. Komiteti srezova su strogo podređeni komi? tetu okruga, kao što je i ovaj pod? vrgnur pod ccnV«hh koja je u di? rektnom dodiru sa Ш. internacijo? nulom. I : inozemstvu, kao i u Rusi? ji, početnu je propagandistička i borbena jedinica - ćelija, sastavi je? na iz nekoliko potpuno prokušanih ; i ■ . I i i i ; ‘ i j . i komunista. Ta prava boljševička ćelija rađa i baca — crveno sje? me. Glavna misija sovjetskih age? nata sastoji se u tome, da posade što više tih ćelija u sve državne životne organe: u njenu cijelu voj? ničku muskulaturu i u njene op? skrbne ustanove: industriju i poljo? privredu. Da bi se prilagodila sre? dini, ćelija se kao i svaka živa ma? turiјa, javlja u raznim formama, u formi kluba ili čitaonice, ali pogla? vito u formi »fabričkog komiteta«, koje se malo po malo uspne dotle, da vrši kontrolu nad produkcijom, zapravo vodi cijelo preduzeće i rje? šava rekurze na štrajk i na sabota? žu. Boljševizam, u Rusiji diktator? ski i vojnički, lansira u strane drža? ve miri jade parazitne ikre, koja iz? laži iz Moskovske ribe. Rat mikroba, socijalnih imponde? rabilija, sitnih anarhističkih beskraj? nosti, rat podmukao ili drzak, isko? rišćava siromaštvo jednih sa pre? grštom rubalja, a inkompetenciju drugih sa hrpom brošura: to je rat intoksikacije, lagana nacijonalna as? fiksija, I u koliko te ćelije podgriza? ju sklop koje države i u koliko mu isisavaju energiju, u toliko sc jača? ju i množe: izrode se prvi elementi crvene garde« dijeli se oružje i tako sc stvaraju embrionarni sovjeti rad? nika, vojnika, seljaka i ribara. Na prvii poklik građanskog rata, cijela ta začahurena sovjetska organizaci? ja razbija ljuske, pruža snažnu ruku u pomoć razjarenoj svjetini, da ma? lo poe'Jje toga prihvati vlast nad njom. Prema dokumentima, koji su se upravo našli u Finskoj, propisano jc tim ćelijama, da u momentu svo? ■ da nam objasni, kakav je to stil i dosada vladao u proviđenju agrarnu reforme, a kakav će -odsele vladati, po njegovu mišljenju? Borba Suiii^niliaiinostaFa. ' Nije se ni Ustav još izglasao, a ka? I mo li donio zakon p unutarnjem u? ' ređenju naše države, a već se poka? zuje borba i natjecanje medu dosa? danjim centrima u pojedinim okru? zima, koji će od njih zadržati svoj karakter i položaj u novim oblasti? ma, što bi se imale da osnuju po vla? dinom nacrtu Ustava. Čudno, ali istinito! Bore se za ono, što još ne postoji, a niko nije siguran, hoće li u takoj formi i postojati. Sumnjivi ; predznaci za uspjeh namišljene po? i djeie naše države u oblasti, koje bi imale obuhvaćati tobož predjete gc? ografske i ekonomske istovjetnosti. Sva naklapanja i sva teoretisanja, pa makar se naši državnici centralisti i na Francusku pozivali, nailaze na poteškoće, jer evo sad već i kombi? nacije nailaze na otpor, kojemu su podloga ne samo lokalni patriotizam nego historijski obziri i baš ekonom? s'ki interesi. Rušiti historijske gra? niče, brisati pokrajine i prekriti pk? štem njihova imena vrlo jc teško, a sliti u jedan kaUup ljude i krajeva, Uoji' vjekovima bijahu rastavljen , ne ide tako hko, kako to najnovi? ja teorija zamišlja. Deputacija gra? da Dubrovnika polovicom februara i druga grada Mostara ovih dana potvrđuje riječi jednoga uglednoga srbijanskoga državnika, koji reče po priliči ovako: »Podjela džave u oblasti nc respektujući historijske granice izazvaće prolijevanje krvi, kao što je to bilo kod zadnjega ot ? nivanja pojedinih okruga u Srbij;. Ima i danas poslanika, koji sc n . smiju povratiti u svoj okrug, jer su pripomoći,, da su pojedine varoši izgubile karakter‘okružnoga mjesta«. Nc upuštajući se u to, da li je i jednoj drugoj deputaciji bila preci očima jedna te ista svrha, ali sva? kako izgleda, da se je nekom pro? htjelo, da se čuje iz naroda glas’ko? ji bi makar i indirektno potvrdio vladinu osnovu o stvaranju tih ob? lasti. Razlika jc u tom, što je đubre? vačka deputacija poslana zaključ? kom jedne konferencije u općini, a mostarsku deputaciju nije niko — a? ma niko po^ao. Želja je bila Smajice Ćemalovića, da se prošeta i ko tobože da i on — inače neozbi? ljan i neradin elemenat goneći samo lokalnu politiku i u dubokoj politici zainteresuje visoke krugove u Beogradu. Ako se centralisti osla? i I ' i ! , ’ ; ! j I i i i : i I ' i ' I ' 1 I i i ' i j • I ; I i ' ! je metamorfoze osvoje ili razore sva saobraćajna sredstva, zapale kasar? ne, posjednu državne blagajne, a to sve u kombinaciji sa boljševičkom invazijom na finski teritorij. Jer izdajstvo domovine radi re? volucije nije zločin: to je socijalis? tičko pravo. Treća Internacijonala propisuje u jednom cirkularu na svo? je agencije, da pomažu Rusiju sa svim aktivnim sredstvima, ako Ru? šija proglasi sveti rat protiv koje buržoaske države. Špijunaža u ko? rist boljševizma, to jest u korist je? dne strane sile, najviša je zadaća komunističkih prcdhodnika u raz? nim vojskama, a osobito u vojska? ma država, koje graniče s Rusijom. Više slučajeva veleizdaje otkrivenih u Finskoj koncem 1920. god. po? kazuje simptomatički, kako boljše? vici rovare: pukovi na frontu rasla? be se zlatom i propagandom, ofici? ri bježe na ruski teritorij, da se spo? razume sa sovjetskim emiserima, prodaje se ratni materijal i izdaju se ratni planovi boljševicima. Još je viša korupcija u Estonskoj, gdje Li? tvinov uzdržava inteligenciju u svim granama administracije. Isto tako u Letskoj, gdje boljševizam u osobi Mendersa ima svoga čovjeka za sve poslove. Komunističke ćelije, to su nam prvi neprijatelji, to je zaraza, bace? na u sred srca nacije. Svaka tri mje? seca pravi Internacijonala novi in? ventar aktivnih ćelija i indicira smje stanje novih ćelija. Nad kartom svake zemlje može Lenjin da prou? čava napredovanje boljševizma oko onih mjesta, gdje su bačena sjeme? na crvenih ćelija. Preveo. H. B. �Eno* 262 - Broj njaju na ovakove potvrde dvojim teorijama, onda su skrahirali već. Možda bi se pitanje unutarnjeg src* đenja naše države najbolje uredilo, da se sasluša glas nekoliko ovakovih naručenih deputacija, onda bi bio sav rad u Skupštini izlišan i p tište* dili bi se milijoni, 'koje Ust. Skup* štna troši. Interesantno je samo, u koji bi se sklad mogla dovesti s ovim dvjema deputacijama onomadašnja deputacija iz Bilcćc. koja je zatra# žila od g. Min istr vojnog, da sc Puk. Okr. Komanda iz Nikšića prenese u Bilcću. Razlozi ove deputacije su sasvim protivnog karaktera, a valja naglasiti, da je bilećku deputaciju poslala skupština čitavoga sreza Bi* leće. Ove 'pojave bile spontane, bile na* ručene, potvrđuju samo ispravno shvatanje onih polit, partija, koje traže, da se pokrajine sa njihovim autonomijama ostave kao jedino zdrav i moguć miran početak života­ ri našoj mladoj državi. —1--. Prije dvije godine. Iz »Pravde od 4. marta 1919rgodine: »POLOŽAJ MUSLIMANA ČI* NOVNIKA.« (Na adresu naše vlade.) »Sve čudnovatije pojave izbijaju u našem javnom životu, o kojima moramo nažalost voditi računa j e r kao i sve drugo tangiraju isključivo nas muslimane. Još nisu prestali napadaji na imovinu i osobnu s 1 o b o* d u muslimana, k o j im a s e milijoni ma štctcnanijclo, a već imamo i drugih poja* va, koje su svakako žalo* s n e.« «< Tako počinje taj članak, koji je pisan prije dvije godine, a zatim u nastavku iznosi konkretne slučajeve, u kojima se na pr. muslimanu kot. predstojniku prijetilo životom, ako nastupi mjesto i t. d. Podvučene rL ječi bile su p 1 i j e n j e n e. Te tada* nje zapljene smatramo kao najjači dokaz proti demagoške tvrdnje na* ših neprijatelja, da smo mi svojim pisanjem izazivali masu na još gora djela. Nama crvena olovka cenzorova ni j e dopust i 1 a n i d a kažemo svojih jada, a kamo li da narod uzbunju* j e O. PoSItlčhl pregled. UNUTARNJI. Specijalna debata u Ustavnom Odboru. Da^jc su primljeni ovi čla* novi: 18. član (O odgovornosti činov* nika): »Svaki građanin ima pravo neposredno i bez ičijega odobrenja tužiti sudu državne i samoupravne organe za krivično djelo, koje bi u* činili prema njemu i službenom ге* du. Za štete, koje čine građanima državni ili samoupravni organi ne* pravednim vršenjem službe, odgo* varaju država ili samoupravna tijela. Dotični organi odgovaraju njima. Za ministre, sudije ii vojnike pod za* stavom važe naročite odredbe. Tuž* be za odštetu zastaruju za 6 mje* seci«. Prima se većinom glasova. 19. član (K o i m a p r a v o n a d r* žavne službe): »Sva zvanja u svim strukama državne službe pod* jednako su pristupna pod zakonskim pogodbama svim državljanima po rođenju, kao i onima po prirođenju, koji su narodnosti SHS. Drugi pri* rođeni državljani mogu dobiti držav* nu službu samo onda, ako su 10 go* dina nastanjeni u kraljevini a naro* čitini odobrenjem državnog savjeta i na obrazloženi zahtjev nadležnoga ministra i prije toga roka«. Član se prima većinom glasova. 20. član je umetnut na prijedlog zemljoradnika i primljen je većinom glasova i glasi: »Svaki državljanin uživa zaštitu države u stranim dr* žavama. Svakom je državljaninu slobodno istupiti iz državljanstva, pošto ispuni svoje obveze prema dr* . ПРАКИУ - ..PRAVDA* žavi. Zabranjuje se izdavanje svojih podanika«. 21. član (o dužnostima pre* ma državi): »Svaki jc državija* nin dužan pokoravati se zakonima, sjeiiie se služiti interesima narodne zajednice, braniti otačbinu i snositi državne terete prema svojoj privrednoj spo' j sobnosti, a prema odredbama zako* : na«. Primljen većinom glasova. 22. član (državna i z a k o n o* d a v n a v 1 a s t): »Sva državna vlast vrši se po odredbama ovog ustava. Zakonodavnu vlast vrši kralj sa na* rodnim predstavništvom zajedno«, IZVJEŠĆE O NAPRETKU PITO* Primljen većinom glasova. MACA GAJRETOVIH KONVI* 23. član (o izvršnoj vlast i): KATA. »Upravnu vlast vrši kralj preko od* Za prvi semestar. govornih ministara po odredbama ovog Ustava«. Primljen većinom gla* 1) Konvikt u Mostaru. U sova. ovom je konviktu bilo smješteno na 24. član (o sudskoj vlasti): stan i hranu 82, a samo na hranu »Sudsku vlast vrše sudovi. Njiho* 10, ukupno 92 pitomaca, a pohađali vc presude i riješenja izriču se i iz* su: 62 gimnaziju, 7 mušku preparan* vršu ju u me kralja na osnovu zako* diju, 14 trg. školu i 9 zanatlijsku na«. Primljen većinom glasova. školu. Uspjeh u nauci: Sa prvim re* 25. član (o kralju): »Kralj pot* dom i odlikom 76, sa popravkom iz vrđuje i proglašuje zakone, postav* jednog predmeta 14, a iz dva pred* meta 2. Vladanje je pitomaca opće* lja državne činovnike i daje vojne činove po odredbama zakona«. Pri* ni to vrlo dobro. mljen većinom glasova. 2) Konvikt u T u z I i. Broj pi* tomaca 31 i to 25 koji su pohađali VANJSKI. gimnaziju, a 6 trgovačku školu. Svi Oduševljenje u Carigradu za Kc* i su pitomci prošli osim jednog sa po* iz jednog predmeta. Među malspašu. Iz Carigrada javljaju: ' pravkom prvima ima ih: 5 sa vrlo dobrim us* Tursko stanovništvo u posljednje j pjehom. doba daje oduška veselju za Kemah i 3) K o n v i k t u B i h a ć u. U kon* pašu. Svi carigradski listovi pišu o • viktu je bio 21 pitomac, koji su po* njemu i slave ga. »Sabah« i »Alem* dar«, koji su do nedavna'propovi je* hađali veliku gimnaziju. Od sviju samo su 3 prošla sa po* dali rat proti Angori, danas također i pitomaca pravkom iz jednog predmeta, dok su donose članke u slavu Kemala. svi ostali prošli sa vrlo dobrim us* Položaj u Maloj Aziji. Po vijesti* pjehom. Vladanje je 19 pitomaca vr* ma pariških listova iz Mak Azije, lo dobro, a 2 dobro. položaj u Smirni nije potpuno ja* 4) K o n v i k t u B a n j o j I u c i. san. Grci i dalje drže grad i okolne Pitomaca je 28 i svi su pohađali re* krajeve, a vele, da stoje pod zašti* alnu gimnaziju. 22 pitomca prošla tom Engleza. Među vojnicima i ofi* su sa prvim redom, dok su 3 pala iz cirima došlo je do teških incidena* jednog predmeta, a preostala 3 do* ta. Po prevratu su ovakovi konflikti bili'su drugi red. u Grčkoj bili neizbježivi. Od povrat* 5) Muški konvikt u Sara* ka Konstantina do danas malo*azij* j e v u. U konviktu ima 95 pitoma* ska grčka armija nije mogla biti pot* ca i to: 29 u gimnaziji, 22 u trgo* puno izmijenjena. Brojni venizelis* vačkoj akademiji, 5 u rcalci. 21 u trg. tički oficiri su opozvani, ali ih je ipak škoSi, 3 u tehničkoj školi, 1 u šu* mnogo ostalo na njihovim dosadaš* marskoj školi i 14 na zanatima i njim položajima. Veliki broj vojnika zanatlijskoj školi. Uspjeh u nauci: su i pod novim režimom pristaše 79 sa dobrim i vrlo dobrim uspje* Venizelosa. Među Konstantinovci* hom, 12 pitomaca palo iz po jednog ma i venizelistima dolazi dnevno do predmeta, dok su preostala 4 dobila tučnjava, radi kojih je disciplina u drugi red. Vladanje je pitomaca op* armiji znatno popustila. ćenito vrlo dobro. 6) Ženski konvikt u S a r a* Turska poslanstva u Moskvi. Po ; jednom radiogramu iz Moskve pri* 1 j c v u. Pitomica je u ovom konviktu spio je onamo kao odaslanik velike I 22 i to: 10 u gimnaziji, 1 u musli* narodne skupštine u Angori Euad : manskoj preparandiji. 1 u drž. prepa* paša, bivši komandant turske armb I randiji i 9 u višoj djevojačkoj ško* je na zapadnom frontu. U njegovoj I li. Od sviju pitomaca prošlo je 14 pratnji nalaze sc prvi tajnik Asib i sa dobrim i vđo dobrim uspjehom, finansijski savjetnik Taksin*beg. ls* 7 palo iz po jednog nredmeta, dok to je prispjelo drugo poslanstvo pod je samo jedna pitomica pala iz vi* vodstvom Izct Kemal*bega, da po* še predmeta. Vladanje je kod sviju pitomica vrlo dobro. vede pregovore sa Moskvom. Prema tome u svemu je bilo 289 Zauzeće Medine. »Exchangc Te* pitomaca. Od tih je prošlo sa prvim legraph« javlja iz Carigrada: Iz redom 239 ili 83%, a palo iz po jed* anatolskog izvora se saznaje, da su se nog predmeta 40 ili 14%, dok ih je vojnici Šam*Jahijc pobunili uz po* palo iz po 2 i 3 predmeta samo 10 moć dvojice kanova. Oni su ušli u ili 3%. Ovaj uspjeh Gajretovih kon* Medinu. Čete šerifa Abdulaha, bra* vikata posve zadovoljava tim prije, ta emira Fajsala prelaze u velikom što je glavni odbor preuzeo od va* broju na stranu pobunjenika. Pošto kufske uprave sve konvikte tek pri ova vijest još nije potvrđena, valja sami početak školske godine, te što je primiti sa stanovitom reservom. su se sve konviktske zgrade morale popravljati. Sa ovim poprave Južno*američki socijalisti za ko* znatno koji su se duže vremena izva* munističku internacijonalu. Iz Berlin cima, nijesu pitomci odmah pri po* na javljaju, da je kongres južno*a* dali, četku nauka imali onog reda i udo-b* meričkih socijalista odlučio prići tre* nosti kakvog sad im adu i Gajretov ćoj internacionali. se glavni odbor čvrsto pouzdaje, da Na što su spremni? Briand i Lloyd će svi pitomci koncem školske go* Georg imali su povjerljivo vijećanje dine proći. Povoljan uspjeh Gaj* o pitanjima, koja će se raspravljati retovih konviktskih pitomaca ima se u toku ove sedmice. Na upit zastup* jedino zahvaliti umornom, uređenju nika »Agencije Havas« odgovorio je samih konvikata. Danas, kao posije* Lloyd Georg: Mi smo spremni na dicom rata, uspjeh po svim škola* sve. ma jest posve negativan. Održava* Gospodarske represalije na Nje* ju se razne prosvjetne ankete, koje mačku. Posebni izvjestitelj »Agen* ispituju uzroke nepovoljnim uspje* čije Havas« javlja iz Londona: Prvi sima po srednjim školama, te pošto sastanak između saveznika i Nije* su ti uzroci još uvijek pod jakim maca održaće se najranije u utorak utjecajem nesređenih okolnosti, te na veće. Lloyd Georg i .Briand već slabog odgoja u samoj početnoj na* su juče raspravljali o vojnim i go* stavi kao i nerazmjeru između bro* ja đaka i nastavnika — to su se га* spodarskim represalijama,, koje bi se primjenilc, ako bi se Njemačka us* dom u samim konviktima ipak svi ti uzroci mogli odstraniti i nado* tručavala da se pokori odlukama konferencije. U Parizu se drži, da će mjestiti, te jc stoga i uspjeh kod pi^ se najprije primijeniti gospodarske tomaca, pored svega toga bolji, ne* go li jc u istim konviktima prije ra* represalije. ta bio. To je u drugu ruku najbolja MUSLIMAN/ i j I i GAjRETA Gajretov glasnih. Страна — St.ana 3 svjedodžba rada Gajretovih organa, a uz to i najbolja utjeha svim onim, koji Gajret podupiru, jer vide da sa svojim doprinosima podupiru jednu dobru i plemenitu stvar, koja već i ploda pokazuje. Domaće vijesti. Jedna izjava. Mostar, 27. febr. 1921. Ima nekoliko dana, da se u nas po gradu javno govori i laže, da su muslimani proglasili bojkot proti katolika i ide sc u toj laži tako daleko, da se tvrdi, da su se zato obdržavali sastanci i skupštine u »Ittihadu«. Koliko je meni kao pred* sjediniku društva poznato, nije se ni* ti od jednoga člana društva u pro* storijama, kao ni izvan njih, čula ta* kova riječ, a kamoli da bi se u tu svrhu sazivali sastanci i skupštine, jer zato nemaju nikakova povoda ni razloga. Našao se je nekakav individuum, koji je možda iz Bog zna kakovih, razloga ovu krupnu laž iznio. Ali mu slabo pali. — Svakako će bolje upaliti društvena tužba, koju će dru* štvo podnijeti, ako mu uspije pro* naći lašca. — M. O. Ćišić, predsjed­ nik »Ittihada«. Glavna skupština u »Osvitanju . Na 25. februara održavana je glavna redovna skupština u društvenim prostorijama, gdje je izabran novi odbor i to: Predsjednica Esma h. Spaho, podpredsjednica Fatima h. H. Kadić, I. tajnica Fata H. Karić, II. tajnica Nafija h. Sarajlić, blagaj* nica Habiba h. Bušatl'ić, kućenad* zornica Nuri h. Bukarcvić. Bez funk­ cije Zulejha h. Bahtijarević, Hajrija h. Arifhodžić, Aiša h. Rašidagić i Esma h. Ruždić. Zamjenice: Šefika h. Čclić, Nuri h. Ablaković, Masna Hadžić, Safa Čelić, Hajrija h. Hen# da, Mula h. Berbcrović i Azemina h. Šerić. Časni sud: Habfea b. Spa ho, Memnuna h. Hrasnica, Munira h. Hrasnica, Aiša h. Korkut i Vasvi h. Sočo. Zamjenice: Šerifa h. Kobić, Safija h. Muhibić, Šerifa h. Kadić, Hajrije h. Biserović, Ata H. Karić. Nadzorni odbor: Ragib cf. Bakare* viš,, Šemsudin ef. Sarajlić, Dr. At:f ef. Hadžikadić, Ahmed ef. H. O* merović, Uzejraga H. Hasanović, Edhem ef. Dulizar. Revizioni odbor: Dr. Mehmed cf. Spaho, Fehim ef. H. Baščaušević i Sulejman cf. Šerbić. Tučnjava zagrebačkih studenata. 27. pr. mj. prije podne održana je u Zagrebu u auli Univerze skupsti* na zagrebačke akademske omladine, koja se je kasnije radi prevelikog broja ljudi nastavila pred zgradom Univerze. Skupština je imala da od* luči, da li se imadu poslati na kon* gres sveučilištaraca u Pragu delegati jugoslavenske omladine. Prije ras* prave o tom pitanju došlo je do tuč* ! njave između demokrata, radikala i vanstranačkih studenata n jednoj, a iI republikanaca, klerikalaca, komuni* sta,, Radićevaca, frankovaca, zajed* ničara i drugog dijela vanstmaokih studenata na drugoj strani. Štapovi* ma i kamenjem ranjeno je lako oko 10 osoba. Skupština se je razišla bez rezultata. Na adresu g. ministra financija. Prije dva mjeseca premješten jc iz Sarajeva financ. nadsavjetnik ?. A. Kovačević financ. direkciji u Bi< hać. Premješten je ovo je veselilo svakog financ. činovnika i službeni* ka bez razlike vjere i narodnosti, a najviše financijske činovnike isTam* j ske vjere, koje je tako progonio, da je nekoliko mlađih među njima is* tupilo iz službe, a i ovo što ih se na* laži još među njima, ne će dugo iz* držati. Evo jednog primjera njego* I va rada: Već mjesec dana, kako j direkcija R. predložila, da se una­ prijedi jedan musliman F. činovnik, a g. Kovačcvić nije u toj stvari ni prstom maknuo. Međutim usprkos svome premje štenju sjedi g. Kovačević još uvij / u Sarajevu i ne pokorava se višein naređenju. Stoga upozoravamo ;. ministra financija, da ovu stvar ra- * čisti. Državni autotnobili. Beograd, 2 . februara. Ministarski Savjet izda > je jučer naredbu, po kojoj ćc se o<:* sele davati državni automobili na �Strana 4 Muslimanska trgovačka i obrtnička banka Općinski ured u Konjicu. vpotrebu samu ministrima i načelni* cima generalnog štaba. Tako jav* ka »Narodno Jedinstvo«. Koliko mi državnim au ;no. kod nas tomobilima vozikaju ne samo pred« seđnik vlade, nego i svi načelnici, .> koji inspektori, savjetnici, robe* : ,nti i — pisari, te se stoga nadamo, v .1 će ova naredba biti veoma blago* ; . orna, ako ne ostane samo na pa* iru. kao i mnogu druge korisne na* dbc. Službeno iz »Nar. Jedinstva«. Zc* -aijsk.r vlada za Bosnu i Hercegovi« premjestila ;e šerijatskog suca •amdiju Buturovića od kotarskog uda u Konjicu kotarskom sudu u D i leći. Pomoć sirotinji ii Bosni. Ministar -hrane i obnove zemlje dao ie još . сОдШ dinara za nabavku orane za ■ ehranu sirotinje u Bosni. Mljelu^ska zadruga. Preporučuje se svim m' jekarima u Sarajevu, da su najkasnije do u subotu. 5. оу. mj. iave za mljekarsku zadrugu* Broj 262 — PRAVDA КРАВдА - Страна Broj 87. za Bosnu i Hercegov nu (dioničarsko društvo) u Sarajevu. ^atiečai. Kod gradske općine u Konjicu imade se popuniti mjesto općinskog bilježnika uz godišnju plaću od 2400 K i doplat­ kom od 18.000 K te ako je moliteij oženjen za ženu i najviše dvoje djece po K 10 dnevno doplatka. Kompetenti koji moraju da budu pripadnici kraljevine SHS imadu svoje molbe najdulje do 20. marta 1921. op­ ćinskom uredu podnijeti i molbi priložiti: 1. Krsni ili rodni list; 2. Domovnicu; 3. Svjfdočbu o moralnom i polhičkom ponašanju; 4. Švjedočbu o dosadašnjoj službi. Prednost imadu oni moHtrlji koji su u istom svojstvu već zaposleni bili Hi kakvu sređuju školu absoivirali. Općinski ured POZIV Muslimanske trgov. i obrtničke banke za B. i H (d d.) a Sarajevu koja će se ubdržavati na 1L marta 1921. u pe ak u 2 sata poslije podne u prostorijama kiraethane na rB eri bani* sa slijedećim Dnevnim redom: u Konjicu dne 1. marta 1921. laskom osnovati. Da im Načelnik: Ag/c. i. Izvještaj ravnateljstva o poslovanju u minuloj poslovnoj g. 1920. 2. Izvještaj nadzornog vijeća o pregledanju knjiga i bilance 1920. 3. Predloženje zaključnih računa za g. 1920. te podjelenje apsolutorija ravnateljstvu i nadzomome vijeću za poslovnu g. 1920. 4. Zaključak o upotrebi Čiste dobiti za god. 1920. 5. Ustanovljenje da je povišenje dioničke glavnice od K 3,000.000.— na K J0,000.00d.— zaključeno na izvanrednoj glavnoj skupštini od 2. septembra 1920. potpuno uplaćeno. Izbori u ravnateljstvo, 7 Izbor nadzornog vijeća. Promjena pravila. Prispjelo! PRIMJEDBA: gg. dioničari koji ž®lu na glavnoj skap&tuii prisustvovati nmoljavaju se, da a smisla $ 28, društvenih pravila barem 8 dana prijo glavne skupštine polože svoja dionice ili privre­ meno potvrde na upisane dionice na blagajni naše središnjice a Sarajevu ili podružnice u. Bos. Broda ili Boe, Novom. Račun razmjere Aktima K 11.500 i - ! Mjenice..................... ■i i Dužnici: Ostave..................... Našaetar ..... , II. Emieija: do 31. ’X. 1920. 14,7. 3.3261911 I1 uplaćeno „ „ 31.XII. „ Pričuvna zaklada 2,444.818123 | ■ Vjerovnici: 250.380l70 237.800 <| u tekućim i privr. računi­ ma 1 uušci na štednju . 12,б80|70 ' OetavljaČi .... ' Dobitak..................... 1 | 1 21,126.447149' 1i 4,000.000 3.WU 000 10,000.000 1 u tekućim i privr. raсап:шн................... 501.080 7,832.225 13 2,444.816 23 348.826113 ________ | ', i 21.126.447 49 j *) ва 16. martom 1920. otpocolo poslovanje. Račun gubitka i dobitka Gubitci Kamate uložaka . h . ‘ K h 4.278 &3 1 1 Upravni troškovi: Plaća, doplatci kirija oatalo ................ 289.736 38 Porezi pristojbe i na­ 4.089 meti ........................ Darovi u dobr. i knlt. svrhe ..... 19.989 , . . . _K h ~ R i Odgovorni urednik- Ibrahim Muhić. . ' od mjenica, tek. ra1 čuna i dr. . . . , 259.338 06 Racni dobitci: i provisija i drogi do­ bici ...................... 419.661 96 315.81466 679.000 02 679.000:02 1 Ravnatelj: Иuscin Omanović, Potpredsjednik ravnateljstva: Za knjigovodstvo: Nezir AhmHa&ović, v. r. S. Šešelj, v. r Sa glavnim i pomoćnim knjigama ispitano i u redu pronađeno: NADZORNO VLJECE Pročelnik: Dr. Hamdlja Kiiraiiiehmedovlć, v. r. Šemeadln Sarajlić, v. r. Numan Ошапе-fendić, v. r. VIwnik: Centralni Odbor J. M. O. h Kamati: 12.580 70 348.82б|13 Otpis od narnje6t&ja Dobitak Dobitci sa 31. decembra 1920. к’ Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 Telefon 319. Trgovina medikamenata, drogerjjsklh i kemičkih proizvoda, robe od gume, zavoja I kirurg, instrumenata, kao i fotografskih aparata I potrebština. Ve­ liki izbor inozemskihsafuna, parfumerije, kozmetičkih potrebština i spužvi Skladište svih mineralnih voda i t. d. h 1,500 OOO 750 000 750.000 1 u iznosu od 3- 400.00 kub. metara u jednom kompleksu ili više parcela u blizini, blizu pruge, ko ima na pro­ daju neka dostavi sa naznakom mesta i cene g- N i k o 1 i Deretiću, Stiška ul. br. 61, Beograd. 2,073 650'- 1 I. Emisija: ' a* uplata SO^na 31.11. 1920. i b) „ 25 ..... 9. V. „ I ć) „ 25",., „ 9./VIII. ,, t Sume hrastove Braća Šahinagić к hi Zagreb. !h 1,625.854'Зб I Dionička glavnica: Vrijednosni papiri Hunima i Hmisionflina poslovnica iSulejman Mulić, K ih Gotovina..................... 1 1 Pasiva sa 31. decembra 1920.*) _ se, navaaamo e 1акбе pr VOJC pov jcrenike: Ablakcvić Jusil glavnog kolodvora, Alaj^ raća. Gorica, kod džamL Ibrahim, Koševe, Kapeta; ‘ ović Mujaga, Baščaršija, Sočo Atif ff. Begova džamija, Svrzo Salihaga, prve kvalitete dobije se na malo i veliko u Tr­ govini svakovrsnom kožom, krznom i vunom - т dm. m.. - Pokretni Odbor. Nove stanice sa službom poštan* M. L. ALKALAV rkih paketa i novčanih pošiljaka. Temeljem ministarske naredbe broj Sichsandrova ai. I® fošaS. - Tdsfon 7S52656 od 6. t. mj., p o č a m od 1. ■' a r t a t. g.. otpočeti će vršiti služ* u poštanskih paketa i novčanih (vrijednosnih) pošiljaka u unutraš* mom saobraćaju slijedeće post, sta* niče: Andrijevica, Birane, Bar, Vir Piizar, Danilov Grad, Kolašin, Nik* Podgorica, Rijeka, Stari Bar, od 8—10 cmtr. rcinj. Cetinje i Njeguši, službu Cijena »o kg K •štanskih običnih, kao i telegrafskih te raznih ■ putnica post, stanice: zAndrijevica. 1- Patzar. Danilov Grad, Rijeka, Stari Bar. Ulcinj i Njcguši. Krunske novčanice primaju porez* n'. uredi. Iz Zagreba javljaju: Pošto Preporučuje uz najumjerenije cijene ie zadnja naredba ministarstva fi* nuncija, kujom se krunske novčani* ч_е kod državnih blagajna (poreznih reda) primaju samo u ograničenom trgovina gvožđurije i boja izazvala pravu /фгки u trgo* SARAJEVO, Aleksandrova br. 38. ' učkom svijetu, to je ponovno izda* i naredba, da su državne blagajne ■ Torezni tiredi) dužne primati svaku 4i PAPIRNICA v ♦ iudičinu uredno žigosanih odnosno i » Hark-ranih novčanica od 1, 2 i 10 e t ♦ kruna. - - Posto to vrijedi u Hrvat* preporučuje svoje bogato stovarisie skoj, mora da to vrijedi i u Bosni, svih vrsta papira, kaucalarijskog i ♦* u upozorujemo na ovo trgovački i školskog pribora. Naredbe «e ♦ svijet. obavljaju brzo i točno Ф Dr. Hamdjja Karamehmedović se * Cijene umjerene. nalazi u Beogradu i prema tome ne Sarajevo, Štrosmajcrovu uf. Tcl. 619 t rdinira. Kad se vrati, javićemo. Dr. Milan Radulaški, šef Državne ambulante ordinira za kožne i vene* • une bolesti od 8 i po do 9 sati prije dne i od 2 do 4 sata poslije podne. Aleksandrova ul. 38, telefon 641. Prehlađeni li ste? — Bole Vas pr* sa? Grlo? Imate li kašalj? Hunjavi* ci ? Dobar prijatelj Vam je za ova* kovih zlih časova fellerpv pravi EU safluid! 6 dvostrukih ili 2 velike spe* cijalne boce 42 krune. Državna tro* šarina posebno. Zagorski sok za рг* sa i kašalj 1 boca 9 kruna. Pokvaren li Vam želudac od zle j Kupuje i uzima u komisiju ovčije, kohrane? Fellerove prave Elsa*pilule zije kože, suhe šljive, stari bakar i — pa opet sve u redu! 6 kutija 18 sve zemaljske proizvode. Posreduje kruna. Omot i poštarina posebno, za nabavu gotove kože, donova, te* ali što jeftinije. Eugen V. Feller, letine, kravine i t. d. i svega posto* Stubica donja, Elsatrg br. 310, Hr« larskog pribora. Daje informacije u B. vatska. svim trgovačkim poslovima u Jugo* slaviji, ČehoslovaČkoj i Njemačkoj KNJIŽARI Danici i A. Kajon u Austriji, Kod raznih upita priložiti Sarajevu Kralja Petra ul. 19. sti? marku za odgovor. Brzojavna adre* gia je oveća količina proljetnih i sa: Sulejman Mulić, Zagreb. i etnih modnih listova za odijela, kostime i rublje, kao i separatni broj za djecu uz vrlo jeftine cijc* Centralna drogerija ne. — Edhem BUakčlć, v. r. Ibrahlm Mujlčlć, v. r. Aslmbeg AHbegovlć, Uzelr Hadžlhasanovlć, v. Štamparija Danici & A. Kajon, Sarajeva � https://kolekcije.nub.ba/files/original/ba802c118d3096c3c3ceba4fd0b9efc5.pdf 68294f8451cdf169eb96c439d415370b PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. pojedini broj K 2 — Izlazi subotom, utorkem i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: godišnje K 180.—, na pola godine K 90.— (u Sarajevu); za našu državu godišnje K 200.— : za ino­ zemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 25 (263) Čekovni račun pošt. štedionice 1119. Sarajevo, subota 5. marta 1921. (24. Džem-ahar 1339.) Iz našeg poslaničkog kluba: Beograd, 4. marta 1921. i bi htjele, da nam sole pamet i na# Is izvještaja poslanika Filipovića, i metnu svoje mišljenje. Rad našeg koji je danas crvenio prispio proizlas ; vodstva bio je uvijek u skladu sa ins zi, da n&ki sarajevski listovi tenden* teresima isl. dijela našeg jedinstven ciozno pronose glasove, da je naš nog naroda i kad ga je to vodstvo do# klub pocijepan na dvije struje: jed# sad znalo zastupati uz opće odobra# nu tobože vodi poslanik g. Korkut i vanje; kad je naša javnost dosad fraži ulazak u vladu, a drugu gg. Dr. znate intrige razlučiti od pravog sta# Spaho i Krasnica, zastupajući miš# вја stvari, nema, držfjnio, nikakva povoda ni ranoga, koji bi opravdao ljenje, da s vladom ne treba^ni pre# drukčije prosuđivanje sadašnjeg dr# govarati. žanja našeg kluba. Jasno je, da su ove vijesti bez ika# Čuvajte se intriga i odbacujte kve podloge i da se protiiruju s pro# zimom tendencijom, da se ometu štampu, koja na silu pravi razdor u jedina je po# naši započeti: pregovori s vladom i našoj organizaciji, u naše redove unese zbrka i zabuna. ruka našeg poslaničkog kluba! * Poslanički nas klub potpuno je je# rUnstven, a smiješnost tvrđenja o g. Za pregovore s vladom delegirani dru Spahi vidi se Jasno po tome, što su poslanici dr. Spaho, dr. Karameh# Je on delegat kluba za vođenje pre# medović i Osman Vilović. O našim govora s vladom. Kad bi on bio zahtjevima drži se za sad potpuna predstavnik nekakve posebne stru# tajna na obs strane, pa ne treba po# je, koja neće pregovora, zar bi onda lagati nikakve važnosti na vijesti mogao biti delegat? Stoga ponovno novina, koje će javljati o tobožnjim upozorujemo sve naše pristaše, da detaljima tih zahtjeva. Kad bude mirno s povjerenjem prate rad na# shodno, naš će Kst donijeti potrebne šeg kluba, da se ne daju zavesti ni informacije. za čijim piskaranjem novina, koje Pred^te^nUtvo. Izgledi za sporazum. (Uoči sastanka našeg poslaničkog kluba.) Biće ih možda, koji će se začudi# Beograd, 26. februara. ti ovim retcima iz pera, koje je zna# ib.“ »Hoće li doći do sporazu# lo samo to, da neustrašivo stoji na ina?« pitanje je, koje lebdi na usna# braniku naših prava; iz pera, koje je ma svakog političara i koje zanima pokazalo jedan visok stupanj bor# ne sama stranke vladine već i stran# benosti i odlučnosti i onda, kad je ke koje stoje u opoziciji. Ja sam u mnogima izgledalo da ta borbenost prošlom pismu opširnije opisao do# ni je u skladu sa dobro« shvaćenim in# bro raspoloženje za sporazum i ne# teresima muslimanskog dijela našeg ću da to ponavljam. Ustanovljujem jedinstvenog naroda. Biće ih takvih, samo f.akat, da kod vladinih strana# a možda još više onih, koji će ova# ka zaista postoji dobra vo’.ja za spo# ko držanje nazvati ncdosljednlošću razum, pa se usljed toga i našem ili čak poći dotle, da ga nazovu klubu nameće dužnost, da posve mehkišlukom i kukavičlukom. Nije hladno i trijezno ocijeni položaj, isključena mogućnost, da će biti i bolje rečeno ozbiljnost polo# takvih radikalaca, koji će ove retke ž a j a, i da prema tome udesi svoje označiti vrljenjtm od programa i držanje. Ta je dužnost tim teža, što stajati na gledištu, da treba postići je klub dobiio slobodne ruke, kako sve ili — ništa. u prosuđivanju političke situacije, I baš stoga, što računam s ovim i tako i u udesavan ju svoje taktike: ovakim prigovorima; baš stoga, što jedan kriv potez i situacija ne samo poštujem i ovaka mišljenja, ho# da je pogoršana, već može da bude ću i osjećam svojom dužnošću, da i sudbonosna za muslimanski dio na# otvorenije progovorim o političkoj šeg naroda. Ne smije se naime gu# situaciji i detaljnije prikazem odgo# biti s vida, da je naš poslanički klub vornost, pred kojom stoji naš klub jedini i isključivi predstavnik bo# povodom nastavka pregovora sa vla# sanskOđhercegovačkih muslimana, pa dom g. Nikole Pašića. je stoga s njegovim držanjem usko Pogledajmo najprije na sastav U# skopčan i njihov položaj. stavotvorne Skupštine. Kad se je sa# Nade lb se dodirna tačka sa vla# stala oktobarska skupština naše or# dom i njenim strankama, onda ima ganizacije, bih smo više nego sigur# izgleda, dobra izgleda, da ćc se naš ni, da će na izborima dobiti većinu položaj poboljšati i da će prestati tako zvana parlamentarna zajedni# ca, kojoj je duhovni vod bio g. Sto# nevolje, radi kojih smo dvije godine uzaludno dizali svoj glas prote# jan Protić, sastavljač poznatog u# sta i negodovanja; razbiju li se pre# stavnog nacrta, prema kojem bi se govori našom krivnjom, onda ne sa# naša država imala urediti na auto# mo da i dalje neće biti koristi od na# nomističkoj osnovici, koja nije dale# šeg oponiranja, već ćc nam se napr# ko stajala od federalističkog pro# titi glavni diol odgovornosti za oz# grama »Hrvatske Zajednice« i auto# biljno stanje, u koje bi mogla doći nomijskog gledišta g. Korošca. Ni# i vlada i država. Taku bismo odgo# kom nije palo ni na uin, da bi g. Ko# vornost preuzeli prema vladi, a po# rošec mogao biti potisnut na dvije vrhu bi došla još jedna odgovor# petine slovenačkih mandata, a još nost; odgovornost prema islamskom manje -je kome išlo u glavu, da bi dijeto našeg naroda, koji bi nam — Narodni Klub mogao izaći bez 50 s pravom ili nepravom, to je spo# poslanika. O radikalima je držano, da će osvojiti bar 150 mandata1, da redna stvar — mogao staviti pitanje: »A zar smo radi toga u vaš rad sta# i ne govorimo o tom, da se je od san# džačkomaikedonskog »Đžemijjeta« vili svu svoju nadu; zar smo radi va# šeg kaprica donosili na biralište svo* očekivao bar taj uspjeh, da izbaci trideset mandata. je bolesnike i izlagali se svakoj pat# A šta se je dogodilo? nji i progonima?« Radikali iznesoše samo 90 poslani# ka, g. Korošec samo 16 Slovenaca, Džemijjct tek 7 poslanika, a Narod# ni Klub je tako potučen, da sc ne može uzimati ni u obzir pri kakvoj jačoj koncepciji Od 25 mandata spasio je u Hrvatskoj i Dalmaciji samo 3 (slovom tri) mandata. I da mu nije sedmorice bosanskih posla# nika »Hrv. Tež. .Stranke« ne bi se za njeg ni znalo. Jedino smo mi is# punili i pretekli nade, koje su se pc# lagalc u snagu naše organizacije. Iz ovog i- ovakog ispada izbora jasno je kao na dlanu, da je bivša parla# mentarna zajednica — potučena, pa je prirodna stvar, da u svojim ruka# ma пс samo da nije mog/a zadržati vlast i Ustavu dati svoj pečat, nego nije mogla imati ni incijativu za raz# voj prilika u Ustavotvornoj Skupsti# ni. S osjećajne strane može se koliko hoćete žaliti ovaki rezultat izbora, može se ako hoćete i kukati, no tok stvari se ne može time promijeniti i hoćeš nećeš moraše računati sa či# njenicom, da ta zajednica nije iza# šla kao- pobjednica. Nema velike važnosti ni ta okolrrcst, da su pora# ženi i demokrati. Njihov poraz mc# že parlamentarnoj zajednici služiti samo kao utjeha. I ništa više. No i# ma nešto, o čemu obe poražene gru# pe moraju voditi i te kakva računa: izbori su izbacili šezdeset komuni# sta, 40 težaka i 50 Radićevaca, od kojih svaka grupa na svoj način za# daje brigu svima građanskim stran# kama. Prvi su po općem shvatanju razoran elemenat, drugi su i odveć doktrinarni, dok su treći ulazili u račun kao glavni, predstavnici hrvat# skog dijela našeg naroda. U tom je glavni čvor naše državne politike; prema tome i glavni uzrok, da se na# ša politika nije mogla definitivno u# staliti. Kao što je poznato, politika se naše organizacije vrti oko načela, da su Srbi i Hrvati jedan narod, pa pre# ma tome da i naša država mora biti jedinstvena i uređena tako, da u njoj budu zadovoljna sva tri plemena našeg jedinstvenog naroda. I dok su Hrvati naglašavali princip jedin# stveiie države, a svoje zahtjeve te# meljih na načinu njena unutarnjeg ; ! , । Godina IH. uređenja, mi smo ih mogli i razum# jeti i podupirati. Tim prije, što smo se i mi protivili pretjeranom centra# lisanju uprave. Dok je moglo biti sumnje o tom, da li se Kadićeva po# iitika vrti oko unutarnjeg položaja Hrvatske Ili njene potpune samo# stalnosti; dok nije bilo jasno, da ii je njegov zahtjev o konfederaciji samo bluff ili stvaran zahtjev, mi smo mogli i čekati i skanjivati se. No danas je situacija sasvim druk# čija. Radić danas šalje strašnu pred# stavku na Regenta i izgleda da pali sve mostove. Nužno je, stoga, da i mi zauzmemo otvoreniji stav prema njegovim prohtjevima i naglasimo, da s ovom i ovakom politikom ne# mamo i ne možemo imati nikakvih veza, da s tom i takom poltkom nemamo ništa zajedričko i šta više, da ćemo joj se i suprotstaviti. To smo naglašavali njegovim delegati# ma, to smo rekli i govorili svima predstavnicima drugih hrvatskih grupa. To treba da se zna i upamti jednom za uvijek i niiko se ne treba ni za čas zavarati, da bismo se mi ikad mogli solidarisati sa ovakim shvatanjima. Radić je hrvatsku politiku doveo u ćor#sokak, a njegova je taktika glavni krivac, da se sadanja politika vlade ne kreće u linijama, koje od# govaraju raspoloženju hrvatskog di# jela našeg naroda. Dužnost je dru# gib hrvatskih grupa, da korigiraju ovu katastrofalnu omašku g. Radića i realnijim shvatanjem situacije o# moguće ostvarenje jezgre svojih za# htjeva. Ja držim, da bi njihova po# pustljivost urodila popustljivošću i s druge strane, pa bi bio i vuk sit i ovce na broju. Mi ćemo biti i popustljivi i konci# lijantni tim prije, što unutarnje ure# đenje države nije jedina važna tač# ka našeg programa. Ovim nije rc# čeno, da ćemo biti puzavci. Bože sa# čuvaj ’ xMi imamo granicu kao ii sva# ka poštena grupa. Do nje da; preko nje ne. No opet ponavljam: Kad popuštaju radikali, kad popuštaju demokrati, odakle onda nama pra# vo, da stanemo i na zadnjem slovu svog programa? Popuštati se mora, sretati se mora. Novi rat ла vidihu? Beogradska novina »Balkan« prva žavi postoji jedna veoma jaka stru# je novina u našem kraljevstvu, koja ja, novčano i položajem, koja bi nas je u broju od 2. ov. mj. otvoreno odvela u rat proti Rusije. Stoga izrazila misao, da »ovog proljeća smatramo to sve ukupno jednom mora doći do krvavog obračuna s preozbiljnom pojavom, kojoj mora# boljševicima« i »da u o s 1 b o đ a# ■ mo posvetiti pažnju i zauzeti svoje v a n j u Rusije mi Srbi ima# stanovište. m o d a b u d e m o p r v i«. »Balkan« Prije svega imamo da naglasimo, je dugo već pripremao svoje čitao# da se u pitanju proglašivanja rata, ce na takav govor, jer nije bilo ni# dok još nije dat Ustav, držimo stro# jednog broja njegova u potonja dva go demokratskog nače.a. Rat mjeseca, u kome se iz »Carstva mra# se ne smije voditi bez odo# ka« nisu pričah boljševički užasi, bre.nja Narodnog Pred# svakidanji ustanci proti njih i česti s t a v n i'š t v a. To je principijelno, atentati i ludila Lenjinova. ali specijalno za ovaj rat — ako nas Taj je datum cd? historijskog zna# niko nc napadne, već mi pođemo da čaja. Njime se otpočinje novinska nekog oslobađamo — nije ni konsti# kampanja kao uvod vojnoj kampa# tuanta u stanju, da bude izraz na# nj-i na proljeće proti boljševika i rodne volje, jer nijedna partija, za# jer toga časa počinje ona stranica stupana u konstituanti, nije u iz# naše istorije. koja može da bude is# bornoj agitaciji rata ni spominjala. pisana najcrnjim slovima. Stega današnji narodni poslanici ne Da je pisac toga članka u »Balka# mogu znati, da li njihovi birači hoće nu« bio i jednu zeru svjestan og# rata i — slijedeći demokratski prin# cip — trebalo bi se u tom slučaju romne težine i dalekosežnosti tih svojih riječi, još bi se deset puta bezuvjetno pozvati na r e f e r e n# predomislio i onda ih istom ne bi d u m (na glasanje cijeloga naroda). Kad to izričemo, svjesni smo, da će napisao. 1 osim toga članka ima još mnogo mnoge ratoborrie novine osuti na znakova, koji govore, da u našoj dr# i nas drvlje i kamenje: i na nas će si* �Bnoi 263 — Broj „ПРАРДА" — „PRAVDA* Страна 2 — Strana nego da i braća Srbi preko Drine o*’ sjećaju za nas duboke simpatije. S tim uvjerenjima ušli smo u novo do* ba, u zajednički život i brzo smo se razuvjerili. Baš protivno, Srbi pre* ko Drine ne pokazaše niti najmanje razumijevanja naših prilika, naših želja i osjećaja. Mi smo sc kroz ove dvije godine trudili iz putnih žila, da razbijemo mnoge i mnoge posve netačne predrasudu o nama i u ko* liko nam je to uspjelo, ima se za* hvaliti našem organu »Pravdi«, koji je kroz to vrijeme bio jedan potpu* no Čisti odraz naših želja i osjećaja. Vijek, u kojemu živimo, jest vijek žurnalistike, vijek, u kome ljudi u novinama nc traže samo najnovije vijesti o kakvim neobičnim događa* jima, nego i lake, pregledno upute o raznim pitanjima na svim poljima čovjočijeg duha. Danas se novine čitaju deset puta više, nego što su se čitale prije deset godina, a nauč* ne knjige deset puta manje. To nije dobro, ali je tako. Stoga ni naš u* spjeh u tome razbijanju predrasuda nije mogao biti vcHk, jmšto nam je na raspolaganju samo jedan list, ko* ji izlazi tri puta nedjeljno, i pošto su mnogi dnevni listovi u našoj kra* ljetni .iz Bog zna kakovih mračnih razlbga spomenute predrasude u* pravo množili i jačali. Danas je ^stanje malo drukčije. Mi doduše iz materijalnih razloga ni* smo još u stanju da pokrenemo svo* ga dnevnika, ali su zato druge, go# tovo sve velike novine bile primora* ne, da izvješćuju svoje čitaoce, ako ne o samim muslimanima i njihovim težnjama, a ono bar o radu naših poslanika u konstituanti, kojima je sticajcm pri rika data odlučujuća ri* ječ u rješavanju najvažniji!] pitanja naše države. Tako su te novine, možda i preko svoje volje, počele sarađivati s nama u razbijanju pred* rasuda o nama. Nama ne treba više, nego da sc samo vjerno izvješćuje ono, što radi naš poslanički klub i uvjereni smo, da će se veoma brzo rasplinuti oni gadni porugljivi nazi* vi kao: Azijata, balija, feudalac, ne* prijatelj države i t. d., koji su kao korov bili obrasli našu štampu, a koji se još i sada tu i tamo čuju. AH mi se nadamo, da ćemo d taj zaosta* tak brzo istrijebiti, jer za našu stvar radi napokon i samo vrijeme. Danas ćemo se osvrnuti na jedan osobito originalan duševni produkt »Trgovinskog Glasnika«, koji pred* ujaci »Pijcmontu« u toliko, što opc* riše i nekim naučnim izrazima i ta* kn poprima ozbiljniji izgled. Taj list je u svom broju od 27. pr. mj. donio na uvodnom mjestu članak »Musli* mani«. U prvoj polovici toga članka mi smo jedna »Muhamedo*Mušli* manska Zajednica«, a u drugoj »mu* s'limansko*muhamedanska organiza* čija«. Jednom s malim,, drugi put s velikim početnim slovima. Toliko zbrke pojmova, koliko je nanizano u tom članku, ne bi bili u stanju ni vedoše ga i pod Žutom tabijoin u* biše i u kamen zatrpaše u subotu 8. džemazul ula 1242. (1826.). Iza o* vog događaja razbjegoše se mnoge pristaše nekibove, a među njima i braća Džafići. Iza dolaska Abdur* Kako je već u 19. (257.) broju rahman paše u Sarajevo povratiše se >• Pravde« javljeno, 17. prošlog mje* opet kućama. U protujeničarskom seca, poslije podne ispustio je svoju taboru ostaše Džarići sve do 1834., plemenitu i veliku dušu Hadži Ha* kad su uvidjeli, da Porta hoće da fiz Asim ef. Džafić, imam Begove džamije, najveći kurrah u našoj do* slomi ponosnu Bosnu. Kako mi je rahmetli Hadži Asim movini i posljednji muški potomak pripovijedao, Alemdaru Hadži Mu* slavne sarajevske porodice Džafića. Porodica Džafića bila je u prošlom stafi bilo je vrlo teško protiviti sc carskim odredbama i poći s protiv* vijeku vrlo imućna i ugledna, staja* nicima Porte. Otišao je jednog da* la je u rodbinskoj vezi s prvim po* vodicama sarajevskim, kao što su na čuvenom hodži Ibrahim ef. Kor* H. Šabanovići, paše Babići i dr., a u kutu i rekao mu ovo: »Došao sam, povijesti Sarajeva ide lijepo mjesto efendija, do tebe, da te nešto zamo* lim«. »Bujrum!« — reče Korkut. neke članove ove porodice. Pradjed Hadži Asimov, Džafer, »Sultan hoće jedno, narod drugo. Protiv sultana ne mogu, a izdajica po kom je porodica dobila svoje i* mc, umro je oko 1814. godine i osta* naroda neću da budem. Stoga te mo* vio dva sina, dva bajraktara H. Mu* lim, da mi proučiš jednu dovu, a ja stafu i Abdullaha- Ova dva brata ću з djecom amin, da mi Bog da stadoše u prvo doba reforarna sul* smrt bir sahat cvd.« Ibrahim- ef. ga tana Mahmuta uz Carigrad i bosan* je od ovog odgovarao, ali uzalud. J skog namjesnika, a u Sarajevu de* najposlije mu je učinio po volji. Sedmi dan osvanuo je Hadži Mur,ta* sna su ruka nekiba Mustafa Hiimi fa mrtav i pokopan je na gmblju efendije Scrifovića. Većina Šaraj li* Careve džamije uz turbe Ibrahim ef. ja diže sc proti rcforama sultanovih Bistrigije, na nišanu piše, da je u* i dokidanja jeničarskog ndžaka. O* I mro 1250. agodine. ni sastaviše pismo na Portu, u kome Hadži Mustafin brat i Hadži Asi* se opiru novotarijama i zatražiše od mov djed Abdullab, ii kako ga na* nekiba, da udari svoj inuhur. Mu* rod zvaš^ \vdi bajraktar, boraše stafa Nuri uskrati svoj potpis i mu* hur na ovo pismo rekavši: »Sramno se protiv sultanovih rcforama sve do 1264. (1847.) godine. je, što ste počeli da radite; ja neću da ugovaram zavjere protiv sultana«. U ovo je doba narod, zvao Džafi* će Džindžafići, a ovako ih zove i J. Na to pred očima ustaških prvaka E. Tomlć u romanu »Zmaj cd Bo# slomi svoj muhur. Zbog toga ga za* snea, što ga jc izdala Matica. Hrvat# tvoriše u grad, a mfkon tri dana iz* { ska među svojim knjigama 1879. i ! 1898. Tomić o njima pripovijeda je* ; dino kao o pristašama rcforama. j Kada je došao u Bosnu za vezira Mehmed Tahir paša (1846.—1850.), poče iza podulje pauze provađati re* forme. Na vijeću u vezirskom 'Frav* niku odredi on, da se uz redifsku suvariju (konjaničku rezervu) popi* še pf» Bosni još ЗОЈХМ) vojnika za slučaj potrebe i nam uža novim o* ružjem (nizainl). Protiv toga digoše se najprije Sarajlije, a 1 ahir paša zatraži pomoć u Carigradu i upoko* ri Sarajlije. Kada su Sarajlije podigli -ovaj u* stanak, pošalje Tahir paša iz Trav* nika 18. ramazana 1264. vojsku u Sa* rajevo, a on sam stiže 2. ševala iste godine na Grbavicu pokraj Saraje* va i odsjede u dvorcu^Mustafa pa* šc Babica. Oda vic pozva sarajevske prvake, a među njima i Avdbbaj* raktara Džafića. Pred Tahira dođe na konjima 26 sarajevskih prvaka, a ovaj ih izgrdi i dade pohvatati, i 13. ševala otpremi ih u travnički za* tvor, odakle ih nakon dva i po mje* fžcca prema nalogu1 Porte posla preko Crtlc Rijeke i Glasinca, da zaobiđu Sarajevo, u progonstvo na Kretu. Ovdje umre nakon godine dana surgunluka Avdi*bajraktar Džafić. U rukopisnom djelu »Historija Bo* sne«, što ga piše naš odlični Šaraj* lija Muhamed ef. Kadić, ocrtan je ovaj progon sarajevskih pravaka na dugo i široko. Iza Avdi*bajraktara ostala su dva sina Mehaga i Muhamedaga. Oboji­ ca sc proslaviše kao junaci za vrije* me okupacije Bosne 1878. Muhamed* gumo pasti pogrda Austrijanci, . ičije pomoći, uguši svaki pokušaj još crnožuti i t. d. 1 ako su i oni, koji će ' u klici. Dokaz: vladina »obznana« nas napasti, osvjedočeni, da kod nas I proti komunista. A ako ta ideja i nema ni traga ničega protudržavnog, i pored svih obznana bude i dalje to smo ipak pripravni, da prepusti* hvatala oko sebe, onda ni opet nije mo odluku samo srpskom dijelu na* ' rat srodstvo proti nje, već u tom slučaju treba država sama da predu* šeg naroda, uz uvjet, da oni, koji sigurno ne bi nosili puške o га* sretne njenom širenju — socijalizam menu, nemaju pravo glasa i da sc čijem svih banaka, svih velikih in* dustrijalnih poduzeća i svili velikih svakom invalidu dade deset glasova. posjeda. Radi sc o ljudskim glavama, radi 4. General Wrangel je imao svoje se u prvom redu o životu nižih slojeva, a na koncu radi sc o eg* poslanike u Parizu, Francuska je i* mala svoje poslanike kod njega — zistenciji države i mi ne bismo mogli dok je držao front proti boljševika. preuzeti na se strašne odgovornosti, Kad su crveni satrti njegovu vojsku, da a u skica ju. ako na pr. ni stoti naš birač ne bi htio rata, da ih ipak po? Francuzi ga odbacuju od sebe kao šaljemo u novo klanje i proti njiho* suvišan balast i bijedne ostatke nje* gove vojske prepuštaju gladi i ne* ve volje. Ne ćemo da nosimo na sebi kletve hiljada unesrećenih i ožaloš^ volji i milosti — malih naroda. Pri* mjer Wrangelov neka neprestano ćenih. Na prigovor, da naš narod ne zna, imaju pred očima oni, koji bi na po* ticaj Francuske i oslanjajući se u šta su boljševici, odgovaramo, da on uistinu ne pozna prave slike sovjet* njenu velesžhku pomoć pošli da ma* čem »oslobođuju« Rusiju. ske Rusije, ali da on dobro pozna loše strane boljševizma, jer se Je 5. Svaki drugi naš vojnik u toj e* u zadnje doba cijelo naše novinstvo ventualnoj ekspediciji proti boljše? upravo natjecalo, ko će boljševike vika kušao je rat na sebi 2, 3, 4, 5, 6 što jače ocrniti. Pa ipak dajemo od* pa i po sedam godina. Takovim Iju* luku tako poučenom narodu. dima ne mogu ni najveličanštvenije Ali prije toga smo dužni, da i na* ratne ode zbrisati iz pameti ona is* rod. a i one, koji ga silom guraju u kustva i iz tijela one brazgotine, ko* rat, upozorimo na ovo: je su u ratu dobili. 1. U 1917. god. su ruski vojnici u 6. Danas košta kila brašna 15 kru* masama ostavljali front ii bratimili na. Prije dvije godine, kad smo o* se sa njemačkom vojskom. Oni su ( sloboaeni, koštala je 4 krune, a ko* prvi otpočeli: d e z e r t a c i j u u ve« ' liko ćc koštati, kad se u doba sjet* I i k o j m j e r i. Stoga apsolutno ne i ve, u proljeće, budu međusobno može biti istina, da se ta ogromna ! klali naš težak i crveni ruski težak, ruska crvena armija drži samo na mjesto da oba kod kuća žito siju, principu »diktature proletarijata«, to sc ne da ni izračunati i jer ruski vojnik, kao što je zbacio 7. Kao najglavnije treba držati na carsku diktaturu, zbacio bi dosada i umu, da su se i Denjikinova i Jude* proletersku još lakše. Ta je vojska nićeva i Kolčakova i Wrangefova jedan veoma opasan n c p r i* vojska raspale više usljed dezerta* jatelj. čije nego li boljševičkog udara i da 2. Ta vojska apsolutno ne može je sam Llovd George poslije Kolca* imati namjere, da nas Jugoslavene i kove propasti priznao: »Poslati c n* napadne, jer bi ta vojska prije ! g 1 e s k u vojsku proti boljševika nego bi došla do naše granice sva ' značilo binajbržimputem pre* dezertirala, uviđajući beskorisnost i nijeti boljševizam u Englesku!« Mi te vojne i imperij ulijem svojih vc* i nemamo razloga da posumnjamo u đa, koji se drže na vlasti baš na o* te riječi, ali ni Francuska ne' smije snove toga, što se bore proti tuđeg posumnjati u te riječi, ako ili mi prc* imperijalizma. nesemo na se, pošto je naša zemlja 3. Sto se tiče komunističke propa* na prošlim izborima dala komunisti* gande u našoj državi, vidjeli smo, ; ma relativno više glasova, nego i u da je vlada dosta jaka, da sama, bez : kojoj drugoj evropskoj državi. „Muslimani". Prije našeg oslobođenja imali smo toliko i toliko puta prilike čuti iz u* sta srbijanskih političara raznih mi* šljenja i izjava o nama, koja su nas uvjeravala, da nas ne samo naši su* građani pravoslavni dobro poznaju, PODLISTAK. Hadzi Haf z Osim ef. Ozafić. । i i , ’ : Kinezi počiniti, ali mi ćemo je ovaj puta pustiti na stranu, pošto je više smiješna, nego li ozbiljna. Više nas interesu je iz tog članka to, što je taj članak napisan povodom toga, što Pašić pregovara s našim klubom o eventualnoj našoj saradnji u vladi. To sc u tom članku na (početku i ka* žc, a onda se pri kraju resumira sve u ovaj zahtjev: »Sve ovo, čega sc i ovom prilikom dotakosmo, govori u prilog potrebi, da se u državni Ustav unese osnov* na odredba, kojom bi sc zabranile stranke, udruženja i ustanove na vjerskoj osnovi u političkom, pri* vrednom i društvenom životu.« Stara pjesma. Mi smo jedna vjer* ska partija i prema tome bruka za dvadeseti vijek. Kao da taj nesret* ni »Trgovinski Glasnik« nije proći* tao ni jednog broja »Pravde«! Kao da nije čuo ni jednog jauka musli* manskog kroz ove dvije godine da* na, u kojima su grozno stradali pri* stalice j e d n e vjere! Ta razumite to već jednoć, braćo hrišćanske vje* re! Nas je ujedinilo u vjersku parti* ju to, što nam zakon nii vlast nije mogla da pruži dovoljno zaštite, a Vi sada predlažete, da nam taj isti zakon i vlast, i prije nego nam sc praktički i stvarno a nc samo Usta* vom osigura vjerska ravnopravnost, zabram organizovanje na vjerskoj bazi. A ko bi mogao i po kojem zako* nu zabraniti nama, da dižemo svoj glas proti nepravdama, ako se te budu i dalje dešavale jedino pripad* nicima jedne konfesije!? Jer napo* kon ako bi sc i izglasao jedan.takav zakon, koji čovjeku onemogućuje slobodno poi'iti'čko opredjeljenje, pa makar to bilo i na vjerskoj bazi, mi možemo da promijenimo svoje ime, ali će opet naši članovi biti mu* slimani i to samo muslimani i to sv : dotle, dok se vjere ]>otpimo ne iz* jednače ne samo i? pisanom Ustavv, nego i u društvu i u svim državnim institucijama. „Mist izdao mushmnnB“f »HRVATSKA SLOGA« DEZA VUIŠE SAMA SEBE NAKON DVA DANA. »Korkut izdo muslimane!« Tako su se drečiCi u koru raznašači »Hr* vatske Sloge« od 2. ov. mj. Na 3. ov. mj. čula se opet kroz čaršiju ta dje* čurlija sa vikom: »Korkut proti” Spahe i Urasnice«. Jednog smo dje* čaka pitali, zašto tako viče, i odgo* vorio nam je, da mu je tako re* čeno, da viče. Mi smo u prc* šlom broju žigosali već tu beskrajnu demagogiju, a to moraano i ovaj pi * I i I I I i aga kao vođa jednog malog odjeljc* nja Sarajlija pade kraj Kaknja 15. augusta 1878., gdje je i pokopan, a Mehaga ostavi Bosnu nakon okupa* čije i pobježe s plevaljskim mufti* jom u Tursku. Iza Muhamcdage ostala su dva si* na Salih i naš Hadži Asim. Mevlana Hadži Alsim rodio sc n Sarajevu početkom 1866. godine. Prvu vjersku naobrazbu stekao jc pred Topabhodžom (Lećo) u Be* govu mektebu. Više mi je puta merhum pripovijedao kako je učio u i* stoj sobi, koja mu je pripadala u zadnje doba kao imamu Begove džamije. Poslije đčeve smrti i bijega stričeva odvede cijelu porodicu Džafića ujak mu Penjava u Malu Aziju. Na putu se sastadoše sa ami* džom Mchagom. Najprije se nasta­ niše u Incgelu, odavle odoše u Karaafijunhisar i Kjutahiju. Izgubivši u Maloj Aziji i majku ostavi, ami džu i s bratom Salihcm ode u Me­ dinu. U Medini stupi u medresu i tu učaše pred čuvenim alimom šejh Jasin efendijom, rodom iz Misira U Medini je stekao lijepu vjersku i svjetsku naobrazbu i uzeo idžazct Osobito se usavršio u ilmi kiractu i u tome tako daleko dotjerao, da je u Medini bio priznat kao izvrstan •kurrah. Pripovijedao mi je, kako mu je jednoć Scjh Jasin efendija rekao, da izgovara sve glasove kao i rođen\ Arapi, ali mu je »lam« perzijski. Da i to postigne išao je više vremena. za Arapkamn, koje su prodajući ./mlijeko vikale: leben, leben, dok nije i to svladao. (Svršićc sc.) �Bpoi 263 — Broj ta naglasiti, da je to demagogija nap niže vrsti. Jedno pri tome ne pojmu mo: Zar je »Hrvatska Sloga« zaista tako glupa, tc misli, da j c d n i m u# d a r c e m, jednom frazom, jednom bombastičnom 1 a* ži može uzdrmati povjerenje muslv mana u svoje vođe? U jučerašnjem svome broju nam poručuje, da smo trebali pročitati druge hrvatske, srpske pa i. slove* načke novine i da smo se trebali in# formisati u Beogradu o slučaju g. Kotkuta, pa da se ne bi »usudili« napisati! ono, što smo joj napisali u prošlom broju. Demagogija se može pravdati opet samo? demagogijom! Neka nam »Hrvatska Sloga« imenu* jc te hrvatske, srpske i slovenačke novine, u kojima je stajalo, da »Korkut hoće da bude mi* n i s t a r« i mi — ne ćemo povući svoje tvrdnje, da je to ipak dema* gogija onakim načinom proturati te glasine u naš svijet, ali ćemo povući svoju tvrdnju da je to njena iz* mišljotina. Što se tiče tona našeg, ona boljeg i nc zaslužuje. A općeni* to držimo, da je kulturnije i najgrde psovke izgovarati, ali istinite psovke, nego li se drečiti po čaršiji: »Korkut izdo muslimane!« Da našim čitaocima pokažemo jednoć za vazda, koliko treba da dr* žc do vjerodostojnosti informacija »Hrvatske Sloge«, citiramo ove dvi* je njene vijesti, koje su u ciglom razmaku od dva dana izašle jedna za drugom. 1. »Korkut hoće da bude ministar«. »Beograd, 2. ožujka. Jedna malena •čest JMO sa Sakib Korkutom na čelu htjela bi svakako da uđe u vla# du. Kudikamo brojnija čest JMO apsolutno je protivna Korkutovim prohtjevima; osim toga ta je većina upravo bijesna na Korkutaradi n j e g o v a č 1 a n* k a, kojeg je dao štampati bez. zna* nja i odobrenja Kluba. Nezadovolj* stvo je tim veće što se je opazilo, da se je članak neugodno dojmio hr* vatskih narodnih poslanika. Članak ie izašao u »Pravdi«. U njemu Kor* kut inugurira novi kurs sa parolom: »Dalje od Zagreba, bliže Beogradu!« Muslimani osuđuju s ogorčenjem Korkutovu samovolju. Nijesu još stigli svi muslimanski poslanici, pa zato nije još pala definitivna odlu* ka, da li će, ili ne će Muslimani ući u vladu.« 2. »Muslimani i Korkut«. »Beograd, 4. ožujka. Raspitao sam se kod nekoliko muslimanskih po* s anika iz jednog i drugog tabora o aferi sa Sakibom Korkutom, ali sam svagdje naišao na zamjetno rezervi# sa no držanje. Jedan je jedini jasnoosudioKorkutovčla* nak s riječima: »Korkut je taj članak potpisao te ga se prema to* me ne smije nikako uzeti kao miš* ljenje i stajalište našega Kluba, već se ima tumačiti jediino kao Korku# tovo lično mišljenje.« Ostali članovi Kluba o tome ne će da se izjasne; vidi se, da je ta povučenost klubska parol'a. Ni drugi moji kolege — Sr# bijanci — nijesu bili bolje sreće. Prema tome nema javnost tačnih informacija, kolik je i kakav je danas učinak K o r k u t o v a koraka u M u s 1 i* m a n s k o m Klub u.« Držimo, da će naši čitaoci, ako budu i odsele uzimali u ruke »Hrv. Slogu«, da iz nje vide, šta ima nova, imati stalno na pameti, da se ona i opet, ako ustreba, nakon dva dana može sama — dezavuisati. Politithi pregled. Represalije protiv Njemačke. Iz Londona javljaju: Rcuter dozna je iz ■francuskih krugova, da će se protiv Njemačke, ako ne primi međusavez# niskih predloga, poduzeti ove kaz# ne: 1. Polovina carinskih doplataka na robu, što ju izvozi Njemačka u savezničke države, biće zaplijenjeno. 2. Odrediće se carinske granice, ko# je će lijevu obalu Rujne odijeliti od ostale Njemačke. 3. Posjcdnuće nje# mačkih ugljenika na desnoj obali Rajne. 4. Zapljena njemačkih ca# rina. Bitka između Sinnfeinera i polici# sta u Irskoj. Početkom ove nedjelje ПРАВДА* — „PRAVDA Страна — Sirana 3 došlo je između Macrooma i Bally* n a. Njega sam za klevetu i uvredu voarneya u grofoviji Cork do van* časti optužio ovdašnjem okružnom redno oštrog sukoba između polici# sudu. sta i Sinnfeinera. Na otvorenoj cesti Nije istina da sam ja postao za odjednom su počele padati bombe vrijeme okupacije4 milijonerom, ne* na automobile, u kojim je bilo 77 go za to vrijeme ja sam bio interni* policista, a odmah iza toga počela ran u Madžarskoj gdje sam proveo je sa okolnih brijegova pucnjava. . dvije godine. Policisti su odgovarali na pucnjavu Nije istina da je pisac Omerbašić i bitka je trajala 4 sata, Tada su sc okružni sudija, kako isti sebe sa re* jmlicisti počeli povlačiti pred Sinn* ćenim dopisom tretira, još manje feinerima, kojih je moglo biti oko da je on od oslobođenja do danas 300. Pošto je obaviještena vojska, ikakve državne službe dobijao, ako došla je ova sa aeroplanima i topovi# slučajno još nc snijeva da se isti još ma, pa je raspršila buntovnike. Poli* 1 nalazi u službi Austrije, gdje je pro* cisti su imali 8 mrtvih, među kojim veo za svo vrijeme okupacije i koji komandant major Grant i 14 teško i je kao veleizdajnik u teškim naši?n ranjenih. danima kad se Crnogorci vješahu i Nemiri u Indiji. Po vijesti »Daily strijeljahu dobio Austrijski krst Tclegrapha« iz Allahabada došlo jc »Franca Josifa«. u Nankani do vrlo ozbiljnih suko# Zahvaljujem vam gospodine ured* ba. Komesar iz Sekpure otišao je v. niče na usluzi. Naukanu, da povede istragu, ali ni# VeliŠa N. Vučinić, jc pronašao prave krivce sukoba i plemenski kapetan u. penziji. brojne žrtve, koje su pale. U Nauka* Stari Bar, 20. II. 1921. ni su upravo podigli veliku lomaču, na kojoj su spaljeni lješevi. U gra* Statistika naših gradova. Prema du je vladala velika uzrujanost. Ko# dosada objavljenim rezultatima bro# mesar je iz Lahore brzojavno po* ji Sarajevo 58.850 duša; od toga zvao vojsku i odredio, da sc vlako# 28.924 muškaraca i 29.926 žena. Po vi u Naukani ne smiju ustavljati. vjerama ima muslimana 21.308, ka# Tridesetak ljudi je uhapšeno i po# tolika 17,450, pravoslavnih 11.910 i slano u Lahore. jevreja 7.151. Ostali broj stanovni# štva otpada na druge vjere. Mostar ima 16.624 duša, od tih jc 7851 muslimana, 4019 katolika, 4377 pravoslavnih, 1/7 jevreja, 20 grkokatolika, 19 evangelista, 1 bez* vjerac. Smrt raskralja Nikole. Javljaju iz Zagreb broji 108.338 duša; od Antiiba (Rivijera), da je bivši crno* toga spada na vojnička lica 5416 i na gorski kralj Nikola umro. Za upravitelja seoskog kotarskog privremeno odsutne osobe 1790. Mu* ureda u Tuzli postavljen je g. Ah# ških imađe 54.669, a ženskih 53.629. medbeg D e f t e r d a r o v i ć, vla# Po vjeri imade 91.229 rimo#katolika, 294 grko*katolika, 9182 pravoslavna, din savjetnik u Sarajevu. 882 evangelista, 5890 jevreja, i 750 Rješavanje agrarnog pitanja u ka# drugih vjera. Po materinskom jezi* vadarskom okrugu. U okrugu Kava# ku imade 91.927 Hrvata i Srba, 8364 darskom, srezu Negotinskom, nala* Slovenaca, 3378 Nijemaca, 1156 Ma* zi se selo Dragovo koje broji 120 kuća muslimana. Da bi se mogla da# džara i 999 drugih raznih narod# ti izemlja mseljcnicima iz sela Do* nosti. Najnapučeniji grad u Jugoslaviji ljana u okrugu Bregalničkom, povje# jest sa 118.000 stanovnika, rcnik agrarne reforme iz Štipa uzap# zatimSubotica Beograd 110.319, Zagreb tio je preko 1000 dunuma zemlje, 108.338, Sarajevo 58.850 i Ljubljana na koju muslimani iz sela Dragova 53.000. imaju uredne tapije. Da bi odbra# Lječnički honorari. Kako nam jav# nili ovu zemlju, muslimani sela Dra* gova izabrali su jednu naročitu dc# lja Društvo Ijekara za Bosnu i Her# puta čiju, koja je pošla u Beograd, cegovinu prihvaćene su i od Zdrav* da se žali protiv ovog postupka štip* stvenog Odsjeka Zemaljske Vlade odobrene ove takse Iječničke uslu# skog povjerenika agrarne reforme. ge: Pregled u ordinaciji 10—15 dina# Amnestija vojnih bjegunaca. Nj. Kr. Vis. Prijestolonasljednik otpisao . га, posjeta u kući 20—25 dinara, po# je 17. ov. mj. ukaz, kojim se opraš* I sjeta po noći 30—40 dinara. Ove bi taju i predaju zaboravu djela bjeg* takse prema današnjim labilnim pri* stva iz komande i djela predviđena li’kama bile samo minimalne i provi* u § 42. i 44. voj. kazn. zak., a iz# zorne. One ne vrijede za specijaliste vršena u vremenu od 5. aprila 1920. i u njima nijesu uračunata mikron godine do danas od strane onih od# skopska i kemijska pregledavanja, metnika, vojnih obveznika sa terito# kao ni naročiti pothvati. Lječnički rije okruga: beranskog bjelo*polj# honorar imade se odmah naplatiti. Dozvoljeno brzojavljanje. Dozvo# skot, plevaljskog, prijepoljskog, raš# kog, zvečanskog, metohijskog, priz# Ijena je izmjena telegrama između renskog, kosovskog, tetovskog, oh# telegrafskih stanica cijele naše kra# stanicama Zadar, Šibenik, ridskog -i kumanovskog samo iz sre# lievine Siverić, Pag. Tijesno, Knin, Drniš, zova: prešavsog i žegligovskog, skopskog samo iz sreza: kačaničkog Kistanje, Skradin, Benkovac, Obro# vac i Biograd u okupiranom dijelu i bitoljskog samo iz sreza: kičevskog, Dalmacije. — Telegrami upućuju se — koji se najdalje do 10. marta 1921. godine budu svojevoljno predali vlastima. via Spliit—Zadar. Taksa za Zadar kao za Italiju (via direkt), a za dru# ga mjesta kao za unutrašnji promet naše kraljevine. Kongres gradova Jugoslavje, Iz Zagreba javljaju: Na sjednici grad# skog zastupstva iznio je gradski za# stupnik dr. Politeo predlog, da se sa# zove kongres predstavnika svih ve# ćih gradova Jugoslavije. Svrha ovog kongresa bila bi: važna komunalna pitanja, međusobno upoznavanje, u* ređenje općinskih samouprava obzi# rom na zasijedanje konstituante i t. d. Predlog je upućen finansijskom samoupravnom odboru. Ujedno jc iznesen predlog profesora Jelašića, da se izabere odbor, koji će se bri# nuti da sc godine 1925. proslavi 1000# godišnjica hrvatskog kraljevstva. Protiv odmetnika u Crnoj Gori. Iz Beograda javljaju: Ministarstvo unutarnjih djela poduzelo je stroge mjere protiv novih odmetnika u Crnoj Gori. Većina tih odmetnika bi'la je nedavno u zatvoru zbog po* litičkih ili pljačkaških zločina i čim su bB pušteni na slobodu, odmetnu* li su se ponovno. Kotarsko vakufsko mearifsko povjerenstvo u Prnjavoru. Broj 33/21. 0omatB vijesti. Šta kaže »Domovina« na ovo? U »Srpskoj Riječi« od 3. ov. mj. stoje ove riječi: »Da u Južnoj Srbi# j i nisu postojala nikakva ubij a n j a, to će s c v i d e t i b r* zih dana.« — Dakle lažu musli# mani iz radikalnog i demokratskog poslaničkog kluba i sva ona c i t i# rana imena uništenih sefa i po# ubijanih ljudi prosta su izmišljoti# na?! Znali smo, da Bizantinstvo mo# že mnogo, ali da može tako lagati, zaista nismo znali. Ispravak. Uredništvu »Pravde«, Sarajevo. U vašem cijenjenom listu od 8. ov. mj. pod broj 14 (252) o* štampali ste dopis iz Starog Bara na ime Derviša Omerbašića, okružnog sudije, koji datira 15. januara ove godine. Ša rečenim dopisom okle# vetana je moja čast i moje dosto# janstvo, kao i to da sam i a za vrije# me okupacije postao milijonerom. — Dakle: radi odbrane moje časti do sada ni suČim okaljane, a prema za# konu o štampi, izvolite dolje nave# deno publikovati u vašem cijenje# nom listu. Svi navodi Omerbašića od počet* ka do kraja protive mene iznešeni prosta je laž i izmišljoti# prisnati Natječaj. Kod ovdašnje gradske džamije u* pražnjeno je mjesto imama i vaiza, koje bi se imalo popuniti početkom aprila ove godine. Godišnje berivo osigurano je za vrijeme od 3 godine i to po 12.000 K godišnje u novcu od vakufa i ehali# je, te besplatnim stanoim i baščom u naravi. Osim gornje plaće pripada zvanič# niku i pravo pobiranja možebitnog isposlovanja državne potpore koja će se tražiti. Natjecatelji za ovo zvanje imaju najdulje do 20. marta tek. godine priposlati ovome povjerenstvu svoje vlastoručno pisane molbe uz ostala dokazala i svjedodžbe sa kojima bi mogli dokazati svoje uspoeobljenje. Poželjno je, da zvaničnik osim u vjerskom bude i svjetski naobra# žen, te napredan u duhu vremena. U Prnjavoru, 27. februara 1921. Kot. vakuf, mearif. povjerenstvo. MlšBDi, štahori, stjenicB i žohari i i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ jebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih miševa K 12.—, za štakore i miševe K 12.—, za žohare ruse i Švabe K 20.—. — Osobito jaka tinktura za stjenice K 15.—. Za moljce po K 10.—, prašak za buhe po K 10.— i K 20.—, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 5.— i 12.—, Mast za uši na blagu K 5.— i 12.—, Prašak proti mrava K10.—. Razašilje pouzećem Zavod za eksport M. J0 nk er, Zagreb br. 16. Petrinjkka ul. br. 3. j Mjesni zastupnici traže se! ’ i I ! I i i ! i I Speick safun od t.t. Calderara i Bankmann iz Wiena kao i ostale parfimerijske artikle uz umjerenu cijenu nudi DOK ZALIHA TRAJE Albert Abinum trgovina galanteriiske robe na veMks 1KO URA? koja čini trajno vtselje ? Samo Sattnerova ura I Od nikla, ecjeli, »rebra, zlatu, u svakoj Cijeni — i vi ćete biti zadovoljni! Također lanci, prstenje, narukvice i svakakove potrebštlne kao ikare, noževi, britve, kutije za cigarete, nažigači, novčarke itd. »ve dobro i Jeftino! Tražite cijeulk od tvrtke Н. u ljiljani broj 706, �SUuua 4 — Отрана „ПНАВДА" — „PRAVDA" - -■ HRVATSKA CENTRALNA BANKA za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. '- - - - - - ' "■ .. Broj кбЗ — Podružnice: Bugojna, Derventa, Mostar, Bos. Samac, Tuzla i Zenica. POZIV na PROSPEKT I. redovitu glavna skupštinu za upis dionica V. emisije Hrvatske Centralne Banke za Bosnu i Hercegovinu dioničarskog društva u Sarajevu, Povodom povišenja dioničke glavnice: Muslimanske trgov. i obrtničke banke za B. i H. (d. d.) u Sarajevu od K 10,000.000 — na H 20,000.000.— koja će se obdržavati na 11. marta 1921. u petak u 2 sata poslije podne Redovita XII. glavna skupština od 15. lipnja 1920. zaključila je povišenje dio­ ničke glavnice i ovlastila ravnateljstvo, da to povišenje provedeu prostorijama kiraethane na ,Benbaši“ sa slijedećim Dnevnim redom: 1. Izvještaj ravnateljstva o poslovanju u minuloj poslovnoj g. 1920. 2. Izvještaj nadzornog vijeća o pregledan ju knjiga i bilance 1920. 3. Predloženje zaključnih računa za g. 1920. te podjelenje apsolutorija ravnateljstvu i nadzornome vijeću za poslovnu g. 1920. 4. Zaključak o upotrebi čiste dobiti za god. 1920. 5. Ustanovljenje da je povišenje dioničke glavnice od K 3,000.000.— na K 10,000.000.— zaključeno na izvanrednoj glavnoj skupštini od 2. septembra 1920. potpuno uplaćeno. 6. Izbori u ravnateljstvo, Izbor nadzornog vijeća. s. Promjena pravila. PRIMJEDBA: gg. dioničari koji žele na glavnoj skupštini prisustvovati umoljavaju se. da u smislu § 28 društvenih pravila barem 8 dana prije glavne skupštine polože svoje dionice ili privremene potvrde na upisaue dionice na blagajni naše središnjice u Sarajeva ili podružnice u Bos. Broda ili Boe, Novom. Ravnateljstvo. Račun razmjere Aktiva Pasiva sa 31. decembra 1920.*) 11.5U0 b Dionička glavnica: I. Emisija: — ii a) uplata 50 uns31.H- 1920. bi y.'V. „ 2.073 650 Mjenice...................... к c) Dažcici: „ 25%,, 9./УШ. „ J ,500.000 750 C00 750.GC0 1 . h к 1,625.854 35 Gotovina..................... Vrijednoeni papiri h 1 к 1 к ’ h II. Emisija: a tekaćiin i privr. гаčanim&.................... 14,7.3.326 91 Oetave..................... 2,444.813 23 uplaćeno do 31.-X. N&fcuur..................... 250.380 70 Otpis........................... 12.580 70 1920. „ 31.1X11. „ Pričuvna zaklada 4,000.000 10,000.000 3,000 000 501.080 Vjerovnici: u tekućim i privr. računi­ ma i ulošci na štednju . 237.800 7,832.2254 3 2,444.816 23 348.826'18 OetavljaČi .... Dobitak.................... 21.126.447 49 2 i, i 26.447 49 i -) sa 16. martom 1920. otpočelo poslovanje. Račun gubitka i dobitka Gubitci Dobitci sa 31. decembra 1920. к ^Th Kamate uložaka . к Ih K 4.278Ј63 . Upravni troškovi: ј od mjenica, tek. čuna i dr. . . i Ratni dobitci: 1 Plaća, doplatci kirija 289,736'38 ostalo ................ Poreai pristojbe i na­ 4.C‘89;28 meti ........................ Darovi u dobr. i kult. evrbo ..... 19.949 — Ih K 'b Kamati: 269.458 06 । provizija i dragi do­ ' Lici .... 410.661 96 313.81466 12.580 70 Otpis od namještaja Ujedno je zaključeno, da se dotadanjih 5 dionica po nominalnih K 80.— stegnu u jednu dionicu po nominalnih K 400.— po komadu iako, da će sve dionice glasiti na nominalnih K 400.— po komadu, keje se mogu izdavati u jednom komadu po 25 d onica, odnosno po 10 ili 5 ili po I dionicu, a osim toga mogu se izdavati i petine dionica po nominalnih K 80.—. Temeljem gornje ovlasti XII. redovite glavne skupštine, te temeljem odobrenja. Ministarstva trgovine i industrije u Beogradu od 2. kolovoza 1920. VI. br. 1742. stavlja potpisano ravnateljstvo na javnu supskri^ciju 25.000 komada novih dionica po nominalnih K 400.— po dionici uz slijedeće uvjete: v 1. Dosadanji dioničari imadu u prvom redu pra^o opcije i to tako, da svaki stari dioničar može na svakih pet dosadanjih starih dionica po nominalnih K 80.— što prema gornjem zaključku glavne skupštine čini jednu dionicu po nominalnih K 400.—, optirati po jednu novu dionicu V. emisije po nominalnih K 400.— uz tečaj od K 550.- sa 6% kamata na tečajnu vrijednost cd 1. siječnja 1921. do dana uplate. Nadalje im ade svaki dioničar pravo, da na svaku jednu dosadanju staru dio­ nicu po nominalnih K 80.— što prema gornjem zaključku glavne skupštine čini patinu dionice, optira po jednu petinu nove dionice V. emisije po nominalnih K 80.— uz tečaj od K 110.— sa 6% kamata na tečaju vrijednost od 1. siječnja 192’. do dana uplateU svrhu izvršenja prava opcije potrebno je, da se uz ispunjeno i vlastoručno ; potpisano upisno očitovanje doprinesu stare izvorne dionice ili stare privremene po­ tvrde o upisu dionica IV. emisije, te da se istodobno odmah i položi po svakoj optiranoj dionici K 550.— odnosno po optiranoj petini dionice po K 110.— sa 6% kamata na ukupni tečajni iznos od 1. siječnja 1921. do dana uplate. Stare dionice, odnosno privremene potvrde IV. emisije, temeljem kojih se vrši pravo opcije, providiti će upisna mjesta štampiijom, da je pravo opcije izvršeno. 2. Uz opciju primati će se istodobno — na eventualno neoptirane dionice — i predbilježba i to koli dioničara, toli i nedioničara uz tečaj od K 700.— za čitave ; dionice V. emisije sa б®/о kamata na tečajnu vrijednost od 1. siječnja 1921. do dana uplate. Iznimno i samo u svrhu, da se sadanjim dioničarima pruži prilika, da : mogu svoj ukupni posjed dionica tako nadopuniti, da im se sve sadanje i kod ove emisije upisane dionice mogu izdati u čitavim novim dionicama po nominalnih , K 400.—, mogu samo dioničari predbilježiti i petine novih dionica V. emisije po no­ minalnih K 80.— uz tečaj od K 140— sa 6% kamata na tečajnu vrijednost od 1. si­ ječnja 1921. do dana uplate. Za prijavu predbilježbe treba ispuniti i vlastoručno potpisati upisno očitovanje, te položiti odmah kod upisa za svaku predbilježenu čitavu dionicu po K 700.— od­ nosno, za svaku upisanu petinu dionice po K 140.- zajedno sa 6% kamata na čitav tečajni iznos od 1. siječnja 1921. do dana uplate. 3. O uplatamc izdavati će upisna mjesta privremene potvrde, koje treba dobro sačuvati, jer će se izvorne dionice izdavati samo uz povrat izdanih privremenih potvrda i to samo kod onih upisnih mjesta, kod kojih je upis obavljen. Upisi ili uplate mogu se obavljati osobno ili poštom. 4. Ravnateljstvo si pridržaje pravo podjelbe predbilježenih dionica, te će za slučaj, da potpisalelju bude dodijeljeno manje dionica, nego ih je predbilježio, upla­ ćeni višak povratili. 5. Nove dionice V. emisije sudjeluju na poslovnom uspjehu zavoda od 1 ./I. 1921. 6. Razlika na tečaju novih dionica pripasti će — po odbitku svih troškova i pristojba — pričuvnoj zakladi zavoda. 7. Sve dionice V. emisije glase na donosioca. 8. Upisivanje počinje dne 15. veljače 1921. a svršava dne 31. ožujka 1921. 9. Upisivanje se može vršiti kod slijedećih novčanih zavoda: Hrvatska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu d. d. u Sarajevu, te kod njezinih podružnica u Bugojnu, Derventi, Mostaru, Bos. Samcu, Tuzli i Zenici; Prva Hrvatska Štedionica u Zagrebu, te kod svih njezinih podružnica; Hrvatska Banka i Štedionica u Banjaluci; Hrvatska Kreditna Banka i Štedionica u B. Brodu; Hrvatska Trgovačka Banka i Štedionica u Livnu; Trgovačka Banka u Trebinju; Hrvatska Banka u Varešu; Muslimanska Centralna Banka za B. i H. te kod njene pooružnice u Tuzli; Muslimanska Trgovačka i Poljodjelska Banka u Tešnju; Muslimanska Privredna Banka u Gračanici; Prva Muslimanska Banka u Brčkom; Muslimanska Banka u Banjaluci i njezine podružnice u Prijedoru, Prnjavoru i Sanskom Mostu, kod kojih se mogu dobiti i sva dalnja potrebna razjašnjenja. Ujedno potpisano ravnateljstvo oglašuje: 348.326 13| Dobitak...................... 1 679.000 02 679.000'02 1 Ravnatelj: H u selu Omanović, V. Potpredsjednik ravnateljstva: Za knjigovodstvo: Nezlr Ahmetafiević, v. r. 8. ŠeSelj, v. r. Sa glavnim i pomoćnim knjigama ispitano i u redu pronađeno: NADZORNO VIJEĆE: Pročelnik: Dr. llamdijn Karamehmedović, v. r. SemBudin Sarajlić, v. r. Numan Osmanefendlć, v. r. Edhem ШбакШ, v. r. Ibrahim Mujlčlć, v. r. Odgovcrni urednik/ Ibrahim Muhić. Admbeg Allbegović, v. r. Uzolr Hađžihaeanovlć, v. r. Poziv na izmjenu dionica i privremenih potvrda od nominalnih K 80.-*- po komadu u izvorne dionice po nomi­ nalnih K 400.—. Svi posjednici starih izvornih dionica po nominalnih K 80.— umoljavaju se, da te dionice sa svim nedospjelim kuponima (za god. 1920. i dalje) i talonima, kao i privremene potvrde na upisane dionice IV. i gornje sadanje V. emisije izvole — osobno ili poštom — položiti kod gore navedenih novčanih zavoda u svrhu izmjene u izvorne dionice po nominalnih K 400.—. Kod pologa primit će od dotičnih zavoda pologovne potvrde na ukupni položeni broj starih dionica u izvornim komadima i u privremenim potvrdama, te će odmah iza roka V. emisije — putem istih onih zavoda, kod kojih su stare dionice položili — primiti nove izvorne dionice po nominalnih K 400.— po komadu. Sve pobliže upute glede izmjene dionica daju najpripravnije gore navedeni novčani zavodi. Ravnateljstvo: HrvfltshB Centralne Banke za B. i H. d. d. u Sarajevu. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Đanlel ćc A. Kajon, Sarajevo^ � https://kolekcije.nub.ba/files/original/59c4b270d790c7d1f50d91e95276d27d.pdf 9d6538975c99dcb5a092099da2594ad1 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. pojedini broj K, 2 — izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: godišnje K 180.—, na pola godine K 90.— (u Sarajevu): za našu državu godišnje K 200.—; za ino­ zemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМаНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Sarajevo, utorak 8. marta 1921. (27. Džem-ahar 1339.) Broj 26 (264) Poziv na pretplatu. Naš list stoji već u trećem mjesecu treće godine, a ogromna ve* čina pretplatnika nije još obnovila pretplatu za tu godinu. Isto tako nam veliki broj pretplatnika duguje cijelu ili djelomičnu pretplatu od prošle godine. Pošto je »Pravda« upućena samo na pomoć naroda i na pomoć svojih pretplatnika i pošto bismo usljed momentano teške nov« čane situacije bili prisiljeni, da nemarnim pretplatnicima obustavimo slanje lista, to smo u pravu, ako ovim javno potsjetimo svakoga, da svoj dug što prije podmiri. Dobrovoljni prilozi su također dosta dopri* nijeli izdržavanju »Pravde« i mi smo slobodni, da zamolimo sve naše pri* staže, da bi se u svakoj zgodnoj priiici — sastancima, sijelima, društvi* ma i t. d. — sietili svog jedinog muslimanskog lista. Administracija »Pravde«. „Samouprava" i „taferatija" o nama. Povodom članka Sakiba Korkuta, koji je izašao u beogradskoj »Prav? di«, a koji je otštampan i u našem prošlom broju na uvodnom mjestu, osvrnuli; su se glavni organ radikalne partije »Samouprava« i glavni or­ gan demokratske partije »Demokra* tija« u uvodnim člancima na politi­ ku našeg poslaničkog kluba. Pošto su u tim člancima rečene mnoge ve* oma značajne riječi, to ih citiramo. »Samompravin« članak u broju od 1. ov. mj. nosi naslov »Putem razbio stravanja«. Mi ga djelomično citira? mo i! podvlačimo ono, što nam iz* gleda naročito vrijedno da se istak* ne: »Pismo g. Sakib Korkuta, koje je donela beogradska »Pravda«, a koje je namenjeno i poslato sarajevskoj »Pravdi«, vredno je da se poprati sa jednim malim komentarom. G. Kor? kut'se smatra kao jedan od jačih ličnosti u Muslimanskom Klubu, a njegov uticaj u širim slojevima mu? slimanskog dela našega naroda po? znat je kao moćan i važan. Zato njegova ocena današnje situacije nue od male važnosti, a d r žanje kluba, čiji je on čhn, n e* s u m n j i v o da će dobro d e 1 o? v a t i n a cl a 1 j n i r a z v i t a k d o* g a đ a j a u p г a v c u s r e đ i v a* nja naše d r ž a v e. braća m u s 1 i m a n i i m a j u рта* va da se žal e.« »Demokratijin« članak u broju od 2. ov. mj. nosi naslov »Držanje mu* slimana« i medu ostalim nalaze se u njemu ove značajne riječi (i ovdje podvlačimo, što nam se čini važni? jim): »Priznajemo da je- ovo prvi put što se čuje jedna razumna reč iz ta? bora opozicije. G. K o r k u t j c pr* vi, koji opoziciji doziva, u pamet elementarnu istinu: da ko hoće sporazum ne s m e postavljati u 11 i m a* t u m j o š prenego š t o s e p o č* n e p r e g o v a r a t i. A opozicija: je doduše dizala galamu o potrebi spo? razuma, ali je u isto vreme i zahte? vala kapitulaciju većine. Svaka nje* na grupa i grupica postavljala je diktate i tražila ispunjenje svojih zahteva »od korice do korice«. — G. Korkut uviđa, da se takvim pestup* •kom nepostizava ništa i da mu sli* *mani nemaju interesa da se zadru u ovakvu jednu jalovu opoziciju. Ako je do te uviđavnosti došao i čitav Muslimanski Klub, neće mu biti te* ško izieii na pravi put. A izvan sumnje je da će skupstin* s k a većina učiniti sve što može đ ? m u taj izlaz olakša. Jer niti k o želi, niti je k o* me u interesu, d a m u s 1 i m a* Пе gura u opoziciju.« VTo smo rado dali mjesta gor* njim bratskim riječima i nadamo se, da time u demokratskom i radikal* skom novinstvu otpočinje era pra* vog upoznavanja muslimana i da stara era, kad su te novine mogle katkad da nasjednu nesavjesnim iz? vjestiocima, pada za uvijek u — prošlost. Sve patnje i nepravde od kojih tr? spe muslimani nisu posledica jedne politike koja bi za tim išla, nego lo* gičan ishod današnjeg nesređenog sranja. Onoga trenutka kada se bu* du opazili znaci staložen ja i sređiva* nja, a donošenje Ustava biće poče* tak toga stanja, odmah ćc ot* p a s t i i s v i o n i i z v o r i n e* pravde zbog kojih naša Kongres istočnih naroda « Bahu. Egipatski list »Akbar« prima od svog carigradskoga dopisnika izvje* štaj o kongresu istočnih naroda u Baku. Činjenica što j eevropska štam pa iznijela o kongresu razne neis* pravnošti, koje su sabrane u Carigra* du, ponukala je dopisnika, da se obrati na važno upućeno mjesto.. Koristeći sc svojim vezama sa An* gorom, arapski je novinar razgova* rao sa jednim kemalističkim zastup? nikom, koji je imao veliko učešće na islamsko*boljšcvičkom kongresu. Izvještaj sadržaje potankosti ve? likog značenja. Na kongresu u Baku bilo je 3.200 predstavnika te su do* š’i iz raznih muslimanskih zemalja. Bijahu tu delegati turski, arapski, in* dijski, avganistanski1, perzijski, bu? ; i : j i j I I i I i ! j , ' ' ! barski, samarkandski, taškendski, kavkaski, kineski, sibirski, tibetan? ski, mezopotamski, sirsk i, egipatski, uopće čitav Sredozemni Islam. Po* što su im bile verifikovane iTegitima* čije otvorio je kongres Trimanov, predsjednik sovjeta u Aserbejdža* nu, koji je izrekao jedan govor u turskom jeziku. Poslije njega govo rio je Zinovjcv više od četiri sata, On je prisutnima obrazložio program sazivača kongresa. »Po prviput re* kao je, našli ste se sabrani, pred? stavnici čitavoga Istoka. Svima je vama, poznato, da nevolja ii robo* \ trnje istočnih nareda ima jedini svoj uzrok u njihovoj neslozi u nji* bovom neprijateljstvu. Došao je čas da se svrši ovaj žalostan spor, da se pomirite i pobratimite u interesu za* jedničke slobode. Rusija, u čije ime vam govorim, riješila je strahotne probleme u interesu slabih. Mi zna* mo, da većina vas niste komuniste i da pripadate strankama različitim od naše. Sve to nema značenja. Mi vas ne pitamo, da primite naša na* čela, već jedino da mislite na vašu političku budućnost i da budete sic? žni. Kazat ću vam samo, da se Ru* šija, podjarmljena od kapitalizma, podigla i danas uživa punu svoju slobodu. Uskrsla Rusija gleda sa ra* došću sastanak ovoga kongresa«. Svršivši svoj govor pozvao je Zi* novjev sve delegate da razlože svo* je stanovište prema čitavom pitanju. Zatražili su riječ mnogi govornici i svaki je gfovorio svojim narodnim jezikom. Govori su prevedeni na turski, ruski i na perzijski, koji su jezici bili službeni jezici kongresa. Za vrijeme dskusije ušao je u dvo* ranu Envcr paša kao predstavnik 'mnogih istočnih društava. I Enver paša ;e izrekao dugi govro pozivaju* ći bratske narode na slogu i na za* iedničku borbu protiv ugnjetavača. Poslanik Angore razgovaralo- je sa Enver našom izazvavši njegove sa* moljublje. — Tvoj je život neobičan i mi smo ti jedamput pljeskaiS, drugi put te proklinjali. Osigurao si carstvu us* tav i blagosiljali smo te. Borio si se u Tripolisis i mi smo te poštivali. Za* pleo si nas u evronski rat i mi smo te prokleli. Danas nam se javljaš po drugi puta i o,pet izaziviješ odušev* ljenje tvoga nbroda«. Enver paša se4 nasmije i reče: »Za* ista moj život ne pozna odmora. Tukao sam se kao soldat u Tripoli* su, a onda sam odveo svoj narod u rat, koji je za nas bio nesretan. Po* hjeđeni smo, ali pitanje još time ni* je- riješerćo. Kad' će biti učinjsno sve ono, što sam ja sa drugima u* govono, orosuđivat ćete onda. Ako u vidite da sm o izrabili vaše povje* rtnje, možete da nam sudite. Sto se mene tiče ja se to^a- ne bojim. Na* šao sam se -i brcdolomstvu, padao sam sa aeronhna, bio sam kroz mje* sece i[ tamnici i već sam se pomirio s mišlju, da ću iščeznuti. Rat me dr* ži daleko cd mojih, moja se famili* ja nalazi u Berlinu i ja živim ovdje sam nosred rata, svaka moja misao i svaka moja akcija bit će- turska do* movina. Budućnost je puna nade«. Poslanik pripovijeda dalje, da je govorio s mnogim predstavnicima i našao sve u odlučnoj volji i u osvje* dočenju <o potrebi rada. Svi su mu izjavili, da i narodi dalekoga Istoka žive u groznici nove agitacije i svi čekaju odluke i odredbe kongresa u Baku. U historiji Islama ovaj kon* gres čini jednu od najv^iijih stra* nica. Rastepeni i razdvojeni narodi upoznavaju ss i uvažavaju mržnjom i drugim zaprekama. Neznanje, ko* je je vjekovima zasljepljivalo na* rdde Istoka, nestalo je pred svjetlom iz Bakua. U Baku su mnogi delegati dalekih zemalja mogli da konsta* tuiu, da narodi srednjega Orijenta, nekada mjesta stare civilizacije, ni* su mrtvi, kao što su već to razglasili evropski kolonizatori već su živi, snažni i puni želje da se oslobode. Mnoge su mrene pale za uvijek s njihovih očiju. Izvještaj svršava ova? ko: S ovoni mišlju i s ovim osvje* dočenjem otišli smo sa kongresa u Baku,, koji je fonmulovao i uredio program zajedničkoga rada za bu* dućnost«. (»Riječ«). Telefon br. 842. Čekovni račun post, štedionice 1119. Godina III. Primjeri. 7. Salihaga sjedi u svojoj magazi bri* žan i zamišljen. Prije nekoliko da* na izgubio je na nekoj robi jednu stotinu hiljada kruna, a odmah po? slije na licitaciji jedne kuće namc ćahu se na nj’ neki mu »ahbabi« i stane kuća na njemu za veliku čije* nu, mnogo veću, nego što bi i nova kuća vrijedila. Starog trgovca ipak to boljelo a osobito što su ga bajagi ahbabi nasamarili... Uđe mu nenadano sin, đak više gimnazije, u magazu. Pozdravivši g* ca, metne sin stidno preda nj’ na sto savijen papir i reče: »Evo, oče, dobio sam svjedodžbu za I. semes* tar!...« Salihaga ozbil jno uzme svjedodžbu, pomno je pregleda i za. čas mu sinuse blage i vesele crte pa naboranom licu. Ustane i privije si* na sebi i poljubivši ga u čelo, reče: »Tvoj mi je napredak, sine, najbolja razgala u životu!« 8. Mehaga sjedi sam u svom trgo? vagoni dućanu i šije haljine. Neo* bično bilo vidjeti trgovca-, da se ba* vi kojim zanatom. »Šta to, Mehaga?« »Česatluk. Nema rada, a ja ne mogu besposlen da sjedim«. Učitelj. Prije dvije godine. Iz »Pravde« od 8. marta 1919. god: »SRAMOTA 20. VIJEKA. Iz Gornjeg Vakufa dobili smo o* vaj brzojav: »Pošto je upravitelj is* postave Gusković naložio žandari* ma, da vode istragu proti provađa* nja naše organizacije kao bunjenja, nije nam moguće provesti popis čla* nova. Odbor.« Na trećoj stranici (dopis iz Ro* gatice) bilo je zaplijenjeno ovo: »Kad je 1914. u Rogaticu unišla srpska i crnogorska vojska ubijeno je na kućnjem pragu bez ikave kriv* nje 244 muslimana i muslimanke, a odvedeno u taoce 107; dočim je, kad je austrijska vojska iste godine uni* šla u Rogaticu, ista poubijala 107 Srba. Svi ovi muslimani izginuli su usljed podgovora svojiih komšija, što su mnoge sudbene istrage dokaza* lc. Ima mnogo slučajeva, gdje su muslimani te godine umoreni, a nc strijeljani, pa ipak, muslimani premda su mogli — na s.ičan način ni jesu pokazali ni jednog slučaja osvete. — - Isto tako za palje* vine. Osim toga ističemo, da se sa* da od muslimana nemilice kra^e i otima hajvan, a uvijek se ističe: »To ste vi 1914. god. od Srba up* ljačkali«. Istina je naprotiv, da su rogatički pravoslavni sav musliman* ski mal (hajvan, ovce, konje i kućni namještaj) otjerah 1914. godine, kad su otišli sa srpskom i crnogorskom vojskom. Sada im nije pravo, ako je koji musliman, koji je 1914. imao preko 100 grla hajvana — nabavio što^ bilo od hajvana, nego odmah nađu jalanšahite, a žandari su od* mah gotovi, da bez sudske istrage i odluke odmah dadu dotičnom pravo* slavnom »prepoznati hajvan«. �Слпзна 2 — Strana „ПРАРДА* - „PRAVDA* Bilješke. I mjestiti je sa pojmom slobodni zemljišni posjed), kao da dakle ima neke razlike između posjeda S. S. kod Samca kupljenog prije tri godine od jedne banke, inače pot* Bratske i patriotske riječi. Lred* ništvo »Jugoslavenske Njive« pro* puno slobodnog od kojekakvih pratilo jc jedno pismo iz Amerike, kmetskih veza i recimo stotinu po* koje jc odštampano u njenom o. sjeda g. Nikole Pašića i drugih po broju od ove god., ovim iskrenim п* Srbiji, koje ta gospoda također ne jecima: »Dok Nijemci u nas osniva* izvolijevaju vlastoručno obrađivati! ju kulturna udruženja, dok se tuđi Zašto to »naročito« za nas? Budite, jezik drsko širi po centrima naše dr* gospodo težaci, bar konzekventni i žave, naročito Zagrebu zar kao kad tražite nešto, tražite to jednako demonstracija protiv pravoslavnih za cijelu kraljevinu? (Školske zgrade ratni plijen? »Pri* Jugoslovjena, — dok vlada ne predu zim a najradikalnije vredni Glasnik« u Skuplju javlja u mjere, dabar on i m n a š i m broju od 1. ov. mj. slijedeće: »Povodom češćih raspri oko svo* muslimanima koji os t ad о» š e n 2 rođenoj grudi, o s i g u* jine pojedinih zgrada kao i povo* r a prava čovjecija. dote se posve* dom traženja u nekim mestima na* dnevno t’suče i stotine tisuća jugo* ših sugrađana muslimana, da se za slovjenske djece otuđuju u kraju njihovu decu stave na raspoloženje školske zgrade, koje su oni, kako ve* zapadno*ugarskih Hrvata, oko Ce# lc, podizali za vreme • turskog reži* lovca, u »Veneciji Juliji«, u Maloj Aziji, na beskrajnim teritorijalna ma u ovim krajevima, kao i povo* dom potrebe da se iz bliže reguliše anglosaske rase i u Južnoj Americi.« Za nas su te riječi, rečene sa tako, nastava u muslimanskim odelenjb ma narodnih škola g. ministar pro* ozbiljna i duševno visoka mjesta, svete doneo je ovu odluku: kao jedna jaka sunčana zraka, koja 1. Školske zgrade, koje su zlužile je našla puta do nas kroz gustu ta* za ovu celj do 1921. godine, progla* mu, koja nas je dosada obavijala. šene su odlukom Ministarskog Sa* Zahtjevi bosanskih težaka. I1 Sa* veta 1912. godine kao ratni plen i rajevu je počeo da izlazi »Težački razdrljene su pojedinim ministar* Pokret«, list Saveza Zemljoradnika stvjma: prema tome zgrade za mu* u Bosni i Hercegovini i u svome 1. shmansku decu imaju podići i izdr* broju je iznio »naročit e« zahtje* žavati dotične školske opštine po ve za Bosnu i Hcrcegovlinu, koje je. čl. 13. i 14. zakona o nraodnih ško* zemljoradnički klub postavio za ula* lama. zak u vladu. Prvi im je zahtjev, da 2. Rad po muslimanskim školama se obustave sve agrarne parnice i iz# pregledaće dotični škol. nadzornici, vršenja izrečenih osuda do konac* a odrediće se i naročiti nadzornici, nog rijesenja agrarnog pitanja; da kojti će pored ostalih kvalifikacija se strogo provode naredbe o zabrani morati znati i turski jezik. prodaje beglučkih zemljišta i šuma 3. Nastavni program iz religije za i o držanju beglučkih zemalja, t. j. muslimansku decu kao i kvalifikaci* da ih do konačnog riješen ja agrar* ’ je veroučitelja prapisaće se naknad* nog pitanja rade težaci, u čijim su j no u sporazumu sa ministarstvom rukama danas i t. d. Od drugih kul* vera.« turnih zahtjeva njihovih treba spo* menutii da traže osnivanje »prirod* no*matematičkog odsjeka filozof* skog fakulteta u Sarajevu«, u vezi sa postojećim m u z e u mo m — ih koju drugu školu (znate, kad Kreševo, 27. februara. imamo već muzeum, možemo lako Mi smo do nedavno imali kotar* u njeg smjestiti i matematiku, a baš ako ne ide, onda — što bilo!) Još ' skog (fojničkog) predstojnika mu* jedan njihov zemljoradnički slimana g. Abdurahmana Begića. On je bio trn u oku ovdašnjim ka* zahtjev glasi ovako: »Da se pravo* tolicima, jer nisu mogli da mimo slavni svestenici u eparhijama tuz* lansko*zvorničkoj, banjalučkoj i sa* njega otimaju muslimanska dobra. Rovarili su protiv njega, gdje su sti* rajevskoj izjednače u plati i dnev* nicama sa sveštenicima ostalih e* gli i uspjelo im je: Begić je premje* šten u Sarajevo, a na njegovo mje* parhija.« U ostalom to se potonje nas nimao ne tiče, a i njihovi za* sto je došao neki dr. Seksa, a s njim i belaj po muslimane: Odmah čim-je htjevi u .pogledu begluka nas nima* došao, počeo je bagatelisati musli* lo ne čude: Bože moj, težaci su i ne* ma im ništa slađe nego sticati zem* mane. Indirektno je sokolio- katoli* Iju i svojom je zvati. Sto nas čudi, ke, da slobodno otimaju slobodna jest to, što naglašuju, da su to nji* zemljišta muslimanska. Radi toga i hovi »naročiti« zahtjevi za Bo* uopće radi drugih njegovih postupa* ka prema muslimanima, otići će o* snu i Hercegovinu. Kao da između onog »begluka« (tu bi riječ već jed* vih dana predstavka ministarstvu u noć trebalo izbaciti iz javne disku* Beograd. Đa je on čovjek na svom mjestu, sije, jer kod neupućenih izaziva po* trebao bi stišava ovaj razdor među sve netačna predubjeđenja i nado* И1 dopisi. POPUSTA K. Hadži Hat z Osim et Džafić. (Svršetak.) U Hedžazu je proživio sedamna* est godina, upoznao Arape, njihov život i običaje kao rijetko koji sin Hcrccg*Bosne. Proputovao je bivšu evropsku Tursku, Malu Aziju, Siri* ju, Palestinu, Egipat i Hedžaz. Mili* na je bila slušati, kad bi o ovim kra* jevima i svojim doživljajima stao pripovijedati. Prošlost arapsku po* zna vaše bobe od mnogih učenih A* rapa, з. isto tako i literaturu arapsku. Biografije istaknutijih Arapa u pro* šlosti i sadašnjosti i njihova djela žmađaše merbum —■ što je riječ u malom prstu. Voliio je i prošlost Bo* sne. Znao mi jc više puta reći: »Sad sam ja tebi dosta pričao o Arapi* ma, a de ti meni sad nešto reci o našim starim! I kako se znao zano* siti za arapsku prošlost; znao bi se anijeti' i* za našu, čiji je eto i on : ada jedan dio. Čini mi se, da je nakon odlaska iz Bosne došao ovamo po bedeluk prvi put 1900., a onda 1901. Godine 1902. dođe ovamo stalno, tc bi 19. rama* zana 1320. (1902., 19. decembra) i* menovan imamom Begove džamije. i I I ' i : ; Bnoi 264 Broj nasljednik su punoljetni u 18. godi* ni. Kraljeva ličnost je neprikosno* vena, te mu se ne može ništa u od* govornost staviti, nriti kralj može biti tužen. To vrijedi -i za kraljevo privatno imanje.« Prima se većinom glasova. 32. -član (o nasljedstvu u kraljevskoj porodici): »U kraljevini SHS vlada Petar 1. Kara* đorđević. Kralja Petra nasljeđuje prijestolonasljednik Aleksandar i njegovo muško potomstvo po redu prvorođenja. Kad kralj nema mu* škoga potomstva, onda će odrediti sebi nasljednika iz pobočne linije uz pristanak narodnoga predstavništva; za to je potebna polovica plus 1 od cjelokupnoga broja narodnog pred* stavništva.« Prima se većinom glasova. 33. član (k o sastavlja kra* 1 j c v s k i dom): »Kraljevski dom sastavljaju kraljica supruga, živi preci i potomci u pravoj liniji sa su* prugama, rođena braća sa supruga* ma i sestre kraljeve. Odnose i polo* žaj članova u kraljevskom domu odredit će posebni« statut, koji se ima uzakonti. Ni jedan član kraljevskog doma ne može biti ministar, niti član narodnog predstavništva.« Prima se većinom glasova. UNUTARNJI. 34. član (kraljeva zaklet# SHiijama debata u Ustavnom od* va): »Kralj polaže pred narodnim boru. Ovaj odbor u potonje doba predstavništvom zakletvu, koja gla* veoma brzo radi. Redom se primaju si: Ja (N) stupajući na prijesto kra# član za članom gotovo bez ikakve Ijevine SHS i primajući kraljevsku diskusije. Interes javnosti naravno vlast zaklinjcm se svemogućim Bo* da je usljed toga oslabio. A na kon* gom, da ću čuvati jedinstvo naroda cu težište leži u samoj konstituanti, i nezavisnost države i cjelinu držav* koja ne mora primiti ono, što U* ne oblasti i da ću ustav nepovredan stavnii Odbor primi. Stoga ćemo se držati, da ću po zakonima vladati i i mi zadovoljiti, da nastavimo jedno!* da ću svim svojim težnjama dobro stavno citiranje primljenih članova: naroda pred očima imati. Tako mi 26. član (o k r a 1 j e v o m p г a v u Bog pomogao. Amin.« amnestije): »Kralj ima pravo Prima se većinom glasova. 35. član (kraljev z a s t u p* amnestije za političke i vojne krivi* ce. Amnestijom sc nište pravne po* n ik); »Kralj boravi stalno u zemlji. sjedice kažnjivih djela, ali se njo* A|ko se pokaže (potreba, da kralj me ne mogu vrijeđati prava privat* ide iz zemlje na kraće vrijeme, za* nih lica na naknadu štete. Amnesti* stupa ga po pravu nasljednik prije* ja se može dati prije početka krivič* stolja. Ako nasljednik prijestolja nog postupka, u toku postupka i po* nije punoljetan, ili je spriječen, za* slije izvršene presude. Amnestija je stupat će kralja ministarski savjet. opća ili pojedinačna. Za amnestiju Zastupništvo se vrši po upucima, ministara potreban je pristanak na* I koje daje kralj u granicama ustava. rodne skupštine, ali se ona ni u ko* To vrijedi- i za slučaj kraljeve bole* jem slučaju ne može dati ministri* sti koja ne stvara kraljeve nespo# ma prije izrečene presude. Kralj ima sobnosti. Zastupništvo ministara pravo pomilovanja. On može dosu* može trajati najdulje 6 mjeseci. Po đenu kaznu oprostiti, smanjiti i u* isteku toga roka stupaju u krijepost blažitL Ovo ne vrijedi za djela, kaž* odredbe o namjesništvu«. * njiva samo po privatnim tužbama.« Prima se većinom -glasova. Ovaj je č,an primljen većinom 36. član (o namjesništvu): »Kraljevska se vlast vrši namjesni* glasova. Ćlan 27.: »Kralj predstavlja drža* štvom: 1. kad je kralj maloljetan; vu u svim njenim odnosima s tuđim 2. kad je zbog duševne ili tjelesne državama; on oglasu je rat i zaklju* nesposobnosti trajno spriječen, da čujć mir. Ako zemlja nije napadnu* vrši vlast. O početku i prestajanju ta ili joj rat nije oglašen od koje namjesništva riješava narodno pred# druge države, za oglas rata potreban stavništvo tajnim glasovanjem. Kad ministri nađu, đa nastupio slučaj je prethodni pristanak narodnog kraljeve nesposobnosti, oni to saop* predstavništva.« čuju narodnom predstavništvu za# Prima sc većinom glasova. 31. član (o punoljetnosti jedno sa mišljenjem trojice liječnika kraljevoj): »Kralj i prijestolo* uzetih s domaćih medicinskih fakul# muslimanima i katolicima, a on ga baš raspiruje. Osim njegovih stvarnih nekorekt* nosti to je čovjek i neotesan. Na raspravama ima običaj, da psuje Bo* ga. To se je na pr. desilo bivšem krc* ševskom podnačelniku g. Fejzagiću na raspravi kod dra Sekse, koji mu nije dao ni da govori, nego ga uz »Marš« i opsovavši mu Boga izbacio napolje. Tome neotesanom činu pri* sustvovalo jc i više seljaka. Ovakove riječi koje on upotreb* (ijava stalno samo prema muslimani* ma, čuju prisutni seljaci, džematba* šc, knezovi i misle posve ispravno, da im taj predstojnik ne će braniti ni pljačke od onoga, na kog on sam napada psovkom. Tako je došlo do mnogobrojnih uzurpacija beglučkih (potpuno slobodnih zemljišta) mu* slimanskib. koja su sami vlasnici so* bom obrađivali. Ako on nastavi ovako, činimo ga odgovornim za svaki nemio doga* daj, koji bi se mogao dogoditi. Prijatelj iz Kreševa. PolitlCbi pregled. i I ј ј i i i ' I i u kome svojstvu ostade sve do ! smrti. U ono doba bijaše u jeku bor* ba za vjensko*prosvjetnu autonomi* ju, u koju stupi i Hadži Asipi. I na* kon njena dovršetka bi on izabran u prvo vakufsko*mearifsko povjc* renstvo za grad Sarajevo. 1 kao član ovog povjerenstva lijepa je hizme* ta učinio svome miletu. Za vrijeme । lanjskih izbora oba’ puta je bio pro* ; ti poništenja njihova. Dok su se u ratno- vrijeme otva* i rale slične ustanove Gazinu im are* i tu, bivša vakufska uprava zatvorila je ovu humanitarnu ustanovu i ovim nanijela silnu štetu Gazinoj murte* ziki. Njegova jc zasluga, da je imarc makar djelomično počelo i opet ra* diitt Umi kiraet bio je kod nas posve zapušten. Hadži Asim ga je oživio i lijepo podigao. Danas imamo li* iep broj onih, koji su pred njim izu* čili kiraet, a Redžebašić, muftijski tajnik u Tuzli, i Hafiz Hamdi ef. Berberović svršiš© pred njim i vu*, i džuh i uzeše idžazet. Više godina { predavao je ovaj predmet u bivšem ‘ dar*ul mu; minu, a i -u okružnoj . jmedresi cd njena osnutka do. pod kraj 1920., kad napusti ovaj zavod, jer rijaset i vakuf ne htjedoše da ga plate kao ostale izvanredne nastav* nike. U oba ova zavoda radio sam kao izvanredni nastavnik, pa znam ovo: Mcrhum jc bio vrlo dobar i marljiv nastavnik, pa kako jc znao ■odvojiti srca odraslih, isto je to u* mio i kodi talebe. Ona sitna dječi* ca u okružnoj medresi veselila su mu se kao i rođenom ocu, a on im ga je zaistal i mogao nadomjestiti. Rijetki su nastavnici, koji umiju ste* ći privrženost svojih đaka, kao što je on umio. Isti jc bio i napram kole* gama. God. 1508. izdade Mustafa Puška »Tedživd« u hrvatskom prijevodu s mnogim stvarnim pogreškama. Dža* fić kao stručnjak napisa opširnu i objektivnu kritiku na arapskom je* ziku, koja izađe kao prilog 44. bro* ja »Musavata«, a datirana je 11. še* vala 1325. (1908.). Prigodom instalacije reis*ul*uleme Hadži Mehmed Džcmaludiin ef. Ča* uševića proučio jc Hadži Asim hud* bu u Begovoj džamiji- po arapskom načinu e atom u ruci. Svečanijeg momenta odavna nije upamtilo sa* rajevsko građanstvo u ovoj džami* ji. I đa se koji Arabija zadesio pri ovoj zgodi, zaista bi mislio, đa je u svojoj domovini. Mcrhum je bio upravo strastven sakupljač maraka. Ovim se počeo baviti još ui Arabiji. I ničim ga nije* si mogao tako razveseliti, kao kad si mu dao koju rijetku marku. Nje* gov album ima dosta veliku vriijed* noBt Uz ovo ostaje krasna bibliote* ka po izbor djela arapske i turske književnosti. I to je sve! Spomenuti mi je još, da je bio derviš halidijskog tarika i da je kao takav neko vrijeme ravnao tekijom na Bentbaši. Kako je bio poštovan u narodu najboljim je dokazom dan 18. ovog mjeseca, kad ga snesosmo pred dža# miju i odatle otprat-ismo do hlad* nog groba. Brojnije dženaze Sara* jevo nije odavno upamtilo, a bilo je svijeta iz svih slojeva našeg naro* da. Njegovom smrću razja i opet je# •dna praznina ui i onako proređenom redu naše dmije, koja se neće sko* ro popuniti. Hadži- Asim je bio vr* lo pobožan čovjek, a uz to liberalan tako, da to svojstvo možemo samo poželiti kod ljudi njegova kpva. Njegovom smrću gubi porodica oca, đaci okružne medrese oca i na# stavnika, zbor iskrena kolegu, dže* mat imama, a grad Sarajevo jednog od rijetkih građana. Neka ovi reci budu trajan sporne* nik njemu kao alimu i posljednjem članu slavne porodice Džafića! ; Rahmctdlahi alejhi rahmeten va* sida! Sarajevo, 27. februara 1921. H. Kreševljaković. �Bpoi 264 — Broj гПРАВНЛ* — „PRAVDA" teta. Na isti sc način postupa, kad rimenti doveli ostale narode i neka Brleći kot. sudu u Foči; prislušnika je U pitanju nasljednik prijestolja.« ih prepuste drugima, jer Amerika Asima Ugljena, fod okružnog suda nije za njih plodno tlo. Prima se većinom glasova. kotarskom sudu u Mostaru; šer. vje? 37. član (koimapravonana* Grčka se protivi istražnoj konu? žbenika (Osmana Ahmića od kot. m j e s n i š t v o): »Namjesništvo šiji. Grčki ministar predsjednik Ka? suda u Ljubuškom kotarskom sudu vladara pripada po pravu nasljedni? logeropulos predao je konferenciji u Konjicu;, šer. vježbenika Mehme? ku prijestolja, ako je punoljetan. A? u Londonu jednoglasan zaključak da Ibiševića od kot. suda u Foči ko? ko nije punoljetan i ne može pre? grčke narodne skupštine, u kojoj se tarskom sudu u Bos. Novom. ma načelima člana 36. da vrši namje? protestuje protiv namjere, da sc u Čestitamo! Naš prijatelj Hakija sničku vlast, narodno predstavnik Smiirnu i Trakiju pošalje istražna Begović, trgovac iz Bileće, vjenčao • stvo: bira u zajedničkoj sjednici o? komisija. Ovi zaključci se upiru na se ovih dana sa vrijednom gospođi? biju domova tri kraljeva namjesnik to., da bi taj prihvat značio odreći se com Ruhijom, kćerkom uglednog ka, koji se namjesnici biraju na ček svih prednosti, koje je Grčka dobila građanina Avdagc Kurtovića iz Tre? i tiri godine poslije kojega roka u sili? sevreskim ugoMorom. Turska dele? binja. Mi mladom paru u novom ј čaju da namjesništvo mora da se gacija obznanila je zaključak turske bračnom životu želimo svaku sreću, I produži na nc manje od godine da? narodne skupštine u Angori, koji divili mladenci! na, dolaze ponovno na izbor na go? prihvaća istražnu komisiju, ali zah? Dječaci za »Gajret«. Učenici nar. dinu dana, a ako duže treba, na iz? tjeva, da se povede oštra kontrola i skote u Prozoru sakupili su me? bor na četiri godine. Namjesnici da sc spriječe nasilja s^ strane Gr? osn. đu sobom kao prilog za Gajret K 39, mogu biti samo oni rođeni Srbi, Hr? ka, koja su već započela. koju su svotu poslali našoj upravi vati i Slovenci, građani kraljevine užasne borbe u Firencu Iz Firence uz propratno pismo slijedećeg sadr? SHS, koji imaju 45 godina starosti i javljaju: Posljednji sukobi u gradu žaja: više obrazovanje. Prije nego što uz? i okolici bili su strahoviti. Grad je »Milo naše društvo »Gajret«! mu kraljevsku vlast u svoje ruke, posjela vojska. U Tondinu su fasi? Čitajući po novinama, kako se sti podigli barikade i skrivili više po? namjesnici će pred narodnim pred? svak zauzima za naš mili »Gajret« stavništvom, koje ih je izabralo, po? žara. Vojništvo je pucalo iz mašin? i svak ga pomaže kako može i koli? ložiti zakletvu, da čc kralju vjerni skih pušaka i topovima moralo da ko -može, pa odlučismo eto i mi uče? biti i vladati po ustavu i zakonima razori barikade. U Fiorentinu ubili nici osn. škole u Prozoru, da i mi su fašisti više komunista. Na više šta između sebe saberemo i pošalje? zemlje.« mjesta došlo je do bojeva s vojskom mo. Mi priznajemo, da je taj naš Prima se većinom glasova. i do požara. U Dijetra Arena morali darak malen, jer naši roditelji nisu VANJSKI. su vojnici topovima rušiti barikade. tako bogati, pa Bogme ni prosvjeće? Hardingove prve riječi. Prilikom Osobito težak boj bio je u Skandići, ni kao u drugim mjestima naše do? svoga nastupa upravio je novi pred? gdje su komunisti najprije protjerali movine. sjednik Sjedinjenih Država Har? vojništvo, koje ih je tek topovima Slijedi 10 potpisa.« ding na američki narod spomenik moglb svladati. Vojska je morala is? I naši mališani sh vataju duh dana? paliti oko 3000 metaka iz topova. šnjeg vremena, dok starija na žalost cu, u kojoj ističe, da je Amerika za vrijeme rata i nakon njega kroz čik Ubijeno je 16 ljudi, ranjeno 300, a u nekim mjestima ni »Gajretove« tavo vrijeme zadržala svoju civiliza? uapseno 700. Borbe su se vodile kao zabave ne posjećuju. čiju. Sloboda i civilizacija dvije su u ratu. Sređivanje u Južnoj Srbiji. Kako O nemirima u Trstu. Iz Trsta ja? nerazdruživc stvari. Najbolje jam? iz Beograda javljaju prijavilo se do stvo za napredak Amerike je sistem vljaju: Uprava brodogradilišta di vlade, kako su ga današnjim Ame? S. Marko jav'ja, da je usljed požara sada u Južnoj Srbiji 2000 odmetni? rikancima namrli njihovi očevi. Sav i nastalih velikih šteta u radionicama, ka. To se ima pripisati objavi mini? moralm i materijalni napredak repu? rad na dulje vremena nemoguć, pa starstva unutarnjih djela o pomilo? blike dokazuje njihovu političku je škver radi toga na dulje vremena vanju. Pitanje uvoznih carina i poreza na mudrost. Politika nemiješanja u prk zatvoren, a svi radnici otpušteni. poslovni obrt. Iz Beograda javljaju: like ostalih država tako se je poka? Uslijed toga ostalo je 2.000 radnika U ministarstvu održana je zala isvrsna, da se ni u buduće ne* bez posla. Nanesena šteta je ogrom? konferencija, nafinancija kojoj se pretresalo na, te se veličina još ne može tačno ćemo miješati u unutrašnje poslove drugih država, u čije se narode po? odrediti. U utorak su fašisti zapalili pitanje uvoznih carina. Pošto su sa? isllušani (referati delegata ministar? uzdajemo, da imadu toliko sposob* nekoliko zgrada kod Svetoga Roka. stva financija, direktora carina Ku? Iz osvete radi toga pokušali su rad? nosti, da vladaju sami sobom. Har? i načelnika ministarstva trgovi? ding se je izjavio protiv ofenzivnog nici da zapale vilu zanovjednika trš? kiča ne i industrije Savića, riješeno je, da duha, koji još uvijek vlada među ev? ćanske luke, ali su vatrogasci požar se od svih komora u zemlji zatraži spriječili. Uspjelo im je da zapale ropskim velesilama, a na mirno ri? mišljenje o carinama na predmete, jesenje svih sporova. Naglasio je vilu Gesti. Učinjena šteta iznaša o? koji spadaju interesnu sfe? potrebu što skorije obnove, ali je ko 200.000 kruna. U radničkim kru? ru, obzirom unanjihovu popravak kurza di? govima postoji nada, da će sada na? medno najavio, da Amerikane* nara i uopće na državne interese. če pristati na anuliranje stati mir i da će rad u brodogradilištu kon toga će ministar financija Na? po? ratnih dugova. Zatim je naja? opet započeti u petak. Upravljeni su novno ispitati ovo pitanje, da se o brzojavi za posredovanje centralnoj vio reformu carinske tarife i akciju njemu donose definitivna odluka. U za proširenje američke trgovačke flo? vladi. N jemačka ne može primiti Ion? vezi je s tim i pitanje revizije poreza te. Štoi se tiče nacionalizma izjavio na poslovni obrt, ali tako, da pred? je, da su Sjedinjene Države bez i-? donske uslove. Iz Berlina javljaju: viđena suma poreza ostane ista, a kakvih- predrasuda u nacionalnom I Pod vodstvom državnog kancelara da se samo pojedini stavovi snize ili pogledu i da neće ni jednom narodu I održana je upetak poslije podne povise. dati povoda za rat. Sjedinjene Dr? I konferencija stručnjaka o gospodar? Uredba o ženskim radničkim ško? žave se neće dati voditi osjećajima skim posljedicama, koje bi nastale lama. Iz Beograda se javlja: Mini? osvete, jer nikoga ne mrze i ne sa? ako Njemačka primi uvjete london? starstvo trgovine i industrije izradim njaju o osvajanjima, a ne diče se ni ske konferencije. Stručnjaci su izra? lo je uredbu o ženskim radničkim velikom spremom za rat. Bude li A* žili jednoglasno mišljenje, da bi te školama, koje ovo ministarstvo sub? posljedice bile katastrofalne za go? vencionira, a ima ih 96 u našem kra? mcrici ipak jednoć protiv njezine volje narinut rat, nada se predsjed? spodarski život Njemačke, tako da Ijevstvu. nik, da će se naći načina, kako da vlada ne može da promijeni svoje Novi nacrt za polaganje učitelj? se sile svakoga Amerikanca sjedine stanovište o uskrati potpisa. skih ispita. Iz Beograda se javlja: u zajednicu, da Amerika tijelom i Glavni prosvjetni savjet održao je dušom, svim materijalnim i moral? sjednicu, na kojoj je usvojen novi nim sredstvima, ustane na obranu nacrt pravila za polaganje učiteljskih svoje zemlje. Sjedinjene Države ispita. Po ovome nacrtu dijele se is? spremne su, da se na jednoj konfe? piti u dva dijela: prvi dio polaže se renciji sporazume sa velikim i malim SKREĆEMO PAŽNJU svim pri? na svršetku školovanja na učitelj? narodima o načinu, kako bi se do? skoj školi, a drugi praktični nakon šio do razoružanja i olakšanja ne* stašama, da je Radni Odbor na sve dvije godine rada u školk Prema Mjesne Odbore naše organizacije snosnog tereta kopnenog i pomor? mišljenju glavnog odbora prosvjet? skog* razoružanja, Sjedinjene Drža? uputio cirkular, koji se odnosi na fi? nog savjeta imao bi taj nacrt važiti nansiranje organizacije i lista i mo? vc nisu nikada bile slijepe prema po? za cijeli teritorij naše kraljevine. gM-ma, koje su im prijetile. One su limo ih, da u toj stvari idu u svemu Za djecu Iza Paiić darovali su se uvijek odazivale svakom pozivu na ruku Mjesnim Odborima, jer je I preko naše administracije gg. Albert ovaj rad Mjesnih Odbora od pre? za novim poretkom u svijetu. Ame? AbinunK 100, Derviš Korkut K 40 rika želi živjeti u prijateljstvu sa sudne važnosti za organizaciju. Dr. Stjepan Kukrić umro. 4. ov. i Ibrahim Radišić i Salih Handžić svima i odupire se svakoj mržnji, ali mj. umro je u najzrelijim godinama po K 20. Živi'li! ne može da stupi u nikakvu vojnič? Preporučujemo svim potrošačima ku zajednicu, niti može da preuzme opće poznati sarajevski liječnik dr. na sebe političke obveze, koje bi S. Kukrić. Pokojnik je bio jedan od cigarpapira, neka upotrebljavaju sa? j e d ove 1 e do toga, da njezi-? onih rijedkih ljudi, koji svoj trud mo »Merhament«ov cigar?papir, jer ne odluke stvara ikoji dru? i rad za narod nisu odmjeravali pre? je to jedna od najfinijih vrsta, a ne gi autoritet osim njezinog ma nagradi. Neumoran kao liječnik, stoji ništa skuplje, nego i druge. 5% vlastitog. Predsjednik je zavr? njegov je i kulturni rad bio također ide u korist »Muslimanskog dobro? šio naglašujući spremnost Amerike veoma plodan. Gotovo u svim hrvat? tvornog društva »Merhamet«. Fabrič za međunarodni sporazum i rekao: skim kulturnim društvima stajao je ko skladište se nalazi zasada kod E? Mi ćemo nastojati, da ratovi postanu na vidnom mjestu. U njemu gubi lij asa Barucha, Sarajevo, Vojvode tako omraženi, da će vlade i narodi, cijeli narod, a naročito grad Saraje? Stepe obala 4 i kod H. Bajramaage koje ih budu htjeli voditi, morati vo, odličnog radenika i vrlo ljubi je? Foče i dr., Sarajevo Dulagina 3. Na naj prije da dokažu1 njihovu opravda? nog rodoljuba. Laka mu zemlja bila! malo se dobije u svim trafikama. Odbor društva »Merhamet«. Službeno iz »Nar. Jedinstva«. Mi? nost, inače će ih žigosati mišljenje Natječaj za liferaciju pragova za nistar finansija uvažio je ostavku до? ■čitavog civilizovanog svijeta. U u? nutarnjoj politici najavio jc Har? reskog pristava Abdurezaka Bjelev? željeznice. Na 5., 12. i 19. marta o. . ding reforme protiv sudova i plaće? ca kod poreskog ureda u Sarajevu na g. objelodanićo se u »Narodnom Jedinstvu« ul službenom dijelu, ras? nih sistema. Revolucionarni elemen? državnu shižbu. Zemaljska Vlada za Bosnu i Her? pis natječaja za liferaciju pragova ti, završio jc Hardinč, koji na sva? ki način hoće da obore sadašnji po? cegovinu premjestila je šer. suca za željeznice. Upozorujemo cijenje? redak, neka gledaju kamo su ekspe? Derviša Hatibovića od kot. suda u ne čitaoce na taj raspis. Domaće vijesti. Страна — Strana 3 Dr. Milan Radulaški, šef Državne ambulante ordinira za kožne i vene? rične bolesti od 8 i pp do 9 sati prije podne i od 2 do 4 sata poslije podne. Aleksandrova ul. 38, telefon 641. Muči li Vas glavobolja? Zubobo? lja? Trganje u kostima? Malo FeL lerovoga Elsafluida — 1 nestane boli! 6 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce. 42 krune. Državna trošarina posebno. Fellerov migrenovi klinčić »Elsa« 1 komad 12 kruna. Želudac Vam nije u redu? Neko? liko Fellerovih pravih Elsa«?pilulal Te su pouzdane! 6 kutija 18 kruna. Švedska želudčana tinktura 1 velika boca 20 kruna. Omot i poštarina po? sebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feller, Stubica donja, Elsatrg br. 310, Hrvatska. C. TrešBljah. na, ha, ha ...! Prošle subote sastala se naša dva pri­ jatelja na ulici. Jedan drži »Domovhnu« u ruci i trese se od smijeha. Između njih se razvija ovaj razgovor: »Ha, ha., ha...! — »Ma šta Ti je, dođi sebS?« »Ha, ha... a zar Ti, po Bogu brate, nisi čitao?« — »šta?« »Jutrošnju »Domovi­ nu«, ha, ha, ha... ?« — »Ko će još nju či­ tati« »Jutrošnju si trebao da pročitaš, pa da pukneš od smijeha: Pomisli, brate mili, Sakib -napisao tri članka za »Pravdu«, od •kejih je jedan ppjje par dana izašao i u beo­ gradskoj »Pravdi«. Naša »Pravda« ne mo­ gući otšta-mpati odjednoć sva tni članka u prošli četvrtak, ostavila je jedan i to baš onaj, koii je štampan i u beogradskoj »Prav­ di«, za subo-tu. Na nesreću po — »Domo­ vinu«! Ha, ha, ha! Šerif kao dobar poEtičar odmah našao razlog i u svome poznatom diplomatslkom tqnu |qtkniva svi'ietu- tajnu, zašto taj treći članak nije izašao u našoj »Pravdi«. Ha, ha, ha! On kaže, brate mili, ništa manje nego da Sakiib nije smio štam­ pati toga članka u našoj »Pravdi«. Sakib пие smio?! Ha, ha, ha! Ama vidi Ti be­ laja šerifova! Tamam jutros- i prije nego je »Domovina« izašla sa tom tvrdnjom, do­ nosi naša »Pravda« taj članak!! Ha. ha, ha! Drži me da ne padnem! Idem odmah u re­ dakciju »Pravde« i predložiću joj, neka za­ moli redaikciju »Domovine«, da otštampa na račun »Pravde« još onoliko »Domovina«, kci-iko ima »Pravda« pretplatnika, pa da ova svakom pretplatniku pošalje i po jedan broj te »Domovine«. Nek se i drugi smijui ha- ha, ha....« * Smailaga Ćemalović osvanuo iznenada u Beogradu, dao se intervjuisati od »Tribu­ ne«, koja dva dana poslije toga kreira mjesto potpredsjedniiika bosansko-hercegovačke vlade i spominje kao ozbiljna kan­ didata — Smailagu ćemalovića. Ali... sve1 ima svoje »ah?«: Smailaga je nježna zdrav­ lja, a pošto se je g. Durđević, »najozbilj­ niji kandidat« za predsjednika naše vlade razbolio još prije nastupa mjesta, to se mi bojLmo, da i njegov potpredsjednik ne po­ đe njegovim stopama. Di ako se ne raz­ boli, -naručujemo, ipoznavadući povučenost g. Ćemalovića, da će on plemenitim gestom -i sa zahvalnošću odbiti — kandidaciju. Sa­ mo je nespretno, što mu je g. Đurđević i u tome predhodnik, jer kažu, da je i on, osim belesti, dao ižzjavu, da ne prima— kandidacije. „KONZORCIJA" prodavače od sada svoju robu svakomu dakle i nečlanovima društva počam od jedne vreće pa na više po najnižim cijenama i to: Pšenično brašno mlinova; Sa­ rajevo, Djakovo, Kikinda i Sombor, zatim pšenični i kukuruzni gris.ječmene i kukuruzno brašno, ječmenu kašu i grah. Konzorcija pruža svakom mo­ gućnost, da uz jeftinu cijenu pod­ miri svoju potrebu. — Prodaja vrši se svakog radnog dana osim srijede i subote po podne. Prazne vreiB дг1ив]и se natrag. Preporučujem košnice za pčele koje se nalaze kod mene na skladištu. Brza otprema uz najpovoljnije cijene. fHimEd Rezahovlć, stolar FOJNICA (kod Kreševa) �„ЕНАВдА" — „PRAVDA" Strana 4 — Страна MUSLIMANSKA APOTEKA KOT. VAKUFSKO-MEARIFSKU PO- kod za Bosnu i Hercegovinu (dioničarsko društvo) u Sarajevu. „Mjeseca” ВиМЈв, Hotel Ghezi VJERENSTVO U JAJCU ARMEDA TATAKEVIĆA snabdjevena je svima Ijokovima, pa se preporučuje svima muslimanima, ima taze ribljeg којсша (bolukjaga\ bakama as guin. Epileptieon protiv padavici, kopove za knovet ta iznemogle muške starije osobe, katran suji-vodu protiv kašlja, plućnog katarha 1 tuberkuloze, Obriol mast za skidanje dlake, otrov su miševe, eeraii pvmada i рогсеПал pomada. Sve ove artikle dobiju trgovci jeftinije kad namu malo veću količinu. Za £rad Jajce potreban je jedan alim, koji bi obnašao dužnosti i zvanje muderrisa t j. vaba i imama u glavnoj džamiji te 1. muallima na muškoj mektebi ibtidaijji. Sa ovim su skopčana beriva u iz­ nosu od 1000 K mjesečno i stan u naravi sa izgledom na daljnja povi­ šenja. Natjecatelji imaju najkašnje do 20. marta o- g. podnijeti svoje molbe uz priklop svjedodžbi o osposobljenju i eventualno dosadanjem službovanju, pri čemu će se naročito uzimati obzir na one, koji su osim ulumi dinijje upučeni i u druge ulumi nafie. Predsjednik: Kapetanović v. r. Općinski ured u Konjicu. POZIV na I. redovitu glavnu skupštinu Prispjelo! bovonih iibsira Muslimanske trgov. i obrtničke banke za B. i H. (d. d.) u Sarajevu koja će se obđržavati na 11. marta 1921. U petak u 2 sata poslije podne u prostorijama kiraethane na „Benbaši" sa slijedećim od .8—10 emir. Cijena po kg 16 K. te raznih Dnevnim redom: IMffiO od 63-70 d6| 1. Izvještaj ravnateljstva o poslovanju u minuloj poslovnoj g. 1920. 2. Izvještaj nadzornog vijeća o pregledanju knjiga i bilance 1920. 3. Predloženje zaključnih računa za g. 1920. te podjeknje apsolutorija ravnateljstvu i nadzornome vijeću za poslovnu g. 1 920. 4. Zaključak o upotrebi čiste dobiti za god. 1920. 5. Ustanovljenje da je povišenje dioničke glavnice od K 3,000.000.— na K 10,000.000.— zaključeno na izvanrednoj glavnoj skupštini od 2. sep­ tembra 1920, potpuno uplaćeno. 6. Izbori u ravnateljstvo, 7. Izbor nadzornog vijeća. 8. Promjena pravila. Preporučuje uz najumjerenije cijene Broj 87. I Petar Mitošić i drag Natječaj. staklene PRIMJEDBA: gg. dioničari koji žele га glavnoj skupštini prisustvovati umoljavaju se, da n smislu § 28. diuštvenih pravila barom 8 dana prije glavne skupštine polože svoje dionice ili privre­ mene potvrue na upisane dionice na blagajni naše središnjice u Sarajevu ili podružnice & i>os Urodu ili Bos, Novom. Ravnateljstvo. KM štakori, stjenice i žohari | 1 ..... ___ 2,073 650 Dužnici: 14,7 3.326 Ostave..................... 2,444.81'б | Dionička glavnica: I. Emisiju: 1 a) uplata 50 1, na 31.|t 1920. ■ b} ., - 5 O.'V. „ ■'£) 25’:,. „ 9./VIli. „ ' Otpis........................... 12.580 70 ! Pričuvna zaklada ! - Vjerovnici: i u tekućim i privr. računi­ ma i ulošci na štednju . 237.800 Ostavljali .... Dobitak.................. 21,126.447 49| 1 501.080 7,832.225 13 2,414.816 23 348.326 13 2! 126.447149 - Račun gubitka i dobitka Zagreb. 4 ' 1 j 10,(100.600 *) ва 16. martom 1920. otpočelo poslovanje. Sulejman Mulić, Kupuje i uzima u komisiju ovčice, kozije kože, suhe šljive, stari bakar i sve zemaljske proizvode. Posreduje za nabavu gotove kože, donova, te? letine, kravine i t. d. i svega posto? krskpg pribora. Daje informacije u svim trgovačkim poslovima u Jugo? slaviji, Ćehoslovačkoj i Njemačkoj Austriji. Kod raznih upita priložiti marku za odgovor. Brzojavna adre? sa: Sulejman Mulić, Zagreb. i 1 250.380 70 4.000.000 3 000 0t0 ____ N&šastar ..... 1.5O0.0C0 750 000 750.000 11. Emisiju: I uplaćeno do 31.'X. 1920. i „ 31. ХН. s u tekućim i privr. гаčon;m&................... h 1 preporučuje svoje bogato stovarište e svih vrsta papira, kancelarijskog i J školskog pribora. — Naručbe se ♦ obavijaju brzo i točno X Cijene umjerene. Sarajevo, Štrcsrnajerova ul. Tel. 619 * ♦ 11.500 1 I ♦ HAMDIJE KOPĆIĆA | X ♦ ♦ ▲ > * Mjenice i i . i Pasiva 1 K 1,625.354 Vrijednosni papiri ilgEntb’rna i bomisionalna poslovnica u iznosu od 3—400.00 kub. metara u jednom kompleksu ili više parcela u blizini, blizu pruge, ko ima na pro­ daju neka dostavi sa naznakom mesta i cene g. Nikoli Deretiću, Stiška ul. br. 61, Beograd. PAPIRNICA ~ h Gotovina..................... Mjesni zastavnici traže se! Šume hrastove ♦ sa 31. decembra 1920.*) к~ 11 fotografski : aparata i potrebština. Ve­ liki izbor inozemskih safuna, parfumerije, kozmetičkih potrebština i spužvi Skladište svi:: mineralnih voda i t. d. Aktiva ■ ] 1 Centralna drogerija Braća Šahinagić Račun razmjere ' М Kod gradske općine u Konjicu im ade trgovina gvožđurije i boja se popuniti mjesto općinskog bilježnika SARAJEVO, Aleksandrova br. 38. uz godišnju plaću od 2400 K i doplat­ kom od 18.000 K te ako je molitelj ' Nudjamo odmah otprejnljive oženjen za ženu i najviše dvoje djece iz Zagreba po K 10 dnevno doplatka. Kompetenti koji moraju da budu pripadnici kraljevine SHS imadu svoje u svim mjeram"’, kao i molbe najdulje do 20. marta 1921. op­ staklarski kit, nadalje cillnđere, me­ ćinskom uredu podnijeti i molbi prilo­ dicinske bočice i staklene lončiće za mast, svjetiljke iid. žiti: 1. Krsni ili rodni list; Skladište čeških tvornica stakl; nvrculana 2. Domovnicu; 3. Svjedočbu o moralnom i politič­ i DRU6, kom ponašanju; * ZAGREB, k~ai paromlina. 4. Svjedočbu o dosadašnjoj službi. Prednost imadu oni molitelji koji su u istom svojstvu već zaposleni bili ili 1 i sva gamad mora poginuti, ako upotrikakvu srednju školu absolvirali. jebite moja najbolja iskušana i posvuda Op ć i nski ured hvaljena sredstva kao: protiv poljskih u Konjicu dne 1. marta 1921. , miševa K 12.—, za štakore i miševe K । 12.—, za žohare ruse i Švabe K 20.—. Načelnik: Agič. | — Osobito jaka ti nktura za stjenice K 1 1з—. Za moljce po K 10.—, prašak za buhe po K 10.— i K 20.—, prašak I za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, I mast za Uši na glavi K 5.— i 12.—, Mast Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 . za uši na blagu K 5.— i 12.—, Prašak Telefon 319. I proti mrava K10.—. Razašilje pouzećem I Trgovina medikamenata, drogerljskih I Zavod za eksport M. J u n k e r, Zagreb i kemičkih prcizvoda, robe od gume, br. 16. Petrinjska ul. br. 3. zavoja i kirurg, instrumenata, kao i LJ_A_l Natječaj. g 21 februara 1921. ___ Broj 29 ех 1921. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka Prva nuvoo!vorena Oglašujte u „Pravdi". Broj 264 — £ииј Gubitci ; ! । i к Kamate uložaka Dobitci sa 31. decembra 1920. . h к . h 19.989 J1 _ ' pd f. t. Calderara i Bankmann iz Wiena kao i ostale parfimerijske artikle uz umjerenu cijenu nudi Kazni dobitci: i provizija i drugi doj bici ...... 419.661 96 313.814 66 348.326 13 Dobitak..................... Ravnatelj: Husein Omanović, v. r. Odgovemi urednik.* fbrabim Muhić. robe 679.000 02 Potpredsjednik ravnateljstva: Za knjigovodstvo: Nezir Ahmetašcvić, v. r. 8. ŠeŠelj/v. г. Sa glavnim i pomoćnim knjigama ispitano i u redu pronađeno: NADZORNO VIJEĆE: Albert Abinum galanterijske h 12.580 70 Otpis od namještaja DOK ZALIHA TRAJE trgovina _ 259.338 06 679.000 02 S Speick safun к Kamati: i od mjenica, lek, ra­ čuna i dr.............. Upravni troškovi: Plaća, doplatci kirija 289.73ђ ЗК ostalo ................ Porezi pristojbe i na­ 4.089 meti . .... Darovi u dobr. i kult, svrhe . . . • . _ K _ 4.278 оЗ ; na veliko. Pročelnik; I)r. Hamdlja Karainehmedović, y. r. Šemsudhi Sarajllć, v. r. Numan OsmanefendU, v, r. Vlasnik: Centralni Odbor X M. O. Edhem Blčahčlć, v. r. Ibrahlm Mujlćlć, v. r. Asimbeg Allbegović, v. r. Uzelr Ikdžlhasanovi^ v. г. štamparija Daniel & A. Kalon. Saraje va � https://kolekcije.nub.ba/files/original/5098e1109dfc2489b3e74f95bc3584c2.pdf 64fd17531b691d15c91b39630424b760 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. Pojedini broj К 2.— Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: godišnje K 180.—, na pola godine K 90.— (u Sarajevu): za našu državu godišnje K 200.—; za ino­ zemstvo K 250.-. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ организације. Broj 27 (265) Sarajevo, četvrtak 10. marta 1921. (29. Džem-ahar 1339.) Radikali i vladin nacrt Ustava.*) Današnja vlada je sastavljena od radikala i demokrata, te se je prema tome moglo očekivati, da će u Us* tavnom Odboru svi govornici tih dvaju partija pledirati z a vladin na* crt ustava. Ali to nije bilo. Radikali su dali dva govornika, koji ne samo da nisu brani’i vladin nacrt, nego ga je jedan g. Nastas Petrović — direktno i napao, nazvavši ga reakcijonarnim, a drugi — g. Milenko Vesnič odvojio se tako daleko da je u svom oproštaj* nom govoru priznao, da je on za pokrajinske samouprave. G. Ljubo Jovanović, kako se tvrdi, zastupao je u Ustavnom Od* boru mišljenje g. Stojana Protića, koji je sve do jučer bio predsjednik radikalnog kluba i čije mišljenje za* stupa također jedan jak broj radi* kalskih poslanika. Da je to tako, mo# glo se je naknadno i potpuno utvr* ■diti usporedivši govjor Ljube Jovanom vica i- kritiku vladina nacrta Usta* va od St. Protića, koja je štampana kao brošura ovih dana u Beogradu. Kad g. Ljubo Jovanović kaže, da je opravdana želja, da neke odred* be u Ustavu budu malo preciznije i da je tamo suviše često spominjano: »u granicama zakona« i »to će se zakonom urediti«, onda se on slaže sa mišljenjem Protićevim, koji ka* že, da je vladin nacrt vrlo kra# tak i sadržinomsiromašan. G. Liubo Jovanović nije htio da iz* nese sve njegove nedostatke, ali se ipak nada, »da se ni od strane vla* dine ni od činilaca parlamentarnih ne će ići dotle, da se propiše pri* manje predloženog nacrta prosto od »korica do korica«. Ima u njemu, što se može i što se treba popraviti«. On je veoma Hiepo dao izražaja o potrebi) sporazuma u ovim rije* cima: »Jer, ako veliki dio i političkih ljudi i ostalih građana našega naro# da bude nezadovoljan onim, što mi uradimo, onda ćemo stalno imati otvoreno ustavno pitanje, nećemo imati pravoga mira u zemlji, i neće* mo moći preći ni svršiti one druge zakonodavne i državne poslove, ko* ji needložno zahtjevaju naš rad i uopšte rad državnih i narodnih pred* stavnika«. G. Ljuba Jovanović nije nimalo branio vladina nacrta ni u pitanju administrativne podjele države, on je u opće u svemu za kompromis. U ^arajevo, 9. marta. Naši pregovori s vladom otpočeli su u subotu. U 9 sati primljen je kod g. Pašića narodni poslanik g. dr. Spa* ho, koji je ostao u razgovoru preko pola sata, a onda su nešto iza 10 sati primljeni naši delegati gg. dr. Spalio, dr. Karamehmpdović i Vilović. Naši su delegati objasnili g. Pašiću sve glavnije tačke naših zahtjeva i sa* slušali njegove primjedbe. Isti dan ie iza podne u 3 sata održana šira konferencija, kojoj su uz naše dele# gate i g. Pašića sudjelovali još i no ki ministri, demokrati i radikali, te predsjednik demokratskog kluba g. Ljuba Davidović. Pretresalo se u glavnom o agrarnom pitanju. Sjutra dan je u 3 sata iza podne konferencija opet nastavljena i to o istoj temi. Uzeo je riječ naročito ministar šuma g. Dr. Hinko Krizman te je zaključeno, da se u ponedjeljak sastane stručna anketa, u kojoj su uz g. Krizmana te dra Hrasnicu i Spahu učestvovali gg. Fajfalik i Lu* tome tako važnom pitanju, u kom leži zapravo glavni čvor, izrazio sc on ovako: »Ali između tih skrajnosti - t. j. ! one su sada za nas u ovoj skupštini i krajnosti — između federalizma i o* voga, što je vlada predložila, ima još jedan veliki niz stupnjeva, imaj e# dan veliki niz mogućnosti, gdje se mogu postići k r u p* ni i korisni kompromisi i uzajamne koncesije. лМоје je uvjerenje: da ova Skup* ština u tom pogledu ne može ura* diti drugo, nego ostati pri j e d i n* stvenoj ili unitarnoj dr* ž a v i, a u tom smislu može se i du* zna je vratiti se krfskoj d e k 1 a# raciji«. Što g. Ljubo Jovanović nije to* kom specijalne debate o vladinom nacrtu ispunio sVoga obećanja, da će podvrći kritici neke pojedine sta* vove iz tog nacrta, odnosno što to g. Jovanović nije učjn'lo u smislu svoje tvrdnje, da u tom nacrtu tre* ha mnogo nečega popraviti, tome je po našem mišljenju razlogom ono posve vidljivo kretanje u radikalnoj partiji na desno, na krilo g. Nikole Pašića, a od krila g. Stojana Protića. Onoga kolebanja, koje se jasno za* pažalo još do pred mjesec dana u* nutar radikalne partije, nema danas. Čini se, d g. Pašić čvrsto drži u ru* kama radikalnu partiju. Što se stru* ja oko g. Protića prišutrla, ne će biti stoga, što sc jc možda uvjerila o valjanosti protivnog mišljenja, nego iz političkih razloga: radi to* ga, što g. Radić, na čelu mnogih tvr* dog’avih opozicijonalnih grupa, ne popusta ni za dlaku od svoga repubHkanstva. Ta pojava unutar radikalne partije ne svjedoči nimalo o čvrstim načelnim gledištima svo* jih članova ni u najvitalnijim držav* nim pitanjima, ali ona radikalnoj partiji omogućuje jednu veoma ve? liku elastičnost i sposobnost prila* gođivanja političkorr^ momentu. Ra* dikalna je partija najjača parlamen* tarna partija i sve ostale manje par* ti je trebaju svoje držanje da udese prema njenom, jer ukočene ma* nje partije u borbi sa elastičnim jačim partijama moraju sigurno pod# leći. *) Vidi članak »o načelnoj debati u Ustavnom Odboru« u 20. broju »Pravde« od 22. pr. mj. jo Novak. Ta je konferencija na# stavljena u ponedeljak iza podne te kako javlja »J. L.« — i tokom ju* čerašnjeg dana. Radij poremećenosti telefonske pruge nijesmo mogli dobiti spoja s Beogradom, pa ne znamo rezultata ovih konferencija, no sva je prilika, da su se stajališta znatno približila i da demokrati sve više dolaze do os# vjedočenja, da su naši zahtjevi i ор* ravdani i potpuno umjereni. Ra# dikali su to i prije priznali. Ovdje ćemo učiniti još jednu napomenu. Novine hoće da znaju, kao da se naša delegacija cjenka o nekakvom određenom iznosu odštete za kme# tovska selišta. Iznose se razne su# me. U stanju smo te vijesti označiti pukim naklapanjem i konstatujemo, da naš klub ne ističe nikakve sume, nego pitanje tretira s principijelnog gledišta. Ujedno još jednom nagla# šujemo, da se pregovori vode povjer# ljivo, pa su netačne sve novinske vi# jesti, ko(je javljaju o nekim detaljima. Telefon br. 842. Čekovni račun pošt. štedionice 1119. Godina III. Poziv na pretplatu. Naš list stoji već u trećem mjesecu treće godine, a ogromna ve# čina pretplatnika nije još obnovila pretplatu za tu godinu. Isto tako nam veliki broj pretplatnika duguje cijelu ili djelomičnu pretplatu od prošle godine. Pošto je »Pravda« upućena samo na pomoć naroda i na pomoć svojih pretplatnika i pošto bismjo usljed momentano teške nov# čane situacije bili prisiljeni, da nemarnim pretplatnicima obustavimo slanje lista, to smo u pravu, ako ovim javno potsjetimo svakoga, da svoj dug* što prije podmiri. Dobrovoljni prilozi su također dosta dopri# nijeli izdržavanju »Pravde« i mi smo slobodni, da zamolimo sve naše pri# stase, da bi se u svakoj zgodnoj prilici — sastancima, sijelima, društvi# ma i t. d. ~ sjetili svog jedinog muslimanskog lista. Administracija »Pravde«. ' Jedan intervju. Jučerašnji »Jugoslavenski List« donio je razgovor sa našim glavnim urednikom, ko­ jeg prenosimo u cijelosti sa $vrhom, da naše čitatelje obavijestimo o momentalnoj politič­ koj situaciji. Sa svoje sirane ne dajemo ni­ kakva posebnog komentara: Jučer povratio se iz Beograda jedan od najizrazitijih predstavnika Musi, Jugoslav. Organizacije g. Sakib Korkut, da oba­ vijesti centralni odbor o toku pregovora u Beogradu. Toni prilikom posjetio ga je jedan od naših urednika, te ga zamolio za in­ formacije o momentanoj situaciji kao i sa­ moj orijentaciji muslimanskog parlamentar­ nog kluba. Na upit našeg urednika, kako stoji sa pre­ govorima i da li če se s uspjehom kraju pri­ vesti odgovorio ie g. Korkut: — Pregovori teku povoljno; sa zahtjevi­ ma na vjersko-prosvjetnom polju smo na čistu, pa smo s postignutim uspjehom zado­ voljni. Sada se raspravlja poglavito o ag­ raru, pa su u tu svrhu došli u Beograd struč­ njaci gg. Faifalek i Novak, koji imaju više formula, kako bi se to pitanje riješilo na obostrano zadovoljstvo. Situacija je kako izjavili povoljna, radi se samo o detaljima, pa se sigurno nadam, da će se postići spo­ razum. — Znači li to neku bližu orijentaciju Beo­ gradu, a dalje od Zagreba, kako su to neki listovi iznijeli? — Nipošto, naša politika kreće se kao i dosada sredinom i može da izgleda nekonsekventna samo ljudima, koji si umišljaju, da naša organizacija treba da bude štafaža njihovim prohtjevima. Mi smo Jugoslaveni, iskreni Jugoslaveni, i Beograd nam je jednako bliz kao i Zagreb. Shvatite me, hrvatski Zagreb, a ne Radićev Zagreb. Ja sam naglasio u svom članku u beograd­ skoj »Pravdi«, da mi sa Radićevom jalovom politikom ne možemo imati dodirnih tačaka; da budem jasniji, idem korak dalje pa kažem, njegova ie politika nesreća za hr­ vatski narod, jer je on avanturista ili. kako se on sam jednom u hrvatskom saboru označio, politički avijatičar. — Kakav je vaš odnošaj prema Narod­ nom klubu? — Ako Narodni khb ne bi imao dovoljno otporne snage i odlučnosti, da se suprotsta­ vi politici Radića, onda odgovornost za po­ mućenost naših odnosa prema Nar. klubu ne može pasti na nas, tim manje, što smo ga mi već u prvom momentu upozorili na opasnost, koja hrvatskom narodu prijeti od Radićeve politike. — Da li je što istine na stvari o rascjepu u vašem klubu, kako je to iznio jedan ov­ dašnji list? — Čitali ste komunike našeg poslaničkog kluba, a ja imam da dodam samo još to, da mi je g. dr. Šutej jednom prilikom rekao: »Sfrigali smo Kararnehmedovića, još samo tebe i Ahmeta, pa je situacija čista«. To znači komandu u našem klubu preuzeti će g. Šutej i njegovi drugovi. Međutim, kako vidite, mi se ne cijepamo i istupamo uvijek jedinstveno. — Kako stoji s vašim navodnim ministar­ skim portfeljem? — Zar vi u to još vjerujete? Mi hoćemo najprije da riješimo stvar, a portfelj i lično­ sti su u poštenim narodnim strankama zad­ nja stvar. — Zašto vas napada organ hrvatske te­ žačke stranke? — »Hrvatska Sloga« se čini naiopozicijonalnijim listom, premda ju to ne smeta, đa u bos. vladi drži dva svoja predstavnika, a kad se govori o tonu, da mi dođemo u vla­ du onda bjesni i odvraća se od nas, a za­ boravlja da mi nijesmo ni jedne riječi pred­ bacili. kad su njeni ljudi mimo nas i bez nas ušli u bos. vladu. Međutim, držim, da neću biti indiskretan, ako rečem, da neki poslanici hrv. težačke stranke usprkos to­ ga imaju dosta dobre volje za sporazum, a mi bi samo pozdravili, kad bi ih vidili u saradnji za dobro države. — Kakav utisak imate od mjerodavnih faktora u Beogradu? — Rekao sam jednom i opet ponavljam, dobar. U Beogradu nas nisu poznavali, pa su nas držali antidržavnim elementima, ali ia se tomu ne čudim, jer su bili vazda krivo izvješteni. Više se čudim, da ljudi Narodnog kluba, koji su bili ministri, nisu umjeli ras­ pršiti predrasude o Hrvatima i izgraditi si­ guran most između Zagreba i Beograda. Odgovor na napadaje. Već u nekoliko brojeva list »Do# movina« iznosi neistinite vijesti u# perene protiv našega zavoda. Za hator istine, a radi informira# • nja javnosti iznosimo slijedeće* Naš je zavod podijelio svakome potraživaču kredit do K 50.000.— i veće kredite, u koliko je dozvo# ljavala financijalna kriza, te u ko# liko su potraživači pružili pokriće u smislu naših pravila. Svi su pod je# Ijeni krediti po našemu ravnatelj# stvu odobreni. Istina je, da je osnutak našega za# voda među ostalima i Jugoslavenska Muslimanska Organizacija podupiru# la, ali među dioničarima imade i ne# članova pomenute organizacije. Isto je tako istina, da su slučajno baš najveći krediti podjeljivani ljudima, koji ne stoje u redovima Jug. Musi, organizacije. Pa i u ravnateljstvu i nadzornom vijeću imade članova koji nc pripadaju J. M. Organizaciji. Prcipa tome je jasno, da je naš za# vod izvajt stranaka. Za poslovnu godinu ~ devetmje# sečni rad — zaradio je naš zavod po odbitku svih troškova K 348.326.13 a ne K 296.000.— kako to »Domovi# na« tvrdi, te zarada, obzirom na po# stepeno uplaćivanje iznaša 13.8%, čime bi sc mogao i stariji veći za# vod podičiti. Istina je, da se naš zavod bavio kupovanjem i prodavanjem robe za �Стпана 2 — Strana „ПРАРДА* — „PRAVDA* BnoL265 — Broj rođenju kraljevine SHS. Prirođeni državljanin, ako nije narodnosti srp* sko*hrvatsko*slovenačke, mora biti nastanjen najmanje deset godina, računajući od dana prirođenja; 2) UNUTARNJI. da je navršio 30 godina i 3) da go* Specijalna debata u Ustavnom vori i piše narodnim jezikom« prim* Odboru. Dalje su primljeni većinom Ijcn je većinom glasova. glasova ovi članovi: Od 48. člana (p a s i v n o izbor* 38. član (z a s t u p an jc nam j c? no p r a v o čin o vn i k a) prima se snika): »Ako je jedan od trojticc prvi stav većinom glasova: »Policij* namjesnika! privremeno odsutan ili ski, Finansijski, šumarski i činovnici spriječen, druga dva namjesnika mo? za agrarnu reformu ne mogu se kan* ćiće i bez njega otpravljati državne didovati, asim ako su to prestali bi* poslove«. ti godinu dana prije raspisa izbora«. 39. član (v a s p i t a n j c m a I o* Drugi stav toga člana ostavljen je ljetnog kralja): »O vaspitanju sporazumu klubova. maloljetnog Kralja brinućc sc stara* 49. član primljen jc većinom gla* telji određeni Kraljevini testamen* sova: »Svaki narodni poslanik pred* tom. Ako preminuli Krali nije od* stavlja cio narod, a nc samo one, ko* redio staratelje, imenovaćc ih na* ji su ga izabrali. mjesnici u dogovoru sa državnim sa* Birači nc mogu davati ni narodni vjetom«. poslanici primati zapovijedi i obave* 40. član: »Do izbora namjesnika zna upustva. ministarski će savjet privremeno vr* Svi narodni poslanici polažu za* siti pod svojom odgovornošću Kra* kletvu, da će Ustav vjerno čuvati«. Ijevsku vlast«. 50. član (sazivanje Nar. Pored toga su primljeni isto tako Skupštine) primljen je većinom većinom glasova članovi 41. 42, 43, glasova: i 44. Kod člana 45. odbačen je »Nar. Skupština sastaje se »u pri* v e ć i n om g 1 a s-o v a p r v i s t a v jestonici Beogradu u redovan saziv v 1 a d i na nacrta, koji g 1 a s i: svake godine 20. oktobra, ako prije »Narodno predstavništvo toga nije Kraljevim ukazom sazva* sastavlja i u NarodnaSkup* na u vanredan saziv. š t i n a i Sc n a t«. Prema tome će Ako je u slučaju rata prijestomca Ustavni odbor dalje raspravljati sa* izmještena, Narodna Skupština sa* mo o onim članovima, koji.se odno* staje se u mjestu privremene prije* se na jedan dom. a članovi, koji go? stanice. Redovan saziv ne može se vore i o Senatu, izbaciće se. Dalje je zaključiti, dok nc bude riješen dr* primljeno, da se riječ »Predstavniš? žavni budžet. tvo« zamijeni sa riječi »Skupština«. Sjednice Narodne Skupštine mo? Drugi stav 45. člana (kako sc bi? se odložiti ukazom najduže za dva ra i ko bira Narodnu Skup* mjeseca«. § t i n u), kao i ostali članovi o Skup* Na predlog dra Pavičića primljen stini, prepušten je redakciji jednog je ovaj dodatak čl. 50. »Za vrijeme užeg odbora. Pošto se o konačnoj rata Narodna Skupština je stalno redakciji člana 45. nije složio uži od* na okupu, osim ako sama drukčije bor, to je ostavljeno daše klubovi o nc odluči«. njemu sporazume. Međutim je prim* 51. član: »Narodna Skupština prc* Hen većinom glasova 46. član o a k? gleda punomoćstva svojih članova i t i v n om b i r a č k o m <p r a v u): odlučuje o njima«. »Pravo biračko ima svaki državi ja* 52. član: »Narodna Skupština bi* nin po rođenju ili prirođen ju ako je ra za svaki saziv iz svoje sredine navršio 21 godinu. svoje časništvo«. Oficiri aktivni i u nedjejstvu, kao 53. član: »Zakonske prijedloge i podoficiri i vojnici pod zastavom podnosi po ovlašćenju Kraljevom nc mogu vršit’ biračko .pravo, ni biti Ministarski Savjet Ш pojedini mini* birani. stri. Zakon će riješiti i o ženskom pra* Pravo podnošenja zakonskih pri* vu glasa« sa dodatkom dra Pavičića jcdloga pripada »svakom članu Na* (Nar. klub): »Privremeno gube bira* roefne Skupštine«. čko pravo: 1) koji su osuđeni na ro* 54. član: »Kralj zaključuje ugovo? biju (tamnicu) dok se nc povrate u re sa tuđim državama, ali je za pot* prava; 2) koji su osuđeni na gubitak vrdu tih ugovora potrebno prethod? građanske časti za vrijeme dok traje no odobrenje Narodne Skupštine. Za ta kazna; 3) koji su u zatvoru ih pri* potvrdu čisto političkih sporazuma, tvoru za krivična djela pomenuta u ako nisu protivni Ustavu i državnim fačkama 1 i 2; 4) koji su pod steciš* zakonima, nije potrebno prethodno tem i 5) koti su pod staratcljstvom«. odobrenje Narodne Skupštine. 47. član (k o m o ž e b i t i b i r a n): Ugovor, da tuđa vojska posjedu* »Za poslanika u Narodnoj Skupšti* je zemljište Kraljevine ili da pre* ni može biti izabran samo onaj, ko* đe preko njega, ne vrijedi bez pret* ji ima biračko pravo bez obzira, je hodnog odobrenja Narodne Skup li uveden u birački spisak. Od sva* štine. kog se poslanika traže ovi uslovi: 1) Narodna Skupština može, kad to da jc državljanin po rođenju ili pri* iziskuje državna potreba odlukom u* I Politični pregled. svoj, tuđi i zajednički račun i to na i d neima, ali se pojedinci nc smiju is* nač n, kako to i ostali zavodi čine, ključivati od učešća u podjeli, ako od kojih mnogi im adu i svoja po* ' ne pripadaju zadrugama. sebna robna od jelenja. 1 Minimum posjeda osigurače sc U broju od 24. decembra p. g. svakoj zemljoradničkoj familiji. tvrdila je »Domovina«, da naš zavod Podjela velikih posjeda radi da* nije htio isplatiti doznaku jednog van ja zemlje oskudnim zemljoradnik j našega mušterije, kuji kod nas na* cima vršiće se redom ,u koliko je to vodno imade veći uložak, njenome moguće, od najvećih pa sve manjim. prijatelju. Neka se pisac te bilješke i S pravom dobivanja svojine na informira kod toga našega muŠtcri* ( zemlju skopčana jc i du^post posjed* je., pa ćs uvidjeti, da nije krivica nika. da jc razumno obrađuje i is* na našoj strani. ! korišćujc. Od onih koji toj dužno* Tvornica pokućstva, koje smo os* I sti ne odgovaraju svojom krivicom, nivači, već je dulje vremena u po* ! zemlja će se oduzeti i davati potre* gonu, a za »Tvornicu rublja« dobili j bitim. smo pred 14 dana dozvolu radi pri* Zakonom će se odrediti, koji će pravnih mjera, te je nemoguće ra* sud krivicu konstatovati i oduzima* dom otpočeti dok nam se koncesija ( nje zemlje izreći«. ne uruči. Držanje saveza zemljoradnika. U osobne stvari ravnatelja g. O* manovića, koje ne spadaju u pošlo* , »Jutarnji List« od 6. ov. mj. donosi vanje našega zavoda, nemamo nika? I ovu vijest iz Zagreba: »Zcmljorad* kv:i prava miješati se, ali nam je na* nički klub, kako smo već javili, pre* gla iti, da kako g. Omanović tako i I kinuo je pregovore sa vladom. Ušli* ostala gg. činovnici obavljaju marlji* I jed toga je većina zemljoradničkih vo i savjesno svoje dužnosti i pro* poslanika sinoć i danas otputovala svojim kućama. Naredna sjednica miču interese našega zavoda. Žalosna je, činjenica, da se među zemljoradničkog kluba održat će se muslimanima nađe ljudi, koji sc bla* dne 14. o. mj., naime na dan otvo* tom bacaju na svoje institucije, do* renja konstituante. Toga će dana čim se to kod naših sugrađana dru* zemljoradnički klub raspravljati o pitanju dra Vošnjaka. Ako sc on s gD konfesija ne događa. Ravnateljstvo i nadzorno članovima kmetske stranke ne sagla* vijeće Muslimanske trgova* si sa taktikom zemljoradničkog klu* čke banke za B. i H. u Sara* ba, biće isključen iz kluba«. »Jugoslavenski List« o nama. »J. jevu. i L.« u broju od 8. ov. mj. piše o po* : litici naše org. ovo: Nikoga nc sum* , njičimo, niti sumnjamo u ičiju oda* i nost prema državi, ali je, u našim prilikama zaista tako, da sada po* mažu državi, koji podupiru blok ra* Prouče > a ostavka na predsjednik dikah i demokrata, što nc treba pri* sivu radikalnog kluba. Radikalni je : pisati toliko ni njihovim zaslugama, klub na 6. o. mi. napokon usvojio to* i koliko velikim zabludama opozici* liko puta ponavljanu ostavku Stoj a* I jc. Pred tim. zabludama od nje se na Protića na predsjedništvu kluba. I odaljiše i muslimani, da se sporazu* Pašić o agraru. »Epoha« od 6. ov. I me s vladom, a to bi bio treći njezin mj. donosi pod tim naslovom ovo: i uspjeh na korist opću, i to uspjeh od »Jedno od najljepših pitanja u pre* i velikoga značaja, ako se shvati, da govorima sa zemljoradnicima i na I sporazum s muslimanima ima mnogo I koje se najviše spotiče, jeste agrar* i veću važnost, nego su obični kom* i no pitanje, a naročito pitanje nakna* i promisk jer zasjeca u najveći dr* de bivšim vlasnicima. Pašić je u i žavni problem. ! Muslimanima nije izbjegla ta važ* ■ svom odgovoru zemljoradnicima o* vako stilizovao, odredbe, koje se nost. pa ih razumijemo zašto nasto* odnose na agrar i koje bi ušle u jc da iskoriste ovu priliku, kao što sve više nc pojmimo vođe hr* Ustav: Stupanjem u život ovoga Ustava i vatskih stranaka, da se oni čude mu* ukidaju se svi feudalni (kmetski, čif* » slimanrma, zašto se približuju većini. čijski, kolonatski) odnosi i zemlja, Agrarno pitanje time stupa u fazu prelazi u svojinu onih, koji su je ob* razbora, da zemlja .bude onih koji rađivali. Naročitim zakonom odre* je obrađuju, ali da se oštećenim da* diče se pravedna naknada onima, i đe pravedna naknada. Zar je to ma* koji su uživali prihode od tih raz* i lenkost za unutrašnju politiku, da sc n:h feudalnih obveza. riješi ovako teško pitanje međusob? Isto tako zakonom odrediće se, nim sporazumom? - Njegovo rije*, koji će se i do koje mjere veliki šenje diže svu snagu komunistima posjedi eksproprirati radi davanja u južnoj Srbiji među muslimanima, zemlje 'oskudnim zemljoradnicima, a kada sc blok radikala i demokrata kao i to, koji će se veliki posjedi za* može da pohvaH do sada uspjesima držati kao ugledna imanja. za državu još će više, od sada, kada Pri podjeli zemlje zemljoradničke mu se pridruže muslimani. zadruge imaće prvenstvo nad poje* Bilješke. P O D LIST A K. sami na se. Stoljeća minuše, Česi se bore i ne daju se zagušiti od va* lova silnog Germanstva. Oni su sta* jali jedan uz drugoga, rame uz ra* D^nas po drugi put stupa češki me i kidajući od vlastitih usta da* narod pred narode cijelog kulturnog vali za narodnu stvar, za svoje budu* svijeta i svojom kolosalnom, moder? će dobro. Njihov rad nije bio uza* nom i uzornom industrijom, gospo* ludan. Nad tiranijom i apsolutizmom darskim proizvodima i savršenim za* pobijedi silna volja i svijest češkog natlijskim radovima dokazuje svo* naroda. Njegovi veliki ljudi nauči* ju moć, silu svoga poduzetnog du* še ga cijeniti sebe i vjerovati u se, a ha i nepokolebivu vjeru u se i u svo* drugim ga kulturnim narodima pred* ju sposobnost. Danas je svečano i staviše kao narod, koga progone, a dostojno otvoren ovogodišnji pro* koji ima sva prava na opstanak i ljetni vele vašar u srcu čehoslovačke slobodu, Tako mi vidimo Čehe do republike u prekrasnom i zlatnom i oslobođenja kao najkulturniji narod Pragu. Danas se raduje srce svakog , bivše Austro#Ugarske, znamo, da jc Čeha, kad vidi, kako se politički, tada u Češkoj bio samo jedan procc* kulturni i trgovački predstavnici svih nat nepismenih. Ali Česi vele, nije naroda i država dive geniju češkog sve u čitanju i pisanju, naprijed sc naroda, a stotine novinara naročito mora stupati i mi vidimo Čehe, kako poslanih na ovaj vekvašar šalje ve* se laćaju naobrazbe, nauka, modcr* liku i pune hvale brzojave svojim re* nih zanata i svega, šta imaju drugi dakcijama, izvješćujući ih o ljepoti, kulturni narodi. A čim je narod na* bogatstvu i solidnosti ovog veleva* oružan modernim oružjem: naukom, šara. Današnji ćc dan 28. .februara zanatom i trgovačkom spremom i dugo ostati u uspomeni svakog Će* sposobnošću, njemu je zajamčena budućnost, on nc može propasti. Beč ha i njihovih prijatelja. Prije nego počnem govoriti o sa* svojom političkom moći gušio je ne* mom velcvaŠaru, ‘mislim, da će biti milosrdno svaki ne samo politički zgodno osvrnuti se malo na prošlost nego i kulturni i gospodarski pokret u komj leže niti današnjeg blagosta* češkog naroda. Kakvim se sredstvi* nja češkog naroda. Poznato nam je ma i načinima radilo u Beču pro? svima, da su Česi po svom geograf* tiv Čeha, poznato jc cijelom svijetu, skom položaju bili odmah po izgub* a Česi su ćutali i radeći k m pčele ljenju svoje samostalnosti upućeni vjerovali, da će konačno pobijediti Proljetni vElEuašar u Pragu. i I i ; I i I i ; ' I I I i osloboditi se. I rpili su i to, da se proizvodstva njihovih čeških tvor* nica prodaju i izvažaju u tuđinu pod imenom Bečke i Austrijske. Nasta* de 1918. godina, raspade sc djelo Habsburgovaca, raspade se na ko? made Austrija, ti svim do tada pod? jarmijenim narodima svanu slobo* da. Česi dočekaše napokon dan, u ko* ji im plati sudbina i historija za sve njihove patnje i trudove kroz sto* Ijeća. Kao plaća bijaše nagrada u formi slobode i samostalne svoje vla? štite države. Primiše zasluženu na* gradu, ali ne legoše u hlad da odpo? čivaju, piruju i dangube. Oni još marljivi je prionuše za rad i trostru* kom energijom započeše raditi i stvarati. Oni rasuđuju ovako: »Nas kulturni svijet i onako malo pozna? je, a i što nas zna to je politički i kulturno. A to je malo. Nas treba da poznaju po našoj industriji, po na* šoj trgovini, po veličini i savršenstvu našeg kulturnog gospodarstva. U o? vom leži naša budućnost, a ovo će* mo destići. budemo li radili i bude* mo li sc ima’i čim predstaviti svije* tu !« Ljudi kao Česi znali su vrlo do bro, da je u cijelom svijetu poslije ovog velikog rata veliki nedostatak robe i svega drugoga, što je narodu nužno u mirno doba. Znali su do* bro, da će, imadnu li robu, tim upo* zori ti na se narode cijelog svijeta, i a u svoju državu dovući strani no* vac i kredit, jer je, gospodarski mi? ! sleći, češka republika kao na novo otvjorcna trgovina, koja traži sebi mušterije, a što je još važnije, koja gleda zaslužiti povjerenje svojih mu< šterija. I zaista je na putu gospodarske konsolidacije češka republika učini* la važan napredak. Prvi prošlogo* dišnji jesenski velevašar pokazao jc Evropi i Istoku, da je češki narod ne samo kulturno nego i gospodar? ski jak, bogat i solidan, a to je i bi* la najljepša reklama u čitavom svi* jelu za ovaj ovogodišnji proljetni ; velevašar. Željezo sc kuje dok je vru* I će, a roba sc prodaje i mušterije hva? taiu, dok sc nc pojave konkurenti i ne nastane jeftinoća. To su znali Če* si i zato je danas u Pragu sve na no? gama. Grad je pun stranaca, ne tu* ; rista i pjevačkih društava, nego i predstavnika kapitala cijelog svije* I ta. Gvih dana stigoše u Pfag tisuće i ljudi jz svih država, da vide fabri* kate čeških tvornica i radove češkog i radnika, pa da se onda sklapaju ugo« i vori, narudžbe, krediti i t. d. U Pra* • gu su danas milioni, koje donesoše i u svojim džepovima trgovci iz ci’c* I log svijeta, da ih ovdje ostave. Tr. ko ćc Češki narod požeti i moralne ' i materijalne plodove. Sam jc velevašar prekrasno uređen I na vašarskom mjestu uz park Stro* �Bpoi 265 — Broj naprijed ovlastiti ministarski Savjet da izda mjere za neodložnu primjer nu predloženog ugovora«. 55. član: »Zakone proglašuje Kralj ukazom, koji sadrži i sam zakon ri# jesen od Narodne Skupštine. Ukaz premapotpisuju svi članovi. /Ministar Pravde stavlja na nj državni pečat i stara se o obnarodovanju zakona u »Službenim Novinama«. Zakon dobija obaveznu snagu 15 dana po obnarodovanju u »Službe# nim Novinama«, ako sam zakon drukčije ne odredi. Dan obnarodo# vanja u »Službenim Novinama« ra# čuna se«. VANJSKI. Državopravni položaj Egipta i Me* zepotamije. Po vijestima iz Londo# na uputio se novi ministar kolonija Winston Churchill u Kairo. U nje* govoj pratnji se nalaze maršal Sir Hugh Trenchard i pukovnik Lawren* ce. Oni ćc na licu mjesta ispitati sve što je u savezu sa državopravnim položajem Egipta i Mezopotamije. Iz Kaira poći će ministar Churchill u Indiju. Francuski listovi donašaju* ći ovu vijest sa indignacijom bilje# že, da je pukovnik Lawrence veliki prijatelj emira Fejsala i da je sam nazvan »kralj Arabije«. On je vatre* ni zagovornik arapskog kraljevstva a ujedno je jedan od inicijatora zna* menitog manifesta Oxfordskog sve* učilišta, kojim se tražilo ponovno stupanje u doticaj sa njemačkim in# tclektua'cima. Kralj Hedžasa hoće da odstupi. »Times« javlja iz Kaira, da je kralj Hedžasa poslao engleskoj vladi notu, kojom izjavljuje da namjerava od* stupiti, ako do konca ovog mjeseca ne budu uvaženi svi njegovi zahtje* vi."Kako je poznato, kralj je na Ion* donsku konferenciju odaslao svog si* na, emira Fejsala, da razloži njegove zahtjeve, ali na želju Briandovu e* mir nije bio saslušan. Beneš ne vjeruje u boljševičku ofenzivu. Iz Bukurešta javljaju: Poljski ministar inostranih djela knez Sapijeha, koji sada boravi ov* dje, izjavio je novinarima, da spo* razum, sklopljen između Rumunjske i Poljske, ima tu svrhu, da podupire zajedničke interese obih država i da očuva mir. O francusko*poljskom utanačen ju rekao jć ministar, da ima jednaki cilj. Mala Antanta igra u Srednjoj Evropi istu ulogu kao i ve# lika antanta u svjetskoj politici. On ne vjeruje u proljetnu ofenzivu bolj* ševika, naročito ne da oni namjera* vaju napasti Poljsku, jer je po nje* govoru mišljenju Čičerin pokazao ot* vorenu miroljubivost. Najnovije izjave Lenjina. Iz Hel* singforsa javljaju: Prema vijestima iz Moskve, dao je Lenjin plenarnoj sjednici konferencije 1. o. mj. kratak pregled o međunarodnom položaju. Moskovsku konferenciju sa turskim delegatima označuje Lenjin kao va* žan međunarodni faktor, jer ona — „PRAVDA" • I ' ; pokazuje sovjetski upliv na narode prisutnih članova. — Udruženje In* Istoka, koje zatire zapadni militari* valida za B. i H. zam. Izrazio je nadu, da ćc sc do* Iz društva za narodno prosvjedi* skota potpisati ugovor sa Poljskom, vanje. Gospodin Mile Pavlović pro* kojoj su se morale učiniti neke kon* fesor iz Beograda, poznati nacional* cesije, da se zapriječe intrige imperi* ni radnik i prijatelj naroda Bosne i jalist’čke antante protiv zaključenja Hercegovine, držače u petak 11. o. mira. Poslije uspostave sovjetskog mj. u Imperialskinu u 11 sati prije režima u Tiflisu, zadaća je sovjetske podne predavanje »Život i rad Voj# vlade, da uspostavi mir na Kavkazu. vode Mišića«. Dalje je izjavio, da su se opet poja* Društvo za narodno prosvjećiva# vile poteškoće u prehrani i u gorivu nje sc nada, da ćc sarajevska publi* i najviše stoga, što se je precjenji* ka broijno posjetiti ovo zanimljivo vala snaga zemlje. On se ipak nada, i patriotično predavanje, jer je go* da će poteškoće, koje su se pojavile spodin Pavlović bio prijatelj i dobar protiv očekivanja, uskoro nestati. poznavalac pokojnog Vojvode. Konstituiraj uća skupština ml jekar* Pregovori između Vatikana i so* vjeta. Sv. Stolica naložila je mohi* ske zadruge u Sarajevu. U nedjelju, levskom nadbiskupu Roppu, da u na 13. marta o. g. održavaće se u Varšavi nastavi pregovore sa so* belediji konstituira juća skupština vjetskim predstavnicma glede uspo* mljekarske zadruge i to, radi obilja stave katoličkog kulta u Rusiji. Va* gradiva, već u 1 sat po podne. Urno* tikan, koji se izjavio pripravnim da ljavaju scesvi interesanti, da na u Moskvu smjesti poglavicu ka toli* skupštinu svakako dođu, tačno u ka u Rusiji, traži apsolutnu slobodu određeno vrijeme. Pokretni o^bor. kulta, slobodu vjeronauka i povratak Općinski izbori u Beogradu. Iz dobara katoličkih crkvenih općina, Beograda javljaju: Rezultat opštin* zaplijenjenih na početku revolucije. skih izbora u Beogradu koji su se Francuski listovi vele, da ćc se u obavili u nedjelju je ovaj: Radikal* svim pitanjima moći doći do spora* no*dcmokratska lista 5543, komunis* žurna osim u pitanju vjerske obuke, ; tička 2076, socijalistička 612 i repu* jer je po jednoj boljševičkoj nared* blikanska 372 glasa. bi zabranjeno djecu ispod 14 godina Šoferski bezobrazluk. Prigodom podučavati u vjeronauku. Pošto bolj dženaze rahmetli Ali Šerif ef. Fagi* ševici od ove svoje naredbe neće novića naletio je jedan automobil sa odstupiti izgleda da pregovori neće šoferom. I. Ć. tako brzo i neoprezno imati uspjeha. na svijet, da umalo nisu stradali ljudski životi. Šofer jc prijavljen po* liciji, koja će, nadamo se, učiniti svo* ju dužnost. Domaće vijesti. Bajretov glasnih. ЛН Šerif ef. Faginović umro. 6. ov. mj. u večer umro je Ali Šerif ef. Fa* ginović, muvekit Careve džamije i Gajrct je poslao svim pododbori* umirovljeni učitelj arapske kaligrafi* ma, Povjerenicima i prijateljima dru* je u Sarajevskoj ruždiji. S njime štva slijedeću okružnicu : smo izgubili najboljeg kaligrafa u Kao što Vam je poznato »Gajret« Bosni i Hercegovini, od kojega pot* je još u lanjskoj godini počeo u ne* ječu mnogi vrlo umjetno izrađeni kim mjestima uvađati jedan dan kao natpisi na nišanima, raznim građevi* proslavu »GaretoVa dana« sa svr* nama i t. d. Rahmetulahi alejhi rah* hom, da sc toga dana manifestira meten vaši a! »Gajrct« i njegova ideja i da od to* Službeno iz »Nar. Jedinstva«. Mi* ga »Gajret« vidi kakve hasne. Tako riistarstvo pravde razriješilo je sud* je u lanjskoj godini »Gajrctov dan« skog tajnika kod kotarskog suda u proslavljen po prvi put u Sarajevu o Bos. Petrovcu, Fchima Kurbegovića, Jurjcvu dne 6. maja 1920. te je, po* na osnovu 15. i 85. zakona o izbe* red toga što je taj dan bio kišovit ru narodnih poslanika za Ustavo# ubrato za Gajret 26.578 K. tvomu Skupštinu, od dalje službe Gajrctove potrebe sc iz dana u u ovijem zemljama. i dan množe, da te potrebe nalažu sva* Udruženje Invalida za B. i H. po* kom prijatelju »Gajreta«, da uvi* živa sve invalide i ratne udovice na jek i neprestance radi za Gajret, ne glavnu godišnju skupštinu, koja će bi ii se podigao do take i tolike vi* se održati u nedjelju 13. marta u 10 sine, koja odgovara makar i približ* sati prije podne u Apollo Kinu sa nim potrebama kojma je Gajret na* dnevnim redom: 1. izvještaj tajnika, mijenjen. Mnogobrojni mladići i djevojčice 2. izvještaj blagajnika, 3. izvještaj nadzornog odbora. 4. pristupanje upiru poglede na »Gajret«, da ih pu* »Udruženju ratnih invalida Kraljev* tem škole i zanatlijske radionice os* stva Srba, Hrvata i Slovenaca«, 5. bi* posobi da se mogu dolično takmiti ran je novog odbora. 6. razno. Pošto u borbi za život i opstanak, kao i se skupština po drugi put saziva, to članovi drugih prosvjećenih i kul* će se ista održati bez obzira na broj turnih nacija. Broj tih mladića i dje* movku. Na sve se ovdje mislilo i šarske kancelarije, gdje se sve tačno sa svim računalo. Tu su ogromni pa* uredi, a agent s mjesta šalje svojoj viljoni, mnogo na brzu ruku postav* fabrici brzojavnu narudžbu. Ijenih baraka, veliki šatorj, a djelo* U paviljonima gotovo čovjek da •miče i pod vedrim nebom su postav* izgubi glavu. Šta li je sve tamo izlo* Ijene stvari, kojima eventualno loše ženo. Šta čovjek može zamisliti sve vrijeme ne bi škodilo. Iz grada na ovdje može naći. Eno tamo izlože* velevašar jure tramvaji, automobili, ne tkanine, bezovi, štofovi, i razni autobusi, kočije, kola i t. d. Sam je sukneni i pamučni materijali. A opet ulaz krasno i ukusno uređen i iski* evo tu nekoliko odjelenja sa samim ćen, a široka cesta vodi od ulaza do slatkarijama, raznim vrstama bon* glavnog paviljona. S obe strane ove bona, čokolade, šećerlama i t. d. Tu ceste postavljene su ogromne drve* su bogati izlozi pokućstva, namješ4a* ne ploče, na kojima su nalijepljene ja, raznih oblika i iz raznog materi* bogato, ukusno i čisto umjetnički iz* jala. Izložene su čitave sobe i vi vi* rađene reklame. Reklama je vrlo ve# dite uređene kabinete, kancelarije, lika stvar i Česi na reklamu troše spavaonice, kuhinje, školske sobe i hiljade. Čim se zađe malo dalje, od* t. d. Tu su uređene čitave radionice mah se vidi na sve strane izložene sa svim, strojevima kao slasticama, razne motore, mašine, kotlove, že* brijačnica, pilana, električna centra* Ijeznc fabrikate, parne plugove, si* la, automobilska radionica i još jače i kosaće mašine, kola razne ve# mnoge druge. Osobito je. bogato pa* ličine, kočije, badnjeve i bačve i t. d. pirno odjelenje, gdje jc izložilo ne* Sve je to pod vedrini nebom lijepe, koliko tvornica papira svoje nailiep* ukusno i u redu postavljeno, a izla* še papirne stvari. 1 tako sc niže od* gači stoje okolo svojih izloženih jeljenje za odjeljenjem, paviljon za strojeva i posjetiocima tu na mjestu paviljonom. Osobito je bogato za* .pokazuju, kako mlin melje, kako ma* stupano proizvodstvo igrački, a ve* šina veže snopove, mlati zrno, redi liko je odjelenje kemikalija. Ijekar* i t. d. Sve se to čini s najvećom učti* skih stvari i bolničkog namještaja. vošću, ozbiljno bez vike i krike. A Kad se čovjeku umori i oko i ti je* ako se posjetioc malo više interesi* lo, evo tu prekrasnih restauracija. Mu ra ovim ili onim strojem, tu jc pri zika i smijeh i zabava! Velevašar je ruci predstavnik firme i on će mu upravo sjajno uređen i veoma velik. još potanje razjasniti sve, a dođe li Reći ću samo to, da je na ovom ve* do narudžbe, tu su posebne veleva* levašaru preko 5.000 izlagača, a da ima mjesta, izlagalo bi 12.000 doma* i ćih tvornica i poduzeća. Ali i na ovom se Česi ne zaustavljaju, oni već imaju gotov plan, po kome će sc izgraditi novo velevašarsko mje* sto u zelenilu drveća, a to će ure# đenje velevašara stati 212 miliona čeških kruna ili po današnjem kur* zu 106 miliona dinara. Pristupi će sc odmah gradnji po svršetku ovog proljetnog velevašara. češke novine otvoreno pišu: »Cijeli gospodarski svijet mora doznati, da jc naša re* publika i ako malena i malo pozna* ta. ipak na gospodarskom polju vele* sila, koja sc može ravnati sa drugim i velesilama. A Prag? Do sada je to bila samo puka fra* : za, da mora biti slavenskom, kultur* i nom Mekom. Velevašari moraju : Prag učiniti uistinu-slavenskom Me* I kom na narodnogospodarskom po# : Iju ...« Ovako na vidnim mjestima, I ali se u drugim redcima nalazi, da češka industrija i trgovina ne mogu na Zapad, jer su tamo belgijska i njemačka i da je jedini put na Bal# kan i Poljsku i Rusiju. Ovako kulturan, sposoban, ener* gičan, marljiv i složan narod kuje svoju sreću i predstavlja se kultur* nom svijetu, a u našoj se domovini još bave hajdučijom, gazilukom i čišćenjem političkih pojmova i me# tenjem ispred tuđih vrata! Prag, 28. februara 1921. St. Страна — Strana 3 vojčiča iz dana se u dan množi, te se .prema tome umnožavanem bro* ju moraju i Gajrctovi prihodi pro* gresivno umnožavati. Radi toga je i dužnost svakog prijatelja Gajreta i njegove ideje, da uvijek radi za Gaj* ret, jer je jedino Gajret u stanju nas socialno preporoditi i kulturno pridignuti. »Gajret« je naša sreća i ; naša budućnost, stoga ga moramo ! podići i kao pijedestal visoko drža# ■ ti, a u znak potrebe njegova jača# I nja moramo imanifeštirati njegovu . ideju, a to je najzgodnije jednim da* ! nom, kojeg ćemo upriličiti po čita# ' voj zemlji pod imenom »Gajretova dana« . Taj je dan, po mišljenju ovog gla# vnog odbora svakako najzgodniji Jurjev dan, koji spada u petak dne 6. maja o. g. Taj dan i onako naš na* rod provede u teferičima, a pošto taj dan i onako znači početak novog doba i novog ljeta, zato je baš i zgodno, da biramo taj dan za Gaj# retovu proslavu, kao sviđanje nove zore, nove budućnosti i nove sreće naše. Da taj Gajrctov dan što bolje pro* slavimo, i da tim danom Gajretovu ideju što jače manifestiramo - o* vaj odbor apelira na Vaš hamijetluk i rodoljublje, da se u krugu svojih prijatelja i znanaca o ovoj proslavi zdogovorite i da ovom odboru što prije javite. Na koji bi se način ova proslava mogla najbolje upriličiti- u Vašem mjestu? Po mišljenju ovog odbora, ta pro# slava treba da bude zabavno#kultur# na. Pod zabavnim dijelom razumije* vamo razne narodne zabavne igre, a pod kulturnim razna diletantska odigravanja komada, koncerta i si., koja bi se mogla zamijeniti sa pre# davanjem o »Gajretu« i drugim so* cijalnim problemima. Po dobivenim informacijama od# bor će sastaviti jedan zajednički pro* gram ove proslave za cijelu zemlju, kako bi se na taj način ovaj dan i jedinstveno mnifestirao u cijelom narodu. Poznavajući Vaše rodoljublje, o* vaj se odbor čvrsto nada, da ćete na postavljeno pitanje što prije od# govoriti i da ćete sa svoje strane sve moguće učiniti, da se ovim danom ideja »Gajreta« što bolje proslavi i da tom proslavom »Gajret« što više hasne poluči, te Vas u to ime glavni odbor i selami. * ' 1 1 Dr. Milan Radulaški, šef Državne ј ambulante ordinira za kožne i vene* ; rične bolesti od 8 i po do 9 sati prije podne i od 2 do 4 sata poslije podne. i Aleksandrova ul. 38, telefon 641. Ne možete li spavati? Niti raditi? ј Bole Vas živci? Krasno ugodno , čuvstvo donijeće Vam Fellerov pra* i vi Elsafluid! 6 dvostrukih ili 2 speci# i jalne velike boce 42 krune. Državna trošarina posebno. Imate Ii pokvaren apetit? Često povraćanje? Tromost crijeva? Ovo zlo odstranjuje se Fellerovim pra* vim Elsa*piiulama! 6 kutija 18 kru# na. Švedska želudčana tinktura 1 ve# lika boca 20 kruna. Omot i poštari# na posebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feller, Stubica donja, Elsatrg br. 310, Hrvatska. D. ,,KONZORC9JA<( prodavače od sada svoju robu svakomu dakle i nečlanovima društva počam od jedne vreće pa na više po najnižim cijenama i to: Pšenično brašno mlinova: Sa­ rajevo, Djakovo, Kikinda i Sombor, zatim pšenični i kukuruzni grjs, ječmeno i kukuruzno brašno, ječmenu kašu i grah. Konzorcija pruža svakom mo­ gućnost, da uz jeftinu cijenu pod­ miri svoju potrebu. — Prodaja vrši se svakog radnog dana osim srijede i subote po podne. Prazne vreće primaju se natrag. ■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■ в: MUSLIMANI sjetite se »= i GAJRETA ј �Strana 4 — Страна Prva novootvoren« MUSLIMANSKA APOTEKA Muslimani i muslimanke grada Sarajeva, sjetite se vašega „MERHAMETA^. kod snabdjevena je svima Ijekovima, pa se preporučuje svima muslimanima. Ima taro ribljeg sejtina (bolukjaga', balsama ta gušu. Epilepticon protiv padavici, hopove ва kuovet ta iznemogle muške starije osobe, katran suji-vođa protiv kašlja, plućnog katarba 1 tobcrkaloze, Obriol mast za skidanje dlake, otrov za miševe, eerail poniada i porcellan pomada. Sve ove artikle dobiju trgovci jeftinije kad uzmu malo veću količinu. Natječaj. Prispjelo! kovanih Bksera ШОИНЗ od 60-70 dbg od 8—10 cmtr. Cijena po kg 16 K. te raznih # Preporučuje uz najumjerenije cijene Petar Milušić i drug trgovina gvožđurije i boja SARAJEVO, Aleksandrova br. 38. Centralna drogerija Braća Šahinagić Općinski ured u Konjicu. Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 Broj 87. i Natječaj. Kod gradskeeopćine u Konjicu imade se popuniti mjesto općinskog bilježnika uz godišnju plaću od 2400 K i doplat­ kom od 18.000 K te ako je molitelj oženjen za ženu i najviše dvoje djece po K 10 dnevno doplatka. Kompetenti koji moraju oa budu pripadnici kraljevine SHS imadu svoje molbe najdulje do 20. marta 1921. op­ ćinskom uredu podnijeti i molbi priloŽiti: 1. Krsni ili rodni list; 2. Domovnicu; 3. Svjedočbu o moralnom i poLtičkom ponašanju; 4. Svjedočbu o dosadašnjoj službi. Prednost imadu oni molite]ji koji su u istom svojstvu već zaposleni bili ili kakvu srednju školu absolvirali. Općinski ured PAPIRNICA freporučuje svoje bogato stovarište svih vrsta papira, kancalarijskog i školskog pribora. — Naručbe se obavljaju brzo I točno Cijene umjerene. Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 Kuća stara sa 1000 m2 zemljišta i šta­ lom prodaje se- —Upitati u upravi lista. Svjetsko priznati Telefon 319. Trgovina medikamenata, drogerijskib i kemičkih proizvoda, robe od gume, zavoja i kirurg, instrumenata, kao i fotografskih aparata i potrebština. Ve­ liki izbor inozemskih safuna, parfumerije, kozmetičkih potrebština i spužvi Skladište svih mineralnih voda I t. d. POZIV na I. redovitu glavnu skupštinu Muslimanske trgov. i obrtničke banke za B. i H. (d. d.) u Sarajevu koja će se obdržavati na 11.’ marta 1921. u petak u 2 sata poslije podne u prostorijama kiraethane na „Benbaši" sa slijedećim Dnevnim redom J. Izvještaj ravnateljstva- o poslovanju u minuloj poslovnoj g. 1920. 2. Izvještaj nadzornog vijeća o pregledan ju knjiga i bilance 1920. 3. Predloženje zaključnih računa za g. 1920. te podjelenje apsolutorija ravnateljstvu i nadzornome vijeću za poslovnu g. 1920. 4. Zaključak o upotrebi čiste dobiti za god. 1920. 5. Ustanovljenje da je povišenje dioničke glavnice od K 3,000.000.— na K 10,000.000.— zaključeno na izvanrednoj glavnoj skupštini od 2. sep­ tembra 1920. potpuno uplaćeno. 6. Izbori u ravnateljstvo, 7. Izbor nadzornog vijeća. 8. Promjena pravila. PRIMJEDBA: gg. dioničari koji žele na glavnoj skupštini prianetvovati umoljavaju ве. da u smisla § 28. društvenih pravila barem 8 dana prije glavne skupštine polože evoje dionice ili privre­ mene potvrde na upisane dionice na blagajni naše središnjice a Sarajeva ili podružnice Qi Бов Broda ili Boe, Novom. Ravnateljstvo Miševi, štakori, stjenice i žohari i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ jebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih miševa K 12.—, za štakore i miševe K 12.—, za žohare ruse i Švabe K 20.—. — Osobito jaka tinkturaza stjenice K . Za moljce po K 10.—, prašak za buhe po K 10.— i K 20.—, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 5.— i 12.—, Mast za uši na blagu K 5.— i 12. — , Prašak proti mrava K10.—. Razašilje pouzećem Zavod za eksport M. J (i n k e г, Zagreb br- 16. Petrinjska ul. br. 3. Mjesni zastupnici traže se! Račun razmjere Aktiva Pasiva sa 31. decembra 1920.*) к к к h ДдвпГигпа i komisionalna poslovnica i* Sulejman Mulić, Zagreb. Kupuje i uzima u komisiju ovčije, kozije kože, suhe šljive, stari bakar i sve zemaljske proizvode. Posreduje za nabavu gotove kože, donova, tes letine, kravine i t. d. i svega posto* larskog pribora. Daje informacije u svim trgovačkim poslovima u Jugo? slavijk Čchoslovačkoj i Njemačkoj Austriji. Kod raznih upita priložiti marku za odgovor. Brzojavna adre* sa: Sulejman Mulić, Zagreb. к b 1,625.854 35 1 Dionička glavnica: I. Emisija: 11.500 Gotovina..................... Vrijednosni papiri 2,073.650 Mjenice..................... 1 a) uplata 50n!„na 31.il. 1920. i b) 9.|V. „ c) „ 254.,, 9.|VI1I.„ Dužnici: 1,500.000 750.000 750.000 — II. Emisija: u tekućim i privr. ra­ čunima ................... uplaćeno do 31. |X. 2,144.816 23 Ostave..................... Našastar..................... 250.380 70 Otpis........................... 12.580 70 1920. „ 31. XII. „ Pričuvna zaklada 14,7 3,326 91 4,000.000 3.000 000 10,000.000 501.080 Vjerovnici: 237.800 i u tekućim i privr. raćuni1 ma i ulošci na štednju 7,832.225 13 2,444,816 23 848 326 13 21,126.447 | 21.126.447 49 *) sa 16. martom 1920. otpočelo poslovanje. Račun gubitka i dobitka Gubitci K Kamate uložaka Dobitci sa 31. decembra 1920. . h K . _ hl 4.278 53 čuna i dr................. Otpis od namještaja 313.814 66 7o! 12.580 Dobitak..................... 348.326 13 19.889 Ravnatelj: Husoln Omanovlć, 259.838 06 419.661 96 679.000 02 Potpredsjednik ravnateljstva: Za knjigovodstvo! Nezir Ahmetašević, v. r. S. Sešelj, v. r Ša glavnim i pomoćnim knjigama ispitano i u redu pronađeno: DOK ZALIHA TRAJE NADZORNO VIJEĆE: Albert Abinum Dr. Hamdlja KaraniehmedovU, v. r. Odgovcrni urednik; Ibrahim Muhić. b Razni dobitci: provizija i drugi do­ bici ......................... od 1.1. Calderara i Bankmann iz Wiena kao i ostale parfimerijske artikle uz umjerenu cijenu nudi trgovina galatiterijske robe na veliko K od mjenica, tek, ra­ Upravni troškovi: Plaća, doplatci kirija ostalo ................ 289.736 38 Porezi pristojbe i na­ meti ..... 4.089 28 Darovi u dobr. i kalt. svrhe ..... h K Kamati: 679.000 02 Speick safun h | i Oetavljači .... ; Dobitak..................... u Konjicu dne 1. marta 1921. Načelnik: Agić. HAMDIJE KOPČIĆA za Bosnu i Hercegovinu (dioničarsko društvo) u Sarajevu. Eaščaršija, Hotel Đhazt Broj 33/21. Kod ovdašnje gradske džamije u# pražnjeno jc mjesto imama i vaiza, koje bi se imalo popuniti početkom aprila ove godine. Godišnje berivo osigurano je za vrijeme od 3 godine i to po 12.000 K godišnje u novcu od vakufa i chali^ je, te besplatnim stanom i baščom u naravi. Osim gornje plaće pripada zvaničs niku i pravo pobiranja možebitnog isposlovanja državne potpore koja će se tražiti. Natjecatelji za ovo zvanje imaju najdulje do 20. marta tek. godine priposlati ovome povjerenstvu svoje vlastoručno pisane molbe uz ostala dokazala i svjedodžbe sa kojima bi mogli dokazati svoje usposobljenje. Poželjno je, da zvaničnik osim u vjerskom bude i svjetski naobra* žen, te napredan u duhu vremena. I- Prnjavoru, 27. februara 1921. Kot. vakuf, mearif. povjerenstvo. „Mjeseca" Muslimanska trgovačka i obrtnička banka AHMEDA TATAREV1ĆA Kotarsko vakufsko mearifsko povjerenstvo u Prnjavoru. t Broj 265 — „КНАВДА" — „PRAVDA*4 Pročelnik: Šemsudln Sarajlić, v. r. Eđhem BIČakMć, v. r. Numan OHmanefendlć, v. r. Ibrahim Mujlčlć, v. r. Vlgunik: Centralni Odbor J. M. O. Aslmbeg AllbegovU, V. r. Uzelr HadžihaHanovlć, v. r. Štamparija Datiiel & A. Kajon, Sarajsve � https://kolekcije.nub.ba/files/original/18ddee018e4abb0eba8ea7701f50a461.pdf eb7e1fc70b85b41684570135f0015695 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. Pojedini broj K 2.— PRAVDA izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: godišnje K ISO.—, na pola godine K 90,— (u Sarajevu); za našu državu godišnje K 200.—; za ino­ zemstvo K 250.-. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. ГЛАСИЛО јУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМ/гНСКЕ ОР1АНИЗАЦИЈЕ. Broj 28 (266) ’ Čekovni račun pošt. štedionice 1119. Sarajevo, subota 12. marta 1921. (2. Redžeb Leibi regaib 1339j Nedostojna rabota „Hrv. Sloge" Ljudi oko »Hrv. Sloge«, novina hrvatske težačke stranke u Bceni i Hercegovini, silno se ljute na naše pregovaranje s vladom i vode upra# vo bjesomučnu hajku na našč vod# stvo radi toga, što se je usudilo da se upusti u samostalna pregovaranje. Način njihove borbe ilustriramo na drugom mjestu današnjeg broja, a ovdje • ćemo da koju progovorimo o ovoj nedostojnoj kampanji i prikaže mo motive, radi kojih se je »Hrv. Sloga« toliko razgoropadila. Prije svega • konstatiramo, da na* čin ove borbe nema u sebi nimalo dostojanstvenosti. Mjesto da »Hrv. Sloga« otvoreno istupi sa razlozima, radi kojih napada politiku našeg vodstva; mjesto da nas u članci* m a upozori na pogrješnost te poli# tike i iznese njene nedostatke, ona se bavi »izvornim telefonskim vije# stima«, u kojima vojuje za — ras* c j e p u našem klubu i udara na po* jedine ličnosti sa prozirnom tenden# čijom, da u naše redove unese žabu* nu i ulije nepovjerenje u rad našeg poslaničkom kluba. Najprije joj je smetao g. dr. Karamehmedović, za* tim je navalila na Korkuta, a u ju# čeranjem se broju rita čak i na Fe* hima Kurbegovića. Dražesna je ova »Hrvatska Sloga«. U broju od čet# vrtka veli da »u Musi. Klubu Korkut ne reprezentira apsolutno ni* koga, no to joj nimalo ne smeta, da u jučeranjem broju donese iz* vještai. da je njegovu ulogu snublje# nia (ona doduše kaže — snubiva# nja!) preuzpo Fehim Kurbegović. Ali ni nva akcija njegovog prija# telja ne će imati nikakvog uspjeha, jer se veliki- dio muslimanskih zastupnika protivi oportunističkoj politici Korkut -Karamehmedoviće# vih -- pristalica«. Treba biti ćorava oka, pa ne za# paziti protuš’vvnost cvili izvještaja. Mi ih podvukoemo, ali ćemo ih sta# viti još bliže, ne bi li ih opazila i gospoda iz »Hrv. Sloge«. Oni jed# nom vele: »Korkut ne reprezentira apsfclukno nikoga«^ a druga put govore o KorkuLKaramehmedovi# ćevim — pristalicama!... Da se sad osvrnemo na njeno iz# vjtšćivanje o stajalištu »velikog di# je?a muslimanskih poslanika«. U broju od četvrtka govori o potpunoj izolovanosti Korkuta, a ipak donosi vijest, da »-pregovori vlade sa Musi. Klubom teku — povoljno«. Nje sc nimalo ne tiče, što i tu zapada u potpuno protuslovlje. Glavno joj je, da može lupati po Korkutu i istak# nuti n«a d u »da će ipak u musliman# skim redovima prevladati razbor te da će stvoriti zaključak, da ne će u vladu«. Zašto je poželjan ovaki zaključak, o tom »Hrv. Sloga« mra# morkom šuti. Osnovanost pak svo# je nade temelji na tom, što je »os# tali veći broj narodnih poslanika protivan ulasku u vladu«. Ljudi sa normalnim prosuđivanjem pisali bi sasvim drukči’e. Jer ako samo »ne# k« poslanike kluba vode lični inte# riječ »vlasti« na kraju prvog odjelj# ka člana 4. zamijeni riječju »zako# na«l Ja mislim da bi bilo potrebno, resi, da zasjednu na ministarske sto# ‘ da se ovi predloži od strane vlade lice«, a ostali je veći broj proti# i uzmu u pretres i da se po njima on# van ulasku kluba u vladu, onda je da odluci da li će se te promjene sasv.m logično, da će se ti pregovori primiti. Ja kao studija dobro znadem da, svršiti onako, kako se nada »Hrv. Sloga«. Biće naime prekinuti i onda što se tiče člana 5* imade mnogo slu# nije nikako potrebno da se »Hrv. čajeva, kako je ovdje predviđeno i Sloga« obara na bijednu manjinu u samom nacrtu, da je to fizički ne# kluba. Toj je manjini dosta što će moguće izvršiti. Dođe recimo na je# biti poražena. »Hrv. Sloga« međutim danput sudu jedan osumnjičenik u radi drukčije. Neoboriv dokaz, da ponoć. Podvornik ga primi i ja vas stanje u našem poslaničkom klubu pitam: je ii moguće sudiji da dođe nije onako, kako ga prikazuje i da odmah dotičnog osumnjičenog naša prijateljica, nije onako, kako bi obavijesti da li će mu odrediti pri# ona željela. Jer kad bi bilo onako, tvor ili neće, može li se tako brzo i kako ona želi, onda nesamo da bi odlučiti? To nije moguće, po goto# bilo suvišno njeno jurišanje, već bi vu kad se radi o velikom deliktu, o značilo, da je naš klub pristao na velikom zločinu. Stoga držim da je gospodarsko — uništenje muslimana potrebno, da se, prije no što se pre# i sve njihove životne interese žrtvo# đe na glasanje o ovom članu, ova vao poznatim agrarnim rezolucija# sjednica odloži i da se onda preko# sutra 0 ovome članu odluči sa nado# ma hrvatske težačke stranke. punom g. Avramovića. Gospodo, vi# A mi to ne ćemo učiniti. dite danas da smo ja i moji drugovi U svojoj kampanji »Sloga« je po* glasali za odlikovanje. (Ministar za šla tako daleko, da nam čak trpa pod konstituantu: Glasali ste protiv od# kapu jednog — Šerifa Arnautovića. likovanja). Ja vas, gospodo, molim Ona dapače već bunca i o njegovom da se ova sjednica zaključi i da se »velikom uspjehu« pa na prvom glasanje o tome članu odloži. (Pred# mjestu svog jučerašnjeg broja sjednik Dr. M. N i nči ć: — Gospo# štampa njegovu izjavu novinarima, do, lista, govornika je zaključena, a da čvrsto drži »kako će svojim ja mislim da je umjesan prcdlog g. uplivom kod muslimanskih za# Kurbegovića, da glasanje o ovome stupnika moći uspjeli da ih članu odložimo za iduću sjednicu. sklone na ulaz u vladu«. Svak zna Prema tome ovu sjednicu zaklju# naš odnos prema * g. Arnautoviću; čujem). svak zna da mi za njegovo koprca# POVODOM ČLANA 7. nje imamo samo smiješak prezira. 1 uza šve to nam ga »Hrv. Sloga« reče g. Fehim Kurbegović: »Ja sam meće na čelo i govori o njegovom u ime našeg kluba predložio da se tobožnjem uspjehu kod naših posla# član 7. modificira tako, da se kaže: nika! Kad bi na čelu »Hrv. Sloge« (čita) »Niko ne može biti osuđen stajalo da je Šaljivi 15st, rekli bismo dok ne bude nadležno saslušan ili, da joj ovaj vic пђе nimalo uspio. No ako se radi samo o prestupcima ili pošto ona hoće da je ozbiljna i manjim krivicama, zakonim načinom stvarna, moramo ovaj njezin postu# pozvan da se brani«. U vladinom pak označiti krajnjom perfidijom nacrtu je drukčija stilizacija i glasi: i dozvati- joj u pamet, da je mnogo »Niko ne može biti osuđen dok ne prirodniji Šerifov savez sa ljudima bude nadležno saslušan, ili zakonim oko »Hrv. Sloge«, nego li sa pred# načinom pozvan da se brani. Prema stavnicima naše organizacije. Mi vladinom nacrtu Ustava ovdje je smo od Šerifa sasvim daleko; mnogo jasno, da čovjek za delikt gdje je dalje nego li ljudi, koji su sa njim predviđena kazna smrt može biti o* suđen in contumatiam«. A to vodi sklapali — poznati pakt. zlim posljedicama. Neka se trefi da Toliko imadosmo reći ratobornoj gospodi oko »Hrv. Sloge« uz ponov# jedan čovjek ode iz svoje domovine nu napomenu, da njihova nastoja# i ne bude u stanju, da se sam brani, nja oko razbijanja naših čvrstih re# onda sud ima pravo, da izreče smrt# dova taksiramo- isto onako, kako tak# nu osudu, jer nismo predvidjeli da siramo intrigiranje njihova bivšeg se smrtna kazna ukida. Povrati li se kompanjona, što se zove Šerif Arna# najedanput taj čovjek, smrtna se o# utović. Halal im ga bilo i na ovom i suda može izvršiti i bez da on dođe priliku, da se brani. Neka se kas# na onom svijetu. Našem svijetu i# unije ispostavi da je on nevin, obno# mamo staviti samo napomenu, da va postupka biti samo radi ne nasijeđa ničijim intrigama, da časti njegovihmože nasljednika, ili nema mirno prati razvoj političkih prilika više mogućnosti, da se dođe do re# i potpuno sc pouzdaje u rad svog stitucije in intergrum. -poslaničkog kluba, kojem leži na sr# Društvo ima pravo, da se brani od cu dobro svih staleža islamskog di# delikvenata i od nhh se ogradi bilo jela našeg naroda. Naš se klub ne na izvjesno vrijeme, trajno, već će nikad ogriješiti o interese svije# prema veličini deliktabilo i prema opa# ta, koji mu je dao svoje neograni# snosti delikventa. Ali kako društvo čeno povjerenje, a da’eko je i od po# ima pravo, da svojim članovima misli, da bi zaplovio kakvom šepa# de slobodu, ono ima pravo i dada# se ratističkom strujom. brani. Kod. smrtne kazne nije tako O tom može biti uvjerena i malo jer, kad zajednica nema moći niti je zgranuta »Hrvatska Sloga«. u stanju da čovjeku dadne život, on# da nema prava da mu ga oduzme i onda se ne smije uvesti smrtna kaz# na, a ako se uvede, onda barem tre# •ba da sc to stavi pod neke stege. I mi smo u našem čL 7. napravili tu modifikaciju tako, da gdje se radi za Konstituantu drži vladinog pred# o zločinu, gdje bi mogla doći smrtna loga kao pijan plota, skrećem paž# osuda ili veća kazan lišenjem slobo# nju gospode, da ovdje ima vrlo važ# de, da se ne •može niko osuditi dok nih izmjena, vrlo važnih predloga, ne bude nadležno saslušan; a ako koji bi se morali usvojiti od strane se raddi o manjim prestupcima ili vlade. Ističem na pr. predlog da se manjim krivicama, dok ne bude po# Govori naših poslanika u specijalnoj ustavnoj debati. POVODOM ČLANA 4. i 5. o zakonskoj zaštiti i ličnoj slobodi izjavio je g. Fehim Kurbegović: »Po# što držim da su izmjene, koje je predložim g. Avramović od velike važnosti, a vidim da se g. ministar Godina ili. zvan da se brani. Ovdje je veća mo# gućnost povrate u prijašnje stanje nego u prvom slučaju. Stoga mislim da bi se naša modifikacija morala usvojiti. Mnogo se prigovara Tur# skoj, da je u nazatku sa svojim za# konodavstvom, a ona je već pred 2 godine ukinula osudu in contuma# tiam«. POVODOM ČLANA 11. koji govori o prejhetanju stanova, uzeo je riječ i poslanik Fehim Kur# begović. »Predlažući svoju izmjenu mi smo se rukovodili time, da poh# cijski organi bez nekih ograničenja ne mogu noću ući u stan jednoga građanina radi istraživanja krivica. Tu treba postupati vrlo oprezno, kako bi se izbjeglo zlouporabama. Radi se o tome, kad policijski orga# ni mogu ući u privatan stan. Mi smo nadoda! da pri ovakvim slučajevima uvijek prisustvuje predsjednik op# štine ili jedan punoljetan susjed. Vi znate naš muslimanski porodični' žt# vot. Vi znate da smo mi vrlo osjet# ljivi pri ovakvim pretresima od stra# ne vlasti. Događalo se, gospodo, i danas se događa da oružnik bude ne# taktičan, da nasrne i ulazi u stan da pravi premetačinu bez poziva muh# tara ili kneza. Čini premetačinu i nad ženskim osobljem i — dolazi do zlo upotreba. Reći će se da su ovo detalji i da se to može predvidjeti u zakonu. Ja mislim gospodo, da je to od velike važnosti za nas muslimane pa i dru# gc i treba u Ustavu da se zagaran# tuje. Jer običaj je kod nas u Bosni, da se za predsjednika opšf.ne biraju bolji ljudi, koji svoju dužnost sa# v jesni je vrše. Što se tiče promjene drugoga sta# va, u vladinome nacrtu stoji da »po# licijski organi mogu ući u privatan stan jedino u slučajevima prijeke nužde i onda, kad budu iz stana u pomoć pozvani«. Gospodo, mi smo ovo »u slučajima prijeke nužde« pre# brisali. Ja sam gospodo, još i ranije kazao, da se nikako nesmije dopo štiti policijskim organima, da oni prosuđuju kada je prijeka nužda. To isto važi- i ovdje kao i kod člana 4. gdje je propisano, da svi građani u# živaju jednaku zaštitu vlasti, mjesto da uživaju zaštitu zakona. Molim vas, gospodo, i ovdje sc može nešto slično desiti. Može se desiti da sam ja došao u* Beograd i slučajno su dese demonstracije -protivu moje ili druge osobe i policijski organi dođu da nas pritvore. Ja protivu toga pro# testvujem, ali oni odgovaraju: mi i# mamo takvo naređenje, jer je to Va# ša zaštita, to je za Vašu sigurnost. Vi gospodo^ znate da su policijski činovnici obično ljudi osobite vrste, jer čestit čovjek nerado se prima te službe, i kod nas sc obično kaže: сл ie lopov — otišao u žandare i pu# licajce. Stot’a držim, da bi treba'o staviti da policijski organi mogu i-ći u privatan stan, jedino kad su r. # zvati iz kuće ; jer ako je prijeka nu da, zapalila se kuća itd. policijski cr# gani neće ući unutra dokle god : e budu pozvani od ukućana. — Ali đa policijski organi ulaze u stan noću, kad se ne pozovu, to se nikako ne može dozvoliti«. I MUSLIMANI ј sjetile se i GA/RETA i �Iz Sandžalia i Makedonije. »Zauzimanje bosanskih muslimas na«. Skopski list »Hak« donosi u svom broju od 4. ov. mj. pod tim naslovom ovo: »Iz sarajevske »Prav# de« vidimo, da je narodni poslanik g. Mehmed ef. Špaho podnio po drugi put interpelaciju Ministru U# nutrašnjih Dcla pitajući: Sta je bi# lo sa onom interpelacijom o događa* ju u selu Pesoćani okrug Ohridski. 1 pošto je zatvorena Skupština tra- ; i . j ! i Bilješke. žio je pismeni odgovor, da li su kaŽ# njeni činioci ovih krivica. Braća Muslimani iz Bosno i Her? cegovine zauzimaju se u svakom po* gledu i na svaki način gledaju, da nam poboljšaju i olakšaju položaj ne samo sa našim poslanicima već i međusobno. Mi smo duboko ganuti ovom brat* skom saradnjom i ovim izjavljuje? mo našu srdačnu zahvalnost«. Posljedice agrarnih „reforama" SVIJET SOBOM PRAVDU KROJI. — BITKE. - DVA MRTVA 1 VIŠE RANJENIH. Kakvo je bezumlje i zbrka među narodom nastala, nakon famoznih agr. uredaba, svjedoci bezbroj kr? vavih slučajeva. Svijet ugodivši, da današnja uprava krši zakone, ogrje* šuie se o ljudska i božija prava, sam sebe štiti od otimačine i nasilja. Događaji, koji su se zadnjih dana kod nas zbili, uzrujali su svakoga i svak ih pripisuje i tovari na dušu stvoriocima besmislenih i nepraved# nih agrarnih uredaba. Evo tih slučajeva: Arif Mira’em dao je svoju slobod# nu zemlju, zvanu »Cvitkovo polje«, Mili Sukari iz Jamanlića, na obradu, za god. 1919. i 1020. uz pismeni ugo# vor. Pošto je Mile Sukara prekršio ugovor, jer mu nije dao u redu ugo? vorenog dijela žetve, a i rok izašao, to je Arif htio sobom da obrađuje tu zemlju, jer mu je zadnji k o # m a d, koji nije uzurpiran. Stoga je Sukari otkazao. Sukara ni* je htio da ustupi zemlju, na što ga je Arif tužio kotarskom sudu radi smetanja posjeda. Kotarski sud je dosudio vlasniku njegovu zemlju, stavivši mu je na slobodno raspona* ga nje. Arif misleći, a i svako drugi, da je stvar svršena, započeo je orati zem* Iju, ali 4. ov. mj. dolaze žandari e odlukom agrarne direkcije, zabra* nj uju mu dalju obradu i tjeraju ga sa njegove zemlje po odluci agrar* ne direkcije, koja je uvažila utok Mile Sukare i zemlju dala njemu na dalju obradu. Ovaj skroz i skroz nepravedan čin svakoga je iznena* dio i ogorčio, a najviše sina Arifova koji je htio, da osobno štiti svoje pravo. Slučajno i teškom mukom o* vaj se je slučaj razmitio, da nije krv pala, ali su drugi slučajevi krvavi i te kako krvavi. Obitelj Kurčuli iz Oboraca dali su usljed odlaska muških glava u voj# ništvo za vrijeme rata, svoju jednu njivu komšiji Savi Kurelju na obra* Prije dvije godine. Iz »Pravde« od 11. marta 1919. god.: »Uvodni članak toga broja pod naslovom »Posljedice političkog šar* latanstva« mogao bi sc danas opet na uvodnom mjestu preštampati, jer je još aktuelniji nego tada prije dvi* je godine: on govori o ispravnim i pogrešnim metodama našeg nacijo* nalizovanja. Motto članka uzet je iz našeg nrograma i glasi: »U pita* nju naše* nacijonalizova# nja stojimo na stanovištu, da je to poljeza kulturni rad društva, a nipošto stvar dnevne politike! Danas po* slije dvije godine upravljamo opet te riječi: dnevnoj politici i njenim iz* ražajima u »Srpskoj Riječi«, »Hr# vatskoj Slozi« i naročito »Domovi* ni«, koji su iz petnih žEa nastojali i nastoje, da političkim i no# vinskim radom nacijonalizuju naše nepismene mase i potpuno nc uspjeli, ali još je viša potreba, da te riječi ponovn? čuju svi oni srpski i hrvatski društveni činioci, koji su bili pozvani, ali koji sc ne odazvaše. Svaka riieč iz toga članka ima da* nas potenciranu vrijednost. Pa i* pak je srž njegov bio k o n* f i s k o v a n. Glasio je ovako: »No# vi« ljudi unesoše u svoj novi rad sve slaboće i zle strane svog starog ra# Broj 266 — Droj Ј1РАРДА* — »PRAVDA* Стпана 2 — Strana . I 1 I I ■ j i ; I ; ј 1 I ! ! ј . j I j do. Vrativši se iz vojništva tražili su, da im Savo njivu povrati, za što Savo koristeći se »blagodati« agrar? ne reforme, nije htio ni da čuje. Kurčili su ga tužili sudu u Bugojnu i ovaj je dosudio Kurčilima njiho* vu zemlju, ali Savo ni opet nije htio da se mane otimačine, te je uz prkos molbi a i prijetnja Kurčila 5. ov. m. sa dva svoja sina i sa svojom že* nom, do zubi oboružani započeo, da ore rečenu njivu. Opazivši to Kur# čili, njih četvorica, došli su na njivu i zahtijevali energično, da se Savo udalji s njive, ali Savo ni sada nije htio da popušta. Uzdajući se u oruž# je, izazvao je tučnjavu, koja je kr* vavo protekla, jer kad je se svršila, bio je Savo Kurelj mrtav, žena mu i sinovi ranjeni, a također i Kurčili svi koji lakše koji teže ranjeni. I tako Savo zaglavi i nc bi mu su* đeno, da otme tuđu njivu, a krv nje* gova pada na stvorioce agrarne u* redbe. Treći slučaj također je se svršio s mrtvom glavom. Huso Selman iz Skakavaca držao je više godina zemlju S. Stanića, ko* ju ic sada Stanić prodao Husi Bru* liću. Seiman, koristeći se agrarnom reformom, nije htio da ustupi zem* Iju, a Bulić misleći, da on ima pra* vo, kad je kupio i platio, došao je 6. ov. mj. da ore zemlju, ali je tamo zatekao već zeta Selmanova Aliju Šabića kod oranja. Nastala je pre# pirka i zatim tučnjava, u kojoj je Bulić život izgubio. Eto ovi žalosni slučajevi moraju se pripisati samo besmislenim i ne* pravednim agrarnim uredbama. — Skramje je vrijeme, da se ovome na kraj stane, da se već jednom postavi pravda i red, da se to nesretno ag* rarno pitanje riješi na pravedan na* čin, kako bi se spriječilo daljnje prolijevanje krvi. I). Vakuf. 7. marta 1921. E. M. • botanja i sva je razlika u tome, što se je dotadanjeg krvničkog užeta i masa.a »narodna«-ruka nesavreme# nih i nebratskih narodnih državnika. I Umjesto praštan ja nastali su novi progoni, umjesto viđanja rana, što ih je tuđinac ostavio na izmučenom i raskomadanom tijelu našeg jedin* stvenog naroda, nastavljeno je no* vo k a s a p I j e n j e n a š e g j e d i n* stva i novo seciranje naše zajed* niče. »Narodni« liječnici pretvorili su se u grobare narodnog jedinstva i njihove početničke operacije bo* I jele su tim većma, što se u interesu zajednice nije moglo na sav glas po* ; magati i jadikovati«. Na drugom mjestu se kaže u tom članku: »Ponosimo se sto smo u pr* vim redovima pobornika narodnih prava i međusobne snošljivosti... Uvijek smo preporučivali snošlji* vost, vazda smo opominjali, da se ne goni mak na konac. 1 s toga nema ; ništa smješnije, nego li kad prikri? veni separatisti hoće da svoju kri* vicu bace na nas a upravo je tragič* no, kad se ti i talci Dudi pozivaju na ssnošliivost i preporučuju je onima, ko:; su je se uvijek držali«. U istom broju »Pravde« na dru­ gom mjestu stoje ove rijegj: »Musii# I mani Bosne i Hercegovine pretrpje# I li su u doba nrevrata mnogo, ali su uviereni, da bi pretrnuh i više, da I niie brzo došla nomoć iz Beograda I ; G. dr. Juraj Sutei citira u »Hrv. i Slozi« stavak Korkutovog intervjua, koji se odnosi na »friganjc« nekih i naših poslanika i čudi se kako se 1 »jedan ozbiljan političar može bavi# : ti ovako neozbiljnim stvarima«. Nc* mamo ništa proti tomu, da g. dr. ' SutCj ovako cijeni svoje riječi i svoju ulogu, no moramo naglasiti đa ' stvar nije baš tako nevina, kao što i bi je htio prikazati ovaj g. advokat. Prije svega konstatujemo da dr. Šutej ne niječe svojih riječi, već ih zavija u blažu formu, kako bi im oslabio dojam. On veli: »Koliko je stvar neozbilj* na. vidi sc najbolje iz togu, što-ja uopće nemam nikakve veze sa musli* manskim klubom, nit boravim u Bc# ogradu, a niti imam želje za bilo ka* i kovom »komandom« u pomenutom i klubu«. Stilizuje dakle tako, da po# I budi dojam, kao da nije izgovorio citiranih riječi. No mi podvlačimo: prvo, da je dr. Sutej bio poslanički kandidat; drugo, da je svoju izbornu demagogiju razirao na licitaciji na* i ših posjeda; treće, da je bio delegat I težačke stranke pri pregovorima o ! sastavu Srškićeve vlade i četvrto, da < je citirane riječi izgovorio baš u I Beogradu. Vjerujemo, da mu je ne* 1 ugodno što je to izašlo na javu, no [ neka nam oprosti g. advokat I ne vjerujemo, da su te riječi tako nevine i bezazlene, kao što bi on htio da prikaze. Držanje »Hrv. Sloge« i njeno nc# prestano pisanje o raskolu u našim redovima ima jednu potpuno jasnu tendenciju: ne trpi se naša samostal# nost i hoće se pritisak provincije na naše vodstvo u pravcu, koji nije ni* malo u skladu sa zaključnim riječi# ina g. Šuteia »da članovima mu^li# manskog kluba ne treba ni Sakibo* ve komande, a kamo li n a š e«. Jer ako je istina što veli g. Šutej, onda molimo za objašnjenje: zašto nam »Hrv. Slo«a« neprestano soli pamet i zašto je g. advokat najednom upo# trijebio množinu, mjesto da čed* no kaže »a kamo 11 moje«? Zašto baš ističe Sakibovu »komandu« i za* što se baš vodi kampanja proti nje* govoj osobi?« Nije nam vrana mozak popila, dragi g. doktore. Primi Ti to na zna* nje i mani se advokatisanjal Ono ne će upaliti, o tom možeš biti načisto... Zemljoradnici nam prijete. Beo# gradska »Epoha« donosi u broju od 9. o. mj. ovaj izvještaj iz zemljorad* ničkog kluba: »U zemljoradničkim krugovima oseća se veliko nezado# voljstvo radi toga, što vlada vodi pregovore sa muslimanima i što im kako izgleda popušta. M. Avramo* vić izjavio je našem saradniku: »Ze* mljoradnici će preduzeti sve mere da se ovo životno pitanje za težake ne reši u korist begova. Smatram da se ovo pitanje ne srne rešiti ovako budžaklijskim i zakutnim pregovori# ma, o kojima ne zna niko ništa. Ovo je pitanje tretirano u odboru za re* šavanje ekonomsko*socijalnih pita# nja i njihovo unošenje u Ustav, i u tom odboru nije moglo doći do »po* razuma. Ostavljeno je musliman# skom i zemljoradničkom klubu da to reše sporazumno. Mi smo spremni na spora* žurni svaki dan smo očekivali da ćemo početi sa pregovorima, ali ni od strane muslimana, ni od strane predsjednika toga odbora nije ništa pokušano da dođe do sastanka i pregovora između пгз i muslimana. Ako sc ovo pitanje reši ovako, kako sc čuje đa se sad misli rešiti u pre* govorima između muslimana i vla* de, mi ć e m o s t u p i t i u n a o j * odlučniju opoziciju. Mi do sad nismo vodili opozicionu politi* ku ali sad ćemo, izgleda, morati«. I »Pijemontu« pomalo svanjiva. »Jugoslavenski Pijemont«, koji je nalik na sve drugo prije nego Ii na ono. Što mu ime kaže, ima u broju od 7. ov. mj. uvodni članak pod na# slovom »Bez njih«, koji je sa psiho* ploške strane interesantan. Zamislite sebii čovjeka, koji mjesecima nepre* stane grđi i psuje potpuno neduž* ne, i koji je odjedanput, kao nekim nadnaravnim Čudom, uvidio evofu pogrešku. I on, opet nekim nadna* ravnim čudom, hoće da popravi tu svoju pogrešku. Ali on je te psovke javno izgovarao, tako da je smrdila cijela njegova okolica. Sta da čini? Ono,, što čini i g. Božanov u tome članku. Još jedanput sakuplja on sav svoj smrad, žuč i glupost, sve to pusti u pero i napravi među svojim čitaocima zbrku i konstelaciju, da nc хпаји^ kuda da sc okrenu. U to stanje dovodi Božanov svoje čita# occ ovim riječima: »Jer odža Korkut ne želi da uđe u vladu, da konsoliduje državu, ne# go da je razruši i da spremi ulaz na pozicije Radiću i ostalim svojim sa* veznicima. Ta nije valjda ni radi čega, da Radić u poslednjem broju svoga »Doma« piše o tijesnim veza* ma, koje vežu n jegovu parti ju sa mu? slimanskom organizacijom u Bosni! A k o s u danas moguća č u? đa i a k o su u ime n c k a k o v i h takovih čuda Korkut i dru# g o v i prekinuli s a s v o j i m a n t i d r ž jfv п i m oseća j ima i n a m c r a m a, oni ć e u S k u p # stini glasati za ovu vladu ibez da zauzimaju portfe* lje, z a k o j c nisu dorasli«. Vjerni Čitaoci Rožanovi zinuli i stenju od muke. Sta jc ovo? Polah* ko, na koncu članka sviće zora i ovo se objavljenje ukazuje čitaoci# ma: »T?o jc razlog, radi kojeg sc Korkutovom klubu moraju zatvoriti vrata u vladu. Bar sve dotle, dok se dovoljno ne r e h a b i# 1 i t u j u«. Aferim. Božanove! Mi Vam želimo ustrajnosti u toj spo# znaji i nadamo se, da ćete je, ako se budete trudili, brzo naći i reći: Sad su se d o v o 1 j n o re h a b.i# 1 i t o v a 1 i! Naši dopisi. Kozarac, 26. februara 1921. Upravitelj ovdašnje ispostave g. Đrobac napravio jc prijavu sreskom načelniku u Prijedoru protiv ovdaš# nje kiraethane, jer đa u njoj nema slike kralja Petra a ima slika Sul* tanova. Na 6. ov. mj. izašao je sre# ski načelnik iz Prijedora ovamo, da provede istragu i pozvao odbor ki* raethane. Kad su došli, oslovio ih je ovako: »Gospodo, o važnoj se stva# ri radi! Vi u društvenim prostorija# ma kiraethane nemate slike Njego# vog Veličanstva Kralja Petra, a ima# te sliku Sultanovu. Ja ću morati sli# ku Sultanovu konfiscirati i druŠtvc# ne prostorije do daljnje naredbe za# tvoriti«. Predsjednik kiraethane jc protestovao protiv toga i odgovorio mu, da nc pozna te naredbe, koja propisuje, da njihova kiraethana mora imati ma čiju sliku. A što se tiče slike Njegova Veličanstva, čla# novi kiraethane nose jc u srcu, oda# kle im jc niko ne može istrgnuti. Sto se tiče Sultanove slike, to je slika umrloga Sultana Mehmed Rešada, koja se zatekla tu i koju oni ne će đa skidaju iz pijeteta, pošto su Sul# tani vjerski poglavice muslimana. Nakon provedene istrage ipredomi* slio sc je načelnik i nije zatvorio čitaonicu,! ali nam je Sultanovu sli* ku odnio, i naredio, da sc ima obje* siti kraljeva slika, što je naravno od* mah i učinjeno. Ovaj događaj sam po sebi nije паЛо nikome Štete niti lično ikoga uvrijedio, ali ga ipak iz# nosimo na javnost kao veoma ori# ginalnu ilustraciju demokracije, u kojoj živimo i kao sredstvo, kojim će se postići baš protivno od onoga, štp se hoće: naime slika, koja*1e*do# tada visila u srcima premjestila se na zid. Kozarčanin. PolifićKi pregled. UNUTARNJI. Specfijalna debata u Ustavnom od# boru. Dalje je primljen jednoglasni: 56. član: »Narodna Skupština ima pravo ankete kod istrage u izbornim hčisto administrativnim pitanjima«. 57. član: »Svaki član Narodne Skupštine ima pravo upravija'ti mi* nistrima pitanja i interpelacije. Mi* nistri su dužni dati na njih odgovor u tđku istog saziva u roku, koji od# ređuje poslovnik«. 58. član na predlog Rađonića po# dijeljen dm dvoje. Prvi dio 58. člana �Bpoi 266 — Broj glasi: »Narodna Skupština opšti ne* posredno samo sa ministrima«. Dru® gi dio kao čl. 59. glasi: »U Narod* noj Skupštini imaju pravo, da go# vore samo njegovi članovi, članovi vlade i vladini povjerenici«. Na prijedlog Radonića razdvojen je član 60. na dvoje. Prvi dio kao čl. 60., glasi; »Glasanje u Narodnoj Skupštini biva javno, samo se izbo* ri vrše tajnim glasanjem. Glas se može dati samo lično«. Drugi dio, kao čl. 61., glasi: »Ni jedan zakon* ski prijedlog ne može se pretresati u Narodnoj Skupštini dokle pretho* dno ne »prođe kroz nadležni odbor. O svakom zakonskom prijedlogu mora se glasati dva puta u istom sa* živu Narodne Skupštine, prije nego što se on konačno usvoji«. Poslije toga primljen je prijedlog g. Divca, koji glasi »Narodna Skup* ština može punovažno rješavati, ako je na sjednici prisutna jedna treći* na svih poslanika. Za punovažno rješavanje je potrebna većina glaso* • va prisutnih p.oslanika. U slučaju ravne podjele glasova predlog, o ko* me je glasano, smatra se da je od* bijen«. Član 62. primljen je jednoglasno. Glasi: »Nikad i niko ne može uzeti poslanika na odgovor za glas, koji je dao kao član Narodne Skupštine. Za sve izjave i postupke pri vrše* nju piandata bilo u sjednicama Na* rod. Skupštine ili u odborima ili oso* bitom izaslanstvu ili u osobitoj duž* nosti po odr-edbi' Skupštine, poslani* ci odgovaraju samo Narodnoj Skup* stini po odredbama Poslovnika«. 63. član., da se ne može ustanoviti poreza, niti država zadužiti bez odo* brenja Skupštine, primljen je jedno* glasno. 64. član o imunitetu narodnih po* slanika, primljen je sa dopunom Ž. Miladinovića, koja glasi: »Imunitet* sko pravo postaje danom izbora«. 65. član o održavanju reda u Skup* štini primljen je bez izmjene. Na 26. sjednici je naknadno prim* Ijcn 48. član u ovoj redakciji: »Policijski, finansijski, šumarski i činovnici za agrarnu reformu ne mo* gu se kandidovati, osim ako su pre* stali biti godinu dana prije raspisa izbora činovnicima. Ostali činovnik ci, koji vrše glavnu vlast ne mogu se kandidovati u izbornom okrugu svoje teritorijalne nadležnosti«. »Ministri aktivni, na raspoloženju * i profesori univerziteta mogu se kan* didovati i ako budu izabrani, zadr* žavaju svoje položaje«. »Činovnici:’, koji budu izabrani, stavljaju se na raspoloženje nadlež* nirn ministrima«. Jednoglasno je primljen 71. član (o kasacijonom sudu), koji glasi: »Za cijelu kraljevinu postoji samo jedan kasacioni sud sa sjedištem u Zagrebu«. »Kasacioni sud je nadležan za ri* jeŠavanje sukoba o nadležnosti izme* đu upravne, građanske ili vojničke vlasti. Isto tako on je nadležan i za sukobe o nadležnosti između uprav* nih i redovnih sudova«. VANJSKI, Prodiranje saveznika u Njemačku. Posljedica prekida pregovora u Lon* donu bila je prodiranje antantinih četa u Njemačku., Nakon zauzeća Diisseldorfa belgijske čete preuzele su kolodvor i sve državne urede i blagajne. Savezničke čete su iz Diisseldorfa nastavile sa prodiranjem i u noći 9. 0%. mj. zauzele Mainz. Do uporabe oružja nije nigdje došlo. Prve su uš* le u grad belgijske čete, dok su en* gleske i francuske čete zaposjele o* balu Rajne, pa zatim s južne strane ušle u grad. Na rijeci je brodovlje zauzelo položaj za navalu. Kasnije su mornari zauzeli Ruhrort. < Prve čete, koje su prekoračile gra* niču, bile su kombinovane od beb bliskih, francuskih i engleskih četa pod zapovjedništvom divizijskog generala Gauchera. Uporedo sa Čc* tama operirala je flota na Rajni. General Degouttc, vrhovni zapo* viednik okupatornih četa, čiji se , glavni stan nalazi u Neussu, izdao je ; proglas na njemačko stanovništvo, u kojemu kaže, da su ove mjere po* duzete radi toga, što njemačka vla* da nije udovoljila obvezama, na ko* je jc pristala u mirovnom ugovoru, pa se na ovaj način hoće prisiliti ^ПРДВПД« Njemačku da održi uvjete na koje je pristala. Pobune u Rusiji. U zadnja dva tri dana cijelo je novinstvo upravo pre* puno vijesti o krvavim pobunama u Rusiji. Te vijesti Često puta protu* slove same sebi a osim toga potječu iz Ilelsingforsa i Rige, iz mjesta, ko* ja su nam dosada stalno slali lažne izvještaje iz Rusije. Kako nijedna država evropska, pa ni naša ne do* ■ pušta prodaju boljševičkih ruskih I novina, tc pošto stoga nismo u sta* I nju, da čujemo i drugog telala, to ne donosimo ni tih najnovijih u sebi kontradiktornih vijesti i čekamo, dok nam se ne pruži dokaz, da je sovjetski režim pred svojim padom. Danas jc na žalost čitalačka publika dotle preparisana neprekidnim i ne* umornim bombardovanjem'iz novin* Stva, da više ne vrijedi ona narod* na: »U laži su kratke noge«. Kraćih nogu, od onih, koje su imale vijesti o Rusiji posljednjih mjeseci, ne mo* žc zaista imati nijedna laž, ali ih svi* jet ipak čita i vjeruje. Ovo smo kon* statovali samo stoga, što se bojimo, da lansiranje tih vijesti ima tenden* čiju, da bi se u našem svijetu ja* vila ova misao; Kad je Rusija tako trula, ništa lakše, nego je oboriti: treba je samo dotaći, pa je pala. I zašto je ne bismo mi dotakli, zašto ne bismo mi pobrali tu slavu, da budemo oslobodioci Rusije, kad je to tako lako?! (Ovako je i austro* ugarska štampa u svoje vrijeme pi* sala o Srbiji. Pr. si.). PRAVDA" i ; i j Besplatna Državna Ambulanta otvorena je i otpočela rad u Mis*Ir* binoj ulici br. 17. U ovoj ambulanti liječe se spolno bolesni i od svraba. Pregledanje i liječenje je besplatno, a isključeni su od toga samo imućni. Upozoravaju se zainteresovani; sva bolesnička udruženja i blagajnice, društveni, željeznički i školski Ijeka* ri, da upućuju dotične bolesnike u ovu ambulantu na liječenje. Konstltuirajuća skupština mljekar* ske zadruge u Sarajevu. U nedjelju, na 13. marta o. g. održavaće se u belediji konstituira juća skupština mljekarske zadruge i to, radi obilja gradiva, već u 1 sat po podne. Urno* ljavaju se svi interesanti, da ne skupštinu svakako dođu, tačno u određeno vrijeme. Pokretni odbor. Fregolino, umjetnik svjetskog gla* sa. daje večeras u 8 i po sati u Druš* tvenom Domu drugu predstavu. Mi je preporučujemo kao rijetku zgo* du, upoznati savršenog glumca, koji se za sekundu presvlači i mijenja u* loge, savršeno glumi ženske i muške uloge, poput virtuoza udara na cim* balu, veoma vjerno imitira u dirigo* van i u najznamenitije svjetske mu* zičke kompozitore, pleše kao druga Ana Pavlovna, koketira kao zname* nita pariška subreta Margot i t d. i t. d. Ko hoće da se večeras ugodno zabavi, neka ne pronusti ove prilike. Gajretou glasnik Страна — Stana 3 crte«, da se zapamte j — da neko ne mogne I’vrdati. Vijesti glase: Muslimanski Klub I vlada. Pregovori. — članovi kluba boie se da će biti prevareni. — Oni ne će u vladu bez Hrvata 1 Slovenaca. Beograd, 10. ožujka. Pregovori vlade sa Muslim. Klubom teku povoljno. Mnogi mu­ slimanski poslanici drže, da će posljedice nagodbe sa ovakovom vladom, u kojoj ne će biti zastupani ni Narodni ni Jugoslaven­ ski Klub, biti po muslimane vrlo nepovolj­ ne. Ovi poslanici naime misle, da će Mu­ slimani od radikalslko-demokratske vlade biti prevareni, a od zemljoradnika biti izi­ grani te da će se zauvjek zavaditi sa Hr­ vatima i Slovencima, svojim naravnim saveanioima. Članovi Narodnog Kluba drže se prema ovim pregovorima veoma hladno, te očekuju; da će ipak u muslimanskim redo­ vima prevladat: razbor, te da će stvoriti zaključak, da ne će u vladu. Muslim. Klub i ministarske stolice. —• Ras­ cjep u Klubu. — Neki Članovi prijete istupom. Beograd, 10. ožujka. Pregovori musl maпа sa vladom teku đaJje. Izgleda, da će Muslimani ući u vladu, jer n e k е'poslanike kluba vode lični interesi, da zasjednu na ministarske stolice. Ostali veći broj narodnih poslanika protivan je ulasku kluba u vladu, te će neki poslanici, ako klub uđe u vladu, istupiti iz kluba. S a k i b Ko r k u t. Korkut daje sam sebi »misiju«. — Musli­ manski Klub protiv njegovih članaka. — Kako bi Korkut pod svaku cijenu htio da bude ministar, — Korkut u Klubu sam. Beograd, 10. ožujka. Iz pouzdana vrela Dobrovoljni prilozi. Ibrahim Fej* đoznajem. još prije »Epohine« vijesti, da zagić Kreševo, sakupio prigodom za* Sakib Korkut nije otputovao u Sarajevo, da bave u Hrvatskom domu K 175.—, ispred Muslim. Jug. Kluba referira o pre­ Mustafa Šarac, post, uprav. Doma* govorima sa vladom i da u tom pravcu da­ Rahmetullahi alejha rahmeten va* novići, poslao je dobrov. priloga i je autentične izjave, već je otišao u Sara­ sia! Na 10. ov, mj. umrla je Munira članarine K 753. Ahmet i Hamdi* jevo Iz svoje glave (!) u privatnom hanuma Merhemić, gospođa Ismeta* ja Jamaković Rogatica, sakupili su poslu (da posjeti oca). Karakteristično je. ge Merhemić, nakon duge i teške prigodom hatme u mekteb: ibtidaiji da je ta vijest o tobožnjoj Korkutovoj mi­ bolesti. Da joj Bog dade dženet, a 959 K. Pododbor V. Vakuf, šaku* siji potekla od samoga Korkuta. Članke Ismetagi i djeci mu sabur! pio je dobrov. priloga K 1.600. Ja* (čije? op. ur.) po raznim novinama o sta­ Velik gubitak u našoj upravi. O* hi ja Delić, Bihać poslao je članari* jalištu Musi. Kluba, ovaj Klub nikako ne vih dana ostavlja našu državnu služ* ne i dobrov. priloga K 1.867. Sabrija odobrava. Te su vijesti izazvale veliko bu i odlazi u svoju otadžbinu dugo* Limić Ustikolina, poslao je K 140. nezadovoljstvo u Muslim. Klubu. Osim Kor­ godišnji starješina predsjedničkog Tahir Ćatić Bugojno, poslao je čla* kuta otputovali su i drugi muslimanski po­ ureda zemaljske vlade g. Dr. Hihko narina i dobrov. priloga K 300. Ah* slanici u Bosnu, a ostali su amo jedino oni, S t a г c h, koji će među nama osta* met Mujezinović, kot. predstojnik koji vode pregovore sa vladom i koji su viti najljepše uspomene. Rijetki su Maglaj, darovao je konviktu u Tuzli članovi ustavnog odbora. Saznao sam. da je ovakovi činovnici, koji imaju sve za nabavu knjižnice K 80. Osman Korkut g 1 a v m lansirao vijest o svojoj dobre- strane: sposobnost, marlji* Čepalo Prusac sakupio je za »Gajret« kandidaturi za ministra vjera. To je neču­ dobrovoljnih priloga K 211. Alija S. vena ambicijoznost. U Muslim. Klubu Korvost i nada sve uglađenost i konci* lijantnost prema svakome bez razli* Kadić, Konjic, sakupio je za »Gaj* kut ne reprezentira apsolutno nikoga«. Neko će možda upitati: Kako vam nije ke. Sigurno nema kod nas čovjeka, • ret« na sijelu kod Ragiba Ljubišića koji je imao posla u predsjedničkom među prijateljima K 420. Musliman* žao prostora Što'ga zauzeše ove bedasto­ uredu vlade, a da bi mu se g. Dr. ska Omladina, Bos. Kobaš. priredi* će? Odgovor je lahak: da upozorimo na Starch ma u čemu zamjerio. Ne će* ta je 29. pr. mj. zabavu u korist ulogu »Hrv. Sloge« i jednu — n e u d o v omo da ispitujemo uzroke, za što nas »Gajreta«, te je čast prihod iznio K Ijivu ambiciju, koja se džilita na kri1170. Pododbor Visoko poslao je I vu adresu i juriša na Korkuta u krivoj pretg. Dr. Starch ostavlja u najboljoj muževnoj snazi, kad nam treba do* K 467. Musi. trg. poljodj. banka u ! postavci, da joj je on omeo poslanički man­ brih i sposobnih činovnika kao ko* Težnju, prigodom njezine godišnje dat. Lahko ju je prepoznati. Između ostalog ra hljeba. Možda bi nas to ispiti* bilance darovala je za »Gajret« Korespondicrt deutsch. tiirkisch, croatisch i serbisch. T u je izvor navalama; tu ie vanje dovelo do rezultata, da nam K 2500. »Gajrctov« se glavni odbor svima i Achilova peta g. »dopisnika« i »izvjestitelja«. njegov odlazak ne bude samo težak nego i gorak. Stoga šutimo u čvrstoj sakupljačima kao i darovateljima KOT. VAKUFSKO MEARIFSKO POnajtoplije zahvaljuje. nadi, da je ovo zadnja nesmotrenost VJERENSTVO U B. KRUPI. naših upravnika. G. Dr. Starch, kako čujemo pre* ISPOD CRTE. Broj 13 21. laži u službu čehoslovačkog mini* »Originalni izvjestilac »Hrv. Sloge« đostarstva inostranih djela. Mi mu že* limo na njegovom novom mjestu šad je opet na originaJnu misao, da treba •• pocijepati naš poslanički klub. Nevješt svaku sreću i zadovoljstvo. Za pazardžik džamiju, glavnu u B. novinarskom zvanju, zapliće se kao pile u Sretan mu nut! Krupi, potreban je imam, koji bi bio Napadaji kod Sarajeva. U nede* kučine: sutra liže Što danas napi­ u stanju česta važiti. Plaća je od sa­ Iju 27. pr. mj. napao je Savo Pejić še. Mi smo ga jednom prilikom uiukli nje­ mostalnog vakufa: na kuću Ahmeta Kazaza u Čifluk govim umotverinama, pa je bio zašutio. 1. 600 K mjesečno sa izgledom na Grnoj Rijeci. Pucao je u kuću i ubio No. sirota slab je na tetiku. pa opet zapade povišenje; vašku. Pokušao je da i u kuću pro* ' u iskušenje. Tako je, eto. »Hrvatska Sloga« 2. 2500 kg kukuruza, 200 kg pše­ vali, ali je Ahmetova žena ujagmila j ponovno preuzela dužnost, nezahvalnu i ma­ nice i 100 kg graha; da zaključa vrata. Ovo jc treći pu* I lo časnu dužnost, da kuje spletke i unosi 3. drva 40 kola ili 2500 K za go­ ta, kako rečeni Savo udara na Ah* I zabunu u naše redove. Neka je- neka splet- i dinu; kari. Imaće se kad i kajati. Mi ne ćemo ! metovu kuću. Ahmct ga je prijavio 4. stan lijep uz džamiju. vlasti, oružnici su izlazili, ali Savo kvariti raspoloženja njenog »izvjestitelja« ■ Molitelji trebaju svoje molbe do 1. se i dalje slobodno kreće i sprema već inu činimo to zadovoljstvo, da ga pu- I aprila o. g. podnijeti navedavši svršene štamo pred svoje čitatelje. Naravna stvar, valjda na četvrti napadaj. Skrećemo da time ne preuzimamo i odgovornost za I nauke kao i dosadanje službovanje. pažnju nadležnim, da će ovo posvje* ’ Bos. Krupa, 4. marta 1921. dočiti i Srbi pravoslavni. Pejić je ; njegove vijesti. One su i smiješaj i labave, ' Kotar, vakuf, mearif. predsjednik: opasan čovjek, kome bi trebalo odu* | ali i tako prozirne, da ne mogu ni u tovar j Š e h i Ć. ni u trešeii»k. Stoga ih mečemo »ispod : zeti pušku, na koju nema ni oryžnog j lista. Paljevine. Piše nam Mjesni Odbor | iz Prijedora, da je tamo na 3. ov. ; mj. izborio čardak i oko čardaka stanje I ladži Saliha Džihića. U čar* đaku se nalazio muhadžir Bcćo, ko* ji je jedva spasio djecu i devetero goveđi. Bcćo je sijao zemlju Iladži Salihu Džihića, a sada je ostao bez krova nad glavom. Šteta je procije* njena na 203.000 K. Krivci nisu pro* nađeni ali se sumnja u bivše kmete Džihićeve. koji su prije toga imali parnicu sa Džihićem radi činjene šte* tc u šumi Džihićevoj. Domaće vijesti. Natječaj. �Strana 4 — Страна Broj L66 — Б/ЈЈ „ПРАВДА* — „PRAVDA* Muslimanska trgovačka i obrtnička banka Hercegovačka banka dion. društvo u Mostaru. za Bosnu i Hercegov nu (dioničarsko društvo) u Sarajevu. POZIV POZIV na na I. redovitu glavau skupštinu VII. redovitu glavnu skupštinu dioničara Muslimanske trgov. i obrtničke banke za B. i H. (d. d.) u Sarajevu Hercegovačke banke dionič. društva u Mostaru, koja će se obdržavati na 11. marta 1921. u petak u 2 sata poslije podno koja će se obdržavati dne 22. marta 1921. u 10 sati prije podne u u prostorijama kiraethane na rBenbaši“ sa slijedećim prostorijama banko sa slijedećim Dnevnim redom: Dnevnim redom: 1. Izvještaj ravnateljstva o poslovanju u minuloj poslovnoj g. 1920. 2. Izvještaj nadzornog vijeća o pregledanju knjiga i bilance 1920. 3. Predloženje zaključnih računa za g. 1920. te podjelenje apsolutorija ravnateljstvu i nadzornome vijeću za poslovnu g. 1920. 4. Zaključak o upotrebi čiste dobiti za god. 1920. 5. Ustanovljenje da je povišenje dioničke glavnice od K 3,000.000.— na K 10,000.000.— zaključeno na izvanrednoj glavnoj skupštini od 2. .septembra 1920. potpuno uplaćeno. 6. Izbori u ravnateljstvo, 7. Izbor nadzornog vijeća. 8. Promjena pravila. PRIMJER i A: gg. dioničari koji žele na glavnoj skapdtini prisustvovati umoljavaju se, da u smisla § 28 društvenih pravila barem 8 dana prije glavne ekapžtine polože svoj® dioniee ili privre­ mene potvrde n* upisane dionice na blagajni na^e središnjice u Sarajevu ili podružnice q Bos Brodu ili Bos, Novom Gotovina......................... 1,625.354 35 Vrijednosni papiri Dionička glavnica: I. Emisija: a) uplata 50,^na31?I. 1920. b) 15 I . „ 9.V. „ c) „ 25°.„9. VIII. „ 11.500 Mjenice.......................... 2,073 650 —, i ' I | Dužnici: II. Emisija: uplaćeno do 31. X. !92O. .. 31. XII. Pričuvna »sklada 14.7 3.32 6* 9 L 2,444.813 2з' Ostave.......................... NažaeUr......................... 250.380 70 Otpis................................ 12.580 70 4.000.060 3.009 000 • 1 i 5 2 Vrijednosni papiri 47 432 Vjerovnici 6,688.781 Nepodignuta dividend Nekretnina .... 63.000 Inventar......................... 1 1 2,444.816 23 i i k 1h 4.278 63 Upravni troškovi: Kamati ia uloške 19.949 Otpio od namještaja 13.284 67» . к к h h . . . 1 h 13 293 75 7,(H)U —— Čisti dobitak . . . 68 iroviđbe bankovnog i . 288.188 20 Debitak na vala tama 18.153 76 robnog odjela . namet, kamata uložaka . . 607.212 04 343 240 62 1 263.971 42| ra- -A 607.212 04p 259.838 06 . proviaija i drugi bici .... do419.661 96 313.814 66 607.212.04 II Rasni dobitci: U Mo taru. dne 31. decembra 1920. Za knjigovodstvo: Ravnatelj : Milivoj A. Vrinjanin Muhamed Hadžiosmanović v. r V. prokurist«. Ravnateljstv 679.000 02 1. Podpredsjednik: Potpredsjednik ravnateljstva; Za knjigovodstvo: Nezir AhmeUšević, у. r. S. ŠeSelj, V. Г. Sa glavnim i pomoćnim knjigama ispitano i u redu pronađeno: O Predsjednik: 11 Podpredsjednikt Ibrahim ef. Ribica v r. Mu aga Komadina v. * Bajramaga Bijedić v. r. Memišaga Hamzić v. r. Rafael Izrael v. r. Hađžl Ibra^a Slipčevič Aleksandar Božičković v. r. Mehmed ef. Grebo V. r. Sulejman ef. Kajtaz v. r. Milisav. L. MiluŠić v. r. Ispitali i s knjigama suglasno pronašli: NADZORNO VIJEĆE: Nadzorni odbor Pročelnik! Dr. Hamdija Karainelimedovlć, v. r. Edhem Blčakćlć, v. r. Ibrahim Mujlčlć, v. r. k h • tek, Čuna i dr. . Odgovorni urednik,- Ibrahim Muhić. k 21-2.806 Kamati.......................... 277.398 08 Smailagi Ćemalović Šemendln Sarajllć, v. r. Numan Osmanefendlć, v. r. Dobitak Kamati: 679.000 102 i Hasein Omauović. 26..971 Prenos dobitka od g. 348.326 13 Ravnatelj: 9,610.883 6i 9,874.854 93 15.548 79 Otpisa od nekretnina 12.580 70 Dobitak.......................... . . 8.063 10 1919.................................. dokodarina, Dobitci I od mjenica, Plaća, doplatci kirija ostalo ................... 289,736 38 Poresi pristojbe i na­ meti ............................ 4.089 28 Darovi u dobr. i kult, ovrhe Prenosne stavke Čisti dobitak Trelkevi sa 31. decembra 1920. h 2,1)5 600,— h 21 126.447 49 . ... Račun gubitka i dobitka . 17.997 — Reeskont .... Račun gubitka i dobitka \k - h K Gubitak 348.326 13 Porez: Kamate uložaka 3.189 404 46 . 1 tekući beriva k . . 9,ћ74.854 93 •) sa 16. martom 1920. otpočelo poslovanje. Gubitci 9,874.854 .... 7,832.225 13 21,126.447)19 r .J 2,477.000 10,000.000 - Dobitak......................... ■ , r« 1,934.372)77 Mjenična lisniea ■ &01.080]— u tekućim i frivr računi­ ma i ulošci na štednju . Ontavijači .... ' 340.224,63 Pričuvna saklada . Ulože! b 2,000.000 — Dionička glavnica t Vjerovnici: 237.800 70.557 Dažnici......................... I u tekućim i privr. ra­ čunima ....................... 1,500.000 750 1’00 750.000 h 528.082 Valute.......................... i К Gotovina......................... к У Jhi k Pasiva S K к Račun bilance к h 1 h blagoj i i Bosanske banka d đ. u Sarajeva . li Pasiva ____ ni____ к NAPOMENA: § 12. U glavnoj sknpitini moga prisasivovati svi dioničari, koji polože ovojo dionice ili privremene potvrdo bar 8 dana pred sastanak glavns skupžtine na blagajni banke ili na Aktiva Račun razmjere sa 31. decembra 1920*) Ravnateljstvo. — Ravnateljstvo Aktiva 1. Izvješće ravnateljstva za poslovnu godinu 1920. i polaganje zaključnih računa. 2. Izvješće nadzornog odbora. 3. Zaključak o uporabi čiste dobiti. 4. Podijeljenje absolutorija ravnateljstvu i nadzornom odboru. 5. Ustanovljenje da je IV. emisija dionica uplaćena i time u sa­ vezu izmjena § 7. društvenih pravila. 6. Zaključak o pređiogu povišenja dioničke glavnice na K 4,000.000. 7. Izbor jednog Člana ravnateljstva. Pročelnik: Atdmbeg Alibegorlćj V, Usdr Hadtlhasaaoii^ V Dr. Murad Sarić, v. r. Hasanbeg Lekišić v. Niko Pamučlna v. r. Hasau ef. Ćemalović ’ Ljubo Oborina v. r. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Danici & A. Kajon. Sarajevu. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/171ff88e395121194ba2ac0b11d803d1.pdf 23ae05067cd2cd4543453aa4f9049b88 PDF Text Text _POSTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. * ДЈГ^ A - М\П V лЈп ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 29 (267) Sarajevo, utorak 15. marta 1921. (5. Redžeba 1339.) Vijesti o Rusiji. Cijela evropska štanapa zadnjih deset dana puna je Rusije. Kao i sva? ka novinska h a j k a, tako i ova mo₽ ra da ima neki momentano prikriven ni cilj. Da su te vijesti iz Rusije, ko* je pune evropske novine, jedna haj? k a, a ne vjerno izvješćivanje doga? daj a, dokazuje nam neobično jasno protuslovlje, nervoza i prenagljenost njihova. Mi nismo boljševici, nismo ni ko? munisti, jer je komunizam, u koliko on hoće svoje mnoge socijalno*eko? nomske a i moralne reforme u dana? šnjem društvu silom da provede, protiv nekih naših glavnih vjerskih ustanova. To spominjemo zato, da ovo razlaganje ne bi ni kod koga navelo na sumnju, da se zauzimamo za boljševike. Ne! Ako ovdje kiiša? mo, da prozremo do dna ovoga mora laži, koje se danas u obli? ku štampe -prelijeva preko svijeta, to činimo stoga, što tražimo svugdje i u svemu istinu i što nas u? ž a s hvata pri samoj p o m i? sli, da bi smo i mi, šutke se prepustivši valovima to* ga, doprinijeli time nešto tome, da se naš narod p ove? de na novuklaonicu za ide? ale, koji ne postoje i koji su laž. To binassigurnood? velo u propast. Već smo nekoliko puta upozorili čitaoce na lažne vijesti novinstva, kojih se treba čuvati i klonuti kao crnog đavla. Rekli smo, da evrop? ska štampa ne laže nikad sapio sto? ga, jer joj laganje godi. Specijalno u ovom slučaju imaju njene laži tu tendenciju, da se u javnosti utvrdi i opravda potreba vojne intervencije na Rusiju, na boljševičku Rusiju. Možda je ona prekjučerašnja vijest iz B e r 1 i n a (ako je istinita), naime da su Francuzi zaposjeli Reval, već potvrda naše gornje tvrdnje. Tu je vijest javio prvi berlinski »Lokalan? zeiger«, a dobio ju je iz Stockholma. Međutim se moraju sve vijesti o Ru? šiji, u pogledu mjere lažljivosti, po? dijeliti na tri kategorije. Te katego? rije bi se dale uspostaviti i po mjeri neprijateljstva pojedinih država na? prama Rusiji. U prvu idu Francuska, Poljska i Rumunjska, u drugu En? gleska i Italija, a u treću Njemačka, Austrija i Češka. Americi je zasad Rusija manje više sporedna stvar. Vijesti, koje donose francuski i poljski listovi najagresivnije su. One prenose bunu u Rusiji za dan iz Kronštata u Petrograd, odavde u Moskvu i po cijeloj zemlji i već oz? biljno predskazuju brzi pad boljše? vičke vlade. Protiv takvih vijesti čh talačka publika u Francuskoj i Polj* skoj nema pomoći. U Engleskoj je drukčije. Englez je hladan račundži? ja i u svim životnim prilikama hoće on da čuje šta i druga strana kaže, hoće da ima izlaza iz svake situacije. Engleska štmpa je sasvim slobodna od sentimentalnosti i temperamenta. Tako je moguće, da engleske novine jave na pr., kako je u parlamentu poslanik Majere stavio pitanje na vladu, je li istina, da engleska vlada falzifikuje boljševički glavni službe? ni organ »Pravdu« i da ga protura u Rusiju. Novine su javile, da engle? ska vlada nije mogla zanijekati toga. »Dell Hcrcld«, engleska liberalna novina, koja simpatiše sa boljševici? ma, javlja na pr., da su sve te vijesti o pobunama u Rusiji puka izmi? šljotina i da imaju za svrhu samo da pometu trgovačke pregovore između Rusije i engleske vlade, koje sada vodi sovjetska vlada preko Krasina. Taj isti list donosi i spomenuto faksi? mile tobožnje sovjetske »Pravde«. Njemačko novinstvo je vrlo čudnog ponašanja. S jedne strane se boji svojih vlastitih špartakista i prešu? ćuje sve, što bi ovima išlo u prilog, a s druge strane bi željelo ipak jaku Rusiju, ali onda jaku, kad bi se so? lidarisala s Njemačkom u borbi pro? tiv antante. Nu da li će druga ruska vlada, koja bi trebala da zamijeni sovjetsku u Rusiji, što se tiče vanj? ske politike nastaviti politiku sovjet? ske vlade, to je veoma dvojbeno. Nijemci to znaju i stoga nema nji? hovo novinstvo određenog smjera u vijestima iz Rusije. Oni javljaju i jedno i drugo: da je u Rusiji boljše? vizam pred padom i istovremeno da boljševici nastavljaju pripreme pro? ljetne ofanzivv na Poljsku i da na Kavkazu nesmetano dalje prodiru. Ima li buna u Rusiji? Ne znamo niti možemo da znamo. Jer i ono zadnje vjerodostojno vrelo, naime zvanični boljševički organ, osumnji? čeno je kao falzifikat? Pa kome on? da uopće da se vjeruje? I na to od? govaramo, da ne znamo, ali znamo, da nam prošlost često puta može da? ti sigurne izglede u blizu budućnost. Kad se na pr. u antantinim narodi? ma, u koje se moramo i mi računati, stvori javno mišljenje, usljed nepre? stanog izvješćivanja o bunama u Rusiji, da treba vojničku akciju po? vesti za dokrajčenje ruskih užasa, onda moramo da prijateljima S!a? venstva upremo prstom na dvoje: 1. Nijedna ruska vlada od onih, koje su se obrazovale izvan Rusije, a za oslobođenje Rusije od boljše? vika, nije nikad dobila od antante niti običnog obećanja, da će i na tu buduću Rusiju, u ime njene borbe do 1917. god., otpasti makar nešto od onoga silnog ratnog tributa, što ga ima Njemačka da plati »savezni? cima« i 2. Baš pred saziv pariške ruske konstituante priznaje antanta one državice d e jure, koje je stvorila bolj ševička Rusija, kao Eston? sku i Litvu i tako čini suvišnim doc? niji protest te konstituante proti to? ga priznanja. Svemu tome treba nadodati to, da je Reval, koji su (po vijestima iz Njemačke) zaposjeli Francuzi, e? s t o n s k i grad, grad državice, koju je de jure priznala i francuska vlada i koja jc nezavisna od ruske sovjetske vlade. Vijesti kažu, da je u Revalu zaplijenjena ogromna za? liha živeža određenog za Rusiju. Zar Estonska hrani Rusiju? Zar bi ona, sve da je istinita ta vijest, slagala tu zalihu u luci, koja je nezaštiće? n a od antantinog brodovlja? Govori naših poslanika u specijalnoj - ustavnoj debati. POVODOM ČLANA 14. koji govori o štampi, uzeo je riječ podanik S. Korkut i rekao: »Jane ću da govorim sa strahom i bojaz? ni kao što je g. ministar izvolio do? baciti predgovornicima. Ja ću samo da povučem razliku između našeg prcdloga i prcdloga, što ga je iznio g. dr. Tomljenović. Držim, da pred? log g. Tomljenovića nije dovoljno jasan, niti garantuje slobodu štam? pe, premda je u prvom redu istakao načelo slobodne štampe. Stoga ću ja, gospodo, da istaknem našu bo? jazan i rezervu. Ja ću uzeti za pod? logu prediOg g. Tomljenovića i ići ću redom, da istaknem njegove ne? dostatke. G. Tomljenović kaže da jc štampa slobodna i da se ne može ustanoviti nikakva preventivna mje? ra. U našem predlogu traženo je da se izrično naglasi, da za izdavanje novina nije potrebno prethodno o? dobrenje vlasti. To je prva razlika. Isto tako smo tražili da se istak? ne da štampa ne može biti podvrg? nuta administrativnim opomenama. Zašto smo ovo tražili ja ću da akrat? ko istaknem. Mi smo se, gospodo, u Bosni i Hercegovini borili protiv jednoga strašnog režima, mi smo u Bosni i Hercegovini imali prilike, da iskusimo šta znači kad nema ove ograde. Jer mi smo imali i cenzuru i ove administrativne opomene. Ako se hoće da državna vlast zna za sta? m'e u zemlji, ako se hoće da ona bu? dc obaviještena o tegobama i pat? njama naroda, nužno je, da štampi bude omogućeno, da ove tegobe i patnje naroda može da iznese. A kad dođe jedan predsjednik vlade ili ministar unutrašnjih djtjla, pa dade naređenje cenzoru, da ne da da se o njem išta piše, onda se dođe do takvo-« tumačen »a zabrane, da se na zabranjuie da se u listovima na? šim pominje ime g. Pribićcvića i njegovih drugova, predstavnika u vladi i u Parlamentu. Cenzura je kod nas vršena na taj način, da se na pr. kod nas zaplijeni ono što je izašlo čak u vladinom službenom listu. Kod nas su se na pr. plijenili u »Pravdi-« brzojavi presbiroa, koji su izašli u svim opozicionim pa i vla? dinim listovima. Jer kad g. cenzor ni? je mogao ništa da nađe za zabranu, našao je za zgodno da zaplijeni o? vakve brzojave samo zato, da nam za dva tri sata mašinskog čekanja napravi materijalnu štetu. Ja ne branim potpunu slobodu I štampe i uviđam, da je u težim si? I tuacijama potrebno ograničenje štampe. Ali štampa ipak treba da bude zaštićena od ovakvih zloupo? treba policijske vlasti, jer ovakove zloporabe, odnosno zabrane listova, ma nismo mo^li ni na kojt način da ispravimo. Mi smo dobijali admini? strativne onomene, da se ne može da piše i izvjesnim stvarima. Među? tim i ako smo mi dobijali takve opo? mene, mi smo vidjeli da se drugim listovima dopuštalo pisanje o ono? me* o čemu se nama zabranjuje pi? sati. Ovome, gospodo, treba jednom za uvijek stati na put. Ja držim, go? spodo, da ne treba da se ostave sa? mo četiri općenite riječi g. Tomlje? novića, po kojima se ne može usta? noviti preventivna mjera, nego tre? ba da se. gore istaknute šikane izrič? no zabrane. U predlogu se dalje kaže: da se može zabraniti rasturanje novina, a? ko se radi o uvredi vladaoca, člano? va kraljevskoga doma, stranog po? glavara, Narodnoga Predstavništva ili se neposredno poziva na otpor .za mijenjanje Ustava ili drugih za? kona. Ja ću da istaknem, da bi ov? dje trebalo umetnuti još nešto, što ima bar toliko važnosti, koliko i Narodno Predstavništvo, a to je pi? tanje vjere. Gospodo, može biti da će gospoda iz Srbije ovo shvatiti kao odjek klerikalizma ili nečeg to? me sličnog, jer kod njih nisu vični ovim formama, ali, gospodo, ja sam jz zemlje, gdje su se otimala mala djeca, gdje su se otimale djevojke i žene i gdje državne vlasti »nisu mogle« za ovom djecom preći pre? Pojedini broj K, 2 — Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: godišnje K 180.—, na pola godine K 90.— (u Sarajevu): za našu državu godišnje K 200.—: za ino­ zemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. Čekovni račun pošt. štedionice 1119. Godina III. i ko samostanskih zidova; iz zemlje i gdje su predstavnici vlade izjavlji? : vali da državna vlast prestaje pred klostcrskim vratima. (Glasovi: Gdje je to bilo? Toga nije bilo u Srbiji!) To je bilo u Bosni, a da se to od? nosi na Bosnu, to se vidi iz toga što sam kazao, da se to dešavalo u klosterima. Mi smo tamo izmiješani i posljedice toga još i danas stoje (Jedan glas: Ko je to radio? Koja je vjera to radila?) Sporedna je stvar ko je to radio, samo kažem da je to bilo u Bosni pod Austro?Ugar? skom. Dakle, mi smo u zemlji ^dje jc usljed labavog držanja državnih vlasti bila razvijena propaganda, ko? ja po sebi vuče s druge strane de? fenzivu. I usljed takvih događaja kod nas su vjerske opreke malo ja? če nego li kod vas. Vi možda možete mirno da čitate kad jedan list napiše nešto o »ko? ranskoj pomraćenosti mozgova«, i vas to možda neće nimalo uzbuniti, kad bi (se tako što napisalo i za hrišćansku pomračenost. (Dr. Sima Marković: Dabome da nas ne bi ni? šta uzbunilo). Kod nas ta rečenica izaziva revolt, i to jedan jak revolt. I kad se, eto, hoće da zaštiti Narod? no Predstavništvo od ovakvih na? padaj a, ja držim da bi od toga treba? lo zaštititi i vjeru, pa se ovako važno .pitanje ne hi trebalo da stavlja u prelazne ustanove, nego obzirom na to, da smo sad interko-nfesionalna država, treba da se metne u Ustav odredba: »ili vrijeđanje priznatih vjera«. Ja ne tražim odredbu, da se o .vjeri ne može pisati, povoljno ili ne? povoljno, nego tražim, da se ne mo? že ni jedna priznata vjera vrijeđati. Ja držim, da kad se ovim članom traži zaštita kralja i kraljevskog do? ma, kad se traži zaštita stranih vla? dara i Narednoga Predstavništva, ,onda se u isto vrijeme može istaknu* ,ti i zaštita vjere u tome parvcu, da se ona ne može vrijeđati. Ponavljam, da ne tražim da se nc može povolj? no ili nepovoljno pisati o jednoj vjeri, nego da se ona ne može vri? jeđati i da se takvo vrijeđanje ima zabraniti. Nalazim da je bar kod nas u Bosni, gdje imamo tri vjere, da je bar za nas apsolutno potrebna jedna takva odredba. Treća razlika između prcdloga go? spodina Tomljenovića i našeg stoji u tome, što se u našem predlogu zahtijeva, da se konfiskacija ima o? baviti za 24 sata, a za druga 24 sata da je sud dužan da označi ili poni? šti zabranu. Pošto je već izjavlje? no, da će se ovo prihvatiti to se pri? ključujem tome gledištu i, da bi se štampa zaštitila od upravnih vlasti i njenih šikana dodaću samo toliko da bi tome predlogu trebalo dodati i naknadu za materijalno oštećenje. Ja mislim, da je apsolutno potrebno, da se uz dodatak, što ga je g. Tom? Ijenović predložio, pored roka za osnaženje uzapćenja izrično domet? ne i stav: »Materijalna šteta usljed dignute zabrane ima se naknaditi«. Jer gospodo, koja je korist od to? ga, što sud uzme redakciju u zašti? tu i*što sud ima da presudi da li se pisac ogriješio o zakon o štampi; koja je korist od toga, što će on do? biti razrješnicu, kad je izgubio dvi? jc hiljade kruna zato, što je štam? pao jedan broj, a policija ga uzapti? Ia i on taj broj nije mogao da рто? da? Ja mislim da kad policija ne će da vrati ni one brojeve, sa kojih jc skinuta zabrana, kad se to novi? naru i sutra dogodi i prekosutra po? noivi, a sud ga stalno razrješava, ja mislim, da u takvim slučajevima tre* ba i novinama priznati zaštitu i propisati naknadu, jer se bez takog propisa može od strane upravne vla? �Стпапа 2 — Strana .ПРАРДА* — „PRAVDA* sti sistematski ići na to, da se ruini* /Mobilizacija. Prvi telegram: »P a* slabi i razbijali su se o poznatu našu га izvjesna štampa. (Dr. Velizar riz, 8. marta. Danas se rasprostrta nemarnost. Životarila su, ali vrlo sla* Janković: U takvom slučaju može vijest po varoši, da jc naređena ino* bo, dva društva: zanatlijsko »Sanat« da tuži državu). Materijalnu štetu bilizacija 7 klasa čehoslovačkc voj* i Klub Naprednih Muslimana. Često poslije ukinute zabrane treba -dati skp. Ova je mobilizacija došla kao puta nabacivana je misao, da se sva novinama, bez obzira da li će tu šte* posljedica sve zapletenrjih odnosa društva fuzionišu, ali je vazda osta* tu naknaditi država ili činovnik ko* između Njemačke i Saveznika«. jalo na tom. U zadnje vrijeipe rodila ji je tu zabranu odobrio. Nama je Drugi telegram: »Beograd, 11. se je ozbiljnija misao: da se fuzio* svejedno, ko će tu materijalnu štetu marta. Ovdašnje ČehoslpvaČko pos* nišu Klub Napr. Мце! »a »Terekija* nadoknaditi, ali ona se treba da da, lanstvo demantije vijesti beo^rad* tom«, čije je djelovanje usljed rata jer je inače upravna vlast u stanju, skih listova o mobilizaciji u Geho* bilo suspendovano. Ta misap se je da uništi jedan list ili jednu stranku, slovačkoj republici«. ovih dana konačno i ostvarila, te je Čemu te laži? Ko ih progura i po Klub i »Terekijat« proveo fuziju i koja se njoj ne sviđa. Mi smo, gospodo, u svome pred* čijem nalogu? Ali sve je badava: ko* prerađena pravila poslao Vladi na logu bili istaknuli, da se ne može us* liko god krupnim slovima se štam* odobrenje. Čitaonica se zove »Tere* tenoviti ni cenzura, niti kakva dru* pala po novinama riječ mobi li* kijat« i zasad broji preko 150 čla* ga preventivna mjera. Ali pošto je z a c i j a, u narodu je njen eho sa* nova. u tumačenju redakcije ovoga pred* mo potmulo mrmljanje i prokli* Ovdje moramo konstatovati bol* loga g. Tomljcnovića istaknuto, da n janje! nu činjenicu, da još ima među na* to spada u zakon o štampi, mi bi šim starijim ljudima takovih, koji mogli da načelno prihvatimo pita* bi htjeli da se od mladeži ograde nje te cenzure, jer je ona u izvjes* kineskim zidom, mjesto da je pri* nom momentu veoma potrebna i vlaci među se i dobrim savjetom i mogli bi u ovom pogledu prihvatiti rta gospodina ministra trgovine i in* primjerom upućuje na dobro i od* novu redakciju. Posto držim, da su dustrije. vraća od zla. Д11 nas tješi, da takvih naši prigovori stvarni i da ne idu Zemaljska vlada u Sarajevu, od* nema mnogo, što jc najbolje poka* ni za kakvim tendencijama, nego sjek za trgovinu i obrt preuzela je žalo sijelo uoči Rcgaiba sa Mevlu* za tim, da se osigura sloboda štam* od bivše austrougarske vojne upra* dom i predavanjem, koje jc bilo po* pc u granicama zakona, ja držim da ve veće količine sirovih neprerađe* sjećeno jednako kako od mlađih ta* bi bilo potrebno, da gospoda ove na* nih koža u raznim skladištima po B. ko i od starijih. Moralni uspjeh o* še nadopune malo prostudiraju. Sto* i H. Ove je kože zem. vlada raspro* vog sijela dao je mnogo volje i sna* ga bih nredložio, da se o ovom čla* dala i primila za njih znatne svote. ge novom društvenom odboru, da nu nc glasa prije, nego se g. Toml'je* Međutim u svim ovim slagalištima na započetom radu ne malaksa, a nović i njegovi drugovi definitivno bilo je mnogo koža, koje su pojedi* mi poznajući odbornike tvrdo vje* izjasne o ovom našim dopunama. nim trgovcima na osnovu rekvizicije rujemo, da će biti u stanju savladati Potrebno je da se ovo ptanjc malo oduzete, a nijesu im bile plaćene. sve prepreke i društvo podignuti u ventilira i da se ovako jedna važna Kad je zem. vlada primila novce za red kulturnih društava, kako to i od* stvar, kao Što je pitanje slobode ove kože, bila jc njezina dužnost, da govara našem brojčanom razmjeru štampe ne prelomi danas običnim podmiri potraživanja trgovaca za i materijalnoj snazi. glasanjem, nego da se još malo o predane kože, a da samo sa viškom Ovdje nc možemo, a da se nc do* ovoj stvari prodiskutuje u jednom slobodno raspolaže. To vlada među* taknemo jedne vrlo karakteristične odboru, u jednoj užoj konferenciji, tim nije učinila, već je novac potro* činjenice. Poznato je da je Grudicu pa da se tek onda prede na glasanje. šila. Među oštećenima ima i takovih, u oku »Majevica« i da tom aniino* kojima je to bio sav imutak, na koji zitetu dadne i vidan znak, stao ju su ipak morali platiti znatan porez jc progoniti. Čak ju je iz njezinih prostorija silom deložirao, da nasta­ na tečevinu. Stoga upućujem gosp. ministru tr* ni jednu familiju u zgradu, u kojoj se nikad nije stanovalo i koja je govine i industrije pitanje: prevelika za jednu porodicu. Hrvati U koju je svrhu zem. vlada prim* »Srpska Riječ« i naši pregovori s katolici ogorčeni tim postupkom o* vladom. Jučerašnja »Srpska Riječ« Ijeni novac za prodane kože upo^ držali su ovih dana svoju skupštinu trebila i zašto nije podmirila traž* javlja, da su se morah prekinuti pre* na kojoj su zaključili, da sagrade govori usljed »najnovijih, pretjera* bina za naplaćene kože te da ft ste vlastitu zgradu za »Majevicu«. J e« nih i upravo neprihvatljivih... (tu Voljni narediti zem. vladi u Saraje* dan b i r t a š nudi u tu svrhu joj se zalilo pero pa je i slagar slo* vu, da to sajla učini. Pošto Ustavotv. Skupština još ne 200.000 K, a jedan profesor žio samo neka nerazumljiva slova) i 1000 K od svoje mizerne č i* z osi joda, molim pismeni odgovor. upravo in a li ni t i h zahtjeva M. J. n o v n i č k e plaće. Ovo istakom Primite i ovom zgodom, gospodi* O. Zahtjevi su upravljeni protiv te* ministre, uvjerenje o mom odlič* smo za primjer i ugled našim boga* žaka.« U ovoj njenoj vijesti nas ni* nc tašima. Naročito upozorujemo g. nom poštovanju. malo ne interesu je njen sadržaj, koji Abdurahmanagu Prcića, koji, kako Beograd, dne 10. marta 1921. je sigurno netačan, već je citiramo je nama poznato, nije dosad nigdje Salih Baljić, stoga, da i naši čitaoci, koji inače ne učinio sličnog za opću muslimansku narodni poslanik. čitaju »Srpsku Riječ«, pročitaju tu stvar. Muslimani u Tuzli, odakle je riječ »mahniti«. Ne bismo mogli na* i on i među kojima jc stekao ovaj ći boljeg primjera za definiciju poj* imetak, s pravom upiru oči u njega ma »balkanizam«. Dok nas u Beo* i čekaju, da svoje ime ovjekovječi, gradu susreću sa lijepim, učtivim i kao sto to očekuju i od ostalih bo* uglađenim gostima, dotle nas njihov gatijih muslimana. Članovi. organ javno naziva »mahnitim«. Tuzla, 12. marta. Kako se treba da vodi politika pre* Odavno se nc javismo. Izgleda ma takovoj politici, neka sami čita* kao da se ni nema šta javljati. No oči prosude. to nije. Običavali smo dosad iznositi »Riječ« ne će skrštenih tuku. Za* one stvari, koje treba podvrgavati grebačka »Riječ« u broju od 10. dv. kritici ili osudi, a čine se od strane mj. piše u članku pod naslovom upravnih ili policajnih organa. Ovaj UNUTARNJI. »Nemir u Evropi« Lovo: »No to, što put ćemo učiniti iznimku i pisati o i Specijalna debata u Ustavnom Od* smo još srazmierno mala država, ne našim zgodama ili nezgodama. znači, da nemamo svoje aktuelne za* Kod nas je društveni život ispod boru. Dalje je primljen član 72., ko* daće u uznemirenoj Evropi, pa da kritike, sto se napose nas muslima* ji govori o postojećim sankcijama i skrštenih ruku moramo ili srni* na tiče. Istina ni kod drugih nije sa* apelacionim sudovima i član 73. jemo da gledamo, što oko nas biva. svim dobro, ali je kod nas najgore. o stalnosti, premještanju i penzioni* I mi, i to b ? š kao n a j s r e đ c * Imali smo (a još i sada je) Narodnu sanju kasacionih sudija. Ova su dva nija cd novih, država, koje Čitaonicu, kojoj smo svi bez razlike člana primljena. Član 72. glasi: »Postavljanje kasa* su naslijedile A u s t r o u g a r* vjere i narodnosti bili članovi. Iza sku, imademo svoju zadaću, koju izbora za konStituaptu pravoslavni cijonih i apelacionih sudija i pred* smo dužni da vršimo i pošteno iz* su — bar se tako priča — bili ražo* sjednika prvostepenih sudova vrši se vršimo i u svoju korist, ali i u ko* Čarani sa držanjem muslimana i pd* kraljevskim ukazom na prijedlog rist Evrope«. lučili su, da u cilju separisanja i na* ministra pravde između broja kan* puštanja narodnog jedinstva osnuju didata, koje bira izborno tijelo, čiji Kad smo nročitali, sjetili smo se nekidašnjih riječi »Balkana«, da Sr* srpsku! zapravo pravoslavnu) čitao* će se sastav zakonom odrediti«. Prvi stav člana 73. glasi: »Sudije bi moraju biti prvi u oslobađanju niču. Čim je ta namisao realizovana, Rusije. »Riječ« to nije smjela direk* ispisali su se skoro svi pravoslavni sviju sudova su stalni. Sudija nc mo* (no da izreče, ona će poizdaleka za* iz Nar. Čitaonice. Hrvata katolika i že biti lišen svoga zvanja niti ma obići, temeljito preparisati svoje či* jest bilo vrlo malo п Nar. Čit. izu* iz kojeg razloga uklonjen s dužno* taoce i vrlo oprezno, kako to već o* zevši činovnike, jer su se oni okup* sti protiv svoje volje bez presude na umije, postati organ onih, koji bi ljali u svom pjevačkom društvu »Ma* redovnih sudova ili disciplinarne nas rado poveli u još jednu krva* jevici«. Muslimani, koji su i prije ra* presude kasacionog suda. Sudija nc vu tragediju. Zašto nc, kad smo naj* ta imali svoje čitaonice nastojali su, može biti tužen za svoj sudački rad da to i zadrže, ali su pokušaji bili bez odobrenja nadležnog apelacio* sređeniji?! Pitanje BiljeSko. Ikši dopisi. Politižhl pregled. Pozdrav iz starog doba jest stalno dobar i uvjek priznat, pravi Schicht-sapun sa znakom: „Jelen". koji rješava tvaku domaćicu muke i brige oko pranja. Dobiva se u poznatom Izvrstnom kvalitetu u komadima od ‘Д kile. Booi 267 — Broj nog suda. Za članove viših sudova ovp odobrenje daje k^sacaom sud. Drugi stav tog člana koji je odbi* jen glasi: »Sudija može biti premje* šten samo po svojem pristanku kao i џ slučaju premješten ja na visi su* dijski položaj«. Treći stav je primljen sa izmje* nqm g- Divca te sada glasi: »Sudija može biti u službi do navršetka 65. godine svog života a predsjednik ka* ^acionog i apelacionog suda do na* vrsetka 70 godine. Prije toga roka može se staviti u nenziju samo po pismenoj molbi ili kada tjelesno ili duševno oboli, da ne može vršit svo* ju dužnost. Odluku o penzionisanju u ovom posljednjem slučaju donosi kasacioni sud«. Član 74. (o budžetu) primljen većinom glasova, glasi: »Svake godi* ne narodno predstavništvo odobra* va državni budžet, koji vrijedi sa* mo za godinu dana. Budget se mo* tvu najdulje za mjesec dana od dana njegovog sasfanka. Jcdnovremeno sa ra podnijeti narodnom predstavnik* bud getom podnosi se narodnom predstavništvu na uvid i odobrenje i završni račun posljednje istakle га* čunske godine. Narodno predstav* ništvo ne može predloženih partija uvećavati, a ne može ih smanjivati i izo.stavbati. Budget se odobrava po njegovim partijama, i izvršenje bud* geta propisat će se zakonom. Član 75. (o d v a n a c s t i n a m a) primljen je većinpm, a glasi:. »Dok se ne odobri podneseni mu budget .narodno predstavništvo može odo* bravati dvanajstma za jedan ili vi* ,še mjeseci. Ako odobreni budget ,ne obuhvaća od raspusta do saziva narodnog predstavništva, kao i za .vrijeme, za koje je odloženo narod* .no predstavništvo po članku 46. us* .tava i za to vrijeme vrijedit će već .odobrene dvanajstine. Član 76. budgeta (o z a j m u) pri* mljen jc jednoglasno, a glasi: »Dr* žavni porez i opće državne dažbine ustanovljuju se samo zakonom. O državnim zajmovima riješavati ćc narodno predstavništvo. Vlada jc dužna da narodnom predstavništvu podnese glavnom kontrolom ovje* rovljeni točni izvještaj, da li su u* govori o zajmovima zakl[učeni i iz* vršerri u smislu zakona. Zajmovi iz državne imovine mogu se davati sa* дпо na osnovu zakona«. Član 78. (o p o r e s k o j obave* zi) ■prim'hen većinom glasova, a glasi: »Poreska obveza je onća. Po* rez se nlaća no 'oreznoj snazi i pro* agresivno. Kralj i nasljednik prestolja .plaćaju državni porez na privatno дшапјЗ. Nikakova pomoć stalna ni .privremena, nikakav poklon ni na* grada ne mogu sc dati iz državne kase, ako nisu na zakonu osnovani. Sve su državne dažbine jednake za sve dijelove«. Član 79. (o državnoj trnovi* ,n i) glasi: »Državnom imovinom up* ravlja ministar financija, u koliko to zakoni drugačije ne naređuju. O na* Činu otuđenja dnžavnih dobara do* nijet će naročiti zakon. Pravo mo* .nopoja pripada državi. Rude, Ijeko* vite vode, vrela i prirodne snage su svojina države. O davanju rudarskih industrijalnih ili ma kojih povlasti* ca doni jet će se naročiti zakon«. Član 80. (o kontroli d r ž a v* nih računa) glasi ovako: »Za pregledbu državnih računa i nadzi* ravanje nad izvršenjem državnih i oblasnih proračuna stoji glavna kon* trola kao vrhovni računski sud. — Zakonom će se odrediti, u kojem ćc slučaju protiv odluke glavne kon* trole imati mjesta žalbe kasacionom (Sudu. Glavna kontrola pregledava, ispravlja i likvidira račune opće ad* .mimstraćije i svih računopo'iagača .prema državnoj blagajni. Ona mo* tri, da se ne prekorači ni jedan iz* �Rpoi 267 — Broj datak ipo hudgetu, da sc neka suma ne prenosi iz jedne budgetske par* tije u drugu. Ona završujc račune svih državnih uprava i dužna je pri* kupiti sve potrebne dokaze i ovlaš* tenja. Završni račun državni podno* si se narodnom predstavništvu na riješenje s primjetbom glavne kon* trole i to najdalje za jednu godinu računajući od završetka svake račun* ske godine«. Predlog je primljen ve* činom glasova. Drugi, treći i četvrti stav ovoga člana naknadno će se ri* ješavati. Od člana 81. (o vojnoj duž* n o s t i) prima se većinom glasova prvi stav koji glasi: »Vojna je služ* ba obveza opća po odredbama za* kona. Ustrojstvo i veličina vojske i mornarice propisuje se zakonom. Formiranje jedinica u zakonom рго* pisanom obujmu propisuje kralj u* redbom na predlog ministra financi* ja, te vojnog i mornarice. Koliko će se vojske držati pod zastavom od* redu je se svake godine proračunom odnosno budgetom«. Član 82. glasi: »Krivice, koje učini građanin u društvu s vojnikom su* đit će građanski sudovi«. Ovaj član primljen je jednoglasno. VANJSKI. Predolg antante za reviziju sevr* skog ugovora. Prije deset dana je predložila antanta Grčkoj i Tur* зкој, da se odašalje jedna saveznič* ka istražna komisija u sporne kra* . jeve. Turska angorska delegacija je bila sporazumna, ali nije grčka. Po* slije pet dana odustaju saveznici od svog prvog predloga i predlažu ne* ke konkretne izmjene sevrskog u* govora. Grčka ovaj put prima, ali turska delegacija izjavljuje, da ne* ma punomoći, da na to pristane i da treba mjesec (!) dana roka, dok ode u Angoru i natrag. Te su izmje* ne ove: Potpuna evakuacija morskih tjesnaca i odstranjenje utvrda. Sa* veznici bi zadržali ipak dvije utvr* dene tačke sa svojim granizonama u Galipolju i Čanaku, tako da mogu dominirati Dardanelima, ali nikakvo utvrđenje ne smije biti podignuto ni od strane Turaka, ni od strane sa* veznika od Dardanela pd do Rodo* sta. Na obalama Mramorskog mora turska bi vlast bila potpuno uspo* stavljena, ali bi saveznici zadržali pravo kontrole nad Bosporom. Tur* ci bi imali pravo, da poprave čari* gradske utvrde, a naročito utvrde na liniji Čataldže. Savezničke trupe po* stepeno bi ispraznile Carigrad. Svi vanjski znakovi otomanskog suverc* ni teta bili bi ponovno uspostavljeni. Međusavezničke financij* ske kontrole b Нс b i st a v* Ijenc pod počasno (!) pred* sjedništvo turskog mini* str a financija. Osim toga u njoj bi zasjedavao i jedan pp r c d s t a v n i k Turske. Tur* ska bi vojska mogla povećati svoje efektivno stanje do 60.000 ljudi na* mjesto 35.000 predviđenih sevrskim ugovorom. Efektivi žandarmerije bi* И bi također povećani. Što se tiče Tracije, govori sc, da bi nju trebalo staviti pod međunarodni režim. Su* verenitet Turske nad Smirnom bio* bi preciziran i izražen time, što bi grad bio pod turskom zastavom. Ta bi oblast dobila jedan autonomni re* žim, koji bi zagarantovao proporcio* nalno predstavništvo grčko*turskog elementa. Osim toga Turci bi u ob* lasti Smime uživali izvjesne financi* jalne i ekonomske povlastice. Pri* stanište Smirna bilo bi slobodno za tranzit turskog zaleđa. Grci ne će istražne komisije. Grčki delegati i dalje stoje nepo* pustljivo na svom stanovištu, te ot* klanjaju odašiljanje istražne komi* sije u Smirnu i Trakiju. Odgoda sklapanja mira između Amerike i Njemačke. Berlinski li* stovi javljaju iz Newyorka, da su Hardingovi planovi glede sklapanja mira sa Njemačkom usljed krize га* da reparacija odgođeni. Harding je mišljenja da bi se prihvat Knoxove rezolucije glede sklapanja mira s Njemačkom u času kada^ saveznici mobikzuju protiv Njemačke, da je prisilo na prihvat odštetnih zahtjeva mogao tumačiti kao afront . protiv saveznika. Radi toga je Hrding po* zvao senatore iz komisije za inostra* „PPAB5V — „PRAVDA* Страна — Strana 3 Kotarsko vakufsko mearifsko na djela, da raspravljaju ugovor sa Kancelarija je zadruge u magistra* I povjerenstvo u Prnjavoru. Kolumbijom i da za sada odgode ra* tu, prizemno, br. 8. Tu se primaju spravu o miru sa Njemačkom. prijave od sutra, od 3—sati po po* Broj 33/21. Llod George nepopustljiv. »Petit dne. Parisien« objavljuje razgovor sa mi* »HercegsBosna« zemaljski osigu* Natječaj. nistrom predsjednikom Lloyd Gcor* ; ravajući zavod. Kao što jc poznato Kod ovdašnje gradske džamije u* geom, koji je izjavio, da je Njemač* »Herceg*Bosna« zemaljski osigura* ka svojom nespretnošću prouzroko* vajući zavod za Bosnu i Hercegovi* pražnjeno je mjesto imama i vaiza, vala prekid pregovora. Trebalo jc da nu u Sarajevu bio je do sada pretež* koje bi sc imalo popuniti početkom se nagađamo, što smo i učinili. Nje* no u rukama stranog kapitala. Prije aprila ove godine. Godišnje berivo osigurano je za mačka je radi toga u teškom polo* kratkog vremena, većina akcija pre* žaju, jer ima tehničare i tvorničare, šla je u domaće ruke tako, da je sa* vrijeme od 3 godine i to po 12.000 K ali nema državnika. Tvrdokorni ot* da ovaj zavod postao u istinu prvi godišnje u novcu od vakufa i ehali* por Njemačke neće nas moći ganuti. i jedini osiguravajući zavod u Bosnj je, te besplatnim stanom i baščom Lloyd George je dalje naglasio sim* i Hercegovini sa pretežnim učešćem u naravi. Osim gornje plaće pripada zvanič* patije .Engleske prema Francuskoj, domaćeg kapitala. Da bi što jače pa jc rekao, da su se nakon rata o* razvio svoju djelatnost, zavod na* niku i pravo pobiranja možebitnog sjeća ji privrženosti Engleske za mjerava ubrzo povisiti svoj akcijski isposlovao ja državne potpore koja Francusku još pojačali. Konačno jc kapital. Nacionalizovanjem i pove* ćc se tražiti. Natjecatelji za ovo zvanje imaju izjavio, da sc pouzdava u Brianda i ćanjem ovog akcijskog kapitala za* vodu se pruža mogućnost, da svoje najdulje do 20. marta tek. godine Berthtelota. djelovanje proširi ne samo širom priposlati ovome povjerenstvu svoje Bosne i Hercegovine, nego i na čita* vlastoručno pisane molbe uz ostala vo naše ujedinjeno kraljevstvo, pa dokazala i svjedodžbe sa kojima bi se ovime skreće pažnja svim intere* mogli dokazati svoje usposobljenje. sentima, da se po stvari svih osigu* Poželjno je, da zvaničnik osim ranja obraćaju na ovaj zavod, koji u vjerskom bude i svjetski naobra* sjetite se je već i dosada svojom kulantnošću žen, te napredan u duhu vremena. i solidnošću dokazao, da je svakog U Prnjavoru, 27. februara 1921. povjerenja dostojan. 254 Kot. vakuf, mearif. povjerenstvo. Dobrovoljni, prilozi za »J. M. O.«. ■■■■■■■■■■ G. Nazif ef. Kuskunović iz Busova* če uplatio je dobrovoljnih priloga za našu organizaciju 1534 K, a da* u Zrinskog ul. 11. (Ćumurija) rovaše slijedeća gospoda: Salihaga 1 Jovrić 396 K, Avdaga Ekmeščić 100 j K, Meho Meran 40 K; po 36 K: Ibra* Pregovori s vladom. Jedan ovda* him Mustajbcgović, Mehmed Hali* šnji list je donio, da su završeni lović; po 30 K: Mujaga Saračević, pregovori našeg poslaničkog kluba Husein Novalić; po 26 K: Nazif Muradif Karahasanović s vladom, a drugi, da su prekinuti. Beslić, Vcjsil Ekmeščić; po 20 K: Nije istina ni jedno ni drugo. Sinoć Smajo Travnjak. Suiejman Mumino* smo govorili telefonski s našim klu* vić, Derviš Salih Bojo, Hazim Ek* Centralna drogerija bom i javljeno nam je, da pregovori meščić, Meho Bešlić, Mehmed Beš* lić sin, Hasan Bešlić, Salihaga Mer* Braća Šahinagić teku nesmetano dalje. I ovom prili kom upozoravamo naše čitaoce, da dan; po 16 K: Mujo Ekmeščić, Ham* Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 ne vjeruju istom kakvoj god novini do Navolić, Aimas Solić, Husein Telefon 319. iMulahasanović, Osman Baručija, bez ikakve rezerve ono, što se tiče Trgovina medikamenata, đrogerijskih Meho Baručija, Mušan Baručija, Ša* pregovora naših s vladom. I kemiČkih proizvoda, robe od gume, ćir Husanović, Meho Ekmeščić bri* zavoja i kirurg, instrumenata, kao i Produljen rok za predaju odmet* co, Hasan Ridžalović, Jusuf ef. Mu* fotografskih aparata i potrebština. Ve­ nika. »Politika« javlja, da je Mini* loosmanović, Hamdo Mešanović; liki izbor inozemskih safuna, parfuineri|e, kozmetičkih potrebština I spužvi starski Savjet na 10. ov. mj., kada po 12 K: Edhemaga Ekmeščić, Ah* Skladište svih mineralnih voda 1 r. d. je istekao rok za predaju odmetni* mo Ekmeščić; po 10 K: Mehmed ka u Sandžaku i Makedoniji, na te* Ekmeščić, Rasim Ekmeščić, Suno legrafski prijedlog ministra g. Draš* Sunulahpašić, Osmo Sunulahpašić, kovića produljio taj rok do 20. ov. Muhamed Sunulahpašić, Ibrahimaga mj. Isti broj »Politike« donosi iz* Saračević, Ismet Saračević, Tahir vještaj o putu Draškovićevu kroz te Buljubašić, Hamdija Deljkić, Avdo krajeve, gdje je, kakojepozna* Mangić, Zejnil Paloš, Šaban Tirić, to, otišao sa zadaćom, da Ibrahim Tirić, Ibrišim Tirić, Meho od 8—10 cmtr. ispita tužbe sandžačko* Tirić; po 8 K: Suiejman Navolić, Cijena po kg 16 K. makedonskih (muslimana Huso Dizdarević, Kamber Karač, I* zbog užasnih pokolja. Po brahim Đafić, Mulo Hidić; po 6 K: te raznih tome izvještaju dolazio je g. Draš* Avdo Beslić stari, Meho Tulić, Ibra* ković mnogo u dodir s narodom, ko« him Mulahasanović, Meho Mujkić, ji mu je iznio svoje tužbe i molio Mušan Husanović, Omer Husanović, ga, da se rok produži bar do 1. ap* Ibrahim Husanović, Osman Husa* Preporučuje uz najumjerenije,cijene rila, jer da je to neophodno potreb* nović, Fejzo Husanović, Mehmed no. S ministrom su u pratnji i tri Srebrenica, Mušan Srebrenica, Nu* muslimana poslanika iz tih krajeva. ri j a Srebrenica, Bajro Srebrenica, Budget — 32 milijarde kruna. Beo* Alija Srebrenica, Avdija Srebrenica, gradska »Večer« javlja: Gotovo sva Mustafa Baručija, Fejzo Srebrenica, trgovina gvožđurije i boja državna nadleštva poslala su mini* Ibrahim Dizdarević, Ibrahim Dizda* SARAJEVO, Aleksandrova br. 38. starstvu financija svoj budgetni rević, Mustafa Hodžić, Hasan Ho* predlog za ovu budgetnu godinu. Iz džić, Omer Baručija, Islam Dizda* Prodaje se podnešenih predloga se vidi, da je rević; Smajo Dizdarević 4 K; po 3 budget za ovu godinu silno porasao. K: Omer Baručija, Avdo Baručija, Prošle jc godine budget iznosio pre* Ibrišim Baručija. Hamid Baručija; ko 4 milijarde dinara, a prema pod* po 2 K: Lutvo Hodžić, Asim Krc* nešenim predlozima dosiže za ovu Ševljak, Salih Begović, Osman Be* godinu oko 8 milijardi dinara, što gović, Huso Baručija, Omer Hadžić, na malo i veliko, uz umje­ znači, da bi na svaku osobu, uraču* Ibrahim Hadžić, Meho Baručija, Sal* renu cijenu. — H. Adem navši i žene i djecu, otpalo 666 di* ko Hodžić Beso; Rašid Baručija 1 K. Mornjaković, Sarajevo, Nadnara godišnjeg poreza. Na prvom Trpite li od reumatizma, ili od u* Kovaui ul. 37. mjestu jc ministarstvo loga? Mazanje Fcllerovim pravim vojno, a zatim ministarstvo sao* Elsafluidom pravo jc dobročinstvo! braćaia i građevina. I ako su mnogi 6 dvostrukih ili 2 velike specijalne PAPiRNiCA I od ovih razloga opravdani, ipak će boce 42 krune. Državna trošarina I ; HAMDIJE KOPČIĆA I ministarstvo financija s obzirom na posebno. državnu financijsku moć da predvi* Trebate li blago, pou6zdano tjera* đene sume reducira na ono, što jc juće sredstvo? Fellerove prave Sisa* i preporučuje svoje bogato stovarište ž najpotrebnije. U tu svrhu će mini* pilule vrše svoju dužnost! 6 kutija $ svih vrsta papira, kancalarijskog i Y star financija pozvati delegate svih 18 kruna. — Zagorski sok za prsa i ♦ školskog pribora. — Naručbe se ♦ ministarstava, da s njima pretrese obavljaju brzo i točno. kašalj 1 boca 9 kruna. Švedske žc* 2 sve budgetne stavke, pa da tako iz* ludčanc kapljice 1 velika boca 20 л Cijene umjerene. vrši potrebnu redukciju. kruna. — Omot i poštarina poseb* Ф Sarajevo, štrosmajerova ul. Tel. 619 ф Mljekarska zadruga u Sarajevu o* no, ali što jeftinije. Eugen V. Feller, osnovana. Jučer sc je, u nedjelju 13. Stubica donja, Eslatrg br. 310, Hr* o. mj. održala konstituirajuća skup* vatska. E. ština iste zadruge. Izabrano jc rav* nateljstvo i nadzorni odbor, te ima* du danas prvu sjednicu, i zadruga time počimlje već danas svoj rad. Upisalo se je jučer 40 članova za 80 stara sa 1000 m2 zemljišta i šta­ udjela, a ima momentano još jedno Iz „Srpske Riječi* od jače: lom prodaje se. — Upitati u 30 interesanata, koji sć žele upisati. „Ustanak se iiri“. upravi lista. Udjeli iznose 400 kruna na svaku — Telegram „Srpskoj Rijeći“. kravu, vlasništvo su člana i on ih H e i в i n g 1 o r 8, 13. marta. — Po jednom dobiva kad istupi iz zadruge, a druk* avaničnom telegrama iz Rige i t. d. . . čije mu nose dividende. Uplaćuju Braka čaet! Dosada niemo znali, da g. Koba­ se u mjesečnim obrocima po 50 «K. sica i sa Helaingforeom telegrafski opoi. S MUSLIMANI i i GAJRETA | Nb zaboravite zabilježiti! fotografski atelier QomaćB vijesti. Prispjelo! hovanih Blisera motika oi во-?o №g Petar Mllušić I drug sito i obodova Trešeljah. Kuta Oglasujte u „Pravdi". �Broj 267 — Epoj „ПРАВДА“ — „PRAVDA" Strana 4 — Страна Nešto i za Vas! Racionalna njega ljepote. Izvrsna naravna njegu kose. Želite li racionalno njegovati lice, rake; odstraniti prištiee, sajedice; hrapavu oporu kožu učiniti svježom i elastičnom, upotrebljujte FELLEROVU PRAVU POMADU ZA LICE. 1 veliki porculanski lončić K 15 . ELSA-TOALETNE-PAST1LE, 1 kutija K 10 60. Pomada usnice po K 2’— i 4*—. Porast kose unaprezjuje, kožu na glavi krijepi, od ćelavosti i prerane sjedine čuva FELLEROVA TANNOCH1NA PO­ MADA Z V PORAST KOSE „ELSa\ 1 veliki porculanski lončić K 1) —• JAKI KATRANOV SAPUN ZA GLAVU K 14, . MAGJARSKI BRKOMAZ po K 6 — i 8’—, NEŠKODLJIVA ulja za kosu, orahovo ulje, mala boca K 6 —, velika K 30’—, ŠAMPON za pranje kose K 4‘—. Ideal svih sapuna. UGLJEN prodaje po K 52 za 100 kg. postavno kuća jest FELLEROV LJILJANOV MLIJEČNI SAPUN K 19’—, TEKUĆE LJlLJANOVO Protiv tjelesnoga znojenja MLIJEKO K 12- - i 15—, najfiniji glicerin K 6'— i 30-—. Vaselin po K 3’—, 7’— i 12* . Neškodljivi puder sa lice a vrećicama po K 5 —. Rumenilo, 10 omotića K 20’—. djeluje pouzdano FELLEROV BELSA“PRAH ZA POSIPANJE, 1 kutija K 10*50. Što je EISA-FLUID, to se zna! Puder gospogle, koja se u to razumije, 6 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce K 42’—. jest pravi DraKLUBERA HEGA-PUDER bijel, гова. Velike elegantne kutije K 24 -- Kurje oči Za usta i zube! bradavice, žuljeve odstranjuje se teme­ ljito i brzo FELLEROV1M TURISTIČKIM MELEMOM „Elsa- u kutijama po K 5’— i 7 50 i FELLEROVOM TURISTIČKOM TINKTUROM „Е1ва“, 1 bočica K 10—, Hega-zubni prah ва kisikom, i kutija K 20’—, Dra Heidera prah za zube 1 kutija K 6’—, Elsa-voda za usta K. 30, četke za zube počamši od K 20—. Fini parfemi Protiv gamadi francuski, originalna boca po K 40’ —; na vaga prema količini робатМ od K 20'—; Sachet (mirisavi jastučić za rubeninu) K 8'—. kao muha, buha, stjenica. rusa, djeluje pouzdano i temeljito ELSA-PRAH ZA GAMAD. Velika kutija K 15—. Tink­ tura za stjenice K 30’—. Naftalin po­ čamši od K 2*—. iM 5^8 Sol Cl Sime Milutinovima ulica 2. žEljBZdFsha industrija d. d. (prije Racher i Babić) Sarajevo, telefon 24. Šta se svaki dan treba 1 Engleski melem K 2’—, Ljsoform K 30, pravi Lveol K 30-—, kompletni irigatori najfiniji K 150'—, Kamfor K 3'—, Кашforne kugle K 5'—, arnika po K 6‘— i 30’—, Crnogoričin miris za sobu K 35, Malinov sok K 30’—, Kineski čaj po težini poeamši od K 3’—• Miševi I štakori! Otrov za mičeve K 8’—, otrov za šta­ kore K 8*— i 10'—. računaju se POSEBNO, ali što jeftinije. Što više ве ua jedan puta naruči, to se manje ovim troškovima poskupljuje roba. Kod upita EUGEN V. FELLER, ljekarna Stubica donja — Elsatrg 310 — Hrvatska. kod 1Увш, štakori, stjenice i žohari „Mjeseca" Eaščaršija, Hotel Ghazi AHMEDA TATAREV1ĆA snabdjevena je svima Ijekcvinia, pa eo preporučuje svima mnslimanima. Ima taze ribljeg zejtina (bolukjaga', bakama sa gušu. Epilepticon protiv padavici, hopove sa kuovet sa iznemogle ni niske starije osobe, katran auji-voda protiv kašlja, plućnog katarha i tuberkuloze, Obriol mast za skidanje dlake, otrov za miševe, serail pomada i porcellan pomada. Sve ove artikle dobiju trgovci jeftinije kad uzmu malo veću količinu. i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ jebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih miševa K 12.—, za štakore i miševe K 12.—, za žohare ruse i Švabe K 20.—. — Osobito jaka tinktura za stjenke K 15.—. Za moljce po K 10.—, prašak za buhe po K 10.— i K 20.—, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 5.— i 12.—, Mast za uši na blagu K 5.— i 12.—, Prašak proti mrava K10.—. Razašilje pouzećem Zavod za eksport M. J Q n k e r, Zagreb br. 16. Petrinjska ul. br. 3. Mjesni zastupnici traže se! SSS Speick safun od 1.1. Calderara i Bankmann iz Wiena kao i ostale parfimerijske artikle uz umjerenu cijenu nudi t DOK ZALIHA TRAJE Albert Abinum trgovina galanterijske robe na veliko. „PROMET0 trgovačko i špedicijsko d. d. prije Leopold Heim Sarajevo, Fra Grge Martića trg br. 1. Preporučujem košnice za pčele Narudžbe adresirati na: Prva novootvorena MUSLIMANSKA APOTEKA nudi svoje bogato skladište eksera, emiliranog posuđa, Wertheim-blagaj na, i sve ostale željezarske robe. Cijene su vrlo umjerene! — Ponude se razašilju na upit! Omot 1 poštarina treba Bvagda priložiti poštanske biljega za odgovor. 0 Рг • prometno d oničarsko društvo koje se nalaze kod mene na skladištu. Brza otprema uz najpovoljnije cijene. OhmEd RBzakoidć, stolar Agenfarna i homisionalna poslovnica Sulejman Mulić, Zagreb. FOJNICA (kod Kreševa) Nudjamo odmah otpremljive iz Zagreba staklene ploče u svim mjerama, kao i staklarski kit, nadalje cilhidere, me­ dicinske bočice i staklene lončiće za mast, svjetiljke itd. Skladište čeških tvornica staklr porculana WEI5S i DRUG, Kupuje i uzima u komisiju ovčije, ko­ zi] e kože, suhe šljive, stari bakar i sve zemaljske proizvode. Posreduje za nabavu gotove kože, donova, te* letine, kravine i t. d. i svega posto* larskog pribora. Daje informacije u svim trgovačkim poslovima u Jugo* slaviji, čehoslovačkoj i Njemačkoj Austriji. Kod raznih upita priložiti marku za odgovor. Brzojavna a dre* sa: Sulejman Mulić, Zagreb. ZAGREB, kraj paromlina. Važno za pušače! Znameniti najfiniji cigarpapir ,,Merhamet“ može se opet dobiti kod svake trafike a fabrićno skladište za preprodavaoce uz snižene cijene na veliko, nalazi se kod: Eliasa Baruha, Sarajevo, Vojvode Stepe obala 4 i H. Bajramaga Foče i dr. Sarajevo, Džulagina 3. BF* Ргерошш se svakome, da puši samo taj papir. drva, ugljena,drvenog ugljena Brzojavi: Promet. Zbirni promet iz Beča i Metkovića. Ovlašteno carinsko posredništvo. Intb. Telef. Z9. PODRUŽNICA LJUBLJANSKE KREDITNE BANKE U SARAJEVU Središnjica; Ljubljana. Podružnice: Borovlje, Brežice, Celje, Celovec, Gorica, Maribor, Ptuj, Split i Trst Dionička glavnica K 50,000.000 Rezerva oko K 45,000.000 Prima uloge na uložne knjižice, te ih ukamaćuje sa 4% NETTO. Uluške na tekući račun ukamaćuje najpovoljnije Obavlja sve bankovne i mjenjačne poslove te burzovne naloge najkulantnije. Daje sezonske 1 aprovizacijske kredite. Kupuje I prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsti po dnevuom tečaju. Financira erarične dobave. UF* Ovlašteno mjesto za prodaju srećaka Državne razredne lutrije Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca. Odgovorni urednik; ibrahim Muhić. VlMnik: Centralni Odbor J. M. O. ""Ш01 Štamparija Dunlel & A. Kaj on, Sarajevo, � https://kolekcije.nub.ba/files/original/597ea93ff0d3e503ad97f4eb55a27e70.pdf 69dc052cac911860ed22f3580244b693 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. PFAVDA ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАМСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 30 (268) Sarajevo, četvrtak 17. marta 1921. (7. Redžeba 1339,) Sporazum postignut. za ulazak Muslimana u vladu odlu? čujuću ulogu igra borba između kla? snih, partijskih i državnih interesa. Želeti jc da interesi naroda i drža? (Naš naročiti telefonski izvještaj). ve budu viši od interesa partije i Beograd, 16. marta. mani u odlučnom času mnogo do? klase, da oni pobeđe i klasu i partiju. Jučer u 9 sati prije podne sastao pridijeli za konsblidovanje unutraš? Najveća nesreća za pravilno shva? se je klub naše organizacije, da ko? njih prilika naše države. tanje i rešavanje agrarnog pitanja u Zatim su delegati rekapitulisali i Bosni leži u tome, što od iznošenja načuo odluči, kakvo če stanovište zauzeti prema rezultatima pregovor zabilježili glavne tačke sporazuma. ovog problema u javnost, govori se ra, koji su se vodili između našeg Dok su ovo delegati radili, došao je samo o povlaštenim i potištenim, a Kluba i predstavnika radikalne i de? u sobu predsjednik Ustavnog Od? nikada o socijalnoj pravdi. Za vre? inokratske stranke. Izaslanici kluba bora dr. Ninčić i saopćio, da su se me austrijske vladavine Muslimani 'izvijestili su o konačnom odgovoru radikali i demokrati sporazumjeli sa su bili povlašćeni (? Ur.) elemenat, a kmetovi potišteni, od Oslobođenja radikala i demokrata, da u onim tač? Zemljoradnicima glede socijalnome? kama, koje su ostale još sporne, ne konomskih odredaba, koje će unići pak nastaju posve obratni slučajevi, kmetovi su gospodari zemlje, a age mogu popustiti i da predstavnici ovih u Ustav. Dr, Nfinčić je nadalje saopćio, da i begovi beskućnici. 1 kao god što grupa očekuju konačni odgovor u П sati prije podne. U skupštinskim su predstavnici Zemljoradničkog klu? su za vreme Austrije Muslimani iz? krugovima očekivala se s velikim in? ba izjavili, da će i oni glasati za Us? begavali pravilno rešavanje agrar? tav u načelu i u cjelini, a da zadr? nog pitanja i gledali da se osile na teresovanjem odluka našeg kluba. Oko 10 i po sati klub je nakon is? žavaju slobodne ruke glede pojedi? račun kmeta, tako isto danas opet kmetovi hoće da igraju ulogu Musli? crpnog pretresa političke situacije nih odredaba. odlučio, da prihvati sporazum na os GLAVNE TAČKE POSTIGNU? mana iz prošlosti, neće ni da čuju noj bazi, koja je postignuta na pre? za one, kojima su do jučc robovali. TOG SPORAZUMA. 1 zbog ovog nesretnog inata, zbog gpvorima. Kod ove odluke klub se U Ustav će unići odredba o zašti? ove politike prkosa već više godina je rukovodio jakim razlozima, da tres ba bezuvjetno u Ustav unijeti one ti i ravnopravnosti vjera, te o vjer? stradaju naši viši narodni i ekonom? odredbe iz našeg nacrta Ustava, koje sko-prosvjetnim autonomijama pra? ski interesi. U času kada pišemo ove ce tiču zaštite i ravnopravnosti vjera, ma željama našega kluba zatim od? redove od pravilnog rešava? te osiguranje vjersko?prosvjetne au? redbe o šerijatskim sudovima, o iz? n j a agrarnog pitanja z a v i? tonomije, zatim šerijatskih sudova, bornom sistemu, koji štiti manjine. se ne samo naši nacionalni te izbornog sistema, koji će da zašti? Agrarno pitanje se potpuno likviduje i ekonomski interesi, nego ti manjine. Pored toga je na ovu od? plaćanjem naknade za kmetovska se? i viši državni interesi, do? luku kluba uticalo i uvjerenje, da je lista, u ukupnom iznosu od 255 mili? nošenje Ustava, sadanji čas najzgodniji i za konačno Јопд dinara. Isplata se vrši pola v go? Nezadovoljni sa demagogisanjem likvidovanje agrarnog pitanja iako se tovom a pola u državnim obvezni? u agrarnom pitanju, mi ćemo se po? konačni prediozi radikala i demo? čama, pri čemu će oskudniji posjed? staviti na principe Pravde makar i krata u tom pogledu nijesu osnivali nici biti potpuno podmireni. Baza je na našu ličnu štetu, jer je za jednog na načehi jednakog riješenja ovog posredna katastralna procjena. Na? novinara ~• političara danas kud i pitanja u čitavoj državi, kakvo smo seljem begluci plaćaju se dvostruko kamo opoftunije biti udvarač masa, kao kmetovska selišta i za to je od? nego li pravedni sudija. Kada se m£ riješenje od početka tražili. svota cd 50 mi^jona dinara. god govori u našoj ja v n o? I u pitanju unutrašnjeg uređenja ređena države postignuto je barem to, da se Član 7. beglučke uredbe, koji govori s t i o M u s 1 i m a n i m a, pred? stavljaju se oni kao neki pojedini dijelovi, u kojima stanuju o tako zvanim zemljama hodalica? muslimani, ne će cijepati, već će os? .ma, staviće se izvan snage i s ovim b o g a t i g a v a n i, k a o s r e d n j e? će zemljama moći scpstvenici slo? vekovni plemići, age i be? tati kompaktni. bođno raspolagati. Uzurpira ne g o v i, međutim od svega to? Stvarajući svoju konačnu odluku zemlje povratiće se sop? ga u stvari nema ništa, jer klub je stajao pred alternativom, ili s t v e п i c i m a. izuzev nekolicine, svima drugima da odbije sporazum i da pusti, da se Vlada će pomoći vakufskomea? i sva naša životna pitanja rješavaju rifsku upravu, da sanira svoje finan? ' pridevci aga i beg nisu ništa drugo dolV ukrasne titule. O d preko sto bez nas, a po dosadašnjem iskustvu sije i povratiće olovo s džamija, u i protiv nas, ili da prihvati ponuđeni koliko se još nalazi kod naših vojnih hiljada muslimanskih po? rodica uBosnii Hercegovi? sporazum. vlasti, a daće iz naših rudnika olova, ni i m a s v e g a tri stotine po? Još prije urečenog sastanka u 11 ako gornje zalihe ne budu dovoljne što plaćaju preko sati prije podne bila je odluka naše? za sve bogomolje, s kojih je bivša rodica 500 kruna poreze na nekrek ga kluba u skupštinskim kuloarima vojna uprava skinula olovo. n i n e. Dakle, svega ima trista poro? poznata. U П sati prije podne sa? Potpora invalida i ratne siročadi dica čije je imanje pre rata vredelo ctaii su se u sobi pročelnika radikal? izjednačiće se u cijeloj državi. više od 120.000 kruna, jer se u Bosni skog kluba izaslanici našega kluba Naša će organizacija dobiti neko? poreza na nekretnine plaćala četiri dr. Hrasnica, dr. Karamehmedcvić, liko važnijih mjesta u bosanskoj promile. Kao što vidimo bosanski dr. Spaho i Vilović sa ministrima gg. vladi. Muslimani nisu nikakvi bogati ga? drom Krizmanom i Uzurdovićem. Ovo su ponajvažnije tačke spora? vani i njihovi p o s e d i nisu Malo zatim došao je predsjednik zuma. ni blizu tako veliki kao po? vlade g. Nikola Pašić. Dr. Karameh? s e d i grofova i b a r o n a u medović saopćio je odluku našega NAŠI MINISTRI U CENTRAL? Vojvodini i Hrvatskoj. I NOJ VLADI. kluba, na što .je g. Pašić dao najpri? ako ne znamo pojedinačnu statisti? je izraza svome velikom zadovolje Prama postignutom sporazumu ku, mi smelo tvrdimo da u Bosni ne? stvu radi postignutog sporazuma, a klub je odredio za svoje predstavni? ma više velikih beglučkih poseda zatim dodao, da ovaj momenat srna? ke u Centralnoj Vladi dra Spahu i nego li ima običnih velikih poseda u tra historijskim i da je osvje? dra Karamehmedbvića. Dr. Spaho Srbiji. dočen, da će historija ovaj naš korak će preuzeti jedno privredno ministar? U Bosni i Hercegovini imamo tri dostojno zabilježiti i da će se i kas? stvo, a dr. Karamehmedbvić mini? vrste poseda: kmetluk, kmetstvu nija pokoljenja sjećati, da su musli? starstvo narodnog zdravlja. slični odnosi i begluk. Kmetluka i? ma oko šest miliona dunuma (600.000 hektara), kmetstvu sličnih odnosa oko 500.000 dunuma (50 hi? ljada hektara) i begluka oko 1 mili? on dunuma (100.000 hektara). Od Kolko je god demagogija dobra njali, da će ih ona dovesti u tako sva tri ova oblika zemljišnog poseda za lak i brz uspeh u politici, toliko nezgodan položaj. Pri pregovorima kmetluk: je bio najteži, to je ono radi čega je često puta procvilela si? je ona još više štetna i opasna, kada nastupa ozbiljno ostvarivanje ono? *) Ovaj je članak štampan u »Sa? rotinja raja, jer ona više haka da? ga, što se tako olako i nepromišljeno moupravi« glavnom organu vati ne može. bacalo u narod. U momentu kada pi? radikalne partije ođ 13. ov. 1 kao što je kmetluk bio nepriro? šemo ove redove bije se odlučan boj mj. Sa njegovim se izvodima u mno? dan i nepovoljan odnos po kmete, između viših državnih interesa i de? go čemu ne slažemo, ali ga ipak pre? tako je on dosta nepovoljno rešen i magogije, pa se bojati da ova druga nosimo kao jedan od najpomirljivi? po bivše zemljovlhsnike. Svi su ne prevlada na sveopštu štetu na? jih i najobjektivnijih prikaza agrar? Muslimani listom zato, da rodnu, jer oni koji su se u svoje vrc? nog pitanja u Bosni i Hercegovini. kmetluka što pre nestane i me njome služili nisu ni u snu sa? Važnija mjesta podvlačimo. Pr. ur. pristaju da prime za dummi zemlje Muslimani I agrar.*) I i I I , Pojedini broj K *2,— Izlazi subotom, utorom i četvrtkom. Uređuje redakcionl odbor. Pretplata: godišnje K 180.—, na pola godine K 90.— (u Sarajevu): za našu državu godišnje K 200.—; za ino­ zemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. čekovni račun pošt. štedionice 1119. Godina ili samo 40 dinara, iako on danas vredi preko 250 dinara. Ali kamen spoti? canja su kmetstvu slični odnosi. U jednom opštem novinarskom članku o agrarnom pitanju nemoguće je da? ti definiciju ovom odnosu, t. j. reći što sc sve treba da podrazumeva pod kmetstvu sličnim odnosima. Po našem1 mišljenju kmetstvu slični od? nosi su bliži begluku nego li kmet? stvu, ali ih u pregovorima treba u? zeti kao jednu vrstu zasebnih odno? sa i o njima rešavati kao takovim. O kmetstvu sličnim odnosima pisao je g. L. Novak u Pravnom Arhivu, doduše politički tendenciozno, ali ipak prilično informativno. Kako ćemo md ovome odnosu posvetiti je? dan naročiti članak, to ćemo ovoga puta govoriti o nečem aktuelnijem i realnijem, o rešavanju kmetstvu sličnih odnosa. Odmah dzjavljujemo da po našem mišljenju kmetstvu slični odnosi treba da pripadnu se? ljaku. Kao Što je nepravedno kmet? stvu slične odnose skretati u kmet? luke, tako jc isto nepravedno i odu? zeti ih od seljaka, jer on tu zemlju godinama radi. Rekli smo da kmet? stvu slične odnose treba smatrati kao zasebnu vrstu poseda, pa prema tome treba i odrediti naročitu na? kn adu. Kada bi se odredilo da se za svaki dunum zemlje kmetstvu slič? nih odnosa plati po 120 dinara, po? lovina od faktične vrednosti, onda bi se našla zlatna sredina na koju bi mogli pristati i Muslimani i vlada, jer to državu ne bi stalo više od 50 miMona dinara. Ali šta ćemo sa fe? bruarskom uredbom? primetiće ko? god. Držati se februarske u? redbe posle izbora u Bosni, znači biti šlep kod očiju. Februarsku uredbu donela je D a v i d o vi će v a vlada, preinačila je Protićeva vlada, a posve je d e ni a n t o? v a o narod u Bosni, jer su »demokrati« d o b i 1’ i n a i z? borima s a m o d v a mandata a Muslimani 24. Treća vrsta poseda u Bosni su begluci. To je slobodna zemlja, koju i su Muslimani sobom radili ili je da? ! vali drugima na rad. Begluci su zem? lja odalica, t. j. išli su iz ruke u ruku i mogao juj e raditi svako, ko bi se s vlasnikom pogodio za arendu. Vrlo mali broj Muslimana ima po nekoli? ko hiljada dunuma begluka, a misli? mo da nema nijednog, koji bi imao više od hiljadu hektara. Kako mi stojimo na principu mini? mumaimaksimumaposeda, to mi mislimo da ovaj prin? c i p treba p r i m e n i ti i na b e? gluke, te kad budemo iz? v 1 ašćiva 1 i sve posede pre? k o maksimuma, i z v 1 a s t i ć e? mo ibegluke, koji pređu preko maksimuma. Oduzmemo li svu zemlju od Mu? slimana, ako ih ogolimo, mi ih tc? ramo u proletere, u komuniste. U konstituanti ima oko šezdeset posla? nika komunističkih. Jeli pametno da na idućim izborima njihov broj po? većamo sa još dvadeset i četiri mu? slimanska?! Ako sc želi dobro ovoj zemlji, on? da vlada i Muslimani pri pregovori? ma treba da klasnim i partijskim in? teresima pretpostave narodna i dr? žavne, jer samo će se tako doći do sporazuma, do sreće narodne. Krsta Marić. Sjetite se ,,Gajreta“! �vi na nekoliko sati prije, policijska vlast može riješiti, da to nije onaj rok, u kome je trebalo učiniti prija« vu, da to nije taj prethodni sat i om da može zbor zabraniti. Osim toga, kad se odredi rok, kad se kaže, da se u stanovitom roku mora prijaviti sazivanje zbora pod vedrim nebom, onda je to u interesu očuvanja jav« ne bezbjednosti. Pošto na zborovi« ma i na skuj>štinama vrlo često do« laži i do demonstracija, jer su zbo« rovi i skupštine većinom političke naravi, potrebno je, da policijska vlast bude na vrijeme obaviještena o sazivanju dotičnoga zbora, te da na vrijeme može podbzeti korake, da se održi bezbijedno u interesu samih sazivača, jer se uvijek mogu izazvati protivnici, da ih napadnu, te da tako dođe do krvoprolića. Sto« ga je potrebno, da se ustanovi jedan rok, i za to se ja pridružujem pred« logu g. Milorada Vujičića i stilizaci« ji, koju je on dao i izjavljujemo, da temo za nju glasati. POVODOM ČLANA 16., koji govori o nastavi, uzeo je riječ poslanik Febim Kurbe« goVić i rekao: Gospodo, Musliman« ski klub nije podnio poseban pred« log glede nastave, jer predloži, koje su podnijeli gospodin Žerjav i Mihaj« lo Zivković, u skladu su sa nazori« ma muslimana u pogledu osnovne i ' srednje nastave. Gospodo, mi mu« slimani baš idemo za tim, da se naša PODLISTAK. Crveni fesovi. Dođoh u jedan grad u inozem« stvu. Drugi dan nađoh svog davnog školskog kolegu. Poslije pozdrava i prvih upita, kako to obično biva, kad se dva školska druga poslije to« liko godina sastanu, reče mi moj’ kolega: »Jučer mi jedan naš p r a« vosiavni akademičar reče, da bi Ti trebalo dati novaca, ako ih nemaš, pa da kupiš šešir, a baciš fes«. Da nisam rođen u Herceg«Bosni, da sam Francuz ili Englez, začudilo bi me, da ovako može govoriti jedan čovjek, koji je još k tomu i sveuči« lisni građanin. Ali sam sin one zem« lje, gdje su muslimani bolji musli« mani nego oni u Carigradu, pravo« slavni veći pravoslavni, nego oni u Moskvi, a katolici žešći katolici ne« ■go sam papa u Rimu. Ali ima tu ipak razlike: za muslimane se i onako ve« li, da za njih ne može kultura kao čičak za jaje, ali še je čuditi kultur« nom pravoslavnom akademskom građaninu, djetetu kulturnog dijela našeg naroda u Bosni, kad može ne« što tako da kaže. Ovako eto reče moj brat po krvi i jeziku, kad vidje u mene fes na glavi, a evo kako govori pravoslav« ni Rus, Nikolaj Litvin, carigradski dopisnik pariškog ruskog lista »Po« sljcdnc Novosti«: — »Kad smo kao mala djeca bili udarljivi i plakali, odgojiteljica bi1 nas odmah zastrašila momentano u« ko, ako ko dobije uvjerenje, da tre« | ba postati muslimanom, neka ga, ne« ka mu bude. Stoga i ovo gledište pot« puno usvajamo. Kod nas je važno pitanje privatne škole. To je kod iii. nas vjerska škola i nije upravo os« novna škola, nego u toj našoj po« Pero Marinčić iz Dragičine odee« I četnoj vjerskoj školi u glavnome se lio je sa svom svojom obitelji i ce» I daje samo vjerski uzgoj. Pošto u jelim^pokretnim imanjem još .1916. | Bosni i Hercegovini nemamo mno« god. u Posavinu i tamo se nastanio go osnovnih škola, tlo smo nastojali, negdje u prnjavorskom kotaru. U đa se naši učitelji tako osposobe, da Dragičini ostavio je neobrađen čit« na selima, gdje nema drugih škola luk Saliha Hađžiomana iz Mostara, mogu djeca dobiti nešto i iz svjet« i tim drgovoljnim napuštanjem ra« skih nauka. Gospodin ministar Pri« žurnije se, da je utrnulo i njegovo bićević kao ministar prosvjete zna, kmetovsko pravo, o čemu je i sam da smo mi u težnji, da naša djeca Pero bio uvjeren, jer ni nakon рге« dobiju što bolju vjersku i svjetsku vrata nije došao, da ovaj čitluk ob« obuku, stavili nekoliko naših vakuf« radnje. Ali uvidjevši, da mu agrar« skih autonomnih zgrada ministar« na »reforma« daje pravo, da može stvu prosvjete i crkvenih poslova na pod kakvom god izlikonvod musli« raspoloženje. • da osnuje osnovne mana oteti zemlju, došao je ovih da« škole, gdje će se uz svjetovne nau« na u svoje rodno mjesto i ovaj' čitluk ke predavati u isto vrijeme i vjero« prodao za K 60.000.—. S ovim kapi« i nauka'. Pošto je u ovom predlogu talSm sigurno namjerava negdje na gospodina Žerjava i Mihajla Živko« Savi započeti koji švercerski posao. Njegov vlasnik sa dosadašnjim vica zajamčena i privatna škola, mi nemamo ništa protiv toga, da se to agrarnim »uredbama« izgubio je ci« jelo svoje nepokretno imanje osim u Ustav unese. Ja bih imao još nešto da primje« jedne kućice u Mostaru, te sada u tim. U ovome predlogu se kaže: Na« očaju sa svojih šestero čeljadi gla« uka i umjetnost su slobodne i uživa« duje, dok »siromašni« Pero gomila ju zaštitu i potporu državnu. Ja bih kapitale pomoću Safiliova imetka. dodao još: »u koliko nisu u protiv« Riječ ima naš sreski načelnik g. Tu« nosti sa javnim moralom«. Gospo« rina, da nam odgovori, kako dolazi, do, kazaće se, da znanost ne može do toga, da su u njegovom kotaru biti u protivnosti sa javnim mora« učestale tako samovoljne prodaje a« 1om. A tako isto i za umjetnost, da ginskih čitluka. Naša „socijal mirujućom frazom: »Otarite suze ili ću pozvati Turčina!« Brkati, dugonosi Turčin bijaše ne« preslanim strašilom u našem dje« tinjstvu. Zatim kad smo dorasli do školskih knjiga i učili rusku povijest, predstavljala nam se država polu« mjeseca kao svirepa i surova vlada« vina, a užasne »M&rusje Boguslavke« kojih smo se toliko puta nagledali na provincijalnim škripućim pozor« nicama, odijeliše od nas ovu državu i njezin narod stijenom oštrih ko« laća, na kojima su nabiti Zaporožci, radi ljubavi za-slobodom. Pripovijesti o Carigradu plele su se u tajanstvenu paučinu i rusko o« ko uzaludno nastojaše, da ugleda za živopisnim obalama prozore i tajnu harema i nevidiva istočna čudesa. Grad grijeha i razvrata, Carigrad, užasni akrep, koji pruža na sve stra« ne svoje oštrice i usisava u se sve živo i čisto i prebacuje to sve za se zadavljeno, opoganjeno i ovito Ijep« ljivom paučinom. IO ljudima ovoga grada govorilo se uvijek sa najve« ćom brezgljivošću i sa stisnutim us« nama. Blatna Azija, smiješana sa evropskim otpacima. Rat ne promijeni naše mišljenje o oradu nad divnim Bosporom. Za« losni svršetak zakavkaskih ekspe« dicija ne približi nas ljudima sa cr«. venim fesovima. Imadoše se odigra« ti nevjerojatni događaji, koji su do danas visjeli nad cijelom Evropom sa svojom mračnom zagonetkom i kada ta strašna riječ »Turčin« ... prinudi rusko oko da nježno pogle« da i pruži prijateljsku ruku ljudima u crvenim fesovima. Oni su starali na svojim obalama, i gledali na palube naših lađa prepu« njenih izbjeglicama. Po svome su oni shvaćali i razumjevali naš neiz« mjerni jad i izražavali svoje prvo ea« žaljenje prostom frazom. »Rus... dobar... Rus... kara« šo...« Njihove su nas žene pratile svo« jim dugim i sažalnim pogledima. Mi im nismo vidjeli očiju iza njhovih tamnih peča, ali smo osjetili toplinu, srdačno i duševno saučešće nad na« šom nesrećom. Oko munara Aja«Sofije legoše ja« di prognane Rusije, a po osmanlij« skim se obalama raznesoše ruski če« mer, suze i uzdisaji, a to se sve eku« pi u šaroliki kalejdoskop istočne prijestolnice. Kao prosjaci stajali smo na dru« gom mjestu među Stambolom i Ga« latom, a ljudi u crvenim fesovima gledah su na nas, kako se gleda na brata i prijatelja. Onrezno i mehko kao da se boje povrijediti nežacije« Ijene rane pristupio je turski narod ruskom jadu. Od malenkosti do pra« ve i velike pomoći — u svemu se turskom vidi rijedka srdačnost, os« jeca se iskrena humanost i istinito džentlemenstvđ. Nekoliko mjeseci, koje nama Ru« sima nripravi strašna sudbina, učini to, što ne mogoše učiniti godine i stoljeća: Turci i Rusi postadoše pri« jatclji i braća. Ovdje na obalama Bospora upo« znaše oni nas Ruse. Ovdje i mi u« �t ,ПНАВ5А- — „PRAVDA* Epoi 268 — Broj se kroz godinu dana mogu »čestito« napajati i slaviti »pobjedu« nad Tur* činom! V. Početkom rata 1914. otišao je re* zcrvista Alija Omanović iz sela Ku* tilivači u vojsku i odmah u prvim bojevima poginuo ostavivši iza sebe petero nejake djece i ženu, koja je također u 1915. god. umrla. Uz pri# pomoć komšija djeca su obrađivala cd oca naslijeđeni čitluk.. Početkom 1919. godine neki Ivan šimušić, čija je obitelj prije 25 go* dina pravomoćnom presudom izgu* bi'a kmetovsko pravo na gornji čit# luk, oteo je ovoj siročadi uz asisten# čiju seoskoskotarskog ureda u Mo* staru ovaj posjed, iako isti Ivan ima u istom selu svoj vlastiti posjed, koji ga može uzdržavati. Ali njemu se je prohtjelo, da dođe do dobro* obrađivane i nagnojene zemlje, koju je rahm. Alija 20 godina svojim zno* jem natapao. Protiv ove »pravedne« odluke se# -asko*kotarskog ureda uložen je utok na agrarnu direkciju, koja ni nakon dvije godine nije našla za vrijedno, da donese ma kakvo riješen je. Sada neka nam odgovore »socio# lozi« oko »Pijemonta« i »Politike«, da li zemlja pripada onome ko je radi? Po dosadašnjoj politici naše ccn# -tralne i zemaljske vlade mi znamo unaprijed, da će ovaj odgovor glasi* ti: »Historijska« i »socijalna« pravda bczuslovno zahtjevaju, da se u našoj državi iz temelja uništi musliman* ski elemenat. Mostar, 6. marta 1921. Ibrahim. 1 dunum jednak je 1000 kvadrat* nih metara a ne 100! »Epoha« javlja, da je vlada predložila za oštetu zem? ljišta, na kojem su kmetstvu slični odnošaji, 120 dinara po dunumu i razjaŠnjuje svojim čitaocima, da je dunum — 100 kvadratnih metara. Molili bismo »Epohu«, da popravi tu štamparsku pogrešku, kako bi i njeni čitaoci znali, da su vrlo niske ponude vladine. Skrećemo pažnju čitaocima na da# našnji uvodni članak od g. Krste Marića, koji je neobičnom smjelošću pokušao da oslobodi javnost od stra# šne more demagogije, koja je nju tištala baš u pogledu agranog pita* n ja. Međutim u savezu s tim člankom nc možemo da i ovaj puta nc istak* nemo već t/oliko puta spominjano nesuglasje između pisanja^ glavnog organa radikalne partije »Samoupra* ve« i ovdašnjeg »radikalnog« lista »Srpske Riječi«. To je nesuglasje iz# bilo u tolikoj mjeri, da se na pr. is* tog dana, kada je taj članak štam# pan u »Samouprvi« brzojavlja »Srp* skoj Riječi« iz Beogrda, kako su za-* htjevi muslimana neprihvatljivi i »m a h n i t i«. Naravno je da ćemo se mi držati pisanja glavnog organa radikalne partije, ali u interesu par* tijskog ugleda preporučili bismo, a u interesu budućih dobrih odnosaja iz* među nas i Srba pravoslavnih molili bismo vodstvo radikalne partije, da malo više pripazi na mahnitu rabotu Stijepe Kobasice i drugih oko »Srp* ske Riječi«. жжжжжжжжжжжжжж Oglašujte u „Pravdi". ООЖШЖ# Politički pregled. UNUTARNJI. Specijalna debata u Ustavnom Odboru. Nakon sporazuma šefova pojedinih klubova izglasani su u tom odboru još ovi članovi vladina na* crta ustava: Član 86: »U slučaju rata ili opće mobilizacije može narodna skupsti* na zacijclu državnu teritoriju, a za slučaj oružane pobune za poje* dini njezin dio, kao naročitim zako* nom p r i v re m e n o o b u s t a v i ti ova prava građana: pravo ud* ruživanja, zbora i dogovora, slobo* du kretanja, nepovjerivost stana, pi* srna i telegrafskog saopćenja. Na is* ti način može se ograničiti sloboda štampe za slučaj oružane pobune u dotičnom dijelu države«. Primljen većinom glasova. Član 70. (o su d s k o j vlasti): »Sudovi su nezavisni. U izricanju pravde oni ne stoje ni pod kakvom vlašću, no sude po zakonima. Su do* vi i sudske nadležnosti mogu se us* tanoviti samo zakonom, ali ni u ko* jem slučaju ne mogu se ustanoviti izvanredni sudovi ili komisije za su* đenje«. Primljen jednoglasno. Član 59. (t u ž c n j e p r o t i v m i* n istr a): »Ministar može biti op# tužen kako za vrijeme trajanja svo* je službe, tako i za 5 godina poslije odstupanja. Prijedlog, da se mini* star optuži, mora se učiniti pismeno i sadržavati tačno optuženie. Kad ministra optuži narodna skupština, odluka o stavljanju ministra pod sud ima se donijeti većinom od dvije tre* čine glasova prisutnih članova«. Član 60. (s u đ e n j e m i n i s t r u): »Ministrima sudi, državni sud. Dr* žavni sud čini 6 državnih savjetnika i 6 kasacionih sudi ja, koje svako od ovih tijela bira kockama u svojoj plenarnoj sjednici. Predsjednik kasa* cionog suda je predsjednik državnog suda. Za ona djela, koja nijesu pred* viđena kaznenim zakonom, kazne će se odrediti zakonom o ministarskoj odgovornosti. Bliže odredbe o mi* nistarskoj odgovornosti sadržava po* seban zakon«. Oba potonja člana primljena su većinom glasova. Članu 80. dodat je ovaj stav, koji je primljen jednoglasno: »Predsjed* nik i polovina članova glavne kon* trolc moraju biti diplomirani pravni* ći. Ostali članovi treba da su bili ministri financija ili da maju 10 go* dina ukazne službe u financijskoj struci«. VANJSKI. Grci se neće pokoriti. »Daily Ех* press« javlja iz Atene, da je vrhov* ni komandant grčke vojske general Papulos izvijestio ministra vojnog Gunarisa, da grčka vojska ne samo da neće da isprazni Trakiju i Smir* nu, makar to i odlučio vrhovni sa* vjet, već da je čvrsto odlučila pre* duzeti ofenzivu prije nego što ke* ni a listi prime pojačanja iz Čili čije i municiju iz Italije. Okupacija ruhrskog područja se po vijestima francuskih listova pro* širuje bez incidenata. Belgijci zapo* sjeli su Ruhrort, a Francuzi Duis* burg. U ova dva grada, u kojim se većim dijelom nalaze radnici, vojne vlasti su okupirale nekoliko tvorni* ca, kao garantija da će stanovništvo po obećanju gradonačelnika biti mir* no i da neće vršiti nikakve neprija* feljske aktove. Tri rajnska parobro* da »Parsifal«, »Lorelev« i »Rhein* stem« oboružani su topovima i mi* traljezima, pa vrše redarsku službu u lukama, pripravni na svaku mo* gućnost. Stanovništvo se smirilo ,pa Страна — Strana 3 je u ovim gradovima kao i u Krcfel* ve budžetske godine, to jest do kra* du i Diisseldorfu prestalo sakuplja* ja maja. nje ljudi pred zaposjednutim zgra# Apel državnih činovnika konstitu* dama što je na početku- okupacije 1 anti. Iz Beograda javljaju: Udruže# bilo kao neka tiha demonstracija. nje državnih činovnika upravilo je konstituanti apel, u kome su izloženi najglavniji zahtjevi, koji predstav* ljaju čitavu jednu reformu. Traži se da se postavljanje i unapređenje dr* žavnih činovnika vrši na temelju sposobnosti i rada, o čemu svaki put BJELINSKI VINOGRADSKI odlučuje stručna komisija, a ne kao RASADNIK. do sada po godinama službe, u apelu Već više godina ima Bjelina diva# se traži, da ni jedan državni službe* vni rasadni vinograd, koji bi trebao nik ne može biti protiv volje penzi* da ovo blagodatno voće u narod onisan ili otpušten bez presude dis* proširi. cipnnarnog suda. Ovi zahtjevi već su Ali svejedno, svake jeseni vidimo pretresem u stranačkim klubovima, po čitavom Podrinju, gdje prekosav* pa su naišli na dbar prijem. ski težaci dovoze grožđe kolima i Prijem dobrovoljaca u mornaricu. nama ga skupo prodaju. Podvoz iz Ministar Vojni i Mornarice dozvolio 50 i puno više kilometara, pa još je, da se mladići, pomorci od zana* grozda kog ne možeš puno natova* ta, koji po navršenoj 18. godini sta* riti, pa danguba težaka po više da* rosti žele, da stupe u našu ratnu mor* na dok rasproda, sve to čini, da je nariču kao dobrovoljci, mogu javiti tako skupo. nadležnim pukovskim okružnim ko* Pa zašto mi ne sadimo lozu, kad mandama za prijem u vojsku u sva# je već odgođena i okalcmljena u ra* ko doba, izuzetno od čl. 103. pravila sadniku? za regrutovanie. Sa sobom da po* Na upravitelja rasadnika se ne nesu molbu, krštenicu, uvjerenje o može niko potužiti, jer on je čak i vladanju ovjereno od policijske vla* prcdusrctljiv. sti i dozvolu od svojih roditelja, da Biće da je pored običnog našeg mogu stupiti u našu ratnu mornari* nemara, krivo to, što je taj rasadnik cu. mnogome ipak nepoznat i kao za* Službeno iz »Nar. Jedinstva«. Mi# boravljen. Manjka mu popularne re* nistarstvo pravde imenovalo je sud* kinine. A za to nije zadužen sam u* skog tajnika Husniju Dumrukči# pravitelj, nego svaki od nas. ć a sudskim savjetnikom u VII. čin. Veće vinograde, za proizvodnju razredu. vina, možda nije umjesno preporu* Zemaljska vlada za Bosnu i Her* čivati, — jer antialkonolski zamah i# cegovinu razriješila je na osnovu §§ ma budućnosti, — ali nasade oko ku* 15. i 85 zakona o izboru narodnih po* će i po njivi za jelo i rezaćijc treba slanika za Ustavotvornu Skupštinu najtoplije i uvjek preporučiti. Slabo* sudskog pristava kod kotarskog su* krvnost i njene pošljedice liječi, a da u Žepču Derviša O me r o vi ć a još lakše otklanja: dulje obilato je* od dalje službe u ovim zemljama. donje grožđa! Podrinjac. Zemaljska vlada za Bosnu i Herce# govinu imenovala je svršenog učitelj* skog pripravnika Smajila H a d ž i# h a 1 i 1 o v i ć a stalnim učiteljem đje# čačke narodne osnovne škole u Vi* šegradu. Zemaljska vlada za Bosnu i Her# Povodom našeg stupanja u vladu dobismo sinoć ovaj brzojav: »Prav* cegovinu imenovala je prislušnika kod okružnog suda u Mostaru, dra da« za Centralni Odbor J. M. O. Sa zadovoljstvom doznajemo, da Osmana Me hm e d b a Š i ć a sud# su pregovori našeg poslaničkog klu# skim pristavom u IX. čin. razredu. Zemaljska vlada za Bosnu i Her# ba hajirli završeni, te se žurimo, da našem neustrašivom vodstvu najsr* cegovinu premjestila je gruntovniča# dačnije čestitke podnesemo ponosni ra Raifa S i k i r i ć a od kotarskog na njihov uspjeh sa željom, da mu* suda u Sarajevu kotarskom sudu u slimanskom elementu ove drage o* Varcar#Vakufu. Zemaljska Vlada za Bosnu i Her* tacbine svanu novi sretni dani. — Živili! Kotarski Odbor cegovinu je na osnovi člana 15. i 85. J. M. O. Tesani. zakona o izboru narodnih poslanika Tražimo administratora za naš list, za ustavotvornu skupštinu umirovi# koji je ujedno vješt i računarskim la dra Atifa I ladžikadiča, profesora poslovima. Prednost imaju oni, koji šerijatske sudačke škole, jer je iza* su već bili u toj službi. Ponude up# brat za narodnog poslanika. Zemaljska Vlada za Bosnu i Her# raviti na administraciju. Rok Ustavnom Odboru pfoduljen cegovinu imenovala je definitivnog do 5. aprila. Pošto Ustavni Odbor dnevničara Ahmeda šerbića privrc# nije mogao završiti svoj rad za od* menim gruntovničkim vježbenikom ređeni rok. to je na 14. ov. mj. za* za kotarski sud u Tuzli. Zemaljska Vlada za Bosnu i Her# ključio, da predloži konstituanti pro* duljcnjc. Toga dana se sastala kon* cegovinu imeovala je Zulfikara Ka* stituanta i produljila rok do 5. apri* petanovića, bivšeg učitelja narodnih osnovnih škola, stalnim učiteljem na# la. O likvidaciji ministarstva ishrane. rodne osnovne škole u Kotezima. Za djecu Ize Palić darovali su Iz Beograda se javlja: Ministarstvo jc ishrane kao nepotrebno likvidira* preko administracije »Pravde« Mu* lo. Što' se tiče činovnika, komisija hamedaga Hadžiomerović K 100.“ je utvrdila, da je pokojno ministar* i Abdurahman Karamchmanagić K stvo ishrane imalo koje u centrumu 40.—. Živili’ u Beogradu, koje u oblasnim odsje* Jeste Ii prekomjerno osjetljivi cima nekih 500 činovnika. Od 273 protiv hladnoga zraka? Dolaze li činovnika, koliko ih je bilo samo u Vam odmah različite boli? Oj, kako Beogradu, komisija je odvojila i za* tu ublažuju boli, čine otpornim ma* držala svega 42. Dvadesetim! Činov* feaže s Fellerovim pravim Elsa#flui# nika i oko trideset službenika komi* dom! 6 dvostrukih ili 2 velike speci# šija je odmah otpustila. Svi ostali jalne boce 42 krune. Državna troSa# stavljeni su na raspoloženje vladi, da rina posebno. ih ona, uzimajući u obzir njihove Trebali biste tjerajuće sredstvo, kvalifikacije, rasporedi. Svima tim koje utažuje grčeve, jača želudac? činovnicima plaća će ići do kraja o* Držite se samo FeUerovih pravih Gospodarstvo. i ' i i | 1 i | I Domaće vijesti. I Muslimansha trgogaSa i obrtničha hanha za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u 5агајвуш Dionička glavnica K, 10,000.000 — Podružnice u ,Bos. Brodu i 0os, JMovom Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije. — Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaja sve vrsti robe, ,■... ■■■■■■ ■ a poglavito sve životne namirnice. -------- -———— Glavno zastupstvo osiguravajućeg društva ,,HERCEG-BOSNA“. Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemna, lijevo. - Brzojavi: Trgovaca banha, Sarajevo. - Interurban telefon: ZN �Strana 4 — Страна Eisa*pilula! 6 kutija 18 K. — Žclud* čani balzam 12 malih boca 72 K. O* mot i poštarina posebno «« što jef* tinije. Eugen V. Fellcr, Stubica do, nja, Elsatrg br. 354, Hrvatska. F Pm Ijeiiino u Bosni I Hercegovini (god. 1910.) osnomo društvo i Herceg-Bosna TfeSeObL ZAGONETKE. (Iz Tuzle). Moja tri pouzdana hodže: Kurbegović, Jahić i Jakić i — ja, zatim moja tri'detektiv­ ska psa; koliko ie tu ljudi? Ko odgonetne, dobiće lovačku kartu i oružni list bez preporuke g. Adema Biše, okružnog školsksg nadzornika. Grudić. »Opština« je krava muzara; narodna gr­ bača jaka kobila. I kad se ovo zna, nije ču­ do. §tp meni isplaćuje doplatak (dnevnice) na 13 (truiaestero) čeljadi. No to ipak nije zanimivo, keliko je zagonetno ovo: po ko­ joj naredbi, pardon, naređenju se meni is­ plaćuje dnevnica na strine i razne dalje ro­ đake, od kojih se neki nalaze i po služba­ ma. Ko odgonetne i nađe paragraf, sveča­ no izjavljujem, da ću odustati cd kandidatu­ re za »opštmskcg« komesara. Karo, »opštinski« delovođa. zemaljski osiguravajući zavod za Bosnu i Hsrp.gov na ! »Cn-UTARIJA«. Na 26. februara donijela je »Domovina« na prvoj strani jedan članak, koji počinje sa riječ ma: »U zimskoj bašći hotel Evrope postoji im neko vrijeme varijete. Pošto u Sarajevu osim kina i društvenih godišnjih zabava nema n kakve druge zabave niti mjesta....«, to je »Domovina« u 65 redaka toga članka opisivala, kako se čovjek mo­ je na večer sjajio zabaviti vi hotelu Evropi. Ah — učinila je i neke primjedbe. Poslije 14 dana piše ona opet jedan članak pod naslovom »Iz sarajevskog variiete-a« i po­ činje time, što konstatuje, da je »sporedna stvar«, je li uprava hotela Evrope primije­ tila te njihove primjedbe, a da je »glavno«, da je ovaj puta izbor,u varijetetnom osob­ lju mnogo »bolji i sreutiji«. »Za to nas je uprava Evrope zadužila, da koju pro­ govorimo o najnovijim njenim umjetni­ cima...« i ona gov&ri bO redaka o »dra­ žesnom 1cpti r -kostimu Mile F r a n se 11 i - e v e- koji gledaocima pruža veoma prijatno zadovolj­ stvo. »Gđka Paradovska p o t s j e ć a nas na lijepe i vesele večeri Var savske sa otmerf.'iin i živom igrom »maztirke«, tom mibenicom poSavkog mladog i veselog svi­ jeta«. Kao da vidim, ta i ja se sjećam, još mi je u živoj pameti muslimanski klub u Sa­ rajevu, kako u Varšavi uz čašicu rakije osjeća veoma prijatno zadovoljstvo gledaju­ ći igranje gegove miljenice mazurke. Dalje »Domovina« ne osjeća nimalo »grubosti« kod atlete Blnwky-a i tvrdi. da je kozak Zsntkov »upravo miljenče večeri«. Pri kon­ cu veli, da bi ipak imala staviti neku primjedbu. ali je ne icidsje, već se nada, da će e i sama uprava hotela odgonetnuti. Pošto Bog do tri puta pomaže, to očeku­ jem, da će »Domovina« napokon napisati još jedan (treći) članak i konstatovati, da je uprava hotela Evrope razumjela njenu nijemu primjedbu i da se varrjetetnim umietnicima i uopšte svemu tome nema ništa više primjetni. 3X6Q = 180 redaka X 20 -ц 30 K = 3600—5400 K. U najbolju ruku 10.000 Kl I za tu bagatelu našla se »Domo­ vina«, da međa svoje članke o najvažnijim životnim pitanjima naše države umeće t e oglase bez ičijeg po’tpisa. bez ikakve šifre, ispred sebe, o jedn<:n kkahi. u kome nema ni traga 'umjet­ nosti i u kome se krvavi znoj napaćenog naroda prolijeva u obliku rijeke šampanjca. I ta se novina u savkom broju obara na ^ćifutariju«! Dž. 4 Broj 268 — E^oj Ј1НАВДА" — „PRAVDA" Havnatcijstvo: u Sarajevu Mustafe Oženetiia «!. 2. I UGLJEN I prodaje po K 52 za 100 kg. postavno kuća Zavod se bavi sa svim vrsti­ ma osiguranja i preuzima ovakove uz najpovoljnije u vjete: a) đementarna osiguranja i to: notiv štete od požara, iruvalne ћгадје, nezgoda i UČE: b) životna osiguranja i to: za slučaj SniFti, mješo­ vita za slučaj smrti i doživljaja, osiguranja miFSZa I uzgojnine životne rente I i t. d. • Premije osiguranja računaju se najniže; Štete se isplaćuju brzo i kulantno. 755> Ravnateljstvo u Sarajevu, podružniče u većim mjestima i sva za­ stupstva daju rado sve upute u ; stvarima osiguranja i preuzimaju ponude. i Brzojavi: taegbosRB SarsIevG. i Telefon: 208 i 507 j ; U mjestima, gdje zavod još nije za­ stupan da e se zastupstvo uz najpo­ voljnije uvjete uglednim ljudima odnosno tvrtkama Rrflektanti neka se obrate pismeno na centralu u Sarajevu ! ; Sposobne ’ Akvizitere (posrednike) za poslove osiguranja traži zemaljski osiguravajući zavod „Herceg Bosna-, Sarajevo 75бб Os. 1067/64 1918. Oglas. ■ i 1 i ; I Odgovorni urednik/ Ibrahim Muhić. Kotarski še.riatski sud u Sarajevu prodavati će običnom javnom dražbom cijele nekret. upis, u gr. ut br. XXXIX 74 kat. opć. Sarajevo i to kat. čest broj 155 kuća broj 74 sa kućištem i dvo­ rištem u TubegOvici ulici u površini od 351 m i to kuća u kojoj se sada nalazi glavna trafika duhana pripadajuća estavini umrlog Server ef. Svrze iz Sarajeva makar i ispod procjenbene vrijednosti od 700.000 K i to na dan 28. marta 1921. u ponedjeljak u 10 sati prije podne sudbena palača II. kat soba broj 52. Uvjeti dražbe mogu se uvideti za vrijeme uredovnih sati kod kotarskog šeriatskog suda u Sarajevu. Kotarski šeriatski sud. U Sarajevu, 27. februara 1921. Мв zaboravite zabilježiti! fotografski atelier u Zrinskog ul. 11. (Ćumurija) Murad f Karahasanović. о> mnićlu i prometoo doničarsko društvo цУв ШС1 I Sime Milutinovića ulica 2. Prispjelo! Kovanih ebsera Kuća motika o« м-?o dag stara sa 1000 m~ zemljišta i šta­ lom prodaje se. — Upitati u upravi lista. od 8—10 cmtr. Cijena po kg 16 K. te raznih ♦ Preporučuje uz najumjerenije cijene Pstar Milušić i drug trgovina gvožđurije i boja SARAJEVO, Aleksandrova br. 38. Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Žtrosmajerova ul. br. 3 Telefon 319. Trgovina medikamenata, drogerljsklh i kemlčkih proizvoda, robe od gume, zavoja i kirurg, instrumenata, kao i fotografskih aparata i potrebština. Ve­ liki izbor inozemskih safuna, pariumerije, kozmetičkih potrebština i spužvi Skladište svih mineralnih voda i t. d. 2 4* PAPIRNiCA HAMD1JE KOFĆrĆA : < ' X preporučuje svoje bogato stovarište £ svih vrsta papira, kancalarijskog i ' ♦ školskog pribora. — Nantčbe se л obavljaju brzo I točno. Cijene umjerene, « Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. RIĐ ! o Rnentupna i Komisionalns paslounica Sulejman Mulić, Zagreb. Kupuje i uzima u komisiju ovčije, ko- Prodaje se sita i obodova na malo i veliko, uzi umje­ renu cijenu. — H. Adom Mornjaković, Sarajevo, NadKovači ul. 37. zije kože, suhe šljive, stari bakar i sve zemaljske proizvode. Posreduje za nabavu gotove kože, donova, te* letine, kravine i t. d. i svega posto* larskog pribora. Daje informacije u svim trgovačkim poslovima u Jugo* slavi ji, CehoslovaČkoj i Njemačkoj Austriji. Kod raznih upita priložiti marku za odgovor. Brzojavna adre* sa: Sulejman Mulić, Zagreb. Važno za pušate! ,;Merhamet“ Znameniti najfiniji cigarpapir može se opet dobiti kod svake trafike a fabrićno skladište za preprodavaoce uz snižene cijene na veliko, nalazi se kod: Eliasa Baruha, Sarajevo, Vojvode Stepe obala 4 telefon br. 97 i H. Bajramaga Foče i dr. Sarajevo, Džulagina 3. PrEpppdčaua sb svakome, tla puši ssmu taj papir. VUenik: Centralni Odbor J. M. O. štamparija Daniel & A. Kajon, Sarajeva � https://kolekcije.nub.ba/files/original/6c6a8767d43a00f3d75da93f6ba051e1.pdf 9403cd296f0a801343e6144d243c9eb6 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. I’P.VDA ГЛАи ;ЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Sarajevo, subota 19. marta 1921. (9. Redžeba 1339.) Dr. Spalio o političkom položaju. »Jugoslavenski List« od 17. o. mj. donio je ovaj razgovor sa g. drom M. Spahom: Narodni) poslanik i designirani mi# nistar dr. Mehmcd Spalio stigao je jučer poslije podne u Sarajevo i ma# o kasnije je ljubazno primio našeg izvjestitelja, kojemu jc potvrdio vi# jesti o sporazumu između muslima# na i vlade. Na pitanje našeg izvjc# stitelja šta misli o novom političkom položaju izjavio je g. dr. Spaho: »Sporazumom između vlade i mu# slimana učvršćen je položaj vlade g. Pašića, pa je osigurano donošenje u# stava. Nastupiti! će unutrašnja! vanj# ska konsolidacija, pa će se moći de# finitivno nješavati razna pitanja, koja su od najvećeg interesa za sve nas. Konsolidacija našeg političkog života ojačati će naš položaj i kredit u inozemstvu, a to nam je danas vc# oma potrebito.« Što držite, g. doktore, o odno# šaju između zemlj/oradnika i vlade, te o prilikama u zemljoradničkoj stranci, obzirom na vijesti o nosu# glasicama između bosanskih i srbi# ian.skih poslanika? Zemljoradnici, svi bez razlike, t. j. sccesijoniste i ostali članovi klu# ha izjavi’ii su. da će u načelu glasati za ustav, dok će u pojedinostima, prema svojem stanovištu u desi ti gla# sanje za ili protiv vlade. Između bo# sanskih i srbijanskih zastupnika klu# ba bilo jc, po vijestima listova, o# preka, ali događaji govore drukčije, pa izgleda, da su bosanski zemljo# radnfei' utjecali na svoje srbijanske drugove na popustljivost. Kakvo će stanovište zauzeti Narodni i Jugoslavenski klub poslije sporazuma sa muslimanima, u koje su oni polagali najviše nada za nji# hovu politiku? Го je teško reći. Ne držim da su oni računali na nas, jer su od pri# je znali za naše mišljenje. Glede Ju# goslavenskpg kluba mo<’u da Vam kažem, da svi znakovi govore, da naginje pomirljivoj politici i da će glasati za ustav. O Narodnom klu# bu ne mogu da Vam ništa kažem. On je pod uplivom Radićeve poli# tike. Što držite, g. doktore, o Radi# ću? Hoće li on cjpći’ u konstituantu da radi na izgradnji naše zajedničke države? — Radić je neodređena veličina, koji ne zna što će sutra da uradi, ali svakako ostaje u opoziciji. Međutim kako god odlučio, neće moći da o# sujeti primanje ustava. Mislite li, da će novi demokrat# sko#radiikalno#musi£mansk: blok o# stati i poslije primanja ustava? Glavne zapreke među nama su uklonjene, pa su izgledi za složan rad povoljni, premda će kasnije dr# žanje muslimana ovisiti o tomu, ka# ko se prilike budu razvijale. Je U došlo do sporazuma glede bosanske vlade? U glavnom jest. Mi ćemo dobiti tri resora i to unutrašnja djela, pro# svjetu i još jedan, ali se o tome još pregovara. Za predsjednika vlade klub je predložio osobu veoma ne# pristranu i sposobnu, ali ime Vam još ne mogu da kažem. G. Durđcvić neće preuzeti vladu. Glasovi štampe o našem držanju. Povodom .odluke našeg poslanje# kog kluba da podupire vladu g. Pa# šića, štampa se u glavnom, drži do# sta rezervisano. Do sad smo zapazi# li samo nekoliko članaka pa ćemo da ih prikažemo. Od veće jc važnosti samo uvodni članak zagrebačkog »Hrvata« od 16. o. mj. koji nosi na# slov »K u p 1 j c n i ustav«, pa ćemo da citiramo njegova markantnija mjesta iako nas čudi) i njegov ton i njegovo jednostrano prosuđivanje. »Hrvat« veli da sporazumom vla# da dobiva 24 poslanika ii time većinu, pa se onda pita: »Šta dobivaju mu# slimani?« Ima i odgovor na to pita# nje pa ga iznosi riječima: »Iz gle# d a, da se je radilo samo o odšteti za begovska zemljišta. »Mi bismo se radovali, veli dalje »Hrvat«, kad bi ovim sporazumom bilo konačno riješeno agrarno pitanje u Bosni ta# ko, da opravdani interesi vlasnika muslimana budu zadovoljeni. Nu, i i 1 ’ i * ! I na žalost, ne možemo o tom izreći danas svoga suda«, jer fale potanje informacije. U nastavku svog članka »Hrvat« ističe teški položaj vlade, koja se jc — naročito nakon razbije# nih pregovora sa zemljoradnik ima - »uhvatila muslimana kao utopije# nik slamke, što se vidi i po tomu, da su i demokrati' za volju opstanka vlade napustili1 svoje stanovište i u agrarnom pitanju kao i u jugosla# venskom, i prihvatili aranžman, koji im donosi 24 muslimanska glasa, po# trebna za većinu, makar i uz cijenu od 50 milijuna za svaki glas.« Da nekako ublaži ža ac, što ga je gornjim riječima zadao našim »pro# danim«. poslanicima, vodeći organ »Hrv. Zajednice« odmah milostivo dodaje i ovaj slabi mehlem: »Pri# znat ćemo međutim, da uza sav po# voljni-položaj nije muslimanima bilo lako potpuno osigurat’ pogođenu od# štetu. Jer vlada, može doduše obe# ćati, ona može pristati, ona može parlamentu predložiti i u njem zago# varati ovaj aranžman, ali ipak ne može jamčiti, da će u parlamentu sprovest taj aranžman. A da će s te strane biti znatnih poteškoća, o to# me valjda niljesu u sumnji ni vlada ni muslimanski klub ...« Št;O nije izrekao, »Hrvat« je met# nuo u tačkice. Značajne taćkice. No mi ćemo da idemo dalje. Sitnijim slovima nastavlja »Hr# vat«: »Dok je dakle dvojbeno ono, što muslhnani dobivaju, sigur# no »je ono, što dobiva vlada. Ona dobiva većinu.« Pitajući se dalje u koju svrhu vlada dobiva tu većinu, zagrebački list dolazi .do zaključka, da je tačna vijest beogradske »Prav# de«, da će muslimani glasati za cen# tralizam. On to ovako objašnjava: »Iz činjenice, da su i demokrati pri# stali na odštetu od 1 milijarde i 200 milijuna, dok su prije najodlučnije pobijali načelno svaku odštetu, mora se zaključiti, da su demokrati odu# stali od svoga načelnoga: stanovišta u agrarnom pitanju pod uslovom, da i muslimani prihvate načelno stanovi# I ste vlade u pitanju uređenja države, i Izgleda dakle vjerojatno, da musli# manski k ub pravi vladi većinu za centralistički ustav, ili bolje: vlada je pristala na odštetu u agraru da do# bije većinu za svoj ustav. I tako bi t se^ea-tav n*se države izgraditi na> jednoj najbesramnijoj političkoj trgovi n i, koju može zabilježiti ustavna povijest svijeta. Vlada je najprije dala inici# jativu za jednu pljačku i otimanje, koje je sankcionirala postupkom svojih organa, a sada hoće da dade odštetu za tu pljačku na račun ф£а» ve, da tom odštetom zadovolji ne 1 povrijeđeno pravo, nego da državi nametne svoj centralistički ustav.« Kad je donio gornje sitne retke, dodaje krupnijim slovima ove riječi: »Bijedna uloga, koju pri toj trgovini igra muslimanski klub, mo# že se još razumjeti; ali što sc može reći o vladi, koja ovako ucjenjuje na oči čitave javnosti jedan parla# mentarni klub, predstavnike jedne gažene i vrijeđane vjeroispovijesti u našem narodu? Sto se može držati do ustava, koji vlada hoće da kupi na ovako pod.i način? Kakvu moral# nu snagu može imati ustav, za koji se zna, da košta državu 1.2(10,066.001) kruna? Taj je ustav već unaprijed osuđen na osudu, koja je najgora, na osudu javnoga morahu Mi se ne ćemo upuštati sada u ocjenjivanje politike, koju je ovim sporazumom maugurisao muslimanski klub. Je li njim riješeno pitanje odštete, to će# mo tekar vidjeti. Nu muslimansko pitanje u našoj državi nije njime ri# ješeno. Nu ne samo, što nije riješe# no. nego rni sumnjamo, da je i nje# govo rješavanje upućeno boljim pu# I tem. Mi imamo naprotiv dojam, da i . I ! i : ј i pojedini broj K 2 — Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: godišnje K 180.—, na pola godine K 90.— (u Sarajevu): za našu državu godišnje K 200.— ; za ino­ zemstvo K 250.—. Uredništvo I uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. .Čekovni račun post, štedionice 1119, Godina III. su uslovi muslimanskoga položaja u | državi pogoršani.« Dok zagrebački list piše tako o# : stru kritiku našeg držanja, beograd# ski »B a 1 k a n« donosi č.anak »Šta | hoće bosanski težaci?«, iz kojeg va# dimo ove stavove: »Iz Bosne i Hercegovine dolaze vesti, da tamo neki nevaljalci bune seljaka radi pregovora, koje vlada vodi sa muslimanima. Smutljivcima i potajnim Austrijancima nije milo da se ova država već jednom sredi, i učvrsti. Zato oni crkavaju od jada, što su muslimani rešeni, da, razume se pod izvesnim pogodbama, potpo# mognu vladu g. Pašića. Kako musli# j mani zahtevaju, da se agrarno pita# nje u Bosni resi putem zakona i ’ pravde u njem izražene, a ne putem i ptjačke i otmice, to su odvratni de# I magozi i neprijatelji ove države po# I šli među bosanske seljake da ih dra# - že protivu vlade, koja će tobože o# I štetiti njihove interese! Držanje I stranaka može se razumeti, ma da • ne i sviju pravdati, ali držanje i po# ; našanje zemljoradničke ili, tako i zvane, težačke stranke ne da se ni I razumeti, ni pravdati. Ova stranka j ni sama ne zna šta hoće. Njene vo# • đe, otpatci raznih drugih stranaka, svojom demagogijom hoću da žalu# de naš zemljoradnički svet, naročito u Bosni. Ovoj stranci nije do sada ništa stajalo na putu da bude zastup# Ijena t; vladi g. Pašića i da time po# mogne sanirati tekovine srpskog o# ružja, aii ona ipak nije htela da se lati te pozitivne stvaralačke uloge. I kad tu ulogu hoće da uzmu musli# mani, sad se »težaci« po Bosni bune radi — agrara: Kakva bezočnost!« ; I ; ; ! | i ! | Sarajevo, 19. marta. Vlada koleba? Povodom novin­ skih vijesti, da demokratski klub ni# je još prihvatio našeg utanačenja sa predstavnicima rađikalskog i demo# kratskog kluba u pogledu našeg stu# panja u vladu, obratili smo sc jutros telefonski na naš klub u svrhu infor# macije. Potvrđeno nam je. da de# mokratski' klub zaista nije još pri# hvatio našeg utanačenja s vladom i da će sc u svrhu pretresa tog utana# čenja i danas držati plenarna sjed# nica demokratskog kluba. Karakteristično je da današnja »Srpska Riječ« donosi ovaj tunđer. ciozni brzojav iz Beograda: »Vijesu o rekonstrukciji bosanske vlade, ko je su donijele jučerašnje novine sa mo su kombinacije i preuranjenu Još nije ništa definitivna svršeno, jedino jc obećane muslimanima, da ćc dobiti u mi r. starstvu 2, a u bos. vladi tri mjesta. Danas će se održati konferencija u kojoj će učestvovati dr. Srškić, kao tumač želja bosanskih radikala. Ne tačne su kombinacije o nredsjedni ku vlade.« Bilježimo i ne uzrujavamo sc. Muslimansha trgovačha i obrtničha banha za Basnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu Dionička glavnica K 10,000.000 — Podružnice u gos. Brodu i gos, |Movom Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije. — Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta.— Robno odjeljenje kupuje i prodaj • sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. Glavno zastupstvo osiguravajućeg društva „HERCEG-BOSNA". Kancelarija: Kralja Petra uliraZprizemno,lijevo.-Brzojavi:Trgovačka �Govori naših poslanika u specijalnoj ! najmirniji Janjarac, nije se htio žu ustavnoj debati riti, misleći valjda, da mu se ne srni? ' nika, mi ne smijemo da ga kažnja* 1 vamo. Ne smijemo, ako postane po? I slanik, pristati, da činovnik iizgubi - svoja stečena prava i da dobivajući i dnevnicu gubi minimum egzistenci? * je za svoju obitelj i svoju djecu, jer i dnevnica nije nikakva dobit. Mi trc? ! ba da smatramo jednoga poslanika ■ i njegovu dnevnicu kao činovnika • koji je otišao u komisiju, da izvidi I neki uredovni čin. Mi znamo, da či? i novnik ima svoju platu. ali kad či« , novnik ide 8 kilometara izvan svo? istorijc kraljevine Srbije. Danas mi ' ga mjesta radi nekoga posla, on do? znamo, da medu najvećim državni? , bija doplatu. Zašto? Zato, što nje? cima našim Imadcmo ljude, koji su ! gova familija nije u stanju da troš? regrutovani baš iz činovničkog sta? kove podmiri. Činovnička plata je leža. Imamo profesore, sudije, lijec? ■ minimum egzistencije. Stoga, gospo? ničke i inžinjere, koji su danas naj? do. nalazim, da ova redakcija, koju bolji naši državnici i koji su baš o? je predložila komisija odnosno od? vu državu doveli do toga da postane bor izabran od strane Ustavnog Od? ovako velika. Svi oni, koji su protiv I bora, nije podesna i zato predlažem, činovničkog prava, naslanjaju se da zadnja alineja čl. 48. glasi ovako: najviše na nekakav birokratizam i I »Činovnici, koji budu izabrani za tako mi izgleda, kao da smatraju, ! narodne poslanike, zadržavaju sva da je narodni poslanik nekakav Ge? I prava, samo za to vrijeme ne mogu schaftsmann, nekakav čovjek, koji I biti unaprijeđeni, ali zadržavaju ima posebne privilegije, čovjek, koji i red.« Zašto? Zato, što znamo, da brani interese naroda, i koji učvrš? 1 je činovnički stalež siromašan i da čuje državu. Gospodo, kad narod ! nije u stanju, da izdržava sebe i svo? hoće da jednome čovjeku da povje? ju obitelj i ono. što je jedan Činova renje, da ga zastupa, da sarađujc na : nik stekao kao činovnik, treba da о? izradi državnih zakona, toga čovje? stane za njegovu familiju. Istina, treba jednu stvar spriječiti, ka kazniti, da svoja stečena prava izgubi kad postane poslanik, držim I kad jedan činovnik bude izabran za da nije dobro i umjesno. Naprotiv poslanika, a to je da ne može zlo? to je najbolji dokaz, da je on vrijc? upotrijebiti svoj položaj, da sebe dan. Kad bi se činovnicima ograni? proturi u pet klasa. Zato sam ja u čilo pasivno izborno pravo, kao što ' svome predlogu i kazao: da činov? se po ovome članu 48. predlaže, on? nik kao narodni poslanik ne može da bi bila pogođena jedna klasa, da bude unaprijeđen, ali da zadrža? koja bi imala da zastupa narod, a ; va red. Kad se povrati u službu i kad narodni poslanici bili bi samo boga? bude došao red, da dobije unapre? taši, advokati i lihvari, a to znači i? đcnje. da bude unaprijeđen onako, mati privilegovane političare. Ja mi? ; kako mu to pripada. šhm gospodo, ako jedan činovnik i Mislim, da će ovaj izmijenjen kao činovnik steče toliko povjerenja predlog zadovoljiti sve članove od? kod naroda, da mu narod daje po? nosno većinu Ustavnog Odbora i da vjerenje i hoće da ga bira za posla? I će biti primljen. POVODOM RASPRAVE O ČI? NOVN1ČKOM PASIVNOM IZ? BORNOM PRAVU, uzeo je riječ g. Fehim Kurbegović i rekao: Gospodo, mi smo u užoj sek? čiji dugo raspravljali o pitanju, da li činovnici mogu biti birani za posla? nikc. Većina toga odbora je za to, da činovnici imaju pasivno izborno pravo. Da činovnici ovo pravo za? siužu j u, najbolji je dokaz, što su Či« novnici dali najveći dio državnika kraljevine Srbije, kako to vidimo iz Posljedico agrarnih „reforma" Ahmedaga Buljubašić posjedovao je prilično lijep imetak u blizini Ja? nje. Jedna njivica od 14 dunuma bi? la je pod kmetovskim pravom, a sve drugo potpuno slobodno. Nemajući od srca e vlada, p osini o jc Mu ju Mc? rića i učinio ga generalnim nasljedni? kom. Niti za Ahmedagina života, niti kašnje nije niko isticao kakovo bilo pravo na njegov posjed, jer ne bi imao na to nikakva prava. Čim je došlo oslobođenje ispod iga tuđin? skoga, morao je Mujo, kao i svi dru? gi vlasnici kmetovskih-zemljišta od? reći se svakog prava na gore sporne? nutih 14 dunuma, a sa ostalim je slo? bodno raspolagao. Tu su: košnice, livade, pašnjaci i šume. Najveći dio toga zemljišta je među vodama (a? da). Ove zime je Mujo obećao jedan dio šume siromasima, da je iskrče i posij u u proljeće. Baš kada su se o? vi počeli spremati da krče, došli su obližnji seljaci pravoslavni i zaokru? žila nešto oko 50 60 dunuma šume, da krče. Vlasnik ih je molio, neka ga nc smetaju, nego neka idu sudu i od njeg traže riješenjc. Nu oni su mu odgovorili, da im je pričao čiča Doko ili Anto, da je tu nekad bilo njihovo zemljište i da su oni sebi sud, inžinjer i sve na svijetu. Kada je to vlasnik čuo, otišao je u Bijelji? nu i cijelu stvar ispričao vlasti, ko? ja je izdala nalog na žandare, da ovi upozore seljake, neka ne smetaju Muju, a svoje zahtjeve da saopće vlasti. Zand. narednik Spremo iz? vršio je svoju dužnost. Ali usprkos toga naređenja poručili su seljaci u 1 I I ' ! 1 ■ 1 ' ! i 1 j j i i I i i ’ i i i ! petak (4. o. mj.), da će sutra doći i k o g a g o d u š u m i n a đ u u b i t i. Siromasi su mislili, da su to samo prijetnje i da to seljaci ne će i nc smiju učiniti, jer se nikad nije smjelo, a naročito danas, pa su došli u šu? mu i nastavili .svoj posao. Seljaci se nisu šalili, već su se sastali sve jiđit? niji jedan od drugog. Bilo ih jc i iz četvrtog sela. Među seljacima jc bio i neki Mićo, koji je prije nekoliko godina ubio već jednog Muiu. On jc dosta bogat i na oko vrlo susret? ljiv: gdje te srete, kapu snima. . Čim su seljaci došli na obalu Dri? ne. požurilo se jedno momče na ko? nju, da saopći vlasniku dolazak se? ljaka. Kada je vlasnik doznao, da su došli, otišao je naredniku i molio za pomoć, ali g. Spremo, »veliki prija? telj« muslimana, reče mu, da patrole nema pri ruci: otišla jc, veli, u varoš i čim dođe, spremiću je. Kad će ta patrola doći, hoće li biti kasno ili nc. o tome Spremo nc vodi računa. Ni na intervenciju drugih građana nije patrola poslana. A ne bi je nikako ni poslao, da se nije telefonski za? tražio g. sreski načelnik. Veza se nije mogla odmah dobiti, ali jc ipak na Spremu djelovalo i odmah je j)o? •slao patrolu. Dva su žandara bila u sobj. ali je to Spremo zatajio u prvi mah, kanda je želio, nek se šta desi. Dok se narednik smislio i dok je pa? trola stigla na mjesto, delikat je bio dovršen. Kada su seljaci prešli Drinu, po? ćeli su dovikivati vlasnika i neke radnike i psovati im majke i žene. Siromaka je bilo više, ali se nisu je i nc može ništa zla dogoditi na pravdi Boga. Ali ga seljaci nijesu poštedili. Udarili su ga neko? liko puta sjekirom po g 1 a? vi i on se onesvješten s г u? šio. Išlo je to tako brzo, da on n i j e i m a o k a d n i p r ozb o? riti i zamoliti da mu se ž i? v o t pokloni. Ranjenik je o d v c ženu bolnicu, gdje j e odmah prvu večer (5. o. mj.) preminuo. Ubicc su dove? d e n i u žandarmerijsku ka? s a r n u, g d j e s u tu noć prove? li u najboljem veselju uz čašicu gromovačc. S njima su pili i neki žandar ini. Bi? I o im je slobodno izaći u varoš i sobom donijeti p i? ć a. Eto, braćo, što se radi od nas u na? šoj slobodnoj Eshacsiji! Dokle li će ovo ovako ići? Bog znade! Hoćemo li ikad biti zaštićeni i izjednačeni ili ćemo udarati još na teže muke i pat? nje, dok se država stabilizira, kako to rekoše neki jučerašnji bratoubo? Janjarac. jice. Pitanje jedan čin, kakvog nije bilo ni pod klerikalnom AustriRMn. Poslije jc i< sti službeni list u br. 172. (od 24. av? gusta) pokušao braniti .ovo oevešta? nje nove zgrado narodne osnovne škole time, da jc to bila »narodna svečanost sa osveštanjem zgrade«, ali jc to slaba obrana jednog nemilog slučaja, jer se u jednoj trovjerskoj zemlji ne smije udarati vjersko obi? iježje narodnim, školama niti zavo? diti crkvene ceremonije pri otvara? nju narodnih osnovnih škola, prika? zujući ih tobožnjim narodnim sve? čanostima, premda mogu često vjer? ski običaji da postanu narodni ili o? brnuto u istovjerskoj sredini. Kod nas pak, u raznovjerskoj sredini o? vakovi pokušaji zazorni su i ne mo? gu se opravdati ni u kojem vidu, jer raspituju nepotrebne strasti i i? zazivlju ogorčenje. Zato pitam gospodina ministra: 1. Je li voljan izdati strogo nare? đenje, da se u buduće u našim ško? lama poštuju vjerski osjećaji musli? mana i da se nc sile muslimanska djeca, da prisustvuju čisto kršćan? skim ceremonijama? 2. Čijom incijabivom i pod čijom odgovornosti izvršeno je osveštenje narodne škole u našoj trovjerskoj kraljevini? Molim pismeni odgovor. Primite, gospodine ministre, izraz moga poštovanja. Beograd, 14. marta 1921. na gosp. ministra prosvjete. Dr. Atlf Hadžikadić. Želim skrenuti pažnju gospodina narodni poslanik. mihistra na neke nesavremene po? jave, koje se u našoj troplemenskoj i trovjerskoj kraljevini ne bi smjele događati u interesu same države, kad bi se poštivao princip ravnoprav» nosti vjera i držalo na umu načelo obazrivosti i trpeljivosti i kad se nfe »Stabilnost vlade«. »R/iječ« piše u bi tražila bezrazložno prilika, da se br. od 16. ov. mj.: »Uvjerenje u sta­ jedna vjera naročito ističe daju® joj bilnost današnje vlade a Beogradu javno karakter državne vjere* Mi? — to je karakteristika sadašnjeg slim, da takve intencije ne postoje momenta. Ta će vlada, sastavljena kod nadležnih mjesta, zbog čega u? ! od demokrata, radikala, muslimana pozoravam gospodina ministra пц ■ i dijela zemljoraouiKa, a pdđupit^n« dva opasna slučaja. sa dva slovenska narodna socijalista, 1. Doznao sam, da šv u Bijelom i raspolagati u Ustavotvornoj Skup? Polju, prigodom proslave Sv. Save štini sa daleko više nogo li je polo ­ odvedena f muslimanska djeca iz ta? vica svih njenih članova, i time je mošnje osnovne škole u pravoslavnu njena glavna zadaća: donošenje U? crkvu, da pjevaju prigodne nabožne stava, i to onoga i onakva, kakav pjesme i da prisustvuju jednoj čisto je zamišljen uj vidinom nacrtu, osi? crkvenoj ceremoniji. Ovakav ničim gurana. Tu nc pomaže Radić: Za neopravdan i neumjestan postupak njega jc dockan, a dockan jc i za sve izazvao je razumljivo ogorčenje, ko? one, koji su mu utirali puteve i ste? jemu je začetnik školski nadzornik ze, da se iz »republikanca« pretvori g. Filip Dedić. Po njegovu naređenju u »politički dio« Narodnoga kh:? odvedena su sva školska djeca pa? ba.« radno do crkve, a onda je nakon paradnog povratka iz crkve održan »običajni Svetosavski ceremonijal« još i u školi. Po njegovu je mišljenju Sv. Sava opći narodni srpski Saglasno zaključku prošlog zasije­ praznik i školski patron, pa zato su dan ja C entralnog Odbora naše or? valjda sva djeca obavezana vršiti ganizacijc, koji jc štampan u član? običajne školske svečanosti, kojima ku »S. A. S. contra S. H. S.« u »Prav? valja da prisustvuju i muslimanska di« (broj 24.), uvodimo ovim novu djeca, ako su srpske narodnosti. O? rubriku »Proti alkohola«. Da je ta vo je posve krivo mišljenje, jer tre? rubrika skroz potrebna i u jednom ba da se strogo luči vjera i narod? političkom listu, uvidiće naši čitaoci nost osobito u našoj državi. naskoro iz čitanja same rubrike. Da 2. U službenom listu sarajevske sadržaj nc bude nimalo suhoparan, vlade br. 155. izašla je pod naslovom donosićemo u toj rubrici članke, u »Osveštanje nove školske zgrade« kojima se dokazuje tvrdnja statistič­ ova notica: »Javljaju nam sa flidže, ki. Danas donosimo kratak prikaz da će na Pantelijev?dan 27. ov. mj. profesora dra Š i I o v i ć a: • (avgusta 1920.) biti svečano osve? stanje nove zgrade narodne osnov? PIJANICA NE UNIŠTAVA SA? ne škole, koju je podigla vlada uz MO SEBE, VEĆ I CIJELO SVOJE POKOLJENJE. pripomoć naroda iz sela Vofkovići, Dr. Legraine, ravnajući liječnik u općina Hrasnica. Umoljavaju se pri? jatelji škole, da posjete ovu narod? izavodu za umobolne u Ville?Evrard nu svečanost.« u Francuskoj kaže: Za sve stručnja­ Ova za nas u Bosni još nečuvena ke nepobitna jc istina, da je piće u? novost javno jc donesena u službe? bitačno nc čamo za pijanicu nego i nom listu i pored oštroga protesta u za njegovu obitelj. Piće je bolest, koja smeta redov? našem listu (»»Pravda« br. 80 od 7. avgusta 1920.) nesmetano je i obav? noj funkciji organizma, kvari nam Ijena. iz čega zaključujem, da je tijelo i dušu. Piće je bolest, koja ne uništava nadležno mjesto u Sarajevu to osve? štenje narodne osnovne škole, koju ■samo pijanicu, nego je pravo pro? jc podigla vlada uz pripomoć naro? kletstvo, koje se nc umanjuje nego da (»Nar. Jedinstvo« br. 155) odo? raste od koljena do koljena, kako je brilo i dalo težacima toga se’a sa to dokazao dr. Mcrcl, koji je posta? svoje strane dopuštenje za takav vio ovu ljestvicu: Opet je prispio godinama u kućanstvu upotrebljavani, nenaknađivi, pravi SCHICHT-SAPUN sa znakom: „Jelen". Jelen sapun je potpuno čist, posjeduje najveću izdašnost kod pranja i dobiva se u poznatoj predratnoj kvaliteti u komadima od , kile. Zastupnik za Bosnu i Hercegovinu AlbBPt Vita LEVi, Sarajevo, Despića ul. L ВНјвМе. Protiv alkohola. �71 — 5 1. koljeno: moralna pokvarenog i alkoholički eksces; 2. koljeno: drevno pijanstvo, ma« nija (jedan kotač previše ili prema? lo), oslabljcnjc mozga; 3. koljeno: hipohondrija, melan? kolija, samokrv i ubijstvo; 4. koljeno: tupost, idiotizam, jalo? vast, propast porodice. Dr. Legrain istraživao je četiri po? kaljenja piću odnaih ljudi, pak je došao do ovih rezultata: 1. koljeno: Već se u prvom kolje? iiu u 168 obitelji pokazuju znakovi degeneracije, i to; u 63 slučaja jed? Jiostavna zavrnutost (desekvilibra? čija), u 88 slučajeva* slaboumnost, u 45 slučajeva razvratnost i pogibeljni nagoni. U 39 obitelji našao je grče? ve, u 52 pada vicu, u 16 histeriju, a u 5 upalu mozgovnih opna. U 108 obi? telji cd 215, dakle u polovici našao .je pijanice, od kojih je većina dcltri? rala. Konačno se u 106, obitelji užasno velik broj — nalazilo već lu? đaka. 2. koljeno: U drugom koljenu spa? lo je onih 215 obitelji na 98, kod ko« jih je našao ovo: u 54 obitelji bilo je već teških degeneracija, naime budi tupih i idiota, u 23 obitelji na? lazilo se moralnih luđaka, koji ne o? sjećaju razlike između dobra i zla. Prerani porodi, prerana smrt, fi? .ziološka bijeda razlogom su heka? tembama umrle djece, to prije, što su ovdje u većini (36) slučajeva pi? janice i otac i mati. U 42 obitelji našao je grčeve, a u 40 padavicu. (ј 90 od 98 obitelji našao je pija? niče, a u 23 obitelji umobolne. 3. koljeno: U trećem koljenu spa^ *b je onih 215 obitelji na 7 sa 17 dje? »ce. Sva ta djeca su zaostala, dvoje je bilo moralno ludo, četvero je i? malo grčeve, dvoje padavicu, dvoje histeriju, jedno upalu mozgovnih opna, a troje skrofulozu. 4. koljeno: U četvrtom je koljenu onih 215 obitelji nestalo. Dne 19. februara 1913. bio je pred? tjednik francuske republike Poin tare u bolnici Saint?Antonie u Pa? rizu. Tu mu je dr. Jacquet pokazao alkoholičare, koji teško boluju od posljedica pijanstva. Pri tom je pro? čitao rezultate zanimlvoga istraživan nj a bolničke uprave. Prema tim po? đacima imadijaše 308 bolesnih alko? holičara, 688 djece, od kojih je više cd ponovite, a i me 359 upirlo u naj? nježnijoj dobi. Iz ovoga se jasno vidi, da je na? rod, koji se opija, narod na rubu propasti. Politički pregled. UNUTARNJI. Specijalna debata u Ustavnom Odboru. Još su naknadno, nakon sporazuma šefova pralamentarnih stranaka, primljeni ovi članovi: Član 57. primljen je većinom gla? sova i glasi: »Sva ministarstva čine ministarski savjet, koji stoji nepo? srodno pod' krunom. Kruna imenuje predsjednika i članove ministarskog savjeta. Ministri se nalaze na čelu pojedinih grana državne uprave. Ministar može biti i bez portfelja Pri ministarstvima mogu se prema ■ukazanoj potrebi ustanoviti državni podsekretari za jedan određeni dio poslova u toj grani državne uprave. Državni podsekretari kad su uzeti iz parlamenta ne gube svoj mandat.« Član 58. (ministarska o d g o? v o r n o s t) primljen je jednoglasno: »Ministri su odgovorni kralju i na? rodnoj skupštini. Kralj i narodna skupština mogu optužiti ministre za povrede ustava i zakona učinjene u službenoj dužnosti. Za štete koje ministar nanese nezakonitim vrše? njem službe, odgovara država.« Član 61. (o upravnoj vlasti u oblasti) primljen je većinom glasova: »Upravna vlast može izdavati u? redbe za primjenu zakona. Upravna vlast može uredbama sa zakonskom snagom uređivati odnose samo na osnovu zakonskoga ovlaštenja sa strane narodne skupštine posebno za svaki slučaj. Naredbe ne smiju proti vri ječiti ustavu ni zakonu radi čije primjene su izdate, ne mogu biti u suprotnosti s zakonodavnim odredbama, na os? li Njemačkoj neće đa pristanu na za? novu kojeg se primjenjuju. htje/e antarđe, koja je na odlazak Narodna skupština može uredbe re? njemačkih delegata odgovor <a zapo? zolucijom staviti van snage ili u cjc? sjednućem mnogih njemačkih gra? lini ili djelomice. dova po K?ini. Njemačka vlada je Uredbe se imaju obnarodovati i na ovo uložili. "Г' *: kod Saveza mora svaki put biti označen zakon Naroda, jer da je to povreda ver? na osnovu kojega se izdaju.^ zajskog mira. Da će joj to veoma Ti su članovi primijeni na 12, ina!c? koristiti, može se viditi iz sa? i ta u subotu, te pošto su još mnogi stava Saveza Naroda i iz njegovog i Članovi ostali neriješeni, to je, kako poslovnog reda, koji pozna samo I smo već javili, konstituanta na svo? jednoglasne zaključke. Da na pr. ; joj sjednici od 14. ov. mj. produžila francuski član Saveza Naroda neće rok Ustavnom Odboru do 5. aprila. preći čak s bagatelisanjem preko to? ga protesta, ne bi rcparacijona ko? VANJSKI. misija iz Pariza poslala notu Nje? Nove intrige bivše crnogorske di? mačkoj, 15. ov. mj.. kojom je poziva nastije. Iz San Rema javljaju: Crno? na izvršenje 235. Člana verzajskog gorski bivši kraljević Danilo upra? mirovnog ugovora, po kojem mora vio je na »crnogorski narod« prokla? Njemačka platiti do 1. maja 1921. maciju, u kojoj izjavljuje, da se je 20 milijardi u zlatu. Engleska štam? iz »zdravstvenih razloga« i u korist pa ovaj puta istupa također oštro svoga nećaka »zahvalio« na prijesto? protiv Njemačke. Što bi se očekiva? lje. Princ Mirko sada jc star 13 go? lo, da će zahtijevati francuska štam? dina i studira u Engleskoj. Za vri? pa, to zahtijeva engleska, naime da jemc njegove malodobnosti preuzela saveznici zaposjednu i Berlin. I što je vladu bivša kraljica Milena. I ona se tiče fmansijskih mjera, Engleska je izdala »proklamaciju« na crno? prednjači ovaj puta u oštrini: držav? gorski narod, u kojoj veli, da će na? ni kancelar Chamberlain je predio? staviti politiku svoga pokojnoga žio zakonsku osnovu, koja traži, da muža, kojoj je cilj oslobođenje i sa? se na cijene ni crnačke robe ubire mostalnost Grnc Gore i da je kao taksa od 50%. Parlamenat je engle? prijestolnicu izabrala — San Remo. ski primio taj nacrt i tako stoji da? Pregovori između Madžarske i Će? nas njemačka vlada pred još kompli? hoslovačke. Iz Budimpešte javljaju: kovan ij om situacijom nego prije »Magyar Orszag« donosi o pregovo? londonske konferencije. Tih 50% rima između Mađarske i Čehoslo? preuzeti na državna leđa znači si? vačke slijedeće: Članovi čchoslovač? gurnu devalvaciju njemačke valute, ke delegacije bili su veoma predu? a opet izjaviti u tome svoje neinte? sretljivi. Postignut je sporazum u pi? resovanje i prepustiti trgovcima, da tanjima općeg značaja. Juče i prek? oni plate te postotke, znači užasno juče raspravljalo se o obvezama što poskupljenje njemačke robe, potpu? ih nalaže trianonski ugovor. Izgleda, nu smrt njemačkog izvoza i kao po? da su raspravljena i pitanja držav? sljedicu toga nezaposlenost indu? ljanstva, nenzija, državnih imanja i strijskih radnika. O krajnjim pasje? depoa. Osim toga se mnogo ras? dicama ne može se govoriti, ali se pravljalo o gospodarskim pitanjima, iz svega toga ne može ništa roditi, kojom prilikom se osobita pažnja o? što bi poslužilo konsolidovanju Ev? braćala uspostavi prometa i poluče? rope. nju ekonomskih koncesija. Na želju madžarske vlade postaviiće čehoslo? vačka vlada u Bratislavi i Kcšicama urede za izdavanje voznih karata, kako bi se olakšao promet sa Ma? Naši poslanici otputovali iz Beo? džarskom. Mir između Francuza i Kemalista. grada. Svi su naši poslanici otputo­ Po vijestima francuskih listova iz vali kućama u srijedu i četvrtak, po? Cilicije, prestala su sva neprijatelj? što je konstituanta odgođena do 5. stva između francuskih četa i Ke? aprila. Za rad u Ustavnom Odboru malista. U pojedina mjesta, koja se i tekuće poslove klubske ostali su u po ugovoru vraćaju Turcima već su Beogradu dr. Hamdija Karamehmc? došli kemalistički oficiri i vojnici. dović. Derviš Omerović i Husejin Francuzi ispražnjuju taj teritorij i Alić. Šemsudin Sarajlić je također povlače se u Siriju. U više gradova zadržan vršenjem dužnosti u admi? ostaju predstavnici francuskih vla? nistrativnem odboru. sti kao diplomatski predstavnici, da Inkopatibilitet poslaničkih manda? vrše nadzor nad izvršenjem pojedi? ta. Iz Beograda se javlja: Veći broj niih klauzula ugovora naročito onih, narodnih poslanika koji su članovi koje se tiču zaštite narodnih ma? odbora u bankama i drugim akcio? njina. narskim društvima, a čiji su mandat Novi konflikt između Japanaca i ti verifikovani, ppdnijeli su ostavke Amerike. List »Shangai Liše« jav? na te položaje. Ostalim pak, posla? lja, da je Amerika od sovjetske vla? nicima. koji su još u poslovnim ve? dc dobila koncesiju za ribarenje u zama sa državom (i svima ostalim vodama Kamčatke, što je u Japan? preduzećima) koje po zakonu ne skoj proizvelo silnu uzrujanost. Ja? mogu vršiti kao narodni poslanici, panski državnici su izjavili, da neće ostavljen je vrlo kratak rok, da li? trpjeti američke ribarske lađe u vo? kvidiraju svoje poslove ili u protiv? dama Kamčatke, pošto Japanska za nom da podnesu ostavke na posla? nički mandat. sebe traži tu koncesiju. Turske čete u Batumu. Javljaju iz Službeno iz »Narodnog Jedinstva«. Carigrada: Prema posljednjim in? Zemaljska vlada za Bosnu i Herce? formacijama turske čete su ušle u govinu na osnovu čl. 15. i 85. zako? Batum. One su dobile nalog, da se na o izboru narodnih poslanika za klone svih konflikata sa boljševici? ustavotvornu skupštinu razriješila je od službe Veliju Sadovića, profeso? ma. Položaj u Indiji. Po vijestima en? ra šerijatske sudačke škole, jer je gleskih listova iz Indije, uspostav? izabrat za narodnog poslanika. Zemaljska vlada za Bosnu i Her? Ijen je mir u Naukanaa, ali u osta? Hm krajevima provincije postoji još cegovinu razriješila ic suplenta pre? ozbiljna opasnost radi Sika. U Muid? parandije u Derventi, Derviša Kor? sar i Anaudpur odaslane su čete, da kuta, na njegovu molbu od dalje službe u ovim zemljama. drže red. Napadaj Fejsalova brata na fran? KONGRES JUGOSLAVENSKIH NOVI­ cuske čete. »Timesov« dopisnik u NARA, koji će kako ie poznato na uskrs Kajfr brzojavlja, da je došlo do su? 27 i 28. o.in i. biti u Sarajevu, naišao je na koba u oblasti Havranskoj u Siriji vrlo lijep odziv ne samo medu našim novi­ (Saum), pa da ie emir Abdullah, dru? narima već i medu općinstvom. Do sada se gi sin kralja Husejna i brat emira predsjedništvu udruženja novinara prijavilo Fejsala zauzeo Der’a, grad, koji leži oko stotinu učesnika iz svih krajeva naše na raskršću željeznice što vodi u otadžbine, a i u slavenskom svijetu naišao Ilaifu i one što ide iz Damaska (Ša? je kongres na veliko razumijevanje. Tako ma) u Hidžaz, te su francuske čete je više čeških listova sa oduševljenjem po­ bez bitke ispraznile grad. Abdulla? zdravilo ideju jedinstvenog organjzovanja hove čete nisu toliko jake, ali ih si? novinara u našoj kraljevini, što ie glavna gumo pomažu domaći elementi. svrha ovog kongresa. Velika većina sara­ Mjere protiv Njemačke. Njemač? jevskih novčanih i industrijahnh poduzeća ki su delegati nakon povratka iz Lon? materijalnom pomoći nastojala su. da po­ dona dočekani od naroda u Berlinu dupru kongres i time da dadu izražaja svom sa velikim manifestacijama i odu? interesu za naše novinstvo. Danas donaševljenjem. Simonsu je u njemač? šamo samo jedan dio darovatelja: po 6000 kom parlamentu dato povjerenje. I K: Srpska Privredna i Agrarna Banka: 5000 narod i narodno predstavništvo u K Židovska i Jadranska Banka; po 4000 7 3 K Ljubljanska Kreditna Banka i Transport­ ne Trgovačko Društvo (H. Pogt); po 3000 K Srpska Centralna. Hrvatska Centralna, Bosanska i Industrijalna Banka, Šumska Indusrtriia »Ugar« i Dionička Pivara; po 2.500 Muslimanska Centralna Banka. Ostale priiagače donijećemo naknadno. Ukidanje koncesija za apoteke. Iz Beograda javljaju: Prema novom sanitetskom zakonu, a prema članu ; koji govori o ustrojstvu apoteka, bi? će pkinuto davanje državnih kon? češlja ZA otvaranje apoteka, već će otvaranje istih biti slobodno. Dobar dan! i dobro zdravije do? niječe, boli Vam odstraniti Fellerov Elsafluid i Elsaspilule! 6 dvostrukih ili 2 specijalne boce Elsafluida 42 K. 6 kutija Elsa?pi)ula 18 K. Ideal svih sredstava za njegu lje? pote jesu: Fellerova Elsa?pomada za lice, najjača vrsta 15 K, Fellerov pravi medicinalni Ijiljanov mliječni sapun sa markom »Elsa« 19 K, Fel? lerova Tannochina?pomada za po? rast kose, veliki lončić 15 K. I ostali Elsa?preparati tvrtke Eugen V. Fel? ler, Stubica Donja, Elsattg br. 310, Hrvatska, veoma su pouzdani i sva? ke preporuke vrijedni! Točno na minutu idu Suttnerovi satovi, svjetski glasovita marka »IKO«. Suttnerove ure u svim izrad? bama i cijenama, kao i sve ostale dragulje i potrebštine pokazuje Vam prekrasni katalog kojeg bes? platno dobijete ako za poštarinu pošaljete 2 K na tvrtku H. Suttner, Ljubljana br. 706. Priposlano.*) Agrarnoj EHrekciji u Sarajevu. Za naših 8.000 dunuma uzurpira? ne zemlje u selu Šuici, kot. Livno, do danas nismo dobili niti jednoga helera u ime rente i ako smo slali molbu kako kotarskom uredu u Liv? nu tako i Agrarnoj Direkciji u Sa? rajevu, te čak i osobno išli. Pitamo, zašto smo mi iznimka iz? među svih nosjednika? D. Vakuf, 8. marta 1921. g. Edhembeg Miralem. Asimbeg Miralem. Domaće uijesti. *) Za pisanje i sadržaj članaka pod •vom rubrikom uredništvo ne odgo­ vara. Uredništvo Nudjamo odmah otpremljive iz Zagreba staklene ploče i u svim mjerama, kao i staklarski kit, nadalje cilindere, me­ dicinske bočice i staklene lončiće za mast, svjetiljke itd. Skladište čeških tvornica stakl; porculana U/EISS i DRUG, ZAGREB, kraj paromlina. i MišBvi, štakori, stjenke i žohari i I I i i . j I i i i sva gamad mora poginuti, ako upotrijebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih miševa K 12.—, za štakore i miševe K 12.—, za žohare ruse i Švabe K 20.—. — Osobito jaka tinktura za stjenice K 15.—. Za moljce po K 10.—, prašak za buhe po K 10.— i K 20.^-, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 5.— i 12.—, Mast za uši na blagu K 5.— i 12.—, Prašak protimrava K10.—.Razašilje pouzećem Zavod za eksport M. J Onker, Zagreb br. 16. Petrinjska ul. br. 3. Mjesni zastupnici traže se! flgEnturna i homisionalna poslovnica Sulejman Mulić, Zagreb. i Kupuje i uzima u komisiju ovčije, kozije kože, suhe šljive, stari bakar i • sve zemaljske proizvode. Posreduje za nabavu gotove kože, donova, te? letine, kravine i t. d. i svega posto? larskog pribora. Daje informacije u i svim trgovačkim poslovima u Jugo? ! slaviji, Cehoslovačkoj i Njemačkoj I Austriji. Kod raznih upita priložiti I marku za odgovor. Brzojavna adre« ! sa: Sulejman Mulić, Zagreb. �Strana 4 — Страна Broj 269 — ЗДО] Д;НАВДА“ — „PRAVDA" HRVATSKA CENTRALNA BANKA Opet nešto za Vas! za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. Nije li Vam želudac u redu! Trpii' II od slabe probale! Od puk varena uprtila! Muči ii Vas glavobolja ? Trganjo u kostim: i Holi od uloga, od reumatizmu i Nesanica ! Jeste li nervozni! Ta pokušajte i Vi FELLEROV PRAVI ELEA-FLU1D. Divit crte se i hvaliti Fellerov Eleafluid kao dobra prijatelja u ernim danima. 6 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce 42.— K. Prah i tablete protiv reume 15.—. Aspirin prašci lb K. Oj, kako ćele biti zadovoljni, ako poku­ šate FELLEROVE FR E ELSVPILTLE! Te eu uistinu dobre! 6 kutija 1* — K. SAGRADA BaRBEK I 2.-- K. SVEDЛКЛ ŽELUDČANA TINKTURA 20. K, BALZAM i ŽIVOTNA ESENCIJA 6. K. Pravi eehoferov bnkam 15. K- Vi kntljet «? Za probavu! Sluz otetranjoje, kašalj utašuje ZAGOR SKl PRSNI SOK S.— K, Hego kolačići (prsne pastile proti*’ kašlja) 7.50 K. Bonboni od slađa, od t-patca poeamši od 8,— K. Prsni čaj protiv kašlja 8,- K. Fiakerbki prah 8. K. Guajakolsirup ut liječ­ nički prepis 40.— K. Lipov daj 8,— K. Probavni prakak 4. K, Soda bicurbonica 3. K, Sol za čišćenje želudca 6.— K, Katlnbadeku nol 6. K, REGEMEROL SA MARKOM „HEG ?' (fizio­ loške soli po prof. Neuseeru) 1 kutija 25. K. Najfinije Ricinovo ulje po (i. — Ј 30. — K. Pastile ođ tatnariuđa 2.50 K. CAJ ZA ĆI8ĆENJE KRVI 8 -. SenesbleUr i Muterbleter počamši od 3.— K. Glavobolja ? Jednako ugodan n uporabi kao i pouzdan jest FELLEROV „EI.SA* klinčić PROTIV MIGRENE 12 — K. Prašci protiv glavo­ bolje 15 — K. Kinina, praška protiv groz­ nice зо. - к. Slabokrniost! Tekući željezni ekstrakt 20.- K. Željezni nlbuminat 40 K. Гк liječnički pre is! ARSOFERUIN TEKTOLETE od ljekarne k svetome Dubu u BečuŽ*.- K. 11 EGA FERRIN 45. — K. Krečno-željezni sirup 20. K. Blaudove tektolete 15. K Pravo najfinije ljekovito riblje nije „Е!чал 85.— K. Zubobolja ! Zubne kapi 5,- K. Zeleno ulje 30’— K. Voda za oči 5*— Д. Svrbljenje, svrab. Protiv glista! Mast protiv evraba 12.— K, Naftolova uiaet 16.— i 20. K. Sumporna mast 12.— K. Sve ostale masti, kao cinkova, blajvajs — aromatična, lovorova mast a katijama po 3. K. Mast za rane 15.— K, Mast ха djecu. Kani­ forna šesta 12. i 60.— K. Mast ptoliv ozebline Biahilon-flašter, rubnŽeeta i mast flaster 2 li i 4. protiv gnše (Kropf) 15.— Elsa šećerne paatile protiv glisti I vre­ ćica 7 50 K. Citvarovo sjeme protiv glista, cisto ili sa Šećerom. po težini počamM od 4.— K. Proljev. Diareja.? Bastlerove kapi protiv kolere 15 — K. kapi protiv grčeva 10— K, kapi od kiflnilice. ođ promirca, kimove kapljice, cimetove, meliaove kapljice, balđrijaneka tinktura, Hoffmanova šesta, male hoće ii. K, velike 30,— K. Dabrove kapi (Kibergeil) za žene 30 - K. Sredstva za životinje. Hranivi prah za marvu 1 kutija 7 50 K. Mazilo za konje 25.— K» Arnika 6,- - i 30.— K, Gusti terpent n 5.— i 10.- K. Mast protiv ušiju 3.— i 12.— K. Omot i poštarina računaju se posebno, ali što jeftinije. Preporcen eo, naručiti što više na jedan puta, jer se tako troškovi podjeljuju i izi oee za pojedinu robu manje. Kod upita treba priložiti poštanske biljege za od­ govor. Narudžbe adresirati na: Eugen V. FeSler, ljekarna, Stubica donja, Elsatrg br. 310 Hrvatska. URA? kojaćlni trjjnoveselje? Samo Suttnerova ura t Od nikla, ©cjeli, srebra, zlata, u svakoj cijeni — i vi ćete biti zadovoljni! Također lanci, prstenje, narukvice i svakakove potrebstine kao škare, oževi, britve, kutije za cigarete, naiigači, novčar-e ftd. sve dobro i jeftino! Tražite cijenik od tvrtke H. Suttner o Ljubljani bj 756, I PAP1RNICA HAMDIJE KOPĆIĆA preporučuje svoje bogato stovarište svih vrsta papira, kancaiarijskog i školskog pribora. — Narućbe se obavljaju brzo i točno Cijene umjerene. Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tei. 619 I Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Štrosmajerova u I. br. 3 I Telefon 319. Trgovina medikamenata, drogerijskih i kemičkih proizvoda, robe odgurne, zavoja i kirurg, instrumenata, kao i fotografskih aparata i potrebština. Ve­ liki izbor tnozemskir. safuna,paifumerije, kozmetičkih potrebština i spužvi Skladište svih mineralnih voda I t. d. I UGLJEN prodaje po K 52 za 100 kg. postavno kuća Drina « otpr mničho i prometno dioničarska društvo Sime Milutinovima ulica 2 Podružnice: Bugojno, Derventa, Mostar, Bos. Samac, Tuzla 1 Zenica. PROSPEKT za upis dionica V. emisije Hrvatske Centralne Banke za Bosnu i Hercegovinu dioničarskog društva u Sarajevu, Povodom povišenja dioničke glavnice: od H 10,000.000,- na H 20,000.000Redovita /XII. glavna skupština od 15. lipnja 1920. zaključila je povišenje dio­ ničke glavnice i ovlastila ravnateljstvo, da to povišenje provede. Ujedno je zaključeno, da se dotadanjih 5 dionica po nominalnih K 80.— stegnu u jednu dionicu po nominalnih K 400.— po komadu rako, da će sve dionice glasiti na nominalnih K 400. po komadu, koje se mogu izdavati u jednom komadu po 25 dionica, odnosno po 10 ili 5 ili po U dionicu, a osim toga mogu se izdavati i petine I dionica po nominalnih K 80.—. Temeljem gornje ovlasti XII. redovite glavne skupštine, te temeljem odobreni Ministarstva trgovine i industrije u Beogradu od 2. kolovoza 1920. VI. br. 1742. stavlja i potpisano ravnateljstvo na javnu supskrijdciiu 125.000 komada novih dionica po nominalnih K 400.— po dionici uz slijedeće uvjete : 1. Dosadanji dioničari imadu u prvom redu pravo opcije i to tako, da svaki j stari dioničar može na svakih pet dosadanjih starih dionica po nominalnih K 80 - . i što prema gornjem zaključku glavne skupštine čini jedi.u dionicu po nominalnih K 400.—, optirati po jednu novu dionicu V. emisije po nominalnih K 400.— uz tečaj od K 550 — sa 6% kamata na tečajnu vrijednost od 1. siječnja 1921. do dana uplate. Nadalje imade svaki dioničar pravo, da na svaku jednu dosadanju staru dio­ nicu po nominalnih K 80.— što prema gornjem zaključku glavne skupštine čini petinu dionice, optira po jednu petinu nove dionice V. emisije po nominalnih K 80.— uz tečaj od K 110.— sa 6% kamata na tečaju vrijednost od 1. siječnja 1921. do dana uplateU svrhu izvršenja prava opcije potrebno je. da se uz ispunjeno i vlastoručno potpisano upisno očitovanje doprinesu stare izvorne dionice ili stare privremene po­ tvrde o upisu dionica IV. emisije, te da se istodobno odmah i položi po svakoj optiranoj dionici K 550.— odnosno po optiranoj petini dionice po K 110.— sa 6% kamata na ukupni tečajni iznos od 1. siječnja 1921. do dana uplate. Stare dionice, odnosno privremene potvrde IV. emisije, temeljem kojih se vršr pravo opcije, providiti će upisna mjesta štampiljom, da je pravo opcije izvršeno. 2. Uz opciju primati će se istodobno — na eventualno neoptirane dionice — i predbilježba i to koli dioničara, toli i nedioničara uz tečaj od K 700. za čitave dionice V. emisije sa 6% kamata na tečajnu vrijednost od 1. siječnja 1921. do dana uplate. Iznimno i samo u svrhu, da se sadanjim dioničarima pruži prilika, da mogu svoj ukupni posjed dionica tako nadopuniti, da im se sve sadanje i kod ove emisije upisane dionice mogu izdati u čitavim novim dionicama po nominalnih K 400,mogu samo dioničari predbilježiti i petine novih dionica V. emisije po no­ minalnih K 80.— uz tečaj od K 14 )— sa 6% kamata na tečajnu vrijednost od 1. si­ ječnja 1921. do dana uplate. Za prijavu predbilježbe treba ispuniti i vlastoručno potpisati upisno očitovanje, te položiti odmah kod upisa za svaku predbilježenu čitavu dionicu po K 700-— od­ nosno, za svaku upisanu petinu dionice po K 140 - zajedno sa 6% kamata na Čitav tečajni iznos od 1. siječnja 1921. do dana uplate. 3. O uplatamc izdavati će upisna mjesta privremene potvrde, koje treba dobro sačuvati, jer će se izvorne dionice izdavati samo uz povrat izdanih privremenih potvrda i to samo kod onih upisnih mjesta, kod kojih je upis obavljen. Upisi ili uplate mogu se obavljati osobno ili poštom. 4. Ravnateljstvo si pridržaje pravo pođjelbe predbilježenih dionica, te će za i slučaj, da potpisatelju bude dodijeljeno manje dionica, nego ih je predbilježio, upla­ ćeni višak povratili. 5. Nove dionice V. emisije sudjeluju na poslovnom uspjehu zavoda ođ 1/1. 1921. 6. Razlika na tečaju novih dionica pripasti će — po odbitku svih troškova pristojba — pričuvnoj zakladi zavoda. 7. Sve dionice V. emisije glase na donosioca. 8. Upisivanje počinje dne 15. veljače 1921. a svršava dne 31. ožujka 1921 9. Upisivanje se može vršiti kod slijedećih novčanih zavoda: Hrvatska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu d. d. u Sarajevu, te kod njezinih podružnica u Bugojnu, Derventi, Mostaru, Bos. Samcu, Tuzli i Zenici; Prva Hrvatska Štedionica u Zagrebu, te kod svih njezinih podružnica; Hrvatska Banka i Štedionica u Banjaluci; Hrvatska Kreditna Banka i Štedionica u B. Brodu; Hrvatska Trgovačka Banka i Štedionica u Livnu; Trgovačka Banka u Trebinju; Hrvatska Banka u VareŠu; Muslimanska Centralna Banka za B. i H. te kod njene podružnice u Tuzli; Muslimanska Trgovačka i Poljodjelska Banka u TeŠnju; Muslimanska Privredna Banka u Gračanici; Prva Muslimanska Banka u Brčkom; Muslimanska Banka u Banjaluci i njezine podružnice u Prijedoru, Prnjavoru i Sansfcom Mostu, kod kojih se mogu do­ biti i sva dalnja potrebna razjašnjenja. Ujedno potpisano ravnateljstvo oglašuje: Poziv na izmjeno dionica i privremenih potvrda od nominalnih K 80.— po komadu u izvorne dionice po nominalnih K 400.—, Svi posjednici starih izvornih dionica po nominalnih K 80.— umoljavaju se, da te dionice sa svim nedospjelim kuponima (za god. 1920. i dalje) i talonima, kao i privremene potvrde na upisane dionice IV. i gornje sadanje V. emisije izvole— osobno ili poštom položiti kod gore navedenih novčanih zavoda u svrhu izmjene u izvorne dionice po nominalnih K 400. . Kod pologa primit će od dotičnih zavoda pologovne potvrde na ukupni položeni broj starih dionica u izvornim komadima i u privremenim potvrdama, te će odmah iza roka V. emisije — putem istih onih zavoda, kod kojih su stare dionice položili — primiti nove izvorne dionice po nominalnih K 400.— po komadu. Sve pobliže upute glede izmjene dionica daju najpripravnije gore navedeni novčani zavodi. Ravnateljstvo: Hrvatske Centralne Banke za B. i Ш d. u Sarajevu Odgovorni urednik* (brahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Dauiel & A. Kajon, Sarajev � https://kolekcije.nub.ba/files/original/e8d982c23c4ce7293839ecf491881c08.pdf 49dd7ead41cafae418d54a5c5d33e67a PDF Text Text POŠTARINA II гктггтм/™ • ----- Pojedini broj К 2,— Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor Pretplata: godišnje K 180.—, na pola godine i< 90.— (u Sarajevu): za naša državu godišnje K 200.—; za iiozemstvo K 250.—. Uredništvo 1 uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАЗЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 32 (270) Telefon br. 842. čekovni račun post, štedionice 1119. Godina Hl. Sarajevo, utorak 22. marta 1921. (12. Redžeba 1339.) * Značenje sporazuma. par mješci stajala u dilemi, da na* rodno jedinstvo provodi ili nepri* rodnim, nezakonitim načinom — ra* Govoricemo iskreno, jer govori stjeravši konstituantu, koju ie iza* ili da abdicira i pesti mo svojim biračima, svim muslima* brao narod državnu lađu, da ie gone razni divlji nima Bosne i Hercegovine. Otkad postojimo kao zasebna cje* i protivusmjemi vjetrovi. Da bi jedno značilo propast de* fina, sa svojim zasebnim zahtjevima mokraciju I vladu diktature, a drugo i pogledima, nije još nikada nastu* pio u našem životu tako odsudan u* haos sa nedoglednim posljedicama, pravo historički momenat, kao što jasno je svakome. Možda će nam se je bio onaj pred naš sporazum sa tu primjetiti, da je Pašić mogao po* vladom g. Pašića. Učinili smo go* pustiti. No mi pitamo: Kome? Ra* lem korak i, priznajemo, uz znatne dićevom rq>ub;ikanstvu zaista ne. žrtve pristupismo izvršenju našeg Jer za monarhiju Karađorđevića je cilja, da iskreno i pošteno, s odu* ogromna većina konstituante. Fede* ševljenjem i iz svega srca sarađujc* ralizmu Narodnog Kluba također mo na izgradnji naše mlade kralja* ne, jer je taj klub zajedno s nama vine. Ovaj korak znači i promjenu i Jugoslavenskim klubom mnogo taktike u borbi za ostvarenje život* puta brojčano slabiji nego oni, koji nih interesa* islamskog dijela našeg ne će federalizma. Popuštanja mora naroda. Mi smo kroz ove dvije i po biti i s manje i s jače strane, to je Ali kad se radi o izboru dva* godine dana vodili najžešću borbu istina. ju putova: držati se slijepo svoga •proti vladi i nebrojenim nepravda* programa, pa makar i država ртора* ma i nasiljima, koja su mirno gledali la i drugoga, otstupiti cd izvjesnog mnogi od. onih, s kojima mi danas gledišta, (bar djelomično), kad dr* hoćemo da zajednički radimo. Stoga jedinstvo zaista dođe u opas* je dakle i razumljivo, što u javnosti žavno onda je po našem mišljenju nastaju mnoga veoma kriva tuma* nost, dužnost slabijih partija, a ne •ćenja. Jedni nam predbacuju da smo jačih, da uime viših narodnih m* se umorili u borbi, da smo kapitali* popuštaju i prilagode se ve* rali, a drugi čak i to, da smo se teresa za jednu tričavu milijardu pro* ćim. Tako je bilo i s nama. Mi nismo dali. Da učinimo kraj tim katkad na* htjeli niti vojničke diktature u zem* ^‘Određenog b&Q$a- .v’š ie •vnim i bezrazložnim, a često puta T narod, a naročito muslimani, i šu* vrlo tendencijoznim tumačenjima, mnogo propatio, a da bismo mi potrebno je da našim ljudima kaže* više smjeli uzeti na se tu odgovornost, mo u čemu se sastoji pravo znače* da ga svojom tvrdokornom politi* nje našeg sporazuma. kom .gurnemo u još gore patnje. Ko jc pomno čitao »Pravdu« od Da li je naše popuštanje išlo pre* početka- njenog izlaženja do danas, aalcko? Da li lsmo mi ovim spo* jasno je opazio, da je glavna crven* razumom postigli u agrarnom pita* na nit, koja se provlači kroz svaki nju maksimum uspjeha, koji se je njen broj jedan očajan krik i pre* uopće dao poetici, da li smo mi u klin janje za pravdu i jednakost pre* utanačenju, da se naši okruži ne ci* ma svima vjerama u ovoj državi. jepaju. postigli onaj cilj, koji nas je A kakav je bio odjek? Na svaku vodio, kad smo se na zadnjoj glav* novu našu tužbu čuli smo novu op* noj skupštini izjasnili za autonomi* tužbu: »Vi ste neprijatelji ove dr* ju B. i H., da li smo «mi time, što žave i nemate pravo da se tužite!« nam je usgorana vjerska ravnoprav* Naše su se tužbe uvijek krivo tu* nost i vjersko prosvjetna autonomb mačile, iako smo neprestano i neu­ ja, potpuno uspjeli u našim glav* morno ponavljali, da volimo ovu ii im islamskim zahtjevima, to su svoju otadžbinu i da joj kao i svi sve detaljna pitanja, na koja ćemo njeni sinovi želimo sreću i na* se posebice da osvrnemo. predak. S osobitim zadovoljstvom konstatujemo, da u tim tužbama ni* Sarajevo, 21. marta. smo nikad generalisali. Nikad nismo . radi nanesenih nepravdi optuživali »Hrv. Sloga« neprestano intrigira. svu braću druge vjere. Bili smo uvi* Mogli: bismo upotrijebiti oštriji iz* jek svjesni, da bismo takim postup* raz; mogli bismo reći i da laže, ali kom izrekli osudu no samo sebi već nije potrebno, jer jc rasijana pa joj .i ovoj svojoj državi. Jer nema te se ova omaška može odbiti na ra* države na svijetu, čiji bi narod mo* boš. Dosta je ako kažemo da n e* gao svoju slobodu osnivati na prin* spretno intrigira. 11 broju od su* cipu podjarmijenosti onih, koje na* bote donije’a je naime ovu telefon* živa svojom braćom. Takav bi na* sku vijest iz Beograda. »Kako se dr* rod morao brzo da izgubi i svoju slp* ži u zastupničkim krugovima, još se hodu. I stoga smo samo s is t e m u ne može vjerovati u potpuni1 uspjeh u p г a v c u ovim zemljama bili ne* vlade u pregovorima sa muslimani* (pomirljivi neprijatelj'. ma; jer se ne zna, šta će poduzeti Ljubav za otadžbinu pokazali smo ono 11 muslimanskih poslanika, koji u hiljadu raznih zgoda. Ali se to su bili protiv ulaza u vladu. Kod od* .nije bilježilo. Naprotiv, gotovo ci* luke glasovalo ih ie naime 13, a 7 jela štampa je to prešućivala, a is* protiv ulaza u vladu. Od odsutnih todobno pazila na svaku našu riječ, 4 drži se, da svi pripadaju grupi g. na svaki kret, ne bi li nam se igdje profesora Baljića, pa prema dome moglo dokazati kakav bio neprija* Korkutova grupa ne može imati teljski akt ilirtiv države. Poznata kvalifikovane većine t. j. 16, a da »veleizdajnička« afera ostaćc za vje* može donijeti konačnu odluku. O* čna vremena jedna vrlo nemila us* poziciju nuka još više ta činjenica, pornena za njene aranžere. Teška je što je vlada već u bidžetni prelimi* to kušnja bila, ali smo ip ipak mirno nar, za slučaj da muslimani stupe u izdržali. Čekali smo na ovaj čas, a vladu, stavila povišenje poreza sa znali smo da će doći, kad ćemo da 99 K na svakog državljanina«. i državi i ideji narodnog jedinstva I. eto na temelju tog i takovog iz* jednim aktom dokažemo, da u vješta ja »Hrv. Sloga« stavlja krup* ovoj državi nema iskrenijih rodolju* no pitanje: »Šta će biti s musliman ba od nas. I on je došao. Država je nima?« i nemajući pametnijeg od* bila u kriza. Narodno jedinstvo je govora veli da »Korkut nema kva* bilo u kriizi. Pašićcva vlada je kroz Hfjkovano većine«. Kao da ie Korkut I • i I [ I klub ili organizacija; kao da on ra* vna politikom muslimana! Lijepo je od tog »iskrenog« mu* flamanskog prijatelja, što se ovako zdušno br ne za naše interese; lije* po je što i sad želi cijepanje našeg kluba i buru u našim redovima. Ot* kriva najme svoju tendenciju i po* kazuje ap ašićare, da joj je silno žao, što su pale u vodu njene agrarne rezolucije. Stoga i razumijemo nje-* nu ljutnju, jer je gospođi oko tog lista zaista bilo vrlo komotno zapli* jeniti »turske« čardakove i na naš račun steći popularnost u masama katoličkih težaka. No, sabur gospo* do težačka: nema džabe fijakera. Zapamtite to i manitc se intriga, jer vam one ne će nimalo pomoći. Mi znamo šta vas boli, ali tome dertu ne ćete kod nas naći nikakva der* mana. Šta rehosma na 16. februara 1919.? Šta rekosmo na 16. februara 1919.? strujama i što simpatično pozdrav* Da se pravilnije shvati naš ono* ljamo zbliženje pomoću jugeslaven* madašnji korak, kojim se približi* stva. smo vladi g. Nikole Pašića citiramo Jugoslavenska muslimanska orga* iz 15. broja »Vremena« od 18. fc< nizacija stoji na stanovištu potpu* bruara 1919. jezgru izjave, koja je nog narodnog ujedinjenja u strogo uime fuzloniranih grupa oko «Vre* konstitucijonalnom kraljevstvu SHS mena« i tuzlanske organizacije pre* pod narodnom dinastijom Karađor* dana tadanjem ministru unutarnjih devića. Opreke, što su ih stvori’a djela g. Svetozaru Pribićeviću. Izja* stoljeća i razni tuđinski politički up* va nosi datum od 16. februara 1919. liri, ne daju se na prečac otstraniti. a potpisaše jc »po ovlaštenju ple* Za to je potrebno mnogo više tru* narne sjednice delegata J. M. O.« da nego li je jedna ministarska skup* predsjednik organizacije g. Maglaj* ština; Eč i potpredsjednici dr. Hrasnica i mnogo riše obzira, nego li ga je dr. Karamehmedović. U toj se izja* imao g. Svetozar Pribićević; vi veli: mnogo riše vremena, nego li ga »Г uviđajući sve zlo, koje je tim austrijskim razd’, ajačkim sistemom ima do saziva konstituante. Izvodi g. Ministra Pribićerića ne ■na no na soj na r odn oj^zsjednici, pogleda o držanju 'cđLučiTi^š™ suzbijati’jedino пЖ i^.in gucim načinom p os t ep eno st i i vlade prema našoj vjersko*prosvjets tolerancije. Ovo su bdi glavni noj autonomiji, vezi sa Hilafetom i uzroci, koji su vodili pokretače na* ■‘instituciji šerijatskih sudova. Go* št organizacije, da muslimanski dio spodin ministar nam ne dade niks* našeg naroda okupe u jednu grunu kva objašnjenja o odštetama za i da u svom programu istaknemo kmetevska se’/ista, o rasterećenju načela, koja su najpodesnija, da se zaduženog seljačkog maioposjeđa i ostvari veliko djelo konačnog na* popljačkanoj imovini muslimana za rodnog, zdravog i jedino prirodnog vrijeme prevrata, pa prema tome ne znamo njegova radnog programa ujedinjenja. Da smo se organizoVali na kon* niti smo orijentisam o njegovim na* .fesijonalnoj bazi, vođeni smo i fak* kanama u ovom pogledu. tom, da naš dio naroda nije svje* S tuga se ne možemo definitivno stan plemenskog imena, a da se ne izjaviti okoope raciji sa stran vodimo vjerskim motivima u svom kom, koju hoće da osnuje i naš političkom radu, najbolji je dokazu ćemo p o s t u p a k udes i ti pre* tom. što smo u svojoj organizaciji ma držanju v?ade u ovim dali mjesta objema nacijonafnim 1 pitanjima«. Glasovi štampe o našem držanju. »Samouprava«, glavni organ radi* kalne stranke donijela je u broju od 17. o. mj. uvodnik »Sporazum sa mu* stimanhna«, iz kojeg prenosimo ova mjesta: »Posle pregovora, za koje su mnogi zluradi mislui da će se za* vršiti bez uspeha, na dobro naše mlade narodne države i naroda i o p š t u sreću svih nas, zavr* šeni su pregovori s Jugoslavenskom Muslimanskom Organizacijom, i na* šr. braća Muslimani ulaze u vladu g. Pašića. Ulazak u vladu naše musll* manske braće u ovom trenutku ima zhačaji vrednost pravog i s t o r i j* s k o g događaja, i na ovonf me* stu zato ovako naročito vredi poza* baviti se o ovoj krupnoj stvari. Pre svega, naša braća Muislimani svojim ulaskom u vladu g. Pašića pokazuju svoju istinsku i neizmernu ljubav prema zajedničkoj nam mladoj državi narodnoj. Oni su bili klevetani kao nenarodni ekme* nat. Na njih se upiralo prstom kao na neprijatelje ove države. Ulazeći ovako u vladu g. Pašića, i time orno* gućujuči donošenje Ustava našoj o* slobode noj i ujedinjenoj otadžbini, oni se pokazuju u sasvim obrnutoj sv^tlosti, i zato će sada morati za* maknuti sva pakosna usta i sva ne* bratska srca.« 1 I i I »Smouprava« zatim ističe austrij* ske spletke, koje su iŠe za tm, da se pomoću vjerske razlike iskopa što veći jaz između sinova jednog te i* stog naroda, a onda dodaje: »Zato jc današnji sporazum g. Pašića je* dan krupan događaj istorijski, jer njime se otpočinje novo jedno doba, doba bratske sloge i brat* skog sporazumnog rada. Kako mi, na jugu svoje otadžbine, imamo gra* dana islamske veru, a tuđega soja i krvi, ovaj sporazum s braćom jedne krvi i jedna jezika, a samo druge ve* re, i-maće još značaj u tome: što će omogućiti' da se i ti naši građani i^ hunske vere osete kao građani, koji žive u državi, gde Islam uživa punu ravnopravnost sa ostalim od državi priznatim verama. Radikalna Stranka takođe s oprav* danim zadovoljstvom i ponosom može gledati na veliko, uspehom o* končano delo. Nije to samo jedan veliki uspeh g. Pašića po tome, što je on danas slučajno u svojstvu Predscdnika Vlade vodio i uspešnom kraju priveo pregovore. To je samo poslednji bccčug u lancu jedne do* bro smišljene i dosledno sprovođene politike Radikalne Stranke, koja je na štetu svojih stranačkih interesa imala smelosti i snage, da propove* �Стг.ина 2 — Strana da i s najvećom istrajnošću vodi je? dnu politiku sloge i spora? zuma sa našom muslimanskom braćom. Današnjim sporazumom, mi duboko verujcmo, otpočinje no? vo doba u našoj narodnoj istorijd. Dok nas je istorija i nesretne priliv ke ranije razdvajala, od danas, evo, mi u bratskom zagrljaju u svojoj, otadžbini dobi jamo mogućnost: da lečimo i izlečimo, prvo. sve rane iz žalosne prošlosti, a jx>tom poradimo za svoju bolju i sretniju budućnost.« * »•Obzor« se u uvodniku od 17. o. mi. ta­ kođer dotiče našeg sporazuma t označuje ga kao i »Hrvat« -trgovinom. Ipak je dosta uglađeniji u formi a i u ocjeni, jer je donio i ove retke: »Mi smo već jednom ka­ zali. da posve razumijemo M u s i imauie. aKo ovi načine pakt s vladom. Oni su u ovo dvije godine dosta ipretrnieli, goniJo ili se. osvećivalo мп se, a da vlast nije štitila ni sigurnost osobe ni imetka. Demoikrati, da predobiju izbornike, prosto su uzeli vlasnicima zemljišta i stotine obitelji (a tc risu veleposjednici) ostalo je na cesti«. o »Politika«, koja hoće da nosi bajrak oba­ viještenosti i mjerodavnosti, ovaj je put potpuno — blamirana. Njen uvodnik »Novi vladin blok« hramlje i s idejne i s nteraine strane. Da pr (kažemo moralnu strafu njena uvodnika, citiramo ove retke: »Vla­ din je blok pojačan, dakle- do mjere pot­ puno dovoljne da se dobije većina u Par­ lamentu, većina koje dosad nije bilo. Rad Ustavotvorne Skupštine -je obezbeđen, a prema tome i ustav. To je uostalom i gla­ vno. Da li će ona moći dugo raditi i kao zakonodavna, drugo je pitanje. Ono će za­ visiti u prvom redu od toga, da li će vlada svoje veliko obećanje muslimanima mo­ ći održati лЦ ле. Jer je v e r o v a i n o da će g. N. Pašić uneti u ustav samo princip naknade, a ostaviti da se njena veličina odredi zakonom«. Drugim riječima: Obećali vlado, koliko god hoćeš; kad dođe do izvršavanja, onda će »Politika« za par hiljada i te kako opravdavati tvoje kršenje riječi. Samo »pa­ ri«, vlado... Da sad vidimo kako stoji »Politikin« uvodnik s idejne strane. Ona ističe da je vlada »odnela је^шг priličnu pobedu«, fer be u sp e š n o završila pregovore sa dvema parlamentarnim grupama, sa kojim »dvema grupama jedino sporazum je i bio uopšte moguć!« Odnela je dakle pobedu nz žrtve gdje je ledino sporazum bio mo­ guć! Idemo dalje. »Obe su ove grupe, veli da­ lje »Politika«, stale na jedno praktično gle­ dište: koristiti se teškim položajem vladi­ nim i izvući Što veće koristi. Za muslimane je bilo glavno pitanje agrara. Ono se za njih svodi na pitanje o novcu- na pitanje o novčanoj naknadi za oduzete čitluke i begtuke. Vlada je tu žrtvovala oko pola milijarde dinara i s)X>razum je postignut. U kabinetu g. Nik. Pašića ona će nesumnji­ vo pojačati radikalnu grupu. U os­ talom, radikalna je grupa od početka i stojala -na gledištu naknade. Za Slovence je glavno pitanje bilo lo­ kalni Interesi slovenačke i interes njihove Samostojne Kmetijske Stranke: pitanje iz­ voza i uvoza izvesnih artikala, frnansiranje Kmet jske Družbe i strah od pučke stranke popa Korošca i njegovog opasnog uticaja. Uz to su došli i drugi interesi sporednog značaja. Žrtve koje vlada čini Slovencima mnogo su manje od žrtve koju je učinila muslimanima. I dok demokrate — bar jedan deo njihov — ovu poslednju žrtvu nerado gledaju, dotle su vrlo rado prihvatili prillazak dr. Vošnjaka. Oni su taj prilaza! uo­ stalom od' samog početka ш JeskontovalL Nesumnjivo je da će grupa dr. Vošniaka u radikalno-demokratskod koaliciji, pojačati njen — demokratski deo, Prema tome mi pojačavamo radikale, a Slovenci pojačavaju demokrate. »No »Po­ litika« hoće da to pojačanje stavi u razmjer pa veli: »Sa ulaskom muslimana u vladu opšta se politika njena kreć vise u desno. U vladinoj pobedi, pobeda radikala je mno­ go veća od pobede demokrata. Ako se to­ me doda i to da će u pitanju agrarne re­ forme, u pogledu ograničenja velikih poseđa, grupa dr. VoŠnjaka kao grupa velikih isleoskih posednika u Samostojnoj Kmetijskoj Strancu biti bliža radikalima nego de­ mokratima, jasno je da je u vladinom bloku radikalna pobeda g o t o v o p o t j> ti n a«. Kad bi to napisao koji radikalni list, rekli bismo da se malo hvalile. No kad lio piše »Politika«, koja je uvijek klesala za deinokratima, i koja uz to naglasuje da su oni »vrlo rado« prihvatili prilazak dra Vo.šnja$ a, pa ga Čak »od samog početka i eskon- ЛРАРДД 1 l' i I lovali«. onda smo u sumnji glede normalno'sti mozga njenog uvodničara. Stoga »Politikin« uvodnik štampamo petitom i ргаštamo joj čak i — makijavelizam, kojirn je tretirala ispunjavanje vladinih obaveza. PRAVDA* Бпо; 270 — Broj Bilješke. Značajne riječi. Uvodni članak I »Samouprave«, u kojem ^owri o vladinog sporazuma sa na^ Vanstranački »Jugosl. List« donio I važnosti som organizacijom završen jc ovim, je u broju od 17. o. mj. -uvodnik I zaista i bratskim apelom: »U »Sporazum s musJ-manima«, itz koc i toliko lijepim više i u toliko pre, mi mora? jeg vadimo ove odlomke: ’ mo biti ispunjeni najčistijom rado? »Riješiti agrar moglo se je silom I šću, što sporazum s braćom nam ili pogodbom. Ovako je n a j b o? : muslimanskom, mogućnost ovoga lje, a padaju po sebi podmukli pri? i sporazuma ujedno su znak: da bi jekori muslimanima, da su prcveć na? 1 b i 1 i mogući i sporazumi platili, ili prigovori vladi, da ih je dalji, sporazum sa ostalom braćom preskupo »kupila«. Istorija ne pruža jedne krvi i jednoga jezika, a samo primjera, da su se igdje pojedini sta? raznčne vere i imena. — Neka bi, teži dragovoljno odricali svoiih pra? dakle, sporazum s braćom Musliman va vlasništva, iE uopće privilegija. ni ma i u ovom pravcu blagotvorno Za ukinuće trgovine s robljem, još dejstvovao, tako da sva braća sve iz dobe Pizarovih i Kolumbovih o? snage upute na to: da onako zajed? svajatelja, Linkolnova Amerika izdr? nički porade za dobro ove mlade žala je građanski rat sa dva milijuna nam države narodne kao što nam je žrtava i deset milijardi dolara. Dalo ona najveće zajedničko blago i naj? bi se u nas mnogo pisati o istoriji veće zajedničko nasleđe od junačkih kmetstva, i kako je postalo, da se- nam predaka.« vidi razlika, između naše i dru? Držimo svojom patriotskom duž? gib zemalja, da u nas sve ove kme? nošću, da na ovaj stavak skrenemo tovske zemlje, bcgluci i t. d. nijesu pažnju onih, kojih se o u prvom re? u jednakim odnosima s latifundija? du tiče i da se soiidarišemo sa ovim ma po Italiji, ili s lordovskim ima? bratskim apelom tim prije, što je njima u Irskoj. krajnji čas, da se potraži mogućnost U nas, eto, riješili smo i ovo za? sporazuma. mašno pitanje bez trzavica, spora? Interesantan zahtjev. Zagrebačka zumno, uprkos intrigama sa raznih »Riječ« donosi iz Beograda vijest, strana da se ne riješi. Riješili smo ga, da jc Vošnjakova grupa (slovenački a da se ne pogazi svetost privatnoga zemljoradnici) kao uvjet svog ulas? vlasništva, ali da se ovim jedva jed? ka u vladu stavila zahtjev, da sc i? nom u nas pogazi ona vječna iskra ma prihvatiti uglavljeni sporazum mržnje između sunarodnjaka raznih sa našim poslaničkim klubom. vjera. Ko je mogao predvidjeti kob? ■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■a ne posljedice, da su ni jesu sporazu? mili? Samo zli Ш smušeni ljudi neće se radovati ovom velikom djelu, so? ■ ■ čija Inom, narodnom i ekonomskom, a veliko je i za sređenje države. sjetite se Od prekjučer, 15. marta, jedva jednom uputio se je naš brod napri? i cd. Vlada velikoga Pitta morala je potkupiti cijeli pariamenat, da glasu? je jedinstvo Engleske, do tada u se? dam dijelova podijeljene. Bizmark je za njemačko jedinstvo zalio zla? tom mnoge njemačke dinaste, ali na? ša država za ovo veliko djelo nije Godišnja skupština u Gradačcu. podmićivala pojedince, niti su se njoj nudili pojedini. Radilo se otvo? Dne 3. o. mj. održao jc naš mjesni reno, da zemlja pripadne seljacima, odbor svoju godišnju skupštinu u i da vlasnici ne padnu na prosjački svrhu biranja novog odbora. Ova štap. Ova, ‘»kupo?prodajna pogode skupština je bila vrlo brojno posje? ba« bila je moralna, poštena. Iz o? ćena, te je s time naše građanstvo pasnog položaja država je izašla kao i seljaštvo već po x?ti puta do? bez opasnosti. Za nešto slična Fran? kazalo koliko se njih tiče naša jaka cuskoj je trebala guillottma, nama organizacija. Podpredsjcdnik Ahmct Hilmi ef. samo trunak ljudskog razbora i brat? ske ljubavi. Ovaj razbor i ova Iju? Mluftić je otvorio skupštinu (pošto bav će pomoći musTimanima, da pa? je predsjednik bio zapriječen istoj, metno ulože primljene novce. Posli? prisustvovati), te je vrlo lijepo ob? je četiri vijeka između njih i braće frazlbžio potrebu naše organizacije, im drugih vjera prestaje svaki anta? kao i dosadžtnj rad naših poslanika gom'zam. Sloboda narodna vratila je u ustavotvornoj skupštini, prilikom unutrašnji mir vječno uznemirenoj Čega su skupšti/nari, izrazili nadu i Bosni a ovo je naše najveće ve? pouzdanje u naše poslanike. Zatim se prešlo na biranje odbora tc su a? selje!« klamacijom i jednoglasno izabrani Predsjednik. Izzetbeg Ja? Zagrebački »Jutarnji List« donio sKjedećt: potpredsjednik Hajribeg Gra? je u broju od 16. o. mj. uvodnik »Po? hić, daščević. blagajnik: Mehmcd Dža? iitička trgovina«, u kojem veli, kič, a odbornici: Ahmet Hilmi ef. da je »konačno uspjela vladina po? Muftić, Bećirbeg Gradaščević, Mu? Iitička trgovina s musi, poslaničkim haremaga Groinić, Mehmcd Jaša? klubom uz cijenu od 1 milijarde i rević, Hafiz Hakija H. Hafizović, 200 milijuna kruna«. On taj korak Hafiz Omer Nezić, Mabmudbeg tumači stabilitetom vlade i uza Mahrudbegović Sadik Nezić. sve to dodaje pitanje: »Je li nastupio momenat spoznaje o stabilitetu vla? dc i je li ta spoznaja bila odlučna kod svaranja odluke muslimanskih poslanika, ili je moguće visina po? nuđene protuvrijednosti bila dna UNUTARNJI. neodoljiva moć, koja je slomila ot? pornost muslimanskih poslanika, te Specijalna debata u Ustavnog stvori&e konačnu pogodbu za ulazak Odboru. Na 33. sjednici toga odbo* u vladu?« Ipak dodaje: Ulaskom ra raspravljalo se os o c i j a 1 n o ? e? muslimanskih poslanika u vladu i konomskim odredbama 1. pristajanjem, da se isplati jedna mi? član tih odredaba glasi: »Država se lijarda i 200 milijuna kruna (na tc? brine, da se svim građanima stvori ret redovitog proračuna, ili na teret podjednaka mogućnost spreme, koji dugoročnog zajma?) stvorena je sa? na privredu naginju. Ona će u tom svim nova situacija u našoj nc samo smjeru provesti stručnu nastavnu on? političkoj situaciji; već više u eko? gan izaći ju i urediti stalno potporna? nomsko? socijalnom životu.« ganje školovanja sposobne li šifro? U nastavku kritizira način provo? mašne djece«. đenja agrarne reforme i- njene zle I Prima se većinom glasova. 2. član glasi: »Radna snaga stoji pošljedice čak po malog posjednika, koji je također postao plijenom se? ’ pod zaštitom države. Žene i nedo? ljačko gramzljivosti, pa završuje o? rasli imaju sc posebno zaštititi о<1 Vim karakterističnim riječima: »No štetnih poslova po njihovo zdravlje. nameće se još jedno putanje: Jc li Zakon određuje posebne mjere za vlada bez konstituante uopće u sta? sigurnost i zaštitu radnika u svim nju i u pravu, da ne pitajući nikoga poduzećima«. Prima se većinom glasova. preuzima obveze ovakove naravi?« • MUSLIMANI GAJRETA I Iz naše organizaciju. Politici pregled. 1 3. član glasi: »Nesposobni za уој? nu službu služe svoj rok na poslu, koji odgovara njihovoj snazi i spe? sobnosti. Zakon ćc donijeti bliže od? redbe«. Prima se većinom glasova. 4 . član glasi: »Država imade pra­ vo u interesu cjeline, a na osnov i zakona, da interveniše u privrcdnii . odnosima građana u duhu pravde i otklonjenja društvenih suprotno­ sti«. 1 ovaj se član prima većinom gb sova. Zemljoradnici 5 Paštć. Prcsbiro od 20. o. mj. javlja iz Beograda: Predsjednik Ministarskog Savjeta g. Nikola Pašiić primio jc danas u 1! sati prije podne u svome kabinetu Aliku Avramovića, (predstavnika Zemljoradničkog kluba. U izmjeni misli izjavio je g. Avramović, da klub ostaje na svome gledištu, da za ukidanje feudalnih odnosa netre? ba dati naknade. Pristaje da se u principu diktuju pitanja o socijalnoj pomoći ali na osnovi opštoj. Zem? Ijoradnički klub glasače ustav u cje? »Uni s tim što će se klub ograditi, ako bude potreba, kod pojedinih čla? nova, napose uredbe o štampi i još nekih ako te odredbe ostanu kao što su predložene. VANJSKI. Englesko?ruski h-govdčki spora? zum. Ovih dana donio je organ engle? ske radničke stranke »Daily Herald« interesantan članak, kojim je napao vladu radi zatezanja trgovačkog spo? razuma sa Sovjetskom Rusijom. 1. članku naveo je list, da je Briand zamolio Lloyd Georgea, da ne pot? piše sporazum sa boljševicima prije maja. Saveznici se uvijek nečemu nadaju u Rusiji, ali to nešto nikako se ne događa. I krooštatska afera u? priličena je samo, da engleska vlada zategne potpisom sporazuma — i da se finansijerima dade dobra prilika za špekulaciju sa ruskim papirima. Međutim je stvar u Kronštatu po? šla na gore i kao jasan dokaz za to javljaju iz Londona, da je trgovački sporazum između Engleske i Rusije potpisan. Ne malo pridonio je tomu i pritisak engleske radničke stranke, koja je tek nedavno na naknadnim izborima odnijela vladinoj koaliciji tri sjedišta u parlamentu. Cijelo javno mišljenje u Engleskoj bilo je za prihvat sporazuma, od ko? jeg sc nadaju, da ćc ukloniti zastoj engleske industrije. Po novom sporazumu obvezuju se Engleska da neće na ruskom, a Rusi? ja da neće na engleskom teritoriju voditi prevratničku propagandu; od? ređuje sc izmjena državljana obiju potpisnica; ukida sc blokada, daje sc imunitet ruskim i engleskim trgovac? kim lađama te njihovoj posadi; u? klanjaju se- mine na raznim morima: daje se sloboda kretanja ličnostima, koje će voditi trgovačke poslove; us? postavlja se telegrafski i poštanski saobraćaj kao prije rata; Englezi nc? će prisvajati zlato i ostale artikle ko? ji dolaze kao naplata iz Rusije, a Ru? šija neće tražiti imovinu bivše car* ske i Kerjenskijeve vlade, koja se nalazi na engleskom teritoriju. Uve? žena roba ne smije se rekvirirati. Izvan svake sumnje je, da će ovaj sporazum imati velikih posljedica za daljnji razvoj događaja. Francuzi su sklopili sporazum sa kemalistima, a Englezi sa boljševicima, možda je to dobro predskazanje, da će se priliv kc na svijetu jednom već urediti! Ubijen TalaaLpaša. U Berlinu na Chariottenstrasse ustrijeljen jc bivši turski veliki vezir Talaat?paša. Kako sc javlja ubio ga je neki ermenski student, da mu se osveti za grozote, što ih je Taliaat?paša uz Enver?paš'i počinio u Ermeniji. Svjetina je htje? la ubojicu linčovati. Njemačka i saveznica. »Corriere deP.a Šora« prima iz Berlina, da sc tamo stalno vjeruje, da će se poslije Uskrsa opet započeti novi pregovo* ri između antante i Njemačke za sporazum, i da ga že’ć obje strane. U što se nadaju Nijemci? »Gior? naie d’Italia« prima od svog dopis? nika iz Londona: Englezi ni jesu za? dovoljni, jer razumiju da ee Nijemci ne boje više antante, da oni gledaju u Ameriku i u Rusiju, u Hardingp, kao u svog advokata, i u Lenjin*. kao krvnika u njihovoj službi. Ni? jemci se nadaju, da će do dva mj ? �Бро' 270 — Broj seca sklopiti separatan mir s Ameri* kom, a tada su spašeni! Jer će oni sve svoje proizvode izvažati u Amej riku, a antanta neće smjeti da se mi* ješa u privatne poslove između Bcr* lina i Wasbingtona i zahtijevati 12 posto izvozarine na njemačku robu. Građanski rat u Irskoj. Iz London na javljaju: Čini se, da se centar ir* skog revolucionarnog gibanja polako premješta iz Corka u Dublin i Bek faet. U Dublinu su napali nepoznati napadači 2 vojnička kurira, jednoga ubili i uzeli mu službenu poštu, ko* ju je nosio sobom. U Belfastu zapa* lili su sinfeinovci dvije kuće, koje je vlada kupila, da u njima smjesti po* liciju. U grofoviji Ulstcr u Kcngenu ušlo je nekoliko sinfeinovaca u jed* nu krojačnicu gdje su aretirali jed* nag radnika i zapovjedili mu da ih slijedi. Malo zatim su ga ubili sa 4 hitca iz revolvera, a na odijelo mu pričvrstili ceduljicu sa natpisom: Suđen kao uhoda jer je davao ne* prijateljima informacije. Grčka štampa i londonski zaključe ci. Prilikom koncesija koje je zatra* žila antanta od Grčke u prilog Tur* зке, po vajestima iz Atene cjelokup* na štampa veli, da se ovim koncesi* jama narušavaju temeljne tačke mi* rovnog ugovora i da grčka delgacija u Londonu treba hladnokrvno da promatra situaciju, jer za njom stoji cijela Grčka, pripravna da pod sva* ku cijenu provede svoje narodne re* vendukacije. Grčka je pobjednica, a Turska pobjeđena. Grčka ima na li* cu mjesta toliku vojnu silu, da je u stanju za kratko vrijeme rastjerati maloazijske pobunjenike. Ona na svojoj strani ima pravo i silu. Iz ovih razloga njoj je bolje da vojnim ope* racijama učini kraj nejasnom polo* žaju, kako bi se mogla posvetiti dje* lu mira. Muslimani i muslimanke grada Sarajeva, sjetite se vašega „MERHAMETA". Kriza Škodovih tvornica. Prag, koncem februara. Ovih su dana vojni i reparačni odbori narodnog parlamenta posje* tili cijeli kompleks Škodovih fabrika u Piljenju, a također i fabrike mu* ničije u Niržanima. Ekskurzija je bila zanimljiva i poučna. Škodovka je jedna od najvećih fabrika u če* skoj republici, koja je za trajanja velikog svjetskog rata postala prvo* razrednom tvornicom ratnog mate* rijala za sve sve centralne države. Pet šestina fabrikata ovih kolosal* nih tvornica bijaše ratni ubojni ma* terijal, a tek jedna šestina fabrikata mogla se pripisati1 proizvodima, koji su nužni narodu u mirno doba. Iza prevrata su ove ogromne fabrike bi* le prinuždene izmijeniti svoj rad i s istim strojevima, koji su u 1916. i 1917. izrađivali! daljnobojne topove i ubojite mitraljeze, okrenuše izradi* vati! - - lokomotive automobile, štam* parske strojeve, mljekarske mašine i razne željezne dijelove za vagone i t. d. Škodove tvornice i dan danas izrađuju topove i taneta, lafete i patrone raznih kalibara, ali veći dio ovih tvornica danas izrađuje fabri* kate, koji su nužni u mirnom životu. Škodove su fabrike akcionamo društvo s ‘kapitalom od 144 mi! kru* na. U sferi1 su ovih fabrika spojene „PPARgA* — »PRAVDA* prijašnje fabrike: Škoda, Ruston, Broumovski i Ringhofer. Neki dio Škodovih fabrika su i radionice pa* trona kod Pržehišova nedaleko Nir* žana u okrugu napuštenog Zigkro* va dvora. U Škodovim fabrikama danas radi 15.000 radnika. Njihova godišnja zarada iznosi 220,000.0(X) K, a plaće činovništvu, za godinu 34.000.000 kruna, dakle svega 254 milijona čeških kruna. Prostor, na kome su ove fabrike postavljene, iz* nosi 368.000 četvornih metara. Prijašnje austrijsko voino mini* starstvo bilo je isposlovalo kod beč* kc vlade, da ove fabrike i poslije ra* ta ostanu u njegovoj evidenciji i zai* , jamčilo je vladi, da će ovim fabrika* ma naći narudžbe na nekoliko godi* na. Ali državni prevrat u 1918. godi* ni pomrsi ove račune. Škodove fa* brikc ostadoše prepuštane same sebi. I kad nc mogoše naći u čitavoj če* skoj republici novčani zavod, koji bi ih finansirao, posrećilo im se do* biti zajam kod francuske firme Schncidcr. Danas Škodove fabrike među o* stalim rade ovako: radionice, koje su za vrijeme rata izrađivale male topove, izrađuju danas kotlove za lokomotive, a radionice za velike i daljnobojne topove izrađuju sada lokomotive. U mehaničkim radioni* čama, gdje su prije izrađivali razne topovske dijelove, danas izrađuju razne dijelove za lokomotive. Ta* kođer se popravljaju lokomotive i to 180 do 200 velikih popravaka, a izrade 150 do 200 novih lokomotiva najmodernijeg tipa. Lokomotivno odjeljenje šalje i u inozemstvo mno* i go novih lokomotiva, najviše u Ru* munjsku. Iz radionica, gdje su se pri* ' je popravljali razni dijelovi lahkih ! poljskih i brdskih topova, bile su u* ređenje radionice za automobile, štamparske strojeve i teške plugove do 80 PH. Zanimljivb je sravniti slijedeće broljeve: Godine 1917. radilo je od 32.000 radnika 27.000 Oko fabricira* nja ratnog materijala, a godine 1921. od 14.200 radnika radi samo 4200 ljudi oko fabriciranja ratnog mate* rijala. Škodove su fabrike danas u veo* ma teškoj krizi. Nemaju kapitala Pokojna je Austrija ostala dužna o* vim fabrikama samo nešto p r e* k o Уз milijarde kruna. I zato je raparačna komisija narodnog par* lamenta danas jedina nada škodo* vih fabrika. No do danas se ništa ne zna kad će i u kakvoj valuti biti pla* ćen ovaj dug. Isto tako češka repu* blika nije mogla potpuno isplatiti svoje narudžbe kod ovih fabrika u* slijed novčane kriče. Uz to Škodo* vim fabrikama danas manjkaju i na* rudžbe. Ako ovim fabrikama ne bu* de omogućeno, da izrađuju ratni materijal za inozemstvo, nc samo da će hiljade radnika biti otpušteno, nego će fabrike morati uništiti sve radionice, koje su za izrađivanje ratnog materijala i preokrenuti ih u radionice, gdje bi se izrađivali drugi razni fabrikati. Time bi pak i u slu* čaju nužde bilo veoma teško, a go* tovo i nemoguće ovo sve opet prcu* desiti za izrađuju ratnog materijala. Ovo su bili uzroci, radi kojih je i bila pozvana delegacija narodnog parlamenta u Pilzenj.da sc osvjedo* či o akutnog krizi ovih tvornica i da se pobrine ne samo o garancijama za eksistenciju mnogobrojnog rad* ništva i činovništva (ovih tvornica, nego i da nrvorazrcdni arsenal i naj* veća iza Krupovih tvornica, tvorni* ca ratnog materijala budu na svojoj tehničkoj visini sačuvana češkoj re* publici. St. ( Domaće vijesti. Rekonstrukcija Pašićevog kabine* ta. Sinoćnje »Narodno Jedinstvo« donosi iz Beograda ovaj brzojav: »Sjednica ministarskog savjeta po* trajala je sinoć od 9 sati do 1 sat iza ponoći. Raspravljalo se je o re* konstrukciji kabineta i 62. članu us* tava t. j. o administrativnoj podjeli zemlje. Rekonstrukcija kabineta provede* na je ovako: Ministar predsjednik i ministar inostranih djela: Nikola Pašić (radikal); ministar pravde i ministar za ustavotvornu skupštinu i izjednačenje zakona: M. Trifko* vić (radikal); ministar unutrašnjih djela: M. Drasković (demokrata); ministar finansija: dr. K. Kumanudi (demokrata); ministar saobraćaja: dr. Velizar Janković (radikal); mi* nistar prosvjete: Svetozar Pribiće* vić (demokrata); ministar poljopri* vredc i voda: Ivan Pucelj (slov. kmetijska stranka); ministar suma i rudnika: dr. Hinko Krizman (demo* krata); ministar pošta i telegrafa: dr. SI. Miletić (radikal): ministar na* rodnog zdravlja: dr. Kara me h* m c d o v i e; ministar vojni i mor* narice: B. Jovanović; ministrr za socijalnu politiku: dr. Vj. Kukovec (demokrata); ministar trgovinu i in* dustrije: dr. M. Spaho; ministar za agrarnu reformu: N. Uzunović (radikal); ministar vjera: dr. M. Jo* vanović (demokrata); ministar gra­ đevina: Joca Jovanovića (radikal). Prema našoj informaciji, juč :r do 3 sata nije još bio potpisan ukaz o ovoj rekonstrukciji kabineta g. Pa* šića. Biće, dakle, da je vijest samo kombinacija. Nedjeljni počinak. Kako »Nar. Jed.« saznaje, odredi će ministarski savjet kao dan zatvaranja radnja petak (za muslimane), subotu (za je* vreje) i nedjelju (za pravoslavne i katolike). Ranija naredba, kojom se nedjelja određuje kao jedinstveni dan počinka za trgovce, stupice iz* van snage. Novčanice od 25 para. Ovih da* i na pustiće se u opticaj nove novca* niče od 25 para, koje će nadom je* I štiti dosadanje novčanice od jedne i krune. Te su novčanice iste veličine i izradbe kao i one od pola dinara, samo'se razlikuju od njih u boji. Izrađuju sc u Zagrebu, u iznosu od dvije stotine milijona komada. Komisija za riješenje stanbenog pitanja. Doznajemo, da ta komisija u Beogradu dovršava svoj posao, kojim bi sc konačno sredila stanbe* na nevolja u našoj kraljevini. Po* vodom jena rada umoljeni smo od mnogih pristaša, da komisiji skrene* mo pažnju na to, da kod nas dosa* da vlasnici kuća nisu mogli ni on* da raspolagati svojim kućama, kad su htjeli sami da u njima stanuju. Nalazimo, dg je toliko ograničenje privatnog vlasništva pretjerano i da će spomenuta komisija uzeti u obzir tu opravdanu želju kućevlasnika. Netačna vijest. Beogradske novi* ne donose: Ministarstvo saobraćaja javlja, da jc netačna vijest nekih li* stova, da će ministarstvo davati svim državnim činovnicima povla* sticu za 50% prilikom vožnje že* Ijcznicama. Muslimanskom društvu »Dobrot* vor« u Stocu potreban je jedan na* mještenik, koji bi imao da vrši ova zvanja: 1) muderiz (vaiz u potrebno vrijeme), 2) poslovođa kod tog dru* štva, 3) poslovođa kod vak.*mcar. povjerenstva i 4) mualim. Beriva su 30.000 K godišnje s besiplatnim sta* nom. Natjecatelji za ova zvanja i* maju do 10. aprila poslati tome dru* Страна — Sirana 3 štvu svoje vlastoručno pisane molbe s dokumentima. NOVINARSKI KONGRES. Kako snio već javili biti će kongres jugoslavenskih novi­ nara u Sarajevu 27. i 28. o. mj. Gosti sa sirane, kojih će biti preko stotim, odsjesti će u kupališnim kotelima na Uidži, a odanle ovamo će dnevno kretati posebni vlakovi. Kongres će zasijedati u zgradi gradske vu jećnice, gdje je već započeta potrebnim pred­ radnjama. Gosti dolaze u subotu 26. o. пи poslije podne, na AJipašJn Most odakle kre­ ću na Ilkižu, gdje će biti predkonferencija. U nedjelju prije podne će se uz prisustvo predstavnika gradske općine, državnih vlajjti, kulturnih društava i korporacija itd. obaviti svečano otvorenje kongresa. Grad­ ska općina dati će u počast gostiju svečani banket. IMADETE LI’BOLI? U licu? U cijelo­ me tijelu? Popuštaju li Vam mišice i živ­ ci? — Pokušajte Fellerov pravi Elsafluid! Divićete se! 6 dvostrukih ili 2 velike spe­ cijalne boce 42 knine. Državna trošarina posebno. TRPITE LI OD SPORE PROBAVE? Od slaba apetita? Začepljenosti? Protiv tog« pomažu Fellerove prave Elsa-piluie! 6 ku­ tija 18 kruna. Prava švedska tinktnra 1 bo­ ca 20 kruna. Omot i poštarina posebno, ali sto jeftinije. Eugen V. Feller. Stubica donja. Eisatrg br. 354, Hrvatska. A. BajPEtov glasnik. .Dobrovoljni prilozi. Ibrahim ef. Gojačić Kladanj, sakupio jc dobrov. priloga K 40, koje su darovali po K 20 Mehmed Šašić, po K 10 Mustafa šašić, *po K 4 Ejub Čomadžić i Os* man Selimbašić i po K 2 Ahmcd Sal* ković. Zulfikar Gjevlan Bihać, poslao je upravi sakupljenih dobrov. priloga K 100. Pododbor Tcšanj, po* slao je upravi dobrov. priloga i čla* narina, te prihod od održane žaba* ve K 12.000. Pododbor Jajce poslao je upravi K 301, koju je svotu šaku* pio g. Ferdo Jurić, oficijal, na opro* štajnom sastanku prigodom premje* štenja g. Stjepana Grabovca, nadpo* reznika. Mustafa Dogladović Opli* čici (Stolac), poslao je dobrov. pri* loga i članarina K 474. Mehmed Silj* ković Rudo, sakupio je dobrov. pri* loga K 355. Mahmud Bchmcn Gra* dačac. sakupio je dobrov. priloga K 3000. Mehmedalija Kapctanović Đoboj, sakupio je za Gajret prigo* dom zabave među prijateljima K 244, koju su svotu darovali: po K 40: Tucović iz Beograda, po K 20: Meh* medalija Kapetanović, penzionirani pukovnik, Hasan Bećarević, Milorad Milošević, Jovo Zokula, Ladislav Kolenc, Ago lsakadić i Osman Glin* čević; po K 10: Nikola Sovrić, Savo Aizurić, Meho Heralić, Ramo Ćehić. i Salihaga Hadžimujagić; po K 5: Ejubaga Snahić. Muharemaga Hle* mić i Hamiza Silajdžić. Pododbor Zagreb sakupio je i upravi poslao dobrov. priloga K 6.560. Pododbor Jajce sakupio je na jednom sijelu K 282. Hilmo Karabegović Modrić, poslao je upravi dobrov. priloga K 128. Šućurbeg Resulbegovićć Trebi* nje, poslao je dobrov. priloga od Baj* ra Tičića prigodom naplate jednog računa K 170. Gl’avni odbor Gajreta svima sa* kupljačima i darovateljima izriče svoju najtopliju hvalu i priznanje. TPEšeljah. 1 ona ima sud! »Dom(wz)ov.ina« od 19. o. mj. donosi ovaj brzojav iz Beograda: »Ka­ ko ste već izviješteni, postignut je spora­ zum između vlade g. N. Pašića t musliman­ skog kluba. Neki možda sa naročitom tendencom pridaju ovome aktu neku osobitu Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. đ.) u Sarajevu Dionička glavnica R. 10,000.000 — Podružnice u Dos. Brodu i Dos. JSIovom Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuj'e ih najpovoljnije. — Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge.—Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta.— Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. Glavno zastupstvo osiguravajućeg društva „HERCEG-BOSNA“. Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijepo. - Brzojavi: Trgovačka banha, Зарајвио. - Interurban telefon: ZH �Strana 4 — Страна važnost, ubrajaju ка čak među historijske momente našeg javnog života, a u stvari je jedna sasvim rasumijiva i obična pojava. Grupa budi, koda predstavlja Muslimane iz tih krajeva priznala je ovim Ćinoni, da je do sada tjerala vjetrenjače i vodila iaIgvu politiku. Pod pritiskom želja maslimanskag elementa i u zaštitu njegovih interesa, odrekla se svega dosadanjeg pravca, poru­ bila-sve dosadanje mostove za sobom, uda­ rila glavom o zid i poklonila se pred oni­ ma, koji su jedini u stanju da pomognu Muslimaitima. Ovaj akt ima za nas značenje u toliko, što će i naš muslimanski elemenat učestvovati u donošenju Ustava i u izgrad­ nji ove naše države. Sve ostalo je bezna­ čajno, jer ono, sto je danas postignuto za Muslimane ovim sporazumom, moglo je da 'se učinii i prije godinu dana, da ih nijesu predstavljali neozbiljni Kudi. Za sada Vam toliko saopštavam, p sutra-prekosutra ću Vam se opširnije javiti, dok se konačno sve rascisti.« Pošto prikazujemo pisanje štampe o na­ šem sporazumu s vladom, donosimo i ovaj »najmjerodavniji« sad. Tim prije, što se i »Domovina« - štampa. Prvo i jedino u Bosni I Hercegovini (god. i910.) osnovano društvo Нвгсвд- osna i Za vod se bavi sa svim vrsti­ ma osiguranja i preuzima ovakove uz najpovoljnije uvjete: a) elementarna osiguranja i to: protiv šteto o<i požara, provalne ћгедје, nezgode i tuče: b) životna osiguranja i to: za slučaj Smrti, mješo­ vita za slučaj smrti i dQživljaja, osiguranja miraza i UZgojninB životue rente i t. d. Premije osiguranja računaju se najniže: Štete se isplaćuju brzo i kulantno. 7555 21. februara 1921. Natječe. Za grad Jajce potreban je jedan alim, koji bi obnašao dužnosti i zva? nje muderrisa, t. j. vaiza i imama u glavnoj džamiT tr I. muaTima na muškoj mektebi ibdiaijji. Sa ovim su skopčana beriva u izs nosu od 1000 K mjesečno i stan u naravi sa igledom na daljnja povi? šonja. Natjecatelji imaju najkašnje do 20. marta o. g. podnijeti svoje mol? be uz priklop svjedodžbi o osposob? ljenju i eventualno dosuđujem služ? bovanju, pri čemu ću se naročito uzimati obzir na one, koji su osim ulumi din i j je upućeni i u druge ulu# mi nafie. Predsjednik: Kapetanović, v. г. Ravnateljstvo u Sarajevu, podruž­ nice u većim mjestima i sva za­ stupstva daju rado sve upute u stvarima osiguranja i preuzimaju ponude. Brzojavi: Hercejbosna SaraiEvo. Telefon: 208 i 507 ' , U mjestima, gdje zavod još nije za­ stupan da’e se zastupstvo uz najpo­ voljnije uvjete uglednim ljudima od­ nosno tvrtkama Rrfiektanti neka se obrate pismeno na centralu u Sarajevu Sposobne Akvizitere (posrednike) za poslove osiguranja traži zemaljski osiguravajući zavod „Herceg Bosna", Sarajevo 7556 I Prva noTOotvorena MUSLIMANSKA APOTEKA kod „Мјегеса" Baščaršija, Hotel Oliazi AHMEDA TATARE VICA snabdjevena je svima Ijekovima, pa ве preporučoje svima muslimanima. Iniatase riblje« zejtina (bolukinga', bakama za gufeu. Epilepticon protiv padavici, kopove za kuovet га iznemogle muške starije, osobe, katran snji-voda protiv kašlja, plućnog katarha 1 tuberkuloze, Obriol mast za skidanje dlake, otrov za miševe, serail pomada i porceilan pumadu. Sve ore artikle dobiju trgovci jeftinije kad uzmu malo veću količinu. Sulejman Mulić, Zagreb. Ravnateljstvo: u Sarajevu Mustafe Oženetaća ul. 2. Preporučujem Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Strosmajerova ul. br. 3 flgenturna i homisionalna poslovnica ; zemaljski osiguravajući zavod za Bosnu i Hercegov nu Kot. vakufsko?inearifsko povjeren? stvo u Jajcu.__________ Broj 29 ех 1921. Broj 270 — Л*РАВДА“ — wPRAVDA* Kupuje i uzima u komisiju ovčijc, ko- ■ zije kože, suhe šljive, stari bakar i sve zemaljske proizvode. Posreduje i za nabavu gotove kože, donova, te? I letine, kravine i t. d. i svega posto? i larskog pribora. Daje informacije u ! svim trgovačkim poslovima u Jugo? I slavi ji, Čehoslovačkoj i Njemačkoj i Austriji. Kod raznih upita priložiti I marku za odgovor. Brzojavna adre? i sa: Sulejman Mulić. Zagreb. j PAPIRNICA ' $ HAMDIJE KOPČIĆA I ! j > j i t preporučuje evoje hopalo stovarile ♦ svih vrsta papira, kancelarijskog ’ školskog , pribora. —. Naručbe se ф obavljaju brzo i točno. * Cijene umjerene. л J ♦ j 4 1 $ Sarajevo, Štrosmajerova si TeJ. 61» 4 Nudjamo odmah otpremljive iz Zagreba staklene ploče i I ! | u svim rnjeram kao i staklarski kit, nadalje cilinđere, medicinske bočice i staklene lončiće za mast, svjetiljke itd. Skladište Čeških tvornica stakliporculana koje se nalaze kod mene na skladištu. Brza otprema uz najpovoljnije cijene. I flhniEd tahodć, stolar M ševi, štahori, stjenice i žohari i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ jebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih miševa K 12.—, za Štakore i miševe K 12.—, za žohare ruse i Švabe K 20.—. — Osobito jaka tinktura za stjenice K 1>—. Za moljce po K 10.—, prašak za buhe po K 10.— i K 20.—, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i X 20, mast za uši na glavi K 5.— i 12. - , Mast za uši na blagu K 5.— i 12.—, Prašak proti тгауа K10.—. Razašilje pouzećem Zavod za eksport M. J (i n k e r, Zagreb br. 16. Petrinjska ul. br. 3. Mjesni zastupnici traže se! Prispjelo! kovanih elisera moliba od bq—?o л® PihF Mhašić i drag od 8—10 cmtr. Cijena po hg 16 K. te raznih Preporučuje uz najumjerenije cijene trgovina gvožđurije i boja SARAJEVO, Aleksandrova br 38. WEI5S i ORUG, ZAGREB, kraj paromlina. I „Ferrum i liošnicB za pčBlB Telefon 319. Trgovina medikamenata, drogerijskih i kemičkih proizvoda, robe od gume, zavoja i kirurg, instrumenata, kao i fotografskih aparata i potrebŠtma. Ve­ liki izbor inozemskih safuna.parfumerije, kozmetičkih potrebština i spužvi. Skladište svih mineralnih voda i t. d. žEljEzarskn industrija d. d (prije Racher i Babić) Sarajevo, telefon 24. nudi svoje bogato skladište eksera, emiliranog posuđa, Werbheim-blagajna, i sve ostale željezarake robe. Cijene su vrlo umjerene! — Ponude se razašilju na upit! FOJNICA (kod Kreševa) Oglašujte u „Pravdi". Tvornica strojeva, ljevaonica željeza i kovina K. & R. Ježek, Maribor Aleksandrova cesta з1. imade u Mariboru boga:u zalihu svakovrsnih poljoprivrednih strojeva i sva­ kovrsnog poljoprivrednog orudja. — Motori na benzin i sisaći plin, potpune opreme za tvornice opeka i glinene robe, mline, pilane. — Transmisije, ____________________ odljevi od željeza i kovina.__________________ Važno za pušače! fiMerhametu Znameniti najfiniji cigarpapir može se opet dobiti kod svake trafike a fabrićno skladište za preprodavaoce uz snižene cijene na veliko, nalazi se kod: Eliasa Baruha, Sarajevo, Vojvode Stepe obala 4 telefon br. 97 i H. Bajramaga Foče i dr. Sarajevo, Džulagina 3. Preporučava se svakome, da puši s mo taj pepir. PODRUŽNICA LJUBLJANSKE KREDITNE BANKE U SARAJEVU Središnjica: Ljubljana. Podružnice: Borovlje, Brežice, Celje, Celovec, Gorica, Mar bor, P uj, Split i Trst. Dionička glavnica K 50,000.000 Rezerva oko K 45,000.000 Prima uloge na uložne knjižice, te ih ukamaćuje sa 4% NETTO. Uluške na tekući račun ukamaćuje najpovoljnije Obavlja sve bankovne i mjenjačne poslove te burzovne naloge najkulantnije. Daje sezonske i aprovizacijske kredite. Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsti po dnevnom tečaju Financira erarične dobave. ržT" Ovlašteno mjesto za prodaju srećaka Državne razredne lutrije Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca. *"^01 Agrarna i Komercialna Banka za Bosnu i Hercegovinu, Sarajevo ................. —.......... " Podružnica: Brčko Dionička glavnica K 20,000.000.— PREUZIMA uloge na ukamaćenje na štedovne knjižice i tekući račun, a isplaćuje bez ikakovih otkaza. Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. OBAVLJA kupovanja i prodaju svih vrsti deviza i valuta te svih burzovnih transakcija. ...... .. ===== Pričuve K 8,000.000.— FINANCIRA trgovačka i industrialna poduzeća. 269- 1б» Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. VRŠI isplate na svim mjestima Kraljevi ne Srba Hrvata i Slovenaca te u inozemstvu. — Vrši sve druge bankarske poslove. Štamparija Daniel & A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/b93f5227bac73331e0d53b0f72c207af.pdf 6b35234cd931d47d1f27dbc7981acb00 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. Pojedini broj K, 2,— Izlazi subotom, utorkom i četvrtke«. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: godišnje K 1K0.—, na pola godine K 90.— (u Sarajevu): za našu državu godišnje K 200.—: za ino­ zemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. ГЛДСИЛО ЈУГОСЛABEHCKE МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИјЕ. Broj 33 (271) Sarajevo, četvrtak 24. marta 1921. (14. Redžeba 1339.) Iloatea paljba naših prijatelja. NARODNI I JUGOSLAVENSKI KLUB PRELAZE U OFENZIVU. »PRODANE DUŠE«. »VJEČNI PREZIR I PROKLESTVO«. »DUBOKI I NEZASITNI DŽEMOVI«. INTERVJU I DRŽANJE O. Dra M. DRINKOVIĆA. IZJAVE G. Dra KOROŠCA. U ČEMU JE IZVOR NAVALAMA? I. Moramo izići iz rezerve ... Da. Moramo, jer predstavnici i štampa Narodnog i Koroščevog kluba poprimaju sve oštriji ton, sve bezobzirniji način — borbe, ot vo? г e n e borbe, proti našem spora? zumu sa vladom g. Pašića. Znak za opću navalu dao je g. dr. Drinkovič svojim intervjuom u »Hrv. Slozi« i glavni organ »Hrvatske Zajednice« svojim uvodnikom »Kupljeni ustav«, kojeg smo prikazali u pretprošlom broju našeg lista. Mr ovdje ne će? mo ponavljati sadržaj tog članka i zadovoljićemo se samo time, da napomenem© dvije stvari: prvo, da je u njem uloga našeg kluba nazva? na bijedno m, a sporazum naj? besramnijom političkom trgovinom i drugo, da je izvršenje tog spora? zuma stavljeno u dvojbu time, što je rečeno, da vlada »ipak ne može jamčiti, da će u parlamentu sprove? sti taj aranžman. A da ćc s t e s t r a? n e biti znatnih poteškoća, o tome valjda nijesu u Sumnji ni vlada, ni muslimanski klub«. Ova je rečenica propraćena sa nekoliko tačkica, koje smo mi u 31. bruju ovako komentarisali: »Što nije izrekao, »Hrvat« je metnuo u tačkice. Značajne tačkice«. I eto se nijesmo prevarili u svom ko? mentaru. Te su tačkice bile uistinu značajne, što se vidi iz njihovog objašnjenja, koje je prepušteno os? ječkom organu »Hrv. Zajednice«, dnevniku »Hrvatski List«, koji je u broju od 20. o. mj. donio * - da se poslužimo »Hrvatovim«’ izrazom zaista besraman članak pod naslon vom »Kupoprodajni ugovor«. Taj je članak karakterističan, i formom i sadržinom. pa ćemo da mu posvetimo nekoliko redaka. Pri? kazujući šta muslimani dobivaju svojim sporazumom s vladom, »Hrv. List« ističe ovo: »Dobivaju dvije ministarske sto? lice, za kojim je dv o j i c i č 1 a n o? v a i te kako naraslu zazubica«. Drugim riječima: dr. Spaho i dr. Karamehmedović rukovode se ličnim interesima, a klub je samo njihova lutka i basamak za uspinjanje na ministarske stolice! Šta li bi rekao »Hrv. List«, kad bismo mi na ova? kav nekvaiifikovan način ob? jasnili ininistrovanje g. dra Drinko? vica ili banovanje g. dra Laginje? Pitamo i idemo dalje bez ikakva rc? agiranja. »Dobivaju potpredsiedništvo i ne? koliko načclničkih mjesta u bosan? skoj pokrajinskoj vladi« veli dalje osječki list. Ne komentira, jer vaj? da ne zna naših kandidata. A mož? da i stoga, što bi htio reći, da je to jedna sitnica. No što je propustio on, objasnićemo malo mi. I to ne od sebe, već riječima jednog posla? nika iz Narodnog Kluba. Izjava tog poslanika glasila je otprilike ova? ko: »Što srno učinili za narod to? kom petmjesečnog svog »udjelova? nja u bosanskoj vladi, više je nego li bismo Dostignuti za deset godina o p o z i c i o? n alnog djelovanja«. Uvaži li se, da su Hrvati u bosanskoj vla? di imali sporedni je resore onda još više otskače vrijednost ovog našeg »neznatnog« uspjeha. Ako gospoda oko »Hrv. Lista« misle da smo mi slijepci kod očiju, onda im možemo poručiti da su u tom silno varaju. Mi i te kako dobro znamo važnost ovog svog uspjeha; mi smo na svom životu i imetku i te kako osjetili šta znači imati na vlasti i.p rij a te? 1 j a, a kamo li sVoga čovjeka: O tom nas ne može niko razuvjeriti, jer smo o važnosti tog pitanja pou? čeni životnim iskustvom. Ovim će? mo povodom »Hrv. List« potsjetiti na vrlo aktuelnu izreku jednog od? ličnog hrvatskog državnika, koji re? će: »Bolji je palac vlasti, negoli lakat pravde i pravice«. Potsjećamo ga i na neke pojave iz novijeg do? da: Povodom, zahtjeva, da se smijeni jedan ođjelni predstojnik hrvala ske pokrajinsku vlade, Narodni je Klub zaprijetio kabinetskom krizom. Dalje ga potsjećamo na činjenicu da je pri sastavu svakog dosadanjeg kabineta gl a v nu u 1 o? g u igrao baš sastav pokrajinskih vlada. O podjeli pojedinih resora često su puta vođeni dugotrajni pregovori. I on to zna. Konačno potsjećamo »Hrv. List« na jedan najnoviji slučaj u Bosni. Kad je rađeno na sastavu Srškićeve vlade, onda su Hrvati katolici i tu kako isticali p r e s u d n u v a ž ? no st pojedinih resora. Mi smo im tem prilikom išli mnogo na ruku; ustupili smo im jedan svoj resor, pa ipak su pregovori razbijeni. Razbi? jeni radi toga, što su Hrvati kata? lici tvrdokorno- ostali pri zahtjevu da im se ima ustupiti načelništvo za socijalnu politiku. Izazvani pisanjem »Hrv. Lista« dodajemo to, da su se Hrvati katoici bez nas i mimo nas nagodili sa Srbima pravoslav? him. Bez nas i mimo nas uđoše u bosansku vladu i nije im palo ni na um, da odbiju tu »sitnicu« radi to? ga, što smo mi ostali praznih šaka i mašućih rukava. Mi smo šutjeli. Nekoliko tačkica ... »Dobivaju, veli »Hrv. List«, 300 milijona dinara, koji će. ako se is? plate, pasti u duboke i nezasitne džepove bosanskih begova i aga, a da od toga muslimanski narod, pod koj.m treba razumjeti ostalih 95 po? i sto Muslimana, nema ama baš ni? i šta«. Kako se vidi, osječki list uda? ra u sasvim druge žice i — demantu? I ic cijelo dosadanjc pisanje organa Narodnog Kluba. Maloposjednički stalež na jednom avanzuje; piska njihove nejačadi i nezbrinutih udo­ vica pretvara se u nezasitnost gava? na, a simpatije cijele hrv. štampe iz? ražava »Hrv. List« ovim, zaista zna? čajnim, riječima: »Dobivaju, što je ali najglavnije, prezir sve braće Hrvata i Slovenaca, koji ne će nikad zaboraviti, da su za volju 300 mili? juna dinara i nekoliko mjesta u up? ravi proda ni na milost i ne? milost Srbima i Po sr bića? ma. Da, braćo Muslimani, dobivate novce, koji će se o t c t i Hrvatima i Slovencima, da se o k r p e vaši džepovi, uli dobivate uz hrvatske novce i vječni prezir i pro? k 1 et s t v o, jer ne zaboravite, da je hrvatske novce gutao i Madžiir i Švabo, pa ih je vrag odnio? ali i va? ma ne će biti sretni. Za nama Hr? vatima i Slovencima dolazite i Vi, to je i vaša sudbina, kad ni jeste za vremena prozreli, gdje je ljubav i gdje spas«. Malo mu je i to, pa nastavlja o? vim još pogrdnijim riječima: »Da, braćo Muslimani, prodali ste duše, ali novaca još ne primiste. Prodali ste Hrvate i Slovence, ali ni garan? čiju za isplatu novca još ne (lobiste. Naivni ste i vjerujte! A ne znate li, da o svemu tome ima da odluči ne ministarski savjet i vlada g. Pašića, nego konstituanta? Zar mislite, da će za plaćanje glasovati u tom si u? č a j u Hrvati i Slovenci, zar će gla? sova ti komunisti i zemljoradnici, zar će glasovati socijalisti, republikanci i Radićevci? Varate se! Sve će ovo glasati protiv kupoprodajne cijene, jedni radi programa, a drugi, d a va m su oduže za crnu nez a? hvalnost. Pa gdje vam je onda većina? Nemate je ni onda, kad bi uz vas glasovali svi radikali i svi demokrate, o čemu vrlo sumnjamo, jer smo uvjereni, da će demokrati u zadnjem momentu očuvati svoja leđa, a Vama što bude. Vi to ne vidite. Pravite ražanj, a zec u šu? mi. Čudimo se tolikoj lakomisleno? sti i naivnosti! čudit ćete se i vi, ali će biti prekasno!« Pisalo se je o nama i piše svaka? ko; grđeni smo na sve moguće na? čine, ali redaka sa ovoliko podlosti i pakosti ne čitasmo odavno. Ne će? mo da oštro reagiramo i da uzvra? čamo Šilom za ognjilo. Ne stoga, što nemamo prava na odmazdu, već sto? ga, što nam je ispod dostojanstva, I I ’ i ( I Telefon br. 842. Čekovni račun pošt. štedionice Ш1. Godina III. odvratiti o v ako v om mjerom. Ne • ni stoga, što bi ovako pisanje bilo možda izuzetak u hrvatskoj štampi, već stoga, što ne možemo na stazu podlosti i ogavog pretvaranja. Ne ćemo ni radi toga, što smo pristalih ce narednog jedinstva i sloge među trima plemenima našeg jedinstvo nog naroda. Konačno ni radi toga, što su gornji redovi pogrda -—ne za nas, nego za stranku u čijem su listu izrigani. Jer u kakvom svjetlu izlaze Hrvati, koji »u tom slu? čaju« ne će glasati za odštetu, čiju su opravdanost priznavali sve do našeg sporazuma s vladom? Ako je ta odšteta opravdana, on? da je pošteni ljudi moraju izglasati bez obzira na nas i naše držanje. Ako je pak nepravedna, onda je bra? ća nisu smjela prtiti na leđa svojih izbornika, niti su mogli pristati da se ona »otme« Hrvatima i Slovenci? ma. U oba slučaja zajedničarski po* litičari dolaze u ružno svjetlo, jer i uskrata i glasanje znači da su za? jedničari, vežući se s nama, bili po« litičkj trgovci, koji su računali na jedan dobar politički gešeft i htjeli da oni kupe naše duše. Znači i da su neumjesni, jer su ih Srbi presko? čili. Drugim riječima: i slabi ljudi i slabi trgovci. Mi smo, naravna stvar, daleko od toga, da bismo ovim svo? jim prijateljima pripisali tendenci? je, koje im možda nehotice pod* meće osječki organ »Hrv. Zajedni* ce«, no ne možemo a da se ne ogra? dimo proti nakani ljudi, koji su na onako »otmjen« način htjeli da nam pripišu — svoje svojstvo. I idućem ćemo se broju osvrnuti na držanje gg. dra Drinkovića i dra Korošca, te njihove izjave. barajevo, 23. marta. Intrigama »Hrv. Sloge« nema kra? ja ni konca. U prošlem broju de? mantovasmo njenu tvrdnju, da u našem poslaničkom klubu vlada razdor i du »opozicija« broji tobož 11 članova. No njoj je to malo, pa i i u današnjem broju ostaje pri svo? joj tvrdnji. Pravi i viceve na račun Korkuta. Pa lijepo. Neka joj bude. Mi konstatiramo činjenicu, da klub provodi naš sporazum, a ko izmišlja neka mu laž bude čast. U broju cd utorka »Hrvatska je Sloga« opet puna »turskog« havadi? sa. Ima dapače i rubriku — »Iz San? džaka i Makedonije!« 1 to je lijepo. Samo još provesti jednu malu iz? mienu u imenu i eto »turskog« lista par excellence! Kako bi bilo da se »Hrv. Sloga« pretvori u toliko ž u đ e n u »Muslimansku Neslogu«? U tom broju ima »Hrv. Sloga« ha? vadiš iz Mostara, da su »svi Musli? mani Hercegovine protiv ulaza u vladu«. Po drugom havadlsu neus? pjeh »Gajretove« zabave u Mostaru ima se također pripisati tom nesret? nom sporazumu. Što je još važnije, u Gacku je izveden krvav pokolj Mnslimansha frpvačlta i obrtničlia temta za Bosnu i НЕГседовЈпи (đ. 1) u Sarajevu Dionička glavnica K 10,000.000 — Podružnice u j3os. Brodu i £os. |Movom Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu.— Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.—Obavlja sve mjenjačne poslove i’burzovne naloge. —Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaj ., sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. Glavno zastupstvo osiguravajućeg društva „HERCEG-BOSNA“. Marija: Hralja Petra ulica Z prizemnoJijBVO.-BrzojaukTrgM ___ - ________________________ ———м—ч—— ■■■■■■■■ > i ч ■■■■тжчг iruw тл �Стоанп 2 — Strana muslimana, a napadači su govorili: »Mi smo vas kupili, pa možemo od vas raditi šta hoćemo«! Da je neza? dovoljstvo »svukud zavladalo« vidi se i po njenom telefonskom izvjc* staju iz Banjaluke o »nenadno slabo posjećenoj« skupštini J. M. O. Ko ne zna pravog raspoloženja našeg svijeta lahko bi povjerovao ovim havadisima. A kako uistinu stoji stvar? O »nezadovoljstvu« Hercegovine može koju reći i ovaj izvještaj jed* nog našeg poslanika: »Evo me u Trehinju. Ovdje svijet čini dovu na* ma i našoj politici. Vele: da vas Bog pozivi, spasili ste, što se dalo spasi* ti. Još kažu: »Sad znamo šta nam je donio 28. novembra i u našim po* slanicima vidimo najbolju garanciju za islamsku budućnost«. Bez komen« tara. Kad je govorila o »Gajre* tovoj« zabavi, »Hrv. Sloga je mogla pročitati svoj skandalozni izvještaj i o Sarajevskoj zabavi, pa bi se poklo* ! pila. No da, gdje bi sc još od nje mogla očekivati kakva objektivnost. Njen izvještaj o banjalučkoj skup* , stini ipak jc malo oprezniji. Govori I samo o slaboj posjeti i tumači je ne* 1 zadovoljstvom. »Nezadovoljstva i* | ma, veli Re dalje, i u okolnim mjesti* ma«. Od koga je, dobro jc! U stvari jc pak ovo: Na temelju te’efunskog izvještaja izjavljujemo, da je banja* lučka skupština bila kao i obično, vrlo dobro posjećena, a nakon :scr* | pivog referata nar. poslanika Ham* zalije Ajanovića skupština je jedno* glasno izglasala klubu — potpuno povjerenje. O tom, naravno, šuti »Hrv. Sloga«, jer joj ne ide u račun. St a ćemo de? Eto tako stoje stvari, a »Hrv. S’o* ga« može pisati kako hoće. Jedno ipak ne bi trebala da zaboravi, a to jc, da su u laži — kratke noge !... Glasovi štampe o našem držanju. »Težački Pokret«, organ saveza zemljoradnika u B. i H. donosi u broju od 20. o. mj. uvodnik »Sram* na izdaja težaka« iz kojeg vad mo ove stavove: »Ono što smo predvb dali i od čega smo se bojali i stre* pili obistinilo se. Narod je sra* inno prevaren i izdan.. Mi jedini smo ostali njegovi vjerni i postojani bra* nioci«. Napadajući radikale i de* mokratc Ist ističe »»ogromnu sVo* tu« za otkup kmetovskih selišta i naseljenih begluka, a onda nasta* vlja: »Ni to nije dosta, nego čujte da* lje vi junaci i branioci slobode, ka* kva vam je sloboda spremljena. Radikali i demokrate, u sporazumu sa begovima i snahijama, uništili su sedmi član beglučke u* г e d b e od februara prošle godine, koiu ju je Regent potpisao. Zemlje, o kojima taj član govori a koje be* govi nisu obrađivali niti sami niti u vlastitoj režiji od nazad 11 godina, begovi i spahiie mogu sada slobodno da prodaju. Taj član bio jc done* šen sa osobitim obzirom na dobro* voliće. I to ie oduženje. tako se da* rivaju oni sinovi naroda koji su po* lećjcli kao sokolovi da popune re* dove srpske vojske i da s njom za* jedno smrve proklete dušmane i oslobode tužno i nanušteno ognjiš* te od mrskih krvo™ia. I dok su oni preko dvi’e godine dana tražili po* moć. ne milostinju, da nahrane dje* cu i podignu krov nad glavom, od* bijani su sa svih strana, jer, reko* še km, država nema sredstava; i dok se jedan veliki dio vraća natrag u Ameriku, — u kojoj nijesu zažalili ostaviti svoie blagostanje i ponuditi svoje živote Otadžbini, - jer za njih nema mjesta u toj Otadžbini, dotle ta Otadžbina ima milijarde za begove i snahi je. Ima milijarde za ljude od kojih su mnogi skupljali šuckorc, krv' lili s dobrovoljcima i svim snagama nastojali da slomi ju Srbiju i spriječe oslobođenje koje nam jc ona donosila«. U nastavku svog članka »T. P.« crta bijedu i nevolju sirotih težaka u istočnim krajevima i napada »go* spodu s vlade iz Sarajeva i Beogra* da«, što im ne pade ni na um, da obadu te krajeve. Za tim veli: »I dok se danas narod tamo oblači u krpe da pokrije stidno tijelo i dok i danas uzalud čeka na zrno kuku* ruža i dok i danas plaća so po sedam kruna — a krune su za njega velike — da uzdrži malo stoke, jedini iz* vor njegova prihoda, dotle vlada ima milijarde da baca u i onako pune džepove begova i spahija" Nije mu n; to dosta pa dodaje: »I to nije sve! Begovska organizaci* ja dobi ja vjersku i školsku anteno* miju, dobija dva ministarska mjesta u Beogradu: jedno poljoprivrede a drugo zdravlja. U bosanskoj vladi Број 271 — Broj „ПРАРДА* — „PRAVDA" — za koiu smo mi tražili da sc uki* ne, a našlo radikali nijesu htjeli pri* stati — dobijaju tri novjcrcnička mjesta: prosvjete, socijalne politike i unutarnje. Znači: begovi će uprav* ljati Bosnom, oni će paziti na ško* Ie. njima se trebaju obraćati za po* moć invalidi, dobrovoljci i siročad I palih ratnika. Njima?! Bože., gdje ie pravda? Junaci, šta bi od vašeg ■ diela?« Kad ie naredao sve te jadikovke, obraća se neopojanim grobovima I divnih i uzvišenih junaka, što viteš* ki nađoše za Slobodu i Otadžbinu, ! govori o njihovoj gladnoj i goloj ј djeci »koja su zaboravljena i ostav* i Ijena« i kojoj nema pomoći, jer i »ono šio bi njima pripadalo« — ! »g r a b i s e za vjerne sluge Turci* ; na т Ćesara«. Za tim završu’e ovim značajnim riječima: »Ne! Ne slu* i šajte i ne gledajte! Počivajte u mi* i ru i blaženstvu sa vjerom koju ste imali u posijenjem času vašega ži* i vota da vas zeml’a neće zaboraviti! 1 ona vas neće zaboraviti! Vaš duh se digao i njegov glas koji sa sobom nosi: »dosta je. ovako dalje ne smije ići!« pokreće zemlju i liude, veže ih u novo, veliko i sna* žno kolo pravde i slobode, vaše pra* vde i vaše slobode, onakve pravde i onakve slobode, kakve ih vi zamiš* ljaste i za kakve vi muški umrije* ste!« * I »Trgovinski Glasnik«, koji inače nije bio nikad sklon nama muslima* nima. donosi u broju od 18. o. mj. : uvodnik »Sporazum s Muslimani* I ma«, u kojem ističe da je postignut sporazum i o agrarnom pitanju i o svim ostalim pitanjima, od kojih su Muslimani Činili zavisnim svoj ula* zak u vladu«. List konstatira, da sc tim sporazumom obezbieduje usta* vno sređivanje naše države, a onda nastav’ja: »Ali nije samo u tome sav značaj ovoga sporazuma. Njegov je pravi značaj tako velik, da on u potpunom smsilu obeležava jednu epohu u našoj narodnoj istoriji«. Da to potkrijepi, list se osvrće na našu nrošlost ističući, da se kroz pet vi jekova turske vladavino islamski dio našeg naroda ipak nije nacio* nalno poturčio »nego je potpuno n* čuvao svoje narodne odlike i osobi* ne«. Za jezik nas konstatira, da u njeg »ni četiri veka turskog gospo* darstva nisu uneli kvara, koliko au* strijske četiri decenije«. »Suprotnost između islamskog i pravoslavnog di* jela našeg jedinstvenog naroda po* tiče iz socijalno**političkc nejedna* kosti, jer po ekonomskom i politič* kom stroju u tursko’ carevini, islam* ski je dco bio na povlašćenoi strani gospodara, pravoslavni je dco bio na potlačenoj strani raje. Otuda mržnje, gonjenja, osvete. Ali pored svega toga ipak su sc održavale iz* i ! ; i . j medu te inoverne krvne braće neke veze i neki bliži odnosi, no što su jgde u turskom carstvu bili između ; X)smanlija i hrišćana. Između njih ' je i p a k bilo više r a z u m c v a* i n j a. više osećanja, koje jc često dovodilo i do pojedinih prija* teljskih veza, do zajcdničkrh vesc* I lja, do saučešća u žalostima. Jednom i reći, uvek sc vidćlo, da krv nije vo* I da«. List daHc konstatira, da naši mu* sRmani nijesu nikad imali osobitog oduševljenja za političko poglavar* stvo Osmanlija, pa su postojali i ra* zni protivnički pokreti protiv Čari* grada«, premda jc uvijek poštovano »versko. kalifeko njegovo poglavar* stvo«. Sadanji sporazum ima stoga »epohalan značaj za naš narod. Iz I agrarnog pitanja i postala je izdvo* jenost islamskog dda od ostaloga naroda. Sada jc u narodnoj sjobodi, 1 u ujedinjenom narodu (to pitanje skinuto s dnevnoga reda. Pravoslav* na i is'amska braća izmiruju se u svojoj državi. Što jc tuđinsko go* socdarstvo razdvojilo i zavadilo sa* da se vraća u narodnu zajednicu, da sc bez obzira na venske razlike svi zajednički brinu o opštem dobru«. Protivno gledištu »Težačkog Po* ! kreta«. beogradski se list veseli o* I vom izmirenju, pa svoj članak za* I vršuie ovim značajnim riječima: ! »Neka je hvala i slava svim nrosvećenim sinovima našega naro* da. i s islamske i s pravoslavne stra* : ne. što su ovako mudro i o v a* k o rodoljubivo zavrŠFi jednu žalosnu i vrlo mučnu periodu naše narodne istoriie, da bi u slozi i brat* skoj zajednici prionuli uređivaniu naše države i stvaranju srećnije budućnosti u narodnom jedinstvu i u državnoj moći. Izvršeno je još ieđno veliko delo. Potomstvo će tek umeti da oceni svu njegovu veličinu i da ori zna zaslugu njegovim tvorcima«. • Splitsko »Novo Doba« donijelo je I 17. o. mi. uvodni članak »Konac va* šara«, koii počinje riječima: »Prvi dojam jučerašnje vijesti iz Beogra* da, da ie postignut spe razum izme* đu vlade i Muslimana, d j e 1 o v a o je dobro. Svima je moralo odla* miti, da je nanokon završeno ono više*mjesečno pazarenie koje ie bilo nrcšlo više u nepristojnost. Od kon* ca prošle godine vlada je držala ono neko’iko ministarskih portfelja na raspolagao’C, nudeći ih desno i lije* vo: tko će s niom! Muslimani su ra* zumjeli položaj, namigivali su u isto doba i vladi i opoziciji, znajuć da će tako moći da utrže najbolje svoj sretni noložai na jezičcu parlamen* tame vage. Kad je vladi došlo do gustoga: ili se bilo kako nagoditi i osigurati svoj položaj, ili ustupiti kormilo kome drugome, ne preosta* de joj drugo nego da potpiše mjeni* cu nruženu od Muslimana, Na nioi 'C bila cifra od jedne miljarde i 200 miP’una kruna za otku^ begluka«. Kao da se je ,i samo nosramilo svojih riieči »Novo Doba« odmah dodaje izjavu: »Daleko ie od nas misao da prigovaramo otkupu. Mi nače nalazimo da je sasvim praved* POVODOM ČLANA 70. (O SUD* STVU) UZEO JE RIJEČ g. Kurbegović* Predlog muf* tije Mehmed Alije u potounoi jc glasnosti sa našim nacrtoon Ustava, a naročito Što se tiče šerijatskih dr* žavnih sudova. Da razjasnim kako je stajalo sa tim našim šerijatskim sudovima. Moram da prikazem on* gariizaciju sudstva u Bosni i Hetce* govini, u koliko jc potrebno radi same stvari. Mi imamo u Bosni i Hercegovim prvostepene ii drugeste* pene sudove. Prvostepeni! su sudovi E L I D A - p a s i a Ш11М11П11111111111111МЛШЖШ^ jer fe od mjerodavnih autoriteta zubne medicine kao najbolja priznata. Odlična svojstva znanstveno iskušanih sastavina čine ELIDA-pastu za ono što jest: Najbolje »2?jvot«, splitski organ dahnatin* skih demokrata, učinio jc iznimku među demokratskim listovima i o sporazumu donio nesamo izvještaj već i napisao i uvodnik. ,IzI])živšd suštinu sporazuma, taj list primje* ću je: »Ovaj uspieK pregovora sa muslimanima ima da se zahvali u p r vom r c d u spretnosti demo* kratskih ministara, kojima ie uspelo da predobiju muslimane za svoje nazore«. I U svom komentaru naglasuje »Ži* vot« slijedeće: »Tu stvar ne može* mo da ne smatramo znameni* tim događajem, koji će mno* go, ali mnogo, doprinijeti defiinitnv nom konsolidovanju naše državo. Ako, mesto sa brojčane strane, og* ledamo taj događaj i sa drugih stra* na. moramo mu nripisati još veću važnost, b’ Muslimanskom klubu ve* čina sc poslanika priznaje Hrvati* ma, a tako, mislimo, i ona dva na* rodna socijalista, a sa Drom Vožnja* kom dolazi u grupu većine sedam Slovenaca. Time se razmer između pojedinih nazovimo ih tako, pleme* na, ili, kako mi velimo, imenskih skupina u vladinom bloku menja na korist Slovenaca i Hrvata, pa nc će više biti opravdana tvrdnja, da je vladin blok sastavljen, osim izu'zeta* ka. bez Hrvata i Slovenaca«. O samom vođenju pregovora iz* javljujc se »Život« kako slijedi: »Stvar nije išla bez teškoća. Musli* manski klub, svestan svoje momen* tane važnosti, nastojao je da istica* njem raznih zahtjeva izvuče Što vi* šc poena na onome zahtevu, koji tome klubu najviše na srcu leži, a to je agrar. Trista miliona dinara ob* vezuje sc država dati za 15.000 po* rodica begovskih u ime oštete za kmetska selišta, te za zemlje na kmetstvu i kmetstvo sličnim odno* šajima. Teret je to za državu te* žale, a prilika jc da bi razabranija politika Zemljoradničkog kluba bila mogla ga ga državi barem delom pri* štedi, ali kad se je taj klub, zbog partijskog interesa, zabarikadirao u svojim intrasigentnim zahtevima, nije vladi gosp. Pašića preostalo drugo no da prihvati zahteve Mu* slđmanskag kluba. Svakako, red je priznati da se ti-* me, harem u načelu, već rešilo jed* no od najtežih pitanja naše države: agrarno pitanje u Bosni .i Hercego* vini, pa ako je tim sporazumom utrt put stvaranju novoga reda vla* snika*seljaka i stvorena s i g u r * nost vlasništva, moglo bi to da sc u budućnosti ukaže isto tako blagotvornim -delom kakvim se u historiji revolucije Francuske ukaza­ la Napoleonova odšteta deposedira* noj vlasteli«. Govori naših poslanika u specijalnoj ustavnoj debati. Za održati avijtk zdraot zube jeet: sredstvo Ш11П!1Л1Ш1Ш111111М111'1!111Ш1М111ШМ111Ш11>Ш11)>11Ш • no da se pri uređivanju agrarnog pi* tanja dade i pravedna odšteta vlas* I niku zemlje, kako bi se izbjeglo stva* ranje novog proletarijata i uklonile nove socijalne trzavice«. U daljnjim nastavku »Novo Do* ba« traži parvedno riiešenje agrara i u Dalmaciji, a onda se obara na de* mdkrtsko vodstvo koje da je tim sporazumom počinilo još jednu sramnu kapitulaciju. za zube« samo ondic gdje sc radi o postu-p* cima, kojih kazna nc prelazi 6 mje* seci zatvora i ako se radi o novčanoj kazni, ondje, gdje ona pretvorena IO kruna u jedan dan, ne bi prešla 6 mjeseci. Kotarski sudovi u prestup* cima sude kao prvostepeni sudovi, a u slučaju da dođe do priziva ili žalbe, onda su nadležni okružni su* dov? da suđe u drugoj instanciji. Tako isto ako se radi o civilnim spo* novima, it. ju o sporovima civilno* pravne naravi, onda su kotarski su­ dovi nadležni da kao crnini »udovi �v npoi 271 — Gro; „ПРАНДА’ — „PRAVDA" Страна — S ana 3 Službeno iz »Narodnog Jedin* eudc do 1000 kruna, a ako su stvari do sada nismo imali matične knji* I nicama grčko*bugarskim množe se do 100 kruna, onda sude kao matiČ# ge, kao što to imaju rimo*katolici i bugarske komitske čete, a u okružju stva«. Zemaljska Vlada za Bosnu i ni sudovi. Ako dođe do pravnog li­ i pravoslavni, jer naši nisu imali Kajelaru vide se turske čete, što su Hercegovinu premjestila je šerijat* jeka, nadležan je okružni sud da ri* dužnost, da vode evidenciju o po* sve znaci nestalne situacije za Grč* i skop suca Esada Uzcjragića od vr* ! hovnog šerijatskog suda kotarskom ješava o njemu. U svima drugim rodu i smrti muslimana. Uvođenje ku. slučajevima 'kotarski sudovi izviđaju ovakve institucije i davnjem te kom* Međutim u novim krajevima po* I sudu u Sarajevu. Zemaljska Vlada za Bosnu i Her* i preslušavaju u ime okružnog suda, petencije šerijatskim sudovima čeo je i muslimanski pokret, jer vi* u ime suda druge Instancije, a onda olakšava se posao u samoj državi, jesti da će Grci udariti na Kemal* i cegovinu premjestila je šerijatskog još kao zamoljeni sudovi. Pored o* jer će oni imati za dužnost da vode pašu uzbunjuju grčke muslimane, ta* i suca Muhameda Mujagića od pra* staloga spada u kompetenciju kotar* evidenciju o porodu i smrti jednog ko da je vlada odgodila novačenje 1 vosudnog odjeljenja zemaljske vla? skih sudova da rješavaju sve osta? znatnog dijela naših državljana, a muslimana za vojsku, do mjeseca ; dc vrhovnom šerijatskom sudu u Sarajevu. vinske rasprave i da ili sprovađaju, od kolike jc to koristi, nc treba isti* jula. U Carigradu Grci provode mučan i a ujedno u savezu s tim da su oni i i cati. S toga ja mislim, da i Vi treba Prehlađeni li ste? - Bole Vas pr* pupilarm starateljski sudovi. Popja* da prihvatite ovaj naš predlog, jer život, jer ih gledaju krivo svi mu* ' sa? Grlo? Imate li kašalj? Hunjavi? vita je djelatnost tih sudova pupilar* jc on u potpunom skladu sa držav* slimani, a i oni se među sobom raz* ; cu? Dobar prijatelj Vam je za ova* diru na stranke za Konstantina ili ‘ kovih zlih Časova Fellerov pravi El* na vlast, da vode nadzor nad malo nim interesima. Pored kotarskih šerijatskih sudo* za Venizelosa. Karakteristično je i safluid! 6 dvostrukih ili 2 velike spe? Ijetnicima, kojii su ostali bez svojih roditelia i zakonskih zaštitnika i ta va mi imamo i vrhovni šerijatski to, da su svi za Smimu i Traci ju, da cijalne boce 42 krune. Državna tro? vlast dijeli se u troje: kotarski sud sud kao vrhovnu instanciju, nadlež* ih ne prepuste Turskoj, i da su svi šarina posebno. Zagorski sok za pr? vodii evidenciju, koji su maloljetni* nu za rješavanje svih sporova, ako proti ratu. U ovakim prilikama i ra* sa i kašalj 1 boca 9 kruna. Pokvaren li Vam želudac od zle ci i koje dijete je ostalo bez rodite* pojedine strane ne bi bile zadovolje spoloženju grčkog naroda Grčka hrane? Fellerove prave Elsa*pilule lja, da sud treba o njemu da vodi ne sa rješenjem prvostepenog šeri* hoće da se zarati proti Angori! (»J. L.«) — pa opet sve u redu! 6 kutija 18 brigu. Drugo je, ako tako dijete jatskog suda i onda su se te strane kruna. Omot i poštarina posebno, žalile vrhovnom šerijatskom sudu, R)usko*turski konflikt. Georgijska ima imovinu; onda se ta imovina na* živa pupilarna masa i kotarski sud koji se nalazio sa sjedištem u Sara* vlada prekinula je pregovore sa Tur* ali što jeftinije. Eugen V. Feller, preko tutora, koga on postavi, vodi jevu kao sastavni dio vrhovnog su* skom i počela pregovarati sa boljše* Stubica donja, Elsatrg br. 310, Hr* B. evidenciju o toj imovini. Tutori i da u Bosni i Hercegovini. Ja mislim, viciima. Ona je izjavila, da voli u vatska. ■skrbnici dužni su, da polože račun o gospodo, da je ovakva organizacija Batumu vidjeti crvene nego turske upravi sa pupilarnom masom. Tro* sudova vrlo dobra, korisna i pode* čete. Stanovništvo je ovim postup* ća je djelatnost ta, da kotarski sudo* sna. Mi istina, gospodo, u Bosni i kom svoje vlade vrlo nezadovoljno vi nadziru uzgajanje maloljetnika, Hercegovini nemamo Kasači onog i nredbacujc joj, da jc vodi lični raz* da vide, da li se maloljetnici uzgaja* Suda, pa smo zato u našem nacrtu lozi. Predviđa se, da će doći do okr* Snašao se. Dokle ide smiješnost odreda­ ju kao valjani članovi društva i osim predvidili, da osim ovih prvostepe* šaja između Turaka i boljševika, po* toga, ako su dostigli doba punoljet* nih i dru,postepenih sudova postoji što su Turci izjavili, da pod svaku ba o povlačenju novčanica po 1 i 2 krune, vidi se iz ovog slučaja. Neki pekar nije htio stva i ako su postali umni, da ih on* i Kasacija. Tako isto je vrlo po* cijenu ostaju u Batumuda proglase kao punoljetne t. j., da desno i potrebno da za cijelu našu oaoaaaaaaaaaaa primati tih novčanica, pa ga je radi toga policija kaznila sa 200 kruna globe. Pri is­ su i time vlasni raspolagati sa svo­ državu postoji jedan vrhovni šeri* jatski sud, što će se docnije udesiti Muslimani i muslimanke plati te globe pekar jc počoo brojati te jom imovinom. novčanice, da njima plati globu, no g. po­ Što se tiče pravoslavnih i katolika posebnim zakonom. Samo je potre* i ostalih vjeroispovijesti osim musli* bno, da to sad uđe u Ustav i da bu* grada Sarajeva, sjetite se licijski činovnik izjavi također: »Ne pri­ mam tih novaca«. manske, kotarski sudovi su tu samo* de zagarantovano u Ustavu. Gospo*, — »Onda ću Vas globiti!« glasio je od­ stalno djelovali ii imali samostalnu do, ja se poptuno pridružujem pred* \ vašega „MERHAMETA". govor dosjefIHvog pekara, a mi pitamo: ■kompetenciju u tome. Što se tiče logu moga druga g. Efendije Meh* treba li zaista globiti tog činovnika ili je muslimana, oni su morali te stvari med Alije u pogledu ovih šerijat* pametnije, da vlada skine taj belaj, koji će da rješavaju sporazumno sa kotar* skih sudova i to da ne bude samo najviše pogoditi male naše ljude? skim šerijatskim sudovima, koji su za Bosnu i Hercegovinu, da važi za biTr sastavni dio kotarskih sudova. cijelu državu a naročito za krajeve U kompetenciju šerijatskih sudova gdje muslimani obitavaju u masa* osim toga spada i to, da oni o svima ma. Mislim da ovdje nema nikakve Lana lillah! U utorak prije podne našim bračnim sporovima rasprav* opasnosti po državne interese, ako Ostroščani. Anonimnih dopisa ne uvažuljaju, da vjenčanja obavljaju, a isto bi se ustanovili ovi državni šerijat* preminuo je Hamđibeg Mutevelić, tako da obavljaju razvjenčanja. Da* ski sudpvi na Stavom teritoriju mutevelija Gazi Husrevbegova va* iemo. Potpišite se i javite nam svjedoke, pa lje, kao što sam istakao, da vode o* naše Kraljevine, jer će oni samo da kufa. O njegovu radu i životu do* ćemo se za stvar zauzeti. stavinske rasprave glede muslimana, ojačaju nadzor države na našim naj* nijećemo u idućem broju opširniji prikaz. Rahimehullahu teala! Os. 1067/64 1918. au pupilamim stvarima da zajedno važnijim obiteljskim pravima. Zato predlažem da ovaj dodatak Žalobne manifestacije održale su surađuju sa kotarskim sudovima. Ti šerijatski sudovi radi toga su usta* dođe kao sastavni dio člana 70. na* se u nedjelju, prigodom aneksije novljenii, pošto imamo hanefitsko crta Ustva. Držim da odpada po* naših krajeva Italiji u Ljubljani, Ma* Kotarski šeriatski sud u Sarajevu nasljedno pravo i pošto imamo is* treba da razjašnjavam, kakva je riboru i Splitu. Zborovima prisu* prodavati će običnom javnom dražbom stvovalo je na hiljade ljudi, a u kompetencija ostalih naših sudova, lamsko bračno i razbračno pravo, cijele nekret. upis, u gr. ul. br. ХХХ1Х/74 koje je šerijatsko vjersko. Ta su pra* jer to ne spada u moj predlog, već Ljubljani i Mariboru vijale su se na kat. opč. Sarajevo i to kat. čest, broj va sastavni’ dio naše religije iii mi smo sam samo htio reći o njima onoli* javnim zgradama crne zastave. Na 155 kuća broj 74 sa kućištem i dvo­ svim tim skupštinama primljene su rištem u Tube'govici ulici u površini naravno, kad je okupacija došla, ta ko, koliko se tiče moga predloga. protestne rezolucije. Na maribor* od 351 m i to kuća u kojoj se sada svoja prava zadržali i ti su sudovi skom zboru govorio je i bivši nar. nalazi glavna trafika duhana pripada­ naroito radi nas ustanovljeni. Već I poslanik iz Bosne Đuro Džamonja. juća estavini umrlog Server ef. Svrze tolko godina se uviđa potreba, da Naš ovogodišnji deficit. Iz Вео* iz Sarajeva makar i ispod procjenbene se kotarski sudovi kao pupilarni ras* grada se javlja: Prema dosadašnjim vrijednosti od 700.000 K i to na dan terete, pa da se ona njihova nadlež* nost o nadziranju maloljetnih musli* Pred novim grčkenturskim ratom. podacima, kojima raspolaže mini* 28. marta 1921. u ponedjeljak u 10 sati mana prenese na šerijatske sudove i »Temps« prima klasove, da se Gr* starstvo financija deficit u držav* prije podne sudbena palača II. kat soba zaista mi imamo naredbu, ako su ko* ci zbilja pripravljaju, da napadnu nom budžetu za 1920. i 1921. iznijeće broj 52. tarski suci kao sudije preopterećeni Turke, i da je general Papulos već oko miliiardu dinara. Vjerovatno je Uvjeti dražbe mogu se uviđeti za poslom, da imaju vlast da svoj dje* otišao sa dijelom vojske u Ušak. da će se taj deficit smanjiti ako dr* vrijeme uredovnih sati kod kotarskog žavna nadleštva budu vratila van* (okrug, štoi se tiče maloljetnih mu* »Temps« piše: »Mi Francuzi ćemo šeriatskog suda u Sarajevu. slimana, prenesu na Šerijatske sudo* duboko žaliti, ako bukne ovaj rat. redne kredite koji nisu mogli biti Kotarski šeriatski sud. ve. Šerijatski suci najpozvaniji su Svi narodi potrebni su mira, a kada utrošeni. U Sarajevu, 27. februara 1921. Otvaranje radničkih sindikata. Iz obzirom na naše prilike da maloljet* bi Grci baš pobjedili u ratu, što je ne muslimane nadziru, da vode nad* sumnjivo, neće se time riješiti ovaj Beograda javljaju: Ministar unutra? zor nad njihovom imovinom i uz* spor, za koji Balkan čuva možda šnjih djela dozvolio je ponovno o* gojem. Meni su. gospodo, poznate veća iznenađenja od Azije. Za sva* tvaranje radničkih sindikata s tim, naše muslimanske obiteljske prilike ki slučaj, nadodaje »Temps«. drago da se oni ne upuštaju ni u kakvu u Zrinskog ul. 11. (Ćumurija) i nalazim, da će to biti sasvim umje* nam je, da je Francuska sklopila u* političku akciju već da se ograniče sno da kadija vodi o njima računa, govor s vladom u Angori, pa ako u* na rad predviđen pravilima o orga* jer je kadija već po svojoj spremi streba da se još prolije krvi na Is* nizaciji sindikata. U savezu s time upoznat sa šerijatskim pravom i on toku, da se neće proliti ni* kapi fran* izdato je naređenje, da se konfisko* vane arhive pojedinih sindikata o* poznavajući već i naše obiteljske cuske. Murad f Karahasanović. prilike, jeste jedina osoba, koja bi Iz Atene prima opširni izvještaj vima vrate natrag. bila pogodna i podesna i kao neki »Piccolo della Sera« o prilikama u Nestalo djeteta. Hava udova Đe* centar, koji bi naše maloljetnike Grčkoj: Odkad je vlada ukinula đibegović iz Sarajeva (Bakije Čik* Centralna drogerija nadzirao. Mi smo zato, gospodo, i iz maksimalne cijene skupoća je nara* ma, broj 21) javlja nam, da joj je tih obzira stavili u svoj predlog na* sla, da je izazvala opće nezadovolj* prije 9 dana nestalo sina Muje, dje* Braća Šahinagić crta Ustava, da se pored ostalih su* stvo. Po svoj Grčkoj organizirane caka od 13 godina. Dječak je bio tr* Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 dova ustanove i ovi državni šerijat* su pučke mase, koje tuku trgovce, govački pomoćnik, pa molimo sva* Telefon 319. ski sudovi, koji će imati kompeten* te ruše i pljačkaju dućane. Život je kog, ko zna za njegovo boravište, [ Trgovina medikamenata, drogerijskih čiju, da sude u porodičnim, ženidbe* srednjog staleža nemoguć. Sve više da to javi redakciji našeg lista. I kemičkih proizvoda, robe od gume, f nim i nasljednim poslovima musli* proti vladi, da upropašćuje zemlju. O unapređenju činovnika. Iz Вео* zavoja i kirurg, instrumenata, kao 1 mana. Ja sam prije kazao, da su Megalomanija jc karakteristika Gr* grada javljaju: Ministarstvo finan* fotografskih aparata i potrebština. Ve- | ova obiteljska prava sastavni dio ka, pa je jasno da se svako iskaljuje šija učinilo je predstavku svima mi* iiki izbor inozemskih safuna, parfume- I ; rije, kozmetičkih potrebština i spužvi I naših šerijatskih prava. Dalje se u za pretrpljeni poraz u Londonu, i da nistarstvima, da se obustavi svako Skladište svin mineralnih voda 1 t. d. I našem predlogu kaže: »Oni će sa* oni neće, bez krvi, pregorjeti Smir* unapređenje činovnika zbog preop* mostalno voditi muslimanske sjiiro* nu i Traci ju. Poznavoci prilika uv* terećenosti budžeta. Konferencija zdravstvenih nad* tinjske (pupilarne) poslove i ruko* jeravaju, da je Grčka pred građan* Nudjamo odmah otpremljive iz Zagreba vodiče matične knjige o porodu i skim ratom, a Konstantin misli na zorniku. Od 21. o. mi. zasijeda kod Zdravstvenog Odsjeka u Sarajevu smrti muslimana te sklapanju i raz* rat proti Turcima!? LI zadnje doba česte su demon* konferencija zdravstvenih nadzor* rješavanju njihovih brakova. Ove u svim mjerama, kao i knjige i isprave imaju značaj jav* stracije po svoj zemlji, burne i kr* nika sviju okruga. Na ovoj će sc staklarski kit, nadalje cilindere, mevave, sad proti vladi, sad proti an* konferenciji raspravljati o svim važ* nih isprava«. diclnske bočice i staklene lončiće ка Kao što vidite, mi ovdje, dodaje* tanti. ili proti Turcima. AH Grke nim pitanjima zdravstva čitave ha* mast, svjetiljke itd. mo šerijatskim sudovima još jednu najviše snopada bijes i strah kada še pokrajine, te će se izdati uput* Skladište čeških tvornica staklrkompetenciju, na ime da vode knji* se sjete Bugara. Vladini krugovi vi* stva o zdravstvenim mjerama, koje porculana ge o porodu i smrti muslimana, O* đe, kako se Bugarska ulagiva Ru* bi omogućile jedinstveni i precizni WEISS i DRUG, vo je vrlo važna ustanova i za samu muniskoj i Jugoslaviji, osobito ovoj postupak pri svim u obzir dolazećim ZAGREB, к^ај paromlina. zdravstvenim, pitanjima. zadnjoj, da osami Grčku. I na gra* državu i državne interese, jer mi TrBšeljaL nemate vijesti. Гогиђв uredništva. Oglas. Pclitlčfti pregled. Ne zaboravite zabilježiti! fotografski atelier staklene ploče �Broj 271 — Epoj „П|ЈАВДА“ — „PRAVDA* Strana 4 — Страна I Nešto i za Vas1 Racionalna njeca ljepoto, želite li racionalno njegovati lice, ruke; odstraniti priMića, sujedice; hrapava oporu kožu učiniti svježom i elaetić om, a po trt bij u ј te FELLEROVU PRAVU POMADU Z\ LICE. 1 veliki porculanski lončić K 15-—. ELSA-TOALETNEPAST1LE, 1 kutija K 10'50. Pomada za usnice pO K 2’— i 4'—. 1<1аЛ svih sapuna. jeet FELLEROV LJULJA NOV MLIJEČNI 8АРГХ K 19’ , TEKUĆE LJILJ ANOVO MLIJEKO K 12’ i 15’ , najfiniji glicerin K 6’— i 30‘- . Vasdin po K 3' —, 7 — i 12' —. Neškodljivi puder za lire u vrećicama po K 5' Rumenilo, 10 omotića K 20’ Puder gospogje, Koja se u to razumije jest pravi Dra KLUHERA HEGA-PUDER bijel, rosa. Velike elegantne kutije K 24' - Protiv fjelosnoaa znojpnja djeluje ponzdano FELLEROV nELSA“PRAH ZA POSIPANJE, 1 kutija K 10’50. Št » je ELSA-FLUH>, to se zna! 6 dvostrukih ili 2 velike specijalno boce K 42’—. Kurje oči Za usta i zube! bradavice, ž djeve odstranjuje se teme­ ljito i brzo FELLER0V1M TURISTIČKIM MELEMOM „Ека* u kutijama po K 5' — i 7 50 i FELI.EROVOM TURISTIČKOM TJNKl’UROM „Elsa*, I bočica K 10’-. . ■ rw ■ i——— Hega-zubni prah sa kisikom, 1 kutija K 20’ —, l’ra Heidera prah za zube 1 kutija K 6’—, Elsu voda za usta K 30, četke za zube počamši od K 20'—, Fini parfemi Protiv gamudi francaski, originalna boca po K 40’- ; na vaga prciua količini počaiuši od K 20- ; Sachet (mirisavi jastučić za rabeninu) K 8*—. kao muha, buba, stjenica. rusa, djeluje pouzdano i temeljito ELSA-PRAH ZA GAMAD. Velika kutija K 15—. Tinktura za stjenice K 30' — . Naftalin počamši od K 2’—. Sta se svaki dan treba ? Engleski melern K 2*- , Lyeoform K 30, pravi Lyeol K BO’— , kompletni ingatori najfiniji K 150’ —, Kamfor K 3' —, Katufotne kugle K 5’ , arnika po K 6-— i 30'—, Crnogoričin miri« za eobu K 35, Malinov «ok K 30'—, Kineski čaj po težini počamši od K 3’—’ Kod upita treba svagda priložiti poštanske biljege za odgovor. ' I HAMDIJE I <► I ; I i • I i ! I 1 ; $4» $ j ♦ | 0 MUSLIMANSKA APOTEKA ’ kod „Мјетеса” Baščapšija, Hotel Ghazi АНМЕВЛ TATAREVIĆA 1 snabdjevena je svima Ijekovima, pa ве ргррогпоаје svima mnelimanima. Ima taze ribljeg sejtina (bolakjaga , babama za gušu. Epilepticon protiv padavici, hopove za kuovet za iznemogle muške starije osobe, katran saji-voda protiv kašlja, plućnog katarha i tuberkuloze, Obriol mast za skidanje dlake, otirv za miševe, serail pornađa i porcellan pomada. Sve ove aitiklo dobiju t'govci jeftinije kad uzmu malo veća količina. EUGEN V. FELLER, ljekarna Preporučujem Hrvatska Poljodjelska Banka košnice za pčele DIONIČARSKO DRUŠTVU, PODRUŽNICA U SARAJEVU. Dionička glavnica K 2o,ooo.ooo.Pričuva K 15,050.000.—. Ulošci preko 29.000000.—. Centrala: Zagreb. Podružnice; Rijeka i Sarajevo. Jspqstave: Bribir-Vinodol, Čabar, Hreljin. Prima uloške na knjižice i na tekući ravan te ih ukamaćaje az najpovoljnije uvjete. Bavi se a im poslovima, koji zasijecaju u bankovnu strnku Knpnje dobra n svrha parcelacije, a pre­ uzima i komisionalno prodavanje takovih hilo а djelovima. „Odjel robe“ prodaje sve gospo­ darske strojeve i potrtbštine. Muslimani sjetite se „Gajreta"! koie se nalaze kod mene na skladištu. , Brza otprema uz najpovoljnije cijene. Herceg-Bosna ZEDiBljskl osiprsuBjuči za­ vod za Bosnu i HErctgov nu * 2 i sva gamad mora poginuti, ako upotrijebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena‘sredstva kao: protiv poljskih miševa K 12.—, za štakore i miševe K 12.—, za žohare ruse i Švabe K 20.—. — Osobito jaka tinktura za stjenke K 1>- . Za moljce po K i0.—, prašak za buhe po K 10.— i K 20.—prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 5.— i 12.—, Mast za uši na blagu K 5.— i 12.—, Prašak proti mrava K10.—. Razašilje pouzećem Zavod za eksport M. J U n k e r, Zagreb br. 16. Petrinjska ul. br. 3. Mjesni za^tuunlci traže se! I Omot i poštarina Stubica donja — Elsatrg 310 — Hrvatska. Prvo i jedino u Bosni! Hercegovini (god. 1910.) osnovano druituo « Prva novostvorena Otrov za miševe K 8’ — . otrov za šta­ kore K 8’— i 10’—. Narudžbe adresirati na: 1 M ševi, štakori, stjenice i žohari | Miševi i štakori! računaja ве POEBNO, ali što jeftinije. Što više se na jedan puta naruči, to se manje ovim troškovima poskupljuje roba. KOPČ1ĆA i £ preporučuje svoje bogato stovarište J svih vrsta papira, kancalarijskog i I ♦ školskog pribora. — Naručbe se : £ obavljaju brzo i točno. ♦ Cijene umjerene. ♦ Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. «19 а Izvrsna naravna njega kose. Porast kose unapresjaje, koža na glavi krijepi, od ćelavosti i prerane sjedine čnva FELLEROVA TA\’NOC.H1NA POMAD\ Z\ PORAST KOSE „ELS k", 1 veliki porculanski lončić K 1 » — JAKI KATE \ NOV SAPUN Z\ GLAVU K 14, U AGJARSKI BRKOMAZ po K G — i 8’- , NEŠKODLJIVA ulja za kosu, orahovo ulje, mala boca K б - , velika K 30’—, ŠAMPON za pranje kose K Г—. PAPIRNICA * Ravnateljstvo: u Sarajevu Mustafe Dženetića uB. 2. Zavod но bavi sa svim vrsti­ ma osiguranja i preuzima ovakove uz najpovoljnije uvjete: i ј ‘ ; a) elementarna osiguranja i to: >rotiv Štete od požara, irovainc kragje, nezgoda i 'UČB: b) životna osiguranja i to: za- slučaj Smrti, mješo­ vita za Slučaj smrti i do­ življaja, osigura uja miraza I UZgĆjninB životne rente i t. d. Premije osiguranja računaju se najniže; Štete se isplaćuju brzo i kulantno. 7555 Ravnateljstvo u Sarajevu, podruž­ nice u većim mjestima i sva za­ stupstva daju rado sve upute u stvarima osiguranja i preuzimaju ponude. Brzojavi Hercegbosna Saraim. Telefon: 208 i 507 U mjestima, gdje zavod još nije za­ stupan da e se zastupstvo uz najpo­ voljnije uvjete uglednim iiudima od­ nosno tvrtkama Rrflekt^nti neka se obrate pismeno na centralu u Sarajevu Sposobne Akvizitere (posrednike) za posbve osiguranja traži zemaljski osiguravajući zavod „Herceg 8osna“, Sarajevo 7556 Ahmedd Rezakorić, stolar I Oglašujte u „Pravdi". FOJNICA (kod Kreševa) Tvornica strojeva, ljevaonica željeza i kovina K. & R. Ježek, Maribor Aleksandrova cesta bi. imade u Mariboru bogatu zalihu svakovrsnih poljoprivrednih stroieva i sva­ kovrsnog poljoprivrrdnog oruclja. — Motori na benzin i sisaći plin, potpune opreme za tvornice opeka i glinene robe, mline, pilane. — Transmisije, odljevi od željeza i kovina. Važno za pušače! , Merhamet" Znameniti najfiniji cigarpapir može se opet dobiti kod svake trafike a fabrićno skladište za preprodavaoce uz snižene cijene na veliko, nalazi se kod: Eliasa Baruha, Sarajevo, Vojvode Stepe obala 4 telefon br 97 i II. Bajramaga Foče i dr. Sarajevo, Džulagina 3. Preporučava se svakomu, da puši sama taj papir. Želite II kupovati dobro i jeftino? Najpouzdanija ura je Suttnerova ura! Bila oi a od nikla, ocjeli. srebra ili zlatsva­ ka će Vas zadovoljiti Takodjcr lanci, pi­ ste je, naušnice, evakoaki, daro-i i potrebstlne kao nože i, aparati za brijanj-. škare, novčarke, nažigaći, diamanti za re­ zanje stakla, sve dobro i jtfiiuo naći čete | 8. Su’tncr ii Ljubljani br. ?Ofi. i® Muslimanska Centralna Banka i | za Bosnu i Hercegovinu dionič. društvo u Sarajevu. — Podružnica u Tuzli. ----- -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ g I 104 S POTPUNO UPLAĆENA DIONIČARSKA GLAVNICA K 5,000,000.- g Pupilarno siguran.— Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K 18,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne drugekredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — M OBAVLJA SVE BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M, O. Ш g Štamparija l6aniel & A. Kajon, Sarajevo. U � https://kolekcije.nub.ba/files/original/8b2cf5f58967eff3bebea22bce34219b.pdf b3e308ec814da2439d3cdcbac77a2ab0 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM P LACENA. Pojedini broj K 2 — Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: godišnje K 180—, na pola godine K 90,— (u Sarajevu); za našu državu godišnje K 200.—; za ino­ zemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 34 (272) Sarajevo, subota 26. marta 1921. (16. Redžeba 1339.) Unakrsna paljba naših prijatelja. II. vi potpuno razilaze od Radićevih re? Da se sad makar i nerado — publikanskih i što u tom s naše stra? osvrnemo na intervju predsjednika ne ne može biti govora o kakvoj Nar. Kluba, g. dra M. Drinkovća, dvojbi i neodlučnosti. G. dr. Drinković veli dalje: »Naš što ga je dao izvjestitelju »Hrv. Sloge«, te njegovo stajalište i izja? klub je brojčano za polovinu manji ve u zadnjim sjednicama ustavnog od Muslimanskog, a svjesni smo, odbora. G. dr. Drinković žestoko se da zastupamo zahtjeve ci? je oborio — formalno na našeg glav? jelog hrvatskog naroda. U nog urednika, a u stvari na vodstvo parlamentarnim i vladinim kombi? naše organizacije i njeno držanje u nacijama Narodni Klub ne ulazi, jer posljednje vrijeme. On dobro zna zna da se o tome sada ne radi, ne? da Korkut nije ni klub ni organizam go da se radi o načelnim pitanjima čija, on zna da Korkut ne može pra? uređenja države. Bez obzira na dr? viti nikakvih ličnih kombinacija, žanje bilo koje političke grupe, naš pa ipak veli: »Izgleda mi cijelo ovo je stav i pravac određen po volji na? pogađanje i — ulagivanje g. Korkut roda«. Nemamo ništa proti tomu, ta, kao kad bi se jedan vcletržac u? što je Narodni Klub — kako se vi? pustio u cincarsko cijenkanje«. G. di iz gornjih riječi — prihvatio pu? Drinković se dalje ljuti na to, što nomoć g. Radića, da zastupa njego? Korkut »svoje djelovanje i stanovit vu partiju i njegovo gledište. No ste ne temelji na interesima ni vjer? moramo istaknuti činjenicu, da je sko?prosvjetnim ni agrarnim svoje malo zatim došao odlučan dementi grupe, nego na tuđim stanovištima, s Radićeve strane, o kojem je vri? biva g. Radića i nas. To već nije do? jedno opširnije progovoriti. bro, jer izgleda, kao da on hoće s Bez obzira na komunike izvršnog ’edne strane da se ulagiva, a s druge odbora »Hrv. Zajednice«, koji je strane to ulagivanje opravdava na? štampan na čelu »Hrvata« od 14. pa daj i ma ria grupe, koje ga ni jesu marta, beogradska jc »Republika« ni na koji nač.n ovlastile da on u u broju od 20. o. mj. donijela pismo njihovo ime govori«. g. Stjepana Radića, datirano sa Da vidimo u čemu je taj Korku? 16. marta, koje glasi ovako: tov »napadaj« na Narodni Klub. Na »Povodom izjave narodnog pitanje urednika »J. L.« kakav je stupmka (poslanika) dra Mate Drin? naš odnosaj prema Narodnom Klu? kovića u Ustavnom. Odboru, duž? bu, Korkut je odgovorio riječima : nost mi je izjaviti, — premda načel? »A k o Narodni Klub ne bi imao no ne dajem ispravaka ili demanti? dovoljno otporne snage i odlučno? ja. — da izjava g. dr. Drinkovića sti, da se suprotstavi politi? nije ni ma 1 o u skladu sa onim c i g. Radića, onda odgovornost što sam mu ja kazao u zadnjem za pomućenost naših odnosa prema svom razgovoru, dotično u svim Nar. Klubu ne može pasti na nas, svojim razgovorima s njim. U svi? tim manje, što smo ga mi već u pr? ma tim razgovorima mogao se g. vom momentu upozorili na opas? Drinković uveriti, prvo: o tome da no^t, koja hrvatskom narodu prije? je hrvatska repubikanska seljačka ti od Radićeve politike«. U drugom stranka u načelu (u principu) re? intervjuu rečeno jc o Radiću ono, publikanska te oformi vlada« što je on sam o sebi rekao, naime, vine ne može s nikim pre? da jc Radić pcl.tički avijatičar. I to govarati; drugo: da današnja je sve što se u Korkutovim intervju? republikanska zastupnič? k a (poslanička) većina Hrvatske i? ima odnosi na Narodni Klub. ma neograničeno povjerenje prema Ima li u tom kakvih napadaja? Prema dosadašnjem držanju — republikanskoj Srbiji, te članova Narodnog Kluba — nema i republikanska Hrvatska republikan? ne može biti. Jer i oni su, kao i mi, skoj Srbiji pristupa bez ikakve re? odsudno bili i proti politici i proti zerve, dok na protiv pred monar? taktici g. Radića i drugova. I oni su, h i č k o m Srbijom ne može se kao i mi, odlučno osuđivali njegovu dovoljno osigurati i dosta ušančiti. pasivnost prema konstituanti i svim — Republikanska Hrvatska dak’e u mogućim način.ma nastojali da ga opšte, a republikanska zastupa odvrate od te »lude i izdajničke tak? nička većina banske Hrvatske na po tike« tc dovedu na realnu bazu. Sto se jedna je cjelina s republi? su u zadnje vrijeme pokazali, da ta? kanskom Srbijom ne samo s među? ko kažemo, neku slabost prema toj narodnog već i s narodnog jugosla? politici; što su joj se na neki venskog stanovišta«. Šta znače gornje riječi g. Radića? način i približili, znak je samo da ne* maju dovoljno odlučnosti u zastu? Prvo to, da je fepublikanstvo k a r? papju svog stajališta. Možda da ih d i n a 1 n a tačka programa zastup? na to nukaju i njihovi birači. No bi? ničke većine banske Hrvatske, ra? lo kako bilo, nas se ta promjena ne di koje se mi s njom moramo pot? tiče i ne može ticati iz prostog raz? puno razići i drugo, da m o n a r h i s? loga, što sc naš£ monarhistički pute? tički Narodni Klub ne može go? voriti u ime »cijelog hrvatskog na? roda«, jer zastupnička većina ban? ske Hrvatske misli sasvim d г u k? čije. Postoji doduše i mogućnost, da se ove dvije izjave dovedu u neki sklad; no u tom bi slučaju Na? rodni Klub morao postati — sastav? ni dio Radićevog kluba. Izgleda da on to malo po malo i postaje, pa stoga nemamo ništa oduzeti od iz? jave g. dra Spahc, da je Narodni Klub »pod uplivom Radićeve poli? tike«. To je sasvim jasno. Nameće se sad pitanje: ko jc kriv, da je nas klub istupio samostalno? Držimo, da je odgovor na to pi? tanje vrlo lagan i jednostavan: Kriv je onaj, koji je odstupio od dosada? njeg gledišta i koji ne će ili ne može da sprovodi svoju politiku. Mi to nijesmo. Nijesmo stoga, jer ne mo? gosmo naći nikakve dodirne tačke sa ovom novom hrvatskom politi? kom i jer smo i previše uzalud če? kali na realniji smjer u toj politici. Kad bismo bili »servilni«, kao što nam veli »Hrv. List« u broju ođ 22. o. mj., onda bismo odmah u prvim danima prihvatili vladinu pruženu ruku i ne bismo podupirali opoziciju u njenom zahtjevu o izmjeni poslov? nika, niti bismo se zalagali za vladu na široj koaliciji. Prihvatili bismo savjet jednog odličnog člana Jugosl. Kluba i »pet puta bismo se pređo? mislili prije, nego li odbijemo vJa? zak u vladu«. No mi nijesmo pošli tim mnogo lagljim putem, već smo se izložili gorkim prijekorima i — žučnim navalama baš radi toga, što nijesmo htjeli napustiti posredničku ulogu između Beograda i Zagreba. A jesmo li naišli na razumijevanje baš kod Zagreba? Je li nam on ičim oblakšao tešku zadaću, koju smo bili preuzeli u interesu mira i s’oge dvaju plemena našeg jedinstvenog naroda? Je li ičim? Velimo: Nije! Ponavljamo: Nije! Da, nije nam pomogao; nije nam ni nastojao pomoći. On je tražio sa? mo to, da »braća i z d r ž c«. Nije pitao kako nam je u toj teškoj ulo? zi; nije vodio računa o našem po? s e b n o m položaju i tražio je samo jedno: »Ustrajte braćo!« Mjesto da popušta, on se je sve više radika1i? zirao; mjesto da se približuje on je sve više išao u stranu. Dotjerao je dotle, da naše približenje Srbima (b r a ć i k a o i Hrvatima) ozna? čuje »prodajom Hrvata na milost i nemilost« i da nas kori radi toga, što nas plemenski Šovinizam nije dotle zaslijepio, da u Srbima gleda? mo »veliku Srbiju« — z a t o г H r ? vata i Slovenaca, ali zator i Muslimana«!... G. dr. Drinković »shvaća« naše neprilike, »ali uza sve to, veli dalje, mi se ne ćemo nikad upuštati na sklizav put, kojim je počeo ići g. Korkut«. On naglasuje i sigurnost, da će Korkut »sam uvidjeti da je zlo s njegove strane, što svoju po? Telefon br. 842. Čekovni račun post, štedionice 1119. Godina Ili. Jitiku i svoju radnju u vjersko?pro? svjetnom i agrarnom pitanju musli? mana u Bosni, postavlja na tom tc? melju, a mogao bi ih postaviti na puno čvršćem, sigurnijem, dolični? jem i za muslimane ponosnijem«. Drugim riječima: ne treba sporazu? ma sa svojim sunarodnjacima; tre? ba »ponosne borbe« pozivom na me? đunarodni ugovor. No mi ne ćemo na ovaj »klizavi put ni radi časti naše države, ni ra? di svog — plemenskog ponosa. »Hrv. List« stavlja nam pitanje: »zar se povodite za Nasradin ho? džom, koji jc rezao granu pod so? bom?« Pita i odmah odgovara: »Da, .čini se da se povodite za njim, ali ćete svečano pasti zajedno s gra? nom«. Mi pak imamo savim drugi i nepokolebiv odgovor: »Lišće i gra? ne stoje samo na zdravom deblu; ko ruši deblo, ruši i grančice«. I stoga, eto, ne htjedosmo na skli? zav put. Ne htjedosmo, ne ćemo. G. dru Korošcu dajemo kratak odgovor: »Promislismo se tri puta i — ne odbismo ulaska u vladu g. Pa? šića«. On će nas sigurno razumjeti. Sarajevo, 25. marta. Na izjavu g. dra Korošca. Tc? ž a č k a »Hrv. Sloga« donese u sri? jedu razgovor sa predsjednikom pučke stranke g. drom A. Koroš? cem. Ne ćemo sc osvrtati na glo? mazni uvod njenog urednika g. Kre? spija: on je tako smušen i »zmešan«, da bi čitateljima moglo »pozliti«. Prenosimo samo izjave g. dra Ko? rošca o politici našeg vodstva. O odšteti reče g. Korošcc: »Naš će klub zahtijevati, da se odšteta — a? ko i u koliko sc daje — odluči na? ročitim zakonom. Ja mislim, da čitava odšteta ne će n i k d a biti is? plaćena, jer će se, u čitavoj zemlji dići takav protest, da ta isplata ne će biti moguća«. Da pravo kažemo, nas ova izjava nije nimaCo ni začudila, ni iznenadila. Ona je u potunoj saglasnosti sa agrarnim rezo'ucijama hrv. pučke stranke, primljenim u martu lanjske godine. U tim se rezolucijama traži da kmetska zemlja »pripadne te? žaku bez ikakve odštete do? sadanjim vlasnicima, jer ju je težak dosada svojim hakom već stonut preplatio«. Dalje se traži da odšte? ta za beg luke i slična zemljišna uređenja »ne smije biti veća, nego da se omogući dotičnoj porodici — prvi početak privrednog živo? ta«. Malo ljudima i to pa su tražili »da se kmetovi koji su od godine 1878. s kojeg bilo razloga protjerani sa svog zemljišta, opet povrate na to zcml’šte, ako među? tim nijesu stekli drugo«. Pobožnim dušicama iz Koroščevc stranke nije bilo dosta ni to, pa su tražile »da se zgrade, na begovskim zemljišti? ma ustupe bc s p 1 a t n o kao vlas? ništvo sela u opće korisne svrhe«. Muslimanska trgauačha I obrtnička banha za Bosnu i Нврсвдорјпи fd. i) u Sarajevu Dionička glavnica K. 10,000.000 — Podružnice u 0os. Brodu i jjos. |\lovom Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kralievstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.— Obavlja sve mjenjačne prslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite-— Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. Glavno zastupstvo osiguravajućeg društva „HERCEG-BOSNA". RancBlarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: ZN �Стп&нп ?. — Strana Njjc bilo Austrije, pa se ne usudiše tražiti rekviziciju tih zgrada za žup* ničke stanove ili »vajate« njihovih gazdarica. Ne čudi nas sve to. No čudi nas nešto drugo. Čudi nas što se g. Korošec, uza svu dres kost pučkaških zahtjeva ipak nada, da će ga podupirati i ~~ »musliman« ski narod«. Čudi nas što se usuđuje I optuživati naše vodstvo radi njego« I vc rezerve prema ovakiin našim i »prijateljima«, a najviše nas čudi to, što se nađe po koji pojedinac koji | uza sve to ne može da uvidi razliku između slatkih izjava i pritaje* j n i h težnja gospode puškaša. i To nas čudi i radi tih i takvih na* | pisasmo ovo nekoliko redaka. Glasovi štampe o našem držanju. Dosadanji citati ove rubrike vrte se u glavnom oko političko^staleš* kog naziranja pojedinih glasila, pa ćemo da danas unesemo jednu no* vu notu: stručan sud o p r a k t i č* nim posljedicama našeg spo* razuma obzirom na gospodarski raz* voj naše pokrajine. Dobro uređeni zagrebački »T r g o v i n s k i List« posvetio je našem sporazumu uvod* ni članak u broju od 20. o. mj. pa ćemo da citiramo sva važnija mje* sta, ispuštajući samo kritiku, koja se odnosi na držanje stranaka u Hr* vatskoj. Smatramo svojom dužnoš* ću, da na izlaganje -Trg. Lista« skre* nemo osobitu pažnju našeg svijeta i upozorimo ga, da dobro razmili i stane kod svakog odlomka. »Trg. List« veli: »Jugoslavenski muslimanski klub sklopio jc sa vladom Nikole Pašića, odnosno sa strankama većine spora* zum, po kome se za otkup begovskih prava dozvoljava na račun države odšteta od 1200 milijona kruna i ti* me omogućuje nesmetana provedba agrarne reforme u Bosni i Hercego* vini Ono što nije uspjelo ni Austri* ji ni Mađarskoj, ni nijednoj dosa* danjoj jugoslavenskoj vadi, uspjelo je jugoslav. muslimanskoj stranci, čime je definitivno riješeno jedno od najtežih pitanja naše mlade kra* ljevine. Muslimani stupaju ovim aktom u redove realnih političara, koji racu* naju sa nepromjenljivim faktom na* rodnog jedinstva i jedinstvene drža* ve. Oni ali polaze još da1 je, te na* puštaju politiku načelnih trzavica i zastupaju direktno i n t e* rese onih birača, koji su im dali svoje povjerenje. Da* nas nemamo nijedne stranke u par* lamentu, koja bi sa toliko stvarnih interesa zastupala svoje izbornike, kao baš muslimanska stranka, koja ovime rješava jedno teško pitanje, da su u isti mah zadovoljni i k m e* tov: i begovi i zastupnici stranke i vlada i država i možemo ustvrditi, da sa o* v a k o odlučnim uspjehom i na sveopće zadovoljstvo nije do danas još ni jedna stranka radila. Mi u ovom sporazumu vidimo je* dan privredni momenat od daleko* sežne važnosti. U Bosnu ulazi kapi* tal ogromne veličine, koji ne može ostati bez daljnjega upliva na raz* voj narodno*gpspodarstvenih prilika, koje baš u ovom času trpe najviše od nestašice gotovine većih kapita* la. Bosna, koja imade sve uvjete za razvoj industrije, dolazi ovime i do •nužnih sredstava, da prirodno blago iscrpi i da sebi stvori nova vrela pri* hoda, koja će biti u stanju u daleko većem opsegu nadoknaditi onaj gu* bitak, kojega begovi momentano gu* be na haku i drugim prihodima svo* nh sa služnostima opterećenih zem* ljišta. U državi, koja ^napušta pri* vilegovana zemljišta i latifundije, a to je muslimanska stranka dobro prosudila, ima da se stvori jedna no* va privredna grana, koja će nado* knaditi sredovječne kmetske povla* stiče, a to može u našem slučaju biti samo trgovina i industrija. Narav* ni i prirođeni dar sviju mu* slimana, da u trgovačkom radu stvaraju egzistenci* Број 272 — Broj „ПРАРДА* — »PRAVCA* je, dobiva ovim novih i ja* k i h poziva, a ako ć c im us * pjeti, dasa dobivenim kapitalom podingu i smisao za industrijalni rad, onda možemo utvrditi, da p o* lučenisporazum spada me* đ u najjače komponente na* š e g privrednog života, jer otvara nova vrda, nove poticaje i no* vi život, kojega naša mlada kraljevi* na u najširem opsegu potrebuje. To je i glavna svrha agrarne re* forme. Ako bi agrarna reforma po cijeloj državi u tom smislu razvija* la svoju djelatnost, onda bi ona do* ista izvršavala najmoderniji njen za* datak. Muslimani su svojim aktiv* nim radom svrnuli agrarnu reformu sa stranputice i daCi joj njeno veliko privredno značenje. Uvjereni smo, da će poslije spora* zuma Muslimana u glavnim crtama nastati jedno realnije shvaćanje u političkom, životu države. Stranke, koje gube smisao za privredna pita* nja i gube se u moralisanju teoret* skih teza, ne mogu uopće imati pra* va na opstanak, jer će birači punim pravom pitati svoje poslanike: a gđe je uspjeh? Uspjeh je u politici jedi* na svrha, a privredne tečevine jedi* no mjerilo. Sterilno čekanje na bolja vremena os već u* je se negativnim rezultati* ma, k o j i s e k a š n j e v r! o te* ško ispravljaju. Jugoslavenska muslimanska stran* ka znala je između tolikih mogućnosti izabrati n a j* bolji put, koji zadovolja* va sve interesente, stvara podlogu za razvoj trgovine i indu* stfije, diže nova vrela prihoda za one, koji usljed agrarne reforme gu* be na imovini stvara jedno novo stanje, u kome sav narod može da nađe onu pravu žicu zadovoljstva. Možemo mirne duše ustvrditi, da do danas nijedna politička stranka nije sa toTiko pozitivnog uspjeha ra* zvila svoju djelatnost«. Bilješke. Furtimaštvo. I »Domovina« i. »Hr* vatska Sloga« osuđuju naš spora* zum, naročito u pogledu agrarnog ni* tanja. »Domovina« to čini preko svojih ljudi po čaršiji, a »Hrv. Slo* ga« daje riječ jednom mladom go* spodinu, koji tvrđi da svota odre* đena za odštetu kmetovskih selišta, ne predstavlja niti dvogodišnjeg prihoda sa tih kmetskih čifluka. Ni* ti se »Domovina« radi svojih gospo* dara usuđuje, da javno potvrdi, da je ta svota malena, a niti se »Hrvat* ska Sloga« usuđuje od svojih težaka (ona je glasilo hrvatske težačke stranke), da sama u ime svoje parti* je zastupa mišljenje mladog gospo* dina, koje bi njoj, kako izgleda, go* dilo za — ino me n t an u politiku prema muslimanima. One, koji vjeruju tajnom rovare* nju »Domovine« po čarSiji i koji misle da je mišljenje mladog gospo* dina iz »Hrv. Sloge« ujedno mišljc* nje »Hrv. Sloge«, upozoravamo ne* ka zahtijevaju, da im se to i javno potvrdi, pa će sc grdno razočarati. Mir na istohu. Kad je ruska crvena vojska u lje* i je, da ne će pomagati nika* tu prošle godine stajala pred vra* kovu vojničku akciju p r o < tima Varšave, mogla jc da s Polj*- t i v Rusije. skom sklopi mnogo povoljniji mir Kao posljedica toga ugovora, dva nego ii je ovaj, koji je sada potpi* 'i dana poslije njegova potpisa, potpL san u Rigi između Rusije i Poljske I san jc i rusko*poijski ugovor u RigL nakon pola godine pregovaranja. koji završava ratno stanje između Što to nije učinjeno, ne da sc druk* te dvije i po kojem se obe čije razjasniti, osim ako Rusija nije obvezuju,države nc će pomagati računala, da će sc nakon osvojen ja ni kakvodaratno Poljske protegnuti proleterska re* protiv kompascicenta. preduzeće volucija na Njemačku, a preko ove Llovd Gcorge je ostao dosljedan i na cijelu Evropu i time bi bilo za* vršeno započeto boljševičko djelo: svojom riječima, da slati englesku pomoću svjetske revolucije usposta* vojsku protiv Rusije znači najkra* viti diktaturu proletarijata na čije* ćim putem prenijeti boljševizam u lom svijetu. Kad se je pred Varša* Englesku i da sc po njegovom miš* vom ratna sreća nenadano okrenu* ljenju boljševizam da srušiti samo la, kad su sovjetske čete bačene da* trgovino m. Potpisom trgovač* leko unazad, bila jc Rusija spremna, kog ugovora između Rusije i Engle* da uz velike žrtve sklopi mir sa Po* ske otpočinje ekonomska borba 1 jacima. Ali sada su opet ovi i pre* protiv sovjetskog režima. Blokada više tražili, na što je poraslo ogor* sovjetske Rusije, KJemansbova tvrd* čenje u Rusiji protiv poljskog neza* nja, da će Rusiju ograditi žicom i sitnog imperijalizma. Oduševljenje šančevima, pala jc i nastaje trgovac* za odbrana domovine ponovno buja ka konkurencija, konkurencija kapi* i Rusiji uspijeva, da potpuno potuče taftstićke, individualne proizvodnje Wrangcjla, čime su joj šanse u mi* sa kolektivističkom proizvodnjom. rovnim pregovorima porasle. Koje su S pravom se smije očekivati, da će sve okolnosti igrale manje ili više ta konkurencija donijeti svijetu о* važne uloge kod tih pregovora u Ri* no. čega najviše treba: množenje gi, to se apsolutno ne da danas tač* robe i poboljšavanje kvaliteta i pa* no prikazati. Sudeći po osciliranju danje cijena. Engleska i njemačka tih pregovora i po rezonanciji na željezna industrija će naći veoma svaki važniji evropski međunarodni prostranih prodajnih područja u Ru* događaj, koja se jasno odražavala šiji, a rusko žito će, nadajmo se, br* na pregovorima, reklo bi se, da je zo riješiti strašne prehranbene krize volja same Poljske bila jedan od Evrope. podređenih faktora kod pregovara* Ova će borba jednom za uvijek nja u Rigi. Po svemu izgleda, da su da pokaže, da li je mogućno ljudsko Poljaci morali čekati, da se istočno društvo i rad na čisto socijalističkoj pitanje, t j. u prvom redu pitanje osnovici produkcije. O rezultatu te odnosa ja između »buržoaske« Ev* borbe nc možemo naravno ništa da rope i socijalističke Rusije riješi u predskazujemo. Ta cio je svijet da* načelu među saveznicima nas podijeljen baš po tome, što jed* a n t a n t e. Poljska je morala prije ni očekuju pad socijalizma, a drugi nego će da šlopi mir s Rusima, biti njegovo osvojenjc svijeta. Ali ipak na čistu, da li će kod saveznika pre* sc u Rusiji desio jedan događaj, ko* vladati francusko stanovište vojne ii ne govori U prilog socijalizmu. intervencije protiv socijalističke Ru* Ruska sovjetska republika je digla sije ili englesko stanovište e k o * potpunu rekviziciju žita od seljaka Homske intervencije. Šest mješe* i prepustila seljaku jedan dip njego* ci su se zatezali pregovori u Rigi, ali ve žetve na slobodno raspolaganje. još su se dulje zatezali pregovori u Iz toga bi se moglo veoma lako pg* Londonu između Engleske i Rusije. javiti opet gospodstvo privatnog ka* Pregovori u Rigi ovisili su od pre* pitala, koje bi u svojem krajnjem govora u Londonu. razvitku, jačanju mogao da naraste 16. ov. mj. pala je odluka među dotle, da jednog dana, mirnim pu* saveznicima: pobijedilo je e n* tem protjera Lenjina i drugove ona* gleske stanovište, s t a n o* mo, otkle su i došli. Taj način oba* v i š t c ekonomske i л t e r v e n* ranja sovjetskog režima u Rusiji, čije protiv Rusije. Engleski koji predstavlja još uvijek opasnost ministar Horn i od strane Rusije za cijeli svijet, i nama jc mnogo sim* Krasin potpisali su trgovački ugo* patičniji, jer je prirodan i jer ne vor, koji na čitaoce čini utisak, da razara već stvorene produkte i ne su ga sklapali dva sebi ravna protiv* uništava ljudske živote, kao što bi nika: na što se obvezuje Rusija, na to činio novi rat, već najintenziv* to se obvezuje i Engleska. Rusija nije stvara radi konkurenci* odriče svoje propagande u Indiji i j e, nove produkte, nova bogatstva, Afganistanu, a Engleska sc obvezu* nova sredstva za ljudski život. Merhum Hamdibeg Mutevelit Prekjučer nas je zadesio težak gu* bitak, nesmiljena smrt otrže nam jednog ugledna građanina, potomka odlične porodice Mutcvdića u Sara* jevu, vrijednog muteveliju Begove džamije Hamdibega Mutevelića. Shrvan teškom boljeticom, koju je podnosio preko dvije godine, podle* že na kraju zamijenivši ovaj svijet boljim. Da ga dragi Bog magfirct u* čini, a ucviljenoj porodici utjehu podijeli! Hamdibeg Mutevelić ostavi ovaj svijet u svojoj pedesetoj godini. On je potomak ugledne porodice Mute* volića u kojoj ja tevlijet Begove dža* mije nasljedan, t. j. prelazi sa stari jeg na mlađe. Nit njihove loze pot* ječe čak od Muradbega, savremeni* ka Husrevbegova, koji je bio 1538. sandžakbeg kliški. Njega jc Ifusrcv* Nužda uči štediti i zato iskusne domaćice upotrebljavaju za veliko kao i svako drugo pranje u kući i kuhinji, samo priznati pravi SCHICHT-SAPUN sa znakom: „Је1еп“. koji se dobiva svuda u komadima od kile. 162 Zastupnik za Bosnu i Hercegovinu JUbert Vita Levl, Sarajevo, Respića ul. 1. beg postavio mutevelijom svojih va­ kufa i svoje džamije. Otac inu Hadži Asimbeg Mutevelić u Sarajevu bija* še također mutevelija Begove dža* mije, a iza njegove smrti oko 1882. g. pređe tevlijet na najstarijeg mu si* na Mehmedbega. Ovaj upravljaše Gazi Husrevbegovom džamijom i vakufom s njom spojenim sve do g. 19(Л. Kad on odustado. od toga, preuze tevlijet Hamdibeg. 1 Ham* dibeg merhum evo održa taj tevli* jet i udovoljavaše toj dužnosti pu* nih dvadeset godina na opće zado* voljstvo. Da ga Bog dragi nagradi za to svojom najboljom nagradom. Hamdibeg je bio po redu treći sin H. Asimbegov. Kad mu je bilo 6 godina, odseli sc po okupaciji sa svojim ocem i cijelom familijom u Carigrad. Tamo je učio početne na* �Epo« 272 - Dro! like u mcktcbu. zvanom Semsubme* arif. Iza 2 3 godine boravka u Ca* rigradu roditelji mu se povratišo u Bosnu, a i on s njima, te nastavi na* uku u sarajevskoj ruždiji kod mer* hum H. Ahnret ef. Ribića. Kratko za tim opet -ga poslaše u Carigrad gdje nastavi učenje u mektebi Sul* taniji. naumivši odatle po uputi Os* man*Mažhar paše preći na nauke za marvenog liječnika. No došavši g. 1892. na školske praznike kući u Sa* rajevo, bijaše tada momak u naponu svoje mladosti, i po nagovoru mer* hum Mustajbega Fadilpašića, tada* njeg predsjednika centralne vakuf* ske uprave u Sarajevu, ostade kod kuće i stupi u vakufsku službu kao vježbenik. Nakon 3—4 godine prak* se pohađaše tečaj državnog računo* slovi ja kod zemaliske. vlade, nakon čega položi stručni ispit i postade blagajnikom u vakufskoj centralnoj ppravk Od tada ga neprestano vidi* mo u vakufskoj službi kao jednog stručno spremna i vrlo savjesna či* novnika sve do prelaza vakufske za* klade u ruke autonomne uprave. Ta* da je istupio iz te službe zadržavši samo tevlijet Begove džamije, koji je nrimin još god. 1901. Hamdibeg bijaše jedna rijetkost dobrote, uzgajan u otmjenoj kući a primivši prve nauke u Carigradu i* mao je sva liiepa svojstva jednog otmjena, uglađena i Hjeno odgoje* na inteligentna čovjeka bez truna oholosti. U službi bijaše presavje* stan, a u ophođenju vrlo prijazan, u društvu razgovoran i zabavan. Drag mu je bio naš sviiet, naši svagdanji tipovi s dobrim, naivnim svojstvima, drag i ugodan mu ie bio naš svagda* nji život i šala u čaršiji, na ćefenku, u okolici sarajevskoj po teferičima, na je bio nun ugodnih anekdota tog našeg naivnog, veselog, duhovitog i dosietluvog života. Prije dvije godine snađe'ga teška boljetica^ s koie se morade i opera* čiji podvrći. Operacija sretno prođe, ali ostavi trag iza sebe: slabost u organizmu, za koju ga stručnjaci ” pozoriše, da se čuva prehlade. I čuvao se ^е dok je mogao i izdržao do kra'nuh granica, a na koncu pod* leže. Prošle ieseni kad jedan nezreli upravni sistem pronađe na temelju naručenih jalan šahita tobožnju uro* tu i vapaj za stranu pomoć, i njega merhuma zatvor ne poštedi, i shrva ga i onako bolesna do kraja. Opo* ravljao se iza toga ove zime i živo* tario o lijekovima, išao i u Dubrov* nik, ali sve uzalud. Pratnja dženaze Hamdibegove bi* jaše mnogobrojna. Ma da jc od 10 sati pred nodne, kad je merhum is* pustio svoju dušu, pa do ićindije, kad jc^džcnaza svršen^ pred džami* ju, kratko vrijeme, ipak glas o nie* govoj smrti brzo se raširio po gradu i puno se svijeta skunilo u pratnju i u 2 i no sata po nodne od kuće do džamije i po ićindiji od džamije do Himzarina groblja na Baki jama, gdje je 'kabur za njeg iskopan. Među svje* tinom bijaše i priličan broj gospo* dc drugih vjera, prijatelja i noštova* tclja merhumovih. Od službene na* še vlade ne bijaše nikog. Hamdibe* ga žali sve građanstvo islamsko u Sarajevu, a najviše njegov rod i po* rodica: dvije udate kćeri, sin mu i dvije nejake kćeri, učenice osnovne ško’e i gosnođa mu također teško bolesna. Da im Bog podijeli snage i utiehe u velikoj žalosti, a njemu ♦firdevsi alal Pnntfčhi preg’Eđ. UNUTARNJI. Specijalna debata u Ustavnom Odboru. Na 34. sjednici toga odbo* га nastavila se debata o socijalno* ekonomskom odjebku, članu 6, koji je u predlogu vladinom glasio ova* ko: Država sestara: 1. o naročitoj zaš* titi matera i male djece; 2. o ču* vanju zdravlja svih građana; 3. o suzbijanju akutnih priljepčivih bo* lesti; 4. o besplatnoj Ijekarnoj po* moči, besplatnom podavanju Ijeka* rije t drugih sredstava za čuvanje narodnog zdravlja siromašnim gr a* danima«. Na predlog dra K a r a me h m e* d o v i ć a treća je tačka toga čl. рго* вПРА*т" — „PRAVDA* mijenjena ovako: »3. o suzbijanju ga društva, pa bi bila ludost da se akutnih i kroničkih priljepčivih bo* čovjek upušta u razmatranje njezi* lesti kao i o suzbijan j u a 1 k o* nih trivijalnosti. Lloyd George je hola«. U toj jc redakciji taj član dalje izjavio, da treba apelirati na primljen većinom glasova. veliku većinu naroda, koji nc ćc da Ćlan 7.: »Rad stoji pod zaštitom bude obuhvaćen vrtlogom revoluci* države« prima se također većinom je. Radnička stranka hoće da uništi glasova. privatni posjed i privatna poduzeća, Zatim su primljeni iz tog odjelj* te hoće da sva sredstva za proizvod ka većinom glasova, u vladinoj re* pretvori u jednu veliku državnu ma* dakciji, ovi članovi: šineriju. Član 8.: »Država materijalno po* maže nacionalno zadrugarstvo. Isto tako država materijalno pomaže i ostala nacionalna privredna udruže* nja, koja nc rade za dobit. Priznaje IZ UREDNIŠTVA. Broj od utor* se zadrugama i privrednim udruže* njima, odnosno njihovim savezima ka ne će izići radi blagdana u štam* u krugu njihova poslovanja pod ina* pariji. Izjava. Ovih dana govori se po če jednakim uslovima, prednost pred privatnim poduzećima. Donijet će Sarajevu da sam kupio nekakove se zakon o zadrugama, koji će va* potpise proti sadanjem sporazumu naše organizacije sa vladom7. Pošto žiti za cijelu zemlju«. Član 9.: »Naročitim zakonodav* je ova vijest potpuno lažna i neis« stvom uredit će se poljoprivredno tinita pozivam svakoga da mi do* kaže da sam šta i slična poduzimao cbezbjedenje«. Član 10.: »Osiguranje radnika za a ja sam spreman, ako mi se to do* slučaj nesreće, besposlice, nesposob* kaže, dati u dobrotvorne svrhe hi* nosti i starosti ’ uredit će se poseb* ljadu dinara. — Sarajevo, 25. marta 1921. Hašimaga Alagić. nim zakonom«. Član 11.: »Invalidi i ratna širo* Kako se kod nas štedi. Beograd* čad i ratne udovice uživaju natoči* ska revija »Novi Život« donosi ove tu državnu zaštitu i pomoć. Zako* podatke o broju činovništva kod nom će se urediti pitanje o ospo^ ministarstva finansija. U godini da* sobljeniu invalida za rad i o ospo* na podvostručio se u tom ministar* sobljenju ratne siročadi za rad i ži* stvu broj činovnika i poslužnika, ta* vot«. 4 ko da sada ima, osim direktora i Član 12.: »Lihvarstvo (zelena* njihovih pomoćnika, sama direkcija štvo) je zabranjeno«. računovodstva 87 načelnika i in* Član 13.: »Svojina je zajamčena. spektora, 178 praktikanata i 126 po* Iz svojine proističu i obaveze. Nje* služnika. — Dakle sve ove ljude na upotreba ne može biti na štetu ima tek jedno odjeljenje onog mini* države. Sadržina, obujam i ograni* starstva finansija, koje se najviše čenja privatne svojine određuju se brine za štednju i za smanjenje bro* zakonom. Eksproprijacija ja činovnika! privatne svojine u općem Zdravstveni odsjek priređuje po* interesu dopuštena je na učne kino*predstave. Prigodom kon* osnovi zakona uz pravičnu ferencije zdravstvenih nadzornika naknadu«. pokazao je Zdravstveni Odsjek pr* Član 14.: »Fidei komisi se ukida* vi put Zdravstvenom Odsjeku pri* ju osim zadužbine s opće korisnim spjele velike francuske filmove o namjenama. Zakonom će se odre* tuberkulozi: o širenju i sprečavanju diti, u kojim slučajevima može biti ove bolesti. Ovoj poučnoj filmskoj promjenjena namjena i predmet za* predstavi prisustvovali su osim dužbinc prema promijenjenim prili* zdravstvenih-nadzornika i liječnika kama«. Zdravstvenog Odsjeka i direktor Član 15.: »Zakonom o porezu na Državne, Bolnice sa svima primar* nasleđe ima se obezbijediti državi o* nim liječnicima. Filmovi, koji su bilno učešće u nasljedstvu na čijem poučni i zanimljivi za svakoga pri* sticaniu nasljednik nije sudjelovao, kazivače se u buduće besplatno vodeći računa pri tome o stepenu postepeno svoj publici, korporacija* srodstva između nasljednika i umr* ma, vojsci i školskoj mladeži. Za loga«. prikazivanje stavila je uprava Apo* lo*Kina svoje prostorije Zdravstve* VANJSKI. nom Odsjeku sa velikom susretlji* Zvanična vijest o grčkoj ofenzivi. na raspolaganje. Raspored pri* Milanskoj »Epoca« javljaju iz Pari* vošću kazivanja objelodaniće se u novina* za: Atenska vlada zvanično je ob* ma. Preporučujemo. javila, da će brzo poduzeti veliku NAŠI ZAROBLJENICI U IRKUTSKU. ofensivu proti Kemalistima. Grčka Gradskom poglavarstvu stigao ie iskaz voj­ se žuri, da napadne prije nego se nika bivše austrijske vojske, koji su se turski nacijonalisti jače osnaže. 1920. god. nalazili u zarobljeničkom logoru Francuski vojni krugovi vele, da su u Irkutsku. a zavičajni su u Bosni i Her­ im tu stvar Grci saopćili nedavno i cegovini. Iz vrlo opsežnog imenika vadimo u Londonu te da se velike sile za zarobljene Sarajlije: David Altarac. Osman ovaj rat neće zanimati. Hamzić, Alija Kaliman, Šerif Krupalija, Ali­ IZZET*PASA SE VRAĆA. Po ja Mesanović, Alija šehovič, Ismet Bajrić. vijestima agencije Havas iz Čari* Avdo Basić i Abid Tirić od bivše b.-h. regi­ grada, maršal Izzet*paša, kojeg su mente 1, te Jakob Drechsler od bivše ulakemalisti nekoliko mjeseci držali u nerske regimente-12. Čudi nas, da još dan­ Angori, sada se vraća natrag u Ca* danas u dalekom ropstvu ima toliko našeg rigrad. U njegovoj pratnji putuje svijeta, te da se sa strane naše vlade nije bivši veliki vezir Salih*paša> preduzimalc ništa, kako bi se taj svijet Opsadno stanje u Trakiji. Po vi* spasio. jesti iz Atene proglasila je grčka vla* Građenje mosta. Građevinska Di* da opsadno stanje u Trakiji. Ova rekcija u Sarajevu izdaje putem jav* mjera preduzeta je radi brojnih bu* ne konkurencije građenje drvenog garskih pljačkaških bandi, koje su mosta preko Ustibarskc rijeke u Us* se pojavile u pograničnim krajevima. tibru, kotar višegradski. Ugovor između Angore i sovjet* Natjecati se mogu domaći predu* ske Rusije. Iz Pariza javljaju: So* zimači koji su već pokazali svoju vjetska je vlada sklonila ugovor sa spremu u sličnim gradnjama. Uvje* turskom vladom u Angori. Tim u* ti, nacrti kao i predračuni mogu se govorom Rusija se odriče svih zavo* pogledati — a' i ostale informacije ievačkih težnji protiv Turske a u mobiti — za vrijeme uredovnih sati zamjenu zato će dobiti blagonaklo* u kancelariji Inžinjerskog Odsjeka no držanje Turske prema Rusiji u soba broj 7/П. Građevinske Direk* Kavkazu. Ugovor predviđa također čije u Sarajevu. donošenje jednog specijalnog rije* Muči li Vas glavobolja? Zubobo# šonja u pitanju Dardanela. lja? Trganje u kostima? Malo Fel* Lioyd George protiv radničke lerovoga Elsafluida — i nestane boli! stranke. Iz Londona javljaju, da je 6 dvostrukih ili 2 velike specijalne Lloyd George kod jednog politič* boce. 42 krune. Državna trošarina kog banketa održao govor, u kojem posebno. Fellerov migrenovi klinčić se je izrazito zauzeo za održanje je* »Elsa« 1 komad 12 kruna. dne velike nacionalne stranke, te iz* Želudac Vam nije u redu? Neko* javio, da je radnička stranka danas liko Fellerovih pravih Elsa»pilula! velika i strašna pogibao za državu. Te su pouzdane! 6 kutija 18 kruna. Ona bi mogla postati najjača stran* Švedska želudčana tinktura 1 velika ka u Engleskoj, ako se ne poduzmu boca 20 kruna. Omot i poštarina po* koraci, da se izbornicima rastumači, sebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feller, Stubica donja, Elsatrg br. što je svrha radničke stranke. Ova C. svrha opasna je za strukturu čitavo* 310, Hrvatska. DsmatB vijesti. Страка — S ara 3 TrsšBljah. Jedan uUimafam. »Hrv. Sloga« postade tako pretenciozna i — komična, da je molamo strpati u Trešdjak. Laži danas, laži sutra i sirota dođe na deredžu, da i sa­ ma vjeruje u svoje ujdurme i petljanije. Pod dojmom svojih havadisa ide i korak dalje pa traži,' nemojte se previše smi­ cati, saziv glavne skupštine — д a Š e or­ ganizacije! Daje nam i savjete; tumači nam u štartut organizacije! Hvaiia na ovolikoj pažnji, ali ipak otklanjamo mnogo cijenje]nu skrb i brigu onih oko »Hrv. Sloge«. Da smo ih htjeli shišati, ne biše ni prc^prtljavali u redakciju, gdje po miloj volji mogu dati oduška svojim osjećajima. Lije­ po im je tamo, pa nek ne gledaju ovamo. Mi odgovaramo sasvim drugim ljudima. Ćelić—Krespi—Šutejeve papasjahnije nit možemo, nit hoćemo. Cicvarićeve gluparije. Najsmušeniji no­ vinar u našoj kraljevini, K. Cicvarić, koji •je u svom »Beogradskom Dnevniku« po­ piju vao dosada redom sve naše, bez iz- ’ nim'ke, prve političare, počeo je da i na mas pljuje. Mi ga citiramo samo iz kuriozi­ teta, da naši čitaoci vide, šta se danas sve može da piše: »Begovima je podignut autoritet u Bosni i oni sju vremenom postali jak politički faktor, a od juče oni su jedna od vladajućili stranaka u пабој zemlji. Naša državna politika, posle oslobođe­ nja, vođena je tako budalasto i tako nitkovski. da sad drugog izlaza zbilja nema; mi u Beogradu moramo imati begove mi­ nistre. Međutim za stranke koje su sad u vladi prisustvo begova nije nikakva sramota. Radikali su reakcionari, oni se od begova sooijalno i politički nimalo ne razlikuju, oni su. šta više, pravi begovi, dok oni mu­ slimanski begovi danas imaju samo titule. Demokrati su se uvek pra­ vili da su prijatelji seljaka, međutim kad je bila u pitanju vlast, oni su uvek seljake žrtvovali (slučaj s onom beglučkom ured­ bom koju je stvorio g. Protić)«. JAVNA ZAHVALA. Prilikom, smrti nikad neprežalje* nog roditelja rahmetli Mehmeda T. Prconjića, podporučnika u pensiji, koji se ie poslije dužeg bolovanja preselio u vječnost 10. marta ove go* dine, ne možemo propustiti, a da ovom prilikom ne izjavimo svoju najtopliju blagodarnost g. pukovniku J. Kisti ću, koji je naredio, da jedan oficir sa vojnicima učestvuje u spro* vodu. Toplo blagodarimo gg. Ijekarima Dr. J. Peri i Dr. N. Barisiću. koji ne zališe svoga truda, da rahmetliju otmu iz naručja smrti. Nezaboravna fala građnstvu grada Bara i okoline, bez razlike vjere i staleža, koji rah* metli ju za vrjiemc bolovanja poha* daše i na dan snrovoda đo vječne kuće ispra tiše, te mu sprovod uveGi* čaše i nas u nekoliko utješiše. Svima i svakome doživotna fala na izjavljenim saučešćima. St. Bar, 17. marta 1921. Ožalošćeni sinovi: Tahir, FazMja, Murto i ________________ Iliias Prconjići. Grdnoj opšini u Zvamihu potreban je jedan odžačar (majstor ili pomoćnik). Reflektanti neka se pismeno jave uz oznaku uslova. 171 ; ________ _____ __________________ Preporučujem košnice zo pčele koje se nalaze kod mene na skladištu. Brza otprema uz najpovoljnije cijene. flhmed Шош, stolar FOJN1CA (kod Kreševa)’ ♦ PAPIRNICA ; HAMDIJE KOPČIĆA 1 preporučuje evoje bogato stovarište svih vrsta papira, kancalarijskog i školskog pribora. — Narućbe se obavljaju brzo i točno. Cijene umjerene. Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 �Strana 4 — Страна Opet nešto za VasI Muči li Vas glavobolja? Trga nje п kostima! Boli od uloga, od reumatizma? Besanica? Jeste li nervozni? Nijo li Vam želudac u redu ? Tr­ pite II od slabe probave? Od pokvarena apetita? Ta pokušajte i Vi FELLEROV PRAVI El EA-FLU1D, Divit ćete ee i hvaliti Fellerov Eleafluid kao dobra prijatelja п crnim danima. G dvoetrnkih ili 2 velike ■pecijalne boce 42.— K. Prah i tablete protiv reume 15.—. Aspirin prašci 1b K. Oj, kako ćete biti zadovoljni, ako poku­ šate FELLEROVE PRiVE EL^A-PILULE! To su uistinu dobre! 6 kutija 18 — K. SAGRADA B\RHER 12.— K. ŠVED­ SKA ŽELUDĆANA TlNKTURA 20.- K, BALZAM i ŽIVOTNA ESENCIJA 6.- K. Bravi eehoferov bahain 15. K- Vi kaMjet**? Za probavu! Б1ок otetranjaje, kašalj ulažu je ZAGOR SK1 PRSNI SOK 9.— K. Hego kolačići (prene pastile protiv kašlja) 7.50 K, Bon­ toni od slada, od trputca poćamši od .4.— K. Preni čaj protiv kašlja 8. K. Fiakereki prah 8.— K. Guajakokjrup us liječ­ nički prepis 40.— K. Lipov čaj 8.— K. Probavni prašak 4. K, Soda bicarbonica <3. K. Sol za čišćenje želudca K, K&rlsbadska aol 6. K. REGENEROL SA MARKOM „HEG (fizio­ loške soli po prof. Ncueecra) 1 kutija 25,— K. Najfinije Ricinovo nije po 6.— i 30.— K. Pa stile od tamarinda 2.50 K. ĆAJ ZA ČIŠĆENJE KRVI 8. . Senesbleter i Muterbleter počatnši od 3.— K. Glavobolja! Jednako ugodan u uporabi kao i pouzdan jest FELLEROV nEL8A“ klinčić PROTIV MIGRENE 12.— K. Prašci protiv glavo­ bolje 15 — K. Kinina, praška protiv groz­ nice 30.— K. Mabokrvne&t? Tekući željezni ekstrakt 20.— K. Željezni albuminat 40 — K- U« liječnički pre »ie: ARSOFERRIN-TEKTOLETE od ljekarne k svetome Duhu u Beču 25.— К. BEGA FERKIN 45,— K. Krečno-željezni sirup 20. - K. Blaudove tektoloto 15.— K. Pravo najfinije ljekovito riblje ulje „Е1ва“ 85,— K._________________ Zubobolja? Zubne kapi 5 K. Zeleno ulje 30* ~ K. Voda ra oči 5’— K. Nvrbljenje, svrab. Protiv glista! Maet protiv svraba 12,— K, Naftolova mast 1п.— i 2<> — K. Sumporna mast 12 — K. Sve ostale masti, kao cinkova, blajvaja — aromatična, lovorova mast u kutijama po 3. , 7. - i 12,— K. Mast ta rane 15.— K, Mast za djecu, Kamforna šesta 12. - i 60.— K. Mast ptotiv orebline 15.—. Điahilon-flašter, rubnflašter 2.— K 14.— K Žeste i mast protiv guše (KropB 15.— K. Kiša šećerne pastile protiv glista 1 vre­ ćica 7.50 K. Citvarovo sjeme protiv glista, čisto ili sa šećerom, po težini počamši od 4. — K. Proljev. Dlareja? Bastlerove kapi protiv kolere 15 — K. kapi protiv grčeva 10.— K, kapi od kamilice, od protninca, kimove kapljice, cimetove, melisovc kapljice, baldrijanska tinktnra, Hoffmanova žesta, male boce 8.— K, velike 30.— K- Dabrove kapi (Bibergeil) za žene 30 — K. Sredstva za Životinje. llranivi prah za marvu 1 kutija 7 50 Kf Mazilo za konje 25.— K. Arnika 6. i 30.— K, Gusti terpent n 5.— i 10.— K, Mast protiv ušiju 3.— i 12.— K. Omot 1 poštarina računaju se posebno, ali što jeftinije. Preporoda so, naručiti što više na jedan puta, jer se tako troškovi podjeljuju i iznose za pojedinu robu manje. Kod upita treba priložiti poštanske biljege za od­ govor. Narudžbe adresirati na: Eugen V. Feller, ljekarna, „Mjeseca" Bflščaršija, Hotel Gliazi AHMEOA TATAKEVIĆA snabdjevena je svima Ijekovima, pa ee preporučuje svima muslimanima. Ima taze ribljeg zejtina (bolukjaga , bakarna za gušu. Epilepticon protiv padavici, bopove za knovet za iznemogle muške starije osobe, katran auji-voda protiv kašlja, plućnog katarha i tuberkuloze, Obriol mast za skidanje dlake, otrcv za miševe, serail pomada i porcellan pomada. Sve ove artikle dobiju trgovci jeftinije kad uzmu malo veću količinu. agenturna i homisionalna poslovnica i Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 Sulejman Mulić, Zagreb. । I i I I Kupuje i uzima u komisiju ovčije, kozije kože, suhe šljive, stari bakar i sve zemaljske proizvode. Posreduje za nabavu gotove kože, donova, te* letine, kravine i t. d. i svega posto* larskog pribora. Daje informacije u svim trgovačkim poslovima u Jugo* slaviji, Čehoslovačkoj i Njemačkoj Austriji. Kod raznih upita priložiti marku za odgovor. Brzojavna adre* sa: Sulejman Mulić. Zagreb. Telefon 319. Trgovina medikamenata, drogerljskih i kemičkih proizvoda, robe od gume, zavoja i kirurg, instrumenata, kao I fotografskih aparata i potrebStina. Ve­ liki izbor inozemskih satima,parfumerije, kozmetičkih potrebština i spužvi. Skladište svin mineralnih voda I r. d. Nudjamo odmah otpremljive iz Zagreba staklene ploče u svim mjeram •, kao i staklarski kit, nadalje cilindere, me­ dicinske bočice i staklene lončiće za mast, svjetiljke itd. Skladište Češk-h tvornica staklr porculana WEI5S i DRUG, ZAGREB, kraj paromlina. Važno za pušače! ,.Merhamet“ Znameniti najfiniji cigarpapir može se opet dobiti kod svake trafike a fabrićno skladište za preprodavaoce uz snižene cijene na veliko, nalazi se kod: Eliasa Baruha, Sarajevo, Vojvode Stepe obala 4 telefon br 97 i H. Bajramaga Foče i dr. Sarajevo, Džulagina 3. ag~ Prepomčara se suahome, da puši sinu taj papir. ZEMALJSKA BANKA ZA B.iH. CEntnaln U Sara]8VU. Filijale: Banjaluka, Bjelina, Brčko,Mostar i Tuzla. Ispostave: Bihać, Derventa, Doboj, B. Gradiška, Livno, B. Novi, B Šamac, Travnik, Trebinje, Višegrad, Zenica i Zvornik. Zastupstva: Bugojno, Gacko, Goražda, Konjic, Nevesinje, Bos. Petrov, c, Rogatica, Sanski Most, Srebrenica, Stolac, Visoko. Bavi se svim bankovnim poslovima, vrši uplate i naplate u kraljevstvu SHS i inozemstvu. M ševi, štakori, stjenice i žohari Prva nuvootvorena MUSLIMANSKA APOTEKA Centralna drogerija Braća Šahinagić Uplaćsni dianičhi hapltal ZO milijuna hruna. - Redovite rezerve I fond za sigurnost -----------------------založnica 13 milijuna kruna.- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Stubica donja, Etsa’rg br. 310 Hrvatska. kod Broj 272 — Epoj ЈдРАВДА“ — „PRAVDA" Prima kao glavno zastupstvo za Bo«nu i Hercegovinu Asuicurazioni generali i Prvog eveopćeg društva za oiiguranje protiv nezgoda i Šteta, eve vrsti osiguranja. i sva gamad mora poginuti, ako upotri; jebite moja najbolja iskušana i posvuda ' hvaljena sredstva kao: protiv poljskih miševa K 12.—, za štakore i miševe K 12.—, za žohare ruse i Švabe K 20.—. — Osobito jaka tinktura za stjenice K 15 —. Za moljce po K 10.—, prašak za buhe po K 10.— i K 20.—, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 5.— i 12.—, Mast za uši na blagu K 5.— i 12.—, Prašak proti mrava K10.—.Razašilje pouzećem Zavod za eksport M. J Q n k e r, Zagreb br. 16. Petrinjska ul. br. 3. „PROMET Mjesni za^tuunhi traže se! trgovačko i špedicijsko d. d. prije Leopold Heim drva, ugljena, drvenog ugljena Sarajevo, Fra Grge Martića trg br. 1. Zbirni promet iz Beča i Metkovića. Ovlašteno carinsko posredništvo. Brzojavi: Promet. Intb. TbIbL Z9. Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dionič. društvo u Sarajevu. — Podružnica u Tuzli. POTPUNO UPLAĆENA DIONIČARSKA GLAVNICA K 5,000.000. I 104 Pupilarno siguran.— Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K 18,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Daniel & A. Кајоп, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/cf7a866c06bffcdf78ef06b0479e31e4.pdf e734b1ae5be310c6574f38b908d30653 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. Pojedini broj K 2 — Izlazi subotom, utorkom i Četvrtkom, Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: godišnje K ISO,—, na pola godine K 90.— (u Sarajevu): za našu državu godišnje K 200.—: za ino­ zemstvo K 250.—. Uredništvo I uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. ./лСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 35 (273) Sarajevo, četvrtak 31. marta 1921. (21. Redžeba 1339.) Autoritet vlasti na — pomolu. Ono, za čim smo već dvije i po godine uzdisaj; ono, što su kroz ci? jelo to vrijeme tražili svi svijesni građani ove zemlje — na pomolu je, tu je. Autoritet vlasti se povraća^ Veselimo se ovom dugo iščekivan nom obratu i pozdravljamo sve, koji doprinesoše udaranju temelja, bez kojeg ne može biti ni solidne države, ni naroda sa sigurnom budućnošću. Vlada se je konačno odlučila, da za? vede red i zakon. Drugim riječima: da učini kraj anarhiji i samovolji; konac ćejfu i tiraniji. Sve klase na? šeg jedinstvenog naroda imaće od? sele da računaju s faktom, da pored njih i njihovih prohtjeva ima neko, ko rukovodi ovom državom i bdi? je nad opravdanim interesima svih klasa i svih skupina. Ko ih uravno? težuje. Mi smo oduševljeni ovim no? vim pravcem naših upravnika i dr? zimo da ne ćemo biti neskromni, a? ko istaknemo da u ovom zdravom i korisnom obratu ima i naše zasluge, i našeg udjela. On je rezultat i dr? žanja našeg posl. kluba; posljedica je i naše politike. To konstatiramo bez ikakva hvalisanja, ali i bez bo? jazni, da bi nam to mogao kogod odreći i osporiti. Autoritet vlasti se povraća. Da, povraća se, jer je vlada po prvi put dala razumjeti, da nikom, na ni seljacima, ne će dozvoliti kr? šenje pravnih temlja, na kojima po? čiva i na kojima će počivati naša mlada kraljevina. Povraća se, jer se je vlada riješila da učini kraj nesa? mo komunističkom, već i seljačkom teroru; jer prekida sa dosadanjom mlitavošću i uvodi poštivanje reda i zakona. »Narodno Jedinstvo« od 29. o. mj. broj 62. donijelo je naime ovu ob? znanu: »Povodom agitacije nekih ljudi iz zemljoradničke stranke protivu za? ključenog sporazuma sa muslimani? ma, zemaljska vlada za Bosnu i Her? cegovinu smatra za potrebno obzna? niti svima: da je sporazum zaključen pristankom sviju stranaka zastuplje? nih u kraljevskoj! vladi u Beogradu i da je isti u cijelom javnom mnije? nju naše zemlje povoljno primljen kao stvar dobro proučene promdšlje? nc potrebe. Posljedica toga sporazu? ma jest potpuno osiguranje prijema ustava, tako potrebnog za zemlju kao i p o t p u n o osiguranje javne b e z b j e d n o s t i. Kad to stoja kao neoborivi, fakat, onda neka svako ima na umu, da će svaka agitacija za samo? stalno zauzimanje ma u kom bilo obliku i svako sa? movlasno mijenjanje po? stojećeg stanja u zemlji? š t u biti и korenu ugušeno. Tako će isto proći i sve manifestacije i zbo? rovi sa istim smjerom.« Autoritet vlasti se dakle povraća. Samovolja prestaje, vladaće samo zakon. 1 krajnji je čas, da ovako bude. Intervju dru Hamdije Knehmedovićii. Jučerašnja »Hrvatska Sloga« do? zadovoljno, radnik i obrtnik ojača? nosi slijedeći intervju njenog sa? će ekonomski, pa i oni moraju biti radnika sa drom H. Karamehmedo? zadovoljni. Ostaju dakle kritičari, vićom, koji osim uvodnih riječi »Hr? ali to su ljudi plemenski preveć sen? vatske Sloge« i opisa ličnosti Ham? timentalni; to je muslimanska omla? dijine prenosimo u cijelosti: dina, akademski obrazovana, a koja — Šta Vi držite o podvojenosti, hrvatski misli i osjeća. Oni se boje, koja vlada u muslim. svijetu u B. i da bi u savezu sa demokratima i ra? H., radi sporazuma Musi. Kluba s g. dikalima njihov nacionalni osjećaj Pašićem i držite li, da će se ta po? I mogao doći u loše svjetlo. Ali i Hr? dvo’enost sleći? vati u demokratskoj stranci isto su — Podvojenosti ima vrlo malo: to tako dobri Hrvati, samo se razilaze su ponajviše pojedinci ljudi, pa kad u taktici. Ti muslimani Hrvati, koji im se stvar razjasni, uvid ječe, da je oponiraju, nc čine dobro ni toj svo? M. Klub imao pravo krenuti ovim joj nacijonalnoj stvari, kad agitira? putem. U širokim musi, slojevima ju protiv M. Kl.; ovaj će na napadaje nema nezadovoljstva zbog našeg odgovoriti protivnapadajima, i onda sporazuma s g. Pašićem. Naš je kmet bi se odnosi mogli pogoršati, a to zadovoljan; beglučaru je sporazum nije u interesu akademski obrazova? dobro došao: naš težak postaje njim nih muslimana- Ne bi smjeli žučno slobodan, naše varoško stanovništvo napadati na vođe sporazuma. Jedino - tu ima 1OO.(XX) muslimana, od ko? će mirno i hladno promatranje do? jih je 50.000 interesirano agrarnim vesti, da ne natjeraju vođe M. Kl. pitaniem, to znači 15.000 familija “ da istupe protiv Hrvata kao, pleme? ono dobiva preko 1 milijarde odšte? na. To mi ne bi že’ieK, a već iz ob? te i može i dalje živjeti u gradovima žira prema Hrvatima u Dem. Klubu i ostati ekonomski jako; i' ono, da? ne ćemo da vodimo antihrvatsku kle, ako objektivno misli, mora biti politiku. Telefon br. 842. Čekovni račun pošt. štedionice 1119. Godina ili. Koji! su uzroci, koji su nagnali bili onemogućeni pred našim izbor? Muslimanski Kkib, da sklopi spora? nicima, da nijesmo pokušali, da to pitanje uredimo. No i sve da je to zum s g. Pašićem? — Mi smo uvijek bili za sporazum pitanje bilo već osječeno, ja bih o? između Srba i Hrvata i za to se pet poradio na tome, da muslimani naša organizacija zove »Jugoslaven? ne ostanu na strani opozicije, već ska«. U našem klubu ima i istaknu? da budu sa strankama vladinog u? tih Srba i Hrvata i neutralaca. Pre? stava. ma tome nam se je namećala takti? —" Držite li, da je današnja vlada ka, da budemo kao neka veza izme? pravno ovlaštena na obveze, što je đu tih dvaju plemena, Ideaino je to sporazumom na sebe uzela? stanje bilo i sasvim prema našem u? — Naše su nas juriste uvjerili, da kusu i prirodi' za vrijeme Privreme? kad jedna vlada ima vlast, da nam nog Narodnog Predstavništva. Mi putem uredbe oduzima naša imanja, smo onda dali prvi impuls za spora? i da to oduzimanje pravno vrijedi, o? zum medu Nar. Klubom i radikali? na tako isto ima vlast, da nam tako? ma. Uoči izbora mi smo kalkulirali, đer putem druge uredbe ta imanja da će radikali, Hrv. Zajednica i Hrv. isplati. A da je po poslovnom redu Pučka stranka odnijeti pobjedu. Ali moguće rješavati prije u konstituan? su izbori drukčije ispali. U Hrvat? ti to pitanje, onda bi ga, očito, kon? skoj je Radić apsorbirao veliku ve? stituanta riješila zakonom nama u ćinu mandata. Među radikaHma i prilog; a ovako će sada riješiti ga Radićem nema nikakve dodirne tač? vlada uredbom. ke; meni je to jasno bilo. A jasno je — Hoće li i kakve će promjene bilo također, kako će se sastaviti ve? nastati u držanju Musk Khiba pre? čina u konstituami, naime: od radi? ma Nar. Klubu i Jug. Klubu? kala, demokrata i zemljoradnika. O? — Ako Nar. Klub i Jugosl Klub vi su posljednji na to pristali, ako se u ustav prime neki njihovi socijalni nastave sa napadajima na Musi. uvjeti; oni su zatim rekli, da će sva? Klub, mogli bi se za dulje vremena kako .glasati za vladin nacrt ustava, poremetiti dobri odnosi između is? kad ovaj dođe do »stani?pani«. Za lamskog i hrvatskog naroda. Meni nas je bilo jasno: gledati da spasemo — iako Srbinu — bilo bi to jako žao, u toj situaciji, što se može spasiti, a i drugim muslimanima. Mislim, da pa smo se stoga odlučili na ovaj ko? predstavnici N. Kl. i J. Kl. griješe, Ckrak. Nezgodne bi bilo* stupiti u opo? istupajući tako oštro protivziciju protiv svih srpskih stranaka ni bi ipak mogli razumjeti, da se na? (demokrate, radikali, zemljoradnici) ša taktika ne osniva na mržn»i pro? a to opet ne bi ш odgovaralo duhu tiv Hrvata, već na potrebi. Vlada bi naše organizacije. Mi niiesmo istu? mogla postići većinu i sa zcmljorad? rili protiv Hrvata. Draže bi nam bi? nicima, a bez nas; a ovako imamo lo, da je ješ koja hrvatska stranka mi koristi. Mi ćemo i prije i poslije došla u vladu, da otupi1 oštrine usta? glasanja ustava prihvatiti svaku hr? va, koji i nama smeta. Demokrate bi vatsku stanku, koja hoće da s nama joj pošli znatno i vrlo daleko u su? radi. — Koji su — da tako rečem — »u? sret. No očito je, da je tendencija hrvatskih stranaka ta, da poslije stavni« uvjeti, na koje se obvezao primanja ustava provedu državno? Musi. Klub prema g. Pašiću, a koji pravnu parnicu protiv ustava, kao su oni na koje se g. PaŠić obvezao što su u svoje doba s Madžarima prema Musi. Klubu? radili. To je nama nesimpatično, jer — Zagarantirana je: posvemašnja bismo u- to trošili mnogo energije. ravnopravnost islama s ostalim vje? Mi, da smo bili u opoziciji, ne bismo rama; autonomija vakufsko?mearif? tako radili. ska; institucija šerijatskih sudova; Stupivši u vladu, htjeli smo, da se veze sa halifatom i najzad izborni već jednom likvidira kmetsko pita? sistem, gdje će manjine biti zaštiće? nje i da se ustavom riješe neka naša ne, a to je za nas bilo vrlo važno. Osim toga zajamčeno je i to: da prosvjetno?vjerska pitanja. Deset godina vodimo borbu za vjersko? se ustavom ne će raskomadati oni prosvjetnu autonomiju, a agrar nas teritoriji, u kojima borave muslima? tuče još od turskog vremenat. Pa nek ni i da će — ako ova vladina većina se jednom to skine s dnevnog reda. ostane kakva je — sadašnja bosan? Naš težak stoji slabije od ostalih te? ska okružja biti oblasti. .Mi smo se žaka; riješenjem agrara pridići će se pak obvezali, da ćemo glasati za pc? i on. Kad nestane tih dvaju pitan’a, djelu države u ob'asti po nacrtu u? koja su nas tako jako zanimala, on? stavnog odbora. — KoLko smatrate, da je vladina da ćemo se predati drugim pitanji? većina brojem jaka? ma. — Ta većina iznosi 254 glasa, i to: Da nijesmo uš’i u vladu mi, bila bi se ova sastavila od stranaka, koje demokrata 94, radikala 98, Sam. Se? su protivne ustavnom riješenju ag? ljačka Stranka 7 ili 8, Muslim. Klub rarnog pitanja. Toga smo se baš i 24. Zemlj. Klub 30. Načelno će g a? bojali. Što se tiče mene lično, to nije sati za vladin ustav još nekoliko za mene agrar glavni razlog spora? drugih poslanika, tako n. pr. i neki zumu sa radikalima. Air mi bismo srbijanski i crnogorski republikanci. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. đ.) u Sarajeau Dionička glavnica K, 10,000.000 — Podružnice u J3os. Brodu i f3os. JMovom Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.— Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. Glavno zastupstvo osiguravajućeg društva „HERCEG-BOSNA". Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. ■ Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: Z14 �„ПРАРЛА* — „PRAVCA- Сгранг 2 — Strana Ustav će biti primljen sa većinom od preko tri petine glasova. Šta Vi držite o posljednjem ot* poru Demokratskog Kluba u pitanju ulaza mus.imana u vladu? Naši su delegati vodili pregovor re sa ministrom za agrarnu reformu Uzunovićem i sa bivšim ministrom za agrarnu reformu Krizmanom prvi radikala drugi demokrata koji su istupili ispred čitave vlade. Naši su debegati izvještavali naš klub o toku pregovora, a mi smo držali, da tako isto rade i vladini delegati sa svojim klubovima. Međutim iz* gleda, da nijesu svi istaknuti članovi Dem. Kluba bili izviješteni, među kojima i g. Davidović. Odatle taj otpor poslije. Ali, kad je u Dem. Klubu došlo do glasanja i kad se уе* čina izjavila za sporazum, manjina se pokorila. — Šta će po Vašem mišljenju na* stati, ako Hrvati i Slovenci naprave exodus u plenumu? Mislite li, da će ustav, izglasan bez Hrvata i Slovenaca, imati vrijedno* sti i za njih, odnosno da će im se moći naturiti? — To bi mi žao bilo, ali to ne bi na stvari ništa mijenjalo. Ja srna* tram, da bi ustav, donesen većinom glasova u konstituanti, bio zakonit i valjan i za sve Hrvate i Slovence. — Vidite ’i Vi ikakve opasnosti u tome sporu i šta mislite, ne bi li bo* lje bilo sporazumno riješiti ga? — Sporazum bi mnogo bolji bio. Ja mislim, da bi u tom slučaju i ra* dikali i demokrate došli u susret Hr* vatima, ali bi i Hrvati i Slovenci mo* rali mnogo popustiti. Kad bi se radi* io o sporazumnom ustavu, mi bismo vrlo rado posredovali: to bi za nas bila izvanredno mila zadaća. Dok sa Radićem i s komunistima sporazum nije nikako moguć, on je moguć sa Nar. Klubom i sa Jug. Klubom. Kad bi sc takav sporazum sklopio, to bi bio dobitak, iako bi Radić onda tvr* dio, da su ti Hrvati izdajice, kao što su izdajice i Hrvati, koji su u Dem. Klubu. Svakako, u slučaju sporazu* ma, bilo bi lakše braniti stanovište, da taj ustav veže i Hrvate, jer bi hr* vatske mase lakše u to vjerovale. — Jeste li Vi načelno protivan fe* deraciji, odnosno načelno pristalica centralizma? — Kad sam ušao u J. M. O., ja sam odmah izjavio, da sam u prin* cipu centralista, ali sam dodao, da je meni do toga, da državni aparat dobru funkcionira, a mislim da se to može postići i autonomijom i fede* racijom i centralističkim uređenjem. — Koje će resore i koja će lica muslimani zahtijevati u novoj bo* sanskoj vladi? — Mi smo tražili i sporazumom dobili smo tri važnija resora. Nije još definitivno riješeno, koji su ti resori, a prema tome, naravski, ni koje su ličnosti. To će centralna vla* da odlučiti istom onda, kad musli* mani uđu u kabinet. PODLISTAK. Mustafa: Iz mojih uspomena.*) MEĐU TATARIMA. Već nekoliko puta promijeni gora list, nekoliko puta već zbaciše sa se* be moćne sibirske rijeke ledene oko* ve, a mi djeca Juga i njegova toplog sunca još uvijek čamimo po nepre* glednim prostranostima Sibirije. Go* dinu za godinom provodimo to u hladnoj i sniježnoj Toboljskoj gu* herniji (okružju), to u pješčanoj i vrućoj Semipalatinskoj oblasti, dok nas sudbina opet ne potjera u tajge (močvarne i šumovite predjele) Tomske ili Irkutske gubernijc ili pod ubavi Ural, gdje su one prekrasne kotline i doline, u kojima su »zavo* d «, to jest tvorničke naseobine, a nad kojima se uzdižu svojomm lje* *) Ove su uspomene iz pera jed* nog našeg studenta, koji je početkom svjetskog rata pao u rusko ropstvo i šest godina proveo izvan svoje do* movine. Predmet je veoma intere­ santan. naročito za naše čitaoce mu? slimanc, koji će u ovim uspomenama naći veoma živopisan i objektivan prikaz gotovo svih islamskih naroda da’ekog istoka. Pr. Ur. Renta zo Hovopazarshi SandžaJ. ogriješilo o vitafne interese b.*h. mu* slimana. Stoga bi bilo i te kako do* bro, kad bi »Hrvatska Sloga« mela ispred svojih vrata. Toliko imadosmo reći na adresu »Hrv. Sloge« prije nego li završismo ovu nemilu polemiku sa glasilima »Hrv. Zajednice«. Upozoravamo posjednike iz No* vopazarskog Sandžaka, koji nijesu potpisali našem klubu poslate pred* stavke u pogledu naplate rente, da podnesu na ministarstvo za agrarnu reformu molbe, u kojima treba na* značiti prosječni dosadašnji godiš* nj i prihod od njihovih dosadašnjih kmetovskih selišta, naznačivši ujed* no, gdje se ista kmetovska selišta nalaze. Ove molbe treba da potvrdi mjesni općinski ili kotarski (sreski) ured, a slaće sc direktno ministar* sivu za agrarnu reformu u Beograd. I puzoruicmo, da .se molbe što pri* ic pošalju, kako bi se rente mogle brže doznačiti i isplatiti. I i | i ; । i I ; ' ! ! ! ' Sarajevo, 30. marta. Primamo na znanje i osobito nas veseli kominike, što je na adresu jednog pokrajinskog glasila »Hrvat* ske Zajednice« štampan u »Hrvatu« od 25. marta o. g. U njem se do* slovnu veli: »Naš osječki drg »Hr* vatski List«, donio je u pitanju spo* razuma vlade s muslimanskim klu* bom članak, čiji se ton i način argu* mentaoije ne pokriva s a m i š* ljenjem i osjećaji m a, što su rukovodili Hrvatsku Zajednicu uvi* jek prema muslimanima, a napose u eri progona, kojima su dosada bili izvrgnuti. Smatramo za svoju duž* nost, da požali m o ovo držanje osječkoga druga, a činimo to očeku* jući pouzdano, da će on ostaviti put. kojim je posao u razumljivom ogor* čenju zbog vladina postupka.« Kako rekosmo, nas veseli gornji kominike jedno stoga, što potvrđuje opravdanost naše ograde proti nedo* ličnom pisanju »Hrv. Lista«, a drugo stoga, što po ovom komiuikeu ino* žemo zaključiti, da ljudi iz Narod* nog Kluba ne žele zadjevica sa na* šom organizacijom pa donekle uvi* daju i pretjeranost pisanja u samom »Hrvatu«. Mi naime držimo, da je ispadima »Hrv. Lista« krivo baš sa* mo pisanje »Hrvata«, na koje ne htjedosmo reagirati samo radi toga da ne sipamo ulje na vatru. Drago bi nam bfo, kad bi i ovdašnja »Hrv. Sloga« štogod naučila iz gornjeg »Hrvatova« komini kea i prošla se, može biti uvjerena, potpuno jalovog posla oko razbijanja čvrstih redova naše organizacije. Ovo se naročito odnosi na njenu reklamu za nekakav mostarski sa* stanak naše organizacije, koji niti je potreban, niti je od vodstva inspirisan. niti će uroditi — onim re* zultatom, za kojim »Hrvatskoj Slo* zi« izbijeliše oči. Hercegovci su isto tako disciplinirani kao i Bošnjaci. Svi dobro znaju da nam jc spas sa? mo u slozi, kao što su uvjereni i u to da se naše vodstvo ne bi nikad potom upravo idealni uralski bre* žuljci, okićeni tamno*modrom i svje* tlo*zclenom šumom. Da, svagdje nas je bilo i doteklo. Zabasaš li u malo seoce tjumenjskog kotara ili dođeš u šumni i veliki Ir* kutsk nad Bajkalom, svagdje ćes na* ći sina Hcrceg*Bosne. Na ulici ili na pazaru vidiš njegov vitki stas, gla* vom nadmašuje velikane Ruse. A najčešće sam susretao naše ljude pred dućanima i kućama ruskih mu* slimana Tatara, gdje obično razgo* vara s Tatarom, a obojica lome i iz* vrču ruske riječi, da je upravo stra* hota. Obični Tatar, koji nije poha* dao škole, slabo govori ruski, jer nje* gov azijatski jezik nema onih svih slova i osobina, koje su u slavenskom jeziku, a naš Bošnjak opet ne pozna* vajući ruski jezik, govori onako, ka* ko je Čuo i po gramatici svoga mate* rinskog jezika sklanja i spreže ruske riječi i glalgcle. Ali oni razumiju je* dan drugoga. Tatar sa radošću i is* krvnim bratskim saučešćem sluša Bošnjaka, pita ga ovo i ono, a u nje* govim malim i crnim kao trnjina oči* ma, tom najboljom karakteristikom tipa sibirskog Tatara, vidiš, da mu ie milo, što je učinio poznanstvo s jednim muslimanom, čija je domovi* na tamo negdje daleko, a on je eto sada tu u Sibiriji u sužanjstvu. I sam sam bio stotinu puta u dru? štvu ovih sibirskih muslimana. Sje* Bilješke. »Journal des Debats«, najodličniji francuski politički sedmični list, do* nio je u svom posljednjem broju iz pera Alfrcda Mise*a kratak prikaz istoričkog razvitka srpskog ustavnog života do današnje konstituante. Na koncu toga prikaza stoje ove karak* teristične riječi, koje najbolje ozna* čuju držanje francuske javnosti pre* ma našim plemcnsko*nacijonalmm odnosa jima: Nije zgorega sjetiti se, da Srbija nije samo jedna »epska vrijednost« (da joj nije snaga samo u junačkim pjesmama. Pr. hr.), kakvu joj to pridaju neki hrvatski i s 1 o v e n a č k i krugovi sa nekom ironičnom oštricom, već narod, čija jc historija jedna s t r a h o* vita pouka realizma i pozi* t i v n e misli«. I i ' i БПОЈ 273 — Broi smo sa mjerodavnog mjesta da izja« vimo, da su tvrđenja oba lista savr* Šeno netačna i da ona sobom doka zuju samo krajnje nepoznavanje po* midjive i sporazumne politike pred­ sjednika ministarskog savjeta, koji u pomirijivosti i sporazumu gleda najbolju garantiju za zdravlje i traj* nu politiku za korist opšteg interesa naroda. (Beogradski presbiro.)« Naši dopisi. Tuzla, 25. marta. Varvarstvo žandara. 23. marta o. god. dovezen je u kolima u Tuzlu smrtno isprebijan Salko Zahirović iz Cerika kot. Tuzla, a isprebijali su ga žandari na lažnu prijavu Bože Ko* vaČevićaTićunke^ da ima preprav* Ijenu vojničku pušku. 21. marta do* šla su dvojica žandara kući Salkinoj i zatekavši ga na njivi tražili su, da im preda pušku. Kad im je odgovo* rio, da nema puške niti je kada imao, svezali su mu odmah ruke i potjerali ga bosonoga u gaćama i u košulji i batinajući ga putcml Naišli su pokraj kuće Bože KovačevićaTićunke, izvi* kali ga i ponovno pitali, da li on. ima pušku. Kad jc ovaj potvrdio, onda Ministar Pribićević o sporazumu su za nesretnog Salku nastale grozne s muslimanima. Ministar Pribićević muke. Udaran jc kundakom pušča* izjavio je jednom novinaru o spo* i nim, nogama i pesnicama ispod re* razumu s muslimanima slijedeće: bara i batinom, ušljed čega krvlju Mislim, da ic ulazak muslimana u mokri a mnoga mjesta na tijelu su vladu koristan za stabiliziranje poli* crna od udaraca. Tako svezana Sal* tičke situacije, koja je stvorena ob* I ku tukući odveli su u Ljubačc, gdje razovanjem Pašićeve vlade, a ujed* su kod Bone Vujičića, seoskog gla* no je učvršćen i politički kurs, ko* ; vara prenoćili. Žandari su u noći pili jim se hoće da stvori temelj narod* i mezetili, a Salko je svezane ruke i nog i državnog jedinstva. Uslijed noge unakrst bio privezan za stan. toga sporazuma separatistički ele* Da i pored toga groznog položaja menti su izgubili nadu, da bi mogli Salko ne bi zaspao, pobrinuli su sc te perturbirati odnose i spriječiti dono* zvijeri u liudskoj spodobi i vojnič* šenje ustava, koji osigurava unitar* koj uniformi, te su mu uz najgrđe nu državu. Ja sam se sav založio za psovke od vremena na vrijeme no* državno jedinstvo, zato sam prihva* gom i jalmanom »opipavali« rebra. tio sporazum, kojim se osigurava us* Sutra su ga opet cijeli dan vodali i tav u duhu tog jedinstva t elimira iz tek u večer 22. pustili kući. Dovukav* okvira mogućnosti sve separatiste, ši se jedva kući, pao je i ne može da imali oni federal.stićke ili autonomi* se sam kreće. Interesantno jc spo* menuti kao karakteristiku osjećaja, stičke tendencije. s kojim su žandari zadojeni, to, da Presbiro demantuje »Hrvatsku su udarajući Salku ispod Cerika go* Slogu«. Dobili smo od našeg prcsbi* vorili: »Nas su Turci s konja skidali roa: »Beograd, 27. marta. »Hrvatska i mi ćemo vas na bajunetu nabijati!« Sloga«, organ Hrvatske težačke Stvar je prijavljena polit, vlasti i mi, stranke u Bosni i Hercegovini, u bro* iznoseći ovo sasvim kratko, očekuje* ju od 24. o. mj. u jednoj većoj bi* mo rezultat preduzetih koraka, na* [ješci tvrdi, da je predsjednik mini* kon čega ćemo se opširnije pozaba* starskog savjeta Nikola Pašić prili* viti kako o ovoj stvari, tako i p dru* kom vođenja razgovora sa Koroš* gim žandarskim »uređivanjem« na* com ignorisao Hrvate rekavši: »Mi šeg seljaka. Tuzlak. ćemo već Hrvate urediti!« »Hrvati« * u svom broju od 24. o. mj. govoreći Bileća, 20. marta. u članku o istupanju Narodnoga K uba iz ustavnog odbora, veli: »Pa* Prilike u Bileći. Bi leća jc još od šićeva vlada nije učinila nijedan ko* otomanske vlade pa i za vremena rak, koji bi pokazivao i najmanje Austrije bila čisto vojničko mjesto volje za sporazum. Pašić je otkako i narod bilećkog kotara živio je samo je postao ministar predsjednik, sa* od vojske i raznih vojničkih radnja, vršeno ignorisao Hrvate.« Ovlašteni te se je Bileća računala među prve ćam se, kako su me pomogli svim cara ginu u Karpatima i pod Trape* i svačim, čim su doznali, da sam mu* zundom? Koliko su mi puta "dali ko* sliman. Nisam mogao s njima razgo* šulja, gaća, obojaka ili toplih krzne* varati, ali nekoliko upita i odgovora nih kapa, da ih odnesem mojim Bo* o Kuranu ili uopće o drugom iz naše šnjacima u logore. Mnogo, mnogo vjere i Tatari me već grle, privijaju učiniŠE ovi ljudi za nas, baš kad po muslimanskom običaju na prsa i nam je bilo najteže. I mi im ovo ni* nude sve moguće učtivo napominju*1 kada nećemo zaboraviti, a ne smiju ći, da tp nije sadaka, nego iskrena im to zaboraviti niti svi muslimani bratska pomoć u nuždi. Čudnovato, HercegsBosne, jer ovi Tatari primitivni i nenaobraženi ljudi, a u sačuvaše svojom p o t p o* njima ovoliko takta i lijepog i ple* rom mnogi život naših mu* menitog odgoja. Kroz šest sam ih go* slimana iz Bosne i H c r c e* dina dobro upoznao i mogu navesti g o v i n e. tisuću primjera, iz kojih se vidi, da Zato neka mi se dozvoli da upo* su nas bosapsko*hercegovačke mu* znam naše bosansko*hcrcegovačke slimane ovi ljudi susretali i primali muslimane sa ovim našim prijatelji* kao svoju braću ne po krvi i jeziku ma iz hladne Sibirije. Neka se zna, nego po islamskoj nauci o bratskoj kako žive i šta rade ovi muslimani i uzajamnoj ljubavi među muslimani* kako su, i ako ne imađahu slobodu ma. Zar je bilo bajrama, mevluda i ako bijahu zapostavljani u svakom ili ramazanskih vpčeri, a da se ovi pogledu, kud i kamo napredniji, kul* ljudi ne bi sjetili Bošnjaka muslima* turno i ekonomski jači i liberalniji u na! Sjećam se, kako jc njihov hodža svakom pogledu nego mi u Herceg* sa još dva najuglednija građanina Bosni, a uz to su mi’ion puta bolji muslimana išao i' drhćući od stra* muslimani nego mi. To mogu smjelo ha kao prut u vodi molio svemogu* reći, jer sam to tisuću puta u dubini ćcg vojnog naćalnika, da im dozvoli, duše osjetio kroz ovih 6 godina op* dati zarobljenicima muslimanima na ćenja s njima. sutrašnji blagdan malo masla, čaja, Od Urala, te granice među Evrd* duhana, šećera ili malo novaca. Na pom i Azijom, pa do granica Mon* ovakve sc stvari u ono doba nije golije u duljinu, a od najsjevernije smjelo- ni pomišljati, jer zar je smio Toboljske gubernijc pa do granica ruski građanin imati smilovanja nad Kine u Širinu, svagdje su naseljeni neprijateljskim zarobljenicima, dok i po selima i varošima ruski muslima* vojske njegova veličanstva ruskog I ni Tafari, dok sc Kirgizi većinom za* �Booi 273 — Broj ^ПРДИЛД« — „PRAVDA* kotareve u Hercegovini. Ali od oslo* I jicom pratioca, da nam i ovo jedino buđenja ovoga je svega nestalo. ' što imademo iz Bileće odnese. Imao Radnja i vojske nema. Usljed ratnih | jc naredbu, da mu sc izdadu neke operacija narod je posvema stradao. ljekarije, kojih u Mostaru nema. Ali, Više se.a ima, koja su za vrijeme ra* pitamo g. Tomovića, ko je izdao na* ta kao i prevrata potpuno uništena redbu, da njegova dvojica pratilaca (izgorjela), a da se niko do danas za sa vojnih stanova skidaju vrata i ovu sirotinju ne pobrinu, da bi im se prozore? Ono što nisu pljačkaši od* kuće načinile i skromno življenje o* nijeli, oni su htjeli, ali ih ufatišc u* siguralo. Na primjer Jaganjci su pot* pravo pri pakovanju. puno opljačkani i izgorjeli a i dan U gradu nemamo nikakve sigur* danas goli i bosi se vuku od nemila nosti, jer policije nemamo. Molili do nedraga. Dosta jc familija i mu­ smo više puta za državnu policiju, te slimanskih i pravoslavnih odselilo (a jc i deputacija bila kog gosp. mini* još ih se dosta na selidbu sprema), stra unutrašnjih djela i tražila dr* a razlog je tome, da je nemoguće u žavnu policiju, koja je za ovaj kraj ovim krajevima živjeti ušljcd nehaja veoma potrebna. Gospoda će sc valj* vlasti. da sjetiti koliko smo pljačke i uboj* Veliki vojnički logor, koji je naj* stva pretrpili od oslobođenja do da* moderniji u B. i 11. i koji jc uzor nas. Pa ni od ove molbe još nema svim vojnim stanovima, zapušten je nikakva glasa. tako, da će kroz kratko vrijeme iz* Okolne škole ne rade nikako. De* gledati kao jedna stara ruševina. putacija jc bila i kod gosp. načelnika Vodovod ne radi jer je općina si* prosvjete u Sarajevu, ali ni od ovoga romašna, a vlada neće da pomogne. nikakva glasa. Moli, plači, ali niko Isto tako električna rasvjeta. ni da čuje! Da bi sc ovome pomoglo, narod Probudite se jednom gospodo i jc bilećkog kotara prije mjesec dana pomozite postradalom i potrebnom poslao jednu deputaciju u Beograd narodu! Bilećanin. sa zadaćom, da raskažu gospodi u Beogradu, da je više dogorjelo do nokata, tc da smo i mi zaslužili, da se makar malo i za nas pobrinu. Po* sjetili su g. ministra vojnog, želje mu S BZU. naroda isporučili, da se Puk. Okr. (Naročiti izvještaj »Jug. Lista«.) Komanda iz Nikšića premjesti u Bi* leću, jer je Bileća ccntrum svim o* Filip Almos’ino bijaše davno ku* kolnim srezovima; i to: Foči, Gacku, pio od Kolonista Švaba u selu Raci Trebinju i jednom dijelu Crne Gore, vrlo prostrano zemljište i nedavno koji je bliži i za narod zgodniji za ga proda seljačkoj zadruzi u selu dolazak u Bileću već u Nikšić. Svi »Dvorovi«. To bijaše krivo seljaci* ovi kotarevi moraju da preko Bileće ma iz sela Brodac i Trnjaci pa se idu za Nikšić, jer drugih veza sa usprotivišc toj prodaji ističući, da je Nikšićem nema. A i putovanje za zemljište njihova starina i da im Nikšić za narod je veoma nesigur* treba za ispašu. Dok se taj spor ko* no usljed raznih odmetnika, kojih i načno nc dovrši, izda sresko načel* stvo u Bijeljini odluku, da Filip Al* dan danas ima u Crnoj Gori. Vojnih stanova u Nikšiću nema, a moslino mora međutim zemljište Bileća ima sve pogodnosti za vojne obraditi i posijati da ne bi ostalo ne* obrađeno. Na to Almoslino dade stanove i kancelarije. Dvoranima da zemljište obrade do G. ministar je sve obećao, ali već je mjesec dana prošlo, a od obećanja konačnog riješenja, da bi ih done* kle odštetio, što su mu položili ku* ništa. U vojnim stanovima nalazi se po* povninu. Ali Bročani i Trnjačani usprkos sve moderno uređena bolnica, koja je lanjske godine pretvorena u ko* toga zaprijetišc Dvoranima pristup tarsku bolnicu. Za vrijeme prevrata na zemljište. Stoga im sreski nače!* razni su pljačkaši opljačkali vojne nik Čurilović dade oružničku asis* stanove i možemo biti zahvalni sa* tenci ju i sam pođe u ponedjeljak 21. mo našem vrijednom i zaslužnom g. marta na lice mjesta, da umiri se* nadliječniku Dr. Grčiću* da je bolni* ljake. Uzalud je triputa načelnik о* ca od pljačkaša spašena, te da danas pominjao Bročane i Trnjačane, ko* u Bilcći imademo makar bolnicu, jih bijaše oko 390 na broju, da se koja daje pomoći 23.000 žitelja bi* mirno kućama raziđu oni ne htjedo* lećkog kotara i ovoliko sigurno su* še poslušati, već na dogovoreni znak sjednoj Crnoj Gori. Zdravstveno navališe na oružnike vilama i sjeki* stanje naroda ovdašnjeg kotara u* rama. Opkolivši jednu patrolu htjedoše sijed ratnih događaja upravo je bi* jedno; sušica, taj najveći neprijatelj ju smlatiti, ali ovoj pritrčaše u po* naroda hara i ruši po narodu, pa se moć drugi oružnici, na što seljaci us* osjeća osobita potreba podizanja prkos dvokratne pucnjave u zrak jedne ustanove za liječenje i suzbi* vičući »Živjela komuna, hurah« na* janje ove bolesti. Prije desetak dana hrupiše na oružnike i načelnika te došao je ovamo okružni sanitetski raniše zapovjednika Spidla, na što nadzornik Dr. Tomović sa još dvo* oružnici opališe salvu a seljaci se na Seljaka patina u bijaj nshom državaju po stepama, nepreglednim, nenaseljenim ravnicama od Turke* stana do granica Kine i Mongolije. Mali i srednji stas, okruglo kao pun mjesec lice sa malim, crnim i nešto uskim, očima odaju mongolski tip. Tatari su potomci velikog mongol* skog naroda, koji pod imenom »is* točnih orda« provališe u Sibiriju i Rusiju i dođoše pod zidine svete Moskve i Kijeva. To su do revoluci* je nesretna pastorčad bivše carske imperije, a sada mirni građani ko* mune. Bezuslovno su Tatari od prirode bistra uma i veoma sposobni. To do* kazuju oni' sretni sinovi njihovi, ko* jima je bilo dozvoljeno pohađati ru* ske srednje i više škole ili kojima materija’no stanje dozvoljavaše, da odu u inozemstvo i tu postignu višu i modemu naobrazbu, kao što tu sposobnost i darovitost dokazuju i one ogromne trgovačke radnje u Ka* zanji, Nižnjem Novgorodu, Samari, Ufi, Jekatcrinburgu, Tomsku, Irkut* sku i t. d. To su tako moderne i ure* đene velike trgovine, fabrike i razna industrijalna poduzeća, kakvih jc u našoj Jugoslaviji malo. Za vrijeme carizma mogaše samo pet postotaka (5%) tatarske djece pohađati srednje i više škole. U ovom i leži taj glavni uzrok, zašto Tatari u Rusiji, a oso* bito u Sibiriji- hemaju više inteligen* •čije, koliko bi je inače imali, da im I I i I i ■ , I I : jc bilo slobodno neograničeno poha* dati škole, kao što je bilo nama u Bosni i Hercegovini. Tatari u Sibiriji žive svojim živo* tom u svom krugu, gdje su veoma složni i svjesni svoje solidarnosti u svakom pogledu. Uz džamiju imaju prostorije, u kojima rješavaju svoje poslove. Svaki, pa makar on bio i o* bični trgovčić ili radnik, bezuslovno je pretplatnik tatarske novine. Na njihovu veliku sreću opi nemaju mnogo novina, koje bi zastupale po* tovične narodnosti ili koje niču kod nas, kad se među sobom glavari po* svađe i raziđu u načelima ili tačnije interesima. Kako rekoh Tatari imaju u svim gradovima svoje prostorije dru* štvene i svoju biblioteku. Oni, i stari i mladi, vrlo mnogo čitaju i članovi su ruskih gradskih biblioteka. Rusko novinstvo se prema njima ponaša dostojno. Кгок šest godina ne nađoh ni u jednoj ruskoj pravoslavnoj no* vini da bi i čim grdila Tatare i plela sc u njihove privatne odnošaje ili si* jala među njih neslogu i razdor. A to bi posljednje baš najmanje i upa* lilo kod Tatara, jer su oni ozbiljni i svjesni, a Rusi su opet (narod, a nc bivši carski činovnici) vaspitani, kul* tumi i plemtmiti. (Nastaviće se.) Страна — S- ana 3 ; to razbjegoše. Jedan seljak pade od* ' mah mrtav, dočim je 20 što lakše I što teže ranjeno. Veliki je broj seljaka utekao ne* i tragom bojeći se progona nadležnih i vlasti, jer jc ustanovljeno, da su ot* j pornici bili nahuškani na otpor pro* tiv vlasti i zavedeni od nesavjesnih vođa. Razdor je čisto lokalne nara* vi, jer su sva tri sela pravoslavne vjere i prije pripadali radikalnoj stranci. Samo je značajno, da je u brodačkoj općini prigodom izbora pao dobar broj za komunističku li* stinu. Čitavo građanstvo grada Bijeljinc odobrava postupak vlasti, jer je u zadnje doba u bijeljinskom srezu silno bio pao auktoritet iste. Istragu je u ovoj stvari preuzeo sud pa će* mo kasnije o tome javiti. Politički pregled. UNUTARNJI. Rekonstrukcija vlade. 26. o. mj. potpisan je ukaz, kojim se uvažava ostavka kabineta Nikole Pašića i po* stavlja se nov kabinet pod predsjed* ništvom N. Pašića, u koji ul aze svi ministri starog kabineta i Dr. Meh« meh Spaho, koji uzima protfelj tr* govinc i Dr. Hamdija Karamehme* dović, koji uzima portfelj narodnog zdravija i Ivan Pucclj poljoprivrede i voda. Prema tomu je lista novog kabineta ova: Predsjednik i ministar inostranih djela P a š i ć. ministar u* stavotvorne skupštine Marko T r i f* k o v i ć, ministar unutrašnjih djela D r a š k o v i ć, ministar građevina Jovan J o v a n o v i ć, ministar pro* svjete Svetozar Pribićević, mi* nistar pravde Marko G j u r i č i ć, ministar saobraćaja Velizar J ank&j v i ć, ministar trgovine Dr. Spaho, ministar šuma i ruda Dr. Hinko Krizman, ministar vojni Branko Jovanović, ministar pošta i tele* grafa Slavko M i 1 e t i ć, ministar so* cijalne politike Dr. Kukove c, mi* nistar agrarne reforme Nikola U z u* no vic, ministar vjera Milivoje J ova no vi ć, ministar finansija Dr. Košta Kumanudi, ministar zdravlja Dr. Hamdija K a r a m e h* m e d o v i ć, ministar poljoprivrede i voda P u c e 1 j. Opet Radićeva izjava. Beograd* ska »Pravda« donaša, da je uredni* ku Masarikova «Časa», na prolasku preko Zagreba, rekao Radić, da je za narodno jedinstvo, ali ne ide u Beograd, da je protiv »habzburškog drvenog jarma, ali i protiv srpskog koji je željezni«. Hvalio sc (!) da Engleska radi njega nije dala zajam našoj državi, i da će s Mađarima i s Nijemcima dobiti većinu za pro* mjenu ustava. Ne priznaje antantu, a traži savez s Nijemcima te da on hoće konfederaciju, a Regent da bu* de šef države. (»Jug. List«.) lijalu državne banke. Antanta je u Diisscldorfu vratila policiji oružje kako bi mogla' štititi grad od buntov« nika. Kako javlja »Berliiner Tag* blatt« iz Esscna, zaključio jc izvršni odbor komunističke stranke da se proklamuje generalni štrajk u čita* voj Poranjskoj i Vestfalskoj. (Pres* biro.) O komunističkim nemirima u srednjoj Njemačkoj. Iz Berlina jav* ljaju: Prema vjstima iz srednje Nje* mačke može sc reći, da jc djelova* nje redarstva urodilo uspjehom. U Eislebenu je redarstvo nadvladalo položaj. Između Eislebena i Hetstct* tena nalaze sc neke bande, sam Het* stetten posjela je policija. Osim sta* niče razorene su i neke druge zgra* de. Nastavljeni su progoni u svrhu čišćenja okolice. U Saskoj položaj je mnogo mirniji. U raznim krajevi* ma imali su komunisti svoje zboro* ve, koji su protekli dosta mirno. U Hamburgu vlada mir. U Braslau po* duzet jc napad na blagajnu jedne banke, ali nije uspio. Nemiri u IndijS. Prema službenim vijestima iz Indije u Rejshaniu u Bcngaliji ubilo je 600 uhapšenika svoje stražare, naoružalo se i pobje* glo iz uza. Nije isključeno da su o* vu bunu organizo^ali politički zlo* činci. (Presbiro.) Novi predlog za pomoć Austriji. Iz Pariza javljaju: »Petit Parisien« piše o materijalnoj pomoći Austriji i kaže, da u izvjesnim krugovima vlada mišljenje, da se ima Austriji predložiti neka se ona odreče svojih prava na zapadnu Mađarsku, a kao protivuslugu moraće Mađarska da opskrbljuje Austriju za neko vrije* me mesom i žitom. Na isti način mi* sli se djelovati i na Čehos’.ovačku, da ova opskrbljuje Austriju ugljenom. Teški izgredi u Gornjoj Šleskoj. Iz Pštine se javlja: Ovdje su se do* godili teški izgredi protiv činovnika nekih industrijskih i rudarskh podu* zeća. Teroristi su napali i teško ra* nili oko 40 njemačkih činovnika. Ti činovnici su sa svojim obiteljima pobjegli. Deputacija ranjenih činov* nika otišla je u Opelu, da tamo izvi* jesti međunarodnu komisiju o izgre* dima u Pštini. Nekoliko ugljenika zatvoreno je. Izbori u Italiji. Javlja se iz Rima: Neke novine donose, da je rok za buduće političke izbore u Italiji od* reden za 22. maja. Službeno obiav* ljenje toga roka obaviće se nakon zasjedanja senata, koji je upravo sa* 1 zvan. Muslimani i muslimanke grada Sarajeva, sjetile se vašega „MERHAMETA^^. VANJSKI. Domaće vijesti. Grčka ofanziva protiv Kemal pa* še. Atenski ko munike od 24. iznosi, da su grčke trupe napredovale 50 ki* lometara istočno od Ušaka i 80 ki* lometara istočno od Bruse. Kemalo* ve trune daju slab otpor. Prilikom ovih operacija grčke trupe su žaro* bile 200 neprijateljskih vojnika i o* tele jedan top i dosta ratnog mate* rijala. Grčkii poraz. Javljaju iz Carigra* da: Grčka ofanziva počela je u če* tvrtak. Kemalove trupe poslije po* vlačenja pred grčkom ofanzivom dobile su u unutrašnjosti zemlje po* jačanje, pa su prešle u kontraofan* živu. Prilikom kontraofanzive Grci su izgubili 20 topova i 1700 zarob* Ijenika. Komunistički nemiri u Njemačkoj. U Munchcnu prisilili su komunisti, koji su došli izvana, tamošnje ruda* re da obustave posao i proglase štrajk. Rad je nadalje obustavljen i u rovovima okruga Geisel. U Wur* tembergu se štrajk proširio na sva veća poduzeća. U Essenu došlo je do krvave borbe između redarstva i komunista, te je tom prilikom ubi* jeno 14 osoba, a broj ranjenih je da* leko veći. U ruhrskom području je položaj još uvijek opasan. Odredi crvene armije posjeli su Weber. U Metmanu napali su komunisti na gradsku upravu, policiju, poštu i fi* Otputovali. Ministar narodnog zdravlja Dr. Hamdija Karamehme* dović otputovao je prekjučer u Beo* grad, da prezumc dužnost. S njim jc otputovao i Vclija Sadović, narodni poslanik. Zemljoradnička skupština u Sara* jevu. Prošle nedjelje prije podne o* držana je u Sarajevu dosta dobro posjećena skupština Zemljoradničke Stranke. Govorili su gg. Lazić, pred* sjednik stranke i Avramović, narod* ni poslanik. Oba su veoma oštro na* padali na sporazum vlade s našom organizacijom. Skupština je donijela rezoluciju, koju ćemo donijeti u idu* ćem broju. »Glasovi štampe o našem drža* nju«. Ova rubrika je morala ovaj puta izostati radi preobilnog mate* rijala. Vtedo Besarović umro. Prošle su* bote preminuo je naprasnom smrću Vlado Besarović, bivši okružni na* čelnik. Pokojnik je bio vrlo otmjen i fin u službi i u privatnom saobra* čaju. Izvjesna širokogrudnost рге* ma svim konfesijama pridobila mu ie simpatije i mnogih muslimana. Koliko je bio uvažena i ugledna lič* nost, svjedoči impozantni pogrebi Bila mu laka zemlja! Mljekarska zadruga javlja člano* vima: Odbor je zadruge zaključio na sjednici od 24. o. mj., da se pozovu �Strana 4 — Страна Broj 273 — bpu* „ПРАВДА* — „PRAVDA* svi članovi, da do 10. aprila o. g. po? lože upisninu i udjele, zatim, da se do istog dana jave svi, koji mogu davati mlijeko samoj zadruzi, a sve neka se javi u kancelariji zadruge, Beledija, desno, br. 8. Ujedno se objavljuje, da je zadru? ga nabavila ječmeno mlivo za kra? ve, koje inače nije dobro za kruh. Može ga dobiti svaki elan, koji je u? platio upisninu, do uključivo 4. apri? Ia i to svaki član u svom rajonu; a rajona su tri naime: Novo Sarajevo može mlivo dobiti kod dana zadru? ge O. Weinerta, i to ovi članovi: Ablaković, Bićanić, Čorović, Lukić, 1 onda Gorica i Kovačići dobivaju kod Mustajbega Alajbegovića, Go? rica, kod džamije, i to ovi članovi: braća Prndeliu Saračević, Sesar, Bi? Utić, Linder. Popove, Pavelić, Zih džić, katol. bogosl. Sjemenište, Bu? zar, Renko i Robove. Svi ostali do? sadanji б anovi dobivaju kod Muja? ge Kanetanovića, BašČaršija, Koči? ćeva ul. 6. Da to mlivo dobiju, moraju čla? novi da uplate barem svu upisninu. Mora se primjetiti. da se brašno mo? ra dobro obariti i da je bolje, da se ne da’c steonim kravama, dok je za druge vrlo dobro. Treba ga pomije? sati s mekinjama. Na svku se upi? ■ sanu kravu debije 25 kila. Kod M. Kapetanović se dobiva mlivo samo uz cedulju, a ta se može izvaditi svaki dan od 3 6 sati po? s!i;e podne u kancelariji. Cijena je ml ivu 4,50 po kfi. — Upravni odbor. MehmedsAlija Metil jević, absoL vent med.čine prcmcvisan je dne 19. o. mj. za uvkto™ sveukupne me? dicine na češkoj univerzi V Pragu. j Naše toplo čestitanje! Bacanje kruna. Mnogi trgovci u ! Sarajevu i no provinciji izgubili su već u tolikoj mjeri povjerenje u vri? jednost papirnatih iednokruna. dvo? kruna, pa i desetkruna, da su ih po? čeli prosto bacati. To je ponukalo Gajretov Glavni Odbor, da upravi cirkular na sve pododbore, povjere? nike i prijate’je Gajreta, kojim moli, da se taj bačeni ponirni novac kupi i šalje na upravu Gajreta. Čujemo, da je ova molba našla prilična odzi? va, te i mi s naše strane molimo, ako već ko ima tog novca za bacanje, da ga pošalje radije Gajretu, koji će već znati izbiti iz njega neku vrijed? nost. Za djecu Ize Palić darovali su: po 40 K: gg. Mušan Brkanić, M. Kan? targj ć, N. Kučukalić i Dr. Bukvica, a po 20 K gg. I. Fadlpasić i S. Jahić, svi iz Brčkog. Živili’ »EkKamerov« proljetni teferič. — Muslimansko društvo »ELKamer« priređuje u petak, dne 1. aprila o. g. proljetni teferič kod Vasina Hana sa lijepim i zabavnim programom narodnih igara, kao penjanje na di? rek. skakanje na mijeh, razbijanje bardaka, trka, ribolov, lutrija itđ. Odbor se pobrinuo da posjetioci bu? du u svemu potpuno zadovoljni ka? ko sa obilatim bifeom (nečena ovo? godišnja janjad, pečeni tukci i koko? ši, razni ćevabi i ćevapčići, razne sa? late i sirovi, naranče, slatkiši itd.) tako i sa ostalim za teferič potreb? nim stvarima. Na teferiču svira voj? nička muzika. Pristup s'obodan i ne? članovima. Početak u 1 sat poslije podne. Ulaznice: Dobrovoljni pri? log. U slučaju kiše teferič se odga? da za idući petak. Nova tvornica. Tvrtka S a j o v i ć & K o m p. u Ljubbani osnovala je na Celovškoj cesti br. 26 a (Donja Žiška) tvornicu kovinastih (metal? nih) izrada. Tvornica providena je sa najmodernijim strojevima i naj? ■vrsnijim tehničkim uređajem te ima i vlastitu talionicu,, lijevaonicu, bru? saonicu i galvanotchničkm radionicu. Kako čujemo, preduzeće bavit će se navlastito izrađivanjem gavica za soda?vodu te će preuzimati na po? pravku aparate^ za sodavičarski i go? stioničarski zanat. Ova jc tvornica prvo i jedino preduzeće ove vrsti u našoj državi te će u najkraće vrije? me početi sa radom. Pozdravljamo novu industriju, kojom je učinjen opet jedan korak na putu naše na? rodno*gospodarstvene emancipacije. Građenje mosta. Građevinska Di? rekcija u Sarajevu izdaje putem jav? ne konkurencije građenje drvenog mosta preko Ustibarse rijeke u Us? tibru, kotar višegradski. Natjecati se mogu domaći predu? zimači koji su već pokazali svoju spremu u sličnim gradnjama. Uvje* ti, nacrti kao i predračuni mogu se pogledati - a i ostale informacije dobiti za vrijeme uredovnih sati u kancelariji Inžinjerskog Odsjeka soba broj 7/П. Građevinske Direk? čije u Sarajevu. Ne možete li spavati? Niti raditi? Bole Vas živci? Krasno ugodno čuvstvo donijeće Vam Fellerov pra? vi Elsafluid! 6 dvostrukih ili 2 speci? jalne velike boce 42 krune. Državna trošarina posebno. Imate li pokvaren apetit? Često povraćanje? Tromost crijeva? Ovo zlo odstranjuje se Fellerovim pra« vim Elsa?pilulama! 6 kutija 18 kru? na. Švedska že’udčana tinktura 1 ve? lika boca 20 kruna. Omot i poštari? na posebno, ali što jeftinije. Eugen V. Feller, Stubica donja, Elsatrg br. 310, Hrvatska. D. Poruke uredništva. Ostrožčani. Primili smo pismo sa navedenim svjedocima, ali opet bez potpisa. Potpišite se! Tražim sina Ahmeta KavgUa, koji je još 1914. godine zarobljen u Rusiju. Od zarob­ ljeničkih izbjegl ca d znao sam da je prije mjesec i p0 došao do u Moskvu. Kući još nije došao niti više šta čujem o njemu. Molim svakoga ko zna šta o njemu da javi Avdi Kavgtću, Jalska ulica Tuzla. 172 Muslimanska prom t a trnka dioniJu dr Š4o Bol H upa traži upravitelja vrsnu silu — sa višegodišuj samostalnom praksom — osobito vješta u robnom poslu. Ponude sa uvjetima kao i sa svim doku­ mentima slati na upravu banke do 30. aprila ove godine. 176 Ravnst Ijstvo. Nb zaboravite zabilježiti! fotografski atelier u Zrinskog ul. 11. (Cumurija) Murad f Karahasanović. аладАвА******* PAPIRNICA I ♦ X HAMDIJE KOPČIĆA X ♦ preporučuje avoje bogato stovarište { svih vrsta papira, kancelarijskog i ♦ školskog pribora. — Naručbe se A obavijaju brzo i točno. * Cijene umjerene. ♦ Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 4 t ♦ a PgentuFna i komisionalna poslovnica Sulejman Mulić, « Brdskoj opšiini u Župniku potreban je jedan odžačar (majstor ili pomoćnik). Reflektanti neka se pismeno jave uz oznaku uslova. 171 Preporučujem košnice za pčele koje se nalaze kod mene na skladištu. Brza otprema uz najpovoljnije cijene, Zagreb. Kupuje i uzima u komisiju ovčije, ko­ zi,jc kože, suhe šljive, stari bakar i sve zemaljske proizvode. Posreduje za nabavu gotove kože, donova, te? lctinc, kravine i t. d. i svega posto* larskog pribora. Daje informacije ih svhn trgovačkim poslovima u Jugo? slaviji, Čehoslovačkoj i Njemačkoj Austriji. Kod raznih upita priložiti marku za odgovor. Brzojavna adre* sa: Sulejman Mulić, Zagreb. Prva novootvorena . MUSLIMANSKA APOTEKA kod flhmed Rczahorit, stolar „Mjeseca” Bašćaršlja, Hotel Ghazi FOJNICA (kod Kreševa) AHMEDA TATAREVIČA Nudjamo odmah otpremljive iz Zagreba staklene ploče u svim mjeram’, kao i .staklarski kit, nadalje cilinđere, me­ dicinske bočice i staklene lončiće za mast, svjetiljko itđ. Skladište Čeških tvornica stakla porculana ' WEISS i DRUG, snabdjevena je svima Ijekovima, pa se prepornčnje svima muslimanima. Ima tase ribljeg zejtina (bolakjaga', bakama aa gušu. Epilepticon protiv padavici, hopove ta knovet za iznemogle muške starije osobe, katran eaji-voda protiv kašlja, plućnog katarha i tuberkuloze, Obriol mast za skidanje dlake, otrov za miševe, aerail pomada i porcellan pomada. Sve ove artikle dobiju trgovci jeftinije kad osmu malo veću količinu. M ševi, štakori, stjenicE i žohari ZAGREB.kraj paromlina. Oglašujte u „Pravdi". Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 Telefon 319. Trgovina medikamenata, drogerijskih i kemičkih proizvoda, robe od gume, zavoja i kirurg, instrumenata, kao I fotografskih aparata i potrebština. Ve­ liki izbor inozemskih safuna.paifumerije, kozmetičkih potrebština i spužvi. Skladište svin mineralnih vodalf.d. i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ jebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih miševa K 12.—, za štakore i miševe K 12.—, za žohare ruse i Švabe K 20.—. — Osobito jaka tinktura za stjenke K 1>—. Za moljce po K IO.—, prašak za buhe po K 10.— i K 20.—, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 5.— i 12.—, Mast za uši na blagu K 5.— i 12.—, Prašak proti mrava K10.—. Razašilje potzećem Zavod za eksport M. J ti n k e r, Zagreb br. 16. Petrinjska ul. br. 3. Mjesni zastupnici traže se I ŽEljezarska indu trija d. d. (prije Rachrr i Babić) 99rerrUilB Sarajevo, telefon 24. nudi svoje bogato skladište eksera, emiliranog posuđa,. Wertheim-blagajna, i sve ostale željezarske robe. Cijene su vrlo umjerene! — Ponude se razašilju na upit! Važno za pušače! ,.Merhame&“ Znameniti najfiniji cigarpapir može se opet dobiti kod svake trafike a fabrićno skladište za preprodavaoce uz snižene cijene na veliko, nalazi se kod: Eliasa Baruha, Sarajevo, Vojvode Stepe obala 4 telefon br. 97 i H. Bajramaga Foče i dr. Sarajevo, Džulagina 3. fg" Preporiičm sb spakome, da puši soma taj papir. Agrarna i Komercialna Banka za Bosnu i Hercegovinu, Sarajevo . ...... -■ ——: Podružnica: Brčko - Dionička glavnica K 20,000.000 — PREUZIMA uloge na ukamaćenje na štedovne knjižice i tekući račun, a isplaćuje bez ikakovih otkaza. Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. OBAVLJA kupovanja i prodaju svih vrsti deviza i valuta te svih bur­ zovnih transakcija. ;■ ■ ■■ — Pričuve K 8,000.000.— FINANCIRA trgovačka i industrialna duzeća. 259—168 Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. po- * V н š 1 isplate na svim mjestimaKraljevineSrba Hrvata i Slovenaca te u inozemstvu. — Vrši sve druge bankarske poslove. Štamparija Daniel & A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/0331cc1cb37759d442e0b9042770c722.pdf 4e440b754e5319051d3656c26b753cc0 PDF Text Text Pojedini broj K 2.— Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: godišnje K 180.—, na pola godine K 90.— (ц Sarajevu): za našu državu godišnje K 200. —: za ino­ zemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. čekovni račun post, štedionice 1119. ^ој 36 (274) Sarajevo, subota 2. aprila 1921. (23. Redžeba 1339.) Prigovori našem sporazumu. Mnogo nam se prigovara, mnogo su kritiku je i zamjera. I uza sve te prigovore drago mi jc, što mogu konstatovati, da je naš sporazum cd svih naših pristaša primljen s povje* renjem. I oni, kojii prigovaraju spe* razumu, ne kritikuju ga kao cjelinu, već samo pojedina utanačenja. Pri? rodno je da mi u svim taokama svo* ga programa nijesmo mogli postići cilja, za kojim idemo. To leži u na* ravi svakoga kompromisa; ko hoće da se sporazumi za kakav bilo pozi* tivan rad, mora biti spreman da od svojih zahtjeva popušta, nu ima si* gurno pravo da traži, da i druga stra* na popusti. Ako se s ovog jedino is* pravnog gledišta posmatra naš spo* razum s vladinim strankama, onda će nam svaki objektivan posmatrač, • a pogotovo svaki iskren pristaša na* še organizacije, morati priznati da rezultati, koje smo našim »porazu* mom: postigli, nijesu ni za nas nepo* voljni. Ja ću da se osvrnem na sve vaŽ* nije prigovore, koji se iznose proti pojedinim dijelovima našega spora* zuma i da objasnim prilike, pod ko* jima je do ovoga utanačenja došlo, jer je to od presudne važnosti1; mno* gi prigovori i potiču otuda, što oni koji ih iznose, ne poznaju dovoljno situacije u Ustavotvornoj skupštini. Glavni i svakako najvažniji pri* govor političke prirode tiče se unu* trašujeg uređenja naše države. U našem programu, što ga je usvojila prva skupština naše organizacije, nije jasno izrečeno naše gledište o unutrašnjem uređenju naše države. Nu na našoj zemaljskoj skupštini u oktobru pr. g. rekli smo jasno, da tražimo pokrajinske autonomije, i na ovom programu su izabrani i svi naši poslanici. Moram odmah ovdje da napomenem, da ovaj naš zahtjev nije potekao ni1 iz kakvih političkih, historijskih ali državnopravnih mo* tiva, već ima čisto praktičan cilj: da se očuva sadašnja prildčno dobra u* pravna organizacija naše zemlje. I mi smo se trudili i poduzimali sve moguće korake, da se u Ustavotvor* noi skupštini stvori takva situacija, koja bi nam omogućila, da ostvari* mo ovu tačku svoga programa. Na tome smo puna tri mjeseca od sa«? stanka konstduante radili, i ja sam uvjeren, da smo u tom radu iscrpili sva sredstva, za koja smo mogli i po* misliti, da će nas dovesti, do ovoga cilja. Ne samo da u tome nijesmo uspieli, već smo posmatrajući razvoj prilika u konstituanti vidjeli, da će vladin nacrt ustava dobiti većinu, koju traži poslovn’k, jer će za njega u načelu j cjelini glasovati i zemljo* radnici, i ako niiesu bili u vladi. Da jc ovo naše opažanje bilo tačno, po* kazalo se je nekoliko minuta iza na* šeg sporazuma, kada su •nređstavnk ci zemljoradničkoga kluba izjavit g. predsjedniku ustavnog odbora dru Ninčiću iza usvajanja socijal* no*ckonomskih odredaba - da će i oni glasovati za ustav u načelu i cje* hn’, a samo kod ovih glasovanja po* ih Па Je T.° poslovniku većina cd -11 poslanika. U ovakvom položaju bih smo, kada smo otpočeli prego* vorc s VJadom’ g. Pašića. Stajali' smo pred alternativom: ili voditi opozi* čiju, za koju znamo da nas ne može dovesti do željenoga cilja ili se spo* razumjeti s vladom i spašavati ono, sto se još dade snasiti. Mi smo oda* brali ovaj posljednji put, jer smo iz razgovora s (predstavnicima vladinih stranaka stekli uvjerenje, da su one voljne, da nam u ostalim tačkama našega programa učine važne ustup* ke kako u pojedu samoga ustava, tako i u pogledu radnog programa vlade čak i u pitanju unutrašnjeg državnog uređenja, pristajući na to, da se zadrži sadašnia administrativ* na podjela Bosne i Hercegovine. Po vladinom nacrtu ustava imale bi se nove oblasti stvarati novim razgraničavanjem i spajanjem poje* dinih dijelova dosadašnjih pokraji* na. Jedan dio naše Krajine pripao bi Lici, sjeverni dio tuzlanskog okružja Slavoniji, Srijemu ili Mačvi, zapadni dio Hercegovine Dalmaciji, a istočni dio Crnoj Gori itd, U ovakvoj po* djeli države u ob.asti mi bi se musti* mani kao cjelina potpuno izgubili. Da spriječimo ovo mnogo veće zlo, mi smo se odlučili da prihvatimo manje i da primimo podjelu u sa* dašnje okruge, u kojima ostajemo kompaktni, kako su to i posljednji izbori jasno dokazali. Ovaj uspjeh ne može nitko potcienjivati, on je u teškoj situaciji velik i predstavlja makar djelomično zadovoljenje na* šega programa, naročito prema o* nom, što se je moglo bez našega su* djelovanja dogoditi. Pri tome ne smije se zaboraviti, da bez našega sudjelovanja pri do* nošenju ustava, ne bi ušle u ustav ni odredbe o našoj vjersko*prosvjetnoj autonomiji, o vezi naših vjerskih starješina s haijfatom, o senatskim sudovima, a i ovo su sve sigurno važne tačke našega programa, koje se evo našim sporazumom potpuno ostvaruju. Važna je zamjerka, koja se čini na* šem sporazumu i ona, da smo osta* vili u političkom radu naše prijatelje iz Hrvatske Zajednice, koji su nam dosele u svakoj prilici a naročito u svojoj štampi mnogo pomagali. Mo* ram otvoreno priznati, da je meni a držim i svima mojim drugovima — vrro žao, da nas je naš teški položaj prisilio, da se u ovim odlučnim ča* sovima odvojimo od njih. Nu svi o* ni naši prijatelji, kojima je naš po* loža i bolje poznat i koji su i dosele pokazivali sućuti za nepravde, ko:c smo mi podnosili, pokazuju i sada razumijevanja za naš korak i ne za* mjeraju nam kao oni, koji su se si* gurno u pretjeranom uzbuđenju to* liko zaboravili, pa se više ne sjećaju ш što su jučer pisali; za njih su pre* ko noći postali svi naši najopravda*niji zahtjevi, koje su do jučer topio i odlučno zagovarali, posve neosno* vani. Oni sada preuzimaju ulogu o* nih, od kojih su nas dosele branili. To nije dobro, jer bi moglo da sa* dašnje sigurno privremeno neslaga* nje u političkom radu učini trajnim i da za vazda poruši mostove izme* đu nas. Mi to ne želimo i ako smo sa svoje strane dali povoda onoj ne* osnovanoj i u svojim izrazima pre* tjeranoj kritici, nadamo se da će nam se pružiti priHka, da to popra? vimo. Pogrešno je shvatanje, da smo mi omogućili donošenje centralističkog ustava; mi smo već gore rekli — a to je i gospodi, koja nam toliko zamje* raju, poznato — da bi taj ustav bio i bez nas donesen. Pa zar je pravo i prijateljski, da nam zamjerate, što smo nakon dvije godine podnošenja teških nepravdi, koje su i Vama do* bro poznate, pokušali da te neprav* de popravljamo? U našem se sporazumu obično is* tiče kao glavno: agrarno pitanje. Mnogi idu čak tako daleko, pa nam predbacuju da smo za onih 300 mi* lijuna dinara, koje dobivaju zem* Ijoposjednici kao naknadu za odu* zete zemlje, prodali svoj politički program. Držim, da je suvišno i o* svrnuti se na ovakovu nedostojnu kritiku. Kad bi svako odstupanje od pojedinih tačaka političkog progra* ma značilo prodaju načela, onda bi u javnem životu bio isključen svaki kompromis, jer bi se svaka stranka Godina III. slijepo držala svoga programa. Mi međutim vidimo, da u svijetu nije tako, pa ne može biti ni kod nas. Ozbiljniji je prigovor, koji dolazi iz posjedničkih krugova i koji sma* tra postignutu naknadu preniskom, jer ne odgovara pravoj vrijednosti oduzetih zemalja i ranijim prihodi* ma. Oni, koji) taj prigovor iznose, previđaju ogromni socijalni preo* kret, koji se je ne samo kod nas već u cijCom svijetu zbio. Imajući ovo pred očima kao i sadašnju konstela* čiju stranaka u konstituanti, koja se vjerovatno ne će ni u budućim za? konodavnim skupštinama u korist povoljnijeg riješenja agrarnog pita* nja mijenjati, mi smo smatrali da je sadašnji momenat najzgodniji, da se ovo pitanje privede konačnom rije* šenju. Mi smo u pregovorima mno* go više tražili, ali od onog, što smo postigli, nijesmo mogli više postići. Bilo je gotovo došlo do prekidanja na članu šestom beglučke uredbe, jer nam je bilo najteže podnijeti, da se isti odnošaji drukčije tretiraju kod nas, a drukčije u ostalim dijelo* vima države. Naš sporazum je jedna cjelina i treba ga kao cjelinu prosuđivati. On sadržaje mnogo koncesija i s naše strane, ali isto toliko i sa strane dru* gih stranaka. Mi smo uzevši u oz* biljnu ocjenu njegove dobre i zle strane odlučili da ga primimo. Mo* limo i one, koji'nam na izborima na do sada neviđen i nečuven način po* kloniše svoje povjerenje, da naš sporazum na jednak način kao cje* linu prosuđuje, pa smo uvjereni da će i oni odobriti našu odluku. Dr. M ehmed Spaho, narodni pos anik. Kongres jugoslavenskih novinara u Sarajevu.*) 26 . ov. mj. došli su u Sarajevo iz Beograda, Zagreba i Ljubljane srp* ski, hrvatski i slovenaćki novinari, da osnuju svoju) jedinstvenu organi* zaciju. Kongres je trajao do 29. ov. mj. i potpuno jc uspio: ljudi, čiji jc rad većim dijelom parrijsko*politič* ki i prema tome međusobno često puta neprijateljski raspoložen, spo* razumjeli su se u svojim staleškim pitanjima i time položili čvršći i so* lidniji temelj novinarskom zvanju. Taj sporazum, iako čisto staleškog karaktera, opravdava nadu, da će djeovati i na političko djelovanje članova »J u g o s 1 a v e n sk o g no* vinarskog udruženje« u tom pravcu, da će su izgladiti i one prejake oštrine novinske polemike, koje se u zadnje doba javljaju u ne? ki m plemenskom acij on aln o*šovin i* stičkim novinama. Svečano otvorenje kongresa bilo ie 27. pr. mj. u gradskoj vijećnici (sala bivšeg bos.*herc. sabora), a o* tvorio ga je predsjednik bos.*herc. novinarskog udruženja g. Jošo Iva* nišević. On je pozdravio goste i u podužem govoru prikazao ogromnu kulturnu i političku važnost zadaće, koju ima da izvrši naša štampa tako upotpuni djelo oružja našeg i naših saveznika. Zatim su odasCani pozdravni brzojavi Kralju i Regen* tu. U ime grada Sarajeva pozdravio je kongres g. Lj. Novadt, a u ime zemaljske vlade g. V. Mišović. U i* me čehoslovačkih novinara pozdra* vio je kongres direktor praške »Na* rodne politike« g. Vavrinek, a ispred gremija sarajevskih štampara g. Sa* va Sremčević. Zatim su pročitani po* zdravni brzojavi od čehoslovačkog i poljskog novinarskog udruženja. Poslije svečane sjednice povukli su se novinari u malu dvoranu grad* ske vijećnice. Za predsjednika kon* *) Izostalo iz prošlog broja preobilnog materijala. radi Muslimansha trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. i) u Sarajevu Dionička glavnica K 10,000.000 — Podružnice u 0os. Brodu i 0os. JMovom Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kralievstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije. — Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje s^e vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. Glavno zastupstvo osiguravajućeg društva „HERCEG-BOSNA“. KancBlarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojaci: Trgppačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: ZH �Стг-анп 2 — Strana gresa izabran je S a k i b K o r k u t. — Verifikacioni odbor podnio je svoj izvještaj pa je plenum vcrifici* гао 211 glasova. Nakon dužeg pretresan ja primljen na je rezolucija u redakciji referenta Manojla Sokića, da se promijeni redakcija § 14. o štampi, kako je primljena u ustavnom odboru. Kon* gres novinara traži da se ukine ko* lektivna odgovornost. Odgovornost nosi pisac, a ako taj nije poznat od* govorni urednik, koji mora biti re# dovan član Udruženja. Ispred sekcije, kojoj je povjereno ispitivanje izrađenih društvenih sta* tuta, referisao je Krešimir Kovačić. Statuti su s nekim manjim promjer nama primljeni u cjelini. Društvo se zove »Jugoslavensko novinarsko u* druženje« sa sjedištem u Beogradu. Sekcije udruženja postoje u Beogra* du. Zagrebu. Ljubljani i Sarajevu. Funkcionari sekcija ne mogu biti funkcionari centralne uprave. Svaka sekcija predaje centralnoj blagajni 30% svoga kapitala. Novinari vlasni« ci listova redovni su članovi udruže* nj a. samo ne mogu biti birani u u* pravu. Izbor centralne uprave izvršen je po proporcionalnom sistemu i to tako da jc beogradska sekcija birala 5 članova uprave, zagrebačka 7. 1 jub« ljanska 4 i sarajevska 2. Pojedine sekcije predložile su svoje kandidat te, koje je plenum prihvatio i koji su se konstitunsali ovako: Predsjed* nik D. Niko'ajević (Beograd). Se* kretar J. Pijade (Beograd). Potpred­ sjednici: Stj. Parmačević (Zagreb) i Sakib Korkut (Sarajevo). Blagajnik Parežanin (Beograd). Odbornici: Fr. Smodej (Ljubljana), St. Kosovelj (Ljubljana). B. Vodeb (Ljubljana), I. Franić (Zagreb), A. Brozović (Za* greb). K. Kovačić (Zagreb), T. Šle* gel (Zagreb), Zd. Vcrnić (Zagreb), M. Radosavijevič (Beograd). Zamjenici: Zl. Kuntarić (Zagreb* Osijek), R. Pohar (Ljubljana), M. Komadinić (Beograd), D. Maksimo* vic (Sarajevo). Nadzorni odbor: J. Sironić (Sara* jevo). V. Kisić (Zagreb?Split), V. Čcnčić (Ljubljana), Lj. Popovič (Be* ograd) i D. Šijački (Beograd). Zatim se je prihvatio predllog Č e n č i ć a da se apelira na vladu, da zakonitim putem predvidi u dr* žavnom budžetu izdatak jedne tre* čine novinarskog penzionog fonda, drugu trećinu plaćaće prema kolektivnom ugovoru vlasnici listo* va, a treću samo novinarsko udru* ženje. Osnovaće se i bolesnički fond za članove udruženja i nji* hove porodice. Nacrt sindikalne organi* z a c i j e prihvaćen je u redakciji za* grebačke sekcije (Bornemissa). Д> П-ОЛ^З — Frtu Ona je neodvisna od udruženja i i bije, njene specijalne potrebe, ni može se pridružiti rnternacijonalnoj sredstva za lcčcnje ovih rana i za* sindikalnoj organizaciji. i dovoljavanjc njenih potreba. 1 on* Pri koncu je povedena burna ras* da i danas jedan jc opšti melem: na* I prava o rezoluciji komunista i zem* značavanje činovnika, n a j s 1 a b i* ’joradnika, kojom se protestira proti i i h starosrbijanskih činovnika, da obustavi komunističkih i plijenjen ju oni preporode Južnu Srbiju. drugih novina. Prihvaćena je redak* U opštim Cinijama evo šta je naša čija g. Bornemissc (Zagreb), kojom Južna Srbija. Ona se verski ddi na se kongres načelno izjavljuje proti dve ravne polovine: islamsku i hrt* ograničenju slobode riječi pa dolazi* šćansku. Ona prva polovina, islam* lo ono ozgor ili — ozdol. Time jc ska, d&U sc na tri narodnosna ele* kongres završen. U 1 sat gosti su menta: arnautski, srpski i turski. Od otputovali puni oduševljenja kako 1912. god. ova tri narodnosno islam* radi dobra gostoprimstva, tako i ra* ska elementa imaju dve politike: di Ijubežljivosti, kojom ih je primila Arnauti svoju nacionaGno arnautsku i općina i građanstvo. politiku, a Turci -i Srbi musSmani svoju turskodslamsku politiku. Ov* de treba znati i tvrdo upamtiti jed* nu istorijsku istinu; Arnauti su bili na Balkanskom Poluostrvu kroz sva premena nacionalno svesan i bsctljiv narod i tri krvno za* Ministar Drašković o našem ulas* raćenc vere (islamska, pravoslavna i ku u vladu. »Jutarnji List« od 27. pr. katolička) nisu razbile arnautsku na* inj. donio je intervju svoga iz vješt i* rodnu zajednicu kao što jc nisu raz* telja sa ministrom unutrašnjih dje? bili ni razni politički režimi. la g. Draškovićem, koji se o našem Pravoslavni srpski elemenat i on* ulasku u vladu izrazio ovako: »Ulas* da (1912. g.) i sada još bio jc i ostao kom njihovim (muslimana) i jedno* podvojen na dve neravne polovine: ga dijela agrarne partije (dra Voš* na bivše ekzarhiste i na bivše patri* njaka) ne dobiva samo kabinet ne* jaršiste. Ekzarhista je bilo mnogo go dobiva cijela zemlja u* više nego patrijaršista. »OrtodoksaL o p ć e.« ni« Srbi i pod našom nacionalnom Rezolucija zemljoradničke stran* upravom ostali su usamljeni ke. što je prihvaćena na šarajev* kao i pod Turcima i prema Srbima skom zboru od 27. o. mj. glasi ova* ckzarhistima i prema Srbima musli* ko: 1. Najoštrije se osuđuje sklop* manima, i prema Arnautima i prema Ijeni sporazum sa begovima i spahi? Turcima. Drugim recima: verske i jama, te isti smatra protunarodnim nacionalne grupe ostale su i dalje za* i protudržavnim. 2. Smatramo, vađene i otuđene jedna od druge i da taj sporazum ne može danas tako stojcl postojati, te odredbe nije* Lečenje ovih starih rana otežate dne vlade nećebiti moguće su dve stvari: prvo, nedostatak me* poštovati, koja bi htjela sne inteligencije i drugo, nebriga taj sporazum provoditi. 3. centralne vlasti da da Južnoj Srbiji Osuđujemo sav dosadašnji rad sviju barem onoliko koliko ona može da* vlada, koje su o svemu više vodile ti. I ono što je bilo mesne inteligen* računa nego o interesima eela i se* čije u većini je napustilo Južnu Sr* ljaka. 4. Nalažemo našim poslanici* biju: fanatizirovani bugarskom pro* ma, da i od sada neustrašivo, neob* pagandskom školom obrazovani Ja* zirući se desno ni lijevo, zastupaju ničari iz Makedonije emigrirali su u interese sela i da vode neumoljivu ј Bugarsku; turska inteligencija po-* borbu protiv korupcije u državi. 5. I vukla se u Tursku, viđeni Arnauti u Pozivamo sve narodne poslanike, i Arbaniju. Izgleda i nerazumno i čud* koji su izabrani kuglicama seljač* novato, ali je istinito, - centralna kim, da osude politiku svojih partija, naša uprava i onda (1912. 1914. g.) te da zastupaju interese svojih iz* pri uvođenju reda u J. Srbiji ignori* bornika. 6. Pozivamo sve zemljorad* sala je i ignorišc i onu šačicu orto* nike, da odlučno a dostojanstveno doksalne srpske inteligencije! ... Sa i mimo ulože proteste protiv nereda . takvim ogromnim tegobama J. Sr* i nerada u državi, te da zajednički biju prihvatila je naša slaba admi* kao jedan s nama zajedno povedu • nistrativna organizacija sa činovnici* najodlučniju borbu protiv unutar* ma iz starih granica najlošijega njih neprijatelja i državnih crva. 7. kvaliteta! Još jasnije: od 1912. Zahtijevamo, da se prije svega, i to g. do danas mi bismo hteli da u Juž* odmah po donošenju ustava, riješi noj Srbiji upravljamo bez oslona na pošteno i pravedno u prvom redu a* mesno stanovništvo! Ovim sam rekao gdje je ključ za grarno pitanje, a odmah poslije toga pitanie invalida i ratne siročadi, ra? popravku stanja u J. Srbiji: treba tom postradalih krajeva i dobrovo? zadobiti stanovništvo za državnu vlast. I verujte da to ljaca.« nije teško, samo treba znati i hteti! Prvo što treba učiniti to je izaći na susret nacionalnim potrebama Srba (hrišćana i muslimana), Arnauta i Turaka. Sto se trče Srba muslimana (naročito u Sandžaku) mora se tvrdoj nadi, da će on kod vlade po* pokazati i dokazati njima, lučiti onaj efekat, koji zaslužuje sva* da oni nisu ničija raja, da ka trijezna i razborita riječ. Članak njihovu brigu više ne brine ni Čari* g. (temovi ča glasi: grad, ni Drač, već Beograd. Bar to »Put dvojice ministara u Južnoj nije teško! Lako je i s Turcima: njih Srbiji skrenuo je pažnju javnoga je malo; sve što njima treba to je mnenja na zlo stanje u njoj. Pregle* obučavanje dcce u osnovnim škola* dajući članke po novinama i časopi* ma na materinjem jeziku O n i d r u* sima, kao i mere koje vlada predu* ge politikenemaju i ne mogu zima za poboljšanje, izveo sam n e* imati osim elementarne politike za* utešan zaključak: zlo stanje ostalih kolonista u našoj državi. u Južnoj Srbiji ostaće i daje. Druga je stvar s Arnautima. Ja u Ja računam kao pogrešno misije* ovom pogledu stojim još usamljen. nje, da treba upravljati na predvi* Ja ispovedam: mi treba da prihvati* danju; ja ispovedam da treba najpre mo snažno i iskreno kulturne nacio* znati pa upravljati. Od kako je prvi nalne težnje naših Arnauta. Evo put oslobođena naša Južna Srbija zbog čega. Pre svega za to što to za* (192. —13. god.) pa do danas, ja n e htevaiu naši najviši državni interesi. vidim ni znanja ni razume* Arbanija ie naša Irska, ali ona ima van ja prilika u njoj. Ni on* mnogo više potrebe da sc naslanja i da, ni danas naša centralna uprava oslanja na našu državu nego Irska nije pojmila dubinu rana Južne Sr* na Englesku; upravo ona bez ovoga Bilješke. Iz Sandžaka i Makedonije. »NEVOLJE JUŽNE SRBIJE«. Bivši poslanik u privi, nar. pred* stavnistvu i dobar poznavalac prili* ka u Južnoj Srbiji, g. Marko P. Ce* mović, napisao je u beogradskoj »Pravdi« jedan članak, koji ne bi smio ostati nezapažen. Mi taj članak preštampavamo u cijelosti jedno stoga, što odiše pomiri jivošću, a dru* go stoga, što bismo htjeli naglasiti, da ne ćemo i ne možemo nikad odo* briti politiku, koja vještinu uprav* ljanja zamjenjuje grubom silom i u* bojnim oružjem. Ne možemo to u* činiti ni kao ljudi, ni kao muslimani, kojima ne može biti svejedno kako se upravlja sa njihovom jednovjer* nom, a djelomično i istokrvnom bra* ćom. Ne možemo to. Stoga s ushitom pozdravljamo ri* ječi g. Cemovića i njegovom Članku dajemo mjesta u svojim stupcima u Pozdrav iz starog naslona ne može da opstane. Naši južno?srbijanski Arnauti u mesto da budtu kao što su do sad, oruđe naših neprijatelja koji preko Arbanije u* bacuju žaokc u našu državu treba da budu spona prijateljstva između naše države i Arbanije. Sc* date li sc kako je Dušan štitio naše Arnaute? Sećatc li sc šta govori Do* sitcj Obradović o Arnautima? Je* ste, došlo , je ono vreme, koje je predvideo Dositej o amautskom kulturnom preporoda ju i taj kultur* ni tpreporođaj treba da prihvatimo mi preko naših Arnauta! To su glavne linije. Uz njih tre* ba da ide sve ono što zahteva kul* turna državna zajednica. Južnu Sr* biju treba što pre spašavati od nje* ne unutrašnje more i ovoga si* stema upravljanja, koji još najviše liči na okupatorsko koloni* jalni bez državne kolonijalne poli* tikc!...« Na dohvat Švapska drskost. »Slavonische Prcsse«, dnevnik na njemačkom jc* ziku, koji izlazi u Osijeku, donio je u svom uskršnjem broju od 26. ov. mj. (br. 70) uvodni članak pod na* slovom »Uskršnja jaja« (»Oster* eier«), koji je najbezobraznija uvre? da naše države i našeg naroda, ali koji sc nesmetano čita danas po ci* jeloj Jugoslaviji. Taj članak uspore* đuje našu konstituantu sa korpom, u kojoj su razno obojena uskršnja jaja. Da zabaci trag, bekavi i ujed* no glupi autor toga članka uzeo je tobože za cilj svoje satire najprije crveno jaje (komunističko), a za* tim jaje sa lijepo utišanim monogra* mom »R« (Radićevci). Za oba tvrdi, da su kukavićija jaja i da samo re* mete mir i red u korpi. Zatim na* stavlja ovako: »Konačno sliči svako jaje jedno drugome, demokratsko radikalnom, ovo onome, ono tome, ali jao. ako bi se pobrkao red u korpi i jed* no jaje nepažljivo izvadilo. Baš pred uskrs pokušalo se podići nešto ma* lo iz korpe zeleno jaje, na kome je nacrtan gizdavi polumjesec i već je bila nastala zbrka u korpi i izgledalo je kao da su neka jaja o* štećena. Stoga je najbolje pustiti ja* ja, neka leže mirno jedno do drugo* ga a najkorisnije bi bilo, kad bi se svako jaje turilo u kutijicu od kadi* fe. U kadifeli kutiji ima svako jaje, pa čak i pokvareno, priličan izgled, jer sama kutija čini dobar utisak. Jaja su kako je poznato okrugla. Ona se daju teško uspraviti. Jaja leže uvijek potrbuške. Aili već je po? kojni Kolumbo riješio, kako se jaja uspravljaju. Jedan mali uda* rac u temelj i ono stoji mir* no. Niko taj problem ne bi mogao b o1j e г i j e š i t i i t a m c t o d vrijedi i danas. Uskršnja jaja važe samo na us* krs, a naša korpa s jajima treba mnogo dulje da traje.« Nadamo se, da mi nismo prvi, koji smo upozorili na ovaj smrdljivi napadaj na naš cijeli narod, na koji se ne može dosta oštro reagirati. To kužno mjesto bi trebalo odmah te* mdljito raskužitu Naši dopisi. Derventa, 29. marta 1921. Povodom učinjenog sporazuma i ulaska u vladu gg. Dr. Mehmed ef. Spahc i Dr. Ilamdi ef. Karamehme? dovića otposlana je spomenutoj go* spodi ova brzojavna čestitka: »Naj* srdačni je čestitamo, uvjereni da će i daljni Vaš rad biti na dobro i ko* rist naroda i domovine. — Halepo? doba Jest stalno dobar i uvjek prftnai, pravi Schichf-sapun sa znakom: „Jelen" koji rlješava svaku domaćicu muke I brige oko pranja. Dobiva se u poznatom levrsinom kvalitetu u k madlmi od kile. Zastupnik za Bosno i Hercegovinu Htbert Vita Ш, Sarafevo, Despića ni. 1. * �- - Rro< vić SmAijiilefcndija, Alagić Šukrija, (žsinanbcgoviić MehmcdaUubeg, Ali* bogović Uzeirbcg, Husejinčehajić Avdaga, Karahcgović Sulejmanbeg, Hadžiabdić Numanaga, Kapidžić Za* jimaga, Avdič Bcčiraga, Čerimagić . Abmetaga, II. Omeragić Ibrahima* ga Mahmutagin, Braća Mulabegović, Jusurfbegovič Mustajbeg, Husedži* nović Mustafaga, I ladžihasanović Muharembeg, Šaćirbeg i Bećirbeg, Hadžidcrvišagić Hadžaga i Avdaga, Braća UđvarOć, Mulabegović Sulej* manbeg, Muhamedbeg i Hamzabeg, H. Omeragić Ibrahimaga, sahadžija, Braća Đonlagić, Smajilović Ali*Ha* fiz. Braća Kapetanović, Donlagić Mahmutbeg i Rustanbeg, Braća Gra* -daščević, Fiiipovič Alibeg, Havur* ■dić H. Mustafa, Muratagić Ago, Dr* liević Hamdi ef., Ibrišagić Pašaga, Kapetanović Mostajbcg, Hafizović* Pelcsič Kasim, Gradaščevič Mah* mutbeg, Krupić Mustajbeg, H. Juso Pesach, Isakagić Hafiz Hamdija.« Gornji je brzojav, na kojem su •potpisani i neki koji nisu pristaše organizacije, ujedno i najbolji do* ’kaz, na kako je dobar i oduševljen pri i em naišao sporazum s vladom g. Pašića te dosadanji rad naših narod* nih posOanika među derventskim muslimanima, a osobito među zem* ijoposjednicima. kojih razmjerno u •ovom kotaru ima najviše. Sigurno ■će se i u nas i na drugim mjestima naći pogdjekoji, koji će i ovom pri* likom rogoboriti i govoriti protiv ra* da naših poslanika i učinjenog spo* ■razuma, ali to oni čine samo iz ina* da i kaprica, jer su to Organizacija - .PRAVDA* i njeni poslanici postigli. Na prigo* vore ovakih inačija i kaprici joznih Ijtnli nc treba se obazirati, jer se zna da oni niti koga zastupaju,- niti se njihova riječ danas medu islamskim svijetom sidžili. Islamski svijet širom Herceg*Bo* snc sigurno će kao i mi u Derventi odobriti rad vodstva Organizacije i našeg poslaničkog kluba, jer se ovim sporazumom potpuno likvidira ag* rarno pitanje u B. i H., koje je do sada priječilo svaki naš rad na dru? gim poljima i bilo kamen smutnje medu jednokrvnom braćom. Tim^ ujednol dobivaju muslimani prilično velik kapital, koji će, ako budemo dovo-lj.no svijesni. svoga položaja, moći ne samo nama muslimanima nego i cijelome narodu donijeti ve* like koristi u budućem razvoju kub tumog. ekonomskog, industrijskog i trgovačkog života naše domovine. Stoga bi trebalo vodstvo Organi* zacije i naš poslanički klub da se po* brinu, da dobiveni novac bude naro* du sačuvan te da ga na zgodan na* čin nastoji organizovati. U vodstvu naše Organizacije i u našem posla* ničkom klubu ima hvala Bogu sprema nih ljudi različitih struka, pa neće biti teško, da se u tom pogledu iz* radi nekoliko zgodnih predfoga, ko* je bi trebalo poslati mjesnim odbo* rima, da ih u širem krugu rasprave i izvide, kako će to svijet primiti i ko* ja bi se svota eventualno u svakom mjestu za to mogla naći. Uvjeren, dragi uredniČe, da ovo moje mišljenje neće biti bez koristi Dervenčanin. selami Ti Glasovi štampe o našem držanju Progovorio je o nama i vođa hr* vatskih republikanaca, g. Stjepan Radić. U svom »Slobodnom Domu« od 23. marta prikazuje pod punim potpisom »kakve su stranke na konstituanti?«, pa se o našem klubu ovako izrazu je: »Šesti je klub muslimanski. U njem su 24 zastup* nika iz Bosne i Hercegovine. Od to* ■ga je 10 Hrvata^repub’.ikanaca, 10 i .1M>lu*Hrvata i — poiurepublikanaca, dva Srbina*kraljevca, jedan polu* Srbin kraljevac i jedan Jugoslaven kraljevac. Hrvati republikanci sami su posve mladi ljudi, svi ispod 30 godina, te su od prirode skromni, a radi teških bosanskih prilika p r e* više oprezni, čak i plašljiv v i. Ako i oni pristanu na trgovi* nu, koju je ovih dana Pašić sklopio s njihovim vođama i po kojoj bi o* na 24 muslimana za 1200 milijuna kruna i za dvije ministarske stolice u Beogradu i za tri Padine stolice u Sarajevu osigurali Pašiću većinu za batinaški ustav, ako i ovi muslimani, Hrvaturepublikanci na to pristanu, ne će sc ni oni smjeti pokazati pred svojim seljačkim muslimanskim na* rodom, ko j i je isto tako repu* b 1 i k a n s k i, kao i seljački narod u Hrvatsko j.« Ako petlja i za nevolju mu je! Radić je svojom politikom došao u ćorsokak, pa nije nimalo začudno, ako svoje zaluđene pristaše pita o-b* manom, da je u našem k’ubu deset pritajenih republikanaca. Čudimo se samo njegovoj drskosti, da na jed* nom govori o desetorici polu*Hrva* ta, premda je prije dva mjeseca sa* svim drukčije pisao i tvrdio, da se naš klub sastoji od 21 Hrvata i — 3 muslimana! Čudimo se.... Da nedošljednost bude još veća, u istom se broju »Doma« daje i ob* razloženje našeg postupka, pa u rub* rici »Političke vijesti« stoji i ova glupost: »Političku trgovinu osobite vrsti učinio je predsjednik nepotpu* ne vlade Pašić s vodstvom musli* manskih zastupnika iz Rosne i Her* cegovine. Po toj pogodbi vlada će tomu vodstvu odmah isplatiti 1200 milijuna kruna kao odštetu za begovska zemljišta; dvojica musli* mana bit ćc u Beogradu ministri, a trojica na vladi u Sarajevu. Tu je tr* govinu Pašić učinio na savjet Engle* ske i Francuske, koje mu poručiše, da muslimanske krugove svakako treba odštetftl i na ta i način musli* mane umiriti i zadovoljiti.« Veću ie glupost teško i zamisliti, a kamo li izreći, no Radić je i u tom učinio Iznimku, pa nastavlja ovim riječima: »Muslimansko vodstvo pri* stalo je na trgovinu zato, j.er se boji, da bi inače radikali sami pre* uzeli vladu u Bosni, i da bi muslima* nima bilo još gore nego im je danas. Uza sve to muslimanski zastupnici ne će se poslije ove trgovine smjeti ni pokazati pred svoje republikanske izbornike.« Za leđima nam i Engleska i Fran* cuska, pa ipak se bojimo radikala! I još ima ljudi, koji ne dvoje u zdra* vu pamet Stipice Radića? ... * »Sloga«, organ braće Grđića — Vasilja i Šćepana — posvetila nam je u broju od 23. marta uvodnik »Sporazum s muslimanima«, koji po* čin je ovom jadikovkom: »Vijesti iz Beograda javljaju da je sporazum s muslimanima postignut i da će mu* slimani unići u vladu. Njihov ulazak u vladu plaćen je nepovoljnim rijesenjem agrarnog pitanja. Bitka u pogledu agrara izgublje* n a j e. Ova vijest bofao će odjek* nuti u srcima svih težaka Bosne i Hercegovine i svih prijatelja njiho* vih.« Svih prijatelja!... Nastavljajući veli »Sloga«: »Na* čelo, da zemlja pripada onome ko je obrađuje nije izvojevalo po* b j e d e. Zemlju treba platiti onome na koga je unesena u gruntovnici. To je prvi poraz. Visina svote koja je određena za zemlju velika j e. To je drugi poraz. Milijarda i dvije stotine mihjona kruna ima da se plati za zemlje što su pod kmeto* pravom i beglučke koje jedan te isti težak obrađuje više od deset godina. Ako se uzme u obzir da zemlje pod kmetopravom i beglučke koju težaci obrađuju deset ili više godina na kmetstvu sličan način imade sedam do osam milijona dunuma onda svo* ta kojom je plaćen jedan dunum o* ve zemlje iznosi po prilici sto pede* set do sto sedamdeset kruna na du* num poprijeko pa bila zemlja orani* ca, bila kosanica, bila šuma ili šika* ra ili krčevina, bila rodna ili neplod* na. Ako uzmemo u obzir da sc naj* bolja zemllja u Posavini prije rata ot* kupljivala po 40 kruna na dunum onda vidimo da je određena za svu zemlju poprijeko četiri puta ve* ća cijena od cijene najplodnije zem* Bekrije rata. Više od dvije trećine zemlje otkupilo se prije rata po ci* jeni ispod 20 kruna dunum, te se nrema tome vidi da je ova poprijc? ka cijena veća nego — osmero* struka cijena najvećeg dijela zemlje prije rata. Bilo je prije rata ': iI ; iI I Странл — ^'апч 3 otkupa i po 5—6 kruna po dunumu i muslimanski zastupnici povratiti te se prema tome vidi da je ova po* onamo, gdje su prije bili, pa će za* prijeka cijena po nrilici trideset pu* jedno s drugim protivnicima cen* ta tolika kolika je bila cijena zemlje tralizma započeti borbu za praved* najjeftinije prije rata. Mi mislimo i nije uređenje države.« Ovaka se kritika može podnijeti. da nije bilo krvi prolivene i da sc zemlja nije n a s a b 1 j i (!) dobila i da naš težak nije prepatio sve što je prepatio i čak da se svjetski rat svršid pobjedom centralnih vlasti, ni tada agrar nc bi mogao ostati ne* riješen ni tada ne bi zemlja bila Karlo Habsburški u Madžarskoj. skuplje plaćena nego je gori uglav* Bivši car Karlo stigao je 27. o. mj. Ijeno. u jutro u Sombatelji. Tu je bio slu* Moglo bi nam se reći: Mi danas čajno (1) predsjednik vlade Teleky. nemamo posla sa neprijateljima. Svi Pukovnik Lehar, komandant divizi* ovi ljudi koji će dobiti novac za jc u Sombatelju, dao mu je dva au* zemlju naši su državljani. Ne treba tomobila na raspolaganje, u kojima da im nanesemo štetu. Treba da od je car Karlo istog dana u društvu s njih načinimo zadovoljne i odane predsjednikom Te’ckvsem došao u građane našoj državi i za to se nji* Peštu admiralu Horthyu. Savjetova* ma i dalo možda i vise nego bi tre* nje kod Horthva trajalo je više sati balo. Na to bi samo imali da odgo* između Karla, Horthva, Telekva, vorimo: Socijalna pravda treba Andrassva, Bcnickog i Siratya. Po da se zadovolji. Onaj koji je vijeko* savjetovanju Karlo je otputovao u vima zemlju zalijevao svojim zno* Sombatelji, gdje se sada nalazi. On jem treba da je i dobije. Bolje je i je tražio vlast od Horthya, našto je pravednije zadovoljiti mase nego ovaj odgovorio, da on sam ne može pojedince. Ko bude riješenjem ag* to učiniti. Kad je Karlo na to pri* rarnog pitanja nastradao može mu mjetio: »Pa vi ćete me sad zatvori* država naknaditi štetu ali to se ne ti«, Horthy je odgovorio: »Za hilja* može i ne smije priznati bezima bez du godina Madžar nije nikada sta* razlike da li su nužni illi nijesu. I što vio ruku na svoga krunisanoga kra* je od svega najgore: mi smo čvrsto lja.« Narodna Skupština sastaće se uvjereni, ovako riješenje pitanja 5. aprila, da riješi pitanje cara Karia. neće privući muslimane Povratak Karla i Rumunjska. Jav* našoj državi niti će oni osim ljaju iz Bukurešta: Rumunija će obaveze koju su preuzeli u glasanju smatrati kao casus belli (slučaj rata) ustava promijeniti svoje raspo* povratak Karla na madžarski presto. loženje i svoje držanje Obustavljena grčka ofenziva. — prema državi. Rimska »Tribuna« javlja iz Smirne, Mi mislimo da su državnici iz Sr* da je grčka ofenziva obustavljena do bije na prvom mjestu imali pred o* nove odredbe. Međutim pariški li* čima cilj da ovom darežljivosti jed* stovi objavljuju vijesti iz Londona, nom za svagda zadobiju muslimane. da je carigradska vlada protestova* Koliko mi poznajemo većinu musli* Ha kod velikih sila saveznica protiv mana oni su se u ovom cilju grdno grčke ofanzive, stavljajući svu od* prevarili što će pokazati naj skori ja govornost na Grčku radi eventualne budućnost. Muslimani će i od sada komplikacije. kao i do sada raditi na vjerskoj bazi Iz svih vijesti izgleda, da su Grci i nastojaće i od sada kao i do sada opet sa svojom na veliko zasnova* da vode politiku, ne načela, nego nom ofenzivom doživili neuspjeh. poliftiku naplaćivanja političkih u* Buna u Tripolisu. Kao da je Ta* sluga. I za ljubav ovakih saveznika lijanima malo domaćih nevolja, žrtvovan je interes našega težaka. proti njima ustaju i muslimani u Tri* Čovjeku moraju oči da sta* polisu. Na čelu im je Azam bcj, do n u, mora da se pita: je li ovo san ili sada pristaša Italiie. Izdao je nroglas java, je li moguće da sc ovo dogo* da sada misli drugčije, da Tripolita* dilo poslije oslobođenja. Dogodilo niia pripada Trinđ’itancima, koji se. Zašto se dogodilo? Je ili bila dr* traže svog emira. Talijanska štampa žavna nužda? Nije.« s tog razloga bijesni protiv musli* Prenosimo gornje retke ne stoga, mana. što bismo poklanjali kakvu važnost gosama ovog listića, već stoga što hoćemo da upremo prstom na — drugo izdanje Radića. Šćcpan Gr* đić načelnik je prosvjetnog odjelje* nja naše pokrajinske vlade, pa ipak se. njegov listić ima obraza nabaci* vati na naše državijansko osjećanje i govoriti o tom, da je zemlja jed* nog dijela naroda na sablji dobive* Inna lillah! Jučer nam preseli na na! Kako ii to gospoda Grđići zami* ahiret i Ibrahimaga H. Baščaušcvić. šljaju svoju ulogu? Nestade nam slatkog i simpatičnog Na daljnje razlaganje ne ćemo se »druga«, nestade jednog od glavnih osvrtati; ono je jedna tužaljka nad stupova našeg »Merhameta«! Šta neuspjehom demokratske stranke u znači taj gubitak, teško je reći u ne* Bosni i mi mu nemamo dodati ništa koliko riječi, što ih ima da rekne drugo, nego izraz iskrenog veselja rastuženo prijateljsko srce. To će radi toga, što se Šćenan ovaj put ne najbolje osjetiti naša sirotinja, kojoj će sakriti za svoj »činovnički« polo* je merhum pomagao u svakoj prilici žaj.... i na sve moguće načine. Esnafsko dijete, bez škole i kakve »Narodna Sloboda«, glasilo hrv. obrazovanosti, merhum bdjaše in* pučke stranke u Hercegovini do* karnacija čestitosti i marljivosti, a* nijela je 23. marta uvodnik »Loš po* gilnosti i zamjerne energije. Nije litički pazar«, u kojem govori proti znao šta će to reći: teško i nemogu* našem sporazumu sa vladom i iznosi će; nije znao šta će reći: šuštati i sumnju, da će nas vlada izigrati. U* malaksati. Pun idea'izma i samopri* dara na »demokrate«, koji su »ovim jegora, pun vedrine i bratskog pra* pazarom dali sebi svjedodžbu poli* stanja. Znao se je snaći i s mlađim tičkog nepoštenja« i ističe da su za i sa starijima; znao je raditi kao ni* pristup u vladu najviše radili Kor* ko od njegovih vršnjaka; znao pri* kut i Karamehmedović. Drugim ri* ložiti kao malo ko u dragoj mu i sr* ječima: Ne zaboravite to, Herce* cu prirasloj čaršiji. Znao je i za* govci, pa im okrenite leđa! List za* plakati, ali ne i potužiti se; za* tim ističe, da »drugi neki zastupnici mjeriti se, ali i zamoliti za oprošte* u samoj muslimanskoj stranci gle* nje. Bijaše temperamentan, ali isto* daju na sve to prijekim okom«, pa dobno i povratljiv; odlučan, ali i završuje ovim riječima: strpljiv. I nježan do skrajnosti. Iznijeću »Mi se nadamo, da će doskora u muslimanskoj stranci pobijediti oni samo jedan slučaj. Sjedimo u kiraet* ljudi, koji hoće da ostanu vjerni hani. On nešto tužan i povučen. svojim izbornicima i da se bore za Sta je, druže? pitam ja; šta su ti to pokrajinske vlade. Nadamo se, da nešto lađe potonule? — Šuti. Kad ni muslimanski izbornici nc će ni* sam ponovio pitanje, pogleda me i kada ostaviti ovih svojih p г a* odmahnu rukom, a oči gotove da vih prijatelja, koji niiesu za* zasuze. Povukoh ga u kraj i opet dovoljni s pazarom Karamehmedo* stavih svoje pitanje. Kolebao je, ali vićevim i Korkutovim. Ne treba bi* na moje nukanje otvori mi »svoj ti prorok, da pogodiš, za koga će se dert«. — »Danas sam nosao »Mer* ovaj pazar loše svršiti. Onda će se hametovu« kašicu, pa sam nagrai* Politički pregled. ' i i Sjetite se „Gajreta"! Domaće vijesti. �sao. Zaiskah od jednog samo dvije krune, a on mi opsova....... Malo mu i to, već dodade: »kn Zna šta vi radite sa tim parama«. Biva sam i lopov. Ne ću više ni kupiti.« I za* plaka ko malo dijete. 1 ješio sam ga i govorio da stvar uzima previše tras gično. On se zamislio pa će najede nom: Imaš pravo. Moje su ruke či₽ ste, nijjet ie lijep, a on nek govori šta hoće. Nastaviću. Sjutra mi reče, da se je halalio sa svojim čaršilijom. »Vratih inu nje* gove dvije krune i htjedoh metnuti svojih dvadeset. Oprostih mu psov* ku i zaiskah halala, jer je imao pra* vo — da vod: kontrolu. On se popis* manio, pa se izgrlismo.« Eto tako je radio, tako jc uspijevao. I u stvari* ma »Merhameta«, i u stvarima »O» svitanja«, i u stvarima organizacije. U svemu. Neka ga Svevišnji nagradi svojim merhametom, a ucviljenoj porodici dadne sabri džemil. Nesta'o djeteta. Ima već preko dva mjeseca, kako je nestalo Asifa Uzunovića, dječaka od 14 god., sina Мијге Uzunović. Sarajevo, Ašiko* vac ul. br. 35. Policijska istraga je bila dosada bezuspješna. Ako bi ko slučajno znao šta o djetetu, neka ja* vi na gornju adresu. Filmske predstave o tuberkulozi. Zdravstveni odsjek u Sarajevu pri* ređuje 10 si lm ^predstava o tuberku* lozi za školsku mladež i 4 predstave za građanstvo. Ove zadnje održaće se dne 3., 10., 17. i 24. aprila u 11 sati prije podne u ApolosKinu, koji svo* je prostorije u tu svrhu stavlja bes* platno na raspolaganje zdravstve* nom odsjeku. Upozoruje se gradan* stvo na ove zanimljive i poučne predstave, koje će biti popraćene tumačenjem po stručnjaku4icka.ru. Ulaznice se dobivaju besplatno kod Vratara III. vladine zgrade. Za svaku predstavu izdaje se 500 ulaznica. U* čenicima ne će se izdavati ulaznice, jer ovi po' azc korporativno u Kino. Previše molbi za besplatnu vožnju. Ministarstvu saobraćaja obraćaju se molbama razna državna i privatna nadleštva, državni službenici, javne institucije i društva, u kojima mole besplatnu povlašćenu vožnju na dr* žavnim željeznicama i brodovima za učesnike raznih svetkovina, izleta i drugo. Stoga ministarstvo saobraćaja izvještava sva nadleštva i organe u* stanova, kao i korporacije, udruže* nja, da ono apsolutno nije u moguć* stvu uvažiti takve učestane molbe zbog sadanjih saobraćajnih pri ika i nedovoljnih željezničkih prihoda, koji i pored povećanih voznih tarifa još nisu u mogućnosti, da svojim pri* hodima podmiruju svoje ogromne rashode, pogledom na izvanredno veliku skuneću. kako radne snage tako i materijala. Prema svemu ovome podnošenje ovakvih molbi treba svesti na mini* mum za najhitnije potrebe, jer u protivnom to će ministarstvo biti prinuđeno, da ukine sve povlastice ove vrste tim prije, što smatra, da u ovoj eri napornog svestranog rada na obnovi i unapređenju zemlje ni* je vrijeme priređivanja zabava, kon* ccrata i ostalih proslava. Uplate u čekovnom prometu. Pri* mamo od ravnateljstva poštanske štedionice: Da se iziđe u susret vla* snicima čekovnih računa u kraljevi* ni, a opć.nstvu dadne prilika, da pot* puno iskoristi čekovni promet, odre* dilo je ministarstvo pošta i telegra* fa, da se pečani cd 1. aprila 1921. sa j>oložnicama čekovnog ureda u Za* grebu i Ljubljani, kao i sa onima po* štanske štedionico u Sarajevu može uplaćivati kod svih poštanskih ureda u kraljevini, izuzev Srbiju, Crnu Go* ru i Dalmaciju, gdje još nije uveden čekovni promet. Na ovaj način moći će se sa po* iožnicama vršiti sve uplate za vla* snike čekovnih računa na čitavom području kraljevine, izuzev gornje tri pokrajine, dočlm će plaćanja po* štanskim uputnicama otpasti. Stoga poštanska štedionica skreće pažnju svojih vlasnika ček. računa na gor* nje naređenje time, da svoje mušte* rije o tome obavijeste i da im sprc* me dovoljnu količinu polaznica, ka* ko bi mogli obavljati sva plaćanja za njih isključivo pomoću položni* ca, a nc pošt. uputnica. Broj 274 — Ј.РАВДА- — „PRAVDA* Strana 4 — Страна Poštanske uputnice, koje stignu iz Srbije, Crne Gore i Dalmacije za vlasnike ček. računa, prcuzimaće i nadalje post, štedionica«, dočim u* putnice, koje st gnu iz ostalih dijelo* va kraljevine nc će poštanska ste* dionica preuzimati, nego će ih ustu* pati vlasnicima ček. računa, da ih oni sami unovčuiu Trpite li od reumatizma, ili od u* loga? Mazanje Fellerovim pravim i Elsa fluidom pravo je dobročinstvo 1 I 6 dvostrukih ili 2 velike specijalne i boce 42 krune. Državna trošarina posebno. Trebate li blago, pouzdano tiera* juće sredstvo? Fellerove prave Elsa* pilule vrše svoju dužnost! 6 kutija 18 kruna. - Zagorski sok za prsa i kašalj 1 boca 9 kruna. Švedske že* ludčane kapljice 1 velika boca 20 kruna. — Omot i poštarina poseb* no. ali što jeftinije. Eugen V. Feller, Stubica donja, Eslatrg br. 310, Hr* vatska. E. ŽELJEZNIČARI! »Srpski Željezničar« od 22. marta o. g. donosi radosnu vijest, da je naš poslanik kontrolor južne željez* niče gosp. Ivan Držić angažovao ve* liki broj narodnih poslanika za in* terpelaciju, koju jc preko predsjed* nika Naredne Skupštine uputio g. ministru saobraćaja. Ova će inter* pelacija biti dne 8. aprila parlamen* tu podnesena, a tražiće se neodloži* vo sprovađanje željezničarske služ* bene pragmatike, koju je centralni odbor Udruženja Željezničara S. H. S. pred dulje vremena sa komisijom ministarstva saobraćaja izradio. Osim toga tražiće se iz sredine par* ; lamenta satavliena stručnj цска ko* . misija, koja će istraživati uzroke že* Ijezničkog zastoja i totalno nesređe* nih prilika. Narodni poslanici, svjesni značaj* ne uloge, koju željeznice u narodnoj I privredi igraju, znati će i htjeti bu* dućnest nas željezničara i naše po* rodice obezbi jediti — o tome smo sigurni -- a dužnost je svih svjesnih i razboritih željezničara, da se po* kažu njih dostojni. Svi, kojima je na srcu staleški in* teres. red, rad i mir, pokazaće se so* lidarnim ustupanjem u narodno U* druženje Željezničara Srba, Hrvata i Slovenaca. Željezničari! 8. april je pred vra* tima, kojeg će se dana rješavati sud* bina nas sviju, na nama je da potpo* mognemo dobru volju najvišeg na* rodnog foruma: jačajmo našu na* rodnu organizaciju neustrašivo i bez svake predrasude. Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Nc zaboravite zabilježiti! fotografski atelier u Zrinskog ul. 11. (Cumurija) Murad f Karahasanović. ffluslimansh prom t a b пћа dioni kj cf šno Bol H upj traži upravitelja vrsnu silu — sa višegodišnjom samostalnom, praksom — osobito vješta u robnom poslu. Ponude sa uvjetima kao i sa svim doku­ mentima slati na upravu banke do 30. aprila ove godine. 176 Nešto i za Vas! KhcloiiMlna njena ljepote. Izvrsna naravna njega kose. Želite li racionalno njegovati lice, ruke; odstraniti prištiće, sujedice; hrapava opora kola učiniti svježom i elaetič .om, u(M>trvbljujto FELLEROVU PRAVU POMADU ZA LICE. 1 veliki porculanski lončić K 15 —. ELSA-TOALETNE-PA6T1LE, 1 kutija K 10'50. Pomada aa usnice po K 2'— i 4‘—. Porast ково unapređuje, koža na glavi krijepi, od čelavoeti i prerano sjedine čuva FELLEROVA TANNOGHINA PO- Idoiđ svih sapuna. jest FELLEROV LJILJ pOV MLIJEČNI SAPUN K 19- —, TEKUĆE UlIJANOVO MLIJEKO K 12i 15’ , najfiniji glicerin K 6 — i 30'—. Vneelin po K 3 7-_ i 12Neškodljivi puder za lice u vrećicama po - K 5' Rumenilo, 10 omoti ću K 2»г- . Puder gospogje, hrja sc u to razumilejeet pravi DraKLUBERA HEUA-PUDER bijel, гова- Velike elegantne katije K 24' Protiv tjelesnoga znojenja djeluje pouzdano FELLEROV WELSA“FRAH Z \ POSIPANJE, 1 kutija K 10'50. Što je KLSA-FLUIi>, to se zna! 6 dvostrukih ili 2 velike specijalne boce K 42-—. Kurje oči Za usta 1 zube! bradavice, ž djeve odstranjuje se teme­ ljitoj brzo FELLEROVIM TURISTIČKIM MELEMOM „Екн“ u kutijama po K 5’— i 7 50 i FELLEROVOM TURISTIČKOM TINK TUROM „Е)еа“, 1 bočica K 10’—. Hega-aubni prah sa kirikom, 1 kutija K 20’—, 1'ra Heidera prah za zube 1 kutija K 6'—, Elsa voda za usta K 30, četke za zube počatnM od K 20—. Protiv gamadi Fini parfemi francuski, originalna boca po K IO1—; na vagu prema količini počamAi od K 20’—; Sachet (mirisavi jastučić aa rabeninn) K 8'—. kao niuha, buha, etjenica, rusa, djeluje pouzdano i temeljito EL8A-PRAH ZA Gamad. Velika kutija K 15' . Tinktura za utjenice K 30‘—, Naftalin počamfii od K 2'—. Šta se svaki dan treba? Engleski melem K 2' , L/soform K 30, pravi Lyeol K 30’—, kompletni iiigatori najfiniji K 150'—, Kainfor K 3' , Kam* forne kugle K 5' , arnika po K 6'— i 30’—, Crnoggričin miria za sobu K 35, Malinov sok K 30'—, Kineski čaj po teiioi počanići od K 3' — ’ Koti upita treba svagda priložiti poitausko biljege za odgovor. Miševi I štakori! Otrov za inlSeve K 8' , otrov koru K 8'— i 10’—. za Šta­ Omot i poštarina računaju se PO-EBNO, ali što jeftinije. Što vlAe se na jedan puta naruči, to se manje ovim troškovima poskupljuje roba. Narudžbe adresirati na: EUGEN V. FELLER, ljekarna Stubica donja — Elsatrg 310 — Hrvatska. ® iK Ж Ф i® iK Ф i® Ф Si i® Preporučujem za pčele >je se nalaze kod mene na skladištu, rza otprema uz najpovoljnije cijene. ilhmEd Rezakoiić, stolar FOJN1CA (kod Kreševa) Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 Telefon 319. Trgovina medikamenata, drogerijskih i kemičkih proizvoda, robe od gume, zavoja i kirurg, instrumenata, kao i fotografskih apaiata i potrebštma. Ve­ liki izbor inozemskih safuna, parfumerije, kozmetičkih potrebStina i spužvi. Skladište svin mineralnih voda i t.d. Prva novootvorena MUSLIMANSKA APOTEKA kod ,9Mje*eca“ BaščaršijĐ, Hotel Ghazi AHMEDA TATAREVIĆA snabdjevena je svima ljekovitu*, pa se preporučuje svima muslimanima. Ima taze ribljeg zejtina (bolukjaga , balsama za guta. Epilepticon protiv padavici, hopove za kuovet sa isneinogle mnžke starije osobe, katran soji-voda protiv kaftlja, plućnog katarha 1 tuberkuloze, Obriol inast za skidanje dlake, otrcv za miševe, serail pomada i porcellan pcmada. Sve ove artikle dobiju trgovci jeftinije kad usni u malo veća količinu. Br.Lhoj opš ini <i ZvjFdiftu potreban je jedan odžačar (majstor ili pomoćnik). Reflektanti neka se pismeno jave uz oznaku usiova. 171 Važno za pušače! ,,Merhametu Znameniti najfiniji Gigarpapir može se opet dobiti kod svake trafike a fabrićno skladište za preprodavaoce uz snižene cijene na velik \ nalazi se kod: Eliasa Baruha, Sarajevo, Vojvode Stepe obala 4 telefon br 97 i H Bajramaga Foče i dr. Sarajevo, Džulagina 3. Prcporučova se svakome, da puši s^mo taj papir. Ravnateljstvo. ♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦ ♦ PAPIRNiCA ♦ t HAMDIJE KOPČIĆA , ▲ preporučuje svoje bogato stovarile * svih vrsta papira, kancalarljskog I ♦ školskog pribor«. — Naručbe ee ▲ obavljaju brzo i točno. 2 Cijene umjerene. I Sarajevo, Štrosmajerova ul. TeL 618 MADV Zk PORAST KOSE „ELSa“, 1 veliki porenlanski lončić K 1>— JAKI KATRANOV SAPUN Z\ GLAVU K 14, M tOJARSKl HRKOMAZ po K 6 — i 8'—, NEŠKODLJIVA ulja aa kosu, orahovo uljo, mala boca K. 6 -, velika K 30‘—, ŠAMPON za pranje kose K 4' —« I т ♦ X л Želite li kupovati dobro i jeftino? Najpouzdanija ura je Suttnerova ura! Bila ona od nikla, ocjeli. srebra ili zlat i, sva­ ka će Vas zadovoljiti. Takodjer lanci, pi­ ste je, naušnice, svako'aki, darovi i putrebsline kao nožed, aparati za brijanj«.. škare, novčarke, nažigaći. diamanil za re­ zanje stakla, sve dobro I jeftino naći čete u cijeniku tvrtke 8. Su’toer u LjuĐIjaDi Ш. 706, ♦♦♦♦♦ Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štampanja Daniel & A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/428b71b7ecd00cfb642f1301ee7c630f.pdf 044dc0ec0cf720a5c116df9eacf2da0e PDF Text Text Pojedini broj K. 2.— Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: godišnje K 180.—, na pola godine K 90.— (u Sarajevu): za našu državu godišnje K 200.—: za ino­ zemstvo K <50.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. ГЛАСИЛС 915 Broj 37 (275) Šta sada? Naš sporazum sa vladom g. Niko* le Pašića likvidirao je jedno pitanje, koje je nekoLko decenija prošloga i oba decenija ovoga stoljeća uzro* i kovalo neprestane trzavice i spreča* valo pravi an život medu braćom, ! koja su podijeljena na tri vjere. Ag­ rarno pitanje u Bosni i Hercegovini, koje kroz punih sedam decenija uz* rokuje sve nemire i trzavice, ko je je kroz toliki niz godina zavađalo je* dnokrvnu braću pravoslavne, kato* like i muslimane, potičući na mržnju jedne proti drugima, ovim je sporan žurnom d.gnuto sa dnevnoga reda. Stagnacija u našem prosvjetnom i razvoju, u našem političkom životu, kultunio^ekonomskom radu, ukratko u svemu ima se tražiti u ovom ne* sretnom pitanju. Kmet, nije htio va­ ljano zemlju obrađivati, da aga ne dobije prihoda od zem’je; aga se opet pouzdavao u kmeta pa se nije laćao drugih sredstava za život i ta* ko su propadali — jedan i drugi. Da je ovako dulje potrajalo, ko zna gdje bi se ova nevolja ustavila! U času kada je našoj jedinstve* noj državi i našem oslobođenom na* rodu najpotrebniji mir i poredak, našem je klubu usp’elo da stvori ve* liko djelo sporazuma sa strankama većine, na Čelu kojiih stoji čovjek ri* jetkih državničkih sposobnosti. O* vaj sporazum spada nesumnjivo me* đu najveća dje’a, ko;a su se od oslo* bođenja do danas izvela, jer je dr* žavi prijetila s trašna kriza što od destruktivnih elemenata iznutra, š^o od neprijatelja izvana. Naš je dakle klub svojom realnom politikom spa* sio državu ođ teške krize i time po* kazao, da muslimani spadaju među one elemente, ko ji cVu državu hoće i vole, te da je jedini njihov zahtjev jednakost i pravda za sva# k o g. Prihvativši snorazum, naš je po* slaničkr klub učinio jedno veliko pa? triotsko dielo prema svojoj domo* vini, a prilično se je odužio i svojim biračima, jer hiljada i toliko stotina miliiona kruna, koje će dobiti naši birači u rme odštete za kmetovske i kmetsvu slične odnošaje nije baš tako neznatna suma. Istina, namet? nut irn »е i jedan težak posao, jer taj kapital treba organizovati i privesti u narodnoegospodarske svrhe, da se nadoknadi gubitak, koji muslimane zadešava sa gubitkom zemb’e. Mno* ga će naša porodica ostati bez zem* ?je pa joj se mora stvoriti novi iz* vor privrede, od koie će živjeti. Mo* ra ioi se omogućiti da organizova* niem kapitala razvije obrt, trgovinu i industriju, s čme će se mus’imani ma omoguć ti mnogo ljepši, ugodni* ii i blagoslovenm život, nego onda kada su izgledali varićak žita sa svo* jih mršavih selšta. Bosna je zemlja u kojoj se nrostnru plodna polja, o* ranice i livade, ali i buine šume, kra* sne rijeke. Pored toga ona u svo« j o ; utrobi krije .silno bogatstvo муслиманске организације. Sarajevo, četvrtak 7. aprila 1921. (28. Redžeba 1339.) svakojakih ruda. Tu su dakle svi uv* jeti za industriju i njen napredak; tu je i naša budućnost. Industrija i trgovina, podigle su Englesku, koja danas diktira cijelom svijetu; trgovina i industrija podige* še Njemačku koja i nakon ovoga velikoga sloma osta’e moćna r jaka; industrija i trgovina stvoruše blago* stanje Sjeverosameričke Unije, koja je stotine hiljada naših iseljenika po* digla od ob.čnih radnika do stepena koje im daje odlično mjesto u ljud* skom društvu. Na trgovini i indu­ striji temel ji se i budućnost naše kra* ijevine, a naročito islamskog ele* menta u nioj. Naša je kraljevina zasad isklju­ čivo agrikulturna. Naš narod živi od onoga što mu sa Božijim blagoslo* vom nikne iz zemlje. No u buduće treba da otvorimo i utrobu svoje ze* mlie, pa da iskoristimo i ono što je Bog u zemlji stvorio; da iskoristi* mo i ono veliko bogatstvo, koje se u zemlji krije. U utrobi naše zemlje krije se srebro, zlato, olovo, bakar, željezo, ugljen, živa i mnoge druge dragocjene rude. To treba istražiti, iskoristiti. Naše je šume dosad isko* rišćavao samo tuđinski kaNtal koji je odnio u tuđinu silne miljone. Tre* ba da se i ovdje plasira naš kapi* tal, na da dobit ostaje među nama. U nas se sadi lan i konoplja, a sto* ćarstvo nam daje silnu vunu: treba razviti tekstilnu industriju. U nas se tkaju krasni ći’imi, treba ovaj obrt organizovati i podignuti ga na stepen industrije: prerađivan je ko* ža, pravljenje cipela i drugih kož* natih predmeta. Predaleko bih oti* šao ako bih nabrajao sve, što se mo* že i što treba u&nith da se isko* risti prirodno bogatstvo naše zem* lje, da i ne snommjem potrebu iz* građivanja putcva, željeznica bro* darskih prometila. Мт svoje sirovine šaBemo u ino* jstranstvo i prodajemo ih u bescije* nje, da za prerađene, kad se povra* te k nama, plaćamo visoke cijene i skupu carinu. Zašto da to činimo? Mi smo danas svoji u svome. Mi rmademo svoju narodnu državu, ko* ja će nam pružiti sve .pogodnosti, da se možemo razvijati i da možemo napredovati. Ona će nam u tom po* gledu dati svaku zaštitu, ier je to u interesu i državnog razvitka i držav* nog napretka. Naša kralievska vla* da ne će privrlegovati tuđinska pre* dtrzeća i tuđ mski kapita1, nego će naprotiv domaćem kapitalu i predu* zećima dati punu zaštitu i podu* prti ih svim sredstvima, sa kojima država raspolaže. O ovako velikim stvarima ni jesmo mogli ni pisati ni govoriti prije ovo* ga sporazuma sa našom centralnom vladom. Danas ova pitanja kucaju na našim vratima i treba da se pre* tresaiu svagdje i na svakom miestu. Naš klub, ko’i je znao nostaviti na ovako realne temelie i državnu i pri* vrednu politiku, zna će izvršiti i ovo veliko dielo naše budućnosti. A. Šerić. Telefon br. 842. Čekovni račun pošt. štedionice 1119 Godina lb Glasovi štampe o našem držanju »Privreda«, organ trgovačkoga* no pitanje, koje Austrija hotimice i natl.jskih omladina u B. i H. donije* iz računa, nije nikada htjela da de* la je u broju od 24. marta uvodnik finitivno riješi i ukloni, i tada je bilo »Pitanje zemlje«, u kojem kritiku je jedino pitanje, koje je dijelilo držanje pojedinih stranaka, naroči* braću iste krvi i jez.ka.------G.g. to zemljoradničke partije, a onda ve* Pašić i Protić su tada, kao i danas, li: »I dok se te grupe prepiru i sva* pravilno shvativši težinu ovoga pi* daju, mi ćutimo i posmatramo šta tanja, uvijek bili za to, da se agrar* se radi, jer smo unapred uvereni da no pitanje u Bosni i Hercegovini ri* ćemo biti prvi mi koji ćemo platiti jesi pravilno, i po mogućno* čitav ceh... Zato držimo da i mi ima* sti tako, da i interesi t.eža* mo prava da reknemo koju u ovoj ka i interesi posjednika budu zadovoljeni i zašti* stvari. Pošto već prevlađuje mišljenje ćeni. Još u ona vremna, kada je kod sviju velikih poL stranaka, da zajednička borba protiv Austrije, se zemlja mora i treba platiti, p a zbližila braću dviju vjera, Pašić je neka i to bude, samo da bar ispovijedao načelo, da agrarno pita*: ostane na tome, da ne g'.edamo dru* nje, kao čisto socijalno, ne smije ge nesreće i nerede po zemlji... Mi nikada biti smetnja, da me* bismo pre’pđručiti i gospodi zemljo* đu pravoslavnima i muslimanima u radnicima i begovima, da se malo Bosni dođe do jedino mogućeg od* stišaju i ne stvaraju novih trza* nošaja, do iskrenog, nesebič* vica, koje bi-mogle biti kobne po na* nog i pravednog sporazu* še trgovačke i privredne prilike. Oni m a. Poslije ovakog sporazuma dola* nemaju šta da se ljute, jer i jedni i zi sobom i jedinstvo i zajednica svih drugi dobivaju u svakom slučaju: nacionalnih, socijalnih i ostalih in* Vlasnćcs zemlje dob&vaju pare, a teresa, koji vezuju elemente, ko;i su zemljoradnici zemlju, a mi, mali pri* vjekovima živih i koji ćc i u buduće vrednici i obrtnici, trgovci i zanat* dok traje našega naroda, živiti jed* lije dobij amo samo dužnost, da pla* nim životom i u istim prilikama. Za* ćamo tu čitavu nagodbu u vidu ve* to je g. Pašić, još tada, upozoravao ćih ii pooštrenih poreza ... (Zato ćeš neke naše odviše radikalne politča* mi .povisiti životne potrebe. Pr. si). re, da u agrarnom pitanju budu pomirljivi i da ne izazivam bez Nama je glavno, da se već nevolje i potrebe, muslimanske po* jedan put skine sdnevnog reda ovo siedni'ke sa pretjeranim i nepraved* istorijsko pitanje, kako bi se uspešno nim zahtjevima, jer bi to moglo ima* i ubrzao progres naše zemlje u eko* ti kobnih posljedica po našu nacio* nomskom i socijalnom pogledu i nalnu stvar i po cijeli naš narod. stvorili potpuno novi i bolji od no* Na žalost, ovaj mudri savjet nisu si između sela i varoši, a to trebaju posluša’i niti razumjeli mnogi, ko;i da imaju u vidu i svi osta’i pravi pri* su se smrt"a li pozvanim da vode jatelji države i naroda. Kada je reč srpsku politiku u Bosni«. o konsećidovanju države, trebaju da Nastavljajući »Srpska Riječ« isti* otpadnu svi 1 i č n i i p a r t i j s k i interesi kod sviju, pa i kod po* če zle posljed.ee predratne zasuka* jedinih staleža. Zato, mi ćemo i ov* nosti srpskih političara, a onda veli: de pedneti žrtve kada to već mora »Kada je došlo oslobođenje, valjalo bitu pa neka se jedanput i kod nas je konačno riješiti i agrarno pita* poene trezveno i ozbiljno raditi kao nje u Bosni, koje je Austrija davno i kod drugih kulturnih naroda, koji treba.'a da riješi. Nismo bili v r* imaju takode svojih nezgoda i ne* lo srećne ruke, kada je načato prilika, koje im je nametnuo svetski ovo važno pitanje. Mnogi su naši rat. Samo rad, svestan i trezven rad, političari smatrali da je ono zgo* moći će spasiti od haesa a i nesreće, dno sredstvo za ponularisanje i za koje nam nameču pri'ike, stvorene partijske svrhe. Došle nas je ovaj nesavesnošću izvesnih političkih ko­ put doveo, ne treba da naroč to isti* čemo. Rezultat je bio: potpuno otu* terija«. đivanje muslimanskog elementa od Progovorila je i »Srpska Riječ«, or* Srba pravoslavnih i od Srbre, tako, gan bosanskih rad kala. Malo kasno, da smo u oslobođenoj domovini, ka* ali — potpuno uviđavno i prijazno. da nam tuđin nije više smetao, dalje U bro’u od 29. marta donijela je bfi ieđan od drugoga, nego prije ona uvodnik »Snorazum s Musi ma* dvadeset godina pod ^wtrimm. Po* nima«, koji zaslužuje da se prene* novo je zatrebalo da dođu ljudi ve* se u duljem izvatku. U početku is* ćeg kal bra i širih pogleda, kao što t če »još jedan veliki uspjeh g. Pa* su gg. Pašić i Protić, te da založe šića«, koji je još ođ prije 20 godina sav svoj autoritet i popularnost, i više radio na učvršćenju sloge i da se dođe do pravilnog rije* ljubavi među muslimanima i pravo* šenia agrarnog pitanja, koje su vješti ili nesavjesni po* slavnim Srbima, a za tim veli: »I ta* ne 1 i t i č a ri bili zamusili i doveli sko* da se između Srba pravoslavnih i muslimana priječi’o jedno pitanje, ro do absurduma. I g. Pašić je, u smislu programa koje je mo«lo biti, pa isto i jeste bi* lo, kamen smutnje i nesloge. Agrar* radikalne stranke, a u duhu pomir* Muslimansha trgovačka i obrtnička hanha za Bosnu i Негседошпи (d. d.) u Sarajevu Dionička glavnica K. 10,000.000 — Podružnice u 0os. Brodu i JJos. JMovom Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kralievstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.— Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. Glavno zastupstvo osiguravajućeg društva „HERCEG-BOSNA“. Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: ZKI �Struna 2 ившн .PRAVDA" ljivosti uspjeo, da i ovo teško i za* mršeno pitanje privede kraju. Spo? razum između muslimanske organi* zacije, rad.kala i demokrata je uglave Ijen i potpisan. Sada ga treba spro* vesti i mi ne sumnjmo, da će biti sproveden kako treba, mudro i iskreno. Muslimanska organiza? čija je svojim dosadanjim držanjem u Konstituanti dokazala, da je ona stranka državotvorna i realna, da ju vode ljudi u čiju se pamet, poštenje i istrajnost može vjerovati. Dokaz je za to i to. što se nisu dali ni* kakvim obećanjima i spletkama za? vesti sa pravoga puta, u labirint ne* mogućih i nerealnih DohtiĆkđi fanta? zija i pustolovina. Pravo je, da i m se otvoreno prizna. Л sada je na svima koji iskreno žele dobro ove naše zajedničke otadžbi* ne, koja treba da je i c d n a k o d o* b r a m a i k a s v o j svojoj d j e* c i. da ulože sav svoj razbor i sve svoje sile, da postignuta sloga među jednekrvnom braćom, ojača i tako se učvrsti, da je više niko neće moći razvrći i pokolebati. To je jedino onda i tako moguće, ak o se po? stignuti sporazum lojalno i iskre no dokrajabude p r o? veo i izvrši o«. Tako, eto, piše »Srpska Riječ«. Mi primamo na znan;e njene gornje retke i može biti uvjerena, da s na« še strane ne će biti nikakva povo* da. kojim bi se poremetilo dugo iš* ček'vano o v a k o raspoloženje bo« sanskih radikala. Nužno je samo to da se u njenim stuncima ne mogne u buGuće odraziti mišljenje i tenderu čije onih, koji su »nevješti ili ne? saviesni«. « »Vidclo« u broju od 31. marta donijelo je uvodni članak »Spora« zum sa muslimanima«, u kojem naj* prije polemiše sa stajalištem nekih brv. novina i ističe, da je naša or# gan-zacija »na sebe bila uzela ple* meni tu, a i tešku ulogu, da izme« du zagrebačkih i srpskih političara bude most«, a onda veli: »Pristupa? njem u većini u Utavnotvornoj Skupštini i ulaskom u vladu, Musli* manska organizacija je ispunila svo« ju patriotsku dužnost prema zemlji, jer je omoguć.la donošenje Ustava redovnim putem i učvrstila političku situaciju koja jc bila i su? više rov.ta. Mi ne smatramo to ni kao us'ugu radikalima i demokrati* ma, ni kao uspeh radikala i de« mokrata. A k o j e čiji uspeh, w peh jc samo muslimanske organizacije koja je postigla priznanje izvesnih tačaka svog pro« grama, a ko jc kome usluga, u s 1 u? ga je ne jednoj ili drugoj i : i i : i ■ ’ i I i • stranci, već našoj otadžbi? nikoja seuovom partija s k o m vrtlogu i suviše žabo* r a v 1 j a i zapostavlja. Što su i u ovoj prilici braća Muslimani po= godili pravi interes naše otadžbine ne treba da nas iznenadi. Te nisu li oni jedan od onih delova naroda ko? ji su najbolje očuvah i svoja oseća? nja i svoje tradicije i svoju ljubav prema zemlj? Nije li ili vera jedina razdvajala od nas i ne treba h* da? nas, kada je prestalo doba verske isključivosti, da ta razlika prestane b.ti prepreka?« Prostor nam ne dozvoljava, da dalje citiramo, pa ćemo se zadovo* ljiti izvatkom. U nastavku se ističe da su naši pretci primili Islam radi toga, što im je on kao patarenima, bio bliži nego ostalim djelovima na? šega naroda, što su pretpostavljali car.gradski uticaj peštanskomc i jer im je tursko suverenetvo, naročito u početku, izgledalo primamljivo. Mo? ra im sc priznati, veli »Videlo«, da su »i u novoj veri sačuvali privrženost svome narodu, svome jeziku, svojim običajima i svome rodnom kraju«. Spominje s pohvalom Sokolovića i druge naše prvake iz prošlosti, a onda konstatuje da nam Austrija ni« jc ništa učinila kroz cijelo vrijeme svoje. Za vrijeme rata nijesmo ga? njani. ali smo »kao regruti i vojnici upotrebljavani na najtežim i najopa? snijim mestrma, da služe kažu Nem? ci za Kanonenfutter, za hranu topo« vima. I rat je bio isto toliko o s e t a n za mus imane. koliko i za pravoslavne stanovnike Bosne i Her* cegovine«. Danas smo u svojoj dr« žavk u kojoj ćemo imati' jednaka prava i jednake dužnosti. »Nesre? đenost pril±a, neveština i neznanje upravljača naše države doneli su muslimanima za prošle dve godine dosta razočaran’a«. no te pogreške i krivice ne treba nikome »da ubiju veru u budućnost i veru u snagu i pravednost samoga naroda«. »Treba gledati da se pogreške po« prave, da se zlo izleći, a donošenje Ustava i prestanak privremenoga stanja prvi je korak ka poboljšanju situacije« veli »Videlo«. I mi smo istog mišljenja-, pa stoga vjerujemo u iskrenost ponovljene poruke A? lekse Šantlća i »O s t a ć e m o o v« d j c« sve i onda, kad bi se kojom ne? srećom opet ponovile kobne pogrje« ške »neveštih upravljača« ... Davno rekosmo »Tu smo i tu os« taj crno«. Ponavljamo to i ovom pri? likom uz iskreno priznanje, da nam ovake bratske riječi ulijevaju i veću volju i jaču ljubav za pripomaganie pri izgradnji ove naše države. Povodom okružne konferencije ]. M. 0. u Mostaru. Hoće li »Hrvatskoj Slogi« poći za rukom da svojim frankov.ukom za« truje naše musj. mase?!... Da ’oj jc to cilj u to ne sumnja? mo, no da će ga polučiti, to je iis? ključeno. Jer razbor i zdravi razum sve više uzima maha u musi, svi? jetu. Da nanižemo krupne laži ko« jc jc »Hrv. Sloga« servirala svojim čitateljima na 3. apri a o. g. Pod bombastičnim naslovom »Protest herc, muslimana« donosi: »Danas u 9 sati izjutra zabranje« na »e po političkoj vlasti skupština J. At. O.... Iniciativa tc zabrane je potekla od vodstva stranke iz Sarajeva«. Laže. Skupština taj dan niti jc zakazana niti je po polit, vlasti zabranjena a niti je kakva ini? dativa došla od vodstva J. M. O. Taj je dan zakazana konferencija delegata mjesnog odbora herc, ko* tareva. i ta se konferencija održala. Poslije toga piše »H, SL«: i »Svi muslimani Hercegovine osta« , ju načelno na autonomističnom sta« novištu oeim Treb^nja radi neupu« 1 ćenosti u koju je trebinjske musli? i mane doveo nar. poslanik • Velija i Sadović«. Laž. Hercegovačkim mu? , slimanima nije baš tako prirasla za ' srce autonomija kako bi to htjela »H. SI.« da prikaže. Alfa i omega ; muslimanskih želja je da budu ra« vnopravni građani i da u ovoj dr« i žavi mogu živjeti kao ljudi. A da sam ja zaveo trebinjske muslimane i u neupućenost, to je jedna gadna , uvreda za trebinjske muslimane, či? I ii zdravi razum i pravilno shvata« nje današnjeg stanja ne dozvolja? ' va, da ih iko može zavesti na stran« i putiću. Nijesu oni slijepo stado, ko« I je sc da voditi za nos, kud hoće pastir. To su ljudi koji misle svo? ; jom glavom, i određuju sebi pravac, kako im diktuie njihov razbor. Dalje: »DoSli su delegati iz .ПРАКДА* svih mjesta Hercegovine osim iz Trebinja«. Laž. Ne samo iz Trebi« nja, nego nijesu došli ni iz Bilcće, ni iz Gacka ni iz Ljubinja ni iz Ko? njica. Ali na stranu to, što na kon« ferenciji nije sudjelovalo pet kota? reva! Meni bi mnogo draže bilo, da su došli i iz Treibnja i iz drugih mjesta, jer je konferencija od po« četka do kraja bila jedan pravi bratski sohbct i prijateljski razgo* vor. Milina je bila vidjeti, kako Iju? di mirno i hladno prate referate po* slanika i kako objektivno prosudu? ju razvio polit, situacije i teški po* ložaj, u komu se na’azio naš klub. »Hrv. SI.« dalje iznosi i Četvrtu laž: »Sadović i Hadždkadić su bili izvrgnuti oštroj kritici i teškom na« padanju od strane delegata i nijesu bili u stanju, da odgovaraju na upa? diče pojedinaca... Prema onoj »Što jc baki inilo, ono joj se snilo«, to je želja, a’i pusta želja »H. SI«.. Jer tu niti je bilo kakve oštre kri? tike, ni teških napadaja. Za čitavo vri’cmc dok sam govorio i ja i ko« lega Hadžikadić, svi su delegati po« zorno slušali naše izlaganje. Tek kad smo svršili, onda su sc sluša* telji javljali za riječ i onako, kako to dolikuje sabranim i razboritim ljudima, stavljali su mimo svoje pri* mjedbe i prigovore na pojedine ta? čke našeg soorazuma. Ali to jc sve teklo bez imalo uzrujavanja i žučlji* voeti. Nekoga boli napuštanje auto? nomističkog stanovišta, nekoga še? sta tačka beg’ličke uredbo, nekoga opet neke ustanove iz oblasti vjer« skođprosvjetne autonomije. 'Го jc posve razumljivo. Ni mi poslanici, koji smo sklapali ovaj sporazum, ni* jesmo komnletno (posve) nego dje« lomično zadovoljni ovim paktom. Ali kad smo ljudima rastumačili, kako bi stvar ispa’a, da su se ove stvari rješavale bez nas i da smo mi ■ostali u onoj sterilnoj opoczicijL u kojoj želi »H. SI.« da budemo, onda su se ljudi snašli i uvjerili se, da se ne može uz vodu plivati i da jc klub spasio maksimum onoga, što sc dade spasiti u današnjim ртПн kama. Sve kritike, koje su na toj konferenciji padale, bile su u naj« pristojnijoj formi, a bile su više in? struktivne naravi za poslanike, koji su tom prilikom doznali za mnoge pojedine slučajeve agr. pitanja, u koje ni sami nijesu bili upućeni, t. j. .poslanici su od prisutnih delegata naučili mnoge stvari, koje su sebi notirah i koje ćc u klupskim sied? nicatna iznijeti na orotree Na veli? ko razočaranje i žalost »H. Sloge«, za vrijeme 8?satnog trajanja te kon? ferencije, u riječima, primjedbama, prigovorima i kritikama svih prieut« nih delegata opazila He jedna do? minantna crta, a to je nepokolebiva volja za očuvanjem sloge. 2еЦа Za slogom sve braće i Čvrstoćom orga? nizacije, to ss moglo čitati na licu svih prisutnika. To’iko o konferenciji. »П. Sloga« je bijesna na nas od kako smo sklopili sporazum e via* dom: ona siplie drvlje i (kamenje na vodstvo J. M. O. i služi se svim mogućim sredstvima, da zavede muslimanske mase. Pomislite neki* dašnji njezin sastavak o »Le}lci?re* gaib«, pa njezinu stalnu rubriku »Iz islamskog svijeta« gdje se slavi i u zvijezde kuje Muetafa Kemal, gdje se govori o aranškom carstvu, o samostalnosti Misira, pa onda »po? klaše muslimane u Makedoniji, sad dolazi red na bos. muslimane« itd., na naiooslije njezin podlistak »Pa? nislamizam«’ E, znali smo da neko može biti viši katolik od pape, ali da može biti veći iaiamofil od mu? slimana, to tek sada doznaiomo! Mudra je »H. Sloga«. Ona rezo? nira ovako: treba dobiti neki išla« mofilski renomme, i zato jc potreb? no, što više niša ti o islamskom svi? jetu, ^а će »Mujo« kupiti »H. S.« za Ндеј— Broj 275 hator njezinih vijesti o Islamu, pa uz to mish se dalje, e da pročita i ono, što jc glavno. CMavno je za »И. Slogu«, da »Korkul hoće u mi* bistre«, »musLirnansiki klub prodao muslimane za par milijuna dinara«, »vodstvo J. M. O. izdalo muslima? ne« i t. d. Na taj se način želi uliti u muslimane kušnja a onda nepo? vjerenje prema svojiim vođama i mailo po malo se predstaviti većim prijateljem muslimana nego li je jedan Maglajlić i njegova družina. A zašto ona to sve čini? Zato, icr musi, klub neće da za nju vadi kestenje iz vatre, zato, jer jc musi, klub poveo samostalnu politiku: jer je postavio sebi za cilj ostvarenje musi, interesa; jer je krenuo jednim zdravim putem, koji vodi poboljša* nju muslimanskog položaja i zagri« iavanju muslimana za ovu državu, koje što bržu konsolidaciju, on, klub, iz duše Žeh i na njoj tadi. Eto, zato je »Hrv. Sloga« bijesna na nas. Budući da smo uvjereni, da ima dosta poštenih i uviđavnih Hrvata katolika, koii se ne slažu sa piša? njem »Hrv. Sloge«, to smo i mi da« leko od generalisanja, te ovo, što napisasmo, odnosi se sam na redak? ciiu pomenutog lista i na one, koji odobravaju njegove podle napadaje na nas. Velija Sadović. nar. poslanik. Rezolucija.*) donošena na konferenciji pouzdani« ka J. M. O. mostarskog okruga. Konferencija pouzdanika Jugo* slavenske Muslimanske Organizaci* je okruga mostarskog, održana dne 2. aprila 1921. u Mostaru sa? slušavši izvješća narodnih poslani? ka: Balljfića, Kaipetanoviča, Sadovi? ća i Dr. H. Radića izdaje slijedeći komunike: I. Konstatuje, da je Muslimanski poslanički klub, pritisnut silom jki? lika, a vodan željom za što ćskori« jim njihovim sređenjem, popu? s.tio od temeljnih načela naše ог« ganizacije. što ih jc zemaljska skup« ština od 21. oktobra 1920. kao pro« gramatsku tačku usvojila, a klub u nacrtu svoga ustava predložio. Žali, da vladin blok nije imao niti ima dovoljno shvatanja za teške prilike, u kojima muslimanski elemenat živi. II. Konstatuje. da su i ekonomski interesi, a naročito hercegovačkih muslimana, nedovoljno zaštićeni. III. Uvažujući tešku političku si« tuaciju i1 važnost ovih historijskih momenata i imajući na umu. kojim je žrtvama stvorena naša orgniza? ■čija i od kolike je važnosti njezin daljni čvrsti opstanak, konferencija drži potrebnim, da poslanički k’ub kao ipredstavnik širokih muslaman-skih masa u B. i II. i povrh to? g a ostane na okupu, jer polaže čvr? stu nadu, da će mu njegovom kom? naktnošću u daljnjem radu poći za rukom, da postavljeni program os? tvari, a kao takav biće i <xstaćc pra? vim tumačem i zastupnikom nepa? tvorene'volje i ideje našeg elemen­ ta, da naime ova naša država bude izgradnja uz saradnju i na opće za« dovodjstvo sva tri plemena našeg naroda. H. Ćemalović, tajnik. *) Jučerašnja »Hrv. Sloga« đoni? jela je istu rezoluciju n e t a č n o : na pr. ne stoji u rezoluciji, da jc klub „odstupio" nego „popustio" od temeljnih načela i t. d. Pr. ur. Muslimani i muslimanke grada Sarajeva, sjetite se vašega „MERHAMETA". CO (=□ czn £□ £□ C=3I=3C3C=2C3l=3C3 CSC? �Hrto) 275 — Broj Д1РАНДА* — „PRAVDa” Jedna nelojalnost. Prema izveštaju Zem. Vlade ova# | kav način rešavanja stanbenih stva* i ri daje dobre rezultate. No kako pi* tanie stanbeno spada u nadležnost g. Ministra za Soc. Politiku, ja ću Grčki poraz. Prije nekoliko dana sva akta po ovom pitanju poslati g. Ministru za Soc. Politiku, da on javile su grčke novine, da je grčka donese definitivnu odluku: hoće li vojska preduzela veliku ofanzivu •se i nadalje stanbeno pitanje raspra* nrotiv Kjemal ^še i odmah dva da* vi jati na način kako rešava Zem. na poslije javile su, da su Kjemalo* ve čete -potučene. Ove -su vijesti Vlada u Sarajevu ili ne. Izvolite, Gospodine Poslaniče, pri* lažne. Istina je baš obratno: Kjemal paša je pustio Grke u unutrašnjost miti uverenje moga potšovanja. Ministar Unutrašnjih Dela: zemlje i onda ih hametom potukao, uništivši pri tome jednu cijelu divi* M. Drašković, s. r. iziju. To naljbolje svjedoče i sami ♦ Grci time, što su pozvali osam* Kako doznajemo, u četvrtak jc na ost godišta pod oružje. Nu to ova stvar riješena na taj način, da će biti prekasno, jer najnovije vije* je ministar za socijalnu politiku od­ sti javljaju, da su grčke čete uzma* redio, da njegovo ovdašnje povje* kle opet sve do Bruse. Grčki bi po* reništvo opet preuzme ovaj referat raz bio potpun i oni bi bili izbačeni Stanivuković, proteže g. dra Srški* iz Male Azije, da ih* ne pomaže En* ća ide u odsjek za policiju i predao ^leska, koja im daje oruž’a, munici* je svoj dosadanji. referat g. kot. pred* je i raznog ratnog materijala. stojniku Sonnenfeldu. Čisti se, bistri Odlazak Karlbv iz Madžarske? se... Javljaju iz Budimpešte na 5. ov. mj.: Prije otvorenja današnje parlamen* tame sjednice izjavio je ministar predsjednik Teleky, da je Karlo da* nas iprije podne ostavio Szombatj* helv. (Sa svih strana ču'i su sc po* U Bosni i Herceg, umire godišnje klici: Hvala Bogu!«) »Karlo je ot* 14.000 ljudi od sušice. Toliko sta* putovao preko madžarske granice, novnika ima na pr. Mostar. Za naše riješivši našu domovinu, koja je prilike to znači kao da svake godine mnogo preživjela pa i ovo. Sa zado* gubimo po jedan rat. Sušica je da* volj-stvom možemo reći, da je to nas najveći neprijatelj naroda. Sto* dokaz jedinstvenog držanja države, ga najtoplije pozdravljamo ovu pa* vojske i političara«. Ove izjave pri* metnu akciju zdravstvenog odsjeo mijene su velikim zadovoljstvom. ka zemaljske vlade, da se poučnim Grof Telekv jc navijestio, da će i ujedno veoma zabavnim načinom, dati potankosti o ovoj aferi na jed? to jest kinom, proširi u što šire slo* noj od idućih sjednica. jeve što temeljitije poznavnje te bo* Izvršenje rapalskoga ugovora. — lesti i borbe protiv nje. Javljaju iz Rima: U ministarstvu Prošle nedelje je publika dupkom inostranih djela sastala se je komi* napunjene sale Apolo*Kina imala šija, koja se bavi izvršenjem odre* prilike, da veoma zorno i za vrlo daba rapalskog ugojvora. Sad raspra* kratko vri;eme upozna, šta zapravo vlja o ipitan’iu pomorske pfoVidbc znači sušica. Slike, osobito žive sli* na Jadranu. Beogradska vlada je kc, usijeku se dublje u pamćenje ne* zatražila, da se sa Uspražnjenjem go prazne riječi i mi smo uvjereni, Dalmacije obustavi i talijanska po*= da će u svačijoj pameti ostati do morska pflovidba između jugosla* smrti jasna na pr. ona slika, koja venskih luka, što znači veliku štetu predstavlja borbu bijelih krvnih tje* ne samo za dalmatinske gradove lešaca sa bacilima sušice i da će ga nego i za Ankonu, koja je ishodište cijelog vijeka ispunjavati užasom skoro svih plovidbenih linija sa pomisao na one šupljine (kaverne) Dalmacijom. Nakon dulje rasprave u plućima, koje bacil izjeda. zaključeno jc, da će Italija i nada* U prvom dijelu predstave vidjeli lje obavljati privremenu pomorsku smo na čaršafu i čuli od liječnika službu na svim prugama u Dalma* kakav na pr. izgleda bacil sušice, čiji, dok pitanje obalne plovidbe u kako se množi, kako se i čim da pregovorima sa beogradskom vla* uništiti i t. d. U drugom dijelu nam dom ne bude konačno riješeno. Iz* ie prikazano djelovanje jednog pariš* gleda da je jugoslavenska vlada sa* kog »dispanzer a«, modernog opštila u Rimu, da ne kani zakliu* zavoda za suzbijanje sušice. Ne sa* čiti trgovački ugovor u pravom srni-* mo da svako dobije u tom zavodu slu riječi, nego da će se ta pitanja besplatnu vizitu i uputu, kako će se rfješavati od vremena do vremena liječiti, već sam zavod šalje svoje sporazumno kako to predviđa ra^ činovnike, milosrdne sestre po gradu, palski ugovor. Talijanska vlada po* da istražuju bolesnike i da ih dovo* laže osobitu važnost u pitanju že* dc u dispanzer, koji ih prema mo* Ijeznice Zadar—Knin, za koju traži gućstvu, ako su siromašni, šalje u sa* da joj jugoslavenska vlada prepun natorijume. sti koncesiju. Jugoslavenska vlada U trećem dijelu predstave vidimo će se tome nrotivitii no talijanska modernu školu u Švajcarskoj, kojoj vlada je zaključila da u toj stvari je zadaća da osim školskog znanja popusti.. očuva djeci njihovo zdravlje i da ga Američka nota saveznicima. Iz još i ojača. Nastava se drži u zimi Pariza javljaju: Američka vlada u* i ljeti, kad je suho, na polju i u sun* putila jc notu svima kadama, naro* cu i djeca su odjevena samo krat* čito vladama savezničkih zemalja, kim gaćicama, pošto su čist zrak i u kojoj Amerika smatra sebe kao sunce veoma jaki neprijatelji suši* stranku prilikom rješavanja svih pi* ce. Na slici vidimo, kako su djeca tanja, koja su proizašla iz rata. Do* sve vesela, pravo uzrasla i crna od klegod Amerika ne bude upitana za sunca. Osobito je ovaj dio predsta* savjet u nekom pitanju, dotično pi* ve poučan i nov za naš svijet, koji tan;e smatraće se kao nepotpuno se i suviše plaši čista zraka i sunca. riješeno. Nota dalje veli, da su Sje* Predstave će se za građanstvo po* dinjene Američke Države primietb noviti još tri puta, u tri slijedeće ne* lc. da kod saveznika postoji tenden* djelje 10., 17. i 24. ov. mj.. svaki put čija, da sc neosvrću na mišljenje u 11 sati' i mi ih najtoplije prepo* Sjedinjenih Država povodom inter* ručujemo. Svako, i zdrav i bolestan nacionalnog pitanja i da donašaju treba ovo da vidi, a naročito mlade odluke, kao da Amerika nije učes* majke, koje će tu naučiti stvari, koje tvova!'a u izvojevan ju pobjede. U neophodno nužno moraju znati za noti se dalje iznosi kako bez sumnje između saveznika postoji nespora* odgoj svoje djece. Ulaz je besplatan. Karte se mogu zum u pitanju već riješenih sporo* dobiti kod vratara 3. vladine zgrade va, na koje su Sjedinjene Države već dale svoj pristanak. (odmah do Apolokina). Politički pregled. Gospodin E. Miralem iznosi u »Hrvatskoj. Slozi« jedan zaključak našeg mjesnog odbora, koji je uru* беп -Pravdi« odnosno poslaničkom klubu u Beograd. U tom zaključku pledira se za snošljiviji ton pisanja, nego što ga je »Pravda« pokazala u -dva člančića ili notice o »Hrv. Slo* zi« i »Obzoru«. Ja o toj stvari u principu složio, da se zakjuči pi'edk rati za snošljiviji ton pisanja prema brači Hrvatima, dok sam bio pro* tivan onom dijelu prcdloga koji go* vari o štampanju zaključaka bilo u »Pravdi«, ili u ma kojim drugim no? vinama. Izrazio sam tad sigurno u* vjerenje da se zaključak u »Pravdi« neće štampati ni kraj našeg zahtje* va a sam slučaj ne zahtijeva tako* va što, jer nije takovog značaja, da se mora izjava davati. Rečeno je: »Makar to »Pravda« ne donijela, nek ostane zahtjev; biće bar taj nje* gov uspjeh, da će se zaista postići ljepši i snošljiviji ton pisanja »Pra* vde«. Dakle zahtjev je bio samo postavljen, a ne bi se insistiralo od* lučno na tom, da se on štampa. Ka* ko sam bio i kako sam j o š i sad za koncilijantnost, obazrivost i sno* šljiv ton a protiv onakog načina pb sanja u opće a naročito prema braći Hrvatima katolicima, naravna^ stvar da sam mogao takav zaključak i potpisati. Nije mi poznato, zašto je ipak iznešen zaključak našeg odbora na javu, čak prije nego je stvar kod vodstva uopće riješena i prije ne* go se i s jednim drugom iz odbora o tom g. Miralem porazgovorio. Čini mi se, da nije imao nikakova razloga. Meni je vrlo žao, da je stvar pošla drugim putem, nego je išla jer se može, po mom mišljenju, uspješ* nije utjecati na politiku, pravac i ton pisanja našeg stranačkog organa u* nutar naše organizacije, nego ovim putem. Ovo je put otvorenog suko* ha, gdje nema uzmaka i gdje će vjerojatno svak voditi boj i brani* ti svoje gledište skrainom bezobzir* posti, a bojim se da tad nema izgle* da na ono, što se želi i hoće, da naime naša stranka i organ ne dad* mi povoda svađi između muslimana i katolika Hrvata, što i meni a dr* žim i mojim drugovima i čitavom muslimanskom elementu leži vruće na srcu. Ja sam odabrao onaj prvi put, kojim se i dosad išlo i čini mi se. da ću više koriistM utjecajem unutar organizacije, nego putem ot* verenog sukoba. U tom smislu do* nešen je i zaključak našeg mjesnog odbora. Za to ne mogu a da na ne* lojalnosti gospodinu Miralemu ne zamjerim. Donji Vakuf, 1. travnja 1921. Hamid Kurbegovtić. Filmske predstave o sušici. nar. poslanik. Odgovor na upit nar. poslanika g. dra M. Spahe glede naredbe o zaštiti kirajdžija. »Gospodine Poslani će! Na Vaše pitanje o zaštiti kiraj* džija u Bosni i Hercegovini, dostav* jeno mi aktom Predsedništva Usta* votvome Skupštine od 8/П. t. g. Br. 1900 čast mi je da Vam odgovorim na osnovu izveštaja Zemaljske Via* dc u B. i H. ovo: Po oslobođenju, uvedena je bila za Bosnu i Hercegovinu prvo rekvi* zicija lokala, a ubrzo i rekvizicija stanova. Te je naredbe izdavalo pra* vosudno odelenje Zemaljske Vlade, a izvršivanje su imali delomice su* dovi, a delomice upravne vlasti. Pošto su sudovi bili preoptereće* ni svojim1 redovnim poslovima, Ze* maljska je Vlada izdala naređenje, da stanbene stvari u prvoj instanci* ji rešavaju upravne vlasti: prve in* stancije, kod kojih su postavljeni naročiti stanbehi uredi; druga in* stancija Za Sarajevo bila je povere* na Povereništvu za Soc. Politiku, a za ostala mosta nadležnim okružnim načelstvima. Docnije je Zemaljska Vlada temenila u toliko svoju na* redbu, što je rcšavanic stanbenih stvari u drugoj instanciji za grad Sa* rajevo prcnela na prvo odelenje Ze* maljske Vlade, jer su se stan bene stvari u Povereništvu za Socijalnu Politiku rešavalc u Senate. ♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦ I PAPIRN1CA ♦ I HAMDIJE KOPČIĆA £ I $ preporučuje svoje bogato stovarište I svih vrsta papira, kancalarijskog i ♦ školskog pribora. — Naručbe se a obavljaju brzo 1 točno X $ ♦ X 2 + j Cl iеп^ umjerene. Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. HHI j ♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦ Domaće vijesti. Novi predsjednik naše vlade. — »Narodno Jedinstvo« od 4. ov. mj. donosi u službenom diielu ukaz, ko* jim se za predsjednika naše vlade postavlja g. dr. Nikola Đ u r đ e v i ć, dosadanji povjerenik za pravosuđe u Hrvatskoj i Slavoniji. G. Đurđe* Страиа 3 vic jc jučer prispio u Sarajevo, da preuzme dužnost. Iz uredništva. Prošlog utorka ni* je izašao list radi blagdana u štam* pariji. Molimo, da se ovo naknadno primi znanju. Tučnjava u Ustavnom Odboru radi »kancelparagrafa«. Na 4. o. mj. izazvali su k'lerikalci iz Jugoek kiuba u Ustavnom Odboru svojim ispadi* ma protiv države toliko ogorčenje kod svih ostalih članova toga od* bora, da je došlo do tučnjave. Ovaj žalosni događaj dokazuje, da je tim ljudima od cijelog Ustava najpreče to, da im se Ustavom ne zabrani upotreba bogomolje za propovije* danje ipo’&tičkih ciljeva. NaŠ je po* slani-k naravno pristao na taj para* rtraf, jer mi ni dosada nismo dža* mije niti uopće vjere nikad upotri* jebi'li u političku propagandu. I ta gospoda klerikalci imaju obraza, da nas radi toga brišu iz reda kulturnih država. Kod njih se valjda cijela kultura usredotočila u Rimu! Posljedice zemljoradničke skup* štine u Tuzli. Čim su se vratili sa Avramovićeve skupštine Nedo i Košta Jclić iz Tinje uzurpirali su i počeli zagrađivati zemljište Hašima Zekića iz susjednog sela Lisovića, koje je zemljište još otac Hašimov prije austrijske okupacije na 5 go* dina kupio. Na tom zemljištu nije niikad postojalo nikakvo pravo kmetstva. Hašim nije nikakav spa* hi i a, nerfo obični težak kao i svi težaci. On je to zemljište obradi* vao sobom, a kad nije mogao do* spjeti, onda ga je davao raznim te* žacima uz trećinu na obrađivanje. Tako ga je u god. 1919. i 1920. dao pod trećinu Nedi i Kosti Jeliću na njihovu molbu, koji isu mu za te godine u potpunom redu dali tre* činu sa zemlje. I ove su mu godine iskali to zemljište pod trećinu, ali im on nije mogao dati, jer ga je na* kanio sam da obradi. Nu čuvši 25. pr. mj. na Avramovićevoj skupštini, da je težak davno platio agi zemlju, uzurpiraše Hašimu njegovo vlastito zemljište držeći, da je svaki »Tur* čin« aga i sva muslimanska zemlja da je kmetluk ili begluk, pa se mo* že komotno otimati, jer im je »na tembihu« kazano. Kako .jc gore re* čeno Hašim je težak kao i oni, a ako je malo bogatiji i potrebno mu je, jer on ima 24 člana svoje poro* diče. Hašim je prijavio Jeliiće seo* skom kot. uredu, pa ćemo vidjeti, hoće li kot. ured dijeliti njihovo »mišljenje« u pogledu »turskog« ze* mljišnog odnosa. Sakupljanje sitnih novaca za »Gajret«. Kako nas izvješćuje gla* vni odbor društva »Gajret«, otpo* četo je sa sakupljanjem starih sitnih novaca od 1, 2 i 10 K, ali ta akcija nije u svim mjestima naišla na ona* ko razumijevanje, kako se glavni odbor nadao. Neka mjesta istina ra* de svom silom na sakupljanju tih milodara, ali opet u nekim mjestima to ide posve sporo, tc se radi toga glavni odbor i ovim putem obraća na sve prijatelje »Gajreta«. kao i na one, koji nijesu posebnom ok* ružnicom pozvati, da ovu priliku ne propuste, već da se svom snagom zauzmu na sakupljanju ovih nova* ca za »Gajret«. Mi ovaj apel »Gaj* retovog« odbora sa svoje strane najtoplije preporučujemo svim pri* jateljima i istomišljenicima apelu ju* ći na njih, da svi bez iznimke dari* vaJu stare novce »Gajretu«. To tre* ba naročito, da požure Sarajlije, predajući te novce u »Gajretovu« kancelariju (Ferhadija ul. 34.). Ratni invalidi! Dne 13. marta t. g. održana je glavna skupština »Udr. inv. za B. i H.«, na kojoj je podijeljen apsolutorij starom, a iza* bran novi odbor, koji smatra svo* jom dužnošću pozvati sve ratne in* valide, te porodice pahh ili umrlih ratnika i siročadi istih, da sc prija* ve za člana, jer će same<?ianovi uži* vati moralnu i materijalnu zaštitu sa strane udruženja. Pismene prijave sa ispravama iz krajeva B. i H., gdje još ne postoje okružni ili mjesni od* bori udruženja, nek se šaliu na Udr. rat. inv. kralj. SHS., oblasni odbor Sarajevo, a one, gdje već postoje, na njihov naslov. Sve službene stvari udruženja objavljivat će se u »N. Jed.«. Udruženje isključuje svaku politiku i sve ciljeve politič* kih stranaka, te je čisto humanitar* nog značaja. — Odbor. �Страна 4 — Strana „ПРАРДА* — „PRAVDA* Bnoi 275 — Broj PROSPEKT i poziv na upisivanje dionica Banke Gajret (dioničarsko društvo), Sarajevo. Potpisani namjera vaiu osnovati dioničarsko društvo pod firmom BANKA GAJRET, DIONIČARSKO DRUŠTVO, sa sjedištem u Sarajevu. Trajanje je društva neograničeno. Svrha je društva: da trguje novcem i papirima od vrijed­ nosti, da pripit đuje kapitale, da unapređuje i kreditom pomaže zemljoradnju, trgu vinu, obrt i industriju, da podiže i vrši pro­ met sa nepokretnostima. Obzirom na to, društvo se bavi ovim poslovima: 1. prima novac na priplod i štednju; a) na uložne knjižice; b) na blagajničke listove, ovi blagajnički listovi nose kamate i sadržavaju rok otkaza i isplate; c) na tekući račun; d) na kola sa stalnom mjesečnom ili neđeljnom uplatom; 2. viši svakovrsne isplate i naplate za tuđ račun; 3. prima na čuvanje razne ostave; 4 posreduje kod sklapanja trgovačkih poslova za tuđ račun i tuđe ime; 5. eskontuje i reeskontuje mjenice i tražbine, isto tako varante, izvučene državne obveznice, logove, kupone itd. Mjenice koje bude društvo eskontovalo, mogu glasiti na domaću ili stranu valutu, ali ne smiju teći na duži rok od šest mjeseci i moraju na njima biti najmanje dva solventna potpisa; 6. daje zajmove po tekućim računima na podlozi hipo­ teke ili državnih papira ili drugih papira od vrijednosti ili na podlozi kojeg drugog osiguranja; 7. kupuie i prodaje svakovrsne papire od Vrijednosti, de­ vize, kovani novac, robu, sirovine i druge predmete za tuđ račun; 8. kupuje i prodaje i za sopstveni račun papire od vrijed­ nosti koji nose interes, kao i obveznice koje glase na glavnicu ili anuitutne iznose sa neposrednom državnom garancij- m; 9. daje zajmuVe na nepokretnosti uz gruntovno osiguranje; 10. daje kredit posjednicima zemalja, zemljoradnicima i zemljoradničkim zadrugama u sVrhu un đenja njihove privrede, na podlozi hipoteke, ručnog zaloga, Hi kojeg drugog osigu­ ranja; 1 1. osniva, organizuje i rukovodi kreditna i privredna društva i udruženja, zadruge i saveze, konzorcije i druge usta­ nove i preduzeća, u interesu i poboljšanja i podizanja zemljo­ radnje, poljske i šumske privrede, prerade i prometa, sa zemlj »radničkim i šumskim proizvodima; daje im i nabavlja kredit, učestvuje u takvim preduzećima, posreduje među njima i za njih; 12. kupuje i prodaje nepokretnosii za svoju potrebu; 13. kupuje i prodaj • nepokretnosti i druge predmete zem­ ljoradničke i šumske piivrede, zakupljuje ih, administratira i parcelira; 14. osniva i rukovodi stovarišta i skladišta za robu i siro­ vine, za pr-izvode zemljoradnje, industrije i <>b ta; 15. daje zajmove na zaloge, t. j. na zlato, srebro, i drago- cijenosti. Sa ovom granom posla moći će društvo otpočeti po prethodnom odobrenju nadležne vlasti; i6. os ih a i podupire razne kulturne i humani a ne UStan Ve; 17. daje kredit siromašnim i vrijednim zanatlijama, teža­ cima, malim posjednicima i trgovcima; 18. Konačno se društvo može baviti i drugim poslovima koji stoje u suglasnosti sa njegovim značajem, kad vršenje tih j poslova zaključi glavna skupština kao dopunu ovih pravila i I kada vlada da za to odobrenje. Osnovna glavnica društva iznosi 8 miliona kruna (2 mil. dinara), a sastoji se od 20.000 dionica po 400 kruna (1UO dinara) nominalne vrijednosti. Dionice i kuponi glase na ime dioničara. Potpisivao dionica dužan je uplatiti pri upisu 10°|0 od nominalne4 vrijednosti, a 2,,0|0 prijo konstituirajuće glavne skupštine. Osim toga dužan je svaki potpisivač Uplatiti na svaku upisanu dionicu K 20.— (5 dinara) na ime troškova osnivanja banke. Ostatak od 70 0 nominalne vrijednosti dionica uplatiće se u jedan ili u više obroka prema zaključku upravnog odbora banke, i to poslije upisa banke u trgovački registar. Od Čistog godišnjeg dobitka pripada 10°[0 kulturno prosvjet­ nom društvu „GAJRET- u SARAJEVU. Upisivanje dionica traje od 7. aprila do 7. juna a konsti­ tuira juća glavna skupština održa\aće se u zak* nito određenom roku. Osnivači pridržavaju sebi pravo podjelbe dionica ako bi broj upi sati h dionica premašio 2O.0O0 komada. Potpisivanje i uplaćivanje na dionice obavlja se kod: 1. Glavnog Odbora te kod svih pododbora i povjerenika društva „Gajret-. 2. Muslimanske Centralne banke za B i H. u Sarajevu i njezini! filijala u Tuzli i B gojnu. 3. Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za B. i H. u Sarajevu i njezinih filijala u B Brodu i B. Novom. 4. Narodne kreditne banke d. d. u TeŠnju. 5. Muslimanske kreditne banke u Poći. 6. Prve Mu­ slimanske banke d. d. u Brčkom. 7. Prve Muslimanske banke d. d. u Brčkom. 8. Prve Muslimanske banke dt d. u Bijeljini. 9. Muslimanske banke d. d. u Banjoj Luci. 10. Muslimanske trgovačke i p Ijodjelske banke d. d. u Tešnju 11. Narodne kre­ ditna banke u LLnu. 12. Bankovne kuće M. Mahmudbegović u B. Šamca. 13. Težačke banke d. d. u Cazinu. 14. Muslimanske banjce d. d. u Visokom. 15. Muslimanske privredne banke d. d. u Gračanici. 16. Srpske Centralne banke d. d. u Sarajevu. 17. Srp-ke privredne banke d. d. u Sarajevu sa njezinim filijalama. 18. Hrvatske Centralne banke d. d. za B. i H. sa njezinim po­ družnicama. 19. Židovske banke d. d. u Sarajevu^ 2 ». Zemalj­ ske banke za 13. i H. u Sarajevu sa njezinim filijalama i eks­ poziturama. 21. Izvozne banke d. d. u Beogradu. 23. Žurnal ske banke u Beogradu. 2l.0pšte privredne banke u Beogradu. 25. Podunavskog trgov. akc, »Iruštva u Beogradu. 26. Prve hrvatske Štedionice u Zagrebu i 27. Srpske banke d. d. u Zagrebu. 4 U Sarajevu, 1. aprila 1921. H M. DŽemaludin Čaušević, v. r. reis-ul-ulema; Alija Kurtović, v. r. pred­ sjednik ^Gajreta'; Dr. Sđfetoeg Bašagić, v. r. prvi bivši preds rdmk „Gajreta*; Dr. H mdija Karamehmedović, v. r, ministar; Velija Sadović.v. r. narodni posla­ nik; Mustafa H Bauščaušević, v. r. veletrž ic svi iz Sarajeva; Smailaga Ćemalović, v. r. predsjednik op'tine; Dr. Morat Sarić, v. r. Ijekar; Suleiman Krpo, v. r. trgovac; Mehmed Grebo, v. r. trgovac; Omer Balić, v. r. trgovac svi iz Mostara; Abdurahmanaga H. Prćić, v. r. vektrža ; Dr. Mustafa Denišlić, v. r. Ijekar; Mujaga A. Šahinagić, v. n veleiržac; Suknja Kurtović, v. r. no­ vinar; Lutfija Šabanagić, v r. trgovac; Dr. Mahmud Mehmedbašić, v. r. po­ ljoprivredni inspektor; Mahmud Liubović, v. r. obućarski majstor; Dr. Avdo Hasanbegović v. r. novinar; Dr. Zaim Šarac, v. r. sudija; Ibrahimaga Demirdžić, v. r. veletržac; Sulejmanbeg Hadžić, v. r. predsjednik „Hurijeta*; Febim Kafadarević, v. r. šum. nadinžinir; Omer Kajtaz, v. r- šum. nadinžinir; Mustafa Sarajfić, v. r. trgovac; Džemil H Hasanović, v. r. trgovac; Derviš Tafro, v. r. profesor svi iz Sarajeva Hamid Kurtović, v. r. preds’ednik opštine Gacko. Muhamed Šarić, v. r. posjednik Stolac. Muhamedbeg Šarbegović, v. r. veletržac i Numan Pipić, v. r. trgovac oba iz Doboja. Hamid Fazlagić v. r. trgovac i Mrhmed H. F- Fazlagić v. r. trgovac oba iz Čapljine. Asim DŽaferagić, v. r. trgovac Ostrožac: Salih Prohić. v r. trgovac Konjic. Kasim Viđen, v. г. trgovac, Treblnje Hilnuja Sadiković, v. r. trgovac LjubuŠki. Hdrndija Kopčić, v. r. trgovac; Asim Dugalić, v. r. prokurMa i poddirektor H rceg-Busne; Inž. Salih Cico v. r.; Muhamed OpijaČ, v r. krojački majstor; Sal.hbeg Čdebić* v. r. trgovac; Suleiman Saridžić, v. r. graditelj; Ahmed Sef ć, v. r. bankovni nadčinovnik svi iz Sarnieva. Hakija Begović, v r. trgovac, Bileća. Asim Kurt, v. r. gostioničar; Ismet ZildŽić, v. r. trgovac; Ahmed Tatarević, v r. apotekar; Jusuf Pašić, v. r. trgovac svi iz Sarajeva. Ibrahim Sarić načelnik ministar­ stva i Hasan Rebac, v. r. inspektor oba iz Beograda. Dr. Sultjman Alečković, v Г. advokat Travn k. Ibrahimbeg Ljubović, v. r. posjednik Sarajevo Dr. Ahmedbeg Rizvanbegović, v. r. Iiekar, Tuzla. Mun b O-imanagić, v. r. trgovac ViŠegrad, Muhamed H. Smailović, v. r. trg"vac ČainiĆe. Asim Ugljen, v. r. sudija Mostar. Ibrahimaga H. Hamzić, v. r. trgovac Priboj. Murad Kapičić, v. r. sudija Novi Pazar. Hajrudinbeg Kapetanović, v. r. posjednik; Ethem Gjultzar, v r. savijač kovina oba iz Sarajeva; Ahmeta^a Hadžialiagić v. r. trgovac, GraČanica i Inž. Hajdar Čekro, v. r. iz Sarajeva. �БроЈ 275 — Broj Financijsko stanje naše države Pojedina ministarstva projektirala su svoje resorne potrebe za godinu 1 21.— 22. i prema tim projektima iz­ nosio bi budžet oko osam mili­ jardi dinara, koji bi prema tome bio dvaput viši mgo prošli i koji bi imao deficita za gotovo polovinu te svote. To je potvrdio i naš ministar financija g. Kumanudi jednom saradniku Jutarnjeg Li-ta", koji je opširno intervjuisao g. ministra ofinancijskom stanju naše država. Zagrebačka »Ri­ ječ14 je također donijela razgovor svo­ ga saradnika sa g. mi > istrom, pa ćemo u kratko iz oba intervjua izni­ jeti, kako g. ministar prosuđuje naše financijsko stanje. Sadašnja naša financijska politika vodi se istim idejama kao i politika pokojnog Koste Stojanovića, to jest nastoji se također privesti u one granice, koje im određuju prihodi De­ ficit projektiranog budžeta od malne četiri milijarde dinara ne bi bio ni­ malo u sklada sa tim nastojanjem i stoga će ministarstvo financija u pr­ vom redu gledati što jače sniziti pred­ viđene izdatke pojedinih ministarstva. Usporedno s tim misli povisiti pri­ hode ovim mjerama: Stavka nepo­ srednih poreza u prošlom je bu­ džetu daleko podbacila (u nekim po­ krajinama je naplaćeno samo 10° 0 od predviđene svote), i zato će se ti porezi razdijeliti pravedno i jednako za cijelu kraljevinu. Imućniji slojevi,a neročito ratni bogataši, biće u višoj mjeri oporezovani nego siromašni. Iz izjednačenja poreznih zakona za ci­ jelu kraljevinu nadati se je povoljni­ jim rezultatima, jer na pr. u nekim su pokrajinama ostale mnoge takse na onoj visini, na kojoj su bile prije rata, ako i je prodajna cijena porasla za 5 — 6 puta. Sto se tiče džumruka jedna je re­ forma već učinjena, to je ili potpuno ukinuće ili sužavanje izvoznih džum­ ruka. Tim se ht e o postići, da se strana tržišta otvore našim nacional­ nim produktima, a na prvom mjestu žitu i stoci, dok je radi previsokih izvoznih džumruka izvoz ovih pro­ dukata bio skoro onemogućen. Otvo­ renjem granice za izvoz ne samo što će se unošenjem strane i zdrave va­ lute u velikoj mjeri popraviti vri­ jednost našeg nacionalnog novca, jer po bogatstvu naše zemlje vrijednost dinara ne bi smjela biti manja od vrijednosti francuskog franka. U pouledu uvoznih džumruka u ovom trenutku radi se nova tarifa, PODLISTAK. Mustala: Iz mojih uspomena. MEĐU TATARIMA. (Svršetak). Tatarska je obitelj uzor moralnosti. U njoj vlada potpuna sloga i ljubav i ja za mojih šest godina po Sibiriji ne čuh, da se kakav Skandal dogodio u obitelji koieg Tatara, ili da su obitelj­ ske stvari prešle preko kućnog praga i postale predmetom zabavnog razgo­ vora mahale. Tatar je preponosan i presvijestan, a da svoje najsvetije, svoju obitelj i svoju kuću izvrgne ruglu i podsmijehu ćaršije. Kao budi su Ta­ tari i muško i žensko plemeniti, skrom­ ni, ozbiljni, čedni i veoma marljivi. Do mog odlaz.ka iz Sibirije ne vidjeh lahkomislena i nevaljala Tatara, Tatarka je u kući sviiesna kuća­ nica, vjerna žena, pred bra i premda majka, a u društvu ozbiljna, čedna i prijazna osoba. Tatarske žene msu vezane samo za kućni rad, one rade i u čaršiji u mnogim dućanima. Odi­ jevaju se kao i Ruskinje. Ali zato ipak vrše u redu vjerske dužnosti; kad dođe kući, Tatarka odmah uzima abdest i oduži svoj farz. Starije Tatarke još i danas nose na glavi svoj tatarski wfrk“, koji je kao mali četverokut iz cvjetne kadfe, na kojoj su biserom izvezene vrazne fgure cvijeća i lišća. Takav ures na glavi imaju i mlade Tatarke, samo ga nose kad je kakav nacionalni ili vjerski blagdan. Istina, u tatarskoj mahali može se i dan danas susresti Страна — Strana 5 ПРАн/l^« - „PRAVDA* koja je inspirisana trima osnovnim idejama 1. prohibitivne džumruke za uvoz luksuznih artikla; 2. zaštitni džumruk za uvoz onih artikla, koje proizvodi naša domaća industrija i 3 što umjereniji džumruk na one artikle, koji zadovoljavaju životne potrebe građanstva. Prvim džumrukom opte­ rećuju se bogataši, dakle oni, koji mogu da plate. Drugi se džumruk uvodi, da se stvori mogućnost, da naša industrija, koja je već siaia na svoje noge, može da procvate.Trećim džumrukom sprečava se skupoće i daje se mogućnost konzumentima, da uvoze iz inostranstva ono, što naša zemlja ne proizvodi i da građani mogu što jeftinije doći do svojih namirnica. To su planovi, koji se sada izrađuju. Što se tiče specijalno razvoja naše industrije, to je g. ministar za jedan od glavnih razloga njenog dosadanjeg padanja naveo devalvaciju au­ strijske valute naprama na­ šoj, ušljed Čega je austrijska roba pojeftinila i mogla konkurisati našoj robi. No taj razlog, po našem mi­ šljenju, ne može izdržati ozbiljne kri­ tike. Dosta je spomenuti samo to, da je‘ učešće Austrije u našem uvezu za 4 tromjesečje 1920. god. na drugom mjestu (sa 2 %), dok je na prvom mjestu Italija (sa 34.43°/О). Proti tome govori i pov šenje našeg izvoza u Austriju, koji je u prvoj p«>|jgodini iznosio 32 860/o, u trećem tromjesečju 47 9°/o, a u četvrtu 48T3°/0, dakle gotovo polovinu našeg cjelukuonog izvoza. Puno jači razlozi za padanje naše industrije jesu pomanjkanje do­ maćeg kapitala i nepovjere­ nje ustranikapital, zatim osku­ dica radničkog, a naročito tehničkog personala i konačno, kao i na cije­ lom svijetu smanjena volja i snaga radništva za rad ušljed Četirigodišnjih ratnih nevol.a. Sto se tiče zajmova u inozemstvu, g. ministar je demantovao vijesti, koja su se pronijele u nekim zagrebačkim i beogradskim novinama, kako je g. mimstar izjavio, da naša država ne može dobiti zajma u in zemstvu. Po riječima g. ministra stoje nam otvo­ rena sva evropska i američka novčana tržišta za investicione zajmove i to u velikim sumama, samo ako se upotrebe u produktivne svrhe. Tu prestaje intervju sa g. mi­ nistrom Kumanudijem i mi samo ža­ limo, što ga dopisnik nije pitao: zašto se ti zajmovi ne uzimaju? Va’jda ne će biti stoga, što se daju samo u pro­ duktivne svrhe! Sjetite se „Gajreta"! staru Tatarku, ali toj je sigurno već preko 60 ili 70 godina, koja ima na leđima nešto kao feredžu. ali ne onako zakrita i zamotana kao kod nas, nego tek zaogrnuta, da može zaktiii tijelo i lice, susretne li kakva inovjerca. Tako je po gradovima, a u selima se isto ne kriju, ali ne nose šešire i suknje modernijeg kroja. Tatarke pohađaju sve škole i razne druge kulturne ustanove. Naći ćete modernih kroiačica, kitničarki najmo­ dernijih vezilja svilom, zlatom i sre­ brom, a u jednom gradu nađuh modni češljarski i vljasuljarski salon, u kome radi nekoliko Tataraka djevojaka pod vodstvom svoje gazdarice i vlastnice ovog salona Tatarke, a u ovom se salonu češljaju i uređuju kosu najotmenije dame ovog grada Gotovo u svakom gradu ima mnogo Tatarki, koje služe kao trgovačke pomoćnice, pro­ davačice, pisarice kod advokata i u raznim kancelarijama i uredima, г u Jekaterinburgu se upoznah sa jednom, koja je u najvećem trgovačkom po­ duzeću ovoga grada kod braće Agafurovlh bila namještena kao glavni knji­ govođa. To je bila već starija dama, koja je usljeg siromaštva i smrti ro­ ditelja morala napustiti sveučilište i svršiv razne trgovačke tečajeve poći na službu. U Kazanji i u drugim ve­ ćim gradovima ima Tatarki zubnih Ijekara, doktora medicine i učiteljica na pučkim i srednjim školama. I ako boljševici uništiše uz ruske i tatarske trgovce i fabrike, to ipak učiniše jedno veliko dobro Tatarima time, što im razvezaše ruke i dadoše pot­ punu slobodu u pogledu prosvjete i naobrazbe. Tatari se ove slobode uhva­ ' i ! j Naši dopisi. Tuzla, 28. marta 1921. I Fijasko „Zemljoradnika4* u Tuzli. U petak 25 o. mj hodočastio nas je g. Avramović sa dosta velikom četom .zemljoradnika" Održao je skupšti­ nu, koja je trajala čitava 2 i po sata, a koja je posjećena više od znatiželj­ nika nego od zeml oradnika. Prvi je govorio g Avramović stoje ći na tlima i među sakupljen m svijetom i v» ć iri karaka dalje od njega nije se čulo ništa šia govon, jer valjda nema ja­ kog grla; jed no ga je mogao dobro pratiti redarstveni komandant Čupur- I dij^, koji je ^tajhO pred njim vičući na svijet da ne larma, nego da Šut*. , i sluša govornika. Usljed toga su | mnogi otišli sa skupštine. Tek poslije pola sabata ispeo se je na stol i t*da se je moglo čuti bolje šta govori. Objašnjavao je razliku između zem­ ljoradničkog nacrta ustava i vladinog, koji da nije obratio pažnje privred­ nim i gospodarskim pitanjima u dr­ žavi, koja je skroz zemljoradnička, u>ljed čega nijesu mogli da uđu u vladu, koja pomaže kapitaliste, bankokrate i begove. Smeo se je i nije mogćO da se brani na primjedbu iz publike: „оа zašt > ste onda mogli obećati takovoj vladi odglasati takav | ustav ?!“ Govorio je o sporazumu vlade sa muslimanima prikazujući ga iskrivljeno i tendeciozno kušajući da zapali masu. Tom prilikom su ga iz publike prekidali upadicama, koje su ga bacale u vrlo neugodan poHž-j. „Zašto nije ste ušli u vladu i sprije čili tu .strašnu opasnost* po kmeto­ ve i državu?! Nema džabe zemijeljGdje vam je borbeni drug Stjepan R>dć, Što i njega nijeste ovamo poveli, da vam pom gne „izgraditi" državu?" Bez uspieha je kušao opravdati ti­ jesne ( dnose sa Radićem, pa se je još većma zapetljao Uzgred se je do­ takao predstumka seoskog kot ureda u Tuzli g. dra Detterdarevića, kojeg je — ne poznavajući ga — nazvao „zločincem, koji je tolika zla poČm o , narodu ovog ^raia', a da niie naveo ni jednog jedinog slučaja njegovih .zala". Gosp. Avramović je nasjeo i zajedno sa svojim suflerima izvalio jednu kolosalnu laž. Iza njega je govorio V. Lazić i M ka Vidaković, k ji su sko se od­ biju agitacione i demagoške tfdze — dosta Ijepo i pristojno govorili djelujući pomirljivo na težake. Govo­ rilo ih je još dvojica-trojica, a onda se je na stolu pojavila jedna zdngU, tiše kao žedan vode i dok se ruske škole zatvaraju, jer su učit-lji ili kontrarevolucioneri ili bol ševici koji su nesposobni za rad, dotle Tatari otva­ raju stotine narodnih osnovnih škola, u većim gradovima tatarske gimnazije i učiteljske škole, a u Kazanji imaju i tatarsko narodno sveučilište, glumačku i baletnu školu i dva kazališta. Za vrijeme mog bjegstva iz Rusije i puta preko Turkestana vozio sam se od Samare do Taškenta u vagonu zajedno sa učiteljima i učiteljicama, jednom glumačkom družinom i osobljem za osnivanje tatarskog lista i štamparije u TaSkentu. U Turkestanu su плте muslimani Sarti, ali su u svemu za­ ostali i sada im eto, dok je hora, hrle na pomoć Tatari, da udare osnovne temelje prosvjeti. Bol ševici im za ču io ne smetaju u ovom radu i šta više oni im pomažu osobito financijalno. Za mog boravka u Tomsku u Sibiriji bio sam nekoliko puta na tatar­ skim zabavama. Sigurno će se ovih zabava sjetiti mnogi moj brat dobro­ voljac prvog jugoslavenskog puka, jer smo se tamo sastajali. Istina Tatari u Sibiriji nemaju Bog zna kakve muzike, slikarstva i lijepe literature. Ali imaju svega toga po malo, a Što je glavno: oni uče sve. Da se razviju, om se koriste bogatstvom i ljepotom ruske literature i drugih kulturnih naroda, pa prevađaju na svoj jezik najljepša djela zapadne književnosti. Tatarska darovita djeca pohađaju konzervato­ rije, slikarske akademije i uče najmo­ dernije zanate. Rijetko je bilo vidjeti Tatara ili Tatarku u vrijeme carizma, kao telegrafistu ili željezničkog činov­ nika, ali ih je sada kod boljševika trbuSasta i dosta ugojena Ijudeskara očito bez zemljoradničkih žuljeva. Presj^datelj ga predstavio: Komadinićl Kričao je i derao se poput ranjene zvijeri gestikulirajući i rukama i či­ tavim tijelom da obrati što veću pa­ žnju slušalaca na se i svoje sasvim šuplje fraze i prazne riječi. Za vri­ jeme govora dobacivano mu je iz pu­ blike, da refedše o brzojavu posla­ nom Radiću, ali se on načinio gluhim i preko toga „velikedostojno" pre­ lazio. Iza njega se bijaše uspeo nekakav seljak da govori; izaslanik vlasti mu je to zabranio Tu se opet pojavljuje bačvasta figura Komadinića, koji naj­ prije prosvjeduje proti postupka vla­ sti, što ne dozvoljava govoriti samo radi .puke formalnosti", što govornik nije prijavljen među govornicima, a onda veii, da će on govoriti o onom što je htio onaj seljak da reče. I na­ stavi proti opozivu namještenja i po­ vratku u Tuzlu za seoskog kot. pred­ stojnika dra Defterdarevića. Nemamo ništa proti stvarnom kritikovanju vlasti i pojedinih (njenih) predstavnika i nosi­ oca, ali da se napada uiičnjački i bez dokaza i to na javnoj skupštini, to je drskost i neodgoj. On je nazivao dra Defterdarev ća n a j v e ć i m k rv olokom i zločincem, k<ji da je u god. 1914. mnoge Srbe *spremio na vješala i u tamnice. Da vlada, kota je postavila ponovno dra Defierdart-vića za predstojnika u Tuzli, izaziva se­ ljake i stvara rasp< loženje, da ga „vi (govori se’jacima) odete sami baciti van iz ureda i zakrčite mu put da više ne uđe u kan­ celariju On n e z a v r e đ u j e d a ga se kao čovjeka pozdrav i!" Gledao sam na polic. komandanta Čupurdiju, koji je umio vikati pu­ blici, da ne larma i Jda ne sm ta govornika, šta će reći oporne huškaču proti državne vlasti i na veliko čudo opazio sam kako zadovoljno mi­ golji i ne pokušava da mu oduzme riječ i skup^tnu raspusti, nego pušta da ovaj d ski huškač raspaljuje ne­ svjesnu masu, kojoj nikoja v ast nije simpat čna. Stoga upozorujemo njego­ ve pretoostavljene — ako nijesu spo­ razumni sa ovim postupkom — daga poduče u dužnosti. Pročitana je još jedna rezolucija proti vladinom sporazumu sa Jugo­ slavenskim Muslimanskim Klubom i time je skupština završena. Sv jet se mirno razišao, što je i sasvm i na­ ravno, jer sigurno Četiri petine skupštinara nije pripadalo Zemljoradničkoj stranci, nego su bili na skupštini iz znatiželjnosti da vide i taj „cirkus". Posmatrač. mnogo. To se mora objasniti time, što je Tatarin veoma marljiv i neumoran, što je stoljećima potiskivan i nepra­ vedno zapostavljan. Boljševici ih pak rado primaju u službu jer su bezopasni i jer se ne miješaju u njihove poslove, a to je boljševicima dosta. Današnji Tatar uči, on mirno živi i zaslužuje koru hljeba i čeka, dok opet nastane vrijeme, kada će nastaviti trgovati i stvarati. Spomenuo sam moralnost tatarske obitelji. Da je ova tako visoka, ima se zahvaliti dobrom domaćem odgoju. Čitav je njihov domaći život os -ovan na propisima i ustanovama islama i stoga se Tatarke mogu smjelo kretati u društvu, a da se ne podadu njego­ voj pokvarenosti. Najljepše i najpohvalnije je kod Tatara, što se njihova inteligencija ne udaijuje od svog naroda. Inteligentni Tatar vidi, znade i priznaje, da je njegov narod zaostao i donekle fana­ tičan, ali to njera baš veže uz njegov narod. On ne prepušta svoj narod sam sebi, on mu se pnbližuje, i tak­ tično i na lijep način, savjetom i dje­ lom razbija fanatizam, uništava ne­ zdravo, a privija zdrave misli i ideje. Tatarski inteligenat ne juriša na svoju masu sa novim mislima i idejama. On polagano ali sigurno otvara oči neukim i vodi ih laganim ali sigur­ nim korakom naprijed. U ovom je radu tatarski inteligent neumoran, on je marljiviji od pčele. I ne može biti sumnje, da ćemo u budućnosti čuti mnogo najljepših vijesti o ovim mu­ slimanima tamo daleko u hladnoj Sibiriji. �Strana 6 Стпана Broj 275 — EpJ1 ЈхРАВДА" — „PRAVDA* Gospodarstvo. Zajmovi za težake. Ovih je dana izdana uredba, kojom se pri »Upravi Fond »va« osniva „Di­ rekcija za zemljoradnički kredit*. Cilj je tome kreditu, da oni težaci, kojima je potreban novac za zemLoradniu, mogu lako doći do njega i da ne pla­ ćaju vebkih kamata (interesa). Odmah po osnutku direkcije pristupiće se otvaranju filijala Uprave Fondova po cijeloj zemlji u svim važnijim mjesti ma. Početni kapital (glavnica) iznosi 100 milijuna dinara, koji će se svake godine proširivati za 20 milijuna di­ nara. Ko može dobiti zajam? Zajam od toga kredta dobivaju samo zemlioradnici i to u prvom redu siromašniji, t j. oni, koji plaćaju ne­ posrednog poreza godišnje manje od 50 dinara. Zajam se daje samo onda, ako će ga upotrijebiti u čisto zemljo­ radničke svrhe: za kupovinu stoke, poljoprivredn h sprava, sjemena, za natapljane, isušivanje zemljišta i t. d. Zajam mogu dobiti i Zemljoradničke Zadruge. Kako se dobije zajam? Kad zemljoradnik treba za koju od pomenutih svota zajam, onda će sa dva jamca otići do predsjednika op­ ćine i tu se prijaviti. Predsjednik op­ ćine (načelnik) dužan je primiti svaku priiavu i za edno sa općinskim tajni­ kom, sa zajmotražiocem i njegovim jamcima sporazumiće se, koliki će se zajam za njega za’ražiti od filijale Uprave Fondova, koja bude za taj kra» nadležna Istovremeno će se pred­ ložiti i rok isplate, podloga i vrsta zaloga za pozajmicu. Predsjednik i tajnik općme moraju da na toj molbi izvijeste o veličini gazdinstva, o mar­ ljivosti moliočevoj, kao i o broju, vr­ sti i vrijednosti zaloga za zajam, koji će se zalazi uvesti u općinsku knjigu. Prijava za zajam mora se najdalje u roku od dva dana poslati na filijalu Uprave Fondova ili na samu Direkciju Zemljoradničkog kredita u Beogradu. Na sva uvjerenja i isprave, koje su zemljoradnicima potrebne za prijem zajma, ne plaćaju oni nikakv h taksi. Kako država osigurava naplatu zajma? Zajmovi se daju: 1 N i obveznicu sa potpisom zajmotr^žioca i trojice sigurnih jamaca za svote, najviše do 3 hil ade dinara; 2. kad se založi stoka i poljopri­ vredne mašme, uz dva jamca, najviše do 4 hiljada dinara; 3. kad se založe državne, ili drža­ vom zagarantovane hartije od vrijed­ nosti, najviše do 10 hiljada dinara; 4 kad se hipotekom založi imanje najviše do 10 hiljada dinara. je dužan za 15 dana riješiti tužbu. Dužnik ne smije prodavati, sakrivati niti uopće uništavati onih predmeta, koje je založio. Ako to učini, spada pod krivični zakon Ali mu se na te predmete ne smiju udariti porezi ni prirezi, niti mu se mogu oduzimati ni za kakve dugove, sve dok se ne isplati uzeti zemljoradnički zajam. Ovi zajmovi predstavljaju radi svoje jeftinoće veoma veliku pogodnost za težaka i mi ćemo se u svoje vrijeme, kad se budu otvorile te filijale i kad počnu raditi, ponovno osvrnuti na njih kod Boščaršija, Hotel Ehazi AHMEBA TATAREVKU imubđjovena je evio^a Jjekovlma, рн preporučuje nviina muslimanima. Ima taxe ribljeg nejtinu. (bolnkjRga’, baleama pfnAo. Epilepticon protiv padavici, hopove aa kuovet ка ianemogie mnfike etarije osobe, katran Huji-voda protiv kaplja, plućnog katarha i tnbcrknloM, Obriol mast »a skidanje dlake, otrov жа mitove, eorarl poniada i porcellan pomada. Sve ove artikle dobiju trgovci jeftinije kad u a n> u malo veću količinu. Murad f Karahasanović. Muslimanska prometna binka diunitha drušrro Bol Krupa traži upravitelja vrsnu silu — sa višegodišnjom samostalnom praksom — osobito vješta u robnom poslu. Ponude sa uvjetima kao i sa svim doku­ mentima slati na upravu banke do 30. aprila ovo godine. 176 Ravnateljstvo. „Mjeseca" Oglašujte u „Pravdi". Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 Telefon 319. Trgovina medikamenata, drogerljsklb i kemičkih proizvoda, robe od gume, zavoja i kirurg, instrumenata, kao i fotografskih aparata i potrebština. Ve­ liki izbor inozernskih safuna, parfumerije, kozmetičkih potrebština i spužvi. Skladište svin mineralnih voda i t. d. Braća Demirdžić . trgovina kožom i obućarskim priborom prese­ lila se sa svojom radnjom iz „Sarači ulice 51 u vlastitu zgradu Veliki Ćurčiluk 1|l. i I j I i | ' | Hrvatska Poljodjelska Banka j DIONICAKSKO DRUŠTVO, PODRUŽNICA U SARAJEVU. Dionička glavnica K 2o,ooo.ooo.— Pričuva K 15,050.600.--. Ulošci preko 29.000000.—. Centrala: Zagreb. Podružnice: Rijeka i Sarajevo. Ispostave: Brlbir-Vinodol, Čabar, HreljU. Prima uloške na knjižice i na tekući račun te ih ukamaćuje ua najpovoljnije uvjete. Bavi se 6'im poslovima, koji zasijecaju u bankovnu struku. Kupnje dobra u svrha parcelacije, a pre­ uzima i komisionalno prodavanje takovih bilo u đjelorima. „Odjel robe“ prodaje sve gospo­ darske strojeve i potrebštine. Molim опв dvije muslimane kojima sam 2. jevskoj stanici čuvanje i koje vida, da mi o- mj predao na sara­ neke moje stvari na sam poslije izgubio iz se jave na adresu: Karabeg H. Ali Riza, muderis u Tešniu. ............. 1 185 žBljezarska indu trija d. d. (prije НасћЕГ i Babić) вГГUm Sarajevo, telefon 24. ■ ■■ Nudjamo odmah otpremijive iz Zagreba staklene ploče Kad se zajmovi moraju povratu? Zajmovi navedeni pod tačkom 1moraju se povratiti u roku od 6—12 mjeseci; pod tačkom 2. u roku od 6— 18 mjeseci, a oni, koji su navedem pod tačkom 3. i 4. u roku cd 2 — 5 godina. Ko ne vrati zajma u propisanom roku, računa mu se na prvi mjesec preko r ka mjesto 6 postotaka kamata (interesa) 7 postotaka, a počev od drugog mjeseca pa do ispLte još 2 po­ stotka više. Uprava Fondo a ili do­ tična mena filijala, u slučaju da dužnik ne će da ispiati ziijma, [može da proda založene predmete i bez odobrenja su­ da. Zi zaj nove kuji su dati na obvez­ nicu, ako se ne isplaćuju, može Uprava Fondova tužiti nadležnom sudu, koji MUSLIMANSKA APOTEKA u Ziinskog ul. 11. (Cumurija) Gajretov glasnik. Do b ro v ol i n i p г i I o z i: Pododbor u Petrovcu poslao je sakupljenih dobr. pr. K 430, dr. Rizvanbegović Tuzla darovao je K 16, podod. or Zenica po­ slao je K 286 sakupljenih od g. Dragu­ tina Mestrića u mjesto vijenca pok. Franji Kaszrnarcziky, Hilmija Sadiković LjubuŠ-t poslao je članarina i sa­ kupljenih dobr. pr. K 1030, pododbor Kotor-Vamš poslao je K 600. Mehmed N đak radničke §ko‘e u Bjelini, da­ rovao je K 100, Milan MiČević Sara­ jevo K 60, pododbor Srebrenica poslao je članarina i dobr. pr. K 680, gđe H a f a Š a h i n a g i ć i A I mas a Hadžić u Sarajevu sakupile su dobrovoljnih priloga K 40 000. — Dalje su poslali Safko Kapić Bihać K 540, koje su darovali K 300 Mahmutaga Alić i K 240 Salihaga Ćemal Iz Kulen-Vakufa, Osnan Zejković Glamoč K 300 i Sulejman Gorić Čajniče K 773, pododbor Rogatica poslao je članarina i dobr. pr. K 1000, Šlesinger Sarajevo darovao je K 100, Hamdija Kopčić Sarajevo sakupio na svadbenim si elu kod Omera Šehovića K .6’0, Midhad Rizaefeneić Sarajevo je prigodom posjete Gajretove kancelarije svotu od K 150. Glavni odbor svima sakupljašima i darovateljima ističe svoje iskreno pri­ znanje i srdačnu hvalu, a naročito smatra za svoju osobitu dužnost za­ hvaliti se vrijednim i agilnim gospo­ đama Hali Šdhinagič i Almasi Hadžić na njihovom požrtvovnom zauzimanjn, te d*o Bog, pa se i druge naše sestre ugleda u u njih i njihov plemeniti poch vat. Prva novootvorena No zaboravilo zabilježiti! fotografski atelier u svim тјегат , kao i staklarski kit, nadalje cllinđere, me> diciuske bočice i staklene lončiće za raast, svjetiljke itd. Skladište češkh tvornica stakla porculana WEISS i DRUG, ZAGREB, k'aj paromlina. Preporučujem košnice zo pčelo koje se nalaze kod mene na skladištu. Brza otprema uz najpovoljnije cijene, ilhmed REzaHvić, stolar FOJNICA (kod Kreševa) nudi svoje bogato skladište eksera, emiliranog posuđa, Wertheim-blagajna, i sve ostale željezarske robe. Cijene su vrlo umjerene! Ponude se razašilju na upit! Važno za pušače! ,.Merhamet“ Znameniti najfiniji cigarpapir može se opet dobiti kod svake trafike a fabrićno skladište za preprodavaoce uz snižene cijene na veliko, nalazi se kod: Eliasa Baruha, Sarajevo, Vojvode Stepe obala 4 telefon br. 97 i H. Bajramaga Foče i dr. Sarajevo, Džulagina 3. W PrBporiičaoasESvaSomE, da puši sama taj papir. Agrarna i Komercialna Banka za Bosnu i Hercegovinu, Sarajevo • ■ ........... —~ Podružnica: Brčko Dionička glavnica K 20,000.000 — PREUZIMA uloge na ukamaćenje na Štedovne knjižice i tekući račun, a isplaćuje bez ikakovih otkaza. Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. OBAVLJA kupovanja i prodaju svih vrsti deviza i valuia te svih burzovnih transakcija. Pričuve K 8,000.000FINANCIRA trgovačka i industrialna poduzeća. 259 - his Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. VRŠI isplate na svim mjestima Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca te u inozemstvu. — Vrši sve druge bankarske poslove. Štamparija Danici & Л. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/d53ab763e91055edca30034ba51ac7bf.pdf 9ad8a05d68b379f73b2108d1444a386a PDF Text Text Pojedini broj К 2 — Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. \ Pretplata: godišnje K 180.—, na pbla godine K 90.— (u Sarajevu): za našu državu godišnje K 200.—: za ino­ zemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se и Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. ГЛАСИЛч јУГОСЛАВЕНСКЕ муслиманске организације . Broj 38 (276) Sarajevo, subota 9. aprila 1921. (30. Redžeba 1339.) Grčko-turski rat. i samoodređenjem turskog naroda. Druge su tu sile na djelu. Gibanje na cijelom Istoku, neko tajinstve* no kretanje stotina milijona musli« mana u Aziji i njihovo zbližavanje s boljševičkom Rusijom, najljućim Telefon br. 842. Čekovni račun pošt. štedionice 1119. Godina Ili. i najopasnijim neprijateljem Fran« cuske, pritište kao mora i Francuz ku i cijelu Evropu i s i I i ih na ko« rake, koje im inače njihov ^oholi bezgranični imperijalizam ne bi ni« kada dozvolio. Jedan ugledni engleski list rekao ki«Šehera uništio je Kjemalpaša jed« je za Venizelosa, da je »suviše velik nu grčku diviziju. Udarac je bio ta« za mali grčki narod«. To je rekao ko snažan, da se cijela fronta grčka prije posljednjih izbora u Grčkoj, uzvitlala i bila bačena opet natrag , koji su dokazali, da je ta riječ isti« do Bruse. Kjcmalpaš.nc čete progo« nita: grčki je narod otjerao iz zem« ne je neprestano i posljednje vije« Brusu lje svog najzaslužnijeg sina. Posma« sti govore, da Grci čak i traču sa strane, koji nije upućen u ispražnjuju, koju drže već dvije go« POVODOM ČLANKA „NEVOLJE JUŽNE SRBIJE«. unutarnje prilike Grčke, izgledao je dine dana. taj gest grčkog naroda nerazumljiv, Odjek tih događaja već se sada I. ali ko te prilike bolje pozna, njemu opaža u grčkoj unutarnjoj politici. O. Ć. — Beogradska „Правда" u Mi, bezuvjetno, ne dijelimo mišljenje je jasno, da je tako moralo biti. Republikanci otvoreno dižu glavu i Venizelos je bio nosioc realne poli« tvrde, da je za tu nesreću grčkog broju od 26./1I1. t. g. publikovala je g. Cemovića kad veli: „Bar to (poka­ tike, (politike intenzivnog rada, po« naroda kriv jedini Konstantin. Ve« članak g. Marka Cemoviča pod naslo­ zati da brigu muslimana u Sandžaku litike poreza i opšte vojne obave« nizclosove šanse opet rastu, ali zato vom, »Nevolje Južne Srbije", koji svo­ Beograd brine itd) nije teško!« Ne ze, — a grčki narod to^a ne će. On pada — drahma. Kurs turske funte jom objektivnomu zavređuje svaku paž­ slažemo se s njime ni u tom „da je je od nazad nekoliko decenija uljulja je znatno poskočio. Ozbiljnost si« nju. Šta više, pisac je zaslužio priznanje naša centralna uprava i 1912—14. i kivan u svoju takozvanu »Veliku tuacije u Grčkoj ilustrira osim toga i zahvalnost svih iskrenih i pravdo­ sada ignorisala i ignoriše i onu šaIdeju«. Savna drevna prošlost kla« i mobilizacija od — 18 godišta u : ljubivih prijatelja naše države, naročito šicu ortodoksalne srpske inteligencije". muslimana u Sandžaku, koji su nad Istina, ovo je pošijednje rečeno više sične Grčke živi kao jaka i osebuj« Traciji. Ako se stvari budu i dalje I svojim imetkom i životom osjetili u predmetu Makedonije nego li San­ na psihoza u grčkoj duši. »Velika ovako razvijale, Konstantin će taj | najveći dio udaraca i nevolja Južne džaka. No pošto bi se te riječi mogle Ideja« je sasvim ispunjava. Ona se« nesretni podvig platiti. prijesto I Srbije, a gledište koje se zastupa u i drukčije tumačiti nužno je naglasiti, že daleko preko granica današnje Ijem. tom članku, trebalo r i da se provede da bi bilo posve netačno, u kol.ko bi Grčke: prelazi Jadransko More, o« Turska danas ima više nego i ka« | buhvata Malu Aziju i Egipat, pa da izgleda, da će se sevrski ugovor 1 u svom cjelokupnom radu naše uprave ih se mislilo primjeniti i na stanje stvari u Sandžaku. Tamo nije da je se preko Dardanela Širi i do južne revidirati u njenu korist. Kad je u tim krajevima. Pošto je „Pravda" već prenijela taj ignorisana već je od presudnog uticaja, Rusije. Tuda živi mnogo Grka i prije mjesec dana Bekir Sami bey »Velika Ideja« bi ih htjela ujedi« na londonskoj konferenciji pristao članak, mi ćemo ga komentarisati na­ nuročito sada, domaća pravoslavna ročito u koliko se odnosi na Sandžak. „inteligencija". Ona je prevladala, upra­ niti. na mješovitu komisiju, koja će is« Ovo činimo tim radije što smo i dosad vo se nametnula još od prvih dana Venizelos je bio protivnik te ide­ pitati želje naroda, u Traciji i onom : više puta upozoravali mjerodavne fak- oslobođenja i ostala do sada u svim je; stoga ga je zamijeno Konatan« dijelu Male Azije, koji drže Grci i tore na nevolje Južne Srbije. državnim uredima. Ne bi se ništa imalo tin, koga na pr. jedna grčka pozo« vojničkom okupacijom, onda Grci i »Što se tiče, veli g. Cemović. Srba proti vu toga reći, da je to inteligen­ rišna drama o sanjarijama jednog nisu htjeli pristati na to. I antanta I muslimana (naročito u Sandžaku) mora cija u pravom smislu riječi, koje na evzona u raju, sto puta davana na ih je pustila, da zagrizu u tvrd orah se pokazati i dokazati njima, da oni žalost i u Sandžaku vrlo malo ima, grčkim pozornicama u vrijeme rata i da sami napokon uvide pretjera^ nisu ničija raja, da njihovu brigu nego je to većinom nazovi inteligen­ i Venizelosove vlade, uspoređuje sa nost svoga imperijalizma. Ali osim i više ne brine ni Carigrad ni Drač(?’) cija sa vrlo oskudnom spremom i јоб Napoleonom. vojnog poraza, za Grke je i politič« : već Beograd«. Neka nam g. Cemović problematičnijim odgojem, pa ušljed ki mt‘đunarodni položaj mnogo gori dozvoli da ga u ovome malo korigi­ toga u najvećoj mjeri koči i ometa Konstantin je preduzeo da ostva­ ri tu ideiu, prihvatio se jedne ne« ^nego je bio u Londnu prije mjesec ramo: Po našem osvjedočenju San- pravilan rad i razvitak državnog orga­ mogućnosti. Kao što je Vilhelm Ha« dana. Kad se je Bekir Sami реу vra« • džaklije su načisto o tom, da nji­ nizma kao što ometa i jačanje nacio­ ćao iz Londona, svratio se u Pariz hovu brigu treba da brine ле Cari­ nalne svijesti. Kad takovim službeni­ henzdjlern bio uvjeren o Bož\joj protekciji, tako se i Konstantin ve« i posjetio francuskog maršala Lijo« ‘ grad a još manje Drač, nego Beograd. cima dodijelite i najbolje kolege, stvari se ne će mnogo pomoći, jer će biti oma često poziva na Boga, koji mu teja i generala Guroa, Posjeti su bi« ' Oni to i sami shvaćaju, žele i traže je trebao pomoći da ostvari prvi dio li veoma srdačni. Francuska štampa ' To im se u teoriji i s druge strane u manjini i domaćim prilikama neu­ grčkih samari ja, da zavlada Malom je pisala veoma simpatično o junač« ‘ pokazuje i dokazuje, ali se u praksi pućeni, pa njihove sile ne bi dostajale Azijom. Francuski general Guro je koj borbi Kjemalpaše i tako, su se i negira i dernantuje. Stoga to nije po­ nj za to, da se samo popravlja ono opomenuo nedavno u Londonu Gr« prijateljski! cdncšajj između Frai> ; trebno kazivati njima (muslimanima), što domaći unakazuju. A bude li slu­ ke da njihova vojska nije dovoljno cuza i Turaka učvrstili. Kažemo pri« nego treba učiniti nešto sasvim drugo: čaj, kao što g. Cemović vt|i, da se jaka, da se sama bori protiv Kjemal iateljski! Ali Turci su dobro iskusi« i treba njihovim pravoslavnim sugrađa­ činovnici-došl aci biraju iz najgoreg paše, alii' Konstantin nije poslušao li, šta znači r kako dugo traje prija« nima, njihovim, oj žandarskog redova kvaliteta onih iz Stare Srbi,e, što je savjete starog, iskušanog vojnika. teljstvo evropskih velesila. Među« do okružnog načelnika, činovnicima i možda u pretežnom dijelu tačno, onda Njega ,niie mogla nomesti u namje« fm Francuzi su toliko cinični, — da mnogim u Beogradu iskreno i uz te i take okolnosti ne možemo ođri ni ta okolnost, što je Kjemalpaša i ne sakrivaju pravog značenja to« neizbrisivo usaditi u pamet, da musli­ | gonetnuti: kako je to lako, ne riječju nakon snorazuma s Francuskom, ga prijateljstva. »lEinstration« na pr. mani u Sandžaku nisu ničija raja, već { i u teoriji već djelom i u praksi po­ ko’a je ispraznila Ciliciju, povukao piše povodom: posjeta Bekir Sami s njima jednokrvna braća, punopravni kazati i dokazati, da brigu sandžačkih državljani naši, vjerni i nadobudni stumuslimana brine Beograd? Ako se taj svoje čete sa fronte Ajntab i njima bey«a ovo: poiačao front protiv Grka. Tako je »Francuska je islamska velesi« bovi i članovi naše narodne zajednice. zadatak misli izvesti temeljitom reorgrčka ofanziva bila unaprijed psu« la, najjača oko’Sredozemnog mora, Ne treba to kazivati muslimanima; oni , ganizacijom, rekonstrukcijom cjelo­ đena, da ne uspije. a druga na svijetu iza Engleske. Jed« su toga svijesni i ako im je mnogo kupne uprave i nadahnuvši je tak­ na sretna okolnost je htjela da su I pravo pogaženo nego treba njihovim, tom i smjerom kojeg gosp. Cemović Kiemalpaša je potukao Grke i svojom snagom i taktikom. Pustio se dva velika šefa našeg protekto« i da se pravilno izrazimo, tlačitelji- ispovijeda i preporučuje.onda — valjdal ih je duboko u unutrašnjost Male rata u Maroku i Siriji potrefila u is« ma i dokazati i pokazati, da muslimani Ali, nas iskustvo uči da nama zdravi Azije, dopustio je da uzmu Afijun« to vrijeme u Parizu kad i predstav« i nisu ničija raja i da je zabluda, ve­ i razum i razbor kasno u pamet dolazi Karahisar i Eski«Šeher, a otvoreno nik Kjemalpaše. U pri’ateljskom ra« lika zabluda, što su, na Žalost, do sada > a još kasnije nad našim neopravdanim je izjavio jednom suradniku nekog zgovoru s njima Bekir Sami bev ni« tako smatrani i tretirani. Predbaciće [ i hrđavim strastima prevladale. U ovom pak to kasno može biti i pre­ engleskog lista, da je to samo tak« je time izvršio samo jedan gest di« i nam možda g. Cemović da smo se I slučaju tika. Rekao ie, da će se grčka vojska, plomatske uljudnosti: on j e ti m e i prenaglili u ovom sudu; vjerovatno kasno; nakon pada Segunta, nakon što zalazeći dublje u nepristupačni te« pokazao i budnu i e d n o d u š« oa ima pravo obzirom na jedan kutić rane Južne Srbije stupe u nezacjeljivu ren Male Azije, sve više slabiti si« nost islama usaradnji s na« ! Sandžaka, na beransku nahiju, gdje su fazu, ne će čiti fajde ni od najizdaš­ nijeg naprezanja. 1 muslimani, blagodareći g. Marku i dru* gurajući sebi zaleđe, i da će on već m a«. U Sandžaku se upravlja ne samo Nre herojstvo Kjemabpaše ulilo , gim Cemovićima. poštedjeni od mnogih u pravi čas izvršiti svoj odlučni u« „bez naslona na mjesno stanovništvo". i z^la. Ali, ne sudi se po izuzecimal Francuskoj respekt Ipred pravdom darac. Tako je i bilo. Nedaleko Es« Iz Sandžaka i Makedonije. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Загаједи Dionička glavnica K. 10,000.000 — Podružnice u 0os. Brodu i 0os. Novom Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.—Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. —Daje sezonske i aprovizacijske kredite-— Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. Glavno zastupstvo osiguravajućeg društva „HERCEG-BOSNA". Kancelarija: Kralja № ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka. Šarajevo. - Interurban telefon: ZR �Strana ? Стоапа nego i protivu životnih interesa i najosjetljivijih osjećaja pretežnijeg dijela toga stanovništva, muslimana. A na taj se način stanovništvo ne zadobija za državnu vlast! I nehotice nam ovom prilikom pada na um jedna vrlo zna­ čajna izjava jednog uglednog starine muslimana iz Sandžaka, koji je povo­ dom jednog upita odgovorio: „Većinu imanja naslijedio sam od svojih rodi­ telja i prema tome bi oni imali neosporno pravo, da su živi, oduzeti mi to imanje i mene, starca i nesposobna za rad, ostaviti bez mogućnosti izdržavanja. No kad bi to oni mogli i htjeli učiniti, ja bih svoje roditelje, koje neizmjerno volim i poštujem — zamrzio, u krajnjem slučaju i ubio, držeći se one narodne; „Pri glavi i oca po glavi!« .PRAVDA" — Ј1РАВДА* I I kad bih tako učinio njima, svojim roditeljima, pogotovo bih to učinio drugim ljudima, koji bi nasrnuli na moja sredstva za prehranjivanje, na moj imetak/ Ne zaboravimo s toga i ne negiraj­ mo da je nastojanje cijele dosadašnje uprave u Sandžaku, kao i cilj ogromnog dijela Činovničkog osoblja i pravoslavnog stanovništva: uskratiti mu­ | slimanima svako zadovoljstvo i ubiti I im nadu u mogućnost opstanka i raz­ | vitka! Muslimanski životi u Sandžaku | jeftiniji su od zeČijih po šumi! Je li | onda potrebno posebno naglasiti da se I stanovništvo ne može zadobiti za državnu ideju, koja se ispoljava u I svjetlu i smjeru istrebljivanja musli| mana? Govori naših poslanika u specijalnoj ustavnoj debati. POVODOM RASPRAVE ČLANA 61. (O VOJNIM SUDOVIMA) UZEO JE RIJEČ g. Fehim Kurbegović: „Gospodo, u ovom članu nacrta Ustava predvide* no je ovo: »Vojnicima i oficirima po zakonu sude vojni sudovi«. To znači da im vojni sudovi sude po krivicama, koje počine kao vojnici u čisto vojnim krivicama, a tako iv to i no krivicama, koje počine ne kao vojnici kao n. pr. krađa, ozlje* da itd. Držim d.i hi se ova redakcija mogla izmijeniti u ovome pravcu: »Vojnicima i oficirima pod zasta* vom sude za vojne krivice vojni su* dovi, a za obične krivice, koje poći* ne u mirno doba, vojnicima i ofici* rima sude redovni sudovi. Za vri* jeme rata sude sve krivice vojni su* dovi«. Gospodo, mi znamo da vojni sudovi nisu dobro organi zovani i da njihovi sudovi ne postižu one svr* hc, za koju je određena kazna. Ka* zna treba da bude intenzivna i za* strašavajuća. Ona treba da ima dva dejstva: Ako vojnik učini delikat. коч nije čisto vojne naravi ne£o je deLkat, koji počini kao ostali drugi građanin, onda mislim da nije shod* no, da mu za ovaj delikat sude voj* ni sudovi, jer se preko vojnih su* dova ne može postići neposrednost, intenzivnost i zastrašavanje. Jedan vojnik neka počini na pr. krađu u jednome kraju i mjesto da mu sudi nadVžni redoviti sud, ud je je poći* nio taj del.kat i gdje ta kazna mo* že poslužiti primjerom, to se presu* divanjc toga delikta povjerava voj* nim sudovima i na koncu konca, ako bude kriv, održi zatvor, a ona svrha, radi ko’C je određena kazna, I ne postizava sc. Mislim da za vri* i jeme mira vojnicima treba da sude za obične delikte građanski sudovi. ' kao što jc predviđeno u drugom čla* nu: »Kad era dan i učine u društvu sa vojnicima krivični delikat, pred* viđa se da im sude Građanski sudo* vi«. Može sc predvidjeti i za delik­ te, koji nisu čisto vojne naravi, da im sude građanski sudovi u mirno doba. Ali pošto je u ratno vrijeme iznimno stanje i pošto bi se moglo dovođenjem vojnika ^red redovne sudove oštetiti organizacija vojske u ratno doba i time moglo nanijeti štete vojnim organizacijama, priro* dno jc. da to vrijeme o svima delik* tima mogu vojnicima suditi vojni sudovi. Ne znam da li ie Vlada po ovoj stvari što odlučila i ako sc predstavnik vlade ne može konačno (izjasniti, ja bih predložio, 'da sc od* luka o toj stvari odloži i da sc Vlada izjasni o ovom odojku«. PODLISTAK. ј putuju iz godine u godinu, stoljećima po pustim prostranstvima, zaustavljaju se na mjestima i podižu svoje šatore, jurte, dok hajvan ne opase travu. On­ da se dižu i sele dalje, dok ne pane I sniieg i snježne mećave ne zatrpaju staze i puteve Tada se Kirgizi zauI stavljaju na obalama rijeka i jezera 1 ili u zaklonu gora, i preko zime se i bave ribolovom ili lovom na medvjede, ' lisice, soboie, hermeline itd. U svojim ; malim potleušicama, podignutim iz ple­ tera, glinom oblijepljena, zaklanjaju se od studeni i leda Ove se naseobine napuštaju, Čim grane proljetno sunce i ok<»pni sniieg Ali ima i takovih aula, ko e Kirgizi i preko ljeta pot­ puno ne napuštaju, a to je obično na takovim mjestima, gdje se preko ljeta može zaraditi novaca. Takav jedan aul bijaše u blizini našeg lječilišta, gdje sam se upoznao s njima. To je lje­ čilište b;lo vlasništvo direkcije Altaiske željezničke pruge. Tu su imali bezplatno liječenje činovnici i radnici pruge i članovi njihovih porodica. Ml pako privatni pacienti, plaćali smo za liječer je i hranu, a u Kirgiza iznajmismo njhove šatore, jurte, koje nam oni za basnoslovne cijene ustu­ paju i postavljaju. Mustafa: Iz mojih uspomena, u. U KIRGIZK1M AULIMA. Pet godina nevoljničkog života i do­ brovoljačkog lutanja po Sibiriji udariše svoj pečat i na moje zdravlje. Južna pluća ne poštedi žestoki sibirski mraz, a reumatizam me prikova k postelji Trebalo je tražiti lij. ka- Dadoše mi tromjesečni dopust, ostavih na tri mje­ seca puk i kasarne i povukoh se u tišinu Altajskih gora, gdje se pod nji­ hovim podnožjima prostiru pješčane ravnice, stepe, s izobiljem slanih je­ zera. U sosnovoj (borovoj) šumi, na suhu i prijatnu zraku nađoh primi­ tivno lječilište. Ne bijaše tu vda ni konfora, ali bijaše čista suha i svježa zraka, tišine i samoće. Stanovnici iz susjednih aula donos li su jaja, mli­ jeka, masla, pilića i mlade janjetine, o što je najvažnije i ukusnog i okrep­ ljujućeg „kumisa*. To |e taj oboža­ vani napitak, u koji stanovnid Sibinje vjeru u i koji po njihovu m šlj^nju liječi bolje nego francuska Rivijera. Od granica Hive i BuharC, pa preko Turkestana i Scmipalatinske oblasti do Altajskih gora i preko Semirječja do gramca Kine, prostiru se nepregledne ravnice, stepe, po kojima lutaju Kirg;zi, sa svojim hajvanom. Kirgizi su Mon­ goli muslimanske vjere. Oni se bave stočarstvom i sa svojim hajvanom oni POVODOM RASPRAVE O ČLA* NU O PRIVATNOJ SVOJINI ! i I I I I I I rekao jc g. Fehim Kurbegović u po* gledu agrarnog pitanja ovo: »Ja us* vaiam koncepciju gosp. Avramovića, što se tiče riješenja našeg agrarnog pitama, da sc nađe sporazumna ba* za za to, ali od strane zemljoradnika još nam ппе bilo do sada oficijelno ponuđeno, da o tom raspravljamo, Držim da se agrarno pitanje ne tiče samo muslimana n^o se ono tiče ii drugih. Samo muslimana tiče sc pitanje razriješenia kmetskih odno* sa onda, kad nastane pitanje: kako će se oštetiti oni muslimani, koji su usljed toga pali na prosjački štap. Ali i osim kmetskog pitanja ima vr* Da ne slušam kašlja i stenjanja i da imadnem više mira, Kirgizi mi po­ stavile na moju molbu jurtu nešto podalje m đu mlade sosne na kraju šume, tako da sam imao krasan vidik na nepreglednu i ravnu kao dlan stepu, iz koje je povjetarac donosio miomiris stepnog cvijeća i trava. Pod šumom je omanje jezerce puno gustog i crnog kao u-Jjen kala, koji zaudara po sum- : ' j I | ! ; Spol — Broj 276 ic važno pitanje, a to jc da su mu* I ili je bar žutila osjećajući u sebi sti* slimani bez obzira na to, jesu li oni | da, da javno ne gazi građanska pra* ustaje eto taj gospodin i ka* feudalci, jer ja mogu sa istoriskim ’ va, podacima dokazati, da ni kmetski že, da »se krvavo zarađenim nov« odnosi nisu strikte feudalni odnosi, cem otkupljuju feudalna prava bivše za ove dvije godine skoro čisto sultanove vlastele«. On pri tom po* deposedirani bez obzira na stalež. kazuje toliko beskrajno nepoznava* Ja sam već ovdje, u Ustavnom Od* nje pril.ka, jer veli, da jc taj »ha* rač« od 250 milijuna dinara dat za boru, prigodom na.clne debate ге* begluke. Dokle jc taj gospodin kao, da je vrlo žalosno, što je u beogradskoj štampi istaknuta čak i bio nemaran, da ne kažemo ograni* potreba deposidaranja Musi im a* čen, sudimo po tome,' što mu ni go* vori naših poslanika u Ustavnom na bez obzira na to, hoće Hi oni da obrađuju zemlju ili ne. S koje jc to Odboru nisu mogli rastumačiti, šta strane istaknuto, ne ću da se ovdje je begluk, ako već nije nikad uzeo izjašnjavam, ali držim da jc potreb* u ruke našeg lista. Urazumile se i ne, da sc u tim najvažnijim pitanji* Vi već jednom, g. Grebenče, bcglu* ma dođe do sporazuma, jer gospodo, kom sc kod nas u B. i H. zove sva* nemojte nas smatrati, da smo mi ki slobodni zemljišni posjed! Najvi* nešto posebno u ovoj državi. Mi še sc čudimo ovom naglom preokre* smo krv vaše krvi i mi imamo pra* tu »Epohe«, koja jc dosada dosta vo na opstanak u toj državi isto ta* simpatično pisala o nama. ko kao i vi, i jedna demokratski u* ređena država stvarajući s jedne strane blagostanje, ne smije da stva* ra s druge strane proletarijat. Mi se postavljamo na to načelo u svim svojim razgovorima i sa Vladom i Neka činjenice govore. Rekoše sa političkim protivnicima«. mi, da je neki anonimus pokušao POVODOM RASPRAVE O ČLA* braniti u »Težačkom Pokretu« na* šeg gospodina K o v a č c v i ć a od NU O PORESKOJ OBAVEZI prigovora, koje sam ja u »Pravdi« rekao jc g. Fehim Kurbegović: Go* ilznio. Vele, da taj gospodin »težak« spodo, držim da u ovome članu ima ništa manje nc tvrdi, nego »da jc jedna manjkavost. gosp. Kovačević potpuno ispra* Poreska obaveza je opšta prema van o v j e k« a samo da ne voli vladinom nacrtu Ustava, a mi dr* aga i čbegova«. To ne bi bila, na* zimo da je shodno i potrebito, da ravno, Bog zna kakova pogreška, za sc ovdje još nadoda i ovaj stav: koju bi trebao gosp. Kovačević od* »Sve državne daće moraju u svima govarati ,jer današnji duh vremena dijelovima države biti jednake«. Ja baš traži takovu odliku od naših či* bih predložio, da se ovaj nadodatak novnika. Ali kako stvar ne izgleda primi, jer to jc najbolji zalog našem tako sitničave naravi, kako ju je državnom, jedinstvu, da poreske o* pokušao prikazati gospodin »težak« baveze budu u svima krajevima na* u svojim novinama, ja ću s dva tri še države jednake. Do sada je to slučaja osvijetliti »potpunu Isprav* bilo u jednim krajevima ovako, u nost« gospodina Kovačevića, a vla* drugim krajevima onako i s toga je da i javnost neka prosude, ko ima bilo raznih pritužbi, raznih negodo* pravo. vanja. Ako sc ona zavede u svima 1. G. Kovačević voli popiti. To u krajevima ^о jednom^pripcipu, onda ostalom nije tako veliki grijeh. Ali će zaista doći do jednakosti i jedin* da na pr. dotjera dotle, pa da sc stv-a u našim poreskim obavezama. strovali na ulicu i da ga poslije pro* Ja držim da »е svakako potrebno, laznici nalaze i dižu, držim da to da se ovaj član ovako nadopuni«. nije sitnica koju sc može i smije trpiti. 2. G. Kovačević je grub. Ruske izbjeglice, koji su ovdje, napisali su jednu tužbu protiv njega i meni je osobno uruči’i. Tu tužbu unučicu Sram ga bilo! Neki Sv. M. G r e* nadležnoj vlasti na uredovanje. benac napisao je u »Epohi« od 3. Jedna od naših učiteljica izja* 6. ov. mj. uvodni članak pod našlo* vila se pripravnom, da na našim vom »Zemljoradnici i begovi«, koji zabavama igra ženske uloge od če* predstavlja najveću sramotu ne sa* ga je odvraćao g. Kovačević. Kad mo za pisca već i za list, u kome je je nije mogao odvratiti, inscenirao štampan. Kad se cijela javnost ili jc aferu s njom i u jednom rezer* so'idarisala s nama, da je odšteta vatnom izvješću vladi prigovara za kmetske posjede pravedna. njenom moralnom ponašanju i gle Naši dopisi. Bilješke. । poru i kao rukom nosi i najzastarjeliji l da ću u ovim stepama naći Kirgize i I reumatizam. : da ću jedino pomoću Kurana moći Bilo je upravo idealno živjeti u ovom zaslužiti njihovo povjerenje i tako ih I lječilištu. Zdravlje nam se popravljalo bolje upoznati. Kad je otvorio Kuran iz dana u dan. Gazda moje jurte bi- i ugledao arapska slova, trebalo ga . jaše ugledniji Kirgiz ovog aula. On je je vidjeti: Čisto se prepade i brže imao nekoliko jurta i sada kao vlas­ bolje pridiže Kuran k usnama i čelu. nik kuća u gradu svaki dan dolazi, Ja vidjeh, da sam ga pobijedio. Bio da vidi, da li je sve u redu i ne žele je ustao na noge i učinio kretnju, li šta njegovi stanari. kao da će mi Kuran vratiti, ali se Jednog dana poslije podne zađe ovaj opet sustegao i zadržao ga u rukama nomad u moju jurtu i ne pitajući me, i sa djetinjskom naivnošću i molećim da li dozvoljavam, sjede na zemlju pogledom zahtijevao je od mene, da kraj moje postelje. Vidio sam, da je se ne Šalim snjim. došao na razgovor. Pridigoh se na po­ Na to sam ja uzeo Kuran, otvorio stelji i mi počesmo eglenisati.' On je elham suru i proučio euzu i bismillu sudio po mojoj uniformi i šajkači, da i još neke druge sure. Siromah je sam ja ruski oficir i u njegovim ma­ stajao kao ukopan kraj moje postelje lim i kosim očima lahko bijaše pre­ i zaustavljajući dibanje slušao ne vje­ poznati azijatško nepovjerenje naprama rujući svojim ušima i očima. Kad sam inovjercima. ga jedva umirio, sjeo je i ja mu razjasGovorio je ruski »ali tako slabo i nih, da sam iz Bosne i da je ta Bosna krivo, da sam ga jedva mogao razum­ tamo, gdje je i Austrija i da u Bosni jeti. Ja s moje strane također udesih ima mnogo muslimana. Da sam mu moj ruski jezik po njegovoj gramatici, govorio, da sam musliman Hrvat iz jer sam znao, da me neće ni polodnu Bosne, da je to u Jugoslaviji i t. d. razumjeti, budem li govorio pravim ne li me razumio, jer je njegovo ruskim jezikom. znanje o svijetu vrlo slabo. On zna U toku razgovora kazao sam mu, • samo, da na svijetu postoje musli­ da sam i ja muslimana. To ga je pre- mani i Rusi kjđiri, a još je za nerazilo. Na licu sam mu Čitao i izraz vrijeme ovog velikog rata čuo o ne­ koji je govorio: Zašto se šalite ovak­ kakvim „germancima i austrijcima.« vim stvarima? Osjetih ovaj ukor u Razumio me pc tpuno. Umirio se i njegovim očima, ali on ne reče ni mrmljao u sebi nešto, što i sam ne riječi. Bijaše oborio glavu i nekako mogoh shvatiti, gledajući mirno sad kao zbunjen nešto gledao na svojim na me, sad na Kuran. Rekoh mu da čizmama. 1 meni bijaše neugodna ova je moje Ime Mustafa, a mog oca Omer šutnja. i t. d. Slušao me i šutio, a na licu Ali kad sam već započeo, trebalo mu vidjeh, da mi vjeruje. Ja mu još je i do kraja dovesti. Ustadoh s po- j koješta proučih, a onda Kuran metnuh । stelje i izvadih iz kufera Kuran, koji u kufer* i sam sa sobom ponio, jer sam znao, (Nastaviće se). �Hooi 276 — Rm| za što: samo što se ta dama druži s muslimanima najuglednijim gradanima. Dakle već s toga, što jedna učiteljica zalazi u prvo musliman? skol društvo, mora njen ugled stra? dati, jer je valjda po g. Kovačcviću moral i pristojnost svih muslimana u pitanju. Koliko je i u ovom pogle? du g. Kovačević u pravu, neka po? skži činjenica, da od strane musli? mana nikad i ni jedna učiteljica nije ni najmanje u svom dostojan? stvu i moralu nastradala, dok su naprotiv dvije učiteljice nastradale $ morale ostaviti službu od onih »pobožnih .i* dobrih kršćanskih du? Šica«, koje se ovaj put brinu za za? štitu morala i po čijoj se volji dao gosp. Kovačević na taj posao. 4. Radi ovog posljednjeg čina Ko? vačevića nije ga muslimansko čitao? ničko društvo pozvalo na zabavu, a kolika jc to sramota u jednom provincijalnom mjestu za predstav? nika vlasti, svakom je i suviše dobro poznato. Ja evo iznosim činjenice. Ne znam, je li ovo dovoljno, da doka? že ispravnost moiih prigovora što sam ih iznio u »Pravdi«, od kojih sam neke i nadležnim iznosio. Ho? će li vlada čekati dotle, dok se sa? srna sroza ugled državne vlasti us? Ijed ovakog držanja njenog činov? nika, ne znam, ali zaista je krajnie vrPeme, da ga odavde makne, jer jc među nama nemoguć. Donji Vakuf, 31. -ožujka 1921. H. Kurbegović, nar. poslanik. Bijeljina, 1. aprila 1921. *) Događaj koji se ovih dana zbio u jednome selu našega^ kotara po? znat je manje više našoj javnosti iz vijesti u novinama. Sva sreća da u njemu nije sudjelovao niko od muslimana, jer onda javnost ne bi mogla objektivno suditi ’o njemu. Nas se muslimana tiče ovaj doga? daj kao državljana, kojima leži na srcu dobro i sreća domovine, pa stoga i hoćemo da ga posve nepri? strano iznesemo i da prikažemo nje? gove eventualne posljedice. U životu i odnošajima između muslimana i pravoslavnih u našem kraju vladala je od pamtivijeka pri? lična harmonija. Nikada, niza tur? ske, ni za austrijske okupacione vla? dc, kao ni za svjetskog rata nisu muslimani pravoslavnim a niti ovi muslimanima ništa učinili, što bi se jedni na druge mogli ma i najmanje potužiti. Poslije oslobođenja je sa? svim drukčije: Zlonamjernim i čisto Zločinačkim radom i uticajem po? jedinih č anova bivšeg narodnog vi? jeca, onda nesposobnom i partajič? nom upravom pojedinih kotarskih upravitelja i predstojnika sve do skota, preuzelo je bilo u našem ko? taru silnog maha svako zlo i razvili su se u narodu mnogi žili instinkti do najvećeg stepena. Autoritet vlasti pa i samog suda pao je ispod nule. Silna zločinstva koja su se u našem kraju kroz to vrijeme dogodila i koja se još uvi? jek događaju najbolji su dokaz za to, prem mnogo štošta i ne dolazi u obzir, jer je vlast nemoćna, sud pre? opterećen, a mnogi neće u opće ni da se odazivaju a kamo li pokora? vaju odredbama i pozivima vlasti. Sela u tome prednjače gradu. Sva? ko skoro selo imalo je svoj »so? vjet«, kon je sam sebi uzimao koliku jc htio kompetenciju. Tek preveli? ko obilje novca u našem preboga? tom kraju čini, da se porez koliko toliko plaća, ali izvjesna sela naro? čito kraj, gdje se je dogodio slu? čaj, o kome je govor, čine i u ovo? *) U 273. broju našeg lista đoni? jeli smo izvještaj o ovome događa? ju prema »Jugoslavenskim Listu«. Danas pružamo čitaocima naš naro? čiti izvještaj o tome sudbonosnom događaju. Pr. ur. Страна 3 JU'AHlA* — „PRAVPa' I ! | 1 ■ me iznimku. Pojedinci, koji ne će ni ovoj svojoj prvoj građanskoj dužnosti da udovoljavaju, ostajali su sve do sada nedirani. jer egze? kutor ne smije uredovati u pravo? slavnom selu. Uz takovo stanje ni? je čudo, da se u našem kraju i te kako jasno opaža kulturnija? zadak. Putevi se ne popravljaju, šume državne i privatne upravo se zatiru, a kanali i nasipi potoka i po? kraj Save, koji su hiljade i hiljade dunuma močvara u našem kotaru isušili i pretvorili u plodnu zemlju, ruše se samo za to da sc može riba loviti i da sc imaju gdje/ krmei ka? ijužiti. U svemu tome nosi rekord opći? na Brodac, gdje se je onaj događaj zbio. Iz ove općine je neko? liko puta n a j u r e n a i sama sudska komisija. Zemljište, radi koga sc i na kome se zbio ovaj najnoviji događaj, kupio jc prije mnogo godina jedan ovdašnji trgo? vac, tc ga obrađivao nesmetano u vlastitoj režiji. Sada ga jc bio pro? dao srpskoj zemljoradničkoj i po? trošačkoj zadruzi susjednog sela Dvorovi. Ova ga je htjela obraditi i radi toga je došlo do krvopro? 1 i ć a. Do toga nc bi došlo, da na? padaj na oružnike i sreskog načel? nika nije bio već spremljen i ugo? voren. Ni seljačke pobune po Hr? vatskoj, radi kojih se sada baš vo? de sudski procesi, nisu bile tako or? ganizovane kao ova, jer je preko 300 napadača pod dobro organizova? tnim vodstvom povedeno u napadaj i kada su oružnici u obrani zakona i svojih života upotrebili oružje, od čega su dva buntovnika ostala mrt? va i četiri ili pet lakše ranjeno, di? gla sc graja po novinama na — oru? žnike i sreskog načelnika mjesto na buntovnike. Čak i službeni presbiro daje novinama vijesti, prije nego je ikakova istraga provedena i jav? lja, da jc ministarstvo unutrašnjih djela poslalo načelnika Osmana Ha? džića, da povede strogu istragu ne proti buntovnika, nego proti sreskog načelnika i oružnika. 1, došao jc ju? cer evo u naš grad i prije nego je i pero u tintu z a m o č i o, prolpitao koje izvješće Naslušao stranke, naredio je sreskom načel? niku, da ostavi ured davši mu mje? sec dana dopusta. Ovakav tok i po? stupak nema nigdje primjera, ali od koga ja, nije nikakovo čudo. Mi se eto upustismo u prikaziva? nje i osvjetljivan je ovoga događaja samo u koliko je on općenit i u ko? liko se njime tangiraju općeniti in? teresi, te autoritet zakona i vlasti bez obzira na osobe. Ali ne će biti zgoreg, ako reknemo koju i o osobi našeg sreskog načelnika, koga se na svaki način kako izgleda hoće da okrivi, samo radi toga, da poje? dine stranke izvuku iz ovog doga? đaja za se stranačkog kapitala. G. Ferdo Čurilović jedan je od onih n/adih i idealnih ljudi, koji su još kao gimnazijalci počeli raditi na ideji narodnog oslobođenja i ujedi? njeni a, drug je atentatora Jukića na zagrebačkoj univerzi i kao takav progonjen i osuđivan za vrijeme banovanja Čuvaj a na sve moguće načine. Kašnje radi toga osuđen kao veleizdajnik, prebjegao je u kralje? vinu Srbiju, gdje jc do rata služio kao policajni činovnik, za vrijeme rata mobilisan, te podnio sve ratne patnje i muke i dijelio sudbinu svo? jih sudrugova za povlačenja preko Albanije. Patriota u duši, imao je uvijek u vidu interese države, pa se i kod nas za ovot kratko vrijeme svoga službovanja sav posvetio ra? đu, da zavede red i opet povrati za? konsko stanje u kotaru, koje je bi? lo gore nego igdje u državi. Za na? gradu ie eto doživio nedoličan i ne? zakonit dostupak, koji mora ubiti volju svakom iole savjesnom činov? niku za rad, svakom službeniku za vršenje njegove dužnosti. Posij edi? ca toga biće-još veća anarhija, ko? Kao ' ja je samo na štetu države i cjeli? I punoj solidarnosti sa Italijom i Čehoi. ne. Pitanje je sada i to, ko će se I slovačkom zaprijetila mađarskoj vladi i još poslije ovoga svega usuditi i ■ vojnom intervencijom, ako Karla od­ i htjeti da vrši zakon i hoće li to mah ne ukloni. Koliko se silno pre­ j biti moguće, jer masa vidi da se vario u računu! Mislio je, da će ga * narodi dočekati obje­ i njezina zla djela ne samo ne kaž? bivši „njegovi ručke, a ovamo je nailazio na sasma njavaju, nego i odobravaju? Za nas kao muslimane iz ovoga hladan doček čak i kod mađarskih svega izlazi jedna vrlo dragocjena viših krugova. Najgrđu sramotu pri pouka, koja nas sili da još ne mo# toj pustolovini doživio je pri prolazu žemo i ne smijemo vjerovati, da je kroz Njemačku Austriju, gdje je rad­ autoritet vlasti i na pomolu. Mora? ništvo izlazilo na željezničke stanice i ino biti u svome radu vrlo oprezni, izviždalo ga. Bacali su čak i balvane jer je u našoj državi partizanstvo na tračnice i uz velike muke uspjelo još uvijek na kormilu, kako smo se je ugledu antantinih of čira, koji su ga i ovom prilikom osvjedočili. Na hi? pratili, da umire razjareno radništvo i ljade nevinih muslimana klato je i da Karla nekako proguraju do Švaj­ ubijano po Makedoniji i Sandžaku, carske. Švajcarska vlada, ne želeći da nebrojeni su stradala jšiirom Bosne se i drugi put tako zloupotrebi njeno i Hercegovine, a nikada se ni naj? gostoprimstvo, dozvolila mu je šest običnija istraga nc povede, a kamo nedelja boravka u Švajcarskoj. Nakon ili, da bi izašao u to ime još i koji isteka toga roka mora da nagje sebi načelnik ministarstva. Prošle jeseni drugo boravište. umoriše Čupurdini policajci pod Rudarski štrajk u Engleskoj. En­ njegovim ličnim vodstvom dvojicu muslimana u jednom danu u Bjeli? gleska se nalazi danas u težoj situa­ ni, pa niti šta bi Čupurdiji, niti nje? ciji nego li je bila ikada za vrijeme govim policajcima. Ne dobiše čak svjetskog rata. Od 1. aprila je u En­ ni premještaja. Ovdje ima Čupurdi? gleskoj 1,200.000 rudara obustavilo rad nih 'ljudi, za koje se zna, da je tro? u ugljenicima. Jučer i prekjučer su se j:cu muslimana umorio, ali sc za to k njima pridružili transportni i željez­ ipak još i danas nesmetano šetaju ničarski radnici. To je prvi puta u i prkose svakom prilikom. Pa za? istoriji engleskog radničkog pokreta, to, kada ovo sve sada gledamo, onda da „trojni savez“ rudara, transportnih sc i nehote moramo da pitamo, je? i željezničkih radnika zajednički stupa smo li mi zaista svi pred zakonom u akciju. Rezultat je — tri mitijona jednaki i hoćemo li uopće ikada bi? nezaposlenih radnika, zabrana izvoza ugljena iz Engleske, proglašenje iz­ ti ? Biće stoga dobro, ako sc o ovome nimnog stanja u zemlji i potpuni za­ zainteresuju i naši zastupnici u us? stoj cjelokupne industrije. Cijena ug­ ljena opet skače, a radi njenog obatavotvornoj skupštini. Centralna vlada u Beogradu ako ran/a i došlo je do štrajka. Engleski joj je zaista stalo do reda i zakon? ugljen nije mogao da konkuriše ame­ skog stanja u zemlji, posebno u na? ričkom ni u samoj Engleskoj, pošto je šem kraju, pružiće g. Curiloviću do? ovaj koštao^za čitavu funtu manje, a ličnu satisfakciju i ostaviti ga i da? osim toga je francuska postala vrlo slab mušterija engleskog ugljena, jer lje na upravi našeg kotara. —a. Politički pregled. UNUTARNJI. Pregovori muslimana Južne Sr­ bije sa vladom. Već ođ nekoliko dana traju pregovori sa muslimanskim poslanicima iz Južne Srbije, kojih u Radikalskom klubu ima 8, a u demo­ kratskom 6. Oni su podnijeli naročite zahtjeve glede riješenja agrarnog pi­ tanja u Južnoj Srbiji, ali pošto njih vlada ne može da primi u cijelosti, došli su pregovori na mrtvu točku. Ni jučerašnji pregovori minist. Dra Krizmana i Uzunovića nisu Imali uspjeha. Kako se saznaje, namjeravaju ovi poslanici osnovati svoj vlastiti klub i preći u opoziciju. Radikali su na Svojoj današnjoj sjednici u ovoj stvari dali slobodne ruke Pašiću. VANJSKI. Konferencija u Rimu. Prekjučer je Giolitti otvorio u Rimu konferenciju onih država, koje su naslijedile bivšu austro-ugarsku monarhiju i izmegju ostalog rekao: Konferencija ima da iz­ vrši zadaću, koja je ocrtana u saintgermaiskom i trianonskom ugovoru. Najbolje sredstvo, da se osiguraju opravdani ekonomski i politički inte­ resi ovdje zastupanih naroda, sastoji se u tome, da se povedu neposredno otvoreni pregovori. Premda ovi imaju samo materijalno značenje, ipak će uplivisati i na odnošaje ovdje zastu­ panih država. „Na konferenciji isklju­ čena je štampa. Za nju će se izdavati posebni službeni komunikeji. Privre­ mena riječka vlada zatražila je, da bude pripuštena na konferenciju, ali je njezin zahtjev odbijen. Ona je ulo­ žila protest kod talijanskog ministra predsjednika. Karlo se vratio u Svajcarsku. Prekjučer je Karlo Habsburški prešao granicu Švajcarske i time je završena njegova smiješna pustolovima. Da je Karlo tako kukavno morao bježati onamo, otkle je i došao, nije mala zasluga i naše države, koja je u pot­ brat bratu IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIH podobni, bez razlike. Ma da su naši zubi. Nema Ijepog čovjeka i osobe bez Ijepih žabi a Ijepih zubi bez praktično prokušane i od autoriteta najbolje preporučene: E L I D A - p a s f e za №lllllllllllllalllllllllllllllllllllllllllllllllii:iHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII!llilllllllllinnilllllllllllllll^ zube. joj ga njemačka džabe liferuje. Stoga engleski vlasnici ugljenokopa nisu htjeli ni čuti za povišicu rudarskih nadnica, nego su se spremali, da i postojeće nadnice smanje, kako bi obo­ rili cijenu ugljenu. Na to je savez ru­ dara zahtijevao od vlade, da ona u ime povišica dnevnica votira 60 milijona funti (preko dvije milijarde di­ nara). Vlada je taj zahtjev jednostavno odbila i rudari su proglasili štrajk. Zadnje vijesti o Štrajku veoma su ozbiljne. Rad su napustili čak i oni radnici koji su na sisaljkama, i pošto se iz ugljenokopa nije voda crpila, to su mnogi od njih preplavljeni. Došlo je do žestokih manifestacija i do su­ koba s policijom. U industrijskim cen­ trima kupi se vojska i dobrovojci za rad u ugljenokopima. Ovo je sigurno Lloyd George pred­ vidio. On je neki dan pozivao javno sve građanske partije u rat protiv rad­ ničke partije, od koje da prijeti opas­ nost cijeloj zemlji. I ovaj štrajk je početak rata. Njegov ishod mogao bi biti po čov:ečanstvo daleko sudbonosniji, nego ishod i samog svjetskog rata. Domaće vijesti. Ginovništvo naše vlade kod no? vog predsjednika. Prekjuče se g. Dru Durdeviću predstavilo činov? nistvo vlade. Pozdravio ga je šef pravosuđa g. dr. Simić. G. Durđević ie odgovorio poduljim govorom, u kome je naglasio veliku važnst ču? vanja ideje narodnog jedinstva. Is? takao je osim toga i svoj prošli rad u bivšoj monarhiji, koji je tekao za? jedno sa borbom bos.?hcrc. muslL mana i radi toga su mu bila zatvore? na vrata Bosne sve do oslobođenja. Govorio je i o sporazumu našem s vladom, kojim da su postignuti uv? jeti za daljnji uspješni rad svih na? rodnih slojeva bez razlike vjere i imena. Zahtjevi muslirfiana iz Južne Sr? bije Beogradski list »Epoha« javlja: Muslimani, radikali i demokrate, iz �Strana 4 — Страна Južne Srbije podnijet su još ргек? juče svojim klubovima zahtjeve o agrarnoj reformi, koji glase: I ražimo da se udovolji ovim na? š im zahtjevima obzirom na južnu Srbiju, Sandžak i .Makedoniju: 1. Da se tapijske zemlje ne sma? traju feudalnim odnosima i da se ovakve zemlje ostave posjednicima tapija, te isključe od udara agrarne reforme. 2. Da se odredi, koliko će biti mi? nimum zemljišnom! nosjeda, koji ćc ostati slobodan od udara Agrarne Reforme dosadašnjim zcmljovlasni? cima. 3. Da se prizna pravo naknade i naplate sopstvenicima zemalja na č.flucima u našim krajevima za ne? pobrani1, prihod u godinama 1918., 1919. i 1920. 4. Da sc zadrži praVo dosadaš? njim zemljoposjednicima na onim posjedima, koji će im se obzirom na Agrarnu reformu kao veliki odu? zeti sve dotle, dok im se ne isplati. 5. Količina isplate im ade se pro? cjeniti i obračunati po komisijama sastavljenim od stručnjaka i inte? resanata po principu pariteta. Međutim juče prije podne, kad ih je pozvao Ministarski Savjet preda se, oni su svoje zahtjeve pooštrili. Kao jedan od zahtjeva, koji bi sa? svim onemogućio izvođenje agrarne reforme u tim krajevima, to je zahtjev, da se ne podvrgne pod agrarnu reformu zemlja onih begova koji imaju do 30 hektara. Preko 30 hektara da se podvrgne samo 75 od sto, a 25 od sto da se ostavi na miru. Na ovako zahtjeve nije pristao jedan njihov poslanik, muftija Mustafa Salihbe? gović, koji kaže, da nije ni znao za te nove zahtjeve. On traži, da se čivčijski položaj smatra kao kmet? stvu slični odnosi i da se postupa isto kao i u Bosni. Međutim ostali muslimanski poslanici tvrde, da su ti odnosi sasvim drukčiji, i da ne mogu potpasti nod odredbe koje se odnose na kmetske i kmetstvu slič? ne odnose. Vlada neće moći pristati na te njihove zahtjeve, ier bi se onda mo? гао mijenjati i 17. član III. odeljka Ustava, koii je već primljen u Us? tavnom odboru. Ona je ipak odre? dila gg. Uzunovića, min. agr. refor? me, i Krizmana, min. šuma i ruda, da pregovaraju s njima«. Tako »Epoha«. Kako duboka mo? ra da je mržnja »Epohina« na mu? slimane, kad joj je glavni nemoguć? ni zahtjev »b e g o v a«, da im se ne dira u zemlju ispod 30 hektara! 30 hektara je prosječni posjed zemljo? radnika u Srbiji, ali kad ga musli? mani posjeduju, onda je begovski posjed i prevelik! I za tu rabotu se upregao nod kola muftija Salih? begovič! Pamtićemo ga! Broj 276 — Ерл Л^АВДАц — »PRAVDA* ' j ; ' i j 1 i ; ! i j 1 : i , Važno za pušače! ,.Merhamet** Trešeljak. Vratio se s puta! Dok je vlasnik »Domovine« bio na putu, mogla se »Domovina« čitati. Opažala se znatna promjena na bolje. Oni. koji sa za Vrijeme njegovog odsustva upravljali re­ dakcijom. poučeni valjda pisanjem »Samo­ uprave«, glavneg organa radikalne partije, postali su umjereniji i kao da su se iskreno veselili našem sporazumu s vladcm. Ali kad se povratio »pravi gospodar« njen, i ona ;se vratil u stru kolotečinu: postala je opet smiješna i odvratna. Mi smo je tu nedapao pozvali, da javno potvrdi rovarenje svojih agenata u našoj čaršiji, koii su pričali našem svijetu, da je dobivena svota za agrar malena. Znali smo da to ne smije i nismo se prevarili. Sta više, vlasnik »Domovine« je napao svoje go­ spodare radi’tog riješenja agrarnog pitanja! Evo što on zbori u posljednjem. 37. broju »Dom.« u članku »Ko su nam gospo­ dari?«: "Jest evo opet i »Pravdi« i tim našim gospodarima velimo, da se pred osamnaest mjeseci moglo riješiti agIrarno pitanje mnogo i mnogo povoljnije, ne­ go su ga danas jugotatari riješili, jer od današnjeg riješenja država je ,u a p r t i I a sebi ogromne pedesetgodišnje terete, a od Muslimana će tek 40 do 50 ve­ likih posjedničkih obitelji dobiti ogromne svote, a srednji i mali dobiti će neku ma’lenkost. dok bi u pravom riješenju trebalo, da srednji dobiju nešto priličilo, mali dosta dobro, a veliki i inače bez a g г a r n o g p i t a n j a i m adu dostat­ nu egzistenciju, jer su se za sto­ tine godina njihova gospodstva napljačkali dosta i na drugim linijama, osim agrara«. Da svakom bude jasno, kako se on zapleo kao pile u kučine, treba reći i to. da je on u istom članku, pred citiranim riječi­ ma. rekao da je svota za agrar »malena i ; remalena«, a tu- kako čusmo- kaže, da je današnjim riješenjem država sebi naprtila ogromne pedesetgodišnje terete i da je se to prije osamnaest mjeseci moglo povoljnije riješiti. Kako to? Pa jednostavno: prije osamnaest mjeseci nije meraja država naprtiti sebi ovoliki teret. Pomislite: više od milijardu kruna! Ali Ti. Bog Te nc ubio, kažeš, da je današnja svota . malena ’ premalena! Ih. pa to Jugotatari ne će ni Opaziti u svojoj smušenosti! Ama kako ne će opaziti, budalo jedna, kad Ti izričito veliš još i to, da bi pravo riješenje bilo u tom, da veliki zemljoposjednici ne dobiju ništa, [ier su kroz stotine godina dosta toga na­ pljačkali !... Moramo iskreno priznati, da nas je ovaj puta »Domovina« pokolebala u našem uv^erenju, da ima za sobom tajnog gospoda­ ra, koji je financira. Ova njena najnovija glupost ne dopušta nam, da vjerujemo u to, pošto bismo njene gospodare morali dr­ žati još glupljim. Znameniti najfiniji cigarpapir može se opet dobiti kod svake trafike a fabrićno skladište za preprodavaoce uz snižene cijene na veliko, nalazi se kod: Eliasa Baruha, Sarajevo, Vojvode Stepe obala 4 telefon br. 97 i H. Bajramaga Foče i dr. Sarajevo, Džulagina 3. Freporučava sb svakome, da puši semo taj papir. Prva novootvorena MUSLIMANSKA APOTEKA kod „Mjeseca" Baščaršija, Hotel Ghazi AHMEDA TATAREVIĆA snabdjevena je svima Ijekovima, pa se prepornčnje svima muslimanima. Ima taze ribljeg aejtina (bolukjaga', baleama sa gušu. Epileptieon protiv padavici, hopove za kaovet za iznemogle muške starije osobe, katran snji-voda protiv kašlja, plućnog katarba i tuberkuloze, Obriol mast za skidanje dlake, otrov za miševe, serail pomada i porcellan pomada. Sve ove artikle dobiju trgovti jeftinije kad nzmn malo veću količina. Miševi, štakori, stjenice i žohari i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ jebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih miševa K 12.—, za štakore i miševe K 12.—, za žohare ruse i Švabe K 20.—. — Osobito jaka tinktura za stjenice K 15.—. Za moljce po K 10.—, prašak za buhe po K 10.— i K 20.—, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 5.— i 12.—, Mast za uši na blagu K 5.— i 12.—, Prašak proti mrava K10.—.Razašilje pouzećem Zavod za eksport NI. J ti n k e r, Zagreb br-16. Petrinjska ul. br. 3. Mjesni zastupnici traže se! Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 Telefon 319. Trgovina medikamenata, drogerijskih i kemičkih proizvoda, robe od gume, zavoja i kirurg, instrum« nata, kao i fotografskih aparata i potrebština. Ve­ liki izbor inozemsklh safuna, parfumerije, kozmetičkih potrebština i spužvi. Skladište svin mineralnih voda i t. d. Preporučujem košnice za pčele koje se nalaze kod mene na skladištu. Brza otprema uz najpovoljnije cijene, ahmed Mouić, stolar FOJNICA (kod Kreševa) PAPiRNICA HAMD1JE KOPČIĆA preporučuje svoje bogato stovarište svih vrsta papira, kancelarijskog i školskog pribora. — Naručbe se obavljaju brzo i točno. Cijene umjerene. Sarajevo, štrosmajerova ul. Tel. 619 ZEMALJSKA BANKA ZA B.iH. Centrala II Sarajevu. Filijale. Banjaluka, Bjelina, Brčko, Mostar i Tuzla. Ispostave: Bihać, Derventa, Doboj, B. Gradiška, Livno, B. Novi, B Šamac, Travnik, Trebinje, Višegrad, Zenica i Zvornik. Zastupstva: Bugojno, Gacko, Goražda, Konjic, Nevesinje, Bos. Petrovac, Rogatica, Sanski Most, Srebrenica, Stolac, Visoko. Uplaćeni dionički kapital ZO milijuna kruna. — Redovite rezerve i fond za sigurnost -----------------------zalDžnlca 13 milijuna hruna. -----------------------Bavi se svim bankovnim poslovima, vrši uplate i naplate u kraljevstvu SHS i inozemstvu. Prima kao glavno zastupstvo za Bosnu i Hercegovinu Assicarazioni generali i Prvog sveopćeg društva za osiguranje protiv nezgoda i Šteta, sve vrsti osiguranja. Oglašujte u „Pravdi". Braća Demirdžić . trgovina kožom i obućarskim priborom prese­ lila se sa svojom radnjom iz ,Sarači ulice 51 u vlastitu zgradu Veliki Ćurčiluk 1|l. „PROMET** Centralna drogerija Braća Šahinagić URA? koja čini trajno veselje ? Samo Suttnerova ura I Od nikla, ocjeli, srebra, zlata, u svakoj cijeni — i vi ćete biti zadovoljni I Također lanci, prstenje, narukvice i svakakove potrebštine kao škare, < oževi, britve, kutije za cigarete, nažigači, novčarke itd. ave dobro i jeftino! Tražite cijenik od tvrtke U. Suttner o Ljubljani Iroj 7C6, trgovačko i špedicijsko d. d. prije Leopold Heim drva, ugljena, drvenog ugljena Sarajevo, Fra Grge Martića trg br. L Zbirni promet iz Beča i Metkovića. Ovlašteno carinsko posredništvo. Brzojavi: Promet. Intb.TclBf.Z9. PODRUŽNICA LJUBLJANSKE KREDITNE BANKE U SARAJEVU Središnjica: Ljubljana. Podružnice: Borovlje, Brežice, Celje, Celovec, Gorica, Maribor, Ptuj, Split i Trst Dionička glavnica K 50,000.000 Rezerva oko K. 45,000.000 Prima uloge na uložne knjižice, te ih ukamaćuje sa 4% NETTO. Uluške na tekući račun ukamaćuje najpovoljnije Obavlja sve bankovne i mjenjačne poslove te burzovne naloge najkulantnlje. Daje sezonske I aprovizacijske kredite. Kupuje I prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsti po dnevnom tečaju. Financira erarićne dobave. гOvlašteno mjesto za prodaju srećaka Državne razredne lutrije Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca. јцд Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Daniel & A. Kajon, Sarajevo* � https://kolekcije.nub.ba/files/original/511d957b307c21ccb5f7eef9ec34549d.pdf 5504ce979e71383852afc8db4f767657 PDF Text Text Pojedini broj K 2.— Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Ureduje redakcioni odbor. Pretplata: godišnje K 1<S0.—, na pola godine K 90.— (u Sarajevu): za našu državu godišnje K 200.—; za ino­ zemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. -L^^ABEHCKE муслиманске организације. Telefon br. 842. čekovni račun pošt. štedionice 1119. Sarajevo, utorak 12. aprila 1921. (3. Šaban 1339j J PAnVu vfeo° ■PrcNiruju krcvz n a drugi £ »Programa« koji ide {niislimani i uz čita.« Za tlm’ da se I^ode duhu demXX?r')pa^ Osokolila ih n^a vre»ena. da ' Već da smo ostavljeni l.pr^azenl; Javljaju ljudi, da ј^ц/пГ’ Zabck mjesnih odbora nJ •• i a odobrenje i Ма: izglasano potpuno povjerenje. S* to zaboravljaju i previđaju pa trube u sav glas, da naše vodstvo nema o* slona u narodu i da mu je poslan bezbroj nepovjerenica i protesta. , Da učinimo krai ovim podvalama i začepimo usta svima zvanim i ne* zvanim prijateljima, upravljamo, e* vo, javan apel na sve mjesne odbo* re i molimo ih đa se u roku od pet dana; pismeno ili brzojavno izjasne: imaju Ii povjerenja u vodstvo naše organizacije i odobravaju li spora* zum našeg poslaničkog kluba sa vla* dom g. Nikole Pašića? Mi ćemo te odgovore iznijeti u li­ stu onako, kako nam prispiju. a u današnjem broju štampamo ove br* zojatve, koji su dosad prispjeli bilo na redakciju lista, bilo na poslanički klub. Nek i ostali odbori reknu svoju: sasvim otvoreno i bez ikakva uste­ zanja! Ovo vrijedi i za odbore, koji su aap1 putem poslanika ili telefon* ski izjavili svoju solidarnost, jer će* mo štampati samo brzojavne i pis* mene izjave. Novom predsjedniku boi.-hert. vlade S?đ- P°2d«vio je i -k-Ut Bprcd naše o^aniza^ Ml tadašnjeg novog predsjednika —u/V6’ ^га Milana Srškića vrlo toplim pozdravom, u kojem su bile naglašene ove riječi: »Vjeruje* mo da se ne će više gaziti građan* ska i ustavna prava i da će svi gra* dani bez obzira na pleme i vjeru biti pred zakonom jednaki. U Vama gle* damo osobu, koja je cijelim svojim dosadašnjem radom pokazala, da i* ma osjećaja za sve nas.« Iz govora Srškićeva, kojim se zahvalio na sjaj* nom dočeku građana, treba na ovom mjestu citirati ove riječi: »Ja ću pre* ina svakome jednako bez razlike vjere i plemena biti strog, ali pravedan s u đ i j a.« Tako je prije godinu dana zasjeo g. dr. Srš* kić na vladu praćen najljepšim na* dama muslimana, a završio je svoje vladovanje kao najomraženiji čo* vjek, koji nije nimalo držao svojih riječi, đa će biti »strog, ali prave* dan« sudi ja. .Na njegova djela, koji* ma smo mjesecima punili stupce »Pravde«, ne ćemo sc ovdje povra* ćati, ona su još u svježem pamćenju naših čitaoca, ali ćemo ipak naporne* nuti onaj njegov famozni tajni cir* kular od 20. augusta pr. god., uprav* Ijen na okružne načelnike. U njemu jc g. Srškić dao sam sebi svjedodž* bu, đa nije ni strog ni pravedan, kad kaže: ».... vrlo jc neugodno po auktoritet vlasti, da k o* misije u s e 1 a i z 1 a z e ;p a p r e d otoorom seljaka uzmiču i uklanjaju se, kako se to na nekoliko mjesta desilo, a ja neću daše tim povodom upotrebljava oružana si* 1 a.« Zašto ovo iznosimo? Mi smo do* bili novog predsjednika vlade, g. Đurđevića, koji je u svoj govor pred činovništvom utkao kao glavnu nit misao, da će mu prva zadaća biti zbližavanje muslimana i pravoslav* nih u Bosni' i Hercegovini. Gornje ti* tiranje probosti neka g. Đurdević ne zamjeri. Time nipošto ne bismo htjeli unaprijed izricati kakvo nepo* vjerenje njemu, što je član iste par* tije, kojoj pripada i g. Srškić. Na to ne bismo imali, i kad bismo htjeli, nikakva prava, jer baš ni najviđe* niji prvaci te partije nisu odobravali rada Srškićeva. »Samouprava« je u nekoliko navrata pisala u smislu, ko* ii je bio sasvim oprečan smislu Srš* kićeva rada, a i sam g. Protić je u svojoj brošuri o kritici vladinog na* crta Ustava dao takav oštar sud o njemu, da ga ni mi ne bismo bili u stanju oštrijega dati. Namjera nam ie ovim riječima, da g. Đurđeviću skrenemo pažnju na glavne nedo* statke uprave njegovog predšasnL ka, kojih on možda ne pozna, pošto nije bio u našoj sredini. G. Đurdević je bio dosada povje* renik pravosuđa u Hrvatskoj i Sia* voniji. To i njegove zrele godine u* li’eva nam nadu, da će uistinu poći onom stazom, koju je već označio g. Srškić: biti strog i prave* dan. Ovu nadu temelumo na još ’ednoj pojavi. »Srpska Riječ«, ovda* šnji organ radikalne partije, u poto* nje vrijeme piše već takim tonom, koii nas potpuno zadovoljava i ve* seli. Mislimo ovdie na njeno pisanje o ono j, da je tako nazovemo, a n a r* hij i, koja je zavladala među seos* kim staležom, a koja je rezu’tat not* puno pogrešne uprave g. SrŠkića. Drago nam je, što je »Srpska Riječ« upotrijebila izraz »zelene internati* jonaic« i što je došla, do uvjerenja, da nema biranja onda, kada jc u pi* tanju, s jedne strane auktoritet vlas sti i države, a 8 druge otpor zavede* nih seljačkih masa protiv državnih organa. Bijeljinski događaji su do* sta jasna opomena. Zavedene scljač* ke mase, kad vide, da im se ne pri* ječi u otimanju muslimanskog do* Godina III. bra, neće se zaustaviti samo na tom otimanju. Ko danas otima i pljačka od brata muslimana, taj će sutra o* pljačkati i svog brata pravoslavnog. Probuđeni zlikovački instinkti u masi ne priznaju onih umjetno i prL* kriveno sagrađenih teza, da je pra^ vo otimati od »Turčina«, oni ne mo# gu uočiti te granice i u prvoj će zgodnoj prilici poletiti i na onoga, ko im je tu tezu darovao. Iz Sandžaka i Makedonije POVODOM ČLANKA „NEVOLJE JUŽNE SRBIJE". II. o. C. — Na jednom mjestu veli g. Cemović: „Prvo što treba učiniti (u J. Srbi,i), to je izići u susret nacional­ nim potrebama Srba (hrišćana i mu­ slimana), Arnauta i Turaka..Mi ćemo se i na ovom zadržati u užem prostoru, na potrebama muslimana u Sandžaku; potrudićemo se da uočimo te potrebe, a potom istaknuti kako i u kojoj se mjeri dosad radilo, da im se iziđe u susret. Najelementarnija potreba poje­ dinca i nacije jest bezbjednost života i imetka, mogućnost opstanka i raz­ vitka i poštivanje njenih osjećaja i običaja. Koliko je god duboko uvrije­ dilo muslimane iz Sandžaka i učinilo ih nepovjerljivim prema budućnosti to, što njihovi životi, njihov posjed, nji­ hova čast i njihove vjerske i obitelj­ ske svetinje postadoše predmetom najgnjusnijeg nasrtanja i najbezobraznije pljačke, — mnogo dublje ih se kos­ nulo osvjedočenje, da centralna i lo­ kalna državna vlast nesamo da ih ne zaštićavđ, nesamo da prestupnike ne privodi odgovornosti i kazni, nego obratno, i sama izlaže muslimane svim nepogodama i zlostavljanjima.Nije malo slučajeva po Sandžaku, da su oni, čija je rodbina usmrćena ili obeščašćena, kao i oni, koji su protjerani sa svojih imanja i do gole kože opljačkani — izloženi svakovrsnom progonu držav­ nih vlasti: hapsu i svim m- gućim po­ niženjima, dok se njihovi krvnici i zlo­ stavljači nesmetano razmeću i nasrću na tuđe svetinje, javno i oholo, slu­ žeći se prema potrebi i sredstvima same državne vlasti ili autoritetom činovničkog položaja, koji su okupi­ rali. (Obraćamo pažnju g. Cemovića i drugih radoznalih na nedjela, koja se odigraše i odigravaju se u Bjelopolh skom okrugu, a naročito na zločinstva okružnog n ače Ini k a Čukića i dru­ žine mu!) Agrarno pitanje u Sandžaku nije ništa nego najprostije otimanje zemljišta od muslimana (posjed­ nika kao i težaka). Taj posjed mo­ že prisvojiti i oteti makakav pravo­ slavni: težak ili inoobrtnik, starosjedioc ili došljak, kum i rođak ma kakvog pisarčića. Ta se pljačka provodi bez ikakvog sistema i niko ne vodi kon­ trole, da li okupator kojeg zemljišta ima ikakva prava na to zemljište, da < li ne raspolaže sa mnogo više vlasti­ tog imetka od samog „posjednika", da li mu je to prvi ili peti posied, koji je prisvojio. Tako se dešava da u San­ džaku velik broj njih, samo stoga što su pravoslavni, a inače ničim nezaslužni, postaju prekonoć veliki imućnic, dok se ogroman broj muslimana bez ikakva razloga pretvara u gole i beznadne prosjake i bezkućnike, bez Izgleda ma i u polu-pravdu! Vi to znate i pnznaćete g. Cemoviću! Neoboriva je historiska istina, da su muslimani u Sandžaku,kao i u HercegBosni, najvjernije očuvali najvažnije i najosnovnije nacionalno obilježje; oču­ vali su ga i sebi i svojoj drugovjemoj braći, po cijenu mržnje pa i borbe sa Osmanlijama. Uz to su kao i ostali vjeroispovjesni dijelovi našeg naroda, bili i ostali jako odani svojoj vjeri, kao i običajima i osjećajima, koji su sa vjerom u vezi. Ova borba momenta od presudnog su značaja za našu dr­ žavnu ideju u Sandžaku. Nacionalna uloga, koju su od'grali muslimani u teškim danima našeg na­ rodnog opstanka, zavređuje priznanje cijele nacije; a i bez ovih bi zasluga viši nacionalni obziri i interesi dikiovali bratsku ljubav i obazrivost spram muslimana u Sandžaku. Obostrane stare greške i grijehovi ne treba da djeluju na nas u pravcu uzbuđenja, strasti, mržnje i osvete, nego u pravcu uočenja uzroka, koji su te greške i grijehove izrodili, kako bi se moglo Čuvati njihovog ponovnog oživljania i prouzrokovanja novih sub-ba. Treba u sklad dovesti i pobratimiti vjersku i nacionalnu osjetljivost, a ne suprotsia-ljati jednu drugoj! Na žalost u Sandžaku se i u tum pra cu mnogo griješilo i jednako se griješi. Nije nikakva mudrost, nego krajnja pedagoškanezgrapnost (Mi bismo rekli: zelotižam i propaganda Op. ur.) suziti ili gotovo pos< e uskratiti preda­ vanje islamske vjeronauke po osnov­ nim školama u Sandžaku Još je od­ vratnije, što se ona mjestimice posve zabranjuje (slučaj u Roža;ama, gdje je učitelj poderao i pobacao vjeronaučne udžbenike i Kur^n) ili novčano globe hodže radi toga, što su islamsku djecu svoga sela obučavali o najosnovnijim elementima vjere (slučaj u Boljanići- Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. i) u Sarajevu Dionička glavnica K 10,000.000 — Podružnice u 0os. Brodu i 0os. Novom svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće kamaćuje ih najpovoljnije.— Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje račrodaieUsrećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. Glavno zastupstvo osiguravajućeg društva „HERCEG-BOSNA“. Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: Zli �2 Ona*« ma. okrug pkvaljskih dok se u drugim nastavnim udžbenicima, pa i čitan­ kama, na dugo i široko priča o hrišćar.skoj vjeri i njenim obredima, na ravna stvar u protivurečnosti onim, kako to Islam ispovijeda Tim se kod učenika stvara zbrba pojmova, a bura negodovanja kod njihovih roditelja, koja povlači za sobom odvratnost prema samoj školi Također je ništa manje nego glu­ post primoravati muslimane-varošane, pa i seljake, da svetkuju nedelju, po red državnih i ostale pravoslavno v er* ske praznike. To je i dandanas .u modi“ po Sandžaku i Makedoniji. ! ’ 1 | i I ' j Nevolje i neprilike Juž e Srbije, Sandžaka i Makedonije, mnogobrojne su; raznolike po ivom dojmu i ubitačne po svojim posljedicama Pričanje i pisanje o njima kao u basnama 1001 noći potsjcča i vezuje jednu na drugu; maku je prostor rPra de", da bi ih sve mogao obuhvatiti. ali ie štetno bar u glavnom ih ne iznijeti. Radi toga ćemo se od sad mno op^Unije poza­ baviti osom temom, jer u interesu državnog ugleda i na od »е sreće srnatramo za dužnost požurivati rad oko korjenitog liječenja i uklan апја nevo­ lja Južne Srbije naročito Sandžaka. . ; I POVODOM SPORAZUMA »Jugoslavenski muslimanski klub. S VLADOM Beograd. Bijeljina. 14. III. 21 Najprimili smo od nekih odbora brzo* srdaČdijc vam čestitamo na plodo« javne povjerenice, ali ih ne htjedo nosnom sporazumu. Selam. Meh« srna štampati jednu stoga, Što nam med Alibcg Pašić.« »Rajnom Odboru J. M. O., Sa* to dosad nije bio običaj, a drugo rajevo. Bijejina. 17. III. 21. Prigo* sttK^ što ni jesmo htjeli ni na koji nač . utjecati na slobodno opredje? dom uspjeha našeg kluba osjećam ljenje naš-h pristaša. Štampanje o? dužnost. da Vam čest.tam. Hifzi vih izjava moglo bi se naime shvati? ' beg GjumišK:.« »Urcđmštvu »Pravde«. Sarajevo. ti kao neki pritisak na pojedine od bore, pa rad: toga ne htjedosmo do ! Trcbinjp. 30 IH. 21. Brzojavni pu/iv mjeri ni izvještaja o skupštinama i kotarskog odbora u Mostaru na o« pouzdanim sastancima. Što su :h o» kružnu konfervneru danas smo od? • bili, jer smo odlučne pristaše našeg držali pojedini naši poslanici. Danas je situacija prečišćena i i poslaničkog kluba, kojemu izrazu* svak bi mogao dobiti samostalan ј jemo potpuno povjerenje. Živio Masud. Stoga prekidamo šutnju tim pm 1 glajlic i drugovi! Kotarski odbor. je. što se ona krivo tumači i iznosi­ »Uredništvu »Pravde«. Sarajevo. mo dosad prispjele izjave uz nape« Čajncc. 2). Ш. 21. Izvolite obavi je* menu, da ćemo donijeti i sve osta* . štiti naš klub, da svi muslimani, koji le, koje nam budu prispjele: bile po* ' stoje uz Organizaciju, odobravaju voljne ili nepovoljne. Dosad nam • sporazum sa vladom. Mjesni odbor.« pršnješe ovi brzojavi: »Uredništvu »Pravde«. Sarajevo. »Klubu jugoslavenske musliman« Konjic. 30. III. 21. Danas smo otpo* ske organizacije. Beograd. Banja u* slai. kotarskom odboru u Mostar ka. 27. Ш. 21. Prema rezultatu ’av* j >. edeć. brzojav: Rad našeg kluba ne skupštine obdržavanc dvedese* potpuno i »dobra v amo Ne nalazimo tog marta po narodnim poslanicima ( za potrebno dolaziti na konfercnci* AUnoviću i Kanetanoviću odobra* ju. Mjesni odbor.« vamo vaš korak izrađujući vam ne* ; »Uredništvu »‘Pravde«, Sarajevo. ograničeno povjerenje. Zivili. — i Vitina. 31. III. 21. Ljubuška ekupšti* Mjesni odbor.« na d^ro posječena. Nakon opš.r« »Muslimanski klub. Beograd. Bos. | nag obrazloženi skupština glasala Petrovac, 18. Ш. 21. Saslušali na poslaničkom klubu povjerenje. Ka* skupštini izvješće Kurbegovića. O* • petanović.« dobravamo poi tiku kluba. Za Mjc* ' »Uredništvu »Pravde«, Sarajevo, sni Odbor J. M. O. Ibrahim Scnig* • Više grad. 24. IH. 21. Kotarski od* džić« bor na jučerašnjoj sjednici uvažu* »Muslimanski jugoslavenski klub | inči nriiike i položaj na$eg k uba u Bt ^rad. Varcar*V*kuL 17. III. 21. j konstituanti zaključio ie jednoglas* Molim javite o pregovorima i rezub i no, da mu se za uspješni sporazum tat. Mi smo za Beograd. Radićevce izrazi priznanje i nepokolebiva pri* ne znamo. Selam. Avd.bcg Kukao* j vrženosL Mjesni odbor.« vić, Hasan Husni Kulenović.« Mostara: Iz mojih uspomena, ii. U K RGIZKIM AULIMA. (Nastavak). Na rastanku čvrsto mi stište ruku: Do sv’danija! Sutra dan kao i obično počivao sam poslije objeda u svojoj jurti. Na jednoć se otvor.se vrata, a u шт« tu stupi moj jučerašnji prijate j. Bio je odjeven malo bolje i čjitijc nego iučer, 2 za vratkna epazih još neku* liko glava, kako smijući se gledaju u moju jurtu, ali se ne usuđuju unići. Ustadoh i pruž.h ruku mom prija« te!ju, a onim pred jurtom rekoh: ■ Požalujsta, zahod^tc’ (Izvolite, tmfđite') Uniđošc tiho i bojažPivo, sjedoše prekrst vši nogu preko noge a ja sje« doh na moju postelju. Nitko ništa ne govori. Ja sam shvatio q ćcinu se radi i da mi sada valja pi/agati ispit. Među ovim mojhn posjct.odma bi* jahu najugledniji i najstariji Kirgizi iz stasjeđnog aula. Moj ini jučerašnji poznanik pokaza na jednog od njih i reče: Naša mullal (Naš hodža). Mi se jedan na drugog osmjehnu* -mo u znžk upoznavao ’a. a moj me Kirgiz zamoli pokazujući rukom na kufer, da izvadim‘Kur’an i nešto proučim. Ja ga izvadih i pružili muli:. On se oonriđiže, primi Kur'an u ru* ke i poljubi ga tri puta. Zatim ga o* tvori i pogleda na raznim mjestima, a onda ga meni pruži utvrđujući kh manjem glave, đa je to uistinu pravi i Kur’an. Prouč h im čitav jasin. Kad za* i kiopih Kur’an i pogledah na moje posjetioce, oni su mimo sjedili i gle* dali na svoga hodžu. Ovaj ozbiljan : dostojanstven, ustade sa svoga mjesta i pođe naprama meni. Znao sam po polici, što će, te se i ja pri* digoh, a one me zagrli i pri vinu na , srce, a onda ne desnu stranu, pa o* I pet na srce i stište mi prijateljski de* snicu. Za njim isto učiniše i drugi i I posjedaše na svoja mjesta. Poslije ovog nešto svečanog čina počesmo se razgovarati i ja im u* I kratko ispričah, đa me ie Austrija ■ spremila u rat. da sam tako došao u ! Rusiju i da sada služim kao ijekar u našoj vojsci ovdje u Sibiriji. Pripo vijedao sam im, kako mi u Bosni i« mamo džamre. i kako dočekujemo Bajram itd. Slušali su me kao mala djeca svog hodžu u mektebu i vjero« vali su mi sve, jer sam potvrđivao sve ono. što su i sami znali, da to mora biti u muslimana. Njihov mi muha reče, da je on bio u medresi u Kazanji. gdje su Tatari muderrizi i a mi. i da se pri te nekoliko mjeseci vratio u svoje rodno selo, da pouče* va djecu : upućuje svoju braću na pravi put. Kad su poši od mune, svaki sc veoma srdačno oprostio. Poslije ovog događaja vlasnik moje jurte posve je promijenio dr« žanje prema meni. Obasipao me jc raznim darovima. Na koncu sam morao pristati i na to. da mu ni ki« rije više ne plaćam. Govorio je, da sam ia njegov musafir i da se od musafira ne smije ništa uzimati. Moja se poznanstva brzo množila. Bio sam gotovo svaki dan u aulu, Mora se nešto reći! Premda je šteta za prostor lista, i ; a za čitatelje nimalo zabavno, ipak 1 Iz naše organizacije. PODLISTAK. hpoj — Broj 277 11РАНДА* ; ' i i | ; j ■ • 1 | . ; I . ' , i j : i I i I j ; I > moram nešto odgovoriti g. M. Ćeli* , ću. Ovaj put je Ccl|ć u »tlrv. Slozi« (br. 79) potpisao svoj članak. Biće valjda da ga je sama redakcija pri* j silila na potpis i rekla inu: »Akp češlagati, laži barem sa potpisom? neka čitava redakcija ne nosi odgovorno* sti.« Ako к tako, tu ima nešto mo« ralnoga. jer ljudi neće da sudjeluju ■ u tuđim grijesima. Ako nije tako, i nego ie Čclić sam od sebe metnuo ! potpis na onu zbirku svojih laži, i to i je razumljivo, kao i kod svakog ne­ ozbiljnog deriŠČeta. koje izgubi stid i obraz, pa pusti jeziku svu sh>bodu, samo da pokaže drugima, koliko je sposoban arsuz'uk provoditi. Ja Čelića nijesam ni spomenuo u >vom prikazu mostarske konferen­ cije. nit; sam i jednom riječi na nje* ga aludirao, a on evo da pokaže svo* je junaštvo, izlazi otvoreno sa svo* j m zmlšljotinania i pocKalamt, ko i ima kuša da me objati. Cehću, Ti veliš: »Neki Viđen, X ik lijm rođak iz Trebinja priča: »U nas je bila dova u džamiji, a držao je muderiz što je došao iz Saraieva. bovom u džamiji nar. zastupnik g. Sadović snubio je treb.njske musli* mane za blagodarenjc k'.ubu na nji* vom stupanju u vladu .... i t. d.« A ja Ti odgovaram: Istina u Trebinju ima porodica Viđena, ali ia nemam n kakve rodbinske veze sa tom po* rodicom. Дај. koji Ti je nešto pri* čao. neka dokaže, da mi je rođak i odmah će kapitulirati i javno prizna* ti, da je neistina sve ono. što sam nanisao o mostarskoj konferenciji. Sto veliš đa sam u džamiji činio i dovu... i t. d., pokaži mi jednog I Trebinjca, koji će to potvrditi, i | evo Ti poštenu riječ zadajem, da ću stupiti iz Musi, kiluba i preći u Radićevu stranku. Ne znam šta bih Ti drugo ponudio, a sa ovim, mislim, da sam ti ponudio ono. što hi Ti bi« lo najmilije. Sto se tiče razašiljanja brzojava iz Trebinja u sva herccgo? \ačka mjesta, imam ovo odgovoriti: o brzojavima sam prvi put saznao, kad su se č.tah na mostarskoj konfe* renciii; oni su odasani poslije mog odlaska iz Trebinja. Pozivan? Te, da dokazeš da sam ih ja inspirisao, a to možeš pokušati pozivajući se na potpisnike tih brzojava, ili na članove trebin skog mjesnog odbo« ra ili na koga bilo iz Trebinja. Po« zovi se i neka Ti se to posvjedoči, a ia ću položiti mandat. kamo su me rado zvali i častili. Že* ne bi ispekle raznih kolača; pili smo čaj i kumiš. Kumiš jc kiselo konj* sko mlijeko, na osobiti naČ.n pri* pravijeno. a veoma jc hranjivo i o tvara neizmjeran apetit. Kirgizi ga piju kao vodu i on je njihovo glav* no piće od proljeća do kasne jeseni, Radi svoje hranivosti. kumiš se ela* vj kao najbolji lijek protiv plućnih bolesti i hiljade Rusa i Ruskinja do* laži na ljetovanje u stepu medu Kir« glzc, da tamo na Čistu zraku i u pri* rodi provedu ljeto i ni ju kumie. Ove jc godine bila žestoka zima, kobfe se ili uopće ne oždrijebiše ili podbacile, pa zato bijaše veoma te* Sko dob.ti pravog kumfea. Л ja sam se mogao kupati u kumisu i to u naj« boljem i najukusnijem. Svoju ljubav prema meni pokazivali se i na dru* ge načine. Nije bilo dana, a da mi Kirgizi ne bi doveli konja da jašem. Zadivili su me svojim iskrenim mu* slimanskim osjećajem i ljubavlju. Ta oni su toliko zaostali u civilizaciji? Rijetko koji zna čitati i pisati, a i« pak su h/iko plemeniti i dobri. U tim stepama i među na pola divliim Iiud ina uvjerio sam se, kako Islam oplemenjuje dušu čovjeka. Život kirgiskog sela teče čudno mirno. Ne čuje sc ona huka i vika kao u ruskom adu. Svaki aui ima <yog izabranog suca atraješinu. a to je obično najugledniji i najstariji Ćo* vjek. U njihovom međusobnom žb votu žive složno i ne varaju jedan drugoga. Ima među njima rnnogo ib rotinJc, аГтпа i veoma bogatih. NJ;« bovo bogatstvo Ježi u hajvanu I ima Kirgiza, koji imelu no ncko’iko nb I jada ovaca i konja. Zr ova svoja I i ; j 1 • I I ; Od to troje, ako im jedno doka« žci, evo ja о1уогсш> velim, đa kabu« lim nazvati se nečovjćkom. ah ako pc dokazeš. Koga ide taj epitet on ... to već znaš. Što me čast š opitetonom »Lisicu« ... uu to Ti nehnam šta drugo od« umoriti nego: mogao se upotrijc* bitj i još pogniniii i uvredljiviji iz« гах pa opet bi Tvoj jezik, od -usno Tvoje pero ostalo ono što jesu: to je stvar Tvoga odgoja, a riječi su oglc* d.i’o ljudske duše i savjesti. Prema onoj arapskoj: »Ehkclamu sifatuh inutdcelimi«. sa zahvalnošću vraćam taj epiteton Tebi. >to se tiče daljnjih izlaganja, i o« na su ili izvrtanja nekih činjenica, ili posve izmišljene i lažne stvari slične onima, koje sam gore naveo, tc da ne domiđujoin čitateljima, za« vršiću o g. Cei ću sa onom našom: »Kad dođu godine, doćiće i pamet«. Kad Čclić steče malo više iskustva, imaće valjda više obzira prema mo­ ralu. biće uljudniji prema drugima, poštivaće valida više tuđu čast i po* štenje. biće skromniji u svom pona« Šaiiju. čedniji u svonm ambicijama, i onda ćc uz onu uelađenost njego« ve vanjštine i njegova unutarnjost postat: ozbiljnija, staloženi i a i pri* sto niia. te će ga proći svaki merak, da teži doći do slave putem laži i neva’jaLh istupa, i onda više neće biti ni fićfirić ni hohštapler. Velija Sadović, narodni poslanik. Pitanje na gospodina п inistra pravde. U novembru i decembru 1918. go­ dine kao i u prvij polovici 1919 go­ dine, dok još nijesu državne vlasti bile dovoljno jake, opljačkana su i oštećena mnoga imanja, naročito mu­ slimanska u Bosni i HeiCegovini. (J mnogo slučajeva pronađeni su krivci, pa su oštećeni predali tužbe nadležnim sudovima radi naknade štete. Nu su­ dovi postupak s ov m tužbama zavlače, t ko da oštećeni nc mogu da dođu do svojih prava. Dešava se čak i to, da sud nakon provedenog postupka izreče osudu u korist oStećemh i da ova usuda postane i pravomoćna, a da sudovi ipak ne riješavaju traženja za izvršenje ova kovih presuda. Stoua upućujem gospodinu ministru pravde pitanje: Da ii je 'Oiian učiniti potrebno, da se parnice radi naknade štete, počinjene pljačkom i zlobnim oštećivanjem tuđe stada oni ne kose sijeno i ne pripravi Ijaju za zimu, nego »imi drže ovce u onim predjelima, gdje ne napada mnogo snijega. a ovce nogama ud« grču snijeg i pasu suhu travu. Konji st zadržavaju, gdje je dublji snijeg, jer mogu kopitima jače odgurati sni« jcg. I zato se često puta nalazi u sta* tistikama Turkestana ili Semipala« tinske oblasti, kako jc te i te godine napao veoma vel k snijeg, a u Kir* giza poginulo toliko i toliko hijada hajvana. Do revolucije se Kirgizi nisu za« nhnali ratarstvom. Oni u jesen do* gone svnj hajvan u gradove i pro» daju, a za pare nakupuju brašna, §c« ćera, Čaia i svega drugog, što im je ni žno. Kad nasta revohciia i u gra> dovima nesta svega Kirgizi, osobito □ 191%. i 1919. god ni. pom riješe na MHade od gladi. Tko će njima dati brašno, kad ga i sami Rusi nemaju. Ta okolnost prinudi Kirgizc, te i oni počeše orati i sijati. Zaustaviše se u svo’im autima i počeše obrađ vati zemlju, a od boljševičkih rekvizicija Kirgizi snasavaju svoj hajvan, ugo* neći ga u nedotfedna prostranstva i na »udaljeni je predjele. Na mom bfegstvu iz Rusije kroz Turkesten vidio sam u Taškcntu i OrcnburPu kirgiske osnovne škole i preparandije. I njihova se inteligen* d:a uz nrioomoć Tatara latila posla oko kulturnog podizani* svog nara* da, za koU se carska vhda isto to* liko brinula, koliko I za kirturnl raz* vitak Омојрјз, Samojeda ili Bur* jata. Kirgizi z’vp psfri jarbalnim živo* topi. Zanimturn » bova svadba, ko’u ću radi n’.zhie originalnosti I opheti. Kirgizi kupuju svoje Žene. �Hpoj 277 — Нго| ivojlne, ubrzaju i da se pravomoćne osude o zahtjevu oštećenih odmah izугАијц? Molim pismeni odgovor. Beograd, 7. aprila 1921. mu naredbu od 1916. g. i dokazao mu, da je zbilja propisno. Pošto je d.rektor vrlo surovim i jakim tonom govorio, naravno da je Duktafar izašao iz koncepta a g. direktor mu se počeo na to prijetiti rckaviš; Zašto to bijesu prije drugi vjeroučitelji tražili, a Dukatar mu je odgovorio, da to nije istina, jer ,je prošle godine g. Salih ef. Abdić, učitelj ovdašnje rušdtje, kad je su# iplirao na gimnaziji, ovo isto tražio od Vas, a Vi ste mu rekli: »Zar vi muslimani hoćete vaše praznike da izjednačite sa drugima!« Na to je g. direktor ušutio. U 10 sati pri odmoru došao je o# pet g. direktor u zbornicu j počeo obratno da tumači naredbu te ine# du ostalim rekao: »Ovo je naredba od 1916. god-, kad se je musliman# skim docima išlo na ruku, premda nisu ništa znali.« Dukatar mu je od# govorio, da to neštoji, jer su miwK* mani vazda bili zapostavljani, te je to u stanju faktima dokazati. Pored toga svega direktor je ostao pri svo# Шн te nije htio objaviti u školskoj knjizi toga praznika, ali su đaci ipak otišli u 11 sati kući. Prema svemu navedenom vidi se, da direktor omalovažava i ne pri# ^najc islamskih svetinja, da ne pri# znaje propisa zcm. vlade, da vrije® Да muslimane i bagatcJišc vjerouču telja. Ovo se sve godađa u doba, kad muslimani spašavaju situaciju drža# vc. Mjesni odbor. Hamzaiija Ajanović, narodni poslanik. Bilješke. Jedan oRobito mirišljivi cvijet tz njegovu »Domovine*. U njenom prošlom broju ima ova domaća vi# jest: »Svašta u našoj upravi. Ima# тп<> narodnih zastupnika muftija Madajlić kojem je javno rečeno, Hamdibcg DŽinić da im nije ob ćaj istinu govoriti, što je u pro­ vedenoj sudbenoj raspravi i doka# zano: imamo zastupnika Saktb Korkut — koji je javno na najglavni joj sarajevskoj ulici od profesora Makije Hadžića u obranu časti svo# je familije pasjim korhačem izbijen; imamo ministra Dr. Spahu koji je usred bijela dana od jednog dok# tora na sarajevskoj glavnoj ulici iša# maran; imamo toga još dosta a sad ćemo imati za šefa n a j# važnijeg odjeljenja z c« m a 1 ј s k c vlade o n o & koji je godine 1914. odlučno bio protiv tome, da se pogromi na Srbe u S a г a ’ e v u ob ust a« ve. Kad bude svršeno imenovanje nastaviti ćemo autorativno.« Zaista se stidimo, da pisac tih rc# đaka i vlasnik te »Domovine« nosi muslimansko ime! Naši dopisi. Bihać, 7. aprila. Nepriznavanje islamskih blagdan na u bihaćkoj gimnaziji. Dne 5. apriia pošao je ovdašnji vjeroučitelj gimnazije Hafiz Mehmed»AJi ef. Dukatar u direkciju, da javi direk# toru Sirnicu za islamski poludnevni ^praznik (mubarek večer) te je »usreo g. direktora na hodniku i rekao mu, da je pošao k njemu, a on ga upitao: »Sta želite?« Dukatar mu je kazao svoju želju, a on je na to odgovorio vrlo jakim i surovim glasom pred prisutnim đa# cima, koji su tad bili na odmoru: •Kakvi su to tol.ki vaši praznici?« »To nije propisano!« Dukatar mu je odgovorio, da jest propisno i do# voo g. direktora u zbornicu, našao Kirgiz otac već od rane mladosti plaać svoga sina i daje u novcu i na# ravi ocu, koji ima ujuvojciCu i koju će on dati za njegova sina. Ta se is# plaćena svota za djevojku zove »ka« lim«. Kahm je veći rii manji, a nje# gova se veličina ravna po ljepoti djevojke i iz kakve jc obitelji. Tako su daje osim novca, čaja i šećera još i ovaca, konja i deva. Mladoženja kad odraste i postane momkom, ide na rad i daje gotovo svu svoju za# radu ocu svoje buduće žene. Kad je polovina kal.ma isplaćena, momak se može sastajati sa svojom zaručnicom. Kad je cijeli kalim is p učen, obje sc stranke pripravljaju za svadbu. Svadba, to je najveći i najsvečaniji događaj kod Kirgiza i na nju sc poziviju gosti sa svih stra# na, a više puta i iz na stotine kilo metara udaljenih aulu. Pozvani gp# eti dolaze sa svojim ženama, kćeri# ma i sinovima i sve to odsijeda pod jurtama mladoženje. Za ovaj slučaj otac mladoženje iznajmi j>o 30 jurta i sve ih u dva reda postavi na ravnoj stepi. Redovi su nešto poda« lje jedan od drugoga, jer sv u jed« nom redu ukonačuju ženske, a u drugom muškarci. Kad su sc svi sva tovi i gosti iskupili i nastao određeni dan. polaze svatovi po djevojku. Kod nje jc isto tako sve uređeno i n’czma »odb^na i pozvani gosti do# čekuju svatove s muzikom i pucnja^ vom. Zanimljiv je običaj, du ove sva* tove u stepi moraju napasti razboj­ nici i okružiti, a svatovi se moraju tobože otkupiti. AH tim još nije svo svršeno. Pred samim aulom, iz koga jc djevojka, dočekuju momci i mla« dići tog aula svatove i pucnjavom i Страна 3. „ПРАМНА* — „PRAVDA* i ' ; ' 1 i | | i nasleđnica teritorija bivše Austro­ ugarske. Treća garantija bila bi u tom, da naša Kraljevina, zajedno sa Čehoslovaćkom i Italijom nađu načina, đa se faktično sprovede razoružanje Ma­ đarske, kako odgovara odredbama Trianonskog ugovora. Četvrta garantija bila bi: upostava jednog demokratskog režima u Mađarskoj. Zato da susjedi moraju pomagatidemokratskeelemente u Mađarskoj. žavu i narodno jedinstvo, a još ma« nje onaj, kome je na srcu opće na# rodno prosvjećivanje. Quousquc tandem, ć/rđićul Pr. ur. Politički pregled. UNUTARNJI. j I i „Obznana" pred konstituantom. U decembru prošle godine izdala je vlada g. dra Vesn ća „obznanu**, ko­ jom se raspuštaju sve komunističke organizacije u zemlji i zabranjuje izlaženje njihovih listova. Povodom toga je komunistički poslanik g. Siuna Marković upravio interpelaciju na ministra predsjednika gosp. Pašiča i ministra unutrašnjih djela g. M. DraSkovića, kojom je tražio da se obznana suspenđuje, jer đa ie protuzakonita. G Drašković je prošlog petka pred konstituantom odgovorio na tu interpelaciju obrazložio je dugim govorom. Na to je g. Marković branio svoju interpelaciju i najavio, đa će komunistička partija i dalje postojati na svaki način, i to ako ne može zakonitim putem, a ono protuzakonitim. Konstituanta je poslije njegova govora i govora još nekih drugih poslanika ogromnom većinom izglasala vladi povjerenje i odobrila „obznanu". ; ■ . : Gospodarstvo. Ima li lijeka proti metilju? Od Ladislava Kaspareka. poljoprivred­ nog savjetnika i okružnog ekonoma. Prije odgovora na gornje pitanje treba našem težačkom staležu predočiti šta je me­ tili. Naš težak drži, da je metili jedna trava i to zato, što ta me tijava trava ima okruglo lišće, slično živom metilju, koii živi u crnoj džigeri marvc. dalje zato što se ta trava, kad se gnječi i tare, opet pruža, kao da bi živa bila te konačno stoga, što sc marva. većinom preživači ometi’ja za vrijeme paše baš u onim vlažnim predjelima, gdje ta tra­ va najbolje uspijeva. Svaki pojedinac može vidjeti u crnoj dzi; geri kod zaklane metiBave ovce živoga me< tilia, kako se miče, to jest pruža i opet ste­ VANJSKL že. i tako se uvjeriti, da je to zbilja životi­ Kjemal-pain napreduje „Petit nja. AI: metiliava trava nije metili i ona i Journal" iz Pariza javlja, da se K;esama ne bi mogla nikad marvc ometiliati, ' mal-paša približuje Brusi i da su Grci kad ne bi bilo ispod njezina lišća m 1 a d ipoluotok Jsmid.S grčke strane I па koje je metiij nalegao. МепЦ, kao živo­ Donoseći gornji dopis napomi­ 'j ispraznili nije potvrđeno ni ove, kao ni sve ostale ' tinja, koja živi u jetrima to jest u crnoj džtnjemo za ilustraciju prosvjetne po# j vijesti o njihovom porazu. geri ovce i uopće rogate marve, dospio je lirike sadanjega sefa prosvjete, da Rudarski štrajk u Engleskoj raz- u tijelo kao leglo (crvić) metiljevo, zvano бе na рт. proslava Sv. Save zavodi u »cerkariia«, a katkad kao jajašce metiljevo, Bosni čak u školama, gdje nema ni# । viia se sve jače. Engleski kralj je iz- ■ što ga marva zajedno sa travom proguta. Na ; dao proklamaciju po vijesti jedne en, kako pravoslavne djece, već samo taj način dopre u Želudac, te kroz tanko novine, ko om se vladi Lloyda muslimanska, a eto priznati islamski ■i gleske Georga date neograničena vlast. Štrajk | crijevo doputrie sa tjelesnim sokom u nje­ praznici u zdravlju g. Grđić a poma# govo najugodnije prebivalište, u crnu džigelo se ukidaju radi - narodnog jedin# ' bi svoj vrhunac imao danas da po­ ru, gdje se šest mjeseci razvija na šteta pošto su i Željezničari zaključili, ■ fltva, kako ga shvaća g. Grđić. Sv. : stigne, snage marvinčeta, hraneći se mezgom ietrSava je čisto vjerska, srpsko=prav<>j đa se današnjim danom prikuče štraj- j nom. Osirn toga on. za vrijeme razvitka i ! kujućun rudarima i transportnim rad­ elavna proslava, koja treba da se sla­ boravka u tijelu marvinčeta. izlučuje kao nicima. Time bi potpuno zastao svaki vi među pravoslavnim, jer je Sv. Sa­ I promet svoj kal neku tekućinu, koja, truje krv mari saobraćaj u Engleskoj. Usijed va zaslužan kao osnivač srp.«pravo# vinćeta. . opasnosti eventualnih radničkih revolti slavne samostalne crkve, kuja je I i izgreda pozvala je vlada sve vojne Ta tekućina uništuje krvna crvena tjelešvjeru pravoslavnu utvrdila i raširi« ca i time rastvara krv u vodu, uslijed čega I rezerviste pod zastavu, a isto tako je la, pa mak g. Grđić naređuje, da se svaka metiljava marva dobiva vodena krv, slavi medu samom muslimanskom izdala objava, da će se primati i svi ■ što se pokaže ispod vrata kao vodeoi poddobrovoljci, koji su navršili 18, a djecom i da se nedoraslim djevojci# cbak i osim toga se cijedi u šapijiau prsija. crna priča o tome srp.#pravost svecu. ’ nisu prešli 40. godinu, ako su spo- • dok marva sasvim ne pogine. i sobni za vojnu službu Neke alarmantne Proslava Sv. Save, osveštavanje na> Metiij u đžrgeri. nakon šest mjeseci sveg vijesti, koje se po svoj prilici ne će rodnih osnov. škola su žalosne novo« j potvrditi, kažu, đa su rudari u Škot- . života, postaje sposoban da se množi, to jest tarije g. Grdića, koii, čini se, na ovaj nesi puno vrlo sitnih jajašca, koja iz džige'način hoće da odbija muslmane od ! skoj proglasili sovjetsku republiku i re prolazeć. kroz crijeva padaju tz marve da je na više mjesta došlo do krvavih ( ^kolc, a eto nam sada i ntpriznava« sa brabcnjicima odnosno sa baljegom na nja is’amsldh blagdana. Ovako ne sukoba s redarima. zemlju. Bencš o onim, koji su pripravili iradi, ku želi da učvršćuje našu dr# ]z ovih iajašaca. ako padnu na vlažno tlo Kariovu pustolovinu. U čcsko#slo# ili ako pljusak s brda snese u nizine, osobi­ vačkom parlamentu je min.star vanj# vikom nastoje zapriječiti put u aul. skih poslova dr. Beneš, odmah na to u pištaljme. izlegz se za toplog i vlažnog Svatovi također pucaju, sve je na prve vijesti o Karlovom dolasku u vremena mladine, »cerkarije«, na kojima ;ma konjima, a svatovska se mladež spre# Peštu, đao jednu opširnu dcklaraci# dlačica, pcmoću kojih se mladine za rose iE ma, da jurišom prokrč: put u aul. iu o političkom položaju, koji jc na# j za kiše mogu penjati uz travu i koje mogu To se sve odigrava jedno kilometar 5Uo iz toda događaja. Novine su do* ! epet na suncu, kad počima rosa đa se gubi, pred aulom, iz koga je djevojka, a nijele neke dijelove te deklaracije, j dolje spuzati i na zemlji se sakriti ispod ženu i narod iz aula gledaju ovaj sli ovo4. veoma značajnog mjesta, lišća piazečih trava, kao na primjer ispod tobožnji boj. Razumije se, da je to nije ni jedna donijela: »Ova pusto« lišća metibave trave, jer one ne podnose sve šala i svatovi sretno.i pjevajući lovina pokazuje očito koliko vrijedi ’ žestokog sunca. tfaze u aul i pod jurte mlade zarue# koncepcija i poatieka sposobnost | One cerkarje. osobito a pištaljinama, koje niče. Tu se gosti dva do tri dana. Pri« onih, koji su ie pripremili. Ljudi, ; slučajno ne pojede marva. uvuku se pred reduje se trka, hrvao je. bacanje kop# koji vode takvu politiku nc samo da ; početak žitne — ako mrazovi naglo ne do­ I ja i strijeljanje iz luka na kopce, I su lakoumni i k r i m i n л 1 n i. to su I laze - u uielo sitnog spuža. Ovaj se zimi koje Kirgiri goje i s njima idu u lov, I ljudi, koje rat nije ničemu i uvuče u zemlja i na taj način prezime mla­ kao nekoć kod nas sa sokolima. Dok naučio, niti će ih ikada na« I dine sa svojim domaćinom u zemht S proljeća, kad nastupi tople vrijeme, iza­ se mladež ovako zabavlja, igra i pje# ■ učiti.« Mi bismo zaista trebali đe spuž :z zemlje na površinu- a s njim se va, dotle stariji i izabrani utvrđuju, jednog Bcneša! i one mladine, koje se iz spaževa tijela izvu­ da je kalim tačno isplaćen, da jc za# Novi razlog Karlove pustolo­ ku. di^epaju opet trave i ponovno truju li­ ručničino ruho u redu i na broju vine Neke budimpeštanske novine hajvan, koji joj otac mora dati i t. đ. navode za povratak rascara Karla vade i marvu. One mladine, koje prije zime HodŽa obavlja vjenčanje i stvar je posve novi uzn k Karlo se na ovaj nisu imale prilike, đa uđu u spaža. ostaju na zemlji isped trave, dok ih jači zimski ntrasvršena. korak odlučio pod dojmom izbačenih Uz pjesmu i viku, uz utrkivanje vijesti o ženidbi nadvojvode Franje zovi ne ubiju. Ima li lijeka proti metilju? nit brzim konjima i nlač djevojčine Josipa sa jednom talijanskom princeProti metilju ima Kkka i to za sađ ima već rodbine kreću svatovi iz au'u i do« Karlo se bojao, da u tom slučaju i više đebro dieluiuvih lijekova. laze u jurte mladoženje. Ovdje se som. ne zasjedne na m. đar<ki prijsto Franjo Ima Ijek na čisto medicinalmh kao Fascioopet teferiči dva tri dana, a onda se I Josip, pa se odlučio na svoju neus­ lin, Distckn. HaepaUn i sličnih, ali ima i je­ razilaze. Za cijelo ovo vrijeme ml a# dan sasvim domaći lijek. Taj lijek keji se sa­ đoženja se ne pokazuje svojoj budu« pjelu pustolovinu stoji iz bijelog luka i petroleuma (gasa) Garancije protiv Karlova povra ’ ka ćoj ženi. Ona je medu ženama i ove vrlo dobro djeluje proti metiiju. ako se I lije­ Javljaju iz Praga: G. Beneš grujoj daju razne savjete i upute. Kad čenje tačrio provede. Isti sini osobno kroz su se svi razišli i u aulu nastao mir, p»S3O je sve zahtjeve, kose je po-^ta više godina kušao i izliječio njim na hiljade mladoženju uvode u jurtu njegove vila Čehoslovačka u svrhu postizanja metiVave marve. Pošto je taj lijek jedan garancija, da se Karlu Habsburškom zaručnice. Iz ove se jurte mlađi ni# narodni Шек. vjerojatno je. da će ga kome ne pokazuju za pet dana. Nji# onemogući povratak u .Mađarsku Mora prosto u velike upotrebljavati, čim samo pr­ ma donose jelo i vodu i stavljaju za rahfikovati Trianonski Ugovor, a na- svako vi provede pekus. Da bi se uporaba tog do­ n čito mora ispuniti one odredbe tog vrata, a mlada žena neopazicc od# Гцека što moguće više raširila, držim škrinjuje vrata i unosi donesenu u ugovora, koje se odnose na zapadne maćeg za svoju dužnost, da predam razmjer smje­ županije, to jest, te zaradne županije jurtu. Tek petog dana ide rodbina u goste m’ađim supruzima i nosi sa mora ustupiti Austriji. Drugo. Porodica se1.javnosti. Razmjer i priprema smjese. sobom razna jela i kumiš. Tada se Habsbum mora se se stvarno uči ’iti Na dva litra (kg) petrloemna (gasa) odvagne bezopasnom i moraju se preduzeti tek nokazuju mladi supruzi svojoj pol kilograma oguljenog bijelog luka. Orodbini i susjedima i tako stupaju u mjere, koje će onemogućiti da se ona se povrati na prijesto koje od država ' guBeni bijeli luk se a pesuđu dobro na sitno život kao zreli ljudi. (Nastaviće se.) ; ■ ; ' ' . I I I • �šteno steci pa se pokaži. Šcširđija odgovori: nisam krao, pa kuće kupovao. Iza ove gungule dospijem na drugu huku i h.Jabuku u agrarnoj direkciji, Tada uniđoše dvije han u me MirosavIjeviću i tu nasta vika Reče im M»rosavljevič porugljivo: „Eto tako vam je dragi Allah naredio“, izjurivši ih iz svoje sobe mjesto da ih dostojno uputi. Na­ ma se je dosta svijena tužilo na ovog grubog činovnika, za koga mi znamo, da se bez dozvole bavi agenturnim i komisionalnim poslovima izrabljujući svoj sadanji položaj Po imenu izgleda da je pravoslavni, ali nije, nego je to prečanski rimokatolik, koji je kao au­ strijski lajtnant prešao poreznoj struci, a onda kmetovskom otkupnom uredu. U početku rata bio je u Bjelj ni pre­ ma Srbiji, a onda dodijeljen intendanciji u Sarajevu. Tu je dočekao prevrat i od pojedinih jedinica rasute austrij­ ske vojske primao kase, novce i stvari. Kašnje se sa g. Žakulom zakvačio i morao istupiti, a nipošto drage volje. Na postupak Mirosavl’evićev upozorujemo naše predstavnike, a osobito otkako je postignut sp »razum između J. M. 0. i vlade g. Pašića. Uzrokom ovog sporazuma Mirosavljević bi mo­ rao promijeniti svoj uobičajeni izazi­ vački ton pri uredovanju iz temelja prema muslimanima, jer inače biće mu tijesno. »stuče, naspe se u taj gas i ta se smjesa tri elana kiseli i miješa dnevno više puta. 2. Uporaba lijeka. Nakon tri dana kiseljenja, dakle četvrti dan u jutro, daje sc naštesrce (na prazan stomak): Ovci jedna obična kašika (žlica), junadi dvije do pet kašika, kravi ili volu od pet do deset kaši­ ka. U svakoj kašiki neka bude jedna trećina luka i ostatak petroleuma. Ova množina lijeka dovoljna je. da se može izliječiti pet­ naest do osamnaest ovaca ili dva do tri ko­ mada rogate marve. 3. Način davanja lijeka. Da ne bi tekućina došla marvi u dušnik. potrebno je, da jedan momak postavi metiliavu ovcu stražnjim đijelem do zida ili u ćošak u to­ ru, da iu opkorači, kod plećaka koljenima pritisne, lijevom rukom sa strane otvori gu­ bicu i palcem iste ruke pritisne sa strane nje­ zin jezik, dočim drugi momak stojeći sa dru­ ge strane ulije iz kašike lijek u grlo, našto prvi momak pusti jezik, držeći glavu gubi­ com na gore podignutu, da ne bi lijek ispljuvala. (Nastaviće se.) Domaće vijesti. Čestitka iz Skoplja. Primili šino o? vaj brzojav: »Predsjedništvu musli? manskog khiba J. M. O., Beograd. Skopje, 30. III. 21. Čestitamo vaš slavni uspjeh. Primite bratski selam. Muftija Sulejman Zeki, Salih Hadži? Rustcn, Munir Hadži Abdurahman, Midhat Hodžić, Rešad Omcr, šeh Džafer, Hcdža Akif.« I opet kobni brojevi. Dr. Hr. M. Jok? ' simović: Zarazne klice u vazduhu. j ; | ; Javna zahvala. — Mi ovdašnji muslimani pokrenuli smo akciju za izgradnju »Musi. Doma« jer oskudi? jtvamo na diuštvenim prostorija? ma. U ovu svrhu dali smo nekoLko Sikaniranje muslimana u držav­ zabava, u kojima je aktivni rad gđi? nim službama još nije presta o. ce Kamile Z a p 1 a t e učiteljice, Naša je redakcija svaki dan puna mu­ te gđce Jelene S c h m i t mnogo slimana, namještenih u raznim služba­ pridonio, te su nam ove zabave ka? ma, koji se tuže na šikaniranje svojih ; ko moralno tako i materijalno do? pretpostavljenih U mnogo slučajeva ' bro uspjele. Mi im se ovim putem ide to tako daleko, da svršava radi najjepše zahvaljujemo. - Uspjehu kakve bilo malenkosti, otpuštanjem iz zadnje zabave držane dne 27. mar? službe, jer se traži dlaka u jajetu, ta o. g. također je mnogo doprini? Na taj način ostaju mnoge musliman­ jela obitelj g. D. Zagvozde ov? ske famili e iznenadno bez zasluženog dašnjega upravitelja post, ureda, te hljeba. Ovi se sluča evi množe, te naši se i njemu kao i njegovoj cij. obi? zastupnici imaju pune ruke posla in­ telji, najljepše zafaliujemo. tervenirajući radi tako* a otpuštanja. Isto se tako zafalujemo g. Musta? Osobito je upadno, da se ovaki slu­ fa ef. Šišiću učitelju u Zenici, ko? čajevi ponajviše zbivaju kod željeznice, јi je među zeničkim Muslimanima financije, a u zadnje vrijeme hoće i sakunio dobrovoljnih priloga, svotu* pošta da ne zaostaje za ovim primje­ od K 1022 kao i svim plemenitim | rima proganjanja. Jedan je musliman darovateljima. — D. Vakuf, 29. mar? | u zadnje vrijeme bio primljen, te je ta 1921. — Za građevni odbor: A. i službu raznasača brzoiava vršio r,a za­ Miralem. dovoljstvo, ali najedanput saopćuje mu luni lillahi! Prekjučer je preminuo i se, da je od 16. o. mj. nepotreban, jer da je tobože njegovo namještenje bilo provizorno. Čudnovato je, da kod raz­ nih nadleštava redovito paaa privre­ menost ili prekobrojno.t na muslimane i da se o njih svaka šuša očeše, pa se na njima kola lome. Upozorujem • sva nadleštva, da se ne igraiu sa egzistencijom muslimana, jer i oni ^ima u prava u ovoj državi kao i drugi. Mislimo da će ovo upo­ zorenje biti dovoljno, te da nam ne će biti potrebno na višem mjestu iznositi tužbe u ovome smislu protiv raznih nadleštava, koje šikaniraju muslimane. U agrarnoj direkciji ima jedan činovnik po imenu Mirosavljević, dr­ zak i prema muslimanima veoma neraspoložm. Duša mu je skim se inaditi, a osob to s kojim muslimanom. Neki dan idući kroz Aleksandrovu ulicu naiđoh na dvojicu individua, koji se među sobom svađahu. Jedan bijaše u šubari a drugi u šeširu. Šubaraš veli, hajde jadan, tisi nečiste savjesti i ruku, pa zato si grub i neotesan, lako ti se je razmećati s tuđim, po­ I Sejfudin Husejnagič, prokurista | ovdašnje Musi. Čentr. banke nakon teške boljetice, koja ga je mjesecima vezala za postelju Rahmetlija se među muslimanima isticao i svojim književnim radom. U svome zvanju bio je ve ma agilan i požrtvovan, a u krugu svojih prijatelja veoma obljubljen. Što se pokazalo na džemazi, koj* j je pri­ sustvovalo i mnogo inovjernika. Da mu Bog da rahmet duši, a ucviljenoj gđi Husejnagič naše iskreno saučeščel i I ' - Knjige i novine. Časopis »Zdravlje«. Izišao je po? sljednji broj »Zdravlja«, časopisa, što ga svaki mjesec izdaje Društvo za čuvanje narodnog zdravlja uz materijalnu pripomoć ministarstva narodnoga zdravlja i zdravstvenoga odsjeka za Hrvatsku, Slavoniju i Međimurje, pod uredništvom prof. dr. M. Jovanovića Batuta. Sadržaj je tog najnovijeg sveska slijedeći: I Broj 277 — bpj? PRAVDA ПРАВДА Strana 4 — Страна Dr. B.: Gladan Sit. Dr. Jovanović Batut: Duvan i žena. Dr. M.: Sa? stav, život i potrebe tijela. Brojno nanrednvanje. Zdrav začetak. Mati. Niega djece. Škola. Drugu snrema za život. Posao i zanimanje. Radničko zdravlje. Borba protiv zaraza. Borba orotiv sušice i spolnih bolesti. Bor* ha protiv pijanstva i duvana. Njega bolesnika. Prva pomoć. Staranje op? čine i države o zdravlju. Sabirač. Vierovanie. Gatanje. Liječenje. SI:? ke iz zdravstvenoga života našega naroda. Iz pastirskoga dnevnika. Steva Janjetović. Poslije seljačke i? grankc. Rakija ga ubila. St. Z. Iv.: Zdravlje i bolest u nriči: I divljak ”vidio: Proin u mlneko,, a luk u buk. Izreke i poslovice o zdravlju. Dru? štvene vijesti. Liječnički savieti i obavještenja. Pitanja. Pošta, Ured? ništvo i administracija. Dobre knji? ge i snjsi. Najtoplije preporučujemo ovaj čason s svima nriiateliima. Pretnl”tu prima »Zdravstveni odsiek za Hr? v^ku, Slavoniju i Međimurje, Za? greb«. Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 Telefon 319. Trgovina medikamenata, drogerljskih I kemičkih proizvoda, robe od gume, zavoja i kirurg, instrumenata, kao i fotografskih aparata i potrebštma. Ve­ liki izbor inozemsklh safuna.paifumerije, kozmetičkih potrebština i spužvi Skladište svih mineralnih voda I t. d. Oglasujte u „Pravdi". ♦ ♦ PAPIRN1CA ♦ HAMDIJE KOPČI ČA * X J preporučuje evoje bogato stovarište X svib vrsta papira, kancelarijskog i J ♦ školskog pribora. — Naručbe se ♦ * obavijaju brzo i točno. X ж Cijene umjerene. 1 I Sarajevo. Štrosmajerova ul. Tel. 619 Prva novootvorena MUSLIMANSKA APOTEKA Gajretov glasnik. Gajretove vilesti. Dobrovoljni prilozi. Gajretovoj upravi prispjeli su ovi dobrov. prilozi i članarine, koje su poslali slijedeći: Hafiz R. Tvrdković, Višegrad K 2..3802, pododbori Konjic K 95; Abdulah Gruhonjić, Janja K 780; Osman Zeljković, Glamoč K 223; Mehmed Drače, Konjic K 581; Ahmed MaslaŠ Čapljina, K 45; Hasan Jazvin, Čapljina K 25; Muslimanska č taonica u Bos. Petrovcu sakupila dobr. priloga na jednom sijelu K 1766; Šućnbeg Resulbegović, Trebinje K 6<’; Narodna kreditna banka u Tešnju darovala K 1000; pododbor Tešanj sakupio dobrov. priloga na svadbi Osmana Abduzaimovića K 881; Osman Ahmić, šer. vjež. Konjic K 500 i Husejin Delić, Bihać K 664. Za gjačku knjižnicu u konviktu u Tuzli darovali su po K 200: Musi, centr. banka, po K 100: Podružnica Hrvat, centr. banke i Kadraga Kunusić, svi iz Tuzle. Glavni odbor svima sakupljač'ma, kao i darovateljima najljepše zahvaljuje na zauzimanju za Gajret. kod „Мјегеса“ Baščaršija, Hotel Ghazi AHMEDA TATAREVIĆA naabđjevena je svima Ijekovima, pa ee preporočoje svima muslimanima. Ima taze rihljeg aejtina (bolokjaga', bakama sa guju. Epilepticon protiv padavici, hopove za knovet za iznemogle mnške etarije osobe, katran suji-vođa protiv kaplja, plnćnog katarba i taberkuloie, Obriol mast ва skidanje dlake, otrov ra mikeve, eerail pomada i porcellan pomada. Sve ove artikle dobiju trgovci jeftinije kad nama malo veća količinu. ЖЖЖЖШШЖЈКЖЖККЖЖЖ Preporučujem košniCE za pčele koje se nalaze kod mene na skladištu. Brza otprema uz najpovoljnije cijene. Ahmed Rezakauić, stolar BOJNICA (kod Kreševa) Braća Demirdžić , trgovina kožom i obućarskim priborom prese­ lila se sa svojom radnjom iz ,Sarači ulice 51 u' vlastitu zgradu Veliki Ćurčiluk 1|l. žEljBzarsha industrija d. d. (prije KachEF i Bubić) jji СГГи1П Sarajevo, telefon 24. nudi svoje bogato skladište eksera, emiliranog posuđa, Wertheim-blagajna, i sve ostale željezarske robe. Cijene su vrlo umjerene! — Ponude se razašilju na upit! Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dionič. društvo u Sarajevu. — Podružnica u Tuzli. POTPUNO UPLAĆENA DIONIČARSKA GLAVNICA K 5,000.000.- ж 9 NK te 104 Pupilarno siguran.— Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K 18,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Daniel & A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/fa28da12adfca7cabdce2129b17cc712.pdf 5939caf85d7763e73eae3d22bb841966 PDF Text Text PRAVDA ГЛАСИЛО јУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Sarajevo, četvrtak 14. aprila 1921. (5. Šaban 1339.) Broj 40zf2787">$ Svjetska borba protiv alkohola. »Neue Freie Prcsse« od 7. ov. mj. donosi u podlisku iz pera dra W. Hahna jedan prikaz o gornjoj temi, koji ovdje u cijelosti prevodimo: vAlkoholna zabrana je uvedena najprije baš u onim zemljama, u ko* jima se najviše trošilo alkohola, t. j. u .Americi i Rusiji i ta sc za* brana provodi u tim zemljama i naj* strožije. Anti alkoholni pokret u Av merici počinje već u godini 1808., u Engleskoj u- 1829., a u Njemačkoj u 1836. S prva su postojala samo ap* stinentska društva, koja su uspijeva* la tim bolje, što je pučanstvo dotič* nc zemlje ozbiljnije shvatilo život. Jedan dio tih društava nalazio je o* slona i u vjerskoj pobožnosti. Naj* uspješniji propovjednici uzdržljivo* sti od pića bi.i A u Americi neka* danji pijanica John Gough, u En* gleskoj irski sveštenik Mathew, u Njemačkoj kapelan Scling i baron Fels. Najznamenitiji znastveni1 bos rioci protiv alkohola bijahu profeso* ri Bunge, Fiich, Forel, Klaopclin i Gruber. Apstinentski se pokret u mnogim ■zemljama, populariše raznovrsnom reklamom i propagandom. Tako se na pr. u gotovo svim ško ama Udru* ženih američkih država d u Kanadi oficijelno daje ipoduka o tome pred* metu. U Engleskoj po školama drže »braća nade« predavanja, kojima prije svega nastoje, da predobiju i učitelje za apstinentski pokret, po? što će se ovi poslije bolje truditi, da ga nresade i među diecu. Vrlo su se rano počele upotreblja* vati i. p o 1 i c a j n e mjere protiv al* kohola. I baš u politički slobodnijim zemljama, kao što su britanske i) skandinavske, slobodna prodaja al* kohola je daleko jače ograničena, nego što mi i mislimo. U Norveškoj je prodaja žeste na selu potpuno za* branjena, a u gradovima također ne* djeljom i blagdanom. Isto tako u Udruženim američkim državama i u Kanadi. Maloljetnim se ne smije u* opće davati alkohola. U nekim po* krajinama Udruž. am. država imaju na рг. ukućani ili* poslodavci jednog pijanice pravo, pismeno pozvati go* stioničara, da mu zabrani, zadržava* nje u njegovu lokalu i ne prodavati mu nikakva opojna pića. Ne poslu* šati ovaj poziv znači biti osjetljivo kažnjen od policije. Kako bi spaso* nosan bio kod nas takav zakon, gdje na pr. otac porodice zapije cijelu ne* djeFnu plaću, bez pare u džepu do* laži kući i tuče svoju čeljad, koja čeka na pomoć očevu. Čak, kad se dokaže, da je pijanstvo bilo uzrok smrti, to mora gostioničar u Ameri* ci potpuno otštetiti onoga, čiji je hranioc bio umrli. Najradikalnija ie mjera protiv al* koholizma potpuna zabrana trgovine opojnim pićima, tako zvana prohibicija, kako je sa* ’ , i I i Sarajevo, 13. aprila. 1 Osjećamo za prijatnu dužnost, da ■ one naše gg. čitaocu, koji su čitali da uvedena u Udr. am. državama i ; posljednja dva broja »Domovine«, u Rusiji još od početka svjetskog i upozorimo na jednu interesantnu po* ' javu. Njima će biti poznato, da je rata. Kongres u Washingtonu od god. tome listu jedina svrha egzistencije, 1920. izdao je 16. januara 1920. za* da ruši našu organizaciju. Dok smo kon, po kojem se u cijeloj Americi bili u opoziciji, njemu je to bilo la* alkohol ne smije ni praviti, ni tro* ko. Sada, kad zajedno radimo sa o* siti. Ni pivo ni1 vino ne smije se ni nima, koje on ne smije napadati, na* producirati ni uvoziti sa strane. Po* ' šaose taj list u neugodnom položaju. sljedica toga je bila, da jc zatvore* Na sam naš sporazum, onakav ka* no više od 300.000 dućana i maga* kav jest, nema računa da udara. Sta zina, zatim 236 pecara i 992 pivova* mu jc preostalo? On je jednostavno rt, koje su zajedno predstavljale ka? falzifikovao sporazum i pital od 294 milijuna dolara ili И onda napada svoj vlastiti mili jarda naših kruna. Na falzifikat. Čitaoci će sc sjetiti, selu se ta zabrana dobro provela, ali da smo mi' već jednoć iznijeli jedan u gradu je dosada činjena od nje ko* njegov falzifikat, kojim jc, prenose* medija. Neke državice su i prije to* ći jedan članak iz »Samouprave«, isti ga uvele kod sebe takozvanu »Lo potpuno unakazio, ispuštajući i u* caloption«, što znači, da se alkohol* mećući pojedine riječi, tako da mu na zabrana ima odnositi na one op* je ispao sasvim drugi smisao. Dakle čine, u kojima se većina birača izja* uvježban već u tom poslu, taj je list vi za n ju. Sada je, kako rekosmo, za* i ovaj puta nešto slično napravio. brana uvedena u svim državicama. Ovaj puta je samo originalni];, jer, U ovoj prošloj godini zbrane nije se kako rekosmo, sam udara na vlastiti naravno mogao postići odmah veli* Falzifikat. Mislimo ovdje njegovo ki uspjeh, pošto su ostale cd prije na pisanje o agrarnoj strani našeg spo* mjestima ogromne zalihe i pošto po* razuma. I ako srao mi jasno i pre* licija ima pune ruke posla oko ot* cizno rekli, da naš sporazum u agrar* krivanja i zatvaranja tajnih točio* nem pitanju potpuno p о a m i* r u i e širo m a š n i j u z e m 1 j o* nica opojnih pića. U Rusiji ju početkom rata veliki posjednike, on ipak ima kuraži, knez Nikoh Nikolajcvlć u svoj* da opet način' javni falzifikat- i o* stvu vrhovnog vojnog komandanta krene stvar tumbe, te najprije utvr* izdao zakon, koji zabranjuje uživa* di, da smo imali pred očima samo nje opojnih pića u vojsci i u pozadi* veleposjednike, a onda se na tu laž ni. U vojsci se to odmah i provelo, obara tako žestoko, da se nimalo u jer su bile još žive uspomene iz m* svom radikalizmu ne razlikuje cd skodapanskog rata, u kome je »vot* boljševika. On na pr. jačim posjed* ka« počinila i suviše zla. Tu zabranu nicima ne bi ništa dao, jer kaže, da su preuzeli boljševici i to jc sigurno su se vi jekovima i onako dosta na* jedna pametna uredba, koju su oni pljačkali. Tim riječima se potpuno primili od starog režima. Pošto se u izjednačuje ne s boljševicima nego Rusiji već šest godina ne proizvodi s anarhistima. Koliko uvrede sadrži u sebi za vla* alkohol i pošto su sve zalihe kroz to štite čitaoce ovakav način polemisa* vrijeme potrošene, to je Rusija ona zemlja, u kojoj se da* nja, to zna i »Domovina«, ali pošto je sama izgubila normalno i logično nas n a j m a n j c a 1 k o h o la p i* mišljenje, to naravno drži, da ni nje* ј e. Proizvodnja različitih rakijskih ni čitaoci ne misle više logično i da vrsti iz krumpira, rezačija i t. d., koje ne će biti u stanu? opaziti očite ne* se prave u privatnim kućama, danas suglasice i. gluposti u njenom pisanju. se u Rusiji tako oštro progoni, da se u izvjesnim slučajevima kažnjava i smrću.« ♦ Pogubne posljedice alkoholnog u* žitka po čovječije zdravlje, po nje* govo potomstvo i po socijalne odno* saje svakome su poznate i mi ih ne KOD RASPRAVE O ŠERIJAT* ćemo potanko iznositi. Ovdje bismo SKIM SUDOVIMA htjeli ponovno upozoriti naše zako* nodavcc, kad budu donosili zemlji uzeo je riječ g. Fehim Kurbegović: zakone, kojim se država brine o na* Gospodo, ja ne znam kako g. Ču* rodnom zdravlju, da nipošto ne smi* brović do toga dolazi đa se protivi, ju olahko preći preko toga. Naša da se dade šerijatskim sudovima država mora u tom pogledu da stupi kao državnim pravo, da presuđuju među one države, koje su imale sna* u nasljednim pravima muslimana. ge, da pobijede egoistične i bezduŠ* Treba da znate, da je kod mus ima* nc interese pojedinaca i kojima ie, na nasljedno pravo sastavni dio še* stvarajući gore citirane zakone, bila rijatskog prava, dakle sastavni dio pred očima jedino sretna budućnost vjerskog prava. /Ako se Vi postavite naroda. na to stanovište, da priznate Islam kao vjeru u ovoj državi, onda do* Pojedini broj К 2.— Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje ređakcioni odbor. Pretplata: godišnje K 180.—, na pola godine K 90.— (u Sarajevu); za našu državu godišnje K 200.—; za ino­ zemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. Čekovni račun pošt. štedionice 1119. Godina HL Izjava g. Defterdarovića. Primili smo ovo pismo: P. n. uredništvu „Pravde^. Lijepo molim to p. п. uredništvo, da imađne dobrotu, te u naredni broj „Pravde“ uvrsti ovu moju izjavu; Ja ne čitam ovdašnjeg lista „Domovine“, ali iz današnjeg broja (277J „Pravde" u rubrici „Bilješke" vidim, da je „Domovina" u svojem prošlom broju među domaćim vijestima pod natpisom „Svašta u našoj upravi" do­ nijela i ove riječi: „а sad ćemo imati za šefa najvažnijeg odje­ ljenja zemaljske vlade onog, koji je godine 1914. odlučno bio protiv tome, da se pogro­ mi na Srbe u Sarajevu obusta v e“. Pošto su neke sarajevske novine ovijeh dana u vezi sa rekonstrukci­ jom bosanske vlade s razlogom ili bez razloga, ali svakako ne prema mo­ joj ličnoj želji spominjale i moje ime kao kandidata za šefa odjeljenja zemaljske vlade za unutarnja djela, pa pošto bi se istaknuti navodi „Domo­ vine" mogli eventualno odnositi i na mene, držim da sam radi javnosti i svojeg glasa dužan izjaviti, da su ti navodi »Domovine« ako se mene tiču, potpuno neistiniti. Neka mi je ovim povodom slobodno istaknuti, da će se skorijeh dana navrš ti pune 24 godine, kako sam u državnoj službi i da sam pripravan u svako doba i pred svakim ozbilj­ nim forumom javno odgovarati za svako svoje djelo, šra sam ga u tom dugom vremenu svoga javnog rada počinio i kao državni činovnik i kao čovjek. Sarajevo, 12. aprila 1921. Ibr^him Defterdarović, vladin savjetnik, s. r.“ Sjetite se „Gajreta'l Govori naših poslanika u specijalnoj ustavnoj debati. sljedno tome morate priznati i to. iMeđutim na učinjenu primjedbu od strane jednoga poslanika odmah ću \ am kazati, da je razlika između sudova u ženitbenim stvarima kod rimokatolika i kod nas ta, što kod njih duhovnici u tome odlučuju sa> mostalno i bez ikakvog državnog nadzora, dok je kod nas uvedena institucija državnih šerijatskih su* dova, koji po principima nasljeđiva* nja, kako jc to propisano u šerijat* skom -pravu, uručuju muslimanima nasljedstvo iza njihovih roditelja i Muslimansha trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu Dionička glavnica K 10,000.000 — Podružnice u 0os. Brodu i jjos. JMovom Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije. — Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. Glavno zastupstvo osiguravajućeg društva „HERCEG-BOSNA“. tatarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: Zli �Strana 4 — Страна „БРАВДА“ — „PRAVDA* Broj L78 — Број PROSPEKT i poziv na upisivanje dionica Banke Gajret (dioničarsko društvo), Sarajevo. Potpisani namjeravaju osnovati dioničarsko društvo pod firmom BANKA GAJRET, DIONIČARSKO DRUŠTVO, sa sjedištem u Sarajevu. Trajanje je društva neograničeno. Svrha je društva: da trguje novcem i papirima od vrijed­ nosti, da priplođuje kapitale, da unapređuje i kreditom pomaže zemljoradnju, trgovinu, obrt i industriju, da podiže i vrši pro­ met sa nepokretnostima. Obzirom na to, društvo se bavi ovim poslovima: I. prima novac na priplod i štednju; a) na uložne knjižice; b) na blagajničke listove, ovi blagajnički listovi nose kamate i sadržavaju rok otkaza i isplate; c) na tekući račun; d) na kola sa stalnom mjesečnom ili nedeljnom uplatom: 2. vrši svakovrsne isplate i naplate za tuđ račun: 3. prima na čuvanje razne ostave: 4. posreduje kod sklapanja trgovačkih poslova za tuđ račun i tuđe ime; 5. eškontuje i reeskontuje mjenice i tražbine, isto tako varante, izvučene državne obveznice, lozove, kupone itd. Mjenice koje bude društvo eskontovalo, mogu glasiti na domaću ili stranu valutu, ali ne smiju teći na duži rok od šest mjeseci i moraju na njima biti najmanje dva solventna potpisa; 6. daje zajmove po tekućim računima na podlozi hipo­ teke ili državnih papira ili drugih papira od vrijednosti ili na podlozi kojeg drugog osiguranja; 7. kupuje i prodaje svakovrsne papire od vrijednosti, devize, kovani novac, robu, sirovine i druge predmete za tuđ račun'; 8. kupuje i prodaje i za sopstveni račun papire od vrijednosti koji nose interes, kao i obveznice koje glase na glavnicu ili anuitutne iznose sa neposrednom državnom garancijom; 9. date zajmove na nepokretnosti uz gruntovno osiguranje; 10. daje kredit posjednicima zemalja, zemljoradnicima i zemljoradničkim zadrugama u svrhu un đenja njihove privrede, na podlozi hipoteke, ručnog zaloga, ili kojeg drugog osiguran ja; 11. osniva, organizuje i rukovodi kreditna i privredna društva i udruženja, zadruge i saveze, konzorcije i druge usta­ nove i preduzeća, u interesu i poboljšanja i podizanja zemljoraduje, poljske i šumske privrede, prerade i prometa, sa zemIjoradničkim i šumskim proizvodima; daje im i nabavlja kredit, učestvuje u takvim preduzećima, posreduje među njima i za njih; 12. kupuje i prodaje nepokretnosti za svoju potrebu; 13. kupuje i prodaje nepokretnosti i druge predmete zem­ ljoradničke i šumske privrede, zakupljuje ih, administratira i parcelira; 14. osniva i rukovodi stovarišta i skladišta za robu i širovine, za proizvode zemljoradnje, industrije i obi ta; 15. daje zajmove na zaloge, t. j. na zlato, srebro, i đrago- : cijenosti. Sa ovom granom posla moći će društvo otpočeti po prethodnom odobrenju nadležne vlasti; i6. osniva i podupire razne kulturne humanitarne ustanove; : i ! 1 : i ; i : . i | 17. daje kredit siromašnim i vrijednim zanatlijama, teža­ cima, malim posjednicima i trgovcima; 18. Konačno se društvo može baviti i drugim poslovima koji stoje u suglasnosti sa njegovim značajem, kad vršenje tih poslova zaključi glavna skupština kao dopunu ovih pravila i kada vlada da za to odobrenje. Osnovna glavnica društva iznosi 8 miliona kruna (2 mit dinara), a sastoji se od 20.000 dionica po 400 kruna (100 dinara) nominalne vrijednosti. Dionice i kuponi glase na ime dioničara. Potpisivač dionica dužan je uplatiti pri upisu 10°|0od nominalne vrijednosti, a 2O°|o prijo konstituirajuće glavne skupštine. Osim toga dužan je svaki potpisivač Uplatiti na svaku upisanu dionicu K 20.— (5 dinara) na ime troškova osnivanja banke. Ostatak od 70 |0 nominalne vrijednosti dionica uplatiće se u jedan ili u više obroka prema zaključku upravnog odbora banke, i to poslije upisa banke u trgovački registar. Od čistog godišnjeg dobitka pripada 10°|0 kulturno prosvjet­ nom diuštvu „GAJRET* u SARAJEVU. Upisivanje dionica traje od 7. aprila do 7. juna a konsti­ tuira juda glavna skupština održavaće se u zakonito određenom roku. Osnivači pridržavaju sebi pravo podjelbe dionica ako bi broj upi sati h dionica premašio 20.000 komada. Potpisivanje i uplaćivanje na dionice obavlja se kod: 1. Glavnog Odbora te kod svih pododbora i povjerenika društva „Gajret*. 2. Muslimanske Centralne banke za B. i H. u Sarajevu i njezinih filijala u Tuzli i Bugojnu. 3. Muslimanske trgovačke i obrtničke banke za B. i H. u Sarajevu i njezinih filijala u B Brodu i B. Novom. 4. Narodne kreditne banke d. d. u Tešnju. 5„ Muslimanske kreditne banke u Foči. 6. Prve Mu­ slimanske banke d. d. u Brčkom. 7. Prve Muslimanske banke d. d. u Brčkom. 8. Prve Muslimanske banke d« d. u Bijeljini. 9. Muslimanske banke d. d. u Banjoj Luci. 10. Muslimanske trgovačke i poljodjelske banke d. d. u Tešnju 11. Narodne kre­ ditne banke u Livnu. 12. Bankovne kuće M. Mahmudbegovič u B. Samcu. 13. Težačke banke d. d. u Cazinu. 14. Muslimanske banke d. d. u Visokom. 15. Muslimanske privredne banke d. d. u Gračanici. 16. Srpske Centralne banke d. d. u Sarajevu. 17. Srpske privredne banke d. d. u Sarajevu sa njezinim filijalama. 18. Hrvatske Centralne banke d. d. za B. i H. sa njezinim po­ družnicama. 19. Židovske banke d. d. u Sarajevu«. 2 /. Zemalj­ ske banke za B. i H. u Sarajevu sa njezinim filijalama i eks­ poziturama. 21. Izvozne banke d. d. u Beogradu. 23. Zemaljsko banke u Beogradu. 21. Opšte privredne banke u Beogradu. 25. Podunavskog trgov. akc. društva u Beogradu. 26. Prve hrvatske štedionice u Zagrebu i 27. Srpske banke d. d. u Zagrebu. U Sarajevu, 1. aprila 1921. H M. Džemaludin Čaušević, v. r. reis-ul-ulema; Alija Kurtović, v. r. pred­ sjednik „Gajreta"; Dr. Safetoeg Bašagić, v. r. prvi bivši predsjednik „Gajreta*; Dr. Hamdija Karamehmedović, v. r. ministar; Velija Sadović,v. r. narodni posla­ nik; Mustafa H BauŠčauŠević, v. r. veletrŽdC svi iz Sarajeva; Smailaga Ćemalović, v. r- predsjednik opštine; Dr. Morat Sarić, v. r. Ijekar; Suleiman Krpo, v. r. trgovac; Mehmed Grebo, v. r. trgovac; Omer Balić, v. r. trgovac svi iz Mostara; Abdurahmanaga H. PrČić, v. r. veletržac; Dr. Mustafa Denišlić, v. r. Ijekar; Mujaga A. Šahinagić, v. r. veletržac; Šuknja Kurtović, v. r. novinar; Lutfija Šabanagić, v r. trgovac; Dr. Mahmud Mehmedbašić, v. r. poIjoprivredni inspektor; Mahmud Ljubović, v. r. obućarski majstor; Dr. Avdo Hasanbegović v. r. novinar; Dr. Zaim Šarac, v.r. sudija; Ibrahimaga Dernirdžić, v. r. veletržac; Sulejmanbeg Hadžić, v. r. predsjednik „Hurijeta*; Fehim Kafadarević, v. r. šum. nadmžinir; Omer Kajtaz, v. r. šum. nadinžinir; Mustafa Sarajlić, v. r. trgovac; Džemil H. Hasanović, v. r. trgovac; Derviš Tafro, v. r. profesor svi iz Sarajeva. Hamid Kurtović, v. r. predsjednik opštine Gacko. Muhamed Sarić, v. r. posjednik Stolac. Muhamedbeg Šarbegović, v. r. veletržac i Numan Pipić, v. r. trgovac oba iz Doboja. Hamid Fazlagić v- r. trgovac Odgovorni urednik: Ibrahim Muhlć. I I ' 1 I i Mehmed H. F. Fazlagić v. r. trgovac oba iz Čapljine. Asim Džaferagić, v. г. trgovac Ostrožac: Salih Prohć, v. r. trgovac Konjic. Kasim Viđen, v. r. trgovac, Trebinje. Hilmija Sadiković, v. r. trgovac Ljubuški. Hamdija Kopčić, v. r. trgovac; Asim Dugalić, v. r. prokurista i poddirektor H-rceg-Bosne; Inž. Salih Cico v. r.; Muhamed Opijač, v r. krojački majstor; Sahhbeg Čelebić, v. r. trgovac; Sulejman Saridžić, v. г. graditelj; Ahmed Sefić, v. r. bankovni nadčinovnik svi iz Sarajeva. Hakija Begović, v. r. trgovac, Bileća. Asim Kurt, v. r. gostioničar; Ismet ZildŽić, v. r. trgovac; Ahmed Tatarević, v. r. apotekar; Jusuf Pašić, v. r. trgovac svi iz Sarajeva. Ibrahim Sarić načelnik ministar­ stva i Hasan Rebac, v. r. inspektor oba iz Beograda. Dr. Sulejman Alećković, v r. advokat Travn k. Ibrahinrbeg Ljubović, v. r. posjednik Sarajevo Dr. Ahmedbeg Rizvanbegović, v. r. Ijekar, Tuzla. Mumb Osmanagić, v. r. trgovac Višegrad, Muhamed H. Smailović, v. r. trgovac Čajniče. Asim Ugljen, v. r. sudija Mostar. Ibrahimaga H. Hamzić, v. r. trgovac Priboj. Murad Kapičić, v. r. sudija Novi Pazar. Hajrudinbeg Kapetanović, v. r. posjednik; Eđhem Gjulizar, v r. savijač kovina oba iz Sarajeva; Ahmeta^a Hadžialiagić v. г. trgovac, Gračanica i InŽ. Hajdar Čekro, v. r. iz Sarajeva. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. štamparija Daniel & A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/042a340310c38bdedbba0ecf07f9380b.pdf 7e34a75ea46090cf6722cc4ac42dbb9e PDF Text Text Pojedini broj K. 2,— izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakeioni odbor. Pretplata: godišnje K 190.—, na pola godine K 90.— (u Sarajevo): za naša država godišnje K 200.—; za ino­ zemstvo K 250.—. Uredništvo i oprava nalaze se u Kralja Petra ulici n vaknfeltoj palači. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 41 (279) e Sarajevo, subota 16. aprila 1921. (7. Šaban 1339.) Naše novinstvo. Dž. Svako jutro, kad prolazim kro# BaAćaršnju pokraj naših ćefe? nako, vidim u rukama gotovo sva? коц trgovca u čakširama i ahmediji po koju jutarnju {novinu, koju veli* kom pozornošću čita. Ili sjedi do njeg dječko i slaže slovo po slovo. U predratno doba toga nije bilo. O? va općenita navika, koja je prodrla i u najdublje slojeve naše čaršije, može se razno tumačiti. Neko će re? ći, da to znači viši stupanj kulture prema onome predratnome. Drugi će г<чД trgovci se interesuju za vahi? te i t. d. Moje je mišljenje, možda usamljeno, da u tome ima doduše i znaka višeg stupnja kulture i trgo? vačkog klaenog interesa, ali da je to jedna od mnogih loših ratnih posije? c&ca. Za vrijeme rata je gotovo sva? ki čovjek imao veoma jaka ličnog interesa, da čita dnevne novine. Sva? ki je imao po nekoga svoga na kome bilo frontu i jedva je čekao, da uz? me novine u ruke, ne bi li našao kakvih vijesti sa toga fronta. Tako se kroz četiri godine svijet pomalo privikao, da svaki dan čita novine i to mu je konačno prešlo u krv, da danas mnogi ne može biti bez toga kao ni bez kruha. Ovo važi kako za inteligentne, tako i za masu, kojoj se cijela naobrazba sastoji samo u tome, što zna čitati i pisati. Ta pojava ne bi bila nimalo štete na, kad bi naše novinstvo stajalo na onoj visini, na kojoj bi trebalo da stoji baš radi svoga ogromnog uti? čaja, koji vrši na karakter i dušu naroda. Prije rata se moglo još tvr? diti, da jedino škola i literatura pro? svjećuje narod. Danas se to ne mo? že više tvrditi. Baš naprotiv smije? mo tvrditi, da se danas političko no? vinstvo deset puta više čita nego pri* je rata, a knjiga, znanstvena ili za? bavna, deset puta manje. Stoga je od prevelike važnosti, da se upozori ko? lika opasnost prijeti narodnoj bu? dućnosti baš od onog novinstva, ko? je je najraširenije i koje prema to? mu vrši najjači uticaj na svoju Čita? iačku publiku. Ne ću da imenujem, koje su to novine, ali svako to mo? že lako pogoditi, kad pogleda na oglase. Inserenti, koji daju oglase, dobro znaju, koja se novina najviše čita i u te novine daju svoje oglase. Kad dakle kažemo, da od novinstva prijeti opasnost, onda imamo u vi? du u prvom redu tu vrstu novinstva. Zašto je to novinstvo opasno? O? pasno je radi toga, što računa vrlo mnogo na onaj dio čitalačke rado? znalosti, koji potječe rz nižih, živo* timskih iiretinkata^ To ima sličnosti sa opojnim pićima i opijumom. Ko je jednoć pao u njhove pandže, te? ško ih se oelobođava. Kakve bu to novinske pandže? Prije odgovora na to pitanje treba još malo prikaaati psihu jednog pro? sječnog čitaoca novima iz neprosvje? ćenc narodne mase. Tu i opet mo* moram da okrivim rat. Rat je svojim neizmjernim, a nikad nekažnjava? nim ubijanjem, svojim podmićivan njem pretpostavljenih, otkupljiva? njem života potkupivši feldvebela, svojim neradom i upropašćivanjem ljudskih dobara oborio i ljudsku du? šu na jedan veoma nizak moralni i etički nivo. Lijepa i plemenita svoj? stva u čovjeku nisu se gojila nego silom ugušivala i tako je oko Ijud? ske duše na cijelom svijetu izrasao korov nižih životinjskih rnstikata, koji su njome potpuno vladali u ono davno pred.stoti jsko doba, kad je čovjek stanovao u špiljama i kad su mu čula bila tako udešena, da je i u snu osjećao približavanje kakve zvi? jeri, te nesvjesno hvatao za kijaču. Danas su se razni spekulanti tim probuđenim instinktima iz životrnj? skog doba ljudskog bacili na bijed? nog čovjeka i mjesto da ga liječe, oni ga truju i dalje slatkim otrovom. Možda će mi se prigovoriti, da рге? tjerujem, ali za me je nepobitna isti* na, da su posljedice daleko jače i gore, kad koja takova novina, nazo? vimo ie hijenom od papira, ogrom? nim slovima napiše naslov na pr »Otkriveno tajno sastajalište Iju? bavnih parova u Zagrebu« i onda na dugo i široko bljuje blato na svoje stupce, da je dakle daleko kobni je, kad se to samo napiše i rasturi po svijetu u hiljade egzemplara, pa ma? 'kar to bila puka izmišljotina, nego 'kad se o tome - ništa ne napiše, pa makar se stvar uistinu dogodila. Ili na pr, natpis »Krvavi sukobi na na? šbj granpc>, pa ma ti sukobi bili pot puno izmišljeni, može da urodi ui? stinu krvavim sukobima. Karl Kraus, 'najljući i najžcnijalniji neprijatelj te vrsti žurnalistike, imao je pravo, kad je rekao ovaj, na prvi pogled paradoks: »Žurnalistika ne izvješću? je o događajima, ona ih stvar aU O ovoj temi dale bi se knjige pk sati, ali knjige, koje bi bile nečitane, kao što se ne čitaju danas gotovo ni? kako krasna djela naših pjesnika Prcradovića, Radičevića, Zmaja, Ili? jić i dr. Naša stara kultura, koja bi nam imala da bide temeljem izgrad? nje nove kulture, rđa i propada, a na njeno mjesto je zasjeo parazit na? rodne duše novinstvo senzacija. Dokle će to tako ići? Kad će na pr. Beograđani uvidjeti, da je to veoma sramotna svjedodžba njihova uku? sa, da se najviše čita onaj kst. koji je na pr. pisao o Pašiću, da je naš najveći državnik, a poslije mjesec dana nakon toga izriče ista ta ruka, koja je to napisala, želju, da ode u ministarstvo inostranih djela j_da »o? šamari toga matoroga starca«?! Na žalost mora se priznati, da ni ni naši najbolji ljudi i ne slute, kolika nam opasnost prijeti od te strane. Stoga ni ovo upozoravanje ne će i? mati željenog rezultata. Sve će ići Telefon br. 842. čekovni račmi pošt štedionice 1119. Godina 111. po starome. Krivu Drinu ne ispravi! Ali naša je dužnost, da te naše prve ljude potsjetimo na onu Bismarcko? vu: »N a r o d je odgovoran za dje* la, koja počini njegova štampa.« Govori naših poslanika u specijalnoj ustavnoj debati. KOD RASPRAVE O ŠERIJAT? SKIM SUDOVIMA I ' i 1 ' g. Fehim Karbegović replicirao je na razne prigovore: Ja moram naglasiti, da gospoda, koja prigovaraju mome predlogu i mome insistiranju u ovoj stvari, prigovaraju samo radi neoba« vještenosti. Nemojte misliti, da ja ovo govorim kao vjerski fanatik Ja sam daleko od toga. Ovo što ističem i što zagovaram, to Činim kao sudac i kao poznavaiac šerijatskih ustanova i or­ ganizacije šerijatskih sudova, kao po­ znavalac šerijatskog nasljednog prava. Vaše ženidbeno pravo, Vaše nasljedno pravo ima jedan istorijski izvor, izvor koji potiče iz Rima, dok naše ženidbeno i naše nasljedno pravo ima sa­ svim drugi izvor, izvor koji potiče sa istoka. Kad je došla okupacija i pro­ mjena sudstva od strane austrougar­ skih vlasti u Bosni i Hercegovini, došlo se do uviđavnosti, da se ne može druk­ čije, a da se ne prizna ženidbeno i nasljedno Šer. pravo za muslimane. Jer ako vi primate Islam ovakav ka­ kav je, dosliedno tome morate priz­ nati i ovo. Možete ga ne priznati sa­ mo u tom slučaju, ako bi njegove ustanove došle u sukob sa javnim po­ retkom i moralom, a ko poznaje naše islamsko pravo, ja mislim da niko ne može tvrditi, da će ono doći u su­ kob bilo sa moralom, bilo sa javnim poretkom. Gospodo, Šerijatski suci u Bosni i Hercegovini nisu samostalni suci. Bio sam kotarski sudija, a šeri­ jatski sudija je moj referent On je radio pod mojim nadzorom i pod mo­ jom parafom. Ako je on donio riješenje o jednoj stvari, ja sam ga pregle­ dao. On je stiučnjak i on je imao da riješi stvar, a ja sam ga samo nadziravao. Njegov je rad kao i rad gruntovničara- Ja nisam mogao samostalno da radim, jer je on stručnjak! poznaje norme kao praktičar, a ja sam ih znao samo općenito. Još nešto. Ja danas kao redoviti sudija u Bosni i Herce­ govini, imam da sudim nasljedne stvari i pravoslavnih. Pa kako se tu postupa? Što se tiče mulka, to je ona najrigorozniia svojina, uručivala se ostavština po šerijatskom pravu, a mirije po opštem građanskom pravu. Vi znate kakvi su to propisi. Rješavajući zaostavštinu pravoslavnog, ako je mulk, mora se ustanoviti ko su nasljednici i onda spis ustupiti šerijatskom sucu, da on ustanovi nasljedne dijelove, a mirija se uručuje po opštem građanskom pravu. Međutim je došla naredba vr­ hovnoga suda, da se ispituje i običajno pravo, i to u sporazumu sa svešteni- kom, i kad god sam raspitivao glede mulka, došao sam do zaključka, da je ono većinom u skladu sa Šerijatskim j nasljednim pravom. Ja kao mlađi po­ čeo sam da kod pravoslavnih uruču­ jem mulk po opštem građanskom pravu i i kadgod sam tako činio imao sam • predstavke na Vrhovni Sud, jer je on ' druga — zadnja — instancija u ovim ' stvarimai usvajah su se razlozi stranke navedeni u utoku. Kadgod sam pak i uručivao mulk po šerijatskom pravu, I nisam nikad imao predstavke na Vr' hovni sud. Stoga, ako šerijatski sudac * radi kao sudija, a on je redovni su­ dija, njegova je kompetencija različna od kompetencije muftije. Ovi su čisto vjerski zvaničnici, dok Šerijatski su­ dovi nisu vjerski zvaničnici. Šerijatski I sudije regrutuju se iz državne šerijat; ske sudačke škole, koja postoji u Sa| rajevu. U njihovom redu ne možete naći ni jednoga suca, koji nema izo­ brazbe i u svjetskim stvarima, a ima već dvije godine, kako se radi, da se ta državna šerijatska sudačka škola i izjednači sa pravničkim fakultetom, ta| ko da će ove sudije biti sposobni, da 1 presuđuju i druge stvari. Baš radi ove stvari došla je naredba vlade odmah i iza prevrata, a koja se tiče muslimana^, . da se sve pupilarne stvari, koje se tiću i muslimana, pošto su građanski sudovi I preopterećeni, ustupe šerijatskim sui dovima, da ih oni rješavaju, pošto su i oni sposobni da »h riješe. Dakle, kao što rekoh, ti šerijatski sudovi nisu bili samostalni sudovi, nego sastavni dijelovi kot sudova. Šerijatski sudac je organ, referent kotarskog suda, isto tako kao što su vrhovni šerijatski sudije organ Vrhov­ noga Suda. Ponavljam opet gospodo, ako tražite izvor Vašem građanskom . pravu, Vi će te ga naći u rimskom I pravu, a našem nasljednom pravu je • izvor u suprotnom islamskom pravu, te ako ćete pnznati Islam, onda, dosljedno tome, morate priznati i ovu instituciju, koja je ćisto podržavljena. Ovdje ne­ ma, gospodo, ničega klerikalnog, ničega fanatičkog, nego ovo ide baš za onim, što je istakao i tražio g. Kristan, i ja mi­ slim da ovo možete svi potpuno usvojiti. □ □ □ □ □ □ □ □ □ □ Sjetite se „GAJRETA" □ П □ □ □ □ □ □ n □ Muslimansko trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu Dionička glavnica K, 10,000.000 — Podružnice u 0os. Brodu i JJos. Novom Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.—Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite- — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. Glavno zastupstvo osiguravajućeg društva „HERCEG-BOSNA". HancElarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - interurban telefon: ZN �Strana 2 — Страна кафјј Po zakonu, ako stanbeni ured odn?đi dtložiranje, ono se mora odmah izvršiti, pa makar izbačeni i predao utok proti te odluke, jer treba da zna g predstojnik Krstić, da utok u iz­ vršenju odluke nema nikoje odfc'ođn^ m oči. Treće je, što g predstojnik tvrđi, da nije kompetentan đeložirati jednog na­ rednika, dok su drugi predstojnici mogli po zakonu đeložirati i oficira. Vidi se, da g. Krstić iz osobnih razloga ne će, da po zakonu ureduje, on ne će da izbacuje nasilnog žandara, a protuza­ konito zapostavlja činovnika. Ovakim je riješenjem gosp predstojnik mislio stvar otegnuti, dok se kadija osaniše i — vuk izjeo ovcu! Kadija je odmah sutra dan otišao u Sarajevo sa tim odlukama, predstavio se osobno žandarmerijskom brigadiru g. Mitroviću, kome je izložio tu Ćukovu avanturu. Ovaj gosp. brigadir stavi na odnosnoj odluci riješenje po svom ađutantu g Živkoviću. da se proti Ćuka povedu izvidi, u kobko je kriv, a da je sreski načelnik potpuno kompeten­ tan u toi stvari. Ovu je poruku u zatvorenoj kuverti predao kadija i sobno našem predstoj­ niku, a kadija se je također pismeno pritužio i na vladi, gdje je zamjenik načelnika unutrašnjeg odjeljenja gosp. Biažeković obećao tu stvar odmah urediti. Pa znate, šta na sve to g Krstić kaže?l „Ćuk je predao meni utok. ja nijesam nadležan, a i da sam kompeten­ tan ne ću odrediti deložiranje sve dotle, dok ne dođe riješenje okružne oblasti, i ja n e ću kapitulirati". Akt je bez potrebe poslan okružnoj oblasti. Mnogi sumnja da će zakon pobijediti. Zihnlja. Naši dopisi. Derventa, 13. aprila 1921. Samovolja i dosljednost. U našoj mirnoj Derventi izbila je neki dan jedna zgoda, jedna afera, koja je zbog svoje zanimljivosti potisla u kut i po­ litičke novosti. Svo građanstvo bez razlike vjere sa velikim interesom prati ovu aferu. Evo §ta je na stvari. Prije godinu dana premješten je iz Foče u Derventu naš kadija g. Redžeb eff. Hajrović. Naš stanbeni ured preda mu za nevolju jednu kućicu, jednu potleušicu, da tu sa familijom stanuje, dok bolji stan ne ispane Kakva je to kuća, vidi se iz liječ­ ničke svjedočbe, gdje se kaže, da je u toj kući siina vlaga i tonja, da su zidovi mokri, i da je ub taČno svako zadržavanje za svu familiju. Sa ovakom svjedodžbom tražio je kadija od stanbencg ureda promjenu stana i na­ kon više mjeseci moljakanja i dosađi­ vanja odredi mu taj ured kuću H, Mehage Karabegovića, u kojoj stanuje žand. narednik Furman. Ovaj »е naime premješten u 8. Brod i nastupio tamo službu, aii se nije mo­ gao odmah odseliti, radi veselog do­ gađaja u kući. Odluku toga ureda do­ bije kadija 11. marta 1921. broj 19, 21., koja je istog dana stvorena na sjednid stanbenog ureda, kojoj je predsjedao polit pristav g. Lazo Kladar, o čemu se u smislu naredoe zem. vlade obavješćuje kadija, zatim kirajažja Furman i vlasnik kuće M. Mehaga Karabegović. Ovaj vlasnik kuće ode svojem kirajdžiji, pa mu kaže, da ni­ kom ne daje ključa no njemu, a ujedno reče kadji, neka obradi bašču uz tu kuću, što je kadija o svom vlastitom trošku i učinio. Proti tom riješenju nije niko stavio kakav prigovor ili utok. Prošlo je iza toga 17 dana. Na 28. marta noću. iza jacije kradom i šutom počne se u tu kuću useljavati narednik Mdan Ćuk, i ako se Furman — njegov „kum" — јоб nije iselio, nego se spremao na selenje. Sutra dan do avi jedan komšija kad ji, da Furman pakuje i da je „noćas* bilo nekakvo Čudno gibanje u kući. Kadija poče unositi svoje stvari oko podne u taj novi stan. Kad tamo, a bivši crnožuti felbaba Ćuk izdreći oči na kadiju i saspe na nj vatru: „Sta hoćeš ti ovdje, ovo je moj stan!« Kadija mu pokaže odluku st. ureda, a Ćuk ne benda riješenje zakonite oblasti. I mjesto da kadija ovog sileđiju naiuži zbog prekršaja zakona, jer ima svoj stan, (k >ji je žandarmerijskoj kasarni bliži) poviče on kadiji: „Gubi se odavde, inače ću te uhititipa od­ mah službenim tonom reče svome ku­ mu: „Idite, zovnite mi patrolu". Naravno, stvar dođe do suda. Kadija i Ćuk stoje pred kot predstojnikom, da ovaj pribavi zakonu moć. Kot. predstojnik g. Đorđo Krstić pita stranke, mogu li se ikako nagoditi, nu kadija ne odustaje od s*og stana nikome a najmanje jednom ovakom nasilniku, nego traži da se resptktuje odluka kompetentne vlasti. G. Krstić je rekao Ćuku, da se on moia iseliti, jer je stan kadiji po zakonu određen, pa je na to izdao i pismeno r i j e § e n j e, da se narednik Ćuk ima đeložirati iz stana, ali (oh, ovu wali“!) ujedno u tom riješenju veli, da on kao kot. predstojnik nema (?) te moći, da silom baca stvari jednog narednika na ulicu. Ovdje ćemo malo stati. Žandarski narednik ima tu moć, da silom oku­ pira proti zakona tuđi stan, a jedan predstojnik, koji izdaje svoja riješenja žandarima na izvršenje (jer su oni u civilnim i upravnim stvarima njemu podložni) nema tu moć, da nasilnika odstrani. To je jedno. Drugo je, što slm pred­ stojnik kao mjerodavna nadležna ob­ last za stanbeni ured, svojim riješenjem potvrdio odluku stan, ureda u korist „ПРАрДА* „PRAVDA* | I ’ ' kc. МДјкаг mi znali onu »taru, da »vrana vrani oč.ju ne vadi«, ipak smo vični, da eudije tu zgodno pri« kriju, idi ovaj gosp. savjetnik nije imao ni ^toliko takta. Badava ic svo nastojanje Dolićevi prijatelja, da ga operu, on ostaje batinaš, Što če se na Тупој raspravi dokazati pred sudskim senatom, koji no ćc biti pod sugestijom gazdi iz naše čar$ije. Politički pregled. UNUTARNJI. Početak generalne debate o usta« vu. 14. aprila otvorio je u 10 sati prije podne predsjednik Dr. Ribar sjednicu konstituante. Po izvršenim Odžak, 7. aprila 1921. Dolića afera. 17. marta t. g. bora« vio je ovdje kod nas sudski savjete nik iz Dervento, koji obično svakog mjeseca dolazi u Odžak radi mahč« nih građanskih styari, da olakša svte ■ jetu, koji je silno udaljen od Der« vente, dolazak na sud radi manjih stvari. Toga dana između ostalih stvari preslušavao je nekolike svje« dokc u batinaškoj aferi bivšeg upra« vitLeja ispostavo Dolića. Koliko je nama poznato batinani i bezrazlož« no hapšerri i proganjani podnijeli su proti Doliću tužbu državnom od« vjetništvu na kazneni progon sa od? štetnim zahtjevima radi pretrpljenih bolova i štete u gospodarstvu, te proti zloupotrebi uredovne vlasti. Po svoj prilici izvidi ш toga dana vođeni na ovu tužbu, a i gosp. sud« ski savjetnik nije rekao, zašto pre« slušava svjedoke. Međutim je gosp. savjetnik bio »tako fin«, da se je iz« volio drečiti i prijetiti svjedocima. da bi im on da je bio na mjestu Dolića — udario ne 25 nego po 50 ' batina. Najprije je kod nekih svje« * doka'kušao, da ih na lijep način na« govori, da odustanu od tužbe i svje« dočanstva, a kad u tom nije uspio, onda je galamio i drečio se na njih, Kakve je zapisnike sastavio u toj stvari, jasno je, kad se zna, kako je sa strankama postupao. Mi pitamo državno odvjetništvo, je li ga posla« lo sa ovako vim instrukcijama ili ni« je. Ako nije, onda tražimo, da proti njemu povede postupak, a ako jest, onda ga pitamo, po koiem zakonu Dolić uživa ovoliku protekciju? Zar se ne smije tražiti zakonska zaštita proti čnovniku, koji svoju vlast z’ounotrebljava i zar za takvog či« novnika nema paragrafa u zakonu, коч ga može kazniti. Gosn. sudski savjetnik psovao je našu čaršiju, a sam je nas;eo toj čaršiii i njezinim gazdama, koii su od Dolića vidili dobru hasnu. Ta njegova čaršija na« numnala ga je i nije mogao, da za« drži desintercesement i sudačku ne« pristranost i objektivnost, nego je nonut kakvog našeg gazde iz Doli« ćeva tabora sasipao vatru na svjedo« j . I ’ i ! , , , ' ; i I i ; formalnostima prešlo se na prvu tač« ku dnevnog reda: Izbor podpred« sjednika. Glasanje bilo je tajno, a glasalo je svega 211 poslanika. Veći« nu od 149 glasova dobio je član Voš« njakovc grupe Ivan Urek, dok su Sušnik (jugoslavenski klub), Stanko« 'vić (zemljoradnik) i Vujičić (radi« kal) ostali u manjini. Po tomu se prešlo na drugu tacku dnevnog reda: (.reneralna debata o ustavu. Ministar T r i f k o v i ć opte sao je ustavnu borbu u Srbiji i na« glasio, da se kralj Petar pri stupa« nju na prijestolje zakleo na ustav, kojeg je Narodna Skupština primila nrije nego što je on došao u zemlju. U Srbiji uvijek je bila (parlamentarna narodna vladavina. To ie bila nada i snaga naroda pod tuđim jarmom. Iza toga došao je pokret za ujedinje« nie i oslobođenje naroda, koje sada valja utvrditi ustavom. U ustavnom odboru nije se moglo doći do spo« razuma, ali to se ticalo ponajviše u« nutrasnjeg uređenja države, dok je ostalo suglasno prihvaćeno. Napo«, kon je Izrazio nadu, da će Skupština primiti predložemi ustav. Iza toga je predsjednik zaključio sjednicu, a slijedeću urekao za 4 sata poslije podne. Kao prvi službeni govornik nastu« pio je poslije podne Edbin Krte stan u .ime soc.«dem. stranke. On veli, da je ministar za konstituantu rekao, da je ustav izrađen po ustav« nom odboru idealan. Međutim je u« pravo protivno. Nije se držalo na u« mu, da mi živimo u dvadesetom, a ne u srednjem vijeku. Poslovnik o« teščava svaki rad. Zamjera vladinim grupama, što nisu uvažavale opozicte ju, držeći je samo kao paradu, jer je vlada unaprijed odredila, kako da se radi. Ustav jedna prava daje, a dru« ga anulira. Naročito ističe manjka« vost ustava u pogledu socijalno«eko« nomskih odredaba. Nema odredbe glede agrarne reforme, da sc onom, koji ima previše zemlje uzme i da« de onome, koji treba. Kritiku je od? redbe glede samouprava i zamjera, što pitanje ženskog prava glasa nije ustavom uglavljeno. Napokon ape« luje na skupštinu, da donese bolji, demokratskiji, ustav. U 17 i po sati zaključena je sjed« nica, a slijedeća urečena za sutra u 9 sati prije podne. (»J. L.«) Akcija Stojana Protića. Stojan Protić je uoči rasprave u konstitu? anti o interpelaciji komunista radi poznate »Obznane« izdao proglas na rad.kale, da nipošto ne g'asaju za tu obznanu, jer da ćc time poga« ziti slavnu prošlost radikalne partte je, koja se uvijek borila za slobodu građansku i koja bi odobravajući obznanu odobrila jednu protuzako? nitost. U proglasu kaže on, ako radi« kat ipak budu glasali za obznanu, da njemu nema ni časa više mjesta u radikalnoj partiji. RadikaM su svi, os:.m Momčila Ivanića, glasah za obznanu i, kako javljaju novine, ra« ciikalska je partija odriješila Stojana Protića članstva u toj partiji. Poslv je ovoga je Protić objelodanio u RpoL~ »Balkanu« drugu izjavu, де misli povući iz poitiikog polja, yeć da misli i dalje aktivno učestvovati u politici i to u smjeti — radikalnog programa. Kako on to misli, ne zna sc, nego se samo nagađa, ali je opće mišljenje u beogradskim političkim krugovima, da ne će imati uspjeha, pošto ju već samo jedinstveno gli sanje radikala u konsttuanti za ob« znanu ротгахИб, da Pašić po пнЗДе« nju partije tačnije tumači njen pro­ gram nego Protić. Raspadanje zemljoradničke partte je. istup Milana Miloradovića iz zemljoradničke partije jest treći is« tup članova iz te partije. Prvi je bio Gaković, drugi Vošnjak sa svojim novoosnovanim klubom samostalne kmetijske stranke, a treći eto Milo« radović, koji je nekim beogradskim listovima predao za javnost svoje pismo, upravljeno povodom toga na zemljoradnički poslanički klub. U pismu javlja svoj ostup i prela? u sa« mostalnu zemljoradničku stranku. Od njegovih sedam razloga treba spomenuti naročito onaj, koji govo« ri o tome, kako je predsjednik klu« ba g. Avramović u ustavnom odbo« ru izjavio, da je u načelu protivan nacrtu vladinog ustava, a poslije to« ga da je izjavio, da će klub glasati za vladin nacrt s ograničenjem u ag« raru. Međutim klub ga nije ovlastio ni na jednu izjavu. Pri koncu kaže g. Miioradović, da to više nije zem« Ijoradnička već komunistačka stran« ! ka. Iz cijele sadržine pisma dade se zaključiti, da u klubu zemljoradnič« kom nema nikakvog određenog po? liričkog pravca i da &e u njemu bore međusobno razne strujo, koje one« mogućavaju svaki jedinstveni istup u politici. Opće je mišljenje, da ovo nije posljednji rascjep u toj stranci, koja je sklepana na brzu ruku i iz vrlo heterogenih elemenata. Mjere protiv širenja komunizma ; u našoj državi. Na koncu sjednice i konstituante, koja je đak vladi po« i vjerenje za »Obznanu« predložio je poslanik g. Pccić, da se pozove vla , da, »da što prije spremi i predlož; donune i pooštrenja zakonskih mje? I ra, kojima će se otkloniti svako u ; grožavanje države, njenih ustanova, i javnih i privatnih prava«. Ovaj je predlog primljen velikom većinom i tako se sada tr ministarstvu pravde proučava to pitanje, te će u najkra? ćem roku hiti donijete i odgovara? juće zakonske mjere. Protest protiv akcije bugarskih komita. Poslanici S. II. S., Rumunijc i Grčke ifožili su protest kod bugar« ske vlade protiv akcije bugarskih komitskih četa. VANJSKI. Demisija turske vlade. Po radkr gramu iz Carigrada, dao je veliki vezir Tevfik^naša demisiju svoga kabineta. Općenito sc misli, da no« va vlada neće biti obrazovana, već da će tursku vladu vršiti vlada u Angori. Pokolji Grku i Jermenu. Atena. 13. aprila. Javljaju i2 Smime: »i Konji, Angori i Esk^eheru bilo je noviji vješan ja Grka i Jermcua«. Po ovom se najbolje vidi, da je Grč ka u strašnom škripcu. Treba joj pomoći sa strane i radi toga se iz­ mišljaju vješanja Grka i Jermena, ne bi б Evropa intervenirala. Vijesti o grčkom porazu. Javljaju iz Trsta: »Vijesti iz Carigrada, koje imaju prilično pouzdan značaj, jer ih šaju izvjestitelji velikih london« skih i pariških tiskovnih agencija potvrđuju izvješća o potpunom po ražu grčkih četa u Anatolijte Napre­ dovanje Kjemal pašinih četa napre« duje u pravcu na Brusu, tako da su Grci poduzeli pripreme za ispražnje« nje ovoga grada. Tako je situacija izgledala na 5. o. mj. Međutim u grčkim službenim i» vješt ajim a od • : 7. o. mj. priznaje �Број 279 — Broj ас, da su .se neprijateljski odredi pri# bližili grčkim položajima na jugo# istočnoj sirani (linije Aftum- Kara Hissar. Priznanje grčkog glavnog Stožera, da je održanje defenzivne linije kod Volonice bilo onemogu# ćeno < da su se grčke čete povukle, tumači se sa turske strane kao poče* tak potpunog povlačenja na ovom sektoru fronta. Prema carigradskim vijestima povlačenje Grka sa ove linije faktično znači, da su grčke če* te morale već isprazniti Afium Ka* rs Hissar, a po svoj prilici i Brusu. Po istim vijestima dvije turske vojske, koje stoje pod zapovjedni* Štvom Nurudin paše i Ismet paše, a ppd vrhovnom komandom Kjcmal paše, naglo se približuju obalama Marm^skog mora tako da su Grci izloženi opasnosti, da budu bačeni u more. Vojnu situacija zadovoljavajuća. Atena, 13. aprila. General Papulas izjavio je žurnalistima, da je vojna situacija u svakom pogledu zadovo* ljavajuća. Očevidni su uspjesi, koji su postignuti posljednjim operacija* ma. — Tečno ovake izjave davali su austrijski generali, kad god im jc na frontu išlo naopako. Francuska štampa o porazu Grka. Pariški »Tempa«, komentarišući prikaz bitke kod Eski#Šehera, žesto* ko osudivši grčku politiku i njezin rad u Maloj Aziji, veli na koncu sli* jedeće: S ovakovima i sličnim sred* stvima ne će sc osigurati mir na O# rijentu niti sigurnost Indije. Ima sa* ■mo jedno riiešenjc: Iskreno priznati nezavisnost Turske, vratiti joj Smir# nu, vratiti joj Drlnopolje. Mi to po* navijamo s dubokim uvjerenjem, da je u interesu Engleske, da nas usliša i da će nas prije ili kasnije britanski -razbor saslušati. Sudbina Wrangelove vojske. Prije par dana donijele su neke novine vi* jest, da je sovjetska vlada pozvala ostatke Wrangdlove vojske, da se vrate u domovinu, a da im se sve oprašta. Te su vijesti bile ironički popraćene, a međutim čitamo sada 41 »Epohi«,'kako je general Wrangel uputio jedno pismo maršalima Fran# cuske, u kome protestuje protiv n a* silnog (!) nago nj en j a Koza* ka interniranih na otoku Lemnosu, da se vrate u so* v j e t s k u Rusiju. Wrangel to u svome pismu prikazuje tako, kao da maršali Francuske ne znaju za to nasilno gonjenje, koje provodi fran* cuski general Bruse na otoku Lem* nosu. Međutim izgleda, kao da Wrangel nije kompetentan, da ni u koOiko odlučuje sudbinom svoje voj* ske, jer ie francuski ministar pred* sjodnik Briand upravio knezu Ljvo* vu odgovor na intervenciju Zemsko* Gorodskog komiteta glede daljnjeg podržavanja Wrangelove vojske, i u njemu kaže, da Francuska ne mo* že beskonačno da izdržaje Wrange? lovu vojsku i da će od 1. a pri . a obu* staviti svoju pomoć. Poslije toga ro* ka će Francuska davati samo onu potporu, koja je potebna za likvido# vanje Wrangelove vojske. Dalje Briand upućuje Ljvova na Savez Naroda, Međunarodni Crveni Krst i različite vlade. Zemsko^Go* rodski komitet je nakon ovoga od* lučio, da se obrati na razne zemlje, u kojima bi mogao smjestiti Wran# gelovu vojsku. Tako je došlo do toga, da sada u Beogradu boravi nače'.nik štaba te vojske i da jc naša vlada službeno izdala komunike na javnost preko presbiroa, u kome saopćava, da će u našu zemlju doći opet jedan veći broj ruskih izbjeglica, koji su od sa* vezničkih vlada napušteni i u tom se komunikeu apeluje na plemenit tast privatnih društava i lica, da pomognu braću Ruse. Mi veoma sumnjamo u uspjeh to* ga apela i mišljenja smo, da pored sve naše, ljubavi prema slavenskoj braći Rusima mi njima ne možemo osigurati egzistencije i da im jc naj? bolje vratiti se u domovinu, gdje im po novinskim vijestima, boljševici opraštaju i nude mogućnost rada i egzistencije. Oštar govor Brianda protiv Nje* mačke. U narodnom predstavništvu u Parizu dao je Briand ovu izjavu: Sada nije vrijeme za raspravu, da И je Francuska dokazala dosada veću ‘ili manju popustljivost, nego je \rije« me za raspravu, da l: je Njemačka u finansijalnim poteškoćama. Ako je ona dosada plaćala dvije godine, ne može se sada više raspravljti, već se mogu samo tražiti djela. Londonska konferencija odlučila je sankcije, koje su bile prvi korak na putu, za koji smo mislili, da ne treba njim ići do skrajnjih granica. Danas vidi* mo, da Njemačka još uvijek misli na zavlačenje. 1. maja moraće N’e* mačka, da ispuni svoje obveze. Mi immo sve ovlasti i snagu, da je kaz* nimo. Štrajk u Engleskoj. Javljaju iz Londona: Savez transportnih radni# ka, željezničara i rudara zaključio je, da će u petak započeti štrajkovati na svim linijama. Radnički vođe djeluju na radništvo za mimo rije# šonje. Lloyd Gcorgc izjavio je u do* njoj kući, da je položaj još uvijek nepromijenjen. Ako dođe do obu* stave rada, vlada će upotrebiti svasredstva, dazaštitirad u najpotrebnijim poduze* ć i m a. Većina mornara izjavila se protiv štrajka. Strojovođe i ložači, PODLISTAK. aul nema svoj mezarluk, nego je mezarluk obično jednako udaljen od nekoliko aula i tu se ukopavaju mrtvaci iz ovih aula. Za vrijeme mog boravka u Iječili# štu dođe dan Kurbambajrama i me* ne moji poznanici i prijatelji pozva# šc, da i ja odem s njima klanjati bajram. Blagodareći prekrasnom i ljekovitom kalu iz jezera i zdravoj hrani u prirodi, ja se već davno ra# stadoh od svog ishiasa i bijah pot# puno zdrav. U cik zore dođoše Kir# gizi u svečanom odijelu i na svojim lijepim konjima i probudiše me. Pred jurtom čekaše na me prekra# san vranac, sav u srebru i svilenim kitama. Valjda više nikada u životu neću uzjahati ovako krasna i lijepa konja. Jahali' smo preko pola sata i zau# stavismo se kod mezarluka. Tu se već bilo iskupilo nekoliko stotina Kirgiza iz susjednih aula. Upoznaše me sa onim starijim i otmenijim KiTgizima iz drugih aula, sa kojima nijesam bio poznat. Namaz se lijepo obavio i ja nikada neću zaboraviti onaj divni osjećaj, koji sam imao u duši, kad smo pri ishodu sunca u nepreglednoj stepi u slobodnoj pri# rodi Čistim glasom i iz srca učili teđ# bire. I ko ne vjeruje u Boga i ta i bi ga morao osjetiti u svojoj duši, kad bi se u ovoi( veličanstvenoj molitvi nalazio među ovim primitivnim i ne­ vinim ljudima i vidio na njihovim licima onoliku sreću i blaženstvo, koje im eto daje ta vjera u svemo# gućeg Stvoritelja. Poslije namaza se izgrlismo( ta# Mustafa: Iz mojih uspomena. II. U K RGIZKIM AULIMA (Nastavak). Začudio sam se, kad sam kod Kir« giza vidio običaj, za koji nijesam znao, da ga ima koji drugi musli# manski narod. To je naime taj o* bičaj, da oni ne sahranjuju mrtvaca odmah isti dan, nego ga drže u jurti cijelih 24 sata. Tu se čaršafom za# gradi jedan dio jurte, a za čaršafom se nalazi mejit, kraj koga sjede tri žene. Ona leleču i tužnim glasom nabrajaju vrline i dobra djela rah# metlijina. Jurta je prepuna naroda. Svi sjede mirno i slšuaju nabrajanje onih žena za čaršafom. Kasnije sam našao u putopisu jednog Rusa pre# vod ovog le’ckanja i začudio sam se ljepoti i bujnosti kirgiske fanta# zije. Tu se kao u arapskim kasidama opisuje ljepota rahmetlije, spominju se njegove jurte u zelenim stepama, njegova stada bijelih ovaca i čopori vatrenih konja, koji, bijahu najbolji, najljepši i najbrži u kirgiskim ste# parna. Dalje se nabrajaju rahmetli# jina dobra djela i svršetak njegova života uspoređuje se sa zahodom sunca. Tek drugi dan iznose mejita iz jurte i nose ga u stepu, gdje ga po propisima Islama sahranjuju. Svaki Страна 3 — Qtrana .ПРАВДА* — „PRAVDA" I I I j i i i • i I ■ ! i I i i I i Čiji je savez neodvisan od strukovne organizacije željezničara, odlučio je stupiti u štrajk. Savez željezničar* skih činovnika preporučio je svojim članovima da se priključe odlukama trojnog radničkog saveza i stupe u štrajk. Horthy odbija madžarsku krunu. Madžarski bečki list »Jdvo« javlja iz Budimpešte, da su državnom gu* verneru Horthyju došli oficiri bra# hijalnih formacija Ргопау, Hcjas i Ostenbung, te mu izjavili, da je uz njih većina vojske, pa da njega na* mjeravaju proglasiti narodnim kra* Ijem. Horthy je bio odlučno protiv toga, naglašujući, da je on samo na* mjesnik zakonitog kralja. Oficiri su na to izjavili, da će tražiti drugog vladara, ako Horthy ne bi primio njihove ponude. Horthy je odmah iza toga pošao ministru predsjedni* ku Telekyju, koji je sazvao ministar# ski savjet. Na sjednici se ovoj no* voj pustolovini protivio naročito ministar Hegediis. Madžarska vlada izjavljuje, da je Karlo madžarski kralj. Potvrđuje se vijest, da je madžarska vlada posla* la švicarskom savezničkom vijeću o* bavijest, da jc Karlo zakoniti kralj Madžarske, samo radi vanjskog po* ložaja ne može da vrši kraljevsku vlast. Madžarska vlada moli Švaj* carsku, da dozvoli Karlu boravak na njezinom teritoriju. Razoružanje crnogorskih četa u Gaeti. »Jutarnjem Listu« javljaju iz Rima: Zbog nezadovoljstva, koje se u posljednje vrijeme opaža u ja* čoj mjeri kod crnogorskih četa u gaetskom logoru, talijanske vlasti su izvršile njihovo potpuno razoruža* nje. Povod za poduzimanje ovih mjera bio je: poslije smrti Nikitine crnogorski vojnici su smatrali, da su razriješeni zakletve i zahtijevali su, da se puste svojim kućama. Među* tim se od njih tražilo, da se zakunu novoizabranom kralju. Sad se dogo* dilo nešto neočekivano po Italiju. Zakletvu su položili samo oficiri, dok su prosti vojnici tratili, da se puste kućama. Sve mjere koje su poduzete, da se prisili vojnike na zakletvu, ostale su bez uspjeha i proizvele su uzbunu među vojnici* ina. To ie bio povod, da su talijan* ske vlasti razoružale crnogorske od* metnike, te ih porazmjestile po raz* nim mjestima Italije. ’ Muslimani i muslimanke j grada Sarajeva, sjetite se , vašega „MERHAMETA". Gospodarstvo. Zemljoradničke zadruge. Dobifr smo vijesti iz provincije, da se ta* mo živo radi na pripravljanju tere* na za osnivanje zemljoradničkih za* druga, te su ove pripreme već pri svome koncu. Nadamo se, da ćemo u kratko vrijeme moći zabilježiti vi* še ovakih zadruga. Iz Tešnja nas izvješćuju, gdje već jedna zadruga postoji još iz mirnog doba, da naš kotarski odbor šalje na 15. ov. mj. svoga tajnika g. Abasa Ajanovića na praktičko i teoretsko proučava* nje zadruga »Središnjici Hrvatskih Seljačkih Zemljoradničkih Zadru# ga« u Zagreb sa dužnošću, kad se potpuno uputi u poslovanje te Sre# dišnjice, da svrši 15*dnevni kurs za inteligente zemljoradničkih zadru* ga, KLdncvni blagajnički kurs, a na# kon toga da ode kod koje najzapo# slenije hrvatske se?jačke zadruge i tu djeluje neko vrijeme kao pošlo# vođa. Nakon toga ima otići u Slo veni ju i Srbiju, da prouči i tamošnje zadrugarstvo. Tešanjski odbor uvi# đa osobito veliku korist od zadru# garstva za gospodarsko i kulturno pridizanje islamskog težaka, te iz tog razloga želi, da sve zadruge u njegovu djelokrugu budu osnovane od stručnjaka, jer ljudi sa teoret* skom, bez praktičke spreme, na# prave u početku kod ovakih zadru# ga pogreške, koje se poslije iljuto o* svećuju. Upozorujemo sve prijatelje is# lamskog težaka na ovu noticu i mo# limo ih. da i oni na ovoj ideji uz# rade. Akio zatrebaju kakva uput# stva, neka se obrate na g. Abasa A# janovića, Središnjica Hrv. Seljačkih Zadruga, Zagreb. Statistika o suši. Vin. narodne privrede referisalo je vladi o dobive­ nim izvještajima Po tim izvještajima najgore je stanje u pogledu suše u Južnoj Srbiji, Srbiji i Vojvodini. Nešto je bolje u Hrvatskoj i Bosni. U Dal­ maciji ima vodenog taloga, ali tamo nema plodne zemlje. Gospodarstvenu izložba u Pragu. Od 12.—17. maja biće u Pragu velika narodna gospodarstvena izložba. PoIjodjelska zajednica čehoslovačke republike, pomognuta ministarstvom poIjoprivrede i visokim stručnim škola­ ma, čini vrlo velike pripreme za tu izložbu. Biće izložene sve poljodjelske mašine, zatim statistički podaci cjelo­ kupnog pospodarskog stanja Čehoslovaćke. Uporedo з poljodjelskom upriI ličiće se i izložba šumarske i lovačke j struke, zatim marvena izložba, koja će I pokazati razne rase konja, gojne stoke. ; 1 , I j kav je običaj kod Kirgiza), a onda i nuta donesoše se dva srebrena sa? oni odoše po mezarima i učiše dove i movara. i jasine, kako je već ko umio. Tu Međutim se pred jurtom načinilo me obradova svojim pozivom naj# pravo slavlje. Pekli su se ovnovi i bogatiji i najugledniji Kirgiz Semi# postavljali veliki kotlovi puni kumi* palatinskih stepa. To je njihov ple# sa i mnogih drugih jela i slatkiša. mjć, kralj, a oni ga titulišu »sultan«. Izašli smo pred jurtu i ja moradoh Uputili smo se ko na konju, ko na uzeti mjesto do sultana. To je sad devi ili na kolima. Kraj mene je ja# bio svečani objed. Kasnije su došli hao kao vjerni čuvar vlasnik moje i pjevači. Zabavljalo se do kasne jurte u lječilištu i vidio sam, da je noći. čisto ponosan, što je sa mnom i što Tu sam kod sultana i prenoćio, i ja jašem na njegovu konju. sutra dan se oprostih i zahvalih mu Napokon u da jini opazismo jur# se na prijateljskom pogošćenju, a on te. To je bio aul sultana. U našim nas isprati daleko za aul. U iječili* redovima nasta komešanje. Sultan štu su mislili, da sam isčezao, a mla* je govorio veoma dobro ruski i re# đe ini ruske dame u šali dobacivahu, če mi, da sada treba potjerati galo# da su one bile uvjerene, da sam se pom i uz pucnjavu i klicanje dole# ja već oženio i pokirgizio. tjeti pred jurte. Pustismo konjima Tako prođe ljeto. U Kolčaka se uzde, ovi razumješe o čemu se radi i mi kao na krilima poletjesmo put na fronti obatali posao. Po cijelom jurta. Bojao sam se, da ne padnem, se Alta ju pojaviše boljševičke u# jer priznajem, da sam slab ili goto# staške bande i mi morađosmo bje* žati iz lječilišta. Oprostih se sa o* vo nikakav jahač. Pred aulom. nas dočekaše žene, vim dobrim ljudima, zahvalih se o# djevojke i djeca, a sve obučeno u vim na pola divljim sinovima priro? čiste i bijele haljine. Žene imaju na de na njihovoj ljubavi i dobroti. glavama velike bijele prekrivače, a Zahvalih se na bratskom osjećaju djevojke lijepe kape iz krzna, a na onima, kojima sam po svemu bio ovima po nck'oliko pera sokola ili tuđ, a oni me ipak primiše kao bra* rukovjet kovilja. Mašu nam rupci# ta rođenoga, a to opet samo iz či# ma. dovikuju razne pozdrave, a po# stog muslimanskog bratskog озје* odrasla djeca primaju naše konje i čaja. Ostaće mi dugo i dugo u uspo# meni ovi Kirgizi, koji sada tamo da# vodaju ih ispred jurta. Ja odoh sa sultanom u njegove leko u stepama sjede u svojim po* jurte. Te su bile prekrasne i velike, tleušicama i očekuju proljetno sun# a prekrivene su čistom i bijelom kao ee, da opet krenu sa svojim hajva# snijeg košmom. U jurti bijaše isto nom i potraže rosne pašnjake i uba* tako veoma lijepo i čisto. S’edosmo ve doline. na bogate, ćilime, a za nekoliko mi# (Nastaviee se.) �svinja, ovaca, koza, peradi, kunića itd. Zatim će se izložiti potpuno uređene Šećerane, pecare žeste, mlinovi, pivo­ vare, industrija za sušenje voća. Pre­ poručujemo svakome, kome bude mo­ guće u to vrijeme ići u Prag, da po­ gleda tu vrlo poučnu izložbu. Domaće vijesti. Ibrahimbeg Defterdarević imeno­ van za načelnika unutrašnjeg odje* ljenja naše vlade. U srijedu je potpis san ukaz, kojim se g. Ibrahimbeg Defterdarević, vladin savjetnik I. kl., imenuje načelnikom odjeljenja za iv nutrašnje poslove zemaljske vlade u Sarajevu. Dosadašnji načelnik toga odjeljenja, g. Vidoje Mišović, po= stavljen je za načelnika samouprava nog odjeljenja u ministarstvu unu# trašnjih djela. Treba izdržati, ovako preporučuju naši predstavnici svojoj braći mu* slimanima u državnoj službi, a oso# bito otnim kod računovodstva dele* gacije ministarstva finansija. Na mnoge nepravde naši su predstav? nici onomadne poduzeli korake kod raznih odjela naše vlade u pogledu progona, zapostavljanja i šikanira# лја muslimana državnih službenika. Ovom zgodom skupljeno je dosta materijala, zašto se muslimani na pravdi Boga progone. Skupljeni ma> terijal predaće se na mjerodavno mjesto. Predstavnici su ustanovili, da se muslimani ne progone, što su u poslu nesposobni, nego baš zato, što su muslimani (Turci). U našoj državi ima na žalost takih in­ dividua. koji vole muslimana napa* sti nožem i toljagom, a ima ih opet takih. koji iz busije napadaju pe# rom i jezikom, samo da ugodi svo# joj zlobnoj duši i niskom odgoju. Braćo, ne klonite duhom, izdržite nava'e svojih dušmana. koji žele, da vas iz službe rastjeraju, a da onda svoje rođake i kumove uhljebe bez obzira na dostojnu kvalifikaciju. Mi smo starosjedioci u ovoj zemlji i ne smije nas se mimoilaziti, a kome ni’e Pravo, neka ide onamo odkle je T došao sa okupacionom vojskom (crnopute feljbabe). Narod i država nas treba, a doće vrijeme, kad će se vaš posao i djela pozlatiti u prkos današnjim progo# nima i zapostavljanju. —u. Oko budžeta. U ministarstvu finan­ sija dovršen je rađ na budžetu mini­ starstva trgovine, koji je smanjen za 30 miliona dinara. Sada se nalazi u pretresu budžet ministarstva vojnog, najveći, i po pred­ viđenom predračunu ministarstva saobraćaja iznosi jednu mihardu 200 mi­ liona dinara. U ministarstvu finansija postoji mišljenje, da se krediti koje traži ministarstvo saobraćaja za pođitanje saobraćaja nabave zajmovima, a u sam redovni državni budžet da se unese kredit za plaćanje anuiteta ovih zajmova Prema informacijama, koje su date od ministarstva f nancija, postoji namjera, da se državni izdatci reduciraju na pet miliardi dinara. Broj 279 — Број „ПРАВДА" — „PRAVDA" Strana 4 — Страна g. za Bosnu i Hercegovinu. Prije pro< [ .nan Crnalić Balić Edhem, Salihaga slave organizovaće Odjeljenje uz I Crnalić. Ibrahim ef. Glamočanin, suradnju narodnih osnovnih škola ј Sulejman Alukić, Husref Crnalić, »Dječiju Nedjelju«, u kojoj će рго* Muhamed Babić, Mujo Gečević, I# vesti učenici i učenice osnovnih ško# brahim Gjakovac, Ibrahim Bešlagić, la sabiranje dobrovoljnih priloga za Muharem Midžić, Edhem Midžić, svoju nezbrinutu i sdrotnu braću, a Omer Bikić. Mustafa Čepić, Smail* koja je utvrđena za vrijeme od 5 do beg Kapctanović; Mustafa Rešić 15 12. juna. A analogno prošlogodišnjoj K; Asim Rešić 12 K; po 10 K: Ha# proslavi prirediće se i ova u punoj lid Rešić, Čami! Sabić Salih Varmaz, saradnjr sa svim kulturnim dobro* Adem Hadžicfendić, Salih Alić, Os# tvomim i prosvjetnim udruženjima, man Hadžialić, Ahmed ef. Kurbcgo# vić, Hašim Rešić. Husein Haftz Ci* koja u zemlji postoje, da bi taj Dan postao i održao se i za budućnost, kota, Muhamed Kovačević, H. Hafiz Ališić, Smail ef. Trepić, Husein Ge# kao dan manifestacije opšte narod* čcvić, Vchbija Muhić, Salih Mašić, ne pažnje i ljubavi prema djed. Pripreme za proslavu već su u to Hase Kraina, Bego Avdagić. ku, pa se sva udruženja umoljavaju, da u interesu što većeg moralnog i Centralna drogerija materijalnog uspjeha ne priređuju u Braća Šahinagić pomenutom vremenu odvojenih za# bava i drugih priredaba. Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 Telefon 319. »ELKamerova« glavna skupština medikamenata, drogerijsklh obdržavaće se u petak dne 22. aprila I Trgovina i kemičkih proizvoda, robe od gume, t. g. u 4 sata po podne u društvenim zavoja i kirurg, instrum nata, kao I prostorijama (Bendbaša broj 4). Na# fotografskih aparata i potrebština. Ve­ liki izbor inozemskihsafuna, paHumekon izvješća raznih društvenih funk# rije, kozmetičkih potrebština I spužvi ! cionera i interpelacija birače se no# vi odbor. Umoljavaju se gg. člano# ■ Skladište svih mineralnih voda I t.d. vi, da što brojnije posjete skupštinu. Bil Hair! Za odbor: J. E. Filinov'ć. Potrošačka Zadruga Državnih Na# inještenika. Obavješćuju se zadru# gari, da je stiglo maslo i da se izda# je svakim danom u obje naše pro# (naučnika) za moju radnju, 13—go­ davaonice uz gotov novac. Cijena dina starog, pismenog, kroz з godine '40 K po kilogramu. Sljedovati može uz jamstvo. Dajem potpunu obskrbu. svaki zadrugar pola kile po osobi. Adresa: Osim toga se obavješćuju zadrugari, da je prodavaonica »Koševo« počam М. Alibeg Kulenovil, od danas otvorena cijeli dan i da se trg. mješ. robom, Travnik. u njoj izdaju sve životne namirnice na malo. Izdavati će se roba samo onim zadrugarima, koji redovito u# ♦ PAP1RNICA • plaćuju svoj udjel. Konačno se jav# I HAMDIJE KOPC1ĆA * Ija. da je sa današnjim danom otvo# rena i prodavaonica manifakturne preporučuje svoje bogato etovarište e radnje u Mustajbegovoj u’ici (ćoše svih vrsta papira, kancalarijskog i J Vrazove ulice.). Radi kontrole u na# školskog pribora. — Naručbe se 4 šim prodavaonicama mora se uvijek obavljaju brzo i točno 2 donijeti knjižica. Uprava Za# Cijene umjerene. < druge. Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 61» j Suzbijanje tuberkuloze. Minisiar- Tražim šegrta ; ! I | I stvo narodnog zdravlja donijelo je od­ luku, koju je i ministarski savjet odo­ brio: da ministarstvo narodnog zdravlja može iz svojih sredstava i magacina pomagati tuberkulozne dispansere kao i dječija lječilišta. Javna zahvala. Hercegovačka ban# ka d. d., Mostar, darovala je musli# manskoj ženskoj zadruzi u Mostaru K 4000 i time postala četverostru# kim utemeljiteljem ove humanitarne islamske institucije. Osjećamo ugod# nu dužnost, da toj banci na ovom patriotskom aktu izrečemo najtopli# ju zahva'u. — Odbor. Dobrovoljni prilozi „Pravdi*. G. I • I , • i i Ibrahim Toočagić sakupio je uz pripo­ moć g. H. Bećira Sendijara u Tarevcu 580 K dobrovoljnih priloga za naš list, koje darovaše slijedeća gospoda; po K 40; Braća Topčapić, Ago MeŠanović, šenfaga Hurtić, Huseinaga Halilbašić; po K 20: Hfz. H ef. Kadrić, Alija Mehić, Hasanaga Herceg, Mustafa Mešan, Huso Mešan, Hasan Halilbašić, N. N., Hašo Mehić, Alija Avdić, N. N.. A. H. K., Haso Dugić, N. N., Bego Vejzović, Hfz. Bećir Sendijar, N. N , po K 10: Haso Mešan, Suho Bungur, Suijo Zil ć. Mustafa Mulić, Ahmed Mulić, Hasan ef. Halilbašić, Alijaga Mešan. Hamza Alatović, Džafer Beganović, Mehmedaga Sarvan. Svima darovateljima neka je najljepša hvala! Mjere protiv skupoće. 11. ov. mj. i držana je sjednica ministarskog vi# jeća, na kojoj se pored ostalog za# ključilo, da se u najskorije vrijeme preduzmu najenergičnije mjere u suzbijanju skupoće i uopće za pojef« Dobrovoljni prilozi za Gajret i tinjenje životnih namirnica. I ovaj puta, kao i bezbroj puta dosad, sum* »Pravdu«. Gospoda S. Gjulkić i M. njamo u efikasnost tih mjera, koje Henić iz Prijedora sakupili su 1860 razni spekulanti nc samo kod nas kruna za Gajret i »Pravdu«, a dara# nego i na cijelom svijetu znaju vje* vaše slijedeća gospoda: Mehaga He# što izigrati. Nu ipak pozdravljamo i nić 200 K; po 100 K: Himzaga Av# te mjere i želimo da budu Što cner# dagić, Alibeg Kapctanović. Salih Mešić Ćela; Hilmija Sarajlić 80 K; gičnije i što strožije. po 50 K: Ibrahim Režić i Danici Ka# Služba učitelja u vojsci. Zbog biljo; po 40 K: Srnailaga Rapić, Hu# toga što među učiteljima ima veliki sein Hurgić, Osmanbeg H. Selimbe# broj, koji nisu odslužili svoj vojnički gović, Jasim Midžić, Mustafa Rapić, rok, vlada je ovlastila min. vojno, da Smailaga Crnalić, Smail Rešić, Mu# se učitelji na odsluženje vojničkog roka harern Čirkinagić, Alaga Kurtović; pozivaju samo preko ferija, jer bez toga Franjo Jakopić 32 K; Smail Gjulkić mnoge škole ostaju bez učitelja, što je 31 K; po 20 K: Ibrahim Sarajlić. Ha# vrlo nezgodno. šim Rešić, Salih Rešić, Omer Ćurić, »Dječiji Dan 1921.« Odjeljenje za Salih Berbić, Sulejman Hodžić, O# Zaštitu Djece i M adeži prirediće i mer Babić, Osman Murselović, И. eve godine proslavu Djcčijeg Dana Derviš Hasanagić, Mehmed ef. Tur# u cijeloj kraljevini. Kao dan prošla# kuša, Hasaga Kolonić, Hakim ef. Sa# diković, Mustafa Burazcrović, Sulej# ve fiksirana je nedjelja, 12. juna o. Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. +4 ♦♦♦♦♦♦♦ Oglašujte u „Pravdi". Ne zaboravite zabilježiti I fotografski atelier u Zrinskog ul. 11. (Cumurlja) Murad f Karahasanović. Miševi, štakori, stjenke i žobari i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ jebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih miševa K 12.—, za štakore i miševe K 12.—, za žohare ruse i Švabe K 20.—. — Osobito jaka tinktura za stjenice K 15.—. Za moljce po K 10.—, prašak za buhe po K 10,— i K 20.—, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 5i 12.—, Mast za uši na blagu K 5.— i 12.—, Prašak proti mrava K10.—. Razašllje pouzećem Zavod za eksport M. J 0 n k e r, Zagreb br. 16. Petrinjska ul. br. 3. S9" ■ jesni sastnunlri traže se! Nudjamo odmah otpremljive iz Zagreba staklene ploče u svim mjerams kao I staklarski kit, nadalje cilinđere, me­ dicinske bočice i staklene lončiće ma mast, svjetiljke itd. Skladište Čeških tvornica stakla porculana WEISS i DRUG, ZAGREB, kraj paromlina. Prva novostvorena MUSLIMANSKA APOTEKA kod „Мјетеса" Baičaršlja, Hotel Bhazl AHMEDA TATAREVKjA enabdjeTena je grinja Jjekorima, pa те prrporučnje trima maelimanima. Imatase ribljeg aejtina (bolnkjaga', bahama aa goto. Epilepticon protiv padavici, hopore ва knoret ва ianemogle mnAke atarije osobe, katran goji-roda protir kaftlja, plućnog katarha i tuberknloge, Obiiol maei aa skidanje dlake, otrov ga miderg, terail pomada i poreellan pomada. Sve ore artikle dobiju trgovci jeftinije kad nama malo veću količinu. Važno za pušače! ,,Merhamet‘* Znameniti najfiniji cigarpapir može se opet dobiti kod svake trafike a fabrićno skladište za preprodavaoce uz. snižene cijene na veliko, nalazi se kod: Eliasa Baruha, Sarajevo, Vojvode Stepe obala 4 telefon br. 97 i H. Bajramaga Foče i dr. Sarajevo, Džulagina 3. pg" PpBporiičm se svakome, da puši samo taj papir. Želite li kupovati dobro i jeftino? Najpouzdanija ura ie Suttnerova ura! Bila ona od nikla, ocjeli. srebra ili zlata, svaka će Vas zadovoljiti. Takodjer lanci, pi­ ste je. naušnice, gvako'aki, darovi i potrebstine kao noževi, aparati za brijanje, škare, novčarke, nažigaćl, diamaatl za re­ zanje stakla, sve dobro I jeftino naći čete u cijeniku tvrtke L ХоЧпег ii Ljubljani Ir. 706. Trgovina fesova Vranić i Sin. Javljamo cij. mušterijama đa smo dobili veće količine fesova u raznim kvalitetima i farbama, a također činimo do znanja da ćemo od novodobivenih fesova i patentirati (postaviti), koje ćemo prodavati na veliko sa kitom po K 120 po komadu. Također nalazi se na skladištu i mirnodobskih fesova, raznih vrsta. Cijene po kvalitetima, Šaljemo sa pouzećem. Islamaga Vranić i Sin, Sarajevo, Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Šarati br. 11. 189 štamparija Danlel & A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/46008413f71e7abe10f2102ffaa8714c.pdf 0cb9a4c93d9e24c4ec0b4ea97f66eea5 PDF Text Text pojedini broj K 2,— Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: godišnje K 130.—, na pola godine K 90.— (u Sarajevu): za našu državu godišnje K 200.—: za nozemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. ГЛАСИЛО ЈУI OCJIABEHCKE МУСЛИМАИСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ Broj 42 (280> Sarajevo, utorak 19. aprila 1921. (10. Šaban 1339.) Intervju g. Stojana Protića. Telefon br. 842. čekovni račun post štedionicu .419. Godina 111. o sudovima civilnim i vojnim, onda I je su već nekoliko puta ufaćeno na i ćemo mi, budite uvereni, imati valjda djelu i čije su laži u »Pravdi« kon* najgori Ustav u Evropi od država, koje ■ statovane i dokazane, mislimo da - su i pre ovoga svetskoga rata posto- ’ nije potrebno, da upozorimo naše ; jale i Ustav imalel čitaoce, neka im i ovaj puta nrma* lo ne vjeruju. Nu pošto se tim no? 1 Ja nisam ovde pobrojao sve što u vinama pridružuju i neke novine iz i ovom predlugu Ustava ne valja. To Hrvatske i Slavonije, koje su dosa? je samo ono što je najgore. Beograd, 13. aprila. • našu to koštalo i materijalno i moralno ib. — Jedan od prvih naših držav­ manje i jevtinije. I ne bi se dogodio taj žalostan lakat da se vaši pravični nika i ujedno jedan od najizrazitijih zahtevi zadovoljavaju potkresavanjem prijatelja nas muslimana, gosp. Stojan i skraćivanjem naših srbijanskih slo­ Protić, postao je u zadnjoj hefti pred­ boda koje bi i vama dobrodošle bile metom osobitog interesovanja naše jav­ i dosad pomagale i pomogle da se nosti. Kuraž, kojom istupa u zastupa­ Sarajevo, 18. aprila. austrijskog i mađarskog jarma oslo­ nju svojih pogleda i otvorenost, kojom U ova dva tri dana pronose se bodite. bičuje : najbližu svoju okolinu ulijeva opet novinama vijesti o nekakvom respekt i njegovim najljućim protivni­ Mi smo Želeli i nadah se da oslo­ »rascjepu«, »vrijenju« i o nekoj »po* cima, a kamo li ljudima koji u njemu bođenje naše braće sve tri vere i uje­ slaničkoj manjini« unutar našeg po? gledaju rijedak politički talenat, i koji dinjenje s njima donese našoj Srbiji, slamčkog kluba. Za ovo novine, ko? žale, što je sticajem prilika potisnut u i svima vama ako i u koliko vi to pozadinu. Po mom mišljenju i svojom budete želeli, više još slobode o I one krivnjom! mere koliku smo mi mogli oteti i za­ U razgovoru o njegovoj akciji reče dobiti od staroga krvnika njihovog i mi jedan kolega: „Držte se sad; Pronašeg — kralja Milana. 1 ja sam se tič se sprema na jaku akciju proti iskreno i živo oko toga starao. Na »DRŽAVNA UPRAVA I OD? vašoj politici«. Osmjenuh se na ove žalost moje staranje oko .toga osujeriječi novinarskog druga, no cijeneći ćava se i od one strane od koje se METNIŠTVO«/) njegove veze sa izvjesnim skupinama, nikad nisam smeo nadati i očekivati. I. osjetih dužnost da se obratim na g. Sad se načinila družba naročito za to, i O. C. Tako je naslov najnovijeg Protića tim prije, Što sam se i onako i u tu družbu su i vas uveli. P ri­ kanio da mu napravim posjetu. 1 zate šn je ni i ucenjeni vi ste sageli I č’anka uvaženog g. Marka P. Ćemo? I vića, koji je štampan u beogradskoj putib se u njegov stan. Primio me je glavu i pristali. vrlo Ijubezno i razgovarasmo o nekim Ja vam za to ne zameram, i ako to I »Pravdi« od 3. o. mj. Pošto g. Ce? ; mović u ovom članku dosta dobro novijim pojavama u našoj politici. Kad iskreno žalim u opštem interesu. I opaža i izlaže neke od mnogih nedo? sam mu stavio pitanje o njegovom Ne zameram vam za to stoga. Što i stataka i zlih posljedica naše upra? odnosu prema našoj organizaciji i sa­ znam kako ste želeli i kako ste i for­ j ve u J. Srbiji, mi ćemo ovdje naj? općio gornju informaciju, bijaše izne­ malan korak učinili, zajedno s Narod­ I prije prenijeti važnije odlomke toga nađen i kategorički je naglasio njenu nim klubom i Jugoslavenskim klubom, I. članka, da i naše čitatelje upozna? neosnovanost.« Daćete mi jedan inter­ kod šefa vlade: da se za osnovu raz­ mo, a potom ćemo o jednom njego? vju** rekoh s nekom rezervom, bojeći govora i pregovora, uzme moj predlog vom predlogu reći svoje mišljenje. se da ne budem pretečen njegovim Ustava! Znam i kako ste primljeni i Članak, u odlomcima, glasi: stereotipnim odgovorom: „Kakvi in­ dočekani! »Čitao sam ovih dana pismen tervju? No moja bojazan nije bila Što se nije izišlo u tome i vama i pred'iog jednojga narodnog poslani? umjesna. »Drage volje«, glasio je od­ Narodnom i Jugoslavenskom klubu na ka: da se »meni s položaja sudije za govor g, Protića i tako sam u stanju susret mislio sam i onda pa mislim i ratnu oštetu jedan direktor gimna? da čitateljima iznesem jedan autentičan sada da je politička pogreška. Ali to zije, a na njegovo mesto naznači je? razgovor sa državnikom, čija je popu­ je bilo pa prošlo. Sad imamo jednu dan seljak. Lepo, ja dopuštam mo? larnost velika i u širokim masama lošu, vrlo lošu situaciju. To jest sad gućnost, da dobar seljak može biti islamskog dijela našeg naroda. imamo jedan predlog Ustava koji nosi rnnogo bolji čovek od jednoga pro? Iznosim taj odgovor bez ikakve iz­ i autoritet Ustavnog Odbora, koji ne fesora i direktora, ali narodni posla? mjene, onako kako je redigovan i uste­ samo da je lošiji od našega Ustava nik znao je tačno i jasno dvoje: da žem se od svakog komentara uz je­ od 1886. godine, i ne samo da potkreje direktor striktno pošten i mora? dinu napomenu, da bih sud g. Protića sava naše srbijanske slobode, nego on lan čovek, a da je »predloženi sudi? donio i onda, kad bi on bio i najpo­ preti, ako ostane ovakav kakav je, da ja« seljak običan lopov, koji je u raznija kritika našeg držanja. On to u januaru 1919. godine izvršio opasnu nam i samu osnovu našeg ustavnog stvari nije. I ja ću stoga da podvučem krađu, u istom mestu u kojem je i parlamentarnog života ozbiljno po­ njegove vrlo karakteristične riječi o trebao da bude sudija! trese i zadrma. „teškom i izuzetnom položaju44 Potrebno bi bilo napisati čitavu Da, da, g Korkute, tako je, nemojte predstavnika naše organizacije. Ko studiju o našoj državnoj dezorgani? se u tom varati i gledajte koliko mo­ zna sa koliko otvorenosti govori g. zaciji, koju su izvršili posiimici biv? Protić, i da on nema dlake na jeziku, žete u vašem teškom i izuzetnom po­ šega privremenoga parlamenta preko ložaju da ta naša politička šteta, koja biće mu iz tih riječi potpuno jasno da svojih ministara, nameštajući svoje naš klub nije mogao postupati dru­ će na kraju biti i vaša, bude što lične ljude po svojim izbornim okru>manja. gačije nego li je postupao primivši zima. Tu se sretaiu stvari nevero? Nije više u pitanju samo lokalna sporazum sja vladom g. Pašića. To vatne, toliko neverovatne, da posla? samoupiava, nisu u pitanju istorijske imadoh reć kao uvod razgovoru, a nikov predlog, da lopov bude sudija i ne znam kakve granice; u pitanju sad da čujemo g. Protića. On veli: izgleda bted! J a z n a m ј c d a n č i? Pitate me: je li istina da sam ljut je cjelokupna narodna samouprava, tav okrug, a okrug se taj na vas, Jugoslavensku Muslimansku jer je u pitanju njena žiža, njena zove okrug belopoljski, koji je je* glava; u pitanju je njena snaga, ugled Organizaciju, i da vam čak nešto spre­ dan bivši poslanik iz privremenog i važnost Narodnog Sabora, Parla­ parlamenta bukvalno pretvorio u ko? mam s Narodnim i Jugoslavenskim menta, u pitanju su osnove građan­ klubom? loniju svojih ljudi, došljaka sa stra? skih sloboda naših. — Sad od Vas prvi put čujem da ne, i bez svakog a preteriva? ima takih glasova. Moram Vam priz­ Ako ostanu, L j. ako Ustavotvorna nja mogu reći: njegovi (po? nati da me ovi mnogo ne iznenađuju. Skupština primi čl. 13. (drugi stav) i j slanikovi) činovnici u tom o? Sad se oko mene pletu mnoge laži i 138. o štampi, t j. policijsku zabranu krugu toliko su i s t o b i 1 i d r? neistine, pa je ta koiu Vi rekoste sa­ listova čime Štampa dolazi u ruke ž a v n i koliko i odmetnici vlade; ako ostane drugi stav Člana 94. mo jedna, za me nova, između tih po planinama! da vlada donosi uredbe sa zakonskom mnogih. Ja tvrdim bez ustezanja, sa p u? A Što bih se ja, sad, na vas ljutio? snagom koji, u vezi još s članom mi­ n i m poznavanjem prilika, Ako se misli da je to zato, Što ste slim 127. koji je kopija jednog para­ da je odmetništvo u Južnoj Srbiji i Crnoj Gori posledica na 90 od vi pristali sarađivati s vladom g. N. grafa iz našeg Ustava od 1869. godine, Pašića, onda je to netačno. Meni može postaje austrijski kaučuk paragraf 14., sto defom nesposobnog, delom ne? samo još u gorem izdanju; ako osta­ spremnog i delom nepoštenog činov? biti samo žao što se to dogodilo ovako nu druga polovina Člana 114. i četvrti ništva, a svaki od njih, postednjipi? kako se dogodilo i što ste i vi morali stav Člana 75. čime su Širom otvorena sar, svesan je da mu niko ništa ne plaćati tu saradnju jednom cenom, za vrata za faisifikovanje izbora i čime je može dok u jednom od poslaničkih koju znam da niste želeli dati. Ali za klubova ima »svoga poslanika«. Sva? to nose krivicu i odgovornost prvo budžetsko pravo Narodnog Predstav­ ki je naš policijski pisar politička on 1 koji nisu hteli poslušati moj dav­ ništva dovedeno u .najozbiljniju opas­ nost; ako ostane član 130. koji bez našnji savet, i ovde u Beogradu i tamo *) Ovaj je članak iz pera našeg ikakve prethodne revizije i odabiranja u Bosni, i drugo oni koji su za vaše stalnog saradnika iz Sandžaka i za? opravdane zahteve tražili onu i onaku jednim potezom pera uzakonjava oko služuje naročito pažnju publike, po? 150 Uredaba svakojakih; ako ostane cenu od vas. što sadrži jedan predlog. o kome bi Da je moj savet poslušan i vi biste j član 73. s pos anicima činovnicima; a se trebala povesti ozbiljna disku? ne prime se odredbe člana 114. i 137. mnogo ranije bili zadovoljeni koliko šija. Pr. ur. bi pravo i mogućno bilo, i državu bi ' moga predloga, s odredbama onim još da polagalo veoma mnogo na toč? nost informacija o nama, to nalazi? ino za potrebno, da te glasine de? mantujemo. Vrlo je žalosna pojava u nekom dijelu našeg novinstva, da stvari, koje bi željele, da se dogode, prikazuju te novine tako, kao da su se dogodile. Iz Sandžaka i Makedonije. ličnost taman onoliko koliko i »nje? gov« poslanik i prema njemu ne sa* mo što su nemoćne njegove nepo* sredne starešine nego čak ministar i vlada! Specijalno što se tiče Crne Gore i J. Srbije vlada treba odmah, što je moguće pre, da mesto dosadašnje partizanske i lične uprave stvori dr? žavnu. Ona treba uredbom da izvr? ši novu administrativnu podelu (da na primer stvori iz pet crnogorskih okruga s Primorjem jedan okrug i iz pet sandžakskih s andrijevačkim također jedan) i da na ćelu okruga postavi za ovo prelazno stanje žu? panc s pravima i autoritetom bana u Zagrebu. Ti ljudi prvo što bi imali da učine to je: da očiste Južnu Srbiju i Crnu Goru od Č i n o v n i? štvakojeoteranarodu p 1 a? n i n e. Ti ljudi treba da budu dr? žavnici, a ne partijski agenti i da im svaka vlada veruje za to što nisu partizani. Oni treba da biraju sebi saradnike i činovnike. M o g u u v e? r i t i gg. Pašića i D r a š k o v i? čađa biionibilikaookruž? ni načelnici što su onamo potpuno nemoćni kad bi svi njihovi činovnici do p osrednjega pisara bili o> no štosu danas »politički ljudi«, koji imaju protektore u klu? bovima i koji najmanje zavise od neposrednih starešina. Bez i k a k? v o g a preterivanja tvrdim, da bi se gg. Drašković i P a* šić sami odmetnuli od v 1 a* s t i kad bi ih zla sudbina naterala da žive pod vlašću onakvih činovni? ka kakva je ogromna većina u J. Srbiji i Crnoj Gori, a koji su onamo isključivo po želji i volji ljudi onoga tipa koji je drsko zahtevao od svo? je strane i v’-ade, da se njegov lopov naznači za sudiju u mestu gdje je izvršio opasnu krađu s razbijanjem kuće!...« II. G. Cemovič, kako vidimo u ied? nom odlomku članka, preporučuje: »Da se iz net sandžakskih okruga (s andrijevačkim (?) također) osnuje jedna zasebna oblast i da se na čelu ove postavi za ovo prelazno stanje žirpan s pravima i autoritetom bana u Zagrebu.« Slažemo se sa g. piscem u tome, da dosadašnji način uprave i činovnički kadcr ne odgovaraju po? trebama i osobenosti prilika u San? džaku. To treba ispraviti, ali jc li najepravdaniji baš tai način? Po našem skromnom mišljenju postoje za to velike administrativno?tehnič? ke poteškoće, a najvažnija je ta, ka? ko će se otkloniti oskudica sposob? nih i poštenih činoviika. Ban u Za? grebu ima uzakonjeni sistem i ras? pored uprave, i raspolaže sa dovolj? no sposobnih ličnosti. Dočim kod �Strana 2 Страна Број 280 Broj „PRAVDA" — „ПРАВДА" — Kakvo je držanje Narodnog Kluba — Utanačenja sa vladom g. Pašića stanje od ovoga. No zadovoljavaju ih ni prikke na istoku u Srbiji. Sa# maksimum su našeg popuštanja. Pri­ pretna Musi. Klubu poslije vašeg ulaska mo jedino u svom susjedstvu vide stali smo na njih teška srca i ne ćemo u vladu? —7 Bilo je pomućeno, ali se poprav­ ovaj naŠ kraj, Bosnu i Hercegovinu, I dozvoliti da ih tko izigra kakvim smi­ u kojem izmiješana tri mentaliteta calicama. Akcija zemljoradničke stranke lja. Žusta je navala zijedničarske štam triju naŠth konfesija žive u relativ# nije ništa drugo, nego demagogija koja pe prestala uslijed upliva onih, koji no dobrom rcđii, u prijaznom me# idt za lovljenjem pristaša pa fnakar i imaju shvaćanja za naš zaseban po đusobnom odnoŠaju, u sigurnosti pod cijenu ugrožavanja dobrih odnosa ložaj. Bilo bi mi drago, kad bi se ovaj Opstanka I mogućnosti rada i napret# između Srba pravoslavnih i muslimana. nemili incident mogao što prije pre­ ka. To vide, a to i sebi žele, pa je Bilo bi pametno, kad bi se zemljorad­ dati zaboravu. -- Šta možete reći o akciji vašeg razumljivo, zašto ih Bosna sebi ta# nička gospoda rukovodila i nacional­ kd jako privlači! II čijelbm Sanđža# nim obzirima u svom radu i djelovanju. poslanika, g. profesora Baljićn. — Ona se samo naduva u jednom ku, ubij eden sam, nema niti 1% mu# Seljak dobiva šest miliona dunuma u slimana, koji ne bi sa najvećim ushi# svoje ruke, pa nema opravdana raz­ dijelu štampe. U stvari niti ima ka­ ćcnjem pozdravili odluku, da sc loga. da mali dio tog zemljišta ne kove njegove akcije, nitr je ona mo­ Sandžak. za ovo p r c 1 a z n o ostane i u našim rukama. Tim prije, guća obzirom na strogu disciplinova nost članova naše organizacije. stanje i vrijeme, dodijeli Her# što ćemo ga i mi obrađivati ceg#Bosni kao sedmo okružje pod# ručja njezine pokrajinske vlade. Sa sigurnošću ovo tvrdim i za 70% pra# voslavnog stanovništva, a jedva da ima njih 30%. koji bi se protivili. To su pak oni, koji i čine prilike u San# »Urođni.šlvu >Pravde«, Sarajevo. Na naš poziv mjesnim odborima, džaku nepodnošljivim. Maglaj, 15. IV. 21. Narodni poslanik Pored ovog važnog razloga ima ih da nam brzojavno saopće svoje mi# još mnogo, koji govore u prilog do# šljenje o našem sporazumu sa vla# F. Kurbegović izvijestio jc 11. apri# djeljenju Sandžaka u okvir Bosne i dom g. Nikole Pašića, dobili smo la birače u Maglaju o političkoj si# tuaciji i sporazumu našeg poslanič# Hercegovine: II Herceg#Bosni nije dalje ove brzojave: »Radnom Odboru .1. M. (>., Sara# ko# kluba sa vladom gospodina Pa# oskudica u valjanom činovničkom I osoblju; tamo postoji i fungira rela# jevo. Žepče, 16. ГУ. 21. Na današ# šića. Izvještaj primljen s velikim za# 1 tivno dobar, sve zadovoljavajući ad# njoj sjednici kotarskog odbora .1. M. dovoljstvom, te izjavljujemo svoje O. zaključeno je jednoglasno, da se povjerenje kako gospodinu Kurbc# ministrativni. pravosudni, prosvjetni I i ini aparat. Kod nas je sve to krž# našem narodnom vodstvu brzojav? goviću, tako i našem poslaničkom ' ljavo i oskudno. Ne bi se hitno ni no izrazi naša suglasnost i -povjere# klubu. Kotarski odbor.« valjano odklonro taj nedostatak ni nje. Nadalje odbor odobrava spo# »Uredništvu »Pravde«, Sarajevo. tada, kad bi se osnovala zasebna o# razum našeg poslaničkog kluba sa Jajce, 16. IV. 21. S radom naših po# blast, na čelu koje bi bio župan ma vladom g. Nikole Pašića. Predaj cd# slanika kao i sporazumom se potpu# nik odbora: Nezir Hadži Nalić«. s kakvim pravom i autoritetom. no solidarišemo. Mjesni odbor.« Pošto cijeli ovaj predmet zaslužu# »Radnom Odboru J. M. O., Sara# Urednštvu »Pravde« Sarajevo. je i zahtijeva podrobniju diskusiju i jevo. Gračanica 16. IV. 21. Na sa# Prijedor, 17. aprila 1921. • Dosa# širu izmjenu misli, mi od g. Ćemo# stanku saslušali izvještaj narodnog danji rad naših zastupnika potpuno vića. kao i od drugih poznavaoca poslanika Fdiimbega Kurbegovića o prilika u Sandžaku, izgledamo još političkom, radu i pravcu poslanič# odobravamo i stojimo nepokolebh koji članak. kog kluba. U a to neograničeno po# vom odanošću uz njih. Sclam. Za mjesni odbor: predsjednik. ATbeg vjere nje. Mjesni odbor.« »Uredništvu »Pravde«, Sarajevo. Kapetanovih. Travnik, 15. IV. 21. Današnja skup# Uredništvu »Pravde«. Pazarić, ština Jugosl. Musi. Organizacije u 16. aprila 1921. Izvolite obavjc# Travniku, nakon svestranog pretre# štiti naš klub da svi muslimani, ko# sa o radu i sporazumu muslimanskog Intervju saradnika beogradskog lista wEpoheu sa Sakibom Korkutom, kluba, našim poslanicima u ostavo# ji stoje, uz organizaciju, odobrava# štampan u „Epohi* od 15. o mj tvornoj skupštini jednoglasno je ju sporazum sa vladom. Za mjesni Demiragić, odobrila taj rad i potpuno povjere# I odbor: predsjednik: Da bi što bolje i tačnije infermisali je nezavisnost sudaca i na t?j način nj’e dala. Odbor J. M. O.« podpredsjednik: Rahmanović. nas trebalo bi ili sačekati dugi niz god:na dok se pribave svi potrebni uvjeti, što sc ne može, ili ncogranb čeno ovlastiti jedno lice, župana, da cijelim poslom slobodno po svojoj uviđavnosti ravna i da osigura valja? nost rada, što je neizvršivo. Mi mislimo da ima bolji iztaz iz upravnog dar^mara u Sandžaku. Novopazarski jc sandžak (okruže je) sa Bosnom i Hercegovinom, sve do a.#u. okupacije B. i H., tokom turske uprave u ovim zemljama, sa# činjavao, gotovo stalno, jednu ad? ministrativnu oblast. Ovako Ograni# čenje vilajeta bilo je razložno i uvje# tovimo, pored ostalog, željom naro# da kao i etničkim te ekonomskim o# sebinama ovih krajeva. Po okupaci# ji uprava u B. i H. ostala jc na osno# vi naslijeđenoj od osman’ija u istom rasporedu. Reorganizovana jc u ko# liko je zahtijevao duh vremena i državopravni odnosaj zemlje. No# vopazarski sandžak razdijeljen je na dva dijela, plevaljski i novopazarski mutesarluk, i pripojen kosovskom vilajetu, ali je ipak sačuvao sve one povlastice, koje je imao, dok je bio dijelom Bosne i Hercegovine. Pored ovoga pljevaljski jč mutesa# rifluk za svo vrijeme okupacije B. i И. podržavao sa ovom veliku eko# nomsku i kulturnu vezu. Zelja za tom vezom, izraziti ja i općenitija kod muslimana kao i pravoslavnih u c jelom Sandžaku, jača je no igda, od kako je u njemu zavladalo teško i sve nesnosni ie stanje, koje je dalo povoda člancima g. Cemovića kao i našim komentarima! Sandžaklijc, i’i pogledali na jug u Makedoniju i Metohiju, ili na zapad u Crnu Goru, vide još nesnosnijc Iz naše organizacije. Politika muslimana. naše Čitaoce o politici i držanju Ju­ goslavenske Muslimanske Organizacije, i o prilikama i djelovanju muslimana u Bosni, naš je saradnik posjetio g. Sakiba Korkuta, jednog od prvaka muslimanske stranke i glavnog urednika njenog organa u Sarajevu, »Prav­ de«, i zamolio ga da mu dade odgo­ vor na posta Ijena pitanja. G. Korkut se pokazao vrlo ljubazan i predusretIjiv, i odgovorio je na ova pitanja. — Kakvo je Vaše miljenje o opštoj političkoj situaciji od sloma Au­ strije pa do danas, i kakvi su Vaši pogledi o učešću muslimana pri stva­ ranju Jugoslavenske dižave? — Dragi kolega, Vi tražite da Vam napišem knjigu, a ja sam tek novinar i, гко se može tako reći, malo i po­ litičar. Budite stoga zadovoljen jednom fragmentarnom sličicom, u kojoj ću da podvučem samo momente, koji su u nekoj vezi sa politikom partije ko­ joj pripadam. Učešću muslimana pri izgradnji na­ še države čmjene su razne prepreke; ono je ometano svim mogućim i ne­ mogućim načinim;;. Uziok tom i ta­ kom postupku naših upravnika sasvim je jednostavan: mi nismo gipke š je i imamo vlastite poglede na državno uređenje. Slijepim partizanskim reži­ mima to je dovoljan razlog za progon pa nije nikakvo čudo, što smo sve do zadnjih dana predsiavljani kao crni đavoli Prvi otvoreni istup naše organizadie datira od konstituirajuće skup­ štine Demokratske Stranke u Saraje­ vu, jer ne htjedosmo stup ti u njene redove i jer uložismo protest protiv nominiranja bosanskih članova Priv. Narodnog Predstavništva. To je bila vanjska manifestacija našeg nezado­ voljstva, a povod joj je skroz pristra­ na uprava bivših Narodnih Vijeća i po­ krajinske vlade, koja je iz njih proizašla. Ta uprava bijaše ne samo pri­ strana već i koruptivna; ne samo’nepravedna već i nasilna Maskirana zvučnom odorom narodnog jedinstva, u stvari bijaše samo eksponent najšovinističkijih elemenata i provodala je sve, samo ne ono što bi bilo na korist širokih slojeva naroda i što bi službo njihovu izmirenju. Da bi ušut­ kala nepovoljnu kritiku, vlada je za­ vela naidrakonskiju cenzuru, a da bi se zaštitila i s druge strane, ukinula otvorila vrata nečuvenom teroru po­ i jedinaca i skupina. Nezadovoljni Hrvati katolici označeni su frankovcima i cmožutima, a naša je organizacija , bila feudalska i — šuckorska. Pisanje I banovinske štampe o prilikama u Bo­ sni označeno je separatističkim, a beogradska je javnost poslala žrtvom iednostranog informisanja. Činovništvo je izvrgnuto svim mogućim šikanama, protekcija je procvala kao nikad u Bosni, a osobito je gonjen onaj mali broj muslimanskog činovništva, koje je dijelom bačeno u zakutak raznih vladinih kancelarija. U vladi nije bilo ni jednog muslimana!.. Agrarna reforma imala je da pogodi sve slojeve islamskog duela našega naroda i uslijed toga se je sve više — boljševizi ala. Da pritisak bude što jači potčinjene vlasti nisu izvršavale ni onog ostatka pogodnosti, što su ih pojedincima davale uredbe i naredbe centralne vlade. Tako se je dešavalo, da ie predsi dnik vlade zabranjivao izvršenje pravomoćnih presuda agrarne direkene, stavivši na te odluke kratku primjedbu ne treba izvršiti. Tako je bilo i sa drugim presudama pa se moglo desiti i to. da sreski načelnik „pomaže« izvršenje sudskih presuda na taj način, da preko žandara rastjera — sudsku komis ju! Eto, u takim je prilikama djelovala naša organizacija, pa je li onda čudno, ako joj je uspjelo okupiti sve slojeve i sve staleže muslimanskog elementa? Je li čudnovato, što se je beogradska javnost začudila našem prilaganju za­ kletve i što i sad goji neko nepovje­ renje prema držanju našega kluba? Vi ste obmanuti krivim informacijama i zato vam je neshvatljivo naše korektno držanje. Vrijeme je, da prestanu ove predrasude. — Kakvo će stanovište zauzeti Vaš klub u Ustavotvornoj skupštini pri pretresu izvještaja Ustavnog Odrora. — Mi nikada nismo kršili svojih utanačenja. Ne ćemo ni sad. Dođe li do kakvih izmjena u ustavnom nacrtu radćemo sporazumno sa «vojim sa­ veznicima, ali ćemo pristati samo na izmjene koje će značiti kret na bolje: koje će zastupati nešto liberalnije. — Kakvi su vaši pogledi na agrarnu I reformu u Bosni i Hercegovini? j Bilješke. i < j | i Krsta Cicvarić o Prijes'olonasljedn ku Aleksandru. U »Beograd­ skom Dnevniku« od 16. ov. mj. na­ pisao je g. Cicvarić na uvodnom mje­ stu članak pod naslovom „Aleksan­ dar Karađorđavić", iz koga prenosimo ove interesantne odlomke: »Aleksandar, koji je na prvom mje­ stu bio vojnik, trudio se da stekne i izvjesno političko obrazovanje. I među svojim profesorima i vaspitačima on je imao i poznatog našeg državnika g. Ljubu Davidovića (koji je ponekad Kraljevu djecu pratio i na putu po Srbin'). Po pričanju g. Davidovića, Aleksan­ dar se živo interesovao za političke događaje i naročito za političke lično­ sti u Srbiji. Katkad Aleksandar je postavljao svojim profesorima pitanja na koja nije bilo lako odgovoriti, na ; primjer šta oni misle o monarhiji i o ' republici. Aleksandar bi političke razgovore pokatkad započinjao i sa oficirima i bio bi kadgod zadivljen da neki ofici­ ri umiju politički da rezonuju kao i građanski poliličari, i ako je politika za njih često samo jedno sportsko za­ nimanje. Posljednjih godina Aleksandar bi po­ litičke stvari najradije pretresao sa svojim ličnim Ijekarom g. Moačaninom i sa svojim sekretarom g. Đurđem Jelenićem. Mladi ljudi, ova dvojica ljudi bih su politički dosta izrađeni i nji­ hovi savjeti mogli su biti od koristi po mladog regenta. Regent nema vremena da mnogo čita Obuzet svakodnevnim poslovima, trušeći naročito mnogo vremena na primanje posjeta i audiencija, on ne može da stigne da pročita kakvu veću knjigu. Ali novine čita redovno i vrlo pažljivo. Sem toga, on uspije dosta da nauči o politici iz razgovora sa politi­ čarima i državnicima. Ovi imaju laskavo mišljenje o nje­ govim državničkim sposobnostima. Na­ ročito g. Svetozar Pribičevlć, — koji umije da cijeni ljude, — ima visoko mišljenje o regentu kao državniku«. Pitanje na g. ministra unutarnjih djela. Ovih dana su . žandarmi izvršili u cazinskom kotaru, u Bosnk razno# vrsna nasfja na stanovnicima sela Johovica, Šturlić i Vidovska. Zva# ničnim izvidima, koji je proveo Vaš izaslanik, ustanovljeno jc, da su od zlostavljanja jedan težak, Bajro Oopić iz Sturlića poginuo, a dva, Nasko Dervišović iz Sturlića i Hasan Suljić iz Trzća, teško ranje# ni i da su dvije žene u žandarskoj kasarni Johovica sFovano. Izvidima pronađeni su i krivci. Stoga sam Vam slobodan uputiti ovo pitanje: 1) Da li su svi ovi krivci iz žan# darmske službe, koju su zloupo# trebljavali, uklonjeni? 2) Da li ste učinili potrebne 'ko# rake, da se proti njima provede kri# vična istraga i da sc, u koliko to za# kon traži, pritvore. Beograd, 15. aprila 1921. Nurija Pozderac, narodni poslanik. Pitanje na g. ministra unutrašnjih djela. Kotarski ured u Zenici je bio u# putio tamošnjoj narodnog osnov# noj školi u svrhu raepačavanja me# đu školskom djecom jednu knjiži# cu pod naslovom »Kosovska Epo# peja«, u kojoj se među ostalim ve# li i ovo: »Sećamo se onih slavnih dana Kad jurnuše Srbi sa svih strana. Da potraže pokraj Kumanova Muslimana zvera, krvopiju, Tu vekovnu otrovnicu zmiju«. Ova se knjižica raspačavala i me đu muslimanskom djecom. Kako gornji izvadak nc samo vrijeđa mw slimane, nego općenito šteti mlisli narodnog jedinstva, jer u nevinoj �Kpoj 289 Broj -- „ПРАВДА“ — .PRAVDA" ■ 1 ————~ „ . . Pitanje ^dject zagađuje mržnju i ncsnošlji? vcpt, intervenirao sam ’kod kotara skog predstojnika g. Kondiča za o? nA gosp. ministra šuma i rudnika. bustavu raspaČavanja, koji mi je Svršetkom godine 1918. ili počet? izjavio, đa nije znao šta sve sadrži spomenuta knjižica i obećao, da kom 1919. godine, zatražio jc Risto će dati nalog, da se raspačavanje ■ Dokić iz Podlugova, sadašnji narod? te knjižice obustavi. Rezultat moje ni poslanik, od rudarske uprave u Brezi, da razriješi ugovor sa predu? intervencije saopćio sam rulđrtelji? ma djece, koji su mi se u toj stva? zimačem Agom Silajdžićem iz Breze ri pritužili i uputio jednu pismenu i da se dotično preduzeće povjeri molbu školskoj upravi, da obustavi njemu. Rudarska je uprava odgovorila, da raspačavanje dok dobije pismenu uputu od nadležne pred^ostavjene to nc može učiniti, jer nema razlo? ga, budući da Ago Silajdžić radi pu? vlasti. nih 20 godina na opšte zadovoljstvo. Kako čujem ne samo da nije kot. Dokić su nije time zadovoljio, nego •predstojnik g. Kondić ispunio dato jc otišao tadanjem predsjedniku mi obećanje, nego je još izvrgnuo vlade g. Atanasiji Soli, koji je izdao šikanaciji jednog učitelja musi ima? naređenje rudarskoj upravi, da Silaj? na, za kojeg navodno drži, da je džića otpusti, a Đokiću dadne pre? ovu stvar pokrenuo pustivši i kraj duzeće. Rudarska jc uprava posluša? prijateljskog i dobrohotnog upo-zo* Ia ovo naređenje, ali je od Đokića renja, da se spomenuta i vrlo šteU tražila, da se mora preseliti u Brezu. na knjižica razdijeli. Stoga upućuj Međutim Đokiću nije bilo do toga jem gosRodinu mustru ovo pita? da preduzeće upotrijebi kao čestit nje: radenik, nego da sjedne na vrat kao L Sta misli gospodin ministar po? pijavica čestitome dotadanjem ргс? duzeH, da se raspačavanje ove i o? duzetniku Agi Silajdžiću, kojega je voj sličnih, knjižica putem podrede? ucijenio da nastavi dalje raditi u nih mu organa potpuno demo^ući? njegovo ime, a da mu mora davati 2. Kako misli opravdati propust 17% od bruto prihoda što je iznosilo i grešku kot. predstojnika g. Kor? mjesečeno 5(MX> do 60(X) kruna, na dića, koju je hotimično učinio, u? čemu je siromašni radnik Ago Silaj? zevši pri tom još na nišan jednog džić silno nastradao, a Dokić mu si? sao njegovu krv i tovio se od njego* muslimana učitelja, koji jc u ovoj ve muke. stvari najmanje kriv? Pitam gospodina ministra šuma i Molim pismeni odgovor. rudnika, je li mu ovaj slučaj poznat Primite gospodine ministre, izraz i što misij učiniti, da se siromašni mog osobitog poštovanja. radnici zaštite od ovakovih gotova« na? Beograd, 13. travnja 1921. g. Molim usmeni odgovor. Hamid Kurbegović, Beograd, 10. aprila. 1921. narodni poslanik Sejid Alibeg Filipović. narodni poslanik. su »Pijemont« i drugi beogradski li? stovi odmah počeli da u klici ubi? jaju tu zarazu kod nas u Bosni, pri? štedili biše sebi taj trud i strah, koji izbija iz gornjh redaka. I ovaj puta ponavljamo, da raspuštene razboj? ničke strasti ne poznaju razlike iz? među muslimanskog i pravoslavnog dobra. Politički pregled. )stao šopstvemk, vlasnik njen. A to znači, da čovjek ne mora ni da je obrađuje sam lično, ni da sta? nuje na njoj, pa da bude njen sop? stvenik. I obrnuto: može i da je obraduje i da živi na njoj, pa opet da nije sopstvenik«. Zatim na drugom mjestu: »Nc, gospodo iz Saveza Zemljo? radnika; zemlja ne pripada sam|o onom ko je obrađuje i na njoj ži? vi, već zemlja pripada i pripadaće svakome onom ko u današnje do? ba na ovaj ili onaj način (razume se, pravni) dođe do nje. Kad ne bi tako bilo, onda ne bi moglo posto? jati nikakvo stabilnije stanje, nika? kvo nasljedno pravo, i svet i država bi se samo time zanimale da dele i opredcljuju zemlje, livade i druge obrađene površine. Pa po toj logi? ci, čak i država nc bi imala nikad svojine, jer oni koji bi obrađivali državnu zemlju (recimo rasadnike, imanja i pašišta) mogli bi zahtevati, da to prede u njihovu svojinu jer oni to stalno obrađuju i stalno na tim objektima žive. Još veće čuđenje izaziva zahtev Saveza Zemljoradnika, da stanov? nici gradova i varoši ne mogu ima? ti zemlje po selima, tako da ja ne mogu da razumem, da li to govore ozbiljni ljudi. To bi značilo, da svako veliko selo, koje se kod nas proglasi varošicom, gubi pravo da ima zemlju!! I da svi varošani po Svilajncu, Pančcvu, Vinkovcima i t. d. tj. svima našim poluselima, po? lugradovima za ljubav beogradskog programa za »zemljoradnike« ne mogu biti sopstvenici svoje obližnje zemlje prvo fcato, sto su oni već »varošani«, a drugo zbog toga, što se ne dozvoljavaju više napoličar? ski odnosi!« Mi se sa tim potpuno slažemo. Samo bismo napomenuli nešto. Da F o z d r a v iz i Venizelosovi oficiri vraćaju se j ' i : i vojsku. Javljaju iz Atene: Vlada je dozvoli].7 venizelističkim oficiri ma. koji su svojevremeno prebjegli u Carigrad, da ponovo stupe u voj?= sku, ako /nisu počći 51i nepditičke delikte. [ i I I ! i i Sporazum Italije i angorske vla? I de. Iz Rima javljaju: Sada jc moguće dobiti izvjesne „Zemlja je onoga, ko je radi!“ Ona zaraza, koja se kroz ove •dvije godine širila samo po Bosni i Hercegovini, prešla jc i u Srbiju: zemljoradnički poslanici ističu u svom programu onu nama dobro poznatu tačku iz programa bivših bos.?herc. demokrata: »Zemlja je onoga, koji je radi i na njoj stalno živi«. Dok je ta zaraza harala samo po Bosni i rušila svaki pravni po? redak, dotle su beogradske novine žutile. Danas je time inficirana i Srbija i zabrinuti srbijanski zem? Ijoposjednici dižu glas u odbranu svojih prava. Tako jc na pr. »Jugo? slavenski Pijemont«, u broju od 16. ov. mj. napisalo jedan č anak »O programu saveza »zemljoradnika«, u kome pobija gornju nesretnu kri? laticu na isti način, kojim smo je mi dviju godine pobijali. Među os? talim kaže se u tom članku i ovo: »Nc samo zemljoradnički, već i svi drugi agitatori i političari jedna? ko ponavljaju tu frazu: da zemlja treba da pripada onome, koji je obrađuje: ali ta je fraza tako otr? caaia i tako netaćna, da se ja pro? sto čudim tome: koliko je ljudska površnost velika! Jer zemlja bilo zemlja za us? jcv žita, bila već zasađena i obra? đena — kao »objekt svojine, kao forma svojine, niti je pripadala, ni? ti može da pripada jedino i samo onom, koji je sam radi i na njoj živi. Zemlja, »božja zemlja«, koja je najmanje bila božja, u istoriji, pripadala je carevima feudalima, vladikama, velikim bogatašima; da? nas ona pripada sitnim i krupnim soptsvcnicima, pa bili oni seljaci ili varošani sve jedno. Danas, i u bu? duče, ona ima da pripada ne jedi? no onome koji je obrađuje, i koji na njoj živi, nego svakome onome kome de facto pripada, t. j. koji je na ma kakav način došao do nje, Страна 3 Strana P ■ - i j i ' I I j ! : I I detalje o sporazumu, koji je pro? .šlog mjeseca bio zaključen u Lon? donu između grofa Šforze i Bekir Sami. Ugovor sadrži uglavnom ove odredbe: I. Rimska i angorska vlada pred? viđaju jednu ekonomsku itaiijansko? tursku saradnju, sa pravom priori? teta na koncesije ekonomske priro? de, koje se. imaju dati od strane dr? žavc u sandžacima Adalija, Mugla, Vurđur, Sparta i u jednom dijelu sandžaka Afiun?Karahisar i Kutahi? i a kao i u ugljenom basenu Herak? lcja, u koliko otomanska vlada ne bi sama dala te koncesije svojim građanima sa nacionalnim kapitali* ma. 2. Kada koncesije budu značile iz? vjestan monopol ili kakvu privile? giju, one će biti eksploatisane od društva, koja će hiti konstituisana po zakonima otomanskim. 3. Što god bude više moguće, bi? će udruženi otomanski kapitali sa i talijanskima. Otomansko učešće moći će dostići 50% kapitala. 4. Italijanska kraljevska vlada se angažuje da efikasno potpomogne ,kod asveznika sve zahtjevu turske delegacije, koja se odnose na ugo? vor o miru a naročito na povraća? nje Turskoj Smirne i Trakije. 5. U.sporazumu se predviđa i po? vlačenje i talijanskih trupa, koje se još nalaze na otomanskoj teritoriji. Glasovi turskih Ustova. »Igdam« piše da je borba kod Eski Sehira završila prvu fazu rata na Istoku. Kraj bitke bio je takav da više ne može biti govora o tome da se na? silno nametne ugovor u Sevresu. »Vakat« savjetuje velikim silama, da intervenišu i da potraže završe? tak neprijateljstava, pošto su Grci sa svojom ofenzivom propali. »Pejan i Sabah« pišu, da Eski Še? her zaslužuje, da zauzme u turskoj historiji mjesto pored Plevne i Sili? strije. Zašto je došlo do demisije tur? ske vlade? Javljaju iz Carigrada: Nakon svojega povratka iz Angore maršal Izzet paša redigirao je je? dan dugačak izvještaj o svojoj mi? šiji, koji se završujc slijedećim ri? jecima: U interesu jc Turske da prestane dvojnost, koja postoji iz? među Angore i Carigrada, a koja je tako štetna općim interesima car? stva i prestižu suverena. Valja pri? znati suverena prava narodne skup? štine, a očekujući konac turskog grčkog spora ima u Carigrad doći jedna delegacija spomenute skupsti? nc. da se osigura administrativno jedinstvo. Na najvišem mjestu nije sc odo? brilo ovaj izvještaj, tc je uslijed to? ga Izzet paša predao svoju demisi? ju. Nakon demisije Izzet pašihe ministar predsjednik Tevfik paša predao je tek demisiju cijeloga ka? bineta. Manifestacije u Carigradu za an? gorsku vladu. Javljaju iz Carigrada: Ovdje je boravila 24 sata angorska delegacija.Njezin predsjednik nije se sastao s nijednom zvaničnom osobom. Kod odlaska priredilo je delegaciji carigradsko stanovništvo velike manifestacije. • starog doba je.sf stalno dobar i uvjek priznat, pravi Schicbi-sapun sa znakom: „Jelen** koji rijeSava svaku donadcu muk« i britfe oko pranja. Đohlva м- u pn?.n'i»c>m isvninom kvalitetu u komadima od Zastupnik za Bosnu i Hercegovinu Blbgft Vita Uvi, Sarajevo, Despića ul. 1. ; I I ! i i I I i ! ' u Štrajk u Engleskoj jenjava? Prema vijestima z Londona polo? žai sc nije mnogo promijenio. Ra? čuna se s tim, da će se štrajk do? skora svršiti. Opaža se sve veća ne? stašica ugljena, pa će se u ponedje? ljak okopTOO željezničkih vozova o? bustavin. Sigurnosne mjere, koje je vlada poduzela, stoje državu dnev< no % milijuna funtb Šterlinga. Sudbina Wrangelove vojske. Jave ljaju iz Berlina: Berlinski »Rulj« prima slijedeći brzojav iz Carigrad da: Na vijećanju predstavnika rus? kih gradova dne 1. travnja knez P. D. Dolgoruki dao je slijedeću izja? vu glede prisilnog otpreman ja ko? zaka vojske generala Mrangcla u sovjetsku Rusiju. Knez Dolgoruki je izjavio da su prema odredbi fran? cLiskog vodstva na otok Lemnos stigla dva parobroda »Rešid paša« i »Đon«, s donskim kozacima, koje se prevozilo iz Čatal’džc na Lem? nos. Ali jedan dio kozaka nije bio iskrcan iz parobroda već zatvoren u tamnicu i protiv volje otpravljen u sovjetsku Rusiju. Na Lemnosu su Francuzi posta? vili kozake u redove i zatražili da se izjave da se žele vratiti u Rusi? ju. Kod toga su Francuzi zapovjedi? li ruskim oficirima »na lijevo krug« da ne gledaju lica kozaka i da ne učine na njih eventualni pritisak. Zatim je počelo prisilno ukrcavanje kozaka na parobrode uz potporu crnačkih četa. Došlo je do teških ekscesa. Ukrcano je u svemu 6000 ljudi. Parobrod »Rešid paša« danas je prešao mimo jahte »Lukul« na ko? joj se nalazi general Wrangel i pro? dužio put prema Crnomu moru. Ko? zaci na »Rešid paši«, koji je plovio samo 15 koraka daleko od »Lukula« vikali su. zaklinjali su đa ih .sc spa? si, plakali i skakali u vodu. Nekoji su krstili i blagosivljali »Lukul«. Na? lazište drugoga parobroda »Đona« s drugim prisilnim transportom ko? zaka knezu Dolgorukomu nije po? znato. Svi ruski politički komiteji sazvali su izvanredne sjednice da rasprave situaciju. Saopćenje kne? za Dolgorukoga izvelo jc potresan dojam na sve prisutnikc, aCl o sa? mom izvještaju nije bila dopuštena --Ti. (»Obzor«). Njemačka i Njemačka Austrija. Salzburg i Tirol, oblasti Njemačke Austrije, zaključili su svojevoljno, da provedu probni plebiscit na svom ■ .čju za priključenje Njemačke Austriji Njemačkoj. Na ovo jc us? li jedila nota francuske vlade, koja je u prošli četvrtak predana austrij? skom državnom kancelaru jMavru, u kojoj Francuska zahtijeva ud au? sirijske vlade, da spriječi taj plebis* cit ili će joj se uskratiti pomoćna akcija, a tražiće se naplata repara? čije. Austrijska vbida viđeći sc pred formalnim ultimatumom, kome su sc uza to pridružile Engleska i Italk ja, razaslala je okružnicu na sve po? krajinske oblasti, u kojoj ih upozo? ruje na opasnost pomenute akcije. Francuska jc vlada naime za svoju notu izabrala baš ovaj čas, kad se u Beču očekuje dolazak financij? skog komiteta saveza naroda, koji bi imao proučiti pitanje, otkle bi se mogao nabaviti kredit za Austriju. Ovo držanje Francuske vlade, koja se tu nedavno protivila povratku Habzburgovaca u Mađarsku, začu? đuje, pošto se zna, da je to narod, kome su sveti demokratski princi? pi. Samoodređenje naroda zbilja ne znači ništa nego jednu šuplju fra? zu. kojom sc obmanjuju one mase, koje treba obmanuti. �Strana 4 Страна Broj 180 Број „ПРАВДА" — .PRAVDA" menu mc|bu najbližoj pukovskoj okružnoj d) Hranu u naturi ili u novcu. — Za sada Neprekidni nenfri u Italiji. Javlja ! mu se tu desilo, groznije je od žanili ma kojoj drugoj najbližoj komandi I uz । darmerijskih udaraca, jer je djelo aka ­ I u mjesto brane, vojnici imaju dodatak na se iz Trsta: Iz cijele Toskane javlja* molbu da prilože sve potrebne dokumente. ju se teški konflikti između fašista demski obrazovana čovjeka. Kad se i skupoću u slijedećoj razmjeri: Sa molbom kandidati treba da se toj ko­ i radnika. Fašisti su opet prošlih da* Fehim skinuo i kad je doktor opazio Po četama na Albanskoj granici: Podofi­ na razorili više radničkih domova. masnice, upitao ga je: »Ko Te je tu­ ciri: narednici i podnaređnici po 400 dinara mandi 1 lično lave, gdje će se izvršiti pre­ gled molbe i dokumenata, kako bi se utvrI' utorak je došlo u Avczzu do su» kao?« ikad je dobio odgo- I mjesečno, kaplari i redovi po 350 dinara । dilo, da li kandidati ispunjavaju svo propi­ koba između fašista i socijalista, te | vor, dasu Ra žandarmi tu­ j mjesečno. sane uslove, a potom će oni. koji uslove je tom prilikom ranjeno više osoba. kli, uzeo je F e h i hi a za ru­ Po četama na grčkoj i bugarskoj granici U Borgo San Sepolcro prodrli su fa* ku i sa riječima: »Marš na­ u reonu III Odscka: Podoficiri: narednici i Ispunjavaju u istoj komandi biti pregledani šisti u radnički dom, uništili ga i za* po! je l« izbacio ga na polje podnarednici: po 350 dinara mjesečno, kap­ Ijckarsko-komlsljski radi ocjene tjelesne sposobnosti. paili. U Citta di Castello ranjen je Još mu;je preostao predstojnik. Otišao lari i ređ» vi po 300 dinara mjesečno. jedan fašista u svađi sa komunisti* je dakle do njega i — ovaj ga poslao U molbama kandidati treba jasno da iz­ Po svima ostalim četama na boćarskoj, ma. U Merdi ranjen je ko^ jednog žandarmerijskom komandantu stanice, rumunjskoj, jave: da će u Graničnoj Trupi služiti tri madžarskoj, austrijskoj, talijan­ sukoba sa radnicima jedan talijanski koji je od svoje strane opet poslao skoj i granici na Jadranskom moru: Podofi­ godine, u onim jedinicama i u onkn mje­ legionaš. U Piši napali su fašisti radi — šta mislite koga? — baš glavom ciri: narednici i podnarednici po 300. kaplari stima gdje službena potreba zahtjeva; 1 tačlanka protiv ženske sekcije fašista podnarednika Radića, da provede iz­ i redovi po 250 dnara mjesečno. kođe da izjave: da pristaju na sve druge urednika socija’ističkog lista profe* j vide u toj stvari. Tako je Radić iza­ uslove Uredbe o Graničnoj Trupi. — Molbe Dodatak na porodicu (na ženu i djecu) išora Camnea. Profesor je ostao na I šao u šetnju u Radovlju, prosjedio neko bez ovih izjava ne treba primati. mjestu mrtav. Kraj Livorna sukobili | vrijeme u kalani i povratio se natrag. majn vojnici sviju četa, bez razlike činova Sve molbe I prilozi treba da budu snab­ u sumi od 1 dinar dnevno. /Sđ se na povratku iz Cetine fašisti i šta je sada preostalo tome bijedni­ djeveni propisnim taksenim markama, od­ đ) Ženjenim podoficirama Ministar Vojni komunisti, te je ranjeno više oso* ku, nego da se uputi u Sarajevo, svo­ nosno uvjerenjem o siromašnom stanju. i Mornarice može odobriti da im se izda ba. Radnici su stupili u protestni joj organizaciji! Došao nam je i suza­ Točno na minutu idu Suttncrovi generalni štrajk. U mjestu Rietti ra* ma obliven i sa izražajem čovjeka, koji do 6 kutnih metara drva godišnje u na­ satovi, svjetski glasovita marka zorili su fašisti, koji su u jednom аш je smrtno uvrijeđen, ispričao nam gor­ turi IH u novcu; »IKO«. Suttncrovc ure u svim izrada e) Svi vojnici imaju od Države: odelo, tu stigli iz Rima, radnički dom. Do# nje grozote? bama i cijenama, kao i sve ostale obuću, oružje sa priborom i municijom i svu šio je do sukoba sa radnicima, te je Zahtijevamo u ime pravde, reda i dragulje i potrebštine pokazuje ispaljeno više revolversk h hitaca, ali i mira, da naročita sudska komisija ostalu vojničku spremu, po propisima; a ta- Vam prekrasni katalog kojeg be& nije niko ranjen. U Polesini uništili ; povede istragu u toj stvari i dade kođe još ј stan, ogrev i osvetljenje i t, d. platno dobijete ako za poštarinu su fašisti tri zgrade radničkih orga* • potpunu zadovoljštinu i zakonu i une­ Kandidati, koji pod gornjim uslovima že­ pošaljete 2 K na tvrtku H. Suttner, nizacija. le da stupe u službu, treba da podnesu pis­ Ljubljana br. 706. srećenom Nišiću. Islamsko radničko i zanatlisjko društvo »Hurljet« daje svoj pro* Muslimansko društvo „DOBROTVOR" u Stocu. ljetni tefcrič na 22. ovog mjeseca u petak iza podne u Bijeloj bašči kod Medreseta. sa brianim programom. Novi načelnik za unutarnje po- i Čist pnhod teferiča namijenjen je u korist šegrtskog fonda. slove naše vlade preuzeo agende. Kod ovog društva potreban je jedan namještenik, koji bi Domaće vijesti. Danas prima g. Ibrihim beg Defterdarović agende načelnika unutarnjih posala naše vlade od g. Vidoja M šovića koji se juče sa svojim činovništvom oprostio. Odsjek za vjere, koji je dosada vodio g. Defterdarović, primio je g. Fehim ef. Spaho. Grozna žandarmedj*ka nasilja. Fthimu N i š i ć u, zemljoradniku iz Radovlja, kotar Vis« ko, dala je vlada prije trideset godina nešto krčevine u Rad ivIju, koju je on do jesenas mir­ no radio. Jesenas ga je uzeo na nišan Manojlo B a j i ć iz Radovlja i zaorao mu oko pola dunuma te krčevine. Nišić se tužio kot. predstojniku bez re­ zultata. Neki dan mu je Bajić opet zaorao jedan dunum i povrh toga sa jednom družinom od pedeset ljudi otjerao Nišića sasvim sa krčevine, kad je on ostatak sijao. Prije deset dana, u pretprošlu nedelju, izašla je žandarmerijska patrola pod vodstvom podnarednika Radića u Radovlje i kad su sreli Fehima, počeo je on da priča kako su ga napali seljaci pod Bajićevim vodstvom. Šta je na to uči­ nio Radić? Ono, što samo jedna zvi­ jer u ljudskoj spod« bi može da učini. Počeo je da psuje Fehima, a onda mu doviknuo: „Ruke niza sel“ i počeo ga šamarati. Zatim ga je odvukao u dru­ go selo, MoŠtru, u mejhanu Petka Plavše gdje je sa svoj m drugom pio na račun Fehimov (118 K ceha), dok je ovaj ležao zatvoren u Plavšinoj sobi Oko dva sata noći, kad su bili pijani, ušli su žandarmi Fehimu u so­ bu i otvorili razgovor ovako: „kupi nam revolver za pet dana, ili na Tebi nema glave!" (Kad bi im ga kupio, rekli biše, našli smo kod njega oružje, koje nema prava da nosi i stoga smo ga bili pritvorili.) Fehim je molio da ga puste, a oni su ga na to o b o г i1 i na z em I j u, udarili mu pedeset štapova i n a j po­ slije ga je Radić, dok mu je njegov drug rukama začepio usta udarao no­ gama u trbuh. Poslije toga su ga pustili. On se jedva dovukao do kuće i sutra cijeli dan preležao u vodi, da izvuče boli od udaraca. Prekosutra je otišao u Vi­ soko kotarskom li ečniku i ono što Natječaj. : KONKURS ZA KANDIDATE GRANIČNE • I TRUPE. Komandi Granične Trupe potreban je veći broj vojnika, koji bi želHt, da dobro­ 1 voljno stupe u službu. ; Kandidati treba da ispune ove uslove , 1. Da su podanici Kraljevine Srbu. Hrvata imao da vrsi ova zvanja i to; 1. vaiz i muderis u potrebno vrijeme; 2. poslovođa kod ovoga društva; 3. poslovođa kod vak. mearil. povjerenstva: 4. mualim. Beriva su za ovo zvanje 30.000 K godišnje i stan u naravi, Molitelji imaju svoje molbe vlastoručno pisane s dokumen­ tima poslati ovom društvu do 5. maja 1921* i Slovenaca- šio će dokazati uvjerenjem nad­ ležnih vlasti; 2. Da su odslužili svoj obavezni rok u vojsci - stalnom kadru — što će dokazati Odbor. vojničkim ispravama ili u nedostatku ovih, uvjerenjima nadležnih vojnih vlasti; 3. Da su potpuno zdravi i za vojničku služ­ bu sposobni po propisima za vojnike stalno- ( ga kadra, što će se dokazati utvrditi I Ijekarskim pregledom: u Zrinskog ul. 11. (Cumurija) 4. Da su dobrog vladanja i ponašanja, da Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 nrsu bili osuđivani za djela koja povlače kaz­ Telefon 319. nu robije ili zatvora sa gubitkom građanske I Trgovina medikamenata, drogerljskih i kemičkih proizvoda, robe od gume, ili vojničke časti; ovo se ima dokazati uvje­ zavoja I kirurg, instrum nata, kao i । renjem nadležne opštinske ili policijske fotografskih aparata i potrebština. Ve­ Muradif Karahasanović. vlasti; liki izbor inozemskih safuna, parfume5. Da su po mogućstvu pismeni; rije, kozmetičkih potrcbStina 1 spužvi. Skladište svih mineralnih voda i t. d. 6. Da nisu mlađi od 22 ni stariji od 35 go­ ♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦ dina, što će dokazati krštenicom, odnosno uvjerenjem nadležne opštinske vlasti u ne­ ♦ PAPIRNICA ♦ dostatku krštenice. t HAMDIJE KOPĆIĆA « Oni, koji su kao dobrovoljci učestvovali u ratovima: 1912., 1913.. 1914., 1915., ф preporučuje svoje bogato stovarište J (naučnika) za moju radnju, 13—16 go­ 1916., 1917. i 1918. godine, u Srpskcj vojsci J svih vrsta papira, kancalarijskog i J dina i Jugoslavenskim trupama, primiče se i ako starog, pismenog, kroz з godine ♦ Školskog pribora. — Naručbe se ♦ nisu služili u stalnom kadru, nu ako nisu uz jamstvo. Dajem potpunu obskrbu. $ obavljaju brzo i točno. t stariji od 35 god. i ako ispunjavaju sve osta­ * Cijene umjerene. j le uslove gore propisane. • Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. SIS a Vojnici Granične Trupe imaju slijedeće prinadležnosti: Plate: redov 1200 dinara go­ trg. mješ. robom, Travnik. dišnje, kaplar 1380, podnarednik 1560, nared­ nik 1800 dinara godišnje. Povišice *- do­ datke— na rokove službe, imaju svi bez raz­ like činova, u slijedećoj razmjeri: sa po­ četkom 4. godine službe (2. rok) 144 dina­ ra godišnje. 6. godine (3. rok) 288 dinara, U. Čast nam je obavijestiti naše pošt. mušterije, da smo pre­ godine (4. rok) 432 dinara. 15. godine (5. dali generalno zastupstvo naših mineralnih voda: rok) 576 dinara 21. godine (6. rok) 720 di­ nara godišnje. v) Dodatak za vršenje službe oa onim di­ jelovima granice, gdje su prilike teže za slu­ žbu — svima bez razlike činova po 600 — za Bosnu i Hercegovinu šest stotina dinara godišnje. (Ovaj dodatak imaju sada vojnici onih četa koje se nalaze na: Albanskoj, Grčkoj i Bugarskoj granici do prevoja Sv. Nikole kod Kniaževca); kome se imaju sve naručbe upravljati. g) Vojnici — konjanici — imaju svi bez razlike činova po 230 dinara godišnje, radi njege konja i nabavke jahaćeg pribora i ostalih potreba. Ne zaboravite zabilježiti! fotografski atelier Centralna drogerija Braća Šahinagić Tražim šegrta М. Alibeg Kulenovlć, Objava! „ТешрвГ’, „5tyria” i „Donati" g. Simf Vokiću u Prijedoru Državno lječilište Rogatica Slatina. Muslimansha trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu Dionička glavnica K 10,000.000 — Podružnice u £3os. Brodu i Dos. Novom Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kralievstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije. — Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. Glavno zastupstvo osiguravajućeg društva „HERCEG-BOSNA“. HancElarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: ZN Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. O. štamparija Daniel & A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/61fa2f06601654e3d71db5461d465895.pdf d30e20fa1c14c08e2648043f9bc92013 PDF Text Text ^aVDA ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСДИМАНСКЕ 0РГАНИЗАЦ11ЈЕ. Sarajevo, četvrtak 21. aprila 1921. (12. Šaban 1339 Inteligencija i narod. Danas bismo htjeli reći nekoliko uspjeh kakvog bilo rada sastoji sc našim inteligentima, mlađim inteli? u tome, da se rad pojedinca ima pri? leutima. Pod tim imenom, i ako ne? fagoditi ii jegpvim i n d t v i d u a 1? tačno, razumijeva se kod nas ško? n i m sposobnostima, bile one pri? lovana mladež, oni ljudi u kojima rođene ili priučene. Isto vrijedi i za leži budućnost naroda. Nas intere? staleže. S obzirom na to stanovište, suju u prvom redu inte-ligent-i mu? najpodesniji i najplodniji rad slimani, jer ono teško breme, koje naše inteligentne mladeži biće on? mi danas nosimo, vodstvo muslima? da, kad o a o, što zna i što je na u Bosni i Hercegovini, primiče naučila u školi nastoji što više pnoš'riti i produbiti i onda to svoje danas sutra od nas u baštinu danas? nj a mlada školovana mldež. i o je individualno znanje prenositi u što breme teško, jer je skopčano sa ve? jačoj mjeri na svoju okolicu, u svom likom odgovornošću pred Bogom i djelokrugu. Na pr. narodni učitelj pred historijom i stoga treba svako, će najplodnije dje'ovati onda, kad ko ga na se prima da jc načisto sc i mimo svoju propisanu dužno.;r, s time, kako i kuda treba da ga nosi. da prodaje izvjesni broj sati u nc? Jugoslavenska muslimanska orga? delji djeci u školi, brine, da što viši nizacija počiva na vjerskoj, islam? broj djece dođe u školu, da život skoj osnovi. Da narod odobrava tu te djece u koliko je moguće i kod osnovu, pokazali su. izbori, koji su kuće odgovara pedagoškim i higi? našoj organizaciji dali sve musli? jonskim zakonima. To će postići o? manske glasove, i zanatlijske i te? pet time, kad zađe među roditelje i u njih presađuje svoje znanje, žačke, i posjedničke i radničke, i mlade i stare. Ta narodna volja je kad češće izvede djecu u prirodu za nas dostatan dozaz opravdanosti i t. d. Veterinar će na pr. najplodni? vjerske osnove organizacije, ali mož? je djelovati onda, kad, mimo svoju dužnost, poučava narod, kako ćc i da nije za našu školovanu mladež i to zato, jer vidimo danas priličan sam liječiti lakše životinjske bole? broj naših mlađih inteligenata, koji sti i kako će ih eventualno predu? ne samo što stoje van naše organi? prediti, kako da sam stane na put raznim epidemijama stoke i t. d. zacijc, nego neki zauzimaju čak i ne? prijateljski stav proti njoj i potko? •Isto važi i za ostale grane duševnog pavaju je. Dakle za njih treba da zanimanja, za liječnike, agronome, inžinjerc, sudi je. pravnike i ostale. nađemo drugih razloga. Poći ćemo u U koliko treba naša i n t e? tom traženju sa one tačke, na ko? I i g e n t n a mladež daše bavi joj mislimo da sc nalazi sva naša mladež i ona u organizaciji i ona van i politikom ? Ovo je jedno ve? nje. To je volja da se pomogne na? oma važno pitanje, jer se ona ba? rodu, čiji smo sinovi, volja da mu vi njom i odviše mnogo, toliko da se pomogne onim sredstvima, koje zanemaruje svoje zvanje i šteti time onome svome radu, koji može da on sam. nema: znanošću i obrazova? nošću. Ta nam je volja svima za? bude najplodniji za narod. Poli? jednička i tako je ona najzgodnija tika može da bude p 1 o d n a, to jestmožedaima p r a k t i č? da sc upotrijebi za ishodnu tačku n i h rezultat a, u o v o d o b a ovog izlaganja. Još nešto treba*da prije utvrdimo. Za tu mladež, a na? demokratije, samo onda, roeito za najmlađu, pretpostavljamo kad onaj, koji se njom ba? vi, ima što sirenarodn o p o? .posve naravno, da joj ta volja ide nada sve, da je ona jača od volje za v j e r e n j e, jer ono što zahtijeva ličnim uspjesima .i tečevinama. Si? za svoje birače, ima težine i pri? gurni smo, da jc baš naša najmla? tiska i time se postizava. Povjere? nje narodno opet može dobiti samo da školovana mladež spremna, da sve lične obzire potpuno zabaci, •naj. koji poznaje niegove životne, kad jc riječ o narodnom dobru. Sa? kako materijalne tako i moralne po? trebe. Čime se dobiva to poznava? mo koliko je poznajemo, ona će nam odmah upasti u riječ: imate pravo nje? Sto tješnji m i češćim narodno dobro, ali ne samo mu? o p ć c n j e m s n a r o d o m. Naša inteligentna mladež, što je skorije slimansko dobro! Takovi su oni, izišla iz školske klupe, tim je ma? u njih su široka srca. Mlad čovjek da može svojom bi ljubavi cio svi? nie u položaju, da ima to poznava? nje i time ic viša vjerovatnost, da jet obuhvatio. To nam je zaista milo, jer nam to svjedoči, da sc do? će u političkom radu poći krivim bro muslimanskog dijela našeg na? putem. Mlad inteligenat. koji je istom iz? roda može u njihovim srcima sas? vim udobno smjestiti i opet zauze? letio iz desetsgodišnjega i duljeg školskog kalupi) enja, i ne sluti, kako ti samo jedan dio prostora. A sada je dubok jaz puknuo između njega ćemo mi onet da upadnemo u riječ: naroda. Možda smo baš mi musli? Dobro, imate pravo, treba cijelome mani u tome pogledu u najnepovolj? nariodu pomoći, ali kad je nužna hitna pomoć, kome ćete jc najprije nijem položaju. Odgoj, koji prima? mo u roditeljskoj kući, kreće se u ukazati, ako u narodu ima recimo duhu Istoka, u duhu duboke religi? bolesnijih i zdravijih? Zdrav razum i opći narodni interes nalaže, da se joznosti, bez trona nacionalnosti, a odgoj, koji nam daje evropska prva pomoć ukaže najholesnijem, škola, ide u mnogo čemu čak u pro? najslabijem i najzaostalijem dijelu tivnom pravcu. S v a k ; n a š i n t e? naroda. U tome dakle, da je islamski dio 1 i g c n a t doživi j a va u sebi našeg naroda najzaostaliji, svi smo kulturnu borbu Zapada s a I s t o k o m. To je najsudbonosnije složni, a složni smo i u tome, da njemu radi toga treba najprije pri? za narodni napredak, jer se time gubi onai kontinuitet u narodnom skočiti u pomoć. Ima sc riješiti još razvoju, bez koga nema nikakva na? samo to pitanje, na koji način? Ka? predka. Zle posljedice toga opaža? k v a jc pomoć naijača i najdjelo* mo danas na svakom koraku: og? tvornija? Nema sumnje, da odgo? vor na to zahtijeva vrlo opširnu га/ roman dio našeg i onako malobroj? spravu i stoga ga mi na ovom mje? nog inteligentnog staleža prekinuo jc veze s narodom. I u koliko je stu ne možemo iscrpiti, nego ćemo samo naznačiti neke glavne njegove dakle našem inteligentu moguće, da opet nadoveže ondje, gdje je radi smjernice. Opće priznati uvjet za škole a bez svoje krpice prekinuo, u toliko on treba da se bavi i polis tikom, koja će imat; sigurnih i po? zitivuih rezultata. Iz toga svega slijedi, da naša in? j teiigentna mladež moru mnogo tuga I žrtvovati. Od nje sc traži vrlo mno? go. Treba često puta da, bar privre? meno. potpuno zatomijujc u sebi i neke principe, s kojima je tako rc? ■ kuć »rasla. Osobito je tu osjetljiva nacijunalna tačka inteligenata i njen antipod • duboka islamska religijo? znost u narodu. Mi možemo porpu? no da shvatimo snagu onih obzira, Pojedini broj К 2 — Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni ođb» г Pretplata: godišnje K 180.—, сг pola godine K 90.— (u Sarajevu): za našu državu godišnje K 2(10 —: za ino­ zemstvo K 250. . Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. Čekovni račun post, stedioniu?. 1119. Godina J . 1 koji vežu našu najmlađu inteligent? nu mladež prema svojim inovjer? i nim kolegama, koji će joj predbaci? . vati: Pa ti se nisi ništa koristite u I školi; tvoj jc rad anacijonalan i t. d. Ali to shvaćamo i stoga visoko ci? jemmo one, kojima ti obziri nc zna? če nište prema želji, da pomognu narodu najbrže, najsigurnije i naj? plodnije. Oni i činom dokazuju, da u svojim srcima daju najtoplije mje? sto onom dijelu našeg naroda, koji je najzaostaliji i da im je prama to? ше dobro cijelog naroda najviša dužnost. Govori naših poslanika u specijalnoj ustavnoj debati. POVO1IOM RASPRAVE O PO? I propovijed, ja se s tim gospodo ni? IJTIČKIM PRAVIMA SVEŠTE? kad ne mogu složiti. Sjećam se vrlo NIKA I dobro, kad sam bio mali, da je bila uzeo je riječ g. Fehim Kurbegović: I borba za našu vjersko?prosvjetnu Gospodo poslanici! Kad je prva re? i autonomiju. Oni, koji su se sa bra? dakcija ovoga čl. 13. bila podnese? * ćom pravoslavnom borili za vjersko? na od strane demokratskog kluba, ja prosvjetnu autonomiju, zvali su se nisam pristao na nju, jer se njome ј tvrdiši, a oni koji su bili protiv te nije postizavalo ono na šta se mi? autonomije zvali su se mehkiši. Do slilo i za čim se išlo, nego je izgle? I čega jc to dovelo? Dovelo je do to-? dalo, da će se i svi svestenici bez i ga da se hodže miješaju u politiku i razlike kojoti vjeri pripadah, ugra? I da nisu dozvoljavah, da se pored ničavati u svome pohtičko-m djelova? jednih, koji su bili pripadnici jedne nju i političku! slobiKli. Ju mogu da stranke, mole Bogu blizu njih i dru? kažem, da sam odmah na drugu re? gi, koji toj stranci nisu pripadali. 'Го đakciju ovoga u ana pristav i to iz I su. gospodo, bile ružne scene. Braćo jedinogn razloga, pošto po ovoj i moja, kad je stvar takva, onda zašto redakciji ništa nc smetu da svešte? . da mi pretvaramo naše bogomolje nik može slobodnu da ispovjeda I za partijsko?politiČke svrhe?! Zašto da sc dozvoli muftijama da se mije? svoja politička načela i nazore i da upotrebljava svoja politička prava šaju u političke agitacije! Džamija kao i ostali građani. ЛН, gospodo, I treba da ostane samo džamija kao nisam mogao nikako da pr stanem, i vjerska institucija, u koju se politika da bi se dala mogućnost ja go? I nc smije unositi i iz koje treba po? ii tika da izađe. Politika i vjeru ne? govorim ovdje samo o svojim sve? I maju ničega zajedničkoga. štenicima. t. j. o imamima i muf? Braćo moja, ovdje je postavljena tijama da oni u džamijama mo? jedna sankcija, isto onako kao i za gu da propovijedaju i govore o po? činovnike. Kad bih ja bio kotarski litici. I džamijama, gospodo, hodža ima samo, da propovijeda vjeru i j sudac i kazao, da ja kao sudac pri-? vjerska načela, jer džamija nije ni padam Jugoslavenskoj Musliman? za politiku ni za partijske svrhe. A? skoj Organizaciji, time bih zlorabio ko hoće hodža da pripada jednoj vlast, ali ako ja nedeljom i prazni­ političkoj stranci i da tjera partij? kom odem i održim političku skup? sku politiku, neka ide na plac, na j stinu, onda to ni malo nc smeta. Za? mejdan, pa tako neka propovjeda i to smo mi i nacinia, da jedan sudija ne može biti izabran za poslanika kakvu hoće politiku, ali to nc smije da radi u džamiji. Ako bi n. pr. na teritoriji svoje nadležnosti, jer muftija Maglajlić držao jednu skup? ■ jc sasvim jasno, da bi se mnogi gra? stinu kao član Jugoslavenske Mu? j dani, koji se nalaze na tome terito? slimanske organizacije, i ja bi bio pri­ i riju, ustručavali, da rade protiv sudi? sutan toj skupštini, pa bi on kazao: ' je iz istoga teritorija, jer bi ih to do? hi kao Muftija Maglajlić pripadam velo do toga, da sudija ide nekome Jugoslavenskoj Muslimanskoj Orga? I na ruku pri prešućivanju. Zato je hizaciji i Vi zato budite njezini čla? , bilo potrebno, da se unese u ustav, novi, budite uvjereni, da bih ja prvi , da sudije imaju pasivno izborno bio, koji bi protestvovao protiv to? pravo, ali da ga mogu imati samo ga. On može da bude i ima prava na drugoj izbornoj teritoriji. da kaže: ja pripadam toj stranci ali* Gospodo, ja mogu izjaviti, da o? to pripadam kao Maglajlić a nc kao \ a posljednja odredba-, da se bogo? muftija. Da on svoje vjersko zvanje molje ne smiju upotrebljavati za zlorabi i da silom svoga zvanja pro? partijske svrhe, mene potpuno za? povijeda jednu političku i partijsku dovoljava i da ću glasati za nju. Iz naše organizacije. Uredništvu »Pravde«, Sarajevo. Doboj, 17. aprila 1921. U spora? žurnu našeg poslaničkog kluba sa radikalima vidimo u današnjim pri? likama jedino jamstvo prestanku do? sadašnjeg hala muslimanskog i nadu u jmboljšanje dosadanjih prilika. To? ga radi odobravamo sklopljeni spo? razum. Kotarski odbor J. M. O.: Predsjednik: Hadžimujagić, tajnik: u. z. Mujičić. »Pravda« Sarajevo. - Čapljina 20. aprila 1921. Ostajemo vjerni pro? gramu J. M. O. i priključujemo se konferenciji i komunikeu izrade? nom na mostarskoj skupst ni. Mjesni odbor. Uredništvu »Pravde«, Sarajevo. Odžak. 19. aprila 1921. Na da? našnjoj sjednici donesen h zaklju? čak, da se ovime za dosadašnij rad a naročito sporazum sa vladom da* �Sira a 2 Страна Број 281 Broj „PRAVDA" — „ПРАВДА" Time jc naš poslanički klub dao ’ priliku svima prijateljima i nepri* i jateljima. da se uvjere, da jc naša Organizacija iskrena pobornica na* rodnog i državnog jedinstva i da joj na srcu leži, da se odstrane sve : zapreke, koje priječe zajednički rad jednokrvne braće za dobro i sreću naše mlade kraljevine Srba, 1 liva* ta i Slovenaca. Izrazujemo našem poslaničkom k ubu i Centralnom odboru neogra* ničeno povjerenje u uvjerenju, da će i nadalje ovako raditi na korist nas sviju. Za sve muslimane rogatičkog ko* tara Mjesni Odbor: predsjednik Ha* sanbeg Šahin^asić, tajnik: Husejin Čamo, (slijedC još 20 potpisa). dv zraz priznanja našom vodstvu i pl slsničkom klubu. Selam. ■ Mje* sni odbor. I redništvu »Pravde«, Sarajevo. Kreševo, 15. aprila 1921. Potpuno se sol ki a rišemo sa vodstvom naše Organizacije, te odobravamo rad našeg poslaničkog kluba u Beogra* du. Ža Mjesni odbor A. 'Gizmić, H. Fejzagić. I redništvu »Pravde«, Sarajevo. Rogatica, 8. aprila 1921. • Spora* zum našeg poslaničkog kluba sa ra* dikalima i demokratima, te sudjelo* van je u centralnoj i pokrajinskoj vladi, svi muslimani rogatičkog ko* tara pozdravili su sa iskrenim ve* sol i em. Amerika i Evropa. Otkad postoji republika Udruženih Američkih Država, nije možda bilo nijednog precedensa onoj neobičnoj pojavi, koja karakteriše poslanicu pred­ sjednika.Hardinga američkom kongresu, t j onoj oštrini, kojom Harding govori otvoreno o nedostacima i manjkavo­ stima njegovog predšasnika Wiisona. Dok je Wilsoi, iznoseći u Verzaju nacrt Saveza naroda, bio na vrhuncu slave, koja ga je postavljala na prvo držav­ ničko mjesto u svijetu, dotle je i ame­ rički narod bio zadovoljan, ali kad antanta izigra Wilsoia i kad od Sa­ veza nsroia načini, kako se o njemu sam Harding izjavio, samo jedno sredstvo sile pobjednika, on­ da je počelo padanje Wilsona On je danas čovjek historije, koja će ga ocr­ tati kao jednog velikog idealistu i izvrsna — profesora. Harding je okrenuo posve drugim smjerom. Glavna misao njegove posla­ nice kongresu jeste — politika čisto amerikaask.h interesa. Inače, u deta­ ljima. on ne odaje ničim, kako misli zastupati te interese. On otklanja savez naroda, ali ne otklanja mirovni ugo­ vor u Verzaju, ma da su ova dva skopčana međusobno. U pitanju Nje­ mačke on kaže, da mora plaćati, ko­ liko joj je moguće, ali se ne smije ni sasvim iscrpiti, jer je nužno, da na­ pokon jednoć cijeli svijet dođe do gospodarske stabilizacije Da bi Ame­ rika imala što ž'vljeg učešća u podi­ zanju Evrope, kaže Harding, da treba zakljuČ ti s njom nove odnošaje, a ne kaže kakve. U tome se on ograničava samo u toliko, što kaže, da se ne će sklapati takvi ugovori, koji se ne bi obazirali na one sveze, koje je Ame­ rika imala u vriieme rata. 0 društvu naroda izjavljuje, da se ono ne može osnovatf bez iskrenosti Pri koncu poslanice govori iz njega ipak ona Amerika, keja je danas najj Ča država na svijetu. On veli, da će imati pred očima nadmašuiucu dužnost Udruženih Država u ovoj kritičnoj situacji svi­ jeta, i da će se time najbolje pripra­ viti za potpunu uspostavu mira i za ostvarenje amenkanskih t« žnja za sa­ vezom naroda, koji bi pomagao svijet bez svjetške vlade. Ono što je Wdson bio pokušao u jednom da se tako izrazimo miadićkom naletu da učini, t. j. da Ameriku po­ stavi na prvo mjesto među narodima, to Harding čini vrlo oprezno i pola­ gano. Najprije se rješava svih onih neugodnih pozicija, u koje je Ameriku zaveo Wilson, a onda poručuje svijetu: Dođite u Ameriku, u Washington, pa ćemo se drukčije razgovarati! Dosada antanta mje nišla odgova­ rala na sve ove Hardingove izjave. Ona šuti i vrši - neograničenu moć u Evropi. Do danas se putevi Hardinga i putevi vrh »vnog viieća nisu križali, već se samo razilaz li. Dokle će to ići, pokazaće skora budućnost. Bilješke. Čas konje, čas mašinerije. Beo­ ' . 1 i i gradska »Tribuna" javlja: »Naš Mini­ starski Savjet još ranije bio je riješio, da pored ostale stoke, koju imamo da primimo od Njemačke, primi i 9500 konja -kao naknadu štete u naturi. Pošto je takvo riješenje dostavljeno Saveznicima i Njemačkoj, Ministarski Savjet stavio je u dužnost ministru vojnom i ministru poljoprivrede da za­ traže potrebne kredite i da organizuju prevoz ovih 9i00 konja. Izvršujući svoju dužnost, pomenuti ministri zatražili su kredit, ali je mi­ | nistarski Ekonomski finansijski komi­ I no njemu ponudio, đa sastavi novu ; tet odbio zahtjev i nije odobrio traženi I vladu. Radi se o tome, kako bi se kredit. Stvar opet dolazi pred Ministarski ■ I Suvet. koji sada stavlja u dužnost pe­ ј torici ministara da prouče ovo pitanje I i I i i da donesu definitivnu odluku. Ovih pet ministara vijećaju i slože se, da stoka nije potrebna i da na njeno mje­ sto treba da se od Njemačke zatraže razne mašinerije. Njemačka pita, prema ranije dostavIjenom joj zahtjevu naše vlade, kome i gdje će predati traženu stoku, pošto se rok liferacije, 25 april o. g približio. Odgovoriće joj se, da nam konji ne trebaju, već da nam ona spremi mašinerije. Čudnovata je o/a nestalnost odluka našeg Ministarskog Savjeta. Mi smo toliko insistirali kod saveznika, da nam se odšteta u naturi daje što više u steci, ko;e je za vreme rata skoro nestalo u Srbiji, a sada odbijam > stoku i tražimo mašinerije! Šta će o toj nestatnosti reći Saveznici, šta će reći Njemačka, a šta će pomisliti ratom upropašćeni seljak ove pretežno zemljorad­ ničke zemlje?« Politički pregled. UNUTARNJI. Generalna debata u konstituanti. Od 14. ov. mj. traje u konstituanti generalna debata u nacrtu ustava, koji joj je predložio ustavni odbor. Poslije obrazloženja ministra za konstituantu g. Trifkovića, iz* redali su se dosada već govornici svih partija i vladinih i opozicijo* nalnih. Ispred našeg kluba govorio jc z a vladin nacrt ustava F e h i m Kurbcgović i mi ćemo u jed* nom od idućih brojeva donijeti nje* gov govor u cjelini. Pri koncu de* bate, prekjuče, došlo je do burnih scena, kad je verifikacioni. (odbor predložio konstituanti svoj izvještaj kojim se osporava mandat g. Sto* j a n a P r o t i ć a. Neki radikali, Narodni i Jugoslavenski klub toliko su se uzrujali radi toga, da je pred* sjednik morao odgoditi sjednicu. Pk tanje Protićeva mandata nije još bilo riješeno do iučer. O njemu sa* da vijećaju svi klubovi. VANJSKI. Rekonstrukcija turskog kabineta Javljaju iz Carigrada: Sultan je pri­ mio jučer u naročitoj audijenciji veli­ kog vezira, koji mu je predao svoju demisiju. Kako se doznaje iz razgovora s različitim osobama, koje posjeduju dobre informacije, Tevftk-paŠa je obrazložio svoju demisiju s razlozima starog. Tvrdi se, da je sultan ponov- ■ obrazovala vlada pomirenja, te bi se odsiranio sadašnji dualizam Između Carigrada i Angore. Za vrijeme boravka od 24 sata u Carigradu zadržala je de'egacija апgorske vlade potpuno svoj oficiozni karakter. Bekir Sami Beg raspravljao je samo s više političara. Kođ odlaska bila je angorska delegacija predmetom | burnih manifestacija sa strane cari­ gradskog pučanstva. Talijanska torpednjača . Audace", na kojoj je dele­ gacija otputovala, otplovila je poslije podne prema Ineboli, otkud će dele­ , gacija automobilom proslijediti put za Angoru. . Opsadno stanje u Grčkoj. Rim, j 19. aprila Položaj u Grčkoj postaje I sve gori. Vijesti sa ratišta objavljuju 1 se samo djelomično. U Narodnoj Skup­ štini prikazao je Gunaris situaciju i ' tok londonske konferencije. Zatim je ' zatražio ovlaštenje, da se u cijeloj : zernhi proglasi opsadno stanje, jer je ; situacija u zemlji nejasna radi pos­ ljednjih vojnih neuspjeha. U raznim gradovima dolazi do velikih demostracija protiv rata. U Pireju, Patrasu i Janini mnoštvo je pokušalo da spri­ ječi polazak vojske na bojište. Oso­ bito zabrinjuju vijesti iz Epira, gdje je došlo do krvavih sukoba između grčke žandarmerije i Arnauta. Među­ tim stižu vijesti iz Carigrada, da su Turci poveli novu ofenzivu, da opkole desno krilo grčke vojske. Vojničke mjere protiv Njemačke i | na 1. maja. »Times« javlja, da se je 1 konferencija u Elizeju bavila voj* ničkim i ekonomksim mjerama, ксх je bi stupile odmah na snagu na* kun 1. maja, čim reparacijska ko* misija sastavi protokol, u kojem će i biti nabrojeni prestupe! Njemačke prema njezinim obvezama. Među o*vim odredbama, koje su zaključe* čcne u potpunom sporazumu sviju saveznika, nalazi se i vojničko po* sjednuće ruhrskog kraja i njegovo ekonomsko iskorišćavanje na račun reparacione komisije. Da se ove vojničke mjere mogu provoditi, mo* bili zova će se u Francuskoj godište 1919., koje je prije kratog vremena pušteno kući. U slučaju potrebe po* zvaće se pod oružje i god.šte 1919. Maršal Foch predložio je vijeću po* pis svih jedinica koje bi se upotre* bile kao posada, da se osigura pro* vađanjc mjera, što sui h odredili sa* veznici. Odluka o engleskom štrajku 25. ov. mj. Javljaju iz Londona: Kon* ferencija rudarskih delegata sastaće i se *25. o. mj. u Londonu. Do toga I dana neće se raditi u ni jednom ru<L niku. Talijanski invalidi protiv ženskih namještenika. Javljaju iz Rima: U = PODLISTAK. = ri Austrijanca, sa četiri u Pe­ šti pridružena Mađara, orgg- Dva voza. nizovasmo se i to je bilo od lapkao sinčić, zdravo i dobro ugojeno seosko d jete, kakovih se mnogo nai­ lazi u gorskim kraievima Srbije. »Znate li, gdie je Moravska divizi a?« To je pitanje upravljala seljakinja goto o na svakog prolazn ka. U toj je diviziji Preveo Dž. S. služio njen čoviek i niemu je nosila svežanj rublja u torbi na leđima Otac, (.Fackel", časop’s bečkog satiričara Karla Krausa, donio je u martu već četiri godine u ratu, trebao je jed­ 19i3. god. ova dva d »nja opisa, koji su štampan: jedan pored drugoga nom da vidi mališana i da ga pomi­ Lijevi je izašao u jednoj švajcarskoj (?) novim, a desni u rNeue Frcie luje. Laskavim glasom, ustavljajući na Presse" га vrijeme rata. Krausovo djelo sasteji se samo u tome, što ih je meni krupne oči pune d etinje nevi­ prešiampao jedan do drugoga. Kad ih ie na jednom svom predavanju u nosti, pružalo je dijete ručicu i molilo: Beču zajedno pročitao, na odlomke, s lijeva pa s desna, plakali su od Čićđ, daj mi hlenar I suputnici, nema­ ganuća i muškarci.) jući hljeba, sputaše nešto novca mjesto Voz se izvezao iz dvorane bečke Bjeda i nevolja, koje je snosilo hljeba u ispruženu dječiju ručicu... Tu srpsko pučanstvo, bježeći pred nepri­ i tamo nas iznenadi kakva lijepa kuća: sjeverne stanice. Svjetla prijestonice jateljem, teško se da riječima prika­ ve ike kasarne i mnoge džamije zapinju gase se u daljini; train huči prema zati. Jadna srca, jedinu nadu Bogu za oči.. U gradu tisuće izmorenih i upravljajući, napuštahu bijedni bjegunci mađarskoj granici. Ručni prtljaj se izbi jeđelih bjegunaca.. Spavalo se pod svo.e domove. Starci, žene, djeca — smješta Zatim počinje u vago­ vedrim nebom, kod 1 5 gradi zime, bez sve je bježalol Nepregledne gomile vatre, jer drva nije bilo. Sobom nošena naroda pomicale su se naprijed — nu za objedovanje večera pr­ hrana bijaše malone sva iziedena. Vo­ dalje i uvijek dalje... S koliko se boli đena stoka, shrvana strašnim napori­ ve serije. Taj nas vagon prati do i saučešća spominjem one djece, koja ma, ostajala je ležeći po putu. Tleskoba su iš*a za povorkom. Polugola, u proBudimpešte. Obilazimo po vagonima i i očaj nas je hvatao pri pomisli, šta deranim opancima i prljava, visjela su radoznali smo, ko se vozi s će još da dođe. Kako da se pređe preko majkama o ruc, koje su često povrh strahovite kamene gromade, koja se toga nosile i po koje dojenče u naru­ nama. Pregled je za čas obavljen. pred očima izdizaše u visine, sa njež­ či ju. Osjetio sam suze u očima ugle­ nom djecom u ciči zimi, i bez hljeba! Možda smo stvar sebi drukčije pred­ davši jedno malo desetgodišnje dijete, Bila je nedelja. U oatrijaršijskoj crkvi koje je držalo za ruku svog malog stavljali: više na način dostojanstve­ držala se služba Božija. Mrtvačka tišina bracu i turalo mu šakom u usta svoj vladala je velikim prostorom; molitva nika, više reprezentativno; ali na kon­ posljednji komadić hljeba. U svjetini, koja se valjala umorno i tegobno, pre­ cu konaca smo zadovoljni. Da po­ ' starog mitropolita odzvanjala je od vi­ sokih svodova!... »Čiča, daj mi hleba", ma Ipeku i Mitrovici, pade mi u oči prekinu mi misli tanak glas ć! Preda kažemo znamenitost vožnje, visoka i snažna seliakinja iz doline mnom je opet stajao mališan, koji je Morave- Na njoj je bila lijepa i šarena napominjemo, da su u vozu putem od nas prosio... Vrijeme nas je odjeća po nošnji njenog kraja, o le­ tjeralo na dalje bježanje... Cijeli smo dva tuceta novinara. Mi č e t iđima joj visila torbica. Pored nje je koristi. Drugi coupć ima jedan go­ spodin, koji takođe putuje u diplo­ matskoj misiji, a u pratnji svoje lju­ bazne gospođe i lijepog psetanceta. „Pučki" je prvo pseto, koje se vozilo u balkanskom vozu i osjeća se danas već kao kakav paun... Jasam svoj coup6 di j e i io s a književnikom Feliksom Sal- tenom. Poslije večere posje­ tio nas je prvi Ludvig Gang- hofer, koji se vozio iz Monakova i putovao za NiS. Bila je to vizita oko ponoći, jer smo Budimpeštu ostavili za sobom nekoliko minuta prije 12 sati. U Pešti smo bili dočekani ma­ đarskim žarom. Ciganske muzike naravno nije bilo, ona zasada gusla Rusima uz krvavi ples, a to je važnije. Ganghofer je bio svjež, veseo i očito ganut du­ bokim značenjem doživljaja, u kome smo učestvovali. On �Roj »81 Broj „ПрАВДА“ — „PRAv DA a pj k hii ratni invalidi posjeti zgra? du’ ministarstva sobraćaja i tražili, da s3 iz njega uklone svi ženski na? mještemei i zamjene invalidima. In? va ;di su ostali u ministarstvu i pre? kc noći, očekujući odgovor sa stra? nc vlade. U podne istog dana oku? pi Ji su i ministarstvo za poljopri? vređu. g □ U □ □ □ П □ □ ... Sjetite se „6ШО“ в□ □ □ o □ □ □ □□ Protiv alkohola.^ : I i I i I I I I 1 I I ; i KAKO SU STARI NARODI SU? j ; DILI O PIJANSTVU. Napisao Josip Marić u »Nar. Zašti? ti« br. 8—10. Lokrani u staroj Grčkoj govorili si:: Piti v-ino, a nepomiješati ga vo? dom, kažnjivo je zločinstvo. Kod njih nijesu smjeli bez dozvole li^ ječnikove piti čista vina ni bolesni? ci. Pitak iz Mitilene odredio je zakonom dvostruku kazan za ono? ga, koji bi U pijanstvu počinio ubi? sivo, a njemu su odobravali-na jgla? sovitiji i najumniji ljudi stare Grčke: Plato, Aristotel i Plutarh. Spar? tanci, premda su sami veoma rTialo pili, opili bi svake godine po jedan? put svoje robove, a tada ih pijane pokazivali djeci svojoj, da vide, ka? ko pijanstvo čovjeka ponizujc. Egipćani ili Misirci ustanovili su stalnu granicu do koje se na gozba? ma i zabavama smjelo piti. — Stari su Rimljani vijećnike ili senatore, a to su b№ najodlučniji ljudi, vijeća lili senata izbacili, ako bi se kad opili i konje im, na kojima su jašili, oduzeli. • Glasoviti zakono? davač grčki Likurg, da pijanstvo is? korjeni, dao je posjeći sve vinogra? de, a isto je učinio 704. poslije Kri? sta i Ferui u Bugarskoj. - Rimi ja? ni nijesu dopuštali ženama ni mla? dim ljudima ispod 30 godina vina ni okusiti. -- Anglosasi, pređi današ? njih Engleza, pod kraljem Edgarom tako su se od Danaca naučili piti, da ie bilo potrebno odrediti mjeru, do koje je tko smio piti. U tu je svrhu svaki odrasli Anglosas mo? rao .iskušati, koliko može popiti iz pehara, da se ne opije. Po tom je zabio čavao na onom mjestu, do? kle je siza’a njegova mjera i pre? ko nje nije smio popiti više ni ka? pi. prtijag ostavili. Ali hljeba, hljeba se moralo imati ... Studen i mećava . . . Umorna koraka krenula je tužna po­ vorka put zloglasnog Žlijeba... Izne­ nada se ustavismo. Tisuće kola, raspr­ šenih baterija i automobila stalo je na putu. Dalje im put bijaše nemogućan. Tu bi gaređeno da se spale kola, da se unište topovi i municija. Trebalo je sve razoriti, što se nije moglo sobom nositi, jedino da se životinje spase. Opet se moralo provesti noć pod vedrim nebom, na mjestu gdie nas je zatekla, uz vatru, koju nekako odložismo osta­ cima razorenih kola... dovlačili su se točkovi i drveni dijelovi, da se ne mora počivati na poleđenom kam* nju. Tiho i žalosno tekao je razgovor, dok umornost ne učini svoje. Zima je sve jače stezala, a plamen na vatri sve više slabio. Cik zore je pao na blijeda i upala lica, na kojima je bila urezana strahota prošaste noći. Mališani, cvo­ koćući i jecajući, izgovarali su jedinu, skromnu želju Komadić hljeba samo, poput crne zemlje,hladan krompir, mo­ rali su stišavati zahtjeve malih jadnika. Topovi, kola, opreme, sve se pobacalo u ponore. Onda se išlo d đje; jedan ?a drugim; preko sleđenog stijenja i kršja, više pogeti nego ispravljeni, poklizavajući i posrćući. Čuj, nešto kriknu iznenada — konj se survao s uske staze u dubine; i opet krik! još užas­ niji i očajniji — njegov vodič survao se za nj*m. Sati su mučno prolazili, sa svib strana hulile su u bjegunce smrt i propast. Tu kraj puta ležao je konj, na smrt iznemogao; tamo vd. ; Mi moderni ljudi ne smatramo pi? janstvo zlom i sramotom. Ako danas tko koga ubije u pijan? stvu, nesamo da nije dvostruko kaž? njen, naime zato, što se opio, i zato, što jc ubio, nego je pijanstvo još olakotna okolnost, tc ubilac biva mnogo blaže kažnjen. To traži čo? vjekoljubije, vele moderni. Ali to nije dobro. Jer kad bi se pijanstvo uzimalo kao otegotna okolnost i ubistva u pijanstvu počinjena dvo? struko kažnjavala, bilo bi manje i’bistva, jer bi se ljudi čuvali preko? mjerna pića. Ovako radi tobožnjega čovjekoljublja ima više zla na svi? ctu, a to nije dobro. Nekad je primjer pijana čovjeka bio djeci odvratan, mrzak, jer su ga vidjela samo jedanput u godini dana. No danas, gdje u kući i iz? van nje, na ulici i krčmi vide svaki dan pijane ljude, ne može im pija? most biti odvratnom, pače opijaju se i sama, te dolaze katkad pijana i u školu. Stari su mudro radili, kad su mla? dim ljudima ispod 30 godina zabra? njivali uživanje vina. Vino i druga žestoka pića, koja oni nijesu pozna? vali. još i više utječu štetno na raz? vitak moždana, dočim otimlju čo? vjeku pamet, kad ih previše pije. A poznato jc svakome, da se čovjek razvija do 24. godine, a neki i dalje. Da im dakle djeca budu tijelom i duhom krepki i čili ljudi, oni su im branili piti vino. Današnji roditelji rade baš proti? vno. Oni nesamo da ne brane djeci vina, piva., rakije, ni špirita, već ju pače nutkaju, da piju. Kad im pak djeca zaostanu tjelesno i duševno, pa kad u školi ne napreduju, onda krive učitelja, da ih ne uči. A ne misle jadni, da učitelj uči, ali da djeca ne mogu da shvate i razumi? ju onoga, što ih učitelj uči, jer im je piće otupilo mekane moždane. Ja se upravo čudim, kako ima inače pa? metnih iljudi, koji uzrok lošu na? pretku djece traže svagdje drugdje, samo ne u roditeljskoj kući! Ti Iju? di ne mare ispitivati, čim se dje? ca hrane, što piju i gdje stanuju, kao da to ne djeluje i ne odlučuje ni najmanje na razvoj dječji, već na? prosto krive školu i učitelja, da ne vrše svoje dužnosti. Za djecu je krepka hrana, voda, zdrav stan i čist uzduh, a ne pivo, vino, rakija i spi? rit 1 00000000000000 Muslimani i muslimanke grada Sarajeva, sjetite se vašega „MERHAMETA". Страна 3 Strana i Domaće vijesti. i Skupština J. M O. u Travniku. ‘ Dne 15. aprila o. g. priredio je kot. I odbor naše organizacije u Travniku svoju izvanrednu glavnu skupštinu sa dnevnim redom: Rasprava o dosadanjem radu naših poslanika u Ustavo­ tvornoj Skupštini i njihovom sporazumu sa vladom gosp. N. Pašića. Osobito je bilo interesovanje za ovu skupštinu među našim težacima i sei ljacima tako, da su prostorije „Ј. M. 0 “ ! bile prepune, dok se je preko 200 i ljudi Što građana što seljaka moralo vratiti, jer nije bilo mjesta. U 2 sata po podne otvorio je skup: štinu A. ibrahimpašić, pozdravio i zahvalio se skupštinarima na odzivu istaknuvši značaj i zamašaj dnevnoga I reda i zadatak skupštine. Zatim je A. i Dautbegović u oduljem govoru refeI risao o radu Musi. Kluba u Ustavot: vornoj Sktipštini istaknuvši pri tome . težinu političkoga položaja, u kojem se je nalazio naš Poslanički Klub, te glavne motive, koji su doveli do sporazuma sa vladom gosp. N Pašića Govoreći o tačkama sporazuma skupštinari su u jedan glas zaortli: „Živili naši narodni poslanici, koji su znali svojom mudrom poliiikom i taktikom osigurati nam ravnopravnost i egzi­ stenciju, te spasiti državuГ Na pitanje, ' da li odobravaju dosadanji rad i tak­ tiku Musi. Posl. Kluba i njegov spo­ razum sa vladom zaori jednoglasno: „Odobravamo!* i „Živili*. To nije bila jedna obična skupština, nego manifestacija bratstva i jednodušnosti muslimana u starome vezirkome gradu. Travnik, 18. aprila 1921. Dugallć Ubijstvo u Foči. Jučer smo pri? mili ovaj brzojav: Uredništvu »Pra? vde«, Sarajevo. Sinoć u sedam sati na večer od razbojničke ruke ubijen D ž a f c r beg T a 1 m a z iz Potpe? ća. Pošto je ovo drugi slučaj, narod silno ogorčen. Molimo zaštitu. Iz? vješće slijedi. Mjesni odbor. Nesavjesnost kotarskih predstojj nika. Prekjuče smo imali prilike da i vidimo jedan akt, koji predstavlja vr1 hunac činovničke nemarnosti i nesa­ vjesnosti. Na jednom te istom koma­ diću papira potvrđuje jedan kotarski predstojnik, da je drugi kotarski pred­ stojnik isplatio rentu g. Zajimu Šurkoviću, a ovaj drugi poriče to i kaže da mu je isplaćen samo jedan dio, što međutim ne stoji ni jedno ni drugo, pošto je taj Zajim Šurković umro prije : pedeset godina, a renta ie trebala biti I isplaćena njegovom unuku Hilmiji. Mi ■ smo taj akt prepisali i on glasi tačno I ovako: je pričao kao da je među nama naj­ i provaljene utrobe, dalje doli Čovjek i raskrhane lubanje .. Tuda nam je zao­ mlađi i mi izmijenismo ratne us­ stalo mnoštvo obnemogle živine... Sta­ jala je nepomično, samo su nas pra­ pomene. I koliko god smo i mi vi­ tili njeni tužni pogledi... I opet nas je djeli i doživjeli, njega smo slušali ' opkoljavala duboka noć. Rukama i nogama razgrnjivali smo snijeg, da zdušnom radošću. Refrain svih napravimo ognjište, ali kako da se njegovih riječi jesthvalenje razgori vatra, kad je naokolo sve vlažno i smrznuto? Odasvuda jecanje; ljepota rata. Iznosi humor, koji tihi, beskonačni plač. Dalje. Uz slabo blješti čak i u najkritičnijim momen­ svjetlo raspoznasmo seljakinju iz do­ line Morave, koja nas je dovde pratila tima boja; veliki Šekspir svjet­ sa svojim dječakom. Mrtvački blijeda skog pozorišta, umije on da lica, sjedila je naslonjena o jelovo stablo i držala u naručju mrivo malo pravo smiješa i na svjetskoj po­ tijelo. Do glave mu svijetlio je drhtavi plamićak svijeće. „Dijete mi je umrlo, zornici šalu i zbilju. Ulična borba pa ne znam kako da ga sahran m*, govoraše bijedna majka uzdrhtalih bjesni, rezerve prodiru naprijed preko usana. Dah nam se gušio — užas nas IjeSina palih, neki mladi podoficir ska­ spopadao. Studen, glad i bolest uništiše taj bujni život još prije nego ga če iza ćoška — na mrtvaca. Brzo se je zagrlio i cjelivao otac, kojeg je ono cbazre: ,Pardon ... molim za opro- pošlo da traži. Pod jelom, gdje je pre­ minulo, iskopasmo mu grob i u tvrdo štenjel* i dalje juriša. Tako priča drvo urezasmo ime: Ganghoter, dok se vozimo kroz Slobodan Ljubinković iz Morave. 1908 — 1915. tamnu samoću puste, u kojoj siro­ Gologlavi, pogledima punim tuge te pastirske žene sanjaju o uprtim u otvoreni prob, odasmo ne­ sretnom djetetu posljednju počast. Nje­ svojim »crvenim đavolima« gova žalosna sudbina biće nam vječno spletena sa spomenom na mučenički (h u s a r i), k o j i se bore u V o 1 i n iput preko strahovitog Žlijeba. 1 za na­ j i. U Beogradu se otkopčava vagon, ma sretnicima, kojima je Svemogući što dolazi iz Monakova; stoga je za­ dao snage, da podnesemo tolike tegobe i nevolje i život da spasemo, zvuči još ludu n a š krik z a j u ta r n jo m k a- i danas: „Čiča, daj mi hlebal* Kotarski nred n Konjicu. Вхој: 98б0| 11*20. konjic, dne 8. januara '921. g. i! ii mi Šurkovieu □ Bjeleniiću. VaSoj molbi đa Vam kotarski ured a Nevesinja isplati renta za VaAe kmetove obavješću­ jete ве, Oa je kotarski ured a Nevesinju saopćio da se obavijestilo, da Vas nema zavedenog kao aemljovlasnika nego Zajim Štuković iz Konjica, kojem je isplaćeno 2300 K, te ako filo imate, možete od njega potražiti. Nadalje Vam saopćoje kotarski ared a Nevesinja, ako mislite, da Vi imate što dubiti da napravite propisana molba. Kotarski predstojnik: Malanotli, s. r. (Okrugli štampilj Kot. ur. Konjic.) Konsignacije br. 174. I. renta 320 Kr. posl. ta pod br. 9630, 21.Х. 1'20. god. kotarskom nredu Konjic radi isplate. U. renta 2000 K nije isplaćena. (To ispod štampilja, bez potpisa, na­ pisao je kot. predstojnik u Nevesinju). Na ovu odluku tužio se usmeno Hilmija Šurkovič kod predstojnika u Ne­ vesinju, koji ga je uputio opet u Konjic, gdje je predao ponovno molbu za is­ platu rente. To je bilo koncem januara i ođ toga dana nije dobio nikakva riješenja- Namjeravani napad odmetnika u Hercegovini. Beograd, 19. aprila. Ova­ mo je stigla vijest, da su odmetnici namjeravali, da zarobe šefa cjelokupne žandarmerije generala Dimitrijevića i i načelnika odjelenja javne bezbjednosti ministarstva unutrašnih djela Žiku Lazića. Škandal je osujećen u posljed­ njem momentu. Ovi vrhovni šefovi javne bezbjednosti htjeli su se iz Cr­ ne Gore povratiti automobilom preko Hercegovine, ali je u zadnji čas gene­ ral Milanović na Cetinju saznao za naum dobro organizovane odmetničke bande, protiv koje je izaslana vojska. Odmetnici, oko 60 njih, zapaženi su, ali im je uspjelo, da se izmaknu u hercegovačkim krševima. Tek kada je cijeli put zaposjednut, mogli su gene­ ral Dimitrijević i načelnik Lazić nasta­ viti put. Uzoran primjer bratske sloge! Akademska omladina pravoslavnih i muslimana u Janji, održala je za? bavu 16. ov. mj. u korist društava »Prosvjete« i »Gajreta«. Bratska slo? ga, koja je preča od svega u ovome je mjestu izvanredna, jer ni prije га? ta pa ni poslije nije narušena ni u kom pogledu. Osobitu pažnju za što bolji uspjeh zabave pokazala je mje? Ina učiteljica, te joj srdačno zahva? Ijujemo na sudjelovanju. - Građa? nin. Važno za porodice, koje imaju koga u Americi. Ministarstvo prav? de saopštava: Skreće se pažnja po? rodicama, čiji se članovi nalaze na radu u Americi, da trebaju odmah, čim saznaju o kakvom njihovom stradanju, izvijestiti naš konzulat fom ili za vagdnom ža objedovanje. Nigdje nikakve gostione da radi, a vagon za objedovanje očekuje nas istom popodne u dva sata u Nišu. To moraju putnici balkanskog voza sebi zabilje­ žiti. Kraj pitomih propianaka vodi kolosjek k Jagodini. Gizdava džamija sa maurskim vratima i vitkim mina­ retom interesuje nas danas ma­ nje nego li mala kolibica na stanici, u kojoj jedan njemački soldat toči vruća čaja. Ja sam se već ranije osnažio. A Ganghoter, bogat isku­ stvima, skuhao je čaj u kupeu, ispakovao jedno pilence iz kovčega za jelo, koji mu je srcu privila njegova brižljiva gospođa, te je mene i Saltena pozvao k sebi na doručak. Ganghoferov doručak bijaše sigurno speci­ jalitet prvog balkanskog voza. Ali gle! upravo se prikopčala vagon za o bjedovanje. J uriš! Hirsch. �Strana 4 Страна ii Americi ili ovdašnji nadležni sud. kako ne bi izdubili pravo oštete ko? je ističe poslije godinu dana. Olovo s džamija. Na pitanje dru Spalio povodom skinutog olova sa nekih džamija odgovorio je imnL star vojni i mornarice ovako: »Po prednjem pitanju čast mi je podneti sledeći odgovor: Po navodima iznetim u pitanju olova o kome jc reč. treba pored vojnih slagališta u Sarajevu, da se nalazi smešteno i u s'.agahštima gar> nizona u Sisku, Slavonskom Brodu i Vinkovcima. Povodom toga tražio sam aktom mojim od 16. juna tek. god. IGBr. 2229 od Komandanta L. 2. i 4. Armijske Oblasti, da mi pod^ nesu detaljan izveštaj o tome, koje se količine tog olova nalaze u nji? nim slagalištima. Od Komandanta 1. Armijske Ob­ lasti dobio sam izveštaj od 13. jula tek. god. IBr. 2316, da u vojnim sla? balistima na područnoj mu teritori? ji nema, a nije ni bilo tog olova. Od Komandanta 4. Armijske Ob* lasti dobio sam izveštaj od 18. ju? la tek. god. IBr. 1620 da u slagalištu ma na područnoj mu teritoriji, tako? đe nije donošeno to olovo. Od Komandanta 2. Armijske Ob? lasti dobio sam izveštaj od 26. ma? i ja tek . god. IBr. 474, a po prostavci \ akufsko Mearifsko Saborskog Od? | bora od 8. aprila tek. god. Br. 4987. i podnetoj Zemaljskoj \4adi za Bo? snu i Hercegovinu, da sc u Armij? skom Inžinjcrskom slagalištu u Sa? rajevu. nalazi olova, skinuta sa dža? mija 17529 kgr. sa mišljenjem da is? to ne bi trebalo vratiti sopstveniku, Vakufsko Mearifskom Saborskom Odboru u Sarajevu, već bi ga tre? balo, kao neophodno potrebno voj? sci, staviti na raspoloženje Artilje? • rijsko?theničkom Odelenju Ministar? | stva Vojnog i Mornarice. Obrativši se pitanjem Artiljerija i sko Tehničkom Odeljenju. dobio | sam izveštaj od 9. novembra tek. g. ASBr. 4731 da je olovo upravi Pi? rotehnike u Kragujevcu neophodno potrebno, i da ga prema tome tre? ba bezus’ovno zadržati za vojne ce? Iji1 pored napred navedene vojne potrebe naredio sam pod IBr. 9001 Komandantu 2. .Armijske Oblasti, i da traženo olovo vrati sonstveniku I Vakufsko? Mearifskom Saborskim Odboru ii Sarajevo«. Ministar Vojni i Mornarice. j Počasni ađutant Nj. Vel. Kralja, Deneral, (potpis ne? čitljiv). Uredba o stanovima i zakupima zgrada. 12. o. mj. objavljena je u? redba o stanovima i zakupima zgra? da uopšte na teritoriji stare j kraljevine Srbije i Crne Gore. Po ovoj uredbi 30. aprila ove godine prestaju važiti na pome? nutoj teritoriji svi ugovori u zaku? pu zgrada i drugih prostorija, ako to zahtijeva koja ugovorna strana, j Od 1. maja ove godine mogu se ti I ugovori po propisima ove uredbe i produžiti do 30. aprila 1922. godine, j Iseljavanje zakupaca, podzakupaca i samaca smije sc vršiti smo u slu? I čajevima predviđenim u uredbi, t. j. , ako je sopstveniku stan neodložno | potreban za lično stanovanje; ako i zakupac ne plati kiriju za dva mje? | seca, ako namjerno kvari stan; ako i u stanu provodi nemoralan život i | za slučaj zidanja nove zgrade. Rck? i vizicija stanova ograničuje se za slu? I čajeve, da su lica bez stana žitelji dotične onćinc od prije 12. jula 1914. godine; da se radi o zakupcu, koji se morao iseliti po ustanovama te , $ у Broj ^81 B?' „ПРАВдА* — „PRAVDA* uredbe ili o državnom činovniku i i ha^ović iz Trebinja 580 K, Aćim Ki? ać iz Bileće 464 K. Mato Pervan iz I državnom službeniku uopšte. Lijevna Bosna 348 K, Jozo Čirko iz Veličina kirijc ne smije preći naj? Duvna Bosna 348 K, Sabit Busula? višu stopu, koja sc dobije, kad sc osnovna zakupnina (kirija, koja sc džić iz Trebinja 348 K, Ali Mehmed Beogradski hs: Balkana donesi : iz Erzerumu, l'urska 348 K, Nazuf plaćala 1. jula 1914.) pomnoži sa Krupna interpelacija šehoviu iz Bileće 232 K, Omer Vb brojem 3. Ako zakupac plača preko Iz Pižonovog Ј a t a-J 1200 dinara neposrednog poreza, os? ј logorac z Gacka, kuhar M. Dervo? Narodni poslanik K. Risto Dokić novna zakupnina množi ćc se sa bro? ! za 232 K, Husoin Ovčina iz Bileće jem 5. Kod drugih zakupa, gdje ob? 232 K, Rašid Tanović iz Gacka 232 lisao jc ministra trgovine i industrije oi« jekt ugovora nijesu prostorije za ! K, Hainza Jaganjac iz Bileće 232 K, Mehmcda Spaha zbog 1ока, ''to sc n.’ auto­ stanovanje, prepušta se sloboda za? i Sulejman Nurković iz Nevesinja mobilu Ministarstva Trgovine voze ” sl> kupne cijene u to :ko, da цуа ne ; 232 K, S. J. Donald trgovac iz Glib manski poslanici, Poreci drugih sitn 1 ? ta­ nja • jer je krupna pitanja naša dižava smije preći najvišu zakupnu cijenu, I caga 232 K, Vinko Kraina iz Duvna ovo je pitanje zaista važno. koja sc dobija množenjem osnovne ! Bosna 232 K, Ivan Pavić iz Lijevna prebrodila. Bosna 232 K, Ivan Kozlića iz Sinja zakupnine sa brojem 8. Za mjesta Preporučuje se k Ristu Đokiću da vtv? na u unutrašnjosti Srbije i One Gore ; Dalmacija 232 K. Petar Pervan iz g. Pižona da ude п Vladu pa* će se i z?'ngranica između najviše i najniže i Sinja Dalmacija 232 K, Andrija Br? Ijoradnički poslanici voziti na aut i ” ’ ilu ako sc g. Pizon kao ministar, po svom cijene kreće sc kod okružnih varo? I čić iz Sinja, Dalmacija 232 K, As m ši između 3 i 5, kod manjih varoši t Abidin iz Selanika. Balkan 116 K, starom obćaju ne bi libio epanka i g i .a 3 i 4. a u selima 3 i 3.5, uzmiljući pri Jure čović iz Sinja, Dalmacija 116 K, *) »Pižonom« zovu g. Jovanovića, ' .i'— tome za osnovnu stopu zakupninu Jusuf Dizdar 7.358.50 K, Hasan Diz? od I. jula 1914. Izuzetno, ako su j dar 7.358.50 K, Omer Prcmilovac ga od zemlj^'-idničkih v:đa. sopstvenici invalidi, udovice ili ma* ' 7.679.25 K, Hammo Pašić 2.207.55 K, ♦<♦♦♦♦♦♦♦♦♦•♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦#>*♦♦ 1 ljetna djeca poginulih u ratu, kao ! Džafer Hasić 1.471.70 K, Meho Še? PAPIRNICA i drug: koji su ekonomski slabi ta? : rak 1.471.70 K, Omer Kurtović 2 kc. da jc prihod od zakupa njihov ; 1.471.70 K, Emin Dizdar 1.471.70 K, Ф HAM Dl JE KOPCIMA Ј .Meho ćerimagie 1.471.70 K, Smail glavni izvor izdržavanja, stavljeno je u vlat mjenih odbora, da kod j Srd/ak 1.471.70 K, Hasan Delić X preporučuje svoje bogato sto variš-. , * zakupa stanova dozvole množiti os? i 736.05 K, Ibro Burek 736.05 K, Halil ? svih vrsta papira, kancalarijskog novnu zakupninu sa brojem 5. Na | Festić 736.05 K. Hasan Hanić 1.471.70 ♦ školskog pribora. — Naručbe > Ф obavljaju brzo i točno t ovu povišicu ne mogu imat prava i Alija Marić 736,05 K, Halil Zii ć фд đJ 736.05 K, Ali ja Prcmilovac- 736.05 K, Cijene umjerene. » sopstvenici vlažnih i nehigijenskih Mujo Seliman 736.05 K, Halil Riz? {Sarajevo, Štrostnajerc-va ul. Tel. stanova. * Ф Rješavanje soorova prema ovoj i vanović 735.95 K. Svega 138.228 K. Potpisani odbor najljepše se zah? uredbi pripada mjesnim odborima, i koji sc u tu svrhu imaju osnovati. • valjujc gornjoj našoj braći, коЧ na? Gdboi ima donijeti riješenje najda? j Še društvo i ak daleko od svoje domovine, prck< oceana iz л\теп? lje za 20 dana po primitku predstav? kc. odnosno tužbe. Protiv odnosnog I ke. potpemogoše materijalno sa riješen ja može se podnijeti žalba | gornjun prilozima i s time omogući? na ministra za socijalnu politiku. i še našem društvu, da edmah otpoč? ne djelovati. U Stocu, 19. februara i (naučnika) za moju radnju, 13— u?Dobrovoljni prilozi poslati musi, 1921. Za odbor: prcds’cdnik: Šaćir ; dina starog, pismenog, kroz, o g ie društvu »Dobrotvor« u Stocu iz A? 1 Grebiđela, tajnik: Halil Šarić. uz jamstvo. Dajem potpunu obskr merike. Muslimansko potpomagaju? b će društvo u Los?Angelcsu dalo je i 192 Adresa: K 29.433, 'Mehmed Dervoz Contrac* tor Ćhicagio K 1L60T . Mehmed ! М. Alibeg Kutenović, u Zrinskog uh 11. (Ćumurija) Premilovac, upravitelj radnje Mehe 1 trg. mješ. robom, Travnik Dervoza u Chicagu K 5.800. , Ibra? i '5 $ him Mulać ahčija Mehe Dervoza ; 5.800 K, \\ . F. Cummings Inginier iz ј Chicaga 5.800 K. Sulejman Karaica iz Stoca 2.900 K, Derviš Ćefo i Mu* Muradif Karah^sanović stafa Bošković 2.900 K, .lozo Zeljko broker, U. S. Inw. Securti Co, iz Đu? vna '2.320 k, Šaćir Poturović iz Sto* । Muslimansko društvo „DOBROTVOR" u Stocu ca 2.320 K. Muhan Sabić kočijaš M. j Dervoza 2.320 K, Pašo Ćcrimagić iz i Trebinja 1.16i‘ K. Vcjsil Gabela iz i Stoca 1.740 K, Osman Ćatović iz i Trebinja 1.160 K. Omer Šuko iz Sto? i K<«d ovog društva potreban je jedan namještenik, koji Hi ca 1.160 K, Harna Amautović nad? i imao da vrsi ova zvanja i to: Hednik radnje M. Dervoza 1.160 K, i 1. vaiz i miideris u potrebno vrijeme; Edward Gauger trgovac iz Milwau? ; 2. poslovođa kod ovoga društva; kee. \\ is 1.160 K. Nazif Kapičić iz i 3. poslovođa kod vak. mearir. povjerenstva; Bileće 1 160 K, Avdo Bajgorić iz i Dabrice (Stolac) 1.160 K. Mahmut j 4. mualim. Hairlić iz Stoca 1.160 K, Jusuk Jaga* j Beriva su za ovo zvanje 30.000 K godišnje i stan u naravi. njac :z Bileće ahčija M. Dervoza ■ Molitelji imaju svoje molbe vlastoručno pisane в dokumen­ 1.160 K. Mustafa z\vdić iz Bileće j 580 K. George R. Kurt iz Ghicaga ‘ tima poslati ovom, društvu do 5. maja 1921. Sekretar M. Dervoza 1.008 K, ' 19з Odbor. Wilhein R. Kurt iz Ghicaga 111. taj? . nik M. Dervoza 580 K, Jusuf He? b:b iz Gacka 580 K, Alija Tanović i iz Gacka 580 K, Džano Tanović iz ! Gacka 580 K, Bešir Pašić iz (^acka i Čast nam je obavijestiti naše post, mušterije, da smo ;г 580 K, Zajko Hasanbegović :z (Sa? ' ck 580 K. Mustafa Sarić iz Gacka | dali generalno zastupstvo naših mineralnih voda: brijač u Chicagu 580 K, Hasan Ra? ‘ mić iz Trebinja 580 K, Omer Resu? ; lović iz Trebinja 580 K, Mehmed Ja? ; ganjac iz Bileće 589 K. Mehmed j Bajgorić iz Dabricc (Stolac) 580 K, za Bosnu i Hercegovinu Bajro Basic iz Gacka 580 K, Meh? med Krpo iz Stoca 580 K, Nuri Đže? ladm iz Dardanela, 'Furska 580 K, ' Arif Šarić iz Gacka 580 K, Toma kome se imaju sve natučbe upravljati. Magić iz Lijevna 580 K. Šimun Ba? I zo jz Sinja Dalmacija 580 K, Dcr? i Državno lječilište vis Ćefo iz Lijevna 580 K. Salko I Pervan iz Bileće 580 K. Humza Ma* Treleljak. Tražim šegrta Мв zaboravite zabilježiti! fotografski atetier » Oglašujte u.,Pravili" Natječaj. Objava! „ТетрвГ, ,,Styria” i „Donutr g. Šimi Vokiću u Prijedora Ronaška Slatina. ju"’'’: trr oa i свтаа ма za aasnu i Hercegovini [đ.a.) и aarajeim Dionička glavnica K. 10,000.000 — Rodružqice u 0os. Brodu i 0os. JMovom Bavi se svim bankovnim poslovima — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuć« račune i ukamaćuje ih najpovoljnije. —- Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuj« i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnlc«. Glavno zastupstvo osiguravajućeg društva »HERCEG-BOSNA*. Kancelari ja: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurhan telefon: Zli Odgovorni urednik: fbrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Daniel & A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/9f0eb9915fbd10a25d4c57c2c00f1224.pdf e65e42dfd4ba2dd1723602deac7219c5 PDF Text Text Pojedini broj K. 2 — Izlazi subotom, utorkom 1 četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor Pretplata: godišnje K 180.—, ва pola godine K 90.— (u Sarajevu): za naša državu godišnje K 200.— : za ino­ zemstvo K 250.—. Uredništvo I uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. čekovni račun pošt. štedionice Ш9. Broj 44 (282) Sarajevo, subota 23. aprila 1921. (15. Šaban 1339.) Govor nar. posl. Fehima Kurbegovića DRŽAN U SJEDNICI USTAVOTVORNE SKUPŠTINE OD 18. AP= RILA POVODOM GENERALNE RASPRAVE O USTAVU. (Po stenografskim bilješkama). Gospodo poslanici, da uzmognem ista, već iza aneksije Bosne i Her* razjasniti: kako je Jugoslavenski cegovine, kada je Bosna i Hercego* Muslimanski Klub došao do današ* vina dobila svoj zemaljski statut, i njeg političkog pravca, da sastavi sa kada je dobila svoj zemaljski sabor, sadašnjom vladom većinu, moram Austro*Ugarska monarhija našla je da bacim nekoliko pogleda na skori načina i sredstava, da zavadi jedno* i ist orijaki razvitak Bosne i Hercego* krvnu braću. Prvo od tih sredstava I vine i tadašnjih političkih prilika, a bilo je jezično pitanje i pitanje pi* ; onda u drugom redu na sam postao srna. Nastao je spor: da li će se je* [ nak naše nove države. U savezu zik u Bosni i Hercegovini zvati srp* • s tim moram se osvrnuti i na samo ski ili hrvatski, a drugo, da li će pi* ■ unutrašnje uređenje naše države, smo biti ćirilica ili latinica i da li j kako mi to zamišljamo. će ta pisma biti jednakopravna. Na ј Gospodo, kada je Austrougarska taj način htjela je da zavadi braću monarhija htjela da okupira Bosnu Hrvate katoličke vjere sa braćom i Hercegovinu, muslimani kao ogra* Srbima pravoslavne vjere. Kao dru* ) nak našeg jedinstvenog naroda Sr* go sredstvo, da i nas muslimane u ' ba. Hrvata i Slovenaca ljubeći svoju tu borbu umetne, upotrijebila je ag* I domovinu nisu htjeli da jednoj tu* rarno pitanje. Nije joj ležalo iskre* | đinskoj vlasti prepuste da tu domo* no na srcu naše agrarno pitanje i nje* I vinu okupira, zauzme bez krvi, da govo riješenje, nego je to bilo samo i zavlada njome bez otpora. Ta 1јш sredstvo za razdvajanje braće. I za* bav se je očitovala i u otporu, vođe* ista prvi dani bosanskog saborova* nom kroz dvije godine dana i oku* nja urodili su željenim uspjehom, paciju je platila vrlo skupo. Oku* koji je htjela Austro* Ugarska mo* piravši Bosnu i Hercegovinu Austro* narhija postići: braća su se zavadila Ugarska monarhija nastojala je da radi jezičnog pitanja, radi pitanja nas u našim građanskim i političkim ćirilice i latinice i radi agrarnog pi* pravima što više stegne i skuči, te tanja. da* ima što više ingerencije na naše Austrija je gledala da pogoduje odnose. Ona je htjela da od Bosne s jedne strane jednima, a sa druge i Hercegovine stvori jednu svoju ko* strane drugima. I tako je ta borba loniju. Nakon, nekoliko godina, mi za jezično pitanje kao i borba za ag* muslimani i naša braća pravoslavne rarno pitnje trajala sve do 1914. go* vjere uvidjeli smo da je potrebno dine, do svjetskoga rata. 1 zaista mo* pokrenuti jednu jaču akciju, koja ram iskreno da priznam, da smo. je docnije išla za tim, da se što više 1914. godine u svjetski rat mi braća : opre ovim nastojanjima Austro*U* ušli zavađeni; to 5с jedan fakat koji garske monarhic. Došlo je do na* sc mora priznati. Austriji je to us* šc zajedničke borbe, u kojoj su se pjelo i već prvi dani svjetskoga ra* naša braća pravoslavne vjere borila ta to dokazuju. Svi događaji koji za crkvenu autonomiju, a mi musi i* su se do tada zbili govore i doka* mani poveli smo tu borbu za vjer* zuju, da smo ušli u rat kao zavađena skoprosvjetnu autonomiju. braća. Nije krivnja na nama sami* Borba naše pravoslavne braće i na* mirna bila, nego na Austriji, kojoj ša borba, moram da istaknem, nije je uspjelo da nas zavadi. U tome imala za cilj da postigne samo crk* svjetskom ratu bijede i nevolje, glad, venu autonomiju, a naša da postig* muke i natnje našeg naroda bacile ne vjersko/prosvjetnu autonomiju, su ga na misao, da zaboravi na svoje nego da se pod vidom tih autono* međusobne mržnje, da se opet izmi* mija i očuvanja nacionalnosti naše ?i i da traži načina za svoj opstanak. uže domovine postigne što više sa* I zaista nevolje koje smo mi pre* mostalnosti u narodnom razvitku. trpjeli gladu jući u tom ratu, koje smo Ta je borba bila žestoka, no mi smo pretrpjeli na‘frontama, dovele su do se pored svih progona držali rame toga, da smo mi svi u duši vikali: uz rame i ona je okončana sa veli* Ovaj svjetski rat treba da se već Ičim uspjehom. Mi smo dobili što svrši, pa kud puklo da puklo. Svi su smo htjeli. Braća pravoslavna došli željeli svršetak rata, svi su željeli i su tom borbom do crkvene auto* propast Austrije. Ko je bio očevidac nomije, a mi muslimani do svoje i koje zalazio u naše mase za vri* vjersko*prosvjetnc autonomije. Na* jeme rata, taj se o tome mogao rako ravno, da austrougarskoj vlasti nije uvjeriti. I zaista kad je došlo do ka* pogodovalo ovo naše bratsko i slo* tastrofe 1918. godine, kad sc Austro* žno istupanje, i ona je nastojala svi* Ugarska monarhija raspala i kad je ma sredstvima da nas u tome spri* nad krajevima gdje naš narod obi* je i i da nas razdvoji. Nastojala je tava »Narodno Vijeće« iz Zagreba pod svaku cijenu da jednokrvnu proklamovalo naše narodno ujedi* braću zavadi, kako bi što lakše za* njenje, onda smo i mi muslimani vladala i održala svoju vlast. I za* kao vaša braća po krvi dočekali ovo Godina Hi. oslobođenje u najvećem zanosu jer [ ga naroda, a to je nama muslima* smo očekivali da ćemo u našoj za* i nima, kao ogranku našeg jedmstve* jedničkoj državi uživati sva građan* I nog naroda Srba, Hrvata i Slovena* ska prava т sve političke sloboštine. ca obezbijediti dalji opstanak? Bez* Ali, na žalost, prijašnji jaz i razdor, uvjetno treba. (Jedan glas: Ne* koji je Austrija u pojedince uštrca* ka rade!) Hoće da rade, ali Im se la, mržnja koju je ona medu braćom ne da. Ja kažem, da kad rješavamo proizvela nije mogla opet posve da agrarno pitanje, ne smije da vlada iščezne, nego su počeli pojedinci od* princip kao što se mnogo puta is* mah iza prevrata da se služe starim taklo. princip davanja milostinje o* sredstvima ne bi li svoju braću, svo* nima, koji su spali na prosjački štap, ju jednakopravnu braću muslimane, nego treba da se onima, kojima je u njihovim političkim pravima za* onemogućen opstanak dadu uvjeti, postavili, ne bi li im onemogućili da da »se mogu privredno razvijati. To sc povoljno razviju u svojoj narod* je i interes državni. Oni demagozi noj nacionalnoj državi. koji su za dvije godine operirah sa I zaista, kao što sam 1 pnje u na* agrarnim pitanjem stvorili su kod čelnoj debati u Ustavotvornom Od* nas osim razrješenja kmetskih od* boru istakao, mi smo se u tom brat* nosa i još drugo pitanje, koje nije postojalo u Bosni i Hercegovini, to stvu za ove dvije godine dana u mnogočem 'razočarali. Imali smo i i oni sami priznaju, a to je pitanje razloga! Nije se postupalo naprama beglučko (Risto Đokić: Vi ste to nama svima bratski i sasvim ravno* htjeli za vrijeme Švabe). To nije is* pravno, nismo bili zaštićeni pred za* tina! Mi nemamo ništa protiv toga, koaioin. I zaista u tom svome ražo* da se po jednom principu riješi pi* čaranju mi smo imali prava da svo* tanje svih veleposjeda u državi, da ju braću ružimo, imali smo prava se licima koja nemaju dostatne zem* da im licem u lice kžemo: ne po* lje dade onoliko, koliko je potrebno stupate s nama bratski i ne držite za njihovu zemljoradnju, ali smo se one: brat je mio ma koje vjere gospodo, protiv ovih demagoških bio, ne izvršujete sadržinu njenu, uredaba, koje kažu muslimanu tre* nego ona ostaje samo puka fraza. ba oduzeti i zadnji pedalj zemlje Najviše s čime se počelo da operi* da se dade drugome, koji ima po ra je agrarno pitanje i zaista, kad 200 do 300 dunuma (Jedan glas: bi se agr. pitanje rješavalo po prin* Nc treba mu kad ne radi. Šta će ciphna pravičnosti, kad bi se ono zemlja onome; koji ne radi). Hoće rješavalo s obzirom na socijalne i on da radi, ali vi, gospodine, hoćete ekonomske odnose, onda mi ne bi da njemu, na makar bio musliman imali protiv toga ništa, i od nas ni* težak oduzmetc, jer idete za fm da ko, pa ni onaj najveći veleposjednik se on ekonomski posve uništi. ne želi da taj odnos i dalje traje. U Ja ću vam, gospodo, samo da spo* jednoj dentokratski uređenoj državi, menem jedan primjer. U Bosanskom u jednoj državi gdje treba da drža* Novom nalazi se težačka obitelj A* va nastoji da svi građani uživaju jed* 1 lagića. To je čisto težačka obitelj, nake uvjete za opstanak, to pitanje i koja nema kmeta i u kojoj ima, ne smije da se rješava preko klipa, I mislim, oko 18 malodobne djece. O* ne smije da se prelomi bez obzira i ni su imali svoj privatni posjed na hoće li se s jedne strane stvoriti bo* I granici Bosne i Hrvatske, na otoci* gataši a s druge strane proleterci. I ma rijeke Une, i njihovi su očevi Jer nije, gospodo, sporedno ako u ; obično sami obrađivali svoju zemlju, našoj državi, od naše braće imade* I pa ušljed toga ta zemlja nije spa* te nakon dvogodišnjeg oslobođenja i dala ni pod koju agrarnu uredbu. A stotinu hiljada bijednika, nevoljni* do čega je došla demagogijom na* ka i prosjaka. Mi smo za dvije go* ših usurpatora? Ona ide za depose* dine ovo isto zastupali. No kad smo diranjem muslimana i to bilo teža* govorili: »ne postupa se bratski, ovo ka maloposjednika, bilo veleposjed* se pitanje neće da riješi po princi* nika pa dolazi i do toga, da se ovoj pu pravičnosti«, onda su nam na ove malodobnoj djeci koja su nedora* naše iskrene i bratske prigovore, na sla da tu zemlju mogu da obradu* ovu legalnu borbu prigovarali da I ju, da im se ta zemlja oduzima. A smo mi anti*državni e emenat. Ne, ; kome se ona daje, gospodo? Ne gospodo, to je podvala, to je neisti* I daje se onim težacima iz Dvora (is* ni ta tvrdnja, to je samo nastojanje i prijeka) koji su ju do sada obra* onih koji hoće da demagoškim đivali, nego se otima na nepošten sredstvima ispadnu na površinu, bez način i daje seljacima u Bosni, koji obzira na to, kako će se naš eko* nikada ni motiku u nju nisu zako* nomsko socijalni razvitak postignuti. pali (Stjepan B a r i ć: A ko je to Htjeli su u mržnji naprama nama da radio?) To su radili demagozi, koje nas deposediraju bez obzira na sta* je vlast podupirala i štitila. I ova Itž. Vikali su: je li musliman, on je djeca danas skapavaju od bijede, a oni koji nisu imali nikakva prava ni spahija i beg. Danas među nama niko, ko misli po kakvom principu na tu zemlju, do* da .podržava i nadalje kmetske od* laže u posjed njihovog zemljišta. nose ali razrješenjem kmetskih od* Naravno da ovakva politika, koja nosa treba da znate, da veliki dio ide za tim da se muslimani depose* našega naroda dolazi u bijedan po* diraju i da im se i na drugim polji* ložaj. Da li treba tome dijelu naše* ma onemogući oostanak nije mogla Muslimanska trgsvačlia i cbrtničha banha za Bosnu i HercEgavinu (ti. d.) u багајвии Dionička glavnica K. 10,000.000 — Podružnice u 0os. Brodu i £os. JMovom Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloSke na knjižice i tekuć* račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.— Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. —Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. Glavno zastupstvo osiguravajućeg društva „HERCEG-BOSNA“. tatlaFija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: Ш �uroditi ničim drugim nego našim I stupali taj svoj autonomistički pro­ opštim ofcporom i našom zajed* | gram ?“ Kako rekoh, naša država je postala nićkom borbom. Vama je to, go* spodo, Čudno. Vi se u čudu pitate, jedinstvena a ne složena država. Po­ kako dolazi do toga, da se zajednica stoji jedan suverenitet i jedna vrhov­ ki udružuju svi muslimani: i velcpo* na vlast Sad d laži pitanje kako će sjednici i trgovci i zanatlije i zem* se to urediti: ili će se urediti po ši­ Ijoradnici (Risto Đokić: Jer propada rokim samoupravama, ili po autono­ Islam!) To nije istina. Udružuju se mističkom provinciialnom principu ili zato, da se spase od sistematskog po posve centralističkom. Mi smo za­ uništavanja. Budite uvjereni, da je stupali a i danas zastupamo stajalište, naša borba bila ssvim legalna, i ako da bi najpodesnije bilo da naša drža­ su vlasti tolerirale ovakav odnos i va bude uređena po samoupravama, ovakve uzurpacije, onda one nisu po provincijalnim samoupravama pre­ čuvale i poštivale zakon i red. Mi ma istorijskim granican a. Zašto? Ne smo se ovako reorganizovali za od* zato, da mi to pravo izvađamo de branu svojih građanskih prava i svo* iure proprio (Risto Đokić: Ko je po­ jc privatne svojine, organizovali se pio?) Ti uvijek piieš dok tako govo­ na odbranu našeg opstanka i zajed* riš. (Smijeh u sali.) Gospodo, ne zato n.čki stupili u borbu. Prije se jc go* da mi tražimo to uređenje provincialvorilo da mi idemo protivu države. no po nekakvim vlastitim državnim Ne, gospodo, ne idemo mi protivu provindaln m pravima, nego tražimo države, mi hoćemo ovu državu da da se ta kompetenciia prenese, dele­ održimo, mi hoćemo ovu državu da gira od našega jedinstvenoga držav­ učvrstimo i mi hoćemo ovu državu noga prava, dakle: da se to pravo da očuvamo. (Živo odobravanje na vrši de iure delegato. Zašto? Čisto iz desnici sa pljeskaniem). Ali vi treba stvarn h razloga. Vi znate da smo se da nam to omogućite. Kako? Jedno* mi razvijali i živjeli pod raznim okol­ stavno. Treba ukloniti otimačine, nostima, da nam život nije jedinstven, poštivati zakone, osigurati nam op* da nam običaji nisu jedinstveni, da stanak i zajamčiti jednakost pred imademo druga zakonodavstva i dru­ zakonom. Ovoga do sada nije bilo. ge navike, da smo živjeli pod raznim Da uzmognem razjasniti u savezu državama Međutim da se to na jedan­ sa ovim naše stanovište u pogledu put izjednači i na jedanput preko državnog uređenja, moram neke štapa prelomi, mislim da ne bi bilo poglede da bacim na postanak naše pamelno i ne bi se postiglo ono za države. Gospodo, propašću Austro* čim se ide. Ugarske monarhije Narodno Vijeće smo ovo tražili mislili smo i u Zagrebu organizovalo je vrhovnu naKad to, da se može postići što jača i državnu vlast i zastupalo sve d:je* bolja uprava na ovaj način ako ima­ k>ve u našem narodu koji je ostao demo veće i jače provincijalne jedi­ na teritoriji Austrijske monarhije, nice, jer je time opstanak i razvitak a koji danas živi u jedinstvenoj kra* provincijalnih jedinica osiguraniji. Ali Ijevini Srba, Hrvata i Slovenaca. To nismo traž li to ni sa kakvim tenden­ Narodno Vijeće bilo je suvereno, jer političkim, pa ni sa onim ten­ je imalo svu vlast koja je bila po* cijama dencijama koje ie istakao g. Vojislav trebna za njegov suverenitet. To je potrajalo do 1. decembra 1918. god. Marinković prigodom generalne debate Zatim dolazi do Adrese Narodnoga o Ustavu. On je rekao: mi nemamo Vijeća, a s druge srtane do odgovo* ništa protiv toga da te samouprave, ra Regenta, i tim danom prestaje ta kompetencija samoprava bude što bitisanje suvereniteta Narodnoga šira, mi nemamo ništa protiv toga da Vreća, jer se kraljevina Srbija spa? teritorija tih samoupravnih jedinica ja sa ostalim dijelovima, koji su bili bude veća ali pod tim uslovom, da to pod Austrougarskom monarhijom nema nikakvih političkih tendencija i i dolazi se do Kraljevstva Srba, Нг* spomenuo je: Srbi kad su se osloba­ vata i Slovenaca, dolazi se do jedim đali od turske vlasti trebali su jedan stvene države, do jednog jedinstve* mali komadić autonomiie, da kasnije nog državnog prava. Tim danom mogu steći svoju samostalnost. Gospo­ prestaju svi državni individualiteti, do, ono što je vrijedilo za Srbiju pre­ prestaju sva državna prava a nasta* ma Turskoj, to ne vrijedi za našu je jedno državno pravo, državno državu, jer je na našoj državnoj teri­ pravo kraljevstva Srba, Hrvata i toriji nastanjen sa 90°'o jedinstven Slovenaca. (Risto Đokić: I Jugo* narod Srba, Hrvata i Slovenaca Ja tatara). Najveći Jugotatar sve vi, ko* ne znam ko bi od ovog naš g jedin­ ji svojim dahilukom sirotnim musli* stvenog naroda, koja jedinca, koji dio, manima otimate zaradu! Breza! — koje bi pleme imalo razloga da se Tim danom, kako rekoh, postalo je odvoji i da ide kuda van? To ne jedno državno pravo, tim danom je može, to ne smije da bude i ni jedno odTčsno da naša država bude nas* pleme nema u tom nikakvog interesa. Pitate, kako onda dolazi do toga, 1 jedna monarhija nod dinastijom Karađorđevića. (Čuje se: Živela!) da vi sad od jedanput usvajate staja­ lište vladi e većine, propovijedate i Međutim već prije toga dana mi muslimani za to smo se bili odlučili. i zagovarate stanovište većine ustav­ Ovo ie t;m danom postalo definitiv* nog odbora? Ja ću i to da objasnim, no. Provizorium ie ostao samo u budite strpljivi, vrlo lagano. Sporazu­ pitanjima unutrašnjeg državnog u* mom nam je zagarantovano skoro u ređenia, na je ostavljeno da uredi svim tačkama našega programa nje­ ređenja, pa je ostavheno da ga uredi govo izvršenje, ako ne poipunoaono u ^norazumu sa krunom. d.elomično/jer to izlazi iz same na avi Vi ćet-, gospođo, stavti pitanje: „Kad vi zastupate ovo stanovište, kad zastupa e jedno državno pravo, kako možete biti autonomiste i kako ste za­ Број 282 Broi „PRAVDA" — „ПРАВДА* Strana 2 Страна sporazuma i jer su i drugi od mnogo čega svoga odstup’li, n. pr. u agrar­ nom pitanju i mnogim ustavnim prin­ cipima (SvrŠiće se.) Uredništvu su stigli dalje ovi brzo­ javi: Uredništvo »Pravde«, Sarajevo. G. Vakuf, 21. aprila 1921. Ncogra* ničeno povjerenje dajemo vodstvu naše organizacije, te odobravamo .sporazum naših poslanika s vladom gosp. Pašića. Odbor J. M. O. Radnom odboru J. M. O., Šaraje* vo. Vlascnica, 26, aprila 1921. Ko* tarski odbor izrazu je potpuno po* vjerenje vodstvu naše organizacije i odobrava sporazum našeg posla* ničkog kluba sa v’adom g. Pašića. Predsjednik: Kadić. ♦ Tuzi a, 18. aprila 1921. Držeći se one „šutnja je priznanje" nijesmo smatrali nužnim, da o spora­ zumu našeg poslaničkog kluba sa vladom g. Nikole Pašića ma šta piše­ mo kroz javnost, a najmanje da im i ovaj put dajemo povjerenje. Nu „pre­ velika briga« nekih bstova za naš opstanak nagnala je naše vodstvo, da to zatraže, pa da se i ovaj’ put đokumentuje, da muslimani ovih zemalja čvrsto stoje uz svoje vođe, kojima su na skorim izborima bez ičije sile po­ vjerili svoju sudbinu. I odazivajući se apelu objelodanjenom u »Pravdi« od 12. aprila 1921. broj 277 šaljemo ovo izvješće: Dne 28. marta 1921. u ponedeljak održan je pouzdanički sastanak u sali naše čitaonice »Terekkijat', na kojem su o sporazumu i dojakošnjem svom radu refe<išali gg. narodni poslanici H. H. Ibrahim ef. Maglajlić i Osman ef. Vilović, kojem su sastanku prisu­ stvovali muslimani svih slojeva i sta­ leža. Nakon iscrpnog referata gospode narodnih poslanika, koji je trajao puna 2 sahata i u kojem je vjerno ocrtana situacija naših nar. poslanika, te cijeli tok pregovarama i napokon objašnjene punktacije u kojima je sa vladom došlo do sporazuma, tajnik je ovog odbora stavio pitanje pa prisutne, da li su potpuno razumjeli referat i odobravaju li dojakošnji rad poslaničkog kluba i sporazum njihov sklopljen sa vladom g. Pašića, našto se prisutni jednoglasno i bez ijedne riječi prigovora izjaviše, da odobravaju dosadanji rad poslanič­ kog kluba naše organizacije uz burni poklik: ŽivilH Razlaganja su s najvećom pažnjom i interesovanjem slušana Razni smut­ ljivci su odmah po potpisanom spora­ zumu nastojali kojekakvim smicalica­ ma i u iskrivljenom obliku da obmanu naše pristaše osobito neobaviještene i nepismene ljude, kako je ovim spora­ zumom prodan čitav islamski narod ovih zemalja za spas nekoliko begov­ skih porodica, pa je pažnja referata bila tim napetija i glasanje povjerenja tim značajnije. Među Članovima i pri­ stašama naše organizacije nema ni jednog koji zrelo misli, a da skloplje­ nog sporazuma ne odobrava. Toliko imadosmo reći kao odgovor na apel donešen u »Pravdi« broj 277, inače ovoj stvari ne bismo posvećivali ovakove pažnje, jer nam je više stalo do pozitivna rada nego do ispraznog i jalovog fraziranja, a ne bismo htjeli, da našim .brižnim prijateljima" rušimo ovu zadnju kulu — nada. Mjesni Odbor J. M. O. « Iz naše organizacije Poslaničkom klubu naše organizam čije prispjeL su dalje ovi brzojavi mjesnih odbora: T a r č i n, 14. aprila. S vašim spo* razumom se potpuno slažemo te i* mamo u vas i nadalje povjerenje. Za mjesni odbor: Vejsilaga Јара* lak, Ahmedaga Brčakl.ja. Zvornik, 15. apri a. Imamo ne* ograničeno povjerenje u vodstvo na* Še organizacije i odobravamo rad i sporazum našeg poslaničkog kluba. Za mjesni odbor: Husejin Ćumavlć. Varcar Vakuf, 16. aprila. Svi muslimani našega kotara čvrsto sto* ie uz vodstvo organizacije i odo* bravaju vaš sporazum s vladom g. Nikole Paš ča. divili! Mjesni odbor. Bijeljina, 16. aprila. Primite izraz naše nepokolebive privrženo* sti. Čestitamo sporazum s vladom. Da vas Bog pož vi na dku našu i sreću mi e nam otadžbine! Mjesni odbor. Visoko, 16. aprila. Najsrdačni* je čestitamo sporazum s vladom g. Nikole Pašića. Ujedno odobravamo dosadašnji vaš rad izrazujući vam potpuno povjerenje. Mjesni odbor J. M. O. Stolac, 16. aprila. Na odgovor vašeg pisma od 11. aprila javljamo da se potpuno solidarišemo sa ko* munikeom, izda tim dne 2. aprila u Mostaru. Mjesni odbor. Ljubuški, 18. aprila. Ako u koimunikeu mostarske konferencije ima znak nepovjerenja, u tom slu* čaju mi se ne soLidarišemo sa is* tim, jer stanovište naš.h delegata odnosilo se je na istaknućc posebnih želja Hercegovine. Za to skupština hiti izjaviti, da naša ehalija odobra? va vas politički rad, naoeeb postig* nuti sporazum. Poklanjajući vam naše ponovno povjerenje kličemo: »Živi!i!« Sa dobro posjećene skup* štine: njen predsjednik Tančica. B. N o v i, 20. aprila. Zapisnik o održanoj sjednici mjestnog odbora J M. O u B. Novom dne 18 travnja 1921. u 4 sata po podne. Predmet: IzjaŠnjenje našeg povjere­ nja prema p jsianičkom vodstvu J.M.O. u Beogradu. Nakon svestranog pretresanja jedno­ glasno se zaključuje: Obzirom na da­ našnju političku situciju a posebno na naš položaj, sporazum naših poslanika za ustup u vladu općeniio se odobrava. Po izjavi poslanika profesora к Hamzalije Ajanovića prilikom održanog sa­ stanka u Bos. Novom, da će se obe­ ćane obveze i izvršiti рпје izglasanja ustava, to mi ponavljamo, da se po­ slanički klub dosjedno d ži toga, te da ni za dlaku dalje ne popušta i samo na taj način ovaj mjesni odbor odo­ brava polučeni sporazum. Predsjednik: Hafiz Omer Topić v. r ; blagajn k: Hasan Cerić Kalenderac v. v.; II. tajnik: Mustafa Hcrgić v. r.; potpreds ednik: Ahmetbeg Kapetanović v r.; odbornici: Alibeg Cerić v. r„ H. Hasan Sehović v. r. Prije dvije godine. JEDNO PITANJE NA NAROD* NO PREDSTAVNIŠTVO. Iz »Pravde« od 24. aprila 1919. g.: Slobodni smo ispred musliman* skog elementa Bosne i Hercegovine, koji se uz neznatne izuzetke sav oku* pio oko naše organizacije, da javno stavimo pitanje na članove Držav* nog Vijeća i na cijelo ministarstvo sa željom, đa ih upozorimo na jednu nečuvenu nepravdu, kojom su musli* mani Jugoslavije osjetljivo prakraće* ni u svetim građanskim pravima i isključeni iz učešća u državnim po* slovima. Konstatiramo, da je naša ujedinjena država nikla iz slobodne vollje cijelog našeg troimenog naro* da, pri čemu su sudjelovali i musli* mani iz Bosne. Tada je bilo odluče* no, da se naša ujedinjena država iz* gradi na principima moderne demo* kracije: jednakosti, bratstva i s!obo* de bez ikakve socijalne i ekonomske nepravde i nejednakosti. Polazeći sa 'teritorijalnog principa usvojili su narodni zastupnici jedno* đušan zaključak, da svaka od naših pokrajina šalje u Državno Vijeće po jednog odaslanika na 41 hiljadu sta* novnika. Prema ovom načelu dobile su pojedine stranke i grupe određen broj delegata, uračunavši njihovu snagu u narodu, samo su muslimani, koji su se posebno skupili u jednu zajednicu (Jugosl. Musk organiz.), strašno prikraćeni, jer im je priznato samo — dva mandata na pola .mili* juna pristaša u Bosni i Hercegovini Mi smo legalnim putem protestovali proti ovbj nepravdi i tražili da se poslovi javnoga života i općeg inte* resa ne vode bez naše jake skupine i da se o nama ne odlučuje bez nas. Nar. Predstavništvo odlaže raspra* vu o ovim našim zahtjevima i ne će da pređe na verifilkacionu debatu. S toga osjećamo potrebu, da jOsš. jed* nom javno dignemo protest pred ci* jeliim našim narodom i da upozorimo 'na slijedeću činjenicu: U ujedinje* noj našoj državi sastalo se pripadni* ka Islama do čednom računanju oko l,30l).000. 1 na ovaj milijun i tristo hiljada muslimana moglo je doći ša* mo trinaest delegata u Narodno Predstavništvo. Iz Bosne i Hercego* vine imamo 11 delegata na 600.000 (dva izabrana, a devet »darovanih« od Pribičevića), iz Makedonije samo 2 (slovom dva!), a iz Sandžaka ni jedan (ništa!), premda Sandžak i Makedonija broje 700.000 .maslima* na. Mi sada pitamo: po kojem pravu i zakonu drugima pripada jedan de* legat na 41.000 duša, a muslimanima na 100.000, jer su na 1,300 000 dobili samo 13 delegata? Po kojem princi* pu da se raspline muslimanska broj* čanost, kad h: im moralo zapasti tri puta toliko udjela u N. P.? Ako su podijeljeni u razne stranke, opet bi njihova jakost dolazila u obzir i ne bi se smjeli isključiti iz učešća u jav* nom životu! Jc li to demokratska zaštita manjina u s’obodnoj državi? Nas ne može -zadovoljiti odgovor, da je ovo uopće prvi slučaj, da u jednoj »hrlšćanskoj državi« sjede muslimani među narodnim predstav* nicima i ministrima, jer mi tražimo samo svoja sveta prava kao građani jedne deniokratske države, pa se ne damo jednostavno odstraniti iz dr* žavnih poslova. Ni muslimani nisu zločinci ni prosjaci, da mole ičiju mi* lost! Prava moraju biti jednaka za sve državljane! Muslimani i muslimanke grada Sarajeva, sjetite se vašega „MERHAMETA". �I • j I dovoljna s ovakim razvijanjem stva* i ri. Vrelo njenih sirovina joj je veo* i ma ograničeno rezultatom rata, koji je ispao nesrećno po nju. Danas je ona više nego ikada upućena na uvoz materijala iz stranih država. Stoga je svako snižavanje cijena na svjetskom tržištu za nju jedna ušte* da i izlazi u susret njenoj izvoznoj sposobnosti. Evo kratkog pregleda cijena najglavnijih sirovina i život* nih namirnica, kad su u toku prošle godine bile najviše: Padanje cijena na svjetskom tržištu. »VoBs5schc Zeitung« od 17. o. mj. donosi iz pera nacijonalnog ekonom ma Georga Miincha vrlo instinkti* van članak pod gornjim naslovom, koji u cijelosti prevodimo: U ovom kritičnom vremenu, pu* nom najtežih briga, koje proživlju* jemo, ukazuje nam se jedna svjet* (a tačka: padanje cijena sirovinama. Doduše i ova pojava potiče iz jed* nog zla, naime iz krize svjetskog go* spodarStva, ali u njoj leži ipak i klica -docnijeg poboljšanja. Njemačka ne* ma nikakva povoda, da bude neza* R • b a Srebro .... takav .... Hakar .... Olovo .... Olovo .... Kositer .... Koeiter .... Kalaj . , . . K. laj ... . Zeljei« .... Goni .... l'anuk .... Pamak .... Vana .... Laa......................... Jata......................... Flenica • ■ Rai......................... Zob......................... Knknrai . . . Maii .... Loj......................... Kita . . . . 8ećw .... Кхкаа .... K»fa .... Lanene ulje Pamučno ulje PalmoVo ulje Страна 3 Strana „ПРАВДА" — .PRAVDA" Број 282 Broj Mjesto buree London London New York London New-York London New-York London New-York New York London New York Liverpool Le Harro London London New-York Chicago Ch Bago Chicago Chicago New-York London New-York London London London London Liverpool Notiranje VI. 14. d. p. (Јаве I.atr. p. To. e. p. Pfund Letr. p. To c. p. Pfand Latr. p To. c. p. Pfund Letr. p To. c. p. Pfund D, per To. ah per I fd. c. p. Pfand đ. p. Pfund Fr. per Kp. Latr. p. To. Latr. p. To. C. p. beh. « p. bah. c. p, beh. c. p. bah. C. p. Pfund c. p. Pfund eh. p. Ztr. C. p Pfund sh. p. Ztr. eh p. Ztr. eh. p. Ztr. eh p. Ztr, ah. p. Ztr. 26 62 14 20 89 11. 2o, V. 20. IV. 21. 88 121 19 59 U, 88 19 40 8‘/a 45 7S 270 52 33 69 12» 4 20'4 4'/ч 49'/2 7.65 63 9 5.1 137 30 б71/2 i4’/4 46 2 2‘3 13 ‘/2 7‘/2 2.32 25.10 31 94 66 38 71 10 б’/4 7 3.45 59 54 26 29 «2 38 26«;s n 76 70 237 Vs 149 74’/, 129 21 26 13 — 127 114 110 9» 40 24 15.30 63 58 295 206 100’,. 1в0 20'„ 13 481 , 23‘/e 140 110 98 «0 64 4% 165 28»; 27 1 12 7,20 41 30 169 130 37 60 10 Ve 5 18'/a 6 60 38’ 4 23 25‘/9 25V, Primjedba. Novac: Amerika 1 dolar (D.) 100 centi (c.); Engleska, 1 fanta eterlinga (Latr.) — 20 ahillinga (ah.) a U Реппу (d.); Francuska, 1 franak (Fr.). Težine: 1 Unio 31.1 grama; 1 Pfund ~ 400 gr : 1 tona (To.) — 1000 kila; 1 center (engleski) Ztr. — 50,80 kila; 1 boehel (1 bah.) — 36 litara Dakle na cijeloj liniji vidimo ja* ko padanje. Kovine su djelomično pale pod polovicu najboljih cijena. Interesantan je slučaj sa srebrom. Iz oštrog pada njegove cijene proizla* lo bi baš obratno, pošto padanje vri* jednosti robe znači dizanje vrijed* nosti novca. Ali čim su cijene robi niže, tim manje novčanih sredstava treba za nju dati i kao posljedica tome: nastaje manje potraživanje kovanog novca. Ista je pojava i na tržištu zlata. Sadanje cijene od 104 sh 11 d po unci stoje dosta nisko prema od 122 sh u novembru pro* išle godine. Naravno nisu ipak pale cijene plemenit m kovinama na pred* ratno stanje, koje je iznosilo za sre* bro oko 26 d, a za zlato oko 85 sh po unci. Sasvim drukčije je s dru* gim, neplemenitim kovinama: olovo je U Londonu palo na predratni kurs, bakar i cink nisu također daleko od toga. Međutim se to obrazlaže ^time, što se funta sterlinga nije još po* pela na svoju predratnu vrijednost. Ali ako uzmemo za mjerilo dolar, koji jc postao radi evropskog ludila mjerilom vrjednota u cijelom svije* tu, pokazuje nam se još jasnije pa* dame: bakar i cink su u A m e* ricivećpodbacilipodpred* ratnu cijenu. Funta sterlinga je ustupila prijestolje dolaru i london* sko robno tržište jc izgubilo priliče no od svoje važnosti u korist njujor* škog tržišta. Što vrijedi za te spomenute važne industrijalne sirovine, vrijedi i za je* dan dio životnih sredstava. U Ame* rici je danas zob, kukuruz i mast, ako ne jeftinija, a ono ništa skuplja ne* go prije rata. Šenica i raž su doduše još uvijek znatno skuplji, a’i to nas ne čudi ako uočimo tu okohpst, kako je danas teško opskrbljivanje svijeta žitom radi rasula ruskog go* spodarstva. Isto se opaža i kod sraz* mjerno visokih šećernih cijena. Linija cijena drugih životnih na* mirnica, Čija produkcija nije mnogo pretrpjela radi ruskog rasula, ide još jedinstveni je prema dolje. K a f a i * sve vrsti ulja stoje danas naengleskomtržištuispod cijena 1914. god., kakao na istom nivou. Riža broji još uvijek u relativno visoko plaćenu robu, čemu pored ve* likih transportnih troškova dopri* nosi mnogo i visoki kurs japan* skog jena. Ali vratimo se opet industrijskim sirovinama: Najvažnija tkanina za Njemačku, pamuk, pao je u A* merici sa 40 c na 12 c, tj. pod mi r* nodobsku cijenu. Juta i ga* ma isto tako. Lan je srazmjerno skuplji, što se da opet dovesti u sa* vez sa ruskim rasulom. Ako le Ha* vre, najznamenitije pamučno konti? nentalno tržište pokazuje još uvijek visoko notiranje pamuka, to se u to*, me odrazuje samo pala vrijednost francuskog franka; inače i ta sirovi* na pokazuje istu tendenciju. Preokret je počeo, kako se iz na* vodenih brojaka može vidjeti, u fe* bruaru prošle godine. Od tada teže ozdravljenju nezdravi odnošaji na svjetskim tržištima. 1 zar je to slu* čaj, što je baš tada otpočeg i po* voljan preokret po Njemačku na va* lutnom tržištu? U februaru 1920. po* peo se dolar u Njemačkoj na 104 marke. Danas se on kreće između 60 i 65 maraka. Ova pojava stoji u su* g'.asju sa preokrenutom tendencijom na internacijonalnom robnom tržš* tu. Vrijednost dobara je pala, što znači porast vrijednosti novca i usko skopčano s time jest poboljšanje vri* jednosti marke kao novca produk# tivnog i potrošačkog područja, koje je vrlo gusto spleteno sa svjetskim gospodarstvo. Gornje izlaganje može da pođi* gne duhove u Njemačkoj. Ali ipak ne smije Njemačka biti slijepa na* prama opasnostima, koje je opkolje* vaju. Neprijateljski poraz, ma da o* ružje već odavno miruje, ne može ioš uvijek da se snađe u objektivno prosuđivanje prilika. Padanje cijena na svjetskom tržištu promatraju ne* prijatelji Njemačke očito samo sa donska konferencija doduše nije osi* jednog gledišta, naime da post’oji teška prodajna kriza za gotove pro* gurala mir na istoku, ali jc ipak ima* dukte, koja djeluje opet na potroš* la neke rezultate, po kojima su na* nju sirovina, na način koji jc gore rodni zahtjevi Turaka osigurani. Op* izložen. To jednostrano naziranje —• ravdanost anato’skog pokreta je pri* djelomično svjesno, a djelomično ne* znata. Grčka više ne radi po nare* svjesno ima svoga učešća u pla* đenjima saveznika u Trakiji i Smir* novima uništenja njemačke industri* ni. Jednako je priznato, da je ne* jc, koji planovi u potonje doba dik* moguće provesti sevreski ugovor. Sadašnje borbe u Maloj Aziji su tuju svim političkim mjerama anj* tante. A baš protivno od toga bilo rat između Turske i Grčke za sud* bi ispravno: sve kulturne države mo* binu ovih dviju zemalja. Turci su rale biše se okupiti u zajedničkom odlučni, da brane svoja .prava do nastojanju da podignu internacijo* skrajnjih granica mogućnosti. Bekir nalnu proizvodnju dobara, a time i Sami*bey jc dodao, da je cilj, za ko* potrebu u sirovinama. Za to je prije jim ide Anatolija, taj, da se sultanu svega nužna uspostava ruskog go* dade neovisnost, da se sačuvaju pre* spodarstva. koje je usred ratnih po* stiž i privilegije kalifata i da se tur* sljedica posvema uništeno. Šta se га* sko carstvo nanovo organizuje. di u tom smjeru? Ništa! Stvari te* Grčki izvještaj s fronta od 19. ov. ku po svom ćejfu i očekuju se ču* desa. Ali ni to nije dosta, nego se mj. Na sjevernoj fronti očistili su još spremaju, da i Njemačku potis* naši odjeli pojedina mjesta od tur* nu u austrijsko i rusko stanje. Ako skih banda. Na južnoj fronti vlada im to uspije, to će ova sadanja svjet* mir, izuzev gdje*gdje topovsku vat* ska kriza preći u svjetsku katastrofu, ru na naše prednje straže. koja ne će mimoići nikoju trgovac* Reparacijona komisija zahtijeva ku kuću - bila ona kako mu drago , njemačko zlato. Javljaju iz Pariza: moćna nego će sve uništiti. Reparacijski odsjek poslao je komi* Najbolje osiguranje protiv toga sa* šiji za ratne terete notu, u kojoj zah* stoji se u spajanju njemačke stva* tjeva, da sc zlato Njemačke držav* ralačke snage sa internacijonalnim ne banke prenese do 1. maja u oku* tržištem. To važi tim jače, što je pirani teritorij. Ako Njemačka ne bi Njemačka radi svoga geografskog htjela da to izvede, bila bi reparaci* položaja u prvom redu pozvana, da ona komisi’a prisiljena, da zahtjeva da lijeka ranama evropskog istoka i od Njemačke izručenje čitave nje* jugoistoka. Samo rad svih kultur* zine zlatne zalihe. Da se tome iz* nih država može izvesti svjetsko go* bjegne reparaciona je komisija odlu* spodarstvo iz poteškoća, u koje je čila, da se za sada zlato preveze u zapalo. Ko sebi umišlja, da će se te Kbln ili Kob’enz. Komisija će dati poteškoće otstraniti istiskivanjem i odgovor do 22. o. mj. posljednjih kapljica krvi iz jedne Protupredlozi Njemačke. »Temps« sposobne nacije, ne zaslužuje, da se drži ozbiljnim čovjekom, pa ma imao javlja iz Kolna: Berlinski listovi jav* uza se većinu svoga naroda. Logika ljaju, da će njemačka vlada u naj* činjenica inak će na koncu da pobi* kraćem vremenu predati nove repa*’ jedi. Političari i ekonomi moraju se racifjske prcdloge. Njemčka će pre* uhvatiti za ruke u svim zemljama, a* lož.ti razna riješenja, tako da će sa* ko ćemo da svjetsko gospodarstvo o* veznici lako moći izabrati. Neki pet napreduje. Blagoslov, koji leži u predloži ti-caće se ratnh podavanja, padanju cijena na svjetskom tržištu, dok će se drugi ticati ratnih odšte* postaće prokletstvo, ako se iskoristi ta. Ratna podavanja izvršiće sc od* za podsticanje nižih instikata mase mah. Gotove dobave, koje su preda* protiv konkurenta. le stanovništvu razorenog teritorija njemačka industrijska poduzeća, bi* ,će plaćene u bonovima. U pogledu racijskc predloge. Njemačka će pred* ložiti saveznicima desetorostruku go* dišnju rentu od tri miljarde zlatnih maraka i promjenu godišnjeg obro* UNUTARNJI. ka, koji bi odgovarao jednoj petini svih vrijednosti momačkog izvoza u Klub poslanika muslimana iz Juž* i savezne države. Kako bi dio tih ob* ne Srbije. Našoj je javnosti već po* roka mogao biti odmah plaćen, Nje* znato, da su muslimani poslanici iz I mačka će preuzeti 10 milijarda zlat* Južne Srbije, njih 12 na broju, koji 1 nih maraka međunarodnog zajma, te su bili članovi radikalne i demokrat* će ža to plaćati 5% kamata. Taj za* ske partije, prije nekoliko dana po* jam bio bi pokriven dohocima že* stavili svojim klubovima neke zah* Ijeznica. Konačno će Njemačka ras* tjeve, koii se u glavnom tiču pro* praviti o sredstvima, kako da se vodnog riješen’a agrarnog pitanja u odluči i ustanovi konačna visina nje* njihovim krajevima. Na osnovu tih mačkih dugova. Berlinski krugovi zahtjeva vodili su se pregovori, ko* uviereni su, da saveznici ne će pri* ji su dosada tekli bezuspješno i koji miti tih predloga, no usprkos tome su doveli do toga, da su ti poslanici njemačka će ih vlada svakako pred* istupili iz spomenutih klubova i kon* ložiti, ne bi Ii dio javnog m’šljenja stituisali se u svoj zasebni klub. Za smatrao te uvjete za dostatne i upli* predsjednika izabrali su muftiju visao na saveznike, da ne posjednu M e h m e d A1 i j u. O njihovom dr* ruhrsko područje. »Temps« dodaje žanju prema nacrtu ustava, o kome toj brzo’avci: Jasno je, da se savez* se sada vodi generalna debata u kon* ničke velesile ne će zadovoljiti tim stituanti, javlja beogradski nresbiro. predlozima. Njemačka krivo tumači da će slično kao i zemljoradnici ugovor o miru. Sad v:še nema vre* koji su u opoziciji, glasati za ustav. mena za besmislene debate. Ovu vijest treba primiti s rezervom, dok je ne provjerimo. Neprekidni nemiri u Italiji. Iz ci* jele sjeverne Italje jav’jaju se opet VANJSKI. krvavi sukobi između fašista i komu* Izjava Bekir Sami beya. Za svog ništa. U Fojanu ubili su komunisti kratkog boravka u turskoj prestoni* dviie osobe. U blizini Firence bacili ci, primila je angorska delegacija su komunisti pred jedan auto, u ko* brojne političke ličnosti, ali nikoga jem su se vozili fašisti bombu, te je službeno. Interesantna je izjava Be« tom prilikom ranjeno 5 osoba. U kira Samkbeya predstavniku sveu* Pratu ubili su fašisti 4 osobe. . čilišta za žene. On je rekao da je Snižena plaća engleskim brodari* patriotizam carigradskih Turaka ma* ma. Javljaju iz Londona: Između nji od požrtvovnosti i samoprijego* stručnih organizacija brodarskih rad* ra anatolskh Turaka. Ali zato su nika i vlasnika brodogradilišta došlo carigradske žene daleko svjesnije od je do sporazuma u pogledu snženja muškaraca. plata za tri ši’inga na sedmicu počev Bekir Sami*bcy primio jc delega* od 1. maja. Radi daljeg sniženja pla* te štampe, kojima je izjavio: Lon* ta biće povedeni novi pregovori. Politički pregled. Za održati avijeh zdrave zube jest: ELIDA- pasta uiiiiiiiiiiiniiiiiiiffluimiiininiiiiiiiMfflnM^ jer je od mjerodavnih autoriteta zubne medicine kao najbolja priznata. Odlična svojstva znanstveno iskušanih sastavina čine ELIDA-pastu za ono što jest: Najbolje sredstvo niUlOUIIIIIIIIIIIMIIIIIIIIIIIIIinihllllllllllllllllltimilillllllHB za zube. �Ј1РАВДА*4 - Strana 4 Страна Broj i.82 Број ^RA•DA* Muslimansko društvo „DOBROTVOR" u Stocu. Rudarski štrajk u Engleskoj traje. Javljaju iz Londona: Kako javljaju listovi, stavili su ptTsjednici rudnika rudarima nove predloge, na koje su rudari odgovorili, da će odogvorti istom onda, kada se postigne spo* razum u pogledu plata. Posjednici rudnika željeli bi da se ustanovi pla* ćevni ured. OGLASI U .PRAVDI* imaju najbolji uspjeh. „Pravda" je najrašireniji muslimanski list u našoj državi. »Pravdu« čitaju svi muslimani. U vlastitom interesu je Dobrovoljni pri’ozi gatačkoj si­ rotinji Iz Amerike U interesu Sire javnosti i po želji potpisatih naših ro­ doljuba, koji borave u sjevernoj Ame­ rici u Chicagu, dajem do znanja Vašoj javnosti, da sam danas primio iz Chicaga jedan ček od Do’ara 621 (K 86250), da oglašuje u „Р г a v d i" da podijelim sirotinji sreza Gacko. Na­ kon isplaćenog čeka po Jugoslavenskoj banci u Zagrebu, raspissću i razdijeliti muslimanskoj sirotinji u srezu Gacko čitavu sumu u sporazumu sa pozvanim licima i našim rodoljubima iz Amerike. U ime muslimanske sirotinje uGacku naljepše se zahvaljujem niže navođe­ Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 nim plemenitim darovateljima: Telefon 319. Džano Tanović i Alija Tanović po 25 Dolara; Hašim Demir. Rašid Tanović, I Trgovina medikamenata, drogerljskib I kemlčkih proizvoda, robe od gume, Adem Džanković, Omer Vilogorac, Zaim zavoja i kirurg, instrumenata, kao i Hasanbegović, Arif A. Tanović, Bajro I fotografskih »parata i potrebštma. Ve­ liki izbor inozemskih safuna, parfumeBašić, Jusuf Hebib, Mustafa Sarić, Jusuf rije, kozmetičkih potrebština I spužvi Habeš i Hasan Hasanbegović; po 20 । Skladište svih mineralnih voda i t. d. Dolara; Nezir Tanović, Nasuf Šehović, Ahmet Selimović, Omer Resulović, Na­ suf Jaganjac, Husein Dupanović, Osman Ćatović,SućrijaSelimović, Mehmed Dervoz, Zejnil H. Tanović, Ibrahim Ćustović, Salih N. Hasanbegović, Ibrahim u Zrinskog ul. 11. (Ćumurija) Omerćaić i Salih Pervan po 10 Dolara; Hamid Bilelović, Huse n Ovčina, Sulejman Hasanbegović, Mustafa Avdič, Muharem Sarić, Nazif Sarić, gdja Мегу Sarić, Smajo Kravić, Osman Mehmedbašić, Nazif Kopičić, Husein Serdarević, Muradif Karahasanović. Avdo A. Šaran, Homa Arnautović. Ha­ šim Ramić, Pašo Ćerimagić, Omer Kurtagić, M. Hasanbegović, Mustafa RideAAAA Л A AA AA A šić, Alija Ćerimagić, Asim Resulović, ♦ PAPIRNICA ♦ Lutvija Volić, gđa Marica Volić, Ibra­ j HAMDIJE KOPĆIĆA ф him Baraković, Alija Omeragić, Zehir Spahović, Husein Omeragić.Velija Omer2 preporučuje »voje bogato stovarište * agić, Sulejman Nušković i Ahmet Avd’ć T svih vrsta papira, kancelarijskog i f po 5 Dolara; Ibrahim Emin, Ismail Avdi, ♦ školskog pribora. — Narućbe se ♦ Bajro Habota, Jusuf Galijatović i Omer obavljaju brzo I točnoZ P. Nurković po 3 Dolara; Hajro Kušarić, Ф £ Cijene umjerene. 130 < Haso Faziinović, Munib Krekić, Romastan Zeky. Mahmut Ćamo, Sad k Viđen, Ф Sarajevo, Štrosmajerova ul. Tel. 619 2 Salih Mahmudćehajić, Neorus Abedin, Begler Ćerimagić, Sabit Šehović, Ibra­ him Vilić, Milan Božićković (Ličanin), Nudjamo odmah otpremljive Mujkan Mehičević, Mehmed Zubčević, iz Zagreba Selman Avdić, Bećir Ramić i Asim Budaiica po 2 Dolara; Ibrahim Babović, u svim mjerama, kao i Arif Jakić, Zulfikar Aly. Mustafa Šeho­ staklarski kit, nadalje cilinđere, me­ vić, Hamid Emer, Hamid Bilal, Esad dicinske bočice i staklene lončiće za Kamil, Ervent Jalanica, Muhan Alipašić, mast, svjetiljke itd. Ibro Malkan, John R D, Mahmud BerSkladište čeških-tvornica stakla hamović, Nikola Olsić i Hamza Šaran porculana po 1 Dolar; Mehmed Kapetanović 3 U/EISS i DRUG, Dolara. U Gacku, 13. aprila 1921. _____ ZAGREB,kraj paromlina._____ 86 i Hamid Kurtović, gradonačelnik. svakom trgovcu Centralna drogerija Braća Šahinagić Natječaj. Kod ovog društva potreban je jedan namještenik, koji hi imao da vrsi ova zvanja i to: 1. vaiz i muderis u potrebno vrijeme; 2. poslovođa kod ovoga društva; 3. poslovođa kod vak. mearir. povjerenstva: 4. inualim. Beriva su za ovo zvanje 30.000 K godišnje i stan u naravi. Molitelji imaju svoje molbe vlastoručno pisane в dokumen­ tima poslati ovom društvu do 5. maja 1921 tes Odbor. Objava! Čast nam je obavijestiti na Se pošt. mušterije, da smo pre­ dali generalno zastupstvo naših mineralnih Voda: ЛвтреГ, „Stpria" i „Đonati” za Bosnu i Hercegovinu g. Šimi Vokicu u Prijedoru kome se imaju sve naruđbe upravljati. Državno lječilište I Ne zaboravite zabilježiti! fotografski atelier Rogaška Slatina. т Prva novootvorena Miševi, štakori, stjenice i žohari MUSLIMANSKA APOTEKA i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ jebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih miševa K 12.—, za štakore i miševe K 12.—, za žohare ruse i Švabe K 20.—.. — Osobito jaka tinktura za stjenke $ 1b.—. Za moljce po K 10.—, prašak za buhe po K 10.— i K 20.—, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20„ mast za uši na glavi K 5.— i 12.—, Mast za uši na blagu K 5.— i 12.—, Prašak proti mrava K10.—. Razašilje pouzećemZavod za eksport M. J 0 n k e r, Zagreb br. 16. Petrinjska ul. br. 3. 131 2S®* Mjesni zastupnici traže kod „Мјеsеса“ Baščaršija, Hotel Ghazl AHMEDA TATAREVIĆA •nabdjevena je svima ljekovito*. pa м preporučuje svima maelimanima. Ima taze ribljeg zejtina (bolukjaga , bakama ва gušu. Epilepticoo protiv padavici, kopove sa kuovet sa itnemogle muške starije osobe, katran suji-roda protiv kašlja, plućnog katarha i tuberkuloae, Obriol ruaet *& skidanje dlake, otrov za miševe, •eraii pomada i porcellan pomada. Sve ove artikle dobiju trgovci jeftinije kad иипо malo veću količino. 181 URA? koja (ini trajno veselje? Samo Suttacrova ara I staklene ploče Od nikla, ocjeli, srebra, zlata, u svakoj cijeni — i vi čete biti zadovoljni I Također lanci, prstenje, narukvice i svakako« potrebetine kao škare, noževi, britve, kutije za cigarete, nažigači, novčarke itđ. »vt dobro i jeftino I Tražite cijenik od tvrtke L SBttner ii Ljubljani broj 706. Agrarna i Komercialna Banka za Всзпи i Hercegovinu, Sarajevo ..... ■_ Podružnica: Brčko Dionička glavnica K 20,000.000.— PREUZIMA uloge na ukarnaćenje na štedovne knjižice i tekući račun, a isplaćuje bez ikakovih otkaza. OBAVLJA kupovanja i prodaju svih vrsti deviza i valuta te svih bur­ zovnih transakcija. -—---...................... -................... Pričuve K 8,000.000.— FINANCIRA VRŠI trgovačka i industrijalna po­ duzeća. isplate na svim mjestima KraljevineSrba Hrvata i Slovenaca te u inozemstvu. — Vrši sve druge bankarske poslove. Muslimanska Centralna Banka | I za Bosnu i Hercegovinu dionič. društvo u Sarajevu. Podružnica u Tuzli. POTPUNO UPLAĆENA DIONIČARSKA GLAVNICA K 5,000.000,104 Pupilarno siguran.— Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K 18,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. IzvrŠuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uvercnja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Đaniel & A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/0ab68716dd3fdece5123d0ffce0a501e.pdf 341e8c7e2c8a1d6e553704ae21ca2fd7 PDF Text Text PRAVDA ГЛАС ^гославенске Broj 45 (283) муслиманске организације . Sarajevo, utorak 26. aprila 1921. (18. Šaban 1339.) mija, nisu crkve za politiku. Tu treba da se vjera propovijeda, tu treba da ! se propovijedaju vjerski principi, ali se , one ne smiju da profanišu svako­ DRŽAN U SJEDNICI USTAVOTVORNE SKUPŠTINE OD 18 ЛР* dnevnoj političkoj borbi. (Pljeskanje. RILA POVODOM GENERALNE RASPRAVE O USTAVU. Glasovi: Tako jel) Još se prigovaralo ustanovi glede (Po stenografskim bilješkama). štampe, naročito glede odgovornosti. (Svršetak). Ovdje se tvrdi da smo mi usvojili Sad ću da pređem na predloženi nicama, mi smo postigli time da oču­ princip kolektivne odgovornosti. To nacrt Ustava, koji mi zastupamo kao vamo svoju kompaktnost ne stoji. Princip, na koji naćin odgo­ vladina većina, a u koju su unišli i Gospodo, može doći do toga da i vara štampar, slagač, rasturač, razno­ naši programatski zahtjevi. Predloženi oni, koji nisu zadovoljni sa današnjim sač ostavljen je da se zakonom ure­ Ustav u jednom dijelu nosi karakter predloženim nacrtom Ustava, da i oni di i time nije prejudicirano, da li će kompromisa, a u drugom dijelu ne mogu i imaju prava, da se i nadalje biti kolektivne odgovornosti ili djelo­ nosi. Ja mogu ovo Četvero rastaviti: bore, da njihovo stanovište pobijedi. mične i u kojoj mjeri. Ima u predloženom ustavu sa strane To ćemo i mi u buduće činiti, ali sad Gospodo, u našem predloženom na­ većine Ustavnog Odbora ustanova, koje se moramo ovim zadovoljiti. 1 u nacrtu crtu Ustava zagarantovan je princip su jednoglasno usvojene po svima Ustava očuvana je mogućnost da se zastupanja manjina. Odmah će še ka­ partijama. Imadc, gospodo, ustanova sve ovo izmijeni, i ako ovo nije dobro, zati, zašto nije uzet siazmjerni princip. gdje se išlo mnogim opozicionim par­ da se nađe mogućnost da se nađe Gospodo, ja kad sam prvi put pročitao • tijama u susret; išlo se do krajnjih bolji put. (Dobacivanje: Da li u ovom izborni red na temelju kojeg smo mi granica. Imade ustanova, a to je treći momentu?) Ne u ovom momentu. ovdje izabrani, kazao sam da nema dio i najslavniji, koji nosi karakter liberalnijeg i pravednijeg izbornog reda U predloženom nacrtu Ustava lične kompromisa između nas, demokrata i slobode, građanska i politička prava nego što je ovaj Međutim docnije radikala, a imade i onaj dio gdje nije i sloboštine tako su jako zagarantosam uvidio, da to nije tako. To je moglo doći do sporazuma sa ostalom vane, da se s tim građanskim pravima izborni red koji favorizira manjine, našom braćom, premda ja zatim naj­ ne može ni jedan Ustav ponositi kao najneznatnije manjine koje onda predviše žalim i premda bih najvolio da postavljaju, da one diktiraju većinama. ovaj naš Ustav. (Ministar za Konsti­ se je i tu moglo doći do potpunog tuantu Marko Trifković: Vrlo dobro, Pomislite, gospodo, ima slučajeva, da sporazuma, jer time bi Ustav bio jaći, tako jel) Gospodo, vi vidite da mi je jedna partija dobila sa 32.000 gla­ jer bi se time učvrstila naša država i imamo svoje narodne manjine i premda sova svega pet mandata, a druga sa pojačao njen međunarodni položaj. one nisu zastupljene u vladi, njima je 3.600 glasova dva mandata. Ako jedna Gospodo, treći odjeljak predloženog omogućeno u našoj državi, koja treba stranka, jedna politička ideja n^e pri­ nacrta Ustava po Ustavnom Odboru dobila za svoje misli i namjere toliko da bude uređena po demokratskim nije ništa drugo nego kompromis, ne­ pristaša, da može da ih sprovodi, on­ principima, njima je omogućeno da go ustupak, veliki ustupak braći sa početnu obuku vrše na svom mate­ da nije ni pravo, nije ni dobro, da ona ljevice: zemljoradnicima, socijalistima rinjem jeziku. Ovdje vidite da se bez apsorbira Parlamenat i da onemoguća­ va stvaranje zakona. One imaju prava i republikancima. njihovog traženja, bez njihovog insi­ Jedno je što je najglavnije a to je, stiranja išlo tako daleko u susret, da da budu zastupljene, i treba da dobi­ kako smo unutrašnje uređenje popri­ se to potpuno zagarantovalo. A 9sim ju pravo glasa, ali da sa 300 i neko­ mili po predlogu većine Ustavnoga toga dana je mogućnost, da pod sta­ liko glasača budu zastupljene u predodbora. To državno uređenje bazira novitim zakonskim pogodbama na­ i stavništvu kao one, koje imaju . 000 na širokim samoupravama. Samo nije rodne manjine imadu svoje srednje i i glasača, to nije ni pravo i nije nikaostavljeno da budu provincije kako stručne škole na materinjem jeziku. j kav srazmjer. smo predložili mi, gospodin KoroŠecov (Dobacivanje: A mirovni ugovor?) Mi I U омоте predloženom nacrtu Klub i Narodni Klub, nije onako ćemo svoju državu bez obzira na Ustava riješeno je jedno od najgo* održano kako se tamo predlagalo, mirovni ugovor uređivati i to samo i tih pitanja, to je pitanje činovn.š* nego je usvojen jedan princip s pre- svojim zakonima: tva, stalnosti činovništva. Njegova laznim naređenjima. Definitivno nije Tako isto je, gospođo, u ovom na­ bežbjedncst je potlpuno riješena, usvojeno kako će se te oblasti podije­ crtu Ustava zagarantovano ono, što [ stalnost je zagarantovana. Neće vi* liti, nego je to ostavljeno zakonu. treba da bude zagarantovano u jel- i še moći .ministar .po miloj volji da U prelaznom naređenju kaže se: noj slobodoumnoj državi, a to je da ! otpušta činovnike prema tome, svi* „Dok se zakonom ne izvrši podjela na su sve priznate vjeroispovijesti rav­ ; daju li mu se partijski ili ne, da ih oblasti, dotle će okruži u Srbiji, Bosni nopravne. Naša država ne nosi više I postavi, a da sutra kad osvane i kad i Hercegovini, Crnoj Gori, Dalmaciji i jednu crkvu kao svoju državnu crkvu, I oni dođu u kancelariju, nađu dekret Sloveniji i županije u Hrvatskoj sa ona nema državne crkve. I tu se da­ o otpuštanju. (Čuje se: .Toga kod Slavonijom i u Vojvodini važiti kao kle pošlo daleko unaprijed, našla se j nas nije bilo. Kod nas je bilo. Ža? oblasti i vršiti funkciju oblasti po jedna sredina, da se svima vjeroispo­ gor). Gospodo, na ovaj način kako ovome Ustavu.- Ovdje je dakle sa­ vijestima očuva jednakost i priznanje. je predloženo od Ustavnog Odbora Još nešto imam reći što bi gospodinu nestaće korupcije, koja je bila me* čuvan onaj princip, sačuvana je ona bojazan, da se sada preko štapa ne Edbinu Kristanu bilo ugodno, kad bi đu1 čm'ovništvom, jer jedan oinov* prelomi sa dosadašnjim razvitkom htio da malo razmisli, a to je: da je • nik neće imati pred očima situaciju donekle unesen princip rastavljanja • da će biti 6 mjeseci u službi i da će pojedinih pokrajina, nego da se u onim рфНје toga biti izbačen ‘napolje, krajevima, gdje je jedno zakono­ države od crkve. Kako? Sve vjerois­ (Dr. Š u r m i n: To 'kođ nas nije bi* povijesti mogu da svojim fondovima, davstvo, postupa onako kao i dotle, lo’) nego će imati potpunu garanci# dok ne dođe do potpunoga izjedna­ zakladama, svojim unutrašnjim poslo­ vima samostalno raspolažu, Šta to ju za svoju stalnost. čenja zakona. Dakle, gospodo, razlika znači? To znači, da je donekle princip je u obinfu teritorijalnom, razlika je u G. Edbin Kristan, govoreći neki rastave crkve od države na taj način širini teritorijalnoj i u neživu. (Dr. dan o odjeljku, koji govori o orga* proveden. Mnogo se prigovaralo Kancel- nizaciji sudstvu u našoj državi, re* Si mrak; Nemojte govoriti tako! Mi­ paragrafu, onoj ustanovi, koja kaže da nistar za Konstituantu Marko Trifkao je: eto, vidite, da nije musliman se bogomolje ne smiju upotrebljavati na u vladinoj većini, ne bi se usvo* ković prema Šimraku: Vi ste pristali u političke svrhe. Ja sam to kao mu­ jila ustanova šerijatskih sudova. Ja na to!) Pošto se te pokrajine dijele sliman mirne duše usvojio, i nije đatvrdim da bi. fer ako je Islam pri* u oblasti u svojim dosadašnjim gra­ Govor nar. posl. Fehima Kurbegovića pojedini oroj К 2.— Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: godišnje K 180.—, ва pola godine K 90.*— (u Sarajevu): za našu državu godišnje K 200.—; za ino­ zemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. Čekovni račun pošt. štedionice I! 19. Godina III. znat kao ravnopravna vjera sa os* talim, on se onda dosljedno u ovim konzekvencijma mora priznati, i o« naj koji priznaje Islam, mora pri* znati islamsko nasljedstveno i ženitbeno pravo. I ja kažem da bi naša država izašla u vrlo rdavoj svjetlo* sti kad ne bi dozvolila ono što je Austrougarska monarhija dozvoli* la. (Čuje se: Je li to ravnopravnost zakonodavstva?) Mi ne tražimo da šerijatski sudovi budu autonomna institucija, nego da budu državna, i ko (poznaje organizaciju tog sudstva u Bosni i Hercegovini, uvjerićt se da ti sudovli najbolje Funkcionišu i da sudiie koji se regrutuju za te su* dovc, izlaze iz suvremene škole. Ima ih ovdje tri*četiri, koji su svršili te škole. (R. Đ o ki ć: Oni ne mogu bi* ti učitelji). Samo za tvoju Brezu ne bi mogli biti učitelji! Gospodo, prvi predloženi vladin nacrt Ustava čl. 86. predviđa da ova vlada može u pojedinim dijelovima države ili u čitavoj državi neka gra* danska pa i politička prava i slobo* de da oduzme. Ja i moji drugovi ni* smo bili zadovoljni sa ovom redak* čijom, jer je ona dovodila do tira* nije. Ali se našlo riješenje i tome. Kako može država biti .pasivna, kad je u pitanju opstanak njezin, kad po* stoje centrifugalni elementi i države koje podupiru iz susjedstva fe ele* mente? Kad treba da se brine za opstanak, takvi elementi ne smiju dobiti i svu slobodu. To se je moralo predvidjeti i mi smo to pred* vidjeli. Usvojeno je načelo, da se mogu politička prava i slobode odu* zeti u pojedinim krajevima, i to je nabrojano taksativno, ali uz uvjet, da se dobije pristanak Narodnoga Predstavništva. Ne može vlada sa* ma po sebi da to radi. I zašto bi se mi onda imali bojati ovoga? Ne treba da se bojimo, jer ćemo mi uvi* jek u Narodnom Predstavništvu bi* ti zastupljeni sa 90% svoga naroda i moći ćemo uvijek da zaštitimo na* rodna prava. Predstavnici, narav* ski, neće nikad ići za tim, da se po* litička prava i građanske sloboštine oduzimaju, ali ako bude to nužno za spas države, oni će i to učiniti. Gospođo, sa strane Jugoslavensko* ga kluba predloženo je u njihovom odvojenom mišljenju, da budu dva koordinirana doma, da bude jedan politički a jedan socijalno*ekonom* ski. To mi nismo usvojili, nego smo usvojili nešto sasvim drugo. Ovo ie vrlo lijepa namisao, to je jedno vr'o lijepo načelo, ali nemoguće ga je iz* vesti. Prvo, nije moguće tačno raz* graničiti kompetenciju jednog i dru* gog tijela. Nema mogućnosti, nema nijednoga zakona za koji bi se m r* no moglo reći da nije političke r-ri* rode, a da u njemu nema nekog eko­ nomskog momenta i tendencije. I obratno. Gospodo, već samim na* brajanjem te kompetencije navodi se zdravlje i socijalna politika. Odmah st spominje riječ politika; bez Muslimansha trgegačka i ohrtničlia banfta za Bosnu i HeFcegoBinu (d. d.) и SnrajEBu Dionička glavnica K 10,000.000 — podružnice u 0os. Brodu i 0os. Novom Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuć* račune i ukamaćuje ih najpovoljnije. — Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuj* i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. Glavno zastupstvo osiguravajućeg društva »HERCEG-BOSN A*. Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgo vačha banka, Sarajevo. - Interurban telefon: Z1H �„PRAVDA* — „ПРАВДА* Strana 2 Страна Iz naše organizacije. nje dakle ne može biti. Osim toga, ovp.j bi se socijalnu-ekonomski ko? ordinirani dom imao da bira iz sta­ leža. Л kako bi to tijelo izgledalo Uredništvu su stigli dalje ovi br? mije teško zamisliti, kad samo imate zojavi: na umu to, da bi odmah došle u »Pravda«. Sarajevo. Ncvcsmje, suprotnosti težnje pojedinih staleža. 22. aprila 1921. Povjerenje koje smo Tu bi bilo vječite borbe i, molim dali 28. novembra zastupamo i da? vas, zar može biti neko i'daviji eu< nas. Našem klubu dajemo puno po? diia nego onaj, koji sam o svojim m? vjerenje. Mjesni, odbor. teresima presuđuje? Prepustiti ne? »Pravda«, Sarajevo. Bos. Gra­ kome da on sam sebi, sudi, znači diška, 22. aprila 1921. Kotarski od? nikad ne doći do prave iprćSude. do bor mv današnjoj sjednici, tavažu? pravoga zaključka, do valjanog za? jući prilike i okolnosti našeg kluba kona. U ostalom, takve ustanove ne? u Ikonstituanti zaključio je, da mu ma još ni u jednoj državi, i mi ne se izrazi priznanje i solidarnost na smijemo prvi praviti pokušaje s (postignutom sporazumu sa vladom njom. AH odbacujući tu ustanovu, g. Nikole Pašića. Uz poklik »Živi? mi smo usvojili nešto drugo: usvo? li!« Za odbor: Mustafa Zuhdi jili smo privredni Savjet, gdje će Hodžić. 3judi, u njemu zastupljeni moći kao Uredništvu »Pravde«, Sarajevo. stručnjaci da daju inicijativu za za? Kuprcs, 23. IV. 21. Za rad i spora? konodavstvo. Oni tu neće govoriti zum našim poslanicima dajemo pot? kroz -prozor, kad budu nešto pred? puno povjerenje. Mjesni odbor. lagali i usvajali nego će rabiti stvar? Uredništvu »Pravde«, Sarajevo, no i plodno. l'oča, 25. IV. 21. Dosadanji rad na? Mnogo se prigovara što smo u pre? šeg poslaničkog kluba potpuno odo? lažnim naređenjima ustanovili insti? bravamo, a naročito sporazum sa tuciju Zakonodavnoga Odbora. Go? vladom gospodina Pašića. Kotar? spodo, ta stvar doista nije simpatič? ski odbor. na. ali kad vidimo da ni za tri go? dine nismo bili u stanju, da done? semo i jedan drugi zakon osiin iz? bornoga, da živimo u periodu ure« daba koje imaju zakonsku moć i kad, po sadašnjoj pjbiitičkoj kon? Balkanski. »Privredni Glasnik« stelaciji, nema izgleda da bismo ob­ zirom na političke prilike koje vi a? što izlazi u Skuplju u svome 59. bro? ju od ove godine donio je ovaku daju, mogli upotrijebiti Narodno Predstavništvo u njegove prave svr? bilješku: »Plata muftije. he, da bude produktivno i da dono? Atina. Kraljevim ukazom odre? si zakone, onda mislim da se tome stanju mora tražiti izlaz, naravno đeno je 500 drahmi kao plata solun? pod izvjesnim ograničenjima. Jedno skom muftiji. (Tako Grci plaćaju muftije. No je od tih ograničenja u tome, da se ovaj Zakonodavni Odbor ograniča? tamo nema dodatka ni na jednu, a va u svome radu na pet godina, a kamo li na više žena, niti na drugo je u tome, Što su u njemu za? rođenu decu, a kamo li na amidže i stupljene sve stranke po srazmjeru. ostale a h b a b e, kako se to kod Naravna stvar, da će one preko svo? nas bogato daje nc samo muftiji ne? jih predstavnika uvijek svoje misli go i svakom balavcu s e o s? i ideje da proturaju u Zakonodav? kom o đ ž i koji je u tursko nom Odboru, koji će raditi između v r e m e koze čuvao. P. U.)« I ovu ćemo »bilješku« sačuvati u zidova, a neće gledati šta galerije kažu. Gospodo, ovaj Zakonodavni ! zbirci »Balkanizama«. U njoj se po? Odbor potreban je još i zato, što mi put kristala bistro odrazu je ono, što nismo u stanju, da na lak način i na ■ mi razumijevamo pod riječi »balka? brzu ruku sve te naše zakone izjed? | nizam«. načimo u Skupštini. U Skupštini ko? 1 ja je uvijek apsorbovana politikom. ! ne možemo da stvaramo brzo, a u , Zakonodavnom Odboru radiće se < brže. Glavna je moć ostavljena sa? i narodnog poslanika Dr.‘ Atifa Ha? moj Skupštini, jer sve što uredi Za? ! džikadića na g. ministra unutrašnjih konodavni Odbor, ona ima da pri? ј djela. mi ili odbaci, i njoj se ne može na? Općinski izbori provedeni su go? metnuti šta ona ne usvoji. tovo u cijeloj našoj kraljevini pa se Gospodo, ja mislim da ovakav na? . sada konačno provađaju i u Slove? crt Ustava, kakav je predložen po I niji. Svuda se nalazi razloga i potre? većini Ustavnoga Odbora, nije ta? ; be, da se općinski izbori raspišu, sa? kav kakav bi mogao svakoga potpu? > mo se kod nas u Bosni, a naročito u no zadovoljit:. Jedna stvar, čim je j Sarajevu i Mostaru, gdje se potreba djelo kompromisa, ne može zado? izbora najjače osjeća, jer je finansij? volj.ti sve, pa čak ni one koji su na? sko stanje tih općina upravo u stra? pravili taj kompromis, jer svaki po? snom položaju, neprestano odlažu iz nešto ustupa od svoga, da bi od dru? nepoznatih raz’oga. U spomenutim gog nešto dobio. Tako smo i postu? su gradovima bile čak sve nužne | pali kad smo ovaj nacrt pravili. mjere za provađanje izbora priprav? : Gospodo, kad smo mi muslimani Ijene i izborni red od ministarstva odlučili da sarađujemo pri izgradi? odobren pa je opet sve na jednom I vanju naše države i da joj što prije obustavljeno i prekinute?. God. 1919. ! donesemo Ustav, imali smo pred o? izrađen je kod zem. vlade za cijelu ' čima da se naša država skoro već zemlju jedan statut, koji je iščeznuo. dvije godine nalazi u krizi i da vanj? Tako mi u Bosni još uvijek imamo | ski neprijatelji očekuju da dođe do u općini komesarijat, koji izdaje na? i rasula ove Skupštine, i da se može redbe i -odredbe, raspolaže novcem , kazati, naš narod neće ovu državu i naših trgovaca i zanatlija, predlaže i ona se mora rascijepati. Imajući ovo proračune sa milijunima kruna defi? | pred očima, mi smo mnogo od svo čita i utjeruje taj deficit od našeg ga stanovišta i programa za sada žrt? građanstva bez njegova učešća i pri? vovali na oltar domovine; žrtvovali vole, jer se građanima ni za-dvije smo zato, da se što prije ovoj dr? godine nije dala prilika, da preko žavi donese Ustav, da se ona unutra svojih legalno izabranih predstavnik konsoliduje i da bude prema vani ka vrše kontrolu i dobiju učešća u jaka. To su učinili i naši politički sa? tom radu. veznici, jer bez njihovog odstupanja Već su provedeni izbori za konstU nc bi bi’o ni našega. Ja sam svršio. tuantu, koji su tobože bili tehnička (Buran aplaus i glasovi: Vrlo dobro!) smetnia općinskim izborima, pa se ni poslije ovoga ne opaža ozbiljna Bilješke. Pitanje Opet je Број 28 i Broj i plemena, kao i velikim pogodnosti? ma pri manipulaciji sa ulošcima d r? ž a v п o g n o v c a, tc veleprodajom m o n 0 p o 1 s k i h artikala du? hana; soli i t. d. Preneražuje u prvom redu zato, što dozvoljavate nacio? nalizovanjc n a j j a č e g novčanog zavoda u Bosni i Herccgvoini u ko? rist dvaju novčanih zavoda, koji su vlasništvo pripadnika samo jedne vjere i je d n o g p 1 e m c n a (Srba pravoslavnih) a na štetu pripadnika drugih vjera i plemena u Bosni i I lercegovini (Mu? slimana i 1 Irvata katolika), ma da je opće poznato, kako su u tom nacio nalizovan ju željeli uzeti udjela i svi jači nov? č a n i zavodi m u s H m a n s k i i hrvatski u Bosni i Hercegovini, čiji su akcionari ravnopravni građa? ni sa akcionarima pom e nu? t i h s r p s k i h banaka, a u dru? gom redu zato, što se njihovim znojem stečena imovina Vašim riješenjem ima da dijeli u dividendi za tri godine t u đ i n c i? ni a i što se tuđ inčima daje prednost i za daljne nove uloške u povišici kapitala i pred samim muslimanima i Hrvatima ka? tolicima — našim državljani? m a. Stoga pošto je ovo već drugi slu? čaj (iza nacionalizovanja Austrp? bosanske banke u Sarajevu) da mi? nistarstvo pravde pušta nepravedno iz vida interese muslimana i Hrva? na gospodina ministra pravde ta katolika pri nacionalizovanju pri? glede nacional kovanja Privih Ze? vrednih zavoda u Bosni i Hercegovi? maljske banke. ni, upućujem Vam gospodine mini? stre slijedeća pitanja: Gospodine ministre! 1. Kako ste mogli dozvoliti da se A’i ste dozvolili svojim riješenjem od 23. marta 1921. g. broj A. C. 460, digne sekvestar sa Privih Zemaljske da se omogući održanje glavne skup^ Banke u Sarajevu i da se uprava štine akcionara povlaštene Zcmalj? preda upravi, koja je bila izabrana na glavnoj skupštini prije stavljanja se Banke u Sarajevu uz uvjete: 1. da se sadanja uprava Zemaljske sekvestra, i koja je sastavlje? Banke razriješi svoje dužnosti i da na gotovo isključivo iz a u? sc ta dužnost preda upravi, koja je sirijskih podanika s čijeg bila izabrana po akcionarima na imetka sekvestar nije ski? glavnoj skupštini prije postavljanja ’ n u t'? 2. Kako ste mogli dozvoliti pod je? sekvestra i 2. da ova potonja uprava provede lu dobitka za godinu 1918., 1919. : fuziju sa Srpskom Centralnom i Srp? 1920. dosadašnjim akcionarima, kad skom Privrednom bankom u Sara je? su to skoro isključivo austrijski dr? vu na bazi, da se ovima, odnosno žavijani, s čijeg imetka se? njihovim akcionapma ustupi 60 mi? kvestar nije skinut? 3. Kakve ste uslove propisivali u f juna kruna povišene glavnice od 80,000.000 kruna ukupne povišice (od sličnim slučajevima prije ovoga i da 20 na 100 kruna), a preostalih li ste dopuštali da se uprava predaje 20,000.000 kruna da se stavi ranijim članovima upravnih odbora n a . г a s p o 1 a g a n j c d o s a d a š? i da se isplaćuje dividenda austrij? njim dioničarima Zcmalj? skim akcionarima? 4. Ako do sada nijeste dopušta!' s k e banke. Istodobno ste odobri? li, da se, obzirom na neke na? nacionalizaciju pod ovakvim uslovi? ročite razloge, isplati d i? ma, da li ste voljni ovo riješe? v i d e n d a od čistog dobitka za go? nje opjozvati, pa i ovo pitanje rije? dine 1918., 1919. i 1920. akcionarima Šiti po onim načelima, kojih ste se i (naravno dosadašnjim) Zemaljske do sada držali? 5. Da li ste voljni kod po? banke u slučaju provođenja pome? novnog rješavanja ovog pitania o? nute fuzije. Ovim svojim riješenjem Vi ste m o g u ć i t i i ostalim d i j e 1 o? dakle odobrili, da sc uprava Privila vi ma naroda u Bosni i H e r? goVane Zemaljske banke u Sarajevu c c g o v i n i, da sudjeluje kod Privih preda, pa makar i privremeno, u ru? nacionalizovanja ke prijašnjoj upravi, koja jc gotovo Zemaljske Banke u S a r a j c? isključivo sastavljena iz v u ? Molim usmeni odgovor u Skup? podanika drugih država; dozvolili ste podjelu dobitka za до? Stini. Beograd, 22. aprila 1921. dinu 1918., 1919. i 1920. toga zavoda Šemsudin Sarajlić, isključivo stranim d r ž a v I j a? narodni poslanik n i m a, kao i to, da u našoj jednoj zemaljskoj banci ostane i u buduće zastupljen većinom strani kapi? t a 1 u dvostrukoj visini t. j. umjesto dosadašnjih 20,000.000 km? na, sada ФЈ.ООО.ООО kruna! Ovo Vaše riješenje preneražuje Nebrojeno puta su novine u ove svakoga, ko dobro poznaje, kako jc tri godine dana od postanka Sovjet? ogromna imovina Privih Zemaljske ske Rusije nagoviještale svijetu, da Banke za Bosnu т Hercegovinu s a? joj se konac približuje. J’ome se vje? kupljena znojem i eksplo? rovalo uvijek, a hinogi vjeruju ipak a t i sanjom cijeloga naroda još i danas, kad je Sovjetska Rusija Bosne i Hercegovine, bez poluči’a u van’skoj politici neobič? razlike vjere i plemena te iskorišća^ no veliki uspjeh: kad je pukao ob? vanjem privilegija, koje je tuđinska ruč blokade, koja je davila Rusiju. vlast davala., ovome zavodu n a š t c? Englesko^Tuski trgovački sporazum, tu cjelokupnog naroda u danas je gotova činjenica, i njego Bosni i Hercegovini bez razlike vjere vu primjeru slijede gotovo sve ev? namjera naše vlade, da iz općine : makne komesare i pusti građanstvo I da upravlja-.svojom općinom, već to abnormalno stanje u općini i dalje tn? pi na štetu interesa građanstva. Do? -ista nema više opravdanog razloga, da se ovo pitanje j dalje odgađa protiv interesa našeg građanstva. Komesarijat nemilosrdno globi naše općinare svim mogućim porezima i nametima, udara kaldrmije i potro? šarine, samo da može namiriti svoju režiju i namještenike, a gradske im stitucije ostaju u žalosnom stanju. Zato pitam gospodina ministra: 1. Misli li vlada i dalje nositi odgo? vornost za ovako abnormalno sta? nje općina u Mostaru i Sarajevu? 2. Je li voljan g. ministar narediti, da se u najkraćem roku raspišu izbori za gradsko zastupstvo u Mostaru i Sarajevu, a onda i u ostalim mjesti? ma Bosne i Hercegovine? 3. Hoće li se na taj način što prije dati napo^ kon i narodu Bosne i Hercegovine uvid u stanje općinskih stvari i orno? gućiti kontrola i uprava u općinama? Molim odgovor usmeno u skup? stini. Primite g. ministre izraz moga poštovanja. Beograd, 21. aprila 1921. Dr. Atif Hadžikađić, narodni poslanik. Pitanje Sovjetska Rusija. prispio godinama u kućanstvu upotrebljavani nenaknodfvl. pravi S c h i c h t < sapun sa znakom: ,Jclenw. Jelen sapun Je potpuno čist, posjeduje najveću izdaJnos! kod pranja i dobiva se u posnatoj П”'. ‘ ' ’■<«-. Г.„,- , ' • : ' Zastupnik za Bosnu i Hercegovinu Blbert Vita М, Saralm, Despića ul. 1. �Spoj 283 Broj ropske države. Čak i Francuska mi? jenja svoju politiku »krajnje nepo* vjerijivosti i one iste vojnike, koje ie do neki dan upotrebljavala u ljutoj borbi protiv Sovjetske Rusi* je, šalje danas kući u • Sovjetsku Rusiju. Za vladama evropskim povodi se pomalo i evropska štampa. Intcrc? santan je na pr. u tom pogledu čla? nak, koji je izašao u bečkoj »Ncuc breie Prcsse« od 17. ov. inj. Ta je novina dosada također kroz usta najpoznatijih bečkih nacijonalnih ekonoma i političara prorekla makar sto puta propast Sovjetske Rusije, a u spomenutom broju je donijela jedan članak od prof. Viktora Putt? nera, koji je po izgledu vrlo objekt ti van prikaz stanja'Sovjetske Rusije. On najprije konstatuje, da se eko? nomska svjetska kriza može riješi? ti samo učešćem Rusije na svjet? skom tržištu, a put k tome otvaraju ti skoro sklopljeni trgovački ugovo ri. Rusija predstavlja danas sistem federativnih sovjetskih republika, koje stoje u više ili manje tijesnoj vezi sa Moskvom. Čitav državni aparat je izgrađen na kolektivistič? koj podlozi."Privatnih industrijalnih poduzeća nema. Državne fabrike tr? pe od oskudice materijala i stručnjak ka, te vlada gleda da njihovu рго? dpktivnost podigne premijama. Mnogo se polaže na odgoj radnika, ali ta idealna zadaća ne da se posti* ći ‘tako lako niti u onoj mjeri, koja se želi, a niti u tako kratkom vre? menu. Ruski radnik nema ni škoh ske, ni političke obrazovanosti, kao njegov zapadni klasni drug i stoga bezbrojne skupštine i tečajevi ima? ju zadaću, da ga predobiju za ko? munističku ideju. U istu se svrhu upotrebljavaju kina, predavanja, pa : koncerti i jedno more komunistic* k?h brošura i novina. Radnik, koji se svojom produktivnošću osobito istakne, slavi se u štampi kao »ju* nak rada«. Da’eko teži položaj sovjetske vla? ele leži u njenim odnosima prema seoskom staležu. Revolucija je uni? stila potpuno klasu ruskih zemljo? posjednika i zemlju podijelila selja* cima. Za to djelo su ruski mužići zahvalni revoluciji, ali kad je ova . htjela dalje poći, pa n a c i i o n a 1 i? z o v a 1 i cijelu zemlju, naišla je na nesavladiv otpor. Tri godine je tra? jala borba između seljaštva i inđu? strijskog proletarijata, koji ima svu vlast u rukama. I deseti kongres ru­ ske ‘komunističke partije pokazao je da je vlast morala kapitulirati pred seljaštvom: dignuta je rekvizicija svih seoskih produkata i jedan nj i* hov dio prepušten seljacima na slo? bodno raspolaganje. Čime god to boljševici pravdali, to ipak predsta? vlja bez sumnje — uzmak komuni* sta. Glavni razlog te vrlo važne pro? mjene u ruskoj agrarnoj politici, pre« ma Lenjinovim riječima, leži u to* me što se misli podići produkcija ce* realija i tako imati jedan su višak za izvoz. Ovim suviškom hoće Lenjin da plaća robu, koja ima sada na osnovu trgovačkih ugovora da stiže u Rusiju, a fo je u prvom redu že? IjeznđČki materijal, lokomotive, va? goni i tračnice. 700 lokomotiva je naručeno u Njemačkoj, 1000 u Šved? skoi, koja je dosada liferovala Ru? šiji 48.000 tona željezne robe. En? gleska firma Armstrong dobila je na? ' udžbu, po kojoj će njene fabrike biti zaposlene stalno sa remontira? njem 50 lokomotiva. Kako održajc sovjetska vlada vlast u svojim rukama? I to pitanje tretira prof. Piittner opširno i navo? di, da je nemoguće srušiti sovjet* sku vladu niti revolucijom niti voj? pičkom akcijom. Revolucijom radi toga nemoguće, pošto su boljševici odmah nakon osvojenja vlasti do temelja uništili sve građanske orga? nizacije i cijeli dotadanji državni aparat, te izgradi1 i svoj vlastiti. Uza to postoji zabrana političkih prga? nizacija i tako revolucija ne može ni da se rodi. Vanjskoj vojničkoj akciji stoji na putu jaka i dobro opremljena crvena vojska. Konac Puttnerovog razmatranja zaključuje, da se komunističko go? spodarštvo usred kapitalistički orga? nizovanog svijeta ne može trajno o? držati. Ali što će ipak i po njegovu mišljenju ostati, jeste socijalizacija Страна 3 Strana „ПРАВДА“ — »PRAVDA* 1 . I i i ( velikih industrija. Pitanje, koje pisac ostavlja neriješeno, jeste, u koliko će se moći privatna industrijska po? duzeća razvijati pored tih državnih, a baš je to ono pitanje, čije će nam riješenje pokazati, da li je uopće mogućan gospodarski opstanak svi? ,jcta na kolektivisttckom principu. Ovo će sc pitanje riješiti samo od .sebe. Tačnih prognoza u tom pogle? du ne može danas niko postavljati. Politički pregled. ’ , , i Kina protiv Saveza Naroda. »Temps« javlja, da je vrhovni sudac u Kini, jedan od desetorice odasla? nika koji su istupili za promjenu Sa? veza Naroda, prispio u Žencvu i iz? javio, da Kina neće nikada priznati Savez Naroda, koji joj nc bi donio oslobođenje ispod japanskog go? spodstva. Kanada sc navodno proti? vi obnovi cnglesko?japanskc alijan? se, koja bi dovela do neminovnog rata, u kome bi onda Kina morala da stupi na stranu Sjedinjenih Dr? žava. Englesko radništvo osuđuje oku? paciju rurskog područja. Javljaju iz Londona: U manifestu koji su ob? javili parlamentarni odbor, kongres strukovnih organizacija i egzekutiv? ni odbor radničke stranke u pogledu rurskog područja, kaže se između o? stalog ovo: Nova invazija u Nje? mačku i okupacija rurskog područja mora se osuditi moralno i politički, jer znači ugrožavanje ne samo nje? mačke nego i vlastite industrije. Protiv povratka Karlovog u Ma? džarsku. Javljaju iz Budimpešte: Stranka malih posjednika primila je na preksinoćnoj konferenciji rezo? luciju, u kojoj se zahtjeva, da vlada bezuvjetno i smjesta poduzme kora? ke, da se u vezi sa povratkom biv? šeg cara Karla kazne svi učesnici ra? di pokušaja prevrata, te zakonitim putem pozovu na odgovornost. Veliki uspjeh francuske regruta? čije. Javljaju iz Pariza: Prema sta­ tistici mini4starstva vojnog reknito? vano je prilikom posljednje stavnje 272.000 mladića. Od svih, koji su došli na stavnju zadržano je 72%, što je najveći broj u zadnjih 20 go? dina. Ovo se pripisuje padanju 'kon? zuma alkohola, sve većem širenju Športa, te boljoj ishrani i higijeni u Francuskoj. Tako javljaju iz Pari? za i no tome bi se dalo zaključiti, da je u Francuskoj blagosloveniji život nego prije rata. Još kad Nje? mačka plati milijarde, onda već ne će znati, kuda će sa svojim silnim blagostanjem. Domaće vijesti. Proračun ministarstva prosvjete. Javljaju iz Beograda: Definitivno je uređen proračun ministarstva prot svjete. Krediti za požarište reduci? rani su na ukupnu sumu od 13 mili? juna dinara. Prihodi će iznositi u svemu 6 milijuna dinara. U svakom slučaju dobi će beogradsko pozoriš? te najveći dio. jer je za vrijeme ra? ta pretrpilo mnogo štete. Predvide? no je i osnivanje novih stalnih po? zorišta u Splitu. Sarajevu, a eventu? alno i u Subotici ili u Vršcu. Za Sa? rajevo je određeno 1 milijun kruna, od čega je već kupljena garderoba jednog Miinchenskog pozorišta. Subvencija od 50.000 dinara za pu? tujuća pozorišta ostaje nepromije? njena. Krediti za trgovinu. Ministarski komitet votirao je kredit od 100 mi? lijuna dinara koji će se davati za? natlijama, trgovcima, izvoznicima i uvoznicima. Za ove će se kredite izdati naročita naređenja komora? ma, a izdavanje novih vršiće se pre? ko državnih kasa. Za zanatlije, po? stradale u ratu izdaće se 36 milijuna dinara. (»Epoha«). Gajretova ženska sirotišta. Glavni odbor zaključio je, da otvori dva ženska sirotišta i to u Sarajevu i Mo? staru. U Mostaru su nađene i pro? storije za to sirotište, dok sc u Sa? rajevu iznalaze. Mostarsko sirotište otvoriće se u najkraćem vremenu i ako je želja glavnog odbora, da se ; oba sirotišta otvore u isto vrijeme. ! Radi toga glavni odbor apeluje na S sve prijatelje Gajreta, ako znaju za kakve zgodne prostorije, da to od? mah jave odboru. Prostorije bi sc iz? najmile na duži niz godina, a tako? ! der bi društvo i kupilo podesnu ku? ' ću, koja bi sc mogla za sirotište, ma? ■ kar i nakon adaptiranja upotrebiti. Otvaranje narodne osnovne škole ' u Bočcu i Varcar?Vakufu. Pododbor i Gajreta u Varcar?Vakufu obratio se I glavnom odboru, da isposluje kod : zemaljske vlade otvaranje nar. os? I novne škole u Bočcu i ženske osnov* i ne škole u Varcar*Vakufu. Za ovu potonju ustupaju muslimani Varcar? Vakufa zgradu mektebi?ibtidaije, koja posve odgovara za prostorije osnovne škole. Glavni odbor se o? bratio zemaljskoj vladi, koja je to? me udovoljila i sa svojom rješidbom cd 15. o. mj. izdala naređenje, da se otvori nar. osn. škola u Bočcu u dr? žavnom hotelu, a ženska osnovna i škola u zgradi mckteb:?ibtidaijc u ' Varcar? Vakufu. Nogomet dječija bolest. Tuže 1 nam se sa svih strana roditelji i uči? ' telji osnovnih škola na nogomet, ko? , j među djecom hara kao kakva po? šast. U svakoj sakrivenoj sarajev? skoj ulici, odmah poslije škole, ku? pc se hrpe djece od najmlađe pa do mladićke dobi i kotrljaju pred so? bom što bilo. To traje do večeri. Mr? tva od umora i nesposobna za uče? nje zadaće, poderanih cipela i odije? la, dolaze djeca kući. Za večerom ne i jedu ništa i prevaljuju se u postelju, 1 da se sutradan po podne opet sa? j stanu i nastave tu samoubilačku I igru. 5 i Zahtijevamo od nadležnih vlasti, i da sc u općem interesu zabrani djeci I ispod izvjesnih godina (16—18) i u? I pisivanje u postojeća nogometna društva, a policija bi već u interesu ! javnog reda trebala da strogo pazi, ! da se nogomet po ulicama ne igra. Uvjereni smo, da je s ovim zahtje? vom solidarno cjelokupno sarajev? I sko građanstvo. Ferijalni savez naše omladine. O? i vih dana razaslalo je povjereništvo Ferijalnog Saveza u Sarajevu (Trgo? vačka akademija) pozive svima oni? ma, za koje je mislilo da će znati razumjeti plemenite ciljeve ovog omladinskog udruženja, da se upi? suju za njegove Članove dobrotvore lili utemcljače. .a eventualno da mu dadu pripomoć u naravi. Glavni cilj Ferijalnog Saveza je taj, da omla? ; dini dade iprilike da upozna sve кга? I jeve naše prostrane otadžbine puto? vanjem. uz minimalne troškove. Na ovaj način će naša omladina nauči? ti jednako ljubiti svaki pedalj naše zemlje, a neće se gušiti u lokalnom patriotizmu, od kojeg boluje stara generacija. Specijalno sarajevsko po-? viereništvo imati će ove godine ma? lo veće izdatke, jer će ovdje biti kongres Ferijalnog Saveza, na koji će doći više stotina delegata iz svih krajeva našeg kraljevstva. Radi to? ga je nužna što izdašnija potpora sa strane svih prijatelja naše omla? dine. Na kongresu će sc riješiti osim ostalih pitanja, da pored profesora mogu i učitelji Čiti članovi Ferijal? nog Saveza. Upisivanje za dobrotvore uteme? ljače vrši Povjerenstvo Ferijalnog Saveza u Sarajevu. Trgovačka Aka? demija. Javna zahvala. Gospodin Smail? beg Gradaščevic kotarski sudac u Ljubinju, prigodom njegovog pre? mještaja, darovao je na oproštaj? nom sijelu ovom jesnoj islamskoj či? taonici K 1000. Za vri’eme njegovog boravka u našoj sredini darivao je više puta veće svote za rečenu čita? onicu kao i druge islamske instituci? ј, a naročito za našu lokalnu siroti? nju. Radi ovoga, a osobito zbog njegovog kulturnog rađa među čla? novilma izabran je počasnim članom. Odbor osjeća dužnost, da ovom plemenitom čovjeku, pravom po? toniku svoga slavnoga djeda Huseii? na Kapetana Građaščevića ispred is? lamskog ČitaoniČkog društva i širo? tinie ovoga miesta izreče najtopliju zahvalu. — Odbor islamskog čitao? ničkog društva u Ljubinju. Društvo Industrijalaca za Bosnu i Hercegovinu u Sarajevu držače svo? ju redovitu glavnu skupštinu 1. ma? ja o. g. u prostorijama Bosanske In? dustrijalne i Trgovačke banke. Sa? rajevo, u. 1 sati prije podne sa slije? dećim dnevnim redom: 1. Izvještaj ispravnoga odbora; 2. Izvještaj nad^ zornoga odbora; 3. Odobrenje za? ključnih računa, te podjela absoluto? rija upravnom i nadzornom odboru: 4. Izbor predsjednika; 5. Eventualija. □ D 1 „(ЈШЕТД“ I Zahvala. Prigodom smrti našeg neprežaljenog i dobrog oca Uzeirbega Alibegovića, osjećamo dužnost, da se na ovaj način zahvalimo u prvom redu ovdašnjim liječnicima gg..- dru A. Ledereru (sada okružni liječnik u Tuzli), dru J. Grtinbergu i dru Izraelu, koji su sve svoje liječničko znanje upotrebili, da ga spasu, a kada to ne bijaše moguće, da mu olakšaju zadnje časove života. Zatim se najtoplije zahvaljujemo svi­ ma, koji nam usmeno ili pismeno izraziše svoju Žalost, i time mnogo dopriniješe, da lakše snpsimo nenadokna­ div gubitak; i napokon najljepša hvala i svemu građanstvu Dervente, bez raz­ like vjere, a osobito ovdašnjem činovništvu, koje je u onako impozantnom broju ispratilo rahmelliju do hladnog groba. Svima neka je od nas hvala, a od Boga plata! Derventa, 20. aprila 1921. 197 Asimbeg 1 Esadbeg Alibegović. Oglas dražbe. Na molbu Sare Levi iz Sarajeva zastupane po dru Ottu H o г w i t z u advokatu u Sarajevu dozvolio je Ko­ tarski sud u Sarajevu ovršnu dražbu nepokretnina Muhamedage Foče umri. Abdage iz Sarajeva te će se dražbenim putem prodavati: 7/96 dijelova gr. ul. br. Llll/117 k. o. Sarajevo; 7 32 dijelova gr. ul. br. Lili 118 k. o. Sarajevo; 1/6 dijelova gr. ul. br. LIII/120 k. o. Sarajevo; 1/12 dijelova gr. ul. br. Llll/121 k. o. Sarajevo; 9/20 dijelova gr. ul. br. Llll/173 k. o. Sarajevo i to u četvrtak dne 28 aprila 1921. u Kotarskom sudu soba 23. Nekretnine su pravne naravi mulk. Dražbeni uvjeti se mogu vidjeti kod advokata dra Horwitza u Sarajevu Jelića ulica 4 ili u kotarskom sudu u sobi broj 23 spis broj Cn 69/19. 19,4 *♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦ ♦ PAP1RNICA ♦ t HAMDIJE KOPČIĆA J preporučuje svoje bogato etovarište > svib vrsta papira, kancelarijskog i J školskog pribora. — Narućbe se ♦ obavljaju brzo i točno * [ > Cijene umjerene. 130 I Ф Sarajevo, Štrosmajerova ni. Te1. 619 ф A A. A A A A A A A A A Ne zaboravite zabilježiti! u Zrinskog ul. 11. (Ćumurija) fotografski atelier Muradif Karahasanović. Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 Telefon 319. Trgovina medikamenata, drogerijsklh I kemičkih proizvoda, robe od gume, zavoja i kirurg, instrumenata, kao i fotografskih aparata i potrebštma. Ve­ liki izbor inozemskih safuna, parfumerije, kozmetičkih potrebština i spužviSkladište svih mineralnih voda 1 f. d. o �Strana 4 Страна ПРАВДА* — ^RA'-DA Broj 283 Bpsj Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. Sarajevo, 22. aprila 1921. POZIV NA SUBSKRIPC1JU DIONICA HL EMISIJE Muslimanske Centralne Banke za Bosnu i Hercegovinu dioničarskog društva u Sarajevu Prema zaključku sedme redovite glavu«' skupštine od 16. maja 1920. koji je odobren po Ministarstvu za trgovinu i industriju riješenjem od 12. augusta 1920. br. 1897. imade se provesti povišenje dioničarske glavnice našeg zavoda od K 5,000.000 — na K 20,000.000 izdanjem 150.000 komada novih dionica po K 100.— nominalne vrijednosti od kojih ’!3 glasi пн ime, a na donosioca. Tih 150.000 komada novih dionica stavlja potpisano ravnateljstvo ovim na javnu subskripciju uz slijedeće uvjete: 1. Dosadašnjim (opcije) na dioničarima pripada pravo prvenstva 100.000 komada dionica III. emisije i to tak©, da na svaku sUru dionicu I. ili II. emisije upiše po uvije nove dionice uz cijenu od K 125.— po komadu, za­ jedno sa K 5.— za troškove i K 3. za kamate od II. 1921. dakle ukupno K 133.— za svhku dionica od K 100.— nomi­ nalne vrijednosti. Pravo opcije imade se izv šiti za vrijeme od 25. aprila do zaključno 31. maja 1921. 2. U svrhu izvršenja prava opcije valja pri upisivanju novih dionica kod dotičnog upisnog mjesta ujedno predočiti stare dionice ili međutimnice, koje će не providiti opaskom - Pravo opcije za IH. emisiju izvršeno" i povratiti dioničarima zajedno s potvrdom o učinjenoj uplati. — U koliko se ili dionice ili međutimnice nalaze kod nas u Sarajevu, valja ovo na upisnom arku primijetiti, a pravo opcije se svejedno može izrsiti. 3. preostalih бо.ооо komada dionica III. emisije prepuštaju se i nedioničarirtla uz cijenu od K 150.— po komadu zajedno sa K 5.— za troškove i K 4.— za kamate od l.)I. 1921., dakle ukupno K 159.— za svaku dionicu od K 100.— nominalne vrijednosti. I za ove dionice traje rok upisa od 25. aprila do zaključno 31. maja 1921. 4. Čitava protuvrijednost koli opti ranih toli i na novo upisa­ nih dionica imade se odmah pri upisu u gotovom potpuno isplatiti. 5. »Svaki dioničar, koji ne izvrši pravodobno svoje pravo opcije na nove dionice, gubi to pravo. 6. Visak, koji će se uplatiti preko nominalne vrijednosti dionica pripasti će po odbitka svih troškova emisije i uplaćenih kamata, redovitoj pričuvnoj zakladi. 7. Nove dionice proviđene su kuponom za godinu 1921., te sudjeluju na dobitku zavoda počam od 1. januara 1921. 8. Ravnateljstvo pridržaje si pravo razdiobe dionica, te će u prvom redu dodijeliti dionice koje glase na ime, a samo u koliko ove ne bi dostajalo, dodjeljivati će ee i one, koje glase ! na donosioca. 9. Za slučaj, da se kojem potpisatelju novo upisanih dio­ nica dodijeli manje dionica, nego ih je upisao, povratiti će mu j se previše plaćeni iznos nakon razdjele u gotovom natrag. 10. O uplatama izdavati će upisna mjesta privremene potvrde, koje treba dobro sačuvati, jer će se kasnije samo uz povrat tih potvrda nove dionice izručiti. 11. Uspjeh ove sindikatu. dionice zajamčen je po jednom 12. Prijave za izvršenje prava opcije, te upisi za nove dionice i uplate mogu se obaviti osobno ili poštom kod slije* dećih novčanih zavoda: Muslimanske centralne banke za Bosnu i Hercegovinu dioničarskog društva u Sarajevu, te kod njezine podružnice u Tuzli. Prve hrvatske štedionice u Zagreba, te kod njene podruž­ nice u Beogradu i kod svih ostalih njezinih podružnica. Hrvatske centralne banke za Bosnu i Hercegovinu d. d. u Sarajevu, te kod njezinih podružnica u Bugojnu, Derventi, Mostaru, Bos. Samcu, гГигН i Zenici. Muslimanske trgovačke i obrtničke banke d. d. u Sarajevu, te kod njezinih podružnica u Bos. Brodu i Bos. Novom. Gajret Banke d. d. u Sarajevu. Muslimanske trgovačke i poljodjelske banke d. d. u Tešnju. Prve muslimanske banke d. d. u Brčkom. Prve muslimanske trgovačke banke d. d. u Bijeljiui. Muslimanske banke d. d. u Banja Luci i njezinih podružnica u Prijedoru, Prnjavoru te Sanskom Mostu. Muslimanske privredne Banke d. d. Gračanici. Muslimansko banke d. d. u Stocu. Muslimanske kreditne banke d. d. u Foči. Privredne bauke d. d. u Maglaju. Krajiške banke d. d. u Bihaću. Kreditne banke d. d. u Modriču. Trgovačke banke d. d. u Trebinju. Bankovne i komisione radnje M. Mahmutbegović, B. Samac. Bankarske radnje Naman Osmanefendić, Žepče. Ravnateljstvo Muslimanske Centralne Banhe za Bosnu i Hercegovinu * d. d. u Sarajevu. Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Daniel & A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/4375af4584281f301ea94efce0ad6c0f.pdf e0cdf40ea21a21acd85280dbebd68d75 PDF Text Text PD * VDA Pojedini broj K 2.— Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: godišnje K 180.—, na pola godine K 90.— (u Sarajevu): za našu državu godišnje K 200.— : za ino­ zemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. ЖО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ муслиманске организације j 46 (284) Telefon br. 842. čekovni račun post, štedionice 1119. Sarajevo, četvrtak 28. aprila 1921. (20. Šaban 1339.) Godina III гч r nar. poslanika Sakiba Korkuta DRŽAN U SJEDNICI USTAVOTVORNE SKUPŠTINE OD 21. AP= RILA POVODOM GENERALNE RASPRAVE O USTAVU. (Po stenografskim bilješkama). Gospodo, najprije mi dozvolite jednu napomenu. Gospodin ministar za konstituantu u svome uvodu upo* trijebio je citat iz narodnih pjesama radi kojeg su se neki makedonski muslimani, koji su po narodnosti Turci uvrijedili. Držim da je gospo* din ministar mogao naći pjesničku formu i bez da povrijedi osjećaje ne* kih državljana. Tokom rasprave, gospodo, govori* lo se o svemu i svačemu pa je došlo do govora i o istoriji. Treba da i mi o tome nešto reknemo, kad se već našao i jedan Rista Đokić, da drži povjesno predavanje. (Čuje sc iz cen? truma: Zar ne može čovek iz naro* da da govori?) Gospodo, jedni se pokloni še istoriji kao izvoru sadaš* ■jicc i hoće da na njoj i u vezi s njom izgrade svoj položaj u ovoj našoj dr* žavi. Drugi se na nju pozvaše u svr* hu da dokažu kako se po njoj ili bolje radi nje ne može provesti omeđenje pokrajina ili oblasti u našoj državi. Gospodo, u našoj istoriji ja gledam učiteljicu života i iz nje vadim pouke od kojih ću neke i ovdje da sporne* icm. Prva je pouka, gospodo, da cijepa* вје narodnih sila, nesloga i osebica dovedoše sve naše države i državice pod tuđinsku vlast. I pojedince i sku* pa. Stoga je po mome mišljenju vr* lo umjesno, što je g. Ljuba Jovano* vić spomenuo ovom prilikom pošlo* vicu koja ka£e: „Složna braća nove dvore grade«, ali mi je žao što nije spomenuo i drugi dio, koji veli »a nesložna i stare prodaju«. Ja mislim da je bilo potrebno, da g. Ljuba Jo* vanović i to naglasi kako radi sebe tako radi drugih. Mislim da će to biti shvaćeno. Druga jc pouka, koju mi vadimo iz povjesnice, da je izvor naše ne* sloge u staleškoj oprečnosti i vjer* skim diferencijama. (Dobacivanje: Kod nas ne!) Ja, gospodine govorim općenito i kad govorim općenito za sve, ne mora da to vrijedi baš za svaki kraj. Vjerske diferencije pođi* jelišc nas na tri svijeta, na tri goto* vo potpuno oprečna svijeta, dadose nam tri tradicije; dadoše nam 1wku’* ture i tri gledanja na svijet. (Čuje se: i tri nacije). Može še reći i tri naći* je! Jći istoriji, gospodo, znači ići na* i da šem diferenciranju, 'a trebamo, da moramo i da nam je dužnost, da idem« samo onome sto će w.s dovet-ri za dnicL što će nas ’Zjedna ti. (Buran urlaus. • Jedan nički: Pe što ste onda yi •ovali?) Kad bi to bila var^ na to odgovorio. istini Trc pouka iz n-’še povjesnice, o ш govorili jeste to, da jc u -i. b ) 1 naših Budi iz uže skupi* muslimana. koji su pod tvrskir pleme ku su sh mje turskoj impcriii dipL (Dr. M. on ’c otvorio prvu pat* 7 povjesničari, koji to . i u. kažu da je i natrijaršiiu (Dr. M. Ivanić: I njegov dnhariie bio nrvi patrijarh mnaU naši drugi vrijedni Ijunemili su lijene itrsnicc u na* )rij:. I g. Pribćć :vić trebao bi u mjesto što upada u riječ, da doka? že da nije istina ovo što ja govorim. (iMilan P r i b i ć e v i ć : Ja kažem da jc Mchmed Sokolović služio Turci* ma i proširio tursko carstvo. To ja kažem, to je istina. — Dr. M. I v a* nić: Ja kažem da smo onda imali pećsku patrijaršiju, da smo imali au* tonomiju. - Glas iz centruma: To ka­ že Momčilo Ivanić! Jest, to kaže Momčilo Ivanić i cijela istorija. Či* tajte .istoriju pa ćete vidjeti). Kad se svađate, gospodo, ostavićemo ta ime* na i ja ću da vam iz istorije podvu* čem nešto drugo, nešto, o čem ne će biti spora. Mi, muslimani, gospo* do, sačuvasmo ovom našem narodu u krajevima, gdje smo bili glavni predstavnici, sačuvasmo najčistiji je* zik, koji je primljen kao literarni, da* đosmo mu najljepše i najnježnije pjesme. Priznaćete da je haremska pjesma najviše prodičila našu narod* nu po jezi ju i stekla joj i priznanje inostranstva. (Glas: Dockan!) Ne, to nije nikakav »dockan«, to je bilo i to je fakat. Nema tu ništa dockan. Pored svega toga, gospodo, niko ne nađe za shodno, da o ovome ma jed* nu riječ progovori, a meni je još čudnije, da pored svega ovoga što sam ja istakao, poštovani g. Ljuba Jovanović, govoreći o stanju u Bosni, reče da su tamo u većini Srbi, pa on* da dolaze muslimani, pa onda Hr* vati. (Pavle M a r i n k o v i ć: Rekao je pravoslavni). Ne, nego Srbi, Hr* vati i muslimani (Ministar za konsti* tuantu Marko T r i f k o v i ć: Nije to mislio). To je rekao, a šta je mislio, to je zvan on da rekne a ne da mu se odavde daje komentar. Riječ »Нт* vati« ne označuje vjeru, a »muslima* ni« označuje i ovo se zajedno ne meće, ne zbrajaju se nigdje orasi i šljive. Računajući sa ovim faktom, gospodo, mi smo u Bosni i Hercegu* vini osnovali Jugoslavensku Musli* mansku Organizaciju (Jedan zemljo* radnički glas: Da spasite begluke!) Ne, već da se branimo od pljačkaša i da očuvamo vjeru; opet ponavljam: da očuvamo vjeru. (Ministar Pribiće* vić: Od koga?) Ne mora, gospodine, da bude oduzimanja pa da sc čuva i spašava. O ovoj našoj orgnizacij'i bilo je pisanja i govora i žučnih prigo* vora sve radi toga, što se ona još ne poznaje. Vi ćete, nadam se, biti to* liko strpljivi, da ćete dozvoliti da re* čem i i nešto o toj organizaciji i da je objasnim onako, kako je mi shva* čamo. Da najprije kažem zašto smo (Dobacivan; organ 1Г; Po srijedi je i nešto drugo.E OY naš ксак bude jasan moram poći malo unazad. K^d je dopo Ausl joj >e »prije Poznato i i to, go ii i kasni dnim bor da ovdi w da nam ie mi. kad se Eto Švaba, iisu!) Ja ne ' li baš osobno Vi, ali dru* asa je opozicija, to jc po> znato, vođena protiv austrijskog sis* tema ne samo pod Džabićem meo i nod Firduoom. Formalno smo se for* ili »adi traženja vjerske autono* faktični sa političkom tendem molil žim i spriječi njen Drang nach Os* ten, o kojem je vrlo slabo obaviješ* ten g. Rista Đokić. Istina je, da smo mi u zadnje doba, odnosno naši pr# vaci, podupirali i radili zajedno sa bosanskom vladom. Kad to priznan­ jem, moram u isto doba istaknuti da su to činili i gotovo svi Hrvati, pa su to činili i mnogi Srbi pravoslavni. Razlog ovom našem mekšem drža* nju u zadnje vrijeme leži prvo u to* me, što je vodstvo došlo u ruke pre* vrtljivih, a drugo u tome, što su naši zahtjevi, opravdani zahtjevi, nailazil1 na jedno vrlo nebratsko držanje srp* ske opozicije koja je bila zadojena mržnjom kako prema nama, tako i prema našim zahtjevima u agraru i drugim pitanjima. (Nikola Div* 1 j an: To nije istina, u nečemu dru* gom! ■ Đokić: Navedite prim* jer!) Dobro. Sabur rna o! Kad izazi­ vaš baš ću ti navesti koji primjer. U Posavini sc desilo da nekoliko mu* slimana otvoriše trgovačke radnje u pravoslavnim selima. 1 šta je bilo? Poslanici »srpskoga« naroda podni* jeli su bosanskom saboru mterpelaai* ju i pitali austrijsku vladu: Kako jc mogla dozvoliti da muslimani otva* raju radnje u srpskim selima? (Ni* kola D i v I j a n: Pravoslavnim). Eto, gospodo, i sad ih ima koji opravda* vaju tako nebratski postupak; i ov* dje se, eto, nalazi ljudi koji bi za taku stvar interpelirali! I onda smo mi krivi, što prigovaramo. Ja ću da spomenem i nešto još gr* đe. Kad naši muhadžiri, koji su po* bjegli od austrijske tiranije i njene katoličke propagande, htjedoše da se vrate natrag, glasilo jedne srpske partije koja je u ono doba govorila da je perjanik i inteligencije i na* rodnog nacionalizma pisalo je o san* kilotima i tražilo od zemaljske vlade, austrijske, da ne dozvoli iskrcavanje ovih bezgaćnih nomada u Bosnu. Šta na to velite zemljoradnička gospo* do? (Nikola Divljan: Imali su i pra* vo, velim ti tfpet). Lijepo! Ja to samo podvlačim i ponavljam, da jedan bo* sanski poslanik odobrava pritužbu proti tome, što je nekoliko mvs’i* mana otvorilo radnju u srpskim se* Ihna,, on dalje veli da je austrijska vlada imala pravo, što nije musi ima* nima dozvolila otvaranje dućana; i* mala bi pravo, kad ne bi dozvolila povratak muhadžirima u Bosnu; i* mali su pravo oni ljudi, koii su ove svoje zemljake nazivali sankilotima. bezgačnicima, nomadima! Ja mogu da se na sve ono samo zgražam i hoću to da utvrdim, kako bi sci i u scenografskom zapisniku ovog doma, poslije 20 i 100 godina moglo čitati ovo što je dobacivao g. Divljan. (Ni­ kola Đ ! v 1 j a n: To je iskrenost!) Ta samo iskrenost, gcspođme. dok: mržnju, pokazuje da-ima ni što govore da smo mi iednik Dr. Ivari Ribar: Мо^ spodu poslanike?, da ne upada* iir orniku u reč, a gospodina po* xlo ći Srbi od Kralja Petra i od svih Sr* bijanaca! Nije ni Kralj Petar do* voljno Srbin, g. Pašić je izdajnik Srp* stva, a Srbijanci ne razumiju ništa! Međutim, gospodo, svak zna da su se birvaktile prijavljivali kao Hrvati gr* eko istočne vjere. Govorahu »hrvat* ski« baš ovi isti, što su sada grlati. Iznijeću još jedan vrlo interesantan primjer. U Trebinju se nalazi neki Čabrinja, koji sa atentatorom Čabri* njom nije ni u kakvoj vezi. Kad je izvršen atentat, onda je taj junak podnio molbu na vladu, da mu mi* lostivo dozvoli saprati sa sebe ljagu. I promijenio svoje ime u Ristić. Sa* prao se, očistio se! Došao prevrata Čabrinja postade veliki čovjek, aten* tator. Trebinjski Čabrinja ne samo da više nije Ristić, nego je onaj pravi, veliki Čabrinja. (Prigovaranje. Glas: Radikal je sada). Bio ga radi* kal, bio ga demokrat, bio ga težak, je li iz Bosne, to je sublizu. (Prigo* varanje). Mala je razlika kod vas u programu. Govornik tzv. »nazovi opozicije« spočitavao nam je u ime seljačkog kluba godinu 1914. i pita šta smo ra* dili u toj godini. Mene to pitanje ni* malo nezbunju;e. U 1914. gedini što god je bilo, mi smo uvijek spremni da raščistimo. Mi smo ovo pročišće* nje tražili odmah na početku рге* vrata. Mi smo rekli i tražili da se sva* ki krivac privede zasluženoj kazni. I kao što smo mi to prije tražili tako tražimo i sada. I sada smo spremni, da se svi ti računi raščiste i da se jedanput osvijetli ta 1914. godina. (Nastaje prigo varani e. Predsjednik zvoni. - Đokić: A Kapetanović, što je jučer bio na galeriji?) Ja izjava Ijujem da sam spreman Risti Doki* u. ako on hoće, dati i Kapetanovića i sve druge. Stavljam samo uvjet: 1014. ili 1918. za 1914. Kad se pođe pročišćavati ono što se je radilo 1914. neka se onda prečisti i ono što se radilo u 1918. (Glas: Ne, prečistimo samo 1914.) Oprosti, gospodine, tu nema logike. Jer kad Vi tražite pre* čišćavanjc, onda ja imam više pm* va da tražim prečišćavanje onoga što je bliže. I ako treba baciti u zaborav nešto što je unazad bilo, onda treba svakako prije zbaciti ono, što je bi* lo rani je. (Prigovaranje). Jest, može* te i od 78. god. i ako hoćete od 1678. a i a konstatiram, da mi na ovaj naš zahtjev nikada ne dobismo odgovo* ra, jer je to najbolja fraza, kojom se pokriva i potrpava sve, što sc okupilo pod firmom Ovaj čulah može da pokrije sve. G. poslanik »nazovi opozicije« na* zvao nas je »Turcima«. Turci puno*, krvni! E,pa. čekaj Risto, da ti proći* tam koko su ti Turci u 1914. godini pisaT Pošto ti imaš običaj da hašaš, i a ću ti dati ori .din broj 14. od 19. jun po starom im kalend nasrtaj n n. razbojnici dvama dr su ( sani ucama« ti Austriji, jer je u svni bijahu se ’ dah, a kamoli A vi puške pri* »I nismo iero* ili). IV »kac) što da je Austrija prO' Keci još: vjerovao R’sta Do ■' -ta nam »• ■ 'ta svi u?. ’■ < ■ 1 . Đokić bio knpral!« (Vcsel t) Sporni ram: to ie moralo tako da bude. Mi moram da ustanovim, da su beš oni koji su thd bili u rupama, danas postali teko grlati, da su ve* evom i njego* Srbim lje, bdije r i evo i pril Sh proti direktnim,ma i m to.tc od ni protiv emoin u ruke, lorčenjr ni m saple muzem« ima što u dikovati imenika. tnu svoj �Strana 2 Страна Број 284 Broj „PRAVDA" — „ПРАВДА“ nu pojedinaca i zaboravišc sc tako i , urednik fcudalskc »Pravde«, ja sam put vidi i čuje šta smo mi muslimani, toliko, da oskrvnuše čak i svetinjui urednik crnopute »Pravde«! (Dr. kako smo radili i kako smo gledali krš« na ovu situaciju. Svi su govornici u kućnjeg praga. To jc vandalizam i! Momčilo Ivani ć: A ja sam varvarstvo, (Buran aplaus. Glasovi: teni beg)) A šta jc u stvari? Ja sam početku svojih govora izjavljivali da Bravo, živio!) koje se ne da ničim laki feudalac, da bih dao cio svoj će govoriti otvoreno i bratski, jasno ispričati, i mi ga osuđujemo naročito imetak za polovicu Ristinog imetka, i bez uvijanja, pa zato i ja hoću đa jedanput glasno, jasno i bratski pro* s toga, što se je u rulji ovih razbijača ! ja sam takav »šuckor«, da nema ni nalazio i dobar postotak muslimana, jednoga Srbina koji će reći da sam govorim o svemu, što se radilo, jer pa makar i iz najnižih slojeva. (Bu* mu i dlaku sa glave skinuo. (Glas: A ne mogu dopustiti da ti ovdje svo« ran pljesak). Privatna svojina mora i što si otišao u odže?) Ja sam se jim frazama obmanjuješ ovaj svijet, Svakom muslimanu biti sveta i nepri* i gospodine, upisao u hodže zato, da kojem nije poznato stanje u Bosni. kosnovena (Ivanić: Tako je!) i na­ I ne moram ići Švabu služiti, a ti si Stoga ističem da su sc mnogi sakrili, vala na tuđu svojinu ma bila ta ј to tražio. Ja sam pobjegao pod § 29. a što sc tiče onih žaba, za koje kaže ■navala slična i paljenju spahijskih si* i da ne bih njemu služio, a ti da si g. Dokić da su su lahko nagonile u jena. žita i čardaka nije i ne može ј mogao došao bi i u 16 paragrafa, sa* vodu, ja mislim da on o tom ne bi smio govoriti, jer on nije obična ža* biti ništa drugo, nego Ii direktno i j ino da se sakriješ. Došao je. gospodo, rat, došle su ba nego kornjača, pošto uvijek ima grubo gaženje islamskih propisa. Mi i sc s toga ograđujemo (Pljesak) proti internacije, došli su taoci i ostale ne« na sebi štit i iikako ne smije bez nepromišljenom i neislamskom pos* volje. Gospodo. ja moram priznati štita na svjetlo. tupku ovih razbijača (Bravo! Bravo!) j da su u prve dvije godine rata pra* Gospodin je rekao, da smo mi u i osjećamo svojom dužnošću (Pije* . voslavni Srbi nosili gotovo cijeli tc* Bosnu doveli Austriju. Ja, gospodo, sak) zamoliti svu braću muslimane, I! ret internaciju, taoštva, (Glas: Ubi* mislim, đa ovakog šamara nije istini da se u buduće svakom prilikom su« . janja) ubijanja itd. Ali nije ni nama niko do sada opalio. 31 i doveli Sva* stegnu od ovakih ispada. Го nas sa« I: muslimanima isto baš tako glatko. bu u Bosnu? Mi, koji smo padali na ino ponižuje«. (Buran pljesak). ; nijesu ni nama cvale ruže. Gospodin Šahinkamenu, koji smo ga gonili iz Ovo sam, gospodo, napisao dru* i| Dokić kaže da smo mi tada letjeli u Tuzle cijelom dolinom Spreče do gog dana Poćorekovog prijekog su* ,. vojsku kao žaba u vodu. Kaže da Doboja; mi koji smo mu dali Maglaj, da. Ovako su pisali i govorili »Tur« I' smo jedva dočekali da pohitamo u Jajce, Sarajevo i Bog zna koliko ci« o Srbima. (Čuje se: Gdje je bio j rat. No što ja znani, muslimani su gradova, kod kojih smo ga dočekali. Risto?) Pobjegao kao miš u rupu, a se htjeli da sc zaklone »dekuju« isto Žar za nas može ovako šta ustvr* možda je išao pomagati drugima da i. onako, kao što su htjeli da se za* diti?seAko sc to može, onda se može prije pokupe desetinu. Da ti još ne« I klone i Srbi pravoslavni, kojima to sve ustvrditi. bi gospodin Do« |što citiram, Risto. Evo ti »Misbaha« I; spočetka nije polazilo za rukom, a kić imao smislaKad za literaturu, ja bih od 30. januara 1914. god. po starom, ; poslije im je to, pomoću Čeha i os* ili 12. februara 1914. po novom ka« i talili veza sa drugim slovenskim pri* mu preporučio da pročita Nušićcvog lendaru. U broju 16. stoji i ovaj sta* ; jateljima, polazilo i tc kako za ru* »Hadži Loju«, iz kojeg bi bar nešto vak: »Mi se osjećamo sastavnim di* kom. Nemajući tih veza, mi smo ka* mogao da nauči. Ali pošto se on.'eto, bavi povješću, onda ga upućujem da jelom ovoga naroda (Bravo! Pije* snije ponijeli cijeli teret i najviše pročita o ovoj stvari »Memoare Pro* sak) i sinovima ovih zemalja, za ko* punili front austrijski (Jedan glas: Iz topop Nedeljka«. pročita te je nas veže mnoga i mnoga veza«. I, ljubavi prema Austriji). Ja mislim da memoare pa ćc daNeka vidi kako jc Fi« Ovo sam govorio u polemici sa vla* . se o ljubavi ne može govoriti, kad se dočekao sarajevske »Turke« dinim poluzvanicnim muslimanskim Ii zna da smo mi imali i ljude u žele* Epović se: Nc mari Rista ni da kopa, listom »Vaktom« (Čita dalje): »I ako , nome kadru, da smo imali ljude koji (Čuje a kamo li da čita). Ja mislim da je hoćete da smo jasniji, izvolite pri* i su bježali sa fronta, imali smo svega miti na znanje, da nam se obzirom I i svačega, imali smo i dobrovoljaca, čuo bar za Olomuc. Naselio ga je i starina predsjednik naše organi« na hadis »ljubiti domovinu dio je i* iI i ijudi koji nose srpska odličja i sve. naš mana« — ne sviđa nošenje tuđinskih Ij (Gas: Zašto to iznosiš?) Polahko, zacijc, a tamo je sa n’im bilo ne sto skutova (Buran pljesak) pa makar gospodine. Ja hoću sve ovo da izne* nego na stotine ljudi koji sigurno ni« nas u zlato zasuli. (Bravo! Bravo!) sem, jer vi naš, bosanski, veš izno* su tamo poslati zato, što su pred Međutim to sad u Basni nije slučaj. , site u svome svjetlu, pa hoću i ja Švabu iznijeli gurabije. i mi jasno vidimo, da vam se nuđa* da ga iznesem u našem, da sc jedan* (Svršićc se). ju samo otpaci otpadaka, a za te sitnice, traži ništa manje nego pu« žanje. Nama se paku nikako ne svi« đa ovaka poza, i naravno je da ne želimo takove »dominacije«. (Pije* i sak). Imponirala bi nam borba naro« , PRILIKE U JUŽNIM KRAJEVIMA I ČINOVNIŠTVO. da i njegovih predstavnika za svoja ; prava, (Bravo!) a uskim blokovima ; Beogradska »Samouprava« od 14. Njihovi ukućani dođu i ponude na* i klimavim paktovima neka se igra , ko god hoće. Simpatična nam jc pro« !, ov. mj. je donijela članak pod gor* čel.‘sreskom 150 lira turskih a 50 oka šiost nekih muževa, što danas nao* ■ njim naslovom, koji je u svemu pot* vune. Po običaju ovu ponudu je na« vrda našeg dosadanjcg pisanja o čelnik primio, krivce pustio na slo* pako „vode našu politiku' ali njihovu sadašnjost prepuštamo njima sa« • Sandžaku. S obzirom na to, što je bodu a akta po njihovom isleđenju inima«. kao što i sadašnjost Kista i »Samouprava« glavni organ radikaU uništio. Posle kratkog vremena nje« Đokića ostavljamo njemu samome. ne partije, dajemo članku veliku ga penzionišu, a njegov zamenik, in« formisan o ovome, povede na novo (Buran aplaus. Dokić prigovara). važnost i prenosimo ga u cijelosti: »Rđava javna bezbjednost u juž* isleđenje, krivce hapsi i okiva a pen* Ja mišiim da bi g. Dokić, ako ima imalo ponosa, trebao reći: Međer vi nim krajevima naše otadžbine, već zicnisan načelnk, mesto i sam da do* niste Turci, nego ste Srbi i Srbako* dve i po godinu od reokupacije do đe u haps, dobiva novi položaj, mno* v'ći. koliko vas god ima. (Pljcskanje danas, zadaje vladi ozbiljne brige. go zavidniji no što ga je imao ra* od strane muslimana i centruma). Činjeni su razni pokušaji, da se to* nije. Vrlo je mali broj takih, koji re* Ali on ćuti. On ne zna ništa drugo me zlu stane na put pa ipak nikad nego curiti i bezrazložno napadati. ništa nije učinjeno, da se ono suzbi* dovno posećuju kancelarije. Mnogi (Risto Dokić: Šta ja znam što ti tu je. Kakve sve mere nisu preduzimate od njih bave se i trgovinom: ima« čitaš). Evo, bujnim, izvoli sam či* u tom cilju iz Beograda: g. Ljubomir ju svoje ortake i kapital. Mi znamo tari. Ti kanda ne znaš čitati latinice, Davidović kao Ministar Un. Dela jednog polic. činovnika, koji je čak a meni je ravna i ćirilica i latinica. poziva na savetovanje sve predstav* i državne puške, koje su mu bile Eto, gospodo, tako sam sc držao. nike upravnih vlasti iz tih krajeva, pOverene na čuvanje prodavao seli a* (Risto Dokić: Kako onaj onamo?) vojska nterveniše oružjem, Vlada se cima. Znamo opet jednoga šefa okr. Čekaj, bre. Ja sam u to vrijeme bio obraća tom elementu sa jednom doi­ finan. uprave, koji prc 11 časova pre glavni urednik »Misbaha«, koji je sta lojalnorri »objavom«, amnestiraju podne ne dolazi u kancelari ju. Oni, koji se pokažu aktivni u agi* bio glasilo, organ udruženja bosan* se svi odmetnici, šalje se u te kra* sko*hercegovačke ilm'ijjc, svešten* jeve naročiti komesar, da uzmu u po« taci jama, ne čekaju par godina na stva. Imam, Risto, da ti još nešto stupak njegove žalbe, da ispita nje* klasu već ipar meseci. Znamo jednog kažem. Nisam bio sam. Kad su pred* gove želje. Jednom reči vlada čini isadanjeg načelnika okružnog, koji je 1919. g. u mesecu maju bio polic. pi* sjednik vlade, civilni adlatus ondaš« sve samo zato, da bi se jednom za« nju (Čuje se Mandić) i njegov sek* jamčila lična i imovna bezbednost. sar 2. klase a 1920. g. u novembru Svi ovi pokušaji vladini, nema dobio za načelnika okružnog. Dakle, cionsšef za prosvjetu došli Rcis*uLu* lemi i pitali: može li otpustiti Kor« zbora, korisni su bili i opravdani, ali za godinu dana šest klasa! Oni, koji služe u Srbiji, pa su bez •kuta iz redakcije, i može li se izbaci* jedan fakat, koji je vrlo važan, a ti ćirilica iz »Misbaha«, onda jc Reis* kog Vlada ne uviđa, prepona je za spreme i moralnih obzira, obično se ul*ulema izjavio ovo: »Ja se od slo* ostvarenje svih ovih njenih pokuša« kažnjavaju premeštajem u Makedo* va do slova solidarišem sa piscem i ja a to je fakat da je u tim kraje* niju i Sandžak. Jednog komesara že« izjavljujem da nosim punu odgovor* vima činovništvo ogrezlo u korupci« Ijezničke policije, koji se je, igrajući nost, jer sam mu ja dao uputu da ji i partizanstvu. Tamo se uvek šalju kungena, tukao pijan sa svojim par* tako piše«. Kazao sam već da sam za činovnike, naročito za policiske tnerima, kažnjavaju premeštajem za kao glavni urednik .pisao po instruk* činovnike, ljudi bez ikakve spreme načelnika sreskog u Sandžaku i odu­ cijama udruženja (Risto Dokić: Ko­ tako reći uzeti sa ulice koji, mesto zimanjem desetodnevne plate! Dešavalo se je, da ti krajevi dobi« liko vas jc još valjalo?) Nisam bio da reprezentiraju (prave predstavnike sam i svakako sam imao toTko pri* vlasti, povrću pijani palanačkim so? ju po nekad spremnog i ispravnog jatelja, koliko i g. Dokić ima svojih kacima, sazivaju političke zborove i činovnka ali tom elementu takav ni« prijatelja. A šta je bio odgovor na svojim autoritetom a često i batina« je nikad imponovao i posle nekoliko ovaj zahtjev vlade? Reis*uLiđema je ma naturaju masi svoja politička u« protesta morao je biti uklonjen. Na« odgovorio da me nu može otpustiti, verenja. Medu seljacima imaju svo* rodu je tome u tradciji, da pljačka, ubija, kradu i miti. Ubiti čoveka za a i a sam na zahtjev vlade o ukida* ju agente, preko kojih primaju mito nju ćirilice odgovorio na taj način, u novcu i naturi. Mito je u te kraje* njega je reskirati 20 30 lira i činov« što sam dao uvodni članak u idućem vc odomaćeno i vrlo je mali broj či* nik, kojega ne mogu kupiti za ;pre* broju štampati ćirilicom i to cicerom novnika, koji ga rado ne praktikuju. gršte zlata, po njihovom uverenju Od mnogobrojnih slučajeva, koje nije dobar niti jc za njih. (Čuje se: Ne zna on šta je to). Mi sasvim objektivno i u najboljoj I. gospodo moja, pored svega ovo* znamo, naveščumo ovaj. Dva brata ga ja sam urednik šuckorske su uhapšena od stranu policijske vi a« numeri izlažemo ove žalosne činje« »Pravde«. (Risto Dokić: Jesi) Ja sam sti za delo razboj ništva saubistvom. niče, apelujući na vladu, da encrglč* Iz Sandžaka i Makedonije. no stane na put ovoj nečuvenoj ko* rupciji i partizanstvu, jer smo uvo roni, tla sve donde dok imamo ova* ko loše činovnike u tim krajevima, hnačemo i lošu javnu bezbednost pa i ma kakve se još mere preduzimale«. * i ; ' I li članku ima i protuslovja. Za* .što na pr. uvažuje Beograd interven« čije, koje idu za tim, da sc prc* mjesta pošteno i ispravno činovni* štvo? A onda nešto nerazumljiva: kako jc moguće, da narod bježi u planine pa ipak interveniše, da mu ostaje podmitljivo činovništvo? Mi koliko smo upućeni, centralna je vla* da sama bez intervencije dosada premještala ispravno činovništvo iz tih krajeva i privlačila ih u Beograd, da tamo s njima paradira, a nespo* sobno i korumpirano činovništvo je ostavljala u Sandžaku na njihovim položajima, i ako se građanstvo više puta na njih prituživalo. Pr. ur. Gajretov dan. Kao što je već prije objavljeno provesti će se ove godine Gajretov dan na 6. maja. Skoro sva mjesta javila su glavnom odboru program proslave'toga dana. Programi su raz« ličiti: Tefeiiči sa sakupljanjem do* brov'oljnih priloga, koncerti sa pre* davanjem o »Gajretu« i njegovojJe deji i zabave. Uppzoniju se ona mje< sta, koja do danas glavnom odboru nisu javila program proslave toga da* na, da nikako ne propuste 6. maja, a da ga ne provedu i ne proslave na jedan od gornjih načina, a da barem nešto ne doprinese »Gajretu« priji« kom Gajretova dana. Pitanje na gg. ministra unutrašnjih djela, ministra narodnog zdravlja i mi­ nistra za agrarnu reformu. Fehim Nišić, zemljoradnik iz RadovIja, kotar Visoko, dobio je prije tri­ deset godina od erara nešto krčevine, koju je do jesenas mirno radio. Jese­ nas mu je zaorao oko pela dunuma spomenute krčevine Mandilo Bajić iz Radovlja. Nišić se potužio g. kotar­ skom predstojniku, ali bez rezultata. Neki dan mu je Bajić opet zaorao jedan dunum i povrh toga otjerao Nišića silom sa krčevine, kad je ostatak sijao U nedjelju dne 10- o. mj. izašla je žandarmerijska patrola pod vodstvom narednika Radića u Radovlje, kojoj se Nišić pritužio na nasilje Bajića, našto ga Radić, umjesto đa ga zaštiti, išamara. a nakon toga ga je odvukao u selo Moštru u mehanu Petka Plavše, gdje je sa svojim drugom pio na Nišićev račun, koji je platio K 118 ceha. Nišić je ležao zatvoren u Plavšinoi sobi i kada su se žandarmi napili u 2 sata noći došli su Nišiću u sobu i naredili mu, da mora kupiti revolver u roku od 5 dana ili na njemu glave nema. Zatim su ga oborili na zemlju, udarili uju pedeset Štapova i najposlije ga je Radić, dok mu je njegov drug rukama začepio usta, udarao nogama u/trbuh. U utorak 12. o. m. otišao je Nišić u Visoko kotarskom Ijekaru da ga pregleda. Kad se je skinuo, pitao ga je Ijekar „Ко te je tukao* i kada mu je odgovorio, da su ga tukli žandarmi, uzeo ga je za ruke i izbacio napolje sa riječima: »Marš napolje"! Iza toga je Nišić otišao kotarskom predstojniku, koji ga pošalje žandarmskom komandantu stanice, a ovaj po­ šalje glavom narednika — Radića, da povede izvide. Radić se išetao do Ra­ dovlja, posjedio u kalani i vratio se natrag. Pitam stoga g. ministra unutrašnjih djela, g. ministra narodnog zdravlja i g. ministra za agrarnu reformu, šta kane učiniti, da se naši zemljoradnici zaštite od žandarmskog nasilja, da im se pruži Ijekarska pomoć i njihova imovina zaštiti od nasilne uzurpacije? Molim pismeni odgovor. Beograd 21. aprila 1921. Mujo Šehović, narodni poslanik. �Број 284 Broj Odgovor na pitanje. „ПРАВДА" — .PRAVDA* Srebrenica, 15. aprila 1921. Naši dopisi. Sram ga bilo! Ovdašnja musliman­ Страна 3 Strana Protiv alkohola. ska groblja su zbog ratnih operacija porušena, odgrađena i zapuštana i na VAŽNOST ALKOHOLNOG PI­ njih nije dosada niko pazio. Stoga je TANJA PO DRUŠTVO. ovamo skoro prispio šer. sudac Derviš ef. Buturović i poveo akciju, da se Iz »Narodne čitanke o alkoholu« od 13. o. mj., 5 km od Ljubinja, na ograde kakogod groblja, makar ona, Gospodine poslaniče! dra Štampara, Zagreb. Na vaše pitanje „о šikaniranju mu­ glavnom putu između željezničke sta­ koja se nalaze u srcu čaršrje. Pijanstvo je uzrok siromaštvu, ka* nice Ravno, zaposjele su pljačkaške Ideja Buturovića primljena je od svih ' slimanskih stanovnika u selu Bratuncu bande put i zaustavljali sve prolaznike i muslimana sa najvećim zadovoljstvom, žu ljudi. I zbilja, opazilo se u mno od strane policijskih organa«, dostav­ gim državama, da najviše ljudi s pi# koji su išli na stanicu i od stanice, te je za taj poso i odbor konstituisan. ljeno mi aktom Predsjedništva Usta­ janstva doilazi u ubožnice. potpuno ih opljačkali, na sve moguće Na dogovoru se zaključilo, da se votvorne Skupštine od 1. februara o. g. Kao što ruka sastoji iz pojedinih načine zlostavljali, muslimane koji nibr. 1735, čast mi je da Vam odgovo­ jesu znali „Očenaš" i prekrstiti se odmah počne s radom i sakupljanjem prstiju, tako sastoji narod iz pojc* dobrovoljnih priloga; u tu svrhu od­ rim na osnovu zvaničnoga izvještaja; dinih ljudi. Ako jedan osiromaši od tukli su i vezali, a Saiki Duranoviću ređeni odbornik odmah se dao na po ­ Dvanaestoga januara ove godine, pića, to sigurno osiromaši i drugi. ! i brkove iščupali. Konačno su sve mu­ jedna deputacija uglednih građana iz slimane kao i katolike isprebijane po­ sao i nalazio je dobra prijema kod U engleskom narodu, koji je kako svih građana. Rad je nenadno dobro Bratunca došla je načelniku sreskom kažu najbogatiji, umire svaka trrvezali u zajedničke konope, za konje ispao. Ali tom prilikom se dogodilo u Srebrenici i saopštila mu, da se po privezati i zaprijetili im da će ih po­ najsta osoba u ubožištu. Odakle to nešto, Što je za javnosti. mehanama i kafanama javno govori, ubijati, ako se na stranu okrenu, a dolazi? Dolazi velikim dijelom od Kad je taj odbornik došao ovdašnjem da bi trebalo napasti srpsko-pravo- pravoslavne nevezane otpremili u za­ pijanstva, koje kao rak*rana uništu* trgovcu crnožutom Alijagi Hasiću (on slavno žiteljstvo radi osvete za 1918. jedničkoj partiji put Stanice Ravno. je blagostanje. godinu. Drugi dan, po dolasku rečene Međutim na svu sreću, nekako uspije je sa bivšim predstojnikom Mosnerom Kad bi se novac, što se daje za za vrijeme rata upravljao ovim kota ­ deputacije, izvestio je načelnika sres- Nuratu Ćesiću da pobjegne. Za njim alkohol, upotrijebi u korisna podu* rom; držao je i gradsku aprovizaciju, kog u Srebrenici Komandant Žandar- su ispalili 8 metaka i tvrdo bili uvje­ zeća, to bi po računu jednog iskus* na kojoj je sa sirotinjskih leđa toliko merijske Stanice u Bratuncu pismenom nog statističara, moglo još nekolike reni da su ga usmrtili, ali on je došao napljačkao, da je kupio u gradu neko ­ prijavom da se govori o napadu na za vremena u grad, stvar javio, na što milijuna radnika naći zaslužbe. pravoslavne građane u Bratuncu, i da su oružnici sa kapetanom Mašekom, liko najvrijednijih kuća, dosta mala i Produkcija alkohola sprječava na* još jedno veliko polje sa modernom o tome nameravanom napadu ima oso- koji je slučajno na par minuta prije predak društva tim, što je uzrok velikom kućom podalje od grada), zabeno saopštenje i jedan od njegovih ' radi inspiciranja došao u Ljubinje, iskao mu je da i on u ovo Bogu ugodno smrti, siromaštva i prekršaja; og* žandarma. Žandarmska postaja u Bra­ poletili u pomoć. Pljačkaške predstraže romne kaznione, bolnice i ubožišt* djelo nešto priloži, našto је'Alijaga od­ tuncu, bez naloga načelnika sreskog opazili su dolazak oružnika, zbunili stoje mnogo novca, a u njima se govorio: »Ne dam ja, brate, u to ništa". no sa privolom njegovom, izvršila je se, zaboravili na zarobljenike i pobjegli hrane muškarci i žene u najboljim Kašnje, do nekoliko dana, poduzeo kućnu premetačinu kod onih kod kojih godinama, koji su radi pića tamo da* kud koji. se sakupljanja priloga za nabavu baruta je sumnjala, da će naći oružje i mu­ ‘Spomenuti kapetan je poslije toga i za Ramazanske blagdane ovdašnji gra- spjeli, mjesto da se sami hrane i niciju. Ža vreme kućne premetačine zatražio pomoć iz Stoca, koja je iste I đanin Avdo Siručić, te je od najboga­ kruh zaslužuju. osobito glede oružja nije potrebna zaProdukcija alkohola uništava ogr večeri prispjela i sa ovomjesnim oruž- tijeg do najsiromašnijeg građanina bio povest od sreskog načelnika. romne količine žita. nicima otišla u potjeru. Grad je Lju­ srdačno obasut sa prilozima. Ali kad Premetačina je kod Muslimana, pre­ binje ostao sa kapetanom i njegovim Ovako se evo računalo: kad bi se ma izveštaju načelnika sreskoga izvr­ pratiocem. — Međutim izgleda da su je Siručić iskao a istoga Alijage, dobio od žita, što se godišnje u Engles­ je odgovor kao i onaj prvi: »Ne dam šena na vrlo obazriv način. Žandarm. to pljačkaši znali jer su iste večeri u koj za prodaju alkohola potroši, pe* patrola je, posle izvršenog pretresa, 11 sati došli valjda njih oko 50, u sred ja ništa". kao kruh, to bi se moglo ispeći 105© Hasić je u svakoj prilici za vrijeme pitala svakog muslimana kod koga je grada, te fingirajući oružnike provalili milijuna hljebova. Kad bi se taj vršena premetačina, da li zna koga u stan Mihajla Peške, istukli ga i od­ Austrije davao priloge (doduše samo kruh mogao izvesti iz pekara na ri* u korist držhve, a u humanitarne svrhe pravoslavnog žitelja koji poseduje jeku Themsu, što Londonom pro* nijeli mu preko 250.000 K što u stva­ nikada), te je valjda sada žalostan, što oružje, da bi se i kod njega izvršila tiče, morao bi jedan kočijaš, koji rima što u novcu. Na to su ga pozvali mu više ne pasira, da u predstojnik©- ’ bi svaki pol sata puna kola vozio, premetačina, ali ni jedan musliman da ih vodi u kuće odličnijih musli­ voj sobi sjedi u fotelju, da kahveniše nije mogao prijaviti takvog pravoslav­ 330 godina voziti 10 sati na dan, ak« mana i jedni su krenuli na kuću ov­ i zaključuje poso u kotaru po svojoj nog žitelja. Prema izveštaju načelnika dašnjeg trgovca Dervišage Bakšića, a bi htio da sav kruh izveze, ili bi z» volji. sreskoga, ne poseduju svi pravoslavni taj posao trebalo 330 kola, da ga drugi u susjednu kuću potporučnika Nadalje on nije član nijednog druš ­ žitelji oružje bez dozvole, niti oni pu­ Šaršmida. Kod ovoga su odmah pro­ tva, za Gajret ne će ni da čuje, jer obave u jednoj godini dana. Kad caju na očigled žandarmeriji. Prema valili u kuću, digli ga iz kreveta i pi­ veli da on ne zna za Gajret i da nje­ bismo bacih taj kruh u rijeku, što bi rekli ljudi? A zar ipak ne bi bi* stanovništvu muslimanskom načelnik tali ga je li on Derviš Bakšić, tukli sreski, prema njegovom izveštaju, po­ su ga i opljačkali u vrijednosti od mu od Gajreta nema koristi. U čitao­ lo bolje baciti žito u rijeku, negoli nici mu je ispod časti biti član jer su (мЗ njega praviti žestoka pića? Kad stupa pravedno i zakonito kao i prema 10.000 K. Zatim su ga digli, da ih u čitaoničkom odboru sve mlađi ljudi, bismo bacili žito u rijeku, izgubili pravoslavnom življu. Ako bi, Gospo­ vodi u kuću Dervišage Bakšića, gdje dine Poslaniče, imali kakav kon­ su se na ulaznim vratima sastali sa premda su joj članovi svi ovdašnji bismo samo žito, a ovako gubimo i kretan primer da načelnik sreski drugim odjelom, koji je na lukav na­ ugledniji građani kao i činovnici ostalih žito i mnoge ljude, koje će ubiti pi* će, što ga od zrna pravimo. Ravna­ naročito manifestuje svoje nera­ čin pokušavao zavarati Dervišagu, da konfesija. Što ovaj njegov slučaj dajemo jav­ telj ■statističkog ureda u sjeveroame* spoloženje prema življu musliman­ ga njegov prijatelj hodža Salman moli nosti, time se ne nadamo, da ćemo po­ ričkim udruženim državama dr. skom i prema njemu ne postupa da mu otvori. praviti Hasića. Namjera nam je da po­ Young računa ovako: Kada bisme ravnopravno i zakonito, molio bih Dervišaga nije izgubio prisutnosti kažemo ostaloj braći muslimanima, ka­ sa novcem, što se izdao god. 1867. da ml ga dostavite. duha i nije se dao zavarati. Onda su kovih ljudi, zapravo neljudi, kod nas Premetačina, vršena u selu Bratuncu, pokušali silom raznim oruđem i lup- ima, to jest kakovih ne bi smjelo biti. u sjeveroameričkim udruženim dr* žavama za žestoka pića, kupili fL nije posljedica preduzetih mera protiv Ijavom, ne bi li razbili ulazna vrata. — Gore navedeni posao imao je vrlo noga pšeničnog brašna i natovarili komunista, jer u srezu srebreničkom Kad im to nije uspjelo, pošli su na lijep i nenadan uspjeh, pa je dužnost ga na kola s dva konja, to bi niz ko* u opšte i nema pristaša komunista. protivnu stranu kuće, gdje su znali da odboru izreći prilagačima priloga naj­ la, u koja bi sve brašno natovarili, Prilikom premetačine, pored nađenog ima izlaz na bašču, slabije utvrđen. veću zahvalnost, a u srcu trunjavom bio tako dug, da bi dva puta zemlju samokresa u Hasana Efendića, nađeno Kad su počeli silom odvaljivati vrata, Alijagi dovikujemo: Stid te i sram bilo, mogao opasati. je i kod ovih lica oružje: kod Abid Dervišaga je upotrijebio samokres i otpadniče stari i tvrdico, jer si ćorav U Irskoj se opazilo, da je blago* Efendije Gjozića iz Bratunaca jedan ispalio 17 hitaca a oni na njega iz i ne vidiš u kojem vremenu živimo! stanje naroda u godinama glada, kad revolver sa 6 patrona (fišeka). Kod pušaka valjda preko 500 puta. Odbor. su bile pecare zatvorene, bilo veće Hasana Efendića iz Bratunaca jedna • U Mehe Hromića kuću bacili su bom­ i uvoz viši, nego u dobrim godina* brovning pištolja vojnička sa jednim bu, koja hvala Bogu nije nanijela oso­ Glamoč, 20. aprila. ma, kad su se pecare opet otvorile. metkom, koga su bez dozvole posebite štete. Pa zar se zbilja toliko novca iz* Ovih se dana čulo, prilikom prolaz dovali. Kod Avde Zukića iz Bratunaca Odlučnost Dervišagina, a svakako i za komisije za ispitivanje obustave daje za piće? Samo da navedem« jedan vojnički nož i 7 kg ovozemnog taktika spomenutog kapetana Mašeka, nekoliko primjera. U Engleskoj je duhana u listu, koji je duhan ovdaš­ spasila je te noći Ljubinje od paleža saobraćaja na pruzi Jajce—MUnište, da se zaista i namjerava obustaviti izdano u godinama 1871.-80. godiš* njoj financijalnoj stanici uz potvrdu i krvoprolića. Naime vlasnici oružnih saobraćaj na njoj. Time bi glamočki nje: predan. listova davali su iz svojih stanova srez bid smrtno pogođen u svim za žestoka pića 2774 milijuna kru* G. načelnik okružni potvrdio je tač- glasove, a kapetan Mašek izletio je iz na, za kruh 1428 milijuna kruna, za nost izvještaja načelnika sreskoga i da oružničke postaje sa puškom i sa svo­ svojim interesima. Pruga Jajce—Mlis se je o tačnosti izvještaja načelnika jim pratiocem, glasno je zapovijedao nište je osim toga ođ vitalnog zna* stanove 1428 milijuna kruna. Dakle za žestoka pića skoro to* čaja i za druge okolne srezove, po* sreskoga uverio prilikom revizije u tobože prvom vodu da puca, a drugi liko, koliko za ruh i stanove zajed* što u glavnom ona obavlja njihovu srezu. Prema izloženom, u radnji žan­ vod da udara bombama, treći da ide opskrbu životnim namirnicama. Sto* no. Tako je to i u drugim uljuđenim darmerije i načelnika sreskoga nema naprijed, a sam je otrčao prema pljač­ ga'; smo opremili jednu deputaciju državama. šikaniranja prema muslimanskom živ­ kašima, ispalivši nekoliko hitaca, zatim Poslije rata od godine 1870.—71. lju, jer je ova njihova radnja zako­ se vratio na protivnu stranu pa opet u Beograd na mjerodavna mjesta, koja će poraditi, da saobraćaj na toj platila je Francuska Njemačkoj 5000 nita i vršena na osnovu zakona. Pa ispalio nekoliko hitaca, tako da su kniji i dalje ostane na snazi. Pošto milijuna kruna ratne odštete, što je ipak ću izdati naređenje policijskim pljačkaši mislili, da u istinu ima više je ta pruga dosada neredovno radi* veoma velika svota. Ali njemački vlastima u Bosni i Hercegovini, da osoba koje idu prema njima, jer su la, moliće deputacija i za to, da se narod daje za žestoka pića tijekom premetačinama postupaju sa najvećom se dali u bijeg sa vikom: „Izdaja, ustanovi redoviti saobraćaj. Glamoč jedne godine malone isto toliko. obazrivošću i sa naibrižljivijim provemajku iml“ je i ovako odrezan od svijeta, jer Njemačka izdaje za žestoka pi* ravanjem dostava da ima skrivenog Dva dječaka, jedan musliman a jedan je od Mfinašta udaljen 35 km., a ća godišnje preko 3 milijarde kruna. oružia kod pojedinaca. Izdaću naređenje pravoslavni, koje su bili uhvatili pljač­ ako bi se i to ukinuto, onda ćemo Kad bi tko imao izbrojiti taj no* policijskim vlastima, da se strogo kaši, kad su nosili neka pisma kape­ do najbliže željezničke postaje biti vac, trebao bi jedno 100 godina i upravljaju po zakonima prema svima tanu od naših oružnika, ali kojima je udaljeni oko 60 km. to bez prestanka, kad bi svake se* bez obzira na razliku vere. Izvolite, kasnije uspjelo izbjeći, tvrde, da su Osim toga jada imamo mi još kunde uzeo u ruke jednu krunu. Ta* Gospodine Poslaniče, primiti uverenje oni vidili u jednoj grupi preko 5© oso­ mnogo belaja, da se na njih potu* ko je velika svota, što je izdaje Nje-, o mom osobitom poštovanju. ba, a da ih je još po straži bivalo, te ž'imo. Mi nemamo na pr. ni telefon* mačka za žestoka pića. Svota je još medu ovo 50 da je bilo više njih sa Ministar Unutrašnjih Dela: ske sveze s ostalim svijetom, te kad veća, ako joj pribrojimo sve one M. DraŠković, s. r. vrećama i konopima bez oružja. Po zapadnu veliki snijegovi, budemo štete, što ih alkohol prouzrokuje. « tome se vidi, da su se naročito spre­ često nedeljama potpuno otkinuti Pomislite samo na one sinove, što mili za pljačkanje. od svijeta. Od svega je ipak najgo* ih alkodiol otimlje narodu. Zar b: Molim prijatelje iz Bratunca, kao i Narod živi u velikom strahu, pa ovim re, što nemamo ni jednoga 1 i j e č* smjela dati Njemačka tolike svote naš mjesni odbor u Srebrenici, da mi javno moli pretpostavljene vlasti, da ni ka. Ne znamo, šta smo skrivili, o ovom predmetu pošalju sve tačne novca za propast svojega naroda, za pa da se s nama ovako maćuhinski oslabljen i e njegovih tjelesnih i du­ podatke, da mognem poduzeti daljnje dodijele jednu četu vojnika koja bi mogla osigurati i zaštititi privatni ime­ postupa. Molimo Vas, da nas ovim ševnih sila? korake. tak i život mirnih građana. u javnosti pomognete. Beograd, 22. aprila 1921. Lijepo je ipak rekao nadbiskup Ljubinje, 16. aprila 1921. Građani i seljaci sreza Glamoča. od' Ganterburija u Engleskoj, da je Ahmed Šerić, alkoholizam možebiti najveće zlo na Odbor Jug. Musi. Organizacije. narodni poslanik. Povodom progona muslimana u Bratuncu stavio je pitanje na g. ministra unutrašnjih djela nar.posl. Ahmed Šerić i dobio ovaj odgovor: Navala pljačkaša na Ljubinje. �Страна 4 Strana niti, a kao prvi odazvali su se iz WalA te sirote djece danas svaki dan nut Lake ova gg. kao dobrotvori, upla­ više. Na stotine ih se množi dan na tivši članarinu po 2666 K: Vejsil dan, da ih ni državna sirotišta, ni ovo Gabela iz Stoca; po 2133 K: Hamza naše vlastito sirotište, ne može sviju primiti. Da, mnogo ih je, kojima je , Mehaković iz Trebinja; po 2000 K: Ibrahim Mulać, Mustafa Mulać, Hasan potrebna svaka materijalna i moralna Mulać, Halil Mulać, Abdija Mulać, pomoć. Ovih dana se primiču naši sveti Mehmed Premilovac, Mahmut Hairlić, Ramazanski dani. I baš tada, kad je Mehmed Krpo, ŠaĆT Poturović, Sulejislamska duša vrlo pripravna da ne­ man Karaica, Abdulah Bajgorić svi iz moćnom pomogne, nameće nam se Stoca, Mehmed Jaganjac iz Bileće i dužnost, da se sjetimo i eve naše si­ Hafiz Ali iz Erzeruma. Kao utemelji­ ročadi, za to: Muslimani, ne zaborav­ telji sa 1000 K Husein Bećir iz Selaljajte ni Muslimanskog sirotišta! nika i Asim Abidin isto iz Selanika. Učitelj. Iz istog mjesta dobrovoljnih priloga Muslimanska trgovačka i obrt­ darovali su po 666 K: Derviš Cefo iz Livna, Georg R. Kurth iz Chlcaga i nička banka u Sarajevu otvoriće u Mato Pervan iz Livna, a 136 K: Petar maju pored svojih podružnica u Bos. Pervan iz Sinja Dalmacija. Brodu i Bos. Novome još podružnicu Nadalje su upravi stigli ovi dobro­ u Travniku. Povod otvaranja podruž­ voljni prilozi; Muhamed Drljević Eileća nice u Travniku dali su sami musli­ sakupio na svadbi Sabitage Begovića mani iz Travnika, koji su u više na­ K 404, a darovaše slijedeći: po K 50: vrata tražili otvorenje podružnice ovoga Avdaga Kurtović i Bušaga Avdić, po čisto muslimanskoga zavoda, te su kod K 40: Arifaga Begović, Hanuma Jusuf druge emisije znatan dio dionica kupili. ef. Šehovića i Rabija h. Begović; po Mi se veselimo napretku ovoga našega K 20: Muhamedaga Drljević, Ćamilaga mladoga zavoda, te se nadamo da će Selimović, Derviš ef. Hatibović, Ćamil TravniČani htjeti i znati cijeniti ovaj do­ ef. Buzalko, Dervišaga Kapičič i Lutvaga bitak i upotrijebiti ovu instituciju u HadŽić; po K 10: Zajimaga Muštović, svome prvrednom pridizanju. Hamzaga i Avdaga Kreso, te Mustaj Uredba o činovničkim plaćama. ef. Arnautović; po K 8: Muhamedaga Javljaju iz Beograda: Po novoj ured­ Arslanagić i Hasanaga Muštović; po bi predviđene su ove temeljne plaće: K 4: Ramo Mujačić i Abaz ef. Hadžić 11. činovni razred 1000 din.; 10. čin. svi iz Bileće. — Mehmed ef. Tarakčija 2000—2500; 9. čin. 2800—3400; 8. čin. iz Glamoča sakupio za Gajret K 301. 3500—4200; 7. čin. 4500 -5100; 3. čin. — Pododbor Jajce K 368. 9500; 2. čin. 10.500; 1. čin. 12.610 Braći preko dalekog oceana, koji se manipulativni činovnici 1300; podčinovsjetiše našega Gajreta, kao i drugim nici 1000. Osim toga činovnici dobi­ sakupljačima i darovateljima Gajretova vaju stanarinu, a gdje ona postoji po­ uprava javnim putem izriče svoju naj­ visiti će se, a radi skupoće daju im srdačniju hvalu. se posebni doplaci. Uredba stupa na snagu na 1. januara o. god. Muslimansko zanatlijsko udru­ Dječji dan. Kako nas Okružna ženje „FadileV* u Banjoj Luci zaštita djece i mladeži obavješćuje, želi prodati vlastitu namjerava ona ove godine prirediti Dječji dan na 11. i 12. juna, pa je u tu svrhu u našem okrugu već zapo­ četa aktivna propaganda po školama i na drugim mjestima. Ovi dani ne sastojeću se od 14 raznih instru­ samo što će biti prilika, za svakoga menata sa potrebnim stalcima da pokaže svoje razumijevanje za (Notenhalterima). — Ko bi iste patnje siročadi i djece siromašnih kupiti htio neka se najdalje do roditelja, već i da uzme učešća u pri15. maja o. g. obrati na samo pomaganju ovih bijednih stvorova, koji udruženje. su upućeni na pomoć cijelog naroda. Držimo, da će slabo ko biti, ko se neće odazvati pozivu Okružne zaštite. PAPIRNICA Poziv roditeljima. Direkcija Trgo­ vačke škole poziva roditelje i stara­ HAMDIJE KOPČIĆA telje <aka koju polaze ovu školu, da preporučuje «voje bogato stovarište se više interesuju i češće priupitaju, svih vrsta papira, kancelarijskog I kako im se djeca vladaju, kako na­ Naručbe se školskog pribor*. preduju u nauci i kako polaze školu. obavljaju brzo i točno. Svršetak je školske godine blizu, pa ako zanemare gornji poziv, moglo bi 130 Cijene umjerene. biti štetno do same đake, kao i za sa­ * Sarajevo. Štrosmajerova ni. Tel. 61« X me roditelje. ♦ •vijetu, ali zlo, koje se da (Kistraniti. | nika, pošto nisu uspjeli pregovori sa Kad sc jednom sazna temeljito, sto vlasnicima brodovlja. Oni izjavljuju, je rakija, pivo i vino, i kako djelu* da uslijed radničkih zahtjeva ne mogu je, valjda ih nc ćc više nitko piti, | uzdržati konkurencu sa inozemnim niti drugima nuditi. Sigurno nc će brodarskim društvima. nikomu pasti na pamet, da upita svo ga gosta, što mu je m:lije: da Ii nc* što strihnina ili otrova za parcove? Sigurno će nam tada uspjeti, da stvo* rimo i zakon, koji zabranjuje preda* ju žestokih pića, isto onako, kao što Dolazak gg. ministara. Danas sti* •e zabranjuje prodavati otrovano žu u Sarajevo na nekoliko dana mi* । nistri gg. dr. Mehmed Spaho i dr. Hamdija Kara m e h m edo vić. Popunjenje bosanske vlade Ka­ Domaće vijesti. Politički pregled. ko saznajemo do jučer o podne nije u ministarstvu unutrašnjih djela (bos. herc, odjeljenje) bilo ništa zvanično UNUTARNJI. poznato o popunjenju bosanske vlade. Glasanje ustavnog nacrta u na­ : Dosada se znade samo za imenovanje čelu 12. ovog mjeseca. — Javljaju I g Dcfterdarovića, (unutrašnji poslovi) iz Beograda: Šefovi svih parlamentar­ i g. 1. Kapetanoviča (obrt i trgovina) nih grupa imali su 23. o. mj. po pod­ Za mjesto šefa presidijala nema još ne sastanak pod predsjedanjem pred­ i ni kandidata. sjednika ustavotvorne skupštine gosp. Merhum Uzejirbeg Alibegović. U dra Ribara, na kome se raspravljalo i petak 15. ov. mj. umro je u Derven* o daljem tečaju načelnog pretresa o i ti, iza duge i teške bolesti velepo ustavu. Predstavnici su opozicijonih I sjednik i veletržac Uzejirbeg Alibe* grupa zahtijevali već na prošloj sjed­ , gović u 70. god. života. Rahmetli U* nici. da se ne primijeni odredba po­ ! zejlirbeg bijaše od onih rijetkih ljudi slovnika, po kojoj se može nakon ; naše starije generacije, koji su uvi* govornika u ime grupa zaključiti lista i jek razumjeli duh vremena i prema govornika, i traže, da se dade još I tome svoj život i rad udešavali. Do* vremena, da govore pojedini poslanici. i selivši se u Derventu još za turske Vladine su grupe izašle u susret o- ' vlade sa ocem H. Rustanbegom iz vome zahtjevu, kako se ne hi moglo Kob asa posveti se trgovini, te je bio prigovoriti da forsiraju ovako važnu desna ruka očeva, a iza njegove smr* debatu. Prema tome je zaključeno, da ti vodio je sam radnju, koja je jedna se drže sjednice uključivo do srijede, i od najstarijih trgovina u B. i H. О* a onda da se odgode preko pravo­ ; ženio se iz ugledne porodice Cerića slavnih uskrsmh blagdana do 9. maja. i :z B. Dubice odgoji i on po iprimjeru Zatim bi trajala načelna debata još I svoga oca svoja oba sina Asimbega tri dana, da se generalni pretres time I i Esadbega kao vrsne i valjane tr* svršava, a glasanje je odregjeno za i govce, ali usto nastojaše, da mu sino₽ 12. maja. Ovaj je zaključak prihvaćen vi ni u drugom pogledu ne zaostanu jednoglasno od svih šefova grupa. za drugim, pa se može reći, da je u Dosada je u svemu prijavljeno oko tom uspio kao možda malo koji ro^ 30 govornika. [ ditelj. Zemljoradnici će glasati protiv Ustava. Javljaju iz Beograda, da ze* mljoradnićki klub ne smatra više ob* vezatnom izjavu Avramovića Pašiču, da će u načelu glasati za predloženi lacrt Ustava, ako se usvoje njihove eocijalno*ekonomske klauzule. Ta iz* java izgubila je vanžost onim časom, kad je sklopljen sporazum s mush* jnanima, ' Ratifikacija rusko-poljskog mi­ ra. Javljaju iz Varšave: Prigodom rati­ fikacije mirovnog ugovora u Rigi, koja je obavljena u Moskvi na 14. o. mj. poslao je Čičerin notu Sapiehi, u ko­ joj izriče želju za što srJačnijim pri­ jateljskim odnošajirna izmegju oba naroda, te za uzajamnu pomoć i saradnju, osobiio na ekonomskom polju. Sapieha je sa svoje strzne izrazio uvjerenje, da će mirovni ugovor lo­ jalno biti izvršen i da će služiti kao baza za razvitak oba naroda. Štrajk engleskih rudara. U petak sastali su se Lloyd George, odaslanici rudara i vlasnici rudnika na konferen­ ciju. Konference nastavke su se opet u ponedjeljak, pa se drži, da je došlo do nekih zb’iženja u pogledu temelj­ nih točaka konačnih pregovora. I I ’ . I i ; , I । i I । ’ . ■ . Priieteći Štrajk američkih bro­ : darskih radnika. Po jednoj vijesti : DaJv Tekgraph« iz Newyorkz, po­ st« ii ozbiDa opasnost, da će na 1. maja započeti štrajk brodarskih rad- I pleh muziku Koliko je sve građanstvo Derven* te bez razlike vjere poštivalo i čije* nilo rahmetli Uzejirbega, najbolje nam svjedoči ono mnoštvo svijeta, koje ga je ispratilo do groba i time mu iskazalo zadnju poštu. Izrazujući ucviljenoj porodici о* vijem naše saučešće molimo Sveviš? njega, da Rahmetliji podijeli mjesto u Fivdevsi ala dženetu. Rahmetul*lahi alejhi rahmeten va* siaten’ Dervenčanin. Muslimani, ne zaboravljajte Muslimanskog sirotišta! — Radim kao VANJSKI. ! Turci napreduju u Anatoliji. — i Javljaju iz Carigrada: Turske čete j neprestano navaljuju. One su osvojile Sultan Hissar i dolinu Meandre. Sada očekuju nova pojačanja, da mogu na­ staviti ofenzivom. Kooi 284 Broj ^ПРАРДА* — „PRAVDA* učitelj na Muslimanskom sirotištu ima nekoliko mjeseci, i svaki čas promatrajući sirotnu djecu u njemu, opominje me sve dublji osjećaj za tu našu jedinu ustanovu ove vrsti. Bila su jadna i žalosna ta djeca. Prepušteni jadu i nevolji, prebijali su se od nemila do nedraga. Taka su eto pokupljena po cijeloj našoj domovini i poslata u sirotište. I zaista u njemu su našli svoi selamet. Mjesto da se posve puste lolanju i kvarenju, da ed njih postanu prosjaci ili kakve lole, danas su na očima svojih odgojitelja koji ih uče i na pravi put okreću. Naše sirotište izdržaje vakuf. Pa kad pomislimo na faktične prihode našega vakufa i na silne rashode, koje mora da snosi, nije ni čudo, da to izdržavanje sirotišta ne ide onako kako bi trebalo da bude. Danas vlada opća skupoća. Dosta je da čovjek pomisli na hranu i odjeću. Kućnom starješini koji danas izdržaje i nekoliko čeljadi, puna je kapa. A клко je tek snositi sve potrebe znatnijemu broju djece, koja su u ovome s rotištu na­ šla sebi u ovim teškim danima jedine svoje utočište. Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Odbor društva „Merhamet" umo­ ljava svu braću Muslimane da puše samo „Merhamet" cigarpapir, jer time doprinose Merhametu, odnosno ntopskrbljenoj sirotinji. ■ I I I [ j Nove poštanske takse. Počevši od 1. maja uvađaju se u unutrašnjem saobraćaju nove poštanske takse po težini i vrijednost: za sve kategorijo poštanskih »pošiljaka. Upozoravamo općinstvo na promjenjene tarife, ko* ic sc nalaze izložene u pridvorju sva* kog poštanskog ureda. Ne zobor^ite zabilježiti! fotografski ateiier u Zrinskog ul. 11. (Ćumurija) I | i I ; I Muradif Karahasanović. Centralna drogerija Braća Šahinagić | j----------------------------1 I Gajretov glasnik. | Glavni odbor obrstio se na našu i braću iseljenike u Americi, da pristupe ! kao članovi društva »GajreU. Po vi• jestima, k je su stigle-glavnom odboru izgleda, da će to naši iseljenici i uči- Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 k ■ • : i | ; I Telefon 319. Trgovina medikamenata, drogerfiskih f i kemičkih proizvoda, robe od gume, zavoja i kirurg, instrum« nata, kao i fotografskih apaiala i uotrebfitma. Ve­ liki izbor irtozemskih safuna, parfutperije, kozmetičkih potrebština i spužvi Skladište svih mineralnih voda I t.d. o ---------- --- — Ж ? i- i (p D. • A. *<ар> ч, Sar^iovo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/ffb0d6bf96ef02cc346ab3d1b81a59ff.pdf eae079fc98b213ed29c493dac2acc690 PDF Text Text Pojedini broj K 2 — Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: godišnje K 180. -, na pola godine K 90.— (u Sarajevu): za našu državu godišnje K 200.— ; za ino­ zemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. čekovni račun post, štedionice 1119. Broj 47 (285) Sarajevo, subota 30. aprila 1921. (22. Šaban 1339.) Govor nar. poslanika Sakiba Korkuta DRŽAN U SJEDNICI USTAVOTVORNE SKUPŠTINE OD 21. ЛР= RILA POVODOM GENERALNE RASPRAVE O USTAVU. (Po stenografskim bilješkama). (Svršetak). Gospodin kaže da nas je Austrija moglo dogoditi i to, da se deputacija. mazila. Davala nam je biva sve što koja bijaše došla da se predsjedniku nam treba. Kako da i nije? Svojom vlade prituži protiv zuluma, otpravi školskom politikom „pogodovala" nam upitom: „А šta ste vi radili 1914. goje tako, da je nakon 40 godina svog dine ?" Pri tom ga nije nimalo smetalo, štićenja ostavila — svega 18 škola u što je mjesec dana prije toga izdan muslimanskim selimal Agrar je li? (Sa proglas, da se nesmije govoriti o 1914. strane zemljoradnika: Da.) Donijela godini, jer će to sud i vlast raščistiti. nam, mislite, svoje grofovije i dala Međutim se on tim odgovorom služio, valjda milijarde dunuma zemlje? Je Ii? jer je trebalo ekspedirati jednu islam­ Gdje, kako? Digla nam trgovinu je li? sku deputaciju, koja se tužila na zuDigla nam obrt i zanate? Otiđite u Sa­ lume njegovih štićenika. (Glas sa lje­ rajevo i osvjedočite se da ni tamo ne­ vice: Ne znam je li to istina!) To je ma zanata, jer je sve propalo. Je li i istina; to se dogodilo rogatačkoj đeputo maženje muslimana od strane Au­ taciji kod Ate Šole. (R. Đokić: A šta strije? (Sa strane zemljoradnika: Mi je Vajzović zaslužio!) Vajzović je bio nismo kazali da je Austrija mazila mrtav mnogo prije toga. muslimane, no begove) Dobro. A znate U vladi nismo dobili nijednog mje­ li vi kako su prošli bezi i nebezi pri­ sta, premda smo jedna trećina stanovlikom rekviriranja žita, vune i bakra? ništa. I kada je g. dr. Spaho ostavio inate li kako su prošla naša nejačad? poštu i brzojav u Sarajevu i postavši Šta velite na to? (Sa strane zemljo­ ministrom došao u Beograd, nije mu­ radnika: Upitaj Čokića.) Dobro. Pitaću slimanom popunjeno ni to njegovo i znam, da vam on smeta, jer više ne mjesto. Tako kroz cijele dvije i po ćete biti dosadanji faktor. Divljan je godine dana nije bilo muslimana u jedno vrijeme bio i vlada i obervlada, našoj vladi. (Glas sa desnice: Tačno!) a sad to ne će više biti. Vjerujem da Naši su niži činovnici bačeni iz ko­ vas to boli, ali šta ćemo. Promijenjena tara, da se hlade po kancelarijama situacija. I vakat je, jer smo dvije go­ zemaljske vlade. Pri tom se postupaio dine dana trpjeli da po vladi vršljaju čak tako, da su ljudi koji su kroz ci­ Đokići i tuku nas u mozak. Sad ćemo jelo vrijeme svoje službe bili u pro­ malo i mi zaviriti, ali ne da vršljamo, svjetnim odjeljenjima, poslati da ure­ već da provodimo zakon. (Aplauz na đuju žandarska pitanja i da razmještavaju Ruse. desnici.) Da, da provedemo zakon i ništa više. A ako se naši Čokići ogri­ Idem dalje. Nama se naturilo Pred­ ješe o zakon, neka ih njihovi nadležni stavništvo, izabrali su nam drugi ljude, ministri bace bez istrage. (Bravo!) u koje mi nismo imali nikakova po Kako su prošla naša siročad? (R. vjerenja. I oni su došli u Beograd, da Đokić: A kako su srpska? Kako su izopače naše želje i prikriju naše ne­ siročad Srba koji su slobodu doneli?!) volje. (Rista Đokić: Pitajte vaše saKo se pobrinuo za našu siročad? Go­ veznike!) Ja ovim ne optužujem sadanje vorim o vremenu kad smo bili pod saveznike, jer oni valjda neće više poAustrijom i pitam. (R. Đokić: Austrija navijati ono, Što se je onda dogagjal©, je vama bila majka.) Ako nam je ona ali moram to naglasiti, kako bih mo­ bila majka, kao što ti veliš, onda je gao objasniti, zašto smo mi bili ne­ zadovoljni I ja ću biti sretan, ako trebala da prigrli i našu siročad, da im moj našljednik na ovom mjestu ne daje ishranu pa da ne umiru i propa­ daju, da ne ostanu bez kuće. (RĐobude imao potrebe, da štogod inkri­ minira, nego da kaže: bilo birvaktile kić: Ona je vama begovima bila maj­ ka!) Mi smo Austrijanci, je li ? (Risto a sada toga više nema. Ssda je red. Dalje. Osuta je na nas paljba u štampi, Đokić: Vi begovi jeste!) A ko prvi osuta je paljba u uredima, i mi smo odbi Tisu u Sarajevu? Je Ii Rista Đo­ u nekim krajevima bili van zakona. kić ? (R. Đokić: Valjda vaš Spaho.) (Divljan: Nije istina.) Meni je drago, Baš je Spaho prvi kazao: Ne! fGlas: da se iz ovih klupa javlja drugi bra­ sa ljevice: Je li to debata o Ustavu?) nitelj vlade, jer je onaj prvi bio slabe Saburl Doći ću i na ustav. Vi ste go­ vorili o novih šezdeset i šest tačaka, sreće i kratke pameti. Ponavljam: Is­ tina je i pitam: jesmo li se mi igda i a ja sam Šutio. Prije nego je nastao slom Austrije, igdje oduprli odredbama vlasti, jesmo naši su ljudi pristupili Narodnom Vi­ li se igdje pobunili, jesmo li se na jeću u Zagrebu, ušli su u kotarska strani potužili, ili smo uvijek išli le­ galnim putem i znali samo za Sara­ Narodna Vijeća i htjeli su da pristupe jevo i Beograd? (Rista Đokić: U ozbiljno narodnome poslu. Ali, gospo­ Parizu vas je bilo!) Gdje to? (Rista do, plodna kišica oslobođenja koja je Đokić: U Parizu). To treba dokazati, imala da oplodi i donese sreću, kišica a ne samo tvrditi. Ja te pozivam da ta nije ovarisala na plodno tlo. Kod nas ona izgleda kao velika kiša, iza to dokažeŠ, gospodine Đokiču, a ja ti kažem: od naše organizacije niko koje se pojave velike i male pečurketo nije učinio i nije istina Što tvrdiš. Da. Nakon sloma su na površinu is­ (Rista Đokić: A ReisD Dobro. Daću plivali ljudi koji nisu dorasli zauzetim Ti odgovor. Reis je primio Rivea na položajima. Ispali su ljudi, koji nisu preporuku Ate Šole, koji mu je Rivea imali puno srce za sve, koji nisu imali prikazao kao prijatelja i našeg savez­ jednaku ljubav za sve nas. 1 mjesto nika, dao mu intervju kao našem pri­ da zavedu eru sloge i bratstva, zaveli su nam neslogu i partizanstvo. U Na­ jatelju i savezniku, a kad je tai in­ tervju izišao, i u Beogradu bio nepo­ rodnim Vijećima po gradovima, gdje ćudno primljen, onda je Reis postao smo mi u apsolutnoj većini nadmoćni, veleizdajnik, mjesto da je Ato Sola mi nismo nigdje dobili nijednog pro­ bio zbačen za to, što je protivnika čelnika. Nismo dobili ni srazmjeran naše države prikazao kao prijatelja. broj članova, i morali smo dolaziti u Znaš li ti to? (Rista Đokić prigo­ medžlis, da mećemo muhur, da žuti­ mo i gutamo. Nisu nas ni za Što pitali. vara). Ne znaš ti „turskih poslova kao ni drugih. (Nemir i prigovori. —Vlada koja je nikla iz Narodnog Vijeđa Rista Đokić: Je li demantovao?) Nije. nije nijetila ljubavi i bratstva pa se Nije se mogla demantovati istina, nego se trebalo demantovati na taj način, da Ato Šola izgubi svoj položaj. (Ri­ sta Đokić: Nije Ato dao intervju). Ato je poslao Rivea, da dobije intervju, pa nosi i odgovornost. Eto, gospodo, mi smo se usljed svega što se desilo, morali prisilno organizirati i naravna je stvar, pošto , smo napadani kao muslimani — jer * nije bilo našeg sloja i staleža, kojemu | nije krivo učinjeno — mi smo morali ; doći i u muslimansku kolotečinu, pa ' se i proti volji organizirasmo na vjer­ ' skoj bazi. (Upadanje i prekidanje. — ! Glas: A šuckori?) Ja ne velim, da u ' našoj organizaciji nema i koji šuckor. (Rista Đokić: Jeli Vilović?) Vilović nije: to znaš i Ti. (Predsjednik dr. 1 Ivan Ribar: Gospodine Đokiću, mo­ lim Vas, nemojte uvijek praviti lične ispade i izazivati). Ja ih nijesam ni : branio, niti ću braniti. Naglasivši uzroke našeg konfesionatizma, moram istodobno nagla­ siti još jedan fakat. Konstatujem, gospodo, da se tako grupišu i svi drugi. (Perin: Nije istina; mi smo grupisani kao težaci). Kad je tako, molim da mi pokažeš te Hrvate ka­ tolike, koji su u tvojoj težačkoj stranci. (Perin: Ima ih, ima). Koliko i ko? (Perin: Đa se je pošteno agitovalo, : bilo bi!) Vi ste za se, katolici stoje sami za se; pravoslavni, osim demo­ krata, stoje sami za se, a mi opet sami za se. I razlika je samo u tom, što mi muslimani iskreno priznajemo konfesionalnost i radimo sami za se, a drugi obmanjuju ili druge ili sami sebe. Mi nemamo iluzija (Milan P ri­ bi će vi ć: Vi ste u programu vjerska stranka, a mi smo demokratska). Ja mogu ovdje da na te riječi naglasim ; ovo: Naša konfesionalnost prisilna je i privremena. 1 mi ćemo biti sretni ako će njena potreba čim prije pre­ stati. (U centru burno odobravanje). ; Nu đa to bude, valja da prestane go­ vor Riste Đokića i svih drugih; oni ' treba da he govore o bosanskim Tur­ ; cima. (Centar odobrava. — Risto Đo­ kić: Neće ti drugovi da plješću) Ja nisam ovamo došao da mi plješću, no čini mi se da mi malo odobravaju! Sad ću tebi. Risto, jedan suz. Pitanje je i Što se organizovasmo kao Jugoslaveni? Jedno važno pitanje. Vi ćete možda očekivati, đa ću ovdje razvijati kakve nacionalističke teorije. Ne, gospodo moja, i u tom ću biti jednostavan i realan. Usljed austrij­ skog razdvajačkog sistema naša je inteligencija bila podijeljena na Srbe i Hrvate. Gložila se i zaboravljala na svoju misiju. Naše su se mase između sebe gložile, nisu imale sm sla za školu, a inteligencija opet nije imala smisla da je privuče u školu. Usljed toga nam je išlo slabo, vrlo slabo. Promislismo i dogjosmo do zaključka: ako hoćemo da podignemo islamski dio svog na­ roda, moramo da najprije približimo inteligenciju tih dviju struje, da onda zajednički, ujedinjena, prigje masi i izvrši svoju dužnost prema njoj. I us­ pjeli smo potpuno. Iznijeli smo bugjenje narodnoga jedinstva i kazali: što je do sada bilo, bi!o Radi imena se ne treba dalje svagjati, ne smijemo ići na Ijepak austrijskim metodama, koje su u svoju korist rastavljale Srbe i Hrvate i kazasmo: nijesu baška Srbi, a baška Hrvati. Prihvaćena je ta misao objeručke i tako se u našim redovima okupi kako inteligen­ cija koja se broji Srbima, tako i ona koia se broji Hrvatima. I nama ništa ne smeta što je dr. Karamebnudović Srbin, a profesor Baljić Hrvat. (Glas iz zemljoradničkih klupa: A Korkut?) A Korkut? Korkut oboje: i Srbin i Hrvat, ili, da lakše zapamtite, Jugo­ Godina IH. slaven! Držim, da ne će biti na odmet, ako ovdje citiram šta smo mi dalje rekli o svom nacionalizmu. Mi smo kazali u svom programu; „Sto­ jimo na stanovištu potpune ravno­ pravnosti triju plemenskih imena i konstatujemo fakat, da se bosanskohercegovački muslimani nisu nikada otugjili ni svojoj domovini, ni svom narodu, ni svom jeziku. (Pljesak). Oni su zadržali sve biljege čistog nacio­ nalizma, a nisu svjesni samo plemen­ skog imena. Stoga u pitanju našeg naciunalizovanja stojimo na stanovištu, da je to polje za kulturni rad društva a nipošto stvar dnevne politike. (Bu­ ran pljesak). Rad u tom pravcu, u nacionalizovanju mase, treba da se temelji na snošljivosti i obazrivosti" — t. j. da se ne ide ko june u plot — „pomirljivosti i evoluciji i za to smo protiv svakoj tjesnogrudnosti i strastvenosti, a naročito proti nasilnosti u narivavanju kojeg plemenskog ime ­ na. Zbližavaćemo a nipošto dijeliti". (Pljesak). Sada dolazi tačka o Jugo­ slavenstvu. O tom se veli: „Jugosla­ venstvo držimo najprikladnijim putem zbliženja i ujedinjenja", pa stoga, kao realni političari, ne ćemo da razbijamo glavu o tom, mora li država da se zove „Jugaslavija" i da o tom pišemo kilometrićne članke. Mi se zadovolja­ vamo sa suštinom stvari i gledamo na svijet onako kakav jest. I mi vi­ dimo da naša masa niti je arnautska, niti arapska ili turska; ona je slaven­ ska. ona ima sva obilježja slavenska. (Buran pljesak). Ne treba je dakle poslavljivati, ona je slavenska (Plje­ sak). A pošto nam je svejedno hoće li se zvati Haso ili Huso; hoće Ii se zvati imenom Hrvat ili Srbin, mi ne nalazimo za potrebu da joj tc name­ ćemo. Dosta joj je kazati "Jugoslaven« pa da prihvati naše mišljenje. Jest, srpstvo i hrvatstvo je jedno i Rista Đokić će mi potvrditi da ima i starih naših adža koji kažu: Jugoslaveni smo. Mi smo to i onom starom čovjeku utuvili, a oni su mlagji svi to prihvatili. (Rista Đokić: Naopako ako je jedin­ stvo spalo na vas!) Pravijerečeno: da si ti predstavnik Srpstva! Ja, gospodo, imam na ovu primjedbu da napome­ nem samo to, da nije žalosno što mi ovako idemo, nego je to, mislim, vrlo dobro, vrlo zgodno i jednostavno, jer mi nemamo šta da odbacujemo. Ne treba nam zabacivati ni srpskog ni hrvatskog imena, kao što se vi sa tim klupčite i mučite. (Glas: Nije baš tako1) Jest, za Korkuta je i sve nas lahko reći Jugoslaven i Jugoslavija, Srbin i Srbija ili Hrvat i Hrvatska. Vama to nije, g. Đokiću. Mi prihvaćamo Jugo­ slavenstvo i radi toga, što je to ime budućnosti, ali ga ne namećemo i ne vidimo nikakva smisla, da pravimo aferu radi toga, što jedan Srbin neće da se nazove Jugoslavenom ili Što jedan Hrvat hoće da ostane Hrvat. Nama je glavno, da su svi za narodno jedinstvo, za narodnu državu. (Glasovi: Vrlo dobro.) Mi gospodo ne smetamo nikakve na­ cionalne akcije, ali se varaju oni koji misle da će nas odvesti na stranputi­ cu (Risto Đokić: Šta je to sad?!) Če­ kaj, možda ćeš i shvatiti. Naše Hrvat­ stvo ne znači gravitaciju ka Zagrebu, a još manje odmicanje od Beograda. Naša kritika i osuda sistema ne zna­ či obaranje Beograda koji treba zapo­ staviti, . jer mi sistem strogo lučimo od nacionalizma. Kritikujući sistem mi niti idemo ka Zagrebu niti protiv Beo­ grada. I ako ko misli, gospodo, da naša kritika uprave, sarajevske i centralne, znati borbu pretiv Beogra­ da, onda je potpuno krivo shvatio na­ šu tendenciju. (Min. za Soc. Politiku Dr. V. Kukovec: Gospodine Drlnko- �Strana 2 Страна viču, čujte!) Nama su Beograd i Za­ greb potpuno ravni, jednako dragi i mili. Isto tako moramo jednako da od­ bijemo i prljavštine iz Beograda i prIjavštinuiz Zagreba. Još nešto, gospodo. Politika je po našem mišljenju baška, a nacionalizam i pitanje nacionalizovanja sasvim je drugo, sasvim baška. Gospodo nama se predbacuje što: »ostaviste« autonomizam. Pa dobro kad । smo autonomiste, kako se onda može misliti da smo bili za Zagreb? Kad ; tražimo autonomiju Bosne, onda će- । mo valjda gravitirati Sarajevu a ne Zagrebu. Ni sa ove strane taj prigo­ vor nije dakle tačan. (Jedan glas sa krajnje desnice: Ipak se naginjele na tu stranu. I gutate.) Nacionalizam, opet ponavljam, treba lučiti od dnevne politike. Našu politi­ ku mogu ovi Hrvati kritizirati, mogu je kritizirati i svi Hrvati katolici, mo­ gu je kritikovati i svi Srbi, ali gospo­ do, nemaju prava da nam odriču na­ cionalizam. a još manje nam govoriti da smo prodali Hrvate i Hrvatsku. Na to nemaju, prava jer kad bi smo, mi hrvatstvo i telalili ne znamo gdje je kupac. Srbi im ga neće da kupe, a Slovenci da ga i hoće nemaju para, jer su ih ogulili Talijani (Veselost). : Da sad, gospodo, prođem malo i j na politiku. (Glas: A kad ćete go* ■ voriti o Ustavu.) To je u savezu, pa ću udovoljiti i Vašoj želji. Veli nam se da smo politički trgovci. (Glas iz , centruma: Ne, nijesre.) Po čemu bis smo to bili gospodo? Zar to tom, što smo prihvaćajući saradnju sa vla­ dinim strankama i napravivši s tim strankama kompromis popustili , u nečemu, da u nečemu dobijemo? Pravili smo pogodbu s vladinim ‘ strankama i ako smo, gospodo mo­ ja. mi trgovci, onda su .trgovci i dru* G; onda su bili trgovci i Drinković i i Korošec i Edbinov drug Korač, pa ' su bili trgovci, samo slabi trgovci, i । - seljaci, koji su pregovarali .pa nisu : uspjeli. S tom razlikom, da su oni slabi trgovci, trgovčići, kramarčići. (U redovima zemljoradnika veliki protesti i lupa u klupe. Velika graja i dobacivanje govorniku: Zar smo mi trgovci što tražimo da se plati ratna ošteta? - Dim. Popadić: Ali ipak niste vi krivi, nego su krivi ovi ovdje, u centrumu, koji su to dali.) Gospodo zemljoradnici, vi ste tražili da vam vlada u selo donese pečene patke na tanjuru; vi ste tra* žili toliko, koliko vam se nije moglo i ne može dati. Vi ste htjeli da vaši Dokići, kad se vrate kućama, mog* nu reći: »Eto, kazasmo li mi da će biti džaba zemlje i džaba fijakera!« To ste htjeli i ne vodiste računa o tom, da ima ljudi koji imaju druk­ čije mišljenje nego vi. (Mnogostruk: protest; zemljoradnika sa velikom larmom. Dim. P □ p a d i ć: Hajdete braćo zemljoradnici da iziđemo iz sale u znak protesta! Jedna gru- ! pa zemljoradnika napušta salu.) A* ko bi, gospodo, političko sporazumi* jcvanje, ako bi politički ustupci mo* igli da znače trgovinu, onda smo mi trgovci, ali su onda trgovci i svi po­ litičari. trgovci su svi koji sklapaju kompromise. (Dr. Laza Markovi ć: Onda smo mi i demokrate trgovci.) Da, i vi svi. No .pošto je svugdje na svijetu običaj, da sve stranke gleda­ li: da izvrše svoj program u cijelosti ili u većini, to smo i mi nastojali, da svoj program u cijelosti izvedemo, a kad to nismo mogli u cijelosti, onda smo gledali, da dobijemo ono, što se je moglo dobiti. I tako je, gospodo, došlo do sporazumijeva* nja, a konačno i do sporazuma. Mi smo pri tom odstupili od svoga za* htjeva da Bosna i Hercegovina bu* de autonomna, da ima svoj pokra* jinski sabor, ali smo pri tom, u toj ; tačci, stavili zahtjev, da muslimani imaju da ostanu kompaktni. I bu­ dući je vlada prihvatila taj zahtjev i pristala da se bez odobrenja na* roda neće moći dirati u granice sa* danjih okruga, mi smo time osigu* rali temeljni dio našeg zahtjeva pa smo mogli u drugim dijelovima da popustimo. Ovom prilikom moram ovdje naglasiti i fakat, da se među muslimanima niko nije izjavio za federalizam. Naša je organizacija, pravo rekavši, kroz cijele dvije go­ dine bila državnopravno neopredi­ jeljena. Mi nijesmo htjeli da istrči* mo kao neko i neko sa apsolutnim centralizmom, federacijom pa čak i konfederacijom. Mi smo u tome Број 285 Broj PRAVDA* — „ПРАВДА pravcu Bili rčzcrvisam, no kad je »Hrvatska Zajednica« izašla sa fc* deralistačkim izbornim proglasom, mi smo se proti tomu prilično jasno ogradili. To je fakat, i oni koji do* bro znaju da smo se mi od federabzma ogradili, nemaju prava, da nam sad prigovaraju i govore da smo pristali na ono što nismo nikad tražili. Mi na federalizam nismo ршsta i ni onda, kad se nije znalo ka* ko će biti sastavljena Skupština i kad se nije znalo ni ko će u n ju doći. Da sad pogledamo na naš autono* mizam. Gdje god smo se o njemu izjavili, bilo u štampi, bilo na zboro­ vima, pa konačno i na glavnoj skup­ štini naše organizacije, koja je držata u oktobru mjesecu prošle go* dine, uvijek smo i svugdje naglasili, čisto i bistro kazali, da sc tražeći autonomističke uređenje, pokrajm* sko uređenje Bosne i Hercegovine - ne vodimo nikakvim istorijskim. a još manje kakvim političkim mo* mentima. nego da pri tofn polazi­ mo sa čisto praktičnog razloga, da nam uprava bude što lakša, brža, praktičnija i demokratskija. To je, gospodo, poznata stvar i to je naš organ javno pisao. To sc javno zna. (Đokić: A jeste li govorili o pri­ vremenosti države na zborovima?) 1; nikad. Sakib Korkut je bio jo dan od glavnih govornika na našim skupštinama i Risti ću Dok i ću dati pola godine svojih dnevnica, ako dokaže da sam igdje govorio o pri* vremenosti države. Gospodo moja, nama se kaže da smo nekoga osta* vili na cjedilu. Ja konstatiram iz ovih fakata, da sc ne može govoriti da smo nekoga na cjedilu ostavili. Dalje konstatiram da smo do skrajnjih granica čuvali most između Za* greba i Beograda. 1 o znate svi vi, znate i da smo htjeli napraviti ću* priju, da smo bili za sporazum i da smo zato naše posredništvo žrtvo* vali dosta. Znate i to. kako smo ra­ di toga prošli. Jer da smo ono što smo rekli u februaru, rekli odmah, mnogi biste tad bili drukčiji prema nama. Ali mi smo imali obzira kako prema Hrvatima tako i prema Srbima. I sve dok nije došlo do di­ leme: hoćemo li jedinstvenu kralje* vinu ili smjesu republike i kraljevi* ne, mi smo mogli da posredujemo i čekamo po strani. Nijesu nas bunili ni pregovori sa zemljoradnicima. Ali kad je došla i stavljena pred nas dilema: ili ćemo poduprti Ra* dičev program i prema njemu se upravijati ili ćemo prouzročiti raspuštanje Konstituante i zbrku u na* rodu koja je već dvije i po godine trajala, mi smo kazali i morali ka* zati: nećemo ono što ne može biti, mi smo za monarhiju i jedinstvenu državu, i nećemo raspuštan] a Kon* stituante. Prihvatili smo Ustav, koji, istina, ne odgovara potpuno našim želja­ ma. (Glas: I trista miliona) Pa tih trista miliona samo je jedna četvrti* na onoga, što se faktički nama odu* zima. I kad hi sc pošlo da se preči* šćava ono što ćemo mi dobiti i ono što vrijedi i što će Dokič sasuti u svoj džep, ja mislim da bi se lahko ustanovilo naše popuštanje i u tom pravcu, konstatovalo bi se da smo platili mi, a ne vi. (Rista D o k i ć : Kad biste vi nama platili ono, što smo mi vama za 500 godina kulučili, ne bi vam ni čakšire ostale.) Mi ni* jesmo gladni kao vi i priznajemo, da smo osim, mogu kazati, nepo­ voljnog riješen ja agrarnog pitanja, riješili i još neke tačke našega pro­ grama koje za nas imaju veliku važ­ nost. Kad sc uzme u obzir, da prota M. S. Anđelković, koji je nažalost načelnik u ministarstvu vjera, može da piše: »Vi mislite, g. Čoroviću, da je svejedno biti hrišćanin ili muhamedanac, te da tako na osno* vu takve pretpostavke treba progla* šavati ravnopravnost verama bez ograničenja. Ali pitam ja vas, gospo­ do, srne li srpska država u svojoj zemlji realizovati ovaj princip? Zar to ne znači isto što i razgraničiti svoju državu, da u njoj radi ko šta hoće pod firmom vere i konfe* sije? (Dobacivanje: Kad je to piša* no?) Ove godine u 4. broju »Glasni* ka«, organa srpske pravoslavne pa­ trijarsi je. Ovo, nota bene, piše na­ čelnik ministarstva vera 16. marta ili 1. aprila 1921. godine. Kad bi to pisao jedan običan čovjek, ne bih se ni osvrtao, ali kad to piše jc’dan prota i čovjek koji u ministarstvu vjera ima glavnu riječ, to je stvar od značenja, velikog značenja. (Rista Dok i : To jc vaša popovska stvar.) Treba uz to znati, da smo mi pod Austrijom deset godina borili sc za vjersko*prosvjetnu autonomi* ju i da smo podni jeli silu žrtava. Kad sc to zna i onda uvaži, da će* mo sad dobiti garanciju za tu autonomiju. da ćemo dobiti šerijatske sudove kao državne vlasti, kojima je priznata proširena kompetencija, jasno jc da je to za nas jedan veliki plus, koji nam vrijedi više nego onih trista miliona odštete za agrar u Bosni. Mi ovo cijenimo, a ako među vama ima ljudi koji to ne ci* jene, to jc vaša stvar. Mi to cijeni* mo. Vi ćete možda reći da je slobo* da savjesti u modernim državama neograničena, ali ja ističem da ima mnogo modernih država, u kojima se mnogo štošta ograničava. Vi se oboriste na obznanu, a ja pitam: zar se i u ovom pogledu ne bi mogla izdati kakva obznana kod nas u Bosni? Kad se uzme sve što smo postigli svojim sporazumom sa vladom, on* da mi možemo da kažemo: Ustav ne zadovoljava sve naše zahtjeve, Ustav ne odgovara u cijelosti na* šim željama, ali pošto on udovoljava glavnim zahtjevima našim, pošto je on djelo kompromisa, pa su i drugi nešto žrtvovali a ne samo mi, a uz to je on silno potreban državi, kako bi se s dnevnoga reda mogla skinuti anarhija, koja jc zavladala usljed u* redaba i kojekakvih presizanja obla­ sti, ini ga usljed svih tih prilika mo­ žemo prihvatiti, možemo za njeg glasati i možemo da se zadovoljimo i sa ovakvim Ustavom. Rekoh već, da mi s ovim Ustavom nismo pot* puno zadovoljni, ali kad je u pita* nju Ustav i raspust Konstituante, mi se onda povodimo za g. Drinko* vičem i kažemo: Kad je on dozvo­ ljavao da sc teroriše i da se »pusti ucjenjivati«, kako bi osigurao izbor­ ni red, onda se puštamo i mi, povo* dimo se za njim i pustićemo se ucje* njivati sada, kad jc u pitanju nešto mnogo jače i veće, nego što je iz* borni red, kad je u pitanju Ustav i kad smo uvjereni, da ovim svojim korakom činimo uslugu i državi i cijelom narodu, a napose musliman­ skom dijelu našega naroda. (Burno odobravanje i pljeskanje.) i posjednika, a tek onda srednjih i vc* likih, kako ću to dolje dokazati, on* . da sc istom vidi sva perfidija tako­ । va izvrtanja. Već samom čin jenicom, da je klub | odmah usvojio d e g r e s i v n u lje* stricu za isplaćivanje odštete za ■ kmetovska selišta, potpuno sc opro* vrgavaju te izmišljotine. Da se to potpuno jasno vidi, evo neka skala, I po kojoj će se isplata vršiti, govori: I : Katego­ Katastar zem- Stopa odštete rija Ijarina do K i ' 1600 1. 40 ' 1400 100 2i ; i | I | i ; , i ! 3. 4. 5. б. 7. 8. D. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 1617. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. I 50 200 250 300 350 400 450 500 550 600 /00 800 900 1000 1250 1500 1750 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 6000 prekehOOO 1300 1200 1165 1130 1095 1060 1025 990 995 920 885 850 815 780 725 710 675 640 605 570 535 500 475 465 430 400 * Iz ove se ljestvice jasno vidi, da bi onaj mali posjednik, kojega je zemlja pod kmetskim odnosajem bila god. 1916., odnosno 1917. pro* cjenjena na 10.000 K, te koji je na tu zemlju plaćao 40 K zcmljarinc (jer se zemljarine plaćaju 4%0), do­ bio 64.000 K. Najveći pak posjed­ nik, nasljednici Džinića, za koje »Domovina« veli, da će dobiti 21 milion, a koji plaćaju 6095 K zem­ ljarine, dobiće za svaku krunu zem* ljarinc 400 K, dakle 6095 X 400 ~ 2,43-8.000 K (slovom dva miliona če* ti ris to trideset osam hiljada kruna). Prema tomu najmanji posjednici dobivaju razmjerno četiri puta više nego veliki, odnosno za 1 K kata* stralne vrijednosti mali posjednici dobivaju 6.40 K, a veliki samo 1.60 K. K tomu će se svaki onaj posjed­ nik, kojega današnji imetak vrijedi 1.000.000 K ili kojega jc dohodak »Domovina« jc u zadnje doba ne­ godišnji 60.000 K, staviti u najzadkoliko puta pokušala, da potpuno nju kategoriju bez obzira na to, u iskrivljenim i netačnim tumačenjem koju bi inače po zcmljarini spadao. Doda dne li sc k tomu, da sc posjedi sporazuma našeg poslaničkog kluba s vladom u pogledu odštete za odu* malih posjednika, koji leže u dva ili više kotareva, neće spajati, nego zeta kmetovska selišta, a i uopće o će svaki biti u pojedinom kotaru agrarnom pitanju, napravi zbrku u našim redovima. Ne radi »Domovi^ naročito obračunat i isplaćen, dok ne«, a ni radi većine naših pristaša, će se veliki posjedi u cijeloj zemlji koji su imali priliku na skupština* smatrati kao jedan, onda se istom ina svojih poslanika da čuju auten­ vidi, kako jc klub i te kako zaštitio tično tumačenje našeg sporazuma, upravo male posjednike. Ima li se uz to na umu, da će mali nego radi onih naših pristaša, koji nisu imali prilike, da to čuju iz usta posjednici dobiti odmah cijelu svo* svojih poslanika, mi ćemo ovdje iz­ tu u gotovu, a srednji i veliki po* sjednici da će kasnije i to 34% u nijeti cijelu stvar potanko. Principi, na kojima su vođeni рге* gotovu a 66% u obligacijama pri* govori i na kojima je postignut spo* miti, jasno izlazi, da jc klub učinio razum, poznati su već čitaocima sve, što se moglo učiniti, da se mali »Pravde«, jer ih je ona odmah na* posjednik što bolje pomogne t da je prema tome prikazivanje »Domovi­ kon sklapanja sporazuma iznijela. Da se detalji nisu mogli (Kimah ob­ ne« samo obična podvala. Kad je to tako, onda »Domovini« javiti, posve je jasno, kad se zna, da oni nisu tada ni bili uglavljeni. Ra­ ne preostajc ništa drugo, nego da di toga i nije potrebno naglašavati, prevrne kabanicu, pa da počne huš­ da su sva tumačenja »Domovine« kati velike posjednike na vodstvo organizacije, jer je ono »izdalo« nji* proizvoljna : potpuno netačna. Kako bi prikazala Jug. Musi. Or* hove interese, ako joj upali. Nu mi ganizaciju kao neku velepasjedničku smo čvrsto uvjereni, da joj to neće ili begovsku organizaciju »Domovi* donijeti željenog ploda, jer znamo, na« tvrđi, da je klub kod sklapanja da su i veliki posjednici svijesni po* sporazuma imao u vidu samo inte* ložaja i -socijalnih zahtjeva, koji su rese veleposjednika, gotovana, kako vodstvu organizacije lebdjeti pred očima pri ovom poslu. ih »Domovina« zove, a da nastoji Ovom prilikom moram naročito samo lijepim frazama zamazati oči malim i srednjim posjednicima. Ko­ naglasiti, da su potpuno neistinite i liko je tu demagoške preuzetnosti, vijesti, što kolaju među posjednici* vidi se najbolje iz toga, što je po- ma, naime da postoji neki maksi­ znato, da je gospodar »Domovine«, mum u isplati odštete. To najbolje g. б. Amautović, uvijek kadio samo demantuje sama skala. H. Ajanović. veleposjednicima, a sad je najed* nom na njih upravio paljbu. Kad se pak vidi, da je organizacija, upravo obrnuto pisanju »Domovine«, imala u vidu u prvom redu interese malih Ustuh na podvale. i ; ' • . i ! j 1 i i I : Oglašujte u „Pravdi" �„ПРАВДА" — „PRAVDA* Број 285 Broj Bilješke. I Rezultati grčhog poraza u Maloj Aziji. Страна 3 Strana Prijateljima tržaba. Politički pregled. Na mnoge prispjele upite glede zemljoradničkih zadruga odgovaram, Poraz, koji su Grci pretrpjeli u ! da je sa osnivanjem zadruga bolje još Prekinuti trgovački pregovori sa Naša posrednička uloga doživjela neko vrijeme počekati, dok naša ak­ Italijom. Javljaju iz Beograda, da je je ovih dana jedno odlično prizna­ Maloj Alziji bez sumnje je događaj nje. Jedan od »prvaka radikalne od velike važnosti. Armija Mustafe cija u ovom pogledu ne bude u sve na 26. o. mj. otputovao iz Beogra­ stranke, g. Ljuba Jovanović, odgo­ Kjemala započela je svoju akciju tančine strukovno organizovana. Ne da »predsjednik talijanske trgovin« varajuću na jednu Korkutovu pri­ 'bitkom, koja je trajala šest dana i trebamo zadruga na papiru, nego pra­ ske delegacije Luciolli u Italiju, Vi­ mjedbu, rekao je u Konstituanti i svršila njenom pobjedom, donijevši vih zadruga, da budu svakog sela jećanja su prekinuta zato, što Italija joj ujedno veću jedinstvenost u or* kulturni, gospodarski i poljoprivredni nije u određenom фкш ispraznila ove značajne riječi: pioniri, koji će našeg seljaka u sva­ »Ja moram izjaviti da smatram, ganizaciji. Dalmaciju i ostali teritorij. Odlazak da su bosanski musHmaii sa retkim Carigradski listovi ovom prilikom kom pogledu među prve evropske se­ predsjednika talijanske delegacije u izuzetkom ljudi jedne iste naše kr­ podsjećaju, da su kemalisti u Ana- ljake podići. Još nek se pričeka, brzo Ri.m po svoj prilici će doprinijeti to* vi, a ja znam da ih ima koji ne će toliji u vije t bili samo nekoliko vo­ ću biti i ja gotov, pa ću i nekoliko me, da taljanska vojska što prije da budu ni Srbi ni Hrvati i da ima đa, dok jc masa sa više ili manje do* člaiaka o zadrugama napisati, pa evakuiše naš teritorij, jer inače jc jednih koji Isu; srpske nacionalne brc volje slušala njhove zapovijedi. ćemo onda s trostrukim silama napri­ naša vlada riješila, da ne nastavi trsvesti, i drugih koji su hrvatske na­ Po prilici kao u Rusiji, dakle mnogo jed. U svakom mjestu najprije ćemo govčke pregovore. Nša je vlada pod cionalne svesti. AK ja smatram, da manje nego kod nas, pojam domo* održati tečajeve za naše težake, za presijom javnog mišljenja poduzela oni mogu biti jedna od onih čvrs* vine u širokim slojedima naroda poslovođe i blagajnike, pa kad imad- taj korak. tih veza između srpskog istoka i azijske Turske nema razumijevanja nemo ove, onda eto zadruge, koja će Grci dalje mobilizuju. »Agence đ’ hrvatskog islovcnačkog zapada i da za patriotizam. Ipak kao što je so* cvasti, a ne propadati. Nek niko ne Athenes« javlja da će sutrašnji služ­ mogu biti od presudnih vje tim a uspjelo da probude dušu misli, da težak ne može voditi zadruga. beni list donijeti dekret, kojim se činilaca u surađivanju na naroda prilikom napada sa strane Ko to misli — taj se vara! Svaki pi­ pozivi ju pod oružje daljnja 4 godi* našem potpunom narod* Poljske, naslijeđenog neprijatelja, smen težak, a kod nas hvala Bogu šta, Službeni komunikej veli, da je n o m jedinstvu. Oni zbog toga imao je napad Grka u Maloj Aziji imade bar seoskih mualima, za 14 položaj na frontu povoljan. dana naučiće temeljno rukovoditi sa­ mogu imati i nezgoda i neprijatno* isti učinak. Wrangelovi vojnici bježe Kjemalsti, ali će oni za takav svoj rad i za Zadnja grčka ofenziva nije bila mostalno poslove zadruge, dapače i uspeh u tome steći ncoc e n j i- ista kao tri, koju su joj prethodile bilance sastavljati. Osim toga naučiće paši. Francuzi, koji su preuzeli na se* ve zasluge i p r i z n a n j c sva­ Do ofenzive Grci su radili kao man­ »metodu« za pridizanje pismenosti, po be dužnost da razmjeste izbjeglice koga čestitoga sina ove datari antante u cilju da provedu kojoj za 3 do 4 nedjelje cijelo selo po svijetu, sada ne znaju što bi za­ zemlje«. klauzule primirja od M udrosa ili bez ikaka tečaja nauči čitati i pisati. počeli sa onim hiljadama ljudi, koji Drago nam je što možemo pribi* sevrskog mira. Isprva je Grčka na­ Ovim apelujem na svakog svijesnog neće da se odazovu laskavom po* brazilske vlade u pampaske Iježiti jedno ovako sjajno priznanje stupala u ime antante, a mržnja muslimana, komu je stalo do našeg živu prašume i još laskavijem Francuza i razvitka, da na ovom polju našoj politici. spram tako velike zajednice nije nepredka Saharsku pustinju. U očaju mnogi moda dobro da obuhvati primitivni svojski i istinski poradi pripravljajući uizbjeglice iz galipoljskih logo­ teren za ovu akciju. Nek niko ne za ­ narod. Jednako mržnja nije mogla boravi: »Sve za narod, jer sve ra, prelazebježe u Malu Aziju, odakle na­ biti uperena protiv svake antantske mjeravaju pješke poći u svoju do­ države, jer je narod dobro razumio, što imamo — narod nam je movinu prevalivši kolosalan put duž da mnoge od njih samo preko srca dao«. Molim nek se i nadalje svaki Crnog Mora pa preko Kavkaza. U Z a g r c b u, 27. aprila. čestiti đobroželitelj muslimanskog te­ nastupaju protiv njega. aRd brojnih pokušaja bježanja o* žaka na mene za upute, ako mu što Vi ste jamačno u Sarajevu već oba, | Sada antanta ne odobrava služ* nije jasno ili ako bi želio na ovom gradili su Francuzi logore i pojačali vjijesteni, da se Korošćev Jugoslaven^ : •beno grčki nastup i sva mržnja upe* polju djelovati, slobodno obrati, a ja straže, koje ne puštaju nikoga ni ski Klub približava vladi д da će vje* I rena je protiv ovog stoljetnog ne­ rovatno glasati u načelu za vladin | prijatelja, tim više što je jasan nje­ ću svakom bezuvjetno odmah odgo­ van ni unutra. U turskim krugovi; ma misle, da će stvar sa ruskim iz* voriti. nacrt ustava. To je informacija iz I gov cilj, koji ide za osvajanjima. bjeglicama biti riješena tek za neZagreb, 25..IV. 1921. Beograda. Međutim ovdje ne vjeruju i Namjera hrt-stou. opozicije u tačnost te vijesti. U redovima Нгvatske Zajednice i u redovima pučke stranke postoji jaka struja, koja tra* ži, da poslanici Narodnog i Jugosla* venskog kluba napuste Konstituan* tu, kad dođe na tapet glasanje o Ustavu. Kako se saznaje, poslije eksodusa mogao bi započeti jaki skup* štinski pokret u Hrvatskoj, Slove* niji, Dalmaciji, a i u Bosni i Herce* govini protiv »nametnutog« ustava. Drugim riječima: pokret protiv dr­ žave sa strane onih, koji rado naglašuju, da im je mnogo stalo do auto* riteta države. U tim će ih dabome ipoduplirati i Kadićeva stranka. U Dalmaciji, naročito na novooslobo* đenim ostrvima, namjeravaju u tu svrhu izrabiti odluku vlade o riješe* nju valutnog pitanja u okupiranoj Dalmaciji, a u Sloveniji, Primorju i Hrvatskoj propuštanja vlade u eko­ nomskim i teritorijalnim odnosima s Italijom. Je su li to samo prijetnje ili imadc li doista u redovnima Hrvat­ ske Zajednice i pučke stranke tako malo osjećaja odgovornosti, poka* zaće događaji narednih dana. Lojalno treba priznati, da se je svim hrvatskim radikalima suprot* stavila — doduše Islaba, ali značajna struja u njihovim vlastitim redovi* ma, koja je sklona da se asistira gla­ sanju o ustavu, a u specijalnoj de­ bati da se razvije energičan rad uz pripomoć vanstranačkih poslanika i nekojih iz vladinih stranaka. Pouz* dano se naime računa, da će već sa* mo ime države srušiti Pašićevu vla* du. Poslije toga čina tražilo bi se kompromisne tačke, koje mogu održati stalno na okupu veliku veći­ nu Konstituante, a vjerovatno i Ra* dićevu stranku. Akcija dra Korošca po mišljenju mnogih ovdašnjih političara, podu* dara se potpuno s tendencijom te umjerene struje. Dr. Korošec na* stoji, da se mirnim, a ne protudržavnim načinom, traže putovi zajednič­ kog rada. Op. ur. Primamo gornje informa* čije od prijatelja Hrvata iz Zag* reba. Puštamo kao informaciju. i ‘ ; ; | ' Nacijonalisti nisu propustili ovu dobru priliku za propagandu. Oni su je upotrijebili kao dokaz opravda* nosti svoga djelovanja onamo od primirja. Prestala su predbacivao ja osobnih interesa i Mustafa Kjemal izašao je kao nezainteresovani bo* rac za slobodu. Svi carigradski listo­ vi bez obzira na političku boju jed­ nodušno hvale Mustafu Kjemala, Nurudim*pašu. vrhovnog koman* danta zapadnih četa i Ismet-pašu komandanta zapadnih četa, a napo­ kon i pukovnika Ismetbega, brani* telja Eski-Šehera. Iza pobjede izdao je Mustafa Kjemal napoleonsku dnevnu zapovjed, u kojoj hvali Ismet^pašu: »Svjetska istorija zabilježila je malo koman­ danata, koji su imali njegov uspjeh. Nezavisnost i opstanak našeg naro­ da ovtisili su o patriotizmu njegovih drugova, koji su svoju dužnost izvr* šili časno, pod njegovim genijalnim vodstvom. Pobijedili ste tamo ne samo neprijatelja, već i nesreću, koia sc približavala našem narodu. Ta* ko sva domovina i s njome nesretan narod, koji stenje pod grčkim jarmom, hvali vašu pobjedu«. Kako sa moralnog tako i sa ma* ferijalnog gledišta nacionalistički pokret je znatno ojačao. Više nema poteškoća u prikupljanju mobiluovanih, a i od bjegunaca usprkos oš­ trih kazni prijavilo se 30—50%. Ratne kontribucije, koje ubiru nacijonaliste, plaća narod bez shva* ćanja. Boljševičko zlato dolazi, jer je turski nacionalizam jaka brana od engleske ipoiitike. Turska vojna misija u Afganistanu postala je mi­ sija pobjedničke vojske i prikuplja veliku pripomoći indijskih muslima­ na. Napokon, u ruke nacionalista pale su velike količiie ratnog mate* rijala, što hoće mnogo da kaže kod naroda, koji teško dolazi do oružja i municije. (»J. L.«) Sjetite se „Gajreta“I Kao Ajanovlć Abas Središnji Savez hrvatskih seljačkih zadruga, Zagreb, Mihanićeva 2. Muslimani i muslimanke grada Sarajeva, sjetite se vašega „MERHAMETA". Naši dopisi. Radi brojnih pokušaja bježanja o* koliko mjeseci. Priličan broj ruskih voinka i oficira stupio je u Kjemalpašinu vojsku. Izjava Brianda u francuskom se* natu. Iz Pariza javljaju: Briand dao je u senatu istu izjavu kao i u za­ stupničkoj kući, tc ie dodao, da su posljednje izjave Nijemaca kod po* greba bivše njemačke carice bile ui perene na to. kako bi se Francuska I uznemirivala, a možda i uplašila. Mi I ne nastupamo u turskom području protiv njemačkog naroda. Jedino što želimo postići je to, da oni koji mogu plaćati to zaista i učine. Naše čete ne dolaze kao vojnici, nego kao zastupnici pravednosti. Konjic, 20. aprila. Otkako je rat nastao naša je va­ roš jako zanemarena, osobito čistoća u gradu ispod kritike. Svijetla nema, kanali zapuštani i zanemareni, česme pokvarene i t. d.; jednom riječi sve je Pljačke u okolini Bilećl. Primili zapušteno. smo ovaj brzojav: „Pravda“, Sarajevo. Kako je došao novi predstojnik g. Već po četvrti put selo Okolište, po­ Miklaušić, osjeća se velika promjena, rodica Jaganjići potpuno opljačkani. jer je on čojek vrlo agilan i radin, a Otjerano im 35 krava, 10 goveđi, 2 uz to i prijatelj naroda. Čim je došao, konja. Bravi su nađeni kod Todora odmah je počeo sa uređivanjem varo­ Koprivice. Tražimo, da se pljačkaši ši. Pošto je općina bez novčanih sred­ strogo kazne kao i zaštitu od daljnjeg stava, sazvao je anketu građana, da pljačkanja. — Mjesni Ođbor“. se izvede općina iz krize. Tom prili­ Popunjenje bosanske vlade. Naša kom predviđeni su novi nameti, pomo­ organizacija dobiva u bosanskoj ću kojih će općina doći do novčanih vladi četiri mjesta. Ukazi su već pot­ sredstava, kako bi mogla udovoljiti ja­ pisani za ovu gospodu: Ibrahimbeg vnim potrebama grada. Zahvaljujući gosp. Miklaušiću i gosp. Deftedarović, unutarnje po* slove (za koga smo već javili), IsVažiću sudskom savjetniku, koji je također vrlo čestit i agilan kakvog metbcg Gavran - Kapetane* v i ć za obrt i trgovinu, Abduselanv Konjic ne pamti odavno, oživio je mje­ beg H г a s n i c a za socijalnu politi* sni odbor za zaštitu djece. Ovaj odbor pod upravom pomenute gospode sva­ ku i Muhamedbeg Kulinović za poljoprivredu. ki dan otire suze siretnoj djeci, bra­ neći ih bijelim kruhom i kakaom i Potrošačka zadruga za Herce­ omogućujući im da se prehrane pri- | govinu. Pišu nam iz Konjica: Naš stojno. Pa ne samo da se brinu za okružni načelnik g. Vulović pokrenuo gradsku sirotinju, nego se brinu i za je akciju za osnivanje potrošačke za­ seosku siročad, koje imade u našem druge za Hercegovinu. Zadruga bi imala kotaru dosta veliki broj. Naš je narod nabavljati hranu i sve druge potrebe zahvalan vladi, što nam je poslala na narodu. Ideja je vrlo lijepa, ali teško izvedljiva, čemu je dokaz to Što upravu suda i kotara ovako čestiie i je prošlo šest mjeseci, od kaispravne ljude. Konjičanin Domaće vijesti. . ; i ! brat шш111111шм1ошшн111111т^ bratu ruthke, ir^ba da зи naši zubi. Nema ijepog čovjeka i osobe bez Ijepih žabi a šjepih zubi bez praktično prokušane i od autoriteta najbolje preporučene: E L I D A - p d 5 t c za zube. �„ПРАРДА ttpaia 4 Strana Hnoi 285 Broi PRAVDA skim dokumentima kod vladina povje- | Ljubinje poslao je upravi K 1462, koju svotu je sakupila gđica Anka Perinorenika, invalidski referent soba br. 75. od 9—11 sati prije podne. Invalidi u I vić učiteljica na predlog sreskog na­ čelnika g. Mate Spahića prigodom pre provinciji neka ne dolaze u Sarajevo, nego neka se obrate na svoje kotarske ј mještenja g. dra Smajilbega GradašČevića, kot. suca, a darovaše slijedeći: urede, koji su o tome obaviješteni po K 400: dr. Smajilbeg Gradaščević, Lokalni vozovi Sarajevo - IHdža. Zahiraga Mataradžić K 10 u zlatu i K 1. maja otvara se redovni ljetni sao ­ Opet žandarmska divljaštva. Jav­ 5 u srebru; po K 100: Smajil ef. Serbraćaj Sarajevo duvanska tvornica-llilja nam jedan prijatelj iz Bos. Krupe darević; po K 80: Anka Perinović; po dža banja. Taksa je za jednu vožnju slijedeće: Na 16. o- m. došla je žanK 40: Mato Spahić, D. Staya, Dervišu III. klasi 1 dinar, u II. Г50 dinara. darmska patrola sa krupske stanice u aga Bakšić, Radoslav Ratković, SalihZa tamo i natrag izdavaju se karte uz muslimansko selo Arapusu, pred kuću aga Serdarević, Omer ef. Halilhodžić, dvostruku cijenu. Karte važe samo za braće Osmanagića i zahtijevala od njih Anto Sokić, Mehaga i Muharem Ser­ isti dan, za koji su izdate. Mjesečne revolver. Ovi su odgovorili da ga ne­ darević, Ali ef. Grebo, Bogoljub Drvota; karte uz cijenu od 30 dinara za Ili. klasu, maju, na što su ih žandarmi odveli u po K 32: Ludvig Geza. po K 30: Hamza šumu i na mrtvo ih ime isprebijali a od 45 dinara za II. klasu izdavaju Mataradžić, Aganaga Grebo, Nazif ef. tako, da su jednom od njih trojice se na stanici Sarajevo Gradski kolo­ Merzić i Mustafaga Serdarević; po K prebili zglavak lijeve ruke, drugom dvor, te moraju biti snabdjevene foto­ 20: Hasan ef. Kurić, Muhamed Durić, razbili čelo a trećem napravili vidljive grafijom vlasnika. Za psa (s korpom Mustafa Serdarević, Omeraga Žujo, rane na prsima. Ovaj svoj gnjev nad na njuškama i ako je vezan na užetu), Zulfaga Bakšić, Vladimir Skulić, Dušan njima izvršivali su kasama od pušaka. kao i prtljag do težine od 50 kg. pla­ Kozić, Adem Berberović, Bajro GreboOd njih trojice bijednika dvojica su ća se po komadu Г50 dinara. Putnik vić, Avdo Mataradžić, Salih ef. Prohić, invalidi i dobivaju invalid­ bez karte plaća u vlaku dvostruku Geza Wittek, -Aziz ef. Serdarević i ske penzije. Nakon što su nad voznu taksu t. j. u 111. klasi 2 dinara Omeraga Serdarević, te po K 10: Mehnjima proveli što su htjeli, ova su a u II. klasi 3 dinara. Puinik u 11. med Serdarević. zvjerad u ljudskoj spodobi premetnuli klasi sa krrtom III. klase plaća dvo­ cijelu kuću i kad nisu našli ništa od I struku razliku t. j. 1 dinar bez obzira oružja, primorali su ih, da kupe re- j na to, da li još ima u 111. klasi mjes­ volver od jednog drugog seljanina, ; ta ii ne. što su bijednici i učinili, samo da se Razdioba referata u odjeljenju za riješe daljnjih muka i patnja. prosvjetu i vjere. Prema ukazanoj Mi zahtjevamo najenergičnije, da se potrebi provedena je nova razdioba već jednom stane na put zlodjelima Oko jednog zasebnog voza. referata u odjeljenju za prosvjetu i nad muslimanima i da se ova zvjerad, vjere na ovaj način: Da mi nije ostavila Save Jelića, držao bih što nose na sebi časnu uniformu na­ 1. odsjek (IV-1.): Opći poA oštriji paraetos radi ovog izvješavanja zašega vojnika i svojim je zvjerskim ' tava. Ministar saobraćaja. nedjeljima pogane, najstrožije na od- . slovi odjeljenja. Referat o srednjim školama Gimnazijama, _______ . realkama i govornost uzmu i kazne realnim gimnazijama), zemaljskom muzeju, državnoj štampariji, narod­ Izvoz šljiva i pekmeza. Javljaju nom pozorištu, znanosti i umjetnos iz Beograda: Kako ministarstvo po­ u Zrinskog ul. 11. (Cumurija) sti, uopće. Referat o stipendijama za ljoprivrede dobiva izvještaje, rod visoke i srednje škole i o đačkim tr* šljive stoji vrlo dobro. Da bi se osi* pezama. gurao izvoz šljiva i pekmeza te pro­ 2. odsjek (IV.2): Referat o vi­ dukcija, izrađen je u tu svrhu pras | 160 vilnik. Okružnim i sreskim polica I šim narodnim (trgovačkim) i učitelj­ Muradif Karahasanović. privrednim stanicama je naređeno, | skim školama. 3. odsjek (IV.—3): Referat o da točno vode računa o rodu i pre- i rad: šljiva i pekmeza, šljive bi se ' osnovnim školama. 4. odsjek (IV— 4): Referat o imale izvesti u Švicarsku, Njemač? I i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ ku i Dansku. Ove dvije posljednje i vjerskim poslovima, vjersk^pros­ vjetnim autonomijama, bogoslovi­ jebite moja najbolja iskušana i posvuda konzumiraju osobito puno pekmeza hvaljena sredstva kao: protiv poljskih м buradi. Država će sa svoje strane | jama. šerifatskoj sudačkoj školi i miševa K 12.—, za štakore i miševe K obezbijediti izvoz šljiva i pekmeza . šerijatskoj gimnaziji. 12.—, za žohare ruse i Švabe K 20.—. ва taj način, što će sniziti izvoznu • — Osobito jaka tinktura za stjenice K tatinu. 15.—. Za moljce po K 10.—, prašak Proslava 1. maja. Ministar unu­ za buhe po K 10.— i K 20.—, prašak trašnjih djela Drašković jednim rk za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, jesenje dozvolio je, da radništvo mast za uši na glavi K 5.— i 12.—, Mast proslavi 1. maja, ali bez manifesta! . za uši na blagu K 5.— i 12.—, Prašak «ija i skupština na ulicama. Kao što je već prije objavljeno provesti će se ove godine Gajretov proti mrava K10.—. Razašilje pouzećem Mljekarska zadruga u Sarajevu dan na 6. maja. Skoro sva mjesta Zavod za eksport M. J (i nker, Zagreb i okolici poziva na 1. izvanrednu skup­ br. 16. Petrinjska ul. br. 3. 131 javila su glavnom odboru program štinu, koja će se održavati dne 15. maja proslave ‘ toga dana. Programi su razs Mjesni zastupnici traže se! o. g. u 2 sata po podne u maloj viličiti: Teferiči sa sakupljanjem dos jećničkoj dvorani u belediji s ovim brovoljnih priloga, koncerti sa pres Nudjamo odmah otpremljive dnevnim redom: 1. Čitanje odobrenih davanjem o »Gajretu« i njegovoj i« iz Zagreba pravila; 2. Izvještaj o dosadanjem ra­ deji i zabave. Upozoruju se ona mjes du: 3. Ustanovljenje dana za početak , sta, koja do danas glavnom odboru djelovanja zadruge; 4. Ustanovljenje | u svim mjeram i, kao i nisu javila program proslave toga da< koliko će se nabaviti novih krava, za- i staklarski kit, nadalje cillndere, me« na. da nikako ne propuste 6. maja, tim hrane i kakove, 5. Pitanje zajma i diclnske bočice i staklene lončiće za a da ga ne provedu i ne proslave na mast, svjetiljke itd. i u kojoj visini; 6. Čitanje pravila o jedan od gornjih načina, a da barem osiguranju blaga; 7. Izbor blagajnika i Skladište čeških tvornica stakla nešto ne doprinese »Gajretu« prUk porculana poslovođe, eventualno ravnatelja i dru- > kom Gajrefova dana. gih potrebnih činovnika i namještenika; J WEI5S t DRUG. 8. Razno. Ako na ovu skupštinu ne . ZAGREB, kraj paromlina. Dobrovoljni prilozi: Husejin dođe dovoljan broj dosada prijavljenih Džafić Orašje K 1000; Zemaljska banka članova, održavaće se druga skupština I K 200 i Alija Ponjavić 40 K za đačku SUTrNta4 8 dana kašnje bez obzira na broj čla­ knjižicu u Tuzli. Hakija Begović, Binova i stvaraće pravomoćne zaključke. I ieća, sakupio na svadbenoj večeri pri­ Ujedno se pozivaju svi članovi, da do godom vjenčanja gđice Elfije Kapičić 15. maja uplate upisninu i udjele (pre- 1 ma § 35. društvenih pravila). Ko dotle I sa g. Alijom Zvizdićem K 900, a da­ ne plati, postupaće se prema njemu u I rovaše slijedeći: po K 100: Ćamil Hadžić, Arif Džaferović, Ćamil Sarić, smislu pravila. — Odbor. Suljaga Zvizdić, Ferhat Zvizdić, HamidLiječenje invalida na Ilidži. Pri- ■ aga Zvizdić svi iz Gacka, Dervišaga mili smo od vladina povjerenika: „Svi Kapičić i Ali ef. Hadžić iz Bileće; po invalidi, koji stalno borave u Sarajevu, K 50: Sejdaga Babović iz Bileće; po a misle da im je potrebno liječenje u K 40. Hamdi eff. Atlagić iz Sarajeva Banji Ilidži, neka se poradi zvanične | i po K 16: Husejin ef. Kusturica iz liječničke pregledbe jave sa invalid- • Bileće. Smail ef. Serdarević, šer. sudac ko je pokupljen novac od na­ roda, a o zadruzi nema ni spomena. Stoga je narod postao nestrpljiv i traži da mu se povrati novac, ako se već zadruga ne misli osnovati. Sva­ kako bi dobro bilo, da se što prije s ovim pitanjem likvidira. I I ; I Treseljak Ne zaboravite zabilježiti! fotografski atelier Misesi, štakori, stjenice i žohari Gajretov glasnik staklene ploče b" Т^оТенГћ1’”' N“ Lijepo ili nelijepo, ЈЛ ću podnijeti upit radi ekatra-cuga. Dr; Pav«ić’ Da nije klubekc disciplino i ja bih li dao polpi«. ' -crii Ja vala, no bih, jer sam pronio velik gepek. Kurbegovlć. Ju no ću, jer eam prokonlra. Ma, br’te, i nije mnnasib. No'š ujagmit’, toligrafičn«! Baljić. Sadovlć. Pavičicu; ja cu upit stavit Đoklć. Kad će se ovaj svijet opametiti i shvatiti da je vlada najpametnija? Dr. Kleči. ' ; i I | 1 I • j OGLASI U .PRAVDI imaju najbolji uspjeh. „Pravda* je najrašireniji muslimanski listu našoj državi. »Pravdu« čitaju svi muslimani. U vlastitom interesu je svakom trgovcu da oglašuje u „Р r a v d PAPIRNICA HAMDIJE KOPČIĆA preporučuje svoje bogato stovarište svih vrsta papira, kancalarijskog i školskog pribora. — Naručbe obavljaju brzo i točno. Cijene umjerene. 1зе Sarajevo, Štrosmajerova »I. Tel. 619 * Karaboje l-a te raznih klinaca i druge gvožđarske robe dobila je radnja Petar Milušić i drug trgovina gvožđarije i boja Sarajevo, Aleksandrova ul. 38. Centralna drogerija Braća Šahinagić Sarajevo, Štrosmajerova ul. br. 3 Telefon 319. Trgovina medikamenata, drogerijsklh i kemičkih proizvoda, robe od gume, zavoja i kirurg, instrumenata, kao i fotografskih aparata i potrebština. Ve­ liki izbor inozemsklh safuna, parfumeriie, kozmetičkih potrebština i spužvi. Skladište svin mineralnih voda 1 t. d. at Želite Ii kupovati dobro i jeftino? Najpouzdanija ura fe Suttnerova ural Bila ona od nikla, ocjeli, srebra ili zlata, sva­ ka će Vas zadovoljiti. Takodjer lanci, pietei je, naušnice, svakoiaki, darovi i potrebštlne kao noževi, aparati za brljanj’.. škare, novčarke, nažigaćl, điamanti za re­ zanje stakla, sve dobro i jeftino naći čete u cijeniku tvrtke H. Ииг i! Ljubljani №.706, Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Horcegovinu (d. d.) u Sarajevu Dionička glavnica K 10,000.000 Podružnice u 0os. Brodu i 0os. JMovom Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuć* račune i ukamaćuje ih najpovoljnije. — Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite.— Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. Glavno zastupstvo osiguravajućeg društva „HERCEG-BOSNA*. HmeteFija: Kralja Petra ulica Z prizsmnc], lijevo. - gnjavi: Trpvačha banka,Sarajevo. - Interurban telefon: ZH Glavom« urednik: Ibrahiin Mehić. Vlaoeek: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija D. i A. Kajon, Sarajeva. 4' � https://kolekcije.nub.ba/files/original/fd873aa260a2e7cd189ac89bb1f7cb22.pdf 38cffa4c7306c849e1087a2352d344d2 PDF Text Text Pojedini broj К 2.Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: godišnje K 180.—, na pola godine K 90.— (u Sarajevu); za našu državu godišnje K 200.— ; za ino­ zemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. ГЛАСЕ -О ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМаНСКЕ ОРГАНИЗАЦИјЕ. Sarajevo, utorak 3. maja 1921. (25. Šaban 1339.) Govor nar. poslanika Saliha Baljića ^DŽŽAN U SJEDNICI USTAVOTVORNE SKUPŠTINE OD 26. APRILA POVODOM RASPRAVE O USTAVU. (Po stenografsk im bilješkama.) Goepodo narodni poslanici! Go* makar ikoliko u nacionalnom radu ▼omici u ime Jugoslavenskog Mu* po raznim društvima, a naročito elimanskog Kluba, kome imam čast dječaka koji su imali 15—16 godi* na, moralo da ide u austrijsku ko­ da pripadam, iznfljeli su stanovište i osvije®: razloge, koji su vodili naš moru i da im zapovijedaju austrij* klub, kad su uljegli u današnju vla­ ski žandarmi i vojnici i da nemilo* dinu većinu. Dozvolite md, da ne iz* srdno tu djecu pate, muče i gone po gleda malo čudnovato, što naš klub brdima. Ima mnoštvo primjera, koji ■ije povukao svoj nacrt Ustava, ko* su meni kao srednjoškolskom pro­ jega je predložio i koji nacrt stoji fesoru poznati, da su djeca cijelo donekle na protivnom stanovištu vrijeme u komori provodila, dok ih aego li je sam nacrt vladin, a ipak nije 1918. godine pri koncu zatekla uza sve to, naš klub je spreman da u 19. ili 20. godini svoga života i on* glasuje za ovakav nacrt Ustava, ko* da su morali biti asentovani. Šta su ji je izašao kao predlog Ustavnog onda patile naše familije, kad su o* Odbora, da uzmem riječ i da prika* vako patili muškarci? Ja držim da žem donekle, kako je naš predlog će mnogi od gospode to priznati, ako upravo odraz raspoloženja i potreba su imali prilike, da u Mostaru, u Sa­ našeg dijela naroda. Hoću da istak- rajevu i u drugim okružnim mjesti* ■em tu okolnost, koja je nastala, da ma gledaju povorke naših bijednih ipak muslimani Bosne i Hercegovi* muslimanki, koje su išle da krpe au* »e preko svojih poslanika što se na* strijskoj vojsci hlače i mantlovc. laže u Muslimanskome Klubu, eto Ratovi su upropastili i moralno i hoće i moraju da glasuju vladi za fizički islamski dio našega naroda, ovakav nacrt Ustava. (Glasovi iz komu je moral bio na tako golemoj zemljoradničkoga kluba: Zar baš visini. I kad povučemo bilansu, ja moraju?) Rekao sam hoće, a kada neznam, može li se reći, da se musli­ hoće, onda moraju. manski dio našega naroda koristio Iz govora nekolicine gospode po­ tim ratom. Nisu se nama davale li* slanika izašla su u glavnom dva miš* feracije ni .prilika da se zasluži i o* ljenja. Jedno jc mišzjenjc, koje .se mogući što lakši život u našim bi­ vrti bezuvjetno oko toga da treba jednim familijama. Gospodo, naro* država čim prije da imade Ustav, da du je bilo dozlogrdilo i često puta se se tako reći stalože prilike i da na* čulo: Neka idu, pa neka dođu crni stane red i mir u ovoj našoj državi. cigani! To je jedan poklič, koji je S druge strane, gospodo, jedno miš* bio očajan radi dvostrukoga razloga: ljenje, koje je protkano jednom prvo što su te patnje bile jednako motivacfijnm, a to je, ako je po* i nametnute cijelom narodu, jer ti Iju* trebno da se donese Ustav, ali još ■ di nisu znali drukčije sa nama uje jedna velika potreba, da Ustav ! pravljati i drugo, što se i u nama bude izražaj što veće sloge i spora­ ! pobudila neka osveta, jer se nije zuma cijeloga našega naroda. Spo* i moglo više trpjeti i snositi da tuđin* minju se, gospodo, silne žrtve, koje ' ci ovako i neprestano sa nama masu pale i koje su sc borile za našu ćuhinski postupaju. A dan narodno* jedinstvenu državu. Spominju se ga oslobođenja, sa ovoga mjesta pregaranja, što ih je pretrpao narod mogu da ustvrdim, pozdravljen je i u pozadini i narod koji je bio na od muslimanskog dijela našega na* dohvatu neprijateljskih bajoneta. roda sa osobitim veseljem. Dolazak Dozvolite mi. da na nama muslima* srpske vojske primljen je od nas na nima. koji su često puta i ovdje naz­ takav način, kako samo mi bosanski vani kao nekim miljenčetom Au* i hercegovački muslimani znamo i stro*Ugarske monarhije, nisu cvale umijemo. Sjećam se vrlo dobro onoruže za vrijele rata. Mi u Bosni i i ga silno osjetljivog momenta, kada Hercegovini bili smo izvrgnuti, ako I je srpska vojska došla u Mostar i ne odmah s početka svima šikanacb • kada su muslimani priredili svečan jama, ali tokom rata bili smo pod j doček, kada su naše žene kuhale je* svim onim, što je narod jedan u isti* I la za naše oslobodioce, da kuhale, a ni mogao da snosi i pretrpi pod tu* ' to nisu niti austrijskom ćesaru niti dinskim režimom, pod tuđinskom I carigradskom sultanu činile. Sjećam upravom. Veliki broj naših sinova, I se. kad je potpukovnik Živojin Ran* braće i otaca, pao je na bojištima. I ković ustao i slatkim se riječima za­ Veliki broj vratio se nesposoban vi­ hvalio. iznenađen od ovoga tako is* še za rad, a veliki broj koji je došao krenog i tako svečanog dočeka Sje* natrag, taj jc našao samo jad i ne* ćam se tih toplih riječi, kada je ka­ zao: »Iznenađen sam i duboko ga* volju, koja je nevolja nastala ušljed to<*a rata. Jer se i .sami sjećate ono* nut nad ovakvim svečanim doče* kom, ali se nisam ni prevario, jer sc ga nemilosrdnog postupka austro* i sada živo sjećam priče, što mi je ugarske uprave, naročito nad nama majka uz kolijevku pričala, da naše muslimanima, prigodom evakuacije i onda mi dolazi nrod oči strašna sli* braće, koja lovore istim slatkim i milim jezikom kao i ja ima i sa one ka koju sam onda gledao na sarajev* strane Drine«. skom polju, kad su ljudi tjerani i kad Izmijenile su se patriotske govo* su se kupi'li u čoporima tako reći kao rancije po običaju, a čulo se — tako beskućnici. Sjećam se vrlo dobro, da veselo jecanje kada je jedan su Austrijanci i Mađari na Drini pa­ reći lili muslimanske kuće i unakazivali govornik rekao: »Trpjeli smo i pa* tili smo i borili smo se, koliko smo muslimansku čeljad, i ja ne znam mogli da se borimo kao sputan lav, kako sc onda može reći, da smo mi bili miljenćad austrijska. I ta evaku* koji hoće da prekine lance i sad je acija se provodila upravo tako, kao došlo vrijeme, da jedan drugom padnemo na prsa i da se od drago* da smo mi sami neprijatelji austrij* ske -uprave, provodila se tako kao sti isplačemo. To su bili oni momen­ da smo mi sakrivci, što je ta nesret­ ti, koji mogu da osvijetle najbolje na Austrija morala da ispašta za grL naše raspoloženje i kojih se mome* jehe, koje je u istini učinila. Koliko nata sa zadovoljstvom sjećamo. Nu je naše omladine, koja je bila po koliko je taj doček bio izražaj vese­ lja i radosti, to je veselje pomućeno školama, po zanatima ili sc istakla Telefon br. 842. Čekovni račun pošt. štedionice 1119. Godina ili. donekle što su događaji nama, naro* dinstvo i time sa tom parolom išli u čito Muslimanima i drugim patrio* izbore. Nismo išli za Kjemalpašom, tama katoličke i pravoslavne vjere, kao što nam dovikuje g. Rista Đo*= zadali malo brige. kić, niti smo išli za Sultanom, niti Vi se vrlo dobro, gospodo, sjeća­ za to što bi bio Islam u opasnosti, te i novine su o tome vrlo mnogo pi* nego smo išli sa otvorenom i jakom sale, kakve su se prilike i neprilike nacionalnom parolom, a to je jedin* događale u bilećkom i nevesinjtskom stvo naroda, jedinstvo državno. I* kotaru, a naročito u Odžacima, gdje madjemo dapače najviše priznanje je selo naših begova Ljubovića, ple* i od naše braće jedne i druge vjere, mića, na koje se poziva i srpska isto- kako smo se mi držali na skupšti* rija razrušeno. (Jedan glas: Ukinuto nama našim i kako smo propovije­ je plemstvo!) Ako je ukinuto plem* dali naše političke ideje. Sreski na* stvo, ne možete ukinuti tradiciju i. čelnik u Nevesinju, a on jc jedan istoriju, to je plemićka krv jer je slo* Srbijanac, reče da nije nikada bio venska. I to je ognjište raskopano na jednoj patriotskijoj skupštini, niti i kad je visoko preosvešteni gospo­ čuo patriotskije govore kao na na* din mitropolit sarajeski došao i kad soj skupštini u Nevesinju, a to se je vidio to ognjište o kome su se dogodilo i na Ručicama, gdje je gro pjesme pjevale i junačke priče pri* našega seljaka. I ona svijest, koja je čale, zaplakao je. provejavala u našim redovima, kroz S jedne strane, braćo, nezadovolj* naš narod u Bosni i Hercegovini, ostvo, koje je malo po malo raslo, a na je pobijedila, jer 24 poslanika na* s druge strane opojenost došli su u ša, što ih iznesoše na izborima, znak koliziju. U tim prilikama dolazi g. je jake svijesti i dobre organizacije. ministar Svetozar Pribićević u Sa­ Naša je bila čista savjest, što smo rajevo i održava veliku skupštinu onako nastupili. Ali smatramo, da od 14. do 15. februara 1919. godine. se može za narod i za državu raditi Da ne spominjem, kakve su se prili* bilo kako, ako nam je svima zajed* ke razvijale, samo ću napomenuti, nički cilj jedinstvo naroda i jedin­ da je tada, tako rekuć, udaren te* stvo države. Ja ovo smatram kao melj našoj Jugoslavenskoj Musli­ podjelu rada, a podjela rada nije ni* manskoj Organizaciji. Ma koliko je kada loša, nego je dobra. bilo volje, makoliko je bilo pregora Držim, gospodo, da su moji dru* i spremnosti da mi muslimani dođe* govi i naš klub u Konstituanti poka­ t mo u jednu državotvornu partiju, zali najbolju volju za rad, jer smo nije se moglo uspjeti, jer nam se je 1 unijeli u rad Konstituante prekalje* govorilo, šta ćemo s vama, vi ste or* ! nu ljubav, koja nas je vodila da se ganizovani na muslimanskoj vjer- I savjesno brinemo za ovo tijelo i da skoj osnovi a tada organizacije nije . radimo za našu državu. Mi smo do« bilo. Nezadovoljstvo se je potenci* duše s početka uzeli protivan stav raTo uslijed Rješavanja agrarnih od* prema Poslovniku Konstituante, a nosa u Bosni i Hercegovini i koliko uzele su protivan stav i druge par­ » se god govorilo da je to pitanje so- . tije. Nama nije bilo stalo do toga, cijalno*ekonomske naravi, ja ću, go* | da sabotiramo rad Parlamenta, ne* • spodo. kazati da je to pitanje primi- ! go da korigujemo sve ono, što bi bilo ј lo politički karakter i da je malo po na putu našeg zajedničkog rada. Vi* i malo primilo muslimanski karakter, ! dite, gospođo, zakletva je stavljena I jer -su izvrgnuti bili toj nepravdi sa* i u Poslovniku. Nismo se mi ogradili i mo muslimani. I naš elemenat, bra* i rad: zakletve kao takve, nama ona ćo, nije mogao, oprostite mi, to ' nije smetala, ali smo se ogradili poI shvatiti, nego kao da se ima nešto smatrajući sa onoga stanovišta, koje j protiv njega, kao da sc iskaljuje ne* , je donekle opravdano. Mi smo se kao ј ka kosovska osveta (Hamid Kur* 1 monarhiste prije deklarirali, te ni* ■ b e g o v i ć: Tako nam je Kruli po- । smo pravili pitanje od toga, a ako ručio!) : da mu se zato oduzima ime* j neko pravi pitanje, na koncu ima tak. Ja, gospodo, nisam to smatrao pravo. To ne bi smjelo, da onemo* kao osvetu, niti sam ja ikada mogao ' gući da se nikako ne dođe u ovaj dom u to vjerovati, ali budite uvjereni da ' i s nama zajednički radi. Naš nacrt smo mi bili pioniri i mirili naš ele* I Ustava, nacrt Jugoslavenske Musli­ menat da snosi herojski, jer je naj­ manske Organizacije predvidio je, teža rana od brata zadana. (Dr. An* ; gospodo, u čl. 4. ovo: »Kraljevina đ e 1 i n o v i ć: Pustite to, to je bilo, i Srba, Hrvata i Slovenaca se dijeli u ■ pa prošlo!) Hvala Bogu, da je pro* pokrajine, oblasti, srezove ili ko* šio, želim da se više nikad ne po- I tare«. To se nazvalo kao nekakvo vrati. Kuko su se tada pojedine po* I naše autonomističke gledište, auto* litičke partije osnivale, u kojim su nomističko stajalište strogo državoljudi najprije stvarali krov, a nisu i pravne naravi i tako se je tumačilo. dobro postavljali temelje, istaklo se j Međutim to naše stanovište imalo je na različitim partijskim zastava* ! je jedan čisto tehnički i praktički ma odmah i naziranje o unutraš­ karakter, naime obzirom na samu njem uređenju države. Tako smo se administraciju. Naš elemenat do i mi u Bosni stali dijeliti na centra* duše goji, i prije jc gojio uvijek u se* bi ovo uvjerenje, da Bosna i Herce­ liste i decentraliste. I upravo taj centralizam, onako kako je onda govina kao takva zadrži svoje gra* propagiran i shvaćen, bio je upravo niče i da bude u njoj upravljano o* strašilo i ljudi, koji su zauzimali nako, kako je upravljano prije, tak­ ve su bile težnje i za vrijeme turske protivno stajalište nisu smjeli toliko otvoreno da operiraju, jer im se do* carevine, da Bosna i Hercegovu;.i bacivalo, ne da su separatiste, nego kao takova ostane. Mi smo samo čak da su i antidržavni elementi. I dali jednu jaku korekturu tome, jer ako je naša organizacija, kako se je smo došli u spoj jedinstvene nacio* često puta u javnosti naglašavalo, nalnt države. Ta autonomija ne b: organizacija vjerska, ipak su i nje­ imala separatistički karakter, već bi zin statut i njezini, redovi protkani ta autonomija i ta administrativna podjela bila olakšica uprave u samoj jednom jakom nacionalnom stru jom, jednom jakom nacionalnom državi. Naš je narod crpio za svoje uvje­ žicom. Dokaz je zato baš to, što smo htjeli da u tim redovima oku* renje iz najbliže okoline dokaze, da pimo sve ono što nacionalno misli. mu ovakav centralizam neće biti baš I ako je podloga vjerska, duša nje­ najbolji. Ja ponavljam da stanovi? šte, koje smo mi iznijeli u našem na nije vjerska. Mi smo napisali na našoj zastavi nacrtu Ustava, koje odgovara raspo* Narodno Jedinstvo i Državno Je* loženju našega elementa. Ali mogu �Strana 2 Страна i to kazati da i u drugim nacrtima, Narodnog Kluba i Jugoslavenskog Kluba (Korošćevog), i ako se sa for* malne strane donekle odvajaju ipak provejava jedinstvena nit. a to je. da bi trebalo da se administrativno 1 uredi i podijeli država, kako bi se i ; ovo nezadovoljstvo koje je proizve­ deno naročito onim režimom i raz* 1 nim sistemima na taj način pobi* i jalo, i kako bi se to nezadovoljstvo konačno uklonilo. Ne mogu poreći, da nijedan ni drugi nacrt Ustava ne­ maju dobre volje niti patriotizma, jer kod nas svi nutevi vode samo jednom zajedničkom cilju. Putovi, i ako se razlikuju, ne mogu biti po* I grješni, kad vode onome cilju, koji I je za nas najuzvišeniji cilj. Spominju se često puta, gospodo, i istorijske granice. Ja znam, da isto* rijske granice Bosne i Hercegovine, kakve su danas, nisu prave istorij­ ske granice. One su nastale raznim uticajima i sa spoljne i unutrašnje strane. Kako je država sama jedan živi organizam, to se ona i razvija i granice se mijenjaju,ali istorijsku vrL jednost poreći makar i pojedinim dijelovima naše kraljevine bilo bi teško, jer svaki naš kraj ima i svoju istoriju i svoj istorijski razvitak. Za to baš,što ćete stare granice da zapre? ćete. nemojmo zaprećavati ono, što živi i što bi bilo možda opasno za­ pretati. nego da gledamo da tu stvar raščistimo pa da bolje živimo. (Milan Pribićević: Koje napravio te grancc? Austrja. a ne narod!) To kaže lijepo g. Smodlaka u svome na* crtu Ustava kako su između Hrvat-* ske i Krajine davno učinjene te gra­ nice i da su šta više za poslijednjih 100 godina Hrvatska, Dalmacija, Cr* na Gora i Srbija promijenile svoje međe četiri do šest puta. (Mi’an Pribićević: I mi i Krajišnici glasaćemo da ne bude granica izme* đu nas.) Ali, gospodo, ja moram da vam ipak spomenem da preko toga ne smijemo tako lako da pređemo. Mi ne ćemo i ne možemo pristati tek onako, da brišemo sve granice, usljed čega bi se potenciralo nezadovoljstvo. Zašto bi pravili te skokove, na koje narod nije pripravan, i kad bi to mo- ; žda još više stvaralo nezadovoljstva. Gospodo, konstatovano je da toga nezadovoljstva ima u Bosni i Herce­ govini, u Hrvatskoj, u Crnoj Gori i u Vojvodini. I ja znam da ga ima mnogo, a Radić je samo eksponent toga nezadovoljstva. Cesto se puta ; kaže, da je Radić sam stvorio one ; prilike tamo, a ja bih rekao da su prilike i sistemi vladavine pokrenuli Radića, da se digne na onome neza­ dovoljstvu pa da uzmogne da pred­ laže onakvu republiku, kako je to vama poznato. (Čuje se: A kakav je 1 sistem bio u novembru 1918. god.?) ‘ 1 ako pri svem tom neko nalazi ka- ; kve centrifugalne težnje, sve se te težnje mogu poništiti ako se ukloni centrifugalni aparat, koji ih stvara, i ; otpočne državom dobro da upravlja. Ne smije se dati povoda stvaranju ; separatizma i centrifugalnih težnja. Otuda, gospodo, dolazi taj strah od hegemonije. Kad se gospoda govornici, naročito g. Ljuba Jovanović i ministar g. Janković, stavljaju u takvu pozu prema . Hrvatima i kažu: „Ра mi vama da- i jemo evo ovo, evo ono*, — mene to ! onda, gospođo, čudi. Mi nećemo da se daje ništa, nego hoćemo da zajed­ nički dajemo i da zajednički stvara- , mo, a da ne izgleda da Hrvati sa . svojih nekoliko narodnih poslanika ! dolaze u položaj da nešto prime. Kad ; smo proglasili narodno ujedinjenje, onda ne treba ništa da primamo, ne­ go treba zajednički i da primamo i da dajemo. (Odobravanje na krajnjoj । desnici). Bio je govor o mentalitetu i . u svom govoru g. Ljuba Jovanović je istakao ovo: da se naši Beogragjani i Srbijanci čude zašto se braća Hrvati ne zadovolje, kad mi njima dajemo ono, što smatramo da je najbolje. Jest, gospodo, ja vjerujem da će Srbijanci dati u istini ono, što smatraju da je najbolje. (Min. za Konstituantu M. Trifkovlć: Ne Srbijanci,nego skup- i štinska većina, sastavljena iz Hrvata, | Slovenaca i Muslimana). Onda skup- I štinska većina ima još manje prava, da daje nego li srbijanski narod, Sr­ bin u Srbiji, koji bi mogli da se stave i u položaj da daju. Gospodo, i ona žučljivost, koja je često puta izbijala u ovome domu Број 286 »PRAVDA* — „ПРАВДА* usljed razilaženja u mišljenjima, vrlo koju u podjednakoj mjeri imadu sva je opasno i teško je nju gledati, na­ tri naša plemena, moći ćemo stvoriti ročito kad čovjek dolazi u ovaj dom, jednu jaku državu. Tako će se na taj gdje treba da utonu u zaborav svi način sve to da spoji i očituje u je­ grijesi, koji su počinjeni i sve nevolje, dinstvu, skladu i slogi, i tako će da koje su pretrpljene. Tu žučljivost treba se ukloni svaka sumnja, da će jednom ukloniti. Kako se preko nje ne može plemenu biti priznata nadmoćnost nad lako preći, zato treba to da liječimo. drugima. Želja je, gospodo, svih nas, Ako ostanemo na ovome, da dva kluu to sam uvjeren, da se sve ove ener­ ba, Narodni Klub i Korošćev Klub, i gije, sve ove lijepe strane naše svedu donekle Stjepan Radić, ostanu neza­ u kolotečinu, te da ova energija naša dovoljni i ako im se u istini dogodi postane jedinstvena energija. Tako je ono dobačeno „dockan* onda kuda samo jedino i bez ikakve upotrebe sile dolazimo? Dolazi do jedne borbe, koja moguće izgraditi našu novu državu. će biti beskorisna, do jedne borbe, Sila nije nikad bila dobra podloga za koja će biti opasna. Ja držim, da ni­ izgradnju države, Osjećaj zajedničke pripadnosti neka nam bude baza, na kome od vas ne bi bilo milo, niti bi iko od vas htio da dogje do ponav­ i kojoj ćemo izgrađivati našu zajedničku ljanja one stare istorije, kad su se vo­ državu. dile ustavne borbe, u kojima su Hrvati Iznešeno je, gospodo, već nekoliko uzimali očajnički stav protivu Mađara. pogrešaka u nacrtu ovoga Ustava. Ja To ne treba niko ni da poželi, jer to se ne bih htio upuštati u pojedinosti, ne vodi ničemu, a naročito hrvatski ali moram konstatovati, da i mene dio našega naroda, koji je u prvim lično ovaj Ustav ne zadovoljava. Ipak danima pokazao velikoga i opravda­ moram samo jedno reći: dok god bunog veselja, u ovom velikom nacional­ ј de postajala ova napetost, dok god se nom djelu, ja mislim da ovaj narod to bude onemogućavalo, da Ustav bude ne zaslužuje i da bi svako eksperimeni istiniti izražaj cjelokupne volje svih tisanje bilo vrlo opasno. To bi mogao triju plemena našega naroda, teško će zagovarati samo onaj, koji ne želi do­ biti i meni glasovati za ovaj nacrt Usta­ bra našoj državi. Mi očekujemo da va Ja se nadam da ni sada nije možda ovodobačeno dockan ne će biti i da zadnji čas kucnuo. Možda su ovi praz­ će se poraditi svim silama, da se omo­ nici i Bogom dani, da se duhovi smi­ gući i njima, te da zajednički radimo re i da se, zarad naših zajedničkih in­ i da zajednički izrađujemo Ustav, da teresa ovo naše čudo, ovaj temeljni za­ zajednički izrađujemo našu novu drža­ kon, donese cijelokupnom voljom sva vu. Mi imademo puno lijepih strana, tri plemena našega naroda. Neka nas karakternih strana u cijelom našem on sve zadovolji, onda ćemo svi za narodu. Mi imademo jednu jaku ener­ njega i glasati. giju i pomoću te svoje jake energije, Sarajevo, 2. maja. Povodom pljačkanja u Okolištu, o kojem smo u prošlom broju donijeli brzojavni izvještaj mjesnog odbora u Bileći, imamo da stavimo jednu napomenu. U Hercegovini se odav­ na dešavaju pljačkaški napadi na ne? zaštićene ljude i većinom stradaju muslimani. Vlast je tek u vrlo rijet* kim slučajevima otkrila krivce, a i kad ih je otkrila, većinom su spašeni bilo mlitavim istragama, koje »nije* su mogle« dovesti do pozitivnih re­ zultata, bilo raznim abolicijama i .amnestijama, pomoću kojih su se ov1 zlikovci domogli slobode da na* stave svoje haračenje. U slučaju, o kojem pišemo ove retke, zapljaćkano je 35 brava. 10 goveda i 2 konja, dakle imetak, velik i po vrijednosti i po obimu. Bravi -su, veli sc u našem izveštaju, nađeni kod Todora Koprivice; radi se dakle ,o družbi, čiji je jedan član uhvaćen i pomoću kojeg će se moći otkriti i ostali njegovi ortaci. Potrebno je samo to, da se izvidi povedu svom energijom, da se ne dozvoli kakvo utrpavanje i da se na krivce — pri* mijeni sva strogost zakona, bez koje se ne može stati na put zlodjelima, radi kojih će Hercegovina doći u isti red sa nekim krajevima Maćedonije. Kad se je u prijašnjm pljačkama tražila odlučnija akcija, vlada se je i izgovarala da ne može ući u trag I krivcima, a isto je tako pokazivala vrlo malo volje, da pritekne u po* moć stradalnicima. Ovaj put stvar I stoji drukčije. Zna se za jednog I krivca, pa ćemo da vidimo hoće li se udariti starim pravcem, ili će sc zli­ kovcima pružiti vidan znak, da u ovoj zemlj postoji i zakon i vlast, koja taj zakon štiti i provodi. Mi se nadamo, da nas rezultat is* trage nc će prisiliti da i ovaj put za* žalimo na naše organe vlasti. Nada* mo se i čekamo rezultat. Gajretov dan. Kao što je već prije objavljeno provesti će se ove godine Gaj retov dan na 6. maja. Skoro sva mjesta javila su glavnom odboru program proslave ‘toga dana. Programi su raz* ličiti: Teferiči sa sakupljanjem do* brovoljnih priloga, koncerti sa pre* davanjem o »Gajretu« i njegovoj i* deji i zabave. Upozoruju se ona mje* sta, koja do danas glavnom odboru nisu javila program proslave toga da* na, da nikako ne propuste 6. maja, a da ga ne provedu i ne proslave na jedan od gornjih načina, a da barem nešto ne doprinese »Gajretu« prili* kom Gajretova dana. Iz Sandžaka i Makedonije. DA SE RAZUMIJEMO! O. Ć. Mnogi naši pravoslavni sugrađani, a i njihov obrazovaniji sloj, izgleda da se slabo razumiju Shvaćam ljudsku sebičnost i gram* zljivost, i na pc^ljetku, nc zamjera* vam prostom puku, što bez ikakva obzira teži da udovolji svojim nis* u pitanju: gdje završuje njihovo kim instinktima. Ali ne razumijem vjersko obilježje a odakle počinje i razboritije ljude, kako se puštaju ta* nacionalno. Mnogo čisto vjerskih, ko čvrsto upregnuti u sebičnjačka hrišćanskih, momenata i stvari užim* kola, nc prezajući ni od kakvih mje* Iju za nacionalne i trude sc da ih i ra koje se dadu iskoristiti. Čudi me nama muslimanima liferuju pod tom da oni prcncbrcgavaju reakciju proti* etiketom. S druge strane mnogo ne- vu sebe i svojeg rada, koja neiz* šta što jc čisto vjersko, musliman* bježno mora nastupiti u redovima sko, u njihovim je očima turskog, ionih, koji sc izrabljuju i šikaniraju. arnautskog a gdjekad i crnoputog Sto je najžalosnije u svemu ovom, značaja i porijekla. Ovakav pogrc* to jc nehajnost i mrtva nepokretnost šan i zbrkan pogled na jednu i dru* viših državnih faktora, koji cijeli gu vjeru, karakteristike jedne i dru* kompleks pitanja ovih krajeva, za* gc vjere, a naročito pripadnike jed* nemarujući ih, prepuštaju svome o* ne i druge vjere, koliko god proizlazi pasnom spletu i još opasnijem ras* pletu. Neminovno je da će naš dr* iz neobaviještenosti i neukosti, ipak zaključujući po mnogim znacima, žavni i narodni brod tim valom nai* ći na kritične poteškoće, ako ne i na takovo tumačenje i izvrtanje stvari potiče i iz nekog naročitog računa: brodolom! Stoga je dužnost svih ro* iz namjere, da se u mnogim pitanji* doljubnih sinova ove zemlje, da se ma sondira teren za riješen je u ob­ i za vremena odano nobrinu za isprava liku. kako će to najbolje pogodovati Ijanje dosadašnjih pogrešaka i zapri* aspiracijama pravoslavnih masa, a ječe njihovo daljnje ponavljanje. м na štetu muslimana. j i ] ■ I : I ■ U mojoj polemici sa g. Ćemovi* ćem napomenuto je da se sandžački muslimani prmuđavaju na svetkova* jnje nedjelje i ostalih pravoslavnih praznika, te da je predavanje musli­ manske vjeronauke u osnovnim ško* lama tako suženo, da je apsolutno nemoguće postići to, da musliman* ska djeca dobiju dovoljno znanja o elementima svoje vjere. Muslimani u tom, razložno, uviđaju jedan propi* gandistički plan i rad, s kojim se teži mladi naraštaj otuđiti od poznava* inja svoje vjere, a stariji silom privik* miti na svetkovanje pravoslavnih praznika, kako bi izgubili uspomenu na svoje. Pravoslavna masa i nc krij* tendenciju ovih mjera, dočim se nj i(hov inteligentniji sloj napreže da ■ razumi muslimne, kako sc u država ,nim školama ima predavati prečeg i mnogo savremenijeg gradiva od vje* ronaukc i da se na uštrb ovih pred­ meta ne smiju povećavati vjcroni* učni časovi. Naravno da se naši ro* tditelji ne mogu umiriti ovim ispriča­ vanjem tim prije, što često vide ka­ ko narodni i srednjoškolski učitelji brižljivo pribiraju svoje pravoslavne pčenike i skupno sudjeluju u vjer­ skim procesijama uz osobitu pompu. Oni dalje vide kako se njihovoj dje* ci u mnogim školskim udžbenicima, n. pr. u čitankama, jednim vrlo pri* mamljivim tonom i načinom na du­ go i široko pripovjedaju mnoge cisto hrišćanske, dogmatske i bogoslužno stvari, koje su više puta protuslovne nauki Islama. Ja ću ovdje, primjera radi, navesti iz »Čitanke« za III. raz* red osnovnih škola (udešenoj po M. .Blagojeviću i M. M. Stanojeviću, II. izdanje knjižare Rajković i Duković, Beograd god. 1920.) iz poglavlja »Naša Vjera« (str. 1. 18.) slijede* će odlomke: »O č e naš. Oče naš, O Bože naš, U svjetlosti divnog raja Obitavaš prepun sjaja«. (»Molitva Bogu«.) Devojku Mariju zove* m o Sveta B o(g o r o d i c a za to, što je rodila Isusa Hrista, koji je Bog i rčovjek«. (»Rođenje Isisa«.) Božić, Božić, mili dane , Međ’ nama se rađa Bog Kao da je blesak raja: Položaj nik u n a š stan A sveta se crkva širi Da zagrli ceo s vct A vera nam suze briše« itd. (»Božić«,) »Poletele tri ptičice Koja mi je zlatoglava Ono mi je Badnje Veće Koja mi je sva od zlata Ono mi je slavm B o ž i ć«. (»Božična pjesma« broj 3.) » - -- Ova bolest nije ni smrt, nego na slavu Božiju, da se .proslavi sin Božiji s’ nje - — A ona odgovori: Da Gos* pode! vjerujem da si Hristos si« Božiji ----- U spomen na ovo (Čudo Isusovo slavimo Lazare* vu subotu u oči Cveti«. (»Vaskrsenja Lazarevo«.) - »Uskrs je n a š najveći praz, nik ... Ona ga pozna i pade mu к' nogama. A Isus joj reče: Idi k’ uče* nicima i kaži im, da se ja vraćam k’ Ocu s v o m«. (»Uskrs«.) — «Bio jedan čovjek, kojf nije poz* navao ni sveca ni praznika. ... ^adio pa i n e d e 1 j o m. Jedne n e« d e 1 j e ode u šumu i naseče drva ... i ponese kući. Putem ga srete starac bele brade. Starac je bio sam Bog, preobučen u ljudsko oddo. (»Sveta nedelja«.) Naše peme i usklici S pro’etnim se žarom поути U visinu gore dižu, Dižus’ nebu putem ovim: Hristos Vaskrs! (»Proleće i Uskra«.) Nedelju nas vodi Sve u crkvu smerne Dobri Bog čc dati K’o štomojeselo Biće srpstvo ćelo. (»Moje selo«, br. 5. i 8.) Pravu tendenciju ovakovc školsk’ »politike« najbolje nam objašnjujo niže navedene »učenjačke« konsta* tacije, na koje sam naišao čitajući jednu, tako zvanu, ozbiljnu i naučnu knjigu (»Etički Zakoni, kao prirodni zakoni i kao bitnost života«. — Izda^ vačka knjžara »Napredak« Beograd 1920.) U toj knjizi, u poglavlju »Problem srpstva«, veli se ovo: »Si- �Kpoj 286 Broj „ПРАВДА“ bin postoji kao ovakvo biće, a na ku — pristojna. Ovakim pisanjem kao religiozno biće, koje svoja unosi samo zbrku i zabunu; stvara religijska osećanja izražava u format zaplet ondje, gdje mu apsolutno ne? ша nacionalne svijesti. Rcligisko o? ma mjesta. Odakle ona dolazi na sećanju sačinjava sadržajnost njego? smiješnu ideju, da »Gajret« i širo? vog duha, a nacionalna svest pak sa­ •tište mogu uopće biti rivali, kad su činjava formu ili jedinstvo religi? im različiti ciljevi i kad obe institu? skog osećanja sa nacionalnim oseća? čije vrše jednako plemenitu misiju? njem. Prema tome, religisko i nacio? I odakle »Srpskoj Riječi« pravo, da nalno osećanje kod Srbina p o d p u- bude sudija o nacionalnoj svijesti n o j e identično. Rcligisko i na? ljudi koji upravljaj U ovim instituci? c onalno osećanje čas svojim sadrža? jama, a kamo Ii da presuđuje u ko­ jem, čas svojim obimom ulaže jedno rist jednih a na štetu drugih? To je u drugo i po tome se kod pravog u najmanju ruku drskost ili pomanj? Srbina ne može odeliti rcligisko kanjc smisla za objektivnost. Ni jed? osećanje od nacionalnog osećanja. no ne služi na čast »Srpsko j Riječi«, Tako, da onaj Srbin, koji izgubi rc? pa joj poručujemo da u buduće ova? Kgisko osećanje, on u isto vreme iz­ ke savjete pridrži za se. Nama su iz? gubi i nacionalno osećanje ili nacio? .lisni. Potpuno izlišni. nalnu svest. Srbin to svoje religisko osećanja, spojeno sa nacionalnim osećanjem, izražava u praznovanju svoga krsnog imena ili slave« (Str. 177.) - »Kod Srbina ono što sačinja? Uredništvo »Pravde«. Na pouzdava sadržajnost njegovu to je religi? ničkom sastanku pristaša J. M. O. u sko osećanje, a formu pak tog reli- Đerventii poslije izlaganja narod, po? giskog osećanja sačinjava nacionaL slanika Kapetanovića o pregovorima no osećanje, što se u jedinstvu tog i sporazumu sa radikalsko?dcm)okrat? sadržaja sa tom formom ogleda kao skim blokom primljen je ovaj zak? srpska nacionalna svest. I fakt je, da Ijučak: čim kod Srbina nestane religisko o? Jug. musi, poslanički klub. Beo­ sećanje, odmah sc kod njega izgubi grad. Obzirom na gospodarske i po? i nacionalna svest. Za to je jasan litičke prilike, napose ličnu i imovin? dokaz: naša »braća« (Navodnici su sku nesigurnost bos.?herc. muslimana piščevi!) muhamedanske i katoličke od oslobođenja do danas, odobrava? vere u Bosni i Turskoj«. (Str. 184.) mo dosadanji rad poslaničkog kluba, »Škola je, podpomognuta c r k? koji je sklopljenim sporazumom sa v om, na prvom mestu najmerodav- radikalno-demokratskim blokom i u? nija za resenjc problema stupom u vladu bar donekle osigu? srpstva. I srpsko učiteljstvo uz rao naš položaj u našoj čisto narod? pripomoć srpskog sveštenstva, noj državi, pa dosljedno tome daje? to jc najglavniji i najpozvaniji fak> mo ovim izražaja potpunog povjere? tor za sveto delo srpskog naroda. nja našim predstavnicima. Đerventa, Ono i jeste moja najsigurnija njiva, ,19. aprila 1921. Mjesni Odbor. * za koju sc nadam, da će ovo se me uroditi najbogatijim plodom. Srpsko Radnom Odboru. Odobravamo rad učiteljstvo za četiri ili više godina našeg poslaničkog kluba. Olovo, 27. može prvobitni duh Srpčadi da pre? aprila. Za mjesni odbor: M. Fozić, disponira dobro za taj uzvišeni cilj. j predsjednik. Ono može srpski duh u početku da ispravlja, ukalupi ju je i na posletku da mu da podpuno odgovarajuću formu za naznačeni cilj, t. j. za cilj pravog Srbina« (Str. 196.) Sad je mnoga zagonetka riješena! ♦ Evakuacija П. zone u Dalmaciji. P. S. Na uporno zauzimanje Po vijestima iz Rima pregovori naše muslimanskih poslanika oba kluba, delegacije sa talijanskom glede eva? ministarstvo je riješilo da se u os? kuacije П. zone u Dalmaciji povoljno novnim školama poveća sedmično od napreduju. Veliki poraz Grka. Pariški listovi 2 na 8 časova predavanje islamske vjeronauke i da muslimani zatvaraju primaju iz Angore: Kjemal-paša po? svoje radnje samo petkom i držav­ tukao jc Grke istočno od Smirne. nim blagdanima. Riiješenje o školam Grci morali su napustiti ne samo U? ma donošeno ic prije 4 mjeseca, a o šak nego i Alakan. Turci su se pribli? zatvaranju radnja prije 50 dana; me« -žili Anderumu, pa prijeti opasnost đutim kod nas u Plevlju još nije Smirni, da bude prekinuta sa Bru? stupilo na snagu ni jedno ni drugo. ■som, gdje je znatan dio grčke vojske. Okružno načelstvo i školsko nadzor? U zadnjoj bitci Grci su izgubili pre? ništvo izgovaraju se time, da njima ko 5000 ljudi, od kojih je zaroblje­ službeno još ništa došlo nije, što mi nih 1200, 14 topova i mnoštvo muni? čije. je vrlo nevjerovatno. Pomirijivost antante. Agencija Reuter saznaje iz francuskog vrela, da je na zadnjem sastanku francus­ kih, engleskih i belgijskih državnika sa engleske strane pao predlog, da se .Njemačkoj odašalje poziv, da za 7 O Korkutovam goMoru donijela jc dana pošalje notu sa potanjim obraz? »Samouprava«, glavni organ radikal? loženjem svog stanovišta. Tomu sc ne stranke, ove značajne retke: »Po? francuski ministar finansija Lonche? sic Šegvića uzeo je reč g. Sakib Kor? ur odlučno protivio, a Briand je od? kut, koji jc u prvom delu govora mah vijećao sa Llovdom Georgeom pjodvrgao oštroj i uspjeloj kritici i zahtijevao, da Francuska odmah pričanja, kojima je pre podne zani­ zaposjedne ruhrsko područje. mao Skupštinu g. Rista Đokić, u ime »Morning Post« javlja, da jc Itali? zemljoradnika. G. Đokić jc vrlo rđa? ja preporučila blagi postupak spram vo prošao u ovom dvoboju. G. Kor? N jemačke. Ona sama neće ni u ko­ kut, objasnivši držanje Muslimana i jem slučaju učestvovati u sankcija? njhovu želju da sarađuju na izgra? ma. Jednako je i Harding izrazio že? divan ju i jačanju ove zemlje, uči? Iju, da sc sa Nijemcima dalje prego? nio je lep utisak na ćelu vara i izrazio nadu, da će doći do spo, Skupštinu«. razuma. »Daily Telegraph« javlja iz NewNeumjesno zabadanje. Napadajuć< proračunski predlog bivšeg povje? Yorka, da se u Americi misli, da će renika za socijalnu skrb, g. Pogačni? Hughesu uspjeti, da upliviše na Sije? ka, i obarajući se na potpore pojedi? mačku, da reparacijone ponude pro? nim humanim institucijama u Bosni mijeni u smislu, koji bi mogao zado? i Hercegovini »Srpska Riječ« je do? volji ti saveznike. ni jela i ove retke: »Tu ne ćete naći Francuska na cjedilu. »Chicago »Gajretove« konvikte zato što su lju­ Tribune« javlja, da jc reparacijona di oko »Gajreta» napredni i nacio? I komisija zaključila, da se sankcije nalno svi jesni, ali je tu m u s 1 i m a m I protiv Njemačke ne mogu upotrijesko vakufsko sirotište, jer > ht, ako Njemačka i ne plati do 1. j e o n o s u p r o t n o »G a j r e t u«. I maja 20 milijardi zlatnih maraka. Prije svega ne shvaćamo zašto sc Taj zaključak je primljen usprkos »Srpska Riječ« uopće miješa u kri? velikog otpora francuskih delegata. tiku potpora za ove naše institucije. List tvrdi, da je pod pritiskom tali? janske i engleske delegacije repara? Od nje je dosta, što se je pozaba? vila ispuštenim potporama za srpske cijona komisija ustanovila sumarni institucije. A kad se već miješa i u dug Njemačke sa 132 milijarde zlat? naše stvari, onda je bar trebala da nih maraka, a nc sa 190 milijardi, ka? bude objektivna ili u najmanju ru­ ko jc bilo predloženo. Sadržaj njemačkih predloga Ame­ rici. Svojim predlozima upućenim Sjedinjenim Državama, koji su pro­ glašeni nezadovoljavajućim. Njemač­ ka se obvezuje na ime reparacije is­ platiti saveznicima 50 milijardi zlat? nih maraka, čije bi isplaćivanje u anuitetama iznijelo 200 milijardi ma? raka. Njemačka bi učinila jedan za? jam međunarodni od 4% koji bi bio garantovan državnim imanjem i državnim prihodima. Iznos toga zajma bio bi predat saveznicima. Njemač? ka bi uzela učešća u restauraciji ra? zorcnih oblasti prinosom u naturi. Komisija reparacija isplatila bi na ime tražene milijarde maraka 150 mi? ijona u metalu, a 850 milijona mara? ka u obveznicama od tri mjeseca. Njemačka bi uzela savezničke dugo­ ve prema Sjedinjenim Državama na sebe. Te prcdloge Njemačka uslov? ljava uslovima da se oslobode nje? mačka dobra u inostranstvu i da se ^agarantuje Njemačkoj da se neće ništa raditi protiv njene produktiv? ne moći. Američka nota Japanu. Predsjed? nik Harding poslao je japanskoj vla­ di notu, u kojoj izjavljuje, da -izme? đu Japana i Unije ne postoji nika? kovo otuđenje u pravom smislu ri? ječi, a da ii ne može postojati nakon uvjeravanja, što ih je poslala japan? ska vlada. Harding je prije ove note objelodanio čitavu korespondenciju Unije s Japanom u tom pitanju. No­ vine različito komentiraju držanje japanske vlade, odobravaju otvore? nost obih vlada i drže, da Americi’ nc ćc preostati drugo, nego da osta? nc kod odluke versailleske konferen? čije. Ratoborni je opet drže, da je U? nija dosta jasno istakla svoje raspo­ loženje prema Japanu onim časom, čim je sva n jena ratna mornarica za^ plovila u Tihi Ocean. i I I I < ' Iz naše organizacije. Politički pregled. Страна 3 Strina - „PRAVDA*______________ i Naši dopisi, | rati, da utvrdimo njegovu opstojnost, i Musliman Bračković, krojač, dobio je lani od stanbenog ureda u Derventi jedan dućan ха svoju radnju. On je udario rafove, popravio pod, okrečio zidove i uredio taj dućan, u što je utro­ šio preko 3.0G0 K, a kad je sve goto<o bilo — gosp. Krstić je uselio krojača Manojla Grujića. To je Bračkovića 1 tako ražalostilo, da nije mogao ni jesti ni spavati, a brzo je nakon toga I ’ umro u zem. bolnici u Sarajevu. Ne I mogući gledati ni pojimiti ovakih ; principa našeg predstojnika, mi molimo zem. vladu, da uopće ukine kod nas stanbeni ured, jer je blamaža za taj ured što se čini s njegovim osudama. Domaće vijesti. ! । De r venta, 22. aprila. Samovolja i doš’jednost. Na pro­ I Bilješke. ! i ! i I šli dopis pod ovim naslovom želim da radi dopune iznesem još nešto što se kasnije doznalo. Šeriatski sudac g. Hajrović zamolio je neki dan svoga šefa, da ode gosp. predstojniku Đorđi ■ Krstiću i intervinira u stvari njegova stana koji mu po zakonu i po vlasti­ ' tom riješenju predstojnikovu pripada. Gosp šef suda, osvjedočen u pravo svog činovnika, otišao je k predstojni­ ku i pita# ga šta je stim kadijinim stanom, na što je g. Krstić odgovorio: »Ja evo imam na stolu gotovo riješenje, ali ne ću provesti doložiranje, jer hoću da u principu riješim je­ dno pitanje, a to je: ima li pravo uto ka treća stranka, pa čekam na to odgovor od okružne oblasti. Uostalom (ovo je, čini nam se najsla­ vnije I) taj me čovjek niti nepozdravlja.« Prepuštajući gg. pravnicima politič­ ke i sudske struke, da se obazru na ovu novu teoriju uredovnog postupka i zakonskog tumačenja našeg pred­ stojnika, mi lajici vidimo iz svega toga: da g- Krstić hotimice siplje petroleum (a ne vodu?) u varen pilav i da traži dlaku u jajetu, ne bi li se proglasilo za mučak. Ovaj sašma novi princip, o kome se može govoriti samo na 1. aprila, nije baš tako naivan u svojoj pošljedici, jer na temelju toga paten­ tiranog pricipa žandarski narednik Ćuk, koji se nasilno uselio u kadijin stan, evo 25 dana drži dva stana u zdravlju takih riješenja. Taj bivši crno-žuti Karlov feljbaba ne će da isprtlja iz svog prijašnjeg (Hadžićevog) stana, a spava u novom (kadijinom) i ako je ovdje velika oskudica u sta­ novima. Skoro je došao baš istom ovom Ćuku neki financ, koji je pre­ mješten amo te je zatražio od njega, da mu izda od ta dva strana jedan — koji bilo pošto bilo — pošto će mu se žena poroditi, ali Ćuk nije dao ni jednog ključa. Sve to zna g. predstoj­ nik Krstić, ali princip je princip. Do­ duše, u toj smo aferi nešto ućarili: upoznali smo u politici našeg kot. ure­ da jedan princip, koji je muslimanima građanima postao sasma jasan: Sjaši »Turčine«, da Milan sjedne. Ovakav je isti princip bio i u stvari rahmetli Bračkovića. Gotovo nam je žao, što ovo spominjemo, ali taj princip g. predstojnika moramo fotografi- Iz uredništva. Redakciju lista pre­ uzeo je glavni urednik, jer je g. Dž. Sulejmanpašić nastupio dopist radi oporavka. Vladinom povjereniku za grad Sarajevo skrećemo ponovno pažnju, da neki ovdašnji trgovci mimoilaze naredbu o sedmičnom prazniku. Ve­ ćinom su to naše „ištahlije**, koji se ne drže ni petka ni nedjelje i izgle­ daju kao „devekuš“, koji se nije dao sedlati jer je ptica, a kad mu rekoše da prše, onda je odgovorio da je konj. Skrajnje je vrijeme, da se ovi nezasitnici pouče redu i prisile bar na zatvaranje nedjeljom, kad već nemaju toliko osjećaja solidarnosti, pa da ka I ostali ljudi zatvaraju petkom. Na adresu poštanske direkcije. Piše nam prijatelj: Čitamo u noviaama da od 1. maja 1921. pošta dobro po­ skupljuje. Nemamo proti toga ništa, ali držimo da imamo prava tražiti od ministra pošta i brzojava, da poštu bar uredi, da svijet ne trpi razne.propuste, zakašnjenja i druge neuredROsti. Da navađamo mnogo primjera, osanisali bi čitaoce, pa ćemo se za­ dovoljiti makar sa jednim. U mjesecu martu o. g. propisala je doktorica u Žepču za jedno bolesno dijete neki lijek. Pošto u Žepču nema apoteke, to je otac bolesnog djeteta spremio recept jednom prijatelju u Maglaj, koji je lijek odmah kupio, lijepo spakovao i uplatio najskuplju i najbržu pristojbu tako, da je paketić bio snabdjeven svima propisanim crvenim znakovima i tačnom adresom. Od Maglaja do Žepči pošta potroši svega jedan sahat i 30 minuta, pa šta mislite koliko je dana tome paketiću trebalo dok je stigao u ruke zabrinutog oca? Treći je dan imao lijek u rukama. Rekoše mu, da je paket najprije išao u Sarajevo, a tamo su valjda ustano­ vili i pročitali, da je baška Žepče, baška Sarajevo! Zar to nije škandal? Neopravdana globa. Adem Mutapčić iz Zenice šalje nam ove retke: „Svršetkom mjeseca marta 1921. došao je u moj dućan ovdašnji policaj Pero Baščica tražeći od mene 100 K (valjda u zajam). Pošto nijesam imao novaca priruci, nijesam mu mogao ni udovo­ ljiti. Sutradan pošalje mi on policajnog slugu, da kupi cigar papir za 2 K austrijske, od kojih je jedna bila sa čitljivim, a druga opet sa nečitljivim žigom. Ja sam kazao, da ne mogu dati cigar-papira, jer jedna kruna ne vrijedi. Na to je odmah došao gore spomenuti policaj Pero Baščica, počeo na me vikati i zahtijevao od mene ime i prezime, da me prijavi. Ja sam ga upozorio da se zakonu ne protivim, te neka me prijavi, ali sam tražio da obje krune zapečatimo u papir neka ih isti policaj drži do sutra kod sebe, pa ako ih porezni ured primi, tada neka me i tuži. On se nije htio ni obazrijeti na taj zahtjev, nego me je tužio kot. uredu u Zenici. Da je ovo sve istina pozivam se na svjedoke Halila Hadžimahmutovića i Ibrahima Brdara neka iskažu. Što su vidili i čuli. Na policajnu-prijavu pozvan sam kot. uredu u Zenici koji me je, ne davši mi prava obrane i ne ispitavši moje svjedoke, osudio na globu od 400 K ili 15 dana zatvora, mene koji sam vrlo siromašan i otac troje nejake djece, koju jedino sa ovo nešto moje zarade u dućanu uidržavam. Ujedno ističem da sam neporočan. Iznosim ovo na javnost neka i zemaljska vlada vidi, kako se sa nama bijednicima postupa i da Ii je ovakav postupak kotarskog ureda po zakonu opravdan. �Strana 4 Страма Broj 2«6 Број ,ПРАВДА“ — PRAVDA* Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. Sarajevo, 22. aprila 1921. POZIV NA SUBSKRIPCIJU DIONICA III. EMISIJE Muslimanske Centralne Banke za Bosnu i Hercegovinu dioničarskog društva u Sarajevu. Prema zaključku sedme redovite glavne skupštine od 16. maja 1920. koji je odobren po Ministarstvu za trgovinu i industriju riješenjem od 12. augusta 1920. br. 1897, imade se provesti povišenje dioničarske glavnice našeg zavoda od K 5,000.000 — na K 20,000.000 — izdanjem 150.000 komada novih dionica po K 100.— nominalne vrijednosti od kojih ‘13 glasi na ime, a % na donosioca. Tih 150.000 komada novih dionica stavlja potpisano ravnateljstvo ovim na javnu subskripcUu nz slijedeće uvjete: 1. Dosadašnjim (opcije) na dioničarima pripada pravo prvenstva j koliko ove ne bi dostajale, dodijeljivati će se i one, koje glase i na donosioca. 9. Za slučaj, da se kojem potpisatelju novo upisanih dio­ 100.000 komada dionica III. emisije nica dodijeli manje dionica, nego ih je upisao, povratiti će mu i to tak©, da na svaku staru dionicu I. ili II. emisije upise se previše plaćeni iznos nakon razdjele u gotovom natrag. po dvije nove dionice uz cijenu od K 125.— po komadu, za­ 10. O uplatama izdavati će upisna mjesta privremene jedno sa K 5.— za troškove i K 3. za kamate od 1JI. 1921. potvrde, koje treba dobro sačuvati, jer će se kasnije samo uz dakle ukupno K 133.— za svaku dionicu od K 100.— nomi­ povrat tih potvrda nove dionice izručiti. nalne vrijednosti. 11. Uspjeh ove dionice zajamčen je po jednom Pravo opcije imade se izvršiti za vrijeme od 25. aprila do zaključno 31. maja 1921. sindikatu. 12. Prijave za izvršenje prava opcije, te upisi za nove 2. U svrhu izvršenja prava opcije valja pri upisivanju novih 1 dionice i uplate mogu se obaviti osobno ili poštom kod slijedionica kod dotičnog upisnog mjesta ujedno predočiti stare i dećih novčanih zavoda : dionice ili međutimnice, koje će se providiti opaskom „Pravo Muslimanske centralne banke za Bosnu i Hercegovinu opcije za III. emisiju izvršeno44 i povratiti dioničarima, zajedno ; dioničarskog društva u Sarajevu, te kod njezine podružnice u s potvrdom o učinjenoj uplati. — U koliko se ili dionice ili Tuzli. međutimnice nalaze kod nas u Sarajevu, valja ovo na upisnom Prve hrvatske štedionice u Zagrebu, te kod njene podruž­ arku primijetiti, a pravo opcije se svejedno može izrŠiti. nice u Beogradu i kod svih ostalih njezinih podružnica. Hrvatske centralne banke za Bosnu i Hercegovinu d. d. 3. preostalih i u Sarajevu, te kod njezinih podružnica u Bugojnu, Derventi, 5o.ooo komada dionica III. emisije i Mostaru, Bos. Samcu, Tuzli i Zenici. prepuštaju se i nedioničarima uz cijenu od K 150.— po komadu Muslimanske trgovačke i obrtničke banke d. d. u Sarajevu, zajedno sa K 5.— za troškove i K 4.— za kamate od 1JI. te kod njezinih podružnica u Bos. Brodu i Bos. Novom. 1921., dakle ukupno K 159.— za svaku dionicu od K 100.— Gajret Banke d. d. u Sarajevu. nominalne vrijednosti. Muslimanske trgovačke i poljodjelske banke d. d. u Tešnju. I za ove dionice traje rok upisa od 25. aprila do zaključno Prve muslimanske banke d. d. u Brčkom. 31. maja 1921. Prve muslimanske trgovačke banke d. d. u Bijeljini. 4. Čitava protuvrijednost koli optiranih toli i na novo upisa­ Muslimanske banke d. d. u Banja Luci i njezinih podruž­ nih dionica imade se odmah pri upisu u gotovom potpuno isplatiti. nica u Prijedoru, Prnjavoru te Banskom Mostu. 5. Svaki dioničar, koji ne izvrši pravodobno svoje pravo Muslimanske privredne Banke d. d. Gračanici. opcije na nove dionice, gubi to pravo. Muslimanske banke d. d. u Stocu. 6. Višak, koji će se uplatiti preko nominalne vrijednosti Muslimanske kreditne banke d. d. u Foči. dionica pripasti će po odbitku svih troškova emisije i uplaćenih Privredne banke d. d. u Maglaju. kamata, redovitoj pričuvnoj zakladi. Krajiške banke d. d. u Bihaću. 7. Nove dionice proviđene su kuponom za godinu 1921., Kreditne banke d. d. u Modriču. te sudjeluju na dobitku zavoda počam od 1. januara 1921. Trgovačke banke d. d. u Trebinju. 8. Ravnateljstvo pridržajo si pravo razdiobe dionica, te će Bankovne i komisione radnje M. Mahmutbegović, B. Šamac. u prvom redu dodijeliti dionice koje glase na ime, a samo u Bankarske radnje Numan Osmanefendić, Žepče. Ravnateljstvo Muslimanske Centralne Banke za Bosnu i Hercegovinu d. d. u Sarajevu. Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Dante] & A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/33e258dffdb7f2af15117ffc42c1356e.pdf 83499b85b5558a0d210bf578a25fad6b PDF Text Text Pn,AVDA Pojedini broj K 2 — Izlazi subotom, utorkem i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: godišnje K 180.—, na pola godine K 90.— (u Sarajevu): za našu državu godišnje K 200.— : та ino­ zemstvo K 250.-. Uredništvo I uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 49 (287) Sarajevo, četvrtak 5. maja 1921. (28. Šaban 1339.) Rekonstrukcija naše pokr. vlade. Rekonstrukcija naše pokr. vlade aUvlja našu oroanizauiju i njena ■predstavništva pred novcteške i vrlo odgovorne dužnosti i zadatke. Dok smo bili u opoziciji i pred sobom imali partizanski režim, koj je sma­ trao svoj oj m glavnom dužnošću, da razbio a naročito naše redove, one* mogućuje i najmanji naš uspjeh i odbija svaki naš zahtjev, nije nam bilo moguće postići nikakve vidljive koristi za islamski dio našeg naro? da. Bili smo prisiljeni voditi u tom pravcu posve neplodnu politiku: is* ticati nepravde, kojih nijesmo mogli popraviti i — sokoliti naš svi? j e t, da se uzda i da ne klone pod teškim bremenom nejednakosti' ii zapostavljenosti na svima linijama. Nije to bio lak posao. Ni za nas, ni za one koje smo tješili i vo? dili kroz klance jadikovce. Valja priznati da je to beznadno stanje, ta borba na život i smrt ima* la i dobrih strana po našu zajedni? cu. Islamski se je dio našeg naroda prilično osvijestio: u prvom je redu •shvatio svu veličinu riječi »j edin* s t v o«, a onda pošao i korak dalje pa sa jakim i pravilnim »hvatanji­ ma prigrlio i istinu, da život nije drugo nego ђ borba i da sc u da? našnjem vremenu može održati sa? mo ona skupima koja smije da se bori i othrvava. Bilo ih je podosta, a i sad ih još ima, koji nijesu mogli da shvate ove kardinalne crte u našem dotadanjem radu i djedova? nju, pa su nas označavali čak kao protivnike narodnog jedinstva i nje* gove nacionalne države. Nije nas zbunjivala ova teška optužba, hti su nas imalo smele odvratne pod? vale naših protivnika. Savjest nam je, a to je glavno, bila potpuno mir? na, nakana čista i plemenita, a me? toda rada tako dobra i tačna, da smo mogli biti potpuno sigurni za neminovan poraz svojih protivnika. Kako i ne, kad ih je jedan dio išao samo za ličnim profitima, a drugom falili i najprimitivniji pojmovi o psi? hologiji mase i metodama, kojim je treba pripraviti za shvatgnje novih prilika i trgnuti iz sna i bunila. Uspjeli sm.o Ali ne samo u tom, što je naša organizacija istinski i jedini predstavnik islamskog dijela našeg naroda. Ne. To je vanjski, formalni uspjeh. Glavni je i pravi naš uspjeh u tom, što pristaša naše or­ ganizacije njije nekadašnji aminaš ranih političkih mešetara i koterija, već prilično svjesna jedinica, koja se miče i sarađujc, m i s I i i — k o n? t r o 1 i š e. Negdje više, negdje ma? nje. Ali je svugdje i na svim linija? ma drukčiji: savjesniji, trezveni? ji i življi. Eto to, tu je pravi uspjeh naše organizacije; tu je zalog naše bolje budućnosti; tu je vidljiv znak, da inteligencija, koja je-preko naše organizacije prišla masi, nije pofalit? la u računu, nije mrtav kapital. Vrijeme je, skrjnje vrijeme, da tu u t j e š 1 j i v u istinu shvati} i onaj priličan broj naših inteligenata. koji su još i sad po strani i radi toga stoje jalovi, jer ne mogu da razviju svojih energija. Smetaju im umišlje­ ne prepreke. Istaknuvši glavni naš uspjeh, upo? morili smo i na težinu odgovornosti, pred kojom sc u ovaj čas nalaze predstavnici naše organizacije. Svi bez razlike; kako oni iz seoskog od? bora, tako i još više - oni iz poslaničkog kluba i povjereničkih fo? telja. Dok smo bHi u opoziciji, narod je znao i shvatio da mu ne može? I mo stvarno pomoći; znao je da ga I možemo samo braniti i moralno za, štititi. Danas će naš rad mjeriti dru? gi maršinom: tražiće pozitivne re* zultatc tog rada i sudiće nas po onom, što za njeg učinimo, što mu donesemo. Ne će tražiti nemoguće, no hoće i ima pravo tražiti da mu bude bolje, da mu se oblakša ono što se može i mora oblakšati. Resori koji su danas u našim ru? kama nijesu od sporedne važnosti, ni broj im nije malen, pa se stoga • može s pravom očekivati, da će naši povjerenici biti na svom mjestu i da će ispuniti nade, koje se polažu u njih i njihov rad. Javna bezbjednost, hvala Bogu, nije na onom stupnju, na kojem je bila prije nekog vremena, no i sad mjestimice hramlje. I sad ima pred? stojnika koji su nemarni i komotni, naročito kad se radi o ličnoj i imov* noj bezbjednosti muslimana. Valja ih opametiti i naučiti na korektnost, valja ih i natjerat da se strogo drže i reda i zakona. Tim nije rečeno, da I treba sviditi i pređašnje račune. Ne. i Ma niti tražimo obračune, niti smo ; za kakve odmazde. No tražimo i : možemo tražiti, da se učini kraj do? j sadanjim nekorektnostima i da se ! dokinu sve privilegije i protekcije, i Tražimo objektivnost i uklanjanje birokratizma, koji je na štetu na* rodnog razvoja. Paljoprivreda, je glavni resor, ko? i јim bi sc moglo priteći u pomoć, ogromnoj većini članova naše orga* nizacije. Težak nas je iznio na svo? jim jakim plećima, on nam je ulio snagu u borbu za građanska i poli? tička prava naše uže zajednice. I pravo je i pošteno, da mu se što vi? še odužimo, pa da na njegovo po? vjerenje, požrtvovnost i neizmjernu ljubav odgovorimo isto takom Iju? bavi ju i brižljivošću. Njegovo je go? spodarstvo primitivno i kržljavo, nije mu ni u koliko razvijen smisao za zadrugarstvo, oskudijeav i oruđem i dobrom marvom, kratko rečeno: za? pušten je u svakom pogledu i treba? će velika truda i napora, da se mo? gne približno usporediti sa svojim komši-jom pravoslavne i katoličke vjere. Valja dakle dobro zasukati rykavc i nesamo u našem nego i u pravilno shvaćenom državnom inte? resu upregnuti sve sile, kako bi se ovaj jaki stup naše države što prije pridigaoi što bolje oduševio za našu narodnu zajednicu. Našem je teža? ku učinjena mnoga nepravda, on je prikraćivan na razne načine. I vri? jeme je i pravo je, da se i njemu ukaže potrebna pažnja narodne vla? sti i da se prigrli onom toplinom, ko? ju je zaslužio i- svojom ispravnošću i svojim velikim trpljenjem i pregara? njem! Jedno treba naročito istaknuti. Naš težak nije ni gladnih očiju, ni debele kože na obrazu. Njega treba poduprti da sc poslužimo činovnič? k m riječnikom ех offo. Bez nje? govog traženja, jer on niti viče, niti se zna umiljavati. U odjelu za socijalnu politiku bi? će pune ruke posla, dok se uravno? teže potpore i zavede bar priličan razmjer kako u njihovoj visini, tako i u broju tih potpora. Tu će se mo? ratž mnogo koješta izmijeniti, mno? go nešto ispraviti i dotjerati. Pitanje sirotišta val ja dovesti u pravu kolo­ tečinu. a naročito treba udovoljiti o? pravdanim primjedbama vjerskih oblasti o nedostatnosti vjerskog od? goja naših sirotana. Telefon br. 842. Čekovni račun pošt. štedionice 1119. Godina III. Ističući gornje napomene daleko smo i od nomisli, da bismo od svo? jih predstavnika tražili povođenje za nekim njihovim predšasnicima; mi niti želimo, niti tražimo da na njihov način zlorabe svoj položaj. Od toga smo sasvim daleko, no daleko smo i od tog, da ne bismo očekivali sani? ranje dosadan jih nekorektnosti i drs­ kog protežirani a. Objektivnost i od? lučnost to je sve, što tražimo od svojih eksponenata u vladi; istraj* nost u radu i dobra volja da se po? mogne i našem čovjeku to je sve, što od njih s pravom očekujemo. Mi no tražimo da se oni u svom radu rukovode stranačkim obzirima, a još manje, da budu slijepi partizani. Ne. Od tog smo daleko. Ali tražimo, da ne budu mlakonje i da uvijek imaju na umu i čijim su povjerenjem došli na ova mjesta i kome su u prvom redu odgovorni za svoj rad i djelo* vanje. Još nešto. Sadanja je vlada odraz stranačke grupacije U Konstjtuanti. Tim još nije rečeno, da njen rad treba da nosi partijsko obilježje. Ne. Ona je u prvom redu pozvana, da se u svom radu rukovodi interesima dr­ žave, a tii interesi nijesu i ne mogu biti u nezadovoljstvu kojeg bilo d> jela i sloja našeg naroda. Najprije država pa tek onda partija; najprije jedinstvo naroda ii njegovo zadovolj? stvo, pa tek onda teorije i pojedhi programi. Eto, tim i takim željama i nadama pozdravljamo svoje predstavnik, u vladi čvrsto uvjereni da će u tijes? noj veze sa njenim predsjednikom u vrlo kratkom roku opravdati no? vjerenje, koje im poklonismo u ovoj teškoj i s mnogo odgovornosti » kop­ čanoj situaciji. Bilo sretno i berićetno! Мс nastavlja svoje mahnitanje. »Slobodni Dom« u broju od 27. aprila donos} »Javno pismo« zastup* nika Radićeve stranke, upravljeno hrvatskom narodu, u kojem »kao za? koniti predstavnici hrvatske — d r ? ž a v e i suverenog hrvatskog naro* da« daju na znanje: ■ 1) da kraljevska beogradska vlada drži još uvijek u zatvoru člana kon? stituante N. Srdovića, premda je pri­ mitkom zastupničke vjerodajnice morao biti pušten na slobodu i prenv da je proti njemu obustavljen svaki daljnji postupak. Beogradska vlada ne priznaje dakle poslaničkog i m u? ni t e t a te bi već sam taj čin bio dovdljan razlog, da Radićevći ne idu u Konstituantu. Vlada dalje tvr? : dokorno traži zakletvu kralju, prije ' nego li se donese Ustav i kralj na i n jeg zakune. Krnji dakle s u v e r e* nost Konstituante. Vlada uz to nema s v o j e v e ć i n e u parla? mentu, nije pokušla ni đa se spo­ razumi sa hrvatskim i Slovenac? kim monarhistima, a pogotovo s re* publikanskom većinom banske Hr? vatske »koti za rad u Konstituanti, toli o — vladi u banskoj Hrvatskoj«. N^e dakle odstranjen ni jedan od četiri razloga, radi kojih Radićevći ne mogu doć u Konstituantu, ergo: »Hrvatska se ne priznaje kao drža* va, a mi Hrvati kao posebni narod Imotski«, pa već radi toga ne ćemo u ovu i ovakovu Konstituantu. 2) Kraljevska beogradska vlada pokušala je dobiti većinu time, što je sa 24 muslimanska poslanika sklo­ pila »javnu trgovačku pogodbu« pre? ( ma kojoj oni moraju glasati za | Vladin protuhrvatski, centralistički , nacrt Ustava. Ušljed toga je vlada , izgubila pravo na ikakvo postova? nje, musHmanii su postali glasački I stroj na prodaju svakoj vlau . a Konstituanta koja to dopušta ili čak odobrava izgubila je svoje glavno obilježje, da su njeni članovi slobod? ni predstavnici naroda. U taku Kon­ stituantu ne mogu ući ljudi koja dr­ že do svog naroda. »Koji bi zastup? nik, a napose Hrvat, rpak i poslije svega toga ostao u Konstitunti, taj gubi svakako pravo, da govori u ime i najmanje skupine, a kamoli u ime cijeloga hrvatskoga naroda«. 3) Malo po malo cijela se Evropa, a i ostali sviet, počinje sve^ to više zanimati za ovo čudo od Konstitu* ante j za odlučnu, ah promišljenu ne? ustrašivost zastupničke većine ban* ske Hrvatske. Radićcvska poruka Rgentu štampana je doslovce u mno­ gim svjetskim novinama, seljački re? publikanski ustav razaslan je na sve strane po svijetu«, a divna sloga i požrtvovnost i seljačkog naroda u Hrvatskoj i 500.000 Hrvata u Ameri* ci učiniće to, da sc ova strogo us? ravna borba ne će riješiti nasiljem beogradske vlade, već će se još za? oštriti, ako beogradska vlada ustra­ je na svojoj stranputici i nametne centralistički Ustav »kojm se hrvat? skom narodu ne prznaju ni n.gdaš? nje autonomije, a kamo li podpuno pravo narodnog samoodređenja«. Zato je veli se na koncu ovog javnog pisma posve naravsk;, da mi zastupnici nesamo nastavljamo dosadašnju borbu, nego nalazimo i sve to uspješnija sredstva, da ovu svoju pravednu borbu što prije s podpunom pobjedom završimo. Donesosmo ovaj »manifest« radi toga, da se vidi dokle sve može do^ vesti luda fantazija jednog — kandi* data za predsjedništvo republike. hulturni nivo. »Narod« (nedeljni politički list u Sarajevu, vlasnik dr. Nikola Stoja? nović) donio je u broju od 30. pr. mj. satiričku bilješku »Iz društva«, koja zaslužuje da na nju skrenemo pažnju. Ona u cijelosti glasi: »Baja nam je doneo za katoličk Uskrs dva šarena jaja, dva ministra, jednog Bosanca i jednog Hercegov­ ca. Hvala mu. Dosta je i postila Bosna ponosna bez i jednog mini? stra. Da se hrišćani, pravoslavni i katolici ne ljute oba su ministra Mu? slimani. To se, znate, zove jednakopravnost u SHS. Za pravoslavni Uskrs, da sc još j | više obrađujemo, dobili smo četiri : načelnika — opet muslimana, četiri | još šarenija, ali manja, jaja. Pošto pravoslavni Uskrs dolazi iza jevrej? ske Pashe primenjen je dakle stav iz Starog Zaveta, po kom »Avram rodi Isaka, Isak rod) Jakova i bratiju jego«. Tako sve vere treba i moraju da budu zadovoljne. Svaka je po nešto dobila. Raja hrišćanska nije ništa dobila ali treba dasesmatra sretnomštosu u njoj probuđene uspome* ne na stari, dobri turski v a? �Strana 2 Страна kat, na paše i vezire. Može, ako hoće, da zapeva još kakvu sev« dalinku. Na to se ne plaća još ni tro­ šarina ni carina. Jevrefii treba da prestanu biti materiialisti i da se za« do volje što je njihov princip o po₽= rodu Avramovu pobedio. A Musli« mane— neka se sete da nikad nisu imali dve paše u Stambulu, a četiri u Sarajevu. Kako vidite naš veliki vezir u Beo* tiradu, malo ne rekoh u Stambulu, bio je milostiv i pravedan. Dao je, po ključu, svakom ono što zaslužuje. Takav je njegov aršin. Hvali ti veliki Srbine i n a j z a s 1 u ž*niji srpski državnice. Bar sad znamo zašto smo se od K o s o v a b o r i 1 i. Posavski«. Taj »Posavski« je »Narodov« sta« lan saradnik, koji je, po dosadaš* njem izgledu, sebi postavio za za« daću, da satirom žigoše društvene mane. 1 zaista od satire nema ubo« jitijeg oružja, kad je samo u ruci čovjeka, kome uistinu krvavi srce od prezira društvenih mana, po­ roka i konvcncijonalnosti. Podvlači* ino društvenih i dodajemo k to^ me još s a d a š n j i h. Sve drugo što prelazi preko tog okvira, ubija vri« jedinost satire i čini je odvratnim iž* Ijevom kakve bilo mržnje. Na pr. u gornjoj bilješci potpuno fali ona istinska bol satiričarova, koja mora da proviruje iza njegovog ironičnog podsmijeha, a na njenom mjestu se markira ta bol i to vrlo vješto, u« pravo bizantinski, tako da je može« mo otkriti samo m i, proti kojh je uperena pščeva mržnja, dok će dru« govjerni čitaoci, naročito oni van na« še sredine, sigurno nasjesti. Mi će« mo da ponovimo, jednu za drugom, sve tri rečenice, koje su savršeno bizantinski nastrojene: »To se zna­ te, zove jednakopravnost u S. H. S. .. Raja hršćanska nije ništa dobila, ali treba da se smatra sretnom, što su u njoj probuđene uspomene na stari, dobri turski vakat na paše i vezi« re... Hvala Ti veliki Srbine i naj« zaslužniji srpski državnice. Bar sad znamo zašto smo se od Kosova bo« rili«. S obzirom na to. da su baš ljudi oko »Naroda« na naše dvogodišnje kukanjc radi obespravljenosti odgo« varali najledenijim hotimičnim ne­ razumijevanjem »ili drskim porica« njem i zabašurivanjem užasnih na« silja koja su na nama počinjena; s obzirom na to, što se uistini danas može govoriti samo o muslimanskoj raji, a nipošto o hrišćanskoj koje nema: s obzirom na to, što mi mu« slimamj dosada nismo uistinu bili nigdje u ovoj državi ravnopravni; s obzirom na to, što su ti ljudi oko .»Naroda« bili najgrlatiji u mozem« stvu, kad je trebalo dokaza, da smo mi muslimani čistokrvni Sloveni, Sr- i bi i da nemamo s Turcima ništa za« I jedničkog; s obzirom na to, što iz* među Kosova i današnjeg dana leži toliki razmak vremena, da ne bi bilo ni ljudski više uzimati za tu nesreću srpskoga naroda na odgovornost nas, sve kad bismo i bili direktni potom« ci Turaka: s obzirom na sve to dr« žimo da će se svaki pošteni Srbin zgražati nad tom ogromnom mjerom hrišćanske tjesnogrudnosti, koja je : sadržana u to nekoliko citiranih rijei či, i koja po nevjerovatno dubokom i cinizmu prelazi sve dosada napisane Čokorilovštine. | j ' । | Gajretov dan. Kao što je već prije objavljeno provesti će se ove godine Gajretov dan na 6. maja. Skoro sva mjesta i javila su glavnom odboru program proslave toga dana. Programi su raz« ličiti: Teferiči sa sakupljanjem do= brovoljnih priloga, koncerti sa pre« davanjem o »Gajretu« i njegovoj i« deji i zabave. Upozoruju se ona mje« sta, koja do danas glavnom odboru nisu javila program proslave toga da« na, da nikako ne propuste 6. maja, a da ga ne provedu i ne proslave na jedan od gornjih načina, a da barem nešto ne doprinese »Gajretu« orili« kom Gajretov a dana. i I Oko zem. banke. j ; 1 ' • | j I ! koje svote ima se prepustiti dio­ ničarima Srpske Centralne banke za Bosnu i Hercegovinu u Sarajevu i Srpske Privredne banke u Sarajevu svota od 60,000,000 K u dionicama po nominalnoj vrijednosti, koje moraju glasiti na ime. Na istoj skupštini mora se provesti fuzija Priv. zemaljske banke za Bosnu i Hercegovinu sa Srpskom Centralnom i Srpskom privrednom bankom u Sarajevu. Ovaj postupak ministra pravde, koji ide za očitom tedencijom, da na Štetu Hrvata katolika i muslimana favorizira na ekonomskom polju u Bosni i Her­ cegovini isklučivo Srbe i to na način, koji se u prvom redu protivi propi­ sima trgovačkog zakona za Bosnu i Hercegovinu, a u drugom redu nači­ nom, kojim se krši ustanova, da se sekvestracija tugjinskih poduzeća ne može ukinuti prije nego se ne provede nacionalizacija od najmanje 2/3 kapi­ tala, koji mora preći u domaće ruke. Osim toga gornjim svojim riješenjem ministarstvo pravde pustilo je s vida, da Privih zemaljska banka nije jedno­ stavno vlasništvo tugjinskih dioničara, koji od straha za svoj imutak a uzdajući se u privilegovani položaj Srba u našoj državi, sklapaju kupoprodajne ugovore jedino sa predstavnicima srpskog kapitala u Bosni i Hercegovini i to sa imetkom, koji su stekli i na legjima Hrvata katolika i muslimana i na temelju privilegija, koje je kroz godine i godine uživala Zemaljska banka kao zemaljski zavod uz izdašnu državnu potporu, za koju su i Hrvati platili poreze. , Zato sam slobodan upitati gosp. ministra, kako opravdava ovaj svoj postupak i na koji način misli ispra­ viti ovu pogrešku, kojom se nanosi nepravda u ekonomskom zapostavljanju muslimana i katolika u Bosni i Her­ cegovini. Molim na ovo moje pitanje pismeni odgovor prema propisu poslovnika." U 45- broju našeg lista iznesosmo upit narodnog poslanika g. Š. Sarajlića u kojem je podvrgnut kritici način „nacionalizacije" naše privilegovane zemaljske banke. U istoj stvari podnio je upit i narodni poslanik g. dr. Pavičić pa držimo za potrebno, da ga prenesemo tim prije, što sadrži još neke pojedinosti. Upit g. dra Pavičića, kako je objavi ju „Hrv. Slozi" glasi: „Privi!. zemaljska banka za Bosnu i Hercegovinu u Sarajevu kao gotovo uključivo tugjinsko pokriće bila je stavljena pod sequestar odmah oslobogjenja i imenovana je od strane j Fojnica je dne 2. ov. mj. bHa po« vlasti nova uprava od domaćih ljudi. sjećena od naših narodnih poslani« Riješenjem ministarstva pravde od | ka: Dra Mehmeda Spž»he i Dra Atifa 23. 3. 1921. A. S. 460 odredilo je isto Hadžikadića, koji su Fojničanima ministarstvo, da se sadanja uprava i prikazali rad naših poslanika u Bco« Zemaljske banke, sastavljena od do­ grdu. Prisutni su odobravali rad na« maćih ljudi, razriješi svoje dužnosti i šeg poslaničkogk tuba i izrazili po­ da se ista dužnost preda upravi, koja vjerenje vodstvu organizacije. Čule je bila izabrana "po akcionerima na su se na ovom sastanku gorke tužbe glavnoj skupštini prije stavljanja seknaših malih posjednika, koje je ag« vestra t. j. upravi tugjinaca. Ova po­ rarna reforma teško pogodila, jer im tonja uprava treba u roku od 3 mjeseca oduzima i zadnji komad zemlje, a od dana saopštenja ovoga riješenja daje težaku kmetu i previše. Osim održati glavnu skupštinu, na istoj se toga zaredale su uzurpacije, prema ima povisiti dionička glavnica od kojima stoji vlast ravnodušna, kao 20,000.000 kruna na 100,000.000 K, da je se i ne tiče otimanje tuđeg Iz naše organizacije. ■ i i I i ; . * i PODLISTAK. Kratak životopis Muhameda Alejhisselama po MotiamEd ibni Ishaliu i Ши1 Malikju ibni Hišamu preveli (1) Број 287 Broj „ PRAVDA" —ДПРАВДА" Braća Muftići u Žepču. Mi smo ovaj kratki životopis Muhamedov (a. s ) preveli sa njemačkog od Herberta Eulenberga. Trudili smo se, da dobijemo i arapski yriginal, ali nam ne pogje za rukom. No dosta smo potkrepe dobili i iz zbirke hadisi-šerifa: Mebarikul ezhar fi šerhi Mešarikil envar od Abdullatifa ibni Abdul-Aziza prozvang Ibni-Melik, u kojoj zbirci nagjosmo mnogo crta opisanih kao i u ovome prevodu. n л м r Braća Muftići. Prije poslanstva. Predgovor. Evo knjige, koja nam treba, jer je vrlo malen postotak našega društva, koji poznaje strane jezike, preko kojih imade prilike do­ znati o Alejhisselamu i Njegovom životu ne­ što više od onoga, što se u našim mektebima naučava. Da i ne govorimo o nemuslimanskoj inteligenciji, kod koje se na svakom koraku utvrgjuje pravi džehli-muvekkeb. Eto prije nekoliko dana izigje u ilustrovanom književnom listu „Dom i Svijetu", koji izlazi u Zagrebu, slika K’abe u Mekki, a pod istom stoji štampano: „Kaba u Meki, u kojoj grob Muhameđov", A svukud se hvale, da o stvari ne govore, dok se u nju temeljito ne upute. Otud i ostale krive njihove izjave, kao: „Klanjaju se proroku, ljube zemlju, kad se Bogu mole" i t. d. Muhamed ibni Abdulah rodio se je 570. po lsa al. u Mekki — u zapadnom arapskom primorju Hedžazu. U Meki se je nalazila stara arapska sve­ tinja Kjaba. U njoj je čuvan Crni kamen i razni kipovi, kao božice Lat i Uzza. Posjećivala se iz cijele Arabije. Mekjanci, a osobito moćno pleme KureŠija, koje je čuvalo Kjabu, uživahu stoga ugled i zaštitu svojih trgovačkih karavani. Muhamed sam je pripadao plemenu Kurejš, ali njegova porodica bila je siromašna. Tek njegova ženidba sa bogatom Hadidžom, podiže njegov društveni položaj. Arnlna, majka pejgamberova. Kazuju — a Bog jedini sve znal da je Amina kći Valova pripovijedala: kad je ona Božijim poslanikom bila trudna, da joj se je prikazao jedan duh, koji joj reče: „Ti si trudna gospodarom ovoga naroda, reci pri njegovom rođenju: „Ја ga dajem u zaštitu Jedinoga, da ga očuva od zlobe i zavidnikd, a nazivam ga Muhamedom". Takođe da je opazila iz sebe svjetlo, da su se mogle vidjeti kule Bostre u Siriji. Još za vrijeme trudnoće Aminine umre Abdulah sin Abdul-Mutalibov, otac, Božijeg poslanika, vlasništva još u gradu. Isto su tako česti napadaji na mlirne muslimane sa strane seljačke rulje, koja pijana nesmetano provodi svoje živinske nagone, te je zbog toga u opasnosti život i čast muslimana. Tamošnja vlast ne pokazuje dovoljno energi« je prema ovim napadačima, radi.če* ga se proljeva nedužna krv musli« mana bez osjetl jiva progona i stroge kazne zločinaca. Upozorujemo po« zvane na ovo nesnosno stanje u Fojnici, kojemu se mora što prije na kraj; stati povećanjem sigurnosnih organa i sprečenjem bezdušne agi« tacije i huškanja surovih seljaka na mirne muslimane sa strane z astup« nika kršćanske ljubavi, koja se na« žalost ispoljava u nožu, kocu i ka­ menu. Bileća, 27. aprila. Poslaničkom khi* bu, Beograd. Za dosadanji rad daje­ mo vam potpuno povjerenje samo tražimo, da se malim posjednicima, a naročito u Hercegovini, plati zem« lja tri puta više nego velikim bosan* skim posjednicima, da se za velepo­ sjednike odredi maksimum i da se postradalim kotarevima odmah is« plati cijela svota. Jer je narod od pljačke kod nas stradao treba da se nakon oslobođenja učinjene štete isplate. Mjesni odbor. • Zenica, 1. maja. Saslušavši na da* našnjem pouzdaničkom sastanku re­ ferat našeg poslanika Korkuta, odo« bravamo rad i postupak poslaničkog kluba naše organizacije i vodstvu poklanjamo potpuno povjerenje. — Mjesni odbor. * Janja, 2. maja. Mjesni odbor na današnjoj sjednici, uvažujući prilike X okolnosti našega kluba u Konsti* tuanti, ednoglasno je zaključio da mu se izrazi povjerenje povodom sporazuma s vladom g. Pašića. iMjesni odbor. Politički pregled. Represalije protiv Njemačke. — Njemačkoj je bio do 1. o. mj. stavljen rok da primi i da se obveže na is­ platu ratne otštete, koju su joj od­ redili Saveznici. Suma je za Njemačku previsoka i ona se obratila na Ame­ riku za posredovanje, da se suma snizi i da svede u granice mogućnosti. Prekjučer je stigao od Amerike odgo­ vor, da ne može posredovati kod Sa­ veznika u smislu njemačke ponude i da se Njemačka odsele obraća direkt­ no Saveznicima. Međutim se u Lon­ donu ponovno sastalo Vrhovno Vijeće i fiksiralo sumu, koju ima Njemačka Rođenje Božijeg poslanika. Kad je Muhamed bio rođen, pošalje njegova majka po Abdul-Mutaliba, da vidi dijete. On dođe, a ona mu ispripovijeda, šta je za vrijeme trudnoće vidjela, šta joj je o njemu rečeno i kako ga ima nazvati. Misli se, da gaje onda Abdul-Mutalib uzeo, odnio ga u Kjabu i zahvalio se Bogu za ovaj dar; onda ga donio opet njegovoj majci i potražio dojilju. Pripovijedanja dojilje Muhamedove. Dojilja je bila jedna žena od Benu-Sad, po imenu Halima. Ona je bila kći Ebu-Džuejba ime­ nom Abdulah Džahu ibni Abi-DŽahu. Od jednog oslobođenog roba — Hariš ibni Hatib Al-Džumahi — čuo sam, da mu je Halima pripovijedala: Jedne gladne godine, koja nam ništa ne donese, ostavismo ja sa svojim mužom i još jednim dojenčetom, i još druge' Žene od plemena Benu-Saad svoje do­ move, da tražimo dojenčad Ja sam jahala na jed­ noj šarenoj magarici, a imali srna među ostalim i jednu devu, koja nije davala ni kapi mlijeka; ne mogosmo cijele noći zaspati, jer je mali od gladi plakao, a ni ja, ni naše deve ne imagjasmo dosta mlijeka, da ga utješimo. Ipak smo se nadali pomoći i spasu. Ja sam jahala na mojoj magarici i često karavanu zaustavljala, jer je bile tako slaba i jadna, da je karavani bilo neugodno, dok napokon ne dođosmo u Mekju, da tražimo dojenčad. Božijega po­ slanika su nudili svima ženama, ali nijedna ga nije htjela uzeti, čim bi čula, da je on siroče, jer smo očekivale darove od oca dojenčeta i mišljasmo: šta možemo dobiti od jedne matere i jednog đeđal Kad su već sve žene našle dojenčad i kad smo opet htjele kući putovati, rekoh ja svome mužu; „Boga mi, ja nemam volje ići sa svojim drugaricama bez dojenčeta, ja ću uzeti ovo siroče". On odvrati: „Neće ti ništa škoditi, ako ga uzmeš; moguće će nas Bog radi njega blagoslovitiГ �Број 287 Broj da plati, na 6 milijardi i 6 milijuna funti sterlinga. Godišnje plaćanje njeno iznosi 100 milijuna funti i 25% takse na izvoz. Ako Njemačka u roku od 4 dana jednostavno ne primi te uvjete, zaposješće Saveznici nove njemačke teritorije kao garanciju tražene otštete. Francuska još odsada ne vjeruje, da će Njemačka pristati na to i pozvala je pod oružje godište 1919. i poslala jake odjele vojske u DUsseldorf, koje imaju odmah po isteku roka da umarširaju u rursko područje. Kao daljnje represalije predviđeno je cerniranje njemačkih trgovačkih luka Hamburg, Bremen, LUbeck i Stettin, za što je francuski admiralitet već izradio pla­ nove. i jedini spas u prosvjeti i ko nju po­ I Abadžić, zlatar; domaćin: Hfz. Mu« maže širiti, pomaže Islam, a ko joj I harem Čirkinagić, učitelj; knjižničar: stavlja zapreke, škodi Islam i služi I Muhamed Bašagić, knjižar. Odbor« nici bez naročite funkcije: Junuz • muslimanskim neprijateljima, proti Madžarević, trgovac, Akf Sahanija, kojih ćemo se svim sredstvima i najbankovnii činovnik i Asim Zildžić, jodlučnije boriti. To neka opskuranti i farizeji ala hadžija jednom za vazda trgove; zamjenici: Sejfaga Kameni? ca, Sejid Memišević i Jusuf H. Baš* zapamte. * čaušević, svi trgovca. Revizori: Hu? Prilikom ženidbe Muhamedaga Hadži­ sein Omanović, direktor banke i Fe? him Spaho, vladin savjetnik. Zamje­ efendić darovao je našoj čitaonici „Terekijat* 400 K. Ovo kao dobar nici: Mustafa Fočo, bankovni činov« nik i Asim Dugalić, podirektor »Her? primjer ne mogosmo mimoići a da ne ceg?Bosne«. * istaknemo, makar se i ogriješili o nje­ Eto tako je to društvo započelo govu čednost. Ah kao primjer, kako sa ovim odborom novi) rad, te mu se poštuje Islam; poštuj Islam preko želimo uspjeh i napredak u svom muslimana, t. j. pomaži muslimane, dobrotvornom djelovanju! ako hoćeš da ti je Islam uzvišen. Ovo je M. Hadžiefendić potpuno shvatio i daj Bože, da se u njegov primjer i drugi ugledaju. Živila ovaka islamska omladina! Naši dopisi. Tuzla, u aprilu 1921 Znakovi buđenja — propadanje štetnih običaja. Ovih dana oženio se je naš prijatelj i vrlo čestiti i na­ predan omladinac g. Muhamedaga Hadžiefendić. Nije nam namjera, da na ovom mjestu iznosimo prikaz veselja koje se je tom zgodom kod njegove kuće manifestiralo, nego hoćemo da naročito istaknemo jednu dobru po­ javu. Običaj je kod nas — a taj je običaj neizostavan — da na svadbama sviraju Ciganke, koje, osim što su vrlo Italija 1 okupacija rurskog ba­ sumnjiva morala, radi čega bi ih svaka zena. Prema depeši iz Londona Italija čestita porodica trebala da izbjegava, one za svoje sviranje gule posjetioce će se držati blagonaklone neutralnosti najnemilosrdnije. Ovaj je običaj kod prema Njemačkoj i neće uzimati učešća M. Hadžiefendića izostavljen. Doduše u vojnoj okupaciji Ruhrskog basena, i kod njega su svirali svirači, ali ih pošto je njeno stanje vrlo ozbiljno. je bar on platio, pa nijesu posjetioce Enver-paša u Moskvi. Iz Helsingsvojom prošnjom uznemirivali. Mjesto forsa javljaju: Po vijestima ruske toga sabiralo se je za „Gajret". 1 ako emigrantske štampe stigao je u Moskvu nije, Bog zna. kako velik uspjeh u Enver-paša, da sa sovjetskom vladom materijalnom pogledu (sakupljeno je pregovara o protuengleskoj propagandi među ženskinjem 930 K, a među u Afganistanu i centralnoj Aziji. muškinjem 662 K — 15.92 K,) ali je Između Irske i Engleske. Iz to ipak jednu vrlo lijepa pojava, koja Londona javljaju: Usprkos demantija će bez sumnje steći podražavalaca, podržavaju se vijesti, da je lord Derby, naročito kod našeg naprednijeg i mla­ prijašnji poslanik u Parizu, prigodom đeg svijeta. Osobito nas veseli što se svog skorog boravka u Irskoj došao je naše ženski nje ovako lijepo poka­ u dodir sa de Valerom i s njim pre­ zalo, kojemu je ovo bila možda prva govarao o nekom primirju za vrijeme prilika, da učeću mladež svojim skrom­ predstojeće izborne borbe. nim ali i izdašnjim prilogom podupre. Ako se na ovaj način nastavi širenje „Gajretove" ideje, uskoro ćemo moći imati pododbor, koji bi dao Muslimani i muslimanke prilike ženski našim mlađim i naprednijim grada Sarajeva, sjetite se hanumama, da doprinesu svoj dio žrtve za prosvjećivanje naše siromasi vašega „MERHAMETA". učeće mladeži. Za ovaj uspjeh ide naročita hvala mladoženju, koji je sve učinio, da bi „Gajretovu* ideju što dublje zasadio u najšire slojeve našeg naroda. I oko nerado, i sa dosta vidljivim Na mnoge prispjele upite glede ; rumenilom stida na licu, ne možemo zemljoradničkih zadruga odgovaram, a da ovom prilikom ne istaknemo da je sa osnivanjem zadruga bolje još jednu vrlo ružnu pojavu. Jedan hadžija, neko vrijeme počekati, dok naša ak­ čiji imetak vrijedi sigurno jedan milion i рб dinara dosta vremešan i cija u ovom pogledu ne bude a sve tančine strukovno organizovana. Ne na oči pobožan Čovjek (njegova priča trebamo zadruga na papiru, nego pra­ o dovi da padne mraz, dementuje njegovu pobožnost), daruje „Gajretu“ vih zadruga, da budu svakog sela kulturni, gospodarski i poljoprivredni — 1, slovom jedan dinari.. U istoj sobi i istog momenta dvojica Si­ pioniri, koji će našeg seljaka u sva­ romašnih cipelara daju po 5 dinara. kom pogledu među prve evropske se­ ljake podići. Još nek se pričeka, brzo Sasvim je pravo učinio sakupljač, kad ću biti i ja gotov, pa ću i nekoliko je hadžin dinar vratio sa riječima: „Na tebi, hadžija ovaj dinar kao sadoku članaka o zadrugama napisati, pa od „Gajreta* I* Ovaka sorta ljudi, ćemo onda s trostrukim silama napri­ koja se kuca u prsa sa svojim kla­ jed. U svakom mjestu najprije ćemo njanjem, a ovamo bi sve prodala samo održati tečajeve za naše težake, za da poveća svoj kapital, osporava čak poslovođe i blagajnike, pa kad imadi islamstvo mlađem i naprednijem nemo ove, onda eto zadruge, koja će naraštaju, čime se često puta i ipričacvasti, a ne propadati. Nek niko ne vaju što ne daju za „Gajret“, jer škola, misli, da težak ne može voditi zadruga. vele, kvari mladež. Zar ima veći znak Ko to misli — taj se vara I Svaki pi­ pokvarenosti nego što je hadžina priča smen težak, a kod nas hvala Bogu o dovi, premda on nikad nije u školu imade bar seoskih mualima, za 14 dana^naučiće temeljno rukovoditi sa­ zavirio? Ovakovih ljudi treba se klo­ nuti i društvo, je dužno, da ih na mostalno poslove zadruge, dapače i bilance sastavljati. Osim toga naučiće svakom koraku žigošući nastoji učiniti neškodljivim. Nije Islam i islamstvo u »metodu« za pridizanje pismenosti, po kojoj za 3 do 4 nedelje cijelo selo samom klanjanju, nego u glavnom u bez ikaka tečaja nauči čitati i pisati. koristi, koja se učini islamskoj zajed­ nici. To je pravi islamijet, koji čovjeka Ovim apelujem na svakog svijesnog nuka da svojoj zajednici koliko mu muslimana, komu je stalo do našeg sile dopuštaju pritječe u pomoć i napredka i razvitka, da na ovom polju kojeg boli na duši, ako ta zajednica svojski i istinski poradi pripravljajući ne napreduje onako, kako joj vrijeme teren za ovu akciju. Nek niko ne za­ boravi: »Sve za narod, jer sve zahtijeva. I ako ovaj hadžija, na žalost, nije što imamo — narod nam je dao« Molim nek se i nadalje svaki usamljen i ma da ima ala ovaj hadžija čestiti dobroželitelj muslimanskog te­ još nekoliko tipova, napredniji svijet ih je već davno upoznao kao farizeje žaka ne mene za upute, ako mu što i više ne nasjeda njihovim „mubareć* nije jasno ih ako bi želio na ovom nasihatima. Oni su raskrinkani totalno polju djelovati, slobodno obrati, a ja ću svakom bezuvjetno odmah odgo­ i njihovo pomaganje za popašću Islama niko više ne sluša. Oni su među voriti. nama proživili svoj vijek, svoju ulogu Zagreb, 25./IV. 1921. doigrali i već ih nestaje poput lista u Ajanović Abas jesensko doba. Naprednji i mlađi na­ Središnji Savez hrvatski seljačkih raštaj nepokolebivo vjeruje, da je naš zadruga, Zagreb, Mihanićeva 2. Domaće vijesti. „EI-КашеГ i I ; ! Prijateljima težaka. Nužda ; I I ! ; i • i I j ; I i • j I Kako je poznato, ovo društvo op? stoji još od 1904., koje iz dana u dan napreduje. Puno puta moglo se je či­ tati o raznim dobrotvornim djelima i Činima toga muslimanskog društva, a da i ne govorimo o svemu onom, što je uradilo bez da je javnost o tom obaviještena. Stotinama puta je to društvo pomagalo pojedine širo? mahe usred ljute zime, za koje je saznalo da se pate i oskudijevaju. Stotina puta opskrbljivane su čita? ve siromaške familije - - bez da su potporu od »Elkamera« tražilo i uop? će bez da su što o toj potpori zna? le. To je uvijek tako bivalo, to i danas biva! Na lanjskoj »ELKamerovoj« javnoj skupštini čula smo, da je društvo podijelilo tokom društve? ne godine preko 14.000 K u dobro­ tvorne svrhe, pa mislimo da ne će biti s gorega, ako i o ovogišnjoj re? dovitoj glavnoj skupštini, koja se je u prošli petak obdržavala, progo? vorimo koju: Na nekoliko dana prije skupštine opazilo se je među članovima neko življe kretanje. Svaki pojedini natjecao se je. ko će što bolje i korisnije predloge na skupštinu izniieti. Sama skupština bila je impozantna. Niko se nije isticao kakvom političkom iHi stranačkom zagrijanošću — premda se u samom društvu nalazi pripadni? ka svih političkih partija. Hladni razum vodio je članove, te su ras? pravljali samo kao Eikameraši o dobru i napretku svoga društva. Svi izvjestitelji su pomno sasluša? ni. a osobito blagajnik, koji je pri? kazao financijsko stanje društva u tako sjajnoj slici, da se malo koje društvo, koje nije dobrotvorno, može s ELKamerom mjeriti. Opću po? zornost je svratio i predsjednik dru­ štva. koji je kazao, da je društvo u prošloj godini dalo preko 11.000 K u dobrotvorne srvhe i da je primilo jedno siroče iz provincije, da ga uz? držaje, te mu već uredili i bankovnu knjižicu pod iaslovom »EbKamerovo dijete«. Kašnje je jednoglasno zaključeno, da se to dijete i nadalje izdržaje i školuje. Ujedno je zaklju? čeno, da se na jesen podijefti do 50 Stipendija siromašnoj djeci, koja po­ laze osnovnu školu, jer takva djeca nc dobivaju ni od koga Stipendija. Osim toga zaključeno je, da svaki član plati još po 1 K mjesečno osim članarine za druge dobrotvorne svr? he. To su sve zaključci, koji treba da budu primjer i drugim društvima i korporacijama. Odbor sa malom promjenom ostao je skoro isti, a ponovno se je kon? stituisao ovako: Predsjednik: Filipović Jakub?Ešref, špediter; podpred? sjednik: Dr. Ekrem Sahinović; taj­ nik: Edhem Lojo, bankovni činov? nik; II. tajnik: Osman Topčagić, nad? šumar: I. blagajnik: Ismct Curčić, posjednik; II. blagajnik: Mchmed uči slediti i xato iskusne domaćice upotrebljavaju za veliko kao i svako drugo pranje u kući I kuhinji, »amo priznati pravi Schichi-sapun sa znakom: „Jelen** koji se dobiva svuda u komadima ad ‘Л kile. I Страна 3 Strana „ПРАВДА* — „PRAVDA" Zastupnik za Bosnu i Hercegovinu Vita Ш, Sarajevo, Despića ul. 1. Из уредништва. Ради празника у штампарији не ће изаћи суботњи број нашег листа. i 1 I I I i 1 i I Irtihali dari beka. Iz Trebinja do­ lazi tužna vijest, da je naglo preminuo poštovani i vrlo omiljeni imam Pašine džamije Jusuf ef. Fetahagić. Trebinjski musimani izgubiše svog prvaka, mektebi ibtidaija svog 30-godišnjeg mualima, Pašina džamija se rastade od svog imama, hatiba i vaiza, a nejaka djeca zacviliše za svojim roditeljem, Kroz čitav svoj 60-godišnji Život rahmetlija je svojim ponašanjem bio pra­ vi uzor i pravo ogledalo savršenog islamskog ahlaka (morala). Nikad ni­ koga uvrijediti, nikomu ništa na Žao učiniti, svakoga na hajr uputiti, slabima i nemoćnima u pomoć pohrliti, ožalošćene posjetiti i blagim riječima utješiti, svačije dobro pohvaliti, a što je nevaljalo osuditi i svakom istinu u lice reći. To su bili glavni sifati merhumovi. Ovaj gubitak je osjetljiva rana za trebinjske muslimane, među kojima se još odavna često puta mo­ gla čuti riječ: Šta će biti, kad nam ga nestane! I evo ga napokon nestade a para mu je nažalost teško naći. Praz­ nina, koja je iza njege nastala, Лц$о će se osjećati. Ali Božja se sudbina vrši bez obzira na to, hoće li koga zaboljeti i hoće li se ili neće kogod ožalostiti. Sva trebinjska muslimanska inteli­ gencija, od najstarijih pa do najmlađih pred njim je usadila u svoje srce prvu klicu Islama i islamskog morala. Merhum je znao cijeniti važnost vremena, u kojem živimo te je napućivao roditelje, da daju djecu na škole, na za­ nate i na trgovinu. Kad bi god došla u sukob liberalnija struju sa konservativnim duhom, ili bi se uklonio ili bi pomirljivo djelovao, da utiša duhoveAko bi koji omladinac zanemario vjerske propise, on ga ne bi ni osuđi­ vao niti bi naginjao onima, koji ga osuđuju. Strogo se držao načela: Preberi svoju torbu najprije, pa onda u tuđu zaviruj I Zbog svih ovih povalnih svojstava, njegova će lijepa uspomena biti duboko uklesana u srce svih prijatelja i poz­ navalaca, koji iz dna duše upravljaju molbu Svevišnjem Allahu, da ga primi među svoje odabranike, da ga obaspe svojim rahmetom, a njegovoj ožaloš­ ćenoj porodici da udijeli lijepi sabur. Rahmetul-Iahi alejhi rahmeten vasia. Jedna nečuvena otimačina izvr­ šena je od Sime i Mihajla Milanovića iz Savrla, kot. Visoko, koji su uzur­ pirali mlin Ibrahimu Imamoviću iz Župče, opć. Podgora, kot. Visoko. Imamovići su kupili taj mlin prije 20 godina, a sada ga otimaju od njih susjedi nar. posl. Riste Đokića na hajdučki način po Đokićevu uputstvu. Radi ove proste otimačine tužili su se Imamovići sudu, ali uzalud, jer je i sam sudac uzimao u zaštitu uzurpatore kao da je njihov advokat (po- �Na prodaju kuća. Čisti dobitak u g. 1920. iznaša K 891.911.52, te je zaključeno, da se kao i lani podijeli 8*/о dividende, te dotiraju obilni iznosi za razne pričuvne zaklade. 202. stavljen od Đokića) pa je čak dopustio na sudu i vrijeđanje Imamovića pogrd­ nim riječima. Ovaj nečuveni primjer naše justicije, kojoj je temelj u obrani razbojnika i uzurpatora, iznosimo pred javnost i upozorujemo g. Simića na ovoga suca, koji svoju sudačku duž­ nost vrši na ovako Skandalozan način. Irtihali dari beka. Pišu nam iz Tu# zle: »23. aprila o. g. zadesila je teš* ka žalost Midi a med agu Nalića tr* govca i blagajnika kotarskog odbora naše orgaiizacije smrću oca inu Ha* dži Omerage Nalića. Rahmetlija jc bio vrlo poštovan među građanima zbog svoje dobre naravi i zbog svo.je pravičnosti i poštenja, što je kod današnjih trgovaca rijetkost. Koliki je ugled ilmao među građanstvom najbolji jc dokaz njegova brojno posjećena dženaza, kakova se kod nas u Tuzli rijetko događa. Oplakuje ga osim Muhamedage brojna porodica, a njegovu smrt ža# Je mnogobrojni njegovi prijatelji i poštovatelji. Neka mu Bog dž. s. ud:^ jeli svoj rahmet i magfiret, a ucvije# Jjenpj porodici sabri džemil. Rah^ methullahu teala! Vanređna skupština profesor­ skog društva, sekcija Sarajevo. Bpoi 287 Broj .ПРАРДА* — »PRAVDA* Ооана 4 Strina Oglašujte u „Pravdi" najčitanijem listu među :: muslimanima. :: Točno na minutu idu Suttnerovi satevi, svjetski glasovita marka »IKo*. Suttnerove ure u svim izradbama i cijenama, kao i sve ostale dragulje i potrebštine pokazuje Vam prekrasni katalog kojeg besplatno dobijete ako za poštarinu pošljele 2 K na tvrtku H. Suttner, Ljubljana br. 70b. ■ CD ■ CD И CD « CD K CD 1GD ■ CD 1CD П CD ■ Pozor! ; I j ; ! j ] Odbor profesorskog društva, sekcija Sarajevo, saziva za nedjelju 8. maja ■ 10 sati prije podne u zbornici ve­ like gimnazije vanređna skupštinu sa ovim dnevnim redem: 1. Izvještaj o dosadašnjem radu na poboljšanju materijalnog stanja pro­ fesora; 2. Vijećanje i stvaranje zaključaka • daljnjim koracima u tom pitanju. Na ova skupšttinu pozivaju se svi i članovi, da učestvuju, a pododbori iz­ van Sarajeva, u koliko ne mogu uče­ stvovati, da do tog vremena jave sekciji telegrafski svoje mišljenje za daljnji rad u tom pitanju, kako bi zaključci i odluke ove skupštine bili j izraz što većeg broja članova ove sekcije. „El-Kamerov" teferič uoči Jur- ! jeva. Musiimansko društvo nEl-KamerM priređuje danas teferič u društvene) bašči, Bendbaša broj 4, na kome će svir-ti vojna muzika. Pristup dozvo­ ljen i nečlanovima. Odbor se pobrinuo da gospoda posjetioci budu zadovoljni u svemu, kako sa buffetom, tako i sa ostalim. Ulaz besplatan. Dobrovoljni prilozi primaju se sa zahvalnošću. Čist prihod ide u korist siromašnih uče­ nika. Početak u 4 sata po podne. Odbtr. i Oblasni odbor udruženja ratnih ! invalida u Sarajevu umoljava sve plemenite darovatelje, koji su voljni štogod darovati za luku sreć ili pri# log u novcu, a ni jesu bili posjećeni .prigodom sakupljanja darova po gradu, da izvole donijeti svoje da^ .rvoe iji prijaviti se u Gradskoj vijeć? pici soba br. 70/15 gdje oblasni od# bor ureduje svaki dan od 6. maja o. g. od 10—18 sati. Čehoslovacima. G. Staniislav Velhartickv bio je imenovan vicekonsu# lom Čehosiovačke republike, te do* dijeljen službom odvasnjem konsu# latu Č. S. R. C. cicekonsul zamjenit će konsula uslučaju potrebe. Dosa* dašnji trgovački ataše konsulata g. Rvdvl premješten je u Ljubljanu — generalni konzulat Č. S. R. — u is­ tom svojstvu. Muslimanska centralna banka za Bosnu i Hercegovinu d. d. u Sarajevu, obdržala je plenarnu sjed­ nicu dne 29. aprila t g., na kojoj je jednoglasno usvojena bilanca za g. 1920., koja je u »Narodnom Jedinstvu" od 30. aprila t. g. objelodanjena. s Sjatite se 201 Trgovke ulici broj 20. Pozor! Selamet! Trgovcima! Pri dolosku u Sarajevo uvjerite se dok zaliha traje. Ko hoće da kupi šamija za ramazan i bajram svih - vrsta, tankih i debelih, Carigradski i Selamički - Gajretov glasnik. Dobrovolnl prilozi. Upravi »Gajreta« poslao je gosp. Husejin Dupanović iz St. Antonie (Amerika) svotu od K 42.000, koje su među sobom saku­ pili slijedeći: po 50 dol : Husejin Dupanović; po 25 dol.: Sulejman Lipovača; po 20 dol.: Osman Mehmedbašič; po 15 dol.: Bego Begić; po 10, dol.: Jusuf Jašarbegović. Zećir Jaganjac, Adam Grljević, Mujo Šehović, Salih Mahmutćehaiić, Mehmed Dizdarević, Osman Temur, Salih Mureškić, Smajo Tunović, Husejin Ramkić, Dursun Mustafa ČauŠ, Osman Jusić i Ramo Ćehajić; po 5 dolara: Derviš Grizović, Alija Repak, Haso Jahić, Fejzo Hebib, Salih Najzović, Ibrahim Begić, Zajim Spahović, Sefedin Maksut, Ibrahim Mustafa, Ramo Đogić, Omer Turkuša Ljubušak, Osman Jašarbegović, Ibra­ him Ajdmović, Hakija Šabić, Zulfikar Ali, Džafer Galijatović, Mustafa Ibrahim Smajo Galijatović, Mustafa Muhamed, Mehmed Čekro, Bajram Habota, Salko Pervan, Zajim Šukalić, Joso Prša, Bežo Tadić, Hasan ef. Hrnjićević, Meh­ med Deston Kosovo, Mujo Dželilović, Husejin Miropija, Vejsd Hasan, Sulejman Nikšić, Ahmed Hasan i Zulfi Johr Sangogly; po 3 dolara: Muharem Sarić, Sejdo Brković, Ramadan A|o§, i Tasim Ali; po 2 dolara: Marko Barišić. Zaharios Kristo, Osman Temur, Sulejman Ali, Alli Zejnil, Salko Arnautović, Redžep Gerzić, Nusret Emin, Hadži Issa. Omer Bekir, Toni Kaich, Redžo Šabić po 1 dolar: Zija Hasan. Alli Mustafa* Bekir Ahmed, Hadži Turk, Osman Mustafa, Hadži Maksud, Kadir eff., Mehmed Mustafa, Islam Musa Alli Hasan, Osman Mustafa, Osman Ismail, Jokan Vlašić, Marko Dolić, Ivan Krivić, Resul Hasan, Ćamil Šehović, Nuri Ahmed. Nadalje su upravi stigli ovi dobro­ voljni prilozi: Pododbor u Koraju sa­ kupio je za „GajreC pridgodom kišne dove 18. aprila t. god. K 500. Džemil Hasanović iz Sarajeva darovao je K 1750.— Hakija Begović, Bileća od ubrate članarine, i sakupljenih dobrovolj­ nih priloga K 1000. Jetko Jerković, Metkovići prigodom smrti rahm. Sejfudina Husejnagića darovao je K 100.— Glavni odbor „Gajreta" ističe javnim putem svoje priznanje i iskrenu hvalu našoj braći u dalekoj Americi, koji se sjetiše našega mezimčeta, što je dobar dokaz, da se među njima budi svijest, te da im lebdi pred očima razvoj i napredak naše zapuštene omladine. Živjela braćo, dao Bog pa se ovi Vaši darovi stostruko nagradili. Ujed­ no se zahvaljujemo svima sakupljačima i darovateljima na njihovom požrtvov­ nom radu za Gajret. Prodaje se zidana kuća od • soba i 3 kuhinje u Sagrđije ulici u nepo­ srednoj blizini Šerijatskt sudačke škole, a doprla je i do Potok ulice. Upitati kod Muharema Nakića u Cijene ispod svake konkurencije! te ostale manufakturne robe kao beza, basme, Sifona zefira, konca,čarapa, hampamuka,safuna mirisavih itđ. Za točnost naruđbe jamčin?. Nepovoljnu robu primam natrag. - Šaljem pouzećem (doplatno). Samo na veliko! :: Salih H. Ka rit, Sarajevo, Mali Muđellti br. 2. Telefon 859. , ; j i ISEBURA i ' & St IZ FABRIKE HINKA FRDNCKA SINOVI, O ZAGREB O preporučuje se za tursku СГПЦ kaVU kao najsavršeniji dodatak ? zamjenica zrnate kave. j | i ; Dobija se u svim kolonijalno-bakalskim radnjama. 1=S—2I ' | । | । ; ’ j | j i SI W“ Uspješno se oglašuje u „Pravdi" £ a 1 Miševi, štakori, stjenice i žohari Karaboje l-a te raznih klinaca i druge gvožđarske robe dobila je radnja Petar Milušić i drug ; I trgovina gvožđarije i boja Sarajevo, Aleksandrova ul. 38. Mjewnl zastupnici traže se! Nudjamo odmah otpremljive Iz Zagreba staklene ploče u svim mjerama, kao i staklarski kit, nadalje cillndere, me­ dicinske bočice i staklene lončiće za mast, svjetiljke itđ. Skladište čeških tvornica stakla porculana U/EISS i DRUG, ZAGREB, kraj paromlina. i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ jebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih miševa K 12.—, za štakore i miševe K 12.—, za žohare ruse i Švabe K 20.—. — Osobito jaka tinktura za stjenke K 15.—. Za moljce po K 10.—, prašak za buhe po K 10.— i K 20.—, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 5.— i 12.—, Mast za uši na blagu K 5.— i 12.—, Prašak proti mrava K10.—.Razašilje pouzećem Zavod za eksport M. J U n k e r, Zagreb br. 16. Petrinjska ul. br. 3. 131 86 Ne zaboravite zabilježiti! fotografski atelier u Zrinskog ul. 11. (Cumurija) Muradif Karahasanović. I 8j < . з:тг.1>сопаааоааааоп8 Miisiimansha trgaBačka i obrtnička Ma za Bosnu i HercEgoBinii (tL Ц u Sarajeun Dionička glavnica K. 10,000.000 — podružnice u 0os. Brodu i 0os. Novom Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuć* račune I ukamaćuje ih najpovoljnije.— Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite- — Kupuj* i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. Glavno zastupstvo osiguravajućeg društva „HERCEG-BOSNA*. Rancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačha banka, Sarajevo. - laterupban telefои: Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija D. i A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/f5d5b3a17d15740c8e4533e69fbb931e.pdf 49fc43eea1e7c2ce4a99cd3b552d5c2d PDF Text Text Pojedini broj K 2 — Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: godišnje K ISO.—, na pola godine K 90.— (u Sarajevu): za našu državu godišnje K 200.—; za ino­ zemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. Čekovni račun pošt. štedionice 1119. Broj 50 (288) Sarajevo, utorak 10. maja 1921. (2. Ramazan 1339.) Sretne ramazanske dane treće od našeg oslobođenja, do­ čekujemo ovaj put i u boljim prilikama i sa više nade i smi­ renosti. Laglje dišemo, veselije stišćemo ruku bratovu. Zašto? Prosto zato, što je snagom svo­ je odlučnosti, čvrstoćom svoje volje i jakošću svoje discipline omogućio dosta brzo ostvarenje nade, kojoj početkom prošlog Ramazana dadosmo izražaja ovim riječima: „Moli se zaštitniku Pravde i vjeruj, da će njene zrake probiti tmušu tjesnogrudnosti i netolerancije. Moli se i praštaj, ali se i zbijaj u falangu, u jato, da i tim pridoneseš otrežnjenju usijanaca, koji­ ma imponira č a s o v i t a prevlast. Ne kloni, već se grupiraj; ne zdvajaj, nego se zbijaj i pripre­ maj! Time pozdravljaj brata, kad mu budeš govorio: Sretan Ti Ra­ mazan!“ Da, vještije stišćemo ruku Bra­ tovu, jer je shvatio sav zamašaj gornje poruke i tačno uvidio, da mu je spas samo u Bogu i za­ jednici; da rnu je budućnost sa­ mo u slozi i ljubavi. Upozorujem^ga, da to ne za­ boravi. Da, najozbiljnije ga upozorujemo, da to nikad i nikad ne zaboravi; potsjećamo ga, po hiIjaditi ga put potsjećamo, da to pamti i s uma ne smeće. On, brat naš, ne smije zaboraviti, da su se tek nakon dvije godine da­ na počele ispunjavati nade, koji­ ma smo dali izražaja u prvoj ra- • mazanskoj poruci naše „Pravde"; i on ne smije gubiti iz vida, da smo to ispunjavanje doživjeli sa­ mo u zdravlju sloge i jedinstva; bratstva i solidarnosti. Upozortijemo ga, da to ne zaI boravlja. Upozorujemo ga i dozivamo i mu u pamet, da smo se počet­ kom preklanjskog Ramazana pre­ varili u svom optimizmu i da smo tad uzalud napisali ove brat­ ske riječi: „Svijet je na pragu i novog doba, a mi u svojoj dr­ žavi, koja će da nam osigura blagodati slobodnih građana, rav­ nopravnih nosioca državne misli i suverenih članova našeg narod­ nog jedinstva i opstanka. Ne mute nam pogleda žalosni događaji minulog polugodišta, jer ih smatramo posljednjim plodom ; mrskog tuđinskog sjemena. U j slobodu se ne prelazi bez većih ! trzavica; rob nije u stanju, da i odmah shvati veličinu momenta, I u kojem se lišava tudjnačkih neg, , vi i okova. On ne zna cijeniti i veličajnog značenja Slobode, pa ! je mora nagoditi sićušnim svoi jim poimanjem i svojom ograničenošću. Vični međusobnom tr­ venju, iz kojeg je tuđinac vukao glavni kapital svog lagodnog upravljanja; zaraženi njegovim otrovom mržnje, pomoću koje je razbijao naše redove i slabio naš zajednički otpor proti njegovoj j prevlasti, nijesmo mogli pravilno i shvatiti svoju dužnost prema Slo­ bodi i svojoj mladoj državi. Kre- PODLISTAK. ; • ; I ! : Шђ životopis Muhameda fllBjhissE ama po Muhamed Ibni Ishaku i Abdul Malikju Ibni Hišamu preveli (2) Braća Muftići u Žepču. Ja ga dakle uzeh samo stoga, što ne nađoh drugog i donesoh ga našoj karavani. Kad sam ga uzela na svoje grudi, nađe toliko mlijeka, da se je zasitio, a i njegov brat po mlijeku dojio je, dok mu nije, bilo dosta. Onda zaspaše oboje, dok do tada ne mogosmo radi dojenčeta ni mi spavati. Tada ode moj muž devi, te opazi da je i ona od mlijeka bila nabrekla, te namuze toliko, da smo i ja i on bili potpuno siti i imali najugodniju noć. Drugog jutra reče mi moj muž: „Znaj, Halima, tako mi Boga, Ti si donijela jednoga blagoslovljenog stvora!* Ja odvratih: „Boga mi,, i ja se nadam!1 Onda otputovasmo. Ja ga uzeh sebi na moju magaricu, koja je sad tako brzo skakala, da nas suputnici, na njihovim magarcima, nijesu mogli sti­ zati, tako da su od mene tražili da ih čekam i pi­ tali su me, je li to ona ista magarica, na kojoj sam i došla. Kad sam im potvrdila, rekoše: „Zaista, ima nešta osobits sa njom1'. Kad smo došli svojoj kući u zemlju Benu-Saad, ma da je to najneplodniji kraj, ipak mi je u večer marva dolazila sita i puna mlijeka, pa smo ga imali i na pretek, dok drugi ljudi nijesu mogli ni kapi izmusti, a mnogi prisutni su gbvorili svojim čobanima: „Jao vama! Napasajte vašu marvu tamo, gdje i čoban kćeri Ebu-Džuejbove!* Ali i pored svega toga moja bi marva dolazila sita i pona mlijeka, dok je njihova ostajala gladna i ni kapi mlijeka ' i i ■ I . ; : • i i ' : j i I 1 i ; , i i i Godina Ш. ; nusmo putem svog dosadanjeg napisasmo dalje ove riječi: „Spre­ I gospodara i utekosmo se njego- maš se da zdušnije robuješ Tvor­ • vom načinu sile i pretiranja. Ru­ cu i Upravljaču država i naroda; šena su dobra, činjena ubojstva ne proklinji, već mu se moli I i raznovrsna nasilja. Malo ih je, da skine zlokobnu koprenu, pa ; koji su shvatili da se time uni- : da zaneseni dođu sebi i uvide ; štava naše, narodno dobro; , da je spas države vezan sa za­ i ima ih dosta, koji nalaze riječ dovoljstvom svih njenih jedinica i isprike za ova luđačka haračenja'. ■ bez razlike vjere i staleža." ’ A ipak je ispravna samo misao Ta je koprena počela da pada; i bratskog zaborava i bratske su- I upravnici su došli do osvjeđoi sretljivosti".... ■ čenja, da je dosadanji rad bio Uzalud su tad napisane te ri- I loš i naopak. Mi dakle možemo I ječi. i vedrije gledati, ali nešto ne smii Da, uzalud su napisane. Uza- ; jemo nikad smetati s uma: taj ; lud je napisan i ovaj apel: „Ovi 1 obrat je u glavnom plod našeg } su dani vrlo zgodan momenat, rada, naše sloge i naše odluči da se u našim srcima ustali čuv- | nosti. Da nije bilo te sloge, IjuI stvo bratskog praštanja i pomi- , bavi i otpornosti, da je ikom : renja, pa se nadamo da će pri- I uspjelo poljuljati disciplinu u na• jatelji našeg naroda, naše slobo- • šim čvrstim redovima, mi bismo , de i naše države upregnuti sve ! i danas morali tužiti i jadikovati, ( sile, da i sa svoje strane prido- I i'danas bi se plahovito zgledali i I nesu sve, što bi moglo poslužiti • pitali: „kad će ovo već jednom i ovom svetom cilju. Odbacujmo 1 prestati?" Ne smijemo to smetI osjećaje, što nam ih je ostavio i nuti s uma ni za jedan čas; nei u nasljedstvo skrahirani tuđinac; । prestanu i stalno moramo biti i otvorimo bratska srca i zaborav­ svjesni: šta znači sloga, a šta ljajmo prošle uvrede. Ne obma- • opet nosi nesloga. 1 baš stoga, njujmo se momentanom vlašću i što se u pošljednjc vrijeme vođi i moći i gledajmo u prvom redu i raznovrsna agitacija, kako biše pona vanjski položaj, koji diktuje ! ljuljala sloga i disciplina u našim re­ unutarnji mir i poredak." Uzalud dovima; baš stoga još jednom naje bio taj apel i mi smo i na­ i glasujemo njenu važnost i, čestitakon godinu dana, 18. maja 1920., ' jući braći ove mubareć dane, homorali konstatovati da musliman ‘ ćemo da podvučemo samo jednu I „još nije osjetio blagodati narod- • potrebu: Ramazanski dani i večeri ■ nog ujedinjenja", da i dalje ste- i treba da služe u prvom redu nje pod udarcima zle sudbine, I našoj slozi i našoj megjusobnoj što njegovim upravnicima drži i ljubavi. U to ime: 1 peču na očima i zastire im jaRamazani šerif mubarekj olsun! i san pogled u budućnost i životni ј interes mlade nam države". Mo­ rali smo ga tješiti i zbog toga nije davala. Tako smo nalazili u svemu božiji blagoslov i obilje, dok ne prodoše dvije godine, kad sam ga ja odbila, a on je bio tako napredan, kao ni jedan drugi dječale^Mi ga onda odnesosmo njegovoj majci, a željeli smo da još kod nas ostane radi blagoslova, što nam ga je donio. Ja zato rekoh njegovoj majci: „Bi Г Ti htjela svoga sinčića još kod nas ostaviti, dok ojača, jer se bojim, da će mu škoditi slabi mekjanski zrak*. Mi smo na nju tako dugo navaljivali, dok nam ga je opet natrag dala. Nekoliko mjeseci poslije našeg povratka, kad je on sa svojim bratom bio kod marve, dotrča ovaj k nama i reče: „Dva n bijelo obučena čovjeka uhvatiše moga brata Kurejševića, oboriše ga na zemlju, rasporiše ga i stadoše mu unutra nešto prikopavati“. Ja otrčah k njemu s njegovim ocem i kad ga nađosmo potpuno izobličena, približismo mu se i upitasmo ga, šta mu se je dogodilo. On odgovori: „Došla su dva u bijelo obučena čovjeka, oboriše me, tijelo mi rasporili i nešto mi unutra tražili; ja ne znam. šta". Mi ga onda donesosmo u naš čador, a njegov mi otac reče: „Bojim se, da ovoga dječaka ne muče zli dusi, odnesi ga natrag njegovoj porodici, dok se to nije raščulo". Mi otputovasmo s njim njegovoj majci, a ona reče: „Šta te vodi ovamo, dojiljo? Pa Ti si sama toliko željela da dojenče još zadržiš". Ja odgovorih: „Bog je dao, te je moj sin narastao, ja sam svoje učinila, a bojim se, da mu se kakva nesreća ne dogodi, za to Ti ga po Tvojoj želji donosim natrag". Amina odvrati: „Nije to tako; reci mi istinu!" Ona je na me tako dugo navaljivala, dok joj ja nijesam sve ispripovijedala. Onda ona reče: „Bojiš li se, da njim nije zavladao zli duh?" A kad to potvrdih, reče ona: „Nikada, Boga mi, sotona nema k njemu pristupa, jer će on jedanputa visoko mjesto zauzimati; hoćeš li da Ti o njemu pripovijedam?" Kad ja rekoh ,,da“, nastavi ona: „Kad sam bila trudna, vidjela sam da je iz mene jedno svjetlo sjalo tako I Sjetite se ,,Gajreta“. i jasno da je obasjavalo kule od Bostre u Siriji. ' Moja je trudnoća bila tako lagana i ugodna, ka­ kvu još nikad nisam imala. Kad sam ga rodila, pruži on ruke po zemlji, a podiže glavu prema nebu. — Ali sad ga ostavi ovdje i vrati se lijepo kući". Smrt Amine i život Muhamedov kod njego­ voga djeda Abdul-Muttaliba. i I i i ' , I I , Božiji poslanik je živio s božijom pomoći i pod Njegovom zaštitom kod svoje majke i djeda, i Bog je dao, da raste kao lijepa biljka za svrhu, koju je Bog u svojoj milosti unapred odredio. Kad je bio šest godina star, umre njegova majka. Božji poslanik je onda živio kod svoga djeda AbdulMuttaliba. Ovaj je imao svoj krevet u blizini Kjabe; njegovi sinovi su sjedili oko kreveta i čekali, dok on dođe, ali nijedan ne bi sjeo na krevet iz pošto­ vanja prama njemu. Jednom dođe božiji poslanik, kad je još bio mali dječak i sjede na krevet; njegovi ga stričevi htjedoše stjerati, ali Abdul-Muttalib reče: „Pustite moga sina! Boga mi, on će jedan puta visoki stepen zauzeti". On ga pusti, da kod njega sjedi i da ga po leđima gladi, a šta je on činio, veselilo ga je. Kad je božijem poslaniku bilo osam godina, umre Abdul-Muttalib. Kako je Ebu-Ta1ib uzeo sebi poslanika. Po smrti Abdul-Muttalibovoj dođe božiji posla­ nik svome amidži Ebu-Talibu, kojemu gaje — kako se misli -■ Abdul-Muttalib preporučio, jer je njegov otac Abdulah bio rođeni brat Ebu-Talibov. Majka obojice je bila Fatima kći Amr-ibni-Ajđa. Ebu-Talib se je brinuo za božijeg poslanika poslije smrti nje­ govog djeda i držao ga je uvijek uza se. 0 vračaru iz plemena Lihb. Jedan čovjek iz plemena Lihb, koji je bio vračar, dolazio bi često u Mekju i proricao mladi­ ćima, koje bi mu Kurejšije doveli. Kada je i Ebu- �PRAVDA' Strana 2 Страна Naše Jugoslavenstvo. Број 288 Broj ПРАВДА Kako se vidi, temeljna je osobina našeg jugoslavenstva, da nije fanatič­ no već Širokogrudno. Kao sinteza srp| stva i hrvatstva, ono ih ne guši već tolerira, ono ih ne negira već izmiru‘ je. Ujednačuje. Mi ne tražimo da Hri vat zabaci svoje hrvatstvo, niti nam i smeta što se Srbin ponosi srpstvom; tražimo samo to, da se oni približe i i ujedine u jugoslavenstvu kao širem I i zajedničkom imenu. Drugim riječima: 1 da manifestiraju narodno jedinstvo i i da se čuvaju plemenskog šovinizma I koji vodi u separatističke vode. Ima još jedna karakteristika našeg jugoslavenstva: mi ne priznajemo te­ orije, da so ono može prihvatiti samo putem hrvatskog ili srpskog naciona­ lizma. Oni mogu biti prirodan most I do jugoslavenstva, ali su mu katkad i velika brana na putu. Ko bi na primjer Čokorila priveo „Krfskoj Vješti­ ci4, one oko .Balkana4 izmirio sa „Strmoglavijom", a hrvatske frankov­ ce približio srpstvu? Ko bi musliman­ skog čaršiliju i težaka posrbio ili po­ hrvatio, kad još i sad na svakom koj raku može čuti riječi ,.Nema srpstva bez tri prsta4 i kad je za vrijeme Štadlerove propagande dobro utuvio izreku „Samo dobar katolik može biti i dobar Hrvat"? Sasvim je drukčije sa jugoslavenstvom. Ono, kao novo, nije ni na kojoj strani miješano sa vjerom. Stoga ga se naš Mujo nimalo ne plaši, niti od njeg nimalo zazire, Shvaća ga i lako mu liježe u pamet, da nije Turčin jer ne govori turski već, kako on veli, bosanski. Srbi su, rezonuje on, u Srbiji i, od kako se pomoli Švabo, u^Bosni; Hrvati su u Hrvatskoj i, od Švabe, u Bosni. Mi Bošnjaci — i muslimani i latini i hrišćani — u Bosni. Sad smo svi u Jugoslaviji. I „Bošnjaci4 i Srbi i Hrvati, sa Slovencimal Tako on umuje i ko će reći da iz jednu ruku nije i u ргаvu? Umujući tako, kao čovjek ni ma­ lo ne bježi od Jugoslavije, a kad mu se objasni da nema bošnjaštva, onda sliježe ramenima i veli: pa dobro eto, nek sam Jugoslaven. Prihvaća bez ikakve rezerve to ime, a pošto mu ne fali ni jedan drugi nacionaloi biljeg, ko može reći da taj naš Mujo nije punokrvni, čisti i — idealni Jugoslaven? Odbaci li bosansko srpstvo i hrvatstvo svoje religijske primjese, ko će reći da će naš Mujo bježati i od tih imena? ' mogućnosti da reguliše težnje mase; Preštampano iz beogr. „Novosti4: Vi tražite, g. uredniče, da Vam ob­ • ona se izolovala odnosno bila izolovana i uslijed toga nije mogla da vrši jasnim jugoslavenstvo bos.-herc. musli­ kakav bilo uticaj na široke slojeve mana, kako ga zastupa naša organinašeg dijela naroda. Katolička i pra­ zacija. Drage volje izlazim na susret voslavna inteligencija išla je drugim Vašoj želji i još Vam zahvaljujem na pravcem, ona je ili sasvim prišla masi ljubaznom pozivu. Samo molim da mi ili joj stajala blizu i djelovala bar na ne dirate u dijalekt. njen kulturni razvoj. Naše je jugoslavenstvo više prak- | Otuda i naša relativna zaostalost tično negoli ideološko. Realisti u svemu, ' za pravoslavnim i katolicima. Otuda i i u riješenju smo tog problema bili , naše sadanje nastojanje, da inteli­ stvarni i praktični. Tim nije rečeno da ; genciji prokrčimo put k masi i pred nam u tom fali osjećajnost. Ne. Mi za . masu. Otuda naše jugoslavenstvo. jugoslavenstvo osjećamo kao i drugi, j Rekoh več, da naše jugoslavenstvo možda i više od drugih. Samo što ’ nije ni cifrasto ni teoretično. Mi smo nijesmo fanatici te ideje: ne pretvaramo je u prvoklasno pitanje i ne dopu- • praktičari i usljed toga nam je i ono štamo da se prometne u puki forma- ! takovo. Težeći za tim, da svrgnemo lizam. Ostajemo kod njene suštine. i svoje dosadanje vodstvo — sebično i Kad je došao slom Austrije, prvo o ■ šarlatansko, nekulturno i anacionalno mi smo bili svijesni, da obrat na čemu su bili načisto pokretači naše I Organizacije je to, da je nacionalni | bolje mogu provesti samo naši inteantagonizam izmegju Srba i Hrvata i ligenti. Valjalo ih je dakle ujediniti i postao jedan obični anahronizam. Stu- i rehabilitirati u očima mase. Predratne panjem u zajedničku, narodnu državu i nevolje, što smo ih pretrpjeli gotovo isključivo mi muslimani, bile su kao i položivši joj čvrste temelje, trebalo je odmah kvitirati i spor dvaju do tad ; naručene za provedenje ovih dviju za­ oprečnih nacionalizama: srpstvo je ' misli. Digavši visoko stijeg narodnog imalo odbaciti svoj borbeni stav, a ! jedinstva i ravnopravnosti začas okuhrvatstvo se lišiti svog uskog okvira, । pismo sve koji nijesu imali iluzija o raskinuti svoje političke negve i | provizornosti bespravlja, što je vršeno predrasude pa se zajedno se srpstvom r pod lažnom firmom „mučeništva* i upregnuti u kola više ideje: ideje na- ' narodne slobode4. Ujedinivši se na rodnog jedinstva i slobodne narodne i bazi jugoslavenstva, zabacismo sva do­ tadanja trvenja, iskreno provedosmo države. Tako je trebalo biti. No nije bilo, jedno radi nedoraslosti inteli- ! princip potpune ravnopravnosti ple­ gencije, i na jednoj i na drugoj ' menskog imena i — izvršismo jedan strani, a drugo stoga, što su to ne- i velik narodni posao. Postigosmo ono, obragjeno polje - polje za ku 1 tur ni rad < o čemu se je dotad samo maštalo: vodstvo je došlo u ruke inteligencije, društva — preplavili političari, potvr­ a pregjašnji su se idoli uzalud kopr­ divši svojim razornim radom tačnost, apsolutnu tačnost i ispravnost tvrdnje, i cali da makar u najmanjoj mjeri održe svoje pozicije. Slišćeni su. Važnost i da je naše narodno ujedinjenje došlo zamašaj ovog epohalnog preokreta prerano. Da. prerano, jer je ujedinjenje pokrajina došlo prije duhovnog uje- . mogu ocijeniti samo oni, što poznaju drskost i razmetljivost naših bivših dinjenja. No pustimo to. U borbi, ogorčenoj borbi srpstva i ! vogia, samo oni što poznaju njihovu hrvatstva za supremaciju u Bosni i ' sebičnost i prevrtljivost, prefridnost njihovih metoda i podlost kojom su Hercegovini, sudjelovala je i naša, izdavali narodne interese i služili tumuslimanska inteligencija. Sudjelovala gjincu. Samo oni, kojima je poznato živo i u prvim redovima. 1 baš je ta držanje Šerifa ArnautoviĆa i njegovi njena aktivnost i razrožnost bila glavni podvizi za vrijeme prije rata, i iza rata, uzrok njenom neuspjehu i potpunoj naročito pred slom Austro-Madžarije. izolovanosti od širokih slojeva našeg dijela naroda. Masa nije bila svijesna To bi bila prva praktična tekovina svog plemenskog imena. 1 mjesto da našeg jugoslavenstva. Druga je u tom, joj to objasni stvarno i — obazrivo, ! što ćemo za kratko vrijeme definitivno mjesto da je osvješćuje zgodnim meto­ zbrisati i zadnji trag frankovluka u Eto tako izgleda naše, mnogima dama, inteligencija je tu dužnost ili ( našim redovima. Kako hrvatskog, tako „strašno4* i „blijedo44, jugoslavenstvo. i srpskog. Da, da. I srpskog franko­ sasvim napustila, ili ju je izvodila na Zar je onda pogriješio g. Ljuba Jovanačin, koji je mogao dovesti samo j vluka, jer ga zaista ima. Zove se, nović, kad je, objašnjavajući moju neuspjehu i obratnim rezultatima. Valja 1 istina, drugim imenima, katkad i zvuč­ jednu primjedbu, u sred Konstituante nim. U stvari je isto^ zvao se on čopriznati da joj je u tome radu mnogo izrekao ove značajne riječi: „Ali ja smetala i demagogija političkog vod- ! korilovštinom ili htio da se provuče smatram da oni (bosanski muslimani) siva, koje je svoju nesposobnost i i pod firmom lažnog narodnog jedinstva. mogu biti jedna on onih čvrstih veza svoju sebičnost prikrivalo frazom o I Zasad hara još samo u redovima između srpskog istoka i hrvatskog i protunarodnim težnjama inteligencije, i mladjeg naraštaja, no izdiše. Sporo ! slovenačkog zapaoa; da mogu biti od Na taj je način inteligencija bila lišena ; ali sigurno. ! presudnih činilaca u sarađivanju na ..... ... . Talib sa svojim mladićima došao, opazi on božijeg poslanika, ali opet svrati pozornost na nešto drugo. Kad je bio s tim gotov, zapita opet za njega i htio ga je opet vidjeti. Ali kad je Ebu-Talib vidio, kako ga on pohlepno traži, sakrije ga. Onda on reče: „Jao vama, dovedite mi opet mladića, kojeg sam prije vidio; on će jedno visoko mjesto zauzimati44. Ali Ebu-Talib otiđe sa njim. O kaluđeru Bahiri. Kasnije je poduzeo Ebu-Talib jedno trgovačko putovanje sa karavanom u Siriji, i baš kad je htio da otputuje, priljubi se božiji poslanik tako nježno uz njega, da se je razmekšao i rekao: „Tako mi ! Boga, povešću ga sa sobom i nikad se neću od i njega rastavljati 1“ — ili nešto slično. On dakle ot~ j putova sa njim i oni odsjedoše kao obično u bli­ zini ćelije jednoga kaluđera, koji se zvao Bahira. | On je poznavao kršćanske knjige, a stanovao je vazda u ćeliji, u kojoj je bila jedna knjiga, iz ; koje su se kaluđeri poučavali i koju su jedan od. drugoga našli jedi vali. „ Kad god bi oni prije kvarno । mošli, nikad nije kaluđer s njima razgovarao, niti I im se predstavljao. Ovaj put pripravi on jedan ru- : čak, jer je, kako se misli, iz svoje ćelije vidio, , kako jedan oblak božijeg poslanika usred karavaff^"; zasjenjaje i kako je ovaj oblak zasjenjavao drvo, pod kojim je on sa karavanom odsjeo, te kako se * grane drveta božijem poslaniku naginjahu, da ga j bolje štite. Kad je ručak bio gotov, pošalje Bahira po ka- i ravanu i pozove sve mlado i staro, robove i slo­ bodne. Onda reče jedan Kurejšija: „Čudnovato je, da nam nijesi do sad nikad slično činio, kad god smo prolazili; za što upravo danas?* — Bahira od­ govori: „lako je, ali danas vas hoću sviju kao goste da počastim jednim ručkom44. Orri odoše svi, samo božiji poslanik ostade,, jer je bio premlad. našem potpunom narodnom jedin­ stvu?44 Ima potpuno pravo i stoga se ja potpuno slažem i sa drugim dije­ lom njegova objašnjenja, u kojem veli da ćemo mi „za takav svoj rad i za uspjeh u tome steći neocenjive zaslu­ ge i priznanja svakog čestitog sina ove zemlje44. Imam mu dodati samo jednu napomenu: Naša će posrednič ka uloga uspjeti samo onda, ako se i Srbi i Hrvati postave na jedno is­ pravno stanovište naše Organizacije, da je pitanje nacionalizovanja i zbli­ žavanja polje za kulturni rad društva, a nipošto stvar dnevne politikd. To bi trebali da imaju na umu naročito oni, koji se još i sad nadaju, nekak­ vom selametu od Amautovićeve ak­ cije u tjesnogrudnoj „Domovini44. Sakib Korkut. I Sjetite se „Merhameta“. Iz naše organizacije. 1 , ! i ! ! i i | । ( ' I i j | i : Sarajevo, 6. maja. Radnom Odbo* ru. Na današnjem širem sastanku mjesnog i kotarskog odbora, saslu? šavšj izvješće našeg dičnog poslani­ ka i ministra g. dra Mehmed ef. Spahe, izjavljujemo se potpuno solidar­ nim sa dosadašnjim radom našeg poslaničkog kluba, te ga molimo da i, dalje ustraje u svome teškom pozivu. Za kotarski mjesni odbor: Predsjeda nik Sokolović, tajnik Jcrlagić. * Skupština u Derventi. 29. aprila održao je nar. poslanik U. Ajanović skupštinu u Derventi, koju je posjet rio velik broj naših pristaša. Nakon iscrpnog razlaganja o sporazumu na= šeg poslaničkog kluba s vladom gosp. Pašića, kojega su prisutni pozorno i s odobravanjem saslušali, iznijeli su mu građani! i težaci svoje želje i pri* tužbe. Seljaci ite Đubočca tražili su da im se što prije otvori ško­ la, koja im je već davno obećana od strane vlasti. Građani su sc tužili na kot. predstojnika Krstijća, da je potpuno pristran u svom djelovanju i da samo radi u tom, kako bi musli« mamina naškodbo. Za tim su posjed? nicž izrazili želju, da se kod rješava­ nja bcglučkog pitanja imadne naroči­ to na umu, da sc makar koliko bilo zemlje ostavi i posjednicima, jer sm deći po dosadašnjoj praksi, musli? mani će potpuno ostati bez zemlje. Narodnii poslanik je obećao, da će poslanički klub i odsad kao i dosad posvećivati tome pitanju veliku paž* nju. 1 tom su prilikom naše pristaše na usta potpredsjednika mjesnog od­ bora naše organizacije, g. Smajl ef. Halepovića, izrazili nasiim poslanici? ma potpuno povjerenje i priznanje za dosadašnji rad. 1 —■ ...... I 1 1 L Kad Bahira među gostima ne nađe onoga, na । kući!44 Ebu-Talib učini tako, čim je svoje poslove kojem je stanovite znakove opazio, reče: „Vi Ku- i u Siriji svršio. rejšije! Od vas ne smije nijedan izostati44. Oni od- ; Kako je božiji poslanik rastao. vratiše, da nije niko izostađ^’osim jednoga dječaka, koji je najmlađi u cijeloj karavani. On na to reče: Božiji poslanik rastao je, a Bog ga je štitio i „Zovnite ga, neka i on s vama jede!44 Onda reče čuvao od zabluda poganstva, jer ga je odredio jedan Kurejšija: „Tako mi Lata i Uzata, nije pravo, svojim poslanikom, i tako on postade najznameni­ da ostavljamo sina Abdulahova44. On za to ode tiji čovjek sa svojim lijepim i otmenim ponašanjem k njemu, zagrli ga i posadi ga uz druge. i plemenitim podrijetlom. On je bio najugodniji Bahira baci jedan oštar pogled na njega tra­ komšija, najblaži, najistinitiji i najvjerniji. A klonio se svih zlih svojstava, koja čovjeka penizuju i bio žeći znakove, koje je mislio na njegovom tijelu naći. Kad se je ručak svršio i ljudi se razilazili, je nad tim izvržen, a ujedinio je u sebi toliko vr­ lina, da ga je njegov narod nazvao »vjernim« (Elstade pred njega Bahira i zakle ga Latom i UzaEmin). tom, da mu odgovori na njegova pitanja. On ga je zaklinjao Latom i Uzatom, jer su tako običavali Kako se je oženio sa Hadidžom Kurejšije. Misli se, da mu je božiji poslanik rekao: Kada je Muhamedu bilo 25 godina oženi se sa „Ne zaklinji me Latom i Uzatom, jer mi nema Hadidžom kćerkom Huvejledovom. Hadidža je bila ništa mrže od ovih idola!44 jedna ugledna trgovkinja, koja je ljude slala u tr­ Onda reče Bahira: „Onda Tezaklinjem Bogom, govinu, a ovima je ustupala neki dio zasluge. Ku­ da mi odgovoriš na moja pitanja!4 Muhamed od­ rejšije su bili jedno trgovačko pleme. vrati: „Pitaj, šfa misliš44. Onda ga on ispita o nje­ Kad je ona čula o vjernosti i istinitosti i do­ govom stanju u snu, o njegovim vanjskim svoj- : stvima i drugim stvarima. Božiji poslanik mu na ' brim običajima Muhamedovim, pošalje ona po nje­ sve odgovori i slagalo se je s onim, što je Bahira i ga i predloži mu da putuje u Siriju i da tamo nje­ zinom robom trguje, a obeća mu veći udio, nego o njemu znao. Onda mu je pogledao leđa i nađe , ostalim trgovcima. mu među plećima, na mjestu kako je bilo opisano, j Muhamed pristane na predlog i odputova sa pejgamberski pečat. Izgledao je kao madež od njezinom robom u Siriju u pratnji jednoga Hadiroga. džinog sluge, koji se je zvao Mejsara. Kad je ovo učinio, ode Ebu-Talibu i upita ga: Kad je on jedanputa odsjeo u sjeni jednoga „U kakvom je srodstvu s Tobom ovaj dječak?44 ; On mu odgovori: „Оп je moj sin44. „On nije Tvoj i drveta u blizini ćelije nekoga svećenika, upita ovaj Mejsaru, ko je onaj čovjek pod drvetom? Mejsara sin; ovaj dječak ne treba više da ima oca“. „No, odgovori: „Jedan Kurejšević, stanovnik svetoga on je moj bratić44. „А otac mu?' „On je umro, kraja". Onda reče svećenik: „Pod ovim drvetom dok mu je mati bila trudna44. „Istinu si rekao; idi odsjedaju pejgamberi44. Kad je Muhamed donešenu s dječakom kući i Čuvaj ga od Židova, jer će, robu prodao i drugu kupio, povrati se sa MeisaBoga ,mi, ako ga vide i prepoznaju kao ja, gledati da mu naškode, jer će ovaj Tvoj bratić jedamputa ; rom u Mekju. (Nastaviće se). zauzimati visok stepen, zato pohiti s njim natrag �Број 288 Broj Страна 3 Strana „ПРАВДА“ — „PRAVDA" rinarnici. Brodovi, koji bi imali da i je poznati stručnjak g. Vilim Gvozdić izvrše te sankcije već su u potpunoj I iz Zagreba, koji je također proizvađac papirnatih vrećica. U poduzeću je za­ spremi. poslen velik broj radnica muslimanski Rusko#njemački ugovor. Listovi । iz najsiromašnjih slojeva, pa će pove­ javljaju, da su 6. o. m. zastupnici ćanjem proizvodnje i prodaje zaposliti ureda vanjskih poslova i sovjetski ih još veći broj. zastupnici u Berlinu potpisali ugo# Uprava moli, da se svak, koji treba vor na temelju kojeg se ^djelokrug vrećica uvjeri o vrsti i kvalitetu, jer dosadanjih ureda, koji vode brigu su sarajevske cijene jednake onim u za njemačke odnosno ruske držav­ Zagrebu. Ko bi želio primiti rasprodaju ljane u Njemačkoj odnosno Rusiji, ili zastupstvo neka se obrati na adresu: proširuje u toliko da će ti uredi imati Sarajevska tvornica papirnatih vrećica pravo zastupati i interese državljana u Sarajevu, Careva ulica. svoje države i promicati gospodar# ske odnošaje među obim državama. Potpisan je nadalje ugovor o izmjeni ruskomjemačkih zarobljenika. Škola i prosvjeta. zočarao pa na ovaj način dajem o# duška svome negodovanju. U dotičnoj notici: »Bratska sloga, Uspjeh na mualimskosučiteljskom tečaju. Kako smo već u svoje vrije­ koja je preča od svega, u ovome je me javili, ovaj je tečaj otpočeo 1. ok­ mjestu izvanredna, jer ni prije rata tobra 1920., a sada na 5. o. mj. s te­ pa ni! poslije nije narušena nš u kome čajem se potpuno završilo. Ispitima pogledu«. Tko poznaje naše prilike, iz prakse i teorije podvrsto se 36 kan# taj se mora na ove riječi samo gorko didata, od kojih su njih 25 potpuno osmjehnuti. Ja to neću dokazivati ispitu udovoljili, 10 kandidata dob:li primjcriam iz najskorije prošlosti, jer su dozvolu popravnog ispita iz racu# bih time povrijedio još nezarasle ra# na do korica augusta o. g., a samo ne, nego ču samo spomenuti uspjeh I kandidat nije mogao i s# gornjih riječi. Time ću, mislim, otvo­ pitu udovoljiti i to zbog bo­ riti oči i najvećem idealisti, da vidi koiika je razlika između praznog ide# lesti. Da se ovaki vanredan uspjeh mo# al'izovanja i prave zbil je, a ujedno is# ao polučiti, zasluga je u prvom redu taknuti, ko smeta zbliženje muslima# sposobnosti) samih kandidata i njiho# na i pravoslavnih. Kako je došlo do ve čvrste volić, da su se ozbiljno pri# zabave o tome neću govoriti, jer bih hvatili posla, a velika je zasluga u# □duljio, a i suvišno je, nego ću samo pravitclja ovoga tečaja gosp. prof. istaknuti to, da je nama priređivači­ Aleksc Stjcpanovića, koji je rijet# ma bio pred očima glavni cH da mu# kom voljom i upravo odanom Iju# slimane i pravoslavne, koji žive se# bavi ju neprestano bodrio i upućivao p a r a t n i m društvenim životom, kandidate na rad. Tome lijepom us­ približimo i da im živim primjerom pjehu naročito je mnogo doprinio i pokažemo put, kojim trebaju ić, ako nastavnik iz pedagogije gosp. prof. hoće da budu sretn i zadovoljni. Na­ Ljudevit Dvorniković, a i drugi su dali smo se, da ćemo naići na razu­ mijevanje i potporu svih građana, a nastavnici učinili svoje. Ispitnom povjerenstvu je’predsje# naročito onih, koji su po svome zva# dao zemaljski školski nadzornik g. nju i sami pozvani na ovaki rad, ali Stanko Palčić, koji se, kako cusmo, nažalost i naše veliko iznenađenje, u lijepo ilzrazio o spremi i uspjehu na#, ovome svomu patriotskom radu i na# ših muallima. Opće je uvjerenje u stojanju doživjesmo najveći, neus# upitnom povjerenstvu da su kandi­ pjeh. Našu zabavu, koja je ujedno dati spremni i oduševljeni, da uz i prva zajednička zabava ovdje, Srbi dalnju samonaobrazbu i uz marljiv pravoslavni zdogovorno b o j k o t o# rad u školi budu dobri učitelji i pro# vaše. Učiteljice ne htjedoše (valj# svjetitelji našega naroda. Bilo sretno da ne smjedoše) primiti uloga u ko# madu, učitelj Jovanović iz Bijeljine i hairli! UČ. ne htjede nam pomoći kupkti darove za tombolu, premda je bio obećao, a što je najgore, Srbi-pravoslavni iz mjesta, izuzevši ih desetak, koji su u ovome slučaju osim dvojice troji­ ce, neubrojivi — ne htjedoše posje# Jedna omaška. U uvodnom članku titi zabavu. Kako je to djelovalo na prošlog broja ispao je na kraju dru# priređivače, to može zamisliti samo gog stupca ovaj odlomak: »Neki ve­ onaj, koji se bavi najnezahvalnijim le da se u povjereništvu za obrt i poslom: radom za narod. trgovinu nema šta činiti: sve da je Šta znači ovaki postupak braće opuhano i »sređeno«. Mi ne dijelimo pravoslavnih to će valjda znati i pi# tog mišljenja i držimo da će se naći sac »izvanredne sloge«. Zato prođi# koje zrnce i za našeg trgovca i zanat­ mo se praznog fraziranja i ne obmaliju. Naročito za našeg malog čovje# njujmo jedni druge, nego budimo is# ka i njegov podmladak. Ima tu i kreni pa recimo, da jc naš narod u krupnijih pitanja, koje ćemo drugom ogromnoj većini zadojen tradicionaL prilikom fctaknuti«. iioml vjerskom mržnjom, kojoj mora­ Molimo gg. čitaoce, da nam opro# mo tražiti lijeka, jer inače bi mogla ste ovu omašku korektora, radi koje po nas sve biti sudbonosna. Pred oje članak ostao krnj. vom nepobitnom istinom ne zatva# rajmo oči, nego prijeđimo s ri ječi na rad! Što se tiče pažnje, koju je tobože posvetila mjesna učiteljica za što bo# Iji uspjeh zabave — o čemu govori pisac one noticc - - to mogu reći mir# Janja, početkom maja. ne duše, da je ona jednaka ništici. (Povodom akademičarske zabave.) Ta se pažnja sastoji u tome, što je Prije nekoliko dana izašla je u »Prav? dotična učiteljica otsvirala jedan ko­ di« jedna notica iz Janje, u kojoj se mad na citari i to preko volje, kako u najljepšoj slici prikazuje odnošaj je i sama rekla i što je svak mogao između muslimana i pravoslavnih, te primjetiti. U ostalom na tome joj uspjeh zabave koju su 16. pr. m. pri­ nije potrebno naročito zahvaljivati, redili akademičari muslimani i pravo# jer je kao narodna učiteljica izvršila slavni u korist »Gajreta« i »Prosvje# samo svoju dužnost. te«. Sadržaj je te noticc od početka Akademičar musliman. do kraja netačan, da ne kažem koju oštriju riječ. Očito je da je pisac po­ sve neupućen u stvar, a poglavito u rezultat zabave, ili je veliki idealista, kakvi smo i mi priređivači bili pa je pisao samo po diktatu srca. 1Nove dalnje mjere protiv Nje­ nače ne bi mogao onako nešto napi# sati. Na prvi pogled čini se, da je mačke. »Journal de Debats« javlja, ovo stvar lokalne naravi pa joj zato da su u Londonu određene nove ne treba pokloniti osobite pažnje, ali sankcije, koje će se preduzeti za ako se ono dublje promotri, onda slučaj da okupacija ruhrskog po# dobiva drugo, vrlo važno značenje. dručja ne bude dovoljna. Te šank# Ona je najbolja karakteristika priliv čije sastojale bi se u zauzimanju ka, u kojima živimo. Zato ću je ja ušća rijeke Labe i u okupaciji luka prikazati u pravom svjetlu pa neka Hamburg i Liibeck. Ova mjesta bi javnošt o njoj izreče svoj sud. To ei# zaposjela pariška pješadija. Savez# nim tim prije što sam i ja sudjelo­ nici bi uzeli u svoje ruke i carinar­ vao u održanju zabave i gorko se ra# nice, a carine naplaćivali savezni ca# Trešeljak. Domaće vijesti. ni Naši poslanici otputovali su jučer I i prekjučer u Beograd radi prisustvo- I vanja prilikom glasanja o načelnom I prihvatu ustavnog nacrta. čorjek, za kojim rDomoTina“ no H. Ajanovič. SUMORNE MISLI. Rubrika 9Cifatska posla" ne donese ništa; ako јоб ne upali kampanja proti bankama, onda ćemo da likvidiramo ovaj ćoravi račun. Uredništvo „Domovine". Jedno objašnjenje. Iz krugova mu# ! Olezajnc; i onako noma smisla praviti bošRaljević. slimana činovnika kod računovod- I tefter. Zarar jok. Ja sam i tak i tak osuđen na 10 stva delegacije ministra financija do# godina čistilima. M. R. Delić. bismo ove retke: Ne zdvajaj! Kr.d ne pomože „Domovina", U broju 41. Vašeg cijenjenog lista prošvercaće Te Šerif u Šlepu. »Pravde« od 16. aprila 1921. done# Dr. Avda. soste noticu pod naslovom »Treba Ujeo se Ti za jezik. Kakvi Šlepovi, kakvi izdržati« u kojoj sc toplo zauzim- „bakrači*? Šerif-ur. Ijete za muslimane činovnike u dr# Ja se oznojih; možda ee ispasti i naš do­ žavnoj službi. Za tu pažnju od Vaše larski šverc! . . šović. strane i za tako toplo zauzimanje Tiho, tiie; znate li onu: „Zakleta se zemlja Jedan što zna. mora vam svaki musliman javni na# raju ...“ mještenik zahvalan biti. No uza svu dužnu zahvalnost nalazimo potreb# nim, da vas upozorimo, da navodi o postupku s muslimanima kod raču­ novodstva delegacije ministarstva finansija ne odgovaraju potpuno isti# ni«. Rado donosimo gornje objašnje# Prigodom smrti moje neprežaljene nje, jer nije naša namjera neoprav- i dobre supruge osjećam dužnost, da dano nanadati. Biće nam osobito se na ovaj način zahvalim u prvom milo, ako u buduće neimadnemo raz# redu ovdašnjim liječnicima gg. Dr. loga, da se tužimo na nepravedan po# Muratu Sariću i Dr. Herlingeru, stupak pretpostavljenih i prema ost a# koji su sve svoje liječničko znanje lim muslimanima činovnicima. upotrebili da je spase, a kada to neZbor u Prljepolju. U srijedu, četvr- I bijaše moguće, da joj olakšaju zadnje Oglašujte u „Pravdi" Bilješke. Zahvala. i ' ■ I I I | tak i petak održan je u Prijepolju sastanak delegata sandžačkih posjednika, kojem su — na naročiti poziv i — prisustvovali i naši poslanici Fili; pović, Šerić i Korkut. Zbor je protekao i vrlo bratski, a zaključci su donešeni i jednoglasnim pristankom svih dele­ gata. U petak iza podne održana je u ; Prijepolju i javna skupština, na kojoj I je poslanik Korkut govorio o ciljevima i i radu naše organizacije. Radi pomanj। kanja prostora opširniji ćemo izvještaj j donijeti u idućem broju. Naši dopisi. Politički pregled. AFORIZMI. Nije laje! i i • : ' časove života. Zatim se najtoplije zahvaljujem svi­ i , ma, koji mi usmeno ili pismeno izraziše svoju žalost, i time mnogo dopriniješe, da lakše snosim nenadoknadivi i gubitak; napokon najljepša hvala i svemu građanstvu Mostara, bez raz­ : like vjere, koje je u onako impozant­ ' nom broju ispratilo rahmetliju do hladnog groba. Svima neka je od mene hvala, a 208 • od Boga plata! Mostar, 25. aprila 1921. Baj’ramaga Bijedić. Dražba poštanskih pošiljaka. Dnu 10. maja t. g. u 8 i po sati uslijediti I ćc prodaja neuručivih poštanskih i 47 dunuma pošiljaka u prostorijama post, rav# kopanice sa 3 prizemne kuće. Zemlja nateljstvene blagajne soba br. 63. i se prostire između željezničke stanice Sarajevska tvornica papirnatih Pale i Koran, te od glavne ceste do U Palimo vrećica. Dosadašnja Tvornica papir- i Željezničke pruge. 1 ; ' ' natih vrećica (kesa) Islamske dioničke | Ravan položaj i zgodno za gradnju štamparije u Sarajevu preuređena je lječilišta. i proširena, da će moći svim zahtje- 1 Kupac neka se izvoli javiti pismeno vima proizvodnje papirnatih vrećica pod šifrom: „Zlokos% zadnja udovoljiti. Novom poduzeću pristupio i pošta Pale. 207 I SEBUBt & IZ FABRIKE Н1МКД FRANCKA SINOVI, O ZAGREB 0 preporučuje se za tUFSkU СГПи kdVU kao najsavršeniji dodatak i zamjenica zrnate kave. Dobija se u svim kolonijalno-bakalskim radnjama. Muslimansha trgovatea i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (id.) u Sarajevu Dionička glavnica K 10,000.000 — Podružnice u 0os. Brodu i fjos. JNovom Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.— Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. Glavno zastupstvo osiguravajućeg društva »HERCEG-BOSNA*. Hancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Biwvi: Trgovačka banka. Sarajevo. - Interurban telefon: ZR �Strana 4 Страна Broj 288 Број „ПРАВДА* — PRAVDA* Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. Sarajevo, 22. aprila 1921. POZIV NA SUBSKRIPC1JU DIONICA III. EMISIJE Muslimanske Centralne Banke za Bosnu i Hercegovinu dioničarskog društva u Sarajevu. Prema zaključku sedme redovite glavne skupštine od 16. maja 1920. koji je odobren po Ministarstvu za teovinu i industriju riješenjem od 12. augusta 1920. br. 1897, imade se provesti povišenje dioničarske glavnice našeg zavoda od K 5,000.000— na K 20,000.000izdanjem 150.000 komada novih dionica po K 100.— nominalne vrijednosti od kojih l3 glasi na ime, a 23 na donosioca. Tih 150.000 komada novih dionica stavlja potpisano ravnateljstvo ovim na javnu subskripciju uz slijedeće uvjete: prvenstva i koliko ove ne bi dostajale, dodijeljivati će se i one, koje glase - I na donosioca. 9. Za slučaj, da se kojem potpisatelju novo upisanih dio­ 100.000 komada dionica III. emisije nica dodijeli manje dionica, nego ih je upisao, povratiti će mu i to tako, da na svaku staru dionicu I. ili II. emisije upiše i se previše plaćeni iznos nakon razdjele u~ gotovom natrag. po dvije nove dionice uz cijenu od K 125.— po komadu, za­ 10. O uplatama izdavati će upisna mjesta privremene jedno sa K 5.— za troškove i K 3. za kamate od l.T. 1921. potvrde, koje treba dobro sačuvati, jer će se kasnije samo uz dakle ukupno K 133.— za svaku dionicu od K 100.— nomi­ povrat tih potvrda nove dionice izručiti. nalne vrijednosti. 11. Uspjeh ove dionice zajamčen je po jednom 1. Dosadašnjim (opcije) na dioničarima pripada pravo Pravo opcije imade se izvršiti za vrijeme od 25. aprila do zaključno 31. maja 1921. sindikatu. 12. Prijave za izvršenje prava opcije, te upisi za nove 2. U svrhu izvršenja prava opcije valja pri upisivanju novih I dionice i uplate mogu se obaviti osobno ili poštom kod slije­ dionica kod dotičnog upisnog mjesta ujedno predočiti stare dećih novčanih zavoda: dionice ili međutimnice, koje će se providiti opaskom „Pravo Muslimanske centralne banke za Bosnu i Hercegovinu opcije za III. emisiju izvršeno" i povratiti dioničarima zajedno dioničarskog društva u Sarajevu, te kod njezine podružnice u s potvrdom o učinjenoj uplati. — U koliko se ili dionice i!1 Tuzli. međutimnice nalaze kod nas u Sarajevu, valja ovo na upisnom Prve hrvatske štedionice u Zagrebu, te kod njene podruž­ arku primijetiti, a pravo opcije se svejedno može izršiti. nice u Beogradu i kod svih ostalih njezinih podružnica. 3. preostalih Hrvatske centralne banke za Bosnu i Hercegovinu d. d. u Sarajevu, te kod njezinih podružnica u Bugojnu, Derventi, бо.ооо komada dionica III. emisije Mostaru, Bos. Šamcu, Tuzli i Zenici. prepuštaju se i nedioničarima uz cijenu od K 150.— po komadu Muslimanske trgovačke i obrtničke banke d. d. u Sarajevu, zajedno sa K 5.— za troškove i K 4.— za kamate od l.|I. te kod njezinih podružnica u Bos. Brodu i Bos. Novom. 1921., dakle ukupno K 159.— za svaku dionicu od K 100.— Gajret Banke d. d. u Sarajevu. nominalne vrijednosti. Muslimanske trgovačke i poljodjelske banke d. d. u Tešnju. ■ I za ove dionice traje rok upisa od 25. aprila do zaključno Prve muslimanske banke d. d. u Brčkom. 31. maja 1921. Prve muslimanske trgovačke banke d. d. u Bijeljini. 4. Čitava protuvrijednost koli optiranih toli i na novo upisa­ Muslimanske banke d. d. u Banja Luci i njezinih podruž­ nih dionica imade se odmah pri upisu u gotovom potpuno isplatiti. nica u Prijedoru, Prnjavoru te Sanskom Mostu. 5. Svaki dioničar, koji ne izvrši pravodobno svoje pravo ■ Muslimanske privredne Banke d. d. Gračanici. opcije na nove dionice, gubi to pravo. Muslimanske banke d. d. u Stocu. 6. Višak, koji će se uplatiti preko nominalne vrijednosti Muslimanske kreditne banke d. d. u Foči. dionica pripasti će po odbitku svih troškova emisije i uplaćenih ; Privredne banke d. d. u Maglaju. kamata, redovitoj pričuvnoj zakladi. Krajiške banke d. d. u Bihaću. 7. Nove dionice proviđene su kuponom za godinu 1921., Kreditne banke d. d. u Modriču. te sudjeluju na dobitku zavoda počam od 1. januara 1921. Trgovačke banke d. d. u Trebinju. 8. Ravnateljstvo pridržaje si pravo razdiobe dionica, te će Bankovne i komisione radnje M. Mahmutbegović, B. Samac. u prvom redu dodijeliti dionice koje glase na ime, a samo u Bankarske radnje Numan Osmanefendić, Žepče. Ravnateljstvo Muslimanske Centralne Banke za Bosnu i Hercegovinu d. d. u Sarajevu. Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Danici & A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/4b5905c2422330f09f7d766e752ce8eb.pdf c293e1140d4f1dcaa5bf0b50f4b4f4ce PDF Text Text Pojedini broj K 2'— Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: godišnje K 180.—, na pola godine K 90.— (u Sarajevu): za našu državu godišnje K 200.—; za ino­ zemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. Čekovni račun pošt. štedionice 1119. Broj 51 (289) ? Sarajevo, četvrtak 12. maja 1921. (4. Ramazan 1339.) Pred novim dužnostima. ^Govoreći o rekonstrukciji naše po* .Krajinske vlade, iznijeli smo nekoli­ ko napomena o dužnostima i zada* čama predstavnika naše organizcije u vladi, pa ćemo da na to nadovežemo i nekoliko primjedaba, koje se odnose na rad i podvostručenu duž* nost naših odbora na selu i u gradu. Mi smo rekli šta očekujemo od naših predstavnika u vladi, pa je potrebno istaknuti i ono, o čemu ovisi njihova aktivnost i njihov uspjeh u povjere* nom im poslu. Stara je riječ »kakva šuma, takvi i zecovi«. Drugim riječima: kakvi mi, takvi će nam biti i predstavnici u vladi. Da, kakvi budu predstavnici naše organizacije, kako se budu brinuli za njene područne članove, takav će bi* ti i rezultat rada naših ljudi u vladi, toliku ćemo imati i korist od njiho* va dolaska na upravu naše pokraji* ne. Budemo li se oslonili samo na njih i poveli1 se za svojim starim pra­ vilom, da se sa izborom ljudi svrša* va ili sav posao ili glavni njegov dio, možemo odmah u opoziciju. Si* gurna je naime stvar, da četvorica ljudi ne može svršiti ni daleko ma* njeg posla nego li je onaj, što je naprćen našim predstavnicima u vladi. Ovim nipošto nije rečeno, da i oni ne nose jedan znatan div i odgovornosti. Ne, to nije rečeno. Naprotiv, oni su i te kako zaduženi da rade svim silama, oni su i te kako odgovorni za svoj rad za svoj i stva« ran i i n i c i j a t i v a n rad. No ipak valja znati i upamtiti, da je glavni dio odgovornosti na onima, koji im povjeriše ovu tešku zadaću; valja uvažiti i ravnati se po tom, da se za propuste može okrivljivati samo onaj, ko ih čini svjesno i zabacujući opravdane napomene i predloge. Jas* nije rečeno: mjesni odbori naše or* ganizacije treba da iznesu sve zah­ tjeve našeg elementa u pojedinim krajevima naše uže domovine, da ih srede, obrade i dostave Radnom Od­ boru u svrhu, da ih priopći našim predstavnicima u vladi. Da pojedini odbori, mognu udovo* ljiti ovoj svojoj dužnosti potrebno je da ih u tom podupru svi članovi or* ganizacije, a naročito oni, čije se to kože tiče. Odbori su dakle u prvom redu posrednici, a tek u drugoj liniji dolazi njihova dužnost, da daju ini? cijativu i vode brigu i cjelokupnim potrebama svoga područja. Pri sve« mu tome valja držati na umu, da se za kratko vrijeme ne da udovoljiti svima potrebama, jer su i raznovrsne i ogromne. Nanija ih dakle, ister istemez, svoditi na najmanju i najnuž­ niju mjeru ili što se rekne: pružati se prema jorganu. Pri tom sc treba držati i pravila, da je preča košulja od fermena, pa se u prvom redu va? lja starati za najslabije i naj* potrebnije. Samo tako je mogu* će polučiti neki uspjeh, samo na taj način ne će nastupiti razočaranje. Budemo li drukčije postupali, bude* mo li tražili što je u sadanjim prili­ kama nemoguće postignuti a što je najpogibeljnije, budemo li tražili us­ pjehe odmah i na vrat na nos, onda već unaprijed možemo zaklopiti tef* ter i oprati ruke. Uspjesi sc mogu po* lučiti samo postepeno i uz podvo* stručen napor svakog pojedinca ka* ko u predstavništvima organizacije, tako i izvan njih. Uspjeha može biti samo u tom slučaju, ako udvostruči­ 1 mo dosadanji rad i nanore, samo on­ da, ako se ti napori sliju i ujedi* n e, ako se organizuju. Imati svoje predstavnike ne znači imati svoje sluge, a još manje svoje vasije i tutore. Da, naši predstavnici nijesu sluge, i koje mora ju raditi sve što našem ko* * jem predstavniku ili čak i svakom pojedincu sine u glavu. Oni su, to treba respektdvati odgovorni i dru* gim faktorima, oni se po svom zva­ nju mora ju brinuti i za ostale dijelove našeg naroda. Nama će polagati račun i biti odgovorni samo u toliko, u koliko budu htjeli da zabace naše opravdane zahtjeve i ako nemadnu dovoljno volje i otporne snage, da spriječe čija bilo presSzanja. No kap što nam oni nijesu sluge, nijesu nam, i ne mogu biti, ni vasije. Nijesu nam to u smislu, da bi nam imali pravo tutorisati i smatrati sc nad nama, iz* van domašaja našeg prava, na upo? zorenje i izvjesne zahtjeve, a nijesu to ni po drugom, kod nas dosad uobičajenom značenju te riječi: nije­ su nam ni dadilje koje bi imale duž­ nost, da za nas i misle i rade. Poslav? ši n jih u vladu, mi se nijesmo nimalo rasteretili Obratno, mi smo tim pre* uzeli nove dužnosti i terete, jer nam se valja brinuti još i za to, da nam ovi predstavnici osvjetljaju obraz: da budu kudikamo bolji od svojih predšastnika; da svojim radom i dje* lovanjem povrate i autoritet vlasti i vjeru u njenu ispravnost, njenu pot­ punu objektivnost prema svim ple­ menima, svim konfesijama i svim slojevima našeg naroda. Da to postignemo, da ih umjerimo, nužno je da u prvom redu umjerimo sami sebe; da ih učinimo objektivni* ma, nužno je da u prvom redu sami budemo objektivni. Mi smo prošli put naglasili, a na? glasujemo to još jednom, da našoj zemlji — a još manje našoj pokra* jini - nije potreban partijski, a ka­ mo li partizanski režim. Njoj je tog bilo dosta i predosta. Vrijeme je da malo i odahne; zadnji je čas, da se počme sa solidnim upravljanjem: tri­ jeznim i objektivnim udovoljava* njem narodinh želja i potreba. S na* še se strane ne smije ničim ometati Godina Ш. pravilan razvoj prilika u našoj do* movini; naši se zahtjevi trebaju kre­ tati u granicama umjerenosti i mo­ gućnosti. Nikad ne smijemo smetati s uma, da jc baš partizanstvo izazva* io razne nevolje i patnje cjeline na štetu privilegisanih skupina i pojedi* nača. I hoćemo li ozdravljenje upra? ve, a i društva, moramo pobijati sva­ ko pa i svoje - partizanstvo ... moramo dotjerati i sebe i druge, da dođu do spoznaje, c je spas društva u ispravnosti njegovih upravnika, u pravičnosti i objektivnosti predstav­ nika njeogve vlasti. Bez tog nema spasa, bez tog nema izlaza iz haotič* nog stanja, u kojem se je nalazila i još i sad se nalazi naročito naša po­ krajina. Kratko rečeno: svaki je član i pred* stavnik naše organizacije dužan, da doprinosi sređenju prilika u našoj zemlji; dužan je nesamo da traži, već i da radi i pomaže. Tek kad bu­ demo taki, svi skupa i svaki napose; kad se sami sredimo i ujolimo, tek onda ćemo imati pravci; da vedra čela tražimo i kontrolišemo. Da, kontrolišemo, jer samo jc u tom ga­ rancija, da naši ljudi ne skrenu isto onako, kako su skrenuli mnogi nj i? hovi predšasnici. Eto, u tom su i naše nove, teške i preteške dužnosti. Sarajevo, 11. maja. Uoči ramazana je nadležna voj* nička vlast tražila od ovdašnjeg še* riatskog suda obavještenje, ko će na* miriti troškove oko pucanja topova uz ramazan. Prije dvije tri hefte je zemaljska vlada obavijestila vakufsko-mearifski saborski odbor, kako je od naše bogoštovne subevncije odbijeno preko 30.000 K za počasno pucanje iz topova na muslimanske praznike u 1920. god., i to u Šaraj e* vu. Mostaru i Trebinju. Vakufska uprava stavila se na stanovište, da se ne može plaćati pucanje topova u pojedinim mjestima iz sredsta? va, koja njoj pripadaju To je valjda i dalo povoda vojnim vlastima, da traže neko jamčenje za plaćanje to? pova. Nekoliko uglednih naših gra* dana zajamčilo je, da će topovi biti plaćeni, te se u tu svrhu već kupe dobrovoljin prilozi. U stanovitim krugovima jc ovaj postupak vojnih vlasti i zemaljske vlade hrđavo shvaćen, pa se to tu* mači kao neka novotarija, koja ne vodi dovoljno računa o našim vjer­ skim svečanostima. Takovo shvatanje nastalo je samo zbog nepozna* van ja stvari, jer mnogo ih misli: do* sada su pucali topovi »džaba«, a sa? da se traži, da se plati. A nije tako. Ni dosada nijesu pucali »džaba«. Troškove oko pucanja topova pod* mirivala je zemaljska vlada vojsci, ii to iz dotacije za bogoštovlje. Prema tomu je i dosada išlo sve to na naš račun, samo što su ti troškovi una* prijed odbijeni od naše bogoštovne dotacije već u budžetu, a lanjske go­ dine se nije znalo, da su sada topovi ovako skuni, pa nije dosta mets nuto u budžet i tako sc moralo nak* nadno odbijati od subvencije. Ovo plaćanje topova bilo je samo u onim mjestima, gdje imaju arti? I Ijorijski garnizoni, pa je vojska sama i pucala, dok u drugim mjestima, *dje nema artiljerije, brine se sama eha«* lija za pucanje. Tamo ljudi za svoje prangije kupuju dobrovoljnim pri­ lozima barut i još moraju pla* ćati poslugu oko pucanja. Kada dakle pedeset drugih mjesto mo* gu da plaćaju pucanje svojih pran* gija i da se još sami1 brinu za pucanje, za što to ne mogu da čine još i Sarajevo. Mostar i Trebinje Hm lakše, kad treba samo da plate, pa nemaju vise nikakve brige. Stoga držimo, da je ispravno sta­ novište, što ga je u ovoj stvari zau? zela vakufsko?mearifska uprava. Iz islamskog svijeta. • INDIJSKIH MUSLIMANA ENGLESKOM Mk N ISTRU PREDSJEDNIKU. (Preveo: Dž. S. iz »Echo de 1’ Islam«), (Nastavak.) (2) TERITORIJALNE KLAUZULE. pitanje, za koje su Saveznici odlu* čili, da se o njemu dobro informišu. Traci ja. Prema sudu samoga engleskog pre* Grčko odbijanje te propozicije Sa­ mijera, koji je izrečen u spomenutoj veznika pokazuje istinitost izjave engleskog premijera, koju je on u obavezi, Traci ja je zemlja, »u kojoj turska rasa ima većinu«. Sa Traci- januaru 1918. god. dao u pogledu jom je otrgnuta od Turske i data Gr­ turske većine u prijepornoj zoni. cima Jedrena, vrlo svet grad za mu* Pod grčkim gospodstvom u Tesaliji, slimane, a čije je pučanstvo ogrom* u Selaniku i na Kreti, muslimansko nom većinom muslimansko. U ovoj je pučanstvo iščezlo i njihove su bo* stvari važno je napomenuti, da je gomolje upotrcbljcnc u svrhe, koje propozicija za imenovanje jedne in* su obeščastili islamske religijozne o? temacijonalne komisijske ankete sjećaje. Grcr ne će prestati u primjer jasno utvrdila fakat, da je Tracija njivanju istog postupak i u Traciji. MEMORANDUM Muslimansha trgoračta i obrtničlffl banta za Bosnu i Негевдотћш (ili) i Sarajtra Dionička glavnica K 10,000.000 — Podružnice u 0os. Brodu i 0os. JMovom Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuć® račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.—Obavlja sve mjenjačne posloverburzovne naloge.—Daje sezonske iaprovizacijskekredite. —Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. Glavno zastupstvo osiguravajućeg društva „HERCEG-BOSNA*. KancBlarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgova№anha. Sarajevo. - Interurban telefon: ZW �Strana 2 Страна Број Д89 Broj PRAVDA* — „ПРАВДА1 VOJNIČKE KLAUZULE. tradicija, čije zemlje su obale na da« Ako sc scvrski ugovor usporedi sa Jeko protegu uto i koji jc opkoljen ugovorima, koji su sklopljeni s dru« malini ambićijoznim narodima, što gim zemljama, vidiće sc, da ovi po« jedva čekaju da mu skoče za vrat. tonji ne sadrže ovih klauzula, koje (Svršiće se.) podvrgavaju tursku vojsku pod stra­ nu kontrolu. Vojnička međusaveznička komisL ja kontrole i organizacije imaće za zadaću, da Smirna. 1. a) organizujc I nadzire upotrebu I U 69. članu sevrskog ugovora kaže SaSralo se nas nekoliko na sijelu. se, da »grad Smirna i teritorije opi« -nove turske vojne snage; 1 Medu nama je kao gost i neki pri« b) poimence fiksira broj carinskih I jatclj iiz Sandžaka. Svratismo na nj’ sane u članu 66. ostaju pod turskim suverenitetom«. Ta je deklaracija u činovnika, policijskih agenata, grad­ osobitu pažnju. Nas je zanimalo, ka­ stvarnosti netačna, kao što to doka­ skih i seoskih šumskih čuvara i dru« ko je narodu u onim krajevima, a zuju članovi 71, 72, 73, 76 i 84. Prema gih analognih funkcijoncra. koje će njefa opet, kako je u nas. Priča nam odredbama tih članova, ne samo da Turska biti ovlaštena zadržati po o svačemu, na i o mukama mnogih su Grci dobili nadzor i administraci« članu 170; muslimana koji mnogo pretrpješe za ju Smirne i njezine pozadine, nego c) pristupi, u saradnji sa turskom kratko vrijeme. Kune se čovjek, ni im se daje i sredstvo, da eliminiraju vladom, organizaciji turske oružane krivi, ni dužni. iz tog kraja muslimansko pučanstvo, sile na osnovima predviđenim u po« »Jes, braćo, vama jc lakše« završi kako bi poslije pet godina Smirna glavljima I. do IV., prva sekcija, ovo* on. »Vi ste zbiriste, složiste i što jc mogla biti prisajedinjena grčkgm ga dijela ugovora; kao i razgraniče­ najvažnije, imate ljudi, koii umiju kraljevstvu. Smirna je za Turke po« nju teritorija predviđenih u članu progovoirta i zauzeti se za neupuće­ treba, o kojoj ovisi njihov ekonom« 156 i konačno razdiobi žandarmerija noga. A md? ... i tu čovjek prekide. ski život. To je jedini industrijski skih i specijalnih trupa za pojačava­ »A imali u vas kakve inteligencije, centar i jedina luka u Maloj Aziji i nje među razne teritorijalne pre« školovanih ljudi, koji razumiju da« njen posjed je životno pitanje za djele; našnjc prilike, a umiju se i zauzeti Tursku. d) nadzire načine upotrebe ovih da se sređuju?«, — upita ga jedan od 1 drugim mnogim predloženim mo­ žandarmerijskih i specijalnih trupa, I nas. difikacijama toga ugovora da se pri« kao što jc to predviđeno u članovi« »Rijetki su«, tvrdi on. govarati, oslanjajući se na iskustvo ma 156 i 157 i riješava molbe turske »Školujete li vi sada svoju djecu, prošlosti i na stvari, koje su se do­ vlade glede donošenja provizornih I da barem ona dočekaju ljepše dane godile na Kreti i u istočnoj Rumeliji. modifikacija u normalnoj razdiobi I svoga života?« Internacionalni režim, koji se ugo« vojnih snaga, određenoj prema po« »Vrlo malo. Pravoslavni šalju dje« vorom predviđa za Smirnu, po mi« menutim članovima: i cu u škole, osobito u zadnje vrijeme. Šljenju indijskih muslimana ne znači e) ustanovi omjer, po narodnosti­ I a mi muslimani nešto smo hladni. U ništa drugo nego prvi korak k potpu« ma, među oficirima Savezničkih ili jednoj našoj gimnaziji uči Oko 200 nom otcijcpljcnju toga kraja. neutralnih država, pripuštenim u mladeži, a muslimanske nema ni pet« službu otomanske žandarmerije, na naestero«. Moreuzi. Pošto su obale Moreuza (Darda« način predviđen u članu 159 i regu« »E, to vam ne valja. Nikako ne nela) demilitarizovane, nije više po« liše njihovo učestvovanje u raznim valja. Nego ti brate, kaži selam na« trebna internacijonalna garnizona. misijama predviđenim u pomenutom šoj braći u vašoj okolici, da šalju Što više, ta je garnizona inkompati- članu; djecu na nauke, ko ima volju neka Usljed finansijskih odredaba ugo« šalje dijete i na zanat, ali moderan, bi na sa suverenim pravima Turske, koje ima u svojoj zemlji. Nema dru­ vora Turskoj će biti nemoguće držati dobar zanat, a nc samo u brice i krge države, koja bi imala tako vital« vojsku osnovanu i regrutovanu do« pedžije. Da mi nemamo naše inteli­ nih interesa u Moreuzima, nikoje ko« brovoljnim obavezama. gencije naših doktora, profesora, ka­ Predložene modifikacije na Ion« ja bi o njima ovisila tako neposredno dija, sudaca, učitelja, pa da nemamo i stoga mora Turska imati odlučuju­ donskoj konferenciji nc donose ni« naših vrijednih zanaćija i trgovaca, ći glas u njihovoj kontroli. Klauzule, kakve promjene u moći i u konsti­ šta bi s nas bilo?! Trali bi se mi sa« koje se odnose na Moreuze (član 37, tuciji međusavezničke komisije. mfi, da nas niko drugi i nc dohvaća«. Odiozne klauzule sevrskog ugovo« 38, 39, 40 i 41, etc.) lišavaju Tursku Tako od nas jedan, a već drugi na« njenih prava suverenosti nad tom ra, u koliko se tiču vojničkih pitanja, stavi: »I to sve što jc bilo neugodno« zonom. U stvarnosti je usljcd tih dozvolile bi da Saveznici preuzmu ! sti i u vas i u nas ovdje, sve je bilo klauzula posjedovanje toga uskog apsolutnu kontrolu nad vojskom. zbog nesretnog neznanja. Onoga. teritorijalnog traka čisto nominalan. Turske granice, fiksirane od Savezni­ [ koji tuđe obara, ruši, pljačka i koji Sta više one slabe poziciju Turske i ka, lišene su prirodnih odbrana; Tur« j ubija, goni ga na to opet neznanje ili ska mora da računa na skrajnju ne« ' kako bi smo rekli bolje: n c p г o« u Maloj Aziji. stalnost političkog stanja svih okob svijećenost. Onoga, koji trpi Manjine. Članovi 140 i 151, koji govore o nih zemalja i sigurnost odbrane je I pati, gine, obara ga opet njegova ne« protekciji manjina, ukidaju svaku : temeljno pitanje njene načijonalne I prosvijećenost, pa ne umije sebi ni I potražiti pomoć. A sad jc vrijeme, mogućnost uprave u državi. Ti bi še i egzistencije. POMORSKE KLAUZULE. članovi morali redigirati držeći se ; I da u našemu narodu uopće nestane pri tome onih istih direktiva, koje su ! Turskoj nije dozvoljeno da drži ' svađe i razdora. Sad svi treba da žiposlužile kod sklapanja mirovnih u« I mornaricu, osim nekoliko lađa (7 šle« 1 vimo bratski i ljudski,, a ovo sc govora s Austrijom i Bugarskom; ‘ pova i 6 torpiljarki) isključivo rezer- može da postigne samo na« ista bi prava također morala biti o- visanih za policijsku i ribarsku službu ukom, prosvjetom i to sa« dobrena i muslimanskim manjinama I i to sve usprkos velike dužine njenih m o prosvjetom. Kad mi mnogo u kršćanskim zemljama kao ona, što [ obala (član 181.) trpjesmo, nastojmo barem, da nam ih uživaju kršćani u islamskim zem« ’ Ova klauzula je prava pogibija za naša djeca bolje dočekaju i zato ljama. braćo, s djecom u š k o 1 e i na .^ynarod koji ima nrošlost pomorskih Sta više, stigle su vijesti indijskim muslimanima, po kojima je utvrde« no, da je Grčka već preduzela mjere, kojma će smanjiti muslimansko pu­ čanstvo u Traciji, a povećati grčko. Oduzimanje Tracije ostavlja Čari« grad bez odbrane, lišava ga opskrb­ ljivanja i predaje muslimane u 1 ra% c. J tuđoj jurisdikciji. PODLISTAK./ Мћ životopis Muhameda fllejMsselama po Muhamed Ibni Ishaku i Abdul Malikju Ibni Hišamu preveli Braća Muftići u Žepču. 1 Ovaj je vidio — kako se misli — za po­ dnevne, vrućine dva melekja, koja su Muhameda osjenjavala, kad je jahao na devi. Kad su došli u Mekju, prodade Hadidža robu, koju je on donio i ustanovi svoj dvostruki dobitak ili ubiizu. Također јбј je pričao Mejsara, šta je rekao svećenik i kako je on vidio one melekje što su ga osjenjavali. Kad je ovo čula Hadidža, jedna razumna i plemenita i dobra žena, koju je Bog za visoku milost odre­ dio, pozove Muhameda i reče mu, kako se misli: Rođače, ja Te volim radi našega srodstva, radi Tvoga ugleda u Tvom narodu i radi Tvoje vjer­ nosti, istinitosti i dobra ponašanja. Napokon mu ona predloži, da mu bude žena Hadidža je bila onda najuglednija žena Kurejšija radi svoga pori­ jekla i radi svoga velikoga bogatstva, tako da je svaki iz njezinog naroda za njom Žudio. Muhamed priopći Hadidžin prijedlog svojim amidžama; njegov amidža Hamza-Ibni-Abdul-Mutalib ode s njim Huvejledu Ibni-Asadu zaprosi njegovu kćer i brak bude sklopljen. Kao jutarnji dar dade joj Muhamed dvadeset mladih deva. Ovo je bila prva žena, koju je Muhamed vjen­ čao i do njezine smrti nije se s drugom ženio. Ona je bila majka sve njegove djece osim Ibrahima. Ona mu je rodila El-Kasima — radi čega je nazi­ van Ebul-Kasim Ettajiba, Zejnebu, Rukjiju, Um- Ramazanski razgovori. mi-Gjulsumu i Fatimu. El-Kasini je bio njegov naj­ stariji sin, onda Tajib, pa Tahir. Najstarija mu je kći bila Rukija onda Zejneba Umm-Gjulsuma i Fatima. Tri sina umriješe još prije Islama, a sve kćeri doživješe Islam, priznaše ga i iseliše sa ocem (iz Mekje u Medinu). Ibrahimova majka je bila Marija Koptijanka./. illah ibni-Velid Ihni-Vplid nam je ie pričao nriČan od Ibni-Lehije, Ihni-Lphiip Abdullah da je Marija, majka Ibrahimova, robinja božijeg poslanika, koju mu je poklonio El-Mukankaz, bila iz Hafna u okružju Ansima. Hadidža^ kći Huvejlćdova pričala je svom ro­ đaku Varaka Ibni Raufalu, šta joj je Mejsara pri­ povijedao o riječima svećenikovim i o melekjima, koji su Muhameda osjenjivali. Varaka, jedan učeni kršćanin, koji je znao čitati, reče joj: „Ako je to istina, onda je Muhamed pejgamber ovoga naroda, jer ja znam, da se ima sad očekivati ovdje jedan „pejgamber i da je vrijeme zato došlo (ili kako je inače rekao), jer on je već na to dugo čekao i rekao: „Kako će dugo još trajati**. Kako je Muhamed izravnao svađu među Kurejšijama radi svetoga kamena. Kad je Muhamedu bilo trideset i pet godine, zaključiše Kurejšije, da dograde Kjabu; ona je na­ ime bila visoka samo za čovječiji boj, a sastojala se je od naslaganog kamenja, a ipak su se bojali, da je sruše, a htjeli su je povisiti i pokriti, jer je blago od Kjabe, koje je bilo sakriveno u unutraš­ njosti u jednom bunaru, bilo ukradeno, a našli ga kod Duvejka, jednog oslobođenog roba Benu Muleiha. Misli se, da su ga drugi ukrali 1 kod Duvejka ostavili. Malo prije toga se je jedan brod nekog grčkog trgovca na obali kod Džide nasukao. — Arapi su uzeli drvo od broda i htjeli sa istim Kjabu prekriti. U Mekji je bio jedan Kopt, majstor, zanat e, pa da nam osvanu ljepši dani? 1L Odavno sc nijesu Mujo i Halil sa^ stali, pa da onako bratski i ljudski progovore. Sad ih je združila tiha ramazanska noć. »Duše ti, Halile, zašto ono ti skoro odleža u zatvoru?« »Bježi, brate, ne pitaj! Nađoh se u rđavu društvu. Napismo sc, pa sc onda polinadismo. O71 meni reče, da lažem, a ja nicga bocom u glavu. Došao stražar pa sa mnom u buharu. Poslije me 'pozvaše na ispitivanje i osudišc me mjesec i po u zatvor. E« to, što odležali«. »E, oprosti, Halile«, - poče Mujo blagim glasom, onaj što ti je reko da si slago, sve mi sc čini, da nije puno pogriješio. Slušaj malo, pa ćeš me га« zumjeti. Pravo mi kaži,, jesi li ti meni pet-šest puta obećao, da ćeš se okanit pića?« »Jesam«. odgovara Halil. »A jesi li onda meni slago?« »Jesam«. »Eto, eto vidiš, a može biti, da si ti i sam sebi u zatvoru obećao da nc ćeš više piti, pa šta misliš, jesi li opet slago?« »Jesam«. »E. moj brate, kogod nije g o s« p o d a r svoje riječi, k o ne umije sebe savladat i, on je prava kukavica. A evo sad prilike lijepe: junački sebi obećaj, da ne ćeš više piti alkohola, pa ako ne budeš zadovoljniji ti sam, sobom a i drugi tobom, evo t štogod hoćeš. Niko više neće reći da lažeš, jer ćeš biti čovjek na svom mjestu. Učitelj. □□ □ □ П □ □ П □ “ □□ □ □□ □□□ Sjetite se GAJRETA □ " J Naši dopisi. Gračanica, početkom maja Već dugo vremena ne ču se glas iz našeg kraja, pa će neki ljudi mi­ sliti, da je u nas sve u redu. No na žalost mi moramo odmah reći, da nije tako — Već od prevrata i naš je kraj zapleten u kojekakve političke trzavice i afere, naročito od kako za­ sjede na upravu našeg kotara Dalma­ tinac g. Berničević bivši sudski pri­ stav. i on im je sve pripravio što treba. U bunaru od Kjabe, u koji su svaki dan branu bacali, bila je jedna zmija, koja se je pa zidu Kjabe sunčala i od koje su se jako bojali, jer čim bi joj se kogod pri­ bližio, ona bi se podigla i siktala bi otvorivši usta. Jednoga dana, kad se je kao obično sunčala na ) zidu 'uu od Kjabe, pošalje Boe jednu pticu, koja je ® nese. Onda rekoše Kurejšije: „Nadamo se, da Bog odobrava našu namjeru. Imamo jednog radnika kao prijatelja; imamo drveta, a sad nam Bog dade mir od zmije*. Kad su dakle odlučili, da Kjabu sruše i da je opet sagrade, podiže Ebu-Vahib jedan kamen od Kjabe, ali on mu ispade iz ruke i povrati se na svoje mjesto. Onda on viknu: „0 Kurejšije, done­ site samo čisto i dobro za gradnju Kjabe, a ništa prevarom, silom ili lihvom stečenol“ Kurejšije razdijele Kjabu među se. Strana, gđe su bila vrata, pripadne sinovima Abdul-Menaha i Zuhra. Dio između crnoga i jemenskoga stupa Benu-Mahzumu i drugim, njima pripadajućim kabilama Kurejšija. Stražnji dio Kjabe pripao je BenuDŽuma i Salnu, sinovima Amrovim. Sjeverni zid Benu-Abdedaru, Benu Ab-Esedu i Benu Adijju. Ljudi su se međutim bojali, da sruše Kjabu i klo­ nili su se toga. Onda reče El-Velid Ibni Mugira: „Ја ću započeti**. On uze trnokop, stade pred Kjabu i viknu: „Bože, nedaj da nastane strah I Bože, mi želimo samo dobro!** Na to počne da ruši oba stupa. Ostali su čekali cijelu noć i rekoše: „Vidjećemo. Ako mu se dogodi nesreća, ostavićemo, ako ne, onda Bog odobrava našu namjeru!** Slijedećega jutra, kad je Velid nastavio rušenje, slijedili su i ostali njegov primjer, dok nijesu došli do temeljnog kamenja, koje je još potjecalo od Ibrahima (Nastavite se). �Број 289 Broj Ovaj je čovjek dobro poznat iz one afere, koja se je u nas prije dvije go­ dine zbila radi popunjenja predstojničke stolice. Do prevrata on bijaše među nama poznat kao austrijanac, a odmah iza prevrata promijeni se i po­ stade demokrata. (Neće dugo proći, pa će uskočiti u radikale.) Od svoje me­ tamorfoze iz Austrijanca u demokratu on veoma zamrzi muslimane. Tu svo­ ju mržnju kašnje prenese i na poli­ tičko polje, U mjesto da svojim do­ laskom za upravitelja uvede red i po­ redak, koji je bio za vrijeme prevrata veoma raskliman i da utiša razjarene ■duhove, mjesto da makar pokuša za vrijeme svoje uprave pravdu i moć zakona svakom podjednako dijeliti, on svojim slabim upravljanjem i još više raspiri onu staru politiku izazi­ vanja, mržnje i vrijeđanja muslimana, što posve omete nužno konsolidovanje mjesnih prilika. Tokom svog upravljanja našim ko­ tarom on se proslavi protežiranjem pravoslavnih Srba a zapostavljanjem i šikaniranjem muslimana. Još prije dolaska za kotarskog upravitelja on vješto privuče sebi neke pravoslavne gazde, obećavajući im kule u zraku, ako ga ustoliče za upravitelja kotara. Oni ga i uspeše na stolicu kotarske uprave, a on da im se iskaže zahval­ nim njih zavoli, a muslimane zamrzi. Još više muslimani stradavahu od progona predstojnika Berničevića od kobne agrarne uredbe. Tome treba dodati, da je predstojnik Berničević dao kancelisti Gariću (našla vreća za­ krpu) rješavanje agrarnih i Šumskih sporova usljed čega je puno musli­ manskih porodica ostalo bez svoje vlastite zemlje. No hvala Bogu riješismo se makar samo Garića, ode u Krupu, a mi se potpuno nadamo od njegova nasljednika da će biti posve drukčiji službenik. „ПРАВДА“ — „PRAVDA" Ovakve izjave daje on u uredu, a u čaršji sc drži kao da i ne postoje građani muslimani. Običaj je u nas, da pazarnim da* nom trgovci sa sela donesu robe (be* za, basme i dr.) prodavati na pijaci. Huscin Sejarić bio je od organa vla* sti upozoren, da ne smije prodavati, jer nema zato naročite obrtnice. Kad je došao g. predstojniku rekao mu je da i Milan Vuković također pro* daje, a. g. Vitić odvrati mu na to da on ima za to obrtnicu, a kad Sejarić reče, da će i on podnijeti molbu, da mu se podijeli, reče mu predstojnik: »Možeš, ali ti je sve badava, sigurno je ne ćeš dobiti«. Ovaj slučaj ilustrira dušmansko raspoloženje njegovo prema musli* manima i metodu, koju je kao najus* pjesniju odabrao za oštećivan je mu­ slimana. Ovo iznosimo pred mjerodavne faktore i pred sud javnosti, da oni ocijene ii vide rabotu, koju praktiku* je predstavnik upravne vlasti u ovom kotaru. Građanin. PrijatEljima težaka. Страна 3 Strana je Konstanto pripravan da se odrek* ne prjestolja u korist prijestolonas* Ijednika, ako hi to olakšalo prego­ vore. Na to traženje sporazuma od strane Grčke odgovorio je Kjemalpaša novom ofenzivom. Prema oficir jelnom komunikeju iz Ankare, zapo* čelc su turske čete novu ofenzivu te prvi dan zauzele mjesto Bogadi, 35 kilometara od Ala Šehera. Vrangelova vojska ide u Br azili ju. Iz Marseljc javljaju, da je direkcija Transi.to Maritimo dobila iz Brazili* je odredbu, da 20.000 vojnika Vran* gelove vojske preveze u Braziliju. Štrajk engleskih rudara. Na kon­ ferenciji predstavnika vlade i vlasni* ka rudnika i rudarskih radnika, dr* žanoj 28. aprila, predstavnici rudara odbili su nredlog vlade koji se sasto* jao u tome ela vlada poveća državnu svotu pomoći radi regulisanja rudar­ skih nadnica od 7 i pol na 10 miliju* na funta. Ovaj jc prcdlog vladin od­ bijen. Prema tome štrajk se prođu* žava. Delegati su se vratili u svoje distrikte da obavjeste rudare o situ* aciji. U raznim mjestima Engleske došlo je do ponovnoga jakoga po* kreta radi obnove »Trojnoga Save­ za«; u nekim je izražena gotovost da ovaj još odmah stupi u akciju i pomogne rudare. Na mnoge prispjele upite glede zemljoradničkih zadruga odgovaram, da je sa osnivanjem zadruga bolje još neko vrijeme počekati, dok naša ak­ cija u ovom pogledu ne bude u sve tančine strukovno organizovana. Ne trebamo zadruga na papiru, nego pra­ Muslimani i muslimanke vih zadruga, da budu svakog sela kulturni, gospodarski i poljoprivredni grada Sarajeva, sjetite se pioniri, koji će našeg seljaka u sva­ kom pogledu među prve evropske se­ vašega „MERHAMETA". ljake podići. Još nek se pričeka, brzo ću biti i ja gotov, pa ću i nekoliko Članaka o zadrugama napisati, pa ćemo onda s trostrukim silama napri­ jed. U svakom mjestu najprije ćemo održati tečajeve za naše težake, za 1 Kjuč, 5. maja 1921. I poslovođe i blagajnike, pa kad imadNaši srcskr načelnik g. Vitić nije nemo ove, onda eto zadruge, koja će Na adresu vojnog Imama. Skre­ stranac, domaći je čovjek Hrvat ka* cvasti, a ne propadati. Nek niko ne tolik, ali ipak njegovo je loše raspo­ misli, da težak ne može voditi zadruga. ćemo pažnju vojnom imamu sarajev­ loženje prema nama muslimanima Ko to misli — taj se vara! Svaki pi­ ske posade, da se malo više intereveliko i za nas vrlo osjetljivo. smen težak, a kod nas hvala Bogu suje za vojnike muslimane. Ovih da­ To svoje neraspoloženje očituje imade bar seoskih mualima, za 14 na prilikom srp. pravoslavnog uskrsa oi: svagdje prema svakom bio on za­ dana naučiće temeljno rukovoditi sa­ svi su vojnici dobili izvanredno jelo, natlija, trgovac, težak ili što drugo, mostalno poslove zadruge, dapače i telečije pečenje i jaja, samo su muslimani samo ako je musliman. Kao starje* bilance sastavljati. Osim toga naučiće dobili obično svagdanje jelo. Ovako se šina kotara on ima posebne metode »metodu« za pridizanje pismenosti, po muslimani vojnici šikaniraju češće. Ne­ i poseban način uredovanja prema kojoj za 3 do 4 ned elje cijelo selo davno je od tolike množine vojnika muslimanima, a poseban prema dru* bez ikaka tečaja nauči čitati i pisati. sviju konfesija jedan musliman vojnik gima. Ovim apelujem na svakog svijesnog kuhar natjerivan, da čisti poklane svi­ Njegove šikanacije i progoni, te ' muslimana, komu je stalo do našeg nje. Vojnik se usprotivio tome i obra­ podmetanje smetnja muslimanima napredka i razvitka, da na ovom polju nili su ga njegovi islamski osjećaji, zauzelo je tako velike dimenzije, da svojski i istinski poradi pripravljajući ali bi trebalo da se pozvani interesuse više ne može snositi. Mi apelira* teren za ovu akciju. Nek niko ne za- ju, da se ovake pojave ne ponavljaju. jući na mjerodavne faktore, da ga ' boravi: »Sve za narod, jer sve Napadaj na muslimane težake. U odavde maknu onamo, kuda čovjek Što imamo — narod nam je njegova mentaliteta spada. Ova dva dao« Molim nek se i nadalje svaki selu Vladavćii džemat Ozzen, napa* tri konkretna slučaja njegova po* čestiti dobroželitelj muslimanskog te­ la jc dne 8. o. m. pred mrak rulja od stupka prema muslimanima najbolje žaka ne mene za upute, ako mu što 50—60 pravoslavnih težaka na osam* Ijenu kuću Ahmcda Šabića. U naka* ga kar akteri šu. nije jasno ili ako bi želio na ovom Opazio je da je musliman težak u polju djelovati, slobodno obrati, a ja ni da sve ukućane pobiju, pucali su našem kotaru radin i vrlo odan svo­ ću svakom bezuvjetno odmah odgo­ čitav sat iz vojničkih pušaka na ku­ ću Ahmedovu te mu krov i brvna i me težakiuku, pa da ga ekonomski voriti. prozore sve izrešetali. Kad su pravo­ oslabi dao je da seljak pravoslavni Zagreb, 25./1V. 1921. slavni navalni na avliju i obili kućna osjeti njegovu pristranost i njegovo neraspoloženje,, davši maha svojim po modernu upravu sramotnim ure­ dovanjem onoj boljševičkoj požudi1 za otimanjem tuđeg dobra. Na pritužbu Pere Dobrijevića iz Biljani, protiv Džafera Džaferagića iz Biljani, da mu odstupi jednu svo* ju njfvu, on bez preslušanja vlasnika! ikakve rasprave izdaje odluku da o* vaj mora »prisvojeno« zemljište na temeju žandarsk’ih izviđa Dbbrije* viču uručiti. Neka samo kogod bez ikakva te* mclja; dođe i zatraži od g. Vitića muslimansko dobro odmah će uspje* ti, jer g. Vitić kratkom procedurom »na temelju žandarskih izviđa« stvar presuđuje, a na prigovor obesprav­ ljenih muslimana da nije rasprave proveo i obostrane dokaze proučio odgovara jednostavno: »Do sad ste vi otimali, a sad je vakat došao, da se i vama otima«. Domaće vijesti. Ajanović Abas Središnji Savez hrvatski seljačkih zadruga, Zagreb, Mihanićeva 2. Politički pregled. Turska i Grčka. Po vijesti agenci* je Est*Europe zamolila je grčka vla* da u više navrata englesku da posre* duje u Maloj Aziji. Grčki su predlo­ ži ovi: 1. Evakuacija Male Azije po grčkim četama; 2. Šmirna sa zaleđem dobva autonomiju i stavlja sc pod kontrolu Engleske, Francuske i ItalL je; 3. Prava Grka u Maloj Aziji štite ove tri vlasti; 4. Grčka prepušta o* vim velesilama da urede pitanje Ca* rigrada i Dardanela; 5. Grcima se zajamčuje pravo na Trakiju i otoke. Ujedno je grčka vlada objavila, da Pozdrav iz vrata izletio je Ahmedov sin Ibro da brani kućni prag te je pogođen iz puške pao i do malo umro. Od napa* dača poginuo je Tnifko Milić i nje* gova žena koja je kocem podavirala kućna vrata i obila ih. Kako pravoslavni tako i musliman'1 težaci vele, da je glavni krivac ovog džematbaša zloglasni Gavro Ore* š a n i n. koji je napadače huškao na ovo zlodjelo mjesto da tih kao seoski starješina miri i tiša. Prispjela žan* darmerija nabrala je oko kuće čita­ vu torbu praznih čahura (fišeka) sve od repetirki, kojim su napadači bili oboružani. Tražimo u interesu sloge i bratske ljubavi, da se u ovomu slučaju najstrožije postupi i da se krivci priveo | du zasluženoj kazni a naročito, da I se glede huškan ja vajnog kneza po* vede što strožja istraga i da se za to vrijeme riješi svoje dužnosti. starog doba jesi stalno dobar i uvjek prisni, ^avi Schicht-s ’^p u n sa znakom: „Jelen" koji riješava svaku domaćicu muke i brige oko pranja. Dobiva se u poznatom itvrsinom kvalitetu u komadima od ’/< kile. Zastupnik za Bosnu i Hercegovinu MbBFt Vita Uvi, Sarajevo, Despića ul. 1. Posjete kod g. Nikole Pašića. Predsjednik ministarskog savjeta g. Nikola Pašić prima privatna lica sva* kog utorka od 10 i po do 11 i po sati, a narodne poslanike od 11 i po do 12 i po sati. Ubijen (napadač na generala Terzića. Prema službenom izvještaju ministarstva unutrašnjih djela ubili su seljaci u selu Pocckovina, kotar nevesinjski admetnika Aleksu berovića iz Hercegovine, koji je su* djelovao u poznatom napadaju na generala Terzića. Dunavska konferecnija u Beogra® du. Prvih dana mjeseca juna održa* će sc u Beogradu konferencija nas­ ljednih država radi uređenja plovid* be po Dunavu. Do toga vremena biće riješeno i pitanje podjele dunavske flote. »Glas Slobode«. Konferencija mjesne organizacije Socijalističke Radničke Partije u Sarajevu održa­ na 7. o. mj. zaključila jc, da se po* novo pokrene stari socijalistički list »Glas Slobode«. List će pod ured* ništvom g. Sretena Jakšića početi iz­ laziti koncem ove nedjelje i to pri* vremeno jedanput nedjeljno. Kao što je poznato »Glas Slobo* de« je jedno kratko vrijeme iza po* znatogVukovarskog kongresa izlazio kao organ komunističke partije (sekcije III. internaeionalc), a sada će nastaviti izlaženje kao stari dugo* godišnji organ Socjalstičke Partije. Dražba poštanskih pošiljaka. Dne 10. maja tg. u 8 i po sati uslijediti će prodaja nluručivih poštanskih po* šl jaka u prostorijama poštanske rav* nateljstvene blagajne soba br. 63. Dugovi bivšeg austrougarskog voj* nog erara. Mnogi interesenti, koji imaju potraživanja od bivšeg voj* nog erara, obraćaju se na trgovačku i obrtničku komoru s pitanjem, ka* da će doći do isplate ovih tražbina. Komora je izviještena s nadležnog mjesta, da pitanje isplate ovih traž* bina nije Još riješeno, niti je poznat približan termjin, kada će to biti Za to komora preporučuje interesentima da se ne izlažu uzaludnim poštan* skim troškovima pitajući za riješenje ove stvari. Kad riješenje bude donešeno, saopćiti će se putem jav* nosti. Pojeftinjavanje. Knjižari i papirnici Daniel i A. Kajon. Sarajevo, sti* gla je velika količina Istovnog i osta* log papira kojeg dok zaliha traje prodaje ispod tvorničkih cijena, ta­ ko se za 30 K dobije kutija lijepog i dobrog pisaćeg papira sa 25/Ž pa* pira i kuverti. Muslimanska centralna banka za Bosnu i Hercegovinu d. d. u Sarajevu, obdržala je plenarnu sjed­ nicu dne 29. aprila t. g., na kojoj je jednoglasno usvojena bilanca za g. 1920., koja je u „Narodnom Jedinstvu" od 30. aprila t g. objelodanjena. Čisti dobitak u g. 1920. iznaša K 891.911.52, te je zaključeno, da se kao i lani podijeli 8°/o dividende, te dotiraju obilni iznosi za razne pričuvne zaklade. 202. Prva novootvorena MUSLIMANSKA APOTEKA kod „Mjeseca** Bnščaršija, Hotel Ghazi AHMEDA TATARETIĆA snabdjevena je evima Ijekovims, pa «e preporučuje ivima muslimanima. Ima taro ribljeg stejtina (bolnkjaga), bakama ia guša. Epiiepticon protiv padavici, hopove kuovet ва iznemogle muške starije osobe, katran suji-voda protiv kaSlja, plućnog katarha i tuberkoloie, Obriol mast za skidanje dlake, otrov za mifieve, serail pomađa i porcellan pomada. Sve ove artikle dobija trgovci jeftinije kad usmu malo veću količinu. 181 �Стоана 4 Strina Број 219 Broj „ПРАРДА* — „PRAVDA* Židovska Banka za B. i H- d.d. u Sarajevu IV« EMISIJA DIONICA. Sarajevo, 12. aprila 1921. Poziv na subskripciju. Izvršujuai djelomično zaključak IV. izvanredne glavne skupštine dioničara Židovske Banke za Bosnu i Hercegovinu d. d. u Sarajevu, obdržavane dne 25. juna 1920., raspisuje ovime potpisano ravnateljstvo povišenje dion. glavnice društva od »G.ooo.ooo' — za H 8,000.000 — naH14-.ooo.ooo’— 3. Ostatak neoptiranih i od dosadašnjih dioničara na novo neupisanih dionica izlažu se javnoj prodaji, te se mogu upisati uz cijenu od K 165’— po dionici. 4. Pravo razdiobe (reparticije) dionica pridržaje si ravnateljstvo, te će dionice dodijeliti odmah nakon izminuća upisnog roka, izlučivši najprije optirane dionice. Za slučaj, da upisatelju bude prigodom razdiobe dodijeljeno manje dionica nego li je upisao, to će mu se uplaćeni višak odmah nakon raz­ diobe u gotovom povratiti. Ravnateljstvo preuzima obavezu za potpuni uspjeh nove emisije. 5. Dionice IV. emisije imadu se pri upisu odjednom potpuno isplatiti. 6. Dionice IV. emisije učestvuju u dobitku počam od 1. jula 1921. izdavajući 80.000 komada novih dionica po K 100*— nomi­ nalne vrijednosti. Dionice IV. emisije glasiće na donosioca (au porteur), a svakih 30 komada dionica imadu u Smislu § 28. društvenih pravila jedan glas. 7. Upis i uplata počima 1. maja 1921. 1 traje do uključivo 30. Ravnateljstvo smatra svojom dužnošću upozoriti već sada juna 1921 8. Suvišak, koji se uplati preko nominalne vrijednosti dionica, po dosadašnju gospodu dioničare, da se kod ove emisije opcijom odbitku svih troškova i pristojba ove nove emisije, idu u rezervni fond i novim upisom što izdašnije koriste, pošto se kod idućih subbanke. skripcija naših dionica neće moći pružiti tako povoljan kurs 9. U svrhu izvršenja prava opcije imadu se dionice III. emisije — na i razmjer za opciju. kojima će se izvršeno pravo opcije naznačiti — na društvenoj blagajni Tih 80.000 komada novih dionica stavlja ravnateljstvo na položiti. Pošto dionice I. i II. emisije glase na ime, to će se izvršeno pravo opcije za 1. i II. emisiju u knjizi dioničara predbilježiti. javnu subskripciju 1C. dioničari, koji ne vrše svoje pravo opcije u smislu tačke 1., 5. i 7., gube pravo opcije. uz slijedeće uvjete: I. Dosadašnjim dioničarima pripada pravo prvenstva (opcije) tako, da na svuku jednu staru dionicu upiše po jednu novu uz cijenu od K 145'— po dionici. 2. Dosadašnji dioničari mogu i preko prava opcije da upišu dionice IV. emisije uz cijenu od K 155’— po dionici. 11. Na položene uplate izdaće se privremene potvrde, a uz povratak tih potvrda izdaće se u svoje vrijeme stalne dionice. 12. Upisi, uplate i polog dionica 111. emisije imađe da uslijedi na na­ šoj blagajni u Sarajevu ili kod filijala u Derventi i Subotici, te kod Francusko-Srpske Banke u Beogradu i Centralne Banke d.d. u Zagrebu. Ravnateljstvo Židovske Banke za* Bosnu i Hercegovinu (dioničarsko društvo) u Sarajevu. I------- 1 =--== I I 7-—— I I B .-== I ===== I f I .■=; I Uspješno se oglašuje u „Pravdi". Pozor! Selamet! Trgovcima! Pozor! Pri dolosku u Sarajevo uvjerite se dok zaliha traje. Ko hoće da kupi šamija za ramazan i bajram svih - vrsta, tankih i debelih, Carigradski i Selamički - Na prodaju kuća. Prodaje se zidana kuća od 6 soba i 3 kuhinje u Sagrđije ulici u nepo­ srednoj blizini Šerijatske sudačke škole, a doprla je i do Potok ulice. Upitati kod Muharema Nakića u Trgovke ulici broj 20. '201 Karaboje l-a Cijene ispod svake konkurencije! te ostale manufakturne robe kao beza, basme, Sifona zefira, konca,čarapa, hampamuka,safunamirisavihitd. Л J, Za točnost naruđbe jamčim. Nepovoljnu robu primam natrag. - Šaljem pouzećem (doplatno). Samo na veliko! :: $ te raznih klinaca i druge gvožđarske robe dobila je radnja Petar Milušić i drug trgovina gvožđarije i boja Salih н. Karit, Sarajevo, Mali Muđeliti br. 2. Telefon 8S9. Sarajevo, Aleksandrova ul. 38. 3 Ne zaboravite zabilježiti I fotografski atelier 160 u Zrinskog ul. 11. (Cumurija) Muradif Karahasanović. U Palima 47 dunuma kopanice sa 3 prizemne kuće. Zemlja se prostire između željezničke stanice Pale i Koran, te od glavne ceste do Željezničke pruge. Ravan položaj i zgodno za gradnju lječilišta. Kupac neka se izvoli javiti pismeno pod šifrom: „ZlokosMv zadnja pošta Pale. 207 Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dionič. društvo u Sarajevu. — Podružnica u Tuzli. POTPUNO UPLAĆENA DIONIČARSKA GLAVNICA K 5,000.000.— 144 Pupilarno siguran. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje.— Ulošci preko K 18,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE Odzeverai urednik: Ibrahin Muhić Centralni Odbor J. M. O Štamparija D. i A. Kajon, Sarajevu. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/4bba82a2db7e3b45647b1c29de0fffa8.pdf 5b0965afee4d2c7d641ff421d9aebbd0 PDF Text Text Pojedini broj K 2'— ГЛАСИ ч'5 .ndEHCKE МУСЛИМАНрКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 52 (290) Sarajevo, četvrtak 14. maja 1921. (б. Ramazan 1339.) Potreba jedne organizacije. h —. Ramazan nije samo mjesec posta; u islamskom je svijetu uobiča­ jeno, da se uz ramazan i drugi božiji farzovi vrše zdušnije i s mnogo više taleba pred ramazan raziđe po raz­ nim mjestima, pa da tu — već prema svojoj spremi — kazuje vazu nasihat, uči mukabelu itd., a onda pri koncu volje, nego li u drugim danima go* pokupi u tomu mjestu zećat i time dine. Tako je u nas običaj, da se uz se onda preko školske godine izdrža­ druge ibadete i dobra djela tečajem va u medresLTo je u nas poznato pod mjeseca ramazana podijeli i zećat. imenom džer. Koliko god je to ple* U početku su Islama kupile zećat dr* menita svrha, da se zećat daje talibi zavne vlasti, pa ga onda prema po­ ilmu, ovakav način njegova privode* trebi i prilikama raspoređivale i dije^ nj a svojoj svrsi ne valja ii vodi demo* lile. Uvođenjem državnih poreza s ralusanju. Taleba, koja na ovaj način jedne strane a opadanjem i rasklima^ kupi zećat, nauči se prosjačenju, ko* vanjm državne uprave i organizacije jeg se ne može da odvikne ni poslije s druge strane, prestalo je, da država kada stupi u javni život. Dosta ule, kupi zećat, nego je to prepušte­ me. koja se u talebeluku bavila »dže* no pojedincima, da toj svojoj duž* rom», zadrži pri sebi i dalje taj dženosti udovoljavaju, kako hoće i umi­ rarski sifat i ne može se nikada zado* ju. Dok ovakova jedna ustanova, ko­ volji ti-. I kada dođe i do vrlo visoka joj je po njezinoj naravi potrebna položaja, čini mu se, da je još uvijek organizacija, dođe u taj položaj, da ehl za zećata i ta gramzljivost s viših o njoj prosuđuje svaki pojedinac za položaja često škodi općoj stvari i se i po svojoj volji, razumije se, da može da nanese sramotu čitavoj za­ se onda, ina koliko ta ustanova bila jednici. Ne generališemo, ima i čas­ dobra i plemenita, slabo postizava nih iznimaka, ali su na žalost vrlo svrha, kojoj je namijenjena ta usta* česti ovakovi slučajevi. nova. Kako još nije potpisan mirovni u* Tako se dešava i sa zećetom. Mno* govor između naše kraljevine i Tur* go dobrih ljudi, kojima je Bog dao ske, a i inače je tursko*grčkim opera­ pa su dužni' da dijele zećat, ne ispitu* cijama Mala Azija zatvorena, nema* ju u dosta slučajeva, ko je ehl, gdje mo među ovim »ramazanskim posje­ je mjesto, da se da zećat, nego vide tiocima« onih tuđinskih tipova, ka* fukaru, putnikapsiromaha, smiluju mu kvih smo ovdje viđali prije rata. Ali se i daju. Takav postupak je još od za to ipak imamo svojih domaćih davnina podstrekao razne individue, putujućih prosjaka«, koji se uz r; da to dijelenje zećata zlorabe za se i mazan nadignu, da kupe zećat i tako u svoju korist. Mnogi probisvijet i u onim mjestima, u koja dođu, otki­ vucibatina podigne se pred ramazan daju od zalogaja lokalnoj sirotinji. po svijetu, pa pod krinkom sirom aš* Među tim »putujućim prosjacima« tva i nekakva hodžaluka oprosi čita­ ima svakakvih tipova, »hodža« u ah* ve gradove i sela i otme zalogaj mno* mediji ama bez ihima, »šehova« u goj domaćoj sirotinji. Kakvih je sve hrki bez zikira, ima ih i takovih, da tipova kod nas dolazilo kao »garibi« se mi ne bi ni malo ljutili, kad bi se i »hodže«, koji kupe zećat, sjećaće se malo s njima i policija pozabavala. I mnogi od nas, kad ono pred nekoliko eto taki tipovi dolaze, da otkinu od godina dvojica ovakovih zecatlija zalogaja onoj pravoj istinskoj širo* nočiniše užasno razbojstvo blizu tinji i fukari. Tuzle. Eto zbog svega toga potrebno je, Naravno nijesu sve zli ljudi, koji ; da organzujemo dijelenje zećata, ka* ramazanom putuju, da kupe zećat. ; ko bi došao na svoje pravo mjesto Tu smo u prvom redu imali talebu iz u ruke prave sirotinje. Skoro u sva* medresa. Starinski je običaj, da se kom mjestu u nas imaju ako ne pra* preveli (4) Braća Muftići u Žepču. Tu nađoše zeleno kamenje u obliku devećijih greva čvrsto povezano jedno uz drugo. Onda su Kurejšije skupljali kamenje za gradnju Kjabe; svaka kabila napose — i gradili su do mjesta sve­ toga kamena, a tu nastade svađa, jer je svaka ka­ bila htjela, da ga sama imadne i ubrzo se razidoše, sklopiše saveze i pripravljahu se za boj. BenuAbđedar su donijeli posudu krvi, sklopiše savez sa Benu-Adij, s kojim su prisegli vjernost do smrti, pri čemu su zamakali ruke u posudu s krvlju. Ovo je stanje trajalo 4—5 dana. Onda se skupiše u džamiji, da se posavjetuju. Tad istupi AbuUnajje, koji je bioj najstariji među Kurejšijama, i predloži Kurejšijama, da biraju za suca onoga, ko prvi stupi u džamiju. On privole, a prvi ulaznik bio je Muhamed. Kad ga oni vidješe, rekoše; „То je pravi! On je istiniti* Oni mu prikažu stvar, kad se je približio. On reče, da se donese jedan čaršaf, sam položi na njega kamen i reče, neka po jedan iz svake kabile uhvati Čaršaf, da ga svi zajednički donesu do mjesta gdje se ima metnuti; on ga sam postavi na mjesto i gradnja se nastavi. —- Kurejšije su naime Muhameda prije objavljenja nazivali vjernim (ELEmin). ' I , ; I i j I I i i ; i i i i : (Poganska narodna vjera u Arapa bila je u Muhamedovo vrijeme u potpunome raspadu. Bilo je u zemlji čitavih plemena Židova i kršćana, pa i pojedinaca, koji su, kao Muhamedov amidža ibni Ranfal, usred svojih poganskih suplemenika priznavali jedinoga Boga). O prvim istinitim pejgamberskim pojavama Muhamedovim. i i i ; ■ nešto i na hrpu samo neka se ne daje prosjacima od zanata pa još nepozna* ; tim, koji dođoše iz bijela svijeta. Aj ko u kojem siromašnojm malom mje­ stu bude sirotinje, kojoj je potrebna , pomoć sa strane i tome će opet po­ moći ovakova organizacija. Odbor će dati dotičnom siromahu, koji ide u drugo mjesto, preporuku i onda će ljudi u tom drugom mjestu barem znati, da je dotični pravi siromah i da svoj zećat daje na mjesto. Kada smo mogli stvoriti svoju da­ našnju organizaciju, sigurno će se naći ljudi, koji će lahko organizovati i davanje našega zećeta. MEMORANDUM INDIJSKIH MUSLIMANA ENGLESKOM ML NISTRU PREDSJEDNIKU. (Preveo: Dž. S. iz »Echo de Г Islam«). (Svršetak.) (3) FINANSIJSKE KLAUZULE. ; ma on ni savjetujućeg glasa. Apso> Član 231. postavlja finansijsku ko­ ; lutno je nemoguće odvojiti unutarmisiju, u kojoj Turci nemaju glasa, ■ пја finansijska turska pitanja od a po članu 323 budžet se mora pri* ■ onih pitanja, za koja bi Saveznici premiti i podvrći prethodnom odo­ | mogli tvrditi, da su u njima angažo* brenju međusavezničke finansijske vani njihovi interesi. Nema nikakva komisije, prije nego što se predloži i opravdanja za ustanovu finansijske turskom parlamentu. Promjena bu* I komisije, kojoj ne može faliti ta svoj* džeta. učinjena od strane turskog [ stvo, da bude zapreka u ekonom parlamenta, ne će imati vrijednosti skom razvoju Turske. bez odobrenja komisije. Članovi 233, Jruisdikcija Turske, konfinirana i 235, 239, 249, 247 i 249, klauzule 2, 3 iu. ајелуп .nacijonalnim teritorijima, i 4 drugog dodatka 7, dijelu ugovora kontrola nad njenim finansijama, pa sužavaju tursku vladu u stanje bez ni ona koja je prije bila, niti je po* imalo vlasti. trebna, niti pravedna, a ovi novi Član 240 predviđa oduzimanje do* uvjeti su u najvišoj mjeri neodrživi. bara i vlasništva turskog carstva, ili Proširenje moći parlamenta u fi* civilne liste bez ikakve kompenza- nansijskim pitanjima, kakvo se sada čije. To će sigurno prouzročiti velike predlaže, nije realno. Kao što isto finansijske gubitke turske vlade, tako ni sloboda) turske vlade u podje­ Prema tomu je pravo, da se scvrski ljivanju koncesija nije nego nomi* ugovor u ovome pitanju svede u gra* nalna. DRŽAVNI DUG. niče drugih ugovora. Modifikacije koje Saveznici sada Po članovima 241 do 245 stižu Tur­ predlažu, ne mogu zadovoljiti, jer će sku veliki novčani gubici. Ona je još onaj turski član, što se dodaje finan* od berlinskog ugovora stenjala pod sijskoj komisiji, biti uvijek u manji* teretom onih dijelova državnog du* ni. Šta više u pitanjima, koja se tiču ga, koji su mu se pribrajali sa onih finansijskih interesa Saveznika, ne- teritorija, koji su tim ugovorom otci* Objavljenje (poslanstvo) i prvi vjernici. Kratak životopis Muhamrda Hlsihlssclooio Godina III. Iz islamsliog svijeta. 11. PODLISTAK. po Muhamed Ibni Ishaku i Abdul Malikju Ibni Hišamu । va dobrotvorna društva, a ono svakako naše čitaonice ih slične ustano* ' ve i udruženja. Ta društva, koja su po svomu ustrojstvu za taj poziv naji prikladnija, treba da ovaj posao uz। mu u svoje ruke i da provedu potreb* i nu organizaciju, kako bi se sav zećat ' sakupio na jedno mjesto, a onda po* i vjerio jednom odboru, koji bi ga raz* : dijelio onako, kako će postići onu I svrhu, kojoj ga je Bog namijenio. ; Naravno ne mora svako sav svoj zc* ćat dati na tu jednu hipu. Ima ljudi, koji hoće, da daju zećat siromašnoj rodbini ili komšiji izravno iz svoje ruke. To neka bude, ali će ipak ostati Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: godišnje K 180.—, na pola godine K 90.— (u Sarajevu); za našu državu godišnje K 200.—; za ino­ zemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. čekovni račun post, štedionice 1119. Ezuhri mi je pripovijedao o Urvi-ibni Zubejru, da je Čuo od Ajiše: Kad je Bog htio Muhameda počastiti, a ljudstvu se smilovati, počne pejgamberluk kod Muhameda s tim, da je u snu imao istinite pojave, jasne kao dan i da je samoću nada sve volio. Kako je kamenje i drvlje Muhameda pozdravljalo. Abdul-Melik ibni Abdulah, koji je čuo od jed­ noga učenjaka, pričao mi je: »Kad je Bog htio Muhameda počastiti i učiniti ga pejgamberom, i on jednoga dana izišao radi nekog posla, izostađe tako dugo, dok se nije svagđe opazilo, da ga nema. On je bio otišao u najdubjje doline Meke, a kad god bi prošao pokraj kakva kamena ili drveta, doviki­ vali su mu: „Slava Tebi, božiji poslaniče!“ Muha­ med bi se okretao na sve strane, a ništa ne bi vidio osim kamenja ili drveća. Tako ostade Muhamed dosta vremena, a vidje i ču mnogo. Onda mu dođe Džebrail i donese mu, Šta mu je bilo u Božijoj milosti određeno, dok je on bio na brdu Hira u mjesecu Ramazanu. Kako je prvi puta Džebrail sišao. Muhamed provede jedan mjesec na brdu Hira, j hraneći sirotinju, koja bi k njemu došla. Kad je mjesec bio pri kraju, obiđe on sedam puta (ili ko­ liko se je Bogi sviđalo) Kjabu, prije nego što je došao svojoj kući. Kad je godina njegovog poslanja ! došla, ode on kao obično sa svojom porodicom na ‘ brdo Hira. U noći, u kojoj ga je Bog iz milosti i naprama svojim slugama sa svojim poslanstvom I počastio, donese mu Džebrail božiju zapovjed. „Ја sam spavao* — tako pripovijeda Muha­ med sam — „kad mi on donese jedno svileno is~ pisano pismo i reče: »Čitaj!« Ja rekoh: »Ja ne umijem čitati«. On me stisne u to platno da sam mislio, umrijeću. Onda me ispusti i opet reče: »Či­ taj 1« Kad ja opet rekoh, da ne znam Čitati, pritisne ■ me on opet platnom, da sam skoro dušu ispustio. Onda me opet pusti i ponovi svoju zapovjed. Ja sad upitah od straha, da opet neće samnoni kao ■ prije postupati, šta ću čitati, onda on reče: »Čitaj i u ime Tvoga Gospodina, koji je čovjeka stvorio iz I jedne grude krvi. Čitaj, Tvoj Gosnodin je najmilostiviji, koji je čovjeka perem učit, što nije znao«. ; Ja sam sad čitao, a Džebrail me opet ostavi. Na I to se probudih, a bilo je kao da ove riječi stajahu : na mom srcu pisane. Ja istupih iz petine i stajah I na sred brijega. Tada začujem jedan glas s neba, j koji mi doviknu: »Muhamede! Ti si božiji poslanik. • a ja sam Džebrail«. Ja stadoh i pogledah, a ne micah se ni nai prijed ni natrag. Onda se okrenem od njega, ali I na koju god bih stranu pogledao, uvijek ga vidjeh i pred sobom. Ja stajah, a da nisam išao ni napri­ jed ni natrag, dok je Hadidža poslala ljude da me ; traže. (Nastaviće se). �Strana 2 Страна_________ _______________________________ „PRAVDA" — „ПРАВДА“ Kpl jeni od Turske. Turska bi morala biti oslobođena od tih dugova, sraz« mjerno onim teritorijalna, koje su joj oduzete ispod njenog suverenitet ta ili jurisdikcije, a to ovim, sevrskim ugovorom nije učinjeno. EKONOMSKE KLAUZULE. Ekonomske kapitulacije treba po­ ništiti. One sadržavaju ingerenciju u turska suverena prava glede fiskalne materije i priječe joj. da regulišc tr? govački, industrija Ini i ekonomski razvoj zemlje. \ desile su priznale pravo ekonomske slobode Srbiji, Bu­ garskoj i Grčkoj, državama, koje su nastale iz starog turskog carstva i one ne mogu sada lišiti I ursku slič? nih prava, koja su hitna za razvoj zemlje, ako ne će da se izvrgnu pri? govoru, kako imaju jednu mjeru za kršćane a drugu za muslimane. Član 294, uzet u savezu sa članom 239, a koji brani turskim društvima da pridrže željezničke koncesije, u protivnosti je sa elementarnim pra­ vima naroda na vlastitu zemlju i mo* гао bi biti brisan. Isto tako bi se mo? rale brisati i sve ostale ekonomske klauzule, koje ograničavaju ekonom­ sku slobodu Turske. JURIDIČKE KLAUZULE. Pošto je uređenje pravosuđa jedan od glavnih atributa suvereniteta i po? što jc Turska u tome bila vezana u prošlosti po nametnutim juridičkim kapitulacijama, to se ove imaju bez­ uvjetno uništiti. Sve što se moglo iznijeti u prošlosti o potrebi konzu? lamih sudova, ne može se više spo? jiti sa uvjetima modernog života. Revandikacije glede A r a b a. Indija revandicira, da se obaveze, koje je uzeo na se engleski premijer u pitanju pučanstva arapskog jezika u turskom carstvu, izvrše bez ika^ kvog prikraćivanja i da ne bude ni- ' kakve, ni direktne ni indirektne, ne? muslimanske kontrole u ovim kraje? vima, u kojima leže sveta mjesta i } svete zemlje islamske. Sinja. Palesti­ na i Mezopotamija, ostajući pod vjerskim suverenitetom Sultana, mo? rale bi se konstituisati kao potpuno nezavisne države. U ovom se pitanju mora primije­ titi, da član 139 praktički razarava Halifat i da se taj elan mora brisati; da je zatim zaključni pargraf člana 94 u direktnoj kontradikciji sa čla? nom 22 pakta L ge Naroda i da član 100 omogućuje nemuslimanima da osvoje sveta mjesta islamska pod vidom trgovačkih transakcija, to su [ stvari, koje muslimani ne bi znali podnositi. Općenitosti. Svi članovi sevrskog ugovora, koji guše suverena prava Turske, na onim teritorij ama, koji su ostavljeni, mo? rali bi se zabaciti. Produljena okupacija Carigrada, sjedišta Kalifata, po savezničkim trupama, prouzrokovala je ogrom? nih patnja i bacila muslimansko pu­ čanstvo u užasno stanje i šta više, ona znači povredu islamskih osjećaja svih muslimana na svijetu. U intere? su humanosti i pravde trebalo bi okončati te patnje evakuacijom svih, stranih sila. S druge strane traži prav? da, da se stavi jedan termin produže­ nom zatvoru turskih državnika na Malti i drugim mjestima. Sevrski ugovor sa svojim osobito nepravednim i drakonskim klauzu? lama, što se tiče Turaka, klauzulama mnogo krućim i nepravednijim od klauzula nametnutih Njemačkoj, ko? ja se međutim smatra za glavnog krivca svjctsskog rata, za taj ugovor treba na koncu primjetiti, da je iza? zvao utisak u cijelom muslimanskom svijetu, da čak u dvadesetom stoljeću kršćanske države imaju specijalne mjere za svoje odnošjae s muslima? nima i da se te nisu mogle osloboditi od zastarjelih predrasuda protiv jed? nog naroda, i to iz prostog razloga, jer je njegova kultura i civilizacija različna od kršćanske. Taj utisak ne može biti nego koban po mir i dobru volju svijeta i radi toga Saveznici ne bi smjeli žaliti vremena, da preduzmu sve priprave, koje će izbrisati ta? kove utiske. Ramazanski razgovori. ___ _ _ _ U memorandumu se tuže, kako su riješenjem agrarnog pitanja ostali sa svojim familijama bez ikakvih sred­ stava za izdržavanje. Oni opisuju svoj dosadašnji rad, pa navode, kako su upravljali posjedničkim imanjima, raspolagali bcglucima, djelomice ih obrađivali ispred sopstvenika, stano? vati po selima u njihovim konacima, gojili inarvu, čuvali hambare, čarda­ ke. šumu itd. Pošto su opširno u memorandumu prikazali, kako se država pobrinula za svakoga, a njih rijesenjem agrara ostavila bez igdje ičega, stavljaju Ustavotvomoj skupštini ove zahtjeve: »I. Da predsjedništvo ustavotvor« nc skupštine ovaj naš memorandum na prvoj sjednici skupštine (po prv? mitku istoga) na pretres iznese. 2. Da se uzme u obzir naše bijedno i siromašno stan je, u kojem se danas nalazimo kod ovakc skupoće, te da nam se u pomoć priteče sa jednom novčanom potporom iz zemaljskih sredstava, da uzmognemo našu fami­ liju zabraniti od gladi. 3. Da nam čim pirje država podjeli prema jakosti naših familija zemlji? ste u srezu Bijeljinskom i to: bez? platno od čega bi mogli našu čeljad zabranjivati. 4. Da nam sc podijeli blago za obrađivanje zemljišta. Skrećemo pažnju našim poslanicima, da se zauzmu za ove siromahe, koji su sticajem prilika ostali bez za? rade. — Najbolje bi bilo da im se da­ de zemlje na obrađivanje, jer ih je malo, koji bi kakav drugi posao znali, da započnu. — Želja je bijeljin? skih subaša, da im sve subaše iz Bos? ne i Hercegovine iskažu svoju soli? darnost. Ko u toj stvari želi informa­ cija, neka sc obrati na adresu: Hafiz Abdulah Hajrić, Bijeljina. Број 290 Broj nu frontu, naime: jednu neprekidnu opcracionu liniju, od Jalove do Aj? dina. Našim četama je uspjelo — na­ stavio jc Bekir beg — da ove odvo­ jene grčke vojske u dva maha potu? ku. Naša jc pobjeda izvojštena na ovaj način: U prvom’ početku voj­ nih operacija manji su odredi turske vojske priječili napredovanje grčke južne vojske, koja je iz Ušaka kreta? ia, dok -se kod Eski Schera groš tur? ske vojske suprotstavio sjevernoj grčkoj koloni, koju jc do nogu potu­ kao. Nakon ovog uspjeha turske su čete u najbržem tempu kohcentrisa? ne protiv grčke južne vojske i poslije odlučnih sukoba prisilile su Grke da napuste Afiun Karahisar. U sadaš­ njem momentu Grci su na čitavoj fronti u povlačenju. Sve zalaznicc neprijateljske konstatno su izvržene napadajima turskih četa a može sc ozbiljno pomišljati — završuje Bekir beg da će im odstupnica biti pre­ kinuta. pa izgleda da to nije više sa? mo poraz nego da nastupa potpuna katastrofa i neminovna kapitulacija grčke vojske. (»O.«.) III. Na sijelu smo i o svačemu se eglcn zaturio. Dođe riječ i o našoj slozi i ljubavi bratskoj. Jedni od nas spo? menuše lijepih primjera ljubavi pre­ ma bližnjemu svome iz života naše? ga naroda, drugi izniješe i crnih primjera, da mi ih se Čisto neugodno i sjećati. Zgodno Arif uporedi nas muslima? ne s nekim drugim našim sugrađani­ ma basu pomaganju bližnjega svoga. Pričaše on: Neke godine bijaše u Ferhadiji ulici neki trgovac jehudija Mordo. U početku je lijepo radio. Imađaše pun dućan inanifakturne ro? be. Puče mu glas na daleko. Pa k’o trgovačka sreća, istom jednog dana rekoše: Mordo bankrot! 1 šta sad mislite?! Roba mu se rasprodala, du­ ćan zatvorio, a on? u lolanjc, birtiju, je li? Jok, džanum! Prije mu bila fir­ ma više vrata dućanskih: I. A. Mor? do, a sad poslije bankrota niže R. A. Iz uredništva. U utorak ne će izaći Mordo. j naš list, jer u ponedjeljak ne radi Ljudi to ovako odgonetnoše. Kad ; štamparija. je Mordu snašla nesreća, čuo za to | jedan vrlo imućan trgovac jehudija Iz službenog lista. Ministarstvo i on otkupi svu robu. Potajno zovpravde opozvalo je premještenje H. nc Mordu, dade mu robu, i svidi je aHfiz Ibrahim ef. R e d ž i ć a, šeriat? na Mordinu ženu i tako se na Morskog sudijc iz Bihaća u Kotor?Varoš dinoj firmi promijeni samo jedno i premjestilo ga u Bos. Krupu. Isto slovo, a ostalo je sve ostalo kao i tako je opozvalo premještenje šeriprije. atskog suca Omer Lutfi cf. S u š c iz Davno se Mordo onome svome Kotor?Varoši u Bos. Krupu i ostavilo dobrotvoru trgovcu odužio т dalje ga po njegovoj želji i dalje u Kotorširio svoju trgovinu. Varoši. Subaša. A sad drugi slučaj: Bilo je to sko? Ministar finansija premjestio jc ro za vrijeme svjetskog rata. U nas privremenog finansijskog konceptu? u Sarajevu petroleuma (gaza) nigdje ainog vježbenika Nczira E z i ć a od ni za lijeka. Neki Dušan Mihić od? finansijske direkcije u Travniku k nekle dovukao kući nekoliko tenećki finansijskoj direkciji u Bihaću. gaza, a za to odmah čula policija. Ministar šuma i rudnika unapre? UNUTRAŠNJI. Došla komisija, odnijela mu gaz i dio je apsolventa bečke visoke ško* Glasanje ustava. Dne 12. o. mj. le za kulturu tla, šumarskog vježbe­ osudila na zatvor sve dotle, dok još uveče iscrpljena jc lista govornika u nika Seida Seferovića šumar? i globu ne plati. Kad je čula jadna Dušanova žena, -generalnoj debati o Ustavu. Posljed­ škim inžinjerskim asistentom u X. šta se zbilo, ne htjedne zdvajati, ne­ nji je govorio predsjednik vlade. U činovni razred i dodijelio ga na služ? go odmah ode komšiji Osmanagi S. govoru još je jedanput izložio sav bovanje šumskoj upravi u Srednjem. i zamoli ga, da joj za čovjeka plati značaj donešenja Ustava istakavši Zemaljska Vlada za Bosnu i Her­ i da ga kurtariše belaja. Osmanaga ga kao najpovoljniju garanciju za cegovinu premjestila je šerijatskog potego pare i spasio Dušana od za? buduću jaku j silnu državu. Govor je sudiju Rcdžepa H a j r o v i ć a od ko? tvora. Ne bilo mu ni to dosta, nego oduševljeno pozdravila cijela Konsti? tarskog suda u Derventi kotarskom mu još uzajmi i novaca, da imadne tuanta osim komunista i separatista. sudu u Gacku. glavnicu s kojom će otpočeti raditi, Poslije govora izvjestioca nastalo je Kupališne karte za banju Ilidžu. jer je Dušan sav svoj novac potro­ glasanje. Za ustav je glasalo 227, a protiv 93, među kojima Trumbić, na? Članovi Sreske bolesničke blagajne šio u gaz. Treći slučaj: Došao prevrat. Sve 1L rodni socijalisti, muslimani iz Južne kao i njihove obitelji, ako su bolesni pa ako im je potrebno liječenje u ba? jepo, sve veselo, a Mehaga nema ku? Srbije i komunsti. njama na Ilidži, dobivaju besplatne da. Dosada živio o onome, šta mu VANJSKI. karte za banje u zajedničkom baze? je sa čifluka dolazilo, a sad pridužGrčko?turski Kad se prošloga nu i u posebnim kadama već prema nioi ne daju ništ^. On počeo hodati mjeseca vraćalarat. iz Londona delega­ nalazu liječnika. Oni članovi kao i po uredima, po advokatima i trošiti cija angorske vlade preko Italije na? njihove obitelji koji se žele kupati, novce, ali sve uzalud. Skoro došao trag u Angoru i kad je iz Brindisia mogu dobiti kupališne karte za za? siromah ko da je posve drugi. Vidi Mehaga da ovako nema više otputovao za Carigrad na talijanskoj jednički bazen i posebne kade uz po­ torpiljarki »Audace« jedan talijan? pust kod Sreske bolesničke blagajne hasne, pa odluči, da ljetos malo otvo? ski žurnalista, koji je pratio delega­ za vrijeme uredovnih sati, i to 12 ba? ri dućančića. ciju. dobio je od šefa delegacija Be? nja u bazenu K 50, 12 banja u poseb? Odmah mu na um padne komšija kir-Samy bega važne podatke o voj? nim kadama K 80. Pozivaju se čla­ Alijaga, inače dobar trgovac i ode njemu, pa ga zamoli, da mu štogod ničkim operacijama u Maloj Aziji, novi1 koji se žele kupati da se kupaju pomogne i da ga nasvjetuje. I, zna? koje su se po Grke naopako okrenu? u manje sezonskim mjesecima t. j. u te li, šta mu je taj srećo rekao? »E, lc. Bckir?Samy beg jc mladenačkim maju, a onda u zadnjem mjesecu se? moj Mehaga, ako nemaš večeras šta žarom opisivao borbenost i odušev­ zone jer će se za vrijeme velike se­ večerati, evo ti; pa štogod kupi, a ja ljenje turske vojske, koja se suprot* zone izdaavti manje banja uz popust stavila napadaču da obrani svoju po zahtjvu Uprave banje. ti ne mogu više ništa pomoći. Grci su odmah u početku Mehaga ko ubijen iz puške ode otadžbinu. pogriješili kazao je Bckir?Samy kući. Poslije za to sve čuo Hadži kad su precjenjivali svoju Mujaga. zovno Mehagu i začas mu beg snagu i valjanost vojnog vodstva. S otvori drugi put i selamet druge strane Grci su upali u još stras­ Neka vazda ljudi. niju pogrijesku, što su u Turcima Učitelj. PUT DO BLAGOSTANJA. vidjeli neorganizovanu gomilu, koja Prenosimo u izvadcima ovaj članak, će na prvi udar njihove vojske biti raspršena. Uz ovakovo mišljenje na? koji jc napisao jedan zadrugar u ravno jc, da sc Grcima vojnička ak? »Seljačkim Novinama«, jer se iz nje? čija u Anatolijt činila jednostavnom ga vidi što se sve može postići putem vojničkom šetnjom. I doista, grčke zadrugarstva, kad zadrugari sami ra­ Bijeljina, krajem aprila. su se operacije razvijale pod dojmom de, a ne očekuju sve samo od drugih. (Organizacija subaša.) U nas su se ovih pretpostavki. Usporedo sa že­ Više se puta pisalo o Danskoj, kao organizovalc subaše, pa su podnijeli ljezničkim prugama Grci su započeli o uzoru seljačke države, u kojoj vla? Ustavotvornoj skupštini memoran? da napreduju u dvije kolone, a da pri da blagostanje. Pisalo se o radu, koji dum, u kojemu iznose svoje nevolje. tome ni jesu organizoval i ni regular? dovodi do takovog blagostanja u dr­ Domaće vijesti. Politički pregled. Gospodarstvo. Naši dopisi. Zahtjeuajte i kupujte; ELIDA-pastu 1111111111111111НШ(11Ш1111Ш11111111111111111111111111111ШШ1111111Ш za zube jer je najbolja i ima sve odlike, koje se traže od dobre paste. Zastupnik za Bosnu i Hercegovinu Slbcrt Vita Leti, Sarajevo, Despića ul. I. �žavi, pa se kod toga osobito isticalo, da je blagostanju u toj državi najvb se pridonijelo veoma razvijeno za* drugarstvo. Sto su zadruge, kako su postale ? kakovih sve ima zadruga, li* jepo nam tumači u ovogodišnjem »Seljačkom kalendaru« poznati naš gospodarski stručnjak Vjekoslav Gortan, pa zato nc ću o tom ovdje pisati, već upozorujem sve prijatelje zadrugarstva na taj naš jedini seljač« ki kalendar. Ali da pokažem, da gore nabačena tvrdnjal nije puka tlapnja, da to nije samo jedna obmana, ja ću ovdje na^ vesti i kod nas u Hrvatskoj jedan primjer, kako se osnivanjem zadruge narodu može mnogo pomoći, kako mu se može dati životne snage, ko* jom će se vinuti u kolo naprednih naroda. Nedaleko Karlovca na obalama ri­ jeke Kupe, leži jedno malo seoce od kojih 2500 duša, a zove se Rcčica. Pred kojih deset godina teško se ži* vjelo u tom našem selu. Seljaka su tištili nesnošljivi tereti, jer je bio sav zadužen u rukama domaćih kajišara i različnih štedionica s lijepim hrvat­ skim imenima, koje su upravo onda derale kožu s našega jadnog težaka. U to doba došao je u naše selo mlad čovjek, pun duha i radnosti, koji je bio uvjeren da se na zadruž* nom temelju dade mnogo uraditi za narod. Bio je to dr. Trbuha, koji se odmah mladenačkim žarom dao na posao. Prvo, što je učinio, bilo je to, dji je odmah osnovao Hrvatsku se­ ljačku zadrugu, kojoj je on postao i predsjednikom. Prva zadaća Hrvatske seljačke za* druge bila je ta, da je seljaka oslobo­ dila teške lihvarske more pruživši za* ditžemm seljacima jevtine zajmove, kojima su se onda ovi mogli riješiti kajišarskih pandža. Nudjamo odmah otpremljive iz Zagreba staklene ploče Kad su se seljaci na taj način rije* polovicu, dobijemo još uvijek iznos šili svoga glavnog neprijatelja, poče* od tri milijarde, kojima bi čitava dr­ lc su se u Rečici razvijati pod djelo­ žava mogla podmirivati svoje troš­ vanjem dra Trbuhe različne druge kove. No osim mljekarskih udruga ima* prosvjetno*gospodarske organizacije, koje su pridonijele gospodarskom dc još i drugih stvari, kojima bi se uz razvitku i blagostanju ovoga kraja dobar i uzoran rad moglo mnogo na* vrlo mnogo. rodu pomoći. Ta i mi ovdje u Rečici Napomenutu ovdje samo mljekar­ imademo već svoj zadružni mlin, pi* sku zadrugu, koju smo osnovali od* lanu u gradnji, vršaćc strojeve, indu* mah slijedeće godine t. j. 1911., i ova striju cementne robe, a imademo i zadruga prema tomu postoji punih svoj zadružni dućan, gdje seljaci mo­ gu donekle namirivati svoje potrebe deset godina. Sama zadruga bila je teškim napo* i prodavati svoje proizvode. Ni kod nas nije sve to doduše sa­ rom osnovana, jer se ljudi nijesu spočetka nikako mogli priviknuti, da vršeno, nije još onako, kako bi mo* mlijeko nose u selo na jednu hrpu. glo biti. No mi pored svega toga ide* No mučnim nastojanjem i ustrajnim mo uvijek naprijed pa se nadamo, da radom postiglo se, da jc hrvatski na­ ćemo ustrajnim radom kročiti i dalje rod doživio u ovih deset godina ne* boljim danima i boljoj budućnosti u vieđno, t. j. cijeli ovaj kraj djelova­ susret. njem te naše mljekarske zadruge do* ! Kod nas je većina seljaka uvjere* šao je na takav stupanj blagostanja, na, da do blagostanja zemlje ne vod1 na kakvom sc sada nalaze drugi na£ ni centralizam ni federalizam a ni najveća republika, ako nema ovako* predni seljački narodi, у Ja ću ovaj svoj navod potkrijepiti ga rada i požrtvovnosti. i brojkama, po kojima će sc vidjeti, Na ponos i diku ovdješnjih selja­ kakvu blagodat imade ovaj kraj od ka napisao sam ovo u »Seljačkim Novinama« samo zato, da se već je* te zadruge. U godini 1920. prodano jc iz za* danput uvjere sva braća seljaci di* drude što mlijeka a što mliječnih Ijem naše domovine, da se do blago* proizvoda za 1,153.765 K (jedan mi* stanja ne dolazi pukim vikanjem, lijun sto pedeset i tri tisuće 765), pa već ustrajnim i žilavim radom i ma* prema tomu otpada na svaku dušu u rom. Josip Mravunac, seljak. ovom selu od samoga mlijeka godiš­ nji dohodak od 461 krunu 50 helera. Ja na gornji članak upozorujem Da vidite, što taj broj zapravo našu inteligenciju, svakog svjesnog znači, spomenutu i to, da naša drža* pristašu naše organizacije, pa onda va broji 13 milijuna stanovnika. Ako nek sam prosudi, od kaka će zamauzmemo, da smo mi seljačka država šita interesa biti razvitak zadrugar* i da bismo mogli izvoditi mljekar* stva nc samo za našeg težaka, nego i ske proizvode poprečno u onoj mno* za nas sve druge. Ako je težak zini kao i zadruga u Rečici, to bi zna* svjestan i bogat, onda smo čilo, da bi naša država na samom i m i s v i drugi još bogatiji! mljekrstvu proizvodila godišnje šest svjesniji. I kod nas u našim miljarda devetstotinadvadeset i dva redovima mora biti ljudi kao g. dr. milijuna. Ako smanjimo ovajl broj na Trbuha, i mi moramo preporoditi ZAGREB, kraj paromlina. 86 našeg težaka. Svakog jc dužnost, da na ovom polju djeluje bar pripovije* dajući svojoj težačkoj okolici o ko* risti zadrugarstva po težački svijet i čitajući svojoj neukoj braći težacima vijesti, što u ovoj rubrici izlaze. Ajanović Abas, Središnji savez hrvatskih seljačkih, zadruga, Zagreb, Mihanovićeva ul. 2 Trešeljak. SUMORNE MISLI. Odkako Spaho i Karamehmadorić poatadoie ministrima, ne mili mi se viio ni Beograd. Šerif. Oprosti, dragi Šerife, ito Te napadoh a boеапвкот saboru, dk si aležio pojeftine Pitneru. Kolike sam ja bio Pitnerov prijatelj i pomagač, toliko ei i Ti. Ako mi Ti, dragi zemljaće, ne pomogned »ada, da zajedno оте „Тагке“ istje­ ramo iz vlade, ne znam onda, ko će drugi. Oba amo učili tn rabota kod jednog gospodara, pa smo se i danas našli na istom puto. Dr. Nikola Stojanović. A eta ja Boga skrivih, da pođem sa poli­ ti бк im propalicom, pa da а cvijeta sveje mla­ dosti proigram svoja politička karijera. Dr. Avdo. Glavna je stvar, da šerifori šlepovi pa­ tnja, pa će i nDomovina® izlaziti, a ja dobi­ vati svoj akšamluk. Alija Raljević. Točno na minutu idu Suttnerovi satovi, svjetski glasovita marka »IKO«. Suttnerove ure u svim izrad* bama i cijenama, kao i sve ostale dragulje i potrebštine pokazuje Vam prekrasni katalog kojeg bes# platno dobijete ako za poštarinu pošaljete 2 K na tvrtku H. Suttner, Ljubljana br. 706. Oglašujte u ..Pravdi" pBCDlCDiCDlCDaCDiCDlCDiCDlCD Za cipelare! Ne zaboravite zabilježiti! fotografski atelier Uprav__prispjele sve vrste kože i pribora, — uz snižene cijene. u svim mjerama, kao i staklarski kit, nadalje cilindere, me­ dicinske bočice i staklene lončiće za mast, svjetiljka itd. Skladište čeških tvornica stakla porculana U/EISS i DRUG, Страна 3 Strana ЛнАвДА11' — „pravda* Број 290 Broj u Zrinskog ul. 11. (Cumurija) Braća Demir^žić trgovina koža i obućar­ skog pribora, Sarajevo InteruFban telefon 274. Muradif Karahasanović. Veliki Ćurčiluk 1. ■ CD ■ CD ■ CD I CD B CD 8 CD 9 CD ■ CD B CD ■ % $ ISEBURA V ф Ф Miševi, štakori, stjenice i žohari i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ jebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih i kućnih miševa K 12’—, za štakore K 16’—, za žohare ruse i Švabe K 20’—. — Osobito jaka tinktura za stjenice K 1У—. Za moljce po K 10 i 20, prašak za buhe po K 10’— i K 20'—, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 5’— i 12’—. Mast za uši na blagu K 5'— i 12’—. Prašak proti mrava K 10’— i 20’—. Razašilje pouzećem Zavod za eks­ port M. JUnker, Zagreb br- 16. Petrinjska ul. br. 3. 131. Preprodavaocima popust! Pozor! IZ FABRIKE HINKA FRANCKA SINOVI, O ZAGREB O preporučuje se za tursku СГП11 k3VU kao najsavršeniji dodatak i zamjenica zrnate kave. St Dobija se u svim kolonijalno-bakalskim radnjama. ® Selamet! Trgovcima! Pozor! Karaboje l-a Pri dolosku u Sarajevo uvjerite se dok zaliha traje. Ko hoće da kupi šamija za ramazan i bajram svih - vrsta, tankih i debelih, Carigradski i Selamički - te raznih klinaca i druge gvožđarske robe dobila je radnja Cijene ispod svake konkurencije! te ostale manufakturne robe kao beza, basme, Sifona zefira, konca, čarapa, hampamuka, safuna mirisavih itd. Za točnost naruđbe jamčim. Nepovoljnu robu primam natrag. - Šaljem pouzećem (doplatno). :: Samo na veliko! A Д <*> Petar Milušić i drug trgovina gvožđarije i boja Sarajevo, Aleksandrova ul. 38. g Salih И. Karić, Sarajevo. Mali Muđellti br. 2. Telefon 859. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d.d.) u Sarajevu Dionička glavnica K 10,000.000 — Podružnice u ^os. Brodu i £os. №vom Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice I tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.— Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. —Duje sezonske i aprovizacijske kredite. —Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. Glavno zastupstvo osiguravajućeg društva „HERCEG-BOSNA*. Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - tajavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: ZW �Broj 290 Број „ПРАВДА* — PRAVDA* Strana 4 Страна Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. Sarajevo, 22. aprila 1921. POZIV NA SUBSKRIPCIJU DIONICA III. EMISIJE Muslimanske Centralne Banke za Bosnu i Hercegovinu dioničarskog društva u Sarajevu. Prema zaključku sedme redovite glavne skupštine od 16. maja 1920. koji je odobren po Ministarstvu za trgovinu i industriju riješenjem od 12. augusta 1920. bn 1897, imade se provesti povišenje dioničarske glavnice našeg zavoda od K 5,000.000- na K 20,000.000 izdanjem 150.000 komada novih dionica po K 100.— nominalne vrijednosti od kojih ’j3 glasi na ime, a na donosioca. Tih 150.000 komada novih dionica stavlja potpisano ravnateljstvo ovim na javnu subskripciju uz slijedeće uvjete: prvenstva I koliko ove ne bi dostajale, dodijeljivati će se i one, koje glase i na donosioca. 9. Za slučaj, da se kojem potpisatelju novo upisanih dio100.000 komada dionica III. emisije I nica dodijeli manje dionica, nego ih je upisao, povratiti će mu i to tak«, da na svaku staru dionicu I. ili II. emisije upiše se previše plaćeni iznos nakon razdjele u gotovom natrag. po dvije nove dionice uz cijenu od K 125.— po komadu, za­ 10. O uplatama izdavati će upisna mjesta privremeno jedno sa K 5.— za troškove i K 3. za kamate od l.|L 1921. potvrde, koje treba dobro sačuvati, jer će se kasnije samo uz dakle ukupno K 138.— za svaku dionicu od K 100.— nomi­ povrat tih potvrda nove dionice izručiti. nalne vrijednosti. 11. Uspjeh ove dionice zajamčen je po jednom 1. Dosadašnjim (opcije) na dioničarima pripada pravo Pravo opcije imade se izvršiti za vrijeme od 25. aprila do zaključno 31. maja 1921. 2. U svrhu izvršenja prava opcije valja pri upisivanju novih dionica kod dotičnog upisnog mjesta ujedno predočiti stare dionice ili međutimnice, koje će se providiti opaskom „Pravo opcije za Ш. emisiju izvršeno" i povratiti dioničarima zajedno s potvrdom o učinjenoj uplati. — U koliko se ili dionice ili međutimnice nalaze kod nas u Sarajevu, valja ovo na upisnom arku primijetiti, a pravo opcije se svejedno može izršiti. 3. preostalih 5o.ooo komada dionica III. emisije prepuštaju se i nedioničarima uz cijenu od K 150.— po komadu zajedno sa K 5.— za troškove i K 4.— za kamate od l.|I. 1921., dakle ukupno K 159.— za svaku dionicu od K 100.— nominalne vrijednosti. I za ove dionice traje rok upisa od 25. aprila do zaključno 31. maja 1921. 4. Čitava protuvrijednost koli optiranih toli i na novo upisa­ nih dionica imade se odmah pri upisu u gotovom potpuno isplatiti. 5. Svaki dioničar, koji ne izvrši pravodobno svoje pravo opcije na nove dionice, gubi to pravo. 6. Višak, koji će se uplatiti preko nominalne vrijednosti dionica pripasti će po odbitku svih troškova emisije i uplaćenih kamata, redovitoj pričuvnoj zakladi. 7. Nove dionice proviđene su kuponom za godinu 1921., te sudjeluju na dobitku zavoda počam od 1. januara 1921. 8. Ravnateljstvo pridržaje si pravo razdiobe dionica, te će u prvom redu dodijeliti dionice koje glase na ime, a samo u sindikatu. 12. Prijave za izvršenje prava opcije, te upisi za nove dionice i uplate mogu se obaviti osobno ili poštom kod slije­ dećih novčanih zavoda: Muslimanske centralne banke za Bosnu i Hercegovinu dioničarskog društva u Sarajevu, te kod njezine podružnice u Tuzli. Prve hrvatske štedionice u Zagrebu, te kod njene podruž­ nice u Beogradu i kod svih ostalih njezinih podružnica. Hrvatske centralne banke za Bosnu i Hercegovinu d. d. u Sarajevu, te kod njezinih podružnica u Bugojnu, Derventi, Mostaru, Bos. Šamcu, Tuzli i Zenici. Muslimanske trgovačke i obrtničke banke d. d. u Sarajevu, te kod njezinih podružnica u Bos. Brodu i Bos. Novom. Gajret Banke d. d. u Sarajevu. Muslimanske trgovačke i poljodjelske banke d. d. u Tešnju. Prve muslimanske banke d. d. u Brčkom. Prve muslimanske trgovačke banke d. d. u Bijeljini. Muslimanske banke d. d. u Banja Luci i njezinih podruž­ nica u Prijedoru, Prnjavoru te Sanskom Mostu. Muslimanske privredne Banke d. d. Gračanici. Muslimanske banke d. d. u Stocu. Muslimanske kreditne banke d. d. u Foči. Privredne banke d. d. u Maglaju. Krajiške banke d. d. u Bihaću. Kreditne banke d. d. u Modriču. Trgovačke banke d. d. u Trebinju. Bankovne i komisione radnje M. Mahmutbegović, Bv Šamac. Bankarske radnje Numan Osmanefendić, Žepče. Ravnateljstvo Muslimanske Centralne Banhe za Bnsnu i Hercegovinu d. d. u Sarajevu. Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Dankl & A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/d213a77485e07f7654472f93c83f61d8.pdf 366e7adc8e8a7f5116006ccaac7750a3 PDF Text Text pojedini broj К 2 — Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: godišnje K 180.—, na pola godine K 90.— (u Sarajevu): za našu državu godišnje K 200.—; za ino­ zemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИММ1СКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 5j (291) Čekovni račun post, štedionice 1119. Sarajevo, četvrtak 19. maja 1921. (11. Ramazan 1339.) __________ ------------------- ----------------- ---- Podmladak za šerijatske sudije. i —h— Zaslugom naše organizaci­ i volji potrebama, kad bi se poradilo je ulaze u Ustav naše kraljevine us* na tome, da se broj frekrentanata ј tanove, kojima se garantuje ne sa­ povisi, jer što u današnjim prilika* j mo da nam ostanu' naši šerijatski ma podgaja šerijatska škola, to je I sudovi u Bosni i Hercegovini nego kap vode u more za naše buduće po* I da se osnuju i u ostalim krajevima trebe. Kako se vidi iz izvještaja o 1 kraljevine, gdje ima muslimana i da zaključku školske godine u ovom, za* 1 im se i djelokrug u nekoliko proširi. vodu, što ga donosimo na drugom Čim dođe vrijeme, da se ova, po naš mjestu današnjega broja, svršilo je život, naročito porodični, vrlo važna ove godine nauke u ovom zavodu ustanova počne provoditi, osjetile* samo pet kandidata. Ako uz­ mo veliku oskudicu u kandidatima memo, da će od tih nekoji nasteM za šerijatske sudije: nc toliko u Bo* viti nauke na univerzi, jedva onda sni i Hercegovini, koliko u drugim da ćemo podmiriti i svoje potrebe krajevima naše otadžbine. Nc može u užoj nam domovini, a kamo li još se tvrditi, da nema uleme, ko* da u tomu pravcu pomognemo i na* ,j a bi po svojoj šerijatsko-pravnoj soj braći u drugim krajevima. spremi mogla vršiti kadijsku .službu, Rekosmo, da bi šerijatska sudačka ali za zvanje šerijatskih sudija, kas škola po svojoj organizaciji mogla kve mi imamo u Bosni i Hercego­ zadovoljiti potrebama, ali odmah vini i kakve će biti potrebne u čitaš naglašujemo, da jc to samo za ne* voj kraljevini, treba i druge opće volju, jer nam treba brzo uzgojiti spreme, a onda i jundičke u zapad­ što viši broj kandidata za šerijatske nom smislu. I danas muftije u San* sudije. Mi i dalje za budućnost sto* džaku i Makedoniji vrše jedan dio jimo na stanovištu, da šerijatske su* I poslova, koje će u buduće vršiti dr* dijc moraju imati akademsku nao* žavni šerijatski sudovi, ali su - brazbu. Mi smo odmh iza oslobođe­ bez zamjerke — vrlo rijetki, koji su nja i pošli tim putem, osnovavši po* dorasli svomu pozivu za današnje seban tip gimnazije — serijatsku gi* vrijeme. Mnogo njih, nevjesti kam mnaziju —, koja će davati potpunu celarijskim poslovima u našem sini* srednjoškolsku spremu našim seri* i slu i ne znajući službenog jezika, jatlijama. Kada budemo imali ma* i i .-cnatu rz ove •šerijatske■ kao cnJiabuie, pa se u vrlo važnim onda ćemo pretvoriti našu serijatsku I poslovima moraju osloniti na svoje sudačku нкЦч u šerijatsko*pravni pisare i sekretare, koji su u najviše fakultet ili serijatsku akademiju. slučajeva inovjerci i neupućeni u se* Ne velimo opet ovim kao da še­ rijatsko-pravne poslove, a često ne rijatska sudačka škola ne stoji na znaju ni) našfh porodičnih prilika. svojoj visini i da svojim apsolventi* Tako su danas moguće anomalije, ma ne daje dovoljnu spremu. Ovih da u zvaničnim aktima muftijskih dana smo imali priliku, da s potpu* ureda iz Južne Srbije nabasamo na no mjerodavna mjesta čujemo vrlo muslimanske »krštenice«, i slične do* laskav sud o apsolventima ovog kumente, koje Islam nc poznaje. našeg zavoda. Jedan ponajuvaženiji Eto, to nas sili, da upregnemo sve jurista u nas, koji je član ispitnih sile, kako ćemo što brže i uspješnije povjerenstva za sudije, advokate i obrazovati podmaldak za naše bu­ šerijatske sudije, pripovijeda nam, duće šerijatske sudije. Naša šerijt* kako je na ispitu stavio jedno te is* ska sudačka škola u Sarajevu po svo* to pravno pitanje jednom advokat* joj organizaciji mogla bi, da zado* skom kandidatu i jednomu za seri* PODLISTAK. Hratah životopis Muhameda fllejhissB ania po Muhamed Ibni ishaku i Abdul Malikju Ibni Hišamu preveli (5) Braća Muftići u Žepču. Oni su Išli do visine Meke i vratili se opet, a ja ostadoh, dok meleć nije otišao. — Onda se povratih mojoj familiji. Kad sam došao Hadidži, sjednem joj na krilo i »pritisnem se čvrsto uz nju. Ona me upita, gdje sam bio i reče mi, da je poslala ljude da me tra­ že, da su oni išli do visine Meke i natrag se po­ vratili. Kad sam joj pričao, šta sam vidio, reče ona: wVeseli se, moj rođače, i budi hrabar! Onoga । mi, u čijoj je vlasti moja duša, ja se nadam, da ćeš Ti postati pejgamber svoga naroda!" Ona onda ustane, obuče se i ode svom rođa­ ku Varaki ibni Raufalu, koji je bio postao kršća­ nin, znao čitati sveto pismo, a mnoge stvari čuo od Židova i kršćana, ispripovijeda mu, šta sam vi­ dio i Čuo. Tada viknu Varaka: „Svet, Svet! Onoga mi, u čijoj je vlasti Varakina duša, ako mi istinu govoriš, to je njemu došao najveći melać, koji se je također bio pokazao Musau, a on je pejgamber ovoga naroda. Reci mu, neka bude stalan! HadidŽa se na to povrati Muhamedu i kaza mu, šta je Varaka rekao. Kada je prošlo vrijeme pobožnosti i Muhamed se vraćao kući i kao obično najprije obišao hram, sretne ga Varaka i reče: „Pričaj mi, šta si vidio i čuo!“ Kada mu je Muhamed to pričao, reče: „Ono­ ga mi, u čijoj je vlasti moja duša, Ti si pejgamber jatskog sudiju. Odgovor advokat* skog kandidata, koji ima doktorsku diplomu, bio je nedovoljan, dok je kandidat za serijatskog sudiju odgovorio odlično. Ovo je samo jedan mali primjer na kakvoj visini stoji i danas naša šerijatska škola, a da i nc govorimo o velikoj kulturnoj misiji, koju je ovaj zavod u nas do* sada izvršio, a i sada je vrsi. Danas nam je u ovome pravcu pr* va dužnost, da podignemo frekven* čiju u šerijatskoj sudačkoj školi i da među frekventante .pr^učemo što više naše braće po vjeri iz San* džaka i Makedoniju. Ministarstvo vjera je još 1919. godine pokušalo, da to učini, pa se i javilo nekoliko kandidata iz Sandžaka, ali ne mogo* še udovoljiti zahtjevima, koji su na njih stavljeni na prijamnom ispitu. Neki su od njih imali temelja, da na* stave nauke u šerijastkoj školi, ali im je manjkalo spreme iz jezika i matematike. Još tada je potaknuto pitanje, da se za ovakove kandidate osnuje pripravni tečaj, ali je na tomu i ostalo, pa ni dosada nije taj tečaj otvoren. Danas je ovo goruće pitanje i treba poduzeti sve, da se naredne školske godine primi što viši broj novih pitomaca u serijatsku š k o* 1 u, a da se za kandidate koji potpu* no nc zadovolje na prijamnom is* ite, u injaju icmu’ja za studija u ovom zavodu otvori pripravni tečaj. Ovo naročito vrijedi za kandidate iz Sandžaka i 'Makedonije. To bi bila briga musli* manskog odjelenja u -Ministarstvu Vjera, ako ima iko tamo, da mu na srcu leži napredak muslimana u na* soj kraljevini. Ovo prelazno stanje za brže pod* gajanje šerijatsko-sudijskih kandidat ta_ne bi smjelo ni u koliko biti na štetu buduće izobrazbe njihove, ko* ja ima da im da akademsku spremu. Stoga se ne bi smjeh potezati za ovo povećanje frekvencije u šerijat* skoj školi đaci iz šerijatske gimna* ovoga naroda, a najveći je meleć Tebi došao. Nazivaće Te lašcem. prpgoniće Te, protjeravati Te i pobijati. Ako ja taj čas doživim, onda ću ja moliti Boga, neka mi na jedan način pomogne, da mi to bude priznato. On se nagne tada k njemu, poljubi ga u čelo, na što Muhamed ode kući. Početak objave Kurbana. Objava je počela u mjesecu Ramazanu, kao što kaže u Kur’anu: „Mjesec Ramazan u kojem je Kur’an objavljen, kao uputa ljudima i znak uputstva i zakona". Onda je objava upotpunjena, a Muhamed je vjerovao u Boga i primio je zapovje­ đeno bez obzira, da Ii se to ljudima sviđa ili ne. Pejgamberluk nosi sobom muke i terete, koje samo ustrajni i jaki među poslanicima sa božijom pomoći i potporom mogu podnositi, a s njima se svađaju radi onoga, šta su oni u božije ime proglasili. Ali Muhamed je radio po božijoj zapovijedi usprkos svih prigovora i zlostavljanja njegova naroda. Ulaz u Islam HadidŽe kćeri Huvejledove. HadidŽa je vjerovala u Muhameda, držala je objavu za istinitu i podupirala ga u njegovoj na­ mjeri. Ona je bila prva, koja je vjerovala Boga, njegovog poslanika i objavu. S time mu je Bog poslao utjehu, jer kad god je on nešto neugodno Čuo, ili bi mu se što prigovaralo, a on radi toga bio potišten, Bog bi ga utješio njom, kad bi se k njoj vratio. Ona bi ga podigla, olakšala bi mu, uvjeravala ga o svojem vjerovanju, a prikazivala mu klevetanje ljudi neznatnim. Također mi je jedan povjerljiv čovjek pripovi­ jedao, da je Džebrail Muhamedu došao i da mu je rekao: „Pozdravi Hadidžu od njezinoga Gospodara!" Kada joj je Muhamed ovaj pozdrav donio, reče ona: „Bog je spas, od njega dolazi spas i spas Džebrailul" Godina 111. -. ' ■ ■ N. — zije. Njih treba pustiti, da tamo maturiraju, kako ćemo što prije doći do šerijatsko*pravnog fakulteta, od* nosno šerijatske akademije. : j I I ; I | | i ! I ’ । I i . ј ј 1 Sarajevo, 18. maja. Prije tri dana dogodio se u sara­ jevskoj čaršiji jedan malen događaj, malen, ali simptomatičan i možda od većeg zamašaja. Jedan Jevrej trgovac i jedan Musliman također trgovac po­ tukli se usred čaršije, a okolica nji­ hova, sve sami Jevreji mjesto da ih razvade i umire, oni svi u pomoć bratu svom i svi složno na jednog Musli­ mana. Policija je učinila kraj gunguli, Evo u čemu je stvar: Alija Arnauiović nemajući dućana, uzeo je od vakufske uprave bezistanska vrata, pošto se taj dio bezistana ne upotrebljuje, pa su vrata postala nepotrebna. Od tih je vrata i basamaka, kojim se silazilo u bezistan, Arnautović napravio lijep dućan, po­ trošivši u adaptaciju dosta golemu svotu novaca. Već prilikom uređivanja tog dućana nalije tali su pojedini Jevreji i nagovarali Arnautovića, da se okani toga, da njima pripusti taj dućan. A kad je dućan bio potpuno gotov, onda su mu čak plaćali puno više, nego je on potrošio za adaptaciju, nudili su 50 do 60 hiljada kruna za taj tako priređen dućan, ali naravno u tom nijesd uspjeli. Arnahtdvfć se uselio a dućan i radi već par mjeseci. Prije par dana uređivao je u dućanu Arnautovića izlog poznati ovdje majstor u tom poslu neki Gltlck, a kad je to vidio trgovac Danon iz bezistana, napao je drugi dan Gliicka, zašto se on dao u taj posao jednom baliji, jer da Arnautović nije nikakav trgovac. To je GlUck kazao Arnautoviću, a Arnautović na to zastavi u nedelju Danona, kad mu je prolazio ispred du­ ćana, rekavši mu: da mu se lijepo zahvaljuje za one riječi, što je govorio Gliicku o njemu. Danon na to plane i kaže, da mu to i sad kaže, da je balija, da nije nikakav trgovac, a Arnautović odvrati na to Danonu, da ga 0 izostajanju objavljivanja i silaženju sureta — Ed-duha. Onda izostane objavljivanje neko vrijeme, tako da je Muhamed radi toga bio vrlo ožalošćen. Tada mu donese Džebrail sure Ed-duha, u kojem se Bog, koji mu je toliko milosti pokazao, kune, da mu nije neprijazan i da ga nije — otpustio. Tu se kaže: „Tako mi bistroga dana i što iza njega pada, noći. Tvoj Gospodar nije Te otpustio i nije Ti neprija­ zan, a sigurno budući život Ti je bolji nego prija­ šnji. Zaista Tvoj će Gospodar Tebe obdariti, pa ćeš biti zadovoljan. Nije И Te našao kao sirotu, a pribavio Ti prijem; nijesi li bio na stranputici, a on Te je izveo? Nijesi li bio siromašan, a on Te je učinio bogatim". On ga ovim podsjeća, kako je započeo da mu pokazuje svoju milost u stvarima Ovoga svijeta i kako ga je svojom milošću iz siro­ tinje, stranputice i siromaštva izbavio. Početak obveze na molitvu. Onda mu bi propisana molitva, i on se je mo­ lio. Kada je Muhamedu bila propisana molitva, dođe mu Džebrail, koji je sa njim molio podnevnu molitvu, kad je sunce počelo da se obraća zapadu; onda popodnevnu molitvu, kad je sjena bila njemu jednaka; onda večernju molitvu, kada je sunce za­ šlo, a onda pošljednju noćnu molitvu, kada je ve­ černje rumenilo iščezlo, a onda jutarnju molitvu, kad se je jutarnje rumenilo pokazalo, onda po­ dnevnu molitvu, kada je sjena bila dva put velika kao on, onda večernju molitvu, kao prijašnji dan, kad je sunce bilo zašlo, onda noćnu molitvu, kad je prošla trećina noći, onda opet jutarnju molitvu, kad je jutro bilo svijetlo, ali još suncem neobasjano. Onda on reče Muhamedu: „Vrijeme molitve leži između onoga, u koje si jučer i danas molio". (Nastaviće se). �Strana 2 Страна ne vrijeđa, da ga ne izaziva, ali Danon još žešće udari na Arnautovića i još mu opsuje mater. Arnautović je na to pograbio za jednu ambrelu iz du­ ćana i njom udario Danona a na to se u jednom času strkao cio jevrejski Kujundžiluk i sve udarilo na Arnau­ tovića, izvukli ga iz dućana i na mr­ tvo ime isprebijali šakama, bokserima psujući tursku majku i vičući: u Aziju Turci. Policist, koga su Jevreji doveli i sugerirali mu, da ih je napao Arnau­ tović, koji je tobože po njihovom mi­ šljenju rod sa Šerifom Arnautovićem, vlasnikom „Domovine", odveo je i Arnautovića i Danona na policiju, gdje su preslušani, liječnik je međutim kon­ statirao ozljede na Arnautoviću i re­ zultat svega: pušteni su kući, a da će kasnije dobiti pozivnice. Nama je drago, što se na ovaj do­ gađaj nijesu uzrujale i šire mase naše čaršije, kao što se je — kako se vidi — pokrenula sva jevrejska čaršija, a da su naše mase za to imale više razloga, to je posve jasno, jer se otvo­ reno vidi da njima smeta i da ne mogu da gledaju ako se jedan musliman odluči da se trgovinom bavi. Tolikoj tjesnogrudnosti i tolikoj nesnošljivosti prama jednom muslimanu jednom tr­ govcu, koji se istom zatrgovčio, nebi se smjelo davati maha, jer je to u najmanju ruku nezahvalnost prama nama, s kojim su se oni upravo po­ digli. da i ne govorimo da je to ne­ dostojno jednog trgovca a još više od jedne skupine, koju smo mi ne samo tolerilari, već i podigli. Mi se nijesmo nadali od naše jevrejske čaršije, da će ona onoliko nasrnuti na nas onako prostački i izazovno psovkom i vikom: u Aziju. Mi ovaj događaj za sad samo konstatujemo a mislimo, da se je vrući temperamenat nepotrebno uzrujanih Jevreja već brzo ohladio i uvidio svoju pogrešku, pa da će je i brzo popra­ viti. No hoće li Jevreji ovim da se igraju bacanja rukavice, to je njihova stvar i mi ćemo ih onako uzimati, ka­ ko se oni budu vladali. Dodajemo da je sjutri dan iza do­ gađaja posve nepotrebna bila ortolika šetnja detektiva Kujundžilukom ulicom, jer je tobože prijetila opasnost od mu­ slimanske čaršije jednog revanša. Da, posve je nepotreban bio taj alarm de­ tektiva, jer se muslimani nijesu nikad davali ovakom ispadu, osim ako su bili izazvani i imali pred sobom oz­ biljna protivnika sa dostojnim oružjem u ruci. Za sad ovoliko. ( ona, pa okrenula nekoj prijateljici u Karanfil-mahalu. A njihov najveći imetak, najljepši i najskuplji nakit mali Meho i Asim, i ostadoše na sokaku, da se prljaju, ' miješaju sa zlim drugovima, da uče I pusiti, psovati, lagati i t. d. A šta je bilo sa njihovim najvećim ' ponosom, najosjetljivijim roditeljskim I dževahirom, — lijepom Esmom?! Nju je majka nagizdala, uperila, pa je puI stila, da malo s ostalim drugaricama • odu u mahalu, u Medreseta, na Zma' jevac, kao hajvan na pazar, samo bez ' sahibije. I šta je sad naučila Esma ; u mahali? Šuti. Bolje, da o tome ne I govorimo!... I poslije kad takvi ne­ marni roditelji dožive kakvu neugod­ nost od svoje djece, onda u svojoj muci glupo govore: »Nesretno se ro­ dilo!..« »Tako je Salihaga!« rekosmo svi. »Jest, brate, krivi su najviše ro; ditelji djece«. — poče Junuzaga. »E; no, ja nešto ljetos gledam naš seos­ ki svijet. Njihova mladež muška i ženska imaju svoj vlastiti dnevni posao. Po vas dan sa roditeljima rade, a kad dođe petak na jednom sc kraju odmaraju o(čevK na drugom majke. U kraju se negdje zbila i mladež, pa k’o mladost — po ma; Io i proašikuju. a nemaju nikad zlih običaja. A naša je, osobito ženska mladež, dosta nezaposlena. Tc ono malo kućnog posla, a i taj im je po; sao većinom na vrat na nos, istom I da sc nešto vidi u kući« ... »A nema više u nas stanova, če? krka, vitlo va. pa i džerdžefi se i ma; šine rijetko čuju«, poče opet Vejsil ef.. — nego se sve sada oslanja na dućansku robu, na fabriku«. Jest, ama odakle novac za svašto? Valja zaraditi, pa platni. I to sve puca jadnom ocu o glavni«, dobaci jedan. »I pravo nam je«, — dodadc drugi. »Malo se ko brine kako bi trebalo raditi, da se i našoj mladeži, muškoj i ženskoj otvori način rada, koriš; nog, produktivnog rada, da se uči zarađivati sebi idaru na pošten na; čin, a ujedno da se pametno zapo­ sli. i da udovolji želji kućnog od* goja«. I tako dođosmo u razgovoru na današnje neke krasne primjere, gdje je lijepo zaposlena naša ženska mla; dež, a to su »O s v i t a n j e«, dru; štvo za prosvjećivanje muslimanki, »A k c i j a ni o r a 1 a« za zaposlenost siromašnih muslimanki. Islamska štamparija sa svojom tvor; n ic o m papirnih kcsica i vrijedna Braća Zlatar, kod koje je tako; đer zaposleno naše ženskinje. Sve su ove akcije vrlo krasne i pleme­ nite i samo o dobru rade, pa nam IV. je dužnost ove plemenite akcije po; Ubaci Omeraga među nas riječ i o magati moralno i materijalno. Duž; našoj muškoj i ženskoj mladeži. Utvr­ nostnam iedaseovakeple; dismo, da je naša mladež slaba vla­ menitc akcije umnože, da danja. Jedni rekoše, krivo je vrijeme, se na veliko jednom pođe, a drugi optužiče današnju civilizaciju, onda će biti korisno zaposlena sva treći čak da se „u nesretnu vremenu naša siromašna ženska omladina. I rodila* i t. d. Jedva Salihaga nađe to će onda biti naša velika sreća. pravog krivca. „Slabom vladanju naše : Učitelj. mladeži", — nastavi on — kriv je u ; Ramazanski razgovori. prvom redu naš nemarni odgoj. Mi se za sve više brinemo, nego za našu djecu. Nabrajaćete vi cijelu noć pogreške naše omladine muške i ženske, ali je sve zaludu, kad ne pogodimo šta je tomu krivo i kako bi trebalo popravljati. Evo da ja navedem samo jedan pri­ mjer, koji se u nas baš ovdje u Sa­ rajevu, a iza niega na žalost i u dru­ gim našim većim gradovima često i redovito zbiva. Osvanuo na pr. dan petak. Zatvorena čaršija- Mujaga ju­ tros rano otišo negdje nekakvom ahbabu, da malo oteferiči. Njegova do­ maćica znade, da će joj čo’jek ostati tamo i na ručku, pa se i ona spre­ mila. Mujaga je tvrdo i važno osta­ vio na mjestu ključ od svog dućana, da ga niko ne dira. Njegova je doma­ ćica opet povadila polagano iz »sehare« svoj nakit, pa ga važno i opre­ zno metnula na vrat. Nagizdala se i Број 291 Broj „PRAVDA" — „ПРЛВДА" ; : ! < ' I Vlasenica, 15. maja. Na 14. оу. I mj. obđržata je redovita godišnja skupština .1. M. ()., kojoj je prisu; stvovalo oko 400 članova. Pred­ sjednik Ragib Kadić otvorio je skup? stinu i u kratko prikazao je današnje političko stanje i držanje našega po; slaničkoga kluba. Prisutni članovi jednoglasno odobrišc dosadanji rad našega poslaničkoga kluba a naro» čito sporazum s vladom gospodina Pašića. Ujedno izabraše novi odbor, koji sc ovako konstituisao: Predsjed; nik Ragib Kadić, potpredsjednik i Rasim Begović, tajnik Fchim llasan; I begović, blagajnik Esad Kurtagić, odbornici Mehaga Topčić, Šemsibeg i Tihić, Osman Klempić i Salko Dulić • Kurtagić. . ....... .........— 1 ‘ Pitanje na gospodina mitetra za agrarnu reformu. Težaci sela Ban dola općine Bijela ! kotara Travnika od pamtivijeka slu; že se ispašom »Pakovca«, koja leži odmah uz njihovo selo i usjeve a ko; ja pripada općini Putićevo. Geome­ tar kod kotarskog ureda u Travniku g. Sijelski ovu ispašu kao i ispaše sela Strana i Sljemena dijeli težaci; ma. koji imaju dovoljno zemlje (slu­ čaj Stipo i Marijan Zlojo), a često puta i licima koja imaju svoje posve drugo zanimanje, željezničkim na; mještenicima sa stanice Busovača). I Molbe i proteste Muslimana težaka odbija g. Sijelski na taj način, da ih šalje u Aziju, da traže sebi ispaše i izgleda, da taj gospodin želi onemo; gućiti držanje hajvana muslimani; ma težacima iz spomenutih sela, jer im jc ta ispaša potrebna kao kora kruha. Prijeti opasnost krvavog su­ koba naročito radi ispaše »Pakovac«, koja susjednoj općini Putičevo nije nužna, jer imaju ispašu Strane i Vu; čijak, dok je težacima Bandola tim vezan gospodarski opstanak. Stoga upućujem Gospodinu Ministru ovo pitanje: 1. Je li mu poznato, da gospodin Sijelski na svoj način i protiv volje velike većine težaka dijeli potrebne im ispaše? 2. .) Ii Gospodin Ministar voljan odrediti, da se daljnje dijeljenje spomnutih ispaša obustavi, a do sada iz; dani kompleksi oduzmu? 3. Je li Gospodin Ministar voljan kazniti spomenutog organa koliko radi samog dijeljenja toliko radi ne; doličnog i izazovnog njegova drža; nja prema muslimanima težacima? Molim pismeni odgovor. Primite, Gospodine Ministre, iz; I raz moga osobitog poštovanja. Beograd, 11. svibnja 1921. godine. Hamid Kurbegović, narodni poslanik. • . Još moram svratiti pažnju gospoi dina Sijana na gospodina Sijelskog i i njegovo djelovanje u Travniku. Slučaj vrijeđanja težaka muslimana, koja u pitanju spominjem, posvje* dočit će težak Dulbabić iz Mosara i držim, da će gosp. Šijan učiniti svoje, da pouči gospodina Sijelskog, • kakovo treba da bude njegovo ponaKladanj, 6. maja 1921. I sanje kao drž. činovnika. Uz ostalu braću u Bonsi i Herce; Hamid Kurbegović. govini i mi se pridružujemo i daje­ . ----------------------------------------------------mo potpuno povjerenje našem vod; stvu. Mi nemamo sumnje u ljude koje izabrasmo i poslasmo kao svoje pred; Zaključni ispiti na Šeriatskoj su­ stavnike, da nas zastupaju i rade dačkoj školi obdržani su dne 7. o- mj. prama svom najboljem uvjerenju. Ispitu je predsjedao u otsutnosti reisMi smo uz njih te je po tome is; ul-uleme njegov zamjenik Hafiz Mehključcno svako poremećenje sloge u med ef. Gki ć, a kao vladin povjerenik našim čvrstim redovima u našoj ve? fundirao je vladin savjetnik Fehim ef. likoj Jugoslavenskoj Muslimanskoj Spaho. organizaciji. Ispitu se podvrglo svih pet svršeniPotpuno odobravamo korak vod; ka V. godišta tog zavoda, i to: Baj r ak­ stva naše organizacije, što su naši ta r e v i ć Sejid Alija iz Građačca, H a d ž izastupnici stupili u vladu g. N. Pa; begić Hamid iz Sarajeva, Hajrović šića. Mjesni odbor. Hafiz Mehmed iz Nevesinja, Fazlagić Iz naše organizacije. Škola i prosvjeta. i Nedžib iz Čajnića i Teskeredžić i Našid iz Travnika, te su svi sa uspjeI hom, položili ispit, prva trojica s odli­ kom. Seriatsku sudačku Školu, koja je otvorena u decembru 1887. svršilo je i prvo kolo absolvenata 1892., a ovo je I 29 kolo. Do sada je svršilo taj naš j islamski zavod 242 apsolventa, koji danas zauzimlju gotovo sve istaknutije položaje u našoj vjersko-prosvjetnoj i Šerijatsko-sudačkoj struci. Osim Šerijatskih sadaca imamo među apsolventima šerijatske škole muftije, članova uleme medžlisa, profesora i muderiza, za tim vladinih savjetnika, tajnika i perovođa a od onih, koji svršiše šeriatsku školu nastaviše svoje nauke na sveučilištu, a takih je lijep broj, imamo danas načelnika u pojedinim ministarstvima i pokrajinskoj vladi,vladinih i sudskih savjetnika, kot. predstojnika i t. d. u raznim granama uprave. Jednom riječi zauzimaju naše svršene šeriatiije vidna mjesta u našem javnom životu i svo­ jim radom u narodu dosta doprinose podizanju zaostalog islamskog dijela našeg naroda u svakom, a naročito u prosvjetnom pogledu,shvaćajući isprav­ ne potrebe i prilike vremena i prirod­ ni put evolucije i osvješćivanju svog naroda. Kamo sreće da danas imamo trostruki i viši broj šeriatlija u našem javnom žiivotu. Mladim apsolventima želimo svaku sreću i napredak u radu na dobro svog naroda i njegovu mla! du državu. Na predlog predsjednika senata vrhovnog suda g. Dr. Zobkova, iz­ vanrednog nastavnika za evropsku ju­ riš prudenciju, sakupili su članovi ispitnog povjerenstva nekoliko stotina kruna za »Gajret«, što je preko direkcije zavoda uručeno gl. odboru. Domaće vijesti. Novi načelnik za poljoprivredu. Ukaz o postavljenju g. Muhamedbe; ga K u 1 i n o v i ć a za načelnika po­ ljoprivrednog odjelenja već je sti; gao ’žeTtialjskoj ‘vladi. Dekret će mu biti odmah poslan te će ovih dana, g. Kulinović preuzeti dužnost. Vije; sti nekojih listova, kao da je g. Ku; ilinović otklonio da primi ovo zva; nje nijesu tačne. „Merhamet* Pošto su nastali dani uzvišenog Ramazani šerifa, dani, kada na srcu svakog Muslimana leži merhamet (milosrđe), te hoćemo da skre­ nemo pažnju svakoga Muslimana na naše društvo. ,,Merhamet“ je osnovan, da suzbija prosjačenje među Musi, sirotinjom, da potpomaže sirotinju i po vremenu da osnuje Sirotinski dom — Možemo reći, da je u pogledu suz­ bijanja prosjačenja u glavnom uspio. Ono što se još viđa po ulici, to je ili nepotrebno potpori a prosi od navike ili je sposobno za rad, pa im „Мегhamet" ne može dati potpore. „Merhamet" izdržaje preko 250 fa­ milija dajući najnužniju opskrbu pa izdaje mjesečno oko 30.000 Kr. Tome dolaze potpore u naravi hrana, odijela, obuća. Pri dijelenju potpora odbor posvećuje najveću pažnju djeci, kako muškoj tako i ženskoj, jer je glavno njih na selamet izvesti, da nam od njih koristi bude. Mušku djecu nam­ ješta u mek tebe, škole i u sporazumu sa „HURUETOM", na razne zanate, a žensku još i u razne poslove. I ako je novi odbor povisio redovite potpore za dvostruko od prijeSnih, ipak te potpore ne dosižu niti samo za prehranu. O osnutku „Sirotinskog Doma“ ne može zavod biti ni govora, dok su sredstva društva ovako ograničena. Da bi društvo moglo udovoljiti gore istaknutoj svrsi t. j. da što izdašnije potpomogne našu sirotinju i da bi što prije moglo pristupiti osnutku siro­ tinskog doma, to se odbor obraća ovim na svu braću Muslimane i sestre Muslimanske grada Sarajeva, da sad �Број 291 Broj Страна 3 Strana „ПРАВДА“ — „PRAVDA* prigodom dijelenja zekjata u prvom redu imaju na umu naš Merhamet, da sav zekjat dadnu Merhametu, koji će ga pravo i jednako podijeliti, a da ga ne daju osobama, koje im na dućan ili kući dođu, jer će tako dati osobi, koja može biti nije ni potrebna ili za koju svako zna, dok će Merhamet dati i onoj, za koju niko nezna, jer leži kod kuće, đaturum, na samoći, nikoga nema, da mu vrata otvori, a kamoli ko će mu zaraditi i donijeti. Napominjemo ujedno, da odbor prima zekjat (kako u gotovu tako i u naravi) pod uvjetom, da ga podijeli i osobama, koje darovalac naznači. Stoga pomozite i požurite I Sarajevo početkom Ramazana 1339. Za odbor društva: Predsjednik Džemaluddin v. r. Zlo se popravlja. Kao rezultat energičnih mjera, koje je vlada po* đuzela, smaknuta su dva najveća zlikovca, koji su kao kuga harali u Hercegovini a to je Aleksić i — ka* ko smo već javili — Biberdžić. Ta dva razbojnika natjerani od žandar* merije, zapali su u jedno selo kod Bile će i tu su izgubili glavu. Čitava o na okolica, koju su ti zlikovci kroz 2 i po godine terorizirali, sad će dahnuti dušom i osjetiti da se vraća autoritet vlasti. Kad dobijemo pota* nje podatke opširnije ćemo se osvr­ nuti na događaj. Na adresu naših vojnih vlasti. Pojedine vojne komande još uvjek .slabo ili nikako ne uzimaju obzir na postojeće propise koji vrijede za mu* slimane u našoj vojsci. Naročito je to slučaj u Osijeku, a osobito u os­ ječkoj vojnoj bolnici. Ima slučaje* va, gdje se pojedine željo i na zakonu osnovani zahtjevi muslimana vojnika jednostavno ismijavaju, dok su u mnogim jedinicama i muslimani mo? rali postiti sa pravoslavnim veliki petak. Molimo stoga pozvane, da sva* je potčinjene poduče, da se vrši za* kon i poštuju i naši vjerski propisi i običaji kao i ostalih priznatih vje* roispovjesti. Povlačenje poslednjih kruna. — Ministar finansija donio je odluku: i) •da povlačenje iz opticaja i zamjena is­ pravno Žigosanih odnosno markiranih novčanica bivše Austro-Ugarske Banke od 10, 2 i 1 krune počne 16. maja i da traje zaključno do 4. juna ove godine, posle kog roka nikome i ni u kakvom slučaju neće se vršiti zamjena; 2) da kao zakonsko sredstvo plaćanja ispravno markirane krunske novča­ nice od 10 kruna i ispravno žigosane krunske novčanice od 1 i 2 K važe zaključno do 31. maja 1921. godine, do kojeg će ih dana država na svojim kasama primati u svim mjestima gdje su po ranijim rešenjima važile kao zakonsko sredstvo plaćanja. Apel na učitelje B. i H. Zemalj* ska vlada za B. i H. riješila je pod br. 54.465 IV.—1. da se ustupi preko ferija Ferijalnom §avezu u svim gra­ dovima, gdje postoje državne sred* nje ili osnovne škole po jedna soba. Budući, da Ferijalni Savez nema .svojih podružnica po manjim mjesti* , i I 1 ma i selima, koje bi preuzele dodje* Ij-ene prostorije, apelujemo na svo učiteljsko B. i H. na naše buduće članove, da u rečenim prostorijama urede prenoćište na slami za putnike Ferijalnog Saveza, te da im omogu* ći putovanje po manjim varošima i selima naše pokrajine. Umoljava* mo učiteljstvo, da se našem pozivu odazove, to da za vrijeme ferija pazi na ponašanje naših putnika. Svaki nedostojni akt istih neka prija* ve društvenim organima uz oznaku imena i broja podružnice. Sve cvcntualne troškove oko nabave slame i naknade štete snosi će Ferijalni Sa* vez. Povjereništvo Fer. Saveza, Sarajevo. Ispiti u velikoj gimnaziji. Predis* piti za maturu biće 3. juna. Ispiti pri* vatista, naknadni i vanredni ispiti počinju 16. juna i traju do 18. juna. Kandidati treba da sc prijave direk* čiji barem dan ranije. 6. juna počinje pismeni ispit zrelosti. 25. ju? na počinje usmena matura. Javna zahvala. Prilikom ramazan* ske molitve na 8. maja o. g. u 9 sati u veče, te nakjon podpunog dovr* Senja iste zadesila je slabost našega imama H. Šaćir ef. Mahmudčchajića umir. šer. suca u Mostaru, koji je u društvu svojih prijatelja |do praćen kući svojoj, te je u 10 i po sati svoju pravednu dušu ispustio. $ ŠŠ Isti jeproživio 78 godina kao ob* ljubljeni i pošteni građanin. Prilikom dženaze i odpraćenja na groblje javna zahvala svim prijate* ljima. Ožalošćeni sin Rifat i ostali 1 | i i j I j i ■ ■ ! i | ■ | • ' ' I prijatelji. Primarijus Dr. Lj. Bilić ordinira za unutrašnja bolesti od 2—3 u Zrinj* skoga ulici 6, prizemno. Gospodarstvo. maže. Ovakovi su odgovori mjero­ davnih krugova, a to znači, domaće ne treba pomagati. Šta više tim domaćim poručuje se sa mjerodavnih mjesta, da je njihov rad na štetu zemlje. Valjda iz razloga što pripadaju do­ maćim sinovima i što nemaju jaka zalegja stranih zapitala i protekcije na visokim mjestima. Naši mali industrijalci videći se na muci, pošto im niko ne da pomoći, sakupiše se jednog dana i stvoriše Udruženje posjednika malih domaćih pilana. Ovo udruženje je imalo za cilj, da sve udruži pa da se zajednički i uzajamno bore za svoj opstanak, kao i da otmu naše šume iz ruku stranaca, koje treba da pregju u domaće ruke. Kao baza za ostvarenje toga cilja is­ kazala se potreba da se osmije jedna nova Banka koja će se zvati Banka za šumsku industriju. Suvišno je govoriti o ovoj banci od kakve je koristi i koliko je od važ­ nosti nego ćemo samo reći ovo : Ovu novu banku osnivaju naši do­ maći ljudi, za njihovim legjima nema stranih ljudi ni stranih kapitala, zato je kao našu domaću preporučujemo i apelujemo na naše muslimane u čijim se rukama nalazi većina malih pilana, da upišu što veći broj akcija ove Banke. Dužnost je svih nas, da svim silama poradimo na tome, da naše prirodno bogatstvo — naše šume — budu u istinu naše vlasništvo, a ne da po njma stranci gospodare. Pokažimo da smo svjesni ove naše dužnosti, poka­ žimo da imamo toliko snage, da se možemo uhvatiti u koštac sa tim strancima i pobijediti ih. To je dužnost svih nas, zato pohitajmo sa upisom akcija Banke za šumsku industriju, Čiji prospekt donosimo danas na zad­ njoj strani našega lista. Banka za šumsku industriju. Po­ znato nam je dobro svima da najveće bogatstvo naše Bosne ponosne, naše šume i naša šumska industrija, nalazi se u rukama stranaca izuzev naše male domaće vodene pilane. Ti stranci iskorišćavaju i odnose to naše pri­ rodno bogatstvo a domaći se moraju zadovoljiti sa mrvicama, koje padaju sa njihovog bogatog stola- I prije rata i za vrijeme rata ti su stranci nes­ metano radili i zgrtali milijone, dok su naši sinovi po bojnim poljima krvarili. Držali smo kao manje više sigurno, da će ova strana poduzeća nakom našeg oslobođenja preći u naše domaće ruke, kao Što je i trebalo da bude i da će strane firme otići onamo, od kuda su i došle. No na žalost sve to nije bilo nego se desilo sasvim obratno- One su sve ostale u zemlji, neke su promijenile ime na sramotu naših ljudi, koji su im to primogli, a neki obnovili ugovore i ostalo sve po starom. A šta je bilo sa našom malom domaćom industrijom, sa malim pila­ nama? Pa i one su ostale po starom, jer kad im se Austrijske vlasti nijesu dale razvijati, zašto da im se sad po­ .. -............Podružnica: Brčko PREUZIMA OBAVLJA kupovanja i prodaju svih vrsti deviza i valuta te svih bur­ zovnih transakcija. 99 □ □ □ O □ □ □ O □ OPRAŠIVANJE u novinama obavlja po- g uzdano staro uvedeni BLOCKNER-OV zavod za oglašivanje Zagreb, Jurjevska ul. 31. :: Telefon 21—65. :: Generalno oglasno zastupstvo za preko 40 tu- i inozemnih listova Ne zaboravite zabilježiti! fotografski atelier u Zrinskog ul. 11. (Cumurija) Muradif Karahasanović. Karaboje l-a te raznih klinaca i druge gyožđarske robe dobila je radnja trgovina gvožđarije i boja ZEMALJSKA BANKA ZA B.iH. Centrala U Sarajeiu. Filijale: Banjaluka, Bjelina, Brčko, Mostar i Tuzla. Ispostave: Bihać, Derventa, Doboj, B. Gradiška, Livno, B. Novi, B. Šamac, Travnik, Trebinje, Višegrad, Zenica i Zvornik. Zastupstva: Bugojno, Gacko, Goražda, Konjic, Nevesinje, Bos. Petrovac, Rogatica, Sanski Most, Srebrenica, Stolac, Visoko. Uplaćeni dionički Kapital ZO milijuna kruna. — Redovita rezerva i fond za sigurnost ---------------------------- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - založnica B milijuna kruna. Bavi sa svim bankovnim poslovima, vrši uplate I naplate u kraljevstvu SHS i inozemstvu. Prima kao glavno zaetnpetvo za Bosnu i Hercegovinu Assicurazioni generali i Prvog sveopćeg društva za osiguranje protiv nesgoda i šteta, sve vrsti osiguranja. Za cipelare! Uprav prispjele sve vrste kože i pribora, — uz snižene cijene. Braća Demirdžić trgovina koža I obućar­ skog pribora, Sarajevo Veliki Ćurčiluk 1. Interurban telefon 274. i Hercegovinu. Sarajevo —............................. Dionička glavnica K 20,000.000.— uloge na ukamaćenje na štedovne knjižice i tekući račun, a isplaćuje bez ikakovih otkaza. Sjetite se w$$$*$**$$**$ Petar Milušić i drug Oglašujte u „Pravdi" ! Sarajevo, Aleksandrova ul. 38. g Agrarna i Komercialna Banka za . □ □ □ 1 ■ 1 Pričuve K 8,000.000.— FINANCIRA trgovačka i industrijalna po­ duzeća. VRŠI isplate na svim mjestima KraljevineSrba Hrvata i Slovenaca te u inozemstvu. — Vrši sve druge bankarske poslove. Muslimansfta trgotfačha i obrtnlčha tenis za Basnu i НЕГседовЈпп (ti) a Sarajevu Dionička glavnica K 10,000.000 — podružnice u 0os. Brodu i 0os. Novom Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice 1 tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.— Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. Glavno zastupstvo osiguravajućeg društva »HERCEG-BOSNA*. Ranrdarija: Kralja Petra ulica 2 prizemno, Нјв^о. - Brzojavi: Trno^ačkabanka, Sarajko. - Interurban telefon: Zli �Страна 4 Strana ПРАРДА БооЈ 291 Broj PRAVDA Prospekt i poziv na upisivanje akcija Banke za Šumsku Industriju dioničarskog društva u Sarajevu Propisati namjeravaju osnovati dioničarsko društvo pod firmom: Banka za Šumsku Industriju dioničarsko društvo sa sjedištem u Sarajevu. Djelokrug društva je da potpomaže i ujedini domaću šumsku industriju, da trguje novcem i papirima od vrijednosti, da priplođuje kapitale, da unapređuje i kreditom pomaže trgovinu, obrt i industriju, da vrši trgovačke poslove u opće, da podiže i vrši promet sa nepokretninama. Obzirom na to, društvo se bavi ovim poslovima: 1. Osniva, organizuje i pomaže šumska i industrijska poduzeća i trgovinu drvetom. 2- Kupuje i prodaje drvo za svoj i tuđi račun. 3. Osniva i rukovodi stovarišta drveta u zemlji i na strani. 4. Nabavlja i snabdijeva šumska poduzeća sa potrebnim materi­ jalom, spravama i mašinerijama. 5. Kupuje i prodaje svakovrsne papire od vrijednosti, devize, kovani novac, robu, sirovinu i druge predmete za tuđi račun. 6. Kupuje i prodaje za vlastiti račun papire od vrijednosti, koji nose interese i koje upravni odbor nađe da su sigurni kao obveznice, koje glase na glavnicu ili anuitetne iznose sa posrednom ili neposredno na državnom garancijom. 7. Bavi se transportima i Špedicionim poslovima. 8. Daje zajmove na nepokretnosti uz gruntovno osiguravanje. 9. Vrši sve bankovne i mjenjaČke poslove kao i svakovrsne is­ plate i naplate na tuđi račun. 10. Podjeluje kredit vrijednim malim trgovcima i obrtnicima drve­ tom bez osiguranja, u svrhu unapređenja ili osnivanja njihove egzistencije. 11. Osniva, organizuje i rukovodi kreditna i privredna društva i udruženja, zadruge i zaveze, konzorcije i druge ustanove, daje im i nabavlja kredit, učestvuje u takovim poduzećima, posreduje među njima i za njih. 12. Kupuje i prodaje nepokretnosti i druge predmete zemljorad­ ničke i šumske privrede, zaključuje ih, administrira, parcelira i kolonizira. 13. Prima na čuvanje razne ostave. 14. Posreduje kod sklapanja trgovačkih poslova na tuđi račun i tuđe ime. 15. Osniva, finansira i rukovodi stovarišta za robu i sirovinu za proisvodnju zemljoradnje, industrije i obrta. 16. Podjeljuje i posreduje kod podjeljivanja hipotekarnih zajmova. 17. Osniva i finansira druga novčana, industrijalna i privredna poduzeća. 18. Konačno društvo se može baviti i drugim poslovima, koji su suglasni sa ciljem i značajem društva i koje skupština zaključi, a vlada odobri. Isključeni su svi diferencijalni poslovi i špekulacije na burzi. Trajanje društva je neograničenoTemeljna glavnica društva iznaša 3,000.000 K (tri milijona kru­ na) a podijeljena je ua 3.000 (tri hiljade) komada dionica po 1.000 K (hiljadu kruna) nominalne vrijednosti, ali se ona može povisiti zaključ­ kom glavne ckupštine, a po odobrenju Zemaljske Vlade odnosno Mi­ nistarstva za Trgovinu i Industriju na deset milijuna kruna. Svako povišenje može se tek onda zaključiti, dok budu dionice prijašnjih emisija potpuno uplaćene. Dionice glase na ime i nemogu se prenijeti na drugo lice bez prethodnog odobrenja upravnog odbora. Prvi upravni odbor na tri godine imenuju osnivači. Uplata dionica osigurava se upisom. — Dioničarom postane sa­ mo onaj, koga društvo primi te bude upisan u knjigu dioničara (§ 179. trg. zakona). Prije početka rada ima se svaka dionica uplatiti sa 100 K (sto­ tinu kruna) prilikom upisa. Daljnjih 900 K (devet stotina kruna) ima se uplatiti za 6 (šest) mjeseci nakon konstituirajuće glavne skupštine, prema uplatnim rokovima, koje odredi konstituirajuća glavna skupština. Za svaku upisanu dionicu ima se još uplatiti po 50 K (pedeset kruna) na ime osnivačkih troškova. * Upisivanje dionica traje od 10. maja 15. juna o. g. a konstitui­ rajuća glavna skupština održaće se u zakonom određenom roku. Upis i uplata dionica obavlja se kod Upravnog Odbora Udruže­ nja posjednika malih domaćih pilana u Sarajevu, Srpske Centralne Banke u Sarajevu, Hrvatske Centralne Banke u Sarajevu, Musliman­ ske Centralne Banke u Sarajevu, Srpske Privredne Banke u Sarajevu, kao i kod njihovih filijala u Bosni i Hercegovini, te se ovim pozivaiu zainteresovani na upis dionica gore navedenog društva. Osnivački odbor Banke za Šumsku Industriju dioničarskog društva u Sarajevu Vasilije Anđić 8. r. Pero Kraljević, s. r. Muhamed Hadžismajlović s. r. industrijalac iz Sarajeva. industrijalac iz Čajniča. posjednik pilane iz Višegrada. Braća Budfrnirović, в. r. Hadži Muhamedaga Ahmetašević i sin S. r. Danilo Ćorović s. г. trgovci drvetom iz Travnika. trgovci iz Sarajeva. industrijalac Srednje. Mihajlo Čavić s. r. Radojčić, Salatić i Komp. s. r. Mijo Crvenković s. r. industrija i trgo ina drvetom Sarajevo. industrija i trgovina drveta iz Vareša. industrijalac iz Sarajeva. VAimir Petrović i Radonić s. r. Ilamdi ef. Ruždić Vaso Todorović s. r. parna pilana u Čajniču. trgovac iz Sarajeva. Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. i industrijalac iz Sarajeva. Štamparija D. i A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/d56877a2f5441f81a7929a9521641c7f.pdf 8b56da7ab4730b6b0afc195002816769 PDF Text Text PRAVDA ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 54 (292) Pojedini broj К. 2*— Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: godišnje K 180.—, na pola godine K 90:~ (u Sarajevu); za našu državu godišnje K 200 — : za ino­ zemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. Čekovni račun post, štedionice 1119. Godina Ш. Sarajevo, subota 21. maja 1921. (13. Ramazan 1339.) priznati fakat, da smo ih mi tamo zatekli. Veli se da su tvrdoglavi, osvetljivi, svadljivi i šta im se Ton, kojim su neki ovdašnji ’ ostatak sa srpskog Balkana. Kad sve ле prišiva. Recimo da je sve listovi popratili glasanje musli­ su se drznuli da našu besprimer- to istina No jesu li time riješene manskih poslanika iz Južne Sr­ I nu velikodušnost zloupotrebo, mi i pritužbe, što se i sa srpske bije, ne može sc, ne smije se i ćemo sada da izvršimo dužnost strane podižu proti organima vla­ mimoići bez protesta i osude. Ne I prema sebi i pravdi. Organi sti, u krajevima Južne Srbije? je samo radi neumjerenosti u pro­ I otomanske vladavine u Južnoj li pozitivno, da je krivica samo suđivanju duševnog stanja ovih ! Srbiji kroz niz vekova vršili su na Arnautima? Je li? Ruku na poslanika, ne samo, radi prida­ I nasilnu aneksiju svega što je srce! vanja prevelike važnosti ovom i srpsko, što je slobodno i čestito. ; U čemu je krivica muslimanskih prvom glasanju, već naročito i • Ostali su ružni tragovi. Na nama poslanika? Jesu li svojim glasa­ radi toga, što su neki od tih li­ ‘ je sada, da bez milosrđa njem proti nacrtu Ustava navije­ stova došli do potpuno absurdnih ; vršimo dezaneksiju. Prema stili rat državi; a što je još važ­ konzekvencija toga glasanja. Ja i otvorenom neprijatelju valja ctvo- nije, jesu li to oni htjeli učiniti? Ja odlučno velim: nijesu! Da, nisam daleko od toga, da bih mo­ • reno neprijateljski postupati.“ gao u cijelosti odobriti postupak : Pročitavši gore citirane retke jesii ni htjeli, ni navijestili. Njih ovih poslanika, no isto tako dr­ i osjetih i bol i stid. Boli me ova- je na ovaj korak naveo član Usta­ žim da su neumjesni ratoborni । ka brutalnost, a stidim se ovake va o ukidanju čifčijskog odnosa i svojim su glasanjem htjeli nagla­ ispadi, koji zbore o dezaneksiji i • tjesnogrudnosti. Jer, u prvom redu: Ko su ti siti samo svoj prosvjed proti u - - ratovanju s ovim našim dr­ žavljanima. To nije samo kratko­ ■ poslanici? Je li tačna tvrdnja, da • mnogom pogledu neopravdanom vidnost, nego i preuzetnost, ko­ te to „varvarski azijatski ostatak" : deposedovanju širokih slojeva nji­ jom se u ovim i ovakvim prili­ i je li opravdano s njima rato- hova elementa. Dopuštam, da su kama ne bi smjela trovati naša , vati? U čemu je njihov grijeh? oni svojim glasanjem počinili javnost. Nama je potreban mir i Sve to treba hladno raščistiti, sve krupnu grešku, no poznavajući red, a nipošto borba do istrage; ' to treba objektivno prosuditi. Da . njihovo raspoloženje mogu sasvim razbor i uviđavnost, a nipošto sli­ i najprije vidimo ko su oni. Spa- • kategorički naglasiti da su daleko jepi šovinizam i obračunavanja. j daju trima nacijama: turskoj ar- • od tendencije, koju im pripisuju Lako je raspaliti strasti i uz- ! nautskoj Hsrnskoi. Ovih je po- ■ Jiidi .oko Balkana"^ On: • uuhove, laku se je juna- ■ sijednjih jaka trećina. 1 kad se i ; izrađeni parlamcntarci i kad se čiti i prijetiti uništenjem. No pi­ ; oni nazovu azijatskim, varvarskim prosuđuju njihovi koraci, onda o tanje je, da li je to mudro i po­ I ostatkom, onda čovjeku staje pa- tom ireba i te kako voditi računa. : met, a krv se ledi! Mrači mu se Ta je činjenica od presudne važlitički, da li je to oportuno i pred očima! Sta su-i kakvi su • nosti. Ja razumijem tendenciju provedivo. Da, i provedivo! Govoreći o glasanju ovih po­ maćedonski Turci nije potrebno ■ tamošnje agrarne politike, shvaslanika, jedan prestonički list na dugo raspredati. 0 tom su I tam i „Balkanovu" težnju za dez.papisao i ove redove: „Kad mu­ . objektivni naši upravnici izrekli i aneksijom, no ne shvatam i ne slimani iz Južne Srbije nemaju 1 jedan vrlo povoljan i pohvalan : mogu da svhatim kratkovidnost, prizrenja i osećanja prema ovoj i sud: mirni i radni ljudi željni koja od mirnih Turaka otimlje državi, zašto da ona ima prema j pravice i spremni na sve držav- ; zemlju da je uruči u znatnoj mjeri Bugarima i bugarašima! Shvanjima i njihovim biračima! Oni Ijanske dužnosti. I šta više. Što su ovoj državi objavili rat, i dr­ se tiče Arnauta, držim da ih ni ; tlo bih smišljenu i postepenu ko­ žava tu objavu prima. I ratova- ljudi oko ..Balkana** ne mogu ju- lonizaciju srpskog elementa, koji ćemo. I oteraćemo taj azijatski । riti s Balkana. Držim da će i oni 1 će čuvati našu južnu krajinu, no Mora se protestirati. ne shvaćam i ne mogu shvatiti pred loga o zatvaranju vrata radi­ kalnog i demokratskog kluba, jer on nije ništa drugo nego li pro­ paganda za komunistički klub i kačake. Stoga još jednom ponavljam: našoj se državi ne služi huškanjem i istrebljivanjem; Južnoj Sr­ biji treba lijeka i oporavka, a ne progona i rata, koji niti je navi­ ješten, niti ga ima smisla prihva­ ćati. Još manje tražiti, I u čem Sakib Korkut. Sarajevo, 20. maja 1921. Skoro iz sviju krajeva Bosne i I lcrce^ovine stižu narn pitanja kada će se jedan puta finalizirati riješe? nje agrarnog pitanja, jer je već Iju? dima dodijala ova neizvjesnost i bcsposltČarenje. Radi obaviješten ja naše javnosti saopćujemo, da su uredbe o riješeni u agrarnog pitanja konačno redigovane na posljednjim sjednicama našega kluba. Ovu pos­ ljednju redakciju je konačno usvo? jio i ministarski komite i ministar? ski savjet. Dne 12. ov, mj. ih je pob Хј. Vis ;c tohi priHkr>m izjavilo svoje veliko zado­ voljstvo, što je jedan put završilo ovo mučno pitanje, uslijed kojega je Bosna i Hercegovina toliko jada pretrpjela. Kao prvi avans za isplatu dozna? čio je g. ministar finansija agrarnoj direkciji u Sarajevu 60 milijona di? nara, koja će odmah započeti sa is? platom i to najprije onima, koji pla­ ćaju zemljišnog poreza do 40 K. U? redbe su već štampane i u »Službe? nim Novinama«, pa ćemo ih i mi radi obavještenja naših čitaoca u idućem broju štampati. Kad ga Muhamed vidje kod nje, zamoli je, da mu bi došlo vrijeme za molitvu, išao u doline Meke, a da ga je Alija, bez da su znali za to njegov otac ga dade. Ona mu ga pokloni, a on mu darova slo­ i i amidža mu, pratio i s njim molio, a u večer bi bodu i posini ga. Ovo se je dogodilo prije vremena njegovoga poslanstva. Njegov otac Haris bijaše i se zajedno vratili. To je tako potrajalo, dok ih jednog dana Ebu- . radi ovoga gubitka jako ožalošćen i oplakivao ga I Talib iznenadi kod molitve. Onda reče Muhamedu: , je slijedećim riječima: po Muhamed Ibni Ishaku i J „Kakva je to vjera, koju T: vjeruješ?- Ori odgo„Ја plaćem za Zejdom, nezr.am šta je Abdul Malikju Ibni Hišamu : vori: „То je vjera u Boga, njegove meleče i njebilo s njim i smijem li se nadati ili ga je preveli ; govog poslanika; to je vjera našega oca Ibrahima smrt stigla. Tako mi Boga ne znam i pi­ (6) Braća Muftići u Žepču. i (ili kako se je inače izraz o). — sa kojom me je tam, da li ga je sudbina u ravnici ili brdima Bog kao poslanika ljudima poslao, a Ti, moj amidža. pogodila. Kad bih znao, da li ćeš se ikad ! najviše zaslužuješ, da Te poučim i da Te napravi povratiti, poslije Tvoga povratka, ne tražim Kako je bio Alija prvi vjernik među muškim. i put pozovem. Tebi se najbolje pristoji, da moj po­ ništa od ovoga svijeta. Sunce me na njega Prvo muško lice, koje je Muhameda vjerovalo, ziv poslušaš i da me potnomažeš (ili inače kako sjeća kad izlazi, a njegov zalazak mi ga sa njim se molilo i njegovu objavu za istinitu dr­ je rekao)*4. Ebu Talib odvrati: „Ја ne mogu, dragi doziva u pamet. Kad vjetar bjesni, doziva žalo, bio je desetgodišnji Alija ibni ebu Talib. Bog i nećače, vjeru svojih otaca napustiti: ali tako mi u meni njegovu uspomenu. Kako dugo ža­ Boga, dok ja živim, Tebi ne smije niko ništa na mu je ukazao milost, da je živio već prije Islama lim za njim i bojim se za njega. Najbolje žao učiniti!" Pripovijeda se, da je Aliji rekao: „Каkod Muhameda. Bilo je to djelo božije milosti ću deve u zemlji tjerati, da ga tražim, i prama Aliji, da je jedanputa KurejŠeviće snašla 1 kvu vjeru ispovijedaš. sinko?“ A Alija da je odgo­ umoran putovati, dok se deve ne umore, vorio: „Vjerujem božijeg poslanika, oče: držim nje­ velika neplodnost, a pošto je Ebu-Talib imao jaku Moj cijeli život, a približi li mi se smrt — familiju, reče Muhamed svome amidži El-Abasu, govu objavu istinitom, a molim se sa njim Bogu i svaki čovjek je prolazan, — neka ga nada slijedim ga!“ Tvrdi se, daje Ebu-Talib na to odgo­ koji je bio najbogatiji među Benu-Hašimom: „Ti još tako dugo vara!" vorio: „Оп će te svakako samo na dobro pozvati, znaš, da tvoj brat Ebu-Talib ima jaku familiju i da Onda dođe Haris svome sinu, kad je kod Mu­ svi ljudi trpe radi ove neplodne godine, za to daj i za to mu se priključi!" hameda bio. Ovaj reče Zejdu: „Ako hoćeš, ostani da odemo k njemu, da mu olakšamo, da mu ja kod mene, a ako ne, onda hajde sa svojim ocem*. O prelazu na Islam Zejda ibni Harisa preuzmem jednoga sina, a Ti jednoga*4. Bl-Abas na Zejd je volio ostati kod Muhameda I tako on os­ kao drugoga Muslima. to pristane, ode s Muhamedom Ebu-Talibu i rekoše tade kod njega, dok ga nije Bog kao pcigambera Onda se obrati Zejd ibni Harisa, Kelbit, oslo­ mu, da su došli da mu olakšaju, dok potreba po­ poslao. Onda je u njega vjerovao, postao Musliman bođeni rob Muhamedov. On je bio prvi muž, koji pusti. Ebu-Talib im reče: „Samo ako mi Akila osta­ i molio se sa njim. Kada je kasnije Bog objavio: vite, onda činite, šta hoćete!" Muhamed na to uzme j se je poslije Alije obratio i molio. „Nazivajte posinke po njihovim očevima", — nazva Huvejled je bio došao iz Sirije sa robovima, Aliju, pritisne ga k sebi, a Abas učini isto sa Dža- : se Zejd: Ibni-Harisa. među kojima se je nalazio i Zejd ibni Haris, je ­ ferom. Tako ostade Alija kod Muhameda, dok nije J dan napredan mladić. Kad ga je posjetila njegova Prelaz na Islam Ebu-Bekira-lstinatog. bio poslat kao pejgamber, a on ga je slijedio, vje­ rovao u njega i držao ga je za istinitoga; Džaier kći HadidŽa, koja je već onda bila žena MuhameOnda pređe na Islam Ebu-Bekir. Kad je Ebudova, reče joj on, neka sebi izabere jednoga roba. ostade kod Abasa^dok nije prešao na Islam i više Bekir postao Musliman, priznao se je otvoreno Njezin izbor pade na Zejda i ona ga uzme sobom. ga nije trebao. Mnogi tvrde, đa je Muhamed, kad PODLISTAK. Kratak životopis Muhameda illEjhissEiama �Strana 2 Страна Број 292 Broj MPRAVDA“ — „ПРАВДА* žena došla po njega, da Ramazanski razgovori. , radnikova ga kući vodi, kazujući mu, da im djeca nemaju šta da jedu. On ju je, la u prvom redu uredba o agraru j | i njena provedbena naredba. Oso? i bita jc pažnja posvećena pritužba? 1 V, tiranin, gurnuo nogom ... ma o pretjeranom: i| nepravednom J Razgovarasmo o alkoholu i na što Dirnulo me, dragi oče, i to, kad opoTCZovanju muslimanskih trgova- | sve to nesretno piće vodi čovjeka. sam vidio onoga mladića, istom kad ca i obrtnika, pa jc u tom pravcu Alkoholu se u nas odala većinom je došao, bio je veseo, sve je pje? upućena ministru finansija posebna i mladež, a ima i zrelih ljudi koji ga vao. Poslije, kad sc na,pio, onda je i predstavka koju donosimo u ovom i piju, da od sebe čine ruglo i sramo­ I nešto nerazumljivo drobio, za tim I broju. Raspravljano je o postupku tu. Nesretno piće hara redom, pa sc sav blijed naslonio na sto i za? [ pri nacionalitzovmju bosanske ze? nas to boli i u brigu baca. Da bolje i spao jc. Ala je bijedan, nesretan!«... : maljske banke. Dalju su nominirani Poslije toga otac je jednu noc oci? članovi ustavnog odbora i donesen prikazem to zlo. evo šta o njemu ljudi pričaju. Omer uči za doktora, veo sina u neku drugu, mnogo veću zaključak o držanju govornika pri? , i »otmeirju« gradsku birtiju, lamo • likom specijalnog pretresa ustavnog i pa nam jc pričao ovaj slučaj: Bilo to prije 3—4 godine u Beču. . jc bilo dosta mlada svijeta, a bilo I nacrta. Duža je diskusija vođena o , Jedan naš profesor pozove nas u ne­ јс i razuzdanih »cura«. Svirači su | organizovanju kapitala. ko|. će sc j ku vojničku bolnicu kraj Beča. Tu I svira! i b:;lo jc sve veselo. Otac i s:n । dobiti za kmetovska selišta i za- : će se. ~ vcJ on. parati neki mr­ su sjedili iu kutu tc birtije i mirno i ključeno da se o tom održi posebna j su p:lj čaj. Kad,su ceu učmJo, da su anketa. Dalje jc zaključeno, da se i tav vojnik baš iz Bosne. Dođosmo i. imali smo šta i vi? dosk1. sjedili, skoče na noge i odu 1 kod ministra prosvjete intervenira I djeti! Pred nama leži, mrtav čovjek. kući na počmak, a da nijesu o tome • glede položaja mualima koji su svr? ' Doktori utvrđišc. da je bio veliki ništa razgovarali. Ali sjutradan po- . šili učiteljski tečaj, te da se zahti? I pijanica. Oparaše mu trbuh, pa mu zovu otac sina, da malko posjete i | jeva ponovno otvaranje tog kursa, izvadiše želudac. To ti je jedna ke? gradsku bolnicu. Odu najprije u ono ; kako bi se pomoglo i onim mualU sica ničemu slična. I nutra sva iz? odjelenje gradske bolnice, gdje naj? mima, koji se ove godine nijesu mo? ranjena nekakim čvorovima, tamam više eže »veseli« mladići. Svi bo? gl; upisati. ko kad vidiš onu gubu na starom, lesnici bolovahu tu od muških, za? Potaknuto je pitanje namješta­ ohrdanom dubu. Tu mu je gubu u raznih bolesti. Sin sc iežio od stra* nja činovnika u muslimanskom o? želucu nanijelo nesretno piće. Želu? ha, kad jc slušao silna bolesnička djelenju ministarstva vjera i izabra? dac iznemogao. Krv nije imala do­ jaukanja. Pridošao im jc u društvo na delegacija, koja će privesti kraju sta da prima hrane iz njega. Srce i jedan Ijckar, pa im tumačio, kakve pregovore o potrebama vakufske up? toga čovjeka štrcalo, a bijele mu su sve bolesti donijeli oni jadni mla? Tave. Za predstavnika kluba u is? džigaricc (pluća) usljed ipomanjka? dići iz »otmenih« gradskih birtija. tražnoj anketi o upravi državnog i? nja nove krvi počele sve više i više Sinu je bila puna kapa, и’ kad ga je Beljc određen je g. Semsu? propadati, dok ih nije nesretnik, otac pozvo, da idu dalje u šetnju, manja din Sarajlić. Konačno jc zaključeno •pred samu smrt počeo kao krpetine jedva je siromah dočekao!«... da sc kod ministra šuma poduzmu izbacivati iz sebe. »Pametni otac« utvrdismo mi koraci, kako bi se olakšalo drvarenje »Eto, — veli nam onaj naš profe? svi. Uvidio mu je sin sve staze i siromašnog građanstva i zapriječila sor. — šta vaši ljudi iz Bosne rade bogaze. kojima danas raspuštena špekulacija sa gorivim drvetom, kao od sebe pijući nesretnu rakiju. Ono? mladež luta d gdje naposljetku do­ ii strašno pustošenje naših šuma. me jadnom vojniku istom je 36 go? đe. Pa da još nije od toga svega Dr. Hadžikadić među svojim bira? dina. Obično su pijanice podbuhnu- najveća uspomena, nesretna suši? ta tijela, pa .se i njemu činilo da do ca? Tamam mi da završimo naš raz? cima. Visoko jc posjetio dne 5. o. mj. blja. Za to se mnogi i varaju, pa pi? govor o alkoholu, a Ibro nas zamoli, narodni poslanik dr. Atif Hadžika? ju. Ovaj je jadnik eto žrtva toga ot? da nam on priča jednu našu veliku dić, da obavijesti pristaše naše or? ganizacije o radu poslaničkog kluba rova. A kako je bio krasan, razvijen sramotu. mladić!« ... »Pričaj, Ibro!«, za vičemo mi. a on u Beogradu. U tu svrhu bio je uprt? Huso opet pričaše ovo: Bio negdje poče: »Ama evo ovo kako je na? ličen sastanak u kiracthani, gdje jc u Njemačkoj jedan učen čovjek, ko? stao naš Ramazan, upada mi u oči, u prisutnosti na brzu ruku sazvanih ji je imao jednoga sina. Videći o? da ove naše birtije oko caršijc goto? građana dato potanko izvješće o ra­ tac, da se maldež i ona koja uči u ško­ vo ništa ne rade. Prođite ljudi pred du naših poslanika. Izvještaj je paž? lama kao i ona na raznim zanatima, akšam ispred birtija, pa ćete vidjeti ljivo saslušan i u cijelosti sa potpu? svaki dan sve više odaju piću i kva? pustoši. Gotovo u mnogoj sjedi sam nim odobrenjem primljen te je iz? raženo povjerenje vodstvu naše or? renju, naumi on da to predstavi birtaš i zamišljen zuri u pod«. svome sinu kako jc štetno i opasno. 1 zaista Ibro je pogodio, a ovo ganizacije. Poslije izvještaja su gra? Jedne noći ode otac .sa sinom u jed? treba da našoj mladeži i mnogim dani iznosili svoje molbe i žalbe ra­ nu gradsku birtiju. Tu su zatekli Iju? zrelim ljudima našim, udar’, u ob? di svoga teškog hala. Osobito su se tužili Visočani na veliki porez, .koji di iz razhčitilNstaleža. .Otac je sina raz - • - Učitelj. . :m jc' odmjeren na rathu dobit od upozorio, da dobro promatra život komisije, koja ne vrši savjesno svo? u birtiji, i ako su se njiha dvojica jc zadaće, ali i poreznik kao da čini potiho razgovarali o drugim stvari? pritisak na komisiju te se oporezi? ma. Naravno i njih su dvojica ne? vaju posve neopravdano mali trgov? što pili, tek da sc rekne, da džabe Sanski Most. Radnom odboru J. ci velikim svotama bez imalo obzi? ne sjede. Poslije nekoliko vremena, ra, dok se poznati ratni bogataši izišli su iz birtije i otišli kući. U pu­ M. O. u Sarajevu. Kotarski odbor tu je otac ispitivao .sina, šta je sve na đanšnjoj svojoj sjednici uvaža­ srazinierno veoma malo oporeziva? opazio, da mu sc sviđa ili ne sviđa- jući prilike i okolnosti našega kluba U na štetu države. Radi ove neprav­ »Ne sviđa mi se ondje ništa!« — u konstituanti. jednoglasno odobra? de nredveo je isti poslanik jednu dc? rćčs 'sin; »Ja bih sve birtije zatvo? va rad i postupak istog i vodstvu po? puraciju musi, trgovaca dne 7- ov. rio« ■ . nastavi sin dalje: »pomisli klank potpuno povjerenje. Tajnik: mj. g. Sijanu, koji je na svoje oči Rrupić; Predsjednik: Bc- vidio ogromne sume, što se traže od ooe,* na fjnćga- jadn^^a . \ ah ч‘ t s'tn/h trgovaca i obećao izaslati jed? radnik a. G ji govora«? da je istom ' ćiraik H<imalić. i ‘ Rad Aaseg pe^^fčko^ kluba.. r:cg pouzdanika, da ovu stvar izvi? primio plaću za sedmicu što je radio r, nesretnik koliko je samo pio i tro? ; Naš je klub odrj^ ovih” dana vi? di : potrebno odredi, a osobito da šio. Najviše ,mc dirnulo, kada je i I še sjednica. PredAet je rasprave bi­ glede procjenbene visočke komisije Iz naše organizacije. ј nike, koji Te slijede/ Dalje: Reci: „Ја sam jasni propovjednik'*. Kako je bila prolivena prva krv u Islamu. Kad su se drugovi Muhamedovi htjeli moliti otišli bi u pećine i sakrivali bi svoju molitvu pred svojim narodom. Jednoga dana, kaka se je Saad Ibani Ebu Vakas sa ostalim drugovima u jednoj pećini molio, pojavi se nekoliko Idoloposlanika, koji i su ih počeli huliti i svojim uvredama u boj izazi­ I vati. Saad »bni-Vakas udari jednog od Idolopoklo­ nika košćurom nekog krepanog magareta i rani ga. Ovo je bila prva krv keja je u Islamu prolivena. Клио je Ebu-Tallb Muhameda štitio. Kada je Muhamed sa svojom vjerom u narodu i otvoreno istupio, kako inu je Bog zapovjedio, nije ga se narod klonio, niti ga obarao, dok nije počeo govoriti o njihovim bogovima i kuditi ih; tad nađoše za vrijedno, da ga zaniječu, te zaključiše da protiv njega rade i neprijateljski se spram njega drže, osim onih, koje je Bog Islamom sačuvao. Ovih je bilo malo, a bih su preziran! Muhameda je Žalio njegov amidža Ebu-Talib, u Meki štitio gaje i jamčio je njega. Muhamed je slijedio Kako je Miđiamed među svojim suplemenicima božiju zapovijed i ništa ga nije zadržavalo da svoju razglasio Islam, vjeru objavljuje. Kad Kurejšije vidješe da im Muha­ Ljudi i žene počeše hrpimice? primati Islam tako med ništa od onog ne popušta, što su ga kudili da se o tom počelo javno govoriti u »Meki. Onda radi omalovažavanja njihovih bogova i da mu je mu Bog zapovijedi da istupi sa svojom objavom, Ebu-Talib naklonjen, da ga nije izdavač i đa je šio da ljude s njom upozna i da ih u Islam pozove: više uvijek stajao za njim, dođe medu njih nekoliko ovo st je dogodilo, pošto jc on tri godine tajio najuglednijih Ebu*Ta!ibu i rekoše mu: „Tvoj bratić svoje poslanstvo i vjeru. Onda mu Bog zapovjedi: Ebu-Talibe, omalovažava naše bogove, huli našu „Istupi onim šta Ti jc naloženo, a odvrati se od vjeru, zaluđuje naše mlade a zavada naše oćeve. ili „Idolopoklonika/ Dalje. »..Ffopovjeđaj Tvojim su- se odvrati od njega, ili ham ga predaj, pošto si i plemenicima, rođacima i s>usti Tvoia krila nad vjer- Ti kao i mi drugoga mnijenja nego on, a mi ćemo muslimanom i pozvao je druge Bogu i njegovom poslaniku. Bio je jedan prijazan i Ijubezan čovjek, kojeg je švak volio; bio je najučeniji Kurejšija i najupućeniji u rodoslovlje Kurejšija, u njihove slaboče i prednosti. Bio je dobrotvorni trgovac, dobrih običaja, a ljudi njegova plemena su k njemu često dolazili, da ih nasvjetoje, jer je on u trgovinu i u druge stvari bio upućen, a njegovo se ponašanje svakom dopadalo. On pozove u islam one, koji su mu se povjeravali i njegovo društvo tražili. Njegovim pozivom su, kako sam dočuo, prešli na Islam: Usame, Zubejr, Abdurahman i Said i Talha. Kad su njegov poziv poslušali, ode on s njima .Muhamedu i oni se priznaju muslimanima i moliti su sa njim. Kako sam dočuo, Muhamed je rekao: »Ja nijesam rikoga pozvao u Islam, ko nije najprije imao sumnx. promišljanje i prigovore, osim Ebu-Bekira. On nA imao da prigovori ni da posumnja’/ Ovo osam ljudi >e prednjačilo svima u islamu. Oni su se molili, vjerovali Muhameda i njegovo bsžij. objavljivanje. I i i I i I I I < primi informacije na licu mjesta. \Tđiećemo... Predstavka našeg kluba, koju jc dne IT o. mj. podnio Gospodinu Dru Kosti Kumanudi?u, ministru fi? nansija. Od više odbora naše orga? nizacije u Bosni i Hercegovini stižu na Klub prtužbe, prema kojma su muslimani trgovcci i zanatlije pri od? mjeravanju poreza na tečevine os? jetljilvo materijalno oštećetni nesraz? mjernim oporezovanjem. Iz više primjera Klub je stekao uvjerenje, da su tom nepravednom odmjerava­ nju -poreza krive komisije, koje su sastavljene od pristranih i neupuće? mh ?judi, koji prema volji poreskib činovnika nemilice navaljuju poreze na trgovce. Ako se uzme, da Bosna i Hercegovina još ni sada nemaju izabranih opštnskih vijeća, nego tu dužnost vrše imenovani opštinski za? istupnici, onda je posve jasno, da buduć bez narodnog povjerenja često puta na ovaj način iskale svoj gnjev zloupotrebljujući svoju vlast nad po? jedincima. Iz nekoliko primjera se opet vidi, da su je komisija u odmje? rivani u poreza dala zavesti od nekih članova, tc su mnogi trgovci i zanat? lije oporezovani odviše, za to baš,’ što su. muslimani. Da potkrijepimo gornje navode, slobodni smo Vam, gospodine mini­ stre, navesti slučaj s Banjomlukom, gdje su muslimani nepravedno i pre­ tjerano oporezovani iz partijskih hi? rova pojedinih članova komisije. Is? to tako u Visokom, a u ^Mostaru ču? lo sc i takovih izjava, koje bacaju vrlo ružno svijetlo na objektivnost članova komisije, kad se radi o od? injerivanju poreza muslimanskim tr? govcima a obrtnicima. U komisija­ ma često puta sjede ljudi, koji su bili radi zločina i u robiji (slučaj u Visokom) i ljudi, koji ne posjeduju nimalo razumijevanja u ovoj vrlo važnoj stvari. Tako su mnogi opo? rezovani i mnogima je udaren to^ iiki porez na ratnu dobit, da im go? tovo sav imetak nc bi mogao traž? bine podmiriti. U mnogim su sc slu? čajevma oiporezovnici pritužili i pro­ ti odviše odmjerenom porezu pre? dali utok, ali ti utoci leže kod pores? kog ureda više mjeseci neriješeni'’, a por^z se mora u roku od mjesec da? na platiti i u slučaju neplateža u tom roku porez sc ovrhom utjeruje. Ta? ko su naši ljudi u više slučajeva iz? vrgnuti hotimičnom ekonomskom uništenju. Ako li pak koji utok bude riješen i opravdanim navodima us­ vojenim, onda mu sc previše žara? čunani i naplaćeni porez ne vraća, nego mu se ostavlja za podmirenje budućih /poreza i tim se dotični o? i porezovanik oštećuje, jer mu se ka? I pita! krnji. ? Upozorujući Vas na ove neprav? i dc, slobđni smo upraviti na Vas go? spodine Ministre, molbu, da narediI te : Ti od njega pribaviti mir“. Ebu-Talib ih je sa bla­ gim riječima i prijateljskirn govorom umirio, dok nijesu otišli. <— Muhamed među tim nastavi, vjeru u Allaha objavljivati, a zlovolja između njega i Kurejšija se je povećavala; oni su ga se klonuli i mrzili, mnogo su o njem govorili i dražili jedan drugog na nepri­ jateljstva proti njega. Onda opet odoše Ebu-Talibu i rekoše mu: „Ti si štovan i ugledan čovjek među nama i mi smo Te već jednom molili, da Tvoj bratić već s onim prestane, a Ti to nijesi učinio. Mi ne ćemo, tako mi Boga, to više trpiti da on naše očeve grdi, naše mlađe zaluđuje, a naše bogove huli. Hi ga ukloni odavde ili ćemo se mi proti vas obojice boriti, dok ne propanemo mi ili vi“. (Ili kako su inače- rekli,) Nato odoše, a Ebu-Talib je bio vrlo rastužen, radi rascjepa i neprijateljstva u njegovom narodu', a ipak nije mogao Muhameda napustiti ili izdati. Muhamed je mislio, da se je njegov amidža odlučio da mu otkaže svoju pomoć i da ga izda, jer se je osjećao slabim, da ga štiti i za to mu reče, „Bogami, da mi postave sunce na desnu stranu, a mjesec na lijevu, pa da zatraže od»meqe, da napustim svoju stvas, dok je sam Bog objavi ili da ću poginuti ni onda je ne bi napustio".. Onda zaplaka i ustade. Kad je htio otići, zovnu ga njegov amidža i reče mu: „Hajde pa radi šta hoćeš, tako mi Boga ja te nikad ni iz kojeg razloga neću izdati". Kako su Kurejšije gledali, da vjernike odvrate i kako su Arape opominjali, da se čuvaju pejgambera(Kastaviće se). �Број 292 Broj 1. Da se komisije za oporezovanje sastavljaju od ljudi neporočnih, ug* leđnih i upućeinh između svih stale* ža i svih priznatih konfesija, uzi* majuć pri tom obzira na protokoli* rano firme; 2. Da -se prema ovom načelu već postojeće komisije preudese; 3. Da se porezi ovrhon ne napla* čuju, dok sc utok ne riješi i 4. da se riješenjc već predatih utoka požuri. Politički pregled. UNUTARNJI. Unutarnji zajam od dvije mili­ jarde kruna. Zagrebački listovi jav* ljaju, da je ministarstvo financija na temelju pregovor s ministarstvom željeznica zaključilo, da unutar dr* žave provede za željezničke inves* ti čije zajam, koji bi iznosio 2 mili* jarde kruna, sklopio bi se na 50 go­ dina sa 7% kamata. U tu svrhu ili bi se svi novčani zavodi u državi ud* ružili u sindikat, koji bi zajam ga* rantovao ili bi se, ako to nc uspije, proveo prisilni unutarnji zajam. U prvom bi se sl'učaju sva akcija oko provedbe tog zajma koncentrirala u Zagrebu, kao središtu najvećih nov­ čanih zavoda. Zoslanici bankiri. Javljaju iz Beo* grada: Vcrifikacioni je odbor upu­ tio akt predsjedniku konstituante, kojim traži, da svaki poslanik, koji neistupi iz novčanog zavoda, u ko* me je bio, podnese ostavku u zavodu ili na mandatu. Odbor traži, da se to učini u roku od tri dana. Ne bu* du ft to učinili, odbor će odlučivati na osnovu izbornog zakona. VANJSKI. Izjava Fevzi-paše u angorskom parlamentu. Nedavno je predsjed* nik 'ministarskog savjeta angorske vlade Fevzi*paša, koji ujedno obnaša čast ministra vojnog, u velikoj Na* rodnoj skupštini izrekao važan go* vor. »Danas je, naglasio je da zadovolj­ stvom, ofenziva neprijatelja potpu* no suzbijena i prvi dio rata na isto* ku je dovršen. Za sada ne mogu go­ voriti o drugom dijelu, koji upravo počimlje. »Valja mi zahvaliti turskom naro* du na njegovoj oduševljenoj pomo* ći. Turski vjojnidi. žele da nastave rat i pripravni su zato. Situacija je dobra. Rat će prestati kada god to neprijatelji zažele, ali u našu ko* rist«. Grčke neprilike. Grci su usljed neutralizacije Carigrada, Bospora i Dardanela došli u vrlo loši položaj, jer svoju vojsku na Ismidu i kraj Bruse mogu rdi toga opskrbljivati samo preko Rodosta. Njihov loš po* ložaj odrazu je se naročito u jakom padanju vaite’ na atenskoj burzil Beznadnost izgleda da je zavladala svugdje, a pozivanje novih godišta pod oružje probudilo je nezadovolj* stvo u zemlji. U političkim krugovi* ma vele, da neposredno predstoji pad Gunarišovog kabineta. Kemalislu i Albanca. »Morn^ng Post« doznaje iz Carigrada, da je Mustafa Kcmal paša izjavio u angorskom parlamentu, da Turska ima stvarnih interesa u Albaniji i da je dao dozvolu izvjesnom broju ofb ci'ra albanskog porijekla da idu u Albaniju i organizuju borbu protiv Grčke. Bojazan od Aruauta. U Ateni je publikovana poluzvanična nota, kp* .ja veli, da Grčka neni;: nikakvih ag* res'vnih namjera ii nada se da će ■ Страна 3 Strana „ПРАВДА“ — „PRAVDA* Albanci rzumjeti pravo stanje pa da će sc vratiti zdravom razumu pošto Grčka može kadgod hoće za* vesti i nametnuti red u oblastima, u kojima jc mir narušen. Izmjena uredbe o privre­ menoj pomoći invalidima. Kao što je poznato, dosad jc po­ stojala osjetljiva razlika u pomoći, koju je država davala invalidima i siročadi palih ratnika u Srbiji i onih u inovoprisajedilnjšniml krajevima. Kad je naš poslanički klub počeo pregovarati sa vladom g. Pašića, vo/ dio je računa i o tome, ;pa je među ostalim stavio i zahtjev, da se iz* jednače ove pomoći. Vlada je do* nekle uvažila ovaj zahtjev i ako ni* je u cijelosti izišla u susret, a ono jc bar uklonila velike razlike u da* vanju pomoći, te je tu uredbu ova­ ko izmijenila: Odsad će oni, koji imaju svoju kuću, dobivati 120 dinara, a oni, ko* ji nemaju svoju kuću, 150 dinara. Ovo se odnosi na potpune invalide, to jest takove, koji su slijepi, koji su bez obadvije ruke ili noge ili ko* ji su stalno u postelji i nc mogu da se kreću. Oni opet puni invalidi, ko* ji ne spadaju u gornju vrstu, a kla* sificirani su sa 76—100 po sto nespo* sobnosti, dobivaju 56 din., ako ima­ ju kuću, a 70 din., ako nemaju svo* je kuće. Poluinvalidi (od 20—75% ihvaHdho^tift primaju 28 din, ako imaju svoju kuću, a 35 din., ako je nemaju. Za zakonitu, nezakonitu i usvo* jenu djecu ispod 16 godina, koja ni* jesu besplatno smještena u kojem zavodu, pri mače invalidi u prvom slučaju (ako ima vlastitu kuću) 8. a u drugom slučaju 10 dinara za svako dijete. Oni invalidi, koji su smje* šteni u kojem zavodu, nemaju pra* va na dodatak, ali ako su na liječe­ nju ili stručnoj obuci, onda će taj dodatak dobivati njihove porodice, ako ne plaćaju više od 50 din. nepo* srednog poreza. Porodice palili ratnika dobivaće u prvom slučaju 40, a u drugom 50 di* nara, a za svako dijete ispod 16 go* dina 8, odnosno 10 din. Neopskrbljcna siročad bez oca 1 majke koja su ispod 16 godina pri* maće ako su jedinci 48, odnosno 60 din., a ako ih je dvoje 72, odnosno 90 din., ako ih je pak troje 192. od* nosno 240 din. i za svako daljnje po 8, odnosno 10 dinara. Siročad preko 16 godina nemaju prava na dodatak, ali u slučaju da su sva siročad u po­ rodici prešla 16 godina, primaće svi članovi porodice bez.obzira na broj siročadi 40, odnosno 50 dinara. Po ovoj uredbi nemaju prava na dodatak oni. koji već primaju iz dr* žavnih i autonomnih 'sredstava ko* ji drugi dodatak na skupoću ili dne* vnicu, zatim oni, koji su od agr. reforme primili besplatno zemljište bi* lo u svojinu bilo .na besplatno uži* vanje, te napokon on: koji plaćaju više od 50 din. neposrednog poreza. Umoljavaju se naši mjesni odbo* ri, da bi naše invalide, udovice i rat* nu siročad upozorili na ove promje* ne i da poslaničkom klubu u Beo­ gradu ili radnom, odboru naše orga* nizacije u. Sarajevu javo svaki slučaj kršenja ovih odredaba. daju je na trgu bez stalnih poslova nih prostorija, komora je zamolila zemaljsku vladu, da ovakovom ne/ dozvoljenom trgovanju koje nanosi veliku štetu našim trgovcima, stane na put. Vlada je u tu svrhu donijela slijedeću cirkulamu naredbu: »Ovdašnja naredba od 14. aprila 1919. br. 82.288/19. kojom je obza* rom na onda vladajuće prilike bilo privremeno dozvoljeno trgovanje manufakturnom robom na pijacama prilikom sedmičnih pazara, ovim se ukida. U buduće se manufakturna 'rcba na pijaci smije prodavati sa mo prilikom godišnjih sajmova, va* šara, derneka. Trgovci, koji kane putovati od vašara do vašara, te on* dje svoju robu na javnim prodajnim mjestima na prodaju izložiti, mora* ju zatražiti za to dozvolu od ze­ maljske vlade putem nadležnog ko* tarskog ureda (ispostave). didati, koji su svršili mualimski te* čaj mogu postaviti za privremene učitelje po čl. 39. zakona o izmje* nama i dopunama u zakonu o na/ rodnim školama, koji je protegnut na sve učitelje u svim oblastima кга* ijevine, i to s platom od 1600 dina* ra na godinu. — Ovi učitelji imaju pravo poslije đv'ije godine prlvrc/ mene službe postati stalni, pošto po čl. 30. zakona o narodnim školama polože učiteljski ispit za stalne uči* telje, a tada će im se odrediti i pla* ta stalnih učitelja po čl. 33. zakona o izmjenama i dopunama. Poziv na protestni zbor. Komite udruženja privrednika za grad Sa* rajevo poziva sve (pretplatili* kc telefona u gradu, da dođu u n c d e 1 j u 22. o. mj. u 10 s a t i pri­ je podne u veliku dvoranu trgo* vačke i obrtničke komore na pro* testni zbor zbog poskupljenja pret* plate na telefone. Ponovni! pregled invalida. Mini* starstvo socijalne politike sprema u* redbu o ponovnom pregledu invalid da, ocjene njihove povrede i stepena nesposobnosti. Pregled će se vr* siti jednovremeno sa pregledom re* gruta uz prisustvovanje jednog predstavnika! ministarstva socijalne politike. Eksploatacija šuma. Ministarstvo Šuma i Ruda donijelo je odluku, da otkaže sve ugovore, koji su zaklju* čcni sa raznim stranim firmama, a odnose se na eksploataciju naših šuma. Sva šumska dobra, radi eks* ploatacije, država će uzeti u svoje ruke. Trgovina manufakturnom robom po sajmovima. Na pritužbu .iz kru* gova naših trgovaca, da razni nc* ovlašteni trgovci donose na pijace manufakturnu i sličnu robu i pro* Trgovačke veze sa Belgijom. Po* slanstvo Kraljevine Belgije u Beo* gradu stavilo je na raspolaganje na* soj komori spisak adresa svih naj* važnijih industrija u Belgiji. Ovaj spisak također sadržava i adrese mjesta, s kojima eventualno naši in teresenti mcjgu direktno korespon* dirati. Upućuju se s toga svi oni, koji bi željeli dobiti informacije o poje* dinim belgjskiim industrijama, da se u tu svrhu obrate na komorski se* kretarijat bilo pismeno bilo usme* no za vrijeme uredovnih sati. Muslimanska trgovačka i obrtnič* ka banka za Bosnu i Hercegovinu u Sarajevu dobila je ovih dana od ministarstva financija ovlaštenje na trgovanje devizama i izdavanje uv­ jerenja za izvoz robe. Primarijus Dr. Lj. Bilić ordinira za unutrašnje! bolesti od 2—3 u Zrinj^ skoga ulici 6, prizemno. Natječaj. Nuđjamo odmah otpremljive iz Zagreba Kod ovoga ureda imade se odmah popuniti mjesto općinskog bilježnika sa godišnjom plaćom od 4800 K i skuparinskim doplatkom .od 13.200 K. Reflektanti imadu svoje propisno biIjegovane molbe podnijeti najdalje do 30. juna 1921. i sa svjedočbama do­ kazati da su: a) pripadnici kraljevine SHS; b) bezprikornog vladanja; u) vješti samostalnom vođenju ureda i u praksi dulje vremena pošlovali. Općinski ured Kupres, dne 14. aprila 1921. Načelnik: 219 M. Meštrović. Kotlovi za pečenje rakija iz čistog bakra dobavlja 5L0V1H I DOS, Petrinja. Tražite cijenike. oo г-ј staklene ploče ' । u svim mjerama, kao I staklarski kit, nadalje cilindere, me­ dicinske bočice i staklene lončiće za masi, svjetiljke itd. Skladište čeških tvornica stakla porculana U/EISS i DRUG. ZAGREB,kraj paromlina.86 Miševi, štakori, stjBnicE i žohari , ; i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ jebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih i kućnih miševa K 12'—, za Štakore K 16'—, za žohare ruse i Švabe K 20‘—. — Osobito jaka tinktura za stjenice K 15'—. Za moljce po K 10 i 20, prašak za buhe po K 10'— i K 20’—, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 5*— i 12’—. Mast za uši na blagu K 5’— i 12'—. Prašak proti mrava K 10’— i 20’—. Razašilje pouzećem Zavod za eks­ port M. Jtinker, Zagreb br. 16. 1 Petrinjska ul. br. 3. 131. I Preprodavaocima popust! Apsolventi mualimskeg tečaja. G. ministar prosvjete odlukom od 9. (u mj. riješio je, da sc svršeni kan* $ ' Dionička glavnica Kruna. Podružnice u Bos. Brodu, Bos. Ilovom i Travniku. i Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije. — Obavlja sve mjenja^ne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. 4^ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe, ф talarijd: Kralja Peto Mlina Z - Brzojavi: Trgogačka feanka,Sarajevo. - latBVUPbait 2 A i: J �Strana 4 Страна „ПР ВДА“ — .PRAVDA*Broj 292 Број Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. Sarajevo, 22. aprila 1921. POZIV NA SUBSKRIPCIJU DIONICA III. EMISIJE Muslimanske Centralne Banke za Bosnu i Hercegovinu dioničarskog društva u Sarajevu. Prema zaključku sedme redovite glavne skupštine od 16. maja 1920. koji je odobren po Ministarstvu za trgovinu i industriju riješenjem od 12. augusta 1920. br. 1897, imade se provesti povišenje dioničarske glavnice našeg zavoda od K 5,000.000’ na K 20,000.000 - izdanjem 150.000 komada novih dionica po K 100.— nominalne vrijednosti od kojih \3 glasi na ime, a 2j3 na donosioca. Tih 150.000 komada novih dionica stavlja potpisano ravnateljstvo ovim na javnu subskripciiu uz slijedeće uvjete: pripada pravo prvenstva , koliko ove ne bi dostajale, dodijeljivati će se i one, koje glase na donosioca. 9. Za slučaj, da se kojem potpisatelju novo upisanih dio­ 100.000 komada dionica III. emisije nica dodijeli manje dionica, nego ih je upisao, povratiti će mu i to tako, da na svaku staru dionicu I. ili II. emisije upiše se previše plaćeni iznos nakon razdjele u gotovom natrag. po dvije nove dionice uz cijenu od K 125.— po komadu, za­ 10. O uplatama izdavati će upisna mjesta privremene jedno sa K 5.— za troškove i K 3. za kamate od 1 .jl. 1921. potvrde, koje treba dobro sačuvati, jer će se kasnije samo uz dakle ukupno K 133.— za svaku dionicu od K 100.— nomi- : 'povrat tih potvrda nove dionice izručiti. nalne vrijednosti. 11. Uspjeh ove dionice zajamčen je po jednom 1. Dosadašnjim (opcije) na dioničarima Pravo opcije imade se izvršiti za vrijeme od 25. aprila do zaključno 31. maja 1921. sindikatu. 12. Prijave za izvršenje prava opcije, te upisi za nove 2. U svrhu izvršenja prava opcije valja pri upisivanju novih dionice i uplate mogu se obaviti osobno ili poštom kod slije­ dionica kod dotičnog upisnog mjesta ujedno predočiti stare dećih novčanih zavoda: dionice ili međutimnice, koje će se providiti opaskom „Pravo ' Muslimanske centralne banke za Bosnu i Hercegovinu opcije za III. emisiju izvršeno “ i povratiti dioničarima zajedno j dioničarskog društva u Sarajevu, te kod njezine podružnice u s potvrdom o učinjenoj uplati. — U koliko se ili dionice ili ; Tuzli. međutimnice nalaze kod nas u Sarajevu, valja ovo na upisnom Prve hrvatske štedionice u Zagrebu, te kod njene podruž­ arku primijetiti, a pravo opcije se svejedno može izršiti. nice u Beogradu i kod svih ostalih njezinih podružnica. Hrvatske centralne banke za Bosnu i Hercegovinu d. d. 3. preostalih u Sarajevu, te kod njezinih podružnica u Bugojnu, Derventi, 5o.ooo komada dionica III. emisije Mostaru. Bos. Samcu, Tuzli i Zenici. prepuštaju se i nedioničarima uz cijenu od K 150.— po komadu j Muslimanske trgovačke i obrtničke banke d. d. u Sarajevu, zajedno sa K 5.— za troškove i K 4.— za kamate od l.jl. I te kod njezinih podružnica u Bos. Brodu i Bos. Novom. 1921., dakle ukupno K 159.— za svaku dionicu od K 100.— Gajret Banke đ. d. u Sarajevu. nominalne vrijednosti. Muslimanske trgovačke i poljodjelske banke d. d. u TeŠnju. I za ove dionice traje rok upisa od 25. aprila do zaključno 1 Prve muslimanske banke d. d. u Brčkom. 31. maja 1921. Prve muslimanske trgovačke banke d. d. u Bijeljini. 4. Čitava protuvrijednost koli optiranih toli i na novo upisa­ Muslimanske banke d. d. u Banja Luci i njezinih podruž­ nih dionica imade se odmah pri upisu u gotovom potpuno isplatiti. , nica u Prijedoru, Prnjavoru te Sanskom Mostu. 5. Svaki dioničar, koji ne izvrši pravodobno svoje pravo | Muslimanske privredne Banke d. d. Gračanici. opcije na nove dionice, gubi to pravo. Muslimanske banke d. d. u Stocu. 6. Višak, koji će se uplatiti preko nominalne vrijednosti Muslimanske kreditne banke d. d. u Foči. dionica pripasti će po odbitku svih troškova emisije i uplaćenih Privredne banke d. d. u Maglaju. kamata, redovitoj pričuvnoj zakladi. Krajiške banke d. d. u Bihaću. 7. Nove dionice proviđene su kuponom za godinu 1921., Kreditne banke d. d. u Modriču. te sudjeluju na dobitku zavoda počam od 1. januara 1921. Trgovačke banke d. d. u Trebinju. 8. Ravnateljstvo pridržaje si pravo razdiobe dionica, te će Bankovne i komisione radnje M. Mahmutbegović, B^Šamac. u prvom redu dodijeliti dionice koje glase na ime, a samo u Bankarske radnje Numan Osmanefendić, Žepče. Ravnateljstvo Muslimanske Centralne Banke za Bosnu i Hercegovinu d. d. u Sarajevu. Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Daniel & A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/d6008e33add5d7e288182360dbd07aec.pdf 33dc1f7dfd5df78cde1485c5022e1259 PDF Text Text PRAVDA ГЛАСНЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАВСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 55 (293) Sarajevo, četvrtak 26. maja 1921. (18. Ramazan 1339.) Govor nar. posl. Atifa Hadžikadića DRŽAN DNE 17. MAJA U USTAVOTVORNOJ SKUPŠTINI PRI« GODOM SPECIJALNE DEBATE O IMENU DRŽAVE. padnost jednom narodu, da se osjeti Gospodo, narodni poslanici! U ge­ zajednica nacije. U ovome radu isticali neralnoj debati čuli smo više prigovora su se sa sve tri strane najbolji sinovi. i zamjeraka, koje su činjene predlo­ Tu su sudjelovali i Srbi i Hrvati i ženom nacrtu Ustava. Da su se ove Slovenci i radili na zbiranju narodnih zamjerke učinile, to je posve i razum­ ljivo, jer je i vladin nacrt Ustava samo sila kroz više stotina godina. Oni su jedno ljudsko djelo, a. kao što znate, sprovodili po malo narodno jedinstvo, ni jedno ljudsko djfelo nije bez pogre­ oni su širili tu ideju. Već u polovini šaka. Ako uzmemo u obzir, da su na XVIII, vijeka ragja se velika misao nacrtu Ustava saragjivale tolike razne narodnog jedinstva u jačem smislu. stranke i toliki razni programi, onda Srpski i hrvatski književnici, koji su je sasvim razumljivo, da tih nedosta­ dotle živjeli odjelito, koji su bili rastav­ ljani u pokrajinama, nisu bili čvrsto taka može da bude. Ali odmah kod 1. odjelka u nazivu vezani jednom cjelinom i tek tada naše države ima jedna manjkavost, počeli su da dolaze u življi doticaj i po­ koja je po mome mišljenju jedna velika čeli da rade na buđenju duhovne za­ greška, jedan veliki nedostatak ovoga jednice. Ta misao razvijala se pomalo i kad je došla do pune snage, ona je Ustava, jer ne pruža državi jednoga imena. Mi smo dobili jednu državu, našem narodu dala karakter jedinstva. ušli smo kao jedan narod u tu državu, Ali i prije XVIII. stoljeća opažaju se ali eto nismo joj dali jedno ime. To je sitni zameci ovome radu. Tako prvi očigledno jedan defekat i on može uslov za veliku jugoslavensku ideju samo da bude od Štete našemu narodu. vidimo u reformatoru slovenačkom, u Treba naime istaći, da konsolidacija prvaku i osnivaču slovenačke književ­ naše zemlje nije samo u političkom nosti : Primožu Trubaru. U drugoj centralizmu i administrativnom decen- polovini XVI. stoljeća on je širio. Lutralizmu, nego i u konsolidaciji jedne terovu nauku u Hrvatskoj i Slovenačdržavne zajednice, koja će imati jedno koj. Njegove rasprave i knjige bile su ime i koja če učiniti da osobito u inonamijenjene cijelom našem narodu i stranstvu budemo jako cijeniti. Zašto zato su pisane latinicom, ćirilicom i nam treba jedno ime ? Kad pogle- glagoljicom, a njegovi pomagači isto damona svoj život, onda ćemo vidjeti, tako nisu bili samo Slovenci, nego su da smo živijeli podijeljeni u toliko bili iz svih naših krajeva. Njegovi po­ država, da smo toliko stotina godina magači bili su Slovenci, Hrvati, Srbi, bili rastavljeni, da je osijećaj pripad­ rodom iz Istre, Dalmacije, Hrvatske, nosti jednoj zajednici bio kod nas slabo pa iz Srbije, čak je bilo, što je u ono razvijen, te narod Živeći u takvim pri­ vrijeme za čudo, u ovome njegovu likama nije ni osjetio potrebu za radu očekivano sudjelovanje ljudi iz jednim imenom države. Sad je prvi Bosne, jer je on mislio, da ujedini put došla prilika, da se toj zajedničkoj čitav slavenski jug u vjeri pa je ra­ državi da jedno ime. U narodu taj čunao i na Muslimane. On je imao svoj osjećaj nije bio još duboko prodro, jer program; po tome programu imao je su bili rijetki pojedinci, koji su osjetili da se prevede čak i Kuran; on je tu potrebu i tražili to zajedničko ime. našao za tu svoju ideju čovjeka u To su bili oni najbolji sinovi sva tri Bosni, kome je to povjerio, ali se ne naša plemena. Nakon hiljadu i više zna, da li je taj došao na odregjeno godina odvojenoga života mi smo sada mjesto. On je bio okupio oko sebe u ušli u jednu državnu zajednicu. Prvi svoje kolo sav jugoslavenski narod ši­ put dakle u historiji našli su se južni reći jugoslavensku zajednicu. Dakle u Slaveni zajedno, da u zajedničkoj na­ ovome možemo već da nazremo rarodnoj državi provode svoj život. gjanje jugoslavenske misli. Osim TruOva naša država nastala je u ratu, bara bilo je i drugih naših ljudi, koji su prelazili uske granice svoje domo­ a donekle je rezultat i revolucije. Ona je dakle u isto vrijeme rezultat tje­ vine i interesovali se za svoju braću u drugim pokrajinama. Tu treba da lesnih i duševnih napora cjelokupnog našeg naroda, u kojim je naporima ! spomenem književnike dubrovačke i dalmatinske, od kojih su najglavniji srpski dio našega naroda dao najveće Petar Hektorović i Hanibal Lučić, koji žrtve. Poznato je, da je konačni cilj cijeloga naroda i cilj ratnih napora u svojim djelima pjevaju o banovima i srpskim despotima Čak je jedan Srbije bio oslobogjenje u ujedinjenje zabilježio (Hektorović) pjesmu narodnu sva tri plemena našega naroda. Ali ovome ratnome djelu prethodili su još o Kraljeviću Marku, koji je, kao što mnogi sitniji i manji radnici, koje ne znamo, bio kralj u Prilipu, u Maćedoniji. U XVII. vijeku došla je jugo­ treba zaboraviti, a njima pripadaju naj­ slavenska misao do punog izražaja, i bolji i najumniji sinovi našega troimeto jače u dubrovačko-dalmatinskoj nog naroda. Oni su pripremali u narodu književnosti. Dubrovački pjesnici osje­ revoluciju, koja je istina vrlo sporo ćaju već svjesnije jugoslavensku misao tinjala, ali se u danom momentu zdru­ i daju joj većega maha. U njihovom žila sa akcijom oslobodilačke vojske radovima epskim i lirskim mi nalazimo sa solunskog fronta, te je tako zdru­ na mahove izraza tome osjećanju i ženom akcijom učinjeno da se stvori shvatanju. Kralj poezije dubrovačke je i riješi naše narodno oslobogjenje i u ovom pogledu najviše odokočio. To ujedinjenje. To je bio ideal svih naših je Ivan Gundulić. U svome „Osmanu" sinova od davnina pa do danas i taj on pjeva Srbiju i njenu prošlost, zanosi se ideal sastoji u tome, da preko du­ hovnog ujedinjenja dogjemo do državne se za nju kao i za historiju svoga rogjenog Dubrovnika. On pjeva o kra­ zajednice. Ako pogledamo na prošlost i ispi­ ljevima Nemanića krvi, on pjeva bo­ sanske banove sa onakvim istim osje­ tamo je u ovom pravcu, naći ćemo ćajem, kao što pjeva o Svetome Vlahu, dosta primjera, gdje se vidi pripreman zaštitniku Dubrovnika. On oplakuje rad oko duhovnog ujedinjenja našeg propast jugoslavenskih država i njihove naroda. Taj je rad istina bio slab odjek i imao je malo uspjeha, ali ovi mali nesreće doimaju se njegova srca isto uspjesi gomilajući se kroz stotine go­ tako kao i nesreća njegova rodnog dina dali su eto jedno veliko djelo. grada. Ostali dalmatinski pjesnici pri­ Narod običan nije mogao ni umio takve ključuju se u tome Gunduliću, a kod podvige da razumije, jer se hoće ve­ Hrvata Vitezovića nalazimo u njegovim liki stupanj kulture, da se osjeti pri­ historijskim spisima napomene o razvoju Pojedini broj K, 2-— Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: godišnje K 180.—, na pola godine K 90.— (u Sarajevu); za našu državu godišnje K 200.—; za ino­ zemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. čekovni račun post, štedionice 1119. Godina IH. današnjega stanja, treba spomenuti, da I cijele jugoslavenske prošlosti i nabrojene grbove svih jugoslavenskih pokrajina. je ova ideja za ujedinjenje i oslobogjenje kod našeg naroda bila uvijek Živa. U XVIII. vijeku misao je ova jača. iz ovoga vidimo tri glavne ideje. One Ona je najviše istaknuta u Kačića. Već su bile dominantne u historiji našega samo ime njegova djela kazuje, da on naroda i dovele su prvo do težnje kod zahvata cijelu jugoslavensku zajednicu. Hrvata, da se ujedine u Veliku Hrvat­ To njegovo djelo zove se: „Razgovor sku, diugo do težnje kod Srba, da se ugodni naroda slovinskoga“. iz ovih ujedine u Veliku Srbiju, a na trećoj stra­ nekoliko primjera vidimo, da misao o ni do težnje pojedinaca za okupljanje zajednici našega naroda uzima sve jasniji i stvaraniji oblik; da se ona ovih. Ovo su provagjali najbolji i naj­ proširuje na sve dijelove našega na­ spremniji sinovi našega naroda, koji su htjeli jedno ime — ime jugoslavensko. roda i da se s njome pobliže upoznaju Nosioci jugoslavenskog imena i ilirskog i širi krugovi. Ovome pokretu pridru­ pokreta bili su najglavniji: Gaj, Štrosžuje se iz Srbije Dositije Obradović. majer, Rački, Vodnik, Krek, a kod On stvoreno proklamuje narodno je­ Srba u najnovije vrijeme bio je naj­ dinstvo i on neće da vidi kod našeg istaknutiji borac Jovan Skerlić. Jovan naroda megjusobne vjetske ograde. (Dr. Radonjić: A Despota Gjurgja Bran- Skerlić htio je ostvariti ono veliko djelo narodnoga duhovnoga ujedinjenja, kovića? Njega ste zaboravili:) Dositije što ga je započeo Gaj. On je htio da prelazi preko toga. Kod njega vjerske otupi one oštrice osjećaja zasebnosti, ograde ne postoje. Hrvat Ljudevit Gaj koji su kod našega naroda prevladavali ide dalje. On istrče jedinstvo narodno i on je propovijedao, da Hrvat i Srbin i hoće da ga postigne postepeno, po­ nisu dva različita pojma, nego da su dižući narod kulturno, a za to mu je to samo dvije riječi za isti pojam. I potreban jedan jezik, jedan pravopis i kad jedan kaže da je Srbin, u isto I jedno ime. Njegov rad najprvo treba I da se ograniči na Hrvate, a onda da vrijeme kaže, da je Hrvat i obratno, kad netko kaže, da je Hrvat, u isto i zahvati i Slovence, — kao što je od j njih imao i saradnika, pa i Srbe. Osim vrijeme kaže, da je Srbin. Skerlić je toga i Napoleonove ideje, koje su za potpuno htio da duhovno narodno jedin­ stvo provede na način započet od lliraca. njegove vlade u Dalmaciji, Istri i Slo­ On je htio svima nama da da jedan veniji bile posijane, dale su mnogo impulsa, i on je pokušao u imenu književni jezik, jedno pismo i jedno ilirskom, da ujedini Srbe, Hrvate i zajedničko ime. Kad je u najvišem Slovence. Ovo ime Ilira nije imal sreće, . mahu radio, smrt ga je pretekla. 1 ako ali ilirska ideja nikada nije izgubila ovaj veliki radnik nije Jugoslavenstvo svoju vrijednost. Ona je samo mijenala ujedinio, i ako nije ostavio iza sebe pravoga duhovnoga ujedinjenja, a nije oblike, javljala se pod drugim imenima, ni bio u stanju da to učini, ipak su i danas možemo reći, da je ona, kako ratni dogagjaji izmijenili ovu situaciju je Gaj zamislio u svom začetku, danas ostvarena u našem državnom jedinstvu. i njegovo djelo na duhovnom i držav­ nom ujedinjenju ostvarili. Za ovoga Osim Gaja radili su na duhovnom ujedinjenju sa sve tri strane najbolji velikoga sina srpskog plemena moglo bi se Brankovim stihovima da kaže i najistaknutiji sinovi. Interesantno je spomenuti, da su reformu kulturnog »Mnogo hteo, mnogo započeo, čas i književnog jedinstva proveli tri brata umrli njega je pomeo.« iz sva tri ogranka našeg naroda, tri [ Ovako se od prilike razvijala misao najbolja njegova sina, a to su Ljudevit ‘ jedinstva narodnog, misao, koja je Gaj-Hrvat, Kopitar-Slovenac i Vuk Ka- 1 poznata i nazvata misao jugoslavenska. radžić-Srbin. Protiv ovoga samoga imena mnogi se Mi kad pogledamo Gajevu ideju, ' bune i vele, da je jugoslavensko ime koja je išla za uklanjanjem provincia- | tvorevina naših neprijatelja. (Glas iz lizma i separatizma, valja da priznamo, centra: Tako je I). Ali ja držim, da s nepravom svi oni, koji evo govore, da je to bila zanosna ideja: ujediniti ovo tvrde; j‘er ovo ime nije tvorevina narod rascjepkan po imenima i pok­ neprijatelja, nije radi toga, jer ga je rajinama i to tako, da ni jedno pleme naš neprijatelj mrzio i gonio. ne žrtvuje svoje individualnosti. Srbin Najglavniji pokret i najjači impuls ostaje Srbin, Hrvat ostaje Hrvat, Slo­ venac ostaje Slovenac, svako zadržava dat je ovoj misli baš dolaskom Kralja plemensko ime, svako zadržava svoje Petra u Beograd. Odonda se najjače razvio ovaj pokret po cijeloj našoj svetinje, a nosi skupno ime ilirsko. zemlji, i odonda se najviše počelo ra­ Ovaj je pokret odjeknuo i u poli­ tičkom životu, zbog čega je ilirsko ime diti na duhovnom ujedinjenju. Ovo ime nije tugje, nije neslavno, bilo zabranjeno, ali sam pokret nije mogao biti ugušen, jer jedanput sjeme jer slavensko ime svetinja je sviju nas, a Jugoslavenstvo kao spoj, ako koga posijano — svijest o zajedničkoj pri­ vrijegja, treba da se sjeti najidealnijeg padnosti nije se dalo ugušiti nikakvom silom. Poslije zabrane ilirskoga imena imena u našoj narodnoj pjesmi, na slavnu porodicu Jugovića. (U centru u interesu sloge kod Hrvata nije došlo prigovaranje.) hrvatsko ime, nego su uzeli na svoju I ako pravo shvatimo ovo ime ju­ zastavu jugoslavensko ime. Protiv goslavensko, valja da istaknemo, da ovoga imena diže se opozicija kod Srba i Hrvata. Kod Hrvata Ante Star- ono nije negacija naših plemenskih čević vodi borbu protiv ovoga imena, osobina, već da je ono afirmacija u najvišem smislu našega individualizma. a kod Srba ustaje protiv ovoga imena Svetozar Miletić, a i prije već protiv Jugoslavenstvo je sinteza plemenskih ilirskoga imena bunili su se i nisu ga odlika razvijenih u tečaju naše povi­ htjeli primiti, ipak se ovo jugoslavensko jesti. Svako je pleme živjelo posebnim ime, premda je na toliku opoziciju životom i razvijalo se zasebno i isti­ udarilo, zadržalo i vršilo se u njegovu calo kulturne vrednote, a svi skupa okrilju kulturno ujedinjenje, radilo se sastavljeni u jednu zajednicu pod jed­ na megjusobnom promicanju narodnih nim imenom dali bismo jedan veličan­ stven spoj. Jugoslavenstvo značilo bi interesa. Ako dakle ovo sve, što sam kazao, ujedinjenje srpske, hrvatske i slove­ načke kulture. Jugoslavenstvo bi sa­ ukratko skupim, vidimo, da je u prvom redu zasluga za ovo djelo, za da­ stavilo i Srbe i Hrvate i Slovence, našnje ostvarenje naše države, da je udružilo bi ih u jednu zajedničku dr­ to zasluga boraca herojske Srbije, a žavu s konačnim ciljem, da u zajed­ ničkom životu izglade razlike kulturne, pri tom ne treba zaboraviti i onaj sitni rad idejnih boraca koji su kroz ! političke i regionalne, pa da se u buduć­ stoljeća osvješćavali narod u zajednici, i nosti homogeniziraju i budu jedan narod. Zato megju glavnim momentima iz I Stoga bi bilo poželjno i u interesu naše prošlosti, koji su doveli do našega cijeloga naroda, da se naša država na- �Strana 2 Страна zove i jednim imenom. Mi čujemo svaki dan ovdje peticije i čitamo po­ krete; u našoj javnosti izrazuju se želje, kako da se naša država nazove. Jedni traže, da je nazovemo Kraljevi­ nom Srba, Hrvata i Slovenaca, drugi žele, da je nazovemo Jugoslavija, a treći hoće, da je nazovemo Velikom Srbijom. Ako se pravo ovo pitanje pogleda, onda jedno jedino ime za naša tri plemena sporazumno i ravnopravno ri­ ješeno moglo bi da bude samo jugo­ slavensko, inače se ne bi osjećao brat­ ski sporazum i ne bi se vidjela ple­ menska ravnopravnost. Ako mi osta­ nemo država sa tri imena, to bi značilo produživati iz prošlosti sve one naše žalosne trzavice, to bi značilo sve daljnju borbu između plemena i radi imena svađati se i trošiti narodnu energiju u prevlasti za jedno ime. Te su baš trzavice za prevlast jednog imena glavna karakteristika naše pro­ šlosti. Ja se bojim, da bi i budućnost, kad bi ostala ova sva tri imena, mo­ gla da nam bude slična našoj prošlosti. Stoga, ako ne želimo da ostavimo na­ šoj mladoj generaciji u naslijeđe borbu za ime, treba da ovo pitanje riješimo. Kad se jugoslavensko ime spominje, ne treba ga shvatiti, kako se to obično sa srpske strane shvata, kao da je ono ustuk srpskom imenu, jer je ono oznaka velike cjeline, a u toj cjelini najveću čest zauzima baš srpski dio naroda. Zato mi bosansko-hercegovački muslimani, kad smo provodili našu organizaciju, imali smo na umu sve one žalosne momente iz prošlosti. Znali smo, kako stoji naš položaj i odmah smo ocijenili u onim prvim danima oduševljenja, kad je jugosla­ vensko ime toliko isticano, da je je­ dini spas i jedini izlaz, ako poprimimo to ime. Zato se i naša organizacija zove Jugoslavenska muslimanska or­ ganizacija. Mi smo znali, a i sada se mnogo govori, da je to ime, ime bu­ dućnosti. Ovo ime dalo je povoda, da odbacimo sve dosadanje trzavice i da provedemo iskreno princip ravnoprav­ nosti plemenskih imena, da našu in­ teligenciju, koja je bila srpskog i hr­ vatskog uvjerenja, zajednički privedemo narodu, da u narodu povede kolo. Tako se iz naših redova pomalo ukla­ njao nacionalni ekskluzivizam, a sin­ teza srpstva i hrvatstva sakupljala nas je u širem i zajedničkom imenu jugo­ slavenskom, koje je manifestacija dr­ žavnog i narodnog jedinstva. Ovo ime naročito je nužno spomenuti baš od nas iz Bosne, jer se mi nalazimo na najškakljivijem mjestu: mi se nalazimo na međi srpskog istoka i hrvatskog i slovenačkog zapada i preko nas su išle sve strelice nacionalnog antagoni­ zma. Zato, da ublažimo i da posredu­ jemo, uzeli smo to ime jugoslavensko, da mognemo poslužiti državnom i na­ rodnom jedinstvu. Mi želeći iskreno dobro našem narodu i našoj državi, hoćemo da sarađujemo na našem pot­ punom narodnom jedinstvu, pa sma­ tramo, da bi bila najčvršća veza troimenog naroda u zajedničkom imenu. U ogorčenim nacionalnim borbama sudjelovala je i naša muslimanska in­ teligencija; ona se u ovim ogorčenim borbama zamjeravala, kao što je pri­ rodno, jednoj ili drugoj strani. Ona je to dragocjeno iskustvo u pravo vri­ jeme znala da ocijeni, ona je uvidjela, da treba jedanput ovaj anahronizam da prestane, da se brat sa bratom bolje pridruži, da pruži ruku, da za­ jedno rade u ovoj državi. Ovo takmi­ čenje, ovo gloženje išlo je uvijek na štetu našeg naroda u Bosni i Herce­ govini, je ostajao po strani i ču­ dio se г. svojim sinovima, zašto se bore i Svađaju. Masa naša nije svjesna plemenskog imena, ali svi smo mi slavenske krvi, samo plemensko ime nije došlo još do svijesti. Pogo­ tovu kod nas. gdje j'e nizak stupanj kulture, osjećanje pripadnosti jednoj naciji slabo je razvijeno, našem Čo­ vjeku ne ide, da bude preko noći Hr­ vat ili Srbin, jer je naučio, da Hrvati | jesu samo oni u Hrvatskoj, Srbi u Srbiji. Poslije u zadnje vrijeme doka­ zivalo se našem narodu, uspješno ili neuspješno, kako gdje, da primi jedno ili drugo ime, ali velika masa i većina našega naroda najrade govori o Bo­ sancima. Danas, kad smo svi u jednoj državi, i kad se pročulo ime Jugosla­ vije, danas ova naša masa, jer smo se zajedno svi našli: i Srbi i Hrvati i Slovenci, lako shvaća, da je Jugosla­ ven i da ne može biti ništa drugo. Брвј 293 Broj „PRAVDA" — „ПРАВДА" j Stoga inteligencija naša treba da shvati , svoju zadaću u masi i iskreno da je pouči, da jugslavenstvo nije negacija ni jednog plemenskog naziva, da je to sinteza i jednog i drugog i trećeg. Iz ovoga se vidi, da naše jugoslavenstvo ide za tim ciljem, da se ekskluzivizam ukloni, da se fanatizam odstrani i da se uvede širokogrudnost u našem na­ rodu, da se pomirimo svi i da upo­ znamo da smo braća. Ali ovo naše ujedinjenje, izgleda po svemu, došlo je prije, nego što je naš narod bio pripravljen u svojoj duši za nj, prije nego što se mogao pripremiti za pre­ porod. 1 mi sada osjećamo posljedice toga preranoga dolaska, jer je trebalo duhovno jedinstvo da dođe prije dr­ žavnog jedinstva. Jugoslavenstvo, kao stoljetni san izgledalo nam je čarobno i ružičasto, a danas, kad je u stvarnosti, ovo se čini i svojim apostolima puno trnja. To je zato, što smo u historiji odjelito stoljećima živjeli, što smo se odjedan­ put našli zajedno, pa ne možemo se odmah navići na ovaj novi život. Poslje­ dice toga su agitacije za ovo ili ono ime. Ovome našem stanovištvu, kako ga mi u organizaciji svojoj jugoslaven­ skoj zastupamo, stoji nasuprot i drugo gledište drugih partija i drugih stra­ naka, koje su od nas jače i o kojima valja voditi računa. Ove partije nisu nikako sklone da prime ime jugosla­ vensko, već se zalažu, da ostanu naša tri imena od tri ogranka našega na­ roda. Prema ovome raspoloženju, kako je u vladinoj većini, ostaće naziv: Država Srba, Hrvata i Slovenaca, ali bi trebalo dopustiti ime jugoslavensko da dogje u Ustav na prikladnome mjestu. Mislim, da bi bilo najpriklad­ nije tamo, gdje se govori o državljan­ stvu. Jer, kad su mogli svi u osmanlijskom carstvu bez razlike vjere i narodnosti da se zovu Osmanlije, sma­ tram, da bi bilo zgodno i za nas, da se uzme ovo zajedničko ime, što se tiče pripadništva državnog. Glede naziva države, kako je pred­ ložen od strane Ustavnog Odbor, valja istaknuti, da on vodi računa o tri imena, koja postoje u našem narodu. Jedno ime radi odijeljenog života naš narod nije stvorio i njegovi naučni si­ novi pokušavaju, da mu jedno zajed­ ničko ime nature, koje, mora se priz­ nati, nikad nije u masama primljeno. Ja mislim, da bi bilo najbolje, da se ovaj proces stapanja prepusti kultur­ nome radu, pa će sam taj kulturni rad ukloniti sve naše razlike, pa će pobi­ jediti svijest zajedništva te ćemo mi na koncu izaći kao jedan narod ne samo faktički, nego i formalno ujedinjen. To je dakle rad kulturni. Kako je ovo pitanje vrlo osjetljivo, ovdje se mora vrlo oprezno postupiti, ovdje se mora sa sviju naših strana najopreznije i najbratskije postupati. Naš je narod vrlo osjetljiv, on lako osjeća, i kad se nema prave namjere, da se u njegove odlike, u njegove osobine dira, koje su najveća svetinja i osobina naša tri plemena. Zato ljubeći ime jedno, drugo i treće jednako, mi ćemo zavoljeti sva tri i mi ćemo s vremenom naći jedno drugo ime, u kome se možemo spo­ razumjeti i složiti. Onda ćemo pravim prirodnim putem doći iz naroda, od naroda na državu. Radi toga mislim, da u današnjim teškim prilikama valja voditi računa više o samoj nuždi, o samoj stvari, nego o samoj formalnosti. Radi toga, da se naša država uredi ; i da joj se da ovaj Ustav, koji osim । obične formalnosti, kao što je naziv i ! samo ime državno, ipak donosi jedno f bolje uregjenje i jedno bolje stanje našem narodu, radi ovih viših interesa j dakle i naš Klub, da udovolji svojoj i patriotskoj zadaći i da zemlju iz ovog I nereda izbavi, i naš Klub, premda teška srca, glasače za ime države onako, kao što je predloženo. Mi vi­ dimo u ovom imenu da je odgođeno naše stapanje, koje bi se moglo sad lakše da provede. Mi se bojimo, da bi se mogle borbe da rasplamte, mi se bojimo čak, da ne dogje i do poku­ šaja prevlasti s jedne ili druge strane i bojimo se, da se narodna energija uzalud troši kao i u prošlosti. Ako je historija učiteljica života, ona će nam kazati, da treba da pogjemo drugim pametnijim putem, pa kad smo se svi našli u jednoj kući, onda treba tu našu zajedničku kuću da ljubimo i da svima našim snagama radimo, da ona bude u procvatu. (Burno odobravanje i pljeskanje.) --------------- ! ; : ’ Sarajevo, 25. maja. Oko polovine ov. nij. pojavio se opet u plevaljskom okrugu zloglasni odmetnik i razbojnik Husein Meho? njić sa ovećom bandom razbojnika, koji su počinili strašan zločin, ubiv? ši nekoliko žandarma i putnika. Sto je sasvim u redu i od potrebe, vlast je organizovala progon proti razboj? nika i odredila vrlo stroge mjere, kako će im se što prije stati u trag. Nu ne razumijemo mjera plevalj? skog okružnog načelnika, što je or* ganizovao bašibozučku gardu u sa« moj varoši Plcvljima, koja poput gorskih razbojnika napada na mimo muslimansko stanovništvo, koja ih zaustavlja po ulicama i nemilosrdno tuče uz najveće pogrde, te ih hapsi, a načelnik ih sjutri dan globi po sto i više dinara. Čim se smrkne, baši* bozuci zađu po hanovima i hoteli? ma i ako se u kojem zatekao koji musliman ili muslimanka sa sela, tuku ih i hapse bez ikakva milosrđa. Od osam sati u večer ne smije niko od muslimana da se nađe na ulici, te ne smiju ni u džamiju izići. Ne klanja se ni teravija, ni jaci ja, ni sabah, niti se pale kandilji po dža* mi jama. Mi smo poduzeli intervenciju na mjerodavnom mjestu, da se zaštiti mirno građanstvo od ovih barbar* skah nasilja. Neka se razbojnici pro? gone sa najvećom energijom, neka se njihovi jataci sa svom strogošću zakona kazne, ali neka se od ovoga poštedi mirno i pošteno građanstvo. Ako se je Bošković odmetnuo, nije* su se odmetnuli plevaljski muslima* ni, a nijesu ni njegov jatak, pa če* mu onda bašibozuci i garda da čine nasilje ljudima, koji su u svemu pot* puno nedužni. Iz naše organizacije. Skupština u Rudom. Narodni po­ slanik g. S. Filipović je na svom po­ vratku iz Sandžaka na 6. o. mj. odr­ žao skupštinu naše organizacije u Rudom (kot. ViŠegrad). Na skupštini je bilo prisutno nekoliko stotina mu­ slimana iz okolnih sela, koji su po­ zorno saslušali govor i jednodušno odobrili rad poslaničkog kluba, te se zadovoljni sa skupštini razišli. Skupština u Bos. Gradiškoj. Nar. poslanik g. S. Filipović se je, na svom povratku iz Beograda uvratio u Bos. Gradišku, u nedjelju 15. o. mj. Na 16. u večer iza teravije sazvalo je pred­ sjedništvo mjesnog odbora naše orga­ nizacije u prostorijama tamošnje či­ taonice skupštinu, koja je bila veoma dobro posjećena. Skupštinu je otvorio predsjednik mjesnog odbora g. Mustafa Zuhdi ef. Hodžić sa nekoliko biranih riječi, te je podijelio riječ g. Sejid Alibegu Filipoviću, da izvijesti skupštinare o dosadašnjem radu posl. kluba. Filipović je sasma opširno izvijestio o radu posl. kluba, kao i o ulazu istog u vladu g. N. Pašića. Prisutni su to sve pomno saslušali i jednoglasno odobrili rad posl. kluba, te mu izra­ zili potpuno povjerenje. □ □ □ □ □ □ п Sjetite se & тгтл« □ □ □ □ □ O □ □ □ Analiziranje agrarnog pitanja. U ime Njegovog Veličanstva PETRA I. po milosti Božjoj i volji narodnoj kralja Srba, Hrvata i Slovenaca Mi ALEKSANDAR NASLEDNIK PRESTOLA Na predlog Našeg Ministra za A« granu Reformu i Ministra Fmansija, a po saslušanju Našeg Ministarskog Saveta propisujemo ovu Uredbu o financijskoj likvidaciji agrarnih odnosa u Bosni i Hercegovini. Član 1. Svi kmetski odnosi u Bosni i Her* cegovini likvidiraju se za 255,000.000 dinara, koju sumu daje država i to: polovinu u gotovom a polovinu u državnim obligacijama. Član 2. Od sume pomenutc u čl. 1. staviće se Agrarnoj Direkciji u Sarajevu na raspoloženje odmah 60 milijona di* nara u gotovu, 1.) da se njome likvi? diraju kmetski odnosi prema onim i sopstvenicima, koji su na pređašnje i kmetske zemlje plaćali do 40.— kru­ na zemljarine i 2.) da se dadu nužni . predujhnovi ostafjnj najpotrebnijim I sopstvenicima. Član 3. Ostatak od 195,000.000 dinara is? ' platiće se kad se ustanovi suma koja ' pripada sopstvenicima i to: dve tres I čine u obligacijama i jedna trećina I u gotovom, i to najkasnije do 15. ju? j na 1922. godine. Član 4. Za likvidaciju odnosa na begluč* kim zemljama iz čl. 2.. 4. i 5. Uredbe o postupanju sa beglučkim zemlja* ma u Bosni i Hercegovini od 12. maja 1920. godine određuje se svota do 25,000.000— dinara koja će se položiti kod Agrarne Direkcije u Sarajevu najkasnije do 15. juna , 1922. godine. | Član 5. Podela će se vršiti na osnovu zemljarine, koja je bila određena sopstvenicima kmetskih zemalja u godini 1918. Član 6. : i Isplata se vrši po stedećoj degre* I sivnoj skali: 40.— K množi se sa 1 kategorija — katastr. zemljarina do 100.- „ U n n Ti W f 150.- „ r ш ti ti ti n 200.— „ IV pl л ti ti V 250.— „ л n n ti ti 300.- „ рф VI Л ti 350.- „ VII л ft ti ti ti 400— „ •• Vili ti ti ti r* 450.- „ IX ti ti ti и 500.- „ х П ti ti ti ti 550.- „ XI rt 99 ti ti * 600.- „ XII 99 ti П * rt 700. „ XIII ti rt ti ti a 800.- „ XIV ti н ti fi 99 XV 900— „ rt ti ti ti 99 XVI н 1000.- ,, M 99 99 XVII r 1250.- „ rt rt м ft XVIII n 1500— „ »» rt n n XIX »» 1750— „ м rt » H 2000— „ XX rt »» n rt XXI rt rt 2500— „ rt >1 n 3000— „ XXII н Ч И И 3500. „ XXIII r» »1 rt rt 4000— „ XXIV n n r» » rr 4500— „ XXV » н rt M rt 5000. - „ XXVI n n ч tt ft 6000.— „ XXVII rt n „ preko 6000— „ XXVIII n n n fakt. n „ и „ „ r, „ „ . „ и „ r, „ и „ rt „ и и л r, . . r, 1600 1400 1300 1200 1165 1130 1095 1060 1025 990 955 920 885 850 815 780 745 710 675 640 605 570 535 500 475 450 425 400 �Đpoi 293 Broj Član 7. Oni sopstvenici koji imaju u ne­ kretninama — izuzev zemlje koje spadaju pod udar agrarne reforme prema poreznoj vrednosti imetak preko 500.000. • dinara, ili imaju o? porezovani dohodak preko 25.000.- dinara godišnje, uvrstiće se u XXVIII. kategoriju čl. 6. ove Ured? be bez obzira na visinu zemljišnog poreza. Član 8. Likvidirana suma obračunava se sopstveniku 1. kategorije bez obzira na kmetske posede koje on ima u drugim kotarima, a u ostalim kate? gorijama uzima se kao osnova zem? Ijarina, koju je dotični sopstvenik plaćao na svu kmetsku zemlju u Bo? sni i I lercegovini. Član 9. Čisti vakufi, crkve, manastiri i druge kulturne dstanove uvršćuju se u I. kategoriju bez obzira da li je posed u jednom ili više kotara i bez obzira na ostali imetak. Član 10. Suvlasnici bivših kmetskih selila, koji trajno žive u odeljenom zaseb? nom kućanstvu, mogu da traže, da se njihova tražbina obračuna po zemljarini, koja na njihove suvlas­ ničke delove pada tako, da tako u? stanovljena zemljarina bude uvršće? na u određenu kategoriju kao i kod inokosnih vlasnika (samoglasnika). Član 11. Kako bi jedan sopstvenik II. do XXVIII. kategorije po faktoru svoje kategorije imao da dobije manje od maksimuma prethode će kategorije, daće mu se maksimum te prethode? ćc kategorije. Član 12. Hipotekama potraživanja sa ka? matama imaju se odbiti od sume doznčene sopstveniku i položiti u sudski depozit. Član 13. Privremena renta, koju su sopstve? nci dobili do sada, ne odbija se od likvidacione sume. Član 14. Agrarna Direkcija u Sarajevu i? ma preko kotarskih ureda da dobiva sve što je potrebno da se pojedini sopstvenici uvrste u kategoriju, u koju prema zemljarini i individual­ nim ekonomskim prilikama spadaju. U ovome poslu moraju, po potrebi, sudelovati gruntovničari, činovnici katastra i poreznog ureda. Član 15. Agrarna Direkcija može po potre? bi uzućivati svoje činovnike i zva? ničnike da sudehiju pri ovome po? slu. Član 16. Radi ustanovljenja pripadajuće sume sopstveniku, pozvaće se svaki sopstvenik kod kotarskog ureda ili delegata Agrarne Direkcije radi u? stanovljenja podataka o njegovoj tražbini na osnovu katastra. Član 17. Sopstvenicima 1. kategorije ima se likvidirana svota odmah obračunati obzirom i na čl. 7. ove Uredbe i pi^ smeno saopštiti. Ova suma biće lb kvidna kad je odobri Agrarna Di­ rekcija. Član 18. Sopstvenicima П- XXVIII. kate? gorijt saopštiće se likvidovana suma ■posle ustanovljenja od strane Agrar« ne Direkcije u Sarajevu. Član 19. Ako posle ovih izviđa Agrarna Direkcija ustanovi da se sumom od 255,000.000.— dinara ne mogu lik vi? dirati svi kmetski odnosi1 po degre? sivnoj skali — čl. 6. ove Uredbe — onda će se likvidirane sume sopstve? „ПРДВДА* — „PRAVDA* trka II.—XXVIII. kategorije pro? < ccntualno sniziti. Ako pak bude viška, ovaj će sc I razdeliti na sopstvenike II. do XXVIII. kategorije. O jednom i drugom slučaju odlučrće Agrarna Direkcija u sednici svi­ ju šefova odseka pod predsedni štvom agrarnog direktora. Ako se posle svih izviđanja utvrdi da se sa svotom od 25,000.000. di nara određenom u čl. 4. ove Uredbe I nc mogu podmiriti svi vlasnici, onda i ćc se ostatak naknadno položiti kod : Agrarne Direkcije u Sarajevu i to ј najkasnije do 15. juna 1923. godine. Član 20. Protiv rešenja kotarskog ureda • sopstvenik ima pravo žalbe Agrar? I noj Direkciji, a protiv rešenja A? i grame Direkcije, Ministarstvu za Agrarnu Reformu. Rok za žalbu je osam dana. Žalba se predaje vlasti na čiju se odluku podnosi. Član 21. Ovlašćuje sc Ministar Finansija da izda obligacije za isplatu polovi? ■ ne u čl. 1. ove Uredbe predviđene : likvidacione sume. Ove obligacije ■ glase na donosioca i amortiziraju se : izvlačenjem. One nose naziv »Ob? I veznica za finansijsko likvidiranje agrarnih odnosa u’Bosni i Hercego? vini« a izdavanje istih vrši se prema potrebi likvidacije kmetskih odnosa u Bosni i Hercegovini. Član 22. Ovim obveznicama obvezuje se Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca da će svako po godine u natrag i to 1. mja i 1. novembra počev od 1. maja 1922. godine plaćati 4% kama? te gjbđi&nje na glavnicu od 100.dinara i do 50 godina isplatiti sumu glavnice izvlačenjem. Izvlačenje će se vršiti svake godi? ne 2. januara počev sa 1923. god. Četiri meseca po izvlačenju isplati? će se po nominalnoj ceni sve obvez? niče koje budu izvučene. Na izvuče? nc obveznice prestaje teći kamata. Član 23. Na likvidiranu sumu može se sop? stveniku ako traži, po oceni Agrarne Direkcije, dati predujam do 25% od sume koja mu pripada. Član 24. Ministar za Agrarnu Reformu i Ministar Finansija ovlašćuju se da za provođenje ove Uredbe izdaju nužne naredbe. Član 25. Ova Uredba stupa na snagu ođ dana kada je Kralj potpiše i kad bude obnarodovana u »Službenim Novinama«. Provođenje ove Ured? bc poverava se Ministru za Agrar? nu Reformu i Ministru Finansija. 12. maja 1921. god. u Beogradu. Aleksandar, s. r. Ministar za Agrarnu Reformu, Nikola Uzunović, s. r. Ministar Finansija, Dr. Košta Kumanudi, s. r. U ime Njegovog Veličanstva PETRA 1. po milosti Božjoj i volji narodnoj kralja Srba, Hrvata i Slovenaca Mi ALEKSANDAR NASLEDNIK PRESTOLA Na pedlog Našeg Ministra Prav? đe, Ministra za Agrarnu Reformu i Ministra Finansija, a po saslušanju Našeg Ministarskog Sa veta, propi? sujemo ovu Opći je Страна 3 Sirana Uredbu ; : I I i ! i i I j ; i I i I vlasnika za poslednjih deset godina — računajući od 1. januara 1921. o postupanju sa beglučkim zemlja? god. u natrag na taj način, što će ma u Bosni i Hercegovini. se čisti prosečni prihod kapitalizo? vati sa 5%. Član 1. Otkup se vrši saobrazno čl. 9. ove Svrhama agrarne reforme u Bosni i j Hercegovini imaju sc privest! beg? Uredbe. Član 11. lučke zemlje pomenutc u čl. 2., 4., 5., i Zejnljišta koja mogu da služe in? 7., 10. i 13. tač. ove uredbe. dustrijskoj ili prometnoj svrhi, kao Član 2. i gradilišta, ostaju u dosadanjim od? Naseljeni begluci, na kojima po? nosima do konačnog zakonskog ге? stoje kmetstvu slični odnosi deset šenja. godina — računajući od 25. februara Član 12. 1919. godine u natrag — prelaze ot? Naseljeni begluci, pobegiučeni kupom u vlasnost obrađivača: čifluci i u čifluk pretvoreni begluci 1 .) Ako je eksistencija dotične predaju sc u sopstvenost, čim sc pu? porodice vezana za taj begluk; 2 .) Ako nije ugovoreno vreme inovažno utvrdi opravdanost zahte? va, a ostali begluci iz člana 7., 10. i trajanja odnosa. 13. ove Uredbe prelaze u sopstve* Član 3. nost tek posle isplate naknade bilo Otkup za naseljene begluke plaća i od interesovane stranke, bilo pred? država prema dvostrukoj katastral? i ujmom, koji država daje. noj (poreznoj) vrednosti izraženoj u Član 13. dinarima. Ako je neko kupio posle uvođenja Član 4. u gruntovne knjige kmetske i beg? U čifluk pretvoreni begluci imaju lučke zemlje zajedno u spekulativ? sc presuđivati kao kmetski odnosi i ne svrhe i ako sc beglučke zemlje ako kmetski odnos nije u gruntov? nalaze još u njegovom posedu, a on nici upisan. te zemlje sam ne obrađuje — one će Član 5. sc ekspropriisati u svrhe agrarne re? Na zahtev interesovanih stranaka forme uz naknadu investicija i do? provešće sc revizija procesa okon? kazane kupovne cene, u koliko je čanih presudama na osnovu kojih ova veća od prodajne cene za kmet? su čifluci pretvoreni u begluk i to od ske zemlje. sastava gruntovnice. Te revizije o? Član 14. baviće se po agrarnim pravnim pro? Promene u begluka za pisima, koji su važili u vreme izri? vreme rata ne držanju prekidaju ovom U? canja presuda. ustanovljene rokove, osim Ako se ustanovi nezakonitost pre? redbom sude ima se s odnosnim beglukom ako je zemljoradnik dobrovoljno postupati kao i s kmetskim selištem. napustio zemlju. Član 15. Zahtevi za reviziju imaju se prijaviti najkasnje do 1. januara 1922. god. Do daljeg zakonskog rešenja ob? ustavljaju se sve sudske parnice i i/? Član 6. sudskih osuda, kojima bi se Naseljene beglučke zemlje i u čif? vršenja sadašnji posedpvni odno.si luk pretvoreni begluci prelaze u sop? menjali na zemljištima pomenutim u čl. 2., stvenost težaka, koji ih obrađuje. 5., 7., 10. i 13. ove Uredbe. Pobegiučeni čifluci. odnosno nji? 4., Isto tako zabranjuju dobro? hovi defovi prema čl. 5. ove Uredbe voljna se i prisilna otuđenja i optere? vraćaju se u sopstvenost i posed o? ćenja na zemljama u nih koji su ih izgubili, ako već nisu čl. 2., 4., 5., 7., 10. i 13.pomenutim ove Uredbe. naseljeni na drugom mestu kao kme? Svaki pravni akt protivan odred* ti ili samostalni težaci i ako te zem? bama ovoga člana, ništavan je. lje nisu prešle u ruke drugih težaka Za postupanje po ovoj Uredbi koji ih trajno obrađuju. nadležni su organi Ministarstva za Član 7, Agrarnu Reformu i za sve zemlje i Ova beglučka zemljišta, na koji? odnose pomenute u čl. 2., 4., 5., 7., ma ne postoji kmetstvu sličan od? 10. i 13. ove Uredbe prestaje nad? nos, a koja jedan težak ili težačka ležnost sudskih vlasti, a određuje se porodica već deset godina računaju? nadležnost organa Ministarstva za ei od 25. februara 1919. god. u na? Agrarnu Reformu. Za sve ostale beglučke zemlje u trag kao zakupci drže i obrađuju, prelaze prisilnim otkupom u sop? koliko one nc bi bile, veliki posed, dozvoljava se slobodan promet i za stvenost zakupaca. Po istim proisama postupaće se i njih ostaje nadležnost redovnih su? sa beglučkim ogradama u Hercego dova. Član 16. vini. Član 8. Ministar za Agrarnu Reformu, Begluci, koji su nastali prisvaja? Ministar Pravde i Ministar Emansi? njem seoskih ispaša, privode se svr? ja ovlašćuju se, da za provadanje o? hama agrarne reforme, ako ih sop? ve Uredbe izdaju nužne naredbe. stvenik sam ili u svojoj režiji ne ob? Član 17. raduje i ako mu eksistencija nije za Ova Uredba stupa na snagu od to zemljište vezana. dana kad je Kralj potpiše i kad bu? I kmećene krčevine pripadaju biv? dc obnarodovana u »Službenim No? šim kmetskim selištima i ako su u vinama Kraljevine Srba, Hrvata i gruntovnici kao begluk unesene. Slovenaca«, a tada prestaje važiti Uredba o postupanju sa beglučkim Član 9. U slučajevima čl. 7. ove Uredbe zemljama u Bosni i Hercegovini od 14. februara 1920. god. sa izmenama dopušta se ustanovljenje naknade međusobnom pogodbom interesova? od 11. maja 1920. god. Provođenje ove Uredbe poverava nih stranaka uz odobrenje nadležnih organa Ministarstva za Agrarnu Re? se /Ministru za Agrarnu Reformu, Ministru Pravde i Ministru Finansija formu. Ako međusobna pogodba ne uspe, a svima se vlastima nalaže, da se po utvrdiće sc naknada prema gospo? njoj upravljaju i da je izvršuju. 12. maja 1921. god. darskoj vrednosti i dohotku zemlje. u Beogradu. Država će zemljoradnicima olakšati Aleksandar, s. r. plaćanje organizacijom dugoročnog Ministar Pravde, agrarnog kredita. M. S. Đuričić, s. r. Član 10. Ministar za Agrarnu Reformu, Četvrtarski vinogradi prelaze ot? Nikola Uzunović, s. r. kupom u vlasnost četvrtara. Otkup? Ministar Finansija, na suma utvrdiće se po desetogodiš? Dr. Košta Kumanudi, s. r. njem čistom prosečnom prihodu prispio godinama u kućanstvu upotrebljavani nenaknadivi, pravi S c h i c hl- s a p u n sa znakom: „Jelen". jelen sapun je potpuno čist, posjeduje najveću izdašnost kod pranja i dobiva se u poznatoj predratnoj kvaliteti u komadima od ‘ ј kile. Zastupnik za Bosnu i Hercegovinu Olbert Vita Ш, Sarajevo, Despića ul. 1. �„ПРАРДА* — .PRAVDA* Страна 4 Strana Naši dopisi. Otoka, 20. maja 1921. Ovo je malo općinsko mjestance na želj. pruzi Bos. Novi—Krupa. Stanovnici ovog malog mjesta i njegovih okolnih sela većinom su muslimani, koji se najviše bave ratarstvom, a nazad kratkog vremena počeli su se zanimati i racionalnim pčelarenjem. U ovim granama gospo­ darstva osobiti je primjer za ovi kraj valjan, radin, štedljiv i razuman go­ spodar, brat Čeh, g. Josip Šoh. Jedna od najboljih ljudskih vrlina, Svojina je ovomješćana u tom, što su kao malo gdje složni za opće korisnu stvar. U ovom pogledu Otoka je ve­ lika i može služiti kao dobar primjer i većim mjestima: Prije kratkog vre­ mena osnovaše Zemljoradničku Za­ drugu, koje su pravila predana na odobrenje Zem. vladi. Učiteljska sekcija za kotar Bos. Krupu, prvo svoje predavanje pokloni ovom složnom narodu. Dne 15. o. mj. na večer dođe željeznicom iz Bos. Krupe predsjednik te sekcije g. M. Zagorac sa drugovima gg. F. Čavkićem i M. Stojanovićem, koje na sta­ nici dočekaše njihovi drugovi, a i mnogi drugi sa: „Dobro došli, narodni pro­ svjetitelji?" Te večeri održao je vrlo lijepo i uspjelo predavanje „О narod­ nom zdravlju" g. M. Stojanović, učitelj iz Hašana. Za vrijeme predavanja či­ taonica je bila dupkom puna slušalaca svih triju vjeroispovijesti. Ovakova je posjeta bila i sinoć, jer je i opet bilo predavanje »Država i građanska svi­ jest«, koje je na sveopće zadovoljstvo održao g. M. Šuvalić iz Bos. Krupe. Napredna omladina iz Bos. Krupe do­ pratila je gosp. predavača sa g. H. Kabilagićem, koje su Otočani primili u bratski zagrljaj. Ovaj opće korisni rad ovoga mje­ seca završiće se 27. večer Ramazana sa sijelom, koje će imati ovaj program: 1. »Lejlei kader«, od M. Ć. Ćatića, deklamuje učenica Nure Komić. 2. »U mejhani«, od Musa Ćazima Ćatića, deklamuje uč. IV. god. Kemal Komić. 3. »0 alkoholu i njegovom štetnom utjecaju na ljudstvo«, predaje g. B. Tatlić, učitelj. X. Politički pregled. UNUTARNJI. Miislim. poslanici iz Južne Srbije. »Jut. Listu« javljaju iz Beograda: Pregovori između muslimana iz Juž? ne Srbije i g. Pašića ne mogu da se privedu kraju, naročito radi držanja demokratskih poslanika iz Južne Sr? bije, koji se odlučno protive, da se iziđe u susret zahtjevima muslimana. Pošto se uza svu intervenciju Jugo? slavenske muslimanske organizacije, da se od strane vlade uzmu u obzir zahtjevi istaknuti od muslimana iz Južne Srbije nije pokazala nikakva spremnost od strane vlade, da bi se to pitanje riješilo u prilog musluna? na iz Južne Srbije, to će po svoj pri? lici muslimani iz Južne Srbije u naj? skorije vrijeme napustiti konstitu? antu. Vaš dopisnik razgovarao je sa g. Korkutom, koji je ostao u Beo? gradu od strane Jugoslavenske mu? slimanske organizacije kao manda? tor u tom pitanju i u razgovoru je mogao konstatovati, da je g. Korkut vrlo ogorčen na vladu, što nije htje? la da riješi pitanje muslimana Južne Srbije. G. Korkut putuje sutra u Sa? ra jevo. Sjednica Ustavnog odbora. Na sjednici Ustavnog odbora, koja se održala 23. o. mj., dovršen je pre? tres III., IV. i djelomično V. odjelj? ka ustava. Članci su primljeni većim dijelom bez znatne izmjene ili ne? promijenjeno. Pri debati o članu 41. enrgičnim istupom poslanika FeHi* ma Kurbcgovića za gradsku siroti* nju, rijšeno je. da se samoupravnim šumama smiju koristiti ne samo zemljoradnici, već i oni koji se dje? lomično bave zemljoradom. Deklaracija hrvatskih zastupnika zaplijenjena. Kako iz Zagreba jav? ljaju, potpisalo je 63 narodnih po* slamka Radićeve stranke. Narodnog kluba, frankovaca i klerikalaca ma? nifest na hrvatski narod, pa su ga neki listovi pokušali i objelodaniti. I i j i ' I i i I i I ; Vlast je manifest u cijelosti za? plijenila. I komuniste prijete istupom iz konstrtuante. Iz Beograda javlja iu: Komunistički klub zaključio je. ako vlada ne izađe u susret glede otva? ran ja sindikata, štamparija i drugih njihovih institucija, da će ostaviti konstituantu. VANJSKI. Program jugoslavenskih zastupni? ka u talijanskoj komori. Zastupnik Medvešćak izjavio je uredniku »Pic? cola«, da jugoslavenski zastupnici neće voditi u parlamentu nikakve o? pozicije, niti će praviti vladi poteš? koća u njezinom radu oko umirenja duhova i obnove. Naprotiv oni će načelno surađivati sa svim onim vla? dama, koje će ozbiljno raditi na e? konomskom, moralnom i političkom razvitku anektiranih Slavena. U ad? ministrativnom kulturnom pogledu oni će tražiti da im bude poštovan jezik slavenski, osigurane općinske i pokrajinske autonomije i da im se povise sredstva za nastavu u istoe? nom Friulu. Angorski ekstremisti. Angorski li? stovi ekstremnih elemenata uzimaju sve više maha. Njihova akcija u? pravljena je protiv sultana i protiv onih, koji su u Rimu držali konfe? renciju pokušavajući da izazovu me? dijaciju velikih sila radi prestanka oružane akcije. Zatim traže da šef angorske delegacije u Londonu Be? kirbej bude stavljen pod sud. Savez velikih sila. Javljaju iz Lon? dona: Američka vlada namjerava mjesto Lige Naroda ustanoviti savez velikih sila, koji bi spriječio buduće ratove. Taj bi savez imao da raspra? vi i pitanje mandata, a u prvom re? du pitnje mandata nad otokom Ja? pom. Amerika će prisustvovati sjed? nicama vrhovnog savjeta samo u tu svrhu, da iznese taj nacrt. Domaće vijesti. Regent u Zagrebu. U nedjelju 22. o. mj. u 12 i po sati poslije podne ! nalazilo se je ovdje na proputova? i nju kroz Zagreb Njegovo Visočan? I stvo Regent Aleksandar. S njime : putuje princ Pavle r najuža svita. Na kolodvoru ga je dočekao u ime ’ zemaljske vlade podban dr. Bošnjak, i koji je Njegovo Visočanstvo po? » zdravio u ime službeno otsutnog ba? na. Tom prilikom predstavljen je Regentu šef zagrebačkog redarstve* rfog povjereništva odsječni savjet? nik dr. Saban. U ime vojske, a u za? stupstvu jednako službeno otstunog armijskog komandanta, dočekao je Regenta komandant savske divizije general Pešić sa šefom generalnog štaba pukovnikom Simovićem. Do? čeku je prisustvovao i komandant mjesta pukovnik Nikolajević i ma? jor Burštaler. Njegovo Visočanstvo izrukovalo se srdačno sa prisutnim predstavnicima civilnih i vojnih ob? lasti, a zatim je u pratnji podbana dra Bošnjaka ušlo zajedno sa prin? cem Pavlem u dvorsku čekaonicu. Poslije toga sjeo je Regent u auto? mobil u pratnji generala Pešića i pukovnika Simovića i proveo se gra? dom preko Jelačićevog trga, Dugom ulicom, Jurjevskom ulicom oko Cmroka kroz Tuškanac, Josipovac pa natrag Mošinski'jevom ulicom, Jelačićevim trgom i Zrinjevcem. Građanstvo ne znajući za dolazak Regenta i prepoznav ga u zadnji tre? nutk za vrijeme vožnje gradom, sr? dačno ga je pozdravilo razdragano nad tim' neočekivanim kratkim do? laskom. Naročito su mu burne ova? čije bile priređene na Zrinjevcu, ko* jim se provezao za vrijeme najživ? Ijeg korza. Princ Pavle pošao je pc? rivojem kroz grad, te je svojoj prat? hji izricao udivljenje nad ljepotom grada, u kojem se prvi put nalazi. U 1 sat povratilo se Njegovo Visočan? stvo natrag na kolodvor. Glas o bo? ravku Regenta u Zagrebu rasprostro se je munjevitom brzinom po gradu, te se je pred kolodvorom sabralo veliko mnoštvo naroda, gdje je o? mladini sasvim nenadano i spontano uspjelo, da u velikoj masi prodre na peron kolodvora, pa je Regentu, koji se je nalazio u dvorskoj čekaonici, priredila burne i nada sve odušev? Број 293 Broj Ujedno se pozivaju svi do sada Ijene ovacije. Regent, očito dirnut ovim srdačnim spontanim odušev? prijavljeni članovi, da do konca ljenjem omladine, izišao je iz čeka? ovoga mjeseca uplate s v o? onice i stupio među omladinu, koja je udjele 1. kod blagajnika So? je udarila u burno klicanje Regentu kolovića, trg. komora; 2, Mujage Ka? i Kraljevskom Domu, te je otpjevala petanovića, te 3. kod Mujage Su? narodne himne. Regent se rukovao džuke. Protiv povišenja telefonskih taksa. sas vakim pojedincem, koji se nala? zio u Njegovoj okolini, te je kraU U nedjelju prije podne bila je u ve< kim govorom oslovio prisutne omla? likoj dvorani Trgovačko«?obrtničke dince, zahvaljujući im na ovako komore skupština, koju je sazvalo ' toplim i oduševljenim pozdravima i I Trgovačko udruženje grada Saraje? i završio riječima: »Do skorog vide? va, na kojoj je sudjelovao veliki broj nja!« Nakon što se Rgent oprostio telefonskih pretplatnika iz sviju sta* ; od predstavnika vlasti i od odušev? leža, a najviše trgovaca. Jednoglasno • Ijene omladine, koja je neprestano je prihvaćena rezolucija, kojom se pozdravljala i klicala, ušao je u protestuje protiv povišenja telefon? dvorska kola. Pri je polaska voza po? skih taksa, s navodom da uslijed o? zvo je Regent sebi dra Bošnjaka i vog povišenja najviše trpe mali tr? izrazio mu svoje osobito zadovolje govci, koj? sebi ne mogu dozvoliti stvo na spontanim i srdačnim po? luksus telefona, jer je ta taksa za zdravima, kojima Ga je građanstvo njega prevelika. Predloženo je, da i omladina dočekala za vrijeme Nje? se uvede t. zv. brojčani sistem, koji govog kratkog boravka u Zagrebu. U je uveden i u Austriji, a po kojem ] sat 18 minuta krenuo je voz sa su pretplatnici po broju zvanja raz? stanice uz oduševljeno klicanje svi? dijeljeni na nekoliko kategorija sa različitom taksom. ju prisutnih. Regrutovanje žandarma iz vojske. General Hadžić ministar vojni. Na sjednei ministarskog savjeta, koja je Iz Beograda javljaju: Ministar vojni dne 24. o. mj. trajala do 8 i po sati odobrio je, da se iz redova vojske na večer, potpisan je ukaz, kojim se može regrutovati oko 2000 žandar? general Hadžić postavlja ministrom ma, a ako se ukaže potreba još i vi* še. Oni vojnici, koji budu primljeni vojnim. kao žandarmi (razumije se sa ušlo? Neprilike u Goraždi. Javljaju nam iz Goražde: Radi komita, koji su o? vima) iza kako svrše regrutsku obu? pljačkali i poubijali žandare u ple? ku odslužiče svoj vojni rok kao žan? valjskom okrugu, poduzete su i kod darmi, osim toga primaće ista pri? nas preoštre mjere tako, da su nam nadleštva kao žandarmi. Zakon o školama. Iz Beograda jedne noći po nalogu kotarske ispo? stave policajno pozatvarani dućani javljaju: Kad učiteljska komisija i kafane upravo u 8 sati na večer, bude dala svoje mišljenje o zakonu radi čega nam jc oteščano klanjati o osnovnim školama, onda će minu teraviju. Brzojavno smo zamolili o? star prosvjete sazvati veliku konfe? kružnu oblast u Sarajevu, da nam se renciju prosvjetnih radnika za ras? dozvoli otvaranje dućana i kafana pravu o tome zakonu. Zabrana paše. Ministar šuma i ru? bar do 12 sati u noći, ali na žalost samo nam je dozvoljeno do 9 sati. da zabranio je pašu stoke u mladim Molimo, ako nalazite za shodno, da šumama naređenjem od 14. aprila nam na nadležnom mjestu isposlu? 1921. broj 9202. U zabranama do? jete otvaranje čaršijskih dućana i zvoljava se paša samo u onim mla? kafana do 12 sati noću, jer je narod dim šumama, bez obzira na vrstu u velikoj neprilici i smetnji uslijed vlasnika, za koje su zvanični šumar? sik organi ustanovili da su toliko od? čega vlada veliko ogorčenje. Mi smo odmah intervenirali kod rasle da im stoka neće naškoditi. Primarijus Dr. Lj. EKiić ordinira okružnog načelnika g. Nikolića, da se ove neprilike uklone od našeg za unutrašnja bolesti od 2—3 u Zrinj^ mirnog i lojalnog građanstva, te je skoga ulici 6, prizemno. g. Nikolić obećao sa najvećom pri? pravnošću, da će našoj želji izići u susret. Učitelji ca muslimanka na ispitu. Ovih su dana polagali u Sarajevu u? čitelji i učiteljice svoj definitivni is? Svim pododborima i povjerenici? pit (nakon jednogodišnje prakse), pa ma Gajreta. Kao što vam je bez među njih 18 bila je i jedna musli? sumnje poznato, namjerava glavni manka gđica Fata Karić, učiteljica odbor u najkraćem vremenu otvoriti ,na muslimanskoj osn. djevojačkoj jedan Gajretov šegrtski dom i dva školi u Sarajevu. Kako smo saznali Gajretova ženska sirotišta. Važnost rezultat ispita bio je tako povoljan, f potrebu takih institucija nije po? da je ona bila jedna među najboljim trebno naglasivatr, jer je tu važnost po uspjehu ispita. To nam je drago u više navrata tretirala i naša javna konstatovati i mi mladoj našoj uči? štampa. U ostalom, da nije bilo ni teljici od srca čestitamo. U prošlom govora u javnosti o tim institucija? jesenskom roku položila je također ma ipak držimo, da je danas svak i gđa Umij a Muftić (rod. Vranić) i? osvjedočen o njihovoj potrebi, jer sti ispit i s isto takim (ne malo s od? u svim mjestima i po svim ulicama likom) rezultatom. Osim onih triju vidimo i susrećemo mnogobrojnu (Berberović, Ukšinagić i Bišić) koje nezbrinutu našu siročad. Rad na su već prije taj ispit položile, evo i zbrinjavanju te siročadi jest jedna ove jedna po jedna pokazuju, da i neophodno nužna potreba i glavni naša muslimanska ženska preparan? odbor veseli, što će Gajret zahvalju? dija, ma da ima samo tri godišta, jući radu i agilnosti Gajretovih pri* ništa nc zaostaje za drugim, držav? jatelja uspjeti, da toj potrebi udo? nim i privatnim preparandijama sa volji. 4 godine. Naravno, da te nove ustanove iz? Vjenčanje. Jučer se vjenčao naš iskuju nove i velike troškove i iz? odlični prijatelj g. Mustafa ef. Spa? datke, te je radi toga dužnost svih ho, poljoprivredni pristav, sa gospo? prijatelja Gajreta i njegove ideje, đicom Sidikom, kćeri Hilmiagc Sa^ da ovim povodom povedu što življu hačića iz Sarajeva. Naša iskrena će? akciju za sakupljanje priloga i milo? stitka! dara Gajretu. To-je osobito zgodna Mljekarska zadruga u Sarajevu i prilika sad uz ramazani šerif u kojim okolici poziva svoje članove na po? su mubarekj danovima i onako sva novnu izvanrednu skupštinu, koja islamska srca darežljiva, te će bez će se održavati dne 29. maja o. g. u sumnje svaki musliman koliko toliko 2 sata po podne u maloj vijećničkoj doprinijeti za Gajret. dvorani u belediji s ovim dnevnim Za ovu bi se svrhu najbolje mo? redom: 1. Čitanje odobrenih pravila; gao upotrebiti zekjat, jer sigurno 2. Izvještaj o dosadanjem radu; 3. nema bolje svrhe u koju bi se zeeat Ustanovljenje dana za početak dje? mogao dati, kao za gornje instrtuci? lovanja zadruge; 4. Ustanovljenje je, u kojim će se naša nezbrinuta si? koliko će se nabaviti novih krava, ročad uzgajati i uzdržavati. zatim hrane i kakove; 5. Pitanje zaj? Stoga glavni odbor apekije na vas, ma i u kojoj visini; 6. Čitanje pravih da svim silama poradite na sakuplja* la o osiguranju blaga; 7. Izbor bla? nju zećata i drugih priloga prilikom gajnika i poslovođe, eventualno rav? i za vrijeme ramazani šerifa. Treba natelja i drugih potrebnih činovnika apelovati na svakoga i tome će se i namještenika; 8. Razno. *Ako na odazvati svaki onaj, koji ima srca i ovu skupštinu nc dode dovoljan osjećja prema Gajretu i onoj mno« broj do sada prijavljenih članova, о? gobrojnoj siročadi prepuštenoj ulici držače se skupština u svakom slu? i uličnom odgoju. Upravni odbor. čaju i stvoriti pravomoćni zaključci. Gajretov glasnik. �Страиа 5 Strani „ПРАВДА" — .PRAVDA* Број 293 Broj Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu Dionička glavnica 10,000.000*— Kruna. Podružnice u Bos. Brodu, Bos. Novom i Travniku. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.— Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: Ш Agrarna i Komercialna Banka za Bosnu i Hercegovinu, Sarajevo ——-• . - Podružnica: Brčko Dionička glavnica K 20,000.000.— PREUZIMA uloge na ukamaćenje na štedovne knjižice i tekući račun, a isplaćuje bez ikakovih otkaza. OBAVLJA kupovanja i prodaju svih vrsti deviza i valuta te svih bur­ zovnih transakcija. 11 д Pričuve K 8,000.000?— FINANCIRA trgovačka i industrijalna po­ duzeća. V R 8 I isplate na svim mjestima KraljevineSiba Hrvata i Slovenaca te u inozemstvu. — Vrši sve druge bankarske postova. Muslimanska Centralna Banka | za Bosnu i Hercegovinu dionič. društvo u Sarajevu. — Podružnica u Tuzli. POTPUNO UPLAĆENA DIONIČARSKA GLAVNICA K 5,000.000.— 104 Pupilarno siguran. —Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K 18,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. Židovska Banka za B. i H. d. d. u Sarajevu. IV. EMISIJA DIONICA. Sarajevo, 12. aprila 1921, Poziv na subskripciju. a Izvršujući djelomično zaključak IV. izvanredne glavne skupštine dioničara Židovske Banke za Bosnu i Hercegovinu d. d. u Sarajevu, obdržavane dne 25. juna 1920., raspisuje ovime potpisano ravnateljstvo povišenje dion. glavnice društva od R 6,000.000'— za K 8,000.000'— naRlV.ooo.ooo*— izdavajući 80.000 komada novih dionica po K 100*— nomi­ nalne vrijednosti. Dionice IV. emisije glasiće na donosioca (au porteur), a svakih 30 komada dionica imadu u smislu § 28. društvenih pravila jedan glas. Ravnateljstvo smatra svojom dužnošću upozoriti već sada dosadašnju gospodu dioničare, da se kod ove emisije opcijom i novim upisom što izdašnije koriste, pošto se kod idućih subskripcija naših dionica neće moći pružiti tako povoljan kurs i razmjer za opciju. Tih 80.000 komada novih dionica stavlja ravnateljstvo na javnu subskripciju uz slijedeće uvjete: 1. Dosadašnjim dioničarima pripada pravo prvenstva (opcije) tako, đa na svuku jednu staru dionicu upiše po jednu novu uz cijenu od K 145 — po dionici. 2. Dosadašnji dioničari mogu i preko prava opcije da upišu dionice IV. emisije uz cijenu od K 155’— po dionici. 3. Ostatak neoptiranih i od dosadašnjih dioničara na novo neupisanih dionica izlažu se javnoj prodaji, te se mogu upisati uz cijenu od K 165’— po dionici. 4. Pravo razdiobe (reparticije) dionica pridržaje si ravnateljstvo, te će dionice dodijeliti odmah nakon izminuća upisnog roka, izlučivši najprije optirane dionice. Za slučaj, da upisatelju bude prigodom razdiobe dodijeljeno manje dionica nego li je upisao, to će mu se uplaćeni višak odmah nakon raz­ diobe u gotovom povratiti. Ravnateljstvo preuzima obavezu za potpuni uspjeh nove emisije. 5. Dionice IV. emisije imadu se pri upisu odjednom potpuno isplatiti. 6. Dionice IV. emisije učestvuju u dobitku počam od 1. jula 1921. 7. Upis i uplata počima 1. maja 1921. i traje do uključivo 30. juna 1921. 8. Suvišak, koji se uplati preko nominalne vrijednosti dionica, po odbitku svih troškova i pristojba ove nove emisije, idu u rezervni fond banke. 9- U svrhu izvršenja prava opcije imadu se dionice III. emisije — na kojima će se izvršeno pravo opcije naznačiti — na društvenoj blagajni položiti. Pošto dionice 1. i 11. emisije glase na ime, to će se izvršeno pravo opcije za I. i II. emisiju u knjizi dioničara predbilježiti. 1 . dioničari, koji ne vrše svoje pravo opcije u smislu tačke 1., 5. i 7., gube pravo opcije. 11. Na položene uplate izdaće se privremene potvrde, a uz povratak tih potvrda izdaće se u svoje vrijeme stalne dionice. 12. Upisi, uplate i polog dionica 111. emisije imade da uslijedi na na­ šoj blagajni u Sarajevu ili kod filijala u Derventi i Subotici, te kod Francusko-Srpske Banke u Beogradu i Centralne Banke d. d. u Zagrebu. Ravnateljstvo Židovske Banke za Bosnu i Hercegovinu (dioničarsko društvo) u Sarajevu. �Strana 6 Страна „ПРАВДА* — pravda* Broj 293 Број Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. Sarajevo, 22. aprila 1921. POZIV NA SUBSKRIPCIJU DIONICA III. EMISIJE Muslimanske Centralne Banke za Bosnu i Hercegovinu dioničarskog društva u Sarajevu. Prema zaključku sedme redovite glavne skupštine od 16. maja 1920. koji je odobren po Ministarstvu za trgovinu i industriju riješenjem od 12. augusta 1920. br. 1897, imade se provesti povišenje dioničarske glavnice našeg zavoda od K 5,000.000*— na K 20,000.000izdanjem 150.000 komada novih dionica po K 100.— nominalne vrijednosti od kojih ’|3 glasi na ime, a na donosioca. Tih 150.000 komada novih dionica stavlja potpisano ravnateljstvo ovim na javnu subskripciju uz slijedeće uvjete: 1. Dosadašnjim (opcije) na dioničarima pripada pravo prvenstva 100.000 komada dionica III. emisije i to tako, da na svaku staru dionicu I. ili II. emisije upiše po dvije nove dionice uz cijenu od K 125.— po komadu, za­ jedno sa K 5.— za troškove i K 3. za kamate od l.|L 1921. dakle ukupno K 133.— za svaku dionicu od K 100.— nomi­ nalne vrijednosti. Pravo opcije imade se izvršiti za vrijeme od 25. aprila do zaključno 31. maja 1921. koliko ove ne bi dostajale, dodijeljivati će se i one, koje glase na donosioca. 9. Za slučaj, da se kojem potpisatelju novo upisanih dio­ nica dodijeli manje dionica, nego ih je upisao, povratiti će mu se previše plaćeni iznos nakon razdjele u gotovom natrag. 10. () uplatama izdavati će upisna mjesta privremene potvrde, koje treba dobro sačuvati, jer će se kasnije samo uz povrat tih potvrda nove dionice izručiti. 11. Uspjeh ove dionice zajamčen je po jednom sindikatu. 12. Prijave za izvršenje prava opcije, te upisi za nove dionice i uplate mogu se obaviti osobno ili poštom kod slije­ dećih novčanih zavoda: Muslimanske centralne banke za Bosnu i Hercegovinu dioničarskog društva u Sarajevu, te kod njezine podružnice u Tuzli. Prve hrvatske štedionice u Zagrebu, te kod njene podruž­ nice u Beogradu i kod svih ostalih njezinih podružnica. Hrvatske centralne banke za Bosnu i Hercegovinu d. d. u Sarajevu, te kod njezinih podružnica u Bugojnu, Derventi, бо.ооо komada dionica III. emisije Mostaru, Bos. Šamcu, Tuzli i Zenici. prepuštaju se i nedioničarima uz cijenu od K 150.— po komadu Muslimanske trgovačke i obrtničke banke d. d. u Sarajevu, zajedno sa K 5.— za troškove i K 4.— za kamate od l.|I. te kod njezinih podružnica u Bos. Brodu i Bos. Novom. 1921., dakle ukupno K 159.— za svaku dionicu od K 100.— Gajret Banke d. d. u Sarajevu. Muslimanske trgovačke i poljodjelske banke d. d. u TeŠnju. nominalne vrijednosti. Prve muslimanske banke d. d. u Brčkom. I za ove dionice traje rok upisa od 25. aprila do zaključno Prve muslimanske trgovačke banke d. d. u Bijeljini. 31. maja 1921. Muslimanske banke d. d. u Banja Luci i njezinih podruž­ 4. Čitava protuvrijednost koli optiranih toli i na novo upisa­ nih dionica imade se odmah pri upisu u gotovom potpuno isplatiti. nica u Prijedoru, Prnjavoru te Sanskom Mostu. Muslimanske privredne Banke d. d. Gračanici. 5. Svaki dioničar, koji ne izvrši pravodobno svoje pravo Muslimanske banke d. d. u Stocu. opcije na nove dionice, gubi to pravo. Muslimanske kreditne banke d. d. u Foči. 6. Višak, koji će se uplatiti preko nominalne vrijednosti Privredne banke d. d. u Maglaju. dionica pripasti će po odbitku svih troškova emisije i uplaćenih kamata, redovitoj pričuvnoj zakladi. Krajiške banke đ. d. u Bihaću. Kreditne banke d. d. u Modriču. 7. Nove dionice proviđene su kuponom za godinu 1921., te sudjeluju na dobitku zavoda počam od 1. januara 1921. Trgovačke banke d. d. u Trebinju. Bankovne i komisione radnje M. Mahmutbegović, B. Šamac. 8. Ravnateljstvo pridržaje si pravo razdiobe dionica, te će Bankarske radnje Numan Osmanefendić, Žepče. u prvom redu dodijeliti dionice koje glase na ime, a samo u I 2. U svrhu izvršenja prava opcije valja pri upisivanju novih dionica kod dotičnog upisnog mjesta ujedno predočiti stare dionice ili međutimnice, koje će se providiti opaskom „Pravo opcije za III. emisiju izvršeno" i povratiti dioničarima zajedno s potvrdom o učinjenoj uplati. — U koliko se ili dionice ili međutimnice nalaze kod nas u Sarajevu, valja ovo na upisnom arku primijetiti, a pravo opcije se svejedno može izršiti. 3. preostalih Ravnateljstvo Muslimanske Centralne Banke za Bosnu i Hercegovinu d. d. u Sarajevu. Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Daniel & A. Kajou, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/74d5339285caaadf526069eccbe58e34.pdf ebc1b4e0c06f77da626ddd70c6c64144 PDF Text Text Pojedini broj K 2'— Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: godišnje K 180.—, na pola godine K 90.— (u Sarajevu); za našu državu godišnje K 200.—: za ino­ zemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 66 (294) Sarajevo, subota 28. maja 1921. (20. Ramazan 1339.) Govor nar. posl. Hamzalije Aianovića * DRŽAN DNE 17. MAJA U USTAVOTVORNOJ SKUPŠTINI PRI" GODOM SPECIJALNE DEBATE O IMENU DRŽAVE ' * Gospodo- poslanici! Misao, koja je prethodila radu oko osnutka naše na­ cionalne države, misao, koja je odu­ ševljavala i podsticala najveće duhove i najzaslužnije sinove našega naroda u borbi i radu za naše nacionalne ideale, bila je misao narodnog jedin­ stva. Pajavivši se na obalama sinjega Jadrana, gdje su je Slovinjkinje vile odnphale, a naši dubrovaČko-dalmatinski pjesnici dali joj prvu i ako ne potpuno preciznu formu, ta se je misao narodnog jedinstva kroz različite peri­ petije razvijala, jačala i obuhvatala sve veći i veći krug, dok joj napokon nisu naši velikaki Štrosmajer pa onda Skerljć dali potpuno određenu, pre­ ciznu formu, a hrabra srpska vojska s jugoslavenskim dobrovoljcima i uz pripomoć naših saveznika potpuni i . konačni konkretni oblik u današnjoj kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. 1 danas, kad izgrađujemo temeljni zakon za našu državu, mi bismo u ^^^M^Mćdu morali da imamo u vidu rJ misa«, \ i■ i.: j f do mrči.:in io гТ'• uč n: јпо. i ■ к V' V. Иг : da se u njima zical: ■ikad : piošlos! Ja znam > to, da. su ta ^■FTprira/.la za srca pojedinih |||||S da bi bilo vrlo teško, da ne JJR^opasno, kidati s tim tradicijama. Fah radi tih sentimentalnih razloga i ’ radi prošlosti staviti svome sjajnom napretku i razviću jednu tako veliku ' zapreku, o koju ćemo se u budućnosti uvijek spoticati, ja mislim da nije pa­ metne. Dozvolite, gospodo, da ovdje učinim jednu naročitu primjedbu. Meni je ne­ jasne, kako mogu upravo one stranke, koje su eminentno unitarističke, one stranke, koje bezuvjetno provode na­ rodno i državno jedinstvo, kako se mogu ove stranke ma bilo to iz ne znam kakvih razloga staviti na sta­ novište, da dobije naša država tro­ struko ime. Budimo iskreni i priznajmo, da su upravo one stranke, kojima sc prebacuje, da su separatističke, one stranke, za koje se veli, da neće pot- ; ; ! . , i i I puno naše narodno jedinstvo, da su one dosljednije u provagjanju narodnog jedinstva, kad traže jedinstveno ime. Ja ne mogu da pojmim ovu kontradikciju. Ne smije se kod prosuđivanja toga smetnuti s uma ni činjenica, da ima I znatnijih dijelova našega naroda, koj; : nijesu svjesni ni jednog od ovih imena ; triju ogranaka narodnih, pa nisu još ni I jednog ni primili. Dosta je da napo-" : menem Bunjevce i Šokce, pa musli; mane u Južnoj Srbiji, a naročito mu­ slimane u Bosni i Hercegovini. (Rista Odavić: Samo ima valjda razlike iz­ među muslimana u Južnoj Srbiji i mu ­ slimana u Bosni i Hercegovini.) Ima. Tamo ima dosta stranog elementa, a mi smo č^t; Sloveni. Ja mislim, da ima — šta više — i velike razlike. Ako dublje uronimo u suštinu, zašto ovi dijelovi nisu primili ni jedno od naših narodnih imena i zašto se ništi nacionalizirali u smislu plemenskom, vidjećemo, da vrlo često nije bio po srijedi kapris, austrijska razdvajalačka politika, koja nam je istina puno ško­ dila, nego da su tome bili uzroci često vrlo delikatne prirode, koje uzroke po.smatrać sa strane ne može lako đ5 jjcči, a kad ih uoči, ne može dovoljno ob^tivfc0 ' tačno da ocijeni. Dugim^radicijama, koje su nikle u borbi za п^ЈЈРпа^п^ opstanak našeg na­ roda, u borbiltrotiv Turaka a kasnije i protiv Nijema^ULMada^ religiozni Dos ni i Hercegoelemenat, naročito’ — postaje vini, — ja ovo podvla« integralnim dijelom samog^^Jacionataj lizma. I kolikogod mi nastojali. elemenat nekako eliminiramo od cionalizma, mi ćemo vidjeti, da se on često puta, čas jače čas slabije, čas u jačoj Čas u slabijoj mjeri, ispoljava I onda, gospodo, nije nikakvo čudo, što su baš u očima širokih. narodnih masa postali pojmovi srpstva i pravoslavlja s jedne strane, a hrvatstva i katoli­ čanstva s druge strane, gotovo pot­ puno identični. Eto, gospodo, pravog razloga, radi čega se muslimani mogu teško odlučiti za plemenski naziv, i radi čega jugoslavenstvo smatraju kao jedini način, kako će se premostiti sve ono, što nas dijeli. Doda li se k tomu, da su i srp­ stvo i hrvatstvo, naročito u Bosni i Hercegovini poprimili gotovo ekstremne oblike, onda će vam biti jasno, zašto je muslimanima teško, da se odluče da prihvate jedno ili drugo ime. Vi znate, gospodo, da u Bosni bar do skora, a međutim to se vidi i u zad­ nje vrijeme, ime Srbin znači antihrvat, kao što i ime Hrvat znači antisrbin, i da za to muslimani nisu bijeli prići ni jednom ni drugom imenu, to je jasno. Znamo, da je to abnormalno, i da je to opasno za naš budući život i da se i i ■ i • ; tome mora jednom učiniti kraj, kao i što znamo i to. da su to fakta, pred kojima se ne smiju zatvoriti oči i da samo odstranjenjem toga nestati trvenja među braćom rođenom. Ako ta ‘ trvenja i dalje budu postojala, onda ćemo mi muslimani u tome najviše i stradati. Ja sam u to uvjeren, jer bi ■ se muslimani priključili jedni jednom, ј a drugi drugom ekstremnom naciona■ lizmu i onda bi baš između samih mu, slimana nastala još veća trvenja. 0 svemu tome mi imamo, gospodo, 1 dosta iskustva i zato smo mi našli u i imenu jugoslavenskom jedinu-soluciju, da sve ovo izbjegnemo. (Rista Odavić: Vi ako nećete biti Srbin budite Hrvat, Gospodin kaže, da budem Hrvat. Ja sam Hrvat, ali i Jugosloven i kao ta­ kav neću i ne mogu da mrzim svoga brata Srbina, niti hoću, da odgajam narod u takvom smislu. 1 onda prema tome kod nas važi kao kriterijum za opredeljene Srba i Hrvata religiozni momenat, jer onaj, ko je katolik, taj eo ipso mora biti i Hrvat, a ko je pravoslavni, taj je Srbin. To je žalosno ali je istinito! Drugi jedan važan momenat, koji se ne smije potcjenjivati, to je ovaj. Kao što je poznato, gospodo, u našoj državi ima priličan broj gragjana strane narodnosti, Oni se u toku vremena moraju asimilirati u našu nacionalnu I cjelinu. To je jedan fakat, o kome se 1 mora i te kako voditi računa. 1 ako I hoćemo, da se naša asimilaciona snaga razvije do tolikog stepena, da se taj proces i Što brže i što povoljnije za našu naciju završi, onda bezuvjetno moramo stvoriti mogućnost za to, a to je jedino moguće u Jugoslovenstvu. Ako se ono ne ostvari, nastaje riva­ litet izmegju pojedinih plemena i onda će se proces asimilacije, ako ne pot­ puno onemogućiti, a ono jako usporiti. Praktični razlozi, koji nam takogje > govore za jedinstveni naziv naše države, fldsu od male važnosti. Zamislite sebi, gosjDodo, jednoga našeg gragjanina, kojiotogR u inostranstvo. Tamo ga upitaju, je narodnosti ili čiji je državljanirki on mora prilično dugo da objašnjava nesretan naziv »dižavljanin Kraljevine Srba/sH cvata i Slovenaca.« Mi neprestano govorimo, da smo jedan narod i da hoćemc\iednu državu je­ dinstvenu, a megjutim^to, pred stran­ cima dolazimo sa tri imerha, tri plemena, i onda kakav će pojam\našem je­ dinstvu dobiti stranci, recimo^rancuzki ; i Englezi, kad čuju ova tri t^zlična ; imena. (R. Odavić: A zar stranU do | sada nisu znali?) Jeste znali sut ali : smo mi uvijek govorili, da su Srbi, | Hrvati i Slovenci jedan narod, i da nam : samo tugjin ne da da to jedinstvo . potpuno provedemo, a sad, kad sud- I bina leži u našem rukama i kad smo već jedan narod, onda treba da imamo i jedno ime. Na prvi pogled ovo iz­ gleda sitničavo, ali kada se uzme u obzir činjenica, da naši separatisti i svi narodni neprijatelji polažu težište svoje argumentacije na tu okolnost, • Telefon br. 842. Čekovni račun pošt. štedionice 1119, Godina III. Što se po imenu ne vidi, da smo je" dan narod i kad se uzme, da se na temelju takve argumentacije konsjruiše , neka hegemonistička težnja Srba, onda taj fakat zadobiva puno veću važnost Uporedo s tim stoji i ovaj fakat. Srš ideje narodnog jedinstva bili su prije rata i na njoj su radili naši naj­ više intelektualci, koji su žrtvovali sve, što su mogli za to ime i za.tu ideju. Oni su to radili u vjeri, da će njihov rad biti krunisan sa potpunim narod­ nim ujedinjenjem, koje će se očitovati i u jedinstvenom nazivu države Jugolavije. Oni su danas razočarani, pa je potpuno razumljiva njihova apatičnos: za javne poslove, a to će imati za posljedicu, da će ekstremni elementi sve više dobijati terena u narodu i da. će samo jedinstvo biti možda dovedeno u pitanje. (Čuje se: Ne.) Daj Bože, da ne bude, moja je vruća želja da do toga ne dogje. (Dr. Ž. Miladinović: Posle Hrista nema proroka.) Predbacuje se, da nam je ime Jugoslavija donijela, upravo narinula tuđinska država Austrija. Ja mislim, da je to predbacivanje neozbiljno, da ne kažem smiješno. Mi, koji smo bili pod Austrijom, znamo vrlo dobro, da je ona ometala, da se stvori kakvo zajedničko ime slovensko, upravo nas Srba, Hrvata i Slovenaca, a s time da spreči i naše narodno jedinstvo. 1 zar nije smiješna tvrdnja, da to Austrija" stvara jedinstveno ime i da nam po\ maže, da ostvarimo naše nacionalne ideale, kad se zna austrijska taktika prema nama, koja se očituje u gestu: divide et impera. Svi mi, koji smo bili pod Austrijom, dobro se sjećamo, kako je Austrija zabranjivala, da se po srednjim školama osnivaju jugo­ slavenska udruženja, koja su imala zadatak potpuno narodno ujedinjenje i oslobođenje, i znamo, da je Austrija ta udruženja najviše gonila, đake za­ tvarala, a profesorima izdavala naloge, da ta udruženja pod svaku cijenu uguše. Šta više, znamo, da je Austrija nastojala, da za svaku pojedinu pro­ vinciju stvori posebnu narodnost. Vama je takođe poznato, da je Austrija na­ stojala da stvori bosansku narodnost, da je Kalaj nastojao da dobije i od .Jagića sankciju, da se može nazivati bosanska narodnost i bosanski jezik. (U centrumu: Isto tako kao i u Jugo­ slaviji). To nije isto! Jugoslavenstvo je čisto nacionalna ideja, a bosanizam i dalmatizam je produkat politike Austrije. (Dobacivanje: Tendencija je ista!) Ja bih imao da učinim neke zamerke i čl. 3. I. odjeljka nacrta Us­ tava, koji govori o nazivu službenoga jezika. Prema predlogu Ustavnoga Od­ bora službeni se jezik ima zvati srpsko-hrvatsko-slovenački jezik. Ko, go­ spodo, pročita ovaj naziv jezika, dobiće dojam, da je taj jezik sastavljen iz tri elementa, posebnog srpskog, posebnog hrvatskog i posebnog slovenačkog je­ zika. Međutim, gospodo, to je bar ja­ sno, i mi znamo, da u istini nema Muslimansha trgonačha i obrtnička hanha za Bosnu i Hercegovinu (d. i) u Sarajepu Dionička glavnica 10,020.000’— Kruna. Podružnice u Bos. Brodu, Bos. Novom i Travniku. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije. — Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. —Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: Z1V �Sirana 2 Стр . pi i 294 r < .• nom jeziku, to je ipak samo jedan jezik. Slovenci imaju poseban književni jezik, a Hrvati i Srbi svoj posebni književni jezik, pa ta dva posebna je­ zika moraju imati i dva imena. I do­ kle god postoje dva posebna jezika i u narodnom govoru i u književnosti moraju postojati i dva posebna služ­ bena jezika. Završujući ove napomene imam da rečem, da je i tradicionalno i program­ sko stanovište Jugoslavenskoga Mu­ slimanskog Kluba, kome pripadam, jugoslovensko. te bismo najrade, da se naša -država nazove Jugoslavija. Ali pošto je najjača stranka u ovome domu i u opće u našoj državi protiv toga naziva, a pošto je neodoljiva po­ treba. da se Ustav donese našoj ze­ mlji, mi ćemo iz želje, da se što prije donese Ustav, odgoditi taj zahtjev za jedinstven naziv države, čvrsto vjeru­ jući, da će on postati opći zahtjev ci­ jeloga našeg ujedinjenog naroda, jer samo Jugoslavija i jugoslavenstvo imaju svoju budućnost. razlike između srpskog i hrvatskog jezika, da je to jedan jezik i da prema tome mora imati i jedno ime. Jezik, što ga Hrvati zovu hrvatski, a Srbi srpskim, jedan je te isti, i ta se indentičnost možejedino tako da izrazi, da se jezik nazove srpskim ili hrvat­ skim jezikom, jer je slovenački jezik potpuno izrađen posebni jezik. On ima svotu tradiciju i literaturu i treba da se posebno označi. S toga bismo mi predložili, da se kod čl. 3 kaže: da je službeni jezik srpski ili hrvatskima slovenački za Sloveniju. (Dobacivanje iz centruma: Tako je rečeno radi kratkoće). Ali mi ako ostanemo pri predloženoj stilizaciji, onda tvrdimo jednu neistinu. Jedan jezik to nije, jer mi Srbi i Hrvati jednoga Slovenca ne razumijemo potpuno. (Dobacivanje iz centruma: Pa Nemci se manje гаzumeju nego mi. a i Talijani se manje razumeju nego mi). Jeste, gospodo, ali Nemci imaju je­ dan jedinstven književni jezik, ра' ma­ kar i postojale velike razlike u govor- Otpuštanje vojn. obvez. godišta 1898 Kao što je poznato, naš je poslanički klub u više navrata poduzimao korake, da bi se vojni obveznici ro* đeni 1898.. koji su služili u bivšoj austro-ugarskoj vojsci, ili potpuno ^tpustil' ili da bi im se bar kadrov* ski rok skratio. Donekle se je uspje* lo, jer je klub dne 24. ov. mj. dobio konačni odgovor od ministarstva vojnog i mornarice, u kojem se veli, da jc još 20. marta ove godine na* rođeno prikupljanje podataka o bro* ju rođenih 1898. god., koj: su ranije služili u bivšoj a.*u. vojsci, a sada su na osnovu našeg zakona o ustroj­ stvu vojske pozvani na kadrovsku službu u našoj vojsci. Sad je ponov* no telegrafski naređeno, da se ti po* đaci što prije pošalju. Odgovor se završava ovako: »Kad se ovo pri* kupi i kad prošlogodišnja partija ro* đenih 1898. godine odsluži u našoj , vojsci bar skraćeni rok od jedne go* dine dana, a to je do konca I mjeseca juna ove godine, | pristupiće se otpuštanju ovih vojni­ | ka po partijama tako, da u prvom j redu budu otpušteni oni. koji se na* laže u težim porodičnim prilikama a pokažu najbolji uspjeh u nastavi i ! vladanju. Molim \’as. da vjerujete, da će se pri rješavanju ove stvari , voditi računa: da se ovoj klasi voj* n:ka pomogne do krajne granice ; mogućnosti.« Iznoseći gornji odgovor ministar* tva skrećemo pažnju naših mjesnih odbora, da im je islamska dužnost priteći u pomoći siromašnijim na* šim obiteljima: obavijestiti ih o gor* . njem odgovoru, napraviti im molbu za prešan otpust unovačenog člana, preporučiti ih kot. predstojniku itd. Škola i prosvjeta. Pitanje na gospodina ministra prosvjete. »Us’ijcd pomanjkanja nastavnika zatvoreno je u bihaćkom okrugu više puč. škola. Tako n. pr. u kotaru pe* trovačkom 4, a u nekim mjestima, kao n. pr. u Kulen*Vakufu. predaje samo jedan učitelj, koji ra’di preop* terećenesti poslom nije u stanju sva četiri razreda svaki dan poučavati, nego jednoga dana pohađaju školu prva dva razreda, a drugoga dana druga dva razreda i tako djeca, mje* sto da idu u školu godišnje po 10 mjeseci, pohađaju istu samo po 5 mjeseci. Naprotiv u samome gradu Bihaću nalaz: se u koliko mi je poznato 17 pučkih učitelja, koji vrlo lako svoju službu obavijaju predavajući neki od njih dnevno tek po 2 3 sa* ta. Osim toga kod okružne oblasti u R:haću zaposlena su u školskom odjeljenju 3 učitelja, a u kol'ko sam obaviješten, do sada je taj posao obavljala samo jedna sila. Pitam stoga gospodina ministra: / 1. Kako opravdava, da se n^ke škole uslijed pomanjkanja n^etav* n:ka zatvaraju. u nekim opet; da se „ ■ azi samo ------ —po jdan — * 3- dok na nastavniV. ih u nekim ima previše? RrateU životopis MuhumEdii fllBjhisse ama . po Muhamed Ibni Ishaku i Abdul Malikju Ibni Hišamu preveli (7) Braća Muftlći u Žepču Kure'išije se počeše neprijateljski ponašati spram onih drugova Muhamedovih, koji su prešli na Islam i koji su živjeli među njima; svaka se je kanila podigla proti Muslimana u svojoj zajednici, gledala da ih ođ vjere odvrati i zlostavljala ih. A Bog je štitio Muhameda njegovim, amidžom Ebu-Taliboni, koji je, kad je vidio postupak Kurejšija, pozvao Benu-Hašime i Muttallbe <to su manja plemena Kurejšija, koja su Muhamedu bila u bližem rodbinstvu), da sa njim Muhameda štite i da mu pomažu. Oni su ovaj poziv slijedili i priključili mu se osim EOuLeheba, poganoga neprijatelja božijeg. Onda se skupi nekoliko Kurejšija kod Velidibni E1 Mugira, koji je među njima bio najstariji, a on im reče: „Približuju se praznici, arapske će ka­ ravane amo dolaziti, oni su već čuli za vašeg druga, za to sada zajednički zaključite o njemu, da jedan drugoga ne obarate". Onda oni rekoše: „Govori Ti, oče Abduššemsov; mi ćemo pristati na Tvoj sud!" On odvrati: „Govorite vi, ja hoću vas da ču­ jem". Onda oni rekoše: »Nazvaćemo ga gataocem". On odgovori: »Ne. On nije gataoc. Mi smo vidjeli gataoca, on ne mrmlja i ne viče kao oni. Onda ćemo reći, da je opsjednut. Velid odvrati: „On 2. Misli li gospodin ministar shod* no odrediti, da sc takovim zlopora* hama stane već jednom na put, uva* žujući pri tome, da su opći interesi jači od interesa i udobnosti pojedi­ naca? Molim pismeni odgovor. Beograd, 24. maja 1921. godine. Džafcr Kulcivović, narodni poslanik. Bilješke »Begovi dobivaju pare« na riče — čak i mostarska »Narodna Sloboda«, velečasne glasilo tamošnjih fratara. Čini nam se da bi bolje učinila kad bi se bavila svojim poslom: reformom bira, sađenjem duhana i sličnim te* mama. Ovako izgleda ljubomorna, pa valjda radi toga i jest u stanju, da se ljuti na »begove«, što im se jednim bonom »isplaćuje 65 hiljada (pravo: miliona Op. ur.) dinara kao prvi obrok duga za — prodaju mu* slimanskih poslanika Pašića vladi«. Organ stranke, kojoj je predsjednik g. dr. Korošec a član g. dr. Nikola Mand:ć. nema i ne može imati pra­ va da govori o kupnji i prodaji. G. Korošec jc dvije godine bio ministar u svima vladama, praveći prema to­ mu sve moguće paktove i sporazu* me. A šta tek da se kaže za bivšeg civilnog adlatusa bosanske vlade? Ako »Nar. Sloboda« nastavi svo* ic jezuitsku zabadanje, objasnićemo joj jednom za uvijek šta znači »pro* daj a« i ko je čim trgovao. Ako bude bruke, nek krivicu pri piše sebi, jer zabada trn u zdravu nogu. Gajretov glasnik Svim pododborima i povjerenici ma Gajrcta. I. Radi što iscrpnijeg i potpunijeg godišnjeg izvješća po* trebno je da svi pododbori i po­ vjerenici jave glavnom odboru, najkasnjc do 15. juna o. g.: 1. Sastaviti spisak od redovitih .lanova Gajrcta i naročito od kada plaćaju članarinu, također javiti koliko i koji su ute* mcljitclji i dobrotvori. 2. Koliko se sakupilo u toku godine i glavnom odboru otpremilo novaca i to poje* dinačno i skupno od a) članarina, b) priloga u gotovu, c) priloga u nas ravi u vrijednosti od K?, d) priloga u starim novčanicama, c) prihoda od zabava, f) prihoda od Gajretova dana i g) raznih drugih prihoda. Svakako treba na gornje tačke ovom odboru do 15. juna tačno odgovo* riti. Osim toga treba sastaviti tačan obračun i sa ostatkom novca odboru (do 15. juna) poslati. ТГ. Pošto se u mnogim, mjestima, radi nepovoljnog vremena nije mo; gao održati Gajretov dan na 6. ma­ ja o. g., to treba, da sva ta mjesta prirede taj dan prvi petak iza baj* rama, te da taj čisti prihod stavi pod tačku f) gornjeg cirkulara. Svakako treba nastojati, da svako mjesto taj dan priredi i da koliko toliko tim danom doprinese Gajretu. Stoga neka nijedno mjesto ne izostane, a da ne priredi treći dan po Bajramu, ako nije priredilo 6. maja, Gajretov dan. Sigurno ni jedan podobor ili povjerenik neće dozvoliti, da u go* dišnjem izvještaju bude spomenuto, da nije priredio Gairctova dana. Upravni odbor. Pljačka oko Zem. banke za B. i H Narodni poslanik g. Šemsudin Sa* ■ god., a to je rešenje koje p. rajHć stavio je dne 22. pr. mj. pV i g. poslanik. tanje na ministra .pravde g. Marka Da’jc me pita: zašto Đuričića o ovoj još posljednjoj dopustiti podclu dobj pljački, na koju su izvjesni elementi 1/2:) dosadanpm bacili svoje pohlepne poglede, da je rad su to skoro iskli na jeftin način prisvoje. G. mini ski državljani, sa č^ star pravde je na ovo pitanjc^d^ vestar nije dignut vorio: odgovaram ovo: »G. poslanik me pita: ako sam Zemaljska VI mogao dopustiti da se gne sekve* cegovinu, aktoi star sa Zemaljske ’u Sarajevu od 17. marta 1 i da se upravljan/Tfom bankom pre* je pismenu pre da upravi koj jc bila izabrana na Banke, Srpske I j glavnoj j pstini pre stavljanja Centralne Banke ' sekves/iT, i koja jc sastavljena go* ove izveštavaju, • toy<> isključivo iz austrijskih poda* naprave fuziju sv .zfika, sa čije imovine sekvestar nije na toj osnovi, dal ' dignut. nički kapital Zenm i Na ovo pitanje odgovaram, da 20 milijona kruna p 1 nije tačno da je sekvestar dignut. Ejona kruna, s tim, da j Sekvestar postoji. On nije dignut. višenja imaju dobiti d 1 To je izrecno navedeno u mome re- ske Centralne i Srpske senfu ASBr. 460 od 23. marta 1921. Banke, a u zamenu za nj: nije obsjednut Mi smo obsjednute vidjeli, on se n^će kao oni ugušiti. On ne šapće i ne govori kao oni". Onda mi rekoše: „Onda ćemo ga presta//itf kao pjesnika". Onaj odvrati: „On nije pjesnik. Mi poznajemo sve pjesme u najraznovrsnijim stiho­ vima, a njegove riječi nijesu nikakve pjesme". »Onda ćemo reći da je čarobnjak«. On odvrati: »On nije čarobnjak. Vidjeli smo čarolije i čarob­ njake. On ne šapće kao oni i ne pravi uzlova kao oni«. Tad rekoše: »Oče Abduššemsov, šta ćemo onda kazati?« On odgovori: »Tako mi Boga! Njegov go­ vor je sladak, njegovo deblo je odlično, a njegove grane su kao vrt. Od svega toga ne možete ništa kazati, a da se odmah ne prepozna da je krivo; biće najbolje, da reknete, da je Čarobnjak, jer nje­ gov govor je čarolija, kojim on rastavlja čovjeka od oca, brata, žene i njegova roda«. Oni se rastadoše, a složili su se u toliko, da su se postavili na puteve, kad su došli praznici, te opominjali ljude, koji su prolazili, da se muhameda čuvaju, i govorili o njemu, šta su znali. Međutim su se Arapi sa ovih praznika vraćali kući upoznavši Muhamedov pejgamberluk, i tako se je sad o njemu govorilo u cijeloj Arabiji. Prelaz n • Islam Hamze, lava božljega. Ebu Džchel, prolazeći kod Sata pokraj Muha­ meda, izgrdi ga i uvrijedi, a reče mu mnogu neu­ godnost protiv njegove vjere i njegovih drugih pri­ lika. Muhamed ne reče ni riječi. Jedna oslobođena robinja Abdullaha ibni DŽudana, koja je u svom stanu sjedila, čula je ovo. Ebu Džehel na to ode na skupštinu Kurejšija kod Kjabe i sjedne kod njih. Naskoro se vrati Hamza iz lova sa prebači lukom — volio je vrlo lov, a bio je dobar lovac običavao je, kad se vrati iz lova, da ne ide prije kući, dok ne obiđe hram, a kad je prolazio pokraj skupštine Kurejšijske, stane tamo, pozdravi, i počne se s njima zabavljati. On je bio najsilniji i najjači Kurejšija. Kad je sada prolazio kraj one žene — Pejgamber je već bio otišao kući — reče mu ona. »0 Ebu Omara, da si vidio, kako Ti sad Ebulhakam Ibni Hišam (Ebu Džehel) Tvog rođaka Muhameda izgrdi. On nađe Muhameda ovde sjedeći, ispsova ga i izruži. onda ode, a oa mu Muhamed nije ni riječ odvratio«. Pošto je Bog Hamzu htio sa svojom milošću da blagoslovi, razgnjevi se ovaj i brzo ode ne za­ državajući se, te zaključi, Ebu-DŽehela napasti, ako ga sukobi. Kad je došao u hram, nađe ga gdje sjedi s drugima. Pođe prema njemu, a kad je bio uz njega, grubo ga udari s lukom. Onda mu reče: »Hoćeš li ga grditi, ako ja priznajem njegovu vjeru, a njegove riječi činim svojim; povrati mi udarac, ako smiješ«, Nekoliko Mahzumira se podiže, da Ebu-Džchela obrane, ali on reče: »Pustite Ebu-Omaru, jer sam mu, boga mi, bratića strašno izgrdio«. Hamza ostade Musliman, te je slijedio u svemu nauku Muhamedovu, a Kurejšije uvidješe, da je Mu­ hamed zaštitom Hamzinom dobio jednu jaku pot poru, i oni napustiše mnoge uvrede, koje bi mu inače zadavali. Šta se je dogodilo između Muhameda i KurejŠijsklh poglavica. Tada pode Islam da se širi u Meki među lju­ dima i ženama kurejšijskih kabila. Među tim su �Emu« Li paHa 3 fk/ l io: god. To jc odgovor na pitanje. (Šem? sudin S a r a j 1 i ć: Gospodine Mi? nistrc, mislite li odgovoriti na tri da? lje stavljena pitanja. Prekidanje.) mah ovom predlogu mogla udovo? ljiti iz tehničkih razloga, kotar* sko jc vakuf, povjer. nStavilo drugi predlog u obliku ultimatuma: ili on i njegov »kolega« Husejn Jahić iz zvorničkog kotara ili će kot- vakuf, povjer. povući nužne konsekvenci? je. Te godine i u to vrijeme Fakić jc zamolio cd kot. ureda u Zvorniku i dobio »desctaTstvo« t. j. da s ko? O pruzi Bihać Krupa podnio je misijom po selu procjenjuje seljaci­ narodni poslanik g. Džafer Kulenom ma hranu na Mjehi u svrhu rekvt? vić ovaj upit na ministra saobraća? Zicijc. Za taj mjesec?dva on je »za? ja: »Danas (24. o. mj.) sam brzojav* radio« dvajestak hiljada kruna i bez no obaviješten, da je na. željeznič­ otkaza napustio iptidaiju u Kalesiji koj pruzi Bihać—Bos. Krupa, koja se a prcslio sc u Tuzlu. Posto je još izgrađuje još od godine 1914., a ni* pucalo na frontama, a u Tuzli moje duga ni 40 kilometara, obustav? mentano nije mogao naći vjerske Ijcn svaki rad. Pitam stoga gospodi? službe, koja ga može štititi od voj* na ministra: iz kojih je razloga ta ske, on je sjedio u Tuzli i nije da? obustava uslijedila, te šta misli uči? vao ostavku na iptidaij; u Kalesiji. i ШИ puiliviJULći pruga konačno гхинацј niti Ua da se pomcnuta To jc trajalo više mjeseci, dok mu [^ogradi? Moliim pismeni odgovor.« je ovdje nađena jedna vjerska služ­ П Kad stigne odgovor ministarstva ba i konačno se zahvalio u Kalesiji. mi ćemo se na stvar opširnije osvr* Čim je malo ravni je stao nogom, od* nuti. mali je otvorio dućan sa »uštedom« iz desetarskih vremena. Kao »trgo* vac« Zanemarivao je svoju dužnost u mektebu, a kao učitelj i uzgojitelj djece, okaljao se je u mnogo sluča* jeva tako, da je radi izgreda poli? Tuzla, u ramazanu 1339. čajno kažnjavan i radi sukrivnje u U mutnim prilikama, u kojima se krađi bivao u preventivnom poiic. nalazimo, mnogo se je puta mora­ zatvoru i pozivan državnom odvjet? la upoznati sa kakvom »veliči* ništvu na ispit. Nije rijetkost da se nom«, koju jc bujica poput mulja na sred Čaršije na opću sablazan s digla na površinu, a koja bi, da su kakvim samsarom počupa i potuče. sređene prilike, ostala vječito pod PoHcja je nekog vremena skoro vodom. Takove vrsti jedna »veliči? ■ svaki dan imala s njime »posla«. O na« htio bi da bude Adem Fakić. i njegovoj kakvoj sposobnosti ne Neka mi oproste gg. čitaoci što im može biti ni govora. O stručnoj na* hoću da pišem baš o Ademu Faki* 1 obrazbi trebalo bi se upitati kod ću, kojeg prijatelji (ili on sam se? , muft. ureda, a što se tiče opće ili be) predstavljaju mučenikom i žrt? i građanske naobrazbe, o njoj se ne vom »pravda^ke« osvetljivoeti, a 1 može u ozbiljnom tonu ni govoriti. kojeg ne pozna ni 90 procenata Tuz* Bez stilističko i gramtikalne pogreš­ laka, a i oni, koji ga znaju, ne vide i ke, t. j. pogrešaka nije u stanju u njemu Bog zna kakvu kulturnu i napisati .ni najobičnije rečenice. E? jedinicu, koju bi bilo šteta izgubiti. 1 te. takovog »mučenika« uzima u za* Budući da nije poznat ni u Tuzli, ni*‘ ? štitu »Domovina« broj 51. što se je ti u široj javnosti, biću slobodan, da 1 rakiću izmaklo tabordmamsko mje? ga gg. čitaocima »Pravde« predsta? sto u Tuzli, i ako ga jc o k r u ž n i k vim, jer je o njegovu »mučeništvu« G rudi ć kao svog doduše lošeg pisao pokojni »Glas Težaka« u bro? špijona preporučio, a dato Sa* ju 25. ljeta Gospodnjega 1920. kako ј »račiću, ko}i je tu službu i dosad bes­ je zapostavljen kod povjeravanja i platne vršio i koji makar što nije mrave žen \pt. пс-цо se uprava dala ; u fesu i pantalonama, daleko odska­ a sad ga eto I i če od Fakića u kojemgod hoćeš »Domovina^’!Г1 ir.edu svoje muba? pravcu. N: škole mu ne dadoše i ako ie on jedini đaruLmualiminac u rcc tsupce. dom iz jednog Tuzi:, nego postarao Ibrišimovića. Adom Fakić je Jadna majko! Sirota Fakić! Maglaj* fočanskog sela. Uči je neko vrije a kad je lić. taj najveći pravdaš ustremio se me u fočanskoj medr? , gdje na ovog »alima« i »intelektualca«, poodrastao, otiđe u Sa se nekako ugura u darubmual^nrn. a kojem u tulekanju (čupanju, bije* za nekoliko godina i progura te nju) jedino notamnjava slavu Tahir bin Arif Arifović, kojem je uspje* svih tih mišljenja nad- postane mualimom iptidaije u da dosta debeo bastun iza neko* ia Ministar Pravde je šiji kot. zvornički. Njegov rad u il\) atletskih udaraca prebije o Fa? lc, kako sam rekao. (Dr. mektebu i djelovanje u narodu — leđa. Uostalom i pored svih To je pljačka. — Nemir ako se uopće može govoriti o nje* i na desnici. Glas: To se govu kakvu djelovanju — bio je is­ tih хМ-пј'« Fakićevih i ja krivim Ništiti.) Pošto je n/nteresu pod kritike, tako da je kot. vakuf, muftiji; Maglajlića, samo ako je u ' kao što sam папж^б^аусо, povjerenstvo u Zvorniku stavilo njegovoj Kompetenciji, zašto ne os­ sprovede fuzija, вјв o? predlog da se odatle pod svaku čije? lobodi žens^n iptidaij u od ovog nu makne. Kad viša vlast nije od? švercera, koji Vsim po dekretu, ni vati rešenja cd je, potpun iznos nominale tih akci? ia, t. j. po 20 milijona kruna u ak? cijama fuzionisanc banke, a sem to* ima da se ustupi dconičarima Srpske Centralne i Srpske Privred? ne Banke po nominali ođ 10 milijona kruna akci ja al pari. Ostalih 20 mi? lijona kruna ima sc eliminirati- medu starim akcionarima i putem sub? skripeijc. Znači da akcionari tih ba­ naka, koji su naši državljani, dobi? laju 60% toga kapitala novostvore? ne banke, a 40% bilo bi u rukama -austrijskih podanika, a nešto i u našim rukama. (Dr. Ivan Pavičić: To nije naša banka!) Ja govorim po podatcima koje imam. Da bi se sprovela ova fuzija, koja jc po mišljenju Zemaljske Vlade u Sarajevu i Ministarstva Trgovine I Industrije veoma povljna po nas, jer ćć sc njome nacionalizovati jedan strani zavod, koji će biti od najve? će važnosti za naš privredni život u Bosni i Hercegovini, donco sam re? šonje ASBr. 460 od 23.?Ш. ove go? dine, đa se povrati u dejstvo stara uprava prc stavljanja sekvestra, s tim, da ova uptava ima u roku od 3 meseca od saopštenja ovoga rešenja da održi glavnu skupštinu i sprovede predloženu fuziju. Ako ne dođe do nameravane i predložene fuzije, razrešiću sadanju upravu 1 predat: je ponova oktroisanoj up? ravi. Jedino u slučaju ostvarenja fuzi* je odobrio sam isplatu dividende akcionarima Zemaljske Banke, na predlog Zemaljske Vlade u Šaraje? vu i Ministarstva Trgovine i Indu* strijc, a da bi se samo sprovela pred­ ložena fuzija i da se nacionalizuje Zemaljska Banka, koja je, usljed svoje organizacije i razgranatosti po* slova, najglavniji ekonomski faktor u Bosni i Hercegovini. Prc nego što je ovo sprovedene kod Ministarstva Pravde, postoji jedno telo sastavljeno od izvesnih ^)ji se zove Savetodavni Od? je bilo takođe misije* ivemu usvoji taj pred? u toin odboru nije usliman. ni katolik Ti ima Vlada učinila na a sc resila za dva Le i prigovori). m K i b a r: Go? lim da se umi? Marko Đuri* )Or s obzirom zuzetno nalazi, Г pitanje zbog is* Gospodarstvo Naši dopisi KurejŠije zatvarali one, sa su imali vlast, a druge su gledali da odvrate § Islama. Tada se skupe prvaci ;<urcjšija posije zalaska sunca kod stražnjega zida Kjabe. Zaključiše da po­ šalju po Muhameda, da sa njim raspravljaju, da poslije rnogu biti ispričani. Kad je glasnik došao Muhamedu i pozvao ga plemićima Kurejšija, ode ovaj odmah k njima, jer je mislio, da su počeli prihvaćati njegove riječi, a on je jako želio njihov prelaz na Islam, jer ga je njihov otpor vrlo bolio. Kad je kod njih sjeo, ponoviše oni svoje prijašnje optužbe, predložlše mu ono isto, što su mu prije predlagali. Muhamed odgovori: »Moje stanje nije tako, kao što vi mislite, a ja vam nisam ništa donio, da do­ bijem novac, čast ili gospodstvo. Bog me je kao poslanika poslao, a meni jednu knjigu objavio i zapovijedio, da vam donesem veselu vijest i pri­ jetnje; ja vam predajem vijesti moga gospodina i vjerni savez. Uzmete li ono što sam vam ja donio, onda je to vaša sreća u ovome i onome životu, a odbacite li, onda ću se ja strpiti, dok Bog odluči između mene i vas! (ili kako je inače rekao.) Tada rekoše oni Muhamedu: »Ako nećeš ništa primiti od onoga, šta ti mi nudimo, ti znaš, da je naš život tvrd, pošto nam više nego drugima fali vode, a naša je dolina vrlo uska, moli dakle tvoga gospodina, koji te je poslao, neka brda, koja nas tako stiskaju, od nas udalji, da nam se zemlja ra­ širi, a da je rijeke presijecaju, kao Siriju i Irak i da naši mrtvi očevi uskrsnu, a među njima i Kusaj ibni Kilab, koji je bio pravi starac. Mi ćemo onda njih pitati, da li ti istinu govoriš ili lažeš. Proglase li te oni za istinitoga i učiniš li to što o.l tebe tra­ žimo, onda ti vjerujemo i priznajemo ti visoku čast kod Boga i priznaćemo te kao njegova poslanika«. Muhamed odgovori: »Ja nisam s time vama poslan, ja sam vam donio ono, šta mi je Bog za­ povjedio. Primite li to. onda je to vaša sreća u ovome i onome životu, a ako ne. onda ću se ja strpiti, dok Bog ne odluči između nas«. Oni rekoše: »Ako ti to ne učiniš, onda se pobrini za samog sebe. Moli Boga, da ti pošalje jed­ noga meleća, koji će te kao istinitog oglasiti, a naš prigovor otkloniti. Moli, da ti pošalje vrtove, palače, blaga, zlata i srebra tako, da ne trebaš kao mi ići na trg, da kupuješ životne namirnice, a mi ćemo tvoje odlikovanje i tvoj položaj kod Boga priznati, ako si ti zbilja, — kao što tvrdiš, — jedan božiji poslanik«. Muhamed odvrati: »Ja to neću učiniti i ne tražim od Boga ništa za sobe. Ja sam od Boga poslat kao opominjač i nosilac vesele vijesti. Pri­ mite li to, onda je to vaša sreća na ovome i onome svijetu, a ako ne, onda ću ja Čekati, dok Bog ne odluči između nas«. Oni onda rekoše: „Daj da se nebo raspadne, pa neka na nas padne, kao što Bog čini, — po tvojoj tvrdnji,— ako mu se svidi, inače ti ne vje­ rujemo*. Muhamed odvrati: »To je božija stvar. Čim mu se prohtjedne, on će to učiniti.« Oni opet rekoše: „О Muhamede, tvoj gospodar znade, da mi ovdje kod tebe sjedimo i stanovite zahtjeve na tebe stavljamo. Za što on ne dođe i ne rekne ti. kako ćeš nas pobiti i šta će on činiti, ako te ne poslušamo. Čuli smo, da je jedan čovjek u Jemami tvoj učitelj, a zove se Rahman. Ali Boga mi, mi nikada nećemo u Rahmana vjerovati. Mi smo naše učinili, mi te sa tvojim nastojanjem ne ćemo više trpjeti, dok mi tebe, ili ti nas ne uništiš. Mi ti ne vjerujemo dok nam ne dođeš s Bogom i voj­ skom meleća«. .a::a počem drugom ne zaslužuje da se naziva tim časnim imenom: mu a* i i m. I da nije sVcga toga, što je do? sad o njemu rečeno, dovoljno bi bi? lo istaći samo to, da se je stavio u špi jonske svrhe na raspolaganje, zloglasnom mrzitelju muslimana ok? ružniku Grudicu pa da ga svaki pošten musliman prezre. Oberpravdaš. Politički pregled Prilike u Južnoj Srbiji. Na sjedni? ci ministarskoga savjeta od 25. ov. mj. prisustvovao je prvi puta novi ministar vojni i mornarice general Hadžić. Ministar g. Milorad Draško? vić izvješćuje, da je predao poslove svoga resora ministru prosvjete g. I Svctozaru Pribićeviću. Zatim se prešlo na rješavanje tekućih pitanja. U prvi mah jc raspravljeno pitanje ponovno pojačane hajdučije u Juž­ noj Srbiji, pa je odlučeno, da dva u? gledna parlamcntarca, po svoj pri? lici dr. Spalajković i Voja Marinko* vić. nepristrano istraže prilike i pod? nesu vladi predloge glede tamošnje uprave. Osjeća se akcija bugarskih komita, za koje se veli, da su u Bu? garskoj ugrabili 50 milijuna maraka, koje je tamo poslala Njemačka za I ratna podmićivanja. Zatim su rje' šavanje neke upravne stvari manje i vrijednosti. Trzavice u radikalskom klubu? »Jugosl. List« donosi ovaj brzojav iz Beograda, datiran sa 26. maja: »Da? nas jc radikalski klub održao važnu sjednicu, koja je potrajala od 11 sat’ prije podne do 4 sata poslije podne. Raspravljalo se o unutrašnjem polo­ žaju. Ministar predsjednik P a š i ć prikazao je u kratkim potezima po? ložaj i apelirao na opoziciju da u sadašnji nezgodni čas ne forsira rc? konstrukciju vlade. Opozicija je mir* no saslušala njegov govor, ali je tim jače prosvjedovala kad sc digao Ve? 1 zar J a n k o v i ć, ministar saobra* čaja u demisiji i pokušao da se bra­ ni od prigovora klubskih drugova. Janković je svoju demisiju tumačio kao posljedicu sukoba sa banom Tomljcnovićcm radi natpisa na že* Ijezničkim stanicama u Hrvatskoj i naglasio da bi bilo pravilnije da je radi ovog spora odstupio jedan či? novnik (ban) nego ministar. Poslanik N i k o 1 i ć je na ovo predbacio Jankoviću krivice sasvim druge, pa je spor sa banom samo iz* lika. Nikolić je iznio podatke, prc* ma kojima bi Janković nelojalno bio vukao koristi za svoj izborni kotar, ne birajući pri tome nikakova sred? stva. Nikolić je u istom smislu na­ pao i poslanika K o s t i ć a, i na kra? ju zapitao kako je Joca Jovanović mogao primiti resor građevina. Na? kon dulje i oštre debate klub je iz? Muhamed se na to podigne u pratnji svoga te4 -^ića Abdulaha ibni Abi Omejja. čija je majka bila kU Abdul-Muttalibova jkOvaj mu reče: »Tvoj narod je stavljao na Tebe zahtje^te koje si odbacio, onda su Oni izrazili želje, koje bi riLtrebao ispuniti, da pokažeš kako je Tvoj ugled velik kod Л°£а> onđa su Te htjeli za istinitog da drže i da Te slijede, a to nijesi učinio. Tad*su tražili, da iščeš stvari za sebe, po kojima će poznati, da kod Boga stojiš više nego oni, pa ni to nijesi učinio. Onda su tražili da odmah nastupi jedan dio , kazne, kojom si im prijetio, pa ni to nijesi učinio. (Hi šta je inače rekao.) Sada ja neću Boga mi u Te vjerovati, dok se Ti pred mojim očima na jednim • Ijestvama ne popneš na nebo i ne povratiš sa pis1 mom u kojem Četiri melekja za Tebe svjedoče. Ipak mislim, tako mi Boga, da čak ni onda ne bih u Te vjerovao.« Ovim riječima ostavi Muhameda, koji tužan i potišten ode kući, jer se je prevario u nadi, da će ' se njegovi suplemenici obratiti, kad su ga pozvali a on vidje, da se oni sve više od njega udaljuju. Ebu-Džehelov napadaj na Muhameda. Pošto se je Muhamed od Kurejšija udaljio, reče I Ebu-Džehel: -»Vidite da Muhamed ne će ništa drugo, i nego da našu vjeru ponizuje, naše očeve grdi, nas proglasi ludama, a naše bogove da huli. Uzimam : zato Boga za svjedoka, da ću sutra sa jednim ka1 menom otići u hr^m, tako teškim, koliki mogu po • nijeti, pa kad on kod molitve padne na zemlju razmrskaću mu glavu, a vi me štitite ili me predajte, i da sinovi Abdul Menafovi sa mnom po svojoj volji i postupaju«. Kurejšrje na to rekoše: »Mi Te ne ćemo nikad izdati, radi šta hoćeš!« (Nastaviće se). �Страна 4 Strana Generalno o rano nepovjerenje Jankoviću. Po toine ovo je prvi put, da Pašić nije uspio svojom molbom u svom klubu, što se živo komentariše u po* etičkim krugovima. Vjerojatno će Pašić opet pokušati da zadrži Jan« kovića u vladi, ali sa malo nade u uspjeh nakon današnje sjednice. Zatim je ustao U z u n o v i ć, mi­ nistar za agraranu reformu, i i z j as vio da predaje svoju d c m i? s i j u. jer da radikali u Vojvodini ni jesu zadovoljni njegovim radom. Klub je zatim raspravljao o rje₽ šavanju agrarne reforme u Južnoj Srbiji i Bosni. Riješeno je da se a« grarno pitanje u Južnoj Srbiji ima riješit, na jednaki način kao u Bo« sni. Na kraju je glasovao povjerenje Pašiću.« Demanti o Regentovoj ženidbi. Naš poslanik u Parizu dr. Milenko Vcsnić demantuje sve novinske gla« sine, kao da bi put Regenta Aleksan­ dra u Pariz bio u vezi sa ženidbom Prestolonasljednika sa princesom Mcr? kćerkom engleskog kraljevskog para. Domaće vijesti. Број 294 Broj „ПРАВДА“ - „PRAVDA* । j sno zastnpstvo svjeduju protiv izgradnje škcic za u preko ! koji lO^tuprijavnici i odjavn i inozemnih listova ei prilože njihovom mjestu. Kako se seljaci i marku za poštarinu dobiće potvrdu nijesu htjeli umiriti posredovala je : o odjavi odnosno prijavi. Ako ne žandarmerija, koja je uhapsila 6 se« ’ prilože poštanske marke blagajna im ljaka, a ostale potjera la prema selu. neće slati tih potvrda i za poštom poslane prijave i odjave blagajna ne Malo zatim povratili su sc seljaci i svau gamad mora poginuti, ako upotri, odgovara, ako i su poslaneI pre« jačim grupama u grad da oslobode jebite moja najbolja osim iskušana posvuda pismom. uhapšene, ali je žandarmeriji uspjelo hvaljenaporučenim sredstva kao: protiv poljskih da ih rastjera. Uzrok ovom prosvje* i kućnih miševa K 12*koji —, zažele štakore K ove ; Trafikanti držati ti­ du leži u tome, što se seljaci 16 boje ’—, zaskanice Žohare mogu ruse i Švabe K 20’— sc obratiti na. blagaj« novih općinskih nameta : prireza, — pa Osobito nu. jaka 'Trafikantima tinktura zasestjenice daje popust. K bilo i u školske svrhe. 15' . Za moljce po K 10 i 20, prašak fflišeOahori, stjenke i žohari ' । buhe po K 10'— i K 20’—, prašak Prijavnice i odjavnice Sreskezabo« za sc uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, lesničke blagajne pomoću kojih vrše prijave i odjave radnika,mast na« za uši na glavi K 5'— i 12’—. Mast i za uši na blagu K 5’— i 12’—. Prašak | mještenika i si užine adi kod Sreske proti mrava K 10’— i 20’—. bolesničke blagajne mogu sc dobiti her kamarat RazašiljeLiber pouzećem Zavod za eks- ; u trafikama: Sema Čović, Lumnrija Ibrahim port M. JUnker, Z aMulić, g r e bžurnalieten br. 16. ' ćuprija, Nikolija Jovanović Kralja auf „Pravda". Petra ulica kod Knjižare Bašaglća i Olga Pičcta na Željezničkoj stanici Du šrajben cvajmal auf „Рг. vda“ Jati šlepen i to po nabavnoj cijeni od K 0’60 po Joder maju šef šerif auf Beograd auf ih bilten jednom komadu. Tako gg. poslodav­ đu niht šrafben maju namen auOlepen šoder ci ne moraju dolaziti u prostorije majn šef mih aretiren utd kajn spajzen, kajn blagajne, da kupe te tiskanice/ a o- frinken kajn kvartir kajn niks. Ali ef. Ralj^vić sim toga mogu ih ispunjene poštom žumalisken von „Domovina" auf. slati blagajni da ne dangube. Oni Z. đ’ žavna razredna lutrija Trešeljak. Prvo vučaiije 15. i 16« Udruženje zemljoradnika za B. i H. a Sarajeuu. 5 premija! POZIV 100.000 srećaka 50.000 zgoditaka Neredi i samovolja u Varesu. Dne 26. maja na Tjelovo u 10 sati prije podne došao je u čaršiju žam na glavnu skupštinu, koja će se održavati na 24. juna o. g. u dar Savo Crnogorac i naredio u ime sata po podne u Morića hanu sa slijedećim 2 upravitelja g. Franje Zokalja, da se im ade muslimanska čaršija zatvoriti DNEVNIM REDOM: za vrijeme katoličke procesije, j e r da je to vlada brzojavno l. Predlog o likvidaciji drušh’a; п a r e d i 1 a. Muslimani su se tome ■i takome naređenju protivili navo« 2. Eventualije. deći dosadanji običaj u ovakim pri« Predsjednik: kkama, jer sc td nije tražilo od muRifatbtg Sulejmanpašić. ‘•l manskih trgovaca čak ni u vrije­ me Austrije. Poslije je isti žandar u društvu sa još jednim prisilio mu­ slimane pod oružjem i s nataknutim bodovima, da zatvore dućane, čemu IZ FABRIKE su se mnogi iz straha pokorili. Dvo« HINKA FRANCKA SINOVI, & jica su muslimana trgovaca i to: Vej« silaga Sišić i Muhamedaga Kazafe* 5^3О ZAGREB O % rović odgovorili, da oni toj sili za volju zbog procesije neće zatvoriti preporučuje se za tUFSkU СГП1Ј kdVM kao najsavrdućane, a oni, ako imaju takav na­ log, mogu sami dućane zatvoriti. šeniji dodatak i zamjenica zrnate kave> * Žandari su tada dali nalog jednom katoliku, da zatvori dućane, dok je Dobija se u svim kolonijalno-bakalskiny radnjama. one trgovce ista patrola otjerala u _________ _ _ __ __ zatvor bez ikakve prethodne proce« dure po zakonu. Za vrijeme ovoga događaja nije se mogao upravitelj у^ифато odmah otpremljive nigdje naći, jer se je bio sakrio, da iz Zagreba ne smeta izvađanje želje fratra Br« u novinama obavlja pokovića, koji ga je molio, da se du« u svim mjerama, kao i ćani zatvofe zbog njihove procesije. staklarski kit, nadalje cilinđere, me­ Radi mentaliteta tamošnjih katolb dicinske bočice i staklene lončiće za ka i radi objašnjenja cijele žalosne mast, svjetiljke itd. zavod za oglašavanje stvari valja napomenuti, da je vrše« Skladište čeških tvornica stakla nje molitve u džamiji od katolika porculana Zagreb, Jurje^a ul. 31. više puta ove i lanjske godine sme­ :: Telefo 21—65. WEISS i DRUG, tano te se morala molitva radi div« ZAGREB, kraj paromlina. 86 Ijcg url.kanja i prekinuti. Zbog ovo« ga barbarskog ponašanja katolika pred džamijom muslimani su tražili kod istog upravtielja pomoć, ali bez uspjeha, jer po njegovu mišljenju u Zrinskog ul. 11. (Cumurija) treba da sami muslimani sebe za« štite od katolika, koje sam upravi* telj na ovakva zlodjela potiče svo? jom nebrigom i mlitavošću, jer i on 169 znade katkada u »veselom« raspo­ Muradif Karahasanović. loženju pred ruljom ispred džamije za vrijeme klanjanja — pjevajući prpći i molitvu smetati. Protestirajući protiv ovog nasilja i terora tražimo, da se ovome zlu ko« Kotlovi za pečenje rakije iz rijen iščupa i da se obezbijedi slo« čistog bakra dobavlja bodno vršenje molitve, jer je radi o« vih divljačkih ispada i džamija za^ tvorena. Upozorujemo pozvane faks tore na ove sredovječne metode pro­ Tražite cijenike. 131. tiv muslimana, kakove se nisu ni za- Petrinjska ul. br. 3. katoličke Austrije događale i zahti« I jevamo najstrožiju istragu i kaznu ovih jezuitskih služnika, od čijih zuluma muslimani trpe. Dosta je o« Želite li kupovati dobro i vog bezobrazluka! jeftino? Pomoć »Osvifanju« i tabacima u Visokom. OvOh dana odobrio je mi­ Najpouzdanija ura te Suttnerova ural Bila ona od nikla, ocjeli. srebra III zlata, sva­ nistar trgovine i industrije musi U ka će Vas zadovoljiti. Takodjer lanci, pr­ inahskom ženskom udruženju »O« stenje, naušnice, svakojaki, darovi i potrebAtine kao noževi, aparati za brljanje. svitanje« 40.000 K, a tabacima u škare, novčarke, nažigaćl, diamanti za re­ zanje stakla, sve dobro i jeftino naći čete Visokom za nabavku potrebnih u cijeniku tvrtke sprava 100.000 K pomoći. Neće škole! »Jugosl. Listu« pišu iz B. Suttner в liDbljani br. 706, Bos. Krupe: Ovih dana došlo je iz sela Suha je oko 80 seljaka da рго- ISEBURA Apsolutna sigurnost i državna garancija. U roku od pet mjeseci izžrebat će se, G9,ood.ooo 160.000 8 bez suakog odbitka u go S jednom srećkom^ ¥ milijEna kruna ‘toa ш, I ir^j OGLA5IVANIE —j j Ubes, staklene ploče BLOCKNER V Ne zaboravite zabilježiti! fotografski atelier SLAVIK I DRUG, Petrinja. Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. L g. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. гуИ Ргерсгпбата sujEdBĆE м dade hrojtvE пг izM 7842* «3212, 84452, 93^ p^ah^S 98631,15475, 42W Хе.' 80-^ ., 14491,18596,24698, 29828,< 34746, 36496, 38798. Cijena srećaha za svalio žnebanje: Cijela srećka Dinara 48. ili hruna 192. Poioiina srećke Dinara ZV ili hruna 86. - Četvrtina srećke Dinari IZ.— ili hruna 48 — Osmina sreChe Dinara 6— ili hruna Zl— Listine vučenja bezodvlaČno iza svakog žrebanja. Brza i točno podvorba. Narudžbe iz cijele države neka se uprave na zvaničnu Glavnu kolekturu državne razredne lutrije: МЕШШШ lONHO 0. 0. (Odio državne razredno lutrijo]. Nikolipeva ui 7. uuyl Км Gajeva ui. 8. Telefon 11*19123-98. Štamparija D. i A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/9cef05ffea207b788c60aba290b10a98.pdf f54ce2eb0df1719000c46c8e9ab47ba6 PDF Text Text PRAVDA ГЛАСНЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. .'.Brci?/? (295) Sarajevo, utorak 31. maja 1921. (23. Ramazan 1339.) Pojedini broj K 2— izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcloni odbor. Pretplata: godišnje K 180.—, na pola godine K 90.— (u Sarajevu): za naš« državu godišnje K 200.—; za ino­ zemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. Čekovni račun post, štedionice 1119. Godina III. pred tuđim profesorima učeći, tokom nešto da nauče. Nedavno su predali godina zaljube se u narod i njegove i molbu sarajevskoj Vladi i zatražili od običaje i tokom vremena počmu sma­ nje da im u selu napravi školu. Pro­ Naš se list dosta raširio po našem narodu, dosta se i čita, trati tu tuđinsku zemlju svojom dru­ svjetni budžet u Bosni i Hercegovini nema dovoljno sredstava da im iziđe u ali se u toj mjeri ni iz daleka ne plaća. A nama nije stalo samo gom otadžbinom. Dakle prema tome potrebno je pod­ susret pa im se tako nije moglo njihovoj do tog, da se on čita, nego treba i da se plaća; jer ako se ne uklesavi u mlade mozgove molbi udovoljiti. Ali oni ne klonuše du­ bude plaćao, jedan put će morati prestati da izlazi, pa se u tom jednako naše djece i slavne perio'de srpske istohom nego nađoše jednu porušenu zgra­ slučaju neće ni čitati. No do tog hvala Bogu neće doći, jer njegov rije i svetle momente hrvatske prošlosti, du jednu omedinu koja ima četiri zida izlazak omogućuje dobar broj pretplatnika, koji uredno plaćaju tako da sva naša djeca budućih gene­ i obavežu se daće oni doprinijeti kamen racija budu upoznala svu našu prošlost. klak i pržinu sve što je potrebne i dati pretplatu. Ali skoro isto toliki ima broj naših pretplatnika, koji Oružana borba koju je Srbija u proš­ 4—5 stotina argeta za izgradnju škole ne plaćaju uredno svoju pretplatu. Na te se sad obraćamo i opolom stoleću vodila od Karagjorgja pa Pošto nemaju drvenog materijala u minjemo ih da se sjete svoje dužnosti i pošalju nam svoju dužnu na ovamo, pa onda pokušaji oslo­ I svome selu oni su se obratili na vojni pretplatu. Mi smo ovih dana poslali svakom takom svom pretplat- i bođenja kojima su pali kao žrtve erar i zamolili da im poklone jednu niku obračun njegov s našim listom, poslali smo svakom ček, pa hrvatski junaci Zrinjski i Frankopan i od mnogobrojnih vojničkih baraka koje im ništa ne treba nego samo s tim čekom položiti svotu, koja je j drugi hrvatski kulturni i politički po­ je bivša uprava sagradila. U molbi na kušaji koji se ispoljavaju u ilirskom Ministarstvo vojno veie doslovce ovo: napisana na čeku na poštu i stvar će biti u redu. Ne učine li to pokretu Gaja i u jugoslavenstvu ŠtrosIziđite nam u susret, neka se naše naši dužnici za nekoliko dana, mi ćemo ih ovako još jedan put тауега: to sve podjednako treba uliti selo usreći jednom školom. Neka naša opomenuti, a onda ćemo učiniti kraj slanju lista takom mušteriji, u memoriju naše djece, da to u njima djeca ne ostanu neznalice kao mi! jer treba da se zna, da nas svaki pojedini arak gola papira, na ostavi neizbrisivog traga. To zajedničko Ova opšta Želja za škoiom opaža se poznavanje naše nezajedničke prošlosti I svuda kao i u Bosni gdje ima kako kom se štampa naš list, stoji preko pola krune a gdje su drugi urodiće plodom međusobne ljubavi a rekoh 80% nepismenih. Zakon o obli— toliki troškovi. onda će biti kraj nesnošljivosti i anti­ , gatnom pohađanju škole ne može se patijama koje, na žalost, nalaze izra­ ! sprovesti, ako nemamo dovoljno Škola žaja u današnjim trzavicama i među­ u našoj državi. U Bosni i Hercegovini sobnim rekriminacijama. Za postignuće nema više od 500 osnovnih škola. A, ovoga velikog cilja, koji treba uvjek prema broju škola u Srbiji i Hrvatskoj nam je pred očima, a to je ono trebalo bi da imamo tri do četiri put toDRŽAN U SJEDNICI USTAVOTVORNE SKUPŠTINE OD 24. MA₽ * da duhovno jedinstvo, nije dovoljno iz­ 1 liko. U nas pohađa školu samo 25% JA PRILIKOM SPECIJALNE RASPRAVE O DRUGOM ODJELJKU J jednačiti nastavu, treba povjeriti pažnju djece a 3/4 dječe ne ide u školu iz i drugim odgojilištima a to su konvikti jednostavnog razloga što nemamo Škole^ USTAVNOG NACRTA. i internati gdje naša djeca zajednički U Ustavu se veli, osnovna nastava Gospodo, budući da smo do oslo­ školu i prosvjetu. Ako škola bude do- | žive. Bosna je u miniaturi kao Čitava je opšta i obavezna. Doduše prema ovim bođenja živjeli razdvojenim životom i stojno vršila svoju funkciju, ona će ”.aš.t zemlja Ona je od uvijek bi’a • riječima može зг-тагитј&М, da je osdaleko jedni od drugih, to, na žalost, postići taj cilj i izbrisati sve razlike u I raskršće na kome su se sukobljavali i novna nastava opšta i obavezna za mentalitetima i u naziranju na državu, I vjetrovi raznih upliva. U njoj žive dva ' oba spola. Ali ja mislim da bi trebalo i poslije oslobođenja osjećamo posljedice naciju i na sva druga pitanja. Škola I plemena i tri vjeroispovijesti. Mi u I izričito reči, da je osnovna nastava tog našeg odvojenog života. Tuđinac je nama puno štete nanio. I time što će stvoriti pravo duševno jedinstvo, Sarajevu imamo tri đačka potporna ' obavezna za mušku i žensku djecu. je tuđinca nestalo nije ta šteta iščezla. koje za sobom povlači i solidarnost društva koja podupiru državu u pro­ : Kako muški tako i ženski svijet nesmije Koristeći se tim što smo podijeljeni u osjećaja, jer jednake misli, jednako svjećivanju. Pravoslavno društvo »Pro­ ostati bez škole, jer majčino krilo je razne vjere i razna plemena,"on je na­ shvatanje i jednako razumijevanje imaju svjetu«, Muslimansko »Gajret« i kato­ naj prva i najefikasnija škola za dijete. stojao da među nama iskopa jedan za posljedicu i jednakost u osjećajima, ličko »Napredak«. Jedina je »Prosvjeta« Zato treba majke pripaviti tako, da dubok jaz i da nas kao braću jedne a ljudi, koji jednako osjećaju, pokreću koja je od oslobođenja ovamo zbacila njihovo odgajanje djece bude u neku od drugih posve odijeli- 1 on je, na ža- i ih isti motivi u njihovome radu i ži­ sa sebe vjerski karakter i počela po­ ruku pripravni tečaj za osnovnu školu., lost, u tome prilično i uspio. Mi iz I votu. Otuda i postaju kod ljudi iste da osnovna škola bude nastavak onoga magati i đake koji nisu pravoslavni, Bosne, koji pripadamo trima vjerama, i želje, iste simpatije i iste aspiracije; dok »Gajret« i »Napredak« potpomažu što je diete u svojoj kući čulo, vidjelo bilo je momenata kada smo izgledali ’ radost i žalost njima je zajednička i samo muslimanske odnosno katoličke i doznalo. Ali za to treba pripremiti kao tri naroda. Jedan prema drugima, i onda, kad jedan član takve zajednice đake. U konviktima »Gajretovim« iz­ majke, a ne kao što se danas često na žalost, bili smo kao so i oči. I da- : vidi, da se sprema nekakvo zlo jednom državaju se samo muslimanska, u puta vidi, da kućni odgoj dolazi u ko­ nas u našim masama živi i upotreb- * drugom članu ili cijeloj zajednici, on ne »Napretkovim« samo katolička a u liziju sa školskim odgojem. ljava se često puta naziv: za musli- । će biti indiferentan prema tome, nego »Prosvetinim« gotovo samo pravoIza osnovne škole po redu potrebe mana »Turčin«, za pravoslavnog »Vlah«, ! će nastojati da priskoči u pomoć, a , slavna djeca. Veliki trud i napor ovih na prvom mjestu dolaze stručne škole. za katolika »Šokac« ili »Latin«. Taj i još manje će biti sposoban da mrzi društava kao i njihov sjajni uspjeh Zemlja je naša bogata a da se isko­ tuđinski upliv imao je i svojih tragič- ! svoga brata ili zajednicu, ili da joj mogu se samo pohvaliti jer da nije, risti njeno bogatsko, treba imati stručne nih posljedica. Mržnja je rađala često ' kakvo zlo nanosi. škole svih vrsta. Blagostanje svome njih na hiljade djece bi ostalo bez puta svojim plodom kad god joj se 1 narodu osigurano je tek onda, ako on nauke. Ali ovim načinom odgajanja Mi, koji sačinjavamo današnju geprilika pružila. Brat je prema bratu I nerabiju, već smo izgrađeni, mi smo i sam umjedne eksploatisati sva prirodna nastavlja se i dalje onaj dvojenji, sepostupao vrlo nebratski. Neki poje- j po mislima i po osjećajima već formi­ blaga koja se nalaze u zemlji i na paratni život naše djece koja će sutra dinci pravoslavnog dijela našeg naroda • rani. Mi imamo neke svoje posebne zemlji, i ako ne budemo prisiljeni do­ rukovati ovom državom a to ne vodi u Bosni odmah nakon oslobođenja onom stapanju srdaca, onom ujedin­ bavljati stručne ljude sa strane. duševne kalupe, koji se ne daju tako shvatiše novo stanje tako kao da su Trgovačke, zanatlijske, tehničke i lako modificirati kao kod djece Može javanju duša koji je nama svima glavni im dozvoljena sva moguća sredstva poljoprivredne škole treba da posijemo cilj. Zato bi trebalo da sama država biti, da mi ne ćemo doživjeti to pot­ □potrebiti da tiraniziraju svoju braću po čitavom prostoru teritorije naše puno duševno unificiranje i identičnost preuzme u svoje ruke upravu ovih druge vjere. Odatle razna ubojstva, ; u osjećajima. države, one su veoma potrebne, i zato konvikata i da izmiješa djecu koja ne pljačke, paljevine, uvrede, poniženja i da naša mladež dogje što pre do pripadaju istoj vjeri, i istom plemenu Ali, ako mi nijesmo te sreće, ipak sva ona nebratska djela, koja su nas pa da tako medu njima iščeznu sve svoga hljeba. Hljeb što daju ove škole treba odlučno da se zauzmemo, da tu Muslimane prisilila da se skupimo u one razlike koje im je dao njihov res- jest siobodan hljeb, i onaj koji dođe sreću bar osiguramo svojoj djeci, pa jedno kolo i u nužnoj samoobrani da do slobodna i neodvisna hljeba on pektivni kućni odgoj. da naša deca u buduće budu posve se organizujemo na jednoj premda ne- j stopljena u jedno, da niihova srca jed­ ne odvisi ni od koga. Ako hoćemo Nama je najpotrebnije da imamo što savremenoj ali na velikoj nuždi osnova- • nako .kucaju i onda da svako naše više osnovnih Škola jer je nepismenost, gospodo da imamo slobodne građane^ noj bazi. oni moraju biti materijalno neodvisni. naročito u Bosni tako raširenja da i dijete bez obzira na vjeru i pleme Onaj čovjek, čija je egzistencija odanas ima preko 80% analfabeta a u I danas, kada jedan drugome mo- i može reći: to je moja država, moja visna od države ili nekoga drugoga, Crnoj gori i južnoj Srbiji sigurno još domovina mila i draga, lijepa, kao Što žemo iskreno i otvoreno u lice sve i više. Zakon o obligatnom pohađanju jeste duševni rob koji nesmije misliti i i Francuzu njegova, kao što i Talijanu ovo reći, a to i treba da činimo i da osjećati drukčije nego što osjeća i misi; osnovnih škola treba da se svuda pro­ njegova i svakom svoja. Zato moramo jedni drugima kažemo, i da jedni druge njegov predpostavljeni. Hiperprodukcija vodi. Gdje svijet neće da ide treba ga posvetiti najveću našu pažnju školi i kritikujemo, ali naravno ne u onoj inteligencije koju liperuju klasične siliti onom strogušću kojom se sili da cijeloj našoj državi i izjednačiti na­ formi, kako se čovjek tuži na svoga gimnazije i neki fakulteti, i od koji se ide u vojsku. Ali danas izgleda da nije stavu i njen odgoj. Zato treba upodušmanina u namjeri, da mu naškodi, regrutuju samo činovnici, najmanje su potrebna upotreba te sile jer svijet trebiti sva sredstva, koja vode ovom nego onako, kako čovjek kritikuje podesni da šire građanske slobode i osjeća i to živo osjeća potrebu škole. svoga brata, u namjeri da ga popravi. glavnom cilju, koji treba uvijek da nam stvaraju nešto novo. Za to dalje u bu­ Koliko su naši najzaostaliji slojevi da­ lebdi pred očima, a to je duhovno je­ To sve moramo govoriti, jer treba da dućnosti mjesto da otvaramo takve dinstvo. Povijest i literatura srpskog, nas drugojačiji u shvatanju škole nego se žurimo, da iskorijenimo ono psihičko gimnazije, mnogo je bolje i korisnije hrvatskog i slovenačkog plemena treba prije dozvolite mi, da iznesem jedan zlo, onaj antagonizam u našim men­ da umnoščavamo što više narodnih i karakterističan primjer. da se podjednako i u istome obimu talitetima, koje nam je neprijatelj os­ stručnih školih. Na granici između Crne Gore i Her­ uči i predaje u svim našim školama. , tavio u naslijede. Treba da zatrpamo Što se tiče kancel-paragrafa u ovome Stara je istina, da čovjek ne može ј cegovine postoji selo Grančarevo koje onaj jaz, koji je neprijatelj među nama odjelku, ja mislim, da nije umjesno da simpatizirati sa onim, što mu je nepo- i je za vrijeme rata gotovo posve na­ iskopao, da rušimo one ograde, koje ga imamo u Ustavu, i to iz jedno­ znato. Samo poznavanje uliva ljubav ј stradalo. Ti seljaci su u ratu evakui­ je između nas sazidao i da niveliramo stavnog razloga, jer se bojim da će se prema onome, što je poznato. Koliko - rani a njihove kuće porušene, i nakon sve ono, što strši jedno mimo drugo. zlorabiti. U današnjim prilikama kad ima ljudi, koji odu u tuđinu i tamo ! oslobođenja došli su ljudi natrag i Zato mislim, da najveća dužnost i naj­ osjetili potrebu da njihova djeca treba su političke partijske strasti tako zana tuđim školama i na tuđem jeziku, veće težište ove dužnosti pada na Našim dužnicima! Govor nar. posl. Velije Sadović«, �Epoj 295 Broj „PRAVDA* — „ПРАЗДА* Strana 2 Страиа oštrene bojim se, da se ovim para­ grafom otvaraju širom vrata svakoja­ kim denuncijacijama. Da je to tako, daje mi povoda jedan drugi paragraf, a to je paragraf o uvredi Njegovog Veličanstva. Taj se paragraf u nas u Bosni tako zlorabi da na svakom ko­ raku imamo prijava o uvredi Njegovog Veličanstva. Kogod ima zub na nekoga i hoće da mu se sveti, ide političkoj oblasti i prijavi ga da je uvrijedio Veličanstvo, nađe obično po dva do tri nevaljalca kao što je i on da mu to posvjedoče. Dokle se akta sprovedu u Ministarstvo, i dokle se iz Ministarstva naredi, hoće li se dotični čovjek pre­ dati sudu ili ne, prođe tri do Četiri mjeseca, odleži u zatvoru, i onda kad se preda dotični sudu u ogromnoj večini slučajeva sud ispita stvar i na kraju se osvjedoči da na srijedi nema ; ■ ;, j ' ništa i pusti čovjeka na slobodu. Jest, znaka negodovanja, a još manje buali je on 3—4 mjeseca odležao na . njenja. pravdi Boga u zatvoru. A nijedan od Sad dolazi vladarev manifest o ukidanju čivčinskih odnosa. I ovaj opravnjegovih denuncijanata ni krivih svje­ doka ne poziva se na'odgovornost za dani akt, kejim se za uvijek nište posvoje klevete. Takvih slučajeva bilo je tonji ostatci feudalnog doba pogodio više u mome mjestu, u Trebinju. Ni je u prvom redu interese ovdašnjih jedan od denunciranih nije bio osuđen, muslimana, jer, valja upamtiti, oni bi­ što znači da nije rekao ono što mu jahu age i begovi — Čitluk saibije, a se imputiralo. Jedan politički činovnik pravoslavni s malini izuzetkom čivčije. radi jedne sitne stvari zatvorio je jed­ Pa opet i ako ih je ovo pogodilo u noga građanina i poslao ga okružnom živac, ipak su gajili nadu, da ih Prav­ da zaboraviti neće. sudu u Mostar. Sud kad je vidio o Sad dolazi izdavanje »Predhođnih čemu se radi Čudom se čudio, kako je onaj činovnik mogao biti tako budala , Odredaba za Agrarnu Reformu«. Te odredbe su ih kosnulo, pa su da čovjeka prava i zdrava zgrabi i mirno počeli tražiti zaštitu svojih prava, uhapsi i da ga preda sudu ne bivši ravnopravnost i pravo na egzistenciju. ništa kriv. Dakle, gospodo, bojim se, Bez sumnje funkcioneri na vrhu dr­ da i sa kancel-paragrafom ne bude ovako. Zato, ako nema velike državne žavne uprave misu ciljali, nisu nameru imali, da ovim aktom oglobe musli­ potrebe, neka se ovaj paragraf izbaci. mane, da im otmu prava, da im one­ moguće egzistenciju. Ali niži funkcio­ neri, kojima je palo u dio da primje­ njuju i tumače te odredbe, kao da nisu umjeli ili nisu htjeli da razumiju pravi smisao tih odredaba. Nisu bili spo­ I ZNAČAJAN DOPIS. sobni ili se navlaš odmetnuše, na zlo prvi tabor, da posluži nitkovskim proh- naroda u ovom kraju, od pravne volje zakonodavčeve. Počinje funkcija ličnih tevima modernih pljačkaša, koji odmah ćefova i sitnih računa na opštenarodprigrabiše vlast i silu u iuke. Sve pak što beše pod fesom odgurnuto je, ho- I nu štetu, na štetu javne bezbednosti, reda i poretka, na opštu sramotu vrćeš-nećeš u tabor »Turaka izdajnika«, tek da bi bila veća pljačka, da bi se ' hovne državne vlasti. Proklamuje se parola: smrt muslišto bolje iskoristilo vreme, da bi bila ' manima, haka ne damo, zemlju ne plašto masnija čorba. Torture, pljačke i paljevina dolaze 1 čamo; ni pare na ime oštete, ni pedlja na dnevni red, pa onda kontribucije ' zemlje za obrađivanje, ni zrna žita na na age i begove; Sve u ime vlasti, sve i izdržavanje. Muslimani, većim delom, ostavljeni u ime zakona, sve u ime pravde, reda i mira, sve u interesu naroda, i sve i I ovako bez ikakvih sredstava za život, mirno protestvuju i traže sredstva za sve to svrnuše u svoje duboke dže­ pove. — Znate li ko, Pljevljaci ? No ja Život i sredstva za proizvodnju, da bi zaštitili familije od gladi. Kucaju da ostavljam da na ovo pitanje odgovorite pred Sudom, kao što ostavljam Vašem i im se otvori i odbijeni su. Vide da im poštenju da pored pljačkaša iznesete I se izmiče sve iz ruku i prelazi u ruke čivčija. I dok oni postadoše sirotinja, na javnost i imena palikuća, razboj­ njine čivčije postadoše, jednim delom, nika i apaša iž onih teških dana bez­ pravi begovi. Dok muslimanima prijeti vlašća. Dok vi to iznesete dok ne smrt od gladi, dotle čivčije imaju na markirate sve te nitkove u interesu pretek, jer mnogi dobiše više nego su reda i Pravde, ja ću slediti dalje raz­ u stanju obrađivati. Ovakva raspodjela voj pril,ka u ovom kraju od oslobo­ dobara stvori buru negodovanja kod đenja do danas. muslimana, koji bukvalno osiromašiše, Pošto je već stvoren dubok jaz iz­ a mnogi pade na prosjački štap. Pa među dva pomenuta tabora, dolazi usopet ne bijaše bune, nebijaše odmet­ postava redovnih vlasti u ovom okrugu. nika. Najviše ih zabole, najgore po­ 1 za divno ćudo, na sto belaja, pustiše kopa nade u pravdu jedna lažno ma­ vlast dotadašnji vlastodršci novopostavljenim državnim funkcionerima. skirana koterija skorojevića, sa jednim Njima se još vladalo, poštovalo i go- ordinarnim tipusom na čelu, kome beše podeljena vlast okružnog povje­ spodovalo, lovilo u mutnoj vodi; opirenika za agrar u ovom kraju. Taj rali su se, ali su na kraju morali pre­ primus inter pariš, u ovoj monštrumdati samovoljno prigrabljenu vlast. koteriji bijaše g. Mihailo Kurtović, sada Pošto su uspostavljene redovne vlasti narodni poslanik u Konstituanti. polećele su žalbe, molbe i preklinjanja (Svršiće se). za zaštitu od daljeg nasilja, jer prepla­ šeni muslimani zazirahu od najmanjeg šušnja. Dalja gonjenja, pljačkanja i tor­ Muslimani i muslimanke ture, de fakto su prestala, ali za ono što je bilo niko ih ne ču, sve to odgrada Sarajeva, sjetite se nese mutna Morava... Pojmljivo je, da su muslimani sa vašega „MERHAMETA". bolom u duši pregorjeli bivše pljačke i nasilja, ali bar nisu davali vidnog Iz Sandžaka i Makedonije, JEDAN INTERESANTAN Beogradske »Novosti« donijele su jedan vrlo značajan dopis iz Plevalja, u kojem g. Jovan Ćetković izlaže stanje u Sandžaku. Pisac u glavnom potvrgjuje gledište naših saradnika iz tog kraja, pa držimo za potrebno prenijeti njegov dopis i ujedno mu zahvaliti na objektivnosti i toplom osjećanju za muslimanski elemenat u ovom zaba­ čenom kraju naše domovine. Dao Bog, pa se i ostali ugledali u njegov svijetli primjer! Dopis glasi: »Kad je 1918. godine granulo sunce Slobode i ovom kraju, kao i ostalim krajevima porobIjene nam Otadžbine, prvi vesnik Slo­ bode, prva njezina avangarda bila je jedna Četica crnogorskih komita. Njihov dolazak ispraćen je kao dolazak izba­ vitelja, kao dolazak oslobodilaca, te im je priređen veličanstven doček uz burne ovacije, u jeku narodnog odu­ ševljenja. Varoš i čitava okolina plivala je u radosti, posle teškift muka, posle ve­ likog rada, posle trogodišnje bolesti — ropstva. Ali, na žalost, brzo se pret­ vorila bura oduševljenja i narodnog veselja u buru pogroma, nasrtaja, pljačke, kundačenja i tortura svih kalibara. Dobar deo stanovnika ovoga kraja čine muslimani. Ne mogu reći da je njino držanje, s pogledom na jedan deo nevaljalaca, bilo najispravnije za vreme teških dana ropstva; dok, smelo tvrdim da nisu bili onakvi dušmani, za kakve su ih kvalifikovali neki intrigatori i nevaljalci iz redova pravo­ slavnih. Potrebno je bilo iskoristiti vreme bezvlašća na lične ciljeve i prljave prohteve, pa se brzo rastaborisalo na dva neprijateljska tabora: Tabor pra­ voslavnih. Srba i »patriota« i tabor izdajnikaTuraka. Sve što je bilo pod kapom stavilo se, većim delom nesvesno, u I ' ; ' | • । ! ' I I j ' ■ ' i I ! 1 PODLISTAK. Kratah životopis Muhameda PlEjhissB ama po Muhamed Ibnl Ishaku i Abdul Malikju Ibni Hišamu preveli (8) i Braća Muftići u Žepču. , Slijedećeg je dana uzeo Ebu-Džehel jedan težak kamen i čekao Muhameda pred hramom. On je došao izjutra u hram i molio se, kako je u Mekji običavao uvijek okrenut licem prema Siriji između crnog kamena i južnoga stupa tako, da se je Kjaba nalazila između njega i Sirije. Kurejšije su bili na okupu, da vide šta će Ebu-DŽehel učiniti Kada je Muhamed pao na zemlju, pođe na njeg Ebu-DŽehel sa kamenom, a kad mu se približi, okrene se, posve izvan sebe, zaprepašten, ruke su mu slabo držale kamen, dok ga on i ne ispusti. Kurejšije mu pristupe i upitaju ga, šta mu se je dogodilo. On odgovori: »Htio sam da izvedem ono, što sam vam jučer sa­ općio, ali kad mu se približiti, spazih jednu devu između mene i njega sa jednom glavom, jednim zatiljkom sa zubima, kakovih ja još nikad u deve nijesam vidio i pravila je pokrete da me proždre. Kako su idolopoklonici siromašne vjernike zlostavljali. Kurejšije napadahu Muhamedove drugove, koji su ga vjerovali. Svaka kabila diže se proti slabih Muslimana pripadnika svoga plemena. Počeše ih zatvarati, tući, patiti glađu i žeđu i izlagati ih sun­ , . čanoj žegi. Mnogi opet, otpadoše od vjere, da se riješe zlostavljanja, druge jačaše Bog pa su im pr­ kosili. Bilal ibni Rijah-čija se je mati Hamame zvala, kasnije Ebu-Bekirov oslobođeni rob, pripadaše tada jednom od sinova Džumahovih, bijaše jedan između pravih vjernika sa čistim srcem. Umejje ibni Halaf odvede ga jednom u podnevnoj žegi u dolinu Mekje, obori ga na leđa, postavi mu jedan težak kamen na prsa i reče mu: »Tako ću te pustiti da umreš, ako se od Muhameda ne okreneš i ne počneš opet moliti se Latu i Uzzatu«. Ali pri svemu tome uzvikne on: »Jedini, jedini!« Jednoga dana, kada su ga opet tako zlostav­ ljali, naiđe Ebu-Belkir, čija je kuća bila u ulici EbuDžuma i reče Umejji: »Ne bojiš li se božje kazne radi ovoga siromaha, kako će to dugo još trajati?« — On odvrati: »Ti si ga pokvario, riješi ga njegove nesreće!« — »To ja i hoću«. — Odgovori Ebu-Bekir, »Ja ću tebi mjesto njega jednog crnca dati, koji je jači od njegu i čvršći je u tvojoj vjeri«. Umejje pristane i Ebu-Bekir oslobooi Bibala. Tri pitanja židovskih rabina. Kurejšije pošalju Ennazra i Ukba ibni Ebu-Muejta rabinima u Medinu, da im jave o Muhamedu, njes govom govorenju i njegovim svojstvima i da ih i pitaju, šta o rfjemu drže, jer oni poznaju stare knjige, i a o pejgamberima više znaju nego oni. Ovi otputuju u Medinu, odu rabinima i po njihovom naputku se o Muhamedu raspitaju. Rabini rekoše: »Stavite mu tri pitanja, koja ćemo vam rni kazati. Odgovori ii na njih, onda je poslani pejgamber, ako ne, onda je lažao; eto vidite, kako ćete sa njim I postupati. Najprije ga pitajte o ljudima, koji su u I prijašnja vremena živjeli, jer se o njima pričaju i čudne stvari; onda o putniku, koji je došao na пај- ј i j : i , I I Jedna infamija. i I ! । Pitanje na g. ministra vojnog i mornarice. U Banjoj Luci je komandant Vrbaske Divizijske oblasti prvi dan pravo­ slavnog Uskrsa sakupio sve vojnike bez razlike vjere i držao im govor Medu ostalim je rekao muslimanima, da su njihovi djedovi pod pritiskom Turaka primili Islam, pa se on nada, da će sadašnji naraštaj tu pogrešku svojih djedova ispraviti i vratiti se hrišćanstvu, te im još odsada kao bu­ dućim hrišćanima čestita Uskrs. I Na to je jedan vojnik .musliman uz­ । viknuo: „Nikada!“, a komandant je naložio, da se ovaj radi toga ima uhapsiti. Buduć da je u interesu države, da se u narodnim masama ne stvara ne­ raspoloženje prema našoj narodnoj vojsci, a to bi bila neminovna poslje­ dica ovakova prozelitskog djelovanja pretpostavljenih organa, to sam slo­ bodan uputiti gospodinu ministru voj­ nom i mornarice ova pitanja: 1. Da li Vam je ovaj slučaj poznat i šta ste poduzeli protiv spomenutoga komandanta? 2. Ako Vam dosele nije ništa o ovom slučaju javljeno, namjeravate li učiniti potrebno, da komandant bude prema veličini krivice kažnjen za ovakovo grubo zlorabljene položaja u nedopu­ štene svrhe? Beograd, 24. mvja 1921. Hamzalija A j a n o v i ć narodni poslanik. I j ■ ' Proti denuncijaiitima. Upit na g. ministra unutarnjih djela. Prema nekoj uredbi ministarstva unutarnjih djela iz godine 1919. imaju se sva lica, koja su osumnjičena radi zločina uvrede veličanstva, smjesta pri­ tvoriti i spis ustupiti pomenutom mi­ nistarstvu na predlog. Povodom toga stradale su mnoge poštene i nedužne osobe, jer su, iščekujući taj predlog, koji u većini slučajeva na kazneni progon ni stavljen nije bio, ležale po mjesec i više u policajnom zatvoru, a istom po povratku spisa puštale bi se na slobodu, pošto bi se ustanovilo da je dotična prijava bila lažna. Dosljedno tomu, pošlo se je ovom uredbom, i ako ne hotice, samo de­ nuncijantima u susret, koji na osnovu njezinu u svakom pojedinom slučaju po­ stizavaju svoj cilj već time, Što osum­ njičeni mora da odleži dulje vremena u zatvoru. Stoga pitam gospodina mi­ nistra, je li voljan ovu naredbu izvan krijeposti staviti, a ako ne, na koji način to opravdava? Molim pismeni odgovor. Beograd. 24. maja 1921. Džafer Kulenović, narodni poslanik. skrajniji istok i zapad zemaljski i napokon o duhu, šta je duh? Obavijesti li vas o tome, onda je pej­ gamber, pa ga možete slijediti, ako ne, onda je lažac«. Ennazr i Ukba vrate se u Mekju i rekoše Kurejšijama: »Sad imamo odluku između vas i Muha­ meda«, te im kažu pitanja rabina i njihove riječiOni onda odoše Muhamedu i postave mu sta­ novita tri pitanja. Muhamed im odgovori sa sigur­ nošću: »Sutra ću Vam tačno odgovoriti!« On ipak ostade petnaest noći, a da mu objavljenje nije došlo. Mekjeliie se skupiše i rekoše: »Muhamed nam je obećao slijedeći dan odgovoriti, a sada je već prošlo petr\gest noći, a odgovora nam još nije dao na naša pitanja. Muhamed je sam bio vrlo ožalošćen, što je objavljenje izostalo i što Mekjelije o njemu ovako govore. Napokon mu Bog pošalje Džebraila sa suretom (poglavljem) »Džehenem« (»Pakao«) [osamnaesto sure Kur’ana. U govoru o ljudima misle se AshabiKehf, a putnikom se misli Aleksandar veliki (Iskender-Zulkarnejn). — U kojem ga on kori radi nje­ gove brige i u njem se kazuje o onim ljudima, kao i o putniku i duhu. Muhamed onda reče Džebrailu; »Ti si tako dugo izostao, da sam se bojao zla«. Džebrail odgovori: „Mi možemo samo na zapovjed Bogz, Tvog gospodara, Tebi doći, on zapovijeda nad onim, šta je u našim rukama, šta je za nama i šta je među tim!« ; | 1 i 0 kršćanima, koji su došli Muhamedu i prešli na Islam Kada je Muhamed bio u Mekji, dođe mu ,oko dvadeset Kršćana iz Abesinije u hram, zabavljali se ; sa njim i postavljali mu razna pitanja, dok su Ku­ | rejšije zajedno oko Kjabe sjedile. Kad su sa pita­ njima bili pri kraju, pozva ih Muhamed da u Boga �B^o» 29 4 Hro? „ЛРАКЛА* — „PRAVDA* Borba Istoka proti Engleza. Svojim postupkom na mirovnoj kon­ ferenciji Englezi su slino ozlojedili is­ lamske narode, koji su se uvjerili, da su engleska obećanja za vrijeme rata bila samo mamac, da dobiju saveznika u borbi proti Njemačkoj,, a da lukavi Albion nije ozbiljno ni mislio, da ta obećanja iza rata ispuni. Engleska je išla i dalje, nije joj bilo dosta, što je i prevarila Arape u lidžazu, Siriji, Pale­ stini i Iraku (Mezopotamiji) nego je , nastojala, da što jače pritisne Misir, a da Tursku do skrajnosti ponizi i osla­ bi, pomažući svakog, ko je na štetu Turske šta tražio. Išla je tako daleko, da je pomagala i truhli, odrođeni grčki narod, koji zaslijepljen svojom ludom »megali idća« (velikom misli) traže za se i one krajeve, u kojima Grci nikad od postojanja svijeta nijesu bili u ve­ ćini. Englezi su i tajno i javno išli na ruku Grčkoj, da dobije Trakiju (gdmiildženski sandžak i edrenski vilajet) i i istočnu obalu Male Azije, premda u tim krajevima još od starina stanuju Grci samo po gradovima uz obalu i njihovoj okolici i ne čine r.i relativno a kamo li apsolutnu većinu. To je En­ gleska sve radila misleći da preko Grčke osigura sebi kroz Anadol put u Indiju i ne opažajući da joj se Indija sama izmiče, a da joj se zatvara dosadanji put kroz Misir. Ovako držanje Engleske raspalilo je u islam, svijetu silnu mržnju na tu veliku silu i ta je mržnja već počela davati plodove: Turci vidjevši kako im se hoće da otme i ono što je po svim Božijim i ljudskim pravima njihovo oduprli su se antanti odnosno njezinu subaši Grčkoj, a pošto su imali sreće i doživjeli uspjeha, stekli su i novih prijatelja, da i ne govorimo o silnom dojmu, što ga je na potlačene narode učinio smioni istup Mustafa-Kemal-paše. On je oslobodio svijet jedne strašne more: strah od velikih sila antante, za koje je svijet bio počeo misliti da im se niko ne može oduprijeti. Osim toga priredio je staroj Evropi još i drugo jedno iznenađenje sklopivši savez s Boljševicima, od kojih toliko strepi sva kramarija i svi kolonizatori, koji su pod kraj rata govorili o samo­ određenju naroda i ne misleći, da će tu njihovu okrutu šalu uzeti sasvim oz­ biljno potlačeni narodi u Aziji i Africi i da će Rusi ići dotle, da to pravo i priznaju svojim dosadanjim podanicima. Kolonijalne čete, koje su zapadne sile dovele na francusko ratište, poni- ! jele su u svoj zavičaj osjećaj ljudsko­ ga ponosa, što su ga stekli upoznavši slabosti svojih gospodara i neugasivu želju za slobodom. 1 tako je antanti sabirući dairu (duhove) proti Nijemaca, došla u strašan položaj, da ne zna, ' kako će ih rastjerati. Svagdje u islam, svijetu izbijaju vrlo ozbiljne posljedice odvratnosti, što se je uvriježila u sva srca gledajući kako Englezi podlo odmažu Turcima i pomažu „les canailleries de la grecaille" (paščetluke grčesina) kao što zgodno veli jedan Francuz zgražajući se nad grčkim divIjaštvom i lopovlukom. Englezi su se ozbiljno, zabrinuli za svoje gospodstvo u kolonijama. Ovo se vidi po tom, što su sklopili trg. ugovor sa ruskim sovjetima, a u no­ vije doba manje upadno pomažu grčku šugu. Osim toga stali ‘ su se služiti i svojim ostalim prokušanim sredstvima u borbi broti nepobornim podanicima; stali su ih huškati jedne na druge i pokret proti Engleza prikazivati kao pokret proti svih Europejaca. Ali ovaj put im ako Bog da ne će ni to uspjeti, jer su svi potlačeni elementi došli do uviđanosti, da im je najpreče razračunati s Englezima, a poslije mogu svoje male nesuglasice sami po sebi riješiti. U Misiru je došlo do pobune, jer narod ne može vi e trpjeti engleske „zaštite" (protektorata) niti hoće da ga zastupa kod pregovora vlada, koja je ovisna od Engleza, nego hoće, da ih predstavlja Zaglul — paša, vođa nji­ hova »Hizbul-vatan* — (nacional, stranke). I Englezi već popuštaju, jer se javljaju pobune u Iraku (Mezopo­ tamiji), na afganskoj granici, a izmi­ ruju se zavađeni Muslimani i Hindusi, pa bi moglo doći do veoma neugodne situacije po Engleze. Mustafa Kemalpaša je sklopio savez s Afganistanom, te ako dođe do na­ vale na Indiju, Englezi će biti u veli­ kom škripcu, jer im put kroz suecki kanal nije siguran radi nemira u Mi­ siru. Irak je u plamenu, a Perziju su opet morali posve isprazniti, te nisu u stanju spriječiti spoj boljševika s Turcima i Afganistancima, ako bi krenuli na Indiju. Od straha pred bunom u Indiji, tamošnji je engleski namjesnik primio u audijenciju glasovitog hinduskog agitatora Gandi, ne bi li ga valjda sklonuo, da Hindusi ne istupaju za­ jedno s Muslimanima, ali će im teško poći za rukom da razbiju slogu indij­ skih domorodaca, koji su i predobro upamtili engleske spletke i njihove posljedice koje su glasovitom pjesniku Rabindzanat Tagori dotle dojadile i ogadile, da je javno pokazao Engle­ zima svoj prezir vrativši im sva njihova odlikovanja i naslove. Naši dopisi Bileća, 20. maja 1921. Zlo se popravlja. U javnosti se mnogo i mnogo pisalo o pljačka* ma i ubojstvima, koje su harale od početka 1919. god. Pet do šest zli* vjeruju i pročita im nešto iz Kur’ana. Kad oni ovo čuše, potekoše im suze, poslušaše ga i prepoznaše u njemu ono, šta je o njemu u njihovim knjigama stajalo. Kad od njega odoše, stupi pred njih Ebu-Džehel sa drugim Kurejšijama i reče im: »Bog neka vas zastidi; ljudi vaše vjere, koji za vama stoje, poslali, su Vas amo da im donesete vijesti o ovome čovjeku, a vi jedva stupiste u njegovo društvo, već ostav­ ljate vašu vjeru, a njegovu držite za istinitu. Nikad nijesmo vidjeli gluplju karavanu, nego što je vaša!« (ili je nekako inače rekao).Abesinci odgovoriše: »Spas vama! Mi s vama nećemo postupati kao s ludama. Ustrajaćemo u onome u ćemu smo sad, a vi ostanite u vašoj vjeri. Mi ćemo sebi samo dobro učiniti«. Po drugima su bili Kršćani iz Nađrana, Bog zna, koje je pravo. Muhamed i Džebr-kršćanin. [ I Kako sam obavješten, sjedio je Muhamed često I kod Merve pred dućanom jednoga mladog Kršćanina, i koji se je zvao Džebr, a bio je rob Benu-i-Hazrami, . te se je reklo, da Džebr poučava Muhameda mnoge stvari, koje on objavljuje. Tada dođe kur’anska re­ čenica: »Mi znamo, da oni govore, da ga jedan čovjek poučava, ali jezik onoga, na koga oni pokazuju, je stran, dok je ovo čisto arapski«. O manjima među Muhamedcvlm drugovima. Jedan puta je sjedio Muhamed u Hramu, a oko njega manji među njegovim drugovima kao: Habbab, Amruar, Ebu Fukejha Jasar, jedan oslobođeni rob Safvana ibni Umejja, Suhejel i slični. Tad rekoše Kurejšije podrugljivo među sobom: »To su njegovi drugovi, kako vidite. Zar je Bog ! ! I i 1 ! . kovača, koji su harali po bilećkom i kotaru, nanijeli su narodu, a naročb to muslimanima velikih šteta. Od ! svih krvničkih ruku palo je žrtvom ; za ove dvije godine 10 nevinih mu? ; sliinana (2 ženske) tc su pljačkom ' hajvana i drugog učinili siromašnom narodu preko dva milijuna kruna । štete. Ovo se sve događalo, a da su vla? | sti slabo išle za tim, da ovome zlu , stanu na put. Zašto su pustili, da nevini od krvničkih ruku stradaju, da je nekoliko zlikovaca natjeralo više familija, da iz bilećkog kotara odse* le? Narod je molio molbama, depu* taci jama, ali sve je slabo pomagalo. Nama musilimanima se predbaci­ valo, das mo se organizovali da vjeru spasemo. Kad se ubijalo i pljačkalo, nije nam ništa na um padalo, a jedi? na nam je utjeha bila organizacija. Ona je jedina digla glas i tražila, da se z’u stane na put, pa i od toga nije bilo pomoći, jer je vrijeme tako bilo, i da vlasti nijesu imale volje, da čuju 1 vapaj nesretnika. Ovome se zlu moglo odmah stati ' na put, da je vlast htjela i da je na* I rodu po selima dala makar neku za* štitu. Nije čudo da je narod morao lupeže i pljačkaše da sakriva jer da je imao zaštitu narod bi sigurno . pljačkaše izdavao vlastima. Što je bi* I lo kod muslimana po selima to je opljačkno. te su u zdnje doba bili ; počeli i pravoslavne da pljačkaju, ali ne bi im u dugo. Vidjevši narod, da od vlasti slabo ima pomoći, počeo je sam da se brani. A vidjevši vlast da je narodu dozlogrdilo i da će sam narod reći svoj sud počeie su i vlasti da se miču. Kad vlast ima volju za radom, a narod podpomaže, onda sve brzo ide. Za dosadanjim pljačkama i uboj? , stvima nije bilo mnogo ni istrage, jer je sve bivši predstojnik Živković I »preko koljena prelamao«, te držim, j da je nedaj Bože on još u Bileći, bilo . bi sve no starom. Prije 6 mjeseci dobismo za pred- ' stojnika po dosadašnjem njegovu ra* i du za Bileću, mlada energična nepri? strana činovnika g. Drag. Stevanovi* ća policajnog pisara iz Beograda. Sa njegovim radom, te gosp. poručnika Narančića odmah je u Bileći drugi vjetar počeo da puše. Nazad 20 dana po četvrti put op? ljačkaše nepoznati (??) sei'o OkoliŠte porodicu Jaganjce. Ono, što su ima? li. to su m digli i to: 35 brava, 10 go* veda i 2 konja. E sigurno nijesu bili odmetnici kojih ima 5—6, jer njima van ne treba. Lahko je pogoditi, ko je bio. Bili su oni, kojim nije ugod­ no da muslimana ima u selu Okoliš? tu i koji hoće da muslimane protje* raju pa da im njihove kuće i zemlji? ste ostanu džaba. Hal’il Jaganjac b mao je samo jednu kravu, a jednu je imao u pola od Rada Radmilovića. Pljačkaši otjeraše Halilovu a Radmi* CrpdHa 3 Skana lovićevu poznadoše i rekoše: »Ovo je Radmilovića, ne ćemo«. E sad pita se: protiv koga i zašto su pljačke uperene? Po prvi put nakon tolikih pljački za ovom se poduzeše energične mje­ re, te predstojnik Stevanović sa na* rednikom Tišmom i žandarmerijom odmah se dade u potjeru. Kako je bilo vrijeme ugodno trag od hajva? na pratili i dotjerali do kuće Todora Koprivice, tc su i jedan dio hajvana kod istoga našli. Ovaj se lupež na* laži sa još drugim u zatvoru u Bileći, te ćemo vidjeti kakva će ih kazna stići? Kad vlast ima volju, a narod ho* će, sve se može, tako bi i sa zloglas­ nim odmetnicima Aleksom Biberždićem i Jovanom Aleksićem. Robili su, palili, ama i njih stiže kazna. Se? ljaci sela Po.ikovića nemogavši više podnositi ova dva razbojnika, pou* bij a ih, kad su došli, da se odmore i okrijepe. Nakon ovoga slučaja i vlast je po* ćela, da radi, te se vidi uspjeh istra* živanja o učinjenim dosadanjim pljačkama i ubojstvima. Samo valja­ no, energično pa će i Kapičića, Drlje* vića, Vukovića, Babovića i drugih hajvan iskočiti i pljačkaši se uhva* titi, a svakako trebaju i spomenuti da pljačkaše otkriju vlastima, jer se nemaju čega bojati; više se iza Bi* berdžića i Aleksića leđa ne može nit* ko kriti? Kod nas se govori, da je naš pred* stojnik Stevanović predao ostavku, te nas ova Vijest iznenađuje, bojeći se da nam ne ode. Molili bi vladu, da malo više posveti pažnje ostavki g. Stevanović. Ovakovog mladog, va­ ljanog čovjeka izgubiti sad baš u o* vim časovima, kada se počelo ulaziti u trag pljačkašima i »kada se zlo po* pravlja«, biTa bi velika šteta. Dalj ni tok istraga prati ću, te ću o* pet se na ovo osvrnuti. Bilećanin. Politički pregled. UNUTARNJI. Ponovni pregovori s muslimanii* ma Iz Južne Srbije. U parlamentar­ nim se krugovima tvrdi, ipiše »Jut. List«, da će se u roku od 2—3 dana povesti pregovori između vlade i muslimana iz Južne Srbije. Na da­ našnjoj radikalskoj sjednici ras* pravljalo se i o tom pitanju. Veći? na je bila saglasna, da se musliman nima iz južne Srbije popusti u pi­ tanju agrara. U parlamentarnim se krugovitna tvrdi, da će doskora za* početi zvanični pregovori između vlade i muslimana, jer su se ovi za* prijetili' istupiti iz konstituante ako se ne udovolji njihovim zahtjevima u pitanju agrara. su mu donešene tri posude: u jednoj je bilo mli­ upravo one između nas vodstvom i spoznajom istine odlikovao? Da ima što dobro u Muhamedovom jeko, u drugoj vino, a u trećoj voda. Muhamed je čuo, kad su mu ove posude bile donešene, — jedan objavljenju, onda nas tvi ne bi pretekli, a ne bi ih glas, kpji mu doviknu: »Ako uzme vodenu posudu, prije nas odlikovao« Onda Bog objavi: »Ne odriči se onih, koji se njegov će se narod utopiti, uhvati li za vino, njegov svome Gospodinu izjutra i u veče mole, koji nje­ će narod pasti u stranputicu, a uzme li mlijeko, govo zadovoljstvo traže. Ti pripadaš zločincima, ako onda će on i njegov narod biti vođen«. »Ja za to ih odbiješ. Tako smo mi jedne drugima iskušali, da uzeh« — tako priča sam Muhamed — »posudu sa mlijekom i napih se iz nje, a Džebrail mi reče: »Ti reknu: je li Bog ove iz naše sredine odlikovao? ne poznaje li Bog zahvalnih? Ako oni, koji u naše : ćeš biti voden i Tvoj narod s Tobom, Muhamede!« znakove vjeruju, dođu k Tebi, onda reci: »Mir s Muhamed se je onda povratio u Mekju, a slije­ vama!« Bog je sebi propisao, da vam daruje milo­ dećega dana pripovijedao je to Kurejšijama. Većina ih srđe: Ko je od vas učinio zlo, a onda se obrati i i reče: »Pa to je, Boga mi, jasna stvar!« Muhamed dobro čini, prema onome je on milostiv i milo- I je govorio, da je prešao u jednoj noći put u Siriju i srdan!« natrag, dok jedna karavana treba za to dva mje­ seca«. 0 noćnom putu u Jerusalim. Mnogo Muslimana opet otpadne od Islama, a Onda je Muhamed odnešen iz Hrama u Mekji drugi odoše Ebu Bekiru i rekoše mu: »Šta Ti držiš u hram Jerusalimski. Islam se je već raširio među o Tvome prijatelju, koji tvrdi, da je sinoć bio u JeruKurejšijama i medu drugim kabilama Meke. Ovaj salimu, da je tamo molio i opet ovamo se povratio?« je put bio jedno iskušenje i jedno ispitivanje, jedna Ebu Bekir odgovori: »Vi mu pridjevate laži«. Oni zapovjed velikoga i moćnoga Boga, jedna pouka za rekoše: »Ne, ne. On je tamo u hramu i sam priča razumne, vodstvo, milost i utvrđenje za vjerne. Boo tome«. Ebu-Bekir dometnu: »Boga mi, ako on žija zapovijed je bila određena, a Muhamed je morao ; sam to kaže, onda je i istina; i šta je u tom ne­ po njegovoj volji putovati, da mu On pokaže od vjerojatno? Vjerujem li ja, kad mi on kaže, da obsvojih čuda koliko je htio i da baci jedan pogled javljanje dolazi s neba, na zemlju u jednome satu na božiju moć i silu kojom on čini, šta mu se sviđa. ; dana ili noći, a to Je dalje nego to, što vam izgleda Muhamedu je predveden burak, to je životinja, tako čudnim«. Onda ode sam Muhamedu i reče: koja je već druge pejgambere prije njega nosila i »Jesi li Ti o božiji poslaniče, ovim ljudima re­ koja svoja kopita može tako daleko da rastavi, ko­ kao, da si bio u Jerusalimu?« On odgovori: »Dal« liko oko dosegne. Njegov prijatelj (Džebrail) ga je , Tada reče Ebu-Bekir: »Opiši mi ga, ja sam već tamo podigao i pratio. ' bio!« Muhamed poče da grad opisuje i kad god je On vidje čuda između neba i zemlje dok ne jedan dio grada opisao, rekao je Ebu-Bekir: »Istinu dođe u Jerusalim. Ovdje on nađe Ibrahima, Musa-a i si govorio; ja svjedočim, da si Ti božiji poslanik!« i I sa-a sa drugim pejgamberima, koji su se radi (Nastaviće se). njega ovdje našli. On je tada s njima molio. Bile �Страна 4 Strana„ПРАВДА* - „PRAVDA*Врој 295 Broj Naša granica s Austrijom. Bečka ■ Politische Korrespodenz« saopćuje, da je predsjednik Jugoslavenske dolegačije u međunarodnoj potkomisiji za razgraničenje podnio zahtjev predsjedniku komisije, kojim traži Dravu kao granicu između Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Austrije i naglasio, daje takav zahtjev već uputio konferenciji ambasadora u Parizu. | | | I VANJSKI. Grčki neuspjesi. Prema vijesti* ma iz Angore, koje do sada još ni* su potvrđene, započeli su Grci ofen* živu protiv turskih četa i navalji­ vali dva dana, no potpuno bez us* pjeha. Turska obrana osujetila je sve grčke pokušaje da prodru tur* sku frontu, tc je zadala Grcima ve* like gubitke. Albanija- »Politische Korrespodenz« iz Beča javlja, da je primila iz Ženeve vijest, da se je albanska vlada obra­ tila na Savez Naroda za posredovanje radi toga, što su Grci i Jugoslaveni zaposjeli neke dijelove Albanije. Predsjednik vijeća Saveza Naroda staviće ovo pitanje na dnevni red slijedeće sjednice, koja će se održati mjeseca juna u Ženevi. Češka i Austrija »Neues Wiener Tagblatt« ima telegram iz Praga, da u slučaju priključenja Salzburga Njemačkoj nije isključeno posjedanje iz­ vjesnih dijelova Austrije češkim truparna. Mađarska i Rumunjska. Ljubljan­ ski list »Jutro« prima iz Budimpešte: U ovdašnjim političkim krugovima se tvrdi, da se između rumunjskih i ma­ đarskih državnika vode tajni pregovori o personalnoj uniji između Mađarske i Rumunjske. Vijeće Saveza Naroda objavi ju* je putem Agencije Ha vas ovaj ko* munike: Finansijska komisija Save* za Nareda, koja je sakupljena u Londonu, primila je saopštenje da su engleska i francuska vlada sprem­ ne da prihvate predlog u roku od 20 godina u pitanju privilegija, koji pifoizk^ze Tz saintgermanskog uget vora. 20 godina biće dosta za pro* vedenje sadašnjeg nacrta, koji ide лл tim, da se udovolji međunarod* nim kreditima. Na sjednici financi* ske komore Saveza Naroda ras* pravi jan je predlog austrijske vlade o osnivanju autori jskog zavoda za izdavanje banknota na novoj pod* lozi. Nadzor nad pomoći koju će Austrija dobivaj jz inostranstva vrši'će fmainsijska komisija Saveza Naroda, koja će u tu svrhu obrazo* vati posebnu komisiju za nadzor. Ako bi došlo do nesporazuma sa Austrijom, finansijska komisija Sa* veza Naroda fungiraće kao posljed­ nja instancija. Upravu zavoda za izdavanje banknota imali bi u ru* kama većim dijelom Austrijanci. Američki senat jednoglasno je prihvatio predlog za kredite ratne mornarice. U predlogu se u isto vrijeme umoljava predsjednik Har* ding, da sazove konferenciju Engleske. Amerike i Japana, koja bi raspravljala o razoružanju na moru. Politika Francuske. Na sjednici francuskog parlamenta od 26. o. mi. bilo je predloženo 12 dnevnih re* dova. Briand je izjavio da vlada prima dnevni red poslanika Aragoa vode progresistitkog saveza. Ovaj dnevni red glasi.: »Komora smatra po Njemačkoj primljeni ultimatum najmanjom mjerom garancija koje su potrebne za našu sigurnost i našu obnovu. Komora ima povjerenje u vladu, da će ona zajamčiti prava Francuske strogim nadziranjem o razoružanju Njemačke i potpunom isplatom po Njemačkoj priznatih dugova, te da će odmah provesti sankcije, ako ne b( bilo izvršeno londonsko utanačen je. Nadalje se pouzdaje u vladu, da će ona u gor* njo*šleskom pitanju ustrajati na tačnoj i lojalnoj provedbi odredaba versa/Jeskog ugovora u njegovom smislu i prema njegovom tekstu. Otklanja svaki, dodatak te prelazi na dnevni red«. Predlog poslanika Aragoa bio je primljen sa 419 protiv 171 glasa. Iza toga su sjednfce parlamenta bile odgođene. Domaće vijesti. • I I | * | I ; ! j i ' i ! i I I ’ j । i i i । | ; j I ; i I Regent Aleksandar u inozemstvu. Naš prestolonasljednik Regent A* leksandar otputovao je prije nekoli­ ko dana u inozemstvo: Francusku i Englesku. Regent putuje posve in* kegnito. Putem se svratio u Trst, a posjetio je i sjevernu Italiju i u ML lanu proveo nekoliko sati. Odatle je nastavio put u Francusku, a odavde u Englesku. Svrha putovanja Regen* tova jest, kako novine pišu ženidba, Regent ćc se zaručiti s princezom Магу, kćerkom engleskog kralja. Dr. Milenko Ve nić umro. Iz Pa­ riza dobismo jučer brzojavnu vijest, da je prekjučer ondje naprasnom smrću pre­ minuo naš poslanik Vesnić. Vesnić je preminuo u klubu Union u 4 sata po podne, odakle je odmah prenešen u poslanstvo. Regent Aleksandar, i ako se nalazio u Parizu u najstrožijem inkognitu, došao je u poslanstvo i izja­ vio saučešće gđi Vesnićki. Predsjednik francuske vlade izjavio je također sau­ češće preko šefa kabineta predsjedištva. Lično su pred večer došli u poslanstvo i izjavili saučešće pred­ sjednik Ministarskog Savjeta, šef pro­ tokola, talijanski i španski ambasa­ dor, kao i mnogobrojne viđenije lično­ sti. Sprovod će svakako biti idući uto­ rak Dan ukopa biće definitivno utvrđen sutra sporazumno s direkcijom proto­ kola ministarstva spoljnih poslova. Kad će to prestati? Iz Višegrada smo dobili ovaj brzojav: »Midhabeg Trvtković јусег iz zasjede napadnut od braće pravoslavnih i teško ranjen. Tok istrage ćemo javljati. Mjesni odbor«. Misliil smo da će već jednom pre* stati ovake stvari, aii' kruta zbilja go* vori drukčije. Na stvar ćemo se po­ sebno osvrnuti kad dobijemo izvje* štaj. Učitelji privremeno oprošteni od vojne dužnosti. Na predlog pro* svjetnog ministarstva odlučio jc mi* nistarski savjet, dm se učitelji do god. 1922. oslobode od vojne dužnosti. Ispiti u velikoj gimnaziji. Pređi spi* ti za maturu biće 3. juna. Ispiti privattota, naknadni i vanredni ispiti po* činju 16. juna i traju do 18. juna. Kandidati treba da se prijave, direk* čiji barem dan rani j e. 6. juna počin je pismeni ispit zrelosti. 25. i u* na počinje usmena matura. Pametna akcija. U Londonu je 25. o. mj. otvorena u prostorijama Srpskog Pomoćnog Fonda izložba rukotvorina Južnih Slovcna. Tako presbiro, a mi p:tamo vladu, šta je poduzela da i Bosna sudjeluje u ovoj •izložbi. . Upravi gradskog fizikata na znaš nje. Tuži nam: se jedna musliman* ka na neuljudno ponašanje poslužiteljicc u gradskom fizikatu. Ista je mu­ slimanka sa još nekoliko njih od* nijela svoje dijete da nakalcmi os* piće na 27. o. mj. u 10 sati prije pod* ne i čekala, da je pripuste k gospo* . đi Ijckarici. Tamošnja se poslužitelji­ ma derala na muslimanke, da one moraju čekati i пек idu u svoje ma­ hale. Druge je ipropuštala, a musli₽ j manke je ostavila, da dođu pos­ ljednje na red. Osim toga i unutra I u fizikatu vrlo su prostački ponaša* i la naročito prema muslimankama, pa upozoru jemo pozvane, da toj »go­ spođici« ili »podrežu jezik« ili da je zamijene uljudnijom poslužitelji* coin. Projekt o naseljivanju Južne Sr­ bije. »Jut. List« javlja iz Beograda: I »U ministarstvu za agrarnu reformu i drže se konferencije, na kojima sc | pretresa projekt o naseljivanju u južne krajeve Srbije. Tim sjednica* ma prisustvuje i jedan delegat mi­ nistarstva unutrašnjih djela. Nat | mjera jc ministarstva za agrarnu re* i formu, da sc još prije dolaska na* ; seljenika pripravi za njih, što je ; najnužnije. Prva veća naselja bila I bi u Dren i c i, gdje je zemlja vr' lo plodna, a nastanjena neradinim !' (!) arnautskim elementom. Mini1 starstvo unutarnjih djela misli osi* • gurati javnu bezbijednost tako, što I će u svako mjesto postaviti jednu žandarmerijsku stanicu Što se tiče i naseljivanja Rusa, o tom sc ne će i više ni diskutovatk Bude li se uopće to pitanje pokrenulo, imat će dati i garancije, da će ondje stalno ostati ! i da ćc ispuniti sve uvjete, koji su i za kolonizaciju potrebni«. Solunsko pristanište za našu trgoviiiu. Iz Atene se javlja: Između j konsulata Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u Solunu i generalnog guvernera za grčku Makedoniju utvrđen I je sporazum, kojim se regulišu detalji upotrebe solunskog pristaništa za srpi sku trgovinu. Sitni novac. Iz Beograda se javlja, : da je Ministar Finansija svojim ri* ; jesenjem br. 6562 od 27. maja o. g. . riješio: 1. Državne kase kao i poje। dinci nisu dužni pri jedno j uplati pri* I mat više od 50 dinara (200 kruna) i novčanica od 1 dinar (4 krune) ili i novčanica cd 1 dinar (4 krune) ili 25 I din. (100 K) od pola dinara (2 K) 10 ! dinara (40 kruna) od 25 para (1 K); : 2.) Da državne kase ne puštaju u i opticaju oštećene i pohabane novca* I niče državnogi izdanja; 3.) Da su I glavna državna blagajnica, pokrajinI ske blagajne, okružne i sreske finan* ; sijske uprave kao i porezni uredi dužni, da na zahtjevu pojedinaca u i i neograničeno i količini mijen jaju tak* vc novčanice državnog izdanja u za* mjenu sa novčanicama Narodne Banke. Prilozi od zekjata za naše Sirotiš« te u Sarajevu. Uprava ovdašnjeg 'Musiim. sirotišta se javno zahvaliti* jc gg. Hadži Hasanagi Ncsirhodžiću. koji jc dao bd zekjata našemu širo* fištu 130 m platna u vrijednosti od preko 5000 K az tim vri jednoj Braći Dcmirdžić, koji dadoše u istu svrhu kože u vri jednosti' preko 2000 kruna. Ovim plemenitim ljudima najveće , priznanje. Da dragi Allah i njih ob। raduje onim čim im jc najdraže, ka* i ko su oni obradovali našu siročad ! osobito u ovim mubareć danima! Sto* tinili se ovaki muslimani! Primarius Dr. Lj. BliHć ordinira za unutrašnje bolesti cd 2- 3 u Zrinj* skoga ulici 6. prizemno. Gajretov glasnik. Gajretov pododbor u Kon jicu pri* redu je Gajretov dan, treći dan še^ vala (10. juna) u petak sa slijedećim programom: I. G. Salih ef. Karamehmedović predava o »Gajretu«. njegovoj misiji i o dosadašnjem uspjehu rada za -Gajret«. Nakon predavanja svirače tambu* raški zbor društva »Mirze« i daće se pješačka trka. Teferič će se prirediti u roman ti č* nom mjestancu »Polju« blizu Konji­ i ca na obali Neretve, gdje će publika moći uživati prirodne ljepote : od* marati se u debelom hladu. ■ Predujmovi na rentu za god. 1920. Agrarna Direkcija javlja, đa će se ' akcija o isplati predujmova na račun ! privremene rente za god. 1920. sa 15. I junom o. g. dokončati. One stranke, kojima su predujmovi j odobreni, a nijesu još isplaćeni, imaju se kod dotičnog kotarskog urega najI dalje do 15. juna o. g. prijaviti, a isto j tako i one stranke, koje stanuju u i području drugog kotara, imadu propii sane priznanice svome kotarskom ureI du, gdje je predujam doznačen, predati, i kako bi se predujmovi pravovremeno • mogli realizovati. 226 POZIV na glavnu skupštinu, koja će se održavati na 24. juna o. g. u 2 sata po podne u Morića hanu sa slijedećim DNEVNIM REDOM: 1. Predlog o likvidaciji društva; 2. Eventualije. Predsjednik: Rifatbeg Sulejmanpašić. Kotlovi za pečenje rakije iz čistog bakra dobavlja u Zrinskog uh 11. (Cumurija) SLSV1H I DRUB, Petrinja. Tražite cijenike. He zaboravite zabilježiti! fotografski atelier oo Muradif Karahasanović. Muslimanska trgo^ačha i obrtnlčha banka za Bosnu i Негевдпдјпи (d. i) u Sarajevu Dionička glavnica 10,Ж000'~ Kruna. Podružnice u Bos. Brodu, Bos. Novom i Travniku. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.- Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Rubno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ 205 kancelarije: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijeno. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: Z14 Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija D. i A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/833439edeeb2fda7254afacca3de27bb.pdf a88b640497a5a019fde57a48bea3f54f PDF Text Text **.... - r ГТЧ A Pojedini broj K 2 ~ i\/ivDA Г гЛасило југославенске муслиманске организације. угој 58 (296) 1 1 Sarajevo, četvrtak 2. juna 1921. <25. Ramazan 1339.) Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: godišnje K 180.—, na rola godine K 90.— (u Sarajevu): za našu državu godišnje K 200. — ; za ino­ zemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kr »a Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. Čekovni račun post. štedionice И19. Godina III. — Najnovija akcija bosanskih radikala. Nismo još u posjedu tačnog teksta govora dra Milana Srškića u konstituanti prigodom rasprave o socjalnoekonomskom odjeljku ustava, u kome se oborio na 42. član, kojim se riješava agrarno pitanje. Novinstvo izvjeStava da je dr. Srškić protiv »toga članka, jer ne donosi ekonomsko oslobođenje« težaku. S koje god strane prosuđivali ovu akciju dra Srškića, ne možemo je uzeti dostojnom one stranke, koju vodi g. Pašić. Mi znamo, da je agrarno pi­ tanje u Bosni i Hercegovini kroz dvije godine služilo raznim strankama kao demagoško sredstvo u lovu za biračima. Mi to znamo, ali dr. Srškić i drugovi izgleda da ne znaju, da je baš ona stranka (bosanski demokrati), koja je davala seljacima najšira obećavanja tuđeg slobodnog zemljišnog vlasništva, doživila potpuni poraz na izbo­ rima. Javnost naime razumijeva ovu akciju tako, da dr. Srškić time već polazi u lov na težačke glasove pri slijedećim izborima. Možda je ovo tačno, ali je svakako tačno, da bi time dr. Srškić, a s njime i radikalna partija u Bosni i Hercegovini, poči­ nili ono isto samoubistvo, koje počiniše bosanski demokrati. Agrarno pi­ tanje, kako je riješeno sporazumom između’ naše organizacije i vlade, riješeno je radikalnije, a u korist težaka, nego i u kojojdrugoj evropskoj, ustavnoj i demo­ kratskoj državi. Pa ipak i danas ima ljudi, kao dr. Srškić i drugovi, koji toliko demagoški prikazuju to ri­ ješenje, da bi neupućenom Čitaocu njihovih govora izgledalo, kao da ima kod nas još nekakovih »feudalnih« odnosa i »begluka«. Treba pročitati beglučku uredbu i uvjeriti se, da je on^j zemljišni posjed, koji i pored te uredbe ostaje u posjedničkim rukama, minimalan, i da je čisto i, nikakvim ni »feudalnim« ni beglučkim« odno­ sima nevezano vlasništvo. Taj ostatak se nalazi većinom ipak u rukama mu­ slimana i pravo značenje Srškićeve akcije leži u tome, da musliman ne • | i ; ■ । ■ I ; j , ! i ; i • ; ; I j i 1 | I . ■ 1 I ' ■ ' i ; ; , : j smije uopće posjedovati zemlje. Sva je sreća, da dr. Srškić nije ni­ kakva uplivna ličnost u radikalnom klubu, jer bi njegovo neozbiljno i po­ litički neumjesno istupanje moglo ina­ če uroditi uništenjem sporazuma naše organizacije sa radikalima i demokra­ tima, koje je po riječima g. PaŠića od historijske vašndsti. Dr. Srškić svojom najnovijom akcijom, ne radi na izra­ đivanju radikalne partije u Bosni i Hercegovini, već joj po demokratskom uzoru kopa grob, a s druge strane nastoji svom snagom, da našu orga­ nizaciju isključi iz saradnje na ustavu. Nu mi srno uvjereni, da će ga mu­ drost g. Pašića brzo dozvati pameti. G. Pašić je prilikom zaključenja sporazuma izjavio našim poslanicima, da će se za njegovo tačno provađanje zalagati on lično i radikalna partija kao za svoju stvar. S toga se ne mo­ žemo ni stoga razloga dosta načuditi dru Srškiću, jer nam je ta Pašićeva riječ, za koju je znao i on, najjača garantija, da- se riješenje agrarnog pi­ tanja ne će pokvariti i da se iz jed­ nog djela, koje’ je potpuno zadovoljilo sve i socijalne i istorijske aspiracije težaka, ne će načiniti prosta otmica muslimanski h dobara. Da i nemuslimanska javnost ima tačnu predstavu, dokle se išlo u su­ sret duhu vremena, navešćemo glavnu karakteristiku nove beglučke uredbe: 1 onaj slobodni zemljišni posjed, na kojemu ne postoji kmetstvo, već ako je u zadnjih deset godina davano pod najam uz uvjete slične kmetskim odnošajima, oduzima se od njegovog pravnog vlasnika prisilnim otkupom. Šta hoće dr. Srškić još? Zar se svetost privatnog vlasništva da još i dalje prikraćivati ? Kad smo mi pri­ stali na gornje riješenje, učinili smo time odveć veliku žrtvu i pokorili se jedino sili okolnosti, pod kojim živi­ mo, a nipošto pravednim socijal­ nim zahtjevima • remena, jer ovi ne idu tako daleko. Daljnjih žrtava apso­ PODLISTAK. i Kratak žtapis Mahanila Sltjliisst ama ' po Muhamed Ibnl Ishaku i Abdul Malikju Ibni Hišamu preveli (9) Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Braća Muftići u Žepču Kad je svršio, reče on Ebu-Bekiru: »Ti si isti­ i niti, Ebu-Bekire!« I od toga je dana on nazvan »Istinitim« (»Siddik«). Jedan iz porodice Ebu-Bekirove mi je rekao, da je rekla Ajiša: »Muhamedovog tijela nije nestalo, nego je Bog naredio, da njegov duh putuje«. Muhamed je običavao reći: »Moje oko spava, moje srce je budno!« Bog zna, kako je ovo bilo; , u kakvom je on stanju ovo po božijoj zapovijedi • vidio, u snu ili na javi, ali svakao je bilo istinito. O nebeskom putovanju i čudima, koje je Muhamed kud tog vidio. Jedan povjerljiv mi je čovjek od Ebu-SajdaEl-Hudrije pripovijedao, da je čuo. kako je Muha­ med rekao: »Kad sam u Jerusalimu svršio potrebno, donesoše mi jedne ljestve tako lijepe, kakvih nikad nisam vidio, to su one, na koje mrtvi, kad uskrsnu, bacaju svoje poglede. Moj prijatelj (Džebrail) mi reče da se uspnem, dok ne dođosmo na nebeska vrata, koja se zovu: Vrata straže. Ovdje je stajao jedan meleć, koji se je zvao, ismail, a zapovijedao je nad dvanaest tisuća meleća, od kojih je svaki opet nad dvanaest tisuća meleća zapovijedao. Kod • ! । I ; i I lutno ne možemo da dajemo i sprem­ ni smo, da pod svaku cijenu branimo i to malo prava, što smo teškom mu­ kom izvojevali, Dr. Srškić svojom najnovijom ak­ cijom demorališe našeg težaka, koji je demokratima pri izborima jasni do­ kazao, da ne želi otimačine. On u njemu stvara glad za otmicom tuđega dobra i time se ogrješuje. ne samo o osnovna politička pravila, već : c osnovne ljudske etičke principe. Izvanredna skupština Muslimanske Centralne Banke u Sarajevu. । , I . j I j i ; I : Pored srpskih, hrvatskih i svih dru­ gih novčanih zavoda u zemlji, odlučila je i naša Muslimanska centralna banka da poveća svoj za današnje prilike ne­ znatni dionički kapital od 5 na 20 mi­ lijuna kruna, kako bi što jače mogla poduprijeti ekonomski razvitak nas bosansko-hercegovačkih muslimana, pa je u tu svrhu raspisala 111. emisiju svojih dionica, te se prodaja istih nalaži, kako čujemo, u punome jeku Da bi ravnateljstvo banke — u čijoj se sredini nalaze naši najbolji sručnjaci i financijeri — sa potpunim uspjehom izvelo svoj naum, odlučilo je osigurati rasprodaju dionica stvorivši jedan sindikat, koji tu obvezu preuzima na se, ako emisija ne uspije, jer je ove naše iskusne ljude već i od prije samo iskustvo naučilo, što znači osloniti se isključivo na naše financijere. Kako su danas inače abnormalne naše ekonomske prilike i još uvijek vlada nestašica novca, to naravska stvar nije bio lak posao ovakav jedan sindikat stvoriti, ali zahvaljujući do­ brim vezama upravnika naše Centralne banke ipak je napokon uspjelo ravnateljstvu osigurati jedan sindikat u Prvoj hrvatskoj štedionici u Zagrebu, koji je naravski uz neku odštetu preuzeo na sebe tu veliku zadaću i odgovornost Ovaj naš ugledni i najstariji domaći zavod u zemlji, išao je u ovoj stvari našoj Centralnoj banci u susret koliko je god bilo u granicama mogućnosti, davši joj sve moguće uvjete, Čime je Prva hrvatska štedionica pokazala ne samo riječima već i djelom, da joj zbilja leži na srcu gospodarsko-eko- ovog pripovijedanja reče Muhamed: Samu On pcznaje čete Tvoga Gospodina!« Ismail upita, kad sam na vrata došao: »Ko je ovo Džebrail?« On od­ govori: »To je Muhamed«. On ga opet upita: »Je li on već postao pejgamberom? Džebrail odgovori: „Da.« Onda on reče: »Dobro!« i zaželi mi sreću. Muhamed reče: »Kad dođoh u donja nebesa, susretoše me svi meleći sa osmjehnutim i' vedrim licem i zaželješe mi sreću; samo mi je jedan meleć zaželio sreću, a da se nije ni smiješio niti je veseo izgledao; ja za to upitah Džebraila, zašto i ovaj ne pokazuje vedra lica kao i ostali? Džebrail odgovori: »I on bi Ti se smiješio, da je ikad pred ikim to učinio, ali on se nikad ne smiješi, to je Malik go­ spodar pakla«. Onda ja rekoh Džebrailu, koji je po božijoj volji imao ovdje zapovjed i kojemu se je moglo povjeriti: »Bi ii mu zapovjedio, da mi pokaže vatru paklenu?« — On reče: »Da«, i daae za to Maliku zapovied. Ovaj podiže paklopac, a vatra je buktila i dizala se u vis tako, da sam mislio, da će sve proždrijeti, što sam pred sobom vidio. Ja zato zamolih Džebraila, da mu zapovjedi, da je opet potisne natrag. Džebrail to dčini, a Malik viknu: »Povuci se natrag!« Ona se onda natrag povuče otkud je i došla, a meni se učini, kao da pade najedanput sjena, onda Malik opet metnu poklopac«. Po izvještajima Ebu-Sajdovim, rekao je Muhamed: »Kad sam došao u done nebo, vidjeh tamo jednoga čovjeka gdje sjedi, kojemu su duše ljudi bile prestavljene. Jednima se je veselio i rekao: »Dobra dušo, iz dobroga tijela izašla«, a drugima je pokazivao mračno lice i rekao: »Ružna dušo, iz ružnoga tijela izašla«. Ja upijah Džebraila, ko je ovaj čovjek? On odgovori: »To je otac Adem, ko­ jemu se duše njegovih potomaka predstavljaju, on se sa vjernicima veseli i kaže, dobra dušo iz do- ! nomski razvitak nas muslimana na I čemu ćemo mi tom našem bra.skom zavodu uvijek blagodarni biti. Ali kako je inače naš društveni ži­ vot jako rastrovan i kako među n ma ; ima i takovih ljudi, koji traže dlaku u I jajetu, a od muhe prave medvjeda samo da mogu pošteni rad ometati. I tako se je i ovom zgouom p ravila ; jedna grupa ljudi vodena šerifom ArI nautovićem i Mustajbegom Ha’ilbaši. ćem, koja je digla silnu prašinu među • muslimanima, a napose među dioM. čarima banke prikazujući to ba; ko no i djelo kao da se njime koriste ^amo neke izvjesne osobe u ravnate!, sivu i : izvan njega. U tu su svrhu razvili silnu agitaciju i novinsku kamp, mu . izdajući kojekakove letake, pune neI istine i demagoški Uvrnutih Činjenica. Ma da je ravnateljstvo banke sjajno , pobilo podvale opozicije u svom kuku, • kojega je sredinom maja izdalo, ono je po opoziciji traženu izvanrednu i skupštinu sazvalo za nedjelju 29. maja ; o- g.. da i tom zgodom petd samim i dioničarima pobije podvale opozicije. I Skupština, koja je sa toliko inu resa i i napetosti bila očekivana, održana je I u prošlu nedjelju u 3 sata uz veliko I učešće dioničara, kojom je zgodom iznijela sjajnu pobjedu grupa Dra H asnice nad Šerifom Arnautoviće.*: i druj govima i vidjelo se je i ovom zgodom ' da se Šerifov položaj u narodu nije i ništa poboljšao od izbora za konstii tuantu, ma da se je on‘ tome nadao. I Od 40.832 glasa pripadalo je opozičiji oko 12.800 glasova, a grupi Dra 1 Hrasnice preko 28.000 glasova : Interesantno je bilo čuti, da je Šerif | broga tijela, a kod nevjernika se rastuži i sa gnjušan,em ispunjen rekne: „Ružna dušo iz ružnoga tijela". Onda vidjeh ljude sa devečijim usnama, koji su imali komade vatre u ruci tako velike, da su cijelu ruku ispunjavali. Ovu su vatru baca u usta, a ona im se otraga vraćala. Ja upitah DŽeb-aila, šta su-ovi ljudi? On odgovori: »To su ljudi, koji su sirotinjsko dobro na nepravedan način jeli«. Onda vidjen ljude ša trbusima, kakvih n kal mjesam vidio; putem su na njih napali krokodili, kao bijesne deve i tjerali ih u pakao, a zatim su ih gazili tako, da se nijesu mogli više smjesta т:да. Ja upitah Džebraila, ko su ovi. On odgovori; »To su lihvari«. Onda vidjeh ljude, koji su im hi dobro i debelo meso pred sobom, a pokraj toga s:abo i smrdljivo, koje su jeli, a ono ostavljali. Ja upitah Džebraila, ko su ovi ljudi? On odgovori; lo su oni, koji su prezirali žene, koje im je Bog đozvol.o, da se okrenu onima, koje im je Bog zubra i',«. Onda vidjeh žene, koje su bile obješene o p;sa Ja upitah Džebraila, ko su ove? On mi odgovo г. o su žene, koje su svojim muževima tuđu dje.u ! oiтЦа1е ? Kad je došao u sedmo nebo, dovede ga Džebrail njegovome Gospodinu, a on mu propisa pedeset molitava dnevno. »Vraćajući se« — tako ..rića Mu­ hamed dalje — kad prođoh pokraj Musaa, vašega dobroga gospodina, upita me on, koliko mi je mo­ litava propisao. Ja odgovorih: »pedese' dnevno4. Tada on reče: »Molitva je tegobna, a Tvoj narod slab. Idi tvome gospodinu natrag i moli ga, ca i' bi siu.G h i bi mi । i Tvome narodu olakša!« Ja g; deset odbijeno. Musa nađe i ću cesec previše i savjetova me, da molim dalje olakšan.е. I bi mi I odbijeno opet deset molitava. Mu<a nađe, da je jos | uvijek previše*, a ja sam se toliko pura vraćao, dok �Epoj 29o Broj „PRAVDA-.— „ПРАЗДА“ Strana 2 Страна dobio za svoju osobu samo 4 puno­ moći sa 38 glasova, koje mu je drug Mujaga H. Baščaušević kupio 8 dana po Hercegovini, a Mustajbeg Halilbašić samo jednu punomoć sa 10, slovom deset glasova, dok je kod grupe Dra Hrasnice sam predsjednik banke Mešić dobio preko 300 punomoći i to sve od manjih dioničara sa preko 6000 gla­ sova, a da i ne spominjemo druge. Već su same ove cifre pokazale ja­ sno opoziciji, da je sa svojom akcijom propala, pa kada je još nadravnatelj Somogv počeo stručnjački pobijati na­ vode opozicije i rekao Arnautoviću u brk, kako ga je ovaj za oprost molio, što ga je u letaku naveo, da se ovaj u sindikatu nalazi i izgovarao se, da je to učinio samo radi boljeg eiekta u masama, onda je među skupštinarima nastala silna veselost i smijeh, tako da je čitava akcija opozicije uzeta kao neozbiljna i nestvarna i da je to bio samo manevar nekolicine propalih političara i spekulanata, koji su pro­ bali, ne bi li se iz te afere dao izbiti kakav bilo kapital, što mu eto na ža­ lost nije pošlo za rukom. Pošto je najviše opozicija vikala proti provizije, koju Prva hrvatska štedionica dobiva za jamstvo rasprodaje dionica, to ne će biti s gorega, da se ovde osvrnemo po mišljenju nepristranih stručnjaka i na tu okolnost: Provizija, koja se plaća, a na koju je gladno društvo Šerifovo toliko zinulo nije ni u kojem slučaju prevelika, već je naprotiv umjerena i čedna. Svaki, pa i mali trgovac znade, ako danas traži od koje banke kakvo garantovno pismo ili knjižicu kao jamčevinu, da mora platiti masnu proviziju, pa pre­ ma tome nije nikakvo čudo, da i Prva hrvatska štedionica mora dobiti pro­ viziju za garanciju, koja u ovom slu­ čaju iznaša oko 20 milijuna! Ova bi provizija bila golema kada bi ona bila na koji kraći rok dana, ali se mora uzeti u obzir, da Prva hrvatska šte­ dionica, preuzimajući garanciju, nema nikakove sigurnosti, da će ove dionice biti rasprodane, te da mora računati ne samo time da će njoj samoj even­ tualno sve ili bar veći dio ovih dio­ nica preostati, nego mora računati još i s time, da se ove dionice ne će od nje natrag prekupiti. te da će njezin novac ostati stalno uložen u jedan pa­ pir, koji joj nosi maksimalno 6—б1^0^, jer se dividenda plaća samo nanomlnalu. Cijeli postupak Prve hrvatske šte­ dionice može se označiti do skrajnosti susretljivim, te je posve isključeno, da je njezin zahtjev u pogledu provizije pretjeran. Inovjerni zavodi, pa i oni u onako jakim novčanim središtima kao što je n. pr. Zagreb, osiguravaju svi svoj us­ pjeh emisije sindikatom, od kojih nije niti jedan jedini jeftiniji od ovog Prve hrvatske štedionice, što se dade fak­ tima dokazati. Kada dakle to čine zavodi sa daleko svjesnijim dioničarima, koji mnogo rade kupuju dionice od nas muslimana, morala je to isto učiniti i Mu­ slimanska centralna banka, jer se nije mogla izvrći opasnosti, da joj dionice I ostanu neprodane, a to bi sigurno i bilo kraj slabog interesovanja naših ; kapitalista za dionice. Potrebno je pak bilo ovo povišenje, jer promijenjene prilike u novčarstvu, a osobito kod nas u Bosni i Herćegovini zahtijevaju imperativno, da mi muslimani stvorimo jača novčana sre•dišta, koja će moći našim ljudima u sezoni, kada je veća potreba novca I stajati za leđima. Isto se tako mora naglasiti, da je ovaj momenat bio zadnji čas, kada je Muslimanska ceni tralna banka mogla u opće naći sin­ dikat i uz to stvoriti sebi jedno jako | financijalno zalede, jer će veliki nov­ čani zavodi biti preopterećeni preuzi­ manjem unutarnjeg državnog zajma, pa da je Muslimanska centralna banka propustila još i ovu priliku, da taj sindikat nađe, dvojimo, da bi ga da­ nas u opće više i naći mogla Mi muslimani, isključiv svaki nacio­ nalni momenat. možemo biti ponosni I na to, da je jedan ovako jaki i ugledni zavod, kao što je Prva hrvatska šte­ i dionica. stao iza naše najjače banke, i jer je time dokazano, da je ovaj cen­ | tralni zavod kao muslimanski zavod zdrav, a isto tako da se i nama mu­ slimanima kao jednom ekonomskom faktoru podaje velika važnost. Prva hrvatska štedionica sigurno imade tolike prilike svoj novac uložiti u rentabilne poslove, da radi te za nju neznatne provizije nije unišla u ovaj posao, nego je sigurno vođena željom, da stupi u dodir sa jednom ovako jakom grugom kao što smo mi muslimani danas u ovoj državi, a vidi se i iz cijelog njezinog postupka, da je njezina želja, da ova veza urodi dobrim plodom i za jednu i za drugu stranu. Kada se je sve ovo i na skupštini lijepo raspravilo pa se k tome proči­ tao list Prve hrvatske štedionice, koja naknadne daje rok do konca ove go­ dine, da muslimani mogu kupiti dio­ nice uz emisioni tečaj, onda je i opo­ zicija pred tom velikodušnosti našeg bratskog zavoda potpuno klonula i jednoglasno pristala na ugovor sa Pr­ vom hrvatskom štedionicom. 1 tako se je eto svršila napeto oče­ kivana prva izvanredna skupština Mu­ slimanske centralne banke u Sarajevu, koja je inače tekla vrlo mirno i u redu, što je rijetkost kod nas musli­ mana, a što se svakako može najviše i zahvaliti vodstvu banke, koje nije re' agiralo na izazove opozicije, već se samo ograničilo na to, da trijezno, ozbiljno i stručnjački zatvore usta opozicije, što mu je napokon posve i uspjelo. Čujemo, da će na 15- juna biti gla­ vna redovita godišnja skupština banke, pa smo znatiželjni, za šta će se Šerif i drugovi tada zakvačiti. —ić. mi napokon bi zapovjeđeno samo pet molitava dnevno. Kada me je Musa opet htio nagovoriti, da se vratim,rekoh :»Ja sam već toliko puta molio zaolakšanje, da se već stidim da to još jedan put učinim !„ A tko dnevno pet puta u potpunoj vjeri i lju­ bavi moli, dobiće plaću od pedeset molitava, kao što su bile u početku propisane. Božiji blagoslov na Muhameda i njegov rod! Opis Muhamedov. Omer, jedan oslobođeni rob Hufare. obavijestio me je od Ibrahima ibni Muhameda ibni Alije, daje Alija sačinio slijedeći opis o Muhamedu: On nije bio ni visok ni nizak. Srednjega stasa; kosa mu nije bila ni previše kuštrava ni pre­ više valovita. Njegovo lice nije bilo ni prepuno ni predebelo. Bio je bijel sa crvenilom pomiješan. Imao je crne oči, dugačke trepavice, jaku glavu, a Čvrsta ramena, nekoliko sitnih dlaka na prsima, pune ruke i noge. Išao je tako lahko, kao da je lebdio nad vodom, a kad bi na jednu stranu gledao, okrenuo bi se sav. Medu njegovim plećima mu je bio pečat pejgamberski, njegove ruke su bile najdarežljivije od sviju ljud», njegova prsa su bila gajodvažnija, njegov jezik je bio najistinitiji. On je bio najvjerniji prama svojim štićenicima, najblaži i najugoduiji u ponašanju. Ko ga je jedan puta ugledao, bio je ispunjen sa poštovanjem, ko mu se je pri­ bližio, volio ga je, a ko ga je opisivao, morao je reći: »Nijesam ni prije ni poslije njega vidio njemu ravna!« IV. Hidžret (Neprijateljstvo vladajućih familija u Meki daje Muhamedu misao hidžreta — iseljenja, ne bijega. 1 1 ’ Iz Sandžaka i Makedonije. JEDAN INTERESANTAN I ZNAČAJAN DOPIS. (Svršetak). Eto ta grupa »agraraca« proklamo. vala je upis, onu gornju parolu, u se­ ' bičnom cilju, na grdnu štetu ovoga kraja, te i države i njenih interesa. Ta grupa pomuti i najviše duhove kod muslimana i ubi im vjeru u Pravdu i j njene zakone. Provodeći jednu vrstu j režima otmice g. Kurtović favoriziraše । seljačke mase pravoslavnih, huškajući javno svijet na mržnju protiv musli­ | mana, koje on krsti imenom »Turaka«. Praveći na taj način od ovog naivnog svijeta sigurnu vojsku za izbore, on zaboravi da se, u državnom interesu, obrati na muslimanski svijet, koji če­ , kaše uzaman od njega Pravdu, od njega kao agrarnog povjerenika. Podstrekani od g. Kurtovića seljaci pravoslavni postaše nezajažljivi u svo­ jim »pravima« a silni i bijesni na svakog ko bi pokušao, da im reče istinu, da im kaže kud ih to vodi Kurtovićev račun. Iz redova glavnih muslimana odva­ jaju se pojedinci sa torbom u šakama da prose jednu vrstu milostinje od biv. čivčija, bar pregršt žita za gladne fami­ lije. Valja zapamtiti da je veliki dio varoških muslimana živio jedino od pri­ hoda sa čitluka a tih prihoda bili su sad potpuno lišeni i rđavim radom do­ vedeni, da formalno gladuju, jer gosp. Kurtović i njegova tevabija ode dalje, nepromišljenim korakom, da pod pri­ jetnjom javne kaštige, zabrani svako i najmanje udeljivanje milostinje musli­ manima. Javnih i privatnih radova u ovom kraju nema, da bi mogli dati hljeba nadničarima, te su bijednici bili lišeni i takve potpore. Eto u ovakvom stanju stvari pada odmetanje Useina Boškovića i kompa­ nije, koga su, vele, po nalogu nekog pisara opštine mataruške dobro izlemali, kad bješe pošao da moli za malo žita u biv. čivčije. Onda ovaj zlikovac dolazi na misao zločina, ubija čivčiju i bježi u šumu, da otud bije, hara i pljačka, evo do današnjeg dana i Bog zna dokle još. Daleko sam od namjere da branim jednog Usejina Boškovića i kompaniju i njegov zločinački rad, ne­ go iznosim pravo stanje stvari u inte­ resu pravde i zbrkanosti pojmova, da to odmetanje ima kakav politički mo­ tiv, te đa je otuda inspirlsano. Sad da vidimo koliko je od prilike koštalo to Usejinovo bjegstvo u šumu: , Koštalo je prvo glave njegovog nesrećnog čivčije. Pa onda desetinu ne­ vinih. Koliko pljačke, koliko drugih razboj ništava kazaće Vam napaćeni narod i ovoga i drugih okruga, kuda žari i pali ' ovaj zlikovac sa drugovima, koje je u tom cilju sakupio. Pokušaj da se nastani u susjednom Taifu nije uspio. U Jasribu, — od Muhamedovog preselenja nazva­ nom Medina, — su prilike povoljnije. Brojni u gradu stanujući Židovi su stanovnicima o Muhamedu pri­ povijedali. Od jednoga takovoga su oni u isto vri­ jeme očekivali izravnanje trajnih svađa između nji­ hova dva plemena. Tako hvata Islam u Medini svoj korijen sa nenadanom brzinom, a iseljenju vjernika iz Meke slijedi iselenje samoga pejgambera. Dan dolaska u Medinu 6. jula 622. je početak musli­ manskoga računanja vremena) ' Smrt Ebu Talibova i Hadidžina. Onda umrije Ebu-Talib i HadidŽa u jednoj go­ dini, a Muhameda je time stigla velika nesreća, jer mu je Hadidža bila vjerna potpora u Islamu, kod koje je on nalazio umirenje, a onaj mu je bio branitelj i zaštitnik protiv njegovih suplemenika. Oboje um­ rije tri godine prije iselenja u Medinu. Po smrti Ebu-Talibovoj, zlostavljali su Kurejšije Muhameda na takav način, kako se nikad nisu za njegova života usudili. Jedan od njihovih luda, išao je što više tako daleko, da mu je sipao prah na glavu. Jedna mu je od njegovih kćeri prala prah sa glave plačući, ali on reče: »Ne plači, moja kćerko; Bog će Tvoga oca štititil« Među tim reče on: »Dok je Ebu-Talib Živio, nijesu ni Kurejšije mogli ništa ne­ ugodnoga činiti!« ' | I i i Kako je Muhamed kod Taklfita tražio pomoć. ! Poslije smrti Ebu-Talibove podnio je Muhamed mnogo uvreda od Kurejšija, kakovih za života nje­ gova amidže nije nikad pretrpio. On za to ode u Tajif (jedno od malih srednjo-arapskih mjesta još i danas poznato zbog plodne okolice svojih vino­ grada i vrtova, petnaest milja od Meke) i zamoli I 1 I ! i ; i i i i i ; j I Država mu je ucjenila glavu sa 15 hiljada dinara, a koliko je sirota prosula do sad, te koliko će od sad sve zbog Usejina i njegove čete. Znate li koliko ima činovnika u ovom okrugu, koji na račun tog hajduka pri­ maju po 35 od sto na platu i sve prinadležnosti! E, vjerujte, da ne bješe Usejina ne bi oni vidjeli tih para, jer do njegovog odmetanja ne bješe haj­ dučije u ovom okrugu i nekako bolje ptice pjevahu, pa i ako se ne primaše onih 35 od sto. Neka se u ovom okrugu makne BoŠković s vrata, pa nek država ukine taj postotak serbez, o policija nek spava na oba uva. Ali ne samo to, već one­ mogućite dalja odmetanja, aktom ispravke onih pogrešaka koje je počinio g. Kurtović, kao okružni povjerenik, a onda blagoslovio njegov patron i idol g. Sreten Vukosavljević, ondašnji Gl. Povjerenik u Skoplju, sve za hatar po­ slaničkih mandata, kojih se pomoću agrara i dokopaše. No ako i dockan, trijezni se opet naš seljak, čije su povjerenje onako kukavički zloupotrebili dva gornja po­ slanika. Dopro je i do njinih ušiju fa­ mozni sporazum, kog su napiavili sa muslimanskim begovima-poslanicima. Vide već, ali sad je dockan, kud ih odvede g. Kurtović i Vukosavljević. Za ovog potonjeg vele nisu se nadali, a za prvog znali su, mnogi koja je roba. Uviđaju da se mogla izbjeći okolnost, da im Usejin Bošković sa družinom ne kuca sad na vratima, da ih ne pu­ škara iza svakog grmena, da im ne prijeti smrći i paljevinom. Stiskaju pesnice i prijete onima koji ih prevariše, pa sad dovedoše na tanak led, na plaćanje odštete, haka i drugog. Moglo se, vele, to i prije učiniti, pa da se o manjoj prođe, već se ovako posija zla krv u okrugu i okolo njega. Da smo se, vele, mi pogađali sa aga­ ma i begovima, o manjoj bi se pisalo i ljepše svršilo. Kako je grozničavo i bez skrupula radila pred izbore ona monstruozna koterija sa Kurtovićem, a kako su se sad udaljili od seljaka i ostavili ga na milost i nemilost prilikama! Sve to vide seljaci i uzvikuju: »E, jadni interesi, e jadni računi.« - A ja im dodajem«: »O tempora, o mores, o asini, o boves’ Da bi se unapred ogradio od gnus­ nih podvala, da ovim Štitim musliman­ ske age i begove, ja kategorički izjav­ ljujem, da sam daleko od toga i takve pomisli, već dosljedno svom političkom ubjeđenju zastupam i zastupaću interes socijalne pravde, te iznoseći istinu . ništa drugo stavljam na isto moj potpis Takifite da mu pomognu i zaštite ga od njegovih suplemenika. Uz to se je nadao, da će oni objav­ ljenje primiti. Kad je Muhamed u Taif došao, ode najplemenitijim Takifitima. Bila su tri brata: AbdiJalil, Mssud i Habid, sinovi Amra ibni Omera. Jedan je od njih imao Ženu jednu Kurejšijku iz roda BeniDžuma. On sjedne kod njih i pozove ih, da u Boga vjeruju i da Islamu pomognu, a njega od njegova naroda zaštite. Tada reče jedan, koji je uređivao pokrov-ac od Kjabe: «Ako Te je Bog poslao«. Drugi reče: »Nije li Bog mogao naći drugoga poslanika nego Tebe?» Treći reče: »Tako mi Boga, ja neću s To­ bom govoriti, jer ako si Ti, kako tvrdiš od Boga poslan, onda je opasno Tebi se protiviti, a lažeš li što se tiče Boga, onda ne ću s Tobom da govorim!« Muhamed se na to podiže i nije se više dobrome nadao od Takifita. Kako sam obaviješten, valjda im je Muhamed rekao: »Ako sa mnom tako postupate, onda držite to barem tajnim« jer je želio, da njegovi ljudi o tom ništa ne čuju i s tim da ne budu proti njega još više podbođeni. Oni to ne učlniše, nego nahuškaše svoje ljude i robove proti njega, te on-i pođoše na njega galamitii i psovati ga tako, da se skupi oko njega mnogo ljudi, a on bi prinužden, da pobjegne u jedan vrt, koji je pripadao Utba i Šejba ibin Rabija, u kojem su se upravo ovi nalazili. Njegovi progonioci se na to povuku, a on sjedne u sjenu jedne vinove loze, a sinovi Rabijini ga ugledaše i vidješe, šta mu se je dogodilo od luda taifskih. Kako su me obavijestili, sretne Muhamed ženu od plemena BenuDžuma i reče joj: »Kako su me susreli Tvoji prijateljil« (Nastaviće se). �Ja sam sin one pokrajine, koja je Čitave vijekove vodila borbu sa polu­ mjesecom »za krst časni i slobodu zlatnu«. Voditi otvorenu kavaljersku borbu to razumijem; goniti i sad na dalje zlikovce i nevaljalce i onemogućiti dalji njihov rad i na to pristajem; ali na silu »turčlti« sve muslimane i svijesno ih tjerati u tabor državnih neprijatelja, a ovamo paradirati sa parolom: Mi smo Srbi od tri vjere, e, sa tim sć ne mogu pomiriti; kao ni sa tim da ovo pokoljenje muslimana plaća grijehove otaca, djedova i Šukundjedova, sve od Kosova do danas. Ubiti muslimane ekonomski, to je opet smišljeni zločin, koji se direktno sveti drživi i njenim interesima. Ja bih radije proklamovao parolu: dolje kape i fesove, vjere na stranu, goniti para­ zite i nevaljalce bez obzira na konfe­ siju, ne praviti razlike među pravo­ slavnim i muslimanima ni u socijalnim ni u političkim pitanjima. I još nešto, gospodo na vrhu državne uprave, a to je: uklonite domorodce činovnike, dajte im mjesta u Šumadiji ili Vojvodini a dajte ovamo Šumadince i to savjesne i ispravne pa će te osje­ titi da pravda može mnogo više nego sila. .lov. Četković. Naši dopisi. U Bos. Krupi, 23. maja 1921. Antun Berničević, kot. prestojnik i poznata »hiiena gračanička« nelegal­ nom presudom od 19. maja 1921. broj 5286 naredio je, da se za 24 sata imadu isprazniti prostorije »Omladin­ skog kluba« i ne doznaivši drugih, što se protivi svim zakonskim propisima o rekviziciji. On je ovo svoje Rinaldijevsko nasilje proveo deložiranjem na 21. maja o. g. »Omladinski klub« kao jedino kul­ turno prosvjetno društvo, u kom je 80 postotaka muslimana, u Bos. Krupi, od svog osnutka u januaru 1920. rapidno je napredovao i kad su se sve jače manifestovale njegove sposobnosti, tad su se počele kovati urote protiv njega, koje su stvarane baš sa one strane, s koje se ne bi smjele činiti. Birokratizam kukavnog upravnog si­ stema u svoj golotinji protekcionizma zajedno sa šovinizmom napao je na naše društvo. Rodila se tako niska, nezakonska i podla rekvizicija društvenih prosto­ rija odlukom od 25. marta o. g. za por. nadkontr. g. J. Koščicu, koji ima stan, u kojem stanuje već 2 god. ali g. Koščica je bio miljenik g. Nadbantića, tadanjeg predstojnika, koji je u ovoj stvari otputovao u Bihać okružniku. Usprkos našeg opravdanog i de­ taljnog protesta g. Nadbantić je mimo okružnika kod zamjenika g. Makineca, bivšeg zloglasnog predstojnika u Sanskom Mostu, rekviziciju ispostavio na našu štetu. U ovom je učestvovala i gđa. Nadbantić i ako je upozorena da sa svojim mužem ima samo zajednički brak, a nipošto vlast. Naše društvo je uvidjelo, da pod egidom korupcije i predstojnikovice imaju moć i oprijelo se i rekviziciji i deložiranju. Telefonski je upozoren g. Marcel, okružnik u Bihaću i saopštena mu jasna tendenca ove nepravedne rekvizicije, našto je odmah on uz negodovanje prema potčinjenoj vlasti piesudu o deložiranju ostavio in suspenso. — Potom se pritužilo zemaljskoj vladi putem ko­ tarskog ureda u Bos. Krupi zbog ne­ zakonitog postupka rekvizicije odnosno kotarskog ili stanbenop ureda. Ova je pritužba bila na 14. aprila kod okružne oblasti, a okružnik g. Marcel je narodnom poslaniku g. Džaferu Kulenoviću zadao riječ, da će stvar koncilijantno ispitati i zem. vladi pred­ ložiti na riješavanje u korist kluba. Zbog biljegovine povraćeni su svi akti na kot ured u Bos. Krupi, gdje su le­ žali u rukama pomenutog Jove Koš- Страна 3 Strana „ПРАВДА* — „PRAVDA" B:о 296 Bro? | i । i ; ; | čice mjesec dana i nakon biljegovanja otišli u vječnost. U ovom razdoblju premješten je g. Nadbantić, a došao kao predstojnik g. Anton Berničević. Kao crna mafija ovaj grabežljivi tip već je našao žrtvu, a to je bilo naše društvo. Kako se on odlikovao u Gračanici zbog nasilja (primjerice kad je uz Ramazan dao iz džamije pomoću Žandarma neke čestite ljude uhapsiti i t. d.) tako je ovaj spekulativni tipus, koji je tvorac svoje karijere u mladosti kao Italianisimo, za vrijeme rata kao Austriaco denuncirajući Srbe, a sad, blažena otadžbino, denuncira muslimane, jer su oni »antidržavni« i potreban je nereda i pokrivanja svog kamelenstva. G. Berničević je sa svojim terriblima deložirao naše društvo, a nakon tog pomoću policije rekvirirao druge pro­ storije, gdje je bio aprovizacioni magacin sa 2 i po kvadratna metara po­ vršine, i gdje ne može da se smjesti društveni namještaj, a пекато li 120 članova društva, a koje su još prostorije vlažne i nečiste. Zato sad on sili društvo, da mora primiti prostorije, gdie je smjestio društveni namještaj, inače da će prodati društvenu imovinu. Ima li uopće veće apsurdnosti u istoriji bezakonja? A sad pogledajmo, za koga je gosp. Berničević prostorije re­ kvirirao: nije za g. Koščiću nego za poručnika Radu KovaČevića, kojem još za mjesec dana ne treba stan, jer ne može dobiti dopusta i otići po namje­ štaj i porodicu u Vlasenicu, a ipak društvo za 24 sata mora van. Međutim opće je poznata stvar, da u Krupi ima i praznih stanova, a još kad se uzme, da je rekvizicija prove­ dena jedino na našem društvu, izlazi jasno na javu makinacija i tendenca g. Berničevića. Zato najviše u ovakovim slučajevima vrijedi ona Thiersova: Aide-toi, le ciel t’aidera. Kraj ovakovog nasilja i administra­ tivnog monstruma ne smije se očajati niti plakati na vlast i državu. Ne, — ovo su psihološki momenti, koji paralizuju konsolidovanje naše države ne dajući, da joj se udari zdrav i na­ rodni temelj, a ovakovim trzavicama nije kriva država nego ovakovi tu­ đinski i Spekulativni tipovi a la g. Berničević, koji prave zamršaje, ondje gdje ih nema i koji, ne ljubeći našu otadžbinu, jer nijesu njeni sinovi, uvijek zavadaju skrajnosti. Zato kao svijesni građani za koje znači, da je pravda temelj svakoj vlasti, a nasilja uzrok svakom zlo, pozivljemo javnost, da sve ovakove, koji nas zavadaju, kaznimo, a prema djelima i prebacimo preko demarkacione linije (g. Berni­ čević bi potome sigurno u Borgo Erizzo (Zadar) g. Kresichu). Mi ne smijemo dozvoliti, da se jedan dio na­ roda smatra gostima naše zemlje, a drugi vladajućom kastom, a tako ne smije naročito g. Berničević, da u svom štreberstvu smatra fesliju afričkim crn­ cem, koga možeš voditi na pijacu te prodati. Zem. Vlada treba da ovo nasilje g. Berničevića kazni, a mi stojimo na na raspolaganju sa svim dokazima. da će svakako glasati za ustav, a da se njihovo glasanje protiv ustava u načelu ne smije shvatiti kao istup protiv države. Knjige i novine. Hamdija Krešeljaković VANJSKI. | Neutralizacija Dardanela. Po vije­ u Jugoslavenskoj akademiji znanosti i umjetnosti u Zagrebu. [ stima iz Atene odgovor grčke vlade na notu saveznika o neutralizaciji Cari­ ! grada i Dardanela već je gotov i biti će po Saltaziju izručena savezničkim ambasadorima u Ateni. Grčka vlada u ' odgovoru razlaže svoje stanovište, po | kojem je bila prisiljena, da vrši pravo upotrebljavanja Dardanela. Na koncu , vlada izriče nadu, da će usljed proI klamovane neutralnosti saveznici pre­ stati podupiranjem kemalista. Angorska diplomatija. Po vijesti agencije Reuter sklopio je novi angorski ministar inostranih djela Jusuf Kemal-beg novi tursko-afganski ugo­ vor, koji je već potpisan. Poznato je, i da je Jusuf Kemal-beg bio vod naci, jonalističke specijalne misije u Moskvi, kojoj je po vijestima iz Atene također uspjelo, da sklopi ugovor sa sovjet­ skom vladom. Taj ugovor o „bratskoj uniji" ima kao bazu međusobno pot­ pomaganje pri oslobođavanju svih istoč­ nih naroda. Naročito glede oslobođenja i samo-određenja turskih naroda. Batum dobiva Georgija. Aserbejdžan ostaje autonoman. Kapitulacije se odbacuju, jer su protivne potpunoj suverenosti. Sovjeti se odriču svih ekonomskih povoljština u Turskoj, koje je uživala caristička vlada. Jedan govor Mustafe Kemala. Atenski dopisnik „Daily Telegrapha* donosi govor što ga je izrekao Mustafa Kemal paša u narodnoj skupštini u Angori. Vođja turskih nacionalista u tom svom govoru veli, da su od na­ roda, koji su pobijedjeni u svjetskom ratu, Turci danas jedini-pobjednici. Oni su pobijedili Armene na istoku i Grke na zapadu, vode pregovore sa zapadnim vlastima o sporazumu na osnovi čuvanja turskih interesa, a sevrski ugovor više ne stoji ni na papiru ni de facto. Turci imaju sada jake prijatelje u Aserbejdžanu, na sjevernom Kavkazu u Afganistanu i medju mu­ slimanskim pučanstvom Mesopotamije i Sirije. Ali što je najvažnije, naglasio je Mustafa Kemal, nas vežu vanredno prijateljski i bratinski odnošaji sa rus­ kom sovjetskom republikom, koja nam je obećala, da će nas podupirati i pru­ žati nam pomoć svima silama. Mi ćemo nastojati, da te odnošaje još više uč­ vrstimo zajedničkim akcijama. Teme­ ljni principi će se utvrditi na skoraš­ njem kongresu u Moskvi, kojemu će prisustvovati naši predstavnici. Nema sumnje o tome, da će naša nastojanja potpuno biti u skladu sa željama na­ roda. Mi ćemo stvorili narodnu vladu, koja će upravljati u skladu civilizacije i humanosti Njemačka platila prvu milijardu. Pošto je njemačka vlada 17. maja, reparacionoj komisiji prema 5. točki londonskoga ultimatuma isplatila 150 milijuna zlatnih maraka u dolarskim devizama, ima da prije nego mine 25 dana plati i ostatak od 850 milijuna zlatnih maraka. „Berliner Tageblatt" saznaje, da je ta svota isplaćena u njemačkim državnim obveznicama po 20.000 i po 10.000 dolara Time je nje­ mačka vlada potpuno udovoljla ovoj točki ultimatuma. UNUTARNJI. Žrtve pobune u Egiptu. Kako se Pregovori sa muslimana iz južne službeno javlja bilo je kod posljednjeg Srbije. „Jug. List“ javlja: Beograd. I ustanka usmrćeno 15 Evropejaca i 49 31. maja. Jutros su započeli pregovori . urođenika, dok je ranjeno bilo 68 Ev­ muslimanskih poslanika iz Južne Srbije ropejaca i 194 urođenika. sa predstavnicima vladinih grupa glede riješenja agrarnog pitanja. Od musli­ mana iz Južne Srbije sudjeluju pre- | .govorima Kenan Zijabeg, Jašar Emiri ; c Ismet Crnokapić, od demokrata Milan i □ Pribičević, Juraj Demetrović i Sreten ‘i Vukosavljević, od radikala Dr. Laza ]. Marković, Ljuba Jovanović i ministar Uzunović, od bosanskih muslimana Sakib Korbut i Fehim Kurbegović. Kod 1 muslimana iz Južne Srbije opaža se i znatna popustljivost. Oni su izjavili, | Politički pregled. Sjetite se GAJRETA" Zahtjevajte i kupujte: ELIDA-pastu za zube ИШ1«11ШвШ111П11111ЖШ11111Н1М jer je najbolja i ima sve odlike, koje se traže od dobre paste. Zastupnik za Bosnu i Hercegovinu fllbert Vita Lavi, Sarajevo, Despića ul. 1. □ □ □ □□ □ □ g i . ' ' 1 j . Od naših umnih radenika novijeg doba, izuzevši one, što se proslaviše u sferi turske povjesnice dakle na tu­ đem jeziku, jedan se naš radenik u novije doba pojavljuje gotovo tiho i neopaženo, malo poznat po svojim publikovanim djelima, ali tim znatniji, što su ta djela posve stručne prirode, djela čisto historijska. To je naš Ham­ dija Kreševljaković. On je svojim rad­ njama dobio mjesta u Jugoslavenskoj akademiji znanosti i umjetnosti u Za­ grebu; pa je po tom prvi učitelj saradnik akademije, prvi od Bosanaca i prvi od Muslimana u Akademiji. Ne­ davno je izašla druga njegova radnja u Zagrebu, a to je radnja (u djelu *Građa za povijest književnosti hr­ vatske«-, što je odavna već izdaje Aka­ demija] pod naslovom: Štamparije u Bosni za turskog vre­ mena 1529—1878. Rijetke su zemlje i narodi, u koj-h se pojavljuje štamparstvo već u prvih 100 godina iza izuma njegova, a u nas je to u istinu činjenica. Ovake znamenite historijske činjenice za obi­ čnog su čitatelja bez osobite važno­ sti, ali su u historiji umnog i kultur­ nog razvitka naroda od velika zna­ čaja, pa su radnici tim zaslužniji, koji se daju tešku trudu i radu, da ovake činjenice otimaju zaboravi. Kad mi rođeni sinovi svoje domo­ vine ne znamo, kad je Bosna ima­ la prvu štampariju, kako će nam stra­ nac priznati težnju naših pradjedova za kulturnim razvitkom prije 300 i više godina? A zaista se ponositi mo­ žemo, što smo osnovali štampariju već god. 1529., dakle prije smo je imali mi nego mnogi danas od nas napre­ dniji evropski narodi. Po toj Kreševljakovića radnji, koja istinitim činjenicama utvrđuje tu granu naše kulturne povijesti, saznajemo, da su braća Đurađ i Todor Ljubović iz Mileševa otišli u Mletke, izučili sla­ garski zanat, došli u Bosnu i osno­ vali u Goraždu prvu štampariju,kojoj je bio vlasnik Božidar Goraždanin. To je bilo godine 1527. Prve knjige koje su izašle iz te štamparije, bile su crk­ vene, Psaltir i Trebnik 1531: god. Ta je štamparija postojala kratko vrijeme, samo 2 godine, i poslije 1531. ne zna se više za nju. Od te godine do 1866. nema štamparije u Bosni, a fratri su ipak puno knjiga izrađivali i Štam­ pali ih dijelom u Italiji, u Austriji, Ugarskoj, a najviše u Hrvatskoj: Za­ grebu, Osijeku, Sisku, Karlovcu, Đa­ kovu i t. d. Godine 1847. šalje fra Ivan Jukić Franju Glavodanovića iz Fojnice u Zagreb, da izuči Štamparstvo u štam­ pariji ilira Ljudevita Gaja nadajući se da će naskoro u Bosni osnovati štampariju: God. 1850. daje molbu na sul­ tana Abdul-Medžida da se osnuje vilajetska štamparija u Bosni, a iza 3 godine daju skupno fratri molbu Huršid-paši za štampariju, ali sve uzalud. Tek god 1866- dolazi neki Topron iz Zemuna i u Sarajevu osniva štampa­ riju. U isto vrijeme počinje izlaziti prvi list »Bosanski Cvjetnik« (samo 25 brojeva), a prvo zatim izlazi služ­ beni list „Bosna-, koji je izlazio sve do austrijske okupacije 1878. Još je izlazio »Sarajevski Cvjetnik od 1868. do 1872. God. 1875. osnovao je prvu štam­ pariju u Mostaru don Frano Miličević a do godinu osnovana je i vilajetska štamparija kao i u Sarajevu. U Mo­ staru je kratko vrijeme izlazila »Ne­ retva«, službeni list vilajetske vlade hercegovačke. Naš je Hamdija neumoran radenik na ovom polju. S velikom ljubavlju i �„ПРАВДА“ - Страна 4 Strana s neumornom ustrpljivošću historičara radi on i istražuje našu domaću po­ vijest. Mi mu samo možemo poželjeti zdravlja i Života, a volje mu zaista ne manjka. Držim da je ovdje umjesno, da i to napomenem: da je od velike koristi, ako bi ko imao ili gdje na­ basao na koji list spomenutih novina ili knjiga iz ove naše starine ili inače kakvu znamenitiju historijsku rijet­ kost, da to sačuva od propasti i da se pošalje ovom i ovakom radniku da to upotrebi i iskoristi; jer mnoga dra­ gocjena starina po gdje-gdje truhne i propada. Em. < . I ' 1 । i I i Domaće vijesti. pr »uovi-nn G Sakib Sikirić, pro­ I fesor na ovdašnjoj šerijatskoj gimnaziji, promovisan je 28. pr. mj. na peštanskom univerzitetu na čast doktora filozofije. Čestitamo! Dao Bog. te se i ovako vi h iljadi li' • Dječji Dan 1о21. Akcioni Odbor za ■ Dječji Dan zaključio je nedavno, da se | proslava odgodi za 18. i 19. juna t. g. zbog jevrejskih praznika, koji padaju ј na ranije objavljeni datum 11 i 12. 1 juna. Treba istaći da je Akcioni Odbor već jedanput odgodio proslavu, koja . je imala da se održi 5. i 6. juna, kako bi izašla u susret građanima musli­ manske konfesije, kojima u te dane , još traje ramazanski post. Akcioni od­ bor se nada, da će javnost znati honorisati ovaj faktični postupak Okružne I zaštite, koja nastoji, da ovaj dan bude ■ interkonfesionalna i opšte nacionalna i manifestacija. ; Potreba osnutka srednje škole u Zenici. Pišu uam iz Zenice: Ze­ nica je najindustrijalnije mjesto u Bo­ sni i Hercegovini i najveće kotarsko mjesto u okružju travničkom. Naše tri osnovne škole pohađa oko 1000 ; učenika, a i u kotSru imaju još dvije 1 Škole. Većina djece je veoma siro­ mašna i ne može da produžuje ško­ lovanja pošto nema sredstava, da ide na stranu, a u Zenici nema srednje škole. Još u mjesecu augustu 1920. god. uputila su sva prosvjetna i kul­ turna društva zenička predstavku grad­ skom poglavarstvu u Zenici za otvo­ renje srednje škole. U predstavci je naznačena i zgrada, gdje bi se mogla smjestiti i vrela, kojim bi se uzdrža­ vala Do danas nije na nju došlo ni­ kakvo riješenje. Ovo dajemo javnosti, ne bi li time eventualno dali života toj stvari, koja izgleda da je zaspala negdje na zemaljskoj vladi. 1 Број 296 Broj „PRAVDA* 2631; Osman Mehmedbašić K 2631; Psovanje islamskih svetinja Tuže Salih Mahmutćehajić K 2631; Husein nam se iz Duvna, da je tamošnji kanDupanovič K 197310; Osman Jašarcelista g. Mate Kordić, u društvu ne­ begović K 1316; Murat Kapić K 1316; kolicine građana, psovao javno MuhaMehmed Čekro K 1316; Bajro Habota meda i u tome išao tako daleko, da je izrekao i ove prostačke riječi: »Tur­ za svoju braću Muju, Halila i Osmana Habota K 1316; Derviš Grizović K 658, ski svetac Muhamed je veliki magarac Adem Grljevic K 658; Bećir Jaganjac i kenjac«. Mi smo jednoć već pisali o ovom gospodinu, koji se eto nikako I K 658; Alija Repak K 658; Mehmed Dizdarević K 658; Hakija Šabič K 658; još ne umije da ponaša kao čovjek. Naš je tamošnji mjesni odbor u ovoj j Smajo Tanović K 658; Sulejman Lipostvari učinio prijavu Kotarskom uredu ; vača K 658; Huso Jahić K 658; Bajro Habota K 394 80; Husein Miropija K i mi toj prijavi, iznoseći stvar na jav­ 394.80; Sulejman Busulagjić K 203.20; nost, dajemo veliku važnost i zahtjeFej:o Hebib K 263.20; Salih Veizović vamo od zemaljske vlade, da povede 263.20; DŽafcr Galijatović K 243.20; strogu istragu protiv g. Kordića i da Mujo Šehović K 263 20; Marko Banšić ga po zasluzi kazni. K 263 20; Muharem Sarić K 2b3.20; Samovo’ja tuzlanske policije. Tuže nam se trgovci muslimani iz Zulfikar Ali K 131.00; Mehmed Destan K 131 60; Zaim Spahović K 131.60: Tuzle na jedan nemio dogagjaj, koji Ukupno K 24.078.90. se zbio nedamo u Tuzli: Trgovac Haži Potpisani odbor naljepše se zahva­ Mujaga H. Mujezmović bio je na 14. ljuje gornjoj našoj braći, koji naše pr. mj. na sred ceste uhapšen zato, što je ispala jedna čivija iz njegovih kola, društvo i ako daleko od svoje domo­ na koja je bilo natovareno 20 metara vine preko oceana iz Amerike, pomosoli. Kola su morala 4pjaii na cesti, goše materijalno gornjim prilozima i dok se nabavi druga čivija našto je time omogučiše našem društvu, da što jedan policajac počeo najprije da tvrdi, bolje razvije svoj rad — J Stocu, 15 maja 1921. Za odbor: Predsjednik u. z. kako je na kolima Četrdeset metara, a kad je to Muiaga nijekao, pridošao M. Šarić; Tajnik u. z. Šemić. je još jedan policajac i uhapsili su iz uredništva. G. Dževad Sulej H. Mujagu. On je doauše odmah i pumanpašić povratio se s dopusta i šten, ali mu zadovoljština nije data. preuzeo ovim brojem svoju dužnost Radi ovoga među ovdašnjem trgov- i u uredništvu, cima vlada veliko uzrujanje. Za „Hurijetove* šegrte Islamsko radničko i zanatiijsk udruženje »Hurijet« moli građane muslimane, a oso­ bito imućnije, da se u ovim mubarekj. i danima sjećaju darovima, bilo u novcu bilo u naravi, šegrtskog fonda istog Za »Gajret« su sakupili dobrovoljnih društva. Time će na najbolji način priloga ova gg.: Ragib ef. Imamović, pomoći veliki broj sirotana, koje je i mualim i Sulejman ef. muezin, prigo­ društvo smjestilo na razne zanate. — | dom kišne dove u Šotorovićima, te u Odbor. PraŽizama svotu cd K 1412; Ahmed Glavna skupština „Prosvjete". U šarić povjerenik Stari Majdan na mu­ nedjelju po Vidov-danu 3. jula po n. slimanskoj zabavi K 490; Mehmed Kok. održaće se AV. redovna skupština zarčanin, Cazin K I 7; Mujaga H. Baš»Prosvjete« u Sarajevu u 10 sati u čaušević, trgovac Sarajevo, darovao je prostorijama Srpskoga Doma. Dnevni Gajretovom muškom Konviktu u SaJajevu 1 vreću piritiča od 105 kg. je red: 1. G. S. Mirković, predsjednik Glavnoga Odbora otvara skupštinu; II. bruto težine. Ggjica Aza Muftić, Izbor dvojice članova za ovjerovljenje ■ Nevesinje sakupila medu hanumama na svadbi svojega brata Muhamed ef. zapisaka; lil. Izvještaj Glavnoga Od­ Muftića K 190: učenice u Stocu i to: bora o radu »Prosvjete«: 1. Izvještaj tajnika; 2. Izvještaj blagajnika; 3. Iz­ Šemsa Sarajlić, Remza Omeragić, Nazika vještaj revizora: IV. Proračun za go- ; Buzaljko, Fahira Mehmedbašić, Zineta dinu 1921 22; V. Predloži Glavnoga ' Rizvanbegović, Emina Buzaljko, Fahira Odbora, pododbora, povjerenika i čla- 1 Mehmedpašić sakupile za »Gajret« K nova Prosvjete«; VI Izbor novoga ' 450; Muhamed Dizdar, direktor šer. Glavnoga Odbora »Prosvjete«. Predio- i sud. škole Sarajevo, prigodom ovogo­ ge za skupštinu treba poslati pismeno I dišnjeg raspusta pitomaca K 382; tri dana prije skupštine Uzejir Biser. Goražde K 766; Hafiz Dobrovoljni prilozi iz Amerike. Smajil ef. Serdarović, Ljubinje K 4000; Društvu »Dobrotvor« u Stocu poslali ' — Gajretov pododbor Višegrad K 1361; su svoje priloge braća iz Amerike iz i Mahmud Resulović Sarajevo, članarina i dobrov. priloga K 252; Osman Redžić mjesta Detroita: Jusuf Jašarbegović, K Gajretov glasnik. I ; | ! , i ■ , i ' | I I ‘ ■ , i povjerenik Ripač,prihod Gajrctova dana K 1729; Gajretov pododbor Brčko K 6068; N. N, Sarajevo K 74; Ibrahimbeg Ljubović Sarajevo, članarina K 80; Bogdan Konstantinović Bihać, sakupio za »Gajret« K 500; Husejn ef. Efendić, učitelj Kakanj, sakupio među školskom đecom K 40; Edhembeg Miralem Donji Vakuf, članarina K 128; Gjačka menza u Gradačcu K 5 159. Gajretova uprava izriče svim sakup­ ljačima i darovateljima svoju iskrenu hvalu i priznanje. Ministri Spalio i Karamehmedović dali ostavke. (Telefonski izvještaj primi en sinoć u 75 » sati.) , j ; i Poslije ispada bosanskih radikala u klubu, a osobito poslije jučerašnjeg ispada dra M. Srškića u konstituanti, zavladalo je u Jugosl. Musi. Klubu veliko neza­ dovoljstvo, koje se na današnjoj popodnevnoj sjednici izrazilo u tome, da je riješeno, da njihovi ministri podnesu ostavke na svo­ jini položajima. Na sjednici su sudjelovali skoro svi poslanici i jednoglasno je konstatovano, da vlada nije ispunila jedan veliki dio obveza sporazuma, koji je s njom sklopljen u martu ove godine. Dr. Spaho i dr. Karameh­ medović su predali ostavke u 5’k po podne. ' | i I • ! Agrarna Direkcija javlja, da će se ! i akcija o isplati predujmova na račun 1 privremene rente za god. 1920. sa 15. junom o. g. dokončati. One stranke, kojima su predujmovi ; | odobreni, a nijesu još isplaćeni, imaju se kod dotičnog kotarskog urega naj­ dalje do 15. juna o. g. prijaviti, a isto [ tako i one stranke, koje stanuju u 1 području drugog kotara, im adu propi­ sane priznanice svome kotarskom ure­ du, gdje je predujam doznačen, predati, kako bi se predujmovi pravovremeno I mogli realizovati. 226 Predujmovi na rentu za1 ;29. PODRUŽNICA LJUBLJANSKE KREDITNE BANKE U SARAJEVU | Središnjica: Ljubljana. Podružnice: Borovije, Brežice, Celje, Celovec, Gorica, Maribor, P uj, Split i Trst. Dionička glavnica K 50,000.000 Rezerva oko K 45,000.000 Prima uloge na uložne knjižice, te ih ukamaćuje sa 4% NETTO. Uluške na tekući račun ukamaćuje najpovoljnije Obavlja sve bankovne i mjenjačne poslove te burzovne naloge najkulantnije. Daje sezonske i aprovizacijske kredite. Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsti po dnevnom tečaju. Financira erarične dobave. Ovlašteno mjesto za prodaju srećaka Državne razredne lutrije Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca. sa najm^nje dva razreda srednje škole traži knjižara Daniel i A. Kajon, Kralja Petra ulica br. 19. 0<3LASIVANJE BklS* i neUSilBVi« Nb zaboravite zabilježiti! fotografski atelier I SEBURA u Zrinskog ul. 11. (Cumurija) Muradif Karahasanović. IZ FABRIKE u novinama obavlja po- и uzdano staro uvedeni ■ HINKfl FRANCKA SINOVI, BLOCKNER-OVS O ZAGREB O preporučuje se za tursku СГПМ kaVM kao najsavr- •Ži šeniji dodatak i zamjenica zrnate kave. & Ф Dobija se u svim kolonijalno-bakalskim radnjama. *S ф iO & *5* ® zavod za oglašivanje и Zagreb, Jurjevska ul. 31. 3 Telefon 21—65. :: | Goneiaino oglasno zastupstvu g za preko 10 tu-i inozemnih listova g Ф ф ф i® Ф 'Ф 3» ф ф јВ? # Ф j£* ф Ф ј® ■ Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu Dionička glavnica 10,030.000’— Kruna. Podružnice u Bos. Brodu, Bos. Novom i Travniku. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije. — Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ 205 Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: Z19 Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija D. i A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/11837db96678451e4ec0e35318b9c660.pdf db5382cc2ea90d4ea79ec10a79a502ab PDF Text Text Pojedini broj K Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: godišnje K 180.—, na pola godine K 90.— (u Sarajevu); za našu državu godišnje K 200.—: za ino­ zemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. evo, subota 4. juna 1921. (27. Ramazan 1339.) UzaHonjeni kierihalizam i prozelitizam. —h. Dok su u Beogradu ustali, da nam donesu slobod ou man ustav dok se vodi borba, da u taj naš ustav uniđe tako zvani »kanceiparagraf«, koji će spriječiti propagandu vjerom’ dotle nam pojedini ministri donose uredbe sa srednjovjekovnim ustano­ vama, koje su ne samo utjelovljeni klerikalizam, nego pravi pravcati — prozelitizam. »Službene Novine« u broju 105. od 13. maja o. god. donose Pravilnik za osnivanje nižih poljoprivrednih škola, Što ga je potpisao ministar poljopri­ vrede i voda gospodin Ivan Pucelj, član slovenske kmetijske stranke, koja je sebi uzela za zadaću, da među slo­ venskim seljaštvom pobija klerikalizam pučke stranke. 1 u tome pravilniku toga »naprednoga« ministra propisuje se odmah u prvom članu, da će školska godina u ovim poljoprivrednim ško­ lama, koje su namijenjene širokim masama naših težaka, bez velike raz­ like vjere, počinjati prizivanjem svetog duha a svršavati bi a go­ da re njem. 1 osim toga je čitav taj pravilnik protkan samim hrišćanskim svetkovinama pa se mjesto označiva­ nja datuma po kalendaru redovno upotrebljava Tucin dan, Tomina ne­ djelja itd Mi se sada pitamo: ili »slobodoumni« gospodin Pucelj, koji prijeti da će dernisionirati kao ministar ako se vlada sporazumi s klerikalcima, misli da ovakovim prozelitizmom provodi narodno ujedinjenje na osnovi crkvenog stapa­ nja, ili je baš tako daleko otišao, pa hoće svoje poljoprivredne škole da zatvori islamskom dijelu našega naro­ da. Mi smo htjeli da vjerujemo, da je to g. Pucelj učinio iz neupućenosti, kao da se još nije uživio u činjenicu, da u našoj državi ima građana i nehrišćana, ali to ne možemo s toga, što nam nikako ne ide u glavu, da su svi činovnici ministarstva poljoprivrede i voda tako zatucani, pa da ne bi umjeli upozorili svoga ministra na Ovu krupnu pogrešku, koju je počinio. Ta ti isti činovnici su imali doskora za ministre ponajbolje srbijanske državnike, a da i ne govorimo o ministrovanju i jed­ noga maslimana na tomu mjestu, pa su dakle ti činovnici imali prilike, da se užive u nove prilike. Kada dakle može da nam naša dr­ žavna vlast šalje ovakove mračnjačke i sredovječne propise, onda nije ni­ kakvo čudo, Što jedan divizijoner če­ stita uskrs svojim vojnicima muslima­ nima kao budućim hrišćanima. Naći .će se ljudi, da ovakove propise s prozelitskim tendencijama i ovakovu pro­ pagandu viših vojnih vlasti dovedu u neki sklad i da taj skupni rad označe nekim sistemom, koji svakako ne vodi nikakvu dobru. Naše su narodne mase — i muslimanske i pravoslavne najviše mrzile Švabu zbog njegova prozelitizma. Nikad se nijesmo našli j , i I i i । i ' čvršće na okupu kao kad nam je ugra­ bila propaganda kojeg našeg sljedbe­ nika. Pa zar Čemo dozvoliti, da nam taj prozelitizam — ma s koje strane on dolazio — potkopava temelje naše mlade države? Zar će se nakon veli­ kog svjetskoga rata, nakon ove velike revolucije u nas da zametne nov kul­ turni boj ? Dužnost je, sveta otačbenička duž­ nost svih naprednih i kulturnih ele­ menata u našoj kraljevini, da se dignu u borbu protiv ovih sredovječnih mrač­ njaka i da im ne daju da u naše opšte kulturne ustanove unose svoje nazadnjaštvo, svoj otrov. Reći će nam možda ko god od pra­ voslavne ili katoličke gospode, da ovu »neznatnu« stvar dižemo na veliko zvono. Da naše ogorčenje lakše shvate, mi ćemo im pružiti priliku, da se — bilo to i u mislima — prenesu za je­ dan čas u naš položaj. Nekoliko dana prije nego što je ovaj pravilnik gosp. Pucelja izašao u »Službenim Novinama« objelodanio je ministar trgovine i industrije g. dr. Spaho uredbu o otvaranju trgovačke škole u Bitolju- Sta li bi činila pravoslavna i katolička javnost, da je g. dr. Spaho unio u iu svoju uredbu propis, da pri početku nastave u bitoljskoj trgovačkoj školi — Bitolj je dobrim dijelom musbma^sko mjesto — Čini hodža dovu, a da se na kraju školske godine uči s đa­ cima — recima — mevlud?! Zar ne bi d’gli kuku i motiku, kako lm je dr. Spaho »poturčio« školu? Vidite, gospodo, mi muslimani ne propisuje­ mo takovih vjerskih obreda ni u svo­ jim čisto konfesijskim školama, a ka­ mo li da bi nam i na um palo, da ih drugim namećemo u prosvjetnim za­ vodima, koji su namijenjeni svima na­ ma bez razlike vjere. U ovomu konkretnomu slučaju tra­ žimo od našeg poslaničkog kluba, neka prisili g. Pucelja, da ove nesavramene prozelitske odredbe iz svoga pravil­ nika odmah izbaci i tako te niže po­ ljoprivredne škole otvori i našoj mu­ slimanskoj težačkoj mladeži Ovako ih je zatvorio sa sedam katanaca. Još jednu na kraju. Kada je gosp. Korkut jednom prilikom tvrdio u skupštini, kako se muslimanska djeca sile u školama, da čitaju očenaš, digla se čitava graja, kako je to podvala, a g. Pribićević je tražio konkretne činje­ nice. Eto mu nešto da ne može biti konkretnije. Ako je i bilo dobre volje, da se taj nesuvremeni običaj dokida u školama, gdje ima djece različitih konfesija, kolega g. Pribićevića, »na­ predni« g. Pucelj to ne da, on hoće da taj klerikalizam i prozelitizam — uzakoni. Sjetite se „Gajreta!" • i . j i ■ I ( i I i i i j I • i l Sarajevo, 3. juna. Prema izvještaju „Jutarnjeg Lista“ izrekao je dr. Srškić u svome famoz­ nom govoru i ovu nečuvenu dema­ gogiju: „Ро šerijatskom zakonu je sva zemlja svojina države, t. j. Sultana, iza njega austrijskog cara, a sada opet naše države«. Još je samo falilo, da on bude konzekventan, pa da to priznavanje šerijatskog prava protegne i na cijelu kraljevinu i komunisti bi mu silno aplaudirali, jer je to na dlaku njihov program, t. j. uništenje privatne svojine, a radikalski bi klub bio pri­ moran, da dra Srškića najuri mokrim krpama iz svoje sredine, kao kakvog kužnog izroda. Ali to se nije desilo. Ta govor je samo o privatnoj zemljišnoj svojini bos.-herc. muslimana, a tu se mogu katkada zastupati i kornunistički principi, i sa naše najviše drŽavne govornice. Sve Srškićeve brojke, koje je ser­ virao konstituanti za istinu, samo su puka fantazija. Istina je, da je bivšem bos.-herc. saboru podneseno 10.000 molbi za zemlju, ali ne od kmetova, koji su otjerani sa svoje zemlje, nego ogromnom većinom od ljudi, koji nisu nikada ni imali svoje zemlje. U kojoj to državi mora baš svaki građanin posjedovati zemlju!? Najkabastija laž dra Srškića jeste ona, kad je tvrdio, da će po novoj beglučkoj uredbi postati 50.000 p orodica prosjacima. Telefon br. 842. Čekovni račun pošt. štedionice 1119, Godina III. Ovako nije dosada niko sa tribune । konstituante uvrijedio radikalnu par­ tiju kao — radikal dr. Srškić. RadiI kali su za hator nekoliko begovskih 1 porodica bacili pedeset hiljada težačkih ■ porodica na prosjački Štap!! A stvar I je uistinu ova: Od onih pedeset hiljada , porodica, koje drže tuđu zemlju bilo i pod najam, bilo pod kmetstvu slične ' uvjete, dobiće one sve tu zemlju u svoje vlasništvo, uz prisilni državni ili I vlastiti otkup, osim onih, koji su, oso­ koljeni huškanjem raznih Srškića, p o| slije oslobođenja ovamo,osva jali silom i oružjem tuđu zemlju i osim onih, gdje u posljednjih deset godina ' nije zemlja davana pod najam uz i kmetstvu slične uvjete. Srškićeva je demagogija i plitkaVrlo plitka. Jer će čak i oni težaci, u kojima Srškiću uspije da pobudi raz­ bojničku glad za tuđom svojinom, moć; postaviti njemu ovo pitanje, na koje ne će moći odgovoriti: »Zašto, junače, ne pokuša tako kuražno da utišaš našu glad u onom času, kad je bila najbolja hora, u času sklapanja sporazuma Jogosl. Muslim. Organizacije sa Radikalima i Demokratima?« I Dr. Srškić ruši šanse radikalne par| tije za slijedeće izbore Ruši ih radiI kalno. Partiji, koju vodi g. Pašić,. ne 1 služi njegovo prisustvo i saradnja ni najmanje na čast i napredak. Naš školski odsjek. Najvažniji, najzamašnji resor u našoj i pokrajinskoj vladi, školski odsjek, i ako se ne rukovodi ispravno, može da imadne najkobnijih posljedica po naš narod. I zaista bio je skoro sve dosad ovaj odsjek nesretan u starješinama, a posljednim je već ta nesreća i kulI minirala- Dosadanji šef našeg školstva i Grgjić pokazao je od loših svojstava ! jednog upravnika najviše pristranosti, i a to može da bude osjetlivijs i kobnije za narod i od same nesposobnosti, ; Nesposobnost šefa mogu da donekle i ispravljaju podređene mu starješine I odjeljenja i drugi referenti. A pristra■ nosi se ne može korigirati, jer joj je ! klica u izrazitoj volji i namjeri. Kako su se pristrano dijelile štipeni dije, tako su se pristrano dijelila i učiteljska mjesta. Premještaji su bili , prevršili svaku mjeru- Koliko se učiteljskih egzistencija ruiniralo i uništilo ovim premještajima, a da i ne govo; rimo o silnim izdacima državnim za 1 putne troškove. S premještajima se počinje obično u mjesecu septembru, a produžuju se i u oktobru i u novembru. Naravno za to vrijeme, koji učitelji naslućuju da će biti premješteni, ništa ne rade, kao ni oni, koji čekaju našljednika. Ali kad se premještaji počnu publikovati, onda se predsoblje Grgjićevo počne puniti. : ; ■ j । i , ■ | ■ ■ . ! ј , ' i 1 tu se svi ovi nesretnici dijele u dvije grupe, jednim Grgjić udovoljava, a druge odbija bez obzira što imaju opravdane razloge za ili protiv prem­ ještaja. Gdje bi se učitelji trebali da stabiliziraju u interesu njihovu, u in­ teresu škole i napokon u interesu zemaljskog budžeta, tu se ljudi prem­ ještaju nemilice, pa se stvara neras­ položenje na svim stranama. Koliko bi se mladih i agilnih učitelja moglo još bolje usavršiti u svojoj struci gdjegod u inozemstvu za onaj silni novac, što se izda u nepotrebno prouzročene putne troškove, naročito sada kada se tako iako osjeća oskudica učitelja za više narodne i srednje škole. Ali u nas mora sve natrag da ide, kad u upravi u našem školstvu odlučuju posve drugi, neki zskulisni motori. Na jednoj se strani učitelji nagomi­ lavaju, gdje nije nikako potrebno, na drugoj se naprotiv zatvaraju škole to­ bože zbog oskudice učitelja. Na jedno; školi u gradu možeš naći po 4—5učitelja, gdje bi mogle valjati i učite­ ljice, jer ove opet ne možeš poslat na neke seoske osamljene škole, gdje bi oni učitelji vrlo dobro pristajali A šta je i koji je razlog odlučivao o ovako naopakom razmještaju učitelja i učiteljica? Nijesu ni učiteljska djeca dorasla za srednju školu, jer su on; Ми1јпим|н tiraačha i obrtnitta banka za Вомш i Hercegovinu (đ.d.) u Sarajeuu Dionička glavnica 10ДЖШ'— Kruna. Podružnice u Bos. Brodu, Bos. Novom i Travniku. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije. —Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite-— Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve Životne namirnice. ф Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ 2C5 Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: M �Sirana 2 Страпа učitelji u gradu pretežno ili bez djece ili su uopće neoženjeni. A kakav je tek uopće postupak s učiteljima i učiteljicama? Partaičnost, pristranost, na jednoj strani pokazuje se autoritet u svoj svojoj sili, na dru­ goj strani slabost i rušenje potrebnog autoriteta. Jedan učitelj na skupštini govori, da se nama krivo čini, stipendije se nepravo dijele, a u istom mjestu drugi učitelj govori na skupštini, da zemlju treba od posjednika bez ikakve otštete oduzeti. Onaj prvi je strpan u disciplinarnu istragu i riješen službe (»jer je govorio protiv države* izvijestio je šef školstva), a drugome ništa. Jedan drugi učitelji u kotaru Sarajevskom ide pred ruljom seljaka i na­ goni jednog posjednika, koji sedamdeset godina izlazi i ljetuje u svome čardaku i bere svoju bašču, koja nema s kmetima ništa zajedničkog. Naravno ni ovom se učitelju ništa ne događa, Ne treba ni govoriti, da je onaj učitelj musliman, a ova dva pravoslavni. Jedan učitelj štrajkuje već dvije i po godine, ne će da ide u školu, ne će da radi, jer hoće da bude na silu direktor Naš šef nema snage, da ga prisili, da radi ili da ga suspenduje kao što suspenduje druge, koji mu nijesu po volji. A šta da reknemo o osnivanju no­ vih škola? Jednostavno ako se radi o novoj školi u muslimanskom kraju, onda hiljade zapreka izbijaju na povr­ šinu; naprotiv u pravoslavnim selima te iste zapreke nijesu smetnja osnivanju škole. 1 tako dalje, i tako dalje. To se sve događalo za vrijeme Grđićeve uprave školskim odsjekom. On sad odlazi. Na njegovo mjesto dolaži čovjek, za koga gotovo svako ima mišljenje, da je ispravan čovjek. Mi pozdravljajući ovu promjenu u našoj vladi nadamo se. da ćemo na skoro moći reći: hvala Bogu, u našem su školstvu prestale anomalije! Број 297 Broj „PRAVDA- — Ј1РАВДА* nici će zinuti i ne će vjerovati u svo­ jih pet zdravih ćutila, već će morati da posegnu u džepove, da se baš na licu mjesta uvjere, da su još uvijek — prazni. A naši Čitaoci ne će vjero­ vati svojim očima, kad budu čitali, da : je baš neprimanje te rate bio je­ dan od uzroka ministarske krize. Aferim 1 i „Nećemo takou, tako kliče prek­ jučer »Srpska Riječ«; ne će naime, da se premjesti višegradski politički pristav g. Stajić bez znanja predsjednika bos.-heic. vlade, a na zahtjev ministra I g. dra Spahe. Zasada ćemo preći preko I toga, u koliko je g. Spaho lično uple1 ten u ovu stvar, već bismo samo upitali »Srpsku Riječ«, zašto nije protestovala onda, kad su nedavno dva kotarska predstojnika, gg. dr. Zec i Topali premješteni iz Banjeluke, kao dva pandura u roku od tri dana, bez znanja predsjednika vlade, a na os­ novu netačnog izvještaja okružnog I načelnika? Je li to bila »gruba ne­ j taktičnost« ? i lednih dobara stvoriti pustoši i time 1 smanjiti opštu proizvodnju? Nas će demagogija izvesnih na­ ; ! ših političkih stranaka odvesti u ambis. Malo što nas nije za­ krvila sa muslimanskom braćom ; u Bosni i Hercegovini, i sad hoće I da nam nametne mnogo opasniju i ' i ubitačniju borbu sa katoličkom cr­ kvom. Srpski Narod tu borbu ne pri­ ma. On je osuđuje kao štetnu za njega i ćelu ovu državu. „Kosovska epopeja”. i ; • ј * i . i , | 1 i | I i * i Bilješke. Kome je isplaćeno? „Srpska Ri­ ječ« od 2. o. mj. kaže u članku „Ne- ! ćemo tako« ovo: »Poslije prima­ nja prve rate za zemlju mnogi predstavnici Jugosl Musi. Organizacije koji imaju u bosanskoj vladi sve važ­ nije i najvažnije resore (unutrašnje poslove, socijalnu politiku, privredu i trgovinu) a nemaju nijednog struč­ njaka — počinju da prijete istupanjem j iz vlade i neglasanjem za ustav u specijalnoj debati. Oni davaju u tome ' smislu izjave u novinama i- tome slič­ no, dok mi na sve to ćutimo iz dr­ žavnih interesa..4’ To o »primanju prve rate za zem­ lju- biće da je jedna od onih vijesti »Srpske Riječi«, koje ona telegrafski prima direktno iz — Helsingsforsa. Pa taj ubjedljivi ton i sigurnost in­ formacije, milina jedna! Zemljoposjed­ Katolička crkva i agrarna reforma. Ovaj le članak izašao u beograd­ skom »Balkanu« i mi ga preporuču­ jemo naročitoj pažnji naših čita’aca. On glasi u cijelosti: Episkopat rimokatoličke crkve u našoj državi otvoreno se buni protivu naše agrarne reforme, naročito protivu načina njegova izvođenja. On je prema njoj uzeo borben neprijateljski stav, pa radi nje i prema samoj državi. Organ zagrebačkog nadbiskupa »Katolički List« javlja, da crkva sprema protest protivu izvođenja agrarne reforme na crkvenim imanjima. Protest će biti upućen narodu, svima političkim strankama, Konstituanti i Regentu. On će biti preveden na strane jezike i objavljen u italijanskim, francuskim i engleskim novinama. To će biti uči­ njeno zbog toga — kako veli »Kato­ lički List« — »da bi Evropa saznala, kako naša ujedinjena država ne po­ štuje zadužbine, ne poštuje privatno­ pravne i javno-pravne sklopljene po­ godbe, ruši verske, a po tom i kulturno-socijalne osnovice i stubove svoje sopstvene zgrade«. Zagrebački demokrati već su od ovoga stava naše katoličke crkve napravili čitavu uzbunu. Donekle imaju i pravo. Nije se šaliti sa katoličkom crkvom. Ni’e laka bila borba sa njom ni jednom Klemansou, ni jednom Valdek-Rusou. ni jednom Kombu, kamo li da bi se, sa izgledom na uspeh, sa njom, njenim sveštenstvom i episkopatom, mogao uhvatiti u koštac jedan Vilder, ili jedan Sv. Pribićević! Pretnju katoličke crkve zbog naše agrarne re­ forme valja ozbiljno uzeti. Tu neće apsolutno ništa pomoći prostačka demagogija sa vikom na »crkvene spahije i oduzimanjem zemlje od сгкvenih bogataša i leventa da bi se dala izgladnelim i pauperizovanim se­ ljacima«. Kad je katolička crkva već tako javno bacila rukavicu našim »državotvorcima«, neka ovi unapred budu uvereni, da je ona neće podići natrag dok borbu ne izvede do kraja. Ne bi se ona, inače, nazivala »ecclesia militans«! Sad se treba zapitati, kakvim i ko­ likim bi izgledom na uspeh naša dr- | » | | , i ' i i ■ ! . i I ; ' žava, u ovim časovima, mogla ući u tu borbu? Naše je uverenje, sa sla­ bim, gotovo nikakvim, loj je borbi, pod maskom »ugroženih« prava katoličke crkve, jedini cilj, jedina svrha: uzdrmati temelje ove države i osramoliti je pred civilizovanim svetom. Sva crna svetska internacionala biće protivu nas. A ona je danas još te kako moćna u Francuskoj, Italiji, Engleskoj i Americi, da i ne pominjemo ovu srednje-vekovnu Španiju. Toj je borbi još jedan potajni cilj: difamirati pred Evropom srpski narod i našu dinastiju, te stvoriti uvjerenje u svetu, da je katolička crkva u našoj državi žrtva pravoslavnog srpskog naroda i pravoslavne srpske dinastije. Mi to uvigjamo, i zato srpski narod, koliko god od njega zavisi, u tu borbu u ovo vrijeme neće da ulazi, ma ko­ liko to želeii zagrebački demokrate i neki naši politički trgovci sa agrarnom reformom. Radi višeg političkog i državnog interesa srpski narod sada nema ništa protivu stava, koji uzela katolička crkva prema agrarnoj reformi, u toliko pre, što je taj stav i prilično opravdan, i što je uz­ višena i pravična ideja agrarne reforme u očima našega na­ roda kompromitovana svojim anarhističkim izvođenjem. To izvođene mnogo je naudilo ugledu naše države, unutra i na strani. Mi imamo veliku državu i neobično bogatu zemlju. Mi imamo mnogo zemlje a malo naroda. Aa ipak u nas je naj­ više razvijena glad zemlje. Razviše je prostačKa i varvarska demagogija po­ litičkih štrebera i nesposobnost upra­ ve. Pravo je dati zemlju onome, koji je nema i koji hoće da je obrađuje. Ali nije pravo oduzeti obrađenu zemlju od njegova vlasnika samo zato što je tobože veliki posed i dati jedan deo onome, koji je neće da obrađuje. Ima toliko u našoj državi puste, plodne, neobrađene zemlje. Zašto se ona najpre ne deli, da bi se time umnožila opšta proizvodnja? Zašto odmah udariti najpre na velike obrađene posede, opljačkati ih dati ih lenjivcima, od ug­ vi?« Oni odgovoriše: »Mi smo HazradŽitil« Onda upita Muhamed opet: »Jeste li prijatelji Židova?« Oni odgovoriše: »Da!« On ih onda pozva da sjednu kod njega, predoči im nauku Islama i pročita im Kur’an. Božije je djelo, da su Židovi ljudi od pisma i po Muhamed Ibni Ishaku i znanosti, koji su među Hazredžima idolopoklonicima Abdul Malikju Ibni Hišamu stanovali, bili potišteni, često kod svađa rekli: »Blizu preveli je vrijeme, u kojem će uskrsnuli jedan pejgamber (io) Braća Muftići u Žepču i mi ćemo njegovom pomoćji vas utamaniti, kao Ada i Irama’« Kada je dakle Muhamed ove ljude pozvao, da u Boga vjeruju, reće jedan drugome: »Znajte, ovo Kad je bio u sigurnosti reče: »Bože, tužim Ti je pejgamber. sa kojim vam Židovi prijete, za to se na moju slaboću i nemoć protiv ljudi. 0 naj­ daj, da ih mi preteknemol« milosrdniji! Ti si gospodar slabih i Ti si moj go­ Tako dođe, da oni poslušaše Muhameda, u njega spodari Koga mi daješ kao pomoć? Udaljenoga, koji me se odriče, ili neprijatelja, kojem si dao moć nada ! vjerovaše i pređoše na Islam. Oni također rekoše Muhamedu: »Mi dolazimo iz jednoga naroda, u ko­ mnom? Ali ako se na me ne srdiš, onda se ja ne jem vlada mnogo zlobe i neprijateljstva. Moguće da brinem ni za što, Tvoja me milost obavija i ja bje­ će nas Bog sada ujediniti. Mi ćemo ga u vjeru, — žim svjetlu Tvoga lica, koje tamu obasjava i kojim koju mi priznajemo, pozvati, a ako ga Bog oko uspijeva ovaj i onaj svijet. Zaklinjem Te, ne daj, Tebe sjedini, onda nema jačega čovjeka, nego što da Tvoj gnjev i srdžea padne na me. Budi obazriv, si Ti«. Na to se vjernici povratiše svojoj kući. dok ne nađeš na meni zadovoljstvo. Nema sile ni Kada ovo šest ljudi dođe u Medinu, porazgomoći osim Tebe I« voriše se sa svojim suplemenicima o Muhamedu i Početak Islama među stanovnicima Medine. i pozvaše ih u Islam tako, da je naskoro u svakoj ’ kući bio govor o Muhamedu. Kad je Bog svojoj vjeri htio da pribavi pobjedu, 0 prvome sastanku na uzvisini, o poslanju a svoga pejgambera da uzvisi, i svoje mu obećanje Mussaba ibni Omejra i šta je bilo 8 tim u da ispuni, ode Muhamed kao obično za vrijeme hodočasnih svečanosti kabilama, da im se kao pej­ savezu. gamber predstavi. Tu sretne na uzvisini nekoliko Sljedeće godine dođe iz Medine dvanaest ljudi Hazradžita (to je veće pleme od obaju arapskih ple­ na hodočašće i srete Muhameda na uzvisini«. Jezid mena, koja su nastanjena u Medini. Drugo pleme ibni Ebi-Habib im je pripovijedao od Ebi-Marsada su Ausiti), s kojima je Bog dobro namjeravao- Mu­ ibni Abdullah El-Jezeni, da je čuo od Abdurahmana hamed upita Hazredže, — koje je sreo, — »Ko ste PODLISTAK. Kratak životopis Muhameda iHtjhisso amo I ! ‘ | i ' ; i | ] ' Odgovor ministra unutrašnjih djela na pitanje poslanika gosp. Hamlda Kurbegovića. i j j ' ! ; i ' I | ; ; | Gospodine poslaniče! Povodom Vašeg pitanja o kotarskom uredu u Zenici, koji je uputio tam. školi jednu knjižicu pod naslovom „Kosovska Epopeja-, Čast mi je odgo­ voriti Vam slijedeće: Pukovska okružna komanda iz Trav­ nika poslala je načelniku sreskom u Zenici 149 primjeraka knjižice „Ко sovska Epopeja" od pukovnika V. S. Jankovića, s molbom da se rasprodaju u mjestu. Sresko načelstvo poslalo je izvjestan broj primjeraka osnovnim školama u mjestu s pozivom, da se knjižica, koliko se može, rasproda među đacima, a ostatak nerasprodanih primjeraka da se povrati načelstvu. Knjižicu je po svoj prilici (ovo mi podvlačimo. Рг. ur.), izdalo Mini­ starstvo Vojno i Mornarice, cijena joj je pet dinara: za vojnike, podoficire i učenike-ce svih škola jedan dinar. U knjižici pored stihova, citiranih u Vašem pitanju, ima i drugih koji su u stanju da povrede vjersko čuvstvo Muslimana. Toga radi bio je učitelj osnovne škole, Mustafa Šišić, protivan tome, da se knjižica rasprodaje među školskom omladinom, naročito među muslimanskom djecom. Navodio je razloge vjerske i nacionalne kao i to. da rasprodavanje knjižica nije prepo­ ručilo prosvjetno odjelenje Zemaljske Vlade. Sresko načelstvo nije čitalo sadrŽine pomenute knjižice, ali nije ni davalo naređene, da knjižicu moraju uzimati djeca, naročito ne djeca islam­ ske vjere. Radi toga Što i Zemaljska Vlada drži, da je knjižica svojom sadržinom nepodesna da se rasturuje među Škol­ sku omladinu, Zemaljska je Vlada dala naređenje sreskom načelstvu u Zenici, da obustavi rasprodavanje knji­ žice „Kosovska Epopeja" među škol­ skom omladinom i da se uzdrži od svakog eventualnog pozivanja na odgovornost. (I ovo mi podvla­ čimo. Zar se tu moglo govoriti o nekoj odgovornosti. Pr. ur.), učitelja Mustafe Šišića, koji je, prvi ustao protiv rasprodavanja pomenute knji­ žice. U isto vrijeme pozvano je sresko ibni Usejlah-Essmadži, kojem je Ubade ibni Assamit priopćio: »Bio sam među onima, koji su se na­ lazili kod prvoga sastanka na uzvisini; bilo nas je dvanaest i mi se poklonismo Muhamedu kao što su se žene poklanjale prije nego je bio rat propisan. Mi se obvezasmo, da ne ćemo Bogu ništa pridru­ živati, da nećemo krasti, da ne ćemo provoditi blud, da ne ćemo ubijati našu djecu, da ne ćemo lagati, a da ćemo Muhamedu u svemu dobrom biti po­ slušni; »Ispunite li ovo«, — reče Muhamed, »onda ćete doći u raj; prekršite li nešto od ovoga, onda je božija stvar, hoće li vas kazniti ili vam oprostiti«. Kad ljudi opet otputovaše, pošalje Muhamed Mussaba ibni Omejra k njima, da ih nauči Kur’an i Islam i da ih u vjeri pouči. Mussaba su u’ Medini nazvali učiteljem, a sta­ novao je kod Esada ibni Zurare. Asim ibni Omer im je pripovijedao, da im je bio imam, jer Aus i Hazredž nijesu htjeli, da im jedan od njih bude drugima imam. O drugom sastanku na uzvisini. Mussab ibni Omejr se onda povrati sa drugim Medinelijama, — što Muslimanima što nevjernicima, — na hodočašćenje u Mekju. A kad je Bog u svojoj milosti htio Muhamedu pomoći, Islam i njegove priznovaoce uveličati, a idolopoklonstvo i njegove priznavaoce poniziti, ugovoriše oni opet jedan sa­ stanak sa Muhamedom. Mabad ibni Kab, brat benu Salama mi je pri­ povijedao, da mu je njegov brat Abdulah ibni Kab. , — jedan od najučenijih Eusarija, — pričao, (Ensar 1 ili Ensarije — pomoćnici, nazivaju se iza hidžrefa vjernici u Medini za razliku od »Muhadžirun« — iseljenika iz Meke i »Munafikun« — licemjeraca, jed- �Eto* 297 Rio' MnPAR5V — „PRAVDA* načolstvo, da pri sličnim slučajevima u budućnosti ishodi i sačeka odobrenje za rasprodaju od strane prosvjetnog odjeljenja ove Zemaljske Vlade. Molim Vas Gospodine postaniČe da primite uvjerenje moga odličnog po­ štovanja. Ministar Unutrašnjih Djela i ‘ Drašković. Odgovor na pitanje poslanika gosp. Saliha Baljića o rekviriranim a neplaćenim kožama. I Gospodine Poslaniče! Na Vaše pitanje, o novcu dobivenom za prodate kože koju je prodaju izvr­ šila zemaljska Vlada u Sarajevu, do­ stavljeno mi preko Ustavotvorne Skup­ štine Вг. 3666, čast mi je na osnovu izvještaja Zem. Vlade dostaviti Vam slijedeći odgovor: Nakon oslobođenja nađene su u sabiralištima biv'. austro-ugarske vojne uprave veće količine sirovih goveđih, ovčijih i drugih koža, koje je vojna uprava na temelju postojećih zakona bila u zemlji rekvirirala za potrebe vojske. Te su se kože imale smatrati ratnim plijenom, s kojim je imala da raspolaže Direkcija Plijena u Beogradu. Kako je ono vrijeme u Bosni i Her­ cegovini među civilnim pučanstvom vladala velika oskudica na obući, obratila se Zem. Vlada na Direkciju Plijena sa molbom, da joj spomenute kože ustupi u svrhu opskrbe cipelama civilnog pučanstva, poimenice činov­ nika i drugih državnih namještenika, Direkcija Plijena je toj molbi udo­ voljila, te je Zem. Vladi stavila na raspoloženje u gornju svrhu sve rekvirirane jkože, koje su se našle u magazinima bivše austro-ugarske vojne uprave. Zem. Vlada je nakon toga ove kože preuzela, te je u zamjenu za njih na­ bavila dijelom iz Hrvatske i Slavonije, a dijelom iz Njem.-Austrije odgovara­ juće količine izrađene gornje i donje kože, koje je opet razdijelila uz niske cijene državnim činovnicima i namje­ štenicima, javnim dobrotvornim insti­ tucijama i u epšte potrebnom civilnom stanovništvu. Novac koji je tom prigodom ubran, zaračunat je po*nalogu ovdašnje Dele­ gacije Ministarstva finansija u korist konto-korenta biv. austro-ugarskog erara, koji se i danas još vodi kod Računovodstva Delegacije Ministarstva finansija. Iz ovog se konto-korenta podmiruju tražbine, što ih Zem. Uprava ima protiv biv. austro-ugarskog vojnog erara, te su na taj način i novci, što su na gornji način primljene za kože, došli ili će doći u posjed bos.-herc. zem. uprave. Istina je, da su se još u vrijeme, dok je akcija razdiobe kože bila u : ! ’ . : ' j toku, a i kasnije na Zem. Vladu obra­ ćale neke osobe, koje su tvrdile da im je od strane austro-ugarske vojne uprave bila rekvirirana koža, a da im ista nije plaćena, nu Zem. Vlada nije se mogla upuštati u to, da takove tražbine podmiruje od utrška za kože, koje su bile ratni plijen i koje joj je kao takav ustupila Direkcija plijena, jer u pogledu takvih tražbina protiv biv. austro-ugarske uprave postoje posebni propisi, prema kojima se traž­ bine te vrste imaju predati likvidirajućem Austro-Ugarskom Ratnom Ministarstvu u Beču. To je učinjeno i sa svim zahtijevima za isplatu rekviriranih koža. Zem. Vlada je pri tome stajala na stanovništvu, da ona, odnosno bos.herc. zem. erar nijesu nikakav univerzalni nasljednik biv. austro-ugarskog vojnog erara na teritoriji Bosne i Hercegovine, te da prema tome bos.-herc. zem. erar ne može biti obavezan, da isplaćuje obaveze, što ih privatne osobe imaju protiv tog vojnog erara, a na tome ne bi ništa ni mijenjala okolnost, da je Zem. Vlada primila i takove kože za koje lice, koje je tražilo otštetu i nije bilo podmireno od austro-ugar. vojne uprave. Primite, G. Poslaniče, uverenje mog odličnog poštovanja. | ; I ' I i i • , ! | . : i | Ministar Trgovine i Industrije Dr. M. Spaho s. r. Politički pregled. UNUTARNJI. Kriza riješena. (Naš telefon- I ! I ! i ! ski izvještaj). Nakon predane demisije naših ministara u srijedu sastao se u četvrtak popodne ministarski savjet i donio zaključak, da se svi uslovi sporazuma, čije neispunjavanje su naši ministri naveli za uzrok demisije, imaju potpuno izvršiti. Glavni od tih uslova jesu, da se odmah počne sa isplatom avansa od 60 milijona dinara za kmetska selišta; zatim da se dadu strogi nalozi kotarskim predstojnicima, da se drže tačno onog paragrafa beglučke uredbe, prema kojoj se imaju otstraniti uzurpatori sa slobodnih posjeda. Osim toga će se i ona okružna načelnička mjesta, koja prema sporazumu pripadaju našoj organizaciji, imati što prije popuniti. U slijedećem ćemo broju do­ nijeti opširan izvještaj o cijelom toku krize. noga dijela stanovnika Medine, koji se je prama Islamu držao mlako), — da je njegov otac Kab, koji je sam kod ovoga sastanka na uzvisini bio i Mu­ hamedu se poklonio, njemu rekao: — »Bilo nas je sedamdeset i tri muža i dvije žene. Kad smo neko vrijeme čekali u dolini, dođe Muhamed sa svojim amidžom El-Abbasom, koji je doduše još onda bio poganin, ali je ipak htio biti prisutan, da za svoga bratića sklopi jedan tvrdi savez. Kad su sjeli, uzme El-Abbas najprije riječ i reče: »0 Hazradžiti (Arapi su nazivali sve Medinelije tako, a razumjevali su pod tim i Ausite), vi znate, da Muhamed pripada našima, mi smo ga šti­ tili protiv onih u narodu, koji misle onako kao ja. On živi u snazi među narodom i u zaštiti u svojoj domovini, pored svega toga on želi, da k vama ode i da vam se priključi. Ako držite, da možete održati ono, što mu obećavate i da ćtte ga protiv njegovih neprijatelj’a štititi, onda preuzmite teret, koji ste sebi natovarili, ali ako mislite, da ćete ga prevariti i iz­ dati, onda ga ostavite ovdje, jer je on u svojoj do­ movini jak i zaštićen.« Muhamed je držao jedan govor, pozva© nas Bogu, čitao nam Kur’an i pobudio u nama ljubav prama Islamu, onda je rekao: »Zaklinjete li se, da ćete me od svega onoga očuvati, od čega čuvate vaše Žene i djecu!« Al-Bara ibni Marur uhvati mu ruku i reče: — »Da! Onoga mi, koji Te je kao pejgambera sa isti­ nom posla©, štitićemo Te kao naše vlastito tijelo. Primi naše poklonstvo, božiji poslaniče, tako mi Boga, mi smo sinovi rata i ljudi od oružja, koje smo, jedan moćniji od drugoga naslijedili!« Dok je Al-Bara tako govorio, prekide ga EbulHajsam ibni Attikan rekavši: — »Božiji poslaniče, ; i ' j ј i < CipdHa 3 Strana Treći odjeljak ustava primljen i Engleski oficiri organizuju per­ velikom većinom. Prekjuče je izgla- ! zijsku vojsku. »Times« javlja iz Tesan treći odjeljak ustava velikom ve- i herana, da je ruska vlada službeno činom. Kod glasanja člana 42., koji protestovala protiv nazočnosti engles­ govori o agrarnoj reformi, glasali su kih časnika kod perzijskih četa, koji osim ostale opozicije protiv člana još organizuju perzijsku vojsku. ovi radikali dr. Srškić, dr. PećaMoskva i Angora. U Angori je nac i dr. Spalajković, te radikalpromjenom vlade i padom Bekir Sami ski disident dr. Ivanić. beya došlo na kormilo ekstremističko krilo, koje stoji pod direktnim upli­ VANJSKI. vom Moskve. Narodna je skupština Svrha dolaska ministra Dimi- ; odbila predloge saveznika, date Sami trova u Beograd. Ovih dana boravio beyu na prošloj konferenciji u Londo­ je bugarski ministar unutarnjih djela nu, a primila je ugovor s Moskvom. Dimitrov u Beogradu i dao saradniku Ova promjena kursa ipak nije nimalo »JutarnjegLista« intervju. On je izjavio, i uzdrmala položa Kjemalpaše, koii je i da je cilj njegova dolaska, da našoj sada ljubljen od svih kao narodni junak vladi izjavi, da je Bugarska spremna, Po pisanju engleskih listova, savez da vodi miroljubivu politiku prema s Moskvom predstavljaozbiljnu opasnost nama. To je on u današnjoj audijenciji za zapadne sile i ugrožava direktno kod Pašića i učinio. Unutrašnja situa­ Engleze u Mezopotamiji, a Francuze u cija Bugarske je takova, da ona mora 1 Siriji. O^ito po inspiraciji iz Moskve u prvom redu posvetiti svoju paž­ kemalistička štampa otvorila je zadnjih nju na sređivanje svoga unutrašnjega ; dana pravu vatru protiv Engleske i stanja i popravljanju onoga, što je rat ; njezinog djelovanja na Istoku, a oso­ upropastio. Zato mera* izbjegavati sve bito u Carigradu. Listovi ističu posto­ komplikacije u vanjskoj politici i mora 1 jeću akciju angorske vlade protiv in­ nastojati, da uspostavi prijateljske od- I teresa Engleske u Indiji, koja će se nose sa svim državama, a naročito sa ‘ voditi u zajednici sa Rusijom. susjednim državama. Ekstremni nacijonalisti hoće na sva­ U prvom redu se imaju uposta- 1 ki način da osnuju islamsko carstvo, viti prijateljski odnosi sa Jugoslavijom. | sa prijestolnicom Angorom, slobodno O vanjskoj politici Bugarske, izjavio | od svakog upliva, pa su prigravni da je, da ona za saća još nije angažovana istupe i protiv Carigrada, kad bi im ni za koju stranu. S malom antantom on smetao u tome. nemaju nikakovih veza i može izjaviti Represalije Engleza protiv Iraca. samo to, da želi s njome živjeti u Iz Londona javljalu: U Corku u oko­ prijateljstvu. S velikom antantom ih lici razorile su vlasti 17 kuća u znak vežu samo privredne veze. 0 unutraš­ represetija protiv sinfeinovaca. Ponav­ njoj politici rekao je Dimitrov, da je i ljaju se uvijek iznova napadadaji na Bugarskoj stalo do toga, da poboljša čete i na policiju. Prekjučer je cijeli privredni život, koji je ratom sasvim srednji dio grada Dublina bio opkoljen upropašćen, da izvede najvažniju eko­ četama. Jake ophodnje pretražile su nomsko — socijalnu 'reformu, kojom sve kuće jednu po jednu u potražnji će se regulisati odnosi između poje- : za generilnim stanom sinfeinovske dinih klasa i ublažiti klasna borba, vojske. kao i podići seljački i radnički stalež. 1 Možda nema slična primjera u his­ Zatim vlada mora riješiti valutno pi- , toriji, kao ove irske borbe za slobodu. tanje, jer je stanje leva slabo. Oni , Nijedan se narod, osim možda srpsko­ nijesu imali nikakve nerede niti buna ga naroda, nije borio i ne bori tako u zemlji, premda je bio jak komuni­ srčano i tako žilavo za svoje samo­ stički pokret. Prošle godine u maju određenje, koje je tolikim drugim na­ izbio je generalni štrajk, koji nije po- | rodima priznala ta ista engleska im­ stigao cilja. Vlada je pobijedila, a da perija, protiv koje krvave Irci. 1 jedno nije upotrebljavala prisilnih mjera. . je sigurno: ih će nestati i posljednjeg Vlada, koja sastoji iz seljačke stranke, > Irca, ili će izvojevati slobodu. U nji­ ima u parlamentu moćnu većinu, tako, 1 hovoj borbi prate ih simpatije cijelog da je njegov položaj na upravi zemlje ; kulturnog svijeta. osiguran. Njemačka ne želi plebiscita u Pašić o Mađarskoj. Bečki organ Austriji. „Politische Korrespondenz“ mađarskih emigranata „Jov6“ donosi j iz Beča javlja: Njemački državni kan­ intervju svog dopisnika sa ministrom celar dr. Wirth obratio se putem aus­ gosp. Nikolom Pašićem, koji je iz- • trijskog poslanstva u Berlinu na au­ javio, da je najvažniji problem politike strijsku saveznu vladu s prešnom male antante razoružanje Mađarske. molbom da se, obzirom na sadašnji Bilo bi naivno misliti, da ćemo prego- ; međunarodni položaj Njemačke i ob­ varati u pitanju razoružanja. Mađarsku zirom na pitanja, koja se sada rijetreba svima sredstvima demokratizi­ šavaju, preduzme sve što je potrebno, rati. Mađarska nože jedino stati na i da ne dođe do daljnjih plebiscita u stanovnište mirovnih ugovora. Samo , korist priključaka Austrije Njemačkoj. tako moći će doći do normalnih od­ nosa sa svojim susjedima, a zatim mogu započeti i trgovačko-politički pregovori. 1 Oglašujte u „Pravdi" Skupština poglavica Kurejšija i njihovo savje­ veze postoje između nas i drugih«, — mislio je na Židove —, koje ćemo sada prekinuti. Učinimo li tovanje o Muhamedu. ovo, a dosudi li Ti Bog pobjedu, hoćeš li nas Ti Kad su Kurejšije vidjeli, da je Muhamed dobio ostaviti i povratiti se u domovinu?« — Na to Mu­ hamed odgovori: »Vaša je krv moja krv, šta vi • drugova i privrženika izvan njihovog plemena u prolijete, prolio sam i ja. Vi pripadate meni, a i ja I zemlji, u koje njegovi prijatelji iseliše, vidješe, da su našli zaštitu i utočište, a bojali su se, da će se vama. Ja vojujem s onim, s kim vi vojujete i skla­ Muhamed sada odlučiti, da zaratuje protiv njih. Oni pam mir, s kim ga i vi sklopite!« se zato skupiše u vijećnici, u kojoj su stvarani svi Kab priča dalje, da ih je Muhamed pozvao neka I zaključci i posavjetovaše se, šta će u pogledu Mu­ mu označe dvanaest prvaka, koji će njihove poslove hameda, — kojega su se sada bojali, — da učine. voditi, a ©ni izaberu devet Hazardžita i tri Ausita. Tada dođe Iflis (Djavo) u osobi jednoga starca u iznošenom odijelu, koji se postavi na vrata vijeć­ Iselenje vjernika u Medinu. nice. Kad ga Kurejšije upitaše, ko je, odgovori: »Jedan starac iz Nedžda, koji je ćuo, šta ste ugo­ vorili i koji je amo došao, da čuje vaše riječi i da Prije poklonstva na uzvisini nije Muhamed imao dozvole da vodi rat i da krv prolijeva, on je imao I vam moguće dobar savjet dade«. — Oni mu rekoše. »Dobro!« i pustiše ga unutra. Ovdje su bile skup­ samo da Boga doziva i da snosi strpljivo uvrede, ljene najplemenitije Kurejšije. Jedan reče drugomu: a neupućenim da oprašta. Kad su se sada Kurejšije od Boga odvratili, i namijenjenu im milost božiju i »Vidjeli ste, dokle je stvar ovoga čovjeka doprla. Tako mi Boga, mi nijesmo sigurni, da oni ne će sa odbili, a pejgambera nazvali lašcem, one mučili i svojim privrženlcima iz stranih plemena na nas naprogonili koji su se samome Bogu molili, i Muha­ meda vjerovali te njegovu vjeru prihvatili, onda ; pasti, zato, ujedinite se u jednom zaključku protiv njega. Poslije nekoga savjetovanja, reče jedan: »Ba­ dozvoli Bog Muhamedu da vodi rat i da se brani cite ga u lance i zatvorite ga, a onda čekajte, dok od onih, koji su vjernicima činili nasilje. Kad je mu ne bude kao drugim pjesnicima prije njega, kao Muhamed dobio dozvolu da vodi rat, i kad je pleme Eusalija mu se zaklelo, da će primiti Islam i da će ' Ragibi, Zuhejru i drugima, koji su na sličan način pomagati njemu i njegovim sljedbenicima, zapovjedi i propali!« Na to reče starac iz Nedžda: »To nije on svojim drugovima, — onima Što su se s njim I dobar savjet, tako mi Boga. Ako ga zatvorite, onda će stvar kroz ona vrata, iza kojih ste ga zatvorili, iselili, kao i onima, koji su s njim u Mekji ostali, — da sa njim odu u Medinu i da se sa njim svojoj i doprti do njegovih drugova. Oni bi onda mogli lahko braći od Eusarija priključe. On im reče: »Bog sam . vas napasti, a njega osloboditi iz vaših ruku, a onda je dao braću i jedno sigurno boravište!« Oni odoše I s njime brojčano se povećati i-vas savladati. Zato, u hrpama, a Muhamed sam ostade još u Mekji če­ I dajte jedan bolji savjet!« kajući, dok mu Bog dozvoli također, da se iseli u (Nastaviće se). Medinu. �Страна 4 Strana Domaće vijesti. Merhum Hadži Salihaga Latifić. 23. maja se preselio na ahiret pred­ sjednik općine u Livnu g. H. Salihaga Latifić. Rah metli ja se cijeloga života isticao neobičnom požrtvovnošću za narod. Za vrijeme borbe za vjerskoprosvjetnu autonomiju stajao je vjerno uz bok do Firdusa. Mnogo je radio za vakuf kao predsjednik tamošnjeg povjerenstva, a za »Gajret« je bio sve do posljednje godine jedan od njego­ vih najagilnijih povjerenika. Ideal mu je bio za cijelog života sloga i 1 j u b a v, a da je na ostvarenju toga ideala i radio, vidjelo se najbolje pri pokopu, kod kojeg je sudjelovalo više štotina osoba bez razlike vjere. Livanjska musliman­ ska čitaonica »Sloga«, koju je rahmetlija osnovao, gubi u njemu svoga najzasluženijeg člana. Rahmet mu nje­ govoj dobroj i plemenitoj duši. Iz društva. Gđica Arzija Kapetanović, kćerka g. Hilmibega iz Sarajeva, zaručila se sa g. Hamdijom Lukačević iz Podgorice. Vjenčanje će biti u ne­ djelju 5. ov. mj. Čestitamo! Novi ministarski komiteti. Mini­ starski je savjet primio uredbu o do­ dacima na skupoću činovnicima u Sr­ biji i Grnoj Gori. Primljeno je da se ustroji još nekoliko ministarskih ko­ miteta: za pobijanje skupoće (dr. Spaho, dr. Kumanudi); za donošenje uredbe o stanovima u novim krajevima (dr. Spaho, dr. Krizman, Pucelj); za dono­ šenje uredbe o radničkim sindikatima (Svetozar Pribićević, dr. Kukovec i dr. Spaho). Rad jedne uzorne Mjesne Za­ štite Djece. U prošloj društvenoj go­ dini pokazala je Mjesna Državna Za­ štita Djece i Mladeži u Ključu ove rezultate: Savjesno je izradila popis sve djece u svom srezu, kojoj je po­ trebna materijalna pomoć i brinula se, •a im se pomoć ukaže iz državnih i privatnih sredstava. Osim toga vodila je evidenciju o fizički i duševno abnor­ malnoj djeci i nastojala, da se smjeste u specijalne zavode (n. pr. zavod za gluhonijeme, slijepe, i si.) Preko cijele zime kuvan je kakao i izdavan uz komadić hljeba na 150 siromašne školske djece, ukupno u 21.380 obroka. Za to je utrošeno: kakao 77,50 kg. šećera 273 kg. kondenzovanog mlijeka 2.856 kutija, brašna 1125 kg. Usljed te akcije djeca su osjetno fizički na­ predovala, a preko cijele zime uopšte nije bilo dječjih bolesti. Na 45 siro­ mašnih rodilja, trudnih žena i žena sa dojenčadi raspodijeljeno je 70 kg še­ ćera i «9 kg. pirinča. Najsiromašnijoj Školskoj djeci u srezu izdato je: 50 muških odijela, 15 ženskih odijela, 10 muških kaputa, 50 pari čarapa i 88 pari cipela. Redovna novčana pomoć izdavana je na 12 čuvara djece u ukup­ nom mjesečnom iznosu od 1200 K. a kao vanredna novčana pomoć raspodjeljeno je na čuvare djece u toj go­ dini 34 000 K. Pošto se mnogo djece vraćalo sa prehrane iz Hrvatske i Vojvodine preko Ključa, uspostavljena • e prihvatna stanica sa dječijim kupa­ tilom za djecu na prolazu. Dječijim kupatilom služe se redovno školska djeca. Kroz prihvatnu stanicu prošlo je 70 djece, a u kupatilu je utrošeno 2 sanduka sapuna. O prošlogodišnjem Dječjem Danu priređena je vrtna za­ bava, koja je donijela čista prihoda K 7361. Mjesna Zaštita povela je ak­ ciju, da se u Ključu proširi popularno higijenski list „Zdravije“ i sakupila 40 pretplatnika za taj list. Fond DjeČeg Dana, namijenjen za bitne nepred­ viđene slučajeve pomoći siromašnoj djeci, iznosio je krajem društvene go­ dine K 3.703 Odbor Mjesne Zaštite u Ključu može da se ubroji među one rijetke, koji su u punoj mjeri shvatili potrebu i važ­ nost socijalnog i humanog rada u ekonomskim neprilikama našeg da­ našnjeg društva i koji su žrtvovali i vremena i truda za taj rad. Pripreme za Dječiji Dan Број 297 Broj „ПРАВДА* — „PRAVDA" 1921. vrše se u velikom opsegu Na proši­ renoj sjednici Okružne Zaštite i pred­ stavnika svih sarajevskih kulturnih i dobrotvornih društava izabran je na­ ročiti Akcioni Odbor na ćelu sa g. Abduselambegom Krasnicom, Povje­ renikom za Socijalnu Politiku. Akcioni Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. je Odbor rasporedio posao na pojedine škola kupiti dobrovoljne priloge, pro­ sekcije, koje izvode pripreme i po po­ davajući pri tome cvijeće. Osim toga trebi održavaju sjednice. Opaža se ! će u parku Cara Dušana svirđti prije vrlo živ interes kako ustanova tako i poslije podne glazba. Kako je cijena i građanstva, i ovdašnja Ruska kolo­ cvijeću i ulazu u park dobrovoljni nija uzeće u izvođenju programa ak­ prilog, to molimo publiku, da bi se tivnog učešća sa nekoliko odličnih tašto bolje odazvala ovome pozivu i čaka, koje su njeni članovi sa najve­ time pomogla oruštvu ćom spremnošću primili da izvedu. „.Jugosl Musi. Društvo za Borbu Prilozi od zečata našem Si- protiv Alkohola44 u Sarajevu javlja rotištu. Uprava ovdašnjeg Musliman­ svojim članovima i ostalim prijeteljinia trezvenjačkog pokreta, da je Zemaljska skog sirotišta javno se zahvaljuje ple­ Vlada ovih dana odobrila njegova pramenitom darovatelju g. Salihu H. Kariću, ovdašnjem trgovcu, koji od zečata । vila Mole se članovi, koji nijesu upladarova ovome Sirotištu 52 m platna । tili članarinu, da to učine što prije i kod društvenog blagajnika g. Sejid ef. u vrijednosti od preko 1560 K. „El-Kamerov“ Bajramski sasta­ Kumašina (u radnji Braće Kumašina, HalaČi ul.). On prima dobrovoljne pri­ nak. Muslimansko društvo »El-Kamer« priređuje u svojim prostorijama (Bend- loge i upisuje članove). Susretljivost prama muslima­ baša broj 4) na 3. dan Bajrama, u petak dne 10. juna 1921. Bajramski nima. Pišu nam iz Sjetline (kot. Ro­ sastanak. Odbor se je pobrinuo, da gatica), da se direktor ondašnjeg šum­ posjetitelji budu zadovoljni kako sa skog preduzeća g. Malkarne iskazao raznim domaćim jelima, tako i sa vrlo susretljiv prama muslimanima ugodnom glazbom kao i sa drugim radnicima tog preduzeća. Na njihovu za zabavu potrebnim stvarima. Pristup želju uredio im je dragovolino džamiju imaju i nečlanovi bez razlike vjere. u prostorijama preduzeća od jedne Dobrovoljni prilozi primaju se sa za­ ; velike sobe, da mogu za vrijeme rahvalnošću u korist siromašnih l mazana obavljati svoje vjerske dužnosti. đaka osnovne škole. Početak u Isto tako dao je, da se uredi za njih 4 sata po podne. U slučaju kiše od­ jedna banja, pa mu se svi ti radnici gađa se za idući petak. muslimani najodanije zahvaljuju. Cvjetni dan Ferijalnog Saveza. Točno na minutu idu Suttnerovi Primamo od povjereništva Ferijalnog satovi, svjetski glasovita marka Saveza: Da bi se olakšao boravak »IKO«. Suttnerove ure u svim izrada đaka, koji namjeravaju ovamo doći iz bama i cijenama, kao i sve ostale drugih pokrajina naše domovine, po­ dragulje i potrebštine pokazuje trebna je veća materijalna pomoć. U Vam prekrasni katalog kojeg bes? tu svrhu odlučio je Ferijalni Savez, da platno dobijete ako za poštarinu u nedjelju dne 5. juna održi cvjetni pošaljete 2 K na tvrtku H. Suttner, dan, kojega će učenici (-ce) srednjih Ljubljana br. 706. Poziv na GLAVNU SKUPŠTINU JugosL Muslim. Društva za Borbu protiv Alkohola u Sarajevu Uoči ponedjeljka (29. ramazana, б. juna o g) održaće se u prostori­ jama Kluba J. M. O. (Kiraethane) u 3 sata a la turka (10 a la franka) iza teravije 1. redovna glavna skupština s ovim DNEVNIM REDOM: 1. Izvještaj tajnika; 2. Izvještaj blagajnika; 3. Eventualije. Mole se članovi ovog i ostalih musi, društava u Sarajevu, da izvole u što većem broju doći na skupštinu. Za privremeni odbor: , Predsjednik; Derviš M. Korkut. Haučnika dva razreda i Miševi, štakori, stjenice i žohari srednje škole traži knjižara Danici i ' i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ A. Kajon, Kralja Petra ulica br. 19. i jebite rnoja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih i kućnih miševa K 12’—, za štakore K N udjamo odmah otprem I jive 16’—, za žohare ruse i Švabe K 20’—. iz Zagreba — Osobito jaka tinktura za stjenice K 15 - . Za moljce po K 10 i 20, prašak u svim mjerama, kao i za buhe po K 10’— i K 20'—, prašak staklarski kit, nadalje cillndere, me­ za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, dicinske bočice i staklene lončiće za mast za uši na glavi K 5’— i 12*—. Mast mast, svjetiljke'itd. za uši na blagu K 5’— i 12’—. Prašak Skladište čeških tvornica stakla proti mrava K 10’— i 20‘—. porculana Razašilje pouzećem Zavod za eks­ WEISS i DRUG, port M. J U n k e r, Zagreb br. 16. ZAGREB, kraj paromlina.86 Petrinjska ul. br. 3. 131. S3F” Preprodavaocima popusti staklene ploče Tražim moga brata ZEJNlLA KADIĆA koji se ' je zadnji put g. 1917. javio iz Roma- i nova borisaglevski, Gubernija Jaroslav i (Rusija). — Molim sve bivše zaroblje­ nike, koji o njemu što znaju, da mi jave na adresu: Hamid eff. Kadić, selo Rakitnica p Trnovo. Ne zaboravite zabilježiti! fotografski atelier 1W u Zrinskog ul. 11. (Cumurija) Muradif Karahasanović. URA? koja čini trajno veselje ? Samo Suttner<v> Od nikla, ocjeli, srebra, zlata, u svakoj cijeni — i vi ćete biti zađov.ljni I Također lanci, prstenje, narukvice i svakakove potrebštlne kao škare, noževi, britve, kutije za cigarete, nažigači, novčarke Itđ. gve dobro i jeftino! Tražite cijenik od tvrtke И. Ши ii Ljubljani П 706, Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. 2. državna razredna lutrija Prvo vučenje 15. i 16. iula t. g. 5 premija! 100.000 srećaka 50.000 zgoditaka Apsolutna sigurnost i državna garancija. U roku od pet mjeseci izžrebat će se, 69,000.000 I60.000 H bez svohog odbitka u gotovom novcu Sjednem srećkom može se dobiti ¥ milijuna kruna. 2 milijuna ^o.dod, 1 milijun боо.аоо, боо.ооп, 610.000, Voodoo, Зго.ооо, 280-000, 24o ooo, 200.000, IGo.paa 121.000, go.ooo, itd. itd. Preporučamo slijedeće još nepro­ dane brojeve na izbor: 44801, 58879, 71844. 84475, 44845, 64952, 72991, 83794, 98624, 49537, 67137, 78409, 93230, 98397. 52964, 69376, 83249, 94695, Cijena srećaka za svako zrebanje: Cijela srećka Dinara W — ili kruna 19Z. Polovina srećke Dinara Zlili kruna 9Б.— Četvrtina srećke Dinara IZ.— ili kruna 48 — Osmina srećke Dinara 6 — ili kruna Zl — Listine vučenja bezodvlačno iza svakog žrebanja. Brza i točno podvorba. Narudžbe iz cijele države neka se uprave na zvaničnu Glavnu kolekturu državne razredne lutrije: мтшош BANK a D. D. (Odio državne razredne lutrije]. *Јм|ммпП Gajeva UUg I uU ul. 8. Telefon 11-19 i 23-98. Nikollćeva ul 7 Narnčbe Izvrdavaju se jedino uz unaprijed poslani novac! Štamparija D. i A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/08de1acb89517f5ffc590d77581a7b24.pdf 4c3eec173d2e824f35b0bd6cd0672db1 PDF Text Text PRAVDA ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. . Broj 60 (298) Pojedini broj K Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: godišnje K 180.—, na pola godine K 90.— (u Sarajevu): za našu državu godišnje K 200.—: za ino­ zemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. Čekovni račun pošt. štedionice 1119. ---------------------- 1—___________________________________________________________ Godina III. Sarajevo, utorak 7. juna 1921. (30. Ramazan 1339.) ; i ■ I । I ; Bajram mubareć olsun! Tihi ramazanski život posta i skrušenosti, bratstva i ljubavi zamjenjuješ, islamska zajednico, šturom i prozaičnom svagdašnji­ com. Bog samo zna sa kako različnim osjećajima svojih jedinica prelaziš iz ovog mubareć stanja, a mi ćemo da te pri tom pod­ sjetimo samo na neke potrebe, bez kojih ti nema spasa ni napretka. Dvije si i po godine patila i trpila od zlih pošljedica neg­ dašnje nesloge. Skupo si platila taj propust, krvavo si okajala svoj drijemež. Ne uzalud, jer si na izbornom inejdanu odnijela košiju i zadivila prijatelja i neprijatelja. Imponirala je tvoja soli­ darnost, zadivljavala je Tvoja otpornost, sokolila Tvoja istrajnost. Sloga ti je bila jak vodić i s njom si Božijom pomoću pobijedila. Ne zaboravi to, islamska zajednico, pamti to i bdij! Drijemež ubija, protivnik ne miruje. Bdij i čuvaj svoju slogu, svoj spas! Bdij! ... Da, bdij i čuvaj se, jer ti mnogi bacaju lug u oči; mnogi jurišaju na tvoje šančeve i slatkom riječju siju otrovno sjeme raz, dora, tihim šapatom ubijaju vjeru u plodove tvog velikog truda, tvog silnog napora. Bdij, motri, rasuduj i sudi svakom, ko dira u kamen temeljac tvoje budućnosti! Obori sve i svakog, samo ne daj razrušiti svog jedinstva i svoje zajednice. Dočekuješ ,,ševval-pašu“.... Lijepo je to, dobro je to. Samo ga dočekaj onako, kako se dolikuje: časna i trijezna, svijesna i očišćena! Razbijaj čašu, koja ti ubi i zdravlje i potomstvo; od bacuj alkohol, koji ti isuši i poštenje i imovinu! Cista u rama­ zanu, budi taka i u ševvalu: spasi i sebe i svoje pokoljenje. Samo ti se složnoj i trezvenoj, samo ti se pokajanoj i očišćenoj može doviknuti: Bajram mubareć ols!,n ? ljiv radi otezanja nove agrarne uredbe? Koje čudo da je eksplodirao saznavši da je netačno vladino saopštenje o doznaci onih 60 miliona? Nek se gospoda oko „Demokratije« postave u naš položaj pa će i te kako drukčije suditi o tom, šta znači kad se referat ministra pokaže netačnim, pa radi toga čitavo čislo poslanika ostane osramoćeno pred svojim biračima. A šta bi tek radila gospoda oko „Demokratije14, kad bi im se oduzela dva mjesta okružnih načelnika? Mi smo pak sasvim strpljivo Čekali imenovanje svojih okružnika i nijesmo se čak revoltirali ni radi toga, što je Grudič ostao „neko vrijeme-na svom mjestu, što je odlikovan i dapače promaknut! , ! | I i , I i | , ; Čekali smo, strpljivo čekali i nije­ smo pravili krize, čak ni radi toga, što nije ukinuta famozna SrŠkićeva naredba o upotrebi sile pri izvagjanju • pravomoćnih presuda; čekali smo i gutali dosta koješta; gutali i bili — 1 krivo shvaćeni. I I ' I ј • Da, krivo shvaćeni, jer se je naša ; šutnja protumačila ne kao znak obazrivosti i koncilijantnosti, već kao znak slabosti i javašluka. Kad smo upozo---- --------------------------------------- -------- | , j , ravali na posljedice odgovaralo se obe­ ćanjem o skorom izvršenju; kad smo izražavali negodovanje iznosile se te­ škoće i kojekakve zapreke. Tako je malo po malo pripremljen teren i za eksploziju naše strpljivosti: morali smo reći svoju zadnju i rekosmo je objavom demisije. Možda taj oblik nije ni malo diplomatski, možda je taj ko­ rak i preoštar. Možda je i neumjestan obzirom na opći položaj. Sve to do­ puštamo, no ne dopuštamo i nemožemo dopustiti da je to jedan „neoprav­ dan korak-. Ne, taj je naš korak potpuno oprav­ dan, on je potpuno prirodan, potpuno savremen i — jedino moguć u prili­ kama, kao što su one, u kojima se je nalazio naš klub. Postupci pojedinih ministara pokazivahu da se naša obazrivost krivo tumači, pa je njihova upornost morala uroditi sličnim rezul­ tatom na našoj strani. Arap hi ovu krizu objasnio izrekom: »Itteku gad abel-h a I i m!« pa stoga »Demokratiji« preporučujemo da se pobrine za njen pravilan prevod. Na taj način ne će više doći u priliku, da na našu adresu napiše — jedan neopravdan članak. Iz islamskog svijeta. Ultima verba*) (Pošljednje riječi.) 0 demisiji naših ministara. U srijedu 1. o. mj. izdao je naš poslanički klub ovo saopštenje: »Jugoslavenski muslimanski klub održao je danas plenarnu sjednicu, na kojoj su sudjelovali skoro svi poslanici i konstatovao, da vlada nije ispunila velikog dijela sporazuma, koji je sklopIjen u martu o. g. Radi toga je klub zaključio da ministri dr. Spaho i dr. Karamehmedović dadnu ostavku na svoje ministarske položaje«. Ovo je saopštenje pobudilo veliku senzaciju kako u parlamentarnim krugovima tako i u široj javnosti, pa je sasvim prirodno, da je naišlo i na raznolika tumačenja: negdje primljeno sa pritajenim ili nepritajenim zado­ voljstvom, negdje pobudilo zabrinutost, a negdje iskreno žaljenje. Mi se ne ćemo osvrtati na sva ta tumačenja i zadovoljićemo se samo ispravkom gledišta, koje je iznešeno u uvodniku »Demokratije« od 3. o. mj. jer je i netačno i prilično tendenciozno. Glavni organ demokratske stranke označuje demisiju naših ministara »neopravdanim korakom« i zastupa gledište, da smo mi »mogli malo pričekati«, jer da rok nije tako grdno dug kako se na­ ma čini i jer težište spora nije u ispunjenju sporazuma nego u tom: hoće li vlada da ga ispuni. Po miš­ ljenju „Demokratije« dovoljna je samo dobra volja vlade, a sa djelima se - može čekat, čak do Gjurina petka. Eto tu je i težište spora. Stupajući u radnu većinu i poslavši । u vladu svoja dva eksponenta, naš je ■ poslanički klub vršio kako svoju opi ćenitu dužnost prema državi i cjelo­ kupnom narodu, tako i svoju — spe­ cijalnu dužnost prema muslimanskom ј dijelu tog naroda. On to nije tajio pa je i priie svoje konačne odluke jasno j naglasio, da veliku važnost polaže baš i na rokove, do kojih se imaju iz­ vesti pojedine tačke našeg sporazuma s vladom. A jesu li održani ti rokovi? I »Demokratija« priznaje da nijesu, pa nastaje pitanje: Ko je kriv, da je do i tog došlo? Mi razumijemo »Demokratiju«, kad • izbjegava odgovor na to pitanje, no ' isto tako sa svoje strane moramo na­ 1 glasiti da smo previše čekali i da je ■ bilo skrainje vrijeme za prelazak iz | riječi na djela. Konstatujemo dalje da | za državu i vladu rok ne igra nikakovu I ulogu, dočim je on za nas od presudne važnosti naročito u pitanju odštete za kmetovska selišta. Spuževska metoda u doznačivanju rente bila je ' jedan od glavnih uzroka, da je naš j svijet bio pun skepticizma i nepovje­ renja prema vladi i njenim organima. ; Koje onda čudo da je postao nestrp- ! ! i , | ; i ' • I ј ; I • | , , viti da čini sve kukavičluke, sve ne­ BaŠ se samoj Engleskoj usuđujem vjere i koji čak ne primjećuje, da je danas upraviti svoj krik apela i pre­ njegova budalasta hvala (razmetanje) klinjanja i makar kako se to činilo nevjerojatno, ja to radim gotovo s . gadna maškara. povjerenjem. Ne, Englezi, koji su za nas vazda nesmireni takmaci, a(i ko;i bar imaju Ja znam, da imam još prijatelji dostojanstva i plemenitosti ne će pu­ u toj zemlji koja je našoj tako strašna stiti ono nekoliko zlokobnih uprav­ takmica i, hvala Bogu, znam, da tamo ima i drugih ljudi osim finansije-a : nika, Čija je ne popustljivost već silno ogorčila proti njih Irsku, Indiju i Mi­ bez duše. si r, da dovrše svoje djelo nanoseći Znam isto podsigurno. da tamo ima cijelom engleskom narodu tu ljagu, na hiljade ljudi od dostojanstva i od srca, pristupačnih svim ljudskim osje­ da su ovako satrli ljude na izdisanju nek se čuvaju svih političara, koji ćajima i koji ostaju sposobni da se ovaj čas dovršuju ispod svog imena smiluju, znam, da ih ima na hiljade, napis u neizbrisivim slovima: „Ne­ koji se straše, što njima upravljaju umoljive šićarđije-. neumoljivi spekulanti i koji se udane nevolje skupljaju u masama po hra­ U ovom skrajnjem apelu, ja neću movima, da se skrušeno i iskreno ići dotle, da od njih tražim neka po­ pomole. Ovo je po zadnji put, što mognu jednom Turčinu, ali ja hoću uzimam riječ u javnosti, jer ja sam da prevarim sam sebe misleći da će završio svoju malu ulogu na zemlji, pristati da me poslušaju kad ih po­ a krajnja opomena čovjeka, koji će korno zamolim, da ne doprinose tome sjutra unići u veliku Noć (t. j. umri­ da se iskorijeni ova poštena hrabra i jeti) ima uvijek nešto izgleda, da se pitoma rasa dobavljajući njihovim mr­ posluša. skim malim napadačima, onako, smi­ ješno zaluđenim, sva moderna razorna Bez ikakve pizme i bez mržnje zaklinjem danas Engleze, da se napo­ sredstva: prvo novac, po milijon i рб kon sažale na ovaj nesretni turski *) Prevodimo ovaj Članak poznatog narod, koji se branio do skrainih gra nica s toliko junačke smjelosti. Nek književnika, poštenjaka i idealiste Pierre Loti-a, što ga je štampao u se Englezi još jednom promisle prije pariškom „L’ Oeuvre“-u, da se vidi, nego će u cilju sebična interesa do kako sudi o tursko-grčkom sukobu krajnosti pomagati onaj podli grčki čovjek, koji poznaje oba naroda, jer narodić, tako bezobrazno licemjerni i lažni, koji je počinio i koji će nasta­ I je među njima dugo živio. Muslimansiia tFflovačha i obrtnička hanha га Bosnu I Hercegovinu (i d.) u Sarajevu Dionička glavnica 10,980.000*— Kruna. Podružnice u Bos. Brodu, Bos. Novom i Travniku. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije. — Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ 205 RancBiarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Intsrurban telefon: ZW �Strana 2 Страна .PRAVDA" — „ПРАЗДА" na dan, mašinske puške, aeroplane i najsramniji švapski izum, otrovni plin, proti kojih pojedinačno junaštvo više ništa ne pomaže i koji uvijek navode pobjedu strani kukavnijih. Evo napokon kojim riječima turske žene završuju molbu, što mi je šalju danas iz dna svoj ponora tjeskobe: .Prijatelju! učitelju!' još zadnji napori Oh, ne odbijajte, dajte se skloniti. Vi dobro znate, da je sva naša nada u Vama. Oh! treba li mi da kažem da sam unaprijed .sklonjen", da sam to vazda bio, a moje skanjivanje dolazi od moj; skrajnjeg duševnog umora, od mog straha, da više ne ću moći naći kao u svojoj mladosti riječi, koji mogu skloniti i uvjeriti. Da mi je još moja nekadanja živahnost, s kakvim bih zanosom odletio da poginem u redo­ vima branitelja Islama! Ali ako više nemarr. kao nekad snage za to, ja sam barem ponosan, što mogu sebi reći, da sam posvetio zadnju jasnoću svog razuma obrani stranke istine, za koju je palo na Istoku s takovim uvjerenjem toliko naših vojnika, naših časnika i naših generala, a osobito sam ponosan, što ću umrijeti, od jada i prezira, što su mi ga prouzročili sramni kramari t. zv. kršćanske Bvrope. Pierre Loti. : jer za nju što tražiš, daješ gjavolu novce, a sebi truješ dušu, truješ tijeio. Alkohol stare, p o s t e 1 j;« s u š ici. Znaš li ti šta to znači ? Znaš li ti šta je sušica? Jesi li vidio prije ne­ koliko onog „debelog" mladića kako veselo uz čašicu na akšamluku pijuca a poslije kako kašljuca kao starac, । dok se sav sirota ne osuši ko grana. i I ta grana je usabla A šta- je ubi? j Pitaš i čudiš se, kad prije. Sušica ha­ ra ko kakva strašna kuga osobito po | gradovima. Ona se širi i prelazna je 1 bolest. Njoj najviše naginju oni koji i piju a pijanice je i najviše dobivaju i I šire. Mejhane su osobito pogodna mjesta sušici. Tu je zrak nečist, u njima se kašlje i pljuje. U mejhanama je pravo leglo sušici. I ti ćeš moj ozbiljni brate, kad ovo sve znaš, sve razumiješ, zauvijek se proći nesretnog pića, a prihvatiti za rad, za posao, pa i za ozbiljnu zabavu i veselje, ali uvijek kao ozbiljan i češtit čovjek U to ti ime ja i prilikom ovoga Bajrama stištem ruku i kličem: Bajram mubarećolsun, čestiti ; mladiću! Učitelj. | , 1 Alkohol sterc postelju sušici. — i I ' : , ; 1 1 na ministra za agrarnu reformu. Gospodine ministrel Jedan od najboljih i najradenijih ekonoma bosanskih jest Smailaga Smailagić, koji u svojoj vlastitoj režiji obrađuje svoje beglučke zemlje sa najmodernijim spravama već preko 30 godina, u selu Greda kotar Bos. Gra­ diška, pa pored svega toga, što je za vrijeme prevrata od pljačkaških bandi pretrpio štetu u iznosu od 1,300000 kruna ondašnje vrijednosti, to su mu susjedni seljaci opet u mjesecu maju 1920. upustili goveda u njegovu zemlju zasijanu djelomično žitom, djelomično obraslu trasom. Stoga se je isti Smail­ agić pritužio na Ministarstvo za Agrarnu Reformu, koje mu je dalo zaštitu, pa je mogao ponovno usijati kukuruz na tom zemljištu i jedan dio za košanicu ostaviti. Seljaci se nijesu zadovoljili ovim pravednim naređenjem, nego su od zemaljske vlade u Sarajevu isposlovali brzojavnu dozvolu od 25- V. 1920. br. 74 965 po kojoj su slobodno mogli ponovno utjerati stoku u Smailagića zemljište i poništiti kukuruz i travu, a kako i ne bi, kad u toj dozvoli stoji izravno: »Na svaku ruku treba težake zadovoljiti što prije«. Isti se je Smailagić pritužio opet ministarstvu za agrarnu reformu koje je dalo nalog agrarnoj direkciji u Sarajevu, ova opet kotarskom uredu u Bos. Gradišci, da posreduje između Smailagiča i seljaka, da Smailagić to zemljište dadne seljacima na obradivanje za ovu godinu, što je uspjelo kotarskom uredu, makar se to i kasno zbilo (u mjesecu maju). Međutim iza ovog postignutog sporazuma stali su opet imućniji seljaci PODLISTAK.! Rratah životopis Muhameda fllejhissE ama po Muhamed Ibni Ishaku i Abdul Malikju Ibni Hišamu preveli (ii) Braća Muftići u Žepču Poslije ponovnog savjetovanja reče jedan: »Odbacićemo ga iz naše sredine, a protjerati iz naše zemlje. Ako je od nas daleko, onda nek ide kud hoće, a mi ćemo imati mira; uredićemo naše stvari i postavićemo opet prijašnju slogu«. Starac iz Nedžeda na to reče: »Ni ovaj savjet ne vrijedi ništa. Nijeste li Čuli njegove lijepe govore, njegov slatki jezik, kako on time ljudska srca predobiva Tako mi Boga, učinite li ovo, onda ne jamčim, da se ne će kod jednoga beduinskoga plemena udomiti i svo­ jim govorom ga za se predobiti, da ga slijedi, a onda će on poći na vas, savladati vas, oduzeti vam gospodstvo i postupati s vama, kako mu se bude htjelo. Zato dajte jedan bolji savjet!« Onda reče Ebu*Džehei: »Tako mi Boga, meni nešto na um pade, na što od vas ni jedan nije došao«. A kad ga oni upitaše, šta je, reče on: »Moje je mišljenje, da mi izaberemo iz svake kabile po jednoga mladoga, jakoga i uglednoga čovjeka iz dobre familije. Svakome da predamo po jedan oštar mač, a oni neka ga napadnu kao jedan čovjek i neka ga ubiju. Onda će biti njegova krv rasijana na sve kabile. Sinovi Abdudarovi ne mogu vojevati ! 1 | I ; ] , ! i I | ; I ! , : | i 1 ; I Husejn Alić, narodni poslanik. izgovoren na 30. maja ov. mj. u Ustavotvornoj Skupštini. i . | I | j оуош kraju v<|o Č^o kiša nada. i kad je zemlja tako dobra, da bi na njoj uspio posijani kukuruz ili broha i u mjesecu junu, a pogotovo u maju? & Kani li g.,ministar ppozvati što prije to riješenje, da se pređe na огадј^? 4. Misli li g, Ministar obzirom na to,d*je početak juna, dati telegrafski nalog, da se zemlja uruči njenom vlasniku. Molim usmeni odgovor. Beograd, 4. juna 1921. Govor nar.posl. Sejid Alibega Filipovića , | Pitanje Bajramska čestitka čestitom mladiću. Želim, da ti najprije o tome nešto ka­ žem. Tu sam naime rečenicu pročitao stotine puta na raznim mjestima i, kadgod sam je pročita© i promislio šta ona znači, jeza me hvatala. Nije to da sam pomislio na se i da me zbog sama sebe briga mori, jer ja sam davno zlo piće zamrzio kao najvećega sveg dušmanina. Pomislio sam na te, jadni moj brate, koji sad jedva čekaš da minu Ramazanski dani, da dogje mjesec Ševval — „Ševval paša* mje­ sec teferiča, „uživanja« i veselja. I dočekao si. Minuše sveti Rama­ zanski dani koji ti poput blage kiše u proljeće što sapire prašinu s prirode, tebi muslime sapraše tijelo tvoje od mnogih i mnogih bolesnih klica. Minuše i tihe, drage Ramazanske noći, koji ti u bratskom i ozbiljnom razgo­ voru razvedriše dušu, opomenuše na ozbiljan život, na rad, na posao. I sad kad dolazi mjesec Ševval, tebi će neozbiljni i ludi moj brate, biti uzalud, ti ćeš opet u neumjerenost u piću, u teferiću, u veselju, u „uživanju". Dan na dan će te sve više i više to omiIjelo cvijeće« opajati svojim čemernim mirisom, a ti ćeš sve žešći biti prijatelj one nesretne male čašice rakije Uz Ramazan si čuo rakija je zlo pa i sam si tvrdio, da je rakija zlo. Čak si sebi obećao, da je ne ćeš više piti, rovariti, pa su neke i u Beograd po­ slali, te su izradili to, da je min. za agrarnu reformu od 2U V. 1921. broj 15.240 riješilo, da se zemljište. Smailagića pretvara u seoski pašnjak navađajući razloge sušu i zakašnjenje ; sijanja. Stoga sam slobodan, gospodine mi­ nistre staviti ove upite: 1. Je li gosp. ministru poznato, da se u. ovom slučaju, iedan dio naj­ racionalnije obrađivanog posjeda pre­ tvara u pašnjak, premda se to protivi jednom članu Prethodnih Odredaba za ' riješavanje agrarnog pitanja; , 2. Kako se može ovo rješenje oprav­ dati sa sušom i zakašnjenjem, kad u j opoi 298 Broj Tokom generalne i specijalne de­ bate o predloženom vladinom nacrtu Ustava, sva gospoda govornici iz opozicionalnih stranaka najviše sa se spo­ ticali o bosanski agrar. Bosanski agrar im je bio onaj kamen, koji je najviše smetao i o kojem su govorili u takvom tonu, keo da smo mi bosansko-hercegovački zemljoposjednici jedna rasa, jedno pleme, koji smo pred kratko vrijeme poput divljih Huna sa Atilom na čelu odnekle došli i svojom silom, svojom moći pograbili zemlje, ukmetili kmetove, izotimali begluke i jedno­ stavno zagospodarili čitavom Bosnom i Hercegovinom. Gospodo moja, ja ne znam, kako se moglo ovako govoriti. Tako se može govoriti jedino iz dva razloga: ili iz zlobnog, hotimičnog izvrtanja is­ tine ili nepoznavanja te istine, nepo­ znavanja istorije. Prije podne g. Jovan Popović čitav svoj govor posvetio je bosanskom agrarnom pitanju i radi toga baš i ja ću svoj govor da posve­ tim tome istom pitanju, da tome go­ spodinu u nekoliko odgovorim. Dakle u prvom redu gospoda se bune radi naše nagodbe sa vladom u pogledu kmetskih selišta i beglučkih zemalja Stavlja se pitanje, da li mi posjednici imamo kakva prava, da li posjedujemo uopće ikakva prava na naše zemlje. (Jedan glas: Vi nemate prava!). Go­ voriti nemate prava, to je vrlo Iako. Ja mogu kazati, da nema prava ni g. Pašić na svoju kuću, ali treba to i dokazati. (Jedan glas: Komuniste kažu da nema!). To su samo fraze, to nije ništa više. Da li ima u Bosni i Hercegovini feudalnog odnosa u onome smislu, kao što ga istorija poznaje u srednjem vijeku u Evropi? Ja mislim, da o tome ne treba govoriti, jer su g. Popović i g. Divac također ustvrdili, da u Bosni i Hercegovini nije bilo feudalnog si­ stema u onome smislu kao što je bilo u Srednjoj Evropi i u srednjem vijeku. Sad preostaje da dokažem, ko ima veće pravo na zemlju, ko je starosjei dioc u Bosni i Hercegovini, da li po­ sjednici ili zemljoradnici. Guspodo moja, prije nego što je Bosna po Sul­ tanu Fatihu osvojena, poznato vam je, da su u toj zemlji stanovali takozvani patareni ili Bogumili. Bogumili su bili Kralj i vlastela i čitav narod. Poznate su križarske vojne, koje su nekoliko puta u Bosni vođene baš zbog toga, što su bili Bogumili i zbog toga što je Madžarska htjela da ih podjarmi i da ih prevede na katolicizam. Poznato I je, da su kraljevi pod izlikom pnzna1 vali katolicizam, ali čim im se dala j prilika, prelazili su na Bogumilsku ј vjeru. (A. Žujovič: Koje je nacije bio I taj narod?). Dakle, ako pitate o na­ ciji, stari povjesničari, srpski i hrvat­ ski, nijesu mogli zanijekati, da u Bo­ sni nije jedan narod slavenskog sta­ bla, koji je došao i naselio se kod Bosne i prozvao se Bošnjacima. Da li su to bili Srbi ili Hrvati, ili su bili i ■ jedno i drugo, to ne ću da rasprav­ ljam, samo kažem, da su oni bili sla' venskog stabla i slavenski narod. To i se mora priznati. Mi, posjednici Bosne i Hercegovine, u najvećem broju smo baš potomci onih starih patarena, koji su prešli na Islam, kad je Osmanlija Bosnu osvoI jio. G. Popović je zanijekao posjednij cima, da oni nisu niti slavenskog po| rijekla, a ja pitam g. Popovića, šta je 1 Kulin Ban, Šta je on bio? Šta je bio , Ban Borić, koji je u povijesti poznat kao najprvi knez u Bosni? Pa šta su onda bili Sokolović, Rajković, Krasoiević, Mirčić i t. đ. Od 134 plemenska obiteljska groblja, koji se čuvaju u Fojničkom manastiru i danas ima 20 porodica, koji su potomci onih, koji su te grobove imali. Danas u Bosni živi, možete kazati, sigurno 90°/o Mu­ slimana, koji su od ovih istih poro­ dica, od tih Slavena i to poimence; Bosnići, Brankovići, Rajkovići, Kopčići, Sokolovići, Šestokrilovići, Zvizdići, Sudići, Kresojevići, Nimičići, Bačići, Ko- protiv cijeloga naroda i zadovoljiće se sa otplatom, Kada je Muhamed ova ajeta čitao, bile su glave I svih prisutnih pokr vene zemljom, a Muhamed je koju ćemo im mi platiti«. Onda reče starac iz Nedžda: »Savjet ovoga čo­ išao kud je htio. Onda dođe neko, ko nije njima vjeka je jedini dobar savjeti« pripadao, i upita ih, koga čekaju? Oni odgovoriše. Skupština se je s tim sporazumila i razišla se. I »Muhameda!* Onda onaj reče; »Bog vas postidio; I on je već davno k vama izišao, svakog vas zemMuhamed napušta svoj stan, a Alija ostaje na I dom po glavi posuo i otišao svojim putem. Ne vi’ njegovom krevetu. i liite li, Šta je na vama?» Tad se uhvati svaki za glavu i nađe na njoj Onda dođe DŽebrail Muhamedu i reče mu: »Ne­ zemlje. Oni onda odoše u kuću, nađoše Aliju u kre­ moj provesti ovu nuć na krevetu, na kojem obično vetu, zamotana u Muhamedov ogrtač i rekoše: »Ta­ spavašl« Kad je prošla jedna trećina noći, skupiše ko mi Boga, ovdje spava Muhamed zamotan u svoj se Kurejšije pred njegovim vratima, čekajući dok ogrtač«, i ostadoše u tom mišljenju do sjutra. zaspi, da ga onda napadnu. Kada je Muhamed ovo Kad je napokon Alija ustao iz kreveta, rekoše, vidio, reče Aliji: »Lezi na moj krevet i zamotaj da je čovjek, koji je sa njima govorio, ipak imao se u moj zeleni ogrtač iz Hadramevta«, — (u ovo­ pravo. me je Muhamed običavao da spava) — »Oni Ti ne Bog dozvoljava Muhamedu da iseli. će ništa učiniti!« Kad su Kurejšije stajali pred Muhamedovim Na to dozvoli Bog Muhamedu da iseli. vratima, reče Ebu-DŽehel, koji je također bio među Ebu-Bekir, koji je bio bogat čovjek, kupio je njima: „Muhamed misli, ako ga vi slušate, da ćete dvije deve, čim mu je Muhamed rekao da se ne postati gospodari Arapa i Perzijanaca. Da ćete po­ žuri sa iselenjem, nadajući se da će mu Bog dati slije smrti opet uskrsnuti i dobiti vrtove onakove jednoga druga, a taj da će biti Muhamed. On ih je kao na Jordanu. A ako ga ne slijedite, onda će Vas hranio u svojoj kući, da ih za svaki slučaj ima Bog poubijati, a poslije vaše smrti ćete opet us­ pripravne. krsnuti i goriti u paklu«. Muhamed nije nikad propustio iz jutra ili u večer da dođe u stan Ebu-Bektrov, a na dan kad Onda iziđe Muhamed uzme jednu šaku zemlje mu je Bog dao dozvolu da iseli dođe u podne. Kad i prospe je na njihove glave, a reče Ebu-Džehlu: ga je Ebu-Bekir vidio, reče: »Mora da se je nešto „Jest, ja sam to rekao, a ti si jedan od onih podogodilo, kad Muhamed u ovo doba dolazi«. Kada sljednjih I« je on unišao, side Ebu-Bekir sa sofe, a Muhamed Bog im oduzme svima vid tako, da ga ne vi­ sjede. Onda reče Muhamed: »Bog mi je dozvolio, dješe, a on im čitaše ajeta: »Tako mi mudroga da iselim I* Ebu-Bekir upita: »Hoćemo li zajedno Kur’ana, Ti si jedan poslanik na pravom putu" itd. putovati ?« do riječi: „Mi smo pred njih i iza njih postavili Kada je Muhamed to potvrdio, zaplaka on od jedan zastor, a njih u tamu zavili tako, da ne vide radosti, a Ajiša reče; »Nisam prije nikad vidjela, da ništa«. �„ПРАВДА* — „PRAVDA* Byoi 298 Broj vačići, Tihčinovići (Tvičinovići), Predojeviči, Ćorići, Resići, Sitničanići, VlaŠići, Vojkovići, Ždralovići. Osim toga Žive još među muslima­ nima potomci plemena, koja su u bo­ sanskoj povijesti igrala nekoć važnu ulogu, kao: Borići, Ljubišići, SijerČići, Kulenovići, Ribići. Repovci, Ostejići, Tvrtkovići, Filipovići, OŽegovići, Mrnjakovići, Opijači, Bosnići, Kolunići, Konjhodžići, Tanovići. Bezbroj najčišćih slavenskih obitelj­ skih imena, što ih danas јо^ nalazimo naročito među bosanskim muslima­ nima, nama su uz to dokazom, da taj narod potječe od sredovječnih slavjanskih pradjedova, a nipošto od osmanlijskih došljaka, koji su navodno sta­ rosjediocima pootimali zemlje, zasjeli na njihove baštine a njih zakmetili. Istina, pod dojmom panike, koja je u srednjem vijeku pratila svaku vojnu, pa i onu sultana Mehmeda II. na Bo­ snu, razbjeglo se je mnogo naroda, a ospbito plemstva, pa je bivalo, da je jedna grana plemena odbjegla, a druga ostala u zemlji, te im se tu i izvan Bosne spominje još danas potomstvo. Tako je od sinova hercega Stjepana jedan — Ahmedpaša Hercegović — ostao u carevini, a druga dva su ise­ lila, a tako se razdvojiše i kuće Kopčića, Brankovića, Rajkovića, Nijemčića, Vojkovića, Vlahovića, LjubiŠića, Ljubibratića, Filipovića, Ožegovića, Kolunića i mnoge druge. Glavni konfigent nekadanjih uskočkih junaka bio je na­ pokon bosanskog porijekla, krv od iste krvi, koja teče i u žilama današnjih bosanskih muslimana. Eto, to su dokazi da bosanski mu­ slimani, a među njima zemljoposjed­ nici, potječu neposredno od sredo­ vječnih starosjedioca, a da prema tomu ovi imadu bar ista ona narodna prava kao i ostalo žiteljstvo Bosne i Her­ cegovine. Sada, gospodo, da pređemo na kme­ tove. (Gaković: To nije dokaz,da imate pravo na zemlju). To vi velite. Ja ve­ lim da imamo, jer su zemlje vazda naše bile. Dokažite svoju tvrdnju, da smo mi zemlje oteli; navedite jedan slučaj da smo s ovu stranu sto go­ dina oteli kome zemlju. Dajte dokaze. Lako je tvrditi: oteto, oteto, ali treba dokazati. Da su naši kmetovi u Bosni u velikoj većini doseljenici, to, ko i malo poznaje istoriju, mora da prizna (kod zemljoradnika prigovaranje). Da su naši kmeti doseljenici, dokaz je i to, da i danas u sredioi Bosne ima kmetova, koji još govore dalmatinskim dijalektom, dakle koji svoga dijalekta nisu izgubili. Uzmite, gospodo, od kotara Trebinja pa preko Bileća, Ljubinja, Stoca, Nevesinja, Gacka, Foče, Čajnića, Višegrada, Rogatice, pa sve do Zvornika, tamo ćete naći 80% kmetskih poro­ dica, za koje se zna, da nema niti 80 godina, da su se doselili i to iz Srbije, Crne Gore, Dalmacijo i t d. Oni su । se doselili i dobili zemlju od nas, a ne mi od njih. Samo da vam navedem jedan pri­ mjer: u selu Ponoru, kotaru Rogatica, općina Donja Prača naseljene su po­ rodice Gutalji, Forcani, Novoseli, Čvore, Furtule i Pelemiši. koji su se svi pred 80 godina tamo doselili. Ako se uzmu i proštudiraju njihova porodična imena, pokazuje se da tr ljudi nisu ni slavenskoga porijekla, da su možda došli iz Karavlaške ili šta ja znam od kuda. Gospodo, kad je ovo ovako — a toga ne možete pobiti, — onda na prosto vikati da smo mi zemlje oti­ mali, mislim, da je apsurdum mimo sve apsurdume. (Glas: Zemlja je bila carska svojina.) U koliko nije bila u posjedu našem, kad smo prešli na Islam, a u koliko smo je dobivali od cara, plaćali smo je, jer nema ni jed­ nog jedinog primjera, da je Turska carevina dala komad zemlje besplatno. Gospodin Popović je govorio o hasima. On se pozivao, da je to jedini kriterijum zemlje, na koji bi mi musli­ mani posjednici donekle imali pravo. G. Popović je trebao svakojako da malo pročita istoriju, pa da o njoj bar malo znade. Šta će g. Popović kazati, ako mu ja ustvrdim, da je turska ca­ revina ove hase davala i kršćanima. U godini 1475. počela je Turska provagjati katastar u Bosni i Hercegovini, koji je dovršila 1515. i te je godine u točanskome kotaru bilo 106 (brojem stotinu i Šest) pravoslavnih posjedni­ ka, koji su imali ove hase. Da li, g. Ptpoviću, znate da u Foči ima pravo­ slavna porodica Spahići ? Zašto se oni zovu Spahići? (Dr. M. Ivanić: Bilo je kršćana spahija, i to veliki broj.) Da­ kle eto viditel Ja mislim, da sam sa ovo nekoliko primjera dovoljno doka­ zao, ko je u Bosni starosjedioc, a ko opet „došljo". Što se tiše begluka, ja mislim, da o tome ne treba dugo ni razgovarati, osim ako bi trebalo pobijati ono, što su neki spekulanti izbora iz prsta isi­ sali, da su begluci otuda nastali, što su bezi otimali od kršćana zemlju i sebi je zadržavali. (J. Popović: Tačno.) Vi velite tačno? Dobro. A ja pitam vas gospodine, kako li naš težak na­ ziva onu zemlju, ako je imao i kmetovsko selište, i svoju vlastitu zemlju koja mu je bila slobodna? Kako je za razliku nazivao onu svoju vlastitu zemlju? Nazivao ju je svojim beglukom, eto ovim riječima. (Čuje se: Ka­ ko ?) Beglukom ! Da begluci su, go­ spodo, čisto privatna svojina, u koju ne bi smio niko dirati ako ne će da bude otimač tugjeg imetka (svojine). Nama se gospodo, uvijek predbaci­ valo, a i gospodin Popović nam je predbacivao, da smo mi bili maženi i tetošeni od Austro-Ugarske Monarhije. Ovo nam se uvijek predbacivalo. Ja sve ovo pobijam. (J. Popović: Ne tre­ ba pobijati, mi vam priznajemo, samo ne damo para.) Mi od g. Pepovića pa­ neko od radosti plače!« Onda reče Ebu-Bekir: »O božiji pejgambere, ja imadem za ovaj slučaj pri­ pravljene dvije deve«. Oni iznajme onda kao vodiča Abdulaha ibni Arkata, jednog čovjeka od plemena Benu-Dual-ibniBekir, koji je imao ženu od plemena Benu-Salmibni-Amr, a bio je još idolopoklonik, predaju mu deve, koje je on do određenoga vremena napasao. Kako sam razumio, nije ni jedan čovjek o otputovanju Muhamedovu ništa znao, osim Alije, EbuBekira i njegove familije. Muhamed je obavijestio Aliju o svom putu i zapovijedio mu, da ostane u Mekji i da povrati ljudima stvari, koje su Muha­ medu bile predate na čuvanje. Ko je naime u Mekji nešto imao, a bojao se, da to ne izgubi, predao bi Muhamedu na čuvanje, jer je bio radi svoga poštenja i vjernosti poznat. O boravku Muhameda i Ebu-Bekira ц pećini. Kad je Muhamed htio iseliti, ode Ebu-Bekiru te zajednički ostave stan Ebu-Bekirov na jedan otvor, koji je bio u pozadini kuće. Tada se zapute prema jednoj pećini na brdu Sam ispod grada. EbuBekir je naložio svome sinu Abdulahu da sluša, šta ljudi o njima govore i da mu u večer to dojavi. Njegov oslobođeni rob Emir-ibni Fuhejra imao je po danu ovce napasti, a u večer ih dotjerati u pe­ ćinu, a njegova kći Esma potrebnu hranu donositi u večer. Muhamed ostane sa Ebu-Bekirom u pećini tri dana, a Kurejšije )su obećavale stotinu deva onome, tko ga uhvati. Abdulah provede dan kod Kurejšija, da čuje šta oni o Muhamedu i njegovom ocu go­ vore, te im to u večer dojavi. Страна 3 Strana trebalo, samo je li bilo na štetu po­ ra ne ištemo. Bolje bi bilo da si re­ sjednika. kao otvoreno: mi smo boljševici i ne damo vam ni vašu svojinu. Onda bi Gospodin Popović spomenuo je fa­ znali da je vaša želja da na svijetu miliju bega Ratajaca. Izgleda da mu nema pravde pa ni zakona, i onda je poznata ta familija. U zvome go­ bi mi sa vama vrlo brzo likvidirati. voru htio je dokazati, da je ta poro­ Megjutim kako je nas Austrija mazila, dica uslijed svoga nemara i nehaja ja ću to kazati. Poznato Vam je, go­ propala. To gospodo nije tako, jer spodo, da je god. 1878. na berlinskom Ratajci nisu propali usljed svog ne­ kongresu tadanji delegat austrijski i mara, nego usljed otimanja naših bolj­ grof Andrassy kazao, da će u Saraje­ ševika. Ratajci imaju toliko hiljada vo ući sa vojnom muzikom i sa jed­ dunuma svoje kmetovske i beglučke nom regimentom vojnika. Pa šta se zemlje, ali imaju to sada na papiru, dogodilo? Austriji je trebalo stotine jer je sva ta zemlja oteta po •kolnim hiljada vojnika. Austrija je dala mno­ težacima (Dobacivanje: To nije istina.) go žrtava^u krvi i novcu, dok je ušla Vi možete vikati nije istina, ali ja to u Sarajevo. Pitam vas, gospodo, ko je bolje od vas znam, jer su mi bezi dočekao Austriju? Ko se borio i krv Ratajci bližnja rodbina. prolijevao? Je su li katolici Hrvati, ili Gospodo moja, na nas se valja su to bili pravoslavni Srbi? Ne, borili drvlje i kamenje, da smo pristali da su se same Muslimani. (Zašto?) Zato Što nismo htjeli da primimo tiraniju od vlade primim« dvjesta pedeset i pet miliona dinara za kmetovskim se­ austrijsku. Kad je Austrija ušla u Sa­ lišta. Kaže se, državi se srce istrglo i rajevo, postreljala je nekih 50 naj­ posjednicima se previše daje. Go­ uglednijih gragjana u Sarajevu. Zatim je internirala preko 200 najuglednijih , spodo, ja vam kažem, da to nije ni prava milostinja, to nije ni hak pro­ gragjana i spremila ih u Olomuc, gdje su bili godinu dana i više. Austrija je šle godine. Evo ja ću vam navesti progonila na sve moguće načine samo jedan primjer: Ja imam u općini Romaniji kot. sarajevski posjed, koji muslimane, dočim se je megju pravo­ ima 800 dunuma radne zemlje. Plaćam slavnima našlo takvih, koji su išli i zemljarine na tu zemlju 24 krune. bili austrijski tajni doušnici i zato su Prema tome dobiću za istu na ime dobivali nišane. Ja znam, gospodo, ne­ odštete 38 400 kruna, a mogao sam koliko njih, koji su se po Sarajevu lani primiti, sa slobodnom nagodbom kočoperili i širili sa austrijskim krstoizmeđu mene i kmeta, mirne duše 25 vima na prsima i primali penzije radi metara žita, 200 metara sijena i IO toga, što su bili špijuni za vrijeme metara krompira, a to prema lanjskoj, austrijske okupacije. Kako je nas Au­ cijeni prelazi preko 39.000 kruna. (Do­ strija mazila, jasan je dobar dokaz i bacivanje: Ne radeći ništa). Jest, na to, koliko se je bosanskih muslimana odselilo u Aziju. (Jedan glas: Beg ni­ toj zemlji ne radeći ništa, jer sam ja u zemlju uložio moj novac, a težaci jedan I) A zar nijesu bezi Čengići, Basvoj rad i onda dijelili prema mjesnom šagići, Džinići, Kulenovići, Filipovići i običaju svi tako da sam ja dobivao 30%, mnogi drugi? Svi su oni otišli, jer kmet 60%, a 10%, bilo je državi. nisu htjeli da trpe Austriju. (Dobaci­ Nemojte gospodo misliti, da su vanje: Nije zato, nego što nisu mogli naši osobito stariji pravoslavni težaci provoditi svoju tiraniju. Kurbegović: sporazumni sa besplatnim otimanjem Prijetila im je opasnost Životu.) naše zemlje. Da ovo potkrijepim evo Sama borba za vjersko-prosvjetnu jednog primjera: 1919. godine, kad su autonomiju koliko je stala žrtava nas izašle prethodne odredbe, ja sam izi­ Muslimane, koliko je bilo emigracija, šao među moje kmete, jer uz gore koliko hapšenja, zatvaranja i progospomenutu kmetovsku zemlju imam njenja? i begluka, i kad sam došao kazao sam im: »Dragi moji, pošto vi više A tek agrarni procesi kakvi su bi­ hak davati nećete, a i meni treba li ? Neka gg. poslanici su uvijek tvr­ živjeti, ja sada hoću svoju beglučku dili, da je Austrija u agrarnim proce­ sima nama išla tako na ruku, da smo zemlju u svojoj režiji da obrađujem, a vi mi mogli da ubeglučimo koliko hoće­ ćete mi pomoći uzorati (jer kod njih su moji volovi), onda mi je jedan mo zemlje. Ja vas upozoravam, go­ starac rekao: „Kako to da nema haka, spodo, da nema agrarnog procesa u kako će to biti?« — Eto tako je to Bosni, koji nije trajao najmanje 8 go­ riješeno, više se hak ne će plaćati,, dina dana. Jer po naredbi austrijskoj država će nam platiti zemlju«. Dragi od 1885. godine, koja se tobož osni­ vala na Saferskoj naredbi, trebalo je beže, veli starac, ako bi to tako bilo, onda tu nema pravde, od tebe oteti nakon tužbe i rasprave prve godine prva opomena, druge godine opet opo­ a meni dati, kad ja, a i svi mi znamo, mena, treće opomena, pa onda tek da si ti tu zemlju prije nekoliko go­ presuda, pa utok na okružnu oblast, dina kupio i zlatom platio«. — Eto kako naš sa boljševizmom nezadahpa na vladu, i konačno na ministar­ nuti pravoslavni težak misli i govori. stvo, i kad se sve to svršilo, onda se (Čuje se: Zašto si kupio?) Ja što imam tek moglo deći do nekog rezultata. Austrijska vlast išla je težacima Sr­ zemlje, ja sam je skoro svu kupio i platio, a i da je nisam platio, nego bima u susret gdje treba, a u agrar­ naslijedio od oca, djeda, pradjeda, minim procesima išla im je i gdje nije Ibni Fuhejra se je družio sa drugim čobanima drveta. Uz njega je sjedio Ebu-Bekir, koji mu je Mekje, a u večer je tjerao ovce Ebu-Bekirove pe­ godinama bio jednak. Pošto mnogi od nas nijesu ćini, da ih pomuzu i da koju zakolju. Kad je iz­ Muhameda nikad vidjeli i nijesu znali, ko je od njih Ebu-Bekir, dok ne izmakne sjena sa Muhamed, a jutra izlazio Abdulah iz pećine, išao bi Emir za njim Ebu-Bekir ga sa svojim gornjim odijelom zasjenisa ovcama, da ga sakrije. Pošto su minula tri dana S tim ga prepoznasmo«. i pošto se ljudi nijesu više za njih raspitivali, na­ rede da se dovedu njihove dvije deve i da vodič Računanje vremena od iselenja. dovede treću za se. Esma donese hranu, ali zabo­ ravi uže, s kojim će se mijeh objesiti, za to skide Muhamod dođe u Medinu, kad je sunce peklo svoj pojas i upotrebi ga kao uže, a po tome je i počelo se prema zapadu naginjati, a kad je prošlonazvaše Zatun-Nitak (Vlasnica pojasa). Ebu-Bekir dvanaest noći mjeseca Rebi-ul-Evela, Muhamedu je predvede Muhamedu bolju devu i reče mu: »Uzjaši već trinaest godina bio poslan kao pejgamber. je! Rado ću dati svoje roditelje za Tebe«. Muhamed reče: »Ja neću jahati na devi, koja nije moja«. EbuV. Bekir dometnu: »Ta Tvoja je, Ti si mi kao otac i mati.« Muhamed reče: »Ne, pošto si je kupio? A Pejgamber u Medini. kad mu Ebu-Bekir kaza cijenu, kupi je on za tu | ČU Medini postade Islam jednom vjerom sa čvrstim cijenu i Ebu-Bekir mu je prodade. Oni onda uzjahaše, a Ebu-Bekir posadi Emira iza sebe, da ih na uređenjem i vojničkim karakterom. Uspješnim voj­ nama dobije Muhamed neosporivi autoritet u Medin}. putu poslužuje i otputovaše. i Rat protiv glavnoga neprijatelja, Mekje i Kurejšija, koleba izmjenično sad amo sad tamo. Desetgodišnji Muhamedov dolazak u Medinu. mir, koji Muhamedu i njegovim suvjeranicima imade Muhamed:lbni-DŽafer mi je kazivao od Urva- da osigura hodočašće na Kjabu, bude ubrzo narušen). ibni-Ezzubejra, koji je čuo od Abdurrahmana-ibniUvejma slijedeće: »Pričalo mi je nekoliko Muhamedovih drugova iz moga plemena: Kad smo čuli, da je Muhamed otišao iz Mekje, a mi ga amo izgle­ dali, pođosmo iza jutarnje molitve kamenitome polju, da ga čekamo i ostadosmo tamo, dok nestade sjene, a onda se povratismo jer su bili vrući dani. Ovo učinismo i na dan njegova dolaska, a bili smo se već kući povratili kad je došao. Najprije ga je opa­ zio jedan Židov, koji je glasno viknuo: »O sinoviKajlahovi, vaša je sreća došla«. Mi na to pođosmo i nađosmo Muhameda u sjeni jednoga hurmineg O gradnji džamije. Bog zapovjedi Muhamedu da gradi jednu dža­ miju, a on ostade kod Ebu-Ejuba, dok su se gra­ dili njegovi stanovi i džamija. On je sam na tomu radio, da vjernikt obodri, a Muhadžirini i Eusarije su marljivo na tom radili. Jedan je Musliman u stihu rekao: »Ako mi budemo dangubili, dok pej­ gamber radi, onda ne činimo pravo. Za vrijeme gradnje rekoše Muslimani još i ovaj stih. »Samo je na onom svijetu istiniti život, Bože! Smiluj se Eusarijama i Muhadžirimal" �Страна 4 Strana Број 29t Broj „ПРАВДА* — .PRAVDA* slim, da bi opet bila moja jer se na­ težak nažalost i4’musliman i pravoslavni I na Muslimansku Jugoslovensku Orga­ sljedstvo ne srne negirati. To mogu i katolik, je preveć konzervativan. On nizaciju. Iz Beograda je poslat naročiti samo boljševici raditi. (Čuje se: Da se drži onoga „pleti kotac kao i otac". I načalnik iz Min. Unutrašnjih Djela, da sto godina budete kmetovi!) Nećemo Ja sam imao prilike, da sam dvojicu ; vodi istragu. Naravno zatvoren sam ja mi biti kmetovi, nego ćete vi boljše­ svojih kmetova natjerao, da spreme I i još trojica iz Sarajeva. Korkut je vici biti prosjaci, jer je „oteto pro­ ! svoju dj ecu na gospodarstvenu stanicu povraćen iz Konjica i premetačine na Ilidži da se pouče u zemljoradnji. selu veliko zaredale na sve strane. kleto? Neki od mojih prijatelja držani su po Gospodo moja, nemojte misliti da ! 1 šta mislite?: Kad su naučili čitati i 4 i pet dana u zatvoru a ja sam su muslimani posjednic našom pogod­ pisati, oni su otišli lijepo u željezniostao 17 dana. I pošto se naravno, bom u pogledu agrarai u Bosni i i čku službu, isto onako, kao što je nije našlo mšta, svi smo pušteni na Hercegovini zadovoljni, ja mogu ka­ . Nikola Divljan, kad je naučio čitati i slobodu. A da se, gospodo, u ovom i pisati, otišao da bude ašarmemur i zati da 45% njih bi voljeli, da smo pogledu mjeri nejednakom mjerom, ja sekutor. Zna li naš težak samo čitati, mi, u interesu države glasali za Ustav, ne će da radi više, jer mu smrdi plug ću navesti šta donosi zagrebačka a da nijesmo uzeli tu milostinju koju ,Riječ“ u svome broju od 25. maja pa gotova posla. (Žagor). imamo od Vlade dobiti. (Popović: Vi ov. god. Ona donosi uvodni članak govorite u ime bega, jesu Ii ostali Dalje, ja sam nagoneno svoje kme pod naslovom: „Nedopuštene metode-. muslimani uz vas?) — Jesu. A da i tove da uzimaju modernije ratarsko U tome se članku kaže: „Da je u jesu pokazali su zadnji izbori. (Povik: i oruđe, da uzimaju plugove, (jer su oni I Katoličkom Listu od 12. maja ovo god. Prevarili ste ih.) Ne, ne, nijesmo ih naučili, da rade sa starim ralima.) Ja prevarili, nego ste vi sa svojim bolj­ sam ih gonio, ali oni nisu htjeli. Kad i br. 19. izdao dr. Jure Čenkić, župnik ševizmom u naše redove natjerali i je 1914. god. Crna Gora provalila do ! na Kalniku, ovaj poziv: „Predsjed­ ništvo zagrebačke uzajamnosti, Društva one, koji možda ne bi uz nas bili. Pali i kad je Austrija Crnu Goru vra­ Poslije prevrata nastalo je takovo tila natrag, onda su pojedini kmetovi, sveštenika za vrhovne i svjetovne in­ terese katoličkoga klera u nadbiskupiji stanje, da muslimani u opšte nisu bojeći se, otišli sa Crnom Gorom. zagrebačkoj naložilo je obranbenom imali nikakva prava. Ubijali su ih, Među onima otišli i ti moji sa 1915. otimalo im se, robilo se, palilo se i god. u proljeće ostala je zemlja ne­ . odsjeku da uloži oštar protest protiv provađanja agrarne reforme na crk­ sva se nasilja provodila samo nad obrađena, Meni je to bilo žao. Oti­ venom i nadbiskupskom zemljištu. Muslimanima. Ja ću vam navesti, go­ šao sam kupio 2 pluga i počeo raditi. Ovaj se apel ima upraviti: a na narod, Tada su se i kmetovi vratili. (Čuje se: spoda moja, samo nekoliko primjera b) na sve političke stranke, c) na za vrijeme prevrata i iza prevrata. Gde je to bilo?) Na Gluvarićima opć. Konstituantu i d) na Regenta. Prevod (Žagor.) Osim onoga žalosnoga doga­ Romanija kotar sarajevski. Docnije protesta štampače se na talijanskom, đaja, koji se dogodio na težačkoj po­ sam ih ja natjerao, da počnu orati s engleskom i francuskom jeziku, da plugovima i kada su se osvjedočili da rodici Halvadžić kod Sarajeva, ja ću tako i Evropa vidi, kako se u našoj Vam navesti, samo nekoliko slučajeva, | je dobro, sad ne bi onih više tih plu­ ujedinjenoj otačbini ne poštuju zadužgdje su Muslimani težaci poubijani. I gova nipošto ostavili. binske i privatno-pravne i javno­ Na pr. Atif Grbo u Rakovoj Nozi, B. i Treba u ovom pravcu probiti led. pravne nagode, kako se ruši vjerska, Čelik i sluga mu u Ćurevu kod Foče, ■ Zato treba prilikom sprovođenja ag­ kulturna i socijalna osnovica svoje Zulfo Tahmas sa Šaša kot. Foča, Suljo I rarne reforme malo strožiji biti prema vlastite zgrade. Sastav memoranduma Vreto iz Foče i još mnogo drugih ubi­ našim težacima. Naš težak ako ima povjeren je meni. (t. j. ovome doktoru jenih i ranjenih. Eto ovi su slučajevi koru hljeba, da može večerati danas, bili uzrok da su i ono nekoliko Mu on ne računa, šta će biti sutra. Za i Juraju Čenkiću.) Rado primam svaki savjet i pomoć, jer memorandum ne slimana i to oni, koji su donekle bili dokaz neka vam najbolje posluži to, će biti moje ogledalo, već očajni va­ po vama zadojeni boljševizmom i mi­ da je od onih tolikih hiljada fakulta­ paj nas svih svećenika, koje tako ne­ slili su, da će im biti selameta na tivnim otkupom otkupljenih kmetova milo goni država, u koju smo polagali vašoj strani, najzad su došli do uvje­ dobar dio njihovo svoje kasnije imanje, tolike nade? renja i složili s tim, da muslimanu dražbom prodao. (Čuje se: Na žalost), Dakle, gospodo moja, ovako se u bez muslimana nema spasa i za to i ja kažem na žalost, jer su lijeni i Zagrebu javno piše i protestuje, pro­ su nama prešli i mi smo uz njih a su u htjeli da rade. Naš težak, ako ne tiv nepravdi u agraru, pa se ne ču ni oni su uz nas. (Žagor.) (Popović: A I ima nad sobom pritiska, ne će da radi. riječ, da ovu gospodu treba pozvati na šta su radili šuckori 1914?) Mi ćemo | (Žogor) (Popović: Dajemo vama tapije)! odgovornost, dočim ovamo u nas na pristati, da izaberemo anketu i da Od vas, Popoviću tapija ne tražim, a jednu prostu denuncijaciju ljudi se zat­ likvidiramo 1914, i 1918. god. Samo ako dobijem tapiju, dobiću je od onih, varaju i drže duže vremena u zatvoru. s tom razlikom, što je 1914. godine koji daju tapije, a vi niste u stanju (F. Kurbegović: jedan je ugledni gra­ niža klasa rušila pod pritiskom austrij- I da dajete tapije, jer ih ni sami nemate. đanin umro radi toga zatvaranje I) skih bajoneta, a ono što se činilo ! | Čuje se povik: više begovi nemaju Da li tu može biti riječi o jednakom 1918. pa sve do sada, činile su po i pravo u Bosni.) Begovi imaju prava u postupanju? vama harangirane mase, koje su imetke Srbiji i u Bosni i u Hrvatskoj. Oni muslimanima rušile, palile i pljačkale, imaju ista prava kao i težaci samo su Kao što sam već kazao, nemojte a muslimane ubijale. (Žagor.) misliti, gospodo, da su svi posjednici u ovom visokom Domu pravi težaci zadovoljni sa ovom nagodbom o ag­ Pomislite, gospodo, štete posjednika zapostavljeni, jer ovdje ima vrlo malo raru. Nijesu i ne mogu biti zadovoljni, seljaka, a dosta težačkih demagoga. usljed vašeg boljševizma! Ja imam 60 i I ako bude u ovoj državi iole pravde, sudbenih zapisnika o očevidcu na licu (Veliki žagor.) mjesta, koji prestavljaju sumu od 15 Da se nad nama Muslimanima čine I državina će jedna od prvih dužnosti milijona kruna, što je muslimanima velike nepravde, ja ću navesti samo I biti, da onim bijednicima, koji su us­ lijed ove reforme pali na prosjački nanijeta. Zašto se to moralo počiniti? još jedan slučaj, navesću slučaj, koji štap, pruži izdašnu pomoć, da ne ska­ Je li to osveta na braći? (Čuje se: ; j se baš sa mnom dogodio. Ja sam go­ paju od gladi i da dođu na nove eg­ Nije osveta!) E, a šta bi moglo drugo spodo, bio tajnik Udruženja Zemljo­ zistencije. biti nego osveta!? posjednika. Kad je izbila u Mostaru Predsjednik dr. Ivan Ribar: Mo­ G. Popović je u svome govoru nama | tobožnja veleizdajnička afera Mehmed lim vas, gospodo, da se smirite. posjednicima predbacio, da se nismo ; ef. Spahića, onda je ne znam da li po Seid Alibeg Filipović: Ja bih brinuli za amelioraciju zemlje, da se ' nečijoj denuncijacji ili kakvom nago­ samo još jedno pitanje htio da sta­ nismo brinuli za to, da naše čivčije ' varanju, tek došlo je do toga, da se vim na g. Popovića. On je u svojoj zemlju racionalno obraćaju. Ja ću go- i ova afera najedanput protegla na či­ spodinu da odgovorim samo ovo: Naš ! tavo Udruženje zemljoposjednika pa i statistici o kmetovima i njihovim po­ Muhamed opetova iste riječi, ali spomenu naj­ prije Muhadžirine! Prva zapovjed Muhamedova. Kako mi je javljeno od Ebu-Salama ibni Abdurrahman, Muhamed je u prvoj propovjedi, (Bog nek nas sačuva, da nešto dodajemo, što on nije rekao!) pošto je Boga pohvalio i uzvisio rekao: »O ljudi! Pošaljite naša dobra djela pred vas! Znajte Bogami ni jedan od vas ne će smrti izbjećil Smrću svako ostavlja svoje stado bez čobana, i Bog će svakomu bez posrednika reći: Nije li Tebi došao moj poslanik i donio Ti moju vijest? Ja sam Ti darovao dobra i druga dobročinstva pokazao. Šta si Ti pred svoju dušu poslao?« On će onda i desno i lijevo gledati napred, a ne’ će ništa vidjeti osim pakla. Tko može da sačuva svoje lice od pakla, neka to učini, ma­ kar jednim komadom hurme. Ko ništa ne nađe, neka to učini s dobrom riječi, jer će mu time biti djelo nagrađeno deset do sedamsto puta. Spas na Vas i božiji blagoslov i milosrđe!« , Početak zvanja na molitvu. | ; i ј ! uvesti /vono, te je bilo jedno saljeveno da zvoni na molitvu. Međutim je Abdullah imao jedno privi­ đenje, u kojem je bio poučen pozivanju na mo­ litvu. On dođe pejgamberu i reče mu: »Ovu noć mi se je prikazao jedan duh u osobi jednoga čovjeka, obučen u dva zelena odijela sa zvonom u ruci: Ja mu rekoh: »Slugo božiji, hoćeš ii mi prodati to zvono?« On upita: »Šta hoćeš sa njim?« »Ja odgovorih, da zovemo vjernike na molitvu«. Onda on reče: »Ja ću ti nešto bolje pokazati. Kad ja upitah šta? reče on: »Reci četiri puta: Bog je najveći: onda: Vjerujem da nema drugoga Boga osim Boga i da je Muhamed božiji poslanikl Hodite na mo­ litvu, hodite na molitvu! Hodite na spas, hodite na spas! Bog je najveći, Bog je najveći nema drugoga boga osim Boga!« Kada je Muhamed ovo čuo, rekao je. »To je istinito priviđenje, idi Bilalu i pouči ga, neka s time zove na molitvu, on imade bolji glas od Tebe. Kad je Bilal pozivao na molitvu, čuje to Omer u svojoj kući i ode brzo Muhamedu, vukući za sobom svoje gornje odijelo i reče mu: »0 božiji poslaniče! onoga mi, koji Te je s istinom poslao, ja sam imao isto priviđenje kao i on«. Muhamed reče: »Nek je Bog hvaljen! Kada je Muhamed našao u Medini sigurno bo­ ravište i kad su njegovi prijatelji Muhadžirini kod i Vojna od Vaddana. njega bili ujedinjeni, a prilike Eusarija bile uređene, Ovo je bila prva vojna Muhamedova. Išao je onda je Islam bio čvrsto utemeljen. Molitva se je obavljala, zećat se je davao, kazneno pravo se iz­ do Vaddana, a ova vojna zove se također i vojna vršavalo, a dozvoljeno i zabranjeno bilo je propi­ od Abva. Potražio je Kurejšije i Benu-Zamra. BenuZamra sklopiše s njim mir. Njihov punomoćnik bio sano. Islam se je utvrđivao u plemenu Eusarija i je Nahšiji ibni Amr, koji je u to doba bio njihov njihovom pomoću i u pogledu vjere a i sigurnoga boravka njezinih priznavaoca. Kad je Muhamed vođa. Muhamed se po tom vrati u Medinu. došao u Medinu, skupljali su se ljudi na molitvu Poslanje Ubejde Ibni El-Harisa. bez poziva. Muhamed je postupao u tom kao Ži­ Ovo je bila prva vojna zastavica, koju je Mu­ dovi. da vjernike poziva na molitvu sa jednom bohamed podigao. Muhamed pošalje, dok je on ostao rijom, onda mu se to nije svidjelo, i kasnije je htio rodicama govorio, ali u svome govoru nije napomenuo koliki broj ima onih takozvanih polukmetova i onih, koji su kmeti i imaju svoje kmetove (Jovo Popović: Malo ih ima, bežel) A šta veliš, kad ti ja kažem, da takvih ima 31,356 ili 28% od ukupnih kmetova. (Jovo Popović: To nije istina!) Zavi­ rite u statistiku, pa ćete vidjeti, daje tako. U ostalom, gospodo, ja bih upo­ zorio gospodina Popovića, neka on zaviri malo u knjigu, koju je izdao dr. Ćiro Truhelka pod imenom „Tur­ ski spomenici iz dubrovačke arhive". Tamo će se upoznati o mnogo koje­ čemu, što on nije znao. (Jovo Popo­ vić: Koje je godine ta knjiga napi­ sana?) Ona je napisana, g. Popoviću, 1910. godine. Gospodin Popović je u svome go­ voru spomenuo podpredsjednika Us­ tavotvorne Skupštine dra Hrasnicu. Htio je da prikaže, da je i on htio da, dozvolivši međusobnu diobu kmetima, oduzme od njih jednu njivu. Pošto dra Hrasnice ovdje nema, a ja pozi­ tivno znam, da to nije istina, reći ću nešto i o tome. Dr. Hrasnica je dosad riješio nekoliko kmetovskih selišta, jer se lijepo sa kmetovima nagodio i zemlju podijelio. I ovaj je slučaj isti. Sasma je drugo svojevoljna obostrana nagodba o riješenju jednog kmetskog selišta diobom, a drugo ono, što vi, Popoviću, tvrdite. Ja, gospodo, ne ću dalje da duljim. Kazao sam, što sam imao reći. Pri kraju još velim, viši državni interesi nas su natjerali, da ovo agrarno pi­ tanje jednom skinemo sa dnevnog reda. A i da se ono nije skinulo sada sa dnevnog reda, mi bismo možda opet, kao dobri državljani, kao dobroželitelji ove naše mlade države, glasali za Ustav, a onda bi se borili sa gospodom boljševicima za naša ne­ osporna prava. (Aplauz u centrumu). Merhum H. Nurudin ef. Hafizović. Na 12. aprila 1921. ispustio je svoju plemenitu dušu naš opće obljubljeni alim H. Nurudin ef. Hafizović, umirov­ ljeni vrhovni šeriatski sudija u svojoj 79. godini života. Merhum H. Nurudin ef. potječe od jedne od najuglednijih naših kadijskih porodica Hafizovića iz Rogatice, koja vuče lozu od osmanlijske porodice iz Kastamunije od naj­ starijeg joj člana H. Abdul-Kerim ef. koji je živio u Kastamuniji u EdriHisar (Alaadin mahali), gdje i ukopan. Merhum H. Nurudin ef. ocu bilo je ime H. Mehmed Rešid ef., poznati alim i kadija, a uzlazna mu je loza Mehmed Emin ef., Hafiz Mehmed ef. Ahmed ef. Ali ef., Šaban ef., Abdul Kerim ef., 0 H. Abdul-Kerim ef. po­ bliže nije ništa poznato, dočim nje­ gova sina Šaban ef. nalazi se još i danas turbe u Kastamuniji, koje se u u Medini Ubejda ibni El Harisa sa pedeset do šesi deset Muhadžirina konjanika, bez ijednog Eusarije, protiv nevjernika. On ode do jedne vode u Hedžasu । ispod Samijetul-Murat. Ovdje sretne jednu veliku i hrpu Kurejšija, ali među njima ne dođe do boja, samo bad baci jednu strijelu i to je bila prva striI jela bačena u Islamu. Rastaviše se, a Muslimani su imali zaklonjena leđa. Velika vojna od Bedra. Onda čuje Muhamed da se vraća Sufjan ibni Harb iz Sirije sa jednom velikom karavanom, koja je nosila mnogo robe. Bilo ih je trideset do četr­ deset ljudi. Kad Muhamed čuje, da se Sufjan ibni Harb vraća iz Sirije, sazove vjernike i reče: »Amo dolazi jedna karavana Kurejšija, pođite protiv nje! Moguće, da će Vam je Bog darovati kao plijen«. Ljudi su se skupljali. Mnogi dođoše brzo, a mnogi to propustiše, jer nijesu vjerovali, da će Muhamed dopustiti, da dođe do rata. Kad se je Ebu-Sufjan približio Hedžasu, raspitivao se je i brižno bi ispitao svakog konjanika, kojeg bi sreo, dok napokon ne doznade, da je Muhamed pozvao svoje drugove protiv njega. Sid je bio oprezniji i pošalje Zemzerna ibni Amra Al Gifari, kao plaćenika u Mekju, da pozove Mekelije na zaštitu svojih dobara i da im kaže, da ide Muhamed sa svojim drugovima u su­ sret. Zemzem ode brzo u Mekju. (Meklije pošalju Ebu Sufjanu kao zaštitu karavane vojsku od devetstopedeset ljudi; između njega i vojske Muhamedove dođe do boja kod karavanske stanice Bedra, dvadeset milja zapadno od Medine). (Nastaviće se). �Страна 5 Strana veliko posjećuje, naročito ga ženskinje mnogo zijareti. Ime porodica H. Nuref potječe od pradjeda mu Hafiz Mehmed ef., koji je došao kao alim u Bosnu 1150. god. po Hidsretu i na molbu rogatičke ehalije ostao kao muderis u Rogatici i tu se oženi. Njegova najstarijeg sina MuhamedEmin ef. bilo je pet sinova. Najstariji je bilo ime H. Mehmed-Rešif ef., a taj je otac našeg H. Nurudin ef. H. Mehmed-Rešid ef. rodio se je je 1224. u Rogatici, a umro je 1282. u Banjoj Luci kao okružni kadija, te je ukopan kod Ferhat pašine džamije na desnoj strani kabura Ali-paše Stočevića. Srednji sin H. M. Rešid ef. naš H. Nurudin ef. rodio se 1260. p. h. Svoje početne nauke učio je u Rogatici pred tadašnjim mualimom Osman ef., a kasnije malo neće nauke učio je pred očevim mu amidžom tadašnjim kadi­ jom u Rogatici H. Hasib ef., a kasnije je nastavio nauke pred svojim ocem, a kasnije pred drugim kadijom u Ro­ gatici Lofčani H. Nafiz ef. Kada mu je ocu dat mansib okruž­ nog kadije na devet kadiluka u Bi­ haću 1276., odvede ga sa sobom u Bihać, gdje je tada u Fethiji džamiji kazivao ders glasoviti alim Hojiclbrahim ef. Tu ga otac dade na ders, pa kad se tuđi, a još kasnije pred ta­ dašnjim mualimom ruždije Hasan ef. osposobio, uze ga otac sebi u mehkemu gdje mu je vodio neke poslove. Nakon toga 1280., kada mu je ocu dat mausib okružnog kadije i Banja Luka sa pet kotareva, odvede ga otac u Banju Luku, gdje je pred glasovitim muftijom Ibrahim ef. nastavio visoke nauke i ujedno uz oca uputio se do­ bro u uredovne poslove mehkeme. U tome vremenu t. j. 1280. p. h. izašla je carska naredba, kojom se tadašnji ajaleti pretvaraju u vilajete i da se ima uredovati u sudovima prema novoj vilijat-nizamnami; pa taman su sve tadanje kadije u Bosni i Herce­ govini morale polagati ispit pred novo-ustrojenim povjerenstvom u Sa­ rajevu, gdje su bili članovi Mula Agjah ef., muftije Mustafa Hilmi ef. i drugi. On je položio ispit za kadiju i 15. šabana 1281. p. h. bude imeno­ van privremeno kadijom u B. Gra­ diškom. U to vrijeme dođe iz Cari­ grada na inšpiciranje Ahmed-DŽevdet paša, te sa tadašnjim valijom Topal Osman-pašom dođu u Banju Luku ocu H. Nurudin ef , H. Mehmed-Rešid ef., gdje se slučajno i H. Nurudin ef. kod oca desio. Na to Topal Osmanpaša preporuči H. Nurudin efendiju Ahmet DŽevdet paši i pohvali ga, da je lijepo ispit položio, te da bi tre­ balo, da mu se mansib dadne gdjegod u blizini očevoj. U to vrijeme je bio H. Ejub ef., sta­ riji mu brat, kadija u Derventi, te se zbog bolesti morao zahvaliti, a Hadži Nurudin ef. bude imenovan za defini­ tivnog касНш u Derventi. God. 1284. zatraži п. Nurudin et da mu se dadnu фа kotara i to Gradačac i GraČanica, što mu je i udovoljeno, te je tako kio kadija u ta dva kotara služio do godine 1289 p. h. Služeći u Građačcu i Gračanici za zasluge bude odlikovan i kroz to krat­ io viijeme dva puta unaprijeđen. Godine 1289. dođe emenana iz Ca­ rigrada, da imadu sve kadije podvrći s'e ispitu pred naročitim povjerenstvom U Carigradu. Na taj poziv ode i on u Carigrad, L pošto je tri mjeseca Čekao dok je na njega došao red, dođe pred povje­ reništvo, kome je predsjedao Urjami zađe Sejid Ahmed ef., položi ispit sa četvrtom od pet ocjena i dobi svje­ dodžbu. I tada je služio kratko vrijome (3 mj.) u Izmidu, za tim 2 i po godine u Plevlju, a nakon toga bude premješten u svoje rodno mjesto Ro­ gaticu. Tu ga je zatekla austrijska okupa­ cija. On tada istupi iz službe i pri­ .ПРАРДА* - „PRAVCA" druži se vojsci plevaijskog muftije za •branu Bosne od Švabe. Po zapovi­ jedi pljevaljskog muftije, koji se je već u Sarajevu nalazio, ode on u Tu­ zlu kao zapovjednik jednog odjela vojske. Muftija ga naimenova mutesarifom okružja tuzlanskog, a nakon porazne bitke na Preslici, on se vrati u Rogaticu i bude postavljen za kadiju i ujedno za građanskog sudca, gđa je za vrijeme ratnog suda i osude u kaz­ nenim stvarima izricao. Koncem godine 1882. ode u Sara­ jevo i bude imenovan za člana ulemamedžlisa, gđe je služio nekoliko go­ dina, a onda bude imenovan vrhov­ nim šeriatskim sudijom, gđe je ostao sve do god. 1905. Tada zatraži miro­ vinu i stalno se nastani u svome rod­ nom mjestu Rogatici, gđe ga i smrt zateče. H. Nurudin ef. bijaše jedan od ri­ jetkih ostataka starih naših prvaka i dostojanstvenika, pravi tip starog tur­ skog činovnika — ilmije takuma uprav učenjaka. Njegovo držanje i po­ našanje bijaše čedno i skromno, kako je obično u velikana turskih ove struke, ali svaki je njegov pokret, svaka ri­ ječ ulijevala u Čovjeka veliko pošto­ vanje prama njemu. On bijaše vrlo blage ćudi, savreman i napredan čovjek, prijatelj i savjet­ nik svakome i nikad ga nijesi mogao vidjeti neraspoložena. Uživao je u tome, da mlađem naraštaju daje sa­ vjete i upute, a svako ga je (mlad, star) poštovao. Od osnutka naše Organizacije bio je jedan od najagilnijih članova mje­ snog odbora. S njim je Rogatica izgubila najučenijega alima i najuglednijeg građa­ nina. Na dženazi mu bijaše sva rogatička ehalija bez razlike vjere i svo činovništvo. Iza sebe ostavlja suprugu i pet kćeri. Muškog evlada nije ostavio, jer su mu oba sina prije njega umrla. Mevla rahmet ejlesun! Domaće vijesti. Iz uredništva. Radi bajramskih praznika izaći će idući broj našeg lista u utorak. Stoga ovome broju dodajemo prilog. Nepodignuti frakovi iz god. 1918. Upozoruju se sarajevski zemljovlasnici, da se iskazi za nepodigle hakove iz 1918. god. na­ laze kod tajnika mjesnog odbora udruženja zemljoposjednika gosp. Sokolovića, trgovačka komora, od koga se dobivaju i uvjerenja, da se mogu podignuti novci od kot. ureda za nepodignute hakove. Politički pregled. Take Jonesen u Beogradu Prek­ jučer je doputovao u Beograd Take Jonescu rumunjski ministar inostra­ nih djela s pratnjom. Na stanici do­ čekao ga je Pašić, rumunjski posla­ nik i češki poslanik Kalina. Danas popodne Pašić je primio Jonesca u svome kabinetu. Razgovorali su vaše od jednog časa o svima pitanjima, što interesuju obe zemlje. Razgovor se nastavlja sutra prije podne. Pitanje luke Baroš riješeno. Jav­ ljaju iz Ljubljane. Talijanski listovi javljaju: Prema informacijama iz Beo­ grada postignut je sporazum između talijanske i jugoslavenske vlade glede luke Baroš i to na podlozi skupne uprave riječkog pristaništa za 99 go­ dina. Upravu će voditi konzorcijum u kojemu će biti jednaki broj zastupnika Italije, Jugoslavije i r/ječke države. Na Rijeci privremeno podržavaju red talijenske čete. i . i i i । I i | , Njemačka primljena u Savez na­ roda. Javljaju iz Londona: Savjet Vi­ jeća Naroda prihvatio je na jučeraš­ njoj sjednici rezoluciju, da se na slijećem sastanku primi u Savez Naroda i Njemačka. Za predsjednika je po­ I novno izabran lord Grey. I Sijedinjene države za razoru­ : žanje. Javljaju iz Pariza: Predsjednik Harding poluzvanično je tražio miš­ ljenje velikih sila za sporazumno ргеduzimanje mjera za smanjivanje vojske i razoružanje. Ako Antanta pristane drži se da će Sjedinjene Države ak­ tivno učestvovati u vrhovnom savjetu. Sjetite se „Gajreta!" Број 291 Broj „Gijretov teferlć«. Pošto se radi nepovoljnog vremena „Gajretov dan“ nije održavao na 6. maja o. g., to će I ie ovaj dan proteferićiti sad u prvi petak 10. juna u Bijeloj baŠČi u Medresetima. Ovaj teferić priređuju u korist „Gajreta“-ova društva: kul­ turno prosvjetno društvo »Gajret*, Muslimansko radničko i zanatlijsko udruženje »Hurrijet«, društvo „Gjerzelez* i ,Sarajevski Športki klub“. Početak teferića u 1 sat po podne. Na teferiću će svirati vojna muzika, a čuveni mađioničar M. Hasib produciraće razne komade, te će tako gosti biti zabavljeni sa raznim narodnim igrama i zabavama, počašćeni u raznim šatorima sa slatkim-i slanim buffetom, kavom, limunadom i t. d. Dječji Dan 1921. Pripreme za veliku proslavu Dječjeg Dana privode se kra­ Naši narodni poslanici su krenuli ju. Sva društva i pojedinci shvatili su važnost dječje proslave, te su uložili sav u subotu kućama radi bajramskih feriji. Iduća plenarna sjednica kluba od­ svoj trud, da proslava donese što više moralne i materijalne koristi. Neke ređena je za srijedu 15. ov. mj. i na sekcije su dovršile pripreme i započe njej će se pretresti referat ministara će ovih dana kupiti priloge za bife i o izvršenju sporazuma. Naši poslanici dr. Spaho i dr. Ka- tombolu. Pošto će biti dvije velike za­ ramehmedović doputovali su prekju­ bave, te će biti i dva bifea, umoljava čer u Sarajevo, gdje će provesti baj- se građanstvo, da se odazove, i da svak položi, koliko njegova sredstva ramske ferije. dozvoljavaju, jer svaki i najmanji daZvanlčni demanti. Generalni In­ rak otrće suzu siročetu. spektorat Ministarstva Finansija od­ Gospođe, koje će kupiti priloge, imaće lučno demantuje proturene u štampi vijesti o otkazivanju engleskih aanaka na prsima bijelu pantljiku sa natpisom i firmi kredita našim trgovcima i in­ Dječji Dan 1921. i sabirne arke sa ži­ gom policijske i okružne državne za­ dustrijalcima. Žali protmanje vijesti koje umanjuju naš ugled i preporučuje ; štite djece. Ko obeća nešto skuhati za bife, neka više vođenja računa. izvoli upisati u sabirni arak i neka na Krstićeva sudanija u Derventi. 18. juna u subotu pošalje u Magistrat Za vrijeme prevrata uzurpirali su neki I u sobu broj 62. gdje će gospodje odr­ pravoslavni težaci jedan golemi begžati dežuru od 8 prije podne do 6 sati luk u selu Donja Ljupljanica, vlasni­ poslije podne. štvo Miralem-bega B. Ovaj naravno Prilozi od zekjata našemu Sirotuži seljake, a osobito Jovu Č. zbog uzurpiranog šljivika, koga je beg za- I tlštu. Uprava Muslimanskog sirotišta sadio i uzgojio. Iza prve rasprave osudi | zahvaljuje se nadalje slijedećim daro­ g.Krstić, da je šljivik kmetski dio čit­ vateljima, koji darovaše od zekjata našemu sirotištu i to: Islamagi Vra­ luka, pa prema tome: šljivska debla pripadaju begu, a zemlja (od starina niću, trgovcu, koji darova 65 fesova beglukl) kmetu. Tako g. Đorđe Kr­ u vrijednosti od 3250 K, Edhemagi Bičakćiću, koji darova 2000 K, Muslim stić načini Jovu Č. „begom", a bega — zakonitog vlasnika — „kmetom", cent. banci, koja darova 6000 K i Mupremda je kmetstvo regentovim uka­ jagi H. Baščauševiću, koji darova 30 motara platna. zom ukinuto. Proti te osude uloži Miralem-beg utok na agrarnu direk­ Ovo su zaista krasni primjeri, gdje ciju, koja tu „demokratsku" presudu se naši muslimani trgovci sjećaju na­ poništi i pošalje jednog posebnog či­ šega sirotišta, u koiemu će se ovoga novnika iz Sarajeva, da parnicu po­ Bajrama mnogo siroče obveseliti lijepu novo pretrese na licu mjesta. Nije daru. Naročito ističemo plemenitog nam poznato, kako se to moglo de­ Islamagu, koji je skoro opljačkan u siti, pa je na lice mjesta otišao sam svojoj užoj domovini, pa je morao g. Krstić, gdje je sa seljacima uzur­ doći među nas gdje se evo odmah sjeća patorima razgledao taj begluk, pa je i naše siročadi obilnim darovima. tom prilikom stekao mišljenje, da je Daj Bože, da se i mnogi naši imućni onaj šljivik (8000 stabala I) kmetstvu trgovci sjete našega sirotišta i prilikom sličan odnos. Nu ovo mišljenje neće Bajramskog dara! da pismeno izda, osudu neće da izriče, Zahvala „Hurijetova". Društvo jer se boji, da će proći kao i prvo riješenje i za to se ta parnica otegla I „Hurijet" smatra svojom ugodnom d užnošču,da se ovim putem najljepše za­ 3 godine. Još malo, pa će Jovo i ove hvali darovateljima koji se sjetiše prili­ godine obrati begove šljive. kom ovih mubarek dana društv. štiće­ Nu ovo je sve stvar između bega i seljaka, a za nas je više interesantno nika — šegrta te darovaše u novcu i na­ ravi i to: ibrahimaga Šabanagić 100 din. ovo, što slijedi: Miralem-begovi su svjedoci u toj Braća Demirdžić 100 din. Muhamedaga H. Jusufagić 25 din. Husejn ef. Mašić 20 parnici bili: Aleksa Gvozdarević, bivši knez Donje Ljupljanice, 60 god. star dinara, Čamil beg Osmanagić 20 din. i neporočan; Hasan Mušić iz Dervente, Ali ef. Karadža 15 din. Bajraktarević i 50 god. star i neporočan; H. Ago H. Mešinović 10 din. Salihaga MujezinoDervišagić, 60 god. star i neporočan, vić 10 din. Arifaga Kobić 10 din. Mu­ te Alaga Hadžić, 4^ god star i nepo- stafa ef. Hasibović 10 din. Avdaga Sutočan. Svi su ti svjedoci imali otužne đžuka, Salih M. Šehić 5 din. Alijaga listove: prvi ga je posjedovao 30 g., Kapa Hamdaga H. Hamidović 5 din. drugi 10, četvrti 27, a treći (H. Ago) Vejsilaga Zupčević 5 din. Mustafa ef. Nanić 5 din. Halid ef. Kreševljaković nosio ga je čak i nahadžilukl 1 svima je g. Krstić oduzeo oružje, a podije­ 5 din. Asimaga Zildžić Mujaga H. Baščaušević 40 m štofa, Braća Fočo 36 m lio ga je seljacima Šimi G. i Ostoji C., koji nisu prije nosili oružja i za zefira za bluze Muhamedi Hamdi Šokoje g. Krstić zna, da su baš ta dvo­ golj 24 m pol papirštofa Salih ef. H. Karić 15 m platna za bluze, Eminaga jica oni podstrekači, koji ne daju MiHasibović 6 i po m platna za bluze, ralembegu doći na svoje imanje. Oni H. Kadrić i Pašović 6 m atlasa za s tim oružjem hodaju oko njegova odijela, Čamilbeg Osmanagić 5 m zefira, begluka, ne bi li bega opazili u šljiviku. Ragibaga Sjuca 6 m platna, Ahmed ef. H. Omerović 2 duz. safuna, Edhem ef. Ah, naš je g. Krstić krasan — de­ Bičakčić 3 m zefira, Ahmed ef. Novamokrati Nužda uči slediti 1 tato Iskusne domaćice upotrebljavaju za veliko kao 1 svako drugo pranje u kući I kuhinji, samo priznati pravi Schicht-sapun sa znakom: „Jelen* koji se dobiva svuda u komndfnia od kile. Zastupnik za Bosnu i Hercegovinu HlbBft Vita Ш, SarajBBO, Despića ul. 1. �В r ој 298 Вр^ј „ПРЛВДА* — PRAVDA'* Strana 6 Страна lija 1 i po m čitabija za bluze, Atif ef. Sočo 1 fes i Astm ef. Hasibović 1 par čarapa. Neka ih Gjenabi Hak zato na­ gradi. »Hurijetov Odbor«. Vraćeni lokali radničkim savezi­ ma u Zagrebu. Na temelju zaključka ministarskog savjeta obavijestila je policija uprave radničkih saveza, koji su bili raspušteni povodom »obznane«, da će im izručiti lokale i arhive uz priuzdržaj kontrole. Ostaju jedino zatvorene prostorije lista »Nova Istina«, jer pitanje novaca nije još potpuno riješeno. Ustanova obznane protiv kumunističkog rada ostaje i dalje na snazi. Javna zahvala. Hasan ef. Torlić kao činovnik podružmce zemaljske banke u Zenici bio je skoro 7 godina članom muslimanskog antialkoholnog društva „Ittihad" u Zenici. Za to vri­ jeme stekao je svojim privrženim i agilnim radom oko unapređivanja inte­ resa ovoga društva, a naročito kao zboorovođa društvenog-tamburaškog zbo­ ra, koje je pod njegovim ravnanjem slovilo kao jedno od najboljih tam­ buraških zborova u mjestu — velikih zasluga, radi čega je pred dvije godine izabran počasnim članom ovoga društva Uslj.'d imenovanja njegovog u svojstvu upravitelja Muslimanske trg. i obrtničke banke podružnice u Trav­ niku smatramo svojom osobitom duž­ nošću, da mu se u ime društva »Ittihad“ za gore istaknute zasiuge iavno zahvalimo. Za muslim. ant. društvo ‘‘Ittihad*. . . Predsjednik: । 1 : i . 1 , | i । i i | 1 | Ahmed Mutapčić. Gospodarstvo. Gospodarska izložba u Pragu. Odluka našeg ministra poljoprivrede, da na ovogodišnju gospodarsku izložbu pošalje u Prag što više naših ljudi, da­ kako uz pripomoć države, jest svakako jedna od najpametnijih odluka, koje je to ministarstvo dđhijelo od početka svog djelovanja. Ministarski savjet, kako je već poznato, odobrio je u tu svrhu 120 000 dinara, pa je samo tre­ balo ovaj narodni novac pametno i utrošiti. Ovakav pothvat trebao je stručnih zvaničnika, i širokim pogle­ dima temeljito i pravedno ga organizovati. Morala se u vidu imati velika važnost, da ovu izložbu posjete težaci i druge osobe, koje djeluju na poljo­ privrednom razvitku naše države iz svih naših pokrajina, a naročito iz onih krajeva, gdje je poljoprivreda i prosvjeta širih narodnih slojeva na najnižem stupnju. Kako svi ovaki po naš narod od općenite koristi državni pothvati dođu u nepozvane, nedorasle, bolje rekuć tobožnje „zvanične stručne ru ke“, taho je bilo i s po­ I 1 ' i । I I ' sjetom ove izložbe. Ministar poljopri­ vrede povjerio je „zvanično" vod­ stvo posjetioca ovako jelne važne stvari čovjeku skučenih pojmova, jed­ noj osobi, koja nas je mogla jedino u nama srdačno naklonjenom inozem­ stvu osramotiti i tako o nama najgore utiske ostaviti. Što je najžalosnije, ta se osoba tituliše „načalnik ministarstva poljoprivrede Nešić“. Sama bezglavost u zajed­ ničkom polasku, pa ona neorganizacija putovanja, te ona i mučeništva „zvanične zajedničke ekskur­ zije" u Mariboru od naših pogranič­ nih oblasti, a da i ne spominjem onu neizvjesnost učesnika, u kojoj su bili za vrijeme cijelog puta i u Pragu, do­ statna je bila, da smo se svi zakleli, da nikad više ne ćemo učestvovati na ovakim zajedničkim zvaničnim ekskur­ zijama. Mnogi su se htjeli već iz Ma­ ribora vratiti. Nadalje oni netaktični načalnikovi ispadi u odgovorima na srdačne i bratske pozdrave Čeha, ko­ jima je ne samo strahovito uvrijedio bracu Hrvate, nego i Slovence, a što je najgore u njegovom glupom odgo­ voru predstavio nas je ne kao je­ dinstveni narod, nego kao jednu kra­ ljevinu slobodnu Srbiju s posebnom kraljevskom Srpskom vladom i po­ sebnim kraljevskim Srpskim ministrom. Dalje iz ovih žalosnih zvaničnih od­ govora reprezentanta zvanične jedinst­ vene države S H. S. proizašlo, da su baška Hrvati i baška Slavonci, na protivnu stranu su Slovenci, Make­ donci, Dalmatinci; Cincari, Firauni i t. d. Čovjek ne bi mogao ni stenografisati koliko je imena izrekao načelnik, iz kojih se sastoji naša „jedinstvena država" a nad svim tima, da je kra­ ljevina Srbija. Koga se vraga sa zva­ ničnih mjesta viče na nekakva rušitelje narodnog jedinstva, kad taj posao oni sami obavljaju. Hrvati do skrajnosti ogorčeni gunđaju, da Radić ima pravo, da su se istom u Pragu o ispravnosti Radićeve akcije osvjedočili i t. d., a to je za nas Jugoslavene bila čuška, koje ne zaboravljamo. Iz Bosne bio nas je vrlo mali broj posjetioca. Naravno je, da nas muslimana na ovakim posjetima ne smije biti, jer nas je iz cijele kraljevine, koja imade jednu sedminu muslimanskog pučan­ stva, od 4 do 500 posjetioca bilo je 4 slovom četiri, a što je najžalosnije, od četvorice samo dva težaka, što je znak, da naša zvanična mjesta ne vode računa o slobodnom muslimanskom teža­ ku. Ovoliko osjećam dužnost reći, da se vidi, kako bezglavost i tjesnogrudnost, pa makar to bilo i kod pojedi­ naca, najljepšoj stvari samo šteti, a pogotovo ovdje, te mjesto da narodni utrošeni novac donese pozitivne rezul­ tate, donosi ogorčenje i razočaranje one zemlje, koja nas je dočekala kao majka sinove, koji su se iz duge voj­ ne doma povratili. Mislim dosta sam I rekao, a sad da pređem na samu iz­ ložbu. Jedva nekoliko sedmica, kako je prošlo od drugog Praškog veletrga, a već naša radina i napredna braća Čehoslovaci organizovaše Gospodar’ sku izložbu. Rad i planove oko oži1 votvorenja ove izložbe vodila je „Zemedelska jednota“, društvo za una­ pređivanje kulture tla u Čehoslovačkoj. Na samoj izložbi uzeli su učešća i Ministarstvo poljoprivrede, visoke po­ ljoprivredne, šumarske i veterinarske , škole, srednje i niže gospodarske ško­ le, a najočitije se istakla v Ustredni jeđnota hopodaržkih družstev“, orga­ nizacija slična našim zemljoradničkim zadrugama, iznoseći na izložbu bogate rezultate svoga 25-godlšnjeg rada. Da se istakne važnost ovog društv. za čs. poljoprivredne krugove, dostatno je, spomenemo li, da ono raspolaže • kapitalom od 420 mil. češ kruna, a broji preko 100.000 članova i oko 1500 ..Kampelički“ (štedionica!. Za­ sluga oko priredbe ove izložbe, koja reprezentuje visoku gospodarsku kul­ turu ČehoslovaČke, pripada nesumnjivo češkoj zemljoradničkoj inteligenciji. U samoj zemlji ima 204 gosp. škole, od kojih 7 visokih, 15 srednjih, 29 ratar­ skih, 87 zimskih, 11 vrtlarskih itd., sa 10.500 djaka. Jedino ovako i mo­ žemo shvatiti kulturnost, inteligenciju i napredak češkog seljaka, te savršen­ stvo u zemaljskoj poljoprivrednoj produkciji. (Svršiće se) Tie i Lasa Marković glaeali za. Oteatni sn Matija Pdporić, radi bolesti i Salijagić radi stadija. Kratićeva sudanlja u Derventi. Kuko sadi i osuđuje derventski predstojnik g. Krstio, ridjali srna u aferi kadijinog stana, ali da ni a dragim stvarima, Sto so tiče nas muslimana* nije bolji, evo primjera. Nakon dugog čekanja pristupa sa strahom n njegovu kancelariju jedan ovdainji aga, da traži od predstojnika damu se prs ma osudi nraći prihod, što su mu ga seljaci bili usarpirah. Još nije aga ni pritvorio vrata sa sobom, a g Krstić smrknut pita ea fine stolice: — ^ar opet došao ? Aga: Moram,jer seljaci prema tvojoj osedi ne daju žito . . On (izbaljivči oči): Daće, daće. . . Otiđi im u selo Aga: Išao sam dva put, pa no daju. . On (počinje crveniti od ljatnje, ali *и' eprcže): Dure, kad ti kažem. Aga (u neprilici, ali odlučno): Ama daju gospodine . . ! On (podiže se, krupnim glasam): Da-a-će Jesi Г čuo. bro! Aga uzmiče bliže vratima): Ama ne daju bogme. On (ide prema agi uzdignut* ruke i rašire­ nih prsta): Daa-aćeee! Aga (prihvati za Šteka, otvori vrata, brzo): Ama svi kažu, da ue daju ! On (energično dovikne): Zatvori ti meni vrata IH Svršetak i prizora i parnice Tražim šegrta za trgovinu mješovitom robom. Imati će kod mene cijelu obskrbu sa odjelom. Isti treba da je svršio osnovnu školu. Hasim Čaušević, trgovac. Bos. Dubica. Panike uredništva. G Džafčić. Banja Luka Vaš rađ morao izostati radi preobilnog materijala, Donijećemo ga u narednom broja. Selam. u novinama obavlja po­ uzdano staro uvedeni BLOCKNER-OV Trešeljak. Da se ne zaboravi. „Srpska Riječ4 od 4. o. m. donosi ovaj telegram iz Beograda: Prilikom glasanja, a Kcn.tituunti o 42, i 43. tački načita .Udjava svi su bosanski radikali glasali protiv; fSržkić, Spalujković, Andrie, Laaarević, Pećanac. ćabotić i Ivanić, dok eu Oda- zavod za oglašivanje Zagreb, Jurjevska ul. 31. :: Telefon 21—65. :: Generalno oglasno zastupstvo za preko 10 tu- i inozemnih listova Hrvatska Poljodjelska Banka DIONIČARSKO DRUŠTVO, PODRUŽNICA U SARAJEVU. Dionička glavnica K 2o,ooo.ooo. Pričuva. K 15,050.000.—. Ulošci preko 29.000.000.— . Centrala: Zagreb. Podružnico: Rijeka i Sarajevo. Ispostave: Brihlr-Vlnodol, Čabar, Hreljln. Prima uločke na knjižice i na tekući račun te ih ukamaćuje uz najpovoljnije uvjete. Bavi se кЈт poslovima, koji zasijecaju u bankovnu struku. Kupuje dobra u svrhu parcelacije, a pre­ uzima i komisionalno prodavanje takovih bilo u đjelovima. „Odjel robe" prodaje sve gospo­ darske strojeve i potrebstine. Agrarna i Komercialna Banka za Bosnu i Hercegovinu, Sarajevo ... — ==... . ; Podružnica: Brčko Dionička glavnica K 20,000.000.— . јд Pričuve K 8,000.000.— PREUZIMA OBAVLJA FINANCIRA V В Š I uloge na ukamaćenje na štedovne knjižice i tekući račun, a isplaćuje bez ikakovih otkaza. kupovanja i prodaju svih vrsti deviza i valuta te svih bur- trgovačka i industrijalna podužeća. isplate na svim mjestima Kraljevine Sita Hrvata i Slovenaca te u inozemstvo. — Vrši sve druge bankarske poslove. i zovnih transakcija. 1 _ Muslimanska Centralna Banka I za Bosnu i Hercegovinu dionič. društvo u Sarajevu. — Podružnica u Tuzli. POTPUNO UPLAĆENA DIONIČARSKA GLAVNICA K 5,000.000. 104 & Pupilarno siguran.—Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci prekoK 18,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija D. i A. Kajon, Sarajevo. * i � https://kolekcije.nub.ba/files/original/70c183eee3fd931a20323c47e983f1b4.pdf 0c569583c97375ea0b73a1808c2d5f8b PDF Text Text Pojedini broj K 2'— Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: godišnje K 180.—, na pola godine K 90.— (u Sarajevu); za našu državu godišnje K 200.—: za ino­ zemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 61 (299) Sarajevo, utorak 14. juna 1921. (7. Ševal 1339.) Govor, nar. posl. Šemsudina Sarajlića, držan dne 30. maja 1921. u Ustavotvornoj Skupštini prigodom specijalne debate o socijalno-ekonomskim odredbama. Gospodo poslanici! mjere da to ovoga puta poglavito is­ tičem, nego u Želji da pokažem, ko­ Mi muslimani moramo uzeti učešća pri pretresu ovog odjeljka o socijalno- liko i nas zanimaju ekonomske i so­ cijalne uredbe našega Ustava, preći ću ekonomskim odredbama našega Ustava, odmah na stvar, da govorim o poje­ da se branimo od raznih napadaja sa više strana, naročito od napadaja za dinim članovima ovoga Ustava i da tim obilježim i naše stanovište o njima. riješerije agrarnoga pitanja i da se Ali, prije toga, gospodo, prije nego što požalimo na mnoge nepravde, koje to učinim, moram da napomenem, da nas prate od ujedinjenja pa sve do su baš ove i ovakve nevolje nas mu­ danas, naročito na ekonomskom polju, slimane iz Bosne i Hercegovine zbile i da izrazimo nadu u mogućnost svoga u jednu grupu i da smo mi pošli da opstanka u ovoj državi kao ravno­ pravni građani sa drugim vje­ tražimo neku drugu i bolju zaštitu, nego što smo je nalazili kod naših roispovijestima. Na odbranu od navala u ovome zemljaka u Bosni i Hercegovini i da domu imamo prava, a kad se žalimo, smo baš zbog toga i došli ovamo u Konstituantu, među narodne zastup­ mi to ne činimo u namjeri da rušimo nike iz svih krajeva naše države. Nisu i razbijamo dobre nove smjerove za nas poslali samo age i begovi ovamo, konsolidovanje prilika, nego to činimo kao što mnogi govornici rekoše, nego sa tendencijom, da se stvar na bolje nas je poslao narod muslimanski, ispravlja i uredi. građanski i težački, da ovdje njegove Naš posebni i razdvojeni život u interese zastupamo. Prema tome mi Bosni i Hercegovini do dana držav­ ćemo, obazrijevši se na pojedine čla­ noga ujedinjenja, čini mi se, da je bio nove ovoga Ustava, koji govore o eko­ ipak skladniji, nego Ii što je produžen nomskim i socijalnim prilikama, reći nakon ujedinjenja. Narodna vijeća, koja svoju riječ o njima, da time izrazimo su po prevratu jednostrano uzela vlast želju, kako bi trebalo dati smjernice u svoje ruke, pokazala su se tako na temelju ustavnih uređenja novom slaba i pristrana, da je za njihove vlade počinjeno na milijone šteta na zakonodavstvu socijalnom i ekonom­ skom, kako bi nove odredbe bile za imetku muslimana. Kao da je neka tajna ruka pokretala tada ljude da sve državljane jednake i pravedne. Član 24. ovoga Ustava govori u no­ udaraju na muslimane, da ih zatva­ voj redakciji o proizvodima umnoga raju, da im ruše imetak i da ih pljač­ kaju. Sa svih strana čule su se tužbe rada, da su sopstvenici, autori njihovi, i vapaji. A naročito se opazilo, da se obezbijeđeni i da njihovi proizvodi umnoga rada uživaju državnu zaštitu. ide za proganjanjem imućnijih musli­ mana sa sela, da se satjeraju u gra­ Ovdje ja mislim da je trebalo imati pred očima to, što mnogi patenti i dove. Presijecani šu drumovi našim putnicima, otimana im je njihova imo­ djela naših umnih radenika nijesu prije u ovim našim krajevima nailazili vina, a nisu izostale ni denuncijacije tako, da su mnogi naši ljudi nevini na dovoljno zaštite i razumijevanja, i čamili u zatvorima. Velim, gospodo, ja mislim, da bi država trebala da bude na pomoći također raznim umnim ja­ nevihi, jer su sudovi izricali presude, da su bili žrtve pojedinih bezdušnih čim produktima tako, da oni budu po mogućnosti od same države štićeni i ljudi. Da li je to bila posljedica onakih potpomagani, da ne budu prisiljeni naši umni radenici, da svoje patente misli, kao što se čula riječ u Privre­ prodaju u druge strane države. menom Narodnom Predstavništvu od jednog pređašnjeg poslanika, da je Član 27. ovoga Ustava govori o istrebljenje muslimana jedna »istorijtome, da će se država starati o suzbi­ ska nužda, koja će se izvršiti«, ne janju zloupotrebe alkohola. Ova jedna znam, ali znam to, da su u Bosni i ।i mala odredba ima za nas veliko zna­ Hercegovini lomljena koplja upravo | čenje. nad nama muslimanima, u onoj Bosni, Mi smo svojevremeno podnijeli Ugdje su i inače položene oštrice naših stavnom odboru jedan predlog, koji je glavnih problema i vjerskih i plemen­ glasio ovako: »Radi suzbijanja alko­ skih. Naši su ljudi nedužni plaćali holizma, daje se svima, pa i najmanjim glavom, kao na pr. rahmetli Atif Grbo, samoupravnim jedinicama pravo, da u Mustafa Šahbegušić-Hadžić, Čelik, Tal- svojoj nadležnosti i na svojoj terito­ mas i drugi. Naš je imetak bespravno riji mogu zabraniti ili ograni­ uzurpiran i naše familije izvrgavane čiti potrošnju alkoholnih pića i da su gladi, da samiru .. . mogu za potrošnju tih pića odrediti namete kolike hoće«. Ovaj naš pred­ Ovakvih jadikovki sa faktima u ruci log nije došao u Ustav, navodno s mogli bi mi nizati čitave dane, a na­ razloga, što će se u zakonu pobliže u ročito onih, koje se odnose na naše ovim smjernicama izraditi. ekonomsko i socijalno pitanje, upravo Kad smo ovo predložili, mi smo na ono, o čemu govori i ovai odjeljak imali pred očima ne samo da se za našega Ustava. Nu kako nemam na­ ' ! . ; j I Telefon br. 842. Čekovni račun pošt. štedionice 1119. Godina Ili. pojedine i najmanje samoupravne je- | damo se, da će taj naš predlog u za­ dinice pridrži pravo ograničenja točenja । konodavstvu naći dobroga odziva. odnosno prodavanja alkohola, nego da Čl. 35. ovoga Ustava kaže, da će se se može mjestimice i zabraniti, a mje­ država starati o građenju i održavanju stimice i velikim nametima ugušiti svih saobraćajnih sredstava, gdje to alkoholizam. Imali smo u vidu to, što opšti državni interes zahtijeva. Ja je od vremena, otkako je Austrija bila mislim, da ovdje ne treba da dolazi u došla u Bosnu, mnogo više krćmi otvo­ obzir samo državni interes. Ako izi­ reno u Sarajevu i po drugim mjestima, skuju interesi države sa strategijskoga nego što je to u istini trebalo za na­ gledišta, da se na pr. jedna cesta ne­ rod, koji je navikao bio da od vremena kuda provede, ja mislim da će to dr­ do vremena upotrebljava alkoholna žava i onako učiniti i da nema ga­ pića. Naročito za Sarajevo može se rancije u Ustavu. Ali se radi o tome, reći da je u njemu bilo toliko krćmi, gdje opšti privredni interesi zahtijevaju, da se nisu, kako kažu ljudi, u dvije da se država imade starati o tom, da godine mogle obići, da bi svakoga saobraćajna sredstva budu izvađana. dana čovjek išao iz jedne u drugu. Primjerice, u jednoj opštini, pored koje Bilo je naših općina i čitavih sela, u blizini prolazi cesta, ako se hoće da gdje se ranije nije znalo Štajeto reći, se taj kraj, ta općina ili selo podigne da jedan momak, da jedan čovjek iz ekonomski i da oživi, trebalo bi da sela pije. Ali došlo je otvaranje krčmi se spoji 5 ili 10 km cestom, i da joj i ne samo što su se mnogi propili, se time otvori put na tržište. Ali ako nego su i inače pošli rđavim putem ovo ne nalazi ustavne, odnosno zako­ u svome načinu života, zanemarili su nodavne garancije, da se i za opšte svoj posao i nisu mogli više da budu privredne interese našega naroda dr­ ono, što je davalo tim selima obilježje žava stara i da sva saobraćajna sred­ čistoće, trezvenosti i rada. Mi se na­ stva, koja su potrebna narodu, otvara, damo, da će ova ustanova naći u za­ onda u tom slučaju ovaj Ustav, ako konu dovoljno garantije, pa bismo, se jedino tiče države, ja mislim, da prama ovome, mogli i ovu odredbu ne može da zadovoljava. (Glas: Tre­ usvojiti, tim više što se nadamo, da balo bi reći, kroz koje će selo cesta nikome nije stalo u našoj državi do proći?). Naravno da ne treba reći, kroz toga, da zaštićuje krćme, odnosno one, koje će selo cesta proći, ali treba da koji prodaju piće, nego da smo svi za se dade garancija, da budu opšti pri­ to, da štitimo naš narod tako, da bude vredni interesi, a ne samo državni in­ trezven i radin, a ne da se opija. Vla­ teresi zaštićeni! dimir Nazor kaže u jednoj svojoj pje­ Porez na naslijeđe određuje čl. 39. smi: »Dobra snaga klone, gde zle sile Ustava, a ja bi imao dodati: u toliko, tlače«. 1 istina je, gospodo, da kod da bi trebalo da se od imetka iznad opijanja, te jedne velike zle sile, ne­ minimuma egzistencije ovakovi porezi staje mogućnosti, da ljudi mogu dobro ubiraju. Mislim naime ovim da naro­ raditi i biti dobri oci i dobri članovi čito težački svijet mora da ima jedan familije, pa možemo reći, da tu klone minimum, mora da ima najmanje ono i dobra snaga. Kao što se zna, Ja­ što mu treba za život, što se ne mo­ panci i Kinezi su vrlo trezven i radin že nikako opteretiti, što se ne može narod, brzo se množe, malo im treba, otuđiti ni prodati, i na taj način da jeftino rade, usvajaju što je korisno, ostane ono sopstveniku, a da ni dr­ a osim toga još umiju i da prištede. žava ne može svojim porezima to op­ Jedan njemački pisac, Weinledner, teretiti. piše o tome ovo: »Neka Kinezi i Ja­ Veliki posjedi, o kojima govori član panci prime loše strane naše kulture 43., mislim da bi trebalo da u većini i neka poprime naše suvišne potrebe ostanu za tvorničarstvo, jer težak na i naš skupi način života, pa će ih naš luksuz i naše socijalno pitanje, koje jednom parceliranom velikom posjedu brinuće se da on sije i obrađuje samo je nastalo iz našeg načina života, ono, što je nužno za njegovu kućnu lakše uništiti, nego Ii naši bajuneti«. ekonomiju. Teško da će se moći skloBriseljska konvencija od 1890. go­ nuti ikada da rizikira i da goji tvordine zaključila je, s obzirom na Crnce ničarsko bilje, nego će se starati u pr­ u Srednjoj Africi, da se tamo također vom redu — kako rekoh — da zado­ ima ograničiti i suzbijati alkoholizam, volji svojim radom samo svoje kuć­ te da se progone oni, koji bi htjeli da ne potrebe. Na ovaj način mislim da opijanjem degenerišu Crnce. Taj je za­ tvorničarstvo u našoj državi ne bi ima­ ključak pooštren 1899. godine, jer se lo velikoga izgleda i radi toga bi tre­ kaže: da urođenici treba da se čuvaju balo da veliki posjedi ostanu u većini alkoholizma, jer je alkoholizam od naj­ kao uzorna gospodarstva. (Glas: Što veće štete za poboljšanje moralnih i će seljak koji nema zemlje?) Valjda materijalnih uslova njihova opstanka će se svaki težak u našoj državi, ko­ i jer je piće zapravo povod velikom ja je toliko široka i koja je toliko ve­ degenerisanju naroda. Ono je uzrokom lika kao Italija u svojem opsegu, a da mnogih zala; ono, uvlačeći razne bo­ imamo otprilike samo jednu trećinu lesti u narod, kosi više narod nego i stanovništva kao Italija, valjda će se sami ratovi. za svakoga naći mjesta, da mu se može dati zemlje. (Upadice. — Glas: Radi toga mi smatramo, da je ovaj Da krče?) Vi kažete, kad riješavate naš predlog, koji smo učinili u naj­ agrarno pitanje, daćemo zemlju onomu boljoj namjeri, na svom mjestu, i na­ Muslimanska trgouačha I obrtnička banka za Bosnu i HeroegouiuH (d. 1] u Sarajeon Dionička glavnica 10,000.000'— Kruna. Podružnice u Bos. Brodu, Bos. Novom i Travniku. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije. — Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge.— Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta.— Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ »5 Kancelari ja: Kralja Petra ulica Z prizemnu, lijevo. - Brzojavi: Trgovaca Ma, Sarajevo. - Intcrurban telefon: ZU �„PRAVDA" — „ПРАЗДА* Strana 2 Страиа koji je ima u ruci, a muslimanima, I da kažem dakle, da sada i stočarstvo ako treba, daće se zemlja. Ali gdje? j naročito u Bosni i Hercegovini kod nas stoji na slabim temeljima i da bi Valjda u onim krčevinama u koje vi nećete da šaljete svoje ljude ?!... Ima, j ga trebalo u istinu pomoći i to što izdašnije. A osim toga, gospodo, treba gospodo, za sve nas dosta mjesta, sa­ mo treba imati više snošljivosti, više 1 pomagati naš narod i što se tiče bolje priredbe tla i modernog đubrenja, mo­ tolerancije! Član 30. ovoga Ustava govori o to- I dernog poljoprivrednog oruđa kao što mu, da će se naročitim zakonodav- | su plugovi, vršaće mašine i t. d., za stvom urediti poljoprivredno obezbije- । izložbu stoke i proizvoda, za kućnu industriju, dobra sjemena, za manja đenje Ovo je vrlo važno, gospodo, za naš svijet, a naročito za naš svijet u | uzorna gospodarstva, niže ekonomske Bosni i Hercegovini, koji je u istinu i škole, stručne tečajeve i t. d. (Upadice.) Da baš i za one, kojih i mi muslima­ osiromašio, tako ratom nastradao, da se Često danas vidi da pojedinci ne- | ni imamo dosta, t j. za one naše bezkućnike i težake, da bi trebali i za maju u šta da se zaodjenu i ne mo­ gu da odu u pristojno^ društvo, jer I njih naći mjesta, gdje će da se smjeste i nemaju dovoljno odjeće. Štete, koje su | da se osiguraju. [Glas: To se možete nanešene za vrijeme rata nama mu- j vi begovi pobrinuti za ono nešto malo sirotinje vaše.) Jest, drage volje, kad slimanima, vrlo su velike. One su vr­ bismo mogli, ali kako, kad je i nama lo velike s toga, gospodo, što su ve­ oteto pa nemamo više ničega u ruci, lika većina naših hranitelja odnosno naših ljudi koji su mogli da rade ze- , čime bi pomogli svoju vrlo brojnu si­ rotinju! Osim toga trebalo bi za naš miju bili poslati na frontu, a kod ku­ će je ostajala nejačad sa starcima, koji । težački svijet da se osigura minimum nisu mogli da obrađuju zemlju, nego I njegove egzistencije, ali u isti mah da su morali da troše ono, što imaju i ' se radi na tome, da zakonodavstvo gotovo da prodaju. (Gladovi: To je | postavi i maksimalne granice zemljiš­ bilo svuda.) Ja, gospodo ne poričem nog posjeda pojedinca, osim - kako da je toga bilo i na drugoj strani, ali rekoh — onoga načela, što sam ga samo obraćam pažnju, daje i kod nas । malo prije istakao glede velikih po­ muslimana velika potreba za pomoć ’ sjeda, koji bi trebah da budu ostav­ što se tiče poljoprivrednih obezbjeđeljeni u većini za industrijske svrhe. denja. (Mil. Pribićević: Pa oni su bili ! Član 22. ovoga nacrta ustava govo­ prevratom oštećeni.) Ne samo prevra- , ri o tome, da će se država brinuti da tom, nego i nakon prevrata su mnogi se svim građanima stvori podjednaka oštećeni. Naročite štete su nanešene u | mogućnost spreme za privredne po­ istočnim krajevima Bosne i Hercego­ slove; član 26. govori o privrednim vine u ratu u jesen 1914. godine. One | odnosima, u kojima država ima da su tako velike, da se ni danas nisu interveniše i t. d., a član 37. ovoga mogli sagraditi oni domovi i one go­ nacrta ustava govori o svojini i o nje­ spodarske zgrade, koje su porušene nim ograničenjima. Ova ustanova čla­ i popaljene. Po jednoj statistici prena 22. izgleda da’ je manjkava zato, đašnje bosanske vlade — ja ne ka­ jer se država brine samo za spremu žem s koje strane su štete nanešene, odnosno za naobrazbu onih, koji hoće jer se front protezao i s Pjeva i s de­ da privredne poslove vode, dok ona sna, — mi muslimani imali smo po­ ne daje garancije i za samu slobodu paljenih 5.000 domova i 10.000 gospo­ privrede, trgovine, obrta i stjecanja darskih zgrada. To je bilo u Sandžaku imetka. Ovu smo mi slobodu tražili u i u istočnim krajevima Bosne i Her­ našem nacrtu ustava i to u članu 13. cegovine, gdje su se u to doba bitke gde smo kazali (čita) »Kad potrebe vodile. zahtijevaju, može se naročitim zako­ Stočarstvo u Bosni i Hercegovini tanima dopuatiti, da se uz naknadu kođe je postradale. A kako je prije u izvlaste zemljišta radi građenja stano­ mirno doba bilo? va i t. d.«, — a naročito hoću da Uzmite pa uporedite statistike od istaknem ovo što se dalje kaže (čita) 1895. i 1910. godine, pa ćete vidjeti »Svaki državljanin može sticati nepoda smo imali po statistici od 1 «95. kretnosti svake vrste i baviti se sva­ godine: kom granom privrede. Sloboda rada, Koma i mazgi 237 000, rogate marprivrede i trgovine ujemčava se u gra­ ve 1,417.000, ovaca i koza 4,677.000; ' nicama zakona«. Ovo smo tražili, a a po statistici od 1910. godine: konja I ipak za ovo nije se našlo u ustavu i mazgi 228.000 ili 9.000 manje nego , garancija, navodno s razloga, jer će 1895. godine, rogate marve 1,309.000 i se to zakonom odrediti ? Mi ipak za ili za 108.000 manje, ovaca i koza I sada vidimo, da ustav ne daje one prave potpune garancije za ekonomsku 3,892 000 ili manje 785 000 nego 1895. i socijalnu ravnopravnost svih građa­ godine. Dakle umanjeno od jednog po­ na. Ja naročito ovdje mislim na mu­ pisa do drugog za blizu jedan milijun slimane, jer se bojim, gospodo, da se grla. A pomislite onda koliko je to uma- | na nama ne bi izvršivalo odnosno primjenjivalo nešto loše, što se tiče njeno za vrijeme rata, kad je Austro­ ugarska iz Bosne i Hercegovine vukla i našega posjeda i slobode našega po­ slovanja. To se bojim s razloga, što u za velike potrebe svoje vojske može se reći sve ono, što je ostalo. Hoću I nas u Bosni i Hercegovini od ujedi­ PODLISTAK. Hratah životopis Muhameda UlEjliissE ama I i I I po Muhamed Ibni Ishaku i Abdul Malikju Ibni Hišamu (12) njenja pa do danes mi muslimani ni­ ' lim dijelovima naroda Bosne i Hercegovine da sudjeluje smo bili pušteni ni u što, da uzme­ mo kakav ači udio, gdje bismo mogli kod nacionalizacije povla­ da kažemo, da smo dobili obezbjeđe- štene zemaljske banke u S ar aj e v u? nje privrede. Samo ću istaći ovdje austro-b6sanNa ovo pitanje g. ministar pravde sku banku, koja se nacionalizovala u j nije našao za vrijedno nitf da odgojednostranom smislu, pa agrarnu ban­ j vori, a naročito ne onda, kad se radi ku, koja se nacionalizovala u jedno­ ! o tome, hoće li se pripustiti u nacio­ stranom smislu, a tako isto imade i nalizaciji i drugi, a mi smo ipak j emnogo drugih preduzeća, gdje nismo dan narod, ali — nama se ne da, mogli dobiti udjela. A što je glavno, 1 a vama se daje! gospodo, u Privilegovanoj zemaljskoj (Svršiće se). Banci u Sarajevu, koja je po vlasti­ tom priznanju g. ministra pravde, kad je djelomično odgovorio na jedan moj Sarajevo, 13. juna. upit, najjače privredno preduzeće u Danas nam je jedan naš poslanik Bosni i Herccgosini, kažem, u toj Pri­ | telefonski iz Beograda potvrdio no­ vilegovanoj zemaljskoj banci, koja je vinske vijesti o zagušljivoj političkoj stekla svoj imetak znojem i na žulje­ atmosferi u Beogradu. Istup komunista vima svega naroda u Bosni i Herce­ iz konstituante nije izazvao tolike sen­ govini bez razlike vjere i plemena, ni­ zacije kao držanje zemljoradničkog je nam se dalo da uzmemo učešća u kluba, koji se u svakoj svojoj riječi i njezinoj nacionalizaciji, ma da smo svakoj svojoj akciji, u potonje doba, pravodobno pokušali i tražili ga da dobi­ rukovodi jedino pripravljanjem terena jemo! Zemaljska Banka, gospodo, vje­ za )slijedeće izbore. On je na pr. na rovnik je većim dijelom nad našim poznati istup dra Srškića parirao time, imetcima i mi, ako se i ovdle spro­ da je iznio na licitaciju i ono slobodno vede jednostrana nacionalizacija, dola­ zemljište, koje nova beglučka uredba zimo u zavisan ekonomski položaj u ostavlja u posjedu muslimana i za­ Bosni i Hercegovini prema jednom prijetio istupom iz konstituante, ako protežiranom dijelu naroda! (Jedan se uredba ne ukine. Kako je bezdušan glas: »Jedan smo narod.!) Kad smo i demagoški taj postupak, može samo jedan narod, zašto se i mi ne pusti­ onaj da prosudi, ko pozna faktično mo da uđemo unutra?! Mi moramo bijedno stanje svih muslimana, koji sada, pošto nam je oduzet imetak iz posjeduju i rade zemlju. Naš klub ruku, moramo se obazreti na drugu naravno nije u -stanju, da ni za čiju stranu da nešto radimo, i kad se mo­ volju čini ma kakvih bilo daljnih ramo obazreti i kad hoćemo nešto da ustupaka u toj stvari i spreman je na dobijemo, baš onda nam se ne da. sve eventualnosti, koje bi mogle mno­ Kaže nam se: Nećetel goga jako iznenaditi. Mogućnost tih Kao što sam napomenuo, ja sam g. eventualnosti postaje iz dana u dan ministra pravde bio stavio u tom po­ sve viša, jer huškanje »zemljoradnika« gledu jedan upit, ali nisam na glavni uzima sve jače mjere i onemogućuje dio toga upita, na ono, za što sžm na pr. državnim organima, da se pro­ trebao da dobijem odgovor, ni dobio vode pravomoćne osude i odstranjuju odgovora. Odgovorio mi je g. ministar uzurpatori ne samo sa posjedničke samo za ono, što se odnosi na skimuslimanske zemlje već i sa otetih nuće sekvestra, da isti nije skinuo, zemalja muslimanskih težaka. Ako se ali na daljnja pitanja, koja sam mu bude i dalje ovako puštalo, da se uputio, nije se htio ni osvrnuti. Je li krnji državni autoritet, to će naša sato sabotaža onoga, što poslovnik pro­ rađnja u vladi postati nesigurna. pisuje, da narodni poslanik ima pravo da dobije od ministara odgovor na ono, što ih pita, ili je tu kakav drugi tanak led po srijedi, o tome neću da govorim, ali hoću da istaknem, radi znanja u ovome domu, na koja mi pitanja nije htio da odgovori g. mini­ star. To su bila ova pitanja: »Kakve Razvitkom kulture su se socijal* ste uslove propisivali u sličnim sluča­ ne potrebe polvećale i umnožile u jevima (glede sekvestracije naime) prije tolikoj ftijcri, da se patrijarhalnim ovoga i da li ste dopuštali, da se unačinom privređivanja uopće nigdje prava predaje ranijim članovima uprave ne mogu .podmirivati. Radi toga su i da se isplaćuje dividenda stranim kod svih naroda i u svima vremenit akcionarima?“ Drugo je pitaAje bilo: ma tražena sredstva ’ načini, kako »Ako do sada niste dopuštali nacio- ' bi se privreda podigla i uravnoteži# nalizaciju pod ovakvim uslovima, da la s porebom. Među drugim sred> li ste voljni ovo riješenje ostvima, u tu je svrhu drugdje već pozvati. pa i ovo pitanje riješiti po davno tome poslu privučena i druga onim načelima, kojih ste se i do sada polovica ljudstva — žena, te je i ona držali?« I treće: »Da li ste voljni preuzela jedan znatan dio toga te­ kod ponovnog riješe nj a ovo­ reta. Da je ona time, bar u znatnb ga pitanja omogućiti i o s t a- joj mjeri, spriječena u izvršavanju i kamenjem, jer je bio naduven, da mu nijesu mogli odmah skinuti oklopa pa je on ostao sam. Kad su oni ostali bili u bunaru, stane on preda njih i reče: »O ljudi bunara! Nije li se ispunilo obećanje va­ šega gospodara? Ja sam obećanje moga gospodina našao istinitim«. Njegovi drugovi rekoše: »O božji poslaniče! Oni su Iješine." Muhamed odvrati: »Ali oni znaju, da se je izvršilo obećanje gospodara«. preveli Pjesme o bitci kod Bedra. Braća Muftići u Žepču Abdullah-ibni-Azibari, pripadnik plemena BenuAbdedara oplakivao je pale kod Salmit-Bedra u slije­ dećoj piesmi: »Kako plemeniti ljudi leže kod i oko Bedra sa svjetlećim licem! Oni su ostavili Rubejha i Munabbiha i sinove Rabijine, najbolje ratnike proti neprijateljskih jata, Elharisa Darežljivog, čije se je lice sjalo kao pun mjesec u tamnoj noći, Elasi Munabiha Čvrstoga te potpuno i čisto koplje. Njegovo pleme i njegovi djedovi su njim uzveličani, njegovi amidže i dajdže su njim proslavljeni, Plače li neko i tuži li na svoje boli onda, neka to čini za slavnim poglavicom, imam HiŠamovim. Bog, gospodar svih stvorova, neka pozdravi oca Velidrva, njegov rod i neka ih odlikuje spasoml* Hassan ibni Salih odvrati: Plači, nek ti oči krv i suze proljevaju, koji će uvijek iz nova da naviru. Što oplakuješ one, koji su se u zaslijepljenosti takmili. Ne sjećaš li se ple­ menitih djela naših ljudi, niti vrijednog, poduzetnog, blagog pejgambera, prijatelja velikodušnosti i da­ režljivosti i najčistijega člana od sve gospode u vijeću. Njemu sličan i ono, na što on poziva, zaslu­ žuje s pravom, da se pohvali. Muhamed bodri svoje ljude na boj. Muhamed istupi ljudima da ih obodri i reče: „Tako mi onoga u čijoj je ruci duša Muhamedova, neće niko danas poginuti iz ljubavi prema Bogu istupivši protiv neprijatelju i izdržavši u boju, a da ne dođe u raj. Omejr ibni-El-Humar brat BenuSalama, koji je upravo jeo nekoliko hurmi reče: »Dakle između .mene i raja leži moja smrt od ruke ovih ljudi ?“ On odbaci onda hurme, zgrabi mač i borio se je dok nije pao. Muhamed baca pijesak protiv nevjernika I oni bježe. Muhamed onda uzme jednu šaku pijeska okrene se prema Kurejšijama, baci ga protiv njih rekavši: »Neka vaše lice bude izobličeno!« On zapovjedi onda $vojim ljudima, da navale na neprijatelja, a njihov joraz bio je odlučen. Bog ubije mnoge njihove pletpiće i dade, da su drugi bili zarobljeni. Kako su nevjernici bili bačeni u bunar. Muhamed zapovjedi, da se ubijeni bace u jedan bunar, samo Omejr-ibni-Halaf bi pokopan zemljom j I | i i Epoj 299 Broj Uposlenje musliman­ skog ženskinja. Ebu Bekir-Šedad je spjevao: »Budi pozdravljena, majko Ebu-Bekirova, Ima li za mene ikakva lijeka poslije gubitka moga naroda? Kako je nekada bio Bedr sabiralište pjevačica i plemenitih vinopija, Kako je negda bio okrunjen bunar od Bedra s grbama deva? Koliko je stada deva i ovaca paslo kod vode od Bedra? Koliko se moglo tamo vidjeti zastava i velikih trpeza i veledušnih i darežljivih drugova i prijatelja plemenitoga pehara i društvenosti I Da si vidio oca Akilova i gospodara jakih deva, onda bi bio od žalosti za njima kao deva, koja se teli pa ne zna, šta hoće. Glasnik nam kaže, da ćemo živjeti još ali kakav je život sove i ptica, koje vape za osvetom I« Vojna Kurejšija na osvetni boj na brdu Uhudu. Kurejšije pođoše s cijelom svojom moći i ja­ kosti sa saveznicima i onima, koji su išli za njima od Benu-Kinana i stanovnika Tehama. I žene su ih pratile, da se svečanije tuku i da ne pobjegnu. EbuSofjan, vrhovni vođa, povede sa sobom Huidu, kćer Utbinu, i kadgod je Huida pokraj Vahšije prošla, rekla mu je: »O Ebu-Dasama, (tako su ga nazivali) izliječi i nas i sebe!« Kurejšije su napredovale do dva vrela u brdima, u dolini Sabšah, kod Kanata, na rubu doline i spram Medine. Muhamedovo priviđenje. Kada je Muhamed sa svojim drugovima čuo, gdje su se Kurejšije utaborile, reče: »Tako mi Boga, imao 1ам istinite priviđenje. Vidio sam bikove i �svoga glavnog zadatka, a to je ku? ćanstva i uzgoja djece, za što je raz? vojem ljudskog društva i diobom posla određena, lo se samo od se? be razumije. Ali život i vrijeme, ti ncumoljivii regulatori i korektori svih društvenih odnosa, tražili su i tu žrtvu pa su je i dobili. S jedne strane r.un vjerskih razlo­ ga i poslovične konzervativnosti našega svijeta, a s druge strane ra? di nedostatno razvijenih kulturnih i socijalnih zahtjeva i s time uslov? ličnog primitivnog načina života, taj proces kod nas muslimana ne samo da nije završen, nego sve do veli? koga svjetskog rata nije ni načet. Nu kako je taj rat svojim silnim zama­ hom prouzročio, a gdješto i proveo revoluciju u cijelom životu i u cije­ lom svijetu, to ni mi nijesmo mu? gli ostati pošteđeni. Ostavši mobi? Hzaoijofn. muškaraca ncopškrbljena i prepuštena sama sebi, mnoga je na? ša žena, silom ratnih prilika, počela da isudjeluje u privređivanju i iz? van svoje kuće, kako bi zaslužila ko? ru svakidašnjeg hljeba sebi i svojoj nejačadi. Time je proces, o kome je gore govoreno, spontano započeo i on če se razvijati i provoditi ili s nama ili bez nas, a budemo li mu se protivili i protiv nas. Sad se samo od sebe nameće pi? tanje, kakovo držanje treba da za? uzmu prema tomu pitanju oni, koji imaju i pravo i dužnosti, da vode bri­ gu o narodu i njegovoj budućnosti. Isprsiti se protiv njega — značilo bi boriti se protiv onoga, što neminov? no m'ora doći. Pasivno ga tolerirati ne smije se već iz razloga, što bi onda vrlo lako moglo doći do tako? vih excesa, kobima bi se ovaj: po svo? joj prirodi i svrsi zdrav i savremen proces iizrodio i stvorio društveno i narodno zlo. Pri tome naročito mi? slim na prostituciju, koja se u zad­ nje vrijeme nešto radi bijede, a ne? tšo radi slabog uzgoja sukcesivno uvlači među naše neosviješteno, za? pušteno i ncolpskrbljeno' ženskinje. S jasno opredjcijenim ciljem, taktici no i obzirno ali sigurnom rukom mo? ra se regulisati i rukovoditi tim po­ slom, pa da on postigne svoju pra? vu svrhu. Pod pritiskom tih zahtjeva u zad? nje su doba kod nas osnovana raz? Učita društva ii ustanove, koje su preuzele na se zadaću, da musliman? skom ženskinju nađu zaradu koja bi odgovarala našim prilikama. »Osvitanje« u Sarajevu, »Muslimanska ženska zadruga« u Mostaru, »Spas« u Banjoj Luci i dr. uradili su prilično dosta na tom polju. Ali ni ove us? tanovc ni 'stotina takovih ustanova nc mogu da zadovolje potrebe u o? nolikoj mjeri, u kolikoj se ona sad, nakon rata, i naročito nakon riješe? nja agrarnog pitanja, nameće. To je pitanje općeg značenja i u njegpvoj soluciji moraju sudjelovati svi svi je­ Страна 3 Strana ^ПРАВДА* — „PRAVDA" Број 299 Broj sni članovi naše zajednice. I ne samo to. Ni kod svih pojedinaca ne bi do? nio onoga ploda, koji svi želimo i koji jc potreban, nego je tu potreb­ na i jedna jača, solidnija suradnja, a to je suradnja srne države. Imajući to u vidu, naše je Mini? starstvo trgovine i industrije shva? tilo zamašitost te potrebe, pa je u cilju, da i ond pridonese svoj udio za njeno saniranje, dalo g. Osmanu Sokoloviću, činovniku Trgovačke i obrtničke komore u Sarajevu, uput? stva, kako će prikupi/ti nužne po? datke za tu akciju. U 11. točaka tih upustava sabrana su sva ona pitanja, kojih, bi odgovori bili nužni, da se može stvoriti tačan i jasan nacrt za taj rad. Evo tih uputstava: 1. Koliki je broj muslimanskog ženskinia po mjestima, koje ima potrebe da. pored obavljanja kućevnog rada, mora raditi vi­ še ili manje profesionalne poslove, da bi se sa porodicom moglo održati? 2. Koje profesionalne poslove te žene sa­ da rade: koji posao i koliki broj udatih, devojaka i djece? 3. Rade li posao za trgovca i koga; kako dobijaju posao: dolaze li same da traže po­ sao i posao izrađeni donose, ili im se do­ nosi i odnosi; koliko njih trgovaca daju po­ sao i u kojim količinama; koliko se plaća od komada svršenog posla i šta njima čisto os­ tane po davanju konca, dugmeta i sličnog; koliko joj vremena treba da parče izradi; koliko vremena pri radu provede na dan? 4. Rade li samo za svoj račun ili račun neke žene; ako rade za svoj račun, gdje i kome prodaju isti i koliko može od parčeta da zaradi; od koga kupuju sirovinu; imaju li sredstva da kupe sirovinu ili uzimaju na veresju i od koga; da li bi im kapital bio potreban? da li Iako prodaju izradu ili mo­ raju bud zašto da dadu: da li bi im zbog toga bio potreban kapital; koliki bi bio po­ treban kapital, da se zadruga istih finan' sira? * 5. Od koga su naučile posao i od koga uče; postoji li škola, kurs ili se osjeća po­ treba za stim; kako se zove organizacija koja .ima školu, koliko ima đaka; zašto ih tako malo ima u školi? 6. Da !ii svaka švalja ima mašinu i osjeća Ii se potreba za mašinom? Da bi im trebalo davati mašine na otplatu; koliko bi godišnje trebalo -istih mašina razdati; to bi sto va­ žilo i za mašine za štrikanje tome slično? 7. Da li bi se i na koji način moglo uvesti slijedeće radinosti, kao vrsta kućevne industrje: vještačkeg cvijeća, trikotaža, -izrada čarapa mašinom, izrada vezenih ženskih ko­ šulja, izrada bolje konfekcije bluza, boljih košulja, rukavica, diečijih haljina, ženskih šešira, konfekcije muškog odijela itd.? 8. Da li bi bilo dovoljno posjetioca za jed­ nu normalnu školu za sve grane navedenih poslova, kao i za pojedine kurseve; koliko bi se osiguralo posjetiocima po mahalama; da H bi se našli lokali po mahalama za kur­ seve; п koje vrijeme dana bi trebalo dr­ žati kurseve? • 9. Da li bi se našli ktitori-ktitorke, dru­ štva koja bi za račun države rukovodili ovim školama, kursevima, t. j. država bi pla­ zubac na oštrici moga mača, a ruka mi je bila u jednom jakom oklopu, koji po mom tumačenju prestavlja Medinu“. Muhamed onda nastavi: »Ako osta­ nete u Medini i neprij’atelja pustite u njegovom taborištu, onda će on imati hrđavo stanovište, ako tamo ostane, a ako nama prodre, onda ćemo ga potući u gradu«. Abdullah-ibni-Obai pristane na ovo, a Muhamed sam je išao preko volje protiv nepri­ jatelja, ali mnogi muslimani, koji nijesu sudjelovali kod Bedra, kojima je Bog odredio* da umru muče­ ničkom smrću i drugi rekoše: »0 Božiji poslaniče, vodi nas protiv neprijatelja, da nas ne drži slabim i‘ strašljivim!« Abdullah zamoli Muhameda, da ostanu u Medini govoreći: »Mi nikad nijesmo izašli piotiv neprijatelja, a da niiesmo bili potučeni, a opet nije nitko u gradu napao, a da ga nijesmo odbili. Za to ih tamo ostavi. Ostanu li tamo onda imaju jedan zao i zatvoren položaj, a ako prodru u grad, oduprijeće im se naši ljudi, dok će naše žene i djeca odozgor bacati kamenje na njih, a povrate li se, osramotiće se, kao što su i došli«. Ali oni, koji su žudili za bojem, navaljivali su na Muhameda tako dugo, dok nije otišao u svoj stan i obukao svoj oklop — bilo je to jednoga petka poslije mo^ litve. Muhamed se je molio još ovoga dana za dušu jednog umrlog Eusarije, Malika-ibni-Amra od ple­ mena Benu-Eaadžar, te onda istom ode trupama. Ovi se sad pokajaše, te rekoše: »Mi nijesmo tre­ bali Muhameda siliti«. Tada rekoše samom njemu: «Mi smo Te prinudili, to nije od nas lijepo, ako hoćeš, ostani. Bog te pomilovao!« Muhamed odgo­ vori: »Ne dolikuje se jednom pejgamberu, da, obukavši jednom oklop, skida prije nego što se je tukao«. Tako on pođe sa 1000 svojih dru­ gova. I ! : I j I j tila učiteljice, dala izvjestan alat i mašine, obrtni kapital, plaćala kiriju, poslužiteljke. kiriju za stan, a oni bi našli stan po jevtinoj cijeni i rukovodili poslom; da li bi se našli ktitori i ktitorke- koje bi rukovodile društvom, koje bi imalo za cilj da državnom pomoći obrazuju zadrugu rađenica i nabavlja im posao, nabavlja sirovinu, daje na izradu i vrši prodaju izrađenih proizvoda ih posređuje pri izradi i nalasku posla za račun tamošnjih- ili iz drugog mjesta trgovaca ili državne vlasti za potrebu vojske; kako se zovu ti ljudi, te dame, koji bi to htjeli da organ izu ju? у U društvu bi bili zastupljeni, ako društvo muških i načelnik našeg Odjeljenja u Saraievu i g. Korjenić, a ako je društvo ženskih, i upravnica naše ženske škole u Sarajevu, kao i učiteljica veza u školi za ženske radove i ćilime. 10. Iznijeti nam mišljenje konferencije najrazboritijih muslimana po ovome mišljenjuu kojoj bi konferenciji učestvovao šef Odjelenja Ministarstva Trgovine i Industrijepredsjednik Komore, sekretari Komore, direktori ćilimske tvornice, direktorka žen. škole, šef odsjeka za prof. škole, kao i trgovci koji daju na rad izradu veza košulja i slično. 11. Iznijeti nam mišljenje konferencije kompetentnih muslimanskih žena po ovome pitanju, na kojoj bi prisustvovale i upravite­ ljica ženske škole- kao i učiteljica vezova. Treba samo željeti, da to ne os? tane sve samo na papiru. A da to ne bude, stoji mnogo i do naše in­ teligencije oba spola, kojoj je duž? nost, da ovim pitanjima posveti naj? ozbiljniju pažnju, da upozori na to sve one, koji mogu o tome da dadu uputstva i savjete, te da samom g. Sokoloviću budu pri ruci. Ne bi na odmet bilo, da se i u samoj javnosti povede ozbiljna i stvarna diskusija o tom pitanju. H. Ajanović. Pregled našeg hulturnog rada iza oslobođenja. (Dopis iz Banje Luke.) Ovaj će se pregled baviti onim našim kulturnim radom, koji vrše humanitarna kulturna društva. Bilans njihovog rada može da bude vrlo tačnim mjerilom uopće naše snage i rada, a i radi primjera drugim mjestima po­ trebno je, da javnost čuje i ocijeni taj rad. Vođen tom idejom, ja ću biti slobo­ dan da u kratkim crtama prikažem rad naših društava u Banjoj Luci, koji sam imao prilike pažljivo posmatrati, a u kojem sam. djelomično i sam uče­ stvovao. Nadam se, da ne ću biti osamljen u ovome pogledu. Banjalučki muslimani mogu sa ponosom uprti prstom u svoj rad iza oslobođenja. Pored muslimanskog zanatlijskog udruženja „Fadilet" u Banjoj Luci, koje je još prije rata osnovano, su oni prosvjetno društvo ,,Spas“ i potporno društvo „Bratstvo«. • osnovali | ; ј ; : i | • I • | ' i i ' i j ; I „Fadilet". Osnutak ovoga društva datira iz vremena, kada je Austro-Mađarska Im­ perija protegnula svoja suverena prava na našu užu domovinu. Tada su bosanski muslimani stav­ ljeni među dvije dileme: ostati u do­ movini i time makar mučke priznati suverenost svoga neprijatelja nad njom ili bježati iz nje i u tuđini čekati dane bolje i srećnije budućnost. To su bili najteži časovi u istoriji bosanskih mu­ slimana. Jedni su prodali svoju djedovinu u bescijenje i svijesno srtali u propast, bježeći glavom bez obzira u tuđinu. Dtugi, koji su bili svijesni, da je svaki grumen otačbine nakvašen krvlju nji­ hovih otaca, nisu je mogli tako lako­ misleno napuštati, uvjereni da bi time općoj stvari veliki i neoprostiv grijeh učinili, ostali su. Među ovima što su ostali opazilo se je neko življe micanje, sa drugim po­ gledima na život. Nicalo je tu i tamo po koje muslimanska udruženje i baš tada je došlo do osnutka našeg „Fadileta“. Inicijativom tadašnjeg banjalučkog muderisa sadašnjeg predsjednika naše organizacije mufti ef. Maglajlića, sastala se je kita rodoljuba i osnovali su »Fadilet«, uvjereni,da će samo na taj način i sa takovim radom polučiti željeni uspjeh. Temelj društvu udarili su mu­ slimanski dobrotvori Hamzaga Huseđinović, Ragibeg Džinić, Asimbeg Ibrahlmbegović, Hadži Danijalaginca Ibrišagić i Hadži Selimbeg Džinić darovavši svaki po 1000 kruna u zlatu. Tada je po prvi puta udaren temelj i društve­ nosti — u naprednom smislu riječi — među banjalučkim muslimanima. U prostorijama društvenim sastajala su se braća i zdogovarala o svojim halima i ahvalima, svom i općem boljitku a mejhane su bivale sve to praznije. Klatareća mladež trgata je iz čeljusti nesreće i propasti, pa je davana na razne zanate a porodicama je podje­ ljivana potpora iz društvene blagajne. Kad bi se koji od društvenih štićenika osposobio za jedan zanat, društvo mu je kupovalo halat i davalo zajam. Kad se koji od društvenih članova razboli, društvo mu je davalo dnevne potpore, plaćalo liječnika i lijekove. Jednom rječju: „Fadilet44 je od svoga osnutka pa do danas potpuno odgovarao svojoj svrsi, da obrtnika, tog jednog od naj­ produktivnijih slojeva narodnih, po­ digne na onu visinu, koja mu pripada. I danas, osamdeset i šest za­ natlija imaju da blagodare svome ,,Fadiletu“ što su svoji gospodari i nisu muhtač drugom. Ko zna, koji bi postotak od tih krenuo tim putem i odhrvao se socijalnim nedaćama, koje su tražile žrtava — da nije bilo »Fadileta«, ruke pomoćnice. Osim toga je još veća, upravo ne­ procjenjiva zasluga društva, što je svoje Uzmak licemjeraca. Smrt Hamze. prvaka mučenika. Kad su bili u Šantu između Medine i Uhuda, odvoji se Abdullah sa jednom trećinom ljudi od Muhameda i reče: »On sluša druge, a ne slijedi moga savjeta; ljudi, mi ne znamo, za što da ovdje umiremo?» i povrati se s licemjercima i dvojbenicima iz svoga narodg. Abdulah-ibni-Amr, brat BenuSalama, ih je pratio i rekao im: »Opominjem Vas Bogom, ne ostavljajte vaš narod i pejgambera među neprijateljima!« Oni povratiše: »Kad bi znali, da će do sudara doći, mi vas ne bi ostavili. Ali mi to ne vjerujemo!« Kad su oni u svojoj tvrdoglavosti izdržali i svakako se htjeli povratiti, reče on: »Bog vas prokleo! Neprijatelji Božiji, vi i ne trebate Njegovom pejgamberu!« Muhamed je napredovao do kamenog polja Benu-Hariša, gdje je stajala jedna kobila i mahala repom. Tako- mašući repom pogodi kuku na kojoj je mač iz korica ispao. Muhamed, koji je mnoge stvari držao za predznake, bez da je ispitivao let ptica i slično^ reče nosiocu mača: „Zabilježi svoj, jer ja vidim, da će naši mačevi biti potegnuti14. Hamza se baci u bojnu vrevu, dok ne ubi Агtata ibni Abd-Šuhrabila, jednog od bajraktara. Kad je na to Šiba-ibni-Abd-el-Urrah el-Gubšani pokraj njega prošao, koji se je preživao Ebu-Riar, pozove ga ovaj na mejdan doviknuvši mu: „Amo sine berberice (njegova je majka Unimi-Ainar, jedna oslo­ bođena robinja Takifite Šerikja ibni Amira i obrezivala je djevojke Mekanske.) Doviknuvši mu ovo, ubije ga. Vahši pripovijeda: „Vidjeh Hamzu, koji je kao jedna tamno-smeda deva ljude kosi© svojim mačem nemilice. Kad li mu se Šibah preda mnom približi. On mu vikne: „Amo Ti, sine, berberice44 i dade mu jedan udarac, ali promaši glavu. Ja zamahnuv svoje koplje i bacih ga u Hamzino donje tijelo tako jako, da mu se je između nogu poka­ zalo. On zatetura prema meni, ali svladan pade, a ja pričekah, dok umre i izvukuh koplje, te odoh ponosan vojsci natrag i uzviknuh: „Sada više ne trebam ništa!14 Bojni poziv Hinde, kćeri Utbove. Kad je bo; otpočeo, podigne se Hinda zajedno sa ženama, koje su kod nje bile i slijedile muževe s tamburiniima bodreći ih na boj. Hind vikne među ostalim slijedeće: „Hrabro sinovi Abdeddarovi! Hrabro zaštitnici vaših sljedbenika! Udrite oštrim mačevima! Koračate li naprijed, onda mi Vas grlimo i steremo jastuke pred Vas. Bježite li, onda se ne sastavljamo u ljubavi44, Geslo vjernika na dan-Uhuda je bio: „Ubij, Ubij!44 i i I • Šta se je Muhamedu na dan Uhuda dogodilo ? Muslimani su sada bili osamljeni, a neprijatelj ih je porazio. Bio je to dan iskušenja, na koje je Bog mnoge mučeničkom smrću uzvisio. Napokon prodre neprijatelj i u blizinu Muhamedovu, koji po­ gođen jednim kamenom, kojeg je bacio Utba-ibniEbi-Vakkas, pade s izbijenim prednjim zubom do­ bivši još jednu ranu na obrazu i na usnama. Alija onda uhvati Muhamedovu ruku, a Talah-ibni-Ubejdullah digne ga u vis, dok opet nije uspravno sta­ jao. Malik-ibni-Sinan mu je sisao krv iz njegova lica i proputao je, a Muhamed reče: „Tko moju krv sa svojom pomiješa, ostaće od pakla pošteđen44. (Naataviće se). �Страна 4 Strana članove potpuno osvješćivalo, prilago­ đivalo ih društvenosti i napravilo od njih ljude, koji osjećaju za svoga bliž­ njega; ljude, koji radost cjeline sma­ traju svojom žalošću. Kakovi se mu­ ževi kupe oko „Fadileta« i koliko je on uradio na osvjeŠćenju mase, da se zaključiti najbolje iz ovog dogođaja. Kada je nakon herojskog atentata u Sarajevu banjalučki okruŽnik Milller sazvao izaslanike sviju mjesnih druš­ tava i korporacija radi zdogovora, kako bi se izrazilo negodovanje radi poči­ njenog atentata na zatornika naše Slobode, bilo je zastupano i društvo »Fadilet», i kao jedino muslimansko društvo koje je tada u Banjoj Luci postojalo reprezentiralo je — dakako —^ve banjalučke muslimane. Izasla­ nik je društveni, čovjek zanatlija, bez ikakove školske naobrazbe g. Dervišaga Dedić, kad je vidio o čemu se radi, ustao je i sa riječima: „М> mu­ slimani ne ćemo udariti na one, sa kojima smo se zajedno porodili i pohranili". ostavio je dupkom punu salu demonstrativno. 1 ako je on ovaj svoj smjeli i odvažni korak skupo platio, jer je brzo poslije toga razmišljao u rovu o svojoj smjelosti ipak postigao je svoj cilj, jer su one, njegove riječi pale na plodno tlo i nije došlo ni do kakovih incidenata među braćom u Banjoj Luci. Po oslobođenju društvo je nastavilo svoj blagotvorni rad. Od oslobođenja do konca prošle godine podijelilo je na kulturno humanitarne svrhe preko 40.000 kruna, a na zajmove zanatli­ jama nešto više od 16.000 kruna. Za jedno lokalno provincijalno društvo to je zadovoljavajući rad. To se sve ima da zahvali u prvom redu svjesnim članovima društvenim, koji potpomažu svoje društvo i time osiguravaju sebi dane bolje i ljepše budućnosti, a u drugom redu i agilnosti društvenog upravnog odbora. Opstanak društva osiguran je još i tim, što ima i cigaret papir svoje marke, proizvod domaće tvornice »Go­ lub« u Zagrebu, od kojeg dobiva 5%; a u posljednje vrijeme stupile je u ugovor i sa jednom domaćom tvorni­ com sapuna, koja će izrađivati sapun, sa društvenom markom od kojeg će društvo dobivati 10%. Pošto je društvo od ovog artikla imalo do sada vrlo slabu korist, to je zaključio odbor društveni razviti što življu i intenziv­ niju agitaciju oko rasprodaje društve­ nih artikala, te je već i uspjeo u to­ liko, što je otvorio lagere artikala u nekim mjestima kao n. pr. kod Mu­ slimanske Banke u Banjoj Luci i Pri­ jedoru, Uzeirbega Alibegovića u Derventi, Mahmudbega Kapetanovića u Jajcu, Huseinage Ključanina u Kozarcu i t. d. Društvo kani proširiti djelokrug svoga blagotvornog rada i na druga mjesta u zemlji, pa je glede toga stu­ pilo u sporazum sa „Hrv. Radišom" i svim trgovačko-obrtničkim komorama, a uskoro namjerava započeti sa izbo­ rom povjerenika u drugim mjestima i tamo započeti rad. Osnovalo je još i svoj športski nogometni klub. To bi eto bio u kratkim crtama historijat rada društvenog. „Spas". Kako svaki rat ima svoje zle poslje­ dice, tako je i ovaj prošli imao. Što je rat bivao veći i strašniji, to su i njegove posljedice bivale štrašnije i veće. Osobito zle posljedice iza svih ratova osjećala je žena. Moral je obično spadao na vrlo niski stepen, što se je osobito iza prošlog rata osjetilo. Osim toga, ulice su upravo vrvile od sitnih, poderanih mališana, koji su bili sličniji mrtvacima nego živim bićima i pruže­ nim, mršavim ručicama prosili milo­ stinju. Babo im je poginuo u ratu, ili je negdje u žici kojeg zarobljeničkog logora, a mati, budući nesposobna da se snađe u vrtlogu života, zabasala je i okrenula u drugi mračni svijet. Vri­ jeme ga je bacilo na ulicu i trebalo je pomoći, kako njemu tako i materi ne­ sretnoj, pa povratiti ih jedno drugom u zagrljaj. Ali kako — i čime? Čekale su nas tada velike zadaće. Zadaće velike, prevelike a mi slabi, preslabi. Pojedinac tu i tamo nije mogao ništa učiniti, trebalo je i moralo se poći drugim putem. I počelo se je. Početkom marta 1919. godine sastala se je kita rodoljuba u mekjtebi ipti- Број 299 Broj „ПРАВДА" — „PRAVDA" daijji, da se zdogovore i sporazume kako i na koji način da se stane tim zlima na put. Među tim rodoljubima nalazio se je veliki broj omladine, što je davalo najbolje jamstvo, da će se taj zdogovor svršiti sa dobrim rezul­ tatom. Osnovano je društvo „Spas«. Otvorenć su društvene prostorije, u i kojima je omladina ustrojila svoj tam­ buraški zbor, tjelovježbe, pjevačko društvo i diletantski zbor. Od vre­ mena do vremena priređivane su za­ bave i sijela s poučnim predavanjima, j koja su bila brojno posjećivana. U maju iste godine održana je u prirodi prva । velika dobrotvorna zabava, namijei njena našem ženskinju, koju je posje­ tilo preko 500 naših žena, a na kojoj je društveni tajnik progovorio o uzro­ cima njihovog propadanja • popularnim riječima tumačio im te uzroke. To je bila svakako prva zabava sa tolikim brojem muslimanki u Bosni i Herce­ govini. Sa ulica, postepeno nestalo je sasvim onih mršavih i poderanih malih prosjaka, kao i „zarusa" koje bi trčka­ rale na okolo i zavirivale po kafanama i gostionama. Društvo je otvorilo svoju školu za siromašne m u s li­ ma n k e. u kojima one uče či­ tati i pisati te vez i krojenje modernih haljina. Namjestilo je tu dvije učiteljice i održa­ valo je već Četiri izložbe, ruč­ nog rada tih učenica, koji je bivao upravo r a z j a g m 1 j i v a n od kupaca. 46 muslimanki izu­ čilo je u toj školi kako čitati i pisati tako i ručni rad. Nad­ zor nad škoiom vodi posebna školska sekcija, kojoj je pročelnikom naš poznati pedagog učitelj Šaćir ef. Dedić. Sada pohađa tu školu 31 učenica. — Učenice škole obdržavale su već i svoje dvije zabave. Milina je bilo po­ gledati na bini same muslimanske djevojčice, koje su odigravale jedan komad, kao i njihov pjevački zbor kad su pjevale same i u mješovitom zboru sa muškim pjevačkim zborom društve­ nim. Svaka hvala neka je gđici Katici Trach učiteljici škole, koja je pokazala mnogo volje i uložila mnogo truda, da od ovog mrtvog kapitala stvori živi. Zaista je mnogo zadužila banjalučke muslimane. Društvo je osim toga nabavilo iz i Beča mašinerije za pranje i peglanje i rublja sa električnim pogonom, koje ' koštalo nešto oko 80.000 kruna naše : valute i koje će se još ovih dana staj viti u pogon. To će biti jedina radnja I te vrsti u Banjoj Luci i misli se, da će bar donekle muslimanke moći tu i zarađivati svoj hljeb svagdanji. Društvo je izdalo do sada tri bro­ šure u cilju odgojnom i to »Uzroci i propadanja muslimanskog ženskinja« od potpisanog, „Ко smeta napretku i prosvjećivanju muslimana" od Ah meda Đumišića i „Predstavka Reis-ul-Ulemi" od Šaćir ef. Dedića. Namjerava u naj­ skorije vrijeme pokrenuti jednu mje­ sečnu reviju u zajednici sa „Fadiletom«. Osim toga vodi pregovore sa Hrvatskim prirodoslovnim društvom u Zagrebu za izdanje »Naučne čitanke za muslim. privatne škole" po naro­ čitoj osnovi, koju je sastavio g. Šaćir ef. Dedić, a koja će — po prilici — koštati do 100.000 kruna sa honora­ rima saradnika i štampanjem. Radi pokrića tih troškova raspisati će se »Spasova Liga Hiljade« sa udjelom po 100 kruna. Imena članova te lige imala bi biti štampana u toj knjizi. Društvo je izdalo u prosvjetno-hu­ manitarne svrhe od osnutka do konca prošle godine svotu od preko 80.000 kruna. Ovom prilikom treba svakako istaknuli agilnost i besprimjernu požrtvovnost društvenog predsjednika g. Adema Afgana, koji društvom ruko­ vodi. Taj je čovjek u istinu mnogo učinio za Banjaluku i dokazao, da mu — bez ikakove natruhe leži na srcu napredak našeg naroda. Taj bi mogao služiti primjerom mnogim i intelek­ tualna jačim od njega. „Bratstvo". Osnovano je početkom 1920. u Gor­ njem Šeheru (3 i po km. udaljeno iz mjesta) sa svrhom da tamošnje mu­ slimansko žiteljstvo okupi oko sebe i priučava ga društvenom životu, a siro­ mašno da odvraća od prosjačenja i klatarenja potpomagajući ga materi­ jalno. Prije osnutka toga društva ta­ mošnji su muslimani živih sa nekim posebnim životom i posebnim pogle­ dom na svijet i život. Osim toga je sirotinja i bijeda provirivala skoro iza svakog ćoška. „Fadilet" i „Spas" imali su pune ruke posla i nisu mogli ni iz bliza pokrivati one potrebe, koje je Gornji Šehcr iziskivao. I tako inicijativom agilnog g. Hafiz Mustafe ef. Nurkića, muftijskog tajnika, osnova se »Bratstvo". Uspjesi njegovog rada vidni su. U prvoj godini podijelilo je samih potpora preko 12 000 kruna, a da se i ne spominju drugi moralni uspjesi društva, koji su srazmjerno veći i od prvo spomenutih društava, budući da Gornji Šeher broji tek ne­ koliko stotina stanovnika. To bi eto bio u kratkim crtama pri­ kazan rad banjalučkih muslimana na kulturnom polju. Želeći, da ovaj moj članak postigne onaj cilj radi kojeg je napisan, a osobito, da dade povoda onima — koji su zaostali iza rada ove naše braće banjalučana — da se i oni prihvate posla u ovome smjeru, završujem ga sa riječima našeg velikog pjesnika A. Šantića: Naga zemlja čeka ddo naših ruku Majka decu zove, da joj ruho skroje U odoru carsku da je svu obuku 1 u jednu snagu da sve snage spoje. i : ! I ! dadne 51% akcija i ako je kod jed# i nog sličnog poduzeća odobrena na# cionalizacija sa 35% domaćeg kapi­ tala. Dosadašnji akcionari usvojili su pored ostalih uslova ii ovaj, pa im je tek onda mijnistar trgovine dr. Spaho odobrio zaključak glavne skupštine, da novise dionički kapi­ tal sa 4 i po milijuna kruna, koje mor ' raju ustupiti domaćim. NacijonalL zacija prema tome još nije ni odo# brena; o njoj će odlučiti ministar ' pravde istom onda, kad subskripcija i novih dionica bude dovršena. ML niistar trgovine dr. Spaho (odobrio je povišenje kapitala tetom onda, kad je društvo ispunilo mnogo teže uslove, nego su Ioni, koji je bio pred# ložio Šerifov zaštitnik dr. Srškić kao predsjednik bos. vlade. Još jedna laž »Domovine«. Go# voreći o izborima trgovačke komore »Domovina« piše među ostalim, da je ministar trgovine dr. Spaho od# lučno .protiv tih izbora, jer da se boji da će sa novim izborom doći i novi ljudi, koji će SpahimJclavića dar#maru stati na put i pitati račun za grdne stotine hiljada kruna, koje su potrošene na plaće i doplatke tro# jice privilegisanih sekretara komo­ re. Koliko se dr. Spaho boji tih pL tanja i računa, najbolje se može vi# djeti po tome, što je dr. Spaho od# mah čim jć postao ministrom trgo# vine naredio, da se provedu izbori za trgovačku komoru u Sarajevu. Stvar je zapela samo na tome, što prijašnji izborni red imadc cenzus u predratnim krunama, pa stoga trc# ba prije izbora izmijeniti ove odred# bc u izbornom redu i cenzus prema sadašnjim prilikama povisiti. Direktor fabrike duhana. Neke Ibrahtm Džafčić. Odgovor na pitanje g. Hamida Kurbegovića ministru šuma i radnika radi neprilika kod drvarenja. i i i ' Na Vašu pritužbu predatu u zapis­ nik kod ovog Ministarstva 2. marta ove godine pod brojem: 5249. čast mi je saopćiti Vam slijedeće: Ovo je Ministarstvo nedavno izdalo općenito riješenje, da se u buduće školskim, crkvenim, vakufskim opštinama odnosno odborima, kao i odbo­ rima neorganizovanih seoskih opština za gradnju i popravak njihovih škola, mekteba, crkava, džamija, za ogradu groblja, te za gradnju i popravak seoskih cesta i ćuprija može izdavati besplatno drvo na njihove molbe iz državnih šuma. Obzirom na to rije­ šenje naređeno je Zemaljskoj Vladi, da oprosti dosuđene globe i šumske odštete žiteljima općine Vrše kotar Bugojno, na koje su oni bili presudjeni radi davanja svoga servitutnoga drveta za pokrov njihovog mekteba. Jednako je ovo Ministarstvo izašlo u susret žiteljima grada i okolice Travnika glede prodaje drva na tovarima, time što je seljacima dozvoljeno, da mogu kupiti i prodavati suhu hrastovinu, koja ostaje iza firme, no ova mora biti prije čekićana po šum­ skim organima. Dozvoljeno im je, da mogu na tovarima u grad dogoniti od svog merimata i sirovinu bukovinu, jedino se zabranjuje dovoziti u grad obhćć i napola iscijepane obliće. Ta je zabrana morala ostati, jer će se samo na taj način sačuvati mlade sastojine od uništenja, što je u interesu i tamošnjih se jaka kao i općenitosti. Pomoćnik Ministra Šuma i Rudnika: Dr. Nenadić Bilješke. Jedna kleveta »Domovine«. Ovaj list, koji svoje stupce puni samo kle# vetama naših Jjudi, i'zno-si opet u proklom broju još jednu takvu kle<# vetu na ministra trgovine i Industrie je dra Spahu. On tvrdi, da je dr. Spaho odobrio nacionalizaciju »Bos sanskog dioničkog društva- iza elek# triku« u Jajcu. Ovakovu laž mogao je Šerif servirati samo neupućenim čitaocima, jer svatko upućen znade vrlo dobro, da nacionalizacije ne odobrava ministar trgovine, već ministar pravde. Da neupućene obavi# jestimo o pravom stanju stvari, iz# nijećemo samo gole činjenice. Dok je još bio predsjednikom vlade dr. Srškić, protektor »Domovine«, sta# vila je zemaljska vlada u Sarajevu predlog ministarstvu pravde, da se odobri nacionalizacija ovoga predu# zeca pod uslovom, da se domaćim ustupi jedna trećina kapitala. Mini# starstvo trgovine koje je imalo sa­ mo da odobri zaključke glavne skup# štinc i dadne mišljenje o ovoj na# cionalizaciji, smatralo je, da ovo ni# je dovoljno i tražilo je kao i kod drugih preduzeća, da se domaćima i • ; 1 beogradske pa sada i sarajevske no­ vine, kao „Srpska Riječ", napadaju na nas, što je ovih dana postavljen za direktora duhanske fabrike u Sa­ rajevu tajnik duhanske režije gosp. Sejfudin Arifhodžić. Ove su navale na jednog ispravnog državnog činovnika posve tendenciozne i mi ih razumije­ mo ovdje u Bosni vrlo dobro, da su upućene proti g. Arifhodžića jedino za to što je on musliman. I ova im je kvalifikacija dovoljna, da se pokaže za čim idu. Ali za hatar istine, mi ćemo ipak o tom imenovanju dati ovdje malo raz­ jašnjenja: Mjesto direktora duhanske fabrike nije od ujedinjenja do danas definitivno popunjeno, nego je režijski direktor g. Minacki na tom mjestu zadržavao svog čovjeka, pored koga je mogao ostati u stanu direk­ tora duhanske fabrike besplatno, ma da taj stan njemu ne pripada. 1 ako se sad postavlja jedan stalan direktor fabrike, onda je razumljivo, da se za to neko i ljuti po onoj, da je neko i u pravu da se ljuti kad gubi — na­ ročito ono, što mu ne pripada. »Srpska Riječ« piše, da je u Beo­ grad otišla i jedna naročita deputacija činovnika, da spriječe to imenovanje, kao nekakav »nečuveni škandai«. Mi žalimo dotične gg. činovnike, koji su se dali nagovoriti, da za tu stvar pogju u Beograd. Jer, tu nije po srijedi nikakav škandai, nego se je tim ak­ tom ispravila samo pogreška, koja je g. Arifhodžiću činjena dugo vremena. A evo za Što: Gosp. Sejfudin Arifho­ džić je svršeni akademičar i kao ta­ kav spada u kategoriju upravnih činovnika. Svi njegovi drugovi pred njim, nemaju te spreme, nego spadaju u drugu kategoriju t. j. strukovnih činovnika. G. Arifhodžić je kroz petnast godina svoje službe tretiran va­ zda kod unapregjenja kao strukovni činovnik i time mu je nepravda nanešena, koju bi bilo grehota ne ispra­ viti, pa makar kad bilo. Sad je to došlo na red, da od zamjenika direktora iste tvornice duhana postane direktorom, pa zar tu ima kakva Skandala? Ne, nego je škandai, ako se tu navaljuje na činovnika, koji ne bi trebao biti n malo napadan. A nama je savjest čista da se to dogodilo. □□ □ П □ □ □ □ □ Sjetite se a „6ДЈИЕТД“ “ □ □ □ □ □ O □ □ □ �Страна 5 Strana Booi 299 Brol „ПРАРДА* — „PRAVDA* Ajvatovica. ljenju nekih muslimana, koji drže, da islamskom svijetu ne trebaju antialkoholna društva, jer im sama njihova U ponedeljak dne 20. ovog mjeseca vjera zabranjuje piće. Baš kod musli­ dan je velikog muslimanskog hodo­ mana treba ovakav rad, kojim se ko­ čašća kod Prusca (ispostava D. Va­ risti dobroj stvari i postizava, da se kuf), »Ajvatovica«, kojom prilikom ostavlja ono, što je Bog zabranio, te dolaze na dovu muslimani iz cijele se time čini velika usluga islamskoj zemlje, a osobito iz okružja Travanj­ vjeri, koja nam zapovijeda, da u do­ skog, da se u božijoj prirodi skrušeno brim poslovima pomažemo jedan dru­ pomole Svevišnjemu i da se naužiju gog, a to se najbrže i najlakše posti­ prirodnih krasota, kojima obiluje samo zava udruživanjem. Osim toga Islam mjesto Ajvatovica i njezina okolica. propisuje svojim sljedbenicima jednu U nedelju dne 19. o. m. u oči Ajva- veliku dužnost, koja nigdje i nikad tovice priređuju i Islamska kiraethana posve ne može spasti s muslimana, a i Odbor za gradnju Muslimanskog to je: zapovijedati, dja se čini Doma zajedničku zabavu u korist dobro (emr bil-ma’rCif), a zabranji­ gradnje Muslimanskog Doma, vati hrđava djela (nehj aniljer smo prisiljeni da ga gradimo i, munker). pošto u našem mjestu nema nikakoSvaki je musliman vjerom zadužen, vih prostorija, koje bi mogle služiti da sprječava zlo i opačinu onako, kako za društvene i prosvjetne svrhe mu­ može: u prvom redu djelom; ako to slimana Donjeg Vakufa, kojom prilikom nije u stanju, onda zborom; a ako ni se daje komad „Boj pod Ozijom« od to ne može, onda mora da srcem Dra Safetbega Bašagića. osudi ružne čine, kad ih već nikako Muslimani D. Vakufa dosta su žr­ drukčije ne može spriječiti, ali za tava doprinijeli za gore navedeni ovaj treći stepen veli Alejhisselam, da »Dom« na današnjoj skupoći, ali te je ad’aful-imAn (t. j. najslabije vjero­ žrtve ni iz daleka ne mogu gornju vanje.) Mi smo strašno zanemarili ovaj zgradu podignuti, ako nam i ostala Božiji farz i to je jedan od najglavbraća naše otačbine na priteku u njih uzraka današnjem našem lošem pomoć. moralnom stanju. Društvene su prilik Ovim apelujemo na sve one, koji će na žalost rastrovane, te pojedinac pohoditi Ajvatovicu, da našu zabavu svojim nufuzom (autoritetom) može svojom posjetom počaste, a ostale mu­ vrlo malo djelovati Čak i na svoje slimane i prijatelje nas muslimana mlađe, zato treba da se udružujemo u širom naše otačbine molimo, da nas borbi proti zlu, pa će nam rad biti se sjete dobrovoljnim prilo­ lakši i uspješniji. A kud će veće zlo gom, kako bi mogli. ovo hairli od pića?! Ono nam ništi zdravlje i djelo kraju privesti. imetak, sramoti nas i ponizuje i do­ U D. Vakufu, na Ramazanski bajram vodi do izumiranja čitavih porodica 1339. (8. juna 1921.) kao što svi vidite oko sebe, a o čemu Odbor Islamske kiraethane i Odbor bi nam za Sarajevo umio mnogo pri­ za gradnju Muslimanskog Doma. čati Muhamed ef. Kadić, da je ovdje. Proti alkoholu treba ustati odlučno i svim podesnim sredstvima, od kojih je u našim sadanjim prilikama najsi­ gurnije : rad organizovanih udruženja, koja će mnogo lakše nego pojedinci Jugosl. Muslim. Društvo za Bor­ naići na potporu i razumijevanje od bu proti Alkoholu u Sarajevu sa­ strane državnih vlasti. Društvo će lakše zvalo je bilo za preksinoć (uoči poi brže predobiti javno mišljenje, pod neđeljka, 29 ramazana, 6. juna o. g.) čijim se uplivom izdaju naredbe i do­ svoju I. redovnu glavnu skupštinu u nose zakoni. Treba znati, da države Kiraethanu. Trebalo je da počne u ne donose zakona, koje nikone traži ili 1072 sati & la franque, ali pošto nije koje zahtjevaju raspršeni pojedinci, bilo” prisutna polovina članova, pred­ nego joj ih diktiraju organizovane sjednik Derviš M. Korkut je odgodio mase, koje znaju, šta hoće. skupštinu, a nije htio da je održi 1 Osim toga nije ispravno sve izgle­ sat kasnije, na što je imao pravo po dati od same države, pa se ni borba društvenim pravilima (§ 14., tačka b), proti alkoholu, bar zasad, ne može kako ne bi došlo do tog, da manjina očekivati od samih drž. organa i za­ zaključi nešto, što nije po volji većini kona nego i ovdje treba privatna ini­ •članova. Da uzalud ne prođe sastanak, cijativa, koja je veoma mnogo dopri­ na kojem je osim starih članova bi.o nijela nekadanjem napretku islam, i dosta novih, što su se tu večer upi­ naroda i koja je Anglo-Sasku podigla sali, a osim toga mnogo ostale go­ na prvo mjesto među svim modernim spode, (sva su mjesta u velikoj dvo­ narodima. Ako država ne vrši svoje rani bila zaposjednuta), predsjednik dužnosti prema narodu (kao što u je održao govore o svrsi i potrebi nas zanemaruje borbu proti alkoholu), to ovakova društva. ne može za pojedince i skupine biti Sa zahvalnošću i pohvalom sjetio razlog, da objese ruke niza se i ne se je osnivači ovog društva i zagre­ miču se, a pogotovu to ne smije činiti bačke »Kancelarije za Suzbijanje Al­ musliman koji se na svakom koraku koholizma«, što je zimus u Sarajevu valja da odupire zlu. Kad ljudi, kojima priredila veoma uspjelu antialkoholnu njihova vjera ne brani piti, ustaju izložbu, kojem je rukovodio vrijedni proti alkoholu i osnivaju trezvenjačka i požtvovni g. Haberle od Povjere­ društva, zar ne bi bila sramota za ništva za Socijalnu bkrb u Zagrebu. muslimane, da prepuste drugima neka Zatim je govorio o štetama, što ih služe onim propisima, koji vrijede za alkohol nanosi tjelesnom i duševnom muslimane i neka suzbijaju ovo, što zdravlju pojedinaca i opasnost, koja muslimanu zabranjuje vjera i proti od ovog otrova prijeti nesamo njima čemu valja da se baš oni bore?! nego i njihovim porodicama, bližoj i Treba da organizujemo jak antialdaljoj okolini i čitavu narodu. Istakao kohoini pokret među muslimanima i da je, kako piće ne djeluje samo na onog, sarađujemo u tom pravcu trezvenja­ koji pije nego i na njegovu djecu i cima drugih vjera i narodnosti, pa unučad, te kako pomaže širenju i dru­ ćemo ako Bog da i uspjeti. gih dviju narodnih nesreća, šusice i Pošto se je primaklo vrijeme ručku frenjka (sifilisa), od kojih strada osim (sahuru), predsjednik je još jednom pianice i njegova nevina porodica. apelirao na sve prisutne, da svaki u svom krugu poradi na širenju zdrave Razložio je, da u borbi proti piću trezvenjačke misli i gleda, da što više treba da sudjeluju kako pojedinci tako članova upiše u ovo naše društvo. i posebna organizovana društva, kojima Zatim se je zahvalio prisutnim na odje svrha, da pripreme narod kako ćc zivu i pažnji i zaključio sastanak koji i od države tražiti zabranu alkohola je s moralne strane lijepo uspio (upikao što je to već postignuto u mno­ gim sretnim i naprednim zemljama, I salo se je tu večer 15 članova) a gdje se po zakonu ne smije piti, pro­ i ukupljeno je i 1072 kruna dobrovoljI nih priloga, što nije malo, ali nije baš davati ni proizvađati alkohol. ni puno. Zaštcko je ustao proti krivom miš­ Protiv alkohola. Politički pregled. Venizelos pregovara в Lioyd • Georgom. Javljaju iz Pariza: Dopis­ nik »Chicago Tribune« javlja o toku sadašnjih pregovora Venizelosa sa en­ gleskom vladom: Venizelos je proveo 2 sata u razgovoru sa Lloyd Georgom. On je predložio L!oyd Georgeu, da engleska vlada zaključi sa Grčkom sporazum na ovoj osnovi: 1.) Po­ stavlja se koaliciona vlada u Ateni od venizilista, revolucionaraca i rojalista. 2.) Kralju i njegovoj porodici neka bude zabranjeno svako uplitanje pri­ likom imenovanja časnika i provođe­ nja vojničkih mjera. Njemačka povisuje poreze i iz­ voz. Javljaju iz Berlina: 11. ov. mj. poslije podne održana je tajna sjed­ nica gospodarsko-političkog odbora državnog ekonomskog savjeta, u ko­ joj je uzeta na znanje vladina izjava o nekim budućim gospodarskim mje­ rama, koje su u vezi s primitkom ulti­ matuma. Državni ministar za državno gospodarstvo Schmidt izjavio je, da država radi sve većih izdataka mora povisiti poreze. Na to je državni taj­ nik Filrst potanko izvijestio c potrebi povišenja izvoza, ko.i je životno pi­ tanje države. Vlada će bezuvjetno za­ plijeniti svu robu, koja bude uvezena zabranjenim putem. Englesko-njcmački kapital u Rusiji? Javljaju iz Berlina, da je postignut sporazum između jedne jake engleske industrijske grupe i jedne slične nje­ mačke grupe sa poznatim Hugom Stinesom na čelu u cilju industrijske eksploatacije Rusije. Taj englesko-njemački konzorcijum namjerava, da u Rusiji dobije jednu seriju koncesija u rudama i Šumama sa prvenstvenim liferovanjem Rusiji industrijskih proiz­ voda. Ljenin bi lično išao u London prema nekim vijestima, da pregovara sa engleskom vladom o tom sporazum. Karlo ide iz Švajcarske. Javljaju iz Berna: Federalni savjet raspravljao je juče o dvije interpelacije u pitanju bivšeg cara Karla. Načelnik političkog odjelenja federalnog savjeta Motta odgovorio je, da je povratak Karla u Švajcarsku morao biti dozvoljen radi evropskog mira- Kario je sam iz­ javio, da se nije obraćao nikakvom nadleštvu za putne isprave. Inače je Karlo svojom inicijativom izjavio, da će u augustu napustiti Ženevu, ne želeći da svojim bavljenjem stvara ne­ prilike Saveznom Vijeću. Domaće vijesti Povratak Regenta u Beograd. Prekjučer povratio se Regent Aleksan­ dar u Beograd u pratnji princese Je­ lene, princa Arsenija brata Nj. Veli­ čanstva i generala Hadžića. Jugoslovenska Matica u Sara­ jevu. Gosp. Božo Markovic, profesor univerziteta, predsjednik Centralnog Odbora Jugoslovenske Matice nalazi se u našoj sredini. Gosp. Marković, kako je poznato, putuje našom drža­ vom u cilju organizovanja Jugoslo­ venske Matice. Danas u utorak 14. juna 1921. u 18 sati održaće se zbor građana grada Sarajeva, da bi se udario prvi osnov Pokrajinskom Od­ boru Jugoslovenske Matice u Sara­ jevu. Zbor će se održati u velikoj dvorani Gradske Vijećnice. Na ovaj zbor treba da dođemo svi koji osje­ ćamo za našu podjarimljenu braću. Krstićeva sudanija u Derventi. Pišu nam iz Dervente: Više . puta reknemo, kada _ ugledamo našeg predstojnika g. Krstića, ono je naš »Grudić« ili ono je »Grudić broj 2«. Prije neko 3 mjeseca sazvao je g. Krstić nekoliko najuglednijih gra? dana u svoju kancelariju. Tu su bili liječnici, advokati, veletrgovci, be? govi, gazde, age — ukratko naš no- Za održati uvijek zdrave zube jest: E L I D A - pasta NIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIIIIIHIIM jer je od mjerodavnih autoriteta zubne medicine kao najbolja priznata. Odlična svojstva znanstveno iskušanih sastavina čine ELIDA-pastu za ono što jest: Najbolje sredstvo za ш1Ш1Ш1Ш111111и;| |1111иш111111111111111111111111111Ш111111111111111111111111Ш11111111Н11Н111111111111111111111111111111111ш zube. Zastupnik za Bosnu i Hercegovinu AlhBFt Vita Ш, Sarajevo, Despića ui. i. tabilitet. Radilo se na tome, da se našoj slavenskoj braći Rusima, koji su se k nama doselili, pomogne. Ак^ čija zaista lijepa i plemenita, pa su joj se i ljudi odazvali. Nu govor, koga je g. Krste pred tom elitom držao, bijaše ispod svake kritike. Kazao je: .... Ko god ne doprinese žrtve za Ruse, taj će osjetiti njego« vu ruku, pa bio on gazda ili beg, tr* govac ili obrtnik: stolar, kafedžija, birtaš itd. Svi će kaddad doći nje« mu na suđenje, svi će upamtiti nje­ ga, ako nc dadnu... itd.... Prisutni su ga začudno gledali. Čudili se tonu i načinu toga govora. Ta to je prijetnja, to je službena prosija. G. se Krstić sigurno u go* voru zaboravio, ali ga sa te stranpu* tiče dovede na put njegov ahbab Ris sto, koji presiječe predstojnikov go* vor ovim riječima (odprilike): »Ma kako ti to govoriš i kome govoriš to? Ti si predstojnik, ali mi nismo djeca. Tc prijetnje mogao si izostao viti, a nisi trebao govoriti, sat ćeš raditi s 'onim, koji se ne odazovu. To ti drži u svom srcu, al pred nama treba, da to drukčije govoriš. To od tebe nije ni .pametno ni mudro ni taktično.... Kad se musliman žali... U aprL lu ove godine prijavio je Mustafa Emma^ić iz Jlelaka, kotar Tešanj, komandiru oružničke stanice Tešanj naredniku Robiću, da mu se Ilija Ružfć iz Omanske prijeti, kako će mu podbaciti bombu pod kuću. Po ovoj prijavi nije ništa učinjeno. De* setak dana docnije prijavio je opet, da mu je nestalo jednog govečeta i odgovoreno mu je, da traganje ni« je posao oružnika. Osim toga je is* tom prilikom javio, da mu susjedi ruše ogradu i na ovu žalbu ga je nas rednik uputio kotarskom uredu, a ovaj opet kotarskom sudu, gdje su mu rekli, da tuži za smetanje po­ sjeda. Kako li bi ti državni organi funkcijonisali, da se slučajno koji ino« vjerni tužio na muslmane, ali kad se musliman žali... 1 Drskost jednog policijskog či­ novnika. Mustafa Bukva trgovce vo­ ćem u Sarajevu bio je predveden 6. o. mj. po podne u policijsku Direkciju, jer je ošamario jedno dijete, koje mu je nogom razbilo staklo na or­ maru. Tu mu je rekao dežurni, da će |ga smjesta, bez zapisnika, spre­ miti u zatvor. Bukva je upitao: »Zašto, gospodine, zar zato, što je meni sutra bajram i što je na meni fes?« Na to mu je dežurni g. Gagić odvratio: »Ne­ mojte se Vi toliko dičiti sa svojim svecima! Slušaj, balijo, imaj na umu, da smo mi Srbi ovdje, i da ćemo vas sve jednog po jednog pođšišati«. Šegrti za Cesku. Društvo „Hurijetu odlučilo je poslati dva šegrta mu­ slimana, da izuče tekstilnu industriju u Češkoj. Izučeni šegrti bravarskog, mehaničarskog i iimarskog zanata koji reflektiraju, da se posvete tek­ stilnoj industriji, neka se obrate na društvo »Hurijet« priloživši rodni list, školsku svjedožbu i svjeđožbu o svr­ šenom zanatu. 0 Državna klasna lutrija. Pročitajte današnji oglas »Međunarodne banke d. d.« Zagreb, Nikolićeva ul. 7. i na­ ručite si željeni broj pravodobno dok nije rasprodan. Točno na minutu idu Suttnerovi satovi, svjetski glasovita marka »IKO«. Suttnerove ure u svim izrada bama i cijenama, kao i sve ostale dragulje i potrebštine pokazuje Vam prekrasni katalog kojeg besa platno dobijete ako za poštarinu pošaljete 2 K na tvrtku H. Suttner, Ljubljana br. 706. Muslimani i muslimanke grada Sarajeva, sjetite se vašega „MERHAMETA". �Strana 6 Страна Gospodarstvo. Gospodarska izložba u Pragu. Čim uđete na izložbu, odmah pri­ mjećujete, da se je glavna pažnja po­ svetila gospodarskim strojevima, dakle strojnoj industriji Čehoslovačke. Mora se priznati, gospodarska se industrija zaista reprezentovala u potpunoj slici. Pače, držimo, u koliko su gospodar­ ski strojevi i previše zastupljeni, nijesu dovoljno istaknuti rezultati u čs. produkciji domaćih Životinja. Jugosla­ venski gospodari naišii su na mnogo interesovanja za ovo strojno odjelenje. Osobito su ih zanimali mali motorni plugovi akc. društva »Ferrum«, zatim mala sisaljka »Mostar«, pa i veliki motorni plug »Kosmos« kao patent Pozemkove banke. Naročiti interes pobudiše samovezači i kosilice firme Knoter. Mljekarskim centrifugama to­ povske tvornice »Skoda« (Plzenj) di­ vili smo se više radi njihove neopasnosti kod uporabe, nego li možda radi neke njihove naročite praktičnosti. U centralnom industrijalnom paviljonu nalaze se osim strojeva i pomno iz­ rađene statistike i podaci kulturnih zemljodjelskih zavoda. Možemo spo­ menuti, da su ovdje i podaci ruskih poljoprivrednih društava, koje je po­ slao odbor ruskih emigranata u Lon­ donu. Što više, izloženi su i nekoji produkti ruskoga gospodarstva. Na­ ravno, jugoslavenskih statistika i tabularnih podataka nijesmo nigdje na­ šli, kao što nismo nigdje vidjeli ni naših službenih gospodarskih časopisa u pregledu strane štampe, koju prima čs. ministarstvo poljoprivrede u za­ mjenu za svoja izdanja. Osobitim ma­ rom su predočeni podaci »Ustržedni jednote«, u čiji djelokrug spada orga­ nizacija poljoprivrednoga kredita, dru­ štveni napredak zemljodjelskih potrep­ ština i društvena prodaja zemljodjel­ skih produkata, te njihova preradba. Prolazeći ovim statističkim odjelenjima i gledajući, kako češki seljak zna one mape čitati, mi smo i nehotice pomi­ slili na to, kako je za našu državu od velike važnosti jedan brojni gospo­ darski školovani podmladak, koji će imati volje da pouči naš seljački svi­ jet, koji je radi svog niskoga načina gospodarenja posve nekriv, jer to nije grijeh njegov, već njegove seljačke države u prvom redu, koja ima za sve nepotrebno razumijevanje, a za ovo ne, dočim u drugom redu, možda u većoj mjeri, inteligencije i nas ljudi, koji u narodu djelujemo. Produkcija domaćih životinja, iako u cijelosti ne daje mnogo naročitih primjeraka, ipak zadovoljava. Najbroj­ nije su izloženi konji, te se najviše ističu oni iz državne (bivše dvorske) ergele u Kladrubyma. Konji iz ove er­ gele više su ukrasni, nego li za prak­ tične upotrebe. Može se reći: degenerisani konji (vukli su carske kočije). Od rasa su zastupljeni čistokrvni arap­ ski i polukrvni angloarapski konji. Među njima ima nekoliko fenomenal­ nih egzemplara. Od goveda dominira simentalska pasmina. Inače su mješa­ vine tuđih rasa s govedima češke pa­ smine sad više sad manje uspjele. U našoj državi bi se našlo daleko ljepših i reprezentativnijih primjeraka. Perad bijaše izložena u dobrom broju, te su se za neke slučajeve naročito zani­ mali i naši seljaci, koji su se pored ostaloga divili i različitim modelima kokošinjaca. Ovce su izložene u dosta slabom broju, a ribe i kunići u do­ voljnom pregledu. Pasa je bilo sviju rasa i mješavina. Predaleko bi nas vodilo, da se po­ zabavimo sa svakim odjeljenjem na­ pose. Dosta je ako ih donekle samo nabrojimo: Izložba čs. udruženja za gajenje repe daje dijagramatski mnoge zanimljive podatke, iz kojih napomi­ njemo, da u Čehoslovačkoj gaji še­ ćernu repu 135.000 seljaka. Pčelarska izložba pokazuje savršeno manipuli­ ranje sa stanovnicima modernih koš­ nica. Veterinarsko odjelenje je također silno zanimljivo, naročito u pogledu plastičnih prikaza pojedinih životinjskih bolesti. I inače se ovo odjelenje odli­ kuje kratkim sistematskim pregledom liječenja domaćih životinja. Veliki in­ teres izazivlje na izložbi i odjeljenje Broj 299 Број „ПРАВДА* — PRAVDA" ja ću vam uvijek bratske odgovore davati 1 Ajanović Abas, Središnji savez hrv. selj. zadruga Zagreb, Mihanićeva ul. br. 2. I iz Potkarpatske Rusije sa svojim prii mitivizmom onoga zanimljivog kraja. Upalo nam je u oči, da je i »Kolo s r ps k i h sestara« izložilo Kosovska, i pirotska i t d. veziva i ručne redove. Radoznali šta bi to moglo biti, a na­ ročito, kad u nas u Jugoslaviji pozna­ jemo samo »Kolo Jug. sestara«, platismo dvije čk. krune, da vidimo, čime nas reprezentiraju. Mirne duše mogu reći, badava bačen novac. Slabi radovi pokupljeni, odnosno pozajmljeni iz svih । naših krajeva, puno od nas muslimana * sestrinski pokradeno i samo-pod Srp। skim imenom bratskom Čehoslovačkom narodu servirano. Lanjske godine naše | islamske narodne, ženske redove, a I specijalno veziva, izložio je u Zagrebu na svome zboru Hrvatski Radiša, pa i ti izloženi predmeti nijesu Bog zna kako sretno odabrati, ali ipak izlož­ bene stvari Kola Srpskih Sestara ne bi našim stvarima mogle biti ni sluga. Sramota, da se niko nije sjetio, da i naše stvari izloži. Dobro bi se prodale. Sigurno su se zvanična mjesta bojala, da se u inozemstvu saznade, da } muslimanske žene postoje, koje imadu svoje narodne slavenske motive i to ljepše nego, »Kolo Srp. Sestara«. Još je veća zamjerka našem Osvitanjui Hrv. Radiši, da oni nijesu na tu misao došli, jer ne samo da bi nas inozem­ stvo upoznalo, nego bi se i stvari uz visoku cijenu rasprodale, a to bi bila ponuka za naš ženski svijet, specijalno siromašni, da producira ljepši i viši kvantum narodnog veziva. Nadati se je, da će se to popraviti slijedećom zgodom. Ja sam za se lično zadovoljen, jer sam u cijelosti polučio jedan veliki uspjeh. Vidio sam Čehoslovačku kul­ turu, upoznao poljoprivredu izrađenu na zdravim racionalnim temeljima i bi­ će mi uzorom Češki seljak, koji samo radi, radi i radi, ali zato i žanje : u gospodarskom i političkom pogledu. O mome putu u Češkoj, gospodarskim prilikama, zadrugama, poljoprivrednoj industriji i t. d. pisaću posebno. Ni ovu priliku ne mogu mimoići, a da ne apelujem na naše svjesne rodoljube: Odgovorni urednik: Ibrnhim Muhić. Braćo, radite dvostrukim silama na ekonomskom pridignuću našeg težaka, jer on ima sve preduvjete, da za 10 godina bude najmoćniji, najbogatiji i najprosvjetljeniji težak u Evropi. Ako je težak to, onda smo i mi to u još većem stepenu. Osnivajte zemljorad­ ničke zadruge, jer te su jedine u stanju, da našeg težaka preporodel Obraćajte se za sva uputstva na mene, a * & Z. d шпа razredna lutrija Trešeljak. Sumorne misli. (la Tešnja). Vvvala, јј» jim nneća ni odštekte i tto вввашо ветер ttoga, jjer je tto isposlovala ooorganiaacija. Mali Aljo. Beli, imal pravo: bih ni ја' Da mi podnosi hađ, ne tlaso-Pikula. Efendisi benom, ja ne bih tako Mi ćemo lijepo primiti pare, ali пав to neće smetati, da i nadalje rovarimo protiv njih. Rito. Da Birader, ja ne moga biti toliki hijanet bi, neuF.ubillah, na naSu, pa da radikali pot­ puno pobijodiše, SrSkie nam ne bi ostavio ni ovo krovova nad glavama. Prvo voženje Efendija. Vi govorite, štb hoćete, ali ja »nam, da naiem miletu nejma eelameta, dok opet ne iza­ bere mene i Šerifa. 15. i 16» jula t. g. Hasan efendija. Sve je to breposlica. Vjere mi, ja sam bio plaho šodnao, kad ве bijaše pročulo, da ea oni izašli ie vlade. Mišljah: izmaće se i ono bogažije-odštote. 5 premija! Hadžija. 100.000 srećaka 50.000 zgoditaka Defakto sam ja čifteli. Kadgod se prislonim, neće da uvažavaju mojih velikih epoeobnoeti. Mušanbeg. Apsolutna sigurnost i državna garancija. Tražim šegrta U roku od pet mjeseci izžrebat će se, 69,000.000 IGo.ooo H za trgovinu mješovitom robom. Imati će kod mene cijelu obskrbu sa odjelom. Isti treba da je svršio osnovnu školu. Hasim Čaušević, trgovac. Bos. Dubica. MišBDi, štahori, stjenke 1 žohari j | ! | | i j i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ jebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih i kućnih miševa K 12’—^ za štakore K 16’—, za žohare ruse i Švabe K 20*—. — Osobito jaka tinktura za stjenice K 15’—. Za moljce po K 10 i 20, prašak za buhe po K 10*— i K 20*—, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 5*— i 12’—. Mast za uši na blagu K 5’— i 12’—. Prašak proti mrava K 10’— i 20’—. Razašilje pouzećem Zavod za eks­ port M. Jtlnker, Zagreb br. 16. Petrinjska ul. br. 3. 131. £5^ Preprodavaocima popusti bez svakog odbltha u gotovom novcu S jednom srećkom može se dobiti Ц milijuna hruna, Z milljiina Чоо.ооз, 1 milijun боо.осо, 803,003, 690-000, Чоп.ооо, Зго.ш, Z8o.ooo, 24о ооо, 200.000, 150.000. 128.000, 80.000, itd. itd. Przporutamo slijedeće još nepro­ dane brojeve na izbo?: SE BURA «««». 4219, 8033, 12972, 14473,15471, 18577, 24684, 29810, 34744, 36488, 38775, 44847, 49533, 52975, 58882, 64966, 67103, 69397. O ZAGREB O ф preporučuje se za tursku crnu kavu kao najsavr- & šeniji dodatak i zamjenica zrnate kave. Cijena srećaba za svalio žrebanje: St Dobija se u svim kolonijalno-bakalskim radnjama. Cijela srećhaJ Polovina sFEćhe Dinara »8.~ Dinara ZH — III hruna I9Z.| ili hruna 9S — ZEMALJSKA BANKA ZA B.iH. Četvrtina srEćkE Dinara IZ — III hruna 48 — Centrala U SarajEfU. Filijale: Banjaluka, Bjelina, Brčko, Mostar i Tuzla. Ispostave: Bihać, Derventa, Doboj, B. Gradiška, Livno, B. Novi, B. Šamac, Travnik, Trebinje, Višegrad, Zenica i Zvornik. Zastupstva: Bugojno, Gacko, Goražda, Konjic, Nevesinje, Bos. Petrovac, Rogatica, Sanski Most, Srebrenica, Stolac, Visoko. Uplaćeni dionički kapital ZO milijuna kruna. — Redovite rezerve I fond za sigurnost -----------------------založnica 13 milijuna hruna. ------------------------Bavi se svim bankovnim poslovima, vrši uplata i naplate u kraljevstvu SHS i Inozemstvu. Prima kao glavno zastupstvo za Bosna i Hercegovinu Assicaraziom generali i Prvog sveopćeg društva za osiguranje protiv nezgoda i šteta, sve vrsti osiguranja. j Osmina srsćhB Dinara Б — III hruna Z4 — Listine vučenja bezodvlačno iza svakog žrebanja. Brza i točno podvorba. Narudžbe iz cijele države neka se uprave na zvaniČnu Glavnu kolekturu državne razredne lutrije: МЕвинаиопнд URA! вш D. D. kojaćlnl trajno veselje? Samo Suttnerova ura I Od nikla, ocjeli, srebra, zlata, u svakoj cijeni — i vi ćete biti zadovoljni I Također laaci, prstenje, narukvice i svakakove potrebšline kao škare, noževi, britve, kutije za cigarete, nažlgači, novčarke itd. sve dobro i jeftino I Tražite cljenik od tvrtke H. Ш ii Ljubljani broj 706, Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. (Odio državne razredne lutrije]- Nikolićeva u’. 7. Gajeva UUljrtjU Ul. 8. Telefon 11-19 i 23-98. NaruČbe izvršavaju se jedino uz unaprijed poslani novac ! Štamparija D. i A. Kaj on, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/70a5ac636523c7c75797b4d3f5c8294f.pdf c2923a5bfd077737443c86d93c133cb3 PDF Text Text PRAVDA ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛММАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 62 (300) Sarajevo, četvrtak 16. juna 1921. (9. Seval 1339.! Govor nar. posl. Semsudina Sarajlića, držan dne 30. maja 1921. u Ustavotvornoj Skupštini prigodom specijalne debate o socijalno-ekonomskim odredbama. (Svršetak.) Pa ne samo, gospodo, u ovdme po­ ministarstva unutrašnjih djela i da gledu, što se tiče privrednih poduzeća, j vijećaju o kolonizaciji doseljenika u da se ne da muslimanima u Bosni i ! selu Drenici, jednom arnautskom na­ Herc, da uzmu udjela, nego dapače i selju gdje je vrlo plodna zemlja. našim težacima u našim selima odu­ Ja pretpostavljam pospodo, da su zimala su se zemljišta i ostavljale I ti težaci, o kojima je riječ, da su to njihove porodice da, što se reče, od muslimani. I ako se ne nalazi kakva zraka žive i nisu smjele da izađu na druga kazna zakonita za njih, ako su svoju vlastitu njivu. Ja vas upozoru- ti ljudi nešto skrivili, nego ovako da jem na slučaj u Hrankovičima kod im se oduzima njihova svojina, onda Tešnja, pa u srezu bijeljinskom i t. d. mogu da kažem, da nama musli­ gdje se je narodu, i to baš seljacima manima iz Bosne i Hercegovine oduzimala vlastita zemlja koju nije svejedno, da li će se musli­ su kupovali, obrađivali, a sad na je­ mani u južnoj Srbiji i Sandžaku danput im se oduzima! Ja ne znam i ovim načinom micati sa svojih gospodo, ovaka politika, koja je vođena mjesta i svojih dobara ili ne! u Bosni i Hercegovini nad nama, za Hoću da kažem da mi stojimo na sta­ Čim je išla; to nikako ne mogu da novištu slobodne svojine t. j. da se shvatirn; ili je može biti išla za tim, čovjeku ne može ekspropriisati imetak da nas razbije, pa da mi prignemo bez velike, samo državne nužde. Jer, makar i na nepravdu vrat i da ka- j gospodo, ja bih smatrao da je to u žemo: dete, šta hoćete činite od nas, | istini nepravda, ako bi se nekome ili je što drugo, ne znam, ali ipak oduzimao njegov imetak, jer, mi se svi nešto jest bilo, po Čemu smo mi bili vrlo dobro sjećamo svečane besjede pritiskivani. I baš gospodo, kao da ! Njeg. Visočanstva Regenta Aleksandra potiče jedna tendencija sa izvjesne | od 4. januara 1921. godine u kojoj sirane, da se neke skupine u našoj i se jamči da hoćemo pravdu za sve državi, bilo jedne vjere ili jednog di- I jednako, pa i za one, koji ni jesu jela naroda, sa mjesta gdje su nasta­ naše narodnosti, a žive u našoj njene, sistematski potiskuju, pa i ovdje državi! mi izgleda, da imade tendencije, za Ovdje gospodo nastaje jedno pitanje koju se ovdje u ovom domu, pitalo obzirom na ono, što smo i mi trpjeli često puta: gdje je ta tendencija he­ od ujedinjenja do danas u Bosni i gemonije? Evo, gospodo, kod nas je Hercegovini... (Marko Gaković: I malo ima! ste trpjeli!) Dakle malo smo trpjeli! Što se tiče same svojine, gospodo, Hvala lijepo!... i obzirom na ono što ona u opšte nema svoje prave defise hoće da provede u južnoj Srbiji, nacije a njezin obim, njezina sadržina nastaje pitanje, da li se ovdje ne po­ izgleda da mogu biti i skučene. To stupa i neće da rješava muslimansko znači, da ja nisam siguran od onoga pitanje posebno i da se s muslima­ što danas imam, hoću li to sutra da ■ nima kao takvima hoće i da loše po­ imam. Ovaj čl. 37. koji govori o svo- ! stupa? Gospodin ministar Trifković, jini, kaže između ostaloga, da je eks- ■ kad je otvarao načelnu debatu o Ustavu propriacija privatne svojine u opštem | kazao je, da osim Turaka imade pravih interesu dopuštena. (Jedan glas iz cen- i neprijatelja, ali oni su na drugoj strani. truma: Na osnovu zakona.) Makar i • Gospodo, ovo bi se zbilja trebalo dr­ na osnovu zakona, ali u opštem inte­ žati u vidu, i upitali se: jesmo li mi resu je dopuštena. Hoću da kažem, da okruženi prijateljima ili neprijateljima, je rđava stvar, ako se ostavi ova klau­ i, stvarajući nepravedne odnose, naro­ zula »samo u opštem interesu«, nego čito na ekonomskom polju u nas, da bi trebalo da stoji: ako se radi samo li mi sada radimo u čijem interesu o državnim napravama i inače ondje, iz vana, ako su nekonsolidovane gdje država treba svoj vlastiti interes same prilike iz nutra, /ili radimo u da čuva kao za puteve, koji se prave sklopu, koji možemo sami da rješa­ ili melioracije i slično, da se može vamo? Mi bismo htjeli da zakonitim ekspropriacija činiti. i legalnim putem lijepo rješavamo Ako se »u opštem interesu« na pr. • stvari, u koliko je moguće. A ako nije hoće da pogoduje kolonizaciji, mogli' moguće, onda vidite kako se nađe ljudi, kao što su poslanici muslimani bi biti potiskivani muslimani iz vla­ iz južne Srbije, koji hoće da napuste stitih sela i sa vlastitih imanja, a da konstituantu i koji kažu: Mi možemo se na njihova dobra postavljaju drugi, biti podanici, ali ravnopravni građani koji nemaju nikakva prava na te ne mogu biti, ako se ne zadovolje. imetke muslimana, nego možda jedino što tamo nastupaju protekcijom. Je- ' Ne možemo biti ravnodušni gospodo ni mi, ako se dozvoli ono, što se hoće dan takav slučaj baš ovih dana mo­ da desi u Drenici, da se naime pitanje gao se da opazi, a to je slučaj, što se posjeda muslimana rješava koloniza­ se javlja, da u ministarstvu za agrarnu cijom doseljenika, a da se muslima­ reformu prisustvuje i jedan delegat iz Pojedini broj K 2'~ Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: godišnje K 180.—, na pola godine K 90.— (u Sarajevu): za našu državu godišnje K 200.—: za ino­ zemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. čekovni račun post, štedionice 1119., Godina III. ono što su još posljednje imale, samo nima njihov imetak oduzima. 1 kako da mogu živjeti. (Dobacivanje: Kmet . se danas dešava sa muslimanima u nema n>šta da proda!) Ako to uzmete Drenici, mi se bojimo da se to ne u obzir, da su sve isprođava’i i da desi i nama muslimanima u Bosni i nemaju od čega da Žive, i ako imaju i Hercegovini sjutra na polju obrta, tr­ pravo na ovo Što su dobile od svojih govine, privrede i posjeda, a kamo li otaca nasljedstvom, zar se može uzeti da bi se izašlo nama još i u susret na dušu i reći, da im ne treba platiti ?! s pomoćima za kakove štete, kao na Nećemo valjda uzeti jedan obrnut si­ i primjer što smo mi, gospodo, izraža­ vali želju da budu za ratne odštete | stem, kao što je bio zakon u Kini, da se za krađe sinova kažnjava otac, pa uzeti u obzir naši malodobnici u Bosni i Hercegovini, u čije su ime njihovi da se kod nas ustanovi, da se za naI tutori potpisali dosta ratnih austrijskih sleđe pd otaca kažnjavaju sinovi. ! zajmova i na taj način su oni kao maNisu krivi oni, što su to imali i što ! lodobnici oštećeni, da i njihove štete su savili ruke oko svoga imetka; i ako ; budu namirene nekom potporom. Hoću im ga je neko ostavio u nasleđe, valj­ I da rečem, da nastaje pitanje: hoće li da su u pravu da za njeg dobiju i I se uopšte i muslimanima da izlazi na oštetu! (Dobacivanje od strane zemljo­ I susret. Svi kažete: treba radniku, radnika: A zar su bili u pravu da oti­ i treba zemljoradniku izaći na susret maju?) Oni nisu otimali ni od koga ali i mi sa svoje strane naglato će vam već objasniti jedan naš po­ 1 šavamo, da treba imati u vidu i nas, sebni govornik! ja mislim da je poli­ jer i mi imamo svojih potreba. tički bezdušno kazati, da ovim ljudi­ ma ne treba dati nikakvu oštetu. Nji­ Član 42., gospodo, govori о' feudal­ ma se daje minimalna ošteta, da mogu nim odnosima! to je tako zvano agrarno gospodarstvo restaurirati, da nešto ra­ pitanje, radi kojega su nam često puta de i privrijede, da budu valjani zadru­ dobacivani ovdje prigovori, da smo mi begovska odnosno aginska stranka. I gari naše državne zajednice, tako mi­ nimalna, da ni iz daleka ne doseže Uzmite u obzir, gospodo, da je u Bosni prave odštete. i Hercegovini 87% težaka i da prema Ovo agrarno pitanje kod nas tako tome mi ovdje nismo ta aginska i be­ govska stranka i da prema tome mi je jednostrano riješeno, a naročito uda­ ne bismo mogli da se zalažemo samo ! rilo se pogrešnim putem iza ujedinje­ nja, da smo se u opšte čudili, šta mo­ za interese aga i begova, nego smo mi ovdje zato, da štitimo uopšte inte- | že to da znači ?! Ja sam se pozvao u početku svoga govora na to, da, smo rese muslimana i zastupnici smo svih mi zastupnici svih muslimana iz Bo­ muslimana. Došli smo gospodo ovamo sne i Hercegovine i svih staleža, a u Konstituantu, kako rekoh na početku pretežnim dijelom zastupnici seljaka, govora, da nađemo neke druge uvi­ đavnije ljude, ako smo našli tu uvi- ; kojih imamo 80%. (Dobacivanje od strane zemljoradnika: Sa kojom paro­ đavnost, da će se s nama u istini po­ stupati kao sa dijelom naroda koji go- ; lom ste izašli na izbore?) Na osnovu vori jednim istim jezikom, ima iste | parole zaštite svega onoga, što nam se hoće da ruši! Evo ja sam gospodo navike, istu pjesmu, istu riječ, onda činovnik, a ne aga i beg, i agrarno pi­ mi bismo mogli da kažemo i bez ob­ tanje mene ne bi tangiralo i nebi to­ zira na ovo agrarno pitanje, ako vidi­ liko zanimalo, da se ne vidi jedna oso­ mo da naš Ustav sadrži odredoe za bita tendencija kod riješavanja agrar­ mogućnost našega opstanka u Bosni i nog pitanja, gdje se hoće uopće mu­ Hercegovini, da bismo mi opet prihva­ slimani da prepriječe, da dođu do mo­ tili saradnju na Ustavu, bez obzira da gućnosti življenja. Primjerice kazaću li se i agrarno pitanje njim samim ovo: Od oslobođenja, od ujedinjenja, i rješava ili će se ostaviti zakonu, da se kasnije pravedno riješi, i kad bismo : a naročito u zadnjoj godini dana, sa sigurnošću mogu tvrditi, da se nje i uvidjeli, da je agrarno pitanje bilo kaI men smutnje, koji nas je zavađao sa । dozvolilo ni jednom muslimanu iz va­ roši, da može prevesti u gruntovnici i našim sugrađanima drugih vjeroispokomadić zemljišta, ako ga je kupio, i vijesti, onda bismo kazali: pa neka se na svoje ime. (Ministar šuma i ruda I makar kako riješi ovo pitanje pristaj ćemo samo da se jednom skine sa g. Krizman: Nikome se nije dozvolilo.) dnevnog reda, da nas samo dalje ne ' Zasigurno nama ne! zavada, ako je baš ono jedino, koje • Sad nastaje pitanje, kad je musli­ nas je razdvajalo. manima oduzeta zemlja, (Dobacivani: Prigovori gospode, naročito govor- ' Posjednicima!) pa i posjednicima, ako nika iz opozicije da je Ustav kupljen, : bi ti posjednici na pr. iz malih kasaba da je nepravedno platiti otštetu mu- 1 htjeli da dođu u posjed malog koma­ da zemljišta, na kome bi mogli da slimanima, da se pomoć treba da da razviju rad, da zarađuju i da pošteno samo onima koji rade i za produkciju, žive, da ne budu na teret zajednici, : dakle da ta pomoć treba da ide samo ■ onima koji rade i proizvode a nipošto i ako njih pogađate i ne date im mo­ muslimanima, koji se prikazuju kao ; gućnosti da žive, nastaje dakle pit — nje: kakvo je to riješenje?! Ako se age i begovi, ovi prigovori, mislim, da ne dozvoli muslimanima da mogu s inisu opravdani! Uzmite u obzir samo cati imetak u zemlji i ako je prove­ to, da su naše porodice, gospodo, koje deno to načelo, da zemlja pripada s mo . su tangirane ’ agrarnim pitanjem pro­ onima, koji zemiju rade i da se udari davale iz svojih kuća, može se reći, i Muslimansha trgnuačfta i obptnlčha banha za Bosnu i HEPcegovInu (d. d.) u Sarajevu Dionička glavnica 1?,Krm. Podružnice u Bos. Brodu, Bos. Novom i Travniku. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.— Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite-— Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ težnja: Mja Petra ulico I prizemno, jm. ■ Brzojavi: Trgovačka ban^a. Sapa ispo. - Interurban 1вНon: ZU �Strana 2 Страна granica između varoši i sela, onda na­ staje novo pitanje, gde se mi nalazi­ mo ? i ja, ne braneći više samo mu- i slimansko pitanje, kažem, da se ovo 1 načelo ne može dovesti u sklad sa jednim drugim, gdje je država dužna da svoje zakonodavstvo uređuje pre­ ma intencijama međunarodnih ugovo- ' ra i međunarodnoga prava. Primjerice gospodo, po međunarodnom pravu do- 1 zvoljeno je svima državljanima kultur- ; nih država, da se mogu u svakoj dr­ žavi nastaniti, da mogu svuda poslo­ vati, tjerati obrt, trgovinu i t. d. Sad . ako se meni zabranjuje, da ne bih mo­ gao sticati ni komadića zemlje, na ko­ me bi se prehranjivao, jer se nazivam činovnik ili zanatlija, ili mali trgovac, a ne mogu da izađem na kraj sa onim ' što imam, nego treba i sam u vlasti­ toj režiji da radim, u kakvu koliziju onda dolazimo sa međunarodnim pra- ! vom, da sc zabranjuje meni kao dr­ žavljaninu da ne mogu d a k up im 'komadić ze mj e i stj ečem imetak, dok se to ne može da I zabranjuje i no stranci ma u istoj vlastitoj državi?! Agrarno pitanje, gospodo^ nije jed­ nako riješeno u čitavoj državi; i baš ! za to, što nije jednako riješeno,’ mi , muslimani najviše osjećamo to riješe- i nje na svojim leđima, i baš zbog toga I muslimani najtežega srca mogu i da : glasaju za ovakvo rješenje. Ali ako I državna potreba iziskuje, da se to pi- j tanje i ovako riješi, preći ćemo preko toga i glasaćemo, samo da bi se je­ danput riješilo. Muslimani, gospodo, najtežeg srca Čine ovu žrtvu jer oni baš gube tu zemlju, iz svojih šaka, zemlju majku, hraniteljicu svoju. Pored ovih članova, u trećem odje­ ljku ima i članova koja su za pohvalu, i To su članovi 22.. 31. i 33. koji go- ■ vore o radništvu i zaštiti radništva i ; koji se podudaraju sa našim progra- i mom jugcslovenske muslimanske or- * ganizalije. Mi smo, gospodo, u svome programu tražili, da radništvo i radna snaga budu zaštićeni i osigurani u slučajevima bolesti nezaposlenosti, sta­ rosti i t. d. Jedino tamo, gdje se go­ vori o organizaciji radništva, ta bi odredba u istini trebala biti u grani­ cama da ne tangira dobre običaje i društvene interese. U jednom dodatku 25. člana govori ' se, da će se dozvoliti organizacija i pravo ugovaranja koja se ne protive I društveni interesima, što je dobro, jer i baš smo mi u Bosni mogli prošle go- I dine vidjeti jednu opasnost, kad se pregovaralo sa tipografskim radnicima, j da su oni zahtijevali cenzuru nad I svim onim, što se ima štampati. To bi ! već bilo ograničenje slobode štampe I od strane samoga radništva. Dalje, kaže se ovdje u članu 28. da j brak stoji pod zaštitom države. Predsjednik Dr. 1. Ribar: Molim g. i poslanika da dovrši ovoj govor, jer je vrijeme već poodmaklo. Semsudin Sarajlić: (nastavlja). Govonću brže. To je jedna hvale vri­ jedna ustanova, kad se kaže: da brak stoji pod zaštitom države, pod čim treba razumjeti i što jače suzbijanje prostitucije. Isto tako pomoć udruže­ nima. član 21-, naročito udruženjima zemljoradničkim, koja idu zatim, da odgajaju težački vrijedna ustanova. A naročito je za pohvalu ovo, što će država podupirati ona gospodarska udruženja, koja ne rade na dobit, ali tamo treba da nađu mjesta i ona zemljoradnička udruženja, koja rade na malu dobit, kad njihovi rezervni fondovi ne pripadaju članovima, nego se upotrebljavaju samo za predviđene opće korisne slučajeve, a ne kao da­ nas, da se još i terete daćama. Pomorstvu u istinu treba da se obrati velika pažn ja. Ja sam o pomor­ skoj trgovini pisao u jednoj brošuri između ostaloga, što bih sad želio samo ovdje da kažem i ovo: Mi mus­ limani iz Bosne i Hercegovine i even­ tualno iz južne Srbije mogli bi biti, što se tiče pomorskog i trgovačkog saobraćaja sa Istokom, jedna jaka i dobra spona između Jugoslavije i Isto­ ka jer, ko zna, kakve zadaće nameće budućnost u tome pitanju nama, kakve Jugoslaviji, a i oboma zajedno. Predsjednik Dr. Ivan Ribar: Molim vas g. poslaniče, ča dovršite svoj govor. Šemsudin Sarajlić: PoŽuriću se! Zabrana lihvarstva, gospodo, je u is­ tinu jako lijepa ustanova, ali ne treba da se ograniči samo na seosko i dućansko lihvarstvo, već treba suzbijati i ve»iko lihvarstvo ratnih bogataša, koji su se istakli najedanput na površinu, jer su to izgleda neki trutovi društveni, koje treba u interesu opštem i državnom suzbijati. Primjera radi mogao bih vam reći, da sam u Zagrebu nedavno vidio da osaki ratni bogataši, koji su se bavili modernim lihvarstvom, švercovanjem i t. d. neće hrvatski da govore, nego govore njemački tako, da da­ nas u sred Hrvatske, u bijelom Zagrebu čujete većim dijelom da se njemački govori u većim krugovima. Predsjednik Dr. Ivan Ribar: Mo­ lim Vas, gospodine poslaniće. izvolite dovršiti. Ja Vas po treći put nato oporninjem’. Šemsudin Sarajlić: Odmah! Čl. 40, koji govori o tome, da će država za ono, što bude uzela za vojsku u pogledu komore, dati pravičnu naknadu, u istini je hvale vrijedan, jer uzmite u obzir da je takav slučaj uzi­ manja komore,— u nas u Bosni prošle godine nije se plaćalo, kada se uzimala komora. — bio veliki povod nemirima i nezadovoljstvu u samoj Hrvatskoj i zato ja nalazim, da je jedna takva ustavna garancija, da će se narodu naknaditi ono, što se od njega oduzima i traži, vrlo dobra. Kratah žiuotopis MuhamEda OlEjhisselania po Muhamed Ibni Ishaku i Abdul Malikju Ibni Hišamu preveli Hindino slavlje. i i ! i i , ne samo zaboravile one razm i r i c e, koje postoje među pojedinim građanima desno i lijevo, nego kako se n e b i stvarale nepotrebno ni nove razmirice, pa da svi pođemo novim putem, svečano prok 1 a m o v a n i m od Njegovog V isočan stva PrestolonaslednikaAieksandra 14. januara 1921. godine u ovome domu, kada je rekao, da se u ovoj državi garantuje svima bez razlike pravda i pravica i jednakost za sve i za sviju! I ; I ’ : ' ■ I i i Neotmjeno i nekvaiifikovano. I I i i j ; ■ ! I I i J | | i „Srpska Riječ" od 13. o. mj. donosi na prvom mjestu članak „Nekoliko primjera", kojim se ona vraća u svoju staru kolotečinu, t. j. napadanja na našu organizaciju u poznatom čokorilovskom tonu. I kao uvijek, kad se napada nešto, što je ispravno, tako i ovaj puta je njeno napadanje jedno prosto i glupo izvrtanje činjenica. Glupo je n. pr., kad kaže, da se mi nedo­ zvoljeno uplićemo u poslove administratine, jer se uprava naše države u prvom redu temelji baš na spora­ zumu pojedinih političkih partija, ko­ liko će koja imati udjela u upravi (administraciji) zemlje. Jedan od glav­ nih uslova našeg sporazuma sa vla­ dom g. Pašića bio je, da se, kako to „Srpska Riječ" kaže, i mi malo »upletemo" u upravu naše zemlje. U tome Članku govori se o „osno­ vanoj optužbi protiv nekih jataka« u cazinskom kotaru, koju da je op­ tužbu srušio Hasan Miljković, narodni poslanik i iz nje napravio protuoptužbu protiv žandarmima i ishodio naređenje iz Beograda, da se žandari odmah uhapse. Ove riječi „žandari odmah uhapse" štampala je »S. R.“ masno, jer tim valjda hoće da kaže, da je to jedan užasan čin — hapšenje žandara na osnovu tužbe jednog Hasana Miljkovića. Tako se to mora i razumjeti, jer se u članku inače niti jednom ri­ ječi ne spominje, ko su ti jataci, šta su počinili i zašto su žandari uhapšeni. Ne pita ona što nego ko! Za Hasana Miijkovića kaže, da je frankovac, »koji i danas održaje veze sa Zagrebom«. To je valjda gore nego da je ubio čovjekal Kao daje Zagreb Pešta i kao da se u njemu ne nalazi većina kul­ turnih ustanova, kojima naša država može stupiti pred kulturni svijet! Njen treći primjer moramo citirati doslovno: »Reis-ul-ulema g. Čaušević uputio je pismo neotmenim tonom pi­ sano g. komandantu druge Armijske Oblasti đeneralu Milisavljeviću u ko­ me optužuje komandanta vrbaskediv. Kako je Alija Kurejšije slijedio? Braća Muftići u Žepču. Hinda, kći Utbina i žene, koje su kod nje bile, osakatiše pale drugove Muhamedove i odrezaše im uši i nosove. Hinda je napravila od ušiju • nosova ovih ljudi đerdane, a svoje je đerdane i naušnice poklonila Vahšiji, robu Džubejra-ibni Mutima. Ona također izreže jetra Hamzina, odgrize od njih jedan zalogaj, te ne mogavši ga progutati, ispljuje napolje. Onda se popne na jednu visoku sti­ jenu glasno uzviknuvši: „Mi smo Vam dan od Bedra otplatili, a na onaj boj je slijedio jedan drugi vrlo Žestok. Ja ne mogoh više izdržati od žalosti za Utbom, za mojim bratom, njegovim stricom, a mojim prvorođenčetom. Sad je moje srce dobilo utjehu, a moj zavjet je ispunjen. Vahši je izliječio požar mojih prsa. Ja ću im biti vazda zahvalna dok moje kosti u grobu ne istruhnu". Hinda, kći Usasetova odvrati na to. „Ti si u Bedru i poslije Bedra se osramotila, kćeri, klevetničkog poglavice nevjerništva. Bog Te je na dan tvoga poganstva s oštrim i britkim ma­ čevima kaznio. Hamza je bio moj lav, a Alija moj orao, kad su Šejbah i tvoj otac mene htjeli preva­ riti a kad su njemu vrat crveno obojili. Tvoj zli zavjet je bio zločin". Ovim sam htio reći, da ima članova u trećem odeljkjj, koji su dobri, ali da ih ima i takvih, koje bi trebalo bolje učvrstiti i ustanoviti. Hoću time da kažem, da bi ih na ovoj osnovi trebalo bolje ustanoviti u zakonodav­ stvu kako bi zadovoljili sve mase na­ šega naroda. Pri kraju svoga govora htio bih da istaknem ovu stvnr, d a treba da se vodi računao načelu jedna­ kosti u ekonomskom i soci­ jalnom pogledu za sve gra­ đane u o v o j našoj novoj dr­ žavi, kako bi se na taj način Hinda, kći Utbina je dalje spjevala: „Ја sam u Uhudu na Hamzi svoje srce izlije­ čila, kad sam mu jetra iz tijela istrgla. To je uga­ silo moju vatrenu i trajnu bol. Rat je na me došao kao oblaci tuče s ljudima, koji hrabro naprijed ko­ racaju kao lavovi«. PODLISTAK. (13) cpej 600 Broj „PRAVDA" — „ПРАЗДА" Muhamed posla Aliju za neprijateljem da vidi, šta namjerava, rekavši mu: „Ako se budu penjali na svoje deve, a budu vodili svoje konje uza se, onda se vraćaju u Mekju, a ako li se budu penjali na konje, a sa sobom uzvode deve, onda će ići u Medinu. Ako bude ovo posljednje, onda ću ja, Onoga mi, u čijoj je ruci moja duša, vojevati na njih«. Alija je poslušao zapovjed i vidio, kako su uzjahali na deve, a konje pov li i krenuli u smjeru Meke, (Mekelije su poduzeli u savezu sa susjedima jednu novu vojnu protiv Medinelija). Kako se je kopao šanac? Kad je Muhamed bio o njihovom dolasku i o njihovoj namjeri obaviješten, dade da se iskopa oko Medine jeden šanac, a i on je sam radio, da ulile vjernicima želju za plaćom. Vjernici su sa njim marljivo radili a manje licemjerci, koji su bili na­ vodno slabi za posao i koji su otišli kući bez doz­ vole Muhamedove. Vjernici naprotiv, ako im se je štogod hitno dogodilo, pristupili bi Muhamedu i za­ molili bi ga za dozvolu, da mogu otići kući i svršiti posao. Muhamed bi to dozvolio, te čim bi kod kuće svršili posao, vraćali bi se iz želje za Božijim bla­ goslovom, koji će to njima- uračunati. (Poslije uza­ ludne opsade povukoše se Kurejšije radi prehranbenih poteškoća). 0 klevetanju Ajiše, majke vjernika Zuhri me je obavijestio od Alkama-ibni-Vakkasa, Sajida-ibni-Džubejra, Urva-ibni Zubejra i od i ; ' ■ । j | । : i I . ; ! I i | , ' | ' ' oblasti pukovnika Kušanovića (koji je poznat sa svoje otmenosti i kao dugogodišnji ataše na stranim dvorovima) — da je javno kazao, „da svi muslimani u Bo­ sni moraju postati pravoslavni!" Na­ ređena je stroga istraga. I Šta se do­ kazalo? Iskazima muslimana koji su bili prisutni kad je g. Kušanović govorio i prisutnih predstavnika vlasti, koji su čuli taj govor, dokazalo se da je sve to laž... kako da se okrsti ovako n ek v a I i f i k o v a n o pcstupanjevjerskog poglavice? (Kurziv je raš. Рг. ur.) U ovoj stvari ćemo reći samo ovo: Drago bi nam bilo znati, ko je pokazao „Srpskoj Riječi" to pismo Reisovo komandantu II. armije i odakle ona zna, da je ta »stroga« istraga doka­ zala, da je sve to laž? Dok nam »S R.« ne citira tačno to navodno pismo, u pravu smo, da je okrstimo podlim i nitkovskim lažovom, čiji je nitkovluk tako beskrajan, da na jedan te isti dušak može govoriti o otmjenosti i ujedno okrivljavati našeg vjer­ skog poglavicu da laže. U četvrtom primjeru penje se ona na vrhunac gluposti. Kaže naime, da je Seid Ali-beg Filipović od jednog „običnog grabežnog umorstva" na­ pravio političku aferu u Beogradu: Srbi ubili Turčina i da viče kao ubodenik, „premda se ovdje radi o jednom običnom grabežnom umorstvu i prem­ da zlikovci nisu još pohvata­ ni«. Umudri se, seko Dašo, Bog s Tobom! Ta baš stoga, Što zlikovci nisu j oš pohvatani, ne možeš tvrditi, da se radi o običnom grabežnom umorstvu. Još ćemo je malo citirati: »Beograde upamti dobro. Mi smo iskreni prijatelji sloge s muslimanima, ali ... . Pozvanima na razmišljanje«. A pravo je ovako: Beograde, upamti dobro, dokle god se „Srpska Riječ" ovako otmjenim i kvalifikovanim tonom zalaže za slogu s muslimanima, da će ta sloga stajati na vrlo laba­ vim nogama. Pozvanim na razmišljanje. I Ubejdullaha-ibni-AbdulIaha. Jedan je čuo od dru­ goga i jedan dragom predavao po jedan dio, tako, I da on sada kao jednu cjelinu pripovijeda. Jahja। ibni-Abbad mi je od oca kazivao, da je čuo od Ajiše i Abdullaha ibni-Ebu-Bekira od Amraha. kćeri Abdur' ahmanove, kojoj je također Ajiša sama o sebi pri­ čala kada lašci poznat® riječi o njoj rekoše. Sve predaje dolaze u ovome izvješću, u kojem jedan ovo jedan ono pripovijeda, ali svaki zaslužuje po­ vjerenje, jer izvješćuje, šta je čuo. Ajiša pripovijeda »Kad god je Muhamed poduzeo kakvo puto­ vanje, odlučio bi kockom, koju će ženu sa sobom povesti. Kod vojne protiv Mostalika bacala se je također kocka, koja je mene pogodila, te ja s njim ©tputovah. U ono doba su se hranile žene samo najnužnijim. Nijesu bile ni jake ni teške od uživanja mesa. Kad je jedna deva bila pripravna za put, sjela i sam u nosiljku. Onda dođu gonići deva, prihvate I nosiljku odozdo, podigoše je na leđa deve i svezaše I je. Onda je edvedoše tegleći ju za glavu. Kad se je Muhamed s ove vojne povratio, jahao je do jedne stanice blizu Medine, odjahao je i tu je proveo noć. Onda dade zapovijed za polazak. Ljudi pođoše dalje, a ja se udaljih radi jedne potrebe; imala sam na vratu jedan đerdan od kamenja iz Zafara. Kad sam bila gotova, spade mi on s vrata bez da sam to opazila, a kad sam se povratila devama i mašila se vrata, ne nađoh ga. Onda se povratim na ono mjesto, kamo sam išla, potražih ga i nađoh ga. Moji gonići deva su već prije pošli, jer mi je deva bila pripravna, a pošto su tvrdo vjerovali, da sam ja k o obično stupila u nosiljku, podigli su je na devu, svezali je i devu otjerali. Kad sam se ja povratila na mjesto konačišta, nijesam nikog zatekla, jer su I svi bili otputovali. Tad se ja zamotam u svoje odiI jelo i legnem, na ono mjestu, gdje sam bila znajući, da će se po mene vratiti, čim opaze, da me nema. (Naetaviće sc). �Bpoi 300 Bro! ^ПРАВЛ-У — „PRAVDA* Bilješke. Selenje našeg muzeja u Beograd. Ovdašnje novinstvo je javilo, da je jedan izaslanik po nalogu Ministarstva Prosvjete došao u Sarajevo, da prenese Balkanski Institut iz našeg muzeja i sve duplikate muzejske knjižniče u Beograd. Ako je ovo istina, protestujemo protiv toga, ne iz kako­ vih političkih ili lokalno-patriotskih razloga, već jedino stoga, Što taj Bal­ kanski Institut sadrži i mnogo orijen­ talnih starina arapskog, turskog i per­ zijskog jezika, za koje mi ovdje ima­ mo puno više i puno boljih stručnja­ ka nego ih ima Beograd. | | I ' ' Slobodoumna i demokratska naša država i — propaganda fidei! »Beo­ gradski Dnevnik« ub roju od 1. ju­ na pod naslovom: »Crnački mesija« krstikuje vladu, koja je poslala o dr? žavnom trošku ohridskog vladiku Nikohja Velimirovića u Ameriku da širi hrišćarisku vjeru, a za to da mu vlada isplaćuje mjesečno 100.000 K slovom sto hiljada kruna. On jc uz put održao »jedno kako »B. D.« veli sludo predavanje u kome jc otkrio, kako su »evropski univer? ziteti krivi za svetski rat«. Ma da i sam »B. D.« ne zna ni ko ga je po? slao niti zašto je poslan ovaj vladi? ka, ipak se ta članka razabire, da raz^ vija hrišćansku propagandu među američkim Crncima, koje uči i »fa? brikuje gluposti po Americi«. »B. D.« čak veli, da je tom vladiki uspjelo »da organizuje neke babe i izlapele starce u Njujorku, da traže od naše vlade da se produži njegovo bavije? nje u Njujorku«. Ma da smo za ovo vrijeme uje? dinjenja navikli na razne skandale i čuda u našoj držvi, ni jesmo mogli ni pomišliti da bi država sa trima jednakopravnm vjerama — bar se tako sa najviših mjesta stereotijpno na? glašava — mogla dozvoliti, da se jed­ nom pravoslavnom vladiki da? je za vjersku (pravoslavnu) ^ropa? gandu po sto hiljada kruna mjesečno iz — državnih sredstava! Ovaj silu? čaj nc bi smio da prođe nezapažen naročito od strane muslimanskih i katoličkih nar. poslanika, koji* bi tre? bali da po ovom slučaju podnesu u? pit na vladu. »Hrv. Sloga« izgleda kao da žali, što če vlada dati vakufu neku svo­ ticu novaca kao odštetu za prikra? ćenje, koje mu je bivša austro?ugar? ska vlada u prosvjetnoj subvenciji, i a . po svoj prili'ci u korist katolika u? činila, pa je čudo, kako joj ova bij? ljeska »Beogr. Dn.« nije zapala za oko. Država izdaje jednom vladiki za vjersku propagandu među ame­ ričkim Crncima mjesečno 10(1.000 K ta zajedničkih sred? stava, i »Hr. SI«, to ne registrira, a kamo li da ovaj korak vlade osudi, a za 200.000 K, koje vakuf po spo­ razumu s vladom g. Pašića ima do? bit? jednom za uvijek veli, da neće biti isplaćeno, jer država nema para. Izgleda po tom da bi joj bilo drago, kad bi sc ova njezina tvrdnja i obistinila. Malo više tasafa gospodo hrišćan? ske i kršćanske vjeroispovijesti! Učiteljima muslimanima. Kr. hrv. zem. vlada, povjereništvo za prosvjetu i vjeru, odredila je svojim riješenjem od 8. svibnja 1921. broj 16.5155 da se u ljetnim praznicima god. 1921. uredi u kr. višoj pe­ dagoškoj školi u Zagrebu feri­ jalni tečaj za daljnje obrazo­ vanje učitelja nižih pučkih škola. U tu svrhu izdata je ova Naredba; Ferijalni tečajevi, koje je povjeren­ stvo za prosvjetu priredilo bilo mje­ seca srpnja 1920. god., imali su tako lijep uspjeh, da je isto povjereništvo odredilo da i o ljetnim praznicima 1921. bude u kr. višoj pedagoškoj školi ferijalni tečaj za učitelje puč­ kih škola. Tečaj će biti u Zagrebu, a-traja će četiri sedmice, i to od 4. do 30. srpnja ove godine. Prve tri sedmice biće opći tečaj za sve učesnike dok će se četvrte sednjice svi polaznici po slobodnome Страна 3 Strana I imena podudare, a nije isključena mo­ gućnost, da su se rodili pod istom zvijezdom. Bude li ga sreća i u pola ovako pratila i bude li mu adaš Gru­ , dić zaštitnik i protektor, za kratko , vrijeme bismo mogli opaziti Dimitriju i 11. Nikolića, bivšeg kočijaša i t. d. i t. ■ d. gdje u mehkom fotelju u Okružnoj Oblasti zamjenjuje Dimitriju 1. Grudi­ i ća i dijeli pravdu obespravljenom mu­ slimanskom i katoličkom dijelu naro­ da, o čijem se je stanju mogao uvje­ riti bez posrednika u ulozi kočijaša poput starih vladara koji su hodali u »tebdilu« samo da doznaju pravo sta­ nje u državi. Da završim. Ovaj slučaj sa kočijašom Grudićevim zaista je za­ gonetan, pa ne bi bilo zgoreg, ako bi naš poslanički klub raspisao nagradu za riješenje ovog rebusa i ove zago­ Lijep primjer. Pred kratko vrijeme netke. Ja pak držim, da u ovoj čita­ došao nam je ovamo kao imam i vaiz voj stvari igra glavnu ulogu slučaj, H. Hafiz eff. Sofić, te prvih dana svoga čiji misterij leži u — adašluku. Md. i rada privukao je, kako stare tako i | svu omladinu oko sebe, i sa svojim | redovitim predavanjima, polučio je Bihać, 30. maja 1921. mnogi i mnogi uspjeh. Oviih dana puče vijest, kao grom Ne samo da se je potrudio prigo­ fiz vedra neba, da je obustavljena dom vjerskih obreda, nego svakom dogradnja željezničke pruge Bos. prilikom upućuje i savjetuje na rad, Krupa—Bihać za neko vrijeme, koja kako u vjerskom tako i u prosvjetnom pogledu. Ovom prilikom osobitim za- je već djelomično (dvije trećine) go? tova, jer se ista gradi svojih 8—10 dovoljstom ističemo, da živo propa­ god., premda cijela pruga Bihać— gira ideju Gajreta, i nastoji među mu­ Novi iznaša svega 72 km. slimanima, da ih što više zainteresuje Izgleda, da smo u istinu slabe sre­ za Gajret, te mu se toga radi ovim će. kako za Austrije, tako i za ove najljepše zahvaljujemo, sa željom i naše rođene države SHS., jer kod dije­ molbom da u svom djelovanju ustraje, lenja kakvih blagodati mi Krajišnici na dobrobit islamskog dijela našeg ostajemo vazda bez dijela, kao da naroda. Druge uglednije ličnosti mo­ smo pastorčad. limo, da ga na njegovom putu slijede Mi Bišćani iščekivali smo dograda i pomažu. Građanin. nju ove željeznice, kao ozebao sun? ca i- nadali se svaki čas, kad ćemo se Tuzla, u maju 1920. riješiti skupe kirije i tomu slčna — Okružnik Grudić i podvornik I. a svemu su uzrok slabe komunikaci? klase. Odavno se ne dotakosmo fa­ one prilike. moznog Grudića, pa bi ko mogao mi­ Naši trgovci kao i obrtnici u nadi sliti, e je ulaskom našeg , kluba u vla­ da će još ove godine željeznica do? du prestalo neprijateljsko stanje iz­ ći u Bihać, počelii su stvarati razna među nas i njega: ja mu mi odbili na društva trg. i obrtnička, kapitale u? ludost dosadanje čine, ja se on teme­ jedinjavati, a nada sve su za pohva­ ljito promijenio na bolje. No ni jedno lu ovdašnji musliTn. obrtnici, koji su ni drugo nije se dogodilo, nego smo razvili i na visok stepen podigli ov? htjeli da ga malo pustimo u kraj, jer Mjesne odbore, dašnji muslimanski obrt kožom i о? je već postao bezopasan poput zmije, da u svome području ovo učiteljima, bućom a to su: Mujaga Delić,Huso kojoj se pobiju zubi i otstrani otrov. u koliko to oni sami ne bi opazili, do Hadžihasanović, Ahmo Pašagić, Be? On doduše po svom instiktivnom na­ znanja stave i nek ih ne priječi, ako ćo Četić, Hane Ibukić. koji od gg. učitelje nije naš pristaša, gonu intrigira, ali mu ne pali. Baš Isti su se ovih dana složili, prinos ovih dana htio je da vrati natrag g. jer u prosvjetnom radu politika i ujedinili i za vođu ovog konzorcija Lukendića, kojeg je vlada odredila da stranačko uvjerenje ne smije biti za­ uzeli Mujagu Delića, koji će robu zamjenjuje bolesnog predstojnika se­ preka složnom radu. Pozivam dalje nabavljati, te za njih izdavati, kao oskog kotarskog ureda g. Dr. DefterAkademsku narodnu omladinu, darevića. Ali je ovaj put doživio ne­ i za sve ovdašnje obrtnike. Ova je pojava udruženja svake da također svrše četvrtu nedjelju te­ uspjeh. Tako i u drugim stvarima. hvale vrijedna, jer .je sasma konku? čaja. Naravno ovo se tiče onih koji će Prema tomu mi bismo mogli mirne u to vrijeme biti u Zagrebu. Preporu­ duše da podnosimo sadanjeg Grudića. rencija isključena — dok u podgoju podmlatka zaslužuju najviše prizna­ čujem gg. akademičarima, da poha­ Nu naš sporazum s vladom nije mo­ nje, jer su preko stotinu naših mla? đaju prvi posebni tečaj za vanškolski gao izmijeniti naših odnosa prema dića podigli i zanatu izučili, tako da rad narodnog prosvjećivanja. njemu i njegovih prema nama. Mi i naš taj podmladak, kao čestiti ljudi, Nadam se brojnom odzivu i mislim, sad stojimo na istoj dimenziji. Njego­ da će učesnici imati ako ne besplatnu va mržnja na J. M O. neugasiva je, sebi idaru zarađuju. Primite mahsus selam. Građanin. željeznicu, a ono će platit samo četvr­ a i naša je antipatija prema njemu tinu vozne cijene. beskrajna. Svaki put kad gg. narodni Ajanović Abas, Središnji Savez poslanici dođu ovamo iz Beograda hrv. selj. zadruga, Zagreb. prvo što ih pitaju jest: kad odlazi Grudić?, a onda se tek o drugom pi­ ta. Odoh daleko i skrenuh s predme­ ta, o kom sam htio pisati. No i ovo Grčko-turski rat. Kako londonski I nešto objašnjenja nije na odmet. izvjestitelj „Tempsa* javlja, situacija Okružna oblast ima pet podvornika, između Venizelosa i pristaša kralja a to će reći: za svakog činovnika i za Konstantina u Ateni, sve je više na­ Prnjavor, 2.juna 1921. svaku sobu po jedan podvornik. Ali peta. U Ateni umoren je ©vih dana Loš primjer. Već dulje vremena se pustimo starija četiri podvornika, koji jedan venizelistički ofizir od pristaša u našem mjestu kao šeriatski sudija se ipak viđaju da se po katkad miču kralja Konstantina. nalazi gosp. Ibrahim eff, Džanhodžić, po hodniku i koji su, valjda, redovi­ Isti izvjestitelj javlja, da Grčka pri­ te smo se nadali, da će on svojim tim putem postali podvornicima, nego pravlja protiv kemalista zagušljive pli­ znanjem i spremom nastojati, da nas razmotrimo ovog petog, fenomenalnog i nove i bacalo plamena. Grčko bro­ uputi na rad i prosvjećivanje, ali ta podvornika, koji se na fabulozni, mi­ dovlje će pred turskim lukama na se nada izjalovila, jer ne samo da nije tološki i upravo vrhunaravni način Crnom moru protiv turske flote pri­ nastojao bodriti nas na rad i pro­ uspentra u I. klasu podvornika, a koji rediti demonstraciju. Turci su navodno svjetu, nego je baš radio u protivnom se i pored toga ne viđa nikad u ure- ; postavili već mine, koje im je poslala pravcu, rušeći svu našu muku i na­ du. Je li, da je interesantan tip? Ali j sovjetska vlada. prezanje oko kulturnog rada. I slušajte dalje. Dolaskom Grudićevim u Aleđutim se i kemalisti spremaju na Ovdašnji Gajretov podbor pokrenuo Tuzlu, ovaj fenomen je došao kao dio ogorčenu borbu, pa je angorski minije u zadnje doba Življu akciju sa pri­ bagaže Grudićeve, a zanimao se je — star-predsjednik Mustafa Fevzi paša ličnim uspjehom, ali gosp. Džanhodžić, kočijaštvom. Dozvolite da vam ga izjavio, da su Turci pripravni odgo­ valjda nenavidan valjanom radu dru­ predstavim: Dimitrije Nikolič. Kako se voriti na novu ofenzivu Grčke. Po gih, na svakom koraku gleda i na­ dakle vidi . . . Grudićev adaš. Grudić carigradskim listovima izjavio je Mu­ stoji, da omete taj rad, koji je na traži da se njegov adaš-kočijaš po­ stafa Kemal, da broj turske vojske korist i boljitak sviju nas. stavi u okružnoj oblasti nekakvim me-* prelazi 280.000. murom i vlada ga imenuje 11. novem­ Po vijestima francuskih listova iz Da je tome tako, evo jasna do­ bra 1919. privremenim dnevničarom, Carigrada, da su u Baku prispjeli kaza: Pododbor Gajreta priređuje teferić u odmah zatim 25. novembra definitiv­ moskovski delegati, koji su sa angorkorist Gajreta, na drugi dan bajrama, nim dnevničarom i najednom 4. febru­ I skim opunomoćenicima Mehmed Šelali gornjem gospodinu izgleda da to ara 1920. podvornikom l. razreda!.... ' ket-begom i Ali Fuad-pašom potpisali nije po ćudi, jer odgovara ljude go­ 1 dok se je o njegovoj sudbini odlu­ I vojnu konvenciju. Po ovom ugovoru voreći, da će tom prilikom naša omla­ čivalo, on se oženi, savije gnijezdo i I obvezuje se Moskva, da će u Armeniju dina samo pijančovati a ne će ništa izleže prvog poletarca. Dakako, da dr­ ! i na grčki front poslati pojačanja i koristiti Gajretu. žava uzdržava ovog Grudićevog koči- • opskrbljivati Kemalovu vojsku, kola Gosp. Džanhodžiću, a zar se naša j jaša, negovu ženu i djecu pod ime- ‘ je već primila velike količine muniI omladina i bez toga teferića ne može nom podvornika I. razreda. Ja, ali je : čije. Prvi kozački odredi prispjeli su i iznapijati, ako hoće? Ali baš zato jer i ovo slučaj, puki slučaj htio, da im se ! već iz Kubana u Trapezunt, gdje su izboru podijeliti u dva posebna te­ čaja: Prvi posebni tečaj biće odre­ đen sa upućivanje u rad vanškolskoga narodnog p rosvjeći van j a, na­ pose u organizaciju „škola za odrasle* i djelovanje u njima. Drugi posebni tečaj odabraće oni, koji se žele uputiti u organizaciju i vođenje seljačkih (zemljoradničkih) zadruga i t. d. Povodom gornje naredbe, znajući da se naš učitelj opredijelio za svoje na­ porno zvanje jedino iz ljubavi prema našem muslimanskom elementu; zna­ jući da su naši vrijedni učitelji pre­ pušteni sami sebi i željni još više daljnje naobrazbe, te znajući da je naš učitelj spreman doprinijeti i veće žrtve, nego što se može očekivati, u svetoj službi prosvjećivanja širih narodnih slojeva, potražio sam dodira s ovdaš­ njim povjereništvom za prosvjetu, da na ovaj tečaj primi i muslimane uči­ telje, te da im se osigura sve povla­ stice kod nastanjivanja u Zagrebu kao i prehrane. Došlo mi se u susret, pa je za svakog polaznika tečaja malone sasvim besplatan pristojan stan osigwan, a isto i dnevna obskrba (obilna) uz cijenu od K 30.— na dan. Tečaj je od velike važnosti za svakog peda­ goga. Nije uvjetno, da se cijeli tćčaj pohađa, jer onaj koji želi pohađati te­ čaj za zadruge ili za prosvjećivanje naroda, treba samo četvrtu sedmicu pohađati tečaj, al se učiteljima osobito preporučuje apsolviranje cijelog tečaja. Nije mi namjera ovdje pisati o za­ ostalosti našeg naroda ni drugo, jer to sva gospođa učitelji moguće bolje znadu od mene, nego samo apeliram na sve muslimane učitelje, da bez uvjeta ovaj tečaj apsolviraju. Oni koji žele učestvovati na ovom tečaju molim, da mi brzojavno jave na ovu adresu: Ajanović Abas, Tešanj, da bi iste pravodobno najavio. One pako, kojim nije moguće ovaj tečaj iz vlastitih sredstava podmiriti, molim također, da se uz opasku brzojavno prijave, pa ako bude moguće i za njih sredstva pribaviti, da ih također pravovremeno pozovem. Nadam se što većem odzivu. Dalje pozivam sve naše omladini nije do pijančevanja nego želi dobrobit Gajretu, namjerava ona prirediti taj teferić. Gosp. Džanhodžiću, da ste Vi pri­ jatelj omladine i nas uopće, ne bi ste Vi javno i pred više ljudi pred džamijom govorio, da je Gajret ustanova, koja samo odgaja omladinu takvu, koja je proti Boga i vjere, nego bi ste Vi zajedno sa tom omladinom radio, na korist Gajreta i našeg budućeg potmlatka, a ne samo sjedeći po kafanama i čefencima kritikovao naš rad na humanitarnom polju, već bi ste Vi, : i po Vašem znanju i po Vašoj spremi radio svim silama, da naš budući podmladak odgojimo u duhu vremena, da ne ostanemo slijepi kod očiju, ne od­ gojeni i jadni! Politički pregled. Naši dopisi. �Страна 4 Strana oduševljeno dočekani po turskom sta­ novništvu. Crveni kozaci stoje pod nadzorom moskovskog delegata u An­ gori Josta. Ministar za narodnu obranu u An­ gori dao je nalog, da se poduzmu sve mjere za obranu obala u Crnome moru. Grčka flota je međutim Bloki­ rala anatolsku obalu i priječi svaki prevoz hrane i municije iz Rusije za kemalističke vojske. („Jug. List") Enoi 300 Broj „ПРАРДА* — „PRAVDA* podne Velika Narodna svečanost u parku (Sara Dušana sa bogtom tom« bolom, bogtim bifeom itd. Pjevaju zborovi: Trcbcvića, Lire i Ruskog’ Kadetskog Korpusa. Bacanje vatrom meta, simbolična grupa oslobođenja i ujedinjenja na platou Kasarne u osvjetljenju reflektora. Ulaznina: 5 Dinara. Ponedjeljak, 20. juna 1921. Izvješteni smo od strane g. policajnog ! grte na zanatu, da iib bezuvjetno po« direktora Gagića da je sadržaj te no- • šalju u društvene prostorije Geniji Tabaci br. 5, u nedjelju 19. ov. mj. u tica ne odgovara istini i da je pona­ 7 sali iiz jutra, da mogu prisustvo« šanje g. Gagića baš naprotiv bilo vati povorci Dječijcg dana. — Dru« korektno i pređusretljivo, pošto je uvažio okolnost, da je bilo uoči Baj­ štvo »Hurrijet«. Noćna Ijekarska služba. Inicijatirama i pustio Bukvu na slobodu. Ovo konstatujemo i žalimo, što smo bili I vom Liječničkog Udruženja i zauzima­ njem g. dra Proppera povedeni su i loše informirani. uspjeli pregovori sa gradskom sarajev­ Krstlćeva sudanija u Derventt skom općinom, Zdravstv. Odsjekom Opet nam se iz Dervemi na g. Krstića: Zem. Vlade, Bolesničkom Blagajnom Agrarno je pitanje, koje se kod nas tek neki dan riješilo, od vajkada bilo ! b. h. željeznica i Sreskom Bolesničkom Blagajnom u Sarajevu, te će po svoj najzapetljanije, najdublje, najveće i prilici vršenje noćnog liječničkog de­ najstarije pitanje u B. i H. U prosuđi­ žurstva početi 1. jula ove god. vanju agrara često i naš predstojnik Sreska Bolesnička’Blagajna ustupila vrca ko Dalmatinac na sarajevskom je u tu svrhu svoje prostorije pa će polju. Pa ipak on drži, da je to laka, dežurni liječnik tu biti svaku noć, i jednostavna stvar, jer zemlja neće pobje­ za liječničku pomoć može se tu svako ći, objekat ie tu, a da li će on pripa­ obratiti usmeno ili telefonom br. 2i0. sti Juri, Risti ili Mehi — to je irele­ Članovi bolesničke blagajne b. h. že­ vantno za državu. Samo bi tako mogli ljeznice, Sreske Bolesničke Blagajne i razumjeti gospodina Krstića (ili mu gradska sirotinja za noćne posjete li­ nemožemo to odobriti), kada agrarne ječnika u nužnim slučajevima neće parnice povjerava jednoj — gospođici ništa plaćati, a ostali građani plaćaće (kancelistkinji), premda znade g. pred­ uobičajene liječničke takse, a na gg. stojnik da je to posao jednog koncep­ činovnike uzeće se obzir. tualnog činovnika. Doduše, ono je faO Ovoj korisnoj instituciji biće još kat, da je agrar spao na tanke grane, govora, a već sad treba pozvati naše ali nije na ženske ruke, g. predstojgrađanstvo da učini što je potrebno niče. Ta to je zemlja, nije momče. Istina, da se ona održi. mi smo vidjeli i kod drugih ureda, da ženske pišu zapisnike itd. ali da sude, da izriču presude — to je novost i za Sarajevo... A šta ćete, g. Krstiću, reći, ako kakav dedo, sijede brade, podnese utok na stariju vlast proti osude jedne gospojice, pa u njemu navede, da je Dobrovoljni prilozi. Upravi Gajreta osuda ispala proti njega zato,, što je stigli su ovi dobr. prilovi: Trgovačka star; ili obratno: parnicu je dobio tvrtka Kašmo i Spaho Sarajevo za njegov protivnik zato, što je, recimo, Muški konvikt u Sarajevu 48 kg brufeš, mlad. Da šta ćete nato reći? tto datula; g Ahmed ef. H Omerović Mi velimo: čast gospojici, koja je za ženski konvikt 50 kg. sode za rub­ lje, 2 komada užeta za rublje i 1 ko­ tako vrijedna, da pored svoga velikog posla riješava i spise svoga šefa. Ona nac; gđica Anka Vuletić učiieljica Ca­ radi njegov posao, a on opet štraszin sakupila za Gajret na zabavi u Raštelima K 150; g. Osrr.an Čepalo, majsterov. On toliko putuje po selima, Prusac, K 68. Braća Demerdžić, trgov­ nadgleda ceste i mjeri ćuprije, da smo ga mi željni vidjeti u — kancelariji. ci Sarajevo sakupili na Gajretov blok K 220. G. Sulejmam Gorić Čajniče, I zato ga mi evo javno molimo: da za derventske građane odredi u hefti bar članarina i dobrov. priloga K 945. Ibrahiiepašić, učitelj, Bjelaj K 226. Is­ jedan dan, kada se može unići u lamska čitaonica Bileća K 2291. G. predstojnikovu uredsku sobu. Nije lijepo da građani na poziv dođu po nekoliko Orhan H. Omerović, povjerenik Janja, prihod od zabave K 1000. Članarina puta, pa se vrate mahajući rukama, K 72. Uprava „Gajreta" najtoplije se jer nema predstojnika. Oni time dnev­ nicu ne dobivaju nego gube. zahvaljuje kako sakupljačima, tako i Umoljavaju se svi ovdašnji maj« | darovateljima, na njihovom agilnom stari, keji imadu »Hurrijetove« še­ | radu i zauzimanju za „Gajret". U 8 i po sati na večer Matine, Rit­ Savez između Rumunjske i Ce- [ mičke gimnastike u Magistratu. Iz« hoslovačke. 1. Ako bi Marska, a da vode učenice gđe Mage Magazinonijeizazvana, izvršila napadaj na jednu | vic, profesorice iz Beograda. * od savezničkih stranaka, obvezuje se druga stranka, da pomogne napadnutu Nadamo se, da će građani Sara« stranku prema odredbama, koje sadr­ jeva jednodušnim odzivom i posje« žaje 2. član ove konvencije. 2. Mjero­ tom svih priredaba Djcčijicg dana davne stručne vlasti Čehoslovačke re­ pokazati, da su svijesni očite istine, publike i kraljevine Rumunjske će na­ da budućnost i države i nacije leži kon međusobnog sporazuma u voj­ u našoj djeci. — Uredništvo. ničkom ugovoru, koji će biti zaključen kasnije, utvrditi sve za izvršenje predležeće konvencije neophodno potrebne odredbe. 3. Nijedna od saveznih stra­ naka neće moći zaključiti savez sa kakvom trećom silom, a da to nije prije saopštila drugoj stranci. 4. Ako POSLJEDNJA OPOMENA NAŠIM bi u težnji, da se postigne mir, obe DUŽNICIMA. stranke postupile na isti način, to se Prije mjesec dana poslali smo sva­ obe vlade obvezuju, da će zaključiti kome dužniku ček poštanske štedio­ sporazum o svim pitanjima vanjske nice s naznakom, koliko ko pretplate politike, i to u toliko u koliko se ta duguje. Unatoč naših dviju opomena pitanja odnose na Mađarsku. 5. Ovaj u listu jedan veliki broj pretplatnika ugovor ostaje na snazi kroz 2;godine, nije platio duga, te im ovim javljamo, nakon što će biti izvršena izmjena da ćemo im od 1. jula obustaviti slanje ratifikovanih listina. Nakon izminuća lista, ako do tog roka ne podmire duga. ove periode moći će svaka stranka Administracija. da otkaže ovaj ugovor. Ugovor ostaje ♦ na snazi još 6 mjeseci od onoga dana Kraljeva bolest. Ima nekoliko da­ kad bude otkazan. 6. Ovaj ugovor na da se Nj. Vel. Kralj Petar razbolio biće dostavljen Savezu Naroda. 7. Opu­ nomoćenici su ovaj ugovor potpisali i | od upale pluća. Prema službenom iz­ providili ga svojim žigovima, u 2 pri- ' vještaju jučerašnji stadij bolesti bio je mjerka izrađen. U Bukureštu 23. aprila ; zadovoljavajući. Međutim „Srpska Ri­ ječ" od jučer javlja, da je Kraljevo 1921. Ferdinand Vaverka m. p., Take stanje ozbiljno i da se cijela vladalačJonesku m. p. ka porodica neprestano nalazi kod Kralja bojeći se nesretnih daljih kom­ plikacija bolesti. Seoske ambulante. Zdravstveni Odsjek prema svom programu započeo je sa otvaranjem seoskih ambolanata. U Dobrotvorna i kulturna udruženja j svakom kotaru naše pokrajine otvoriće grada Sarajeva i Okružna državna j se nekoliko (4-6) ovakih ambulanata, zaštita djece i mladeži priređuju 17. tako da će stanovništvo iz najzabitniji 18., 19. i 20. juna 1921. Dječiji krajeva dobiti redovno ijekarsku pomoć dan sa ovim programom: i Ijekarske savjete. Prvih deset kom­ Petak, 17. juna 1921. pletnih namještaja za ambulante već Muslimansko radničko i zanatlija su prispjeli i razaslati su u određena mjesta. Takova jedna ambulanta smje­ sko društvo »Hurijct« uz saradnju štena je u Trnovu (bivšoj ispostavi društva »E1 Kamer« i »Đerzeleza« sarajevskog sreza). Predviđeno je za priređuju poslije podne u Bijelo.) ba« cijelu našu pokrajinu preko 250 ovakih šti t e f e r i č sa predavanjem o dječ­ ambulanata, što će se naravno s ob­ jem pitanju gosp. Osman ef. Soko« zirom na današnje poteškoće nabavke lovića, tombolom, bifeom i narodnim materijala i prometnih prilika moći igrama. Na teferiču svira vojna mu« izvršiti tek u toku od dvije do tri zika. — UTaznina dobrovoljni pri,« godine. log. Čist prihod u korist Dječjeg Da« dobivaju se u svim količinama i vrstama Oporavilište na Palama. Odjelena! 229 kod nje za Zaštitu Djece i Mladeži u Sa ­ Subota, 18. juna 1921. rajevu otvorilo je ovih dana Dječije U 3 sata poslije podne: U A polio Oporavilište na Palama kod Sarajeva. kinu besplatna predstava za djecu. U Primaju se muška i ženska siromašna Imperiai kinu besplatna predstava za djeca do 14 godina i to rekonvalesdjecu. Skazka: Sneguljica, koju iz­ centna, anemična i uopšte slabunjava, vode učenici^ce ovdašnje ruske ško« koja nemaju otvorenih rana i kod kojih Je. U 5 sati poslije podne: Na igra« nije bolest u akutnom stadiju niti preZatražite cijene i uzorke! Tat- telefon 124 listu u Skenderiji nogometna utak« lazna. Molbe sa Ijekarskim svjedodžmica klubova: Sa šk—Slavi ja sa 20% bam treba slati preko Mjesnih Držav­ prihoda u korist Dječjeg Dana. U nih Zaštita Djece i Mladeži na adresu: 8 sati na večer: Svečana zabava u Povjereništvo Ministarstva za Socijalnu Magistratu. Program nevezan. Boga­ Politiku (Odjelenje za Zaštitu Djece i ti bife čajanka, kavana itd. Igranka. Mladeži) u Sarajevu. Djeca će se pri­ u novinama obavlja poUlaznim: Din. 10 po osobi. — Ve« i mati preko cijele godine u Oporavi­ uzdano staro uvedeni černje predstave u kinima sa čistim lište i biće zadržana toliko vremena, prihodom za Dječji Dan. koliko bude potrebno prama mišljenju ■ Prvorazredne rude,najbolje za meljanje Nedjelja, 19. juna 1921. Ijekara. Da ona djeca koja pohađa;u , svakovrsnog žita, razašilje uz garanciju zavod za uglašivanje U 7 sati u jutro budnica vojne mu« j školu ne bi morala gubiti godinu, Zagreb, Jurjevska ul. 31. ustanoviće se »škola u prirodi«, t. j. zike. — U 8 sati prodaja otkupnih predavanjima koja će se održavati u :: Telefon 21—65. :: znakova za Dječji Dan. cvijeća itd. Industrija mlinskog kamena šumi, prelaziće se sa djecom onaj na­ do 1 sat poslije podne. — U 8 i po Generahio oglasno zastupstvo stavni materijal, koji se u to vrijeme sati skup učenika«ca osnovnih škola, Plehan Derventa (Bosna) za preko 10 tu-i inozemnih listova uzima i u školama. mekjteba i srednjih škola u školama Zgrade su nove, na uzvišenu sun ­ gdje će se održavati, predavanja o čanu mjestu i opkoljene šumom. Dječjem Danu. — U 9 sati skup u« Sunčanik je udešen tako da se i zimi čcn:ka«ca osnovnih škola, mekjteba; može sunčati u zatvorenom prostoru. niža 4 razreda srednjih ško.a i dječ­ Tako je naša mlada kraljevina, i jih ustanova na Rankovića Trgu, Si pored svih teškoća sa kojima ima da gdje će se obrazovati manifestacio« se bori uslijed pustoši, oskudice i os­ na povorka djece. — U 11 sati M a« talih poremećaja koje je ostavio du­ ti ne ja u Kinu Imperiai sa preda« O ZAGREB O gotrajni svjetski rat, uspjela da omo­ vanjem o djeci gđe Jagode TruheL ke, pjevanjem gđe Žegalov-Znamengući i siromašnoj djeci da boravlje­ preporučuje se za {ОГЗкУ СГПМ kao najsavrnjem na planinskom vazduhu oporave skaje, i prikazom skazke Sneguljica, Seniji dodatak i zamjenica zrnate kave. oronulo zdravlje i da se osvježe i koju će izvesti učenicj«ce ruske ško« osposobe za dalji rad. Se. Ulaznina: 5, 8, i 10 Din. U 3 Ispravak. U našem prošlom broju Dobija se u svim kolonijalno-bakalskim radnjama. sata poslije podne u Kasarni Kralja donijeli smo noticu pod naslovom Petra Javni čas Sokolskog podmladka. „Drskost jednog pclicajnog činovnika" Ulaznima 5 Din. — U 5 sati poslije Domaće vijesti. Gajretov glasnik. Dseap dan. Najjeftinije i najboije papirne vrećice sannjEVSKE TVOHHicE PiPima шнса (iejij u шшп Mlinsko ђашвпје OG3.ASIVANJE —i | I BLOCKNER-OV NIKOLA BENAC a SEBURl Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija D. i A, Kajon, Sarajevo. s | j J j � https://kolekcije.nub.ba/files/original/3c77bbf4bb203882cd1d480feb418a4f.pdf 1ab7553b80627bc3147feb86053656bb PDF Text Text ГЛАСИЛО Ј nVDA ЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 63 (301) Sarajevo, subota 18. juna 1921. (11. Ševal 1339.) Govor nar. posl. Hamida Kurbegovića JUNA °- G> NA 43- redovnom sastanku USTAVOTVORNE SKUPŠTINE U RASPRAVI O Ш. ODELJKU VLADINA PREDLOGA USTAVA. (Rista Đokić: Aprovizacija). ; mo razočarao. Ne samo, gospodo, Ja bih molio gospodina predsjednik i da u njegovom govoru nije bilo struč? ka, da ma odračuna ovo vrijeme što i nosti u kritici i neukazivanja praz* eu ja upotrebiti na lično objašnjen 1 nina u socijalno-ekonomskim odred* nje sa g, Ristom Đokićem, koji mi bama, već je to bila — da se naj? je dobacio više a i ovaj puta riječ: i blaže izrazim — provokacija i izvr* aprovizacija. tanje historijskih činjenica, što ja Istina je, gospodo, da sam ja 1917. nisam mogao ni od koga, a najma? godine preuzeo upravu nad aprovi- nje od g. Jove Popovića očekivati. zacijom u mom mjestu. Ali, gospo* (Zagor). do moja, 1918. godine, kad je bilo Prije, nego što meritorno odgovo* naše oslobođene], članovi Narodnog rim gospodinu Jovi Popoviću, reći Vijeća, među kojima su bili i srp* ču ovo: Kad god se pokretalo pita* ski građani, izrazili su mi povjere* nje riješenja agrarnog problema, je* nje i umoljen sam, da i dalje vodim j dna je temeljita greška bila kod svih upravu. A, to nebi sigurno učinili, da j onih, koji su bili inicijatori toga pro* sam se ogriješio o srpske sugrađane. I blema, da su odabrali jedan nezgo? (Rista Đokić: Samo ne daš brašna, I dan metod i način, kako bi se to pi* dok ne poljubiš Vlahinju). To nije j tanje jednom za uvijek riješilo. Taj istina. Gospodo, pošto me g. Đokić I način, dovodio je često puta do veli? izaziva, ja ću da pročitam nešto i o i ke zaoštrenosti duhova i uvijek ji karakteru g. Riste Đokića. U mojim stavljao u pitanje ostvarenje i rije* je rukama jedno pismo i ja vas mo? šenje čitavoga agrarnog problema. Kad god se javio koji glas od strane lim da me saslušate. Predsjednik dr. Ivan Ribar: Muslimana, da se agrarni problem Gospodine poslaniče, to ne spada u riješi obligatorno, (R. Đokić: To ni* ovaj odeljak i ja Vam zabranjujem je nikad bilo), a to je bilo u »Obzo* ru« od godine 1906. i ja Vas molim, čitanje. gospođini Đokhću. da uzmete i da to Hamid Kurbegović (nasta* pročitate. Dakle, gospodo, kad god vija): Ja molim Skupštinu, da mi ona se javio glas od Muslimana, da se to dozvoli. agrarni problem sretno i bratski rije? Predsjednik dr. I v a n Ri b a r : ši, odmah se je taj glas dočekivao Nema tu' Skupština šta da dozvolja* sa strane onilh, koji su tobože pred? va. Vi imate da govorite o stvari, stavljali zemljoradnike, sa uzvikom: koja je na dnevnom redu. (Rista Đo­ »Vi ste zemlju pootimali, i ako ho* kić: Ja mu odobravam). ćete zemlju, idite u Aziju, mi vam H a m i d Kurbegović: Onda zemlju ne damo«. (R. Đokić: To je ja ću na stvar. Gospodo, ja nisam živa istina). Tako je, gospodo, čita? mislio uzimati riječ u raspravi o o* va stvar morala propasti odmah u ovom odjeljku, koji govori o soci* početku, jer je u samoj osnovici uču* jalnim i ekonomskm odredbama, ali njena pogreška, koja je to riješenje, me je g. Jovan Popović naročito spo? jako sprečavala. Gospodo, nikada sc takao i ne mogu preći preko ovoga nije stavio zahtjev, da se agrarno pi­ ćutke. Ne mogu šuteći preći preko tanje riješi na bratski način i putem ovoga, pošto su izlaganja g. Jove Po? sporazuma, kako je to interes naše povića bila i suviše netačna i ten* nacije tražio, da se braća međusob* denciozna. Tom zgodom gospodin no nagode, jer to traži duh vreme* Jovo Popović dao je potvrdu za o- na. jer sc jedan nesavremen odno? no, što smo mi već pune dvije go* šaj ne može održati. Tražiđo se, go­ dine tvrdili, to je potvrdio svojom spodo, jednako na spomenuti način, netrpeljivošću prema Muslimanima kako će se proletarizovati musliman? li, kako je on kazao, prema »agama ski posjednici, kako će se zemlja i begovima«, kojom odiše njegov poodmati i osveta izvršiti na taj na* govor. Da je to tako, gospodo, vidi* čin, što će posjednici biti potpuno ćete i sami iz njegovog govora. Ja deposedirani. Radi toga nije nikad sam, gospodo, očekivao, da će g. Po* došlo, gospodo moja, da se ova stvar pović i u svojoj kritici o socijalnim sporazumno i dobro riješi, a nije ni i ekonomskim odredbama ovoga U* moglo doći, kada se išlo ovakvim pu? stava bti dovoljno stručan i da ćc sa tem. Gospodo, reći nam, da otima* uspjehom kritikovati te odredbe so? mo zemlju ili nekom, da je nezako* cijalne i ekonomske, koje se nalaze nitđ dijete, pa od njega tražiti bratski u nacrtu Ustava i da ćc, pošto pro- osjećaj i s njime sjediti i dlskutovakritikuje te odredbe, ukazati na nji* ti zajidno, to nije moguće, pa se s hove praznine, predložiti nešto, što toga i na taj Tiačin nije moglo doći će biti bolje i što će popuniti te pra* do sporazuma i agrarno pitanje nije znine. Mjesto stvarnosti i stručne sc moglo nikad prije riješiti. U tom. kritike, ja sam se, moram kazati, sa* gospodo, leži najveća krivica, kao i I ■ i I I i ' i I i I i i : i I I i j I ; i ' i : 1 i u netrpeljivosti Riste Đokića. (R. Đokić: To me jako veseli). Vi ste, gospodo, vidjeli, da je o? vaj nesretni i nezgodan put izabrao i sam gospodin Jovan Popović. (R. Đokić: Da otera age i begove). Go* spodo, da pripomenem nešto na ovo. Bilo je deposediranje nc begova, ne? go naročito muslimanskog težaka, koje jc deposediranje izvođene po upustvima Riste Đokića i predvdde* njem onih i onakvih, kakav je Ri* sta Đokić. Tako je, gospodo, rađeno i deposedirani su sa svoje zem? Пс na pr. težak Arzohaldžić iz Vi? sokog i jedan hodža iz Podlugova, koji jc sam svoju zemlju obrađivao, a Rista Đokić je sam sobom opljač? kao kuću Hamdije Mašića. Kako rekoh, gospodo, vi ste i sa? mi vidjeli, da je g. Popović odabrao onaj nezgodan i štetan put k rješe? nju agrarnog problema. Svi su raz? lozi kod njeg za riješenje agrarnog problema bez odštete i deposediranje muslimana u i storiji. I kad, go? spodo, nc bi bilo istorije, g. Popo? vić zajedno sa g. Ristom Đokićem nc bi bio moguće ni stavio zahtjev, da se agrarno pitanje rije ’ jer nc bi mogao dozvoliti, da se iznevjeri hrišćanskom moralu onako, kako se može iznevjeriti prema muslimani? ma. I ja se donekle slažem s tim, da su zbilja za čitavu zapletenosti čitav problem razlozi u istoriji. Da nije is? torijskog i tradicionalnog mentalite­ ta netrpeljivosti, uskogrudnosti itd. nc bi do ovoga nikada ni došlo. Ali baš ta naša nesrećna prošlost, čiju svu gorčinu i nesreću mi danas naro­ čito osjećamo i uviđamo, glavni je razlog, da su ovako duhovi zaoštre? ni, da nije gotovo došlo do eksplo? z je. Glavno je, gospodo, ona tradi? cionalna i istorijska mržnja prema nama, koja se naročito ispoljava u nepromišljenom govoru g. Jove Po? povića. Gospodo, ja neću podrobnije ula? zit u historiju agrarnog pitanja, to će poštovan:- moj drug Fehim Kurbe­ gović učiniti s boljim uspjehom, ali ja ću učiniti jednu napomenu ... (Rista Đokić: Ne znaš!) Znam si* gurno više nego Ti. Ali, gospodo, ja ću učiniti jednu napomenu, koja ut? vrđuje ovo; zijameti, spahiluci i dru* go ukinuti su još 1839. godine hati? šerifom. Zijameti i spahiluci su bili pravi feudni odnosi, jer su spahije imale pravo na državne daće, ali su ovjm. hatišerifom ukinute. Zijamiti i timari vakufski ostali su, kao n. pr. u Tcšnju, gdje i danas ima gaziHu? srefbegov Vakuf pravo na pobiranje desetine i pristojbi. Prema tome vi­ di se, da zijameti, timari i spahilu? ci nisu pritvoreni u današnje kme* tove odnosno u kmetovske odnosa* je. nisu pretvoreni u trećinu, četvr* tinu ili u petinu. Jasno proizlazi, da je Jovan Popović hotimično ili ne* znajući iskrivio jednu dstorijsku či­ njenicu. Ja se čudim samo g. Popo* Pojedini broj K, 2'— Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: godišnje K ISO.—, na pola godine K 90.— (u Sarajevu); za našu državu godišnje K 200.— ; za ino­ zemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u^Kralja Petra ulici u vakufskoj ^palači. ^l^gLJelefon br* 842čekovni račun post, štedionice 1119. Godina III. viču, da nije uzeo opeeiito, kad jc već zašao u istopiju jffeoirati >postanak imetka svih, a nc pojedinih li* ca, gdje bi nažao jakih razloga za njihovo oduzimanje. On je zašao u istoriju postanka našeg imetka, a do? sljedno tome trebao je da uđe i u istoriju svačijeg drugog a naročito u istoriju ratnih bogataša. Vi ste, go* spodo, i samli vidjeli, da ni jednom riječju nije spomenuo g. Jovo Po* pović naše ratne krvopije, ratni bo* gataše, da bi im imetak trebalo odu? zeri, kojeg nisu ni puškom oteli, ni privredili, već ga stekli bijedom i siromaštinom našeg naroda, čiji je postanak dakle najcrnji. To nije uči? nio, gospodo, sigurno 9 toga, što nje? gov istorijski ] tradicionalni menta* iTrtet prestaje onde, gdje on ne vidi nikakvog muslimana. Ja držim, gospodo, da su potreb­ ne ove nekolike konstatacije, da se uzmogne sva ona žestina i nepromi? šljenost g. Popovića dovoljno osu? diti i procijeniti. Ja ih ne bi nikako učinio, da nije g. Popović onakvom animoznešću i onakvim iskrivljenjem činjenica govorio o nama i agrarnom pitanju. Gospodo, g. Popović u svome go* voru naročito naglašuje, da je ova vlada riješila agrarno pitanje onako isto kao i Austrija, pozivajući se na odredbe čl. 42. i 43. ovoga Ustava, ako se ne varam ovako je tačno re? kao. Pošto ju sigurno g. Popović pod tim mislio, da odredbe čl. 42. i 43. idu “i previše u korist Muslimana (Do?« bacivanje: Ne Muslimana, nego zemljovlasnika) a najviše na štetu te* žaka, ili kako baš on veli, u korist »aga« i »begova«, ja ću stoga, gospo? do, biti slobodan, da pročitam od? redbe članova, koje je on spomenuo, đa se vidi, šta je to tako strašno.. (Glasovi: Znamo, čitali smo!) Katl znate, nije ni potrebno čitati. Pa šta je u njima tako strašno? Ja tvr* dim da nema onoga, što vi navada* te. Sad nastaje pril.ka da vi to dokažetc. A međutim n:ko, a najmanje g. Popović nije se stvarno ni jednom riječi dotakao .dccijalno-ekomom? skib. odredaba ovih, članova, niti je pokušao dokazati njihovu štetnost, nego mu je odmah zapalo za oko onih 255 miBjona dinara, što ih de? posedirani i proletarizovani Musi;* mani dobivaju. Njemu jc to krivo kao i svima onima, koji neće riješe* nja agrarnog problema onako, kako diktuju nacionalni interesi i naša bu­ dućnost. Gospodo, vi ste čuli od moga po? slaničkog druga g. Filipovića, da ta svota, koju vlada daje deposedir«? nim Muslimanima, predstavlja jedva jednogodišnji prihod i prema tome, gospodo, nema govora o kakvoj ne* zasićenost bosanskih »begova« i »iv ga«, nego o tome, da im se omogući, onoj našoj jadnaj sirotinji, samo* stalan život u budućnosti. Niko se zbog toga, gospodo, buniti ne tre- MmlimaRS^ trgosačha i obrtnička banka za Basnu i Hempašna (d. d.) u Sarajgou Dionička glavnica taa. Podnice u Bos. Brodu, Bos. Novom i Travniku. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u krn! ' vstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije. — Obavlja sve mjenjačue poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta.— Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. Ф Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ жи Hancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzsjovi: Trgovačha fesnHa, Sarajevo. - Interurban telefoni �i Strina 2 Страна „PdAVDA* — „ПРАЗДА" Еро| 601 Br^ tom, pt jc trebalo naći sredstva, ka? ba, ко ima osjećaj socijalne pravde stini, kao da jc »beg« i »aga« po ko bi skrahirane vdičine ostale na i kome leži na srcu naša domovina svom stanju ono, što su bili grofovi svom mjestu u našem javnom živo­ i njezina sređenost, nego samo oni, u srednjem vijeku. Međutim po tu. Eto to je donijelo »Savez teža­ kojima je stalo do nesređenosti i kos svome položaju, naši posjednici) u ji imaju jaku dozu netolerancije prc? današnje doba većinom nemaju ni Piše Ajanović Abas, tajnik kot. od? ka«, a poslije tog »Muslimansku te* ma onim našim bijednicima. 13 hi* košulju za vratom i izgledaju suši? bora »J. M. O.« u Tešnju, sada na žačku organizaciju«, koju nije po? ljada je naših malih posjednika, koji čavi, a puno ih je, koji su od gladi i proučavanju »Zemljoradničkih za­ krenula, kako to neispravno Slijepče? vić tvrdi, inteligencija, nego par am* plaćaju od 1 do 10 dinara zemljari? nevolje umrli na ulicama. (Prigova? druga u Zagrebu. bilcioznih poluinteligenata, koji su ne, zemljišnog poreza, i zar je to stnv ran je kod zemljoradnika). Nisam šno i zar je to kakav grijeh, da tih krao stvari iz kuće. g. Đokiću, kao Premda sam, kad su onako sretno ht jeli, da »J. M. O.« za volju njiho­ za nas ispali izbori za konstituantu, vih Ličnih prohtjeva ostavi svoj zapo? 13.000 ma'ih posjednika dobiju od­ što ste v; krali. štetu? Od tih posjednika jedan zna? Koliko je g. Popović nepromišljen smatrao, da jc moja politička djelat? četi rad. Mi nijesrrto mogh dozvoliti fan dio. gospodo moja, na sramotu no i sa koliko animoziteta govorio nost završena, te da mi je sad otvo* da ostavimo najvažniji posao , na naišli upravnika i svih nas, izgleda o nama, dokazuje njegov ovaj us- reno novo polje rada u prosvjeti ši? stranu, a popularišemo to umišljene milostinju, i ja neću da fraziram, ne? k'ik: »1918. godine seljak je palje? rih narodnih slojeva, ipak ne mogu veličine. U našim redovima od po? go evo vam nekoliko konkretnih slu? vinom Tješio agrar i kamo sreće, ostati ravnodušan na članak pod četka rada iščezavaju ličnosti, naš je čajeva: Aklibcg Talundžić, starac od da sc i ostatak agrarnog problema ri? gornjim naslovom, koji je odštam? princip samo interes šire narodne 65 godina, zatim obitelj Naima Ga? ješio paljevinama i ubijanjem«. Ja pan u cijenjenoj »Jugoslaven­ cjeline. Nije partija zato, da poje? fića, također starica od 65 godina, sam sc zaprepastio, kad sam vidio skoj njivi« broj 21. od 28. maja. dincima služi, nego pojedinci mora* onda obitelj i žena Hadžije Cere, že? u osobi jednoga poslanika i člana Istina poštovano uredništvo u svo? ju istinski biti sluge cjeline. na stara bO^godina bez muške gla- i ovoga doma tako drskoga čovjeka, joj primjedbi kaže, da je taj čla? Kad gospoda od »Saveza težaka« vc zajedno sa Talundžićem i Gafi- koji odobrava ovakove postupke i nak radi informacije svojih čitate? usvajaju sebi patent jedinih eaćevom žive od mikkstinjc u mjestu. kome je još uvije malo onih zločin? lja donijelo iz pera g. Pere Slijepce? stupnika seljaštva, kako li onda do? Ovo je samo nekoliko slučajeva, ko? 1 stava, što su nad nama učinjeni. vica iz Sarajeva, koji jc »pionir« vađaju u sklad na pr. otmicu zemlje je ja navodim, a tih slučajeva ima i ■ (Glas: Ko je taj?) G. Popović je taj. (?) u Savezu Zemljoradnika i koji od težaka Tokmilća Salihi iz Alibe? više, nego je u opšte nama svima 1 Gospodin Popović izgovara sc, da jc iznosi stajalište svoje grupe, ali kad govaca i zašto rade i nogama i ru? poznato. Ali na očigled ovakvoga mi? ! taj usklik učinio bosanskim »begovi? se jedna strana napadajući drugu kama, da tu zemlju pravog težaka zernoga stanja naš:h malih posjedni? ma« i »spahijama«. Međutim, iz nje- bez kakva stvarnog razljoga saslu­ zadrži Anto Jurišić iz Sabljaka, ko* ka kmetovi, koji imaju previše zem? govog govora nije se moglo razabrao šala, onda mislim, da i ja mogu kao ji jc bio austrijski cestar već 12 go­ lje i koji su još dobili zemlje, pro­ t\ da je izuzeo makar one paljevi? član napadnute izložiti i naše stano? dina, a ne težak. Zašto ta njihova daju tu zemlju, a mnogi su je već ne i one pljačke i ona ubistva, koja vište to ujedno ispraviti napadače? »kancelarija« traži od Agrarne direE i prodah i primili pare. Ja znam pre? su vršena u istočnoj Bosni na našem va subjektivna prikazivanja naše or? čije u Sarajevu, da se bespravno ze? ko 20 takvih slučajeva i ja ću stavi? življu i to isključivo na težacima Mm ganizacije. mlja otme besplatno od Tokmk ti g. Ministru za agrarnu reformu pb slimanima. (Rista Đokić upada). Ti Odmah u prvom dijelu članka vi? ća? Đa nije zato, što je Toknrć mu? tanje, pa ćete se osvjedočiti da je si austrijski korpora! i, gospodine di sc, da g. Slijcpčević ili nema ni sliman? Ima sva sila ovakovih pri­ ovo istina, koju ne može niko poreći. korporale, molim pokorno, da me pu* pojma o događajima u Bosni i Her­ mjera, u kojima je baš »Savez Te? Gospodo moja, kad diktuje zah? štite da govorim. (Rista Đokić prigo­ cegovini među muslimanima, ili ra? žaka« aktivno učestvovao u otmici, tjev socijalne pravde, da se ovim vara). Ja sam znao, da one paljevi? di u interesu svoje grupe, kad pri? posjeda od muslimana težaka na ko? bijednicima dadne ono, što im pri? ne nisu djelo raspoloženja našega kazuje, da je Austrija muslimane riist kršćanina netežaka, a J. M. O. rada i omogućava njihov život, ka­ težaka, nego su uštrcane kao otrov i potpomagala u agrarnom pitanju na je branila baš težake. Ja sam aktiv? kva se duša može naći, da se buni da ih je on učinio samo po huškanju. Štetu kmetova. Da je Austrija ima? no učestvovao u radu naše organizam protiv te pravičnosti. Kad bi, gospo? I. gospodo moja, mi smo jučer jed? la i malo naklonosti prema musliman čije, pa evo javno izjavljujem: Ntdo moja, vlada bila u mogućnosti, noga od tih huškača poznali u osobi nima, ona bi svojim ulaskom u Bo­ Ša je organizacija devet desetina da učini ono. što gospodin Popović narodnog poslanika, (Prigovori). Ali snu agrarno pitanje riješila, jer jc to svoje snage utrošila na korist težu ž njegovi drugovi žele, bi li smjela to na ovom istom mjestu sa onolikom , bilo baš u prvom redu interes mu? ka, a jednu desetinu na sve ostale učiniti? Ja velim da ne bi. Bez sum? istom snagom i sa onim istim pravom skmana. Mnoge naše porodice, uz? staleže. Ko drukčije tvrdi, taj je pro? nje, našem društvu, našem narodu uskiiknuću i ja: Onoga momenta, dajući se u agrarno pitanje propa? sti lažac, a to će mu sc i faktima do? ili većini našega naroda, stoji to pra? kad sc budu vršile daPe pljačke, kad le su, a glavni razlog našoj i prosvjet­ kazati. Prosta je laž, da je naši iz? vo da ide i da teži za ekonomskim budu dalje gorile naše kuće i naši noj i ekonomskoj zostalosti jest ag­ borna pobjeda posljedica turkofilravnovjesjem u narodu i za sređiva? čardaci, onog momenta će glave o? rarno pitanje. Eto, kad nas je Au? stva, nego je to rezultat istinskog ru njem socijalnog kaosa. Ali, dok to nih huškača pasti, pa ma što bilo. strija mazila, zašto je onoliki broj mu da u narodu i tu su pobjedu i z v o j? pravo ima i postoj;, po kome se ima j (Prigovoru - R. Đokić: I onih šuc? ; slimana, trideset godina nakon oku? ■ stile naše osviještene вс? pacije iselio u Azijske pustinje, os? i oske m as e. Pojmljivo je, da gospo* sređivati Ualna?ekonomski kaos i kora. — Prekidanje). ukidanjem eksploatacije nemoćnih i | Predsjednik dr. I v a n R i b a r: ; tavi^ši svoj bogati dom, svoju gru­ da ne mogu prežahti, što im »balija* ukidanjem premoći pojedinih razre- ; Gospodine poslaniče, izvolite dovr- i du i udobnost, a da drugo i ne spo? nije dao mandat, boli ih, da ne mo­ minjem? Jest! muslimani su krivi, gu i dalje od siromašnog težak* mu? da, nema i ne može imati niko toga siti! (Glas: V? izazivate)/ prava, tia ukida pravo opstanka bilo j H a m i d Kurbegović: Ja ne • što su Austriju otporom i bešpri? slimana njegovu muku i dobro otii? pojedincu, a najmanje pojedinoj skv- i izazivam. Ja sam bio jučer ovde, čuo j mjernim heroizmom dočekali, jest, ttiafi. Ne će više nikad moći n* eri* птг našega naroda. Ako se, gospo? ' ta i poklič i žalim da ni jedan od go? f muslimani su krivi, kad je družina motu narodni poslanik, kao Risto do. trebaju i moraju regulisati eko? i spode poslanika nije ustao ni poža? ; Slijepčevića vikala: »Eto Švabe — Đokić od »Saveza Težaka«, prisiliti eto babe«. Koliko i koliko je musli? muslimana, da on njemu od svoje nomski odnosi, niko se neće protiv i Го, što je g. Popović govorio. palo pod udarcima okupator? poštene zarade daje bez rtjegovi i* t ga buniti, ali niko, ama niko nema ' Predsjednik dr. Ivan Ribar: ! mana skog mača, Ei svršilo na vješalima kakva uloga 1 truda, svoje dvijs tre­ prava, da meni oduzme mogućnost | Molim Vas, da završite. baš na denunciju Slijepčevića druži­ ćine zarade. Zar jc to »Savez ><e* opstanka u domovini, kad me je pri? I Hamid Kurbegović: Ja ću 1 ne!! Mi muslimani, koji smo tako žaka« koji kandidira i bir* švercer roda na ovo mjesto postavila. A ako se bude išlo onim putem, kako go? odmah dovršiti. Meni nije preostao । tuđina dočekali, a našu oslobodilac? ra Simu Krstića, koji je iza oslobo speda zemljoradnici žele, to bi zna? lo drugo nakon onako gorke uvre? ku bratsku srpsku vojsku sa suzom đcnja samo pljačkao narod, i kej: čilo ništa drugo, nego poreći pravo 1 đc i izaziva, nego da na usklik od­ radosnicom i kitom probrana cvije? do prevrata ni dvije košulje nije > ■opstanka muslimanskim posjednici? ; govorim onakovim usklikom (Glas: : ća, ne predbacismo to nikad našoj mae„ a danas je višestruki milioner? ma u našoj državi. (Đokić: Samo ' Ne spada ovamo). Ne spada ni ono ’ braći, a oni nas od oslobođenja ne? Ili Vasilj Popović, koji napušta dr­ bezima. Dođi da radiš, daću ti i ja ovamo, jer znam, da se zlo na izvo? I prestano okrivljuju s onim, što jc žavnu službu i leti u službu tuđin* ги sprečava i da se zmija može sa? i tuđin počinio, odnosno što je pod skog »omraženog kupit*!*«, zemlju). Gospodin Popović ne samo da je, mo u glavu utuci. Mi hoćemo sre? 1 njegovim pritiskom počinjeno od da ga od države zaštiti, a svoj džeje pledirajući za riješen je agrarnog pi? đenost, mi hoćemo razvijanje naše? | nekolicine nesavjesnih zavedenjaka. napuni, pa poslije zavodi neuke ee? tanja bez odštete, naveo razlog is? ga naroda i države naše, ali mi ne- I Da nijesu razni nepozvani na rije? I eske ma^e na veleizdaju, te nevini torijski, nego je naveo i jedan dru? ćemo nikada dozvoliti, da budemo iz? j či patriote Slriepčevića kova udarili j težaci pun\ zatvor, a on postaje po? g:, a to je, da su naši posjednici pa? vrgnuti pljački i paležima, kao što | onako hajdučki muslimane progo? slanik ovih Navedenih težaka, pa g* rasiti od uvijek i da žive tako, da smo bili kroz tri godine izvrgnuti. niti i njihove svetinje gaziti', ne bi vlast tako ne može danas kazniti za nikad muslimani kao konfesionalna počinjeni zločin? Šta su ti 'ljudi u Jedu rahatlokume, halvu i baklavu. (Žagor i prigovori). Da završim. Gospodo, jer ovaj so? politička partija na javno poprište prošlosti dobra učinili? Je su li igdie Htio sam da mu kažem, »istina« je i ■to i eno vagon baklave tih naših »be- | c:jalno?ekonomski odjeljak ovoga stupila. Na pritisak na braću, zato svoji'm radom ili kao intelektualci ili gova« izbio je na stanicu, da vidim I Ustava znači uspostavljanje jednom i što nijesu kršćani, bio je odgovor, kao radnici u širim narodnim sloje? šta bi onda g. Popović na to. Ali sam ga dijela od ogromno mnogo porob­ da se i težak i intelektualac i obrtnik v:ana poznati? Oni poznaju težaka, se sjetio b:jcde i nevolje u našem po? ljenih prava naših posjednika, samo ! i beg, jednom riječi svi bez razlike kao naš seljak Ameriku prije njena sjedničkom staležu i prostitucije, ko? stoga ja ću teška srca glasati za ovaj i slojevi našli u jednom kolu na od? otkrića, oni žele dobro seljaku, dok joj su naše nevine djevojke izvrgnut odjeljak. (Odobravanje kod Musl'i? brani svog opstanka od raznih Sli? je mandat po srijedi, a onda mo? jepČevića. Ko pozna prilike u Bosni že svako imati. Pa da mi ove ljude te radi riješenja agrarnog pitanja, mana). unatrag dvije godine, a objektivan kajkvoga su do sada htjeli g. Popoviić priznamo težačkim pravim poslani? je, mora sve ovo lojalno priznati. i drugovi, p nisam mogao. Gospodo, Nije mi namjera ovdje osporavati cima! To oni nijesu, oni su zastup? »aga« i »beg«, to je uvreda danas u one dosta neispravnet tvrdnje o os? nici Švapskih i Mađarskih epekula? našem narodu. To danas kod nas nutku t. zv. »Težačke organizacije«, nata, jer su i danas u njihovoj alus* znači najveću sirotinju i bijedu, zna? ali ko je pratio pozorno događaje, bi. či biti izvrgnut na milost i nemilost (Svršiće se). tomu je bilo jasno, da je jedna stran­ ulici. To i gospodin Popović vrlo do? ka, ili bolje rekuć pojedinci, uvidila, bro zna, ali pošto njemu treba »aga« da je radi korupcije prilikom njiho? i »beg«, da omogući proletarizovanje □ vc strahovlade iščezao njihov ugled naših masa, on to stalno spominje □ * i povjerenje medu poštenim svije? misleći, da će sugerirati ovoj Skup? 0 savezu zziuIjoFćMu u Bosni i tagovhn. § Sjatite se | 8 OŠQFTBM § Oglašujte u „Pravdi" k �„ПРАВбА* — „PRAVDA* Epoi 301 Broj Iz Sandžaka i Makedonije. NASILJA U PLEVLJU P. n. । Uredništvu „Pravd*“ I Sarajevo. U pregibu ovog pisma Šaljem Vam popis slučajeva kej i se desiše u Plevlju od 13. de 22. o. mj., a u kojima su u kratko opisana nasilja ovdašnjih pra­ voslavnih, izvršena na muslimanima. | Molim uredništvo, da ih uvrstite u naš cijenjeni list „Pravdu". Time biste uči­ I nili veliku dobrotu ovdašnjim musli­ ! manima, koji žive u paničnom strahu, jer bi ih malo utješilo, što se makar neko za njih brine, a možda će izno­ šenje slučajeva u javnost biti povo­ 1 dom objektivne istrage naših neza­ pamćenih nevolja. 1. Događaj: Sadiku Hakaloviću iz Plevlja, u tri sata iza poia noći, do- i đoše^na vrata Živko Janošević, Radomir Šnajder, Milan Lehovac i još se­ dam građana Srba pravoslavnih, to jest i civilna naoružana patrola od deset I građana, izazvaše ga van i tu mu 1 staviše pitanje: Ko je prije pola sata ! lupao na Vašim vratima? Kako je Ha- I kalović bio skinuo odijelo za spavanje i i legao u postelju, počeli su psovati, da se oblači. Nakon užasnog ispitiva­ nja i terora sproveli su ga u zatvor gdje je prenoćio do ujutro. U 9 sati su ga otpuštali. Taka im je noćna patrola' 2. Događaj: Alija Saravan, Abdo BidŽan, Bećir Grčić imam, Zejnil Čole, Alija Vodeničar, Ćamil Čorbo, Mehmed Maksumić, Mujaga Ljuća i Duran Pobrić, pred teraviju u 4,9 sati, kada su bili pošli u džamiju klanjati, susreli su pred kafanom u blizini džamije patrolu pravoslavnih, u kojoj je bio vođa okružni ekonom Milerad, Đjole Pejatović, Milan Babćić, bivši predsjed­ nik opštine, a sad sekretar za soci­ jalnu skrb. Muslimani su ih pitali, smiju li ući u džamiju, da klanjaju teraviju. Rekli su im da smiju, jer su svi poznati i pošteni. , Pa i kasnije da ste došli mi bi vas puštali". Kada su otišli u džamiju, zdogovorila se ista patrola, pa su im zapeli busiju pri polasku kućama iz džamije i navalili na njih. Kad su se muslimani razbjegli, hvatalij su jednog po jednog. Aliju Šarbana i Abda Bidžana uhvatili su i istukli pred njihovim vratima. 3. Događaj: Adema Gotovušu, u */ž9 sati na veče, kad je sa rada pošao kući da večera, napala je straža od četiri građana i to Tado Topalović, Obrađ Kovač, Josif Lončar i Jovan Radović i tukli su ga, dok su mu dušu čuli, tako da je ostao ni da mre ni da Živi. 4. Događaj: Dne 16. o. mj, u X sati na veče, u hanu Ešrefbega Selmanovića sjedio je sluga Vehbija Čorbo, kad dođe policaj Ilija Živković i sa njim 6 gardista. Odmah su zatražili proputnice od gostiju kojih je bilo 30 osoba i sve su potjerali u zatvor. Među jijima je bilo 7 žena, a svi su bili mu­ slimani koji su bili došli iz sela da sa magazina uzmu kukuruz. Sve su u zatvoru istukli i sutra ih iz zatvora puštali na slobodu. Slugu Ešref bego- Bilješke Jos nešto o banjalučkoj aferi. Kad se želja pukovnika g. Kušakovića, da se muslimani vrate u pradjedovsku . 1 dšćansku vjeru, koju je Želju izrekao i postrojenim vojnicima, među koje bilo i muslimana, pronijela n Lukom, .te kad je se stvar ?a£<'\ lje, molio je ppukovnik g. BovtV h- 'njalućkog muftiju, da se ta t lL ^uri. Muftija je ovu molbu stvar zana. л sapćio na јеЈпот sijelu, g. Bogičeviči osob koji te u na k°.nC je b. , d.ti. Osim ovoslučaju potrebe, , afera zaista j do. ga dokaza, da st smo i citirati imena godila, mogli bi к kojima je pukovmuslimana vojnika, orio, ali pošto su nik g. Kušaković go\ — kako da kati ljudi pod vojničkom ■no im iznositi žemo — stegom, ne ćet imena do bolje zgode. те. Oni u U laži su kratkf blentavi „Domovini" ili su beskrajno smo joj ili su beskrajno drski. Kad vog su još u hanu istukli tako, da se siromah danas jedva vuče. 5. Događaj: Dne 17. o. mj. u 7 sati na veče, gardisti, takođe naoružani, neki i sa gvozdenim štapovima u ruci, susreli su na ulici Hakiju Sarvana od 14 godina i istukli ga na mrtvu postelju. 6. Događaj: Neki Bajo Pivljanin iz Gotovuške opštine, koji je u 1918. godini u Boljenićima u radnji ubio na pravdi božijoj Beća Hadžića, i koga za to ubivstvo nijesu vlasti do danas uzeli na odgovornost, jer sama ovdašnja vlast nije htjela o tom istragu voditi, došao je u čaršiju, pa je na sred čaršije na­ pao nekog Orhana Čivgina, psujući mu oca turskog i druge psovke uvredljive po sve muslimane. 7- Događaj: Pašan Osmanković, po zanimanju zemljoradnik, imao je jednu svoju kuću i zemljište u općini llino— brdskoj. Pisar delovođa iste opštine oteo mu je to imanje, a nikada pa ni danas nije imao nikakog prava na to zemljište. Ovdašnji organi agrarne reforme izbacili su ga na polje s ovim obrazloženjem: „Turčine, Turci nemaju prava na zemljišta!" Siromah Pašan Osmanković sklonio se je u grad sa starim ocem i sa 22 člana porodice, 17. o. m u veče izašao je iz kuće na ulicu, da potraži svoga konja. Na ulici ga je uhvatila jedna patrola sa svojom gardom i počela tući siromaha Pašana. Nagonilijsu ga da psuje sve što je naj­ svetije muslimansko: Muhameda, Ra­ mazan i ostalo. Pošto on to nije htio, oni su ga još više tukli. Siromah danas ne može ni živiti a ni umrijeti. 8. Događaj: Zećira Sadagića, izazvao je u 7212 sati noći na vrata krojač Radomir Gogić. Patrola gardista je bila sakrivena za vratima i kad je Zećir izašao, napali su ga i istukli. Poznao je Živka Jovaševića, Živka Aranatovića, bugara. Tukli su ga čitav jedan i pol sata sa kundacima od pušaka i odveli u zatvor. Tamo je prenoćio, a ujutro u 9 sati pušten. 9. Događaj: Sud llinobrdske opštine izdao je naređenje, da se u hataru iste opštine, može rekvirirati samo od Muslimana za vojsku, te su desetero goveđi rekvirirali odmah, dočim kod pravoslavnih ima svega živog mala deset puta više. 1t. Događaj: Poručnik Lopušić, do­ šao je 28. o. mj. u Potpeć, iskupio sve muslimanke, stavio ih u front i zapovijedio im da se otkriju. Tako otkrivene i u frontu držao ih je čitav sat. I i | 1 1 i | ' 1 ; ■ vanjem 11.25# dionica po nominalnih K 409 i pošto je Ministarstvo Pravde svojim riješenjem od 26. maja 1921 broj 5950. odobrilo, da se sekvestar iza ispunjena izvjesnih formalnosti digne, ovim daje na javni upis it.d...*.« Tim nastavkom rečenice dokazuje se: 1. da je ministar trgovine dr. Spaho odobrio eno Što je samo mogao odobriti, naime povišenje dioničke glavnice, 2. da ministarstvo pravde u principu odobrava nacijonalizaciju i 3. da u ovom slučaju nije nacijonalizacija još ni odobrena — a mi i nismo ništa drugo ni tvrdili. Žao nam je. Što ovoliko prostora potrošismo na »Domovinu«. Ali slučaj je i suviše poučan za ilustraciju na­ čina »Domovinog« polemisanja, ada smo mogli kao i tolike druge jednostavno bagatelisati, znajući da oni naši čitao­ ci kojima »Domovina« dođe u ruku, nju već dobro poznaju. Biće 8a je »Domovini« mnogo sta­ lo do toga, da nas na kakav bilo na­ čin izazove u polemisanje, jjer valjda računa, da še time spuštamo na njen stupanj i da ćemo tako naškoditi do­ brome glasu naše organizacije i pos­ tepeno trovati našu javnost perući se od njenih prljavih laži i klevetanja. Priznajemo, da joj je taj račun tačan i stoga ponovno molimo čitaoce, koje »Domovina« bude lično blatila, da ne zalaze u polemikuj nego da s njom obračunaju na sudu. Стоана 3 St'ana i I J » đenju napravio Sejid Alibeg Filipović političku aferu, kaže ovo: »... premda zlikovci nisu još pohvatani,« a u bro­ ju od 17. ov. mj. kaže: »Istina je, da su čak i zlikovci pohvatani.« ; j i i ' Naši dopisi. ■ i i »Papskiji cd pape«. Primamo od i jednog uglednog prijatelja sa stra? ; ne slijedeće: U 58. broju »Domovi* ne« napada se Fahribeg Teskeredžić, jer je glasovao proti predlogu izvana redne skupštine Muslimanske cen* tralne banke dne 29. maja o. g. U sastavku, koji vrvi najprostijim uv? ! rodama, naziva se Fahribeg ludim i i zagrižljivim frankovcem i partijskim ј telićem. Koliko je nama poznato Fa? > hribegov pradjed poginuo je iza us? i । tanka HuseirUcapetana, kao žrtva i ! svoga patriotizma. Njegovi ostali ' : pređi bili su i muslimni i rodoljubi, | । a on sam 1895. izbjegao je ispred | , Kalajeva zuluma u Carigrad, gdje je j i ostao sve do balkanskog rata. Bilo ; ; je to u doba, kad je Amautović slu? j žio svakoj vladi u Bosni i Hercege? I [ vini. Sasvim je naravno, da on koji i ne zna, šta je ponos, ne može da : shvati, da Fahribeg nije mogao ni htio glasovati za zaključak skupsti? ' ne, po kome bi jedna od najprvih naših institucija jednostrano nastojao . la, da ne udovolji svojoj ugovornoj ’ dužnosti o isplati 10 kruna po svakoj dionici, osobito kad se uzme u ob? zir, da je ta provizija u današnjoj I skupoći novca vrlo jeftina, a da tr? govačka sol:dnost i ugled banke ne bi smjeli dozvoliti da se banka radi jedne neznatne svote poni zuje pred Štogod bi mi, s naše strane, dodali 1 svojim kontrahentom. Tako samo? tome iavještaju i kako god ga komen- ј stalno istupaju samo solidni, svijesni i ponosni trgovci, a takove ljude na? tarisali, pokvarili bi i oslabili onaj stra­ živa »Domovina« frankovcima i te? ' hoviti užas, koji spopada čitaoca tih lićima. U ostalom nije »Domovini« prostih riječi i golih činjenica. 1 još se do toga, nego do ina da i političkih može neko naći i govoriti o liberalizmu, špekulacija, jer inače ne bi ovu čisto ustavnosti, zakonitosti, demokraciji i trgovačku i internu stvar banke sva? drugim kojekakvim besposlicama ev­ dala na političko polje. ropske kulture u tim krajevima kad se radi ni o čem drugom, nego samo Skandalozno. »Srpska Riječ« je o — čitavoj glavi na ramenu! Pr. ur. svoje skandalozno napadanje na g. Sejfudina Arifhodžića, koji bi imao nostati direktorom duhanske fabri* ke u Sarajevu, osnivala na konduit? u pretprošlom broju iznijeli njenu laž, listi g. Arifhodžića. Konduitliste či­ u kojoj je tvrdila, da je ministar novnika su službene tajne. Ovaj Spaho dobio nacijonalizaciju „Bosan­ slučaj, kao i slučaj sa pismom, ko* skog društva za elektrinu u Jajcu" pošto odobravanje ili neodobravanje i jeg je navodno pisao g. Reisnibule? ma g. generalu Miiisavljeviću, po­ nacijonalizacije i ne spada u nadležnost kazuje nam, da »Srpska Riječ« ima ministra trgovine nego miništra prav­ u pokojim uredima svoje konfiden? de, „Domovina" je u svom prošlom te, koji joj odaju povjerljive zvani? broju pokušala da svojoj laži zamete čne stvari. Mi na ovo upozorujemo trag na taj način, što nam je citirala nadležne, a naročito u slučaju g. A? iz »Narodnog Jedinstva« broj 110.obja­ vu istog društva, kojom ono povisuje ri'fhodžića upozorujemo g. ministra finansija, da izvidi, na koji je način društvenu dion. glavnicu od 9,000.000 Кг. na 13,500.000 Kr. Citirajući tu ; došla konduitlista g. Arifhodžića u objavu izostav i 1 a j e iz nje upra­ redakciju »Srpske Riječi«. Sumnja# mo opravdano u g. Minackog, di­ vo ono, što njenu laž očito rektora duhanske režije, kao pretpo? dokazuje. Ona ovako citira: »Pošto stavljenog g. Arifhodžića, da je on je ministarstvo trgovine i industrije to počinio, j to ne iz kakovih poli? svojim riješenjem od 25. maja 1921. tičkih razloga nego iz ličnih motiva, broj 2822 VI. odobrilo da se u svrhu da može naime i dalje sjediiti u sta? nacijonalizacije našeg društva. . . it.d.« nu direktora duhanske fabrike. Dalje nije mogla. Tu se je zagrcnula. Jesu li pohvatani Ili nisu? Jedna jer nastavak rečenice glasi ovako: ».... prema zaključku redovne glavne skupštine od 7. decembra 1920. po­ visi društvena dionička glavnica od 9,000.000 Kr. nn 13,509.000 Kr. Izda­ sitnica, koja karakteriše vjerodostojnost informacija »Srpske Riječi«: u broju od 13. оу. mj., govoreći o jednom umorstvu, od kojeg je po njenom tvr­ Tuzla, 13. juna 1921. Grudićeva „državnička" „mu­ drost-. Ivo već nokoliko bajrama opažamo kako okružni načelnik Grudić ostentativno ne dolazi na čestitanje bajrama muftiji. Raspitivali smo se za razlog (i ako znamo da tu ne može i ne smije biti razlog), pa smo saznali, da od kako je „Pravda" počela izno­ siti njegove nekorektnosti i kritikovati njegov rad, on se naduvao na muftiju smatrajući ga lično odgovor­ nim za sve pitanje „Pravde-. Isto­ dobno smo doznali da je usljed ovog pogrešnog shvaćanja, to jest Što iden­ tificira .ličnost sa uredom bio opome­ nut i naređeno mu, da u vršenju svoje službe i u ophođenju ima repre­ zentirati vlast a ne svoju ličnost, a naročito da svoju ličnu antipatiju prama muftijinoj ličnosti ne smije tako daleko ispoljavati, da ga kao reprezentant najviše vlasti u okrugu kod bajramskih čestitanja zaobilazi. I makar što mu je dato ovo upozorenje od njegove više vlasti, on i ovog bajrama jprgosno nije htio posjetiti u ime vlasti muftiju, najvećeg musliman­ skog vj rskog dostojanstvenika u ok­ ružju a da i ne spominjemo da je to vođa muslimana Bosne i Hercegovine, predsjednik hodžinske izborne kurije, narodni poslanik i predsjednik posla­ ničkog kluba J. M. O. i t d. p po podvorniku u ured, da mu nešto reče. 1 sasvim naravno, da je dobio, od muftije odgovor, da mu neće doći Tačno. Ovaj Grudićev cincarski postupak ne vrijeđa samo muftijnu ličnost, nego je to uvreda i poniženje za sve muslimane tuzlanskog okruga i mi najodrešitije tražimo ed njegove više, vlasti, da ga eksemplarno kazni, ako neće da njegov ispad proti mu­ slimana smatramo da je znanjem i •dobrenjem više vlasti. Ovo stavljamo k znanju našim nar. poslanicima, koji bi se morali pobrinuti, da se ovako uvrede od strane vlasti više ne nanose. 1 još čujemo, da je povodom vijesti o Grudićevu smjenjenivanju iz Tuzle napravljena molba u kojoj se traži opozio premještenja ili da se postavi u ministarstvo za bosanske poslove, jer da su mu naše bosanske prilike dobro poznate. Ta da on pozna ne bosanske, nego samo tuzlanske prilike, ne bi doživio ovako sramnog odlaska nakon šta je počinio tolike gluposti i zamjerio se svima poštenim i ugledimu licima u čitavu okrugu. Bolje da odlazi i činu prije to bolje. Sretan put g. Grudiću kao što si i ti mnogim rekao. —h—h— Politički pregled. UNUTARNJI. Zemljoradnici i ustav. Na sjednici konstituante od 15. ov. mj. pročitao je zemljoradnik Lazić u ime svoga kluba izjavu, kojom zemljoradnici traže od vlade: 1. Da u ustavu povuče i nanovo redigira odredbe o agraru prije konač­ nog glasanja (Čl. 42. i 43.); 2. Da ukine odredbe od 12. maja i da ih preinači u dutiu predloga Zem­ ljoradničkog kluba i dogovorno s njime; *. Da sve odredbe ustava o slobodi građana, kontroli narodne skupštine nad radom vlade i nad uredbodavnom moći vlade izmijeni u čisto demokrat­ skom duhu (čl. 13., 16., 95., 120., 127., 130., 133. i 138.) Na kraju izjave se veli, da su zem­ ljoradnici uvjereni u mogućnost udovoljenja njihovim zahtjevima i da će držanje zemljoradnika zavisiti od mjera koje vlada preduzme. Međutim se javlja iz Beograda, da do jučer zemljoradnici nisu donijeli nikakvu odluku, da li će glasati protiv ustava. Članovi kluba vele, da se o tomu neće moći donijeti odluka bez savjetovanja poslanika sa okružnim vijećima, koja će biti za Duhova. Pos­ lije Duhova će biti zajednička sjednica. �Страна 4 Strana „ПРАРДА* konačnu I pomoći onim«, koji su najviše nastra; dali. Brzi vozovi Sarajevo—Brod za sada istup Jugoslavenskog Kluba iz ! konstituante. 14. ov. mj. u 7 i po j su obustavljeni, te će voziti samo put­ nički vozovi Sararajevo—Maglaj. sati podnio je Jugoslavenski klub, predsjedništvu konstituante izjavu, u Molbe za »kraćenje roka vojne kojoj se iznašaju želje kluba i oprav­ službe u kadru: Ministar Vojni i dava njegove autonomističke stano­ Mornarice izdao je slijedeće naređenje: vište. Dalje se veli, da plemenska ma­ Usljed velikog broja molbi i žalbi, ko­ jorizacija natpolovičnom većinom pro­ je se odnose na skraćenje roka službe u tiv većine Hrvata i Slovenaca potko­ kadru, a da bi se ubrzao rad na nji­ pava i ruši narodno i državno jedin­ ma naređujem, da se sve ovakve mol­ stvo. Vlada nije ništa učinila, da se be i žalbe, koje se podnose protivu risporazumi sa predstavnicima većine ješenja komandanta Divizijske Oblasti, Hrvata i Slovenaca. Radi toga oklanja predaju se nadležnoj općinskoj ili sreJugoslavenski klub odgovornost za skoj oblasti, jer će se i one, koje bu­ sve posljedice, koje bi mogle rastati. du predate ili poslate poštom neposre­ U znak protesta će Jugoslavenski klub dno Ministarstvu Vojnom i Mornarice za vrijeme dok još traje specijalni ili komandantima Armijskih i Divizij­ pretres i konačno glasanje o ustavu ski oblasti dostaviti neposredno voj­ izostati od daljnjih sjednica skupštine. nim okruzima na nadležnost, jer Mi­ Na koncu se veli, da će se klub i nistarstvo Vojno i Mornarice ili Ar­ dalje boriti za svoja načela. mijska ili Divizijska komanda nemože ništa radit po tim njihovim molbama VANJSKI. Žalbama, dok se ne dobiju potrebni Blokada anatolske obale. Od ka­ ipodaci za donošenja riješenja. da se promijenilo držanje ongleske Dječljl dan 1921, Akcioni odbor za vlade, po vijestima iz Carigrada, stupila proslavu Dječijeg Dana umoljava sve je Grčka flota u veliku aktivnost i poslodavce, da svoje naučnike pošalju blokirala je cijelu anatoisku obalu, ka­ u djočiju manifestaciju, koja će sutra ko sa sirane Egejskog, tako i sa stra­ u nedjelju poći sa Rankovića trga u ne Crnog mora. Na ovaj nač n onemo­ 8 sati u jutro kroz gradske ulice. gućen je svaki saobraćaj sa anatolskim Novi list u Sarajevu. Kako doznalukams, pa ni Rusi ne mogu prevažati jemo, od 1. jula počinje izlaziti u Sa­ ratni materijal. Iza bombardmana Ererajevu dnevnik »Večernja Pošta«. List glija, kojeg je izvršio jedan grčki torće stajatijna čistom principu narodnog pedo-razarač sa razornim uspjehom jedinstva i biće neovisan od svih po­ javlja se o bombardmanu Keramursala. litičkih partija. Pokretač lista je poznati Prvi grad leži na Crnom moru, a dru­ novinar g. Jozo Sironić. gi na Marmari. Po zadnjim vijestima Udruženja zemljoposjednika po­ je u toku bombardman luke Ineboli na ziva sve svoje članove na glavnu skup­ Crnom moru. štinu, koja će se obdržavati na 24. o. mj. Velika Britanija istupa protiv u 2 sata po podne u Sarajevu, Morića Angore. U Carigradu je objavljena han Sarači ulica. Na dnevnom redu jedna zvanična neta, u kojoj se izjav­ biće predlog u likvidaciji društva i ljuje, da Engleska napušta svoju do­ eventualije. sadan ju neutralnost i izjavljuje, da će Državna klasna lutrija. Pročitajte solidarno s Grčkom postupati u kon­ današnji oglas »Međunarodne banke fliktu s Kemalistima. Ta je objava d. d.« Zagreb, Nikolićeva ul. 7. i na­ izazvala veliko uibudjenje u turskim ručite si željeni broj pravodobno dok krugovima u Carigradu. Apel velikog vezira. Po vijesti nije rasprodan. Agencije Havas iz Carigrada uputio je veliki vezir Mustafi Kemal-paši dugi telegram, u kajem razlaže teške po­ sljedice, koje bi mogla imati intransigentna politika nacionalista ne samo za Anatoliju već za cijelu Tursku. Politika Velike Britanije na Bal­ Zašto da se sunčamo? Svakom kanu. Bugarski list nEcho đe Bulga- živom biću potrebno je sunčano svi­ rie“ donio je intervju sa jednim od­ jetlo, bolesnome još više nego li zdra­ ličnim engleskim državnikom, iz koga vom. Čovjeku isto tako sunce krijepi »Obzor" vadi među ostalim ovo: Ve­ tijelo, bodri duh, pod njegovim svijet­ lika Britanija ne želi, da se miješa u lom gubi se slabost i malokrvnost, prilike i odnošaje balkanskih vlasti, tuberkulozne ozlede na kostima i žljezali ona ih uvijek pozorno prati spremna dama (skrofuleza) zacjeljuju. Ono dobro da za slučaj potrebe bez oklijevanja čini svima, koji su preboljeli neku pruži potrebne savjete. Najboljim prim­ težu bolest, djeci, kod koje su kosti jerom za ovo može poslužiti posljed­ omekšale. nji incidenat, koji je nastupio odnoMože li se svako sunčati? Malo šajima izmedju Bugarske i Jugoslavije. ih je, kojima sunce može naškoditi. Kad je nedavno došlo do male nape­ Taki su oni, što pate od teških mana tosti izmedju Bugarske i Jugoslavije, srca, tuberkulozni koji imaju veće kad su se obostrano širile alarmantne vatre, koji pljuju krv. Ko nije za sebe vijesti, Velika Britanija nije oklijevala siguran, neka ode Ijekaru i upita ga niti časa, da službenim putem saopći za savjet. Srbiji, da ona ne bi odobrila niti jed­ Kako se treba sunčati? Sunce noga neprijateljskoga čina proti Bu­ može dobro da djeluje na tijelo, ako garskoj, bilo to u obliku sankcija ili njegove zrake dopiru pravo do same drugoj kojoj formi. kože, t. j. ako smo goli. Njegovo svi­ jetlo je kod raznih bolesti lijek, a ni­ jedan lijek se ne smije preko mjere upotrebljavati, inače će škoditi umjesto da koristi. Zato se i sunčanjem počinje polagano. Prvi dan se za kratko vri­ Zdravstveno stanje kralja Petra. jeme malo tijela otkriva i izlaže sun­ Iz Beograda se javlja pod 15. o. mj.: čanim zrakama, pa poslije svć više i Izvještaj Ijekarske komisije o stanju više, i sve duže i duže. Počinje se od nogu, da se ne nakupi odjedared su­ zdravlja Nj. Vel. Kralja Petra u toku više krvi u glavu i pluća. prošle noći glasi: Noć je proveo mir­ Najprije dolaze na red stopala,'onda no. Temperatura stalno normalna. Disa­ podkoljenice, pa redom bedra, trbuh, nje 30 do 40. Puls 68, dobar. Opće krsta, grudi, pa leđa. Glavu nije po­ stanje vrlo dobro. Silna poplava u sjevernoj Bosni. trebno sunčati. Razborito je sunčati se prvo vrijeme u 3 puta na dan, sve u Pretprošle naći je nenadano jako narazmaku od 1 sat, izbjegavajući veliku došla Bosna i njeni pritoci. Mnogi gra­ dovi oko te rijeke pod vodom su. U Doboju se promet održava čamcima. Tako isto Derventai Usora. U Johovcu se stanovništvo moralo penjati Čak po drvlju, da se spase. I Rijeka Sana je također silno nabujala i poplavila Sanski Most. Vrbas se također izlio na mnogo mjesta preko svojih obala-Šteta je ogromna. Izginulo je mnoštvo stoke. □ ljudskim žrtvama ne javlja se. Ovako katastrofalne poplave ne pamti Bosna, nadamo se, da će vlasti pružiti po­ trebnu pomoć postradalom stanovni­ štvu i da će cjelokupno pučanstvo ići Na ruku, naročito brzom materijalnom koja će o odluku. tomu donijeti Zdravstvo. 0 Domaće vijesti. Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. suntanju. Booi 301 Broj PRAVDA* podnevnu vrućinu, i to: slabiji prvi dan svaki put po 5 minuta, a jači po 15 minuta, drugi dan po 10 odnosno 70 minuta, treći dan po 15 odnosno 25, i t. d. Kod svakog sunčanja po­ činje se uvijek najprije sa stopalima, otkrivajući tijelo poslije svakih 5 mi­ nuta sve više i više. Razmaci među dnevnim sunčanjima mogu se polako skraćivati, pa se na koncu može sunčati i 3 sata redom. Preko toga vremena, najbolje je da se niko ne sunča. 2. đ<žavna razredna lutrija Kakve su posljedice sunčanja? Sunce svojim svjetlom preporađa tijelo. Koža potamni, očisti se od bubuljica, lišajeva, ranice na njoj brzo zacjeljuju. Mišiči se razvijaju, postaju čvrsti, krv se umnoži, um raščisti. Ljudi slabun­ javi, blijedi, za kratko vrijeme porumene, zdrava su izgleda, ljubazni su. Za vrijeme dok se izlaže sunčanem svjetlu, treba dovoljno spavati, dobro se hraniti, da damo tijelu građu, iz čega će sebi stvoriti pod sunčanim zrakama krv, mišice i t. d. Dakle, iskoristimo svi, veliki i mali, ljetno vrijeme s njegovim suncem, kojim nas je Bog tako bogato u našoj zemlji obdario. Apsolutna sigurnost i državna garancija. SUMORNE MISLI. Ako Salihaglć ne položi mandata, proglasiču za za konfidenta muslimanske organi­ zacije u radikalnom klubu. Stijepo Kobasica. Ma ne ću vala položiti mandata, dok se fišek ne zabijeli do koljena. Suljaga Salihaglć. I ja da sam izabran za poslanika u Tuzli, nasamario bih i Hadžiju, kao što sam na­ samario Dervišbega. kad sam izabran za vakufskog direktora. Šerii Arnantović. $ Mi volimo, da fabrikom duvana upravlja i Talijan nego Musliman. »Srpska Riječ«. * Da se svako počne vraćati u vjeru pra­ djedovsku, ia bih morao postati ne samo musliman nego i Turčin. Kušaković. Traži se soba Mlinsko kamenje sa namještajem. Plaća nuzgredna. Upitati u Administraciji lista. Prvorazredne rude, najbolje za meljanje svakovrsnog žita, razašilje uz garanciju a industrija mlinskog kamena Plehan Derventa (Bosna) Miševi, šfahori, stjenko i žohari i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ jebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih i kućnih miševa K 12*—, za Štakore K 16’—, za žohare ruse i Švabe K 20'—. — Osobito jaka tinktura za stjenice K 15*—. Za rnoljce po K 10 i 20, prašak za buhe po K 10*— i K 20’—, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 5*— i 12’—. Mast za uši na blagu K 5*— i 12'—. Prašak proti mrava K 10’— i 20'—. Razašilje pouzećem Zavod za eks­ port M. Jtinker, Zagreb br. 16. Petrinjska ul. br. 3. 131. Preprodavaocima popust! Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. 5 premisa! 100.000 srećaka 50.000 zgoditaka Trešeljak. NIKOLA BENAC 15. i 16. Kila t. ©в U roku od pet mjeseci izžrebat će se, 69,000.000 I60.00D Н bez slabog odbitha u gotovom novcu S jednom srećkom može se dobiti ¥ milijuna ћгuaa. Z milijuna Чро.орв, 1 milijun боо.аоо, Bon,000, figg ono. to.Guu, 3Zc.aoo, ZBo.ooo, 24a ooo, 200.000. 150.000. 120.000, бо.ш, bd. ttd. Freporučamo slijedeće još nepro­ dane brojeve na izbor 71843, 14473, 8047, 29142, 7291’, 78404, 83243, 18759, 98639, 4247, 12961, 14453, 1548Or 34736, 3643I, 38770, 44106, 40520. Cijena sHća&a za svako žrebanle: Cijela srEćha Dinara 49 — ili hrana 192. POlOĐina SFEĆkE Dinara 24 — ili kruna 9S — Četvrtina srećke Dinari IZ.— ili kruna 48-— Osmina srcčhB Dinara 6 — III kruna Zl— Listine vučenja bezodvlačno iza svakog žrebanja. Brza i točno podvorba. Narudžbe iz cijele države neka se uprave na zvaničnu Glavnu kolekturu državne razredne lutrije: MEaumoDna ВИШ D. D. (Odio državne rozredne lutrije]. Nikolićeva ul. 7. Gajeva ul. 8. TeJefon 11*19123*98. NaruČbc Izvršavaju se jedino uz unaprijed poslani novac ! Štamparija D. i A. Kajon, Sarajevo. и � https://kolekcije.nub.ba/files/original/d910160669c4df6c84be39ec705a4e7e.pdf 3361adef25e69eb4bff0c922d86bc349 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVU PLAĆENA Pojedini broj K 2- izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: godišnje K 180.—, na pola godine K 90.— (u Sarajevu): za našu državu godišnje K 200.—: za ino­ zemstvo K 250.—. Uredništvo I uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Г.ИАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. broj 64 (302) Sarajevo, utorak 21. juna 1921. (И. Ševal 1339.) ——-*11—мрјжм—шм——— Ovih dana boravio je u Koprivnici narodni zastupnik i tajnik »Jugoslav. ■ islimanskog kluba« 'u Beogradu, prof. Husejn Alić. Naš urednik pošao je do njega da se informira o nekim važnijim političkim pitanjima, na koja je g. zastupnik odgovorio kake slijedi: 1.) »Ste mislite o Radićevoj poli­ tici, utpče o njenim posljedicama?" čekovni račun post. Štedionice 1119. Godina III. _________________________ i Razgovor s nar. poslanikom H. Bližem. („Podravci Glasnik" od 12. •. mj.) Telefon br. 842. vjerujem u njegovu provedbu tehničkih zapreka.« radi Iz Sandžaka i Makedonije. Zašto se Husejin Bošković od metnuo u hajduke? 3. „Kakov dojam izvede sporazum Jngoslav. muslim org. sa vb:dom u redovima muslimana u ’ osni?“ „Koliko mi je poznato, dosad ne dobismo ni od jednog mjesnog od­ bora naše organizacije kaki brzojav, kojim osuđuje naš ulazak u vladu. Mi smo muslimani bili dvije godine u opoziciji, i ona nas je koštala mnogo žrtava, ali je naš najbolje stojeći po­ sjednički stalež stjerala na prosjački Štap. Priznat ću, da među mlađim hrvatskim nacionalistima nije naišao na najbolju volju kao i ni na neko­ licinu većih posjednika, koji se ne zadovoljavaju rješenjem agrarnog pi­ tanja, dok mali posjednici,kojih imade oko 11.B00 vrlo su zadovoljni Mi smo bili i • tako tri mjeseca u opoziciji, misleći da će nas u našem autonomisličkom staja ištu poduprijeti i hrvatska braća ali bi čekanje uzaludno. Pored svega toga ne želimo okre­ nuti leđa braći Hrvatima, koji su nas dosta uzimali u zaštitu, kad su oni bili u vladi. Nije opravdano zamjeravati nam, što smo unišli u vladu, jer nama prije nije bilo ni na kraj pameti, da osuđujemo Narodni klub dok je bio u vladi, već smo se veselili njihovu ulasku nadajući se njihovoj pomoći/ „Stjepan Radfć jest vrlo učena glava, ali pored svega toga nije praktični političar. Sav njegov rad jest uperen za partiju, ali nije za državu. Mnogo je pegrešio, Što nije do sad došao u Beograd, na ono mjesto, gdje se kroji sudbina hrvatskom narodu. Ne znam pravih razloga, koji su ga nukali na to, ali mislim da bi mogli biti ovi: Ili je puno obećao svome seljačkom na­ rodu, pa obećanja ne može izvršiti, ili je pod silnim utjecajem svojih seljač­ kih poslanika i seljačkih izbornika, keji mu zabranjuju put u Beograd, ili se uopće žaca doći u Beograd. Koliko mi je poznat njegov pokret, ja ga smatram pogrješnim, kad ga promotrim i sa hrvatskog, a pogotovo sa jugoslavenskog stanovišta. Tražiti slobodnu hrvatsku seljačku republiku ed nekolike banskih županija znači indirektno raditi za Veliku Srbiju, ko­ joj bi bili prepušteni na milost i ne­ milost toliki dalmatinski, bosanski i 4.) „Kakov je položaj Jugoslaven­ vojvodinski Hrvati. Kad bi njegov po­ skog kluba u konstituanti ?“ kret bio čisto seljački, staleški, ja bih To je još jedini opozicijonalni ga još ugodnije promatrao. Ne mogu klub, koji stoji nepokolebivo na se zanositi ni za kakvim separatističkim težnjama, pa ako bi naša banska 1 svom autonomističkom stanovištu i od svih opozicionalnih grupa je najbliži hrvatska braća i htjela istupiti iz ove vladinim strankama osim zemljorad­ državne zajednice, to bih im ja kao nika. Možda bi Jugosl. klub i ušao u bosanski Hrvat u tom času doviknuo: vladu, kad ga u tom ne bi priječili „Ako vi ne ćete nas, hoćemo mi vas/ Mislim, da će se poći jednim zdra­ hrv. članovi/ 5. »Bi 11 dolazak Radićev utjecao vim i realnim putem. što na razvitak političkih prilika?44 Na koncu mi je primjetiti, da se Hrvati ne trebaju bojati srpske hege­ „Držim, da bi sada bio kasan do­ lazak, pogotovo, ako se ustavotvorna monije, jer time pokazuju slabost svaga hrvatstva. Ako ćemo pravo skupština ne bi pretvorila u zakono­ da promotrimo stanje srpsko i hrvat­ davnu. Radić je imao dva vrlo zgodna momenta oboriti Pašićevu vladu, ali ih ske, to bi se Srbi prije morali bojati hrvatske hegemonije, jer su Hrvati je promašio, i to kad je bila borba kako na kulturnom a tako na eko­ protiv poslovniku i izbor ustavnog nomskom polju otišli daleko pred odbora. Da je došao u prvom momentu, •borili bismo poslovnik, ukinuta bi bila Srbima. Hrvatska je jedna najaktivnija zakletva, kao zapreka njegovu dolasku pokrajina u našoj državi/ ili da je došao u drugom momentu, 2. »Ste mislite o centralističkom onda ne bi u ustavni odbor unišlo 22 ustavu i njegovoj provedbi?« radikala i demokrata, a 20 opozicijo,,U prvom redu mi se je izjasniti nalaca, već bi omjer bio obratan u da nijesam centralista, ali pošto nikorist opozicije/ jesmo mi muslimani imali s kime iz­ 6. „Hoće li se raspisati novi izbori raditi autonomije, onda smo se teška ili će se ustavotvorna skupština srca prilagodili tome, pošto ćemojpak pretvoriti u zakonodavnu “. usčuvati granice Bosne i Hercegovine. „Na ovo pitanje ne bih mogao tačan Mnogi đecentralisti postali su centra­ odgovor dati, ali držim prije, da će se listima iz bojazni, da se u pojedinim pretvoriti u zakonodavnu skupštinu autonomnim pokrajinama ne bi jav­ obzirom na troškove oko izbora i na ljale centrifugalne težnje. Inače moram elemente slabo raspoložene prema dr­ priznati, da je sam centralizam po žavnom sistemu44. sebi jednostavniji i idealniji, ali ne (Beogradski „Balkan je ovih dana । domu Boškovića. Kada se Srbija ob­ donio Članak pod naslovom ^Gorski novila 1918. godine, Gjošović estavi Car44, u kome se na vrlo zeran način pušku i ode u manastir Sv. Trojice ; opisuje, zašto se H. BoŠković odmet- I blizu Plevlja, da tamo sačeka svoje nuo u hajduke. Mi iz njeg ispuštamo ! posljednje dane. onaj dio, koji je uperen protiv poliKad vidi Gjošović šta ovaj čivčija radi reći će: i tike demokratske partije u tim kraje। vima, pošto smo uvjereni, da nije ni — Jadi te ne znali, a što učini? ; radikalna partija bez grijeha. Pr. ur.) Zar se ne sjećaš koji su bili BoškoHusejin Bošković je od odžakovića, = vići... Jazuk nek te je. Čivčija se ne dade zbuniti, koji su dvije stotine godina bili za- i — A zar i ti, Gjosoviću, ode u ■ štitnici srpskoga plemena. U domu I Turkeše? Boškovića — a samo prezime divno — Ja nijesam to nikada bio, ali , dokumentuje, da je naše gore list — gdje će ti duša, pogani sine? i nikada se nije drukčije govorilo, nego Husein stao i gleda. Možda se ni­ samo srpski. Je li on potomak Boška 1 Jugovića ili ne, nas se ne tiče njegova | kada nije zaplakao, ali mora da mu i genealogija. Glavno da u njemu vrije je duša bila u teškoj borbi, jer mu. krv kneza Radivoja i Starine Novaka, | udariše suze. — Pod^j čovjeku, veli Gjošović. j koji su s nepravde otišli u hajduke. — Nedam, odsječno veli čivčija i I Staro je naše plemstvo izumrlo i | skloni se. 1 iščezlo, ali se ona viteška, aristokrat- i Gjošović, koji je sam htio da ve­ , ska tradicija prenosila s koljena na ! koljeno u domu Boškovića, koji su, : čera, ponudi Huseinu: — Evo, Huseine, sjedi pa večeraj i znajući za svoje porijeklo, bili zaštit- , — Hvala ti — odbije Husein, — to i nic? dva vijeka naših hajduka. Boško: vići su bili dakle zaštitnici srpskog i nije moje, Tebi je dato- Nikada tuđe nijesam htio. : plemena, a takav je bio i Husejin. Husein stajaše još nekoliko trenu­ < Kismet je tako htio da propadne taka, zatim vrati se svome konju, ko­ srpsko carstvo, kismet je tako htio jega je poveo da donese hrane svojoj da propadne tursko carstvo. Husejin Bošković je postao vjerniji svome go­ porodici, skide pušku i kroz prodor ubije čivčiju. spodaru kralju Srbije nego sultanu. Odatle ode u goru. Ali dođe nešto Što poslije dugih isku­ Hajdukovao je godinu dana i za to šenja poljulja njegovu lojalnost. Demokrati primjeniše agrarne re- ; vrijeme nije nikog ubio. Vršio je samo forme i Husejinu ne ostade ništa. On i pljačku, a vlasti su ga gonile i ucje­ se skloni u Plevlje i nastani se u i njivale. Koliko su ga više ucjenjivali, jednoj štali. Dokle je imao sahane, ! on je sve više dobivao drugova. Najzad uspio je da svoju porodicu tepsije, ćilime, on je prodavao i hranio I prebaci u Albaniju i danas ubija sve svoju porodicu. Jednoga dana, pod pritiskom teške iz reda što je srpsko. Husein nije znao da piše žalbe, * bijede, spusti se Husejin kod jednog i molbe, da se obraća narodnim posla­ svog čivčije, kome se obrati riječima: nicima. Učinio je ono, što ga pamet — Arnan, tako ti jedinog Boga, da mi dadeš tovar žita i naramak krum­ učila. pira, da ishranim svoju čeljad. Čivčija, koji je po agrarnim refor- | mama zauzeo Husejinovo zemljište, ! dočeka ga ovako: — A što si došao Turčine? Zar I misliš, da je sada tursko carstvo. — Ne, imena ti božijeg — preklinje [ U zagrebačkoj „Slobodnoj Tribuni« Husejin — daj mi malo brašna, jer će •d 19. o. mj. izašao je vrlo informa­ mi djeca krepati od gladi .. . Kunem , tivan članak o gornjem pitanju, koji ti se, da nisam dva dana ništa jeo. sjajno pokazuje, sa koliko su više ra-. Civčiji bijaše, izgleda milo, kako se zumijevanja pristupili Česi rješavan u nevolji previja pred njim nekadašnji agrarnog pitanja, nego li se to dosada spahija i ostade pri svome. kod nas radilo. Članak glasi u cijelosti: Tu se zadesio Drago Gjošović. On j Praha, početkom juna 1921. je kao mlad čovjek, za vrijeme sul­ Nacijonalno političkom revolucijom tana, zgrabio još 1874. godine pušku pred 2 i po godine dobio je čehosloi nije je ostavio sve do 1918. godine. vački narod svoju državu i sve slo­ To je bio osvetnik našeg naroda i njemu nisu mogli dohakati ni sultan . boštine socijalno-političke, jurističke i ni cesar. Za vrijeme okupacije tukao je i kulturne naravi, a cijelim nizom ustav­ | puškom ubojitom sve špijune i izrode I nih članova u svom usta’.u onemogućio našeg plemena, a zaštitu je uživao u i je daljnji opstanak gospodarskih ano- Agrarna reforma u Čehoslovačkoj. Mnslimansha tijPBčta i obrtima banfca za Basnu i Негидовшд (d. d.) д Sarajegu Dionička glavnica 10,000.000*- Kruna. Podružnice u Bos. Brodu, Bos. Novom i Travniku. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije. —Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge.-- Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve Životne namirnice. ф Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ m HannBiarija: Kralja Petra ulica Z prizemna, lijm. ■ Brzajapi: Trgogačha banha, Sarajswa. ■ Interurhan telefon: ZW �Strana 2 Сграна „PRAVDA* — „ПРАЗДА" malija i osigurao time ekonomsku slo­ kratko ošišan, jer ne smije da se brije, i razjedinjivanje dolazi iz grada, pa da bodu, koju mu ima donijeti ubrzana pošto iahko zazebe ako se obrije, a ј će oni jedini biti, koji će to jedinstvo evolucija. i teoretski i praktički provesti. Čudne inače bi se i u tome držao »SerijatJedno takovo velebno revolucijo- skih propisa« kao što podrezuje brkove li ironijel Oni ljudi, koji su za izborne svakoga petka (po suneti Šerifu), ob- I borbe onako gadno i demagoški s venarno djelo na gospodarskom polju, koje je inaugurirano ustavom, jeste reže nokte; nikad ga nijesi vidio da . liko-srpskim prograipom stupali pred agrarna reforma; postepeni prelaz vlas­ se stojeći napije vode. Premctnuo nogu 1 n^rod, oni ljudi, koji su htjeli teroriništva zemlje u ruke jedino ovlašte­ preko noge, malo klima glavom, uzeo । sati birače muslimane i katolike te­ noga, u ruke seljaka, naroda. tesbih sa kitom od zeleno svile ... il- žake, da biraju nepoznate umišljene U kojem opsegu, na koji način i što laČe . . . čuje i ne čuje o čemu se go- , švercerske veličine, oni ljudi, koji su osnivali seoske sovjete, postavljali na je do sad urađeno na ostvarenju toga I vori. Od jedanput se trgne kad napapiru uprave kotarskih ureda i su­ djela, bit će ovdje u kratko prikazano I stade razgovor o pantaljaŠima, o nodova seljaka, te javnim oglasom i na temelju autentičnih i točnih poda­ < votarijama, o modi, a pogotovo ga taka, koje je dao ovdašnjem jednom uzruja kad je Čuo, da ima gologlavih : putem deputacija neukog seljaštva po­ listu predsjednik državnog zemljišnog I muslimana. »Neuzu billah 1 Nije čudo zivali dotične činovnike upravitelje, da ureda Dr. Karlo Viškovskv. što nam je Bog dao sušu, ovo će se ' im urede u roku od S dana predadu, te kad je oružana sila pridošla, onda Državnom zemljišnom uredu povje­ sve džombosati!« — zaviče Sulejmanse ti šverceri u kaputima s akadem­ rena je provedba zakona o agrarnoj 1 aga i pogleda na sahat, koji često naskom diplomom pravi začetnici ove reformi. Kao instance prvoga stepena, ; godi po irtifi, da kojom nesrećom ne koje rješavaju velik dio agendi cen­ I bi top izostao ili ako je na putu, da , veleizdaje sakriše u mišje rupe i putrale, ustrojeni su okružni uredi, i to se — Bože sačuvaj — ne bi ranije 1 stiše siromašne težake pravoslavne vjere, prikazavši ih kao začetnike, da u češkim zemljama 10, u Slovačkoj i omrsio ... idu u zatvor. Oni se usuđuju i danas privremeno 3, a u Podkarpatskoj Ru­ Klanjaju ahšam. Sulejmanaga kao siji 2. U području svakog ovakovog i obično omrsio se samom hurmom, ' govoriti o narodnom jedinstvu, prikaureda djeluju prosječno po 3 komesa­ ' klanja u prvome safu, gdje ga svaki ' zuju se kao jedini pravi pobornici rijata za dodjeljivanje zemlje. I vakat možeš naći ... Svršila se dova, ■ „velike Jugoslavenske ide je". Stidite se vi g obari Jugoslavenske Ovakov jedan komesarijat vrši go­ I ljudi izlaze iz džamije. Sulejmanaga dišnje razdiobu oko 1500 hektara ze­ kao i uvijek zadnji izlazi i zatvori I misli u Bosni i Hercegovine, ne pojavlmlje tako, da će godišnje moći biti ; džamijska vrata. Nešto malo pognut i jujte se pred pošteni svijet! Idite g. ijhim odmjerenim korakom, pobožno j Slijepčeviću u Teslić i tamo Studirajte razdijeljeno u češkim zemljama oko 45.000 hektara, u Slovačkoj oko 39 000, i ide kući; da ga kojom nesrećom za­ i rezultate patriotskog rada „Saveza Težaka", pitajte u Tešnju kot. ured i desi nenadna smrt, vruć bi u dženet a u Podkarpatskoj Rusiji 6000 hek­ okružnu oblast u Banjoj Luci, šta ste 1 otišao. Da si stranac pa da vidiš Sutara. počinili i kako ste htjeli bunu dignuti Razdioba zemlje vrši se po uredbama ■ lejmanagu kada ide iz džamije, rekao bi: Ovo nije tuzlanski veletržac, ovo za volju vaše nezasitne ambicije na zakona o dodjeljivanju, pri čemu se poslanički mandat, premda vas tu ni­ nastoji da se udovolji kako opravda­ • je jedan od one sedmorice dobrih jesu nikakvi interesi zemljoradnika I (»jediler«) ili najmanje jedan od one nim interesima vlasnika, tako i inte­ vodili. Da su to učinili muslimani ili resima poljoprivredne industrije, javnoj I Četrdesetorice dobrih (»krkler«), a da katolici, bili bi povješani na licu mjesta ga na bajram sretneŠ, oprezno bi mu aprovizaciji, te opće naci;onalno-ekoiz viših državnih interesa, a vama se stisnuo ruku, misleći da se kojom nomskim interesima Tako se na рг. pod „pravednim" vladom serdara srećom nijesi namjerio na hazreti ne dijeli pojedino veliko imanje cijelo Srškića ni pero ne odbi, dočim musli­ Hrzula. u same male parcele, nego se u ve­ mane na prostu denuncijaciju na tu­ * * * ćini slučajeva stvaraju t. zv. ostatci, ceta pozatvora. Prošao je bajram. Ahšam bio davno. koji se sastoje iz zgrada dotadanjeg Daleko bi me odvelo, kad bih vaš dobra i jedne četvrtine do jedne tre- I Mnogima u čaršijskoj džamiji neobično „blagotvorni rad“ po zemljorad­ ćine cjelokupne mu površine. Ovakvi ' kad nijesu vidili Sulejmanagu u pr­ nika i u blijedim potezima prikazao, ostatci stvaraju se radi racijonalnog vome safu, a upravo ih u brigu baci ali ću samo pripomenuti, kad ste htjeli kad opaziše da Sulejmanaga uopće ne iskorišćavanja preuzetih zgrada, te se imati kao poslanike intelektualce, pa upotrebljuju u Školske, humanitarne i bijaše u džamiji, te su mislili da je zašto pored ponuđene kandidature g sanitarne svrhe, za uzorna i pokusna on sigurno bolestan, pa nije mogao Cvijiću, Jovanoviću Slobodanu i Jovagospodarstva, a eventualno mogu l doći u džamiju.------------ To je bilo noviću Joci nijeste kojem Hrvatu i iste noći. Sumrak pada na zemlju. Sa biti dana u zamjenu za slična muslimanu Jugoslavenu ponudili? To nekonfiskovana dobra u takovim kra­ desnu stranu Jale nedaleko stare magaze stoji neka nepomična sjena, jag vi nijeste mogli učiniti, jer vi hoćete, jevima, u kojima vlada potreba na da balije i Šokci samo pravoslavne miriše na deset koraka daleko, disanje zemlji u s\rhu provađanja agrarne izaberu, pa onda imate obraza tvrditi, reforme. jedva čuješ, inače od života ne daje da se borite protiv vjerskog i plemen­ nikakva znaka .. . čeka . . . malo čaKod podjele zemlje gleda se u pr­ skog separatizma, i pored ovih čin­ saka iza toga ide ulicom neka crna vom redu, da je dotičnik spreman, te jenica. prikaza . . vrata se od magaze otva ­ su u svrhu izbora interesenata usta­ Tvrdnju, da Savez Zemljoradnika raju ... u mraku se izgube obje crne novljeni lokalni savjetujući kolegiji, naročito ističe kompromisno ime »Ju­ sjene ... kao pripomoć zemljišnog ureda. Prošlo je više od pola sata. Sa naj­ goslavija S. H. S.“, decentralizaciju, Pitanju na sekvestiranim dobrima većom opreznosti neko iznutra otvara ekonomske odredbe i narodno pro­ zaposlenih činovnika i radnika posve­ svjećivanje, pobijaju najbolje nedavni vrata od magaze . . . polagano kao da ćuje se osobito pažr.ia, da oni raz­ događaji u Konstituanti, i onako ne­ po jajima gazi izvlači se iz magaze — i diobom zcm'je ne ostanu bez zapo­ dostojno držanje Zemljoradničkog klu- ; onaj, što se kroz čitav ramazan hur ­ slenja. Djelomično ih se uposluje dalje ba. Da je Savez Zemljoradnika to uzeo 1 mom mrsio, onaj što je u prvome na ostatcima dobra; u koliko sami svojim geslom Jbili bi i Hrvati i mu- i safu klanjao i uvijek zadnji izlazio iz nisu dobili zemlju u vlasništvo ili u slimani, koji bi još veće žrtve u agrar- ‘ džamije, izlazi glavom Sulejmanaga, zakup ili individualno ili na bazi zanom pitanju pridonijeli, u vašim re- | koji je na sabirnom arku za »Gajret« drugarstva, nalazi im se slično mjesto, dovima, te se ne bi napuštala kon- ( napisao: primaju se u državnu službu, osigu­ stituanta sa strane Hrvata, što ja ni­ »Ne dam za one što oblače šešire i i ravaju protiv neuposlenosti ili se od- i kako ne odobravam. Jugoslavenska štećuju. Osobiti se interes posvećuje ' skidaju feređžel«. .. Muslimanska Organizacija morala je Izlazi na mjesečevo svijetlo Suleji dosadašnjim zakupnicima, tako da im ' puno žrtvovati u ipteresu države baš managa, gleda svojim zvjerskim očima je prepušteno kupiti ili dalje iznaj- ■ radi mahnitanja Radića i Zemljorad- ; na desno i lijevo, da ga ko ne vidi... I miti one komade zemlje, koje su do nika. Premda je ona jedina prava po- ; I u jednome trenutku iz mraka pušta 1 tada obradjivali. U pravilu ne podiebornica narodnog jedinstva i Jugo­ Ijuje se više od 15 hektara s razloga I svoju žrtvu, ispušta muslimanku u feslavenske ideje, morala je i u tom po­ da se održe posto-eća srednja dobra. I redži, ispušta ne prvu žrtvu u feredži gledu krvavim srcem popuštati, ali i u žaru, ne desetu, a nije ni dvade ­ Također se ne dozvoljava ni zakup . nije daleko vrijeme, kad ćemo i mi više komada zemljišta, e da ne bi ; seta žrtva, nego najmanje trideseta vjersko obilježje odbaciti, nije daleko, žrtva njegove zvjerske strasti ... gomilanjem ovakovih pojedinačnih | kad će naše seoske mase zbližiti svu Ahmed. dobara u jednoj ruci nastale i zakupne ' braću u okrilje Jugoslavenstva, te (Nastaviće se). latifundije. ćemo, kako to Trumbić kaže: Grad Dvije su daljne akcije agrar, re­ vratiti narodu, a selo kulturi. Mi ne forme: akcija gradilišta, kojom se hoće ćemo frazirati nego raditi, a to i do­ odstraniti stanbena bijeda malog čo­ nosi pozitivne rezultate. vjeka i akcija raštrkanih posjeda, koja Pričekajte malo gospođo, pa ćete ; predstavljaju većinom cd malih po­ vidjeti gestu našu, gest prave Jugo­ sjednika zakupljena imanja, a daju se Piše Ajanović Abas, tajnik kot. od* l slavenske Muslimanske Organizacija, u posjed obrađivača. (Svršiće se.) bora »J. M. O.« u Tešnju, sada na ; koja će ako Bog đa svojim kulturnim i ekonomskim radom otjerati u poza­ proučavanju »Zemljoradničkih za­ dinu sve blijepčeviće, sekutore Div- | druga u Zagrebu. ljana, Gjokiće i druge švercere, a izba- ; (Svršetak). citi će nove ljude na površinu bez Gospodin težak Slijepčević zaista (Istinit događaj). obzira na njihovu konfesiju, ali zadebratski osjeća, kad od 63 mandata Ne dam za one Ato oblače jene idejom čista Jugoslavenstva, prave fceftire i ekidaju fercdže... nudi muslimanima tri, a Hrvatima pozvate graditelje Jugoslavije. Vri­ pet, dočim 55 zadržaje za pravoslavne. Balejmpnaga, jeme kule niz kotare obara, ali ih i .džamiaki golub*. Pa to je više nego bratski I Zašto se razmećete, da u odbore proturavate vrijeme i gradi. I. Zagreb, 11. juna 1921. muslimane i katolike? Pokažite jedno Ljetni dan Ramazan. Još nema sa­ značajnije mjesto u vašim redovima, bat do ahšama ... Nijesi ni blizu Supopunjeno s muslimanom ili katoli­ Ujmanaginoj magazi a već osjećaš mi­ kom! Ne! vi ne date baliji i šokcu ris jaga. Vislišk Sulejmanaga je u ma­ naprijed, jer je on po vašem shvaća­ gazi, vratio se sa mukabele ili sa vazunju zato tu, da vama robuje. nasip^ta . .. U spomenutom članku u „Jugosla­ U društvu isto tako dobrih ljudi venskoj Njivi" prosto izrugava gosp. Sjedi čovjek od svojih 50 godina, kru­ rj Slijepčević i sebe i svoju partiju, kad pan, zdrav, posijed, u šalvarama i u tvrdi, da su oni jedini, koji šire na­ kratkome kaputu, mestve да nogama, rodno jedinstvo, te da jugoslavensko da mu je lakše abdest uzimati, na 0 Scvezu zemljoradnika u Bosni i Hercegovini. Tuzlanski farizeji ° i Sjetite se a ili | I g Bilješke. »Naša Pravda«. Pod tim je Btđl«von? izašao u prošlu subotu u Sari' I jevu iest, za koji nas neki prijatelji pitaju, čiji jc, jer to iz toga prvoga broja nisu mogli razabrati. Kako ti* ino piše, vlasnik je listu nekakav »konzorcij«, urednik je g. ing. Musta^ fa ČeJić, a od muslimanskih imeni smo mogli pročitati još i ime g. E. Mi/ralema. Program lista valjda je sadržan u članku »Autonomija«, ko* ji piše nekakav Bajazid (?) i iz kogi članka samo ovo citiramo: »Više pokrajina, koje prave jednu državnu cjelinu skupa, šalju svoje izaslanike, narodne zastupnike, u iz­ vjestan grad na državnu skupštinu. Ovi đavaju opet druge zakone, koji važe za čitavu državu, kao takovu. Parlamenat. To je zakon politički.« To nije zakon politički, koji bi mao prema tome članku da važi za sve države. On hoće da kaže, da svaka država mora imati osim cerv tralnog zakonodavnog tijela i svoje pokrajinske sabore. To ne stoji i o tome se može govoriti samo za svaku državu napose. Da je specijalno za našu državu iz administrativnopteh* ničkih razloga bolja pokrajinska sa­ mouprava. još za dugi niz godina, i mi stojimo na tom stanovištu, ali samo iz tih raz*;oga i n-ikojih drugih. To je dobro naglasio i g. Fehim Kurbego* vič u svome govoru u načelnoj de* bati u konstituanti, kad je govorio u ime našega kluba. To stanovište nčje moglo u cjelini da prodre, ali misli* ino, da je naš poslanički klub vrlo mnogo učinio za individualne životne interese nas m u s’H m ал na, jer jc izradio, da će se Bosna i Hercegovina podijeliti u postojeće okruge, i to tako da će svaki za se dobiti veoma široke autonomije ih samouprave. Ta samozvana »Naša Pravda« o tome šuti. Boriti se za autonomiju, pa čak i do nože­ va, samo radi riječi autonomija, za nas je neozbiljna rabota. Još nešto. Sama činjenica, da se kriju pravi pokretači i no* vac za izdržavanje’toga lista pod imenom »konzorcij«, daje nam o* pravdana razloga, da posumnjamo u ono, Što se kaže u antrfileu, naime: ».... odlučismo istupiti i to ne u ne* prijateljskoj namjeri i da razaramo, nego da radimo dobro.« i inače po cjelokupnim dojmovi ma, koje dobismo Čitajući taj list, usuđujemo se izreći našu bojazan, da se on malo po ma’o ne izleže u katolički antipod pravoslavne »Do­ movine«. »Srpska Riječ« u broju od 15. ju* na ponovno napada na g. S. Arifho* džića. što je imenovan direktorom duhanske tvornice i to ovaj put sa? mo s jednim argumentom, da je navodno nesposoban za to m j es t o. Sposobnosti za viša zvanja u da* našnjem vremenu imaju dvije: fak* tična i poratna. Kad je govor o faktičnoj spoeob* nosti g. Arifhodžića, onda »Srpska Riječ« nema pravo, jer jc on, dok nije bio postavljen zamjenikom di­ rektora duhanske fabrike, prošao u dugom nizu godina svoje »Vižbc sva odjeljenja te fabrike i svake zime izašiiljan iia otkup duhana u provin­ ciju. a i sada vrši poslove direktora, kad je ovaj na dopustu. I vazda je za svaki taj posao valjao, ali eto sa* da po »Srp- Riječi« ne smije valjati za upravu fabrike, jer je tu po >ri* jedi stan g- Minackoga za druge po* godnosti i t. d. Je li lijepo napadati tako jednoga činovnika, neka sude kulturni ljudi oko »Srp. Riječi«. Mi i opet kažemo, g. Arifhodžić jc musliman, pa razumijemo za čim idu ti napadaji na njega. Drugo je sasvim, ako se u pitanju g. Arifhodžića misli na poratnu kva? lifikaciju t. J. onu sposobnost, kakvu je pokazala uprava duhanske režiie u Sarajevu, kojoj stoji na čelu g. Minacki, kad je u god. 1910. brzojavno upitana od financijskog ravnatelj* stva iz Zagreba: kako je mogla iz­ dati dozvolu za izvoz četiri vagona duhana za Poljsku, koji »u pmpj-cU �Sve pritužbe i molbe da sc makne i ne pripisivasmo velikog znamenovanja, tadan ji sres. načelnik Z i v k o v ić o? misleći, e je to samo momentane na­ stase bezuspješne, dok napokon jed? ravi, plod uzrujanih duhova, koji — noga dana dođe glas, koncem godi? kad se smire, znače i ispraviti svoju ne 1920., da dokazi novi sreski načel? grešku. Ali, danas — u trećoj godini nik goSp. Dragoslav K. Stevanović. našeg slobodnog i samostalnog života I zaista dođe, muž mlad, pun volje, — danas nakon potpunog sporazuma Sumadinac, kojih je rijetkost naći; bos. muslimana sa vladom g. Pašića, čovjek nepristran i bistar, i pokaza nakon definitivnog riješenja tog našeg odmah prvih dana volju da sredi ne? gordiskog čvora — agrarnog pitanja, sređenost samoga ureda, da otkfoni kad treba da se čisti zagušljiva atmo­ i odstrani one, koji do tog časa bi? sfera, kod nas u Višegradu eto sve­ jahu napravili od ureda begov han. udilj se nastavlja stara komedija. 2б. Jest, dođe čovjek koji ljubi ovaj na? maja tg. — kako vam brzojavismo — rod bez razlike, koji ljubi domovinu napadoše iz zasjede braća pravoslavni nada sve, pa brzo postiže i silno po? na uglednog građanina Nailbega Tvrtvjerenje među svima strankama, kovića i teško (možda i smrtno) ga zbližavajući ih i izmirujući posvade* ozlijediše. To se dogodilo usred bijela nu braću i zavolje ga svak, ko osje? dana, pred samim gradom, a na oči­ ća pošteno za ovu državu, jer vidje gled naše žandarmerije i — zlikovci u njemu čovjeka koji nc zna i ne će se još ne hvataju. Islamski elemenat da goni vunu obješenu o konju kroz ovoga kotara stoji zaprepašćen pred grad, koji ne će i ne da nikome da ga ovom pojavom i sa zebnjopi iščekuje nove dogođaje. Probudite se malo vi izrabi. Nakon što postavi red u samom — gore i dolje, dok nije kasno — dok ' uredu koji silnog napora iziskiva, se pojedinac nije počeo sam štititi, jer 1 posveti svu pažnju da obezbijedi »Kad prepuna prelije se . ..« Da se malo razumijemo: Kod nas i građanstvu cijeloga sreza sigurnost i i red od pljačkaša. Neustrašivo, i još uvijek nesmiljeno gospodari naš ako mu slahu prijeteće poruke; a politički vježbenik Bogdan Stajič, o najbolji je dokaz pljačka koja se de­ kome smo se već svojevremeno tužili. sila u selu Okolište 22. i 23. aprila ov. Kako to djeluje na našu neprosvjećenu god.: čim stiže glas podiže se sreski masu, koja još uvijek boluje od stare načelnik Stevanović u potjeru i ako rane ■— međusobne mržnje — kad mu prijatelji savjetovahu da ne ide. čuje iz usta jednog političkog činov­ Organizira seljake mudro i vještač? nika, da na sav glas i na sred čaršije, ki sa žandarima, te usprkos lošega a bez ikakova povoda urliče: »Dolje terena i usprkos tome što su se u Šuckori« i slično; kad u pijanom dru­ blizini nalazili i zloglasni Biberdžić i štvu nahrupi u hotel i tvorno napada Alcksić sa drugovima, ipak sreski vlasnicu za to, što drži balijski i šucnačelnik postiže toliko uspjeha da korski list — »Pravdu«! Ne bagateliše uhvati i ote 20 brava Muje Jaganjca, li se s time i naša organizacija — predstavnica cjelokupnog islamskog dok se o drugom vodi istraga. Ovakav postupak i muževni istup elementa Herceg-Bosne, koja danas Stevanovića može samo da bude pri? igra važnu ulogu u našem javnom ži­ mjer drugima, ma da je došao u jed* votu? Je li to sloboda i demokratija no mjesto kojega je teren i rođenom XX. vijeka, da jedan činovnik u svom uredu stranki mater psuje (slučaj sa težak. Od nekoliko dana puče glas čita? Salkom Omerovićem), pa sunce i čaču vim srezom. da je Stevanović dao i (slučaj sa Mahom Korićem), da nedu­ ostavku i da će nas ostaviti. Radi I žne ljude šamara i — kao psetenje toga sc opaža silna zabrinutost i sva? | van baca (slučaj sa Abidom Avdićem), ko se pita, što ga je na to nagnalo, . da uz muslimanske najsvetije dane, ramazan, trpa u zatvor radi nekakvih ali ćete čuti svugdje odgovor i sva? , šumskih masu muslimana, među koga seljaka: »Samo što je čestit, i kojima i šteta nekoliko seoskih imama, a pošten i nepristran koji ne će nika? j da se ta kazna ni naknadno iza posta kovih ....« odgoditi ne može, da pred njim riječi Njegov unutarnji kancelarijski pravednu obranu progovoriti rad. mislimo i uvjereni smo da je bez une svoju smiješ, jer je svaka više 4 dana pogreške, a i da ima pogrešaka, ne zatvora; da se ugodno zabavlja u dru­ bi bilo ni čudo za čovjeka koji do? štvu, u kom se na najbezobrazniji na­ laži iz zemlje sa posve drugim zako* čin vrijeđaju muslimanski vjerski i nima, kojima je sigurno vičan kad obiteljski osjećaji (slučaj u „Hotel je mogao biti unapređen za sreskoga Slobodi"), a da kao poticajni činovnik načelnika. Premda je došao u zem? ne reagira na to . . . I ako slabo ras­ Iju gdje vladaju njemu možda još položen prema svemu .turskom \ ipak nepoznati drugi zakoni, ipak se je bi imao merak oženiti se sa jednom znao snaći i brzo ih mogao proučiti „turkinjicom". Eto i ovakove vicove i pored silnoga posla, jer je on sve on umije u javnom lokalu zbijati, ali funkcije gotovo sam primio, pa čak ovakova i šala za nas je veoma ki­ i stranke prima, što to njegov pre- ! sela i puna tendencije. Zamislite, on je đašnji nije činio. On i ono malo vre? ■ u stanju na najbrutalniji način izbaciti mena što ima pravo da upotrebi da I iz svoje kancelarije i jednog kotarskog se osvježi čistim zrakom i posveti i liječnika (slučaj sa Dr. Anticom), a šta svojoj porodici, on i to malo slobod* । tek s nama — balijama i šuckorima...! na vremena provodi u posilu. Jedan primjer kako nas (muslimane) Kada se staložiše prilike u srezu i I kada bi trebalo da se počne sa dru? i ekonomski „potpomaže". Dosad je kod gira radom on nas hoće da ostavi i nas mogao — naravski s financijskom da ode, što nas je nagnalo da sc uje* | dozvolom — svaki bakal s6 krčmiti, dinimo i zajednički u ime čitavoga a odsad - g. Stajić određuje svojim sreza energično tražimo od svih fak? ukazom — dozvoljava se rasprodaja tora da gospodin Dragoslav K. Ste? soli samo dvojici — pravoslavnih. Ova vanović ostane i nadalje ovdje sre? dva, inače njegovi dobri prijatelji, skim načelnikom i da njegovi pred? imaju pored obrtničkih dozvola još i postavljeni posvete majo više pažnje duhanske i točarinske. Ne znamo, je li još u kreposti ona naredba, kojom se njegovoj ostavci. zabranjuje posjedovanje više koncesija, Sa poštovanjem: U ime sres. odbora nar. rad. stranke: a koja se na nas muslimane još uvi­ jek najstrožije proteže. Doduše na našu Tomo A. Vučković. U ime Težačke stranke sreza Bileće: molbu g. kot. predstojnik je ovu ne­ pravdu djelomično [nas muslimana u za odbor predsjednik: Višegradu je duplo više) ispravio i do­ Dušan P. Stijačić. zvolio rasprodaju soli pored dvojice U ime Jug. muslim. org. sreza Biicće: pravoslavnih i dvojici musifmana, ali Muhamed Drljević. g. svemožni daje (kao i obično) ispra­ • do u Smk, a da za to ministarstvo ništa nije znalo? O ovome, čini nam se, pisala je nekada i »Srp. Riječ« i zgražavala se na to. Sjeća se i ona još dobro Sertićeve afere s duhanom i t. d. A znamo i mi koješta i zgra? žamo se na nekažnjene nepodobštU ne. I koliko znamo, ovo je i najvaž­ niji uzrok bio, da smo žel jeli, neka g. Arifhodžić postane direktorom fabrike duhana u Sarajevu, da bi tim zadovoljili i nekadašnje pisanje »Srpske Riječi« kao i svakoga, ko želi u interesu same države, da kod nas u svemu vlada red i poredak. Stoga, ponavljamo, ako je u pitanju ova druga, poratna kvalifikacija, mi priznajemo lojalno, da te g. Arifho? džić nema. Ali za tim ne žalimo, ne? go nam je to naprotiv drago. A »Srp? ska Riječ« hoće li se kada stidjeti takvog svoga pisanja • to su njezine I stvari. j Odgovor na pitanje narodnog poslanika g. Hamzalije AJanovića na ministra pravde o pa? Ijevinama muslimanskih imanja pri­ likom oslobođenja. Na pitanje narodnog poslanika g. Hamzalije Ajanovića o ubrzanju parnica u slučajevima paljevine i drugih zlonamjernih oštećenja, koja su se desila poslije -oslobođenja na imanjima posjednika u Bosni i Hercegovin:,' čast mi je odgovoriti da sam odmah preduzeo potrebne ko? rake da dobijem podatke o tome: da li i u kome svakom pojedinom od navedenih slučajeva parnica ima do koga suda krivice što pojedini slučaj nije do danas dovršen. Čim te po* datke dobijem preduzeću sve što je potrebno, da sc učinjene pogreške odmah isprave, ako ih bude bilo, i da krivci budu kažnjeni. Naporni? njem da se gotovo svi pomenutj slu* čajevi tiču zločinstava, koja su po? činile mase stanovnika iz više su? sjednih sela, uslijed čega u svakom takvom slučaju mora istraga biti vo? đena sa velikom pažnjom i detaljno. Ministar pravde: M. Đuričić. s. r. Trgovina i pravoslavlje. (Jedna savremena stvarčica.) Beogradski „Trgovinski Glasnik" od 12. o. mj. donosi na uvodnom mjestu vrlo krupnim slovima štampanu ovu objavu: SLAVA Beogradske Trgovačke Omladine Beogradska Trgovačka Omladina sla­ vne svoju Slavu Prvi Dan Duhova u nedelju, 19. tekućega meseca u svome stanu (Knez Mihailova ul. br. 19.). SeČenje slavskoga kolača izvršiće se u stanu Udruženja posle službe hožije u 11 i po časova pre podne. Predstavnici Udruženju primaće celogt dana pos^e i Čestitanja. Članove BeogradskeTrgovačke Omla­ dine pozivamo, da izvole doći toga dana Sa službu Božju u Sabornu Crkvu, odakle će po svršetku službe doći svi u stan Udruženja, da prisustvuju seČenju kolača. 12. juna 1921. godine u Beogradu. Predsednik Beogradske Trgovačke Omladine: Milisav Mitrović. Poslovođa: Stevan N. Janković. Naši dopisi. Bileća, 14. juna. Čovjek koga svi poštuju. Odmah iza prevrata nastati su u nas u Bilcći veliki neredi u čitavome srezu koji' su obuhvatili i sami sreski ured. Crpana 3 &‘ал* ПРАНЛА* — .PRAVDA BtO’ 302 Broj vak na ispravak i — po konf ključu (!) Višegrad, 2. juna. I — sada prodavaju 2 muslimana i 4 Opet o B. Stajlću. Svim nemilim pravoslavna. Tako vam je kod nas, i nebratskim pojavama, koje se dogopo milosti njegovoj, i sa drugim kon­ diše oko našeg državnog preokreta, cesijama. Kao brat bratu podobni, б« razlike, trtba da su naši zubi. Nema tjepog čovjeka i osobe bez Ijepih zubi a Ijepih zubi bez praktično prokušane i od autoriteta najbolje preporučene: E L I D A - p з s i c za zube. |||imi!lllllH>1lll!WI!ll«|!«IIIIWII!llllilli.l!llll!KIIWIIIIIIIIIII^IIIIMIIIIBi!!!in^ Zastupnik za Bosnu i Hercegovinu Hlbept Vita levl, Sarajevo, Despića nl. 1. Pored ovakovog postupka jednog administrativnog organa, jednog inte­ ligentnog građanina, Šta onda možemo iščekivati od našeg neukog i umjet­ nički zavođenog seljaka, šta drugo do li onog, što vam brzojavismo — »bratskog« napadaja! Mi očajavamo i još zadnju nadu polažemo u očinsku brigu našeg posl. kluba i u providnost i pravednost pretpostavljenih. Pred nekoliko dana, a na glas o njegovom premještenju, poslana je odavde jedna — kroz njegove bližnje smarlaisana — molba, u kojoj se traži, da se to premještenje opozove. Budući se među potpisnicima nalazi i jedna naša bivša veličina (to je jedini pro­ tivnik naše organizacije) sa svojom dvojicom klepetala, pa da se ta molba ne bi uzela na mjerodavnom mjestu kao dokumenat općeg raspoloženja, primjećujemo, da dotičnik reprezen! tira samo svoju osobu i one 2 (slovom dvije) kuglice, što iz neupućenosti zalutaše na izborima za Konstituantu u njegovu (i Šerifovu) kutiju. Jedini i zakoniti predstavnik islamskog dijela ovog kotara je — Mjesni odbor J. M. O. Politički pregled. ] ! I ‘ Što traže Turci. Veliki Vezir Tevfik paša izjavio je uredniku »Petit Journala« da turske vlade u Carigradu i Angori hoće kao i svi drugi narodi na svijetu nacionalnu, političku i ekcnomsku nezavisnost Turske. Pitanje Smirne i zapadne Tracije, izjavio je dalje, mora biti uređeno kako mi želimo, a u pitanju tjesnaca pripravni smo da prihvatimo režim pravde, na bazi odluka stvorenih u Londonu. Ne možemo prihvatiti razdiobu azijske Turske na zone interesa pojedinih evropskih država. 1 ako uvjereni u po­ trebu suradnje stranih kapitala, ne možemo da se odrečemo nacionalne suverenosti. Stranim kapitalima pri­ pravni smo dati koncesije, ali nipošto odlučujući upliv. Ako se u ovim pi­ tanjima složimo, druga su sporedna i brzo ih se može riješiti. »Petit Journal« o pitanju Male A? zije. Taj francuski list konstatuje, da situacija na istoku nije tako kri* tična, kao što se mislilo u toku ove nedelje u Londonu. Kralj Konstantin, čim je stigao u Smirnu, odmah je izdao vatrene pro? klamacije, ali ga je jedna neoportu* na groznica zadržala u postelji. S turske strane Mustafa Kemal-paša poslao je u savezničke prestonice Be> kir Semi-beja, koji je radio na lon­ donskom sporazumu. S druge stra* ne, veliki vezir Tevfik-paša djelo? mično je izmijenio svoj kabinet, da zajedno sa Izet?pašom uzme u kabi? net ministre, koji su privržcnici spo* razuma sa nacionalistima. »Petit Jobrnal« tvrdi, da mišljenje engleske vlade nije mnogo različito od miš'jenja g. Brianda i da nije ne? moguće, da se nađe aranžman, koji bi bio bliži mišljenju francuske vla­ de, po kome bi se Smima vratila pod turski suverenitet, a ostavljajući Gr? cima ekonomsku slobodu u pristani* štu Smirne. A zatim bi bila u Tra? kiji povučena granica. Ugovori sa Italijom i Francuskom bili bi pošto* vani davanjem Turcima izvjesne sa? tisfakcije. Boljševička vojska stigla u pomoć KemaLpaši. Prema posljednjim iz? vještajima iz Carigrada broj boljše­ vičkih trupa, koje su došle u pomoć kemabistima. iznosi pedeset hiljada ljudi, od kojih najveći broj sačinja? vaju konjica boljševičkog generala Buđenija. Italija šalje komisiju u Angoru. Talijanski listovi javljaju, da je vla? da poslala naročitu komisiju u An* goru, da uspostavi odnose sa Kemalnašem. �Boo i 302 Rroj .ПРАР1А* — .PRAVCA* Стпмеа 4 Strana .Albanska federacija*. Iz Skadra nog inovjernog oficira iako ta kuća nije nikad izdavana pod kiriju. Nujavljaju: Trema jednom izvještaju iz rija je dao utok okružnom načelniku Tirane sadašnja albanska skupština g. Todoroviću, koji ga je odbio i tako imaće ua riješava pitanje o podjeli Albanije na tri potpuno autonomne je došlo do nasilnog useljivanja, ali ne u donji boj, kao što je bilo provincije. Sjeverna Albanija imala bi riješene, nego u gornji, u k*om prema tome za centar Skadar, srednja stanuje porodica N u r i j i п a. Albanija Eibasan, a južna Berat. Ove tri provincije činile bi međusobno sa­ i Ovaj je se naravno opro useljivanju i na to ie na nalog gradskog kot. pred­ vez pod nazivom »Albanska federacija«. stojnika g Vladimira Kostića uhap­ Antanta protiv povratka Habsburgovaca u Madžarsku. „teške šen. Radi ovog škanđaloznogpostupka Slovo- iz Praga javba: Kake se do- i vlasti vlada među muslimanima silna znjje iz diplomatskih krugova, zauzeće I uzrujanost. Ministarstvo saobraćaja i Ajvaantanta u pitanju Habsburgovaca za tovlca. Dobili smo od direkcije držav­ madžarsko prijestolje analogno stano­ vište kao i protiv Njemačke. Antanta nih željeznica slijedeće pismo: Vrlo će pozvati Madžarsku, da svoj ustav prešno! Administraciji lista »Pravde«, sastavi prema smislu trianonskog ugo­ Sarajevo. Direkcija moli, da uvrstite vora i da o.stran: sve odredbe, koje u Vaš cijenjeni list i d< obznanite zabi omogućivale povratak Habsburgointeresovane, da je Ministarstvo Sa­ vaca. Ovaj korak velike antante poobraćaja odobrilo pod brojem 19.451 duprijeće i mala antanta. podvoz u poia cijene muslimanima, Ofenslva protiv Vladivostoka. iz koji putuju na hodočašće u Prusac, Meskve javljaju da je Trockij dao na- i kraj Dolnjeg Vakufa, i poveća nje vo­ in crvenim četama u Sibiriji aa pre­ zova. Da uzmog:.emo pravodobno ob­ uzmu ofensivu i prodru u Vladivostok. znaniti naše osoblje, izvolite nam od­ mah odmah javiti telefonski (Željezu, direkcija broj telefona 27) kada, tj. kojeg uara je to hodočašće, da pove­ ćamo vozove. Sarajevo, 2*. juna 1921 Načelnik odj. ia: Nova stanbena uredba. Ministar? u z. (Potpis nečitljiv). ski Savjet je odobrio nacrt Ministar^ Mi ovoj tragikomedeji imamo samo stva za Socijalnu Politiku nove stan•ene uredbe za krajeve izvan Srbije kao epilog da nadodamo ovo: Ako se i Crne Gore. Po ovoj uredbi će se Ministarstvo Saobraćaja već sjetilo, da moći povisiti kirijs ekonomski slabi? treba muslimanima olakšati jeftinom 'im za tri puta prema kiriji iz 1914. vožnjom pristup na Ajvatovicu, prije svega se imalo informirati, kada je god. Prema onim kirajdžijama. čiji taj dan. Ovo je moglo doznati iz tri prihod iznosi godišnje između 60.000 ovdašnje novine: »Pravde«, »Domo­ i 100.000 K imaće kućevlasnik slo? vine« i »Srpske Riječi*. Skandal 1 Domaće vijesti. bodne ruke u toliko, što će samo za slučaj, ako se ne mognu nagoditi, po­ sredovati stanbeni ured. Dječji Dan. Jučer je proslavljen Dječji Dan. Sudjelovalo je oko 5000 djece u manifestacijonoj povorci, koja je bila uzorno organizovana, i u kojoj su sudjelovali i učenici rus? kog kadetskog korpusa. Sarajevsko općinstvo nije pokazalo dovoljno ra? zumijevanja za ovu. plemenitu stvar i sa žalošću ističemo, da smo na svim priredbama toga dana vidili upadno malo muslimana, što se ne može ničim o? pravdati. Novi načelnik u ministarstvu vje? na. Kako nam iz Beograda javljaju, •postavljen je za načelnika musliman­ skog odjeljenja u ministarstvu vjera g. Derviš Kor kut, profesor na ovdašnjoj okružnoj medresi. Novi banjalučki škandj. Jučer smo dobili ovaj telefonski izvještaj iz Banje Luke: Šef ovdašnjeg stanbenog ureda g. Mrzljak, poznat radi svoga neprijateljstva prema muslimanima, dok je bio kot. predstojnik u Prnja­ voru, rakvirirao je drugi sprat kuće t. profesor Nurije Dumrukčića za jed­ Muslimanska Centralna Banka, Sarajevo, održala je dne 15. juna 1921. u prostorijama banke pod predsjedanjem gospodina Ademage Mcšića svoju VIII. (osmu) redovitu glavnu skupštinu, koja je protekla normalnim tokom. — Od iskazanog čistog dobitka u iznosu od 880.458 K 63 h isplatiti će se 8% dividende, do« čim se od ostatka obilno dotira pri? čuvni fond, pensioni fond, te tanti? jeme i nagrade. - Svi predloži rav* nate jstva usvojeni su skoro jedno­ glasno isto tako podjeljen je apsolu? torij ravnateljstvu i nadzornom vi* jeću za prošlu poslovnu godinu. Za predsjednika izabran je ponovno gospodin Ademaga Mešić, za I. pot? predsjednika izabran jc na novo go? spodin Dr. Halidbeg Hrasnica, za II. potpredsjednika ponovno gospodin Rifatbeg Sulejmanpašić; za članove ravnateljstva izabrani su ponovno gg. Mehmed Izzetpaša Bajrović te Sulejmanbeg Sulejmanpašić, a na novo izabrani su gg. vakufski direk? tor Mahmud ef. Bahtijarević, Hamzaga Husedžinović trgovac iz Banja? • luke i gos, . Fahribeg Teskeredžić ve| leposjedn.k i trgovac iz Travnika, i ujedno jc na skupštini ustanovi je* no, da je provedeno povišenje dio« j ničarske glavu ce od 5 na 20 тпТ K. i te da su dionice rasprodane i pot* i puno uplaćene. Poslije glavne skupštine održana je plenarna sjednica ravnateljstva u ■ kojoj se je obavio izbor za ekseku? j tivni odbor. Izabrani su u taj odbor I za tekuću poslovnu godinu gospoda Ademaga Mešić, Dr. IlaTdbcg Hra* . snica, Sulejmanbeg Sulejmanpašić, j Mahmud cf. Bahtijarević i direktor Oskar рГ. Somogvi. — Dalje obavlje* ; ni su neki važni zaključci poslovne i narav? i ’menovani su dosadanji ! ravnatelj Oskar pl. Somogvi za glav­ nog ravnatelja, zamjenik ravnatelja • Josip D. Galovac za ravnatelja, pro? i kur'ist Salih Mešić tc prokurist i u« pravi telj podružnice u Tužili Osman I Selcsković za zamjenika ravnatelja. Javna zahvala. Moli nas gđica Merjema II. Huremović iz Janje, da iznesemo njenu zahvalu g. dru La? voslavu Pejčiću, koji joj jc u teškoj bolesti bio od velike pomoći. Rado joj udovoljavamo molbi, jer nam je poznato, da je g. Pejčić vfo savje« stan liječnik. »Zvono« i njegov urednik. LI 83. broju-»Zvona« od 11. decembra 1919. bio sam nepravedno napadnut i u? vrijeđen. te mi nije drugo preostalo nego preko mog advokata gosp. Dr. Andriiašcvića u Sarajevu tužiti u? , rednika »Zvona« kod okružnog suda u Sarajevu, ne bi li na taj način do* bio zadovoljštinu. 29. aprila 1920. određuje sc prva rasprava kod okružnog suda u Sarajevu, kojoj o? krivljenik ne pristupa zaštitivši se imunitetom narodnog poslanika i o* na se odgađa. 10. marta 1921. zaka? zuje se druga rasprava i odgađa se, jer nema prisjeđnika. 2. juna 1921. određuje se po treći put rasprava, pa se » taj put odgađa, jer branitelj okrivljenog donosi liječničku svje« dodžbu, po kojoj okrivljeni usljcd bolesti ne može na istu pristupiti. Kako se mogla i treći put odgoditi rasprava, koja je bila zakazana na 2. juna 1921. na temelju liječničke svjedodžbe, to nc mogu nikako da nojmim, kad na 3. juna 1921. gosp. .lovo Šm4ran dolazi iz Banjaluke u Bos. Dubicu, ostaje u Dubici sve do 6. juna 1921. i u društvu svojih pri* jatelja provodi čitave noći u hotelu »Prizren« uz dobru čašu vina, a na 2. juna 1921. se odgađa rasprava rad: oboljenja okrivljenika. Upozorujem javno okružni sud u Sarajevu na ovaj slučaj izigravanja suda i zdravstveni odsjek radi izda? van ja liječničkih uvjerenja. - Bos. Dubica, 15. juna 1921. Dr. Mustafa Kadić, gradski liječnik. Muslimani i muslimanke grada Sarajeva, sjetite se vašega „MERHAMETA". O^las. Zemaljska Vlada za Bosnu i Herc. Rudarski odejuk. Broj: 89.181/ХН-2. Sarajevo, dne 15. juna 1921. Rudarski odsjek zemaljske vlade u Sarajevu izdaće putem natjecanja do­ bavu od 30 (trideset) vagona brašna u jednoj ili u više partija, ali ne ispoa 5 vajona i to sveca: 7 vagona brašna za pecivo 7 << « « kuhanje i 16 » » « kruh. Cjelokupna količina b.ašna ima se da dobavi najkasnije do konca jula 1921. Piazne vreće dostaviće se do­ tičnom liferantu ili mlinu franko na ! raspolaganje. Biljegovnu pristojbu po skali !|. i III.. 1*/o poslovni obrtni porez i 1*t za potrošačke zadruge ima dobavljač po zakonu da snosi sam. Propisno biljegevane i zapečaćene i ponude sa naznakom: .Ponuda na ...vagona brašna" imaju se naj­ kasnije do 11. jula 1921. 10 sati prije ; podne, petpisatom odsjeku da predlože. Šef rudarskog odsjeka zemaljske vlade za Bosnu i Hercegovinu: Dr. ing Turi na s. r. Mlinska kamenje Prvorazredne rude, najbolje za meljanje ; svakovrsnog žita, razašilje uz garanciju NIKOLA BENAC § industrija mlinskog kamena Plehan Derventa (Bosna) O^AŠlVANjg «| u novinama obavlja po- ■ uzdano staro uvedeni I BLOCKNER-OVl zavod za oglašivanje R Zagreb, Jurjevska ul. 31. I Telefon 21—65. :: | Generalno oglasno zastupstvo S za preko 10 tu-i inozemnih listova R "тм11ммм№1^^ ВЕ Agrarna i Komercialna Banka za Bosnu i Hercegovinu, Sarajevo • • . ....... -■ ■ Podružnica: Brčko ------- . Dionička glavnica K 20,000.000.— PREUZIMA uloge na ukamaćenje na štedovne knjižice i tekući račun, a isplaćuje bez ikakovih otkaza. 1,1 Pričuve K 8,000.000. OBAVLJA FINANCIRA VRŠI kupovanja i prodaju svih vrsti deviza i valuta te svih burzovnih transakcija. trgovačka i industrijalna poduzeća. isplate na svim mjestima Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca te u inozemstvu. — Vrši sve druge bankarske poslove. Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dionič. društvo u Sarajevu. —•' Podružnica u Tuzli. POTPUNO UPLAĆENA DIONIČARSKA GLAVNICA K 5,000.000. 1*4 Pupilarno siguran. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K 18,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. Odguvorni urednik: Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. ззз Štamparija D. i A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/790a8b0e294431b8dba577a77f8772d0.pdf 616d4583d2f156f05912e24b00ac5b15 PDF Text Text POŠTARIN A U GOTOVU PLAĆEN A pojedini broj K. 2‘— Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: godišnje K 180.—, na pola godine K 90.— (u Sarajevuj: za nasu državu godišnje K 200.—: za ino zemstvo K 250. - . Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj ači. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛНМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 65 (303) Sarajevo, četvrtak- 23. juna 1921. (13. Ševal 1339.) Govor nar. posl. Hamzalije Ajanovića, držan na 53. redovnom sastanku I Ustavotvorne Skupštine 16. juna o. g , povodom specijalne debate o XII, odjeljku Ustava (Izmjene u Ustavu). Gospodo narodni poslanici! Kad se u ovoj Skupštini povela ri* ječ o Poslovniku, onda su izbile na površinu i jasno se ispoljile dvije struje s potpuno oprečnim shvata* njem, naročito o broju glasova, koji je potreban za donošenje Ustava. Mi smo uvidjeli, da je jedna od tih struja, brojem Inanja, bila se stavila na stanovište, da jc za donošenje U* stava potrebna kvalifikovana veći* na. Drugo stanovište, koje je ovdje zastupano, bilo je to, da je za to dovoljna jedna obična apsolutna ve* čina sviju članova Skupštine. U toj raspravi navela je manjina u potkrepu svog zahtjeva činjenicu, da se svi Parlamenti drže običaja, da se Ustav izglasava kvalifikovanom ve* činom. Ti su razlozi bili tako jasni i s toliko snage naglašeni, da se je savjest većine donekle bar pokole* bala i da je sam Ministar za Konsti* tuantu gospodin Trifković osjećao potrebu, da reagira na ovo. I tada jc g. ministar Trifković jed­ nom nemogućom logikom nastojao da dokaže, da jc ovakva apsolutna većina, kakovu propisuje Poslovnik, u svojoj suštini ipak jedna kvalifi* kovana većina. Gospodin Ministar je tom prilikom tvrdio da je većina od 75 glasova jedna kvalifikovana većina, a naročito da je to većina od 211 glasova. Mi znamo, da je tom prilikom i sam Predsjednik Ministar­ stva, g. Pašić, pobijao navode opo* zicije tvrdeći, da je nemoguće do* pustiti jednoj manjini da teroriše većinu, namećući joj svoju volju. U* važivši, da su kod nas prilike tako nesređene, uvaživši okolnost, da i* ma mnogo ljudi, kojima je stalo do toga, da ometaju rad na donošenju Ustava, bilo jc potrebno da se po* stavi jedan manji broj glasova, po­ treban za izglasanje Ustava, gdje će se naći na okupu sve partije, koje žele konsolidaciju prilika u našoj dr* žavi Dakle, što se stalo na ovo sta* nov'šte, što se pristalo na to, da je za donošenje Ustava- dovoljna nad* polovična većina, to se je i moglo razumjeti, i ako ne i odobriti, i to samo s pretpostavkom, da je to jed* no principijelno gledište. No na ve* liko začuđenje naše, mi vidimo, da su Vlada i skupštinska većina pr­ vom prilikom, koja im se ukazala, napustili ovo svoje principijelno sta* novište, te nisu ostali kod svog gle­ dišta o običnoj apsolutnoj većini, nego su. osjećajući težinu opozicio* ne argumentacije, postavili sc i sami na stanovište, da je za izmjene u Ustavu potrebna jedna jača većina, nego što je obična apsolutna većina. I tako je Ustavni Odbor u 126. član* I j 1 j ! i i 1 i 1 1 ' ; i : i ku svog predloga formulisao i ovaj zahtjev: »Ako je takav predlog po* tekao od Narodne Skupštine, o njcmu se rješava na način predviđen za rješavanje zakonskih predloga veću nom od tri petine ukupnog broja članova«. Tu je dakle primlljcno gle* dište opoziicje. Tako je izišlo, da je za donošenje Ustava dovoljna i o* bična većina, a za izmjene u Ustavu da su potrebne tri petine od ukup* nog broja, što je sasma nelogično. (Ministar Trifković: To je potpuno logično.) Jest samo to je onda logika sui generis. Vlada je u svojoj nekonzekvent* nostr išla još i dalje, pa je u prvom svom predlogu tražila za izmjenu Ustava većinu od dvije trećine ukup­ nog broja svih članova. Ja ne znam, kakvi su razlozi mogli rukovoditi vladu, da stane na ovo gledište. Je* dini razlog, koji sc iz takvog njenog zahtjeva i :т. cijelog držanja njena dade zaključiti jeste taj, da vlada na svaki način želi da zapriječi, da do< đe ma do kakvih izmjena u ovome Ustavu. Ona br htjela, da se pojedi* ne ustanove -Ovoga Ustava petrificu raju, da ostanu za vječita vremena , . j ' ■ ; . ' * : i nepromijenjene. (Žagor. glasovi: Ni- 1 šta nije na ovome svijetu nepromijenjljivo.) Pitanje je, gospođo, samo u tome, da li je ovo, što vlada hoće, opravdano i pametno. Kad znamo, da se donošenje ovoga Ustava već dugo vremena zatezalo; kad znamo, da pređašnje vlade nisu gotovo nu šta uradile, što bi nam olakšalo po* sao na donošenju dobrog i solidnog Ustava, i kad znamo, da se i danas na jedan neshvatljiv način forsira donošenje Ustava, radi čega su ne* minovne pogreške, o koje ćemo se neprestano spoticati, onda se ovakvo gledište vlade o reviziji Ustava ne mo­ že ničim opravdati. Mi znamo i to, da protiv ovakvog Ustava ima. kako u samoj ovoj Skupštini, tako i izvan nje. jakih struja. Znamo također, da pri do* nošen ju Ustava nc sudjeluju dva na­ ša plemena. Hrvati i Slovenci. I kad znamo, da su sc upravo ta plemena postavila na stanovište, da uopće ne priznaju donošenje ovoga Ustava zakonitim i da če ga smatrati nametnuthn, onda se pitamo, da li je oportuno i pametno, da stavljamo tako teške zapreke u Ustavu, koje će priječiti izmjene nesavremenih, reakcionarnih i nepravednih ustano* va. Upravo iz razloga, koje sam malo pri je naveo, došle su u naš I istav i takve odredbe, koje inače, da se je drukčije postupalo i da se je htjelo uvažiti opravdane zahtjeve opozicije I Telefon br. 842. Čekovni račun post, štedionice ti 19. Godina III. I Ustavni je odbor, nc znam iz kak­ vog razloga, odbio taj amandman, kao i sve druge njemu slične. Mi znamo, gospodo, da su Ustavi u drugim državama donošeni kvalU fikovanom većinom, pa sc i u tako donošenim Ustavima predviđa, da ; se te izmjene mogu donositi apso* i kutnom većinom. Na primjer stari pruski ustav, koji je također done? šen kvalifikovanom većinom u svo* mc čl. 107. kaže: »Dic Verfassung kann auf dem ordentlichen Wege der Gesctzgebung abgeandert wer* den, wobei in jeder Kammer die ge■ wdhnliche absolute Stimmenmehr* heit bci zwei Abstimmungcn, zwi> schen welchen ein Zeitraum von wen;gstens einundzwanzig Tage lie* gen muss. geniigt.« Dakle, kad se jedan ustav, koji je donesen kvalU fikovanom većinom, može mijenjati apsolutnom većinom, kako se onda može tražiti, da Ustav, koji je do* pravdane zahtjeve za izmjenom Unešen apsolutnom većinom, može stava. mijenjat: samo kvalifikovanom ve­ Gospodo, kakogod ova odredba ćinom? (Jedan glas: To je dekreti* današnjoj opoziciji može da bude ’ ran Ustav!) Dobro, makar bio i de* zapreka da provede izmjene u Usta­ I kretiran, ali jc on ipak dozvoljavao, vu, ona sc tako isto mož/C ljuto osve* : da se može mijenjati nad polovičnom titi sadašnjoj većini. Današnja ve* većinom. I kad sc to radi tako kod ćina može doći do osvjedočenja, da i onih ustava, koji su donošeni kvali* pojedine odredbe treba ukinuti ili ih fikovanom većinom, ja držim, da je treba izmijeniti, i’ ova ista zapreka, i sasvim opravdano, da se i u ovom koja je postavljena s obzirom na o* našem Ustavu može mirne duše poziciju, ona će vrijediti također i za predvidjeti, da se on može mijenja* današnju, većinu, ako ona jednom j t također nadpolovičnom većinom. postane manjinpm, što nije iskflju* Svršavajući svoje napomene, ja Čeno. ! stavljam predlog na temelju čl. 55. Imajući u vidu te razloge, mi smo I Poslovnika, da se ovaj član Ustava podnijeli jedan amandman za izmje* povrati natrag Ustavnom Odboru, nu ovoga člana i tražili, da sc unese, da ga on uzme u ponovan pretres, da je za izmjenu Ustava dovoljna jer inače ni ja ni moji drugovi ne samo nadpolovična većina u onoj I b’smo mogli glasati za ovaj član о* zakonodavnoj Skupštini, koja bi vakav, kako je stilizovan od strane stavila predlog za izmjenu Ustava. I ’stavnog Odbora. i prilike u zemlji, ne bi mogle nika* ko doći u naš Ustav. Mi smo svjesni toga, da će do izmjena u pojedinim stavovima ovoga Ustava morati do* ći u što skorij em vremenu, a one* mogućiti te izmjene znači suprotsta­ viti se duhu vremena, znači sprječa* vati razvoj, koji će sobom donijeti život i same prilike, koji će nemi* novno zahtjevati, da se učine oprav* dane izmjene u samom Ustavu. I, gospodo, za ovo stanovište, da se naime mora dopustiti da se Ustav može mijenjati na isti način, na koji jc donesen, za to stanovište ja neću navoditi nikakve druge razloge, ne* go ću navesti samo ono, što je protiv stanovišta opozicije naveo sam g. Ministar za Konstituantu, a i Pred* sjednik Ministarskog Savjeta g. Pa­ šić, a to su:: da se ne može dozvo₽ liti nikako, da manjina nameće svo* ju volju većini i da manjina terori* žira većinu, pa da tako sprečava o* Hak s beglučkih zemalja. i | i 1 Mnogi se posjednici obraćaju na naš poslanički klub s pitanjem, ka* ko će doći do haka sa uzurpiranih begiučkih zemalja, i traže interven* čiju za pojedine slučajeve. Kako i* ma masa tih slučajeva, pa se ne bi moglo uvijek za svaki pojedini in* tervenisati. to je klub tražio, da mi* nistarstvo za agrarnu reformu naloži podređcn;m organima, u ovom slu­ čaju kotarskim uredima i agrarnoj direkciji u Sarajevu, da se kod рге* suđivanja o prihodu sa beglučkih zemalja moraju strogo držati propi* sa naredbe ministra za agr. reformu dra Krizmana, što ju je ministarstvo izdalo 1929. god. pod br. 11.607/20. Ta naredba glasi ovako: »Obrađivači begluka. koji spadaju nod SS 2.v 3., I. Beglučke uredbe od 14. II. 1920., ne plaćaju naknadu za godinu 1920. nego sopštvenik ima prave tražiti privremenu rentu istih parcela. Obrađivaoci begluka. koji spadaju pod S§ 6. i 7. beglučke uredbe, dužni su da plate naknadu kao zajkupniciu smislu uredbe od 22. VII. 1919. o pobiranju (žetve) priroda sa begluč* kih ziratnih zemljišta, čija vrednost je produljena članom 12. beglučke u* redbe. Te uredbe im adu se tumačiti da se u slučaju izračunanja naknade u novcu na temelju desetine i obične,g sistema mora uzeti obzir na raz* liku relucijonih cijena desetinskog paušala za dotične produkte te nainižlb traženih cijena od vremena žcb уе do osude. Uređenje postupka radi privremen ne kvalifikacije nravnog stanja beg* lučkih parcela, koje će pasti pod u* dar Agrarne Reforme,'slijcdiće. Do= Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i HercegoBinu (d. đ.J u Sarajevu Dionička glavnica 10,000.000 — Kruna. Podružnice u Bos. Brodu, Bos. Novom i Travniku. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije. — Obavija sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ф Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ m Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka bunha. Sarajevo. - Intcrurban telefon: Zlli �Strana 2 Страна „PRAVDA* — „ПРАЗДА” n:cc. Danas stoji KM) kg pšenice rc* dobre volje za zaštitu sirotnog seos­ kog stanovništva da su bili pristali da cimo 600 K, pa bi prema tome hak od ove zemlje iznosio 600 X 4, dakle od sebe, od svoga imanja odvoje, da se napravi skala, po kojoj će se dati 2400 K. Ministarstvo za agrarnu reformu ! sirotinji više na račun tih begova. u sporazumu sa ministarstvom unu­ tarnjih djela uputilo je svima poli* tičkim kao agrarnim vlastima uputu, . da se moraju strogo držati ove na* redbe. Stoga upozorujemo sve inte* resente, da svoje zahtjeve za hak s bcglučke zemlje prijave političkim (Svršetak). vlastima i samo onda, ako tamo bu* du odbijeni, da sc obraćaju na klub Prva radna perioda zemljišnog ureda poslanika. ima za zadaću : ; I. da ustanovi zbiljsku potrebu zem­ 1 lje u pojedinim predjelima republike, te je već do sada pružila relativnu mjeru o potražbi u pojedinim kraje­ l vima ; (Jedan dio govora ministra za agntrnu reformu g. N. Uzunovića prigo II. da ustanovi gospodarske i soci­ ■ dom rtsprave o ekonomskom odjelku Ustava u konstituanti.) jalne prilike u svim okruzima, te da provadia pomoću savjeta i saslušanja Gospodo, u Bosni se stoiećima braća stvar taj neće činiti prebacivanja, da rođena krvila. Bosanski agrar 40 go­ smo mnogo dali da ovo pitanje ski­ stručnih savjetnika toga ureda i in­ spektora i konzumenata zemaljskih I dina Austrija je upotrebljavala da se nemo sa dnevnoga reda. kulturnih vijeća, najpovoljniiu vrstu i braća nikad ne slože. Tako gledajući Ko zagleda u skalu po kojoj će se način provedbe zemljišne teforme. na stvar mi smo morali ne samo na­ 1 platiti razrešenje kmetova, taj će iz stati, već i požuriti, da to pitanje što 1 nje moći da vidi, da se jednom sopObujam reforme. Cjelokupni broj pre rešimo. I blagodareći pravilnom stveniku na ime otkupa, na ime otštete. ko’ fiskovanog zemljišta iznaša u re­ kako hoćete nazvati taj način likvida­ publici oko 5 milijuna hektara ili shvatanju na svima stranama, kod sviju grupa na koje se vlada naslanja, cije, daje po hektaru jedva onoliko 36° 0 cjelokupne površine države. u prvom redu blagodareći pravilnom koliko taj hektar u današnje vreme Od toga otpada na: šumu 3,110.000 shvatanju grupe muslimanske, mi smo godišnjeg prihoda donosi; daje jedva hekt. (67%); oranice 1,113.000 hekt ntšli jednu osnovu, koju smo lojalno toliko, da za navek ne bude to nje­ (19°'®); livade 261.000 hekt. (19%); meli u pretres i mi smo našli rešenje gova svojina nego svojina težaka. 1 bašte 250.000 hekt. (17%); vinograde I koje može puno da nas zadovolji. Je­ pod takvim oko nostima govorni kako 1100 (8%); pašnjake 381.000 (33%); i ste, u prvom redu muslimana, jer o je suma od dvesta miiijona dinara vodu 47.000 (59%); nekulturno tlo ‘ čemu se, gospodo, radilo? Radilo se o 85.000 hekt. (14°%). blagodareći Bogu u našoj velikoj do­ uzimanju zemlje, a šra znači jednom movini koji ima svoj budžet od mili­ U plan je uzeto da se još u prvoj čoveku uzimati zemlju, treba da znaju jarde. da je to velika suma, kad preko periodi godine razdijeli 2$: 000 hektara j bar oni, koji su zemljoradnici. Osnova nje imamo da napravimo bratsku slogu (od toga 125.000 oranica i livada) u za razgovore i rešenje pitanja koje je Češkoj, Moravskoj i Šieskoj i 40.000 u Bosni, ja drž’m da taj ne govori po pred nas izneto, bila je osnova koju ovlašćenju svojih birača. (Odobravanje hektara livada i oranica u Slovačkoj, je dao naš uspešni rat, a to je da se u centrumu.) Za šume se izradjuje posebni pro­ feudni odnos mora ukinuti, da se gram, jer one prelaze u vlasništvo Gospodo, r.ešto naše javno mnjenje kmetski odnos mora razrešiti. Pošlo a nešto naše partijske zaoštrenosti države ili javnih korporacija. se tim putem. Čini mi se, da se glavna učinili su. te je ceo ovaj problem Finansiranje reforme. i primetba kod ove stvari čini sumi shvaćen kao beglučki problem. Od U glavnom su sve predvidjene stav­ i koju će država platiti da bi 90.000 16.000 sopstvenika Čiji se odnosi pre­ ke prenisko odredjene, te se ukazuje zemljoradničkih porodica moglo po­ ko ovih uredaba razrešavaju, 11.000 nužnim novelacija dotičnih zakona o stati punim svojinarima zemlje. Tolike ih je puka prava sirotinja ako ne dotiranju fondova. hiljade porodica mogle su znati šta Državnom zemljišnom uredu stoje | veća nego što je Rista Đokić. 1 go­ svojim pokolenima u nasleđe ostavljaju. na raspolaganju 3 fonda i to; spodo, zlokobiti te desetine hiljada na­ Gospodo, ko voli narod, ko ga istin­ 1. Fond od 50 milijuna K kao pos­ i še siromašne braće, velim braće bez ski voli, ko poznaje kolika je privr­ lovni kapital (prema § 76. zakona o | obzira na to, jesu li vere musliman­ ženost našega težaka za zemlju, laj ni odšteti). ske, zlokobiti držim da se čini opštoj malo neće žaliti sumu od dvesto mi2. Fond od 5 milijuna K godišnje stvari krivda, a sebi ne čini nikakva lijona, koja daje nama mogućnost da usluga. Jer se sve ove stvari o kojima (ukupno za 4 godine 20 milijuna) za i to pitanje ukinemo sa dnevnog reda. pospješivanje unutrašnje kolonizacije. j govorim moraju iz statistike proučiti S druge strane ko dade sebi truda da 3. Fond od 5 milijuna K za obezi tamo u Bosni na terenu vidjeti, a zaviri u donete uredbe, da ih prouči bjedjenje namještenika kod općeg, pen­ tamošnji svet u Bosni zna jeli ovo a to baš nije tako laka stvar, gospodo, stvar begova ili bosanske sirotinje. zionog instituta. jer je komplikovano pitanje, da uđe u Budžetarni izdatci zemljišnog ureda (Rista Đokić upada u reč.) za god. 1921. preliminirani su sa skalu po kojoj će se kmetski odnos Gosp. Đokić me izaziva da i preko 8,558.357 KČ. Državni dohodak iz volje učinim jedno priznanje ljudima razrešiti, da uđe u kriterije koji obedosadašnje zemljišne reforme iznaša iežavaju kmetstvu slične, da vidi hoće koji ovu stvar u ime muslimanskoga 4,337.572 Kč. li i koliko begluka ostati begovima ili i kluba sprovode. Pri tom sprovođenju ; Poljoprivrednoj industriji obraća se će biti jedan njihov znatan deo raz- i ovoga sporazuma kod ponekih ljudi, osobita pažnja. Tako se šećernoj in- 1 deljen težacima. Ko tako posmatra ; kod nekih begova iskazalo se toliko tlc imadu srcski načelnici suditi kao povjerenici Agrarne Reforme u smi- ! shi člana 6. uredbe od 22. VII. 1919.« | Ta se naredba ima tumačiti ovako • u pogledu obračunavanja haka: Za ' bazu se ima uzeti desetinski paušal. <>n, recimo, iznosi za neku parcelu i 20 K. Tih 20 K ima se pomnožiti sa 3, jer je spahija dobivao trostruk pa* ušal, dakle prihod posjednika iznosi 60 K. Sad sc pita, koliko je posjed* nik mogao za tih 60 K kupiti žita. Recimo. da je 100 kg pšenice stajalo 15 K. I1 tom bi slučaju posjednik i* 1 mao 60 : 15 - 4 metrička centa pse* igrama reforma u Čehoslovačkoj. Vlada o agrarnoj reformi u Bosni i Hercegovim. PODLISTAK. ------- I Mustafa: Iz mojih uspomena.*) U vladavini buharskog emira. Treći dan naše vožnje od Samar* kanda stupamo na teritoriju Buha* re. Na maloj stanici vidim dva tri vojnika, onako na pola odjevena po vojnički, a na ramenu drže stare ru* ske vojničke puške. Rekoše mi, da smo preši? granicu Buhare i da su o* vi ljudi vojnici buharskog emira. Bu* harci su Sarti, a ni u čemu sc nc raz­ likuju od Sarta u Turkestanu. Ru* šija je poslije pobjede nad Buharom isposlovala sebi pravo, da sagradi željezničku prugu preko teritorije Buhare i tako spoji Turkestan sa Zakaspijskom Krajem. Po svemu sc vidi, da je Buhara obični otočić u ruskom moru, a ovisna je u svakom pogledu od svog nekada moćnog i si inog susjeda. Buharski je emir za* držao svoj položaj do danas samo zato, što Rusija nije htjela stvarati veće komplikacije i izazvati protiv ♦) Ovim nastavljamo prekinuti podlistak o istočnim muslimanskim narod ma. Naročito na ovaj njegov skrećemo pažnju naših čitaoca, pošto se u nj^mu opisuje borba Bu* hare s bo jšev’cima, propacanda O# smanhje za jednu veliku federaciju is amskih naroda na Istoku, život Buharaca i državno uređenje Buhare. 1T. ur. sebe mllione islamskog naroda na jugoistočnim granicama svoje impe* rije. I’ Kaganu ili Novoj Buhar:, gra* du na željezničkoj pruzi, zadržaše naš vlak cijeli dan i ja odoh u grad, da pogledam, kako žive podanici einira, šta ima u njih i kako misle o današnjoj situaciji? Malo podalje od stanice nalazi se stara čaršija sa onim običnim i tipičnim dućanima i čajhanama, kao što je to u Taš* kentu i Samarkandu. Sjedoh pred jednom čajhanom i otpočeh razgo* vor sa Buharecm Sartom. Bijaše oz* biljniji čovjek i iz razgovora s njim u vidjeh, da vrlo dobro poznaje i shvaća današnji položaj i o svemu dosta ispravno i tačno prosuđuje. Najprije mi reče, da oni, Buharci, ne vjeruju, da će se boljševici odr* žati na vladi, jer ovakav način upravljanja i nesposobnost moraju dovesti do konačnog kraha. Buhara nikada ne će zaboraviti one sve u* žase, koje oni pretrpješe od boljše* vika. Ovaj mi čovjek potvrdi ono sve, što sam još u Taškentu čuo od mnog h Sarta, samo mi on jasnije razjasni pr'Jikc, u kojima se odigra* šc oni užasni buharski događaji u 1919. godini. Boljševici tada htjedo* še pomoću intePgentnih i naprednij’h Sarta oboriti buharskog emira i njegovu vlast, a uspostaviti boljše* vički sovjetski režim. Uz propagan* dv s emirove strane i pobuđeni svo ifm hodžama i starcima podigoše se Sarti na oružje i htjedoše silom za* | nriječTi boljševičku invaziju. Turkestanske boljševičke vlasti opuno* • 1 1 ; ; i dustriji pogodovalo u toliko, što će se osnutkom ostataka od razdijeljenih dobara postići velika naselja, koja će se moći intenzivno baviti gojenjem repe. U krajevima s dobrom zemljom da­ vat će se interesentima po 15 hektara uz uvjet, da na odredjenom komadu dobivene zemlje mora saditi repu. Ova se obveza odnosi na izvjesni niz go dina i sklapa se ugovorom iz medju zemljiš. ureda i preuzimača zemlje. Nadalje neće biti zemlja, koja pripada pojedinim šećernim fabrikama odjed­ nom preuzeta, već sukcesivno, a ići će se zatim, da se i poljodjelski elementi direktno zainteresuju za produk­ ciju šećera, kao što je to uzus i mo­ ravskim poljoprivrednim šećernim fabrikama. Industriju žeste (špirita) zaštićuje se slično, t. j. zemljišni ured obvezuje ugovorom one, koji su dobili zemlju, na sadjenje krumpira za pecare žeste Ujedno svi, koji su dobili zemlju, osnivaju zadrugu za pecaru žeste, te mora svaki od njih da na se pre­ uzme odredjeni broj zadružnih dijelova. Ovim se mjerama počinje i na industnjalnom polju da uvađa već toliko razvijeni poljoprivredni zadružni život, čime se želi otsiraniti dosadašnju me­ todu najamnih i nezainteresovanih radnika u produkciji. Dosadašnji rezultat: pokazuju, da se zemljišna reforma može provadjati na zadovoljstvo i korist svih zainteresovamh slojeva i da se njom ne ugro­ žava intenzivnost gospodarenja. Do sada je provedena reforma na 4 ve!eposjeda, te odbivši ono što je prove­ deno na temelju zakona o dugoročnim zakupima, daje slijedeću sliku : 1. Ca. 120.000 hektara dano je u prisilni zakup na temelju zakona o dodijeljivaniu zemlje. 2. Ca. 50.000 hektara upotrebljeno je za gradilišta ili je kao raštrkani posjedi prešlo u vlasništvo obradjivača. 3. Ca. 10.000 hektara razdijeljeno je od navedena 3 veleposjeda. Iz ovoga se kratkog pregleda jasno vidi, da je agrarna reforma u Českoslovačkoj iz teoretske i pripravne faze stupila u fazu života i realizacije, nadalje da je našla svoje korito, te da će iz vrela, kojemu sada sliči, naskoro poteći potek, da na koncu kao snažna i velika rijeka ponese Život u one krajeve i u onaj narod, koji ga još nije mogao da uživa. Lazar Grubi ć. Muslimani i muslimanke grada Sarajeva, sjetite se vašega „MERHAMETA". moćiše zloglasnog svog komesara ni ljudi. Još mi reče, da je emir vrlo Kolesova i on krenu sa čitavom inteligentan i pošten čovjek i on o* boljševičkom internacionalnom d!o* vo nikada ne bi odobrio ni dozvolio, dobrovoljnom vojskom, u kojoj pre* ali su u ono doba bile tako strašne tužno bijahu Madžari. Zapali sc Bu* prilike, da emir nije smio niti jednu j< dinu riječ progovoriti u zaštitu ne* hara, nasta grabež i besmisleno ubijanje i uništvanje cijelih sela i gra* kol ko stotina naprednijih i intelidova buharskih. Vješalo se i ubijalo 1 gentnijih svojih podanika. Fanati* bez suda i krivice. Sarti uzmakoše u zam mase bijaše pravi vrhovni su* gore i udaljene buharske pustinje, dija. gdje sc iskupiše i organizovaše. Pre* Posredovanjem i po najkategorić* ko Afganistana dobiše municiju i nijim naredbama iz Moskve izmiri* puške od Engleza i jednoga dana še se turkestanski boljševici s Bukao oluja navališe na cijeloj fronti. harc ina. Ovaj se naime čitav razboj Pljačkaške dobrovoljačke trupe tur* dogodio po samovoljnom riješenju kestanske boljševičke vlade ne iz* turkestanske boljševičke vlade, a đržase navalu do nevjerovatnosti bez znanja i odobrenja centralne razgnjcvKenih i fanatizmom raspa- moskovske vlade. Ali Buharci vide iz Ijenih Buharaca. Nasta takvo kreše* cijelog ponašanja boljševika, da je vo i osvećivanje, da mu nema para ovaj mir među njima i boljševicima u po vješti boljševičke revolucije. sličan miru mačke i miša. Buharci se Boljševici se razbježaše na sve četiri naoružavaju, vježbaju i stvaraju sve strane, a Buharci kao uragan za nji* nove pukove. Oružje i municiju do* ma. J u te dane pogibe na tisuće m:r* bivaju preko Afganistana. A i bolj* nih građana Rusa i njihovih obitelji. ševici otvoreno govore, da se valja Razjareni Sarti proglasiŠe sveti rat Buharcifna osvetiti, a intčrnacional* protiv boljševicima i sudbina tako ne čete jedva čekaju inomenat, kad htjede, da žene i djeca Rusa, koji su će smjeti provaliti u Buharu i tamo kolonizirani oko željezničke pruge pljačkati bogatstvo štedljivih i mar* preko Buhare, plate svojim životi* ljiv:h Buharaca. Ja sam u junu 1920. ma razboj i pljačku intcrnacionalaca vjerovao u ovaj napadaj sa boljše­ vičke strane na Buharu, a bez zna* iz Taškenta. Sarti su biE tako raspaljeni, da su nja Moskve, a u septembru iste go* pohvatali sve Sarte, koji se nose kao d ne čitasmo u Indiji u engleskim i Rusi i šišaju kosu i briju bradu, te ndijskim novinama, da su boljše* ih dovedoše u prestonicu emira Stavičke čete navalile na Buharu, zau* ru Buharu, gdje su svi do jednoga žele stari grad i opljačkali i uništili bili osuđeni na smrt. Tu presudu iz* sve. f Bog zna, šta bi bide м Buhanesoše starješine i glavni imami i roin, da joj ne priteče na pomoć Af* hodže. Ovaj mi Buharac reče da jc ganistan sa svojom izvrsnom i do* to »jazuk«, jer pogiboše toliki pošte­ bro izvježbanom vojskom. �Epoi 303 Proj Bilješke. „Novi kurs*. G. Ščepan Grđić nije cikada bio prijatelj '•muslimana. Ali otkada je na naš zahtjev maknut iz prosvjetnog; odjeljenja, preokrenuli su se njegovi osjećaji prema nama u pravu mržnju, koju je počeo da izlijeva u Stojanovićevu »Narodu«. U posljednjem broju ovoga lista napisao je takav jedan mržr.jom na nas zadojen članak pod naslovom »Novi kurs«. On ga doduše nije potpisao, ali ga mi poznamo po svakom retku. -U prvom dijelu toga članka napada presudu zemaljskog disciplinarnog vijeća, kojom je riješen krivnje profesor g. Šukrija Alagić, za koju ga je optužio i od službe suspendovao sam gosp. Krđić, dok je — po nesreći našoj — bio jo.Š na vlasti. Za podlogu toj optužbi protiv g. Alagića uzeo je g. Grđić jedan Alagićev govor, držan na nekoj izbornoj skupštini, u kojemu je opravdano kritikovao rad tadašnje vlade, a naročito g. Grđića kao načelnika prosvjetnog odjelenja. I da je po nesreći ostao i danas na tom mjestu, ovaj bi Čestiti prosvjetni rad­ nik ni kriv ni dužan stradao. Ovako je zadovoljeno pravdi i time pobrkan ćejf g. Grđića, a to njega nagoni da iskaljwje svoju mržnju i da napada najvišu disciplinarnu vlast za činovnike u našoj zemlji. U zemaljskom discipli­ narnom vijeću ima devet članova, naj­ viših funkcijortara naše pokrajinske uprave, i ed tih su devet danas samo dvojica muslimani. Pa ipak g. Grđić ima obraza, da ovu pravednu presudu pripisuje nekom novom muslimanskom kursu. Koliko smo mi pak s pouzdane strane saznali, Alagićevo oslobođenje od neopravdane Grđićeve optužbe naj­ više je zagovarao jedan čian vijeća, rođeni Srbijanac, koji — odgojen u slobodi i demokratiji — nije mogao ni da shvati, kako se jedan prosvjetni radnik može uopće optužiti za ovakovu stvar kao što je ova Alagićeva. Ali g. Alagić je kriv g. Grđiću, prvo što se je usudio kritikovati njegov naopaki rad, a drugo i glavno, što je musli­ man. Da je kojim slučajem g. Alagiću ime Jovo ili Risto, sigurno bi lakše prošao kod g. Grđića, pa makar ga i napadao. Mi znamo Giđićevu objektivnosi iz drugih disciplinarnih stvari. On će se sigurno sjećati disciplinarne stvati g. Jove Popovića, bivšeg poljoprivred­ nog činovnika, a sada zemljoradničkog poslanika u konstituanti zbog onog nekvalifikovanog ispada protiv svog star­ ješine g. Andrića G. Grđić zna, kako je onda branio g. Popovića, da je U učinio u uzrujanosti. I obranio ga. Ali kada je zbog sličnog, ali mnogo blažeg prestupa bio optužen kotarski pred­ Drugačija sudbina nije ni mogla stići Buharu, kad je u plamenu, koji hara u susjeda. Neosporiv je fakat, da moskovska vlada za ove događam je ni je niti znala i da je o svemu tek poslije krvoprolića saznavala i smje# sta poduzimala korake protiv toga. Toliko je komesara, pa i sam zlogla# sni Ko’csov platilo svojjim glavama ovo krvoproliće, a ove komesare o# sudi.še na smrt centralni moskovski suci, koji dođoše koncem 1919. go# dine u Turkestan, kad je naime bio razbijen kozački ataman Dutov u Orcnburgskom Kraju i tako bila us# postavljena veza među Turkesta# nom i centralnom Rusijom. Ove ko­ mesare ne poubijaše zato, jer su na# pgli na buharskog emira. I sam Trockjj ne bi poštedio emira, ali su tu po srijedi veći interesi i moskov# ska vlada gleda pošto poto složiti Buha.ru, Afganistan, Perziju i cijeli Istok, a to sve pomoću turskih na# donalista, samo ne bi li se mogao nanijeti jak udarac Engleskoj na Is# toku. Ovaj mi moj Buharac sve to pr> povijeda. Povjerio mi se u svemu, jer sam mu ja odmah pri unoznava* nju rekao, da sam ja musliman iz Bosne i da sam i sam neprijatelj bolj­ ševika. kad oni na ovakav način provode svloj program. Buhrac mi reče, da će se oni pomiriti i s ovim stanjem stvari. Tu mi iz razgovora s ovim Čovjekom bi jasno, zašto se osmanlijske nacionaliste uhvatiše s boljševicima u jedno kolo. O tom sam se još bolje uvjerio za vrijeme moga putovanja po Istoku. Istoč# Страиа 3 St"ana „ПРАВ/1А* — „PRAVCA* I i I I I : i j I stojnik g. Alfred Makanec, onda gosp. Grđić nije dao govoriti o uzrujanosti ! tražio je, da se g. Makanec kazni, Ali ono je bio Jovo, a ovo je Al­ fred. A sada tek pomislite, kakav je gnjev g. Grđića, kad se radi o Šukriji, i to takovom Sukriji, koji je Imao toliko smjelosti, da „napadne11 „neprikosnovenog* g Sćepana. Što se tiče drugog dijela ovog Šćepanova članka, imamo samo da naglasimo, da su onim aktima izvršene pravomoćne presude, koje su izrekle nadležne kraljevske vlasti na osnovu agrarnih uredaba, što ih je donijela vlada demokratske stranke, kojoj je pripadao i g. Šćepan, dok ga ne poslaše u — muzej. Učiteljima muslimanima Kr. hrv. zem. vlada, povjereništvo za prosvjetu i vjeru, odredila je svo­ jim riješenjem od 8. maja 1921. broj 16.515, da se u l;etnlm praznicima g. 1921. uredi u kr. višoj peda­ goškoj školi u Zagrebu feri­ jalni tečaj za daljnje obrazo­ vanje učitelja nižih pučkih škola. U tu svrhu izdata je ova Naredba: i i j i • I I ! I ' । stiče kod nastanjivanja u Zagrebu kao i i prehrane. Došlo mi se u susret, pa je za svakog polaznika tečaja malone sasvim besplatan pristojan stan osi­ guran, a isto i dnevna obskrba (obilna) uz cijenu od K 30.— na dan. Tečaj je od velike važnosti za svakog peda1 goga. Nije uvjetno, da se cijeli tečaj pohađa, jer onaj koji želi pohađati I tečaj za zadruge ili za prosvjećivanje naroda, treba samo četvrtu sedmicu pohađati tečaj, ali se učiteljima osobito preporučuje opsolviranje cijelog tečaja. Nije ini namjera ovdje pisati o zaostalosti našeg naroda ni drugo, jer ■ to sva gospoda učitelji moguće bolje znadu ođ mene, nego samo apeliram na sve muslimane učitelje, da bez i uvjeta ovaj tečaj apsolviraju. Oni koji ' žele učestvovati na ovom tečaju molim, da mi brzojavno jave na ovu adresu: Ajanović Abas, Tešanj, da bi iste i pravodobno najavio. One pako, kojim i nije moguće ovaj tečaj iz vlastitih I sredstava podmiriti, molim također, da I se uz opasku brzojavno prijave, pa i ako bude moguće i za njih sredstva I pribaviti, da ih također pravovremeno i pozovem. Nadam se što većem odzivu. Dalje pozivam sve naše I sc vozio još njegov drug Husejin ’ Gutlić sa trojicom suputnika. Raz# I bojnici su iz vrlo velike blizine, 8 do ! ! i | 1 ■ I ' I 1 : Mjesne odbore, 1 da u svome području ovo učiteljima, u koliko to oni sami ne bi opazili, do , znanja stave i nek ih ne priječi, ako koji od gg. učitelja nije naš pristaša, jer u prosvjetnom radu politika i stranačko uvjerenje ne smije biti za­ preka složnom radu. Pozivam dalje Ferijalni tečajevi, koje je povjeren­ stvo za prosvjetu priredilo bilo mje­ seca jula 1920. godine, imali su tako lijep uspjeh, da je isto povjereništvo odredilo da i o ljetnim praznicima 1921. bude u kr. višoj pedagoškoj školi Akademsku narodnu omladinu, ferijalni tečaj za učitelje pučk i h škola. da također svrše četvrtu nedelju te­ Tečaj će biti u Zagrebu, a trajaće čaja. Naravno ovo se tiče onih koji će četiri sedmice, i to od 4. do 30. jula [ u to vrijeme biti u Zagrebu. Preporu­ ove godine. čujem gg. akademičarima, da poha­ Prve tri sedmice biće opći tečaj đaju prvi posebni tečaj za vanškolski i za sve učesnike dok će se Četvrte rad narodnog prosvjećivanja. sedmice svi polaznici po slobodnome Nadam se brojnom odzivu i mislim, j izboru podijeliti u dva posebna da će učesnici imati ako ne besplatnu tečaja: Prvi posebni tečaj biće odre­ željeznicu, a ono će platit samo četvrđen na upućivanje u rad vanškolskoga : tinu vozne cijene. narodnog prosvjećivanja, na­ Ajanović Abas, Središnji Savez pose u organizaciju ^škola za odra$!e“ hrv. selj. zadruga, Zagreb. i djelovanje u njima. Drugi posebni tečaj odabraće oni, koji se Žele uputiti u organizaciju i vođenje seljačkih (zemljoradničkih) zadruga i t. d. Povodom gornje naredbe, znajući da se naš učitelj opredijelio za svoje na­ Kulen-Vakuf, 12. juna. ( porno zvanje jedino iz ljubavi prema Šaljemo Vam opširan izvještaj o i našem'muslimanskom elementu; zna­ ubistvu Mustajbega Kulenovića, tr# ; jući da su naši vrijedni učitelji pre­ govca iz Krupe, o kome smo Vam | pušteni sami sebi i željni još više dalj­ svojevremeno javili da je ubijen sa • nje naobrazbe te znajući da je naš devet hitaca iz puške. učitelj spreman doprinijeti i veće žrtve, 26. maja, u 4 sata izjutra dočekala nego što se može očekivati, u svetoj su tri razbojnika na cesti između i službi prosvjećivanja širih narodnih Kulen#Vakuf a i Vrtoča M. Kulenom ( slojeva, potražio sam dodira s ovdašnjim povjereništvom za prosvjetu, da vića, koji se vozio u kolima u dru# i štvu Nikole Kovačevića, posjednika ; na ovaj tečaj primi i muslimane učiiz- Bos. Krupe. Za njegovim kolima i telje, te da im se osigura sve povla i ne muslimanske državice i i njihove partije proglasu# ; ju devizu: »Istok istočnim narodima!« U p r o g r a m u j e federativna muslimanska država na Istoku, a u tu bi državu unišle slijedeće državicc kao potpuno samo# stalni dijelovi ove velike federacije: T u r s k a, A r a b i# ja, Perzija, II i v a, B u h a г a, Turkestan, Afganistan i Beludžistan. To je san Istoka i taj će se san oživotvoriti, pa ma# kar cio svijet ustao protiv njih. O s# m a n 1 i j c, naučeni p r o š 1 o š# ću, u r e d i š c svoju taktiku i politiku tako, da im se da­ na s n a Istoku p o t p u n o v j e# ruje. A ova je želja istočnih na# roda potpuno opravdana i sproved# ljiva, jer zar ima naroda na svijetu, kome bi se smjelo oduzeti pravo, da u svojoj kući bude gospodarom i slobodnim čovjekom? Nastalo je novo doba i objavilo rat političkom vladanju po kolonijama. Samoodro đenje naroda mora biti isto onako sveto poštovano i u Aziji, kao što sc- to provađa u Evropi. Iz Kagana ode oklopni vlak »Roza Luksenburg« naprama afganskoj granici, a ja moradoh čekati na dru# gi vlak, koji će krenuti na zapad k obalama Kaspijskog mora, preko ko­ ga sam se mislio prevesti i tako doći na Kavkaz, a tamo dalje preko Cr# nog mora u Carigrad ili Konstancu. Pošto mi na stanici rekoše, da će tek sutra ili prekosutra krenuti vlak u ovom smjeru, ja opet odoh u čaršiju Naši dopisi. ' i nađoh ovog mog novog poznanika . i prijatelja. Rekoh mu. da ostajem ovdje i zamolih ga, da mi pomogne i da ja s njim posjetim Staru Buha# ru, prestonicu emira. Prijateljski se ovaj dobri Buharac odazva na moju ; molbu i mi odmah odosmo u kon# zulat buharskog emira, gdje mi na jamstvo ovog Buharca izdadoše do# zvolu, da mogu posjetiti stari grad. Uzesmo kola i izađosmo iz Kagana. Stara je Buhara (glavni grad) uda# Ijena od Nove Buhare ili kako Rusi zovu ovaj svoj grad Kagan 12 kilo# metara od željezničke pruge. Cesta je vrlo lijepa i s obje strane zasade# na drvećem. Tri kilometra pred gra# dom zaustaviše nas prve straže emi# rove. To bijaše oficir sa petnaest vojnika. Pregledaše naše dozvole od konzulata i propustiše nas dalje. Tako smo bili tri puta zaustavljani dok se napokon ne nađosmo pred gradskom kapijom. Izađosmo iz kola i pođosmo pje# šice po ulicama i sokacima. Sama je kapija ogromna po svojoj veličini i dobro zaposjednuta stražama. To je srednjevjekovna gradnja s onim za ono vrijeme karakterističnim kula# ma s puška micani a. Kad smo prolaz li ulicama, pazarom i bezistanom, učinilo mi se, da je ovdje nagomila# no bogatstvo cijelog naroda. Dućani prepuni robe ii svega ima, što samo zamislite možete. Na me to učini osobiti dojam, jer već toliko mjeseci po Rusiji nc vidjeh trgovina i du# ćana punih robe. Zađosmo u ulicu, gdje su sarr.fi mjenjači. Ova je u# lica najoriginalnija u starom gradu. 10 koraka, ispucali puške na Mustaj­ bega i pogodili ga devet puta. Ostao je na mjestu mrtav. Huscjn videći da će također poginuti, skočio je iz kola i dograbio s krila Kovačevića dvocjevku i počeo da puca na raz# bojnike. I on je ranjen, a razbojnici su umakli. Istragu je vodio žandarmerijski potporučnik iz Bos. Petrovca i to ta? ko slabo, da nije ništa ni sumnjiva pronašao. Uoči toga jutra, pred ve# če, dočekan je na istom mjestu (valjda od istih razbojnika) i nadve# terinar Šagog i opljačkan. On je od# mah obavijestio žandarmerijske po­ staje u Kulen-Vakufu i Vrtočima o događaju. Žandarm. postaja u Ku# lcn#Vakufu nije na to našla za shod= no, da opomene trgovce (bio je saj­ meni dan), da se ne miču iz grada, a postaja u Vrtočima je izaslala pa­ trolu, da krstari oko Covke, gdje se slučaj sa veterinarom desio. Ova je patrola došla na blizu 500 m do mje# sta, legla u jednoj kući, te prospa# vala cijelu noć. Pucnjavu u jutru su morali čuti, ali valjda nisu smjeli od straha da izađu i da zapadnu ubica# ma za leđa. Rekoh, da žandarm. potporučnik nije ništa pronašao, ali se srećom prije par dana opazio kod jednog sc> fjaka iz Vrtoča sumnjiv dolarski ček, koji je htio da promijeni u banci u Bihaću. Otale je povedena 'straga i dosada je uhaipšeno oko Uh 12 sum« njivacu. Istragu vodi poznati žan­ darmerijski narednik Vodopija, te se nadamo, da će se ako Bog da tom istragom i ubicc pronaći. Mi imamo nekih momenata iz prošlosti, koji bi mogli poslužiti, da v straga uspješno privede kraju. G. Milan Bogunović, trgovac s dolaru ma, rekao je prije dva mjeseca Mila# nu Tomičiću, trgovcu iz Krnjeuše o# vo: »S kim si došao ovamo?«, i kad mu je ovaj odgovorio, s Mustajbe# gom, opomenuo ga je, da sc ne vra­ ća s njim, jer će biti ubijen. Radi ovoga sc bilo predložilo, da se Milan uhapsi, ali onaj, koji ga je tre­ bao uhapsiti, odgovorio je predlaga# ču: »Ne mogu. Srbin je«. Ovo će posvjedočiti Nikola Kovačević. Osim toga je neki Milan Zdjclar (sada u bihaćkom zatvoru radi kra# đe), čija se kuća nalazi 500 metara od mjesta ubistva, izjavio da je već pola godine prije bila skovana urota protiv M. Kulenovića i da je on bio među urotnicima. Kazao Je, da su zimus po mjesec dana ležali u kući Perke i Joce Vojvodića, vrebajući na Kulenovića, koji se međutim vozio U ćefencima razmješteni su drveni sahani, puni zlatnog i srebrnog nov# ca raznih država. Tu su dukati, biser i drago,kamenje. I trguje se živo i bogato. Mijenjaju jedan novac za drugi, kupuju biser, almaze i drugo drago kamenje. Začudih se kad o# pazih, kako jedan trgovac ostavi svoj dućan i ode gotovo na drugi kraj ulice i sjede razgovarati sa tr­ govcem i naručiše čaj. Pomislih, zar je moguće ostaviti ■ ovoliko bogat# stvo ovako na ćefenku i udaljiti se iz dućana. Moj mi suputnik i pratioc razjasni, da u Buhari vladaju stari zakoni, koje postavke i uredišc naj# stariji ljud:, najveća ulema i plem# stvo, a u dogovoru s emirom. Zako# ni su sredovječni i veoma strogi i strašni. Eto na pr. zakon o krađi. Ako podanik emira ukrade nešto i to mu se na sudu dokaže, jedina mu je kazna, da mu se odsiječe lijeva ruka do lakta. Ako ukrade i po drugi put. odsiječe mu se i desna ruka. A ako ga vrag navede i opet ovako šta učini, onda mu sc odsiječe glava. Za obične je prevare kazna od 3- 20 god na teške tamnice pod zemlmin i u lancima. Ako sc uhvati kakvu Sartku. da se iznevjerila mužu, nju zaveži’ u vreću i izvuku na visoku preko 18 metara kulu i odavle je s ove v:sinc bacaju na kaldrmu trga. Ovoj kazni mora prisustvovati i mu# ško i1 žensko stano’vništvb grada, dok drugim kaznama prisustvuju sa­ mo muškarci. Isto se tako postupa i sa djevojkama i slobodnim ženama, koje bi zaboravile na svoj rz i obraz. (Nastaviće se.) �Страна 4 Strana uvijek u većem društvu, ('udno je, da istraga nije ništa prcduzimala protiv Voj vodiča. ma da su i inače Poznati po zlu glasu. Mi smo mišljenja, da bi se krivci vrlo lako pronašli, da se istog dana povela ozbiljna istraga. pogotoVo stoga, jer je jednog od razbojnika ranio Gutlić, i jer su se od njegove rane jasno opažali šumom krvavi tragovi, kud su pobjegli. Razbojnici su nosili šajkačc, vojničko odijelo i bili naoružan: vojničkim puškama. I inače je kod nas vladao u ispo? stav; nered. Imamo mnogo »novih« Srba, koji su za vrijeme rata kupili dezertere i vršili špijunašku službu Austriji, a sada sc razmeću Srp? stvom. Nadamo se. da će se dolas' kom upravitelja ispostave g. Kurbalića promijeniti nrmke na bolje, a tim »novim« Srbima ćemo iznijeti imena, ako se ne prođu lopovluka. Još moram napomenuti, da su u našem mjestu pravoslavni i muslU mani živjeli od vajkada složno i da se njihova sloga održala i u najbur? nije doba oslobođenja. Stoga treba svim silama poraditi, da se ta sloga ne izvrsne u neslogu, koja bi bila po : sve od najveće nesreće. ~ić. Politički pregled. i ' 1 I i ' ' ! ; , I • I ' 1 i 1 ' . ■ 1 I 1 I . : i VANJSKI. Antantlno posredovanje u grč« । ko-turskom sukobu. Lord Curzon je predložio, da Engleska, Francuska i Italiji ponude u Ateni svoje posredstvo u sporu na Istoku. Ako Grčka prihvati ponudu, onda će se saveznici obratiti s tim istim prijedlogom i u Carigrad Otklone li medjutim Turci to posredstvo^ to će onda Grčka do­ biti od antante potrebiti ratni materi­ jal, a financijske će se prisilne odredbe protiv nje posve ukinuti. Primi ii pak angorska vlada ponudu, onda će Turci dobiti sve od Samy-bega zahtjevane pogodnosti uz još neke druge povlastiče, suverenitet nad Smirnom, koja će se organizovati kao autonomna pokrajina sa medjunaroanom upravom, Za Traciju traže Englezi, da se izvrši se v reski ugovor, dok Francuska zagovara prvobitnu granicu Enos-Midija, Za razgovora izmedju Curzona i Brianda govorilo se i o grčkoj vojsci, o kojoj su stigle vijest«, da je sada u boljem stanju nego prije. Ali ipak su svi glasovi preuranjeni o skoroj grč­ koj ofenzivi. Zadnja grčka ofenziva nije imalo uspieha, a to je baš i bilo povodom, da su Curzon i Briand cijelo istočno pitanje opet nanovo zasjekli i došli s poznatim predlogom, koji se uvelike obazire i na turske uspjehe. Sjednicama je prisustvao i talijanski poslanik Bonir Lorvare, koji će engleske i francuske nazore saoppiti svojoj vladi. Liman von Sanders o KjemalpaŠi i njegovoj vojaci. Njemački general UNUTARNJI. Podjela zemlje u oblasti izvršena. ј 21. juna su članovi Ustavnog Odbo₽ ra vladine većine na zajedničkoj konfereneji u potpunoj saglasnosti dluču. o podjeli države na oblasti. Rješeno je. da svaka oblast smije i? mati najviše 800.000 stanovnika. Član 135. prolaznih naređenja prei? ; ačen je tako, da oblasne f u п k? čije u Srbiji Bosni i V o j v o* dini vrše okruži, ako se u od­ ređenom roku ne donese zakon o administrativnoj podjeli zemlje i tb me nc izvrši likvidacija pokrajinskih vlada.*Hrvatska razdijeljena je u 4 oblasti. Prvu sačinjavaju županije za? .rebačka, bjelovarska i varaždinska: drugu županije osječka i požeška; treću županije ličko-krbavska i mo< druškomječka i napokon četvrtu županija srijemska. Na ovo riješenje pristala je i vlada. Boo, 303 Broi „ПРАРДА" - .PRAVCA* i Liman von Sanders, koji je u turskoj vojsci zauzimao vrlo odlično mjesto, još se uvijek bavi istočnim pitanjem, te je nedavno o tom napisao u »Vossisehe Zeitung« jedan članak, u kojem najprije nastoji dokazati, da su Mustafa Kjemalpaša i njegova vlada izvrsni vojnički i upravni organizatori. Nesamo što su oni postavili jaku i vrsnu vojsku, koja je izvojštila znatne uspjehe, nego su i na gospodarskom polju stvo­ rili stvari, koje mnogo obećavaju, a osim toga zamislili ostvarenje još većih osnova. General Liman von Sanders naročito naglasuje različite željezničke pruge, koje je dao izgraditi Kjemal­ paša. General von Sanders računa prema vijestima, koje su mu stigle u zadnje doba, da Kjemalpaša imade sada oko 100000 vojnika, ali broj njegovih četa svaki dan raste. Turci su dobili velik broj francuskih topova, koje su bolj­ ševici oteli Wrangelu i Djenikinu. Isto tako su im boljševici poslali masu municije. O planovima turskih nacionalista veli general von Sanders. da su vrlo opsežni. Oni se osnivaju na panislamskoj ideji. Sada se sprema velik kon­ gres delegata iz svih muslimanskih zemalja. Konačni je cilj nacionalista ostvarenje islamskih udruženih država^ kojima bi na čelu bilo osmanlijsko carstvo. O savezu Kjemalpaše sa bolj­ ševicima vali, da je on samo jedna vanjska formalnost. On je potekao samo iz oportunosti momentanog položaja. Nacionalisti su priznali Rusiji slobodan prolaz kroz Bospor i Dardanele, dok se je Rusija odrekla svakog teritorijalnog interesa kod ovih mor­ skih prolaza Rusija sa svoje strane izdašno podupire turske nacionaliste. Dobava municije u turska pristaništa na Crnom moru. Kako jav­ I ! i i I lja „Matin“ iz Carigrada, zaključili su boljševici novi ugovor sa kemalistima, koji se odnosi na dobavljanje municije za turske nationaliste. Municija će se iz Novorozijska direktno prevažati u turska pristaništa na Crnom moru. iz Pozdrav I Domaće vijesti. Ovim još jednoć potsjećamo naše dužnike, kojima smo poslali ček s naznačenom dužnom svo­ tom, da ćemo im od 1. jula o. g. obustaviti slanje lista, ako do tog dana ne podmire duga. Administracija. za pomoć postradalim. Akcija Ministarstvo unutrašnjih djela preduzelo je akciju za podupiranje svijeta, koji je prilikom zadnje poplave u Sje­ vernoj Bosni pretrpio znatne štete. Naročita pažnja posvetiće se postra­ dalim zemljoradnicima. Predsjednik na­ še Zemaljske vlade g. Dr. Đurđević krenuo je jučer iz Beograda, da obađe automobilom postradale krajeve. On će se na licu mjesta uvjeriti o šteta­ ma, koje je prouzročila poplava i u djelokrugu svojih punomoći odmah preduzeti energične korake, da se na-, rodu pomogne. Protiv povišenja trošarine i op? ćinskiog nameta. Trgovačko udruže? nje za grad Sarajevo uputilo je na nadležna mjesta predstavku u srni? slu zaključka zadnje skupštine pri? vrednika, u kojoj sc izražava protiv zadnjeg povišenja trošarine i općin­ skog nameta i traži odgodu ove stvari do provedbe općinskih izbora. Još jedan stanbeni Skandal u Banjoj Luci. Ponovno nam telefonira Glavna god’šnja skupština Saveza I državnih namještenika obdržavati će ! sc u nedjelju dne 26. jun 1921. u 9 sati prije podne u prostorijama A* pollo?K:na sa ovim dnevnim redom: 1. Pozdrav predsjednika, 2. Izvješće upravnog i nadzornog odbora, 3. Po? djela apsolutorija. 4. Odobrenje pro­ računa za novu društvenu godinu. 5. Promjena pravila i povišenje čla? narine, 6. Izbor predsjednika, tajni­ ka i blagajnika. 7. Izbor jednog dele? gata (i zamjenika) za stručno, neor? ganizovanc članove Saveza, 8. Izbor članova za nadzorni odbor i njihove zamjenike, 9. Predloži odbora i onih članova koj; pismeno pošalju odboru svoje predioge najmanje 3- dana pri? je skupštine i 10. Eventualijc. • Na skupštinu izašilja svaka organizacija po 10 delegata, a mogu i ostali čla­ novi zauzeti mjesta na balkonu, ali nemaju pravi- glasanja. telefonski Uspostavljen promet. Ođ Direkcije Pošta i Telegrafa do^ bijamo: »Od danas uspostavljen je i privatni telefonski promet sa cvaku? ranim poštansko?telcgrafskim stanv čama Dalmacije: Rogoznica, Tije­ sno, Skradin. Šibenik, Primošten, Žirje, Zlarin, Betiba, Benkovac, ZIose’o, Vodice, Šepurine, Krapanj, Murter i Stankovac telefonski* sa Benkovcem i Šibenikom.« Priposlano.*) U »Jugoslavenskom Llovdu« od 18. lipnja 1921. broj 134 u stvari »Muslimanske centralne banke« na? vedeno je među ostalim, da je naš zavod pod vodstvom Muslimanske centralne banke. Pošto se naš zavod pod svojim vodstvom samostalno razvija i po? sluje, te Muslimanska centralna ban? ka ni u koliko nema ingerencije na njegov razvitak i poslovanje, to ovi^ jem za hator istine izjavljujemo, da su navodi »Jugoslavenskoga Llovda« odnoseći se na naš zavod neistiniti, ' ako nc još i tendenciozni. prijatelj iz Banja Luke, d.t mu se pritužila gospođa predstojnika g.Topali-a, da je stanbeni ured hoće da izbaci sa djetetom iz stana i da u njeg useli tamošnjeg komandanta divizije, iako je Zemaljska Vlada naredila stanbenom uredu preko okružnog načelnika, da se stan Topalijev u smislu postojeće napedbe ne smije rekvirirati, dok mu se ne nađe stan u Sarajevu. Zar nije dosta g. Joci Todoroviću, što je brzo­ javno isposlovao premještaj Topalijev, nego hoće da mu ženu i dijete progoni. Pitamo zemaljsku Vladu, ima li se okružni načelnik držati njenih naredaba, ili obratno? Ravnateljstvo Muslimanske tr₽ Na adresu Zemaljske Vlade. Podgovačke i obrtničke banke za pisati molimo to p. n. uredništvo, da izvoli u narednom broju »Pravde« iz- 1 B. i H. d. d. u Sarajevu. nijeti slijedeće: Šumski referent kod kot. ureda u Gacku g- Drvota, u svo­ *) Za pisanje i sadržaj članaka i>od jem čibukli prešućivanju kod šum. ovom rubrikom uredništvo ne odgo­ rasprava, postao je tolika apsolutistička vara. Uredništvo sila, da ga stanovništvo ovoga kotara , više ne može durati. Pri raspravama ne daje strankama prava za obranu, i ne saziva prisjednike određene po kot. nar. vijeću u Gacku, nego po svom prohtjevu ođ čibuka navaljuje na si­ Prvorazredne rude, najbolje za meljanje rotinju u tolikoj mjeri, da je bijednom svakovrsnog žita, razašilje uz garanciju stanovništvu ovoga kotara silno do­ zlogrdilo. Nadležni faktor poziva se za spas U Gacku, 15. juna 1921. HaIndustrija mlinskog kamena san Tanović, Omer Škobalj, Bećir Džeko Plehan Dcrventa (Bosn.; i dr. te Sulejman Tanović- Mlinsko кашЕПЈв NIKOLA BENAC ~ starog doba jesi stalno dobar i uvjek prisna), pravi sa znakom: „Jelen koji riješava svaku domaćicu muke i brige oko Dobiva н p'imifoon u komadin 1« Zastupnik ?a Bosnu i Hercegovinu Hibert Vita =I papirne vrećice dobivaju se u svim količinama i vrstama kod Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. I I I I I I r I £ 1 ~= I = 2 ===== I === I ===== I ====== B ===== I 1SEBURA ■■■- i —-т=: I -.—7-1 I Int. telefon 124 IZ I I I I= FABRIKE HINKA FRANCKA SINOVI. O ZAGREB o 5ДИ0JEV5KE TVORNICE PflPIRNBTIH VREĆICA (HESfl) U SflHRJEVU Zatražite cijene i uzorke! Sarajevo, Despića uL 1. Uspješno se oglašuje u „Pravdi". Najjeftinije i najbolje 229 kile. preporučuje se za tUFSkU СГЛ11 kdVll kao najeavršeniji dodatak i zamjenica zrnate kave. ф Dobija se u svim kolonijalno-bakalskim radnjama. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija D. i Л. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/9f2c35ed6be1205e0cbc4130ddeadde4.pdf e199309d2485d12dd644dae82ce04303 PDF Text Text POŠTARINA U GOfuvu PlAĆENA. Pojedini broj K 2 — izlazi subotom, utorkom i četvrtke«. Uređuje redakcioni odh»r. Pretplata: godišnje K ISO.—, жа pola godine K 90.— (u Sarajevu): za našu državu godišnje K 200.—: њ ino­ zemstvo K 250.- . Uredništvo I uprava nalaze se »i Kralja Petra ulici u vakufskoj j ači. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Sarajevo, subota 25. juna 1921. (15. Ševal 1339.) Broj 66 (304) I I i ! i I i ' ; i ' i i : i 1 ■ I ' I ■ i i ' I I I I i : : i 1 j I i I , ' I i I našim odnosno volkom većinom naših glasova, ili pomoću zemJjoradničkih glasova, a bez nas, ili napokon ne će moći nekako imati potrebni broj od 211 poslanika. Raz* motrimo u kratko, šta može da na* stupi poslije svakog od ova tri slu* čaja. Da će se konstihianta pretvo* riti odmah poslije izglasanog ustava u običnu zakonodavnu skupštinu, o tom nema sumnje. To potvrđuju з*е i partijske i vanpartijske novine. Ta skupština može da traje dvije godine dana i — s koje god strane po* smatrah momentanu političku kon* stelaciju mora sc doći do za ključ* ka, da se vlada i dalje mora na«* slanjati na one iste parlamentarne grupe, na koje se i dosada naslanja­ la. U ovome Ručaju će naš klub L mati dosta vremena i prilike, da se učvrste i uzakone one tekovine, koje je postigao za muslimane, i da se ot* klone i one sitnije zapreke, radi ko* jđ: se sporazum n ic mogao u cijelo* losti da izvrši. U slučaju, da se ustav izglasa pomoću zemljoradničkih glasova a protiv naših glasova, prva će briga zemljoradničke grujpc, koja bi nas naslijedila u vladi, biti ta da sve te tekovine iz temelja poruši, jer ruše* nje i obaranjc svega muslimanskog dobra ? jeste glavna zadaća raznih Div'jana i Dokića. U trećem slučaju, ako vladin na* crt ustava padne, nastaje ova situa* čija: ili novi izbore, ih će kralj po svome pravu oktroisati ustav. I jed* no i drugo je opasno stanje po dr* žavno jedinstvo, ali kad se ima birati između dva zla, bira se manje, a koje je manje zlo, o tome će imati da odluči kralj. O toj odluci naravno ne možemo ništa nagađati, aM zašto se god odluči, po nas nastaje nepo* voljna politička situacija. Radi bez* dušne i demagoške agitacije zemljo* radnika čini se da su pale šanse za slijedeće izbore velikih dviju parti* ja, radikalno i demokratske, i radi toga bi one poslije izbora morale potražiti suradnju raznih Dnljana i Đok'ća. Šta to može da znači za nas muslimane, mislimo nije potrebno o tome nii govoriti S druge strane oktroisan ustav i činovnička, od kralja imenovana vlada ne može vjs še imati prema nama nikakvih oba­ veza, koje vežu današnju vladu. O* sim toga pada ugled naše države na stran?, ogorčenje i mržnja pravo* slavnih Srba može opet da jača i da se tu i tamo manifestuje u krvavim formama, kakovih smo dosta imali prilike da vidimo : doživimo. O svemu ovome mora da vodi ra* čuna svako, ko hoće da jasno uoči situaciju, u kojoj se nalazi naš po* Godina III slanički k’ub. Zatim treba imati na i državi i da se ti interesi poklapaju итц, da su naši poslanici tačno svjo I i sa interesima države* to jest da ve4 sni svoje zadaće, da zastupaju u pr­ jednom stvorimo sebi zakonsko vom redu interese muslimana u ovoj stanje, koga do danas nismo imali. Pred glasanje. Г» svemu izgleda da će se sutra MTrftiti specijalna debata o vladi■onj nacrtu ustava i da će sc obaviti zaključno glasanje ir cjelini, kojim ćc naša država nakon malo ne tro godišnjeg bezustavnog stanja stupi* ti u red zemalja, koje su same sebi, tajnim i ofpćim narodnim glasanjem dale najviši zakon — Ustav. Od po­ četka specijalne debate neprestano sc vodi u jednom dijelu našeg no* vinstva žučna i veoma pristrana a* ^itacija protiv politike našeg posla/ničkog kluba. Glavni adut te agita* čije jeste: Radikali i demokrati sa* mo zatežu s izvršavanjem obaveza sporazuma sklopljenoga u martu ove godine s našim klubom i oni će nas odmah poslije izglasani a ustava da prevare i da bace sporazum na bu* ništa kao jednu poderanu krpu. Pored ovoga se čuju i ovi glasovi: Vi ste se prodali za jednu milijardu i (iznevjerili ste Hrvate i Slovence. Uz noviinsku agitaciju agitira se živo usmeno, i tu naravno sa većom do* zom bezobzirnost? i sa zvučnim fra* zama kao što su: Nema vjere u Sr­ bina i dokle li će se ovi muslimanski poslanici dati vući za nos. Da je iidš klub zaista u teškoj si* tuacjji, s obzirom na njegov partaj* sko*pGhtićk i položaj, o tome nema sumnje. Istina je, da je bilo zateza* nja s izvršavanjem sporazuma. Radi toga zatezanja su naši ministri dali jednom i demisiju na sa radnji u vla* di g. Parića. Nu kad se uzme u ob­ zir, da je osovina politike našeg klu* ba upravo striktno izvršavanje oba* veza toga sporazuma i kad se uzme naročito to u obzir, da će se u slu* čaju glasanja naših poslanika z a vladin nacrt ustava, cijela politička budućnost naše organizacije morati bazirati na tome, u koliko se musli* тпагтпа mogne i dokazati, da je sporazum izvršen, onda se ne može nikako shvatiti ona djetinjska boja* zan nekih naših zavedenih pristaša, koji sc u strahu pitaju, šta će biti poslije? Svima onima, kojima se uvukao u srce taj nerazumljivi strah, poručujemo, da za slučaj glasanja naših poslanika za ustav, mirno pričekaju na te dokaze, koji će im se sigurno dati. Ništa gore ne može ometati miran i nesmetan rad narodnih poslanika kao nepromj* šljene akcije narodnih masa, u koji* ma raspiruju strasti oni, koji iiz ko* jekakvih ličnih ncudovoljmh ambi* čija bezdušno huškaju i rovare pro* tiv onih, koji su svojim dosadanjim dvogodišnjim radom dokazala, da zaista zastupaju interese svojiih bi­ rača. Kod sutrašnjeg glasanja mogu da se pokažu tri kombinacije: ili će vladin nacrt ustava biti izglasan i Telefon br. 842. Čekovni račun pošt. štedioiite IH®. Šta se zbiva na Istoku? (U »Jutarnjeg Lista« od 21. o. mj.) । ■ I j , ' t ; , , i i . i * ; I i ■ i ; i j i ! i ; : । i | 1 Akcija nacionalističke vlade u An­ gori veoma je začudila diplomate antante, koji se nisu nadali ovakvoj ot­ pornosti i energiji Kjemalpaše. Da je uopće došlo do čuđenja, krivnja je na engleskoj i francuskoj štampi, koja već dvije godine širi svijetom krive informacije o nacionalističkom pokretu. Ovim krivim vijestima, koje su najprije bile poručivane, nasjela je sama antanta. Tako dolazi do toga, da Churchil mora putovati u Pariš, da se stvore neki zaključci u pogledu antantine politike prema angorskoj vladi. Razvitak nacionalističkog pokreta nije bio predviđen u sevrskom mirovnom ugovoru, đ nije se o njemu ozbiljno vodilo računa na istočnoj konferenciji u Londonu. Radi toga je položaj u Maloj Aziji za antantu veliko iznenađenje. Mustafa Kjemal i njegova vlada pokazali suzamjerne sposobnosti odličnih organizatora. Oni nisu samo podigli veliku vojsku, koja đanao na svim 11..? jama ruši pozicije grčke armije, već su i u gospodarskom pogledu učinili veoma mnogo, a još više obećavaju. Sam grad Angora je moderniziran. Sagrađena je električna centrala i grad je osvijetljen. Ceste su proširene. U Angori sada postoji kazalište, kupališta i narodne škole, čega prije nije bilo. Još za vrijeme rata započeta izgradnja ŽeIjezničke pruge Angora-Sivas sada je do polovice gotova i predana prometu, dok se konačne radnje obavljaju na pruzi Sivas-Samsum (na Crnome moru). Nacionalna dionička društva namak­ nula su potrebna sredstva za do­ gradnju ovih pruga. Za osobni promet od Adalije do Afiun Karahisara stav­ ljeni su u promet autobusi. Isto je tako gotovo potpuno obnovljena pruga od EskiŠehera do Ismida. Ove radnje vodi čuveni inžinir Mavrokordato, bivši šef bagdadske željeznice, koji se proslavio gradnjom tauruskog tunela. Mora se još spomenuti da su gradovi Boli, Kestamuni i Ineboli dobi bili električne cen­ trale, a ne smije se zaboraviti ni to, da su u financijalnim prilikama nastupile znatne poboljšice. Sve ovo dokazuje, da je angorska vlada sposobna za organiziranje i konsolidiranje zemlje. Snaga Mustafinih Četa vjerovatno nije jača od 100.V00 vojnika. Ali, ne smije se zaboraviti, da snaga ovih trupa stalno raste. Svi sposobni ljudi pozvani su pod oružje. Artilerija, koja je prije bila veoma slaba, sada je upravo od­ lična, te je Grcima u zadnjim bojevima priredila velika iznenađenja. Veliki broj : l j i i ; ; ' i I 1 ; ' 1 ; , . ; | francuskih topova, koje su boljševici zarobili od Wrangelove i Denjikinove vojske, prispjeli su nacionalistima s ove strane Crnoga mora kao i brojna mu­ nicija. Maršal Foch je saopćio konfe­ renciji ambasadora, da bi za upokorenje nacionalističke vojske trebalo naj­ manje 300000 vojnika, a i s ovom silom ne bi se lako mogla upokoriti hrabra vojska Mustafa Kjemalpaše. Kađ bi i saveznici htjeli učiniti kraj plano­ vima Kjemala, ovaj bi se mogao udru­ žiti s boljševicima i iz tog bi se razvile takve komplikacije, koje bi veoma štetno djelovale na interese antante u Aziji. Planovi nacionalističke vlade u Angori veoma su veliki i mogu se jedino protumačiti panislamskim ideja— ma. Nedavno je bio u Angori panislamski nacionalistički kongres, na kome su u tajnosti raspravljana mnoga važna pitanja, a domala će se održavati u Angori sastanak delegata iz svih mus!im?.nskih zemlja. Tu će biti zastupana Sirija, Mezopotamija, Afganistan, Azerbeidžan, kao i Indija, zatim Aižirija, Tunizija i Maroko. Ovoj je propagandi cilj: sjediniti sve islamske zemlje s osmanlijskim carstvom na Čelu. Sporazum Kjemalpaše s boljše­ vicima je samo izvanjski unatoč svih vijesti, koje dolaze iz Angore i Moskve Ovo je samo privremeni savez. Rusiji je obećana slobodna plovidba kroz Dardanele, a Rusija se radi toga odrekla posjeda moreuza. Pokret turskog na­ cionalizma sasvim je protivan boljše­ vicima. Nacionaliste vjeruju da će bo?ševizam proći, a ostati će samo na cionalizam. Engleska danas želi pomoći grčke trupe radi toga, da se učini već jednom kraj turskoj nacionali oj propagandi. Ova propaganda csoh.to smeta Englesku, koja ima ve?k: broj muhamedanskih podanika. Mustafa Kjemal je nedavno izjavio, da vjerujei zna, da je njegov položaj mno.<o povoljniji od položaja Grka, pa se ni­ čega ne boji. Grčku pomažu saveznici a njega cijeli Islam. Islam je sav uz njegovu vladu. O položaju u A stvorenim debatama u Ango i vode danas računa komunisti u Mo kv, i antantini političari u Parizu Oni znaju, da će im teško poći za rukom uništiti tursku nacionalističku državu Kjemal paša ne vjeruje u propast svoje države on, šta više vjeruje, da će mu uspjeti prebroditi sve krize i da će ipak jed­ nom biti osnovan Savez Islamskih Zemalja pod vodstvom osnanlijskog carstva. Muslimanslta trgagačha i obrtničfta bonha za Basnu i tejaim (đ. d.) u Saržjgpu Dionička glavnica 10,000.Kruna. Podružnice u Bos. Brodu, Bos. Novom i Travniku. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja ц kral si u SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.— Obavlja sve mjenjačne poslove' nurzo. ? laioge. —Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje I prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta.— Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ м Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemne, lijevo. - Brzojavi: Trgovac^ Ma, Bojevo. - Interurban telefon: Z14 �Strana 2 Страна „PRAVDA" — „НРАЗДА“ Odgovor Bilješke. žavnim interesima to čete Vi Gospo­ dine poslaniče lako uvide,ti Iz tvoga se vidi, da tamošnji sadioci gaje duvan jedino гаф’ podmi­ renja pušačke potrebe ne vodeći računa o ogromnoj šteti koju nanose državnim interesima. Prema izloženom, zabrana sađenja duvana u ovim okrurima potpuno je opravdana I prema ovome, meni je Gospodine Poslaniče oduzeta svaka mogućnost da ma šta dalje preduzimam Izvolite, Gospodine Poslaniče, i ovom prilikom primiti uverenje o mom oso­ bitom poštovanju. Zastupa Ministra Finansija Ministar buma i Rudnika mfrustra šuma i rudnika na pitanje I nar. pod. Velije Sado^ića o prinadležnostana penzijonisanih lugara. Plaćeni ste, glasajte! Oba ne­ zavisna muslimanska lista, kako to Gospodine poslanice’ oni sebe nazivaju i »Domovina« i i Kao odgovor na Vaš upit čast mi novorođena »Naša Pravda«, ma da se je saopštiti Vam, da je predmet Va* ihače međusobno diametralno razi­ laze, složili su se u tome, da treba napasti našu organizaciju, što je neki dripac GjUro Banjac u beogradskoj •Epohi« izlio svo blato svoje mržnje protiv muslimana. Prenijeli su taj čla­ nak pod naslovom «Plaćeni ste, gla­ sajte« u cijelosti i zavapili iz glasa: Muslimani I Ovdje je u pitanju Vaša čast, a Vaš ponos je ponižen na ni­ zinu kupljenog robija. — Članak »Epo­ he« otvoreno vam kaže kakova Vas budućnost čeka, ako se naša država centralistički uredi.—Uredništvo »Nove Pravde". I ovo se štampa u „Našoj Pravdi* krupnim slovima, na prvom mjestu I Kako je to mizerno i dema­ goški, biva istom onda jasno, kad se zna, da ta „Epoha" nikoga ne predstavlja, da se ona i prije sporazuma odlikovala vjerskom mržnjom prema nama i da za ime toga člankopisca prvi puta čujemo. Mi nismo smatrali za potrebno, ni da i jednu riječ potrošimo na jednu takovu prostačku duševnu bljuvotinu, ali eto i »Domovina« i »Naša Pravda« nađoše za munasib, da članak preštampaju u cijelosti i da — nas radi toga uzimaju na odgovornost. Kao da je naša zadaća, da mećemo lajavim psima brnjice na njuške. Pitanje na g. Ministra Pošta i Telegrafa. Ibrahim Zildžo, trgovac iz Sara* jcva predao je na 11. X. 1920. na po­ štu u Skopliu dva paketa u vrijed; nosti od 3.500 dinara. Broj potvrde prijema 785. Premda je pomenuti trgovac re* klamrao kod sarajevske glavne po* šte na 26. XI. 1920. br. 241, još do danas paketi ni jesu stigli, niti je pri« mio naknadu, ako su izgubljeni. P’tam gosp. ministra, je li voljan narediti, da se ova reklamacija od« mah riješi i paketi iznađu i adresatu uruče, odnosno da mu se naknada pk-i, ako su paketu izgubljeni. Pitam dalje, šta g. ministar misli preduzeti, da se uopće ovake rekla« inacite odmah rješavaju, kako inte* resenti ne bi po 10 mjeseci čekali na ri jesenje. Tražim pismeni odgovor. Izvolite, g. ministre, primiti izraz moga poštovanja. Beograd, 21. juna 1921. Velija Sadović, narodni poslanik. šeg pitanja glede regulisanja primad? ležnosti bosanskih ii ugara, koji su penzionirani 1. decembra 1916. go* dine, reguf^an naređenjem Mini* I starstva Finansija od 8. juna 1921. godine D. R. broj 79.800 tako, da je važnost naredbe od 29. oktobra 1020. D. R. br. 180.000, kojom su re* gulLsani doplaci svim činovnicima, protegnut a i na ove službenike. Primite gospodine poslaniče izraz * moga osobitog poštovanja. Ministar Suma i Rudnika Dr. H. Krizman. Odgovor na pitanje finansija POPUSTA K. Mustafa: Iz mojih uspomena. (Nastavak). Dok mi ovo sve pripovijeda moj prijatelj, dođosmo na oveći trg, gdje na sredini opazih veliki drveni panj, л podalje u pozadini stoji ona viso* ka kula, s koje bacaju nevjerne žene, Tu mi moj Buharac reče, da se na o nom panju odsijecaju ruke i glave, a s one kule tamo bacaju nepoštene žene. Reče mi, da su na ovom mje* etu posije buharsk/h događaja od« sjekli glave onim nesretnim Sartima, u koje se sumnjalo, da su kao libe* ralni i napredniji ljudi htjeli pomoću boljševika svrgnuti emira i posta« viti novu v'adu. Ne sjeća se moj Bu* harač, koliko ih je bilo poubijano, ali svakako će biti vise od tri stotine. Ja ga upitah, da li buharski zakoni Priznaju vješala i kolac i t. d., a on reče, da je »haram« i da šeriat zabran jute vješati ljude Hi ih mu* ćtf. Veli mu da šeriat dozvoljava liž ’nit’. na i smrću, ali vješati i mu* čifi ne. Tako-b.va buharsko pravo* :;rđe tum^č; šeriat. Tu je po gradu vr’o mnogo veoma starih medresa i itz najstarijih vre- radi zabrane sađenja ■ i ' | I i 1 I ! I • j ■ ' 1 | i ! ! • mena, džamija i drugih zgrada. Ori* ginalne su i lijepe i svojom vanjšti* nom i veličinom. U mnogom sliče na one u Samarkandu. Zanimljivo jc i to. da svaki bogatiji beg ima goto* vo cijelu ulicu, u kojoj stanuje nje* gova rodbina i svojta, a cijela je uli* ca kao u jednom zidu zatvorena. Tom пк prilikom reče moj Buharac, da je cijela Buhara razdijeljena u begovske kapetanije, kojima upravIjaju begovi, pobirući poreze. Sude i naređuju i samo su emiru odgovor* ni i vrhovnom vijeću u prijestonici. Ovi begovi rekrutiraju vojsku, vjež* baju sa svojim oficirima, što su o* bično begovski sinovi ili rodbina. A svaki beg ima kraj sebe po tri hodže, koji mu služe kao savjetnici pri iz* vrsavanju službenih i državnih po* slova. Žene su u Buhari vrlo skučene slo­ bode. Na ulici ih susretamo u prat* пН djece, mladića ili starca sluge. U* motane su u zareve i feredže tako, da im se vide tek malo cipele ili pa* puče. Opazih po dućanima i na uli* čama žene izvanredne ljepote sa kr:pn:m crnim očima, crvenim kao jabuka obrazima i bijelim kao biser zubima. Uistinu njihova ljepota po* ražava čovjeka i da kasnije ne upoznah Perzijankc. rekao bi, da su ove žene najljepše ljepotice, što ih ja do danas vidjeh. I one imaju na sebi za? reve, nose široke dimije, a na gla* Zenica, 19. fua*. Udova Naza Kadić iz GraČtnio sa svoje šestero malodobne djece suvlasnica jc u zemlji zvanoj >J<* buka«, općina Gračanica, koju je naslijedila od umrlog muža i koju je obrađivala sama svo do ove godine. Ostali suvlasnici među njima i јеж dar pravoslavni poklonili su njenoj djeci svoje dijelove radi njenog airomaštva. Ove godine Juse Milctić iz Grai» čanice oteo jc od nje istu zemlju, navodeći da je to zemlja državnog Dr. H. Krizman. erara. Ona ga je tužila kod sresikog •načelstva u Zenici, gdje su joj dali rok 25 dana, da skine zasijato žito i da mora onda oboriti ogradu, a ka* Sirije da će se stvar izviditi. ministra za agrarnu reformu na upit U ovoj stvari išla je Agrarnoj dv nar. poslanika Husejna Alića o ima₽ rekciji u Sarajevu, i tu su je uputili nju Smailagića. sreskom načelstvu u Zenici, ali bez Na stavljenu interpelaciju čast | uspjeha. Molimo, da sc organizacija aauz* mi jc g. poslaniku odgovoriti ovo: Sporovi između seljaka i sela oko ! me. da ova sirotica dođe do »rog Mjesni odbor. imanja Smalage Smaik^ća takye su ; prava. prirode, da se do sad nisu mogli ko* načno da rese, već se samo rasprava Janja, 15. juna. ljalo pitanje obrade zemlje i seoske Oko reforme slobodnih begluka iz ispaše. Tako jc došlo da su vlasti Podrinja. Vi me gospodine uredniče izdavale naredbe, koje su samo mo* poznate kao prijatelja težaka, pa mentano imale da spreče ozbiljnije Vas molim, da samo dvije reknem posledice ovih sporova. o protestu g. Srškića na uredbu alo* Tako je izdano i rešenje mojega i bodnih begluka čiji problem bo­ Ministarstva od 25. maja 1921. g., me ne može biti efemeran. koje je imalo tu svrhu, da samo o* Mi iz Podrinja usprkos toliko pri* no što je noprckomo seoska ispaša čanog riješen ja agrara u granicama i po zemljišnim knjjgama i u prirodi, predratne Srbije bolje vjerujemo ima da i dalje ostane ispaša. Ono, svojim rođenim očima, kojima vidi* što je po zemljišnim knjigama zirat* mo u Srbiji iste odnose kao i u Bo* na zemlja i što se pre uzurpacije sni: gazde žive od rente, koju težaci obrađivalo, ima da se obrađuje i namiruju davanjem trećine i polo* dalje. vine. Ovi će se sporovi moći da rešc po I svi mi koji vidimo tu jednakost Pravilniku o provađanju Uredbe u I zemljišnih prilika, vidimo još da g. pogledu postupanja s beglučkim j Srškić najnovijom erupcijom ni ma* zemljama, po kojem pravilniku će j lo ne štedi srbijanskih državnika — se započeti odmah raditi. S’učaj i mi se snebivajući od čuda pitamo, Smailage Smailagića spada među o* | zašto g. Srškić štedi srbijan­ ne, koje ću naročito hitno dati spro* ske gazde gg. Samuroviće, vest'. Do toga vremena mogu samo Pejiće, lsakuviće itd. itd. i to odrediti, da se privremeno resi njihove b e g I u ke ?! pitanje — koji kompleksi ovog po* Taj težakoflski separatizam — seda spadaju u ziratnu zemlju, a ko* gospode, koja su najveći protivnici ji u Ispašu, i da se ziratna zemlja ob< pokrajinskog separisanja, izgleda rad:. kao neki tajanstveni rebus! Nu ovaj Ministar za agrarnu reformu rebus nije teško riješiti, bar musli* N. Uzunović. manima, koji su od oslobođenja pa ovamo - u eri težakofilske politike viđili i takih blagodati, gdje na pr. D __ B jedan srbijanski gazda (Isaković) hoće pored velikih pustara, i mo* □ že pored vlasti i žandara jest D hoće i može da otima zemlju težač* □ □ ku, pardon muslimansku težačku, i П to ovkraj Drine, a na način kako U »kosovica« sudi. (Slučaj Huse Ha□ 99 džiimamcvića iz Janje.) Žalosno, ili posve istinito! Odgovor ' ' | narodnih poslanika gg. H. Ajano- . I vlća i N. Pozderca na ministra ■ duhana u banjalučkom i bihaćkom okrugu. ! U odgovor na Vaše pitanje, upućeno mi preko Predstavništva Ustavotvorne Skupštine o „zabrani sađenja duvana u okrugu banjalučkom i bihaćkom« | čast mi je izvestiti Vas da je — prema i izveštaju Uprave Državnih Monopola dobivenom od Oblasne Monopolske Direkcije u Sarajevu — potekla iz ovih razloga: Proizvodnja duvana u Bosni pre ovog svetskog rata, bila je skoncentrisana samo u srezovima srebreničkem i foČamkom. U toku samog rata osetila se velika oskudica u duvanu, te je zbog toga dozvoljeno gajenje duvana u ćelom području okruga banjalučkog i to samo» u 1916 god. kada se ie samo 96 i lica za ovo prijavilo, zbog čega je odmah u idućoj 1917. god. ponova zabranjeno gajenje. Kao što se iz ovoga vidi bespravno suđenje duvana nije bilo u ovim ©kru­ zima ni za vreme samoga rata već se ovo pojavilo tek po oslobođenju u 1919. gođ što je za svaku osudu. I pored svega ovoga, Monopolske vlasti izlazile su u susret molbama i protiv jasnih zakonskih naređenja u prošloj godini nisu poništeni bespravno zasađeni duvani već im dozvoljeno da proizvedeni duvan imaju predati državi. Ovakvih proizvođača uokrugu banjalučkom bilo je 26.000 od kojih su predali duvan drŽavi njih 700 sa 1260 kgr. du­ vana. U okrugu bihaćkom bilo je 4000 proizvođača a samo njih 175 predalo duvane u težini 560 kgr. Koliko je naneto štete dr- Naši dopisi. i ! 1 I i j ; j ! : । ' | | t | ; | | | : ' i i { j ‘ , I I Sjetite se □ ИI vama sartske frkove. Mislio sam, da gov čin. I svita je mimistrova svt u su to Buharkc i nc shvaćah, zašto se zlatu i srebru, samo imaju crnu uni* jedne onako kriju, a ove tek malo ili formu. Ministar je starac sa bijelom gotovo nekako. Moj ini Вићатас re* kacj snijeg bradom, ali se u sedlu drži če, da su to jevrejke. U Buhari ima dobro i junački, kao mladić od dva? vrlo mnogo, osobito po gradovima, deset godina. Za^ministrom i svitom jevreja, a Buharci ih zovu »jehudi«. jahaše u nekom razmaku mali odio Njihove se žene kriju samo radi a* konjaništva, isto lijepo i čisto obu* deta, e da tako budu bliže sredini u čeni ljudi, a na dobrim konjima. kojoj žive. A ja se čudim, kako jev* Kad se uspoređiše s nama mi podireji mogu ma i jedan dan proživjeti gosmo ruke dovikujući »selam«, a na teritoriju, gdje vladaju ovakvi ministan iđoštojanstveno pridiže dc* snu ruku i k'mnuv glavom projaha drakonski zakoni. K cnrrovu nas dvorcu ne pustišc. dalje. Tek iz daljine pogledah na njegove Vać se približavaše akšam i ja mo* palače, nad koj’ima se uzdižu kuble radoh još dok nije sunce zašlo izaći medresa i džamija i one vite i lijepe za gradske bedeme. Ovdje je običaj, istočne munare. Vraćajući se jednom da se sve gradske kapije zatvaraju, poširom udicom opazismo kako uli­ i čim zađe sunce i tada je vrlo teško com juri buharski suvarija i nešto unići u grad ili izaći iz njega. Moj viče. Moj mi pratioc reče, da ide Buharac stanuje u ruskoj Buhari vojni ministar sa svojom pratnjom i (Kaganu) i mi sretno izađosmo iz mi se prislonismo uz zid kao i ostali kapije starog grada, gdje nas čekaše prolaznici. Za nekoliko minuta eto naš kpčijaš. Po hladovini u predve* svite na lijepim i plemenitim konji* cerje stitgosmo na stanicu i tu se ne ma. U sredini jaše sam ministar na malo natezasmo i pogađasmo sa na* vrancu, a ministar je u bijeloj kao šim kočijašem Sartom. On neće da snijeg uniformi, izvezenoj zlatom i primi boljševički novac, nego traži srebrom. Na glavi ima krznenu voj­ jli carski ii: kerenke (novac izdan od ničku Subaru onako nešto kao i tur* Kcrenskog) ili buharski. Ja mu ne ski oficiri. Samo buharski oficiri i* htjedoh dati druge nego boiljševičke, maju na ramenima srebrene epolete, koje on mora primiti, jer je u gradu, dok su u ruskih oficira zlatne, a o* gdie vlada boljševik. Kad vidje, da sim toga Buharci imaju zlatan -polu­ mu ništa nc pomaže, primi i boljše* mjesec sa zvijezdom pod brojem c>= I vičke. A u novcu je ta razlika, da se bičnih zvijezda, što označavaju nje* i ovdje u Buhari računa jedan buhar- �France. Kako se doznaje iz poaadaaa vrela, poći će on koji dan put Moskve. Kod ovdašnjeg ruskog diplomatskog zastupnika već je zatražio dozvolu za put u sovjetsku Rusiju. Još se među­ tim ne zna, da li će mu ruiki zastup­ nik dati tu dozvolu. Senator France je vod jedne vrlo uplivne američke financijaine grupe, koja se velikam energijom zalaže za brzu obnovu američko-ruskih trgovačkih odnosa. Toj svrsi ima da posluži i njegov put u Evropu. On je stupio u dodir i s nekim njemačkim mjerodavnim ličnostima, da postigne sporazum za suradnju s Nje­ mačkom. Ovom posjetu uslijed englesko-njemačkih pregovora glede trgo­ vine s Rusijom pripisuju veliku važnost. Još je interesantnija informacija, da će sovjetski punomoćnik Krasin, koji se sada nalazi u Londonu, u najskorije vrijeme poći u Washington, te tamo pregovarati sa zastupnicima američke vlade o sklapanju trgovačkog ugovora. Pođe li mu to za rukom, i razviju se odnošaji s Engleskom i Njemačkom, bila bi uspostavljena oficijelna veza između najviše zainteresiranih velikih vlasti. zaključka konvencije između Ru* prijateljske odnose, moglo bi to pro* munjske i Jugoslavije, »Daily Tele* uzrokovati neprijatne osjećaje. Za* graiph« je tom рггТ>т spomenuo to su umoljeni senator Canassi i De mogućnost, da bi u slučaju potrebe Cupris, da povuku pomenute a? Rumunjska mogla jednu diviziju po? mandmane, što su oni i učinili. staviti i poslati na pomoć Grčkoj. Podjela njemačke ratne odštete. Engleskoj bi diplomaciji Iako uspje? Predstavnici savezničkih financijal? lo da za taj pothvat potakne dobru nih ministarstva održali su u Parjzu voljku rumunjskih krugova, a za na* pregoivore o pddjeli njemačke od* gradu će malo promijeniti politiku štete. Određen je takav način po? Velike Britanije na Dunavu, Što bi djele: Francuska dobiva 56 po sto, bilo u prilog i Jugoslaviji. Engleska 22 po sto, Italija 10 po sto. Demoralizacija grčke vojske. Belgija 8 po sto, Portugal 1.5 po sto. »Dai:ly Express« iz Londona javlja, Prema tomu rmalo bi da se podijeli da ni prisutnost kralja Konstantina još 1.5 po sto. Na tu su odštetu iz* ne može da zaustavi demoralizaciju javile svoje pretenzije različite dr* grčke vojske. Nerasnoloženjc kra* žive. Zahtjevi Bolivije, Kitaja, Peru Ijevo imalo bi prema istome listu i Poljske su odbijeni, dočim su uva­ svoj uzrok u neprijateljskom doče* ženi zahtjevi Brazdi je, Kube, Grčke, ku, koji mu je priredila vojska ras­ Liberije, Rumunjske. Srbije, Jugo? položena venizelistćčki u nekim sek* i slavije, Siama i Čehoslovačke. Po* 1 najprije će se odrediti zahtjevi Sr? tori ma fronte. Mustafa Kjemal na fronti. Prema bije. Helem, gospodo N ježići, SrŠkići i t. d. i t. d., i ako suviše glasno obe* dajete sreću, muslimanski težaci vam ne vjeruju, jer ne vole ovakih zapletaja, i tu ponuđenu sreću ga­ lantno ustupaju srbijanskim težaci* ma — a valjda je i vama jasno da je srbijanski težak zaslužniji nagrade kao bolji patriota, a bome i buntova niji protiv socijalnim nepravdama. I radi tih reformatorskih đishar* monija, muslimanski težak radije bi? ra svoje zastupnike iz muslimanskih redova i birače taiko sve dotle, dok se dotična gospoda nc saperu od vjerske netrpeljivosti i komičnog težakofilstva, čije blagotvorno dej* stvovan je presijeca korito hitre Dri­ ne. Prijatelj težaka, alias musi, težaka. Politički pregled. Konferencija britanskih premU VANJSKI. Rumunjska bi imala pomoći Grč* koj? Prigodom konference ilzmeđu Curzona i Brianda pisao je london? ski »Mornin* Post«, da će ti prego* vori obuhvatit1 mnogo šire dimen* z je i da će dodirnuti i pitanja od ve­ like važnosti ko ja se mogu dovesti u savez sa malom antantom uslijed vijestima iz Angore Mustafa Kjemal paša u pratnji Fevzl paše i šefa gene­ ' jera. 21. juna su se sastali u Londonu ralnog stožera otputovao je Iz Angore I zastupnici vlada engleskih dominiona । na državnoj konferenciji, koja će po na frontu. | svoj prilici trajati više tjedana, te ima Turski izvještaj o položaju na I da riješi nekoja vrlo važna pitanja. fronti. Turski službeni komunikej od ■ Konferenciju je otvorio engleski mi18.juna javlja slijedeće: Zapadna fronta: ( nistar predsjednik Lloyd George sa Jedna navalna grupa kod Sjemena na­ duljim ekspozejom o vanjskoj politici, nijela je neprijatelju teške gubitke. te je među ostalim kazao Državna Jedna neprijateljska torpiljarka bom­ konferencija održaje se za vrijeme vebardirala je obalu i uništila nekoliko likih nemira na čitavom svijetu. Ipak zgrada na keju. Druga jedna torpiljarka se nadamo, da će ovi nemiri skoro bombardirala je obalu istočno od Kara prestati. Prije svega moraju nas zani­ Mursela,oštetivši najbliže zgrade. Ljud­ mati dva pitanja: pitanje razoružanja skih žrtava nema. Naše čete napale su Njemačke i naknada ratne štete. Proneprijateljske odjele sjeverno od Sal- blem razoružanja je, držim, svršen. hilija (na željezničkoj pruzi UŠak—MaNjemačko brodovlje iščeznulo je sa niša) zaplijenivši znatni ratni materijal. površine mora, a njemačka vojska nije Grčka oklopnjača »Kilkis«, praćena jedviše ona velesila, kao što je bila nenim razaračem približila se 9. juna Inekada. Ne treba zaboraviti, da je prije boliju i otvorila kroz jedan sat bomrata brojila više milijuna, a danas sabardement. Nakon što je naše topmo još 100.000 ljudi. Istina je da po­ ništvo odgovorilo, krstarica se je mo- stoji još nekoliko tih regularnih forrala povući. Ljudskih žrtava nema, macija, no zato nije odgovorna toliko materijalna šteta znatna. Pruska nego Bavarska. Pitanje odštete Predlog o pitanju Crne Gore u ta* nije bilo od tolike važnosti samo radi lijanskoj komori otklonjen. Prošle zahtjeva, koji su se stavili na Nje­ subote na skupštinskoj sjednici se* mačku nego zbog njezine razdiobe. Tek nator Canassi učinio je predlog, po nakon dviju godina svestranog prou­ kojem bi Italija trebala da štiti pra­ čavanja našli su finansijski stručnjaci va Crnogoraca. Senator De Cupris pravo riješenje. Njemačka je ovo prak­ sa svoje strane predložio je, da se tično riješenje prihvatila i sada postoje rečenica »iskren pozdrav sa jadran* samo dvije poteškoće, a to su usta­ ske obale« izmijeni tako, da glasi novljenje poljskih granica u Litvi i u »tužan pozdrav sa željene jadranske Gornjoj Šleskoj kao i rat sa Turskom. □bale«. Ovaj je pozdrav upućen u Tek onda, kada budu sva ova pitanja odgovoru na prestolnu besjedu u povoljno riješena, moći će se reći, da parlamentu. Međutim na jučeraš* je mir zbilja uspostavljen. Engleska će njoj sjednici ministar predsjednik tek onda biti obnovljena, te će moći GioLtti je izjavio, da ne može dopu­ živjeti u miru, kade budu izvršeni svi stiti ovu modifikaciju, jer kad se iz­ mirovni uvjeti. Nekoji mirovni ugovori govor primi od strane parlamenta, će se možda još nekoliko olakšati, ali on mora biti i lojalno izvršen i to samo onda, ako se u tom pitanju ponc samo liberalno već i po duhu. stigne suglasnost sviju, koji su kod Ako rapallski ugovor bude izvršen, toga zainteresovani. Konačno je Lloyd stvoriti će iskrene i prijateljske od* George izjavio, da će zamoliti Lorda nose između oba naroda, koja su ga Curzona, da da pregled svjetskog po­ potpisala. Ako bi se u senatu usvo­ ložaja, odmah nakon što se povrati iz jila rečenica, u kojoj bj se izražavalo Pariza. Amerika i Rusija Ovih je dana nepovjerenje prema narodu, s kojim imamo interesa i razloga da održimo prispio u Berlin američki senator ski novčić za jedan carski papirnati rubalj, a jedan carski papirnati ru* balj za deset boljševičkih papirna tih. U staroj Kuhari apsolutno ne prima* ju boljševički novac, a nerado daju i za carski. Pošto pak u cijelom Tur* kestanu i Zakaspijskom kraju nema gotovo nikakve robe, a narod za šest godina ogolio i obos’o, to ruski gra* dani nose svoje sakrivene srebrene i zlatne rublje u Staru Buharu i tamo kupuju platno, odijelo i ostalo. Za* nimljivo je i to. da ovim svojim mu­ šterijama buharski trgovci računaju srebreni i zlatni ruski novac po ona* ko isto visokoj cijeni, kako je to bi* lo prije rata. 1 za pet rubalja zlata o* ni vam daju robe za nekoliko stotina buharskih »tenjga« (groš ili nešto vi* še). ZahvaFh se prijatelju Buharcu na njegovoj dobroti 1 ljubaznosti. Još večer provedosmo skupa, a sutri dan oko podne ja krenuh s vlakom dalje. Po Zakaspijskoj oblasti. Pred večer pređe naš vlak veliki željezni most na rijeci Amudarji, i za nekoliko minuta udosmo na sta* niču Ćaržui. Amudaria je najveća rijeka u Zakaspijskom Kraju i obilu­ je ogromnom količinom raznovrsne ribe. Rijeka, je pravim dobrotvorom ovog kraja. Protiče na stotine i tisu* će kilometara pješčanim i pustim predjelima, gdje svojim izlijevanjem, a uz marljivost Sarta, tvori plodne ravnice, oaze i sela. Sarti svojom marljivošću i neumornim radom o? svojiše pustinju, navodniše je i ob* rad še. 1 sada se uz Amudarju na ve* liko sije pamuk, pirinač i goji svilena buba. Amudarja je k tome i plovna i po njoj plove manji riječni paro* brodi i dovažaju surove materijale u gradove i sela, gdje su podignute tvornice za prerađivanje svile i pa­ muka. Ovakvih je tvornica osobito mnogo u Kaganu i oko Čaržuja. One tvornice u Kaganu većinom izgorješe za vrijeme buharskih događaja, a i sve druge stoje i ne rade, jer se rad* nici razbježaše, a i ne dostajaše naf* te za gonjenje strojeva. Tako zamri* je u ovom kraju industrija i trebati će mnogo mjliona novca i neumor* nog rada, se opet uspostavi i tvornice otpočnu rad. U Čaržuju se opet zadržasmo nekoliko sati. To jc manji gradić, koji se po cijelom Turkestanu i Zakaspij« skoj oblasti slavi radi svojih izvrsnih i slatkih dinja. Još ovdje u Čaržuju goje veoma mnogo domaće peradi, osobito kokošiju i pataka. Stanovnik ci su grada većinom Sarth a ima i Enncna, kojih je mnogo po svim gra* dovima Zakaspijske oblasti. Pred Čaržujom je za mostom granica Bu* hare, a od ovog se grada pa do Ka* snijskog mora prostire Zakaspijski Kraj. UNUTARNJI. Odgovor g. Pašića na interpelaciju o luci Baroš. Na sjednici konstitu* ante od 21. ov. mj. stavio je pred* sjednite zemljoradničkog kluba Lazič interpelaciju o prisajedinjenju luke Baroš riječkom pristaništu. Mi* nistar predsjednik g. Pašić je odgo* vorio, da nije potpisan nikakav spo* razum između nas i Italije o zajed* ničkoj eksploataciji Rijeke i Baro* ša. Međutim smo mi po rapallskom ugovoru pristali, da Rijeka bude ne­ zavisna država, pa prema tome Rb jeka ima pravo da pristaništem u? pravi ja sama, ili da pravi sporazum sa susjednim državama. Ako Rijeka ne bi imala nikakvog saobraćaja sa ostalim državama, onda bi loše pro? šla. Pregovori se vode, sondira se teren, smatra se za potrebno, da mi znamo, što Rijeka želi, a i mi; da ka* žemo što od nje očekujemo. Ali glavno je ovo, da mi pregovaramo o zajedničkoj eksploataciji Rijeke i Baroša sa slobodnom državom Rb jekom. Rijeka može da pregovara i sa drugim državama, na to ima pra­ vo. Ali dok mi ne primimo sav naš teritorij, koji nam po rapallskom u* govoru pripada, mi smatramo da ni? je potrebno da dotle ulazimo u pre* govore. Kada se Rijeka ograniči, kada slobodno svoju upravu izabere i kada noti.fičira svoj postanak, mi se onda možemo odazivati ili ne, njezinom pozivu na pregovore za sklapanje sporazuma. Страна 3 Strani „ПРАВДА* — „PRAVDA* Екл 304 Broj i ' ; ‘ i • I i : ‘ I I Tri dana putovasmo vlakom. Pro: đosmo Merv i neke druge manje | stanice i sela. Na nekoliko mjesta opazih ravnicu ili po manjim brežulj.* I cima starinske razvaline, oko kojih i se danas nalaze omanja seoca. Reko? | še mi, da su to nekadanji odžaci sart* skih plemića i vlastelina, koji podle* gošc pri zauzeću Zakaspjiskog Kra* ja. Mjestimice mi pokazuju moji suputnici u ravnici manja seoca u ze* lenilu i dodaju, da je to perzijska granica. Istog dana poslije podne stiže naš 1 vlak na stanicu Ashabad. Još se vlak | nije zaustavio, a mi čujemo neko ' klicanje negdje oko stanice, a glazba intonira boljševičku himnu. Izađo* smo iz vagona i na trgu pred stani* I com opazismo tisuće ljudi sa crve* nim kokardama na prsiima i sa zasta* vama. Čujemo i govornika, kako sla| vi komunističku pobjedu i nekoga kuje u zvijezde. Radoznali pristupi* ■ smo bliže i od govornika saznasmo, ■ da su danas u jutro stupile bolise* ' veke straže u prestonicu Azirbej* ' džanske republike u grad Baku, a ге* ' volucionarno radništvo i proleterci grada Baku ipomogošo crvenim voj* i skama potpuno osvojiti grad i svrg­ i nuti azirbejdžansku vladu. K ovome i govornik dodaje, da je sovjetska mo* I skovska vlada odmah predala i Đur* 1 đinskoj i Ermenskoj republici ulti* matume, ili da priznaju sovjetski re* Domaće vijesti. I ' ; Razbojnički napad na voz Ze­ lenika. — Uskoplje, 22. ov. mj. je izvršen jedan neobično smjeli razboj­ nički napad. Cijela četa razbojnika (Crnogoraca, kako je ustanovljeno) u vojničkim odijelima, ustavila je pucnja­ vom iz pušaka voz iza stanice Grad­ ska i potpuno opljačkali sve putnike i poštanska kola orobili. Pri pucnjavi je bilo više teško ranjenih, a čuvar poštanskog vagona platio je glavom svoju revnost, jer nije htio dopustiti, da se pošta orobi. Opljačkani putnici su morali da tri puta uskliknu: Živili Crnogorci. Ovo je već i za američke prašume suviše I • • ; I : | | I 1 I : j ■ [ i ) i ' j : ; | ! i I | Nova stanbena uredba. »Jutarnji. List« od prekjuće donosi cijelu no* vu stanbenu uredbu, koju je potpi* sao Regent 21. ov. mj. Iz te uredbe citiramo ove članove: Član 3. Pri određivanju zakupnih cijena kod svih zakupa utvrđivat će se osnovna zakupnina, a to je ona koja je bila 1. juna 1914. godine. Ako objekat, koji se izdaje pod za­ kup, 1. juna 1914. nije bio izdat, ili ako se ne može ustanoviti visina za* kupnine, koja se je to<?a dana imala platiti, uzet će se kao osnovica ona zakupnina, ko ja se je u to doba pla? ćala za slične objekte u sličnom po* ložaju. član 4. Osnovna zakupnina (čl. 3.) pomnožena sa brojem 4 daje nor* malnu stopu kod zakupa za stanova* nje po ovoj uredbi. član 5>. Kod ekonjomski slabijih zakupaca, kamo spadaju i oni, koji žive pretežno od stalne svoje plaće žim ili da će i na njih navaliti. Na* pokon poziva govornik revolucionar­ ni proletarijat, da stupi dobrovoljno u redove crvenih vitezova i ide na Kavkaz u pomoć svojoj braći đur* đjnskim i ermenskim drugovima, koji stenju pod igom svoje buržoa? zije i antantinih eksploatatora. Prekrasno govori ovaj čovjek, a u mojoj si? glavi pojavljuju i formiraju tužne i crne misli. Propade nada, da ću za dva — tri dana biti na Kavka* zu i uz pripomoć savezničkih vojnih misija nastaviti put u domovinu. Pred mojim su očima borbo i doga* đaji, koji će se eto odigrati na Kav* kažu i vidim očajni otpor Đurđinaca, Ermena i drugih kavkaskih gor* skih plemena i navalu boljševičkih internacionalnih bataliona i pukova. Zar u ovaj haos da i ja stupim i ži? vim u nadi, da će mi uspjeti probiti se do Batuma? Tu u Ashabadu na, stanici saznah, da se nikomu ne do* zvoljava prevesti se preko Kaspij* sjtog mora u Baku. Riješih zaustaviti se u Ashabadu, da se informiram o situaciji i pričekam zgodniju priliku. Uzch svoju torbu i uputih se lijepim ashabadskim ulicama na pazar —■ čaršiju. (Nasta’viće *e.) �ili mirovine, može se osnovna za­ kupnina pomnožiti najviše s brojem tri. U koliko se plaćaju porezi sa# moupravnim tijelima (općinama, žu* panijama i drugim) iste padaju na teret zakupca. Čl. 6. Izuzetno od propisa čl. 4. može se osnovna zakupnina pomno# žiti najviše s brojem 6 kod stanova, u kojima stanuju zakupci, čiji je go# dišnji prihod od 60 do 100.000 K. Čl 7. xAko su u pitanju zakupnici, čiji godišnji prihodi iznose preko 100.000 kruna, sopstveniku se o# stavlja sloboda ugovora zakupnih ci­ jena. bez obzira na postojeći ugovor uz ograničenje po čl. 24. ove uredbe. Cl. 8. Pokrajinskim vladama, od# nosno vlastima za stanove prepušta se, da u duhu ove uredbe odrede ci* jene sobama sa ili bez namještaja u hotarma. prenoćištima, penzionima, banjama i slično. Čl. 9. Kod drugih zakupa, gdje predmet nc dolazi u kategoriju za# kupa za stanovanje, ustanovljuje se sloboda ugovora zakupnih cijena. Ako se sopstvenik sa zakupcein ne može da složi o visini zakupne čije# ne. visinu zakupnine određuje nad­ ležna vlast za stanove (čl. 28.). Pri određivanju zakupne cijene u nekim slučajevima, može se imati u vidu položaj i način života zakupca i sopstvenk? zgrade, napredovanje radnje i preduzeća. da li radnju o# bavi iaju slabije situirani, dalje mje# sne pr'Čike, kvaliteta zgrade, interes stanovnika dotične opštine, koji tre# ba da bude dovoljno zaštićen u od# nosu prema strancima. Nadalje pri određivanju zakupnih cijena, vlast će '.mati u vidu, da 1: i u koliko je zakupna daća oštećena za vrijeme rata ili poslije rata, a zakupac lišen mogućnosti, da ga uživa u cijelosti ih bi uslijed toga imao ma kakvu štetu. Ako je sopstvenik nekog poduze­ ća, koji je u isto vrijeme sopstvenik zgrade, u kojoj je preduzeće, ovu prodao prije stupanja na snagu ove uredbe, pod uslovom, da kupac o# staje u zgradi, u kojoj je preduzeće kao zakupac uz izvjesnu zakupninu, ova se nc može dizati po ovome čla# nu, nego ostaje u važnosti po prvo# b:tnom ugovoru. Čl. 10. Kod stanova i drugih za# kupnih objekata uzetih za humane i kulturne ustanove, može se osnovna zakupnina od 1. juna 1914. podići na •najviše četverostruki iznos. ČL 11. Takse za vodu, iznošenje đubreta, čišćenje dimnjaka i osvjet# ljenje stepenica, koje su vezane za uživanje zakupnog dobra, snose za­ kupnici srazmjemo. Ako sopstvenik stanuje, snosi i on srazmjerni dio. Osnivanje antialkoholnog društva Trezvenosti. Prilikom proslave 27. noći Ramazana „Lejleikadera* udaren je temelj osnutku antialkoholističkog društva „Trezvenost" u Otoci. Izabran je privremeni odbor za organizaciju društva i odmah se upisalo 75 članova. Tom zgodom privremeni odbor sakupio je svotu u iznosu od 460 kruna, nami­ jenivši tu svotu siromašnoj školskoj djeci. Za ovu je svotu kupljeno platna, koje je podijeljeno zadnji dan rama­ zana siromašnoj školskoj djeci. Uprava narodne osnovne škole u Otoci naj­ toplije zahvaljuje pomenutom odboru na pomenutom plemenitom i humani­ tarnom radu. Svima pododborima i povjerenicimaGajretovim. Ranijom okružnicom Gajretove Uprave pozvani su svi pod­ odbori i povjerenici, da dostave Upravi Gajreta tačne obračune za minulu poslovnu godinu do 15. juna t. g. Kako od nekojih pododbora i povje­ renika još do danas nijesu prispjeli obračuni, to se ponovno upozoravaju, da ih bez odvlačenja otpošalju, kao i novac, u koliko ga nijesu ©tposlali do danas. Ujedno je potrebno, da otpo­ šalju spiskove svih članova prinosnika, utemeljitelja i dobrotvora. U slučaju, da se traženi obračuni i spiskovi na otpošalju na vrijeme, to ne će тоД iznijeti rad takvog pododbora odnosno povjerenika u izvještaju Centralnog odbora na glavnoj godišnjoj skupštini, koja će se uskuro održavati. Booi 304 ^гој ЛРАРДА* — ,PRAVDA* Стоаиа 4 Strana Poziv. Sve javne činovnike i pođčmovnikc rođeno u Kulen-Va* kutu, kakvih imade oko trideset molim, da se jave na donju adresu bi I: voljni bili doći na Aliđun (2. aug. 1921.) u Kulen Vakuf, gdje bi smo proslavit taj ugodni sastanak zajedno s našim rodnim Vakufci# ma. Ujedno ako bi kojem pozvanu* kn bilo teško za putni trošak, neka ! i to izvoli javiti, za što ćc se imuć# nije zemljaci postaratj. Uz bratski * mahsuz selam: Prof. Husejn Alić, I nar. poslanik, Beograd. -■ ■' Točno na minutu idu Suttncrovi satovi, svjetski glasovita marka I »IKO«. Suttnerove ure u svim izrad# hama i cijenama, kao i sve ostale . dragulje i potrebštine pokazuje ! Vam prekrasni katalog kojeg bes# platno dobijete ako za poštarinu I pošaljete 2 K na tvrtku H. Suttner, Ljubljana br. 706. i_______________________________ Zdravstvo. Sušica ! i , 1 i ' ' t ; , I 1 ' I ' : , ј ' i Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. narodna pogibao. (Iz knjige »Med. M. Prdog Riječ o sušici«.) Medju ljudskim su neprijateljima naj­ opasniji uni, kojih ne vidimo i kojih se ne možemo nikakvim običnim oruž­ jem obraniti. Kakovi su to neprijatelji? Jesu li to divlje zvjeri ili otrovne smije, ili lupeži, koji vrebaiu pored druma u tamnoj noći, da pobiju i ©robe čeljad, koja putuje? Ne; nijesu to oni. Za njih imade ili puška ili štap, ili zakon, p© kume im ljudsko društvo sudi pa onda ih. ako treba i uništi. Mnogo imade čovjek takovih neprijatelja i što je on slabiji — to je krug onih, koji mogu da mu škode, veći. Ljudski rod se, rekoh, pobrinuo za razno oružje protiv tih vanjskih neprijatelja, koji i mogu i hoće da naškode njegovim Članovima, ljućima. 1 Čovjek se uspješno brani običnim oružjem pred tolikim brojem neprijatelja, pa doživljuje starost, keju treba da doživi, ako je krepak i jak. Koji li je onda neprijatelj, te ne strepi ni pred puškom, ni pred handžarom, ni pred zakonima, već smjelo kroči svome cilju da uništi nejako dijete i čovjeka jaka i zdrava, hranitelja i branitelja nejačadi, oca na domu, učitelja u školi, popa kod oltara, učenjaka kod knjige i — kralja na prijestolju. Odakle je, dakle, taj neprijatelj, koji ubija i kralja i čedo bez straha i bojazni? široka su njegova polja i duboke njegove šume. Sad se vije u oblacima prašine, sad puzi gnojištima i smetištima. Tamo u krčmi i u kavani gmiže po prašini, vere po čašama. U tvornicama ga na milijune čuči i vreba, u čije će se živo meso zariti. U tisućama podrumskih vlažnih i tavanskih sparnih stanova spokojno čeka, da zrakom ili drugim kojim, nama neprimjetnim, putem zadje u naše tijelo pa da počne svojom razornom gozbom, žderući naše meso i pijući našu krv. Svagdje ,se cn nadje: svagdje mu je stan po volji. Ni hram božiji nije mu dosta svet — ni razbojnička špilja nije mu pregriješna. Kraljeva se gnjeva ne boji, ni dječji plač ga ne dira. Majčin poljubac upotrebi, da predje na dijete. Prijateljski stisak desnice upotrebljava kao most za prelaz na svoju žrtvu. U najnježnijim časovima poro­ dičnoga života šeće on sa žene na muža, sa muža na ženu; sa dojkinje na dijete, sa oca na sina, sa kćeri na mater. Stvor je prirode, kojemu je svrha da čini zlo. Strašna pomisao: nevidljivi neprijatelj, ima ga na milijarde, a svrha mu je da čini zlo! To je sitna gljivica, koje ne vidim© prostim okom, a z©ve se »bacil tuberkuloze«. Taj, dakle, bacil uzrokuje bolest Sušicu ili tuberkulozu. Sigurno je, da u našoj prostranoj državi, Jugoslaviji, od sniježnih Alpi pa do blizu sunčanoga Soluna, nema kraja, u kom ne bi bila poznata suha bolest, sušica, jektika, ikričavost ili pšenjivost, dok je po našim gradovima zovu tuberkulozom, prema latinskoj riječi: tuberkulum, Što znači kvrga ili | kvržica. Na onom, na ime, dijelu tijela, - gdje sjedne ta gljivica, stvaraju se kvržice, čvoriči, u kojima se gljivica sa svojim potomstvom udomljuje. Od ; tuda se sve dalje i dalje laspiodjuje i ' stvara sve više i više tih kvržiea ili i čvorića, dok konačno ne uništi, ne iaJede onaj dio tijela, recimo: pluća, kuda se naselila. Posljedica je smrt ' čovjeka. I još gore. Tako zaraženi I čovjek, žena ili dijete, može da zarazi svu svoju okolinu: braću, djecu, rodi­ telje i drugove. Svi oni mogu, pa u mnogo slučajeva i umiru od te bolesti, kojom ih je zarazio u najviše sluča­ ; jeva njima najdraži stvor: muž, žena, dijete, prijatelj. Toliku, eto, moć imade taj sitni ne­ i 1 prijatelj. Taj bacil. Sto je on? Svi mi znademo, da se ' ‘ Životinje i biline dije e na vrste i rodove od najvećih do najmanjih. U rod najmanjih gljivica, kojih ne vidimo prostim ok©m, spada ; taj bacil tuber­ kuloze. I tifus, grižu, sifilis i kojekakve druge priljepčive boiesti prouzrokuju klice iz sličnoga roda, u koji spada i bacil tuberkuloze. Samo što se većina tih bacila pojavljuje katkada i sad ovdje, sad ondje, pa je berba protiv njih lakša, dok bacili tuberkuloze živu uvijek tamo, gdje imade najviše ljudi, gdje je najveći promet i gdje se naj­ više radi. Jasno je, da će tamo, gdje imade mnogo ljudi, biva u gradovima, biti i j uvjeti za život različiti. Gdje imade bogataša, tamo ima i mnogo siroinaka. | Način života jednih i drugih tako je ' različit, da se ne da ni usporediti. Osobito pak onda, ako je i razlika u shvaćanju svega onoga, što čovjeka čini čovjekom, velika. Ta je razlika u pitanju čistoće ve­ | lika, a to je ujedno i odlučno za ši­ renje sušice, jer bacil sušice Živi najradje ondje, gdje je nečistoća najveća. Tamo on nalazi najviše hrane, tamo on prelazi sa čovjeka na Čovjeka, sa porodice na porodicu, iz kuće u kuću, iz ulice u ulicu, dok eto najednom čitamo: u tom i u tom mjestu prošle sedmice umrlo je, recimo, 80 ljudi, a od toga 40 ljudi od sušice I Strašne brojke! bušica i sve druge 1 bolesti podijelile su svoje žrtve po pola. I tako to ide redom : svake sedmice ■ 15—50% umrlih od sušice. Redovito: j mladenačko doba pa do bujne mužev, nosti. Mnogo djece u najnježnijoj dobi, a isto staraca. I mi prelazimo pieko ' toga, kao preko posve prirodne pojave, ne vodeći računa o tome, kolika nam snaga lijega prerano u grob, koliko nezbrinutih ostaje iza takove žrtve, koliko je klica smrti rasijano sa bo­ lesničkih logova tako izgubljenih snaga. Ima li pomoći? Ima; svaka se bolest može izliječiti. Svaki se razumni cilj može postići, i , ako razni putovi vode k njemu. Svat­ | ko, tko hoće da se izliječi od sušice, ' izliječit će se prije ili kasnije, prema , tome, kojim je putem pošao, samo — ! ako nije prekasno pošao. Ako hoćemo neku bolest liječiti, moramo prije svega znati, da boluje mo od te boiesti. Mnogo pak imade sušičavih ljudi, koji ni sami ne znaju, ' da boluju od te opasne bolesti. Jer i sušica je podmukla bolest, koja se j često sakriva za razne druge bolesti 1 ili bar bolesnik misli, da kod njega ’ nema ni govora o sušici. To biva i osobito u početku zaraze bacilima * tuberkuloze. g ј; Naravno, da kod manje obrazovanih slojeva naroda dolazi u obzir nemar­ nost ili — rjedje — siromaštvo, zbog kojega ti ljudi ne traže liječnika, da i im on pomogne svojim savjetom usta­ noviti vrst bolesti i način liječenja. i Drukčije se ni ne može tumačiti toliki postotak pomora od sušice. - Gajretov glasnik. Dobrovoljni prilozi. Vrijedni pod­ odbor u Dervent« održkje zabavi u zajednici sa društvom „Jedinstvo", te je od te zabave Upravi poslano K 7.000. — Branko Trb®>vić, Hotel »Central« sakupio na gajretov blok K 212 Pod­ odbor K©njic K 454. Šalim Sajrakta! rević, povjerenik Gornji Vakuf K 13^2. i Pododbor B. Dubica K 1445. Rasim ' Begović, Vlasenica sakupio na bajram pred džamijom K 135. Mehmedalija Kazaz, Bos. Kostajnica sakupio na bajram K 550.— Uprava »Gajreta« izriče svima sakup­ ljačima i darovateljima najtopliju hvalu i priznanje. Trešeljak. I I i I I I ! Travnik, 22. juut 1921. Kokoš aa bumštu. To vam Je trtvaniski dopisnik Šerifove »Domovine«. Već ti neko­ liko brojeva pomenutos listića odrpana tra­ vanjska kokoš čeprka i kvoče na bieištu, ne bi li ;e opet nasadili na starome jnijeiđii u vakufskom povjerenstvu. Prije dvije godine orlovi joj vlašićkf krila polom še, perje počupaše i baciše на bunište. gdje joj je i mjesto, da čeprka i kvoče. - Kvoc, kvoc, kvoc!... kvoče kuka. Pilići, koji su davno poodrasli. nc odzivaju se i ne mare više za ogolušanu koku. Orlovi kruže pod slobodnim nebeskim svodom i ne gledaju na nemoćno koprcanje i čeprkanje osamljene i prezrene koke na buaišau. Nek i dalje po svome običaju čeprka, ©iier\ kindžur? i kačoperi, »ai badava zlo je jedi, jer je or’o i ne gledi«. Orle Vlašićki. Oglas. ; Na 9., 10., 11. i 12 jula 1921. obdržavaće se u gradu Вок. Dubiei veliki godišnji robni i marveni vašar. Drugi godišnji mar veni va­ šar obdržavaee se 15., 16. i 17. Oktobra 1921. Bos. Dubica se ističe đu prvim pijacama sa blagom u zemlji. 236 Gradsko poglavarstvo u Bos. Dubiti. Mlinsko kamenje Prvorazredne rude, najbolje za meljanje svakovrsnog Žita, razašilje uz garanciju NIKOLA BENAC § industrija m’rskng kamena Phhan Derventa (Вочм1 M Ш štakori, stjenke i žohari 1 | I I | | i iva gjmad poginuti, dko .ipotrijebiternoja najbolja iskucana i posvuda nv^ijena sredstva kao pronv oljskih i kućnih miševa K IZ , za štakore K 16’—, za žohare ruse i Švabe K 20'—. — Osobito jaka tinktura za rajenice K 15 . Za ir.oljce po K 10 i 20, prašak za buhe po K 10’— i K 20'—, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 5'— i 12’—. Mast za uši na blagu K 5’— i 12’- . Prašak proti mrava K 10'— i 20’—. Razašilje ‘pouzećem Zavod za eks­ port M. Jlinker, Zagreb br. 16. Petrinjska ul. br. 3. 131. Preprodavaocima popusti ; i i • I | ' I Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija D. i A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/878047b5c5527f9046d35aee52c649d8.pdf eaa7a8f9b46a1f829cffd72368c97ae2 PDF Text Text POfiARINA U GOTOVU PLAĆENA. Г B Ш Н Ahmed Pojedini broj К 2~— ЛЖ Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. >\AWA ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 67 (305) Pretplata: godišnje K 180.—, na pola godine K 90.— (u Sarajevu): za našu državu godišnje K 200.—: za ino­ zemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. Čekovni račun pošt. štedionice 1119, Sarajevo, utorak 28. juna 1921. (18. Ševal 1339.) tako važne tačke: »3. Da se pitanje podjele države na oblasti riješi iskjučivo na osnovu jednog privredno-gospodarskog principa bez obzira na broj stanovnika.« Hrvatski listovi, donoseći u cijelo­ sti taj ultimatum, doprinose i nehotice propagiranju boljševičkih ideja u Bo­ sni i Hercegovini, jer ono sadrži u svojoj konsekvenciji ukinuće privatnog posjeda zemlje, pošto je nemoguće juridički riješiti to pitanje tako, da je u svakom slučaju i vlasnik zemlje onaj, koji na njoj radi. Ali, .... misle u sebi razni Đokići, stani malo, zar mi baš moramo biti konsekventni, taj zar mi nismo već u ove tri godine u stotine slučajeva dopustili seljaku, da sutra proda zemlju, koju je jučer osvo­ jio od posjednika. Ta im je misao tačna, ona može biti taćna još deset Mistifikacija javnosti. Predsjednik zemljoradničkog kluba g. Lazić predao je g. Pašiću pismo sa minimalnim zahtjevima, dakle ul­ timatum, koji će se ili izvršiti ili će klub glasati protiv ustava. Ton pisma čini dojam, kao da je taj klub jedva jednom uspio, da istupi u nečem sav kompaktan. 1 hrvatski opozicionalni listovi na­ ravno prihvatiše s oduševljenjem to pismo i donesoše ga s krupnim na­ slovima i zvučnim podnaslovima. 1 tako pomogoše i nehotice jednoj dru­ žini demagoga u mistificiranju i hr­ vatske javnosti, a srpska je davno već mistifikovana. Evo, u čemu je ta mistifikacija! Prva tačka zemljoradničkog ultima­ tuma glasi ovako: »1. a? da se sva b eglu čk a zem­ ljišta priznadu kao kmetstvu slična, a iona, koja današnji vlasnici nisu dosad obrađivali ni sami ni u vlastitoj režiji bez obzira odkad ih zemljoradnik obrađuje. Prema tome da se odmah povuče odredba o postupanju s beglučkim zemljama u Bosni i Herce­ govini od 12. maja o. g. Mjesto ovih uredaba, da se zakonom odredi način, na koji će se pomoći onima, koji su raskidanjem ovih odnosa ostali bez sredstava za život, a nemoćni su za samostalan rad. U isto vrijeme i istim zakonom, da se riješi i pitanje dobrovoljaca, invalida, ratne siročadi i ratom postradalih; b) da se izričito priznaju kao kmetstvu slični i kolonatski svi ostali trajni seljački odnošaji; c) da se pitanje odštete za ekspropriranje posje­ da ostavi odluci zakonodavne skupŠtine i u principu i u pojedinostima«. Ako зе mjesto turske riječi »begluk« metne njeno pravo značenje, to jest svaki slobodni zemljišni po­ sjed u Bosni i Hercegovini, i ako se zna, da kolonatski odnošaj u Dalmačiji, a koga nalazimo i danas još u ojeloj Južnoj Evropi, ne znači ništa drugo, do li kmetski odnošaj, to jest trajni i samo p r i v a t n o-p r a v n i odnošaj, pa se onda te dvije rečenice postave jedna do druge, dobivamo ovo čudovište. 1. a) da se sav slobodni zemljišni posjed u Bosni i Hercegovini prizna kao kmetstvu sličan, a i onaj, koji.... b) da se kolonatski, to jest kmetski odnošaji u Dalmaciji, koji su isti kao i u Bosni i Hercegovini imaju smatrati odnošajima kmetstvu — sličnim. Ne vjerujemo, da u istoriji parla­ mentarizma ima slična slučaja: pred­ sjednik parlamentarne grupe od 30 po­ slanika stavlja svoj potpis pod jedan nonsens, koga bi se moralo stiditi i školsko dijete. Najprije se (po sadrža­ ju) veli: „sav slobodni zemljišni po­ sjed*, pa onda „а i onaj"; g. Lazić mora da je nasjeo g. Đokiću, što na- Uređuje redakcioni odbor. | i i . | ’ i ' 1 • , I ' I . , > | . • ј ' | i ' ; ! ] pokon nije ni čudo ni malheur, ali malheur je, da g. Laziću nasjeda go­ tovo cijela hrvatska Štampa i daje svojoj čitalačkoj publici i nehotice lažne informacije. Uvjereni smo, da se niti jedan od stotinu čitalaca »Obzorovih« ili »Jutar­ njeg Lista« nije pobrinuo da iz znan­ stvenih djela sazna istinu o agrar­ nim odnošajima i da će se u mozgu onih devedeset i devet nepismenih čitalaca na osnovu Čitanja raznih ze­ mljoradničkih rezolucija, a naročito ove potonje, izgraditi ovako pojam o begluku: „U Bosni i Hercegovini osim slo­ bodnog zemljišnog posjeda, pa čak i osim onoga, koga ne radi zemljorad­ nik, nego spahija u vlastito; režiji, ima još i nekakvih — begluka. To mora da su ostaci od Turaka. Dakle uzmimo ih od Turaka i mirna Bosna 1“ Ali ko imalo pažljivije Čita, moći će opaziti jedno očito protuslovlje u gor­ njem ultimatumu, ma da nemao pra­ vog pojma, šta znači begluk. Naime za Dalmaciju se traži da se samo trajn i seljački odnošaji priznaju kao kmetstvu slični, a za Bosnu i Herce­ govinu bez obzira na vrijeme, otkad zemljoradnik zemlju obraduje. Teško je naći pravi razlog ovome razlikovanju Bosne i Dalmacije. Ako to čini ministar za agrarnu reformu, g. Uzunović, to je on bar donekle i razjasnio, kad je u svom velikom go­ voru, na onom mjestu, gdje je govo­ rio o dalmatinskom agrarnom pitanju, spomeno nekakvu „intervenciju jedne nama savezničke države-. No zemljo­ radnički klub nije trebao da se osvr­ će na taj razlog, osim možda, ako ne računa ovako: Danas sutra ću i ja stupiti u vladu, pa ta intervencija ne će se moći zaobići, stoga neću dalmatin­ skim seljacima mnogo ni obećavati. Ima još jedan razlog, što se s agrar­ nim pitanjem u Bosni i Hercegovini tjera takova bezdušnost. 90 postotaka posjednika svih kmetluka u Bosni i Hercegovini su muslimani, a 70 posto­ taka posjednika svih ostalih slobodnih zemljišta su opet — muslimani, to j. bili po statistici od 1910. godine. Kad se provede danas statistika, u kojoj će biti sadržani rezultati agrarnog spo­ razuma našeg kluba s Pašićevom vla­ dom, pokazaće se sasvim sigurno, da od zemljoposjednika nema više ni 10 po­ stotaka muslimana. Zaista ništa drugo, nego hrišćanska tjesnogrudnost i tra­ dicionalna mržnja prema muslimanima razlog je, što zemljoradnički klub čini ovako besmislene i nakazne ultima­ tume U tome ultimatumu upada još ne­ što u oči, naime iscrpivost i prvo mje­ sto tačke o bosanskim beglucima, i nasuprot tome užasna površnost i tre­ će mjesto ove inače, same po sebi, Godina IH. i godina, a onda će njena tačnost nakon I deset godina uništiti državu. S toga ne možemo ni mi lako vje• rovati, da g. Lazić ozbiljno misli, da I glasa protiv ustava, radi toga, što ne i ćemo ni mi ni druge vladine grupe da ; rušimo državne temelje. Taj ultimatum ne treba uzeti dakle tragično. Mnogi će zemljoradnički poslanici ipak glasati i za ustav. Kako rekosmo ultimatum I znači samo sredstvo za partijsku pro­ pagandu, i mistifikaciju hrvatske i i evropske javnosti, kako bi one teške i žrtve, koje smo učinili u agrarnom pi­ tanju, izgledale vani kao neka dobit i I sreća po muslimane. Da makar malo razbijemo tu mistiI fikaciju, napisasmo ovo riječi o tom [ pitanju, башо s toga, nipošto , radi 1 važnosti samog ultimatuma, koja je ; realno-politički veoma malena. i Uskrisivanje Osmanlijskog carstva. (Iz »Jutarnjeg Lista« od 25. o. mj.) Pariz, 24. juna. Atenski dopisnik »Daily Maila«, brojavlja. da je doznao iz pouzdanoga vrela, da grčka vlada drži, da samo ratne operacije u Maloj Aziji mogu donesti mir na Istoku, i da je odlučna, da ne primi pretiloga, koji imadu za cilj, da se uspore vojne | akcije. S druge strane „Reuterov i ured« javlja, da je Bekir Samibeg, i delegat angorske vlade izjavio, da Turska ne može primiti savezničkog posredovanja, dok Grčka ne napusti svu tursku teritoriju u Maloj Aziji, koju sada drže zaposjednutu. Kao rezultat akcije lorda Curzona u ■ Parizu, stigao je u Atenu ultimatum i saveznika: tri poslanika, engleski, frani cuski i talijanski, predali su ultimatui me g. Gunarisu, koji se. bez svake ! sumnje iznenadio. On je u Londor.u . tražio vojnu pomoć, a sada prima ulti• matum. Mjesto da antanta bodri grčki I narod na daljnju borbu protiv gvoz; dene akcije Mustafa paše, ona ga naI stoji umiriti i u neku ruku onemogui ćiti za rat protiv turskih nacionalista. I Ultimatum u prvom redu zahtijeva od » Grčke neke Žrtve — sve u ime paci| fikacije istoka. Ova pacifikacija nije u I interesu Grčke, nego antante. Grčka ; ima samo jedan cilj: pobjedu. Pobje­ dom može ostvariti svoj davni san: ujedinjenje svih Helena. Helada još nikada nij’e bila u tako kritičnom po­ ložaju. Još nikada nije nitko tjerao I grčke vojnike, da napuste osvojenu i teritoriju. Antanta sada traži ultimatu-* I mom, da grčka vojska evakuiše Malu I Aziju, uključivo i Smirnu. Ovo je teška žrtva. Ako se još uzme u obzir, da u ultimatumu stoji, da će Grčka biti od­ govorna za sve posljedice na istoku, ako ne ispuni točke ultimatuma, onda je posve razumljivo, da se u narodu ponovno rađa želja za povratkom Venizelosa, koji je znao parirati na svaki ; udarac iz metropola antante. Kralj Konstantin toga ne može. Ne može ni Gunaris. Antanta je spremna dati grčkoj vladi savjeta za postignuće mira s Turskom samo u onom slučaju, ako se grčke trupe povuku iz Male Azije, i Još u Londonu obećao je Lord Curzon Gunarisu, da će pomoć doći... Gui naris je vedra čela stigao u Atenu i i predao povoljne rezultate Kumbarosu i Konstantina. — Grčka je vojska ođmah povela novu ofenzivu. Uzalud. I Kjemalpaša ima gvozdenu vojsku. Ta I vojska gine sa Alahovim imenom na 1 ustima, dok u grčke vojske nema odu; ševljenja: ona je bila demoralizovana onim momentom, kada je Venizelos bio . prisiljen, da iz pirejskog pristaništa i pođe jahtom u svijet, nakon neuspjeha u izborima. Gg. Brianđ i Curzon poslali su isto • tako notu Kjemalpaši, ali u mnogo blažem tonu. To je posve razumljivo. ■ Kjemalpaša ima iza sebe muslimanski ; svijet i jaku vojsku. Njegovih 300.000 boraca u stanju je upropastili cijelu ■ grčku armadu, koja nikada nije spaI dala po sposobnostima za vrijeme rata, i ni u drugi red evropskih vojska. Saveznička štampa opširno komen­ tira rezultate pregovora izmedju lorda Curzona Brianda i Bonina. Svi su ovi komentari nepovoljni za Grčku. „Sud: пау Times" zastupa ideju velike Tur: ske, na štetu Grčke, i to zato, što velika Turska znači mir na istoku, a Velika Grčka znači nove sukobe. Isti , list veli: „Grčka nam ne može pomoći. Kad bi i uzmogla potući Kemaliste, ' situacija bi za nas bila mnogo gora, pošto bi se pobunjeni Turci povukli u unutrašhjost zemlje". nDaily Chronide” predbacuje Grčkoj, da je pošla u rat I s Turskom bez obzira na interese an। tante i prema tome nema više ona I prava koja su joj bila dana sevreskim j j i I Muslimanska trgovačka I obrtnička banka za Bssnuilta^vimi (d. đ.) a Sarajevu Dionička glavnica 10,000.000'— Kruna. Podružnice u Bos. Brodu, Bos. Novom i Travniku. Bavi se svim bankovnim poslovima — Obavlja uplate i unovčenja u kralievstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije. — Obavi.a sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje I prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice, ф Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ Kancelarijo: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijeno. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: ZN �i ! Bilješke. PODLISTAK. Mustafa: !z mojih uspomena, j ; I | j : ' i | i mu je uspjelo osloboditi se. Sada vU di, da se u Turkestanu ne može ra# diti niti osigurati budućnost, te se riješio vratiti se u domovinu. Ja mu se isto tako povjerih i re# koh mu da sam iz Jugoslavije i da isto tako kao i on bježim iz Boljše# vizije. Povjerova mi sve i mi se dogovorismo i sprijateljismo. Cijeli sam mu dan pomagao prodavati, a na večer odosmo u njegov stan, gdje smo dugo o svemu govorili i razmi# sijali. I on bijaše mišljenja, da je vrlo opasno uputiti se na Kavkaz, jer će se tamo odigrati nevjero jat.# ni događaji. Znali smo, da ćc bolj# se vic; navaliti na đurdinsku i na er# mensku republiku, a i to nam bijaše jasno, da će se ova gorska plemena žestoko oduprijeti boljševičkoj pro# vali i napadaju. Od ovog Grka sa­ znah, da vrlo mnogo inostranih po# danika, a osobito bivši ratni zarob# Ijenici, bježe preko granice u Per# ziju, gdje su engleske okupacione čete i ove inostrance primaju i na svoj trošak otpremaju dalje. Ovdje su u Ashabadu mnoge tajne kance# 'arije, koje se bave ovim poslom i za dobru plafcu daju svoje kalauze, koji će bjegunce prevesti preko gra# niče. Za ovo sve zna ashabadska »črezvičajka«, ali su Perzijanct još lukaviji i ova trgovina cvjeta u As# habadu. Još mi Grk reče, da su na ovom mjestu boljševičke pogranič# ne čete isključivo sformiranc iz ko# mun^ta Nijemaca i Madžara i da I nosi on jedan dialog iz društva. Mltar , i Ristan razgovaraju: »Ma šta ovo bi, Ristane po Bogu si i brate, — zapitiva gazda Mitar. — Išao 1 sam ti u Sarajevo pa od kako ovo Pašić uze vladu mislio sam da ću I same Srbe naći na Musali kad, moj 1 brate, ko ti je na Musali! Onaj isti Defterdarević što je pod Švabom bio i okružnik, a Srbina digli. Ko ga metnu?« To »same Srbe« za nas je dosta. ' da procjenimo kulturni nivo »Naroda*. kmetc sa beglučkih zemalja. Je li to argumentacija lista, koji hoće da nosi nekakvu kulturnu i ot­ mjenu obrazinu? A bcgluk u istini znači baš ono zemljište, na kome nema kmeta, za razliku od k m e 11 u k a. Bizantinska argumentacija! O njegovoj kulturi imamo da ka­ žemo još nešto, ma da smo mu neki dan dokazali, da nije ništa drugo do li glasilo jedne vjerski nepomirljive hrišćanske grupe. U istom broju do- ugovorom. „Temps“ vjeruje, da će । vali gg. ministri Krizman i Uzunović s referentima gg. Novakom i SertiGrčka odlučiti za pet dana hoće li evakuirati Smirnu, koju sada kralj 1 ćem, a od strane muslimanskog kluba Konstantin promatra kroz svoj prozor. i g. ministar Spaho i g. H. Ajanović, To je prvo pitanje i najvažnije. „Echo i nastojao da dade konačnu redakciju de Paris“ piš», da su se francuski I toj naredbi. Kako nije moglo doći do saglasnosti u nekim pitanjima, konfeministar predsjednik Briand i engleski ministar vanjskih posala Lord Curzon ' rencija se je razišla ne stvorivši kona posljednjem sastanku složili u tome, ! načnu redakciju. Nakon toga je g. Novak izjavio neda izjave da se sloboda morskih tjes­ I naca, u slučaju ako posredovanje kod i ’kim članovima našeg kluba, da je Grčke i Turske ne uspije, mora sva­ I usvojen posredovni predlog g. min:kako održati. Ako bi kemalističke trupe । stra Krizmana, koji« bi i vas mogao zadovoljiti. Članovi'našeg kluba tražili prodrle u zonu oko Dardanela, Mramorskog mora i Bospora, koje su pre­ I su i od ministra Uzunović a i ud g. Novaka, da klubu predlože konačnu rema sevreskom ugovoru neutralizovane, da će biti izaslane protiv ovih trupa I dakciju, što su ovi zatezah s različitim izlikama, obećanjima i t. d., tako d a samo engleske, francuske i talijanske klub nije imao mogućnosti, čete i flota. Sasma je razumljivo, da da vidi, kakovu je konačnu će saveznici morati imati garancije protiv svakom iznenadjenju u buduć­ : redakciju g. Novak dao toj nosti, koje bi se moglo dogoditi u slu­ I naredbi. Istom kad je ona u 135. broju čaju, ako bi morska tijesna došla u ruke Kjemalista, koji bi se njima I „Službenih Novina" od 18. o. mj. iza­ šla, klub je vidio, da je g. Novak u mogli poslužiti, kao što su se poslužili njima Turci na strani centralnih sila naredbu profurtimašio i takovih odre­ daba, o kojima uopće nije bilo ni go­ za vrijeme rata. vora ili pak koje su smjesta bile sa Helada je danas na raskršću i ona strane kluba odbijene, dok je ispustio ne zna kuda bi privoljela. Da evakuira neke odredbe, koje su na izričan naš Malu Aziju? NclTo nije moguće. Kralj zahtjev bile unesene u naredbu. Konstantin ne želi da ima manju Grčku nego što mu ju je predao Venizelos. Stoga je muslimanski klub, prozrevši tendenciju g. Novaka, koju je on pred Što dakle? Rat? Produženje rata na Istoku? Antanta je tome protivna. Ke- jednim novinarem izrazio, a koja je mal stoii s kompaktnom pobjedonos­ išla za tim. da izigra beglučku ured­ nom vojskom. Telegram kog saopćubu, i dobio reviziju te naredbe. jemo na čelu ovoga članka pokazuje „Kulturni" „Narod". U prošlom nepomirljivu tendenciju atenske vlade. broju, u rubrici »Novi Kurs« naziva Ako‘je ova informacija „Daily Maila* nas „Narod": „Nekulturna gospoda tačna, onda ovo znači početak propa­ oko »Pravde« ne mogući se boriti s danja Velike Helade, o kojoj je toliko snivao republikanac Venizelos i poče­ 1 argumentima u ruci,..“ To se odnosi tak podizanja velike države Turaka. i naime na napadaje naše na jednog nekvalifikovanog i potpuno nekulturNovo osmanlijsko carstvo ima da na vratima orijenta naslijedi Mladu Grčku, i nog činovnika, bivšeg okružnog na­ čelnika u Tuzli g. Grudića i na par­ kojoj je najveći neprijatelj kralj Kon­ tizana u službi, g. Šćepana Grđića, stantin, muž sestre bivšeg kaizera bivšeg šefa prosvjete na zem. vladi. Vilima Vidi se, da i »Narod« poprima po­ malo metodu najniže vrsti žurnalistike. Kad mi iznosismo na stotine arguI menata za svaku našu tvrdnju o i Grudiču i Grđiću L kad sm > uvjerili i već i one u Beogradu o tome (a šta Tendenciozna vijest .Jug Lista". I to znači, kad se i oni u Beogradu Prije nekoliko dana donio je „Jug. • uvjere o nečemu, što mi dokazujemo, List" viiest koju mu je jamačno ser­ ; to zna i »Narod«, ali šuti), onda »Navirao g. Dr. Lujo Novak, a u kojoj se j rod« dolazi sa jednostavnim, drskim tvrdi, da je provedbena naredba za i i generalnim poricanjem svih naših Uredbu o postupanju s beglučkim * argumenata i cinički tvrdi: crno je bijelo, znajući, da njegovi čitaoci ne zemljama od 12./V, 1921. prije objelodanjenja davana muslimanskom klubu i čitaju »Pravde« i da im se za to može lako i podvaliti, da je crno bijelo. Pri na uvigjaj. To je ordinarna neistina. Istina je samo to, da je ona u svom ! koncu dodaje »Narod« i ovo, što valj­ prvotnom obliku bila pred­ da ima biti argumenat: „Ро ljutnji goložena muslimanskom klubu, 1 spode oko »Pravde« najbolje vidimo da je muslimanski klub stavio svoje I da smo na pravom putu". primjedbe na nju: te najprije s g. O njegovoj argumentaciji treba spodirektorom Faifalikom i g. Nova­ | menuti i ovo: On stalno, otkad izlazi, u obliku raznih »Pričanja«, »iz drukom pretresao tu naredbu, a onda konačno na ministarskoj konferenciji, i štva«, notica i t. d., oblaguje svoju javnost, da begovi hoće da gone u kojoj su sa strane vlade učestvo- (Nastavak). Odsjedoh u jednoj čajhani, gdje zamolih, da mi| dozvole prenoćiti, dok sutra ne nađem kakvu sobicu u gradu. Vlasnik čajhane bijaše Perzi# janac musliman i nakon što mi je pregledao dokumente i našao sve u redu, dozvoli mi, da prenoćim. Za konak se pogodismO pedeset rubaija za svaku noć. Ostavili u njega torbu i pođoh po pazaru. NeoLko stotina Ljudi vrvi amo i tamo, trguje i ku# puje, svađa <se i pogađa. Na jednom mj< .u opaz:h, kako neki čovjek .»prodaje razne stvari, a po njego# vu govoru poznah, da nije Rus. Za# ustavili se tu oko njega, počesmo i razgovarati, te ja od njega saznah, da je on Grk i da rasprodaje svoje stvari, jer namjerava čim. prije u# maknuti u Grčku. Reče mi da je s maloazijskih obala i već petnaest godana živi ovdje po T'urkestanu, gdje se zanimalo svilogojstvom. On jc taj zanat naučio u Maloj Aziji i kao turski podanik došao je u Turkestan. Da ga ruske vlasti ne proga# njaju kao turskog državljanina on primi rusko podaništvo. Služio je kao ruski građanin u carskoj vojsci a kasniije i u boljševika i napokon Spoj «5 ђМ „PRAVDA" — „ПРАЗДА" Strana 2,Страна | ' i ; I i I : i , I ! I I i ' I i ; Odgovor „Domovini". U tri broja napada me »Domovi­ na« radi nekih tobožnjih priljavština u vakufu. Najprije mi podmeće, da sam ja uzeo Ljuba Filipovića u služ# bu kot. vakuf, povjereništva u Sa# rajcvu, da hara i krade. Onda mi u najnovijem broju podmeće, da sam izdao vakufsku šumu Huseinu Babi« ću da je protupravno siječe i hara­ či, a da mi je za to Babić »unio u vagon dvije kante masla i pred Bajram dotjerao mi kući dva ovna«. Ovo je sve najprostija podvala i izmišljotina, koju su u stanju izmi# sliti skrahirana čeljad oko »Domo# vino«. Što se tiče namještanja Fjuba Fi# Pipovića. izjaviti mi je, da ga nije# sam ja namjestio za pisara kod kot. vakuf, povjerenstva, nego ga je na njegovu pismenu molbu, na to mje# sto postavilo čitavo povjerenstvo zaključkom sjednice. Pri tome po­ stavljanju ja sam sudjelovao u toli# ko, što sam od Ejubova oca dobio garanciju, da on za istoga jamči, te je prema tome svaka eventualna šte# ta, koju bi Ejub bio nanio, osigura# na, i ona će se namiriti. Eto gospodo oko »Domovine«, kako vidite, sva eventualna šteta, za koju se dokaže, da jc Ejub počinio, biće namirena, pa Vas sada pitam, ko će namiriti one silne štete, što su se počinile raznim sarajevskim va# kufima u obliku profurtimašenih za# kupnih ugovora i na razne druge na­ čine? Tko će n. pr. naknaditi štetu Gazi Husrevbcgovom vakufu zbog zakupa Morića hana? Tko opet H. Ha j dar vakufu radi Hanića na Va# rosi? Jahja#pašinu vakufu radi bo# stana na Budakovićima i t. d. i t. d.? T ko Ii bi napokon naknadio štetu za onih 24.090 K, koje je baš glavni goso »Domovine« na svoju ruku iz# dao bio sada već umrlom muteveliji Babić Almashanume vakufa za iz# gradnju dućana u Bravadž luku, a da o tome niti u knjigovodstvu sab. odbora nema ni traga, a kamo li da ima potvrda mutcvelije o primitku. I | . ; I i ' । ovi internacionalci budno paze, đa nitko ne umaknu preko granice. Ja sam još u Samarkandu saznao od Bosanaca, ratnih zarobljenika, da se tu u bliziini upravo na granici Per# z:je u gradu Seraksu nalazi kao po# litički komesar naš zemljak Sarajlija trgovački pomoćnik Jakob Frid# mann. Zapisao sam njegovu adresu misleći obratiti se k njemu i iskori­ stiv zcmljačku simpatiju umaknu ti u Perziju, ako mi naime ne uspjie pre# vesti se preko Kaspijskog mora. Međutim ovi svi planovi otpadoše i ja nakon dva tri dana razmišljanja i dogovaranje riješih bježati iz Asha# bada u Perziju a sa ovim Grkom. Opet preko prijatelja i poznanika, a u strahu i s najvećom opreznošću, jer črezvičajka budno pazi, nado# simo kancelariju Perzijanca, gdje se pogodismo i utanačismo naše bjeg# stvo. Lukavi istočni trgovac, a oso# Kito trgovac ovakvim poslovima, dugo ne odaje svrhu njegove kaneclarijc, i gotov<^ cijeli sat prolazi u ispi pa van j u i dipTomaf.čkom igranju riječima, iz kojih bi trgovcu jasno bilo, da mi nijesmo agenti črezvi# čajke, nego ustinu pošteni inostran# ci, koji žele pošto poto umak nuli preko granice. Naš mu prijatelj ga#, rantira za nas i Pcrzijanac napokon dozvoliva, da o ovoj stvari slobod# no govorimo. On nas unaprijed upo# zorava, da je to upravo naša sreća, da smo došli k n jemu, jer da je nje­ gova firma naj.solidnija i da su nje- I govi kallauzj pošteni ljudi, te патж I on ovdje u Ashabadu garantira, da ■ nas njegovi kalauzi neće u gorama ubiti niti će nas izručiti razbojni/ci* ma, kojih su pogranične gore pune. I naš nas prijatelj uvjerava, da ćc sve dobro b>t:. a?i niko ne može jam« čiti za to, da ne nabasamo ipak na razbojnike ili kakvu slučajnu bolj# Ševičku pograničnu stražu. Rizik je velik, a može i sreća poslužiti, pa sve dobro i sretnih ispasti. Riješi# smo sc i poče pogodba. Pcrzijanac traži po sto tisuća boljševičkih ru­ baija od svakog pojedinog. Mi ne prista jemo i nakon dugog i mučnog pogađanja utanačimo po šezdeset tisuća od svakoga. Moj mu Grk da# de u svakakvom novcu, a ia dadoh šest zlatnih komada po 5 rubaija. Tada se računalo u Ashabadu pet rublja zlata deset tisuća boljševičkih papirnatih rubaija. Ja sam naime u Sibiriji štedio i za papirnati novac kupovao zlatne rublje, koje sam u# šio u kaput i uvijek pri sebi nosio. Sudbma htjede, da me boljševici ne prebraše, kad su me zarobili i tako mi ostadoše ovi novci. I Ugovorismo s Perzijancem, da ćc I nam on sutra na večer dovesti1 ka# i lauze i mi ćemo krenuti u gore. Ci# I jelu, tu noć ne mogosmo spavati. Mucahu nas m sli, da li ćemo uspje# ti ili ćc nam se dogodiiti ono, što sc već mnogim dogodi^>, da su ih ih razbojnici prepali ili pohvatale bolj­ ševičke straže. Nikada neću zabora* ј | : Mutevelija je novac dvije godine dana držao kod sebe, a da nije si izgradnjom započeo niti je u vakuf# / skoj uprav: tko znao da su ti novci’ muteveliji isplaćeni, pa da ga urgira. Da ja ni jesam sasma slučajno u jed* nom ispitivanju dotičnog muteve'iijc i to vrlo kratko pred njegovu smrt saznao i isposlovao, da se taj novac povrat', sigurno se iza mutevelijine smrti o tome ne bi ništa znalo i ta­ ko bi vakuf pretrpio štetu od 24.0044 kruna. Ovo je samo jedan slučaj koji se jc otkrio, a Bog zna koliko iih je o# vakvih i sličnih otišlo u zaborav. Što se tiče šume na Palima (Romanjja) stvar je tekla ovako: Mislim u martu mjesecu 1921. go# dine došla je kot. vakuf, povjeren# stvu u Sarajevu molba Mušanbega Babica u kojoj moli da mu se pro# da za sječu sposobno korisno drvo u vakufskim šumama Hatićkog i Bo# govičkog vakufa. Kot. vakuf, povjerenstvo jc povje­ rilo meni da sa jednim šumskim stručnjakom šumu pregledam i predlog donesem. Ja sam uzeo jed­ nog nadlugara :z vla’de, koji je po< nio službene mape i uzevši molite# lja, seoskog starješinu i još nekolik ko starijih komš’ja. te smo ро?ак mapa i po šumi postavljenih direka za razgraničenje, tačno pregledali svu vakufsku šumu i konstatovali, da je u vakufskoj šumi prijašnjih godina počinjeno mnogo štete. Tko jc tu štetu počinio, to se nije moglo tačno ustanoviti, premda ima trago­ va, da su jc počinili: neki ljudi pod protekcijom i zaštitom glavnog gose »Domovine«. Konvsija je ustanovila, da bi se moglo usjeci još oko 500 kubika balvana i na to je vještak izradio potrebni vještački nalaz sa skicama i onda je kiot. vakuf, povjerenstvo predložilo spise vak. sab. odboru, di od vlade zatraži dozvolu za sječu. Iza toga negdje u julu 1920. stigla jc na kot. vakuf, теаг. povjerenstvo u Sarajevu tužba potpisata po Pa# �šanu Obhođašu i još 2 3 potpisa, da jc Huscin Babić počinio do pola milijuna kinina štete u vakufskoj šu? mi u Romanijk Na ovu prijavu je vakuf, povjerenstvo opet ovlastilo mene, da provedem izvide. Ja sam otršao i uzeo tužitelja Pašana Obho* daša, tuženog Huseina Babica, dže? matbašu Rizvanbcg Babica, Rašida Kadrića i još 2- 3 čovjeka te sam sa njima obišao svu onu vakufsku šu­ mu iiz koje bi bilo moguće da jc ta šteta počinjena. Kad smo svu šumu obišli i svi suglasno ustanovili, da tokom godine 1920. nije ni ciglo jed? no drvo posječeno, onda sam na licu mjesta sastavio zapisnik u kome se je ovo konstatiralo i zapisnik su svi prisutni, na i Obhođaš, potpisali. Na 1o sam upitao Obhođaša, gdje jc ta nočšnjena šumska šteta, na što on poče dokazivati, da je ta šteta po* č n jena u jednom obližnjem -šuna* skom predjelu, ali koji nije upisat na vakuf, nego na erar, ama da je to ipak vakufska šuma, jer da ima ljudi, 'koji znadu, da je vakufska. Na ovo je I lusem Babić očitovao, da je on u susjednoj erarnoj šumi kupio, platio i isjekao nešto balva? na, koje mu je šumska uprava i izdah i bule tala i da on nije prema tome nikakve štete počinio. Iz ovoga sc sasma jasno vidjelo, da je Obhođaševa prijava bila nc? istinita i netačna, jer sc uopće nije nikakva šteta ni počinila, a ako je Husein Babić kupio i izradio balvan nc u šumi, koja ic upisata na erar, a za koju Obhođaš tvrdi da jc vakuf* ska, tu se nc može Babicu pripisati nikakva krivica, nego je to stvar va* kufske uprave, da od erara traži, da mu se i ta šuma u vlasništvo pre­ da i u gruntovnici upiše. Svakako jc i ovo jedna vrlo loša svjedodžba glavnog gose »Domovi* ne«, bivšeg vakufskog direktora, ko* ja jasno svjedoči,, kako se ni naj? manje nije brinuo za vakufska do? hra, jer da se jc malo više brinuo, samo u ovoj vakufskoj šumi b? se sačuvalo najmanje 5 milijuna vakuf­ skog imetka. Što se pako tiče one podvale, da mi je prigodom povratka unio Hu* sein Babić u željeznicu dvije kante masla i dotjerao mi dva ovna, to ću gosama »Domovine« dati prilike, da na sudu tu svoju infamnu tvrdnju dokažu, ili da im sud udari žig sra* motc i potvrdi da su prosto lagali. Beograd 22. juna 1921. Sejdalibeg Filipović narodni poslanik. viti ovu strašnu noć, a ni one dvije, { što slijed i še iza ove. Sutra dan ku? • pismo hljeba, luka, sira grude i još ■ koješta, jer smo znali, da će to naše 1 bjegstvo preko planina trajati naj* | manje dva dana i dvije noći. Na moj predlog kupismo još dva dobra i noža, jer se riješismo ubiti kalauze, 1 ako zamijetimo, da oni kane nas u= . biti i ©grabiti iii ako nas dovedu u j ruke razbojnicima. Nc preostajaše ; nam drugo, nego u tom slučaju za? l тпгјепШ glavu za glavu, život za ži- j vot. Po gradovima u Zakaspijskom j Kraju živu izmiješani Perzijanci, • Sarti, Ermcni, Turkestani, Tekinci, I Kurdi i još neka druga plemena. Te? i kinci su i Kurdi i Turkmcni stanov* nici pograničnih sela i bave sc sto* carstvom i ratarstvom a ponajviše i najčešće razbojem, hajdučijom i • kontrabandom. Svi su muslimani su? j nit:je, ali su u svemu strašno zaostali i i bez ikakve kulture i naobrazbe. O* i ni znaju samo svoje planine i gore/, svoja stada i sakle (sahfa se nazi- { vaju njihove kuće u gorama, a iz? | gledaju pod klisurama i onim vilovi« i tim stijeni em kao gnijezda lastavica ■ pod strehom kuće), d'vljii lov na ј planinske divlje ovnove i koze i od* važni i smjeli napadaj na trgovce i | kontrabandiste. Uopće oni ne zao? | staju ni u čemu za našim i arnaut? sk ni hajducima. Bivša sc carska ruska vlada nije nikada brinula, da ova plemena lije­ H Hujdurdvlć, učit kand. I Politički pregled. Naši dopisi Grčka odbija posredovanje an- j tante. — »Daily Express« javlja iz I Atene: Ministarski savjet je odobrio Kladanj, 10. juna. 1 odgovor, koji j'e dao kralj Konstantin Pašovanje Kramarića. To je naš saveznicima. Odgovor otklanja zahtjev, porezni ofićijal, koji se poslije pro* đa bi se grčka akcija protiv Kemalista pasti Austrije pretvorio iz najvećeg obustavila ili odgodila. crno-žutog u većeg Srbina od Nikole Tursko stanovište prema posre­ Pašića i žešćeg centralistu od Sv. Pribićevića. Veliki je neprijatelj nas dovanju antante u Angori. Narodna muslimana. Nu pored svega toga mi ; skupština raspravljala je o stanovištu, ne bi nipošto ni spomenuli toga dc? i što ga ima zauzeti prema eventualnim posredovnim predlozima saveznika. lije, da on radi svoj posao zakonito. Komisar za vanjske poslove drži, da G. Kramarić je činovnik, koji radi su Grci spremni prihvatiti prijateljski protuzakonita djela, koji profaniše zakon. Evo primjera: Po sporazum. Pokažu li se i službeni fak­ tori isto tako sklonima, Turska će sva naredbi deleg. minist. fin. za B. i II. kako morati predloge uzeti u obzir, od 22/4. 1921. br. 16.723/21. može se no ona na Svaki način traži, da se naplatiti taksa za sviranje samo on* apsolutno poštuje njezino stanovište, da, ako sc naplaćuju ulazni? u koliko se radi o narodnom integri­ ce u prostor, gdje se svira. tetu uopće. Naša čitaonica nije nikad naplaći* Novi zapovjednik savezničkih če? vala ulazninu svojim članovima, što pohađaju kao članovi društvene pro? ta u Carigradu. Za vrijeme svog bo? storije, u kojima u trećoj sobi svira ravka u Parizu postigao jc Lord slučajno par mladića. To sviranje Curzon, da je engleski general Har? zabranjuje g. Kramarić, ako ne plati rington uz pristanak Francuske i Ita* lije imenovan glavnim zapovjedni­ taksu. Dakako da se i ne svira, a šta društvo pri tome trpi — jasno je. kom savezničkih četa u Carigradu i Drugi dan. bajrama omladina je ka­ Đardanelama. Talijanski su krugovi nila izaći u bližu okolicu na teferić i radi toga prilično uznemireni, jer bi ponijeti tambure. Niko nije »smio«, Italija na taj način, za slučaj da bi se dok se ne javi g. oficijalu i da se u? oružanom silom morali odbiti pre? plati »taksa« za sviranje. I otišao je hvati KemaLpaše, lako bila zaplete? jedan omladinac g. Kramariću. »K a* na u prilike na Istoku. Grčka u ratnom stanju sa Rus n o javljeno, zabranjujem svirati!« - daje mu on taj drski । šijom. Kako javlja berlinski „Lokalodgovor. Ovome skandaloznom anzeiger14 iz Atene, grčka je vlada ponašanju je kriv prvi poreznik g. poslala sovjetskoj vladi notu, gdje iz­ Jerković, a drugi upravitelj kotara g. javljuje, da se grčka vlada smatra u dr. Forstinger. Mi ovim tražimo od ratnom stanju sa sovjetskom Rusijom. g. Jerkovića, da skrati rogove svo* me potčinjenom. inače smo prisiljeni tražiti zaštitu od ovog satrapa na a u to doba neka svaki kolega po­ šalje svoju adresu u mjestu službo­ vanja na Mualimsko udruženje ili di­ rektno meni, da mu se mogne poslati dotični program. Namještenja će, po svoj prilici, usli­ jediti odmah, a svakako početkom septembra o. g, te koji kolega reflek­ tira na to, neka odmah napravi molbu na zem. vladu u Sarajevu. Svjedodžbe će se u ovoj sedmici svima otpremiti, pa pokraj te svje­ dodžbe treba molbi priložiti još i sli­ jedeće dokumente: 1. Rodni list, 2. domovnicu, 3. svjedodžbu zvaničnog liječnika o tjelesnoj i duševnoj sposobnosti za učiteljsko zvanje, 4. dokaz o dosadašnjem službovanju i 5. svjedodžbu političkog i moralnog vladanja. Molbu treba propisno biljegovati, a osim toga treba priložiti i jedan biljeg od 7 dinara za dekret namještenja. *) Pretpostavljajući, da mnogi kan­ didati, kojih se ova objava tiče, ne će imati prilike da, radi svojih zabitnih boravišta, doznaju za nju, to molimo sve naše mjesne odbore kao i druge prijatelje, da dotične kandidate svoga područja, upozore na ovu objavu. Uredništvo. pim načinom i dobnim primjerom privuče bliže k sebi, da ih oplemeni i prosvijetli i tako izvede iz ovog jadnog i čemernog duševnog i tje? Jesnog mrtvila i zaostalost’. Sta više carski kordonski žandari i one mno? gobrojne vojničke kule i tvrđa viče po granici i u planinama još žešće raspališe i otrovaše ova gorska ple* mena, te niti Rus niti gorštak ne smjedoše ni korak bez puške i han? džara. Niti boljševička vlada šta či? ni. da se izmiri sa ovim plemenima, a na to ncmif ni vremena niti je to zanima. Tako su ovi ljudi prepušteni sami sebi i nije čudo, da su postali još smjeliji i razuzdaniji, kad vide da je po Zakaspijskom Kraju i u cijeloj Rusiji haos i nema jake vlasti. I sa sinovima ovih gorštaka meni valja sutra krenuti u gore i pla? nine, gdje su oni za svakim kame* nom i u svakoj uvalici i guduri kao kod kuće, a meni sve nepoznato, tu* đe i nesigurno, a moja Hercegovina i ona ubava varošica pod sklonom kršnih brda tako daleko, da je i mi* šiju jedva dbkuču|jein. Iztrzaše se nervi i umori se mozak od svega o* noga, što prenesoh za šest mjeseci očajnog i opasnog bjegstva. Eto još dva dana, ali uistinu dva »kijamet dana«, i bude li suđeno spašen sam i sve će dobro biti. Tako sam mislio i osjećao, kad sam se riješio povje­ riti svoj život Kurdu, (ni koga sam mogao očekivati sve. samo ne do« bro i selamet. (Nastaviće se.) I cijelim obiteljima taj teferić posjeti* še i uveličaše, tc time pokazaše brat* skog osjećaja za našu humanitarnu I ustanovu Gajrct. i Materijalni uspjeh teferića jc bio I neočekivani, jer jc čisti prihod prc? šao preko 10.000 K. Ovom prilikom se moglo viditi, da i sc i muslimanke jako zauzimaju za Gajrct, jer se živo natjecaše, da što više daruju za bife, koga se u obilnoj mjeri nakupilo i na teferiću raspro* dalo. Također sc lijepo istakao i ovdaš? nji musi, tamburaški zbor. Svirao je dobrovoljno cijeli dan na teferiću i sa dvojim lijepim sviranjem ugodno goste zabavljao. Ova prva proslava Gajretovog da­ na pstaće nam u ugodnoj uspomeni sa željom, da i u buduće vlada ista susretljivost i bratstvo. Posmatraoc U molbi treba također istaknuti, u i kojem mjestu ili kraju kandidat želi I namještenje i zašto, te svoje famiiijame prilike radi doznake doplataka па skupoću. Sto se pak tiče „Ferijalnog tečaja Što tečaja14 u Zagrebu, njegova je svrha i važnost precizirana u samoj objavi g. A. Ajanovića, objelodanjenoj u 303. broju • „Pravde’, a samo se posebi razumije, da i apsolventi Mualim-uČiteljskog te­ čaja imadu pravo na pohađanje ovoga tečaja. Zato se svima kolegama, kojima ikako dozvoljavaju prilike, najtoplije preporučuje, da se za polazak prijave rečenom g. Ajanoviću, jer naročito ap• solventima Mualim-uČiteljskog tečaja ovakvi su tečajevi od velike koristi, ne samo radi proširenja vlastite izo­ brazbe, nego radi samog naroda, među kojima će oni danas sutra, vršiti pro­ svjetnu misiju. Sarajevo, 25/6. 1921 Mualimima-apsolventima učiteljskog tečaja.*) Mnoge kolege obraćaju se na pot­ pisanog tražeći informacije o svome učiteljskom namještenju, priposlanju svjedodžbe, plaći i inače o pravnom položaju apsolvenata ovoga tečaja, te o pravu pohađanja Ferijalnog tečaja za učitelje pučkih škola, koji ovih dana . počima u Zagrebu. Pošto mi je nemoguće svakom ko* legi posebno odgovarati, a pogotovo onima, od kojih adresa nisam uzeo, to ovim putem stavljam svima do znanja slijedeće: Prema riješenju Ministarstva Pro­ svjete, koje je nedavno u službenim i drugim novinama objelodanjeno, ap­ solventima je priznato pravo privre­ menih učitelja s temeljnom godišnjom plaćom od 1600 Din., a pokraj toga svi personalni i familijarni doplaci prema postojećim uredbama, kao Što to imaju ostali učitelji narodnih osnovnih škola. Namještenje će biti za prve dvije godine privremeno, a poslije toga polagaće se učiteljski ispit prema § 30. školskog zakona za stalno namještenje. koji neće biti definitiva u onom smislu, kao što je polažu drugi namjesni uči­ telji, nego ispit po određenom pro­ gramu prosvjetnih vlasti. Da se za taj ispit mognu kandidati pravovremeno pripremiti, tražiće se od Ministarstva Prosvjete, da nam taj program pošalje odmah po namještenju, Страна 3 Sirana PRAVDA* Bi oi 305 Broj drugom mjestu. • , I ! | I I ; I ' ; ‘ j ; , ; i j । Domaće vijesti. Ibni Šebil. Prnjavor, 16. juna. Proslava Gajretovog teferića u Pr? nj’avoru. Ovdašnji pododbor Gajre* ta priredio jc drugi dan bajrama, dne 9. juna 1921., u znak proslave Gajretovog dana u okolici Prnjavora teferić, sa vježbama sokola i narod? nim utakmicama, tc je taj teferić kako moralno tako i materijalno sa neočekivanim uspjehom urodio. Da je tako sjajno taj teferić ispad, u prvom redu ide zahvalnost ovdaš* njem vrijednom sokolu i njegovom agilnom starješini g. Đorđi Bugar* skom kao i vođi sokola g. Lazaru Markovi ću. jer isti ne požali truda, nego sc živo zauze. kako bi ovaj naš Gajrctov teferić što bolje uveličao. Zaista je bila milina pogledati, ka­ da je cjelokupni sokol, sokoliće i podmladak. njih oko 80, prošao kroz cijelu čaršiju pod vodstvom vođe g. Markovića, te je cijeli grad, kako muško tako i žensko pohrlilo za so? kolom na teferić. Osobita zainteresovanost je među publikom vladala, kada su sokoli, so? kolice i podmladak izvađali na tefe* riću svoje birane vježbe sa pravom umjetnošću, da se je svak divio, a i ponosio, što imademo takav soko, koji zaslužuje svaku hvalu i prizna* nje. Za zadovoljstvom ističemo, da jc bio mnogobrojan posjet braće su? građana pravoslavnih, kao i katoli­ ka, i da ne požališc truda, nego sa Naš list ne će izaći u četvrtak radi današnjeg i sutrašnjeg blagdana n štampariji. Skupština zemljoposjednika. — ; ' I ; ' ' I ' I • ' Na 24. ov. mj. je bila zakazana izvan­ redna glavna skupština zemljoposjedničkog udruženja, ali pošto toga dana nije bilo prisutno dovoljno članova, odgogjena je za 25. ov. mj, te je tega dana i održana bez obzira na broj prisutnih, kojih je bilo oko stotinu Dnevni red je bio predlog ikvidacije društva, ali je taj predlog pao, te je zaključeno, đa se ponovno sazove kroz mjesec dana izvanredna glavna skupština. Na skupštini je primljena rezolucija, koja je poslana predsjed­ ništvu vlade, predsjedništvu konstituante i poslaničkom klubu naše organizacije. Rezolucija glasi: „Zemljoposjednička Organizacija, na izvanrednoj glavnoj skupštini održanoj 25. juna, donijela je slijedeću rezolučiju: Izrazujemo naše žalenje nad riješenjem agrarnog pitanja onako kako se rješava, te odlučno prigovaramo, što je konstituanta odnosno današnja vla­ dina većina mimoišla zapovijed Njego­ vog Visočanstva u manifestu od 24. decembra 1919. osnovan jednoglasnim zaključkom svih narodnih predstav­ nika, te riješila nas i slobodnih ze­ malja, a za kmetske odnošaje dala nam nepravednu odštetu, jer nije uva­ žila pri tome naš socijalni položaj i što traži ne samo pravda uopšte nego i socijalna pravda. To riješenje onako �Сти-на 4 Strana kakovo je oduzima nam mogućnostt egzistencije sa svim svojim teškim1 posljedicama po nas, ne samo na so­ cijalno ekonomskom nego i na kultur­nom polju. Kakova je odšteta za razrješenjee kmetskih odnosa najbolje je karakte­ rizira pravedna izjava ministra zaa agrarnu reformu u konstituanti gospo­“ dina Uzanovića, da njom nije plaćen1 ni jednogodišnji prihod'. Okružni agrarni povjerenici za Bo­ snu i Hercegovinu. Imenovani su o*? kružni agrarni povjerenici za Basnui i Hercegovinu i to predstojnik ALđ fred Mefcancc za Bihać predstojnik; Zvonimir Turina za Mostar, pred­ stojnik Stojić za Tuzlu, dosadašnjii vladin povjerenik za Sarajevo Alb*: recht za Sarajevo i Dr. \Veichber _јг za Banjaluku. Promjene u provedbenoj naredbii ;3egJučke uredbe. Provedbena nared­ ba za bedućku uredbu izmijenjenat je na zahtjev muslimana, tako da je• čL 10. potpuno promijenjen, čl. 25., potpuno izostavljen, a čl. 50. izmi* jenjen. Mi ćemo cijelu naredbu s; promjenama donijeti u jednom od idućih brojeva. Vakufska subvencija. Primamo od jednog mualima na uvrštenje: Pod gornjim naslovom izašao je čianak u »Domovini« br. 65., u kojem je piscu namjera da pohvali bivšeg direktora, političkog šarlatana Šerifa Arnautovića, a da pokudi u narodu upravu vakufa i vrijednog alima Mahmud ef Bahtijarevića. Pisac valjda zna, da je njegov šar­ latan ef. nešto tako radio dok je bio u vakufu, pa misli da će svako biti onakav, kao što to on navodi u svom pisanju. Nadalje u piščevu govoru stoji, da bi subvenciju trebalo podije­ liti „Gajretu*, koji šučur Bogu dobro stoji i svakim danom ide naprijed, a zaboravio je bezdušnik nas muallime, koji udaramo temelj Islamu, Izvršujemo svoju tešku zadaću, a plaćeni smo mizerno, kao niko na svijetu Taj šarlatan nas je dotjerao na prosjački štsp, ostavivši nam prazno ćagetje u vakufu, kako se ne će kroz dugo vremena moći ispraviti. Istina, dosta smo pri vakufskim izborima su­ djelovali i mi muallimi, da se Šerifu otpore ploče iz vakufske direkcije i da se osnuje J. M. O.; zato bi njegov pisac u „Domovini* Želio, da se svota od 200.000 dinara ne upotrebi među vierske službenike, jer su mu oni trn u oku. Ali . . . iskiši se, džaba ti je trud! M u a 11 i m. Glavna skupština društva „Gajret“ održavaće se dana 24. jula 1921. u 9 sati prije podne u Sarajevu sa slijedećim dnevnim redom: 1. Izvješće odbora o radu društva; 2. Proračun za iduću godinu, 3. Čitanje promijenjenih pravila i usvojenje istih. 4. Izbor 5 članova odbora u smislu § 19. društvenih pravila5. EventualijePododbori, povjerenici i članovi, koji namjeravaju stavljati kakve predloge, o kojima žele da skupština raspravlja, neka ih u smislu § 47. društvenih pravila pismeno dostave ovom odboru najmanje pet dana pred skupštinu. Mjesto održavanja skupčtine javiće se preko novina 8 dana prije skupštine. Za Glavni odbor »Gajreta«: Kurtović, predsjednik. „Gajretove" Stipendije. Učenici i učenice, koji namjeravaju moliti štipendije ili mjesta u »Gajretovim« konviktima od društva »Gajreta« za školsku godinu 192V/22. imadu pre­ dati: 1. Molbe sa originalnim dokum e n t i m a prosvjetnom odjelenju zem. vlade preko svoga kotarskog ureda; 2. Molbe Glavnom odboru »Gajreta« sa prepisanim i o v j e r o v I j enim dokumentima, koje mogu ovjeriti u mjestu molioca »Gajretovi« pododbori i povjerenici ili javni uredi, Molbe Glavnom odboru treba otposlati najdalje do 10. augusta 1921. Sve molbe treba slati preko pododbora odnosno povjerenika »Gajretovih«. Molbe koje prispiju kasnije označenog roka, neće se uzimati u obzir. Svaki molioc neka naglasi u svojoj molbi, gdje je bio u prošloj škol. god. i da li je bio »Gajretov« stipendist i u kojem internatu. Isto tako svaki molioc neka naglasi Boo; 305 Broj „ПРАРДА" - „PRAVI A" u svojoj molbi, da li je ove godine predao molbu zemaljskoj vladi za podjeljenje stipendije. . Pododborima i povjerenicima »Gaji reta« neće se slati nikakve posebne upute u ovoj stvari. Uprava »Gajreta«. ' Vojne vježbe rezervnih oficira. : »Službene Nevine« br. 136. od 21. o. ' mj. donose riješenje ministarskog sav­ jeta od 8. o. mj., kojim je odobreno ministru vojnom i mornarice, da može . počevši od 1. o. mj., pa do kraja ove godine po potrebi pozivati na Šestnedjeljnu vojnu vježbu rezervne oficire ' svih redova oružja i struka. Noćna tjekarska služba u Sre; skoj Bolesničkoj Blagajni. — U ! petak 24. juna sastao se drugi Ijekar| ski sastanak na kome su prisustvo­ vali sanitet, potpukovnik dr. Ruvidić, dr. Žebić, dr. Denišlić, dr. Propper, dr. Ćorović, dr. Dimitrijević i Glumac, Odbor se je konstituisao pa je, za I predsednika izabran san. рик. dr. Ru! vidić, za podpredsjednika dr. Denišlić, , 7a sekretara Glumac, a kontrolu pri' hoda i rashoda obavljaće dvojica odI bornika naizmjence. Na to sjednici zaključeno je da se i noćna Ijekarska služba počne vršiti i od i. jula t. g. pa je napravljen ra­ spored gg. Ijekara Ljekari će držati I službu po jednu noć, a koji hoće I može i po tri noći jednu za drugom. Gospoda ljekari koji se još žele prijaviti za ovu noćnu službu mogu se usmeno ili pismeno obratiti na predsjednika g. dr. Žarka Ruvidića sanit. pukovnika. Jsvna zahvalaNaša plemenita braća u dalekoj Americi sjetiše se i naše sirotinje, te nam megjusobno za istu pokupiše priloge u iznosu od 254 do­ lara i 50 centi, a darovaše slijedeći: Po 20 dolara Suljo Nurković; po 10 dolara (Jsman Čatovič, Salih Ljubović i Halil Grizović; po 7 dol. Mustafa Ćerimagić, po 5 dol. Mehmed Dervoz, Salih Sapuhović, Smail Kravić, Nazif KapiČić, Abid Karadža, Osman Fetahagić, Husnija Fetahagić, Lutvija Volić, Marica Volić, Omer Resulović, Bajro Bašič, Jusuf Habeš, Avdo Začina, Zaim Hasanbcgović, Huso Pirić, Husnija Ćatović, Mahmut Kantarević, Hasan Hai sanbegović, Omer Kurtagić, Husein i Omeragić, Velija Omeragić i Hašim | Račim; po 3 dol. Hasan Ramić, Maho Behramović, Ibrahim Piperac, Hašim । Demić, Nazif Sarić, Harno Arnautović, Vejsil Gabela, Avdo Mulać, Šućrija Sei limović, Mustafa Sarić, Alija Ćerimagić i Mustafa Rigjušić; po 2 dol. Halil Kuriović, Marica Sarić, Asim Budalica, i Zejnil Tanović, Adem Džanković, Na• suf Jaganjac, Arif Tanović Agov, Hamza Jaganjac, Nasuf Šehović, Ahmet .I Selimović, Rašid Tanović, Jusuf Hebib Nuri Dželaludin, Begler Ćerimagić, Pašo Ćerimagić, Ibrahim Velić. Omer | Šabović i Muharem Hasanović; po 1 dolar Hamid Bilalović, Nezir Tanović, | Mehnud Ali, Omer Vilogorac, Husein Ahmet; po 50 centi Ibrahim Husein, te najzad po 5 dolara Omer Nurković ! i Iva Nurković. — Odbor se Musli­ manske čitaonice u svoje ime i u ime jI sirotinje grada Nevesinja darovateljima i. putem javnosti najljepše zahvaljuje, । želeći im od Boga, da im se ova na­ grada stostruko nadoknadi, U ime Mu­ slimanske čitaonice: u Nevesinju, 18. juna 1921. Za odbor: Predsjednik: . Derviš J. K o r k u t. Tajnik: R. K o। s o v a c. Državna klasna lutrija. Pročitajte | I današnji oglas »Međunarodne banke јi d. d.« Zagreb, Nikolićeva ul. 7. i na­ i ručite si Željeni broj pravodobno dok nije rasprodan. | ! । [ । , i ! I I | | I D □ 1 „бШЕТГ I Knjige i novine. Narodna Zaštita. Izašao je 5. i 6 dvobroj ove jedine naše socijalne re­ vije. Uz urednike dra Basaričeka i Ljudevita Krajačića javljaju se u ovom dvobroju: Dragutin Tomac, dr. B. Špišić, dr. M. Kovačević, dr. phil. I. Altazar Morristown, Šiler, Zlata KovačevićLopašić, Zvonimir Pužar i drugi. Ova revija zaslužuje pažnju svih naših krugova. Pretplata godišnje 100 kruna. Šalje se upravi u Zagreb, Josipovac 30. „Savremenik", književno - umjet­ nička revija, početi će opet izlaziti ovaj mjesec, te će do konca ove go­ dine izaći četiri knjige, svaka sa osam štampanih araka velikog formata na najfinijem umjetničkom papiru sa bo­ gatim ilustracijama. (Sama prva knjiga imati će 40 ilustracija u boji). Pret­ plata na sve četiri knjige iznosi 400 kruna. Sveske razašiljati će se gg. pretplatnicima franco preporučeno. — »Savremenik« izdaje i uređuje društvo hrvatskih književnika u nakladi: Ćirilo-Metodske knjižare d. d., Zagreb, Preradovićev trg 4, kamo se šalju i sve narudžbe i pretplate. masivna sa bašćom, voćnjakom, štalom, praonicom i vodovodom u Derebent ul. prodaje se radi odlaska. — Upitati Mandrina ul. 21 , Gornje Bjelave. Kuća Mlinsko kamenje Prvorazredne rude, najbolje za meljanje svakovrsnog žita, razašilje uz garanciju NIKOLA BENAC § industrija mlinskog kamena Plehan Derventa (Bosna) Oglas. Na 9., 10., 11. i 12. jula 1921. obdržavaee se u gradu Bos. Dubici veliki godišnji robni i marveni vašar. Drugi godišnji marveni va­ šar obdržavaće se 15., 16. i 17. Oktobra 1921. Bos. Dubica se ističe među prvim pijacama sa blagom u zemlji. 236 Gradsko poglavarstvo u Bos. Dobici. Muslimani i muslimanke grada Sarajeva, sjetite se vašega „MERHAMETA". Najjeftinije i najbolje papirne vrećice 229 Z. thžavns rtzMiia lutrija dobivaju se u svim količinama i vrstama kod Sasa]EV5HE TVORNICE prpirnrtih vreeicr №R) II SARAJEVU Zatražite cijene i uzorke! Tnt. telefon 124 Prvo vučetije 15. i 16. lula t« g. 5 oremOa! 100.000 srećaka 50.000 zgoditaka Apsolutna sigurnost i državna garancija. U roku od pet mjeseci izžrebat će se, 169,000.000 160.000 H bez ssoiiog odbitka u gotovom novci S jednom srećkom može se dobiti Ч milijuna hruna. Z mli juna Чоо.ооо, 1 milijun Воо.мо, Soo.ooa, Bao-ono, Чоо ooo, 32о.ш, ZBo ooo, 24000, 200.000, 160.000, 120.000, ^о.ооо, Ud. itd. Prepopučamo siijedBćz |oš nepro­ dane brojeve na izbor: 71843, 72981, 78404, 98639, S4473, 88759, 14453, 8047, 12968, 29842, 34736, 36481, 44806, 49520 83243, 4247, 15480, 38770, Cijena srećaka za svako žrebanle: Cijela srećka Dinara ВД.~ ili hrane I3Z. Polovina srsćhe Dinara 21 ili kruna 96,— Četvrtina srećke Dinara 12.— ili kruna 48— Osmina srećke Dinara 6 — ili kruna 21 — Listine vučenja bezodvlačno iza svakog žrebanja. Brza i točno podvorba. Narudžbe iz cijele države neka se uprave na zvaničnu Glavnu kolekturu državne razredne lutrije: MEBUNaffOSHi) ВДМИД 0. u. (Odio državne razredne lutrije]. . Nikolićeva бодгво *Јммммм Gajeva и » Telefon 11*19 i 23*98. Naručbe izvršavaju se jedino uz unaprijed poslani novac ! 1 Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M, O. Štamparija D. i A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/010171e7b6cc6a5482f397c47bfe0997.pdf e6a184fa66874a69e8af43e4e8615491 PDF Text Text POŠAARINA U GOTOv u PlACENA. pojedini oro; к 2‘— izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. ₽ ' . e(. Kas^t Mudens Uređuje redakcioni odbor. ^on^c Ц Ahm«6 Ham Pretplata: godišnje K ISO.—, na pola godine K 90.— (u Sarajevu): za našu državu godišnje K 200.—: za ino­ zemstvo K 250. • L *\ л Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj p- ači. Telefon br. 842. ЛАСИЛ0ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУ Čekovni račun post, štedionice 1119 Sarajevo, subota 2. jula 1921, ,22. Ševal 1339.) . Broj 68 (306) Živio Regent Aleksandar! U našim najtežim časovima, ka* da smo očajavali pod pritiskom o* koline i kad smo u strahu za buduće nost grozničavo tragali za kojom sigurnom uzdanicom, svaki put u tim časovima — a njih je bilo dosta - pala je. naša misao i naš pogled na kraljevića Aleksandra. Viteški duh, kojim odiše svaka Njegova ris ječ upravljena cijelom narodu, a naročito Njegovo plemenito kra­ ljevsko ponašanje prema svakom muslimanu, koji je stupio pred Nje* ga, svaki put su nam u tim časovi* ma osnažili srca i ulili u dušu svijet* le nade. Stoga je vijest o pokušanom aten* tatu najdublje potresla sve musli* mane, a saznavši odmah da Mu se nije ništa dogodilo, osjetismo naj­ življu radost i zahvalnost prema Svevišnjemu, koji je čuvajući Alek* sandra čuvao i nas, ostavivši nam zdrava i vesela onoga, koji će i dalje biti naša najsvjetlija uzdanica. Živio naš kraljević Aleksandar! a i 'i : i , i • I ; U srijedu nakon položene zaklet* i ve u konsbtuanfit, vraćao se Regent u pratnji Pašića u dvor. Kod mini­ ’ starstva građevina (koje se sad na* i dograđuje) bačena je s trećeg spra* ta bomba, koja je udarila u jedan i stuib za električne žice i eksplodira­ i la prije, nego se Regent navezao. 1 Ranjeno je desetak lica, al srećom i nika smrtno. Atentator je pokušao i odmah da bježi, ali su ga uhvatili . radnici, koji rade na zidanju mini* ■ starstva. Kod njeg su nađene još i tri bombe i revolver. Svjetina je bi* la sdno razjarena i htjela ga je lin* ; čovati, te ga je policija jedva odbra* i nla. Kod preslušavanja izjavio ie, da ! se zove Spasoje Stejić, malerski rad* nik, rodom iz Turske Kaniže u Bač­ koj i da je uoči toga dana doputo* vao :»z Novog Sada, da izvrši aten* i tat u smislu svojih načela. Daljnja istraga kaže, da je bio u Rusiji, a za* tim u Mađarskoj u službi Bele Kuli* na. Po novinskim vijestima uplcte* ni su u stvar i neki komunisti, pa jc traženo izručenje četiri: komunistička poslanika. U Novom Sadu se veb? također živo istraga, pa su i tamo uhapsili neke komuniste. Oda,* kle su bombe potekle, nije još jav* Јјзпо, osim da je kod nekog bolni* cara Janoša nađen sanduk s bomba* ma. Povodom iovog atentata predsjed* n k je konstituante dr. Ribar na prekjučerašnjoj sjednici dao ovu izjavu: »Gospodo poslamic:)! Jučerašnjeg historijskog dana, kada je Njegovo Visočanstvo Namjesnik Prestola Kralja Petra položio zakletvu u skup stini, pokušan je poslije ovog svečanog čina drski atentat. Čitava skupština i ja kao njezin predsjed* n’k osuđujemo ovaj drski pokušaj atentata i mislim, da se sa ovim ri* jc čitala slaže cijela Ustavotvorna Skupština. (Svi poslanici osim ko* munista ustaju i kliču: »Živio!«) Pokušaj atentata na Regenta srna* tra Ustavotvorna Skupština pokuša* jem napada na integritet države (aplauz), smatra napadom na naćijonalno - državno jedinstvo. Usta* vetvoma skupština osuđuje pokušaj atentata i veseli se. da atentat nije uspio. Ustavotvorna skupština i ci* i eh narod su radosni, što atentat ni* ie uuplo i što ic Regent ostao. Čitav, živ i. zdrav. (Pljesak i burni poklici: »Živio!«), da vršeći dužnost nacijo* lac krune : ustavni vladar zajedno rudnu za našu budućnost kao nosi* nama poradi za dobrobit i napređak države. Čast mi je Izjaviti, da sam jučer u ime Ustavotvorne skupštine izra»* zlo radost Regentu, što atentat nije uspio«. •’ I ■ { • । j 1 1 ! : i | | ' | i I i ■ ! I 1 . I i | 1 j , . ј | | i ' ! , i i . Sarajevo, 2. jula. Ostavka naših ministara. Smatra­ jući da stiZzacija člana 135. Ustava ne odgovara uslovima našeg spora* žurna s vladom i vukući konzekven* čije iz tog, što vlada nije do ugovo* renog roka prevela u djelo većeg dijela ostalih tačaka tog sporazuma ministar g. dr. Spaho - sporzumi* vši se sa svojim drugovima. — do* nio je odluku, da 26. juna podnese ostavku. Ostavka je definitivna i prema tome ne odgovaraju istini novinski glasovi o tobožnjem po* vlačenju te ostavke. Biće da su se te vijesti pronijele radi toga što je g. dr. Spaho potpisao ukaz o progia* senju Ustava i jer do prekjučer ni* je doneseno rlješenje o uvaženju te njegovo ostavke. Ušljed prilika, koje su u našem poslaničkom klubu nastale ostavkom g. dra Spahe, prekjučer je oko 5 sati podnio ostavku i ministar g. dr. Karamehmedović. | | i | I ! Gg. pretplatnicima! | Ovim javljamo svim dužnima, I koji nam i pored tolikih opomena j ne peglaše dužne pretplate, da smo i ovim brojem prestali slati im list j Administracija »Pravde«. i i ; 0 našem poslaničkom klubu kruže novinstvom najrazličitiji gla* i diti skupštinske volje, polo^će mansovi. Jedni govore o definitivnom ! dat i mirna Bosna. Organizacija ni* rascjepu i predskazuju skori lom čak jc svezana ni za čiju osobu, skupsti* i u redovima naše organizacije. Dru* na je suverena za svakog člana i gi pišu o »srbofilskoj« struji dra Ka* prema tome nema nikakva razloga ramchmedoviića, koja će na glavnoj za uznemirenje. Mi u zdravlju sloge skupštini organizacije doživjeti pot­ imamo svoje poslaničke zamjenike puni. krah. Treći ispod žita ruju u i oni će nadomjestiti svakog poje* neobaviještenim krugovima i okre* d'inca, koji bi imao ličnih razloga ću vodu na svoj mlin. I tako dalje, da položi poslanički mandat. Ako i tako dalje. Svak, nam na svoj na* ne mogne Ha®o. vrš’iće volju skup* štine Huso. čin kroji ćulah. U čemu je nesporazum jasno će* A šta je na stvari? Na stvari je samo to, da je kritič* mu prikazati u idućim brojevima. na situacija vlade pred iizglasava# Danas je progovorio Ajanović, u unjem Ustva i nedostatak vremćna torak će dr. Spaho (donijećemo nje* za izvršenje svih tačaka našeg spo* gov govor u Ustavotvornoj skupsti* razuma urodio shvatljivom reakci­ ni) pa redom svi koji to zažele. Ču* jom bujnijih temperamenata, koji će se oba mišljenja, a odluku će do* izgubišc ravnotežu i pod’egoše osje* nijeti glavna skupština. Kako, to je čaju. Trebaće nešto vremena i stvar njena stvar. Stoga još jednom po* će poći svojom kolotečinom tako, da navijamo, da nema nikakva razloga će glavna ^skupština imati sasvim za uznemirenost naših pristaša. A kako stoji sa strujama? Jeliis* jednostavan iilahak zadatak —srni* rivanja. Ništa više. No kad bi izbili tina, da su poslanici podijeljeni u i .oštriji sukobi pojedinaca iz posla* srpski i, hrvatski tabor? Jok. To je nličkog kluba, jasno je kao na dlanu, laž i ujdurma onih, koji bi da skupština ne će dozvoliti kršenje htjeli da za nj i m a k 1 i p š e * naše odlične discipline i čvrste m o. Poslanici se razilaze u shvata* s 1 o g e, bez koje ne može biti ni? nju p o I i t i č k e situacije: jednS ve* le ne će se izvršiti sporazum, a dru* kakva našeg znatnijeg uspjeha. Pojedinci su ud danas do sutra: gi: hoće. Smiješnost tvrdnje o »hr* ko no htjedne ih ne mogne provo* vatskom« i »srbofilskom« taboru najbolje se vidi po tom, što ni sam "eprezentant »hrvatske« struje, g. dr. Spaho, nije Hrvat već Srbohrvat, Jugoslaven bez ikakve plemenske tjesnogrudnosti. Završujući valja nam još iistak* nut:, da uz g. dra Spahu stoje posla* nici: Hasan Miljković, Nurija Poz* derač, Dždfer Kulenović (ubraja se, premda nije prisustvovao pošljed* njim sjednicama kluba), Hamzalija Ajancvić, Hamid Kufbegović. Hu* sejin Mašić, dr. Atif Hadžikadić, Derviš Omerovnć, Mustajbeg Ка^ petanović ; Salih Baljić. Godina Zašto je dr. Spaho dao ostavku P’ Upravo pred glasanje o (Ustavu predao je ministar trgovine i Indu* strije dr. Mehmed Spaho ostavku na ministarskom položaju. Kad bi se htjeio ispitivati uzroke te ostavke, moralo bi se dublje zaci u historiju same naše organizacije i cijeli do* sadašnji rad našeg poslaničkog klu* ba, a naročito u rad nakon sklapanja sporazuma s vladom g. Pašića. Nu mi ostavljamo to zasad na stranu, a pozabavlćemo se nepo­ srednim povodima toj ostavci. Tu je u prvom redu pitanje o te* ritorijalnoj podjeli Bosne i Herce*1 govine. Kad je, naime, naš piosla* niČki klub uvidio, da pored svih na* pora ne može nikako prodrijeti sa stanovištem, da Bosna i Hercegovi* na zadrže svoju autonomiju, stavio se je na stanovište, da bar očuva kompaktnost muslimana u Bosni i Hercegovini. Način za očuvanje te kompaktnosti bio bi taj, da se od teritorija Bosne i Hercegovine nc odcjepljuje ni jedan dio, a isto ta­ ko da mu se i ne pridodaje nijedan d o iz drugih dosadašnjih pokrajina. Tako bi se razmjer u snagama, u kojemu su dosad bili muslimani, o* držao i naš bi glas, bar u Bosni, još uvijek imao neko značenje. Taj je zahtjev naš poslanički klub stavio vladi g. Pašića kao preduvjet daljnjem pregovaranju, i njega je vlada prihvatila. Međutim danas, kad bi se to utanačenje imalo i us* tavom zagarantovati. vlada ga gru* bo krši i stilizacijom 135. člana Us* tava ona otvara širom vrata prisa* jedinjavan ju pojedinih dijelova susjeđnih pokrajina Bosni i Hercego* vini. Muslimanski klub nastoji i up're sve sile u to* da vladu prisili na respekto^nje toga utanačenja, nu vlada nepokolebljivo stoji na ovoj svojoj stikiiaciji 135. Člana Ustava: ••Zakonom o nodjdi zemlje na ob* lasti Bosna Hercegovina će se raz* dijelki u oblasti spajanjem i razgraničavanjem sa danjih okruga i sre* zova Bosne i Herpegovioe. Dok se to zakonom ne uredi, okruži u Bo* sni i Hercegovini važe kao oblasti. Pojedine opštine ili srezovi mogu se iz svojih oblasti izlučiti i pripo* jiti drugoj oblasti u sadanjim gra* nicama Bosne i Hercegovine ili iz* van njih, ako na to pristanu njihova samoupravna predstavništva odlu­ kom od 7» glasova i tu odluku odo i bri narodna skupština«. S tom sti* ' lizacijom nije se mogao složiti dr. ; Spaho з jaka manjina, gotovo polo* vica, našeg kluba. Nu kako vlada nije ni drugih tar caka spo/azurna dosad izvi šila, ne* go neprestano krzma, zateže i obeća* njima zavarava klub, to je još više dalo povoda opravdanoj sumnji, da vlada i ne misli lojaino izvršiti spo* razum. To se najbolje vidi iz toga, što jc upravo težište muslimanskih zahtjeva ležalo u tom, da se svi ti zahtjevi izvrše do glasanja o Ustavu u generalnoj d c b a* ti. To je glasanje izvršeno već da* vno, 12. maja 1921., a od sporazuma ; je izvršen jedan vrlo neznatan dio. | 1 to je i ovaj neznatni dio bio izvr* šen samo neprestanim požurivanji* ma, ultimatumima i davanjem ostav­ i ki na ministarskim položajima sa i strane našeg poslaničkog kluba. Pored toga je i znatan dio beo*i gradske štampe na najmfamniji na* čin vrijeđao ponos i dostojanstvo i naših poslanika i cijelog musliman* . skog dijela našeg naroda tvrdeći, da smo plaćeni i da moramo glasovati za Ustav, i ako stoji neoboriv fakat, da do dana današnjeg nije prim.je* na ni jedna para od svega toga i da I nije ni jedan uzurpator bačen s u* i zurpirane zemlje. To je sve dalo povoda, da mini­ star dr. Mehmed Spaho dadne os* tavku na svom dosadašnjem polo*: žaju, te da skupa sa svojim drugo*vima dadne izjavu u skupštini, da smatra, da vlada nije izvršila spora* , I I ' | > *) Puštajući ovaj članak imamo da uči­ nimo jednu stvarnu napomenu. Kao što ie javnosti već poznato, u našem je poslanič­ kom klubu došlo, na žalost, do različ’tog shvatanja u prosuđivanju političke situacije. Grupa oke g. dra Spahe, ko­ joj pripada : p^'.cmieg članka, nalazi u vladinom držanju razloga i povoda, da pre­ kine sa dosadašnjim kursom naše politike pa je tom svem shvatanju dala izražaja i u Monstituanti. ?4i smo se nadali da će se ona zadovoljiti tim korakom i odluku o spor* prepustiti giavnoj skupštini u.gau'zacije. M • durim se eto pfevarismd u tom prosuđiva­ nju, jer oni hoće i obračun u široj ja. nost:. Neka bude. Mi im i u tom izlazimo u .usre.. pa ćemo da im dadr.vmo i prvu riječ. .Svom ćemo reći kasnije. Uredništvo. �PRAVDA" — „ПРАВДА" Strana 2 Страна du, koliko im sile dopuštaju, a to zuma i da će oni glasati za Ustav je? i im je i poziv njihov. dino radi toga, da neglasanjem ne Na usmeni ispit triju maturantica dadnu povoda trzavicama u državi, ŠHpend’je srednjoškolcima, Skok , ove škole došli su 23. o. mj. Rcisul? koje bi neminovno morale doći u slučaju drukčijeg držanja njegova i I ske godine 1921/1923. djeliće zc? ulema H. M. Dž. ef. Čaušević i na? maljska vlada pripdanicima Bosne čelnik prosvjetnog odjelenja naše njegovih drugova. i i Hercegovine iz zemaljskih sredsta? I vlade g. Košta Krsmanović i zadr? H. Ajanović. va stipendije za srednje škole, gim? žali su sc dulje vremena. Za njihov nazije i realke u novcu ili u obliku va prisustva učenice su pitane iz i prehrane u đačkim trpezama. Đaci pedagogije i jedan dio srpsko?hrvatkoji misle molit i takvu stkpcndiiiju skog jezika. I ovdje su učenice po« ; ili mjesto u đačkoj trpez neka poša? kazale svoju spremu i zrelo shvaća? Iju molbe zemaljskoj vladi u Sara? Gradić odlazi. Kako smo pouzda? ј jvvu putem nadležnog kotarskog u* nje svog poziva, kome sc po’svetiŠe. Oba visoka gosta odošc s ispita vr? no izviješteni zloglasni tuzlanski ok? reda (pripadnici Sarajeva putem vla« lo zadovoljni. ružnik Gradić odlazi sutra u Bco? dinog povjerenika za zemaljski gla? Nakon ispita proglasio je učitelj? grad i napušta svoj položaj, u ко? , vni grad Sarajevo) odmah po svrset? jem jc ucvllio toliko svijeta i navu? । ku školske godine a najkasnije do ski zbor sve tri maturantice sposob­ kao opštu odvratnost. Čuli se, ne 15. jula ove godine. Molbe valja ob? nim da vrše učiteljsko zvanje u os? novnim školama. Sve tri su te uče? vidjeli se! Dvije deložacije. Kao što je poz- | razložiti izvještajem za 1. semestar nrce postigle vrlo dobar uspjeh u na? i posljednjom godišnjom škol. svje? uci. Te su učenice: Ajiša Buturović nato, viada je u pregovorima s našim :z Seonice (Konjilc), Tevhida Dedić poslaničkim klubom pristala na to, da ' dodžbom, svjeđodžboim siromaštva, se imaju deložirati svi uzurpatori beg- ' krsnim listom ili rodnim listom i u? I iz Tešnja i Hasna Hadžić iz Sara? lučkih zemalja, koji tokom ove zadnje ; redovnom Pjcčničkom svjedodžbom ! jeva. Mi ovim vrijednim učenicama dvije godine iskoristiše boljševičko ! o zdravlju moliteljevu. Molbe koje čestitamo ovako Lijep uspjeh i želi? mo svaku sreću i napredak u budu­ raspoloženje naše pokrajinske uprave. ; budu predate poslije gore navede? ćem im zvanju i radu u školi. Taj je naš zahtjev dobio i zakonsku • nog roka Ж ne nadležnim putem ili S ovim je u svemu svršilo nauke sankciju, jer je uvršten i u Uredbu o 1 nedovoljno instruirane, neće sc u ouzir uzeti. i osposobilo se za učiteljice u: ovoj beglucima od 12. maja ove godine. Ispit u musi, ženskoj školi. U рго? , školi 13 naših učenica, koje sada Pristupa se već i izvršavanju tih 1 šlu subotu 25. o. mj. završena je osim triju udatih, vrše zvanje uči₽ propisa Uredbe. Tako je ovih dana na teljica na narodnim osnovnim ško? Palimafkod Sarajeva) uveden u posied . školska godina u muslimanskoj višoj djev. školi i ženskoj preparandiji u i lama. Mehmed Memić, koji je imao spor Pošto jc nastava u ovom zvodu sa Jokom udovom Bu kara, a kako ču­ Sarajevu. Ispit jc držan samo s onim jemo s pouzdane strane, za dan za učenicama, koje ove godine svrša* ranije završena, to je 25. o. mj. pri? dva će se pristupiti uvođenju u posjed vaju .svoje nauke i odlaze iz ove ško? ' likom zaključne godine i diobe svjc? Alije Jelke, o kojem je bilo mnogo le kao osposobljene učiteljice za na­ dočaba proslavljen Vidovdan na način, kako sc proslavio i spomen govora u našem listu. Vlast je konačno , še narodne osnovne škole. Ispit se riješena, da odlučnim mjerama učini ! jt obdržavao 16., 18., 19., 21.. 22. i i Zrinjskog i Frankopana. U Injcpo de? ■kraj dosadanjoj anarhiji u ovim pita­ 23. juna. Naročiti je dan (19. juna) i korisanoj sali iskupile su se sve učenjima i mi taj korak pozdravljamo is- । određen za ispit iz vjeronauke, na j niče naše više djevojačke Škole i krenim veseljem, jer je skrajnje vri- | koji je došao osobno Rcisubulema ! ženske preparandije, a tome su se ieme, da se i u nas jednom zavede red H. M. Đžemaludin cf. Čaušević sa i pridružile i učenice -osnovne djevo? i zakon. članom Ulema medžlisa prof. Ali cf. ' jačke škole. Nastavnički zbor sve Radićem. Učenice ove naše ženske triju škola bio je na okupu. Direk? preparandije odgovarale su iz sviju tor zavoda Edhem cf. Mulab'dić dr? grana propisanog vjeronaučnog gra? žao je govor o značenju ove prošla*? diva na zadovoljstvo. Vrijedni vje? ve prikazujući u krupnim crtama hi? na g. ministra šuma i ruda. roučitelj ove škole Omer ef. Šaraj? storiju najglavr.ijih zemalja — pose­ U šumskoj upravi Sjetlina kotara iić zaista ulaže golem trud u obrađi­ strima naše kraljevine t. j. Srbije, TOgatičkog postavljen jc upravite? vanje ovog predmeta i učenice go­ Hrvatske i Bosne i borbe srpskog i Ijem Jcco Savin. Od njegova dola? vore bez knjige u ruci, posve zrelo hrvatskog naroda s raznim narodi? ska na tu šumsku upravu odmah se i samostalno o svim zadatim pitanja ma. koji navaljivahu na naše zem? opazilo da je prema muslimanima ma. Redsukulema je nakon ispita lje. Borbe naših zemalja i našega vrlo neraspoložen i pretjerano strog, pohvalio učenice i izrazio svoje za? naroda za oslobođenje i 'svoju samo* ■do čim je opet prema Srbima tako dovoljstvo na nj:hovu trudu i mar? stalnost traju sve do u najnovije do?* blag, da oprašta i velike njihove ро^ IjivostL a onda ih lijepim i srdačnim ba i. završuju se pobjedom u našu greške. Kako je taj gospodin prema riječima uputio, da u svom budućem korist. Te su borbe progutale silu žr? musliknanima neraspoložen, najbolje zvanju kao narodne učiteljice tava našega naroda i tih žrtava mi se vidi kod dijeljenja servituta, jer porade u narodu na osvješći? potomci treba da se na ovaj dan sje­ dok Srbima dozvoljava sječu šta i van ju našega svijeta, da neuke upu? timo. To je značaj ovog dana. Iza toga su tri učenice deklamova? koliko hoće, kod muslimana i naj­ čuju i poučavaju i iz te grane svog manja — pa i neispravna predpo? znanja gdje god im se prilika pruži. le pjesmu Smrt majke Jugovića, a ж stavka uzrokom je da se servitut? Kako su učenice svojim odgovorim onda su učenice skladno otpjevale ska prava muslimana uništavaju. O? ma izazvale zadovoljstvo u svojih sve tri na Podne himne. Svečanost se sim toga Savin je prema muslima­ starijih, tako su i Reisove tople rije? završila klicanjem kralju т regentu. Za tim su se podijelile svjedodžbe nima zauzeo otvoreno neprijatelj? či blago djelovale na njih, te se i sko stanovište, jer je na pritužbu ene svesrdno odazvase pozivu nje? i učenice su se razišle na velike škol? Muhamedbega Hren-ovice, da ga je eovu i obećaše, da će raditi u naro­ ske praznike. lugar Aleksa Perović otvoreno, sa nožem, na sred ceste, napao, odgo? vorio: »Treba da vas Perović s v cl j u рк) u b i j a«. Ove je riječi! ikgovorSo pred Milanom MališevU ćem, trgovcem iz Sarajeva. NA 57. REDOVNOM SASTANKU USTAVOTVORNE SKUPSTI? Spomenuti lugar Alcksa Perović, NE. ODRŽANOG DNE 23. JUNA O. G. (O DRŽAVNOM URE? koji je kum upravitelja Savina. ta­ ĐENJU). ko se je osilćo, da neprestano i bez •kakva povoda tuče i z 1 o s t a v? Gospodo narodni poslanici! Nakon- ’ istina nisu rekli koliko i dokle — ali I j a muslimane. Tako je na 10. mar? tri godine bure i boja, koji se vodio vlada i njezina većina ostali su tvrdo­ ta o. g. istukao Čamila Harbinju iz u narodu o načinu državnog uređenja, korne pri svom centralizmu, jer su sela Dabrašme kot. Rogatica, na 15. imamo da pretresamo ovaj odjeljak smatrale, da je narodu najbolje i naj­ marta Rašida Hujda iz Turkovića, Ustava u najvišoj tišini. Baš u naj- - korisnije po državu i naše narodno a nepoznatog mi dana istukao je zgodnijem momentu, kad se trebao jedinstvo ono, šta oni hoće. Vlada, Šah la Sodila iz opć. Praća kot. го* povesti boj na ovom mjerodavnom gospodo, izjavljuje opet preko Ministra gatičkog. Na 14. juna tvorno jc, na mjestu, kakovo će biti državno ure- ■ za Konstituantu, da je sporazum htjela sred ceste, sa golim nožem napao na đenje u našoj državi, baš u tom mo­ i da je taj sporazum postigla, a što Muhamedbega Hrenovicu iz Hreno- mentu nema onih, koji su protiv j taj sporazum nije postignut u svima vicc i bio bi ga i ubio, da ovaj nije ovakvog državnog uređenja, kakovo ' Članovima Ustava, to nije njezina kri­ odskočio. predlaže vladina većina u svom pred- i vica i uzrok leži u prirodi same stvari, I Za to piitam gospodina ministra: logu Ustava. jer nigdje u svijetu nije postignut spo- : 1. jesu li mu ove nepravde i naši? razum u svemu i svačemu: Ja se moram, gospodo, zapitati Šta lja Sav ma i Perovića poznate? je uzrok, da je odsutna opozicija sa Gospodo, kuko imamo da prelomi­ 2. ako jesu, onda šta g. ministar desna? Zašto u ovakvom istorijskom i mo jedno važno pitanje, koje duboko misli učiniti, da se ova dva gospo? momentu, kada se ima naše ujedi nje:;; e I zasijeca u život najširih slojeva našega dina po zasluzi kazne i sa šumske da privede u konačno djelo, zašto je naroda, od čega zavisi prirodni razvoj uprave u Sjedini maknu. odsutna jedna ogromna većina posla­ svih nas, rni smo prije svega dužni, Molim pismeni odgovor. nika hrvatskog i slovenačkog plemena da prije nego donesemo našu presudu, Beograd, 25. juna 1921. god. iz ovoga uvaženog doma, koji su mnogo čitavu stvar dobro razmotrimo i da Sejid Alibeg FHipovU, doprinijeli, da je došlo do našeg uje- i kako tužbe opozicije tako i obranu nar. poslanik. činjenja. Prema onome, što su ti pred­ vlade dobro proučimo, pa da po tome Škola i prosvjeta. Bilješke. Pitanje Govor nar. posl. Hamida Kurbegovića U □ Li □ ГЈ □ Sjetite se □ □ □ □ 8 stavnici hrvatskog i slovenačkog dijela naroda iznijeli, izgleda, da Vlada nije htjela sporazuma kod donošenja Ustava u opće, a naročito ne u ovom odjeku o načinu uređenja države, na koji su oni specijalno polagali važnost. Fhema izjavama njihovim, u koje vjerujem, izgleda, da su predstavnici hrvatskoslovenačkog plemena, odnosno opozicizija sa desna, bili voljni popustiti, — i I i ! ■ ustanovimo suštu istinu, pa makar ona ne znani kome i ne znam koliko bila gorka. To je bez sumnje potrebno. Ja ću u ovoj stvari biti iskren i držim, da ova moja iskrenost može biti samo od koristi. Ja sam dugo razmatrao čitav ustavni materija) i razmišljao o njemu i došao sam do ove'šušte konstatacije: da vlada nije htjela sporazuma i đa ga nije ni po- Број 306 Broj I stigla. Ono. što vlada ukazuje da je I sporazum, ja ne smatram sporazumom, niti se ona može time dičiti. Sporai žurna može samo biti u spornim pij tanjima, a sporan je bio među vladom i odsutnom opozicijom način državnoga i uređenja. I ako vlada hoće na očigled I ovih činjenica da proglasi sporazum i makar i djelom’čno postignutim i ma| kar i u čemu, treba znati, kakav je taj sporazum i na čemu je postignut. Treba I znati, gospodo, za što se hoće vlada da sakrije, koja nosi svu odgovornost I pred istorijom i narodom za ovako krnje i Čisto policijsko državno ureI đenje. Gospodo, vlada je veoma potrebiti sporazum, prema onome, u koliko sam bio u položaju da konstatujem, postigla u pitanjima građanskih sloboština na­ šega naroda i to je jedna sušta istina. To je ono, gospodo, na čemu se spo­ razumi ne postižu. I koliko je ovo tačno, toliko je i žalosno. Ja držim, da među nama nije smjelo biti ni moglo biti s^ora o građanskim slobodama na­ šega naroda i da su građanske slobode naših građana i našega naroda morale biti potpune i izvan svake diskusije; da su morale ležati na srcu svakoga poslanika ovoga poštovanoga doma. (Glas: I ležale su!) Za to mi u osta­ lom vidimo policajni sistem. (Glas: Jer je potreban!) To je žalosno, gospodine. Gospodo, vlada, koja bi se na ovakav sporazum ponizila, da opsjeni nas, ta­ kova vlada, gospodo, morala bi se u najmanju ruku sakriti pred licem na। roda, jer iz toga proizlazi, da je vlada htjela suziti ako ne i potpuno dokinuti građanska prava i Široke sloboštine naše. Na žalost tako je i bilo i vlada je bila žestoko stegla građanske slo­ bode, da uzmogne iznuditi jednb ure­ đenje, koje ne će ni većina u Bosni, ni većina u Hrvatskoj i Sloveniji. Toliko sam imao reći o toj stvari kao uvod onom, što ću dalje govoriti. Prije svega, gospodo, ja vas moram zapitati, da li ćete vi državu i nj'eno uređenje, s kojim će narod biti zado­ voljan ili ćete državu birokratije i mi­ nistarske svemoći? Ako ćete ono prvo, onda se nije smjelo doći sa ovakvim odjeljkom o državnom uređenju, a ako hoćete ono drugo, onda nemamo kuda u narod sa ovakvim državnim uređe­ njem, koje znači prosto sputavati na­ rodna prava i narodne sloboštine, to znači tutorisanje naroda u svakom pogledu. (Prigovori.) Gospodo, narod traži onaj prvi način državnoga ure­ đenja i on je to na izborima pokazao. (Glas: Koji narod? —Koje uređenje?) Takvo uređenje, s kojim će biti pot­ puno zadovoljan i koje će mu osigu­ rati učešće u svim državnim poslovima, kako u vrhu tako i na dnu državne uprave. Još ću naročito naglasiti, da to narod traži na osnovu jednog prava, koje mu se ne da poreći, na osnovu prava da sam sobom vlada i da utiče na državnu vlast u svakom pogledu, kako rekoh, kako u vrhu u centru tako i u dnu državne uprave u srezu ili oblasti. Pokazalo se, gospodo, da je to nemoguće u centralističkom ure­ đenju države i zato narod hoće, da se država uredi na samoupravi pokraji­ na. (Prigovori. — Glas: Koji narod?) Ja sam jedan od onih zastupnika naroda, koji hoće takvo uređenje države. (Glas: Pokrajine?) Samouprave po­ krajina j?st. (Prigovori; glas. Kako ste mogli drukčije glasati?} Ja iskreno govorim, i molim Vas, pošto imam malo vremena da govorim, da me pu­ stite da govorim. Kako može g. dr. Srškić napadati Vladu i kako može glasati protiv pojedinih taČaka ovoga Ustava, sa istim pravom mogu i ja da govo­ rim, makar da sam vladina većina. Ovo je istina šta govorim. Zašto, go­ spodo, tom narodnom zahtjevu ne po­ svetimo ozbiljnu pažnju, i zašto ne iza đemo na susret zahtjevu širokih slo­ jeva naroda, već nastojimo, da tu izigramo i da na mjesto samouprava pokrajina vještački postavljamo samo upravu oblasti, koju narod u ovom opsegu i u ovim granicama ne želi. (Glasovi: Koji narod?) Onaj, koji ja predstavljam. Gospodo, samouprava i mogućnost, da narod sobom vlada, a da ne bude vladao, jedna je osnovna karakteri stika demokracije. Mora se osigurati vlada naroda, ako ćemo da budemo demokrati u pravom smislu riječi. To nam mora biti jedan najsvetiji princip. Ja u ovom odjeljku, gospodo, ne mogu da vidim toga principa, ili ne �Bpoi 305 Rroi Стиана 3 Strana »DPAim* — „PRAVDA* mogu da ga vidim izraženog u dovolj­ o tome taj, što svuda, gdje je narod noj mjeri. Ovakva samouprava, koj j imao mogućnosti, da vrši potpunu kon­ zasniva ovaj odjeljak, ne može nado­ trolu nad državnim poslovima, zlopo­ mjestiti ono, što narod hoće i očekuje, rabe i prliavštine su bile potpuno one­ jer samouprava je samo onda samo­ mogućene. U ovakvim samoupravama uprava, ako je narodu osigurano ne toga nema. Mi smo to odmah uvidjeli samo da gradi bolnice, puteve i okružne i i zato smo predložili ovome poštova­ željeznice, nego ako mu je omogućeno i nome domu državno uređenje sa po­ administrativnom decentralizacijom, da i krajinskim samoupravama i admini­ se može zaštiti od slabe državne ad­ strativnom decentralizacijom, u kojima ministracije, kakvu smo mi imali za ■ je narodu data najšira mogućnost, da nepune tri godine. Narod, gospodo, utiče na rad državnih vlasti. To je prava hoće vlast u svoje ruke, on hoće da demokracija. 1 tamo imamo jednu dr­ je suveren, i ako kome tu vlast po­ žavnu suverenu vlast, ali ova vlast vjeri, on hoće da na tu vlast i utiče počiva na povjerenju narodnom, ona i vrši kontrolu nad njom. (Jedan glas: traži naslona kako u vrhovima države Evo, parlamenat je kontrola!) To je na povjerenju poslanika iz cijele zemlje, previsoko gore i daleko od naroda, tako i u povjerenju širokih slojeva na­ on hoće i dolje, u administrativnoj roda u pokrajinskoj oblasti. Mi smo, oblasti da tu kontrolu vodi Sa ovak­ gospodo, uzeli da bude oblast pokra­ vim samoupravama i jedino kroz jedan jina; uzeli smo to stoga, što računamo parlamenat u državi strogo centrali­ sa jednim faktorom: da svaka ideja i stički uređenoj to je jedna nemoguć­ pokret određuju sami sebi i prostor i nost ili jako oteščano. Nemogućno je formu i granice. Oblasti, koje smo mi u tome, što niti narod, niti oblasna predložili, jesu rezultat ne samo te či­ skupština, kakva se zavodi u ovom njenice, nego su etnografske, kulturne odjeljku, nema ne samo kontrolu, nego | i ekonomske cjeline i one znače kon­ nema nikakva uticaja nad državnom tinuitet našeg kulturnog razvoja, kop administracijom u oblasti. Ta admini- ' treba da. nas u najbližoj budućnosti dovede do potpunog stapanja u jednu stracija može biti najgora i najlošija po narod, to ništa ne hasni, ona će i | jugoslavensku nac<ju. dalje ostati takva, dok se g. Ministar I zaista, gospodo, u ovako važnom „milostivo14 ne bude odlučio, da uredi pitanju kao što je organizacija države, bolje stanje i zavede bolju administra­ vlada se morala staviti na jedno više ciju. To je pravi policijski sistem gledište, na interes nacije i konsolida­ uprave. To je najmanje demokratski cije države. Ni centralizam, ni federa­ Da je bar toliko dato narodu pravo u lizam, nego zlatnu sredinu samouprave toj samoupravi, da utiče na vlast tim, pokrajina, na kojoj se možemo svi spo­ da Šef oblasti u stvarima, koje su sa­ razumjeti, i to i takvo državno uređenje mo u njegovoj nadležnosti, sasluša bar sadržano je u našem predlogu ustava, oblasni odbor, ne bi ni pola muke bilo, ali nema ni to. Ako ništa drugo, odnosno u predlogu ustava, što ga je podnio g. Stojan Protić. bar bi se na taj način pružila moguć­ nost narodu, da se žali na nevaljale Gospodo, ja znam, da vi možete činovnike u administrativnoj oblasti. s pravom reći, da vas je interes nacije U parlamentu nije to mogućno sa do­ tjerao, da tražite onakvo državno ure­ voljno uspjeha postići. Mi smo vodili đenje, kakvo je sadržano u ovom VIII. skoro jednogodišnju borbu protiv ok­ odjeljku ustava. Možete s pravom reći, ružnicu Grudiću, on je vodio krvave da su i Francuska i Italija ne samo borbe sa narodom u svom okrugu i ponosne na takvo uređenje, nego da čitav kaos tamo zaveo i trebala je či- tome uređenju imaju i da zahvale svu tava politička stranka da se založi i svoju veličinu i svoj napredak. To je, da mnogo žrtvuje, pa da on padne. gospodo, sušta istina, to se ne da po­ Usprkos sve njegove nesposobnosti on reći. Ali, gospodo, kao što se može je ostao sve dotle na svom mjestu, reći za ove države, s istim pravom dok je gospodin ministar htio i kad mogu reći Švajcarska, Amerika i En­ je već vlada morala naći većinu, istom gleska, da se za svoj veliki napredak i onda je pao. A međutim on je trebao svoju veliku kulturu imaju da zahvale da padne i od sebe, jer je to interes svome decentraiističkom uređenju, da naše države zahtijevao. Ovako gospo­ zahvale tome, što imaju drukčije dr­ do, sva je kontrola prepuštena samo žavno uređenje, nego što je ovdje. nadležnome ministru i možete zamis­ (Glasovi: Imaju samo lokalne samo­ liti, kakva će ona biti pored toliko uprave!) A osim toga imaju savršeno nagomilanosti poslova u našim mini­ dobru administraciju i nemaju toliku i starstvima. Ta će kontrola biti slaba i takovu korupciju kao kod nas. To manjkava. Zato je kolosalna pogreška, pokazuje, da ni jedno od ovih potpuno da je državna Oblast van uticaja na­ suprotnih gledišta ne može se nazvati roda u dotičnoj administrativnoj obla­ najboljim, a da nema za sobom neke sti. To je štetno i opasno. Meni se izvjesne razloge. Za oba ova gledišta čini, da se nije shvatio pravi problem i administrativnu centralizaciju i decen­ samouprave, kako je narod hoće i želi. tralizaciju stoji sigurno, da su same Narod je za samoupravu i administra­ po sebi dobre, kad se nalaze na do­ tivnu decentralizaciju, a ne za ovo, što brom terenu. To, gospodo, utvrđuje je predviđeno u ovom odjeljku. I vi jednu činjenicu, da organizacija države, ste svi birani na principu samouprave odnosno državno uređenje može biti i taj narod, koji i vi zastupate, neće različno i da ta različnost potiče otuda, ovo , što vi danas predlažete. Pod sa­ što su narod i prilike različne: ovdje moupravom narod razumije nešto dru­ su za centralističko, a ondje za autogo. On neće, da se igra slijepog miša, nomističko državno uređenje. Dakle, da mu Šef oblasti bude samo reprene samo da može biti, nego i ima zentant državne vlasti, nego da uživa dvostruke državne organizacije, i ona i povjerenje naroda. Šefom administra­ tivne oblasti može kako je ovdje I uspijeva samo onda, kad odgovara prilikama i vremenu. Prema tome dr­ predviđeno, biti čovjek, koji stoji da­ žavno uređenje crpi svoj život izravno leko od naroda. Može činiti što mu je iz prilika, koje ga traže i trpe. (Milan volja, narod je nemoćan da mu Što Pribićević: Zar je tursko carstvo zbog učini. A ako taj visoki činovnik bude prilika nestalo? Zemlju ste oteli ma­ još i ministarski pouzdanik i doušnik, čevima i porobili tolike narode!) Nismo onda je isključeno, makar ne znam mi, gospodine Pribićeviću, nego taki kako uzbuđenje naroda u toj oblasti kao Vi. Zato se i srušilo jer se nije bilo protiv njega, da ga može narod osnivalo na prilikama. Prilike su bile, maknuti. Još ako ovaj ministarski pravda je bila na strani našoj i zato pouzdanik širi partizanstvo, onda je se moralo da sruši ono, što nije osno­ * njegov položaj u toj oblasti potpuno vano na pravu i moralu. I dok je to osiguran. tako, držim, da niko neće od vas tvr­ Nemojte se, gospodo, varati, mi mo- i diti, da bi centralističko državno ure­ žemo samo onda imati državu jaku, ■ đenje bilo uspješno u Americi onako, ako svaka zloporaba i svaka korup- ; kako u Italiji, jer ne odgovara ni pri­ čija bude suzbijena. Podajmo narudu ; likama ni raspoloženju tamošnjeg na­ najšire učešće u državnim poslovima, i roda, i zato ga i neće. To su ljudi koji i odmah će tome biti kraj. Dokaz je i vode računa o prilikama i narodu, i ј 1 ! ’ ; ; I zato tamo zavode samo ono, što može da crpi život iz prilika i naroda. Gospodo, državna organizacija ne smije biti onakva, kakva se hoće, već kakvu narod želi. U nas prilike i vri­ jeme govore za samoupravu pokrajina, s administativnom decentralizacijom, jer u tome leži garantija narodnog je­ dinstva i jamstva za narod, da se od takvog upravljanja štiti. Na taj način prebrodićemo lako period postupnog niveliranja,. tako ćemo stvoriti jednu kulturu i jedinstvo duše. Tako ćemo Udovoljiti i braću: većinu Hrvata i Slovenaca, koji su ovaj čas odsutni iz ovoga poštovanoga doma, što mi je vrlo žao. (Dr. Ivanić: Nisu svi Slovenci odsutni, samo 21. — Lazarević: Daje­ mo im samoupravu.) Evo, kakvu vi hoćete samoupravu: hoćete podjelu Slovenije na dvije oblasti, hoćete ma­ riborsku oblast, gdje će većina biti njemačka, i kod očigledne takve činjenice, da će slovenačko pleme biti ma­ jorizirano, nećete da dopustite zdravom razboru, nećete da mislite, kakova je i kolika od toga šteta po naš živalj. A, gospodo, ako ste za samoupravu pokraiina, (Jedan glas: nismo, nema pokrajina) pardon, ako ste za samo­ upravu oblasti, nemojte da se njima prepuste samo da grade bolnice i okružne željeznice, nego zavedite i administrativnu decentralizaciju i neka sjedi na Čelu oblasti čovjek, koji ima narodno povjerenje, a ne samo povje­ renje nadležnog ministra. U jednoj Oblasti može da nema ministar ni jed­ noga člana u svojoj stranci, ali on usprkos toga može da drži na čelu oblasti Čovjeka, koji propagira njegove ideje, i usprkos toga što ga niko neće u toj oblasti (Todor Lazarević upada u riječ govorniku.) A šta je, g. Lazareviću, država? Vi nešto zamišljate, da je drugo država, nego narod, (T. La­ zarević: Oblast ima svojih posebnih interesa.) To je istina, ali je i interes, da na čelu oblasti stoji čovjek, kojih ima povjerenje ne ministra, nego na­ roda. (Dr. Voj. Janjić: Ministar ima po­ vjerenje Skupštine, a Skupština je na­ rod.) Ministar ima povjerenje Skup­ štine, to je tačno, ali šef oblasti može da nema povjerenje naroda i ovaj čov­ jek može činiti zloporabe i ako hoće opozicija da ga makne ili optuži, ne­ ma za to sredstva ni načina, jer vi štitite ministra a ministar njega, i zato je nemoguće srušiti ovoga čovjeka. 1 tako je viša volja ministra nego volja naroda u čitavoj jednoj oblasti. (Dr. Vol. Janjić: A ko izabra vaše povje­ renike, koji su sada u Bosni, imaju li oni povjerenje naroda?) Imaju povje­ renje i u Skupštini i u pokrajini. Ali, da mi nismo došli ovdje, i da nismo stupili u vladinu većinu, da nismo mnogo toga žrtvovali, nikada oni ne bi došli za povjerenike, pa makar ko­ liko uživali povjerenje naroda. A da smo mi u opoziciji ostali, ostali bi stari povjerenici, premda je polovina Bosne bila protiv njih. Predsjednik dr. Ivan Ribar. Izvo­ lite, gospodine poslaniče, dovršiti. Hamid Kurbegović: Još nešto Ću naročito da istaknem. U ovom odjeljku se kaže, da ministar može biti optužen za povredu zakona, ali je potrebna odluka dvije trećine od pri­ sutnih poslanika u Skupštini, da bi se takav ministar mogao staviti na optu­ ženičku klubu. A kau se tome pridoda, da vlada može izdavati uredbe sa za­ konskom snagom, navodno na osnovi zakona, onda možete sebi predstaviti svu reakaiju, koja može nastati usljed vrijeđanja zakona od strane ministara, Ministar može povrijediti zakon, a mi ga ne možemo staviti na optuženičku klupu, ako ga štiti većina parlamenta. A većina će ga uvijek štititi kao svog čovjeka. (Dr. V. Janjić: A otkuda vi to znate? M. PribiČević: Zar većina nije povjerenje naroda?) Jest povjerenje naroda, ali radi se o tome, da ministar može povrijediti zakon, a da se ne može staviti na optuženičku klupu, bez kvorumske dvotrećinske većine poslanika, a to se ne može nikad po- Zahtj rvajte i kupujte; ELID»\*pa$tu IIIWIIIiliillillllllliilillllll!iii!lilMlllilill!lli«illlliilB3lllllll^ za zube jer je najbolja i ima sve odlike, koje se traže od dobre paste. Zastupnik za Bosnu i Hercegovinu fl’bEPt Vita tai, Savajm, Dsspića ul. 1 ; stići u Skupštini i ministar može da izbjegne kazni. (Glasovi iz centruma : Nećemo štiti onoga, koji povrijedi za­ kon!) Ima masa primjera, gdje je po­ vrijeđen zakon, pa ministri ipak nisu odgovarali za to. G; spodo, iskreno govoreći, ja ne vjerujem u opstanak svega dosad iz­ građenog, naročito da će se ovaka državna organizacija moći održati, jer narod traži bolju i savršeniju organi­ zaciju, i stoga mora vrlo brzo doći do mijenjanja ovoga odjeljka. Samo zato, gospodo, jer sam ucijenjen i jer vje­ rujem, Što se ne da danas ostvariti, da će doći sutra do toga, te da ne ostane i dalje ovo kaotično stanje, kakvo je u našoj državi do sada bilo, samo stoga ću morati glasovati za ovaj odjeljak, koji se zapravo nameće Bosni, Hrvatskoj i Slavoniji. Politički pregled. Ustav izglasan. U utorak 28. pr. mj. izglasn je u konstituanti ustav vlade g. Niko'е Paši ča sa 223 protiv 35 glasova. Glasali su za: 89 demo* krata, 87 radikala, 3 zemljoradnika, 11 muslimna iz Južne Srbije, 10 slo* venačke kmctiiske stranke, S. Pile* te i cijeli naš poslanički klub sa 23 glasa, pošto Džafer Kulenoyić ni-* je mogao radi bolesti prisustvovati. Protiv su glasali: 21 zemljorad* nika. 2 narodnih socijalista. 7 soci­ jalnih demokrata, 3 republikanca, . dr. Trumbić i dr. Ivanić. j KjemaLpaša preduzima novu o= fenzivu. Prema francuskim novin­ skim vijestima, a i po priznanju zvžu ničnog grčkog ratnog izvještaja ot* počela je 24. pr. mj. nova ofanziva Kjemahpaše. kojjom je -odmah os* vojen grad Ismiid. Taj grad leži na Marmarskom moru, u neposrednoj blizini Carigrada, i- po tome njego* vom položaju da se zaključiti, da je 'ovaj puta ofanziva upravljena na sam Carigrad. Držanje Evrope je podijeljeno. Čini se da jedina Engle­ ska još pomaže Grčku u njenim •■‘mnerijalistickim zahtjevima, dok su francuske simpatije na strani Kjt> malpaše. Za Italiju tvrde neki fran* cuski listovi da čak dotle simpatiše s Kjemalpasom. da mu šalje i mu* ničiju i oružje. Tako da su nedavno poslali u Angoru oko 2.000 američ* kih mitraljeza. Najjači prijatelj An­ gore iest bez sumnje Sovjetska Ru­ sija. Kjemai je izjavio, da će savez sa Rusijom možda biti spas svih is* točnih naroda. Tursko*ruskom save* zu pristupno јс sada i Afganistan i time je pozicija Kjema'lova još po* jačana. Perzija otkazala ugovor s Englez kom. Prilikom otvorenja perzijskog parlamenta izjavio je šah. da je u* govor s Englezima otkazan i da su sklopljeni novi ugovori sa Sovjet* 'skom Rusijom i Afganistanom. | i Muslimani i muslimanke grada Sarajeva, sjetite se vašega „MERHAMETA". a a a a сз a □□□ooacno Domaće vijesti. i . I | Naši poslanici ostaće još koji dan I u Beogradu da prisustvuju sjednica* i i ma Skupštine i utanače dan saziva i glavne skupštine naše organizacije. | Iz uredništva. U četvrtak se je iz Beograda povratio glavni urednik i ! našeg lista g. Korkut i preuzeo duž­ ; nost u redakciji. �Содна 4 Strana Dova u begovoj džamiji. Povo­ dom atentata na N. Kr. Vi< Regenta Aleksandra, jučer u 10 sati prije podne proučena je deva u Begovoj džamiji, kojoj je prisustvovao veliki broj gra­ đana muslimana. Istovremeno su i u ostalim bogomoljama održana svečana blagodarenja. Amnestij... Kako se sazu.;po­ uzdanog vrela, notpisaće ovih dana N\ Кг. Vis. Regent amnestiju, kojom se opraštaju svi prestupci p ode kralj.:, prijestolonasljednika i državnih organa, izvršeni od 1914. do Vidovdana 1921. Uspjesi Hurijetove sekcije za še­ grte. Mjesni odbor J. M. 0. za grad i kotar Sarajevo potaka)? je prije sedam osam mjeseci ideju osniva? nja jedne sekcije za potpomaganje i izdržavanje šegrta muslimana, te stup/vši u sporazum sa ovdašnjim muslimanskim radničkim zanatlija skini udruženjem »Hurrijetom« po* četkom ove godine osnovana je: »Sekcija za namještanje i potpomaganje siromašnih a vrijednih šegrta, društva H u r r i j e t, S a r a j e v o«, za koji je Mjesni odbor a i njegov agitacio* ni odbor živo radio zainteresovavši svo ovdašnje muslimansko građan­ stvo i sakup.všL u tu svrhu svotu od 17.616 K. koja je ovih dana uručena društvu »Hurrijctu«. Kako smo se mogli osvjedočiti pri? i kom zadnjeg »Dječjeg dana«fc dru? sivo je prv; puta javno istupilo sa svojom šegrtskom sekcijom, u ko* ioj je sudjelovalo oko 50 šegrta svih vrsti modernih zanata koje sekcija zasada i^držaje i ako ih jc bilo go* tovo još toliko, nu ovi nisu mogli prisustvovati usljed 'tioga, što ih majstori toga dana nisu bili pustili. Djeca su. bila odjevena u jednaka u# kusna odijela, koja su napravljena od štofa, kojeg je sekciji darovala ovdašnja Muslimanska Centralna banka. Ovaj zamjetan rad »Hurrijeta.« odnosno njegove sekcije, ugodno se dojmio svakog prijatelja našega i islamskog napredka, te ga i mi ovim putem sa svoje strane najtoplije preporučujemo moralnoj i materijal? noj potpori kako -pojedincima tako i državi a naročito i ovdašnjoj grad* skoj opštnii. pošto »Huni jet« pomoću zanata uklanja bijedu i stvara za rad sposobne građane. Naročito рге* poručujemo ovu plemenitu akciju Ministarstvu Trgovine i Industrije te Socijalne Skrbi, čije su nrve i naj* preče dužnosti, da ovakva privred? na i humana poduzeća, privatne ini* cijafve, što obilnije potpomognu. Članarina za »Hurrijetovu« sekciju na potpomaganje i izdržavanje še* grta (muslimana) iznosi cd 1—10 di* nara mjesečno, te se nadamo, da će se svaki svjestan i čestit musliman drage volje prijaviti za člana i time doprinijeti da mjesto bijednika od* rastaju savremeni i moderni zanat* lije. Prilikom zabave, koja je data u korist »Djecijeg dana«, društvo »Hu? Booi 306 Broj „ПРАРДА* — „PRAVE A" ! ' ; 1 I ; I • I i i I ‘ I ’• I I I i ' i i I ; ' • , 1 ! ! , i ! I I ! ; I I Oduovorai urednik; Ibrahhn Muhić. rijet« jc fotografiralo prisutne šegr­ te • buduće moderne zanatlije — te se ukusno izrađene fotografije mo* gu dobiti u Hurrijetovoj kancelariji Šaraj?vo, Gornji tabaci ul. br. 5 uz mi n'malnu otkupnu cijenu po K 20.— pc komadu. Tko uplati više, uplatio jc za sekcijine štićenike kojih ima na svim zanatima i iz svili krajeva naše zemlje, a društvo će mu biti blagodatno. Pažnji agrarne direkcije. Seljak Csman Vručak, iz sela Vruci, opći? na Kncžma, srez Vlasenica, tuži se na Jovu Babica iz istog sela, da mu ne da natrag zemlje (livade grunt. ul. broj 371, čestica 2333 1. 2335/1, 2335 2. 2363 1 (od ove polovice). 2365, 2372'1 i 2372 3), koju mu jc Os* ■ <un u 1914. god. dao pod kesim na četirig odine, jer mu je bila kuća iz* gorjela, pa mu je trebalo novaca za eradnju. Jovo mu je platio odmah za sve četiri godine. Po isteku toga roka tražio je Osman zemlju natrag. ali jc nije dobio. Tužio ga je sudu u Vksenici u proljeće PIO., ali sudac je tražio od njega (po njegovu pričanju) 50 kruna za usudu, da mu se zemlja vrati. Osman toga novca nije imao i tako je te godine ostala zemlja u Jovana. Ovaj se poslije prijetio ako još jednoć tuži, da će ga ubiti. Nu Osman sa dvadesetero čeljadi (šest hisetara na toj zem ji) nije mogao ipak bez sve* jc zemlje i ove godine jc tužio Jo* vana Babica prije mjesec kot. pred? stojniku u Vlasenic?, koji je pozvao Babica :• Vručaka i odlučio da Babić i dalje kosi Osmanove livade. Pozivamo agrarnu direkciju, da izvi* đi. na osnovu čega je mogao kot. predstojTk u Vlasenici izdati ova* kovu odluku. Jedna ti ična zemljoradnička skupština Pišu nam iz Doboja: Na 26. o. mj. održala je Zemljoradnička stranka skupštinu na marvinskotn trgu, koja je bila dobro posjećena, pošto je bio upravo marveni sajam. Skupštinu je otvorio seljak S. Ninković sa govorom, koji rnu je napisan i došaptavan. U govoru napadao je vladu, što je sklopila sporazum sa muslimanima i kako im je obećala, da će biti Velika Srbija, te da im je slagala, Kako je bilo prisutnih i katolika, jedan se je popeo na tribinu i kazao, kada je ustanovljena zemljoradnička stranka, da nije bilo govora o Velikoj Srbiji, te da on uvida, da oni ne moga biti s njima u stranci. On istupa iz stranke i poziva svoje seljane, da i oni to učine, što isti i čine i ostavljaju skupštinu. Iza toga je S. Ninković čitao rezoluciju, u kojoj se traži, da se sporazum sa muslimanima poništi. Pita skupštinu, da Ii je odobravaju, a naročito upravlja upit na 4—5 muslimana — koji su bili prisutni - na što ne dobiva odgovora. Pošto od mu­ slimana nitko ne odobrava, pop Ljubo dovodi jednog Saliha Nukića, vrlo slabe prošlosti (a i sada nije bolji), koji viče, ' se rezolucija edubravn. na što mu ugi dovikuju: „Ližeš, Salih!“ Ova je skup: dna odučila da više u stranci nema muslimana. Nered općine Pur.tČić Dobili smo od 14 trgovaca iz Puračića ovu tužbu: Ovdašnja seoska općina je basnoslovno povisila tarifu uvoznine, što nije po­ trebno. jer posjeduje veliku svotu go­ tovog novca. Taj novac gomila se na hrpu, a ne upotrebljava se ni najmanje za racionalne radove oko uspostave mjesta. Tako n. рг. jedinu općinsku vodu, koja je više godina pokvarena, pored tolikog novca nije u stanju da opravi, kao što je zapustila i Ostalo. Nezadovoljni i protiveći se njenom n.du zamolili smo zemaljsku vladu u Sarajevu, da odredi Šio bržu i detaljniju anketu nad ovom općinom. ј ! i ! pododbor Jajce K 4.916, pododbor Derventa K 7.000, Hakija Begovič, povjerenik Bileća K 2 091, Osman Beganović, povjerenik Ključ K 4 240, pododbor Prnjavor K 10.000, podod­ bor Zenica K 7.09c i pododbor Bos. Dubica K 1 830. Uprava „Gajreta* izriče svima sa­ kupljačima kao i darovateljima naj­ topliju hvalu i priznanju na radu za »Gajrct». Poroke uredništva. Đ O. St. Bar. Va6eg dopisa nismo ni pri­ mili. Molimo Vas, da оам ga ponovno pošaljete. Gačanln musliman. Donijeli bismo Vaš dopis, da впашо s kim imamo posla. Generalno oglasno »astnestvu 1 Seljačka prostota. Tri ugledna mu* slimana iz Sarajeva išli su u prošli Telefon 21—65 U utorak popodne Petrovića ulicom ■ g za preko »Otu-i inozemnih listova prema Bjelavama. Na ulici nije bi? u novinama obavka po- R lo drugih prolaznika osim trojice se* uzdano staro uvedeni B I jaka, koje su ih jašući na konjima dostigli, i od kojih je jedan, prola* i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ zeći mimo ove muslimane, zapjevao: jebite moja najbolja i kušana i posvuda zavod kao; za oglašivanje у protiv poljskih »Ha dorate, izjeli te vuci, pred dža* hvaljena sredstva Zagreb, Jurjevska ul. 31. i kućnih miševa K 12 ’ — , za štakore K mijom, gdje sc g.... Turci!« Ovo iznosimo zato, da doprinesemo ne* 16’—, za žohare ruse i Švabe K 20'—. što za proučavanje psihe pravoslav* — Osobito jaka tinktura za stjenice K 1> - Za moljce po K 10 i 20, prašak nih seljaka. Oca ASIVftNJE М ševi, štampi, stjenica i žohari | • | ' I i ' | ' i ! ' I • I , ; ј I za buhe po K 10'— i K 20’—, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 5"— i 12’—. Mast za uši na blagu K 5’— i 12’—. Prašak i proti mrava K 10’— i 20’—. Razašiije pouzećem Zavod za eks­ Dobrovoljni prilozi,. — Gajretovoj port M. JCnker, Zagreb br. 16. upravi stigli su dalje ovi dobrovoljni Petrinjska ul. br. 3. 131. prilozi, koje sakupiŠe slijedeći: Preprodavaocima popust! ' Rasim Sarajlić, Prnjavor l< 465; Saiko Kapič, Bihać K 2038; Hihnija Sadikovir, Ljubuški K 540; Smajil Hafiz ef. Serdarević, Ljubinje K 115; pododbor Trehinje prigodom svadbe­ nog veselja kod Adema Pokrlića K 800; Tahir Ćatić, Bugojno K 457; Osman Begancvić, Ključ K 4.658; N. N. Sara­ jevo K 40; vrijedni Gajretovi podod­ bori od održavanog Gajretova dana, odnosno teferića i to; pododbor Konjic K 5.045, pododbor Bos. Brod K 4.704, Gajretov glasnik. - BU>CKNER-OVi S =25= 3 9 ==S S =* 6^=1 a S Г~=~ I ===== a ===== fi 1 Uspješno se oglašuje u „Pravdi". 1 'Л 2 ==== : == 2В E ===== 2 ===== ₽2 =3a === 5 Z~= S = 3 ==r ZEMALJSKA BANKA ZA B. i H. I ■ I i 1 j i CEIltraia U Sarajesu. Filijale; Banjaluka, Bjelina, Brčko,Mostar i Tuzla. Ispostave; Bihać, Derventa, Doboj, B. Gradiška, Livno, B. Novi, B Šamac, Travnik, Trebinje, Višegrad, Zenica i Zvornik. Zastupstva: Bugojno, Gacko, Goražda, Konjic, Nevesinje, Bus. Petrovac, Rogatica, Sanski Most, Srebrenica, Stolac, Visoko. Uplaćen! đioničhi kapital ZO milijuna kruna. — REdovltB гвгвгвв i fond za sigurnost zaisžnlca 13 milijuna kruna.- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -----------------------Bavi se svim bankovnim poslovima, vrši uplate i naplate u kraljevstva SHS i inozemstvu. Prima kao glavno zaetnpetvo za Bosnu i Hercegovinu Assiearazioni generali i Prvog sveopćeg društva za osiguranje frotiv nezgoda i Šteta, sve vreti osiguranja. 1 I i I I I • | | I i SE- .......... — & IZ FABRIKE HIHKAFRflNCKA SINOVI, - Q ZAGREB 0 preporučuje se za tursku СГГШ SOVU kao najsa т- šeniji dodatak i zamjenica zrnate kave. »4 Dobija se u svim kolonijalno-bakalskim radnjams. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija D. i A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/e94369e4aa93bd972a836fc788799487.pdf 4a041144f8fcc2d0dd7e092ea1b94e85 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVU PLAĆENA. *ЧНГ В ^^Н ■■■ ^ИК 4./ ■; sHR Ни^г^нУ ' S wH pojedini broj К fK ШШ ■SR^H ДрјдД ■HR НцЕ I h H^R ДИВ 1№пш М Ц^Х шм utorkom Uređuje (u SSRM^H VRRV ■S RMR јИЦЕВ državu К 200.-: za ^Нzemstvo К ‘ l Жв I uprava ЈКЛ^9 ^ИИк. aHkb ЛКШ/К^^ bIK ЈШЛ^ wV ГЛАСИЛО ЈУГОСЛABEHCKE МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Sarajevo, utorak 5. jula 1921. (25. Ševal 1339.) Broj 69 (307) Ko to upropašćuje narodnu imovinu? Upit nar. poslanika Osmana Vilovića na gosp ministra šuma i ruda. U neposrednoj blizini grada Tuzle, u Kreči i Siminhanu, nalaze se državna preduzeća koja produciraju so, a na Kreči još jedno državno preduzeće, rudokop ugljena. U preduzeću soli montirano je svega 13 velikih kazana za pečenje i izvarivanje soli sa pro­ duktivnom snagom od 6.000 vagona soli godišnje. U tim tvornicama soli zaposleno je tobože 700 radnika, ali % njih ne radi ništa, radi toga što je produkcija soli, prema iskazu budžet­ ske godine 1920./21. stegnuta na 2.100 vagona godišnje. Sa ovom da­ našnjom montažom u tvornicama soli i sa kontigentom od 1 000 radnika mogle bi te tvornice izraditi onaj kvantum soli, koji .bi pokrio polovičnu potrebu u cijeloj Kraljevini, dočim bi se ostala potreba od 5000 vagona mogla takogjer podmiriti, kada bi se te solane, uz vrlo male investicije, rekonstruisale i današnje mašinerije modernizirale po predlogu upravnika solane g. dra. Klucenka. U tom bi slučaju i so bila p u n o jeftinija, bar po mišljenju stručnjaka spala bi u svojoj cijeni na 1.— K po kilogramu, a danas joj je tvornička cijena 6.80 K po kilogramu. U predpostavci, da se te tvornice na istaknuti način preurede, posve je naravno da bi se i režijski troškovi znatno reducirali, so bi na 1.— K spala, a što je najglavnije, država bi u tom slučaju imala svoj sigurni dohodak od K 500,000.000.— K godišnje. No apstrahirajući taj momenat eventualne progresivnosti tih preduzeća, činjenica je ta, da država sadanjim sta­ njem i pasivnošću tih tvornica gubi svake godine K 272,000.000.— Taj gubitak nastaje iz toga, što se go­ dišnje producira samo 2.100 vagona umjesto 6.000, pa računajući okruglo 4.000 neizragjenih i propuštenih va­ gona po 68.000 kruna po vagonu, iz­ lazi čisti gubitak K 272,000.000.— U ovaj račun ne dolaze plate pasivnih radnika i pasiva njihove aprovizacije, kao diferencija koja nastaje u cijenama životnih namirnica kod radničke apro­ vizacije i slobodne trgovine. Za primjer ove zadnje tvrdnje neka posluži slučaj, koji se je dogodio u lanjskoj godini, kad se je u roku od tri mjeseca izgu­ bilo K 6,300.000.— na dangubu rad­ nika, da i ne spominjem one štete, koje nastaju na drugoj grani državnog preduzeća, na samom ćumuru. Dok se na ovakav način zanemaruje ovo važno državno preduzeće, na dru­ goj strani vidimo kako se u punoj pari i velikim količinama uvozi so iz inostranstva. Tako smo imali u mje­ secu aprilu ove godine inostrane soli u raznim skladištima naše države pu­ nih 8.370 vagona, koja je uvežena iz i j i ; Njemačke, Njemačke-Austrije, Italije, Engleske pa čak i iz dalekog Tunisa. Vrijedno je spefnenuti, da je Uprava Monopola kupila iz same Njemačke 3.000 vagona soli po 64.— dinara franko Beograd, od koje je količine primljeno 1.000 vagona, a ostatak će doći kasnje. Koliko je država sama kupovala tu inostranu so, isto su tako i pojedini trgovci kupovali i uvažali tugju so u našu državu, ne plaćajući veće uvozne carine i monopolske takse, nego li se plaća i za so koja se proizvodi u tuzlanskim solanama. Ova je tugja so puno skuplja od naše domaće, a razumljivo je da je plaćana zlatnom valutom. Na taj se način finansijski ubijaju ne samo naši gragjani, naša trgovina i industrija već, što je najglavnije, — i naša valuta! I sa rudokopom ugljena na Kreči takogjer nije ništa bolje. Produktivna snaga toga rudokopa mogla bi dnevno da proizvodi 140 do 150 vagona ugljena. No mi vidimo da ni izdaleka nema ove dnevne količine, nego samo 40 vagona na dan, jer se u tome ru­ dokopu radi samo po tri dana u sed­ mici, a u ostalim danima ne radi ništa. Tu je zaposleno tobože 995 rad­ nika ali ih je 225 na dopustu, i kod ovoga poduzeća osjeća se grdna šteta za državu, jer onaj manjak koji se propusti i ne izradi, vuče za sobom godišnju štetu od K 150,000.000.— Ovakvim neracionalnim postupkom kod tih preduzeća pojmljivo je, zašto uvijek skaču cijene soli i ćumuru, pojmljivo je takogjer i zašto država udara i povisuje poreze i državne dažbine. Današnjom manjkavom proizvod­ njom soli troši se dnevno 5 vagona ćumura mjesto 30 vagona, za slučaj pune proizvodnje od 6.000 vagona godišnje. I u drugom indirektnom pogledu država gubi ovom pasivnošću solane time, što je režija slane vode neobično skupa, pa je ne može uz tako visoke cijene uzimati tvornica sode u Lukavcu za svoje industrijske svrhe. Tim povo­ dom tvornica sode u Lukavcu ne radi, pa je i našem narodu onemogućen rad u toj tvornici, tako, da je velika ve­ ćina radnika otpuštena i bačena u potpunu materijalnu bijedu i nevolju. Mirovanje tvornice sode u Lukavcu povlači za sobom pošljedicu, koja utiče i na promet i potrošnju ćumuru u Kreči u dosta velikoj osjetljivosti, jer se ne troši onaj kvantum ćumura, koji je potreban (oko 10 vagona dnevno) kada ta tvornica radi. Za tvornicu sode potrebna je i industrij­ ska so, koja se inače prodaje po K Petra u „™"ZX»«...... Godina III. I 2.60 po odregjenim cijenama od države, ćima poznate i šta misli učiniti, da a tvornica sode mora takvu so pla- ova preduzeća otpočnu normalnim ži­ I ćati po K 4.51. Ta razlika u cijenama votom raditi i funkcionisati ? PcŠro je stvar hitne naravi, molim ' nastaje odatle, što se, po jednom mi­ da se kao takva uzme u obzir i da nistarskom riješenju, imade ta so liferovati tvornici sode po režijskim troš­ mi se usmeno odgovori u Skpštini. kovima uz jedan plus, od 15°/0, a Beograd, 27. juna 1921. kako je to preduzeće zanemareno, Osmau Vilović posve je naravno da i režijski troš­ kovi rastu i onda vuku razliku u j cijenama. Sarajevo, 4. jula. Pored ovog silnog nereda u tvorni­ Spor među grupama naših posla­ cama soli i nečuvene njihove pasiv­ nika, o kojem smo pisali i u prošlom nosti, zapinje promet i sa ovim malim broju, pomalo jenjava. Vrijeme i raz­ količinama koje se u tim tvornicama bor. čine svoje, pa ima izgleda, ca će ’ produciraju. Naš gragjanski, a naročito se odustati od saziva glavne skup­ ! seoski svijet, oskudijeva sa soli baš u štine i riješe nje spora prepustiti sa­ : onim krajevima, gdje se so proizvodi, mom Centralnom Odboru. I jer uprava solane ne smije izdavati Ostavka g. dra Karamehmedovića iz zaliha veće količine, nego li je od izvela je naime,, jak dojam na kiub; svojih predpostavljenih vlasti na to sku ljevicu, pa je učinila apel, da on i ovlašćena- Kada se ovako manipulira povuče svoju ostavku. To on, naravna i sa soli u našim krajevima, pojmljivo stvar, nije mogao sam učiniti i stoga : je, da rasprodaja soli u većim kojije prihvaćeno gledište, da se do sa­ 1 činama još i većma zapinje. Kao priziva Centralnog Odbora ne urgira ri1 mjer za ovaj slučaj neka posluži na­ ješenje ostavke ni jednog od naših bavka soli gosp. Maksa Tandlera iz ministara. Zagreba, koji je trebao utrošiti 2 mje­ Danas iza podne držače Radni Od­ seca dana, dok je dobio 3 vagona in­ bor svoju sjednicu, na kojoj ćesedodustrijske soli iz Kreke. । nijeti odluka o ovom novom predlogu Uregjenjem ovih i sličnih preduzeća ljevice i staviti potrebni predloži g mogli bi se olakšati državni porezi i predsjedniku organizacije. Kako se pojeftiniti svi ovi artikli koje država vidi, situacija ne daje nikakva po proizvodi, jer zaista siromašni svijet voda jza zabrinutost i potvrđuje našu ne može tih tereta snositi. pretpostavku iz prošlog broja, da ne će biti nikakvih zapletaja i da se radi Zato pitam gosp. ministra; jesu li samo o smirivanju. mu ove prilike u državnim preduze- Grčki poraz u Maloj Aziji. Poslije po sjeta kod grofa Sforze u Rimu došao je Bekir Sami bey u Panz, da konferise s Briandom o is* tocrtiim pitanjima. Odmah po njegom vu dolasku potražili su ga novinari i on je »Radieal-KAi dao jednu veoma preciznu izjavu, zašto Turska ratu* je. »Mi ni u kojem slučaju ne može* mo ništa žrtovati od Male Azije i T r a c i j e. Ako ne mognemo uklo* пЗД neke poteškoće, koje još posto­ je, boirićemo se do zadnjeg čovjeka. Jer dok i jednog grčkog vojnika bude na etnički turskom teritoriju mir na istokunećebitilTnoguć.« Za osvojenje Ismida rekao je, da to ni* je nikakva ofanziva. Riječ ofanziva i previše je krupna za jednu takvu lokalnu operaciju. To je samo de* monstradilja jednog generala, koji je uočio zgodan čas. Grci su i ovu ofenzivu, kao ii prošlu propalu najavak s velikim frazama i začinili je raznim začinima, koji bi imali da zaslade grčkm vojneima o* vo ipo njih nesrećno ratovanje. Talko se je javilo da Konstantin ide na front i da je ministar predsjednik Gunaris došao u Smimu, da prisu* stvuje ratnom vijeću O početku o* I । i ' • j I I | ; ј I fanzive javlja francuski »Petit Parisien«, da je napadaj grčkiih četa kod Kjontanija odbijen, da je Kje* malpašilna vojska prešla u protu* ofenzivu i bacila Grke u stare polo* žaje, a mjestimice i van njih. Kjemalpašu je u prošlom svjet* skom ratu proizveo za generala nje*r mački vojskovođa Liman v. Sanders Otale u Njemačkoj i danas postoje velike simpatije za Kjemalpašu, ali Udbini on iz svoje prošlosti ima mnogo više veza u Francuskoj, pošto je dugo vremena živio u Parizu. Francuska je bila prva od velesila, koja je proglasila sevreski ugovor ništetnim. Za njom se povela i Itali^ ja. Tako Kjemalpasa nalazi danas daleko više razumijevanja kod ev* ropskih držva nego Konstantin. Nu mnogio jači razlozi ovome razumije* vanju leže u drugim nekim moment tima, a ne u simpatičnom heroizmu Kjemalovu i njegovim ličnim veza^ ma. Konstantin je naime zet bivšeg njemačkog cara Vilima. To srodstvo odbija od sebe vrlo jako Francuze, koji mrze sve, što samo i potsjeća na Vihma. Nu ni to ne bi bilo dosta za spas Kjemalov. GHavno zaleđe nje­ govo jest — ogromni islamski svijet. Muslimanska trgouačha i ohrtničha banha za Bosnu i Hercggouinu (d. đ.) a Sarajevu Dionička glavnica 10,000.000’— Kruna. Podružnice u Bos. Brodu, Bos. Novom i Travniku. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.— Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite- — Kupuje I prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta.— Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ф Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ w Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijenn. - Krznjani: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: Zli �Strana 2 Страна Islamski narodi nisu viŽc ono, što : su bili ргјје svjetskog rata. Služeći u । u raznim antantunim vojskama i na raznfsn azijskim i evropskim fronto* I vima upoznaše islamski narodi Ev* | ropu, njenu moć, ali i njene slabo* । st i, koje se sve više i više otkriva^ ju. Nemoć Zapada i cijelog autori­ teta Saveza Naroda mamfestovala se najbolje u pogiibijli Armenije, a zatim nedavno u perzijskom paria* ■ mentu. kad je šah izjavio, da Perza* ju ne vežu za Englesku više nikakvi i Interesi. Kad god se govori o istočnim pk j tanjima, ne može se mimoići ulogu Sovjetske Rusije. Dok je Rusija bila izrazito komunistički uređena drža va i dok ic bila u stadiju konsoRdo- ’ van ja. nije se moglo još govoriti o ј kakvoj njenoj ozbiljnoj saradnji na ј oslobođenju islamskih naroda, jer je Islam u diametralnoj opreci sa ko* ! munstičkim negiranjem privatne ' svojine. Sovjetska Rusija nije dođu* še u svojim prvim danima i mjeseci* ma ni računala na islamske narode. Njoj je lebdi a pred očima svjetska proleterska revolucija. Danas stoje stvari sasvim drukčije. Svjetska re* voluc?ja je danas jedna fantazija, te Rusija u svoioj borbi za egzistenci­ ju traži drugih saveznika i pomaga* ča. Međutim da čvrsto priveže u* za se islamske narode, mora se ona odreći svojih čisto komunističkih principa, što ona i čini. Г u tome leži nova i najveća opasnost po Evropu, jer što se viče bude Rusija vraćala privatnoj svojini, tim će jačom po* stajati. Njena je vojska danas ogroma i opremljena najmodernijim oružjem. Njene su rstočne granice nepregledne i mogućnosti novih komp^kacija i novih udaraca na ev* ropske velesile, naročito na Engle* sku, beskrajne su. Kao što je centar svih svjetskih političkih pitanja u vrijeme svjet* skog rata ležao u Evropii. na njemač* ko-francuskom ratištu, tako on da* nas leži na maio*aaijskom ratištu. Još smo daleko od konačnog svjet* skog mira. Ustalasani istok, radi svojih ogromnih dimenzija, ne da se tako lako stšati. Možda će borba islamskih naroda za s’obodu trajati još godinama i godinama, ali zora njena se jasno pokazala i sve više i više biva dan. * Najnovije vijesti kažu, da rusko* kjemalisdčka vojska bombarduje stambolska pristaništa. U Smimi su i sve grčke barutane dignute u zrak. , Ne zna se još iz kojih razloga. Istovremeno se javlja, da Rusija I mobilizuje vojsku u Ukrajini. Bilješke. Zli i prljavi jezici. U „Našoj Pradi* štampana je ova objeda; ,,Dr. Karamehmedovič kao Srbin i centralista igrao je vodeću ulogu među muslimanima, vodeći pri tome ove sve bliže i bliže velikosrpskoj kosovskoj zavjetnoj misli, a pri tome tajeći svoje namjere. Uz njega su pristali same još, kao čovjek od načel a, Sakib Korkut, dok svi drugi iz samih I i čnih motiva gdje zli jezici govore da je bilo i čisto idejno-trg^vačkih interesa". Mi ne ćemo da peremo zle i prIjave jezičine koje bez dokaza mogu iznijeti ovako paušalne objede, no kao ljudi moramo da im stavimo ovu primjedbu: Jli ćete donijeti dokaz za ovu tešku optužbu i izaći na mejdan kao pošteni ljudi; ili ste prosta najmljen a mafija, kojoj nema mjesta u poštenom društvu44. Tako ćemo vas, nepoznati ljudi, taksirati sve dotle, dok ne iznesete dokaz za svoju olako nabačenu klevetu. Ako imate rza i obraža kvitiraćete gornje riječi nju način, kojim se služe svi pošteni ljudi. Dokaz na srijedu, mafiio! Број 307 Broj „PRAVDA* —„ПРАЗДА* j ! i | i ; ј i ' I ! ј i I j j ! i ■ I j i I 1 da se g. Kulenović — kao disciplini­ ran Član — ne bi mogao ogriješiti o svoju dužnost prema klubu i organi­ zacije. On je i suviše gentfemen, a da bi svoju obavezu prema organizaciji mogao na ovakav način izigrati. To Lim prije, što se je klub prema njemu ponio i odviše susretljivo. i ; Solin des Imam Saliti von Stolac, koji korespondira croatisch i serbisch, 1 a uz to nosi pridjevak „Gazanfer", | nešto se vrlo uspušio i na svu silu bi htio da — prikri je izvor svog ' poduvodnika »Sarajevo, 30. lipnja*4. I Javaš malo »neznana* delijo, wbrd“ ti ' se po stilu poznaju! I Mjesto da muževno objasni zašto su ј svi poslanici našeg kluba (osim otsut- • nog Kulenovića) glasali za Ustav, — I pa im odobri ili ih s v e osudi — stolački , se „inžinir" »pravi nevješt i mrgodi sa­ ' mo radi toga, što je na čelu klubske ljevice dr. Spaho! Vidi mu se, istine j on ne će; аГ iest neko, ko ga na­ ; prijed kreće! Mi se nećemo mnogo za­ 1 državati na tom zakukuljenom infor- i matoru; dosta mu je muke što ne smije na svjetlo i što se mora ' služiti izvršavanjem činjenica, samo da kako bilo nakalemi svijetu I tajnu želju, da — ispi va na površinu. I A je li to moguće? Po našem dubo­ kom uvjerenju nije, jer će preći mnogo • mutne vode, dok neki »političari« sa- i zriju i umjednu voditi i sporednu, a । kamo li glavnu ulogu. Da je ovo istina, ’ dokazaćemo ovim šašavim retcima još Šašavije inspiracije. »Inžinirov« list veli: „Prije podne je demisija predana, a poslije podne povučena. Da se de­ misije predaju i prekine svaki rad s vladom želio je Klub i za to glasali velika većina članova, dok su za povlačenje bili u glavnom samo Karamehmedovič i njegov Fltigeladjutant Sadović. Na neki nejasan su način ipak (!) svi drugi popustili". On to i „obnjašnjava" pa г,а drugom mjestu istog članka veli: »Protiv ove grupe od 11 ljudi stoji druga također od 11 lica. Ovdje stoje većinom i n t e 1 i g e п t n i j i ljudi, ali uz to u politici naivni i u opoziciji preslabi, te uza sav njihov pošteni karakter dali su se čislo o b m aп u ti od nekih drugih. Ovoj na čelu — bar sada — spominje se dr. Spaho«. Kako se vidi, upućeni bi „mudrac« htio drugog vođu, pa mu oprema i teren ovim zaključnim riječima: 'Igra opozicionalnosti i vječito popuštanje; razmetanje sa ostavkama i raz­ nim izjavama sliči cirkuskoj igri, kojom se blati rz i obraz svih nas mu­ slimana, pa bi zemaljska skupština JMO morala ovoj nečasnoj igri jednoć na put stati". Tom „poštenjačini« ipak nimalo ne smeta, da kukavno prešučuje tog budućeg »spasitelja« i da bijedni millet drži u neizvjesnosti mjesto da mu u njeg upre prstom i iznese njegove velike ideje. ■ : I I i j , i I । ! Govor nar. posl. dra Mehmeda Spahe, držan u 62. sjednici Ustavotvorne Skupštine na 27. juna 1921. prigodom rasprave o XIII. odjelku Ustava I Gospodo poslanici! Kad smo u martu mjesecu na poziv predsjednika vlade otpočeli pregovore sa grupama, koje su dotada sačinjavale i pomagale vladu, mi smo kao prvi i osnovni uslov svoga ulaska u vladu i svoga glasanja za ustav istakli i tražili, da se ustavom garantuje kompaktnost muslimana u Bosni i Hercegovini. Taj svoj uslov morali smo postaviti radi toga, jer smo u isto vrijeme morali odgoditi zahtjev za ostvarenje osnovnog načela u svo­ me programu: pokrajinske samouprave. Mi smo tu veliku žrtvu doprinijeli uvi­ đajući da vladi, koja je na se preu­ zela dužnost, da zemlji donese ustav, nije bilo moguće doći do većine, koja je po poslovniku bila potrebna za do­ nošenje ustava; mi smo tu veliku žrtvu doprinijeli zato, jer smo htjeli da do­ kažemo, kako nam je mnogo stalo do toga, da se što prije konsoliduju od­ nosi u našoj državi, i da dokažemo, da imamo ljubavi prema svojoj otadžbini. Mi smo to učinili u uvjerenju, da ćemo i na drugoj strani naći dovoljno razu­ mijevanja za ovo naše požrhovanje. , i prije nego smo počeli da razgova­ ramo o drugim pitanjima, koja se tiču ustava i rada vlade, mi smo tražili od vlade odmah izjavu, da nam kaže: da li može usvojiti ove uslove, i vlada je izjavila da to prima. Vlada je izjavila, da će se ustavom zagarantovati kom­ paktnost muslimana, i stoga je ap­ surdno tvrditi, kako se to u čitavoj javnosti govori i ponavlja, da musli­ mani stavljaju nove zahtjeve i da vladu ucjenjuju. Ja to tvrđenje moram od­ lučno da odbijem. (Pheskanie kod mu­ slimana.) Mi nismo postavili nikakove nove zahtjeve, mi nismo nikoga ucije­ nili, i ako je iko pridonio žrtve, da se odnosi u državi konsoliduju, to srno bili mi. Stoga, gospodo, nije tačna tvrdnja, da stilizacija člana 135. u odeljku XIII., koju smo mi vladi predložili, pred­ stavlja naš novi zahtjev. Mi smo tom stilizacijom tražili samo ono, o čemu smo se s vladom sporazumjeli, kad smo izjavili, da ćemo glasati za ovaj nacrt Ustava i kad smo ušli u vladu. Ja konstatujem, da član 135. ne od­ govara našem sporazumu. Izmjena nje­ gova u smislu našeg predloga nije s naše strane nikakav novi zahtjev, nego upravo sadašnja stilizacija toga Teško nam je vjerovati. „Hrv. Člana ne odgovara našim primljenim Sloga" i „Ј. List* od nedjelje donezahtjevima i utvrđenom sporazumu, soše saglasnu vijest, da je nar. po­ jer posljednji stav toga člana kaže: slanik g. DŽafer Kulenović istupio iz našeg poslaničkog kluba. Kao razlog ’■ „da se pojedine opštine ili srezovi mogu iz svojih oblasti izlučiti i pripo­ tom istupu navode oba lista to, daše g. Kufenovć principielne ne slaže sa | jiti drugoj oblasti u sadašnjim grani čama Bosne i Hercegovine ili izvan politikom kluba. Da pravo kažemo, mi ne vjerujemo u te vijesti, jer držimo I njih, ako na to pristanu njihova samo- ; upravna predstavništva odlukom od tri petine glasova i tu odluku odobri Na­ rodna Skupština«. Samo ovaj član bio je sporan, i mi se s posljednjom reče­ nicom toga člana nismo mogli da slo­ žimo, jer on ne garantuje našu komi paktnost, koja nam je sporazumom i bila zajamčena. Dozvolite, gospodo, da se u vezi sa I ovim dotaknem i nekih prigovora, koji 'i se u čitavoj javnosti dižu i označuju i druge stvari kao naše nove zahtjeve, kao da mi nešto novo tražimo, kao da mi vladu opet ucjenjujemo. Ako, gos­ podo, ima ko razloga, da se žali radi onoga, što od našega sporazuma nije izvršeno, to smo mi. Mi smo se, gos­ podo, sporazumjeli s vladom u pogledu nekih tačaka, koje su se imale unijeti u ustav i u pogledu rada vladinog. Što ja ovdje moram sa zadovoljstvom da konstatujem, da, izuzev član 135, ! na koji mi — to naglasujem — po1 laŽemo najveću važnost, svi su i ostali uslovi našeg sporazuma lojalno ; ispunjeni. Ali u čemu smo se još spo­ razumjeli s vladom, a to je u pogledu rada vladinog, to nije ispunjeno. Nama I je predbacivano, da smo došli u vladu, da riješimo agrarno pitanje povoljno i po nas. Го nije tačno, jer ako tko ima i razloga, da ovakvim riješenjem agrar; noga pitanja, kakvo je sad doneseno, j bude zadovoljan, to je u prvom redu vlada i država. Mi, gospodo, u agrari nom pitanju ne tražimo ništa drugo, nego, što se tiče kmetskih odnošaja, 1 da se ono riješi onako, kako je u kra’ Ijevoj proklamaciji od 24. decembra I 1918. g. izričito kazano. Te riječi glase । ovako: „Ја želim, da se odmah pristupi I pravilnom riješenju agrarnog pitanja, , zemlja će se podijeliti među siromašne I zemljoradnike, s pravičnom naknadom ! vlasnicima njenim44. (Odobravanje kod muslimana). ' Gospodo, ovu kraljevsku proklama1 čiju potpisala je tadanja vlada u kojoj i su bili predstavnici svih stranaka, mi , na toj proklamaciji vidimo potpise ; gospode: Stojana Protića, Marka Trif। kovića, Ljube Davidovića sadanjeg predsjednika demokratske stranke, Velislava Vulovića, Milana Kapetanovića, Svetozara PribiČevića, Dr. Momčila Ninčića, Dr. Ede Lukinića, Dr. Tugomira . Alaupovića, Rajčevića, pa čak i soci! jaliste Vitomira Korača, dalje Krulja i i Kramera. Tu su proklamaciju potpisali i predstavnici svih stranaka i danas je I nelojalno govoriti, da smo mi stavljali pretjerane zahtjeve. Onih 250 milijuna dinara ne predstavljaju ni jedan go­ dišnji prihod od onoga, što su musli­ mani morali Žrtvovati za riješenje agj rarnog pitanja. VI, gospodo, hoćete da I nam predbacite, da smo mi za 250 ■ ! I t i I ' I milijona dinara obećali, da ćemo gla­ sati za Lstav, a mi smo htjeli da ag­ rarno pitanje, koje je toliko puta bilo među nama kamen spoticanja, skinemo s dnevnog reda i da stvorimo solidnu bazu za snažan i sporazuman rad. (Pljeskanje kod muslimana.) Ja ponavljam, ako je iko imao razloga, da bude zadovoljan s ovakvim riješenjem kmetskog pitanja u Bosni i Hercegovini, to je u prvom redu vlada, kojoj se je pružila prilika, da vrlo jeftino, ja to naglašujem, vrlo jeftino iskupi riječ Njegovog Kraljevskog Visočanstva i cjelokupne vlade, u kojoj su bile sve stranke predstavljene. (Burno odobravanje kod muslimana.) Drugi dio agrarnog pitanja tiče se t. zv. begluka, tiče se beglučkog pi­ tanja. 1 da gospoda ne bi rđavo bila obaviještena, ja ću objasniti, šta su begluci. To su zemlje, koje nijesu pod kmetskim odnosom. To je slobodna zemlja, koja je davana na obrađivanje bilo pod zakup, bilo pod napolicu. Vi, gospodo iz Srbije, znate, da takvih odnosa ima vrlo mnogo i kod vas i da za to još nikome ovdje nije ni na um palo, da takve odnose prisilnim načinom razrešuje. Mi smo se, go­ spodo, u tom pitanju postavili na jed­ no najpravičnije i najispravnijegledište. Mi srno tražili, da se pitanje zemlje, koju drugi obrađuje, riješi u čitavoj državi jednako. Ja mislim, gospodo, da ovome zahtjevu ne može nitko, ko osjeća podjednako za svakog građa­ nina bez razlike vjere i osjećaja, da prigovora i predbacuje. Neka bude jed­ nako načelo za sprovođenje agrarne reforme, i ako će ona biti i najradi­ kalnija u čitavoj državi, neka bude i kod nas. i ako treba da zemlja bude onoga, ko je radi, neka to bude i u Bosni kao i u Srbiji, Sloveniji i Hrvatskoj. To je bilo naše gledište. To smo gledište mi zastupali od uvijek od kako smo zasnovali svoju partiju. Ali mi smo imali ozbiljnu volju, da to pitanje skinemo s dnevnog reda. (Čuje se: Niste ga skinuli s time.) Skinućete ga vi. Mi smo htjeli, da to pitanje ski­ nemo s dnevnog reda i stoga smo pristali na jedno riješenje, koje je da­ leko, daleko, gospodo, od ovog pot­ puno pravičnog načela. Mi smo pristali, a to ne bi bio bratski postupak s druge strane, da se to ne prizna, da se zemlja, koja je naša svojina, druk­ čije tretira kod nas, nego u ostalim dijelovima države. Mi smo pristali na to, samo da pokažemo dobru volju za sporazum i da uklonimo stalne i vazdašnje zadjevice među nama, koje su postojale tobož radi zemlje, pristali smo da onaj, koji je držao jednu malu' njivicu 10 godina podzakup, ima prava da je prisilno otkupi. Šta bi vi, go­ spodo iz Srbije, rekli, da vas neko pri­ morava, da prisilno prodate zemlju, koju sobom ne radite? Ja sam vidio, da se u Srbiji veliki posjedi ne dijele, a kod nas se oduzima i posljednja njivica onome, ko je ne radi. (H. Ajanović: Bivši ministar Kapetanović ima preko 500 jutara takove zemlje, koju se ne usuđujete otimati, ni privoditi svrhama agrarne reforme.) Mi smo, gospodo, na to svi pristali ja to ponavljam samo da poka­ žemo svoju dobru volju za sporazum i da ovo pitanje skinemo jednom za vazda s dnevnoga reda. I opet se dižu drski i bezobrazni glasovi — ne mogu drukčije da kažem — i vele da smo mi kupljeni za glasanje ovoga Ustava (Glasovi kod muslimana: Sramota!) Gospodo, ako je iko podnio žrtava za ovo riješavanje agrarnog pitanja, to smo podnjijeli mi. I ono, što se daje nama za velika dobra, što su nam oduzeta, to ne predstavlja ni deseti, ni dvadeseti dio onoga, što ta dobra vrijede. (Larma. — V. Lazić; To je se­ ljačka zemlja.) Neka bude seljačka zemlja i u Srbiji, pa će biti i kod nas (V. Lazić: Nema takvih zemljišta u Srbiji. Kapetanović :lma više nego u Bosni, ima je takove i ministar Uzunović.) Gospodo, od svega ovoga, mi smo polagali najveću važnost na to, da ono, glede čega smo se mi sporazumjeli, bude i izvršeno. Mi smo polagali i na to veliku važnost, da u ugovorenom roku — do glasanja o ustavu u na čelu — bude to izvršeno. Mi danas, gospodo, stojimo u oči glasanja ustava u cjelini, i ja naglašavam, da ni oni naši uslovi, koje je bilo moguće ispu­ niti, nijesu još ispunjeni. Izdate su Uredbe, govorene su lijepe riječi, alj �СтраНа 3 Stran« Epo* 307 Broi u djelo ništa nije privedeno. Nijedan sopstvenik nije još primio ni jedne pare od tih silnih milijona, za koje drski glasovi kažu, da smo za njih kupljeni. (Odobravanje kod muslimana ljevičara; Glas: Ko vam to veli.?) Sva beogradska štampa piše krupnima slo­ vima: Glasajte, plaćani ste. S. Baljić: To se je i u Skupštini govorilo. To je govorio Aleksa Žujtvić. (Ne samo to, gospodo, nego to izvršavanje, od kako mi sjedimo u vladi, išlo je još gorim putem. Nisu izvršene ni one presude, koje su donesene po drugim, za nas mnogo strožijim Uredbama; nisu izvršene čak ni presude, koje su donošene na temelju poznate begtučke Uredbe, koju je donio g. ministar Kriz­ man i protiv koje smo se mi digli s toliko protesta; nisu izvršena naređena g. ministra Krizmana, koje je on prije šest do osam mjeseci izdao, dakle onda, kad smo bili daleko od vlade. 1 danas, gospodo, otimači sjede na tim zemliama i ne daju je sopstvenicima. Bilo je slučajeva, da su otimači pre­ orali povrće i posijali zob, samo da bi zeml ju oteli, jer se bolest otimanja bila proširila koliko ne bi mogao niko da vjeruje. (>. Baljić: Ta je otimačina i sankcionisana.) Ja ću da učinim jednu usporedbu, da se vidi, koliko se nama krivo čini, kad nam se predbacuje o nekakvim milijonima. Ja ću da uspo­ redim žrtve, koje smo mi učinili samo radi konsolidovanja ove naše države sa žrtvama, koje je učinila vlada jed­ noj stranci, koja je istovremeno pri­ stupila vladinom bloku i odlučila se, da glasa za Ustav. Jedan od uslova, pod kojim je ta stranka, sa svojih 10 glasova, pristala da glasa za vladin nacrt ustava i da pomaže vladu, bio je taj, da se porez na rakiju silno ublaži, da se dozvoli seoskim produ­ centima, da mogu besplatno peći tri do četiri ili pet dana. Ali gospodo, te žrtve, koje je vlada učinila toj stranci od 10 poslanika, stoje državu najmanje 50 milijuna dinara godišnje, a nama se, gospodo, predbacuje, što je dato 60 milijona dinara, da se plati odu­ zeta zemlja od 12.G0 najsiromašnijih porodica. To se, gospodo, rama pred­ bacuje, a ovamo se ne vide najkrup­ nije žrtve, koje vlada čini samo za 10 glasova i o tim žrtvama ni s jedne strane u beogradskoj javnosti nije bilo ni jedne riječi. U beogradskim novi­ nama možete čitati članke svakoga dana, kojima se uvijek nama dovikuje: Plaćeni ste, glasajte. (Odobravanje kod muslimana.) I kraj svega toga, što ovaj Ust v u svojim osnovnim odredbama o uređe­ nju države nas ne zadovoljava, i kraj svega toga, što vlada redakcijom člana 135. nije ispunila našeg osnovnog uslova, glede koga smo se ranije spo­ razumjeli, i što napokon ovaj Ustav neće donijeti zadovoljstva širokim ma­ sama naroda, kojega predstavnici ne sudjeluju ovdje, ja ću sa svojim dru­ govima ipak da glasam i za ovaj Ustav u cjelini, da bismo dokazali, koliko nam je stalo do toga, da naša država što prije dobije Ustav, da se u našoj državi što prije konsoliduju pri­ like i da bismo odbili one mnogobrojne klevete, koie su nam nabacivane kao da glasamo za to, što smo dobili neke koncesije. Mi, gospodo, te koncesije nismo primili, ali uza sve to glasaćemo za Ustav u cjelini, a protiv člana 135. (Burno pleskanje u centrumu i na desnici.) Za čim da teži naša politika? Jedan od urednika »Jugoslavenskog Lista« imao je u subotu odulji razgovor sa našim glavnim urednikom, na­ rodnim poslanikom S. Korkutom. Kako su u tom razgovoru iznešene glavne crte naše politike, prenosimo taj raz­ govor u cijelosti. Intervju glasi: — Jesu li istinite vijesti o raskolu u vašem poslaničkom klubu i srbofiljskoj struji dra Karamehmedovića, kojoj i Vi pripadate? — Mogli ste i u »Pravdi« čitati dementi tih vijesti, no kad već želite čuti 1 moje lično mišljenje, odazvaću se toj Vašoj želji iz kolegijalnosti, premda bih volio da zasada šutim. Vi znate moje jugoslavensko raspoloženje, koje ne će da zna za nacionalne raz­ mirice između dvaju plemena jednog, jedinstvenog našeg naroda. Tu borbu smatram i nesavremenom i štetnom. Čvrsto vjerujem, da će ta zdrava misao vrlo brzo zavladati i kod Srba i kod Hrvata: samo je u slozi i jedinstvu spas nacije i države. Sadanji naciona­ lizam izrada se u plemenski šovinizam, koji je po mom mišljenju izišao na kulminaciju; moraće doći hladni razbor, da nas uputi na pravi interes Svih plemena jedinstvenog naroda, koji ne će dugo trpjeti izhlapljelosti mno­ gog i mnogog našeg političara. Smješ­ kate se, pa mi se čini da me nijeste dobro razumjeli. Varate se, ako mislite da ja krivim samo hrvatske političare. No moram Vam priznati, da mi se hr­ vatska politika čini odgovornijom. — Koji razlozi vas dovađaju na take misli? — Mislim, da se neću prevariti, kad Vam kažem, da u Radiću gledam samo zbrku lične sujete i niskog materija­ lizma, a u predstavnicima Hrvatske Zajednice puke doktrinarce, koji će morati da prtljaju sa političke pozor­ nice. Ni Trumbič nije ostao na visini, nikakve praktičnosti, a mnogo frazer^tva. Sfinga, kojoj su sad otkrivene Ipše strane. Hoće li pokazati i snagu, da zauzda raspojasanost demagogije, pokazaće skori dani. Ja sumnjam u njegove sposobnosti. - Vi držite po svoj prilici, da je । I hrvatska politika bila premalo realna? z — Posve ispravno. Da hrvatska po­ litika nije prešla u doktrinarstvo, da j je bila makar malo realna, sigurna je i stvar, da bi se i Srbi morali drukčije držati 1 jalovost dra Korošca skrivili su Hrvati Koje onda čudo, da se je naša politika, jer moramo biti šušti realisti, odalečila od te bujne fraze i priklonila kompromisu; kojg čudo, ako mi za ljubav s obje strane one­ mogućenog posredništva ne mogosmo rizikati svojom eksistencijom ? Da, moj gospodine, rizikati eksistencijom. Vi sigurno znate kakav je bio naš položaj dok nijesmo sklopilii spo­ razum s vladom, a pravilno ćete shva­ titi i moju tvrdnju, da naša politika mora računati i sa po:ožajeni naše braće u Sandžaku i Makedoniji. Taj izuzetni položaj diktovao bi nam opreznost čak i u slučaju, kad Srbe ne bismo držali braćom, a kamo li u prilici, gdje nam Hrvat: nisu ni­ malo bliži od Srba. Jedna krv, jedna kost: Srbin kao i Hrvat. Jednaki, braća. — Šta mislite o ostavci vaših mi­ nistara hoće li te ostavke imati kakvih većih pošljedlca? — To je jedna velika pogrješka. Puštam na stranu, što su ostavkom g. dra Spahe komplicirane unutrašnje pri- ; like našeg kluba i naglasiću samovanj- i ski efekat tih demisija. Neosporan je fakat, da vlada nije na vrijeme ispu- I nila velikog dijela našeg sporazuma, 1 no isto je tako i fakat, da smo mi u | dva maha pristali na produženje tih rokova. Krivica je dakle zajednička. Istina, mi smo se produžujući te ro­ kove— nadali da će se stvari dotle < izvršiti, no kojim načinom da i vladi osporimo pravo na nadu, da će dobiti novo produženje roka? Naučismo je na to i osokolismo prešnim povlače­ njima demisije. Katkad smo i kolebali. Dijelom pod pritiskom provincije, a dijelom radi držanja klupske IjeviceB|!o je i pritiska opće političke situa­ cije. Bilo je i toga. — Izgleda mi, da se momentano Vaš klub nalazi bez toli potrebne orijen­ tacije. — Usljed ostavki mi se sad nala­ zimo u vrlo nezgodnom položa­ ju pa zato i nemamo orijentacije a I druge stranke ne mogu i ne će čekati pa smo usljed toga izvrgnuti opas­ nosti, da budemo zaskočeni, a možda i preskočeni. Da se ne: uzdam u lojalnost g. Pašića i hladan ; razbor naših ljevičara, koji valjda ne će dozvoliti slom naše zajednički vođene politike, prosto bi očajavao. Sad nije u pitanju ličnost pojedinih poslanika, već narodna stvar, kojoj se imaju žrtvovati svi pojedinci i skupa i svaki zasebno. Žrtvovati! — Šta mislite o držanju g. dra Srškića, hoće li ono djelovati na vla­ din odnos prema vama? — Namiguša je najstražnja dje- l vojka. Srškić niti ima potrebne spreme ■ za kakvu veću akciju, niti je svojim ! društvenim položajem u stanju, da rukovodi jedan težački pokret. On je ' samo jedan politički športaš, kojem I ni najclfrastija odječa ne će pomoći ; da održi nezasluženi položaj redatelja, i — Sto držite vladinoj politici? — Što se tiče vladine politike — pretpostavljam, da će joj iz držav­ ne nužde i dalje činiti jezgru radikalsko-demokratski blok — držim, da će ostati vjerna našem sporazumu i lojalno ga vršiti sve dok mi ne bis­ mo zauzeli suprotan stav. Ja sam uvje­ ren, da je ova i ovaka politika kako u interesu nas muslimana, tako i u interesu države i boljih odnosa vlade prema Slovencima i Hrvatima. Ml smo naime vrlozgodna spona i ja sam čvrsto uvjeren, da će tu sponu realni Korošec iskoristiti u vrlo blizom vre­ menu. Bilo bi mi osobito milo, kad bi i u hrv. težačkoj stranci pobijedio hladni i razboriti dr. Pavičić, čija bi akcija s naše strane bila vrlo simpa­ tično primljena i izdašno poduprta. — Šta držite o eventualnom ulasku zemljoradnika u vladu? — Naš narod veli »u nestašici Ijud. i ćor Alija sudi« pa bi se, u pomanj­ kanju razbora na drugoj sirani, moglo desiti i to, da se zaministri i kakav ' Moskovljević. To bi istina, bio vrlo ј žalosno, ako hoćete i malo komično, 1 I no nije isključeno Nije, jer je takav . i parlamentarizam. Mi bism o tad vrlo i loše prošli i stoga sam Vam ja, naški I I rečeno, pravi pravcati mehkiš. Znam j i da taki položa nije lično ugodan, znam | i da je odiozan i nepopularan. No 1 znam i to, da je po dobro promišljeni narodni interes koristan i — pri- ' jeko potreban. 1 jer sam daleko i od pomisli, da u ovako ozbiljnom ; času vodim računa o svojoj osobi, I i svjesno pripadam struji koja iskreno I i teži za politikom našeg sporazuma s ; ■ vladom. Svjesno pripadam toji struji, jer je odobriše gotovo svi mjesni odbori na- I ■ še organizacije i jer je ne rukuje ni I dr. Karahmedović, ni Korkut, ni KurI begović, već hladan razbor i čvrsto uvjerenje, da odgovora kako interesi- | ma naše države, tako — i još više — interesima muslimana cijelog našeg | kraljevstva. Politički pregled. Ustavotvorna skupština pretvore« na u zakonodavnu. Na sjednici od 1. ov. mj. pročitan je ukaz, kojim se konstituanta. pošto je završite rad, pretvara u zakonodavnu skupštinu. Ustavni odbor postao je zakonodav« n?m odborom. Na istoj sjednici su izabrani odbor za poslovnik i bu* džetna odbor. Na popodnevnoj sjed­ nici izjavio je predsjednik, da se za« konodavna skupština prema poslov* niku ima sastati do 20. oktobra, ali alko zakonodavni odbor svrši ranije podove, sazvaćc se ranije. Ostavka ministara. Kako dozna* jemo, ministar fimansija Kumanudi, Za održati uvijek zdrave zube jest: E L I D A - pasta niiiuiiiiiiiiiiumiiiiuiuoiiiiiiM^ jtr je od mjerodavnih autoriteta zubne medicine kao najbolja priznata. Odlična svojstva znanstveno iskušanih sastavina čine ELIDA-pastu za ono što jest: Najbolje 1l№lllMMNIIiniinilllffl«^^ sredstvo za zube. Zastupnik za Bosnu i Hercegovinu fllbBFt Vita GeuL Sarajevo, Despića ul. 1 ministar za bivšu konstituantu Trifković i ministar vojni i mornarice Hadžić podnijeli su ostavke, i to pr? vi žz principijelnih, a druga dva iz zdravstvenih razloga. Klub poslanika muslimana iz Juž« ne Srbije zaključilo je na 2. ov. mj., da se razriješi. Oni članovi, kojii su ranije biB u radikalskom klubu, vra* čaju se opet u taj klub, dok ostali nisu još donjijeli nikakve definitiv­ ne odluke o svom budućem politič« kom držanju. Taklo novinske vijesti, no mi držimo da je ova kombinacija preuranjena. Jugoslavenski klub položio zaklet« vu. Sjednici klonsfituante od 1. ov. mj. prisustvovao je i Jugoslavenski klub i potožio zakletvu na ustav. Prema tome će on sarađivati u radu zakonodavne skupštine. I Protić dolazi u zakonodavnu skupštinu. U dobro upućenim beo­ gradskim političkim krugovima go? vori se. da će Stojan Protić učestvo= vati u radu zakonodavne skupštine i da će zauzeti opozicioni stav. On smatra, da u radikalnom klubu ima većinu za sobom, ali će čekati, da ga ona javno pozove, jer ne ćc da sam išta poduzima protiv g. Pašića. Zakonodavni odbor imao je prek­ jučer kratku sjednicu i odgodio zasijedanje do 1. augusta. Dosadašnji predsjednik podnio ie ostavku te će se na prvoj idućoj sjednici birati novi predsjednik. Hrvatski ban dr Tumljenovlć podnio je ostavku, jer ne želi da bude likvidator banske časti. Sada će kandidovati na ostrvu Krku i sprema teren za bolje odnose sa Radićem i za operiranje liberalnog bloka, u koji bi unišli protivnici Svetozara Pribićevića i demokratskog bloka, intere­ santno je, da zagrebačka demokratska nRiječ“ ide sve više na lijevo. Demokratski ponlanik, Hrvat dr Milan Roje istupio je iz demokratskog kiuba, jer je desavuisan predlogom o zaključenju debate o 13. poglavlju ustava, pa usljed toga nije mogao da iznese svoga posebnog gledišta na taj odjeljak. Francuska uskraćuje pomoć Grč« koj. Francuska parlamentarna komb si ja za spoljne (poslove usvojila: je dnevni red, u kome se među ostalim kaže, da se Grčkoj nc može učiniti više nekakva pomoć, ni vojna ni finansijalna, ni posredna i neposred« na, jer je odbila ponuđenu) posredo? van je u £rčkosturs'kom ratu. Poljsko-rumunjska obrana istoč­ nih granica. — Javljaju iz Varšave. Državna zbornica je prihvatila dne 3. marta u Bukareštu potpisan poljskorumunjski sporazum, koji obvezuje obje države, da će se međusobno po­ dupirati ako bi bile koja od njih bez razloga napadnute na istočnim grani­ cama. U slučaju napadaja obvezuju se obje države jedna drugoj prisko­ čiti oružanom rukom u pomoć. Obve­ zuju se, da se sporazume u pitanju vanjske politike, u koliko se ova tiče odnošaja prema istočnim susjedima. Ako li se poduzme obrambeni rat, ne smije ni jedna država zaključiti sa­ mostalnog mira niti primirja. Ovaj ugovor vrijedi za pet godina. Svršetak rudarskog Štrajka u Engleskoj. Izvršni odbor engleskih rudara uputio je ovih dana poziv na sve rudarske revire, da se izjasne o najnovijoj ponudi poslodavaca. Iz većine revira došli su izvještaji, da se uvjeti primaju i usljed toga su po­ slani brzojavi na sve rudare, da opet preuzmu rad. Taj sporazum znači dje­ lomičnu socijalizaciju ugljenokopa u Engleskoj, jer su njime doduše sni­ žene radničke nadnice, ali su radnici dobili izvjesne procente u čistom do­ bitku preduzeća. Sjetite se „Gajreta!" �Naši dopisi. Bos. Novi, 25- juna 1921. ■ Ja sam čekao do danas da netko j sposobniji na riječi i peru u javnosti I iznese katastrofalni udarac od poplave i koji je pretrpio паб Novi, lb. i 17. juna o. g. No kad to nitko nije učinio ј to ću ja da podam barem blijedu sliku ( naše nesreće: Na 16. juna u 8 sati izjutra počele i su da nadolaze dvije vode, Una i Sana, u Čijem se kutu nalazi Novi tako, da ga s jednu stranu zaplavljuje dana a s drugu Una. Kako je voda dolazila polako kao što se je to trefljavalo i prošlih godina, narod tome nije dao osobite važnosti nego se je pripremio kao i prošlih godina No desilo se ne­ što vanredno. U noći između i6. i 17. ov. mj. nekako oko 1 sat provalile su obje rijeke tolikom silom i tako naglo, da je jedva bilo moguće roditeljima ujagmiti djecu iz kreveta prizemnih * stanova i spasiti ih na gornji boj. PoŽrtovni sreski načelnik, kako je bio sve do vremena provale na oprez­ nosti i za vremena opazio da poplav prelazi uobičajenu granicu, razaslao je stražare na sve strane, da pozovu gra­ đane i šefove ureda na spašavanje pri­ vatne svojine kao i uredskih spisa, dok je na drugoj strani općinski bla­ gajnik naređivao telalu, da bubnjem podigne narod i trčao sa općinskim osobljem da pomogne spasiti što je moguće. Sreski načelnik je tako brzo i naglo radio, da se ima njegovoj osobi zahvaliti spas naše gruntovnice kao i šeriatskog suda, geometrije i po­ reznog ureda u koliko je bilo moguće u opće spasiti što iz ovih ureda pred ' onom silnom bujicom dvijuh rijeka, jer su ovi uredi bili smješteni u prizemlju i gdje je voda dosegla visinu između 1 m. i 1.80 cm. Ovo o uredima, spominjem naročito, jer da su svi građani dali važnosti i bubnju i vikanju za spašavanje zavri- | jeme od 1 sata, dok su rijeke nado- ! lazile, ipak se je moglo još nešto više spasiti. No bilo je građana, koji su u dušeku govorili: „Baš je ovaj Srbijanac lud, kad se ovoliko boji našeg obič­ nog poplava*. U 1 sat po pol noći nastala je prava panika. Grozno i užasno je bilo čuti smjesu raznih glasova očajanja. Sa svih strana čuli se povici „U pomoćizmiješani rikom goveda, plačem djece i vriskom žena i ljudi, 3 sata po pćl noći nije bilo vidjeti suhe zemlje: čamci, kola, splavi bili su sredstva za spašavanje a i je sve tojbilo smeteno, jer nije nitko znao gdje bi bio najsigumiji spas. Do 8 sati ujutro voda je neprestano napredovala, a kad je oko 8 sati stala, bijaše to za građanstvo čas preporođenja i svak je gledao kao izvan sebe šta se je zbilo za tako ■ kratko vrijeme i kakov izgleda Novi. * U trgovine, u kuće, urede, ulazili su i izlazili čamci i splavi kroz vrata i prozore iznoseći ono nešto bogatije, 1 što je bilo visoko iznad 2 m. te se nije skvasilo, jer svijet nije mogao vje­ rovati, da neće voda ponovno početi nadolaziti. Kruha nema nigde, a o mesu i dru­ gom jelu, po gotovo o kafi nitko i ne misli. Pisac je ovih redaka prošao na splavi kroz jednu mahalu kuća kad dvije majke mole sa prozora gornjega sprata, da im se bilo odakle pošalje malo griza za djecu jer će skapati od gladi. Eto to je blijeda slika poplave koja je napravila štetu od 8 do 10 milijona kruna. A je li nam ukazana pomoć? Do danas ni za one najsiromašnije, | koji o općinskoj pomoći žive u s kraj- I njoj bijedi, strpani u školske, mek- ! Бпој 307 Brot „ПРАРДА* — »PRAVDA" Стпина 4 Strana rebske i druge zgrade na gornje spratove ni od kud nema nikakove po­ moći. Grad leži u užasnom smradu, jer je sila poplava svu nečist smije­ šala sa raznim tekućinama mehana i trgovina i tu smjesu razlila po čitavom gradu, pa je sada strah i trepet da će nastati razne zarazne bolesti. Od mini­ starstva nikakove pomoći pa čak ni od zdravstvenog odsjeka za nabavu karbola i drugih medikamenata, jer zdravstveni odsjek valjda čeka na iz­ vještaj, da se je razmahala epidemija u gradu. Ni zemaljska vlada, a kamo li naše ministarstvo, ne poslaše nikoga da bar pogleda groznu nesreću jednoga grada i okolice od 20.000 stanovnika. Izgleda da nemaju povjerenja u izvještaje sreskoga načelstva, inače bi se bar na njegove izvještaje morala poslati po­ moć makar za suzbijanje epidemije i utaženje nevolje i gladi bar najsiro­ mašnijih. U kakovu se pomoć ili olakšicu po­ reza mogu nadati postradali trgovci i težaci, u kakovu nagradu i odlikova­ nje oni koji nadljudskom ustrajnošću radiše 48 sati, pored ovake indolencije naše vlade i našeg ministarstva?! Dok razne komisije dokrajče svoj rad obavjestiću javnost o tačnom rezul­ tatu Štete i drugim potankostima, ape­ lirajući na najviši forum, na našu konstituantu, da se nađe kogod od poslanika da i za ovu za naše mini­ starstvo malu stvar stavi koju inter­ pelaciju. Ne mogu ispustiti još jednu drugu nenadanu nesreću u našem gradu, koja se je desila odmah drugu noć iza po­ plave. Dok se je još grad u vodi na­ lazio pojavio se je, nenadano, u 12 sati noći požar u kući Sulejmana Muftića trgovca građevina i gvoždžarije, uz koju se kuću nalazi njegov lager građevnog materijala od više vagona i mnogo starih kuća i dućana izrađenih iz drveta. Na poziv Sulej­ mana Muftića našla se je u pomoći jedino novska policija sa 5—6 komšija. Kad im nije uspjelo gasiti vatru sa samim kantama stigao im je na nečiji poziv sam općinski blagajnik Muhamed Krličbegović sa vatrogasnim spravama, koje je kroz silnu vodu pomoću stražara Marka Ličine prenio i za najkraće vrijeme svojim brzim radom i vješti­ nom oko sprava pomoć pružio tako, da je u sata u noći i zadnje iskre od vatre nestalo. Čuo sam, kako neka gospoda gradski zastupnici dižu viku na ovoga marljivoga službenika, koji nesamo da vrši marljivo blagajničke dužnosti u uredu, nego se još pored toga u svako doba nađe na svakom mjestu, gdje se tiče interesa općine i grada. Ovako marljivih službenika tre­ bala bi općina pa bi doživjela, da se pohvaljuje. Novljanin. nižu gimnaziju ili četiri razreda Okru- i stva na srećnom spasenju Priljesto? i žne medrese odnosno Darul-mualli- i lonasljedniika. G. đeneral se kratko min u Sarajevu. Kandidati s ovom i vojnički i markantnim riječima za­ , spremom imaju prvenstvo kod hvalio manifestan ti ma u ime Vrhov? I podjele besplatnih mjesta. nog Komandant a, naglasivši, ako uz? ! Prijamni ispiti obaviće se 30. i 31. držimo među sobom bratsku ljubav, ! augusta 1921. a od svih kandidata se da nas ne će in’nuti slava i sreća, i zahtjeva znanje: kao • nekadašnju srpsku vojsku. Za? j 1. arapske gramatike i sintakse, tim se povorka razišla uz pjevanje 2. arapsko pismo i to husni hat i patriotskih pjesama. imla, a oni kandidati, koji nijesu svr­ Afera Alije Jelke jučer je do­ šili potpune niže gimnazije, četiri raz­ krajčena. Uzurpator Knežević deložireda Okružne medrese ili Darul-muran je iz Jelkine kuće jučer prije allimina, i moraće još polagati prijamni podne. Nije se desio nikakav inčispit iz srpskog ili hrvatskog jezika i denat. Miče se pomalo! i matematike. Naši narodni poslanici otputovali Propisno biljegovane molbe, kojima su iz Beograda svojim kućama. I treba priložiti; a) liječničku svjedodžbu, Naši ministri gg. dr. Karamehme! b) izvadak iz popisa žiteljstva, c) svjei dodžbu vladanja,d) školsku svjedodžbu, dović i dr. Spaho dolaze današnjim popodnevnim vozom u Sarajevo. i f) kod onih kandidata koji mole O obnovi istočnih krajeva naše I besplatno mjesto još i svjedodžbu o pokrajine dobio je g. dr. Spaho ovaj imućstvenim prilikama, potvrđenu od ovaj odgovor na svoje pitanje: »Na nadležnog kotarskog ureda, з u Sa­ Vaše pitanje dostavljeno mi aktom g. rajevu od g. vladinog povjerenika, predsjednika Ustavotvorne Skupštine I treba predati najkasnije d o 20. br. 1897. od 8. februara tek. god čast jula o. g. kod kotarskog ureda — mi je dati Vam sledeći odgovor: Za - kotarske ispostave — a u Sarajevu sada mi je nemoguće preduzeti ko­ kod vladinog povjerenika. Oni kandi­ rake, da se poprave porušene zgrade dati, za koje se bude držalo, da im stanovništvu istočnih krajeva Bosne i sprema i sposobnost odgovara gornjim Hercegovine, pošto za to nemam bu। uslovima, pozvaće se na prijamni ispit. džetke mogućnosti. Nastojaću kod kra­ Pitomci za inžinjersku i artilje: rijeku podoficirsku školu. Gradsko ljevske vlade, da se odobri kredit koji će biti dovoljan d ? se poprave poglavarstvo šalje nam ovu objavu. porušene zgrade.— Ministar Socijalne U 1. artiljerisku podoficirsku školu u Politike: Dr Kukovec«. Kragujevcu primiče se ove godine do U financijski odbor izabrani su 200 pitomaca. Molbe se imaju predati od naših poslanika gg. Šemsudin Sado 20. septembra komandantu te škole. Isto tako će se u inžinjersku I rajlić i Hamid Kurbegović, a u odbor podoficirsku školu u Zagrebu primiti ; za izradu novog poslanika OsmanViove godine 150 pitomaca. Molbe se ! lović i Derviš Omerović. imaju predati do 15. septembra Komunisti poriču izjave atentatora komandantu te škole. Pobliže se o Stejića. Stejić je kod preslušani a iz? tome može doznati kod gradskog po­ javio, da su ga komunistički posla? glavarstva u Sarajevu, soba br. 77. nici F.Mpović, Čopjć .i Kovačević na? Škola i prosvjeta. Na šerijatskoj sudačkoj Školi u Sarajevu započinje nova školska go­ dina 1. septembra 1921. Za ovu školsku godinu podijeliće se nekoliko besplatnih mjesta u internatu onim pitomcima siromašnog stanja, koji budu primljeni u 1. godište i koji steku na prijamnom ispitu naj­ bolju ocjenu. Ostali pitomci, koji budu primljeni u I. godište mogu dobiti ovakova mjesta istom poslije jedne go­ dine dana, pošto dokažu, da su u nauci dobro napredovali, dakle kad pređu u II. godište. Iz Statuta šerijatske sudačke škole vidi se, kakovo je osposobljenje po­ trebno za primanje pitomaca u zavod, ali se naročito napominje, da će se pri primanju u prvom redu uzeti u obzir oni kandidati, koji budu svršili Domaće vijesti. PRETPLATNICIMA U SARA JEVU. Pošto smo konstatovaii da su i nakon otpusta pređašnjeg inkasanta vršene zloporabe u napla­ ćivanju pretplate, molimo sve sa­ rajevske pretplatnike, da u buduće ne Isplaćuju ništa na kupone sa adresom „Vrijeme" i bez potpisa g. administratora Hadžića Manifestacije u Sarajevu. U pro? šli petak je sarajevsko građanstvo, bez razlike vjere i staleža, u veličan? stvenoj manifestaciji dalo loduška svojoj ljubavi i odanosti prema dl? nastiji Kairađorđevića i svojoj ushi­ ćenoj radosti, što je Bog sačuvalo Regenta od zločimačkag atentata. Nepregledne mase svijeta, s muzi? kom i bakljama, obilazile su gradom i oduševljeno klicalo Kraljevskom Domu i Regentu. Kod Zemaljske Vlade se povorka ustavila i tu je Hrvat dr. Perišić u jednom žarkom pjesničkom govoru predsjedniku vlade g. Đurđeviću bio tumačem op? će radosti. G. Đurđević je uzvratio govorom, koji se neobično jako doj? mio svih prisutnih. Možda nikad još nismo čuli tako sjajno ш jezgrovito dokumentovanih riječi o gorostas? nim žrtvama i djelima dinastije Ka? rađorđevića u radu za oslobođenje našeg naroda. Govor mu je sasvim s razlogom svaki čas bio prekidan burnim aplauzom. Otale je povorka krenula pred oficirski dom i tu je g. Akif ef. Biserović ispred Sarajlija izrekao govor komaindantu II. armi­ je, g. đeneralu Milisavljeviću, u ko? me ga je molio, da Njegovom Kra? Ijevskom Visočanstvu podastre ra? dost i veselje sarajevskog građan? 1 I ’ i 1 i i I * I [ • ! : I i veli na atentat. Konstituanta ih je izručila sudu, koji ih je uhapsio. Na preslušan ju međutim oni energično poriču sve Stejićeve izjave i izjav­ itiju, da nisu ničim sudjelovali u a? tentatu. Vitina čestita Regentu. Povodom atentata na Regenta .poslao je nas Mjesni Odbor u Vitini Nj. Kr. Vis. Regentu Aleksandru ovaj brzojav: Sa dubokim prezirom osuđujemo gnjusnu namjeru izdajice domovine, koji je htio da ugasi život našeg o? miljelog vladara. Bog uvijek čuva pravedne i štiti od svake nevolje. Iz? razujući veliko veselje ovdašnjih muslimana na spasenju nama najdragocijenijeg života Vašeg Viso? čanstva ostajemo najodaniji1: Pređi? sjednik Mjesnog Odbora J. M. O. u Vitini: Mchmed Alibeg Kapetano? vic. Trke u Bntmiru. Prekjučer su održane trke u Butmiru uz dosta slab posjet publike. U 1. utješnoj trci utekla je Utopija kapetana Šeste: u 2. (polukrvna grla) Kati pukovnika Antonijevića, u 3. (čistokrvna grla} Švindlerin kapetana Šeste, u 4. pre­ ponskoj Opoš potporučnika D. Čengića, a u 5. narodnoj Bosorka kape­ tana Šeste. — Slijedeće trke su 24 ov. mj. Javna zahvala. Odbor musliman­ skog prosvjetnog i privrednog društva „Jedinstva" i pododbor „Gajreta" u Derventi najljepše se zajljepše se za­ hvaljuje svima prijateljima našeg na­ pretka, koji su našu zabavu od 11./6. ov. g. posjetili ili darom pomogli, a naročitu hvalu iskazuje gosp. Ministra predsjedniku Nikoli P. Pašiću na do­ brovoljnom prilogu od 2.000 kruna. Na 8. o. mj. u petak 9 sati prije podne prodavače se kitabi umrlog H. Asim ef. Džafića u Begovoj džamiji kod Merhameta. Agrarna i Komercialna Banka za Bosnu i Hercegovinu, Sarajevo ———................. . ----- ■ ■ . Podružnica: Brčko ========================^^ Pričuve K 8,000.000.— Dionička glavnica K 20,000.000.PREUZIMA uloge na ukamaćenje na štedovne knjižice i tekući račun, a isplaćuje bez ikakov ih otkaza. Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. OBAVLJA kupovanja i prodaju svih vrati deviza i valuta te svih bur­ zovnih transakcija. FINANCIRA trgovačka i industrijalna po­ duzeća. Vlasnik: Centralni Odbor J* M. O. vв8i isplate na svim mjestima KraljevineSriMi Hrvata i Slovenaca te u inozemstvu. — Vrši sve druge bankarske poslove. Štamparija D. i A, Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/d472959f9452301be246328b7872d393.pdf ee3a9e28a410b343d5305559df4622b9 PDF Text Text POŠiARINA U GOTOvu’ PLAĆENA. Pojedini огој K. 2'— Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: godišnje K 180.—, na pola godine K 90.— (u Sarajevu); za našu državu godišnje K 200.—: za ino­ zemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. .лАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 70 (308) Sarajevo, četvrtak 7. jula 1921. (27. Ševal 1339.) Telefon br. 842. Čekovni račun pošt. štedionice 1119 Godina III. V Čije je gledište ispravno? Davno jc rečeno da se krajnosti dodiruju, pa se eto po tom pravilu nađoše zajedno predstavnici zemljo radnika i — naiši zemljoposjednici. I jedni se i drugi obaraju na posla * meki 'klub naše organizacije! Malo čudnovata, ali ipak ž&va živcata isti * na! Da. istina! Na nedavnoj skupštini zemljoposjedničke organizacije donesena je i usvojena ova rezolucija: »Izrazuje * mo naše žaljenje nad rijesenjem agrarnog pitanja onako, kako se rje * šava, te odlučno prigovaram o, što jc konstituanta, odnosno današnja vladina većina mimoišla zapovijed Njegovog Visočanstva u manifestu od 24. decembra 1919. osnovanu jednoglasnim zaključkom svih narodnih predstavnika, te rije * šila nas i slobodnih zemalja, a za kmetske odnosaje dala nam ne * pravednu odštetu, jer nije uvažiO^a pri tome naš socijalni polo * žaj i što traži ne samo pravda uop * šte nego i/ socijalna pravda. To rije * šonje, onakvo kakvo je, oduziima nam mogućnost egzistencije sa svim svojim teškim posljedicama po nas, ne samo na socijalno-ekonomskom, nego i na kulturnom polju. Kakva je odšteta za riješenje kmetskih odnosa najbolje karakte * rizira pravedna izjava ministra za agrarnu reformu u konstituanti, go * spodina Uzunoviea, da njom nije plaćen ni jednogodišnji prihod.« A šta vele zemljoradnici? Jesu Ii oni zadovoljni našim u jedvene ja­ de postignutim sporazumom? U beogradskom »S c 1 u«, glasilu save * za zemljoradnika, čilji je poslanički klub dosta brojniji od našeg kluba, štampan je u broju od 30. juna u* vodni članak »Novo Kosovo«, iz kojeg vadimo ove retke: »Ceo zemljoradnički' stalež oče * kivao je da će posle neizmemih na * pora, žrtava i muka, podnetih za o* tadžbinu, dobiti više prava, da će se više pažnje obratiti njegovim želja­ ma i potrebama. Bosanski težak je držao da je posle petvekovnog rop * stva najzad postao slobodan na svo * joj zemlji i da jc prošlo vreme tur * skoga gospodstva i debethrka. Ali su se našlii novi Brankovići, u Hcu Pašića i Pribićeviča, koji su izneve * rili naš narod, prodali ga Tur * cima i predali ponosnu Bosnu na milost i nemilost a* gama i begovima. Uvek su govorili kako smo mi krivi što su oni primili Turke u vladu, a kad smo mi u interesu zemlje is * kreno izjavili da ćemo glasati za U * stav, pa čak i u vladu ući, ako treba, samo da se prime naša tri po * štednja umorena zahteva, oni su vi * še voleK da se sporazume ju s Turci­ • i | ■ । historijske granice B o s n e.« Držimo da jc nakon gornjih cita^ ta suvišna svaka riječ o potpuno is * pravnom držanju našeg poslaničkog kluba, kako u pitanju agrara, tako i u pitanju člana 135. Ustava o razgra * ničenju bos. hercegovačkih * oblasti. ' vedno resi u korist širo * masnih i širokih slojeva naroda. 2. Da se uredbodavna vlast Vlade stavi pod kontrolu Skup। štinc, i 3. da se podela na oblasti i« * i vrši1 na principu *privredno geograf I skom. bez obzira na historičke gra * niče. »Ali i taj minimum vlada je odbila, ona je više volda da sarađuje sa begovima, nego li sa predstavnicima zemljoradničkog naroda, i da u tre­ nutku, kad ostavlja bez kršene pare I oštećene ratom invalide i ratnu ste i rpčad, ona plati milijone bogatim I begovima. »Prema tome, u ovom Ustavu, i pored ostalih grdnih mana, ostaju i i ove tri rak *ranc: agrarne ne * ■ pravice £ nemiri, zakonska samovolja vlade i plemenska borba. : A i narodno jedinstvo pot * i puno je izigrano time, što ! se u z a d n j i‘ č a s p r i s t a 1 o na ma ? prime njihove teške uslove. kojim se na narodna leđa meću te * ški tereti $ Ejosna vraća u tursko ropstvo, a od Hrvata i Slovenaca prave neprijatelji. »Pašić i Pribičeivć s kompanijom, uz pripomoć maloumne i po * k v a r e n e većine svojim nature * n i m A^dovdanskim ustavom prire * dil; su na^oj otadžbini nov kosovski poraz. Tim svojim ustavom oni ho * će naš narod da bace u novo rop­ stvo i bratoubilački rat, u kojem će opet ginuti zemljoradnički sinovi i ubijati svoju braću zemljo * radnike, zbog samovolje i bolesne ambici je pojedinaca i za! račun po­ kvarenih klika. »Ali zemljoradnkil se neće tako lako pomiriti sa ovim ustavom, k o* j i je n a p e r c n protiv njego * vih prava i interesa; zato su svi pravi njegovi predstavnici gla * sali protiv njega. I kao što je Vidov­ dan više od pet vekova bio simvol •slobjode, podstrek na borbu i budi * Ino narodne svesti, tako će i o* vaj novi vidovđanski po * raz još jače razdrmati z e* ministra prosvjete na pitanje nar. ml j o radničke mase, ojača * t i n j e n u s t a 1 e š k u s v e s t i o^ pesi, dia Hadžikadica o vođenju čelici’ti' za borbu za svoja muslimanske djece u crkvu na dan Sv. Save. prav a.« Ko mirno i hladno pročita gornju Gospodine poslanice! Na Vaše pi * tužaljku »Sela«, biće mu shvatljivo tanje, od 14. marta ove godine, koje r jasno: zašto naš klub nije mogao ste mi izvoljeli uputiti preko pred * polučiti većeg uspjeha u agrarnom sjednlištva ustavotvorne skupštine, pitanju; biće mu jasno i shvatljivo: čast mi jc izvijestiti Va.% da sam od * zašto su na ovako riješenje pristali mah tražio potrebna mi obavješte­ svi poslanici našeg kluba, bili oni nja od zemaljske vlade iz Sarajeva posjednici Si ne bili. No da još bo * i školskoga nadzornika te Bijelog lje osvijetlimo položaj, u kojem se Polja i da Vam, po prijemu izvje * je naš klub nalazio baš obzirom na staja mogu odgovoriti: agrarne svoje zahtjeve, citiraćemo 1. Od školskoga nadzornika iz B. još i neke stavke iz izjave zemljo * Polja dobio sam odgovor br. 211. od radničkog poslaničkog kluba, koju 2. IV. 1921. ove sadržine: »Uz po * je dao pred samo glasanje Ustava. vratak akta uljudno se izvještavate, U toj izjavu koja je štampana u ls* da je netočan izvještaj g. dra Hadži * tom broju »Sela«, stoje i ove izreke: kadića o odlaisku ovamošnje musli * »Što se glasanja za ceđokupni U * manske djece u pravoslavnu crkvu stav tiče, učinili smo naravno svoje na dan Sv. Save ove godine. Sma * konačno glasanje zavisnim od toga, tram da mi nije nužno navoditi ne­ koliko će stranke većine da svoj na * ke naroč’ite dokaze za unutrašnji iz * crt Ustava prilagode želja­ vjcštaij, posto je svakom poštenom ma i principima zemljo * čovjeku u ovom okrugu poznato radničke stranke, koja svoje vladanje ovamošnjih nastavnika i želje i principe udešava jedino pre * mene kao nadzornika i naše nasto * ma interesu celokupnog naroda, pa janje u -pogledu muslimanskih vjer * prema tome i države. I skih obreda. Muslimanska djeca ne * »Ali u tome se vlada većine poka * samo da su tada, nego nikada do zala gluha i vrlo slabo raspoložena sada od ulaska crnogionske vojske u da našim željama izađe u susret. Go * * ove krajeve niisu ni voljno ni pri tovo svi naši amandmani bili su od * silno ulazila u pravoslavnu crkvu, a bačeni. Da još jednom zemljorad­ kamo H pjevala božanstvene nička stranka pokaže svoju najbolju pjesme, što je sušta kleveta. volju, bila je voljna u zadnjem Sa ovim smatram da je dovoljno času, da privremeno suspenduje ceh dokaza za jx>bijanje učinjene mi svoj program, osim jedino triju ne * klevete, a g, ministra učtivo molim ophodno za narod bitnih udova: 1. da me kao ispravna i nevina u ovom Da se agrarno pitanje p r a* poslu uzme u zaštitu i uvjeri se u Sarajevo, 6. julaSjednica CantraUog Odbora naše organizacije sazvana je za petak, 15. o. m. u 9 sati prije podne, u držače se u prostorijama našeg uredništva Član vi Centralnog Odbora, kojima slučajno ne bi bio dostavljen telegraf­ ski poziv, neka ovaj poziv smatraju službenim Dnevni je red prve sjed­ nice: rasprava o političkoj situaciji. Članovi poslaničkog kluba umolja­ vaju se da dođu u Četrtak 14 o. mj.. jer će u 4 sata iza podne biti klubska konferencija. Iz Sandžaka i Makedonije. Odgovor i ; : : I ! , j i i , I * i I ! i I tačno ii savjesno moje vršenje opre* dijeljene mi dužnosti! školskog nad> zornika.« O ‘istom predmetu, i netraženo, primio sam akt br. 220 zast. okruž* neg muftije, sekretara Haruna La* mcžovića, kojim mi sprovodi pismo U- Muhameda Muderizovića, vjero* učitelja iz B. Polja ove sadržine: »Okružnom Muftijstvu, B. Polje. U prilogu pod upućujemo muftij* stvu naš iskaz g. ministru .prosvjete, koji se odnosi na odlazak muslimanske djece u pravoslavnu crkvu na dan Sv. Save ov. god. Mi kao vjeroučitelj' muslimanske djece u ovom okrugu, sa ovim smo naročito uvrijeđeni, jer kad bi taj izvještaj bio tačan. onda bi značilo da mr ni* jesmo dostojni da pokrivamo naš položaj kao vjeroučitelji. Učtivo se molili' mufti’jstvo da priloženi- i^az ovjeri (potvrdi, Op. ur.) i u origina* lu uputi g. ministru prosvjete.« Dalje sam primio izjavu Hairuna Lemežovića i još devetorice musli* inaina iz B. Polja od 2. IV. 1921. god. ove sadržine: »Prije nekoliko dana preko javno* stn čita'M smo pismo iz Bijelog Polja pod naslovom »Vjerska propagan­ da«. U istom se ipilsmu iznosi lažna vijest, kako je djelo ovdašnjeg okr. školskog nadzornika g. Filipa Dedića, da su muslimanska djeca na dan jovogodlišnje sv etosavske proslave primorana bila ići u crkvu : pjevat: crkvene pjesme. No međutim mi potpisani kao predstavnici muislima* na ovog okruga, uzimamo slobodu izjaviti Vam da je to samo izmišljo* tina. Sto se tiče ovdašnjeg školskog nadzornika g. Dcdića. kao i njego* vih područnih nastavnika, ne samo Mmlimans&a trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu Dionička glavnica 10,030.000 - Kruna. Podružnice u Bos. Brodu, Bos. Novom i Travniku. Bavi se svim bankovnim poslovima — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuć« račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.— Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. —Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta.— Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ KancElarija: Kralja Petra ulica I prizemno,lijevo.- Brzojavi: Trgovaca ћопћа, Sarajevo. - Interurban telefon:Zli �Sirana 2 Страна tog dana, nego još iz doba crnogor* skc vladavine nijesu nanijeli svojim radom ii ponašanjem nikakve uvrede u pogledu naše vjere, nego su šta više kao prosvjetni radnici vazda ju uzimali u zaštitu, a osobito školski nadzornik g. Dedić. za koga sc može kazati od strane nas muslimana, da služ: kao primjer svojim tpoštenim radom i korektnim ponašanjem svom ovdašnjem činovnistvu u svakom pogledu i radu. Na osnovu istog učtivo se moli g. ministar da gornje primi k znanju kao čistu istinu. B. Polje, 2. jan. 1921. god. Učtivi!: HarunLemežtrvilć. zast. okr. muftije; Mifto Dizdarević, vjerouči­ telj; Salih Mulabegović, imam: Đaut Gušimlrović, trgovac: Muhamed Mudcr'zoMć, vjeroučitelj; ĐcrVo* vic Selman, trgovac; Hafiz Murat, imam; Abdurahm HadžbAhmeto? vič, imam; Hafiz Jusuf Zajmović, imam; Redžep Zaišović. vj erotici? telj.« Donoseći gornji1 odgovor g. m> nistra prosvjete imamo izjaviti sli­ jedeće: Upit g. dra Hadžikadića stavljen je na temelju jednog tzvje₽ štaja, o kojem mi nemamo nikakve sumnje. Prema tom izvjestitelju sto? ji, eto. devet predstavnika bjelopolj? skih mrsFtnana, no da pravo kaže? mo. mi još i sad više vjerujemo u svoj izvještaj, jer je iz nezavis? n o g izvora. Stoga apeliramo na tamošnje građanstvo, da se izjasni o gornjem Izvještaju i da nam jave: rad li se zaista o krivoj informaciji ili je po srijedi pritisak na zavi­ sne imame, ok kojih je moguće iz? nuditi po nadzornika povoljan iz? vještaj. Taka je praksa! Nadamo se, da će nos bjelopoljci kuražno izvijestiti o ovoj aferi. „PRAVDA* — „НРА.ЗДА- Malo odgovora g. Luji Novaku. i Bilješke. Napomeni. „Gajretovoj" upravi, — Povodom saziva glavne skupštine imamo da učinimo jed^u napomenu. Po dosadanjoj praksi izvještaj o stanju blagajne i radu odbora podnošeni su tek na skupštini. Time se je onemogućajvala svaka stvarnija rasprava o radu odboja i sav interes koncentrisao oko izbora. Pošto su prilike sad staložene, bilo bi vrlo dobre kad bi se uprava Gajreta povela za dobrim primjerom „Pros jetine* i „NapreUove“ uprave, pa bar do 15 o. mj. ob­ javila kratak izvještaj o upravi i fi­ nancijskom stanju društva Bilo bi dobro, kad bi se objavili i pojedini predloži, te poradila na stvarom sastavu, liste novih odbornika. bilo predujmom, koji država daje«. Vi ste pak, g. Novače, profurtimašili ovakovu odredbu u 47. članu naredbe: »Za slučaj, da naknadu ne uzmogne Kako smo i mi iz B. i H. mnogo da plati težačka porodica, kojoj se I zainteresirani na rasporezivanju poprizna pravo prema čl. 7. i 10. uredbe j reza i raznih daća, koje se udaraju na o postupanju з begl. zemljama, država 1 narod, a i glede državnih izdataka i će platiti naknadu pozajmicom poro­ I eventualnih pomoći za narod, bilo za dici po načelima, koja vrede I obnovu iH za izgradnje, koje vežu za za isplatu kmetskih selišta i • novac i pravovremeno odobrenje naseljenih begluka, a prema i kredita za razne potrebe naroda, kor- | čl. 9. uredbe o postupanju s 1 poracija i raznih institucija, to bi beg luč kim z e m I j a m a. »Dakle i$nužno bilo, da svi oni, koji misle da | plaćivalo bi se i obligacijama itd. i bi predstavnici našega kluba trebali ; Vi ste hotimično ispustili jedan član da budu na nešto upozoreni, to bi ' naredbe, koji je tumačio 2. Član uredbe trebalo da zagovaraju u odboru, da to i u kojem je na naš izričiti zahtjev une­ sve rečenim našim poslanicima i jave sen stav, da će se naseljenim beglupravovremeno i to do k augu­ kom (u kmetsvu sličnom odnosu) sta o. 4. na naše uredništvo, a smatrati samo ono zemljište, za koje kasnije na klub naših poslanika u postoje s v i uslovi člana 2. uredbe od Beogradu. 12 maja. Vi ste u prvotnom tekstu Pošto znademo, da ima mnogo innaredbe bili stavili odredbu, prema I teresa u ovom pitanju i naš težački kojoj je bio dovoljan samo jedan od svijet i trgovac i zanatlija i siroče i tih kr.terija. Sad ste ono naše tuma­ radnik i invalid itd-, to smatramo, da čenje, koje je bilo usvojeno, izostavili ova opomena <a obavijesti naših pred­ i potpuno i to samo zato, da možete stavo ;<a u fin. odboru nije nipošto I uredbu natezati i Izigravati po svojoj 1 suvišna, tim više, što se klub naših i volji. Trebamo li Vam unda^odgovarati poslanika ne bi mogao smatrati odgona Vaša pitanja, kojima tražite, da I vornim za to, što ne bi u proračunVam se navedu odredbe, koje ste pro­ ! skim raspravama zagovarao ono, što furtimašili ili hotimično izostavili? I mu nije bilo poznato. Uzgredice da spomenemo i ovo 1 Vi ste 47. članum htjeli i državi naprtiti jedno nepotrebno a teško b eme, kako se je to kod pregovora za izmjene i dopune naredbe i sam g. ministar Krizman izrazio. Kako rekosmo, mi pri ruci nemamo redakcije na uviđaj, posve je tačna. potrebnih bilježaka, pa ni onog prvot­ । Glede druge konstatacije g. Novaka nog teksta naredbe, ali se pozitvno možemo samo to reći, da je uistinu na sjećamo, da je u jednom članu bio i zahtjev naših izaslanika na konferen­ stav s odredbom, da nema pravas stav­ ciji primljeno nekoliko izmjena i is­ ljati zahtjev u smislu nove beglučke pušteno nekoliko članova naredbe, koji uredbe ni onaj, koji je odseljenjem su bili u opreci s našim sporazumom napustio kmetovsku zemlju i time i sa vladam, kao i to, da je došlo do izgubio svako pravo na nju. Kad je j saglasnosti kod gotovo svih pročiposlanik g Ajanović na konferenciji j tanih članova, ali nije istina, da je prigodom pretresanja naredbe stavio j ostao sporan samo čl. 10. jer ni 45, i koji govori o ustanovljavanju otkup­ I zahtjev, da se i ovaj slučaj uvrsti u drugi član provedbene naredbe, gdje nine za begl. zemlje, nije u cijelosti s 11 naše strane prihvaćen, budući da su I se taksativno nabrajaju slučajevi, koji ; naši izaslanici tražili precizniju inter- i ne potpadaju pod uredbu od 12. maja, I Vi ste rekli da je taj slučaj predviđen , pretaciju gospodarske vrijednosti. u jednom poznijem članu, Ćto je fakIsto je tako netačna tvrdnja, da ■ je posredovni predlog ministra Kriz- ' tično i bilo, ali ste Vi taj član kasnije , mana u cijelosti unesen. G. Krizman , potpuno izostavili. Kod člana 36. u 1. alineji, gdje se . i posl. Ajanović glede čl. 10 saglasili i su se u tom, da se pogodnošću člana I određuje, kad će se prenijeti grunt. 14. Uredbe mogu služiti samo oni, i vlastništvo begl. zemlje na obrađivai koji su radi više sile ratnih prilika, i oca, mi smo tražili, da se iza riječi i taoštva, internacije, mobilizacije svih ; »na beglučku zemlju« duda i uvjet »te čim se odšteta' isplati’. Vi ste to radnih snaga u familiii napustili zem­ bili usvojili kao sporazumom sa vladom ljište. Vi ste, g. Novače, ispustili pbuglavljenu stvar i na ministarskoj konsve riječ »svih« hotimice, kako bi ste lerenciji izvijestili, da je ta odredba mogli kasnije izigravati uredbu atom uvrštena, jer je vrijeme bilo poodmaklo, pogledu, kao što ste i u početku 1. pa se nisu čitali član po član, nego se alineje Čl. 10. iza riječi »Kome je za Čitali samo oni članovi, koj m su stav vriieme rata« izostavili riječ »protivIjeni prigovori sa strane naših izasla­ zakonito«, iako ste znali, da je to naša nika Nu to ste u konačnoj redakciji conditio sine qua non. potpuno izostavili. Taeća Vaša Konstatacija ide za Je li dovoljno dokaza za naše tvrd­ tim, da prikaže, kako u naredbu nije nje? Jesmo li imali dovoljno razloga, ušlo ništa, što naš m poslanicima nije da stvorimo sud, da ste htjeli nared­ bilo poznato. Istina je, da su sve od­ bom izigrati uredbu, i kad Vi to ne redbe bile našem klubu saopštene, ali biste otvoreno izjavili pred jednim no­ je ist'na i to, da one sve nisu pri­ vinarom? Pitate nas i ko je taj novi­ mijene, nego su mnoge od njih na du­ nar. Kad na časnu riječ zaniječete taj gim konferencijama između agrarne razgovor, poslužićemo Vam i imenom. sekcije našeg poslaničkog kluba s jedne Ovo, gospodin.e Novače, nijesu nistrane i gg. Faifalika i Vas s druge kakove klevete, negn sušta istina, a strane, diskutovane i s naše strane da je to tako, najbolje dokazuje okol­ proglašene kao prihvatljive. Mi se svih nost, što je i sama vlada uvidjela, da tih odredaba sad ne sjećamo, ali radi primjera navešćemo ih bar nekoliko. imamo pravo i pristala na izmjene i dopune upravo u smislu ovih prigo­ Kod člana 25. mi smo u duhu spora­ vora. Ako vi ne uviđate, da je time zuma s vlaG' m i na temelju nove data satisfakcija našem stanovištu, beglučke uredbe tražili, da se u na­ tad Vas mi ne možemo razuvjeriti ni redbu unese stav, koji će dozvoljavati onda, kada bismo Vam naveli hiljadu reviziju ubeglučenja, koja su učinjena svjedoka. Ordinarna je neistina, da samo nakon »upisa u zemljišne knji­ smo mi ikada vodili kampanju protiv ge«. Vi ste se tome protivili, ali kad Vas, gospodine Novače, pa se ni da­ smo Vam pokazali, da se to temelji na našem sporazumu i da od toga niti nas ne bismo bavili Vama, da nijeste zlonamjerno nastojali u „Jugoslaven­ hoćemo niti možemo popuštati, onda ste izjavili da ćete to predložiti gg. skom Listu” podmetnuti nama Vaše grijehe. U ostalom, da smo mi imali ministrima. Na ministarskoj konferen­ ciji, kad je redakcija naredbe diskulično išta protiv Vas, ne bismo se valj­ tovana, Vi nijeste toga člana ni čitali, da ovako u novinama obračunavah, nego ste samo izjavili našim izaslani­ jer je za to bilo i drugih načina i dru­ cima, da će taj član ostati onakav, gih mjesta. 1 kad se je moglo s puno kakav je uglavljen između agrarne većim, uplivnijim i važnijim na te na­ sekcije i gg. Faifalika i Vas. Kod čl. 47. čine obračunati, valjda ne umišljate naredbe naša je agrarna sekcija za­ sebi, da se isto tako nije moglo i s tražila, da unese stav, prema kojemu Vama?! će se begluci plaćati u gotovu, kako Vaša megalomanija prevazilazi već to izrijekom veli beglučka uredba od granice običnog birokrate, kad sebi 12. maja u svom Čl. 12, kojeg zadnji umišljate, da se 24 narodna poslanika stav glasi: »a ostali begluci iz Čl. 7., pred svojim svijetom trebaju sakrivati 10. i 13. ove uredbe prelaze u sopstza Vaša leđa, jer bajagl nemaju kuvenost tek posle isplate nak­ raži, da nose odgovornost za svoja djela nade bilo od interesovane stranke, Sovim završujemo polemiku. H. Iz našeg poslaničkog kluba. Muhadžlrima, koji se vraćaju . natrag u domovinu, dozvoljeno je, na , zauzimanje našeg poslaničkog kluba, 1 da unesu u našu državu svoje kućne potrebštine i stvari, a da na njih ne pla­ ćaju carine. Spisak tih stvari, koje so­ bom nose iz polaznih mjesta, potvrdiće im naši konzulati, koji muhadŽirima viidraju i pasoše za doseljenje natrag u domovinu, a prema tim potvrđenim spiskovima će i svoju prtljagu moći nesmetano prenijeti preko granice. 0 ovome su obaviještene carinarnice u . Caribiodu, Đevđoliji, Beogradu i Sara: jevu, kao jedine, gdje bi prtljaga do­ seljenika mogla biti pregledana. U finansijskom odboru Narodne Skupštine, kako iavismo u prošlom broju, zastupljen je i naš poslanički klub sa dva člana (Š. Sarajlić i H. Kurbegović), a iz Bosne je još samo jedan poslanik u tom odboru, g. dr Vlado Andrić. Ovaj će odbor početi odmah u augustu da pretresa nacrt državnog proračuna i biće zaokupljen tim poslom najmanje dva mjeseca da­ na. jer. iza ujedinjenja ovo ie prvi put, da državni budžet kontroliše i usta­ novljava parlamenat. ! ; ! । I i | Jedno »Muhamedanci«, drugo mu­ sliman;’. Beogradska novina »Repu? bi ka« zna o nama koliko i koja naj? zabTnJa kineska novina. Evo šta i kaže u br. od 3. ov. mj.: »Među 223 poslanika koji su glasali za Ustav ima 36 Muhamedanaca (23 iz Bosne. 11 iz J. Srbije i 1 u demokrat? skom klubu). Ako bi svi bli srpske, hrvatske ili slovenačke narodnosti onda ostaje 187 poslanika jugoslavenske narodnosti koi: su glasali za Ustav. Protiv je glasalo 35, a odsustvom je osudilo Ustav 161 poslan’k, svega 196. Od ovih među komunistima i? ma 2 Muslimana, što znači u svakom slučaju da je preko 190 po­ slanika srpske, hrvatske ili slovenačke narodnosti, da? kle apsolutna većina jugoslavenskog naroda protiv ovog Ustava, koji je pomoću T u r a k a nametnut jugo? slavenskom narodu. To je matematička istina, koja se niti da poreći, niti izvi tope? riti.« Tako »Republika«. Ta »matematička istina« pred? stavlja ovu nečuvenu zbrku pojmo­ va: Pošto smo glasali za ustav, to nismo Jugoslaveni nego »Muhame? danci«, a možda i Turci. Također nismo ni muslimani, jer su dva mu? slimana glasala protiv ustava, a oni su Jugoslaveni. Da ic na pr. komu* nistički по«1ашк Eđhem Bulbuiović glasao za ustav, postao bi iz inusli? mana »Muhamedanac«, a dr. Кагаmehmedovtć da je glasao protiv, po? stao bi od »Muhamedanca« muslv man. Dosada smo još kako tako vje? rovali u zdrav razum »Republike«, i i a sada.... Mi smo u pretprošlom broju „Pravde" ispravili netaČnu tvrdnju „Jugoslaven­ skog Lista", koji je javio, daje redak­ cija provedbene naredbe za beglučku uredbu od i 2. V. 1921. muslimanskom poslaničkom klubu data na uviđaj i da ju je on odobrio. Tom smo prili­ kom izrazili sumnju, da ta vijest po­ tječe od samoga Novaka i nijesmo se prevarili, jer se zaista u „Priposlanomu „Jugoslavenskog List?« od 1. o. mj. u članku s natpisom Pravdi* i gospodi oko .Pravde* javlja sam g. Novak s potpunim imenom i nastoji da obeskrijepi naše ispravke, stavljajući nam uz io još nekoliko pitanja. Drago nam je, što nam tako gosp. Novak pruža priliku, da javno utvrdimo njegov ne baš doličan udio u ovom poslu. Samo nam je žao, Što nemamo pri ruci cijeli materija), sve bilješke i dr., pa da slika bude potpu o jasna. Ali držimo, da će i ovo, što imamo pri ruci, biti dovoljno, da se vidi ko ima pravo. G. Novak konstatuje, „da je Musi, pesi, klub bio kod redakcije proved­ bene naredbe za begl. uredbu od 12. V. 1 21. (odsele ćemo je radi krat­ koće zvati samo naredbom. Op. pisca.) zastupan sa dva svoja člana, da je da­ kle prije obelodanjenja preko njih muslif. anskom klubu projekt nareebe dan na uviđaj«. Mi se pozivamo na članak u 67. broju „Pr.vde** od 30. pr. mj., gdje smo lojalno priznali, da nam je prvotni tekst naredbe dat na uvi­ đaj, ali što mi rekriminiramo, jest to, da nam konačna redakcija nije d-ta na uviđaj. To ne može ni gosp. Novak osporiti. A da je vrlo, vrlo ve­ lika razlika između prvotne i konačne redakcije, to ;:eće — dižimo — ni g. Novak nijekati. To ne može učiniti pogotovo, kad je sam priznao gosp. Hrasnici, da je ta naredba bila izra­ đena na osnovu beglučke uredbe od 14. februara 1920. Istina je, da je Musi, klub bio za­ stupan po dvojici svojih članova kod pretresanja naredbe, ali je istina i to, da je pojedine zaključke, do kojih je ta konferencija došla, stilizirao sam g. Novak, a ta stilizacija nije pročitana i konačno usvojena radi toga, jer nije došlo do saglasnosti u svima tačkama, pa je konferencija bila prekinuta i rečeno, da ćemo tražiti stilizaciju, koja bi mogla obje strane zadovoljiti. Iza toga na nekoliko dana g. Novak je rekao jednom člauu našeg kluba, da je uzeta posredna stilizacija gosp. ministra Krizmana, iako mi nismo ni ovu stilizaciju mogli usvojiti. Kad mu je taj poslanik iznio zahtjev, da se uredba prije štampanja dadne klubu na uviđaj, da se uvjeri jesu li svi za­ ključci uneseni i stilizovani onako, kako je bilo dogovoreno, g. Novak mu je to obećao, ali nije izvršio, kao što to nije učinio ni g. ministar Uzunović, koji je to dvojci članova našega kluba bio obećao. Dakle, tvrdnja naša, da nije poslanički klub dobio konačne Bpoj 308 Broj �308 cioi Škola i prosvjeta. mjesto i okolica ima veoma mnogo poisla sa Travnikom, središtem čita* „Napretkova" glavna skupština. vog okruga, to je za njih započeta a nedograđena cesta vrlo važna i pop Hrvatsko kulturno društvo r Napredak” ticbita, da se što prije dogradi. održalo je prošle srijede u Sarajevu Zato sam slobodan upitati g. mi­ redovitu glavnu skupštinu. Predsjed­ nistra: jeli inu što poznato o tom nik g. Tandarić otvorio je skupštinu i misli U potrebiti novac za dograd* i prikazao društveni rad ove godine. nju te ceste dati i naredati, da se ta Prihod društva iznosi preko K 2,000000. dogradnja još u ovoj godini otpo* Zatim su tajnici dali pregled društve­ čnc? nog organizaciionog rada, o namještanju II. šegrta na zanate, trgovinu i t. d. Bla­ gajnički i revizorski izvještaj primljen Na rijeci Vrbasu 2 km od Donjeg je također bez prigovora Poslije toga Vakufa (kotar Bugojno) srušen je je primljen u cijelosti predlog Sredi­ most, koji je vezao D. Vakuf sa šnje Uprave za proračun slijedeće go­ mnogim okolnim selHma, a što je dine sa K 2,612.000. Zatim se prešlo najglavujjc, jedino je preko tog mo« na pretresanje raznih predloga pod­ sta bio moguć konjski i kolski pro­ met kao i drvarenje građanima a i ružnica i povjereništava i većinom je svima udovoljeno. težacima, koji se nalaze s desne stra* Na predlog Središnje Uprave uči i ne Vrbasa. Taj most je prije po* njene su i neke neznatne promjene I digla parna pilana, koja je radila pravila, kao na pr. u prinosima čla­ I pred kojih 15 godina a poslije je uzdržavan i popravljan od D. Vakuf* nova, koji su povišeni. Kod rasprave ljana. Mjesto * okolica D. Vakufa o šegrtima zaključeno je, da „Naprevrlo je siromašna i ne može ga sa* dak“ nabavi Šegrtski Dom, a da brigu ma sobom podignuti. oko namještanja šegrta prepusti nRaZa to’ sam slobodan zapitati g. diši". Poslije podjele apsolutorija sta­ rome odboru prešlo se na izbor no­ miniistra, je 1' voljan odrediti jednu znatnu pripomoć, koja ćc omogu­ voga. Dosadašnji predsjednik g. Tan­ darić izabran je začasnim predsjedni­ ćiti gradnju ovog mosta. Na oba pitanja molim pismeni odgovor. kom, a novim predsjednikom g. Aleksa Gjebić. Beograd. 27. juna 1921. g. Glavna skupština »Prosvjete«. 3. Hamid Kurbegović, ov. тпј. održana je 15. redovita glav* nar. poslanik. na skupština »Prosvjete«. Skupštinu je otvorio predsjednik g. Simb Mir* ković i nakon pozdrava prisutnih iz* nosi značaj »Prosvjete« i njen pro­ šlogodišnji rad, a potom daje riječ tajniku g. V. Grđ:ću. Po njegovom izvještaju »Prosvjeta« je u prošloj godini imala svojih pitomaca i šti* pendiista: 18 na velikim školama i 574 na srednjim Školama, a potporu je podijelila 513*ici đaka. Đačkih do­ mova ima osam u pet mjesta. Bu* kvara za nepismene razaslala je u narod 6839 komada. Centralna bibli« oteka »Prosvjete« ima 10.197 djdfa u 18.563 sveska. Izvan biblioteke bilo je čitalaca 926. Osnovano je i reor* ganizovano devet knjižnjica u raz* nim mjestima. Svim svojim članovi* ma, kojih ima ukupno 20.900, »Pro* svjeta« je slala svoj list »Prosvetu« i list »Zdravlje«, organ društva za čuvanje narodnog zdravlja. Društvo i Regent otputovao u Pariz. U pro* ima 131 pododbor, 290 povjerenika petak otputovao je Regent u dru­ ■i 20.000 članova. Ukupan prihod u šli štvu princeze Jclehe, kneza Arsena prošloj godini iznosio je 5,723.002.55 . i princa Pavla u Pariz. kruna, a ukupan rashod 4,023.389.10 Regent u Zagrebu. Na prolazu kruna. Društveno imanje procijenje­ no je sa K 4,063.418.58. Budžet za I kroz Zagreb odvezao se Regent u godinu 1921./22. iznosi K 5,192.000. ! Gornja grad, gdje je posjetio bana, Od ovoga će se utrošiti: na narodno j Građanstvo ga je prepoznalo r 0* prosvjećivanje 2,562.000 K, na po« 1 duševljeno mu klicalo. Istoga dana maganje pojedinaca 1,930.000 K, na je Regent otputovao dalje. troškove uprave 700.000. Kao što se O ostavci naših ministara rasprav« vidi iz budžeta najveća svota utro* ljalo se na sjednici ministarskog sa* šiće se na narodno p r o s v j e* vjeta od 3. ov. mj. i. odlučeno je, da ć i v a n j e, na je glavni odbor iz« ostavke ostaju i dalje formalno na radio opširan program ovoga rada. snazi, dok se na našoj glavnoj skup* Kod društvenih prihoda naročito se stini ne donese o tome odluka. ističe organizacija Prosvjete u Ame* Nalmjesnici mjesto predsjednika rici. Prosvjeta je samo od ove orga₽ pokrajinskih vlada. Ministarski sa* nizacije dobila oko 1,200.000 K. Poslije izvještaja tajnikova razvi* vjet uvažio je ostavku bana dra ja se debata o budućem radu »Pro* Tomljenovića, a »sto ta'ko će se uva* svjete«, pri čemu se g. Stevo Marko* žiti i ostavke predsjednika pokrajin* vić istakao zagovarajući! više indivi* skih vlada. Mjesto njih će prema u« dualno vaspitanje đaštva, a naročito stavu biti imenovan? kraljevski na­ učiteljskog kadera. Spominje kao u- mjesnici. U beogradskim političkim zor češke đačke domove. Njegovom krugovima smatra se najozbiljnijim se mišljenju pridtužiše i ostali- ga* kandidatom za Hrvatsku i Slavoniju vornici i tako je jednoglasno prim* nar. poslanik Juraj Demetrović, a za Ijen predlog, da se podigne tako* Sloveniju df. Hribar, sadašnji naš zvani »Missirbianum« od fonda po* poslanik u Pragu. Držimo više nego sigurnim, da će znate narodne dobrotvorke Miss lr* by. Poslije podjele apsolutorija sta* predsjednik naše pokrajinske vlade тоте odboru prešlo se na biranje g. Đurđević biti ponovno potvrđen, novoga. Lista dosadašnjeg predsjed* jer svojim iispravnim držanjem za« nika g. Sime Markovića primljena je služuje svako priznanje i jer je već u kratkom roku svog službovanja jednoglasno. privukao simpatiju svih prijatelja naroda i države. Ostavka ministra građevina uva­ žena. Ministru građevina g. dru Ve* stavljena g. ministru građevina. Fzaru Jankoviću uvažena jc ostavka i postavljen mu jc kraljevskim uka# I. zom za zamjenika g. Joco JovanoJoš pred 7—8 godina nočeta je vić, nar. poslanik i ministar. gradnja ceste Gor. Vakuf—Travnik Naša vijest z prošlog broja, da je i bila bi sva dograđena, da nije na* stupio svjetski rat. Svjetski rat je ministar finansija g. Kumanudi podnio ipomco da nije i ono nekoliko kilo* ostavku, nije tačna. Sam je ministar metara nadomak Travnika dograj- đementovao tu vijest, koju su prve đeno. Pošto je Gor. Vakuf zabačen donijele beogradske novine. Zemljoradnički klub za umjere­ od željezničke pruge i najbliža mu je stanica Bugojno, udaljena 22 ki* niju politiku. Javljaju iz Beograda, lometra od Gor. Vakufa, i kako to da se unutar zemljoradničkog posla­ Politički pregled. Pitanja Страна_3 аиа „DPAK'UC — „PRAVDA* Pitanje na gg. ministre za agrarnu reformu i unutrašnja djela. Lazar Teletina iz sela Vince, opć. D. Prača, kot. Rogatica prihvatio je u proljeće ove godine ? zagradio se­ osko iepašište zvano Bijele Vode u i neposrednoj blizini gorespomenutog i I i j , , 1 sela. Na ovo su se pritužiL sve kuć* ne starješine sela Gor. Vinča. Na 21. juna bila su pozvana prva dva tužitelja, Murat Komarica i Miloš Čajović, kotarskom uredu u Rogati« ci, gdje ih je ne znam iz kojeg razloga postupajući činovnik glo* boi sa po 200 kruna globe. Pitam stoga gg. ministre za agrarnu reformu i unutrašnja djela: 1. da li im je ova stvar poznata i 2. ako jest, šta misle učiniti da se ove nepravde isprave? Molim pismeni odgovori^ Beograd, 25. juna 1921. Sejid Alibeg FBpović, nar. poslanik. czra m □агацрааасдаа Muslimani i muslimanke grada Sarajeva, sjetite se vašega „MERHAMETA". komunističku centralnu organizaciju u Beču za terorističku akciju na Ba* kanu. Istraga naime o atentatu vo* di u Beč. Još se javlja, da su i češka i rumunjska vlada potpuno saglasne s našom vladom u toj predstojećoj predstavci. Grci vode kršćanski rat. Grčki ministar predsjednik Gunaris držao je u Smirni govor o svrsi ratovanja. Iz­ javio je, da se Grci bore za oslobo­ đenje kršćana ispod turskog gospod­ stva i da će Grčka voditi borbu naj­ jačom energijom, dok ne dobije sva područja, koja joj dodjeljuje sevrski ugovor. Grci se igraju blokade. Javljaju iz Londona, da su Grci preklamovali blokadu nad Mramorskim morem i zabranili svim brodovima, da plnve operacijonom zonom. Londonski listovi drže tu „blokadu" vrlo problematič­ nom, jer se kontrola nad Đardanelima nalazi u rukama Saveznika. Bugarska demantuje veze sKjemalpašom. Prije nekoliko dana javila je turska novina »Jenji GUn", da su bugarski izaslanici prošli kroz Ineboli na putu za Angoru. Tu su vijest pre­ nijele i francuske novine, i povodom toga je bugarski poslanik u Londonu g. Stančev dao demanti u „Daily Telegraphu", koji je također donio pomenutu vijest U demantiu se odlučno pobija vijest, te se kaže, da bugarska vlada ne stoji ni u kakvoj vezi s Кјеmalom i komunistima. □ □ □ □ □ □ □ 99 Sjetite se □ □ □ □ □ □ D ničkog kluba pojavio novi smjer nji­ hove buduće parlamentarne politike. Taj je smjer više oportunist’Čkh te se 1 i odsele ne bi im&li postavljati drugim i parlamentarnim radnim grupama onaProvođenje agrarne reforme. — kovi nemogući zahtjevi kao dosada, i Zemaljska vlada naredila je svim okružnim i sreskim načelstvima, da Nova hapšenja i otkrića o atenta- i najkasnije do konca o. mj. raspišu i tu. Preksinoć je uhapšen Mipdrag i provedu izbor kotarskih i seoskih ko­ Savković, student filozofije i veliki . misija, koje predviđa Uredba o postu­ komunistički agitator.'On je okriv« j panju s beglučkim zemljama. Do 1. Ijen, јст je imao veze sa pokušajem decembra o. g. imadu svi interesenti atentata. U Novom Sadu je uhapšen ; da predaju nadležnim vlastima prijave predsjednik komunističke teroristič* | o sporovima glede beglučkih zemljišta. ke organizacije, Palkodski. Prema i Kotarski predstojnici i upravitelji is­ ■ jednoj vijesti iz Zagreba, tamo je ; postava imadu da vrše funkcije dele­ uhapšen šofer Marinković, saučes* , gata okružnog agrarnog povjerenika, n:k u spremljenom atentatu, koji je pa kao takvi imadu da izriču presude iz Beograda bio pobjegao. Uhapšeni u agrarnim sporovima kao I. instancija. Domaće vijesti. poslanici uzeti su juče na pretres. Njihovo je držanje bilo kukavičko. U Novom Sadu nađeno je čitavo sklad ste prikrivenog oružja: bombi i pušaka. Istraga atentata se sve vi* še з više proširuje. Iz Novog Sada doveden je jučer u Beograd ,i odbor komunističke partije. U Ljubljani je uhapšen Miloš Zlatar, obućar iz No* vog Sada, za koga se javlja, da je bio jedan od glav’ .h sarađniika te* rorističke akcije. Međutim se hap­ šenja nastavljaju na sve strane. Ra« čuna se, da u Beogradu ima dosad oko 700 pohapšenih. Osobito mnoga hapšenja čine se u Južnoj Srbiji, gdje se hapse sva sumnjiva lica. Naša vlada za raspust bečke bolj* ^evičke centrale. Beogradska »Tri­ buna« javlja, da će naša vlada po« slati austrijskoj vladi prijteljsku predstvku s molbom, da raspusti Novi okružni načelnik u Tuzli. Na mjesto po zlu poznatog Grudica i« menovan je okružnim načelnikom u Tuzli g. dr. Ahmedbeg Defterdare* vić koji je već primio agende ure* da. Na i. ov. mj. primao je novi načelnik čestitke građanstva ii kor« poracija na sretnom spasenju Pri­ jestolonasljednika prilikom pokuša« nog atentata. Glavni urednik našeg lista gosp. Korkut putuje danas u Travnik na heftu dana odmora. Odgovor „Srpskoj Riječi" na njene ispade u posljednjim brojevima protiv naše organizacije donijećemo u slije­ dećem broju. U ovaj broj nije mogao ući radi preobilnog materijala. Izmjena građanskog parničkog postupnika za Bosnu i Hercegovinu. Hrvatska Poljodjelska Banka DIONIČARSKO DRUŠTVO, PODRUŽNICA U SARAJEVU. Dionička glavnica K 2о,ооо.ооо,— Pričuva K 15,050.000.—. Ulošci preko 29.000.000.—. Centrala: Zagreb. Podružnice: Rijeka I Sarajevo. Ispostave: Bribir-Vinodol, Čabar, Hreljin. Prima vlolke na knjižice i na tekući račun to ih ukamaćuje uz najpovoljnije uvjete. Bavi ee evim poslovima, koji easijecaju u bankovna struka. Kupuje dobra u svrhu parcelacije, a preusima i komisionalno prodavanje takovih bilo u djelovima. „Odjel robe* prodaje eve goepodarske strojeve i potrebštine. �Страна 4 Strana Neumjereno dizanje kirije za »Službene Novine« od 2. ov. mj. donose ukaz o nekim izmjenama dućane. Tuže nam se mnogi trgovci, građanskog parničnog postiipnika da im kućevlasnici dižu tako velike za B i H. Po njemu će odsele kod kinje za dućane, da je ne bi mogli kotarskih, kao matičnih sudova su­ podmirivati ni cijelom zaradom Ta diti inokosni sudija. a u »parnicama bezdušna rabota je svakako za najo imovinskim pravnim zahtjevima, strožiju osudu i mi ćemo eventualno, što spadaju u sudbenost okružnog u osobito tipičnim slučajevima, iznositi suda, sudtće isto tako inokosni su­ imena tih šićardžija. Zaista je nedo­ dija, ako vrijednost parnične stvari statak nove stanbene uredbe, što je ne prelazi 25.(MM) K. Prizive protiv kućevlasnicima pustila sasvim slobodne presuda toga sudije rješavaće vr­ i ruke u pogledu dućana, jer će se iz i toga izleći silni procesi, koje stanbeni hovni sud u senatu od tri sudije. ured ne će moći nikako savladati. O obustavi rada na pruzi Bihać — Raspisana nagrada za uhvaćenje Krupa dobio je nar. poslanik Dž. suučesnika atentata. Ministar unu* Kulenović ovaj odgovor na svoje pi­ trašnjih djela raspisao je nagradu od tanje. »Na Vaše pitanje od 24. maja 10.000 dinara onome, ko bude uhvaove godine o obustavi rada na pruzi Bihać—Bosanska Krupa, čast mi je । to i vlastima prokazao ili ma čime odgovoriti Vani: Radovi na građenju doprinio da budu uhvaćeni ovi sau^ željezničke pruge Bihać—Bos Krupa česnici u atentatu na Prestolona* obustavljeni su po naređenju direkcije , sljednika: Joško Juhas, zemljorad­ za građenje novih želje? nica iz razloga, nik iz Novog Sada i Mladen Marina što u ovoj godini nema kredita za ković. mehaničar iz Beograda. Ova ovu prugu. Iz kredita, koji su u ovoj nagrada određena je za svakog od godini predviđeni, prvenstveno se imaju imenovanih posebice. sagraditi pruge prvog reda t. j. one. Na 8 o. mj. u petak u 9 sali priie I t ! ’ Točno na minutu idu Suttnerovi sa! vi, svjetski glasovita marka UKO«. Suttnorove ure u svim izrads hama i cijenama, kao i sve ostale dragulje i potrebštine pokazuje Vam prekrasni katalog kojeg bes# platno dobijete ako za poštarinu pošaljete 2 K na tvrtku H. Suttner, Ljubljana br. 706. ; Gajretov glasnik. St-pendije srednjoškolcima. Ovih danu službeno je objavljen oglas o j ovogodišnjoj podjeli stipendija zo maljske vlade za srednjoškolce, koji je oglas donesen u pretprošloj »Pravdi« (br. 68). Stoga se skreće pažnja svima pododborima i povje* renicima »Gajreta«, da upute sve učenike, koji namjeravaju moliti sti­ pendiju ili konviktsko mjesto od ! društva »Gajreta«, da najprije za* mole zemaljsku vladu, prema upui tama pomenutog oglasa, sa original­ podne prodavače se kitabi umrlog H. nim dokumentima, a sa propisom Asim ef. Džafića u Begovoj džam ji dokumenata ovjerovljenim od stra* kod Merhameta. ne povjerenika, pododbora ili javnih koje su za opšte državne interese važnije i preče. — Ministar Saobra­ ćaja: Dr. V. Janković«. $ Број 308 Broi .ПРАРДА" - »PRAV? A ! urodu, neka pošalju molbu »Gajre« i tu« najdalje do 10. augusta. Ujedno se umoljavaju svi prija? teljii »Gajreta« i naše omladine, da j đacima u svojoj okolini1 saopšte gor* i nju objavu, a naročito d'a im naglai se, da ne bi zakasnili sa predavan I njem molbi zemaljskoj vladi, koji* ma je zadnji rok 15. juli. i : ' I I ; Dobrovoljni prilozi. Pododbor u Derventi poslao je K 1000 kao dio priloga predsjednika ministarskog sa­ vjeta g. Nikole Pašića, prigodom održavanja zabave u korist »Gaireta« i društva »Jedinstva«. - G. Stevan Kovačević, učitelj u Sarajevu sakupio je među učenicima IV. b razreda nar. osnovne škole K 427. G. Omer Balić, Mostar, od oporuke pok. Blaža Merdže K 150. G. Bećir Tatlić, učitelj Otoka, kao dar od g. Ali Hafiz ef. Čauševića prigodom osnutka društva »Trezve­ nost« K 50. G. Ahmed Šarić, povjere­ nik Stari Majdan, K 999. Pododbor Rogatica K 2.932. G. Osman Čepalo, povjerenik Prusac, prigodom posjete Ajvatovice K 374. Pododbor VarcarVakuf K 5.681. G. Osman Beganović, Ključ, K 4.558. G. Nazif Resulović, G- Rahić, K 528. Hvala, živjeli! iii Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dionič. društvo u Sarajevu. — Podružnica u Tuzli. POTPUNO UPLAĆENA DIONIČARSKA GLAVNICA K 5,000.000. Pupilarno siguran.— Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K 18,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — burzovne naloge najkulantnije. 164 OBAVLJA SVE BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. —— Agrarna i komercialna banka za Bosnu i Hercegovinu. ------ -- ■ X. redovita glavna skupština dioničara Agrarne i komercialne banke za Bosnu i Hercegovinu obdižavaće se u Sarajevu u bankovnim prostorijama dne 20. jula 1921. u 5 sati poslije podne. DNEVNI RED: $ 18. pravila glasi: Ko ima 25 dionica (ili interimnih listova), ima pravo na jedan glae. §19. pravila glasi; Dioničari, koji žele vršiti pravo glasa, dužni ви, da barem pet dana 1. Izvještaj uprave i polaganje zaključnih računa za god. 1920. 2. Izvještaj nadzornog odbora, stvaranje zaključaka o podjeli čistog dobitka i podjelenje apsolutorija. 3. Predlog uprave o povišenju dioničke glavnice. 4 Predlog o promjeni pravila. 5. Izbor u upravu 6, Izbor u nadzorni odbor. Gospoda dioničari umoljavaju se u smislu §§ 1б., 19. i 20. pravila, da radi prava gla­ sovanja polože avoje dionice najdalje do 10. jula 1921 i to kod ovdašnje baukine blagajne ili kod prometne banke d. d. u Beogradu ili kod Hrvatske eskomptne banke u Zagreba. prije glavne skupštine uz potvrdu predada svoje dionice. Njih treba deponirati na ovom mjestu, što će ga uprava odrediti i oglasiti a službenim novinama (§ 5.). § 20. pravila glasi; Pravo se glasa može vršiti sobom ili po punomoćniku. Punomoć se može dati samo dioničarima. Društva, inštitati i trgovačke firme, a isto tako i ženskinje i malodobnici mogu ipak po svojim zakonitim zastupnicima učestvovati na glavnoj skupštini, makar ti zastupnici i no bili dioničari. SARAJEVO, dne 27. juna 1921. Aktiva Ko dokaže svoje pravo glasa, dobite legitimacionu on zastupa, i broja glasova, Agrarna i komercialna banka za Bosnu i Hercegovinu. Račun razmjere 31. decembra 1920. к b K ■ . 1 1 i i । 1 К Ib Dionička glavnica............................................................................. Pričuvna zaklada”)...................................................................... Posebna pričuvna zaklada*)................................................... Zaklada za opskrbu činovnika............................................. Kontokorentni i štedovni ulošci............................................. Založnice u prometu................................ ...... ............................... Vučene založnice............................................................................. Neunovčeni komadi i kuponi dionica i založnica našeg zavoda ........................................ ............................................. Vjerovnici . ................................................................................... Jamčevine................................................................................................ Prenosne stavke............................................................................. Dobitak .................................................................................... к 12,000.000 3,581.067 800.000 100.000 37,642.208 1,641.800 105.000 h 8« 94 2,779.284 13,262.434 18,903.972 1,991.561 1.805.887 28 54 89,618.215 76 12 i 1 89,613.215 o b- m O 'Л i« ____ 1 • l Inventar centrale i filijale......................................................... е мt- Co oO Etuvaža i magase u Brčkom......................................... — 9,853.128 1,603.525 1,397.108 18,903.972 183.600 108.110 40.000 petpano otpilio dionica, što ih Pasiva h 2,305.209 2,156.438 5,953.265 40,380.503 11,128.360 Gotovina ... ...................................................................... Potraživanje kod banaka Mjenična lisuica............................................................................. Dužnici ................................................................................................ Predujmovi b. h. zemaljskoj opravi za otkap kmetova Vlastiti vrijednosni papiri, valute, kuponi i predujmovi na vrijednosne papire . ............................................. Hipotekani zajmovi ......................................................... Komunalni zajmovi....................................... . . . Jamčevine ............................................................... Vrijednosni papiri jamčevno zaklade . . . . . Zaliha vlastitih založnica......................................................... kartu s naznakom što mu pripadaju. 76 h) Prihvatom pred log a ravnateljstva dosegnuti će pričuve iznos od K 4,886.889.98. Račun dobitka i gubitka 31. decembra 1920. Tereti i h K Beriva, porez i opći poslovni troškovi centrale i filijale Dobitak iz godino 1920.................................................................... K tomu preno« dobitka iz god. 1911, . . . . 1,749.110 56.777 26 28 K h 2,021.935 32 1,805.887 54 3,827 «22 Za knjigovodstvo: Makso Gjerković, m p. Gornja bilancu ispitali i ispravnom pronašli Simo Jovičić, m. p. Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Šćepnn Grgjlć, m. p. Geza Stux, m. p. I h Prenos dobitka iz godine 1919............................................. Čist prihod na kamatama .................................................... Razne providbe, dobitak na vrijodosnlm papirima, valu­ tama i devizama................ Dobitak na hipotekarnim poslovima Ladisiav TakAcs, m. p к 56.77 7 28 2,302.614 i 68 «6 1.454,262 14.168 28 8,827^2 PC, pod ravnatelj. U PRAVA: predsjednik Prihodi K Jovo Stanković, m p. Filip Wei88, m. p. N A D Z O R N O VIJEĆE; Simo Stanivukovlć, m, p. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Dr. Nikola Stojanović, m. p. Jovo B. Zagorac, m. p. Hanu Vogt, ro p Štamparija D. i A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/968ec8111e3cf7fdd62f12a21000e95d.pdf b5261ac7353708f3173d139406cd6d07 PDF Text Text •POŠTARINA U GOTOVU PLAĆENA. PRAVDA ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 71 (309) Sarajevo, subota 9. jula 1921. (29. Ševal 1339.) Program J. M. 0. i Ustav. i. Korak našeg poslaničkog kluba, koji je učinio za sporazum sa vladom i glasanje za Ustav, različito se komentariše danas u političkim krugovima naše države, a naročito kod nas u Bosni i Hercegovini. Ovdje se jedno, makar i malo krilo članova or­ ganizacije, koje se postavilo iza leđa lista „Naša Pravda14 izražava čak i o tomu, da je radom našeg poslaničkog kluba izigran i sam program stranke. Drugi vele, da ne znaju pravo, je li izigran program J. M. O. ili nije, ali im se rad J. M. Kluba nikako ne do­ pada stoga, što se ne vidi nikakav uspjeh, osim to nekoliko mjesta u vladi, što zaposjedoše muslimani iza sporazuma. Treći, podstrekavani od­ nekle iz magle, prigovaraju koječemu, a da ni sami ne znaju za što. Sve ovo može da bude razumljivo. Jer, koliko ljudi, toliko ćudi, toliko različitih shvatanja, negdje za nešto i subjektivnih interesa, a negdje po malo i nasijedanja na politički ijepak dru­ gima. I ja bih mogao to bistrenje poj­ mova i to kristaliziranje odnošaja mirno da podnosim i da se ni malo ne bu­ nim proti njih, ako to sve ima da se raščisti i uređuje unutar granica J. M. Organizacije, tim prije, što i sam, kao i mnogo mojih zemljaka, imadem jednu otpornu narav, koja po svojoj prirodi ne može svačemu da kaže belli i što težim sve dalje i dalje za što većim postignućem uspjeha za izbornike naših poslanika. Ali. ako treba da se stvari još ob­ jektivnije prosude, a naročito okolnosti u kojima je naš klub do sada radio, onda ja mislim da se može na dosa­ dašnji rad J. M. Kluba mirnije po­ gledati i malko razvedriti čelo, da ipak nije sve tako crno, kako se kaže za ono, što je naš klub do sada učinio. A razlozi su za to: okolnost, da je naših 24 poslanika u broju od 419 svih poslanika u parlamentu samo sedamnaesti dio i da po broju svojih glasova mogao bi samo toliko i da vrijedi, kad bi bilo oslonuti se samo na silu, kojom bi htjeli nešto da postignemo. Sedamnaesti dio, priznaće svako, nije nikakav faktor za odluči­ vanje, pa je naravno da tim putem, putem brojčane moći, ne bi mogli ništa ni postići, jer bi se jedan od sedam­ naest dijelova mogao vazda i u sva­ kom slučaju da nadglasa. I ova činje­ nica ne smije da se zaboravi! Sta slijedi iza nje, kao njezina prirodna posljedica? Da se upotrijebi politička okretnost u zgodnim momentima, i da se vještinom postiže za narod ono, što se brojčanom snagom postići ne dade! Drugi razlog je okolnost, što naš klub od 24 ne bi pojačan ni za glasa jedan glas više od muslimana iz Ma­ kedonije i Sandžaka u Ustavotvornoj skupštini, pa se je morao u njoj da bori za svoje potrebe kao otok, na koji su udarili valovi sa svih strana i to žestinom sile, koja ne pita za pravo i pravicu, nego koja hoće samo da pre­ plovi I Odjek tih navala čita se dnevno u raznim listovima i glasilima stranaka, pa je dosta gorčine što se i tamo vidi, a da se i ne mora ovdje pojedinačno dokazivati. Nego treba da se drži u vidu i ova činjenica pri objektivnom prosuđivanju klubskoga rada. Treći razlog je činjenica, Što se nigdje u svijetu ne ispunjavaju stranački pro­ grami tako brzo, da reknemo kroz 24 sata, nego to traje ako hoćete i po 50 pa i po 100 godina dok se makar dje- Š—in. ; lomično ispuni, ali ipak nikada sve, jer bi takva stranka morala i da pre­ stane, čiji bi se program potpuno ispunio, pošto bi svoje ciljeve polučila, Tako ni program J. M. O. ne može i nije mogao biti potpuno zadovoljen kroz šest mjeseci u jednoj kratkotraj­ noj Ustavotvornoj skupštini, koja je I imala jedini zadatak, da dadne zemlji I Ustav, taj temeljni zakon, kao bazu, ! na kojoj će se urediti država i novi državni zako’ni, a u njima i ispuniti potrebe naroda i specijalno pojedinih dijelova naroda na način, kako to zgodnije umjednu da provedu predstavnici ovih pojedinih skupina 1 ova činjenica, naime određena zadaća za jedan posao Konstituante, kao i njezin strogi poslovnik, proti kojemu smo se mi borili dokle smo mogli, ne smije da se previdi pri objektivnom prosuđivanju rada našega kluba u pitanju I ispuniavanja ili neispunjavanja prograi ma J. M. O. u njegovom dosadašnjem i radu. i Kad makar ove glavne činjenice ne ispuštamo iz vida, a da ne spominjemo i drugih okolnosti koje su morale ta­ kođer uplivisati na držanje našega kluba u njegovom djelovanju, onda moramo, htjeti ne htjeli, žrtvovati i mi od svoje otpornosti hladno, sasvim hladno pogledati: je li naš klub makar u čemu bilo uspio u svom radu ili je izašao iz Ustavotvorne skupštine bez ikakvih pozitivnih rezultata i praznih šaka? Ako bi smo pretpostavili daje izašao praznih šaka, nastaje pitanje: ’ je li u tomu osamljen ili ima još dru­ gih stranaka iz opozicije, koji su ta­ kođer izašli praznih šaka iz Ustavo­ tvorne skupštine i koje nijesu ništa pozitivnog donijeli za svoje birače?! A ako pretpostavimo, da je naš klub nama ipak nešto isposlovao, nastaje pitanje: u čemu je uspio i koliko je uspio ? Najnoviji događaji nas uče, prema tomu što je naš klub došao do spo­ razuma s vladom i sam bio zastupljen u vladi, da naš klub iz Ustavotvorne skupštine nije izašao praznih šaka, nego da je ipak nešto donio narodu, kojeg je u konstituanti zastupao. 1 prema ovom otpada gornja prva pret­ postavka (negativna) za naše prosuđi­ vanje, nego se moramo držati drugog slučaja i pitati: u čemu je naš klub uspio u svom djelovanju i koliko je uspio? Za prosuđivanje ovog pitanja imamo jedno, a ako hoćete i dva mjerila u u ruci. Jedno, ono isto, što je bila i putnica našem klubu u Ustavotvornu skupštinu, za koju je biran, čega se imao držati i šta je ima nastojati da postigne, a to je naš program J. M. O. Drugu bi bila povratna putnica našemu klubu iz Ustavotvorne skup­ štine, u kojoj je po poslovniku mogao sarađivati samo na jednom poslu, kojeg se morao držati i jedino u njemu postići neke uspjehe, a to ja Ustav, Ustav kralje­ vine Srba, Hrvata i Slovenaca. 1 ako mi ova dva mjerila sada usporedimo — još jednom ponavljam, posve hladno i objektivno usporedimo — dobićemo s razumijevanjem čistu sliku o radu našeg poslaničkog kluba. Kakvu ćemo dobiti sliku, da li za­ dovoljavajuću ili ne, to ja ne pitam, (jer stojim izvan kruga onih, koji mogu da sude), nego idem za tim jedino, da se tačno znade rad našega kluba i da se po tome sudi. Za to i uzeh u ruke odjednom oba mjerila: i program J. M. 0. i Ustav primljen u Ustavotvor­ , , i ' ; Pojedini oroj K 2‘— Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: godišnje K 180.- , na pola godine K 90.— (u Sarajevu); za našu državu godišnje K 200.— ; za ino­ zemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. Čekovni račun pošt. štedionice 1119. Godina III. noj skupštini, da ih ovdje usporedim; , pojedinim članovima njegovim zado­ voljen i program J. M. 0. Ja sam najprije usporedim, a onda i s još odobrio prvi način, s razloga, što se komentara propratim. po drugom ne bi vidjelo, Šta je od Usporedba bi se mogla izvršiti na dva načina: ili poći redom po pro­ * našeg programa izvršeno inače preko Ustava, kao ni šta izopće još nije iz­ gramu J. M. 0. pa ustanoviti šta je od njegovih ustanova sadržano u us­ vršeno, jer smatram, da je nama glavno orijentacija prema programu, a ne pre­ tavu, šta je inače izvršeno na drugi način i šta nije još izvršeno ili poći ma Ustavu. redom po članovima (paragrafima) Stoga po tom prvom načinu i po­ Ustava i istaći šta je i u koliko je činjen s usporedbom. : i I ; i U modernoj žurnalistici ima tako­ , zvani zakon serije. Kad se nešto što , nije istinito, hoće ipak da ulije u mo: zak čitaoca kao istinito, onda se to u obliku tvrdnje bez dokaza, a u raznim ! formama, neprestano i u kratkim raz­ ! macima vremena ponavlja i obnavlja. ! To je najopasnija strana žurnalistike ' i protiv nje nema drugog sredstva, • osim opet — zakona serij?. Malone sve naše novine služe se njime. Ovaj puta ćemo ga pokušati ilustrovati na primjeru „Srpske Riječi“. Otkad postoji naša organizacija kao jugoslavenska muslimanska organizacija, sve od njenih prvih dana pa do danas, »Srpska Riječ" se na­ laz/ u borbi protiv nje i to iz prostih razloga, koji su sadržani п njenom imenu: muslimanska i jugoslavenska. Dok god to ime bude nosila naša or­ ganizacija, »Srpskoj Riječi« ne će biti ništa dobro, što mi činimo, pa to bilo uistinu dobro ili zlo. Kad glasamo za Ustav, ona ne nađe riječi, da s objek­ tivno prosudi taj bjelodano jasni dokaz naše ljubavi za ovu državu, nego smože samo toliko priznanja is­ trgnuti iz srca, da nas je zemljorad­ nicima stavila za uzor riječima: Eto za ustav glasaše i Turci i musliman­ ski frankovci, a Vi biste Brankovići!" To tako zvuči, kao da je rekla: kad je jugoslavenska muslimanska organi­ zacija glasala za Ustav, onda su za nj mogli glasati i Kinezi. Priznajemo da smo imali malo nade, da će »Srpska Riječ" nakon našeg glasanja prestati tim tonom pisanja, toliko pogubnim za bratsku slogu raznovjernog naroda. Što smo se ipak malo nadali onome, Što se nije ispunilo, mislimo da nam se može oprostiti, jer koji se čovjek ne nada boljemu, pa ma mu razum i sasvim drugo govorio ? Razum je imao pravo, mi eto vidimo, da »Srpska Riječ« i dalje ruši slogu. U njenom broju od b. o. mj. donijela je na uvodnom mjestu članak „Muslimanska taktika", koji ćemo najprije citirati u nekoliko njegovih markantnijih mjesta, da iz ' njih izvedemo dokaze, kako je i taj j članak jedan sasvim logičan član u gotvo trogodišnjoj seriji njenih antimuslimanskih i antijugoslavenskih na­ padaja na nas. Mi po tom članku »is| korišćujemo položaj vlade u njenim ! najtežim časovima postavljanjem n o; v i h zahtjeva,.... mrzimo i težaka | muslimana i ne vodimo o njemu nikakva računa, ma da su tri četvrtine naših birača muslimanski težaci,. . , razvili smo zeleni barjak pred izbore, ; da sakrijemo(l) neraspoloženje protiv težaka,. .. organizujemo se i nadalje na vjerskoj osnovici, da silom stva­ ramo umjetnu ogradu među jednokrvnom braćom ... ma koliko se nagla j šavalo da među nama postoje dvije ; grupe, mi smo u stvari jednaki ... Spahin govor u Konstituanti bi bio mnogo efektniji, da nije bilo onog ružnog ucjenjivanja u posljed। njem času ... naša je politika neis­ krena i egoistična i nije odgovarala „Srpska Riječ o našoj taktici. duhu vremena (!).. .“ I tako dalje, 1 Ovim citatima smo htjeli pokazati, da [ je to sve staro u novoj odjeći i da | smo mi to već nebrojeno puta pobi­ jali, a i ovaj puta ćemo pobiti starim dokazima. Što se tiče naše mržnje na­ prama muslimanu težaku i našeg raz­ | vijenog zelenog barjaka, upućujemo je, , da prelista prošla godišta »Pravde" i da će u njima na svakom koraku naći događaja, iz kojih proizlazi nepo­ bitna činjenica, da je pravoslavni se­ ljak od oslobođenja pa do danas tre­ tirao muslimana težaka kao Turčina i kao onoga, koga po njegovom shva1 tanju zakon ne treba da štiti; zatim da je više od polovice prostih otima­ čina zemlje i kuća učinio pravoslavni i katolički težak muslimanu — težaku, a ne muslimanu posjedniku; zatim da su naš »zeleni barjak« razvili krvavi događaji u Trebinju, Bileći, Avtovcu i drugim krajevima, a ne mi odozgo. A što se tiče našeg »ružnog ucjenjivanja vlade", nismo mislili, da će »Srpska Riječ" uzeti u usta tu nisku i bezo­ braznu insinuaciju, nakon što su je prožvakale i izbljuvale ne samo veliki broj beogradskih novina, već čak i jedna »Domovina«. U stvari je ovo, što smo mi već lojalno i priznali: Sporazum nije potpuno još ni ispunjen, ј a krivica leži i na nama, jer smo jed­ noć iz patriotskih motiva popustili i produžili rok za ispunjenje sporazuma. , To smo učinili u poštenoj pretpostavci, i da će se velike dvije partije, demo­ kratska i radikalna, striktno držati sporazuma i ispunjavati ga u cjelini i poslije glasanja za Ustav, dakle po­ slije onoga momenta, u kome su državi, i narodnom jedinstvu i tim dvima par­ i tijama bili najpotrebniji naši glasovi. ! To naše priznanje nagrađuje nam : »Srpska Riječ« time, što nam podbaI cuje neko ucjenjivanje, t. j. jednu ne­ | moralnu rabotu, koju bismo mi s naše strane i to možda ne bez ikakve oprav­ danosti mogli podbaciti radikalima, da se borimo sredstvima »Srpske Riječi«. < Ona ne može naime da gleda našeg učešća u upravi zemlje, valjda iz ne­ kih lokalnih hrišćanskih razloga. Htjela bi nas isključiti iz daljnje saradnje oko konsolidovanja zemlje i uspostavljanja ; pravednog postupanja vlasti prema ' svima građanima bez razlike vjere. Što smo istodobno, sarađujući na opštoj državnoj konsolidaciji, izvojevali i I za svoje birače, muslimane Bosne i Hercegovine, to ne damo ni ozbiljnijim protivnicima rušiti, a nekamo li »Srp­ skoj Riječi«. Na njenu glupost, da će nam se naša neprirodna politika k rvavo osvetiti i to mnogo prije nego se i nadamo, možemo samo da se nasmijemo. Kad je već došao govor na njene gluposti, ne će biti zgorega, da ube­ remo još koju kiticu cvijeća iz toga vrta, po kome se ona tako rado i tako Često šeta. Tu ćemo je citirati bez j ikakve analize. Samo ćemo je pod­ vlačiti. Na pr.: „Oni nisu nikakav bor­ , beni elemenat, jer dobro poznaju - J 4 i f �Број 309 Broj „PRAVDA- — „ПРАЗДА* Strana 2 Страна raspoloženje svojih masa. . . oni su to (naime zastupati jedino interese vlasnika) mogli dosada da rade obzi­ rom na niski kulturni stepen svojih težaka i vjerski fanatizam (a malo naviše je rekla, da smo mi umjetno stvorili raspoloženje, da ie Islam u opasnosti); Karamehmedović-Maglajlićeva grupa je pretjeranija, jer i jedna i druga (naime Spahina) zastupaju jedino interese vlasnika-. I tako dalje. Dalje konstatujemo i ovo „naravoučenije- koje mi povlačimo iz toga članka: U njemu se na nekoliko mjesta govori o prevari, to jest kako je Spaho u svom govoru tvrdio, da nas je Pašić prevario Riječ „prevario" štampa ona krupno i na svršetku kaže ovo: „Ako oni danas tvrde, da ih je G. PaSić prevario i da nije ispunio svoja obećanja u pogledu agrara i integriteta Bosne — oni se u tomu potpuno slažu sa Težačkom Strankom, jer i ona tvrdi to isto Za nas Srbe ova je konstatacija veoma važna i poučna u svakom pogledu. Ako mi budemo pametni znaćemo iz nje da povučemo i naravoučenije. . Jasno je kakovo je to „naravoučeni>e“, ali naša je nada, da Srbi čitaoci ,,Srp>ke Riječi" ne će biti toliko pa­ metni i razumjeti taj slavospjev g. Pašiću, vodi radikalne stranke, jer se njime zovu Srbi u rad kale stoga, što je Pašić umio prevariti muslimane G Pašic ne će biti nimalo zahvalan „Srpskoj Riječi- na ovakom načinu njegova popularisanja megju Srbima. Međutim je i to bezobrazna insinuaci a. Ni Spaho niti iko od naših govornika u konstituanti nije tvrdio, da nas je Pašić prevario. Stvar je sasvim jedno­ stavna. Pred glasanje za ustav naš poslanički klub ie sasvim preciznu i u tančine znao, dokle je vlada ispu­ nila sporazum, a dokle nije, te da se nije stajalo pred jednom takovom kardinalnom državnom potrebom, kao što je ustav, bez šumn e bi naš cijeli klub bio jednog mišljenja, kakovim će načinom odgovoriti na zatezanje iz­ vršavanja sporazuma. Nu sve da smo i bili prevareni, ipak se naš klub ne bi toliko nekavaljerski ponio, da premijeru Pašiću i vođi radikalne partije nanese tako grdnu uvredu, kao što mu je nanosi „Srpska Riječ“, radikalni organ, ističući u po­ hvalnom smislu a u prikrivenoj formi njegovu sposobnost varanja. Još samo nešto za ravnanje našim pristašama. Pisanje „Srpske Riieči“, za koje evo dokazasmo, da ima niske tendencije, ne će ni za dlaku uticati na buduće političko držanje naše or­ ganizacije. Mi smo davno konstatovali, da se „Srpska Riječ-, kad god piše o nama, nalazi u diametralno; opreci sa pisanjem „Samouprave0, glavnog organa radijalne partije. Da to bac.; loše svjetlo na disciplinu u redo/ima radikalne partije, o tom nema sumnje, ali kako rekosmo, neodgo­ vorno i glupo vrludanje jednog St jepe Kobasice ne može biti nikakovo mje­ rilo za n^šu politiku. Kakva će ta po­ litika biti u budućnosti, ovisi ne samo o zaključku naše glavne skupštine, nego i o eventualnim nepredviđenim političkim događajima. Ali je jasno kao sunce, kakva god bila, imaće naj­ više efekta, ako budemo i dalje složno i jedinstveno istupali kao i dosada. < . ■ ' , i : | ј ■ 1 ( | । 1 i • I ' da su i one plemenski-nacijonalno zagrijane i da zahtijevaju od nas, da plemenski' nacijonalnim interesima i Hrvatstva žrtvujemo životne inteI rese muslimana Bosne i Hercegovine, ј To mi ne možemo, ne samo iz raz­ loga, što smo muslimanska, nego i jugoslavenska organizacija. Prigovore, 1 da ustav, za koji smo glasali, daje i Srbima u ruke hegemoniju nad Hr­ vatima i da smo se radi toga izne' vjerili jugoslavenskom stanovištu, sma­ tramo netačnim. Priznajemo, da u ustavu ima i manjkavosti, ali te manj­ kavosti nisu te vrsti, da daju kojem bilo našem plemenu hegemoniju nad drugim Hegemonija jednog plemena nad drugim, ako je ima, ne može se vršiti na osnovu ovog ustava, nego ; nju može da vrši vlada na osnovu svoga partijskog sastava. Da mi u ta’ kovoj vlad’, koja bi hegemonisala Нг. vate, ne možemo sai adi vati, već radi toga, Što zastupamo potpunu ravno­ pravnost naših triju plemena, mislimo nije potrebno naročito ni spominjati. Još jednu riječ svima zaiedno. Kopkanje po unutarnjim ličnim odnosima u našem poslaničkom klubu,pa to bilo od strane doktorski obrazovanih ljudi oko »Hrvatske Sloge« ili od strane crne duše iz »Domovine« i smutljivaca okd i »Srpske R'jeČi«, ili od strane neozbiljne čeljadi oko »Naše Pravde«, jest čovjeka nedostojna rabota i mjesto da : nama škodi, otkriva samo golotinju i vlastite duše. Bilješke. Kobaslčln Crni gavranovi. Od osnutka naše organizacije kruži oko nje neprestano jato gavranova, koje budnim okom pazi, ne će li se u njoj gdjegod otvoriti kakva rana, na koju će oni pasti i kljuvati u živo meso. I napokon im se pružila zgoda. U predstavništvu organizacije, u našem poslaničkom klubu, pojavila su se dva razna shvatanja o putu, kojim treba da sc vodi politika organizacije i oni su na ti momentanu ranu organizacije paii uz krešta’vo gakanje i kijuju je iz petnih žila, ne bili je povećali i ne bili joj onemogućili, da zacijeli »Srpska Riječ«, »Hrvatska Sloga«, »Domovina« i najmlađe čavće »Naša Pravda« složno i jednim tem­ pom kijuju. Ta četiri gavrana ne mogu da gledaju naše organizacije i htjeli bi |e raskomadati na četiri komada. Ali ne bojimo se! Za kratko vrijeme će progovoriti narod i izreći svoj im­ perativan zahtjev, da ne trpi nikakva komadanja i da hoće da ima jedin­ stveno zastupstvo. Svakome od dana­ šnjih predstavnika organizacije biće sveta narodna riječ i čije shvaćanje narod ne odobri, taj će se bezuvjetno povući i pu titi vodstvo muslimana Bosne i Hercegovine onima, koje narod hoće. Cjelina organizacije, njena ideja stoji nad svačijim ličnim shvatanjem i u tu se ideju ne smije ticati. Ali da ih malo pogledamo i da im potražimo osnovnu notu gakanja. Čineći to na jednom mjestu, mnogo će nam lakši posao biti, da dokažemo laži i petljanije sve četvorice, jer se nj’hove laži međusobno otkrivaju. Kad »Hrvatska Sloga« i »Naša Pravda« zakrešte, da izdadosmo Hrvate i Slo­ vence, onda »Srpska Riječ« i »Domo­ vina« gaknu, da smo frankovci i antidržavni Ko od njih ima pravo, mogli bismo to prepustiti njima, da između se riješe, a našim čitaocima preporučili, da Čekaju mirno na to riješenje. Ali danas su, kako rekosmo, pali na tu našu ranu i razvijaju neobičnu energiju, te je potrebno, da ih stresemo sa sebe. »Srpskoj Riječi« je dosta naša današnja riječ upravljena specijalno njoj u Članku: „»Srpska Riječ« o našoj taktici-. S toga da odmah pređemo na »Domovinu«. Ona u svom potonjem broju pjeva također staru pjesmu — masnim slovima. Napisala je uvodnik i u njeg zbila sve ono, čim je kušala ublatiti nas od početka njena izlaženja: „Mi radimo za lične interese; mi smo se po oslobođenju postavili u izazivački front, pošto smo osjetili, da ćemo proći bez 1 j : ; । i । । i I , 1 • , | j । I । | . 1 i I । • . I i kazne za našu prošlost; mi smo svaki glas, koj; je preporučivao slogu s bra­ ćom druge vjere, nazivali puzanjem; naš dosadanji rad nije bio u skladu sa interesima muslimana; ucjenjivali smo na jednu stranu naše mase i njene instinkte, a s druge strane beo­ gradske državnike; tim, što smo gla­ sali za ustav, dokazali smo, da se ne može glavom kroza zid; za Korkuta kaže, kako je priznao, da je njegovo društvo prisiljeno na ove korake u strahu, da im se stolice, sinekure i jasle ne izvuku; glasali smo za ustav ne iz dužnosti kao dobri sinovi otadž­ bine, nego što smo morali; Spahina opet grupa spremna je svakog mo­ menta okrenuti kabanicu, čim to bude konveniralo njihovim nezajažljivim prohtjevima; prošlost je ogle­ dalo svakog čo vj e k a. . Na ovoj riječi ćemo prekinuti citiranje »Domo­ vine« i mjesto odgovaranja na sve te niske klevete dosta bi bilo onoj crnoj paklenoj duši iz »Domovine«, da joj uzvratimo samo tu njenu riječ: prošlost je ogledalo svakog čovjeka. Zar se zaista, crna dušo, usuđuješ toliko drz­ nuli i smat^ti muslimane za tako naivne, da misliš, da nvgu zaboraviti, koliko si puta u životu prodao svoj narod za vladinu milost? Zar Ti je pamet zaista tako kratka, da se ne sjećaš svojih vlastitih riješi u »Domo­ vini«, kako si ukabulio, da napustiš svoj dvogodišnji rahatluk i da spaša­ vaš, što se spasiti dade? Zar ne znaš, koliko cinizma sadržavaju te riječi, kojima priznaješ, da je od propadanja muslimana ostalo još nešto za spaša­ vanje i da si Ti to propadanje mogao mirne duše u ra h atl u k u gledati. Između nas i Tebe ova je osnovna razlika: Ti služiš svakoj vladi bez­ uvjetno i pod svaku cijenu, a mi ne služimo nikome, a sa radujemo jednakim pravom kontrole i izvrša­ vanja i to samo s onom vladom, za koju se možemo uvjeriti, da ne želi muslimanima zla. Ti za najužasnija krvava nasilja nad muslimanima nisi imao drugih riječi osim: molimo snishodljivo veledušni Beograd, da bi blagoizvoleo popraviti tu neznatnu po­ grešku uprave, što se muslimanima tu i tamo ubijaju životi i imanja. A nama je taj jezik gadan Ali dosta o Tebi, jer pišući ovo, osjećamo da nas u grlu davi gađenje. Pređimo na »Hrvatsku Slogu« i »Našu Pravdu«. S njima se da finije । govoriti, jer nemaju poganih jezika ; »Srpske Riječi« i »Domovine«, ali I imaju jednu zajedničku manu, to jest ' i I i . ! I j i I 1 I j ! i I ! i i i j । ! . I parlame :&rni I ; 1 ! ■ j Natječaj za Stipendiste ,,Pvosvjete“ Glavna Skupštirta Provjete, i I i rad. iskaz 6 porodičnim i imovinskim pri­ likama; 4.) liječničku svjedodžbu zvanlčnog (školskog) liječnika, u kojoj treba da bude potvrđeno, da molilac nema zarazne bolesti ili koje druge mane, koja ga čini nasposobnim za iuternatski način življenja i pripravu za šerijatsko —teološka zvanja. Ovako opremljene i propisno biljegovane molbe valja predati najkas­ nije do 25. jula o. g. kod nadleŽnog kotarskog ureda, u Sarajevu kod vladina povjerenika. Učenici, koji su prošle školske godine imali besplatno ili polovično mje­ sto u internatu i prošli s prvim redom, ne trebaju ponavljati svoje molbe. održana 3. jula 1921. ' odobrila je: za Stipendije gj; cima srednjih i velikih škola 60.000 dinara, a za uzdržavanje đaka srednjih škola u Prosvjednim Domovima 300.000 dinara. Svi oni, koji zatraže od Prosvjete Stipendiju ili mjesto u Domu, treba da od Zemaljske Vlade, Prosvjetno odjelenje zatraže Stipendiju (ili menzu,koji uče u Sarajevu i Mostaru). Uz molbu na Vladu, koja se šalje preko sreskog načelstva (u Sarajevu preko vladinog povjerenika za grad Sarajevo) treba priložiti originalne svjedodžbe, koje bude tražilo sresko načelstvv Ove molbe Vladi treba uputiti najdalje do 15. jula o. g. po n. k. Uz molbu za Stipendiju od Prosvjete ili za mjesto u Prosvjetinom Domu molitelji treba da prilože ovjerovljene prepiše:!) zadnje školske svjedodžbe, 2) svjedodžbe siromaštva, 3) Ijekarske svjedodžbe (po mogućnosti). Ovu molbu treba adresovati Glavnome Odboru Prosvjete, a predati je treba pododboru ili povjereniku Prosvjete svoga mje­ sta. Pododbor ili povjerenik ovjeroviće prepiše dokumenata, koji se molbi pri­ lažu. Molbe treba da predaju molitelji velikoškolci pododborima i povjereni­ cima najdalje do konca avgusta 1921. po n. k, đaci srednjih i ostalih škola do konca jula. Pododbori i povjerenici treba zajedno sve molbe da pošalju Glavnome Odboru i to molbe velikoškolaca do 5. semte.mbra, a molbe đaka srednjih škola do 5. avgusra 1921. Pododbori i povjerenici treba tačno da naznače, koju molbu predlažu na prvom, koju na drugom, trećem mjestu it.d. Đaci iz mjesta, gdje nema pododbora ni povjerenika, neka Šalju molbe sa dokumentima direktno Glavnome Odboru Prosvjete i to da stignu naj­ dalje: velikoškolaca do konca avgusta, a srednjoškolaca do konca jula 1921. Molbe, koje dođu kasnije i molbe, koje ne deđu ovim putem i bez priloga koje tražimo, neće se uzeti u obzir prilikom rješavanja molba. Iz Sjednice Glavnog Odbora Prosvjete. U Sarajevu, 5. jula 1921. Predsjednik: Simo Mirković, s. r.. Tajnik: Vasil Grđć, s. r. Poznamo toga gospodina već dugo vremena iz pisanja »Srpske Riječi« i stoga nas nisu ni iznenadila njegova skorašnja poslanička pitanja. Iz njih viri onaj čisti ispljuvani Stijepo »Srp. Riječi«. Što se tiče njegovog prvog pitanja, kako je mogao biti imenovan g. Ahmetbeg Defterdarović za okmŽnoga načelnika u Tuzli, jer je predla­ gao Srbe za taoce, to je pitanje glupo iz prostog razloga, što je trebalo pitati, zašto je Ahmetbeg uopće zadržan u državnoj službi, ako je takav čovjek. Da ii je kotarski ili okružni načelnik, bilo bi sasvim irelevantno. Uostalo smo mi već ranije dokazali, da je to prosta izmišljotina, a i Stijepo ne kaže u pi­ tanju ništa konkretnog, da bi se s | njime moglo upustiti u stvarnu dis­ kusiju. Što se tiče njegovog drugog pitanja, ono je toliko drsko, da nemamo riječi, kojim bi ga Žigosali. Kad jedan vjer- i ski poglavica traži od vojek© гахјаб- I njenje, zašto jedan pukovnik poziva vojnike na ostavljanje Svoje vjere, onda je to nedozvoljeno uplitanje u vojničke stvari! Čemu li će onda uopšte vjer­ ski poglavice, ako se neće brinuti za čuvanje vjere’.? Nu to je pitanje drsko Gradnja đačkog dema visoko« ško гсн u Zagrebu. Dobivamo na i s drugog razloga, jer ono znači faktički nedozvoljeno uplitanje Stijepe uvrštenje: Akcija uspijeva i na sva­ Kobasice u poslove ministra vojnog, kom koraku nailazimo na razumije­ koji u toj stvari već vodi istragu. vanje. Studenti, razne građanske kor­ Prije nego m nistar vojni odgovori na poracije i pojedinci priređuju koncerte, pitanje poslanika Hamzalije Ajanovića zabave, kupe dobrovoljne priloge u i prije nego se objavi govor pukov­ korist gradnje doma. nika g. Kušakovića u cijelosti, ostaje­ Predsjedništvo te akcije preuzeo je mo prj tvrdnji, da je taj gospodin za­ o. g. rektor sveučilišta u Zagrebu g. ista i rekao spomenute riječi. prof. Dr. Karlo Radoničić, a planove je izradio graditelj g. Potočnjak po uputi g. prof. arhitekta Ede Schfina, prorektora tehn. vis. škole. Tajništvo, kao i ostale kancelarijske poslove vode Natječaj za pitomee šerijatske sami Studenti. gimnazije u Sarajevu. Za 1. razred Gradnja je u punom jeku i temelji Senatske gimnazije spojene s interna- su već podignuti. Dnevno radi na gra­ tom u Sarajevu podijeliće se školske dilištu od 80—100 studenata, dok stu godine 1921 /1922. 15 potpuno besdentice kuhaju zajutrak i pomažu pri platnih mjesta, a 15 mjesta uz plaćazgotovfjanju ostale hrane. nje poloviće opskrbnine, koja će se Dom se radi od opeke u obliku obračunavati svakog mjeseca prema jednokatnih paviljona razdijeljenih na izdacima za hranu i pranje rublja, a sobe, u koje će biti smještena po dva iznosiće po prilici 300 kruna mjesečno. studenta u Vodnikovoj ulici iza kr. Odijelo i rublje pitomci treba da na­ sveučilišnog botaničkog vrta. Zemljište bave sami i sobom donesu. nam je poklonila uprava državnih do­ U zavod i internat mogu biti prim­ bara, a vojništvo nam je stavilo dnevno ljeni s?mo oni učenici muslimani, koji 15 kola na raspolaganje, a građevni imaju sve uslove za primame u I. raz­ materijal dobivamo što badava, a što red koje druge srednje škole (gimna­ opet uz znatan popust od raznih do­ zije, realke i realne gimnazije) i do­ maćih tvornica. voljno su upućeni u Čitanje Kurana. Kapital dnevno raste uslijed dobro Molbama za primanje u zavod i in­ voljnih priloga banaka, tvornica, po­ ternat, koje treba upraviti zemaljskoj duzeća, a i pojedinaca tako, da smo vladi IV —4. treba priložiti: 1.) rnl potpuno uvjereni, da će naša ak­ svjedodžbu svršene osnovne škole (ruž- cija uz pomoć svijesnog naroda uspjeti dije); 2.) rodni list; 3.) od općine iz­ i u najkraćem se roku ostvariti. dani i od kotarskog ureda u Sarajevu Izvjestitelj đačkog doma visokoškolaca: od vladinog povjerenika — potvrđeni Rudolf Zaplata, stud. phil Škola i prosvjeta. �ЈФАВЛА* - „PRAVDA* Bpoi 309 Broi rezerva u pitanju Smirne i Trakije. Grčki brodovi bombardovali su varoš Karamurava, na ismidskom zalivu, kao i sva turska sela na južnoj obali toga zaliva. „Temps* ustaje protivu tih na­ valnih demonstracija grčke flote i podsjeća, da je nedavno francuska vlada tražila od engleske, da Savez­ nici učine, što je potrebno, kako bi neutralnost more uza bila poštovana. Politički pregled. Istraga o atentatu. Istraga u stvari atentata, koja je već od prvog početka zauzela dobar pravac, neprestano na­ preduje. Iz cijelog elaborata se zak­ ljučuje, da je ideja o atentatu na Nje­ govo Kraljevsko VisoČanstvo, na vladu i parlamenat bila odavno pripravljena. Čekalo se samo na naređenje da se atentat izvrši. To tvrde svi svjedoci i svi okrivljeni. Prekjučer po podne izvršeno ie pre­ slušavanje K o 1 i č e k a, krojača iz No­ vog Sada. On je bio jedan od najagil­ nijih članova terorističkog komiteta u Novom Sadu, a Čini utisak pravog revolucijonarca i fanhtičkog boljševika. Njegove izjave su od velike važnosti, i potpuno se pokrivaju sa iskazom atentatora Stejića. I on. kao i ostali okrivljenici, tereti sva tri uhapšena komunistička poslanika, naročito Kovačevića i Čopića. Za Kovačevića veli da je on kovao planove i da je davao naređenja o pripremi za atentat Kada je Količek suočen sa Kovačevićem. ovaj potonji je opet sve njegove na­ vode poricao. Međutim se istraga pri­ vodi kraju. Sutra će akti, koji se tiču atentata, biti predati prvostepenom sudu. Jučer je nastavljeno saslušavanje uhapšenika. U kući atentatora Juhaca u Novom Sadu nađene su mine za razaranje željezničkih objekata. Po­ licija u Skoplju povela, je kaznenu is­ tragu protiv nekih istaknutih komu­ nista, za koje se misli, da su imali veze sa atentatorima. Uapšen je ko­ munista Grubišić, nosilac komunističke liste za općinske izbore u Skoplju. Državni nadodvjetnik dr. Aleksander otputovao je u Beč rad i istrage. Najprije će se voditi istraga i tražiti ona lica, koja su stajala u vezi sa atentatorom Stejićem. Do sada nije postignut nikakav pozitivni rezultat. Turski zvanični izvještaj s ra­ tišta od 5. ov. mj. — Zapadna fronta: Napredovanje naših četa se nastavlja. Zaposjeli smo Arslanbej. Neprijateljska mornarica bombardira Bagšedžik, ku­ šajući da spasi svoje opkoljene odjele. Na odsječku ozbiljna djelatnost izvid­ nica zapadno od Ine Ghtila. Grčka nasilja kod ispražnjenja Ismida. — Javljaju iz Carigrada : Za vrijeme evakuacije Ismida Grci su po­ činili velika nasilja i okrutništva pre­ ma muslimanskom pučanstvu. Masakrirali su starce i kroz tri dana grad je bio izvrgnut pljački vojnika, a da vojničke oblasti nijesu učinile nijed­ noga pokušaja, da se uspostavi red. Nekoliko francuskih vojnika pod za­ povjedništvom kapetana Delora spasilo je velik broj muslimana. Francuski vojnici s krstaša „Barbara", kad su htjeli spriječiti požar, koji su prouz­ ročili Grci na bijegu, došli su u pravi okršaj s grčkim vojnicima. Nakon eva­ kuacije grada našlo se je nekih šesdesetak muslimanskih Iješina sa sve­ zanim rukama i bestijalnim ranama. j 1 ' : Tn d generalnu ofenzivu Tursku. — Agencija Havas javlja iz Pariza, da su Turci zaposjeli grad Rsgzedžik, kojf leži 15 km južno od ismida. Po zau­ zeću Ismida ušao je u grad general Muhedin-paša komandant kemalističke vojske. Pukovnik Čazim-beg imenovan je komandantom mjesta. Muhedin-paša izdao je proglas, kojim garantuje si­ gurnost cjelokupnom stanovništvu bez obzira na vjeru. Komandant mjesta naredio je, da se iskrcaju izbjeglice ukrcani na brodovima u luci. Kemalisti su odmah počeli utvrđivanjem grada, da se osiguraju protiv napada sa morske strane. Engleski general Francks prispio je u ismid, gdje mu je priređen učtivi ali hladni doček. General Francks je uvjerio kemaiističke komandante, da saveznici ne namjeravaju napuštati svo,e stroxo neutralno držanje. Po vijestima iz Čarigrada Kemaiisti neće poći na Čarigrad. Do sada su svugdje respektovali linije primirja. Kemalističkoj vojsci su stigla znatna pojačanja. Više članova Velike Narodne Skupštine u Angori otišlo je na front, da digne raspolo­ ženje turske vojske. Očekuje se generalaa ofenziva nacionali­ stičke vojske. Naši dopisi. ; | ■ | ; i I I j . | ; i I ■ ! ; Gr^ka oficijelno traži pomoć od saveznika protiv Rusije. Javljaju iz : i j i j ј j „Temps“ od zločinstvima Grka u i Ismida. ,,Temps“ javlja, da su od 24. do 27. juna prije ispraženja Ismida grčke pomoćne čete i grčki mornari opljačkali muslimansku i židovsku če­ tvrt. Vjerodostojni svjedoci izjavljaju, da su vidjeli od prilike 100 zapaljenih kuća i 60 Iješina. Lješinama su većim dijelom ruke bile svezane na ledjima. Grčko zapovjedništvo i grčki časnici na moibu stanovništva nijesu htjeli da interveniraju Mjere za zaštitu Bospora. Jav­ ljaju iz Pariza: Vijesti, koje su se ov­ dje pronijele u vezi sa padom Ismida, da je Carigrad posvema nezaštićen od eventualne akcije kemalista, smatraju se u ovdašnjim informiranim krugo­ vima u najmanju ruku pretjeranima. Pomorske sile saveznika u Carigradu naročito su u posljednje vrijeme poja­ čane, te su sasiavljene ovako: ponaj­ prije je tu cijela engleska sirijska eskadra pod zapovjedništvom admirala Georgea de Robecka sa dreadnoughtima „Iron Duke*, ,,Rainbowu i „Ајах“, a osim toga je tu i engleski admiral Webs s «Centurionom“, ..Kentaurom*, „Cardiffom" i nekoliko desetaka torpiljarki. Eskadra brani najuži prolaz u tijesnu sa strane Crnoga mora, kod Beikosa, gdje su kemaiisti već 1920. pokušali da se iskrcaju. Francuska je zastupana s dreadnoughtima »Ernst Renana« i »Edgar Quinet» i više kr­ staša i razarača. Amerika s krstaricom »Saint Louis« i više razarača: Italija s krstašima „Sardinija*, „Agordat*. ,,Audace“ i torpiljarkama- Grčka je za­ stupana krstašem „Averov* i torpiliarkama. Svaki pokušaj, da se forsira Bospor, može da bude likvidiran u roku od pola sata. Garnizona Cari­ grada i njegove azijatske okoline broji 10.000 Engleza i 15.000 Francuza. Pariza: Grčka misija u Parizu služ- ; beno je saopćila savezničkim* vladama Pobjeda boljševika u Sibirifi. da su se na grčko-turskoj fronti po- : Javljaju iz Londona: Po vijestima iz javile crvene ruske čete. Grčka se je : Tokija pretrpjele su bijele garde nove obratila na . saveznike s molbom za sibirske vlade u blizini Bajkalskog je­ pomoć ili posredovanje. zera strahoviti poraz. Crvene čete pot­ Turska moli Saveznike za inter- i puno su uništile vojsku generala Semenova i protjerali je. Bijele čete vencjju. Javljaju iz Pariza: Prema vijestima iz Carigrada turska vlada ! ostavile su u rukama crvenih gotovo je umolila Saveznike, da ponovo in-' sve svoje topove i mitraljeze. Sam tervenišu, kako bi se spriječilo nastav­ general Semenov pobjegao je samo ljanje rata između Grčke i Turske 1 tako, Što je sjeo na aeroplan i utekao. uzevši u obzir da je Turska priznala I Sevrski Ugovor pod uslovom nekih ' upet j t : I I j | I | I i | | I I i I ' I ! i ‘ ' I I I ' ј ' j I j i ; i j I Страна 3 Strana Domaće vijesti. Ubistva u Plevaljskom srezu. Naš K u p r e s 30. juna okružni načelnik obaviješten je, da su Na 30. aprila 1921. ovomjesni odbor u p'evaljskom srezu ubijeni ovih dana J. M O. zaključio je na svojoj sjednici, trojica pravoslavnih težaka. Misli se, da otvori u mjestu muslimansku kida je ovo zločinstvo izvršio poznati raethanu. Istina malo je mjesto a još manje islamijeta, ali hvala radu mje­ odmetnik Husejin Bošković. Pošto je odmah nakon toga neki odmetnik snog odbora J. M. O. a i ovdašnjem građanstvu i seljaštvu islamske vjere, Šljivančević. sa svojom družinom u primljeno je ria poziv mjesnog odbora jednom muslimanskom selu istoga sreza ubio Četiri muslimana težaka, drži se, J. M. 0. ovo kulturno humanitarno da je to učinjeno iz osvete za ubijene poduzeće sa najvećom radošću, te su pravoslavne težake. Ovakovi uzajamni se odmah počeli upisivati dobrovoljni osvetnički pokolj često se dešavaju u prilozi kao i članarine polagati. Osobito nam se je zahvaliti braći tom zlosretnom kraju, gdje miran na­ katolicima i pravoslavnim, koji su nam i rod, ni kriv ni dužan, pada Žrtvom pritekli u tom poslu u pomoć. Još nam , osvetničkih razbojnika. Očekujemo od vlasti, da će svim silama nastojati treba zahvaliti ovdašnjem upravitelju osigurati miran Život tamošnjem sta­ kot. ispostave gosp. Gavri Kvesiću na novištu, koje u ovo vrijeme najviše njegovoj susretljivosti prema osnivastrada. jućem odboru Musi, kiraethane. Zatim se zahvaljujemo Islamskoj kiraetham Izmjene naredbe o provađanju u Donjem Vakufu, koja se odazvala uredbe o postupanju s beglučkim na naš apel, da priteče u pomoć. A zemljama u B sni i Hercegovini 22. juna ov. god. primili smo od nje od 10. juna o. g. izašle su u »Službe­ svotu od K 743, koju su darovala ova nim novinama« od 6. o. mj. Mi ćemo gospoda: islamska kiraethana D. Va­ cijelu naredbu sa tim izmjenama do­ kuf K 200, Hadžahmetović Mulaga K 40, nijeti u slijedećem broju. Poričanin Omer K 20. Kurić Hamdibeg Protest privrednika r rotiv nove K 40, Kurbegović Abdulahbeg K 80, stanbene uredbe. Jučer poslije podne Kurbegović Hamidbeg K 80, Bivolatić Mustafa K 10, Hadžiomeragić Omer bio je u dvorani Trgovačko-obrtničke komore sastanak članova kirajdžija K 10, Tupara Smajil K 20, Miralem Bekirbeg K 40, Miralem Fakrija K 20, Trgovačkog Udruženja za grad Sara­ Miralem Edhembeg K 20, Miiaiem jevo. Prisustvovalo je oko 600 osoba. Raspravljalo se o povišenju kirija po Asimbeg K 30 Miralem SalihbegK40, novoj Uredbi o stanovima i o načinu Učharnbarlić Mehmet K 8. Miralem kako bi se utjecalo na Zemaljsku Huseinbeg K 15, Trto Osman K 10, vladu, da u provedbenoj naredbi uzme Miralem Tahirbeg K 10, Zahiragić Huso K 10, Mihajlić Petar K 20, Rabotić I naročito u obzir interese trgovačkog i obrtničkog staleža, koji i onako snosi Ibrahim K 10. Živjeli darovatelji! srazmierno najveći dio državnih troš­ Osnivajući odbor kova. mustimanske kiraethane. Govorilo je više govornika i svi su zastupali mišljenje, da bi trebalo i za Visoko, 6. jula. i određenje kirija na poslovne lokale Da je učitelj Bogoljub Glišić, koji je | odrediti po mogućnosti ista ograničena žalost upravitelj ovdašnje djevojačke ' nja, koja po ovoj naredbi postoje glede osnovne škole, zakleti duŠmanin nas i povišenja kirija na stanove. muslimana, to on uvijek dokazuje, Na koncu je jednoglasno prihvaćena Ima dosta slučajeva, kojima se to do- I rezolucija, kojom se od Zemahske kazati može, a najnoviji je od 5. o. mj. vlade traži da zaštiti privredni stalež Glišić je taj dan došao u spor sa od pretjeranog povisivanja kirija. U jednim muslimanom, te pošto se nije i principu su prisutni za 6—8-kratno zadovoljio pogrdama na pojedinca, po- 1 povišenje kirije, a u iznimnom slučaju čeo je vrijeđati sve muslimane. Na ! da se može povisiti i za 10 puta. najglavnijoj ulici — počeo je sa poStalna noćna Ijekarska služba grdama, nazivajući nas glupim i nekulturnim narodom i da nas treba sve i Od 1. ov, mj. uvedena je noćna Ijeprotjerati u Aziju. Među ostalim je još I karska služba, koja se vrši u amburekao, da nas ne treba tužiti, niti nam i lanti sreske bolesničke blagajnice u Sarajevu, Koševo ul. br. 10., telefon suditi, nego: ako skrivi, odmah ga i br. 210. Tu se cijelu noć nalazi jedan udri! Kada sam ga upozorio, da ne vrijeđa, nastavio je sa još većim po- , dežurni Ijekar i to u ljetnom vremenu i od 21 do 7, a u zimskom vremenu od grdama. Među muslimanima je silno ogorče- 1 20 do 7 sati. Služba se vrši u ambu­ lanti za one, koji tu traže Ijekarsku nje na Glišića i od prije, a osobito sada, i ako bi on i dalje ostao ovdje, i pomoć, i u kući bolesnika, ako boleto sam siguran, da niti jedno musli­ 1 snik ne može doći u ambulantu. Za mansko dijete ne će školu pohađati. i pruženu nužnu Ijekarsku pomoć gradDa je on u svakom pogledu anti- i ska sirotinja, članovi sreske bolesničke patičan tip, dokcz je to, da ga prezire i blagajnice i bolesničke blagajnica bos.i većina nemuslimanskog građanstva, I herc, željeznica ne plaćaju ništa, a ostali građani plaćaju uobičajenu Ijepošto više puta napada mirne građane i državne činovnike, (slučaj sa g. Ro- | karsku taksu i to u ambulanti od 5 do 20 dinara, a u kući 40 dinara za tarom). posjetu Ijekara i 10 dinara za fijaker. Među muslimanima i pravoslavnim Državni i opštinski činovnici као i od oslob đenja do danas vlada pot­ puna sloga i bratstvo i nije nikakvo | oficiri plaćaju pelovicu ovih taksa. čudo, ako raui njegovih izazova dođe Povišenje kirija. Stanbeni ured do svađe i razmirica. nam saopćuje: U predmetu povišenja Pošto je sada upisivanje za iduću kirija za stanove, radionice, dućane i školsku godinu, upozorujemo mjero- , t. d. mogu se po novoj Uredbi kirije davne, da ga što prije između nas । podizati kako slijedi: 1. Kirija za stauklone, jer u protivnom slučaju, radi । nove povisuje se redovno na četveruogorčenja na njega, ne će biti niti jed­ I struki iznos onoga. Što se je dne 1. nog muslimanskog djeteta u školi. ' jula 1914. plaćalo u ime kirije; 2. Kod ekonomsko slabijih kirajdžija, među V i so č a n i n. koje se računaju i oni, koji žive od К ■ K 0 ■Ž НН^ВН1Н1» stalne plaće ili mirovine, može se povisivati najviše za trostruki iznos onoga, što se je plaćalo u ime kirije dne l.jula 1914-; 3. Kirajdžijama, čiji godišnji prihod iznosi od 60 hiljada do 100 hiljada kruna, može se kirija Sjetite se „Gajreta!" prispio godinama u kućanstvu upotrebljavani nenaknađlvi. pravi Schichi-sapun sa znakom: ,Jelen". Jelen sapun Je potpuno čist, posjeduje najveću izdašnost kod pranja i dobiva se u poznatoj predratnu u komadima od b, kile Zastupnik za Bosnu i Hercegovinu Ulbert Vita Lebi, Sarajevo, Despića ul, 1. �Страна 4 Strana„ПРАРДА* — „PRAVDA*Bpoi 309 Broj Točno na minutu idu Suttnerovi iz godine 1914. povisiti najviše za šestero-struki iznos; 4. Kod kirajdžija, I satovi, svjetski glasovita marka "IKO«. Suttnerove ure u svim izrad; čiji godišni prihod prelazi 100 hiljada kruna, prepušta se vlasniku zgrade I bama i cijenama, kao i sve ostale i sva gamad mora poginuti, ako upotridragulje i potrebštine pokazuje jebite moja najbolja iskušana i posvuda ugovaranje kirije; 5 Kod dućana ra­ Vam prekrasni katalog kojeg bes« dionica i ostalih prostorija u kojima hvaljena sredstva kao: protiv poljskih platno dobijete ako za poštarinu I i kućnih miševa K 12'—, za štakore K se stanuje, ostavlja se sloboda ugo­ pošaljete 2 K na tvrtku H. Suttner, varanja kirije. U onim slučajevima, 16’—, za žohare ruse i Švabe K 20- . Ljubljana br. 706. gdje se kirajdžija ne uzmogne sa vla­ — Osobito jaka tinktura za stjenice K snikom zgrade pogoditi, odrediće vi­ I 1у . Za moljce po K i0 i 20, prašak sinu kirije Stanbeni Ured. Uputt glede za buhe po K 10’— i K 20'—, prašak kirije daje Stanbeni Ured svakim da­ za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, nom od 9 do 13 sati osim nedelje. 1 mast za uši na glavi K 5’—i 12’ -.Mast ■ za uši na blagu K 5- i 12' . Prašak Nestašica maloprodaje duhana , proti mrava K 10'— i 20*—. U cijelom Vratniku, pa i u okolinim Uprava* Gajreta« objavila je preko Razašilje pouzećem Zavod za eksmahalama, kao Sumbul mahali i dru­ I novina, na koji način imadu molitelji | port M. JUnker, Zagreb br. 16. gim. gdje stanuju samo muslimani, Gajreta da podnesu molbe za stipen131. kojih ima 7—8003 duša, postoji samo i dije i mjesta u konviktima. Kako su i Petrinjska ul. br. 3. jedna maloprodaja duhana i ta je u j već počeli nekoji molbe slati, a te Preprodavaocima popusti rukama jedne ženske inovjerke, koja molbe ne udovoljavaju objavljenim osim nedelje zatvara dućan i kod naj­ uslovima, to se njihove molbe s mjemanjih svetkovina. Tako svi ptŠaći sta povraćaju nazad. Upozoravaju se navedenog kraja oskudijevaju duhanom ' zainteresovani, da udovolje objavljei kubure, jer moraju ići ич varoš i j nim uslovima,I nače njihove molbe neće duhan nabavljati. Stoga je od prijeke ј se uzimati u obzir. potrebe, da se i jednom muslimanu dade tu malopradaja duhana. Miševi, štahari, stjenice i žohari Gajretov glasnik. Naši zarobljenici u Rusiji Gosp. Sakupljanje poštanskih maraka Mustafa Hajdarević je bježeći iz ruskog zarobljeništva sreo u Samarkandu žive i zdrave ove zarobljenike: Mula Šehić Bugojno selo Gračanica, Mujo Demirović Kulen Vakuf, Salković Zahir Trebinje Lastva, Dizdarević Ali Busovača, Lavić Mujo Dudle Konjic, Telbiz ibro Voljica Gornji Vakuf, Vučić Nikola Oštarija Ogulin. za „Gajret". Umoljavaju se bankovna i trgovačka poduzeća, trgovci, kao i svi ostali prijatelji „Gajreta4*, da sab raju utrošene poštanske marke za „Garet“. Kako ove marke i inače ne predstavljaju nikakve vrijednosti za gornja poduzeća, to se uprava „Gaj­ reta** nada, da će joj se izaći u susret. „Tuzlanski farizeji" Pod tim na­ slovom smo donijeli u jednom od prošlih brojeva dopis iz Tuzle, kojim sežigoše nemoralan život jednogtrgovca muslimana iz Tuđe. Tonu toga dopisa prigovaralo nam se s mnogo strana ovdje u Sarajevu, a jučer dobismo i iz Tuzle pismo od jednog uglednog muslimana, kojim se žali, da je taj dopis odštampan u našem listu. Prigo­ vori se osnivaju na tome, da su tim dopisom izvrgnuti satiri i neki vjerski propisi. Mi protiv takog razumijevanja članka najodlučnije protestujemo, ali ujedno lojalno priznajemo, da je stili­ zacija članka u nekoliko bila nepri­ kladna, nu mi nismo mogli dopisa prekrajati, jer je to bio naročiti zahtjev dopisnikov. Molimo da se ovo uvaži. Upravi „Gajreta** prispjeo je jedan do­ pis iz Bijeline od tamošijeg muderiza gosp. Saliha R. Jusufovića u kome se među ostalim kaže: „Čast mi je poslati Vam iznos od 2394 K, koji sam sakupio prilikom ramazana ove i prošle godine na vazovima i kao zekjat i to; 1920. god. u oči Leilei Kader-a od vaza 300 K; kamate na taj iznos K 22; ove godine: ženski vaz K 516, muški vaz K 430, zekjat K 546, muški vaz na Bajram K 482. Podjedno Vam šaljem iznos od K 100, koje je kao prilog dao Husein Ibragić, težak iz Bijeljine, svega skupa‘К 2.394.** — Iz više mjesta prispijevaju nam dopiši, da nekoji naši mualimi koče rad na prosvjetnom polju kao i na širenju Gajretove ideje. Uprava Gajreta naro­ čito ističe ovaj dopis muderiza Salih ef. Jusufovića, da se i u javnosti vidi, da ima naših vjerskih službenika muderiza. mualima imama, koji sa ve­ likim marom i predanošću rade na kulturnom preporođaju muslimana. Tim više nastojimo istaknuti ovakav rad, što Salih ef. nije sakupljao ove priloge za „Gajret“, nego je novac, kojim je on nagrađen bio za vazu—nasihat, predao »Gajretu« kao svoj obol za omladinu — uzdanicu našu. Daj Bože, da se ugledaju u ovoga vrijednog vaiza i ostali naši vjerski službenici. U .PRAVDI* i ; I | imaju najbolji uspjeh. „Pravda* je najrašireniji muslimanski listu našoj državi.'»Pravdu« čitaju svi muslimani. U vlastitom interesu je svakom trgovcu da oglašuje u „Р r a v d i“ Lijep primjer jednog vaiza. — I ; j i i ■ I : i I 1 : Zahvala vojnika muslimana 6. ! pješačkog puka. Primili smo ovaj . dopis; Prvi dan Bajrama pozvali su nas muslimani grada Bijeljine svojim kućama na ručak, gdje su nas svim i svačim počastili. Radi toga im se naj­ toplije zahvaljujemo, a neka je naročitp hvala odboru ovdašnje musliman­ ske čitaonice i ovdašnjem muderizu, koji su nas tom zgodom susretali upravo dirljivim bratskim itibarom. Molimo uredništvo, da ovo iznese na javnost. Bijeljina 2F. juna. Vojnici mu­ slimani 6. pešadijskog puka. OGLASI । I | I i ' ј i I Najjeftinije i najbolje papirne vrećice dobivaju se u svim količinama i vrstama kod SarajEvshE tvornh papirnatih vrećice (hesa) u Sarajevu Zatražite cijene i uzorke I iSEBURA Int. telefon 124. IZ FABRIKE HINKA FRANCKA SINOVI, O ZAGREB 0 preporučuje se za tursku СГП11 k3VU kao najsavr- i® šeniji dodatak i zamjenica zrnate kave. i« Dobija se u svim kolonijalno-bakalskim radnjama. Uprava „Gajreta**. Agrarna i Komercialna Banka za Bosnu i Hercegovinu, Sarajevo ===============^^ Podružnica: Brčko . ■■ Pričuve K 8,000.000.— Dionička glavnica K 20,000.000.— PREUZIMA uloge na ukamaćenje na štedovne knjižice i tekući račun, a isplaćuje bez ikakovih otkaza. OBAVLJA kupovanja i prodaju svih vrsti deviza i valuta te svih burzovnih transakcija. FINANCIRA trgovačka i industrijalna duzeća. ▼BSI Isplate na svim mjestima Kraljevine ЈЛв Hrvata i Slovenaca te u inozemstvu. — Vrši sve druge bankarske poslova. Muslimansha trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. dJ u Sarajevu Dionička glavnica 10,090.900*— Kruna. Podružnice u Bos. Brodu, Bos. Novom i Travniku. Bavi se svim bankovnim poslovima — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.— Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. Daje sezonske i aprovizacijske kredite.— Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. ■ Interurban telefon: Zli Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija D. i Л. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/f2343e2d1547129cc84eb4ba691aa153.pdf 436607df9f72c85dd30325bf62eb1433 PDF Text Text ■POSiARINA U GOTOVU' PLAĆENA. pojedini broj K, 2~ Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. ^Uređuje redakdoni odbor. ” Pretplata: godišnje K 180.—, na pola godine K 90.— (u Sarajevu;: za našu državu godišnje K 200.— : za ino­ zemstvo K 250.- . Uredništvo I uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. •Telefon br. 842. čekovni račun post, štedionice 1119. Broj 72 (310) Sarajevo, četvrtak 14. jula 1921. (8. Zil kade 13393 ŽIVIO KRALJ! Njegovo Veličanstvo kralj Petar I. navršio je u prošli utorak 77 godina. Zaista visoka starost, ali kratko vrijeme tih 77 godina ni iz daleka ne odgovara svim onim divovskim djelima, koja je naš kralj izveo. Našeg kralja nema nikoji drugi narod: kralja koji je iz naroda izrastao, koji je 8 narodom prošao kroz sve njegove teške borbe za slobodu i koga narod ljubi i poštuje ne samo kao svoga kralja, nego kao djeca svoga roditelja, Te narodne osjećaje dijelimo i mi muslimani potpuno i želimo, da nam Svevišnji uzdrži kralja јок mnogo godina zdrava, sretna i vesela. Živio kralj! Program J. M. 0. i Ustav. II. Š-in. 1. Program J. M. O. po* činje s riječima: »Temeljna su na* čela naše politike: demokracija i u* s t a v n o s t...«( ; t. d.). Ovo na* čelo je našlo izraza u 1. članu Usta* va, koji počinje riječima: »Država Srba, Hrvata i Slovenaca je ustav« na...« (i t. d.). 2. U programu se nastavlja: »Te­ meljna su načela naše politike pravda i sloboda...« i t. d. U svečanoj besjedi Regenta Aleksan* dra od 14. januara 1921., supotpisa* noj od čitave vlade, jamči se prav* da za sve državljane bez razlike, a u članu 4. Ustava jamči se, da »svi građani uživaju jednaku zaštitu vlasti...« 3. U programu dalje stoji: temelj­ na načela da su i: »jednakost i tolerancija«. U Ustavu u čla* nu 4. prema ovome stoji: »Svi su građani- pred zakonom jednaki«, a u članu 16. da »škole moraju da­ vati moralno vaspitanje u duhu vjerske trpeljivosti.« 4. U programu se naglašuje; »Sto* jimo na stanovištu narodnog i dr* žavnog jedinstva SHS ...« U U* stavu se ovo jedinstvo utvrđuje i to: u članu 2., da u grbu kraljevine, na prsima orla stoje štitovi srpski, hr* vatski i slovenački, da je jedinstven na zastava države plava*hijela*crve* na: u članu 3.. da je službeni jezik kraljevine srpsko*hrvatsko*slovenač? ki i u članovima 58. i 128., da se kralj zaklinje, da će čuvati jedinstvo naroda i cjelinu državne oblasti. 5. Program prosljeđuje: »Stojimo na stanoviištu ... i konstitucionalne m o n a r h i č k c državne forme...... Ustav zato (u 1. članu propisuje: »»Država Srba, Hrvata i Slovenaca je ustavna ... i nasljedna m o n a r* h i j a«. 6. Program: »Stojimo na stanovi* štu... monarhičke državne forme pod narodnom dinastijom Karadorđevića.« Ustav, član 56. u* stanovljuje: »U kraljevini Srba, Hr­ vata i Slovenaca vlada Petar I. Ka* rađordević. Kralja Petra misije* duje...« i t. d. 7. Program: »Do konačnog ustav* nog uređenja države ...« i t. d. — otpada, jer je ustavno uređenje tu, po Ustavu, koji jc 28. juna o. g. primljen u Konstituanti, objavljen u izvanrednom izdanju »Službenih Novina« i od toga dana dobio oba* veznu snagu za čitavu državu. I 8. Program: »Stojimo na stanovi* I štu potpune ravnopravnosti triju plemenskih imena...« Ustav, član 1.: »Službeni je naziv države: Kraljevina Srba. Hrvata i S1 o? v e n a c a«. 9. Program: »Jugoslaven* !4stvo držimo najprikladnijim putem I zbhženja i ujedinjenja«. Ustav ne spominje jugoslavenstvo niti za na* ziv države niti za državljanstvo, kao što se željelo da u članu 19. bude spomenuto. Naš je klub preko svog predsta\nika ovaj naziv zagovarao u specijalnoj debati, predložio ga je i u svom nacrtu Ustava (član 1.), a što nije uspio, nije on za to kriv. Dapače ni -demokrati • pola vlade! ■ nijesu s tim zahtjevom uspjeli kod g. Pašića. Ovaj stav našega pro? grama nije dakle još izvršen, pa o? staje i dalje napisan na našem haj* raku, pod kojim se krećemo. 10. Program: »Stojimo na stanovi* štu potpune odgovornosti vlade narodnom predstavništvu, kao izrazu suverenosti naroda ...«. U* stav u članu 1. sadrži: »Država Sr* ba, Hrvata i Slovenaca je ustavna, parlamentarna...« i t. d., a u članu 91. alineja prva: »Ministri su odgovorni kralju i narodnoj skupštini«. 11. Program: »Stojimo na stanovi* štu izbornog reda na temelju o D? čeg, jednakog, izravnog, tajnog ć proporcionalnog prava glasa...«. Ustav, član 69. u* svaja: »Narodnu skupštinu sastav* Ijaju poslanici koje narod s 1 o b o d? no bira opštim, jednakim, neposrednim i tajnim glasa* njem, sa predstavništvom manji* n a«. Između našeg programa dakle i ustavne garancije razlika je u to* mu, što mi tražimo i proporcionalno pravo glasa, dok Ustav predviđa za* štitu manjina. Izbornog reda sa za* štitom manjina imade nekoliko na* čina, pa mi međutim ne znamo kako će po nas ispasti, da li bolje ili gore. To će imati da odluci sadanja zako* nodavna skupština, u koju se konsti? tuanta pretvorila i snaga našega klu* ba, sa kojom će u buduće u ovoj skupštini raditi. Međutim, progra* matsko stanovište o proporcional* nom pravu glasa naš klub nije žaba* cio, nego ga je tražio u svom nacrtu ustava,' član 49. alineja druga, gdje stoji: »Izbori se vrše po načelima srazmjernog predstavništva...« i t. đ„ a i jednom drugom zgodom po* sebno je kušao, da se ovo progra* I matsko stanovište J. M. O. usvoji. I ako nije uspio, razlog je broj 24 u I broju 419. ' 12> Program: »Tražimo da držav* ni ustav donese konstituanta... sa : većinom od dvije trećine gla* i sova«. Ove dvije trećine, kako je I poznato, bile su osnovicom za sve političke rasprave u zadnjih šest mjesec našega doba. Na njima je I bazirao sav politički život u Jugo* i slaviji. Pa i naš jc klub preko svo* ! i ih predstavnika zagovarao te dvi* i je trećine u burnim raspravama o i poslovniku Ustavotvorne skupštine, ; dok u tomu nije bio nadglasan. I I tim, što je bio nadglasan, klub nije i mogao izvesti ove tačke programa. 13. Program: »tražimo, da se us* i tav mijenja u velikoj narodnoj i skupštini sa većinom od dvije trećine glasova«. Ustav ovo ne i predviđa nego u članu 126. predviđa i usvajanje pređloga za promjene Us* tava sa »tri petine od ukupnog broja i članova«. Ovo otežavanje zaključka i za promjenu Ustava klub je po? bijao u svom nacrtu Ustava u čl. I 80 sa zahtjevom: »Za punovažan za। ključak o izmjenama Ustava traži se I većina od polovine više jedan od I ukupnog broja poslanika«. U ovom I je smislu i jedan naš poslanik to I stanovište kluba branio u Ustavo* tvornoj skupštini. Međutim, naš gornji programatski zahtjev može biti ispunjen ili neispunjen istom po novom poslovniku velike narodne skupštine, ako bi se ova sazvala da revidira Ustav. 14. Program: »Vladar se z a k 1 i* I n je na ustav, a nema prava na nje* govu sankciju, izmjenu iii povratu«. Prema ovoj točci programa stoji djelo, da se je vladar dne 29. juna o. g. zakleo na Ustav, koji je Kon? stituanta prihvatila 28. juna o. g. a da ga nije pokušao niti da izmijeni niti da povrati, nego ga je samo pro* glasio preporučivši ministrima, da se o njegovom izvršenju staraju, za­ povjedivši vlasitima da po njemu postupaju, a svima i svakome da mu se pokorava! 15. Program: »Tražimo slobodar? sku zaštitu islamskih običaja i savjesti...« Ustav, član 12. garantu* je. »jemčava se sloboda vjere i savjesti«. 16. Program: »tražimo nepovredi* vost lične slobode...« Ustav, član 5. garantuje: »Ujemčava se li? č n a sloboda«. 17. Program: »tražimo nepovre* divost privatne im ovin e« . .. Us­ tav- u članu 37. predviđa: »Svoji* n a ј e zajamčena ... Njena upo* treba ne smije biti na štetu cjeline. Sadržina, obim i ograničenja privat? ne svojine određuju se zakonom«. 18. Program: »tražimo slobodu rađa i djelovanja...« Ustav u čla? nu 23. određuje: »Radna snaga stoji pod zaštitom države«, a općenito iz odjelka III. Ustava uvjerava se, da njegova odredba mogu da zadovo? lje i ovu točku našega programa, kad se uzme u obzir, da će zakonodav* stvo regulisati potanje slobodu ra? da, pod kojom nema samo da se ra? žurnije sloboda djelovanja, nego r sloboda privređivanja. AH ja ipak nijesam još ubijeđen u to, pa ću se na ovo još osvrnuti uz prvu rečeni* cu III. dijela našeg programa, koja govori o slobodi privrednog rada i stjecanja. 19. Program: »tražimo slobodu kretanja...« Ustav, član 5.: »Ni? ko ne može biti uzet na odgovor, ni* Godina III. ! ti biti pritvoren, niti inače ma od ! koga biti lišen slobode, osim u slučajevima, koje je zakon predI vidio«. ј 20. Program: »tražimo slobodu s a* I stajanja i udruživanja«. Ustav, ! član 14. određuje: »Građani imaju i pravo udruživanja, zbora i do* govora«. Ovo pravo zbora i dogo* i vora razumijeva se da je slobodno i u određenim prostorijama, u zgra* ; di, pod krovom, samo i jedino, kako I dalje u istom članu stoji: »Zborovi pod vedrim nebom moraju se pri? javiti nadležnoj vlasti najmanje 24 i časa (sata) ranije« t. j. ako se odrI žaju izvan zgrade. 21. Program: »tražimo slobodu ■ govora i štampe...« Ustav, član ј 13. određuje: »Štampa je sto? i bodna. - Ne može se ustanoviti ! nikakva preventivna mjera koja i sprečava izlaženje, prodaju i rastu* ' ranje spisa i novina. Cenzura se mo? že ustanoviti samo za vrijeme rata ili mobilizacije ...« i t. d. 22. Program: »tražimo poštivanje k u ć n j e g praga...« Ustav u ' članu 11. jamči: »Stan je ne po* ! vredan«. — »Vlast ne može preduzeti nikakvo pretresanje ni istra? i živanje u stanu građana, osim u slu* ' čajevma koje je zakon predvidio i načinom kako je zakon propisao...« i t. d. »Organi vlasti, koji bi skrivili I protiv ovih (Ustavnih) odredaba, ■ kazniće se za nezakonitu povredu stana«. 23. Program: »tražimo poštivanje I i I i s t o v n e t a j n e«. Ustav u čla* i nu 17. garantuje: »Nepovredna je I tajna pisama, telegrafskih i te? 1 lefonskih saopštenja, osim u slučaju krivične istrage, mobilizacije ili rai ta«. 24. Program: »Tražimo da se u us* I tavu izričito istakne neograničeno i priznanje r a v n o p r a v n o st i Išla* i ma s kršćanstvom i drugim vjera* i ma«. Ustav, član 21. jamči: »Usvo* I jene vjeroispovijesti ravnopravj n c su pred zakonom i mogu svoj I vjerozakon javno ispovijedati«. A u , trećoj alineji istog člana dodaje: ' »Usvajaju se one vjere, koje su u ! ma kojem dijelu kraljevine dobile I zakonsko priznanje«. (A prije, po srbijanskom ustavu bila je državna vjera pravoslavna crkva). 25. Program: »»Tražimo ustavnu garanciju, da će se poštivati neog* raničeno uživanje vakufskog, vasijetškog i ostalog do? b r a islamske zajednice...« Ustav u članu 12. garantuje: »Usvojene i pri* znate vjere samostalno... upravljaju svojim zakladama i fondo* v i m a u granicama zakona«. I ova općenita ustanova, u pitanju dobra islamske zajednice ne odnosi se više samo na muslimane Bosne i Hercegovine, koji imaju za sebe za­ kon • statut za vjersko?prosvjetnu autonomiju, nego ima od sada da vrijedi i za druge muslimane u dr* žavi. 26. Program: »Tražimo ustavnu garanciju... da ćemo u vjerskim, vakufskim i mearifskim poslovima imati potpunu samoupravu...« Ustav, član 12. garantuje: »Priznate vjere samostalno uređuju svoje unutrašnje vjerske poslove i uprav Ijaju svojim zakladama« i t. d. 27. Program: »Tražimo ustavnu garanciju da će se osigurati naša ve­ za sa H i 1 a f e t om i urediti tako, da imadnemo jednako slobodne ve? zc kao i katolici s papinskm stoli? com«. Ustav u članu 12. alineja 5. �Spoj 310 Broj „PRAVDA" — „ПРАВДА* Strana 2 Страна garantuje: »Usvojene i priznate vje* ve mogu održavati veze sa svo? j i m vjerskim poglavarima i van granica države, u koliko to tras žc duhovni propisi zajedničkih vje­ roispovijesti. Način, kako će se te veze održavati, regulisaće se zako* nom«. 28. Program: »Tražimo ustavnu garanciju, da će ostati netaknuta us* tanova šeriatskih sudova kao državnih vlasti za sudovanje po pro* pisima šeriata« t. d. slijedi u istom odlomku i detaljiziranje poslova, ko* ji spadaju u kompetenci ju ovoga sud­ stva. Ustav u članu 109. alineja 3. propisuje: »I porodičnim i nasljcd* nim poslovima muslimana sude dr^ ž a v n i š c r i a t s k i s u d i j e«. De* taljnije odredbe ostaju naravno da se urede zakonom kao i protezanje ovoga sudstva po načinu kakvo jc kod nas u B. i H. i na ostale dijelove države, u kojima muslimani žive. (Ovim se iscrpljuje II. poglavlje našega programa pod naslovom »Pitanje Ustava«). 29. Program: »Tražimo jednaku slobodu privrednog rada i s t i c a n j a za sve građane . ..«, og* raničenjc te slobode »dopušteno je iz javnih obzira«, a slobodno vrše* nje trgovine i iobrta »vezano za podjelenje koncesije«. Ustav se kako spomenuh i naprijed uz riječ o slobodi rađa i djelovanja — o o* vom precizno nc izjašnjava. Nije prihvatio predloga našega kluba, ko­ ji je učinio u članu 13. svoga nacr* ta ustava: »Sloboda rada, privrede i trgovine ujemčava se u granicama zakona«, nego jc ustanovio u članu 22. ovo:: »Država se brine da se svi* ma građanima stvori podjednaka mogućnost spreme za p r i v r e d* ne poslove kojima naginju«. a u članu 26.: »Država ima, u interesu cjeline a na osnovu zakona, pravo i dužnost da interveniše u priv* rednim odnosima građana u duhu pravde i otklanjanja društvenih suprotnosti«. Ne daje dakle garan* čije, ali je i ne odriče, kad stavlja u dužnost državi brigu o spremi gra­ đana za privredne poslove te da mo* ra intervenisati u privrednim odno* sima građana u duhu pravde. Soci* jal iste ovo intervenisanje mogu tu* mučiti na svoj način, ali možemo i mi na svoj, da bi uslijedilo interve* nišanje na ime i u onim slučajevima, da se privredni odnosi našeg malog zanatlije i privrednika poboljšaju ; , i I I i I i . ' I . ' ' i i ј • j j I • : 1 i « ; ; I : i ■ I ’ ! I I I dajući im mogućnosti da slobodno rade i zarađuju, a uklanjajući im za­ preke s puta, koje bi ih u tomu srne* tale. Međutim, razumljivo je, da će ovo pitanje zakon regulisati, a i naš program ima ovaj zahtjev izvan od* jelka »Pitanje ustava«, po čemu i sam dopušta zadovoljenje i zakonom davnina putem. Mi smo, kako se vi* di, voljeli ustavnu garanciju i za o* vo pitanje, ali ako se zadovolji i u novom zakonu, kao što je sada zakonom zadovoljeno i izvan diskusi* je. naš se program za to neće okr* nj.fi. Za mene pak ovo pitanje, ka* ko rekoh, ostaje privremeno otvo* reno. 30. Program: »Potpuno slobod* na u t a k m i c a na polju privred­ nog rada nc smije da bude izigrana podjeljivanjem privilegija«. Ova us* tanova nije našla u Ustavu izraza iz* ričitog, osim što se u članu 44, pred* viđa: »Za izradu socialnog privred* nog zakonodavstva ustanov* ljava se Privredni savjet«. 1 navod­ no. u izradi toga zakonodavstva i* made da se i ovakvo pitanje tretira. Do sastava toga savjeta i uviđavno* sti parlamentarne većine stoji, u ko* likoj mjeri će ovom opravdanom po* lit: čko*gos podarst vćnom zahtj evu. bit: udovoljeno. Za sada i ovo pita­ nje ostaje otvoreno: bar za mene ostaje. 31. Program: »Privredne p r i vi le; j e i koncesije za iskorišći* vanjc privrednog bogatstva naše d r ž a v e, mogu se podijeliti samo ustavnim putem«. Ustav, u članu 117. alineja peta predviđa: »O dava* nju rudarskih, industrijskih ili ma kojih drugih po v 1 a s t i c a donijeće se naročiti Izakon^. Posto je ovaj član u odjelku ustava (10.) koji go* vori o »državnom gazdinstvu«, to na eventualni prigovor, da ustav pred* viđa zakon i za gornje privilegije, koje bi se davale na uštrb slobodne utakmice na polju privrednog rada, moram odmah da upozorim, da se on odnosi na državna dobra, dok se po mom shvataniu nc b: mogao da odnosi na pr. na podjeijenje privi* legija jednoj banci za njezino po* slovanje, pa makar nosila naslov i zemaljske banke, ako ova nije dr* žavna, jedna jedina u zbilji (Narod* na banka), koja izdaje državne nov* čanice i s njima izvorno manipuliše. Ali da se ne udaljujemo od pred* meta, .ovu tačku našega programa Ustav osigurava sa jednom blizom regulacijom. Idemo dalje. Čeh o nama. Ovih dana donese najbolji, najči­ taniji i najraprostranjeniji češki list »Narodna Politika« u svom podlist* ku sud i mišljenje gosp. potpukov* nika Dr. Josefa Vinarža o nama bosansko*hercegovačkim muslimani,* ma i našoj svetoj vjeri is’amu. Radi originalnosti ovoga podlistka i što su vrlo rijetki ovakovi i ovim slični glasovi u češkoj dnevnoj štampi, prevađam ovaj lijepi napis inteli* gentnog potpukovnika i inovjtrca, da vide čitaoci našeg lista, kako nas eto tuđlnac miluje i brani, dok nas svoj često puta mrzi i kudi radi te naše vjere. Podlistak je pod naslo­ vom »Muslimanski Slaveni«. U po* četku citira nekoje stihove iz po* sijednjeg pjevanja Gundulićeva Os* mana, kojima je Gundulić povodeći se za duhom onoga vremena, kršćan* ski napao na islam, a zatim na* stavlja: »Danas čitamo s podsmje­ hom izljeve razgnjevljene pjesničke duše. Ta su vremena prošla i ljudi su se promijenili. Turska se moć u Evropi ograničila na mali kutić, dru* ge države preuzeše njezinu djedo* vinu.« »Gasnc carstvo tursko, ali se nije ugasila vjera Muhamedova, a ne bih ni želio, da se ugasi. Tko se dotak* nuo bar stope istoka, upoznao nje* gov život, tvorevine i djela, taj se s islamom sprijateljio. Islam jes voju zadaću izvršio. Nadahnuo je svoje pristaše moćnom vjerom u jedinog Boga, vodio ih jc k pobjedi i k vla* di nad ci jelim svijetom. Istina je, da je propovijedao fanatizam, (Za hator tačnog prikazivanja piščevog i | ; ! i j , I > , ’ I kulturne misije islama preći ćemo preko njegovog netačnog tumačenja islamskih vjedskih propisa. Pr. ur.) d:i su pristaše islama prolili mnogo krvi. Ali šta vi želite? Zar kršćan* stvo nije zabranjivalo prolijevanje krvi, pa i neprijateljske, a ipak — koliko je bilo prolito kršćanske krvi uzajamnim ubijanjem radi malih razlika u ispovijedanju!« »Pristaše islama postadoše u naj* ranijem početku srednjeg vijeka no* >ioci,ma grčke kulture. Grijeh, koji ie učinio Omer, kad je zapalio Alek* kandrijsku biblioteku (Ovo je jedna historijska laž. Pr. ur.) okajaše pri* stase islama bar djelomično time, što su donijeli nauku Aristotela i Hippokrata u Španjolsku, da su postali stoljeća prije humanizma uči* telji klasičke naobrazbe. I u nauku unesoše novi pokret, a zanati mno* go koješta primi.se od njih. Umjet* nosti u vezenju učila se Evropa od Saracena.« »Na balkansko tlo stupice Turci u ono doba, kad je kod nas vladao Karlo IV. Za vladanja Vaclava IV. bije se bitka na Kosovu polju, a u vrijeme pokrajinskog vladanja Dor* đa Podjcbradskog zauzeše Turci Ca* rigrad. Pobjedonosni Muhamed U. bijaše vladar neobično talentovan i bistar. Možda upravo najveće dje­ lo njegova vladanja, obaranje istoč* no.rimskog carstva, bijaše zapre* kom. da njegove velike vladarske sposobnosti ne biše dostojno ocije* njene.« »Turska se širila, širio se i islam. Znatan dio stanovništva osvojenih pokrajina prima islam. Na Čast Tur* cima neka bude rečeno, da so pod njihovom vladavinom narod nije odnarođi-vao, dok su germanski Vla­ dari. šireći kršćanstvo mačem, pro* ganjali i domaće narodno jezike. Slavenski jezik u osvojenim pokrao jinama prima obilje tuđih riječi: tur* i skih, arapskih, perzijskih i bi njima ! protkan kao čaroban čilim. Ali zar ! nema talijanskih riječi u dalmatin* I skoni narječju i zar nc deru naše i uši njemačke riječi u zagrebačkom 1 govoru?« »Još jedna okolnost jako brani is* ; lam: islam je gradio i ovjekovječio se građevinama, džamijama, mosto­ vima. banjama i dr., — u vrijeme, kad je u Evropi vladao vijek svakog duševnog robovanja. Sljedbenici is* lama su u to doba majstori u umjet* ničkim zanatima: u vezenju srebrom i sadefom, u rezbarenju, mozaiku i u vezu po kovinama. Turci su donijeli na Balkan izradbu čilima, vezenje zlatom i obogatiš domaću narodnu nošnju.« »A šta da reknem o slavenskoj muslimanskoj poeziji? Obratimo našu pažnju na muslimanske epske pjesme, upoznajmo sc također sa muslimanskom lirikom. Nc mogu ovdje nabrajati one prekrasne iz* vadke iz 'ljubavnih pjesama, gdje vatrenim izrazima bosanski musli* man očituje svoju ljubav: ne mogu ovdje citirati pjesmu o smrti ml a* doženje Mujage, kome ne mogoše »na mezaru vječnom« skinuti mahramu, koju je vezla njegova zaruč* nica. jer je djevojački dar bukvalno srastao sa njegovim srcem. Svojom istočnom ljepotom oživiše muslima* ni jugoslavensku poeziju. Oni su go* vorili o sebi, da su Turci, a turski govoriti ne znađahu, govorili su uvi* jek ist'm jezikom kao i njihovi zem* fjaci Srbi i Hrvati, jer se i doseljeni Turci među njima poslaven;še. Au­ strijska se vlada brinula, da misao o narodnom jedinstvu i narodnoj spoznaji ne pronikne među njih, ali inteligentni muslimani već davno spoznaše narod i osjećaju se Slave* nima. Danas su muslimani spojeni sa ostalim Slavenima u jedno kra*t Ijevstvo i biće njegov izvrstan dio.« ( »Muslimanskom Slavenstvu pripa* ; daju naše simpatije. Mnogo se već ! promijenilo, mnogo će se još štošta i promijeniti. Mnoge će predrasude i I nesavremeni običaji kod njih morati • da padnu, ali samo u jednoj stvari ' želim, da se tako zvani »Turčin« ne ! promijeni: da sačuva svoju I v jer nosi za zadanu pošte* । n u riječ i svoje poštenje, 1 koje fali mnogim i k u 11 u r* 1 n i j i m narodima.« Živio brat Čeh! Mustafa. Bilješke. Musliman! — nepouzdani vojnici! partije, donesen je u br. od o. o. mj. članak »Muslimani prema Ustavu», koji je ispravniji od svega što je do sada tai list napisao o muslimanima i njihovoj politici. Prenosimo iz njega posljednja dva pasusa, podvlačeći ono što nam se Čini, da treba naglasiti. Ti pasusi glase: »No. ako bi i došlo do rascepa u Organizaciji, što nam se ne čini verovatno, u tom slučaju bismo imali, možda, i više nego ave organizacije, ali opet muslimanske organizacije. Nove grupe, koje bi došle mesto sa­ dašnje organizacije, bile bi opet ogra­ ničene samo na muslimanski deo na­ roda. One bi se među sobom, jamačno, i pobijale i k a v ž i 1 e, pravile bi i paktove i ulazile i u sa­ veze, na duži i kraći rok, i sa drugim strankama, ali svoju samostalnost bi, nesumnjivo, ljubomorno čuvale. Svaka od njih bi, ipak, ostajala muslimanska stranka, uverena da bi, inače, napu stivši tu versku ogradu, izgubila svaki uticaj kod Muslimana. Ono što očekuje ,,Doniovina“, da se »više nećemo dijeliti po vjerskim . . . radi ka Hm a«, to je, po muslimanskom shvatanju, danas, još uvek, i u najpo­ voljnijem slučaju, muzika budućnosti. A kako stvari sada stoje, najviše je verovatno, da bi nastupilo poli­ tičko atom iziran je, raspad u prašinu Muslimana, ako bi im se razbila sadašnja organi­ zacija. PO svoj prilici bi se svaki dan pojavljivala kakva nova grupi ca. Tu eventualnost niko ne­ ma razloga da želi ali o njoj, kao o jednoj mogućnosti, treba voditi ra­ čuna«. »Balkanizacija uprave«. Dobar se glas čuje daleko, ali zao još dalje, kaže naš narod. Tako se suspenzija našeg poštanskog direktora g. Dekanića čula i u Mariboru. Tamošnji list »Straža«, broj od 8. ov. mj., do* nio je o tome čitav uvodni članak pod gornjim naslovom. U njemu se tvrdi, da je . Dekanica suspendova* la vlada jedino na osnovu napadaja »Srpske Riječi« na njega, jer je Hrvat; zatim da se prije suspendo* vanja nije proti njemu vodila nika* kva predistraga, te da nije uopće ni preslušan. 1 mi, poznajući g. De* kanića kao vrlo savjesna i sposobna činovnika, vjerujemo izvodima »Stra že» i zahtijevamo od ministra sa­ obraćaja, da rasvijetli ovu misteri* joznu aferu. Uostalom čujemo, da je g. Dekanić predao stvar feudu i da se radi toga sa izvjesne strane po* kušalo na njeg uplivisati, da to ne či­ ni i da se »nagodi«.. O tome ćemo, ako bude potrebno, još koji put govoriti. Sta je trebalo da bude od »bego* va«! »Težački Pokret«, organ zem* Ijoradnlka za Bosnu i Hercegovinu, donio je u 12. broju pismo težaka Sp. Mladena, u kome se na koncu ka* že: »Da nije bilo radikala, begovi nebi nikad ni pare zatražili za težačku zemlju, jer bi bili sretni i za* dovoljni) da ostanuživi i cijeli pored nedjela k o j л su težacima pričinjali«. Beogradska „Politika* od 11. ov. mj. donosi pismo iz Novog Pazara pod naslovom »Žandarmi u Sandžaku«, u kome se govori o mjerama potrebnim za suzbijanje kačaka. Među ostalim se tu kaže i ovo: „Naša vlada misli da je dovoljno ako u ove krajeve pošalje mnogo voj­ Država treba budnim okom da ske i žandarmerije. To je zaista jedan pazi na ovakovc Mlađane. Oni, na* cd prvih uslova koje treba ispuniti kon uspjele generalne ofenzive na ako se hoće da hajka na kačake bude naša imanja, nagoviještaju time gc* pspešna. Ali ipak, u ove krajeve ne smeju se slati ljudi u koje se ne smeneralnu ofenzivu i na naše živote. mo pouzdati, i ako nose uniformu. Da, na naše živote, jer mi znamo, Takvi su ljudi muslimani, čija na­ Mlađenc, koga ti misliš, kad govo* cionalna svest nije dovoljno izrađena; ris o begovima. Ali ako ipak sudbina oni su dobri u bumadiji, ovdje nisu, i htjedne, te se Mlađeni dočepaju vla* A baš oni šalju se mnogo ovamo/ 1 sti, onda će Boškovići procvasti na Prvo nije istina, da se u te krajeve svakom grmu i državi je iskopan šalje mnogo muslimana vojnika. Nji­ grob. Naši Mlađeni su daleko opas­ hov je broj, srazmjerno broju vojnjštva niji po državu nego naši Lenjini! drugih vjera, iščezavajući. A drugo, mi znamo pouzdano, da muslimani, i voj- ! nici i Žandarmi, najsavjesnije vrše svoju zadaću, ali priznajemo, da nisu toliko nadjonalno osvješteni kao oni žan­ darmi, koji su goneći kačake znali naticati na bodove sisančad na prsima mrtve majke. Za takovu nacijonalnu osviještenost muslimani vojnici dakako đa nisu nimalo podesni. Jedan tač«n prikaz. U »Demokratiji«, glavnom organu demokratske g Sjetite se S Јжтг 5 �Epoi 310 Broi Naredba (objavljena u »Službenim. Novinama« <к! 18. juna ove godine) o provadanju uredbe o postupanju s beglučkim zemljama u Bosni i Hers cegovini od 12. maja 1921. god (s izmjenama propisanim na osnovu čla­ na 17. uredbe o postupanju s beglučkim zemljama u Bosni i Hercegovini od 10. juna 1921. god.). 1. Opšto odredbe. Čl. 4. Po čl. 4. Uredbe postupaće se u onim .slučajevima, koji su kod političkih vlasti sporazumno od zemljovlasnika i zemljorad­ nika prijavljeni, a u gruntovnici nisu pro­ vedeni. Čl. 5. Četvrtari jesu oni zemljoradnici, koji su svoju lozu zasadili na tuđoj. . kmetovskim pravom neopterećenoj zemlji, a zato vlasni­ cima davali četvrtinu prihoda (ili ugovoreni dio). Čl. 6. Krčevine, koje je učinio bivši kmet i ob­ rađivao ih pod uslovima kmetskim, imaju se smatrati sastavnim dijelom bivšeg kmetovskog selišta. Tako se isto imaju smatrati krčevine, što su ih učinili naseljeni beglučari i obrađivali ih pod uslovima beglučarskim ili zakupnim prema čl. 2. i 7. Uredbe o beglucima. sa­ stavnim dijelom njihovog beglučarskog zem­ ljišta. ČL 7. Bcgluci, koji su postali od ispaša- a pre­ tvoreni su u ziratsko zemljište, ne mogu se, osim'u izuzetnim i važnim slučajevima, vra­ ćati u ispašu, već se ima s njima po čl. 8. Uredbe od 12. maja 1921. god. raspolagati kao sa ziratnim zemljama. U. Rješavanje zahtjeva na spornim beglucima po čl. 2., 4., 5., 6. i 12. | j j I ! ! ; i I j I t i j i i Kotarski ured uputiće /predane prijave predsjedniku kotarske agrarne komisije, Predsjednik agrarne komisije odrediće p» potrebi izviđaj na licu mjesta, koji će oba­ viti sam ili posredstvom za to određenog činovnika, i eventaualno uz pripomoć geo­ metra. Izviđaje valja određivati tako, da se u isto vrijeme može izvršiti što više izviđaju u istom selu. Izviđajima treba da se utvrde svi mo­ menti, koji su po propisima ove naredbe potrebni za posuđivanje slavljenoga zahtjeva. Isto će tako birati po jednog zastupnika i zamjenika vlasnici zemljoradnici. Odredbe drugog, trećeg [ četvrtog stava ovoga člana važe i za taj izbor. Kotarski ured sastaviće i spisak izabranih zastupnika i zamjenika kai U tu svrhu saslušaće seoska agrarna kotegorisanih po pomenutim grupama i dostaI misija stranke t. j. lica, koja su stavila za­ viče ga okružnom povjereniku, odnosno njehtjev i lica, protiv kojih ide zahtjev kao i govom delegatu. svjedoke, na koje su se stranke pozvale ili Ako poslije ti osobi kojeg od izabranih zaza koje se tokom izviđaja doznalo- i utvr­ stupnika nastanu takve okolnosti, koje bi dilo da je njihov ispit potreban. sprječavale njegov izbor, da se je za njih Strankama će se u pozivu naložiti, da do­ prije znalo, ili ako koji od pomenutih umre, đu sa svjedocima, koji još nisu megli biti onda dolazi na njegovo mjesto onaj,, koji je pozvani i da ponesu isprave, koje im služe izabran za njegovog zamjenika. Za pojedina za dokaz, u koliko one već nisu predane sela izabrani zastupnici pojedinih grupa sauredu ili se u opšte ne nalaze kod ureda, čipjavaju seosku agrarnu komisiju. odnosu^ suda. U pozivu će se naznačiti, du * ČL 16. njihov izostanak neće spriječiti, da se izvi­ đanje izvrši. Budu li pojedini interesenti odbili da bi­ Naročito je dužnost predsjednika agraree raju svoje zastupnike, imenovaće okružni komisije, da se stara oko toga, da izviđanje agrarni povjerenik iz njihovih redova člano­ bude što brže i što tačnije provedeno. ve komisije, odnosno njihove zastupnike. Čl. 24. Čl. 17. Kad bude stvar dovoljno izvidena tako, da se može uzeti, da će okružni agrarni po­ vjerenik ili njegov delegat na osnovu izvr­ šenog izviđanja moći stvar na raspravi ko­ načno riješiti, odrediće predsjednik kotarske agrarne komisije usmenu raspravu. Koji će Članovi agrarne komisije sudjelo­ vati pri raspravama, određuje okružni agrar' ni povjerenik, odnosno njegov delegat i to tako, da će za rješavanje sporova iz jedne ; opštine po mogućstvu određivati agrarne komesare iz tih opština. • ČL 18. Odbiju li pojedini zastupnici interesenata, i da vrše svoje dužnosti kao članovi kotar­ ske agrarne komisije, moći će okružni agrarj ni povjernik odnosno njegov delegat da iz1 reče protiv njih novčanu kaznu od 100—1000 Za presađivanje pomenutih zahtjeva, nad­ 1 dinara, odnosno zatvor od 3-30 dana. ležni su okružni agrarni povjerenici uz su­ djelovanje kotarskih agrarnih komisija u pr­ ČL 19. voj, Agrarna Direkcija u drugoj i Ministar­ Protiv takve presude mogu pojedini člastvo za Agrarnu Reformu u posljednjoj in­ j novi kotarske agrarne komisije da se žale stanciji. , Agrarnoj Direkciji kao drugoj i posljednjoj ČL 13. ! instanciji. Političke vlasti imaju da izvrše Okružni agrarni povjerenici imaćc po ras­ I svaku izvršnu presudu okružnog agrarnog pisu Ministarstva za Agrarnu Reformu od ! povjerenika, odnosno Agrarne Direkcije. 3. septembra 1920. god. broj 14.094 svoje ČL 20. delegate po pojedinim kotarevima,. koji će izdavati riješenja u ime okružnog agrarnog Agrarna Direkcija kao druga instancija povjerenika. i rješava pomenute sporove u kolegijumu od Delegate — prvenstveno iz redova prav­ i tri lica i to: agrarnog direktora ili njegovog no obrazovanog činovništva — imenovaće I zamjenika kao predsjedatelja i dva koncepna predlog okružnog agrarnog povjerenika I tualna činovnika Agrarne Direkcije. Po za­ direktor Agrarne Direkcije. ključku takvog koiegiiuma može da se od predsjedništva vlade odnosno od pravosud­ Čl. 14. nog odjeljenja zatraži sudjelovanje jednog Obrazovaće se kotarske agrarne komisije, višeg političkeg činovnika i jednog višeg koje sačinjavaju po dva predstavnika intesudije. Potonja dvojica nemaju pravo glasa, resanata, i to: već samo savjetovanja. 1. sa strane zemljoradnika: po jedan za­ Kolegijum, koji u drugoj instanciji rješava stupnik težaka, koji nemaju nikako svoje pomenute sporove, donosi zaključke većinom zemlje, ili imaju samo toliko, da ne plaćaju glasova. Predsjednik glasa posljednji. na godinu više od 40 kruna desetinskog pa­ ČL 21. ušala i zemljoradnika, koji, plaćaju preko 40 kruna desetinskog paušala: Ministar za Agrarnu Reformu rješava po2. sa strane zemljovlasnika: po jedan od menute sporove u trećoj i posljednjoj in­ vlasnika bivših kmetskih selišta, koji sam stanciji. nije zemljoradnik i jedan od onih, koji sam IV. Postupak za prijavu zahtjeva. ili u svojoj režiji obrađuje zemlju. Kotarska agrarna komisija ima svoje sje­ ČL 22. dište u mjestu dotičnog kotarskog ureda. Ko hoće da stavi zahtjev na beglučku Članovi kotarske agrarne komisije moraće zemlju iz jednog od pomenutih razloga, tre­ prema pomenutom sastavu i po redu, koji ie ba da to prijavi kotarskom uredu, u čijoj se u ovoj naredbi pomenut. da budu prisjednici oblasti nalazi dotično zemljište i to najdalje okružnom agrarnom povjereniku ili njego­ ц. roku cd tri mjeseca računajući od dana, vom delegatu, naročito kod svih rasprava kad ova Naredba stane na snagu. 0 sporovima, koji nastanu prema ustanova­ ma Uredbe od 12. maja 1921. godine. Okruž­ Kotarski ured objaviće početak toga roka ni agrarni povjerenici ili njihovi delegati jesu na uredovnom danu kotarskog ureda (ko­ predsjednici agrarnih komisija. tarske ispostave) kao i u svim selima na na­ čin običajan u mjestu. ČL 15. Po čl. 2„ 4., 5., 6. i 12. Uredbe od 12. maja 1921. godine mogu bivši kmetovi i naseljeni beglučari tražiti: da im se po propisima Prethodnih Odredaba od 25. februara 1919. godine i Uredbe od 12. maja 1921. god. ргеdadu u vlasnost selišta pod uslovima čl. 2., 4., 5.. 6. i 12. Uredbe 0 postupanju s beglučkim zemljištima: 1. Ako nije dotično zemljište iza pobegČlanovi kotarske agrarne komisije biraju lučenja, a prije 25. februara 1919. prešlo u se ovako; svako selo bira po dva zastup­ vlasnost zemljoradnika, koji tu zemlju sam . nika zemljoradnika i njihove zamjenike pre­ obrađuje; ma čl. 14. ove Naredbe. Izbor se vrši pod predsjedništvom seosko­ 2. Ako nije dotično zemljište prešlo u vlas­ ga glavara. Izabranima smatrače se oni, koji nost drugog zemljoradnika,a koji je na to su dobili najviše glasova. zemljište stekao pravo kao naseljeni beglučar (priorac, pridržnik i t. d.) po čl. 2. Ured­ Ne može se birati kao zastupnik ili za­ be od 12. maja 1921. godine ili kao zakupnik mjenik: po čl. 7. iste Uredbe, sve u vezi s čl. 3. ove 1. koji je osuđen zbog kakvog zločina ili Naredbe. - -, prestupa iz koristoljublja, dok traju poslje­ 3. Ako naseljeni beglučar odnosno, bivši dice kazne po kaznenom zakonu; kmet imade sve zakonske uslove čl. 2. od­ 2. ko se nalazi u kaznenoj sudskoj istrazi; nosno čl. 4„ 5., 6. i 12.. Uredbe o postupanju 3. koje sudskom odlukom ograničen u ras­ s. beglučkim zemljama u Bosni i Hercegovini polaganju svojom imovinom; Od 12. maja 1921. god. 4. ko nije još navršio^ godine života. Rezultat izbora saopštiće se kotarskom Najamnici, dvbrani, sluge, koji su dobili uredu, koji će odrediti naknadni izbor, ako begiučke zemlje za obrađivanje kao dio Čl. 23. I medu izabranima bude lica, koja nisu mogla ; bitj birana. Izbor zastupnika zemljovlasnika, koji su bivši vlasnici kmetskih selišta, vrši se u kotarskom uredu pod predsjedništvom ko­ tarskog predstojnika ili Činovnika, koga on za to odredi i to tako, da svi zemliovlasnici, bivši vlasnici kmetskih selišta, koji nisu zemljoradnici, izaberu po jednog zastupnika i njemu zamjenika za svako selo. protu vh'jednosti za službu, nemaju prava naseljenih begiučara i zakupaca. Čl. 1. Čl. 9. Uredba o postupanju s beglučkim zemlja­ ma od 12. maja >921. god. obuhvata one Po čl. 6. Uredbe o postupanju s beglucima begluke, na kojima postoje odnosi pomenuti I ne mogu tražiti povratak izgubljenih čifluka u či. 1. te Uredbe. ili naseljenog begluka i ako ne postoje pre­ Ostala zemljišta slobodna su od agrarne preke čh 8. ove Naredbe, one kmetske ili reforme, u koliko ne prelaze maksimum ve­ beglučarske porodice, koje su naseljene na likog posjeda po Uredbi od 21. jula 1919. god. drugom mjestu kao bivši kmetovi, beglučari po čl. 2. Urdbe od 12. maja 1921. god.; za­ Čl. 2. kupnici po čl. 7. iste Uredbe, ili ako imaju dosta svoje sopstvene zemlje. Ne potpadaju pod pomenutu Uredbu bivša kmetska selišta, koja su sporazumno izme­ ČL 10. đu vlasnika i kmetske porodice pretvorena Povlasticom čl. 14. Uredbe 0 postupanju ц begluk ili gdje je na osnovu presude s s beglučkim zemljama od 12. maja 1921. god. agrarnim propisima brisan kmetski odnos, mogu da se služe oni zemljoradnici, koji su ili gdje je kmetsko pravo prestalo izumi­ dignuti sa zemlje iz razloga, što ih je pro­ ranjem kmetske porodice, ako na tim zem­ uzrokovala viša sila ranijih prilika. ljama nije međutim nastao koji od odnosa čl. 1. pomenute Uredbe. ČL 11. Čl. 3. Pravo da stavi pomenute zahtjeve, pri­ pada pojedinom licu ili težačkoj porodici, Oni objekti, koje je vlasnik na zemljama, kcd kojih postoje uslovi ČL 2., 4,. 5., 6. i 12. što spadaju pod udar Uredbe o beglucima, Uredbe od 12. maja 1921. god. odnosno čl. 8. svojim troškom podigao, kao: čardaci, zgra­ do 11. ove Naredbe. de, voćnjaci, vinogradi- ako nisu u četvrIzgubili su pravo članova zadruge onitarskom odnosu, imaju se otkupiti u korist koji su stupili u drugo zvanje izvan zemljo­ dotičnog zemljoradnika prema potpunoj go­ radničkog. spodarskoj vrijednosti, ako su potrebni za Isto vrjjedi i za ženske članove udate iz uredno vođenje gospodarstva na njegovu zadruge. selištu. Ako bi ti objekti mogli da postoje kao samostalna gospodarstva ili ako je eg­ III. Vlasti za rješavanje zahtjeva oa spornim zistencija vlasnika vezana za njih više nego beglucima. egzistencija zemljoradnika, otkup takovih ■objekata neće se vršiti. . ČL 12. Cl. 8. CruđHa 3 Strmu Ј1РАВДА* — „PRAVDA" Prijave, koje se predaju poslije ovog ro­ ka, uvažiće se samo, ako stranka dokaže, . da je bez svoje krivice rok propustila i ako dotle dotično zemljište nije dodijeljeno dru­ gom težaku na osnovu Uredbe od 12. maja 1921. god. Prijave se mogu predati usmeno ili pis­ meno. Usmene prijave staviće se u zapisnik. U prijavi treba da se navedu činjenice, na kojima se osniva zahtjev kao i svi dokazi. Ako se stranka poziva na isprave kao do­ kaz, dužna je priložiti uz prijavu te isprave u originalu ili ovjerenom prepisu, ako se te isprave ne nalaze kod kotarskog ureda ili suda. Ako se primijeti, da podnijeta pismena prijava nije potpuna i taćna, pozvaće se stranka, da je dopuni. i j ! j I ! j 1 i , Što se tiče usmene rasprave pred kotar­ skom agrarnom komisijom i izricanja pre. suda, primjenjivaće se propisi Naredbe o postupanja u agrarnim parnicama od 8. de­ cembra 1895. u koliko nisu izmijenjeni ovor« Naredbom. Sama rasprava treba da teče u glavnome ovako: 1. Na početku usmene rasprave treba predsjednik da prikaže stanje stvari prema provedenim izviđajima i rezultatu već provedenih dokaza; 2. dokazi provedeni pri izviđajima smatrače se isto onako kao i dokazi pribavljeni po. zamoljenom ili određenom sudu u postupku pred sudovima; s toga će se ti dckazi smatrati punovažnim, ako se ne zakljući na usmenoj raspravi po smislu § 126. grad. par. postupka, da se ovi ponova ispitaju. Ona komisijska ustanovljenja, koja budu nužna za riješenje narećitog spora, vršiće se na trošak stranke koja je spor iz­ nijela pred okružnog agrarnog povjerenika; okružni povjerenik odnosno njegov delegat mogu na zahtjev koje stranke zaklj'injati svjedoke po propisima grad. par. postupka i takve zakletve stoje pod sankcijom kriv, zak.; 3. osude iz ogluhe (u odsustvu) po smi­ slu §§ 91. i 92. grad. par. postupka nema u postupku pred kotarskom agrarnom komisi­ jom t. j. postupak će se provesti, ma da redovno pozvana stranka nije došla na ras­ pravu ; 4. predsjednik će poslije svršene rasprave, kad se stranke udalje, saslušati mišljenje članova agrarne komisije 0 riješenju spora i stavit,’ ga u naročiti zapisnik. Riješenje izdaje predsjednik u ime okruž­ nog agrarnog ureda. ČL 25. Revizije pobeglučenja prema čl. 5. Uredbe o postupanju s beglučkim zemljama mogu interesenti da zahtijevaju od sastava grun­ tovnice, računajući pri tom cijelo vrijeme pripremnoga rada za sastavljanje gruntov­ nice. Ovdje spadaju naročito oni slučajevi, koji su povjerenicima za sastavljanje grun­ tovnica prijavljeni. Pri ovome valja obratiti naročitu pažnje na protokole, koji su bili podloga za upise u zemljišne knjige. Svi oni slučajevi — koji su u pomenutim protokolima riješeni na taj način, što je nezadovoljna stranka upućena na redovnu građansku parnicu, a upisi su obavljen bez obzira na prigovore — spadaju pod reviziju pobeglučenja. osobito ondje, gdje je na osnovu takovog upisa obavljena delo­ žacija kmeta. Reviziju pobeglučenja treba na zahtjev kojeg od interesenata preduzeti i u svim onim slučajevima, gdje je pobcghičenje već poslrje osnova zemljišnih knjiga provedeno. Postupak kod revizija propisan je u glavi II. V. ove Naredbe. Pod pravnim propisima čl. 5. Uredbe • postupanju s beglučkim zemljama imaju se razumjeti ne samo saferska naredba i oto- �ЛРАРДА* — „PRAVDA" Crpena 4 Strana mansk. zakoni j naredbe- već i zakoni, na»edbe- okružnice i uputstva, koje su nad­ ležne vlasti izdavale u pitanjima kmetskih •dnosa. Cl. 26. Rasprave pred kotarskom agrarnom komsijoni su javne. Glavar opštine u kojoj teži objekt spora dužan je ukazivati komisiji svaku pomoć pri njenom radu. Cl. 27. Članovi agrarne komisije imaju savjetu­ jući« glas. Oni mogu da utiču na tok rasprave svrhu razjašnjenja spora, da stavljaju pi­ tanja na stranke, svjedoke i vještake, i da stavljaju predloge o meritornom riješenja spora. Okružni agrarni povjerenik ima da, uvaživši sve činjenice i opravdane predloge agrarnih komesara, stvori odluku za meri­ torno rješenje svake« pojedinog slučaja. ČL 2«. Z. slučaj, da riješerue okružnog agrarnog <vjerenika ili njegovog delegata ne bude u skladu s mišljenjem agrarnih .komesara. mo­ ta dlanovi agrarne komisije zajedno ili poedince svoje mišljenje s obrazloženim pred-■gom da stave u zapisnik. Čl. 29. Nezadovoljna stranka može protiv osude i kružnog agrarnog povjerenika uložiti žalbu šgrarnoj Direkciji u Sarajevu u roku od . etrnaest dana računajući od dana dostave • resude. Žafba se predaje kotarskoj agrarnoj konilsiji pismeno ili usmeno protokolarno. U žalbi treba tačno navesti, u koliko se ’ resuda napada i iz kojih razloga. 0 tome da je žalba data, treba obavijestiti rotivnu stranku dostavljajući joj prepis žal­ ce. na koju ona može predali prigovore u roku od osam dana po prijemu prepisa žalbe. Blagovremeno podnijete žalbe obustavljaju izvršenje presude okružnog agrarnog povjerenika osim u slučajevima, gdje se radi o hitnoj obradi zemlje. ČL 30. Agraru senat rješava po žalbama bez pri­ sustva stranaka, član Agrarne Direkcije koga direktor za to odredi pročitaće na sjednici pismeni izvještaj, koji ne smije sa­ državati nikakvih mišljenja niti predloga, nego će samo iznijeti stanje stvari, tok po­ stupka, bitni sadržaj žalbe i eventualnog . r govora. Presudu na koju je žalba izjavljena- treba pročitati zajedno s razlozima, na kojima se zasniva. Drugu akta čitače se samo na izrican za­ ljev kojeg člana agrarnog senata, ili kad i ; koliko predsjednik to nađe za potrebno. Čl. 31. Zaključci senata Agrarne Direkcije stvaia;u se analogno propisima §§ 6. ; 7. grad. ?зг. postupka. Čl. 32. sto se tiče načina rješavanja podnesenih žalbi postupate se po propisima pomenute naredbe o postupanju u agrarnim pamrcama. No u mjesto razloga ništetnosti pomenu; i? u § 42. Naredbe o postupanju u agrarrm parnicama važiće ovi razlozi ništetnosti: 1. Ako agrarna komisija nije bita po pro, .su sastavljena; 2. Ako koja stranka nije bila nikako ili rije bila po propisu zastupljena; 3. Ako ima u postupanju takvih nedosta­ taka, zbog kojih se stvar ne može temeljno pretresti i pouzdano prosuditi; 4. Ako je presuda tako nejasno sastavlje­ na, da se ne može sa sigurnošću ispitati. Presuda se neće ukinuti u slučaju pomer.uiom u drugoj tačci, ako stranka, koje se taj ništetni razlog tiče, naknadnim odobre­ njem popravi to. što ne bijaše punovažno zastupana , a u stečaju treće tačke onda, ako se ti nedostatci mogu ukloniti na na­ čin pomenut u 9 44. drugi stav Naredbe o postupanju м agrarnim parnicama. ČL M Sjednicama agrarnog senata prisustvuje perovođa. koga određuje agrarni direktor. O rađn sjednice perovođa vodi zapisnik, koji pored predsjednika potpisuje i perovođa. U zapisniku se označuje mjesto i vrijeme održane sjednice, ime članova agrarnog se­ nata i perovođe. ime stranaka i predmet o kome se radi. Dalje treba u kratko opisat) tok sjednice- naročito glasanje j usvojeno nješenje. Odvojena mišljenja moraju se za­ bilježiti s kratkim obrazloženjem, no svaki član može i sam pismeno sastavili svoje mišljenje sa obrazloženjem i predati ga pcroveđi, da ga priloži zapisniku, što se mora u samom zapisniku naznačiti. ČL 34. Kad bude žalba riješena, vratke se prvoj instanciji akta sa riješenjem senata, potpi­ sanim od predsjednika i perovođe uz po­ treban broj primjeraka riješenja radi do­ stave strankama. V. Povratak u predašnjc stanje. ČL 35. Povratak u pređašnie stanje dozvoljen je samo, što se tiče propuštanja roka određe­ nog za žalbe protiv presude kotarske agrar­ ne komisije. Povratnu molbu treba predati kod prve >nstanc>je u roku određenom u § 251. grad, par. postupka. No rok od godine dana, što je određen u drugom stavu § 251. grad. par. postupka ograničava se na dva mjeseca računajnć: od dana dostavljene presude. Sa povratnim molbama postupaće se po propisima desete glave grad. par. postupka, odnosno po odredbama Čl. 171. novele grad, par. postupka od 5. aprila 1918. god. Žalbu protiv riješenja o povratnoj molbi treba predati u roku od osam dana- raču­ najući od dana dostave zaključka prve in­ stancije. O žalbi riešava Agrarna Direkcija u Sarajevu. V. Izvršenje presude. Čl. 36. čim bude izvršena presuda kojom je utvr­ đena opravdanost zahtjeva stavljeno« na beglučku zemlju prema ustavima člana 12. Uredbe od 12. maja 1921. god., dostaviće se primjerak presude kotarskom sudu kao gruntovnoj vlasti, radi prenosa vlasništva po smislu prepisa uredbe o upisu vlasnosti bivših kmetova na kmetskim selištima u zemljišne knjige u Bosni i Hercegovini od 2t. jula 1919. god. Osim toga važiće i za izvršivanje presuda po ovom postupku propisi §§ 48. 55. pomenure Naredbe o postupanju u agrarnim par­ nicama od 8. decembra 1895. god. Čl. 37. Naknadu za naseljene begluke plaća dr­ žava prema čl. 3. Uredbe o beglucima i čl. 4. Uredbe o finansijskoj likvidaciji. ČL 38. Ako su na zemljama, na kojima se utvrdi koji od odnosa čl. 1. Uredbe o postupanju s beglučkim zemljama, u gruntovnici uknjiže­ ne tražbine, otkupnina će se položiti kod nadležnog kotarskog suda, koji će nastojati da sporazumno s interesentima razdijeli kupovninu prema ćl. 12. Uredbe o finansijskoj likvidaciji agrarnih odnosa. VII. Rješavanje zahtjeva na beglučku zemlju iz zakupidh i četvrtarskih odnosa. čl. 39. Za rješavanje zahtjeva, koji se stavljaju na beglućke zemlje na osnovi zakupnih od­ nosa po čl. 7. i četvrtarskih odnosa po čl. 10. Uredbe o postupanju s beglučkim zem­ ljama vrijediće propisi čl. 12. do 38. ove Naredbe s izmjenama koie predviđaju dalje odredbe. Upoi 310 Broi CL 4«. Poslije svršenog ćzviđanja okružni agrarni povjerenik uz sudjelovanje kotarske agrarne komisije po propisu čl. 9. Uredbe o postu­ panju s beglučkim zemljama, pošto su se uvjerili o opravdanosti zahtjeva, posredovaže da se stranke međusobno pogode o naknadi (otkupnini), koju težak treba da plati za zemlju i za nmlkovnc objekte na njoj. Okružni agrarni povjerenik odnosno njegov delegat utvrdice u zapisniku, u koji će upisati pogodbu, da je opravdanost zahtjeva na dotičnu zemlju dovoljno dokaza nđ. Ako se stranke same bez sudjelovanja okružnog agrarnog povjerenika pogode o otkupnini, saopštiće ovu pogodbu okružnom agrarnom povjereniku. Pogodba će se upisati u zapisnik, a isto tako i na aktu, kojim će se potvrditi odobreme tc učinjene pogodbe. Kotarska agrarna komisija ima ista prava i dužnosti, koja i kod rasprava o zahtjevima za sporne begluke. Cl 47. Za slučaj da naknadu ne uzmogne da plati težačka porodica, kojoj se priznaje pravo prema ćl. 7. j 10. Uredbe o postupanju s ј beglučkim zemljama od 12. maja 1921. godi pribaviće se organizacijom jeftinog seljačkog , ktedita dotičnoj porodici hipotekarni zajam. 1 VIII. Postupak u slučajevima ČL 8. i 13. Ured­ be o postupanju s beglučkim zemljama. , ’ ; ; i I i Čl. 49. Čl. 41. Ako ne dođe do pogodbe poslije utvrđenog prava iz čl. 7. i 10. Uredbe o postupanju s beglučkim zemljama, visinu otkupnine ustaneviće vještaci. Vještake predlažu stranke i to svaka stranka po jednoga vještaka. Predloženi vještaci biraju trećega, a ako se u tom ne slože imenuje trećega vještaka okružni ag­ rarni povjerenik. 1 za vještake vrijede ušlovi cl. 15. ove Naredbe. U svakom pojedinom slučaju moraju biti tri vještaka. Vještake ima okružni agrarni povjerenik ili njegov delegat po propisima grad. par. postupka zakleti, pa se po istim propisima ima da upravlja i prosuđuje njihov rad. Prije saslušanja vještaka imaju se obaviještiti hipotekarni vjerovnici s pozivom, da slože svoje potraživanje i dadu potrebna očitovanja. ČL 42. Prema danim mišljenjima vještaka izreći će okrnžni agrarni povjerenik odnosno niegov delegat riješenje o visini naknade (otkupnine). Protiv ovoga riješenja može se izjaviti žalba Agrarnoj Direkciji kao drugoj, odnosno Ministarstvu za Agrarnu Reformu kao trećoi instanciji. Čl. 43. Posti je izvršenog riješenja i isplate odštete predaće se dotični otkupljeni objekt u posjed dotičnoj zemljoradničkoj porodici, a na osnovu odmke okružnog agrarnog po­ vjerenika uknjižjće se besteretno pravo vlasništva u korist dotične porodice. Čl. 44. Otkupnina jamči za onaj dio tereta, koji razmjerno pada na eksproprisano zemljište. Zato se otkupnina, ako na toj zemlji ima tereta, polaže kod suda i postupa se analog­ no čl. 38. ove Naredbe. Sud će po propisima grad. par. postupka odrediti ročište za razdiobu položene sume među vjerovnike. Uknjižba u gruntovnici po čl. 43. ove Naredbe ima da se sprovede čim se otkupnina položi kod suda. Čl. 48. Analogno odredbama ove Naredbe provo diće sc rasprava i postupak i kod ekspro­ prijacije po čl. 8. i 13. Uredbe o postupanju s beglučkim zemljama. Naknadu za zemlji­ šte po čl. 13. Uredbe plaćaće država prema propisima stoga člana i čl. 47. ove Na­ redbe. Postupak utvrđivanja vrijednosti analogan jc čl. 41. ove Naredbe. j 1 , , , ' * Zemljište koje bude eksproprisano po ćl. 13. Uredbe o postupanju s beglučkim zem­ ljama upotrijebite sc za kolonizaciju invali­ da, dobrovoljaca i beskućnika i dodiieliće im se uz naknadu, određenu prema čl. 41. ove Naredbe po načelu potrebe. Zemljište pomenuto u čl. 8. iste Uredbe upotrijebile se za svrhe agrarne reforme prema stavu 1. ovoga člana bez plaćanja odštete. IX. Postupanje s beglućkini šumama i ispašama. Čl. 50. i Ispaša kao i beghiČke šume, u koliko ne i ( spadaju pod propis § 17. Prethodnih Odre­ . daba za pripremu agrarne reforme, ako su | gospodarski sastavni dijelovi begluka, koji spadaju pod Uredbu o postupanju s begluč­ I kim zemljama, a potrebni su za uredno vo­ j đenje gospodarstva imadu se po načelu po­ । trebe, čuvajući postojeća servitutska prava uz odštetu po gospodarskoj vrijednosti u vlasnost predati pojedinim gospodarstvima, koja su na odnosnim beglucima osnovana. , Vlasniku imadu se ostaviti oni objekti, kob | su potrebni za njegovo gospodarstvo. , X. Završne odredbe. , Čl. 51. I Sv oni koji predaju žalbe i molbe po ČL i 2., 4- 5., 7„ 8., 10. i 13. Uredbe o postupanju s beglučkim zcmljaiva i koji traže zemljište eksproprisano u svrhe agrarne reforme ima­ i ju pri predaji molbe položiti po 3 dinara u gotovu za svaki dunuin zemlje, koji traže. [ 'Iako prikupljen novac odmah će se predati najbližem poreznom uredu i tim će novcem I raspolagati Ministar za Agrarnu Reformu. Ministarstvo za Agrarnu Reformu sastav­ ljače krajem svakog mjeseca obračun ovih prihoda i dostavljače ga Ministarstvu Finansija. Cl. 52. . | Kotarski će uredi odmah, čim ova Naredba bude objavljena, narediti izbor članova ko­ tarske agrarne komisije odnosno seoskih | agrarnih komisija po propisima čl. 14. i 15. 1 ove Naredbe. Ovaj se izbor mora obaviti najdalje za , mjesec dana. ! Čl. 53. Čl. 45. Osnov za ustanovljenje otkupnine kod begiuka, koji potpadaju pod čL 7,. Uredbe o postupanju s beglučkim zemljama, biće puna gospodarska vrijednost uzevši kod toga u obzir položaj, prosječni prihod zemlje te prometne prilike u tom kraju u vrijeme, ka­ da se ta procjena obavlja. Čl. 46. Prema čl. K». Uredbe o beglučkim zemlja- , ma irnaju vještaci po desetogodršnjem zad­ njem prihodu vlasnika, da utvrde i naknadu za ćetvrtarske vinograde. Od tako utvrđene naknade ima da se odbije vrijednost onih i tereta, koje je vlasnik imao da snosi. Ova će se Naredba objaviti u Službenim Novinama Kraljevine Srba- Hrvata i Slove­ naca, u zvaničnom listu Zemaljske Vlade za Bosnu i Hercegovinu u Glasniku Zakona i Naredaba za Bosnu i Hercegovinu i stupa na snagu danom objave u Službenim Novi­ nama. Beograd 10. juna 1921. Broj 17.569. Ministar Pravde. M. Diuičlć, s.,r. Ministar za Agrarnu Reformu, Nik. T. Uzimovlć, s. r. Zastupnik Ministra Pinansija Ministar Šuma i Rudnika, Dr. II. Krizman, s. r. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (i L] u Sarajevu Dionička glavnica 10,0С0Л00‘- Kruna. Podružnice u Bos. Brodu, Bos. Novom i Travniku. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavi;? uplate i unovčenja u kr »l’evstvu SUS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuća račune i ukamaćuje ih najpovoljnije. Obavi n sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupujt I prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Rubno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe,a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ w Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovaca banda, Sarajevo. - Interurban telefon:Zli �Страна 5 Strana „ПРАВДА“ — „PRAVDA* Број 310 Broj Lijep primjer jednog vaiza. ; i i ! „ U 309. broju „Pravde" je uprava ’ i „Gajreta" pod gornjim naslovom obje­ lodanila jednu noticu, u kojoj se kao rijedak primjer ističe rad g. Saliha R. H. Jusufovića, bijelinskog muderiza na propagiranju „Gajretove" ideje među tamošnjim muslimanima i to s najvi­ šeg mjesta u džamiji: s ćursa. Sama svota, koju je taj gospodin sakupio i kao „Gajretu" poslao, nije baš toliko znatna prema današnjoj valuti, da joj se posvećuje veća pažnja i isticanje u javnosti, niti je to jedini slučaj, da se naši vrijedni alimi u takvim i sličnim slučajevima sjećaju našeg „Gajreta" i njegove plemenite zadaće. Ali pošto ovaj slučaj potječe iz Bijeline, kao jednog po broju stanovništva najvećeg, po svome geografskom položaju boga­ tijeg, pače i najbogatijeg kotarskog mjesta u Herceg—Bosni, to je po­ trebno, da se taj slučaj, ta lijepa po­ java jače registra. Kao svuda po Bosni i Hercegovini, tako i u Bijelini prevlađuje musliman­ sko stanovništvo. Trgovina, obrt, a i zemljoposjed je u njihovim rukama, ali ('pokraj svega toga to naše veliko i bogato mjesto daje jednu vrlo blijedu sliku u prosvjetnom, kulturnom i priv­ rednom pogledu, a naročito u podu­ piranju općih prosvjetnih i humanitar­ nih ustanova u prvom redu „Gajreta". Ideja te plemenite institucije vrlo slabo, boljerekuć nikako nije razvijena i ako već — forme ili parade radi — i „Gajretov" pododbor postoji. Mjesna inteligencija — ako je uopće možemo tako nazvati — ne pokazuje nikakva impulsa, nikakva rada i dje­ ! latnosti na potpomaganju „Gajreta", širenju i propagiranju njegove ideje I među tamošnjim muslimanskim dijelom ; našega naroda, pa nije ni Čudo, da to i tako veliko i bogato mjesto u svojim i doprinosima za naš „Gajret" zaostaje i ne samo za ostalim kotarskim i okruž­ i nim mjestima, nego čak i za najsiro­ . mašnijim selom hercegovačkim. Muslimanska inteligencija po drugim mjestima natječe se ne samo u radu za »Gajret« i druge naše javne insti­ tucije, nego i na drugim kulturnim i prosvjetnim potrebama svoga mjesta: na osnivanju zemljoradničkih, zanatlijskih, voćarskih i pčelarskih zadruga kao i na osnivanju čitaonica, tambu­ raških zborova i antialkoholii s t i č k i h udruženja. Dok tako naša inteligencija po dru­ gim mjestima radi, dotle bijelinska u svome mahmurnom snu ne radi niti na najprimitivnijem prosvjećivanju ta­ mošnjeg muslim. stanovništva, a ne­ kamo li na kojem drugom kulturnom ili privrednom polju. Ta nazovi inteligencija, mjesto da da zađe među svoj narod i ispituje potrebe toga naroda, upućuje ga, budi i prosvjetno diže, ona rade provodi vrijeme po kafanama i birtijama raz­ nih Elijasova, Bahora et cons., te tamo upropašćuje svoje dragocjeno zdravlje, i svoj imetak, a narod neka i nadalje luta u mraku neznanja, prepušten sa­ mom sebi i eksploataciji raznih lihvara i kajšara. Šta je sve povod takvoj indolenciji muslimanske inteligencije u Bijelini? Ništa drugo nego pomanjka­ nje razvijene svijesti, dobre volje i I energije, a to pomanjkanje eto uzro­ kom je, da to mjesto — mjesto da prednjači, jer posjeduje sve preduslove — daleko zaostaje za svim ostalim mjestima naše domovine u svakom I pogledu. Da se Bijelina kulturno, prosvjetno i privredno podigne, potrebna mu je prava narodna, obrazovana i svjesna inteligencija, a da takvu dobije, treba da materijalno potpomaže naše pro­ svjetne institucije, u prvom redu »Gaj­ ret«. Da su tamošnji, negda vrlo bo­ gati bezi — mjesto što su zidali pa­ lače i vile raznim Bahorima i drugim Židovima, mjesto kupovanja dijadema raznim Licikama,Fricikama i Micikama, mjesto nepotrebnog rasipanja silnog novca na bludilišta i noćne orgije — školovali po jednog siromašnog mladića ili bar svoje sinove, danas bi Bijelina reprezentirala centar muslim. inteligencije, a tamošnji građani muslimani bi u svakom pogledu prednja­ čili svim ostalim mjestima naše domovine. A da su onaj novac, što su ga trošili u druge luksuze: lovove, konje i svatove, ulagali u korisna poduzeća ili u fond našega »Gajreta«, danas bi «Gajret« financijalno stajao među prvim, ako ne i najprvim prosvjetnim institucijama u našoj kraljevini. Mjesto svega toga evo već nekoliko godina nekoliko čestitih i siromašnih muslimanskih mladića pokušavaju nastavljati srednje i više zavode, ali već u sredini ili pri kraju svoga školovanja, morali su i moraju svoje Školovanje napuštati, svoje nade u grob pokopa­ vati, jer kruta neman njihova siro­ maštva oduzima im mogućnost dalj­ njeg školovanja. Njihovi bogati zemljaci uvijek su bili gluhi na njihove molbe, slijepi na nji­ hovo siromaštvo, a vrata »Gajreta«, pred nosom su im zatvarama, a i danas se zatvaraju, jer njihovo rodno hijesto i ne poznaje toga utočišta širomašnog đaštva. Eto te žalosne činje­ nice dadoše mi povoda, da se osvr­ nem na noticu »Gajretovog« odbora pod gornjim naslovom, da napišem ove retke u namjeri ne bi li potakao one prave i iskrene rodoljube svoga rodnog mjesta, da se ugledaju u lijepi primjer svoga vrijednog muderiza go­ spodina H. Jusufovića, koji otkida od zalogaja svoje sirote i brojne djece, te lijepim obolom doprinosi na oltar zajedničkog nam dobra. Kroz toliko godina eto jedini se nađe taj muderiz efendija, koji se boljom svotom sjeti našega »Gajreta«, pa zar to djelo nije tim više hvalevrijedno, kad se uzme u obzir, da potječe od čovjeka — ali čovjeka plemenita, — koji je svojim materijalnim položajem sam potreban takve pomoći? Daj Bože, da taj slučaj ne bude osamljen i da plemenita djelo toga muderisa nađe odjeka u srcima rodoljubivih i bogatijih Bijelinaca, koji će bar od sada više potpomagati naš »Gajret«, jer potpomažući njega, potpomažu svoju djecu kao buduću uzdanicu i nadu svoje ljepše budućnosti' — Hvala Vam, g. uredniče, na ustupljenom prostoru i dobroj volji. Sarajevo, 10. jula 1920. : I I i | , । ; ; i • ' ; i | i ; ; Naši dopisi. I i ; I ■ , : • 1 I ' ' j i ј Jedan Bijelinac. Škola i prosvjeta. i Na »dresu „Gajntovog" odbora. Primili smo od odbora mualimskog udruženja ovu izjavu: Uprava »Gaj­ reta« je u jednoj notici pod naslovom: „Lijep primjer jednog vaiza“, objelodanjenoj u 309. broju „Pravde* apo­ strofirala neke mualime iz provincije, da navodno hoće rad pojedinaca za naš „Gajret*. Držeći, da takve vijesti potječu iz zle namjere pojedinih individua, koji biše htjeli u javnosti predstaviti mualime kao nekulturne i nazadne, potpisani odbor osjeća se pobuđenim, da takve podvale kategorički odbije, jer smatra, da su sve takve i slične podvale prosta denuncijacija. Mualimi kao prvi i pravi narodni prosvjetitelji, daleko su i od pomisli takvih nedostojnosti. Oni su bili i ostaju uvijek na visini svoga poziva: raditi za narod, prosvjetno i kulturno ga podizati i upućivati na sve, što je dobro i korisno po nj. To je njihovo geslo bilo oduvijek i toga se načela oni i danas drže. Zato potpisani odbor opetovano tvrdi, da nema i ne smije biti medu mualimina takvih jedinica, koji bi se upustili u takva niska i ne­ kulturna djela. Potpisani odbor dozvoljava pretoostavku, da bi se takvih odroda moglo naći među t zv. sibjan mualimima, . Kao »Nu pošto su Čiče i drugovi već uzoralj i obradili neki dio prijepor* ne zemlje bez ikakva prava, naređuje im se, da sopstveniku zem* Tje sa obrađenog dijela imadu dati najveću u ovom kraju uobičajenu zakupninu (ne ispod trećine vrijede nos ti), dok sve košanice i drugu ne* obrađenu zemlju imadu Čiče i drug, tužitelju prepustiti na raspolaganje i njima se zabranjuje smetati u košnji i odnašanju sijena. Inače mu imaju svu prijepornu zemlju, čim ljetinu dignu, predati na slobodno i neograničeno raspolaga* nje. To stanje ostaje pod zašti* tom zakona, sve dok ne bude promijenjeno eventualno pravorije* kom kojega faktora agrarne refor* me.« Kako Bukovača tako i uzurpatori biše obaviješteni istom odlukom. Ali oni nisu mirovali. 4. ju,Ta 1921. poče Jovo Ševo da kosi livadu Bu* kovačinu. Čim je vlasnik livade to doznao, odmah je otišao kot. pred­ stojniku Dr. PoEtcu, tražeći izvrše* nje odluke pod br. 3805, na što je kot. predstojnik dao nalog oružnič* koj stanici, da se imadu uzurpatori sa livade odstraniti, a pokošeno si* jeno na livadi sadjeti, te da ne srni* ju u obrađivanju livade vlasnika smetati. Pošto je vrijeme od kosid* be, a oružnei uzurpatore odstranili, Bukovača. imajući lodluku kot. ureda. nađe 54 kosca, te na 6. jula 1921. uputi sc na svoje imanje, da pokosi ' livadu. Odbor Mualimskog udruženja. Uzurpatori na ovo poletišc u grad i i počeše šurovati u birtiji Gojka j Rakića sa Gojkom i s protom No* ; vakovićem, te se Gojko Rakić za* ! jedno sa uzurpatorima uputi u kot. ' ured i zatraži od političkog kanceli* da se kosidba obustavi, ali ga je Bos. Petrovac, 6. jula 1921. .I sta. ovaj odbio. Kot. predstojnik Dr. Po* Svako misli, da mi živimo kao bu* liteo nalazio se istog dana u ispo* breg u loju, jer se do danas putem stavi Kulen-Vakuf. Čaršija govori, javnosti ne tužismo. da su Čiče, Balaban, Rakić i proto Nakon sloma zloglasne Austrije Novaković brzojavno se obratili na radosna srca pozdravismo i dočeka* kot. predstojnika u Kulen*Vakuf. smo oslobođenje misleći i tvrdo dr­ Žandarmerijska stanica u B. Pe* žeći da ćemo naći pravde i slobode. trovcu dobiva brzojavno naređenje Ali okrenu se sve obratno. Naša pod br. 2770/ad. od kot. predstojnik braća pravoslavne vjere odmah iza ka, da se imade odmah kosidba obu* prevrata popališe i opljačkaše ima* staviti, te Bukovača i kosci neka sc nja posjednika, koja su se nalazila iz* udalje sa livade, na što je Bukovača van gradskih granica n. pr. imanje nakon primitka žandarmerijskog na* Mustajbega, Ahmedbega, Ibrahim* loga rasuo kosce. Do danas su bega i Husrefbega Šenigdžića iz Ku* bili Čiče i drugovi uzurpa­ lunića, kojima je nanesena šteta od tori, od danas vlasnik po* priilike 2,000.000 K, zatim imanje staje uzurpatorom, jer se i Muhamedbcga Bukovače u Bukovači i njemu kosidba obustavlja. i drugim selima sa štetom od prilike U cuclu se pitamo, kako može kot. 1,000.000 K. Tada nam se reklo u i predstojnik na 4. jula 1921. odstra^ narodnom vijeću, da se to sve do* njivati uzurpatore, a na 6. jula 1921. gađa iz mržnje radi kmetovskih od* ; odstranjivati vlasnika! Pitamo zem. nošaja, ali na žalost je taj izgovor i vladu, a i naše narodne poslanike, bio skroz nctačan, jer se protegnu ta i hoće li se jedanput izvršavati nared* pljačka i na musi, t ež a k e na pr. I be, koje su potpisane po Ibru Hidića iz Ravenika, nasljednike ! Njegovu Visočanstvu A* umri. Ale Gredelja iz Dživara, te ; 1 e k s a n d r u ? Da li će to vječito Hodžića i Bakrača iz Bjelaja i t. d. I ostati, da takove naredbe na brzo* Preko toga svega ipak prelazismo s I j a v Rakića i prote kot. pred­ nadom u bolju budućnost, znajući stojnik krši i svakim danom mije* da ćemo jednog dana doživjeti iz* nja? Ne znajući, ili ćemo tražiti bore za konstituantu, te da ćemo pravde od državnih vlasti ili od imati ustav i zakone, koje će narod­ Rakića i prote Novakovi* ni poslanici izglasati ć a, da se naredbe izvrsuju. pitamo Proglašenje ustava pozdravismo zem. vladu i klub naših poslanika u radosna srca, misleći i stalno držeći, j Beogradu, da nam čisto i jasno od* da jedanput doziv smo. kada će se gvore, da li vrijedi sporazum done* respektovati državni zakoni i na* ! šen između njih i vlade? Te ako redbe po Njegovu Visočanstvu Re* > vrijedi, punim pravom tražimo, d a gentu Aleksandru potpisane. Ali i s c i i z v r š i, a ako ne vrijedi, neka nam sc nade opet izjalovise. ; nam gg. naši poslanici to jave, mi Nećemo da spominjemo uzurpira* ćemo sami onda tražiti spasa i gle* ne zemlje umri. Muharcm ef. Kcro I datk na koji način da spasimo sebe nov^a, Naila Šehića iz Petrovca i I i svoje porodice od gladi i bijede. Udruženje zemljoposjednika. drugih, ovaj put ćemo iznijeti slučaj sa Muhamedbegom Bukovačom. U godini 1919. uzurpiraše Čiče, Bala* ban i 23 druga cijelu zemlju spome­ nutog u selu Bukovači. M. podiže ! Muslimani i muslimanke tužbu proti uzurpatora. Nakon dvi* je godine dana procesa obaviješten grada Sarajeva, sjetite se je napokon Bukovača odlukom kot. ureda u B. Petrovcu od 2. juna 1921. vašega ,,MERHAMETA“. br. 3805 ovako: koji su većim dijelom bez više spreme i i naobrazbe, nepristupačni kakvoj kul- । turi i prosvjeti, ali ti „mualimi* ne­ maju ništa zajedničkog s mualimima I propisano kvalifikovanim i nastavni­ cima reformiranih m. iptidaija, a koje potpisani odbor predstavlja. Ako I uprava „Gajreta* konkretnim primjerom obratno dokaže,; odbor je pripravan, da takve mualime smjesta isključi iz svoje zajednice I da svojim autoritetom od nadležnih vla­ sti zatraži njegovo razriješenje od daljnjeg vršenja m u alimske službe, jer ne će i ne može dozvol iti, da se takv i m nedostojnostima baca ljaga na druge Čestite mualime. Zato potpisani odbor javno poziva sve mualime i moli sve prijatelje pro­ svjete i napretka, da, ako im je i je­ dan slučaj poznat, da neki mualimi ma u kojem bilo pravcu koče rad za naš »Gajret« ili inače smetaju širenju prosvjete među muslimanima, odmah prijave potpisanom odboru, koji će već znati svoju dužnost izvršiti. ' Ovim se ujedno apeluje na sve mu­ I alime, da prema svome položaju sva­ kom prilikom i u svako doba rade za naš »Gajret« njegovu ideju šire među narodom, jer samo takvim radom vršiće svoju islamsku i patriotsku duž­ nost, te da nikad ne dozvole, da im I se s pravom prišivaju nedostojni epi- i tetoni: nazadni i nekulturni’ U pro­ I svjeti je naše spasenje ! • I I ; i ; : ! > ; I brat ЈШ1111111111111111111ММ11111Ш bratu podobni, ber razlike, treba da su naši zubi. Nema Ijepog čovjeka i osobe bez Ijepih zubi a Ijepih zubi bez praktično prokušane i od autoriteta najbolje preporučene: E L I DA - p a s t e za zube. В1Ш(|ИИШ1!№ДО1^ Zastupnik za Bosnu i Hercegovinu jUbert Vita Ш, Sarajevo, Despića ul. 1 �da već jednom prestanu pokolji Arnauta, koji traju već osam godina na Kosovu. Predsjedništvo Narodne Skupštine odgovorilo je na taj telegram takođe telegramom: da naša Skupština, iako albanski parlamenat nema prava da se mieša u naše unutrašnje stvari, ipak hoće da odgovori i upozori albanski parlamenat, da zločiri, o kojima se govori, dolaze baš od samih Arnauta, koji su se kao izdajice za vrijeme evropskog rata i našeg povlačenja borili na strani naših neprijatelja, i koji i danas u našoj zemlji, ubijaju naš Živalj u mnogo većoj mjeri, nego ranije, kada su ti krajevi bili neoslobođeni. („Politika"). Politički pregled. Turska ofenziva kod Fruse. Javljaju iz Carigrada : Grčke čete iskrcane kod Karamursala bile su prisiljene sa strane kemaiista da se opet ukrcaju. Kod Bruse započela je turska ofenziva. Grci su evakuisali Jalovu. Po službenom komunikeju grčke vr­ hovne komande preduzindje grčka voj­ ska na sektoru Bruse ponovno grupisanje. Grčka zračna flota razvija živu djelatnost naročito spram Kutahije, gdje se nalazi glavni stan turske vojske. Prilikom zadnieg napada na utvrde toga grada izgubili su Grci jedan аегоplan. Po vijestima iz Smirne otputo­ vao je КгаЦ Konstantin natrag u Atenu, Stanovište angoske vlade prema Jugoslaviji. »Jut List« prima iz Pa­ riza neke interesantne izjave dra Rešidbeja o stanovištu angorske vlade prema Jugoslaviji. Dr. Rešiabej je medu ostalim izjavio: »Kao što je poznato naša vlada nema zasebnih veza ni s jednom državom. pak ni s Jugoslavijom. Što se t«če osjećaja, kojima je naša vlada animirana prema Jugoslaviji, oni mogu biti samo dobri, p„k čak i srdačni. Po izvještajima, koje primamo iz Jugoslavije. Muslimani žive u potpunom redu i miru i ravnopravni su u svemu drugim građanima, a ovo može doprinijeti mnogo najboljim odnošajima. Za buduče ne vidim ništa, što bi moglo da smeta dobrim vezama između Ovih zemalja. Naša je vlada poduzela, da osigura integritet Turske u Evropi u njenim predratnim granicama". Na pitanje, koje predratne granice misli, Rešidbej je replicirao: ».Mislim ~a one granice, koje je Turska imala godine 1914, Izvršenje toga zadatka traži mnogo žrtava, a mi smo spremni, da ih podnesemo i uvjereni smo u svoju pobjedu. Do jučer smo bili mrtvi. a danas tučemo Grke i uvjereni smo, da ćemo ih potući«. Glede glasina o savezu između An­ gore i Moskve izjavio je dr. Rešidbej: «Te su vijesti iz Grčke na skroz neosnovane. Evropa je ušla u rat proti Rusiji, dok-se čini, da imamo svi razloga, da budemo u najboljim odnosima prema njima. Mi s Rusima nemamo nikakovih veza, a niti primamo ikakove pomoći, jer bi time sami sebi škodili. .Mi hoćemo da istjeramo Grčku iz Smirne, gdje stanovnici mnogo trpe od okupatora GrČKa je sila sve uni­ štila, što je Smirnu činilo prometnim gradom, a ostane li Smirna Grcima, znači prepustiti sudbini Solun. Dok je Solun bio naš, evala je trgovina sve više u njemu, a sada umire svakodnevno. Moje je uvjerenje, da Solun ne može ostati Grcima, a i ne će ostati. Bilo kad Jugoslavija će doći u konflikt sa Grcima, jer niti može, da se održi Solun s ovim zaleđem, a niti vaše zalede bez Soluna« — Da li ima vaša vlada kakovih pretenzija na Solun? »Nikakovih. U slučaju konflikta oko solunskog pitanja, ja sam uvjeren, da će se Turci održati strikte neutralnim. Mi bi više volili, da vidimo Solun u vašim rukama, jer bismo u tom slučaju imali zid između nas i Grčke. Na posljetku rekao je Rešidbej: „Mi hoćemo, da se sudbina zapadne Tracije riješi plebiscitom". Broj 310 Број „ПРЛВДА* — PRAVDA* Strana ђ Страна i , . { I | i ! Domaće vijesti. ' Naš list nije mogao izaći u prošli [ 1 utorak radi blagdana u štampariji, Proslava rođendana njegovog Veličanstva. Jučer je u Sarajevu na i I i i i svečani način proslavljen rođendan Njegovog Veličanstva Kralja. U svim bogomoljama i džamiji bila su sve­ čana blagodarenja, kojim su prisust­ vovali predstavnici civilnih i- vojnih vlasti, pa ogromno mnoštvo građan­ stva. iza blagodarenja bio je pred zemaljskom vladom defile vojske, kome je prisustvovalo mnoštvo naroda. Po­ slije defilća bilo je svečano primanje u zemaljskoj vladi, na koje su došli predstavnici vjera, gradske općine i svih društava i korporacija. Na večer je bila vojnička bakljada, kojoi je su­ djelovalo veliko mnoštvo građanstva, kličući kralju i Regentu i pjevajući patriotske pjesme. . ; . ; I i i ; Kako zemljoradnički poslanici slave kraljev rođendan! Prekjučer, : j 1 ; ! ; 1 j ; ' j , ’ ! ' | i ' I I | I Radić će doći u Skupštinu. Beo* gradska »Pravda« je javila, da je njenom saradniku izjavio Radić, da će sada nakon izglasanja ustava do* ći njegova grupa u Skupštinu, u ko­ joj će zauzeti sličan položaj, koji su imali Česi u bivšem bečkom parla? mentu. Prenosimo tu vijest s napo* menomt da je treba primiti s veli? kom rezervom, jer u oficijelnom organu Radićevu nema ništa o to? me. On u »Domu« preporučuje evo* jim pristašama za sada ovo troje: da budu istrajui, da budu mirni i da marljivo daju priloge za grad­ nju »Seljačkog Doma« u Zagrebu. Telegram albanske vlade našoj ■ Narodnoj Skupštini. Hoska Kaduj, predsjednik albanskog parlamenta, uputio je u ime albanskog parlamenta, na francuskom jeziku, predsjedniku naše Narodne Skupštine telegram u kome ga moli, da izradi kod naše vlade, Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. na kraljev rođendan, sakupio je i pod bajrakom doveo Risto Đokić zemlj. poslanik, rulju pravoslavnih seljaka, na zemlju i kuću siromašne udovice Haše ArzuhalŽić u Podlugovima, ras­ tjerao radnike, koji su na zemlji ra­ dili, i kuću razvalio. O ovom zloči­ načkom napadaju i dosele dobro po­ znatog žločinca i nar. poslanika Riste Đokića, koji se istakao prisvajanjem tuđe imovine, pa čak i tuđeg rada, donijećemo u narednom broju opširniji izvještaj. Napadnuti su tražili pomoć žandarmerije, ali na žalost uzalud. Tra­ žimo, da nadležna vlast energičnim postupkom pribavi zakonu poštovanje i sve krivce kazni, pa makar oni bili i narodni poslanici. Isti su dan dvojica učenih zemljor. poslanika, od kojih je jedan bio Simo Krstić, a drugom još nismo mogli imena doznati, dolazili na Dolac i prigovarali poznatom Kneževiću, koji je dvije godine pljačkao zemlju i kuću seljaka Alije Jelke i koju je napokon ovih dana morao jedva jednom da napusti, što nije, kad su ga otstranili s tuđe zemlje, ubio i vlasnika i sve one, koii su riješenje najviše vlasti izvršili. Major Šamara po čaršiji. Tuži nam se Mustafa Sofić, trgovac u Ferhadiji ulici 21, da mu je na 3. o. mj. popodne došao jedan major na dućan i zahtijevao, da mu probere рб kile krušaka. Mustafa mu je odgovorio, da probirati ne može, a major je na to rekao: „Kad ne ćeš probrati ja idem". Na ovo je Mustafa nadodao: „Kad ne ćete, da ste zdravo". Major se na to udaljio, ali ove riječi mora da su ga nekako upalile, jer se odmah povratio i napao na Mustafu s riječima; „Р.... ti materina, šta si reko? Tebe boli na jednog časnika!" i udario ga šakom u glavu. Mustafa je odvratio, da će se potužiti, a major se na ovo sasvim razgoropadio i potegao sablju, da ga tuče. Narod se na njegovo vikanje iskupio, te se i policija umiješala, ali nije vršila svoje dužnosti, naime da uzme od majora ime i prezime, nego samo narod rastjerivala. Na tome se stvar i svršila. Upozorujemo na ovo mjesnu komandu, da iznađe toga ma­ jora i da ga pouči, kako se oficiri imaju vladati. Imenovanje kraljevskih namjes­ nika. Na sjednici ministarskog savjeta od 11. ov. mj. potpisani su ukazi o imenovanju kraljevskih namjesnika. Za Hrvatsku imenovan je Juraj Demetrović, koji je već otputovao iz Za­ se u jakoj mjeri. Svi oni obrtnici i greba za Beograd, da položi prisegu. industrijska preduzeća, koja nisu dobili Za Ljubljanu imenovan je Dr. Hribar, a za Sarajevo Dr. Nikola D u г | rasporede, ih trebaju ma kakve upute, neka se odmah obrate na priređivački , đeVić. Za Dalmaciju još nije imeno­ van kraljevski namjesnik, a po svoj | odbor »Zanatsko-industrijske i pol'oprilici to neće ni biti prije potpune privredne izložbe** Sarajevo, Jellća evakuacije onog dijela Dalmacije, koji | ul. 20 II. Izvanredna glavna skupština »EV , nam je pripao rapalskim ugovorom. Kamera«. Društvoi i»Bl*Kainter« za* , Postavljanje okružnih načelnika. , „Jug. List" od 12. ov. mj. donio je : ključilo je u svojoj redovitoj sjed* ' vijest, da je za okružnog načelnika u ' nic! od 9. jula t. g., da sazove izvan­ • Bihaću postavljen g. Hakibeg Kapeta- • rednu glavnu skupštinu 23. jula u 6 sati popodne sa dnevnim redom: Iz* nović, mostarski kotarski predstojnik. bor novog odbora. Razlog odstupu Koliko smo mi obaviješteni, ova vijest starog odbora je nesuglasica medu ne odgovora istini. nekim odbornicima. Jedna neistinita tvrdnja. Ođ više 1 Muslimanska centralna banka za osoba sam saznao, da Ahmedaga Bosnu i Hercegovinu d. d. u Sa­ Sakić baka! iz Potok ulice, po Sara* ‘ rajevu, treba više vježbenika musli­ jevu širi neistinitu tvrdnju, da sam ; mana sa svršenom trgovačkom aka mu ja kod komisije za isplatu kmet, demijom ili barem nižom trgovačkom selišta, kad je rekao, da on neće no? i školom. — Pismene vlastoručno pisane vaca nego hoće zemlju i kad mu se , ponude sa školskom i liječničkom svjedokazivalo, da je to nemoguće, jer dočbom slati na upravu zavoda. je fo od vazda bilo kmetovsko se* Podaci o Šegrtima. Pošto su Mi­ i liste, a on u ljutim poviknuo, da mu nistarstvu za socijalnu politiku potrebni se zemlja otima da sam mu ja do* podaci o staniu šegrta cijele zemlje, viknuo »pa i ti si oteo«. Ovo je pozivaju se svi zanatlije, trgovci kao i prosta neistina i za to ga pozivam ostale radnje, koje imaju šegrta na da tu svoju neistinu javno sa svje* izučenju, da se u roku od 8 dana pri­ docima dokaže, inače ću ga smatrati jave kod vladinog povjerenika za glavni prostim denuncijantom i napadačem I grad Sarajevo (Gradska vijećnica, soba na tuđu čast. Sarajevo, 12. jula ; broj 1 L), gdje će dobiti u tu svrhu po­ 1921. Sejid Alibeg Filipović, ; trebite arke na ispunjene. Ovi arci nar. poslanik. I imaju se nakon ispunjenja odmah Kategorisanje rezervnih oficira. • pobratiti. Gradsko poglavarstvo šalje nam : Go- i Zahvala. Koncem mjeseca juna ј spodin Ministar Vojni i Mornarice na- I svršio sam Trgovačku školu u Tres i redio je, da se svi rezervui oficiri i ob- i bi nju. Koliko sam god imao želju I veznici činovničkog reda, koji su u za naukom, ipak obzirom na moje toku prošlog rata okategorisani prije siromaštvo ne bi mogao pohađati 1. juna 1919. godine i ako se i dalje škole, da se ne »milovaše građani osjećaju nesposobni za vršenje boračkih trebinjci, te jednakim mjesečnim I dužnosti, ponova podvrgnu ijekarskom prilozima uzdržaše me sve dok ni? pregledu kod komande Vojnog Okruga sam dovršio Trgovačku školu i ta* po pomenutom naređenju, a na molbu ko me ne pustiše da ostanem bez svakog pojedinca. Svi oni, koji se ne škole i zanata. budu javili na pregled, smatrače se za Za njihovu dobrotu i požrtvovnost sposobne za službu u ratu i raspore­ se ovim putem ^vima najtoplije diti se kao takovi novim ratnim ra­ zahvaljujem. Osobitu zahvalu isti? sporedom. čem gosp. Hamdiji Elezoviću učite* Pažnji gradske općine. Tuži nam Iju, koji se na svakom koraku za se mnoga sirotinja, starci i invalidi, mene zauzimao i nastojao, da mi što je bašmuhtarska kancelarija pre­ se što bolje materijalno pomogne. mještena u najgornji sprat općinske -- (• Trebinju, 4. jula 1921. zgrade, čime su oni stavljeni na muke, Hasan Bučuk. da moraju onako kljasti i obnemogli i uzlaziti na tako veliku visinu. Apelujemo na g. povjerenika, da iziđe u susret ovim tužbama i premjesti spo­ menutu kancelariju u drugi sprat. u novinama obavlja po­ Pri jave za zanatsko-industrijsku ! uzdano staro uvedeni * i poljoprivrednu izložbu za B i H. Priređivački odbor ove izložbe razaslao I je svima u mjestu i provinciji raspo­ zavod za oglašivanje i red izložbe, te se umoljavaju svi oni, Zagreb, Jurjevska ul. 31. | koii će izlagati na izložbi i svojim Telefon 21—65. proizvodima učestvovati, da se što , * prije jave priređivačkom odboru. Pri- | Generalno oglasno zastupstvo preme za „Zanatsko-industrijsku i po- I za preko 10 tu- i inozemnih listova Ijoprivrednu izložbu" koja će se odr| ' } žati 24. i 27. septembra o. g., izvode i i i Oglašivanje BLOCKNER-OV Novo! Prispjela je veća količina dobrih Stambu!$lkih kita (kićanki) za fesove. •- Cijene su kako slijedi: j I i ' 1 dutz. kita „Dublin" . . . . K 1 „ „ „Džanfes^ . . . „ 1 „ „ „ s plehom „ šaljemo uz pouzeće dok zaliha 240.— 150’— 100’— traje. Islamaga Vranić i Sin, trgovina fesova. SARAJEVO, Sarači ulica broj 11. 246 Narodna Jugoslavenska kuhinja ■'.. —---------- Kralja Petra ulica br. 2. ............. Poznati MehmedČauš kuhar. — Svakovrsnih ukusnih jela sa umjerenom cijenom i dobrom poslugom. — Za čistoću jamčim. Muiaga Kovačević zvan Mostarac. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija D, i A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/06ad557579d2f8b43c06d3d4b2782da6.pdf 039de5e4eb664615617f66ccdfd0446a PDF Text Text POSiARlNA U GOi'uvu ruACENA. pojedini broj К, 2 — izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: godišnje K 180.—, na po a godine K 90.— (u Sarajevu): za našu državu godišnje K 200.—; za ino­ zemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАШЦЕ. Broj 73 (311) Sarajevo, subota 16. jula 1921. <10. Zilkade 1339.» Program J. M. 0. i Ustav HI. Sein. - 32. Program: ».... imadu sc sve postojeće privredne privilegi? je i sve do sada podijeljene konce? sije za iskorištavanje državnih šuma i rudnika ustavnim putem r e? vid?, rat i«. Ustav, osim naprijed spomenute ustanove u članu 117., nc dajq za ovo posebne sigurnosti. Ali U poznato i u javnosti od prije dva mjeseca’ notirano, kako je ministar > ;ma i ruda ćzdao naređenje, da se poduzme revizija svih ugovora, koje imadu privatnici za eksploatisanje državnih dobara. I tim ova tačka našega programa može da bude u na« čelu zadovoljena. 33. Program: »Korisnik i nosilac monopola može biti samo drža? ... SHS.« Ustav, član 117.- alineja gača: »Pravo monopola pripada d: žavi.« 34. Program: »U pogledu agrar? r. h odnos a j a u zemlji . ..« i ta? ka dalje. Svi znamo, šta smo htjeli i ŠTt smo željeli da se poluči u tom " tanju. A znamo i to, šta se je po« stiglo, iz uredaba od 12. maja o. g. i najnovije provedbene naredbe za -“ovađanje beglučke uredbe. Svi znamo, čuli smo za ministarske kri­ ze. demFsije naših ministara, podvo? leno shvaćanje u našemu klubu iitd., jedna rana, o kojoj se ne može da misli bez boli.... I svako na svoj način može o njoj da sudi: je li bo« iit išta nego ništa i jeli moglo dru« g; č je bit'j u sadašnjim prilikama? Ali jedno stoji:: da bolji interesi od sadašnjeg riješenja agrarnog pitanja tangiraju okolo 50.000 našega nufu? sa, dok drugih 570.000 našega nufu« sa toga interesa nemaju, nego su vi­ še zainteresovani drugim tačkama' našega programa, koje su također zajedničke i za prvih 50.000 nufusa. I ovn okolnost, da se ne izgube dru« ga obezbi jedenja, vjerovatno da je uolivisala na držanje našega kluba, te je pristao u svojoj većini na ova« ko riješenje agrarnog pitanja, proti kojeg su — i ovakvog! — najžešće istupili u skupštini poslanici raznih drugih stranaka iz Bosne, pa čak i radikalni bosanski, koji sačinjavaju vladin blok! Okvir ovog članka ne dozvoljava mi, da potanko i popu? larno razglbbim čitav sadržaj spo? menutih uredaba i naredbe. To će sc učiniti u jednom od.narednih bro? jtva »Pravde«. Ali hoću i ovdje da ’staknem jednu, po mom shvaćanju, ' opću korist riješenja agrarnog pita- i nj a, naime, što se preostali zemljišni posjed muslimana ovim jedanput za uvijek oslobađa opasnosti, da ne do? đe pod udar agrarne reforme, pod koju je mogla doći i zadnja njivica najmanjeg siromaha po tendencija? ma zloglasnih Srškićevih naredaba. Ustav pak u članu 42. prema gor« nioj tački našega programa imade ovu odredbu: »F e u d n i| odnosi smatraju se pravno ukinuti danom oslobođenja od tuđinske vlasti. U koliko su gdje prije toga roka poći? njene nepravde razriješenjem feu* dnih odnosa ili1 njihovim pretvara­ njem u pivatnopravhe odnose, ima se zakonom provesti ispravka. — Kmctovj (čivčije), kao i uopšte zem« Ijoradnici koji obrađuju zemlju u kmetstvu sličnom odnosu, utvrđuju se kao- slobodni sopstvenici držanih zemalja, ne plaćajući1 sami1 zato ni« kakvu oštetu, i imaju se ubaštiniti.« 35. Program: »... tražimo, da se istodobno i na isti način sa u k i n uć e m kmetstva...« Ovo naše programatsko stanovište da se kmetstvo ukine, Ustav je i, proveo, kako gore citirah u svom 42. članu. 36. Program: »Tražimo, da se isto? dobno ... rastereti io vaj (mali, za« duženi) težački posjed«. Ustav čl. 30: »Naročitim zakonodavstvom urediće se poljoprivredna obezbjeđe? nja.« 37. Program: »Svaki zemljoradnik mora dobit: zemlje i to toliko, koli^ ko mu je potrebno za njegov opsta« nak.« I »treba zakonom ustanoviti mini mum zemljišnog posjeda, koji se neće moći ni prodati ni op? teretiti.« — Ustav u članu 43.. ali? neja četvrta predviđa »Zakonom ćc se utvrditi maksimum zemljišnog posjeda, kao i slučajevi, u kojima se minimum zemljišta ne može otu­ điti.« 38. Program: »Opći gospodarstve? ni interesi izisku ju, da ima v e ć i h p o s j e d a. pa gdje ovi već postoje kao slobodan posjed, treba h odr« žati.« — Ustav u članu 43., alineja prva to djelomično dopušta propisu? jući: »Ekspropr’sanje velikih po? sjeda i razdioba njihova u svoji? nu onima koji zemlju obrađuju, ure­ diće se z a k o n o m.« Međutim sa? danji propisi uredbe od 21. jula 1919. smatraju velikim posjedom o? naj posjed, koji prekoračuje izvje? snu maksimalnu granicu, na nr. u srednjoj Bosni preko 150 hektara (1.500 dunuma). 39. Program: »Naročitu.ćemo bri? gu posvetiti pridignuću naše braće na selu i u gradu osnivanjem z e m 1 j o r a d n i č k i h i z a n a t« 1 i j s k i h organizacija.« Ova se tačka zapravo tiče interno. J. M. Organizacije, da od sebi vede i nužnu ekonomsku org čiju muslimana u B. : H.. (o .•emu će se i potanje progover t‘\ . i Ustav u članu 29. tziazi u susret s ustanovom: »Država m u t e r i« jalno pomaže nacij'.'na.no zadru? garstvo. Isto tako država m a t e r jalno pomaže i ostala nacijonalna privredna udruženja, koja ne rade za dobit, fakvim zadrugama i takvim privrednim udruženjima, daje se u krugu njihovih poslova, pod inače iednak’m uslevima, p r? v e n s t v o pred ostalim privatnim preduzećima. — Donjeće se zakon o zadrugama, koj: će važiti za cijelu zemlju.« 40. Program: »R a d n i § t v o tres ba da bude posebnim zakonima z a? štićeno od kapitalističkog iz? rabljivanja poslodavaca.« Ustav za ovo predviđa slijedeće pro? piše: u članu 23.: »Zakon određu­ je posebne mjere za bezbjednost i z aš t i t u radnika i propisuje radno vrijeme u svima preduzećima; a u članu 23.: »Pravo radnika na orga? nizovanje radi postignuća bo« I j i h radnih usluva. zajamčeno je.« s4I. Program: Tražimo naročito u? vođenje obligatnog osiguranja radnika za slučaj bolesti, nezgode, nemoći i starosti, te osiguranja pot« pore za radničke udovice ii siročad.« — Ustav, član 31. glasi: »Obezb j e đ e n j e radnika za slučaj ne« sreće, bolest:, nezaposlenosti, staro? sti i smrti, urediće se naročitim za? konom.« 42. Program: »Tražimo što izdaš* nije povećanje budžeta za javnu na? • stavu . uvođenje praktičnih r e f otama u javnoj nastavi« - ostaje zakonodavstvu na izvršavanje već : po samoj svojoj p'riijddi. 43. Program: »Osnovna je nastava obligatna za svu djecu obojega ; spola.« Ustav u članu 16. aineja I 6. propisuje: »Osnovna jc nastava I državna, opšta j o b a v e z n a.« 44. Program: »Nastavni program za osnovne, srednje i velike državne škole imade se uvesti prema najsa? vršenijoj savremenoj metodi.« - Ustav, član 16. alineja 4. glasi: »U cijeloj zemlji nastava počiva na jed? noj stoj osnovi, prilagođava? jući se sredini kojoj se nam je? nju je.« 45. Piiogram: »Na osnovnim i srednjim školama b'će za sve vjero? ispovijesti obvezatna nastava u n au c i v j e r e.« Ustav u članu 16. predviđa: »V jerska nastava daje se po želji roditelja, odnosno staralaca, podvojeno po vje? r o i' s p o v ii j e s t i m a, a u sagias«? nost:. sa njihovim vjerskim načeli? ma«; te u alineji 5. istog člana: »Sve škole moraju davati moralno v a s p i t a nje i razvijati držav? ljansku svijest u duhu narodnog i e d i n s t v a i vjerske trpe? 1 j i v o s t i.« 46. Program: »Zahtijevamo otvo­ renje što većeg broja raznih s r ги č? nih škola i tečajeva sa nraktič? nim zadatkom, da svojim polaznici« ma uz dobru stručnu spremu orno? guče, da se privredno što brže^oso? ve na svoje noge.« — Ustav u članu 16.. alineja osma predviđa^»S t r u čne se škole otvaraju prema potre« bama zanimanja«: a u članu 22., gdje se govori o davanju spreme za pri­ vredne poslove, stavlja državi u duž? nost da će ona »... u tome smjeru provest' stručnu nastavnu Telefon br. 842. Čekovni račun post, štedionice 1119. Godina III. organizaciju i urediti stalno potpomaganje školovanja sposobne siromašne djece.« 47. Program: »Društvo i država treba da upru sve sile za suzbija? nje n e p i s men o s t j i da za to potrebita novčana sredstva stave na raspolaganje.« Što se tiče društva, dužnost je nas sviju, da na tome ra? dimo, da ono svoje doprinosi u ovom pitanju, a Ustav o ovom pita« nju u članu 16. alineja 12. predviđa: »Država će pomagati rad na nar oi dnom prosvjedi va₽ 48. Program: »To isto vrijedi i za osnivanje domova za ratnu i drugu s i r o č a d.« — Ustav, član 32. ga? rantuje: »Invalid:, ratna širo? čad. ratne udovice i siromašni i za rad nesposobni rodiitciji poginulih ili u ratu umrlih ratnika, uživaju naro? čitu državnu zaštitu i po­ moću znak priznanja. — Zakonom će se ured.ti pitanje o osposobljenju invalida za rad i o vaspitanju ratne siročad: za rad i život.« 49. Program: »Za .... pokvarenu djecu i mladež imadu sc otvoriti dr« žavna p o p r a v i 1 i š t a, a pošto će boravak u njima bit: prisilan... i t. d. Ovo pitanje po svojoj prirodi spada u djelokrug redovnog zakone? davstvs^ da se njim rješava. 50. Program: »Zahtijevamo potpu? nu neovisnost sudaca.«. Ustav u članu 109. garantuje: »Sudovi su nezavisni. U izricanju pravde oni ne stoje n] pod kakvom vlašću nc sude po zakonima.« Da završimo! * (U prošlom broju se u ovom član? ku, u 27. tačci, potkra’a ova štam? carska pogreška: mjesto »zajednič­ kih vjeroispovijesti« ima stajati »po? ј c din i b v jeroi spo v i jesti«.) Velika Britanija protiv Angore Zapovjednik savezničkih četa u Carigradu, engleski pukovnik Har? rington poslao je prije par dana br« zbjav Kiemabpaši, u kome mu ie predložio, da stupi u direktne pre« govore sa saveznicima u pitanju sa« vezničkih intervencija u grčko-tur? skom ratu. Na ovaj je brzojav od« govorio Kjemabpaša brzojavom, ali ne pukovniku Harringtonu, nego engleskoj vladi, u kome joj je saop? ćio. da je dobio brzojav od pukov« nika Harringtona i da on ne će pre« govarati ni o čemu prije nego se is­ pune .ovi uvjeti: Grčka vojska ima ostavilti Malu Aziju, u Traciji se ma provesti plebiscit, a nad Čari« gradom se ima ukinuti svaka kontrola Saveznika. Kad je taj brzojav spremao, morao je Kje? mahpaša posve tačno znati, kakav će odgovor dobiti na njega, naroči? to radi posljednje tačke njegovih uvjeta. I dobio ga je odmah. Velika Briitanija se oholo ogradica protiv pukovnika Harringtona i izjavila, da je njegov brzojav posve njegova lična stvar, te da se o uvjetima Kje? malovim ne može uopće ni govoriri. što je mogao misliti Kjemal. kad je Velikog Britaniji, najmoćnijoj svjetskoj imperijil svojim uvjetima jasno očitovao, da je se ne boji? Kakva jamstva ima, da će se prilike razviti tako, da ti uvjeti budu i is* punjenil i protiv volje Britanije? Je« su li njegove vojske tako mnogo« brojne, tako jake, jesu lii njegova vrela municije i ratne opskrbe tako nepresušna, te se usudio prkositi toj sili na način, kako joj dosada po« slije Napoleona i Vii>na nije niko prkosio? Mala Azija je zemlja za« ostala i u prvim počecima industrij? skog razvića. Kjemalova vojska bro« ji u najbolju ruku 250.000 vojnika, a Vilimova je brojala milijone, An? gora nema nijedne municione fabrjfe ke, a njemačke su tvornice proizvo? dile 'dnevno desetke topova i stoti« ne mitraljeskih pušaka. Moralo bi se posumnjati, da je Kjemalpaša po« ludio ii da vodi svoj narod, u očitu propast, kad bi svoje nade u buduća nost polagao samo u svoju vlastitu stratešku vještinu i u svoju hrabru vojsku. Stoga on mora da ima si« guma zaleđa. Prvo njegovo zaleđe je ogromni i nepregledni svijet is« lamskdh naroda, koji budnim okom i toplim simpatijama prate svaki njegov pokret. Sto mdijona indijskih muslimana. Egipat, Perzija, Turke« stan, cjela sjeverna Afrika njegovi su saveznici i to saveznici, koje ne vežu međusobno papirnati ugolvori niti ekonomski interesi, već nijemi ugovori srca, ugovori bratske ljuba« vi i zajedničke čežnje za slobodom. A ti su ugovori jači i dugotrajniji i ne dadu se kidati n kakv m maki« nacijama evropske diplomatije. Junački odgovor Kjemalov Veli« koj Britanci znači novi alarm čije« lome Istoku. On je početak jedne nove borbe Istoka sa Zapadom, ko* �„Pravda* — „ПРАЗДА* Strana 2 Страна ja bi mogla da po svojim dimenzi# jama daleko nadmaši prošli svjetski rat i koja bi se mogla izvrgnuti u svjetski rat u punom značenju te riječ:. Ali Kjemal ima još jedno zaleđe. To je sovjetska Rusija. Prije par da« na je izaslanik Angore u Parizu Re? šidbev dao izjavu, da Angora ne stoji u vojničkoj vezi s Rusijom. Го ne može biti tačno. Rešidbev je tun riječima htio da zavara Evropu, ka* ko bi dobio što više vremena u pri« premanju nove borbe, ali očita je činjenica, da Rusija snabdijeva An« goru municijom. O dobrim, upravo tijesnim vezama Angore s Rusijom daju nam svjedočanstva i zadnje v jest’, po kojima je Kjcmalpaša i* zabran za predsjednika sovjet* ske turkestanske republike i po kojima su turske čete došle u Per­ ziju. da stupe u zajedeičku akciju s Rusima i Perzijancima protiv Veli« kc Britanije. Mi smo već jednoć govorili na o« vam mjestu, da su se računi Sovjet* ske Rusije u pogledu rcvolucijonar* nih pokreta evropskog proletarijata potpuno izjalovili i da je Rusija pre* nijela front protiv svjetskog kapita­ lizma na Istok. To se sve više obi; stinjava. Kako može da teče z a j e d; nički i borba islamskih naroda za slobodu i borba Rusije protiv svjet« skog kapitalizma? Svaka zajednička borba mora imati : jednu zajedničku m sao koja je pokreće. Ta zajednič« ka misao leži u tome, što se i m p c« r j i : evropskih velesila u kolonijama sastoje u p r* v o m redu u kapital i stič« kom izrabljivanju radne snage urođenika i što u . I 1 t . i , s v i m tim k o 1 o n :.! a ma n e p o« stoje a i k a k o. i 1i vri o s . a b o k a p i t a 1: s t i č k a p r c d u z e ć a u domaći m ruka m a. 1 s\ e do*t rle. dok trud milijona muslimanskih radenika bude tekao u tuđe džepo« ve. teći će usporedo borba kđamskih naroda protiv tuđeg gospodstva sa borbom Sovjetske Rusije protiv svjetskog kapitalizma. Ppstignuli cilj borbe znači i ubistvo evropskog kapitala u kolonijama, to jest znači propast sadašnje evropske civiEza« čije i pobjedu Istoka nad Zapadom. U tom momentu će se i rez ć\ islam­ ski narodi sa Sovjetskom Rusijom, ali u tom momentu ne će više ni Evropa imati riječi. Jedini izlaz iz situacije i spas Evrope leži u tome, da dobrovoljno i što orije dadu bode Islamskim narodima i da ih puste, da sami uživaju plodove svo* ga rada i ogromnih prirodnih bogat* stava Istoka. Ali tim izlazom sigur« no ne će poći Evropa. Ona će. na čelu joj Engleska, čiji je kapital naj« većina za interesu van. povesti krva­ vu borbu i svijet čekaju nove bijede i nove ruševine. Stavili smo tmurnu i crnu progno­ zu budućnosti Evrope. Ona je stav; Ijena na osnovu najnovijih novin* skih vijesti, a ne na osnovu stvar« nog pregleda, kojeg naravno ne mo« žemo imati. Naša jc želja, da nam prognoza bude netačna i da se nade drugog izlaza i ta nam se že'ja ro­ dila iz bojazni, da dalinje ratne kom« plikacijc Evrope ne bi uvukle u vrt« log i našu državu, kojoj je prije sve* ga potreban miran život, da već jednom zacijeli krvave rane na na« šem narodu, koje su mu zadali dugi ; teški ratovi. Krajnja demagogija. narodni poslanik radikalne stali hladnokrvni, znajući da izborna stranke Suljaga Salihagić. bio je do« groznica često naruši obično ravno« sada lojalan protivn k paše organi vjesje 1 objektivnost ; kod većih po« zzije. I ako se nije slagao s našim litičara nego li je Suljaga. pa smo i programom, i ako je imao drukčije takav njegov postupak prip'Bali toj mišljenje i drukčiju taktiku u poli* groznici i nismo uopće reagirali na tici nego što ih mi zastupamo, on nj. Kad se je kasnije radilo o tom, se ipak u zadnje dvije godine nije da g. Pašić položi mandat i da se služilo sredstvima, koja bi bila nedo« tako pruži prilika Suljagi. da postane stojna iskrena prijatelja svoga naro­ narodnim poslanikom, mi smo se da i honetna političara. Takovo nje« tome iskreno radovali, držeći«, da govo držanje mi smo uvijek i u svom | ćemo u njem naći lojalna pomagača organu i u čitavu radu honorirali u štcenju muslimanskih interesa i u poštivanjem. Mi se. šta više, nismo ostvarivanju narodnih težnja. pokolebali u takovu držanju ni pri« Ali smo se, nažalost, razočarali u likom izbora, kad je Suljaga u svom tom. Suljaga je odmah nakon pri* proglasu nazvao našu organizaciju manja mandata pošao u Beč. da na* neprijateljicom muslimana i kad jc stavi nedovršene studije, te uopće htio pojedine predstavnike naše or« nije ni vrš o svojih poslaničkih duž« ganizacije da ponizi u očima njiho* nosti. I kad smo pregovarali s vla­ vih izbornika šireći o njima nestini* dom g. Pašića o riješenju nekih na« te glasine. I prema tome smo mi o- š:h neodgodiv Ti pitanja, Suljaga je PODLI S T A K. R.: Osveta Sultana Murata. Historijska pripovijest. Drugi dan bajramske svečanosti godine 1065. poslije Hedžre sastalo se u Stambulu pred Sofijinom dža* m jom veliko društvo. Neki su stojali. a neki opet podvinutih nogu sjedili na šarenim sagovima, prostr* tim po zcmlj. Hodže i drugi sve to više povećavahu ovo kolo, zastaju« ći. a ipak su bili odviše ravnodušni, da bi koji zapitao za razlog toga sa* kupljavanja. Svi su šutjeli; a iz nji* hova se kola izvijali samo gusti ob« laci modroga dima. Poput maglom obavftjh brda pušili su se njihovi čibuci. a oči su bile sa svom pozor# nosti uprte u jedno mjesto. U sredini njihova kola stajao je pred malim stolićem, koji je bio na* tovaren .pozlaćenim krugljama i ma­ čevima, mlad čovjek krasna uzrasta. Lice rnu bijaše opaljeno južnim suncem, al? plemenite crte govorile su jasno, da je boljega roda. Odije« lo mu bilo od zelene svile, a pri!ju« bivši se potpuno uz njegovo mlado tijelo, pokazivalo jc krasni uzrast i vitki stas mladićev. Opasao se sku* pocjenim pojasom, koji je bio ukra­ šen sličicama, što ih je zlatom i svi« Epoj 311 broj znao za to. af se ipak nije ni makao, • dućih izbora rehabilitirati. Je li to da bi i on eventualno djelovao na i lojalno? Nije. Nije već za to, jer je .svoje drugove u radikalskom posla« Suljaga znao stanovište radikala u nićkom klubu, da biše ovi* bile po* I agraru, koje su. zauzeli na lanjskoj pustljiviji prema našim zahtjevima, 1 svojoj partijskoj skupštini, i to se nego i nadalje studirao. Njemu jc stanovište dosad nije promijenilo. bio poznat rezultat naših pregovora Ne treba opustiti iz vida činjenicu, . već u martu ove godine. U aprilu je da Suljaga ni tada nije bio zadovo« vidio i nacrte agrarnih uredaba i on ljan s tim stanovištem, šta više, on je cijelo.vrijeme šutio, držao posla* je to na svakoj svojoj izbornoj skup* nički mandat i studirao u Beču. stini naročito naglasio i na časnu, rli* Koncem juna polaže on mandat i u ječ izjavljivao, da neće primiti man»Obzoru« od 24. juna 1921. navodi . data, ako radikalna partija ne pro« »kao glavni razlog toj svojoj odluci m jeni to svoje stanovište. I šta vi* nezadovoljstvo sa rješenjem bos. dimo? Radikalna partija nije ni za agrarnog pitanja...Salihagić isti­ j dlaku promijenila svoje stanovište če. kako ovaj član (7. čl. begl. ured« o tom, a Suljaga je ipak primio i he. opaska piščeva) izigraš a princip čitavih šest mjeseci držao •mandat. Го znade svako, pa i zem'ljoposjed* zaštite privatne svojine, i stoji u o* prc^ s dosadašnjim stanovištem nlci. I Suljaga se vara, ako drži р<м radikalne stranke, koja je ovaj prin« sjednike tako naivnim, da biše oni cip iz bivše Krizmanove uredbe bri* mogli vjerovati, da jc njegov odstup saia.... Ističući, da ne može primiti rukovođen nezadovoljstvom radi o~ odgovornost za ovaj član, veli ovo: , nakva riješeni., agrarnog pitanja Ja tu odgovornost prepuštam onim Kao naiglavniji uzrok nezadovolj* ljud ina iz vodstva J. M. O., koji su stva navodi 7. cl. uredbe. Iskreno se čini mi se naučili kupiti mr­ vice sav ladina stola, — pa ma čiji priznajemo, da on ni nas ne zrdo* stol bio i čija se politička mudrost voljava. I <m ne može nikoga zvao* sastoji u odstupanju, od svega ono« voljiti. Ali kad se znade, da je taj ga. što su svojim izbornicima obe« član bio! već uižakonjen. općenito ćavali. G. Salihagić obećava, da će proglašen i po njem se postupalo, o ovoj stvari javnost opširnije oba* kad se znade, da izmjena njegova i 6. člana uredbe, što ju je bio izvr* vijestiti. Čekajući rc opširnije obavijesti, šV» c, Stojan Protie. nilje nikad ni mi se nijesmo htjeE odmah osvrnuti ; stupJa na snagu, nego ju je g. minlna taj članak g. Salihagića. Ul kako star Krizman nakon pada kabineta Protića stavio brzojavnim na-e* jc do danas ne dočekasmo, mi ćemo I đenjem Agrarnoj direkciji u Saraје« već sada reći svoju. Prije svega moramo konstatirati, vj izvan snage, na kad se znade, da da je najprostija ne st na. da je po je upravo radi toga člana bilo došlo ložio Suljaga svoj mandat radi >va- do prekida pregovora sa vladom g. kova riješenja agrarnog nitanja, ka« Pašića. onda mi ne znamo, kako bi« ko ga je postigla naša organizacija. ' smo svaljivanje krivnje na vodstvo Kako je to gore rečeno. Suljaga je i naše organizacije radi popuštanja već u martu znao, kako će biti rije« mogli« drukčije označiti nego kraj* šeno agrarno pitanje, i kad bi to bio ' njom demagogijom. Tvrdnja, da je vodstvo J. M. O. uzrok njegovu polaganju mandata, on bi to učinio odmah u martu ili naučeno već kupiti mrvice sa vladi­ bar početkom aprila, a ne bi čekao na stola, ne može se drukčije okr? konca juna, da to učini. Nu mi ima« štiti nego drskošću. Vodstvo J. M. mo i objektivan dokaz, da to Šulja* O.. koje je dvogodišnjom borbom ga nije učinio raduriješenja agrarnog s vlašću pokazalo toliko ponosa, sa* pitanja, nego jer je na to bio prisi­ moprijegora, odlučnosti i izdržljivo« ljen od radikalne partije. Sekretar sti. dobacuje Suljaga Salihagić. koji poslaničkog kluba rad. partije, g. dr. je sa šerifom Arnautovićem nudio Janjić. po zaključku klubske sjedni« Bosnu i Madžarima i Nijemcima, i ce brzojavno je pozvao Suljagu. da i vragu i sotoni, koji je kupio i slao položi mandat, jer ne vrši poslanič« 1 dobrovoljce Austriji i preko kotac* ke dužnosti. Ustreba li. mi smo ; skog ureda u Kotor Varoši tražio, spremni iznijeti i original brzojava. da .m se u Banjoj Luci priredi sve­ Kako se ima razumijevati ovaj čani doček, koji je bio pristupio de* polit.čki gest Suljagin? Jedino tako, mokratskoj stranci samo radi toga, što se je Suljaga našao u nezgodnu jer je ona tada bila na vlasti, pa mu položaju. Morao je odstupiti, a pri« jc jedino ona mogla dati mandat za rođena mu taština nije dala, da ova* privremeno narodno predstavništvo, ko kukavički padne, pa se je htio a onda, kada su radiikali došli do okititi aureolom herojstva, i stoga vlasti, prešao ovima, i taj SaE'hag’ć razlogu svoga polaganja mandata usuđuje se tvrditi, da je vodstvo na* dao je karakter principijelnog nesla­ še organizacije naučeno kupiti mr* ganja sa svojom strankom, kako bi viče sa vladina stola!? Kod toliko se mogao poslije, naročito kod bu« cinizma zaista čovjeku pamet staje. lom uvezla vješta ruka. Glavu po« da će vidjeti još veća čudesa. I nije« taganom oko glave s tako neizmjer« krila mala šiljasta kapa, na kojoj je su se prevarili. Za čas. kao na čaro* nom brzinom, da su nazočni Evrop* bio pričvršćen srebren praporac; bnu zapovijed, nestade krugalja u Ijani zaklopili oči. dočim su Turci njegovi su zvuci imali da ravnoduš« posudi, u čarobnjakovoj ruci zasja gledai’i gotovo bez daha. Krug, kojim ne muslimane dovabe k njemu bli* krasan jatagan, a držak mu je bio se jatagan vrtio, postade već tako zu. posut biserjem i dragim kamenjem. malen, da sc činilo da se oštrica već To je neobična nošnja podavala Poput munje blisto se jatagan na dotakla glave. Ali čarobnjakova je mladiću veseo i slobodan pogled, a sjajnom suncu, a čarobnjak zamah« ruka bila sigurna, a svrhu svoju do po njoj si u njemu lako mogao ras« ne njime — prije nego što su se za« skora postigne, jer jednim udrcem poznati jednoga od onih mnogih ča­ panjeni tolikim bogatstvom gledao* i raspollovi na svojoj glavi) ocijelnu robnjaka, koji za bajrama posjećuju ci mogli razabrat. upravo s čud# kanicu, a da se nije ni najmanje oz* carski Stambul. nom brzinom u najtijcsnijcm krugu ledio. Pomalo bio je tako narastao broj i oko svoje glave. I to je djelovalo, jer Za ovim blio je još nekoliko do* gledalaca, da su nove pridošlice jed« i muslimanski gledaoci sagnuše glave kaza jakosti i) vještine toga mlad* va još mogli vidjeti glavu čarobnja« u znak nijemoga poklona pred vi* ća: on je gledaoce naprosto zapa­ ka. koji je dotle gledaocima već po« sokim umjećem toga smrtnika. njio. Opasnost svake njegove vje* kazivao vještinu svoju. Jednu za Činilo se, da čarobnjak nije ni o# štine,“ što no bi se bila mogla i kr* drugom bacao je pozlaćene krugije pazio toga priznanja, jer je nepre* vavo svršiti, uzrujala je i natjerala u zrak, koje su u brzomu lijetu za# stano radio dalje. Izvadio jc iz ma* I u strah inače mirne i hladnokrvne okružile oko njegove glave, odrazu* le koral jne košarice golub je jaje, po« Osmanlije tako, da je mnogi od njih iući pri tomu sunčane zrake, a opet stavio ga na stolić, uzeo jatagan i zaboravio na svoj čibuk — svoj naj« kao na zapovijed, stvorili bi se sve zamahnuvši pusuo ga sa svom sna# veći užitak. Jedva se čulo dihanje. skupa najednom u ruci svoga gospo­ gom na jaje; ipak ljuska jajeta odo* Ali mladi čarobnjak nije zadiv:o dara, da onda opet još s većom br« lje udarcu i jaje ostade cijelo Ta# gledaoce samo igrom svojih ruku, zinom polete u vis, pri čemu su sa* da jedan između gledalaca pristupi on je u isti mah razblaživao nji* da prikazivale najrazličitije oblike. k stoliću, : ne vjerujući u to čudo, hova srca najčudesnijim pričama i Čas se činilo, kao da se savio ognjen uze laje i stisnu ga prstom, da tako istočnim .pjesmama. Rijetko se do« vijenac oko čarobnjakovc glave; čas čarobnjaka raskrinka. Ali se preva­ gađalo, da su azijatski čarobnjaci je opet padala gotovo zlatna kiša na rio, jer je jaje, koje je malo prije pokazivali u isto vrijeme dvije um­ zemlju: čas kasnije letjele su krugije odoljelo udarcu jatagana, puče od« jetnosti; gledaoci su se obično imali' s tolikom brzinom, da su pokazivale mah pod pritiskom prstiju ovoga zadovoljiti nijemom igrom njihovih sliku džamije, a malo kasnije kotu« gledaoca. Nakon toga izvadi čarob# ruku, ali ovaj im je zabavljao oči i rahu se po zemlji kao potok zlatnSh njak kapu od ocijeli iu svoje torbe duh. valova. i pruži je redom najbližnjima, da je Među ostalim je gledaocima bio i Lakoća i dražest, kojima je čarob* ogledaju. Odbaciv svoju šiljastu ka# I jedan, koji je pozorno gledao sve njak svoje um ječe izvodio, napuniše piću, pokaza im visoko bijelo čelo I njegove kretnje 5 oduševljeno slavio radoznale gledaoce sve to novi jim i kovrčastu smeđu kosu i natakne njegovu umjetnost. Bio je to čovjek nadama, jer su s pravom oček’vali, I ocijelnu kapu. Tada stade vrtjeti ja­ 1 od nešto četrdeset godina, a njegov j© �Bpoi ЗИ Broj Iz ncpršlikc, u koju je poslanički klub J. M. O. morao pasti krivnjom i same radikalne partije, praviti po* litički kapital za se može samo čo­ vjek, koji u sebi nema ni truna mo* rala. I Suljaga i cio svijet zna, da su ga. Pašć i Užunović, kad su s našim poslaničkim klubom pregovarali o agraru, govorili i ispred Šuljagc Sa* lihagića, jer je on tada bi/o član ra.* dikalnoga kluba. Pa kad radi nepo­ pustljivosti Suljaginih predstavnika klub nije mogao isposlovati povolj* nije riješenje, onda bi svako očeki* vao, da će to i Suljaga priznati, po.« gotovo kad držimo, da ni Suljaga, a n: :ko drugi ne misle, da u naših po­ slanika nije bilo dovoljno i spreme i volje, da ovo pitanje riješe što je moguće povoljnije. ■ Sigurno se je svako, kome sebičnost i drugi niski I štaju g. mufti efendije. Taj je izvještaj instinkti nisu pomračili savjest, mo* ustupljen vojnoj komandi pa je valjda gao uvjeriti^ da je vodstvo J. M. O. došao i do g. Kušakovića. No ako nije, upotrijebilo sve sile i sva sredstva, evo mu mi to saopćujemo i tražimo koja su mu stajala pri ruci, da likvi* da nas tuži i zatraži obračun. Sa anonimnima ne ćemo dalje podac:|jom ovoga pitanja što bolje za* štiti interese posjednika, a da ni dru­ lemisati, muftinu izvještaju potpuno gim staležima ne učini nepravde. O* vjerujemo, a g. Kušakoviću nudimo no je rad takova nastojanja navuklo ! zadovoljštinu pred sudom ili pred javna se — i ako neopravdan — gnjev ! nosti. Izvolite, gospodinel ... znatnog dijela naroda, koji ga ozna* čuje kao ucjenjivača, plaćenika itd. I danas, kad je toga i svako poli.* □ tičko dijete svjesno, Suljaga se drz* □ □ nuo, da se baca blatom na vodstvo □ □ □ J. M. O. samo zato, da bi se prika* □ □ □ zao pravim braniocem posjedničkih □ □ O □ prava i interesa i tako izvukao po* □ □ litički kapital za svoju taštu ličnost! □ □ 1 sastanku u Novom Sadu, koji je odrI žan u kući Lajoša Csakia. Sastanku : ofisustvovalo ie drugih 12 lica, a pred­ sjedao je Filipović. KovaČević je pro­ čitao rezoluciju izvršujućeg odbora ko­ munističke stranke, kojom se odlučuje, da se prijestolonasljednik ubije, da.se osim njega ubije još više vidjenijih ličnosti i da se odmah otpočne sa ге! volucijom u čitavoj zemlji. Ova je re­ zolucija izvršnog odbora jednoglasno primljena. Komunistički su poslanici i jednoglasno utvrdili, da Mojzeš laže i navadjali su dokaz za svoj alibi, паglasujući, da oni spomenutog dana, t. j. dne 26. juna, nisu bili u Novom Sadu i zato su naveli veliki broj svje­ doka. Sjetite se ЈМЕТД“ Afera pukovnika Kušakovića. Interesantna stvar! Ono, što je pre- priznanje i poštivanje, jer pokazujemo duzeo Kobasica, čim se zaposlaničio, građansku svijest i — kuraž, koja mora resiti svakog ispravnog držav­ naime da protupitanjima oslabi efekat ljanina. poznatog pitanja H. Ajanovića o još poznatijoj aferi pukovnika g. Kušako­ Vođeni ovakim shvatahjem građan­ vića u Banjoj Luci, nastavlja «Domo- skih dužnosti, mi nesamo da ne ćemo vina« u broju od 14. o. m. donoseći polizati ono Što smo učinili i napisali, dopis nekakva Banjalučanina, koji pu­ nego šta više ponavljamo svoju tvrdnju kovnika g. Kušakovića kuje u zvijezde i čekamo g. Kušakovića, da nas tuži i niječe istinitost Ajanovićeva pitanja. radi klevete — ako ima kuraži, da se Dopisu nadodaje »Domovina« i ko­ na taj način obračunava. Nije ‘naime mentar, u kome slavi g. Kušakovića nikakova kavalirština, kad se jedan kao čovjeka evropejski vaspitana »u potpukovnik obračunava preko »Do­ pravom smislu riječi«, te dalje kaže movine«, u Čiju torbu može stati sve, ovo: *Stvar je, koliko nam je poznato, u pa i vlastito demantovanje. Još manje rukama g. Ministra Vojnog. Mi u to nas može omesti anonimni Banja­ ne možemo ni sumnjati, da g. Kuša- lučanin, jer nije isključena mogućnost, ković neće radi ove klevete izaći čist da je to ona ista »junačina*, koja je i nevin, ali takovo riješenje neće niuna DŽinićevu javnu pogrdu — poklo­ koiiko biti satisfakcija g. Kušakoviću ■ pila uši i utajila se čak i onda, kad a niti javnosti. Klevetnici ma koji to ju je i sama »Domovina« javno poz­ bili i ma kakve položaje zauzimali vala da odgovori. Mi to predpostavmoraju zbog svoga prijavog koraka Ijamo već radi toga, što se u dopisu biti osjetljivo kažnjeni; ne učini li to napada na Hamdibega DŽinića, koji je nadležna vlast, javnost će biti dove­ u ovu aferu — bar što se tiče izvora dena u položaj da ih ona kazni*. naše informacije — uvučen bez ikakva razloga. Badava je taj mar i nastojanje, da »Banjalučanin« se naime sasvim se prijetnjama najniže vrsti zabašuri ta afera. Mi joj ne damo da zaspe. vara, ako misli da je naš poslanički Samo je pri tome nešto i smiješno: klub »podnio u parlamentu interpelaMjesto da »Domovina« apeluje na kom­ । čiju (U stvari je podnešen upit gosp. petentno mjesto, naime na g. ministra I Ajanovića) na ministra vojnog, a da vojnog, da što prije pobije našu ' nije čitavu stvar prije toga provjerio, tvrdnju i stvarno odgovori na pitanje i nego je nasjeo onome čovjeku, koji g. Ajanovića, ona se zaklanja za auto­ I je govor g. Kušakovića tako izvrnuo*. ritet vojske i prijeti se svakom, ko se ' To je netačna tvrdnja i mi ćemo da drzne da dira u ono, što nam je »naj­ i ovom opsjenjivanju učinimo kraj izjamilije«. Polahko gospodo! Račun vam ' vom, da je upit stavljen na temeje malo janliš. Jar baška je udarati na । Iju izvještaja gosp. muftije vojsku, a baška prigovoriti kojem po­ i Kurta. Mislimo, da će se sad umiriti jedincu, pa makar bio i na najistak­ ! kako nervozni Banjalučanin, tako i velike duše oko »Domovine« i „Srp­ nutijem mjestu. Nekorektnosti ima ske Riječi«, koje bi na svu silu htjele svugdje pa i u vojsci. I kad mi pri­ da zabašure ovu nemilu aferu. Reći govaramo tim nekorektnostima, onda ćemo još nešto. I protest ulema menesamo da ne zaslužujemo prijekora i džlisa temelji se na zvaničnom izvjekazne, nego šta više imamo prava na sag — premda je došao gotovo pos* Ijednji — bio tik pred čarobnjakovim stolićem. Tko je god pogledao u njegovu visoku čalmu i u bogato odijelo, prepoznao je odmah u nje* mu Hafizhpašu, nadzornika carskih vrtova. Više se puta izmaknuo čibuk nje* govoj ruci i pao na svileni sag, dok mu je oko bludilo od mladića prema nebu i »Allah!« bio je duboki mu uzdah, što bi ga paša često izrekao, a pri tomu bi svi nazočni sagnuti gla* ve u znak svojega iskrenoga prizna* nja. Umjetnik bio je već zataknuo jatagan u zlatom okićene korice i dovršio svoje prikazivanje, ali nitko se ne maknu, jer su još svi čekali konac priče, koja je bila često pre* kinuta. Tako nastavi čarobnjak: S tim sam pobožnim dervišom do* šao do svetoga zdenca. Tri je puta on umočio ovaj jatagan u vodu i osušio ga paominim lišćem, a kad mi ga je dao, reče: »Evo, uzmi ga! Za tebe je to skupocjeno oružje, koje će ti donijeti sreće! Ovomu oružju u tvojoj ruci ne će odoljeti nijedan neprijatelj; no će ti otvoriti sva vra* ta cijeloga svijeta, a kad ga budeš imao uza se, otvorit će ti oči i ti ćeš gledati u budućnost sviju ljudi I dok bude svijeta i vijeka, ne će mu ni dan ni noć oduzeti više te moći!« Htio sam da se zahvalim pobožnome dervišu, ali ga onaj čas nestalo is# pred mojih očaju. I оД to doba pu* Страна 3 Strana П РАВДА* — »PRAVDA , , i I tujem svijetom, proričem buduć* nost, usrećujem ljude, ali svoje obe* ćane sreće još dočekao nijesam! Gorki smiješak zaigra mu na us* nicama, kad je svršio, sleže mu se na oči i čelo teška magla. Pa ipak se njegov pogled doskora opet raz* vedrio na pitanje Hafiz?paše: — Ako znadeš čitati u knjizi bu* dućnosti, onda govori i reci mi: koje je cvijeće najmilije velikomu sultan nu ? — Crveni planinski mak; — odgo* vori čarobnjak bez oklijevanja. Na taj se sigurni mladićev odgo* vor lecnu paša, ађ nije bio još iz* gubio nade, da će ga uloviti u laži i osramotiti. Zato ga opet zapita mir* no: — Reci mi: kada spava sultan? — Nikada! — šanu mladić sasvim jem tiho. Sad paša odista zadrhta od stra­ ha, nije li još tko osim njega čuo taj sramotni odgovor, a bio je istinit; uvjerivši se, da nitko čuo nije, usta* de lako sa zemlje, pristupi mnogo bliže čarobnjaku i zapita ga priđu* šenim glasom: — Znadeš. koja 11 je robinjica naj* milija sultanova supruga. — Znam pašo! Zove se Fatima. Drhćući na svemu tijelu pritisne paša ruku na mladićeva usta za znak šutnje i naloži mu, da pođe za njim. Mladić uzme svoj jatagan i| spremi se, da pođe za tim dostojanstvenih kom. Čarobnjakov sluga ostade, da Politički pregled. i ! ; | ; Ministar finansija g. Kumanudi o uzrocima padanja naše valute. U prošlu nedjelju je ministar finansija g. Kumanudi, na svom boravku u Spljetu, održao u tamošnjem kazalištu preda­ vanje o našim finansijama. Kao uzrok padanju naše valute naveo je činjenicu, da stojimo pred novom žetvom, te ne možemo za sada izvoziti veće količine Žita, a drugo i to, što smo mnogo uvezli iz inostranstva, pa je rad; toga velika potražnja strane valute. On se nada, da će se kroz 2—3 godine postignuti potpuna Ravnoteža u našim financijama. Naglasio je i veliko političko značenje uspjeha nutarnjeg zajma od 500 milijuna, jer su najveći dio zajma dale baš one pokrajine, koje se u vanjskom svijetu smatraju odluč­ nim protivnicima državnog jedinstva. Politički život u Beogradu mi­ ruje. Za prve dvije nedjelje ovog mje­ seca mirovala je u Beogradu sva po­ litička akcija. Narodni poslanici svih grupa uputlii su se u provinciju. Po­ red toga je i u vladi mirovala svaka akcija radi bolesti ministra predsjed­ nika Pašića i odlaska mnogih ministara na odsustvo.' Poslije ozdravljenja Pa­ šića očekuje se življi rad vlade. Istraga atentata. Javljaju iz Beo­ grada: Što se istraga dalje vodi, to istražna vlast dobiva sve viže mogućnosti, da u svoje ruke pohvata sve konce terorističke zavjere. Prekjučer prije podne, u prisuću četvorice gra­ đana, istražni je sudac Anđelković iz­ vršio suočenje Jozefa Mojzeša, koji je istražnim vlastima dao već dragocje­ nog materijala i komunističkih posla- ' nika Filipovića, Čopića i Kovačevića. i Mojzeš je rekao komunističkim posla­ nicima, da su dne 26. juna poslije i podne svi oni prisustvovali tajnom i spravi ostale stvari njegove. Dotle ' su svi gledaoci sagnuli glave u znak hvale i velikoga priznanja, ali se či? nilo, da mladić svega toga upravo i ne opaža. Mislib je samo na to, đa , će mu se sada ipak jednom otvoriti vrata carskoga saraja. II. Baš onih godina zbivale su se ve* like promjene na carskom prijesto* Iju u Carigradu, a bile su svakomu dobro poznate. Poput sjena dolazili ! su 1 gubili se opet sultani; na prije* I stolje su stupali gotovo samo zato, da silnom prolivenom krvi steku neumrlo ime i tobožnju slavu. Svi su bili gotovo samo igračke janjičar* ske. Sultani su doduše znali, kolika im opasnost prijeti carskim robovi* ma. Zato su često i pokušali, kao n. рг. Sulejman Ш., da razbiju te oko­ ve. no janjičari ovoga objesuše o* nim istiim svilenim konopcem, koji jc on poslao njima u znak svoje srdžbe. Njegov se rođeni stric Mu* stafa dovukao do njega s usklikom, da će ga od janjičarske sile obraniti. Umjesto toga naloži ovima, da ubi? ju sultana Su !e i mana sa cijelom пје^ slovom porodicom 1 tako zasjede Mustafa prijestolje, zamrljan krvlju sinovca svoga. Ali od tada ga je pratio — kao obično svakoga zločin* ca — strah: nije vjerovao nikomu. Ni jedno mu obećanje nije bilo sve­ to. pa nije ni ono ispunio, što je bio obećao janjičarima prije nastupa Omjer grčke i turske vojne snage. ! i ! i i 1 1 i ' i ! : i : • , ' General Papulos, vrhovni zapovjednik grčke vojske raspolagao je koncem lipnja sa preko 18 divizija To je od prilike dvostruk broi vojske, negoli ju je imao, kad je posijednjiput započeo ofenzivu. To je od prilike 250.000 voj­ nika. koji su odredjeni da na isti dan započnu generalnu navalu na oba krila i u centru. Posljednjih su dana u Malu Aziju dopremljene još 2—3 divizije, koje imadu da posluže kao pričuva i kao straža, da u zaledju fronte ne dodje do ustanka Te su čete koncen­ trirane u Aidinu, Magneziji, Balikeseru i Pandermi. Grčki je generalni štab računao, da će fronta, kad se raz'ije generalna navala, biti duga 369 km. Vrlo je važnu ulogu kod te zamišFene generalne navale imala igrati he­ lenska flota. Svakako računalo se pri tom, da će velike vlasti ili možda sa­ ma Engleska pristati na to, da helenska flota proveze čete i potrebni ma­ terijal kroz Dardanele i Bospor. Te su čete htjeli iskrcati na crnomorskoj obali izemdju Samsuna i Jeniboli u zaledju Kemalista. Grci su već pravili velike priprave za te operacije. U so­ lunskoj su i smirnskoj luci nakupili tovarne brodove, šlepove, pontone i kojekakve homerske Čamce, te ih pri­ pravili za prvi signal. Dva su bata­ ljuna pontonjera nekoliko tjedana vježbali na prevlaci Artaki blizu Panderme na Mramerskom moru i činili priprave za iskrcavanje četa. I Kemal paša je podvostručio broj svojih četa, te ima danas na fronti oko 180 hiljada vojnika, dok je bitku kod Eski Šehira u travnju započeo sa 60.000 četa u fronti i rezervom od 10.000. Sa Kavkaza i cilicijske fronte doveli su Kemalisti na zapadnu frontu u svemu 5 divizija, ali te su najjače i vrijede kao uzorne Čete- izet paša vrhovni zapovjednik kemaiističkih Četa rasporedio je svoju vojsku između Biledžika, Eski Šehira, Kjutahije i Ušaka. Konjica se nalazi u centrumu, te odanle podržava veze sa oba krila, koja su potisnuta daleko napred. Naciona­ lističke Čete izvrsno sa oboružane te I svoje vlade: umjesto da im je po* i visio plaću, oduzeo im još jednu tre* činu. Isto je tako znatno povisio sve I poreze, pod kojima su i onako ste* j hjali njegovi podanici. Na ulazima ! njegove palače stražili su grčki na­ jamnici, jer svojo vojsci nije više vjerovao, a on je sam boravio u najzabitnijim sobama, okružen nije* mim društvom patuljaka, evnuha i dvorskih luđaka, koji su se smijali samo na njegove riječi. Bojao se svakoga šušnja, što bi dopro do nje­ ga; uzrujavao se na svaki jači glas i neprestano je očekivao, ne će li ја^ njičari navaliti na palaču, da ga sjete njegova obećanja i pošalju onamo, kamo je on poslao svoga strica s ci^ jelom porodicom njegovom ... U času, kada je onaj mladi čarob* i njak s Hafizhpašom prestupio preko i praga carske palače, sjedio je sultan I pod vinu tih nogu na zlatnoj počivalp ci, buljeći bez misli u modrikasti dim ; lule, koji se dizao prema stropu nje। gove zabitne odaje. Jedan dvoranin za drugim pokušao je, da šalom raz* vedri carskoga gospodara. Ali kada su uvidjeli, da im to danas uspjeti neće i da je to dapače vrlo opasno, ' okaniše se toga, odlazeći natraške i iz odaje, gdje sultan ostade sam. Sa* I mo njegov najmiliji grčki rob hla* d;o mu je velikom skupocjenom 1e*> pezom glavu. Nepomično sjediin je car. uzrujan nekorii tajnom slvt^ipm^ što mu je parala poplasenv (Nastaviće st). i �Broj 311 Број „ПРАВДА* — PRAVDA" Strana 3 Страна imadu dovoljno teškoga topništva, aeroplana i tehničkih sredstava. Drži se, da će centar novih borba biti Kjutahija. I ako je grčka vojska brojno jača od kemalističke. kemalističke su čete sposobnije za borbu i prožete sviješću, da se sada radi o opstanku turskoga carstva, o slobodi ili ropstvu Turaka. Turske se čete nalaze uopće u po­ voljnijem položaju, a njihovi vodje bolje poznaju teren, u kojem se vode borbe, dok su vojnici priučeni na terenske prilike i klimu te sposobni da izdrže više nego li Grci. . i | I I 1 Domaće vijesti. Ispravak. U prošlom broju lista, u naredbi o provagjanju beglučke uredbe štampan je i 25. član, koji je ukinut prema izmjenama te naredbe, propisa­ nim 10. juna o. g. i koji prema tome ne važi. Zatim u članu 10, u posljednjem retku mjesto „viša sila ranijih prilika" treba da stoji „viša sila ratnih prilika". .Molimo, da se to uvaži. 1 Ona predviđa minimalnu tarifu za i države, s kojima imamo trgovački I ugovor i maksimalnu za države, s kojima ga nemamo. Također je predviđen 1 sistem zaštitnih carina na željezo, drvo i tekstilnu robu, ali povišenja za ove artikle ipak nisu tolika, kako je to tražila zainteresovana industrija. Dosadašnje ubiranje poreza na obrt kod carinarnica je ukinuto, ali je za toliko povišena tarifa. Također je i ado za preračunavanje dignut, tako da sada 100 zlatnih dinara odgovara iznosu od ' 400 srebrenih. ’ | j Muslimanska centralna banka za ; Bosnu i Hercegovinu d. d. u Sa­ ! rajevu, treba više vježbenika musli­ mana sa svršenom trgovačkom aka­ demijom ili barem nižom trgovačkom školom. — Pismene vlastoručno pisane ponude sa školskom i liječničkom svjedočbom slati na upravu zavoda. OBO8OIOIOCO2OIO3OBC i , ■ Širite .Pravdu* acBosoBOEoaoaoBosoi Najjeftinije i najbolje Narodna Jugoslavenska kuhinja papirne vrećice dobivaju se u svim količinama i vrstama kod Sarajevske tvornice papirnatih vrećica (hesa) u Sarajevu ===== Kralja Petra ulica br. 2. ===== Zatražite cijene i uzorkel Poznati Mehmedčauš kuhar. — Svakovrsnih ukusnih jela sa umjerenom cijenom i dobrom p slugom. — Za čistoću jamčim. Int. telefon 124. ZEMALJSKA BANKA ZA B.i H. Centrala U Sarajevu. Filijale: Banjaluka, Bjelina. Brčko, Mostar i Tuzla. Ispostave: Mujaga Kovačević zvan Mostarac. I ===== B S Bihać. Derver.ta, Doboj, B. Gradiška, Livno, B. Novi, B. Samac, Travnik, Trebinje, Višegrad, Zenica i Zvornik. Zastupstva: Bugojno, Gacko, Gcražda, Konjic, Nevesinje, Bos. Petrovac, Rogatica, Sanski Most, Srebrenica, Stolac, Visoko. Uspješno se oglašuje u „Pravdi". Uplaćeni dionički kapital ZO milijuna kruna. Redovite FEzerve i fond za sigurnost založnica 13 milijuna kruna. - ----------------------------------------------- I===8^= I === ■ I ===== I ===== I I I ==l =====1 ===| ===| ==lI ^=1 I I ! , j Osiguranje robe i prtljage na željeznicama. U ministarstvu sao­ braćaja održana je konferencija za stvu. Ministarstvo spoljnih poslova osiguranje robe i prtljage na željezni­ javlja, da naša država ima kraljevskih cama. Pored nadležnih organa toga poslanstva u : Ateni, Beču, Bruxellesu, ministarstva prisustvovali su i predU prošlom broju nam se potkrala Bernu, Bukareštu, Varšavi, Washingstavnici domaćih i češkoslovačih dru­ tonu, Madridu, Parizu, Rimu i Sofiji; još jedna pogreška. U bilješci »Balkani­ štava. Sa nadležne strane je tom pridiplomatskih predstavništva u : Budim­ zacija uprave« mjesto ministar saobra­ likom izražena želja, da se što prije pešti, Carigradu, Trstu, Kairu i Smirni; ćaja ima da stoji ministar pošte generalnih konsulata u: Beču, Solunu, I Dolazak g. Kaline. Prekjučer stigao organizuje osiguranje na jedan prakPragu, Marselju, Bukareštu, Ženevi, ’ nam je u goste izvanredni poslanik i tičan način, kao što je to u naprednim zemljama, gdje se osiguranje proNew-Yorku, Chicagu i Bru.xellesu: opunomoćeni ministar Čehoslovačke vađa na samim željezničkim blagajnama konsulati u : Grazu, Dusseldorfu, San 1 Republike u Beogradu g. Anton Kalina. Frar.cisku, Korsici, Krku, Amsterdamu. i to priznanicama. Poslije rasprave On je poznat još iz bivšeg bečkog par­ Antofogasti i Montrealu. konferencija se složila u tome, da naša lamenta, u kome je glasao protiv osiguravajuća društva izrade elaborat aneksije Bosne i Hercegovine. Silno o osnivanju jetinog osiguravajućeg spretan polftičar i širokih slavenskih Masarvkovih koncepcija, g. Kalina je i društva za prtljagu i robu na željezMuslimani i muslimanke radio i na drugim kulturnim poljima nicama. Isto tako bi ova društva imala da spreme ^redlog o načinu održavasu svome velikom narodu. Dobro nam grada Sarajeva, sjetite se došao nja međunarodnih veza na ŽeljezniI ' čama. Nova carinska tarifa. Krajem ove vašega ,,MERHAMETA“. nedjelje stupa na snagu nova carin­ Českoslovački konzulat šalje nam ska tarifa za uvoz u našu kraljevinu. i ovo saopćenje: Ministarstvo inostranih Naša predstavništva u inozem­ 1 , I djela u Pragu imenovalo je Ijekare u Sarajevu gg. dra Ljudevita Pisena konsularnim Ijekarom, te dra Jindricha Čihaka njegovim zamjenikom. Most u Sanskom Mostu, koji je . uslijed poznatih poplava bio porušen, popravljen je i sa danom 12. o- mj. promet na željezničkoj pruzi Prijedor —Drvar—Knin opet je uspostavljen. Marke za Hurrijetove šegrte. Svim prijateljima musi, zanati, podmlatka, a naročito musi, institucijama: bankama, veletrgovinama i si. stavljamo na srce, i molimo ih, da nam sabiraju i šabu na adresu: Hurrijet, Gornji Tabaci 5, Sarajevo - stare i upotrebljene poštanske marke, koje ćemo unovčiti u korist" naše šegrtske sek­ cije, koja već sada izdržaje preko sto­ tinu siromašne, a vrijedne djece na svim modernim zanatima. Za društvo »Hurrijet«: Odbor. 1 ==~B= I === I = Bavi se svim bankovnim poslovima, vrši uplate i naplate u kraljevstvu SHS i inozemstvu. I Novo! Prispjela je veća količina dobrih Staitlbulskih I kita -ićanki) za fesove. — Cijene su kako slijedi: T; E м 1 dutz. kita -Dubim* . . . . K 240.— 1 „ „ „Đžanfes" . . . „ 150*— 1 „ „ „ s plehom „ 100*— šaljemo uz pouzeće dok zaliha traje. I Islamaga Vranić i Sin, ш Ц I trgovina fesova. SARAJEVO, Sarači ulica broj Prima kao glavno zastupstvo za Boenu i Hercegovinu Assicurazioni generali i Prvog sveopćeg društva 7a osiguranje protiv nezgoda i Šteta, sve vrsti osiguranja. iSEBURA IZ FABRIKE HINKA FRANCKA SINOVI, O ZAGREB 0 preporučuje se za tursku Crnu kSVU kao najsavršeriji dodatak i zamjenica zrnate kave. Dobija se u svim kolonijalno-bakalskim radnjama. 1 1. 246 ■ Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.J u Sarajevu Dionička glavnica 10,000.000'— Kruna. Podružnice u Bos. Brodu, Bos. Novom i Travniku. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.—Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. —Daje sezonske i aprovizacijske kredite.— Kupujt i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe,a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ Hancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijeio. - Brzaјавi: Trgonačha franka, Šarajвво. - latarorhan telefai: M Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija D. i A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/2e4525cdaa660c0d8e90061c8bdb7de6.pdf 7137b922ef98a3424b94d765b8e977b2 PDF Text Text POŠTAR1NA U GOTOVU PLAĆENA. Pojedini broj K 2'— PRAVDA Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcionl odbor. Pretplata: godišnje K 180.—, na pola godine K 90.— (u Sarajevu); za našu državu godišnje K 200.—; za ino­ zemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 74 (312) Sarajevo, 17. jula 1921. Centralni odbor J. M. O. otpočeo je svoja vijećanja na 15. o. mj. i za? vršio ih danas. On je u prlom redu uzeo u pretres izvještaj poslaničkog kluba o radu od posljednjeg sastanka i u vezi s time smatrao svojom glav­ nom zadaćom, da izgladi spor, koji je u klubu nastao i o kojem je u jav­ nosti bilo govora. I ako su opreke bile znatne, međusobnim popušta, njem obiju grupa uspjelo je, da se izgladi spor i da klub nastavi surad« nju u sadašnjoj vladi. Ujedno je za= ključeno da će se na redovitoj glav? noj skupštini organizacije, koja će se sastati početkom oktobra ove go­ dine, prosuditi dosadašnji i odrediti budući politički pravac poslaničkog kluba i preraditi statut stranke, na? ročito u pogledu sastava Centralnog odbora. Centralni odbor pretresao je i pitanje lista »Pravde«, te je zas ključio, da se udovolji molbi glavnog urednika g. Korkuta, da do zemalja ske skupštine ode na dopust, a da I IV. delikte«... Ustav u članu 13. prihvaća: „Sve krivice štampom učinjene sudiće redoviti sudovi*. 54. Program: »(Zahtijevamo) Što strožiji progon lihvarstva i zaštitu maloljetnih*4. Ustav u članu 36. pred­ viđa: „L i h varstv o (ze enaštvo) svake vrste zabranjeno je". Zaštita pak ma­ loljetnih pitanje je zakonskog uređenja. 55. Program: »Tražimo da se i u vojsci poštuju propisi Islama, a naročito da se muslimani vojnici ne opterećuju uz ramazan teškom služ­ bom*. Ovo je pitanje zakonskog ure­ đenja. 56. Program: „Tražimo da se uvede apsolutna zabrana za sva vojnička lica, da se miješaju u politiku i da u isto vrijeme obnašaju građan­ ske i vojničke funkcije". I ovo pitanje spada u kompetenciju zakona, da se njim reguliše, ali ga i Ustav djelomično opredjeljuje u 70. članu: »Oficiri, ak­ tivni i u nedejstvu, kao i podoficiri i vojnici pod zastavom, n e mogu vršiti biračko pravo ni biti birani". 57. Program: ,,N a rod n o m zdrav­ lju i higijeni posvetićemo osobitu paž­ nju, naročito suzbijanju alkoholizma". Ustav, član 27. glasi: »Država se stara: 1. o popravci opštih higijenskih i socialnih uslova, koji utiču na narodnu zdravstvenost; 2. o naročitoj za­ štiti matera i male djece; 3. o čuva­ nju zdravlja svih građana; 4. o suzbijanju akutnih i kroničnih zaraznih bolesti kao i suzbi­ janju zloupotreba alkohola; i 5- o besplatnoj Ijekarskoj pomoći, besplatnom davanju lijekova i drugih sredstava za čuvanje narodnog zdravlja siromašnim građanima«. 58- Program: „Nastojaćemo, da se naš autonomni (vjersko prosvjetni) »Š t a t u t« odmah podvrgne temeljitoj revijjji«. Do izglasanja Ustava nije bila sigurna ta revizija, a sada ovo pitanje spada u kompetenciju vakut-mear. sabora za ižradu. 59. Program: Nastojaćemo da našoj organizaciji pristupe i muslimani iz drugih jugoslavenskih kra­ jeva". Naš je klub pokušao odmah, čim je došao u Beograd, da dođe u zajednicu sa poslanicima muslimanima Godina Ш. Sarajevo, utorak 19. jula 1921. (13. Zil kade 1339.) se redakcija povjeri sadašnjem za? mjeniku glavnog urednika gosp. Dž. Sulejmanpašiću uz sudjelovanje gg. narodnih poslanika Ajanovića i Sadovića. U štampi su iznesene mnogobroj­ ne netačne i tendencijozne vijesti o vijećanju Centralnog odbora. Nije točno, da je traženo, da odstupe predsjednik poslaničkog kluba g. Maglajtić, g. ministar dr. Karameh? medović, kao što nijesu tačne i mno? ge druge slične vijesti. Isto je tako netočna i tendenciozna vijest, kao da je pobijedila grupa gg. Maglajli? ća i Korkuta, jer o kakvoj pobjedi ne može biti govora, kad je spor međusobnim popuštanjem izglađen. Poslanički klub, koji se do sada bio samo provizorno konstituisao, izabrao je za predsjednika g. Ma? glajlića, za potpredsjednike gg. M. Kapetanovića i dra Hadžikadića, za tajnika g. Alića. za blagajnika g. Sa? rajlića. Program J. M. 0. i Ustav. S—in. 53. Program: »(Zahtijevamo) porotu za sve političke i štamparske Čekovni račun pošt. štedionice 1119. iz Južne Srbije, ali ovi nijesu prihvatili ruke. Pa i poslije, kad su bili izašli iz demokratskog i radikalnog kluba, nijesu htjeli s nama zajedno, da sebe pojačaju još i sa 24 naša glasa, nego su bili sebi osnovali — posebni klub. 60. Program: »Sve štete, koje su nama muslimanima učinjene tokom rata, a naročito od prevrata, imadu se potpuno i što brže naknaditi«. Ustav za ovo nema specialne garancije, a šta će zakon o tomu predviditi, to se ne zna. Za mene ovo pitanje ostaje otvoreno. S ovim savršavam su ovih šezdeset točaka naš je program potpuno iscrp­ ljen. Ko me je pratio u ovom uspore­ đivanju s programom u ruci, svjedok mi je, da nijesam ispustio ni jedne točke, ne samo principijelne, nego ni inače od manje važnosti. Ali ko bi ipak htio da kaže, kako sam ispustio nešto iz programa od bitne vrijednosti, molim ga, da mi to javno i dokaže citatom iz programal Ovako pak moramo računati s ovim Što vidimo pred sobom. Tu imamo 60 točaka programa, od kojih zabilježismo kao prijeporne samo njih osam i to: pod brojem 9. navedena o jugoslavenstvu, pod brojem 11. proporcionalno pravo glasa, broj 12. doncšenje ovoga Ustava sa dvije tre­ ćine glasova, 18. i 29. sloboda rada i stjecanja, 28. proširenje djelokruga Senatskih sudova, 30. sloboda utak­ mica na polju privrednog rada obzi­ rom na davanje privilegija, 39. dava­ nje zemlje vlasniku, koji je hoće da obrađuje i 60. naknada za štete iz rata i iza prevrata. Dvije točke programa se storniraju i to: pod brojem 7. o našem stanovištu do ustavnog uređe­ nja i broj 40. do riješenja kmetovskog pitanja. Ostalih četrdeset i devet točaka nađosmo da je zadovoljeno, bilo potpuno Ustavom ili inače, bilo djelo­ mično ustavom u principu i izvedenjem u izradi zakonodavstva. Agrarno pita­ nje izlučujem na stranu da ga klasira kako ko hoće: ili u ovih pedeset to­ čaka da spada ili da ga pribroji uz prvih osam, pa da ih bude devet. Od prvih osam tačaka ja smatram da su negativno riješene ove pod bro­ jem 11 i 12 potpuuo, a one pod bro­ jem 30, 39 i 60 djelomično, dok imam j j i ■ i : i j ; . ■ . : ; nade da će se povoljno u budućnosti I đivanjem. A to je ekonomska riješiti one pod brojem 9, 13, 18, 29 1 organizacija! J. M. O. neka se bori za mogućnost opstanka i 28. Za svih pet negativno riješenih točaka naš je klub poduzeo sa svoje i muslimana u ovim zemljama kako god strane sve, što mu je bilo u snazi, da I hoće u političkom pogledu, ekonomska se povoljno riješe bilo u Ustavotvornoj ! organizacija, posve nezavisna od poli­ tike, treba da sa svoje strane tu m oskupštini, bilo u ustavnom odboru ili u pregovorima s vladom za sporazum : gućnost učvršćuje i osigurava u — ali nije uspio. ■ materijalnom pogledu. Istorn tako doMeđu pedeset pozitivnih točaka ima 1 bili bi smo i drugu nogu na čvrst i nekoliko njih, koje momentano nijesu I pravilan hod u budućnost, a ne bi zadovoljene, ali ih ja ipak nijesam ; dalje hramali samo na jedroj, političoznačio za prijeporne, kao na pr. pod ! koi, kao sada i zaljuljavši se na sva­ koj zapreci u bojazni, da se ne sru­ brojem 51 otvaranje popravilišta za pokvarene dječake, broj 58. revizija šimo. Naša ekonomska organizacija sadr­ autonomneg „Statuta" i broj 59. odnos prema muslimanima iz drugih jugosla­ žavala bi u sebi i zemljoradničke i venskih krajeva. Ja ih ne označih za zanatlijsko zadrugarstvo, za koje smo po programu J. M. O., kako to istaprijeporne stoga, što u prvom dijelu koh pod brojem 41, zaduženi da ga članka naglasih, da ću usporediti pro­ razvijamo, ali bi istodobno obuhvatila gram J. M. O. sa Ustavom u vezi sa radom našeg poslaničkog kluba, te što ■ i konzumno i trgovačko, bankarsko i stoji bilo do nastojanja Organizacije ! industrijalac udruženje muslimana tako, da bi njezino upravno vijeće bilo do boljih prilika, da se i ova i ovakva načela naše stranke ispunjuju i rukovodilo naš razvitak na ckonom! skom polju isto onako, kako to ceni ispune. Niko uviđavan niti hoće niti može i tralm odbor J. M. 0. rukovodi na polju ispustiti ih iz vida i ne truditi se, da političkom. Drugačije ne može ni biti, se i ova pitanja ne ispune, kao i ona, jer posao, koji nas na tom polju čeka, koja su djelomično sada negativno ri­ I tako je iza ratne oronulosti ogroman, ješena, pa dapače i potpuno negativno, ■ da je apsolutno nemoguće, da bi ga ako smo kod njih naglašavali svoje j mogla valjano voditi i svršavati posebno stanovište (kao što je pro­ I naša politička organizacija. porcionalno izborno pravo), a kamo li S druge strane, naša ekonomska on:? za koja ima nade da će se po­ I organizacija, koja se do sad nikad voljno riješiti. Međutim i u rečenih i nije mogla odjednom vrijedno osnopedeset pozitivnih točaka, većina ih je, j vati, može še sada po mom sudu koje su postavljene na dobru bazu 1 osnovati kako treba novcem i obligariješenja Ustavom, a dokončati se imadu 1 cijama, koje će se dobiti u odštetu za U izradi zakonodavstva i drugom par­ • oduzeta nam zemljišta po agrarnoj lamentarnom radu. Hoću da reknem, I reformi. Neka se taj novac nipoš to kako se dobar dio našega programa ne potroši, osim ako ko ima koji nalazi još u stadiju rješavanja i ispu­ dug da plati i najnužnije što mu njavanja i da bi presjeći to ispunja­ ' treba da nabavi, nego neka se uloži vanje značilo Isto što i ostaviti među u naše novčane zavode na dva pristaništa na uzburkanoj vodi, a 1 štednju do vremena, koje se pokaže u brodu, koji je prilično dobro oprem­ najzgodnije za provedenje ove naše ekonomske organizacije. Pogledajte još ljen, ali mu posada hotimično obustavi djelovanje, podijelivši se u nazorima: i jedan put, šta napisah pod brojem 41 jedni da se ide naprijed, a drugi da i o državnom potpomaganju zadrugarse vrati! stva, sjetite se, da je od našeg poliOva aluzija, priznajem, odnosi se na i tičkog programa izmjenjen dobar dio tadašnje stanje našeg poslaničkog ; i mislite na momenat, kada će nam kluba (pred glasanje Ustava), a krup­ trebati sada pristupiti jednom novom nih razloga imaju obje grupe posla­ ekonomskom programu, da na njemu radimo. I spremajte se, da preko svojih nika i za i proti. Međutim, glasanjem delegata na, ekonomskoj konferenciji, za Ustav izađoše naši poslanici jedin­ koja će se ako Bog da na jesen sazvati stveno iz Ustavotvorne skupštine i u Sarajevo, istaknete sve one smjerove, pređoše u zakonodavnu skupštinu. Ali kojim mislite da treba naša ekonom­ kojim pravcem od sada da pođu, to ska organizacija da pođe. pitanje nije raščišćeno. Naš poslanički klub mnogo misli na Narod treba da ga raščisti! čuje se ovaj momenat, pretresao je ovo pitas više strana. 1 pravo je, jer u našem , nje više puta i donio zaključak klubu sjede narodni poslanici. Da narod pak mogne tačno prosu­ 1 za saziv ekonomske ankete 1 čim to omoguće prethodne preduzete diti težinu čitave stvari, ja uzeh na I mjere za osnutak ekonomske organise zadaću da ga po programu J.M.O. upoznam sa rezultatima rada J. M. । zac.ije. Meni je stavljeno u dužnost, da Kluba, pa neka po njima (kao i po ; našu javnost preko „Pravde" o tomu obavijestim, što ću jo i učiniti — na­ duhu naših težnja i političkog shva­ dam se na skoro — pod naslovom ćanja i u drugim pitanjima, koja nijesu »Naša ekonomska organizacija". Samo napisana u programu, a o njima molim, da me tada s najvećom pažda treba zauzeti stanovište kad, izbiju na tapet) prosudi, u kom će pravcu ! njom popratite u prikazivanju i da po dati novu direktivu svojim zastupni­ i najboljoj uviđavnosti pomognete osno| vu, da se odmah, nakon svršetka glaVcima. Hoće Ii i za dalji rad slijediti zapovijed, kao što se čula na izborima? ! nih ljetnih poslova mogne sastati naša ! ekonomska anketa. Hoćemo samo složno, svi skupa, pa — ili svi bijeli ili svi crni!"? Ja vjerujem u političku svijest na­ šega naroda i nadam se, da hoće! * □ a Međutim, kako god u buduće opo­ ravila politika J. M. Organizacije, jedna praznina i to jedna silna praznina u zajednici muslimana Bosne i Herce­ govine ne može se i ne smije se više podnositi, a da se što bržo i što in­ tenzivnije ne počne sa njenim izgra- □ o □ □ □ п в Sjetite se пзпгтни □ п □ □ □ □ □ �Strana 2 Страна Spoj 312 Broj „PRAVDA* — ИКРАЗДА“ Riješenje agrarnog pitanja u južnoj Srbiji. | i štetnim. Za to, kaže, ima dokaza iz iskustva. G. Raičević je dobio mandat i sto* licu u konstituanti pomoću musliman­ Neke sarajevske novine objavile puno .izrodio i pojavio u najgrub* skih glasova. To priznaje i radikalski su sporazum o agraru između muslb Ijoj formi. Taj je pokret stvorio tak* I organ na Cetinju. Pred izbore su radimanskih poslanika iz Makedonije i tično stanje, koje vlasti i zakoni) I kali obećavali, da je muslimanima Sandžaka i predstavnika viadrnih moraju mijenjati vrlo obzirno, i to 1 mjesto samo u radikalskoj stranci i grupa, pa su poredcćii naš i njihov opet samo u ograničenoj mjeri. Ta- i da su radikali oni, koji će u obzir uzeti sporazum došli do zaključka, da sam kav slučaj nije u južnoj Srbiji. A da sve njihove opravdane zahjeve. To nije, mnogo je pridonijela veća kom? džačko*makcdonski posjednici pu­ ćemo mi samo zabilježiti i sada preći no bolje prolaze i da su prema tome paktnost muslimana, niži kulturni preko toga. njihovi zastupnici, i ako neškolova* niveau naroda, a naročito okolnost, ' G. Raičević iz političkih obzira nije da vlasti nijesu prije toga ni poku* ni. puno sposobniji od naSih. Na ovo imao pravo zastupati ono gledište o šavalc da riješe to pitanje, kao što posljednje nećemo se ni osvrtati, a šerijatskim sudovima i tako je dolazio pozabavićemo se prvim zaključkom. je to kod nas Austrija radila i time do zaključaka: da su oni štetni. već, da tako kažem, posijala sjeme Prije svega ne smije se smetnuti s Gosp. Raićević, kao Crnogorac u današnjem a gr. pokretu. uma okolnost, da se agrarni odno* Ima još jedna stvar, koju ne uzi* 1 svojoj užoj domovini i nije mogao ni šaji u Bosni i Hercegovini znatno ■ maju u obzir oni. koji su dosad go* I vidjeti ništa napredna i uredna kod razlikuju od onih u Makedoniji, a donekle i Sandžaku. Obrađivaoca voržli o tom sporazumu, a koju treba ! muslimana. Pošavši od seoskog hodže slobodne zemlje niti su bili niti su naročito naglasiti. To je obKk i na* pa na dalje, do sibjan mekjteba, do naše najviše istance, to sve ne priliči sada nosioci kakovih prava na zem; čin sporazuma, te kontrahenti nje* na kakve ustanove kulturne i pro­ ■Iju. koju obraduju, dakle posjednici govi. Sporazum, što su ga na* imaju na nju neograničeno pravo ši poslanici iz Bosne stvo* svjetne, to najmanje prestavlja državno vlasništva. Valja znati, da čitluci i r i >1 i sa vladom g. P a š i ć a, do«* nadieštvo, a u njima savremene or­ čitlučki odnosi mjesu slični ni po bio je zakonsku formu d u* gane. Stoga se i danas može Čuti svom postanku, a niti po odnosu iz* s t a v n o (»snaženje, dok je negodovanje kod samih muslimana zbog nereda, nerada i samovolje. I među cifluk-sahibije prema cif čiji sporazum sandžačko*makedonskih nije onda čudo, kada se i kršćani kmetskim odnosima u Bosni i Нсг* muslimana s predstavnicima partiji a ccgovini Čifluk*sahib:ja je bio uvi* iiz vladine većine političke naravi), I ljute na ovakvo stanje kod naših vjerskih i prosvjetnih ustanova. Mu­ jek pa sve do u Najnovije vrijeme nema apsolutno nikakve garancije, slimani često puta traže kod redovnih uže vezan za čitluk nego vlasnik da će se on i izvršiti. To sve zavisi sudova intervencije i zaštite, pa je na kmetskih selišta, a čifčije u Make­ o dobroj volji pojedinih potpisnika osnovu tih pritužaba kralj, veliki sud doniji i donekle u Sandžaku su bili sporazuma i od političkih prilika, nosioci vrlo neznatnih prava i to koje će se razviti. Sami poslanici iz za Crnu Goru na plenarnoj sjednici donio » dluku, da se imovinske parnice većim dijelom po sadržim radnika i Makedonije i Sandžaka svijesni su imaju rješavati kod redovnih sudova najamnika. Oni su bili pokretni i toga, pa su se stoga bivši članovi ra­ u smislu zakona o gragjanskom sud­ često su mijenjali čitluke kao i čif* I dikalnog kluba otpet povratili u ra* skom postupku, član IV., koji kaže: luk-sahib’je. Historijski izvor kao i j d.'kalm klub, a to će jamačno uči* Duhovne sudske vlasti i šerijatski su­ pravnu narav ovih odnosa jednom | niti : demokrate. dovi vršiće i u buduće sudsku vlast ćemo zgodom podrobnije razložiti, : Već onim časom, kad je naš posfl. u bračnim sporovima, u koliko se ne a sada mislimo, da je dostatno ovo* 1 klub stupio u pregovore s vladom, bi odnosili na imovinska prava. Mi kmetskih selišta, a čifčije u Make* . postavio se je na gledište, da je bolje imamo svoje hodže, Šerijatske sudove, liko istaci. Kod nas. u Bosni i Herce* । i manje uspjeha, i manje prava, ali glavnu Upravu Vakafa sa virilnim od­ govini, to je opet pravo bilo ograni* ' da se to privodi u djelo, nego da do* čeno kmetskim pravom, koje je i u > bije puno Tjepih riječi * praznih o* bornicima. Sve to imamo na osnovu jednog člana u Ustavu bivše Crne Gore zemljišne knjige bilo uneseno. bećanja. koji glasi: Unutrašnja Uprava MuhaDruga se razlika očituje u tome, Pri koncu napominjemo, da je a* medove Vjeroispovjesti pripada Muf­ što se je agrarni pokret, koji se kod grar samo jedan dio našeg sporazu* tiji Crnogorskom i Brtskom. 0 kakvom nas punim pravom zove pljačkaški ma. možda tek jedna trećima, dok pokret, a kojemu bi agrarna refor* ј je agrar kod sandžačko* makedon* ' zakonu o šerijatskim sudovima, o po­ ma trebala da dade neki regulativ, i skih poslanika jedna jedina tačka | stupku, o uregjenju naše vjersko-prosvjetne uprave, ili kakvim pravilnicima kod nas u Bosni i Hrcegovini pot* I sporazuma. u tim ustanovama, toga kroz četrde­ set i više godina nema kod nas. U nas se upravljalo i danas upravlja, »na osnovu šerijata i prakse«, a što je šerijat, Što je i odakle praksa, ne bi se to definiralo kroz decenije, da je ostala Glas zaboravljenih. stara vlada. Prateći »Pravdu« i rad Vašeg kluba se na razne prigovore i napadaje. Vaš Posljedica svega toga je bila, da su oko ostvarenja pojedinih tačaka Va- , delegati su imali pune ruke posla oko se događala pokrštavanja, da su naši šeg programa, upada ruma, — Crno­ vakufi skoro uništeni, da nemamo nisamog dokazivanja potrebe, a još više gorskim muslimanima — u oči najviše i oko odbijanja napadaja, koje Vi kakovih mekteba, tako gdje postoji ibto, što se pojedini zastupnici nemušti* j smatrate da dolaze iz neupućenosti tidaija. to je u džamijskom ćošku. na mani izvan Bosne i Hercegovine odu- ? i neobavještenosti. U debati se istakao golom podu; djeca kleče, zagušena u piru ustanovi šerijatskih sudova, kao | i naš zastupnik g. Raičević, koji se I prašini, gdje treba da uče nekoliko potrebne institucije za nas muslimane. 1 žestoko obara na šerijatske sudove, , godina, dok nekako na pamet nauče U debati u Ustavnom odboru nailazi I smatrajući ih sasvim nepotrebnim čak i samo jasini-šerif. Iz Crne Gore. PODLISTAK. R.: Osveta Sultana Murata. Historijska .pripovijest. (Nastavak). Najednom se makne zastor na vratima, a u sobu stupi patuljak. Bio je silno nakazan, ali poznat da je carev osobit ljubimac. Doplazio je do nje^a poput pseta, uzeo čibuk i počeo puši ti, pri čemu je vjerno оро* našao carevo držanje. Ali sultan do skora opazi njegovu šalu i udarivši ga nogom u usta, gurnu ga od sebe. To mu bude plaća za dobrotu, jer je htio da razvedri svoga razdraženoga gospodara. Sav krvav i zapla* kan podiže se patuljak sa mramor* noga tla. a sultan se opet podade promatranju dima. Niti je što mi* slio, niti sc ganuo na plač svojega kukavnoga roba. Nad cijelom se pa* lačom slegao smrtonosan mir kao prije strašne oluje. Samo se iz da* ljine čuo glas mujezina, gdje dozi­ va musliimanc na molitvu. Doskora se opet makne zastor na vratima i u odaju uđe Hafiz*paša, padnuvši odmah ničice'pred svojim gospodarom. — Sto želiš? zapita ga sultan mr* ko. Pred vratima stoji ndad čarob* njak i čeka samo na mig tvoj, viso* ki gospodaru! — odvrati paša, po* klonivši se opet do zemlje. - Ne ću da ga vidim! Ali on poznaje prošlost i pro­ riče budućnost! — Neka uđe! Pokloniv se ničice. udalji se paša, da udovolji želji sultanovoj. Golim mačevima oboružani crni robovi sultanovi opkoliše njegovo sje­ dalo, a za čas stupi u odaiu čarobnjak, sagnuv glavu na pozdrav sultanu. Držeći svoj jatagan,ostade tako sagnut, očekujući sultanove zapovijedi. — Tvoje ime? — zapita ga ovaj mrko. — Mehalle. — Tvoja domovina? — Čarobnjak nema domovine. — Koliko ti je godina? — B lo mi je pet, kad si se ti opasao Osmanovim svetim mačem. — Odakle dolaziš? — Iz Moreje, veliki gospodaru. Čarobnjak je ove dvije prve riječi nekako čudno naglasio. Sultanu Mustafi sinu neugodna pomisao glavom, no brzo se opet sabra : — Čuo sam, da ti je poznata budućnost?! Po tomu bi morao pozna­ vati i prošlost? — Ti reče, gospodaru! Tko gleda izlaz večernje zvjezde, treba samo da okrene glavu i da vidi, kako zadnje zrake zapadnoga sunca ljube zemlju na rastanku. Dobro! Reci mi dakle: čime sam juče započeo svoje ramazansko pranje? — Najprije vinom sa Kanarija, onda ciparskim, a svršio si vinom sa Hiosa. j I ' I i Smiješeći se zadovoljno, pogladi sul­ tan dugu svoju bradu i reče čarobnja­ ku, na oko dobre volje: v — Znadeš li ti, da bi te taj odgo­ vor mogao stojati glave? — Znam, gospodaru, da bi me mogla snaći sudbma onoga španjolskoga tr­ govca, koji |e . . . po zakonu svoje vjere . . . krstio vino, koje je prodao tebi. Taj oštri a pristali odgovor svidi se sultanu, jer ga je uvjerio, da taj ča­ robnjak zaista poznaje prošlost. Ipak se još ne usudi, da ga zapita za dan svoje smrti, koje se kao svaki zldčinac silno bojao. Zato pokuša, da se ulaska mladomu čarobnjaku, govoreći mu nježnim glasom: Ti si krasan čovjek, Mehalle! Tako­ ve duševne darove, kao što su tvoji, imaju rijetki smrtnici I Pitao sam već po više puta fakire i derviše, кој^ su po tri puta bili na pejgamberpm grobu, no nijedan mi nijedan mi nije znao točno odgovoriti ... — Glas mu je postojao sve laskavijim Činilo se go­ tovo, kao da želi podmititi sudbinu, koju je imao čuti iz ustiju toga mla­ doga čovjeka. — Ostani ovdje kod mene u mojoj palači I Učinit ću te bo­ gatijim, nego Što su svi trgovci u Galati ... ali mi moraš reći . . . godinu moje . . . smrti 1 Dršćući približio se čarobnjak sul­ tanu i uze mu ruku, gdje je sada od­ govor na to pitanje oprozno tražio u prepletenim žilicama te krvlju omašćene ruke. Zatim pođe k prozoru, podigne oči k nebu i reče muklim, drhtavim glasom : Džamije su ili pale ili sklone padu, vazda obučene i iskićene paučinama. 0 mezarlucima je suvišno pisati; oni služe svijetu samo za ispaše i bacanje gradskog smetišta. Kako smo uopće ostali neškolovani, nemamo u zemlji ni jednog čovjeka sa srednjom škol­ skom spremom, a sa višom pogotovo. Djeca slabo pohađaju osnovne škole, a u nekim srezovima, valjda zato što su svi stanovnici muslimani, i nema osnovnih škola. Naš svijet je nema­ ran, a vlasti kao naročito ne upotreb­ ljavaju nikakvu strogost, da se izvršuju zakonska naređenja, da se muškadjeca moraju školovati, iako je osnovna na­ stava kod nas obavezna. Kod takvog stanja stvari naravno je da smo prosto roblje, a svako naš gospodar i u svakom pogledu. Mi imamo dosta vjeroučitelja, ali sa kojom naobrazbom! Ni jedan nema makar srednje Škole, a carigradskog idžazeta pogotovo, te kamo li šta više. Sva naobrazba i djelovanje tih naših »Alima« jest da znadu klanjati i imamsku dužnost, ali u društvu naučenih i in­ teligentnih mualima ne bi mogli ni pristupiti. U Ulcinju su na pr. hodže tražili kod vlasti, da djeca muslimanska ne pohađaju škole radi „goropaštine“ (bo­ lesti), te kad im vlasti to nisu uvažile, iselilo se iz grada oko 500 najviđenijih porodica, pa danas nemaju nikako pismenih ljudi i svuda su zapostavljeni tako, da u tom gradu i ako i danas broji 600 stanovnika muslimana više cd pravoslavnih, u opštinskom* odboru sjedi ipak 9 pravoslavnih, a tek radi neke tolerancije samo tri muslimana! U Bojanskom srezu gdje su stanov­ nici svi muslimani, predsjednici opština su pravoslavni iz drugih srezova,pošto tamo nema pismenih ljudi ma ni jednoga. Za vrijeme balkanskog i svjetskog rata muslimani su bili samo konjovođe. Eto na koji smo hal došli obi­ lazeći školu, i samo misleći, kako se Sultan u Carigradu provodi, i kako paša u Skadru pravi „resmi-kješid“. Vi ćete još imati muke, dok dokažete, da je Islam vjera civilizacije i kulture. G. Raičević je na krivom putu, kada generalno sudi o Islamu po na­ šim ustanovama u Crnoj Gori, kada zna, kako su oni uređeni kod nas. Neka g. Raičević dopusti i neka pri­ stane. da se to sve izmjeni — bar približno —■ kao što je u Bosni, pa će se odmah uvjeriti, da nije imao pravo. Ni mi, crnogorski muslimani, na koje je, čini se, svako zaboravio, nijesmo zadovoljni sa ovakvim stanjem, jer mi od toga najviše i trpimo. Mi pratimo budnim okom rad Va­ šeg kluba i želimo vam svaki uspjeh, I — Već gori bajramska vatra na vrhu i velike džamije i noć spušta svoje crno velo na zemlju . . . Bez daha slušao je Mustafa te pro­ ročke riječi, a mladić nastavi opet ta­ janstvenim glasom: — Tvoj mi smrtni dan zastire sada još svjetlo, No čim izađe večernja zvijezda, moći ću ga točno odrediti. . . Nestrpljivauzrujanostpotjera sultanu svu krv u glavu, a obrazi mu se za­ liše tamnim rumenilom, dok su mu bijesni pogledi gotovo nalagali robovi­ ma, da unište toga obijesnoga crva, koji se usudio iskušavati njegovu ustrpljivost Ipak mu ,velika radoznalost utiša uzavrelu krv i on se do skoro opet ravnodušno okrenu k mladiću: — Nijesam se doduše naučio da če­ kam, ali ovaj ću se put ustrpiti samo uz uvjet, da me do toga vremena po mojoj volji zabaviš. — Zapovijedaš Ii, gospodaru, da ti pokažem umjetnosti, što su dane samo nama čarobnjacima? — Zapita mladić i povuče odmah svoj jatagan iz korica. Ne, ne! — zaviče sultan poplašen, a kolo njegovih crnih stražara stisnuto se, još uže, oko sjedala gospodara svo­ ga ; ostavi svoje oružje u miru! Zapovijedali, da ti pričam divne i priče? Time li me hoćeš da uspavaš ! kao kakova Arapina pod šatorom? Dosjeti se čemu pametnijemu! Da I znadeš barem igrati šaha! Ja ga igram I tako rado, a još nijesam našao u cije­ lom carstvu čovjeka, koji bi htio igrati j sa mnom ! �Број 312 Broj jer ide na korist svih muslimana u našoj prostranoj kraljevini, a g. Raičević bi zadovoljio pravdu i odužio se svom teškom pozivu, kad bi kao is­ kusni političar izradio svojim sugra­ đanima, da nam iz Bosne dođe bar za svaku struku po jedna stručna osoba, a to bi bilo svega pet do šest njih; da se strogo primjeni zakon o osnovnoj nastavi za mušku djecu; da se u Baru — kao okružnom mjestu — otvori bar za sada četvoro-razredna gimnazija, i tek onda s pravom se može tražiti od muslimana, da budu svijesni građani u svakom pogledu, a sve dotle biće, kao što je doslje bilo: »dobro jutro, Čaršijo, sa obije strane«. St. Bar Crna Gora, 5. maja 1921. Derviš Omerbašić, pensioner. Bilješke. Radić o nama. I svom listu »Slo* bodni Dom« od 13. ov. mj. piše Stje­ pan Radić ovo: »A što je s bosanskim begowna? Hoćemo li se tu možda držati mh šljenja pokojnoga Ante Starčevića, da su ti begovi najeišoe hrvatsko plemstvo, a da su već zato pozvani, da oni budu i srčika ii vodstvo hr* vatskomu narodu u Bosni-? Na to odgovaramo: Ne držimo ništa ni do čistoga nii do nečistoga plemstva, a ne pitamo ih ni za to, jesu li mali, ili veliki Hrvati', nego smo pitali i još ćemo pitati musli* mane seljake, da li oni te svoje be* govc drže za prave i poštene ljude. Sto smo do sada čuli, nije za te be* gove dobro, osobito poslije javne i potajne trgovine s beogradskom? vladom, trgovine bez тиЉпапskoga seljaka, a i proti njemu.« Radić je naše poslanike nazivao i sam Hrvatima u vrijeme, dok još nc bijasmo stupili u vladu g. Pašića i tada nas nije nazivao »begovima«. ' Sto on danas drukčije čini, nije mu se ni čuditi. On je dosada izgovorio toliko protuslovlja, koliko ga ne može izgovoriti ni najveći demagog. On na рг. u svom »Domu« nepre* stano oponjinje hrvatske seljake, da čuvaju mir i da ne misle na revolta čiju, a na skupštinama im jc toliko obećavao: »Šijete u monarhiji, a žeti ćete u republici« Da se naša monarhija nc može bez velike krvi pretvoriti u republiku, biče da i Ra* dić toliko pozna današnje političko stanje u. našoj državi. Govoriti o mliru i ujedno buditi u narodu ilu­ zije, da je republika na vratima, jest Страна 3 Strana „ПРАВДА“ — „PRAVDA" je engleska vlada pristala na francuski prijedlog o" neutralizaciji Carigrada i morskih tjesnaca. Time bi bila grčkoj mornarici oduzeta mogućnost za ratne operacije u blizini Carigrada, te bi s tiпв bila otstranjena i opasnost za sam Carigrad. »Da taj veliki rezultat postigne, očito protuslovlje. Što se tiče rije* šonja agrarnog (pitanja, koje on valj­ Demokratska Stranka morala je da da misli, kad govori o javnoj i po* vodi dugu i upornu borbu, i da tajnoj trgovini, -ponavljamo i Radiću podnosi žrtve koje su joj često teš­ ono, što smo u toj stvari toliko pu* ko padale, ali su izbranici Demo* ta naglasili!: Rijcšenjc svakog pita* kratske Stranke u Ustavotvornoj nja, gdje sc nešto nekome odužim* Skupštini znali, da se bez žrtava nit* lje, a ne će da mu sc oduzme bada* šta trajno т veliko ne stvara, i da va, nego mu se za to oduzeto plaća, one moraju u toliko veće biti, u komora sadržavati i cifru novca, koji 'hko je manja snaga, s kojom se u je plaćen. Po Radićevom shvatanju 1 boj ulazi. I zato su umjeli muškom odluč* 1 bilo hi valjda rješenje agrarnog pi­ tanja jedino tako moralno, kad hi nošću. da žrtvuju što sc žrtvovati 1 se riješilo bez plaćanja, to jest ote* moralo, 1 da se obezbijedj ono, što la zemlja od muslimana besplatno. I jc glavno i najglavnije. Demokrat* ( Takove »trgovine« pravile su i I ska Stranka te žrtve ne žali; ona je i prave sve političke partije. Vosnja* na njih ponosita ј ona te žrtve po* । kova grupa na pr. traži, da se pove* mijnje samo kao dokaz njene poli* ■ ća vrijeme besplatnog pečenja rakije tičke zrelost:, moralne snage i vjere | i da se ukine, odnosno smanji carina u političku svijest i mudrost našega I za izvoz blaga. Ovo bi traženje pre* naroda.« O riješen ju agrarnog pitanja ka* ; ma Radićcvom shvatanju btfo tako­ đer »trgovina«, jer bi se nji'me drža­ že se: »Sa dnevnog reda skinuta je U- 1 va prikratila za izvjesnu svotu no* stavom i Agrarna Reforma. Oko nje i vaca. Radićeva bezglava demagogija se vod-’a duga i ljuta borba. Da smo . najbolje nam je jamstvo, da će hr* imali svoju većinu, mi bi smo agrar* i vatski narod brzo prozreti, kuda ga nom pitanju dali drukčije, čistije i I on vodi : da će mu naskoro dati onu demtokratski'ie riješen je. Ali: i ovako I nagradu za njegovo vodstvo, koju je kako je riješeno, riješeno je u glav* j i zaslužio. A za našeg seljaka neka nom dobro i načelno. Zemlja je o* [ se Radić nimalo ne brine. On dobro stala onom, koji ju je radto i koji je i zna, kome je dao svoje -povjerenje, a rad:. Tp smo narodu obećali ii to ■ naskoro će i stvarno osjetiti plodo* smo održali. Sitničari će se hvatati 1 ve našeg rada za njega, za musi i* za sitnice i izgubiti u sitnicama^ a Demokraf'ja našeg ujedinjenog i ; manskog seljaka. Nekvalifikovan postupak „Jugoet zbraćenog naroda ponosna je, što je ! Lista". U svom broju od 17. jula o. naša- država riješila agrarno pitanje ' prije, brže i bolje, no što je ono rije* g. donio je »J. L.» više potpuno nešeno u ma kojoi državi gdje postoji. । tačnih i tendencioznih vijesti o zasijedanju Cent. Odbora naše organiza­ Naš sd’jak je slobodan na svom do* cije. U službenom komunikeu C. 0. mu i polju. Sve što ima, njegovo je te se vijesti izrijekom demantuju, pa i Božje. Od danas on ore, sije i ža­ nje samo za sebe i za svoje. Za dril* uredništvo »J. L.« ipak ima toliko jc godine svoje nove narodne istorr* smionosti, da ispod komunikea donese je, dobio je. što pod tuđom upravom i ovu napomenu: nije imao i ne bi Imao vjekovima.« »Kako se vidi n?še informacije, koje smo donijeli u jučerašnjem listu, u cijelosti se slažu sa gornjim komunikejom« Ako »J. L.“ drži, da se pobjeda Maglajlić-Korkutove struje sastoji u tom, Što je zaključeno, da se nastavi rad sa današnjom vladom, onda pokazuje potpunu neupućenost. On pretpostavlja, da je spor bio u tom, što su dr. Špaho i drugovi bili za prekid rada s vladom, dok je druga struja bila za suradnju u vladi. To je potpuno netačno. Ta­ kova bi politika nakon izglasanja ustava bila absurdna. Proglas demokratske stranke. U »Demokratiijd« od 12. ov. mj. od* štampan je proglas Glavnog Od* bora Demokratske Stranke »Našhn prijateljima«, u kome iznosi u krat* ko svoj rad u konstituanti. Među o* stalim kaže sc u proglasu ovo: Harding saziva konferenciju radi razoružanja: U prošlu nedjelju prije podne uputio se opunomoćenik Ujedin­ jenih Država na quai d’ Orsay u Pa­ rizu, te je saopćio francuskoj vladi po­ ziv na jednu konferenciju, koja bi se eventualno imala sastati u Washingtonu za ograničenje naoružanja na kopnu i na moru. O samoj stvari ob­ jelodanjena je u subotu u Washingtonu nota sa slijedećim sadržajem : »Predsjednik Sjedinjenih Država, pri­ pisujući veliku važnost ograničenju na­ oružanja, upitao je ne oficijelno, ali na jedan izrazit način glavne savezne i udružene države t. j. Veliku Britaniju, Francuske, Italiju i Japan, da li bi bile sklone da sudjeljuju kod jedne konfe­ rencije o tom pitanju u Washingtonu i to u vrijeme, koje bi se ustanovilo zajedničkim sporazumom. Budući da je pitanje ograničenja naoružanja usko vezano s pitanjem Pacifika i dalekoga Istoka, predsjednik je predložio ra­ sprave svega, što se odnosi na rješava­ nje gornjih problema. Da se konačno dodje do sporazuma glede principa i politike na dalekom Istoku, o tom su takodjer obavještene interesirane vlasti i Kitaj je takodjer pozvan, da prisust­ vuje u spomenutim vijećanjima«. Ovaj poziv je prihvaćen od svih država, te ga je i cijela evropska Štampa jednodušno pozdravila. Iz Washingtona se javlja, da će se konferencija moći sastati već na 11. novembra ov. g. Domaće vijesti. Politički pregled. Rekonstrukcija vlade. 16. ov. mj. potpisan je ukaz o rekonstrukciji vlade. Za ministra unutrašnjih djela po­ stavljen je g. Svetozar Pribičević, koji ostaje ’ ujedno kao zamjenik ministra prosvjete. Za ministra prosvjete treba da dodje g. Ljuba Davidović, ali on još treba da dade svoj pristanak. Za ministra saobraćaja dolazi g. Nikola Uzunović, a na njegovo mjesto do­ lazi Krsto Miletić, bivši šef ministarstva šuma i ruda. Za ministra vojnoga odredjen je Milivoj Zečević, adjutant regenta. Ujedno je potpisan ukaz kojim se >uvažuje ostavka gosp. Milorada Draškovića, kao ministra unu­ trašnjih diela i g. Velizara Jankovića, kao ministra saobraćaja. Lak, gotovo porugljiv smiješak za- | mašno čarobnjačko odijelo, a glava Diplomatski put Nikole Pasića. igra oko čarobnjakovih usnica, jer mu , luđačka kapica s praporcima. Ne ću Javljaju iz Beograda: Prije odlaska je bio dobro poznat razlog, radi koje- i da se tužim na svoju sudbinu, jer to ministra predsjednika Pašića na od* ne bi bilo ni lijepo, a bio bih i sud­ sustvo održaće se nekoliko ministar* ga se nije nitko usudio igrati sa sul­ tanom. U početku njegova vladanja bini nezahvalan za svu onu sreću i skih sjednica, da se riješe neka važ* našlo se doduše ljudi, koji su bili ta­ zadovoljstvo, šta sam slobodnim čovje-, na pitanja, koja već dulje vremena ko smjeli i uložili velike svote, igrajući kom oćutio u tom odijelu. Pa ipak ću čekaju na odluku vlade. Među ovi* sa sultanom, ali su bili loše sreće. se ja odreći sve te sreće i postati ma dolazi na red popunjenje posla­ Tko bi izgubio, ujedno bi izgubio i tvojim robom, pjevat ću samo tebi ničkih mjesta u inozemstvu, u prvom imanje, a ako ju je izgubio Mustafa, pjesme i biti ti najvjernijim slugom, redu ono u Parizu. dao bi ovaj sretnijega suparnika na­ ako mi dozvoliš, da samo za deset Kad svi poslovi budu gotovi, otpu* prosto zadaviti i oduzeo bi mu cijeli časova prebacim tvoj plašt, metnem tovaće g. Pašić, kako se je već javilo, novac. Nitko nije htio dakle, da s nji­ na glavu tvoju čalmu i popnem se na u Marijine Lažni u pratnji šefa ka* me igra, i sultan se morao odreći te tvoje prijestolje. binetske kancelarije maKStra pred* svoje obljubljene zabave. Za sve to Sultan se podrugljivo nasmija na tu j sjedni ka i jednog bivšeg diplomat* znao je i Mehalle, pa ipak se ne po- rijetku i odista smjeiu želju. Ali je taj | skog činovnika. Drži se stoga, da će boja, nego brzo izvadi iz svoje zelene smijeh naviještao uspjeh mladomu ča­ Pašić svoj boravak u inozemstvu is* torbice malu šahovsku dasku i pruži robnjaku, jer ga je spasao od smrti. koristiti za izvjesne poslove diplo­ je sultanu. Sada se sultanovo čelo — Tvoja molba ide dakle za tim, matskog karaktera. razvedrilo, a oko mu zasjalo od ve­ da te posad-m na carsko prijestolje, Mjinitstra predsjeđiiika zamjenji* selja, kad je položio dasku na leđa pa da oćutiš težinu mo|e čalme? A zar vaće ministar za konstituantu Trif* jednoga klečećega roba. se ne bojiš, da ćeš umrijeti pod nje­ ković. Ali prije nego što započeše igru, za­ zinim pritiskom? Tako mi pejgambera, i Opasnost za Carigrad i engleska pita sultan čarobnjaka. to je krasna misao, i ti ćeš biti lijepa intervencija. Francuska štampa u iz— Što stavljaš u zalog, ako izgubiš prikaza u Osmanovu plaštu. Htio bih, vpštajima iz Londona bilježi, da u en­ igru? da te vidim okružena svim vezirima, gleskim političkim krugovima vlada — Ja igram za ono, što imam : za pašama i dostojanstvenicima carstva veliko nepovjerenje prema Angori. Na­ svoju sablju i slobodu. A ako ja do­ mojega! ročito izaziva nespokojstvo držanje kebijem? — Tvoja je želja, gospodaru, a pola malista u pitanju Carigrada. Pored — Poklonit ću ti jednoga roba. svijeta poklonit će se migu tvoga oka, svih demantija, da će turske nacijo— Zar je rob dostojan zalog za slo­ a još više riječi tvojoj! nalističke čete poduzeti akciju prema bodna čovjeka? — Tako miAllaha . . .neka bude’ Carigradu, ipak se kemalistima malo — Dat ću ti još i svojega najljep­ Čarobnjaka nije još bilo na Osmanovu vjeruje. Nije isključena mogućnost, da šega konja prijestolju . . . toga istok nije još vidio. obzirom na opasnost, koja prijeti Ca­ - Taj bio meni nepotreban, jer su Tada počeše igru. Svršila se brzo, rigradu, dodje do oružanog sukoba moje noge lakše i brže od svakoga konja. jer je sultan izgubio. Ipak ga nije osta-v izmedju Engleske i kemalista. — Kaži dakle sam, što želiš? vila dobra volja, jer je bio razdragan Engleska pristala na francuski — Mala stvar, gospodaru I Do sada sam bio samo siromašan Čovjek, koga prizorom, što je tek imao doći, i po­ predlog o održanju neutralnosti, žuri se, da ispuni svoje obećanje. Dardaneia: U ovdašnjim se je diplosu ljudi prezirali, jer sam, tumarao po matskim krugovima raširila vijest, da svijetu. Moje je tijelo pokrivalo siro(Svrši će sc.) ‘ 1 ■ ' ' 1 : j i Merhum Abdulah ef. Prešljo. Pripar dana je ovdje nakon dugog i teš­ kog bolovanja preminuo Abdulah ef. Prešljo, profesor šerijatske sudačke Škole, a jučer je sahranjen u porodič­ nom groblju na Hanbinoj carini uz ve­ liko učešće njegovih prijatelja i štova­ telja. Merhum Prešljo rodio se 1868. god. u Sarajevu, pa je još u mladim godinama otišao u Carigrad na nauke. Tu je svršio najprije teološke nauke u medresi, onda višu učiteljsku školu, a po tome pravnu akademiju. Po svr­ šenim naukama ostao je dulje vreme­ na u Carigradu, a vrativši se u otadž­ binu, bavio se upravom svoga imetka, dok nije 1912. god. pozvan, da zauz­ me profesorsko mjesto u ovom najvi­ šem muslimanskom teološkom zavodu u Kraljevini. — Merhum je bio dobar drug, valjan nastavnik, a živio je po­ sve povučeno, odan knjizi i školi. Rahmetullahi alejhi 1 ( Trgovačko udruženje za raspis i opštinskih izbora. Sekretarijat trg. udruženja umutio je u prošlom broju „Bosanskog 'Svjda41 otvoreno pismo našem namjesniku g. Đurđeviću, u ko­ me iznose njegove riječi jednoj priv­ rednoj deputaciji, „daje opštinske izbore za sada nemoguće sprovesti, pošto će se u zakonodavnom tijelu ubrzo do­ nijeti zakon o uređenju opštinskih sa­ mouprava, prema kome će se i izbori provoditi, te za to nema smisla da se izbori provode po sadanjem redu, jer bi tako izabrana opštinska uprava kroz mjesec dana bila raspuštena". Zatim se u pismu izriče sumnja, da bi se na taj zakon moglo čekati još godinu dvije i traži se u interesu pro­ speriteta našeg grada, u interesu trgo­ vine i obrta, da g. predsjednik poradi kod nadležnog ministarstva, da se što prije raspišu izbori na osnovu dosa­ dašnjeg izbornog reda. Ovo pismo citiramo stoga, što je i jedan naš poslanik pravio pitanje na nadležnog ministra, radi što bržeg ra­ spisa opštinskih izbora i što bi smo htjeli ovom prilikom da pomognemo ! od svoje strane taj apel trgovačkog udruženja. Uhvaćen ubojica. U Bos. Petrov* i cu je uhapšen i predan sudu opasni hčkj hajduk Nikola Gajin Mirković iz Udbine, koji je počinio grabežne ј umorstvo na Mustajbegu Kulenovit j ću, trgovcu iz Bos. Krupe i oteo mu K 300.000. �Strana 3 Страна Mi smo svojevremeno donijeli iz? ga svima trgovcima bez razlike, kakvu vjeŠtaj o tome umorstvu i čujemo, robu, prodaju bilo na malo bilo n a da glavna zasluga za uhvaćenje toga j veliko, da moraju svoju robu na vri­ zlikovca ide vrijednog narednika g. | jeme prijaviti i cijenik sa fakturama uredu za suzbijanje lihve na odobrenje Vodopiju. podnijeti. Nepoštovanje ove naredbe Siledžija Slndžo. Neki Mičo Sindžo, kazniće se po zakonu najstrožije. iz Sarajeva u Piruši ulici provodi ovih dana jedno nedopušteno divljačko junaštvo, koje policija gleda mirnim okom, ma da je proti njega podnesena prijava. Tako on na рг. obara ogradu na groblju A;ifakovac kod Malte, upu­ šta stoku u njeg, psuje muslimanima sve njihove vjerske svetinje, oca, majku i t d. Upozorujemo policiju na ovog deliju i tražimo, da učini kraj njegovom divljaštvu. Potvrđivanje cijenika. Ured za suzbijanje skupoće izdao je ovu obznanu: Primjetilo se, da trgovci ne donose na potvrdu svoje cjienike za to određenoj vlasti, izgovarajući se, daje naredba za određivanje cijena robi postala sada iluzoma, jer vele, da oni sami daju robu jeftinije, nego što bi je po određenoj cijeni trebali davati. Neki vele, da je određivanje cijena ukinuto, rđavo tumačeći noticu u novinama o privremenom obustavljanju određivanja cijena voću i povrću. Naređuje se sto- Glavna skupština „Gajretova„ | pododbora u Zagrebu. 19./V1. o. g. ; ! j ' | i I j I i I : držali su »Gajretovi« članovi u Za­ grebu 1. redovitu glavnu skupštinu pod predsjedanjem gosp. Mehmeda Balića, stud. agr. Nakon lijepa i iscrpna govora g. Balića, tajnik g. Naim Ćejvan, stud. phil., podnosi izvještaj o djelovanju pododbora. Među ostalim stva­ rima naročito izvješćuje o lijepu nizu predavanja, koje su naši akademičari držali narodu. Tako su u tome sudjelovali 0. Bahtijarević, M. Džinić, Вегbić, M. Balić i N. Ćejvan. 1 inače je pododbor sudjelovao u prosvjetnom radu među muslimanima. G. 0. Bahtijarević izvješćuje o stanju blagajne. Čista je imovina pododbora K 16,678 00. Nakon izvještaja revizionog odbora, te podjele apsolutorija izabran je ovaj odbor: Predsjednikom g. M. Balić. cand. ing. agr., tajnikom N. Ćejvan, stud. Oglas. Kod ovog povjerenstva prodavače se u nedelju dne 31. Vll. 1921. u 10 sati prije podne putem javne usmene i pismene dražbe oko 300 m’ izrađenog smrčevog korisnog drveta i oko 700пт; istog drveta na panju u području kat. opć. Romanija gr. ul. 15 i 176 kotar Sarajevo. Isklična cijena je K 100 (jednu sto­ tinu) po kubnom metru. Svaki nudioc ima prije početka dražbe položiti 10% vadij, t. i. 10.000 u gotovom. Stranci imaju ovaj položiti u dvostrukoj gornjoj visini. Drvo se nalazi na gore označenom predjelu i može biti u svako doba pregledano. U pretres će se uzeti samo one pismene ponude, koje stignu najdalje do 10 sati prije toga dana i budu sproviđene dotičnim vadijem. Takve zapečaćene ponude imaju na omotu biti označene: „Ponuda za va­ kufsku šumu u Romaniji«. Posebni uvjeti prodaje mogu se vidjeti (Vakuf­ ska zgrada (Kralja Petra ul. br. 2, II. sprat) za vrijeme uradovnih sati. koje su imale frankovnu vrijednos* prije puštanja u saobraćaj novih ma­ raka amerikanske emisije, a to su srpske marke sa dvoglavim likom Nj. V. Kralja i Nj. Vis. Prijestolonasljed­ nika i marke ljubljanske emisije. I phil., blagajnikom H. DŽinić, stud. ехр. acad., revizorima gg. U. Firdus, stud. iuris, i A. Musakadić, stud. med. | Zatim je zaključeno, da se glavnoj ; skupštini predloži ovo: Osnutak po­ 1 pularnog ekonomsko-prosvjetnog ča­ sopisa, "Gajretova« glasnika i kalen­ dara; preuzimanja akcije za organiza­ ciju ^.sakupljanje ženskog ručnog rada; da glavni odbor »Gajreta« zatraži od ■ „Odbora za osnutak musi, menze u Zagrebu*, da mu se izruči sakupljena । I svota u svrhu osnutka posebnog fonda za potporu sveučilištaraca; izmjenu društvenih pravila, napose § 3., tačke | 'a) i t. d. I ' j । ’ | Muslimanska centralna banka za Bosnu i Hercegovinu d. d. u Sa­ rajevu, treba više vježbenika musli­ mana sa svršenom trgovačkom aka­ demijom ili barem nižom trgovačkom školom. — Pismene vlastoručno pisane ponude sa školskom i liječničkom svjedočbom slati na upravu zavoda. Točno na minutu idu Suttnerovi satovi, svjetski glasovita marka »IKO«. Suttnerove ure u svim izrad? bama i cijenama, kao i sve ostale dragulje i potrebštine pokazuje Vam prekrasni katalog kojeg bes? platno dobijete ako za poštarinu pošaljete 2 K na tvrtku H. Suttner, Ljubljana br. 706. Skupština udruženja zemljopo­ sjednika.— 15. ov. mj. održana je u Sarajevu izvanredna skupština zemljo­ posjednika. 0 toku skupštine i o re­ zoluciji, koja je donesena, izvijestićemo u idućem broju. Zamjena poštanskih maraka. — I Ministar pošta i telegrafa naredbom | od 4. o. mj. br. 37.217. odobrio je za­ mjenu stranih maraka za nove ame: rikanskog izdanja i to za vrijeme od , 1. jula do 15. augusta t. g. zaklju­ čeno kod svih poštanskih ureda. Za­ ’ mjenici se mogu samo one marke, Širite „Pravdu" POZOR! REKLAMNA PONUDA! 247 Muslimani i muslimanke grada Sarajeva, sjetite se vašega „MERHAMETA". Vrijedi samo 20 dana! Radi napuštanja moje zalihe satova šaljem ja unutar 20 dana svakom priposlatelju ovog, iz novine izrezanog oglasa jedan krasni remontoir-sat (za gospodu) valjano udešen, 30 sati idući, uz 3-godiŠnje pismenu jamče­ vinu uz reklamnu cijenu od 40 umjesto 85 dinara franko uz napredno priposlanje dotičnog iznosa po preporučenom listu. Dostava sata obavlja se odmah preporučeno. Pouzetbe obavljaju se jedino uz kaparu od 10 Dinara. Skladište satova: ĐlIFG Poli&k* Tkalčićeva br. 27. Narodna Jugoslavenska kuhinja ===== Kralja Petra ulica br. 2. —.... = OGLASI | U .PRAVDI* imaju najbolji uspjeh. „Pravda* je najrašireniji muslimanski listu našoj državi. »Pravdu« čitaju svi muslimani. U vlastitom interesu je svakom trgovcu da oglašuje u „Pravdi Poznati Mehmedčauš kuhar. — Svakovrsnih ukusnih jela sa umjerenom cijenom i dobrom poslugom. — Za čistoću jamčim. Muiaga Kovačević zvan Mostarac. Želite li kupovati dobro i jeftino! Kotarsko vakufsko mearifsko povje­ renstvu bira slobodno između ponuda i može sve bez navoda razloga odbiti. Do riješenja svoje ponude. Broj 312 Број „ПРАВДА" — ..°RAVDA* Najpouzdanija ura Je Suttnerova ura! Bila ona od nikla, ocjeli. srebra ili zlata, sva­ ka će Vas zadovoljiti. Takodjer lanci, pistenie, naušnice, svakoiaki, darovi i po­ trebštine kao noževi, aparati za brijanje, škare, novčarke, nažigaćl, dlamanti za re­ zanje stakla, ave dobro i jeftino naći ćete u cijenika tvrtke vezani su nudioci na Kotarsko vakufsko-mearifsko povjerenstvo. H. Sutlner u Ljubljani bt 706. Broj 676/21. Sarajevo, dne 14. jula 1921. Miševi, štakori, stjonico i žohari i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ jebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih i kućnih miševa K 12’—, za štakore K 16’—, za žohare ruse i Švabe K 20*—. — Osobito jaka tinktura za stjenice K 15*—. Za moljce po K 10 i 20, prašak za buhe po K 10*— i K 20’—, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 5*— i 12’—. Mast za uši na blagu K 5’— i 12’—. Prašak proti mrava K 10'— i 20’—. Razašilje pouzećem Zavod za eks­ port M. Jilnker, Zagreb br. 16. Petrinjska ul. br. 3. 131. Preprodavaocima popust! ’Uđ® Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu Središnjica: Sarajevo. Pupilarno siguran zavod. — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Dionička glavnica 1o,ooo.ooQ kruna. Pričuve 600.000 kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.— Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge.--Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe,a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ Kancelari ja: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: ZW Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Đ. i A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/b49bc1d20c0344f48903a1b62d4a4729.pdf c235d49939749ac57341ef35d792a428 PDF Text Text POŠIARtNA U GOTOvu PLAĆENA. Pojedini broj К, 2'~ Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcionl odbor. Pretplata: godišnje K 180.—, na pola godine K 90.— (u Sarajevu); za našu državu godišnje K 200.—; za ino­ zemstvo K 250.—. Uredništvo I uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 75 (313) Sarajevo, četvrtak 21. jula 1921. (15. Zil kade 1339.) Novinstvo o sporu u našem poslaničkom klubu. Sada kad je Centrallni odbor rije« loži mandat; 4. Da se dr. Karameh? šio spor u našem poslaničkom klubu medović, Veli a Sadović i Ahmed Še? i kad su tiim riješenjem oborene u ršć povuku, jer su oni svojim radom prah sva razna nastojanja, da se taj zaveli' čitav klub u jedan ćor-sokak. spor prenese ne samo na Centralni Ne ргЈтпе li! se ovi zahtjevi sazvat odbor, nego i na organizaciju, treba će se za 14 dana zemaljska skupsti? da se sumarno osvrnemo na ta na? na, koja će po svoj pnlicj izreći o? stojanja. Ona su se odražavala u iz? sudu nad grupom dra Karamehme? vješćjvanju pojedinih zagrebačkih, dovića. Karamehmedović predlaže, beogradskih ij sarajevskih novina. da se Korkutu dade jedan dopust do jeseni, da se tjera ni iz redakcije, ni Općenita karakteristika svake par? tijske novine, na cijelom svijetu, pa iz kluba. Grupa dra Spahe međutim i kod nas, jest farbanje svakog iz­ traži nepopustljivo njegovu glavu.« vještaja svojom partijskom farbom. Sve je to netaćno i tendencijozno. Izvjestioci redakcije imaju dužnost, Komunilke Centralnog odbora to ja? da izvješćuju potpuno objektivno i sno pobija, te ne vrijedi, da se osvristinito, a stvar je redakcije, da taj ćemo na pojedine tačke te vijesti. izvještaj — ofarba! To je zlo, ali opće zlo, te se samo radi o tome, da Kao treći primjer ističemo ovdaš? se ono svede na najmanju mjeru ii nju »Hrvatsku Slogu«. U broju od da ne prelazi granice ljudskog do? 19. ov. mj. pod »Sarajevo, 18. srpnja« stojanstva. Naše novinstvo ne po? kaže ona da joj ne pristoji, da sa kazuje za to ni najmanje volje, ono, krivim $ tendencijoznim pisanjem šta više, to zlo hotimično uvećava i u iskrivljivan ju dobivenih izvještaja zavarava svijet i da kome bilo pravi a u istom članku iz? ide ono tako daleko, da često <puta »štimung« izvrće i svakom poznate činjeni? vještava ovako: »grupa dra Spahe ce, te se tako izvrgava ruglu i smi? stoji 'intelektualno visoko nad gru? jehu čitaoca, i uopće ruši time ugled pom dra Karamehmedovića, koji vo? novinstva. di čisto srpsku politiku.... Korkut Izvješćivanje novinstva o sporu u je izguran iz »Pravdane« redakcije, našem poslaničkom klubu sjajan je a tim se napokon reklo i to, da je dokaz te tvrdnje. Pošto smo mi u podlegla grupa dra Karamehmedović nacijonalnom pogledu čisto jugosla? ća, koji će vegetirajući, dočekati još venski orijentisam, to je posve pri­ zemaljsku skpuštinu i time onda do? rodno, da beogradska štampa, većim živjeti konačni pad. dijelom, u svojoj nacijonalnoj srp? Sa kakvim oslonom u svojim pri₽ skoj tendenciji, zatim zagrebačka u hrvatskoj, nastoje svim sidama da stašama ova grupa ide u susret glav­ utiču na našu politiku tako, da skre? noj skupštini, najbolje svjedoči to, ne u jednu ili drugu stranu. Ogro? da osim onog velikog dijela man dio našeg novinstva služi ple? muslimana, koji stoje uz menskoj nacionalnoj borbi, a novi? »Nasu Pravdu«, te one mno? ne, koje su kao mi jugoslavenski o- zine koji simpatiziraju sa tijentisane, dadu se na prste brojati. grupom dra Spahe, Karameh? Stoga je naša pozicija u javnosti ta? medovićeva je grupa od svojih 11 ko ugrožena sa svih strana i slobodni smo tvrditi, da smatramo srećom, zastupnika spala na 9...« sto naši pristaše mnogo ne mare za Ako to nije pravljenje »stimunga« ovako držanje tih listova, jer bi nam za onog, koji po mišljenju »Hrvat? to još jače otežavalo održavanje ske Sloge« vodi hrvatsku politiku, kompaktnosti naše organizacije. onda mi ne znamo, šta je »štimung«. Da pokažemo u nekoliko konkret? U koliko opet »Srpska Riječ« pra? nih primjera, da imamo pravo. »Po? vi »štimung« za svoj srpski radikalni litika«, jedan od najraširenijih listo? va beogradskih, izvještava u broju pravac, pokazuje naša današnja bi­ od 17. ov. mj.. da je »dr. Spaho, je­ lješka »Srpska R’ječ« o vijećanju dan od vođa muslimanskih levičara, Centralnog odbora«. Njena tenden? prišao ponovno grupi dra cijoznost satoji se opet u tome, da Karam ehmedovića z a j e d? i je iz komunikea Centralnog odbora no sa većinom le vi čar a (!). citirala samo ono, što odgovara nje? Međutim, jedna grupa sa gg. Balji* noj politici, naime da ćemo i dalje ćem i Hadži Kadićem, nije pristala surađivati u vladi gosp. Pašića. Radi na kompromis i njihov izlazak iz ju? toga djelomičnog citiranja njeni či? goslavenske muslimanske organizam taoci neće imati objektivnu šliiku o čije neminovan je.« Koliko je to cijeloj stvari. smiješno, pokazuje najbolje ova još Iznoseći sve ovo nadamo se, da smiješnija vi jest osječkog »Hrvat­ će nam spomenute novine u buduće skog Lista« od 17. ov. mj., koji kaže, prištediti ovakovu polemiku i da će da ju je dob:K) od svoga! posebnog savjesnije vršiti svoju novinarsku izvjestitelja iz Sarajeva na 16. ov. dužnost, to jest objektivnije pisati mj., dakle na drugi dan vijećanja o svome protivniku i ne zadirati u Centralnog odbora: lične odnošaje u našem klubu i ti­ »Sarajevo. 16. srpnja. (Ođ poseb? me sc držati na v'isini ljudskog do₽ nog izvjestitelja H. L.) Koliko se do stojanstva. sada moglo ustanoviti istakla je gra? pa dra Spahe, koja raspolaže znat? nom većinom u centralnom odboru, ove svoje zahtjeve: 1. Da Muftija Maglajlić ne bude više predsjednik kluba niti stranke; 2. Da se Sakib Korkut potmuno odstrani iz uredni? Štva »Pravde«, te da ne uzima nikakove ingerenci je na iist. da istupi iz muslimanskog kluba, ali ga ne nago? ne. ako ne će, da položi mandat; 3. Da Fehim Kurbcdović svakako po? №□□□□□□□□□□□□□□□□□! Telefon br. 842. Čekovni račun post, štedionice 1119. Godina III. Jedna predstavka. i to za godinu 1919. izrazom,,! a n iu a za godinu 1920. izrazom „ove godine* tako, da tome ne bi bilo ni kraja ni konca i da su takvim tumačenjem po­ stale iluzorne sve ostale odredbe agrar­ nih uredba. г Predsjedništvo našeg poslaničkog i I kluba predalo je našem kralj, namjes­ i niku g. Đurđeviću ovu predstavku: ’ Zemaljskoj vladi za Bosnu i Herce­ i I : 1 ’ ! i > I , i | i i i govinu u Sarajevu. Poznato je Zemaljskoj vladi, da su mnoge i mnoge beglučke zemlje, koje ne spadaju pod udar beglučke Uredbe od 12 /V. 1921., otete vlasnicima te ih i danas pljačkaši (uzurpatori) drže, a da od njih zemljovlasnici nemaju ni­ kakve koristi, a da plaćaju sve po­ reze na te zemlje. ' Dosadašnja praksa u agrarnim stva­ rima štitila je ove pljačkaše, premda oni na tu zaštitu nisu imali prava ni po Prethodnim odredbama za pripremu agrarne reforme od 25./11. 1919., nego su što više prema § 23. tih odredaba posve isključeni od svake blagodati, jer taj § glasi; Blagodati ovih odredaba gubi svaki onaj, tko iza proglašenja ovih odredaba bude otimao, samostalno dijelio ili pljačkao tudje posjede, te bude radi toga osudjen. Ogromna većina beglučkog posjeda oteta je baš iza proglašenja spomenu­ tih odredaba i prema tome otimači ne mogu uživati nikakve blagodati tih od­ redaba, t. j. nemaju nikakva prava, što ga te odredbe pružaju bilo kome na zemlje, o kojima te odredbe govore. Uza sve to što su gornji propisi u ovome pogledu posve jasni, praksa je išla krivim putem i štitila otimače nastojeći u zametnutim parnicama đa na svaki način ustanovi ma kako bilo otimačevo pravo na zemlju, mjesto da se je u takim parnicama gdje bi se ustvrdila okolnost otimanja ili plačkanja, ograničila samo na to da ustanovi, je li ta okolnost postoji ili ne, pa ako se samo ta okolnost dokaže, da odmah prema § 23. otimača ili pljač­ kaša ujedno osudi na gubitak svih blagodati t. j. da otimača sa zemlje eventualno i silom odstrani. Dakle sve kad bi otimaču u ovakim parnicama i uspjelo da dokaže kakvo svoje pravo na tu zemlju, vlast bi bila dužna, da izreče presudu na gubitak tog prava prema § 23. prethodnih odredaba, ako se ustanovi samo okolnost otimanja ili pljačkanja. Stoga tražimo, da se izda podredjenim vlastima strogo naredjenje, da se imadu barem od sada najsavjesnije držati § 23. prethodnih odredaba od 25.111. 1919., koje su i danas na snazi. Posljedice gore obrazložene dosadaš­ nje krive prakse bile su te, da su bili zaštićeni u posjedu čak i oni oti­ mači, koji u istinu nisu imali nikakvog prava na otetu zemlju, nego su ta pra­ va samo izmišljali i pokušavali svim sredstvima, da ta umišljena prava i dokažu, zbog čega su se naravski par­ nice otežale i zavlačile u beskonačnost, a vlasnici trpjeli najveće štete, jer su lišeni svojih posjeda i prihoda sa njih, pa i svake zakonske zaštite. Tu krivu praksu su ne samo podržavale, nego čak i zavele neke pov­ jerljive naredbe Zemaljske vlade, koje su očito protuslovile predhodnim odredbama, n. pr. odredba da onaj, koji je obradio zemlju 1919. ne isključujući pri tom ni otimača, ima pravo i 1920. obradjivati. Pa i tu takvu odredbu, koja je i sama bila nepravedna jer protupropisna, počelo se opet krivo provoditi, jer ma đa je jasno, da se to htjelo narediti samo za godinu 1920. ipak se išlo dalje u krivom shvatanju i tumačenju, pa se godine izražene u brojkama tumačile općenitijim pojmom Nadalje i u onim slučajevima, gdje je i pored krive prakse došlo kojim bilo načinom do neporečne presude, ova se nije mogla provesti, jer joj je opet na put stala druga povjerljiva na­ redba Zemaljske vlade, da se u agrar­ nim sporovima ne smiju upotrebljavati sigurnosni organi, odnosno da isti ne smiju ni u kojem slučaju upotrebiti svoga oružja. Konačno se ne može gotovo ni vje­ rovati, a nekamo li pojmiti, naročito s pravnog gledišta, da može postojati takva (naravski povjerljiva naredba), po kojoj se mogu upravne vlasti mi­ I ješati u tolikoj mjeri u pravo vlas­ j ništva, da i protiv volje vlasnika nje­ 1 govu zemlju daje ona kome hoće na obradu i u onom slučaju, gdje je jasno da zemlja ne bi ostala neobrađena, i koja naredba prema tome ukida pravo vlasništva u njegovoj bitnosti. I , | ' 1 I ■ ! i : , • ’ i ' ' i Kako su dakle sve te povjerljive naredbe protuzakonite i nepravedne, to tražimo, da se iste odnr.ah izričito dokinu, po gotovo kad je to i mini­ starski savjet zaključio. Uza sve to što prema izloženom otimači nemaju ni­ kakva prava na zemlju, mi bi se za­ dovoljili makar i sa zakupninom, kako je gdje ona u običaju, a za ovu go­ dinu tražimo, da se vlasnicima zakup­ nina odloži u naravi, jer ako se to ne učini i dopusti otimačima, da i ove godine neovlašteno poberu sav plod i odnesu svojim kućama, to će potraži­ vanje vlasnika proti njima biti bez ikakva uspjeha, jer i kad isposluju neporečnu osudu, teško će moći doći do svojih prava. Pošto je žetva već dospjela, to bi trebalo bez ikakva ote­ zanja u tom pravcu narediti, da se sa otetih zemalja mora u naravi dati vlasnicima zakupnina, koja im po obi­ čaju pripada. Slično bi trebalo odlediti i u pogledu onih zemalja, koje spadaju pod udar čl. 7. uredbe o beglucima od 12- maja 1921.. jer prema toj uredbi i proved­ benoj naredbi za istu težaci, koji ovakve zemlje drže, dobiti će ih u sopstvenost (vlasništvo) tek onda, ako svoj zahtjev stave u roku od 3 mjeseca počam od 18. juna 1921. (dan proglašenja prov. naredbe) i kada ustanovljenu cijenu vlasniku plate, pa prema tome su dotle dužni vlasniku dati zakupninu, gdje bi se ona imala u novcu platiti 1 gdje to naravski vlasnik zatraži. Bilješke. i i ! I | | , i ! ! ! ; ј Štamparska pogreška »Hrvatske Sloge«. U broju od 19. ov. mj. doni­ jela je »H. S.« komunike Centralnog Odbora naše organizacije od 17. ov. mj., u kome (posljednji pasus) mje? sto: "Poslanički klub, koji se do sa? da bio samo provizorno konstitui« sao, izabrao je za predsjednike gg. M. Kapetanovića i dra Hadžikadića, za tajnika g. ATića, za blagajnika g. Sarajlića«, treba da glasi: »Posla? nički klub, koji se do sada bio samo provizorno konstituirao, izabrao4 je za predsjednika g. Maglajlića, za potpredsjednike gg. M. Kapetanovi? �ća i dra Hadz&adića. za tajnika g. To nas je dotle zavele, da smo i mi počeli misliti: meder baš i jest to Alića, za blagajnika g. Šarajlića.a Za ovakove štamparske pogreške važna stvar, ali eto nas iz te misli dala bi se od onog francuskog stilih trže »Srpska Rječ« i poli nas ovim etičkog pravila: Stil je čovjek, na? riječima, kao ledenom vodom: ,praviti varijacija: Štamparska po? »Da su naši muslimani ma šta ri? greška to nije slagar, već urednik. | je šili, politička situacija ne bi se ni Počinjemo ucjenjivati vladu? Beo? za dlaku promijenila, jer -separati­ gradski »Pokret« u br. od 17. ov. mj. stički i destruktivni elementi nikada : nikako nc dokaze u kombinaciju.« piše u članku »Položaj vlade« ovo: • Da li b: se politička situacija uisti? »Današnja vlada ovakva kakva je, bez muslvmana, nema već nu. i zato nu promijenila, moći će nam »Srp. se s napetošću očekuju rezultati sa Rjječ« na ovom primi eru sama da konferencije muslimanskog C entral? , odgovori. U istom broju (od 19. ov. nog Odbora. Ma kakvi bili ti rezub | mj.) donosi ona, govoreći o poznatim tati muslimani će nastojati da zauz? . »minimalnim« zahtjevima zemiio? mu bolji položaj u vladi nego što I radnika pred glasanje za ustav, osu ga do sad imali ioni će po č e? | vaj račun: t i o p e t d a u c e n ju i u. T a k o ć e I »Kad su zemlj. zahtjevi ispitani, s c s n j i m a p o v e s t i o p e t p r o , vi djelo se odmah da bi njihovo pri? govori, koji mogu vrlo 1 a- ; manje ipak onemogućilo donošenje ko i da se razbiju.« Ustava. Primanjem uslova koji su u Od glasanja za ustav nije prošlo zemljoradničkom ultimatumu stav? ni dvadestak dana, ali taj kratki raz? Ijeni vlada bi izgubila 36 musliman? ирк vremena ipak nije priječio »Po? sk:h glasova (24 iz Bosne i 12 iz kreta«. da pogazi stid i da otpočne, Južne Srbje) a mjesto ovih dobila bi čak i prije »Beogradskog Dnevnika«, samo 23 glasa zemljoradnička. Via? pjevati staru lažnu pjesmu gotovo dina većina bila bi u čistom gubitku svih beogradskih vanstranačkih no? za 13 glasova. Pri konačnom glasa? vina. Badava smo mi toliko puta d o? nju za Ustav vlada bi prema tome kazivali, da je to ordinarna laž, imala svega 210 glasova.« badava je to dokazivanje s naše To je bilo do glasanja za Ustav, strane i u konstituanti primljeno bez a tako je : danas, jer kako je god odgovora onih, kojima se prigovara? vlada za primanje ustava morala ilo neizvršavanje sporazuma »Po­ mati za sobom vise od pola konsti? kret« je gluh na sve to, jer ne će da tuante. tako ona i danas mora imati čuje. tu istu većinu, ako hoće da nosi ime Mi smo uvjereni, da će se za »Po? parlamentarne vlade. Našem istupu kretom« povesti i mnogi drugi van? iz vlade morali bi prethoditi takovi stranački listovi, ali na njihovo pb razlozi, rad* kojih bi i muslimani iz sanje niti smo kada polagali kakve Južne Srbije istupili opet iz svojih važnosti za našu politiku i rad. niti klubova. (Ta i »Srpska Riječ« nas ćemo je polagati. Bog sami zna. ka? zbraja i potvrđuje, da bi naše negla? kove opskurne ciljeve ima ta štam? sanje povuklo i njih, da ne glasaju). pa pred očima, ali naslućujemo, da U tome slučaju bi demokrati i radi? joj je osnovna, a sakrivena misao kal morali tražiti drugog saradnika - konfesionalna netolerancija. Ta­ i — ne ćemo da govorimo o tome, ko je na pr. »Beogradski Dnevnik« jer to : svako dijete zna. da bi se prije par dana o deložaciji jednog time morala mijenjati naša unutar? prostog otimača tuđe nuve (od mu? nja državna politika — nego ćemo si: mana seljaka) donio izvještaj, ka? i samo to reći, da bi -Srpska Riječ« ko danas u oslobođenoj zemlji »te? na pr. promijenla ton svoga pisanja, ra beg kmeta sa krvlju natopljene kad govori o zemljoradnicima. zemlje«. »Srpska Riječ« nas zove dobrim Sve to nas ne će. kako rekosmo, I račundžijama, a i ona. eto, zna da pomesti u traženju tačnog izvršava? računa i to puno bolje nego pi<sati nja sporazuma. I baš sada, kad smo uvodne članke. mi svoje obveze potpuno izvršili, tražićemo najenergičnje^ da i druga strana ispuni svoje obaveze u čije? »GAJRETOVA« REDOVITA losti. GLAVNA SKUPŠTINA ODRŽA? »Srpska Riječ« o vijećanju Cen? tralnog odbora. Pred sastanak našeg ĆE SE 24. OV. MJ. (U NEDJELJU Centralnog odbora mogli smo goto­ U 9 SATI PRIJE PODNE) U PRO? vo u svim beogradskim novinama čitati, da se rezultatu njegova vije? STORIJAMA »GAJRETOVOG« danja daje velika politička važnost. MUŠKOG KONVIKTA. P O D L I S T A K. R.; Osveta Sultana Murata. Historijska pripovijest. (Svršetak). • ' ' , ■ ! ' Pri'je svega snimi sultan svoju te.? • šku čalmu, onda brzo odriješi pojas i baci plašt sa sebe, pak se u svojem i donjem, zlatom izvezenom odijelu približi uri, a dotle je jedan rob odi­ jevao čarobnjaka sultanovom sveca? nom odorom. — Čim udarii osma ura, prestaje tvoje gospodstvo i moje obećanje, a ti ćeš, visoki gospodaru, biti opet samo moj zvjezdoznanac! - reče sultan. Mehallc zatače svoj jatagan i po? pe se na carsko prijestolje. Na nje? govu zapo*vijed uđoše u tamnu oda? ju svi dvorski i državni dostojan? stvenici, paše, age, veziri i svi drugi ; velikaši, a medu njima i Hafiz-paša. Stoj ali su u skupu bez reda, a svi su se radovali, jer jc i njihov mrki go? spo dar bio veseo. PoboČke na svile? nu jastuku sjedio jc sultan, radujući se potajno neprilici, u koju će bez sumnje upasti čarobnjak, kad pogle? da sav taj sjaj, s kojim su se pojavili tol:ki velikaši i državnici. Na brzi jedan kret sultanove ru? ke rasvijetle u tili čas dvoranu ne? brojenc baklje: njihovo se crveno III. Epoi 313 Brof „PRAVDA* — „ПРАВДА* Strana 2 Страна svjetlo — pomiješano s bijelim kapljicama pjenušave vode iz umjetnoga vodoskoka — čarobno odražavalo od ogromnih mletačkih zrcala. Sa? kupljeni dostojanstvenici nemadoše ni vremena, da opaze sav taj krasni prizor; jer su u tili čas pali svi ni? cice pred carskim prijestoljem; na njem je stajao mladi čarobnjak vi? soko uzdignute glave s dostojan? stvenim držanjem plemenita vlada? ra. Jednom je rukom držao držak svoga jatagana, a drugom dade znak, da mu se podanici dignu sa zemlje. Sada se istom upiljc oči svih n jih u toga tajanstvenoga mladića. Silno neko iznenađenje i strah zavlada u dvorani a jedva čujni šapat širio se sve dalje od prijestolja. Ali sve to ne smete novoga sultana. PriČvrstiv si malo zelenu čalmu, zapovijedi ja­ kim i odlučnim glasom: — Izvjesite na prorokovoj džamiji sveti barjak, da ga bajramsko svjetlo okruži za znak za cijelo žiteljstvo! Između časnika stupi jedan napri? jed. da izvrši nalog, ali mu Mustafa zakrči put. ■ - Izvrši moju zapovijed. Muha? mede! * zagrmJ sada čarobniakov glas, a časnik se pokloni do zemlje i> udalji se iz dvorane. Čarobnjak zapovijedao je dalje: ■ Neka se imam: zapute u džami? je i ondje mole za novoga sultana svetu molitvu, a u gradu mrtvih ne? ka se priredi grob za Mustafu! Stari se sultan smiješio od nevolje. — Sultanov novac razdijelite me? đu stambulskc siromakc! Naši dopisi. i j ■' I Konačno kažem, ako je Glišiću »ispod časti« sa mnom polemizirati-, neka me preda sudu, gdje ću mu sve sa svjedocima dokazati, a sve dotle, dok me ne tuži, smatram ga prostim klevetnikom. Esad Oruč. Visoko. 16. jula. U »Srpskoj Riječi« br. 139. od 14. ov. mj. odgovara učitelj Bogoljub J. Glišić na dugo i široko uredništvu »Pravde«, odnosno meni, jer sam ja Muslimani i muslimanke dopisnik dopisa od 6. ov. mj. Ghšić i sam priznaje, da je izgo? grada Sarajeva, sjetite se voro one no^rdne riječi, ali samo vašega „MERHAMETA". ađ personam Handžiću. Velim mu. da nije istina, nego da ie one pogrde izrekao proti musli? mana uopće. A da su moji navodi tačni. pozivam se na svjedoke, koji su prsutni bTi i to: gg. Dr. Pećarić, Dr. Berger. Muharem ef. Nikšić. To? dor Arnautović. Jusuf ef. Muhić, GFSa Mitrović : Hamdi cf. Tahmišćija. Što se tiče njegova spora sa Ibra? Dne 14. ovog mjeseca bila je sa­ him agom Handžićem, to me se ni? zvana izvanredna glavna skupština šta nc tiče, samo velim, da Handžić udruženja zemljoposjednika u Sa«? nije kako g. Glasić veli - ratni rjevu, ali pošto niije bio prisutan po? bogataš, nego da je i prije rata mno? treban broj članova, odgođena je za go bolje materijalno stajao. 15. ov. mj. Radni odbor je za taj Gl’šić se pravi prijateljem musli? dan pozvao i nar. p.osilanike gg. dra mana ’ poziva se na stare građane llrasnicu. M. Kapetanovića i H. A? muslhnane. a ja mu velim, da nema janovića, da referišu i ovi su se oda? niti jednog muslimana, koji bi se za zvali pozivu. Podlije njihova refera­ njega zauzeo. ta, koji je mirno saslušan, ustao je Da je on protivnik muslimana, evo jedan govornik i odobravao rad na? još jednog dokaza. Kada je bila zad? šeg poslaničkog kluba u rješavanju nja skupština građanske kasine i ka­ agrarnog pitanja, ali je naišao na da je bio u odibor predložen jedan mnogobrojne proteste od strane musliman. uzviknuo je: »Nećemo skupštimara. Predsjednik radnog od? sve fesova«, premda je Srba pravo? bora g. Atif ef. Sočo istakao je, da rješenje agrarnog pitanja apsolutno slavnih birano više. U javnosti nas naziva braćom, a u nc zadovoljava posjednički stalež, društvu smo crno?žuti, a to baš naj? ali s obzirom na teški ekonomski bolje njemu -pristoji, jer je za vri? položaj toga staleža potrebno je, da jeme rata pašovao kao k. u. k. Ein? se realizira poznati agrarni sporazum. jahriger ГгеЈлуТидег Zugsfiihrer kod U smislu njegova govora donesena jc ova rezolucija: vojne evidencije u Visokom. 1. Prima se izvještaj spomenute U društvu sa oficijalom Stupnici gg. poslanika na znanje i konstatuje kim priređivao je zabave za Karla, se, da polučeno rješenje agrarnog gdje je upravljao (pjevačkim zboro? pitanja ne može zadovoljiti zemljo? vima. Sada u našoj slobodi pravi se posjednički stalež, što su u ostalom najvećim Srbinom i napada svakog, priznali i sami gg. poslanici i što je da je crno?žuti. otvoreno priznao u ovom pitanju Da mu je u duši svađa i napada? mjerodavni faktor, gosp. ministar za nje, evo dokaza: Lanjske godine ga agrarnu reformu u javnoj sjednici je javno u građanskoj kasimi izlupao Ustavotvorne skupštine. Ali obzirom jedan Srbin profesor radi izazivanja na prekarnu ekonomsku situaciju i vrijeđanja. Već dvije godine ne našeg staleža tražimo, da se polu? govori ni sa jednim svojim kolegom čeni sporazum odmah striktno rea­ učiteljem. lizira. U ime svih visočkih muslimana 2. Shvaćajući situaciju našeg po? zahtijevamo od mjerodavnih, da ga slaničkog kluba u pregovorima sa blokom, što prije između nas uklone, jer •— rad ka!sko?demokratskim kako sam i prije pisao — moglo bi skupština žali', da su mjerodavni fak? radi njegovih izazova doći i do ve? tori pokazali! onako malo razumije? ć:h izgreda. Visočani — bez razlike vanja za vitalne potrebe našeg sta­ vjere su ga već siti. leža. koje su im dovoljno poznate iz Skupština zemljo­ posjednika i njena rezolucija. — Dosta je te igre, prokleti čarobnjače! — zauda Mustafa, kojemu se poslušnost njegovih dosadašnjih po? danika prema novomu gospodaru činila odviše prirodnom. — Za -ada sam još ja sultanom! Još nije osma ura ... Ш bi zar mož? da rado saznati svoju sudbinu što prije? Ni jedan od nazočnih nije mogao pojmiti toga čudnovatoga przora. Začuđeno motrili su tog mladoga čovjeka, pred kojkn je Mustafa bio zadrhtao. Čarobnjak reče dalje: — T: li želiš, da saznaš uru smrti svoje? Ja ću ti je sada navijestiti. Eno, već svijetli prijazno svjetlo ve? čem je zvi jezde. Ja ću ti dapače ka? zati i način, kojim ćeš umrijeti. Muf? tijo, stupi naprijed! Predstojnik ulema pristupi iprijestol ju. — Ti učiš dan na dan kuran i tu? mačiš ga narodu. U cijdlomu si car? stvu prvi sudac. Reci mi dakle, koju kaznu zaslužuje škrtost i lihvarstvo čovjeka, kojemu nije nijedan zakon svet?, koii se opija u ovo sveto vri­ jeme. koji svoju moć upotrebljava, da uništi krepost i nevinost, te da ugrabi imanje svojih podanika? Muklo mrmljanje čulo se cijelom dvoranom. Mustafa blijed kao krpa, drhtaše na cjelomf tijelu i posegne za sabljom na zidu. Tada muftija re? če suhim, gotovo mrtvačkim gla? som: — I najmanji od ovih zločina za­ služuje smrt! Jesi h čuo, Mustafo? Pcjgambe? ' rov je zakon izrekao osudu tvojoj I glavi. Tada mladi sultan zapovijedi, da I se osuda na Mustafi odmah ovrši'. Ali Mustafa sakupi sve svoje sile i poput divlje zvijeri zaleti se prema pirjestolju, da zbaci i uništi toga drznika, ali mu to zapriječiše njego? vi dosadašnji podanici, a oko vrata mu baciše svilenu vrpcu. -• Evo, došla je ura osvete, — pro? zbori Mehale. — Ti ćeš smrću platiti sve svoie 'zločine ... samo što ćeš j „umrijeti mnogo blažim načinom, ne? go ikoja tvoja žrtva! • A tko sit ti, nevrijedniče? I vo je je oko već davno upo? znalo mene. Stoga nije ni nužno, da . ti se prikazem. Upravo jc petnaest godina, što si ti u ovo isto vrijeme, I u ovoj dvorani i na istom ovom mjestu, gdje sada stojiš, dao da tvoji pmagači na zvjerski način ubiju jed? noga čovjeka. Skinuo si mu sa mrt­ voga tijela haJljine i obukao ih na sebe i njegovu si čalmu stavio sebi na glavu. Samo si prije odbacio ovu krvavu perjanicu, koju sam ja saču? vuo do današnjega dana kao svetu uspomenu ... Onaj je umoreni čo? vjek bio moj otac, bio je padisah... bio je kalifa ... bio je namjesnik AL lahov! Ja sam sin Sulejmanov, jedu? ni, koji je ostao na životu; jer kad si ti zapovjedio, da pomore svu nje? govu porodicu, brojio si samo glave. J ako jc umjesto mene palo dijete jednoga roba. Ja sam zvijezda većemia, ja sam od sada sultan! Govoreći’to, pokroči mladić ko? �Број 313 Broj 3. Tražimo dalje, da se u smislu ČL 5. predhodnih odredaba za pro* vedbu agrarne reforme zajamčena renta za 1919., 1920. i 1921., te hak za 1918. odmah isplati, a renta sve dalje isplaćuje do konačnog podmh renja oštete. Pregled „Gajretove" imovine krajem h h A) Primici: i I 8 9 10 ! 11 43.499 13.195 209.773 58 2 3 4 295.288 55 143.117 50 214.061 20 652.467 25 565.000—, 32.302,—| 239 66.864Ј17 24.076(84 467.876(12 102Ј52 5 6 6 8 ; 9 ! io i 11 I 12 * rak naprijed, a plemenite crte nje* gova lica, njegova krasno visoko će* lo, njegov jaki glas i ono čarobno svjetlo sultana Sulejmana, oca ju* naka i sirota, koji je nekada stojao ■ na ovom Istom mjestu, gdje mu je sada bio šin. Spomen na strogoga, ali pravednoga vladara djelovala je tako strašnom i upravo opojnom sngom na sve nazočne, da padoše ničice i pokloniše se novomu Mlada* ru.... Nekoliko časova vladala je grob­ na tišina u cijeloj dvorani, a onda zagrmi silan usklik kao iz jednoga grla: — Slava Muratu! Slava! I svi trgoše mačeve iz korica i po* digoše ih u vis, obećaše vjernost i poslušnost novomu vladaru, ovom hrabrom junaku, sinu Sulejmana III. Pred ulazom carske palače šaku* pilo se .silno mnoštvo naroda, koji je kličući pozdravljao novoga vladara i s njime oslobođenje svoje poslije tolikih nasilja. Sa velike džamije le* pršao je svileni barjak u zagrljaju blagoga povjetarca, a u svim su dža* mi jama molili imami svete molitve. U to vrijeme pade na mramorno tlo Mustafino mrtvo tijelo. A kad je ura navijestila osmi čas, vladao je u carskoj palači već opet duboki mir, kazujući narodu, da se u nju opet •povratila pravednost. .Samo se sa svih džamija čuli glasovi mujezina, koji su visokim, svečanim glasom iz* vikivali: — Osmu jc uru progutao vremena val! ... ; 28.10. — 1.010 316.589 83-993 126.278 152 072 360 812 167.2Ć9 24 09 70 18 24 55 4.900 — 90.500 — 53 — 2.000 — I Ukupna imovina 266.467 58 1,335.301 49 4,315.297(89 B) Izdaci: Stipendije: đačke ......................................... šegrtske.................. .... Potpore đacima i višeškolcima . . . Zajmovi i predujmovi....................... Troškovi za konvikte: muški Sarajevo .......................... ženski „ ........................... ■ muški Banja Luka...................... » Bihać . ................................ » Mostar............................... » Tuzla.......................... Potrošeno hrane u naravi . . Adaptacija konvikata...................... Nabava inventara: za kancelariju............................... za konvikte................................... Upravni troškovi: plate osoblju............................ kancelarijski troškovi ..... tiskanice.................................... Protuvrijednost za dionice i bonove . Izvanredni izdaci............................... Zalihe robe u naravi ...... Stanje gotovine krajem posl. god. 5 6 29.112 44.415 33 38 594 67 1,207.025 500.000 298.046 21 1,830.467|97! ■ i । ( 97.8841—( 1.500 000 — 49 509,17 65.000’—l 9.100!—] 3,560.961 14 Osim toga imade »Gajret« starih austrijskih novčanice od 1 i 2 K svega K 97.222’—, te se je odbor pobrinuo kod ministra finansija, da iste budu naknadno izmijenjene. Kratak izvadak o kretanju „Gajretovih" prihoda i rashoda u poslovnoj godini 1920 ,1921. kao i iskaz stanja imovine krajem ove periode. Primici u poslovnoj godini iznosili su.............................. K 3,649.461’9 7 a izdaci ............................................................. » 2,410.829’92 tako da se je gotovina povećala za................................... K 1,238.632’05 te iznosi sa prenosom gotovine od prošle godine od . . » 6658*5’92 krajem godine 1920./1921. svega ...................... K 1,904.467’96 Blagajnički promet iznosio je...................... K 6,060291.89 Imovina krajem prošle godine iznosila je ...... K 806.977 26 k tome veći prihod u poslovnoj godini od ...................... » 1,238.632 05 te proejenjena vrijednost inventara u iznosu od ... . » 1,500.000.— nadalje povećanje zajmova u poslovnoj godini za . . . » 5.417’83 te protuvrijednost 20% bonova i poklonjene jedne akcije „Gajret banke* u iznosu od . . ....... 834’— i preostali predujmovi krajem poslovne godine .... »_____ 9.100’— Sačinjava sveukupnu imovinu od ... K 3,560.961*14 „Gajretov" proračun za godinu 1321.11922. i 5 6 665.835 92 ! 3 4 Primljeno od prošloga odbora . . . Članarina: dobrotvora ................................... utemeljača................................... prinosnika................................... Darovi ............................................ Zabave: Gajretova dne 12.dl. 1921. Sarajevo »Gajretova-dana« 6./V. 1921. . . • ostale . ........................................... Primljeno hrane u naravi .................. Sakupljene stare novčanice .... Društveni artikli • . ......................... Kamate........................... ... Otplata zajmova i predujmova . . . Obskrbnine i vladine štip. pitomaca . Razni primici . .................................. Redni broj ? 1.540 55 64.920 32 250 1,742.617 45 30.139 55 ' Predmet: Gotovina: u blagajni.............. u pošt. štedionici . . . u zlatu i srebru . i . . kod novčanih zavoda u uprava konvikata . . Vrijednosne hartije: u 20% bonovima . . u dionicama . . . u ratnom zajmu . . u srećkama . . . . u markama . . . . Inventar kancelarije i konvikata Zakmovi............................... Zaliha hrane kod konvikata . . Razno........................................ Ukupno ; К h( I Blagajnički izvještaj za poslovnu godinu 1320.(1921. Ukupno К Pojedince К |h Predmet Gajretov glasnik. Pojedince к godine 192OL921. poslovne Primitak Redni broj mnogobrojnih peticija našega ccn> tralnog odbora i prikaza naših po« slanika. Na cijelom je svijetu neču* veno, da su zakonom priznati zem* Ijovlaisnici riješeni svoga posjeda na­ knadom od jednogodišnjeg dohode ka, kao što je sa nama slučij. Ф ф И" Страна 3 Strana „ПРАВДА“ — „PRAVDA* K Izdatak K __ 22.000 102.249 50 124.249 50 121.479’04 18.170'73 18.254Ј50 65.000 — 1,839.467(97 157.904 27 834 10.648 94 1,904.467 97 4,315.297 89; Pitanje ■ nar. posl. N u rije Pozderca na gospo­ dina ministra finansija. 1 Konvikt muš.Sarajevo 810.000 1 200.000 i 2 „ ženski „ 3 „ muški Mostar 810.000 4 „ ženski „ 225.000 5 „ Tuzla . . . 360.000 6 „ Banjaluka 360.000 , 7 „ Bihać . . . 540.000 | 8 Adaptacija konvikata 200.000 Šegrtski dom u Sara9 jevu...................... 1.O00.C0O 10 Za nar. prosvjećivanje 300.000 120.000 11 List „Gajret" . . . 120.000 12 Štipendije đacima . . „ šegrtima . 30.000 13 100.000 14 Potpore đacima . . 200.000 15 Plate osoblju „Gajret" 100.000 16 Kancelarijski troškovi 5,475.000 500.000 I 1 Članarine.................. 2 Dobrotvori i uteme60.000 ljači...................... . . . . 90.000 3 Kamate 600.000 ’ 4 Artikli...................... 50.000 1 5 Banka Gajret . . . 600.000 6 Zabave .................. .................. 7 Darovi 600.000 8 Prosvjetna subvencija 200.000 i 9 Obskrbnine i povra300.000 ćene Stipendije . . 800.000 10 Razni dobrv. prilozi . п Iz sadanje imovine odabraje se svota . 1,675.000 5,475.000 . Direkcija Monopola za Bosnu i Her­ i cegovinu zabranila je sađenje duhana u okrugu bihaćskom, pokraj svih mojih obrazloženja i dokazivanja, da bi bilo od velike potrebe ovom okrugu dozvoliti sađenje duhana. Već sama činjenica, Što je težaku nemoguće to­ liko zaraditi, koliko mu iziskuje sva­ kidašnja kućna potreba, a kamo li za skupi duhan, opravdava moj zahtjev u ime naroda. Narod je bio već zasadio duhan, jer je zemlja i klima za to podesna, ali je naređeno, da se čupa i siječe zasađeni duhan na veliku Štetu narodu i državi. Ovo se čini iz neopravdanog razloga, što bi tobože narod zatajio ili ne bi predao duhana državi. Da je ovako mišljenje i postupanje bezrazložno i štetno, dokazuje ta činjenica, što je u našem okrugu sađen duhan kroz du­ gi niz godina za turske i austrijske uprave. Politički pregled. Konvencija s Rumunijom. 7. pr. mj. potpisali su u ime svojih kralje* va gg. Pašić i Jonesku konvenciju između naše kraljevine i Rumunije. Beogradski presbiro je ovih dana dao tu konvenciju beogradskim novinama na publbkovanje. Njeni čla* novi glase: Čl. I. LI Ručaju neizazvanog napa* da Ugarske ili Bugarske, ili ovih dviju s:la protiv jedne od visokih ugovarajućih strana, a u cilju, da sruše stanje stvoreno Trianonskim Ugovorom o Miru Uli Nejskim ugo* voram, druga strana obvezuje se. da učestvuje u odbrani napadnute stra* ne na način određen aranžmanom, Stoga pitam Gospodina Ministra: kako je (predviđeno u čl. 2. ove kon* 1 .) Je li voljan ukinuti ovu po na­ vencije. Čl. 11. Stručne nadležne vlasti Krarod i državu štetnu zabranu sađenja lievinc Srba, Hrvata i Slovenaca i duhana u bihaćskom okrugu? Rumunije utvrdiće sporazumno u 2 .) Ako nije, čim opravdava ovu jednoj vojnoj konvenciji, koja se i* bezrazložnu zabranu? ma zaključiti u najkraćem roku, po* trebne odredbe za; izvršenje ove kon? Beograd, 23. juna 1921. vencije. Narodni poslanik, Čl. III. Ni jedna od visokih ugo* Pozdorac Nurija. varajućih strana neće moći zaklju* | ј ' । i ; ; | čiti savez sa jednom trećom silom bez prethodnog mišljenja druge. Čl. IV. U svrhu da bi združile svo­ je miroljubive napore, obe VUade obvezuju se, da se sporazumijevaju u pitanj:ima spoljne politike, koja se tiču njihovih odnosa sa Ugarskom i1 Bugarskom. Čl. V. Ova konvencija vrijediće dvije godine od dana izmjene ratifi* kacija. Kad ovaj rok istekne svaka ugovarajuća strana imaće pravo, da ovu konvenciju otkaže. Ona će ipak ostati u snazi još šest mjeseci poslije dana otkaza. Čl. VI. Ova konvencija biće saop* štena Društvu Naroda (Pakt Dru* štva Naroda). Čl. VII. Ova konvencija biće rati* fikovana ii ratifikacije izmjenjene čim bude moguće. Na osnovu ovog određeni punomoćnici su je potpii* sali i stavili svoje pečate. • Talijanski kralj dolazi u Beograd. Javljaju iz Pariza: Po vijesti francu* sko*taiijanske telegrafske agencije ptojetiće talijanski kralj Vittorio Emanuele našeg kralja i Regenta A* leksandra u Beogradu prilikom po* vratka sa krunisan ja rumunjskog krajja, kojemu će sudjelovati i Re* gent Aleksandar. Talijanski kralj će �se u .Beogradu dana. Broj 313 Број .ПРАВДА* — PRAVDA Strana 4 Страна zadržati nekoliko Pobuna Miridita. U Albaniji jc ponovno planula krvava borba, koja prijeti da se proširi na sve krajeve albanske teritorije. U Miriditima je buknula buna protiv vlade u Tirani već je došlo do vcse sukoba, u koji? ma su, kako se javlja, vladine trupe pretrpjele poraze. U Porosi je prek; jučer na svečani način proglašena samostalna Mriditska republika. Na skupštini plemenskih vođa pod pred? sjedanjem sinovca Prenk Bib Dođe prihvaćen jc o tome zaključak. Na­ rodu koji je b:o vrlo oduševljen, pročitana je proklamacija o odcjep? ljenju od Albanije, koju je potpisalo 12 najuglednijih plemenskih vođa. Po vijestima sa albanske granice preglasna je tiranska vlada opću mobilizaciju protiv pobunjenih. Naša vojna komisija u Pragu. Ka­ ko javlja praški »Narodni Listy« prispjela je 18. ov. mj. u Prag jugo? slavenska vojnička komisija, koja ima da provede sve potrebne mjere za sklapanje vojne konvencije izme* đu Čehoslovačke i Jugoslavije. Grčka ofenziva. Posljednjih dana bumbar duju Grci evropsku štampu vijestima o tobožnjoj ofenzivi i u uspjesima. Oni javljaju, da su nava? lih na Kemal-pašine čete u četiri raz? na pravca i da su Turci izgubili 120 mrtvih. Zatim, da se turska vojska povlači u svim linijama. Znajući iz iskustva, kakovi su grčki izvještaji i dosada bili, ne može se ovim vij’e? sti-ma vjerovati dok se ne potvrde i s druge strane. Saziv sjednice zakonodavnog od? bora. Javljaju iz Beograda: Priprav? ni radovi za saziv Narodne skupsti? nc vrše se punom parom, pa ćc se ona sastati prije nego što se očeki? valo. Svi članovi zakonodavnog od? .bora pozvani su. da najkasnije do 30. o. mj. stignu u Beograd, kako bi mogli prisustvovati sjednici na 1. av? gusta. Odmah na prvoj sjednici će sc umjesto odstupljenog Dra Ninči? ća, kop jc bio predsjednik odbora i Jurja Demetrovića. koji je bio pot? predsjednik izabrati nove ličnosti. Od radikala spominje se kao kandi­ dat Miša Trifunović. Najprije ćc Zakonodavni odbor pretresati novi skupštinski poslovnik, pa zakone o upravi države i glavnoj kontroli. A — Domaće vijesti. Muslimanska čitaonica «Bratstvo«, prigodom svoga svečanog otvorenja priređuje sutra u svojim prostorija? ma, Bajramagića ul. 6, javnu zabavu s prikazom »Djavola pod čergom« od Ekrema, i to u 2 sata po podne samo za ženskinje, a u 9 sati na ve? če za muške. Mislimo, da je već vrijeme, da se I osiguraju muslimani od ovakih bar? ' bara i da se strogo primijeni zakon protiv napadača i terorista. Nije u interesu države mirno gledati ovaka zlodjela, jer je bezbjednost građana I nad sve drugo. Junačina Konstantin. Poznata fiI gura sarajevskog korza, Konstantin ; Jeftanović. počinio je na jednom i muslimanskom dječku veliko juna? i štvol Dijete se slučajno dotaklo se? petom njegove kuće i zato ga je Konstantni ošinuo tako preko leđa, da jc palo na zemlju. Kažu, da je opravdao svoje djelo riječima: Ne? ma sad zakona, pa mogu i ja raditi šta hoću. Nadamo se, da će ga poli* ■ čija kazniti po zakonu, ali to nije dosta, ime toga delije treba da čuje i javnost. жшшжжжжжжжшжжж Slučaj sirote žene Arzuhaldžić, kojoj je zemljoradnički poslanik R> sto Đokić sa masom seljaka i kuću porušio, daje nam povoda, da ovaj vandalski postupak strogo osudimo i upozorimo vlast, da energičnim mjerama stane na kraj ovom kršenju zakona i auktoriteta vlasti. Osobito je nužno pozvati na odgovornost koja je u stanju sve poslove raditi zloglasnog dobrovoljca i druga Đo? prodaje se. Upitati kod: kićeva u napadajima na muslimane Boška Jovičevića iz Podlugova, koji Ibrahima Jarana, postolara žepče. je ranije isprebijao i onesposobio za život jednog muslimana u visočkom zatvoru na očigled policije, ali je o? stavljen na slobodi pa tu dobrotu vlasti sada Zlorabi i iskaljpje svoju mržnju na mirnim muslimanima. Isti ovaj Boško pomaže sada nedjelo u novinama obavlja po- ■ Dokićevo i prijeti Muji Ćosiću iz uzdano staro uvedeni ■ Podgore, što je primio kritične noći sirotu Arzuhaldžić na konak, da je seoska mase ne ubije. Osim toga on zavod za oglašivanje H prijeti, i svjedocima napadaja one Zagreb, Jurjevska ul. 31. E noći Osmanu i Selimu Ćosiću, rad­ Telefon 21—65. :: i nicima na štrcki Podlugovi, kojima je jedan radnik iz Podlugova saop? Generalno oglasno zastupstvo g ćio, da im prijeti Boško te ne smiju j и za preko 10 tu-i inozemnih listova ■ na rad ići. Tako se naš’ ljudi po? tiskuju i stradavaju. Dobra šivaća mašina, ЖЖЖЖЖЖЖЗЖЖЗЖЖЖ ______ _ _______ i OatAŠiVANJE I BLOCKNER-OVl Oglas. Kod ovog povjerenstva prodavače se u nedelju dne 31./VII. 1921. u 10 sati prije podne putem javne usmene i pismene dražbe oko 300 m5 izrađenog smrčevog korisnog drveta i oko 700m8 istog drveta na panju u području kat. opć. Romanija gr. ul. 15 i 176 kotar Sarajevo. Isklična cijena je K 100 (jednu sto­ tinu) po kubnom metru. Svaki nudioc ima prije početka dražbe položiti 10°,0 vadij, t. i. 10.000 u gotovom. Stranci imaju ovaj položiti u dvostrukoj gornjoj visini. Drvo se nalazi na gore označenom predjelu i može biti u svako doba pregledano. U pretres će se uzeti samo one pismene ponude, koje stignu najdalje do 10 sati prije toga dana i budu sproviđene dotičnim vadijem. Takve zapečaćene ponude imaju na omotu biti označene: „Ponuda za va­ kufsku šumu u Romaniji«. Posebni uvjeti prodaje mogu se vidjeti (Vakuf­ ska zgrada (Kralja Petra ul. br. 2, II. sprat) za vrijeme uradovnih sati. Kotarsko vakufsko mearifsko povje­ renstvu bira slobodno između ponuda i može sve bez navoda razloga odbiti. Do riješenja vezani su nudioci na. svoje ponude. Kotarsko v ikufsko-mearifsko povjerenstvo. Broj 676/21. Sarajevo, dne 14. jula 1921. Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. — Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla i Travnik. Potpuno uplaćena dionička glavnica K 20,000.000 —. 104 Ulošci oko K 25,000.000 —, Pupilarno siguran. — Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K 18,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge naikulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. Jugoslavenska kuhinja t -------------- z Kralja Petra ulica br. 2. '■....... — Poznati Mehmedčauš kuhar. — Svakovrsnih ukusnih jela sa umjerenom cijenom i dobrom poslugom. — Za čistoću jamčim. , / Muiaga Kovačević zvan Mostarac. POZOR! REKLAMNA PONUDA! Vrijedi samo 20 dana! Radi napuštanja moje zalihe satova šaljem ja unutar 20 dana svakom priposlatelju ovog, iz novine izrezanog oglasa jedan krasni remontoir-sat (za gospodu) valjano udešen, 30 sati idući, uz 3-godišnje pismenu jamče­ vinu uz reklamnu cijenu od 40 umjesto 85 dinara franko uz napredno priposlanje dotičnog iznosa po preporučenom listu. Dostava sata obavlja se odmah preporučeno. Pouzetbe obavljaju se jedino uz kaparu od 10 Dinara. Skladište satova: ĐUFO РоНзк* Zagreb* Tkalčićeva br. 27. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu Središnjica: Sarajevo. Pupilarno siguran zavod. Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Dionižka glavnica 1o,ooo.ooo kruna. Pričuve боо.ооо kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.— Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta.— Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe,a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemna, lijevo. - Brzojavi: Trgmčha banka, Sarajevo. - Interurhan telefon: ZK Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija D. i A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/ebb122c4376b80afa5ae3971c6417711.pdf bdd65697fe84f2ebdfc63ad4d085fb32 PDF Text Text POSaaKINA U GOluvu BAČENA. pojedini broj K, 2~ izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: godišnje K 180.—, na pola godine K 90.— (u Sarajevu): za našu državu godišnje K 200-—: za ino­ zemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛABEHCKE МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 76 (314) Teiefon br. 842. Čekovni račun pošt štedionice 1119. Sarajevo, subota 23. jula 1921. (17. Zil kade 1339.) Akcija Stojana Protića Ruzultat izbora za ustavotvornu skupštinu prisi’lio je vodeće politi* čare da revidiraju dosadašnju ori* jentaciju i da obaivc novo partijsko grupiranje. Tomu je pridonio ponaj* više ispad izbora u Hrvatskoj. Vi* djevši, da su dobile većinu u Hrvat* skoj one partije, koje nšjesu sudje­ lovale u radu privremenog narod­ nog predstavništva i kojih stanovi* šta o uređenju naše države nijesu b,ila tačno opredijeljena ni prekalje* na, g. Protić je bio stavljen u neu* godan položaj. Njegova politika sporazuma s Hrvatima d Slovencima nije bila sigurna, da će naći makar priuba homogenu većinu u skupštini, jer mu za to nisu davali garancije ni Radić, a nj znatan dio vlastite par* tije. S demokratima, naročito s kri* lom Pribićevićevim, Protić niti je htio niti mogao, radi ličnih nesugla­ sica s g. Pribićevićem, zajedno radi­ ti. I tako mu nije ništa drugo preo* stalo, nego da se bar privremeno povuče iz aktivnog učešća u politi* cl i da čeka zgodan momenat, kada bi mogao otvoreno istupiti protiv politike, koju je demokratsko*radi* kal ni blok zaveo. Ni za vrijeme svoje povučenosti g. Proto ne miruje. Novinskim član* cw. brošurama i dr. on kritikuje rad vi'ade, žestoko se obara na po­ jedine odredbe ustava. Ne smije se nipošto misliti. da je taj njegov rad besplodan. Šta više, on je imao mnogo uspjeha. Ko je imao primke da iz bližeg promatra rad ustavnog odbora, taj se je mogao o tom uvje­ riti. 1 ako je izgledalo, da su ga mnogi prijatelji! u radikalnom klubu napustili i potpuno se priklonulj g. Pašiću, ipak je njegov ugled i upliv u klubu vrlo velik. Dosta je, da na* vedemo u potkrepu toga činjenicu, da su demokrate više puta pokušali, da verifikac:loni odbor uvaži Proti* ćevu ostavku na poslaničkom man* datu, ali su radikali svaki put taj po* kušaj energično odbili. Radikali su svjesni toga, da politi* ka, koja je inaugurirana sklapanjem radikalsko-demokratskog bloka, ne može nikad uhvatiti korijena ni me­ du Hrvatima ni među Slovencima. A da se državna politika ne može i ne smije provoditi bez Hrvata i Slo* venaca, a kamo li protiv njih, to je jasno. Za politiku sporazuma s Hr* moglo preporoditi malene i siromašne zemlje, kao što su Danska i Irska. Mislio bi neko, da je zadrugarstvo u nas problem seljaka; t. j. njegove kulture i osvještenosti. U pošljednjoj konsekvenciji to i jest. Međutim danas je to još problem inteligencije, problem školovanih ljudi, svih dobroželjitelja svog naroda, svoje vlastite dobrobiti, te zato i mi svi moramo iskreno osje­ ćati za seljaštvo i to našim djelima posvjedočavati. vatima j Slovencilma sadašnji pred* sjednik vi’ade g. Pašić prema ras* položenju većine hrvatskih i sloven* skih predstavnika — nepodesan je, i kad bi radi starosti mogao ostati na kormilu našeg državnog broda. Tu je po njihovom mišljenju kom­ binacija s g. Protićem jedino mo­ guća. Dragi Haso! G. Protić je uočio ovaj momenat, i kako se vidi iz novinskih vijesti, U svom posljednjem pismu žališ, što on je već počeo sondirati teren za sam Tebe i Tvoje drugove sa sela osta­ svoju politiku. Gn je odmah nakon vio, a da se nismo ni oprost.ii. Veliš, izglasani a ustava otišao u Vojvodi* da Ti je Tvoj sin Meho u našoj nu u svrhu agitacije. Prije nekoliko „Pravdi“ moje članke čitao, pa Ti dana boravilo je u Zagrebu i tamo je drago, da ja i u dalekom svijetu dulje vremena konferirao s predstav* na seljake mislim. E, moj dragi Haso, nicima pojedinih partija, a onda se to me je ovamo i dovelo, da u dale­ je zaputio u Rimske toplice, gdje će kom svijetu proučim, kako bi vama se zadržati dulje vremena. Za njim seljacima pomogli, pa ću Ti i u nizu je nosao i dr. Ante Trumbić, i kako pisama to. razjasniti. izgleda, oni će tamo stvoriti p’an za Ako želimo, da u mislima stvorimo budući rad u zakonodavnoj skupštini sebi pravu sliku o tom, zašto su za­ koja će početi zasijedati polovicom druge potrebne i kakvu važnost imaju oktobra o. g. za sreću i blagostanje čovjeka, moramo Protić i Trumbić *se dakle spre* poći na selo, da vidimo, kako živi maju za opsežnu akciju u skupštini. svijet na selu. Radi se baš o selu. Samo je pitanje, kakovi su izgledi za Selo, seljak: to je temelj države i uspjeh te akcije. Prije svega mora* ljudskog društva. Seljakova zemlja, mo utvrditi jednu činjencu: Hrvat* njegova kuća, njegov rad, njegovo go­ i Slovenci su nezadovoljni s izglasa* spodarenje, sve, što zovemo seljačkim nim ustavom, pa jc onda jedna od gospodarstvom, to je ono, na čem po­ glavnih tačaka nj ihova programa re­ čiva čitav život naroda i države, pa vizija ustava. Partije, koje su danas u tako i pojedinog elementa. Sve drugo, vladi, te koje su omogućile donoše­ što neki narud i neka država ima, to nje ustava, čine većinu skupštine, te je samo zbog toga, da se život olakša je teško, vrlo teško vjerovatno. da i poljepša, da život bude ugodniji. b'^e se ikad ski’onile na reviziju. Ka* Radi ovog moramo znati najprije, ko će opet ova zakonodavna skpuštikakvo ie naše selo, te ću Te ja povesti na trajati još dvije godine, to je re* u, selo da ga razgledamo, premda si Ti vizija isključena. u njem rođen i neprestano si u njem Isto se tako ne smije smetnuti s živio ali ipak nije zgoreg, da to i sad uma ni drugi jedan fakat. Partije, na učinim, da vidimo, kako izgledaju te­ koje gg. Protić i Trumbić računaju, melji naše države — temelji našeg nisu homogene. Ni u političkim kon* elementa. ctpcijama, ni u socijalnim pogledima Kuća na selu. nema jednstvenosti kod ovih parti* Uduno u jednu kuću. Mi velimo ja. One se mogu držati i raditi za­ jedno, dok su u opoziciji, dok im da je to kuća. Prosvjetljeni Englez ili treba rušiti današnju vladu, ah čim Amerikanac pitao bi možda: „Što je bi to postigle, te čim bi im se pruži­ fo“, jer velika većina naših seljačkih la prilika, da dođu na vlast i počnu ’ pozitivan rad, uvjereni smo. da bi se sve divergencije u prvi mah ispolji* ’u i zajednički^ rad bio nemoguć. Hoće li g. Prutiću ipak uspjeti, da nede bazu za zajednički rad makar O radu Mustafe Kemabpaše govo* s ograničenim programom j makar i ri se gotovo isključivo sa vojničkoga za kraće vrijeme, to će pokazati sko* gledišta, a to je vrlo površno. Pita­ ra budućnost. nje održanja i otpornosti nove tur* ■ ske tvorevine isto tako je ovisno od i organiizatomih sposobnosti njezinih i voda kao i od njihovih strategijskih I vrlina. i Stoga zaslužuje osobitu pažnju či* Sastavio po raznim vrelima i vlastitom iskustvu: Ajanović Abas. i njenica. da se usred ratnoga tabora, ■ kako ml s pravom sebi predstavlja* UVOD I mo prijestolnicu Kcmakpašinu An* narod par e.xellence, vrijedi u pojača- ■ goru, a možda će ona to još dugo Važnost zadrugarstva. ј biti, razvija zakonodavni rad na vrlo Zdrav seljački dom kula je naroda i noj mjeri. Ako potražimo naročita sredstva za | ozbiljnim temeljima i u sasvim moi države. Seljaštvo, život i red njegov ■ pridizanje i osvješćivanje sela, ukaza- i dernom duhu. Sliku o tom možemo — srž i krv tijela narodnogaće nam se na prvom mjestu - zadru- ! da dobijemo iz ustavnoga zakona, Uočimo li ovaj aksiom u svoj nje­ garstvo, dakako uz redovno tradiciošto ga je »velika narodna skupština« govoj prostranost’, ukazuje nam se primila 20. januara, a koji je toga automatski pravac, u kojem mora biti ! nalno prosvjećivanje školom i štivom. dana odmah stupio na snagu. To je Nije pretjerano, Mislim, ako ustvr­ koncentrisano sve ono, što se naziva dokaz, da Mustafa Kemabpaša i nje* dim, da ima malo društvenih uredaba, javnim radom. Kulturno i mate­ rijalno osnaženje seljaka treba i koje bi tako prožimale sav život se­ ‘ govi radnici, a to su u širem smislu svi zastupnici anatomskog naroda. ljaka, kao zadrugarstvo. Njegov rad u da je izlazna i završna točka nastojanja i djelovanja vlasti i kulturnih ustanova, 1 kući i polju, njegov privatni život, ’ koji permanentno stoje na okupu, nu smatraju sebe samo prolaznim u* a i svih onih pojedinaca, koji su svijesni i odnošaj prema svijetu, izvan njegove kuće, njegova religija i tradicija, nje­ I druženjem za izvojštenje mira, koji o dostojanstvu svojemu kao čovjeka i govo naziranje na Svijet, je sve to tan­ I bi im omogućio ž^vot, nego začetnik o dostojanstvu naroda kao etičke cje­ girano zadrugarstvom. Kad to znamo, i c rna nove državne epohe u Turskoj, line: bolje reći stvaračima novog držav* onda razumijemo, da je zadrugarstvo, Ovo vrijedi za sve narode, pa i za proveden o sistrmalski i energičn o’nog sistema. Baš ovaj novi ustav i pojedine elemente. Za nas, za ratarski Pisma muslimanskom težaku o zadrugarstvu Godina III. kuća nijesu dostojne, da prebivaju u njima ljudska bića. Velika većina seoskih kuća, a naročito u zabitim krajevima, sagrađena je od drveta, a omazana blatom. Kad kiša i vjetar spere blato, propuhuje vjetar kroz čitavu kuću. Pogledajmo krov. Koliki je broj kuća u svakom selu, da krov stalno prokisava. Uvijek i uvijek po­ pravlja se, krpi se, ali sve to drži samo do prve kiše. Pogledajmo sad unutrašnjost. U vrlo rijetkim slučajevima nađe se soba popođena s daskom. Zemlja, jednostavna zemlja, malo zbijena, s rupama, što ih je iskopala kokoš, koja živi skupa s ukućanima. O podrumu nema ni go­ vora — to je rijetkost, ali zato je u većini slučajeva pod kućom naprav­ ljena nazovi staja, također bez poda, te je nije moguće uredno počistiti, pa uslijed nečisti ni goveda, ni ljudi ntmogu postići onakav tjelesni razvoj, kakav bi trebao biti na selu. Seoske kuće imaju obično tri pro­ storije: »veliku« sobu, mutvak (ognjište) i malu sobicu, koja obično služi za smočnicu. U velikoj sobi prebiva čitava obitelj, a tu ima često i domaćih ži­ votinja. Ako ne drugih, a ono kokoš je stalno unutra, dočim o mačku i psu ni ne govorim — oni spadaju u sobu. S jutra se soba polije vodom i mete, a prozori su tako napravljeni, da ih je teško otvoriti. Zamislite, kakav je zrak u toj Vašoj sobi, gdje se ta zemlja moči i mete. Da stvar bude još gora, vješaju se čarape, priglavci, obojci, mokri i blatni, vlažni gunjevi od 4, 5 i više članova porodice oko peći na strg, da se suše. U toj i takvoj sobi, malenoj, nečistoj, neprozračenoj.s obojcima i opancima, što se suše i isparuju, s mokrim, vlažnim podom i s nekoliko komada živadi, mačaka i pasa spava nekoliko osoba. Kad bi soba bila svijetla i potpuno čista, ni onda ne bi bila zdrava jer je premalena. Ali ovako? Ovako je ona pravo gnijezdo i leglo svih mogućih bolesti, naročito tuberkuloze. Sifilis i ne spominjem, koji je velikim dimenzijama obuhvatio naše selo, čemu je baš ovo pošljcdica. (Nastaviće se). Ustav Angore njegov sadržaj pruža nam taj do­ kaz. Tim je izvršen jedan historij* ski čin, koji će po svoj prilici nat* kriliti i podjeljenje ustava carstvu za revolucije godine 1908. Izlazna jc točka ustavne misli bez sumnje bila, da se »velika narodna skupština«, koja se u Angori sastala »snagom vlastite volje«, stavi na jednu pravnu bazu. Definicija nje* zina karaktera i njezinih ovlasti sa* činjava ujedno jezgru temeljnih u stanova ustava, koje se sastoje samo ‘z nekoliko paragrafa. Već se u tom vidi demokratski duh ustava, a u i uvodnim ferekama poprima on pregnantan izražaj: »Suverenost« pripa* i da naciji. Bit se suverenosti sastoji ! u tome, da narod sam odlučuje svo* i jom sudbinom.« Narodno predstav ; ništvo vrši svoju egzekutivu, t. j. svoju kompetencu Vladanja, puteni i instrukcija preko komesara (narod ' nih povjerenika), koje je ono I bralo. Komesari su zapravo ministr: I te se u toj oznaci može opaziti utje­ caj sovjetske terminologije. Posebni položaj za uzimlje pred* ! sjednik »velike narodne skupštine«: i taj je položaj nešto po .srijedi izme* �Strana 2 Страна barem u đu državnoga šefa i ministra pred­ novu formu organizacije sjednika. Predsjednik skupštine pot# civilnoj upravi za zapadnjačko shva* ćanje - predstavljaju t. zv, generalni pisuje zakone, koje je primila skup ština, a ujedno supotpisuje ministar­ inspektorati, pod kojima je ujedi* ske naredbe. Kada učestvuje kod njeno vise vilajeta prema sličnosti sjednica komesarskoga vijeća, pred* gospodarskih interesa. Ovi inspektosjeda mu on, bez obzira na predsje* rati vrše neku vrstu državnog nad* datelja, kojega je vijeće izabralo iz zora nad izjednačivanjem Interesa svoje sredine. Sadašnj’ je predsjed­ između pojedinih autonomnih vila* nik »vel ke narodne skupštine« sam jeta. Kako viidiimo anatomski ustav po* Mustefa Kemabpaša. U drugom dijelu utvrđuje ustav kazuje znakove privremenog zako* temeljne crte državne uprave. Iz biv* nodavstva. On se ograničuje na naj* še su upravne podjele zadržani vila­ potrebnije konture i prepušta sve jeti i kazasi. Samo što su vilajeti pobliže -stipulacijc (Jzbomo pravo, pretvoreni u samoupravna tijela, te diobu resora, razgraničenje kompeoni svoje poslove riješavaju na po* tencc između vlade i samouprave) krajinskom vijeću, koje bira dotični posebnom zakonodavstvu. Tek put, vilajet. Guvernera pokrajine (vila* kojim ovo udari, moći će nam pružiti jeta) — valiju — bira narodna skup* sliku, kojim jc smjerom pošao ka* slina, što je najočevidnija konze* rakter državnog sistema. Karakteri* kvenca egzekutivne funkcije pari a* slično je pri tom, da će to -zakono* menta. Dosadašnji sandžaci, koji su davstvo stajati pod jakim utjecajem bili kao upravne jedinice iizmeđu vi­ tečaja vanjske politike. Tako se n. lajeta i kazasa, uklonjeni su, te jc pr. u ustavu nigdje nc spominje for* tim uprava vrlo zgodno pojedno* ma države: sultana ne spominje, ali stavnjena. a smanjen i broj činovni- ga nc odstranjuje. Isto tako ne spo* štva. Najniža je upravna jedinica minje prijestolnice carstva. komuna, koja je također autonomno Uza sve ove nedostatke i neodre­ tijelo, a obuhvaća po jedan manji đenosti odiše iz ovog ustava ro* grad ili više sela. Komune biraju bustna državna volja za život i jaka svojega mudira (predstojnika), a u svijest u budućnost, te nc potvrđuje izabranom komunalnom vijeću ima«* ono mišljenje Evrope o Turcima kao du organ svoje samouprave. Posve o narodu, koji izumire. (»Obzor«.) Ko je oprošten od vojne službe? Na nas stižu mnogi upit1, tko ima pravo bit: oslobođen ođ vojne službe ili da mu se služba skrati. Budući da naši ljudi ne znadu zakona o vajnoj dužnosti, mnogi služe u vojsci, koji po zakonu ne bi morali ili nikako služiti, ili imaju pravo na skraćeni rok- a oni potpuno služe. Isto tako mnogi mole oprost, koji nemaju pravo, pak za to bada­ va troše novac za molbe. Ovdje ćemo do­ nijeti cijeli vojni zakon, koji se na ovu stvar odnosi. Zakon je izdan 5. aprila 1920. od ministarstva vojnog i mornarice, a glasi: Da se postupa kod određivanja vremena za vojnu službu u dolje navedenim slučaje­ vima. riješava se ovako: i. Ako ie u obitelji rekrutovoj samo otac od 59 godina ili mlađi (Ženske osobe ne do­ laze u račun) i ima jedinka za vojsku, ovaj se označuje kao jedinac i službeno mu se vrijeme skrati na 12 mjeseci. 2. Ako obitelj rekrutova ima: samo oca od 60 ili više godina, a sposoban je za upravu imetka a plaća 84 K ili više poreza. Sin mu je iedinac i skraćava mu se služba na 12 mjeseci. 3. Ako je oiac u gornjem slučaju (pod bro­ jem 2.) nesposoban za upravu imetka. Sin se smatra kao hranitelj obitelji i oprašća se potpuno od službe, koliki god plaćao porez. 4. Ako obitelj rekrutova ima: samo oca cd 60 godina ili više, 2 plaća porez od 80 K ili manji. Sin mu se kao hranitelj potpuno oprašća od službovanja. 5. Ako obitelj rekrutova ima: oca od 60 ili više godina i brata od 17—20 godina. Rekrut se smatra kao prvorodenac i služba mu se skraćuje na 12 mjeseci. 6. Ako obitelj rekrutova ima: oca od 59 ili manje godina, koji je sposoban za rad i brata od 17—20 godina. Rekrut služi potpuno vrijeme. 7. Ako obitelj rekrutova ima: samo mla­ đu braću od sebe п. pr. jedan mu je brat od 18, drugi od 17. i t. d. godina. Rekrut ima kao prvoređeni pravo na skraćeno vri­ jeme od 12 mjeseci. 8. Ako obitelj rekrutova ima: samo brata i. pr. od 25 ili v‘.<e godina sposobnoga za rad- a zslužio u vojsci potpun: rok ili ne. Rekrut služi potpuni rok. 9. Ako obitelj rekrutova ima: samo mladu braću od 17 i 16 godina, a ostala je obitelj samo ženska ili nedorasla djeca. Rekrutu se odgodi služba za i ili 2 godine, a zatim slu­ ži samo 12 mjeseci. 10. Ako obitelj rekrutova ima: samo žen­ ske i muške ispod 16 godina. Rekrut se kao hranitelj oprosti od službe bez obzira koliki porez plaća. U. Ako obitelj rekrutova ima samo ženu svoju i djecu. Ako ovaj ima baštinu- koju sam obrađuje i upravlja, a plaća upravnog poreza 84 K ili više, tada mu se skraćava rok na te mjeseci. Ako pak plaća porez od 80 K ili manji tada se oprosti od službe. Ako nije oženjen i nema baštine, služi pot­ puni rok. 12. Ako obitelj rekrutova ima: Djeda od 61 godinu, a ovaj je služio ili ne u vojsci срој 314 Broj PRAVDA* — „Г1РАВДА potpuni rok- ocu mu ie 40 godina, a služio je skraćeni rok. Rekrut služi potpuni rok. 13. Ako obitelj rekrutova ima. Djeda od 61 godinu, a ovaj je služio ili ne potpuni rok, ao cu mu je 40 godina, koji je služio pot­ puni rok. Rekrutu se službeni rok skrati na 12 mjeseci. 14. Pastorak, uzet za sina zakonitim pu­ tem od poečima kad god bilo prije vizite (leve) smatra se zakonitim članom obitelji. Drug: posinovljenici moraju biti posinovljenJ zakonitim putem najmanje pet godina prije vizite (leve). 15. Akc rekrut nema nikakove obitelj: niti je oženjen (sve mu je pomrlo ili se razišlo po svom gospodarstvu)- rekrutuje se kao pod broj 11. 16. Ako obitelj rekrutova ima: samo sta­ rijega brata n. pr. od 32 godine sposobna za rad i sposobna za upravu, a plaća porez od 84 ili više kruna. Rekrutu se skrati rok na 13 mjeseci. 17. Ako obitelj i^krutcva ima: samo bra­ la n. pr. 32. godine (ili oca preko 60 godi­ na). nesposobnoga za rad i upravu a za nj se skrbi. Rekrut se kao hranitelj oprašća (bez obzira na porez). 18. Akc obitelj rekrutova ima: oca (strica) cđ 56 Rodina. a služio je potpuni rok- i brata (brata od strica) 24 godine, nesposobna za vojsku, a sposobna za rad. Rekrut služi pot­ puni rsk. .Ako su otac i brat služili potpun: rok pa ih je rat poslije onesposobio. Rekrut služi potpuni rok. Ako je brat za rad. potpuno nesposoban i i ije služio u vojsci. Rekrutu se služba skrati na 12 mjeseci. Naime ako obitelj ima jednoga starijeg Člana osim toga još jednog muškog člana od 17 godina- smatra se sposoban za rad, rekrut služi potpuni rok. * Ovo su u glavnom svi slučajevi, koji mo­ gu doći u obzir. Molimo zato naše ljude, neka dobro prouče gornje slučajeve i vide, da li njihov slučaj spada u koji od gore na­ vedenih. I samo onda- ako imaju pravo na skraćeni rok ili potpuni oprost, prave mol­ be. Spada li njihov slučaj u koji god od na­ vedenih, onda im to pravo pripada i nitko im ga ne može uskratiti. Pod imenom poreza dolazi u obzir samo porez od: I. zemljarine. 2. od obrta, 3. na­ jamnine, 4. od stalnih godišnjih renta, 5. op­ ćinski : državni nameti ne spadaju pod porez. Molbe se moraju upraviti na pukovske okružne komande pravilno biljegovane (sa 7 dinara). Ukratko i jezgrovito obrazložene n. pr.: Okružnoj pukovskoj komandi u Mostaru. Na temelju naredbe vojnoga ministarstva ori 5. aprila 1920. molim potpisani, na teme­ lju točke 3. (ili п koju već spada naš slučaj moramo navesti) za oprost cd vojničke službe (ili skraćeni rok). RadiŠić, 17. Vit 1921. Ivan Leto. K ovoj se molbi imadc priložiti rodoslovnica, obiteljski list, iz koje se razabire, da ju niolitclj zbilja hranitelj (ili prvenac) obi­ telji. Osim gore navedenih slučajeva imadu | ' , | . pravo samo na dvomjesečnu vježbu svi oni, koji su rođeni 1897., 1896. i 1895.. a služili su barem 18 mjeseci u bivšoj austrougarskoj vojsci. Ovi k’ molbi moraju priložiti uvjerenje o službovanju u austro-ugarskoj vojsci. (»Narodna Sloboda«.) dana dadne zadovoljštinu, mace cu 1 mu za dokaz tc tvrdnje pružit pnli* i ku pred časnim sudom novinarskog I udruženja. Sarajevo. 22. jula 1921. Sakib Korkut. »GAJRETOVA« REDOVITA GLAVNA SKUPŠTINA ODRŽA* ĆE SE 24. OV. MJ. (U NEDJELJU »Muslimanska, komedija« naslov U 9 SATI PRIJE PODNE) U PRO* je članku, .što ga jc »Pokret«, »neza* , STORIJAMA »GAJRETOVOG« I visan političko*društveni dnevnik, MUŠKOG KONVIKTA. Bilješke. organ zanatlija i svih naprednih Iju* di«, donio u svom 162. broju. Po* znat još od prije kao otvoreni nepri* jatcij muslimana, »Pokret« jc nakon izbora za ustavotvornu skupštinu pisao, da će Hrasnica i Spaho dove­ sti u Beograd 24 vola, za vrijeme ci­ jelog rada skupštine on je nepresta* no napadao nas i označivao kao an* tidržavan elemcnat. On jc to radio i onda, kud je naš poslanički klub pri* stupio vladinoj većini i omogućilo donošenje ustava, te time svakomu bjelodano dokazao, da muslimani hoće ovu državu. Da ostane dosljedan sebi. »Po* kret« u pomenutom članku veli: »Ima već mesec dana kako jc na* stao dar-mar p muslimanskom posla­ ničkom klubu. Tamo se pojavila jed* na grupa koja jc držala da treba još više ucenitl ovu vladp i navaliti još veće terete na našu državu.----- Le* vjčari klubski, koje vodi još stara mržnja na Srbe i koji smatraju ovu vladu srpskom vladom, iskoristili su momenat i tražili da se prekinu sva* ke veze sa vladom. Oni su ra* čuna'li na mržnju muslimanskih ma* sa prema ovoj državi. — Čitava ova borba u muslimanskom klubu nema nikakve moralne osnovice. To nije borba između onih koji vole ovu državu i onih koji- je ne vole, nego jc to borba između dva shvatanja kako će se ova država najbolje i naj­ obilnije iskorišćavati.« Puštamo to bez komentara! Zaplotnjacima oko „Domovine". U članku »Sta sada« (»Domovina« broj 74. od 21. ov. mj.) znoji sc neki mudrac, da sm sao komunikea našeg Centralnog Odbora, izglađenje spo* ra među poslaničkim grupama svodi na čuvanje poslaničkih mandata. Ne tiče me se to jalovo mudrovanje, ali sc radi javnog morala moram po* zabaviti jednim odlomkom tog član* ka, jer se njime stavlja u sumnju moje poštenje. U članku se naime veli: »Kod ljudi Sakib-Karamehine sorte i ne može se drugo očekivati, šta više i kad bi ih družina i na još drastičniji način od sebe gonila, kad b: ih metlom iz društva izbacivali — oni b: se kroz prozor natrag povra* ćali, jer po svom odgoju, po svojoj prošlost' oni će se rastati sa svačim, sa obrazom, sa poštenjem i sa karak* terom, ali sa unosnim jaslama ne će. Zalije im se rastati sa ministarskom stolicom i sa poslaničkim mandatom, koji intervencijamadobro napunjuje nezasitan džep — nego sa svim drugim na svMetu.« Ja ne znam, da li je pisac gornjih redaka u stanju prosuditi njihov za* mašaj za ljude, koji se kreću upo* š t e n o j sredini, no tznam da su tc riječi krupne i za stupce jedne pa* čavrc kao što je »Domovina«, pa ću da ih javno odbijem ovom izjavom: Ako »Domovina« upre prstom makar u jedan slučaj, gdje sam ja za kakvu bilo intervenciju primio i jedan heler — učiniću njenom gosi kakvu hoće uslugu i pristati na svaku njegovu presudu. Za dokaz gornje tvrdnje puštam mu mjesec dana roka i javno mđlim sva nadleštva i sve ljude, za koje sam inter­ venirao. da mu pruže potrebne po* datke. Nc uspije li u svom dokazu, nc velim joj ništa drugo, nego da je leglo zaplotnjaka, koji svakog mjere svojim aršmom. Toliko Imam reći gosi »Domovi* ne« i piscu njenog članka »Šta sa* da?«. Glavnog urednika g. Hasanbe* govića pozivam da mi u roku od 8 Politički pregled. Konferencija bloka opozicionih stranaka »Jutarnji List« javlja iz ; i I i , ' 1 । ' I i ј i ' . | ! Zagreba: Doznajemo, da će blok opo­ zicionih stranaka održati konferenciju dne 30. o. mj. Pred konferencijom upravit će poziv Jugoslavenskom kluba, da : on pošalje svoje delegate na vijećanje. Na tom će se sastanku definitivno organizovati blok opozicije, koja će tražiti dodir sa srpskim opozicionalnim grupama i pristašama g. Stojana Protiča- Ako budu u izgledu stvarni uspjesi rada opozicije u parlamentu, ne će se ni Radićeva stranka skanjivati, da dodje u Beograd i da zajednički s ostalom opozicijom učestvuje u parlamentarnom radu. Pošto se predvidja, da će na čelu cijele opozičije stajati dr. Ante Trumbić i Stojan Protić, dvije ugledne političke ličnosti. kojim se ne mogu predbaciti protudržavne tendencije, vjeruje se, da bi na taj način moglo doći do parlamen­ tarnog sredjivanja u našoj državi. Govori se o dvjema jakim blokovima, koji bi naizmjence izmjenjivali vlast. Konferencija opozicionog bloka očekuje se s interesom u svim političkim krugovima. Saznaje se, da će se g. Stojan Protić Oko 30. o. mj. vratiti iz Rimskih Toplica u Beograd, a putem zadržati će se i u Zagrebu. Pobunjeni Arnauti bježe na naš i teritorij. Javljaju iz Podgorice: Po| bunjeni Arnauti islamske vjeroispo* vijest: prelaze preko granice na naš ■ teritorij i mole pomoć naših vlasti 1 Oni po življu našu državu da preuz! mc protektorat nad Albanijom i da I zašt't; pučanstvo od nasilja italofil* 1 ske tiranske vlade. Nemiri u Alba* i ni ji zauzeli su toliki opseg, da ćc ju* I goslavenske vlasti po svoj prilici i morat' intervenisati, kako bi zaštiti* i le mir na svojim granicama. U ne* posrednoj blizini granice došlo je do krvavih sukoba između pobunje­ nih MT-idita i četa tiranske Vlade. DemarŠ antante u Sofiji. Iz Pariza javljaju: Demarš savezničkih pred­ stavnika u Sofiji odnosno neizvrše* I nja odredaba razoružanja uč.iniće se u najkraćem roku, pošto je konsta* I tova no, da su saveznici potpuno u sporazumu o neophodnoj potrebi o* veg demarša. Što se tiče drugog de* marša, kojim bi se bugarskoj vladi skrenula pažnja na bugarsko*turske intrige, dosada n’ije postignut sporažum između Londona, Pariza i Ri­ ma o formi u kojoj se ovaj demarš ima učiniti. Pojačanje talijanskog garnizona u Carigradu. Kako »Messagero« javI lja, uputio se talijanski krstaš »Na; poli« iz Tr^nta u Carigrad. Jednako I će talijanske okupatome čete u Ca* i r gradu bit) pojačane odredima po* i vučenim iz Adalije i sa Roda. »Mes* sagebe« veli, da se ne radi ni o ka* ' kvoj akciji koja bi billa u protivnosti I sa u Londonu zaključenom neutral* I nosti u greko-turskom sporu. I _ _________________ __ I Domače vijesti. i I i i i UMORSTVO MINISTRA DRAŠKOVIĆA. Prekjučer je u Delnicam.a, u Hrvatskom Primorju, ubijen biviš ministar unutrašnjih djela Mi* lorad Draškov'ć, koji je tamo bora­ vio nit oporavku. Atentator, nekS A* lija Alijagić, stolar iz Biljeljine, po* č'n'o je to gnjusno djelo u času, kad je ministar bio na šetnjt i htio da sjedne na klupu. Ali jagić je ispalio dva hica i pogodio u srce DraškovL �Број 314 Bro; ća, koji je na mjestu ostao mrtav. Na to je pokušao da bježi, ali ga je policija uhvatila. Kod prvog preslušanja izjavio je, da je to učinio u sporazumu sa nekim Rodoljubom GolakoVićem, iz Bijeljine, studentom na visokoj trgovačkoj školi u Zagre­ bu. Ovaj je istoga dana uhapšen u Zagrebu, ali je izjavio, da doduše poznaje Atjagića, da mu je pozaj? mio 300 dinara, aili odlučno poriče, da mu je dao browning i da stoji ma u kokvoj vez; s atentatom. Alijagića označuje kao abnormalna čovjeka. O daljem toku istrage izvijestiti će? mo u narednom broju. Ovaj užasni zločin taknuo nas se veoma bolno, ne samo što radi nje? ga gubimo jednog od naših najspo? sobnijih državnika, već i stoga, što ga je i^veo jedan nesretni i zavedeni musliman, koji je time dokazao, da ništa ne drži do svoje očinske vjere, koja takove zločine najodsudnije zabranjuje. Protestni miting sarajevskog dra? danstva protiv atentata na Drašković. Jučer je vladin komesar za našu lim da se ponovno stavi na snagu naredba od 15. oktobra 1919., a do? ' kine potonja naredba za ove kra, jevc naše države. Sejd Alibeg Fi? , lipović, nar. poslanik. 19. VII. 21.« Nepravda prema jednom isprav­ nom činovniku. „Srpska Riječ* u svom I ■ i ' 1 ' = ' I ■ i I općinu g. Novvadt sazvao konferen­ ciju raznih naših korporacija, narod­ nih poslanika i t. d.. na kojoj je za? ključeno, da se jučer u šest sati po podno održi protestni, miting protiv inicijatora umorstva ministra, Draš? kovića. Miting jc održan i naše gra* đanstvo u velikom broju učestvo? va'Io je pri tome i jcdnođušnp dalo oduška svome zgražanju nad tim bogumrskim djelom i svojoj žalosti nad tako velikim narodnim gubitkom, koji predstavlja smrt Draškovićeva. O toku mitinga donijećemo u narednom broju opširniji iz­ vještaj. Naši ministri dr. Mehmed Spaho i dr. Hamdija Karamehmedović otputo­ vali su prekjučer 21. o. mj. u Beograd da zauzmu svoje položaje. Porezi gradske općine. Po zad­ njem proračunu gradske općine ot? pada na prihode od indirektnih po? reza za općine 17,520.000 K. U tu svotu uračunata jc kaldrmija sa 9,000.000 K, uvoznima i potrošarina ^а 5,500.000 K, behija sa 2 milijuna kruna, cestarina sa 700 hiljada kru? na i mesarina sa 320 hiljada kruna. Po ovom računu otpada na svakog Sarajliju godinje 292 K. Direktni po? rezi i to općinski namet sa 1,600.000 kruna predstavlja daljnje optereće? nje od 26.50 K po glavi. Prema tome otpada na svakog Sarajliju 318.50 K. Deložacija. Na posjedu g. Mujage Kapetanovića u Sarajevskom polju iz­ vršena je deložacija uzurpatora u ovaj četvrtak bez ikakva incidenta. Kako smo obaviješteni, sada upravna vlast postupa energičnijr, te ima izgleda, da će se autoritet vlasti popraviti i ujedno pribaviti zakonu poštivanje kod sva­ koga. i broju od 16. jula o. g. u članku »Tri­ jebimo gubu iz torinei" napala je i izrijekom apostrofirala agrarnog direk­ tora g. Faifalika. Nije nam namjera, da branimo i koga, a naročito nevaljale činovnike, ali budući da se ovdje radi o jednom korektnom činovniku, koji se nikad nije ogriješio ni o svoju duž­ nost kao Činovnik, a niti ma i o jedan dio naroda, mi osjećamo dužnost, di rečemo svoju o tom. Svojim stručnim znanjem i korektnošću stekao je povjerenje vlasti i kad je htio da se povrati nakon ujedinjenja našeg u svoju domovinu, centralna vlada ga je zadržala i postavila na sadašnji položaj. Da je nepoćudan „S. R.“, jasno je. jer kogod nije slijepi pristaša njen, njoj je nepoćudan. Mi bismo imali puno više razloga, da budemo s g. Faifalikom nezadovoljni, jer je i on sudjelovao u uništavanju muslimana. Ali jer znamo, da je on bio samo provodilac viših naloga i izvršilac zakona, mi mu to ne možemo u grijeh upisati. Pa kad mi to ne činimo, s kakovim to obrazom može činiti »S. R.«?I Progon muslimana radnika u ■ Tesliću. Tuže nam se mnogi radnici muslimani iz Teslica, da ih tamošnja uprava tvornice progoni i otpušta iz službe i akorda. Mi dosad nijesmo htjeli namjerno o tom pisati, u interesu razvitka te industrije, pošto smo se nadali, da će se prilike pod novim vodstvom, koje nam je to više puta : svečano obećalo, popraviti. Znamo slu­ čaj i s akordom Muje Selmanovića, s Ajanovićem i još puno toga, pa za sad poručujemo našim radnicima, neka ostanu na svojim mjestima, a mi ćemo već tražiti načina, kako da obra­ čunamo sa raznim Locherčićima, Kr­ stićima, Gnjatovićima i profesorom po­ slanikom Popovićem i j I I , Drskost svratištara »Centrala«. Jedan brzojav na ministra vojnog: »Pod prijašnjom upravom musliman? ski su vjerski učenici svih teoloških zavoda u Bosni i Hercegovini bili posve oprošteni od vršenja vojne dužnosti, a nakon apsolviranja imali su pravo na predbilježbu, koja je trajala 4 godine. Tek ako kroz sve to vrijeme ne bi bili imenovani, on? da bi ih pozivali da nastupe vojnu dužnost. Te prvilegije uzete su potpuno u obzir naredbom naslova F. GJ. O. broj 79.833 od 15. oktobra 1919., ali su dokinute naredbom od 6. septem? bra 1920. F. GJ. O. broj 2562, koja posve ukida predbilježbu i onemo? gućuje imenovanje apsolventima, dok ne otslužc kaderski rok. Pošto se u praksi ispostavilo, da će mnoga mjesta ostati bez vjerskih službenika ž pošto se potonjom na­ redbom poništuju i ona prava, koja su muslimanima u Bosni i Hercegu? vini zagarantovana vjcrsko?prosvjet? nlm autonomnim statutom, to mo? Страна 3 Strana „ПРАВДА" -- „PRAVDA" । | I I I I ; I Tuži nam se prijatelj iz provincije na mladog svratištara »Centrala«, da ga je na drzak način napao u lo? ži vratara i napolje izgurao. Stvar stoji ovako. On je stanovao u prvom spratu, pa mu je došao prijatelj, s kojim je htio zajedno stanovati. U tu svrhu dobiF su sobu na drugom spratu, ali mu je u večer, kad je po? šao spavati vratar javio, da mu je soba na trećem spratu. Upitao je vratara, kako je to moguće, kad mu jc obećato u drugom spratu. a na ovo uletio je mladi gazda i pov’jkao: »Nemojte bit: prosti, nijeste u ha? mi«. Upozoren, da se ponaša prema njemu kao gostu i da bude učtiv, pograbi ga ovaj Gačanički Bizanti? nac za ruku i izgura iz lože vičući, da je prostak, da neće noćiti, da pla? ti koliko hoće, i zapovijedi vrataru, bezbeli pitajući, je li račun plaćen, da mu izbaci stvari napolje. Naš prijatelj upozori ga. da on njega nc smije gurati, te imade zahvaliti, da je njemu i njegovu odgoju ispod doštpjanstva rabiti svoju fazičku snagu, ali neka zove policiju. Isti je za? povijedio, da se pozove policija, ali je odmah od toga odustao. To ga nije ništa smetalo, da je i dalje ro? goborio riječi: prostak, psovao sve? ca itd. Naš je prijatelj ostao hladan i otišao prijaviti stvar policiskoj di? rekciji odakle je naređeno, da se stvari nc smiju »zbaciti. Stvar će ima? ti svršetak na sudu, aHi primjećuje­ mo, da ovo nije prvi slučaj, da se u Centralu ovako postupa prema go­ stima, pa pozivamo policiju, da to? mu učini kraj. Napadaj na muslimana mesara. U četvrtak, 21. o. mj. u 10 sati prije podne napali su neki jevreji na Meh- Pozdrav iz meda Dešu, mesara u gradskoj tržnici. | jc više grla, koja se do sada nisu Čudimo se, da naša policija nije uzela 1 ogledala na našem turfu, medu koji? ша »Kandank« potpukovnika Ra? u zaštitu Dešu, nego je dopustila, da dojcića iz Beograda. To grlo je svom ovaj ni kriv ni dužan bude napadnut u svojoj radnji. vlasniku donijelo ove i prošle trkač? Trke Kola Jahača. U nedjelju 24. ke sezone 342.000 K nagrade. o. mj. priređuje naše Kolo Jahača Javna zahvala. Ovdašnje društvo trkački sastanak. Na programu na? »Ittihad ve terekki« zahvaljuje se g. laži se šest trka raznih kategorija za Uzcjragi H. Hasanoviću, na njego«? punokrvna, poiukrvna i sva ipriplod? vom materijalnom i moralnom po? na grla. Jedna je trka preponska sa 9 prepona za sva grla. Prijavljeno maganju društva. Jedan prijedlog. Kako je poznato, kod nas se u Bosni i Hercegovini, kako prije tako i danas najviše traži ii troši cigarpa? pir »Gajret«, te potrošnja ovoga pa? pira veća je nego li »Prosvjete« i »Napredka« zajedno uzevši ova oba društva. Od prodanog’ papira, koji nosi znak »Gajret«, trebalo bi ovo naše društvo da dobiva 10%. Velim tre? balo bi. a da li dobiva i koliki je taj »dobitak«, vidjećemo iz daljnjeg razlaganja. Proizvodni u »Gajretova« cigarpa­ pira ima fabrika S. D. Alkalaj u Sa­ rajevu, i to još od prije rata, te se mirne duše može reći, da je A’kalaj upravo pomoću »Gajreta« stekao o? no bogatstvo, koje danas ima. Ne smije se naime zaboraviti, da su do pred prošli rat gotovo sve fabrike cigarpapira dosta teško prosperirale, jer se je baš kog ovoga artikla u to vrijeme bila konkurenc'ja silno raz? vila, te je cigarpapir pod raznim i? menima nicao kao gljive iza kiše. Međutim ovu konkurenciju nije g. Alkalaj osjećao, zahvalujući imenu »Gajret«. Iz ljubavi prema svome prvome humanitarno?prosvjetnom društvu, tražio jc i svuda trošio naš muslimanski svijet jedino »Gajreto? ve« artikle. Kolika jc potrošnja ovoga artikla bila, najbolje se vidi iz toga, što je fabrika samo u g. 1913. 1914. prodala »Gairetovog« cigarpapira za svotu od K 250.000 (i to predratnih kruna, koie su imale dvadeseterostruku vttjednost prema današnjoj valuti). »Gajret« je pak te godine dob’o za cigarpapir svotu od K 25.000. Od šibica dobivena svota u toj godini iznos:! oko K 7000 (5% od pro­ dajne cijene), te ie prema tome u toj godini potrošeno šibica pod markom »Gajret« oko K 140.000. Prihod od papir ; i šibice donio jc dakle »Gajretu« svotu od K 32.000, doč’m su ostali nrihodi, koje je dru? štvo primilo u toj godini iiznosili K 27.500. Tako ie bilo 1913./1914. god., a sa? da da vidimo, kako danas »Gajret« sto ii u pogledu prihoda od gornjih artikla t. j. šibica i cigarpapira. Za prošlu god. 1920 /21. primio je »Gajret« od g. Alkalaia u svemu svotu K 50.000. Međutim isti Alkalaj prodaje danas trgovcima „Gajretov" cigarpapir 110 —120 K 1 kutija, a daie — kako rekoh — društvu samo K 50.000, do- starog doba Jest stalno dobar I uvjek priznat, pravi Schicht-sapun sa znakom: ,Jelen** koji riješava svaku domaćicu muke i brige oko pranja. Dobiva se u pom.'đom invrslnom kvalitetu u k.-madima od kile. Zastupnik za Bosnu i Hercegovinu fllbert Vita LBVi, 5агф10, Despica ul, 1. čim je godine 1913 1914. isti taj AlI kalaj prodavao trgovcima papir »Gaj­ ret" po K 180 1 kutija, i kod toga da društvu njegov postotak (10° o) u iznosu K 25 000. Kada se uzme u obzir, da je fabrika u prošloj društvenoj godini prodavala a i danas prodaje, papir za 60 puta skuplje nego u g. 1913 1914 , logično bi bilo, da se je i prihod »Gajretov« I od toga artikla povećao u tom raz­ mjeru; pa onih K 50 000 koje je AlI kalaj dao, izgledaju faktički, kao neka ' sadaka. Jer prema potrošnji cigarpapira j u goaini 1913.Jl914. i prihoda Gajretovu od istoga, trebalo je društvo da dobije za pr. god. svotu K 1,500.0001 Da bi se naš »Gajret“ zaštitio bar u buduće od ovakovog oštećivanja i prostog gulenja, ima jedan jedini izlaz, a to je: da „Gajret" osnuje vlastitu tvornicu cigarpapira. Ovu ideju i stavljam na srce novom upravnom odboru, koji ima da se izabere na I 24. o. mj. Ako „Gajret" ma iz kojih razloga I nije u stanju osnovati ovu tvornicu, j (a ista ne mora da bude baš velika, dovoljno bi bilo, da izrađuje vlastiti cigarpapir), onda neka se povede ak­ cija za osnuće dioničarskog društva, koje bi podignuto ovu fabriku. Uvje­ reni smo, da bi ova akcija imala pot­ punog uspjeha, te da bi se mnogi muslimani trgovci u Sarajevu, kao i provinciji odazvali ovoj akciji, kojom bi koristili našem najhumanitarnijem društvu, a s druge strane bi ujedno uložili svoj kapital u jedno rentabilno poduzeće. »Gajretu« bi samome bio na ovaj način osiguran jedan siguran i redovit, te golem godišnji dohodak. Nad samom tvornicom mogao bi upravni odbor «Gajreta» da imadne pravo potpune kontrole, kako nad proizvodnjom tako i prodajom cigarpapira, koja je danas gotovo nikakova. Iznesoh gornje redke u najboljoj namjeri i iz ljubavi prema našem »Gajretu«. E. Priposlano.*) „Papskiji ed pape4. Na odgovor »Domovine« u broju 65. na jednu noticu „Pravde" pod gornjim naslovom, nijesam prije reagirao, jer nijesam niti znao za tu noticu, jer taj list uopće ne čitam. Istom neki dan upozoren sam po jednom prijatelju na tu noticu, te mije odgovoriti slijedeće: Na uvredljive i prostačke izraze, koji posve pristaju listu u kojem su tiskani, *) Za pisanje i sadržaj članaka pod ovom rubrikom uredništvo ne odgo­ vara. Uredništvo �Ј1РАВДА* — Strana 4 Страна ne mogu reagirati, jer se sa odgovor­ nim urednikom a poznatim i neubrojivim Alijom Raljevićem ne mogu po sudu povlačiti. Neka Šerif Arnautović gornju noticu pod svojim imenom obje­ lodani, pa ću mu dati na sudu prilike, da dokaže ono, što piše u svojoj »Domovini“. Neka se ne krije iza leđa jednog Raljevića. Nije ni čudo, da jedan Arnaut ne pozna povjesti naše zemlje, i da pre­ ma tome nema pojma, tko je za o^u zemlju trpio i svoje živote žrtvovao i to još u ono doba, kada su Arnauti ovdje dželatsku službu obavljali. Samo se hvališe sa svojom internacijom, u koju ne zna ni sam, kako je dospjeo, a dobre mu je kamate donijela. Neka taj gospodin pročita - ako to uopće umije — povjest Muvekita Salih ef. o bosanskim prilikama, pa će na strani 263. naći, da je Mustajbeg Teskeredžić,Timar-tefterdar, radi aktivnog sudjelovanja u borbama bos. vkstele proti uprave osmanlijske vlasti (Pokret Husein kapetana) za slobodu ove zemlje svoj život položio, jer je рЗ1 nalogu Mehmed Salih Vedžihi paše, bos. vezira, dne 27 VUl 1836. (3. džemazul-evela 1252.) udavljen u Sarajevu, skupa sa Hifzi ef. Gjumišićem iz B. Luke, i to između sve bosanske vlastele njih dvo­ jica jedini. Još i danas nalazi se o tome pro­ glas na bos. narod (bujurultija) u ov­ dašnjem muzeju. Moj djed Dervišpaša bio se je kao komandant sviju pomoćnih četa proti Austriji (majčici Šerifovoj), i istom pred ulaskom austrijskih četa izbjegao je preko Italije u Carigrad, gdje je i umro. Moj otac Sulejmanbeg sudjelovao je također sa mojim djedom proti Austrije, te je od napora u mladim godinama umro. Kao dječak ostao sam kodMuharembega Teskeredžića (mojeg amidže), koji se je prvi podigao proti austrijskih i Kalajevih bezakonja i nasilja, te je morao pod terorom vlasti izbjeći u Carigrad i živjeti kao izbjeglica do svoje smrti, što zna svaki Bosanac. Arnauti dakako ne znaju za to. Ja sam s njime živio u Carigradu, a i poslije njegove smrti, sve do bal­ kanskoga rata. Moje držanje u Cari­ gradu najbolje će poznavati Ali ef. Junuzefendić u Carigradu, zatim bivši vojni atašej srp. poslanstva, pukovnik Stevo llić, sada u mirovini u Beogradu, te Dr. S. Hafizadić iz Travnika, a i svi drugi bosanci,koji su onda u Carigradu Živjeli — a ako misli Arnautović, da sam ja bilo kome služio, neka mi to pod svojim potpisom napiše, pak ćemo se na sudu porazgovoriti. — Primje­ ćujem ujedno, da je za vrijeme anek­ sije došao rahmetli Alibeg Firdus u Carigrad, i sa mnom u sporazumu pozvao je mojeg amidžića, Besimbega Teskeredžića iz Berna sa univerziteta, te je on skupa sa Muratom Sarićem otišao u Pariz, da protestiraju proti aneksije. — Tako su radili Teskeredžići. Konačno hoće »Domovina« odnosno Šerif Arnautović, da me prikaže fran­ kovcem i velikim Hrvatom. — Na ovo neozbiljno podmetanje mogu samo pri- mjetiti, da smo ja i moja porodica . uvjek stajali i stojimo na stanovištu ! narodnog iedinstva, te smo jednako I. u:ui i Srbe i Hrvate; smatrali ih svo­ jom braćom, dočim je Arnautović prije sijao mržnju na Srbe, kakovu danas s je na Hrvate, jer je u njemu krv arnautska, pak mu prema tome nije niti Srb n niti Hrvat brat, a i ne može to da bude. Svaki koji pozna moj život i moju prošlost, zna, da je istina ono što sam ovdie naveo, a što piše Šerif u -Domovini«, uvjeren sam da ne vje। ruje ni sam. Toliko radi javnosti. Sarajevo, 20. jula 1921. F. Teskeredžić. Oglas. ; I ! । ! ; I • i i i Kod ovog povjerenstva prodavače se u nedelju dne 31.V11. 1921. u 10 sati prije podne putem javne usmene i pismene dražbe oko 300 m’ izrađenog smrčevog korisnog drveta i dko 700ms istog drveta na panju u području kat. opć. Romaniia gr. ul. 15 i 176 kotar Sarajevo. Isklična cijena je K 100 tjednu stotinu) po kubnom metru. Svaki nudioc ima prije početka dražbe položiti 10°. 0 vadij, t. i. 10.000 u gotovom. Stranci imaju ovaj položiti u dvostrukoj gornjoj visini. Drvo se nalazi na gore označenom predjelu i može biti u svako doba pregledano. U pretres će se’ uzeti samo one pismene ponude, koje stignu najdalje do 10 sati prije toga dana i budu sproviđene dotičnim vadijem. Takve zapečaćene ponude imaju na omotu biti označene: „Ponuda za va­ kufsku Šumu u Romaniji«. Posebni uvjeti prodaje mogu se vidjeti (Vakuf­ ska zgrada (Kralja Petra ul. br. 2, IL sprat) za vrijeme uradovnih sati. Kotarsko vakufsko mearifsko povje­ renstvu bira slobodno između ponuda i može sve bez navoda razlQga odbiti. Do riješenja vezani su nudioci na svoje ponude. Kotarsko vakufsko-mearifsko povjerenstvo. Broj 676/21. Sarajevo, dne 14. jula 1921. Dobra šivaća mašina, koja je u stanju sve poslove raditi prodaje se. Upitati kod: Ibrahima Jarana, postolara žepče. Najjeftinije i najbolje i SEBURA dobivaju se u svim količinama i vrstama kod IZ FABRIKE HINKA FRANCKA SINOVI, O ZAGREB 0 najsavrtUFSkU СГЛО kSVU šeniji dodatak i zamje lica zrnate kave. preporučuje; se za Dobija se u svim kolonijalnobakalskim radnjama. |OIOeOBOaO5OHOBODO1 Miševi, štahori, stjEniCE i žohari i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ jebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih i kućnih miševa K 12'—, za štakore K 16'—, za žohare ruse i Švabe K 20*—. — Osobito jaka tinktura za stjenice K 1y—. Za moljce po K 10 i 20, prašak za buhe po K 10'— i K 20'—, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 5'— i 12*—. Mast za uši na blagu K 5*— i 12—. Prašak proti mrava K 10'— i 20'—. Razašilje pouzećem Zavod za eks­ port M. JUnker, Zagreb br. 16. Petrinjska ul. br. 3. 131. Preprodavaocima popust! OGLASI U .PRAVDI imaju najbolji uspjeh. „Pravda* je najrašireniji muslimanski listu našoj državi. »Pravdu« čitaju svi muslimani. U vlastitom interesu je svakom trgovcu da oglašuje u „Рг a v d i“ О1О1О1О1ОЗОВОКС}ЗОЕС Hrvatska Poljodjelska Banka DIONIČARSKO DRUŠTVO, PODRUŽNICA U SARAJEVU. Dionička glavnica K 2o.ogo.ooo.Pričuva K 15,050.000.—. Ulošci preko 29.000.000.—. Centrala: Zagreb. Podružnice: Rijeka i Sarajevo. Ispostave: Bribir-Vinodol. Čabar, Hreljin. Prima uloške na knjižice i na tekući račun te Ih ukamaćuje uz najpovoljnije uvjete. Bavi se svim poslovima, koji zasijecaju u bankovnu struku. Kupuje dobra u svrhu parcelacije, a pre­ uzima i komisionulno prodavanje takovih bilo u djedovima. „Odjel robe“ prodaje eve gospo­ darske strojeve i potrebštine. POZOR! REKLAMNA PONUDA! 247 Vrijedi samo 20 dana! Radi napuštanja* moje zalihe satova šaljem ja unutar 20 dana svakom priposlatelju ovog, iz novine izrezanog oglasa jedan krasni remontoir-sat (za gospodu) valjano udešen, 30 sati idući, uz 3-godišnje pismenu jamče­ vinu uz reklamnu cijenu od 40 umjesto 85 dinara franko uz napredno priposlanje dotičnog iznosa po preporučenom listu. Dostava sata obavlja se odmah preporučeno. Pouzetbe obavljaju se jedino uz kaparu od 10 Dinara. Skladište satova : Đuro Pollak, Zagreb, Tkaleićeva br. 27. Narodna Jugoslavenska kuhinja ————77 papirne vrećice Kralja Petra ulica br. 2. —..........- Poznati Mehmedčauš kuhar. — Svakovrsnih ukusnih jela sa umjerenom cijenom i dobrom poslugom. — Za čistoću jamčiln. / Sara je? shE tvornica papirnatih uretica (kesa) u Sara јвип . Zatražite cijene i uzorke! Broj 314 Број '^AVDA^ Muiaga Kovačević zvan Mostarac. Int telefon 124. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu I Središnjica: Sarajevo. Pupilarno siguran zavod. — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Dionička glavnica 1o,ooo.ooo kruna. Pričuve боо.ооо kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. •— Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.'—Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta.— Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve Životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - interifrban telefon: ZN Odgovorni urednik: Tbrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. štamparija D. i A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/8f69f5529d7fb9b35a1dce2f4e2ed66e.pdf ceb2ea6556bc37f1f2ee25cddfc4f5bd PDF Text Text POSJAR1NA U GOTuvu PLAĆENA. pojedini огој A 2 — Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje ređakdoni odbor. Pretplata: godišnje K 180.—, na poia /•.dine K 90.— (u Sarajevu;: za našu državu godišnje K 200.—; za ino­ zemstvo K 250. . U/ecđbtvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 77 (315) Sarajevo, utorak 26. jula 1921. (20. Zil kade 1339.' Umorstvo ministra Draškovića. Rcvolvcrsk« hitac što ga ispali zlo* činačka ruka ugrabi nam ovog vri­ jednog državnika baš danas kada je najviše bio potreban državi. Čovjek jaka intelekta, bistra pogleda^ ener­ gične i ustrajne volje, gledao je da* leko u budućnost, bio je širokogru* dan te se je uzdigao na visinu pra* vog nacionalnog Jugoslavena, oda** kle je jednakim pogledom gledao na Srbina, Hrvata i Slovenca. Za svu trojicu osjećao je jednako. Nažalost takih ljudi nema previše u našoj dr* žav\ a kad sc čuje da ih nestaje i to na tako brtalan način, to mora da u duši boli svakog prijatelja — J ug osi a vi j e. Drašković je dao život zaovudr* žavu, može se reći, isto onako, kao kad vojnik, pogine na bojnom po* Iju; take je naravi Draškovićeva smrt. Sve je svoje sile bio uložio da osigura red i mir u zemlji i da tim putem dođe do konsolidovanja naše države. Kako li je bila teška ta njegova zadaća! Teška kao planina i pod njom se srozaio njegovo zdravlje, te je prije nekoliko vremena morao na* pustiti dužnost, da se oporavi*. Teško je sređivati prilike, kad su one ne* sređene u cvelpm svijetu. Kod nas: rat je pokvario ljude, poslije rata ta se pokvarenost podesetorostručila, kućni, vjerski i politički moral iš* čeznuo. Pohlepa da sc na lahak i brz način dođe do bogatstva, bagatelisa* nje tuđeg života, obraza i imetka, robovanje svom egoizmu, nemdosrđc prema svom bližnjemu, iz čega slijedi neobuzdani porast skupoće i oskudica najpotrebnijih uvjeta za žU i vot; na jednoj’ strani gomilanje neza* konito stečenih milijona, na drugoj sve veće siromaštvo ... ukratko ras* 1 pirile sc sve strasti koje su podesne : da rastoče jedno društvo у onda kao i plod tih strasti sve veće ogorčenje i kod nižih staleža ... Drašković je bio jedan od onih ; vel.kih državnika, koji nastoje da za! priječe daljnje raspirivanje tih stra* i sti, da ublaže ogorčenje i nezado* voljstvo i da na taj način nađu je­ dan srednji put kojim bi trebalo da ide naše društvo do konačnog svog I sređen ja i do posvemašnjeg suzbija1 nja anarhije. Za to je radio dan i noć i u tom i i radu je izgubilo svoje zdravlje, a sad etd svoju ljubav prema narodu i državi plati glavom. To je pravi he* roj ! 1 ako je nestalo Draškovića, nije nestalo države. Naći će se još dr* žavnika i drugih, patriota, koji će | sve uložit; da paraliziraju onaj des* I truktivni duh. koji ide za uništenjem i države. Za to je najbolja garancija ! zdravi razum našeg naroda koji je. j sit krvoprolića, koji žeđa za redom, ’ • i mirom i staloženim životom, i koji, ' makar i? daleka, sa užasom gleda kako silna Rusija plije u krvi 3 i po godine dana. Naš narod čuje, vidi i osjeća besprimjernu, u historiji ne­ zabilježenu bijedu ruskog naroda, j jer je te ruske bijede doteklo po ci* i jelom svijetu, kuda su god doprli [ ruski starci, žene i djeca izvrgnuti I najnemilosrdnijoj sudbini. Naš na­ rod vidi tu crnu sliku i zgraža se nad ■ njom. Za to on ne će ići tim putem, nego posve obratnim. Riješenje agrarnog pitanja. Već decenijie ovo je pitanje kod smo ipak ljubomorno pazili na to. nas na dnevnom redu. Pokušavalo se da se ti odnošaji zadrže, što je mo- i još za vrijeme turske vladavine pro* guće dolje. S jedne strane konserva* i vesti neke reforme, ali su se ti poku­ tivnost, a s druge strane bojazan, da šaji uvijek razbijali o konservativ- sc pogleda faktičnom stanju oko u i nost našeg svijeta. Kad je Austro* oko, podržavale su naš posjednički ; Ugarska okupirala Bosnu i Hercego­ stalež u neprestanoj iluziji, da će i vinu. imala je namjeru, da i ovo pk ovakovo stanje uvijek trajati i da mu ( tanje likvidira. Nu brzo se je okanila jc egzistencija osigurana. Slobodno svog nauma, jedno stoga, što jc to se smije učiniti paralela agrara s laž* : i suviše kisela jabuka, a drugo sto?* nom banknotom u džepu, za koju ga, jer jc smatrala potrebnim, d? u* vlsnik drži da je prava. vijek ima u ruci jedno sredstvo, s Revolucija, koja jc došla kao po* ' pomoću koga ćo sijati razdor među sljedica velikog svjetskog rata, za* j pojedinim plemenima i vjerama i s hvalila je i agrarni problem i tražila | pomoću kojega će uvijek držati na je sav remenu soluciju njegovu. Kao udici jednu i drugu zainteresovanu u svako kaotično doba, tako su i tu i stranu. razbor, pravičnost i obzir ustupili ; Budući da jc većina zcmljoposjed- * mjesto raspojasanosti strasti širokih i nika muslimanske vjere, držalo se Je • masa, kojima pri rješavanju jednog ' da je to ogromno pitanje musliman­ ovakovog socijalnog pitanja nije bio . sko pitanje. Irelevantno je, jc li je । pred ovima obzir, da nastoje kako ne ! to tačno ili nije, glavno je, da stoji bi saniranjem jedne socijalne ne* | činjenica, da je znatan dio muslima* pravde počinile drugu sličnu nc- । na u to tvrdo vjerovao. Dosljedno pravdu. Tako sc je iz opravdane tež- , ‘tomu Čitava je naša politika bila kom nje za agrarnom reformom izrodio , centrirana oko agrara i najveći dio agrarni pokret, koji se je naročito u , naše energije trošen je u to. da sc Bosni i Hercegovini ispoljio u naj* j očuvaju agrarni odnošaji onakvi, ka* grubljoj formi. Kao što se to redovijto dešava, ta* kove smo ih naslijedili. Г ako su ti odnošaji bili nesnosni i po jednu i ko su i- ovaj put demagozi nastojali, po drugu stranu, jer je zemljopo* a donekle i uspjeli u tom, da iz ova* i sjednik imao razmjerno vrlo malo kova kaotična stanja izvuku politi* ! prihoda od zemlje, a zemljoradnik uki kapital za se. Ašikujući s raspo* jc smatrao, da nije nužno da vodi loženjem masa neke su stranke, ko­ intenzivnije i racionalnije gospodar* je su došle do vlasti, sankcionirale J stvo, jer od toga ne vuče korist samo poznatim agrarnim uredbama faktič- I on nego i vlasnik zemlje: i ako su i no stanje, koje je otimačinom i | vrijeme i vlasti učinile, da sc to pi­ pljačkom stvoreno. I ako jc to ona | tanje komplicira do apsurdnosti, mi zasluga demokratskih poslanika iz I Bosne i Hercegovine za ovakovo ri* jesenje agrarnog pitanja, o kojoj g. Li Novak neki dan govori u »Jugosl. Listu«, onda se slažemo s njim. Da ii se ti poslanici mogu ponositi ta* kovom zaslugom, to je drugo pita* nje. Kao što rekosmo, naš je poslanič* ki klub bio stavljen .pred gotovu, či* njenicu i on jc mogao samo da bira od dvoga jedno: ili da ulaskom u v’adu nastoji koliko bilo popraviti stvoreno stanje, ili pak da vodi opo­ ziciju i tako odgodi riješen je tog pi­ tanja za kasnije. Mnogi drže, da je trebalo izabrati potonje i sudbinu ovog pitanja — da tako kažemo — .staviti na kocku. Ako uočimo bijed* no stanje velikog dijela posjednika, koji apsolutno ne mogu, čekati, pa ako imamo pred očima činjenicu, da konstatacija političkih prilika jama* čno neće biti nikad povoljnija, nego što je sad u Ustavotvornoj skupsti* ni bila, onda je jasno, da je takovo mišljenje bezrazložno i da je ono više produkat prkosa i oholosti, ne* go političke mudrosti i dobro shva* ćenih interesa samih .posjednika. Po­ slanički klub, koji nosi punu odgo­ vornost za politiku svih muslimana u Bosni i Hercegovini, nije se mo* gao obazirati niti je htio podleći o* vakovim kanrisima, nego je imao to* 1 ko i samosvijesti i kuaži, da zagri* 72 tu k’selu jabuku i d?. riješi agrar* no ni tanje. v. Da to riješenje ne zadovoljava •potpuno ni naš poslanički klub, a nit:- posjednike, ne treba ni isticati. Riješenje ne može da zadovoljava već zato, jer je djelo kompromisa, a kom* promjsi kako je lako razumjeti, obi* čno nc zadovoljavaju n; jednu stra* nu. Da je odšteta, koja je dobivena z?. oduzeta kmetovska selišta, su vi* še malena, to je i g. N. Užunović, ministar za agrarnu reformu lojalno priznao. I pokretati to pitanje, ne* ma smisla. Mjesto toga trebalo bi se zapitati: da li jc ovo pitanje moglo biti povoljnije riješeno? Odgovorna odgovor na pitanje, da K jc odabra­ ne. odšteta pravedna. Mnogt? se prigovara degresivnoj ljestvici, koja je postavljena za is* plati! odštete. Nu ti su prigovori, a* ko se imaju u vidu socijalni obziri neopravdani. Da se je mogla isposlo* vati puna odšteta za oduzetu, zem* Iju, ti bi se prigovori mogli još ; ra* zimijetk Ali kad sc zna, da je od­ šteta neznatna, pa, kad se uzme u obzir, da bi bez degresije par sto­ tina velikih posjednika dooild gotovo polovicu cijele svote, dok bi na os* talih 14 i po hiljada posjednika ot* pala druga polovica, pa kad se zna, da su mali posjednici imali razmjer* no puno veći prihod od oduzetih sc* Ifšta, jer ni jesu imali velikih režij* skib troškova, to je degresija potpu­ no opravdana. Uporište naših zahtjeva bilo je bijedno stanje posjednika i potreba, da država davanjem naknade omo­ gući posjednicima osnutak novo eg* zistenc’je. Da se nije postavila dc* gresija, mali bi posjednici, dobili ta* ko neznatnu svotu, da ne biše mogli uopće nikakva posla otpočeti. Veliki pak posjednici mogu i s nešto ma* njom svotom, koju će dobiti na te* melju degr. ljestvice, otpočeti kakav posao i time stvoriti sebi usl’ove za život. Zahtijevajući odštetu nije se moglo nikako polaziti sa stanovišta, da se osiguravaju tolike svote, da bi­ še posjednici mogli od same rente živjeti. Svi se moramo jednom po­ miriti s time, da samo rad daje pra* Telefon br. 842. Čekovni račun post, štedionice 1119 Godina Ili. vo na život i da je svak dužan, da ; se hrani u zno ju lica svoga stečenim kruhom. I u javnosti a i u privatnom razgo* voru govori se, kako su ovakovim ri* ješenjem oštećeni naročito hercego* i vački posjednici. U dokaz toga na* vodi se. da je hercegovačka zemlja kvalitativno bolja nego bosanska i i da postoji vrlo velika razlika u proI metnim cijenama zemlje u HcrccgoI vini i u Bosni, a da se ta razlika ni* I je kod rješavanja ag. pitanja uvažila. • To je potpuno netačno. Baza za od* mjerenje odštete jest zemljišni po■ rez. Kod odmjeravanja zemljišnog ! poreza uzeta je u obzir i kvaliteta i i plodnost zemlje, pa ako iustinu po* i stoji tolika razlika između hercego* I vačke i bosanske zemlje, onda se je ona očitovala i u zemijarini, pa će se prema tomu očitovati i u odšteti. Vjerujemo, da postoji razlika u ci­ jenama zemlje. Alj kmetskim pra­ vom optereena zemlja niti se je kad I cijenila niti se može cijeniti kao slo* I bodna. Sadašnje visoke cijene zem* I lje u Hercegovini nijesu normalne. ( To je slučajna konjuktura, koju je I izazvao povratak naših ljudi iz A* merike, koji su. donijelii dolare iz A.= merikc i radi visoka kursa dolara za njh je svaka cijena u našim kruna* i ma bagatelna. Visoke cijene zemlje narasle su i ^r^li pohlepe za zem* Ijom. koja se1 očevidno vidi u današnj:fm uzurpacijama i nepotrebne zc* mije. Iz svega se ovoga vidi, da je zahtjev, da se momentano visoka ci* jena zemlje u Hercegovim mora i* mati u vidu pri rješavanju ovakova čisto socijalnog pitanja, u najmanju ruku neopravdan. Tvrdnja, da našim poslanicima nit* jesu ibili poznati agrarni odnošaji u Hercegovini, smiješna je. U našem poslaničkom klubu sjede četiri Her* cegovca, od njih dvojica posjednici, pa je jasno, da su bar njima ti od­ nošaji poznati. A tu su sudjelovali i ostali naši poslanici, koji su. se još prije, a i sad bavili tim pitanjem. Iz j toga, što se u. pojedinim pitanjima : nije moglo postignuti povoljno rijei šenje, posve je netačno zaključivati, i da poslanički klub nije poznavao stvari. Izgleda na prvi pogled, da je pri* govor onih, koji prigovaraju, da ni* je dobivena odšteta za kmetovske šume, opravdana. Ali kad se i tu zađe u suštinu stvari, vidi se, da ni taj prigovor nema mjseta. Za’ lik­ vidiranje svih kmetskih odnošaja I odobrena je svota od 255,000.000 di* nara. Kmetovska je šuma dakle mo gla biti plaćena samo iz te svote. I • kad se samo malo promisli, vidi se. da bi to značilo uzimati iz jednog džepa i stavljati u drugi, jer za po­ sjednika je prilično svejedno, da li ćc dobiti za kmetovsku zemlju 100 hiljada kruna, a za kmetovsku šu' mu 20.000 K. ili će pak za obadvoje i dobiti 120.0(X) K. Priznajem, da je to ' stvar individualne naravi t. j. da sva I ki posjednik nema, odnosno nema I jednako mnogo kmetovske šume. A* ! li te su razlike razmjerno neznatne. . Da se nije odredila posebna odšte* I ta za kmetovske šume ima razlog u j u tome . što svi posjednici nisu imah I koristi od kmetovskih šuma. U mne* . gim krajevima nisu vlasnici ima i i nikakove koristi, šta više nisu ni za vlastitu potrebu mogli sjeći u tim šu> mama. Ni druga se jedna važna či­ njenica ne smije smetnuti s uma. kad se govori uopće o odšteti za We. Na njih se nije plaćala zemljarina, nego posebna vrlo neznatna šumska �Strana 2 Страна „PRAVDA* — „ПРАЗДА" »□□□□□□□□□□□□□□□□□□u« g Sjetite se □j I Г ’Tfl“ i i □! se radi. Ako je koji seljak otstranjen sa zemlje i kuće, to je samo u onom slučaju, u kome je i pored toga što ima svoje zemlje i svoju kuću, prosto oteo tuđu zemlju*i uvalio se u tuđu kuću. Takvih slučajeva ima na stotine u Bosni i Hercegovini i baš se ima za­ hvaliti tome pisanju Popovića i sličnih i njihovim govorima među seljaštvom, koje nagovaraju svjesno na otiman je, što vlast nije u stanju -da zaštiti ličnu slobodu i privatnu svojinu muslimana i što je od tih stotina slučajeva, na jedvene jade, do sada uspjelo samo u tri do četiri, da se ljudima povrati imanje, a otimači protjeraju. Ali badava je laganje i petljanje, g. Popoviću! Na putu, na kome smo, ne može nas ni za časak zadržati Vaše đemagoško piskaranje po »Beograd­ skom Dnevniku«. Zla sudba bos. seljaka. | Bilješke. Sa ovo općenitih napomena mi bi* i nje. Vid in, da inašeš glavom i go* ' »Ama. efendija, nama je vla* , smo bili gotovi, a u idućim brojevi* vorjš: da svake godine slala carske atove, i ma pozabavićemo se objema agrar.« pa ni oni nijesu za nas«. Jest! Tii imaš nim uredbama. pravo. Vlada je slala atove. ali nije : pazila, da oplemeni onog našeg pra* ' vog bosanskog konja, kojeg treba naš sejak. Ako Bog naredi, pa se | jednoć ovdje sastanemo, gdje sam I ja sada, ti ćeš svojim rođenim očima . Sastavio po raznim vrelima i vlastitom iskustvu: Ajanović Abas vidjeti, šta znači uzgoj konja. (Nastaviće se). (Nastavak). Mogao bih Ti pisati o jelu, koje puno bolje ž ve. O ovom ćemo mi i ti jedeš svaki dan, ali nc ću sada, .■mati prbkc još puno govoriti. Nego nego kad dođem tamo među vas, raz- deder i Ti i Meho ovamo u Tvoju dovarati ćemo i o tome. Sad, kad avliju. smo razgledali kuću, hajde razgle­ Pogledajmo! Tamo iza kuće, pred nekom hrpom nečega, što izgleda, | dajmo i Tvoje gospodarstvo. kao nekakva zgrada, ti vičeš već. da : E, brate Haso, ovdje Ti moram je to štala, tamo vidimo smetište. jednu gorku reći, iskreno razgova* Dakle tu se baca gnoj iz štale, smet I rajmo! Kad kod seljaka ne bi bilo sve iz kuće i s dvorišta. E, Meho. je Г , najgore ono. što u njegovu životu de. da sc tamo u naprednim zemlja, | vidimo, možemo reći, da je gospo* 1 ma na smetište pazi kao na oko u darstvo ono. što je najgore i najhr* glavi Tamo se napravi jama, obzida, i đavije. Kod vas seljaka jest baš ne* j čuva od sunca i vjetra, da sc ne su* ! valjali način gospodarenja izvor sve- š. i sve smeće brižljivo se skuplja i i ima jedna novina u Beogradu, kojoj : mu drugom zlu. Kod vas je još uvi« ' onamo baca. Baš u tom obliku vra- 1 treba obratiti naročitu pažnju. To je jek po onoj: »Pleti kotac ko i o- ća blago natrag zemlji velak dio one „Beogradski Dnevnik*. On prima sve I tac«. Nije, brate Haso. tako! Prije ' hrane, što smo mu ga dali, a zemlja laži, od vraga i sotone, za istinu, i | su bila druga vremena i druge po* ! to opet prerađuje u hranu. Vi to se­ što su te laži masnije, što su bezo- | trebe, a danas su nova vremena i no* • ljaci ne znate. Nisam vidio u Bosni braznije, što je ličnost, koja se blati. ; ve potrebe, pa njsu naši stari bada* ' kod seljaka avliju s uređenim gnojdš* uglednija i znamenitija, to se višom va rekli: »Kakav vjetar puše, onako | tem (đubrištem). Iziđi, pa pogledaj, ' pohlepnošću baca gosote novine, da je ; se i okreći«. Čekaj, evo sad ću Ti kad kiša pada! Avlija i prostor pred i uljepša, proširi i servira publici u tonu, ! reći, zašto. Tvoj rahmetli otac Omer, kućom na sokaku, sve je to žuto* , koji kao Ljudevita XIV. samosvijesna i .imao je vas četiri sitna i dvije kćeri, ' crno od gnojnice, koja se razlijeva ■ izreka: »Država sam — ja,« zvuči: | a imetka u zemlji trista dunuma. Vi i z štala i s gnojišta. A gnojnica je »Javno mišljenje — to sam ja Krsta i ste se podjelili. I recimo na svako : najvrednije gnojivo za polja i liva* I Cicvarić." A taj je čovjek za našu jav­ vas došlo je pedeset dunuma. Kad dc! nost uistinu jedna smrdljiva i otrovna i Hajde sad razgledajmo malo i I buba, koja rušenjem javnog morala, ste bili zajedno, bio je vaš ukupni rod sa zemlje koji ste prodavali u Tvoju raspaljivanjem ličnih mržnji, iznoše- , štalu. Čaršib, 1OCM) oka kukuruza. 1000 oka njem tugjeg prljavog feša škodi našoj ■ pšenice i 5000 oka sijena. Za ovo sve Eto nema ni prozora ni poda. Me- j državnoj misli više nego svi naši anar- ; dobili ste od trgovca hiljadu forinti durim ni prozori n:jesu potrebni, jer histi i boljševici zajedno. Njemu nema - golema kamara para, — za koju eno tamo drveni pleter, što služi mje- , ništa sveto osim dobra prodaja svoga ste platili miri ju, podmiriš kuću, o* i sto zida, otvoren je. Maz i blato otpa- I lista i ponjenje džepa. Njega se ništa ženili brata i ostavili još koji krajcar lo je. pa svjež zrak ima slobodan ne tiče, što se smrad, kojim on dnevno na stranu. Tvoj je otac bio prvi čo­ ulaz! Priuč’li smo se na tamu i taj puni stupce »Beogradskog Dnevnika«, vjek u selu. I u varoši i u sudu ga »miris«, što štipa za nos i oči i eto vi* širi po cijeloj kraljevini i što prelazi i konta;! i. Ko ima najbolje konje, ko dimo pred sobom dvije životinje sli* i njene granice, on vidi pred sobom samo ma najbolje volove, ko ima najbo* I čne konjima. Zbilja to su konji, ali sebe i širenje svoga lista. lje krave - sve Omer — Tvoj otac. ■ konji maleni, guravi, jadni, nečisti, Tako se dešava, da taj list prima i Kako stoji sad? I Ti si siromah i i Vi velite, da su to konji domaće pa* najdemagoškije dopise bez i kakva Tvoja braća i Tvoje sestre, svi vi os- ■ smine (o pasmini zapravo nema ni provjeri vanja. U broju toga lista od 21. kudjevate ' teško kraj s krajem ve-« govora), koji se prežu već u starosti ov. mj.ima dopisiz Sarajeva od narod, zete. Sta je tomu uzrok? Prvo raz* ' od godinu dana, godinu i pol, protiv poslanika Jove Popovića, pod gornjim vrg’f. ste zadrugu, a drugo, to je nap svih pravila razumnog gospodarenja, naslovom, u k»me stoje ove riječi glavni‘e. niiestc n iedno od vas upo« koje vele, da je konj sposoban za »Godina 1921. »razvija se u znaku rodo koracali s vremenom. Da si Ti rad. kad postane punodoban, a to je novih progona našega seljeka. ooslije četiri godine. nastojao, da sa svojih pedeset dunu­ Seljakuoduz maju 'ј govuzem ju, Tamo u naprednim zemljama, kao ma dobiješ onol'Zk rod, onda bi i danas bio ono, što je prije Tvoj o* što je Češka, za koju si Ti čuo, sad gone ga iz kuće, ruše mu kuću, tac. Eto, brate, v'dim. kako si raz* njihova vlada i seljačka društva živo U najbližoj blizini Sarajeva, u blizini rogačio oči. pa pitaš, kako bi to bilo rade na poboljšanju pasmina i na u* Travnika, u blizini Visokoga izbačene m )guće dobiti onoliki rod iz pedeset ređenju razumnog uzgoja konja. Kod su su selj čke porodice iz kuća i kuće dunuma zemlje kao 'z trista. Jest, I nas, brate, nikad sc ne pazi na križa- odmah porušene. Žandarmi i vojska iest. eto Meho kao vojnik, bio je i nje ždrijebea i kobile, a to jc tako asistirali su dok se to vršilo.« To je od riječi do. riječi laž, a i Pou dalekom svjetv. pa će Ti posvie* notrebito, jer bez pravilna i razboridečiti da ljudi tamo manje zemlje I ta križan’a nikad dobra konja. Zato pović to time pokazuje, što ne iznosi ;maiu a viši rod, a Bogme od vas vi imate još uvijek kljusad. a ne ko­ imena toga seljaka da znamo o čemn taksa (šuinarina), koja nc bi mogla nikako služiti kao baza za obraču­ navanje odštete. To su sve bili raz* 1оД radi kojih se nije mogla naći solucija za ovo pitanje. Pisma muslimanskom težaku o zadrugarstvu. a zamotali su se u leopardove kože i već su se utabori’i u Zuttava, te su se zakleli, da nikada ne će dopustiti, da Ti uniđeš. Halid-ibni Velid je sa ko njanicima već došao do Kora-EI-Gamim“. Muhamed reče: „Jao Kurejšijama! Već ih je rat uništio; šta bi im škodilo da me puste, da izvršim svoju po Muhamod Ibni Ishaku i Ab srvar sa drugim Arapima- Da su me dul Malikju Ibni HiŠamu, preveli potukii, onda bi njihova želja bila is­ Braća Muftići u Žepču punjena. A da je Bog meni dao po­ (Nastavak). bjedu, on^a ili bi oni hrpimice na is­ lam prelazili ili bi me mogli punom Vojna na Mekku. silom pobijati. Šta rnisle Kurejšije? Muhamed provede mjesec Ramazan i Ševal godine sedme u Medini, a u i Tako mi Boga, ja neću prestati boriti se za ono, s čime me je Bog poslao, mjesecu Zul-kade pođe da hodočasti, dok mu ne izvojštim potpunu nadmoć a ne da vodi rat Sazove Arape, kao i Beduine, koji su oko njega bili uta- i ili dok ovaj (vrat) ne bude razrezan!" boreni, te ih pozove, da pođu s nj.m, O miru Hučejbijskcm. jer se je bojao da Kurejšije ne zavoKurejšije onda poslaše Sulejla ibnijuju protiv njega ili i da mu se neće Amira Muhamedu sa nalogom, da sklopi dati približiti hramu. Mnogi Beduini sa Muhamedom mir pod uvjetom, da ne dođoše, ali on ipak pođe sa Ensase ovt godine vrati, da Arapi ne reknu, njama, Muhadžirima i Arapima, koji da je silom unišao. Kad je Muhamed su mu se priključili iz Medine, povede i vidio, da dolazi Sulejl, reče: „Ljudi kurbane i obuče hodočasničko odijelo, । hoće mir, jer su ovoga Čovjeka po­ da s tim pokaže, da. ne namjerava ra­ slali!" On je onda dugo sa njim raz­ tovati i da se znade, da hoće samo govarao i poslije dugoga pregovaranja iz poštovanja hram da posjeti. dođe mir. Muhamed dođe do Odana, a tu ga : Kad je bilo sve u redu i kad se je sretne Bišr-lbni-Sofjan El-Kabi i reče imao samo da napiše ugovor, skoči mu: »Kurejšije su za Tvoj put čuli i Omer k Ebu-Bekiru i reče mu: „Nije izišli su sa svojim devama muzarama li on božiji poslanik?41 — „SvakakoT »Nijesmo li mi vjernici?« — »Daka*) Ovaj smo podlistak morali pre­ kol« — »Nisu li oni idolopoklonici?« — »Sigurno!« —»A za što da se mi kinuti na kratko vrijeme, jer su se u našoj vjeri ponizujemo?« — »Sli­ morale učiniti izvjesne korekture u jedi njegovu uzendiju, jer ja prizna­ preostalom dijelu rukopisa Pr. ur. PODLISTAK Kratak životopis Muhameda Alejhisselama *) I ј i I i • 1 , i . i I i • ■ 1 Epoi 315 Broj jem, da je on božiji poslanik!« — »I ja to priznajem]« Omer onda ode Muhamedu i reče. „Nisi ’i Ti božiji poslanik?" — „Svakako!11— „Nismo li mi vjernici?" „Dakako !4 - - Nisu li ovi idolopokla nici?„ „Bez dvojbe„A zašto, da se mi u našoj vjeri ponizujemo?" — „Ја sam božji sluga i poslanik i ne opirem se njegovim zspovjedima, a on ne će dopustiti, da ja propanem!" — Omer bi često rekao: „Ne ću pre­ stati davat; milostinju, moliti se, po­ stiti, oslobađati robove iz straha radi onih riječi, koje sam onda rekao misleći, da ću nešto dobra učiniti I" Muhamed onda zovne Aliju i reče mu: „Piši: u ime Boga blagoga i mi­ lostivoga, — a Sulejl reče: „Ја ne poznajem ove formule, piši: u Tvoje ime Bože!" „Onda napiši tako!" — Kad je Ali a ovo napisao, reče Muhamed: „Ovo je mirovni ugovor Muhameda, boŽijeg poslanika, za Sulej lom-ibni-Amrom", — onda reče Sulejl: „Da ja Tebe priznajem božijim poslanikom, ne bi li vo evao protiv Tebe. Napiši jednostavno Tvoje i očevo ime!" Onda reče Muhamed: „Dakle piši:, Mirovni ugovor Muhameda ibni-Abdulaha za Subejlom-ibniAmrom. Zaključili su, da prestane rat na deset godina. U ovo vrijeme neka je svak siguran, a jedna stranka neka ne pokazuje neprijateljstva prama drugoj Dođu Ii pribjeglice od Kurejšija Muha­ medu bez dozvole njihovih gospodara, ima Ih Muhamed povratiti, a Musli­ Dobrovoljca i »šuckor« Hrasnica. Dobrovoljci bi po svojoj sjajnoj prošlosti trebali prije svakoga da se drže daleko od proste uličnjačke de* magogijc i da nose visoko zastavu ljudskog dostojanstva i (pravičnosti. To ističemo stoga, da jače iskoči o* na sva mizerija, koju sadrži članak u »Novoj Otadžbini«, organu save­ za dobrovoljaca u broju od 23. ov. mj. pod naslovom: »Reč svima koji se igraju patriotizma«. U njemu stoje ove riječi: »Mi, dok se na jedan sraman na* čin oduzima reč predstavniku do­ brovoljaca, ona se daje, ona se odo* brava jednom tipu koji narod pozi* va na građanski rat, ona se, što jc još sramni je, dozvoliava i jed* nom čovjeku koji je davno izgubio i najmanju kvalifikaciju da govori v ime ono0a naroda koji je i 1914. podnosio najnečuveniji teror i рго* tiv koga je sličan teror i danas upe­ ren!’ M e s t o M. V i d a k o v i ć a g o* v o r i o i e d r. Hrasnica. Mcsto Davida Štrpca progovorio je odvratni jazavac, koji još uvek žanje našu njivu! Mcsto dobrovoljca g o v o ’ : o je š u c k o r«. To sc ima da odnosi na manife­ staciju sarajevskog građanstva pro₽ tiv komunista radi atentata na Draš* kovića. Na Rankovića trgu nije nai* me zbor dopustio, da govori pred* sjedn k dobrovoljačkog saveza, g. M. V:daković, pošto je glasao protiv ustava. Nismo zaista ni u snu mogli sa* njati. da će sc i dobrovoljci nakon svega toga, što je i s t r a g a dokaza* manske pribjeglice. Kurejšije ne tre" baju povraćati Neprijateljstva se imadu duboko potisnuti, a ni otimačina ni krađa ne smije se ni s jedne strane činit'. Ko hoće da stupi sa Muhame­ dom u savez, slobod io mu je. Isto može svako sklopiti savez i sa Kurejšijama ' Tada se podigoše Huzaiti izjaviše „Mi se pridiužujcmo Muha­ medu 1“ Benu Bekiri povikaše: „Muhamed imade ove godine da sa povrati i da ne ide u Meku, a slije­ deće godine dužni su Kurejšije na pustiti grad da Muhamed sa s ojim društvom tamo provede tri dana, sa opremom jednoga putnika: samo mač u koricama, bez drugog oružja. Muharnedovi drugovi nijesu kod svog polaska ni posumnjali u pobjedu, radi jednoga viđenja, kojeg je Muha­ med imao. Kad su sad vidjeli mirovni ugovor, po kome su bili prinuždeni, da se vrate i koliko je Muhamed morao da popusti, bili su toliko zbunjeni, da ih. je skor' duh napustio. Do sad je bio svagdje rat, gdje su se god susreli, a poslije mirovnog ugovora, kad je rat prestao i jedan drugoga u sigurnosti susretao, poveli bi se razgovori i rasprave, a svaki razuman čovjek, s kojim se o Islamu razgovaralo, orimio bi ga. Tako je u slijedeće dvije godine toliko ljudi pri­ milo sla-m, koliko od početka njegovog objavljenja ili još više. To se vidi iz toga, što je Muhamed, po obavijesti DŽabirovoj, pošao na Hudejbije samo sa hiljadu četiri sto ljudi, dok je op- �nas^ sve rade i još, kako navedosmo, u Čepelici, Baljcirna se posve nove rade. A na Planoj se škola ne bi tre­ bala ni popravljati, jer je odmah uz nju cijela vojnička kasarna — prazna, koja danas vojski nikako ne treba. Krivo nam je, sveosve krivo, što se za nekoga radi sve, a za nas baš ništa, baš kao da nijesmo u svojoj kući i u svojoj državi. A ipak jesmo i u svojoj kući i u svojoj miloj državi, pa se ta država B i 1 e ć a, 18. julamora i za nas pobrinut! Škole u Bileći. U Bileći je prije | Bilećanin. rata bilo otvorenih osnovnih škola . devet, a danas ih je otvoreno (neke nijesu cijelu godinu radile) svega četiri. , Zbilja žalosno, ali istinito. Od ovih su tri na selu i to samo u pravoslavnim i selima, a onim školama, gdje musli­ Saziv Skupš ine. Javlja se iz Beo­ mani stanuju, nema ni govora da se , grada: Danas se ima održati sjednica otvaraju. zakonodavnog odbora, koji će nakon Plana, gdje ima muslimanskih kuća izbora predsjednika i podpresjednika, preko 250 i gd;e je bila škola od na­ čija su mjesta upražnjena, raspraviti zad 20 godina, kako je 1914. godine usljed ratnih operacija srušena, do da­ predlog zakona o zaštiti države protiv komunista. Na 31. ov. mj. imala bi se nas ne bi o njoj riječi da bi se po­ pravila. U Baljcima i Čepelci, gdje nije sastati skupština, koja će pretresti taj predlog, kako se čini, i usvojiti ga Ovom nikako prije rata bilo škole, a ovo su čisto pravoslavna sela, danas se i hitnom i izvanrednom sazivu uzrokom tamo grade na brzu ruku škole. Mi, I je ubistvo Draškovića, koje sili državu, Bože sačuvaj, nemamo protiv ovih I da se što prife preduzmu potrebne otvaranja škola ništa,To nas još veseli, zakonske mjere za zaštitu države od Samo nam je krivo, zašto se ne bi I terorističke akcije komunista. malko obzira uzelo i na ona mjesta, Zaruk • našeg Regenta. Jugosla­ gdje stanuju muslimani. Plana je uda­ ljena od Bileće 13 kilometara, a Čepe- venski List" dobio je ovu vijest iz Beograda: U diplomatskim krugovima lica i Baljci jedva nešto 5—6 kilome­ govori se, da se Njegovo Visočanstvo tara. Uzmimo Zaušlje, selo sa oko 150 Regent Aleksandar u Parizu zaručio muslimanskih kuća. Seljaci su još 1919. sa princesom Sofijom od Ysa. O ovoj godine preko Reisululeme poslali molvjeridbi dosada nije izdano službeno bu, da se mekjteb na Zaušlju pretvori saopćenje, ali se doznaje, da je mini­ u Školu. Reisululema je ovu molbu sa preporukom odmah, kako smo in­ starstvo inostranih djela dob'lo brzojav, kojim se ova vijest potvrgjuje. Prinformirani, uputio vladi, ali do danas cesa Sofija od Yse, vojvotkinja je od od ove molbe nema ni govora? Dakle Vandomeje iz kuće Bourbon-Orleans. kuća i namještaj ima, samo učitelj i eventualno treba mali popravci, ali sve Grčko-turski rat. Najnovije vije* je džaba. Nekom ne ide u račun da sti s maloazijskog ratišta javljaju, se u muslimanskim selima škole otva­ da su grčke čete potukle Kjemalpa? raju? Jedni kažu, nema učiteljskih sila! šinu vojsku i da su zauzeJi Kjutahiju E, pa zašto se makar ne bi osnovao i EskhŠeher. U tim vijestima ima jedan analfabetski tečaj, koji bi platila svakako i istine, jer i turski izvje? vlada. Uzmimo primjer u selu Krsta- staji govore o povlačenju. Dokle će čama (čisto pravoskvno): Vla.Ja je trajati grčko prodiranje, o tome se otvorila analfabetski tečaj ima 2 god. ne može ništa pozitivno predskazi? i postavila za učitelj« tečaja g. Laza vati, pošto je taj rat i dosada poka­ Sekulovića iz Bileće. I danas nakon zivao raznih iznenađenja, na koja 2 godine može se čisto reči, da ovaj nije n:ko računao. Ali potrebno je tečaj nije izostao za osnovnim školama, naglasiti, da je Llovd George u što se može zahvaliti samo dobroj engleskom parlamentu demantovao volji i marljivom radu spomenutog novinske vijesti, da Engleska poma* učitelja. Pa zar se ne bi ovakih teča­ že Grke, a kad se Engleska nekoga jeva moglo osnovati makar u onim odriče, koga je do juče protežirala mjestima muslimanskih sela, gdje su onda s njime slabo stoji. Značajan prije rata bile škole? je i proglas Kjemalpaše na narod, Prije rata je bilo u muslimanskim da momentana situacija na ratištu ne selima Planoj i Patnici škola, i Plana treba da daje nikakva povoda brizi je od 1914. zatvorena, a Patnica nije za budućnost Turske. radila nekoliko mjeseci, i sada je h će da zatvore, jer je trošna? A kada će je popraviti? U pravoslavnim selima, Meka Gruda, Ljubomir, Vrbno, Vranjska škole i da- ■ da se u njenim retcima hvali ustavni projekt g. Protića, da se zaključiti, da se unutar radikalne partije odigravaju važni politički procesi, kou moraju da stoje u vezi sa akcijom Protića o ko­ joj smo govorili u prošlom broju. 'а Hrasničinu potpunu nevinost i .ispravnost u vremenu, kad je kao austrijski oficir služio u Srbiji, ipak poslužiti prostim lažima, koje su prožvakali i zadnja naša novinska piskarala, zadojena neizlječivom vjerskom mržnjom nas muslimana! Ta dajte, za Boga, već jednoć ka? kve bilo dokaze Vaše tvrdnje i Krasnicu više niko od nas ne će uzimati u zaštitu! Naši dopisi. „Jedna velika nepravda*. U 1.44. broju »Srpska Riječ" pod gornjim na­ slovom donosi članak, u komu posve iskrivljenim i netačnim tvrdnjama na­ stoji dokazati, kako je vlast počinila nepravdu pi^a uzurpatorki Joki Bukeri u korist Memića. U prvom redu moramo ispraviti tvrdnju, da je Joka siromašna. Ona Ima 223 dunuma kmetovske zemlje i 5 06 dunuma beglučke zemlje, koju je odmah nakon rata uzurpirala. To joj nije bilo dosta nego je lanjske godine uzurpirala još daljnja 43 dunuma begl. zemlje, na koju niti je kada imala niti sad ima ikakova prava. Bez ikakova je temelja i tvrdnja, da je Memić htio nar. posl. Divliana pod­ mititi. Memić je nudio da pazari s do­ kom svoju zemlju za njezinu, te se je izjavio pripravnim, dati povrh toga 5000 K priđe. Istina je, da Memić ima i fijaker, koji daje pod kiriju, ali je istina i to, da on ima 22 Čeljadi u kući, koje mu ne bi bilo moguće ishranjivati, kad se ne bi bavio i zemljoradnjom. To toliko radi javnosti, da ne bi na temelju pisanja »Srp. Riječi« bila krivo obaviještena, a na apel Agrarnoj di­ rekciji nećemo se ni osvrtati, jer je cijela stvar bila ne samo pred Agrar­ nom direkcijom, nego i dva puta pred ministarstvom za agrarnu reformu, dakle prošla sve instancije i svugdje bila riješena u korist Memića. Primje­ ćujemo, da je stvar riješena na temelju bivše Krizmanove uredbe o postupku s begluČkim zemljama, pa kad je onda mogla biti riješena u korist Memića, onda se samo od rebe razumije, da je sada svako koprcanje uzaludno. Страна 3 Strana „ПРАВДА" — „PRAVDA" • Број 315 Broj Politički pregled. ; ! ' i Jedan interesantan članak. Prof. ! dr. D. ArandŽelović napisao je u „No­ I vom životu" članak pod naslovom „Hrvatski problem", „Samouprava", glavni organ radikalne partije, prenosi taj članak, u broju od 21. ov. mj. bez ikakve ograde uredništva a na uvodnom miestu. Podvlačemo »bez ikakve ograde«, jer se č anku kaže i ovo: „Ali po našem mišljenju ozdrav­ ljenju prilika u Hrvatskoj mnogo bi više pomoglo, da su naši državnici za uređenje naše dižave uzeli kao osno­ vu ustavni projekatg. Protića ili ustavne komisije, koji također pre­ dviđaju unitarističko uređenje države, ali s obzirom na realne činjenice..." „Samouprava" nije mogla da sama kaže to, ali po tome štoje ona pustita makar i preko profesora Aranđelovića, Domaće vijesti. : I । I ! i 1 I I na namjernika i na građanstvo ove riječi: „Gospodin Kraljevski namjesniče i braćo Sarajlije" ’ „Žalosna jučerašnja vijest o atentatu na Milorada Draškovića, uzdrmala je srcima svih svjesnih građana naše mlade kraljevine. Ova je vijest tim žaiosnija, jer je to mrsko djelo izveo jedan odrođeni sin naše uže domo­ vine Naša mlada kraljevina istom udara čvrste temelje unutarnjem sređivanju države,što ne godi razornim elementima-protivnicima građanskog društve­ nog poretka i građanske slobode". „Ova šaka ljudi hoće svojim terorom da izazove u našem društvu nered i anarhiju, u državi, ali svjesno građan­ stvo takove ispade odbija od sebe i odlučno stoji na braniku svoje slobode, svoje države i dinastije". „Stoga neka živi naš Kralj Njegovo Veličanstvo Petar 1., neka živi naša država — država Srba Hrvata i Slo­ venaca" ! Poslije njega je g. Stijepo Kobasica izrekao vrlo oštar govor protiv komu­ nista, u kem je naglasio, da su ko­ munisti ili za bolnicu, ili za tamnicu, ili za vješala. On je pročitao i rezo­ luciju, koja glasi: Osuđujemo način borbe kojeg se je latila .teroristička zlikovačka družina zvana komunističkom partijom, da ubi­ janjem i terorom izvršenim na prvim našim ljudima i državnicima poništi djelo građeno kroz vijekove i da preko plemenite krvi građana vjernih državi dođe do moći i diktature, koja ništi državu, ruši civilizaciju i svako dobro i plemenitost, a sije glad, krv i oganj. Osuđujemo držanje centralne vlade i parlamenta, koji su nedovoljnom energijom i mlitavošću do[zvolili da zlikovci revolverom i bombama u ruci ugrožavaju tekovine vjekova, da za­ štićeni uzvišenim pravom poslaničkog mandata propagiraju svoje bolesne, razvratne, protudržavne ideje s mjesta najsvetijeg, sa tribine najuzvišenije — iz narodnog predstavništva. Tražimo da u ovim momentima, gdje se je zlikovačka banda urotila proti države, centralna vlada bude na svom mjestu, a Narodna skupština na okupu. Tražimo da stvore, u koliko dosadanji zakoni za to ne dostaju, nove zakonske garancije, koje će imati sve uslove za energično pobijanje ove mafijske terorističke rabote. Tražimo od države garanciju za ste­ čenu slobodu, život i cijelinu državnu. Izjavljujemo da u ovim ciljevima, da u ovim smjernicama svi stojimo uz vlast i njene prestavnike. Ovo neka bude zadnja opomena. Iza nje mi ćemo, građani, sami šti­ titi sebe i državu, mi ćemo, ako bude potreba, kao jedan na teror odgovoriti terorom dok ih ne vidimo uništene i ugušene, vođeni svetom mišlju, da je država i narod nad svima i pred svima«. Rezolucija je primljena jednoglasno uz burno odobravanje sakupljenih, koji su više puta prekidali čitanje po­ klicima Kraljevski namjesnik g. Dr. Nikola Đurđević obećao je manifestantima, da će rezoluciju odaslati na mjerodavno mjesto s napomenom, da je to milje­ nje cijele Bosne. Preporučio je mir i slogu te s poklikom : »Mučeniku Draškoviću vječnaja pamjat i slava!« za­ vršio je svoj govor. Na koncu se g. Jovo Pešut zahvalio građanima na odzivu i pozvao ih, da se raziđu u miru i redu. Manifestacija s rajevskog gra­ slije dvije godine pošao sa deset hi­ j pokazuje u svojo; jakosti!“ On uhvati đanstva protiv komunista. U prošli ljada ljudi, da osvoji Meku ; onda stup, a za tim iziđe napolje Ugovorno hndočašćenje u Meku. . brzajući, a njegovi drugovi isto tako petak je inicijativom gradskog pogla­ varstvo održan veliki zbor na RankoU zui-kadelu, u istom mjesecu, u I za njim, dok ga od njih ne sakri hram vića trgu, da protestuje protiv komu­ kojem mu nevjernici prije ne dozvo- ! Tada uhvati stup prama Jemenu, a nističke agitacije, koja se izvrgla u te­ liše, poduze Muhamed sada ugovorno ; iza tog Crni kamen. Tako brzajući rorističku akciju, kako to pokazuju ■ obiđe tri puta, a iza tog je išao opet hodočašće nje nazvao os vet no, dosadašnji pokušani atentati, a naro­ jer je Muhamed, u istom svetom mje­ I polagano. ibni-Abas kazuje: Ljudi su čito na nesreću uspjeli atentat na Draš­ 1 mislili, da ovo nijesu trebali slijediti i secu svojim hodočašćenje naplatio ono, kovića. Zbor je otvorio g. Jovo Pešut 1 da je ovo Muhamed radi Kurejšija što mu prošle dodine nijesu dozvolili. i istakao njegov veliki značaj. Poslije Muslimani, kojima je prije hodo- i činio usljed toga, što je od njih tako njega govorili su gg. Ćuković, direktor i ćuo, ali je Muhamed to opet i kod ! čaŠčenja sa njim bilo zabranjeno, prikljuČiše mu se, a stanovnici i oprosnoga hodočašćenja činio. Od tada gimnazije, A. Kajon, knjižar i jedan Slovenac. Mika Vidaković, predsjednik M|e k e napustiše grad, čim do- : je to postalo svetim običajem. dobrovoljačkog udruženja, htio je ta­ i Kada je Muhamed kod svoga bodočuše, da dolaze. Kurejšije su među­ sobno govorili: „Muhamed i njegovi | čašćenja ulazio u grad, vodio je nje- i kođer da govori, ali nije mogao doći Protestni zborovi u cijeloj kra­ drugovi će pasti u nuždu, oskudicu i i govu devu Abdulah ibni-Revaha i | do riječi, pošto su iz publike padali mnogi povici protiv njega, kao: „Glasao ljevini protiv komunist i radi aten­ rekao slijedeće stihove: i nevolju P Postaviše se pred vijećnitata na Draškovića. Iz cijele kralje­ Idite mu s puta, sinovi nevjernika; si protiv ustava, nemaš prava da go­ nicom u redove, da vide, šta će raditi voriš" i slično. vine, iz Beograda, Zagreba, Ljubljane, i pravite mjesta! Svako dobro se nalazi Muhamedovi drugovi. Zatim s e zbor svrstao u povorku i i Splita i gotovo svih veći varoši stižu i na božijem poslaniku. O gospodaru, Kad je Muhamed stupio u hram, kličući protiv komunizma krenuo pre­ vijesti o oštrim protestnim zborovima prebaci svoj ogrtač na lijevo rame, a ■ vjerujem njegove riječi i priznajem ma zgradi kraljevskog namjesništva. protiv komunista. Najveći je zbor bio desno mu se pokaza i reče: „Bog neka I božansku istinu na njegovom biću 1 u Beogradu, koji je održan na TeraTu je nar. posl. dr. Krasnica upravio bude milostiv čovjeku, kojega mi On (Nastaviće se). Za održati uvijek zdrave zube jest’. E L I D A - p a И a Ш1111и1Ш1Ш11111Ш11М1Шв11Ш111111М jer je od mjerodavnih autoriteta zubne medicine kao najbolja priznata. Odlična svojstva znanstveno iskušanih sastavina čine ELIDA-pastu za ono sto jest’. Najbolje sredstvo za zube. 1ПШ11Ш11ШИ1111Ш1111Ш11111Ш1Ш1Ш1111111М111!111П111111Ш!111111Ш1111НМ^ ,1*2 Zastupnik za Bosnu i Hercegovinu Albcrt Vita LBVi, Sarajevo, Despica ul, 1. �Gen? ralno oglasno zastupstvo g za preko 10 tu- i inozemnih listova и Telefon 21—65. :: K Oglašujte u „Pravdi" Strana 4 Страна Broj 315 Број ,ПР.л ВДА* — JJRAv3A“ zijama i kome je prisustvovalo dese­ tak hiljada duša. Svi govornici na svim zborovima zahtijevaju od vlade i skupštine najenergičnije mjere u suzbijanju komunizma. U Splitu je došlo do oružanog sukoba manifestanata sa komunistima, pri čemu je više osoba ranjeno revolverskim hi­ cima. Pogreb Draškovičj« Prekjučer je u Beogradu uz ogromno učestvovanje građanstva sahranjen Milored DraŠko vić. U povorci, za lijesom, stupali su ministri, diplomati, oficiri, narodni po­ slanici i mnoge korporacije. I princ Đorđe je bio prisutan. U crkvi se oprostio od pokojnika u ime pravo­ slavne crkve episkop llarion, ministar Kumanudi u ime vlade. Duba Davidović u ime demokratske, Marko Djuričić u ime radikalne stranke, dr. Janjić u ime Skupštine. Na groblju izrekao je oprosni go­ vor u ime Hrvata bivši ban Tomije nović. u ime Slovenaca ministar polj­ odjelstva Ivan Pucelj, a u ime biraća pokojnikovih Tihomir Mehlć, advokat u Milanovcu. Posljednji je govorio nje­ gov lični prijatelj Milojević. Kod sahrane mrtvog tijela topovi su ispalili salvu Sprovod se svršio u 1 sat. I d) Ako imade glasom teretovnice i I predloženih grunt izvadaka teret?, treI ha molitelj da doprinese sudbeno ovje­ rovljeno pismeno očitovanje dotičnog i vjerovnika, da je sporazuman, da se I moliocu isplati zamoljeni avans. Kotarski se uredi pozivaju, da u tom i smislu podnesene molbenice što hit1 nije ispRaju, da li odgovaraju propisiI ma ovog raspisa, te da nakon zvanične potvrde hitne potrebe svaku mol. benicu što prije i neposredno predloži Agrarnoj Direkciji na nadležnost, i Ako kotarskom uredu nijesu točno poznate okolnosti glede hitne potrebe, I neka na molbenici sasluša i mišljenje dvaju pouzdanika izabranih po raspisu ; broj 32415/21. od 17. jula 1921. Direktor agrarne direkcije, FajfaHk. 0 Gajretovoj glavnoj skupštini, koja se održala prekjučer, donijećemo u idućem broju opširan izvještaj. , j Prilikom manifestacija u Вапјој Lvci protiv atentatora na Draškovića — kako smo tektonski izviješteni — desili su se veoma nemili incidenti. Kad je povorka prolazila pokraj dž^mije, čuli su se povici: Dolje muslimani, oni su svemu krivi, dolje šuckori! i t. d. Osim toga su i neke mu­ slimanske radnje oštećene. Nadamo se, da je takova manifestacija bila je­ dino u Banjoj Luci i radi nje ne Činimo nikoga odgovornim, pošto su ti povici padali iz mase, ali ipak ih je potrebno zabilježili, jer se baš u tim spontanim povicima mase može najbolje proučavati psiha naroda. I । | , | I i ! Izjava. i S obzirom na zadnje dogr-đaje, koji ■ । pokazuju da su i neki anarhistički elementi našli utočišta u Komunistič: koj Partiji Jugoslavije, te sa svojim nepromišljenim akcijama da se greše ј o naučni komunizam i njegove me­ tode klasne borbe, a i čitavu radničku klasu da s time stavljaju u nezgodan položaj, izjavljujem da prestajem biti članom dot čne partije, kao i njene parlamentarne frakcije i da ostajem izvan nje sve dotle dok se ne proi vedc revizija i ne isključe svi oni | elementi, koji bije mogli kompromitovati. | Ujedno naglašavam, da sa ovom iz­ | ‘ javom ne otklanjam sa s.-be odgovor­ nosti za svoja do sada počinjena djela kako pred vlastima tako i pred svo­ jim biračima, a isto i pred mjerodav­ nim forumom radničke klase. Sarajevo, 21. jula 1921. I E d h e m Bulbulović ; | nar. poslanik. • Istraca atentata na DraŠkovića« , U sijed izjava Alijagića uhapšena su mnoga nova lica. Čoiaković odlučno 1 poriče, da je nagovarao Alijagića na atentat. U Bijeljini, rodnom mjestu Alijagićevu, uhapšeni su predsjednik , komunističke organizacije Nikoiić i desetak komunista. Utvrđeno je da su Središnji savez jugoslavenskih Čoiaković i Alijagić bili intimni prijatelji. Seljačkih zad ugn u Sarajevu. Pred Davanje avansa na likvidacionu : više sedmica započete su preradnje za svotu kmetskih odnošaja u sluča­ i osnutak ovog saveza, koji će sve po- ‘ jevima hitne potrebe. Agrarna di­ I stojeće muslimanske zadruge u svoje rekcija razaslala je svim kotarskim ' kolo okupiti, te nove osnivati. Kako uredima i ispostavama ovaj cirkular: ' smo izvješteni, jučer su cd zemaljske I Prema članu 23. Uredbe o financij­ , vlade odobrena i pravila saveza, te se | sad radi na potrebitim predradnjama ; skoj likvidaciji agrarnih odnosa moglo za saziv konstituirsjuće skupštine. Or- i bi se sopstvenicima 11 do XVIII kate­ ganizatorske poslove vodi za sada i gorije doznačiti predujam do 25°'o, ali privremeno g. Ajanović Abas, te će u i tek na likvidacionu sumu. (t. j.odštetu). budućim brojevima biti javnost o ovoj I Pošto likvidnost zavisi od okolnosti, akciji podrobnije upoznata, a mi ovoj da je najprije dovršen uredbom pro­ pisani postupak, a iz mnogih s pod- 1 novoj našoj tekovini želimo sretan uspjeh. nešen h molbi razabire, da su već mnogi sopstvenici u veliko potrebni Zanatsko Industrijska i poljo­ takovog predujma, pripravna je Agrar­ privredna Izložba za B. i H. Prirena Dirdkcija u slučaju ustanovljene 1 đivačkom odboru za zanatsko-indu- I hitne potrebe dati već sada na dotične i strijsku i poljoprivrednu izložbu za ' svote avans, ali samo prema ustanov­ . B. i H . koja će se održati u Sarajevu : ljenoj neophodnoj i hitnoj ličnoj po­ ; od 24. do 27. septembra 1921, god. ' trebi uz slijedeće uvjete : svakim danom stižu prijave za izložbu. 1 .) Dotična stranka mora da podnese Među ostalim do sada se javiše, da će propisno biljegovanu molbu, putem sudjelovati sa kolekcijom svojih proiz- ; svog nadležnog kotarsk-g ureda, u voda i to: Rudarski odsjek Zemaljske I kojoj treba navesti razlog hitne po­ Vlade, Zemaljska radionica za umjetni ' trebe, koju mora kotarski ured zvaobit, zemaljska tkaonica čilima, tkao- | nično do potvrdi. nica beza i veziva. Zemaljska zanatska I 2 .) Molbenici treba priklopiti slijede­ škola, „Pehar* d. d „Vesta" fabrika ! kapa i šešira, Šumsko industrijsko d. d. ; će priloge : u Teslicu i Mirko Doder rezbar u Konjicu. ' a) gruntovne izvadke na ona bivša kmets. selišta, za koje se traži avans Kako je izložba u septembru, to se • sa oznakom svih suvlasnika i cijele odbor brine da ona zaista pokaže pra- i teretovnice. vu sliku našeg privrednog rada B. i H. b) uvjerenje evidencije katastra zem­ । Priređivački odbor umoljava sve one, i ljišnog poreza o visini zemljarine, pro­ I koji se nisu još najavili za sudjelovapisane za dotične nekretnine godine • nje, da to čim prije učine na adresu 1918. „Priređivački odbor Z. I. i P. Izložbe u | c) Ako ima molitelj suvlastnika, mora Sarajevu Jelića br. 28. da predleži zajednička molba svih su­ Mu be o rokovima vojne službe. vlasnika, te će se njima zajednički Dobivamo od gradskog poglavarstva ; doznačiti. Ako pako molitelj živi u za­ ovo saopćenje: Generalna direkcija i sebnom i odjeljenom kućanstvu i traži posrednih poreza saopštila je, da su ■ avans na svoj dio, treba pridonijeti opštinsko uvjerenje, da li i od kada molbe i prilozi u vojničkim poslovima, .! živi u odjeljenom i zasebnom kućan­ u koliko se tiču određivanja rokova j stvu, a ne zajednici sa suvlastnicima. službe u kadru odnosno slobodenje i Istinost ovog uvjerenja treba da pot­ od službe u kadru, oprošteni od tak- : vrdi nadležna policijska vlast. sane pristojbe (biljegovina.) QgiAŽlVANJE -»j Muslimani i muslimanke grada Sarajeva, sjetite se vašega „МЕRHAME TA". u novinama obavlia po- ц uzdano staro uvedeni ■ Priposlano.*) *) Za pisanje i sadržaj Članaka pod ovom rubrikom uredništvo ne odgo­ vara. Uredništvo Središnji Savez lugosL Se­ ljačkih Zadruga(kaozadruga) traži jednu vrsnu kancelarijsku msnipulativnu shu, vještu strojopisu „Adler* Mjesto stalno, plaća prema pogodbi. - Upitati u ad­ ministraciji Pravde. i i ; j • i ■ ' I BLOCKNER-OVB zavod za oglašivanje n Zagreb, Jurjevska ul. 31. K Dobra šivaća mašina, koja je u stanju sve poslove raditi prodaje se. Upitati kod: Ibrahima Јзгопа, postolara Žepče Ж JS St $ lt & ® & iK Ж Si OGLASll u .PRAVDI*! K imaju najbolji uspjeh. „Pravda" je najrašireniji muslimanski listu | ' našoj državi. »Pravdu« čitaju svi И muslimani. U vlastitom interesu je И svakom trgovcu I da oglašuje u „Р r a v d i“ POZOR! REKLAMNA PONUDA! 247 Vrijedi samo 20 dana! Radi napuštanja moje zalihe satova šaljem ja unutar 20 dana svakom priposlatelju ovog, iz novine izrezanog oglasa jedan krasni remontoir sat (za gospodu) valjano udešen, 30 sati idući, uz 3-godišnje pismenu jamče­ vinu uz reklamnu cijenu od 40 umjesto 85 dinara franko uz napredno priposlanje dotičnog iznosa po preporučenom listu. Dostava sata obavlja se odmah preporučeno. Pouzetbe obavljaju se jedino uz kaparu od 10 Dinara. Skladište satova: Đuro Poilak, Zagreb« Tkalčićeva br.27. Narodna Jugoslavenska kuhinja kralja Petra ulica br 2. ======= Poznati MehmedČauš kuhar. — Svakovrsnih ukusnih jela sa umjerenom cijenom i dobrom poslugom. — Za ćistoću jamčim. Mujaga Kovačević zvan Mostarac. Muslimanska trgovačka i obrtnička banha za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu Središnjica: Sarajevo. Pupilarno siguran zavod. — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Dionička glavnica 1o,ooo.ooo kruna. Pričuve 600.000 kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. - - Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.— Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. - Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta.— Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz-robe. ♦ HancBlarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo.- Brzojavi: Trgovačka banka,Sarajevo. - Interurban telefon: Zl9 Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. štamparija D. i A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/22a69da3afc5fb881ffe2bf5c08ccfc9.pdf 9ef7a1046d36d88ea02b68c8fcb04378 PDF Text Text POS1AR1NA U GOTUvu PlACENa. pojedini oroj K. 2'iziazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: godišnje K IHO. — na pola godine K 99,— (u Sarajevu) za našu državu godišnje K 200.— : za inuzemstvo K 250.- Uredništvo i uprava nalaze se a Kraip Petra ulici u vakufskoj p.daČi. ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЈ ■"м A «1 скЕ ОРГА&ИЗАЦИЈЕ, Broj 78 (316) Telefon br. 842. Čekovni račun post, štedionice 1119 jula 1921. (22, Zil kade 1339.1 Komunizam i odbrana od nieaa Pokušani atentat na Regenta i po nesreći uspjeli atentat na Draškovića učimše komunističko pitanje naj? aktuelnijim državnim pitanjem i najširom temom dnevne političke štampe u cijeloj kraljevini. Nebro­ jeni protestni zborovi sa hiljadama i hiljadama uzrujanih građana orili su se ovih dana pokličima: Ubijmo ih, raspnimo ih, vješajmo ih, ništimo ih! Odasvuda provire žeđ za krva­ vom osvetom. »Komunstička partija Jugoslavije« dobila je na izborima za konstituan? tu 198.000 glasova. Ti glasovi pred­ stavljaju najmanje milijon duša, mi* Itjon radničkih i sirotinjskih tjelesa, milijon nezadovoljnika sa državom i sa društvenim poretkom. I kad se u ovim danima ore pokliči: Ubijmo ih I tih milijon duša Krči se u smrtnom strahu i gubi i zadnju iskru svoje i onako uzdrmane vjere u čovječan? stvo. Stoga osjećamo svojom svetom dužnošću, da tome milijonu uspla­ hirenih ljudskih duša« ženama i dječici, doviknemo: Ne ćemo vas ubijati i ne damo Vas ubijati! ali — hoćemo da vas liječimo, hoćemo d a v a m vratimo vjeru u Boga i u ljepšu bu­ dućnost! Ko su naši komunisti? Imamo ih dvije vrsti. Jedni su komunisti po spoznaji i priznanju Marksovog ma? terijal!ist.čko*eto naziranja na svijet. Njih ima jedan od hiljadu, a preostalih 999 komunističkih bira­ ča predstavljaju oni, koji tome jed? nome, ili radi svoje materijalne bije­ de, ili radi svoje mržnje na ovu dr? žavu, povjerovaše, da će doživjeti pad bogatih i uspon siromašnih i propast države, ako dadu njemu svoj glas. Oni mu to povjerovaše. a državne vlasti im učvršćivahu tu vjeru, jest učvršćivahu, jer su na osnovu postojećih zakona mogli još prije izbora za konstituantu ukinuti komunističku partiju u času, kada je ona na se primila, kao sekcija moskovsko internacijonale, poznatu 21. tačku, koje sadrže borbu protiv svake države svim i legalnim i ne? legalnim sredstvima. Osnovni zakoni svake države ,pa i naše, sa­ drže kazneno proganjanje svih, koji ruše državu i vlasti su mogle još pri* je godinu dana, da spriječe svaku dal ju komunističku propagandu i da izluče komuniste iz izbora za konstituantu. Da su to učinile, bila bi ubijena i vjera bijednih i nezado* voljnih, da će im komunizam ispu* niti brzo tajne želje. Šta može da onravda taj postupak vlasti? Šta ih je rukovodilo, kad su pustilo komuni* ste, da sc razmeću revolucionarnim govorima na tribini konstituante? Kako su to mo<dc dopustiti, znajući da su komunist! u Rusiji, u momen? tu kad su osvojili’ državnu silu, ra­ stjerali rusku konstituantu? Ne ćemo zasada da ispitujemo »mudre političke« razloge toga ma? zenja komunista, jer bismo mogli doći do rezultata, koje danas ne bi* smo mogli reći. To bi bio uostalom j nezahvalan nosao, jer se propušte­ no ne da nadoknaditi. Danas bismo htjeli govoriti o onim novim mjera* ma, koje se Gotovo sa svih strana zajednički predlažu- naime o osni­ vanju narodnih gardi za suzbijanje komunizma. Ovdašnja »Srpska Ri* ječ« od prekjučer odlučno zastupa osnivanje tih gardi i čudi se, što smo i mi već jednom priliikom bili protiv vjete. U tim zemljama »Burgerwe? hri« i fašisti su možda i potrebni’, njih štn jer te države ne raspolažu u tim mo? našem tadS °Па đanas to mentima < na dotičnim mjestima sa n. Д_ ” Јетп st anovištu. ni^ n?« ne Pomiče ni 4da Г/ ’ Ш1Па10 toliko vojske, koliko je potrebno, da vista. Mi se odlučno tOga ”ипо’ se pobune uguše u klici. Kod nas te "'vanju narodnih sXPp Vln,o ' potrebe apsolutno nema. Pa ipak, ustoga razi Pr“"v"'.o iu. ' za sve to pretpostavimo mogućnost zavnj aparat i na« 8t° dr= te nemogućnosti Tu još ima mnogo knua, da 7?JSku đosta Ја- - mnogo mjera, koje se mogu predunista, šta je obznanonTuzakorj0™’ ' zimati prije osnivanja narodnih gar? ri aprila u konstitimni; Uzakoi}Jenom di. Neka sc na pr. pozovu dobrovolj^ no u vojsku svi oni, koji sc ovih da­ munishčki pokret u najglavniie — z“vac i kao na na raznim protestnim zborovima solutno nisu u staniu°da0 ga*d- ap‘ izjaviše spremnim, da će svojim grudima braniti državu od unutar­ njeg neprijatelja. Neka se pojača žandarmerija, neka se svi. poznatiji SU danas faš^u t0^ J za posljedicu samo industrijskom u Mi* мкп Fssena i sjevernoj Italiji, u hnL V^oni i Turinu, gdje su radnic^pS godine pokrit.sdom osvajati fabrike i uspostavlj I i ; ! ; I I komunistički vode stave na izvjesno vrijeme u pritvor. Neka se najoštri? je primjenjuje ozakonjena »Obzna? na«, čija 1. tačka glasi: Zabranjuje se svaka komunistička i druga rastrojna propaganda, obustavljaju se komunističke organizacije, zatvaraju se njihova zborišta, zabranjuju se njihove novine i uzapćuju se svi) po< živi na generalni štrajk. Sve te mjere dopuštamo, ah osni? vunje narodnih gardi, koje bi mo­ je da gospodare ulicom i uz poklič: Eno komunista, udri ga, majku mu njegovu! da napadaju građane, koji su sve prije nego komunisti, osniva? nje takovih gardii ne trpimo. Seršjatski sudovi • nastavi U mnogobrojnim protestnim zboro^ v ima po Bosni i Hercegovini nsda’I su pokhci: Dolje šuckori, dolje Tur. c ■ : a iIrvatskoj: Dolje šokej, dolje Hrvati! i slično. U Zagrebu je razdražena masa prova191a i u redakciju »Hrvatovu«. Mi se dakle bojimo, da se ti pokliči, koji su zasada sporedni, ne postave za g 1 a v n o geslo- narodnh gardi. loj nam bojazni daje opravdanje vjerska i plemenskomacijonalna po? cijepanost našeg naroda, koja usljed narangiranja našeg mnogobrojnog novinstva sve više i više raste. Nadalje nam tu bojazan opravdava i iskustvo sa pokušajima osnivanja narodnih garda iza proglašenja »Ob­ znane«. koje jc vlada morala raspu? štiti radi mnogobrojnih nedjela po? činjenih na mirnom građanstvu. Pa kako onda da liječimo komuniste od komunizma? Onog jednog od hiljade, os v j e d o č e n o g komunstu, može da izliječi samo vri* jeme, škola i ublaživanje bijede rad? n čkog staleža baš u ovom »burzoaskom« građanskom poretku, a onih 999 izliiječiće sigurno i jednostavno pravedno primjenjivanje zak o n a za državljane svih vjera i svih narodnost1'. Komunistička par? tija je na pr. od svojih 198.000 gla? sova dobila 111.000 samo u Srbiij i Crnoj Gori, u zemljama u kojima je u vrijeme zbora bi o deset puta ma­ nje industrijskog radništva nego u ostalim dijelovima države. Birači komuni-ste u Srbiji i Crnoj Gori nema? ju ništa zajedničkog s Marksovim komnniizmom. Njima treba samo djelom pokazati, da nisu građani dru? gog reda, što pripadaju drugoj vje* ri ih drugoj naciju i oni će komu­ nizam odgoniti od sebe kao kužnu bolest. Ali) prigovoriće nam se nije sada pitanje kako da liječimo komu­ niste, pitanje je, kako da predusret* nemo eventualnim oružanim a кcijiima komunista Р/о11/ d r ž a v n o g p O r c t k a. smo da do tih oružanih akcija kod nas ne može doći. Naša ^aljevm nije industrijska zemlja, kao Nje* • ' i i Godina Ш. ; I : ; • 1 Pod ovim naslovom donijela je beogradska »Misao« jedan tjesno* grudan i agresivan članak od neka? kva St. Sirnica, protiv usvojen ja tre? čeg odlomka u 109. članku našeg vidovdanskog ustava, koji glasi: »U porodičnim i narednim roslovima Muslimana sude državni šeriatski su? dije«. Mi se na članak ne bi ni obraćali, niti bi ga kritilkovall, da pisac nije udario na našu vjersku osjetljivost. On je đotlen otišao u svojoj tjesno? grudnosti, pa upirući se na demokratizam, izvalio je ni manje ni više ne* go, da su onim odlomkom ušle u naš ustav »najmračnije odredbe naj nazadni je religije«. Da to potkrijepi, naveo je neke* šeriat? ske i nešeriatske propise, koji nema? ju nikakve veze sa spomenutim od? lomkom u ustavu. Ta zbrka njegovih izlaganja nam jc baš dala povoda, da na taj članak reagiramo. Odmah u početku svog dotičnog članka pisac tvrdi, da je u naš ustav ušla sa onim odlomkom o šerijat? skim sudovima jedna »mračna srednjovjekovna odredba, čije ćc se posljedice ne? sumnjivo brzo osjetiti«, ne navodeći nikako pozitivna dokaza za to, pa se je usudio napasti za ovo i g. Ljubomira Jovanovića, naučnjaka i akademika, podmećući mu ne? doivoljno poznavanje suštine ovog predmeta, što je isti po njegovu is? kažu tvrdio, da će se Muslimani ise? liti iz naše države, ako se ne usvoji ovo gledište. Л kao podlogu naveo je, jodnu neistinu, da je Austrija iz čisto sebičnih i zavojevačkih razlo? ga- i iz istih motiva iz kojih nije htje? la da riješi agrarno pitanje, zadrža? la i šer. sudove u B. i H. Notorno je pako poznato, da Austrija nije za­ držala šer. sudove iz gornjih razlo? ga. nego je morala to učiniti, da za? dovolji osnovne vjerske zahtjeve jednog domaćeg elementa a u inte? resu reda i mira u ovim zemljama, koje su joj povjerene bile od strane kulturnih velesila. Ali da to ne bi bilo na uštrb drugim vjeroispovjestima, nije zadržala šer. sudove u onom obimu i u onom potpunom djelokru? gu. kakve je za tek a. nego samo u jednom užem: u nadležnost ovih su? dova stavila je samo bračne, poro­ dične i ostavničke poslove muslima? na ovih, pokrajina, čemu se kroz či? tavo okupacione doba nije niko шој gao opravdano protiviti. Netačna je piščeva tvrdnja, da muslimani u Rusiji nijesu imali §ег. sudove, jer zaista, muslimanu kao sljedbenici Islama, gdje god žive, moraju ih imati, pa su ih imali i u ј navedenim zemljama, i ako ne u oj vom obliku ? obimu, kakve ih imaju . Bosna i Hercegovina. I ja sam imao pril ke, kan šer. sudac, da provodim 1 riješenja Muftija iz Bugarske u siva* ji rima prava nasljedstva i t. d. I Čudnovato je u opće, kako je mo. glo j doći u pitanje postojanje i za? 1 državanje Šer, sudova u ovim zem? i ljama u njihovom spomenutom dje< i: lokrugu, kada je to i po samu drža:■ vv korisna i dobra ustanova sa mno* i go gledišta, a nije nikoliko na uštrb ' drug’h građana, pa so objektivan čovjek mora snebivati, kada zajed( ljivo g. St. Simić navodi,, da ne trc?= . ba tajiti istinu, da je naš vlastiti ![ društveni i državni interes, da se ti1 nezadovoljni muslimani koji su ; anti državni elementi, što ’ p re odsele izn a šedržave... I Da smo mi antidržavni demenat. 1 ovu tešku objedu piščevu treba e? I nergično odbiti, jer smo na svima t koracima pokazali, da to nipošto ni? Ii jesmo. Dapače i onda, kada nam se imovina boljševički oduzima i kada nam se još i danas u mnogom po­ gledu krivo čini, što kadkada dig­ nemo svoj glas protiv« zločina i ne­ pravdi, koje nam je osobito činila i čini t. z. nazvana demokratija, koja je ovoj državi izobilja naškodila. To nam nalaže naša građanska dužnost ; pravo opstanka, da to činimo, pa ćemo to činiti i u buduće, kad god nam se bude krivo činilo i opet će* mo ostati soiidn ii državni elemenat, nego li i sama demokratija, jer će? mo svagdje imati pred očima najpri* je državne interese, a ne kao mnogi demokrate, što su svoje sopstvene interese u Sandžaku i Makedoniji proturali na državne, pa ovoj državi prouzrokovali mnogu gorčinu i veću nesređenost U daljim svojim izvodima i na> padaj ima g. Simić obara sc i na našu svetu knjigu Kuran, te navodi neis* fine, da je on »pao s neba«, da sadrži masu nelogičnosti, kontradik­ cija i puno maglovitih izraza, koji često predstavljaju čudnovatu zbrku ideja i pojmova, i pošto po svoj pri­ lici nije bio u stanju sobom na vrelu to proučiti, poziva se na nekakve kr I tičare, ne navodeći ih, što odaje to. da se je oslonio, na slabe adrese i na dušmane islama, a ne na objektivne učenjake, koji su islam i Kuran na izvoru proučavali i sasvim drukčije o njemu sudili. Ni je lijepo, a niti pametno bilo, što se je pisac u ovo upustio, pa svoju braću po krvi vrijeđao, a kad je već htio, da i o tom što napiše, trebao je, da bar prouči razna djela, napi­ sana na našem jeziku o Kuranu i isla­ �mu kao »Islam i kultura« od 0. Ha* lam priznaje, da su pojedini propisi džića i »Posljcdni Prorok« od D. Ili* moraju i mogu provađati prema po* ća, ako mu nije bila namjera vrije­ trubama društva, pa je samo pokret­ no imanje i mulk nekret. podvrgao đati nas bez ikakve potrebe. Kakva je to djetinjarija pisati za stalnom i nepromjenljivom odnosu Kuran- da je »p a o« s neba, neka glede raspolaganja poslije smrti, baš ocijeni sam pisac, kad bismo mi re­ iz socijalno*ckonomskih društvenih kli, da su i Jevanđelje i Tora »pale« . interesa, dočim jc glede mirije ne­ kret. ostavio državi široko pravo s neba. Islam je svojom naukom učinio ' promjene. Nije istina, da su Sultani preokret i preobražaj na svim kub svojevoljno i protiv šeriata izdavali turnim poljima srednjeg vijeka i to zakone, nego sve u nekom skladu sa je historički utvrđeno. Dao jc pod* temeljima šeriata. Istina je, da su neke od pisca na* streka današnjoj evropskoj civiliza* i čiji u svima pravcima, a što su mu- i vodene kazne za vjerske prekršaje u* si: mani u zadnjim stoljećima zaos* i nešene u neke šrijatske zakonike, ali tali u civilizaciji, nije krivnja na Ku- ' su nesavremene, pa se ne izvode, a runu, nego baš njhovo odalecivanje i o njihovoj opravdanosti ili n copra v* od njegove nauke, pa je posve kriva ! danosti dalo bi se diskutirati, te ne predpostavka piščeva, da jc kurim* : stoji, da su ovi propisi »vekovima ska nauka kriva, zaostalosti muslb | sputavali musi, svet...« Kazne: sečenja jezika, ušiju, nosa, mana. G. piscu bih preporučio još, ! da pročita Goldzjeherovo djelo o is* ј sipanje rastopljenog olova u usta i lamu i Kuranu, pa bi se odmah poka- ' tome slično jesu prosta fantazija piš­ jao, što se oslonio na nekakve slabo čeva. obavještene kritičare, ako voli isti­ Argumentacije piščeve, da je u nu, jer će se osvjedočiti od učenja­ Turskoj bilo ljudi za izmjenu naš­ ka. koji je sve na izvoru proučio, da li ednog prava, pa da šcr. sudovi niu Kuranu nema nikako, a kamo li , jesu potrebni i da muslimani i bez masa nelogičnosti niti kontradikcija 1 njih mogu biti, ne zaslužuje nikakve i maglovitih izraza, jer i ako bi]h i • pažnje, jer sam gore naveo, da država ja bio u stanju, da mu to dokazom, koja priznaje islam, mora logično to* ni dozvoljava prostor ovog članka> mu priznati i šer. sudove, jer su oni a bilo bi i ponavljanje onog svega, nerazdruživi od vjere, oni su za mu* što je već napisano u tim djelima. slimane što i obredi, a njihovo resSa onim usvojenim odlomkom u ’ pektovanje korisno je i po državu, ustavu o sci. sudovima, nema ništa I tim više što nijesu na uštrb drugim zajedničkog primanje sviju grad, i | državljanima. krivičnih prava i njihova primjena po I Naša država i svi naši pametni Kuranu, nego samo bračne, porodi* 1 državljani trebaju biti ponosni što čne i ost. stvari, pa nije b’ilo mjesta, ' su ovoliko bili trpeljivi. pa se nije* navađajući neke sasvim druge propi* su navodno poveli za Rumuijskom, se i nepropise Kurana, napadati usva* Bugarskom i Grčkom, nego za svo­ janje dotičnog odlomka, jer sa usvo­ jim saveznicima, Engleskom i Fran* jen jem šcr. sudova, ne usvajaju se i cuskom, pa su priznali i zadržali tu oni propisi- o kaznama za vjerske i jednu socijalnu potrebu muslimana druge prekršaje, a kad jc naša drža* u svojoj državi i time pokazali, da va morala primiti islam, kao prizna­ krv nije voda. tu vjeru, logično bi imala pristati i Smiješno jc Simićevo tvrđenje, da na ustanovu šer. sudova u. njegovom je naš demokratski ustav time po* potpunom obimu. vri jeden. Budućnost će pokazati da Napomenuti mi je g. piscu, da se će posljedice toga, što nam ustav propisi Islama dijele u obrede i grad, garantuje šer. sudove, biti dobre i prava. Što se tiče obreda, to je kao korisne, pa molim g. Simića, da se i kod svake druge vjere nepromjen* dotle strpi i čeka. ljivo, a što se tiče grad, prava i is* H. A. Bušatlić. Pisma muslimanskom težaku o Ajanović zadrugarstvu. Abas. Sastavio po raznim vrelima i 'lastitom iskustvu: (Nastavak). Svaki naš seljak ima dosta i drugih vija, ili naški rečeno za koliko vre­ domaćih životinja, za koje bi onaj iz mena goveče odraste. Eto na ovo vi dalekog svjeta, koj ie napredan go­ seljaci ne pazite, nego se još uvijek spodar, zlobno primjetio, da te domaće zadovoljavate sa sitnim i guravim kraživotinje izgledaju slične govedima. vicama, ko e se nikako nemogu ispla­ Jest, brate, to bi on rekao, jer je da­ titi, a kamo li, da Ti donesu neki čar nas doba, kad se toliko gledana kakvoću za hranu potrošenu na nju. Goveda goveda, diraš se pazi 'naročito na to, se moraju razumno odgaiati tako, da kol ko daje mi jeka krava, koliko go­ Ti, kad izračunao i potrošenu hranu i veče ima mesa i kako se brzo raz­ Tvoju zahmetiju na goveče, ipak mo­ POPL 1 S T A K. Kratak životopis Muhameda Alejhisselama po Muhamed Ibni Ishaku i Abdul Malikju Ibni Hišamu, preveli Braća Muftići u Žepču. (Nastavak). Muhamed je na ovom putu dok je još bio hodočasnik, vjenčao Mejmunu, kćer Harisovu. Vjenčao ih je El-Abas. Bila je uzela kao tutoricu svoju sestru Unri-El-fahl, a ova je | tutorstvo predala Abasu, koji je dade i Muhamedu za ženu, a njoj dade četiri : stotine dirhema kao jutarnji dar mjesto пјека. VI. Pobjeda Islama u cijeloj Arabiji. (Najmoćniji čovjek u Mekki Ebu Sofjan uvidje, da je svaki otpor uzaludan pa posreduje, da se Meka preda bez prolijevanja krvi. Kaba postaje na;većom svetinjom Islama. Preokret u Meki dade povod pokorenju svih arapskih plemena). ; I , । J I Kako su Kurejšlje prekršile mir? Kad su Kurejšije zajedno sa BenuBekrima vojevali protiv Hozaha, pobijedili ih, i s tim korakom prekršili ugovor s Muhamedom, čiji su saveznici bili Hozaha, dođe Budeil ibni-Varaka грој 316 Broj „PRAVDA* — „НРАВДА* Sirana 2 Страна 1 i , j ; s nekoliko Hozeitu i obavijesti Muha­ meda. šta im se je dogodilo i kako su se Kurejšije s plemenom Benu Bekir protiv njih ujedinili i kako su se poslije povratili u Meku. Muhamed reče svojim: »Meni se pričinja, kao da vidim Ebu Sofjana, gdje dolazi, da ustvrdi savez i da ugovor produlji«. Budeil i njegovi drugovi susretnu Ebu Sofjana na Ostanu. Kurejšije su ga izaslali, da utvrdi savez i da ga produlji, jer su se bojali zlih poslje­ dica svoga postupka. Kad je Ebu Sofjan došao u Medinu, ode svojoj kćeri Ummi-Habib’, a kad je htio sjesti na dušek Muhamedov, odgurne ona postelju. On reče: „Ili sam ti draži ja ili ovaj dušek?*, a ona mu odgovori: „То je dušek božijeg poslanika, a ti si idolvpoklon-k, pa ne ću da sjediš na njegovom mje­ stu", na što on dometne: »Tako mi Boga, ti si posta'a zla od našeg ra­ stanka«. On ode Muhamedu, kojem je govorio i raspitivao ga, ali mu ovaj nije odgovarao. Onda on ode Ebu Bekiru i zamoli ga, da za njega go­ vori Muhamedu. Ebu Bekir se je nećkao. Onda on ode s istom molbom Omeru. Ovaj reče: »Zar da ja budem Vaš zagovornik kod Muhameda? Tako mi Boga, kad bih samo jednim mra­ vom zapovijedao, zavojštio bih na Vas«. Onda on ode Aliii, kod kojeg je bila njegova žena Fatima, a njegov sin Hasan puzao, i reče joj: »Ti mi stojiš najbliže. Ja sam u jednoj stvari do­ šao ovamo i ne bih se rado povratio, raš imati još i lijep čar na tom govečetu. Kad dođe reda na »Marvenske udruge«, onda ćemo o tome još puno latiti. Sad hodi amo sa mnom za štalu 1 Evo nas u Tvom učimo uzgajati voće, a niti ga prodavati. Eno, kad sam ono bio na onoj izložbi u Češkoj, pa tamo u jednoj varoši, zove se Brno, ima jedna velika voćarska škola. U njoj ljudi uče po četiri i pet godina, kako se voće uz­ gaja. Evo samo ovo ću Ti spomenuti: Uprava te škole odgojila je jednu vrstu krušaka, koje prije rode kod njih na mjesec dana, nego kod drugih voćara i oni te kruške prodaju skuplje za 50.000 kruna, to je od prilike naših 100.000 kruna, nego što bi ih prodali, da su sazrele mjesec dana kasnije. Eto vidi, brate, kolika je hasna od pametnpg gospodarenja s voćnjakom. Još bih Ti mogao pisati o još sitniiim privrednim granama kod Tvoje kuće, kao n. pr. o pčelama, pravljenju maslaca, te o uzgajanju kokoši, ali to ćemo ostaviti za zimske razgovore, nego sad ću Ti ovdje završiti, pa ćemo u drugom pismu govoriti o Tvome polju, livadama itd. : | i ' voćnjaku Eno tamo u vrtu si posijao luk. pa­ prike i mohuna, koliko kuća treba za sebe, a voćnjak je i Tvoj, kao i kod drugih seljaka, zasađen većim dijelom čistim šljivićima. Doduše ima u vas i voćnjaka s jabukama, kruškama i drugim plemenitim voćkama, ali ja ne poznam kuće, koja bi od voća imala onoliku korist, koja leži u voćnjaku. Velike pare propadaju zato, što se vi ne razumijete u voćarstvo, koje je jed­ na važna privredna grana, koja bez naročitog truda i troška odbacuje raz­ mjerno visok prirod. Zar nije sramota, da mi po gradovima jedemo voće pla­ ćeno skupim parama iz drugih država, a u našoj zemlji može rađati najple­ menitije voće. Mi ne ćemo, da se na- I I ' ! I , I ' ; (Nastaviće se). Gajretova glavna skupština. U prošlu nedjelju je, u ovdašnjem ; la u stanju, da vrlo pregledno i vrlo Gajretovu muškom kbnviktu, odr* detaijno ispita cjelokupni rad Gaj* žana 15. redovita glavna skupština retov u prošloj godini. Tajnički iz* našega Gajreta. Prije nego pređemo vještaj prima se bez prigovora i pre* na tok skupštine, treba istaknuti laži se na blagajnički i proračun, koji žalosnu pojavu, da je broj posjetio­ čita g. Turančić. Nakon čitanja raz* ca skupštine iiz provincije srazmjerno vila se živa debata. G. J. Tanović daleko nadmašio broj posjetioca Sa* -prigovara, da je u proračunu svota rajlija. Za Sarajlije žalosna pojava, od 500.01)0 K primitka od članarina jer za prisustvovanje nisu trebali previsoko uzeta, s obzirom na ta trošiti ni vremena ni novca, kao oni što je prošle godine ubrano ukupno iz provncijc, koji time pokazaše da 266.000 K. Kurtović odgovara, da se imaju za Gajret mnogo smisla i lju­ u potonje vrijeme opažala sve veća bavi. revnost u plaćanju članarina, te ako Skupštinu je otvorio predsjednik tako ustraje, a na to se mora računati g. A. Kurtović i nakon pozdrava pri* jer su danas ideju Gajreta jednodu* sutnih kratkim potezima ocrtao pro­ šno -prihvatili svi muslimani bez raz­ šlogodišnji rad Gajreta. Kao dva like političkog opredjelenja, onda se veoma značajna momenta ističe ot* ta svota mogla punim pravom staviti vorenje ženskog konvikta u Saraje* u primitke proračuna. Za stavku рго vu i pripreme za otvorenje Šegrtskog računa izdaci za ženske konvikte, Doma u Sarajevu, zatim žen. konv. prigovarali su mnogi, da su premale* u Mostaru i pokretanje lista Gajre- ni prema iizdacima za muški konvikt tova. Za dokaz uspješnog rada od* i predlagali, da se izdaci na muške borova citira riječa jednog člana a- smanje i za toliko povećaju za žen­ meričke misije, kad je pregledavao ske, pošto naši roditelji još uvijek mušk' konvikt u Sarajevu, naime da ne rado sami troše na školovanje bi taj konvikt mogao bez prigovora ženske djece, te bi u tome Gajret stajati i u Njujorku. Zatim se g. dr. morao na se uzeti što se može veći Štebl načelnik ministarstva za soci* dio tereta. Na ovo je odgovorio g. jalnu skrb izrazio o Gajretovim kon* Kurtović, da su predviđeni izdaci viktima, da su oni najuređeniji za ženske knovikte potpuno dovol'j* od svih internata u cijeloj ni, jer se ne može računati sa pora* k r a • j e v i n i. Govor Kurtovićev stom broja pitomica. Prefekt sara* bio je često prekidan burnim odo* jevskog konvikta g. Rebac je na pri­ govor, da je ovogodišnja svota od br avan jem. Poslije toga čita g. dr. šarac neke 1 800.000 K izdataka za sarajevski mu* stavove iz tajničkog izvještaja, koji ški konvikt previsoka prema prošloj je odštampan, zajedno s blagajnič* od 316.589 K, odgovorio time, što okim i proračunom, imao svaki prisu­ ve godine većinom otpadaju dobro* tni član u ruci. Tako je skupština bi* voljni prilozi u naturi, koji su po* a da je ne izvršim. Budi moj zagovori nik kod Muhameda«. Alija reče: »Jao tebi Ebu Sofjane, tamo mi Boga, Mu­ hamed je nešto odlučio, a mi tome , ne možemo prigovoriti«. On se okrene Fatimi i reče: »O kćeri Muhamedova, ne bi li ti ovome svome sinčiću htjela kazati, neka on proglasi izmirenje i uzajamnu zaštitu. On bi bio do konca I svijeta dobrotvor Arapa«. Ona odgoi vori: »Moj je sinčić premlad, da zai jamči zaštitu, a i ne može niko nikog ; od Muhameda zaštititi«. Onda reče ' Ebu Sofjan: »O oče Hasanov, ja vidim da sam u škripcu, pa mi, rnolim te, daj savjet«, na što Alija odgovori: »Ja ne znam ništa, što bi ti koristilo. Ti , si gospodar od Benu Kiname, hajde pa proglasi izmirenje i međusobnu za^ šiitu i otputuj kući«. Ebu Sofjan upita: i „Misliš li, da će ovo štogod koristiti", : a Alija odgovori: »Ja ne znam ništa drugo, a da li će koristiti ili ne, vidjećeš!« Ebu Sofjan onda ode u hram i i doviknu: »Ljudi, ja proglasujem iz1 mirenje i međusobnu zaštitu«. Onda uzjaše devu i otputuje. Kad se je povratio Kureišijama, upi­ taju ga, šta donosi, na što on od­ govori: »Govorio sam s Muhamedom, ali mi on ne htjede dati odgovora. Ni 1 kod Ebu Bekira ne nađoh mšta do­ broga, a Omer se je pokazao kao naj­ veći neprijatelj. Onda odoh Aliji; njega nađoh najmekšim. On mi je dao jedan savjet, koji sam poslušao, ali Boga mi ne znam, da li će koristiti«. Oni ga upitaše, šta mu je savjetovao, a kad ; im je rekao, upitaše: »Je li ti to Mu­ hamed dozvolio?« »Ne«, »lako mi j Boga, on se je s tobom samo igrao. I Šta koriste tvoje riječi?« »Ništa! Tako : mi Boga, nijesam znao nišla drugoga« i Spremanje Mnhamedovo na osvojenje Meke. ! . I ! i i • : j Muhamed dade zapovijed za oružanje i zapovjedi svojim ljudima, da sve potrebno za vojnu priprave. Kad je Ebu Bekir posjetio svoju kćer Ajišu i našao je u pripravama za vojnu, upita je.- »Je li Vam Muhamed zapovjedio, da držite njegovu opremu u pripravi?« »Jest. Pripremaj se i ti«. »Kuda misliš da se sprema?« »Tako mi Boga, ne znam«. Muhamed je kasnije kazao, da će ići na Meku i naredio im, da se oz­ biljno spremaju, a također se je mo­ lio: »Bože, uslegni Kurejšijama izvidnike i svaku vijest o nama, da ih uzmognemo u njihovoj zemlji iznena­ diti '. (Nastaviće se). I Sjetite se □ I „6WRETA“ i �Број 316 Broj krili gotovu polovicu izdataka prošle godine. Pošto su pretresene još ne* kc tačke proračuna primljen je pro* račun bez izmjene. Iza toga se prelazi na promjenu društvenih pravila. Od primljenih pro­ mjena treba spomenuti, da je u svrhu društva uneseno i osnivanje raznih privatnih obrazovnih tečajeva. Odjeljak o članovima promjenjen je u toliko, Što su zavedeni počasni članovi, koje predlaže glavni odbor skupštini i le­ gate r i (veliki dobrotvori), to su oni, koji poklone Gajretu ili vasijet učini 1000 dinara ili imanja od tolike vri­ jednosti. Redovni članovi od sada pla­ ćaju od 1—3 dinara, prema vlastitoj želji. U organizaciji uprave učinjena je znatna promjena: Kreirano je mjesto poslovnog direktora, koga imenuje glavni odbor sa dvije trećine glasova, a koji stoji na čelu svim kancelarij­ skim poslovima. Od slijedeće tačke dnevnog reda, eventualija, treba istaći jedan dopis na skupštinu iz Maglaja sa potpisom dvanaestorice uglednih građana, kojim se ovi žale, jer da se u konviktima slabo vrše vjerski propisi i da pitomci hodaju gologlavi. Još se u njemu pred­ laže, da stariji pitomci preko ferija održavaju u svojim mjestima analhbetske tečajeve. Kurtović izjavljuje, da u svim Gajretovim konviktima postoje prostorije za vršenje namaza i da se pitomci vode svakim petkom u dža­ miju. Što se tiče goioglavih pitomaca, to im je zabranjeno i na to će se i u buduće oštro paziti. Nakon podjele apsolutorija starome odboru prešlo se na biranje novog odbora. Bile su dvije liste: lista dr. Hasanbegović-Tanović i lista TuranČić. Za prvu su glasala samo trojica prisutnih, a za drugu svi ostali akla­ macijom. Po njoj su izabrana ova lica : Alija Kurtov/ć, dr. Šarac, dr. Novo, dr. Karahm eh medović, Muhamed ,H. A I ić. Hamid Kukić, Edhem Bičakčić, Hajdar Čekro i Salih Karahasanović, a zamjenici: dr. Metil je vić. Sulejman Saridžić, Lutfija H. Šabanagić, Salih Muftić, Ibrahim H. Om ero vić. Poslije toga predlaže, Dugalić da se za učinjene zasluge društvu Alija Kurtović i prefekt g. I. Rebac imenuju počasnim članovima i da im se izrazi zahvalnost. Prijedlog je prim­ ljen odobravanjem. Dr- Hasanbegović predlaže da se ista počast ukaže i na­ šem pjesniku i književniku rahmetli Osman Đ i k i ć u, da se njegova slika smjesti u svim »Gajretovim« prosto­ rijama i svim konviktima. Predlog je jednoglasno primljen. Primljen je i pred­ log, da se Hasanu Hodžiću preda dip­ loma za zasluge. Skupština je završena u 1 4$ sat poslije podne. ! ' ; ' I j ; i nici. Ministar unutrašnjih djela Pribi- i , ćević razložio je cijelu situaciju u I I zemlji i izrazio potrebu, da se podu­ zmu oštre mjere protiv komunista, jer vlada ima dovo'jno dokaza, da je ne samo izvršni odbor komunističke stranke nego i poslanički klub upleten u atentat. »Obznana« ima samo deklaratorni značaj i nema predviđene nikakve kaznene sankcije. Primjenjivale su je samo administrativne vlasti. Sad poslije svega ovog, što se dogodilo, javlja se neminovna potreba, da se donese zakon za zaštitu države, ko­ jim če se zabraniti svaka propaganda koja ide za nasilno rušenje oblika i uređenja države. Komunistički poslanik Života Milojković izjavio je, da komunistička par­ tija kao i komunistički klub nemaju apsolutno nikakve veze s posljednjim događajima. Poziva se na izjavu od strane komunista prilikom atentata na Regenta, jer oni principijelno osuđuju atentat i najogorčeniji su protivnici individualne akcije, pošto ona više šteti nego koristi radničkoj klasi. Traži, da vlada izađe u susret rad­ ničkim zahtjevima u pogledu pobolj­ šanja njihovog materijalnog stanja i smatra, da teroristički pokreti postoje, što mnogi radnici nisu materijalno obezbijeđeni. Na sjednici je usvojen predlog pred­ sjednika Ninčlća, da se sjednica za­ ključi, jer nema baze, na kojoj bi se vodila diskusija. Iduća sjednica biče danas u 10 sati prije podne s dnev­ nim redom: Izbor potpredsjednika i pretres zakona o zaštiti države. I I • i i ! f I i ' : i , I I • : i 1 • Hako je u bogatoj OmBPici? ; i ! I I I i Kako „Jug. List" obmanjuje jav­ nost! Na 26. o. mj. razdirali su pluća Šta još ne tražite?! Beogradska »Politika« u svom broju od 24. o. mj. donosi1 ovu vijest: »Pod feredžama. — Plevlje, 20. jula- — Ovih dana učinjeno je interesantno otkriće koje je u isti mah objašnjenje, zašto su mnoge potere za kačacima, ostale bezus* pješne onda kada se tvrdo verovalo da su kačaci ulovljeni na legalu. Konstatovano je, naime, da se ka­ čaci ispred potera kriju u haremima gdc žandarmi i policajci nc smeju ući, jer bi to bila najveća uvreda za muslimane. Utvrđeno je, šta više, da su izvesnii kačaci dolazili čak i na pa? žare po varošima u ženskom odelu i pod feredžama, da bi lakše osmo* trilj prilike«. Gornja je vijest servirana od sreskog načelnika iz Plevalja* da sc mo# gnu opravdati bezakonja počinjena na muslimanima i muslimakama u Plevlju. Žele li gospoda, da im štam* parno prijeteća pisma muslimanima od društva »Smrt izdajnicima« upravljena muslimanima. Mi imamo dokaza, da Boškovića i mnoge ka* cake baš uzdržavaju pravoslavni, a ne muslimani. Nek se neko drzne pa makar to bilo stotinu sreskiih na* čelnika iz Plevlja, obeščastiti svetost kućnog praga muslimanske kuće, nek dirnu samo muslimanku i feredžu, pa će vidjeti, kako napadnuti brani svoj obraz, za koji umire. i ; Bilješke. raznasači »Jug. Lista« vičući: „Zvjer­ ski zločin na Ilidži14. Pročitali smo to sa zgražanjem. „Jug. List“ prikazao je stvar u svom svjetlu i sasvim netačno. Prvo ne radi se o nikakvoj kontoaristici, nego o radnici „Duhanske tvornice“ muslimanki, koja je moralno sa­ svim propala, Alemi K. Ista je sa svo­ jim šefom, nekim 22-godišnjim Ivicom otišla s Mostarskim vlakom u prvom razredu na- llidžu. Tu se je s njime nepristojno ponašala, da je nekim mu­ slimanima to upalo u oči i uzrujalo ih, što je i posve pojmljivo. Nije ni­ kakvo čudo, obzirom na naš moralni i vjerski odgoj, da su dva-tri musli­ mana malo namečili i ovu radnicu i njenog „kavalira*, ali je prosta laž, da su na njoj izveli silovanje. Još je utvrđena i ta Činjenica, da je ovom deliji dodijeljeno pod njegovu ruku preko 30 sirotica radnica, muslimanki, koje moraju dnevno gledati njegova očijukanja s ovom moralno propalom djevojčurom, kojoj je on jučer dao dopust. Pozivamo direkciju tvornice, da tamo ponovno namjesti muslimana, ^O-godišnjeg Mehagu Kantardžića, koji je i prije bio na tom mjestu, a „Jug. Listu" preporučujemo, da na naš ra­ čun ne pravi senzacije, jer i zato ima lijeka. Страна 3 Strana „ПРАВДА* — „PRAVDA" ; ! ' I • ' »Jutarnji List« od 24. ov. mj donosi pismo iz Amerike, koje je svojim sadržajem strahovita opomena svima, koji imaju namjeru, da se sele u Ameriku. To pismo glasi: Amerika preživljava krizu, kakovu ne pamti svijet. Sve je natovareno i pretovareno robom Stanujem u hotelu i upoznao sam se sa raznim ljudima, ali kod sviju se nalazi ista nevolja i dešperacija. Ovdje se nalazi zastupnik jedne velike venecijanske kuće sa umjetničkom robom i kuša da je proda. Ne imade kupaca. — Drugi je doveo veliku količinu švajcarskih čipaka: nude mu jedva toliko, ako ih proda, da bi mogao namiriti carinu ... Tvornice obustavljaju rad, trgovine su prazne, jer svijet ne ima naprosto novaca. Novac! Gotovi novac postao je prava rijet­ kost, koja je tražena, ne samo kod malog čovjeka, već kod sviju ljudi. I banke ne imadu novaca. Jedna je od većih banaka došla u poteškoće. — Njeni gubitci do sada iznose oko 150 milijuna dolara (2 i četvrt milijarde kruna!) Upućeni tvrde, da će gubitak te banke kod konačne likvidacije do­ segnuti 806—900 milijuna dolara! Svota preračunana u našu valutu, dosiže brojku maione nehsvatljivu za naš evropski mozak. Sve gleda sa strahom u budućnost, jer cijene svakog dana padaju strjelimice, padaju stare kuće, padaju fa­ brike, a hiljade, desetci hiljada, sto­ tinu hiljada radnika ispada gladno bez uštednja na ulicu, jer Amerika nije zemlja štednje, već zemlja rada, zemlja eksploatisanja, zemlja zarada, velikog kapitala, dakle zarađivanja onih, koji imadu mnogo, da dobiju još više u dobama konjuktura, ali i zemlja gi­ gantskog padanja i potresa i dolar­ skih milijunaša u dobi krize. A kriza je u svomu jeku, ali nije, čini se, ako svi znaci ^pe varaju, dosegla svoj vrhunac. Poznavaoci američke industrije i trgovine gledaju sa ogromnom bojaznošću u budućnost i vele: Gušimo se u dobroti našeg dolara! Koju će akciju zapodjenuti vlada, ne zna se jošte, ali da će Hardingova vlada morati nešto poduzeti, da po­ gorša valutu i nađe otvore za izvoz nagomilanih zaliha robe, to svatko znade, pa i vlada, koja traži izlaze, jer sadanja akutna gospodarska kriza nije podnošljiva za nikog, pa ni za Ameriku! Politički pregled. Sjednica Zakonodavnog odboru. Prekjučer je Zakonodavni odbor odr­ žao svoju sjednicu, kojoj su prisustvo­ vali i komunistički poslanici. Usvojen je predlog Vujičića, da Ninčić i na­ dalje ostane predsjednikom, a da se podpredsjednik izabere na idućoj sjed­ | ! i ' ' i • I : ' : ' ; I i | Naši dopisi. i | Primili smo ovaj ispravak: i U smislu zakona o štampi, umo­ I | ljavam si. naslov đa izvoli donijeti i sledeći ispravak na noticu u svome cij. listu od 28. juna 1921. broj 67, j pod naslovom »Pašovanje Kramari* ( ća«. U rečenom članku citirana je na* • ređba Del. M. F. od 22č/4. 1921. broj 16.723/21 tendenciozno, a osim toga u cijelosti krivo, a osobito je zlo pri­ mijenjena za odnosni događaj. Ista glasi doslovno: Na posta vije* no pitanje, da li i čitaonice podleže plaćanju paušalne takse iiz t. br. 99 a) čl. 9. pravilnika g. D. p. p. daje pod brojem 5444 od 13./4. 1921. sle* deće objašnjenje: čitaonice koje su ustanovljene u cilju narodnog pro­ svjećivanja nemaju karakter ustano* va koje plaćaju paušalnu taksu iz t. br. 99 a. pa prema tome taksu i neplaćaju. Ali na svoje zabave, kon­ certe i t. d. čitaonice moraju pla* titi odgovarajuću taksu iz t. br. 99 a«. Ova naredba je i suviše jasna, te je čitaonica ona ustanova gdje se č:ta, a ne svira, a muzičko društvo ona ustanova gdje sc svira a ne čita. Po ovoj naredbi samo su čitaoni* ce slobodne od plaćanja paušalne takse, dočim muzička društva ne. Karakter čitaonice je isključivo narodno-prosvjetni u prvom redu, dočim muzičkih društava ponajpriil Međunarodna konvencija protiv je zabavni a onda tek individualno komunista. Javljaju iz Beograda: U prosvjetni, a rijetko narodno*pro* ovdašnjim parlamentarnim krugovima | svjetni. Ovdašnja »Muslimanska kiraethaživo se komentariše potreba zaklju­ na« je ustanova sa fiksiranim pravi* čenja međunarodne konvencije protiv komunista i anarhista. Izgleda, da je lima, koja ju karakterišu isključivo o tom pitanju već raspravljao i mini­ kao čitaonicu. Temeljem toga niti je od nje ka* starski savjet. Pobjedi Turaka. Javlja se iz Pa­ da potraživana niti naplaćivana ka­ riza: Turske čete prodiru preko San- kova paušalna taksa, za njezina vr* Sanglik, te su zauzele Ušak i zaro­ šonja u smislu njezinih pravila, nego bile jednu grčku diviziju. — Prema za onakove priredbe, koje su u pro* tivnosti sa karakterom njezinim, a vijestima Agencije Havas iz Ismida. po zakonu podvržene platežu taksi navaljuju Turci sa jakim pritiskom iz t. br. 99 a). — Stoga ne odgovara na liniji Biledžik-Jenji-šeher i AkHisar. Turske su čete zauzele Afijun- istini, navodi dotičnog pisca, da u gornjoj naredbi D. M. F. stoji, »Da Karahisar i neke druge krajeve. Prema vijestima iz Carigrada, potvrđuje se, sc može naplatiti taksa za sviranje samo onda, ako se naplaćuju ulaz­ da su Turci zauzeli Ušak. Evakuacija treće zone u Dalma­ nice u prostor gdje se svira«. Ovoga ciji. Iz Splita javljaju, da se po vije­ stava u toj naredbi nema. Još je nužno istini za volju izni* stima iz Zadra može suditi, da će eva­ jeti sledeći momenat. Kako se spo* kuacija treće okupirane zone započeti m'lnje u odnosnoj notici došao je 15. augusta. jedan »omladinac« ali u izvanuredBijeg Mlridita na naš teritorij. sko vnijeme te podbacivši 24 satni Javlja se iz Prizrena: Porodice vidjerok prijave, a boljeg razumijevanja nih Mirdita, na čelu sa porodicom radi nikakav funkcionar »Musi, ki* Marka Don ja, stigle su u Bičane, da racthane«, da podnese usmenu pri« traže zaštitu naših vlasti, jer se u Al­ javu za obdržavanje »teferič-zaba*: baniji, kojom prodiru vladine čete, ve« sa muzikom i to ne u ime Musi. počinjaju čuda od pokolja. Vojska ti­ Kiracthanc, već u svoje ime i još ranske vlade pali i ubija sve, što joj nekolicine drugova njegovih. dolazi pod ruku, a pripada ili potječe Po čl. 4 rast. 2 zakona o taksama od ustaša. iz t. br. 99 a, dužan je isti bio 24 Šta Madjarska mora da plaća. časa prije priredbe zabavu prijaviti Javlja se iz Beča : Saveznici će dobiti i paziti da to učini u uredovno vri* ratnu odštetu od Mađarske, koja će jemc, ali što sve nije učinio (svjedo* u gotovome iznositi 35 milijuna fra­ ci: svo uredsko osoblje). naka. Ona je dužna, da polovicu zalihe Dakle zato, što nieam htio pro­ svoje stoke izruči Jugoslaviji, Italiji, tuzakonito da postupam (da »učinim Rumunjskoj i Čehoslovačkoj. Nadalje na ruku«), zato se mene naziva pro* će biti obvezana, da polovicu proiz­ fanatorom ? kršiteljem zakona. vodnje ugljena iz pećujskih rudnika, Došavši isti »Omladinac« k me­ kroz dvadeset godina, izručuje Jugo­ ni, da ovrsi taksenu dužnost, odgo* slaviji i Italiji. Ako bi pravila bilo ka­ vorih mu. kako je i dužnost da mu kovih poteškoća u plaćanju ratnih od­ rečem, ovo: »Zakasnili ste sa prija­ šteta. to će se protiv nje provesti slič­ vom, a uredovno vrijeme je davno ne sankcije, kakove su se svojevre­ prošlo«. Tako doslovce glasi onaj meno upotrijebile protiv Njemačke. U »drski odgovor« a neistina je i ncsmii* tom slučaju bio bi protegnut ručni za­ sao velika da sam mu rekao: »zabra* log na Pečuj sa rudnicima i jošte na njujem svirati!« neke krajeve. Sviranje i obdržavanje zabave Francuska doprinosi za uzdrža nemože financijska vlast zabraniti, vanjc poljske vojske. Rimski list »II niti bi to smisla imalo, jer po ovom Paese« doznaje potankosti sklopljenog zakonu (o taksama) kažnjv je jedi« ugovora izmedju Francuske i Poljske. no izvršeni čin, dočim namjera i Poljska se obvezala, da će uzdržavati pokušaj ne. Izvršeni čin uzrokuje stalno 600.000 momaka vojske, a kazne i globe propisane ovim zako* Francuska će za uzdržavanje te voj­ nom, te je očito da je ovaj i^raz uske doprinositi dnevno po jedan zlatni trebljen po nekom drugom koji sa franak za svakoga momka. Francuska о\Јт zakonom šeprtljivo barata. dobiva u ime protukompenzaciie kon­ Nužno mi je napomenuti, da je cesije u rudarskim područjima Ples i si. uredništvo imenujući me: cmoRibnik. žutim za Austrije — bez podlogePonovno zatvaranje sindikata. Iz te tome, kontrem:m navodima s Beograda javljaju: Pošto je utvrđeno druge strane, da sam sad veći cen* da se u pojedinim sindikatima, koji su trolista odnosno Srb'm od N. Paši* prilikom otvaranja predati socijalistima, ća, odnosno S. Pribićevića, te navo₽ ponovno priprema politička akcija, na­ dima da sam nesavjestan Činovnik redilo je ministarstvo unutrašnjih djela, i t. d. осЧо navelo u svrhu umanje* da se ti sindikati opet zatvore. nja moje časti (pred čitanema) jav^ �Strana 4 Страна nosi'.* a osim toga zadirući u služ­ bene moje č.ne neopravdano nasto* jelo izazivajući predpostavljcne mi proti meni, da mi naškodi u mom službenom zvanju. 'foga rad: prisiljen sam zahtijeva­ ti da se ovaj način požaliti izvoli, jer sam inače prisiljen sudbenim putem svoje pravo potražiti. Time se bilježim uz dužno štovan nje Mesarović^Kramarić Stefan poreski oficijal. Kiadanj. dne 2L jula. 1921. Iznosimo taj ispravak, ma da ne odgovara svrma propisima zakona u štampi, a što se tiče našeg žale₽ nju radi navedenih izraza, dajemo u tome najprije riječ našem dopisniku iz Kladnja, da ih opravda. - Pr. Ur. Domaće vijesti. Zasijeđ nje vak.-mear. sabor­ skog odbora. U prošlu nedjelju se je sastao vak-mear. saborski odbor i danas je završio svoje sjednice. Na dnevnom redu su bile, među ostalim, povišice kirija po novoj stanbenoj uredbi, potpore džamijskom i mekjtebskom osoblju, pitanje okružne medrese i izgradnja Tašlihana. O ovom pos­ ljednjem, kako doznatfmo, održaće se danas u dva sata anketa i kad budu gotove pripreme za izgradnju, sazvaće se saborski odbor na vanredno zasijedanje. Zaključeno je još, da se potakne Ulema-U’edžis, da sazove anketu za riješavanje nekih pitanja mekiteba i medresa, kao i vjeronaučke obuke u osnovnim i srednjim školama. Budžet ministarstva za socijalnu politiku U budžetskom se odjeljenju ministarstva financija vrši već nekoliko dana pregled budžeta ministarstva za socijalnu politiku. Ovaj prema podne­ senom predlogu iznaša oko 150 mili­ juna dinara. Prošlogodišnji je iznosio sa svima naknadno odobrenim kredi­ tima 57 milijuna. Kao što se vidi, ovogodišnji se budžet povećao gotovo tri puta. Glavno se povećanje odnosi na partiju o regulisanju invalidskih penzija i na potpore ratnih udovica. Osim toga su na teret ovogodišnjeg budžeta došli i rashodi onih odjeljenja bivšeg ministarstva ishrane, koja još nijesu ukinuta, n. pr. odio za javnu Broj 316 Број ПРАВДА* — PRAVDA manje za koju od njih radio. Dalje pomoć i dr. Petres će ovoga budžeta nije istina, da sam kao „komunista" • potrajati još dan dva. Na posljednjoj od službe dr& željeznica otpušten, ne­ će sjednici komisija imati da izvrši go je naprotiv istina, da sam otpušten, generalnu reviziju svih partija ovoga što sam sc u aprilu 1920. god. budžeta. solidarisao sa štraikujučim željezni­ Pljačka Bllećkog blaga: Pišu nam čarima. tražeći .ime, na legalan način, iz Bileći: Kao što svake godine seljaci poboljšanje materijalnog stanja. j izgone hajvan u planinu, tako su ga i Ne znam, što je vodilo toga dopis­ ove godine oćerali u planinu Uolobić. nika da me ovako kleveće, ako nije ; Četvorica Čalasana sa poprilici još što sam musliman, ali znam da ma 100 naružanih pljačkaše oteli su od služi na čast, što uzima u zaštitu jed­ I tog haj ran a ovih dana 8 kon a, 90 go­ nog notornog pijanicu a na žalost opšt veda i 150 brava. Zbilja žalosno I Kad Isužbenika, htijući mu valjda nu taj li će se ovom stati na kr»j i osigu­ način pribaviti zadovoljštinu, što će za rati jadni narod od razbojnika? Nije učinjena djela u pijanstvu i službi ovo prvi put, da se u Hercegovini, a morati odgovarati pred sudom". ! naročito u Bileći, ovako šta događa, Unaprijed se zafaljujem, g. uredniče, a ni volje, da se pronađu, jer na pr. na ustupjenom prostoru i učinjezlikovce se ne pronalazi. Ali izgleda, noj usluzi. — Osman Čepalo, Donji da se nema ni volje da se pronađu, Vakuf 23, 7. 1922. jer porodica Jaramazi kod Bileće. Kirija hotela „Centrala". — Pri­ koji su prije godinu dana napali i mamo iz trgdvaČkih krugova: »Jug. opljačkali Mahmuta Kresa i druge i iz Bileće na putu Trebinje, nalaze se List« u broju od 27. o. mj. piše, da na slobodi, prerr.su se opljačkane je do sad najveća kirija zatražena za stvari kod njih našle te se nalaze hotel »Central« mjesečno 55.000 K. još kod državnog odvjedništva u ! Hotel »Central« je vlasništvo vakufa, Mostaru! pa misle gg. i zakupnik i urednik »Jug. Lista«, ako je to muslimansko, Pobjegli pljačkaši iz zatvora u da se mogu i onako uz malu kiriju, Ljubinju. Sava Albijanić iz Bileće. kao i za Šerif-Čekrina pašovanja, dr­ koji je prije 2 mjeseca zatvoren radi žati u zakupu vakufski objekti. Sada pomaganja zlikovaca, a koji je, kako zatražena kirija od 55.000 kruna mje­ se govori, ubio Arifagu Babovića, trgovca iz Bileće 1919. god, te Todor sečno jest preniska, jer hotel »Cen­ tral« je palača i leži u svakom poKoprivica, koji je prije 2 mjesec opljač­ kao muslimansko selo Okolište u Bileći, i gledu na najboljem mjestu u Sarajevu. Ni jedna zgrada u Sarajevu nema pobjegli su ovih dana iz sudskog i zatvora u Liubinji. Posto su oni među ; onakog položaja. Ja sam spreman za istu zgradu, nek se isprazni, plaćati i , narodom na granici Crne gore u i Hercegovini poznati radi svojih dosa- । 70.000 kruna mjesečno. Evo zašto! U tom hotelu doljnji sprat je podesan danjih nedjela, postoji mogućnost da ; za svake trgovačke poslove, te bi se će činiti nove zločine, te tražimo, da se za njima povede svestrana potjera. 1 dali udesiti i podrumi za skladišta, pa bi sam ovaj donji sprat bacao mje­ Izjava g. Os mana Cepale. Primili sečno kirije preko 45.000 K. U gornja , smo ovo pismo: P. n. Uredništvu tri sprata imade oko 50 velikih i ma­ i »Pravde«, Sarajevo. lih soba. Pored raznih kancelarija za poduzeća mogu se gore i stanovi iz­ Povodom napadaja na me u 143. br. najmiti, te bi i te prostorije davale i „Srpske riječi" uputio sam toj novini ! ispravak, koji ona po mojem mišljenju ništa manje, nego 60.000 kruna mje­ sečno kinje. Da današnjem zakupniku I ne će donijeti, te toga radi najljepše nije ova kirija ni iz daleka visoka, I Vas molim, da ga Vi donesete kako ! svjedoči i to, da je u mirno doba pla' slijedi: „Srpskoj Riječi", Sarajevo. ćao putnik krevet između 1'80 do 2 U 143. br. Vašega cij. lista, napao me je nekakav bezimeni dopisnik iz i krune, dočim je kirija bila vrlo visoka, I D. Vakufa, podvaljujući mi golu neisti- i Danas plaća putnik za krevet 40 K, I nu. Molim lijepo istini za volju a na ; te svjetlo 4 K, koje gazdu ne stoji ni osnovu zakona c štampi, da u nared- I 20 helera, te još napojnice i t d., jer i nom broju donesete slijedeću ispravku: treba znati, da gazda hotel »Centrala« „Nije istina, da sam komunista, niti svoje osoblje od vratara do posluži­ sam kada taj bio, iii toj ili kojoj drutelja ne plaća ni heler. Ukupno se i goj političkoj partiji pripadao, a još mora izdati dnevno najmanje 60 kruna, to je trideset puta više nego u mirno doba. Isto tako trebala bi biti i kirija. Još nešto da kažemo. Neka gazda plaća kiriju mirnodobsku u zlatu, pa mu onda ne će biti skupa kirija. Va­ kuf treba svakako za svoje poslovne prostorije, u kojima pojedinci milijone zarađuju, višu kiriju tražiti, jer ovdje ne igraju ulogu valjda nekakvi soci­ jalni interesi prema milioneru Trbojeviću. Ako mu je golema kirija, a ono neka seli iz hotela. Ahmed Tafarević i Safeta H. Salihović vjenčani. сз Muslimani i muslimanke grada Sarajeva, sjetite se vašega „МЕRHAMETA oglasi! U .PRAVDI* I imaju najbolji uspjeh. „Pravda" je najrašireniji muslimanski listu našoj državi. »Pravdu« čitaju svi muslimani. U vlastitom interesu je Ш Ш И »V svakom trgovcu I da oglašuje u „Р r a v d i" Središnji Savez Jugoslovenskih Seljačkih Zadruga (kao zadruga) traži jednu vrsnu kancelarijsku manlpulatlvnu silu vještu strojopisu „Adler" Mjesto stalno, plaća prema pogodbi. — Upitati u ad­ ministraciji Pravde. PODRUŽNICA LJUBLJANSKE KREDITNE BANKE U SARAJEVU Središnjica; Ljubljana. Podružnice: Borovlje, Brežice, Celje, Celovec, Gorica. Maribor, Ршј, Split i Trst Rezerva oko K 45,000.000 Dionička glavnica K 50,000.000 Prima uloge na uložne knjižice, te ih ukamaćuje sa Со NETTO. Uluške na tekući račun ukamaćuje najpovoljnije Obavlja sve bankovne I mjenjačne poslove te burzovne naloge najkuiantnije. Daje sezonske i aprovizacijske kredite. Kupuje i prodaje srećke, valute 1 vrijednosne papire svih vrsti po dnevnom tečaju. Financira erarične dobave. Ovlašteno mjesto za prodaju srećaka Državne razredne lutrije Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca. -®s S.EO Uspješno se oglašuje u „Pravdi". Narodna ZEMALJSKA BANKA ZA B.'i Њ ! Jugoslavenska kuhinja (Ига!а U Sarajevu. Filijale: Banjaluka, Bjelina, Brčko, Mostar i Tuzla. Ispostave; | Bihać, Derventa, Dob j, B. Gradiška, Livno, B. Novi, B. Šamac, Travnik, Trebi­ nje, Višegrad, Zenica i Zvornik. Zastupstva: Bugojno, Gacko, Goražda, Konjic, Nevesinje, Bos. Petrovac, Rogatica, Sanski Most, Srebrenica, Stolac, Visoko. —-... -—--- Kralja Petra ulica br. 2. ======= Uplaćeni dioničM kapital ZO milijuna kruna. — Redovite rezerve I fond za sigurnost -----------------------založnica 13 milijuna kruna. ------------------------- Poznati Mehmedčauš kuhar. — »Svakovrsnih ukusnih jela sa umjerenom cijenom i dobrom poslugom. — Za čistoću jamčim. Bavi se svim bankovnim poslovima, vrši uplata 1 naplate u kraljevstvu SHS i Inozemstvu. I Muiaga Kovačević zvan Mostarac. Prima kao glavno zastupstvo za Вонпи i Hercegovinu Assicurazioni generali i Prvog eveopćeg društva za osiguranje protiv nezgoda i Šteta, eve vrati osiguranja. Muslimsnsha trgovačka i obrtnička banba za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu I Središnjica: Sarajevo. Pupilarno siguran zavod. — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. [ Dionička glavnica 1o,ooo.ooo kruna. Pričuve 600.000 kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.-- Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ L 205 | tadmja: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: Ш Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Đ. i A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/65a72adbf5c4636ba141dd66fe70078b.pdf 7ad7a4156ab6680e94dd2eb836603b03 PDF Text Text POSiARINA U GOTUvu PLAĆENA. Pojedini broj K 2'— izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: godišnje K ISCh—, na pola godine K $b.— (u Sarajevu): za našu državu godišnje K 200.— : za ino­ zemstvo K 250. . Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛABEHCKE МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 79 (317) Sarajevo, subota 30. jula 1921. (24. Zil kade 1339.1 Dan naše organizacije. Kad smo lanjske godine prihvatili poticaj mnogih mjesnih odbora, <la ргфсцто dan organizacije, stajali smo pred prirodnom zadaćom, da manifestiramo snagu organizacije i neprobojnu stisnutost njenih redova, odlučenih na krajnju borbu za svoja građanska i državijanska prava. Pres zivljavaii smo teške časove, stajali smo pred mnogim preprekama, no nimalo mjesmo dvojili u svoj konačni uspjeh, jer smo zastupali prirodne i pravedne težnje za slobodu i ravnopravnošću. Stoga i ljubav, kojima su bili nadahnuti naši redovi učinili su svoje i mi smo u zdravlju te sloge i ljubavi učinili znatan korak k ostvarenju svojih opravdanih težnja i ciljeva. No jesmo 11 ih potpuno ostvarili? Neka govori ko šta hoće, ml naglasujemo fakat, da se nalazimo tek na početku stvarnog i realnog rada za obezbjeđenje svog opstanka pa je prijeko potrebno, da se ne obmanjujemo počecima svojih uspjeha, već da i dalje Visoko držimo bajrak svoje sloge i bratske ljubavi, bez kojih ne može biti nikakva stvarna uspjeha. To je potrebno tim većma, što naši protivnici ispod žita unose zublju razdora u naše redove i što na razne načine jurišaju na našu slogu, znajući da samo na taj nčin mogu polučiti svoje tajne želje i ciljeve. Ovogodišnji dan organizacije, koji treba održati u petak 19. a u g u? st a, treba da bude vidan znak baš te naše sloge i ljubavi; treba da ubije i zadnju nadu naših protivnika, da će — uzdrmati slogu po* ljuljati naš opstanak i učiniti uslugu svojHm gosama. Taj dan treba da bude vidan protest proti svim rovarenjima i jasan dokaz, da naš svijet ^^mti vrijednost svoje organizacije, u čijem zdravlju danas laglje diše i od koje se — uz Božiju pomoć — može nadati i boljim uspjesima. Mjesni će odbori, o tom smo potpuno uvjereni, izvršiti svoju duž* post oko priprema za ovaj manifestacioni dan naše snage i ljubavi pa im u to ime šaljemo bratski selam j poziv: Na posao, na intenzivan rad! „Agrarni nemiri” Pod tim je naslovom donijela beo­ gradska „Politika" u broju od 26. ov. mj. na uvodnom mjestu članak, koje­ mu moramo pripisati naročitu političku važnost, pošto je taj list poluzvanični list vladajućih krugova u Beogradu. Najprije ćemo prenijeti članak u cije­ losti, podvlačeći ono, što je za nas važno, a zatim ćemo ga da opširnije pretresemo. On glasi: „Agrarnoje pitanje dobilo svoje rešenje na hartiji, ne i u primeni. Na hartiji, ono je išlo prilično lako za­ visilo je isključivo od jedne političke pogodbe i bilo je gotovo čim je po­ godba bila gotova. U primeni, ono ide prilično teško: ne zavisi ni od kakve političke pogodbe, nego isključivo od stvarnih mogućnosti da se privede u delo što je na hartiji utvrđeno. Te su mogućnosti male i male baš zato što je jedan ekonomni problem pretvoren u politički i, i ako ekonomski, rešen čisto političkim razlozima, ne ekonom­ skim. Zato su ustav i beglučka ured­ ba u stvari rešilixsamo jednu poli­ tičku situaciju, ne i naše agrarno pi­ tanje. Ustav, u članovima svojima koji se odnose na ovo pitanje, i beglučka uredba doneseni su u duhu zahteva bosanskih aga i begova, protivu želja i očekivanja bosanskih seljaka, naro­ čito seljaka beglučara. Međutim, dok je donošenje i tih ustavnih odredaba i te beglučke uredbe zavisilo isključivo od dobre volje Vladine većine i bo­ sanskih begova i aga, ne zavisi od te dobre volje i njihovo izvršenje. Poja­ vio se onaj koji nije bio pitan, a o čijoj se koži međutim radilo, pojavio se bosanski seljak beglučar. On ne da zemlju. On je ustao da brani svoju zemlju i pre nego što je i otpočela stvarna primena beglučke uredbe, još sada kada su otpočele samo izvesne pripremne radnje u duhu novog usta­ va i pomenute uredbe. U duhu novog ustava i beglučke uredbe, drugim rečima u duhu sporazuma sa muslima­ nima. Vlada je morala pristupiti izvr­ šenju presuda po sporovima begova i aga sa njihovim beglučarima, izvršenju koje je do sad*, do novog ustava moralo biti neprestano odlagano, jer ; . • • • se nije znalo kakvo će rešenje novi ustav dati agrarnom pitanju. Sada kada je rešenje po ovom ustavu jasno, pristupilo se primeni. 1 sada imate u Bosni ono što niste imali ni pod Turskom ni pod Austro­ ugarskom: Seljaci se silom gone sa zemlje na kojoj su u mnogim slučajevima njihove porodice živele i radile ne desetine nego stotine godina i sa kojih ih nisu kretale ni turske ni austrijske vlasti, i naše su vlasti naišle na otpor. Se­ ljak, izgonjen sa zemlje, bez igde ičega uporno se vraćao na nju, i vraćao sve dotle dok naše vlasti i begovi nisu našli načina da mu spreče povratak. Taj je način ovaj: Begovi pod za­ štitom vlasti ruše kuće selja­ ka beglučara da bi njemu i njegovoj porodici onemogu­ ćili povratak. Čim je počelo ovo rušenje domova, a počelo je od skoro — od novog ustava — bosanski se seljak izbezu­ mio. Ne mogući naći zaštite kod na­ ših vlasti, jer se ovo rušenje vrši pod njihovom zaštitom, a po novom ustavu i zakonu, on je skočio da se brani, da sam sebi pomogne i na svoj način. Tako ste svojim očima mogli videti ovaj prizor: Beg sruši dom svog beglučara pod zaštitom žandarma, a seljali sruše begovu kuću pod zaštitom svojih golih, ali mnogobroj­ nih ruku. Sleduju, naravno, hapšenja seljaka, jer dok je rušenje seljač­ kih domova po ustavu i zako­ nu, nije po ustavu i zakonu rušenje begovskih domova. I tako imamo u Bosni i Hercego­ vini početak narodnog otpora i poče­ tak ne mora još značiti agrarni rat i otvorenu bunu protivu ustava i zakona zemaljskih, ne mora značiti, ali može njima odvesti, može odvesti i agr. ratu i otvorenoj buni. Ovo u toliko pre Štoverski momenat slabi pred onim os­ novnim interesom bosanskog seljaka te u ovom narodnom otporu učestvuju podjednako i pravoslavni i katolici i muslimani. U Beogradu, se, izgleda, zaboravilo da Jugoslavenska Musli­ manska Organizacija predstavlja danas samo muslimanske bej gove, ne i muslimane seljake i od 52.000 porodica koliko će beglučkom ure ibom biti pogođeno i dig- , nuto sa zemlje,preko polovine je čistih , muslimana, koje njihovi rođeni be- , govi teraju s njihove rođene grude, i ' to samo u Bosni i Hercegovini. Novi ministar za agrarnu reformu imaće odmah, da u primeni i u meri mogućnosti, popravlja ono što se daje popraviti. Na žalost, te mogućnosti ; nisu velike i Vlada će se može biti : vrlo brzo naći pred dilemom da ili ' digne protiv sebe bosanske ј seljačke mase, bez obzira na veisku i plemensku podvoje- i nost njihovu, ili raskine spo- 1 razum sa muslimanima, u kom [ bi slučaju poznati član ustava I j mogao zakonom dobiti blažiju i i p r i m e n u“. ' Prije nego zađemo u pretres tih izi voda poluzvaničnog lista, citiraćemo mu ovaj stav iz proglasa demo­ kratske stranke nakon izglasanja ( ustava: „Demokratija našeg ujedinjenog i zbraćenog naroda ponosna je, što je naša država riješila agrarno pitanje prije, brže i bolje, no što je ono riješeno u ma kojoj državi gdje postoji. Naš seljak je slobodan na svom domu i polju. Sve.što ima, njegovo je i Božije. Od danas on ore, sije ' i žanje samo za sebe i za svoje. ' Za dvije godine svoje nove i narodne istorije, dobio je što I podtuđom upravom nije imao I vjekovima". Tako govori demokratska partija u i svom zvaničnom organu i nama zai pravo ne bi ni trebalo pobijati izvode I »Politike«, jer je jasno pobija ona vla­ dina partija, koja je imala najviše udjela • u riješenju našeg agrarnog pitanja. Pi- ! sanje »Politike« međutim nije ni išlo za tim, da objektivno i tačno podvrgne i kritici riješenje našeg agrarnog pitanja, I ono ne ide ni za tim, da ukaže na stvarnu potrebu promjene političke orijentacije, koja bi uzimala više u obzir ј želje seljaštva, već pisanje »Politike« • ide za tim, da pomogne zemljoradnič- | koj partiji u njenoj hrišćanskoj težnji, i da uništi sve što je muslimansko, ona i ide za tim, da se izazove u zemlji je- 1 dan vjerski pokret pod maskom agrar­ nog pokreta. Neprijateljstvo »Politike« prema svemu muslimanskom poznamo mi još iz doba, kad je nama, koji smo četrdeset godina čamili pod nekultur­ nom Austrijom, stavila za uzor jednog hodžu bektašiju, kojeg je kulturna Srbija odgojila u ciglih deset godina, a koji se kroz to kratko vrijeme to­ liko prosvijetlio, da pije vino, jede svinjetinu i o svojoj vjeri kaže: »Ko bi vjerovao u stvari, koje zdrav razum ne dopušta«. »Politika«^astupa pravac pukovnika Kušakovića, poznatog iz nedavne ba­ njalučke afere. To je tim žalosnija po­ java, što taj list važi kao najotmjeniji i najstručniji politički list u kraljevini i Što su njegovi čitaoci u prvom redu svi inteligentniji srpski staleži. Radi toga, osim njegovog poluzvaničnog ka­ raktera, i mi njegovu pisanju moramo davati više važnosti, nego na pr. »Se­ lu« ili »Težačkom Pokretu«. Ali da pređemo sada na članak. On se čitav, skroz na skroz, odlikuje sa dvije osobine: laži i frazom. Naj­ prostija je i najbezobraznija laž, kad se tvrdi, da begovi danas ruše seljačke kuće pod zaštitom ustava, a seljaci da ne smiju rušiti begovskih po istom ustavu. Zatim, da je se­ Telefon br. H42. Čekovni račun post štedionice 1119 Godina III. ljak primoran danasdabran i (f) s v o j u (I) zemlju i đa mu je gore nego pod Turskom i Austrijom. Zatim, da naša or­ ganizacija goni muslimane seljake sa svojih zemalja i da se 52.000 porodica otjeruje sa svoje zemlje. Kulturni Skandal prvoga ruda predstavlja to drsko izvrtanje istine u jednom najrašire­ nijem listu naše kraljevine, koji je sve te neistine znao, ili ako ih nije znao, mogao ih je saznati jednim pogledom □ beglučku u-edbu, koja ne samo da ne oduzima od seljaka nje­ gove zemlje, nego mu daje po­ vrh toga i svu posjedničku ze­ mlju, osim jedino u onom slu­ čaju, gdje nije bio na njoj za­ kupac ni deset godina Neka nam »Politika« pokaže ma samo ije­ dan slučaj, da smo mi svojim politič­ kim uplivom otjerali seljaka sa nje­ gove zemlje i mi ćemo tražiti, daše revizija agrarnog pitanja provede kako god ona hoće. Ali čovjek se zaista mora zgražati, dokle je ta »Politika« bezdušno — gluha na sva naša dokazivanja, da je agrarno pitanje riješeno nepovoljno jedino po posjednika. Ona to čuje, ali računa ovako: Drečite se, vi Turci, koliko god hoćete, da je taj papir bi­ jel, ja vičem, da je on crn i pošto je u mene jače grlo, to on i jest — crni »Politika« pravo ima, u nas je sla­ bije grlo nego u nje, osobito kad joj se priključi »Epoha«, »Beogradski Dnevnik«, beogradska »Pravda« i neki naši sateliti kao »Srpska Riječ« i »Do­ movina«, pa svi u jedan avaz graknu. Nu to nas ne bi nimalo bacalo u bri­ gu, da živimo u doba, kada svijet nije posezao za novinom, kao žedan za vodom, i kada kojekakva piskarala hajdučkog tipa nisu mogli preko no­ vina imati nikakva uticaja na formi­ ranje narodne duše. Ali danas nas to i te kako baca u brigu. Danas u na­ šoj kraljevini čita novine svako, ko je iole pismen. Čitaoci će nam oprostiti, što ćemo zaći malo iz daljega, da dokažemo, kakvim užasnim rezultatima može da urodi takovo pisanje. Treba naime da pokažemo, na kakvo plodno tlo pada to otrovno sjeme. Citiraćemo najboljeg poznavaoca psihe srp­ skoga naroda i najboljeg srpskog hi­ storičara. Profesor Jovan C v i i i ć, u knji­ zi »Članci i govori« 2. dio na strani 88., govoreći o dinarsko-planinskom psihičkom tipu, dakle poglavito srp* skoin, kaže ovo: »Jedni, pravedni kao Bog«, drugi mogu mrzeti usija* nom mržnjom, jarost može dospeti do belog usijanja, a ovi su glavni nosioci i raznasači dinarske de­ vize: sveta osveta. — Ođ njih se za vremc turske vladavine formirao hajdučki tcmperamenat, koji' se navikao na izvesne surova* sti i usvojio kao glavnu liniju pona< sanja, da treba bez obzira i na sve načine uništavati protivnike i) neprijatelje narodnosti i težnji za narodnom i državnom samostalnoš­ ću; taj hajdučki tempera* m e n a t još d e j s t v u j e«. To »još« jest 1914. (godina izdanja то* ga članka) a da nije ni u 1°21. pre­ stao dejstvovati, ne će, mislimo, ро₽> reći ni sam g. Cvijić. Sada da citiramo malo S t o j a n a N o v a k o v i ć a. U njegovoj knji* zi: »Vaskrs države srpske« kaže se, da je Karađorđe iza osvojenja beo­ gradske tvrđave dopustio Sulejma-n Paši i »dobrim« Turcima, da ostanu u Beogradu, ali bez oružja. Još mu �Epoj 317 Br> ПРАВДА PRAVDA' Strana 2 Страна jc obećao, da će mu dati pratnju do jedno, kad se zna, da u narodu još I zgodni, ali da imadnemo svega, što nju kontoaristice A. K. kao netačnu. Carigrada. Sulejman Paša nije mogao »dejstvuje hajdučki temperamenat«, 1 nam je za život potrebno i da mog- Informaciju za tu noticu dobili smo da izdrži dugo u Beogradu usljed kad se zna, kakove je načine i sred* 1 nemo pomoći sirotinju, ali pravu si­ od jednog našeg pouzdanog pristaše, tc se radi toga i nismo obraćali na raznih trvenja, koja su nastajala iz* i stva upotrebljavao srpski narod u rotinju, oksuze. Eto, brate, nešto je posijano, ali nipoliciju radi potvrđenja njegovih među nemoguće mješovite uprave borbi protiv Turaka, kad se zna, da turske i ustaške, i pode 7. marta nas jedan jak dio srpskog novinstva jesi zemlju valjano priredio, nije zem­ navoda. Jučer smo to učinili i poli­ 1907. god. u Carigrad u pratnji ci= smatra za Turke i tu svoju misao lja usitnjena, niti sjeme dobro prikriveno cija nam je potvrdila, da su navodi jelog vojnog i civilnog činovniištva. ucjepljujc narodu u krv dnevno u zemljom. Ako Ti sebi dobro ne pro- »Jug. Lista« taČni. Žalimo, što je do* Nu odmah nadomak Beograda kod , desetak hiljada prknjeraka, onda će streš, nećeš, Bogami, ni spavati slatko. šio do ovog po nas neugodnog raz* Pašinc Česme, napali su ih ustaše I svako lako razumjeti, dokle i kako Tako je isto i sa zemljom. Nijesi je računavanja s »Jug. Listom«. Samo uhasolio kako treba, pa ne ćeš imati ! ipak imanio nešto da mu prigovori* po naređenju iz Beograda i sve po* strahujemo za svoju budućnost. I pojava raznih Boškovića je u ni onoliki rod, koliki onaj pemac, što mo. Naše je mišljenje, da se iznoše­ ubijali, ma da su svi osim Sulejman Paše i nekolicine njegovih ljudi bili prvom redu posljedica svega gore se u Mrkotić naselio. Jest, on ne sije njem ovakovih seksualnih zlo* bez oružja. U isto vrijeme su sve navedenog, te ako to novinstvo i rukom, nego sijalicom, pa ne samo da čina nimalo ne služi čišćenju, jav* turske porodice u Bcogr^ dalje nastavi u tome tonu, onda vla* je brže od Tebe svršio sijanje, nego nog morala, nego što više da se time d u i u Š a p c u također p o u b is st ma ne će bit ii moguće da naprave je uštedio i sjemena. Mi smo računali, baš ruši javni moral, kad djevojčice red u državi na osnovi p r a v d e, da se sijaljkom potroši za čitavu po­ i dječaci, koji u svojoj nevinosti ne­ j a n e. Sada bi, kad bi nam prostor lista nego će morati činiti razna nasilja, lovinu sjemena manje nego rukom, a maju ni pojma o mogućnosti tako* dozvoljavao, trebali da na trećem koja bi mogla zahvatiti u svoj vrtlog ipak sijalicom bude veći i tri put bolji vih zločinstava, čitajući te vijesti i mjestu citiramo sve one bezbrojne i šire slojeve muslimana, te tako rod, jer je svagdje jednako posijano. slušajući dernjavu dječurlije po ulici, članke listova »Politike«, »Beograd* stvarati još mnoge i mnoge Boško* Onda nije čudo, da je konac ovakog bivaju baš poticani na razmišljanje skog Dnevnika«, »Epohe«, beograd* v/će. Kad to mislimo, otvara nam se Tvog gospodarstva, da ne možeš izaći o seksu Inim stvarima, što im može ske »Pravde«, ovdašnjeg »Naroda«, pred očima veoma orna perspektiva na kraj s Tvojih 110 dunuma, a Bu­ samo škoditi. Zatim, ako već »Jug. a tu i tamo »Srpske Riječi. a u ko­ budućnosti i nas muslimana u ovoj garin uzme njivicu pod najam od 20 List«, računajući na bolju prodaju 1L do 30 dunuma, pa odhrani i sebe i sta. hoće pošto po to da to javlja, jim se člancima mi, braća Srba i .po državi, kao i države same. krvi i po jeziku, nazivamo svi od Stoga bismo preporučili svima o- svoju obitelj i opet odnese bukadar molili bismo ga. da ne javlja, da su reda, Turcima, dahijama, begovima nima, koji imaju kakva bilo uticaja pare. Jest! Bugarin je uzorno gospo­ lupeži muslimani i da je žrtva kato.1* i agama, koji smo vjekovima mučili na pomenuto novinstvo, da obusta* dario, pa je morao imati i hasnu. Za­ kini a, što bi njemu, kao listu, ko ji ne raju i hoji hoćemo da je i danas mu* ve taj njihov razorni rad, jer o nje­ što i Ti nebi tu hasnu tako od Tvoje ipravi razlike po vjeri, i odgovaralo. .Što sc tiče naše prijetnje, to je cimo. mu ne samo da ovisi naša suradnja rođene zemlje teglio? Ka bi mi počeli računati, koliko vi mišljeno tako, da bi za slučaj nje­ Kad se dakle to sve troje uzme za­ u v?adi. već i daleko važnije stvari. težaci, pa u prvom redu i država, gu­ govog daljeg isticanja vjerske pri­ bite, što tako slabo o zemlji radite, padnosti seksualnih zločinaca, bili zavrtila nam bi se glava od brojki, jer dužni preporučiti čaršiji, da ga boj* se radi o milijardama. kotuie, uza sve to, što se njegovi raznasači deru po čaršiji: Pobjeda Pogledaj sad ovdje! Uski slogovi, Sastavio po raznim vrelima i vlastitom iskustvu: Ajanović Abas. Kjemal-paše’ široki jarci tako, da zapravo samo pola Pisma muslimanskom težaku o zadrugarstvu. (Nastavak). Dosta smo sad šetali oko kuće i u mašinerije, na koje će doći red, da o kući, a sad hajdemo da vidimo Tvoje i njima opširno govorimo, s kojim se radi o zemlji. Ove mašine su bile naj­ polje 1 poljoprivredu. novije i najbolje, a davali su mi ih Ih, brate Haso, ovdje je istom jad i Francuzi, da ih preuzmem, te ih vama i pokora! Eto uzmimo sad, kad smo j seljacima rasprodam, pa kako se koja na Tvom dobru, Tvoje imanje u ze- i proda, da se tako i plati. Nijesam se mlji. Ostalo Ti iza oca 59 dunuma i ' mogao ustegnuti od smijeha, kad sam omirazio si od punca ženevine 60 i vidio sliku jedne ovake mašine, koja dunuma, dakle imaš svega 119 du­ se jedino upotrebljava na uzornim, numa zemlje. Pa Ti na tolikoj oraćoj ili kako vi kažete na švapskim težakzemlji teško živiš! Nije ni čudo: Vi- ; lucima. Francuz razvalio oči i pita me, djeli smo Ti gore kuću, avliju, uzgoj i šta je tako smiješnog na toj slici, a blaga, vrt, voćnjak, pa smo ustano­ ; ja mu odgovorih: »Kako ni;e smiješno, vili, da Ti to ne odbacuje skoro ni­ ' kad naši seljaci skoro svi još uvijek kakav prihod, a o kakvoj drugoj pri­ i oru drvenim plugovima?« Da si ga vredi, o kakvoj hasni s druge strane ; sad vidio! Moj ti Francuz razvratio ne može se kod Tebe ni govoriti. i oči kao dv;ie tenđeje i pitao: »Je li moguće?« Gorko sam se nasmješio i Istina, Ti uloviš koju paricu proda­ jom teieta, junčeta, kravice, jajeta, ko­ : potvrdio mu golu istinu, istinu koja koši, ali to je sve iznimno, jer nema na sve boli. ni govora o kakvom Tvom redovitom Naši težaci nemaju ni poima, šta je usjevni red. Ore se.pod šenicu i druga prihodu. Nemoj se mrgoditi, jer je žita samo jedanput. Sjeme ne mije­ ovo ovako! Zar Ti i danas ne oreš njate i ne birate, ogromna većina se­ drvenim plugom? Zar Ti i danas ove ljaka nema ni poima, kako je baš dobre oranice i polja ne obrađuješ kao izbor sjemena važan za sjetvu. Samo i Tvoji stari prije stotinu godina? Brate, radiš kao pod silu, kao da ne nek se nešto posije, što mu drago i kako mu drago, pa će dragi Allah dž. radiš sebi! Drveni plug! Ne možeš za­ š. obazrijeti se na svog roba. Nije misliti, kolika je sramota i Tvoja i tako! Bog je rekao, da se radi, pa će naša, a Bogme i naše mlade države. se onda imati, a daje siromaštvo pola Čekaj, pusti me, da Ti nešto pričam I harama. Dakle i sama vjera nalaže, Tu nedavno ntko je natentao na me da mi moramo raditi, ne da budemo neke Francuze, koji su prodavali one POD LISTAH Kratak životopis Muhameda Alejhisselama po Muhamed Ibni Ishaku i Abdul Malikju Ibni Hišamu, preveli Braća Muftići u Žepču (Nastavak). Ebu Sofjan kod Muhameda u taboru. »Kad je Muhamed bio utaboren u Mar-el Zahranu, misli'! sam — tako priča el-Abbas — jao Kurejšijama. (EI-Abbas — amidža Muhamedov. — Mar-eFZahram je samo % milje uda­ ljen od Meke). Tako mi Boga, a*o Muhamed uniđe u Meku silom, prije nego što ga oni zamole za milost, onda su propali za uvijek. Ja uzjašem zato na mulu Muhamedovu zvanu ElBejzu i odjašem do EFAraka misi ći, da ću možda tamo naći kakvoga dr­ vara ili mljekara ili inače kakvoga trgovca, koji ide u Meku, da Kurejšijama kaže, gđe je Muhamed, da izađu i da ga zamole za milost prije nego što provali u grad. Onda se zakunem Bogu, odlučivši sam tamo otići, da postignem svrhu svoga puta. Najed­ nom začujem razgovor između EbuSofjana i Budeila ibni Varake. Onaj reče: »Nijesam nikada toliko naloženih vatri i vojske vidio kao sinoć«. Budeil odvrati: »Boga mi, to su Ho- i zaa, koji su nahuškani na rat«. Ebu ј Sofjan dometne: »Hozrfai su premaI leni, a da skupe tolike vatre i vojsku«. Ja prepoznali njegov glas i viknem: »Ebu Hauzala«, a on prepoznavši me ; doviknu: »Ebu el-Fare, ja sam«. »Šta j ti je? Draži si mi, nego otac i majka«. . »Jao tebi, Ebu S fjane! Ovdje je Mu' hamed sa svojim ljudima. Jao Kurej’ šijama!« »A šta ćemo činiti? Rado ću I dati za te i oca i majku!« »Tako mi I Boga, ako Te uhvati, otkinuće Ti glavu. Uzjaši do mene na mulu, ja ću Te povesti i zamoliti za Te milost«. On uzjaši, a njegov se drug povrati. Pokraj koje god smo muslimanske straže prošli, upitali bi, tko je, i čim bi opazili Muhamedovu mulu, odmah bi rekli, to je Muhamedov amidža. Kad smo prolazili pokraj Omerove i vatre, viknu on, približivši se nama: i »Ko je!«, a kad je Ebu Sofjana vidio ' reče: „То je Ebu-Sofjan, neprijatelj božiji; slava Bogu, koji ga bez nago­ vora i obveze predaje u naše ruke*. On otrči onda Muhamedu, a ja podbodem mulu i pretečem ga. Skočim 9 nje i stupim Muhamedu. Omer uniđe također i reče: „О božiji poslaničel Evo Ebu-Sofjana, kojeg je Bog bez I ugovora dao u naše ruke; dozvoli, da i mu odrubim glavu*. Ja rekoh: „Воj žiji poslaničel Ja sam ga uzeo pod I svoju zaštitu*. Sjednem onda uz Muhameđa, uzmem Ebu-Sofjona za glavu rekavši: „Boga mi, fteka mu osim mene noćas niko ne pristupa*. Kad je Omer još mnogo koječega o tom površine rodi. Eno uz puteve i među ' šikarje grmlje odraslo, a to sve oduzimlje mjesta, na kojem bi moglo пе| što roditi i koje služi raznim kukcima, bajama i bubama, što uništuju usjev. i Je li Meho. reci eto Hasi, gdje su nama I ona lijepa, fino i razumno obrađena i seljačka polja, kao u drugim napred­ nim zemljama? Kloiko se seljaka bavi ! obrađivanjem šećerne repe, sijanjem ’ lana i konoplja za fabrike, koji li sadi i hmelj i sije ječam, od kojeg se pravi ■ piva? Koji li se naš seljak bavi pro; izvodnjom sjemena za sjetvu, proiz: vodnjom povrtljenog sjemenja ili slično? Skoro ni jedan. Pa ovo je pitanje smi­ ješno, kad pomislimo na to, kako je kod našega seljaka još sve uopće, tako jadno i nevoljno. Jesmo li mi ljudi, da tražimo od slijepca, da pravi sahate ili gluhi da uči svirati! Moramo vas, brate, naše seljake najprije izlije­ čiti. Kako ćemo to provesti, pisaću Ti u drugom pismu. (Nastaviće se). Bilješke. I i ' i »Javaš, šamšir efendijo!« Pod tim naslovom jc odgovorio »Jugoslaven* ! ski List« na našu noticu, kojom smo I bili obilježili njegovu vijest o silova* i | 1 ; ; | • I | : , I ' i ! ! I i i i | | iznio, rekoh ja: „Polako Omere. Boga mi, da on pripada plemenu Benu Adi Ibni Kaab, ne bi Ti tako govorio, ali Ti znaš, da on pripada sinovima Menafa“. Omer odvrati: „Tiho, Abasu, tako mi Bog*, ja sam se više veselio na dan Tvoga prelaza na islam, nego da je El-Hatab prešao, jer sam znao, da je Muhameda to više veselilo*. Onda reče Muhamed: ‘„Hajde sad sa njim u Tvoj logor i dovedi mi ga su­ tra rano*. Ja ga odvedoh u svoj logor I on provede noć kod mene. Slijedećega jutra odoh opet s njim Muhamedu. Kad ga ovaj vidje, rekne: „Jao Tebi, Ebu-Sofjane. Zar još ne uviđaš, đa nema boga osim Boga?* On odgovori: „Draži si mi i od oca i od matere, kako ai blag, kako pleme­ nit, kako nježan spram svojih rođaka; Boga mi, vjerujem, ako imade drugih bogova osim Boga, da bi nešto kori­ stili*. Muhamed opet reče: „Jao Tebi, Ebu-Sofjan I Zar još ne uviđaš, da sam ja božiji poslanik?* On odgovori: „Draži si mi nego otac i mati, kako si blag, kako plemenit, kako nježan spram svojim rođacima, ali Boga mi, što se toga tiče, moja se unutarnjost još malko opire*. Onda rekoh ja; „Jao Tebil Postani muslimanom, priznaj da nema boga osim Boga i da je Muha­ med božiji poslanik, dok Ti se nije glava osjekla*. Ja onda rekoh Muha­ medu: „Ebu-Sofjan je častohlepan čo­ vjek, zadovolji ga*. Muhamed reče: „Dobro, ko stupi u njegovu kuću, nek je siguran, isto tako, ko se u „Nova baukokratija* U beograd­ skoj ,,Epohi“ od 24. ov. mj. ima dopis nekog Mladena M. M. iz Beča pod gornjim naslovom, u kome se napada bečki bankir Krantz i naš bečki kon­ zulat radi tobožnjih njegovih veza s njim. To se nas ne tiče, ali nas se tiče ovaj pasus toga dopisa: „Ako Kranc ponovo ne dođe u haps, pokazaće se našoj zemlji kao pravi dobrotvor Preko koga i kako, to zna Stojan Protić, a znaju i neki drugi sitniji partizani, ali je Kranc uhvatio jakog korena među bosansko-hercegovačkim begovima. Oni su toliko oča­ rani njegovom iskrenošću prema na­ šoj zemlji, i njegovim čestitim glasom, koji šu samo pojačala policijska go­ njenja i sudski prigovori, da su begovi bili rešeni da ga uzmu za generalnog direktora svoje specijalne banke, koja bi bila osnovana u Sarajevu. Kapital za tu banku, u sumi d vesta pe­ deset milijona dinara dala bi naša država otkupivši od njih imanja, koja oni drže u svojim rukama po bi ago v o 1 j en j i m a raznih stambolskih sultana i šenkulislama. Spremljeni su bili čak i štatuti i sve ostalo ; čak su bila spremljena i mjesta u nadzornom od­ boru nekim beogradskim i zagrebač­ kim rodoljubima, ali je stvar zapela i ostala u očekivanju". ! vlastitom stanu zatvori ili ko ode u , hram*. i Ebu-Sofjan nagovara Kurejšije, da se ne odupiru. Kad je on htio otići, reče Muhamed Abasu: »Zaustavi ga, gdje brijeg is­ kače, neka vidi prolazeća božija jata«. Ja poslušah, priča Abas, a kabile su prolazile sa svojim zastavama. Kad god bi koja prošla, upitao bi on, ko su ovi? Kad sam spomenuo Sulejme, reče on, šta me se tiču Sulejmi? Isto je rekao, kad su prošli Nuzejna i sve ostale kabile, za čija me je imena pi­ tao, dok napokon ne prođe Muhamed sa tamnom četom, u kojoj su bili | Muhadžiri i Ensarije i od kojih su se ( vidjeli samo željezni oklopi Tada reče on: »Slava Bogu! O Abasu, ko su ovi ?« Ja odgovorih, to je božiji poslanik sa Muhadžirinima i Ensarijama. Onda on reče: »Tako mi Boga oče Fadlov, proti ovima ne može niko ništa, car­ stvo Tvoga bratića postalo je moćno«. Ja odvratih: »Njegov pejgamberluk«. On upita: »Šta ću sad?« Ja odgovorih: »Pohiti Tvojima«. (Nastaviće se). □ □ □ п □ □ □ □ - Sjetite se м GAJRETA * □ □ 1 �Број 317 Broj „ПРАВДА" — „PRAVDA* Kako se vidi, nije pisen bila nam- ' U okružnoj oblasti u Bihaću, zbog jera da piše o Krancu i bečkim ban- ; obilnog posla, dodeljena su dva na* kama, nego je htio da se očeše o nas. 1 stavnika, a i ranije je bio dodeljivan Naravno da je to sve o banci bcgov- najmanje po jedan nastavnik. koj prosta laž i ko zna, da oni naši Zatim, preudešen je izvesan broj „begovi“ koji iščekuju već godinama, privatnih zgrada za škole, tc se ta­ da im se ma što plati za oteta ima­ ko povećao broj osnovnih škola; a nja, bukvalno gladaju i umiru od gladi, što još nisu za njih određeni na^ samo ko to zna, može da približno stavnici to je usled toga, što se ne* ocijeni onu neizmjernu bizantinsku drs­ ma dovoljan broj učiteljskih snaga. kost toga Mladena, koji kaže da drži­ Svršetkom ove školske godine svr* mo imanja po blagovoljenjima raznih šće učiteljsku školu poveći broj ustambolskih sultana i „šenkulislama*. čiteljskih kandidata, i nadam se da Ej, Mladene, kamo Ti ljudski ponos, će se u idućoj školskoj godini moći zar si baš morao taknuti i u vjerskog popuniti skoro sva prazna učiteljska poglavicu svih muslimana? Mi se ni­ mesta u Bosni. kako ne bismo toliko ponizili, da u Iz svega ovoga videćete, Gospodi* tako posprdnom tonu i iskrivljenim ne Poslanice, da su učiteljske snage nazivom reknemo na pr. šta o pa­ u Bosni ipak pravilno raspoređene trijarhu. i! da se o opštim interesima vodi ra* A što se tiče naših veza sa stranim čun na prvom mestu. kapitalom, naročito njemačkim, te uNadajući se, da ćete ovim odgo­ opće ne postoje, te ako je Mladen vorom biti zadovoljni, molim Vas, već govorio o tome pitanju uopće, mo­ Gospodine Poslanice, da primite u* gao se je obratiti »na nas, pa bismo verenje moga osobitog poštovanja. mu dali o kojekakvim nacijonalizaciBeograd, 23. juna 1921. god. jama stranog kapitala u našoj državi Ministar prosvete: takvih podataka, da bi mu se, kao Pribićević. Srbinu, morala kosa naježiti, ako ima još imalo nacijonalnog ponosa. 6. dru Hasa^Egovićii. Odgovor ministra prosvjete na pitanje nar. posl. Džafera Kulenovića o zatvaraš nju škole u bihaćkom okrugu. Gospodine poslanice, Na Vaše pitanje o zatvorenim škodama u okrugu bihaćskom, od 24. maja, t. g. koje mi je dostavljeno pneko Predsjedništva Ustavotvorne Skupštine, čast mi je dostaviti Vam sledeći odgovor. Pre svega da Vam napomenem, da na to pitanje od 24. maja, tek sada odgovaram zato, što osnovne škole u Bosni još ne stoje pod ne* posrednim nadzorom poverenog mi Min istarstva, već pod nadzorom Ze* maljske Vlade za Bosnu i Hercego­ vinu, od koje sam morao tražiti pot* Tebne podatke, da bi odgovor bio is* crpan i tačan. Prema dobivenom odgovoru od Zemaljske Vlade ne stoji da je u okrugu bihaćskom zatvoreno više osnovnih škola; na protiv, u ćelom bihaćskom okrugu bile su zatvore­ ne samo četuri škole u petrovačkom srezu. U prošloj godini radila su u os* novnoj školi u Kulen-Vakufu dva nastavnika, a kako se pred kraj škol* ske godine broj učenika smanjio, Zemaljska Vlada je premjestila jed* noga nastavnika iz Kulen*Vakufa. Početkom ove školske godine, pak. upisalo se u pomenutu školu 106 učenika, od kojih redovno prisustvu* je nastavi 71 učenik, i pošto se sa ovolikim brojem đaka ne bi mogla s uspehom izvoditi nastava, kad bi! sva ova deca u jednoj učionici, a i za zdravlje učeničke to ne bi bilo dobro, stoga je zavedena preko? dnevna nastava. Prekodnevna nasta­ va ne utiče štetno ni na nastavu ni zdravlje učenikovo, već ima svojih dobrih strana, zbog kojih ona ima sve više pristalica u pedagoškom svetu, a u mnogim školama i u Sr* biji zavedena je. U bi’haćskim školama nema se* damnaest nastavnika, već svega dva­ naest, od kojih su dva bila suvišna, i Vlada ih je htela premestiti. Nu, kako jc jednoj učiteljici odo* breno duže bolovanje, a jedan je učitelj poslat u Vrtoče na zamenjb vanje bolesnog učitelja, to sada ne* ma u Bihaću ni jednog nastavnika suvišnog. Svi nastavnika osnovnih škola u Bihaću rade onoliko, koliko odre* đuje dotični zakon i naredbe. | • ј 1 Na moj stvaran zahtjev u 76. broju »Pravde« odgovoreno je u prekjučerašnjoj »Domovini« nepot* pisanim člankom, koji vrvi pogrda^ ma, ali se ne dotiče predmeta, radi kojeg sam od Vas zatražio zadovolj* Stinu. Kad se baje u oči se gleda, pa Vas stoga još jednom pozivam da do kažete svoju tvrdnju o mom poslan ničkom mandatu »koji in t er* v e n c i j a m a dobro n a p u n j u* je nezasitan džep«. To Vam je, kako se tvrdi u odgovoru, vrlo je* dnostavan posao, pa stoga ne razu­ mijem Vašeg uzrujavanja i prijetnji, za koje Vam mjesam dao nikakva povoda. U »Domovini« mi je predbačeno nepošteno obogaćivanje pomoću in* tervencija; ja sam odbio tu klevetu i zatražio da se iznese makar jedan slučaj, gdje sam ja za kakvu bilo in* tervenciju primio i jedan heler. I mje* sto da iznesete fakta, Vj se krijete za čaršiju i »čudite se drskosti, da Sakib zahtijeva nešto, što je opće* niito poznato i o čemu i vrapci na krovovima znadu«. Pitate se dapa­ če, da li je »Sakib kao i noj, kojiikad sakrije oči u pijesak — misli1 da ga n:ko ne vidi, ili nema ušiju, da čuje šta se u čaršiji općenito govori i šta je notorno«. Javaš malo, dragi vite* že’ Po srijedi nijesu urednici »Prav* de« i moja afera s Hadžičem, nego teška optužba mog poslaničkog dje* lovanja, za koju pošteni ljudi mora* ju pružiti dokaz, ako ne će da dođu u red običnih klevetnika. Ja sam Vam htio pružiti priliku, da taj dokaz iznesete pred časni sud Novinarskog Udruženja, u čijoj sam centrali ja potpredsjednik, a Vi član sekcijskog odbora. U članku se me­ đutim veli da glavni urednik »Do* movine« ne može dozvoliti nikome da u opšte vodi diskusiju o njegovoj ispravnosti. Prema tome otklanjate časni sud Novinarskog Udruženja i, 'logično, hoćete javan obračun. Meni je to svejedno i stoga prihvaćam i tuki obračun. Samo stavljam jedan zahtjev: potpišite svoj od go* v o r, da Vas pri potrebi mogu tuži* ti, jer se ne mogu parničiti sa Alijom Raijevjćem. Stojim na bilježi i oče* kujem da ne ćete u zaplotnjake, jer Vas do sad nijesam takim smatrao, niti svoj prvi odgovor adresiran na Vašu osobu. Sarajevo. 29. jula. Sakib Korkut. * Primjedba uredništva: »Domovi­ na« od 28. jula tvrdi, da je »novom uredništvu »Pravde« dat od Cen­ tralnog odbora distriktan (!) nalog. Страна 3 Strana da u »Pravdu« ne smije uvrstiti ni* I premetne već mrtvog rahmetliju i šta, što ne ćc nositi Sakibov potpis«. oduzeli mu tašnu sa novcem od Izjavljujemo, da to ne odgovara is* K 480.000. . Potom su pošli brzo kolima, u kojim se vozio Osmana* tini. gić. Tamo su opljačkali kočijaša i dva starija čovjeka. Vrativši se kraj fi* jakera, pitali su ironičkt Kovačevi* ća; koji je još uvijek sjedio uz mrt* vog rahmetlil Mustajbega., da li jc Turčin, a ovaj im je pokazujući Bos. Gradiška, 26. jula 1921. svoju šuibaru odgovorio, da nije. I Iza atentata na pokojnog Draško­ tako je oko 4 i po sata u jutro svr* vića obavljene su kućne premetači* šena sva ova tragedija. ne, na nalog sreskog načelstva, kod Kočijaš jc potom zakrenuo fija­ ovdašnjih komunista, i tom priigo* ker i vratio se u K. Vakuf prema dom jc istoga dana obavljena pre­ metačina i kod Mehmeda Bešića žandarmeriji, koja je. kako je na* kuće, koji uopće nepripada komunii* vedeno, daleko 4 km. Kad je fijaker stBckoj. partiji niti) je ikada priipal* došao do postaje, kočijaš je jedva uvjerio narednika o ubistvu, na Što dao. Čim je osnovana J. M. O., on jc mu je ovaj odgovorio, da nema o* odmah pristupio kao član organiza* ružnika, jer se nalaze u 12 km uda* čije i kao takav ostao sve do danas, Ijenom mjestu Rmanju, gdje ima te jc i član odbora J. M. O. Stoga oružnička postaja a gdje je ipak le­ je bila suvišna svaka sumnja u nje­ glo sve razbojničke zavjere i orga* nizacije. Oružnici su tek oko podne govo političko uvjerenje. Upravne vlasti bi trebale voditi pošli u potjeru. Ovog istog dana oko 9 sati u ju* ozbiljnijeg računa o mirnim ii lojal* tro, preko Bos. Petrovca u Krupu, nim građanima i ne davati važno* sti klevetanju i denunciranju zaku­ došla je telefonska vijest o ubistvu. lisnih denuncijanata, inače bi pošte* Očaj je spopao familiju i sve musli­ ni ljudi bili »Izvrgnuti opasnostima i mansko građanstvo a djelom i ino^ vjerno. preziru svojih sugrađana. Jadni : pretužnii jotac Omerbeg, Nadamo se, da se u buduće ovaki inače naš prvi građanin, nalazio se slučajevi ne će više događati. Mjesni odbor J. M. O. tad u Bihaću ii naravski je odmah krenuo u Kulen Vakuf. Potom se iz Bos. Krupa, 21. jula. Krupe unatoč udaljenosti od 60 km Ubistvo Mustajbega Kulenovića. i opasnosti od hajduka krenulo po* Žalostan i tužan događaj, koji jc iedinački više kola ii u Kulen Vaku* cjelu Bosansku Krajinu napunio fu je bilo na dan dženaze rahmetli tugom, desio, se 27. maja ov. god. To Mustajbega oko 100 Krupijana sa je bilo grabežno ubistvo Mustajbega gradim načelnikom g. M. MesiKulenovića. veletrgovca. iz Bos. ćem. Krupe i inače materijalno najnapred Koliko je čestiti i vrijedni rah* nijeg muslimana trgovca na Bosan* metlija vrijedh i koliko je bio ci* skoj Krajini. jenjen, najbolje se vilđilo iz preve­ Toga dana bio je Must aj beg na ljubavi vakufskih građana, koji ' sajmištvu u Kulen Vakufu, gdje je like su svi bili ožalošćeni ovim tužnim naplaćivao dugove i primao narudž* događajem i koji su sve krupljane be. primali) u svoje kuće nedajući im Kad je svršio poslove u Kulen da se zadržavaju po hanovima i ho** Vakufu, uputio se u ranu zoru 27. telima. ' maja u Bos. Krupu. Vozio se u fi­ Najžalosniji je bio momenat, ka* 1 jakeru u društvu sa svojim znancem ' Milanom Kovačevičem i kočijašom. da je bHa dženaza, gdje je bilo pre*. i Na serpentini Čavke (na 4. km od ko 1.500 duša i gdje je, kada je 'krupK. Vakufa) napala su ga tri razboj* ski bilježnik g. Kabljagić držao is* pred Krupljana oprosnu besjedu sve nika, koji su bili obučeni slično voj* listom plakalo. Vidilo se, da se gubi nicima i oboružani vojničkim puška­ ma. Rahmetliia je toga mlomenta u rahmetlilj! jedan narodni miljenik, je kao napredan čovjek bk> na spavao u fijakeru, a razbojnei su koji diku, i hvalu svojoj porodici, slučajno naišli najprije na vakufskog cijeloj korist oko%ii a i islamskoj zajedni* trgovca H. Osmanagića, koji je pje* ci i domovini. ške sa jednim dječakom prepriječio Bol porodice i građana je vel:ka, ali serpentinu, dok su njegova kola sa još nekoliko ljudi išla oko 100 me* je ipak nekoliko ublažena, kad su svi tara iza fijakera Mustajbegova. Raz* razbojnici/ do jednog uhvaćeni za­ bojnici su najprije napali na dječa­ jedno sa sukrivcima i što će ih stići M. ka i oduzeli mu sat i lanac. Osma* zaslužna kazna. nagić je, idući za dječakom, povi* kao: Bježi, to su razbojnici! I Rahmetli Mustajbeg se probudio ii potrčao niz cestu do kola Osma* nagića, ali iz nekog neobjašnjenog razloga' povratio se opet fijakeru. Na sjednici zakonodavnog odbo* Dok je ulazio u fijaker, ubice i raz* ra od 28. ov. mj. ustao je komuni­ bojnici su već pucali u njeg salve, stički poslanik Života Milojković i teško ranjen u srce, u grudi i u ru* protiv zakonskog predloga o zaštiti ku sa 4 metka dum*dum taneta is­ države, pošto je u komunističkoj pustio je svoju čestitu i plemenitu partiji okupljen cijeli radnički šta* dušu. lež. Za predlog su govorili dr. Voja H. Osmanagić, koji je dohrlio fii* Marifeković demokrat, dr. Uroš Ste* jakeru, našao jc lovačku pušku rah* jić zemljoradnik i Ljuba Jovanović metlijinu već napunjenu i .povikao radikal. Proti predloga je također na Kovačevića, koji je mirno i rav­ govorio republikanac Jovan Đono* nodušno sjedio: »Što ne pucaš?« i v:ć. Kod glasanja je primljen pred* dobio odgovor: »Ne znam!« Stoga log većinom glasova. jc on uzeo pušku, počeo braniti1 mrt* Tendenciozne grčke vijesti. Javlja vo tijelo proti tri razbojnika, koji su jednako pucali u Mustajbega mimo se iz Pariza; Turski ured za infor­ kočijaša i Kovačevića. U pušci su macije u Parizu objelodanjuje ovu bila samo dva patrona, koja su na* notu: Vijest iz Atene, da su Grci jedanput ispuknuta. te 'Osmanagić, zarobili Kjazim Kaarbekžr pašu sa teško ranjen u nogu i u stegno, bez 30.000 momaka, ne odgovara istini oružja i municije skočio je sa ceste Ovaj je paša zapovjednik kavkas* niz stijenu u guduru i tako ranjen i- ke divizije, te se momentano uopće pak se spasio. Tad su hajduci pre* ne nalazi na grčkoj fronti. Broj grč* stali pucati i pristupili fijakeru, te ke vojske, koja se nalazi u borbama zapovjedili kočijašu, da priđrži i s Turcima, iznosi samo 50.000 mo- Naši dopisi. Politički pregled. �Strana 4 Страна maka. Nije poznato, gdje je koncen« triran drugi dio vojske. Isto tako ni« jc istinita vijest, da jc u Angori do® šio do antikemalističkog ustanka. Članovi narodne skupštine i ministri nalaze se na fronti. Najžešći antikemaLst Ali Kemal glavni urednik li* sta »Pejam Sabah« preporučuje slo« gu i mir, dok se ne sastane narodna skupština. Broj 317 Број „ПРАВДА* — PRAVDA* ove Stipendije, a i dosadašnji Stipen­ disti komore neka najdalje do 15. au­ gusta pošalju vlastitom rukom napi­ sane molbe, kojima treba da prilože: 1. rodni list; 2. posljednju školsku svjedodžbu; 3. svjedodžbu siromaštva izdanu ove godine u kojoj treba da su tačno navedene imovinske prilike, ka­ ko molitelja tako i njegovih roditelja. U molbi treba navesti, da Ii je prošle školske godine dobivao Stipendiju od komore ili od koga drugog i koliku, zatim da li je osim komore molio ove godine još i druge za Stipendiju. Samo one molbe, koje budu komori pri­ spjele do 15. augusta u smislu gore izloženih zatjeva, uzeće se u pretres. na znanje i dodao, da će se on:, koji su oko njega sabrani slagati u po­ štivanju prava manjina u potpuno dobroj volji. Pobuna u Mongoliji. Po vijestima iz Moskve ušle su čete republike Dalekog istoka u Urgu tjerajući bje« žeće odrede bijele garde baruna Ungcrua. U Urgi je obrazovana pro« vizoma revolucijonama vlada MonPotpuna zabrani prodaje alko­ ; golije. Taj grad leži na sjeveru Mon* hola u Turskoj. Angorski parlamegolije, oko 400 kilometara južnije nat je jednoglasno ovih dana primio od sibirskog Bajkalskog jezera. ovaj zakon: 1) Uvoz sviju alkoholnih pića strogo je zabranjen na cijelom prostoru otomanske teritorije. 2) Svaka prodavnica alkohola biće zatvorena. Država će zapečatiti sve Novi zakon o zaštiti države. Iz kazane, džbanove i burad. Beograda javljaju: U novom zako« 3) Alkohol se ne može prodavati u nu za zaštitu države ustanovljene su trgovini, osim denarurisan i pošto bude za pojedine delikte visoke kazne, pregledan od državne vlasti. tako svaki pokušaj revolucije, po« Koji postupe protivno, biće osuđeni bune, agitacije i raspirivanja mržnje na novčanu kaznu od 100 do 500 lira protiv države kažnjava se sa 20 go­ (turska lira do predratnom kursu dina robije. Neovlašteno nošenje o< 24 dinara) i na tjelesnu kaznu, ružja kaznit će se zatvorom od go« koja se kreće između 80 i 100 dine dana ili sa 30.000 dinara globe. udaraca batinom i na zatvor od 2 do Oštri su osobito pasusi protiv 6 mjeseci. hajdučije, a predviđene su i mjere Krvave borbe u Maroku. Vijesti protiv štrajkova činovnika i namje« koje su iznenada stigle iz Maroka, štenika u državnoj službi. kazuju, da se tamo već odavno .pri* Protestna rezolucija rodnog mje­ premao veliki ustanak Arapa, o kos sta atentatora Alijagića. Dobili smo me nije dosada nigdje ništa* javljaš ovaj dopis iz Bijeljine: Uredništvu no, a koji se sada razmahao velikim Pravde, — Sarajevo. opsegom u prave bitke. Tako vijest Povodom izvršenog atentata na veiz Madrida od 27. ov. mj. kaže: likog državnika i iskrenog rodoljuba Ministar rata izjavio je novinari­ pokojnog Milorada Draškovića, narod ma, da tvrđava i tabor kod Mellile grada i sreza Bijeljinskog, bez obzira nemaju nikakvih veza sa prednjim na vjeru, narodnost i partijsko osvje­ položajem četa. Ustanak plemena je dočenje, na svom velikom zboru odr­ opći i potpun. Ne zna se, koliko će se kolona vratiti kući. Pošto se čuje I žanom 26. jula ove godine donio je ovu Rezoluciju pucanje pušaka u smjeru prema Ba« Narod grada i sreza Bijeljine, bez temu, može se zaključiti da se ta« mo još uvijek nalaze španjolske če­ obzira na vjeru, narodnost i političko te. Španjolci su uništili sav svoj zra* . osvjedočenje, na svom velikom zboru, održanom 26. jula ove godine, jedno­ koplovni materijal, da ga neprijate« dušno osuđuje atentatora i njegovo lji ne dobiju u тике. Ministarski sa? društvo. Žalimo, da su atentator i nje­ vjet zaključio jc poduzeti sve mo­ govo društvo rođeni u našoj sredini, guće mjere, kako bi se poduprla ak« c ja španjolskog komesara u Maro* • pa pred kulturnim svijetom bacaju ku. Daljnje čete nisu otposlane. Sve , ljagu na narod ovoga kraja i kaljaju vi jesti i komentari listova o položa­ i umanjuju istorijom dokazane nacio­ nalne žrtve Semberaca, potomaka ju u Maroku podvrženi su preven* Kneza Ive. tivnoi cenzuri. Narod grada i sreza Bijeljine bez Španjolske čete odrezane. Javlja obzira navjeru, narodnost i partijsko se iz Madrida: Ministar rata izjavio osvjedočenje na svom velikom zboru je novinarima, da tvrđava i tabor održanom 26. jula ove godine, u inte­ kod MelUle nemaju niikakovih veza resu narodne časti i onih stotine hi­ sa prednjim položajima. Ustanak ljada junaka, koji za našu slobodu i plemena je opći i potpun. Ne zna se ujedinjenje proliše svoju dragocjenu koliko će se kolona vratiti kući. Ka­ krv i ostaviše kosti po svim bojištima ko se čuje pucanje pušaka u smjeru u minulom svjetskom ratu, apelira na prema Batemu, može se zaključiti, vladu i narodno predstavništvo, da da se tamo još uvijek nalaze špa« odlučno učine kraj nesavjesnoj i po njolske čete. Španjolci uništili su državu sudbonosnoj agitaciji komunisu svoj zrakoplovni materijal, da ga stičko-terorističke organizacije. neprijatelji ne zaplijene, pa sada Pošto je komunistička partija po nemaju više n-kakovih zrakoipjova dosadašnjem svom radu iz riječi prešla ni aeroplana. u djela, narod jednodušno želi i zah­ tjeva, da vlada komunističku partiju Izmjena i potpis trianonskog mira. oglasi, da je za državu neprijateljska, Javlja se iz Pariza: 26. ov. mj. izvr* i radi toga, da je u interesu našeg šena je u ministarstvu inostranih kulturnog, privrednog i socijalnog razdjela izmjena i potpis protokola o vitka zabrani". ratifikaciji trianonskog ugovora iz« Stipendije trgovačke i obrtničke među saveznika i Madžarske. Pred­ komore. Trgovačka i obrtnička kosjednik Cambon izrazio je nadu, da će svi učesnici izvršiti ugovor sa mora će podijeliti za Škoi. godinu 1921/22. nekoliko Stipendija za pohapotpuno dobrom voljom. Madžarski danje ovdašnje trgovačke akademije i zastupnik u Parizu je izjavio, da je tehničke stručne škole, zatim po neMadžarska spremna lojalno izvršiti koliko Stipendija za pohađanje trgo­ sve svoje obveze, te ujedno izrazio vačkih zanatlijskih i ženskih stručnih želju, da se i susjedne države Ma« škola. Osim toga će podijeliti nekoliko džarske drže mirovnog ugovora i Stipendija odnosno potpora za poha­ zaštite prava manjina, koje su od« sječene od Madžarske. Cambon je đanje viših trgovačkih škola. Siromašni i vrijedni učenici, koji reflektiraju na uzeo riječi madžarskog zastupnika Domaće vijesti. Poziv za invalide na opći pregled. Dobili smo od gradskog poglavar« stva: Prema naređenju gospodina ministra za socijalnu politiku, Di^ rekcija za invalide I. broj 15.580 od 1/6. 1921. god., obaviće se opći pre« gled invalida t. j. vojnih lica, koja su zadobila ozljedu ili bolest, ili im se ova pogoršala usljed vrše­ nja vojne službe u svjetskom ratu, kao i u svim pređašnjim ratovima, kao i onih, koji su ostali pozlijede« ni nli zadobili bolest u vojsci poslije svjetskog rata. Pozivaju se sva gore pomenuta li* ca, koja u gradu Sarajevu obitavaju bez razlike, da li već kakvu penziju ih potporu primaju ili ne, da se u vremenu od 22. jula pa do 6. augu­ sta t. g. od 8—13 sati prijave kod i gradskog poglavarstva soba broj 75., • gdje će se za svakog ispuniti propi* sno saslušanje i odredi-ti mu dan pre« gledbe. Sa sobom treba da donose inva« lid platežni nalog, ako ga ima, vojni­ čke dokumente, oženjenVvjenčani ‘list, rodne ili krsne listove za svakog člana porodice, kao i poreznu knji« gu, iz koje će sc visina poreza moći ustanoviti. Prcgledba obavljale se poeair. ' 1. augusta t. g. kod Komande vojnog okruga u Sarajevu. Upozorava se svaki, koga se ovaj ipoziv tiče, da ako ne dođe na sasluša­ nje i na pregled, gubi pravo na in* validsku penziju i potporu, makar da mu se ona sada već doznačuje. Proširenje sarajevske bolnice. Mi* nistarski Savjet usvojio je predlog Ministra Građevina, da se opravka i proširenje bolnice u Sarajevu izvrši u režiji u sumi 6,698.000 kruna. Poštanska štedionica šalje nam ovu objavu: Ministarstvo Pošta i Te­ legrafa u Beogradu dozvolilo je, da sc na štedne ‘knjižice, koje je izdala poštanska Štedionica u Sarajevu, po« čam od 1. septembra ov. g. može kod svake pošte u Bosni i Herce* govini kratkim putem otkazati i po* dići do 50 dinara (200 K) u mjesto dosadašnjeg najvećeg iznosa od 40 kruna. Banka Gajret. —- Upozoravaju se akcioneri Banke Gajret, da izvole uplatiti daljnih 20°fo nominalne vrijed­ nosti svojih akcija najdalje do 15. avgusta ove godine, jer će se za sve uplate, koje uslijede nakon toga vre­ mena, računati zatezne kamate. (256). OGLAS. Pokrajinska uprava za B. i Herc. Rudarski odsjek. Broj 112.114/ХП-2. Šaraj evo, 26. jula 1921. Rudarski odsjek u Sarajevu izdaće putem natjecanja dobavu od 30 vagona brašna u jednoj ili više par­ tija, ali ne ispod 5 vagona, i to svega: 7 vagonabrašna zapecivo 7 vagona brašna za kuhanje i 16 vagona brašna za kruh. Cjelokupna količina brašna ima se da dobavi najkasnije do 30. septem­ bra 1921. Prazne vreće dostaviće se dotičnom liferantu ili mlinu franco na raspolaganje. Dobavljač ima u ponudi da naglasi, od kojeg mlina kani da brašno na­ bavi. Biljegovanu pristojbu po skali II. i III., 1% poreza na poslovni obrt i 1®/a poreza za potrošačke zadruge ima po zakonu da snosi dobavljač sam. Propisno biljegovane i zapečaćene ponude sa znakom »Ponuda za ... . vagona brašna« imaju se najkasnije do 30./VII1. o. g. 10 sati prije podne potpisanom odsjek« da predlože. Šef rudarskog odsjeka u. z. 255 inž. GoHtiša, v. r. Najjeftinije i najbolje papirne vrećice dobivaju se u svim količinama i vrstama kod багајтћв tvornica papirnatih vrećica (kesa) u Sarajevu 8 Zatražite cijene i uzorke! ! | : I I ! ; 1 Int. telefon 124. Narodna Jugoslavenska kuhinja z Kralja Petra ulica br. 2. -.. -...... ■'... = ------------------------------------- ------- j Poznati Mehmedčauš kuhar. — Svakovrsnih ukusnih jela sa umjerenom cijenom i dobrom poslugom. — Za čistoću jamčim. Muiaga Kovačević zvan Mostarac. i MuslimansDa trgovačka i obrtnička banka za Basnu I Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu Središnjica: Sarajevo. Pupilarno siguran zavod. — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Dionička glavnica 1o,ooo.ooo kruna. Pričuve боо.ооо kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije. — Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta.— Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe,a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ Kancelarija: Kralja Petra ulico Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: ZN Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija D. i A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/987be7440b3e4cc84ab4ef9f1bf6fe54.pdf ca03ed9645aad3693026ca64d7d21c07 PDF Text Text POS1AR1NA U GOTOvu PLAĆENA. PRAVDA pojedini broj К 2 ~ Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom, Uređuje ređakcioni odbo'. '•etplata: za našu državu godišnje K 200.—, na pola godine K 160.— ; za inozemstvo K 250.- . radništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra alici u vakufskoj paUči. Telefon br. 842. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАИИЈЕ Broj 80 (318) Sarajevo, utorak 2. augusta 1921. (27. Zil kade 1339 Zakon o zaštiti države. Komunizam koji se još za vrijeme rata poput kakove pošasti počeo širiti po cijelom kontinentu, našao je u na­ šoj državi vrlo plodno tlo. Opća eko­ nomska bijeda, nacionalne i vjerske razlike, koje se često ispoljuju i u samoj politici, dezorganizacija državne vlasti, međusobno trvenje građanskih stranaka i si. pogodovalo je, da se sjeme, što su ga ruski boljševici bacili preko svoiih agenata i u našu državu, razvija i da se čvrsto ukorijeni. Za­ robljenici naši, koji su prošli boljše­ vičku školu u Rusiji i koji su se na­ kon oslobođenja počeli vraćati svojim domovima, davali su nove sokove tome društvenom korovu, a ratom demorali­ zirane mase gledale su u sovjetskoj republici eldorado, zemlju vječitog užitka i besvjesno hrlile u komuni­ stičke redove. Ni državne vlasti ni političke par­ tije nisu tomu poklanjale zasluženu pažnju, nego su se međusobno gložiie, pa što više katkad i kooperirale s ko­ munistima, samo da bi protivnika sru­ šile. Naivnu vjeru, da će komunizam kao kakov društveni orkan sam od sebe prestati, počeli su još lanjske godine podrivati ozbiljni štrajkovi, a ispad izbora za Ustavotvornu skup­ štinu, koji su donijeli 58 narodnih po­ slanika, sa oko dvijesta hiljada glasača, ozbiljno su potresli tu vjeru. Kako su i komunistički poslanici i uopće vođe komunista naglašavali, da su daleko od svakog terora i da će se samo le­ galnim sredstvima boriti za ostvarenje svojih načela i svoga programa, naše su ih vlasti još i mogle tolerirati, ali kad su iza nove godine zaredali rad­ nički štrajkovi, koji nisu više bili upe­ reni na to, da se popravi socijalni po­ ložaj radnika, nego koji su sve to više počeli dobivati politički karakter, centralna je vlada inicjativom pok. ministra unutrašnjih djela, M. Draškovića, izdala poznatu obznanu, koja nij'e mogla imati efikasnih učinaka, jer nije predviđala nikakve kaznene sankcije, nego je bila više deklarativnog ka­ raktera. Raspustom sindikata, obustavlja­ njem štampe i zatvaranjem komunistič­ kih domova nijesu bile oduzete mo­ gućnosti komunističkoj partiji, da i nadalje rovari protiv države. 1 njihovi narodni poslanici u parlamentu svojim govorima i tajni agitatori sijali su dalje nezadovoljstvo u mase, a po­ sljedica su toga sijanja zadnji aten­ tati na predstavnike državne vlasti. Videći tako, da joj je egzistencija ugrožena, država, odnosno reprezentant države vlada, odlučila je da se brani. Kao što je i po zdravom razumu i po zakonu svakom dozvoljeno, da u odbrani svog života upotrijebi svako sredstvo, tako se i državi kao dru­ štvenom organu mora priznati isto pravo. 1 tako je došlo do zakona o zaštiti države. 1 | 1 . j I ! I i i I I i I . i i Spočetka je vlada mislila, da treba u ovom zakonu obuhvatiti i tzv. Ob­ znanu, koja je uperena protiv komuništa, i tzv. Objavu, koja ide za istrijebljivanjem kačaka i drugih antidržavnih elemenata. Obje su uredbe dovoljno poznate našoj javnosti i mi se nećemo upuštati u podroban prikaz njihov. Jedno ovdje moramo naglasiti, a to je da je u Zakonu o redu i radu, što ga je vlada pred glasanje o ustavu htjela proturiti u parlamentu, bio predviđen progon i Radićevih pristaša i svih onih elemenata, koji su protiv današnjem sistemu. Kako bi se time, što se trpaju pod jadnu kapu i oni, koji su samo protiv današnjeg sistema, i oni, koji su uopće protiv naše države i protiv današnjeg državnog poretka samo štetilo općim državnim interesima, naši su se ministri dr. Spaho i dr. Karamehmedović energično oprli tom predlogu i tražili, da se zakon o zaštiti države odnosi samo na komuniste, koji putem terora hoće da sruše današnji poredak. Time je naravno otklonjeno i namjeravano raseljivanje Arnauta i Turaka u južnim krajevima. Budući da cijela akcija vladina ne bi imala onoga uspjeha, koji se očekuje od nje, ako bi komunistički poslanici zaštićeni poslaničkim imunitetom imali mogućnost, da i radom u parlamentu i agitacijom u masama podržavaju komunistički pokret, to se u redo­ vima vladinih partija javlja zahtjev, da se komunističkim poslanicima odu­ zmu mandati. Kako bi to bio jedan loš presedan za buduću parlamentarnu praksu, mnogi se opiru tomu i traže načina, kako bi se to izvršilo držeći se i formalno slova zakona. Naše je mišljenje, da je vladina akcija za zaštitu države prijeko po­ trebna, ali držimo, da je jednostrana. Ona će doduše biti jaka da uguši ko­ munistički pokret, ali ona neće uklo­ niti uzroke njegove. Uporedo sa suz­ bijanjem komunizma morala bi ići i akcija za osiguranje socijalnog položaja radništva. Treba metnuti ruku nasrće, pa otvoreno priznati, da je oskudica sredstava za život i osiguranje egsistencije nagnala radničke mase u ko­ muniste. 1 kolikogod su se radničke nadnice digle, pa nam se položaj nji­ hov ukazuje obezbijeđen, mi ćemo se, ako samo malo dublje zavirimo u stvar, uvjeriti, da to nije sve onako, kako nama izgleda. Naša industrijalna poduzeća padaju. Zenica, Teslić, Kreka i druga najjača industrijska poduzeća tek što životare i nalaze se pred pot­ punom katastrofom. Prirodna poslje­ dica toga biće otpuštanje radnika. U ljetnoj sezoni oni mogu još i naći zaposlenje u poljoprivredi i ta se ne­ stašica posla neće ni osjetiti, ali do­ lazi zima, kad nema posla oko zemlje. I šta onda? Glad je slijepa i ona ne bira sredstava. Kod ovog bi se morali da zadrže i da dobro razmisle naši državnici. Naša ekonomska organizacija. S in. U članku »J. M. O. i Ustav« naglasio sam, kako je naš poslanički klub zaključiio, da se sazove jedna ekonomska anketa u Sarajevo u svr* hu osnutka naše ekonomsku organi* zacije. Ja sam za to označio jesen, kao naj podesni je vrijeme, dok se tirade ponajglavniji ljetni poslovi Kad sam ovo napisao, nije mi još bilo poznato, da će centralni odbor J. M. O. sazvati! zemaljsku glavnu skupštinu Organizacije za jesen i to, kako ste čitali u »Pravdi«, za poče­ tak oktobrg o. g. Nikad bolja priliv ka, zamislio sam odmah, da se tom zgodom održi i ekonomska anketa! Čekovni račun post, štedionice 1’19 Godina IH. Dan naše organizacije. Kad smo lanjske godine prihvatili poticaj mnogih mjesnih odbora, da prirbdiimo dan organizacije, stajialismo pred prirodnom zadaćom, da manifestiramo snagu organizacije i neprobojnu stisnutost njenih redova, odlučenih na krajnju borbu za svoja građanska i državljanska prava. Pre« življavali smo teške časove, stajali smo pred mnogim preprekama, no nimalo nijesmo dvojili u svoj konačni uspjeh, jer smo zastupali prirodne i pravedne težnje za slobodu i ravnopravnošću. Stoga i ljubav, kojima su bili nadahnuti naši redovi učinili su svoje i mi smo u zdravlju te sloge i ljubavi učinili znatan korak k ostvarenju svojih opravdanih težnja i ciljeva. No jesmo li ih potpuno ostvarili? Neka govori ko šta hoće, ml naglasujemo fakat, da se nalazimo tek na početku stvarnog i realnog rada za obezbjeđenje svog opstanka pa je prijeko potrebno, da se ne obmanjujemo počecima svojih uspjeha, već da i dalje visoko držimo bajrak svoje sloge i bratske ljubavi, bez kojih ne može biti nikakva stvarna uspjeha. To je potrebno tim većma, što naši protivnici ispod žita unose zublju razdora u naše redove i što na razne načine jurišaju na našu slogu, znajući da samo na taj nčin mogu polučiti svoje tajne želje i ciljeve. Ovogodišnji dan organizacije, koji treba održati u petak 19. a u g u* sta, treba da bude vidan znak baš te naše sloge i ljubavi; treba da ubije i zadnju nadu naših protivnika, da će — uzdrmati slogu — po« ljuljati naš opstanak i učiniti uslugu svojim gosama. Taj dan treba da bude vidan protest proti svim rovarenjima i jasan dokaz, da naš svijet zna cijeniti vrijednost svoje organizacije, u čijem zdravlju danas laglje diše i od koje se uz Boziju pomoć - može nadati i boljim uspjesima. Mjesni će odbori, o tom smo potpuno uvjereni, izvršiti svoju duž* nost oko priprema za ovaj manifestne ioni dan naše snage i ljubavi pa im u to ime šaljemo bratski selam i poziv. Na posao, na intenzivan rad! Vrijeme kao naručeno! Iz svih mjesta Bosne ii Hercegovine doći će delegati na glavnu zemaljsku skupsti nu J. M. O. u početku oktobra u Sarajevo. (Računaćemo s okruglim ciframa.) Možda će ih biti iz čitave zemlje do stotinu i pedeset, kao predstavnici od pedeset kotareva, t. j. poprečno od svakog kotara po tro* jica. Vijećaće dan ili dva najviše na zboru Organizacije. Treći dan će se vraćati kućama. Ali, umjesto da se svi povrate tre­ ći dan kući, ostane jedna trećina od njih jedan dan da se razgovore na anketi o ekonomskoj organizaciji. Ostane njih pedeset, kao zastupnici pedeset kotareva jedan dan više u Sarajevu, da stvore nešto novo, v r« lo važno i neophodno n u ž* n o za sve muslimane B. i H., da udare temelje svome gospodarskom napretku i zadrugarstvu, bez kojega im razasutim i nesjedinjenim nema dobra izgleda za opstanak. Pa ako bude trebalo i dva dana više da o« stanu ti odabranici na ekonomskoj anketi, ne smeta ništa, samo kad imaju da obave jedan hajirli posao. A hajirli će biti, ako Bog da, i to potpuno hajirli, kako ćemo to raža« brati li iz razlaganja u ovome članku. Samo, prije, nego se u to upustimo, da spomenem još ovdje što treba glede delegata za ovu anketu. Oni treba da budu više ekonomi nego političari*, više bistri i inteli* gentni, više mladi i okretni, tako, da trebaju od zbilje biti probrani u ovu anketu. Ne treba ih mnogo, sa­ mo po jedan od kotara. I ja se na* dam, da će se lahko izabrati, pa ma* kar i ne išao svaki od njiih i na ze­ maljsku skupštinu J. M. O. Glavno bi bilo, da oni po mogućnosti još od sada budu opredijeljeni za tu anke* tu, kako bi se na njoj moglii pojaviti sa što sređenijim materijalom iz svoiga kotari Njihov je izbor po mom sudu tim lakši, što nijedan pametan čovjek, pa da smo rascijepani i u deset političkih par« ti ja, n e ć e u tomu zazirati? ni , malo od lica, koje se odabire za an* ketu, nego će mu još svako biti za­ hvalan, što preuzima na se jedan op« i ći narodn:i teret, da ga nosi i o* stvaruje. Materijal, koji ću ovdje iznijeti, pokazuje kako rad u ekonomskoj organizaciji ma na stotine prečih , stvarnih zadataka, nego li je to poI litiziranje i da je posve nezavi* ■ san od politike ili bolje rekući ' nužno je da bude nezavisan od nje. I Isto onako, kako svi hoćemo da naš rad na kulturnom polju bude sv:ma I zajednički; (na pr. »Gajret« i si.), j bez obzira ko kojoj političkoj par* i tji pripada od onih, koji na njemu ' rade, tako hoćemo i treba svi da htjednemo da nam bude za* j e d n i č k i ii naš rad na eko­ nomskom polju, svima je* dnako m i oi drag i za sve od jednakog javnog interesa, pa b i 1 ii njim lično tangira* ni ili ne. Zato vjerujem u lahak izbor delegata za našu gospodarsku anketu. Ekonomska anketa raspraviće u prvom redu pitanje osnutka naše ekonomske organizacije. Ja bih u ovom pitanju bio mišljenja, da se ne tretira na anketi pitanje našeg ekonomskog stanja u pojedinim kotarevima, jer su to s jedne strane i detalji, koji ne spadaju pred ple« j num, nego bi imali poslije da se do i u najmanje sitnice ustanove u stru« ■ kovnom radu organizacije statistič* ki. a s druge strane to predstavlja prošlost, pa makar ona još i u sa­ dašnjosti trajala. Nego treba da pri tom napravimo što kraći račun: svi* ma nam je svuda jednako teško, svi imamo samo ručak i večeru ili, neko nema ručka, ko večeru imade, t. j. svi smo ratom i poratnim priliv kama operušani, tako, da jedva kraj s krajem sastavljamo. I, s ove baze pošavši, nije nužno da jadi kujemo jedan drugome o pri­ likama, koje su općenito manje više �Strana 2 Страка svuda jednake, nego na anketi treba da iznesemo samo poglede p os jedinih mjesta na našu bu* d u ć n o s t i to ne ovu ovakvu, koja neposredno nastaje iz sadašnjih na* Ših prAika, nego onu drugu, ko­ ju h i s m o m o g 1 i i m a t i va­ ljano organizovan: na g o* s p o d a г s k o m polju. Te nove ideje, s kojima ćemo do­ ći na anketu, dokazaćc, je li nužno da osnujemo svoju ekonomsku or* ganizaciju ili ne. Ako prevlada mi* šljenje na anketi, da nam ne treba gospodarsko ujedinjenje, onda će tim otpasti briga inteligencije i vo* dećih naših krugova za to, o čemu se već dugo vremena — na godine! — misli i govori i narod će tim sam na se preuzeti odgo­ vornost za svoju b u d u ć* n o s t, pošto bi se proti svome go* spodarskom zadrugarstvu izjasnio sa većinom svojih glasova. Ali, ja ni­ kako ne mogu ni pretpostaviti da bi moglo doći do toga, nego sam uvje* ren, posve, čvrsto uvjeren, da će sve i jedan glas u anketi glasiti za ek. organizaciju. Nastaće samo pitanje o na* č i n u, kako da sc ova zadaća pro* vede? Načina imade više. Jedan bi bio da sc organizacija provodi r astavljeno po strukama u cijeloj zemlji, da se na pr. organizu* ju naši novčani zavodi posebno, do u jednu jaku centralu, da se posebno erganizuju naše zemljoradničke za* druge do u svoj savez, da se poseb* no orgamzuju trgovina, posebno o* brt i t. d. Drugi bi način bio, da sc za jednički po strukama, ali r a s t a v# lje no po oblastima provede ta organizacija i da bude dirigirana iz šest mjesta u B. i H. i naravno iz šest uprava, sa šest troškova. Treći bi način bio, da sc osnuje j e d i n* stvena organizacija za sve struke i za sva područja u državi, koja bi obuhvatila osim struka, koje bi se inače razdrobljeno mogle i posebno organ zovati još i ogranke ekonom* ske, koje ni pojedine oblasti ni po* jedine struke ne bi lahko prihvatile u svoj djelokrug, a koje bi mogle bi­ ti od dominantne važnosti za cjelo* kupan uspjeh, kao što su na pr. gla* silo, vanjske veze, putujući učitelji, i t. d. Prvi način, da se provede podjeli* ta organizacija po strukama, bez jedne za njilr spojne centrale, koja bi ih spajala u jednu poslovnu vezu, kao što se otvorima spoje bazeni na izvoru, da se kroz njih višak vode izravnava i ujednačuje jednog pre­ ma drugome, smatram da bi bio vr* lo manikav, jer bi se u tom slučaju razvijala jedna grana više od druge : moglo bi se ravnovjesje naše pri* vrede da lahko poremeti. Poremećenje privrednih sila pak u ekonom* skom životu pametan patriota ne bi : nikad . nipošto dopustio, jer na pr. osiromašenje jedne makar i skraj* nos ti danas, moralo bi da dovede u ! neugodan položaj drugu skrajnost sjutra, i t i S druge strane, kad bi 1 i najhumaniji osjećaji rukovodili te i pojedinačne organizacije, da po* mognu i na druge strane, to bi bilo 1 nemoguće, jer bi prelazilo n j i1 ho v djelokrug i njihovu kom* pe tenciju, koja ima uvijek i jednu obaveznu moć za valjano privode* 1 nje poslova kraju. Drugi način, da se provede sepa■ ratna organizacija po oblastima, sa* dašnjim okružjima, imao bi nešto I smisla obzirom na oblasne ■ skupštine, koje će u brzo otpo I četi svojim radom i rješavati u do­ sta prilika nejednako, t. j. kako bo­ lje konvenira pojedinoj oblasti, o svojim privrednim odnosima. Ali o* vo »nešto smisla« nalazilo bi samo onda mjesta u odlučivanju, ako bi sudbinu tih oblasnih ekonom, orga* nizacija većim dijelom temeljfli na potporama države, recite oblasnih uprava. Međutim, naša ekonomska i organizacija za tim, kao glavnim nc ' ide. — S druge strane, ovakve eko• nomske organizacije, sve kad bi bile j i najcjekshodnije da se osnuju, ne ' bi nas kao cjelinu u B. i H. mogle ј zadovoljavati, jer organizacija jed* ne oblasti niti bi znala za pri* ' like organizacije iz druge ob* lasti, niti bi mogla imati ikakve ; ingerencije na njih. Treći način, da osnujemo jedin! snenu ekonomsku organizaciju, ko* ' ja bi obuhvaćala i sve dijelove za* I družnog poslovanja i sva područja i musEmniima nastanjena, za nas bi ' bio najbolji. Zašto bi bio najbolji, i nadam se da će se jasno opaziti iz slijedećih odjeljaka ovoga članka. Međutim, naša ekonom, anketa ako bi usvojila ovaj treći način za princip, morala bi odmah pristupiti i daljnjem radu, da se jedinstvena organizacija i ostvari Radi veći­ ne čitatelja, koji su — mislim — u ovom pitanju radoznali, kaza* ću i kako: Naša ekonomska anketa neće pitati, kako se pojedini poslovi organizacije imaju obaviti. To će biti briga ekonomskog vijeća i izvr* šnog odbora, dakle unrave, koju će delegati kotareva izabrati. Anketa će samo dati u načelu pra* vac, kojim treba da se pođe, a stvar je budućih glavnih skupština, da taj pravac slijede ili da ga u na­ čelu izmjenjuju. On će sastaviti i odobriti pra* v ’ 1 nik ek. organizaci je. koji će obu hvatati ? programni d:o i poslovnik za upravu, čega se ima držati i u okviru kojih intencija narodnih mora ra^l’ti. U PODLISTAK. Zubejru, da uniđe sa jednim odjelom od Kuda — on je zapovijedao lijevim krilom, — a Sad-ibni-Ubade imao je unići sa jednim odjelom od Kada. Ne­ koliko učenjaka tvrdi, da je kod ula­ ska rekao Saad: »Danas je dan rata, danas će biti svetinja oskvrnuta!« — Jedan Muhadžir čuvši ovo, reče Mu­ hamedu: »Čuj šta kaže Saad! Mi ni­ smo sigurni, da će on proti Kurejšija navaljivati«. Onda reče Muhamed Aliji: »Stigni ga, oduzmi mu zastavu i uniđi Ti sa njima!« — Halid-ibni-velid, koji je zapovijedao desnim krilom, dobije uputu, pa uniđe od Allita preko ni­ zina Meke. Kod njega su bili BenuAslam, Sulejm. Muzejna, Džuhejna i druga beduinska plemena. Ebu-Ubejde ibni El-Džerrah se prospe sa jatima vjernika ispred Muhameda na Meku, koji je ulazio preko Adašira, dok nije stigao u visinu grada, gde mu podi­ goše Šator. Kratak životopis Muhameda Alejhisselama po Muhamed Ibni ishaku i Abdul Malikju Ibni HiŠamu, preveli Braća Muftići u Ženču (Nastavak). Kad je on bio kod njih, vikne jakim glasom: »O Kurejšije’ Mnhamed napreduje tako, da je nemoguće opriiet mu se Ko uđe u kuću Ebu-Sofjanovu siguran je«. Onda se podiže Hinda, uhvati ga za brk i reče, »libite ovu prljavu, neupntrebivu miešinu, koju već predstraže neprijatelja sra­ mote«. (Hind je bila pomilovana kad je Muhamed ušao u Meku, njezin sin Muavija kao halifa postao je osnivalac dinastije OmejeVića). Ebu-Sofjan reče: »Jao vama! Nedajte da vas ova zavarava; dolazi nešto, proti čemu vi nemate sile. Ko ode u kuću Ebu-Sofjanovu, siguran je«. Onda oni rekoše: »Bog Te ubio! Šta nam koristi Tvoja kuća?« Onda on nastavi: »Ko svoja vrata za sobom zatvori, siguran je, ko ode u hram, isto«. Onda se ljudi razidoše, jedni se zatvoriše u svoje kuće, jedni odoše u hram. срој 318 Bruj „PRAVDA* — „ПРАВДА* I : I ' i | । i o m. Nešto dakle drugo, nego l.i bi I bio slučaj, kad bi sc osnivao savez i jedne vrste zadruga. I to je tačno! Ja zamišljam upra* vu naše ekonomske organizacije jed* ' nim samo administrativ­ ni m t i j e 1 o m, koje bi imalo svo* jc strukovne referente za ' pojedine poslove ii obuhvatalo i eventualna strukovna za* drugarstva svih privrednih po­ slovan ja u sebi. I više nije tu jedno te isto, kao što bi neki zamišljali, a* ko sc naši novčani zavodi ujedine, da nam oni dadnu ekonomsku orga* nizaciju. Ili«, da se osnivaju zemljo* radničke zadruge, pa sa njihovim savezom, kad se osnuje, da jc i za nas općenito ekonomska organizaci­ ja tu. Ne! Naša organizacija mora to sve ko slvoje odjeljke da obu* hvaća i ona je, kako ćete iz daljnje* ga razabrati nešto drugo, kom­ bi n o v a n o, nešto više. tome pravilniku odrediće sc poslovi, koje organizacija treba raditi, te na* očima i o kojima ima raditi, te na* čin, kako će se tm poslovima ruko­ vati. Izabraće vrhovno c k o* nomsko vijeće od na pr. po dvojice ljudi iz svakog okružja i pet članova izvršnog odbora u Sarajevu te upravitelja organizac. poduzeća, izabraće kontrolu, koja će stajati nad svim tehničkim upravljan j e m, predvidiće i z* bor mjesnih kotarskih od­ bora, koji će se obaviti po pravi!* niku i riješiti za prvi početak o fi­ nancijama organizacije. To bi bio rečeni danlji rad ankete, koji ona iz načelne debate mora da obavi, pa da se onda delegati povra* te kućama vedra čela, pošto su oba* vili jedan koristan posao. Zato ga 1 sada neću dalje potanko raščinjavati. Upozoriću samo na činjenicu, da sav smjera na administra­ tivnu upravu s organizaci* : 1 ' i ! ' : ’ ' Pisma muslimanskom težaku o zadrugarstvu. I i Sastavio po raznim vrelima i vlastitom iskustvu: Ajanović Abas i (Nastavak). i I Eto, u mojim pismima sve Ti go­ I tako može on toliko dana na godinu i vorim o onom, što Ti svaki dan gle­ I više o svom težakluku raditi, jer prodaš, ali niti vidiš, niti hoćeš da to ‘ daje svoje mlijeko zajednički Oni vidiš. Vidim, da ti je to dosadilo, pa ! to čine zato, jer imaju manje dangube. hoćeš da Ti nešto rečem, što bi Te Tvoje selo, kao i sva naša sela, ima više zanimalo. Hajde sad, da Ti rastu­ z aj ed n i č ku pašu. Vi ne tjerate svaki mačim ' svoju kravu na pašu, jer nemate vrepojmove zadrugarstva. i mena zato, nego vi se kud muhtara U selima su obično slabi putevi. I sastali i najmite čobanina, koji Čuva Kiša pala preko noći i kad je svanulo, i sva goveda zajedno. Tako isto u Ti natovario puna kola hrane i po- I prolieće uzmete za cijelo selo poljara, da na cijelog sela ljetinu nadgleda ćerao u mlin. Eno, gdje se ni nadao nijesi, zapala Ti kola u blato. OŠinuo zajedno i kad uhvati čije goveče u si i maconju i čagjonju, upro si i Ti zijanu, onda ide muhtar i tri odbor­ nika, da procjene zijan zajedno. i Meho, ali ne možete nepnjed. Zapala Kukuruzi se obrati i dovezli kući. kola u blato, propadaju kotači sve do Treba ih oljuštiti Tvoj Meho zajde osovina u zemlju. Pri)etio i Mula Osman, pa i on pomaže. Ne hasni ništa! VI- kroz selo i pozove momke i djevojke na Ijuštidbu Ti sa svojim ukuća­ dile komšije Tebe u nevolji, pa onaj doćerao vola, onaj upro u kola i vi nima ne bi za dugo vremena oljuštio svi skupa zajedničkim si’ama kukuruze, a ono se sastali momci i išćeraste kola iz blata, te Ti taj dan djevojke, pa pjevaju i šale se, a ku­ kuruze Ijušte. Eto za jedna večer bez prispje u mlin i svrši posao Da nije ' bilo komšija ostala bi Ti kola u blatu. ikakva troška Tvoji kukuruzi oljušteni Vi ste se združili su. Ljuštidba je zajednički udru­ ženi rad. Osman nosi svaki dan mlijeko u Zemljište zajednice poznajete svi. grad i prodaje ga činovnicima. Činov­ nika ima dosta, pa Osman ne može To su seoske mere, ispašišta, koje pripadaju svima seljacima dotičnog sve podmiriti. Bego siromašan, a ima mlijeka, kojeg bi takogjer rado pro­ sela na uživanje, ali ni jedan ne može da radi s njima što hoće, nego samo davao, pa tako i on počne nositi u grad mlijeko. Osman dogje Begi i svi zajedno. kaže mu: »Čuješ, Bego, hajde, ponesi Sjećaš se, kad sam ono došao prvi put u Tvoje selo, pa te pitao, čija li danas i moje mlijeko u grad, da ne ono bieše kuća pokrivena s crijepom dangubim«. Bego to učini. Sutra dan odnese Osman Begino mlijeko, prek­ na dva kata. Ti mi odgovori: „Ibrahimsutra Bego Osmanovo i tako mjesto, agina*. Pohvalio sam kuču, a Ti do• da svaki ide svaki dan u grad s mli­ dade: „Е, lako je njemu, on ima dobru ; jekom, sada ide svaki drugi dan i zadrugu. Razgovarali smo o tome tako uštede na godinu 180 dana. Eto dosta. Ibrahimaga je najvigjeniji i u I I i i 1 | ! i ; i I 1 i I ; jedinoga, On nema nikakvog druga, On je ispunio svoje obećanje, On je svome slugi bio na pomoći, a sam je natjerao jata u bijeg. Svaku povlasticu, svaki krvni dug, za koje bi možda neko isticao pravo, dokidam; osim čuvanja hrama i napajanja hodočasnika. Za jedno nehotično ilbojstvo, kao ubojstvo sa jednim bičem ili jed­ nim štapom, ima se otplatiti teška otkupnina: sto deva, od kojih je Četrdeset steonih. 0 Kurejšije! Bog vam je oduzeo vaš djedovski ponos i oho­ lost poganstva. Svi ljudi potječu od Adema, a Adem je stvoren od zemlje«. Onda nastavi: »0 Kurejšije! Šta vi očekujete od mene?« Oni odgovoriŠe: »Samo dobro! Ti si jedan plemenit brat i nećak«. On dometnu: »Idite, vi ste slobodni!« Muhamed onda sjedne, a Alija s ključem u ruci stupi pred njega i reče: »Bog nek Ti je milostiv božiji poslaniče, daj da ujedinimo -čuvanje hrama sanapa anjem hodočasnika!« Muhamed reče: »Gdje je Osman ibni Talha?« Zovnuše ga, a Muhamed mu reče: »Evo Ti ključa, Osmane, današnji dan je dan poštenja i vjernosti!« I i Muhain&dov obilazak Kabe i nje­ I ! gova propovjed. j i Kad je Muhamed osvojio Meku i sve se umirilo, obišao jc on na svo­ joj devi sedam puta hram i dodirnuo stup sa jednim gore zavinutim štapom. i Kad je obišao hram, zovne Osmana I ibni Ebi Talhu, uzme mu ključ od IMuhameduva propovjed na dan Kabe, naredi da se otvori i stupi unu­ osvojenja. i tra. On nađe unutra jednoga goluba । od alojinog drveta, kojeg slomi i baci. Muhamed reče u svojoj propovjedi: »O ljudi I Bog je Meku posvetio na Onda stade na vratima od Kabe, dok Bojni red kod ulaska u Meku dan, kad je stvorio nebo i zemlju, a su ljudi u džamiji stojeći Čekali. Kad je Muhamed na vratima Kabe ostaće sveta do sudnjega dana. Ni Kad je Muhamed kod polaska od i Zuttava uređivao trupe, zapovjedi on : stajao, reče. »Nema Boga osim Allaha jednom vjerniku nije dozvoljeno, da I I I I u njoj krv prolijeva ili kakvo drvo posiječe. Nikome prije mene nije bilo dozvoljeno, a ni poslije mene ne će nikome biti dozvoljeno, — a meni je bilo dozvoljeno samo u ovome sahatu radi božijega gnjeva spram njezinih stanovnika, ~ a onda je opet bila posvećena kao i prije. Prisutni neka to razglase odsutnima! Kaže ii vam neko: Pa Muhamed je u njoj ratovao; onda odgovorite: Bog je to dozvolio svome poslaniku, ali ne vama!« O deputaciji Takifita i njihovom prelazu na Islam u Ramazanu g. 9. Kad se je Muhamed povratio od Takifita (poslije uzaludne obsade nji­ hovoga grada Daifa), slijedio ga je Urve-ibni-Mešud, Takifit i stigao ga još prije njegovog dolaska u Medinu i priznao se muslimanom. On poslije zamoli Muhameda, da mu dozvoli, da se opet svojima povrati i da im islam objavi. Muhamed mu reče po obavjesti njegovih suplemenika: »Ubiće Te!«, jer je Muhamed znao, da oni u svom protivljenju pokazuju najveću odluč­ nost. A Urve reče: »O božiji poslaniče, ja sam im draži nego njihovi prvorođeni sinovi«. On je u istinu bio obljubljen i slušan. On sad ode, da svoj narod pozove u Islam, a nadao se je radi svoga ugleda, da ni u ovom slučaju ne će udariti na prigovore. Ali kada ih je pozvao u Islam i obja­ vio im svoju vjeru, počeše strijeljati na njega sa svih strana i pogođen od jedne strijele, umre. �Број 318 Broj Za sada g. Simon izabrao je one I natrag kot. uredu, ovaj će opet do? ! ■ nijeti istu presudu, a uzurpatori će . krajeve naše zemlje za koje se govori ponovno dati utok na Agrarnu di­ da ima najviše separatista. Kao dobar | rekciju i ona će istom onda riješiti i okretan novinar razgovara sa politi­ čarima od uticaja. Taj metod, nema utok. Iz ovoga se jasno vidi, da Agrarna sumnje, najbolji je, i ako je za sada novina u diplomaciji«. i direkcija hotimično razvlači sporo* Riječ »konfident« znači u običnom i vc i time ide samo na ruku uzurpa? torima. a zemljovlasnike namjerno nazivu »špijun« Mislimo da je ta krat­ ka vijest najbolja ilustracija naših odoštećuje. Stoga sam slobodan staviti na g. i nošaja prema Francuskoj. Ona kaže više nego stotinu novinskih članaka. ministra ova pitanja: selu i u kasabi, to je posljedica nje­ do 40 najčestitijih ljudi u selu i vi gove „dobre zadruge". Zamisli sad, složite zadrugu, koja se bavi Štednjom, kad bi Ibrahimagina kuća, Tvoja i još veresijom i zajmovima. drugih 20 do 30 poštenjačina osno­ U čemu je razlika između prije i vali svoju zadrugu, kakva bi bila to sada? onda istom dobra i velika zadruga. Prije ti nisi mogao dobiti zajma u Pomoću ove zadruge vi bi onda za štedioni, da možeš kupiti kravu, jer par godina svi dobro staja ii i imali bi već imaš neko opterećenje u gruntovljepši i ugodniji život, jer bi zajed­ nici i jer ti je posjed malen, imaš mo­ ničkim silama radili, a to mora bez­ žda samo 40 do 50 dunuma zemlje. uvjetno donijeti napredak. Sve su evo Ali udruženih vas 30—40 seljaka, koji neke vrste zadruga. Doduše nijesu jamčite svi za jednoga, a jedan za sve, privredne, o kojima kanim govoriti, možete pribaviti u svemu i stotine ali sva ta udruživanja i zajednički ' hiljada. poslovi imaju nešto slično s pravim To je seljačka zadruga ili uopće zadrugama: i o v dj e i ondje udruži j novčana zadruga. se više ljudi, da obave u spo­ Ova zadruga, sada, daće ti uz naj­ razumu i u zajednici neki po­ povoljnije uvjete onoliki zajam, koliki sao. Sve je to zato, što jedan sam je za kupnju krave potreban. za se ne bi mogao obaviti taj posao, (Nastaviće se). ili što ga ne bi mogao obaviti tako dobro. To je dakle megjusobna pomoć. Evo, s ovim riječima rekao sam već i to, Što je zadruga. Tebe sad zanima na gospodina ministra za agrarnu ima li tih zadruga više i kako one po­ reformu. stoje, te da li imaju neki red, kako to mora biti u svakoj kući i kod sva­ Prema prijašnjoj beglučkoj uredbi kog posla. Ima. 1 na to ćemo doći. bio je kod sreskih načelstava u Bo= Sad, da Ti nešto rečem o ovakoj jed­ sni i Hercegovini riješen znatan broj noj zadruzi, što daje u zajam novac agrarnih sporova na štetu uzurpator i prima novac na interes. Ovaka za­ ra, koji su predali utoke protiv ta* druga zove se kovih rijesenja na Agrarnu direkciju 1. Jc li voljan pozvati Agrarnu db ; rekciju, odnosno činovnika, kojemu ' je rješavanje ovakovih utoka povje­ reno, na odgovornost radi nemar* Povodom novinske polemike, koja nosti i nesavjesnosti u vršenju služ* se vodi između »Srpske Riječi« i g. be? 2. Je li voljan izdati naređenje, Perišića s jedne strane i »Hrvatske da Agrarna direkcija sve one spo­ Sloge« i g. Čelića s druge strane, i u rove, koji su jednom riješeni pred kojoj je polemici g. Ćelić i mene po­ kotarskim kao agrarnim uredom, zvao da se izjavim, mogu reći ovo: Svih se pojedinosti konferencije u definitivno riješi, ako riješenja kot. ureda nisu u opreci s novom begluč- belediji ne sjećam. G. Ćelić je sjedio kom uredbom i ako se to iz spisa, pokraj mene, i sjećam se, da je on koji sc na to odnose, može ustano* u par navrata izrazio svoje negodo­ vanje, kad se je počelo govoriti o viti? tome, da bi g Perišić kod manifesta­ U Beogradu, 30. jula 1921. Izjava. Pitanje Kreditna zadruga. Na to se Takifite posavjetuju, a , I ; 1 jedan drugom reče: Ne vidite li, da nijeste ni na kojem putu sigurni, da niko ne može od vas izići, a da ne bude zadržan! Tako poslije održanog savjeta zaključiše, da pošalju glasnika Muha­ medu, kao što su prije poslali Urvu; porazgovoriše se sa Abdi-Alilom, koji je bio isto tako star kao i Urve i predložiše ga za glasnika. On se je ustručavao, jer se je bojao, da mu se ne dogodi, kao i Urvi. On reče: »Ne ću, ako sa mnom ne pošaljete još druge ljude!« Oni zaključiŠe, da još pošalju s njim trojicu Takifita i dvojicu saveznika tako, da ih je bilo šest. Abdi-Alil, vođa izaslanika, otputuje sa njima. Kad su odsjeli u Kanatu, u blizini Medini, susretnu Mugiri ibniŠuba, na kojem je bila reda, da vodi na pašu deve drugova Muhamedovih, pošto su se drugovi međusobno u ovoj službi izmjenjivali. Kad on vidje Takifite, ostavi stado i skoči brzo, da Muhameda obavijesti o tome. Tada on sretne Ebu-Bekira — prije nego Kao cija govorio u ime Hrvata. On doduše nije uzimao riječi, аИ je upadicama ipak izrazio to negodovanje. To ie rekao i u razgovoru, u kome smo učestvovali gg. Kobasica, Ćelić i ja. Da ostali nisu mogli čuti toga razgo­ vora, jasno je, jer smo razgovarali tiho. Istina je i to, da je sam g. Perišić otklanjao, da on govori u ime Hrvata, a i g. Kobasica, kad ga je predlagao, rekao je u šali, da bi on mogao go­ voriti u svoje ime i u ime kućevlasnika. To toliko moram da izjavim, kad sam već apostrofiran, i ako ne bi Že­ lio, da me povlači u ovu sitničavu po­ lemiku. Beograd, 29, Vll. 1921. Hamzalija Ajanović, narodni poslanik. I । u Sarajevu. Agrarna je direkcija : ponajviše držala neriješene spise kod sebe i to po nekoliko mjeseci a ' i po godinu dana u namjeri, da se sporovi što više otegnu i/ da uzurpa­ tori nesmetano obrađuju otetu zem* Iju. I ako jc bila dužnost Agr. direkci? je, da ispita takove utoke i da usta­ novi, da li su riješeni a, protiv kojih se podnose utoci, suglasna s begluč* kom uredbom, te da ta rrješenja o* snaži ili poništi, ona je u zadnje vrijeme počela povraćati spise, koji se odnose na ovakove sporove na* trag sreskim načelstvima, jer se bajagi takovi sporovi imaju definitiv* no riješiti po beglučkoj uredbi od 12. maja 1921. I ako tih slučajeva ima vrlo mnogo, ja ću kao primjer navesti samo ovu odluku: »Kotarski ured u Tešnju, broi 3091/21., dne 13. jula 1921. Gosp. Sulejmanu Hafizu Užičaninu u Tešnju. Agrarna direk* čija u Sarajevu vratila je spise Va­ šeg spora s Ivom Križanovićem i dr., jer se ovaj predmet ima po begluč* koj uredbi od 12. maja 1921. đefini? tivno riješiti po agrarnom okružnom uredu koji će se tek sada osnovati. Kotarski predstojnik: Molnar.« Kad je spor prema bivšoj begluč* koj uredbi ispao povoljno po zemIjovlasnika, jasno je. da će takav spor pogotovo morati ispasti povolj* no po zemljovlasnika kad se bude 1 rješavao prema beglučkoj uredbi od ■ 1i. maja 1921. 1 umjesto da agrarna j direkcija riješi utok, ona šalje spise Jedan od vas dosjeti se, bio u ratu, pa vidio tamo u svijetu, da bi bilo dobro, kad bi kupio gotovu čistokrvnu kravu. Ne može čekati, da se njegov hajvan križanjem oplemeni. Dobra krava čistokrvne pasmine stoji imetak. Za nju moraš imati bolju staju i mora se bolje hraniti. Za sve treba para, a Ti i ako imaš posjed, nemaš toliko para za to sve. Istina, možeš Ti u kakvoj banci dobiti novaca, ali uz kakvu pogodbu? Te pogodbe su, brate, take, da se Ti nikad ne možeš riješiti toga duga, osim ako ne nastupe ovake neredovite i neobične prilike, kao što su bile za vrijeme rata, kad se je svaki seljak, hvala dragom Bogu, du­ gova riješio. Zlo je, ako si u banci dužan, ako imaš kakav hipotekarni (zemljišni) dug, ili kakvo drugo opte­ rećenje. Onda moraš ići kakvom gulikoži, kakvom trgovčiću u selu ili u varošu. koji će ti dati zajam uz visoke kamate. Kao razuman i napredan Čo­ vjek, ti tu stvar razmisliš i izračunaš, da bi to bilo zlo za te. U to baš čuješ ili čitaš nešto o seljačkim blagajnama, zajmovnim bla­ gajnama, gospodarskim društvima kao zadrugama, zemljoradničkim ili seljač­ kim zadrugama, koje se bave sa po­ zajmljivanjem novaca. Ali u tvom selu nema ni jedne od tih zadruga. Odeš, recimo, do tvog mjesnog od­ bora organizacije, pa kažeš, da bi bilo dobro, kad bi se za tvoje selo osno­ vala takva zadruga. Odbor pribavi pra­ vila i točne upute, pa izabere vas 30 Takifite ostanu tako još nekoliko mjeseci poslije ubojstva Urve, a onda se međusobno posavjetovaše, uvidivši, da nijesu dosta jaki, da se mogu bo­ riti proti Arapa, koji su ih opkolja­ vali, a koji su svi Muhameda prizna­ vali i Islam bili primili. Amr-ibni(Jmejja, jedan od Benu-Hadža, klonio se je Abdi-Aliia ibni-Amra, jer se je među njima nekakvo z o dogodilo. Amr, koji je bio jedan od najlukavijih Arapa, ode među tim Abdi-Alilovoj kući i zamoli ga, da k njemu iziđe. Abdi-Alil reče glasniku: »Jao Tebi. Je li Te amo poslao Amr?« On od­ govori: »Da. Evo ga stoji pred Tvojom kućom«. Onda ovaj reče: »Nijesam to očekivao? Mislio sam, daje u njega mnogo jači duh«. On onda iziđe k njemu i nazove mu dobrodošlicu. Amr reče: »Nastupile su prilike, koje ne dopuštaju više cijepanja. Stvar ovoga čovjeka je postala ono, što Ti je po­ znato. Svi Arapi priznaju Islam, vi nemate nikakve sile, da se s njima borite, za to gledajte, šta ćete činiti I« Страна 3 Strana „ЛРАВДА* — „PRAVDA0 : ■ ! 1 Bilješke. Radi uzrujanosti manifestanata uhapšen I »Jug. List« i »Srpska Ri- ' ječ« od 39. pr. mj. javljaju iz Zemuna, da je tamo na 29. pr. mj. održan veliki protestni miting protiv terorističke agitacije komunista i tu še dogodilo ovo: »Kad je povorka prolazila kraj stana Dra. Živka Bertića, on je s prozora uzviknuo »Dolje Srbija, živila Jugoslavija I« U sijed u'zrujanosti ma­ nire stana ta, koji su htjeli provaliti u stan, uhapšen je Bertić smje­ sta od redarstva i sproveden u B e o g r a d«. Ne možemo i ne ćemo da vjerujemo u tu Skandaloznu vijest. Zašto li će se još sve ljudi hapsiti! 1 te dvije no­ vine ne nadaše za potrebno, da protiv toga očitog terora ulice reknu ma i jednu riječ 1 „Put g. Klemana Simona*. Pod tim naslovom donijela je beogradska »Tribuna« u broju od 29, pr. mj. je­ dnu veoma interesantnu noticu, koja glasi: »Francuski poslanik na našem dvoru, g. Kleman Simon, odlučio je, izgledd, da raskine sa dosadašnjom taktikom svojih predhodnika. Polazeći, može biti, sa gledišta da konfidenti, obično, u isto vreme služe ove strane, g. Simon pošao je na put kroz našu zemlju da se sam lično uveri u koliko može pokloniti veru izvještajima svojih konfidenata. je došao Muhamedu — i rekne mu, da su došli Takifite. da se Muhamedu poklone i da islam prime pod uvjetom, da im on ispostavi jedno sigur­ nosno pismo za njihove ljude, zemlju i njihovo dobro. Ebu-Bekir reče Mu­ giri: »Zaklinjem Te Allahom, ne idi prije mene Muhamedu, da mu ja to objavim«. Mugire posluša, a Ebu-Bekir obavijesti Muhamed , o dolasku Taki­ fita. Mugira onda ode sa izaslanicima svojim prijateljima i ostavi tamo nji­ hove deve, da se kod njih odmore, a poučavaše ih, kako će Muhameda po­ zdraviti; ali oni ipak ostadoše kod svoga poganskoga pozdrava. I । ! I 1 j | H. Ajanović. 1 Katastrofalni poraz Španjolaca u Maroku. Javlja se iz Londona: Po­ : ' ј i , I i i j I Kad su došli Muhamedu, naredi on ; — kako se tvrdi da im se napravi ј Čador pokraj njegove džamije. Halid- • ibni-Said je bio posrednik između njih i Muhameda, dok napokon nije po­ stavljen ugovor, kojeg je H&Hd pisao. Nijesu jeli ni od kojeg jela, kojeg im je Muhamed poslao, prije dok ga Halid ne okuša, dok ne primiše Islam i dok ne bi ugovor zaključen. Oni su tražili od Muhameda, da im brat NMMinininM^ bratu podobni, bez razlike, treba da su naši žabi. Nema Ijepog čovjeka i osobo bez Ijepih zubi a Ijepih zubi bez praktično prokušane i od autoriteta najbolje preporučene: E L I I) A - p a s i c za z u b c. Zastupnik za Bosnu i Hercegovinu DlbePt Vita Ш, Sarajevo, Despića ui. 1 Politički pregled. raz Španjolskih četa u Maroku jedan je od najvećih, što su ga španjolske čete doživile u Africi, te se može isporediti sa porazom Talijana kod Adue god. 1896. Španjolska je imala duž obale 15.000 dobro oboružanih dobro opskrbljenih ljudi, kojima se sada ne zna za sudbinu. Na njih su navalile premoćne marokan­ ske čete rifskih Kabila, koje su bile oboružane puškama leblankama i koje nesumnjivo potječu iz Francuske. Za­ povjednik tih četa general Sylvestre iz­ vršio je radi toga poraza samoubojstvo. „Times" o pitanju PeČuha. Engle­ ski list »Times« napisao je povodom ostavi još tri godine njihovog boga Lata, a kad se je on ustezao, zamoliše za dvije godine, onda jednu i na­ pokon za jedan mjesec. A Muhamed im nije htio uopće nikakav stalan rok da postavi. Izaslanici su to s tim opravdavali, da bi se oni samo htjeli štititi od svojih luda, žena i djece, i da im je neugodno, da svoje ljude razbijanjem idola natjeravaju u strah, prije nego što tamo uniđe Islam. Muhamed je ostao kod toga, da pošalje Ebu-Sofjana i Mugira-ibni-Šuba, da razore Lata. Uz mo’bu, da se održi idol, privezati su također molbu, da se na njih ne protegne dužnost kla­ njanja namaza i da ne moraju vla­ stitom rukom idola razbiti. Muhamed je na to odgovorio: »Što se tiče raz­ bijanja sa vlastitom rukom, to ćemo vam priznati, ali molitvu ne! Jer nije ništa dobro na jednoj vjeri, koja nema molitve!« — »Napokon«, rekoše oni Muhamedu, »mi Ti priznajemo sve, premda je to poniženje«. (Nastaviće se). �Broj 318 Број Ј1РРВДА‘ — PRAVDA" Strana 4 Страна Muslimansko prosvjetno i potporno u buduće ne zaborave naše šegrtske sekcije, koja je na se preuzela vrlo i društvo „Spas* uz sudjelovanje musi, tešku zadaću — namještanje i potpo- I potpornog društva „Brat tva“ u maganje šegrta — ali koju će — nada i Banjoj Luci priređuje na Bajram 17. augusta 1921. u Novoseliji se — uz bratsku pomoć ostalih, moći do kraja vršiti i provoditi konačnom Regrutovanje u Konjicu na Kur- cilju — odgajanju Čestitih zanatlija — u srijedu u 15 sati (3 sata po p). ban-Bajram. U području sreza Konjic muslimana. — Za šegrtsku sekciju Obdulja je 48 km. naređeno je regrutovanje mladića 15., društva »Hurrijjet«, Odbor. Biciklisti, koji će u utrci sudjelovati, 16., 17. i 18. augusta o. g. To regru­ „Naša Domovina*. Društvo za neka se prijave pismeno ili usmeno tovanje traje sva četiri dana Kurbanpromet stranaca izdalo je prvi broj kod društvenog predsjednika g. Adema Bajrama, kada muslimani treba da su svog glasila »Naša Domovina« u ko­ Afgana uz upisninu od K 100. kod svojih kuća radi klanja Kurbana jem se nalaze opisi pojedinih kupališta, Nagrade su slijedeće: i molitve, ali usjed te regrutacije mu­ lječilišta i planinarstva. List je štam­ Za I- — 2000 kruna slimani našeg kotara neće moći pro­ pan sa ilustracijama u tri boje i vrlo Za II. — 1600 kruna vesti toga najsvetijeg Blagdana Kurban- i ukusno opremljen. Cijena je listu 3 Bajrama, jer osim mladića rođenih | dinara, a naručuje se kod Društva za Za IH. lijep dar. (1-3) Odbor. 1901. godine, pozivaju se i oni pri- ; promet stranaca Zagreb, Trg I. br. 15. vremeno nesposobni mladići rođeni u i godinama 1896., 1897., 1898, 1899. i | 1900. a uz njih naravno treba da sađu svi nesposobni zadruga: i i tnuhu pogledu finansijske likvidacije bivših kmetovskih odnosa u kotaru tari (glavari). Molimo nadležne vojne Sarajevskom počinje u subotu dne 6. augusta o. g. pod slijedećim uslovima : oblasti, da regrutaciju premjesti iza 1) u prvom redu otpočeti će likvidacija za one sopstvenike bivših kme­ Bajrama. tovskih selišta, kuji padaju u 1. kategoriju (sa zemljarinom do 40 K) i to opet Uredovan e beogradske pošte. Administracija naš?g lista primila je ’ najprije oni, koji su glasom gruntovnice bili inokosni saopstvenici (bez preko, ovdašnje pošte K 220 bez oznake | suvlasnika). Ovi treba da pristupe pred kotarski ured u Sarajevu (I. sprat, pošiljaoca, a po uputnici beogradske i soba broj 18- 23) u kancelariju evidencije katastra zemljišnog poreza u niže pošte. Administracija se ob-atila na određene danove po sledećem rasporedu : našu poštu sa pitanjem, ko je novac Za dotični dan određena je likvidacija inokosnih sopetvenika, Raspravni dan poslao, a naša pošta beogradskoj, od koje je stigao ovaj odgovor pod bro­ koji stannjn n gradskom kotaru: godine 1921. jem b454 od 25. pr. mj.: Vratnik 5., Vili subota „Pošti Sarajevo 1. — U povratku 9 . Vili utorak Bistrik akta stanici je čast izvestiti, da se po­ šiljalac ne upisuje u dnevniku kase 11. VIII četvrtak Skenderija primanja, te je prema tome nemoguće 12 ./VILI petak ovoj stanici dostaviti, ko je pošiljalac gornje putnice. — Upravnik pošte (pot­ i jelave donje i gornje 13 ./VIII subota pis nečitljiv)/ 16. .VIII utorak Logavina Upozoravamo na ovo gospodina mi­ Čaržija 22./VIII ponedeljak nistra pošte i tražimo da zavede ka­ kav bilo red na beogradskoj glavnoj Sopstvenici, koji stanuju u seoskim općinama Sarajevskog 25. VH1 četvrtak pošti, koja' br, ako već ne će da gubi kotara ieuaam u područja ispostave trnovsk© vrijeme upisivanjem imena pošiljalaca, trebala bar paziti na to, da ne prima Sopstvenici, koji stanuju u općinama područja 27. . Vili subota novčanih uputnica, na kojima na ku­ truovske općine ponu, koji primalac može odrezati, ne Svi gore spomenuti inokosni sopstvenici (bez suvlasnika!) po­ stoji ime pošiljaoca. zivaju se, da pristupe u određeni im dan te da ponesu svoje porezne knjižice, Hurrijetove štipendij*e. Zaključkom a i gruntovne izvatke — ako takovih imadu — jer će se u tom slučaju brže odb. sjednice od 25. jula o. g. pozi­ moći ustanoviti njihovi potrebiti lični podaci. vaju se sva djeca, koja su rodom iz Sarajeva, a koja bi želila pohađati U dan, određeni za pojedini gradski kotar, treba da pristupi i dotični ovd. zanati, školu, da svoje molbe bašmuktar, odnosno njegov zamjenik. zem. vladi podnesu potpisanom dru­ Sopstvenici, koji su pozvani 25./V11I. i 27./Vili, i koji stanuju izvan Sa­ štvu, koje će ih s najtoplijim prepo­ rajeva po seoskim općinama, treba da povedu sa sobom svoga muhtara. rukama uručiti zem. vladi na riješenje. Ujedno se upozoruju, da je društvo Sopstvenici, kojima je bivši kmetovski posjed opterećen hipotekarnim na istoj sjednici zaključilo, podijeliti u tražbinama- treba da ponesu na raspravu tačan obračun svoga hipotekarnog nar. škol. godini 5 Stipendija za zanati, vjerovnika, jer će se u protivnom slučaju položiti likvidirana otkupnina kao školu u iznosu od 500 K godišnje, i sudbeni depozit. Za društvo »Hurrijjet® Odbor. II.) Za one sopstvenike, koji nijesu inokosni vlasnici, nego imadu glasom Javna zahvala. Od Mjesnog odbora gruntovnice suvlasnika i ako hoće da reklamiraju pogodnost posebnog ku­ J. M. 0. u Sarajevu primilo je potpi- ‘ sano društvo za svoju Šegrtsku sek- ! ćanstva, odrediće se raspravni danovi naknadno, kako i za sopstvenike osta­ čiju sakupljenih dobrov. priloga u iz- • lih kategorija. Jednako će se naknadna rasprava prigodom općenite likvida­ nosu od 17.616 K, te se ovim putem , cije provoditi i za one inokosne sopstvenike, koji ne bi mogli pristupiti na gornjem p. t odboru kao i prilaga- i gore određene danove. Agrarni Direktor: Dr. Feifalik. čima najljepše zahvaljuje i moli, da i . Zvonimir Turina za Mostar, dok je za Sarajevo imenovan povjerenikom već prije g. Ćuković. Istim ukazom una­ prijeđen je za inspektora 1 klase g. Lujo No^ak, dosadašnji inspektor III. klase kod agrarne direkcije. izmjene ra ifikacije trianonskog ugo­ vora članak, iz koga valja citirati ove riječi: ‘Ako Mađarska lojalnom preda­ jom zapadne Ugarske pokaže svoju dobru volju, onda je pravedno, da se i u pitanju Pečuha s njom lojalno po­ stupa. Ni u ovom pitanja nema raz­ loga pomisliti, da bi moglo doći do incidenata. Jugoslavija — veli list imade da riješi dosta svojih problema, pa ne će valjda nepotrebno ogorčavati Mađarsku, koja je neposredan susjed male antante. Demanti angorske vlade. Odaslanstvo angorske vlade u Rimu iz­ javljuje, da su neistinite sve vijesti, prema kojima namjerava angorska vlada preseliti se iz Angore u Sivas. Razgraničenje sa Rumunjskom. veliku biciklističku trku Postupak Naše ministarstvo spoljnih poslova od­ redilo je komisiju, koja će sa rumu­ njskim predstavnicima otpočeti rad na povlačenju granice izmedju naše države i kraljevine Rumunjske. Za predsjed­ nika naše komisije odredjen je general g. Dragutin Milojević, a za članove narodni poslanik g. Stojanović i pot­ pukovnik g. HadŽić. Ta komisija otpoćeće uskoro svoj rad. Domaće vijesti. Užasno nasilje. G. Reuf Arnautović, bolničar Državne bolnice u službi oko 12 godina uhapšen je 26 pr. mj. od policije na prijavu podvornika bolnice Todora Babića, da mu je na njegovo pitanje: »Gdje je dr. F.?« odgovorio »pitaj Draškovića«. I na osnovu te prijave odležao je Reuf tri dana i če­ tiri noći u policijskom zatvoru, hranjen samim hljebom. To su mu užasno vri­ jeme zaslađivali policajci psovanjem muslimanskog i komunističkog Boga i u ćeliji bio još i tučen. A sve na pravdi Boga, jer ne samo da on nije komuništa, već nije uopće rekao ni one riječi, radi koje je uhapšen. Državni odvjetnik se i sam zgražao i pustio Reufa na slobodu. Zahtijevamo, da se vinovnici ovog nedjela najstrožije kazne. i ' | | : I • , i Postupak u pogledu f nancijske likvidacije kmetskih odnoŠuja. Skre­ ćemo pažnju sarajevskim bivšim posjednicima kmetskih čitluka na današnju objavu Agrarne direkcije pod gornjim naslovom, koja je štampana u ovom broju među oglasima. j i ; I Imenovanje okružnih agrarnih povjerenika. „Nar. Jedinstvo® od 29. ov. mj. donijelo je ukaze o imenovanjima okružnih agrarnih povjerenika. Imenovani su : vladin savjetnik Karlo Albrecht zu Bihać, sreski načelnik u penziji Vladimir Stojić za Tuzlu, vla­ din tajnik Dr. Lavoslav Weichberger za Banju Luku, kotarski predstojnik I i I i I Miševi, štakori, stjeniCB i žohari Narodna i Jugoslavenska kuhinja -------------- - Kralja Petra ulica br. 2. — - Poznati Mehmedčauš k; har. — Svakovrsnih ukusnih jela sa umjerenom cijenom i dobrom poslugom. — Za čistoću jamčim. Mujaga Kovačević zvan Mostarac. i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ jebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih i kućnih miševa K 12*—, za štakore K i 16’—, za žohare ruse i Švabe K 20’—. — Osobito jaka tinktura za stjenice K 15*—• Za moljce po K 10 i 20, prašak za buhe po K 10'— i K 20’—, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, i mast za uši na glavi K 5’— i 12’—. Mast za uši na blagu K 5’— i 12’—. Prašak proti mrava K 10’— i 20'—. Razašilje pouzećem Zavod za eks­ port M. J U n k e r, Z a g r e b br. 16. Petrinjska ul. br. 3. 131. Preprodavaocima popusti Oglašujte u „Pravdi" О<3- Д*1 v д NJE —. u novinama obavlja po- ■ uzdano staro uvedeni ■ BLOCKNER-OV i zavod za oglašivanje 9 Zagreb, Jurjevska ul. 31. I Telefon 21—65. :: I Generalno oglasno zastupstvo | zapreke 40 tu-i inozemnih listova ■ шаовимммавжмнвш muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu I Središnjica: Sarajevo. — Pupilarno siguran zavod. — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Dionička glavnica 1o,ooo.ooo kruna. Pričuve боо.ооо kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.— Obavija sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite.— Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta.— Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ HancElarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo.- Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: ZU Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija D. i A, Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/bd70d8bed1333dd10fb8104ade6ff36f.pdf 5d7d719976699dc76245d84d30459d67 PDF Text Text POS1AR1NA u gotovu plaćena. Pojedini broj K 2‘— Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: za našu državu godišnje K 200.—, na pola godine K 100.—; za inozemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. аЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 81 (319) Sarajevo, četvrtak 4. augusta 1921. (29. Zil kade 1339.) Izjava našeg poslaničkog kluba. Čekovni račun pošt. štedionice 1119 Godina ili. Dan naše organizacije. Ovogodišnji dan organizacije, koji treba održati u petak 19. a u g u₽ Povodom glasanja o zakonu za za­ I upravne administracije, koji daju poštitu države u Skupštini od 1. ov. mj. | voda odmetanju i najmirnijih građana. s t a, treba da bude vidan znak naše sloge i ljubavi; — treba da dao je u ime kluba narodni poslanik Protiv onakovih odredaba o antiubije i zadnju nadu naših protivnika, da će — uzdrmati slogu — po* H. Ajanovlć ovu izjavu: državnim elementima bili smo samo ljuljati naš opstanak i učiniti uslugu svojim gosama. Taj dan treba da radi toga, jer su pojmovi o antidržavSmatramo, da je nakon učestalih bude vidan protest proti svim rovarenjima i jasan dokaz, da naš svijet nosti ne samo u širokim slojevima atentata na pojedine predstavnike zna cijeniti vrijednost svoje organizacije, u čijem zdravlju danas laglje naroda, nego i kod inteligencije, pa države prijeko potrebno pooštriti po­ stojeće zakone za osiguranje javnog šta više i kod odgovornih državnih diše i od koje se — uz Božiju pomoć — može nadati i boljim uspjesima. mira i poretka u državi, jer i državi organa, dobili posve drugačije zna­ Mjesni će odbori, o tom smo potpuno uvjereni, izvršiti svoju duž* čenje nego što ga sam izraz obuhvata. U kao socijalnom organizmu pripada nost oko priprema za ovaj manifestacioni dan naše snage i ljubavi pa dnevnoj štampi neprestano se govori pravo samodbrane kao i svakom po­ im u to ime šaljemo bratski selam i poziv: Na posao, na intenzivan rad! o različitim antidržavnim elementima jedincu. S veseljem konstatujemo, da su iz u našoj kraljevini, pa kad to čita predloženog projekta brisane sve one stranac, dobiva dojam, da su bar dvije nejasne, općenite odredbe o antidržav- trećine našeg pučanstva neraspoložene ili ih kupi gdje prije stigne na kg i njim razumno i poduzetnički uprav* sije ih makar i istančala, a kamo li lja. Bim i antimilitarističkim elementima, prema ovaj našoj državi. Da se even­ Ne pozna dobrog prosperiteta g oda bi nabavio nove vrste i zamije­ kao i one odredbe, koje osjetljivo kaž­ tualnim zloupotrebama u ovom pogle­ jenja živadi, od koje se sa ma* njavaju nedužne u krajevima, gdje se du stane na put, mi smo bili za to, nio stare za krupniji plod. Ne zna da se i livade i ćairi dobrim sjeme­ lim troškom mogu da dobiju velike da se odredbe sa ovako općenitim i poiave kaćaci. Radi suzbijanja kačaka neopredijeljenim značenjem potpuno njem trava poboljšavaju i s nova koristi, kao ni njena poboljšanja. bile su u prvom nacrtu unesene od­ Pčelarenjem se naš svijet i zasijavaju i to sjemenom nipošto ispuste, jer smatramo, da i sadašnji redbe, da se kažnjavaju i potpuno nevini ljudi, čak iz četvrtog koljena, zakoni daju dovoljno mogućnosti dr­ bez porjetla, nego uzeto iz pozna­ odveć malo bavi uopće, a pogotovo mu je nepoznato moderno, razumno tih i sigurnih ruku. žavnim vlastima, da pozovu na odgo­ da se raseljavaju čitava sela, dakle vornost sve one, koji se ogriješe o propisi, koji se protive i osnovnim Ne poznaje ideje o komasaciji pčelarenje, naročito sa pokretnim svoje državljanske dužnosti i uistinu načelima o kazneno-pravnoj odgovor­ zemljišta, po kojoj bi mogao svako saćem, u »amerikankama« (sanduci­ poduzmu nešto protiv države. nosti. svoj posjed da ujedini, na ma), sa Hanemanovom rešetkom, Isto tako tražimo, da državne vlasti Iz ovoga se nesmije nipošto zaklju­ njemu riše da uradi sa pola tnn л i rezervnim magazinima i t. d. niti mu oduzmu svaku inicijativu u poslovima nadzora. Ne pozna ideje Thunezove je poznato umjetno pravljenje saća, čivati, kao da bismo mi htjeli štititi odbrane države pojedinim neodgovornim kačake; mi smo zato, da se kačaci »izolovane države«, po kojoj bi tre* vrcan je meda, umjetno rojenje, sa organizacijama, narodnim gardama i balo kao i oni, za koje se sigurno tvrdi, udešavati gospodar« kojom se pašom i odstranjenjem da ih pomažu, najstrože progone, ali komitama, jer se njihov rad mnogo stvo obzirom na udalje­ štetnjaka te kojim oruđem barata* puta pretvara u nasilje i krvava zlo­ ne možemo se saglasiti s tim, da pri nost sela od gradova, pa na i ući oko pčelaca dobija vise meda i činstva nad nedužnim stanovništvom, tom nedužni stradaju; tim manje, što prometne prilike, tako i radi nabave t. d., nego, ako ima pet pčelaca, dva kako to najbolje dokazuje žalostan je u zakonodavnom odboru pala i ta potrebnih stvari, zamjene dobara i na pr. jaka »ubije« na jesen radi meda (faktično ih umrtvi!), a tri sla* dogadjaj u selu Starčevićima, sreza i opće prirode iz gospodarstva. riječ, da svi muslimani u pojedinim ba ostavi, koji mu zimu ili prežive Tutinskog, okruga Novopazarskog. Mi selima, gdje su se pojavili kačaci, Ne zna velike koristi od sabh ili ne. smatramo, da je snaga državne vlasti , znaju za njih i pomažu ih. Protiv ovaNaš težački svijet nema skoro kovih općenitih objeda moramo naj­ dovoljna, da pribavi i bez pomoći ova- i ranja ljekovitog bilja i go- ( kovih neodgovornih faktora državnim i jenja trgovačkog i tvorničkog bilja n:kakve kućne industrije, ko­ odlučnije protestirati i očekujemo, da i (kao što su mak, konoplja, lan, ге* jom bi za život mogao da privrijedi zakonima nužno poštovanje. će vlada raseljene porodice što prije Uz ovakove rezerve mi glasamo za ' pića, rakita za košaraštvo i t. d.), u toploj sobi barem polovinu ljet­ povratiti u njihove domove te uklo­ koje bj sto put moglo velike prihode nog prihoda s polia. Ne bavi se s vi­ predloženi projekt zakona. niti sve uzroke iz državne i samo­ Naša ekonomska organizacija. Š—in. Najveći procenat musli­ ću koje raste na zemlji razlikovati manskog žiteljstva u Bosni i Нетсе* njezine vrste, je li na pr. zemlja pje« govfoi jesu težaci. Zato počinjem sa skuša ili krečuša, glinuša ili lapornjihovim potrebama opravdavati njača i t. d., pa da prema tome znad* ■uzdu naše ekonomske organizacije. ne koji bi plod na njoj mogao da uMuslimana težaka ima 80% od spijeva i koje godišnje obhodnje na sveukupnog broja islamskog nufusa pojedinim komadima svoga posjeda u B. i H. ili četiri petine, t. j. od da zavede u razumnom gospodare­ O12.000 duša (popis 1910.) da ima nju. Ne zna da na zemlju utječe blizi­ 490.000 težaka, a oko 120.000 građa­ na (varošana). Ovaj zamjemo veli­ na mora, šuma i bregova, vazduh, ki broj zaslužuje i veliku pažnju. voda i sunčane zrake, da i zemlja Do sada nema ništa više, osim što i ž i v r, diše, umire, hrani se i svako svoju njivicu ore j kosi, pro* ( po d ml ađuj e se i da sa njom daje stoku i kupuje žito, stare du­ treba postupati kao i sa drugim ogove plaća novim, u ratu se propio, i sjetljivim živim bićima. Ne zna koje ne čita ~ ne zna, kuburi u kućerku žitarice i povrće iscrpljuje od zemIjinih snaga njih više, koje manje, i bori se s bolestima.... Žalosno stanje, zar ne, a ipak je za koji usjev iza sebe ostavi spo­ kod većine našeg težačkog sobno tlo, a za koji to tlo treba do* hraniti gnojenjem, a naročito kada svijeta ovako. On ne umije bolje da op os umjetnim gnojivom, kojim i u koli* r a v i i sa manje tereta bolje da živi. koj mjeri. Ne zna koristi od obrađi­ On, općenito uzevši, ne zna svoje vanja svoga gospodarstva modernim zemlje na kojoj radi, ne poznaje ratarskim oruđem, novim plugovi* njezine sposobnosti, pa da ma. okapalima, zubačama, vršalicaznadne za sto će koju njivu kada u- ma, mlatUima-, presama i t. d. pa da potrijebiti, pa da mu dadne pravu dobije sa pola sjemena dupli plod, korist. Ne zna je ocijeniti, jer ne u- na pr. u mjesto 8 tovara pšenice i 20 mije da je na pr. izmjeri ispiranjem tovara slame sa 10 đunuma zemlje (grudu zemlic sa njive u grlu Benig- zasijane sa 240 kg sjemena omak senove boce), ne zna ustanoviti nje­ kc, da se dobije 15 tovara žita i 30 zine snage kopanjem hornice i zdra­ tovara slame sa iste površine, zasi­ vice i mjerenjem na centimetre nje* jane samo sa 150 kg sjemena rezine dubine po slojevima, ne zna u* d o m i č n i m s i j a 1 o m. Ne zna važnosti promjene stanoviti! njezine plodoviitosti na pr. sagorijevanjem jedne grude na va* s j e m e n a, niti zna odakle i kako tri i vaganjem njenim prije i poslije bi dobra sjemena nabavio, nego otoga. Ne zna po travama j po drve­ stavlja sjemena te godine u godinu da daje, mnogo više od žitarica, kao lo g o j s t v o m. a još manje gojei povrće u zoni slobodnog, n i em r ib a na priplod. Nema svo* pa i mjenbenog gospodarstva na o- jih težačkih hambarova, u koje tvorenim putevima. bi položio žito za nužne potrebe Nije osvjedočen, naročito po sred­ novca u najgore doba. Nema svojih njoj Bosni i Sandžaku o velikoj važ­ kreditnih zadruga, od kojih nosti gojenja voćarstva, gdje bi za slučaj nevolje dobio jeftino bi svaki nekorisni grm trebala kori­ novaca u zajam. Nema dobrih k o₽ sna voćka da zamijeni, golijeti da se m u n i k a c i j a ni svojih nužnih in­ njima pošume i divljake nakaleme, stitucija, kao što se na pr. u Italiji osim što bi uz svaku kuću trebale i vidi (spominjem Italiju za to da mi dobre bašče da se osnuju. A još ma­ mnogi naši ratnici mogu biti svjedo? nje poznaje vrijedne vrste na pr. kom), kako je svako selo sa svakim zimskih jabuka i krušaka te da raz* vezano dobrom cestom, svako selo nih korisnih korisnih i skupih voć* ima svoju bolnicu, svoju školu, ba­ nih redova: jabučastih, poštićavih, nju i električno osvjetljenje.... Ne­ Ijuskavih i bobićavih imade toliko, ma vidnih, prostranih i su­ da bi pojedinac mogao imati bašču , hih stanova, nema čistog na­ sa stotinu drveta, a da njihov plod mještaja i posuđa u kući.... i u rodo rima bude posve različit po I tako dalje. izgledu, ukusu, namijenjenoj upo* Sve ovo upućuje mislene ljude, a trebi, čija se gojidba u bašči toliko | vjerujem i težake naše, koji su mno­ isplati, da bi mogla skoro čitavu po­ go štošta boljega vidjeli u svijetu za rodicu i daru činiti. vrijeme rata, da je nužno imati je­ Stočarstvo je važno za naš dan forum, svoj, od dobre volje utežački svijet toliko, koliko mu ono stanovljen, a u kojemu će vladati daje privrede za kućne i poljske po« stroga disciplina i poslušnost, koji trebe te koliko se može jeftino go­ će upoznavati naš težački svijet sa jiti na dobrim ispašama u blizini o* onim što ne zna u svim granama ko dvije trećine godine. Mala krž­ njegovog poslovanja, da znadne, ljava pasmina bosanskih goveda i da um je dne, kako bi г pтe* konja još uvijek se ц glavnom goji u ma današnjem svom pošlo* zemlji i slabi su porivi iz naroda, da vanju mnogo bolje prola­ svoju slabu pasminu na pr. goveda i zio i privređivao. A osim toga, dajući mu d a 1 j n e izmjenjuje a kroz nekoliko vremena posve zamijeni boljim pasminama, upute i zgodnu mogućnost koje mnogo više vrijede i mnogo vi­ investicija, da ga dalje izvodi še koristi daju. S ovim u savezu na veći stepen kulture i somosvijesti je i posve neracionalno i s k o r i š- kao uza stepenice, sve basamak po ćavanje mljekarstva u pri­ basamak na više. Na primjer: Uprava ekonomske organizacije, vredne svrhe svoje ekonomije, pri čemu se i ne zna na pr. za konden­ upoznavši težaka preko svojih or* zatore, centrifuge, butirometre, pa* gana sa njegovom zemljom, t. j. sa sterteiranje i t. d. i podizanje mliječ* njenim sposobnostima, njenim sastonosti krava kao 4 dobijanje većih jinama, njenom snagom, vrstama i prihoda od mljekarstva, ako se s plodoritosti, ne ostaje samo na to« �.PRAVDA* — »ПРАЗДА___________________________ Epoj ЗИ Bro: Strana 2 Страна me (da sve prepusti sudbini), nego organizacija sa svojojn jačpm finan* nastavlja onda sa svojom pravom ' cijalnom snagom. zadaćom rada, da mu pokaže kako Kada ga upozna sa ljekovitim, tr# ć c svoju zemlju popraviti i gpvačkim i tvorničkim biljem, sama gdje treba i kako će je pripravljati I v o d i a k c i j п o n j c g o у p m s aza najbolju plodovitost. Upućirvaće biranju i g p j e n j u, odposno ga na pr. kako se ledine, pašnjaci, njegovom prikupljanju za unovčenje pustoši i zapuštene livade upitom- ili upotrebu za preradu u obrtu ili u Ijuju preoravanjem i Brljanjem, ka* tvornici, omogućuje dakle ono, što ko se produbljivanje hornice postiže ne bi mogao dobro izvesti ni pojedi* dubokim jesenskim oranjem, kako nac, ni općina, pa ni jedan kotar sku^ se kisela zemlja isušuje ili popravlja pa uz najbolju volju, jer pri tome ne nasipanjem pijeska, kako se neravna bi poznavao ravnoteže ni za najbližu zemlja reguliše preokretanjem hu- okolicu. maka u dolinicc, kako se crnica po­ Upoznajući ga sa važnosti voćar­ pravlja pepelom ili umjetnim gnoji­ stva i upućujući na gojenje što vred­ vima fosfatom i kalijevom soli, ka­ nijih voćaka prema klimatskim pri­ ko se gKnuša popravlja negašenim likama, tc kako će voćke podgajati, krečom, podvodne zemlje isušuju ne bi ostajalo samo na tome, da svak odvodnim brazdama i t. d. svoje voće pojede, nego bi ga podu­ Kad ga poduči, koje bilje iscrpljuje čavala dalje kako će od dobivenog godišnje snagu zemlje više, a koje voća proizvoditi što bolje opet manje, upućuje ga onda z a trgovačke artikle i po potre* koje zeml jište i za koji bu- bi sama rukovala sa njihovom što d u ć i u s j e v će upotrijebiti koje boljom prodajom i n a b a v o m k o* đubrenje i koliko, da li stajsko ili r i s n i h kalema-sađcnica iz umjetno gnojivo, kadaćejkako dobrih voćarskih stanica. To isto upotrijebiti azot, kada fosfornu kiše* vrijedi i za povrće, koje ima i linu, kada kalij, kada đubrenje gips svoje naročite ophodnje i som (sadrom) iTi čilskom salitrom i nove korisnije vrste, коп* t. d. A naročito koliko stajskog tre­ zerviranje na malo i veliko, posebnu ba za povrat zemlja onih snaga, koje priredbu tla, naročitu brigu i t. d. usjev jz nje iscrpi. Tim većma to O velikom nužnom radu organi* strukovno podučavanja treba, što zacije na poboljšanju doma­ ne vrijedi jednako pravilo ćih pasmina stočarstva, mi* za sve zemlje, koje su različito slim da ne treba govoriti, jer u eko­ udaljene od mora, od šuma, voda i nomskom životu postoji opće pri­ bregova. znato pravilo, đa »bez dobrog sto­ Kad ga upozna sa važnošću do* čarstva nema nikada ni dobrog go­ brog sjemenja, upućuje ga kojim spodarstva«. Ovaj rad ima na deset­ će sjemenom koju oranicu zasi* ke godina dugo da traje, dok jati, kojim će opet koju livadu po­ se makar prilično podigne praviti, којлп neku pustoš oživiti i prosječna vrijednost našega blaga i brine se, da mu -svojim posredova* njegova hasnovitost na veći stepen. njem najbolja potrebna sjemena i Naravno tu dolaze u obzkr bolje šta* nabavi. le, pa način hrane, poznavanje sasta* Kad težake jednog sela dovoljno vina hrane i namicanje dobre, oda­ zagrije idejom o komasaciji zemlji­ biranje krava, koza i ovaca za mije* šta, zapovrže akciju da se karstvo, upotreba mlijeka i njegova komasacija i provede tako, ?akša preradba u produkte za trgovi­ da svako svoj posjed imadne u cje­ nu, uspostava kontrolnih organa, ulini sa baščom iza kuće, sa ravnim potreba vune i t. d. Za sav taj rad pristupom bez velikih međa i svađa tražiće se i dosta kapitala, sa drugim susjedima i t. d., a po­ mnogo više, nego li bi mogao dati trebna izravnanja u novcu pri tim samo jedan kotar ili jedna oblast operacijama da sama preko svog (okružje), ађ organizacija bi ipak novčanog zavoda financira. A jed­ mogla, pa makar i s obhodnjom sad na od najvažnijih zadaća uprave ek. za jedan kraj zemlje, sad za drugi. Za gojenje pčelarstva vodi- uprava organizacije bila bi, da r e g u 1 i š e gospodarska stanja prema organizacije naročitu propa* njihovom r e n t a b i 1 i t e t u i g a n d u i to da bude v u novim ko­ udaljenosti od gradova i otvorenih šnicama i razumno vođeno sa svim puteva, odnosno da se staranjem o- uvjetima nauke o tome, a košni­ ko poboljšanja krajeva, po uzoru ce i oruđe da sa ma iz raduje Thunenove »izolirane države«, kao i n a b a v 1 j a za pčelare, u ovom i regulisanjem obrade zemlji slučaju i za građane jednako kao i š t a u oskudici radne snage sa pri* za težake. O kućnoj industriji težačkim, koše­ mjerom modernog polj­ skog oružja i mašinerije, vima (hambarovima), kreditnim za­ koje pojedinci, a ni male zadruge ne drugama i ostalom b-iće govora dalje mogu lahko nabavljati, dok to može na svom mjestu. PODLISTAK. Kratak životopis Muhameda Alejhisselama po Muhamed Ibni Ishaku i Ab du) Malikju Ibni Hišamu, preveli ! ' i i 1 i I ; Braća Muftićl u Žepču. I ! Kad su primili Islam i ugovor bio j napisan, imenuje Muhamed Osmana 1 ibni Ebil-Asa za njihovog pretpostav­ • ljenog, premda je bio jedan od naj­ mlađih, jer je bio najmarljiviji u pro­ 1 učavanju Islama i učenju Kur’ana, kako je to Ebu-Bekir Muhamedu re­ kao. Ebi-Hinđ mi je pričao od Muttarifa ibni Abdulaha, kojemu je pripovijedao Osman ibni Abil-Aas: »Kad me je Muhamed poslao Tak ftama, bila ma je zadnja zapovijed: Budi obziran u molitvi i cijeni ljude po njihovim naj­ slabijim, jer među njima imade veli­ j I kih i malih, potrebnih i slabih«. i Ra zbija ni e idola u Taifu. ' Kad su bili gotovi i opet se kući i vraćali, pošalje Muhamed s njima So- j fjana i Mugiru, da razbiju idola. Kad i su došli u Taif, htjede Mugira, da j Ebu-Sofjana naprijed pošalje, ali ovaj reče: »Idi Ti najprije svojim ljudima«. A on ostade na svom dobru u ZulHademu. Kada je Mugira došao u grad, baci (Nastavak). S jednim smo dakle čistu: za j rukovod i I i Јe i nadzirati bolju produkciju, zavišu^koristsvih^asJcrMveproizvodnju trebamo j e d- ' ćpm proizvodnjom i boljim radom, п u centralu, kao pčelac što ma* | a ne кироуацјст zeipalja, najbolje tku imade, koja će voditi г a* se umnožava ekonptpsko bUgQ$ta* Čuna o našoj proizvodnji, nje -narod^. Tekst zakona o zaštiti javne bezbednosti i poretka u Državi. Usvojen u Nar. Skupštini 1 ■ Vili 1921. član 1. Kao zločinstvo u smislu kaznenog zakonika smatrat? se i ova dela: 1 .) pisanje, izdavanje, štampanje, ra­ sturanje: knjiga, novina, plakata ili obiava. kojima se ide na to, da se ko potstrekne na nasilje prema državnim vlastima predviđenim Ustavom ili u opšte da se grozi javni mir ili dovede u opasnost javni poredak. Ovo važi i za svaku pismenu ili usmenu komu­ nističku ili anarhističku propagandu ili ubedivanje drugih da treba promeniti politički ili ekonomski poredak u državi zločinom, nasiljem ili ma kojom vr­ stom terorizma; 2 ) organizovanje, potpomaganje ili postajanje članom kakvog udruženja, koje bi imalo za svrhu progagandu komunizma, anarhizma, terorizma ili udruženja radi pripreme ili izvršenja ubistva ili udruženja za nelegalno i neparlamentarno prigrabljavanje vlasti kao u opšte ono što se sadrži u pred­ njoj tački; 3 .) izdavanje pod zakup ili ma u kojem vidu ustupanja zgrada ili pro­ stora za skupljanje lica, kojima bi bio cilj priprema ili rad za ostvarenje čega od onoga, što je izloženo u gornjim dvema taČkama, ako je onaj, koji je zgradu ili prostorije ustupio, znao, našta će se one upotrebiti; 4 .) ogranizovanje, združivanje ili pro­ paganda, kojima se ide na to, da se prouzrokuje vojna pobuna, metež ili nezadovoljstvo kod vojnika ili da se građani ili vojnici ne odazivaju svojim vojnim dužnostima ili da se ometa, otežava ili ograniči proizvodnja, po­ pravka ili prenos vojnog materijala ili snabdevanje vojske za njene potrebe kao u opšte svaka propaganda protiv ustanove vojske, kao i svaka priprema, pokušaj ili izvršenje u cilju da se po­ ruše iii ponište objekti, koji služe jav­ nom saobraćaju, javnim instalacijama i potrebama; 5 .) stavljanje u vezu sa kakvom ličnošću ili kakvim društvom u inostranstvu u cilju dobijanja kakve po­ moći otuda radi pripreme na revolu­ ciju ili nasilnu рготепи sadašnjeg po­ litičkog stanja u zemlji ili drugog čega u prednjim tačkama predviđenoga, kao i svako pomaganje koga inostranoga lista ili društva od strane nekega sa i teritorije naše Kraljevine, kad to lice ‘ »Od Musejleme, božijega poslanika, se na idola i razbije ga sa jednom Muhamedu, božijem poslaniku. Slava sjekirom. Njegovi suplemenici BenuMuattabi stajahu kod njega bojeći se, i Tebi! Onda znaj, da sam ja Tvoi drug da ne bi bio ranjen strijelom ilrinače ' u vladavini. Pola zemlje je pripadalo s čim drug'm. Žene Takifita iziđoše u nama, a pola Kurejšijama, ali ovi su zlotvori«. zdvajanju plačući i vičući: »Prolijevajte potocima suze! Kukavice su vas izOvo pismo donesoše Muhamedu dalel Oni su se hrđivo borili«. dvojica glasnika. Muhamed reče gla­ snicima, kad je pročitao pismo: »A Dok Je Mugira idola sa sjekirom Šta je vaše mnijenje?« Oni odgovorazbijao, viknu Ebu-Sofjan: »Jao tebi, riše: »Mi govorimo, kao i on!« Onda to i zaslužuješ!« Kad je Mugira idola reče Muhamed: »Da izaslanici nijesu razbio i oduzeo mu blago i nakit, pošalje ga Ebu-Sofjanu. Nakit se je sa- • nepovredivi, ja bih vas pogubio!« On onda napisa Musejlemi: »U ime stojao iz raznih dijelova, a blago se Boga blagoga i milostivoga. — Od je sastojalo iz zlata i dragog kamenja. Muhameda, božijega poslanika, na MuO devetoj godini, koja se je zvala sejlemu lašca. Slava onome, koji puti „Godina deputacija". na pravi put. Onda, zemlja je božija Kada je Muhamed osvojio Meku i i On je daje kao nasljedstvo onome kada su i Takifiti primili Islam i po­ svome slugi, koji ga voli. Oni, koji se klonili mu se, počeše dolaziti deputa­ Boga boje, dobro će izaći!« cije sa svih strana Arabije. Arapi su Ovo je bilo koncem godine desete, naime očekivali, šia će bin sa ovim , Muhamedova propovijed kod plemenom Kurejšija i sa Muhamedom, oproštajnoga hodočašćenja. jer su ovi bili vođe i prvaci ljudi, go­ Na posljednjem hodočašćenju pokaže spodari svetoga hrama, priznati potomci Ismaila sina Ibrahimova. To su ; Muhamed svete obrede i ceremonije kod hodočašćenja, održa jednu proarapske poglavice vrlo dobro znale, diku, u kojoj je mnoge stvari razjaA i Kurejšije su se najprije Muhamedu odupirale i vodili s njime rat. Za to, I snio. Pošto je Boga pohvalio, reče: »O ljudi, čujte moje riječi, jer ja kad je Meka bila osvojena i Kurejšije ne znam, hoću li vas još u kojoj dru­ se pokorile, a Islam ih ukrotio, znali goj godini ovdje sresti. 0 ljudi, držite su Arapi, da ne bi imali moći, da se ljudsko dobro i krv svetom, dok ne Muhamedu opru i proti njega vojuju, sretnete vašega Gospodina, tako sve­ za to priznaše vjeru Allahovu. tom, kao što je svet ovaj dan i ovaj O lažnome pej^amberu Musejlemi. mjesec, jer vi ćete jedan puta sresti Vašega Gospodina i pitaće vas za Musejlema ibni Hablb pisao je Mu­ hamedu: vaša djela, a ja sam vam sve objavio. । j | ■ j | ili društvo rade protiv uređenja, po­ retka ili javnoga mira naše države. 6 .) proizvodnja ili prikupljanje oru­ žja, oruđa, sprava ili eksploziva radi kojega od napred spomenutih ciljeoa, kao i svako prikrivanje tih predmeta-, 7 .) priprema, pokušaj ili izvršenje ubistva na koga organa vlasti ili po­ litičke ličnosti. član 2. Ko učini ma koje od krivičnih dela izloženih u Či. 1 ovoga zakona, kazniće se smrću ili robijom do 20 godi­ na. Predmeti krivičnog dela konfiskovaće se. Oni, koji znaju da se pripremaju zločini izloženi u članu 1. pa o tome na vreme ne izveste državnu vlast, kazniće se robijom do 20 godina. U cilju bržeg i lakšeg utvrđivanja krivice dopušteno je nadležnim vlasti­ ma da pretres vrše i noću, ako to zahteva preka potreba. Član 3. Državna politička vlast tražiće od najbližeg komandanta vojsku radi odr­ žanja javne bezbednosti kad god se pokaže da u kojem konkretnom te­ žem slučaju nisu zato dovoljni njeni organi lične i imovne bezbednosti. Bliže odredbe o načinu upotrebe vojske propisaće Ministarski Savet. Član 4. Kad se u kakvu opštinu ili srez po­ šalje vojska usied ugrožene bezbed­ nosti, onda će stanovništvo te opštine, odnosno sreza, biti dužno da iz svojih sredstava, svaka kuća prema svom imovnom stanju, hrani i potrebama snabdeva vojsku. Pribiranje potrebnih namirnica vrše, pod rukovođenjem i nadzorom državne i policijske vlasti, opštinska vlast i u ukupnom iznosu uredno i na vreme predaje voinoj vlasti. I drugi troškovi, koje bi država uči­ nila usied ove potrebe vojske, padaju na Stanovništvo, no ako se red ubrzo povrati, da se stanovništvo oslobodi plaćanja naknade tih troškova i da oni padnu na teret državne kase kao i da se stanovništvu vrati ono, što je za vojsku dalo. Oni, koji bi zbog dela kojim je iza­ zvana upotreba vojske bili osuđeni na kaznu, dužni će biti naknaditi stanov. Ko povjereno dobro imade, neka ga povrati onome, ko mu je to povjerio. Svake kamate neka su oproštene, ali glavnica ostaje kao dug. Ne činite ni­ kome nepravde, pa se ne će ni vama dogoditi. 0 ljudi! Sotonu napušta nada, da će mu se ikada u vašoj zemlji moliti, ali ako ga se u ostalom sluša, onda će on biti opet zadovoljan s onim, što je na vašim djelima zlo, zato ga se čuvajte u vašoj vjeri! O ljudi! Vi imate prava prama vašim Ženama, a one ’madu prava prama vanja. Vi mo­ žete od njih tražiti, da u njihovo sklo­ nište ne ustupa niko, ko vam je ne­ ugodan i da ništa ne čine, što je ne­ pristojno. Ako one to čine, onda vam Bog dozvoljava, da napustite s njima zajednicu; inače ste im dužni dobru hranu i odijelo. Postupajte sa ženama dobro, one su vaše pomoćnice, a ne mogu ništa same učiniti. Vi ste ih uzeli, kao od Boga povjereno dobro. Promislite, ljudi, moje riječi, ja sam svoje poslanstvo dovršio. A ostavljam vam toliko, da ne ćete nikada zabludiU, ako se toga držite: bistar puto­ kaz, knjiga božija i primjer pejgamberov’ O ljudi! Čujte i promislite moje ri­ ječi. Znajte, da je musliman brat dru­ gome, svi su muslimani braća i ni­ kome nije dozvoljeno, da od svoga brata nešto uzme, što mu ovaj dobro­ voljno ne dadne. Ne činite nepravde prema samim sebi! Bože! Nisam li ja svojim poslanstvom udovoljio?« (Nastaviće se). �Број 319 Broj ništvu i državi učinjene izdatke oko upotrebe vojske. Član 5. Na zahtev Ministra Unutrašnjih Dela, Ministar Vojni i Mornarice odobriće da potreban broj vojnika pređe u žandarmerijsku službu i tamo odsluži svoj rok. Član 6. Lica, koja u skitnji, pijančenju ili bludničenju provode vreme a ne mogu dokazati da se na pošten način izdr­ žavaju, kazniće se zbog toga zatvorom do tri meseca, a osim toga, kao lica moralno posrnula i sklona vršenju krivičnih dela, mogu biti upućena i posle izdržane kazne u narod za. pri­ nudan rad. Maloletna lica, ako Ae bi bila osu­ đena na kaznu, upućivaće se u zavod za vaspitanje i moralno popravljanje u kojem tako lice može ostati najviše pet godina, ako nije navršilo 16 go­ dina života, inače do punoletstva. Ministar Pravde ovlašćuje se da do­ nese uredbu o postupanju za slučajeve upućenja ovakvih lica u zavode za prinudan rad ili u zavod za vaspitanje i moralno popravljanje maloletnika. Član 7. Ko rasprskavajuće materije ili sprave ili oruđa potrebna za njihovo spravIjanje gradi ili drugoga upućuje kako da ih načini, nabavi, čuva ili ih dru­ gome prodaje, ma da zna ili mora držati da su sve one određene da se upotrebe za izvršenje takvog zločin­ stva, pored onih pobrojanih u članu 1. kazniće se robijom. Član 8. Ko je ovlašćen da drži rasprskava­ juće materije pa ovim rukuje protivno postojećim pravilima i naredbama nad­ ležnih vlasti i s time prouzrokuje kakvu štetu ili opasnost po imovinu, život ili zdravlje drugih kazniće se robijom a u osobito lakim slučajevima zatvorom. Član 9. Ko se ogreši o postojeće zakonske propise i naredbe o proizvodnji, uvozu i prodaji baruta, dinamita, vatrenog oružja i drugih rasprskavajućih mate­ rija, kazniće se novčano od 10.000 do 100.000 dinara prema veličini krivice i svome imovnom stanju. Ovu novčanu kaznu može sud iz­ reći i u svima slučajevima člana 7 i 8 ovoga zakona, pored tamo predviđenih kazni, ako nađe da je to u interesu održanja javnog poretka. Član 10. Državni činovnici i službenici samo­ upravnih tela, koji pojedinačno, u ve­ ćem broju ili ukupno prestanu vršiti svoju službu u cilju štrajka, kazniće se zatvorom a potstrekači i kolovođe i novčano do 10.000 dinara. Istom kaznom kazniće se i ona lica, koja sabotažom ili pasivnom rezisten­ cijom ometaju pravilan tok poverene im službe ili rada. Član 11. Lica, koja pokušaju sprečiti druga lica da rade, kazniće sa zatvorom do 6 meseci. ako njihova radnja ne pređe u kakvo teže krivično delo. Ako se ovakva lica na poziv vlasti odmah ne raziđu s mesta gde su se nedopušteno skupili, kazniće se zatvo­ rom do godinu dana i novčano do tri hiljade dinara. Člana 12. Ko na javnim zborovimg, u otvore­ nim ili zatvorenim prostorima ili inače ma gde, nosi ili iznosi ma kakve zna­ ke, zastave ili natpise, kao znak pozi­ vanja ili potstrekavanja da se stvori javno mišljenje da postojeći pravni poredak treba zameniti drugim, putem prevrata, rušenjem privatne svojine ili uništajem javnoga mira, kazniće se zatvorom najmanje godinu dana ili novčano do 50.000 dinara ili obema kaznama. Član 13. Samo učestvovanje pri manifestaci­ jama iz prednjega č.ana protiv organizovane državne vlasti, kazniće se Ј1РАВДА* — „PRAVDA* Страна 3 Strana kona o štampi, zakona o udruženjima , gu dobija kad se obnaroduje u .Služ­ i zatvorom do godinu dana ili novčano do 3000 dinara ili obema kaznama. i zborovima i drugih zakona neće se ! benim Novinama*. Preporučujemo našem Ministarstvu Član 14. primenjivati u koliko su ovome za- I Unutrašnjih Dela, da ovaj Zakon ob­ Ako je nadležna vlast zabranila ka­ konu protivne sve dotle, dokle ovaj naroduje, a svima našim ministrima kvu manifestaciju protiv državne vla­ zakon bude važio. da se o izvršenju njegovu staraju; sti ili inače kakvu drugu manifestaciju vlastima, pak, zapovedamo, da po Član 21. protivnu državnim interesima, svi uče­ njemu postupaju, a svima i svakome Zakon ovaj stupa u život od dana snici, koji se na poziv vlasti odmah da mu se pokoravaju. kad ga Kralj potpiše, a obaveznu sna‘ ne rasture, kazniće se zatvorom naj­ manje godinu dana, a kolovođe i nagovarači, da se manifestacija ne ras­ turi, i novčano do 5000 dinara. Član 15. Sastavio po raznim vrelima i vlastitom iskustvu: AJanović Abas. Državna upravna vlast kad utvrdi (Nastavak). da je kakvo udruženje (sindikalna or­ ganizacija ili druga) promenilo svoj u što ćete vi trošiti novaci Zato je i Ovakve zadruge za štednju i zaj­ zakonom dopušteni cilj ili otpočelo propalo u našoj državi svake godine move primaju od svojih članova i no­ tajno ili javno da se bavi drugim ne­ vac na štednju. Inia zadruga, koje na stotine seljačkih domova, jer se dopuštenim ili protivzakonitim agita­ zajam uzimao bez računa i uz visoke svu vjeresiju svojih članova u selu cijama ili poslovima, rasturiće takvo podmiruju iz onoga novca, što poje­ kamate. Vi ne možete izbiti iz svoga udruženje. dini zadrugari ulažu kao prištednju. zemljišta toliki prihod, da možete dug Protiv ovoga rešenja o rasturanju Drugim riječima: sav onaj novac, što otplaćivati. I zato svaki Čas Čujete, da udruženja njegovi zakonski predstav­ ga zadruga treba da dade u zajam je ova kuća došla na „muntu“ ili na nici imaju pravo žalbe u roku od tri članovima, sav taj novac skupljen je telala, onaj je „grund" prodan na draž­ dana Prvostepenom Sudu. Protiv re­ u samom selu od drugih bogatijih za­ bi, a sve to zbog nerazumnog zadu­ šenja Prvostepenog Suda može se u drugara. Na taj način, kroz zadrugu, živanja. istom roku izjaviti žalba Kasacionom sredstvom zadruge, ispomažu se se­ Kod zadruge stoji stvar sasvim dru­ Sudu. ljani međusobno, odnosno oni pomažu gačije. Kad zadrugar dođe i moli za Zakonski predstavnici ovako rastu­ jedan drugoga, a da ni jedan nema renog udruženja, kazniće se za nedo­ štete, to jest niko nikomu ništa ne jam, njega se pita, u koju svrhu on to treba. Ako želi uložiti u gospodar­ pušteni rad zatvorom najmanje godinu pokloni. Sta više, svi imadu očite stvo, recimo, da kupi kravu, konja, dana i novčano 5000 dinara, u ko­ koristi. sjemena za sjetvu ili umjetnog gnoja, liko ovde nema težeg krivičnog dela. Onaj, koji ima toliko, da može me- onda mu se zajam dade, jer je to tako Član 16. tati na stranu, priuči se na štednju, zvani proizvodni zajam. On će s time Kad optuženi u smislu či. 46. Srp. kad ima u selu zadružnu blagajnu, a poboljšati i povećati svoje proizvode, Zak. o Štampi bude pozvat radi sa­ znate i sami, da je Štednja temelj svoj prihod, pa će zajam lako otpla­ slušanja, pa se krije, pobegne ili ga napretka. Dok u selu nije bilo za­ titi. Zadruga će znati odmjeriti i vi­ u opšte nema u mestu prebivanja za družne blagajne, gotovi novac držao sinu zajma, jer zadrugari poznaju jedan tri dana od sudskog poziva, i to se se u čarapi i za gredom. Znate, kako drugoga, što-no riječ, u dušu, i zato konstatuje zvaničnim izveštajem nad­ je, kad čovjek ima novac onako vazda se ne će događati tako lako, da koji ležne vlasti, sud neće u buduće pozi­ pri ruci: čovjek lakše, lakoumnije ku­ zbog zadružnog zajma dođe na telala. vati takvog optuženog preko „Službe­ puje stvari, koje mu nisu baš od ve­ nih Novina" niti mu preko njih vršiti Zašto zadruga daje jeftiniji zajam? like nužde. ikakva saopštenja, već će se sve sud­ Onaj pako, koji treba zajam, dođe Sad ćete vi možda pitati: ske odluke, koje mu se imaju predati, i brzo i jeftino do novaca- Gulikože, »Pa kako to, za Boga, da zadruga prilepiti na dom njegovog posljednjeg lihvari tiaže kao kamate 40—5O°/o može davati jeftiniji zajam?« stanovanja ili poslovnog bavljenja, kao (često i više), gradske štedione i banke Mema jednostavnije stvari od toga. i na sudsku tablu, i one će se sma­ računaju jedno s drugim 15-16°/», a trati za punovažne u pogledu raču­ seoska zadružna blagajna svega6—7°/0. Zamislite, kako stvar teče. Državna banka daje novac drugim manjim nanja rokova. Računajte: u gradu platite svega, sa bankama, a ove opet štedionama. No­ Član 17 svim pristojbama, recimo 15°f0. To je vac, koji se nalazi u štedioni, bio je S obzirom na naređenje člana 20. 150 K kamata na 1000 K zajma. U dakle već kod jedne ili kod dvije banke, ovog zakona, imaće se u buduće sma­ zadruzi n. pr. svega 6°/0- To je 60 K a svaka od njih morala je nešto zatrati, da je naređenje čl. 58. odeljak na 1000 K. Razlika je 90 K. To je u I služiti. Tako novac, što ide dalje i što 1. Srp. Zak. o štampi kao I pokrajin­ mirno doba velik novac. U mirno doba 1 se više približava vama, postaje sve skih zakona o štampi prestalo važiti kupili ste za 90 K junicu, ili dva do skuplji. Svaki od vas već je bio u u koliko se odnosi na krivice po ovom tri pluga i ne znam koliko pari opa­ i kojoj štedioni, pa je vidio, koliko tamo zakonu. naka i čizama' ljudi sjedi. Štedione i banke moraju Član 18. sve te ljude plaćati, a ‘plaćaju ih iz Odgojna vrijednost zadruga. Ne mogu vršiti nikakvu javnu slu­ one razlike na kamatima, uz koje no­ Ovdje spominjem samo onako uz ­ žbu ili funkciju niti biti narodni po­ vac primaju na štednju i daju u za­ gred veliku odgojnu vrijednost za­ slanici niti časnici samoupravnih tela jam. Drugim riječima, njih plaćaju oni, druga One vas čine boljima i razum ­ oni, koji pripadaju komunističkoj par­ koji uzimaju novac na dug. Dakle nijima, one vas odgajaju. Zamislite ovo: tiji ili u o;šte kakvom udruženju, koje onaj novac, što ga u štedioni pozaj­ Kad uzimate zajam u banci ili kod je ovim zakonom zabranjeno. Ovo se mite, prošao je već nekoliko ruku, a lihvara, pitaju vas oni samo to, ko­ odnosi i na službenike privatnih usta­ ’ svaka ta ruka nešto košta. liki vam je imetak, do vide, da li su nova, koje imaju izvesne naročite pri­ (Nastaviće se). za svoj novac sigurni. Šta njih briga, vilegije od strane države, a koji služ­ benici pripadaju komunističkoj stranci. i jeme pronose vijesti o ulasku ProtiLica, koja sada vrše prednje funk­ j ćevu u vladu. G. Ljuba Davidović, cije, razrešavaju se po stupanju opredsjednik demokratskog poslaničkog voga zakona. kluba, kušac je da skloni g. PribićeČinovnici i javni službenici, koji bi vića, da popusti u svom ličnom sporu sa ovoga razloga bili razrešeni od Primljen zakon o zaštiti države. s Protićem. To nastojanje ide za tim, dužnosti, mogu se protivu rešenja Na sjednici Skupštine od 1. ov. mj. da se u ovim kritičnim danima što ministrovog žaliti Državnom Savjetu. primljen je zakonski predlog zako* bolje učvrsti vlada, kako bi mogla što Primljena žalba ne obustavlja izvršenje nodavnog odbora o zaštiti države sa uspješnije provesti namieravanu akciju rešenja. 190 glasova za i 54 protiv. Za zakon protiv komunista. Član 1>. Iznose se kombinacije, da bi Protić Za sva krivična dela po ovome za­ su glasali demokrati, radikali, naš preuzeo portfelj ministra policije ili klub, zemljoradnici i Vošnjakova konu sudiće redovni državni sudovi drupa. Protiv: komunisti, republikarv ministra financija, ali sve te kombi­ po slobodnom sudijskom uverenju i sudiće kao hitne predmete pre sviju ci, jugoslavenski klub i socijalni de­ nacije izgledaju piavljenje računa bez mokrati. Tekst zakona donosimo u birtaša. Jedan hrvatski poslanik, član drugih krivičnih dela. Jugoslavenskog kluba, koji se je upravo ovom broju u cijelosti. Opšti dio kaznenog zakonika za povratio iz Rimskih toplica, gdje je Izručenje komunističkih poslanika. Kraljevinu Srbiju 1—81 zaključno) imao priliku, da razgovara s Protićem, primenjivače se u svemu na sva kri­ Prekjučer je u Skupštini primljen vična dela po ovome krivičnom za­ 'pređlbg imunitetnog odbora, da se i veli, da je ulazak Protićev u vladu konu. Nu izuzetno od §58. kaznenog izruče sudu ovi komunistički posla­ nemoguć. Protić odlučno otklanja to zakonika za Kraljevinu Srbiju krivac nici: Miloš Trebinjac, Života Miloj- veleći: Ko je natjerao kola u glib, neka će se moći suditi na smrt za zločin ković, Dragomir Marjanović, Vladi­ ih i izvlači! učinjen po ovome zakonu, ako je u Glad u Rusiji. Po novinskim vije­ mir Mirić, Mihajlo Korenji, Salaja, I vremenu učinjenog dela imao punih Sitno Miljuš, Lazo Stefanoviić i Ivan stima zavladala je velika glad u ne­ i 18 godina života. Čolović. To je cijeli izvršni odbor. kim krajevima Rusije usljed loše ovo­ - Nakon glasanja uhapšeni su ti godišnje žetve. Maksim Gorki je radi Član 20. toga uputio poziv na neke evropske poslanici na izlazu iz Skupštine. Sve ovome zakonu protivne odredbe Protlćev ulazak u vladu ? Javljaju države i na Ameriku za pomoć tim : iz opšteg kaznenog zakonika i drugih sporednih kaznenih zakona kao i zanam iz Beograda: U zadnje se vri- i krajevima, kako bi se pučanstvo spa- Pisma muslimanskom težaku o zadrugarstvu. Politički pregled. Nužda uči slediti I zato iskusne domaćice upotrebljavaju za veliko kao i svako drugo pranje u kući I kuhinji, samo priznati pravi Schicht-sapun sa znakom: „Jelen" koji se dobiva svuda u komadima od >/< kile. Zastupnik za Bosnu i Hercegovinu Slhcrt Vita Ш, Sarajevo, Despića ui. 1. �„ПРАВДА“ Strana 4 Страна silo od izumiranja. Poziv je našao od­ ziva kod mnogih država. U Engleskoj se u donjoj kući par­ lamenta obrazovao parlamentarni odbor od predstavnika sviiu stranaka, koji ima zadaću, da sakuplja milodare i organizuje pomoćnu akciju. Od strane parlamenta učinjen je pretilog vladi, da i ona pridonese u novcu i materi­ jalu svoj dio, te da podupre ovu akciju. U Čehoslovačkoj je ministar dr. Beneš predložio na ministarskoj sjed­ nici da se i Češkoslovačka pridruži toj akciji. Vladin nacrt predvidja državnu akciju, koja biti mala biti tako orga­ nizirana, da i javnost može kod nje sudjelovati. Ministarstvo će vanjskih poslova raditi zajedno sa drugim drža­ vama na internacionalnoj podlozi. U Švacarskoj je vrhovni odbor švi­ carske socijalno-demokratske stranke i odbor švicarskog strukovnog saveza apelirao na svoje sekcije, da za žrtve glada u Rusiji sabiru novac, odijelo i rublje. U Francuskoj se ustanovio odbor za pomoćnu akciju ruskim učenjacima i umjetnicima. Odbor u svojim statutima isključuje svaku političku, religioznu i socijalnu tendencu, te se njegov rad bazira samo na humanosti Odbor je već započeo svoj rad, te je primio iz Petrograda vijest, da je prva pošiljka tamo već prispjela. PRAVDA" Broj 319 Број U Americi je državni tajnik Hughes »Tiincsa« međutm cjenj španske gu­ poslao sovjetskoj vladi notu, u kojoj bitke na 20.000. Madridski listovi izlaže politiku američke vlade prema započeli su oštrim napadajima na sovjetskoj vladi. Između ostaloga veli, * vojnu upravu, jer je ona oboružala I da će Amerika poduzeti pomoćnu akurođenike i naučila ih tajnu moderne ' čiju za gladno stanovništvo u Rusiji strategije. List »Epoca« veli, da je I onim časom, kada sovjetska vlada pu­ urođenike najprije trebalo civilizosti na slobodu američke građane, koji vati, a onda tek dati im pušku u ru­ se tamo nalaze u tamnicama. ke. i Odnosaj i između Grčke i Italije. Između Italije i Grčke odavna po­ stoji napetost radi interesa u Sredozemnome moru i u Maloj Aziji. Ovi odnosaji su se zadnjih dana znatno promijenili, osobirto nakon izjave kralja Konstantina, da se grčka voj­ ska u Maloj Aziji bori i za talijan­ ske interese, koje Grčka ne namje# rava u nikakvom slučaju ugroziti. Atenska »Kronaka« piše, da je že* li a krali a, da se uspostave pri jatelj­ ske veze sa Italijom, želja čitavog grčkog naroda, i da je njezino ostva# icojc ovisno o samoj Italiji. Položaj u Maroku. Usprkos uvje# ravanjima sa španske službene stra# ne izgleda da se položaj u Maroku nije još znatno poboljšao. Agitacija među Arapima traje, a kolona gene# rala Navarra. koja je još uvijek op­ koljena, nastavlja junačkom obra# nom. Službeni komun'ikej španske vlade javlja, da je poginulo 10 ofi? 1 čira, a 5 da ih je ranjeno. Dopisnik Uspješno se oglašuje u „Pravdi". Ajanović u Visoko i provede osnutak zadruga za svako selo. Na sastanku težaci su izrazili želju za školama, te da se sibjan-niektebi pretvore u škole. Izgleda, da će biti Visočkl kotar pionir zadrugarstva i svakog napredka, te mi Želimo našim težacima najljepše uspjehe. Protestni mitinzii u Skoplju i Nišu. Javljaju iz Beograda: U Skoplju i Nišu bjS su veliikii narodni mitinzi protiv komunističkog terora. Nigdje nije došlo do nereda. Komunisti su sc ovih dana povukli, pa ih se nigdje Konferencije okružnih načelnika. ne rida. U posljednje vrijeme poPrekjučer su završene konferencije hapšeno je više osoba u Nišu i Sko­ okružnih načelnika iz Srbije i Crne plju. za koje je dokazano, da stoje Gore kod ministra unutrašnjih dje? u vezi sa komunističkom akcijom. Elkamerašima na znanje. Budući la Pribićerića. Na konferencijama stvoreni su zaključci glede preduzi- se na prošloj izvanrednoj glavnoj manja novih energičnih mjera protiv skupštini na 30. jula 1921. izabrati komunista i glede provađanja novog predsjednici nijesu htjeli primiti te zakona o zaštiti države. Donesen jc časti to se ni novi odbor nije mogao u tome cilju detaljni plan za akciju konstituisati, pa zato molim svu ggoko sređivanja prilika ti našoj kra­ članovc, da neizostavno dođu u po# nodjeljak na 8. augusta o. g. u 5 sati ljevini. Zadrugarski pokret. Na 1 augu­ po podne na ponovnu izvanrednu glavnu skupštinu, gdje će se izabrati sta 1921. održao je organizator zadrui nori odbor, odnosno zaključiti ras# garstva među muslimanima težacima g. Ajanović Abas sastanak u Visokom I pust društva. — Predsjednik: J. E. s predstavnicima tamošnjih musliman­ I Filipović. Domaće vijesti. skih sela. Sastanak ie u svakom po­ gledu osobito uspio, te je zaključeno, da na 26. o. mj. dođe ponovno gosp. Sjetite se „Gajreta!" Narodna Jugoslavenska kuhinja ======== Kralja Petra ulica br. 2.------ ---- : Poznati Mehmedčauš kuhar. — Svakovrsnih ukusnih jela sa umjerenom cijenom i dobrom poslugom. — Za čistoću jamčim. Mujaga Kovaćević zvan Mostarac. Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. — Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla i Travnik. Potpuno uplaćena dionička glavnica K 20,000.000—. 104 Ulošci oko K 25,000.000'—. Pupilarno siguran.— Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. — Ulošci preko K 18,000.000. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. Agrarna i Komercialna Banka za Bosnu i Hercegovinu, Sarajevo ~— -• 11 " Dionička glavnica K 20,000.000.— PREUZIMA vtoge na ukamaćenje na Redovne knjižice i tekući račun, a isplaćuje bez ikakovih otkaza. 1 Podružnica: Brčko OBAVLJA kupovanja i prodaju svih vrsti deviza i valuta te svih bur­ zovnih transakcija. —™ Pričuve K 8,000.000.-* FINANCIRA trgovačka i industrijama duzeća. V I S I isplate na svim mjestima Kraljevine Wtm Hrvata i Slovenaca te u inozemstvu. — Vrši sve druge bankarske poslove. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu Središnjica: Sarajevo. Pupilarno siguran zavod. — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. DiontžKa glavnica 1o,ooo.ooo kruna. Prižuve боо.ооо kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavija uplate I unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.— Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute I vrijednosne papire svih vrsta.— Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: ZN Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija D. i A« Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/30962b745794b70b512aba761b9996fe.pdf edcfbd8a4763af57738b99b4ee728273 PDF Text Text POŠiARiNA U GOTuvu PLAĆENA. Pojedini broj K 2 — Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: za našu državu godisrje K 200.—, na pola godine K 100.—; za inozemstvo K 250.—, Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Sarajevo, subota 6. augusta 1921. (1. Zil hidže 1339.) Broj 82 (320) Naša ekonomska organizacija. III. &-in. Proizvodnja dakle, što ve- , nog posla i da se stručnjački prora­ ća proizvodnja, mora da bude misao i vodilja svih nas, koji smo u svjet- I skom ratu teško iskusili što znači ! zemlja sa slabom proizvodnjom i . koliko ljudi u njoj umire od nevo* | lje, kad bude u nesretnom slučaju I zatvorena sa svih strana. Ali i njjača proizvodnja u dobroj j ekonomiji ne smije se ograničiti sa* , mo na proizvodnju sirovina, koje bi uputili preko trgovine u tuđe ruke, većinom i preko granica države, da ih drugi prerađuju i prodaju kao fa* brikate. Jer, pri tome drugi vuku od naših sirovina dvoje, čim bi se mi sa mi mog !i koristiti, a to je: kod prerade tih sirovina u fabrikate -Uh predmete zarađuj u njihovi radnici, obrtnici i poduzetnici dnev* ne plaiće i prihode, koje bi mogli i morali naši zarađivati, a drugo je, oni zarađuj u onda u trgovi* n i na tim prerađenim predmetima onaj dobitak, što bismo ga mi pre^ ko svojih ustanova također mogli i morali dobiti. Zato bi morala biti briga našeekonomskeorganiz-acije, da omogući tu manipulaciju i privredu samom naše’mu svijetu. Nastaje pitanje prije svega: u če­ mu je razlika između našeg svijeta i drugih ljudi u ovoj stvari? Ta se razlika dade u kratko istaći: za pre* radbu svojih sirovina u fabrikate mi nemamo dovoljno n*i naobraženih strukovnih lica i kvalifSkovanih rad­ nika, niti strojeva, na kojima se ve­ ćinom sirovine prerađuju, kao ni prostorija potpuno uređenih za taj posao. Drugi, napredniji narodi to imaju. Oni su, da to mognu imati, školo* vali svoju mladež dugo godina oti prije za razne poslove, kojih ću se i ja ovdje dotaći, i u svakoj potrebi postavljali odmah gotove, spremne i što se rekne pečene ljude za posao. Pored toga $u š t e d i 1 i usvojim troškovima i sabirali novc e, p a kupovali spravestro* j e v e, pomoću kojih se može na stotine j na hiljade puta više robe izraditi, nego li bi se izradilo, kad bi radnici sve na ruke izrađivali. A o* sim toga uložili su neku glavnicu i u zgrade i ostali uređaj, kako bi se iz­ rađena roba potpuno do dućanskog stanja dotjerala i što brže otprema­ la u magaze ili skladišta, u kojima se čuvaju sirovine do vremena upo­ trebe i roba do otposlani a, pa kola ili teretni automobili, potrebni za prevoz i t. d. Imali su dakle spremne ljude i udruženi kapital za početak svakoga većeg posla. A toga nema kod nas, priznati se mora. Ali, tim nije rečeno, da nam je i nemoguće preuzeti u svoje ruke preradbu svoje veće proizvodnje. Jer, ako kod na* šeg svijeta bude samo dobre v o1 j e, da svoje kapitale orga­ ni z u j e na način, kako ću to kas* nije istaći, onda će biiti lahko postići i sve ostalo, pošto zapravo sve ovisi o dobrim fimancijalnim fundamenti* ma. Onda je lahko odmah imati i upravitelja stručnjaka za jedan po* sao, onda se brzo nađu i potrebiti kvalifikovani radnici, nabave sprave i uređaj, ama sve, samo kad se ima odakle potkivati. Nu, jedna stvar prije toga treba da se uredi. Treba najprije da se cijeni potreba, zapravo nužda jed­ čuna njegov rentabilitet, pa istom onda da se u posao ulazi. Pojedmac, I kojemu ne bi stajala velika sredstva | mogućnosti na raspolaganje vrlo će teško ocijeniti tu potrebu i taj pro­ speritet. Njemu samom ne bi bile poznate velike potrebe narodne za jednim artiklom, njemu ne bi bilo dobro poznato koliko iz svih kraje* va stoji na raspolaganje sirovina za izradu jednog artikla, on sam ne. bi mogao uplivisati na narod, da se po­ visi proizvodnja dotične sirovine, a* ko je bude trebalo više za preradu, on ne bi bio u stanju sam financirati j opsežnijeg posla niti bi ga mogao što | jeftinije pružati svijetu u konkurent čiji sa sličnim stranim artiklima, jer ne bi imao organizovanih svojih pro* davaonica i t. d. Pojedinac bi dakle teško mogao, ali hi lakše i tim sigurnije mogla to I sve da izvede jedna institucija, koja bi imala svoje vijeće i svoje stručne | organe, čijii bi procenat režijskih tro­ škova za jedan posao bio minima* lan, pored mnogih drugih poslova kojim se bavir dok bi se kod poje dinca s jednim poslom svi režijski troškovii navaljivali na dotični po­ sao i t. d. Takva institucija bila bi u našem slučaju naša ekonomska or­ ganizacija, koju moramo da imamo. Ona bi rukovala — osim u prijašnjem poglavlju spomenutog ra- . da оф sveopćeg pomnožavanja pro- i diikc^ u gospodarstvu — još ina- i šim obrtima (zanatima) i I tvorničarstvom (i n d u s t r ij om). Naravno postepeno, pre­ ma prilikama, isprva možda tek ko* ju granu obrta da njeguje i jednu dvije male fabrike, pa onda po mo* gućnostii da iđe sve više i više. I tim bi njezino djelovanje zahvatilo osim sela i dije­ love gradova, i to one dijelove, J koil se bave zanatima i koji traže i i trebaju rada i zarade. Sadašnji zanati u naš:m gradovi* ma zapeli su i t r e b a i m dati,' obnove. Ali ta obnova nije samo •u davanju kredita malim obrtnicima dok se podignu na noge, nego stvar* ne obnove, da se cijeli zanati kao takovi mognu održati1 da ne propadnu, treba ih prila­ gođivati onome načinu izrade, ka- [ kva se danas roba traži na tržištu. Ako nemaju više prođe dosadašnji ; oblici obuće, odjeće, kućnih potreba i t đ., da se nodmladak uči da p r av i nove, kakve novi ukus traži. Naravno tu treba jedan posrednik, | koji b? i pođmladak rukovodio u o : buci, aTi koji bi opet i na to pazio. ' da! se sve ne izobliči kroz 24 sata, te . koji bi s jedne strane tražio ■ nova 1 tržišta za proizvode naših rukotvo* I rina. a s druge strane nastojao da u- I vodi i nov' zanate, koji bi se bolje is- I platili i da za njih nalazi i namiče si* ! rovinc. T a i b a p o s r e d n i k b i 1 a I e k. organizacija, koja bi na 0 v a j način oživljavala n a* še zanate i dovodila ih što više u sklad sa množinom i n ii š ih sirovina i naših p ot r c b a. Tim bj ona zapravo upot* puniavala grad sa selom u novom ra* du, a za stari pripomogla makar i toliko, da hiperprodukciju zanata u gradu zamijeni razmještanjem obrt­ ničkog rada po selima, što ne bi bilo ni malo zazorno, ako se radi o namaknuću sredstava za život momen- Čekovni račun pošt. štedionice 1119 Godina IH. tano pojedinim unesrećenim ljudima se prave i safuni za poljepšanje čovječije kože. Tako isto organizuje iza rata. Dosadašnji naši stari zanati su, a- pravljenje ulja i od repe, tikvinog ko -pogledamo na pr. u Sarajevu, ovi: sjemena, lanenog sjemena i t. d. i i? kovači, kazandžije, abadžije, torzije, ma na taj načijn jedan novi obrt. kazazi, ćizmedžije, sarači, opančari, Ili: gospodarski odjel osuđuje sa* kundurdžije, krojači, brijači, stolari, danj? način pravljenja maslaca (bu* bravadžije i slično. Dok god je svi₽ ! tera, »mladog masla«) na čančić, a jeta, biće i tih zanata, jer oni pri­ naročito zimi u sobi ili u staji, koji pravljaju i daju narodu ono, što mu nije za uživanje, nego preporučuje svaki čas zatreba. Ali ako neki od da se kod povećanog mljekarstva ovih zanata zapinju, noda se mladež pravi maslac spravom »centrifuga« ne može u njima podgajati, jer za iz svježeg slatkog mlijeka, pa da donju nema budućnosti, nego se mora bijamo dosta novaca za nj i iz stra* podgajati i osposobljavati u dru* nih država, jer se nikada ne može to^ g i m zanatima, koji imaju liko mnogo maslaca proizvoditi, ko­ bolji izgled u budućnosti. liko se može s uspjehom prodavati u Naročito pak, paziti se mora, da ta svijetu. Obrtno odjeljenje odmah sposobnost bude općenita, kako organizuje proizvodnju bi sa njom jedan novi obrtnik svag* b u t e r a po općinama zajednički na dje našao kruha za sebe, a ne na pr. centrifuge, kojih danas imade i tak­ samo u jednom mjestu, gdje vrijedi vih, da za jedan sat izmetu po 2000 samo jedan način njegovog zanata. litara mlijeka, (sa ostatkom od 0.1% Šta više, on bi morao biti i više ospo­ masti u njemu) i priugotovljava ga sobljen, nego što se čini na prvi po* ukalufljena i t. d. za trgovinu. Sama gleda da treba, jer može biti da će Danska prerađivala je do rata u 2300 on ručni rad nekad zamijeniti stro? mljekara dnevno po 6000 litara mli­ jem ili će otići u veću radionicu svo­ jeka prosječno u maslac i kajmak, a je struke, gdje bi mogao postati nad­ prema tome i druge države dosta, ali glednik ili upravitelj, pa neka je na je unatoč toga iz Sibirije uveženo i sve spreman. potrošeno (1913.) u Evropi još 4 mi«* Istom ovako imaće dobar izgled za lijona puda maslaca. budućnost onaj dio našega naroda, Gospodarski odjel uči narod, da u koji ne proizvodi sirovine, nego radi svako pčelarstvo uložena glavnica na njihovoj preradi do trgovine. O- nosi prosječno najmanje 30% godiš­ vaj dio radenika u našoj općoj eko­ njeg dobitka, podučava o gojenju nomiji i privredi nama je također paše za pčele, upire prstom na pr. u vrlo nuždan i zato mora da nađe iksa u Sleskoj, koji je kroz 12 godina posebno svoje rukovanje u ekon. or* prodao 5000 matica talijanske pasmi­ ganizaciji, tim više, što se obrt i ne i 500 punih košnica preko svega tvomičarstvo same organizacije ras­ svog pčelarenja i stekao u mimo do* prostire i na gradove i na sela opće­ ba stotine hiljada — i uspijeva, da nito, ako hoćemo da ona svoju zada* narod počinje mnogo bolje pčelaritt ću postizava. Obrtni odjel pravi neprestano za to Da se bolje u ovom razumijemo, nove košnice »amerikanke« pogledajmo samo nekoliko primjera i razašilje ih na sve strane. I s t:'m. rada organizacije na ovome polju kao i s ostalom raznovrsnom koji je čeka, ako hoćemo da, ispu­ preradom d r v e t a na pr. za stivši ove iz vida, ne zapne bolja pro^ stolice, stalaže, četke (kefe), kola, izvodnja i napredak u našem gospo* ' okvire i t. d. imade svoju obrtnu ra­ dionicu drveta. u kojoj strojevi pu* darstvu i životu: Gospodarsko odjeljenje organiza­ no proizvode. A osim košnica, za cije na pr. uspijeva u svom djelova­ i što bolje razvoj pčelarenja, pravi nju za što veću proizvodnju povrća i obrtno odjeljenje i umjetiu zemlji i moglo bi obrtnom odjelje­ i no saće od čistog voska, bez prinju da stavi na raspolaganje dosta । mjese ceresina i razašilje ga interesi/roviina za konzerviranje povrća kao i santima, da im pčele nanošenjem pretičak preko kućnih potreba u više I cvijetnog praha za saće ne dangube stjecišta. Obrtnom odjeljenju je ta­ : u nanošenju meda i t d. da dužnost, da to povrće uzme ! Tako obrtno odjeljenje rukovo* u preradu, da ne propadne, nego : d i i preradbom voća u šurupe da se što bolje iskoristi po narod. I (sokove), marmeladu, pekmeze i t. Imade više načina, kako će to uči* I d., koji mogu da stoje i da se dobro niti, i ono izabere na pr. sistem Fran­ prodaju kad godina izda voćem. Rucuza Massona, da po njemu postupi: | kovodi izradom konoplje, 1 asuši povrće u rastućoj toplini od 30 I n a i v u n e za pravljenje uža, odje* do 80 stupnjeva (prema vrsti povr­ i će i rublja, čarapa, konca, tkanje beća) pa ga onda tišti (presuje) poseb* I za i čitova i t. d. (i uz priikup sirovine u om spravom dok se voda iz njega i pamuka) na predionice i tkalačke ne iscijedi i dok se ne stisne na pr. • mašine, koje u drugim zemljama sa od 10 na 2 centimetra visine, da zrak I milionima vretena i stotinama hilja^ ne može u nj ulaziti. Ovako prire­ ' da mehaničkih stanova izrađuju raz? đen kupus, kelj, mrkva, grah, spinać, j nu tekstilnu robu, koju mi kupujeceler, cvjetača, karfiol i t. d. zamata I mo od njih. Kad tu robu trebamo, se u kositren list (stanici) i razašilje zašto ne bismo i mi pravili u svojim na sve strane u manjim zamotcima ! tvornicama na pr. fesove, sukno, čohu, guhjeve, pokrivače, mreže, vreće, u prodaju. Ili: gospodarsko odjeljenje propa* I gajtane, svakovrsne vrpce, »vun^ce«, g.ra u narodu, da je što više si j a? i »svile i polusvile«. šamije, ćilime i t. n j e s u n c o k r e t a vrlo korisno, I d. Za pogon imamo dosta i zbog čega ga mnogo siju u Rusiji i u ; u g 1 j c n a, a š t o j e g I a v n o i d o* Engleskoj, za pčele su obilna hrana, 'sta vođenih snaga, s kojima perad se njegovim sjemenom tovi-, bi mogl5 razvijati poslovanje bez bristabljika i list dobra su krma za sto­ ' ge. Tim bi razvijali i privredu ku, u veliko sijani ciste zrak, gdje ih I siromašnih m u s 1 : m a n k i ka. je mnogo malo je groznice i t. d. Tu ' i uopće ženski ručni rad posebnom veću proizvodnju suncokreta sad 1 brigom za pletenje i umjetne vezove. hvata obrtno odjeljenje, da od nj eObrtno odjeljenje rukuje pravljegovog sjemena pravi z e j- njem na pr. mednoga s i r ć e t a t i n najfiniji za naše jelo, koji se još • (sa vrijenjom 9—10 nedjelja) u та upotrebljuje i u slikarstvu, a od njeg dionici, pravljenjem cigle za zida- �01 KAVDA" - ЈЈРАБЛА* Sirana 2 Страна Kako izo vo nekoliko primjera v> hpva da se razjasniti Jedino na taj već u Parir. Ali ni tipno ga.u jomc nje i za krov na stroj brzo i mno<go. , radi što veće gradnje boljih staja i | dite, nam a t.r.ab a jedno лоуо .način, što-Pariz, odnosno francuska, neće pomoći, jer jc .posjed C^ri^rakuća, pravljenjem mesnih k o n* 1 k o I o m o d e r n ih z a n д ti i j a, Simpatije za sada sa Тџгсјта. dok Ја i francuska potajna želja, ili mar z e r v i, za što bolju korist od sto? | raznih struka, večjh, koji bi tehnički su Epglezi otvoreno na strgpi Grka. u mijmanju ruku takova vlada u carstva, jestiva (makarona, suhih । rukovodili poslovična i podučavali I ргетд onoj rijeci ,MirabQ#, jed- Car^rarfM. kqja će sijati pod uplikolača i si.) za što bolje iskorišćenje ’ mlađe.Rako će.o.vi sa njima rukovati UQg od voda fiancu^c rcv^ucije, vqm. Francuske. žitarica, pravljenjem na stroj klina­ m;’np:h.)£oji bi temeljito ospo­ da iwme »u politici, nije istina ono, .Na sve to odgovora Kjcmafpaša ca, gvozdenih obručeva, civara, peći jl sobili i po vremenu zauzimali mje- što »'doista postoj vnego ono Sto svi? politički On naime ratifiknje u jet vjeruje da poetoji«, bacaju se u parlameptu savez sa Sovjetskom Ru? i t. d. za što ima jeftinih sirovina do­ stp većih. sta, a te stvari nam svaki dan tre ;i * Izobrazba i školovanje ovog pod- svijet takove vijesti, za koje se želi, •šijom, koja ćc prema pisanju cari­ baju. Kućnoj industriji na pr. ostav- ; mlatka vršila bi se djelomično u te? da budu istinite. gradskog lista »Akšama« uputiti Ali, mora se ipak priznati, po­ grčkoj vladi notu s pitanjem, kakav Ija pravljenje košara od pod- ■ čajevima. djelomično u Školama i gajanih vrbika na na i goroj zemlji, ! poduzećima, o čemu će uprava orga- sljednjih dana vijesti o turskim po? ciij ima njeno ratovanje u Maloj A? pravljenje slamnatih košnica I nizacye morati voditi veću brigu i bjedama bivaju sve mršavije, dok se ziij. Zatim Kjemalpaša sve jace га? (vlažnih, jer jc slama loš vodić top­ evidenciju preko sve naobrazbe. javnost upravo obasiplje vijestima o di na izgradnji trojnog saveza Tur? line), koje za nekoliko sati i djeca Za mnoge zanate trebaće slati m1a? grčkim pobjedama. Tako su na pr. ske, Perzije i Afganistana. nauče nlesri, pravljenje drvenog ću- dež na školovanje izvan zemlje ili. prema tim vijestima, osim zauzeća Mi smo već nekoliko puta pisali, mura, koji sc u ^radovima dosta tro? ako naši ne htjednu sebi dobra, on? Eski-Šehera, Grci iskrcali vojsku u da jc tursko-grčki front samo jedan ši. a i izvozi, paljenje kreča i t. d., a da dobavljati takve obrtnike iz va- Enseli i Sinope. a naročito veliku silu ogromnog sovjetsko?ruskog samo u tečajevima podu?; na, jer mi imamo malo stručnih u Incbo'i Odavle su napredovali do d:o •fronta protiv svjetskog kapitalizma. Naudre, koja je zauzeta. Zatim su č a j c za radnje oko vrbova nruća i škola za sve. kao na pr. za kemijske iz njega, rogoza, slame, kukuruzovi­ zanate, elektrotehniku, bojadžijstvo, nastavili napredovanje i došli do To ponavljamo i danas. Pravi dane i reguliše na pr. besplatno dava­ loženje i čuvanje parnih mašina, ni? Ada-Bazara. U ovom pravcu mar­ mar, u koji treba pogoditi, ako se nje vrbovog pruća za nasad jednoj kovanje s motorima п mašinerijama, šira i jedna kolona koja ide preko hoće da sc smrtno pogodi i Kjemapodružnici, koja ćc drugoj istu koli? papirna industrija i t. d. Biledžika. čime da je presječen uz­ !ova borba za oslobođenje, jest — Moskva. Sovjetska Rusija, po novin­ činu povratiti. Za kućnu industriju vodila mak turskim četama na Katimoni. skim izvještajima, nalazi sc pred uTima se vijestima ne da osporiti Obrtno odjeljenje poduzima na pr. bi se posebna briga, održavali bi sc nutarnjom katastrofom i pred otstu? svaka vjerodostojnost, jer da nema pravljenje glinene robe, koja se posebni tečajevi preko zime sa tra? poni sovjetske vlade, i onoga časa, nešta na stvari, ne bi Grci postali janjem od 1 i no do 6 mjeseci kao i sada uvoz., pravljenje svijeako ta vlada padne, a zamijeni je ć a. kojih na pr. dva čovjeka na dan posebni težački gospodar­ toliko bezobrazni, da traže za se čak građanska, otpada svaka pomoć Ru­ i ~ Carigrad. Iz Atene se naime stveni tečajevi, fca đaoHh bi mogu praviti sa strojevima preko sije Kiemalpaši. Toga časa bi mu 25.000, pravljenje kazeina, margari- | siromašne trebalo i potnorom poma­ javlja, da će ovih dana poći u Pa? presahlo vrelo, iz kojeg je crpio о? riz min star predsjednik Gunaris, da rina, safuna iz mljekarskih ostataka, : gati dalje do unovčenja njihovog ružje, municiju i opskrbu i njegova pravljenje terpent‘novog ulja, ćelu? t boljeg rađa, a najrazvijenijim po­ velesilama predloži grčki program za sudbina bi bila zapečaćena, bar za riješenje maloazijskog pitanja. Tvr ­ loze, tkanina i p a p i r a, papir-kutija, j vjeravati održanje daljnih podučnih di sc. da Grčka u svom programu neko vrijeme, to jest dotle, dok o? cvjetova i t. d.. pravljenje sladora za tečajeva. traži, da sa svojim četama za? stali islamski narodi u svojoj borbi Bi Ј obrtno-tadustrijski od’el or? bonbone iz škroba krumpira sa pre- ■ za oslobođenje ne budu toliko jaki, čišćavanjem pomoću sumporovine i 1 ganzac'je zbilia mogao uspijevati u po sjedne i Carigrad. Taj je da mu mognu pružjti stvarne po? zahtjev smiješan, i to ne stoga, što svemu? Bez dvojbe — b ’ ! Za to je krede, kao i od soka nekoga voća. I moći. pravljenje šećera iz repice (od 12 ■ dosta samo iedan primjer: Sa pet ćc možda konačno da pobijedi Kje? Nu i eventualni potpuni poraz ma .paša, već stoga, što će baš pro? dunuma zemlje lanom zasijane, mo ­ •kg 1 kg čistoga, a preostalom tropi? ■ nom da se marva hrani), koji se svu- i žemo dobiti- lana (ćetena) otnrilike tektor Grka, Englezi, brzo urazumi­ Kjemalpaše ne znači još, da jc Ca> da u Evropi mnogo proizvodi (u biv- ; u vrijednosti od 1500 kruna. A kad ti Grke i kazati im, da su se i preda? rigrad za Tursku potpuno izgubljen. pitanje Carigrada ne usuđuje se sol Austro-Ugarskoj 228 sladorana, s od toga l^na nanrave potišteni rup? leko hitnuli i zahvatili u sferu en­ U zasada zasjeci ni jedna velesila, jer a kod nas u Bosni samo jedna u U- : ci. vrpede ; 50.000 kruna! — Istina, gleskih interesa, jer pravi preten­ se u toftie pitanju one sve razilaze. sori. dok je proizvodnja šećerne re- , od ovih 50.000 kruna 40.000 će otići dent za posjed Carigrada faktično Stoga sc danas ne može još ništa pe bila na pr. 1910. u Bosni 1670 va? , za preradu, većinom na plaće osob? nisu niti mogu ikada biti Grci nego stalna predviđati, п kome će se smje­ gona), pravljenje stakla i stakla- | lia. Nu to i iest nama prava Englez1. To Gunaris zna i stoga sa ru razvijati događaji na Istoku. tim zahtjevom i ne ide u London svrha, da i privredom od prerade ’ ja, koje vrlo mnogo trebamo, prav- • ljenje umjetnih gnojiva, ko? ; damo mnogim svojim krugovima i im sc postiže skoro dupli plod, na mogućnost za pošten život. Kao na zemlji, poduzima rudarsko pre- ; pr. što u Švicarskoj, koja je mania г a đ’ van i e na pr. željeza ili gra? j od Bosne i Hercegovine novršinom, fita. od kojeg pravi olovke ili ima a za jodnu trećinu veća žitelistvom, teško sastaviti većinu Hrvata, a to je Ljubljanski „AvtonomisC od . ov. svoie parne i vjetrene mlino ve, a koia nema ugljena, te uz vrlo mu­ mj. donosi pod gornjim naslovom niz potrebno Sve ie već u vrenju. Sada­ svakako uzme negdje šume u za? ' čan saobraćaj, nnstnj: inak velika fragmenata iz razgovora njegova do- šnji je vladin sistem na .štetu te kon­ kup i ima svoju industriju i n d v s t r j i a, u k o i o i radi psnika s g Protićem, od kojih ćemo solidacije. A država mora biti konsoпгеко jedan m i I i o n žitelj? mi ovdje nekoje priopćiti. lidovana, narod njen mora biti zado­ d r vc t a i t. d. stva, a tek pola m'Eona rad- rata«? voljan, inače nije moguće izaći iz sa­ „U našoj je državi sporazum među I tako dalje.... ske poslove. dašnjeg kaosa.“ Raznovop o našoj državi. Grcko-turski rat. O toku určko-turskog rata kolaju djelomičnim pobjedama Turaka! najrazličitije vijesti. Kad potječu iz ' Međutim ni prve ni druge ne dolaze Atene, javljaju o velikim porazima nama direktno iz Atene i Carigrada, turske vojske, a kad potječu iz Ca­ One dolaze najprije u Pariz i Lon? rigrada, govore samo o strateškim i don, a odatle ih mi dobivamo. Očipotezima turske vojske, pa čak i o I to i veoma veliko protuslovlje njb PODLISTAK Početak bolesti Muhammedove. Kratak životopis Muhameda Alejhisselama po Muhamed Ibni Ishaku i Ађdul Malikju Ibni Hišamu, preveli B'-aća Muftići u Že>.ču. (Nastavak). Javljeno mi e, da su Ijndi na to odgovorili: »0 Bože! Da! * Muhamed je na to odgovorio: »Bog neka mi je svjedok!« Muhamedova smrt. (Oko šezdeset godina star, razb li se Muhamed, usred ratnih planova, od jedne jake groznice — valjda od malarje, — koja mu brzo donese smrt. On umre 8. juna 632. Ebu Bekir bude njegov nasljednik sa naslovom »НаМа«. Do dvadeset i pet godina poslije njegove smrti, predobivene su za Islam Sirija, Egipat, Mezopotanija, Armenija i Perzija.) ; 1 j I I I Posjeduje poslanje L'same Ibni Zejda u Palestini. Muhamed pošalje Zejda u Siriju, u okružja Balka i Darum, keja pripa­ daju Palestini Pripremalo se je, a naj­ ! stariji Muhadžirini su se skupljali oko Zejda. Ovo je bilo posljednje poslanje I ; Muhammedovo. Dok su bili ljudi s tim zabavljeni, pokaže se bolest kojom ga je Bog u svojoj milosti uzeo k sebi. Bilo je to когкет Safera, ili po­ četkom Rebijul evvela. Početak :e bio, kako sam obaviješten, da je usred noći otišao u Bekia! Garkad, i tamo za pokopane božju m lost molio. Onda ;e opet otišao sv joj porodici, a od tog dana se je razbolio. Abdulah ibni Omer mi je pripovije­ dao od Ubejda ibni Džubejra, oslobo­ đenog roba Hakama Ibni Eb:l Aasa, koji je Čuo od AbduPaha Ibni Amra, da mu je Ebu Muvejheba, oslob' d-n rob Muhamedov priča : »Muhamed me je probudio usred noći rekavši ,Zapovjeđeno mi je, da se multm za ljude ovoga groblja, hodi sa mnomT Ja pođoh sa njim i, kad je o i stajao u njihnvoj sjedini, reče on: ,Slava Vama, o stanovnici ovih grobova! Vaše stanje će biti bolje пеио stanje drugih ljudi, dol&ziće smutnje kao dii lovi tamne noći, jedra će slijediti drugu, a pošljedna će biti gora nego pr a.‘ Onda se okrenu meni i reče: ,0 Ebu Muvej beba! Meni je prepušten izbor između ključeva zemaljskom blagu i opstajanja u njemu i raja sa susretajem Gospodina, a ja sam posljedne izabrao.4 Onda se je on molio za pokopane ovih grobova, otišao, a bolest je počela, od koje je umro.« Jakub Ibni Utban mi je pripovijedao od Zuhri, koji je Čuo od libeidulhha Ibni Abduilaha, da je Ajiša, žena Mu- i ' i j ’ plemenima prijeko potreban. ta­ * kova sporazuma nije moguća ni dr­ „Revizija ustava? Mislim, da bi bila žavna konsolidacija. U tu svrhu ie moguća usprkos tomu, što je predvi­ potrebno, da se konsoliduju političke đena većina od tri petine. Vlada se, prilike, naročito među Hrvatima. Po­ mislim, neće protiviti, ako dođe vlada, litičke prilike u Hrvatskoj potsiećaju koja bi bila naklonjena reviziji". na razbijenu vojsku. Tamo je puno * stranaka i političkih skupina, koje su wDa li se nadam izmjeni sadašnjeg jedna drugoj protivne. Nemaju zajed­ ničkog gledišta Imate Radićevce, Za­ sistema, pitate me. Na to Vam ne jedničar^ Hrv. pučku stranku, Trum- ; mogu tačno odgovoriti. To ovisi o rabićevu grupu, Frankovce itd. Biće vrlo I dikalnoj stranci. Znsm, da su radikah I hameđova pripovijedala, kad se je 1 Muhamed povratio s {groblja »Polila me je glava i vikala sam: »Jao moja glava!« A on viknu: »Ne, mota glava" i onda reče: »Šta bi ti škodilo, da Ti umreš prije mene, da te Ja zamotam u mrtvačke hal.ine, da Te zakopam i da se ja za Te molim«. Ja odgovorih: »Bog?, mi, meni je kao da si to već učinio i kao da Te vidim, da se u moj stan vraćaš i da se sa jednom drugom ženom vjenčavaš.« Tada se pokaza bolest, i kad je bio u stanu Memunninovu, pozove sve svoje žene, zamoli ih za dozvolu, da može pro­ vesti bolest u mome stanu i to mu bi dozvoljeno « Muha medo va bolest stanu. j ! I i ; i j Ebu-Bekirov, jer od svih mojih dru: gova nije mi ni jedan bio bliži od • njega«. ^uiumedov smrtni din : ; ; j , : u AjiŠinom ■ Muhamedova bolest je išla na gore. Kasnije on reče: »Šalite na me hladne vođe iz sedam bunara, da izađem narodu i da mu izrazim svoju poŠljednu volju.« I polijevali su ga vodom, dok on ne reče: „Dosta, dosta!" Muhamed onda izađe sa zamotanom glavom, sjedne na Mimberu i počne sa jednom dugom molitvom za drugove od Uhuda, za koje je on molio božiju milost, a onda reče: „Bog je jednom od svojih sluga prepustio izbor između ovoga i onoga svijeta, a on je izabrao onaj u božijoj blizini. * Ebu-Bekir razumije smisao, znao je da je on to, sažaii mu se, zaplaka i reče: „Samo polako Ebu Bekire!" Onda nastavi: „Vidite ova vrata, koja vod u džamiju, zatvorite ih sve osim onih, koja vode u stan • Zuhri kazuje, od Enesa-ibni Malika: U ponedjeljak, u koji je Muhamed umro, izišao je na jutarnju molitvu. Podigoše zastor u vis i otvoriše vrata, a on stade na vratima stana Ajišina. Muslimani umalo ne prekinuše m »litvu od radosti, Sto se je Muhamed poka ao. Muhamed im dade znak, da ostanu kod molitve, a smiješio se je od veselja, Što ih vidi u položaju kod molitve Tako mi Boga, Muhamed mi se nije nikad ljepšim pričinio nego tada. On se onda povrati u svoj stan, ljudi oduše vjerujući u poboljšanje nje­ gove bolesti, a Ebu-Bekir ode svojoj porodici u Sunh. Alija i Abbas. Alija stupi onoga dana medu Iju? dc, kad je otišao od Muhameda. Kad ga upitaše kako je Muhamadu, reče on: »Hvala Bogu lakše mu je!« ЛН Abbas uhvati njegovu ruku i re? če: »Aljfl! 'Jako mi Boga, za tri dana si Ti sluUa općine, ja vidim smrt na licu Muhamedovu, kao što sam jc vidio u sinova Abdul?Mutalibovih. Hodi sa mnom Muhamedu, ' da vidimo, hoće li nam biti pridje? Ijcno gospodstvo, ako ne, onda će­ mo mu kazati, da nas kod ljudi pre­ poruči.« Alija odvrati: »Boga mi, to ja ne ću učiniti, ako nam nije go­ spodstvo određeno, onda nam ga I i ! ; ; I �F* * 320 brci ,гк А/иА već dosad jako teško i uz nutarnji I svojom nutarnjom slabošću i nespo■otpor radili sa demokratima Meni iz­ sobnošću. To će se uskoro zbiti. Kada gleda, da sadašnii sistem ne treba ru­ : će doći taj čas, to se još ne zna. Ali šiti kakovom silom. On će se srušiti ' će doći ubrzoГ Pisma muslimanskom težaku o zadrugarstvu. Sastavio po raznim vrelima i vlastitom iskustvu. Ajanović Abas. (Nastavak). Uz to štedione i banke moraju ra­ i narodne ustanove, koje su za državu diti na dobitak. Može se dogoditi, da i potrebne i koje rade onako, kako to banka koji dug ne može utjerati, pa zakon propisuje. Ali vi seljaci možete makar pazila najbolje, kad daje za­ biti bez štedione i treba da budete jam. Za takve slučajeve mora ona bez njih. Njih prepustimo gradskim imati novaca u pričuvi. ljudima! Ako nosite novac u štedionu na Što gubi selo bez zadruge? štednju, dobit ćete 4% kamata, t. j. Samo to, što nema zadružne bla­ 4 K od 100 K. Onaj, koji uzima za­ jam, platit će 8—lO°/o, t. j. 10 K na gajne, čini, da selo gubi nekoliko hi­ ljada na godinu. Čovjek ne treba da 100 K. Ova razlika od 6 K, to je do­ bude velik računđija, da to izračuna. bitak štedione, no štedione zaračuna­ Uzmimo vaše selo. Ono broji 200 kuća. vaju još razne troškove, tako da za­ Može se uzeti mirne duše, da je svaka jam stoji zbilja preko i 5°/0 i nekad kuća zadužena sa 500 K. (U redovito 30 po sto vrijeme. Danas ne). Nekoje kuće ne­ A kako stoji stvar u zadruzi, koja maju nikakvog duga, ali zato nekoje je već ojačala i koja je svoje članove imaju i po više hiljada. Dug čitavoga priučlla na štednju? 1 ona prima štedne sela iznosi 100.000 K. uloške uz 4°/o kamata, baš kao šteAko je sav taj novac pozajmljen od điona ili banka, ali ona daje i zajam zadružne blagajne, plaća se za kamate uz posve niski kamatnjak od 5—6%. računajuč 5°/o, svega 5000 K I veći Pa kako ona može davati zajmove dio od ovih 5000 K ostaje u selu, jer tako jeftino? je novac pozajmljen od štednih ulo­ Zato, jer nema nikakovih troškova, žaka drugih zadrugara. jer nema svoje palače i činovništva i Ali ako u selu nema zadružne bla­ jer ne radi na dobitak. I zadružni bla­ gajne, nego je sav taj novac uzet ne­ gajnik radi gotovo besplatno, jer je to što u Štedioni, a nešto kod lihvara, । jedan od zadrugara, pa se on zado­ onda će se plaćati, računajući 15°/v, i volji s malom nagradom. Ona ne­ 15.000 K na godinu u ime kamata, t. znatna razlika od 1%, a više puta i i. za 10 000 K više. Ovih 10.000 K 2%, uzima se samo zbog toga, da se odlazi iz sela u nepovrat, a da niko ipak pribere neka pričuvna glavnica i nikakve koristi od toga nema. da se pokriju oni najnužniji izdaci, Zamislite prijašnjih 10.000 Kl To je bez kojih ie ne može biti: moraju se kao danas 100.000 K i više. Pa. to kupiti zadružne knjige, blagajna, stol, svake godine! Mogao bi čovjek popra­ stolice i ostali namještaj. viti time sve seoske puteve i još dr­ U početku, dok zadruga ne skupi žati rasplodne bikove i pastuhe, dosta novaca od zadrugara, mora i raste. sama uzimati zajam u slučaju potrebe, Na taj način ne može naše selo ni- | a onda je i njezin novac nešto malo kad napred’ skuplji. Ovo je jedan primjer, gdje nisam ni najmanje pretjerao, a ima prinrfjera, Razliku između štedione i zadružne blagajne naveo sam samo poradi toga, koji za pojedina sela prikazuju mnogo da vam što jasnije predočim korist nepovoljniju sliku. zadruge. Inače štedione jesu također (Nastaviće se). Za ministre, sudije i vojnike pod zastavom važe namočite odredbe. Za štete, koje učine građanima državni ili samoupravni organi nepra­ Skrećemo pažnju svima, koii nam vilnim vršenjem službe, odgovaraju se tuže na nepravilno vršenje mnogih i pred redovnim sudom država ili samoupravno tijelo. Dotičan organ oddržavnih organa, na § 18 Ustava, prema kojemu se ta lica mogu tužiti i govoran je njima. Tužba za oštete zastarava za 9 sudu, a koji glasi: Svaki građanin ima pravo nepc- ! mjeseci. „Pod nož i žene i djecu!“ sredno 4 bez Ičijeg odobrenja tužiti Osječka »Straža« 22. jula piše: sudu državne i samoupravne organe »Učimo se od toliko ozloglašenog za krivična djela, koja bi ovi učinili Horthyja! Pod nož sve što boljševički prema njemu u službenom radu. Bilješke. niko poslije njega ne će dati.« Mu­ hamed umre ovog dana, kad je sun­ ce visoko stajalo. Muhamedova smrt. Jakub Ibni Utbe, kazuje od Zuhrije, kojemu je Urve predao od A* jiše. Kad je Muhamed onoga dana došao iz džamije, dođe k meni i le* gne na moje krilo. Tada uniđe je* dan čovjek iz Ebu Bekirova roda, sa jednim svježim misvaćom u ruci. Muhamed se je dotako njegove ruke, da sam opazila da želi misvać. Ja ga upitah, hoće li mu ga dati, a on odgovori: da. Ja ga uzeh, razgrizoh a kad se razmekša, dadoh mu ga. On protrlja svoje zube pomnije nego ikad ? kad je svršio, ostavi ga. Ja vidjeh da postaje sve teži na mom krilu, a kad mu pogledah u li? ce, bio mu je pogled upravljen go­ re i reče: »Ne, gornjega druga u ra­ ju! Ja rekoh: »Prepušten Tii je izbor i Ti si birao.« Na to umrije božiji poslanik. i i j I , ; jL • puHd 3 .мГ. J misli! Pod nož i žene i djecu, čudi, zašto vlast ove zlikovce već da im ni pomena neostane«. 3 mjeseca drži u zatvoru, zašto im se ne sudi? Kud bi dovela akcija narodnih gar­ Još nas Čudi i to, što se i drugi, za da, kad bi je vodili elementi, koji koje se zna, ne pozovu na odgovor­ onako pišu? A taki se najviše i odu­ nost, kao Jaramazi iz Bileće (Miruše), ševljavaju za ovaj pokret. Naš bi se koji su 1919. god. na putu Bileća— narodni život pretvorio u međusobno Trabinje napali i opljačkali Mahmuta ubijanje i klanje. Ne zaboravimo ni Kresa, Mehmeda Kapičića, Arifa Šehoto, da mi ne bismo imali jednu frontu vića i dr., te koji su svoj čin priznali narodnih garda protiv terorista, nego i kod kojih su opljačkane stvari na­ bismo odmah dobili i plemenske i đene. Isti su nakon počinjene pljačke vjerske garde i legije, koje bi jedna bili pohvatani i predani vojnom sudu drugu tamanile. Uz ove opće narodne strasti došle bi do riječi sve moguće u Trebinje, ali su nakon nekoliko dana lične, lokalne i konkurentske mržnje pušteni a opljačkane stvari predane i osvete, i zemlja bi se naša pretvo­ državnom odvjetništvu u Mostar rila u pravi pakao do posljednjeg sela. Sin Vidaka Tabakovića, iz Bileće M» bismo se vratili u najcrnje doba I (Miruše), koji je sigurno sudjelovao u krvne osvete. (»Slobodna Tribuna« od ; pljački na 22. januara 1920., kada je 51. рг. mj). j opljačkano ’od Muse Kapičića i dr. „Rekoste v!, nitkovi jedni!" — 98 brava, 3 goveda i za kojeg vla­ snici tvrde, da je bio upleten u pljačku, Tako nam dovikuje »Domovina« radi našeg prigovora ovdašnjem »Jugosl. još se nalazi na slobodi. Za ovaj opljačkani hajvan Kapičići znaju, gdje Listu« i «Srpskoj Riječi«, što su bez i se nalazi, jer je jedan kapetan (ili poikakva protesta donijeli vijest, da je Živko Bertić uhapšen radi uzruja ; ručnik) iz Crne Gore (kojeg će ime i Kapičići znati) kada je dolazio u Binosti manifesta -ata u Zemunu. . leću rekao istinu, da je hajvan ргоJoš nam kaže i ovo: »Eto, rekoste vi, frankovačka ma­ I nađen i da će im biti povraćen, ali fijo, da je Skandal, što se masa re­ ■ već godina prošla, a od hajvana ni voltirala protiv demonstrativnog istupa ' govora. Sreski načelnik Stevanović, kako se sa pomenut’m poklikom jednog zasuI govori, odlazi iz Bileća a uvjereni smo, kanog teiića Bertića«. Beskrajna je demagogija te »Domo­ j da isti ostane u Sileći, da bi svim vine« Ovaj puta nam podmeće u usta i dosadanjim pljačkama i ubijstvima stao nešto, što mi nismo ni rekli, a onda ! na put svojim zauzeta m radom i po­ moću poručnika Luburića. nas napada radi svoje vlastite laži. Njegov rad, koji je izveo za kratko Mi smo u spomenutoj notici naročito podvukli riječi: Uslijed uzrujanosti i boravljenje u Bileći, ostaće osobito marifestanata uhapšen je dr. Bertić ■ muslimanima u dubokoj uspomeni. Ovakovog čovjeka dizati sa onog smjesta od redarstva i sproveden u Beograd. Protiv toga se revoltiramo, i mjesta, gdje je bio izložio sve sile za a što se tiče povika Bertićeva »Do’je j uspostavu reda a osobito za zaštitu Srbija«, pokazalo se, da ga on nije I mirnih i vjernih državnika, znači za I nas veliki gubitak. ni vikn o, već: »Dolje srpski separa­ A sad malo o gradskim prilikama. tizam I« Da taj povik nije kažnjiv ni 1919. god., kad je staro općinsko po kojem zakonu, valjda je poznato i i vijeće predalo ostavku, na njegovo »Domovini Neka »Domovina« ne i mjesto došli su ljudi narodnog nepo­ zameće traga, i neka nam odgovori vjerenja (čast iznimkama). Ljudi, koji na ono, o čemu se i radi, naime odo­ ne poznavaju rad ni red gradskih op­ brava li hapšenje građana radi uzru­ ćina, a osobito mjesto općinskog grajanosti ulice’ Za njezin epiteton »nitkovi«, ka­ I donačelnika zapremio je čovjek, koji ne odgovara zvanju jednog grado­ žemo, da bi se stidili, kad bi nas načelnika. jedna »Domovina« drukčije nazivala. Zaključci općinskog vijeća se ne poštivaju već gradonačelnik radi na svoju ruku. Uzmimo primjer: Zaklju­ čak općinskog vijeća o napisu ulica, koji gradonačelnik potpuno bagateliše. Gradske ulice? Da Bog sačuva! Ne­ Bileća, 2./8. 1921. čistoća, nered po ulicama, kao i u je­ Naše neprilike. Prije nekoliko dana dinom gradskom nužnikii, koji se na­ javio sam Vam, da su pobjegli zlo­ lazi u cenjrumu grada, ne da se opisati. glasni pljačkaši Todor Koprivica, Sava Sve pritužbe žandarmenskog poručnika radi nečistoće do sada su ustale bez­ Albijanić i dr., koji su se nalazili u Ljubinju u zatvoru. Njihova ponovna uspješne Neki dan dolazio je jedan general, želja za šumom nebi im u dugo, jer naš vrijedni i zaslužni seoski načelnik i te su mu neka gospoda, među kojima Stevanović te poručnik Luburić, sve i je bio i gradonačc-lnik sa još nekim su poduzeli, te su iste nakon neko­ ■ gradskim tatama, priredili banket, koji liko dana ponovno pohvatali. Ali nas I je koštao, kako se govori, nekolike Naši dopisi. Omer i Ebu Bekir po smrti Muha- t Omer se je nećkao i nastavio dalje jevali, a Alija ga je kupao, nasla* medovoj. da govori. Kada Ebu Bekir vidje, da ■ njajući ga na svoja prsa. Muhamed Kada je Muhamed umro podiže se ; on ne će da šuti, okrene se narodu, i je imao na sebi donju odjeću, a A= Omer i reče: »Neki dvoličnjaci tvr­ I a kad čuše njegovu riječ, okrenuše j Нја ga je trljao preko odjeće, a da de, da je Muhamed umro, ali Boga mu se, a ostave Omera. Ebu Bekir ga se nije ni dodirnuo rukom, re­ nije, nego je otišao svome go­ pohvali Boga, a onda reče: »O Iju? kavši: »Kako je lijep, živ i mrtav!« , mi spodinu, kao Musa sin Imranov, ko* i di, tko se je Muhamedu molio, neka Na Muhamedu se nije ništa opazilo, ' ji je ostao četrdeset dana od svoga ; zna, da je umro, a tko se je Bogu što se na drugim mrtvacima opaža. | naroda, a onda se opet povratio, dok ■ molio, neka zna, da još živi i da ne Kad je kupanje bio svršeno, obiiko* se je govorilo, da je umro. Allaha i će umrijeti. še ga u tri odjjela, dva od sohara i i mi, božiji poslanik će se kao i Musa , povratiti, a onima, koji kažu, da je umro, odsjeći će noge i ruke. | Onda dođe Ebu Bekir, kad je o tom čuo, do vrata džamije, dok je Omer govorio narodu. On nije ništa govorio, dok nije stupio Muhama medu u Ajišin stan. Muhamed je ; ležao pokriven sa jednim ispra tanim j ogrtačem u ćošku sobe. On stupi k , njemu, otkrije ga, poljubi ga u lice i reče: »Draži si mi nego otac i mati, ' sad si okušao smrt, koju je Bog na Te poslao, a poslije smrti ćeš biti Neumrli.« On onda opet pokrije njegovo lice sa ogrtačem, izađe na­ . polje i reče još uvijek govorećem Omeru: »Polako Omere, poslušaj me.« Muhamedovo opremanje. Pošto su se poklonili Ebu Bekiru, : pođu u utorak Muhameda opremati, j a Abbas i njegovi sinovi Fadl i Ku? ; sum. Usama Ibni Zejdi i Sakran je- | dan oslobođeni rob Muhamedov, o- i bavljali su kupanje. Aus Ibni Hauli, ' jedan od Benu Auf, reče Aliji: »Za- । klinjem Tc Bogom i našim udjelom | na Muhameda.« Aus je bio drug.1, Muhamedov i jedan borac od Bcdra. Alija ga pozove neka pristu- 1 pi. on pristupi i sjedne i bude pri- ( I sutan kod kupanja. Alija nasloni . Muhameda na svoja prsa, Abbas i 1 njegovi sinovi su mu pomagali kod ! 1 okretanja, Usama i Šokran su poli? i I i I i ; I i ’ I ј ' jedan isprutani ogrtač u koji je bio zamotan. Kad je Muhamed bio opremljen, postave ga na njegov krevet u nje? Sovom stanu. Kolebali su o tome, gdje će ga pokopati, jedni su ga htjeli pokopati u džamiji, a jedni kod njegovih drugova, dok ne reče Ebu Bekir: »Čuo sam. kako je Muhamed rekao: Svaki je pejgamber ukopan na onom mjestu, gdje je i umro!« — Onda podigoše čilim na kom je Mu­ hamed umro i iskopaše pod njim grob. Onda dođoše ljudi u grupama, da se za njega mole, najprije ljudi, onda žene, a onda djeca, a da ili nije n'ko na to naputio. (Nastaviće se). �Broj 320 Број ПРАВДА" — PRAVDA Strana 4 Страна свију хрватских странака, Koje су на конференцији учествовалс, те му je стављено у дужност, да изради основу за кооперацију. Све вијести, које су о тој конференцији ушле у јавност, неиспвавне су, јер приказују некоје говоре и предлоге, које су на састанку учињени, као закључке конференције. Тројни Савез на Истоку. Лонј донски лист „Тимес* јавља, да je аигорска нацијоналистичка делегацнја стигла у Решт у Перзији и да Закон o државном вајму прим- je перзијски изасланик Даулар отљен. Ha сједници финанцијског од- путовао у Ангору. Чини се, да he бора Скупштине од I. ов. мј. при- бити скоро закључен тројни савез хваћен je готово једногласно овај између Турске, Перзије и Афганипредлог министра финансија: »ЧлЛ. стана. Овлашћује се Министар Финансија, Lloyd George о katastrofi u Rus да за потребне саобраћајне инвестиšiji. »Berliner Tageblatt«$u javljaju ције, те за покриће држабних обавеза у нностранству, исплату држав- o pomoćnoj akciji za Rusiju iz Lom ног дуга Народној Банци, може за- dona: Lloyd George je ovako odgo­ кључити у иностранству зајам до vorio na jedan upit, da li će vlada 500,000.000 златних динара у ефек- pružiti pomoć gladnoj Rusiji: Ja ni₽ тивном износу или њихове пари- sam primio nikakvih službenih тетне вредности. Чл. 2. За подлогу vještaja o gladu u Rusiji osim onih, овог зајма овлашћен je Министар što su ih jučer članovi Krasinove de­ Финансија дати вредност инвести- legacije saopćili ministarstvu vanj? ција из овог зајма или вишак зало- skih poslova. Ja sam sa velikom za­ жених монополских прихода или brinutošću saslušao izvještaje o tuž­ nom stanju, koje je nastalo uslijed незаложене монополске приходе. Чд. 3. Емисиони курс и интерес овог suše, ali sam s druge strane bio po­ зајма имају се утврдити према ста- koleban u mojem mišljenju, kad њу свјетске новчане пијаце у тре- sam pročitao jedan oficijelni brzojav нутку закључења зајма. Уговор о iz Moskve, koji veli, da je strah pre­ зајму бике пуноважан кад га одо- tjeran. da je u nekim krajevima pala бри Народна Скупштина. — Чл. 4. obilna kiša, tc da ima krajeva, u ko­ Овај закон ступа на снагу кад ra jima je žetva bila obilna. Britanskoj Краљ потпише и када се обнародује vladi jos nije upućena nikakva ofi­ cijelna molba za pomoć. у „Службеним Новинама". Препоручујемо нашем Министру Конференција Врховног Ca» Финансија, да овај закон обнаро- вјета у Паризу. — Берлински лидује и о извршењу се његову стара, стови јављају из Париза, да ће властима пак заповиједамо, да no дневни ред Врховног Савјета код њему поступају, a свима и свакоме будуће конференције обухватати ове да му се покоравају". тачке: 1. Одашиљање појачања у Под саобраћајним инвестицијама Горњу Шлеску; 2. Повлачење њем.има се сматрати у првом реду из- i шлеске границе и пучко гласање; градња жељезнице Београд—Јадран- 3. Војничке санкције, које стоје на ско море. снази од мјесеца марта и априла о. Ha сједници Скупштине од 3. ов. г.; 4. Осуда против ратних криваца мј. примљен je горњи предлог са у Лајпцигу; 5. Мјере да се до157 против 27 гласова. скочи грађанском злу у Р уКонференцијахрватских стра- сији; б. Разоружање Њемачке и нака. „Обзор“ од 3. ов. мј. јавља; потреба господарске контроле; 7. Ha конференцији хрватских стра- Источно питање, и 8. Албанско нака, која je у недјељу одржана, од п и т a њ е. Према информацијама паришког свију присутних страначвих представника, истакнута je потреба, да „Матена", бмће и Белгијанци, Ј у госе у садањем моменту нађе плат- ј славени и Румуњи позвани, да форма за заједнички рад. Изабран присуствују конференцији Врховног je нарочити одбор од представника Савјета. hiljade, i šaputa se, da će se ovaj banket platiti iz općinske kase. Općina ima novaca za teferiće, a za Perišu Kovačevića, Salka Murguza kuji vjerno služe 25 godina, kao i druge, a uz mjesečne plate 500 K, novaca nema, da im se dadu podpore? Bilećanin. I I : I i ' I ; Domaće vijesti. Promocija. Naš narodni poslanik Džafer Kuknović položio je 29. pr. mj. zadnji strogi ispit na zagrebačkoj univerzi i 31. pr. mj. promoviran na čast doktora prava. Naše srdačne čestitke. Politički pregled. Дигнути секвестри. Јављају из Београда: Ha основу трианонскоги сантжерменског уговора ријешио je ужи комитет министара, да се дигне секвестар са имања њемачко-аусгријских и маџарских поданика. Odgovor Ministra Pošta i Tele­ grafa na pitanje nar. poslanika Velije Sadovića: Gospodine poslaničel Na Vaše pitanje, upućeno mi 21. ov. mj., o paketima g. Ibrahima Zildže, trgovca iz Sarajeva, čast mi je odgovoriti Vam, da sam naredio istragu. Kad istraga bude bila završena, izvijestiću Vas o njenom rezultatu. Izvolite, gospodine poslaniče, primiti uvjerenje o mom poštovanju. Beograd, 25. juna 1921. — Ministar Pošta i Telegrafa: Dr. Slavko Miletić. i , ! I ! I j Javna zahvala. Ovim putem se najljepše zahvaljujem ovdašnjem muslimanskom društvu »El-Kamer«, koje me je prilikom smrti moga rahmetli brata Mehmeda pomoglo novčanom potporom u iznosu od 1830 K. — Osobita hvala neka je g. Mehmed ef. Panjeviću, koji se je ovom prilikom najviše istakao, darovavši sam svotu od 1300 K. — Hajrudin Ćehajić. Poruke uredništva. „Tri neriješena pravna pitanja*’ — Drinjak. ■ i Vafu bi stvar štampali, ali molimo, da piije topa javite Vaše ime, pošto anonimno dopise principijelno no donosimo. Priposlano.*) Izjava. Ja sam sudskom nadsavjetniku Badnjeviću dala na njegovu molbu puno­ moć, da upravlja mojim imetkom, te je isti upravljao njim sve do skora, a na njegov zahtjev dala sam istome i moj muhur, jer ga navodno često treba, i ovaj muhur bivao je oko 6 mjeseci kod Badnjevića. Badnjevićevo ponašanje sa drugima, za koje sam u zadnje vrijeme saznala, daje mi svašta naslućivati, pak zato ovdje izjavljujem, da ja niti Badnjeviću a niti kome drugome nisam ni­ šta niti obećala niti poklonila a niti prodala, niti kome šta dugujem, i da isprave ili kakva druga pismena, pre­ viđena sa rečenim mojim muhurom, nisu sačinjena sa mojim znanjem i za mene pravno ne vrijede. Zuhra hanuma Gjumišlić iz Travnika. •) Za pisanje i sadržaj članaka pod ovom rubrikom uredništvo ne odgo­ vara. Uredništvo Muslimansko prosvjetno i potporno društvo „Spasft uz sudjelovanje musi, potpornog društva »Bratstva* u Banjoj Luci priređuje na Bajram 17. augusta 1921. u Novoselijt veliku biciklističku trku u srijedu u 15 sati (3 sata po p.). Obdulja je 48 km Biciklisti, koji će u utrci sudjelovati, neka se prijave pismeno ili usmeno kod društvenog predsjednika g. Adema A f ga na uz upisninu od K 100. Nagrade su slijedeće: Za I. — 2000 kruna Za II. — 1600 kruna Za III. — lijep dar. (2-3) Odbor. Morske soli koja je bila skoro 25 godina zabranjena u Bosni i Hercegovini od danas se smije slobodno prodavati u cijeloj kraljevini. Nudi samo na vagone i dok zaliha traje Agenturna radnja Milan V Perendija Sarajevo, Ćukovića ul. 10., Telefon 646 (1-3) PODRUŽNICA LJUBLJANSKE KREDITNE BANKE U SARAJEVU Središnjica; Ljubljana. Podružnice: Borovlje, Brežice, Celje, Celovec, Gorica, Maribor, Ршј, Split i Trst Dionička glavnica K 50,000.000 Rezerva oko K 45,000.000 Prima uloge na uložne knjižice, te ih ukamaćuje sa 4*/0 NETTO. Uluške na tekući račun ukamaćuje najpovoljnije. Obavlja sve bankovne I mjenjačne poslove te burzovne naloge najkuiantnije. Daje sezonske I aprovlzacijske kredite. Kupuje I prodaje srećke, valute I vrijednosne papire svih vrsti po dnevnom tečaju. Financira erarlčne dobave. Ovlašteno mjesto za prodaju srećaka Državne razredne lutrije Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca. ===и==и=1 ==t==a ===■==■ “ТВД 1 ^=1^=1 Uspješno se oglašuje u „Pravdi". Hrvatska Poljodjelska Banka B == £ ==-- a "1 -a = II -.4= I -—■= I в == в = ~ s —s = DIONIČARSKO DRUŠTVO, PODRUŽNICA U SARAJEVU. Najjeftinije i najbolje Dioniika glavnica K 2o,ooo.ooo.— papirne vrećice Pričuva K 15,050.000.—. Ulošci preko 29.000.000. . Centrala: Zagreb. Podružnice: Rijeka i Sarajevo. Ispostave: Brlblr-Vinodol, Čabar, Hreljin. dobivaju se u svim količinama i vrstama kod Sarajeoshe tvornice papirnatih vrećica (ћвза) u Sarajevu , Zatražite cijene i uzorkel Int. telefon 124. Prima »loške na knjižice i ва tekući račun te ih ukamaćuje uz najpovoljnije uvjete. Bavi ee svim poslovima, koji sasijecaju u bankovna straku. Kupuje dobra u ovrha parcelacije, a pre­ uzima i komisionalno prodavanje takovih bilo ц djelovima. „Odjel robe** prodaje sve gospo­ darske strojeve i potrebštine. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu Središnjica: Sarajevo. — Pupilarno siguran zavod. — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Dionička glavnica 1o,ooo.ooo kruna. Pričuve 600.000 kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.— Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge.—.Daje sezonske i aprovfzacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta.— Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanja sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovaca banka, Sarajevo. - Interurban telefon: ZIV Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija D. i A. Kajon, Sarajevo, � https://kolekcije.nub.ba/files/original/d70f36cff5785782713c38011471aefe.pdf 88b830046ce19ff1726496b390f525b4 PDF Text Text POSiARiNA U GOTOVU PLAĆENA. Pojedini broj K 2’Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: za našu državu godišnje K 200—, na pola godine K 100.—; za inozemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. ГЛАСИЛ —iABEHCKE МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 83 (321) Sarajevo, utorak 9. augusta 1921. (4. Zil hidže 1339.) Vladina prosvjetna politika. Nakon nehaja i nepovjerenja рте? ina školi, što ga je naš naroćuto se? oski svijet pokazivao za vrijeme au­ strijske vladavine, on je u zadnje doba uvidio važnost škole i osjetio potrebu prosvjete. Za to su nam naj? bolji dokaz molbe i vapaji sa svih strana, koji se očituju u dopisima iz pojedinih mjesta, koji stižu našem poslaničkom klubu, pojedinim posla­ nicima i našem listu. U želji, da se toj potrebi što je moguće više udovolji, naši su se po« slanici obraćali? i zmaljskoj vladi u iSarajevu i centralnoj vladi u Beo­ gradu, tražeći hitno otvaranje os­ novnih škola. Nu u najviše sluča­ jeva te su intervencije bile bez ikakova uspjeha. Vlade su jdnostavno odgovarale: Nemamo dovoljno sred? stava za gradnju škola; ako imate podesnu zgradu, koja bi se mogla po? pravkom adaptirati za školu, mi smo pripravni izaći Vam u susret. Kako su rijetka naša sela, u kojima ima podesna zgrada za školu, to bi se na tom i razbila cijela stvar. Mi rado priznajemo, da se naša država, kao i sve ostale, koje su ra? tom tako jako postradale, nalazi u lošem financijalnom položaju; mi znamo, da vlada ima pune ruke po­ sla i puno neprilika s obnovom zem? lije u svima granama, ali ipak ne razumijemo, kako se razmjerno ma­ la pažnje posvećuje upravo narod? nom prosvjećivanju, a naročito kod nas u Bosni i Hercegovini. Hrvatska vlada u zajednici sa svima prosvjet­ nim institucijama, (pokrenula je odma’h nakon oslobođenja vrlo živu akci/ju za suzbijanje nepismenosti ot­ varanjem novih osnovnih škola i organizaoiijom analfabetskih tečajeva. Rezultati ovog dvogodišnjeg rada u Hrvatskoj svakoga zadivljuju. I na? ša je bosanska vlada bila obećala ta­ kovu akciju, ali g. Grđić ostao je sa­ mo kod obećanja. I demokratski principi i dobro shvaćeni državni interesi traže, da prosvjeta prodre u najšire slojeve društva, jer samo prosvijećeni drža? vljani mogu biti jak i solidan temelj moderne države. Izgleda, da naša vlada nije dala dovoljno važnosti ovom postulatu savremenog razvoja društva, nego je pošla krivim putem. U dokaz toga dovoljno je, da nave? dem činjenicu, da smo dobili nakon ujedinjenja nekih 7—8 visokih škola, da je otvorena sila jedna srednjih škola, dok je otvaranje novih osnov­ nih škola u razmjeru prema tim ško­ lama bilo minimalno. Ovjm nipošto ne niječemo potrebu visokih i sred­ njih škola, ali smo tvrdo osvjedoče­ ni, da je veća potreba osnovnih ško? la. Višim ii srednjim školama služi se samo vrlo neznatan dio naroda, dok osnovne škole služe cijelom narodu. Vlada ovakovoj svojoj prosvjetnoj politici ima jedino opravdanje u os? kudici činovništva, koje joj ove ško? le liiferuju. Da li je to dovoljan raz? log, o tome bi se dalo puno govoriti. Na pitanje jednog poslanika iz Srbije, za što ne otvara gimnaziju u nekom manjem mjestu, ministar pro­ svjete g. Svetozar Prihiećvić odgo? vorio je prije par mjeseci, da sma­ tra, da je otvaranje novih osnovnih škola potrebnije nego srednjih. S ti­ me je bila saglasna gotovo cijela skupština. Alj pored svega toga, još se ni danas ne opaža ta tendencija kod vlade. Još je jedna stvar, koju naročito valja istaknuti ovdje. I centralna vla? da kao ј pokrajinske daju različitim športskim društvima priiiično velike svote, koje idu i na stotine hiljada dinara, kao potpore za sletove i utak­ mice. Sport je korisna stvar i mi ne smijemo ni u tom zaostajati za dru? gim kulturnim državama. To je isti? na, ali je istina i to, da se športovi? ma bave gotovo isključivo najviši slojevi društva, a u stvojoj suštini oni su ipak drugotne, sekundarne po? trebe, koje mogu čekati i boljih vre­ mena. Ovo nas sve upućuje na to, da vla? da nema intencije, da se cijeli narod srazmjemo i harmonično prosvjećuje, jer se ovakovim dosadašnjim ra­ dom stvara jedan ogroman, gotovo nepremostiv jaz među pojedinim slo­ jevima društva: Š jedne je strane te­ žački i malo-obrtnički stalež bez ika? kove i najelementarnije prosvjete, pa šta vrše i bez mogućnosti za pro? svjećivanje, a s druge strane su vi? soko Školovana gospoda s rafinira? nim kulturnim zahtjevima. Sve to slabo jamči za demokratsko raspolo­ ženje onih, kojima je dužnost da se brinu za narodnu prosvjetu, a to nas i suviše podsjeća na sredovječni sis? tem u prosvjeti. Vlada se slabo stara i za uzgoj učiteljskog podmlatka. Dok sad goto­ vo svako malo veće mjesto ima svo­ ju srednju školu, preparandija je i suviše malo. Najbolji je primjer za to Bosna ii Hercegovina. U svemu imamo dvije muške preparandije, te jednu državnu i jednu privatnu žen? sku preparandiju. A da one nisu u stanju davati učitelja u onolikom broju, koliko to naše potrebe zahti­ jevaju, ne treba istom dokazivati. Što je stalo specijalno do naših prosvjetnih prilika i vladine školske politike u Bosni, ona je — bar do? sad — bila tjesnogrudna i prema na? ma muslimanima ne samo neobazri? va nego i pristrana. Treba samo na­ pomenuti podjelu; stipendija, gdje smo mi bili užasno prikraćivani. Da se tomu doskoči, mi smo tražili da se uvede tzv. ključ. Priznajemo, da je to vrlo nesimpatična stvar, ah kod onakove pristranosti to je bio jedini način, kako ćemo se zaštititi od pri? kraćivanja. Sa svih strana se je graknulo na nas, da hoćemo da podrža­ vamo austrijanštinu, da smo crnožuti itd. I mi smo ućutjeli. Međutim onaj, ko je najviše vikao na ključ, a to je g. Grđić, on se je ipak upravo pred svoj odlazak u muzej sjetio, da bi ključ bio dobar, bar ondje, gdje on konvenira pravoslavnima, pa je od ministarstva vjera tražio, da se doplatci na skupoću sveštenicima daju prema ključu. Jedino su tu muslimani razmjerno bolje prolazili nego drugi i to poradi toga, jer je kod muslimana razmjerno puno veći broj svećenika nego i kod pravoslav­ nih i kod katolika, pa ni toga g. Gr? đić nije mogao gledati, nego je stavio pomenuti predlog, iako mu je bijeda naših hodža bila i te kako poznata. I kod otvaranja seoskih škola mi smo uvijek najgore prolazit jer je i najmanja smetnja dovoljna, da nam se uskrati škola. Ja ću navesti je­ dan tipičan primjer za to. U selu Medakovu, kot. Tešanj, seljaci su se lanjske godine sakupili i zaključili, da traže od vlade otvaranje škole. Jedan je od seljaka izjavo se sprem? nim, da će ustupiti svoju zidanu kuću za školu. Deputacija je otišla na vla? du i g. Grđić je obećao školu. Nakon nekog vremena našla su se dva fana? tika, koja su sa Svjesne strane bila podgovorena i nahuškana i došli su g. Grđiću s molbom, da se škola ne? otvara. I g. Grđić, naravno, udovo^ ljio im je. Zar ovo nije jasan primjer, kako jc raspoloženje bilo u vladi prema nama? Jedna mala zakačica bila je Telefon br. 842. Čekovni račun pošt. štedionice 1119 Godina III. dovoljna, da se omete otvaranje škole. Mi se čvrsto uzdamo, da će naš novi šef prosvjetnog odjeljenja, g« Krsmanović, koji je poznat kao ob­ jektivan i nepristran čovjek, ne sa­ mo zabaciti ovu Grđićevu politiku prema nama, nego da će i dosadaš­ nje greške svoga predšasnika nasto? jati da ispravi, bar koliko je to mo? guće. Naša ekonomska organizacija. Š—in. Sa povećavanjem proizvodnje i preradom proizvodnje naša ekonom­ ska organizacija ne ispunjava još svoje zadaće potpuno. Ona se još mora bri­ nuti i o potrošnji naše proiz­ vodnje pod najpovoljnijim uslovima bilo doma ili na strani, kao i o po­ trošnji onih artikala, koje sami ne proizvodimo, a trebamo ih svaki dan, da ih narod što jeftinije dobije. Naro­ čito pak mora organizovati rasturanje novog oruđa i mašinerija za bolju produkciju u naš težački i privredni svijet, kao i inih predmeta, koji inten­ zivnije gospodarstvo uzrokuju ili pot­ pomažu. Pomislite samo, o koliko je stvari govoreno u pređašnja dva poglavlja ovoga članka, koje su zbog skraćenosti zbijeno spomenute, ali da su u zbilji mnogo više razgranjene. Za sve to treba neka instancija da se brine, da potrebe namiče, da pretičke preuzima pojedinačno i privodi do neke centrale, da posreduje u nabavci, u prometu, u prevozu i t. d. A to može da čini samo jaka organizacija, jaka i sredstvima (kapitalom), a jaka i uređajem i pravilnim funkcionisanjem. Pitanje sredstava istaći ću u slijedećem, završnom poglavlju, a ovdje ću da se razgovorimo o komercijal­ nom dijelu naše ekonomske organi­ zacije. Taj odjel može mirno da se uspo­ redi sa opticanjem ili cirkulacijom krvi u čovječijem tijelu: sa jakim centrom, koji sve promeće te sa mnogim staničjem i iz ovog raspletenim mrežicama, preko kojih se s jedne strane preuzima snaga za probavu, a s druge strane izručuje saveznim dijelovima na korišćenje. To odjelenje imade da­ kle na sebi trgovačko-prometni karak­ ter, ali različit u toliko, što imade određene ciljeve posla pred očima i što ne promeće samo „novo za gotovo**, već što u većini slučajeva podržaje taj promet i jakim financi­ ranjem i sa tendencijom za što bolji razvitak ekonomski: i poljoprivredni i obrtni i industrijalni. Za sve svoje trgovačko-zadrugarsko-prometno poslovanje komercijalno odjelenje naše ekonom, organizacije mora imati svoje ustanove u svakom kotaru, makar po jednu u varoši za sav kotar ili i sa ispo­ stavama kotarskih institucija po opći­ nama, koliko bude trebalo. Preko ovih svojih stanica, koje bi se na pr. mo­ gle nazvati „Ekonomija", vrše sva odjelenja naše ekon. organizacije svoje zadaće, kako administrativno, tako i gospodarsko, kako obrtno-industrijalno, tako novčano (kreditno štedovno), a naročito komercijalno, koje njima za­ pravo rukuje i za svoje poslove kao i za poslove drugih odjelenja. Ali što je još glavnije, narod, koji ne može vazda i za svašto da dođe do odbora, obavješćuje se kod ovih s t a- IV. I nica i preko njih za sve, što mu treba, njima izručuje sve, što organizaciji hoće da pre­ da i od njih dobiva sve, što hoće od ove da preuzima. U pedeset kotarskih mjesta bila bi po jedna stanica, a ja računam, da bi se mogle prosječno još po tri u ko­ taru osnovati i držati, to je svega njih dvije stotine. Znači, da na svaki kotarski odbor ekon. organizacije otpada od prilike po četiri stanice »Ekonomija«, da se brinu za njihovo stvarno djelovanje. One bi mogle biti i zasebno organizovane kao podruž­ nice financijske snage, koja bi im sta­ jala za leđima i služila im za pod­ logu rada, u kom bi slučaju služile potrebama ekonomske organizacije | samo po sporazumu predstavnika novčanog zadrugarstva i vrhovne uprave ! organizacije. Bi li ovo dobro bilo, proi mislite sami, do ankete, na kojoj će ! se to pitanje raspraviti. A mogle bi • opet biti interne ustanove or• ga ni zaci je, kao i sve drugo, i ka< pital, koji bi organizacija za njih nai micala u glavnom, ne bi znao za njih I kao nosioca dužnosti, nego bi I poznavao jedino organizaciju i sa njom svršavao račune. — Zgrade za te stanice, računam da bi se našle I većim dijelom gotove, jer ne moraju biti baš »na licu« u Čaršiji. Da pogledamo samo sa nekoliko primjera, kako bi komercijalno odjelenje preko tih stanica radilo za što bolji ekonomski razvitak (i po­ ljoprivredni i obrtni i industrijalni) kao i za potrošnju i štednju: Gospodarsko odjelenje organizacije na pr. upliviše, da narod sabire što­ više ljekovitog bilja i goji dosta trgovačkog i tvorničkog bilja. Rezultati toga rada su u jesen, da se u 50 kotareva kod stanica sabralo na pr. po 200 kg ljekovitog bilja, jest svega 10.000 kg, ili jedan vagon; po 1000 kg trgovačkog bilja, jest pet va­ gona i po 100 metričkih centi tvor­ ničkog bilja, jest pedeset vag., ukupno svega bilja 56 vagona. To odbori jave upravi organizacije, a ova se brine preko svog komercijalnog odjelenja, da se svrsi privedu. Ono opredijeli količine, koje će preuzeti organizacija u poduzeća za preradu i industriju, a koje će se opet ponuditi za prodaju na veliko, po vagonu i traži najboljeg kupca za te predmete. Sa svojim nov­ čanim zavodom se sporazumi, da ovaj isplati ili odmah svu kupovninu na­ rodu za predanu robu ili da dadne predujmove prema količinama, koje stanice preuzmu. Stanice dobiju po­ trebit novac i isplaćuju na obračun, koji poslije u tančine svigjaju sa nov­ čanim zavodom ili sa upravom orga­ nizacije, a robu otpremaju onamo, kuda je komercijalno odjelenje dekla­ rira. Dio, koji se proda u trgovini, naplati novčani zavod po uputi orga- �221 Brol „PRAVDA* nizacije za njezin račun i tim je dje­ bez nje ne bi moglo biti. Ovakvo osilomično na pozajmici u ovu svrhu । guranje prometa ’tnoglo bi biti i na odtereti. A dio, koji se uputi u pre­ udjele osnovano sa pojedinim stanov­ nicima iz dotičnih mjesta, samo, sa radu, naplati poslije također novčani svima predmetima, u koliko su svo­ zavod, kad se proda roba iz te sirovine izrađena Iz svega dobitka od unov­ jina organizacije, rukuje komercijalno čenog bilja naplati novčani zavod ka­ odjelenje, stara se za njihovu amorti­ zaciju i osiguranje, provodi otpise i mate i financirajuću proviziju za novac nabavlja nove po potrebi. koji je posuđivao, a ostatak dobitka Gospodarski strojevi, kao predaje se organizaciji za njezine po­ trebe i daljni gospodarski razvitak ; što su sijalice, vršalice, traktori i druge ! razne mašinerije, koje ne bi htio i naroda. Obratarf primjer: Gospodarsko odje- i ne bi mogao narod sam za se nabalenje upiiviše, da se kod svake sta­ | viti, a prospekt bi dokazao kod отцаnice »Ekonomija« prijavi po stotinu i nizacije, da su i nužni za intenzivnije domaćina, da će za ovu godinu pre­ gospodarenje u nekim mjestima i da uzeti po deset ka I e m a-s ade n i c a su isplativi, nabavila bi ih organiza­ za bolje voće. Svaka stanica će cija za svoj račun i radila s njima kod dakle trebati po 1000 komada, na 200 težačkog svijeta, pod kiriju. Ta bi kistanica jest dvjesta hiljada komada. rija bila minimalna, samo da se stro­ Organizacija uz' sve druge okolnosti jevi naplaćuju, pa bi vjerojatno uvijek stara se, gdje će najjeftinije kupiti bila jagma za njima. Sijanjem sjemena kateme i kad ih kupi, rasturi ih po omaške baci se u zemliu na pr. više stanicama kako treba. Novčani zavod 60 kg žita na 10 dunuma, nego bi se plati kaleme za organizaciju pri kupnji, pOsijalo „sijalicom*. I ako bi se samo a od njezinih stanica naplati, kad se ta kirija uzela od težaka, što bi mu prodaju i obračun se svidi kao i u se njiva zasijala strojem, naime taj prvom primjeru. pretičak od 60 kg da se uzme, eto Kombinovan primjer: Gospodarsko obilne naplate za stroj, a težak fak­ tično ništa više ne uplati, nogo Što odjelenje radi na što boljem pobolj­ šanju stočarstva i unapređenju mlje­ bi ga stalo i njegovo sijanie, koje bi, karstva i ustanovi, da bi moglo biti recimo, dalo isti plod (međutim na pretičaka mlijeka kod svake usjev sijalicom daće veći). Vršaća ma­ stanice dnevno na primjer 500 litara. šina na pr. mnogo će bolje ovrijeći Obrtno odjekuje, da tu sirovinu što svako žito od konja u vršaju i mogla bolje iskoristi, r?šturi u sela 300-400 bi poslužiti za kiriju toga viška, koji ručnih centrifuga za pravljenje'butera, bi ostao zga'žen u zemlji ili neobijen kojeg od prilike po 20 kg preuzima u slami te eventualno još za malu dnevno svaka stanica ili u pet dana novčanu odštetu. Ali za dan da ti po 100 kg odjednom i otprema dalje. ovrše pet dana vršaja! Traktori na pr. Komercijalno odjelenje, dobivajući svaki uzoraće za dan Što ne bi poorao s ko­ dan oko 4 000 kg maslaca na raspo­ njima ili s volovima za 10—15 dana, laganje ili u deset dana po četiri va­ a 4—-5 puta jeftinije, mogu da zami­ jene 5 6 ljudi u poslu, i da okreću gona, a znajući opet da su za mliječne proizvode (i maslac) najbolja tržišta na kajiš druge mašine, kao: kružne na prj primorje, južni krajevi, Engle­ testere. motore za električno osvjet­ ska, Njemačka i t. d., stara se gdje ljenje, pumpe, vodenično kamenje i si. postavljeni nepomično, a inače u gi­ će ga bolje i skuplje ■utrošiti i pro­ banju kad su da samo ne oru, nego daje ga. Novčani zavod kumuje svemu i drljaju, siju, kose, žanju, melju, si­ tomu poslovanju financiranjem iz po­ četka i naplaćivanjem kasnije kao i za jeku drva, vuku kola sa teretom do 4—5000 kg i t. d. Udružena sela, koja eventualnu nabavku bolje pasmine bi se njima koristila, ne samo da bi krava i za kupnju centrifuga i za za sebe imala jeftiniju proizvodnju i transportiranje produkata, za njihov mnoge nabavke, nego bi mogla još da otkup od proizvađača i t d-, al za sve opet sviđa račun sa organizacijom, kao prave i poduzetničke poslove, kao što i u svim daljnim primjerima rada ko­ je prenos materijala i produkata, snab­ dijevanje drvima za gorivo, isušivanje mercijalnog odjelenja, koje ovdje na­ bara, pribavljanje šodera za gradnju vodim kao vrste poslovanja: čvrstih putova i t. d. Tako je i sa Stanice »Ekonomija«, kojima ne stoji drugim mašinerijama, za čiju bi se u neposrednoj blizini željeznička sta­ upotrebu naplaćivalo samo % ili po­ nica na raspolaganje, moraju da budu lovinu kirije od članova organizacije, sa komunikacijama i prevozkao od drugih težaka, da bi im bile n i fti sredstvima osigurane za pra­ vilno funkcio nišan je svoga poslovanja. i na ruci dok trebaju, a kad više ne trebaju, prodaju se ili premjeste na Gdje bi htio narod, da prevozna sred­ drugu stranu. stva namiče u korist svojih produ­ Komercijalno odjelenje nabavljalo bi kata, kote predaje ili preuzima od za sve kod stanica prijavljene potrebe stanice, pa da mu se za njih prevozna težaka skupno i na veliko jeftinije pristojba ne računa, tu bi otpala briga dobra sjemena žitarica, povrća i za vlastiti prenos. Ali gdje toga ne bi trava i izdavalo ih narodu preko sta­ bilo, nego da prenos mora redovito nica. Ta sjemena ne bi skuplje sta­ biti osiguran, tuđi se za dotične sta­ jala težaka, nego možda još jeftinije, nice imaju namaknuti bilo kola, bilo ako bi količinu svoga sjemena od konji, teretni automobili ili motori, a jedne njive zamijenio za dobro potreb­ po potrebi i spiavovi ili lađe, pa čak i željeznica žicom (Drahtbahn), gdje I no za istu njivu, kad se računa, da PODLISTAK.! ———— ■ ■ i Kratak životopis Muhameda Alejhisselžma po Muhamed Ibni Ishaku i Abdul Malikju Ibni HiŠamv, preveli Braća Muftićl u ŽepČu (Svršetak). Kako je Muhamed bio pokopan. Alija, Lađi Ibni Abas, Kusum i Sakran siđoše u grob, onda reče A«? liji Aus Ibni Ilauli: »Zaklinjcm Te Bogom i našim udjelom na božijem poslaniku!« Onda reče Alija:: »Ho­ di dolje!« Onda on siđe. Šakran je bio ponio jedan ogrtač kojim se je Muhamed obrtao, a kad jo Muha­ med položen u grob, koji je bip zidan, on ga je razderao* i zajedno s njim pokopao, rekavši: »Tako mi Boga! ne -će ga niko podlije Tebe obuć.« Mugra Ibni Sube je tvrdio, dn je bio posljednji u doticaju sa Mu«? hamedom. On reče: »Ja sam bacio u grob svoj pečatni prsten, rekao sam, da mi je ispao, a ja sam ga hotimice bacio, da božijeg poslanika dodir* nem i da budem posljednji, koji je bio s njim u doticaju.« Tužaljke Hasana-ibni-Sabita za Muhamedom. Kako me je obavijestio Ibni-Hašim od Ebu-Zejda-el-Eusarije, oplakivao je Rasan Muhameda slijedećom pjesmom: »Za što ne plače tvoje oko? Kao da su mu kutovi pepelom namazani? Iz bola za vođenim, koji sad leži. O najbolji od svih, koji su stupili na zemlju, ne budi mi daleko! Neka Te moje lice štiti od prašine. Jao meni’! Da su me prije Tebe pokopali na Bekijal-Garkadu! Draži nego otac i majka bio mi je (Bogom) Vođeni Pejgambćr, čiju sam smrt u ponedjeljak doživio. A ja sam po njegovoj smrti bio za­ prepašten I ubijen i Želib sam, da ni­ kad ni rođen bio nijesaml Zar da po­ slije Tvbjc smrti još u Medini među ljudima ^ivim. Da sam onoga jutra uzeo crni otrov, ili da je bila božfj^ zapovijed na jedan puta na nas pala, u večer ili Izjutra, i da nam je do§ao posljednji sahat, da sretnemo Dobroga od plemenitoga pjemena I Čistih svpp stava. 0 blagoslovljeno prvorođenče Amine, koja je krjepppna pod najsretnijom zvijezdom fodVal Ti si svjepo, к°Је nad svim stvorovima svijetli, a koga ovo blagoslovljeno svjetlo bude vodijo, taj je vođeni 1 I ' i j ’ ; i I ; j ; ; ; • ; I । • I ' za pčelarstvo, staklenke za njed i bi on na neklicavosti svoga sjemena rupe od voća, prese za sijeno i Žica gubio oko 25% u zemlji i tako i ovako. za vezanje, umjetno gnojiva svih vr­ Nu zadaća organizacije ne bi bila samo sta, potrebne halatke i strojevi za u tome, da težaku nabavlja ili kupuje obrte i kućnu industriju, vage, pum­ dobra sjemena sa strane, nego bi na­ pe, kućno i poljsko orugje, pamuk za stojala da mu tako dobra sjeme­ tkanje beza, opreme za prevozila I L d. na i sama proizvađa, u koju bi svrhu uzimala pod zakup prikladne te na veliko, naročito u gradovima, po mogućnosti i trgovačka roba za njive od težaka za uzgoj dobrih sje­ mena. Ovako uzimanje njiva pod za­ izdavanje malim trgovcima, kao što je kup moglo bi se proširivati i na podkolonijalna roba, petrolej, brašno, še­ gajanje na pr. sitnog luka (arpadžika), ćer, bezovi, boje i t. d koji se pred­ koga težak neće da goji, ma da ga meti uvoze. Istodobno bi preuzimale skupo plaća, a da bi ga mogao do- ' za izvoz suhe Šljive i ino kruto voće, biti sa dunuma zemlje 1000—<500 kg, * povrće, med, proizvode obrta i indu­ pa za gojenje riba i t. d. i to onamo, strije te Šumske industrije, stoku, ko­ gdje bi neko zemljište ma kojim slu­ žu, vunu, jaja i t. d. čajem inače ostalo neobrađeno. U interesu pune solidnosti naše op­ Težački h am baro vi (koševi) mno­ ćenite trgovine ustanovljavalo bi ovo go su spominjani u gospodarskom zaodjeljenje listu onih trgovaca, koji ne drugarstvu. I njih bi trebalo organi­ • biše htjeli da plaćaju svojih obveza, zirati, na korist naroda da služe, kako da im se onda veresija uskrati i oneovaj ne bi prodavao jeftino hrane, mogućuje. kad se obično uz nisku cijenu pro­ Da bi komercijalno odjeljenje moglo daje, a kupovao je opet vrlo skupo, udovoljavati ovim (i još nespomenukad mu ne mogne doteći za sjeme i lim) obvezama, moralo bi imati svoj za hranu, nego da za nju preko hamotpremnički (s p e d i t e r s k i) za­ bara dobije najveću moguću cijenu. vod, koji bi prometao tačno i pravil­ Od dva načina ovoga organino mnoštvo svih organizacionih po­ z o v a n i a bio bi jedan, da mogući slova preko sebe i sabirao za ravnaljudi dadnu po nešto od pretička žita nje organizacije sve carinske i podlo­ i tim poklonima hambar da napune. Iz njeg se pozajmi žita ono­ žne propise željeznica i brodova, kao i ine podatke o prometnim prilikama. me, kome nužno zatreba, da ga vrati Moralo bi još imati i dobre veze sa sa nešta prida Kad se hambar napuni, trgovinskim agencijama u inostranprodaje se žito, sabiru se novci i ozida stvu ili trg obrtničkim komorama, novi od cigle, da se vatre ne boji. koje mogu dati dobre obavijesti o svim Kad se ponovno napuni, pozajmljuje potrebnim proizvodnim, privrednim i se i u dalia sela, pa se onda od sutržnim prilikama. viška podmiruju potrebe za vjerske svrhe, za školovanje mladeži, popraU koliko bi se za svo ovo poslovak ćuprije, puta i t. d. — Drugi v£hje pokazala nužda, da za vanjski način bi bio, da težaci polažu saobraćaj sa svijetom imadnemo na pretičke žita u hambar, koje bi vodi svoje vlastite brodove, mo inače morali prodati odmah i za za­ ralo bi se pristupiti i njihovoj nabav­ ci. Svoje mišljenje o njihovoj važnosti loženo žito dobiju — ne prodajnu cijenu novca’ — nego predujam kao istakao sam prošle godine u brošuri zajam na zalog. To žito prodaće sta„Samo dva b«oda«. Uz dobru volju, niče istom onda, kad uoče za nj naj­ vjerujem u našu snagu, da bi smo ih bolju cijenu na tržištu ili i inače, kad mogli imati i da se ne bi za njih po­ na to pristanu težaci, koji su plodove kajali. Dosta je, ako se sjetimo Hrva­ položili. Iz utrška povraća težak novta Mihanovića u Južnoj Americi, koji čanom zavodu svojevremeno primljeni je od ničega iz vlastite inicijative za predujam, a dobitak po odbitku re­ poslom postao vlasnikom preko tri žijskog procenta stanice oko manipustotine brodova i gospodar je trgo­ lacije, pripada težaku. vačkog prometa na širokom području Prema ovoj ustanovi hambara, sta­ La Plate ... To je postigao samo je­ nica bi istodobno trebala da ima i dan čovjek radnik, a šta bi tek mo­ ustanovu tzv. konzumnog duća­ glo uz dobru volju postići njih na sto­ na, iz kojeg bi podmirivala težake na tine hiljada, za čije neumorne prste ma’o u potrebama, a naročito onim, u poslu kaže japanska poslovica, da koje ciljaju na razvoj njegovog gosposu jači i od najtvrgjeg engleskog že­ darstva ili kućne industrije, kao što ljeza?! — Ja bih bio zadovoljan i sa Su n. pr.: orugje i sprave za bolje desetinom Mihanovića uspjeha za na­ mljekarenje, orugje, košnice i satovi še prilike kad polučimo! Iz naše organizacije. ZAKLJUČCI MJESNIH ODBORA BRČKOG I GRADACCA Odbori J. M. O. grada Brčkog i ; ši sve okolnosti, koje su u poslanič­ Gradatea na zajednički održanoj kom klubu nastale prije i poslije gla­ sjednici dne 14. jula 1921. ispitavši sanja ustava, došli su suglasno do i .pretresavši cjelokupni rad našeg slijedećih zaključaka: poslaničkog k’uba od početka rada 1. Posanici Ј. M. O. vođeni veli? kbhstituant« Pa do danas, te ispitav- ! kom ljubavi i iskrenom suradnjom O Gospodaru! Ujedini nas sa našim Pejgambefom u vrtu, koji otklanja oči zavidnikd, u raju/koji bi nam Ti od­ redio, o visoko slavljeni i uzvišeni Gospode! Tako mi Boga, ne ću nikad za jednog smrtnika čuti, a da ne ću ža Pejgamberom, Muhamedom, zapla­ kati! Jap Eusarijama pejgamberovim i njegovom rodu, kađ je On u sred groba' sakriven. Eusarijama će zemlja postati preuska, njihovo je lice pocr­ nilo kao Ismid. Mi smo Ga rodili, među nama je Njegov grob, a njegova dobročinstva nijesu nam bila nikad Uskraćena. Bog nas je sa niim počaštib, a Njegove Eusarije vodio u sva­ kom sahatu zajedničkog Življenja. ^og, okolica- Niegovog prijestolja i 6vj dobri, neka bud4 Muhamedu rtU- Has?n je i u slijedećoj pjesmi Mu; oplakivao: »Javi siromašnima, Ц1 ie blagpslpv napustio on6g| ju(ra,. lcad K Wlg»niber od njih od* vratio. Kod jcdgaAe bilo moje boravi­ šte, kp'd koga se je svraćala moja deva, ko &e je skrbio za moju poro­ dicu? Ko Je Upućivao, a da se nljes^o 'boiatl nesreće, ako je jezjk jjabiudio ili posrouo? On je bio plamen i svijetlo, koje smo slijedili prania Bogu, dn' je bio naše okb ’i naše uho. Za što nije Bog — onoga dana, kad su ga u grob sakrili i ze­ mlju na njeg bacili — svijet bez ikoga ostavio tako, da poslije niega ni čo­ vjek ni žena više ne živi! Sagnuta je šija Benul-Nedždžara — tako je Bog odred o. — Dar je bio među sve ljude razdijeljen, ali većina ih ga prospe beskorisno bez sakrivanja«. Hasan-ibni-Sabit je napokon još o Muhamedovoj smrti spjevao: »Zaklinjem se Bogom, jednom isti­ nitom a ne lažnom zakletvom, niko od svih ljudi, koje je ikad jedna žena nosila i rodila — nije bio tako vatren za božiju stvar, kao poslanik Pejgamber i vođa svoga naroda. Nikakav boŽiji stvor nije bio štićenicima vjerniji i nije tačnije ispunjavao svoje obe­ ćanje, kao Onaj, koji je bio naša luč, naš blagoslov, pravedni i Pravednom vodeći I« Žepče, 8./IX. 1920. доаааааааапааппоап в D Sjetite se ** 8 § �F>P^j /.^1 Broj na konsolidaciji naše ujedinjene dr­ žave s jedne strane, s druge pako gledom na ugroženu eksistenciju b.#h. muslimana, a naročito na jadni položaj braće muslimana u Sandža# ku i Maćedoniji, dopriniješc velike žrtve na oltar domovine i pokazaše, da im je na srcu ležalo dobro i na# predak države. U ime toga žrtvovan še i osnovno načelo svoga programa, pokrajinske samouprave, a da do­ kažu koliko im stoji do sređenja na­ še države. 2. Baza pregovora našeg poslanič­ kog kluba sa strankama, koje su ta­ da sačinjavale vladu, bila je ta, da sc ustavom garantuje kompaktnost muslimana u Bosni i Hercegovini, na što je tadanja vlada i pristala, te su se na tom temeljila i druga utanače# nja. Konstatiramo, da se vlada nije, na žalost, toga utanačenja držala i da je odljeljak XIII. član 135. usta­ va na uštrb temeljnoj tački spora# žurna sa našim klubom. 3. Poslanici J. M. O. dobili su od svojih birača posve slobodne ruke, da agrarno pitanje, tu našu zajed# ničku rak#ranu, povoljno i pravedno po obje strane riješe i kraju privedu. Našim smo poslanicima dali u po# gledu toga pitanja neograničenu pu­ nomoć i radi toga, jer nam je kra­ ljevskom proklamacijom od 24. de­ cembra 1918. izričito zajamčeno, da će se agrarno pitanje pravedno rije­ šiti, a tu su proklamaciju potpisali tada predstavnici svih stranaka, da# pače i predstavnik socijalista. Nau­ čeni smo, da se kraljevska riječ ne poriče. Na temelju te punomoći po# slanici J. M. O. riješ’išc agrarno р^ tanje, da li na zadovoljstvo nas, ne ćemo o tom govoriti. Nu kako je god ovo ri ješen je ispalo, bili smo donekle zadovoljni, već i radi toga, da se ovo pitanje već jednom kraju privede, koje nam je kočilo naprc^ dak u svakom pogledu, a naročito u pogledu naše bratske sloge -i uzajam­ nog bratskog potpomaganja. Najvi­ še smo se radovali ovom riješenju, jer se njime osigurava ma kakova egzistencija onih preko 12.000 na­ ših porodica, koje skoro već tri god’ne gladuju i koje su za ovo vrije# me na prosjački štap pale. Pa i od toga utanačenja do danas ne vidje­ smo nikakova učinka, te još uvijek čekamo na blagodat toga riješenja. Konstatiramo, da onih 250 milijona dinara, koji su određeni u ime ot# kupa kmetova i kmetstvu sličnih se# hšta, ne prestavlja ni vrijednost sa/# mih šuma, koje se na tim zemljišta ma nalaze. (Ovo je netačno. Odšte# ta samo za kmetska selišta iznosi 255 miliona dinara. Kmetstvu slični ćc se odnosi naknaditi posebno, u koju je svrhu već odobreno 25 mili­ jona dinara. Pr. ur.). 4. Uzurpirani slobodni posjed nije se do sada nikomu povratio niti kakova ošteta za to data, premda se je ovo moralo provesti do glasanja ustava. (Ovo je netačno. OtŠteta sa­ mo za kmetska selišta iznosi 255 mi­ lijuna. Kmetstvu slični će se odnosi •naknaditi posebno, u koju je svrhu već odobreno 25,000.000 dinara. Pr. ur). Mi se i danas slažemo sa na# Šim poslanicima, koji su više puta napominjati, da smo pripravni na svako riješenje ii na svaku agrarnu reformu, ako bi se ona jednako pro­ vela u čitavoj državi. Vidimo, da ne smijemo posjedovati ono, što i mi­ nistri u Srbiji imadu. 5. Sa najvećom energijom i indi# gnacijom odbijamo od naših posla­ nika povike: »Plaćeni ste, glasajte«, i velimo, da je to za nas sve uvreda, poniženje i atentat na naš ponos. Sve smo dali do košulje, a za ovo ćemo se boriti. Uvjereni smo. da smo žrtvovali toliko i doprinijeli za sređenje naših prilika u državi, koli­ ko nj jedna stranka ne bi htjela u# činiti. Uvjcrismo se da nas ni one stranke ne uzeše u zaštitu, sa kojima smo zajedno sarađivali. dapače nam „» i I i ‘ ! i CTpoHd Л Stn .lđ -— „r'K A sa prezirom doviknu u najvišem na# rodnom forumu eksponent bosan­ skih radikala Dr. Srškić, da smo oti# mači i badavadžije. Zaista sramota od naše braće. 6. Izgleda, da nam vlada pokazuje mjesec u vodi, sa svojim avansom od 60 milijuna dinara, dok naše fa# milije prodaju svoje porodične amanete, a da ne skapaju od gladi. 7. Od cjelokupnog utanačenja na­ šega kluba sa vladom gosp. Pašića ne vidjesmo do danas nikakve real­ ne blagodati, osim papirnatih nare# daha i lijepih obećanja. Strpljenje je pri kraju. Nikakove presude, nika­ kova uredba još nije u djelo prive­ dena. Deložiranje sa zemlje Alije Jelke ne može nas da umiri. 8. Potpuno smo uvjereni, da se svakoj drugoj stranci u vladi i izvan nje sa mnogo više volje i mara u su# sret izlazi nego li nama, premda smo više nego uvjereni, da smo baš mi najviše žrtava doprinijeli. Iz svega navedenog neminovna je posljedica ta, da su se naši poslanici ц neku ruku pred svojim izbornicima diskreditirali, i da im nisu u djelo priveli ono što su obećali. Naravna jb stvar, da je u poslaničkom klubu J. M. O. nastala trzavica, pa neka vrst i rascjepa, a naši ministri su primorani bili i konzekvencijc po# vući, pa su i ostavke podnijeli, a to sve us^jed izigravanja vlade gosp. Pašića glede 'sporazuma . sa našim klubom. Uočivši- dobro situaciju u kojoj se nalazi naš klub prema svo­ jim ii zbornicima i u koju ga je dovela vlada g. Pašića, prinuždeni smo, da zajednički zauzmemo stanovište prema našem poslaničkom klubu. To naše stanovište je ovo: 1. Osuđujemo svako cijepanje kluba i tražimo složan rad istoga, jer bi cijepanje kluba dovelo do ras# cjepa u samoj organizaci ji i tako bi naše jedinstvene slo^e za kratko vri# jeme nestalo. Ako dođe do rascjepa u organizaciji, krivicu nosi jedino poslanički klub. 2. Ministri imadu povući svoje ostavke i kraju privesti sva'utanače­ ni a zajedno sa poslaničkim klubom, koja su utanačenja sklopili sa vla­ dom g. Pašića. 3. Provedbena naredba o slobod# nim uzurpiranim beglucima i/made se što prije provesti tako, da uzur­ piranu zemlju preuzmu vlasnici, a da je mognu još jesenas obraditi, 'fa naredba se ima svesti u čitavoj Bosni i Hercegovini u isto vrijeme brzo i energično. 4. Da se avans od 60 milijuna di­ nara js^lat: u što kraćem roku. 5. Poslanici imadu za vrijeme par# lamentarnih ferija obići svoje izbor# ne kotare i doći u što tješnji dodir sa svojim biračima. (Naši su poslanici posjetili veliki broj izbornih kotareva. Radi optere# ćenosti poslom i radi pomanjkanja vremena 4 kotara tuzalanskog okru­ ga, Brčko. Bijeljine, Gradačac i Sre# brenica, nisu bili posjećeni, ali će se to u najskorije vrijeme učiniti. Pr. u.) sa svojim biračima. (U vrijeme stva­ ranja ovih zaključaka, to je bilo ta# čno, ali je kasnije izvršeno nekoliko deložacija. Pr. ur.). 6. Tražimo, da se sa više oportuniteta vodi politika sa drugim stran# kama, te smo izričiti -protivnici jake stranačke žučljivosti kao i jakih is­ pada pojedinih članova našega klu­ ba prema drugim strankama u našoj državi. U Brčkom, 14. jula 1921.*) Odbor J. M. O. Brčko: Dr. Bukvica v. r., Tbrahimbegović v. r., Husein ef. Trebinčcvić v. г„ Hfz. Tabaković v. r., Hamza Dervisević v. r. Odbor J. M. O. Gradačac: Jzetbcg Jahić v. r., Muftić v. г„ Nezić v. r. *) Što ove zaključke donnsimo ovako ka­ sno, raslog je taj, što nam prvi dopis poslan poštom nije uopće stigao. — Pr. ur. 0 napadajima na dra Defterdarevića. Još u prošloj godini iznijelo je ! v a bez obzira jesu li dh ni jesu polit, »Zvono« jedan službeni akt seoskog 1 sumnjivci, kako se to vidi iz nje­ kot. ureda, kojim je htjelo mistifi­ mačkog originala akta, koji je u pre* cirajući javnost, da g. dra Ahmed- vodu tendenciozno iskrivljen. Pitate bega Defterdarevića prikaže kao sr# me, zašto dosad nijesam reagirao na boždera. Pošto g. dr. Defterdarević ove podvale? Za to, jer je još uvi­ na ovo nije u javnosti reagirao, to je jek na snazi naredba prijašnje ze^ Šerif u svom Leib#Journalu »Domo­ maljske vlade, koja ne dozvoljava vini« u tu stvar podgrijao sa komenta državnim činovnicima i službenici# rom, koji je svojstven i dostojan sa­ ma da pišu ili se objašnjavaju preko mo jednog ulizice i denuncijanta kao političkih glasila. Držeći se te na­ što jc Šerif. Na temelju ovog akta redbe nijesam sc pravdao kroz jav# biće, valjda, da je i Kobasica podnio nost, ali kad je služba zahtijevala, upit na mlinistra unutrašnjih djela ja sam to objašnjenje dao pretpo# pitajući ga, kako je mogao postavili stavljenoj vlasti. Na primjer, kad je okružnikom ovakovog jednog čovje­ iza oslobođenja zem. vlada svojom ka dodavši od sebe — da pojača svoj naredbom od 8. februara 1919. broj zahtjev — da je narod (sic!) radi o- 943. zatražila isleđenje zuluma za vog imenovanja ogorčen. Ovom su vrijeme rata, pozvani su bili svi tao­ nasjeli i zemljoradnici, kad su u ap­ ci a i oni, kojima je ma kakva šteta rilu ove godine držali u Tuzli svoju ili nepravda za vrijeme rata učinje­ skupštinu, pa su u svom govoru Av# na da to kod kot. ureda prijave. Pre­ ramović i Komadinić apostrofirali g. slušani su svi takovi i sa svakim je dra Defterdarevića, nazivajući ga napravljen zapisnik, kojeg je sama najvećim mrziteljem Srba, koje da je stranka vlastoručno potpisala. Iz či­ slao u taoce i na vješala. Tako se je tavog tog isleđenja i preslušavanja eto mistificirala javnost i mnogi, ko­ ustanovljeno je, da se u području ji pobliže ne poznaju g. dra Dcfter# mog seoskog kotara za vrijeme rata darevića mogli su da povjeruju ovim nije nikom nikakav zulum učinio. naklapanjima tim prije, kad se u Jedino što se je jedan ili dva taoca dokaz toga donosi i jedan uredski potužio na loše postupanje od stra­ akt. Drugo je pitanje, što se kod sve ne Topolnika i radi toga su svi ovi te galame nc navede ni jedan jedini spisi bili ustupljeni državnom od­ slučaj vješanja ili justifikacije, ko# vjetništvu na uredovanje, nakon če*# jem bi bio uzrokom g. dr. Defter# ga su opet povraćeni. Ovo izviješće darević. Ova okolnost bila je uzro# sa svima zapisničkim očitovanjima kom, da se nikad na ove bjezgariie poslao sam zem. vladi dopisom od nijesmo htjeli osvrćati ,jer smo bili 14. aprila 1921. broj 110. pres. Jed# uvjereni, da razboriti i pošteni ljudi nim drugim aktom od 10. maja 1920. i sami će doći do zaključka, da je broj 142. pres. kojeg sam poslao po­ ovo blatenje časti i atak na jednog vjereništvu za socijalnu skrb, tako­ ispravna i čestita činovnika, koji po đer sam o ovim zulumima izvijestio. nesreći nije srpsko#pravoslavni. Mi Poslije svega toga, držao sam, da će smo sa ovim čekali i na to, da će ze­ zem. vlada kroz izvjesnu štampu po# maljska vlada ove insinuacije i kle­ navijane laži i klevete oprovrgnuti, vete sama demantovati, kako je to ali eto, kako vidite, to nije učinila. često činila, kad je u pitanju bio je­ Nakon Kobasičina upita na ministra dan činovnik od privilegisane poljt. unutrašnjih djela radi mog postav­ partije l pošto dosad vlada nije de- ljanja okružnim načelnikom, zatra­ mantovala laži, koje se iznose proti žio sam od poslaničkog kluba J. M. g. Dr. Deftcrdarcviću, eksponentu O., čiji sam eksponenat, da poduzmu poslaničkog kluba naše organizacije, na mjerodavnom mjestu nužne ko­ naš se je saradnik uputio ka g. dru rake, da se ovom bezrazložnom kle­ Defterdareviću, da ga pita je li što# vetanju učini jednom kraj, ne toliko god proti ovog poduzimao i u če­ radii mene, jer da išta ima istine u onom što mi se podmeće, bio bih mu se sastoji ova stvar. Gosp. Dr. Ahmedbeg Defterdare? davno pozvan na odgovornost, ne# vić izvolio ie dati našem saradniku go radi same stranke, kojoj bi neobaviještena javnost mogla da za# ovo obrazloženje: ; »Poznato je svima u Tuzli, da mjeri što eksponira i rehabilituje : sam ja — premješten iz Srebrenice »dželate«. Za svoja djela vazda sam — nastupio službu kao pred# spreman odgovarati i nimalo se ne stojnik seoskog kot. ureda u Tuzli plašim svojih »žrtava«, jer ih ne# 22. jula 1914. god., a inkriminirani mam. Savjest mi je potpuno mirna. akt. kako sc iz njega samog vidi, pi­ Kao šef ureda i samostalan služio san je 24. jula iste godine, a ot# sam u Doboju, Kladnju, Srebrenici i premljen 26. jula. Iz toga samog fak# Tuzli; i ni sada se ne plašim javno ta proizlazi jasno, da meni za 2 dana pozvati sve građane ii seljake tih kra­ nije bilo moguće upoznati ni činov­ jeva, da se očituju jesam li ma kome nika ni službenika svoga ureda, a učinio kakovo zlo«. kamo li toliki broj ljudi politički Kako se iz ovog obrazloženja g. sumnjivih seoskog tuzlanskog kota­ dra Defterdarevića vidi, izvjesnom ra. kao što u dopisu »Zvona« stoji. dijelu štampe i nekojoj nepoštenoj Ako se istakne, da sam prve dane čeljadi ne ide nikako u glavu to, da osim primanja ureda morao, po ob:u jedan »turčin« zaprema okružničko čaju, praviti poznanstva i primati mjesto, pa se je dala na najgadniju posjete od novih poznanika, doći će borbu proti čovjeku, čiji je rad i u se do sasvim logičnog zaključka, da najkritičnijim vremenima ostao na sam kod ovog, akta toliko kriv, u ko­ dostojnoj visini i čije je ispravno i liko sam kao šef ureda morao potpi# nepodmitljivo djelovanje sitnim i sati- akt sa bez moje inicijative sa­ sebičnim dušama trn u oku. Što se stavljenim iskazom politički sumnji# tiče pozivanja na narodno ogorče­ vrh lica. Upravu kotara u Tuzli pri# nje proti g. dru Defterdarevića ka# mio sam od gosp. Dra Podravskog, tegorički tvrdimo da je i to kao i polit, pristava, koji je 6 mjeseci pri­ sve drugo prosta laž. Tuzlansko ok­ je mog dolaska u Tuzlu vodio upra# ružje broji 425.496 žitelja, od kojih vu seoskog kotara. I ovaj akt on je je 83.213 pravoslavnih, 177.449 musli­ riješio ? to pokupivši podatke od o# mana, 60.130 katolika i‘ 6656 drug h ružničkih postaja za politički sum­ vjera. Muslimani, katolici i ostale njiva lica čije su iskaze vodile iza vjeroispovijesti sigurno ni jesu ogor.# atentata oruž. postaje, među koja je čen na g, dra Defterdarevića. Ost?.# — opet po oružničkoj postaji — une­ ju pravoslavni. Oni> pravoslavni, ko# sena i jedna učiteljica. Sto se tiče ji nijesu bili u nikakvom dodiru s popova, oni su svi uneseni u iskaz njim, ne mogu ga mrziti niti se za­ ne za to što su možda svi bili polit, gorčavati radi njegova imenovanja, sumnjivci, nego za to, jer je vojna osim ako bi to činili za to, što je komanda tražila iskaz svih pop o- musliman. To u ostalom nije razlog, Za održati vviftk zdraot žabe jnf: ELIDA- pasta ftr jo od mjerodavnih autoriteta zubne medicine kao najbolja priznata. Odlična svojstva znanstveno iskušanih sastavina čine ELIDA-pastu za ono što jest: Najbolje sredstvo za zube. Zastupnik za Bosnu i Hercegovinu AlbBPt Vita Lavi, Sarajevo, Despića ul. 1 �Broj 321 Bpoj ПРАВДА" — .URAVDA“ Strana 4 Страна_______ o kome ozbiljni ljudi vode računa. Ostajemo dakle kod pravoslavnih u tuzlanskom kotaru, s kojima je up* ravljao kroz cijelo vrijeme rata. ls₽ ■taknemo li, da je dr. Tcfterdarcvić odmah iza prevrata dobio povjere­ nje naroda preko njegovih načelni* 1 ka, knezova, muhtara i drugih seos> ' kih starješina, među kojima su bili i i pravoslavni, onda smo dovoljno na- ј glasili lažnost tvrdnje o kakvom na- | rodnom ogorčenju. . I Da nam se ne reče da je to povje- ' renje dobiveno onda, kad je narod j plivao u radosti radi oslobođenja i i htio da oprosti dosadan je „grjehe**, , navešćemo još dva najnovija i vrlo I značajna slučaja. Poznato je svakom j u tuzlanskom kotaru, da su pravo- i slavni u PuraČiću i Požarnici veliki 1 Srbi i fanatici. Oni skoro tako daleko ; idu, da ne drže da može biti čestit i pravi državljanin ko nije pravoslavni i Srbin. Muslimani su iza prevrata, kako znamo baš mnogo stradali od pravo slavnih ovih dvaju sela samo za to, ' što nijesu Srbi-pravosiavni. Vijest o I premješten u Grudića i postavljanju ; Dra Defterdarevića izazvala je spon- i tane poklike od strane pravoslavnih u ■ Puračiću: »Dolje Grudić, Ži ic Ahmedbegl« Baš nekako prvih dana kako je preuzeo upravu okružja g. Dr. Defterdarović siedili smo u jednom dućanu, kad ulježe jedan seljak sa seljankom. Poslije podmirenja svojih potreba (mi smo za to vrijeme govorili baš o no- i vom okružniku) zastao je da prisluša o Čemu se govori, pa je na jednom uzviknuo: »To je poštena dušal Da njega nije bilo, mi bi mnogi u Pvžarnici platili glavom. Ja ga poštujem, i poštuje ga svako, ko nije zadojen zlobom.« Toliko o tem lažnom ogor­ čenju naroda. Mi znamo i razumijevamo ogorčenje i bol nekolicine Što im odlazi Crudić. Mi bismo to čak i tolerirali samo kad bi to oni iskreno priznali, a ne lažno uvijali to u »narodno ogorčenje«. Na­ protiv, narod je sad tek zadovoljan, to bar možemo da ustvrdimo za nje­ govu većinu, jer se upravlja po za­ konu i jednako, a ne kao za Grudićeve sudanije. Sad se zna ko je pred­ stojnik, ko okružnik, financ, žandar, pisar i t. d. Prije se to nije znalo. Grudić ckoljen se Špijunima i tipo­ vima sumnjiva značaja izgledao je poput velikog inkvizitora, od čijeg je zuluma sav pošten svijet strepio. To­ liko poštenoj javnosti na znanje. Md. Politički pregled. Diferencije п Zemljoradničkom ’ Klubu. Javljaju iz Beograda: U Zem­ ljoradničkom klubu postoje velike di­ ferencije. Dokaz su za to burne sjed­ nice i buka, bez koje ne može da prođe niti jedna sjednica. U klubu postoje dvije određene struje: soci­ jalni revolucionara i evolucionistička struja. Izgleda ipak, da do kongresa stvu unutrašnjih djela, osnovaće se glavna policijska direkcija u Beogradu, koja će stajati pod nadzorom ministra unutrašnjih djela. Dalje će se obrazo­ vati policijske oblasti, okruži i sektori. Oblasti će biti u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani i Sarajevu. zemljoradničke stranke, koji će biti u septembru, neće doći do većeg nespo­ razuma. Kongres će raspravljati o svima ovim razlikama. Ako ne dođe do kongresa, izgleda, da će se klub pocijepati. Конференцпја за разоружање. Јавља се из Париза: Коначно je одлучено, да се конференција за разоружање одржи на II. новембра у Вашингтону, јер су Јапан и Енглеска пристале на тај рок. Турски званични извјештај с фронта. Како јављају из Цариграда, ангорска je влада издала службено саопћење, из којега произлази, да je грчка офензива заустављена већ 21. пр. мј., те демангира све тенденциозне вијести о турским губитцима. Пред Алтунташом успјело je једној турској дивизији под заповједништвом Назим naiue, да заустави грчко напредовање и да осигура повлачење гроса војске. Једино та дивизија имала je око 1500 момака uiTO мртвих што рањених. Свеукупни турски губици не премашују броја од неколико тисућа. Osnutak zadruge. Na 5. ov. mj. osnovali su napredni težaci iz Raduše, kotar Tešanj, za svoje selo „Jugo­ slavensku seljačku zadrugu*. Osnutku je prisustvovao i izaslanik .Središnjeg Saveza*4 g. Ajanović Abas. Interesantno je, da svi zadrugari znadu čitati, te se nadamo, da će ova Za­ druga pod vodstvom svog agilnog predsjednika g. Abdulah ef. Brkića biti jedna od prvih Zadruga u svakom pogledu. Želimo mladoj Zadrugi sretan napredak. Upozorujemo Mjesne Odbore kao i svakog pristašu, koji se zanima za zadrugarstvo, na „Pisma musli­ manskom težaku44, a naročito na ovaj i naredni broj, u kojima se go­ vori o načinu „Kako se osniva Zadruga". Uhapšen Edhem Bulbulović. — Javlja nam policajna direkcija: Pre­ kjučer je ovdje uhapšen bivši narodni poslanik komunističke partije Edhem Bulbulović, po nalogu mostarskog okr. načelnika, a na osnovu § 91. i 92. srpskog kaznenog zakona. Jučer je sproveden u Mostar. Berber. Stavljam do znanja mu­ slimanima Bosne i Hercegovine, da ću kako prošle tako i ove godine djecu sunetiti najsavremenije bez ikakvih zavoja, te umoljavam muallime, da me obavijeste, u kojem se mjestu ne na­ lazi berber. Domaće vijesti. Umro Josip Milaković Prije par dana stiže nam vijest iz Samobora, da je tamo iznenada preminuo naš odlični pjesnik i nastavnik Josip ?dilaković. Rođen 1861., on je nakon svršetka osnovne i srednje škole upisao se na filozofiju pa kako je kao nacionalac bio vatrenijeg temperamenta, a kako je u to vrijeme opozicionalno starčevićanstvo, kojemu je pokretu i on pripadao, bilo u najvećem jeku njemu je državna potpora bila uskraćena i on je postao pučkim učiteljem. Za vrijeme Kuelove vladavine u Hrvatskoj b;o je pognan iz Hrvatske i našao zaklonište u Bosni, gdje je nakon du­ gogodišnjeg nastavničkog rada postao profesorom državne muške preparand^e, a kasnije bio premješten ženskoj • preparandiji. Još u ranoj mladosti počeo je u »Vijencu« pjevati, pa je bio suradnik gotovo svih hrvatskih i srpskih čašopiša. Osobitu je naklonost imao za dječiju književnost, pa je poslije Zma­ ja Jove i Harambašića on bio najbolji i najomiljeliji dječji pjesnik. Njegov folklorisbčki, filološki i literarno-historički rad bio je veoma obi­ lan, a kako je poznavao sve sloven­ ske jezike on je mnogo surađivao i u češkim, poljskim i lužičko-srpskim časopisima. Kao dobar patriota, pedagog i knji­ ževnik on je ostavio među nama u Bosni, a naročito među muslimanima, koje je iskreno i svim srcem volio, najljepše uspomene. Laka mu bila hrvatska zemlja! Reorganizacija policije. Iz Beo­ grada javljaju Po novoj uredbi o re­ organizaciji policijske službe u našoj J Kraljevini, koja se izrađuje u ministar- Mustafa Berberović, Sarajevo Bravadžiluk ul. 29. Slet jevrejske omladine. Jevrejska narodna omladina Jugoslavije pri­ ređuje !1. godišnji slet u Sarajevu od 15.—17. augusta. Iz svih će krajeva Kraljevine doći gosti, a iz mnogih gradova cijela Športska i gombalačka društva, koja će kroz dva dana na­ stupati i takmiti se na igralištu u Skenderiji. Djevojke će u Židovskom i domu izložiti svoje ručne radove, gdje ' će također biti izloženi i produkti li­ j kovne umjetnosti, te grafički prikazi, sve radovi jevrejske omladine. Jedan cijeli dan će se provesti u I Jepoj oko­ lici Sarajeva, na Koranu. U Impeiialkinu će biti dječija predstava i aka­ demija, na kojoj će se natjecati u glazbi i pjevanju omladina iz mnogih mjesta. Priposlano.*) U 28. broju „Večernje Pošte** od 3./Vhl. 1921 nedužna me napada ne­ kakav Z. B. u notici „Musa KesedŽija* navađajući, da ja rakijom upropašteni papučar gulim mladež obaju spolova, koja bajagi izađe petkom da se prošeta i zabavi — producirajući artisti Čkopehlivanske vježbe. Taj mračni individium (Z. B.), koji ne smije kao pošten čovjek da izađe sa potpunim svojim imenom i da sa stvarnim dokazima pokaže, gdje i na koji način ja gulim mladež, nego kri­ jući se za odgovornog urednika pro­ stački me napada i kleveta. Da ja izvađam artističke i pehlivanske vježbe poznato je č>tavu gradu, te mi do sada niko ništa u tome zanatu nije imao predbaciti; a da ne gulim svoje cijenjene posjetioce, dokaz je već i ta činjenica, da držim obućarsku radnju, od koje izdržavam sebe i svoju fami­ liju. Moje artistiĆko-pehlivanske vježbe izvađam samo gdjekad petkom i ne­ djeljom — i to više za hater, nego radi moje materijalne koristi. Što se tiče podvale, da sam rakijom upropašteni papudžija, to o-'im tvrdim javno, da pisac rečene notice bez­ obrazno laže. Moja obućarska radnja — hvala Bogu — svakim danom na­ preduje, te osim mene i №oga kalfe zaposlio sam još troje siromašne mu­ slimanske diece, da se ne klatare po ulicama, nego da od njih napravim poštene i valjane građane. Ja kao građanin svjestan sam svoje građan­ ske dužnosti i građanskih prava, pa nisam potreban kritike od osobe, koja nemajući svog poštenja — tuđe na­ pada. Da je taj Z. B. ispravan čovjek, potpisao bi se na onu bljezgariju. da znam s kim imam posla. I dokle god se ne javi sa pravim imenom, sma­ tram ga prostim lažovom i lopovom. Sarajevo, 7. augusta 1921. Arif Tamburija obućar. Za pisanje i sadržaj članaka pod rubrikom uredništvo ne odgovara. ovom Ur. Preuzeo sam Narodnu Jugoslavensku kuhinju :-: I ========= u Kralja Petra ulici br. 2. .......... —te sam zadržao i poznatog kuhara MehmedČauša. — Svakovrsnih jela sa umjerenom cijenom i dobrom poslugom. — Za čistoću jamči Hasib Bećiragić. I Uspješno se oglašuje u „Pravdi". Najjeftinije i najbolje papirne vrećice dobivaju se u svim količinama i vrstama kod Sarajevske tvornice papirnatih vrećica (kesa) u Sarajevu » Zatražite cijene i uzorke I koja je bila skoro 25 godina zabranjena u Bosni i Hercegovini od danas se smije slobodno prodavati u cijeloj kraljevini. Nudi samo na vagone i dok zaliha traje Agenturna radnja Milan V Perendija Sarajevo, Ćukovića ul. 10., Telefon 646 Int. telefon 124. (1-з) Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu Središnjica: Sarajevo. — Pupilarno siguran zavod. — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Dionička glavnica 1o,ooo.ooo kruna. Pričuve 600.000 kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.— Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: ZH Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija D. i A. Kaj on, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/1cb22cedd1ab7cd65d4fce44b376e450.pdf 8a7afada477a12d23e0f5270c3bd5d75 PDF Text Text POSiARlNA U GOTUv u PlACENA. pojedini proj K 2'— Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. pretplata: za našu državu godišrje K 200.—, na pola godine K 100.—; za Inozemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. ^ИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Sarajevo, četvrtak 11. augusta 1921. (6. Zil hidže 1339.) Broj 84 (322) Naša ekonomska organizacija. S—in. Sve gornje, što sam do sada istakao o našoj ekonomskoj organizačiji, izgledalo bi oštrom oku kao skelet sa potrebnim udovima postavljen, ali ukočen b nepomičan bez hrane, bez snage, koju bi mu trebalo dati; kao dobar stroj, koji još čeka samo da se naloži, da se napuni, pa da se pokrenu u djelovanje njegova velika kolesa i prenose onda snagu na sto­ tine manjih, za njeg povezanih i o njemu ovisnih. Ta hrana, ta snaga, koju bi trebali dati ekon. organizaciji da je oživimo, jest kapital, kojim bi se finansiralo svo njezino poslovanje. O tome će ovo završno poglavlje i da govori. Potrebe organizacije su, koliko smo prozreli iz pređašnjih poglavlja, jed­ nake kako za selo, tako i za grad, kako za težaka, tako i za zanatliju kao i za trgovca. Svi imamo da se koristimo od njezine ustanove, pa prema tome moramo svi i da se bo­ rimo za njezinu hranu životnu i za snagu njezinu. Ako to svi ne htjednemo, onda, naravno je, svi se od nje ne možemo ni koristiti. Isto, kao što ni stroj ne može da vrši posao preko svoje snage, niti s manje konjskih sila postavljen kao onaj sa mnogo više sila, odnosno kao što ne može gladan i nemoćan čovjek da radi ono­ liko posla kao sit i u naponu snage, tako ne bi mogla ni organizacija više, nego bi se svojom hranom, kapitalom osnaživala. 1 kao što strojeva ima raz­ ličitih, na pr. od 3 konjske snage do 50.000 k. snaga pa i više, naročito kombirtovanih sa više mašinerija do čudovišta, tako bi mogla i organiza­ cija da uzima različite oblike snage i rada na se prema jačini kapitala, koji joj bude kada stajao na raspolaganju. Ako bi na pr. naš težački svijet više držao do naše ek. organizacije nego li građanski i prema koristima, koje od nje vuče, bolje se odazivao u svo­ jim dužnostima za nju, onda bi orga­ nizacija morala na sebi imati obilježje više seosko nego li varoško — i ob­ ratno, ako bi za nju građani više ma­ rili. A ako bi za nju postojala jednaka dobra volja i sela i varoši, onda je ona svih nas, kao očna zjenica, da je svi jednako njegujemo i unapređu­ jemo, koliko radi sebe samih sada, toliko i još više radi svoga potom­ stva, da ga u što boljoj mogućnosti života ostavljamo, kad smo ga poro­ dili na ovaj svijet Iz ovih razloga dužni smo, da snagu za svoju ekonomsku organizaciju tra­ žimo i nađemo jedino u samim sebi, da se uzdamo samo u se i jedino u se i da joj svi priteknemo u pomoć što god više možemo, kako oni, ko­ jima će trebati i koji su je dužni kao svoju korisnu ustanovu čuvati, tako i oni, kojima, hvala Bogu, osobno ne treba, ali kad treba njegovoj braći, isto je, kao da i njemu treba i kojima bi eventualno danas sjutra, kod svo­ jih raznovrsnih poslova, mogla zatre­ bati. Svi, ama svi moramo je podizati i unapređivati, naročito u prvih petšest godina, dok se ne osovi na svoje vlastite noge i počne samostalno dje­ lovati i vraćati narodu obilnim koristima usluge s početka. Način, kojim bi se financijalna snaga organizacije osiguravala, po mom sudu ne bi bio ni malo kompliciran, nego posve jednostavan, u dva dijela ras­ tavljen i to: jedan općeniti sa žrtvovanjem prihoda na udjele kroz 1 i ' , ' , i nekoliko godina i drugi posebni odmah koristonosno uložen Bez prvog ne može doći do organizacije i jačanja fundamenata njezinog djelovanja, a bez drugog nema brzog razvitka nje­ zinog rentabilnog poslovanja. Moramo pobliže pogledati i jedan i drugi. Prvi općeniti bio bi dobrovoljno oba­ vezan za sve naše domaćine jednako u cijeloj domovini, te za članove onih porodica, koje su mogućne i koje ne žive od pretežne zarade kod drugih, a udjeli bi bili na pr. po stotinu kruna. Od ukupnog broja muslimana u B. i H. možemo odbiti jednu petinu kao siromašne, kojim bi trebalo priznati, da nijesu u stanju uzimati udjela, ali da će biti u pravu služiti se svim blagodatima organizaciji' nog poslovanja. U ostatku od pola miliona duša imade, ako računamo po pet članova na porodicu, oko sto­ tinu hiljada domaćina, čiji bi udjeli od po 100 kruna dali za jednu go­ dinu kapital od deset miliona kruna. U ovo sto hiljada porodica sigurno imade petina, čiji bi i članovi još bili dužni uzimati udjele, koji bi Sačinili daljnih sto hiljada udionika sa još deset miliona kapitala. Ovaj kapital, na udjele sabran, ukamaćivao bi se kod novčanog zavoda organizacije po stopi, koju bi odredilo vrhovno vijeće organizacije svake godine, ali se ka­ mate ne bi odmah isplaćivale, nego bi se u korist udionika na njegovom računu pripisivale svake godine, te bi ih dobio onda, kada bi i udjele na­ trag povukao. Ovo uplaćivanje udjela trajalo bi onoliko godina, koliko bi to zaključivalo vrhovno ekonomsko vi­ jeće. Ljudi gospodarski oslabljeni, mo­ gli bi se od njih oprostiti, a da to ne tangira njihov odnošaj u organizaciji, na predlog općinskih povjerenika i kotarskih odbora. Povući svoje udjele natrag ili jedan dio od njih mogli bi udionici uvijek iza završetka godišnjih računa, koje glavna skupština odobri, ako to zatraže prije na tri mjeseca (raniji rok za to, da bi se organiza­ cija pravovremeno mogla pobrinuti, da na to prazno mjesto namakne no­ vac s druge strane, ako joj je nuždan). Konačno, svakome prosto stoji, da uzima i više udjela od jednoga, ko­ liko god hoće i koliko god ga srce vuče za što bržom i boljom pomoći narodu. Drugi, posebni dio bio bi namicanje većih količina novca organizaciji za brzi razvitak njezinih poslova i ustavnovljivanje njenih pojedinih poduzeća. U ovu svrhu mcgli bi naši ljudi sa većim kapitalima pristupiti u novčani zavod organizacije i položiti ih odmah uz ugovoreni procenat na štednju, kako bi stajali na raspolaganje orga­ nizaciji, neka ih odmah [ma, čim bi joj zatrebali. To bi bio jedan separatni račun između organizacije i tih ulagača preko banke, u kojemu bi se ulagači sporazumili sa organizacijom o uslovima i rokovima, pod kojima i za koje bi organizacija mogla njihove kapitale upotrijebiti i za koje poslove. Tih poslova, vidjeli smo iz pređašnjeg , razlaganja, ima vrlo mnogo i dobro rentabilnih, za koje ne bi bilo nikad I dosta kapitala iz naše ruke (jer ga na žalost malo imamo), što znači, da i najmanji ulog na štednju ima svoje mjesto i da nam u općoj privredi mnogo treba. —- Za takve, posebne svrhe finansiranja or­ ganizacije naći će se, nadam se, tu i tamo kod nas po koja svota novaca i vjerujem u dobru volju onih, koji ga imaju, da će njim poslužiti dobro i organizaciji a — i sebi I Međutim dobiće naš svijet i nešto novaca od riješenja agrarnih odnošaja, koji bi morao baš u ovu svrhu uložili i sa­ čuvati A naročito bi morao polo­ žiti i sačuvati obligacije, koje bi mu na taj način mnogo više nosile, nego li kad bi ih kod kuće držao ili prodao. Prodati ih pako sada i ne smiju n i p o š t o, jer će nakon I petnaest-dvadeset godina naplatiti ih zlatom onaj, kome bi se danas pro­ dale za nevrijedni papirni no­ vac. Sačuvati se to sve mora i tim više, što se više nikada dobiti neće, a živjeti se mora i poslije! Tokom ovoga rada uočili smo, kako organizacija, bilo za veću proizvodnju bilo za prerađivanje produkata bilo za privođenje produkcije k potrošnji, treba jačih finansiranja, a evo sada vidimo, da bi morala imati i svojih doprinosa i posebnih pozajmica. Sve ovo izvršavati ne bi mogla bez svoga novčanog zavoda. On u prvom redu mora biti tu, pa tek onda sve drugo da se izvodi I Preko njega može, jedino organizacija da imadne potreb­ ne dugoročne i velike kredite za sve investicije i narodne potrebe, što i jest glavno u svemu poslovanju, može da ima svoje vanjske veze sa svjet­ skim tržištima, svoje filijale i ispo­ stave, može da poduzima rasterećenja opasno zaduženih muslimanskih ima­ nja čestitih i radenih porodica, može da daje od narodne štednje nužne kredite uz mali interes i težaku i obrtniku, koje će ali ovi uložiti samo u povećanje proizvodnje i nova pro­ duktivna dobra, može da dadne većim ulagačima pravedno im pripadajuće veće prihode na njihove kapitale itd. A što je glavno, organizacija bi preko svoga novčanog zavoda rukovala i sa narodnom štednjom kako treba, pri čemu bi osigurala i svoj trajni opstanak i uspjeh u radu za taj isti narod. I Narodna štednja, to je spas narodni, < kao plodna sitna kišica iz mora nai došla (iz dobra narodnog), koja natopi j u proljeće usjeve da plode, brza u potocima do rijeka i opet se vraća u more. Ona je mala, neosjetljiva, u sitno sabiran a, koja izvrši svoju zadaću kad treba i množi se dalje, kao malo vode pri kraju veće rijeke kad se odvoji da samo prolazi preko mlinskoga kola i dalje nesmetano da putuje. Onaj, sa čijeg se imetka od। vaja i ostavlja na stranu za crne dane, kao po nekoliko kapi u potok, naći će je poslije u većoj množini, kao u velikoj rijeci, jaku i neiscrpnu, da njom brda razdire! Narodna štednja, pa još udružena, može sve da postigne i da donosi za kratko doba takve us­ pjehe i preokrete u životu naroda, kakve nikad ni pomislio ne bi. Ona je u naprednim državama po­ sebno organizovana i dotične organi­ zacije svojim radom daju narodu više, nego li bi mu dale, da od njega te štednje kupuju na pr. krunu za krunu, ako im sabrani ulošci na štednju omo­ guće, da narodu dadnu razne institu­ cije na pr. za skupno kupovanje i prodavanje robe, zadružne mlinove i obrte, žitna skladišta, mljekarnice, za­ jedničko kupovanje i uzdržavanje go­ spodarskih strojeva, zaradu na izradi šumskoga drveta, pravljenju komuni­ kacija i zgrada i t. d. Ona u kultur­ nim državama doseže na stotine mi­ liona godišnje, od čega se ustanovljuju posebni novčani zavodi za pojedine svrhe, koje se onda množe sa pod­ ružnicama i rasprostiru po svijetu. 1 I I 1 ; I | ; • ■ : ; i * Čekovni račun pošt. štedionice 1119 Godina III. Ona bi mogla i kod nas, pola miliona sposobnih, da iznosi godišnje do stotinu i osamdeset miliona kruna, kad bi svako na dan Štedio samo po jednu krunu! A jednu krunu ostaviti na stranu dnevno i ne potro­ šiti je, ne znam ko danas ne bi bio u stanju, tim više, kad troškovi i najmanjih prelaze dnevno iznos od 30 kruna i kad čovjek mora misliti i na nezgode u poslu i prirodu i prihodu, na starost, na bolest, na djecu i siro­ mahe, na svoju porodicu i t. d. Osim ove vrste štednje, koju bi ekon. organizacija preko svog novčanog zavoda i stanica „Ekonomija« rukovodila za isključivo dobro naroda, poglavito ulagača »na sit­ no« novca na štednju, imala bi orga­ nizacija jednu zajedničku korisnu usta­ novu i za se i za narod, koja bi bila u krugu poslovanja njezinog novča­ nog zavoda. Imala bi naime i svoje osiguravajuće društvo, u ko­ jemu bi težaci mogli osigurati svoje usjeve i blago proti nezgoda, a težaci i građani svoje zgrade proti vatre, imetak proti krađe, život proti ne­ zgoda i za slučaj smrti i t. d. pri čemu bi onda osiguranici mogli bezbrižno da rade svoje poslove i ako se kome desi nesreća u 10—15 godina, povrati odjednom sve dotle izdate novce na osiguranje. Ovakva osigu­ ravajuća društva nose na pr. u Nje­ mačkoj (kako sam gledao u jednom burzovnom izvještaju 1918) od 30 do100 procenata godišnje dividende, ak­ tivna su dakle, pa bi smjela i naša ekon. organizacija svoje imati, koje joj je u prvom redu nužno za osiguraciju i vlastitih ustanova i prometa svoga, a i narod bi imao u njegovu solidnost više povjerenja, nego ikojeg drugoga. Razumije se, da će novčani zavod organizacije u velikom poslovanju ove imati i dobre kredite izvan džepova našega svijeta, kojima će se možda od zgode do zgode morati i služiti, makar da bi organizacija voljela ra­ diti sa vlastitom snagom svojih čla­ nova, jer bi oni svu korist crpili od toga. Nu u takvom poslovanju, gdje će na pr. morati nabaviti jednu masu gospodarskih i obrtnih strojeva u Fran­ cuskoj ili Americi, nastojaće da na lombard te robe do potrošnje osigura sebi zajam u zdravoj valuti, koji će platiti onda, kad bude tečaj povo­ ljan t. j. kad se za dolar ne moradne platiti više 150 kruna ili za jedan fra­ nak deset kruna, nego kad bude 100 ili 50, odnosno 6 ili 4 krune se pla­ ćalo za njih. Ovakvim kreditom mogla bi organizacija mnogo koristiti i sebi i svojim članovima za što brži eko­ nomski razvitak naroda. Novčani zavod organizacije imao bi prema gore izloženim poslovima jedan dio svoje uprave u sa* moj organizacija, kojil bi kao njezino novčano odjelenje stajao u tijesnoj vezi i sporazumije­ vanju s vodstvom organizacije za sve važnije poslove, koji predstoje, da se obavljaju financiranjem nov* čanog zavoda, odnosno njegovim pribiranjem prinosa, separatnih ulo» žaka i sitnih uloga na štednju, kao i podjeljivanjem jeftinih kredita članovima za nužne svrhe proizvod? nje. Sa ovoga gledišta pošavši, sa« svim je svejedno, koilku će osnov­ nu dioničku glanvicu imati novčani1 zavod naše ek. organizacije, jer on zapravo stoji sa organizacijom u konto-korentnom poslovanju i o b k č n o posluje sa većim prihodima or­ ganizacije (koje mu ona u blagajnu natjera) istom onda, kad ih ova ne želi odmah ? provseti na drugu stra* �nu za svoje potrebe. Za podignuće I ovakvog novčanog zavoda na novo ne bismo se moral: starati, jer to već imamo, nego ga jedino revizs^ jom pravila prilagoditi svrsi organi­ zacije kako treba. U članku »Program J. M. O. i Us­ tav« (IV., »Pravda« broj 312.) na­ pisao sam. kako jc naš poslanički klub donio zaključak za saziv eko­ nomske ankete, čim to omoguće prethodno pred uzete m j e* re za osnutak ek. organizacije. Ove nrcdhodnc mjere su svršene, a od­ nosile su sc dosta i na fuziju naših dviju banaka u Sarajevu kao žarišta sa njihovim podružnicama u provin? čiji, pa da hi se onda novoj ujedi­ njenoj našoj banci pridružili u fu­ ziju i drugi naši novčani samostalni zavodi u zemlji i da bi se po tomu dale manje filijale i onim mjestima, koja još nemaju novčanih zavoda. Ideja je prihvaćena s obadvije stro* ne od bankovnih uprava i nas je ne? koliko ispred Musi, trgovačke i obrt­ ničke banke vodilo razgovore sa predstavnicima Musi, centralne ban­ ke o fuziji u dva-tri maha. Ovi pre* govori možda će dovesti i do uspje? ha. nu o tome pobliže sada ne mogu ništa više reći. Ekonomska anketa će možda dati jedan pravac za to, gdje bi sc našli svi naši novčani zavodi odmah na okupu ili barem ve? čina nfh zajedno, što će omogućiti dobar početak, a za ostalo kasnije nije više brige, jer će u dobrom ra­ du organizacije samo po sebi doći. * To bi eto u glavnom bila ideja za našu ekonomsku organizaciju, s kojom bi nastojali svim sredstvima da se pomnažava proizvodnja i privreda našega naroda, pa da većom produkcijom vlastitih proizvoda srna rimo potrebu za skupim uvozom sa strane na pr. žita i brašna, sociva, ’ šećera, kože, jestiva i t. d. te da iz« i vezom vlastitih pretičaka i izrade dcbivamo dobre pare za život naro­ di: u što većem blagostanju. Sa njom bi dakle u prvom redu postizavali ekonomsku uspjelost, da sav narod bude opskrbljen nužnim dobrima, a onda postizavali j rentabilnost pro­ dukcije. da i manje vrijedni posjedi 1 i daleko udaljeni od grada odbacuju . uz moderniju obradu toliki godšnji i prihod, da se na njima može lijepo , živjeti i nešto i uštedi ti. Ona bi u pravom smćslu riječi bila । otvorena knjiga za sve one. koji ne j umiju da rade s uspjehom i za sve i ono što se ne zna, da o n a u č i, n a? I p u ć u j e i obavješćuje. Onima ; koji ne umiju, pomagala bi savjetom 1 preko svojih stručnih, organa i putu- ' jućih uč teli a, a one, koji što ne zna- j ju. podučavala bi u tečajevima i os.pesob’ javala za razne poslove doma; će privrede. U prvom redu učvršćivala bi na- i rod u vjeri i posvećivanju njegovom i poštenom radu, ne bi se dala kori- I вШ blagodatima svoga djelovanja onima koji nastranljivo i raskalašeno žive, nastojala bi da podiže u kota? revima manja uzorna gospodarstva, u kojima bi narod vidio bolji uzgoj stoke i zemaljskih plodina, priredi« i vala bi izložbe sa podjeljivanjem na« grada za najbolje produkte, imala bi pramiriteljne sudove, koji bi Čla­ nove u malim rasprama izravnavali bez troškova, izdavala bi svoje gla? silo l'lustrovano i s puno korsnih po­ uka za bolju privredu i čuvanje zdra? vlja i života narodnog, osnovala bi općinske čitaonice, koje bi članovi I pohađali i u njima čitali, podučavali ј sc i zabavljali sc, a koje bi ih odvra­ ćale od alkohola -i neuredna života. Izdavala bi svoj kalendar i druge manje knjige vrijedne po narod, kao što Slovenci izdaju knjige s Mohora (prije rata bilo preko 30.000 članova) i organizovala »znanstvena kina« (predavanja sa zornim predočivan njem na povećanim slikama) po sta­ nicama »Ekonomija« i većim seos­ kim općinama o boljem radu i pro^ izvudnji te za prosvjetne svrhe uop* će, kao što su organizovana naučna »Urania kina« u Mađarskoj, čija je predavanja na pr. jedne zime poha­ đalo oko 400.000 ljudi. Upoznavala bi preko svojih edicija težački i ma­ nji varoški svijet sa zakonima i na« redbama, koji mu često trebaju i ko­ ji mu idu u prilog, širila kod hjega ljubav prema rođenoj grudi i prema seoskom i jnSvrednom životu, širila dobar glas domaće robe i proizvoda, vodila propagandu za što veće kuć? no zadrugarstvo, gdje se bolje živi o jednom trošku, jer svako za sebe ne treba kupovati stoku, oruđe, po­ kućstvo i t. d., zauzimala se za iz? gradnju što ljepših, čvršćih i udobn|jh stanova, u kojima je - statis­ tički u svim državama dokazano! ~ za tri četvrtine manji pomor godiš« nje, nego Ii u nezdravim, nevaljalim stanovima, gdje mnogo više bjesni tifus. sušica, kolera i druge pošasne i bolesti, zauzimala se za izgradnju suhih ii zidanih staja za blago, okre? čenih i vidnih, u kojima se bolesti ne logu, pa đubrisrdh jama ozidanih i aimentovanih za gnojnicu, od ko­ je dobri gospodari kose livadu i po četir puta godišnje, kad je njom poIjevaju i t. d. Vrlo važnu ulogu vršjia bi ekon. organizacija u podučavanju narodaockonomskoj u p r a? vi njegova posjeda koji radi i cd koga živi. O ovime predmetu kod drugih naroda imaju čitave’ knjige napisane, dok kod nas nije skoro ni­ kako ni poznat. Tu dolazi u prvom redu u obzir godišnji proračun pre? ma broju kućne Čeljadi, koliko će sc na pr. potrošiti za hranu, odijelo, rublje, obuću koliko za poljsko oru­ đe i druge kućne potrebe, a koliko obično ima prihoda sa svog posjeda u žitu, sijenu i slami, mlijeku, povi« ću, voću, od stoke i t. d. te kako ii kojim inim radom će se eventualni manjak namiriti. Onda dođe tekući imovinski račun po kojemu se zna­ de koliko mu vrijede pokretnine, ko­ liko nekretnine, koliko gdje duguje i čisto šta imade, pa koliku promet­ nu glavnicu ima i mora da imadne u svom gospodarstvu, koliko mora u ime amortizacije zgrada j drugih naprava ostavljati svake godine na stranu u štedionicu, da imadne od? mah gotove pare, kad mu se što porušiži, da novo sagradi, koliku prome­ tnu glavnicu treba da ima intenziv? no, a koliku ekstenzivno gospodare­ nje, koliki procenat treba na njima od vrijednosti da predstavljaju zgra? đe, koliki stoka, koliki oruđe i ratila i t. d. Ama sve i jedna stvar da ide sa računom kako treba, pa onda i uspjeha da imade. Čitavo poslovanje naše ekonom­ ske organizacije, kako rekoh na po« četku, imalo bi na sebi karakter ad? ministrativni. Ona bi bila institucija, koja bi radila ne zaboravite ovo! — bez dobitka za se u svom čitavom poslovanju! To će re­ ći, da ona ni kod jednog posla koji obavljat, neće zaračunavati za se pro? centa zarade, nego samo režijske troškove ii eventualni kalo. Od pri« hoda, koje bi dobila od svojih usta­ nova (kao na pr. osiguravajućeg dru­ štva) može ustanovljavati osigurne rezervne fondove, iz kojih bi nami« rivala štete i pomoći i ojačavati te­ melje svoga poslovanja, ali ih ne može razdjeljivati kao dobitak niti u toku rada niti poslije, ako bi s njim nekad završila, nego bi morali da se opredijele za slične svrhe kao za« klada, iz koje bi se pomagalo pro­ micanje privrede do osnutka nove narodne ekon. institucije. Potanko« sti o ovome pravilnik će bolje predviđeti, a ovdje jc glavno što se isti­ če da bi organizacija r a d b la bez dobitka! »Kmetjska družba za Sloveniju« (gospodarsko društvo u Ljubljani) radi ovako, sa dobrovoljnim kapitalom, a bez do« bitka, pa postiže kolosalne uspjehe za narod u poslu zbog jeftinijih na­ bavki ј prodale produkata tako, da je njezin sveukupni promet za godi­ nu 1920. iznosio 294 miliona kruna, za Što je dosta u kalkulaciji 2% re« žijksih troškova, pa da može plaćati! činovnike i članovima davati džaba svoje glasilo, putujuće učitelje i raz­ na predavanja i pouke. »Gospodar­ sko društvo« u Zagrebu ima drugi s'stcm poslovanja, kao što ii savez zemljoradničkih zadruga za Srbiju treći, nu ovi sistemi, ako hi trebalo, modi b« sc na samoj anketi pobliže pretresti. Kontrolno ili nadzorno vijeće organizacije trebalo bi da^ bude sastavl jeno iz stručnih lica ad­ ministrativnih, financijskih, tehnič« kih i agronoansikih. A kako oni, tako i članovi vrhovne ekonomske upra­ ve dobivali bi za dane poslovanja za organizaciju odštetu u troškovi­ ma. Činovnica šefovi odjelenja bL li bi po izbor stručnjaci, koji ne bi skupi bili koliko god se plate, jer op« će je pravilo, da dobar činovnik svo­ ju platu vazda i zaradi i to jednu najmanje, ako ne dvije i više. Njih hi trebalo samo 3—4, a mogli bi sc u mjesto penzije osigurati kod svog novčanog zavoda odnosno osigura­ vajućeg dnišhra. — Nabava drugih činovnika za upravu ne bi nam mno« go brige zadavala, jer za početak imamo dosta naših činovnika tu u raznim zvanjima, koji bi poslije po­ dne mogli raditi u ekonomskoj orga« nizaciji uz lijep honorar, što bi na obje strane zadovoljavalo. Kasnije prema potrebi moglo bi se i stalno činovništvo postavljati kako u cen­ trali, tako i kod kotarskih podruž« nlca i raznih svojih poduzeća. Zemlje, koje su mnogo više napu­ čene od naše ii sa lošijim prirodnim darovima od naše, pridignućem i procvatom svojih sela našle su vi­ soko blagostanje i za građa« nina i za težaka, a elementi na? roda, koji su se kao oaez našli medu dragim, osigurali su preko svojih čvrstih ekonomskih organiza? čija sebi tako jak temelj i osJon za život, kakvoga nikakve poVJtičkc promjene -poljuljati ne mo­ gu! Pod koju cijenu? Vrlo jeftino: I Š1 i su s vi j esno i složno na« p r i j e d, znali su šta hoće, za glav­ ni cilj su žrtvovali sav svoj egoizam ii sitničarenje, za koje se u praznom politiziranju glože, š t e d i 1 i vs u pre« ko svoje organizacije sami za se i slušali naputke. Zar ne bismo to i mi moglli? — Vrlo lahko! Sa inato dobre vo­ lje, ljubavi, samoprijegora i sloge, mogli bij smo odmah sju« trudan iza glavne skupštine J. M. O. u oktobru o. g. osnovati svoju eko­ nomsku organizaciju. Ja evo iznesoh za nju jedan nacrt, a ko iznese još bolji1, svi ćemo mu za to biti zahval­ ni. Jer, glavno je uspjeh da s e 'р o I u č i I — (Ima stvari, koje ni jesam mogao iznijeti ovdje. Bude li od Boga zdra« vije da i ja prisustvujem anketi, re? ferisaću ih tamo). (Molim gg. čitatelje, da ovu ideju tretiraju do ankete što više, a naro­ čito o bajramu u razgovorima i na dan J. M. O.!). „Da se ne zaboravi!“ povici: »Glasam, jer moram!«... Ovu Muslimanska Jug. Organizacija naslov je članku g. Stjepe Kobasice, politiku s Janusovim licem treba što je izašao u beogradskim »Novo­ javno izobličiti. Ovako ne ide. Ako stima« od 6. avgusta o. g., i što ga je nekome prirasla za srce opozicija bujrum efendum ...« je »Domovina« u zadnjem svom broju preštampala, a koji tendenci« Prije svegakonstatiramo, da jetvrdnja, oznim izvrtanjem činjenica hoće da „grupa g. dra Spahe demon­ prikaže naš poslanički klub nekon- strativno se apstinirala prisekventnim i smiješnim. likom glasanja zakona To nije nikakva nova stvar. S ma? o zaštiti države" laž naj­ lim izuzecima sva »vanstranačka« i prostije vrsti. Glasanje je bilo po jedan dio stranačke štampe u Beo­ imenjćno, pa se iz zapisnika može gradu, pa »Srpska Riječ« i posestri« tačno ustanoviti, ko je glasao kako i ma joj »Domovina« u Sarajevu na­ ko je bio otsutan, pa ako u zapisniku stoje pošto-poto da diskvaMkuju, ne bude stajalo, da su svi članovi da ocrne naš poslanički klub na ob« našeg kluba, koji su bili u je strane: ј prema dolje i prema go? Beogradu, pripadali oni jed­ re. Ko je samo čitao, kakvđ su sve noj ili drugoj grupi, glasali laži iznosile te novine protiv našeg za pomenuti zakon, mi smo kluba i protiv pojedinih poslanika, spremni povući sve konsekvencije, a ko je bio upućen u prilike, taj se koje narr. bude predložio g. Kobasica. je morao samo snebivati, kako se On veli, da je »i u politici potreban može imati toliko drskosti i toliko moral«. Ako g. Kobasica smatra, da pokvarenosti, pa tako šta iznositi. U se politički moral sastoji u najorditim napadajima nije se ograničilo narnijem laganju i izvrtanju čmjenica, samp na politiku i taktiku kluba, ni- onda mi otvoreno priznajemo, da smo jesu se podvrgle kritici eventualne u njegovu smislu nemoralni. Što se tiče naše iziave u skudštini, pogreške kluba, nego se je išlo tako daleko, da se je kaljalo i dovodilo u imamo da rečemo ovo: Izjava je vo­ sumnju lično poštenje pojedinih lju­ dila računa o državnim interesima i di. Treba se samo sjetiti, što je »Do« odobrila ono, što je državi potrebno movina« pisala o našim najugledni­ za njeno održanje, a osudila je ono, jim i najčestitijim ljudima: Maglaj? što biše htjeli hiperpatriotski elementi, licu, dru Snahi. Karamehmedoviću, da mogu svoj šovenistički gnjev izli­ Hrasnici, Hadžikadiću i dr., kako je jevati nad niima nepoćudnim elemen­ na najimfamnij? način udarala na tima. Šjora Ščepu razumijemo: Njemu njihovo lično poštenje, pa da se uv­ je krivo, što se izjavom traži zabrana jere, da se ljudi, koji se služe ova* kojeklkovih garda i komita, pa se kovi/m sredstvima ne mogu tretirati tako osujećuje njegova namjera, da se kao lojalni protivnici, nego kao obli­ jednom kao »general« kakove garde čni polit:čki apaši. Mi ćemo samo ci- proslavi svojim sjajnim strateškim ta­ tirati nekoliko ulomaha iz navede? lentom. Tako dugo, dok naši pred­ stavnici sjede u vladi i dok i mi no­ nog članka: simo odgovornost za vladino djelo­ »Muslmanska Jug. Organzacija vanje, nepozvanim i neodgovornim dala je jednu čudnovatu, donekle elementima neće se prepustiti čuvanje apstraktnu izjavu preko g. Ajanovi? mira i reda u našoj državi. ća. koji do sada nije igrao nikakvu Što se tiče uopće držanja našeg po­ važniju ulogu u redvonuna svojih po­ slaničkih drugova. Ova izjava mno­ slaničkog kluba i odvaianja njegova go liči na izjavu g. ministra dra Spa« u nekim pitanjima od radikalno-demohc pola sata pred glasanjem za us­ kJatskog stanovišta, imamo da izja­ tav. I jedan i drugi smatrao jc potre« vimo ovo: Naša partija nije nikakovo hitim, da sruči nekoliko jakih izraza prodano roblje, koje mora aminati na protiv vlade — čiji su i oni č’anovi sve što radikali i demokrate zaključe. da traže neke garancije, i da ne­ Predstavnici njeni imaju svoj program, prestano naglašuju neke rezerve i imaju svoje izgrađeno mišljenje o po­ zebnje. Onii su izašli s ovom rezer? litici i cni znadu, Šta hoće a šta neće; vom uvek neposredno pred glasa­ I znadu, šta mogu a šta ne mogu prinjem o ustavu i zakonu o zaštiti dr­ , hvatiti. To treba da zapamte svi oni, žave. Ovo njihovo dvolično držanje koji kritikuju rad našeg poslaničkog izazvalo je prilično negodovanje. kluba, a to treba da zapamti naročito Kada je jedna grupa u vladi, ona ne g. Kobasica. Njegovi računi ni naj­ srne da pravi ovakove akrobatske manje nas neće uznemiriti. Kako da­ skokove. — Ova ista grupa g. dr. Spa? nas pošteno sarađivamo u vladi, tako hc demonstrativno se apst!\nii<rala prL možemo sjutra pošteno raditi izvan Tikom glasanja zakona о zaštiti dr- vlade. Uostalom nas čudi, da g. Ko­ žave i pored rabu Etičke izjave g. A- basica kao član radikalnog posl. kluba janovića. Nijedan član ove grupe ne iznese svoje mišljenje g. predsjed­ vlade i ne traži, da raskrsti nije glasao za zakon o zaštit; drža? sniku nama, kad mu je naš rad dvoličan! ve... Ovo treba da sc dobro upamti. Zašto g. Kobasica ne upita svoje Jer iz redova ove iste grupe, prili­ kom glasanja o Ustavu, čuli su se drugove, g. Srškića i dr, kako oni �Брча ^2- .;»иј „...\>оцп k^ipđHđ з Str^ia — „г'»<А'/^А Мала антанта тражи изручење j nosti i nekonzekventnosti, ali je vidi I Spisi „Crnog kabineta". Iz BeoХортија? Мађарски листози јављају , u izjavi našoj, kojom se ograđujemo 1 grada su došli u Sarajevo sekretari protiv reakcionarnih i po samu državu ministarstva unutrašnjih djela gg. Ko- из Будимпеште, да je тамо завла, opasnih pokušaja, kojima bi se nestić i Anđelić, da preuzmu i otprate дала велика нервозност. Шире се ; minovno dovelo do građanskih ratova. spise crnog kabineta u Beograd, gdje I вијести и говори се о демисији Бетće se ispitati i klasificirati. U utorak, | леновој. Ha његово мјесто имао би доћи Андраши. Мала антанта, a на9. o. mi. preuzimanje je izvršeno. U рочито Југославија тражи изручење svemu ima 57 sanduka. Хортија ради звјерстава, почињених Bivše Narodno Vijeće je imenovalo komisiju od 12 članova za pregledanje ј у рату, и устручава се изручити Sastavio po raznim vrelima i vlastitom iskustvu: Ajanović Abas. Печух. док се не састави демократtih tajnih spisa zemaljske vlade, ali (Nastavak). predsjednici i Šola i Srškić, koji su ска влада. bili predsjednici te komisije, nisu na­ Eto, Haso, u zadnjim pismima raz­ ga" kao matica dozvoljava. Генерал Брусилов у ТурскоЈ. ložio sam Ti »K r e d i t n u zadru gu«, Čim osnivač vidi, da imade dvade­ šli za vrijedno, da sazovu tu komisiju. У пратњи двојице виших официра pa Ti mi pišeš, da si to razumio, ali set ljudi, koji odgovaraju propisima Opravdana je sumnja, da bi se našlo генералног штаба стигао je у Сивас i takovih spisa, koji bi kompromitoTi nikako nijesam kazao, kako se ta gornjeg članka pravila i Žele biti čla­ генерал Брусилов, одакле путује за novi te zadruge, nek odmah toja- vali i vrlo visoke ličnosti, koje i na­ Ангору. Одјељење руске кољице 11. zadruga osniva. Znao sam odmah, da kon oslobođenja igraju znatnu ulogu češ me to pitati. Meho vam je svima vi „Središnjem savezu jugo­ и 12. дивије отишло je из Ерзерума slavenskih seljačkih zadruga u našem javnom Životu, pa će to i за Сивас. Турска делегација отпуna sijelu čitao ova moja pisma, pa bi biti uzrok, da se je toliko zavlačilo u Sarajevu". Savez će, poslat ja­ i vi sebi osnovali zadrugu, ali vas ne­ товала je у Москву, да ратифицира s pregledanjem tih spisa. vivši prije pismom ili brzojavom dan ma ko uputiti. Nijeste vi sami čitali турско-руски уговор. Kolikogod se tvrdilo, da su spisi dolaska, ako može svog posebnog iza­ ova pisma. Čitaju se, brate, po svim Уговор о савезу ратификован. dobro čuvani, ipak nije neosnovana slanika. U slučaju, da Savez nemadne selima u našoj zemlji, jer svaki dan Парламенат у Ангори ратификовао činovnika pri ruci, poslat će uputstva sumnja, da je koji i »pobjegao«. dobivam pisma, u kojima me mole Simptomatično je, da je po spise je Кемалов уговор ca Москвом гоza osnutak, a činovnik Saveza doći seljaci, da im osnujem zadrugu. Na тово једногласно. Јусуф Кемал Беј, došao lični sekretar zloglasnog Gruće kasnije, da upravu i nadzorni odsve strane ne mogu doprijeti, pa Ti националистички Министар Спољdića i da čaršija govorj, da je to pre­ । bor uputi u poslovanje, te održi za­ evo ovdje dajem них Посдова, подносећи текст угоnošenje uslijedilo na inicijativu sa ­ drugarima predavanje. Osnivač, ako Naputak za osnivanje seljačkih вора рекао je: moga Grudića. ne može doći Savezov izaslanik, ima zadruga. „Било je разних мишљења у овој ovako raditi: Da se osnuje zadruga, potrebno je кући о нашим односима ca Русијом. Sazvati skupštinu javivši prije 14 u prvom redu, da barem jedan čovjek Могу да вас увјерим сада, да се ови dana nadležnoj političkoj vlasti mje­ osjeti njenu potrebu i da se zauzme односи све више побољшавају. У sto, gdje će biti skupština, dsn i saza osnutak zadruge. Ona ličnost, koja времену, када се формирао парлаhat određen za održanje skupštine. Na je osjetila potrebu osnutka seljačke менат у Ангори, ми смо послали skupštinu trebaju doći svi oni, koji će zadruge u kom bilo kraju, treba prije Jedan strašan požar. једну делегацију у Русију. Ta je деbiti članovi zadruge, a treba najmanje, svega, da sama dobro upozna ustroj­ kako je prije u § 33. napomenuto, dva­ Kalinovik, 28. jda 1921. легација преговарала с Русијом и stvo, svrhu i djelovanje seljačkih za­ уговор од девет тачака, deset osoba. Do dana skupštine dobiU ime cijelog muslimanskog stanova донијела druga, a onda treba shodnim načinom који сте ви одбили. Шест недјеља će osnivač od Saveza 7 primjeraka ništva ispostave Kalnovika javlja ­ i na prikladnim mjestima da protu­ доцније Русија нам je поднијела поmo Vam tužnu vijest: mači i razjasni onim seljacima, za ko­ pravila i 5 primjeraka tiskanih za­ литички нацрт садашњег уговора. pisnika. Dne 25. jula 1921. u ponedjeljak je misli, da bi se mogli zagrijati za Турска се бори за своју слободу и U urečeno vrijeme i na urečenom u večer, dogodila se ovdje jedna ve^ Русија снмпатишуки овом идеалу, osnutak zadruge i da bi prema usta­ mjestu održi se konstituirajuća skup­ lika nesreća. Abd.begu Cengiću, vje? признаје тежље источних народа за '* novama zadružnih pravila mogli b ti ština bez obzira, da li je prisutan ili roučitelju i imamu iz sela Vihovića, ослобођењем. При свем том ми смо članovi zadruge. Propisi za članove ne izaslanik pol. oblasti ovim načinom zapalili us kuću zasada nepoznati in­ јасно обавијестили Русију, да се zadruga sadržani su u § 3., koji glasi i ovim redom: dividui. Žena njegova tvrdi, da je турски социјални систем ни на који ovako: 1. Osnivač zadruge pozove sve pri­ ako 12 sati čula, kako neko podiže начин не може да прилагоди соци§ 3. krov kućnjeg ćošeta. Nakon kratkog јалном систему, који je усвојен у sutne, koji prema ustanovama § 3. Članovima zadruge mogu biti žitelji, očekivanja skočila je iz svoje sobe prebivajući u njezinom području bez zadružnih pravila ne mogu biti čla­ i vidila malu vatru na tome ćošetu. Русији." novi zadruge, kao i one prisutne, koji razlike spola, koji pošteno i uredno Југославија не ће бити позвана Uzela je ibrik, da je uguši ali čim su se možda predomislili, pa ne žele žive, te slobodno raspolažu svojim на конференцију Врховног Виje polila vodom po tom mjestu, od* biti članovima zadruge, da se odstrane, imetkom. mah je buknuo plamen i počeo da јеђа. — „Ехо де Пари" демантира a kad su sr svi ti odstranili, popišu Osobe, koje nemaju prava da ras­ se u zapisnik imena i prezimena svih . gori i da skače sa jednoga mjesta na вијест, да би Југославија, Румуњска polažu svojim imetkom t. j. malodob­ drugo. Odasvuda je gušio smrad и Пољска имале бити позване на onih prisutnih, koji mogu biti članovi nici, umobolni i rasipnici, zatim osobe, I benzina. Žena Cengićeva je taj конференце Врховног Вијећа. Ако zadruge i koji to žele. koje se nalaze pod stečajem, ne mo­ ' smrad dobro poznavala i vidila, da he код преговора бити расправљано 2. Na predlog osnivača zadruge iza­ gu biti članovi ove zadruge. Isto se su joj dušmani polili kućno ćoše : о помоћној акцији за Русију, онда bere skupština jednoga prisutnoga za tako ne mogu primiti u zadrugu ta­ benzinom. Prestravljena utrčala je I ће ваљда позвати сусједне државе, predsjedatelja skupštine. Taj izbor pada kove osobe, koje su osuđene radi ka­ u sobu i probudila Adbibega a u dru­ ■ да саслушају њихово мишљење. У obično na osnivača zadruge, nu to ne kva zločinstva ili radi prestupka po­ goj sobi djecu. U tome je vatra za том би случају били позвани заmora biti. činjenog iz pohlepe za dobitkom, do­ čas zahvatila svu kuću. Odmah su ступници балтичких држава и Чехо. 3. Nakon obavljenog izbora pred­ kle god traju pravne posljedice, koje dotrčali susjed: muslimani u pomoć словачке. su po kaznenom zakonu skopčane sa sjedatelja skupštine, odstupi osnivač Куда ће Карло? Швајцарска je sa predsjedničkog mjesta, ako nije i kutarisali Abdibega i njegovu žeosudom. влада донијела одлуку, да Карло izabran predsjedateljem skupštine, a : nu sa 6 nejake djece. Članom ove zadruge ne može biti Oni su izašli svi goli do gaća i ko* i најдаље до конца аугуста мора осizabrani predsjedatelj se zahvali na onaj, koji je članom druge koje za­ i šulje. Sve je pokućstvo i sve , тавити Швајцарску. Он je затражио povjerenju, proglasi skupštinu otvo­ druge, osnovane na temelju neograni­ renom, predstavi skupštini izaslanika imanje izgorjelo. Danas nje­ * дозволу од талијанске владе, да се čenog jamstva. Članovi ove zadruge gova d’ečfca Mu bosa. Šteta iznosi ' настани у вили Пианора, која je političke oblasti i ižaslanika Saveza, mogu ipak biti članovima drugih na po tvrdnji svih komšija i Abdibe* I власништво једног његовог рођака. ako je koji od njih prisutan i imenuje temelju ograničenog jamstva osnova­ Талијанска влада није о томе још nih zadruga, koje se ne bave podje­ jednog dobro pismenog skupštinara ga oko 200.000 kruna. ријешила. Sumnja Abdibegova pada na Toperovođom skapštine, koji će voditi ljivanjem vjeresije u novcu, ali samo ; dora Tepavčevića i Trifka Kalajdžii potpisati zapisnik. Revoluctjonarini pokret u Indiji. onih zadruga, za koje to „Središnji * ju, oba iz Vihovića. pokraj Abdibe- Kako engleski listovi iz Simlje jav­ savez jugoslavenskih seljačkih zadru­ (Nastaviće se). gove kuće, jer su mu vazda prijetili. ljaju, izdao je vod indijskih nacijonaOsim toga je Todor davao 5.000 K lista Gandhi oštri proglas za bojkotoу ствари 4 народа: Словенци, Хр- nekim osobama, da navrate Abdi- vanje dolaska engleskog prestolonas­ вати, Срби — и Бугари! И та 4 на- bega da prtlja iz Vihovića. Ovdaš­ ljednika. simpatiše sa vladom, toga рода, вели Радић, сачињавају при- nje vlasti slabo o tome vođe istragu ekstremistiKootvoreno U Čadродан блок, где je сваки централи- upravo nikako. Stoga vlada bojazan puru mogu Evropejcibojkotuju. i Indijci, koji su зам искључен и уперен je директно Протић ca Радићем. Београдmeđu cijelim muslimanskim pučan­ članovi sindikalnih organizacija, dobiti ска „Правда" од 9./8. доноси: „Си- против њихове нарави; у том по- stvom ,da se slični slučajevi ne po­ hranu samo ako pridonesu od ekstreноћ нам јавља наш извештач, да je гледу слично je као у Швајцарској nove. mist čkih vođa potpisani iskaz. Ekstre­ био примљен од Ст. Радића ради (!) Ha то му je, вели, Протић додао Tražimo zaštitu od vlasti, dok je mistički listovi uvjeravaju, da će služ­ информације о последњем састанку своје опаске о Бугарима. Тим по- još vremena. beno proglašenje »Indijske Republike« опозиционог блока, који je одржан водом je Радић разложио Протићу Muslimani ispostave Kalinovika. uslijediti još ovog mjeseca. mogu sjediti u .radikalnom klubu, koji je u vladi, i u isto vrijeme glasati protiv pojedinih članova ustava (ČI 42. i 43.), koje je vlada predložila? Ovdje g. Kobasica ne vidi dvolič- Pisma muslimanskom težaku o zadrugarstvu. Naši dopisi. Bilješke. прошле недеље. Жељене информације није добио јер их Ст. Радић том приликом није хтео дати, али му je изјавио: да се у Римским Топлицама састао ca Ст. Протићем, да je то било за обојицу прво виђење и да je разговор трајао читава 2 и no сата. Радић му je обр^ложио своје политичко становиште које заступа joiu од 1899 г.; нагласио je Протићу, да су јужни Словени ca етнографског, географског и социјалног гледишта један народ, али ca културног и историског гледишта, a и no субјективним оссћајима то су да je цео проблем у томе да држава не дође у опреку ca домовином, јер ако je то случај, онда државна идеја иде другим правцем. По том му je Протић изложиосвоје гледиште на странке и људе, те се Наша војна конвенција ca Чеуспоставило једнако гледиште о странкама и о ономе што би се хословачком Београдска „Трибуимало предузети. Протић je завр- на“ доноси овај брзојав из Прага: шио разговор ca њим изЈављујући Јучер je (2. ов. мј.) потписана војна жаљење што се при уништењу ко- i конвенција између наше краљевине мунистичких мандата није пазило и Чехословачке Републике. Ова конна Устав и форму и жељу да се венција има обранбени карактер, a разговор између Радића и њега на- циљ joj je, да осујети сваки покушај стави, пајеуговорен поновни^састанак рестаурације Хабсбурговаца. Politički pregled. Kao brat bratu podobni, bez razlike, treba da su nafi tubi. Nema Ijepog čovjeka i osobe bez Ijepih zubi a Ijepih zubi bez praktično prokušane i od autoriteta najbolje preporučene: ELIĐA-paste za Ш1111111ШШ11И1111!Ш1!1Ш1Ш1«111Ш11и11111|1111111»1111111111111111П!1111Ш1Ш1111Ш:1^ zube. Zastupnik za Bosnu i Hercegovinu Blbert Vita tai, Sarajevo, Despića ul. 1 Stalni skupštinski odbor za vanj­ ske poslove. „Jutarnji List" dobio je ovu vijest iz Beograda: Doznaje se iz pouzdanog izvora, da će neki poslanici vladinih stranaka sada, kad u skup­ štini nema više komunista, ponovno pokrenuti pitanje, da se osnuje stalni skupštinski odbor za vanjske poslove. Taj će odbor imati da raspravlja po uzoru takvih skupštinskih odbora u parlamentima zapadnih država o svim važnijim pitanjima na polju naše vanj­ ske poliitke, a ministar vanjskih posala, dotično njegov zamjenik referirat �„ПРАВДА" — PRAVDA* Strana 4 Страна će odboru o svim važnijim pitanjima vanjske politike. Taj bi odbor također imao odlučivat’ barem u glavnom o postavljanju diplomatskih činovnika i predstavnika u inozemstvu, kao i u ministarstvu vanjskih poslova. Doznaje se, da će pitanje o osnutku toga odbora za vanjske poslove biti jedna točka vladinog radnog programa, na kojem sad rade delegati radikalskog i demokratskog poslaničkog kluba. Neki su poslanici mišljenja, da bi se taj odbor imao sastaviti samo od stranaka vladine većine, dok drugi drže, da bi taj odbor imao birati parlamenat po proporcijonalnom sistemu. Na Kurban-bajram sjetite se । biti zadovoljni. Kako je materijalni , prihod namijenjen u fond za podu| »Gajreta«! Uprava »Gajreta« apc^ p.tanje naših nemoćnih drugova, ukazujući im pomoć u obliku potpev ra kod nalaženja rada, koji od­ govara njihovoj fizlrčkoj sposobno* sti, to se nadamo, da će posjeta sa strane općinstva biti što brojnija. lujc na sve pododbore i povjereni* j kc. kao i na ostalu braću, kojima le* ži na srcu odgoj i školovanje naše sirotne omladine, da se uz mubareć dane Kurban-bajrama sjete dru* štva »Gajreta«, koji uzdržaje stoti­ nama đaka i šegrta. № jedno mje­ sto, gdje ima muslimana, ne bi smje­ ' lo propustiti priliku, da ne organizuje uz bajram pred džamijom, po I s’jje namaza, sakupljanje priloga za »Gajret« i da ne priredi tih dana I tcfcrič u korist »Gajreta«. Naročito je dužna naša omladina kao i pitonici »Gajreta«, da u sporazumu sa os* talim prijateljima našega napretka upriliči i sakupljanje kurbanskih ko? žica za »Gajret«. Sveta je dužnost svakog muslima­ Merhum dr. Mehmedbeg Zečena, da što više poradi za »Gajret« vić Nakon dugog i teškog bolovanja prilikom Kurban-bajrama, a naši preminuo je u Sarajevu uoči utorka, vaizi treba da i na ćursu vazu-nasi8. ov. mj., gradski fizik dr. Mehmedhatom oduševe našu braću za »Gaj­ beg Zečević i sahranjen u utorak, dne ret«. 9. o. mj. na Galića brdu Iza promo­ Роба бившег Министарства cije za doktora sveukupnog Ijekarstva g. I • , I Нацрт за 4°/0 обвезнице Исхране. Од данас ће ликвидационо одјељење бившег Министарства Исхране почети продавати робу са 5О°/о попуста. У магацинима овог одјељења, који се налазе у Травничкој улици број 2, има сваковрсне робе: обуће, веша, платна, ћебета I и т. д. Ljetni tečerič naših invalida. Ud* ruženje ratnih invalida, Oblasnfi od* bor u Sarajevu, priređuje na dan 21. avgusta 1921. u nedjelju 4. dan Kurban Bajrama ljetni teferič uz su* djelovanje vojne glazbe, koji će se obdržavati iznad Hrida u Gaju. Za* bavni dio tefer.iča je bogat, a za okrijepu se je pobrinuo priređivački od­ ; bor tako, da će cijenjeni posjetioci Ми- нистар Финансија решењем својим од 3. о. м. продужио je рок за израду нацрта за 4% обвезнице за Финансмјско Ликвидирање Аграрних Односа у Босни и Херцеговини до 30. септембра ове године. Осим тога je одобрио, да у Оцјењивачки Суд уђе и један умјетник, кога одреди Умјетничко Одјељење Министарства Просвјете. Domaće vijesti. । 1911. služio je sve u Sarajevu i to do 1314. u Zemaljskoj bolnici, a iza toga do smrti kao gradski liječnik, u kojem se je svojstvu odlikovao zduš­ nim vršenjem svoje službe i posjeći­ vanjem naročito sirotinje, od koje nije htjeo ni svoga truda naplaćivati za liječenje. Duhovit, simpatičan i daleko od svake pomisli zla ikome na svi­ jetu, bio je vrlo omiljena ličnost u svim građanskim krugovima, koji du­ boko žale za njegovim gubitkom, što je pokazala i vrlo brojna dženaza do džamije i do groba. Merhum je bio iza ujedinjenja do sastanka Konstituante poslanik u Privremenom Nar. Predstavništvu. Iza sebe ostavlja ucvi­ ljenu suprugu i braću, u čijoj žalosti uzimamo i mi svi najdublje učešće, Rahmetullahi alejhil . . . Ministar dr. M. Spalio doputovao je u nedjelju u veče, 7. o. mj., u Sa­ rajevo na dopust, gdje će ostati do konca ovoga mjeseca. Ovom prilikom hoćemo da ispravimo netačnu vijest nekih ovdašnjih novina, koje su ja­ vile, da će g. ministra Spahu zamje­ njivati dr. Kumanudi. Uistinu će g. Spahu zamjenjivati za vrijeme njegova odsustva ministar dr. Karamehmedović. Broj 322 Број | i i ! . ј Hurrljjetovi šegrti. ^Sekcija za namještanje i potpomaganje šegrta* društva Hurrijjct javlja ovim putem, da bi namjestila šestero učenika, koji su svršili osnovnu školu na krojački, kovački, kolarski, bravarski, stolarski ili sličan moderni zanat u Sarajevu ili provinciji. Mole se svi oni, koji bi iste na zanat i na cijelu opskrbu pri­ miti htjeli, da to što prije jave gornjoj sekciji na adresu: Hurrijjet, Gornji Tabaci 5, Sarajevo. Ko zna šta za Ujbu Karčića iz Višegrada, neka javi na adresu mjesnog odbora J. M. O. u Višegrad. Zadnji put je viđan g. 1918. u »Verhaturski uvjezd, gubernija Perni, Zala zavod«. Ispravak U prošlom broju našeg lista, u članku „Iz naše organizacije* iz tačke 4. trebalo je izbaciti primjetbu uredništva, a mjesto nje staviti, drugu primjetbu uredništva tačke 5 drugog dijela članka. Isto tako domaća vijest „Upozorujemo Mjesne odbore trebala je doći istom u ovom broju*. Molimo, da se ovo ispravi. Muslimansko prosvjetno i potporno društvo „Spasu uz sudjelovanje musi, potpornog društva „Bratstva* u Banjoj Luci priređuje na Bajram | BANKA GAJRET. Upravni Odbor Banke Gajrec zaključio je, da se daljna uplata ođ 20°/$ nominalne vrijednosti njenih akcija izvrši do 15. o. mj. Upozoravaju se gg. akcioneri, da tu uplatu izvrše, jer će im se u protivnom slufiaju račanati zatezne kamate Uplata se vrši na kasi Banke Gajret, Ćukovića ulica broj 9, I. 'kat, ili kod Poštanske štedionice, Čekovni ra­ čun broj 1223. Berber. Stavljani do znanja mu­ slimanima Bosne i Hercegovine, da ću kako prošle tako i ove godine djecu sunetiti najsavremenije bez ikakvih zavoja, te umoljavam muallime, da me obavijeste, u kojem se mjestu ne na­ lazi berber. Mustafa Berberovlć, Sarajevo Bravadžiluk ul. 29. Sjetite se „Gajreta!" Trešeljak. Šerife, otiđi u bosanska vladu, pa ćuš tamo naći naređenje našeg ministarstva, koje je iza­ šlo prije 3 mjeseca, da se i maj a obaviti izbori za sarajevsku trgovačka komora. Zašto nišo obavljeni, prišapnuće ti ahbab Berković. Podvornik iz ministarstva trgovine £ve sa kombinacije o rekonstrukciji kabi­ neta i raspodjeli konzula mogaće, ali ja ne ulazim ni u jedna, .-toga ću morati izaći в još jednim „Na mogu dalje-, ako mi ве ^isposicioni fond ne nasmije. berif. . Reputacija Riste mi nikako mirovati. Đokića u skupštini neda St. Kobas'ca. Uspješno se oglašuje u „Pravdi". 17. augusta 1921. u Novo se liji ■ veliku biciklističku trku I I u srijedu u 15 sati (3 sata po p.). ; Obdulja je 48 km Biciklisti, koji će u utrci sudjelovati, Novi načelnik u muslimanskom neka se prijave pismeno ili usmeno odjeljenju ministarstva vjera gosp. Derviš Korkut, prispio je o. mj. u kod društvenog predsjednika g. Adema Beograd i preuzeo svoje dužnosti. Afgana uz upisninu od K 100. G. Ibrahimbeg Deftedarović na odsustvu. Povjerenik za unutrašnje Nagrade su slijedeće: poslove naše Pokraiinske Uprave g. Iprahimbeg Deftedarović prekjučer je • nastupio svoj 6-nedeljni dopust. Zastu- i paće ga načelnik okruga sarajevskog I (3-3) g. Milan Nikolić. Za I. — 2000 kruna Za li. — 1600 kruna Za III. — lijep dar. Odbor. Preuzeo sam Narodnu Jugoslavensku kuhinju ----------- — u Kralja Petra ulici br. 2. ====== te sam zadržao i poznatog kuhara Mehmedčauša. — Svakovrsnih jela sa umjerenom cijenom i dobrom poslugom. — Za čistoću jamči Hasib Bećiragić. i Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. — Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina. Potpuno uplaćena dionička glavnica K 20,000.000’—. Ulošci preko K 25,000.000’—. Pričuve preko K4,000.000. - Pupilarno siguran.-Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. 104 Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — Jzvršuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. Muslimanslia trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu Središnjica: Sarajevo. — Pupilarno siguran zavod. — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Dionička glavnica 1o,ooo.ooo kruna. Pričuve боо.ооо kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije. — Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta.— Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ HancElarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo.- Brzojavi: Trgovačka banka,Sarajevo. - Interurban telefon:ZW Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija D. i A, Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/a1b23d0b2d23fc1f3afda1d92f0e579c.pdf 58a129b49577318a5cbdad096ef6fae1 PDF Text Text POS.AK1NA U GOlvvu PLAĆENA. Pojedini broj К 2 — Fzfazi subotom, utorkom-i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: za našu državu godišnje K 200.—, na pola godine K 100.—; za inozemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. ТЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 85 (323) Sarajevo, subota 13. augusta 1921. 18. Zil hidže 1339.1 Bajram mubareć olsun! Za dan za dva zaći češ, brate muslimane, ж! doma do doma; od rođaka, i bližeg znanca pa do brata, s kojim nemaš užih veza, da im svima paneš u zagrljaj ili stisneš desnicu uz poklik „Baj­ ram mubareć olsun!" Ne budi pri tom formalista i zamisli se malo u značenje tih riječi, koje odišu ljubavlju i bratstvom; ne budi gafil i misli na važnost svečanih časova, koji se sve više i više rasjenjuju uskom brigom za najbližu okolinu. Misli na te riječi bratstva i ljubavi; veseli se tim svečanim časovima i iskoristi ih onako, kako treba i kako oni zaslužuju. U tim svečanim momentima trebali bi naši bolje stojeći ljudi, da tavafe oko Božijeg Doma i odužuju svoj jadan farz.J Ako su spriječeni u vršenju tih dužnosti, nijesu lišeni mogućnosti i duž­ nosti, da to čine na drugi način: podupirući nevoljne, hraneći uboge i prilažući svojoj zajednici! Jer samo će na taj način imati mjesta njihov kurban; samo će tako moći da pozdrave bajrarn žrtve i samoprijegora. * Peti dan bajrama, dan je naše organizacije: dan zborovanja i brige za potrebe naše uže zajednice. Treba da ispadne što svečanije i da obezbijedi velike materijalne potrebe, koje se stavljaju na taj bedem naše bolje budućnosti. U to ime: Bajram mubareć olsun! *) Ovaj dopis dobismo od predsjed­ nika jednog našeg najagilnijeg Mjesnog Odbora, te ga preporučujemo naročitoj pažnji baših čitaoca. Naravno, odobra­ vamo sve prijedloge piščeve i upuću­ jemo Mjesne Odbore, da ih se drže. Pr. ur. Godina III. dugQ natezati, dok mu izvučeš koji dinar. Ovako ne ide. Ako hoćemo da nam list redovito iz­ lazi, da & uređuje kako treba, onda valja nešto i žrtvovati. Bez toga ništa ne ide. Pa velim, jedna od glavnih zadaća dana organi­ zacije jeste ta, da se Mjesni Od­ bori potrude, da se što više pri­ loga sakupi, a članovi da budu toga dana što pruženije ruke. Još nešto. Vrijeme je danas skupocjeno. Mnogome nije mo­ guće sastajati se češće na ovakim zajedničkim velikim zborovima, ali barem jednom u godini, na dan organizacije, treba svi da dođu. Pri kraju naglašavam, da se toga dana sjetimo i našeg „Оајreta", da se njegova ideja što više rastumači seoskom svijetu i đa se nastoji, da bude sve manje muslimana, u organizaciji i van nje, koji nisu članovi „Gajreta". —ab. Finansijske teškoće. Dan naše organizacije.' * Radni Odbor naše organizacije pozvao je sve Mjesne Odbore, da na 19. augusta, peti dan Kurban-Bajrama prirede i provedu ovogodišnji dan organizacije i da se toga dana što jače manifestuje sloga i ljubav medu članovima organizacije. Povodom toga neka mi bude dopušteno, da učinim nekoliko napomena. Mnogi misle, da je glavna zadaća toga dana -veselo teferićovanje. Po mom skromnom mišljenju, treba taj dan da bude više dan izmjene misli i ideja u duhu našeg programa. Da bi ta izmjena misli bila što obilnija i raznovrsnija, treba da se toga dana sastanu na jednom mjestu seljaštvo i građanstvo, staro i mlado, radnik i zanatlija. Dobro bi bilo, kad bi na tom skupu predsjednici, ili odbornici Mjesnih Odbora, prikazali opširno sav odborski rad u ovoj godini. Time bi se pokazalo, koliko je kojem odboru uistinu ležalo na srcu dobro i napredak organizacije, odnosno svih muslimana Bosne i Hercegovine. Tim prikazom bi se mnogi član, koji je možda dosada stajao prekrštenih ruku, potakao, da i on u narednoj go­ dini zasuče rukave. Zatim bi se na tom skupu, po­ što na žalost ima ogroman broj nepismenih članova, koji ne čitaju hove žalbe i posavjetovati se s njima, kako da se snađu, svaki pojedini, u njihovom teškom ma­ terijalnom stanju. Pa naše trgovce treba što tje­ šnje privući u zajedničko kolo. 1 na njima počiva dobrim dijelom naša budućnost. Stoga treba ve­ likom pozornošću saslušati nji­ hovo naziranje na današnje vri­ jeme i na eventualne nove mo­ gućnosti u našem ekonomskom razvijanju. Druga glavna zadaća tih sa­ stanaka bila bi sabiranje novča­ nih priloga. U zadnje vrijeme se vrlo malo prilaže, jedva toliko, da se njima i pretplatom može izdržavati list „Pravda". Često, kad sam u društvu, slušam pi­ tanje: „Jesi li čitao „Pravdu", i šta ima u njoj?", i zaista, list se vrlo rado čita, ali kad je reda da se pošalje pretplata ili dade ma i najmanji prilog, mnogi se mrgodi, pa ti se valja s njim čekovni račun pošt. štedionice 1119 „Pravde", trebalo prikazati pro­ i šlogodišnji rad našeg poslaničkog kluba. Ako bi pri tom padale i kakove nepovoljne kritike, ne bi | ništa škodilo, nego bi to baš do­ prinijelo razbijanju kojekakovih predrasuda i raskrinkavanju mno­ gih laži, koje protu raj u naši po­ i litički neprijatelji u naš neuki ' svijet. i Naročito bih preporučio, da se ; na sastanak pozove što više se­ I oskog svijeta, te se upozori na I ogromnu važnost njegovog držanja 1 i njegove sloge za budućnost svih , nas. Naravno, ne bi smio mimo­ | ići ni jedan Mjesni Odbor tu pri­ | liku, da upozori seljake na Zemljo­ , radničke Zadruge. Taj je posao ' sasvim olakšan pisanjem posljed­ i njih brojeva „Pravde" (a naro­ čito po „Pismu muslimanskom težaku o zadruga rstv u" iz ovog i prošlog broja. Pr. ur). Te su I zadruge - potrebne našem seljaku ■ kao komad kruha. A da se upute, i date na sastanku, nc bi zabora­ vile, trebaju Mjesni Odbori po­ zvati na sastanak sve seoske imame i muallime i dati im upute za rad među seljaštvom, za koji su oni u prvom redu pozvani. Treba upozoriti seoske hodže na sve manjkavosti na selu, koje treba odmah i što energičnije trijebiti. Ne smije se zaboraviti toga dana ni na našeg zemljoposjed­ nika. Pošto je mnogi od njih riješenjem agrarnog pitanja ostao bez zemlje, a mjesto nje ima da dobije neznatnu svotu novaca, to je potrebno pomno saslušati nji­ od našeg ujedinjenja ništa manje nego Država se nalazi u teškim finansijpet i u osnovnim načelima različitih skim pri ikama. Državni rashodi iz poreskih sistema. Ovo važi ne samo dana u dan rastu, pa se moraju tra­ žiti i novi prihodi. A kako ni novi ni I za neposredne poreze nego i za podosadašnji prihodi ne mogu da po­ | sredne, pa i za takse. kriju povećane državne rashode, dr­ Kroz 2 i po godine dana nije učižava mora da poveća pozajmice kod i njen nikakav ozbiljni pokušaj, da se Narodne banke i tako opticaj naših I porezno zakonodavstvo izjednači, iako novčanica b va svaki dan sve t > veći. bi sasma prirodno bilo, da u jednoj Na stranim novčanim pijacama vrijed­ jedinstvenoj državi, u jednom ekonom­ nost našega novca pada, pa i to izi­ skom području važe jednaki porezni skuje veće žrtve, naročito kod pod­ zakoni. Jednakost poreznog zakono­ mirivanja potreba na strani. I ovogo­ davstva osnovni je uslov za jednako dišnji budget, koji će naskoro biti ekonomsko razvijanje svih krajeva. predložen Narodnoj Skupštini, svršava Sve što su pojedine vlade dosele u deficitom. Još nam nije poznato, ka­ j pojedinim granama porezflog zakono­ kav su uspjeh imala nastojanja M ni- davstva i poiezne administracije uki­ stra finansija, da dobije dijelom unu­ nule, bile su sitne mjere bez ikaka tarnji, dijelom izvanji zajam. ! dubljeg proučavanja cjelokupnog piS finansijskim neprilikama bore se ji tanja, učinjene da se pomogne modanas sve države u Europi. One su | mentanoj državnoj nuždi. Te su mjenegdje manje negdje veće, ali ni jedna I| re izvođene na brzu ruku i sastojale država nije potpuno slobodna od njih. I; su se najvećim djelom u proširavanju Naša država spada bez sumnje među I odredaba pojedinih zakona Kraljevine one države, u kojima su finansijske I| Srbije na cijeloj državnoj teritoriji ili prilke vrlo teške. Tome ima vrlo I u automatskom povisivanju stavaka za postojeće poreze, koji su u najvimnogo razloga; ima i općih, koji su zajeonički svima državama, kao što , še slučajeva stvarali još veću nejed­ nakost u poreznom opterećenju poje­ su posljedice ratnoga stanja, koje su dinih dijelova naše države. kod nas mnogo teže nego u ma kojoj Karakteristično je pri tome da susamo savezničkoj ili neutralnoj državi u I porezni zakoni Kraljevine Srbije proši­ Evropi, a ima i naših posebnih. rivani na ostale dijelove države, a da Mi se ne ćemo osvrtati na one opće ni jedan zakon iz ovih krajeva nije i svima državama zajedničke, jer se protegnut na ostale dijelove države, i o njima svaki dan diskutuje i jer mi sami ne bi 4)ili u stanju, da uzroke ako je zato bilo vrlo važnih ekonom­ skih i finansijskih razloga. Da spome­ ove vrste uklonimo. Mi ćemo se stoga nemo samo porez na rakiju, koji je u pozabaviti pitanjem naših specijalnih novim krajevima bio jedan od najiz­ uzroka lošim finansijskim prilikama u dašnijih državnih prihoda. Osnovni državi. Van svake je sumnje, da j ekonomski zakon, da svi porezi, koji naše unutarnje političke prilike stoje terete proizvodnju, moraju u granicama u uskoj vezi s teškom finansijskom jednog carinskog područja biti potpuno situacijom. Ogromna većina predstavnika jedne ! jednaki, jer bi u protivnom slučaju od najbogatijih predstavnika ne sudje- I, proizvodnja u krajevima sa slabijim poreznim opterećenjem potpuno ubila luje nikako u zajedničkim državnim proizvodnju u krajevima, gdje je po­ poslovima, što je bez sumnje i za unutarnjeg i za vanjskog posmatrača rezno opterećenje jače, i kraj ovako jakih ekonomskih i finansijskih raz­ vrlo jak razlog teškim finan. prilika­ loga nijedna vlada nije imala dovoljno ma. Ali pored ovog općeg političkog smjelosti, da ovaj porez, koji bi državi razloga treba tražiti izvor sadašnjoj donio ogromne prihode i koji bi čak lošoj fin. situaciji i u dosadanjoj po­ vršio jednu socijalnu zadaću, za koju reznoj politici i poreznoj administra­ kulturne države doprinose velike žrtve, ciji, koju su sve dosadanje vlade usuzbijanje alkoholizma, proširi na čitavu svojile. Na teritoriju naše države važe �Страна 2 Strana državnu teritoriju. I baš oni koji razbiše prsa vičući, da hoće jedinstvenu državu, da neće historijskih pokrajin­ skih granica, da neće da ih dijeli Sava i Drina, dopušta u zbog sitnih partijskih demagoških razloga, da i danas na Drini i Savi stoji finansijski štražar i pazi da se ne bi koji litar ra­ kije prenio iz područja bez rakijskog poreza na područje, u kom ovaj porez postoji. Kraj ovakog predpostavlianja sit­ nih partijskih interesa pred velike državne ideje o narodnom i državnom jedinstvu ostaie samo prazna fraza na papiru, o kojoj se novine prepiru, a koju najpozvaniji neće da privode u djelo. Ti isti partijsko-demagoški razlozi natjerali su državnu vladu, da porez na rakiju u onim krajevima, gdje ;e on dosele postojao, znatno smanji i da smanjivanjem i oprašta­ njem rakiiskog poreza dovede u pita­ nje još jedan drugi vai^n državni pri­ hod — porez na špirit. Pa ne samo da je prihod od ovog vrlo važnog poreza u pitanju, već čak i čitava industrija špirita Ništa se bolje nije postupalo ni kod neposrednih poreza. Kroz ove 2 i po godine dana nije hilo Ministarstvo finansija u stanju, da izradi nacrt za­ kona o neposrednim porezima za cijelu državu, pa da se o tom zakonu, prije nego bude primljen u narodnoj skup­ štini, povede diskusija i u javnosti Mjesto toga povećane su stavke poje­ dinih vrsta poreza u svima dolovima države osim Srbije i Crne Gore. Pa i prije kratkog vremena, kad se na­ rodna skupština bila sastala, da do­ nese zakon o zaštiti države, pokušao je Ministar finansija da proturi još jedan novi prirez na dosadašnje posve nejednake i dosele nejednako pove­ ćavane neposredne poreze. Takav bi prirez dosadašnju nejednakost još više povećao i davao povoda još većem nezadovoljstvu u širokim masama na­ roda Jednaki prirezi za cijelu državu ne mogu se udarati samo na jednake .poreze. Da pokažemo, kolika je nejed­ nake.-^ u neposrednim porezima, navešćemo ovdje primjer jednog sred­ njeg zanatlije, koji zaradi upravo toliko da može svoju porodicu skromno uzdr­ žavati u Bosni i Srbiji. Uzimamo dk ta­ kav jedan zanatlija zaradi u Bosni 3Z.O00 К ili 8.000 dinara, a da isto toliko zaradi i njegov drug u Srbiji. U Bosni bi platio on 3°'o poreza, da­ kle 960 K, zatim 300% nameta to j. 2.880 K. 20' i, prireza za uzdržavanje državnih cesta t. j. 192 K ukupno dakle ne računajući ovamo vjerskoprosvjetnog i općinskog prireza, ni prinosa za trgovačku komoru 4.032 K, ili 1.008 dinara. Na istu zaradu platit bi njegov drug u Srbiji 4"« poreza, „ПРАВДА“ Број 323 Broj „PRAVDA** I : I | dakle 320 din. 153 5% raznih državnih prireza, dakle 491 din. dakle svega skupa 811 din. što znači okruglo 200 din. manje nego njegov drug u Bosni. Nu ovu razliku treba još podvostru­ čiti, jer i jedan i drugi plaćaju 100°/o i na ovaj porez u !те poreza na po­ slovni obrt, tako da je prava razlika | ne uzimajući ovdje u obzir spomenute 1 prireze -- okruglo 400 din. ili 1 600 K. područja kao dviju cjelina. Ne mo? ženio da razumijemo, .zašto činovnik u Nišu, Kragujevcu ili Prijcpolju može imati znatno već; dodatak na skupoću nego li činovnik u Sa rajevu, Zagrebu Subotici. Još jc no razumljivija ta razlika u mjestima, koja rastavlja samo stara granica. I ovdje bi iskreni prijatelji državnog i narodnog jedinstva trebali da na Ovolika bi razlika bila, kad bi djelu pokažu, da neće historiskih pretpostavili, da se zarada, na koju granica. Još manje možemo razum? ; se plaća porez, utvrđuje svuda na jeti, zašto činovnic, koji dolaze iz i •jednak način. Mcđut m i u tome po? dinarskog područja u krunsko na I stoji velika razlika, koja na utvrdi? službu, dobivaju dodatke na skupo­ | vanje zarade osjetljivo . utječe. U ću dinarskog područja. Kod ovakog postupka državnih Bosni utvrđuje zaradu državna poi rezna vlast, porezna komisija ima sa^ vlasti niko pametan ne može vje? nio savjetujući glas, dok u Srbiji ut- 1 rovati, da je sva razlika diktirana । vrđuje zaradu izabrani poreski od- stvarnim razlozima. To stvara zlu krv i među državnim činovnicima i | bor. I I kod drugih neposrednih poreza među masama naroda. Kad umadneniog'i bismo da spomenemo još os- mo u rukama novi nacrt budžeta, mi ćemo imati prilike da iznesemo još i jetljivih razlika. Spomenuli smo gore, da uzroke mnogo sitnih i krupnih primjera. Ne upuštajući se ovaj put u pita­ i lošoj financijskoj situaciji treba tra1 žiti i u poreznoj administraciji. nje, kako bi se mogli ukloniti čisto Kroz 2 i po godine dana nije zavc? politički uzroci teškim finanfejskim deno svuda jednako stroga admini? prJikama, mi evo spomenusmo mno? stracija, koja bi osigurala jednako ge razloge, za koje je odgovorna uspješno pobiranje državnih priho­ da. Poznato je, da u Vojvodini, toj najbogatijoj pokrajini naše države, dugo vremena nisu gotovo nikako pobjrani državni porezi, pa da se čak i danas slabo ubiru, i ako bi o? vaj dio države mogao da dadne naj? veće državne prihode. Takovu istu politiku vodi držav­ na uprava j u državnim rashodima. Da ne spominjemo ovdje ogrom n izdatke u dosadašnjim budžetima, koji su utrošeni na obnovu Srbije i Crne Gore, jer rado priznajemo, da je čitava država bila dužna pridonio jeti svoj dio za obnovu ovih krajeva, nu ne možemo preći šutke pre­ ko toga, da su u ovoj velikoj akciji gotovo sasvim miimoiđeni oni naši krajevi, koji su iednako stradali kao i Srbija i Crna Gora. Mi bi smo mo? gT da spomenemo i mnogo drugih državnih rashoda, gdje su za jed? naku svrhe određivane u Srbiji i Crnoj Gori veće svote u dinarima, п-е? go ii u krunskom području bkrurVa? ma. A kud će veća nejednakost od enc, koja jo nedavno eankoioniesmd uredbom o dodaoTna na skupoću činovnicima i ostalim državnim slu­ žbenicima! Mi rado priznajemo, da treba dati znatno veće dodatke za skupoću, za ona mjesta, gdje je sku? poća mnogo veća, kao što su naprm jer Beograd $ Skopbe, ali ne mo­ žemo da razumijemo onu ogromnu razliku u dodacima, koja je zavede? na između dinarskog i krunskog i i I j 1 , i : , j samo fin. uprava naše države. Počinje­ ! ne su svjesno ili nesvjesno mnoge po­ greške u finansijskoj politici i njih: bi trebalo radikalno ispravljati bez i obzira na partijske interese ljudi,, koji su dosele upravljali. Ministar fi? j nans’ja i cjelokupna vlada i većina narodne skupštine, koji su se kod donošenja ustava toPiko zalagali za potpuno državno jedinstvo, trebaju da ovu misao o potpunom državnom je­ dinstvu unesu i u državnu finansiii sku politiku. A ta će misao biti pot­ puna samo onda, ako u finansijskoj politici zavladaju načela potpune jednakosti svih državnih tereta za sve građane naše države I ne sa­ mo državni tereti već i koristi, koje država daje svojim građanima iiz drž. prihoda, treba da budu za sve stanByniike i za sve dijelove države potpuno jednake. Samo tako manifestirale oni, da škreno žele potpuno državno jednstvo. A kad budut ako radili, uk? lonićc i mnoge razloge nezadovolj? stvu naroda, pobolišaće unutarnju političku situaciju i time ukloniti još jedan vrlo važan razlog teškoj finansijskoj situac jii države. „Politika", kačaci i mi. ' 1 i 1 I I ; i | j I ; Beogradski list »Politika« je otvo­ reni neprijatelj svih muslimana u kraljevini. To smo utvrdili: već nekclko puta, a to ćemo i danas da do? kažemo na osnovu njenog članka »Bezbedncst u Južnoj Srbiji«, koji je izašao u broju od 10. ov. mj. Poslije uvoda, da jc kačačko pb tanje postalo za državu akutno pitanje, tvrd se tu, da su svi kačaci Turci i da nema kačaka Srba i hriš ć a n a. Zato se iz toga pitanja mo? žc da razvije naćijanalno pitanje, to jest jedan turski nacionalistički pokret protiv države. Tako »Politi­ ka« čini jedan novi šahovski potez u uništavanju turskog življa u Juž­ noj Srb % Time ona otpočinje da stvara u javnosti mišljenje, da su svi. Turci neprijatelji države. 1 kad je to rekla, onda »Politika« predlaže, da se protiv njih imaju upotreblja? vati Де mjere, кал i protv кттт!sta. To jest, niko se ne bi smio zva­ ti Turčinom, makar ga takovim majka rodila, i Turci ne bi smjeli imati nikakvih svojih turskih organizaci? ja. kao što to nije dopušteno ni ko? munstima. Ali to još nije sve, što izvire iz toga* članka. Ona tu želju proširuje ovako: »A kad se tome doda, da jc u , i I > I ' 1 ' I i I 1 i ! . I k i I . ; 1 I 1 Skupštni ustao u odbranu ka? caka samo i jedino jedan muslimanski klub, onda će svakome biti jasno, zašto se na po? Lt’čku organizaciju Turaka gleda kao na nešto što ne može biti ni mnogo državno n.i mnogo nacionailno«. »Ne videći ništa drugo sem golog fakta da su svi kačaci Turci i zane~ ta svojim verskim pitanjima, jedna politička stranka zaboravila sc t o 1 i k o d a j e u Skupštini p o₽ č e 1 a b r a n i t i razbojnike. To jb neumitna, posledica grupiranja po nacionalnim i verskim obeležjima. Međutim i ako je među komunistima bilo Jugoslovena. nijednoj pravoj j ugodio vensko j partiji nbe palo na pamet da brani komunističke raz bojmkev'.To je neumitna posledica grupiranja po poTitički'm ubeđenjim« Siimn лп nve druge grupacije norma ne i zdrave. Našoj drža^ у.i ne trebaju partije koje u svojim članovima na pr? v o m mestu vide nacionaln e i v e r s k e s e k t a š e, već stran? kc koje sve svoje pristalice tretira? ju podjednako kao građane Kralje­ vine Srba, Hrvata i Slovenaca«. Ili drugim riječima: Jugoslaven­ ska Muslimanska Organizacija bra? Braćo, ne zaboravite! U petak je dan organizacije! Mustafa: Iz mojih uspomena. (Nastavak). Kako smo se biCi dogovorili sa na? šim kalauzom, dođosmo ja i moj suputnik Grk na određeno mjesto, Bijaše to iza akšama. Tamna ljetna noć ovijaše Asbahad i njegovu okoTcu gustom crnom koprenom. S torbama na leđima napust smo mi grad. Sitna kiša rominjkaše i na uli? čama ne bijaše ni žive duše. Grk ode jednim smjerom, a ja drugim, da se opet sastanemo za gradskom boln'v com, koja je oko tri k lometra uda­ ljena od grada. Tu će nas čekati naš kalauz, a bilo je ugovoreno, ako jednoga od nas i uhvate boljševički poTcajc: ili noćne straže, da drugi ipak hježi sa kalauzom. Sa strahom u duši lutao sam ub? čama Asbahada zamećući trag i tihi'm mirnim korakom odvraćajući sa sebe pozornost rijetkih prolaznika. Evo me napokon izvan grada. Uo« kolo je tišina kao u grobu, a mrak takav, da se ne vidi prst pred očima. Odlahnu mi i ja stalnijim korakom produžili svoj put k zgradama bolnice. Zađoh s puta i u ovećem polukrugu obiđoh bolnicu i njezin ogromni vrt. Ne čujem niti zvuka i polagano se pomičem uz ogradu , ; i ' . ' | ■ i i ' i I i , •) Vidi »Pravdu« broj 67. od ove ! god. Pr. ur. voćnjaka. Zaustavljam sc i prisluša? vam. Srce još tuče, misli su i nervi napeti do skrajnosti. Čujem vlastito disanje. Dugo se ne rješavam dati ugovoreni signal. Na jednoć niti deset koraka od mene čuh imlftiranj glas noćne ptice ćuka. Tp je naš ugovoreni signal. U izvjesnom intervalu odgovorih istim znakom. Zaustavih disanje I očekujem. Signal bi još jednoć po­ novljen i ja pođoh u tom smjeru, od kuda je glas dc/azio. Tik pred nosom opazih uz ogradu crnu figuru i pružih ioj ruku. To je bio moj su? putnik Grk. Odlahnu mi i mi u nekol'lko riječi saopćimo jedan dru­ gome, da uz put nikoga ni jesmo su? sretali nit: vidjeli. Pr^jcdosmO uz ogradu i naprežući oči i sluh stara­ smo se u gustoj tami zamijeniti na­ šeg kalauza ih čuti njegove korake. Ne znam, kako smo dugo čekali, ali se meni učinilo vječnošću. Riješismo dati opet sjgnal. Bojasmo sc sami sebe i vlastitog glasa. Najednoć kao iz zemlje n knu pred nama crna po­ java. Kurd, naš kalauz ne reče ni riječi, tek opazih, kako on meće prst na usta i odmah pode u polje. I mi se odmah podigosmo i jedan za dru­ gim pođosmo. Išli smo kao tri aveti. Na horizontu zamjećujemo sdhouet? tu visokih gora i naš naft kalauz vodi u tom smjeru. Nekoliko puta pregaz’ismo neki omanji potočić. Ravnicu počeše zamjenjivati manji brežuljci i mi opažamo, kako se sve v šu i vi­ šu pribl žavamo onim visokim gora? ’ ma. tamo pred nama. Evo nas napokon još u većoj ta­ mi. Idmo nekom uvalom, a nad na­ ma se uzdižu krševita brda. Iz jedne uvale stupamo u drugu, a naš se ka? lauz poče zaustavljati i gdjekada i I po dvadeset minuta prisluškivati. •Neprestano smo išli i stupali sve vi? j še ii više. Na istočnom dijelu neba ' počinje bjjeljeti. Razabirem, da smo duboko u gorskim klancima'. Još je mrak, al već dobro vidim pred so? bom Grka, a pred njim Kurda. On je nekako prignuo glavu. Pod kaba, nicom mu je sakrivena puška. Lah■ kim korakom i bez 'kakva šuma on ' stupa uskim gorskim pute’jkom i I samo sc izrjetka okreće, kad se u • nas koga pod nogama otisne kamen i 'i odkotrlja se niza stranu. Napustismo puteBak j udarismo uz krševito ј strmo brdo. Ne osje? j ćam niti umora niti straha. Nekako : me zabavlja ovo sakrivanje, bjegi stvo i tišina ovdje među brdima, i Grk se pogdjekada okrene i na licu mu opažam, da je i on potpuno mi? j ran i zadovoljan. Ispesmo se na ovo i brdo j kraj jednog ovećeg kamena i iščeznu naš ka’lauz kao poplašena ! divlja koza, i mi požummo za njim, a ja opazih, da smo mi ovdje na bri du bili kao na dlanu i lahko nas je ; b?!o zamijetiti sa okoln'h brda i brežuljaka. i Brzo se spustismo pod ovo brdo i opet idemo običnim korakom lije­ , 1 i | I pom uvalom. Već se dobro razdani,? Jo. Udišemo svježj gorski zrak, dok je cijela uvala ispunjena miomiri­ som cvatuće kadulje i vri ješka. Opet se penjemo uz brdo kamenje se oti? skujc ispod naših noga, ali se naš kalauz više ne obazire i mi zaključuejmo iz njegova držanja, da je i on mirniji i da smo već bar done­ kle sigurni. Najednoć se nad našim glavama zavaljalo kamenje, nasta neki strašni šum i tutanj i ja opazih kako naš Kurd brzinom munje zakžc za najblžu stijenu. I mi se bacismo na zemlju i ne podižući glave prisluškivasmo. Kamenje se odko? trlja dole u uvalu, a tutanj ode dalje. Pridigosmo se. a naš nam ka?’auz pokazuje rukom gore na brdo. Opazismo nekoliko divljih ovnova, kako kao strijela bježe uz brdo. Vi­ soko su podignula svoje lijepe glave, na ko’ima šu viti po dva^tri puta zaviijeni rogoM^. Grk mu pokazuje na srce i išaretom govori, kako se strašno prepao. Još smo išli oko dva sata. Već smo visoko u gorama. Uokolo su kr­ ševita i gola brda i nigdje niti žive duše niti kakva zvuka. Priroda je ■dealno romantična ,i bogata razno? obraznošću. Evo nas kraj nekih kli­ sura i najednom iza njih iščeznunaš kalauz. Požur smo i mj korak i sko­ ro opazismo, kako jc Kurd »tupio u jednu pećihu pod ovtm klisurama i sk'ida sa sebe kabanicu i pušku. (Nastavlće sc). �•Број 323 Broj „ПРАВДА* „PRAVDA* Страна 3 S+rana tu, a koji su, Bogu hvala, našim po* I e) Zaključi se, do kog se iznosa ljačke zadruge u Raduši držane dne 5. avgusta u Raduši. sredovanjem izbačeni. Tć su člano­ članovima zadruge može podijeliti vi na pr. pripisivali raseljavanje zajam uz jamstvo jli uz uknjižbu, Na toj skupštini biih su Abdulah srodnika kačakovih da četvrtog ko# a do kog iznosa samo uz uknjižbu Brka. Šaban Joldić, Salih Berbcros Ujedno vić, Sabit Pobrić, Osman Kerić, Mu­ Ijena, to jest liudi, koji za djela ka* . na dužnikove nekretnine. caka ni po kakvoj pravici ne mogu se zaključi, da za podjelu već h .zaj* hamed. Smailhadžić, Ajanović Hamodgovarati Zatim su se po tim čla­ muva svojim članov ma zadruga mo­ zalija, Džemalbcg Ajanović, Ajanonovima mogli raseljavati i oni do«« že posredovati kod Saveza i da za i v.ć Mehmed, Rakić Salih, Mulabc* movi, za koje postoji sumnja, da te zajmove zadruga može jamčiti. | ćirović Mustafa, Samilbeg Ajanović, f) Zaključi se, da zadruga može 1 Galigašević Tcvfik, Galijašcvić Ju# pomažu kačake, a nije bilo rečeno, čija to sumnja. Da bi to nakon primat uloške od svojih članova i svf, Ajanović Mehmed Ćerimbegov, svega doguđenug bila sumnja onih od ncčlanova. Deljkić Ahmet, Bejtić Salih, Sejmaistih žandarma 1 policajaca, koji su g) Zaključi se visina kamatnjaka, nović Avdo. Zeir Gaiijašev ć, Aja­ klali nevinu djecu, priznaće nam i po kom će zadruga davati zajmo­ nović Hamzabeg, Midžić Hasan. Iza# Prema § 41. . slanik pol. oblasti Dr: Eugen Mol# »Poiitjka«. A da mi to nismo mogli ve svojim članovima. dopustiti, i to ne kao Jug. Musi. zadružnih pravila smije taj kamat­ nar, vi. savjetnik. Izaslanik saveza: Organizacija, ne kao muslimani već njak biti samo za 1 i Uj % viš$ od Ajanov.ć Abas. Predsjedao je gosp. samo kao ljudi, i to će razumjeti kamatnjaka, po kome zadruga prima Hamzalija Ajanović, a perovođa je svaki objektivan čovjek, a samo ne­ zajmove od Saveza, odnosno od dru ' bio gosp. Tevfik GafijaŠević. g:h novčanih zavoda. će »Polštika«. D n e v ni r e d: Koje su mjere uistinu potrebne za h) Zaključ sc. visina kamatnjaka, 1. Pošto su pročitana i prihvaćena suzbijanje hajdučije, može svako da po kom će zadruga primati uloške. priložena pravila jednoglasno zaklju# Danas se računa 4 do 5% kamata čuje skupština, da na osnovu trgo­ zaključi iz gornjeg razlaganja. O tim je mjerama nekoliko puta pisao na uloške. vačkoga zakona 'l tih pravila osniva g. M. Cemović u beogradskoj i) Na predlog predsjedatelja :aa# zadrugu pod naslovom Jugoslaven­ »Pravdi«, a i sama je »Politika« jed­ bere skupština, dvojicu pismenih : ska seljačka zadruga u Raduši. noć i nehotice pokazala na njih, kad skupštinara, koji će, kao ovjerovite# 2. U smislu 10. U., 12., 16. 18. je donijela vijest o jednom kačaku, lji, potpisati zapisnik skupštine. pravila izabiru se: Time je sav dnevni! red konstitu­ koji je podmitio sudiju i utekao ta* za predsjednika g. Brkić Abduko iz zatvora. 1 da je »PoMika« na* iraj uče skupštine iscrpljen, pa se na lah cff., stav tla sa iznošenjem tih slučajeva, toj skupštini ne može zaključivati o za zamjenika predsjednika g. Jol# a da nije upozoravala, da Turci u drugim predmet’.Tna, koji nisu na dić Šaban, Južnoj Srbiji imaju još zlata, uv­ dnevnom redu, te predsjedatelj zaza članove ravnateljstva gg. Bcjp jereni smo, da se kačačko pitanje ne i ključt skupštinu. tić Salih, Ze'ir Galijašcvić i Muha­ b ovako jako razvilo. Zaključke svake tačke dnevnog med Smailhodžić, Najprostija je podvala, kad nam reda upiše perovođa odmah onim re* za članove nadzornog odbora gg. »Politika« ^rjuovara, da branimo dom, kako teku, u zapisnik, a nakon Hasan cff. Midž.ć, Osman Kerić, kačake. Naša izjava, koju je u zaključka skupštine napiše datum Džemalbcg Ajanović, Salih Berbe# skupštini dao g. Ajanović, izričito održanja skupštine. Ispod datuma rović i Mustafa Mulabećirović, to pobija. U njoj se jasno kaže, da potpiše se predsjedatelj skupštine za blagajnika! g. Tevfik Gali jaše# mi zahtijevamo naistrožije kazne za (a ne predsjednik ravnateljstva, o* vić, sim ako je on ujedno izabran i za njih i za one, za koje se dokaže, u odbor obraničkog suda gg......... da ih pomažu, ali smo odlučno pro# predsjednika skupštine), zatim se 3. Ravnateljstvo može primati no# tiv toga, da se to dokazivanje po# potp:šc perovođa, oba ovjerovjtelja vac u zajam ’ prištednju (uloške na vjeri najnižim državnim upravnim zapisnika i napokon politički izasla# knjižicu) samo do one svote, koja i policijskim organima i raznim ucje­ n:k, ako je bio na skupštini odgovara potrebi članova u granica­ Zap’snik skupštine ima se sasta- I ma § 32. pravila. njivačima. U tako važnim stvarima, viti u pet jednakih primjeraka i to t kad se radi o ljudskim životima je=> 4. Kamatnjak za zajmove, što će dino mogu biti kompetentni redovi- odmah na samoj skupštini, a sve te ih zadruga članov’ma davati usta­ t’. sudovi i savjesni sudije, prosti od primjerke treba odmah vlastoručno . novljuje se sa 1гЛ % više nego Što potpisati. svake vjerske nesnošljivosti. plaća zadruga, a za uloške 4%. Uloš­ Kad je to sve potpuno dovršeno, j ci se mogu primati i od nečlanova. onda se ima poslati: 5. Zadruga stupa u članstvo Sre­ 1. Pokrajinskoj Upravi za Bosnu i | dišnjeg saveza jug. seljačkih zadru# Herceg, u Sarajevu putem kotar­ ga (kao zadruge) u Sarajevu, te upi# skog ureda ili ispostave: podnesak. I su je 1 pcs'bvnh dijelova. Sastavio po raznim vrelima i \lastiiom iskustvu: Ajanović Abas. kojim se javlja osnutak zadruge. O# 6. Uprava se smije na člana zadu(Nastavak). vom podnesku ima se priložiti: jedan žit 1000 K. I1 rečeno vrijeme i na urečenom na pravila. Kad su pravila pročitana prmierak zapisnika konstruiraju će 7. Zadruga izabire za svog izasla­ mjestu održi se konstituirajuća skup* i prema potrebi protumačena i: raz# ■ skupštine i 4 primjerka ispunjenih i , nika na skupštinu u Sred. sav. Jug. ština bez obzira, da li je prisutan ili jašnjena, usvoji pravila skupština, a propisno potpisanih pravila. seli, zadruga g. II. Ajanovića i Ab* 2. Središnjem savezu jugoslaven# i dulaha Brkića. nc izaslanik pol. oblasti, ovim nači­ zatim se ispuni i po svim skupština* ' skih sePjačkih zadruga u Sarajevu: rima potpiše svih sedam primjeraka nom i ovim redom Pošto nije bilo drugog prijedloga, 1. Osnivač zadruge pozove sve pravila. Sedam primjeraka pravila i izvještaj o održanju konstituirajuće proglasi predsjednik skupštinu za# prisutne, koji prema ustanovama § treba ispuniti i potpisati zato, jer će skupštine, kome treba prilož f; jedan ! vršenom. U Raduši, dne 5. avgusta 1921. 3. zadružnih pravila nc mogu biti st 4 primjerka poslati zemaljskoj i primjerak zapisnika konstituirajuće Članovi zadruge, kao i one prisutne, vlađj, jedan Savezu, jedan će ostati skupštine i jedan primjerak propis­ Predsjednik: Perovođa: koji su se možda predomislili, pa nc zadruzi, a jedan primjerak nadlež# no spunjenih i potpisanih pravila. Н. Ajanović v. r. T. Galijašcvić v. r. 3. Molba nadležnom okružnom; su­ žele biti članovima zadruge, da se nom okružnom sudu. Pravila se is­ Ovjerovitelj/; Samibeg Ajanović, du za protokolaciju zadruge. pune tako, da se na 39. strani ispod otstrane, a kad su se svi ti odstrani­ Zapisnik osnivaiuće skupštine iz* ; v. r.; Brkić Abdulah, v. r. Vidio: li, popisu se u zapisnik imena i pre­ zadnjeg (64.) paragrafa napiše mje­ dr. Eugen Mornar, vi, savjetnik kao gleda ovako: sto, dan, mjesec i godina održanja zimena svih onih prisutnih, koji izaslanik pol. oblasti. Zapisnik konstituirajuće skupštine, a odmah mogu biti članovi zadruge i koji to Nastavi će se). osnovne skupštine Jugoslavenske se# lispod toga datum r na istoj strani, žele. potpišu se svi članovi vlastoručno. 2. Na predlog osnivača zadruge Perovođa popiše imena i prezime­ izabere skupština jednoga prisutno­ ga za predsjedatelja skupštine. — na svih onih skupštinara, koji ne uTaj izbor pada obično na osnivača miju pisati, a svaki taj skupštinar zadruge, nu to ne mora bi/ti. stavi kraj svoga imena svoj ruko# 3. Nakon obavljenog izbora pred* znak. Na kraju se još potpišu dva Kad „Domovina* polemiše s kim— . sta od redarstva i sproveden sjedate!ja skupštine, odstupi osnivač svjedoka, koja jamče za istinitost a ona polemiše rado s nama i u onim u Beograd«. Ne možemo i ne ćemo da vjerujemo sa predsjedničkog mjesta, ako nije potpisa nepismenih zadrugara. stvarima, koje su kao dan jasne — u tu Skandaloznu vijest. Zašto ii će izabran predsjedateljem skupštine, a i onda ona u tom slučaju računa na to, c) Skupština izabere pet članova izabrani predsjedatelj se zahvali na ravnateljstva, pet članova nadzornog ■ da njeni čitaoci i ne čitaju nikako pro- se još sve ljudi hapsiti! 1 te dvije no­ povjerenju, proglasi skupštinu otvo* vijeća j blagajnika. U zapisniku i tivničkog pisanja, pa podmeće protiv- vine ne nadaše za potrebno, da protiv renom, predstavi skupštini Izasla* se ima naznačiti sa kofiko je glasa* । niku drsko izmišljene riječi u usta i toga očitog terora ulice reknu ma i nika političke oblasti i izaslanika Sa# va svaki pojedini izabran, na pr. je­ napada ga radi sasvim treće stvari.. jednu riieč’ veza, ako je koji od njih prisutan ( dnoglasno, sa 18 glasova, sa 15 gla* Jedan veoma tipičan primjer za to Na to je napisala »Domovina ovo imenuje jednog dobro pismenog sova itd. Rekoste vi, nitkovi jedni. MePredsjednik ravnatelj# pruža nam poznata afera hapšenja g. , skupštmara perovođom skupštine, stva, njegovog zamjenika i blagajni dra Bertića u Zemunu. Njeni napadaji tarnorfozirano frankovačko-jugotatar koji ćc voditi i potpisati zapisnik. ka bira skupština poseMce, docim na nas, kad smo osudili hapšenje i sko glasilo sarajevska »Pravda« do­ 4. Izabrani predsjedatelj ponajpri«* predsjednika nadzornog vjeća biraju Bertićevo osvjetljuje divno cijelu onu | nijela je prekjučer jednu bilješku po­ je podijeli riječ izaslaniku Saveza, šarm članovi nadzornog vijeća izme­ bestidnu koteriju oko »Domovine«, te vodom ispada famoznog Dra Ž. Ber­ ako je prisutan, da potanko razloži đu sebe na posebnoj sjednici nad­ ne će biti na odmet, da ovdje citiramo tića na dan nedavnih manifestacija u od riječi do riječi sve, što smo u toj ustrojstvo, svrhu i djelovanje seljač­ zornog vijeća. Zemunu u kojoj veli i ovo: »Kad jestvari napisali i mi i oni. povorka prolazila kraj stana Dra. Živka kih zadruga, a ako nema izaslanika Konstituirajuća skupština bira čla ­ U »Pravdi« br. 80 bila je ova bi- : Bertića, on je s prozora uzviknuo Saveza, onda to predavanje održi »Dolje Srbija, živila Jugoslavija!« osnivač zadruge. Predavanje dobit nove ravnateljstva i članove nadzor­ ' Iješka: će tiskano od Saveza, pa ga može i nog vijeća samo na jednu godinu, Radi uzrujanosti manifestanata Usljed uzrujanosti manifestanata, koji dočim svaka godišnja glavna skup* uhapšen! „Jug. List* i „SJpska Ri- su htjeli provaliti u stan, uhapšen je pročitati. 5. Iza toga se prede na stvaranje ština bira te članove na tri1 godine. ; ječ“ od 30. pr. mj. javljaju iz Zemuna, Dr. Bertić s mjesta od redarstva spro­ d) Zaključi se, do kog se iznosa za da je tamo na 29. or. mj. održan ve- i veden u Beograd. zaključaka o svim tačkama pravoga *Ne možemo i ne ćemo da vjerujemo dnevnoga reda konstituirajuće skup­ redovite zaimove smije zadruga za# liki protestni miting protiv terorističke štine i to kako slijedi: dužiti kod Središnjeg Saveza jugo­ agitacije komunista i tu se dogodilo i u tu Skandaloznu vijest. Zašto li će se još sve ljudi hapsiti! 1 te dvije novine a') Zaključi se, da se osnuje Jugo* slavenskih seljačkih zadruga u Sara* ovo: »Kad je povorka prolazila kraj stana i ne nađoše za potrebno, da protiv toga slavenska seljačka zadruga za zaj­ jevu ili Savczovom dozvolom kod move i štednju sa neograničenim drugih novčanih zavoda. — Ujedno Dra. Živka Bertića, on je s prozora : očitoga terora ulice reknu ma i jednu jamstvom u sjedištu....... a za se* skupština ovlasti ravnateljstvo, da u uzviknuo: »Dolje Srbija, Živila Jugo- | riječ!« la......... sporazumu sa nadzornim vijećem slavija!« U s lj e d uzrujanosti ma- : »Eto, rekoste vi, frankovačka ma­ b) Jedan od skupštinara, koji umi* može kod Saveza podići i veće zaj* nifestanata, koji su htjeli provaliti , fijo, da je Skandal, što se masa re­ u stan, uhapšen je Bertić smje­ je dobro čitati, pročita sva zadruž­ movc za vanredne potrebe. voltira protiv demonstrativnog istupa ni razbojnike i time se identifikuje s njima, i pošto će se kaćački po­ krit pretvoriti u nacijonalno-turski protudržavnj pokret, to će i Jug. M. O. postati protuđržavna i protiv nje trehaće postupati kao i protiv ko­ munista. To je pravi smisao toga članka, kad se s njega oljušti blzan# tinština ' kojekakove novinarske t.oskule, kojim se nastojalo pri ka# zati taj sredovječni krstašici atentat na pripadnike jedne religije u jed­ nom svijetlu, koje bi nekako pod# ni jelo prosječno čitalačko oko 20. vijeka. A sada da pogledamo najprije, k o s u k a č a c i. Prvo je laž, da su oni samo muslimani. Zatim je činjenica, da su prvi kacaci, odmah po oslobođenju, bi# |1 i samo h r i š ć a ni j to u pr­ vom redu oni h г i š ć a n i ž a nd a r m i policajci, sudije i predsjednici o p š 11 n a, koji su ništili vatrom i nožem ■cijela nevina muslimane« ska sela, a pretežno jugo­ slavenska m u s 1 i m a n s k a s e1a, u Sandžaku i koji su bajonetama probadali sisančad na prsima mrtve maj k e, koji su starce i žene ma­ sakr i rali i koj i za sva ta zvjerstva nc biše nit i je# danput kažnjeni. Zašto g. dr. Spaho nikad ne dobi meritorna odgovora na pitanje o po# kolju muslimana u Pesoćanima? Za­ što je »Politika« mukom mučila, kad je skopski »Hak« Snosio na stotine i stotine imena musliman# skih žrtava, koje poklaše i poubija­ še državni rgani Žandarmi? Koji je žandarm kažnjen za to? Zašto se Boškovi/S odmetnuo? To je »Po­ litici« kazao »Balkan«, ali ona je za vapaje muslimanskih žrtava gluha. Čitajući sada »Politikin« članak, biva nam jasna tendencija onih čla­ nova zakona o zaštiti države, koji su bili u prvotnom njegovom nacr* I Pisma muslimanskom težaku o zadrugarstvu. KakoDomovina polemiše. �sa pomenutim poklikom jednog nasu­ kanog telića Bertića«. Bode vam oči i vrijeđa vas, kako je mogao biti uapšen jedan tip, koji je onakvu javnu i demonstrativnu uvredu bacio Srbima u oči sa povikom: »Do­ lje Srbija!« Zna se, da vam ta vesela Srbija bode oči i para srca, ali da vi to ovako i javno manifestirate sa ovakovom primjedbom, to je u najmanju ruku jedna drskost, koja je svojstvena samo vama. Da bi i ovom prilikom i na ovaj način iskalili svoju mržnju protiv Srbije, krijete se za odvratni i bezbojni naziv Jugoslaviju i još se ovako indirekte usuđujete to zahtije­ vati i od drugoga, naročito od Srbina; to je nitkovluk. Na to smo mi odgovorili u broju 82. ovo: Rekoste vi, nitkovi jedni!“ žemo, da bi se stidili, kad bi nas jedna -Domovina« drukčije nazivala. Na to je „Domovina4 br. 82 napisala I ovo: »Pravdino« izmotavanje. U svojoj, poznatoj mržnji, s kojom sva­ kom zgodom, koja im se pruži — I idete prot v Srba i Srbije, taj je organ ovd. Musi. Jug. Org. doneseći noticu o ispadu dra Bertića u Zemunu, kad je uzviknuo demostrativno. »Dolje Srbija«, nazvao postupak potiv Bertića I Skandaloznim; mi smo taj ispad »Pravdin« u jednom broju registrirali i na! pali je zbog ovake drskosti. U odgo­ voru na tu našu noticu, »Pravda« sc i nemoćno koprca, hoteći onaj svoj raniji ispad da zabašuri, insinuirajući nam, da smo im tu stvar podmetli;da se vidi do kog stepena ide drskost ovog lista i njenih najnovijih gosa, citiraćemo ih, šta su onom zgodom rekli: »Kad je povorka prolazila kraj stana i Dra. Živka Bertića, on je s prozora uzviknuo: »D lje Srbija, živila Jugo­ slavija!« Uslijed uzrujanosti manifes­ tanata, koji su htjeli provaliti u stan, uhapšen je Bertić smjesta od redar­ stva i sproveden u Beograd«. Ne možemo i nećemo da vjerujemo u tu Skandaloznu vijest. Zašto li će se još sve ljude hapsiti! i te dvije novine ne nađoše za potrebno, da protiv toga očitog terora ulice reknu ma i jednu riječ !« Eto, tim je »Pravda« propratila ispad dra Bertića i mi smo reagirali na taj i bezobrazluk »Pravdin«; u predprošlom se broju koprca i kaže ovo: »Bes­ krajna je demagogija te »Domovine«. Ovaj puta nam podmeće u usta nešto, što mi nismo ni rekli, a onda nas na­ pada radi svoje vlastite laži«, Mi citi­ ramo ova dva »Pravdina« stava po­ vodom onog incidenta, da se vidi do koje je mjere ova mafija infamna. i Htjela bi i da dušmanski ujeda i da joj to ujedan^e prođe nežigosano. Mi, želeći, da o ovom ne samo oba­ vijestimo g. Krsmanovića nego da ga ponukamo na razmišljanje o ovom i ovom sličnim slučajevima napominje­ mo ovo: Smatramo izazovom i uvre­ dom muslimana Donjeg Vakufa, ako se premjesti učiteljsko lice, o kojem • zna g. Krsmanović, prije nego se pro­ vjeri ono, što podzemni tipovi ruju i denunciraju i u slučaju, da se to do­ godi, povučemo odatle konsekvencije, | | koje će ili ispraviti nepravdu ili pri­ siliti nas na — kaoitulaciju. Ovdje nije u pitanju kapric ili šta drugo, nego da se istisne Grđića praksa iz školskog odsjeka, da se učitelji na jednostavne denuncijacije pa makar potjecale i od više lica gone iz mje­ sta u mjesto kao kakovi prosjaci. Ne­ ćemo tako. O tom nek bude uvjeren llić. — hkg. - Tako nam dovikuje »Domovina« radi radi našeg prigovora ovdašnjem „Jugosl. Listu“ i „Srpskoj Riječi4, Što su bez ikakva protesta donijeli vijest, da je Živko Bertić uhapšen radi uzru­ minis ra gragjevina na pitanje nar. jan os ti manifestanata u Zemunu. poslanika g. Hamida Kurbegovića Još nam kaže i ovo: o dovršenju puta Gornji Vakuf— »Eto rekoste vi, frankovačka mafijo, Travnik. da je Skandal, što se masa revoltirala protiv demonstrativnog istupa sa po­ Gospodine poslan iče’ | menutim poklikom jednog zasukanog Na Vaše pitanje, o dovršenju puta telića Bertića«. Gornji Vakuf—Travnik, koje ste mi Beskrajna je demagogija te "Domo­ uputili preko Predsedništva Ustavo­ vine«. Ovaj puta nam podmeće u usta tvorne Skupštine pod br. 8688 od 28. nešto, što mi nismo ni rekli, a onda juna tek. god., čast mi je poslati Vam nas napada radi svoje vlastite laži. svoj odgovor: Mi smo u smomenutoj notici naročito 1. Poznato mi je, da je put Trav­ podvukli riječi: Usljed uzrujan onik—Gornji Vakuf u dužini 45.8 km. sti manifestanata uhapšen je izrađen 38 km., a ostatak o.d 7.8 km. dr. Bertić smjesta od redar­ u sredini puta nije dovršen usljed stva i sproveden u Beograd. rata. Protiv toga se revoltiramo, a što se 2. Građevinska direkcija u Sarajevu tiče povika Bertićeva »Dolje Srbija«, — s obzirom na važnost ovoga puta pokazalo se. da ga on nije ni viknuo, — unela je u projdkt buđeta za 1921. već „Dolje srpski separatizam’/' Da i 1922 god. 3,000.000 kruna za dovr­ taj povik nije kažnjiv ni po kojem šenje puta. Buđetski Odbor Ministar­ zakonu, valjda je poznato i „Domo­ stva Financija izbrisao je ovu pozicivini". Neka Domovina« ne zameće * iu zbog dovogjenja buđeta u ravno­ traga, i neka nam odgovori na ono, Na ovo ne ćemo više, odgovarati. težu, ali je sam ipak naredio da se o čemu se i radi, naime odoarava li I Jer kad »Domovina« po onoj narod­ radovi otpočnu i stave na teret opće hapšenje građana radi uzrujanosti noj „Ја mim. on mlin!" neprestano na partije za građenje i održavanje pu­ ulice! naš »mim« odgovara »mlin«, onda tu tova u Bosni. Za njezin epiteton »nitkovi«, ka­ naravno prestaje stvarna diskusija 3. Most preko Vrbasa u blizini Gor­ njeg Vakufa sagrađen je od privatnog društva i kad je društvo prestalo da radi, most je održavan i od općine Gornjo-Vakufske pošto je to njena svojina. Građevinska direkcija u Sarajevu Odlaskom g. Grđića s položaja po­ Kod svih nepravdi, Što su ih pretrpili unela je u budet za 1921.,'1922. godi­ vjerenika prosvjete u našoj pokrajin­ učitelji muslimani, on im je kumovao. skoj vladi držali smo, da je otišlo i । 1 nesamo da nije, da tako rečemo I nu izvjestan kredit kao pomoć opći­ sve ono. što je bio g. Grđić započeo Grđića nasilju prigovorio ili uložio i nama za njihove putove i mostove. da čini, progoni muslimana učitelja i i protest, što mu je bila dužnost, ako ; Ako se ovaj kredit odobri, onda će se srazmjerno kreditu i potrebama općin­ svih onih, koji su radili među musli­ želi, da ga se naziva objektivnim čo­ skim dodjeliti izvjesna suma za opravmanima, da ih prosvjetno i kulturnovjekom, nego je šta više, svaki akt i ku ovoga mosta i općini Gornjo-Vaekonomski pridignu. Očekivalo se nepravdu Grđića branio kao valjanu kufskoj ako mi bude podnijela molbu. preokret u prosvjetnoj politici naše i osnovanu. On je zajedno s Grđićem vlade, ne samo u tom, da će njeno a na osnovu prostog denunciranja Ministar Građevina, djelovanje biti posve korektno, već da premjestio učitelja Šišića iz Donjeg J. P Jovanović, s. r. će i sve nepravde, nanešene učitelji­ Vakufa u Zenicu i da mu još premje­ ma muslimanima biti ispravljene i na štaj zasladi, „od ?kolskog upravitelja" taj način dati zadovoljštinu nevinim degredirao ga na „običnog uču“. A ljudima za pretrpljenu kaznu, koju im prije na godinu, nego je morao ići u иаг. poslanina g. Saliha Baljića je Grđić i ll ć svojevremeno nametnuo. Zenicu, bio ga je usrećio bić s Vlasena gospooina Minisira Saobraćaja Tako se očekivalo i tako je trebalo nicom. A na mjesto Šišića koji služ­ Proti Radivoja Vukičevića, poslo­ da bude, ali, izgleda, da tako neće buje već 12—15 godina, upraviteljem vođe I I. klase ujedno šefa željezničke biti. škole u Donjem Vakufu imenuje Jocu Po svim znacima, koji se pojavljuju, Tadića, koji je primljen iza oslobode- । radione i ložione u Mostaru, vogjena izgleda, da je istina nestalo Grđića, nja u službu a prije bio učiteljem na i je mjeseca aprila 1921. godine istraga ali je ostalo njegova odgoja i duha u srp-pravoslavnoj autonomnoj školi. I radi neovlaštenog rabljenja drvenoga prosvjetnom odsjeku kojeg mi, narav- I Ne bi se ovom zadnjem moglo prigo- ; materijala (dvoja natovarena kola) u no. nećemo trpiti. Mi, sudeći dosadanji voriti, da je llić imenovao upravite- ; privatne svrhe, re radi nejednakoga rad g. Krsmanovića, novog povjerenika Ijem škole Tadića, gdje je bio školski ' postupka prema potčinjenom perso­ nalu, naročito prema Hrvatima-namjena našoj prosvjeti, nemamo razloga, I upravitelj mlađi ili ravan u broju go­ štenicima u toj ložioni, i do danas ta da i najmanje sumnjamo u njegovu : dina Tadiću zajedno s onim godinama, istraga nije donijela nikakova rezultata. ispravnost, ali nam se čini, da prema koje je proveo na srpskim školamasvojoj dobroj duši i dobrom srcu do­ Ali kad se tjera čovjek, koji ima više Nadalje gosp. R. Vukičević, da se bro prosuđuje i svoju okolinu, koju godina službe i po inteligenciji nima­ osveti valjda svojim potčinjenim, stao je posve drukčije odgojio Grđić, nego lo ne zaostaje za Tadićem, to je je­ ih je okrivljivati zbog tobožnjeg ko­ li je b će i duša g. Krsmanovića Mo­ dna nepravda, koja se ne da pravdati, munizma i progoniti u zajednici s ko­ žda g. Krsmanović nije još bio u po­ a ipak ju je llić pravdao mesarom željezničke policije u Mo­ ložaju i imao jednu dobru priliku, da staru nekim Šeatom. Tako je protiv Od kada je nastala promjena na u. ozna svoju okolinu i referente, čije dvojice potčinjenih činovnika Hrvata djelovanje nije nimalo drukčije, nego : vladi, nimalo se g. llić nije promijeu mostarskoj radioni i ložioni vođena li i g. Grđića i za to nije predvidio j nio. On svoje djelovanje nastavlja. istraga od strane željezničke direkcije »omaške« svog resora, koje mi već Po svom starom' zanatu, on premje­ sarajevske na prijavu spomenutog ko­ vidimo ili bar nazrijevamo, da će ih šta, odnosno preporuči na premještemesara Šeata, na kojoj ih se je pi­ biti. B š stoga nama nije ni najmanje nje učiteljska lica, koja se druže s talo: da li su prodavali komunističke žao za ono, što će se dogoditi u no­ muslimanima i sjede do 10 s amarkice, da li su bili Šuckori i šta su vim premještajima učitelja nag. Krsma­ ti u veče u muslimanskoj čita­ radili godine 1914. kao i za vrijeme novića, nu ipak želimo, da ga ov^rn onici. On ima jedan strašan mate­ prevrata. Napominjem, da su ovi či­ zgodom upoznamo s licima u njego­ rijal, koji tereti jedno učiteljsko lice, novnici Hrvati bili članovi komisije i vom resoru, čiji nam rad nimalo ne ; kojem on vjeruje prije nego je svjedoci u istrazi protiv R. Vukičevića, miriši. Nadamo se, da Jnam to neće taj materijal provjeren i doti­ te je okrivljivanje s prodaje komuni­ za zlo uzeti g. Krsmanović i za to da čna stranka pozvana na očitovanje. stičkih markica obična podvala i šizapočnemo. On je vrlo brz i spreman na ono, što kanacija podčinjenog osoblja, jer se je Jedan od gore spomenutih Grdiće- i može ogorčiti muslimane. E, stan’de na istrazi dokazalo, da su izdavali vih đaka jest referent Manojlo llić. Mi malo od Doboja Mujo, i za te ima namire za naplaćene članarine za Hr­ smo imali priliku da dobre upoznamo ' granica. Ono, što je previše, nemože vatsku Glazbu u Mostaru i to izvan njegov rad, za vrijeme vlade Grđića. se trpiti. uredovnih sati. Odgovor Nećemo tako. Pitanje Kao najizrazitiji primjer šikanacije neka služe i ova dva slučaja: a) jedan Hrvat činovnik ložione zatražio je cigaretpapir od jednog drugog namje­ štenika i odmah ga je R. Vukičević pozvao na zapisnik, pitavši ga, šta je govorio s radnicima. Tada mu je pred­ bacivao, da sumnja, da ga dopisuje u novine. b) Kada je ovom istom činovniku dao R. Vukičević dopust, da može pu­ tovati u Sarajevo na željezničku di­ rekciju radi opravdanja i kada mu je policijska vlast ispostavila propisnu putnicu, na večer pred sam odlazak voza u . 1 sat zaustavi ga detektiv, predvede komesaru gradske policije Smailu Šariću, koji mu oduže legiti­ maciju (makar mu ju je sam, potpisa >) i proglasivši ga komunistom, zabrani mu putovanje u Sarajevo. Nadodajem, da su Hrvati činovnici radione i ložione članovi građansk h društava i kao takovi u građanstvu poznati kao odlični i ispravni građani i da je šta više gradsko-kotarski ured (policijska vlast) i državni odvjetnik izdao najbolje svjedočanstvo o njima činovniku željezničke direkcije, koji je vodio gore navedenu istragu, a sam šef R. Vukičević izjavio, da je s po­ slom potčinjenih činovnika zadovoljan. S toga pitam gosp. Ministra Saobra­ ćaja, je li mi voljan odgovoriti na slijedeće: 1. Je li Vam poznato gosp. Mini­ stre, da je vodena istraga protiv R. Vukičeviću i kakav je rezultat te istrage? 2. Šta kanite preuzeti proti R. Vu­ kičevića, koji progoni potčinjene či­ novnike Hrvate? 3. Kakva će se dati garantija ovim činovnicima, da se ne okrivljuju zbog komunizma i u to ime više ne šikaniraju; i 4 Zašto nije R. Vukičević prije po­ duzimao kakove korake protiv ovih činovnika, ako ie znao, da su komu­ nisti, nego baš sada, kad je izdan zakon o zaštiti države, jer je meni poznato, da su i činovnici i radnici komunisti otpušteni iz željezničke službe već u doba proglašenja Ob­ znane. Pošto ne zasijeda Narodna Skup­ ština, molim pismeni odgovor. Primite i ovom zgodom gosp. Mi­ nistre, znak mog odličnog štovanja. M o s ta г, 9. augusta 1921. Salih Baljić, nar poslanik. Pravilnik za finansijsku li­ kvidaciju agrarnih odnošaja. Na osnovi čl. 24. Uredbe o finan® sijskoj likvidaciji agrarnih odnosa u Bosni i Hercegovini Ministar za Ag® rarnu Reformu i Ministar Finansija propisuju ovaj Pravilnik: 61. 1. Od predviđene sume po čl. 1. U® redbe o Finansijskoj Likvidaciji Ag­ rarnih Odnosa u Bosni i Hercego­ vini u 255,000.000. dinara stavljeno je na raspoloženje Agrarnoj Direk® čiji u Sarajevu 60,000.000 dinara. Isplata gotovine vrši se po nalogu Agrarne Direkcije u Sarajevu po propisima zakona o Državnom čunovodstvu. Pripadajuće sume za maloletnike predaće se nadležnom starateljskom sudiji. ČL 2. Shodno čl. 5. Uredbe ima se osta­ tak od 195,000.000. - dinara da ispla­ ti: 7л u obveznicama a l/s u gotovom, kako je predviđeno dotičnim čla­ nom. Čl. 3. Za isplatu 7a ovog ostatka shodno čl. 3. Uredbe, Ministar Finansija iz® daće potreban broj 4% »Obveznica za Finansijsku Likvidaciju Agrarnih Odnosa u Bosni i Hercegovini« u nominalnom iznosu od 130,000.000 dinara. Ove obveznice biće na 50 godina i nosiće 4% godišnjeg dekurzivnog interesa, počev od U maja 1922. go® dine. Interes će se plaćati poluge® dišnjc 1. maja i 1. novembra svake godine. ° Čl. 4. Obveznice biće podcijene u 26J100 seri ja .po 50 brojeva, svaka obvezni­ ca po 100. dinara. �,4 23 Obveznica biće u apoenima od 1, 5 i 10 komada. Prema tome biće: (Ovde rukom složiti) Cl. 5. Amortizacija obveznica vrsiće sc putem izvlačenja, po amortizacionom planu, koji ćc biti ostampan na sva­ koj obveznici. Izvlačenje će se vršiti u General­ noj Direkciji Državnih Dugova sva* ke godine 2. januara, počev sa 1923. godinom na- načiln -i po pnopisima, kako se vrše izvlačenja ostalih dr* žavnih obaveznica. Izvučene obvez­ nice isplatiće sc po nominalnoj vrednesti, četiri meseca docnije. Na iz­ vučene obveznice prestaje teći ka­ mata od 1. maja dotične godine. Čl. 6. Anuitet po ovome zajmu iznosi godišnje 6,051.526.06 dinara. Potrcb* ne sume za isplatu kupona i amor* tizovanih obveznica unosiće se sva­ ke godine u budžet u okrugloj sumi, prema priloženom amortizacijonom planu. Ostatak od anuiteta upotrebiće se u idućoj godini, prilikom na­ redne amortizacije obveznica. Cl. 7. Svu službu po ovom zajmu vrši -Generalna Direkcija Državnih Du* gova, koja će izdati ova potrebna upustva odnosno isplate kupona i amortizovanih obveznica. Cl. 8. Isplatu kupona i amortizovanih obveznica vrši će sve Financijske De,* legacije. Oblasne Finansijske Direkcije, okružne i sreske finansijske up­ rave ii Porezni Uredi kao i Novčani Zavodi koji za to budu naročito ovlašćeni a u Beogradu Generalna Di­ rekcija Državnih Dugova. Novčani Zavodi koji budu vršili ove isplate imaće prava na proviziju od 2% na iznos uplaćenih kupona i 1% na ilznos isplaćenih amortizova* nih obveznica. Cl. 9. Sva prepiska po ovome zjjmu oslobođena je svih taksa. Cl. 10. Kuponi zastarevaju za 5 godina od roka a amortizovane obveznice za 30 godina od dana kada.su i?vu* čene. Cl. 11. Obveznicama ovoga zajma priznaje se pravo: da s.e mo? gu kupiti za pupilne mase, po­ lagati u kauciju, upotrebiti za fondo­ ve, zadužbine i depozite kod javnih Blagajnica priznavajući im sve po­ vlastice, koje uživaju ostale Držav* ne obveznice. Cl. 12. Notiranje ovih obveznica vršiće sc na svima domaćim berzama. Cl. 13. Generalna Dbekc'ja Državnih Dugova nristiin:će odmah izradi ob* veznica, ko4e će se štampati na služ­ benom jeziku (smsko-hrvatsko-slos venačkom) kao i na francuskom je* žiku, i koje će sa držat1 pored amor* tzacionoe plana i sve važnije odred­ be ovog pravilnika. Svaka obveznica imaće kuppnski tabak sa 49 kupona i talon za zamenu novog kanonskog tabaka. Generalna Direkcija .poručiće i rezervne blankete i to 4.000 jedinica, 1.000 petica i 1.000 desetica. СГ. 14.. Generalna Direkcija- Državnih Dugova poručiće sve potrebne kon­ trolne i ostale kn jige kao д formula* re. i pristupiće uspostavljanju bub* nja za izvlačenje po ovom zajmu. Čl. 15. .Štampanje obveznica, kontrolnika, knjiga i formulara za izradu bubnja i uspostavljanje istog kao i za osta­ le troškove koji su u vezi sa in vesti* čijom duga, izvršlćc se iz kredita ko­ ji će se odobrit? Generalnoj Direk­ ciji Državnih Dugova. Čl. 16. Ovaj pravilnik stupa, ne snagu >d dana obnarodovanja u »Slirebenim Novinama«. 18. juna 1921. godine u Beogradu. Ministar za Agrarnu Reformu, Nik. Uzunović, s. r. Zastupa Ministra Finansija Ministar šuma i Ruda Dr. H. Krizman. v.iparia 5 StTu.M rKAVDA Na ovo je došao od Ulema medžlisa ovaj odgovor: Ulema i medžlis za B. i H u Sarajevu. Пласирање одштете за аграр. Ријешењем аграрног питања еко- | номски положај наших посједника [ постао je врло лабилан, a у много случајева и критичан. Врло знатном i броју посједника кмети су били je- I дино врело прихода, na кад je то врело пресахло, њихова je егзистен- I ција постала угрожена, јер су ријетки они, који су се за времена побринули у почели са.ми привре- | ђивати. Одштета за одузета земљинпа, и кад би била пуно већа него iiito уистину јест, не би могла са 1 мим интересом надомјестити приходе, । iiito су их отуда имали посједници. С тога се указује пријека потреба, | да се joui за времена побрине свак, како he најкорисније уложити но- । вац, iiito he му доћи у руке, те тако осигурати егзистенцију и себи и ј својима. Како ће се управо ових дана с | исплатом одштете отпочети и како I je оправдана бојазан, да he примљени новац убрзо отићи нз посјед- i ничких руку, држимо да je управо сада надошао прави час, да овом ј врло важном питању посветимо неколико ријечи. Ми ћемо овдје изложити своје мишљење о том питању, a радо ћемо у листу дати мјеста сваком ономе, ко би хтио третирати ово важно питање. За богате посједнике, или да се гачније изразим, за капиталисте, у колико такових има међу посједни- ; цима, то питање не задаје ни најмање бриге, јер he се они већ знати i снаћи. Али за мале посједнике, a 1 нарочито за сирочад и удовице. то je питање од пресудне важности. Посједници, који имају беглучке земље и који се сами баве или имају намјеру да се баве пољопривредом, најбоље he учинити, ако добивени новац уложе у проширење своје економије. Повећање земље куповањем, евентуално комасирање, набављање потребног халата и стоке, увађање нових грана економије (сточарство, пчеларство, свиларство, во.Јјарство..и т. д.)и по.дизаље продукције тла рационалиим обрађивањем/ слање дјеце у пољопривредне школе, станице и курзове најбољи he бити начини, како he се корисно уложити добивени капитал. За трговце и обртнике најпаметније je, да прошире своје радње, односно да синовима дадну потребни покретни капитал за отварање нових радња у мјестима, која имају изглада за добро просперирање. При то.м морамо скренути пажњу једној нездравој појави. Нејмајући другог занимања и не знајући другог начина за поивреду, један знатан дио посједника дао се je након pujeuieња аграрног питања на трговину. To je случај нарочнто у мањим, слабо прометним мјсстима. Тако je након рата у тим мјестима број трговачкчх радња готово подвостручен. A како je стагнација у трговини из дана у дан све то всћа, и цијене робе извргнуте највећим промјенама, јасно je, дв су ове нове трговачке радњс већ унапријед oćy4ене на крах. И тому придолази и околност, да ти нови трговци не- I мају врло често ни правог смисла, a камо ли способности за вођење трговине у ово вријеме велике утакмице. Пође ли се тако даље, пријети опасност, да he већи дио тих нових трговаца остати и без капитала u бсз егзистенције. И ако нас досадашње искуство упућује на то, ипак се још и данас опажа код већине посједника тенденција, да се посвете трговини, кад приме новац. To je no нашем дубоком увјерењу врло опасно. Умјесто тога могле би се у uojeдиним мјестима основати задруге, које би — проучивши најприје мјесне прилике уложиле организирани капитал у различита подузећа, те тиме учинили с једне странс, да капитал буда уложен у сигурно подузуће, a с друге би стране упослили .знатан дио нашег беспосленог свијета. Рудно богатство наше уже домбвине, минерална врела, велики комплекси шума, неисцрпљена снага наших ријека, различите врсти индустрије дају широко поље .за рад организирану капиталу. Ja ћу узгредице споменути само некоје: национализација Љубије, Штајнбајса, Теслића, Јајца, Сара/евска пиваре, експлоатација водене снаге Трсбишњице и т. д. Ту би могли доћи у обзир поглавито посједници с већим капиталом; мањи би пак могли, кад би се удружили, основати творнице кожа, ткаонице вунених и ланених артикла и сл. Сировине се ове врсти извозе у огромним количинама из наше домовине, и онда их опет no скупе новце купујемо прерађене. Me треба сметнути с ума ни изградњу и поправак жељезница и цеста, као рецимо iiito се сада намјерава изградња жељезнице Београд Јадранско море. Ту се могу акордима зарадити лијепе своте новаца. Најважније je питање, куда he се с новцем јетима и удовица, који неће моћи да га употријебе у властито привређивање. За тај новац . иријети јрцг највећа опасност. Њега he они, или пак њихови тутори,растепсти, a сирочад и удовице naiuhe на терет друштва и државе. Једини начин, како би се тај новац сачувао за њих, био би улагање у банке и индустријска подувећа. Да he знатан дио новца бити прорајтан, то je ван сваке сумње. Лакомислених људи има у свима сталежима, a у посједничком поготову. За такове људе нема cnaca, њима не користе никакови савјети, и они би постали бескућницима и онда, да аграрно питање уопће није ријешено. Ипак се надамо, да су ове трогодишње патње многог од овакових лакомислених посједника довољно отријезниле и да he се макар сад. у дванаестом часу, латити посла. Економска ачкета, о којој јеШ-ин у задњим бројевима нашег листа опширно говорио, поред осталих питања бавиће се и овим, na бише се делегати, који се имају одредити према упути, што je на другом мјесту доносимо; требали добро упутити у то питање. Jedna vrlo važna naredba. koje ćemo ovdje donijeti u izvatku. Naš muslimanski svijet, a naročito Kot. vakufsko mearifsko povjeren­ vjerski predstavnici dolaze u vrlo ne- ; ugodan položaj prilikom raznih držav­ stvo u Tuzli svojim dopisom od 23. marta 1921 broj 187. 20. pitalo je va­ nih i narodnih svečanosti u pogledu kuf-ki saborski odbor, kako se treba­ postupanja u ceremonijama, koje se ju držati muslimani s obzirom na isl. na te dane i u tim pri.ikama izvode propise prigodom različitih ceremonija. od strane nemuslimana. Muslimani i njihovi vjerski predstavnici često puta Ta su pitanja: 1.) Treba li uopće izsu usljed toga u neugodnoj situaciji: vješavati zastave na džamijama? 2.) ogriješiti se o vjeru i njezine propise, 1 Ako treba, da li vjerske ili državne? 3.) Treba li prigodom smrti kojeg čla­ ili dovesti u sumnju svoj patriotizam na dinastije izvjesiti crnu zastavu na i lojalnost prema državi. Da . bi se džamiji? 4) Da li u tom slučaju tre­ ovim neprilikama stalo jedne m na kraj, kotarsko je vakufsko-mearifsko baju musi, činovnici nositi uobičajene znakove žalosti? 5.) Da li se imaju povjerenstvo u Tuzli stavilo putem vakuf.-mearif. saborskog odbora neko­ činiti prilikom zadušnice kojeg člana dinastije dove i na koji način? 6) Mo­ liko takovih pitanja ulema-medžlisu, že li muslimanska školska mladež pri na koja je ovaj odgovorio. I pošto su proslavi Sv. Save prisustvovati aka­ ova pitanja od općenite važnosti ne samo za muslimane, nego i za ne- demijama i panahijama? 7? Treba li osvijetliti munare prilikom državnih muslimane, to smo dobrotom jednog prijatelja dobili prepiše odnosnih spisa, svečanosti? Broj 725.-21. Kotarskom vakufsko-mearifskom povjerenstvu u Tuzli. Na tamošnji dopis od 23. marta t. g. broj 387. 920. obavješćuje se po­ vjerenstvo glede 1. i 2 pitanja da se na džamije izvješavaju samo islamske vjerske zastave i to na vjerske sve­ čane dane. Prilikom žalosti (pit. 3.) mogu se zastave izvjesiti na urede, premda takog običaja nema u Islamu. Isto glede nošenja znaka žalosti (pit. 4.) nema izrične zabrane, a i ne preporučuje se; Prilikom zadušnice kojemu Članu dinastije (pit. 5.) nema dove u džamijama, i na školskim akademijama o svetom Savi (pit. 6) i na sprovod.mo nemuslimana (pit. 7.) po naredbama zemaljske vlade (vidi naredbu od 4./L 1921. broj 241 V—3.)* mušlimanska mladež ne mora sudjelovati Munare se iluminiraju (pit 8.) samo na dan narodnog ujedinjenja i na rođd dane Njegova Veličanstva Kralja i Njegovog Visočanstva Regenta. Sarajevo, 14. juna 1921. ! I s I । | ' I | | ' ' i i • I ' i 1 ' I ; ! | i ' Reis-ul-ulema: Džemaludin v. r. Budući da ulema-medžlis nije mo­ gao da o ovom obavijesti sva kotar­ ska vakufsko-mearifska povjerenstva, to mi u našem listu činimo s na­ mjerom, da ovim činimo jedno dobro djelo i služimo dobru države, jer ovim publikovanjem poslužićemo ideji izglađivanja vjerskih opreka, odnosno toleriranja sa strane nemuslimana, a i muslimanima, jer neće praviti kod nekih pitanja vjerskih (ograda i proslave i ceremonije biće u svima krajevima naše domovine jednolične. Napominjemo, da u ovim aktima nijesu iscrpljeni svi slučajevi, koji u sličnim prilikama mogu doći u diskusiju, pa bi bilo poželjno, da svako, kome bi to pitanje tokom čitanja ili poslije palo na um, da ga istim načinom kao i tuzlanska kot. vakuf, mear. ^povjerenstvo istifta učini (zatraži mjerodavno riješen je). Md *) Ma da smo nastojali, da ovu na­ redbu nađemo, nije nam pošlo za ru­ kom, pa izgleda, da se je ul. medžl. pogrešno pozvao. Našli smo međutim n redbu zem. \ lađe od 14. marta 1921. broj 1144 Pres., u kojoj se veli, da prilikom službe Božje u bogomoljama ne moraju prisustvovati istima činovnici, koji ne pripadaju vjeri u čijoj se bogomolji bogosluženje obavlja. Šefovi ureda čine iznimku, t. j. oni moraju prisustvovati bogosluženju u svima bogomoljama. Seriatski sudije ne smatraju se šefovima ureda pošto je šeriatski sud sastavni dio kot. suda. Ostali činovnici moraju prisustvovati u bogomoljama svoje vjeroispovijesti. — Pr. dopisnik?.. Три неријешена правна питања. I. Beh je прошло више времена, , како .е укинуто кметство и како Je ' издана Уредба о исплати ренте, оштете за хак с кметовских селиi шта, a исто тако и беглучких зеI маља, које he припасти обрађиваћу no Беглучкој уредби из год. 1920. и i 1921. Ta рента исплаћивана je no среским начелствима, односно no мјеј сним порезним уредима, и то тако, ' гдје су били заједничари у неком кметовском селишту, исплаћивала I се je сва рента оном члану те заједнице, на коме je била уписана I земљарина, односно порез. При ис. плати није се пазило на то, да се I установе дијелови малодобника или, i боље pehu, особа, које су под туторством или скрбништвом. na да i се предаду надтуторственој области, a нити je порезни уред обавјешта। вао надтуторствену област, колико je туторима и кураторима исплаћено новца, да би могла надтуторI ствена област позвати тутора или i скрбника на положење рачуна, него je рента исплаћена онима, који су носиоци пореза, без обзира, да ли �Стр.на 6 Strana -------- ————-------------------- —a____________ ■■ ------------ ----- — Боој 323 Rrol .ПРАРДА* - .PRAVI A' ■ 1 ■■ —— — he онм својим судионицима дати ди- ' koju mu je bio oteo željezničar Kno Sovjetskom Rusijom. Provincija se je јелове, што мм припадају; исто je žcvić, dob o je od Kneževićeva bra* proglasila nezavisnom. ta. koji služ: sade u vojsci, prijeteće тако давата гуторима н кураторима Грци настављају офенвивом. pismo. Da se vid , kolika je drskost i Грчка војска je no задљим вијеПепитајуки Хоће ли уопће од тога јетими мли штићеници фајду видјети. i 1<л/а uzurpatora, donijećemo nekob:- стима иза вишедневних всликнх приko ulomaka iz toga pisma: према опет започсла офензивом са Н. Неки оставински судови сма»To (misi.: pustiti da pobere i d< | цпљем. да заузме Ангору. Сва оптрали су ренту миријом, јер je она j ошгета за хак са миријских некрет- i ve godine ljetinu sa uzurpirane zenv i скрбна надлештва грчке војскепренина и дијелили су je међу мириј- ; lje. Pr. ur.) ćeš mi učiniti ako misliš ' мјештена су у Ешки-шсхер. гдје се ским нашљсдницима, a некисуопет i da te ostavim na miru te si soho- ! налази база грчке војске за даљњс dan žici na sci u svaka doba do- | напредовање. држали, да je рента наплаћена тражkle si god živ. Ako li mi to učiniš , Г1о лондонским вијестима запобипа и no том, да je мулк н да приnećeš Vjera moja tako mi pomogla. 1 челн су Грии напад и управцупрепада мулковним насљедницима Пошљедице су оваког разноликог , nećeš smjeti u Sarače doći, a kamo.' 1 ма Исмиду. Ту се нацијоналистичие схваћања правне нарави ренте мно- j Li mimo maltu proći, dok si živ ži­ чете повлаче. votom nećeš miran Mtg u Evropi , Са своје стране, врховни комангоме јасне. али ћемо мпак неке наneš se zastaviti. . . Dobro se smisli дант нацијоналистичке војске Исметкести: 1. код плаћања нашљедне ili voliš i nagodit sc za usjev, ili паша такођер unje заостао у раду нристојбе, знатно се мање плаћа за мириЈу него за .мулке. 2. мирију на- i vols nedati. Od mene ti je prosto, j око реорганивације и појачања турmoreš ići kud god oćeš pa me tuži, ске војске Сви горски кланци и сви сљедује ужи круг сродника остави• i volš na kot. sud ;li na Okružni стратешки положаји који доминитељних и no том више пута може T. na Zem. vladu. рају путевима у Ангору су врло да остане махлул (ошасна), 3. за Savo Knežević«. утврђени. дуг неодговара мирија и т. д. и т д. Zar hi smio jedan vomilk ovakova Генерал Февзи-иаша, предсједник Без сумње свакоме je познато, да drska prijeteća pisma slati?’. ангорске владе изјавио je о овој нема кметовског селишта, да у њем стварп: „Прегледао сам позиције нема бар нешто и мулка лоред минаше војскс источно од Ески Шерије, али je мулк већином незнатан, хера м Сеид-Газија Констатовао a с њега у највише случајева није сам, да je наша војска joiu увијек било прихода, него док кметство тако расположена као на почетку није било разрјешено и док ie кмет давао власнику хак у нарави да Ухапшење Гаљиардпа Загре- офензиве. Hamu непријатељи хтјели вао га je с мирије. Стога би било бачка „Ријеч“ прима из Министар- | су да нас присиле на борбу на понајбоље, да се просуђује рента, која 1 ства унутрашњих дјела. да je на . зицијама које се њима допадају, али се односи на љетине послије смрти захтјев југославенске владе ухапшен ј ми ћемо их присилити, да започну емрлога као мирија, a рента, која je јуче у Грацу Др. Манко Гаљиарди. i борбу тамо гдје ми хоћемс. Тако наплаћена послије смрти умрлога, a шеф банде југослав. ренегата, који | hcMo бити у стању, да им зададемо судбоносни ударац*. односи се на љетине прије смртм су у Аустрији и Мађарекој евим Гдје су те позиције, које су изачмрлога, да се сматра каомулк, јер средствима радили поотив наше др ie рента у овом случају као наплажаве. Један нарочити изасланик вла- : брали кемалисти још се не зна.Лакена тражбина или као добивено ко je могуће да су још иза Ангоре, де. бивши шеф београдске полиције, жито од кметовског селишта мулк јер no вијести агенција Хавас и Рајa сада секретар Министарства унуОво питање протежс се и на трашњих дјела извршио je уз при- | тер кемаЛисти испражњују овај град и пренашају све списе и машине у оштете кметовских селишта, које по.моћ тамошње полиције претрес Кајизарије (Цезареју). To потврђују he се скоро исплаћивати, a тиче се Гаљиардијевог стана. гдје je нађена и neke вијести из Цариграда. и I. питања обзиром на то, коме ће читава архива о раду против наше Закључак о премјештају владе из се у наведеним случајевима повци државе и о дефетистичком програму Ангоре у Кајизарију створила je иматм изручити. у нашој држави Гаглиарди je преIII До године 1917. раздјељивали дан нашим властима, које he га no i ангорска Народна скупштина иза дуље дебаге о војном положају. су сви грађански судови немуслинаређењу Министарства унутрашњих („Југ. Лист“). манске заоставштине no домаћем дјела довести у Загреб. a затим у обкчајном праву према наредби из Београд. Pregovori između radlkala i deгодине 1885., које се обичајно право mokrata još uvijek nisu gotovi. Spor, Евакуација III з< не у Дчлмасастојало из установа uiep. права koji među njima postoji već nekoliko цијп Из Ри.ма јављају: Министар за мулк имовину и из установа от. mjeseci, ne može se tako lako izgla­ иностраних дјела изјавио je југоз. „Ерази канум-на.ме“ за мирије неditi On je izbijao i prije, ali nužda, славенском пссланику Анточијевићу, кретнине. Год. 1917 издала je ауda se ostane skupa bar do izglasanja да he се евакуисање треће зоне у стријска влада пр з. наредбу, према Ustava, nije dala da se on ispoiji u којој има судаи водитељ оставиве Далмацији извршити прмје јесенског ' punoj snaz'. Demokrati su nezado^ засједања талијанског парламента. испитати свештеника покојникова voljni omjerom 9:7, koji je dogovoи inep. суца, да у мјесту покојникоНашн noMoh Русима. Јавља се ren međusobno za postavljanje činov­ ву постоји какво обичајно насљедно из Београда: Савез народа затражио nika, pa traže paritet, budući da je i право na ако нема, (редовито нема) je од наше владе извјештај о поsnaga obaju klubova u skupštini po онда се има заоставштина покојнимоћи коју je наша држава указала prilici jednaka. Radikalima je opet кова раздјељивати међу насљеднике руским избјеглицама. Наше миииkrivo, što gotovo sve važnije resore, no аустр. гр. законику, без новела. старство иностраних дјела у заједnaročito one, koji imaju veliko po­ ници са једном државном комисијом Будућ да a. гр. з. не познаје разlitičko značenje, imaju isključivo deодговориће на ову ноту. лике правне нарави у земљи: мулк mokrate Mladi članovi radikalskoga и мирије, неки су судови дијелили Упад Арнаута на наш терито- kluba nezadovoljni su i sa svojim miпокојникову сву заоставштину међу риј „Обзору“ се јавља из Призре- । nistrima. jer bi htjeli, da te položaie насљеднике no a. гр. з. a неки опет на: Неколико je арбанаских чета | zauzmu mlađi ljudi. са.мо мулк имовину. Неки старији Svemu tomu dolazi i to, da su raпрешло нашу привремену границу судови никако се не држе спрам на- : дуж Дрима. да пљачка и изврши dikalski ministri prema uredbi o otредбе знајући тврдо, да je шер. на- t освету над нашим становништвом, puštanju nepotrebnog činovništva imali шљедно право квоз више стољећа, које им није хтјело дати хране. u vidu samo stranačke interese, pa a и за вријеме швапске владе 4 де- Борба je између наше пограничне ’su na mjesta otpuštenih demokrata ценија егзистирало у Босни и тиме uzimali radikale, a demokratski miпосаде и Арбанаса почела изнад ce­ се толико укорјенило, да je постало nistri na mjesta otpuštenih radikala ra Мича. У борби су употребљене и обичајно насљедно право за безопо- митраљезе. Од варобљених се Арбаčinovnika postavljali demokrate. ручне заоставштине немуслимана, Izgleda, da će ove haotične prilike, наса сазнало, да he скоро почети a тим више што редовито нашљеднападаји на наш териториј од на- -pa nastale ferije u radu skupštine i ници скоро у свакој оставштини . рочито формираних чета, које имаodlazak g. Pašića učiniti, da se riješenje траже, да им се no шер. праву раз- I ду задаћу да пљачкају и изазивљу i odloži do zasijedanja skupštine. дјељује заоставштина покојника. , пограничне нереде. . Zakonodavni odbor, Pretvaranjem Пошљедице овог lil. питања виде Британски врховни комесар ustavotvorne skupštne u zakonodavnu, се најбоље у разноликости рада поpretvorio se je i ustavni odbor u za­ јединих судаца, a особито у случају, код сул гана Јавља се из Лондона, konodavni. On će imati dužnost, da гдје насљеди судац суца другог миш- I да je британски врховни комесар pretrese sve dosadašnje uredbe, što примљен од султана у аудијениију. љења. Tom састанку се приписује велика su ih pojedini ministri izdavali, a Ради велике важности ових трију правних питања забиљежисмо их с I важност, тим више, шго je након | ujedno da donosi buduće zakone. Skupština će kratkim putem, bez di­ надом, да ће их зем влада Уредба- ’ аудијенције дошло до конференције i између врховнога комесара, великог i skusije, odlučivati o nekojim ured­ ма чим прије вијешити. везира и министра вањских посала I bama, a o nekojima će odlučivati di­ Дџињак. цариградске владе skusijom. дапппаоаааааааааапоаи Budući da ima sila jedna uredaba, Савезници неутрални у грчкоD __ _ турском рату, Агенција Хавас јав- ■ koje moraju proći kroz zakonodavni □ □ □ л>а; Врховнн Савјет насгавио je ју- ; odbor, a budući da je potrebno, da □ □ чер прије подне расправу о полити- se one što prije pretresu, to se je □ □ пи на Истоку. Једногласно je прим- zakonodavni odbor podijelio u 5 sek­ О о □ □ љен овај зактвучак: „Савезничке cija, koje su se ovako konstituisale: □ о владе закључују, да ће остати стро- Prva sekcija za uredbe iz socijalne □ narodnog zdravlja i ishrane □ ” g го неутралне у грчко-турском рату, politike, то јест оне су сложне у томе, да | izabrala je za predsjednika Fehima се неће мијешати у борбу ни na raj ' Kurbegovića, za podpredsjednika Miначин, да би потпомагале једну или i losava Rajčevića (rad), za sekretara Pavla Čubrovića (dem.). Druga sekcija другу страну транспортима чета, za saobraćaj, pošte, građevine, poljo­ оружја или муниције*. privredu, šume i rude te agrarnu re­ Pobuna u Perziji — Javlja se iz . formu za predsjednika Gregora ŽerJedno karakteristično pismo. A- Londona: Gubernija Korasan u Perziji I java, za podpredsjednika Velju Vukilija Je ko, koji je teškom mukom pobunila se protiv teheranske vlade, 1 ćevića (radikal), za sekretara Josipa koja je, kako je poznato, u savezu sa Dofelnika (kmetijska stranka). Treća konačno dobio natrag svoju zemlju, sekcija za financije i trgovinu za pred sjednica Momčila NinČića, za pod predsjednika Gregora Žerjava, za sek’etara Halidbega Krasnicu. Četvrt« sekcija za pravdu, vjere, vojsku, spolj ne poslove i predsjedništvo ministar­ skog savjeta za predsjednika Petra Marinkovića (dem), podpredsjednika Iliju Sumenkovića (demj, sekretara Fehima Kurbegovića. Peta sekcija za unutrašnja djela i prosvjetu izabrala je za predsjednica Ljubu Jova ovića (rad.), za podpredsjednika Jovana Ma govčevića (dem.), a za sekretara Sve tislava Popovića (dem). Naši dopisi. Жепче, 25. јула 1921 Politički pregled. ■ i I I , i ■ i | i , . ! ■ | ■ 1 I i Sjetite se GAJRETA Bilješke. • Ha 17. o. м декорисан je овдашњи грунтовннк дирекгор г. Мсхмед еф. Хулусија прдсном св. Саве. Прослава je обављена у судској дворанн, којој су присуствовали сви чиновници и мјесни намјештеници, представници мјесних друштвених корпорација и котарско вијеће. Нисмо у накани да овдје пишемо одликованом панегирик. Он je нама свима познат, јер je међу нама рођен, одрастао и нарастао, na HHje познат само нама његовим емшеријама . већ je лознат широм Босне, јер je у многим котаревима служио на опште задовољство. Његову неуморну дјелатност, његове ријетке врлине, његов утјецај. који он врши у својој струци, којој наш народ даје највећу важност, a живећи животом вишега реда, сили нас да и ми речемо своју, na ћемо се с тога мало задржати и изрећи свој немјеродавни суд о њему као човјеку и чиновнику Он je добро уочио нашу конзервативност, наше несхваћање савремених питања, као и саживљелост у традицијима, које се немогу у савремеиом животу калемити, na je настојао и живом ријсчи и пером, да то савлада и у хармонију доведе. У низу разноврсних чланака, које je он написао, треба истаћи рас^ праву популарног садржаја о „Важности и уређењу грунтовнице“, која je побудила опште интерссовање, a коју су прештампале многе наше новине. Затим je у „Мусавату* серија његових чланака Јади и невоље муслимана чиновиика“. многом и прсмногом отворила очи, a твабиним бирократама окренула капу на глави. Чланак под љеговим потписом „Рамазан и чиновнини муслимани“ у „Чиновничком листу“ био je важнији од свих представки, што су поводом овога питања учињене и то je важно питање, његовим потицајем, непосредно иза тога, дефинитивно било ријешено. Бацајући ову кратку рефлексију на његов неуморни рад, задржаћемо се овај пут joui на ријечима, што му их je изговорио судски старјешина, судски тајник г. Лесић, предајући му одликовање. Истакао je његов 30-годишњи пожртвовни рад за добро домовине и да Хулусијин примјер можс код млађих да побуди љубав и тежњу, да својим радом и савјесним испуњавањем својих дужности помогну сређивању и напретку ове наше миле домовине. Овакав рад, стара аустријска управа, домаћим људима није признавала, na je баш требало да наш љубљени владар, своју очинску љубав напрам правим својим синовима овако покаже. Кад je г. Хулусија примио оддиковање био je веома дирнут. Видило се да му je то један од најљепаних часова живота. Твоје се емшерије, драги пријатељу, всселе и искрено Ти честитају. Желе ти сваку cpehy, дуги живот и снаге да неклонеш у овим узбурканим временима. Жј^или и они, који су били срећне руке u ри избору за одликовање и хвала им! Незир X. Налић. Кулен Вакуф, 8 ауг 1921. Како се налазимо у забитном крају босанске Крајине, на тромеђи Босне, Хрватске и Далмације, то би човјек очекивао, да he од нас чути тужне i и неугодне гласове, али хвала Богу �не може ce бар овај пут у ступцима цијењене „Правде“ потужити, него изразити дубоку захвалност нашем посланичком клубу, који нам je испословао успоставу испоставе и послао на чело исте госп. Стеву Курбалића, који je наишао одмах иа опће задовољство цијелог народа, што спада у подручје ове испоставе. To je један врстан и искусан чиновник, na за ове прилике јако добро одговара, a особито je истаћи, да je највећи пријатељ сиротиње, културни радник и пријатељ народног јединства, које ce најбоље документира у његову слиједећсм раду: Beh у првим данима свога службовања сазвао je сву омладину из Кулен Вакуфа, na je основао ватрогасно друштво, које je баш од особите важности за ово мјесто. Требамо ce само сјетити пожара из 1903. год., који je поништио 96 кућа и проузроковао велики број бескућника, na ce те пошљедице и дан данас осјећају. Није ce само задовољио оснутком овог друштва, него ce с одличним грађанством спрема дати на 4. септембра једну велику забаву у корист градске сиротиње и наша сва три културно-просвјетна друштва. Ha забави he бити и велика и мала коњска утрка, na ce стога надамо посјету и из свих оближњих крајишких градова и села. Ha тој забави поред једног шаљивог комада декламоваће чувени лички njeсник и декламатор г. Раде Радаковић. Поред тога исти je управитељ основао сиротињски фонд и одмах ce упрегао на рад за тај фонд, na je употребио једну згодну прилику у Рмањ манастиру, и на црквеном збору илинданском сакупио 1458 К добровољних прилога, које je одмах подијелио сиромашним градским обитељима, које му сузама радосницама изричу дубоку хвалу. Да не будемо сасвим у заборави, да имадемо и ми великих веза с осталим европским свијетом, на што нас нукају трговачке и политичке прилике, постарао ce je исти управитељ и за телефонску везу са Бос. Крупом, na ћемо у врдо ЈфаткдЈуде; јеме моћи разговарати са трговачким Загребом и политичким Београдом. Ал. | I I 1 I I I , ' I : bori J. M. 0., da u zdogovoru sa građanima i težacima musli­ manima što prije odrede delegate za ovu anketu (i njihove zamje­ nike) i to, zbog manjeg troška, po mogućnosti od ljudi, koji idu na zemaljsku skupštinu J. M. 0., i da ih sa potrebnim naputcima izašalju u Sarajevo. Izaslanici na ekonomsku anketu treba da imadnu uza se posebne punomoći, s kojima će se iska­ zati na anketi, a može ih biti i više od jednoga iz pojedinog ko­ tara, ako to mjesni odbori žele i dadnu im posebne punomoći za zastupanje muslimana svoga kotara. Radni odbor. Put ministra Spahe u Krajinu. , Treći dan Kurban-bajrama krenuće | i | i ! , ■ | ; 1 [ | : ; | I ; । ministar dr. Spaho u Krajinu sa još nekoliko poslaničkih drugova da u Cazinu prisustvuju danu naše organi­ zacije. Na putu će se zadržati u Travniku, D. Vakufu, Jajcu, Varcar Vakufu, Ključu, Bihaću Krupi, Bos. Novom, Prijedoru, Kozarcu i Banjoj Luci. Kako je vrijeme ovo putovanje prekratko, dr. Spaho neće moći ostati u pojedi­ nim mjestima onoliko, koliko bi želio U većini mjesta ograničen mu je bo­ ravak ua najdulje jedan sahat Treći dan bajrama <17. o. mj.) polazi dr. Spaho kroz ova mjesta: Travnik oko 8 i po sati, D. Vakuf oko 10 i po, Jajce oko 12 i po, Varcar Vakuf oko 3 sata posle podne, Ključ oko 5 sati. U svim ovim mjestima zadržava se najdulje jedan sat. U Cazin dolari 19 o. mj. oko 8 sati u jutru i ostaje do poslije podne. U Krupu dolazi isti dan oko 4 sata poslije podne i ostaje do oko 1 sat U Novi dolazi isti dan na veće, a odlazi sutradan rano u jutro U Prijedor dolazi 20 o. mj. oko 7 sati u iutro, Kozarac oko 8 i po, Ba­ nja Luka oko 11 sati. Ovo će vrije­ diti, naravno, samo u slučaju, ako vrijeme ne bude sasvim nepovoljno Danas se počelo sa isplatom otštete za bivša kmetska selišta posjed­ nicima građa Sarajeva. To nam je javljeno od Agrarne Direkcije, te ćemo o toj stvari u narednom broju doni­ jeti opširan izvještaj. Primanje inokosnih sopstvenika Domaće vijesti. Na jučerašnjoj sjednici šireg mjesnog ! odbora zaključeno je, da se dan . M. J. O. u Sarajevu održi u petak dne 19. o. nij. u Bijeloj bašći i (Medreseta). Početak u 2 sata poslije podne. Posebni odbor pripremiće sve potrebno, da posje­ tioci budu i dobro pogošćeni na ovoj našoj općoj svečanosti i za­ bavi. - Pozivaju se svi članovi Organizacije iz Sarajeva, da se nađu u Bijeloj bašći na dan naše organizacije. Odb r. Dan Ј M. O. u Sarajevu iz Lugavine radi ustanovljenja odštete za bivša kmetska selišta, određeno za 16. o. mj., odgađa se uslijed praznika Bajrama na dan _0. ov. mj. u subotu u zgradi kotarskog ureda. I. sprat desno. Konkurs za popunu oficirskog žandarmerijskog kadra. Komandi cjelokupne žandarmerije potrebno je za popunu žandarmerijskog ofi^ cirskog kadra do 50 oficira. Kandw dati, koji bi’ želili stupiti, moraju imati ispunjene ove uslove: 1. Da su rezervni oficiri фпа poručnika iin potporučnika. 2. Da su za trupnu službu u miru li ratu potpuno sposob* ni. 3. Da nisu stariji od 35 godina. Konkurenti mogu uslove za prijem vidjeti kod komandanta žandarmerijskih četa. Naš list ne će izaći u utorak i će- : U Artileriskii podoficirsku Školu tvrtak radi bajramskih blagdana. u Mariboru pnimaće se ove godine Mednim odbori i a J M O. do 200 mladica iz građanstva za pina zdanje! Radni odbor J. M. । tomce. Uvjeti, koji se mogu potanje kod gradskog poglavarstva 0. pretresao je u svojoj sjednici ■ saznati' u sobi broj 77. ist su, kao i za ost a« od 11. o. mj. razloge iznešene u ! lu podoficirske škole. Molbe se ima­ članku „Naša ekonomska organi- , ju najdulje do 20./9. t. g. predložiti zacija“ »(„Pravda“ br. 318—322) ' komandantu artiierijske podoficir* i zaključio je, da se prema zah­ ske škole u Mariboru. tjevu našeg poslaničkog kluba | Pokrajinska godišnja učiteljska sazove ekonomska anketa u Sarajevo, na kojoj će se raspraviti pitanje osnutka naše ekonomske organizacije. Ova se anketa saziva za dan, koji slijedi iza završetka zemaljske glavne skupštine J. M. 0. u Sarajevu, u 10 sati prije podne u prostorijama Islamske čitaonice (Kluba J. M. 0.) na Bendbaši. Dnevni red odrediće sama anketa sebi na početku zasijedanja. Umoljavaju se svi mjesni od­ Стмана 7 Straha EPARHA* — „PRAVDA" Б( oi 323 Rroi | I . • : j skupština povjereništva držače se u Sarajevu 25 i 26 o mj., na što skrećemo pažnju učiteljstva Dnevni red i upute dobila su okružna uči­ teljska društva Redovita glavna Skupština Sre­ dišnjeg pčelarskog društva u Sa­ rajevu obdržavaće se u četvrtak, 8. septembra o. g. u 2 sata po podne u društvenim prostorijama, Karadžića ul. 10, sa ovim dnevnim redom: 1. Otvorenje skupštine 2. izvještaj tajnikov o radu društva u ovoj godini. 3. Izvještaj računskih revizora i predlog da se odobre računski zaključci. 4. Popunjenje odbora. з organizovanim radom moglo bi se sakupiti velikih količina žita, krum­ pira, graha, krušaka, šljiva itd. Već su nekolika pododbora organizovala rad preko jeseni za sakupljanje na­ mirnica po selima, pa ako se i ostali pododbort i povjerenici ozbiljno late posla, bi ćemo sigurni, da ćemo iz* držati 5—600 mališana u konvikti* ma i u Šegrtskom Domu. Radi to<Ja se stavka ha srce svima pododborima i povjerenicima, da razviju najveću propagndu po gra­ du i po selima, uzimajući u odbor za sakupljanje hrane najuglednije i najvaljanije ljude, koji fazumitjti za* mašitost i važnost ovog posla. Ja­ kom voljom i ustrajnim radom mo­ že se učiniti sve, što se hoće. Za ovaj posao najzgodnije bi bilo uzeti učitelje, mual'ime, seoske ho₽ dže, muhtare. Ovaj rad trebalb bi organizovati po općinama. Srez ne­ ka bude centrala, a po općinama neka se odrede muhtari, hodže i drugi ugledni ljudi za sakupljanje. Najzgodnije bi bilo sakupljati žito za vrijeme vršitbe. Svake hefte mo* gii bi muhtari ijzvješćiMati srez o uspjehu sakupljanja. Pododbori i novjerenici; treba da vode glavnu brigu o čitavom radu u srezu, odno­ sno njihovom obitavalištu i da oba* vješćuju Glavni odbor Gajreta o uspjehu, a namirnice da šalju naj* bližem konviktu. Samo takvim radom osiguraćemo školovanje siromašnoj djeci — uz­ danici našoj. Čim dobiju pododbori i povjere* nfei ovo pismo, neka sazovu sve članove kao i ostale prijatelje Gaj­ reta i održe s njima sastanak radi orgainzovanja ovog rada, koji! od­ mah treba da otpočne. Uvjereni smo, da ni jedan povje* renik ni pododbor neće zaostati od ovoga hajirli rada, pa Vam svima želimo sretan početak a dobar us­ pjeh. Tajnik: Predsjdenik: Kukić, v. r. Kurtović. v. г 5. Pretresanje predloga pojedinih podružnica i članova Zabava društva „Ittinad ve terekki“. Treći dan Bajrama popodne 1 priređuje to društvo zabavu na Hridu u Gaju. . Program biran Od čistog prihoda ide 1O°/'o za popravak džami­ je na Pajama, a fo% za Hurijetov Šegrtski fond. Nestalo djeteta. Prije tri mjeseca poslat je ismet Hadžihamzić, 14 godina star, iz Priboja, sa trgđvačkom robom u Mostar Cim je došao u Mostar (u drugoj polovici Ramazana), uzeli su ga medu se Salih Fazlić i neki Zeidalić, ljudi bez zanimanja Odveli su ga u hotel Orient, gdje su ga naveli, da novac dobiven za prodatu robu prolumpuje. Sutradan je otišao do stanice, kako je to pokazala sudbena istraga. Otale se. nije našao nikakav trag. Upozoravamo ovim i javnost na taj slučaj i molimo, ako bi se štogod saznalo za Ismeta, <ia se to javi Šukriji Hadžihamziću u Priboju, njegovu bratu, koji je za njegov pronalazak odredio lijepu nagradu. Izgubljena je jedna menđuha dugačka sa almaskamenjem u petak 12 8. kod Medreseta — Pirina brijega, Nalazioc dobiće dobru nagradu. Neka se javi u Administraciju ' , | I I [ ' i ! i i ! i i 1 Svima mušterijama pozna­ nicima želim sretne Bajramske praznike. David S. Perera Veliki Čurčiluk 15. Gajretov glasnik. Svima pododborima i povjerenicima »Gajreta«! Iz izvještaja o radu Gajretova Glavnog odbora u prošloj godini, kojega smo ovih dana razaslali svima pododborima i povjerenicima, razabirc se, da je zadaća Glavnog odbora u ovoj godini mnogo teža, nego je dosada biila. Teškim i na* porn/m radom Glavni odbor je u prošloj godini uz pripomoć raznih misija, Prehranbenog Odsjeka, Državne Zaštite Djece, i Mladeži jtd. izdržao 6 konvikata sa preko 300 pir tomaca. U ovoj godini zaključismo, da •osim 6 postojećih konvikata otvorim mo jos jedan ženski srednjoškolski konvikt u Mostaru i Šegrtski Dom u Sarajevu za 200 siromašnih mladića, koji žele da izučavaju moderne za* nate. Briga o prehrani ovih institucija postala nam je mnogo ozbiljnija i zamašltiia. nego li je lani b.ila, s raz­ loga, što su većina od gornjih daro* vatelja sa strane prestala djelovati, te se sada imamo da pouzdajemo sa­ mi u se. Pouzdavajući! se u agilnost i valja­ nost patriota, koji su to dosada po* kazali svojim radom za Gajret, na­ damo se, da ćemo pri vršenju ove teške dužnosti odsada bi't.i još više pomagani. Pored sakupljanja članarina, pri* loga u novcu za Gajret, nužno je da otpočnemo sada i sa Siikupljanjem životnih naTnimica. Sada je zato najzgodn.’h čas. Ljetina je kod nas dosta dobro ponijela, pa valjanim DANICA . I 1 i I i ! , ' i i j Trešeljak. Ko se dosad nije ovjerio, da sam najobičnije bizmećurako gladilo, koje ae ćuk i zloglasnom Gradiću stavlja a služba, neka pročit* članak „Evo podataka- u mom zadnjem brojn, pa će se uvjeriti „Domovina". PI STE ŽELJE. Ja bih najrađe bio poslanik u Carigradu, šerif. Meni’opet srce pače od ištaha za sekretarstvom kraljevskog namjesnika. Avdo i Izgleda, da će se vrhovni maftijai u Beo­ grada popuniti prjje moje rehabilitacije Mehmedi Reinzi '7QC3OlOiO3OBOIOiOIO PAMUK Upredeni bijeli br. 6 42 Tira plavkasta i bijela br. 6 40 Mul bijeli br 3 12 Mafiz, kao i sve ostale vrsti dobije se jeftino kod ' Д. Romano — Zagreb ' Jurišićeva br. 6. — Telefon br 3 I 98. ■ CD ■ CD ■ CD a CD ■ CD ■ CD I CD ■ CD ■ CD ■ dioničko društvo za kemičke proizvode Zagreb, MažuranićEV trp 4, TeIbI- 17 31,2 42. PETROLEUM AUTO-BENZIN BENZIN za pogon motora svih frakcija PLINSKO ULJE za pogon Diesel-motora MAŠINSKO ULJE najfinije rafinovano CILINDERSKA ULJA dinamo, kompresorno i turbinsko ulje KOLOMAS crnii i žuti dobavlja uz najjeftinije dnevne cijene iz tvornice Bos. Brod odnosno sa skladišta u Zagrebu, Koprivnici, Bjelo­ varu, Celju, Ptuju, Mariboru, Čakovcu, Osijeku, Vukovaru, Pečuliu, Somboru, Subotici, Vel. Bečkereku, Novom Sadu, Nov. Vrbasu, Vršcu, Mitrovici, Zemunu, Beogradu, Skoplju i svih zadružnih skladišta Gospodarskog društva k.s.z. u Osijeku. OXIGEN (Kisik, Sauerstoff) u tehničke (autogeno varenje) medicinske i znanstvene svhe KISELINA za akumulatore BO1E željeznog oxida dobavlja odmah iz tvornice u Koprivnici. �Strana 8 Страна »правда* - "KAVDA-„22^22 = |=^1 = =1=ЕЕ1 = 1=Е^ Hrvatska Poljodjelska Banka ZEMALJSKA BANKA ZA B.i H. blONIČARSKU DRUŠTVO, PODRUŽNICA U SARAJEVU. Centrala U Sarajevu, I'ilijale: Banjaluka, Bjelina, Brčko, Mostar i I uzla. Ispostave: Bihać, Derventa, Doboj, B. Gradiška, Livno, R. Novi, B Samac, 1 ravnik, I rebinje, Višegrad, Zenica i Zvornik. Zastupstva. Bugojno, Gacko, Goražda, Konjic, Nevesinje, Bos. Petrovac, Rogatica, Sahski Most, Srebrenica, Stolac, Visoko Dionička glavnica K 2o.ooo.ooo. Pričuva K 15,050.000. Ulošci preko 29.000.000,Centrala Zagreb. Podružnice: Rijeka i Sarajevo. Ispostave: Bribir-Vinodol, Čabar, llreljin. Uplaćeni dionički kapital ZO milijuna kruna Redovite rezerve i fond za sigurnost -----------------------založnica 13 milijuna kruna. —-- - - - - - - - - - - - - - - - - - Bavi se svim bankovnim poslovima, vrši uplate I naplate u kraljevstvu SHS I inozemstvu. Prima uloške na knjižice i na tekući račun te ih ukamaćuje uz Najpovoljnije uvjete. Bavi .se s'im poslovima, koji zasijecaju u bankovnu struku. Kupnje dobra u svrhu parcelacije, u pre­ uzima i koniieionalno prodavanje takovih hilo u djelovima. „Odjel robe" prodaje sve gospo­ darske strojeve i potrebštine. Prima kao glavno zastupstvo za Bosnu i Hercegovinu Aseicurazloni generali i Prvog sveopćeg društva za osiguranje protiv nezgoda i šteta, sve vrsti osiguranja. I ■ --.T. I ■■ Г”~7 C 1 7 -I— I ======= I —I =Sg I =1, I a Agrarna i Komercialna Banka za Bosnu i Hercegovinu, Sarajevo Podružnica: Brčko .... ------------------- Pričuve K 8,000.000.— Dionička glavnica K 20,000.000.— FINANCIRA trgovačka i industrijalna p** duzeća. OBAVLJA kupovanja i prodaju svih vrsti deviza i valuta te svih burzovnih transakcija. PREUZIMA «*•* na ukamaćenje na štedovne knjižice i tekući račun, a isplaćuje bez ikakovih otkaza. Uspješno se oglašuje u „Pravdi". Preuzeo sam Narodnu Jugoslavensku kuhinju ....... = u Kralja Petra ulici br. 2. -f =======================^^ — te sam zadržao i poznatog kuhara Mehmedčauša. — Svakovrsnih jela sa umjerenom cijenom i dobrom poslugom — Za čistoću jamci Hasib Bećiragić. V B fi I isplate na svim mjestima Kraljevine Jsfce Hrvata i Slovenaca te u inozemstvu. — Vrši sve druge bankarske poslove. Miševi, štakori, stjenice i žohari i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ jebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao. protiv poljskih i kućnih miševa K 12'—, za štakore K 16’—, za žohare ruse i Švabe. K 20'—. — Osobito jaka tinktura za stjenice K 1з —. Za moljce do K 10 i 20, prašak za buhe po K 10' — i K 20'—, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 5 — i 12—. Mast za uši na blagu K 5'— i 12'—. Prašak proti mrava K 10'— i 20’—. Razašilje pouzećem Zavod za eks­ port M. J ii n k e r, Zagreb br. 16. Petrinjska ul. br. 3. 131. 2^ OGLASI U .PRAVDI* imaiu najbolji uspjeh. „Pravda* je najrašireniji muslimanski listu našoj državi. »Pravdu« čitaju svi muslimani. U vlastitom interesu je svakom trgovcu da oglašuje u „Р г a v d i“ Preprodavaocima popusti Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina. dioničarsko društvo u Sarajevu. Potpuno uplaćena dionička glavnica K 20,000,000 i 4 Ulošci preko K 25,000.000 . Pričuve preko K4.000.000 Pupilarno siguran. - Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. OBAVLJA SVE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. BANKOVNE N u z d : iskus-f Jonućcr u c i upotn bijavaj < slediti т veliko kao 1 svako drugo pranje u kuni. ji. sorho priznali pravi Schicht-sapu sa znakom: „Jelen" koji se dr.biv » j n u komadana od ! \ kile. Zastupnik za Bosnu i Hercegovinu fllbErt Vita Levi, Sarajevo, Despića I Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu ■—"■■■■■i i Središnjica: Sarajevo. — Pupilarno siguran zavod. — ■■■» u ■■■■■ Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Dionička glavnica 1o,ooo.ooo Kruna. Pričuve боо.ооо kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije. — Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire Švih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ 205 Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno,lijevo.- Brzojavi: Trgovačka banka,Sarajevo. - Interurban teleforZN Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. štamparija D. i A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/fe1f2805d946ffe277801421c9059094.pdf a6ef9f70f55127d6401038ae0a979d77 PDF Text Text Posebno izdanje. POŠTARINA U GOTOVU PLAĆENA. AVDA PR ABEHCKE МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 85a (323) Sarajevo, srijeda, 17. augusta 1921. (12. Zil hidže 1339.) Kralj Petar I BEOGRAD, 16 augusta pojedini broj K 2‘— Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: za našu državu godišnje K 200.—, na pola godine K 100.— : za inozemstvo K 250.— , Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. čekovni račun pošt. štedionice 1119 Godina III. umro Večeras u 5 i po sati umro Kralj. Jučer, drugi dan Kurban-bajrama, dana slavlja i veselja, pretužna vijest iz Beograda o smrti ljubljenog našeg Vladara zagorči nam tiho bajramsko veselje. Iako su nam pošljednji bilteni, što ih je kraljevska vlada izdavala, nagoviještali opasnost za dragocjeni život Njegov, ipak je vijest djelovala kao grom iz vedra neba. Nadali smo se, da će se On, koji se je odhrvao tolikim opasnostima, u koje je tokom Svog dugog i najtežim patnjama Izvrgnutog života zapadao, odhrvati i ovoj opasnosti i proživjeti još koje ljeto na sreću i radost Svog ujedinjenog i oslobođenog naroda. Zadojen iskrenom i nepatvorenom ljubavlju prema Svome narodu, On mu je posvetio cijelog Sebe, čitav Svoj život. Samo se tako mogu razumjeti Njegove herojske borbe za slobodu, čiji je bajrak uvijek visoko nosio i nikad ga, ni u najtežim časovima patnja i iskušenja, nije pustio iz ruku. Samo se tako može razumjeti ona neizmjerna ljubav i ona neograničena privrženost cijelog naroda, koja Mu je u svako doba i u svima prilikama iskazivana. ‘ Velik u svemu bio je velik i u svojim vladarskim osnovama. San najdalekovidnijih i najumnijih sinova našeg troimenog naroda On je pretvorio u stvarnost. Oslobodivši r ujedi nivšt-cH kraja Srbiju, Om je biv -svjestan, da begova misija, za koju Ga je sudbina predestinirala, nije završena. Veliki smioni podhvat, da sve južne Slavene, Srbe, Hrvate i Slovence, oslobodi ispod tuđinskog jarma i tako oslobođene i ujedinjene u jednoj zajedničkoj narodnoj državi povede procvatu i slavi, On je s neprispodobivom odlučnošću i energijom izvršio. 1 danas, kad bi s ponosom mogao gledati na velebno i divno djelo Svojih napora, neumoljiva nam Ga sudbina otrže i on zauvijek zaklopi svoje pronicavo i očinsko oko, kojim je lebdio nad srećom Svog naroda. Rijetki su, vrlo rijetki vladari, koji su svoju ličnu sreću i svoju sudbinu potpuno identificirali sa srećom svog naroda, kao što je to činio naš ljubljeni Kralj. Stoga je i žalost, koju je smrt Njegova izazvala kod Njegova naroda, duboka i neutješljiva. Ali će stoga i spomen na Kralja Osloboditelja, ostati u srcima svih njegovih građana duboko uklesana kao u črsti stanac kamen, i dokle bude i jednog Srbina, Hrvata i Slovenca, On će u našim srcima i u našim dušama živjeti, jer „na vik on živi, ki zgine pošteno14, kako veli hrvatski pjesnik i mučenik Krsto Fran kopan. Vječna slava našem ljubljenom Vladaru, prvom kralju oslobođenih i ujedinjenih Srba. Hrvata i Slovenaca, Petru I.! Proglas kraljevske vlade narodu Narodu Srba Hrvata i Slove« nača! Njegovo Veličanstvo Kralj Petar I. umro je danas 16. o. m. u 17 i po časova u svojoj pre= stonici, okružen članovima kraljevske vlade. Na prestol stupio je po čl. 56. Ustava Nje« govo Veličanstvo Kralj Alek« sandar. Do povratka Njegovog Veličanstva Kralja AJeksan« dra u Otadžbinu kraljevsku vlast vršiće na osnovu člana 99. Ustava Ministarski Savjet. Narode Srba, Hrvata i Slo« venaca! Cijeli naš narod bez razlike imena i vjere duboko će ostati zahvalan Velikome Kralju, ko« ji je svojom strogom, ustavnom i parlamentarnom vladavinom obezbijedio narodnu Slobodu i tako stvorio mogućnost onog razvijanja narodnih snaga za izvršenje velikog narodnog ci« lja i zadatka. Pod Njegovom vladavinom postala je Kraljevi na Srbija svojim slobodounv niin ustanovama i svojom jas« no obilježenom nacijonalnom politikom privlačna snaga za cio naš narod, koji je živio i trpio pod tuđinskom vlasti i od Srbije očekivao svoje spas šenje. Nikad za cijelo vrijeme svoga slavom ovjenčanog ži« vota nije Kralj Petar izgubio iz vida najveći ideal narodnog oslobođenja i ujedinjenja svih Srba, Hrvata i Slovenaca u ve= liku narodnu državu, a kao Kralj posvetio je svoje napore da oživotvori ovaj narodni i« deal. Za njega je zajedno s naro« dom radio, zajedno se s njime borio, zajedno s njime trpio u izagnanstvu. Dočekao je na pm sljetku da se Njegova pobje« donosna vojska s razvijenim zastavama ne samo vrati u svoju zemlju, nego i da jednim neodoljivim naletom oslobodi ispod tuđinskog jarma sve Sr be. Hrvate i Slovence i ujedini ih u jednu državu. Neustrašiv vost i hrabrost Kralja u naj« odsudnijim časovima velike narodne borbe i Njegova uzvi« šena strpljivost i samoprijego« rjevanje u velikim narodnim iskušenjima ostaće kao svije« tao primjer, na koji će se ugle« dati i crpsti nade poznija po« kolje nja. Plačimo nad odrom Velikog Kralja, koji je besprimjernom ljubavi obuhvatio cijeli narod! Odužimo se dostojno Njego« vom pomenu time, što ćemo se svi skupiti oko Njegovog Uzvišenog Prestola, na koji je stupio Njegov junački sin Kralj Aleksandar, vaspitan u ideji Svog Roditelja i očeličen u velikom ratu za Oslobođenje kao Njegov prvi saradnik i vrhovni komandant naše hra« bre vojske. Slava Kralju Petru! Živio Kralj Aleksandar! 16. avgusta 1921. u Beogradu. Slijede potpisi svih ministara. �Страна 2 Strana „ПРАВДА* Број „PRAVDA* 323 Bi^>i Život Kralja Petra I Njeg. Vel. Kralj Petar 1. rodio se 29. juna 1844. u Beogradu. Otac mu je knez Alexandar, a djed Karađorđe, topolski junak. U ranoj mladosti morao je ostaviti rođeni grudu i seliti u tuđinu 1858. se nastanio u Ženevi. u Švajcarskoj, i gdje je proveo tri godine na naukama. Odavle je otišao u Francusku, gdje je pohađao vojnu akademiju u Saint Cvru. Sa odličnim uspjehom svršio je visoku francusku vojnu školu i 1864. imenovan je poručnikom fran­ cuske vojske. Poslije tri godine pro­ dulji nauke na generalštabnoj školi u Francuskoj, koju je također svršio s odličnim uspjehom. U francusko-njemačkom ratu, 1870. godine, borio se je u redovima tran cuske vojske i odlikovao se velikom hrabrošću i darovitošću. Bio je pao u ropstvo njemačko, ali usred zime, po jakoj poledici. umače iz tvrđave i pre­ plivavši Rajnu, vrati se živ i zdrav francuskoj vojci. •Za vrijeme ustanka u Rosni god. 1875 četuje na Krajini i Crnim Poto­ cima. a u Staroj Gradiški uTroio je revolucionarni odbor. Poslije se jav­ ljao i u Dubiti, odakle je pod imenom Petra Mrkonjića vodio četničku akciju za oslobođenje naroda. Zavidaici, uz pripomoć austrijskih int'iganata, radili su Mu o glavi, a poslije knez Milan spremi Mu zavjeru i naruči i ubojicu da Ga makne, ali pukim slučajem prije izvršenja ne­ djela pogibe najamnik od istoga trešnjeva topa, kojim je htio da ubije vojvodu Mrkonjića. Tako se i po drugi puta pomrsi nečovječna nakana na sreću Njegovu naroda. Ali uza sav nadčovječni napor morao se zbog raz­ nih smetnji austrijskog dvora i kneza Milana rastati sa četnicima, koji su, ustavši bez vogja, lako raspršeni. Tada je došao berlinski kongres, na kojem su europski diplomati zaključili oku­ paciju Bosne. Iza ovako osujećene akcije, knez Petar ode u Beč, Pariz i francusku Posljednji časovi kraljevi. U 3. sata popodne obuzela Kralja nesvjestica i on je zapao u duboku agoniju, iz koje se vis še nije budio. Oko njegove pos stelje sakupili su se princ Dor= đe i svi članovi vlade sa mini* stroni predsjednikom Pašićena na čelu. U 5 sati i 20 minuta izdahnuo je Kralj tiho i mirno. Svi pri= sutni su gorko plakali, a naj* više princ Đorđe. Kraljevo tijelo na Odru Od­ mah poslije smrti tijelo Visos Saopćenje smrti narodu. Pred vilom u Topčideru, ?đe je Kralj umro, sakupilo se je ogromno mno­ štvo naroda, koje je sa zebnjom očekivalo vijesti o stanju visokog kog Pokonika balzamovann |e i stavljeno na odar u Topčiders skoj vili. Oko odra postavi je« na je počasna straža od 16 gars dijskih oficira. Srba. Hrvata i Slovenaca. Međutim se Sabor* bolesnika. Poslije Njegove smrti izašao je Pašić sa člano® vima vlade na balkon vile i tužnim glasom objavio narodu, da je Njegovo Veličanstvo Pe* tar I. Kralj Srba. Hrvata i Slo= \enaca otišao Bogu na Istinu. Svima prisutnima pojavile su se na očima suze. Predsjednik ministarskog savjeta završio je svoj govor poznatim riječi« ma: »Kralj je umro, živi« Kralj!« na crkva zavijena u crno i u 4 sata izjutra je tijelo Kraljevo bilo prenešeno u crkvu i javno izloženo, da mu narod mogne odati poštu. Novi Kralj Aleksandar I Brzojavno su pozvati u Beograd svi članovi vlade, koji se nalaze na odsustvu, a jednako i svi nas rodni poslanici, da učestvuju vanrednoj sjednici Narodne Skupštine, na kojoj će novi Kralj položiti zakletvu na us« tav. Regent Aleksandar će ods Sjednica ministarskog sa­ vjeta. Odmah po odlasku izTopčiderske vile održao je ministarski Odgovorni urednik ibrahim Muhić. Žalost u Sarajevu. Prva vijest o smrti Njegova Veličanstva Kralja mu­ njevitom brzinom raširila se u sve dijelove našeg grada, te su po svim lokalima obustavljene sve zabave, svirke i pjesma, a svakome se na licu čitala velika potištenost, žalost i tuga za Uzvišenim Pokojnikom, koga je svako bez razlike neizmjerno volio, poštovao i obožavao. U znak velike žalosti odmah su zatvoreni svi lokali i sve radnje u gradu. Gradsko poglavarstvo je odmah iz­ dalo plakate kojima saopŠtava sara­ jevskom građanstvu prežalosnu vijest, da je preminuo najveći Sin naše na čije Kralj Mučenik, Kralj Oslobodilac Njegovo Veličanstvo Petar I Karađordević, Kralj Srba, Hrvata i Slovenaca Na javnim i privatnim zgradama odmah su izvješene crne zastave. Odlazak naših ministara. Na hitan poziv predsjednika kraljevske vlade g. Pašića naši ministri g. dr. Spaho, koji je ovdje boravio na duljem od sustvu, i g. dr. Karamehmedović, koji je došao da provede bajram kod kuće, otputovali su današnjim brzim vlakom u Beograd, da učestvuju na pripremana pogreba Misli se. da će pogreb biti tek za 4 5 dana. U Beogradu će se izvršiti svečano opijelo, a onda će mrtvo tijelo biti pres vezeno u Topolu, gdje će biti sahranjeno u grobnici Karaš đorđa. u zadužbini Kralja Pe* fra. gdje počivaju i Njegovi pređi. Karađorđe i knez Alek; sandar. Sa Kraljem će se u ime vlade oprostiti predsjednik Pas šić. a u ime vojske ministar vojni general Zečević. je savjet sjednicu, na kojoj se raspravljalo o detaljima Kras Ijevog pogreba. Na sjednici je rijiiešeno, da sutra vlada, činovnici i vojska polože zakletvu na vijernost Aleksandru I. Kralju Srba, Hr« vata i Slovenaca. Na sjednici je redigovana proklamacija, koju će novi kralj upraviti nas rodu. kao članovi jedne te iste zajednice, te Rivijeru Kasnije se preseli na Ceh nje; su primljeni u kraljevskom konaku gdje se ‘oženi sa knegfnjo ” Zorom, kao u svojoj rođenoj kući. Tada su kćerkom tadanjeg kneza Nikole. Iz luga braka rodi Mu še troje đjec-5 i prvi put Čuli iz usta kraljevih svoju materinsku riječ i gledali ushićeno to kneginja Jelena, knez G oreje i da svoga kralja, koji s njirha jednako našnji prije^tolonasllednik Aleksandar. misli i osjeću. Ovaj je Čin mnogo God 1890. preminula je supruga kneza Petra u Žiču, te poslije kratkoga vre­ djelovao na braću iz podjarmljenih krajeva, koji se odsele osjećaju tješnje mena ode opet On sa svojom djecom vezani za sudbinu slobodne Srbije. u Švajcarsku, gdje je osiao do 1903. godine Kralj neumornom ljubavlju uregjuje lste godine, 2. juna dobije poziv srpsku vojsku i širi misao narodnog Svoga naroda preko Narodne Skup­ jedinstva. I na prosvjetnom polju poštine, koja ga je izabrala za kralja , činje sve ozbiljnije raditi. Podižu se Srbiie On stupi na prijestolje 12. juna škole, koje prije Njegova dolaska sta­ 1903. a bi krunisan za kralja 8. sep­ jahu na niskom stupnju, ili uopće nisu tembra 1904. u Beogradu krunom ni postojale. salivenom od Karagjorgjeva topa. No najvažniji je Njegov rad oko novog kursa u vanjskoj politici, koji Povratkom Njegovim u Srbiju ožije pribavio Srbiji‘moćne Saveznike i vjeŠe 'deje o narodnom jedinstvu i ko:i je urodio plodom oslobođenja prvi kraljev pozdrav prilikom kruniSrbije za balkanskog rata i konačno sanja bio je upućen svoj zarobljenoj poslije svjetskog rata i silnih patnji braći: Srbima i Hrvatima i Slovencima. i muka srpskoga naroda oslobođenjem On je pripadnike svih triju plemena sviy Srba, Hrvata i Slovenaca. pozvao na krunisanje, koji su došli mah po svom dolasku Ž lost među Muslimanima I ako stu­ piti na prijestolje kao Aleks sandar I. Kralj Srba, Hrvata i Slovenaca. I Dolazak članova Kraljevske familije. Tokom noći vjerovatno će doći u Beograd Regent Alek­ sandar u pratnji princeze Jelene i princa Pavla. I je prema pc-šljednjim izvještajima svatko bio spreman na tužni događaj, sinoćnja je vijest među Muslimanima izazvala duboku žalost. U znak tuge odredili su predsjednik kotarskog vakufskog povjerenstva g Muhamed ef. Kadić i prtdsjedik đžematskogmedlisa g. Mujaga Suđuka, da od danas prestanu pucati bajramski topovi. To su javili i Komandi mjesta. Odgoda dana naše organizacije. ' Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. U znak žalosti za Njegovim Veli­ čanstvom kraljem odgođena je proslava dana naše organizaaije, koja je bila zakazana za 19. o. mj., na neićvjesno vrijeme. štamparija U i A. Kajon. Sarajevo � https://kolekcije.nub.ba/files/original/adfd4def5387c0fa8d02a7befeb7fc17.pdf f8ad45f6512b2fb0530401cc12ed3a7b PDF Text Text Druao izdanjepojedini broj К 2'Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: za našu državu godišnje K 20).na pola godine K 100.— : za inozemstvo K 250- . Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. ГЛДСИЛО ТУГОСЛАПЕНСКЕ МУСЛИМАНС?СЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 86 (324) Sarajevo, subota, 20. augusta 1921. (15. Zil hidže 1339. . • i ' ■ ! i • I ! i ; , i i I ; • I I : • C a p a j e к o. 19. аугуста. Различито схваћање o унутарњем уређењу наше државе створило je подвојеност и збрку у полити”кој оријентацији код нас уопће. Умјесто, да се je цијели проблем поставио на чисто практично стајалиште, он се je почео просуђивати, na je у главном тако и ријешен, према племенским и партијским интересима Одатле потјече с једне стране страх од хегемоније Срба, a с друге стране бојазан од хрватског сепајвтизма. Тако су насгала два основна гледишта о уређењу државе: централистичко и аутономистичко, која су изазвала и подвојеност у мишљењу између двојице наших највећик политичара гг. Пашића и Протића. Пашић искусан и налазећи се дуги низ година на кормилу државе опробан политичар, али премало еластичан и сувише конзервативан, изгледа, да се у новој ситуацији, коју je створило наше народно уједињење. није још снашао. Концепција Велике Србије и сувише му je прирасла срцу, a да би je могао вапустпти за вољу Југославије. Стога он у почетку нашег заједничког државног живота и не улази ни- у какву комбинацију, него ha чело државе ступа, истина, млађи и према томе мање искусан, али за то пуно еластичнији Протмћ, који не само да се je још прије рата одушевљавао за народно јединство Срба и Хрвата, него ii врло добро повнаје прилике у свима крајевима државе. С н»еголом иолитиком незадовољна демократска странка искоришћује резултат избора за конституанту, који нијесу изнијели ни једну странку као побједнпцу, те успијевају створити у радикалној странци увјерење, да je Протић немогућ на кормилу државе. Тако долази на површину опет Пашић, који показује велику склоност, неки веле и слабост, да попушта демократима, и којему je I ! : I 1 ■ I ! 1 ! ' 1 i i ! ■ i i I I Ćek ovnl račun post, štedionice 1119 Godina Ш пошло за руком да створи своразум, између демократа и радикала, с nuмоћу којега je донешен и н? ■. нови устав у коиституанти. Taj споразум није никада био тако чврст ни сталан. Он je био и за једну и за другу страну нужно зло:. које се je морђло трпити. To најбо ље евједоче трзавице и задјевице, које су сваки час избијале и доводиле у питање споразум. a с њпме н доношење устава Опречност схваћања у најважннјим питањима, дијаметрално опречни партијски ивтереси, и много тота чини и сада rt изгледа, да je немогуће одржати демократско-радикалски блок већ ради те унутарње слабости његове све и кад не би било никога no страни, ко га руши. Све оно, tiiTo се je теком времена нагомилало и што се je из нужде морало затомљавати и забашурмвати, сад се je испољмло у обостраном захтјеву за ревизијом тога сноразума. Чим je завршен скупштински рад, преговори су о томе отпочели. Г. Пашић би хтио спровесги бар најважније законе. све конститутивне законе, закон о буђету и о организацији области, с помоћу садашње владине вечине, na су се у ту сврху и водили преговори. Поред тога г. Љуба Јовановић, о којем се у задње вријеме говори, да бн могао добити мандат за евентуални састав нове владе, изниб je испред делегата радикалног клуба захтјен д^ се имају што прије дониј ти и закони о помоћи земљорадничким задругама, и инвалидима, о заштити радника и о чиновницима. Само се no себи разумије, да међу хитне спада и изборни закон. У име Демократа изјавио je г ЈБуба Давидбвић да се о захтјевпма радикала даде преговарати, na и споразумјети, али да радикали морају нмати више разумијевања за захтјеве демокгата, у које у првом реду спада аграрна �Страна 2 Strana реформа у јужној Србији, реорганисаме радикалке странке, која још ни зација војскс и промјена личностн данас ннје ааузела никакова становојног министра. До дефинитивннх вишта о њој Изгледа, да je и ту no закључака уопће није дошло, али сриједн опробана тактика рад. странизгледа, да je нађсна платформа за ке, одноено њена шефа Пашића, да солуцију неодгодљивих питања, na препусги све времену н развоју приje тако успјело Пашићу, да отклони | лика, да они одлуче о том. Главни кризу бар до конца септембра, кад opran партнје, „Самоуправа" доноси ће се опет представницм обију гру- I вијести о тој акцији без икаква коментара, a друге радикалне новине ла наћи на окупу. прате je с извјесном симпатијом Док се je то рјешавало у Београду. у малим Римскам топлицама. a Taко се данас јасно непољавају у најновнје вријеме у Рогатачким. i два смијера, двије струје у нашој noПротић je сондирао терен за своју ' литици: Пашић-Прибичевикека, која будућу акцију. Он je водио полити- i би хтјела одржати радикалско-демочке разговоре с представницима хр- I кратски блок. и Протићева, која хоће ватске и словенскс опозицмје: Дрин- i споразум с Хрватима и Словенцима. ковићем. Трумбићем, Барићем м РаУ радикалским редовима има и дићем a у најновије вријеме у Ро- I једна трећа струја, која би хтјела, гатачкој Слатини с Радмћем и ТрумI да Протића измирн с ПатнИем и бићем. Измијењене су мислн између I да га увуче у владу, те да се тако њих о промјени режима, о ревизијк i ријеши овај cnop Тако се има туустава те о новим изборима. како мачнти пут др Јањића Протићу. кога бп се народ конзултирао о правцу je он у посљедње вријеме подувео. политике Али ни овај пут није доKoja ће од ових струја побмједити, шло ни до каквих формалних закљуне може се ништа стално рећи. чака у погледу формирања опозиПоилике су и сувише хаотнчне, a ционог блока. Према Протићевим изјавама дописнику „Автономисте*. глелишта појединих странака и шчности премало одређена и искристакоје смо и ми неки дан приопћили. овај бн блок имао да изгради уну- лизирана, да би се могле поставити макар и приближно вјеројатне комтарњу консолидацију државе тиме, што би створио споразум између | бипације Јесенас, кад отпочне рад Срба и Хрвата, те тако и ове no- | законодавне скупштине. ваљда ћемо тоње привукао државним пословима, 1 бити na чисту. уважнвши наравно код ревизије усHa крају нам je напоменути, да тава и хрватске и словенске захтјеве. оптимизам хрватског новинства, коAko су тачне новинске вијести. I јим прате Протићеву акцију, изгледа ! Протић je већ морао кренути из Po- i да нема реална основа. јер колико- i гатачке Слатине у Београд. да по- год се Протић држи no страни од ; крене свој лист. Тако би ова lipo- ' владина и парламентарног рада, он i гићева акција имала ступити у нову 1 још нигдје није одлучно иступио na i ни изјаве његове предетакницима : фазу. a њен успјех завнси наравно noppi осталог поглавито о држању I хрв тске опозиције нису дицидиране. ј Припреме за Краљев погреб. Краљ на одру Тијело краљево ie положено на олтар у Саборној цркви } Београду. Огромно мноштво народа сакупило се у покрајним улицама, кроз које се ула.чи одн<»сно излаеи из цркве. Пред црквом стражаре гардијски официри и пуш-« гају само једног no једног nocjeiника у њу Задржавање у унутрашњости je забрањено Унутрашњост цркве завита je сва у црнину, тако да je сва у потпуној тами. У средини цркве, опкољен почасно.м стражом гардијских и других војника смјештен je катафалк, који je окићен ивијећем, a око њега rope небројене свијеће. Над главом Крал>евом стоји огромна палма, a Његоио тијело покривено je тробојком у државним бојама. Пред катафалком на свиленим јастучићима леже краљевски инсигнији и одликовања. Свако јутро чинодејствује бројно свештенство no три службе. a цијели дан читају се молитве. У цркви, премда непрестано пролази свијет, ju тихо као у гробници. Ha одар до сада jpiu нису положсни никакви вијенци. премда he их бити више хиљада Припреме у Тополи Краљ ће бити сахрањен у породичној гробници Карађорђевића. у Тополи, у задужбини Опл^нцу. Ту се чине све припреме за свечану сах^ану Његовог мртвог тијела. Онамо je отпутовао један архитект, који je судјеловао и при изградњи задужбине, да отвори гробницу и удеси све што je потребно Број 324 Broj Л1РАВДА* - „PRAVDA" свијета Ha телеграфч je удешена носебна служба. која једино прима и отпрелга ове брзо*авке. Одасланства на спроводу До сад . нису приправљена никаква одасланства страних дворова, a изгледа ради тога што неће бити на спроводу Његовог Величанства Краља Александра, да ће та одасланства потпуно отпасти, те да he стране државе зас'*упати само њихови министрк у Београлу Говори се. да he на спровод доћи и једна чета францусккх војника. да одаде почаст француском резервном официру и витезу почасне легије, Његовом Величанстну Краљу Петру, али о томе на званнчном мјесту још није ништа повнато Опкина крфска одаслаће на спрое -д сноје нарочмто одасланство. ga u pritvoru, Šulja Kurta, koji je odveden. U svim selima vrše se pljačke na Čitavoj imovini muslimana. Ovo su prve vi jesti od tri »četiri sata djelovanja. Nasilja prelaze i na bosanski teritorij Muslimani bježe. Očekujem Vašu obavijest, da ste naredili, da se odmah učini kraj o* vom nasilju na nedužnom svijetu. Spaho. 16. ov. mj. dobio je od ministra unutrašnjih djela ovaj telegrafski odgovor: Ministar Spaho, Sarajevo. Naredio sam energične mere protiv bivših četnika, organizova? nih kao privremene žandare za go? njenje odmetnika. Ako ih stareši? ne ne mogu držati u ruci, za njihov rad podneti odgovornost. Biće ra^ stureni i vraćeni. Molim da u moju pravdoljubivost (fali tekst). Ministar unutrašnjih dela Sv. Pribićević. Istoga je dana ministar dr. Karamehmedović u dva maha govorio telefonski s minist. unutr. djela i tražio energične mjere protiv zli* kovača. Javio je u svoje i Spahino ime, da ne mogu snosit odgovor? nost za ovakova gadna nasilja nad muslimanima, te ne učini li im se odmah kraj, da uopće neće ni do? laziti u Beograd, a kamo li sjediti u kabinetu. Odgovoreno mu je, da ćc se smjesta poduzeti najoštrije mjere. Danas nas je min. Spaho telefon? ski izvijestio, da je svojim očima vidio stroga naređenja protiv zli? kovača, te da su isti stavljeni pred sud. Bilješke, S rađanja nedužnih. U zadnje doba, nakon donošenja zakona za zaštitu države, počele su upravne viasti premetačinama i progonima željezničkih činovnika i namještenika, koji su bili članovi njihove strukovne organizacije, radi komunizma. Mi ne želimo branit komuniste, niti se protivimo progo­ nima komunista, ali što hoćemo da ovdje istaknemo, jest to, da uz komu­ niste stradaju i potpuno nevini ljudi, koji su kriv.ijom drugih, pretpostav­ ljenih, zapali među komuniste. Imamo u rukama prepis depeše, kpju su dr. Ćutić, Petrović i Ličina razaslali god. 19:8. svima željezničkim uredima, a koja glasi: »Sastanak b.-h. z. Ž. obdržavan dne 19. XI. zaključio je u sporazumu sa Savezom b.-h. žeIjezničara jednoglasno, da je u najВан ск i знак жалости Јсдном prečem interesu sveukupnog Činovокружницом ПокраЈинске управе наništva, da svi želj. činovnici odmah ређено je сиим државним чиновниspomenutom savezu pristupe, jer se цима и службеницима, д.'1 до даљњег radi o staleškim stvarima, koje se ni нареЈјена имају да носе као ван.ски анак жалости приликоч смрти Ње- časa ne mogu odgađati U ime spomenute skupštine pozivamo sve druговог Величанства Краља црни флор око ругава. Официри носе црни флор gove činovnike, da u roku od 24 sata svoj pristup u Savez pnimence brzoвећ од сриједе. javno prijave telefonskoj kontroli. Dr. Одисланства из Босне и Хе^Ćutić, Petrović, Ličina1* Po savjetu цеговине Приликом погреба Њег. ovih ogromna je većina Željezn. činovВеличансгва отићи ће из сваког nika pristupila Savezu, koji se je ka­ округа наше покрајине no 12 одаsnije priključio komunističkoj partiji сланика у Београд, да узму учешћа Jugoslavije Videći to, pomenuta su на сахрани Великог Покојника. To gospoda istupila iz Saveza, ali nisu he бити службени лредставшши nonašla za vrijedno, da isto onako, kako јединих округа. који би имали да su pozvali na ustup, pozovu drugove замијене одасланства окружних саi na istup iz Saveza, nego su pustili, моуправних скупштина, које се код da ljudi, koji nisu bili dovoljno ni Небројене изјаве саучеигћа. нас још нису конституисале Осим obaviješteni o radu vodstva, ostanu u ових одаслаће и многа друштва и Влада и дворска канцеларија управо Savezu, te radi toga sada stradaju, корпорације своје нарочите одаслаie обасипана брзојавним изјавама Sta više, dr. Ćutić je onomadne vo­ нике у Београд. саучешћа из краљевине и са цијелог dio i istragu protiv osumnjičenih, koje je i on zaveo, a Ličina sada mirno sjedi u željezn. Direkciji kao šef odsjeka Među onima, koji se sada progone Povodom zadnjih nasilja na mu* Bešlagića, Rainu < obovića iz Medu? i radi komunizma ima pristaša svih na slimanskoin stanovništvu upravio rijećja, kotar Višegrađ u Bosni: ! Ših građanskih partija, a ima ih, koji Šulja Mandala iz ('rnogovića, srez se uopće i ne pačuju u politiku. Stoga je ministar dr. Spaho 15. o. mj. vaj brzojav: pribojski, i pobili ih. Bido Mandal pozivamo odgovorne faktore, a naro­ čito željezničku direkciju u Sarajevu, je isprebijan i krvav pobjegao. Ministar Pribićević, da učine potrebne mjere, kojima bi se Salih a Potura, hodžu opštinc pri? Beograd. onemogućilo proganjanje nedužnih že­ Nasilja u pribojskom srezu se ’ bojske, svezali su i odveli u potok, ljezničara, koji su tuđom krivnjom te ubili s osam metaka. nastavljaju. Izvršuju ih žandari, i među komuniste i da ovi ne Odvedeni su Medaga Osmana? zapali komite i sada naoružani seljaci. , moraju prigodom avansiranja i si snogić, Suljo Kurto, Suljo Arnautović Muslimanima, koji su molili, da po? siti posljedice, kojima nisu oni vinovnici. Kaši ministri protiv nasilja u Sandžaku. mognu potjeru odmetnika, oduže? i i ne zna se za njihovu sudbinu. te su i lovačke puške. U petak su i Silovali su na zvjerski način ženu odveli u šumu Muja Dedovića, Isu 1 Cazima Sejdića, koji je bez razlo? -ii 1 1 ' I ' i | i , ! ‘ { ! | I i I ; । > ; * | 1 . I j ! i I : i ! Gaskonski zec Stjepe Kobasice. Gaskonci su poznati radi svoje la- | ži, koja jc postala poslovičnom. Je< dna francuska priča veli, da je išao neki (»askonac sa svojim prijate? Ijcm i pričao rnu, kako jc vidio zc? ca kolik vola. Prijatelj jc znao, da jc to laž, ali da ga natjera, da sam priznadne svoju laž, počne ga stra? šiti govoreći, da svako, ko slaže, pa< nc s mosta, preko koga su oni imali preći, u vodu. Čuvši to (iaskonac. ispravi svoju priču u toliko, da zec nije bio baš kolik vo, ali da jc bio tako kolik tele. Prijatelj ga nakon male stanke opet podsjeti na mast, a ovaj Onda pode dalje, pa rekne, da nije ni kolik tele, nego će biti ko? lik ovan. Kad ga jc još jednom pri jatelj upozorio na pogibao, koja ga čeka radi laži. GasKonac priznadne. da je zcc, što ga jc vidio, bio obič? nc veličine kao i svi drugi zecovi. Tako vam jc slično i sa tvrdnjom Stjepe Kobasice, koju je neki dan iznio u beogradskim »Novostima«, o apstinenciji Spahine grupe kod glasanja o zakonu za zaštitu drža­ ve. Kad smo mu dokazali, da je to prosta laž. on jc u »Srp. Riječi« od 13. ov. mj. priznao svoju laž rije* cima: »Jednu omašku imam samo da ispravim. Članovi g. Spahine grupe nisu sc apstinirali prilikom glasanja zakona o zaštiti države, nego prilikom glasanja o poni? š t e n j u komunističkih po? s 1 a n i k a«. (Mislio je valjda: man« data komunističkih poslanika, jer koliko mi znamo, u skpustini se nije ni glasalo o poništenju komunistić? kih poslanika. Ta nisu oni žohari ni štakori!) Mi bismo sad mogli doku? inentarno dokazati, da ni tvrdnja da članovi Spahine grupe nisu gla* sali za poništenje mandata komun post, ni je istinita. Ali šta bi to ko? ristilo? Stjepo bi opet kao i Gasko* nac malo uzmakao, dok ne bi došao na to, da ustvrdi: Kod jednog gla­ sanja (da mu prištedimo lutanje, sa? mi ćemo mu reći: kog glasanja o iz? ručenju komun. poslanika sudu), komu nije prisustvovala ni polovica radikala i demokrata, koje se je obavilo nenadano oko dva sata po? slije podne, slučajno su falili člano? vi muslimanskog kluba, koji pripa? daju »Spahinoj grupi«. I eto iz toga je g. Kobasica napra? vio čitavu aferu, a ni sam ne zna. o čemu se je glasalo, kad su Članovi »Spahine grupe« bili odsutni. Među direktorima« naslov je jedne notice »Jug. Lista« od 14. ov гпј. gdje se iznosi slučaj dvojice direktora Stvar je tačno prikazana, samo imamo ispraviti to, da se ovdje ne radi o na­ tezanju dvojice direktora jednog te istog nadleštva, nego između bivšeg direktora jednog ureda, koji je avansirao i postao oberdirektor, i na nje­ govo mjesto imenovanog novog đirek tora- Oberdirektoru ne konvenira po punjenje njegovim avansom upražnjenog direktorskog mjesta, jer bi htio na dvije stalice sjediti: uživati beneficije novog i prijašnjeg položaja, te izdavati naloge i ujedno ih izvršavati, budući da po njemu bez’ ukaza postavljen: zamjenik ne može snositi odgovornost za svoj rad. Istina je. da g. oberdi­ rektor ima toliko drskosti, da usprkos ministarskim naređenjima neće da preda dekreta novom direktoru i đa ga uvede u dužnost „Jug. List* bi konsolidaciji prilika puno bolje po­ služio, kad bi ovakovu neposlušnost potčinjenih organa prema pretpostav Ijenim žigosao. nego što pravi viceve sa sporazumom „viadajućih stranaka**. Zaplotnjacima oko »Domovine«. I zadnje doba u nekoliko navra? ta jc zaplotnjaćka čeljad, što se ku? pi oko ^erifovc »Domovine« cinički napala na našu staru i uglednu po? rodicu 'reskeredžića u Travniku, a naročito na njezinog istaknutog člana bahribega, koji muževno sto? ji na putu niskim i egoističnim ci? Ijcvima šerifa Arnautovića. < odgovarati i nadmetati su sa Su? rifom i njegovim zaplotnjačkim pri? šipetljama, koji hi za hator svoje sićušne ambiciju bili u stanju ćuš* nuti nogom u sve ono, što je čovje? ku sveto, milo i drugo, »amo da se uzdignu ц narodu kao šuplje tikve na površinu vođe bilo bi smije Šno za poštena i ozbiljna čovjeka. Ali za hator istine, zahvalnosti i pieteta našoj staroj odžačkoj poro« dići J\ skeredžića s jedne strane i �т Број 324 Broj na prcdlog ogromne većine građana i seljaka muslimana s druge strane dužni smo ispred 99% muslimana ovoga kotara, koji stoje u našim re# dovima (a uvjereni smo, da se s nama solidariše isto toliki postotak i nemuštim ana) izjaviti slijedeće: 1. Najodlučnije osuđujemo za* plotnjaeko klevetanje i lažno piša* nje Serifove »Domovina protiv na* še stare i od pamtivijeka ugledne porodice Teskeredžića, čiji su čla# novi uvijek bili medu prvima u ra# du i borbi za narodnu stvar i 2. Odbijamo sa gnjušanjem sve podvale i objede, koje je Šerifovo kiepetalo zlobno iznijelo protiv Fahribega Teskeredžića, čiji rad, patriotizam i poštenje cijene i po* štuju svi pravedni ljudi, koji ga po# znaju. U Travniku, 12. avgusta. 1921. Kot odbor J. M. O. -Hrv. S’ozi“, koja govoreći o po „ПРАВЖ Мадрида, покорила су ce од своје вол.е Шпанцима тројица поглавица плсмена са својим људима. Арапско илсланство из Паластинс под водством Ћажим-паше и Хусејнпаше посјетило je недавно папу Бенедикта у Ватикану, a онда je пошло у Лондон. Ова ce je депутација запутила no Европи да пропагирају жељс, арапског пучанства Палестине које иду за тим, да ce Палестине не препуста Жидовима „Морнинг Пост“ приопћује разговоре с вођама изасланства? на које кемосе и миу идућемброју осврнути. Барањск* република. Hama je влада примила ових дана депутацију из Барање, која ce je прогласила самосталном релубликом. Ha прекјучерашњој сједници Мин je савјет ипак зак.Ђучио испажњење, јер не жели кршити мировних уговора, a подузео je кораке, да ce жељама Барање удовољи. Страна 3 Strana „PRAVDA" Odgoda putovanja mini­ stra dra Spahe u Krajinu. — Kako smo u prošlom broju javili, namjeravao je ministar trgovine i industrije g. dr. Spaho da obiđe neka mjesta u zapad­ noj Bosni i Krajini. Zbog smrti I Njegova Veličanstva Kralja po­ zvan je g. dr. Spaho iznenada ; u Beograd, pa je stoga morao ovo putovanje u Krajinu odgo­ diti. Slušateljima mualimsko-učite’jskog tečaja stavlja sa do znanja, da i će se popravni ispit održavati na 31. ; augusta o. god i to u Muslimanskom v.-m. sirotištu u Sarajevu. Na određeni dan trebaju svi kandi­ dati, koji imadu popravak, neizostav­ no pristuoiti ovome ispitu. — Odbor Mualimskog udruženja. Regrutovanje mladića rođenih koljima u Sandžaku između ostaloga 1901. g. za grad Sarajevo počet će veb i ovo: »Čudno je, megiutim, da 3 5.8. t. g. u 7 sati izjutra u palači Širite „Pravdu muslimanski prvaci mir« o i bezbrižno grad, općine. Tad će se pregledati i sjede na odgovornim mjestima, dok rođeni 1897.—1900 . koji dosad nisu biiedna raja gine, jer u zemlji nema bili regrutovani ili su bili proglašeni dovoljno energije da se razbojstvima privremeno nesposobnim. Potonji neka jednom stane na put" — poručujemo ponesu uvjerenje o nesposobnosti da ne zabada trn u zdravu nogu Mu­ Hranioci treba da povedu sve muške slimanski su prvaci svijesni svoje duž­ Članove obitelji iznad 1b godina Odi­ Bolesf Kralja Aleksa .dra nosti i oni je u punoj mjeri izvrša­ jeljeni zadrugari neka ponesu presudu Iz Pariza je došla vijest, da je ! o diobi ili poreznu knjižicu. Mogu se vaju. ali to ne dižu na veliki bubanj, niti prave sebi reklamu, kao Što to i Nj. VeL Kral. Aleksander obo- i tada prijaviti na pregled i obveznici licemjerno čini »Hrv. Sloga«, koja bi ; lio od upale slijepog crijeva. I, LI. i III. poziva, koji drže, da su пеhtjela da se prikaže većim prijateljem Povodom toga sazvana je skup- sposobn’, ponesavši sobom vojničke muslimana, nego Što su oni sami sebi. Regrutski spisak stoji na uvid ; ština za danas, da odredi par­ isprave. u poglavarstvu sobe br. 77. lamentarno i daslanstvo u Pa­ Izdavanje putnica. Putnice za pu­ riz, koje će primiti Kraljevu tovanje po Kraljevini izdavače se od zakletvu na Ustav. Ministar­ 20. Vili, kao i prije od 8—14 sati u ski je savjet zaključio, da se policijskoj direkciji soba broj 11. Po Грчко-турски рат Хавасова аген- odmah oda.šalju u Pariz dva podne neće se više izdavati putnice Radi ravnanja publike neka posluži ција јавља из Ангоре: Овђе ce тврди, beogradska stručnjaka kirurga, да турска војска не he започети koji će pomagati kod eventualne slijedeće: 1. Ona lica, koja imadu valjane le­ офензиву прије зиме. Према мишgitimacije s fotografijom, izdane po kom љењу вођа кемалистичке војске, ва- operacije Njeg. Vcdičanstva. nadleštvu kraljevine u g. 1921. kao i ља најприје настојати, да војска Na adresu naše općine. oni, koji imadu valjanu putnicu s fo­ остане у контакту са непријатељем, Zapuštenost nekad lijepog Seher* tografijom za inozemstvo, vidiranu iza очекујући зиму. За то he вријеме сви путеви у залеђу грчке војске Sarajeva postala je već poslovična. 20. jula 1^21. za putovanje unutar бити у тамошњим крајевима непро- Ona je postala takova, da se radi granica države, ne treba da traže još ходни, јер кише почињу падати већ у nje moramo stidjeti stranaca, koji posebnu objavu za putovanje po unu­ октобру. Жељезничке пруге и очако dođu da vide »ljepote« Sarajeva. trašnjosti. 2. Ona lica, koja imadu objavu za су већ данас готово неупорабиве Nu stanje, u koje su nemarom naše услијед операције кемалистичких ка- općine dovedeni gornji dijelovi gra= putovanje u bilo koje mjesto i natrag da. dijelovi, koje nastavaju gotovo u Kraljevini, ne moraju davati ponovno валеријских летећих одјела. Хавасова агенција јавл.а из Ца- isključivo muslimani, više je nego li vidirati objavu za povratak. риграда: Турска топњача „Превеза* skandalozno. Ulice su ondje tako Izlet Hurljetovih naučnika. Hurјучер je допловила пред луку Мидиа, zapuštene, da ljudi, koji su osuđeni rijjet je priredio 7. o. mj. izlet s na­ da njima prolaze, mogu usred dana те je бомбардирала непријатељске воučnicima na Faleticu. gdje su se na­ јарне и складишта Више грчких тор- vrat slomiti, a na večer se nitko i učnici vrlo ugodno zabavljali, i gdje ne usuđuje na ulicu. пиљарки и разарача дало ce у поPrimjera radi spomenućemo uli­ su ih gg Bulić i Sokolović učili raz­ тјеру за турском топњачом, којој Je ličitim igrama i pristojnu ponašanju. cu od Ploče do na Vratnik#Mejdan међутим успјело, да ce неоштекена Naučnici se vrijednom i požrtvovnom Nju su da ironija bude veća врати својој бази. Hurrijjetovu odboru naitoplije zahva­ pred više nego mjesec dana nasuli Према вијестима, што их je паljuju. oštrim krupnim šoderoin i dalje ni Domaće vijesti Za porodicu. Omerbeg Kulenovit trgovac i posjednik Politički pregled риски „Екселсиор“ добио од свог цариградског дописника, јасно je, да su ništa ni poduzimali: ulica je po= грчка војска напредује једино с ен- stala za mnogobrojne stanovnike глеском цомоћу. Значајно je, да грчка Vratnika gotovo neprohodnom, taвојска није досад никад имала тан- ko da su prolaznici upućeni na je кова (оклопљених аутомобила), a dva 20 ~25 cm široki »trotoir«. Drugi lijepi primjer je predio od ови, које сада употребљује. енглеске kafane u Aledresetima kroz Sunv су провенијенције. bul Česma mahalu do gore sporne? Албанско питање пред Саве- nute ulice. Ondje je popravljen je? аом Народа Јављају из Женеве, да dan vrlo mali dio počam od kafane je албанска влада као члан друштва i pušten prvoj većoj kiši, da ona народа рекламирала на основу чла- usposavi status quo. на 11. пакта о друштву народа, 1 ovako bi se dali dalje nizati sve савјет друштва народа, да интерве- ljepši i ljepši primjeri »rada« naše нише у циљу одржаваља мира из- općine. међу Албаније и Краљевине Срба, Ne bi zgorega bilo kad bi se neko Хрвата и Словенаца, који je угро- od gospođe kormilara naše općine жен извјесним недавним догађајима zaputio malo na šetnju u navedene у Сјеверној Албанмји Сходно про- dijelove grada i osvjedočio se o iz писима пакта, предсједник савјета nesenom. диуштва народа одлучио je, да ce Osjećamo za svoju dužnost, da ово питање унесе у дневни ред за na gore izneseno upozorimo kormi идући састанак савјега, који he ce lare naše općine zahtijevajući, da одржати у Жепеви I септембра se bar od strane općine prestane Обадвије владе биће позване да по- jednom za uvijek s maćuhinskim шаљу делегате да учествују у рас- tretiranjem muslimanskog dijela прављањима савјета no овом пред- građanstva, te da se smjesta naloži мету. građevinskom odsjeku, da po svo* Положај у Мароку. Ilo задњим jim organima pregleda jadno stanje вијестима из Марока умирнла ce ulica u gornjim dijelovima grada i борба на свии одсјецима фронта. У da s popravcima odmah počne, a Мелили ce очекује девет батаљона, već započete jednom dovrši. Upozorili bismo uzgred, da se ob# na ће тако онда да буде тамо 25.000 људм без коњице, артиљерије, ин- žirom na strmenitost ulica malo so# жињерије, помоћних чета, легије lidnije radi, nego je to dosad činje# странацв и урођеничких чета. Шпан- no. jer je bez svrhe nasipati ovako* ци желе да започну борбу тек кон* ve ulice ilovačom zemljom, koju цем овог мјесеца, до када ce оче- prva veća kiše odnese i onda imate кује долазак ратног материјала из staro stanje. Zasad ovoliko. Upozorismo i če* Француске, којег ова држава даје у • име огплате дуга. Ilo вијести из kamo. našim neprežaljenim sinom, ne­ vinom žrtvom razbojničke ruke. Naročitu hvalu iskazujemo građanstvu u Kulen-Vakufu, koje je pokazalo osobitu usrdnost, zatim narodnim poslanicima dr. Džaferu Kulehoviću, Huseinu Aliću, Fehimu Kurbegoviću i Nuriji Pozdercu; trgov. tvrtci Brunner Jakov i sinevi, a na­ ročito njenom direktoru, te ban­ karskoj radnji Veselinović i Pavlović — „Kol miali“ hrv. trg. d. d. u Zagrebu: Rašid ef. Šaćiragiću, pristavu u Žepču, Iliji KovaČeviću pristavu u Kuvesdinu, Huseinu Kulene viču, cin. poreznog ureda u Zenici, Mi­ hajlu Maticu, čin. Srpske Banke u Novoj Gradišci i Mujagi Bahtijareviću, bank. čin. u Cazinu. Zahvaljujemo se našim dra­ gim Krupskim građanima, koji nam usmeno ili pismeno izraziše svoje saučesće i koji nam još i danas svojim plemenitim i utješljivim riječima liječe te­ ške boli roditeljskog srca za vrijednim i nezaboravnim rahmetlijom. U B. Krupi, 10. VIII. 1921. Javna zahvala. ■ j I I ! Ovim se putem najljepše za­ hvaljujem sarajevskom muslimanskom društvu „El-Kameru“, koje mi je priskočilo u pomoć svotom od K 3114 — prilikom zločinačkom rukom podmetnutog mi požara, k< ii mi je kuću i sve moje pokretnine uništio. U Kalinoviku, 6. aug. 1921. Abdibeg Čengić, imam Knjige i novine. Zaratustrin rat. Pod ovim naslo। vom izašla je knjiga pjesama Mihaila i Mirona, gimn. prof., u vrlo ukusnom izdanju u Sarajevu. O ovoj knjizi progovorićemo opširnije u našem listu. Knjiga ima 6 štampanih tabaka, a ci­ jena joj je 6 dinara, za preprodavaoce | 5 dinara. Knjiga se može naručiti kod Puštanje krvi neljekarima zabra# samoga pisca: Velika gimnazija u Sa­ njeno. Ministar narodnog zdravlja rajevu i u knjižari 1 Đurđevića. A zabranio je puštanje krvi nekvalifi* šalje se samo uz pouzeće. kovanim licima i neljekarima, pošto se izvršivanje puštanja krvi ima iz# vršiti strogo aseptički. Nestručnim licima, pa makar i pod nadzorom Ijekara, ovaj se posao dozvoliti ne smije, jer narav ovoga posla izisku# je, da samo Ijekar puštan je krvi vr# I siti može. Siječenje krvnog suda, stavljanje kapica i rogova ima se smatrati kirurškom operacijom, koju smije po postojećim propisi? ma izvršivati jedino i isključivo Ijekar. ■ Školski pribor, km i sve 1 školske potrebštine, knjige itd. ; debija se uz veoma jeftine ci­ I jene u knjižari Daniel i A. i Kajon, Sarajevo, Kralja Petra I | ulica 19. Narudžbe iz vana izvišuju se 1 brzo i tačno: pa kovanje se ne : računa. | ' | Agrarna direkcija za Bosnu i Her_ _ _ _ _ _ _ _ tegovinu._ _ _ _ _ _ _ Broj -347.21. Sarajevo, 16. augusta 19^2. Davanje avansa na naknade za biv«a kmetovska selišta Oglas Agrarna Direkcija dala je putem jav­ nost) kao i uredovnim putem preko kotarskih ureda svestrano proglasiti uvjete, pod koiim se mogu dati avansi potrebnim sopstvenicima. Avans za sopstvenike kategorije II.—XXVIII. vezan je uz ove uvjete: 1. Dotična stranka mora da podnese propisno biljegovanu mol­ bu putem svog nadležnog ko­ tarskog ureda, u kojoj treba na­ vesti razlog hitne potrebe, koju mora kotarski ured zvanično da potvrdi. 2. Molbenici treba priklopili slijedeće priloge: a) gruntovne izvatke za ona bivša kmetovska selišta, za koja se 'Tužni i žalosni zbog ubistva traži avans sa oznakom svih suvla­ snika i cijele teretovnice (ne treba sina dakka* pridonijeti sve gruntovne iz­ vatke nego samo one, koji se daju (»vini se putem zahvaljujemo najlakše tretirati, jer su primjerice bez svim prijateljima, koji nam iz- . suvlasnika ili bez tereta). b) uvjerenje evidencije katastra zem­ raziše tom prigodom svoje sa- ljišnog poreza o visini propisne učešće, i koji su nam dali prvu zemljarine godine 1918. za dotične neutjehu u neizmjernoj tuzi za I kretnine, za koje se traži avans. Javna zahvala. Mustaibega �2. U tom iskazu treba označiti svotu, koja je neophodno potrebna za uzdržavanje te porodice za vr i je me od idućih 4-0 sedmica. 3. U iskaz treba kotarski ured da pod ličnom odgovornošću kotarskog upravitelja uvrsti podatke za prosu­ đivanje visine eventualne naknade, i to jesu: a) Ime i prezime, te očevo ime; b) boravište, (mjesto, ulica, kućni br ); c) brojevi gruntovnih uložaka, te oznaka d-jela eventualnog suvlasnika. d) visina zemljarine, koja je propi sana na svaki gruntovni uložak po­ jedinog arka; e) oznaka event tereta radi prosu­ đivanja. da li se usprkos tereta može još da daje avans. Kotarski uredi imadu i ove molbe­ nice što hitnije ispitati, da li odgovareju propisima ovog raspisa i nakon zvanične potvrde hitne potrebe treba da predlože svaku molbe niču što prve i neposredno Agrarnoj Direkciji na likvidiranje nu nije isključena mogućnost, da imade i sopstvenika viših kategorija, kod kojih postoji također neophodno hitna potreba za uzdržavanje egzisten­ cije porod-ce, - daklen kti uvjet kao i kod skraćenog postupka za sopstve­ nike 1 kategorije Takovi sopstvenici viših kategorija, kojima je možda ne­ zgodno i odveć d. gotraino. da dobave sve propisane prilog' za redoviti avans, mogu na njihov zahtjev da se uvaže na jednak način kao i najpotrebniji sopstvenici l. kategorije, daklen da im se ograniči avans na neophodnu po­ trebu za uzdržavanje porodice za vri­ jeme od 4—6 sedmica, te se u tako­ vom slučaju jednako mogu da uvrste u iskaz najpotrebnijih sopstvenika 1. c) Ako imade molitelj suvlasnika, mora da predleži z a j e d n i č k a m o 1ba svih suvlasnika (eventualno putem punomoći). Ako pako molitelj živi u zasebnom kućanstvu i traži avans na svoj dio, treba pridonijeti općinsko uvjerenje, di živi u odjeljenom i zasebnom kućanstvu bar od 25/11. 1919 Istinitost ovog uvjerenja treba da potvrdi nadležna policijska vlast (kotarski ured, ispostava. d^ Ako imade glasom teretovnice predloženih grunt. izvadaka tereta, treba da piidonese molitelj sudbeno ovjeroviieno očitovanje dotičnog vje­ rovnika. da je sporazuman, da se molioca isplati zamoljeni avans. Ako je pako molitel u zgodnije, može prido­ nijeti mjesto ove privole i sudbeno ovjerovljeni obračun vjerovnika. e) U molbenici treba o-načiti tačno adresu (boravište, ulica, kućni broj/, pod kojim se Želi doznaka avansa. Kotarskim je uredima stavljeno u dužnost, da sve podnešene molbenice što hitnije ispitaju, da li odgovaraju ovim propisima, te će nakon zvanične potvrde hitne potrebe svaku molbenicu što prije i neposredno predložiti Agrarnoj Direkciji na likvidaciju. I za sopstvenike i. katego­ rije data je mogućnost, da im se do­ znače avansi u slučaju dokazane neop­ hodne potrebe u svrhu uzdržavanja egzistencije i to pod slijedećim uslovima: i. Kotarski uredi imadu da sastave iskaz onih pripadnika I. ka­ tegorije. koji više n e m a j u n ikakovih drugih sredstava za uzdržavanje svojih porodica, nego su apsolutno upućeni na naknadu za bivša svoja kmetovska selišta. Kao kategorije. Kako se daklen iz svih tih propisa jasno vid’, treba sve molbe podnijeti putem nadležnog kotarskog ureda, koji apsolutno mora da po­ tvrdi i svhu avansa, a hitan postupak je osiguran, jer kotarski uredi imadu da predlože molbenice odmah, a Agrarna Direkcija likvidira tako in­ struirane molDe bezodvlačno i dozna­ čuje avaos na adresu stranke putem poštanske štedionice. Premda su svi ti propisi opetovno objavljeni i posve jasni, događa se ipak, da doputuju stranke u Sarajevo, da neposredno Agrarnoj Direkciji pod nesu svoje molbe. Usljed ovog protupropisnog postupka nc samo da se stvar beskorisno zavlačuje, jer molbe moraju natrag na kotarski ured, da se s njima propisno postupi, nego po­ vrh toga stranke gube i vrijeme i no­ vac za svoj bezuspješni put agrarnoj Direkciji. S toga se prema naređenju Mini­ starstva za Agrarnu Refo mu broj 24.150 od 13. augusta o. g. upozora­ vaju svi reflektaoti na avanse, da se najtačnije pridržavaju gornjih uvjeta, ako žele da dođu do novaca. Sistematićka likvidaci^počela je u Sarajevu 6. o. mj., te će isto tako sli­ jediti opća likvidacija u provinciji. Agrarni Direktor: Dr. Feifalik. iz bolje kuće traži knjižara i papirnica Daniel i Д. Кајоп .... Sarajevo------- ~ Kralja Petra ulica 19. OGLASI U .PRAVDI imaju najbolji uspjeh. „Pravda” je najrašireniji muslimanski listu našoj državi, »Pravdu« Čitaju svi muslimani. U vlastitom interesu je svakom trgovcu da oglašuje u „Р г a v d i“ kace, bureta, Muslimani i muslimanke grada Sarajeva, sjetite se vašega „MERHAMETA". brat Naučnika Radimo nova te stara popravljamo. — Kome treba neka se izvoli obratiti na Hedža Smajlovića-Babanovića i dr, bsčvar — Visoko. bratu podobni, bez razlike, treba da su naši zubi. Nema Ijepog čovjeka f osobe bez Ijepth zubi a Ijepih zubi bez praktično prokušane i od autoriteta najbolje preporučene: ELIDA-paste za zube. Zastupnik za Bosnu i Hercegovinu Hlbert Vita Leui, Sarajevo, Despića ul. 1 5BOBOIQIOIOIOBOIQIC> Q GLASI VANJE -j PAMUK [ pređeni bijeli br. 6 42 Tira plavkasta i bijela br. 6 40 Mul bijeli br 3 12. Mdfiz, kao 1 sve ustale vrsti dobije se jeftino kod A. Romano — Zagreb « BLOCKNER-OVB koja je bila skoro 25 godina zabranjena u Bosni i Hercegovini od danas se smije slobodno prodavati u cijeloj kraljevini. Nudi samo na vagone i dok zaliha traje Agenturna radnja Milan V Perendija ; Sarajevo, Ćukovića ul 10., Telefon 646 Jurišićeva br. 6. — Telefon br. 3 — 98. (1-3) u novinama obavlja po- ■ uzdano staro uvedeni ■ zavod za oglašivanje Zagreb, Jurjevska ul. 31. Telefon 21—65. :: Generalno oglasno zastupstvo za preko iOtu- i inozemnih listova lOSOflOBOIOIOEOaOIOI Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina. Potpuno uplaćena dionička glavnica K 20,000.000 104 Ulošci preko K 25,000.000' . Pričuve preko K4,000.000 - Pupilarno siguran.-Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma — Daje sezonske i razne druge kredite. — IzvrŠuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. Muslimansha trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu Središnjica: Sarajevo. Pupilarno siguran zavod. Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Dionička glavnica 1o.ooo.ooo kruna. Pričuve 600.000 kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.— Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute I vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo -Interurbantelefon: ZIV Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija D. i A. Kajon. Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/d763d554d610992b54eb93ad75bc1491.pdf 0597d17d14ada8df4d59db2a3e91be60 PDF Text Text £Q<Jarina u gotovu plaćena PRAVDA гл . ОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Вгсл 87 (325) Sarajevo, utorak, 23. augusta 1921. (18. Zil hidže 1339.) Sloboda štampe °licijska direkcija za Bo? snu i Hercegovinu. Brgj 31870/21 dne 20./8. 21. Periodičkog štampanog spisa »Pravda« broj 86 od 20./8. 1921. članak »Nasilja se nad muslimanima na? stavljaju« (i sam naslov) od »Nasilja se nad musli? manima nastavljaju« do »obraz i imetak« uzapćuje se predhodno po naredbi državnog odvjetništva u Sarajevu po čl. 13. 138 Us? tava, jer cijeli sadržaj i smjer gornjega članka tvo? ri učin prestupka iz § 103. srp. zakona. Kad se je u svoje vrijeme ras? pravljalo u Ustavnom odboru o građanskim slobodama, naš je po? slanički klub na usta svoga pred? stavnika izjavio, da bismo mi bili zadovoljni i s kudikamo ograniče? nijim papirnatim sloboštinama, sa? mo kad bi se za te sloboštine dala garancija, da će se one i poštivati. Za to nam je dalo razloga dvogo? dišnje iskustvo prije donošenja ustava, a ispravnost toga stanovi? šta potvrđuju nam pojave, koje se svaki dan ponavljaju nakon dono? Senja ustava. Da o ovoj temi danas pišemo, dala nam je povoda zapljena pro? šlog broja našeg lista, gdje smo u uvodnom članku upozorili g. mini? stra unutrašnjih Idjela na zadnje događaje u Sandžaku i tražili, da se jednom učini kraj tomu. Kako se vidi iz riješenja pol. direkcije, ko? je donosimo kao moto 4ovom član? ku, cijeli je uvodnik od naslova do zadnje riječi zaplijenjen. U.obraz? loženju spominje se, da se ovo u? zapčenje temelji na 13. i 138. članu ustava i na § 103. srp. kaznenog za? kona. Mi ćemo ovdje doslovno do? nijeti oba ova člana, da se vidi, ra? di čega se može zabraniti rastura? nje štampanih spisa. Član 13. Ustava glasi: »Štampa je slobodna. Ne može se ustanoviti nikakva preventivna mera koja sprečava izlazenje, prodaju i rasturanje spi? sa i novina. Cenzura se može usta? noviti samo za vreme rata ili mo? bilizacije i to za stvari zakonom u? napred predviđene. Zabranjuje se rasturanje i prodavanje novina ili štampanih spisa, koji sadrže: uv redu Vladaoca ili članova Kraljev skog Doma, stranih državnih po? glavara, Narodne Skupštine, nepo? sredno pozivanje građana da silom menjaju Ustav ili zemaljske zako? ne, ili sadrže tešku povredu javno? ga morala. Ali u tim slučajevima, vlast je dužna za 24 časa po izvr? šenju zabrane sprovesti delo sudu, a ovaj je dužan takođe za 24 časa osnažiti ili poništiti zabranu. 1 protivnom slučaju smatra se, da je zabrana dignuta. Redovni sudovi odlučuju o naknadi nezavisno od sudske odluke o oništenju zabrane. Za krivice štampom učinjene od? govara ju: pisac, urednik, štampar, izdavač i rasturač. Naročitim za? konom o štampi odrediće se. kad će i u kojim slučajevima koje od napred pobrojanih lica i na koji na? čin odgovarati za krivice štampom učinjene. Sve krivice štampom uči? njene sudiće redovni sudovi«. Član 138. glasi: . »Može se zabraniti izlazenje, od? Zakonski predlog u tom smislu, ako bude potrebe, podnijeću ja li? čno, jer mi je to, kao bivšem iz? vestiocu i redaktoru vladinoga na? crta Ustava i moralna i politička dužnost«. Šikaniranje štampe pogotovu je nepravedno i stvara zlu krv, kad je ono ograničeno samo na jedan dio. Dok beogradske novine smiju jav? no pozivati vlast, da poduzme mje? re, kako bi se muslimansko stanov? ništvo Južne Srbije istrijebilo; dok Cicvariu u »Beogr. Dnevniku« srni? je tražiti, da se ustavne slobode pro? tegnu samo na Sumadiju, a da se za ostale dijelove države uvede dikta? tura; dok isti Cicvarić smije javno u novinama napadati i same mini? stre, nazivati ih najpogrdnijim i? menima i iznositi protiv njih naj? gadnije klevete, dok »Balkan« srni? je javno propovijedati, da se naša država treba iznutra izgraditi »og? njem i mačem«; dok je beogradskoj štampi dozvoljeno, da može naj? škandaloznije afere državnih ure? da iznositi i javno ih žigosati — do? tle nama nije slobodno ni bjeloda? na fakta, zloporabe pojedinih orga? na i protuzakonito postupanje pre? ma muslimana, iznijeti. Ima li tu i trun jednakosti i liberalizma?* Neka nam na ovo odgovori g. drž. odvjetnik, i mi mu dajemo ča? snu riječ, da u svom listu nećemo ništa drugo u buduće donositi ne? go policijske oglase i naređenja i hvalospjeve raznim komitama, žan? darmima i sreskim načelnicima . To je eklatantan dokaz. da tvorcima 1 stava nije bilo ni na kraj pameti, da ovim članovima pri? ječe javnu kritiku rada državnih organa. I kad to pojedini organi ipak čine, oni nemaju prava, da se pozivaju na ustav ni na zakone, koji su proti njemu, jer ustav u svom 142. članu izrijekom veli: »O đ toga dana prestaju važiti svi pravni propisi.koji bi bili njemu protivni«. nosno rasturanje novina i štampa* nih spisa, koji izazivaju: mržnju protiv države kao celine, verski ili (plemenski razdor, a tako isto i kad posredno pozivaju građane da si? lom menjaju Ustav ili zemaljske zakone, samo ako se iz napisa oče? vidno vidi, da se njime ide na ta? ko pozivanje građana. Propis čl. 13. st. 3. o izvršenju zabrane važi i ov? dc. Kada prestane naročita potre? ba ovi se propisi mogu ukinuti za? kononw. Dakle, kako se vidi iz ovih čla? nova, za uzapćenje moraju posto? jati ovi slučajevi: uvreda Veličan? stva ili članova Kraljevskog Doma, stranih državnih poglavra, Narod? ne Skupštine, neposredno pozivanje građana da silom mijenjaju Ustav, ili zemaljske zakone, ili sadrže te? šku povredu javnoga morala. Ili pak prema čl. 138. može se zabra? niti rasturanje spisa, koji izaziva? ju mržnju protiv države kao cjeli? ne, vjerski ili plemenski razdor, a tako isto i kad posrednu pozivaju građane da silom mijenjan ustav ili zemaljske zakone, samo ako se iz "napisa očevidno vidi, da sc nime ide na tako pozivanje građana. Sa? mo žalim, što ne smijem iznijeti pred objektivnu javnost cijeli čla? nak, pa da se odmah jasno vidi, da ni jedan od citiranih slučajeva ne dolazi u tom članku. Jednostavno iznošenje činjenica, upozoravanje odgovornih faktora na protuzako? nitost, koju vrše i pomažu državni organi i zahtjev, da se to u buduće spriječi smatrao je naš revni dr? žavni odvjetnik kao prestupak i na? ložio zapljenu lista. Zaista, ovdje ‘ čovjeku pamet staje. Iz ovoga se | jasno vidi, da se upravne vlasti | smatraju neprikosnovenim, te da priječe i samu kritiku svoga rada. , Šta više, kad čovjek vidi proga? ' njanje štampe, koje je u zadnje vri? ! jeme uzelo maha na sve strane, do? j laži do uvjerenja, da se sve one mjere, koje su određene protiv ko? { munista, najegzaktnije primjenju? ju protiv svih opozicionih, naroči? to prečanskih novina. Obustava i Već na par dana prije pogreba, po­ »Hrvatskog Lista« u Osijeku, »Gra₽ ; ničara« u Novoj Gradiški, »Slobod? čele su se sticati ogromne mase na­ iz cijele države u prestolnicu. nog Građanina« u Varaždinu, ne? * roda Biće da je došlo iz provincije oko prestane zapljene »Hrvata«, »Ob? ; 100.000 duša, da isprate svog ljublje­ zora«, »Jutarnjeg Lista«, »Narod? nog Kralja. ne Politike« u Zagrebu, »Republi do 6 sati iz jutra jučer bile su ke« i još nekih listova u Beogradu, sveVeć ulice, kojima je prolazio sprovod, a da i ne govorim o slovenačkim i zauzete. Vojska je pravila špalir, a drugim pokrajinskim listovima, u? ! žandarmi držali uzoran red. pucu ju nas, da je reakcija najgore Odaslanici iz svih krajeva u narod­ vrsti odozgor na pomolu. To uvi? daju i istaknutiji i objektivniji ra? nim nošnjama sakupili su se oko Sa­ dikali, pa žigošu ovakav postupak borne crkve. Čim su prispjeli članovi naših vlasti. Dr. L. Marković, re? kraljevske obitelji, započelo je u crkvi daktor našeg ustava, osuđujući u opijelo, koje je činodejstvovao patri»Samoupravi« od 17. o. mj. proiz? : jarha Dimitrije uz asistenciju svih pravoljno tumačenje ustava naših vla? voslavnih episkopa i vladika i u pri­ sti u pogledu obustave »llrv. Li? sutnosti najviših vjerskih dostojanstve­ sta«, veli ovo: »N i u k o m s 1 u č a? i nika svih vjera u državi, koji su po ju ne bi radikalni poslani? i programu sudjelovali ovom obredu. Nakod opijela svrstana je veličan­ c i glasali za jedan propis । koji bi. ako bi se o v a k o t u? ■ stvena pogrebna povorka- Gardiste su m a č i o, značio uništenje ; iznijeli lijes Kraljev iz crkve i postas 1 o b o d e š t a m p e z a k o j u s e ; vili ga na lafetu, obavijenu državnom radikalna stranka toliko zastavom, a vukao ju je vod Kraljeve b o r i 1 a«. U pogled« pogrešnog garde. Komandant pogreba, vojvoda tumačenja i zlorabljenja čl. 138. Us? ’ Stepa Stepanović, jahao je na čelu. tava, na koji se riješenja o uzapće? Za njim je išao odio vojske i Sokola nju najviše pozivlju, veli dr. Mar? | i 8 kompanija s nebrojenim prekra­ ković: »Treba naime putem zako? snim vijencima. Iza toga pjevačka druna ukinuti čl. 138, kad se on ne pri? štva, svećenstvo svih vjera. Iza kov­ menjuje onako kako ga je Ustavo? čega je išao prvi kraljević Đorđe, a za njim Velika Kneginja Jelena u crnini, tvorna Skupština donijela. , I I ; I I ! i ; j i ' Pojedini broj K 2'— Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: za našu državu godišnje K 200.—, na pola godine K 100.— ; za inozemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. ćekovnl račun post, štedionice 1119 Godina 111. Nas naročito čude ove mjere protiv našega lista, dakle organa vladine stranke, koja je svojim ra? dom nebrojeno puta dokazala, da je za ovu državu, za njeno jedin? stvo i za konsolidaciju prilika u njoj. Njoj se bar ne mogu impu? tirati antidržavni, separatistički i si, motivi. Kako je uzapćivanje našeg lista bezrazložno i nekonsekventno, naj* bolje svjedoče ove činjenice: 1. U uvodu se čisto teoretski govori o zadaći države. Na drugom se mje? stu govori o kačacima i priznaje, da ih treba pod svaku cijenu istrijebi? ti. Na koncu se ističe naša lojalnost i vijcrnost prema državi. Pa je i ovakove stavove g. cenzor uzaptio. 2. Naslov je članku stvarno isti kao i početne riječi brzojava, koga je min. Spaho upravio ministru Pribi? ćeviću, a koga smo mi u istom bro? ju donijeli i koji nije bio zaplije? njen. Isto tako je pričanje događa? ja kao i u brzojavu samo malo op? šimi je. I dok se i to pričanje u član? ku plijeni, u brzojavu se ostavlja. Ako se nastavi ovakovim progo? nima. jasno je, da će većina novi? na. koje neće na sve aminati, mo? rati da prestane izlaziti, jer će ih na to prisiliti ogromni materijalni izdaci, koje zapljene sobom dono? se. Ali smo uvjereni, da ni u tom slučaju, neće prestati kritika javno? sti o pojedinim greškama naših vlasti. Kao što sc sunce ne da dla? nom začepiti, tako se ni nezado? voljstvo s postupcima pojedinih organa ne može ugušiti zapljenama novina. Cenzurovom olovkom iz? bijeljeni papir često puta više go? vori i jače djeluje nego crna štam? parska slova. »Štampa je slobodna« veli us? tav u 13. članu, a u 142. veli se: — »vlastima, pak, zapovedamo, da po njemu postupaju a svima i svakome da mu se pokoravaju«. I ko prvi gazi ustav? Vlasti. Hamzalija Ajanovi^, nar. posanik. Pogreb Nj. V. Kralja Petra Velikog. koju je vodio ispod ruke Knez Arsen Pored njih je išao princ Pavle u uni­ formi gard. potporučnika. Princ Đorđe bio je silno ganut, a Kneginja Jelena plakala je. Iza njih je išla vlada, odaslanstva stranih država, i to: Čeho, slovačke, Rumunjske, Grčke i Italije, (dok je odaslanik Francuske maršal Franchet d’Esperey zakasnio i prispio istom sinoć u Beograd), diplomatski kor, nar. poslanici i t d. , | i ! i | j Dirljivo je bilo gledati skupinu od dvadesetak ustaša iz Krajine u narodnim odijelima, koji su došli da odadu posljednju počast svom negdašnjem četovođi Petru Mrko? njiću. Sinjski halkari u zlatom iz? vezenim odijelima, Crnogorci i Za? gorski seljaci, sa svojim živopis? nim nošnjama, davali su uistinu pompoznoj povorci naročiti čar. Stigavši na kolodvor, patrijarha Dimitrije odslužio je kratko opije? lo, a po tom je kovčeg prenesen u naročiti, iznutra crninom drapira? ni, a s vana crnim zastavama iski­ ćen vagon. Za vrijeme cijele svečanosti pu? cali su topovi sa grada i s monito? ra na Dunavu, a iznad Beograda kružilo je 8 aeroplana. Kad je voz krenuo, iz stotine ti? suca grla orili su poklici: »Slava �Страна 2 Strana _____________ „ПРАВДА" — „PRAVDA" znanja ili iz demagogije. Ako je iz neznanja, to je sramota za jedan list, koji se prikazuje kao da stoji na pri­ ličnoj visini i koji svako pitanje najpomnije svestrano prouči, pa onda o njemu piše. Ako je iz demagogije, to Onda znači, da je i ona pala u blato nemorala, u komu se kotrljaju i mnogi Tako su zemni ostanci najvećeg drugi, kojima je strast zaslijepila ra­ Sina Otadžbine uz učestvovanje i zum. A sada da čujemo sam članak, najdublju žalost cijelog naroda bili . koji od drugog odlomka glasi u cije­ losti: predani majci zemlji. „Sarajevski „Težački Pokret" list Saveza Zemljoradnika u Bosni i Her­ cegovini donaša u broju 13. od 28. jula o. g. sliku ruševina jednog težač­ kog doma i pod slikom ove redove: „Gornja slika predstavlja težačku Beograd, 21. avgusta. Njegovo Dočekavši tu najveću nagradu porodicu iz Ričica, srez trav­ Veličanstvo Kralj Aleksandar dao i od Svemogućeg Boga za bezprimen nički. ŽiveKovača preko 120 godina kao je na 17. o. mj. ovaj proglas naro? ne žrtve Svoje i Svoga naroda, s kmetovi HadŽi Rifat ef. Smailkadića, kojim je delio zlo i dobro. Moj uz* koji je zemlju Kovača du: silom pobegluvišeni Roditelj mirno je zaklopio Moine dragom narodu! čio prije 15 godina kad je bio načel­ Svoje oči. Slomljen velikim naporima, koje Stupajući po 56. članu Zemalj* nik Travnika. Na 9. V. o. g., došla je je od Njega iziskivala predana slu* skog Ustava na upražnjeni Presto komisija sa žandarima i izbacila cijelu žba narodu i otadžbini, ispustio je i primajući Kraljevsku Vlast u porodicu Kovača iz kuće, a onda je Moj mili Roditelj. Njegovo Veli* Svoje ruke, objavljujem Mom dra* siloviti „hadžija" đoneo slamu i pred čanstvo Kralj Petar 1. Svoju ple* gom Narodu da ću. veran idealima komisijom i cijelim selom smijući se menitu dušu. Svoga oca čuvati ustavne slobode i zapalio kuću sa tri strane. Na slici se Ni pod najtežim udarcima sudbi* prava građana, štititi državno je* vide ostaci zidova zapaljene kuće i tužna poredica Kovača. Radikali su ne nije se Moj Otac pokolebao u dinstvo i bditi na svima tekovina* dali begovima 1200 milijuna svojoj vernosti i narodnoj zavet* ma narodnim, koje su Mi u ama* krunabogatim u ime socijalne pravde, ali što noj misli. On je u danima najve* net predane. će hiljade zbačenih težačkih porodica ićih iskušenja i nesreća sačuvao ve? No sprečen bolešu da dođem na skapati njih ni srce ni duša ne boli ru u lepšu budućnost narodnu i sahranu Moga Roditelja i da vršim — za siromašne težake nema socijalne zajedno s narodom prokrčio pute* Kraljevsku Vlast, ovlašćujem na ve, koji su doveli vaskrsnuću naro? osnovu čl. 59. I stava Moj Mini* pravde. slučajeva se mnogo dogodilo da, pobedi i slavi. Pod mudrom vla* starski Savet, da Me zastupa u vr* u Sličnih posljednje vrijeme. Na Alipašinu davinom Njegovom, koja je ume* šonju Kraljevske Masti po Mojim deložirana je iz kuće siromašna Ja da ceo narod zatalasa i zagreje upustvima. a do Mog povratka u Mostu porodica Kneževića, a onda je objesni za veliki ideal oslobođenja narod* otadžbinu. nog i da za nj zadobije simpatije Slava Njegovom Veličanstvu aga Jelko, koji ima tolike kuće u Sa­ i pomoć bratskog ruskog naroda i Kralju Petru I. i mir Njegovoj ple* rajevu, srušio kuću, dok su Kneževići ostali ^ez krova nad glavom i noćivelikih prosvećenih saveznih drža* meni toj duši! va na zapadu izvršeno je istorijsko Živeo narod Srba. Hrvata i Slo? vaju kao cigani pod ogradama. — U Podgori, Popovićima (srez Visoko) iz­ delo oslobođenja i ujedinjenja Sr* venaca! bačena je iz kuće udova Dragičević ba, Hrvata i Slovenaca u veliku naAleksandar s. r. 5 djece, a onda su age Ćošići i rodnu državu. Slijede potpisi sviju ministara. sa Arzuhaldžija srušili njenu kuću I sad se siromašna udovica sa svojom nejačađi potuca od vrata do vrata; težaci je izdržavaju da sa svojom dječicom ne umre od gladi. — Na Palima se dogodio skoro isti slučaj udovici Joki ,,Ruše i pale seljačke domove". Bukeri, kojoj su žandari oduzeli pood nekoga, ko je neutralan, to čovjeka Pod ovim naslovom donijela je za­ sijane njive i livade koje je prigrobio zapanjuje. „Slobodna Tribuna" je do­ grebačka „Slobodna Tribuna® članak, sebi bogati aga Memić iz Sarajeva; sadašnjim svojim pisanjem pokazala, neki dan je iz'šao na Pale sa svojim u kojem c tira pisanje sarajevskog da ide zlatnom sredinom između hrvat­ društvom, svi naoružani, i dok su „Težačkog Pokreta" i „Beogradskog Dnevnika". Pročitajte još jednom taj skog i srpskog šovinizma i da propo­ radnici kosili s.jeno dotle su age pekli vijeda nacijonalno jugoslavenstvo. Pre­ janje i šenlučili iz pušaka a jadna naslov, malo stanite i dobro se zami­ ma tomu, od nje se moglo očekivati, slite na što potsjeća! Kad uhvate raz­ udovica Buke;a sa djecom je jecala i bojnici jednog nevinog čovjeka, svežu da će i u socijalnim pitanjima biti na plakala gledajući kako im se Ijeb iz ga povale i počnu ga klati, on se , sredini i da će reći: Duh vremena usta otima. Ovo nekoliko slučaja, između tolikih jadnik trza i koprca. Dođe neko sa zahtijeva, da se agrarno pitanje riješi strane, vidi to njegovo koprcanje i i mora se riješiti, ali pod izlikom koji su nam poznati, biće do.oljno da agrara ne treba otimati ono, što ne pokažu svu strahovitu ozbiljnost bli­ povikne: „Čudne li drskosti kod toga spada nikad pod udar agrarne reforme. skih dana ko.i su pripravljeni za te­ Čovjeka! Ne da se s mirom ni zaklati! Između ovog povika i gornjeg naslova Ona to ne č ni nego se priključuje žake od strane radikalsko demokratboljševičkom pokretu onih težaka, koji nema nikakve razlike. Kad bi taj povik sko-begovske vlade. izašao iz usta jednog razbojnika, ne svoj boljševizam provode samo na U istom broju ima dopis iz Viso­ zemlji Zašto to ona čini ? Ili iz ne­ bi se čovjek ni čudio, ali kad potječe koga, potpisanog između ostalih i od mu!« Vozom su krenuli i Članovi kralj, kuće, gotovo svi ministri, o? daslanstva i predstavnici štampe. Na cijelom putu dočekivale su voz ogromne mase svijeta, odajući poš? Ijednju počast svom Kralju Muče? niku i Osloboditelju. Naročito je impozantan doček bio u Mladenov* cu. Tu je lijes Kraljev stavljen na automobil i praćen seljacima Kos? majcima na konjima od vezen u Topole, do zadužbine u Oplencu. Ogromno mnoštvo Šumadinaca priredilo je Velikom Pokojniku podušje. Nakon opijela spušten je lijes u grobnicu po seljacima iz Vi* ševca, rodnog mjesta Karađorđa. Članovi Kraljevske kuće i vlade povratili su se zatim u Beograd. Proklamacija Kralja Aleksandra. „Begovsko carstvo. dobro biti, pređemo ii ješ nekoliko PODLISTAK.; klanaeca sretno i nezamijećeni. Mustafa: Iz mojih uspomena. (Nastavak). Osmjehuje nam se i pokazuje ru­ kom. da i mj uđemo unutra. Skidosmo torbe s leđa, sjedosmo jedan kraj drugoga i tu nakon toliko sati počesmo razgovarati. Bilo je upra* vo pet sati izjutra i ssunce već oba­ sjava vrhunce okolnih brda, što su eto dolje pod nama. Kurd je potpuno zadovoljan. Nekoliko putu ponavlja riječ »harošo« (ruski ■ dobro). Tu malo pojedo* smo i zapa’ smo po cigaretu. Kurd zahtijeva, da tiho govorimo, a ja i njemu a Grku dokazujem, da je to nesmisao, jer sam bio duboko trvje^ ren, da snno mi ovdje u brdima izvan svake opasnosti. Tvrdio sam, da bi boljševčki vojnik morari imati dnevno jedan milion rubalja plaće, pa da on ide u ova brda i drži ovdje stražu. Poznavao sam dobro »tova* r’šća«. a da bih mogao vjerovati, da će on biiti tobko svijestan, discipli­ niran i požrtvovan, pa da ide u ova prokleta brda i hvata; nas bjegunce i opasnog Kurda. Ali Kurd je opre­ zan, on ne vjeruje »boljševiku«, os* irrjehuje se i t\Td\ da je boljševik onasan i da je bolje biti oprezan. Ipak nas umiruje i tvrdi, da će sve | | ј , i ‘ ! | ■ j ' i | I I ' : Neprestano se penjasmo više i više. Poslije podne počeh osjeća* ti umor i bol u nogama. Tabani su mi gorili od neprestanog hoda, a i san me poče savlađivati. Već se polagano razgovaramo i kad smo u uvali, pušimo. Proklinjemo ova brda, što se prostiru kao sedla sve u jednom pravcu i tek što se ispe? lijemo na jedno, pojavljuje se dru* go još veće, a što je najgore, ino* ramo se neprestano snuštati s jedno? ga dole u uvalu i opet se penjati na drugo. Oko četiri sata poslije pod* ne bijasmo tako visoko u planina* ma. da već gazimo po inju, a nad nama i u gudurama nalazimo ne* rastopljenog snijega. S jedne nam planine pokazuje Kurd u daljinu i mi vidjesmo u ravnini neko žele? nilo i kao srebrene niti bijele pru? ge. Reče nam, da je to Ashabad i smijući se dodade, da se više ne trebamo bojati boljševičkih straža. Ali nam napomenu, da smo sada u većoj opasnosti, jer možemo na? basati na »đigite«, gorske odmet? nike, hajduke Tekine i Kurde. .Meni je bilo sve jedno. Već sam tu u planinama i neka se dogodi šta mu drago. Drugo mi ne pre* ostaje, nego se pomiriti sa svojom sudbinom i biti pripravan na naj* gore. Naš nam jc kalauz postao simpatičan i mi osjećamo neko tek osjetljivo povjerenje u njega. Po* . I ; ! I ‘ i I • ; , Број 325 Broj 6 težaka muslimana i u tom dopisu čitamo: „Žalosni i sramotni sporazum g. PaSića sa bosanskim begovima počeo se sprovoditi. Sve osude, odluke pa i ceduljice kotarskih predstojnika po­ stale su pravovaljane, a žandari kao izvršna vlast dužni su da ih spro^bđe — pa to i krvi koštalo Tako naređuje paša Deftedarević. To nam daje ustav koji je ozako­ nio beglučku uredbu od 12. maja o g. i provedbenu naredbu kojom se ima 51 000 beglučara sa zemlje proćerati Ustav koji nam uspostavlja šerijatske sudije. Ustav koji nam ostavlja stare granice Bosne i Hercegovine. Jest, taj radikalski-begovski Ustav, koji je svojim rođenjem rodio mnogo nakarade a za težake i jednu kugu koja se zove: beglučka uredba. I dočekasmo da beg (H. Salih Nišić iz Sarajeva) kaže do 5 dana po do nošenju Ustava svome kmetu (Kosti Ostojiću iz Sovrla srez Visoko): Do Vidova-dana bilo je kako vi hoćete a od Vidova-dana mora biti kako mi hoćemo. Hanuma Hazurhalđija veli svojim kmeticama: vaše je vlaško prošlo, I grdeći kralja dodaje, da je on od Vi­ dovdana prestao vladati, i vi se ne imate u Šta drugo uzdati. (Nastaviće se). i Белопољска убистваТ : । ! i I i 1 ; . ! Муслиманска беда. Рђави чиновници. Убијена четири трговца. Један наш сарадник раз^варао je са Смајом Фервовићем, трговцем из Бијелог Поља, који je ов>хдана дошао у Скопље. Од ослобођења na све до данас Бијело Поље се налази у најгорем стању. Стање нас муслимана сасвим je јадно и бедно Кад je одступила аустријска војска, нас су муслимаие опљачкали до голе душе, a колико нас je изгинуло то сам Бог зна. Остали смо без коре хлеба, na смо устали да радимо и да зарадимо. Али узаман. Нас Црногорци и no неки мештани непрестано убијају. Нико о томе не води рачуна. Ишли смо у Београд и плакали се влади, и молили смо да нам се промени чиновништво. Ви знате у нас су чиновници Црногорци. Они највише муте и плету. Бивши секретар бијелопољског округа Томица Чукић и његова дружина налазе се пред судом у Пљевљима и одговарају за велеиздају. Овакви чи- *) Овај чланак преносимо из78. бр „Привредног Гласника", који излази у Скопљу, надајући се, да г. цензор неће имати разлога, да узапћује бар оно, 1UTO у Скопљу није узапћено što je put postajao sve tezi i trud* Jk a sada nam se čine poput malih niji, češće smo počivah i Kurd je brežuljaka. uvijek rado zamećao razgovor. Iz ovog me naslađivanja prenu Pripovijedao nam je o ovim plani* zov Kurda. S radošću na licu sa* nama, o granici Perzije i o Englezi? ma i njihovim pograničnim straža* općuje nam, da smo sada na gra? nici i da se na ovoj planini dijele ma. snjegovi. Na desnu se stranu topi Nekoliko puta izadosmo na pla* i voda teče na rusku teritoriju, a ninske ravnice, na kojima je iežao ovamo na lijevu u Perziju. Ovdje snijeg. Ogrijan suncem bio je vla* na ovoj visini, u snijegu i oblacima žan i mokar, ali se pred večer oh* oprostili se napokon s ruskim bolj? lađi i opet zamrzne. Tako pređo? šcvicima. Zahvalih im sc na social? smo dvije planine i počesmo se pe* nom preporodu i uspjehu, kojim su njati na treću, za čijim vrhuncima eto dostigli, da čovjek mora kao ne opažasmo druge, više. Kurd nam divlja zvijer bježati preko ovih za* reče, da je ova planina najveća i oblačnih planina, ne želi li biti sli* da ona služi granicom između Ru* jepim i bezvoljnim robom njiho? sije i Perzije. Uspinjanje bijaše vim i želi li spasiti svoj život i doći preteško i vratolomno, ali mi na* živ u svoju domovinu. Zaista je pregosmo posljedne sile i kao da postignut rekord u razrušavanju ne smo tek krenuli na put s takvom samo carističkog režima nego i lahkoćom i radošću pucasmo uz go* građanskih prava i svih kulturnih ru. Ovo jc penjanje trajalo više od tečevina. Ljudski se um toliko sto* tri sata. U polovici brda već jc sni* Ijeća trudio, dok se čovječanstvo jeg. a kako je pred večer, osjeća* dočekalo željeznica, parobroda i mo hladovinu i lahku studen. Evo drugih prometnih i saobraćajnih još 50 100 metara i već snio na sredstava, a evo apsolutni prijatelj vrhuncu. Držeći se za kamenje i apsolutne slobode ličnosti, holjše* grane nekog kržljavog đrveta, što vik*komuništa, goni čovjeka kao jedino raste po obroncima ovih vi? otrovana gorsku zvijer, da u vra? sokih planina uspeh se na sami vr tolomnim planinama traži spasa iz hunac. Posljedni traci sunca blago njihova raja. U dubini duše i pu* osvjetljuju bijeli snijeg, i pred o* nim glasom prokleh nosioce ovak* čim a puče nepregledna bijela гау* vog novog života, koji se ničim nc nica, dok uokolo u tamnom modri* j razlikuju od paklenog terora ne* Ju tamo pod nama strše vrhunci o* ј svjesne i (»trovane mase. nih gora, koje nam se činjahu tako : Nastaviće se). visokim, kad smo sc uz njih penja# �Број 325 Broj „ПРАВДА“ - „PRAVDA" новници штите своје рођаке који су vinstvu bilo već govora o njegovoj убице, и док су они ту, никада код grubijanštini, koju ispoljuje prema нас неће бити мира и реда. strankama, ali on nije ništa otesa* Последњи догађај je најбољи докаа niji ni prema svojim pretpostavljen о безбедности у нашем крају. nima. Tako je prilikom isplate od* 30. априла ове године, четири тр- štete za bivša kmetovska selišta, говца пошла су из Бијелог Поља у koja se je neki dan obavljala, pro* Сарајево: Аљо Мушовић, Катум бег vocirao upravo skandal. Prema ХајдарпашиКЈонус Ћеранић и Ахмед svome šefu istupio je bez ikakova Хасанаџевић. С њима су се упутили razloga s takom vchemencijom, da и неки Петар из Церова и његов брат su se prisutni morali zgražati. из Крушева. Ha путу ка Пријепољу, Svojim radom i svojim propusti* у близини коњске општине код села ma te neshvatljivom sitničavošću Бара, Петар je опалио из брзометке on je skrivio, da odšteta za agrar на своје сапутнике, a то je урадио nije već davno likvidirana. и његов брат. Одмах су пали на место Kako čujemo, podnesen je pred* Аљо и Касум бег. Друга двојица, pa- log nadležnom ministru, da se ovaj њени, успели су да дођу до села nesposobni i nepodesni činovnik Бара и ту су подлегли ранама. Upe makne i zamijeni čovjekom, koji će него што су испустили душу причали odgovarati tom položaju. Bilo bi u су сељацима да су их убили Петар interesu same službe i u interesu и љегов брат. Жандари из недаку- renomea našeg činovništva, da se to ске општине видели су Петра и ње- što prije izvrši. гова друга кад су прошли у друштву »Tajanstveno ubojstvo. »Več. са убијеним трговцима. pod tim naslovom donosi u Kao што je обичај, a и нужда, Pošta« svom broju d 19. o. mj., da su u путници трговци не носе само своје planini Slamoji kod Priboja nađeni nape, него и туђе, 'да би измирили Iješevi Ise Bešlića, Rame Gibovića своје поверенике. И четири убијена iz Međuriječja, srez Višegrad, te трговца су имали много новаца, али Muje Dedovića i Sulje Mandala iz се не зна колико. Нарочито су имали Crnugovića, srez pribojski. »Pošta« много новаца Аљо и Касум бег. Сав veli, da su oni krenuli 12. ov. mj. им je новац, наравно, опљачкан. kao vodiči patrole u potjeru za od* Сад je овако, a кад гора зазелени metnicima, te da su se odijelili od биће још теже. Никуд из куНе неће patrofe i na nepoznat način poginu* се моћи човек маћи. Само брзе и енер- li. To je zavaravanje javnosti, jer гичне мере могу помоћи овоме на- se zna, da je patrola spomenute i паћеном крају. uzela sobom, te pred džamijom u Дајући места овим редовима на- Mcđurječju povezala ih i poubi* шега сарадника, обраћамо пажњу ' jala. Prema tome to nije nikakovo надлежнима да je крајље време да I tajanstveno ubojstvo, nego.......... се једном учине немогућним оваки (ne smijemo reći, jer se bojimo зулуми. Качаци су качаци, na се они ccnzurove crvene olovke). звали овако или онако, они су ван закона, и мора им се дохакати Bilješke. »Novi kurs« nosi naslov bilješka u 35. broju »Naroda«, organa poznatih šićardžija i potporaša, koji su nesre­ đene prilike u zemlji za vrijeme pre­ vrata iskoristili u svoje lične svrhe. Bilješka glasi: »Rešenjem Ministarstva Trgovine i Industrije VI. br. 3754. od 29. jula 1921. odlučeno je da bezi koji će sada pri­ miti znatne sume novaca od odelenja za otkup kmetova učestvuju u nacionalizaciii raznih preduzeća. To je re­ menje već dostavljeno našoj pokrajin­ skoj vladi i ona je već razaslala cirkular na razne banke i druga predu­ zeća da vode račun o ovome rešenju Ministarstva Trgovine i da učine »kon­ kretne predloge« u pogledu naciona­ lizacija. Nije bilo dosta g. Pašiću što je na­ činio poznati sporazum s Musliman­ skom Organizacijom ko.im su izdani interesi bosanskih težaka nego se vlada očinski brine i da nacionaliza­ cije ne prođu bez cara i šićara po begove. Do sada su se nacionalizacije pro­ vodile kako gde. Najviše su se ipak njima koristili radikali. Ali se barem do sada njje zvanično-odozgor niko preporučivao. Sada se počelo i to da radi. Za što se niko ni kod ministar stva ni kod vlade ne seti da se naionalizacije provede u korist širokih slojeva naroda, što bi bilo najpraved­ nije, nego baš be^i zaslužiše prvenstvo pred licem našeg Premijera?« Čovjek se s amo može Čuditi cinizmu »Narodovih« gosa, koji su ugrabili mjesta u ravnateljstvima sviju naciona­ liziranih poduzeća u Bosni i Hercego vini, koji su džabe dobivali dionice, samo da bi tuđem kapitalu mogli dati »nacionalni« i »patriotski« cimer, kad ovako drsko napadaju Ministarstvo trg. i ind, što je naredilo, da posjed­ nici mogu novcem dobivenim kao od­ štetu za agrar sudjelovati u naciona­ lizaciji trgovačkih i industrijskih po­ duzeća. Ne udaraju oni na vladu ni iz kakovih principijelnih razloga, nego samo za to, jer se boje, da će se tako možda »Narodovim« gavanima oduzeti krava muzara. Čudo od činovnika u Agrarnoj direkciji. U računarski odsjek Ag* rarne direkcije postavljen je neka* kav Mirosavljević za šefa. Svojom nervozom i nespretnošću on samo otežava posao, tc smeta i druge, da vrše svoju dužnost. U našem je no* Sukob između Engleske i Francu* ske u istončom pitanju. Na zad* njim sjednicama Vrhovnog savjeta izbio je sukob između Engleske i Francuske u istočnom pitanju. En* gleska je angažirana na Istoku, jer ima naravni put u Indiju po suhu. Njezini su eksponenti na tom putu Grci, koji su, kako izgleda zaprije* čili preporod turskog carstva iz An* gore. Panhelenistički nacionalizam ništa ne može bolje rasplamtjeti, nego englesko obećanje Carigrada, kojega oni imaju zauzeti engleskim novcem i oružjem. Francuski su m« teresi potpuno oprečni engleskima, Po mirovnom ugovoru Francuska je dobila mandat nad Sirijom t. j. po* krajinom između Eufrata i Arapske pustinje, koja broji oko 2 milijona žitelja. Ova je pokrajina radi ne* razvijene industrije od velike važ* nosti za franceski izvoz. Tu bi se Francuska lako obranila od turskih kemalista, ali joj je to puno teže učiniti od Engleza. Gotovo je sva opkoljena engleskim interesnim kompleksom, koji bi brzo frances* ku koloniju gospodarski apsorbi* rao. Kako idilički odnosi vladaju između Engleza i Francuza,uajbo* lje dokazuje slučaj Emir Feys Ja. kojega je francuski general Gou* rand izagnao kao buntovnika . iz Damaska. Fevsal je pobjegao u London, gdje su ga dočekali s naj* većim počastima, pa je sada na pu* tu u Bagdad, da postane oneretni kralj Mezopotamije. Njegov jc otac kralj u Hedžasu, a brat u Transjor* daniji dakle samo dobro susjed* stvo za Francusku, koje grozi da će razrušiti njenu sirsku koloniju. Grčka sprema aneksiju teritorija okupirana u Anatoliji. Engleske no* vine primaju informacije iz Smir* ne, da je grčka vlada prote Ja ju* risdikciju helenskog komesara Smirne nad svim teritorijem okupi­ ranim po grčkim četama. Evropski krugovi Smirne smatraju ovu odlu* ku teškom i punom posljedica. U svoje vreme komesar Smirne ime* novan je pristankom velesila, ali njegova vlast bila je ograničena na smirnski okrug prama sevreskom ugovoru. Svojevoljno prekoračenje ove granice sa strane grčke vlade londonske agencije tumače kao na­ kanu aneksije čitava teritorija oku* pirana po Grcima, naime preko trećine čitave Anatolije. Vojničke operacije započete po* ! kad jc bilo spremljeno za ekspedi* četkom prošle sedmice opet su o* ranje, pa smo morali prirediti dru* bustavljene. a da se Čete utvrde u go izdanje bez zaplijenjenog tek* novim pozicijama. Po informacija* sta. Današnji broj zakasnio je radi ma iz Carigrada vojska Kemal*pa* še okupljena je u okolici Angore, toga, jer jučer cio dan nisu radile gdje sc izgrađuju obranbeni polo* štamparije radi pogreba Njeg. Ve? žaji. Grci tvrde, da je Kemalova ličanstva Kralja. vojska u raspadu i da na stotine Penzioniranje odbijenih oficira. vojnika prilazi Grcima ostavljajući Od gradskog poglavarstva u Sara Kemalove linije. Druge vijesti vele, jevu primili smo ovo: Ministarstvo da Grci ne raspolažu velikim poja* vojno i mornarice je pod F. A. bro* čanjima i da će se KemaLpaša po* jem 26.985 naredilo: vući u unutarnjost zemlje podijeliv* Da oni aktivni oficiri predašnje ši vojsku u više grupa sposobnih da a *u. vojske, koji su riješenjima vode četnički rat. mojim odbijeni od prijema, podne* su molbe preko armijskih oblasti radi stavljanja u stanje pokoja. Uz ovu molbu treba da priloži uvjere* nje pokrajinske vlade« da je držav* ljanin naše države; oni, koji po u* Bolest kralja Aleksandra. Mini* govoru o miru imaju pravo opcije, starstvo za inostrana djela primilo ne mogu sada podnositi molbe dok je izvještaj iz Pariza, po kojem je rok opcije ne istekne. xMolbe treba da podnesu oni ofi* stanje Njegovog Veličanstva Kra* lija krenulo znatno na bolje tokom ciri, koji su prilikom prevrata bili aktivni oficiri, podrazumijevajući današnjega dana. Službeno sc demantuje vijest ne* tu lokalnu službu i armeštand. Stoga svaki treba da označi stra* kih pariških listova, koju su đoni* jeli i neki ovdašnji listovi, đa je nu šematizma 1918. godine, a ako izvršena operacija na Kralju Alek* je posle izlaska šematizma aktivi* sandru. Ta vijest je potpuno neos* ran ili unaprijeđen, da navede broj i stranu personalnog lista. novana. Osim ovoga svaki da priloži ma* Žalobna sjednica parlamenta. i tični list, koji će poslužiti za izda* U subotu, 20. o. mj. držana je sjed­ vanje uvjerenja. nica parlamenta, na kojoj je predsjed­ Zabrana zabava, sviranja i uopće nik Ribar saopćio službeni akti vlade svih svečanosti radi Kraljeve smr* o smrti Kraljev j i o nastupu na preti traje do uključivo 25. ov. mj. Ovo stolje Nj V Kralja Aleksandra. Tom vrijedi i za privatne zabave. je prilikom predsjednik držao lijep govor o Pokojnom Kralju i predložio Upisivanje u veliku gimnaziju. da se Kralj Petar nazove Velikim i U veliku gimnaziju sarajevsku upi* Osloboditeljem, što skupština jedno­ šivaće se đaci 1. -3. IX. o. g. od glasno usvaja. Isto tako usvaja, da se 9- 12 sati. Ko dođe poslie 3. sep* Kralju Osloboditelju podigne veliki tembra, upisaće se samo s dozvo* spomenik u Beogradu. lom pokrajinske uprave. Zatim se usvaja, da Skupština Đaci, koji se upisuju u I. razred, pošalje Kralju Aleksandru depešu kao treba da donesu: 1. svjedočanstvo kondolenciju povodom smrti roditelja o svršenoj osnovnoj školi, 2. krsni Mu. (rodni) list, da su navršili 10. a ni* U pogledu zakletve novog Kralja jesu prevršili 15. godinu života i 3. odlučeno je, da se ona odgodi do po­ liječničku svjedodžbu. vratka Kraljeva u domovinu. Koji đaci dolaze iz druge sred* Žalost u Sarajevu. — U znak nje škole, dosta jc. da donesu poš* Ijednju godišnju svjedodžbu. Samo žalosti za Kraljem Osloboditeljem bile takva svjedodžba treba da ima ot* su jučer u Sarajevu sve radnje za­ pusnu klauzulu, da se može primi* tvorene, cio je posao mirovao, a leti u drugu srednju školu. pršanje crnih zastava i svečano crno Popravni i naknadni ispiti kao i ruho naroda odavale su duboku žalost ispiti privatista obaviće se 1.—3. za Velikim Pokojnikom septembra. Pismeni dio tih ispita U pravoslavnoj crkvi služena je u jutro liturgija uz sudjelovanje počinje 1. septembra u 8 sati. Stoga treba da se učenici, koji misle te »Sloge«, a poslije toga držao je slovo o pokojnom Kralju prota Jovan Pro- j ispite polagati, prijave u direkciji tić. U katoličkoj crkvi odslužena je I gimnazije 31. avgusta. Prijamni i vanredni ispiti će se služba, gdje je otpjevan »Miserere« uz pratnju »Trebevića«. Poslije toga bila j polagati, pošto se gornji ispiti svr^ je služba u jevre skim hramovima, a 1 še, dakle 5. septembra. Prijave za te ispite primaju se 1. 4. septem* u 12 i po sati sakupila se je ogromna bra. množina muslimana pred Begovom Upisivanje djece. Upisivanje džamijom, gdje je proučena na arap­ djece u nar. osn. škole u Sarajevu skom jez.ku dova za život Njeg Vel. obaviće se 29., 30. i 31. avgusta o. Kralja Aleksandra. U 5 i po sati ispaljen je prvi to­ g. Djecu prima i upisuje upravitelj škole u svojoj pisarni od 9 12 pri* povski hitac u znak, da se rada sa­ jc podne i od 3 5 sati popodne. hranjuje Veliki Pokojnik. Gotovo pred U prvu (na Bendbaši), drugu sami mrak ispaljen je i zadnji hitac, (Vojvode Stepe obala), četvrtu (Su* koji je navještavao. da je Kralj već lejmanova ulica) i šestu (Zvonimi­ pokopan. rova obala) upisivaće sc samo mu* Naš posl. klub protiv nasilja u ška: u treću (Fabrika čikma ulica) Sandžaku. Danas smo dobili tele* petu (^Marijin Dvor) i osmu (Glav* fonsku vijest iz Beograda, da je na stanica) muška i ženska: a u prekjučer naš poslanički klub pre* sedmu (Kečina ulica) i devetu (Sta* dao vladi predstavku u pogledu na* ri muzeum) samo ženska djeca. silja nad muslimanima u Sandžaku. U četvrtu školu upisivaće se za Zatražene su najenergičnije mjere sada samo jevrejska djeca. Nasta* protiv izgrednika, koje bi imala is* va počinje tačno 1 septembra o. g. pitati naročita komisija, u kojoj bi u osam sati prije podne. bilo i nekoliko muslimanskih nar. Upisivan ie i ispiti u velikoj realci poslanika. Sarajevskoj. Upisivanje traje od 1. Odlična posjeta. Veliki prijatelj do 4. septembra, svaki dan od 8 do našeg naroda, znameniti njemački 11 sati: svi popravni, godišnji, nak* publicista g. Herman Wendel, koji nadni i prijamni ispiti biće 1. sep* jc u subotu prispio u Sarajevo, po* tembra u 8 sati. Prijave za prijam* sjetio je jučer u 3 i po sata našeg ne ispite najkasnije do 27. o. m^. urednika u redakciji i zadržao se (pismeno ili osobno). kojih 40 minuta. Kako vrlo dobro Upisivanje u trgovačku školu poznaje naše prilike, on se je go* I obaviće se 1., 2. i 3. septembra o. g. tovo za svaku sitnicu interesirao. I od 8 do 12 sati prije podne. Na 3. Naročito je bilo dosta govora o sentembra dijeliće se knjige širo* Sandžaku i Makedoniji, o nacional* masnim učenicima, ako donesu list nom i vjerskom stajalištu naše or* siromaštva i to u koliko knjiga još ganizacije, o obrazovanju musi, ! imade. Tih će sc dana obaviti i sve ženskinja i si. G. Wendel otputo* I vi ste ispita (popravni, diferencijal* vao je danas izjutra u Mostar, a ni). Đaci, koji prviput dolaze u ovu otale će u Dubrovnik. školu, moraju doći s roditeljima i Naš list. Prošli broj našeg lista ; doni jeti zadnju školsku svjedodžbu. zakasnio jc radi toga, jer je prvo ■ krštenicu ili rodni list. Redovita na* izdanje bilo zaplijenjeno u času. I stava počinje 5. septembra. Domaće vijesti. Politički pregled. । , i । i I Страна 3 Strada �Broj 325 Број ПРЛВДА* — PRAVDA ‘гппа 4 Страна Javna zahvala. Upisivanje učenica u Žensku preparandiju izvršiće se 1., 2. i 3. Prije 5—6 mjeseci je ovdje dodije­ IX. o. g. od 8 12 sati prije podne. I I. godište smije sc primiti naj? ljen kao zapovjednik postaje žand. više 40 učenica, koje su svršile ni? narednik gosp. Su bara i odmah, od žu srednju, trgovačku ili višu na? dana njegova dolaska, mogao se je rodnu školu, a primaju sc po uspje? osjetiti u čitavom području ove po­ hu i vladanju najprije one, koje u staje utjecaj njegove spretnosti i nesvjedodžbi, kojom se upisuju imadu Pitanje u vladanju i naukama vrlo dobar nar. post. Stiepe Kobasice na ministra za ! pristranosti u podržavanju javne bezuspjeh, pa onda redom one, koje su bjednosti. Agr. reformu. u tom slabije zadovoljile. Za kratko vrijeme njegova boravka U Bosni i Hercegovini još uvijek ima muI 'čenice, koje nemaju ocjene u I slimana. kojima je ostao po koji dunum zemuspjelo mu je, da svakom čestitom ženskom ručnom radu, moraju se podvrći prijamnom ispitu iz toga j ђје. Socijalna pravda traži, da se i to odu- stanovniku osigura ličnu i imovnu bez: 'zrne od njih, jer zemlja treba da pripada predmeta. bjednost, koja je prije njega mnogima ko je pravoslavni. Budući da su Uz školsko svjedočanstvo mora? i' onom bila ugrožena. Mračne tipove i noćne zemljoradnici dosad odnosili lovor-vijence ju učenice doprinijeti i krštenicu ili I ha rangu irajući otimačine, te tako predobiii rodni list, a *lede zdravstvenoga seljake uza se, to prijeti opasnost, da mene liske je tako okupio, da još nikome nije bio narušen kućni mir niti uči­ stanja izdaće im nakon upisa uvje? i neće na budućim izborima imati ko da birenjc školski liječnik (liječnica). njena poljska šteta ili krađa, na čemu Dne 4. IX. biće oglašeno, koje su ra. Stoga sam slobodan g. ministru staviti mu svi seljani, a naročito muslimani, ova pitanja: učenice primljene. u svakoj prilici izriču priznanje i za­ 1. Je li voljan izdati stroga naređenja, da U ostala se godišta upisuju u is? to vri jeme uz bivše učenice ovoga nijedan musliman ne smije imati ni pedlja hvalnost zavoda samo one. koje se mogu sa? i zemlje? Uvažujući njegove zasluge za osi2. Jc li voljan odobriti svaku uzurpaciju me u Sarajevu izdržavati. I guranje javne bezbjednosti, potpisani Popravni će sc ispiti obaviti L. beg:. zemljd onim pravoslavnim težacima, i osjećaju svojom dužnošću, da nared­ koji se budu obvezali, da će na budućim iz2 i 3. IX., a popravni ispit zrelosti berima glasati za me? niku g. Šubari izreknu javno svoje počima 5. IX. u 16 sati. Sjetite se „Gajreta!" Trešeljak. 3. Je li voljan narediti g. Feifaliku, da oI bustavi isplatu odštete za agr^r. jer. postoji , opravdana bojazan, da biše begovi i age dobivenim novcem mogli opet kupiti zem1 lje? I 4. Kako g. ministar može deložacije uzuratora dovesti u sklad s pravnim shvaćanar. posl H. Kurbegovića na g. | njem? Izvolite g. ministre... itd. Ministra šume I ruda o besplatnom Stjcpo Kobasica, davanju drva malovarošanima. nar. posl. Širite ,,Pravdu“ Pitanje U 41. članu Ustava predviđeno je, da će se zakonom urediti, na koji će način dobivati besplatno građevno drvo malovarošani, koji se među ostalim bave i zemljoradnjom. Kako će, o tom nema sumnje, proći duže vremena, dok skupština bude mogla dospjeti, da pretrese ovo vrlo važno i hitno pi­ tanje, a već danas ima malih varošica, koje ne mogu dalje čekati na zakonsko reguhsanje malovaroškog meremata, jer stanovnici tih varošica, kao prim­ jerice Donji i Gornji Vakuf, ne mogu već ove zime prezimiti to sam slo­ bodan stoga staviti gospodinu ministru ova pitanja: 1) Je li mu poznato, da malovaro­ šani kao djelomični zemljoradnici imaju jednu neosporno hitnu potrebu, da se riješi što prije pitanje njihova me­ remata? 2) Šta misli odrediti, da malovaro­ šani podmire svoje potrebe prije, nego se ova stvar reguliše onako, kako je to član 41. ustava predvidio? Pošto ne zasjeda skupština, molim pismeni odgovor. Primite, g. ministre, i ovom zgodom uvjerenje mog odličnog štovanja. Donji Vakuf, 1/. kolovoza 1921. Hamid Krbegović, narodni poslanik (Iz Tuzle). ; Josip Šebalj, preglednik financijske kon­ trole u Tuzli poslao je »ultimatum« redak­ ciji jednog lista- da mu »u roku, od 10 dana ;ime dopisatelja očituje«, jer da će inače »op­ tužnicu okružnom sudu predložiti«. Kad smo tu strašnu prijetnju pročitali, zaključili smo, đa je g. šebalj omatuhio, pa se ne sjeća .žrtava- koje sa mu »padale«. Mi na pr. zna­ mo za jedam slučaj- gdje je jedan trgovac »pao« g. Šebalju 5 kg Šećera dok je dobio dozvolu za maloprodaju duhana, a znamo ii za drugi slučaj, kada je njegova gospođa supruga pod pelerinom u »cekeru« (zemblIju) donijela oveću količinu »crventaša« jed­ nom trgovcu da ih »oboji«. Onom prvom slučaju naš svijet kaže »padanje«, a ovom drugom »šverc«, pa se čudimo, kako se g. šebalj smije toliko prijetiti i kostrušjti, osim ako je od matuhluka postao zaboravan. Mi bismo mu savjetovali- neka prije nego što »optužnicu predloži« vidj sam sa sobom račun i nastoji se sjetiti još kojeg slučaja. Tako bi imao više argumenata za progon redakcije, koja se usudi napasti tako če­ stita državnog službenika. Ako se »ne sje­ ća« ni spomenutih slučajeva, mi ćemo mu ih i bez »ultimatuma« na prostu molbu, op- ј roštenu od takse »padanja« objasniti- jer i nama je u interesu d» sud ovu stvar raspra- | vi, a ne novine. Tutuadžija. priznanje i zahvalnost. Čitluk k M. 20/VJI1. 1921. Muhamedaga Kajtaz Fazlibegov? Mujaga Omeragić, Fazlibeg Kajtaz. MemiŠaga Omeragić, Hamidaga MHavić, Salihaga Čevro, Alija Omeragić. zatim narodnim poslanicima dn Đžafeni Kulenoviću, Huseinu Aliću, Fehimu Kurbegovića i Nuriji Pozdercu; trgov. tvrtci Brunner Jakov i sinevi, a na<ročito njenom direktoru, te ban­ karskoj radnji Veselinović i Pavlović — „Koloniali*4 hrv. trg. d. d. u Zagrebu; Rašid cf. šaćiragiću, pristavu u Žepču, Iliji Kovačeviću pristavu u Kuvesdinu, Huseinu Kulenoviću, čin. poreznog ureda u Zenici, Mi­ hajlu Matiću, čin. Srpske Banke u Novoj Gradišci i Mujagi Bahtijareviću, bank. čin. u Cazinu. Zahvaljujemo se našim dra­ gim Krupskim građanima, koji nam usmeno ili pismeno izraziše svoje saučešće i koji nam još i danas svojim plemenitim i utješljivim riječima liječe te­ ške boli roditeljskog srca za vrijednim i nezaboravnim rahmetlijom. U B. Krupi, 10.VIII. 1921. Za porodicu: Omerbeg Kulenovli trgovac i posjednik. Policijska direkcija za Bosnu i Herc. Broj 30269/21. Sarajevo, dne 8. augusta 194,1. Javna zahvala. Tužni i žalosni zbog ubistva sina Oglas. Mustaibega Policijska direkcija potrebuje za svoju konjicu godišnje 65.000 kg prešanoga sijena, koje bi se imalo iiferovati sva­ koga mjeseca po 5000 kg. Reflektanti neka Šalju pismene po­ nude na ekonomatsko odjelenje poli­ cijske direkcije, koje ujedno daje u tom pogledu pobliže informacije (soba broj 27-28). Policijski direktor: u. z. 277 Neferovlć. ovim se putem zahvaljujemo svim prijateljima, koji nam izraziše tom prigodom svoje saučešće, i koji su nam dali prvu utjehu u neizmjernoj tuzi za našim neprežaljenim sinom, ne­ vinom žrtvom razbojničke ruke. Naročitu hvalu iskazujemo građanstvu u Kulen-Vakufu, koje je pokazalo osobitu usrdnost, D ■ CD ■ CD ■ CD ■ CD ■ CD ■ CD ■ CD I CD ■ CD ’ Balhan-Haiiatlohuma PAMUK sa bademima i sa i bez oraha, roba izvrsna, pakovano u sanducima od 4 kg, 1, i kg uz najpovoljnije cijene nudi ~ Upredeni bijeli br. 6/42 Tira plavkasta i bijela br. 6/40 Mul bijeli br 3/12. Mafiz, kao i sve ostale vrsti dobije se jeftino kod flrifović Tahir — Tuzla. 1 Д. Romano — Zagreb Jurišićeva br. 6. — Telefon br. 3—98. a CD ■ CD ■ CD ■ CD ■ CD ■ CD ■ CD ■ CD ■ CD B Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. — Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina. Potpuno uplaćena dionička glavnica K 20,000.000 —. Ulošci preko K 25,000.000 —. Pričuve preko K4,000.000. - Pupilarno siguran. - Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. 104 Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — JzvrŠuje burzovne naloge najkulantnije. Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu Središnjica: Sarajevo. Pupilarno siguran zavod. — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Dioniž>a glavnica 1o,ooo.ooo kruna. Prižuve боо.ооо kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije. Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge,—Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje 'srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ 205 Kancelari ja: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: ZN Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M, O. Štamparija D. i A, Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/64c3e7bb2548b021afb1e3a60a2399dc.pdf 366cb3a65bdd6b5980fe4e6a22a106b2 PDF Text Text —XRIMA u GOTUvU PLAĆENA. Pojedini broj K, 2tzlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: za nasu državu godišnje K 2()0.—, na pola godine K 100.—; za inozemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. čekovni račun post, štedionice 1119 Broj 88 (326) Sarajevo, četvrtak, 25. augusta 1921. (20. Zil hidže 1339.) Memorandum muslimanskog kluba radi pokolja u Sandžaku. Jučer u podne dobili smo od našeg poslaničkog kluba iz Beograda ovu telefonsku depešu: Ministri Spaho i Karamehmedović predali su predsjedniku ministarskog savjeta g. Pašiću i ministru unutrašnjih djela g. Pribičeviću u ime Jugosl. muslim. kluba opširan memorandum radi pokolja u Sandžaku. U memorandumu se traži: da se svi oni, za koje postoji sumnja, da su bilo posredno bilo neposredno su­ djelovali u pokoljima muslimana, pozovu na krivičnu odgovor­ nost, stave u sudski pritvor bez obzira na položaj, koji zauzi­ maju; oni četnici, za koje postoji sumnja, da su u ovom pokolju sudjelovali, da se odmah rasture i razoružaju,* te da se održa­ vanje reda povjeri žandarima drugih krajeva i redovnoj vojsci; da se oni politički činovnici i žandarmerijski oficiri, koji su svo­ jim pasivnim držanjem skrivili, da nedužno musi, stanovništvo nije dobilo državne zaštite protiv zločincima, odmah smjene i da se na njihova mjesta postave energičniji, pravednji i sposobniji oficiri i činovnici, te da se pošalje parlamentarna anketa ili ko­ misija, koja će uz sudjelovanje poslanika na licu mjesta istražiti sve krivce pokolja; da se svim oštećenim dadne iz državnih sred­ stava pravedna naknada. Ovoj su se akciji pridružili musi, poslanici iz Južne Srbije i traže, da se rad ankete proširi i na pećki, prizrenski, kosovski i mitrovički okrug. Ministarski savjet raspravljaće po svoj prilici još danas o ovoj stvari. Musi, je klub nastojao, da za ovu stvar zainteresuje i ostale klubove većine. Klub ostaje na okupu u Beogradu, dok se ovo životno pi­ tanje ne riješi. Uoči nove školske godine. sti, nego prosto za to, jer to traži od nas i vrijeme i potrebe života, gdje moramo svi jednim korakom da stupamo, ier inače nastaje pore? mećenje. nastaje zapreka i za one. koji posrću, što nc drže koraka, a i za one, koji drže taj korak. Eto ta pojava, taj silni broj naše djece, dorasle i za srednju i za os? novnu školu, što ostaje posve osje? čeni od prosvjete, baca nas u brigu, i treba da nas baca u brigu, da nam ne da spavati. A broj njihov neće se smanjivati dokle god mi budemo mirno spavali, dok nas ne počne be? sanica moriti. Zar nije žalosna i teška pojava, kad imađe osnovnih škola sa po 30, 40 ili po 50 kuća muslimanskih u svom području a djece njihove u školi jedva po 10 na broj? Za što je to? Za to, što se o tom ne vodi bri? ga ni agitacija, kad već nemamo ili kad se ne provađa zakon o prisil? nom polasku škole. Prisilan zakon, n, pr. za vojnu dužnost, za plaća? nje poreza itd. umjestan jc, ali mu nema mjesta za prosvjetu, jer vese? lo srce kudilju prede, a teško da će prosvjeta moći onako uzgojno djelovati ondje, gdje i otac i djeca proklinju vlasti, što ih primoravaju globom i zatvorom u školu, ali i tog se zadnjeg sredstva svi narodi i dr? žave laćaju i tako šire prosvjetu i preporadaju svijet, jer drukčije ne može. Naravno i k nama je došao taj zakon, samo je šepav i ne provađa se kako treba a do novog savršeni? jeg zakona o prisilnom polasku ško? le teško da će doći u kratko vrije? me s jednostavnog razloga, što je danas gotovo nemoguće podizati nove školske zgrade. Stoga smo da? kle prisiljeni zasada iskorištavati svaki i najmanji prostor u postoje? ćim školama, da se što vise djece u njih smjesti. U drugom redu tre? ! | ' j 1 < ' Godina IIL ba da pojedine općine izlaze vladi u susret i tako, da možda u svom području nađu i prirede kakvu sta? ru zgradu za školu, pa da se tako nove škole podižu. Ali u nas gotovo sve spava. Niti se ko brine, da se što više djece u? piše u postojeće škole, niti nove ni? ču. Uopće u nas ima krajeva, ima čaršija, ima sijela i razgovora, gdje se nikad ni riječ ne progovori u školi i o prosvjeti. Dobro je primje? tio jedan prijatej na sijelu u jednoj ovakoj sredini. Eto, veli, govorismo i o krastavicama, i o tikvama i patli? džanima, kakvi su u koga, šta im je naudilo i t. d., a znamo, kaže, da je njihov vijek do prvoga mraza; a? ma dajte, braćo, da reknemo koju i o našoj djeci: koliko ih je u koga, kakvi su, u kojim su godinama, je? su Ii prispjeli za nauku, jesmo li od? lučili štogod o njihovoj budućnosti. Krasta viče smo i patlidžane okopa? vali. plijevili i zaljevali. a šta čini? mo za ono, što nam je najdraže? Na ove riječi, veli naš prijatelj, o? bično »mukom muče age Udbinja? ni«. Žalosno! Ovu našu rak^ranu, ovaj nemar za nauku ne treba više suzbijati o? bičnim frazama: »treba da učimo« i općenitim, agitacijama »dajte, bra? ćo, djecu u školu«, nego za ovu ak? čiju treba organizacije. Ljudi prvi, pozvani, treba da uzmu u pretres svaku pojedinu kuću kakve su pri? like u njoj, ima Ii u njoj dijete do? raslo za školu, je li upisano, pitati roditelje, za što to nijesu učinili i smjesta na posao, da ga odmah vodi i t. d. Tako pojedinu kuću, po? jedino dijete uzeti na oko a ne ob? ratno: govoriti skupovima, da do pojedinca i ne donre riječ. Mislim, da bi trebalo organizovati akciju za ovaj rad, pa da se istom onda mo? že nadati željenom uspjehu. Za koji dan otvoriće se tnnogo? joj ima da bori i s tim neprijateljem brojna vrata naših prosvjetnih hra? i svojim — s oskudicom. Za to se mova i pohrlite u njihove dvorane sama od sebe pokazuje jedna veli? naša mladež odmorena preko dvo? ka, jedna neotkloniva dužnost nas . Ruše i pale seljačke domove". mjesečnih školskih praznika s pri? sviju, da toga neprijatelja naše no? (Svršetak). kupljenom novom snagom za ozbh vt generacije uklanjamo s puta, da Ogorčeni težaci nisu mogli podno­ ■ piše nar. poslanik zemljorad. stranke ljan i težak rad rad duševni. Sto joj ne smeta u njezinu mladom ži? je težaku proljeće^ to je našoj škoh votu, a u svetom radu za svoju bu? siti povreda svoga Kralja i progona Jovo Popović: »Vlast su u Bosni dobili u svoje skoj mladeži jesenski mjesec sep? dućnost, gdje će biti od koristi sebi siromašnih beglučara Dragičevića — tembar. I kako se težak raduje bla? i svom narodu. Sveta nam je dakle te nije čudo što su iz ogorčenja neki ruke opet oni, koji su 1914. i 1915. gom proljeću, kada će upregnuti dužnost, da notpomažemo svoju dan oborili begovu kulu i bez inte­ pokazali da se u odnosu prema se­ svoje vočiće da zaore izležanu ledi? mladež, da pohitamo »Gajretu« u resa vratili milo za drago, zato što ljaku — specijalno prema Srbinu se­ ljaku — rukovode samo svojom nu, tako treba da se raduje i naša pomoć prinosom svake ruke. I kad je beg oborio kmetsku kuću. mržnjom. To su oni isti neljudi što su Ali što bezi ruše kmetske kuće to mladež, kad ulazi na početku škoh toj dužnosti svojoj udovoljimo, on? oni su bezi ali seljake iavno šibali i mučili, to su i oni ske godine u školu, da novom sna? da možemo bezbrižno gledati svoj nije kažnjivo gom počne primati novo, dosad ne? posao s uvjerenjem, da će naša mla? kada je hiljade težaka oborilo njegov isti neljudi koji su izdavali naredbe da čuveno, znanje, da tako svoj duh dež doći na kraju školske godine čardak, onda vlast koja je u rukama se Srbima seljacima za hranu daje zob a ostalim pšenica. To su oni isti, Što raznih Tefterdarevića progoni i apsi bogati i obrazuje, a srce plemeni. s obilnim plodovima. su izdavali javne pohvale našim tira­ Mi nemamo straha, da će se naši Nas baca u brigu jedna druga po? težake. nima I mučiteljima. Omer i Meho Dedić proćerani su mladi težaci pokolebati u svom teš? i java u našem socijalnom životu. Mi Godina 1921. razvija se u znaku no kom radu, mi se posve pouzdajemo ; govorimo o našoj mladoj generaci? bez ikakove presude sa kmetovskog u njihovu dobru volju, da će s Bo? ji. koja se školuje, govorimo o na? selišta pred rat. Kotarski ured osu­ I vih progona našega seljaka, Seljaku žjom pomoću savladavati trud, ko? soj mladeži, koja je već zabrodila đuje a Agrarna Direkcija potvrđuje da ■ oduzimaju njegovu zemlju, gone ga iz ji ih čeka, da će opet na kraju ove strujom nauke ili će tek ove godine se zemlja kmetima uruči i ta se pre­ I kuće, ruše mu kuću. U najbližoj bligodine izaći pobjedioci i donijeti udariti tim smijerom, ali mi treba suda ne izvršuje samo za to što je ■ zini Sarajeva, u blizini Travnika, u bli­ zini Visokoga izbačene su seljačke posvojim roditeljima dokaz, da trud, da se upitamo: koliko je te naše u korist kmeta. koji su ulagali školske godine, nije mladeži, da, koliko je ima prama Mnogo smo podnosili za vreme I rodice iz kuća i kuće odmah porušene. onoj brojnoj mladeži, koja je uda? I Osmanlija, te za vreme Švabe, žalosno Žandarmi i vojska asistii ili su dok se bio uzaludan. Da, mi se posve sigurno pouzda? rila posve drugim smijerom? A tre? je da ovo podnosimo u vlastitoj Otadž­ ■ to vršilo. Kada sam u petak 14. jula i t. g. otišao kod predsjednika bos. vlade vamo u snagu i dobru volju našeg ba da se upitamo za to: koliki je i bini. kakav je taj omjer mladeži na na? podmlatka! Ali isto tako treba da Najteže dane iz 1914. godne, zahva­ • g. Đurđeviča i rekao mu da nije ni budemo svjesni i sviju poteškoća, ukama i mladeži bez nauke u nas ljujući radikalima i demokratima po- I lepo ni čovječanski što se tako radi, odgovorio je on da za to ništa nezn ., koje našoj mladeži smetaju norma? specijalno muslimana, a kakav je u vređuju isti žuckori«. jer to naređuju ministri. Pa kako mogu drugih naših sunarodnjaka? A mi lan rad u školi. To su u prvom redu Iz ovoga se vidi da su progonjeni teškoće života. Nije baš lahka stvar kad bi i sami bili, trebalo bi nasto? i bespravni jednako i Srbi, kao i Hr­ , ministri izdavati takva nečovječna nani igračka savladavati svakidašnje jati, da se neprestano broj onih na vati, te Muslimani seljaci. To neka ’ ređenja? Kako se može dizati sa zemlje i seljak usred leta pred sabiranje letine? odlomke same nauke i dolaziti u nauk ama povećava, a broj onih dru? upamte plemenski haikači! , Kako mu se može rušiti kuća7* Dali školu spreman; nije to jednostavna gih smanjuje. Pogotovo to treba da ministri istodobno izdaju naređenje, da U „Beogradskom Dnevniku" od 21. činimo obzirući se na našu braću stvar i kad je mladić sit i odjeven, jula o. g. pak čitamo ove retke što ih se taj seljak kome se oduzima zemlja drugih vjera ne od kakve zavidno? a koliko ih ima, da se u nauci svo? „Begovsko carstvo". �sa svojom porodicom kolonizira na drugom zemljištu, da mu se pribavi drugi način zarade? 5ta radi ministar za agrarnu reformu i ministar za so cijalnu politiku? Gde su ti, što su ne­ prestano isticali da socijalna pravda traži da se pomognu bosanski begovi i age? Zar ta ista socijalna pravda ne postoji, kada je reč o bos. seljaku? Bosna je puna elektriciteta. Gonjenje i izazizivanje seljačkoga reda neće ga ublažiti ni smanjiti. Samo pametna ministarsk i naređen ja i mnogo bolja uprava nego je sadanja mogu sprečiti oluju«. Ovako ti listovi. A mi i ovom zgo­ dom pitamo: Poslije svega ovog* nije li opravdanija politika okupljanja svih onih koji pate na cijelom teriioriju, od po­ litike plemenskog okupljanja i plemen­ skog rata šovinista srpskih i separa­ tista hrvatskih? Jeste li pročitali, braćo muslimani? Osobito pitam one, koji su na svojoj koži Okusili sve grozote agrarnog bolj­ ševizma, one, koji su osim kmetovske zemlje izgubili sve naseljene begluke, osim toga još i svaku njivicu, na ko­ joj jedan težak radi preko deset go­ dina, pa čak i one zemlje, koie ste vi svoj-om rukom obrađivali i svojim zno­ jem topili' Ovu treću vrstu otetih ze­ malja, prema sporazumu vlade i mu­ slimanskog kluba, treba danas vratiti, i radi toga vidite, šta pišu, šta viču?’ Vidite, s kime naš klub ima da se bori i s kakvim elementima posla ima. Težaci dobivaju 5 i po milijuna dunuma kmetovske zemlje besplatno, do­ bivaju preko milijun i po dunuma beglučke zemlje također besplatno i osim svega toga daje im se pravo, da kupe po faktičnoj vrijednosti onu zemlju, koju preko 10 godina obrađuju. Samo im se veli: ne dirajte u slobodan po­ sjed, ali oni i to otimlju. Vlast ih iz­ goni sa te zemlje, i gledajte, šta pišu i kako ih pomažu i oni, od kojih se čovjek ne bi ni nadao, kao Što ie na pr. »Slobodna Tribuna«! Nemojte se kameniti od Čuda, nemojte se ni uz­ rujavati, sačuvajte svoju prisebnost i budite strpljivi! Jer, hvala Bogu, ima i ljudi, koji drukčije misle; ima ih osobito u Beogradu, na kormilu ove države. Ti ljudi imaju i srca i pravdoljubivosti. Njihova se riječ čuje i poštiva. S tim ljudima je naš klub pravio spo­ razum i izliječio mnoge rane, koje su I ; I i I i i 1 ! . I , nam se zadale od prevrata ovamo. »S obodna Tribuna« veli: »Radikali su bogatim begovima dali 1200 mili­ juna« i t. d- A iedan ministar — Srbi­ janac u plenarnoj sjednici konstituante veli: »Ta svota ne predstavlja ni jednogodišnji prihod sa oduzetih zemalja«. Bogati begovi! Koga »Slo­ bodna Tribuna« nazivlje bogatim be­ govima? Zar ono 11 hiljada porodica, koje su od prevrata ovamo prodale i ženski nakit i kućni namještaj, i ku­ hinjsko posuđe, i košulju sa sebe skinuli i na pazar odnijeli, te tako spali na prosjački štap? Jesu li to bogati begovi? »SI. Tribuna« veli: »Deložirana je siromašna porodica Kneževića, a onda je obijesni aga Jelko, koji ima toliko kuća u Sarajevu . . . Kneževići ostali bez krova ... i t. d " Sramota za »SI. Tr.«, da udara ovaku pljusku istini u lice! Alija Jelko nije nikakav obijesni aga, nego m rni težak, čiji žuljevi na rukama dovt Ijno pokazuju, da sobom obrađuje svoju vlastitu zemlju. On nema nijedne kuće ni u Sarajevu ni nigđe osim onu na selu, koju su mu Kneževići bili oteli, a Knežević ima svoju vlastitu kuću na drugom mjestu, osim toga on nije nikako težak, nego željeznički službenik. U jesen 1919. g. posijao je pšenicu i drugo žito, u proIječe slijedeće godine posadio povrće. 8. marta 1920. g. dođu Kneževiću sa 17. plugova i zaoru i žito i povrće, iskrče šljive i sasijeku šumu i uva e se u kuću i istjeraju Jelka i njegovu djecu. Jelko se je godinu i po dana sa svoji m djecom sklonio u Sara evo i potucao se od nemila do nedraga. Čitavo ovo vrijeme parnica se vodi, sud rješava u korist Jelke, agr direk­ cija potvrđuje to riješenje, koje ide na ministarstvo. Ali zbog rezervatnih naredaba Srškića i drugih, koje proteži­ raju otimače, ne izvršuje se osuda. Najposhje stupanjem musi, kluba u vladu ta se stvar uzima ozbiljno u obzir i uzurpatori se deložiraju. I to je za »SI. Tr.« »begovsko carstvo«. Ne ćemo duljiti ni navoditi one druge slučajeve, koje „SI. Trč nabraja. Samo ćemo reći to, da je kod svih tih slučajeva zemlja čisto vlasništvo onih, koje se sad uvode u posjed. Te zemlje nemaju nikakve veze sa agr. reformom. Za svaki taj slučaj imaju sudske pre­ sude i izričita naređenia ministarstva za agr. reformu i ministarstva unut. djela, da se uzurpatori deložiraju. Pisma muslimanskom težaku o zadrugarstvu. Sastavio po raznim vrelima i vlastitom iskustvu Ajanović Abas (Nastavak). Pokrajinskoj upravi za Bosnu i seljačke zadruge za zajmo« Hercegovinu podnese se ovakav ' vc j štednju s neograniČ€i podnesak; Raduša, dne 5. augusta 1921. nim jamstvom u Raduši, »Osnutak »Jugoslavenske I kotar Tešanj«. PODLISTAK. Mustafa: Iz mojih uspomena. (Nastavak). Poslije kratkog odmora na ovoj planini krenusmo dalje i odmah se počesmo spuštati. Dakle već smo u Perziji. Bio sam veseo i radostan, što sam napokon poslije šest godina za granicama Rusije. Ne osjećah ni najmanjeg umora i lagano kao ptica stupao sam dalje Već se počelo smrkavati. Dolje u uvali dodosmo u jednu pećinu i tu sjedosmo. Kurd nam reče, da ćemo ovdje spavati i da ćemo sjutra nastaviti put. 0 azih, da je u ovoj pećini i prije vatra ložena i pomislih, da je ovo Kurdovo svratiste, kad se on nalazi u ovakvim ekspedicijama preko ovih planina. Brzo nakupismo suharaka. Kurd donese od nekuda vode i mi skuhasmo čaj. Dobro pojedosmo, napismo se čaja i zapalismo cigarete. Kurd ne puši i on odmah leže tu kraj vatre i zaspa kao zaklan. Nas dva takodjer osjećasmo umor, ali nam ni na kraj pameti ne dolazi, da legnemo. — Bojimo se ipak i riješismo i ovu noć ne spavati. Opet smo varili čaj, pušili i razgovarali, dok nam se napokon vatra ne ugasi. Počesmo drijemati, ali se držasmo i odupirasmo snu, koliko ie to moguće bilo Kurd spava kao ubijen Grk mi picdloži da i mi malo legnemo i da jedan bdije Број 326 Broj „ПРАВДА" — „PRAVDA" Страна 2 Strana I dok drugi spava. Tako provedosmo noć. i U cik zore probudi se naš provod­ nik. Opet skuhasmo čaj, nešto malo pojedosmo i krenusmo dalje. Putovanje bijaše kao i jučer, samo bez i najmanjeg straha. Razgovaramo, dovi­ kujemo se, upozoravamo jedan dru­ i goga na ovo ili ono i tako brže pro­ | lazi vri eme. Prolazimo prekrasnim 1 romantičnim pred,elima. Klisure, brda, uvale i manje dolinice ovdje su pri­ i rodom tako ukusno i idealno umjei tmčki položen, da sam se toliko puta i morao zaustaviti i promatrati. Iskreno sam žalio, što je ova ljepota prirode . ovdje i što se ljudi ne mogu njome nasladjivati. ' Naše spuštanje s ovih planina i pe­ i njanje na manje, da se opet spustimo još niže, trajaše do tri sata poslije . podne. Išli smo polagano, često smo i se zaustavljali, pušili ili sjedili kraj i potočića, koj h je ovdje u gorskim i uvalama mnogo. Ali još ne vidimo nikoga, ne opažamo nikakvih znakova da tu negdje u blizini žive ljudi. Tek smo nekoliko puta presijecali druge puteljke, po čemu sam sudio, da ovu­ da ljudi češće prolaze. Oko šest sati poslije podne ispesmo se na jedno prekrasno brdo. Nije i onako kamenito kao prijašnja i po njegovu cvatu kao krv lijepi crveni tulipani. Ali kad podigoh glavu i po­ gledah naprijed, opazih tamo dolje pod nama prostranu ravnicu, tu i tamo prekidanu malim zelenilom obraslim , j I i ! | I ! i | I I ' ] I i • ! , I | i 1 dan primjerak zapisnika konstitui­ Kotarskom uredu Te š a n j. I raj uče skupštine. 5. Zadruga pridrži sebi i pohrani Na temelju naredbe Pokrajinske ' uprave za Bosnu i Hercegovinu od I na sigurnom mjestu: jedan primje* 27. jula 1921. broj 115.185/21 II—I 1 rak pravila i jedan primjerak zapi* čast nam je p. n. do znanja staviti, snika konstituirajuće skupštine. Molba za upis zadruge u trgovač* da su seljani sela Raduše danas os* ' ki register napravi se ovako: novali pod tvrtkom: »Jugoslaven* ska seljačka zadruga za zajmove i Jugoslavenska seljačka zadruga za štednju s neograničenim jamstvom zajmove i štednju s neograničenim jamstvom u Raduši. u RaduM« svoju zadruga, te prila* dne, 11. avgusta 1921. zemo jedan zapisnik osnivajuće skupštine i četiri primjerka pravi* ' Molba za upis zadruge i la. Ravnanja radi izvješćujemo, da I članova ravnateljstva u tr* smo predali molbu okružnom sudu ' govački register za upis naše tvrtke u trgovački re­ Okružnom sudu gistar, tc čim to uslijedi, otpočeće* Banja Luka. mo s poslovanjem. Glasom priležećeg zapisnika pri* Predsjednik: Abdulah Brkić v. г. hvaćena su na osnovnoj skupštini Član ravnateljstva: Šaban Joldić v. dne 5. avgusta 1921. pravila »Jugo* r Blagajnik: Tevfik Galijašević v.r. slavenske seljačke zadruge za zaj* move i štednju s neograničenim Prilog: I zapisnik osnivajuće skupštine, 4 । jamstvom u Raduši« i time je za* druga na temelju izmjena trgovac* komada pravila«. Gornji se podnesak pošalje nad« ■ kog zakona osnovata. Molimo upis tvrtke u trgovački ležnom kotarskom uredu, a sad se ' registar za društvene tvrtke i za od* ovim redom obavi rođenje propisanih objava u službe* Protokolacija Zadruge. nom listu, tc za upis i objavu po za­ 1. Svi članovi ravnateljstva imaju konu propisanog dijela pravila. jednog dana zajedno otići kotar* Nadalje molimo za upis u trgo* skom sudu i tamo se, na za to od* vački registar i za propisanu obja* ređenoj tiskanici »Izjava« vlastoru* vu i članova ravnateljstva rečene eno potpisati, i to upravo onako, tvrtke, koji su na osnovnoj skupšti­ kako će se svaki od njih kod zadru* ni statutarno izabrani i to: ge, odnosno u ime zadruge potpi* 1. Abdulah Brkić, težak iz Radu* šivati. Ta izjava ima se odmah še kao predsjednik, sastaviti u tri primjerka, od kojih 2. šaban Joldić, težak iz Raduše će se dva primjerka poslati okruž* kao podpredsjednik, nom sudu, kao prilozi k molbi za 3. Salih Bejtić, težak iz Raduše protokolaciju zadruge, a jedan Sa* i kao član ravnateljstva, vezu. 4. Galijašević Zeir, težak iz Ra* 2. Okružnom sudu, kao trgovac* ! duše kao član ravnateljstva, kom sudu, pošalje se neposredno 5. Muhamed Smailhodžić, težak molba za upis zadruge i članova rav* 1 iz Raduše kao član ravnateljstva i nateljstva u trgovački registar. Toj 6. Tevfik Galijašević, bankovni knjigovođa iz Tešnja kao blagajnik. molbi ima se priložiti: a) Jedan primjerak zapisnika : Ujedno javljamo, da su u nadzor* konstituirajuće skupštine. no vijeće izabrani ovi zadrugari: h) Jedan primjerak pravila, koja , Hasan eff. Midžić, bankovni rav* su kod skupštine od zadrugara pot* natelj iz Tešnja, Džemalbcg Ajano* pisana; vić, Osman Kerić, Salih Berberović d) Dva primjerka »Izjave« člano* i Mustafa Mulabećirović, svi težaci va ravnateljstva s njihovim vlasto iz Raduše. Napokon napred spo* ručnim potpisima, koji imaju hiti menuti blagajnik Tevfik Galijaše* ovjerovljeni kod suda. vić izabrat jc ujedno i kao pošlo* d) Poseban alfabetskim redom sa* voda naše zadruge. stavljen imenik svih članova zadru* Ovoj molbi prilažemo: gc. a) Jedan primjerak zapisnika os* Ovu molbu za protokolaciju za* nivajuće skupštine, druge imaju potpisati svi članovi b) Jedan primjerak pravila, usvo* ravnateljstva pred kotarskim su* jen na osnivajućoj skupštini, dom. koji će odmah te potpise ovje* c) Alfabctski imenik članova za* roviti, a to nek učine skupa prilikom druge, koji su popisani također i ovjero vi jenja potpisa na »Izjavi«. na zapisniku skupštine, tc koji su 4. Savez jugoslavenskih seljačkih i danas članovi zadruge i zadruga u Sarajevu ima izvijestiti d) Dva primjerka »Izjave«, u ko* zadruge, da je okružnom sudu pred* joj su članovi ravnateljstva potpi* ložio molbu za protokolaciju zadru* sali se na način, na koji će zadrugu ge i za protokolaciju članova rav* potpisivati. nateljstva, a tom izvještaju se pri* ; Konačno molimo, da se uz rije* loži: jedan primjerak pravila i je* ' šenje ove molbe jedan primjerak i brežuljcima Na desno i na lijevo u ravnici primjećujemo kuće, a na nji­ vama oko njih hajvane i ljude. Neiz | reciva bijaše naša radost, mi bijasmo i u našoj radosti naivni kao mala dje­ ca. Obasusmo Kurda stotinama pita­ nja, ne očekujući na mnoga odgovor, nego tek onako pitasmo, da tim damo oduška onom unutarnjem osjećaju Ta ne bijaše to tako maleno i neznatno za nas! Mi se kutarisali od boljševika, prošla ona grozna opasnost, što je I ova dva dana i dvije noći lebdila nad nama i mi snio eto sada tu u blizini ljudi, koji će nas primiti kao nesretne izbjeglice i strance ljude, koji mole za zaštitu i pomoć. Kurd nam pokazuje na ono selo na lijevo. Ono je poređe i pol< ženo je na malom brežuljku, ispod koga leće veći potok. »Tamo su«, reče, „Englezi i za sat ćemo b ti u selu". Pođosmo odmah dalje. Činilo mi se, da smo se za pet minuta spustili s ovog brda, a faktički smo išli više od dvadeset minuta. Evo nas napokon u ravnici i koracamo li­ jepim širokim noljskim putem. U sre­ dini polja zaustavi nas naš kalauz i tražijaše od nas potvrdu, da nas je sretno doveo do engleskih straža. N uspjesmo se ni obazrijeti, kad opazismo, kako izjaha iz sela pet konja­ nika u vojničkim uniformama i jašu k nama. Kurd nam reče, da su to EngJezi. Ja mu napisah potvrdu, u kojoj saopćih onom Perzijancu u Ashabadu, da nas je njegov provodnik zdrave i žive doveo do engleskih I straža i da smo u svakom pogledu ; bili zadovoljni s njim. ЛДој mu suput­ nik dade kao dar jedne gaće i ko­ šulju, a ja neimajući toga dadoh mu j dva srebrna carska rublja. Kurd sve ' primi sa zahvalnošću, strpa u njedra i stajaše tu kraj nas Čekali smo one konjanike Kad dojahaše do nas, sjahaše i dvo• jica priđoše k nama. Jedan imađaše na rukavima tri širita i kako sam ka­ snije saznao, to je bio narednik. Nijesu to bili Englezi nego Indusi, engleski vojnici iz-Indije Ovaj nas narednik upita, da li smo Austrijanci zarobljenici. Govorio je ruski i vidilo se, da je on ove dvije tri riječi s ve­ likim trudom naučio. Nekako se sporazumjesmo. Oni prebr^še Kurda i kad kod njega ništa ne nađoše, otpustiše ga mirno i bez kakva objašnjivanj Kurd je svoju pušku ostavio tamo u • jednoj uvali i sada se s nama rukova ■ i odmah okrenu put onog sela, što I nam osta tamo na desnoj strani. Mi pođosmo put sela, iz koga je došla ova patro’a Narednik ide s nama pješice. Promatra nas, osmjehuje se, a ja iskrivIjujem ruske riječi i nastojihi, da mu razjasnim, da smo mi pobjegli iz Rusije i da smo podanici savezničkih država. On sluša i gleda nas onim dobrim prijatnim pogledom, kakav sretate samo u Indusa, milih i dcbnh i ljudi, kako sam ih kasnije upoznao. । I i ! I (Nastaviće se). �Број 326 Rroj »izjave ravnateljstva« nama po* vrati. Abdulah Brkić v. r., Saban Joldić v. r? Salih Bcjtić v. r., Uzcir Galijaše* vić v. r., Muhamed Smailhodžić v. r. Tevfik Galijašević v. r. Prilozi: 1 kom. zapisnika osnivajućc skup­ štine, 1 primjerak pravila, 1 kom. alfab. imenika, 2 kom. »Izjave potpisa«. Imenik izgleda ovako: Imenik članova Jugoslavenske seljačke za* druge u Raduši. Tek. broj. Ime i prezime Mjesto 1. Ajanović Džemalbeg Raduša 2. Ajanović Hainzalija « 3. Ajanović Samibeg « 4. Berberović Salih « 5. Brkić Abdulah « 6. Galijašević Uzcir « 7. Galijašević Jusuf « 8. Dcljkić Ahmet « 9. i t. d. Jedan ovakav imenik, kako je to naprijed spomenuto, pošalje se ok* ružnom sudu, jedan Savezu i jedan ostane kod zadruge. Daljnje napu* tkc u postupanju s »Imenikom« do* bit će Zadruga od Saveza. »Izjava potpisa ravnateljstva« iz* gleda ovako: Jugoslavenska seljačka zadruga u Raduši. Članovi ravnateljstva i blagjnik ove zadruge potpisuju: kog daljnjeg člana ravnateljstva biljeguje sc s 1 dinarom. Ovim su naputci za osnutak jed* ne zadruge u cijelosti završeni. Daljnje odredbe doći će od Save* za, odnosno bit će poslovođa poz* vat na blagajnički tečaj. Apelujemo na svakog onog, koji uvidi, da hi sc negdje mogla po u ovim naputcima izloženim uvjeti* ma za osnutak zadruge osnovati za* druga, neka odmah pristupi poslu. Pišite Savezu, on će Vam poslati besplatno pravila, tiskanice, zapis* nike i eventualno izaslanika. Osni* vajuća skupština može biti po o* vim naputcima od svakog obavlje* na, a Savczov izaslanik može i kaš* nje doći, kad nastupi put u tome kraju, gdje je zadruga osnovata. Sa* mo se po sebi razumije, da će za* druga dobiti od Saveza i prije to* ga sve direktive pismeno. Veliki »a* datci stoje pred Savezom, a on ih neće moći riješiti bez suradnje sva* kog prijatelja našeg napredka. O* voj ideji mora se podvrći i intele* genat u čakširama, pantolama, fesu i ahmediji, jer ako nijesmo gospo* darski jaki, nemožemo biti jaki ni kulturno ni politički. Na gospodar* skom polju ne smije biti cijepanja. Adresa Saveza jest ovaka: Središ* nji savez Jugoslavenskih seljačkih zadruga u Sarajevu. U budućim brojevima upoznat će* mo javnost i sa samim savezom i njegovom svrhom, te osnovom nje* gova rada. 1 , . i j Naši dopisi. Avtovac (Gacko), 24. juna 1921. 18 . juna o. g., 41 subotu, kad je dan naloga u Gacku, vraćali su se sa na­ loga iz Gacka knezovi i muhtari preko Avtovca kući. Tom je prilikom knez Mrdak Bjeković iz sela Gareve, dovezavši se u fijakeru s nekoliko dru­ gova, svratio se u trafiku invalida Sulje Hasanbegovića, gdje su se svi podmirili duhanom. Otale su krenuli radnji Hasanage Hasanbegovića. Knez je iskočio iz fijakera i s batinom i s revolverom u ruci uljegao u radnju 1 tražeći nekoliko pakli duhana. Iako je kod Sulje kupio duhana, koliko je trebao, te iako je znao, da Hasanaga ne drži duhana, a na to ga je i Ha­ sanaga opetovano upozorio, on je ipak s nekom žestinom zahtijevao duhan, i Kad mu ovaj nije mogao udovoljiti I želji, knez je jadnog Hasanagu lupio batinom po glavi, tako da mu je prema kasnijem liječničkom nalazu napravio Ova se izjava u dva primjerka ranu 1 i po cm. duboku i 2 cm ši­ kod kotarskog suda ovjerovi, do* roku. Ni s tim se nije ovaj delija za­ čim se kod zadruge pohrani treći, dovoljio, nego je sveudilj lupao po kojeg ne treba ovjeroviti. Čim ok* : Hasanagi i počeo prijetiti revolverom. ružni suđ povrati jedan od poslata Na sreću je revolver bio prazan i tako mu dva gornja ovjerovljena prim* nije Hasanaga glavom platio. Pri tom ; jerka, imade se taj primjerak po* je, naravno, psovao Hasanagi oca, slati Savezu. majku i sve, što je muslimanima naj- ; Biljegovni propisi za podneske svetije. seljačkih zadruga na zemaljske ob* Zatim je knez nastavio put psujući ■ lasti jesu ovi: i nazivajući muslimane svakom sor­ I. Na podnesak pokrajinskoj up* tom. ravi putem nadležne političke vla* Radi ovakovih zlikovačkih napadaja ■ sti 2 dinara, a na svaka pravila po moraju muslimani trgovci posve rano, 50 para. Zapisnik osnovne skupšti* oko 4 sata po podne, zatvarati svoje ' ne mora se također biljegovati bi* radnje. Ijegom od 50 para. O pomenutom slučaju Hasanaga je II. Molba okružnom sudu za pro* podnio prijavu žandarmerijskoj straži, tokolaciju zadruge i za protokola* ali ova je vrlo površno ispitala doga­ čiju članova ravnateljstva: đaj i kneza pustila na slobodi, da nas ! a) Na molbu 1 dinar, i nadalje izaziva vrijeđajući i psujući, 1 b) Za protokolaciju zadruge 1 D, te šaljući nas u Aziju. c) Za protokolaciju svih članova Iznosimo ovaj slučaj ponajviše radi 1 ravnateljstva 1 dinar, toga, jer je Hasanaga jedan od naj- . d) Za skupni oglas na sudskoj ta* ' uglednijih građana i jer nikad nikomu j bli o protokolaciji zadruge i svih ■ nije ništa na Žao učinio. Šta više, on članova ravnateljstva ukupno 2 di* se je najviše i za vrijeme rata, a i 1 nara, uvijek zauzimao za Srbe i pomagao i e) Na svaki prilog molbe, t. j. na ih. — Od nadležnih vlasti zahtijevamo, i zapisnik konstituirajuće skupštine, da jedanput stanu na kraj ovim bar- i na ovjerovljeni propis naredbe ze* barskim izazivanjima, jer je čaša već maljske vlade o odobrenju konsti* prepuna i ne može se više trpiti« tuirajuće skupštine, na svaki pri* Gačanin musliman. mjerak pravila, na imenik članova i na svafci primjerak izjave članova ravnateljstva o njihovim potpisima po 50 pira. Osim loga pošalje se okružnom sudu za oglas u službenim novina* ma o protokolaciji zadruge i člano* va ravnateljstva ukupno 100 dina* ra, a za biljeg na taj oglas 5 dinara. Za ovjerovljenje potpisa prvog elana ravnateljstva biljeguje se 2 dinara, a za ovjeren je potpisa sva* Страна 3 Strana „ПРАВДА“ - „PRAVDA41 što izlaze u Sarajevu, obećala su u početku svog izlaženja, da će svojim pisanjem djelovati i na moralni uz­ goj širokih slojeva našeg naroda i nastojati, da se uklone poroci iz na­ šeg društvenog Života. Među najstrašnije poroke bez svake sumnje spadaju seksualni ekscesi za­ puštene i neodgojene mladeži. I umje­ sto, da se ti bar ograniče, ako se već ne mogu potpuno iskorijeniti, pomenuta dva lista iznošenjem najgadnijih slučajeva te vrsti, upravo protivno dje­ luju na mladež, nego što bi možda i sami željeli. Kad naša razuzdana mladež čita o spolnim općenjima djece međusobno, pa sa životinjama i slično, to djeluje na njenu neobuzdanu i usijanu ma­ štu, ona sanja i stvara sebi slike 0 tome, te čeka prvu zgodu, da to i iskusi. Kad već nemamo naročitih sudova za to, ovaj se pojav vrlo delikatne naravi ne bi smio iznositi širokim ma­ sama, njegove bi slučajeve mogao samo »Policajni Vijesnik« registrirati. Šarlatanstvo Krste ; , Cicvarlća. Govoreći o nedosljednosti i šarlatanstvu K. Cicvarića, beogr. „Novosti" % svom 6Q. broju među ostalim navode i ovo: Na ta pitanja vrlo je teško dati od­ govora, jer se g. Krsta Cicvarić ne može više uhvatiti (s oproštenjem!) ni za rep ni za glavu. Jer čovek, koji je do juče hvalio srbofilstvo Hamdije Karamehmedovića ne može valjda za nekoliko sati da promeni toliko svoje mišljenje 0 njemu i da napiše danas: »Mehmed Spaho i Hamdija Karamehmedović, oni koji su sokolili au­ strijsku vojsku pri njenom pohodu na Srbiju 1914-, oni danas ministruju u Beogradu, a nama naprednim Šumadincima zabranjuje se da možemo slobodno ispovedati svoja politička uverenja, nama se preti zatvorom, robijom i ubistvom!« A čovek, koji radi na narodnom jedinstvu ne može valjda 0 Srbima muslimanske veroispovesti i o Vcjvođanima ovako pisati »Okolnost da u našem političkom životu mogu igrati izvesnu važnu ulo­ gu dojučerašnji madžaroni (vojvođan­ ski radikaii) i okolnost da je u beo­ gradskoj vladi danas predstavljena i muslimanska begovska fukara, dok u istoj vladi odsustvuju najbolji i najslobodoumniji šumadijski patriote — to je jedna užasna, jedna vapijuća anomalija!* Je li to čovek naprednih ideja, čo­ vek, kome pre svega mora stajati na duši kako plemenska tako građanska ravnopravnost ? Mi smo doduše već davno prekinuli svaku polemiku s ovim abnormalnim čovjekom, ali ipak prenosimo ovu na­ pomenu „Novosti41 kao potvrdu isprav­ nosti našeg stajališta. : j | | I ii I I I I Kemal-paši, ovo: »Ti ćeš spasiti nesretni puk Smirne, Trakije i Bahkesira, Čiji je Život i čast okaljana po Grcima, pa će Tvoje ime biti zlatnim slovima upisano u historiji.« Ismet paša dao je demisiju na časti šefa glavnog štaba turskog. Za za­ mjenika mu je postavljen Fevzi-paša, predsjednik Vijeća i ministar narodne obrane. Za ministra narodne obrane biće privremeno određen Rifat-paša, dosadašnji ministar unutr. »Times« javlja također, da je nova grčka ofenziva otpočela i da Mustafa Kemal-paša uzmiče. Nu ne zna se, ili on ne može ili neće da ratuje. Grci hoće da privremeno zaposjednu An­ goru, a nada sve žele, da razore želj. liniju i domognu se drvenog građev­ nog materijala. Izgleda, da su sigurne vijesti, koje javljaju, dd se naciona­ listička vlada povlači na Cesareu. Kao Što je to već javljeno, glavne turske sile još nisu odlučno potučene, ali su slabo opskrbljene municijom. Grčka je vojska puno bolje naoružana i jača nego to Kemaliste i misle S početka su kemalisti mislili, da je protuofen­ ziva protiv Grka moguća; oni su bili na lijevom krilu polučili i uspjehe, ali su se morali povući, jer su im Grci bili probili centrum. Turci stavljaju svoje nade u zimu, jer se pretpostavlja, da Grci nisu dorasli naporima, koje iziskuje prezimljenje na Angorskoj vi­ soravni. »Jug. List.« od 24. o mj. ima ove informacije: Atena, 23. avgusta. Po zadnjim službenim izvještajima grčke čete neprekidno’-napreduju i već su prekora­ čile rijeku Sagariju, te zaposjele grad Polakli. Sada se spremaju Grci da zauzmu Gordizu. Po vijestima iz Ca­ rigrada Kemal paša neće napustiti An­ goru bez velike bitke. Pariz, 23. avgusta. Agencija Havas javlja iz Carigrada, da je u Angoru stigla sovjetska vojna komisija pod komandom jednog generala Taj dolazak značajan je u toliko, što je Lenjin prilikom imenovanja Mustafe Kemalpaše vrhovnim komandantom nacijonalističke vojske ovomu poslao brzojavku, kojom ga uvjerava, da će Turcima pružiti obećanu pomoć i da će u tu svrhu k njemu odaslati jednu misiju. London, 23 avgusta Agencija Reuter doznaje iz dobro informisanog izvora u Carigradu, da je sovjetska vlada odaslala u Trapezunt dvije torpiljarke, koje će od sada ploviti pod turskom zastavom. Poziv predsjednika Hardinga na Washingtonsku konferencu. Pred­ Politički pregled. Grčko-turski rat »Journal de Debats od 18. 0. mj. donosi ove informacije: zgleda, da je nova grčka ofen­ ziva pobjedonosno otpočela. Grčki komunike od 14. 0. mj. veli: Napredovanje u pravcu prema Angori nastavlja se brzo, a da neprijatelj i ne pruža ozbilma otpora. Naše napredovanje doseglo je 70 km iza Eski-Sehera. Službeni komunikej od 15. ov. mj. govori opširnije 0 situaciji: Napredovanje grčkih trupa na­ stavlja se normalno. Linija BukluLivrislisar- Langarios-Kišili zapo­ sjednuta je po Grcima. Grčke novine komentirajući te re­ zultate ocjenjuju novu ofenzivu posve jednostrano. U pogledu Kemalista »J. de D.« javlja, da je Vel. narodna skupština u Angori imala izvanrednu sjednicu, tokom koie je Mustafa Kemal-paša držao govor, kojemu se je mnogo povlađivalo- Nakon zahvale kolegama on je rekao: »Nijednog časa ja nisam izgu­ bio nadu, da ćemo uništiti neprijatelja Moralni uzgoj naroda i naše i s Vašom pomoći ja ovoga časa ponovinstvo. Ne mislimo ovaj čas treti­ činjem ispunjavati dužnosti svoje nove rati tu temu, namjera nam je samo funkcije, te ću ih i ispuniti.« Serif-bey, da skrenemo pažnju naše javnosti ’ potpredsjednik grupe Narodne obrane, na jednu pojavu, koja zaslužuje naj- ' uzvratio je na taj govor, izrazivši naj­ , oštriju osudu. Dva informativna lista, | prije svoje potpuno povjerenje Mustafa Bilješke. ' I i 1 I i , t j | ’ i . । ' j I sjednik Harding primio je na svoj pro­ vizorni upit 0 održanju washingtonske konference od svih država odgovor, da pristaju na rješavanje problema 0 razoružanju, te pitanja Tihi g oceana i dalekog Istoka. Sada je uputio engle­ skoj, francuskoj, talijanskoj, japanskoj i kitajskoj vladi definitivan poziv ovo­ ga sadržaja: »Predsjednik Udruženih Država du­ boko je ganut srdačnim odgovorom na njegov poticaj, da se sazove inter­ nacionalna konferenca za ograničenje neoružanja i s tim u vezi za riješenje pitanja Tihoga oceana i problema da­ lekog Istoka. Svaki produktivni rad izdiže pod gospodarskim teretima, koji su već postali preteški za socijalnu pravdu, a za sigurnost mira bilo bi vrlo neproduktivno, kada ne bismo htjeli na putu razoružanja poći napred. Ogromni izdaci, koji dolaze od natje­ canja u naoružanju priječe nacionalni napredak i nacionalnu sreću. Izvan­ redni izdaci ove vrste nisu samo go­ spodarski neopravdani, nego su trajna opasnost za svjetski mir. Čini se, da nemamo razloga raču­ nati, da će porast ovih izdataka pre­ stali, doklegod najveće interesirane vlasti ne nadju zgodnu bazu za spo­ razum, koji će osigurati ovo ograni­ čenje. Mi mislimo, da je sada došao čas za sve vlasti, da direktno progo­ vore 0 tom predmetu na jednoj konferenci. Koliko je prirodno, da će u toku diskusije 0 ograničenju naoru­ žanja pitanje 0 ograničenju pomorskog naoružanja stajati na prvom mjestu, mislili smo s druge strane, da ne bi bilo zgodno, kad bi se isključilo pi­ tanje drugih vrsta naoružanja i kad se ne bi proučile sve mjere, s pomoću kojih bismo mogli olakšati financijalne terete države. Možda ćemo doći do uvjerenja, da je potrebno formuliraj �Stiana 4 Страна ПРЛВДА predloge, na osnovu koji bi se u in­ vili, danas smo dobili pouzdanu teresu čovječanstva dala organizirati vijest, da su još i ovi zaglavili: djelotvorna kontrola nad novim meto­ Mula Ibrahim Pačariz, imam, dama ratovanja. Medjutim posve je I Hadži Abaz Baličevac, Ramo Mujasno, da na cijelom svijetu ne bi bilo dovoljno jake garancije za mir, kada i jezinović, Bećir Klještorac i Musvijet ne bi pokazao prave želje za rat Kompirović, svi iz Bardareva, ograničenje naoružanja ne bi imao ni- j srez milješevski, okrug prijepoljski. kakova izgleda u uspjeh, kada ta želja Poznata četa došla je u nedje­ za mir ne bi našla izražaja u stalnom lju, 21. ov. mj., u 11 sati noći, nastojanju, da se isključe sve diference izazvala ove ljude iz njihovih i da se nadje baza za sporazum, ko­ liko se to tiče temeljnih načela i nji­ kuća, odvela ih u potok i zvjer­ hove primjene. Vlada Udruženih Država ski poklala. želi od svega srca, da se s pomoću Tako je dosad sigurno utvrđe­ izmjene misli riješi pitanje Tihoga no, da je 21 život muslimanski oceana i dalekoga istoka. pao žrtvom zločinačkog djelovanja. Američka vlada nema namjere, da saopći stanovište, koje će zastupati I još nas g. Pribičević uvje­ prigodom pretresanja pitanja o Tihom rava u svoju pravdoljubivost i oceanu i dalekom Istoku. Ona najme : pokazuje naređenja !! ! ne želi, da prije formalne konference dodje do debata, nego želi da oficijel- 1 Muslimani, osnivajte zem­ na izmjena misli bude vodjena u duhu ј ljoradničke zadruge, jer je prijateljstva i srdačnoga dostojanstva. Cilj konačne odluke bit će, da se od- । jedini spas našeg težaka u zadru­ strane sve zapreke. Konferenca, na ■ gama, jer će zadruge provesti koju vladu Udruženih Država poziva : kulturni i poljoprivredni preporod vlade Velike Britanije, Francuske, Ita­ našeg sela, jer bez bogatog i kul­ lije, Japana i Kitaja započet će 11. no- : turnog sela nema ni bogate ni vembra u Washingtonu«. Domaće vijesti. Pokolji se u Sandžaku na­ stavljaju. Osim onih 16 žr­ tava nasilničkog djelovanja ko- I mita i žandarma, za koje smo u | pretprošlom broju našeg lista ja- j Broj 326 Број °RAVDA I prima«. Jučer smo se telefonski obra­ tili na tamošnji naš odbor, i dobili j smo odgovor, da nije istina, da su , oni povratili list, te se čude, što ga I ne dobivaju Na znanje g. direktoru I pošta I Upisivanje u Školu. Upisivanje I učenica u muslimansku višu djevo­ jačku školu sa produžnim tečajem biće 31. augusta i 1. i 3. seotembra, a pre­ davanje će početi 5. septembra. Iza toga dana primaće se učenice u školu ; samo u tom slučaju, ako imaju doz­ volu od uprave zavoda ili važan raz; log za zakašnjenje. Iza 15. septembra ' neće se niko više primiti u školu. U vježbaonici ženske preparan­ dije upisivaće se djeca 1., 2. i 3. septembra o. g. od 8—12 sati. U pojediI nim razredima upisaće se 40 učenica. Redovna nastava počinje 5. septem­ bra o. g. Takse za vodu, kanalizaciju, odi voz smetlja, osvjetljenje stepenica i ■ čišćenje dimnjaka plaćaju — kako j javlja Stanbeni ured za grad Sarajevo kao i do sada vlasnici kuća, a oni onda ubiru uplaćene pristojbe srazmjerno od svojih kirajdžija. Izdavanje veleprodaja soli u za­ kulturne varoši, a ni države. Sve kup. Uprava Drž. Monopola raspisala upute i najizdašnije potpore daje ■ je ofertslnu licitaciju o davanju velibesplatno: „Središnji savez ju­ koprodaja soli u zakup u B. i H. za dvije godine t. j. od 1 januara 1922. goslavenskih selj. zadruga do 31. decembra 1923. Ponude se u osnutku u Sarajevu". i imaju podnijeti do okt 5. 1921. Nemarnost mostarske pošte. — i Upravi Drž. Monopola u Beogradu. Prije nekoliko dana primili smo jedan . Interesenti za ovaj zakup mogu dobiti primjerak našeg lista, što je bio adre­ štampane uslove kod Direkcije du­ siran Kot. Odboru J. M. 0- u Mostaru, hanske režije u Sarajevu, u sobi broj: natrag s primjedbom na pascu »ne 1 14 svakim danom osim sveca i nedjele. Opet je Nova radnja. Ovih je dana otvo­ rena jedna posve nova radionica, mo­ derna stolarska radnja, a vlasnik joj je izuČeni moderni stolar Kasim Džanović. On imade u toj svojoj radnji 10 radnika sve muslimana, i djecu na zanat primio je samo muslimansku. Nije ovo obična stolarska radnja, nego posve moderna radionica, koja od drveta izrađuje sve. Što se može producirati. Novost je u toj radnji i te, što će od sitnih komada drveta izrađivati stvari potrebne za škole kao ienire, pernice, trokute i za kućnu potrebu razne to­ karske predmete. Radnja je s elek­ tričnim pogonom smještena u Azabagića kući u Toromanovoj ulici. Ova je nova radnja izradila za kratko vri­ jeme divan i moderan namještaj za »Cajretovu« banku, pa je svakom naj­ toplije preporučujemo. Školski pribor, kao i sve školske potrebštine, knjige itd. dobije se uz veoma jeftine cijene u knjižari Daniel i A. Kajon, Sarajevo, Kralja Petra ulica 19. Narudžbe iz vana izvršuju se brzo i tačno; pakovanje se ne računa. Sjetite se „Gajreta!" Ko želi kupiti beglučke zemlje neka se obrati na Osmanbega Hadži^egoviča Bugojno. prispio godinama u kućanstvu upotrebljavani nenaknadivi. prav* Schichi-sa’pun sa znakom: „Jelen". Jelen sapun Je potpuno Čist. posjeduje najveću tzda'nos' kod pranja i dobiva se u poznatoj nredrM- <ч k’-aHicti u komadima od 1 : kile. Zastupnik za Bosnu i Hercegovinu fllbert Vita Levi, Sarajevo, Despica ul, 1. Bal han-Rahatlohuma PAMUK sa bademima i sa i bez oraha, roba izvrsna, pakovano u sanducima od 4 kg, 1, i T kg uz najpovoljnije cijene nudi ““ - • -- ■ Upredeni bijeli br. 6 42 Tira plavkasta i bijela br. 6 40 Mul bijeli br. 3 12. Mafiz, kao i sve ostale vrsti dobije se jeftino kod flrifović TahiF Naučnika Daniel i A. Kajon ------ Sarajevo -■ Kralja Petra ulica 19. Juriš ćeva br. 6 — Telefon br. 3 — 98. pGLASIVANJE <-j u novinama obavlja pouzdano staro uvedeni BLOCKNER-OV iz bolje kuće traži knjižara i papirnica A. Romano — Zagreb Tuzla i® Ф * , zavod za oglašivanje Zagreb, Jurjevska ul. 31. Telefon 21 — 65. Generalno oglasno zastupstvo za preko 10 tu- i inozemnih listova Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina. Potpuno uplaćena dionička glavnica K 20,000.000' 104 . Ulošci preko K 25,000.000 —. Pričuve preko K4,000.000. - Pupilarno siguran. - Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu Središnjica: Sarajevo. — Pupilarno siguran zavod. — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Dionička glavnica 1o,ooo.ooo kruna. Pričuve 600.000 kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.— Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ Hancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: ZN Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija D. i A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/aac2ae00daa41ebd00aab37379552192.pdf 8681873d47ccbd54a2b14a8119f72a04 PDF Text Text Pojedini broj K 2*— Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje ređakcioni odbor. Pretplata: za našu državu godišnje K 200.—, na pola godine K 100.—; za inozemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. лАСИЛО ЈУГОСЛABEHCKE МУСДИМаНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 89 (327) Sarajevo, subota, 27. augusta 1921. 122. Zil hidže 1339.) Problem južne Srbije. I onome, komu pobliže nisu po? znati odnošaji u Makedoniji i u Sandžaku, nego ko samo prati piša? nje naše štamne, jasno je, da su ta? mosnje prilike neodržive. Uznemi? rivanje mirnog građanstva po ka? đacima i državnim organima, koji imaju nalog, da ih progone; korup? čija među činovništvom, slabe ko? munikacije, pomanjkanje sanitet? skih i prosvjetnih zavoda, vjerske zadjevice i trvenja • sve to čini, te je problem ovih krajeva uza svu svoju kompliciranost još zamrse? niji. I ako je to pitanje već od uje? din jenja na dnevnom redu, i ako o? no i suviše zadaje briga i poteško? ea vladi, još do dana današnjega ni? je učinjen ni jedan ozbiljan korak, da se nađe riješen je toga pitanja. U mjesto toga vlada se je zadovo? ljavala, da u časovima, kada pita? nje izbije u malo jačoj mjeri i kad se posljedice neriješenja njegova pokažu u formi, koja ne samo da ne može da služi našoj državi na čast, nego joj i direktno ubija ug? led, dakle u takovim časovima vla? da na brzu ruku, bez dubljeg studi? ja i ispitivanja, lati se mjera, koje apsolutno neće donijeti željenog uspjeha. Izdavanje objava, povećavanje /andarmerijskog kadera, raspisiva? nje ucjena na kačake, povisivanje nlaća upravnim činovnicima u tim krajevima i slično tomu nije dovolj? no da definitivno riješe ovo pita? nje. Rado priznajemo, da je vlada i suviše zaposlena tekućim poslovi­ ma čisto političke prirode, pa nema dovoljno vremena, da ovom proble? mu posveti svu ptrebnu pažnju. Ali cijelo držanje njeno daje nam po? voda, da sumnjamo, ima li ona u? opće volju, da ovo pitanje defini? tivno riješi ili bar počne s priprava? ma za njegovo definitivno riješe? nje. Kako rekosmo, problem je i su? više kompliciran. Ne radi se tu o pokrajini, koja ima homogeno sta? novništvo. Tu su tri naroda nasta? njena: Srbi, Turci i Arnauti, koji su ušli u naš državni sklop s različi? tim historijskim nasleđem, s potpu? no oprečnim narodnim osebinama I kulturom, a što je najvažnije, i s posebnim aspiracijama za buduć? nost. Kad se to ima na umu. jasno je, da vlada mora sebi staviti u za? daću, da sve one opreke, koje do? vode do ovih žalosnih pojava, iz? gladi, da stvori mogućnost za mi? ran život i razvoj tamošnjeg pu? čanstva, da upravne i sve druge vlasti postupaju s njima jednako kao i s ostalim građanima ove dr? žavc, da pribavi nužno rešpektova? nje zakona, da zaštiti ličnu i imo? vinsku bezbjednost od presizanja fanatizovanih pravoslavnih masa i različnih banda, koje pod firmom gonjenja odmetnika iskali uju svoju mržnju i bijes nad muslimanskim stanovništvom. Da se uspostavi jednom red i mir u Makedoniji i Sandžaku, država mo­ ra da kod cijelog tamošnjeg pučanstva pobudi ljubav i privrženost prema državi. Nasilnim putem to se neće mk^d postignuti. Mogu se progoniti svi nezadovoljnici, mogu se učiniti sve represalije na tamošnje pučanstvo, ali to ga neće prisiliti, da * e prikloni dr­ žavnoj ideji, nego će ga odvraćati još više od nje. Da narod preobrazi svoje I ; ’ । i | ' < 1 ! ! j ' ' ' osjećanje, svoje vjerovanje i svoje aspiracije, mora najprije preobraziti svoju dušu. A to neće nikada biti, ako on osjeća ugroženost svoje egzisten­ cije. Narod će se ondajuš više zavući u se i tražiti sve moguće načine, da ukloni i da >e osvrti onima, koji mu tu egzistenciju ugrožavaju, pa makar to bila i suma uržava. Državna bi vlada trebala u ovakovim prilikama da primjenjuje, da tako rečem, pedagoške motode. Kao što na­ stavnik ne može učenike prisiliti, da posvete svoju pažnju predmetu, koji on obrađuje, tako ne može ni država prisiliti građane svoje, da je oni ljube. 1 kao što će pravi pedagog udesiti predmet predavanja tako, da bude Što ugodniji i što prijemijiviji dušama učenika, pa kao što će takav pedagog otkloniti sve one vanjske uzroke, koji bi mogli da dadu povoda odvraćanju pažnje učeničke od predmeta, tako i država, ako hoće da ima lojalne i vjerne građane, mora svojim aparatom, institucijama i taktom prikazati se ta­ mošnjem naiod i prijateljem, mora po­ buditi u njemu osjeća’, da je to nje gova država, da se ona za nj brine i da je njego/ opstanak u t j državi osiguran, mora ukloniti -ve O’e po­ greške uprave i drug-h nadleštava, koje danomice izazivaju neraspolože­ nje prema sistemu, a onda naravno i prema samoj države A tih pogrešaka ima si’a jedna. U prvom redu dolazi tu upravni aparat, koji bi se morao temeljito prečistiti. Štogod je bilo ološa u činovničkom kaderu, koji se je htio na br/u ruku obogat ti, to je otišlo u upravne čino­ vnike u Makedoncu i Sandžak. Stoga nije ni čudo, da korupcija upravo kul­ minira tamo, a bezbjednost da uopće nije nikom os gurana. Žandarmi se rekrutuju iz pljačkaša i prema musli­ manima historičkom mržnjom zadoje­ nih indiv-idua, koji svoju službu upo­ trebljavaju samo u to, da tu S'.oju mržnju na njima izlijevaju. Neoprosti­ vi grijeh učinila je vlada time, što je dozvolila, da se organizuju privatne čete za progon odmetnika. Ne samo, da je time učinjen vrlo rgjav prese­ dan, nego je i vlada sama sebi dala lošu svjedodžbu, da nije u stanju dr­ žati red i mir bez pomoći privatnika. Da se ta pogreška ispravi trebalo bi zabaciti zloglasni radikaisko-demokratski ključ ^:7, a mjesto njega usvojiti princip, da se tamo namještaju samo spremni, ispravni i objektivni činovnici i iz drugih pokrajina, bez obzira na to, kojoj partiji pripadaju. Uporedo s tim Žandarmerijski bi se kader trebao popuniti redovitom v jskum pod vodstvom čestitih, objektiv­ nih i pouzdamh oficira, a s-e koje kakove Pećance i >1. komite najstroŽije kazniti za dosadašnja zlodjela, kako bi se dao primjer drug ma, da ne idu njihovim putem Druga velika pogreška je^t u tome, da se nejednako postupa s građanima. Zapostavljanje muslimana, a privilegisanje pravoslavnih u svakom pravcu daje opravdana povoda vjerovanju, da je naša kraljevina pravoslavna država i da su muslimani građani drugoga reda, da su pravoslavni gospodari, a muslimani raja, koja ima slušati' i pokoravati se ovima. Odgovorni faktori naime i suviše stoje pod utjecajem masa, koje drže, da je sad došlo vri­ jeme, kada se oni mogu svojim sugra­ đanima muslimanima osvećivati radi stoljetnog robovanja Turcima. Ti bi se faktori morali uzdignuti iznad nivoa i shvatanja masa i jednako postupati prema svima građanima Vierska bi se intok rancija morala i i iz škola i iz svih ureda istrijebili, te tako omogućiti, da se i muslimani mogu koristiti blagodatima, što ih država daje svojim građanima. Dosad toga nije bilo, naročito u školama, gd e netrpeljivosti vjerskoj ni plemenskoj ' uopće ne bi smjelo biti m;esta. Ovo ne li b'le teške promjene i one bi se brzo mogle provesti, a nji­ hovim provedeniem .^tvorili bi se uglovi j za konsolidiranje tamo njih pr.lika. Kad bi se one provel-, i to » e na papiru nego na d.elu, nestalo bi najglavniji uzroka nezadovoljstvu, ne bi ; više bilo odmetnika i ne bi b lo povoda, Telefon br. 842. čekovni račun post, štedionice 1119 Godina 111. • da se razvijaju kod Turaka i Arnauta centrifuRalne težnje, niti bi bugarska i arnatska propaganda mogle da uspi­ jevaju. Ostane li pak pri staromy I razumljivo je, da je onda opasnost od turske i arnautske iridente neizbježiva. ' Kako smo obaviješteni iz Beograda, ' vlada je u glavnom pristala na zahtjeve našeg poslaničkog kluba, koji je u : svom memorandumu iznio najpreče i prve zahtjeve u tom pogledu, pa se uzdamo, da neće ostati samo kod obećanja ili možda kod samo najnuž­ niji m era, nego će se dublje zahvatiti u cijeli problem i pos’epeno ga riješiti i na zadovoljstvo tamošnjeg naroda a i korisno po samu državu. Vidjećemo^ Naše narodno prosvjećivanje. O potrebi narodnog pro^vjeć v.mja toliko se govorilo i pisalo kod na<, a i danas se nep»estan > covori i piše; nu još uvi pk se ne vidi ni iz daleka dovoljno razumijevanja z? ov , za naš opstanak iako važno čitanje, kod i našeg građanina, a još mame go' tavo nikako — kod seljaka. Tomu j- nije samo jedan razlog, nego ih je ; više. Ponajpiije, po mom mišljemu, je : udoban, primitivan i lagodan život, I koji su provodili naši stari, prešao u ! našljedstvo s malim ^hkama i na i naš današnji svijet, te i pored м dana : u dan sve to većih i većih potreba ј njegova prosvjećivanja ne može se on i ni danas da oprosti s tim mirazom i ! zaboravi ono zlatno doba, kad se mc। glo i bez škola lijepo živjeti. Pored te i toj sličnih, da tako ka­ žem naslijeđenih, nepogoda za ;rijem prosvjete dolazi još na našu nesreću pred četjri i po decenija i režim, koji je puno skrivio, da se islamski elemenat u Herceg-Bosni ne pridigne pnsvielno bar toiiko, koliko i suplemenjaci drugih vjeraispovijesti. Škole, koje su najjači faktor za prosvjetno pridizanje jednog naroda, otvarale su se u selima u velikom nerazmjeru prema broju življa naravn i na štetu muslimana, iako se to formalno isticalo kao ključ. Jasno je, da se u ono doba otimao i knez sa svo im seliacima otvaranju škole isto kao i muhtar sa svojima s prostog razloga, jer neće novotarija, zbog kojih mora koju krajcaru više poreza da plati, a di­ jete, mjesto za stadom, plug m ili drljačom, mora u školu Nadalje naš svijet do skora nije mogao zamisliti, da mjesto tuđina u kancelariju može doći i njegovo čobanče Pa i u no­ vije doba, kad se počelo i naših malo više viđati po državnim i privatnim uredima, ne vidi jadni naš svijet to­ liko koristi od svojih sinova, koliko drugi. N/.ša inteligencija, koje i onako ima vrlo malo, nije narodnainteligencija. Ona se odmetnula u varoši, u centre težeći za boljim i udobnijim životom umjesto da se kao „pametna i zrela* još većma približi narodu, iz kojeg je nikla; prouči njega i- njegov život, uoči nedostatke kao i odlike njegove, pa na temelju toga udesi plan, kako da mu pomogne, kako da ukloni ne­ dostatke, a na njegove odlike nakalemi još nešto dobra i lijepa, to se ona stidi, što uopće potječe iz takve sredine — »divlje i nekulturne« za nju. 1 još bi se tuga puno imalo nabrojiti, .što stoji na putu našeg prosviećivanja, ali i ovo, što je istaknuto, a naročito posljednje — nehaj inteli­ gencije za svoj vlastiti narod — do­ I i i i 1 ; ; ; ; | I I । i i ■ j ■ i ; । voljno je uočiti i što prije uklanjati, ako mislimo dobro sami sebi, ako mislimo, da sa manje žuljeva i znoja prinosimo ustima bolji zalogaj, ako mislimo, da u dogledno vrijeme ne uzvršimo najniže i najteže službe Da ne imadne odmah crne slike pred očima o nama onaj, koji se bude prvi put ili vrlo rijetko obazirao na pitanje našeg prosvjećivanja i vrlo malo razmišljao o njemu, treba da zna, da je u mnogo čemu kod nas danas bolje nego prije, ali smo još uvijek zato daleko od onog, gdje smo mogli i trebali biti. A ^ad da se zapi­ tamo, ide li to prosvjećivanje možda za tim, da mjesto običnim građaninom ili seljakom postanemo gospodinom, da mjesto kukuruze lomimo pogaču, da mjesto narodnih haljina obučemo »ancug«? Ili šta se to od nas traži, a šta nam prosvjeta podaje? Na sve bi ovo odgovorili: Od nas se traži ra­ zumijevanje svega; Što se dešava u našem životu i kod nas; traži se pra­ vilno prosuđivanje događa a; traži se od nas, da poznajemo samoga sebe, svoje potrebe i potrebe ostalih oko nas i t. d., pa kad se dotlen dovinemo, onda tek može biti riječi o napretku, našem u prosvjetnom pravcu. A da se dovinemo potrebne pro­ svjetne visine, trebamo i sredstava za to. Najbolje i najsigurnije sredstvo je za to: knjiga, od koje se mi toliko tuđimo »Nije knjiga za nas, ni naši je stari nijesu čitali, pa su živjeli«,, običan je odgovor kod našeg svijeta, kad ga upozoriš na veliku i nepro­ cjenjivu korist od knjiga. Razumije se, knjiga nema nikakve koristi za onoga, koji je ne zna čitati, a živi je prijatelj za onoga, koji to zna, koji umije da se zadubi u nju i da razmišlja o tom, šta je pročitao i saznao iz nje. Knjiga to može dati više nego ikakav prija­ telj, iz nje se nauči više, тпого više, nego iz običnih razgovora; rijetko se možeš sastati s nekim, koji toliko stvari bolje i više zna, nego ona. Druga i prijatelja možeš čuti jedamput ili dvaput da ti priča o nečemu, a knjiga uvijek, kadgod zaviriš u nju. Ona će te sjetiti mnogo Čega, šfo si vidio, slušao ili iskusio, zapamtićeš mnogo toga, što je za te novo i ne­ poznato. Treba dakle to najsigurnije sredstvo i najbolji vodič u Životu omiliti našem svijetu, jer kao što od vje­ štine plivanja zavisi Često puta čovje­ kov život, tako se i knjiga nađe čo­ vjeku na pomoći ma i u najtežem času. �Стпана 2 Strana „ПрАВДА* — „PRAVDA* Ovogodišnji hak s begl. zemalja. , nadu na jednak način kako i deset? godišnji zakupnici iz čl. 7. Beglučke Uredbe. 2. Od davanja naknade izuzeti su bez obzira na trajanje odnosa i ob? rađivači begluka, koji spadaju pod udar čl. 4 Beglučke Uredbe (čl. 4. Provedbene Naredbe k Beglučkoj I ’redbi). 3. Jednako su izuzeti i oni sluča­ jevi, gdje obrađivač begluka spada pod udar revizije iz čl. 5 beglučke Uredbe od .12. V. 1921., pri čemu se upozorujc na okolnost, da je mo? gućnost revizije po čl. 5 nove beg? lučke Uredbe od 12JV. 1921. mno? gt»uža nego li što je bila po čl. 4 prijašnje Beglučke Uredbe od 14./I1. 1920. Dalje ^c upoznaje, da bivši kmet, deložiran iza 1.1 1921 niie više općenito izuzet od dužnosti poda? vanja, kako ranije prema čl. 2 U? redbe od 22. VIL 1919., nego jedino u slučaju, ako spada pod udar čl. 5 Beglučke Uredbe od 12. V. 1921. Ako dakle ne spada pod taj udar, trebaće i takav iza 1. I. 1922. deloži? rani bivši kmet, da odlaže hak. Ako vlasnik dotičnog begluka za? traži hak. a utuženi obrađivač pri? govori, da spada u koju od katego? ri j a spomenutih gore pod 1 3). i? made se postupak o haku da odio? ži. ako je obrađivač prema čl. 22. Provedbene Naredbe k beglučkoj I redbi podnio propisanu prijavu prigovorenog odnosa. Ako takva prijava uopće nije podnesena ili a? ko se pravomoćno ustanvi. da spor? no zemljište ne spada pod udar ag? rarne reforme, ima se obustaviti i dalinji postupak o haku, a tužitelja treba uputiti na put građanske par? be. jer je dotično zemljište spalo pod sudbenu kompetenciju, čim se je pravomoćno ustanovilo,’da ne spada pod udar agrarne reforme. Obrađivači beglučkih zemalja, koie spadaju pod udar čl. 7, 10. ili 13 Beglučke Uredbe, imađu pod svaki uvjet da odlažu naknadu prema niže navedenom propisu. (Nastaviće se). Kako je nastala čitava zbrka u o? vom pitanju, pa se jedni uredi ni? jesu znali snaći, a drugi nisu htjeli da izvršavaju dosadaš? njih naredaba u pitanju pobi# ranja haka sa beglučkih zemalja, to se je neki dan održala konferen? čija između predstavnika upravnih i agrarnih vlasti, da pretrese ovo pitanje i da dadne tačne i precizne upute kotarskim uredima i isposta? vama, kako se imaju držati u ovom pitanju. Mi ćemo te upute, koje je Agr. direkcija u Sarajevu pod brojem 23675/21. razaslala kot. uredima, ov? dje ukratko prikazati, kako bi se posjednici takovih zemalja znali ra? vnati U pogledu vlasti, koje su nadlež? ne rješavati sporove o zakupnini (baku) sa beglučkih zemalja važe o? vc odredbe: Za godinu 1921. nastaje znatna promjena u kompetenciji za suđe? nje po baku sa beglučkih zemalja, te je novom beglučkom Uredbom od 12. V. 1921. stvorena nova situ? acija. Jasna su sada kriterija, prema kojima izvjesni begluci spadaju pod udar agrarne reforme, a za sva os? tala beglučka zemljišta određuje čl 16 te Uredbe, da spadaju pod sudbenu kompetenciju. Prema tome imade sada da vri? jedi kao načelo: za beglučka zem­ ljišta spomenuta u čl. 1 beglučke U? redbe gd 12. V. 1921., te koja spa? daju no čl. 15 i 16 u nadležnost agrarnih vlasti, imade se podnositi i tužba radi odlaganja haka (zakup? nine) kod kot. predstojnika kao de? legata Ministarstva Agrarne Refor? me (prema čl. 5 Uredbe od 22. VIT. 1919. o pobiranju priroda). Sve os? tale beglučke zemlje spadaju pod nadležnost redovnih sudova, te će s toga trebati kod ovih podnositi tužbe radi odlaganja otpadajućeg haka. Ko ima da odlaže hak. određuju ovi propisi: Izuzeti su od podavanja naknade: 1. Obrađivači begluka, koji spadaju pod udar čl. 2. beglučke Uredbe od 12. V. 1921.. a u tom se pravcu predpostavlja: a) da jc begluk naseljen, b) da taj kmetstvu slični odnos (od? nos priorca, pridržnika, prisjevnika i si.) traje 16 godina računajući od 25. II. 1919. unatrag, c) da nije ugo? voreno vrijeme trajanja toga odno? sa i d) da je egzistencija dotične po? rodice vezana za taj begluk. Ako ne postoje s v i gore stavi je? ni uvjeti, a predleži bar uvjet pod lit b) (desptgodšnje travnje odno­ sa) treba obrađivač da odlaže nak? P O D L 1 S TAK. Mustafa: Jz mojih uspomena. Naši dopisi. Visoko, 21. Vili 1921. Dne 17. VIII. u srijedu u neposred­ noj blizini grada, u takozvanom Vareškom polju, napao je Aliju Halilovića Cvjetković Strajina, sin Milanov, oko S sati poslije podne ni kriva ni dužna. Alina su djeca čuvala krave u gore spomenutom polju, pa pošto se i Cvjetkovićevi kukuruzi nalaze u is­ I mi sutra biti sprovedeni u jedan manji grad, gdje se nalazi štab bataliona, u čijem smo rajonu mi prešli granicu. Ovo se maio seoce zove Džiristan a sutra ćemo ići u grad Bašgiran. (Nastavak). Evo nas u selu. Male iz gnjile i slame izlijeplj ne kućice postrojene su u dva reda duž ulice. Perzijanci i Perzijanke stoje pred svojim kućama i gledaju u nas. Mi prođosmo kroz selo i dadosmo pred jednu kuću, na kojoj se bijaše na visokom temretu zastava, b'jelo platno, a na njemu perz jski grb: lav držeći sablju u prednjoj nozi, a iza leđa mu uzlazi sunce To je bila per­ zijska carinarnica i iz kuće i .ade mlad, elegantno obučen u evropsko odijelo Perzijanac. Na fJancuskom nas jeziku upita, da li govorimo francuski ili en­ gleski. M j suputnik Grk zna nešla francuski, te otpoče među njima raz­ govor. Indusi stoje kraj nas, a Perzi­ janac čioovnik od vremena do vre­ mena tumači nešto Indu^u narednika. Sve se sretno svrši Činovnik nam pregleda torbe, a onda se s njim oprostimo. Odosmo u kuću, gd e ie stanovala ova straža. Tu nam dadoše mesne konzerve, šećera i Čaja Donesoše nam svakom po dvije čiste voj­ ničke deke i mi se tu s njima na­ mjestimo. Grk mi reče, da je onom Perzijancu činovniku sve razjasnio, iko smo i šta smo, a on mu je na ti odgovorio, da je sve u redu i da ćemo i i . I ! i I I i i ■ i ' Sarti u Turkestanu. Koliko li se puta uvjerih o isti? nitosti one prekrasne naše narodne poslovice: Čovjek snuje, a Bog od? ređuje. Kroz šest me godina baca? šc sudbina od nemila do nedraga. Jednoć sam u nesretnim kasarnama zarobljeničkih tabora, u onoj uduš? ljivoj, i duši i tijelu nepodnosi? voj atmosferi, dok me opet sudbi? na ne izvede u krasne sibirske pra? šume, koje se dižu k nebesima, gdje sam slobodan u purodi i sje? dim pod tamno?zcleni:J’ cedrom, tim prekrasnim drvetom dalekog i hladnog Sjevera. Tu u s.’noći spo? minjem svoju milu Hercegovinu i one naše hašče i beharajuće bade? me, trešnje i jabuke. I ovdje u o? vom snatrcnju ne zaboravlja sudbi? na na me. Opet me vodi u gndo? ve, bolnice i vojne kasarne. Napo? kon nakon šest godina i/vuh ova moja neumoljena pratilica nacrtati konačni plan i put moga povratka u tako žuđenu domovin i. Put bija? še trnovit, užasan i očajan. I vri? jerne ciče zime i najžešćih sibirskih mrazova, na pola gladan i umoran krećem na put iz Istočne Sibinje, a kroz bukljajuči plamen epidcinv ie pjegavog tifusa i u vječnom stra? hu. da me ne prepoznaju beljševi? tom polju, on je našao za shodno, da iskali svoj divlji gnjev na Aliji. Ugle­ davši ovoga krave na sred njive gdje pasu, pošao ih je tjerati sa Aline vla­ stite njive i sa njive H. Čtfrnila Šahinovića. i ako nijesu ni bile krave u blizini njegovih kukuruza. Potjeravši krave, počeo je grditi i psovati Abji najviše islamske svetinje: Boga. Sveca Muhameda, balinsku mater, i vikati, da će njemu i uopće muslimanima on i njegovi istomišljenici vaditi dušu na noktima i da će nas prstima klati. Alija je pošao da vrati krave, pošto uopće nijesu nikakova zijana učinile, a Cvjetković je pograbio dva kamena u ruke i nož, te je opet počeo pso­ vati i grditi. Na to su svjedoci: Alija Čurt, Sulejman Ćurt i dr. Alija se je povratio u svoj vlastiti mlin, pošto je predusreo, da mu na­ padač ne otjera krave. Nije potrajalo dugo, on je izišao iz mlina, da vidi, gdje su mu djeca sa kravama, a na­ padač je opet ponovno napao vičući, da je ovo Velika Srbija i psujući mu opet najviše islamske svetinje i pri jeteći, da će ga opet prstima klati. Da je ovo istina, svjedok je Ilija Savić, koji je baš bio s njim u mlinu. U isto doba su prispjela troja kola iz Visokog, u jednima je bio žandarm Franjo Blažević, te pošto je vidio, da je napadač bio oboružan nožem i ka­ menjem. izišao je iz kola i pošao put njega. Ne znamo, je li mu oteo nož ili nije, samo je Aliji rekao, da istog napadača mora tužiti. Sjutradan je Alija prolazio pokraj birtije spomenutog napadača na putu u mlin, kad najedamput iz birtije izađe državni policajac Obren Crnogorac i njega zaustavi, te pošto ga je ispitao, reče mu: „Znaćeš ti za me4, i opso­ vao mu Boga Kad ga je zapitao, šta je pisao u svoj zapisnik, on ga je maršnuo. Prigodom ispitivanji po policajcu pred birtijom napadačevom, izletio je iz iste otac napadača Milan Cvjetković, sudski glasnik, te poletio put Alije i zgrabio ga za ječermu, psujući mu i prijeteći, da će ga noktima i prstima derati. Vikao je: »Vidjećeš ti i uopće vi svi! Mi ćemo vas klati prstima i noktima«. Da je ovo sve istina, svjedok je Meho Plješevčić, koji je išao s Alijom u društvu, te kad je na nj Milan na­ valio, onda je policajac isfog Mehu maršnuo, da ne gleda. Ovo se zbiva u sred bijela dana u gradu i u neposrednoj blizini grada. Zaista s? ovakovi škandili, kojima su muslimani našeg kotara izvrgnuti, ne mogu više snositi. Pozivamo upravne vlasti, da poduzmu najenergičnije mjere protiv ovakovih napasnika, i inače ćemo i mi biti prisiljeni, da se branimo onako, kako znamo V i s o č a n i n. ci. Dane i mjesece provodim u va? genima i po stanicama Sibirije. U? rala i Evropske Rusije. Grozno je i strašno spominjati i oživljavati u uspomenama ono sve, što mi bi su? đeno vidjeti i doživjeti u zemlji, gdje već četvrtu godinu vlada anar? hija i raznosi se bura najočajhije borbe. Tko nije vidio ogromne gra? dove bez i najmanjeg prlznaka ži? vota, tko nije vidio ona ispijena mrtvačka lica izmučenih i tjelesno i duševno ljudi, koji gladuju već drugu ili treću godinu, a bez nade u bolju i ljepšu budućnost, tko ni? je sjedio na omanjoj željezničkoj stanici i po dva i tri dana bez hljc? ba i drva očekujući lokomotivu, dok se ne vrati popravljena i s u^Ije? потп, tko ovo i ovome slično nije doživio, taj ne zna i ne može osje? titi onaj užas i očaj, šta čovjeka O? buhvaćaju i po nervima kao ogrom? nim čekićem udaraju. Bijaše sve to strašno i užasno, ali i o ovim se u? žasima može reći onom: .Gdje je sreća tu je i nesreća; Gdje nesreća, tu i sreće ima. Nekadašnja pastorčad carskog veličanstva danas slobodno dižu glave i udaraju temelju svojoj Ijep? soj buđunćosti. Radnik i siromah pregledaše, vidješe i osjetiše, da bi i oni mogli biti srećni, siti i odje? veni, samo kad bi bilo pravde na svijetu i više ljubavi među ljudi? ma. A što je u istinu najpohvalnije u današnjih gospodara Rusije, to Bpoi 327 Broj Bilješke. Narodno pozorište. Ova kultur? na ustanova, za koju se je već da? viio prije rata osjećala potreba u Sarajevu i koje je osnutak još po? kojni bosanski sabor bio zaključio, ostvarena jc prije gotovo dvije go? dine Nu već u prvom početku ona je pokazala izvjesnu anemiju. Nje? zin se Geburtsfchler sastoji u tom, što je osnovana u zlatno doba pro? tekcije i »mučeništva«. Kao što sva? ko djelo nosi biljeg epohe, u kojoj jc nastalo, tako je i naše kazalište (ili kako se to službeno zove pozo? rište) opterećeno tim biljegom. Na upravu kazališta postavljen je sred? njoškolski profesor, kojega se čije? la kvalifikacija za taj položaj sasto? ii u tome, što je Srbin i patriota. A koga je Bog obdario tim sposobno? stima, taj se mirne duše može sta? viti o bok svima onima, koje su ov? laštenc, da se s ponosom deklarira? ju sa »Madchen fur alles«. Takovi пс trebaju, da se ističu ni poznava? njem kazališne ni dramatske um? jetnosti, ne trebaju da imaju ni up? ravničke sposobnosti ni ma šta dru? go. Ta, ko bi još danas, u doba slo? bode i demokracije, mislio na to?! Da bi vladala potpuna harmoni? ja, trebalo je slici naći priliku. Za dramaturga postavljen je svršeni (ili nesvršeni?) srednjoškolac, koji je vješt čitanju i pisanju, i to ćirili? ccm i latinicom, koji ic već u gim? naziji pročitao nekoliko drama, ko? ji posve tačno zna, da je drama vrst poezije, koja se izražava dialogom i koji je u Prnjavoru ili u Trebinju (nejse već) imao priliku da vidi, ka? ko se »izigravaju« drame, tc koji je još ođ nazad 10 godina redovito posjećivao sve predstave, što bi ih pojedine putujuće glumačke druži? ne priređivale u Sarajevu. Napokon on je pročitao i Skerlića i ima ga »u malom prstu«, prevodio je Šo? pcnhauera i još neke. Neki su cje? pidlačari doduše držali, đa to ipak nije dovoljno za jednog recimo dr? matrga, jer su čuli, da se u kultur? nim zemljama traži za to fakultet? ska sprema, poznavan je 2 3 moder? na jezika i samostalna djela dra? matska. Stoga su se nosili mišlju, da našeg »dramaturga« pošalju malo u Pariz na tebdil?havu, ne bi li nam Francuzi istesali makar osrednjeg palanačkog dramaturga. Ali se opet popišmanili. The, koješta! Život je i onako kratak, pa da se momak muči besposlicama?! Može on nama i ovakav, kakav je, valjati. Tako je temelj udaren, vlada se jc pobrinula za pare, a upravitelj za glumce i za - bezbeli — glumice. je ono njihovo neumorno dokazi? vanje ruskom pravoslavnm građa? ninu, da su svi njegovi susjedi ino? vjerci i drugog plemena ljudi isto tako ljudi kao i oni pravoslavni i imaju i moraju imati ista prava u žvotu kao i oni, Rusi. Istina građa? ni današnje Rusije mnogo trpe ma? ferijalno i u drugom pogledu, svi su gotovo goli, bosi, a uzroka je ovo? me stanju stotinu i tisuću. Ovakve su i ovima slične misli u mojoj glavi, dok nas lokomotiva stenjući i uzdišući dubokim i teš? kim uzdisajima nosi preko neprv? glcđnih ravnica Orenhurgskog kra? ja. Minusmo i Arapsko more, gdje na stanici »Araljskoje morje« ki; pismo divne svježe ribe i kavij;j> ra. Putujemo dalje i evo lokomo tiva oprezno prevlaci naš vlak pre? ko drvenog, provizornog mosta, jer eno tamo podalje u dubinama rije ke leži oboreni željezni most, pro kleta posljedica građanskog rala i međusobne bratoubilačke b^rbe Yeć drugi dan naime putujemo pn . djelima, gdje se odigraše strašni i očajni bojevi među Boljševicu m : orenburgskim kozacima. (Nastavićo se). Sjetite se „Gajreta!" �Број 327 Broj I to je nakon dugih puteŠestvija »nabavljeno«, kao i garderoba. Po# Počela su i prikazivanja. Ali se od# mah pokaže prokleta smola, smola na sve strane: i u publici, i u kri# tici, i u upravi i u glumcima, pa od nckle udarila i u glumice, ama svu# gdje pa eto ti. Bježi u provinciju, bježi u Dubrovnik, tamo valjda nc# ćt biti smole. A ona prokleta svu# kud za kazalištem, baš ko vila za Halilom. Nezgoda je to. Valja naći izlaz. Popraviti i adaptirati zgradu. Do# bro. Uzeti nove redatelje i rdda# tel jice. Assez bien! Upotpuniti gar# dcrobu i repertoar. 1 to. Pa i gluma# čki kader upotpuniti. Reklama u »Nar. Jedinstvu« veli: »Među glum# cima ima i veoma mladih. Ima i* dvojica početnika, sasvim mladih ljudi (možda ni sa punih dvadeset godina)«. Takova reklama može u Sarajevu da pali i da imadne efek# ta. Naravno. Dakle sve u redu. S vježbanjem komada počelo se već 15. dv. mj. U oktobru započinje se# zona sa naravno »Zulumća# rem« dra Vlade, a onda slijedi bezbeli blaženi i uvijek u nas mo# derni »Kir Jani a« i si. Samo baca u brigu pitanje: Kako će se držati ta prokleta, »gurmanska«, nekulturna i t. d. publika i sitničavi kritičari? Ako i opet budu nezadovoljni, ne znam, šta da se radi? Pitija bi iamačno, kako je glupa, na to pitanje dala ovaj odgovor: Od .“lave riba smrdi. A g. upravitelj zna nar. pjesmu »Zidanje Skadra«: Dok se ne uzida ljudska žrtva pod bede# me, sve će se, što neimari danas sa# zidaju, noćas porušiti. Jesu li gg. up# ravitelj i dramaturg spremni na o# vakove žrtve? Kulturni niveau „Hrv. Sloge4*. — »Hrv. Sloga« u nekoliko svojih zad­ njih brojeva počela je pod rubrikom »Novinari i političari« iznositi slike i nekojih naših narodnih poslanika. Svi oni, koji imaju u sebi i trun džentelmenstva, koji se uopće broje među odgojene ljude, davno su već prestali reagirati na prostačke napadaje deriščadi oko »Hrv. SI.«, pa bismo i mi preko toga prešli, ali hoćemo da is­ taknemo još jednu odliku tog listića: Nije im dosta blatiti lično i političko •.poštenje ljudi od ugleda i položaja, nego su pošli zadirati i u familijarni život i pisati o hanumama njihovim. Ovo prevazilazi drskost i nevaspitanost i četjadi oko »Hrv. Sloge«! firčho-tursM rđ. Boj kod Gordiuma. Iz Pariza jav­ ljaju: Kao što „Radio" iz Carigrada izvješćuje, zadnje vijesti, koje dolaze iz Anatoliie, potvrđuju, da je glavni -d'o kemalističkih bojnih sila sukobio se s grčkom vojskom kod Gordiuma, gdje je na bojnoj liniji od 40 km ot­ počeo boj. Ova se fronta proteže od Jeni Кеуа prema jugu ^do Salatskog, sjeverno od Gordiuma. Kad su grčke trupe s velikom mukom i uz velike gubitke prešle preko Sakana-Sou-a, pokušale su, da lijevo krilo neprijate­ lja ustuknu Turci imaju izvanredno čvrsto izgrađene položaje, iz kojih se tvrdokorno brane od Grka. Iz vijesti carigradskog dopisnika „Exchange telegraphe-a" proizlazi, da kemalistički otpor stalno raste. Drži se, da su turske nacionalističke trupe dobile pojačanja iz Kavkaza i .Cicilije. * „Journal de Debats" od 20. o. mj. donosi: Mustafa Kemal paša preuževši vrhovno zapovjedništvo vojske upravio je svojim vojnicima dugu proklama­ ciju, gdje priznaje težinu situacije, ali poziva vojsku, da ipak ima pouzdanje. „Nakon zadnje bitke, koju je bro­ jem jači neprijatelj uz vrlo teške gu­ bitke dobio, naša je vojska zauzela ove položaje ne izgubivši ništa od svoje borbene snage. Ovoga se časa neprijatelj, koji je udaljen od svoje operacione baze, nalazi prtd našim četama, spreman da ispuni svoju zadaku do kraja." Kemal-paša potvrđuje svoju spremnost, da izvede formalnu volju narodne skupštine za uništenjem neprijatelja. Turski se otpor živo organizira. Prema vijestima grčkih novina, upravo se u Angori formira nova armija. 3040.000 ljudi, dovedenih sa Kavkaza na grčku frontu. „ПРАВДА* - „PRAVDA" Angorski komunike od 18 augusta javlja ponovno zauzeće. Altuntaša po odielu turskog konjaništva Naprotiv brzojav iž Atene, l^)ji je prispio u London, navješćuje, da su grčke trupe samo 75 km udaljene od Angore. „Neue Freie Presse“ donosi vijest pod naslovom: „G ci demantiju za­ uzeće Altuntaša" ovo: Atena, 19 VIII. Štampa je jako uzbuđena saznavši za zadnji angorski kom inike, koji go­ vori o zauzeću Altuntaša po Turcima, koji leži kojih 100 km iza grčke fronte. Uostalom, to je bar šesti puta, što kemalisti javljaju o zauzeću toga mjesta. Politički pregled. Sjednica ministarskog savjeta. Beograd, 25. avgusta. Sinoć je bila sjednica ministarskog savjeta koja jc trajala od 5 do 9 sati. Odobreni su krediti pojedinim ministarstvi# ma, naročito ministarstvu socijalne politike za izdržavanje i smještava# nje baranjskih izbjeglica. Ministar finansija izvijestio jc da je završen pretres novog budžeta. Određen je posebni komitet ministara, koji će pretresati budžet prije nego što bu# de predan državnom finansijskom odboru. Po tomu se prešlo na raspravu o događajima u Sandžaku i u Južnoj Srbiji. Ministri Dr. Spaho i Dr. Ka# ramehmedovć predložili su da se u ove krajeve odašalje naročita an# ketna komisija, koja će istražiti te događaje, i o njima podnijeti izvje# štaj. Taj je prcdlog usvojen. Na koncu je određeno posebno odaslanstvo ministarskog savjeta, koje će otići u Pariz, da se pokloni Njegovom Veličanstvu Kralju A# leksandru. U odaslanstvo su ušli ministar finansija Dr. Kumanudi, ministar saobraćaja Uzunović, mi# nistar trgovine i industrije Dr. Spa# ho i ministar poljoprivrede Pucelj. Akcija g. St P»otića, Za vrijeme svoga bavljenja u Hrvatskoj g. Stojan Protić je željen samo da se izbliže upozna s pojedinim hrvatskim politi­ čarima i da dobije njihovo tačno gle­ dište na današnju situaciju. Kako saz­ najemo susret g. Protića s tim ljudi­ ma imao je čisto informativan karak­ ter, a nikako se ne može pridati drugi značaj. On nije vodio nikakve pregovore, niti je sklapao kakav sporazum. G. Protić uskoro pokreće svoj list, koji će zauzeti opozicioni : tav prema radikalno-demokratskom bloku. Hoće li g. Protić ući u parlamenat, nije još poznato, jer sve zavisi od toga, hoće li on uspeti da u Narodnu Skup­ štinu uđu stranke, koje su se do da­ nas uzdržavale da to učine Nu svi su izgledi da se na političkom hori­ zontu pomalja potrebitost g. Stojana Protića, koji u Radikalnoj Stranci predstavlja uvi,ek jedan veliki autori­ tet, a gdje ima pojava, koje nagoveštavaju krizu jačeg obima. Sporazum između Enver#paše i Kemahpaše. Prema vijestima iz Ca# rigrada postignut je sporazum iz# medu Enver#paše i Kemal#paše. — Prema tome sporazumu Enver#paša imao bi -doći u Anatoliju sa svojom armijom iz Tartare. irska nezavisnos . Listovi javljaju iz Dublina, da je Dejl Ejren odlučio, da sazove predstavnike svih klasa irskog naroda, da formulišu svoje gle­ dište o riješenju irskoga piianja Pitanje na gospodina Ministra Saobraćaja. Kotarska Ispostava u Čapljini upra­ vila je Dervišu Ibrulju odluku od 5. VII 1921. broj 2069, a tiče se rušenja njihovih dućančića. Ta odluka glasi: „Direkcija Državnih Željeznica u Sa­ rajevu od 2l- 4. 1921. pod brojem 7303 II od 1921. umolila je ovu ispo­ stavu, da poduzme sve nužne korake, da se što prije uklone sve daščare (dućani), koje se nalaze kraj rampe odnosno ceste do željezničke stanice i to onako kako je već pod broiem 13.617:20 rečeno i koje vam je riješenje od ove ispostave dostavljeno sukcezivno jednu za drugom, tako da ' do konca septembra o. g. nestane 1 svake te daščare i trgovine pokraj željezničke ograde. • • ‘Direkcija opravdava taj zahtjev ti­ I me, što su sve daščare izvrgnute opa­ snosti požara uslijed vrcanj* varnica. te da sve osim onih četiri pokraj rampe leže na željezničkom zemljištu, a nijedan od interesenata neće da potpiše ugovor, koji je ona priposlala. Što se osobito onih četiri tiče, one i smetaju prometu preko rampe, — Direkcija traži apsolutno odstranjenje, j tim više, što će se ograda dignuti i I time daščare same po sebi padaju. Saopštavajući vam ovo, dajem vam rok do konca septembra da daščare sve uklonite, jer će se u protivnom slučaju na 20./9. 19*1. prisilno na vaš trošak odstraniti. Do tog vremena neka se svaki za dućan pobrine. — Ograda će se po­ četi na 1. septembra dizati i do 29/9. I dovršiti. Svaki neka već sada počme j sebi dućan tražiti i kako bi mu bilo i : lakše daščare ukloniti. Ni u kojem slučaju se neće uzeti u ! obzir, ako bude u daščari robe kad se :ste budu dizale i svakom se već ! sada napominje, da za štetu ne odgo­ vara niti ova ispostava, a niti općin­ 1 ski ured u Čapljini, jer imate dosta ' vremena do 10 9. ov. god. Ova će se odluka na 20.9. 1921 smatrsti punovažnom i izvršivom. Upravitelj ispostave: P a p i ć.“ Prema tome, ako je Direkcija voljna te daščare ostaviti pod ugovorom, koji i se tiče najamnine, otpala bi bojazan ' od požara, kao i taj navod, da dašča­ re smetaju prometu. Daščare pripa­ ! daju petnaestorici kućnih domaćina, koji uzdržavaju svoju čeljad samo od I ove zarade, te bi u slučaju njihova odstranjenja došla u pitanje egzisten­ i cija njihove mnogobrojne čeljadi. Stoga sam slobodan, Gospodine Mi­ , nistre, staviti na Vas sljedeća pitanja: 1 .) Je li Vam poznata gornja odluka i željezničke direkcije u Sarajevu, koja I je putem kot. ispostave u Čapljini po­ ! sjednicima spomenntih daščara uru­ čena? I 2 ) Jeste li voljan, Gospodine Mini­ stre, obustaviti deložiranje ovih siro­ mašnih građana i rušenje njihovih I daščara, koje bi imalo otpočeti 19. i i dovršiti se 20 9. Pošto Skupština ne zasjeda, molim i pismeni odgovor. Primite, Gospodine Ministre, i ovom zgodom znak moga odličnog pošto­ I vanja. । Mostar, 12. avgusta 1921. g. Salih ''aljić, narodni poslanik. Domaće vijesti. Dolaznk nar. poslanika, Većina naših nar poslanika, koji su bili u Beogradu radi sprovoda i radi zadnjih nasilja nad muslimanima u Sandžaku, doputovali su kućama. Istupio iz kluba. Narodni poslanik g. dr DŽaferbeg Kulenović najavio je neki dan svoj istup iz poslaničkog Jug. musi, kluba. Klub je na zadnjoj svojoj sjednici primio taj istup na znanje. U komisiju zi ispitivanje doga­ đaja u Sandžaku ušla su ova gg. nar. poslanici: Od Jug. musi, kluba dr. Halidbeg Hrasnica, od radikala Milorad Vujičič i od demokrata Košta Timotijević. Komisija bi se ovih dana imala zaputiti u Priboj. Imenovanje. Kako »Narodno Je# dinstvo« br. 172. od 25. o. mj. jav# lja, pokrajinska uprava za Bosnu i Hercegovinu imenovala jc mualima Tahir ef. Pozđerovića iz Goražde pravim učiteljem vjere u definitiv# nom svojstvu, te mu povjerila na# stavu u islamskoj nauci o vjeri u trgovačkoj, u 1. i II. dječačkoj, te u djevojačkoj narodnoj osnovnoj školi u Trebinju. Zagrebačko gradsko vijeće ras­ pušteno je rudi toga, jer nije htjelo spremiti deputaciju na pogreb Kralja i jer je agitiralo kod drugih gr. općina u Hrvatskoj, da i one toga ne čine. Manjina je ipak poslala svoje izaslan­ stvo, a dr. A. Pavelić je radi toga istupio iz Hrv. Zajednice. Страна 3 Strana Politički položaj u Beogradu os# tao je nepromijenjen. Pošto je po# stignut načelni sporazum između Radikalskog i Demokratskog kluba glede programa rada ministarskog savjeta i Narodne skupštine, osta# jc, kako listovi tvrde, jedina pote# škoda sporazum u pitanju raspodje# lc portfelja. Ovo pitanje će doći na dnevni red u najskorije vrijeme. Početak nastave na Okružnoj medresi u Sarajevu. V.#m. centr. uprava nam javlja: Pošto se izvo# de poravci i proširenja na konvik# tu. Okr. medrese u Sarajevu, to će nastava na tom zavodu otpočeti 15. sept. o. g. U I. razr. primiče se 20 novih pi# tomaca, između kojih će najsiro# masniji uživati sve besplatno, osim odijela i obuće. Imućniji će plaćati djelomične, a bogatiji faktične tro# škove za svoje izdržavanje, dok svi bez razlike trebaju sobom ponijeti po nekoliko pari rublja i bar po jc# dno odi jelo. Molbe, vidirane po mjesnim kot. v. m. povjerenstvima, treba izravno poslati na Ulema#Medžlis i to naj# kašnje do 10. septembra o. g. i pri# ložiti im slijedeće dokumente: 1. Li# jecničku svjedodžbu o potpunom duševnom i tjelesnom zdravlju mo# litclja; 2. Svjedodžbu nadležne op# čine o imovinskim prilikama; 3. Rodni list, iz kojeg će se vidjeti, da molitelj nije prekoračio 14. g. ži# vota i 4. Svjedodžbu o svršenoj osn. .školi. Svi roditelji bez razlike podvr# gnuće se prijamnom ispitu, koji će st 15. i 16. sept. obaviti i to iz sli# jedećih predmeta: 1. Iz kiraeta: raz# govjetno učenje iz Kurana: 2. Iz sm.shrv. jezika: pravilno čitanje i pisanje latinicom (ćirilicom), ražu# mijevanic pročitanog, glavne vrsti riječi i dijelove proste rečenice i 3. Iz matematike: okretno računanje usmeno i pismeno, cijelim, jedno# imenim i višeimenim brojevima. Matura u velikoj gimnaziji. Pred# ispiti za ispit zrelosti u velikoj gim# naziji obaviće se 19. septembra. Kandidati treba da se prijave (us# meno ili pismeno) najkasnije 17. septembra. Pismeni ispit zrelosti irajače 20. do 23., a usmeni će ispit biti 24. septembra. Početak školske godine u Muškoj preparandiji i Višoj narodnoj dje# čačkoj školi u Derventi. Zbog po# pravaka u šk. zgradi, otpočeće šk. g. 1921. 22. za I. godište Muške pre# parandije u Derventi 10. sept. a za П.. III. i IV. god. Preparandije IV. godište Narodne više dječačke ško# le 4. sept. Imena učenika, kojima su podijeljena mjesta u konviktu po# menutih zavoda objaviće se ovih dana u službenom listu. Oni, čija se imena tako objave, neka otputuju u Derventu ne čekajući na zvanič# no rijeŠenje svoje molbe. Ko prispijc u Derventu prije na# prijed navedena roka, moraće se za stan i hranu pobrinuti sam iz svo# jih sredstava. Teferič ratnih invalida. Kako smo p. n. općinstvo obavijestili Udruže# nje ratnih invalida Oblasni od# bor u Sarajevu odgodio je zakaza# ni teferič radi smrti blagopokojnog Nj. V. Kralja Petra I. na dan 28. avgusta o. g. te da će se isti na taj dan obdržavatt. Teferič će se održati u Gaju nad Hridom, na koji se p. n. građanstvo najuljudnije poziva. Iz Glavnog sekretarijata „Đač kog Doma VisokoŠkolacau u Z grebu. Dobrovoljni prinosi, koji su dosada stigli za „Đački Dom“, poslani su većim dijelom iz vlastite inicijative, dok Akcijoni Komitet nije sa svoje strane nikakovih okružnica slao. Me­ đutim A. K. kani u najkraćem roku organizirati sistematsku akciju sabi­ ranja u svim dijelovima naše domo vine. Da to mogne što uspješnjje pro­ vesti, potrebno je, da se iz svakog mjesta jave dobrovoljno agilne osobe, koje cžtvaju ugled u svoioj okolini, te koje bi preuzele povjereništvo sa­ birne akcije za svoje mjesto i okolinu, Sabirače se na različite načine i to na sabirnearke, priređivanjem zabava,: I koncerata, plesova, predavanja, kaza- �Stiana 4 Страна „ПРАВДА* — lisnih predstava, sakupljanjem pomoću žara i t d. Sve upute d je Glavni sekretarijat D. D. V , Zagreb — Sve­ učilište. — Apeliramo dakle na sve rodoljube, koji su voljni bio na koji način pripomoći studentima oko izgradnje njihova doma, da se što prije obrate na Centralni Sekretarijat u Za­ grebu, i zatraže potrebne unuta. Spe­ cijalno molimo učitelje i svećenike, da oni preuzmu vodstvo sabirne akcije u svojim mjestima. U svim gradovima i većim mjestima najbolje bi bilo orga­ nizirati jedan odbor od nekoliko lica za sakupljanje dobrovoljnih prinosa Taj bi odbor bio u vezi sa Gen. sekr. u Zagrebu, koji pi mu slao upute i inicijativu za različite priiedbe. B.-h kolo jahača „Regent Alek« sander* odgodilo je radi smrii Nj V. svoj 5. i b sastanak i to tako, ua će se 5. sastanak održati ne na 21. ov. mjeseca nego na 28. ov. mj., a 6.. koji je ujedno i zadnji ove godine, biće na 4. sespembra. Premda su sve dosadanje trke bile vrlo interesantne i pru- i i i i Broj 327 Број dRAVDA“ pa publiku upozoravamo osobito na ovaj sastanak, koji će biti 4 septembra. Rok upisa je za ovu trku 1. septembra kod Komandanta Žandarmerijske Bri­ gade pukovnika Mitrovića ili kod di­ rektora državne Ergele Ibrahima Hadžiomerovića. i samo to, da će konji poći od državne | pastuharne oko 11 sati prije podne pa onda preko Dolca, Rajlovca, SemiI zovca, Vlaškova i Podlugova u Visoko, a ostale na Kiseljak i s Kiseljaka preko Kobilje glave, Blažuja i llidže na trka­ lište u Butmir. Ovo je staza od 80 ki­ lometara pa će biti interesantna kako obzirom na izdrživost konja, tako i jahača. Nagrada za ovu trku je prvom 20.000 kruna, drugom 4.000 kruna a I trećem 2000 krune. Kako se čuje, već su se za ovu trku prijavili od naših športista sa svojim konjima d rektor državne Ergele Ibrahim Hadžiomerović, potporučnik Dervišbeg Ćengić i Seadbeg Kulović, koji ( će svoje konje osobno jahati, a za ovu trku opaža se veliki interes i među oficirima, kao i među |ostalim građanstvom. Publika će se moći kla­ diti i na ove konje, jer će ih imati priliku viditi. Pošto su trke ove vrsti upravo ne­ kako miraz Bosanaca to ima nade, da Detaljni program ove trke će se naknadno objaviti, a za sada se znade će se javiti mnogo trkača iz Bosne, žile publici i Ijubiteljim i ovoga najljepšega športa sve ono, što su očekival i, ipak će ova dva zadnja sastanka biti na interesantnija, jer se neprestano javlja sve više konja iz Beograda, Za­ greba i Subotice, tako daće „Schwindlerin** kapetana Žeste, dosadašnja jpObjediteljica našega trkališta, imati u ova dva sastanka uz Kandaka još i drugih ozbiljnih konkurenata, a »Opoš« Dervišbega Čingića, dosadanji pobjeditelj na preponama, imaće da se okuša sa ozbiljnim takmacem »Kotoiem« i drugim. No najinteresantniji biće sa­ stanak zadnji na 4. sept, jer će toga dana osim uobičajenih trka u Butmiru biti i daljnja trka državne Ergele. Ovu trku daje Uprava Ergele samo za konje oždrebljene i odgojene u B. i H._ da time pruži priliku domaćim konjogojcima, da i oni mogu reflektirati na jednu oveću nagradu i da time po­ digne uspavani duh b.-h. konjogojaca za omiljeli konjski šport. 1 ; i 1 i Točno na minutu idu Suttnerovi satovi, svjetski glasovita marka »IKO«. Suttnerove ure u svim izrad# hama i cijenama, kao i sve ostale dragulje i potrebštine pokazuje Vam prekrasni katalog kojeg bes* platno dobijete ako za poštarinu pošaljete 2 K na tvrtku H. Suttner, Ljubljana br. 706. Školski pribor, kao i sve školske potrebštine, knjige itd. dobije se uz veoma jeftine cijene u knjižari Daniel i A. Kajon, Sarajevo, Kralja Petra 1 ulica 19. Narudžbe iz vana izvrŠuju se brzo i tačno; pakovanje se ne računa. ŠiRITE ,,PRAVDU“. Za održati uvijek zdrave zube jest; ELIDA-pasta jer je od mjerodavnih autoriteta zubne medicine kao najbolja priznata. Odlična znanstveno iskušanih sastavina čine ELIDA-pastu za ono što jest: Najbolje sredstvo и111111Ш1111111||||Ш111111!111111|||||||||||||||||||ПШШ1Ј|||||||||1Ш za zube. Zastupnik za Bosnu i Hercegovinu Д|ђег! Vita LbvL Sarajevo, Despiđa ul M šEvi, štahori, stjEnice i žohari i sva gamad mora poginuti, ako upotrijebite moja najbolja iskušana i posvuda 1 hvaljena sredstva kao: protiv poljskih i kućnih miševa K 12'—, za štakore K 16*—, za žohare ruse i Švabe K 20'—. — Osobito jaka tinktura za stjenice K ' 15*—. Za moljce po K 10 i 20, prašak za buhe po K 10'— i K 20—, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 5'— i 12’—. Mast i za uši na blagu K 5*— i 12’—. Prašak proti mrava K 10’— i 20‘—. Razašilje pouzećem Zavod za eksport M. JUnker, Zagreb br. 16. Petrinjska ul. br. 3. 131. SSF* Preprodavaocima popusti Balken-Rahatlokuma i Oglašujte u „Pravdi" ф & ф Ф •£ $ t Ф jO j& Ф # i® I Naučnika | | I $ # g Daniel i A. Kajon ф * •Si и ' — Sarajevo = » ф Kralja Petra ulica 19. u novinama obavlja po­ uzdano staro uvedeni koja čini trajno veselje ? Samo Suttnerova ura I Od nikla, ocjeli, srebra, zlata, u svakoj cijeni — i vi ćete bili zadovoljni! Također lanci, prstenje, narukvice i svakakove potrebstine kao škare, t.oževi, britve, kutije za cigarete, nažigači, novčarke itd. sve dobro i jeftino I Tražite cijenik od tvrtke flrifović Taliir — Tuzla iz bolje kuće traži knjižara i papirnica £ Oglašivanje URA! sa bademima i sa i bez oraha, roba izvrsna, pakovano u sanducima od 4 kg, 1, i 4 kg uz najpovoljnije cijene nudi ~ -— I ' I H. Sottner o Ljiljani hi 706. BLOCKNER-OV zavod za oglašivanje Zagreb, Jurjevska ul. 31. Telefon 21—65. :: 3 Generalno oglasno zastupstvo za preko 10 tu- i inozemnih listova Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. — Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina. Potpuno uplaćena dionička glavnica K 20,000.000’ . Ulošci preko K 25,000,000 —. Pričuve preko K4,000.000 - Pupilarno siguran. - Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. 104 Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.] u Sarajevu Središnjica: Sarajevo. Pupilarno siguran zavod. Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Dionička glavnica 1о,ооо.ооо kruna. Ptičuve боо.ооо kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.— Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite.— Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ Kancelari ja: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banha, Sarajevo. - Interurban telefon: ZN ■■■■■.............. Odgovorni urednik: Lbrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. II । .. .................... ■ ■ ■■■■■■ ■■■!............ ... ....................................... štamparija D. i A. Kajon. Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/d97c13c8aca03272fd34635dbb641fcf.pdf 20ab6f803f257bf02d96b84d8a24d1f2 PDF Text Text POSiARfNA U GOTuvU FlACF'JA. Pojedini broj К 2-— izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: za našu državu godišnje K 200.—, na pola godine K 100.—; za inozemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralj* Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. Г. ^IO ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 90 (328) Sarajevo, utorak, 30. augusta 1921; (25. Zil hidže 1339.) Kuda ovo vodi? Ko vas je nagovorio na ovaj korak, koji može ne samo da iza? zove gubitak penzije, nego i aps? Da, g. baj? faliče, onaj isti aps u koji su vaši švapski i crno?žuti uljezi g. 1914. trpali Srbe. G. rajfali? če, ne šalite se glavom nego o d m a sprova? dajte ministarska rjc? : šenja. 1 to danas!... ' St. Kobasica. Mentalitet znatnog dijela pravo? slavnih masa, koji se je stvarao u stoljetnoj podložnosti prema Tur? skoj i bivšoj Austrougarskoj, a koji se očituje u tome, da se treba svetiti, da treba uništiti sve ono, : što se ne krsti sa tri prsta, te koji I smatra, da je našim narodnim i dr? žavnim ujedinjenjem nadošao čas, kada će nosioci tog mentaliteta po> stati apsolutnim gospodarima u dr? žavi i sve druge elemente u njoj podvrgnuti svom ćejfu, našao je svog najizrazitijeg predstavnika u osobi Đorđe Čokofila. U svom spi? onskom, megalomanskom i proze? litskom patriotskom bjcsnjl.u,.,Qn је^ kaljao, denuncirao i mlatio sve i , svakoga, samo ako nije čistokrvni pravoslavni. Na njeg se doduše ne bi trebalo danas obazirati, jer je on lično za našu javnost mrtav. Ali otrovno sjeme, koje je dvije godine sijao, 1 palo je na plodno tlo. Njegova ide? ologija još i danas živi i to ne samo u svijetu masa, nego se ona i odoz? gor ostvaruje. Žrtvom te abnormal? ne pđjave ponajvše su, naravno, či? novnici. Svakidašnji su pojavi kod nas, da se pojedini čokorilovci poČ? nu u novinstvu ili na ulici buniti proti jednom inače potpuno ispra? vnu, čestitu i savjesnu činovniku, jedino poradi toga, jer nije pravo? slavni Srbin ili jer neće da bude pu? kim oruđem u rukama čarsije. Srpski narodni poslanici, bez razli? ke pripadao on radikalnoj, zemljo? radničkoj ili demokratskoj partiji, čine presiju na vladu sve dotle, dok se ovom jadnom čovjeku ni krivu ni dužnu ne skrha vrat. I tako se u nas nakon prevrata ne samo ubi? jaju cgsistcncijc, nego naš činov nički aparat sve iz dana u dan sla? bi gubeći najspremnije, najpravič? nije i najobjektivnije činovnike. Pod izlikom, da treba goniti cr? no?žute: čistiti gubu iz torine — kako se to žargonom »Srpske Zo? rc« i njene nasljednice »Srpske Ri? ječi« veli uspjelo je ovim u naj? punijem simslu riječi destruktivnim elementima, koji su za se patenti? rali patriotizam i državotvorstvo, baciti iz naše upravo ne samo vrlo čestite i ispravne činovnike druge narodnosti, koji su se kod nas bili već ili posve ili napola nacionalizi? rali, nego i naše rođene sinove, ko? ji im nisu konvenirali i koji nijesu htjeli da slijepo slušaju pravoslav? nu čaršiju. Nas bi predaleko odvelo, kad'bi? smo počeli nabrajati sve ove slu? čajeve Njih je toliko, da bismo o? vaj cijeli članak mogli samo nji? hovim imenima potpuniti. Mi če? ino se za ilustraciju poslužiti samo sa par primjera, koji se upravo sa? da odigravaju pred našim očima. »Srpska Riječ« je u zadnje vrije? me uzela na nišan poglavito agrar? nog direktora Fajfalika, direktora željeznica Gertnera i direktora po? šta i brzojava Dekanica. Protiv njih se iznose tako lažne denuncijacije, da se čovjeku upravo gadi na njih i odgovarati. Pišući ove retke mi već unaprijed to izjavljujemo da? leko smo od toga, da lično branimo ove činovnike. Neke od njih uopće i ne znamo, a kamo li, da bismo stajali s njima u kakovoj vezi, pa da ih radi toga branimo. Ovo, što govorimo, poteklo je iz čiste prav? doljubivosti i želje, da se učini kraj anarhiji i uplitanju čaršije u upra? vne poslove, koje sve to više uzi? ma maha, i kojemu nažalost i na? rodni poslanici podliježu, kako se to najbolje vidi iz na čelu članka ci? tiranog pasusa jedne bilješke, koju je napisao nar. posl. Stijepo Koba? sica. Dr. Antun Fajfalik je doduše podrijetlom Nijemac, ali boraveći preko 30 god. u državnoj službi u našoj užoj domovini on je tako u? poznao naše prilike i stekao toli? ku spremu u agrarnim stvarima, da, je i studije o tom pitanju pisao. Za vrijeme prevrata, kad su denunci? jacije i grogpni stranaca zaredali. on je bio šprčinan, da napusti našu državnu službu, ali ga novoustroje? no ministarstvo za agrarnu reformu kao najboljeg stručnjaka u agrar? nim stvarima zadržava i na teme? Iju ugovora, koga doduše današnja vlada neće da izvršava u cijelossti, postavlja za agrarnog direktora. Svoje veliko poznavanje i spremu u tom pitanju on stavlja najpriprav? nije službi i njemu uspijeva organi? zovati agrarnu direkciju, koja pored svih svojih nedotupavosti ipak naj? bolje funkcionira u čitavoj Kralje? vini. Kad je najteži posao gotov, e sad se našao još neko, ko kompeti? ra na položaj agrarnog direktora. 1 tako počinje paljba, koju rukovo? di glavom Stj. Kobasica. G. Gertner je opet svojom spre? mom i ustrajnim radom doveo naše željeznice u takav red, da je sao? braćaj mogao potpuno normalno funkcionirati. E, ali Gertner ima peh: nije pravoslavni Srbin, ima u sebi ponosa i odvažnosti, da ne da, da mu čaršija komandira i da pod njegovom upravom »patriote« prave skandale. I sudio se jednog patriotu baciti iz službe radi tako? va skandala i ovaj sad haranguira javnost protiv Gertnera. G. Dekanić nije stranac, on je naš čovjek, koji je šta više bio pro? ganjan za vrijeme rata, ali na svoju nesreću niic ni on pravoslavni. Za vrlo kratko vrijeme uspio je neu? inornim i požrtvovnim radom od vojnih poštarnica učiniti civilne, i? zobraziti podmladak i upotpuniti činovništvo, njemački i mađarski saobraćajni jezik istisnuti i uvesti hrvatski. E, ali se i njemu našla ma? hana. Po nalogu ministarstva di? rekcija je dijelila jubilarne marke, i ako je g. Dekanić tražio, da to preuzme samo ministarstvo. Neko? ji »patriote« nisu dobili maraka i udri po Dekanicu, da je činio zlo«« porabe. On traži od ministarstva istragu, ali ovo ne nalazi za potreb? no da je vodi. Tuži »Srpsku Zoru« i »Srpsku Riječ« sudu radi kleveta, sud odredi ročište, ali se tuženici ne odazivaju, nego i dalje kleveću i haranguiraju. Kako izgleda posao i i ! : . ‘ I ! ; | ; ! | i ј , ; I Čekovni račun pošt. štedionice 1119 Godina 111. vrši i da primjeni zakon i na sa? mog njega. Tako je svim mogućim sredstvima (javno i potajno) napa? dao na bivšeg sruskog načelnika Dr. Čvorišćeca, na sudije Lesića i Ome? rovića, a u najnovije vrijeme i na sadašnjeg sreskog načelnika štam? buka. Ma da smo o svim tim doga? đajima svojevremeno taćno oba? vještavani, mi nijesmo ništa od tog dosad iznosili u svom listu, jer nam program nalaže, da radimo na je? dinstvu i slozi a ne na razdvajanju našeg naroda, i jer smo se sve do? sad ipak nadali, da će mjerodavni jednom upoznati žepačkog »patrio? tu« i prestati da mu iz dana u dan. nasjedaju, ali postupak vlasti, što ga. zapazismo pri smjenjivnju Stam? buka i postavljanju na njegovo mje? sto policijskog komesara na sara? jevskoj želj. stanici Milosavljevića^ sili nas. da barem ovo potonje iz? nesemo i na javnost, da bi se vidje? lo, šta je sve moguće da se dogodi pod današnjim sistemom, koji za činovnika ne traži druge kvalifika? čije, nego da je pismen i patriota, a patriotom smatra samo Srbina pravoslavne vjere, ne gledajući pri tom ni na njegovo političko uvjere? nje. Da je to tako, najbolji je do? kaz eto baš ovaj slučaj. Smjenjuje se akademski obrazovani Štambuk, a na njegovo mjesto postavlja Mi? losavljević sa 2 razreda srednje ško? le i bivši pisar kod evidencije kata^ stra u Vlašenici i još kako? Proti tome su svi katolici i muslimani že? pačkog sreza, a traži ga jedino spo? menuti »patriota« Čokorilovac. Šta mislite, čijem se zahtjevu udovolja? va? Na izričitu želju cijelog naro? da obazire se samo u toliko, što im se obeća izaći u susret i stvar se privremeno odgodi, a nakon krat? kog vremena opet izbije isto ono. što se obećalo ukloniti. Šta se drugo može iz tog zaključiti, nego da je mjerodavniji za dcmokratsko?radi? kalsku vladu jedan (2okorilovac ne? go svi katolici i muslimani žepač? kog sreza? Pita li se pri tom još i za razlog, čovjek ne može drugo da odgovori, nego da je to stoga, što je on Srbin pravoslavni, a spored? na je stvar, kakav će upravni činov? nik biti novoimenovani Milosavlje? vić, za kojega još i pozitivno znade? mo, da je i denuncirao kotarskog predstojnika Molnara, u Tešnju. Imajući sve to u vidu čovjek se mora da s bolom u duši pita, dokle će ovo ovako trajati i kuda sve to • 'НР im je uspio, jer kako čujemo g. Dekanić je suspendiran. I dok se sad vodi hajka u javno? sti, dotle drugi s drugih strana vo? de podzemne spletke protiv ostalih činovnika. Radi karakteristike na? veščemo samo jedan vrlo markan? tan slučaj. Od oslobođenja neprc? stano se trubi, da je naša država demokratska t. j. da je sam narod došao do riječi i da se želje narodne moraju uvažavati u svakom sluča? ju. Ali dok se to samo govori, dotle Se uprav protivno radi. U žepačkom srezu živi n. pr. oko 8000 katolika, 6000 muslimana i nepune 200() pra? voslavnih, pa bi dakle izgledalo; kad bi se htjelo na želje narodne obazirati, da bi trebalo u prvom re? du gledati, šta hoće i žele katolici toga sreza, jer je njih najviše, a po? gotovo šta traže i zahtijevaju kato? lici i muslimani zajedno: jer skupa predstavljaju oko 88% stanovništva žepačkog sreza. A što se događa? Ovdje nećemo narbajati sve. što se događalo u vrijeme preokreta i kasnije neko vrijeme, jer to se dade još nekako i shvatiti, kad se uzmu u obzir op? ćenite ondašnje prilike, ali čovje? ku zaista mora da pamet stane, kad se samo i pomisli, šta se u tom sre? zu danas događa i to ne po želji niti j^pih 12% pravoslavnih nego^samo, jer to hoće jedan jedini pravoslav? ni, a protiv jasno i izričito izražene volje svih muslimana i katolika. Moglo bi se pomisliti, da to mora biti neka uvažena ličnost, koja od vladinih stranaka (demokratske ili radikalne) i da je razumljivo, ako vodstvo istih uvažava želje svojih pristaša, al eto čuda! Nije to ni de? mokrata ni radikal, već nosilac pro? pale Čokorilove liste u travničkom okrugu. Eto taj vam čovjek vlada žepačkim srezom. On je za neme# na narodnog vijeća, u načelu po se? bi izabranog odbora, preuzeo u ruke žepačku aprovizaciju, njom uprav? ljao i radio, .šta je htio, ne polažući nikom računa. On te aprovizacije ne predaje ni po raspuštanju na? rodnog vijeća, a vlast ništa ne pre? duzima ni onda, kad gotovo cijeli narod žepačkog sreza traži, da vlast jednom stane u kraj raznim nje? govim zloupotrebama, kako u toj aprovizaciji tako i u veleprodaji duhana. Njemu nije dosta, da i da? nas narodni novac uložen u aprovi? zaci i u upotrebljava u svoju trgovi? nu i da s naroda kožu guli, nego sc baca i na svakog činovnika, koji se usudi da ispravno svoju službu Ovogodišnji hak s begl. zemalja. (Svršetak). Šta se odlaže i ko odlaže naknadu u naravi, a ko u novcu? Na koji način i kako će se odla? ga ti hak, vidi se iz ovoga: Zakupnina (hak) odlaže se po do? sa danjem, zakonitom uobičajenom ili ugovorenom ključu podavanja. Pitanje, da li se ima da odlaže hak u naravi ili da se obračuna u nov? cu, riješeno je već u čl. 13 Prethod? nih Odredaba odnosno u čl. 6 U? redbe od 22. VII. 1919., jer je pro? pis toga člana preuzet i u naredbu Ministarstva za Agrarnu Reformu br. 11607/20 (Raspis Agrarne Direk? čije br. 7845 ad 20). Prema tim pro? pisima odlaže sc hak sa beglučkih ziratnih zemalja, ako prema pred? njim propisima spadaju pod nad? j i • ■ ležnost agrarnih vlasti, samo u n o v c u, i to na temelju obračuna, koji će se dolje pobliže razjasniti, a u naravi samo, ako su obe stranke u tom pogledu sporazumne, a to sve dotle, dok se odnosni od nošaj ne razriješi na način predvi­ đen u čl. 12 Begluoke I redbe od 12. V. 1921. Za b e g I u č k e ograde u Her? cegovini. koje spadaju pod udar <T 7, al. 2 beglučke Uredbe, daje se i ove godine zakupnim po dosada? njem ugovoru ili običaju. Ova se zakupnina ne može da reluira u novcu po paušalu, jer takav za og? rade ponajviše nije ni propisan, a zakupnina nije ni ugovorena ni uo? bičajena u kakvom alikvotnom di? �Страна 2 Strana Број 328 Broj „ПРАВДА* — „PRAVDA* jelu priroda, već se je davala obično izvjesna svota novaca i izvjesna količina poljoprivrednih produka* ta: masla, janjaca, tovara drva i slično. Ovi propisi glede plaćdhja nak* nade u novcu vrijede samo u po* gledu onih begluka, koji spadaju pod udar Agrarne reforme, a ne va* že u pogledu onih zemalja, koje padaju pod sudbenu kompetenciju. Način obračunavanja u novcu. Za obračunavanje naknade u novcu potrebno je prema naredbi Mini­ starstva za Agrarnu Reformu br. 11607/20 (Raspis Agrarne Direkcije br. 7845/20 ad) po dotičnoj tužbi us< ta no viti slijedeće: 1. Vrst produkta na dotičnoj beglučkoj zemlji. 2. Vi* sinu najnižih tržnih cijena tome produktu od vremena žetve do osu* de. 3. Relucione cijene za dotični produkt prigodom desetinske pau* šalacije. 4. Visinu jednostavnog de* setinskog paušala. 5. Kvotu poda* vanja za dotični produkt u dotiče nom kotaru (V, Ц, Ц i t. d.. pri če* mu se ne smije pustiti s vida, da se je ta Ч, 12. 1 i đavla nakon odbitka desetine, dakle od T®!) Na temelju ovih podataka tre* bace onda pomnožiti jednostavni desetinski paušal sa dotične parcele sa kvotom podavanja, t. j. sa 3 kod tretine, sa 4.5 kod polovine, sa 2.25 kod četvrtine i t. d. Ovaj produkt opet treba umnožiti sa faktorom, koji pokazuje. za koliko su puta nekadašnje tržne ci'ene više <d svojedobnih relucionih cijena pri* godom paušalacije. Primjerice se traži hak od pšenice. Paušal je 10 K, kvota podavanja tretina. reluci* ona cijena za pšenicu bila je prigo* dom paušalacije 16 filira po kilo* i , . ■ ' , j ' ' ; 1 gramu, današnje najniže tržne čije* ne od žetve do osude su 8 K po ki* logramu; otpada juda naknada se do* biva, ako se paušal od 10 K umno* ži sa kvotom 3 30. a ovaj produkat opet umnoži sa 50 1500 K (jer je sadanja cijena od 8 K. 50 puta veća od one od 16 filira prigodom pau* šalacije). Razumije se. da je zemljoradnik dužan naknaditi vlasniku i desetin* ski paušal (u sada propisanoj visini) i sve druge javne dažbine, koje otpadaju na dotičnu zemlju. Pitanje uzurpacija. Sto se tiče uzurpiranih bcglučkih zemalja, tre* ha razlikovati, da li dotični begluk spada ili ne spada pod udar Beg* lučke Uredbe. Ako spada, treba u pogledu tražene naknade postupa* ti po prednjim uputama, ako pako ne spada, trebace uputiti tužitelja, da građanskim parbenim putem zatraži pripadajuću mu potpunu od* štetu za protupravno obrađivanje no uzurpatoru. Završne primjedbe. Kotarski sc uredi (ispostave) upozoravaju, da prednji propisi važe samo za go* dinu 1921. Glede godine 1920. ne smije se puštati s vida, da je beg* lučka Uredba od 14.11. 1920. bila na snazi do obnarodovanja nove beglučke Uredbe od 12.V. 1921.. i da je krug onih, koji su po čl. 2, a osobito čl. 4 stare beglučke Ured* be bili izuzeti od dužnosti davanja haka, mnogo veći od onih, koji su izuzeti po novoj Uredbi. Ko je pako lani po lanjskim propisima bio izu* zet od dužnosti plaćanja naknade. ne može se naravski ove godine naknadno da tuži za lanjski hak po novim propisima. „Rat u Južnoj Srbiji." — Plod nesposobne uprave. — Pod ovim je naslovom »Balkan« od Kvasac, koji ie ona zamesila još pre 27. Vili, donio Članak, koga dolje dono­ dve i po godine u tim krajevima, dosimo u cijelosti i na koga ćemo se u neo nam je sada jednu vrstu građan­ idućem broju osvrnuti. Članak glasi: skog rata. Mali uzroci donelisu ogrom­ ne i kobne posledice. »U Sandžaku je planula jedna vrsta građanskog rata. Širi se sve dalje prema Odmetnik Husejn BoŠković iz San­ Kosovu ikrajnim delovima Južne Srbije. džaka bio je ispočetka veran sin naTo nisu više obične odmetničke borbe. ј šega naroda ispravan građanin ove 1 samo službeno saopštenje Ministar­ naše države Učinila ga je odmetnikom stva Unutrašnjih Dela priznaje, da je naša nesposobna uprava. Gnusni parŽandarmerija svuda tučena. Ona niie I tizani pod ..demokratskom*' firmom, dovoljna, i ako je tamo, bez sumnje, zloupotrebijujući jednu varvarsku i ima dosta! Nužna je i vojna pomoć. anarhističku agrarnu „reformu14, na­ Situaci;a na tome bojištu, dakle, nije pravili su od Boškovića, kučića i po­ ni malo povoljna. sjednika, jedn m potezom pera beskuć­ Ovi su događaji veoma žalosni i oni nika i desperatera. On, naše gore list, unose u svu našu javnost uznemirenje planuo je gnevom osvete, odmetnuo i ogorčenje. Ogorčenje nije upravljeno sc, i sada vrši strahote. Sad gine po samo prema odmetnicima i pobunjeni­ tim krajevima nevino srpsko stanov­ cima. već kud i kamo više prema na­ ništvo, ginu toliki žandarmi, kojima je šoj žalosnoj i nesposobnoj upravi. već i ž'VOt dojadio kamo li služenje PODLISTAK. Mustafa: Iz mojih uspomena. (Nastavak). Napokon ostade za nama sta* nica -Emba« i mi stupismo u ple* meniti i topli Turkestan. Otvorili smo vrata vagona. Milo i nježno proljetno sunce cjeliva svojim u* godnim, toplim tracima prirodu, koja se je istom probudila. Kraj pruge vidimo nepregledne poljane, kako su obrasle prvom proljetnom travom, a iz ovog nježnog svjetlo* zelenila podižu se krvavoscrveni i žuti tulipani i drugo raznobojno cvijeće. Veličanstvena li je priro* da. kad se budi iz zimskog sna i odpočinka! U našem je vagonu isto tako u* godno i prijatno. Putujem sa tatar* skom i kirgovskom inteligencijom, koja eto ide u glavni grad Turkes* tana Taškent, da bude budiocem, organizatorom i ' ogom urođenika Turkestana, muslimanskog naroda Sarta. IJ vagonu su učitelji, učiteljice glumačka družina, urednici nm ina, politički organizatori i svi jesne i spremne zanatlije. Skupili su se u Kazanji i na poziv braće iz Tašken* ta krenuše na put. Sve su to mladi ljudi, puni energije, volje i ljubavi. A kako su svi ozbiljni i svi jesni . | I i ' | ! i I ' | j i ' i 1 1 i | 1 I | ' : ' ' I i I • državi, a ginuče i vojnici. Bošto je su­ gestija zla velika i njegova zarazna moć naročito u ovo bolesno nervozno doba brza i jaka, to se požar sve više širi, i sad imamo nepotreban rat sa masom, kad nismo umeli ili nismo hteli pridobiti i odobrovoljavati poje­ dince. Sad bi trebalo staviti pušku u ruke g. Svet. Pribićevića i poslati ga u prve redove onih jadnih žandarma u Sandžaku da dade primer lične hrab­ rosti i opravda dobijeni orden Legije Časti, kad po ujedinjenju, kao Ministar Unutr. Dela, nije davao primer, kako valja državi unutra praviti prijatelje a ne neprijatelje. Što je on sa svojim ludim partizanima u početku tako rđavo zamesio, sad moramo svi mi da kucamo i da patimo od jednoga zla, bez kojega smo sasvim mogli biti. Krv koja se proliva po našem lepom srpskom jugu, da Bog da sručila se na glave naših partizana, naših partizanskik vlasti, koje svojim neveštim i brutalnim postupcima, u samom po­ četku ophođenja sa ovim našim usled ratnih nevolja lako uvredljivim svetom, stvaraju odmetnike, osvetnike, ubice, desperatere, gotove da lagum stave i pod sobe i pod ceo globus, kad ih i državna vlast, ponekad i samo društvo, vređa i goni na božiju pravdu. Uzroci su ovome zlu tako ružni i toliko poznati — a oni još traju da je teško ne pominjati ih, ne groziti se nad njima, kad u isto vrijeme mo­ ramo da se borimo i sa njihovim po­ sljedicama. Još nismo izgubili vjeru, da će tih uzroka nestati, i zato se sada, radi dobra cjeline, moramo odlučno boriti sa posljedicama. U Sandžaku i na Kosovu mora se odmah vaspostaviti red, po svaku cjenu. Odmetnici su prevršili mjeru, i prekršili su i božiju, i ljudsku. Ognjem i mačem valja ih istrebiti. Ako u Južnoj Srbiji ima i tuđinskih agenata i ostataka tuđinske varvarske vladavi­ ne, koji hoće da tamo miniraju naš život i mir, onda ih u ime civilizacije i slobode treba istrebiti ilr otjerati u Aziju. Ko bi se god za njih sada za­ uzimao. smatrajmo ga kao našeg na­ rodnog i državnog neprijatelja, pa sve kad bi to bili i gospoda ministri Spaho i Karamehmedović. Nikakve komisije ne smeju se tamo slati. Dosta je bilo tih sentimentalno blesavih komisija, tih kriminalnih poslaničkih interven­ cija, tih izdajničkih partiskiji lovljenja u mutnome, gdje se davi srpski živalj na našem jugu, a cvetaju njegovi krvnici i jataci ovih na vlasti i u posla­ ničkim klubovima. Sad imaju reč vojska i žandarmerija, naša slavna vojska i naša dična žandarmerija, koje stalno imaju tu neprijatnu dužnost da krvlju ispravljaju pogreške naše ne­ sposobne uprave i naših nesavesnih političara partizana, demagoga i korupcionista. Ako bi Kraljevska Vlada ' svega onoga, što ih čeka i što se od koć cvatući gradovi, a koje uništi njih traži! veliki vojskovođe Aleksandar Ma* Mnogo smo govorili o svemu i i cedonski na svom pobjedničkom i svačemu. Radovahu se, kad bi ih putu na Istok. Tu su opet po Tur* ja upitao o njihovu životu i naro* kestanu ruševine gradova i dvora* • du. Vidio sam im na licu sretno za* ca, što podlegoše i padoše žrtvom dovoljstvo, što se ja interesiram i međusobnim borbama raznih ple* । prošlošću njihova naroda i pitam o menskih poglavica. Osobito prekra* planovima za budućnost. Oni opet sne i veličanstvene uspomene iz pro* sa svoje strane pitaju o nama u Bo* šlosti Sarta nadoh u gradu Samar* ' sni i Hercegovini i o svemu, što mi kandu, nekadašnjoj prijestolnici ( imamo i radimo. Danas nalazim u svemogućeg Džingis Hana i njego* svom dnevniku kao najznačajniju va unuka Tamerlan Hana. O tome primjedbu i izvadak iz naših razgo* ću govoriti posebno, jer u istinu vora njihovo mišljenje i shvaćanje veličina i djela ove vladalačke poro* u Turskoj. Uz male razlike svi bi* diče zaslužuju, da se opširnije spo* jahu ovog mišljenja: Turski je na* menu. ♦ rod jedan od onih naroda, kome sudbina dosudi teške dane. Kao Sarti geografski naseljavaju zapadnu muslimani oni ž.ale Tursku i iz srca Aziju i to njezinu sredinu u ovim joj žele, da se održi i u budućnosti razmjerima: Od Kaspijskog mora širi­ bude samostalnom, sretnom i bo* nom na nekoliko stotina kilometara i gatom. Ali oni ne očekuju ništa od uzduž perzijske granice sa južne strane I Turske. Sami kuju svoju sreću i sve tamo do Lemipalatinskih stepa, budućnost ljepšu. Panislamizam gdje obitavaju Kirgizi. Na ovom se shvaćaju ne politički nego prosto prostoru od nekoliko tisuća kvadrat­ , po osnovi i tumačen ju bratske du* nih kilometara nalaze Hiva i Buhara, ševne uzajamnosti i ljubavi među pa Gladna stepa (tako prozvana radi muslimanskim narodima, kako to svoje neplodnosti), a do nje dalje cen­ i i Kuran nalaže, tralni Turkestan sa plodnom i boga­ i Iz razgovora s ovim ljudima sa* tom ferganom sve tamo do Pamirskih | znadoh mnogo o muslimanima Sa* klanaca i granica Afganistana i Kine. ' tima, koji su prasjedioci Turkesta* Na sjeveru i sjeveroistoku graniči Tur­ na. I to je ogranak velikog mongol* kestan sa Orenburškim krajem i za­ skog naroda, koji od davnih davni* padnom Sibirijom. Računa se, da Sarta na boravi u ovim predjelima. Da* ima do dvadeset i pet miliona. Imali nas u Turkestanu pokazuju Sarti na su nekada svoju visoku kulturu i bili i mjesta, gdje su po predaji bili nc* veoma napredni i bogati, ali nova ev­ učinila tu pogrešku da i u ovome kri; tičnom času počne i opet ošljariti, 1 bojeći se da joj koji poslanički klub ne podnese nož pod grlo, onda neka i zna, da će razjareni narod podneti nož pod grlo tome poslaničkom klubu i i zagrljen sa vojskom i žandarmerijom i umjeti napraviti red i mir na našem jugu i otuda istrebiti sve naše narod। ne i državne neprijatelje. Dok se tamo ne povrati normalno ; stanje, mi ćemo se uzdržati od osude i pravih krivaca, koji se nalaze na čelu naše uprave. Doći će oni na red, jer je javno mišljenje na njih ništa manje kivnonego na buntovnike i odmetnike«. Новинарски конгрес у Сплиту. I ' ! ' ' ! ■ ' ! , j i , | : ; • I i ; ; [ i ! 27. о. мј. у 11 и no сати приспјели су новинари из цијеле Југославије, те изасланици чехословачких новинара у Сплит, да тамо одрже свој конгрес. С неописивим весељем дочекало их je грађанство Сплита, a испред опћине их je поздравио добродошлицом професор Барац. Предсједник новинарског друштва Душан Николајевић му се je срдачно захвалио, na je поворка отпратила кроз град госте у приватне станове. гђе ће бити смјештени. Гистионичарско друштво приредило je новинарима у хотел Централу свечан ручак, гђд их je Мате Јанков, предсј. гост. друштва поздравио, a г. Николајевић му одздравио. У лијепом фоајеу опкинског казалишта отпочсо je конгрес у 4 сата посл. подне. Ту je госте поздравио предсј. одбора за дочек г. В. Кисић, истакавши нарочито радост, што види чехословачку браћу. Кад je споменуо смрт Њ. В. Краља, уставши на ноге сви су кликнули: „Слава!14 Ha предлог предсј. Ннколајевића буде г. Јурај Бианкиии биран почасним предсједником. Проф. Барац поздрављајућм конгрес изриче нарочиту радост, што je Сплит почашћен овим конгресом. Иза владина делегата r. Каталинића говори Чех др. Сватск о потреби ужих веза између југославенске и чешке штампе. Његово je разлагање попраћено бурним повлађивањем. Коначно г. Бианкини изриче радост, што види загрљене 1угославене и Чехословаке, те жели, да се iuto скорије у нашем ‘колу нађу и 6paha Руси. Настаје клицање Русији. Још су говорили Рус Криљћуко и Словак Павлоук. У 7 сати био je теферич на Марјану, a у недјељу je био излет у околицу. У понедјељак се je наставио конгрес. ; ŠIRITE „PRAVDU4. ropska kultura i stoljeća potisnuše i izbrfsaše kod Sarta njihovu veličinu u prošlosti, i oni se danas broje među zaostale narode. Sigurno krivnja za ovo leži na bivšem carskom ruskom režimu i onim svim nepravdama, koje dugi niz godina podnašahu Sarti od carskih činovnika i tuđinske vlada­ vine. Sami su po sebi Sarti veoma marljivi, miroljubivi i štedljivi, kao i svi drugi istočni narodi, koje tudinci pokoriše i učiniše od njih roblje. Dugo su se Sarti odupirali ruskoj invaziji, ali podlegoše, jer ne imađahu moder­ nog i savremenog oružja, a i brojno carske ruske vojske bijahu silnije i jače. Sam je Turkestan ona sretna ze­ mlja, onaj blaženi kraj, gdje se vrlo mnogo sije pirinač i obrađuje pamuk, gdje se u veliko goji svilena buba i dobiva stotine vagona najbolje i naj­ ljepše svile. Osim toga se u Turkestanu u ogromnim razmjeiima obra­ đuje vinova loza i svake se godine iz Turkestana izvozilo tisuće vagona suhog grožđa, čereza i drugog suhog voća kao: jabuka, Šljiva, višanja, kru­ šaka i urjuka. Urjuk je neka vrsta malih šeftehja, koje po turkenstanskim baščama u izobiliu rastu i odli­ kuju se neobičnom slašću i tečnošću. (Nastaviće se). Sjetite se ,,Gajreta!“ �Bpoj 328 Broj Iz naše organizacije. Zemaljska skupština J. M. 0. Predsjedništvo J. M. O. zaklju­ čilo je, da se zemaljska skupština naše organizacije održi dana 6 Страна 3 Strana „ПРАВДА* - „PRAVDA*4 . oktobra o. g. u Sarajevu, u prostorijama Islam­ ske čitaonice (J. M. Klub). U pogledu delegata na ovu , skupštinu vrijedi zaključak C. 0. od 15./VII. 1921., koji glasi: „Broj delegata za zem. skup­ štinu određuje se prema broju glasova, koji je u tom kotaru pao za našu organizaciju prili­ kom izbora za Konstituantu. i Da ne bude suviše troškova, delegati mogu imati punomoći | i imaju pravo na onoliko gla­ sova, koliko puta po 1000 gla­ sova imade u tom kotaru. Ostaci preko 500 računaju se kao puna hiljada, a kotarevi, u kojima nije palo ni 500 glasova za organizaciju, mogu poslati po jednog delegata. Delegate će odrediti kot. skupštine, a kot. i ispostavni odbori javiće C. Odboru imena delegata i izdati im punomoći. Ako izabrani delegati dadnu punomoć kome drugom od delegata, onda tu punomoć treba da ovjeri kot. ili ispostavni mjesni odbor". Već u listu objavljeni zaključak radnog odbora u pogledu eko­ nomske ankete poslanički je klub prihvatio t. j. da će se držati sjutradan iza zem. skupštine, kako je to oglašeno u bajramskom broju „Pravde". Beograd, 25. VIII. 1921. Tajnik: Predsjednik: H. Alić. Maglajlić, s. r. na Таке Јонеску примио je сарадника Дктит Журнала**. Новинар je запитао министра о становишту Румуњске према источном проблему, Jedan zanimljiv slučaj. Po na- a нарочито према питању морских 3em Krivičnom Zakonu ima se kaz­ тјеснаца. ТакеЈонеску je међу осталим одговорио и ово: Питање je niti svako ko prisvaja titule koje mu Цариграда и морских тјеснаца пиne pripadaju. Po našim zakonima ne тање onhe и овропске или, боље •važi ni jedan akt na kome se neko казано, свјетске политике, a никако potpiše drukčije nego potpisom kojim није локално питање, које се има •se uvek potpisuje ili potpisom na koji ријешити између два или три интеnema prava. сента. У румуњском je интересу, да Postavlja se sada pitanje, je li pu­ морски тјеснаци остану слободни и novažna proklamacija koja je objav­ да с тога разлога њихова окупација ljena u vanrednom broju »Službenih буде у јакој руци, да они, који би Novina« od 21. ov. mj. na kojoj među можда добили жељу, да се опет доimenima ostalih ministara, stoji i ovo: »dr. Ivan Pucelj«. Jer ako ne vrijedi могну тјеснаца, буду увјерени, да je свако такво подузеће већ унапријед ovaj potpis, onda se i proklamacija онемогукено. Ja нисам никада чуо, mora nanovo objaviti. A ako vrijedi, onda znači — pošto g. Pucelj nije да Грчка, с којом ми подржавамо врло добре одношаје, намјерава да promovisan ni na kakvom univerzitetu окупира Цариград без приволе ве— daje prosto službenim putem ukaza ликих сила. Режим у морским тјеpriznato da slovenački majstori imaju снацима, како je уређен севреским prema našima rang doktora. Pa razume se! Davno je već poznato уговором, добио je с наше стране da je Slovenačka u pogledu materi­ одобрење. Међутим бих ja ипак хтио подсјетити, да смо ми своједобно jalne kulture daleko odmakla. Dobro, 3' хтијевали, да заступник Румуњске ali zašto je onda u „Služcenim Novinama‘* ta titula uskraćena g. Roškaru, у комисији за тјеснаце добије два koji bez sumnje, stoji ispred naših i гласа мјесто једнога. Уз ову резепvodeničara tako isto daleko kao g. ву не видим никакова разлога, да се мијења режим, како га предвиђа Pucelj ispred naših kasapa? . .. севрески уговор. У посљедње се вријемс говорило много о некој војничкој акцији Румуњске на истоку. Сигурно je, да би Румуњска радо прихватила позив, кад би била noзвана да судјелује у посади, која Prosvjed naše vlade protiv ma­ осигурава морске тјеснац na начин, džarskih zuluma u Baranji. Osim како су то учиниле и друге власти. protesta, koji je naša vlada uputila Такав захтјев међутим Румуњска vrhovnom vijeću protiv madžarski zu­ досада није ни са једне стране доluma, što ih Horthvevci vrše nad na­ била. šim stanovništvom u okupiranim kra­ Rusija se kuša približiti Poljskoj. jevima Baranje i Baje, danas je naša Prema izvještajima iz Varšave posjevlada uputila jedan me'morandum, u 11 će Krasin prigodom svojega puta iz kojem nabraja madžarske zločine. Taj Moskve u London i Varšavu, te će je memorandum sastavljen na osnovu tom prilikom konferisati o gospodar­ izvještaja, što ga je ministar nutarnjih poslova podnio ministarskom savjetu. skim odnosima između Rusuije i Poljske. Nemiri u Indiji. „Beri Tagblatt" Економски преговори c Италијом. У сриједу у ноћи стигао je javlja iz Pariza: Kako Radio telegram овамо yaht „Зара“ са талијанско- izvješćuje, brzojavka podkralja Indije југославенском комисијом, која има javlja o nemirima u okolini Mulabara. да ријеши питање риболова на Ја- lamo je odio policije od kojih 3000 драну. Делегати разгледали су добра ljudi bij napadnut, pri čemu su zaкод Вране. У њихову je поузст дао povjedajući oficir i narednik bili ubi­ цивилни комесар Морони објед, на jeni. Odmah su poslana pojačanja. Od којему je присуствовао г. Крекић, neka 2 mjeseca živo rade nacijonaliзаступник опћине и заступници вој- stički agitatori među sektom Mullaha, koja broji oko 1 milijun pristaša. них и цивилних власти. Orom су приликом одржали говоре г. комесар Gornji se je slučaj zbio prilikom po­ Морони, др. Крстељ, предсједник ју- kušaja, da se ti agitatori pohvataju. „N. FT. P.“ od 25. 8. donosi iz Lon­ гославенске делегације, конте Тости dona vijest, prema kojoj je položaj ди Валминута, предсједник талијанu južnoj Indiji vrlo ozbiljan. Govori ске делегације и г. Крекик. „Јутро“ јавља из Рима: Југосла- se o otvorenom ustanku. Željezničke венски и талијански експерти, који su linije prekinute, pošta opljačkana, су на конференцији у Задру рас- a u većim mjestima mase' preuzele vladu u svoje ruke. Ustaše idu plja­ прављали о риболова, начелно су čkajući i razarajući od mjesta do •се споразумели. Риболов he бити mjests. на обим обалама обију држава слободан, само ће у неко вријеме у години риболов у извјесној морској околици бити резервиран обалној држави. Vjlesti o vojničkoj situaciji u Bilješke. Politički pregled. Grčko-turski rat. Румуњи и питање Цариграда. Maloj Aziji vrlo su konfuzne. Tako Румуљски министар иностраних nje­ se „Timesu* javlja iz Smirne, da je [ i i ' napredovanje grčkih trupa bilo potre­ bno, aii da ipak general Papulas još nije prešao Sangarios. Turski komunike od 22. o. mj. iz­ vješćuje, da se na zapadnom ratištu neprijateljske kolonije približuju tur­ skim položajima. Kad su turske trupe na sektoru Afiun-Kara-Hisaru suzbile neprijatelja, koji se je tamo nalazio, ušle su one u Čobanlor. Na fronti pek Čala grčki je napadaj odbijen. Anatolska Agencija ovlaštena je. da demantuje informacije, koje vele, da je Angora bila tri puta bombardovana od grčkih aeroplana. Ni jedan se grČk! aeroplan nije vidio iznad Angore. Rat u Maloj Aziji. Službeni ratni izvještaj iz Smirne od 23. o. mj. jav­ lja: Grčka vojska se je na obim oba­ lama rijeke Zakarije sukobila sa glav­ nim odredima neprijatelja južno od Ghenk Zu istočno od pritoka Zakarije. Turci su se utvrdili u odječku Bruse od Biležika Jenikoja. U odsjeku Karakbi došlo je do nove akcije. Ponuda Kemal-paše kurdskim plemenima. Kao što „Intransigeant** iz Carigrada izvješćuje, jedna je mi­ sija, sastavljena od članova narodne skupštine otišla u kurdski vilajet. Mustafa Kemal-paša ima namjeru, da ponudi priznanje samostalnosti Turkestana kurdskim plemenima kao na­ knadu za vojnu pomoć protiv Grka. Tobožnji mirovni pokušaj Tevfik-paše. „Intransigeant** s rezervom | i | ! na državni. (Mašallah! — Primjedba šlag, naučnika). Isti list donosi o akciji g. Stojana Protića ovo: G. Protić nalazi, da pred­ stavnici budućeg hrv bloka pokazuju mnogo dobre volje za zajednički rad i dosta optimistički gleda na daljnji razvoj svoje akcije. On smatra, da da­ našnji odnosi prema Hrvatskoj nisu normalni i da treba poći putem kom­ promisa, kako bi se Što prije došlo do izlaza iz ove situacije. Apstrahujući od toga, kako će definitivno stano­ vište prema reviziji ustava zauzeti hrv. blok, g. Protić će bezuslovno tra­ žiti reviziju, naročito u pogledu uprav­ nih oblasti. Po mišljenju g. Protića, Radićeva će grupa pristati na monar­ histički oblik vladavine i da će i ona učestvovati u vladi. Postupak jednog lugara. Avdija Kadrović iz Sarajeva, Krka ulica br. 4., otišao je udrva u četvrtak uz do? zvolu vlasti, koju posjeduje. Nu istoga je iz lične mržnje pri? javio lugar Bogosavljević, da je u nedozvoljenoj šumi sjekao drva, te je isti osuđen na 5 dana zatvora ili 400 K globe za 1 tovar drva. Lugar Bogosavljević mu je pso? vao »sveca« i govorio da je ovo Sr? bija. a nije Turska. Pozivamo nad? ležne faktore, da poduče ovog de? liju, kako se postupa s mirnim i čestitim građanima. Predavanje o uzgajanju zanati, podmlatka, o osnivanju šegrtskog doma i zanati, štedionice, održače vrijedni naš inžinjer i prijatelj za? natl. podmlatka, gosp. Hajdar ef. Čckro, dne 1. septembra, u četvr? tak u 8 sati na veče u prostorija? ma Musi. radn. i zanati, udruž. Hur? rijjet (Gornji Tabaci 5). Pozivaju se svi članovi društva, a i svi, koje interesiraju gornje te? me, da predavanje u što većem bro? Kraljevo zdravlje. Kako nam pri ju posjete. Za društvo »Hurrijjet«: Odbor. zaključku redakcije lista javljaju iz Beograda, operacija na našem kralju Skupština profesorskog društva. je sretno ispala. Temperatura pada. Redovna skupština profesorskog Ministar Spaho ne ide u Pariz. društva (sekcija Sarajevo) držače Svojedobno smo javili, da će g. mini­ se u nedjelju 11. septembra o. g. star Spaho ići u Pariz u izaslanstvu u 10 sati u zgradi velike gimnazije vlade, da pozdravi novog kralja. Kako sa ovim dnevnim redom: 1. Biranje predsjedništva skupštine (§ 54 рга? se zdravlje kraljevo popravlja, nadati se je, da će ubrzo moći povratiti se vila), 2. Izvještaj odbora, 3. Izvje? u domovinu, pa onda tako otpada i štaj nadzornog odbora, 4. Apsolu? torij odboru, 5. Predloži odbora, 6. ovo poslanstvo. Neistinit komunikej o komisiji Predloži članova (Ove predloge va? lja barem 3 dana pred skupštinu pi? za Sandžak. „Riječ« je u svom broju od 26. o. mj. donijela bajagi službeni smeno saopćiti odboru), 7. Biranje članova odbora, koji su kockom is? i komunike ministarstva unutrašnjih ' tupili (§§ 55. i 15), i 4 zamjenika, 8. ' djela, koji veli, da je vlada odustala 1 Biranje nadzornog odbora (3 čla? I od slanja komisije u Sandžak, koja na). bi imala ispitati zadnje dogođaje tamo. ј ' Danas smo dobili autentičnu vijest, Zemljoradničke zadruge. Orga? i da je taj komunike lažan, i da će nizator zadruga g. Ajanovie Abas komisija najdalje iza prvog budućeg na poziv težaka iz Donje Zgošće, ' mjeseca krenuti tamo. Mjesto Milorada kotar Visoko, održao je na 26. o. i Vujičića ispred radikala ići će nar. mj. iza džume tamo jedno uspjelo poslanik Filipović. predavanje o zadrugarstvu. Težaci 1 Parlamentarni položaj. Iz posla­ su jednoglasno zaključili i osnovali ničkih se krugova saznaje, kako je nakon pomno saslušanog predava? predsjednik narodne skupštine dr. Ri­ nja svoju »Jugoslavensku seljačku zadrugu u Donjoj Zgošći«. Prisutni 1 bar izjavio pred nekim Svojim drugo­ težaci i iz drugih sela izrazili su že? I vima, da se redoviti nastavak rada u iju, da se i u njihovim selima za? ' narodnoj skupštini može očekivati u druge osnuju, pa im je to i obećato. drugoj polovici mjeseca oktobra. Do toga vremena radiće samo odbori. Ako Tako isto doznajemo, da će se kroz bi stanje zdravlja dopustilo kralju, da kratko vriieme i u Kaknju osno« vati ovakova zadrga, a i druga mie? se prije vrati u domovinu, onda bi se sta traže od Saveza upute i izasla? narodna skupština sazvala na izvan­ nike, čemu ovaj, naravno, odmah i rednu sjednicu, da kralju pred njom položi ustavom propisanu zakletvu, udovoljava. Novoj zadrugi želimo sretan početak, a pozivamo i druga ali iza te bi se sjednice rad skupštine sela širom naše domovine, da se ponovno odgodio. ugledaju u vrijedne Zgoščane. Mirosavljević smijenjen Kako nam Uplata post, naputnica u di? iz Beograda javljaju, zloglasni je Mi­ narima. U smislu odpisa ministar? rosavljević, o kome smo svaki dan pisali smijenjen, a na njegovo mjesto stva pošta i telegrafa od 17. t. mj. dolazi Beneš, čiji je ukaz Ministar za br. 49525 obustavlja se počam od 1. septembra t. g. uplata poštan? agrarnu reformu jučer potpisao. Tako skih naputica u krunama, te od to? ima nade, da će se isplata odštete, ga dana vrijednost naputnica i nji? koju je Mirosavljević ometao, vršiti hova uplata ima se izračunavati sa? brže nego dosad. mo u dinarima. . Najnovije vijesti iz Beograda. donosi vijest svoga carigradskog do­ pisnika, prema kojoj je veliki vezir Tevfik-paša vrhovnim komesarima Franceske Pelleu i Engleske predložio uslove za zaključak časnoga mira izmedju Turske i Grčke. Domaće vijesti. Beograd, 29./V11I. Današnja »Pravda« javlja: Pošto su stigla znatna poja­ čanja vojske žandarmeriji u Sandžak, koja je progonila odmetnike, to je vlada odredila, da se povuku čete Koste Pećanca i Markovića. (Jedva jednom! Pr. Ur.). »Epoha« javlja, da se pristupa ener­ gičnoj reorganizaciji činovništva u juž­ noj Srbiji, jer je dosadašnje činovništvo više pazilo na svoj interes, nego Kontumacija pasa. Pošto je zvanično ustanovljen bijes medju psima, to se sa današnjim danom odredjuje kontumacija pasa na 3 mjeseca. Svaki pas, koji se bez brnjice uhvati na ulici, biće odmah bez obzira, da li j£ na njeg plaćena psetarina ili ne, da li ima marku ili ne uhvaćen i od­ mah uništen. Osim toga odgovaraće vlasnik pred nadleštvom radi prekr­ šaja propisa. �Strana 4 Страна Broj 328 Број „ПР.^ВДА* — „PRAVDA* Muslimani, osnivajte zem­ j novi vidici, koji još nigdje nijesu izneseni, pruža nam se pogled u onu ljoradničke zadruge, jer je jedini spas našeg težaka u zadru­ divsku borbu, koju mi s nejednakom snagom vodimo na Jadranu. O tom gama, jer će zadruge provesti pitanju kod nas se na ovaj način kulturni i poljoprivredni preporod uopće nije pisalo. Knjižicu izdaje Junašeg svla, jer bez bogatog i kul­ goslavenski akademski kiub »J. Ja nušić«, Zagreb, Univerza, kao prvi turnog sela nema ni bogate ni kulturne varoši, a ni države. Sve svezak svoie Narodnoombranbene knjižnice. Knjižica stoji 10 K. upute i najizdašnije potpore eaje besplatno: „Središnji savez ju­ Muslimani i muslimanke goslavenskih selj. zadruga u osnutku u Sarajevu«. grada Sarajeva! Rasprodaja. Iza umrlog HuseinSjet te se vašega age Hadžiomerovića prodavače se jav­ nom dražbom u D. trgovkama na 6. septembra 1921. u 9 sati p p. i to: kao finije čohne čakŠire, fermeni itd. Školski pribor, kao i sve školske potrebštine. knjige itd. dobije se uz veoma jeftine cijene u knjižari Daniel i A. Kajon, Sarajevo, Kralja Petra ulica 19. Narudžbe iz vana izvršuju se brzo i taČno; pakovanje se ne računa. Knjige i novine. Johan Rojer. „ŽIVOT* (Astrid Riss). Roman iz norveškog života Na­ kladom „Novo Doba“ u Splitu 1921. । Cijena 20 K. Naručuje se kod admi­ nistracije spomenutog lista. Војег da­ nas uživa glas najboljeg modernog romanopisca u Norveškoj,a „ŽIVOT* se smatra njegovim najboljim djelom. i Zanimljiv je u svakom pogledu i opis milieu-a (norveških fjordovi), i realno i opažanje tragičnosti u živottu, kao i psihološko crtanje karaktera. Prof. 8 Osterman: Borba o Jadran i i o Baroš Ovih dana izašla je iz štampe najavljena knjižica poznatog našeg dubokog poznavaoca jadranskog ; problema, koji je u svojim dosadaš­ njim radnjama: »Italija i Jugoslavija na Jadranu« i »Rijeka i Jugoslavija« pokazao jasnim crtama svu pogibao našeg položaja prema Italiji. Ova ras­ prava sistematski pokazuje sve na­ čine i metode talijanske borbe, kao i sve načine naše narodne obrane. U toj se knjižici iznose novi momenti i ,.M e rhameta ‘! . j • | , | I I Rudarski odsjek Ministarstva šuma ------ i rudnika u Sarajevu, zzzzr OGLASI Broj: 127.707/21. U .PRAVDI* Sarajevo, dne 28. aug. 1921. Oglas. imaju najbolji uspjeh. „Pravda* je najrašireniji muslimanski listu našoj državi. »Pravdu« čitaju svi muslimani. U vlastitom interesu je svakom trgovcu da oglašuje u „Р r a v d ia Rudarski odsjek Ministarstva šuma Molim onoga, koji je zamijenio i rudnika u Sarajevu. . u agrarnom uredu moj kišobran, da j mi ga vrati. Biću mu zahvalan. Broj: 127.702/21. Ilija Damjanović agrarni ured. Svima posjednicima u B.iH. Sarajevo, dne 26. aug. 1921. Oglas. Rudarski odsjek ministarstva šuma i rudnika u Sarajevu izdaće ovim pu­ tem natječaja dobavu od Pošto u pogledu isplate agrarnih 20 vagona 1 a rešetane i zdrave zobi novaca kolaju razne glasine, i pošto u jednoj ili u više partija, ali ne ispod doznajemo, da neki privatnici i nov5 vagona. čani zavodi rade na tome, da dobiju punomoći od posjednika u pogledu Cjelokupna količina zobi ima da se isplate agrarnih novaca, to se sma­ dobavi sukcesivno u roku od 6 ne­ tramo dužnim, da sve posjednike upodjelja računajući od dana zaključka. zorimo, da nikome ne daju punomoći ' Cijene imadu se staviti postavno glede isplate agrarnih novaca, pa tra- . b. h. vagon Bos. Brod. žili to privatnici ili novčani zavodi, Biljegovnu pristojbu po skali II. i sve dotlen, dok posjedničko udruženje ili. 1 °/0 poslovni obrtni porez i l°/0 ne izda drugu izjavu, kako se u poza potrošačke zadruge ima dobavljač gledu isplate novaca imade postupati. po zakonu da snosi sam. Osjećamo potrebu, da na to upozorimo Propisno biljegovane i zapečaćene sve posjednike tim više, što se je do­ ponude sa znakom: gađalo, da su novci kod isplaćivanja »Ponuda na .. . vagona zobi«. rente dolazili i u nepozvane ruke. imaju se najkasnije do 25. septembra Sarajevo, 27. augusta 1921. 1921., 10 sati prije podne, potpisanom Predsjedništvo odsjeku da predlože. Posjedničkog udruženja Šef rudarskog odsjeka: za B. i H. u Sarajevu: u z. R. Solejmanpašić, v. r. Atif ef. Sočo, v. r. 282 Inž. Milošević, v. r. Izjava. Rudarski odsjek u Sarajevu izdaće putem natjecanja dobavu od 30 va­ gona brašna u jednoj ili više partija ali ne ispod 5 vagona, i to svega: 7 vagona brašna za pecivo, 7 vagona brašna za kuhanje, 16 vagona krušnog brašna. Cjelokupna količina brašna ima se da dobavi najdulje do 31. oktobra 1921. Piazne vreće dostaviće se do­ tičnom liferantu ili mlinu franko na raspolaganje. Dobavljač ima u ponudi da naglasi, od kojeg mlina kani da brašno dobavi. Biljegovanu pristojbu po skali 11. i III., poreza na poslovni obrt i 1°/o poreza za potrošačke zadruge, ima po zakonu da snosi dobavljač sam. Propisno biljegovane i zapečaćene ponude sa oznakom »Ponuda na ... vagona brašna«, imaju se najkasnije do 30. septembra 1921. 10 sati prije podne potpisanom odsjeku da pred­ lože. Šef rudarskog odsjeka: u z. 90 Inž. Milošević, v. r. p В CD В CD I CD ■ CD ■ CD ■ CD ■ CD ■ CD ■ O PAMUK Upredeni bijeli br. (i/42 Tira plavkasta i bijela br. 6/40 Mul bijeli br 3/12. Mafiz, kao i sve ostale vrsti dobije se jeftino kod Д. Romano — Zagreb Jurišićeva br. 6. — Telefon br. 3—89■ CD ICDlCDiCDiCDlCD iCDiCD iCDi Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. — Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina. Potpuno uplaćena dionička glavnica K 20,000.000 —. Ulošci preko K 25,000.000'—. 104 Pričuve preko K4.000.000. - Pupilarno siguran. - Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i tango vinu (d. d.) u Sarajevu Središnjica; Sarajevo. Pupilarno siguran zavod. Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Dionička glavnica 1o,ooo.ooo kruna. Pričuve 600.000 kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije. - Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite- — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve Životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Đ. i A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/afb043b82476939338ccd8b7d635fe0e.pdf 71075075a66fdfccab22249f54120bdf PDF Text Text Pojedini broj К 2'— Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: za našu državu godišnje K 200.—, na pola godine K 1U0.—; za inozemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. i ЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАНИЈЕ. Broj 91 (329) Telefon br. 842. čekovni račun pošt. štedionice 1119 Sarajevo, četvrtak, 1. septembra 1921. (27. Zil hidže 1339.) Nepotrebno izazivanje trzavica °d P°£etka "ašeg zajedničkog rX 7ar č,as.i2bijaiu pojedine na* tr/// '’k0Je U narodu staraju ,zal?une- Te su trzavice često ale i vrlo kobne posljedice. Da ne spominjemo agrarnu reformu, koja je stvorila pravi haos kod nas, i druge dosta je navesti samo lanjsko popisi­ vanje stoke, koje je u Hrvatskoj izazvalo čitav revolt u širokim slojevima seljačkoga svijeta i prigodom kojega je i krv potekla, Ove su naredbe u najviše slučajeva plod nepromišljenog radikalizma poje­ dinaca i pojedinih ureda, koji bi htjeli preko noći preobraziti cjelokupni naš dosadašnji život prema svome ćejfu, ne gledajući pri tom na faktične pri­ like kod nas, na raspoloženje svijeta « na praktičnu provedbu tih naredaba. Ovakovim se naredbama čine samo nepotrebni eksperimenti i nakon ne­ uspjeha njihova vlada je primorana, da ih opoziva, preinačuje i dotjerava’ U zadnje se je vrijeme počela i u provinciji primjenjivati naredba o za­ tvaranju radnja preko dana. Svi se dobro sjećamo, koliko je neraspolo­ ženje izazvala naredba, da nedjeljom moraju biti zatvorene sve, pa i nehnšćanske radnje. Protesti sa svih strana I ogorčenje medu poslovnim svijetom prisililo je vladu, da preinači naredbu u toliko, da muslimani mogu svetkovati petak, a jevreji subotu. I još se ni s tim nije izašlo poipuno na čistac, jer se još i danas događaju u pojedinim krajevima i pojedinim miestima zloupotrebe sa strane pol. vlasti, a evo danas novih trzavica. Iz poje­ dinih mjesta Bosne i Hercegovine stižu nam ogorčene pritužbe i orotesti pro­ tiv vladine odredbe, da se dućani smiju držati otvorenim samo od 8 do 12 sati prije podne i od 2 do 6 sati pos). podne. Dok se ta odredba za veće gradove, gdje trgovci obično imaju svoje na­ mještenike, kojima se mora osigurati samo osamsatno radno vrijeme, dade nekako i razumjeti, dotle ona nema apsolutno nikakova smisla ni razloga u malim provincijalnim varošicama, gdje vlasnici radnja ujedno i poslu­ žuju u njima. Pored toga, što se ovom naredbom strašno ograničava sloboda poslovnog svijeta i što se tako naglo uvodi jedna novotarija za naš svijet, ova naredba oštećuje naš trgovački svijet u mate­ rijalnom pogledu. Poznato je, da se u našim malim mjestima većina građanskog stanovn štva bavi poljoprivredom A kako ovi moraju izjutra rano poći na posao i kasno se u večer povrate, to im je nemoguće podmiriti svoje potrebe, jer se radnje otvaraju istom u 8 sati izjutra, kad su oni već na poslu, a u večer, kad se ovi povraćaju s posla, radnje su opet zatvorene. Kolikogod priznajemo, da je po­ trebno zaštititi trgovačke namještenike od izrabljivanja sa strane poslodavaca, kolikogod priznajemo potrebu, da se i poslovno vri.eme naših trgovaca re­ gulira po uzoru drugih kulturnih ze­ malja, mi pak ne razumijemo ovu naglost i ovakovo generalno naređenje koje ni najmanje neće da vodi ra^ čuna o našim prilikama, o našim obi­ čajima i o našim potrebama. Stoga se opravdano nadamo, da će i Trgovačka i obrtnička komora u Sarajevu i Trgovačko društvo poduzeti nužne korake kod mjerodavnih fak­ tora, da se ova naredba preinači u duhu i prema potrebama naših posebnih prilika. Ne može se zamisliti veća pogreška, nego što je čin?. naše vlasti, kad hoće regulirati život i prilike dekretima i fermanima, koji ni u koliko ne vode brigu o posebnim prilikama, za koje se opi stvaraju. Ako se hoće, da se jednom konsoliduju naše unutarnje prilike, ako se hoće da osigura normalan razvoj našeg ekonomskog života, onda je prijeko potrebno, da se prije izdavanja takovih odredaba cijelo pitanje, odnosno cijeli kompleks pitanja, koji je s ovim u vezi, dobro prouči zainteresovani faktori konsultiraju, i onda šalju fermani. Priroda nigdje ne po­ znaje naglih skokova, pa ni u ovom pogledu. Svaki takav skok nailazi na reakciju i donosi kobne posljedice. Dajte se jednom Vi, koji vedrite i oblačite, opametite, i nemojte odozgor stvarati nepotrebne trzavice i pometnje među jadnim svijetom, koji teško čeka, da može mirno i bar s nekom sigurnošću početi živjeti i poslovati. Poštedite nas od ovakovih svakidašnj.h napasti. i ј • I j ’ I j | 1 i I | ! i I j ' i | I Izmotavanja S. Salihagića. U 311. broju našega lista prika* zali smo, kako se Suljaga Salihagić služi upravo demagoškim sredstvi* ina, da prikaže neupućenom svije* tu, kako je on mandat položio radi nezadovoljstva s riješenjem agrar* nog pitanja. On je u 80. broju »Do? movine« od 8. avg. pokušao u član* ku »fravdašima mjesto odgovo* ra« da obeskrijepi naše navode i tom se prilikom služio takovim pro* stim lažima i klevetama protiv na* šeg poslaničkog kluba, da uza sve to, što Suljagi ne posvećujemo ap* solutno nikakove važnosti, mora* mo na njih reagirati. Tvrdnja, da su poslanici J. M. O. u punome svome klubu, a u ime сјс lokupnog muslimanskog elementa, izrazili njemu potpuno povjerenje, i lažna je i smiješna. Lažna radi to ga, jer to nisu učinili nikad ni po* jedini naši poslanici a kamo li cijeli klub, niti bi to mogli kao političkom protivniku dati. Ako Suljaga srna* tra. da povjerenje znači želja nekih ili ako hoće i većine članova kluba, da mjesto Stjepe Kobasice dođe Suljaga Salihagić, onda mu mi nismo krivi, što je tako djetinjasto naivan. Smiješna je tvrdnja radi tuga, jer se nikad u svijetu nije ču* lo, da poslanik protivničke organi* zaci je, koju je on i te kako grdio, traži povjerenje od predstavnika te iste organizacije. Ako Suljaga mi* sli, da je naš svijet toliko naivan, ; pa da mu on može podmetnuti i ov u bedastoću pod fakat, onda sc | jako vara. I j ( । | i j Na hvalisanje Suljagino, kako njemu mandat služi za postignuće političkih ideala, i na gadnu insinuaciju, da je našim poslanicima bio idealom man­ dat, nije vrijedno ni osvrćati se. Ali na jednu njegovu samohvalu potrebno se je ipak osvrnuti. On tvrdi, da je s nekim svojim drugovima bio posti­ gao to, da se 6. i 7. član bivše beglučke uredbe izbaci i da su naši po­ Godina III. „Drugu tvrdnju, o Janjićevu brzo­ slanici to oborili i porušili. Kao honetni ljudi rado ćemo priznati, da je javu, još je lakše oboriti, jer je još veća i oč'glednija — neisti a. Svaki, Protić uistinu bio ukinuo te Članove, ali ih je odmah nakon pada Protićeva kau parlamentarne priLke samo malo I bineta g. min. Krizman stavio na snagu upućeniji čovjek zna, da nar. poslani­ svojim brzojavnim naređenjem, te od ka ne može niko prisiliti da položi ' toga svega Suljagina zauzimanja po- mandat — ako to neće.--------- — I sjednici nisu vidjeli ama baš ni zehru Naprotiv, meni vodstvo radikalne koristi. Jug. musi, klubu p šio je za stranke nije dozvoljavalo da položim , rukom bar to, da najpogubniji i naj- mandat, kada sam ga dva puta stav­ I štetniji po posjednike 7. član te uredoe ljao na raspolaganje. Ali o tome ću ■ potpuno i definitivno ukine. i poslije govoriti opširnijeNa bestidne laži ovog uglavljenog Pravdin „gjeneral“ tvrdi pored sveI šuckora (vidi spis kot. ureda u Kotor I ga toga, da me je sekretar Janjić po, Varoši o njegovu sakupljanju i slanju । zvao depešom, po nalogu radikalnog I šuckora u Banju Luku, te javljanju, ' kluba „da položim mandat jer ne vrda će ovi prispjeti u B. L., pa neka , šim poslaničke dužnosti** i obećava — i im se priredi doček), da u vodstvu i ako ustreba — iznijeti i original toga i organizacije sjede stari Švabinovci, I brzojava. ; Frankovci i frdekteri, nećemo ni od­ Na ovu konkretnu i decidiranu iz­ govarati, jer svako, ko poznaje vođe javu odgovaram ovo: j J. M. O. i jednog Suljagu Salihagića, 1. Nije Ltina, da me je ikada brzo­ I koga je »Bos. Post« u zvijezde kovala ! radi njegova »patriotskog« rada za javno ili na drugi način pozvao Dr. Janjić ma na kakav posao. i prisajed njenje Bosne Madžarskoj, vidi, 2. Nije istina da je uopšte došao u ј koliko je tu bestidne laži i klevete, i Ako Suljaga želi, mi ćemo mu servi­ Beč brzojav „da položim mandat, jer rati i za ovo dokaze. On veli: ne vršim poslaničke dužnosti *. »U Beč sam otišao radi dovršenja Pozivam pisca onoga članka, neka ' studija ne samo znanjem i odobrenjem iznese takav brzojav! 1 vodstva radikalne stranke, nego li i Ako ga iznese (ali naravski istinit!) i sa znanjem i odobravanjem vogja primam da je sve ono istina, što je o ’ Pravdaške organizacije —«. meni napisao u članku. Osim toga oOvo, molim, piše zreo čovjek, poli- I bećajem evo javno i pod potpisom, da : tičar od zanata, narodni poslanik itd. ’ ne ću više nikada kandidovati, da se Ne piše to nikakovo dijete. Jok I Su- • ne ću uopšte više baviti politikom i i ljaga Salihagić, član radikalne stranke da ću — neuzubillah — stupiti kao I i radikalnog kluba, žestoki protivnik i prosti vojnik, pod Pravdaški hainmilI J. M. 0. i njena poslaničkog kluba, letski barjak/ kojima on u izbornom proglasu veli, Na ova izmotavanja neka odgovore da su ne manji protivnici muslimana od demokrata i si, dolazi tražiti odo­ • fakta: U uvodu pisma, što ga je Suljaga brenje od Jugosl. muslimanskog kluba, , da smije ići u Beć nastaviti studije! ' upravio g. Pašiću i kojega je prepiše 1 Zaista. Dificile est satiram non scri- I Рз za slao svojim ahbabima širom Bosne i i Hercegovine, veli Suljaga ovo: ■ bere! Da dokaže, kako nije znao za rijeGospodine predsjedniče! | šenje agrarnog pitanja prije polaganja Ja sam pozvan u ovdašn e naše mandata, služi se jednom sofisterijom. ’ diplomatsko zastupstvo, gdje mi je , Veb, da nije znao u martu za to, jer saopš ena Vaša depeša, da putu­ ' je tad bio u Beču, nego veli: jem u Beograd ili oa položim »Ostao sam tada do konca a pmandat. Ja sam odmah odgovorio •rila, kada sam bio pozvan [ činovniku koji mi je tu depešu sai radi glasanja o ustavu u n a- j opštio, da polažem mandat pa evo uz i čelu u Beogradu. 0 sadržaju preovo pismo šaljem i ostavku na po! govora mti mi je ko šta javljao, niti j slaničkom mandatu/ me je zvao, da pomažem mu u kojem To su, molim, vlastite riječi Suljapravcu. Pravdalo je vodstvo to u ostalom krilo i od svojih bližih pri­ gine! Obratili smo se i na g. dra Janjića, staša, pa i onda kada je sporazum sekretara Skupštine i rad*ka!skog klu­ bio postignut«. Dakle, ako nije znao baš u martu, ba, da nam pošalje original brzojava, koji je bio upravljen Suljagi. G. Jaa on je sigurno znao u aprilu, kada je — kako sam priznaje — došao u I njić nije više — nažalost — imao Beograd, gdje je mogao i trebao to : originala brzojava, ali nam je poslao doznati od svog radikalnog poslani­ , ovu izjavu: čkog kluba, odnosno od Pašića i dr. Dragi H . . .! radikala. Nu pretpostavimo mogućnost, Mogu Ti saopštitl glede Sulejmana da mu to klub njegov nije mogao ili I Salihagića ovo: prije konačnog glasanije htio saopćiti. Ali mu je zato član : nja o Ustavu ja sam ga pozvao po našeg kluba, nar. posl. H. A., dao u I naređenju predsednika radikalne parskupštinskoj sali sjednica tekst uredbe ! tije telegrafskim putem, da odmah i naredbe sjedeći dva dana prije gla­ dođe iz Beča vršiti svoju poslaničku sanja o ustavu u načelu u klupama dužnost. U protivnom slučaju ima se „Jugoslavenskog kluba“. Tada ga je zahvaliti na mandatu. Pošto nije g. šta više ovaj izvijestio i o spornim Salihagić došao, to je položio poslatačkama, za koje se još mora naći I nički mandat. Takove su brzojave dokompromisna redakeja. Dakle, Sulja­ | bili i ostali članovi radikalnog i dega je ipak u aprilu znao o riješenju • mokratskog kluba i sada, kada smo agrarnog pitanja isto Onoliko, koliko ; donosili zakon o zaštiti države sa poti član »vi našeg posl. kluba, A da je ! pisom gosp. Pašića i Davidovića. razmak vremenski između aprila i ju­ Beograd, 24. avgusta 1921. na ipak dosta velik, da se ne može pretpostaviti, da bi Suljaga radi ovaTvoj odani koga riješenja agrara odlučio položiti Dr Voj. Janjić, s. r. mandat, jasno je svakome. Dakle, Suljaga, ko ima pravo? Ko Suljaga nastoji oboriti našu tvrdnju, da je on položio mandat na zahtjev ! je lagao? - Jesi Ii sad spreman na radikalnog kluba, koji je od njeg tra­ ! obećane konsekvencije, samo uz prižio, ili da dođe vršiti poslaničku du­ , mjedbu, da za Te nejma mjesta u na­ šim redovima, sve kađ bi nas molio. žnost ili da položi mandat. Pustićemo njega da govori: Zasad ovoliko. �Страна 2 Stran« Број 329 Broj „ПРАВДА* — „PRAVDA* Ne treba izvrtati. Ona strahopiskarala, što potpisaše »Izjavu,« nije im se čudit, jer su jedni lično, a drugih oci ili braća zaslađivali se na banketu džabalučinom. Ali čudi me, da onu »Izjavu« pot­ Bileća 27. augusta 1921. pisaše čak i oni, koji su javno kritiko­ va!! i osuđivali rečeni trošak Iz širo-, Na izjavu „Strahopiskaralft*4. tinjske općinske kase. U broju 84. »Domovine« nađe se U »Izjavi« kažu, da nemaju sa do­ nekoliko strahopiskarala Bilećana, te pisnikom »tobožnim« Bilećaninom ni­ na izašli članak u »Pravdi« broju 82. šta zajedničkog, a držim i uvjeren sam, ogradsklm rribicama u interesu »bratske da je svaki sretan, ko s onim strahosloge«, dadoše izjavu, kako je u Bileći plskaralima nema ništa zajedničkog. sve u najboljem redu. Što gospoda sa svojim potpisima Dabi se ušutjelo na ovu izjavu, ne iziđu javno kad de fakte znaše za u kojoj nije baš Bog zna šta rečeno, neke, koji je pljačkao, braću ubijao, to bi se drage volje učinilo, ali radi te ko im je grdnu ranu zadao od na­ javnosti hoću sada tačno, da gradske zad 2 i po god.? prilike ocrtam, jer sam bilećanin i baš Znate šaputati, pa dajte jednom i za se nalazim u sredini Bileće, te imam hater istine, a za bolje nas sviju, jav­ pravo, da kao građanin rečem svoj sud. no rec.te! Što se tiče posjete gosp. generala, Što se tiče, da bih ja u Vaše ime i meni kao i drugim milo je bilo, da vehkodu no dijelio pohvale i ukore nas posjeti i upozna naše prilike, te bilećkim glavnim faktorima, reći ću sam se i ja veselio priređenom banketu, Vam ovo: jer sam bio potpunog uverenja, da Čovještvo mi nalaže, da rečem naša siromašna općinska kasa nema, u javnosti sud o onim, koji su bilećki a niti može, podnijeti jedan luksuzni glavni faktori, a osobito o gosp. sreviši izdatak. Bio sam uvjeren, da će skom načalniku i gosp. poručniku gosp. gradonačelnik sa ostalim priređiLuburiću, koji su narodu Bilećkom, vačina podnijeti taj izdatak sami, jer koliko su im prilike dozvoljavale uči­ 30 izabranika »kita cvijeća« Bilećka po nili mnogo, pa zbilja su ovi i zaslužili 300 K i banket plaćen. Ja kao i druhvalu i priznanje. Ne daj Bože, da bih gi pitamo se i čudimo se, odakle ja u ime strahopiskarala falu im izri­ općinskoj kasi novci za luksuz. Novaca cao. A vi ste strahopiskarela u onoj nema, da bi se vodovod popravio, elek­ Vašoj izjavi, ako znadete, rekli da ovim trično svjetlo dogradilo, ceste uredile, ljudima ne priznajete nikakvo priznajedina škola popravila, državna poli­ 1 nje niti hvalu. cija platila, potrebni nužnici napravili, Evo Vam sad ovo, a ako bude poa što je najglavnije, da bi se s’romaš- i trebno, ja ću se opet javiti, jer sam nim općinskim službenicima egzistenpun, a sad znadite, da sam u Bileći i čija osigurala. Svima Bilećanima je da sam glavom i bradom. poznato, da se Sve ovo navedeno od op­ Bilećanin ćinsko vijeća tražilo, a odgovor je bio »nemamo novaca niti da platimo općin­ ske službenike«. Zar se ne sjećaju strahopiskarala, da je lanjske godine kupljena milostinja po gradu za popra­ vak vodovoda ili pravo reći za napunjenje rezervuara, te se mukom 3000 K Evo prilike, g. Stijepo! Neki dan skupilo od građana, a zato jer je općintvrdi Stijepo Kobasica, da se je dr. ska kasa siromašna, .nema prihoda, i Spaho pobrinuo za se, da najprije pa je svakako žalosno, da za luksuz dobije odštetu za kmetovska seli­ ima novaca, a za pomoć siromašnom šta. Dra Spahe nema ovdje, da mu narodu nema? on na ovo odgovori, ali mu mi u ime dra Spahe dajemo časnu riječ, Moguće, da ih imade, koji misle, da je nekom krivo, što je gosp. generalu da će mu on pokloniti cijelu od* štetu za fond radikalne partije, sa* banket priređen. Ali svaki se u tome vara. Ja sam uvjeren, da bi za doček mo uz uvjet, da Kobasica dadne onakvom jednom zaslužnom čovjeku fondu naše organizacije ciglih 50 dinara kao revanš. Bujrum, g. Sti­ svaki Bilećanin žrtvovao mnogo, da što bolje bude u našoj Bileći primljen jepo! naš i naše bratske krvi čovjek, koji Ne razumijemo, kako može ag* je mnogo pndonio za oslobođeni i rarna direkcija produljiti rok za ujedinjeni narod, ali svakako je žalo­ prijavu zahtjeva na beglučke zem* sno od gospode priređivača, da su lje, koji je rok određen provedbe* utjecište našli u općinskoj kasi. nom naredbom za beglučku uredbu Čudnovato, da se u izjavi ništa ne od 12. maja 1921. Ova je naredba spomenu čistoća gradskih ulica i jedipotpisana 10. juna, a izašla je 17. nog nužnika. Trebalo bi samo zaviriti juna, a čl. 22. njezin glasi ovako: u one pritužbe gosp. žandar, poručni»Ko hoće da stavi zahtjev na beg* ka, pa će one pr.tužbe svoj sud reći. lučku zemlju iz jednog od pomenu* Naši dopisi. Korak, Sto ga je poduzeo na§ poslanički klub glede sandžačkih događaja, mnoge beogradske novine izvrću i tumače na taj način, kao da mi uzimamo u zašt tu kačake i njihove jatake. Tendencija je vrlo prozirna: hoće da ubiju efekat našeg koraka, i prikazujući sve muslimane u Sandžaku kao antidržavne elemente, hoće da opravdaju i ona nasilja, koja su po­ činjena nad nedužnim muslimanima, jer vele, da je pravoslavni elemenat u opasnosti od razbojničkih napadaja svih muslimana, iz Čega slijedi, da su i muslimanska djeca i žene tazboinici, radi čega ih treba sve utamamti. »Balkan« u svom članku »Rat u juž­ noj Srbiji«, koga smo u prošlom broju donijeli, veli, da su antidržavni svi oni, koji tamošnje muslimane uzimaju u zaštitu pa makar to biti i musliman­ ski poslanic’ iz Bosne i njihovi m nistri Karamehmedović i Spaho. Ali pred svima je odnijela rekord »Poli­ tika«, koja pod naslovom »Cinizam muslimanskog kluba« piše slijedeće: .Ali će svet još više biti revolt ran kada sazna kakvo su ciničko držanje zauzeli muslimanski narodni poslanici koji ni do saja nisu tajili svoje sim­ patije za razne Boškoviće, Mehoniće i njihove jatake. Izveštavani uvek brže nego iko o svemu što se dole događa, musliman­ ski poslanici su pohitali da oni prvi dignu galamu kukajući kako preli opasnost muslimanskom življu! 1 nji­ hov je cinizam ovoga nula išao dotle, da su zahtevdli čak jednu parlamen­ tarnu među partijsku komisiju koja će ot ći da izvidi štete pričinjene u mu­ slimanskim selima. Je li gospodi muslimanskim posla­ nicima i m nistrima palo na um da traže međupartijsku komisiju i anketu onda kada je Boškovićeva družina, izvršila ovaj grozan pokolj na Javoru, deklariraiući se otvoreno i jasno pro­ tiv države i kada je odmah posle to­ ga našla utočišta u muslimanskim se­ lima? Jesu li mrdnuli prstom da skre­ nu pažnju muslimanskom življu — kome nameće svoje šefstvo — u ka­ kvu opasnost srl^a primajući odmet­ nike i pomažući ih? Jesu li se uzbu­ dili kada su iz dana u dan stizale vesti o najgroznijim ubijanjima Srba, o nesigurnosti koja iz dana u dan sve više raste i o nemoći redovnih vlasti da otmetnicima stanu na put? Jesu li uspeli da intervenišu za rmiran muslimanski svet* onda kada su se odmetnici, ispred poterg sakrivali u hareme i pod f e r egje bula? Držanje musl manskih poslanika iz Bosne i Hercegovine načinilo je najgori utisak i otkrilo je i z- , vesne stvari koje su se do sa­ ’ da samo slutile." | Kako »Politika veli, naši poslanici nijesu ni dosad tajili svoje simpatije za razne Boškoviće, Mehoniće i nji­ * hove jatake. Nema ništa lakše nego podvaliti nekome antidržavnost. pa izvesti iz toga zaključak, da ga treba kao veleizdajnika kazniti. Osobito kad u nečijoj glavi nema ni traga zapad­ noj kulturi, a u srcu ni trunka osje­ ćaja pravednosti, nego je i glava i srce zadojeno onom balkanskom uobraženošću o svojoj brutalnoj sili, kao što je to slučaj kod pisaca »Politike« i »Balkana«, onda je prirodno da prema tom menalitetu treba i musi, posla nike proglasiti izdajicama, »Politika« veli da je, da musi, poslanici kukaju, kako prijeti opasnost muslimanskom življu. A nije li ciničnije, kad vi ku­ kate, kako prijeti opasnost pravoslav­ nom življu, koje ima u ruci i vlast i oružje i sve ono, čime može oboriti svoga protivnika?! Zašto bježite od parlamentarne ko­ misije? Bojite se valjda, da obiektivni ljudi na licu mesta ne vide istinitost > same stvari. Već to izbjegavanje je dokaz, da kod vas, gospodo oko „Po­ litike" i .Balkana" Čuvstvo praved­ nosti i ob.ektivnosti nije još ni niklo, a kamo li da se razvilo kao kod kul­ turnih ljudi. Ko nema oraha u džepu, ne treba se bojati, da ne zazveče. Kad je bio govor, da se odašalje par­ lamentarna komisija na državno imanje »Belje«, da ispita tamošnje zloporabe, svi ste aplaudirali. A sad se protivite tomu, ^а objektivne oči pogledaju, šta se zoiva u Sandžaku i kako se tamo zlorabi državna vlast. Svi odobrajemo proganjanje kačaka i njihovih jataka. Svima nam je ova država mila i draga i svi želimo, da se u njoj prilike što prije srede. Neka se zakon o zaštiti države najstrcžije primijeni ond e, gdje se za to uvidi potreba. Ali je razlika između nas i vas, gospodo oko »Balkana« i »Poli­ tike« u tome, što mi tražimo, da se kažnjavaju oni, koji su skrivili, a vi odobrajete silovanje žena, ubijanje I djece, pljačkanje kuća i t. d. Šta znači i izvesti pet ljudi iz džamije i odvesti ih u šumu te poklati kao janjce? Je ; li to zakon? Je li to način kažnja­ vanja? Vaša je namjera da prikažete, kako je cijeli muslimanski elemenat proti države. Ah time nećete ništa postići. Pravo je na našoj strani, jer mi tra­ žimo, da se krivci kazne, a da se ne­ dužni ostave na miru. Sjetite se „Gajreta!" ’ । I ‘ PODLISTAK. glavi, da ih se danas računa među najfanat Čnije narode Istoka. Carski činovnici uz asistenciju popova i kozaka tako otrovaše Sarte, da ovi u dubini svoje duše zamrziše Ruse i rus<i narod i uvukoše se u svoj- kišlake (k šlak na sartskom jeZ'ku znači selo, se<>ce) i upravo kine­ skim zidom ogradiše sebe i svoj život od inovieraca. Zato u Turkestanu i nema sela sa izmiješanim stanovni­ štvom, a gotovo i svi gradovi imam dva djela: novi dio ih ruski i stari dio grada ih sartski. 1 rijetko se sve do danas opaža, da bi se Sare našelio u ruskom dijelu grada. U Ashabadu mi pripovijedaše o ovim odnošauma jedan ugiedni ruski građanin i spomenu, da je neko vrijeme u svom kraju upravliao kao generalgubernator naš zemljak (nedavno preminuli u našoj domovini kao izbjeglica iz Rusije) gosp. general Subotić On je u Turkestanu lijepo, demokratski i čovječno postupao sa Sartima. Ali ga carski činovnici i svećenici oklevetaše u Petrogradu i on bi maknut sa general-guvernerskog mjesta i umirov­ ljen bez prava na nošenje generalguvernerske uniforme i čina. Sartska mržnja i fanatizam, a potpirivani fa natičnim govorima tamnih hodža, do­ đoše do siepena, da je Često dolazilo do pokolji i ustanaka. U Taškentu, tom divnom i lijepom gradu u zelenilu voćnjaka i livada, upoznah još bolje Sarte i njihov na­ čin života. Sve po poznanstvu i s pđ- | moću ovih mojih prijatelja Tatara zađoh i u sartske kuće i u njihovo dru­ | štvo. Nikada neću zaboraviti one prve i dojmove, koji ovladaše sa mnom, kad se oćutih u sartskoj čaršiji i pred nji­ I hovim aščinicama, čajhanama i duća­ nima! Tek tu osjetih, da sam ipak za ovih šest godina među Rusima zabo­ 1 ravio na našu bosansku Čaršiju, naše i aščinice i na naše ćefenke i šadrvane. A tu u Taškentu tako sve oživi j u meni, u mom ci elom organizmu, i da sam neko vrijeme stajao kao ni­ ; jem i ukopan, razbijajući u misbma • taj osjećaj, što eto sada vlada cijelim ‘ mojim bićem. Ne vjerujem svojim očirna! Ta zar je to moguće? 1 vide moje oči malu tepu u Mostaru i baščaršiju u Sarajevu, a osobito mi iskrsnu slika sarajevskog imareta sa ašči­ ј nicama i bakalskim dućanima. Sve je I to ovdje daleko na Istoku u ovom i mđom Taškentu i u njegovoj čaršiii i iskupljeno i smješteno. Iz aščinice mi­ rišu pilav i halva, na maslu cvrče će­ vapčići i ćufieta, a uz Odžak stoji zasunanih rukava aščija Sart. I samo njegovo okruglo lice i čudnovato postriženi brkovi, pa još k tome onaj plosnati zaruk, odaju, da to nije onaj naš Memišaga ili Omerčauš recimo iz Doboja ili l'rebinja. A dućani i trgovci isto kao i kod nas. Sjede Sarti na svojim ćefencima, puše nargilu i njih nekoliko na okupu eglenišu i pretre­ saju dnevne novosti i dogođaje. U du­ ćanima nagomilana roba : uz nekoliko rukoveti gajtana visi osušena bamja, Mustafa: Iz mojih uspomena. (Nastavak). Meni se učinilo, a tako i jest, da bi Turkestan bio га em na zemlji, kad bi ruski carski Činovnici mjesto batina i nepravda donijeli Sartima moderne plugove i sve drugo savremeno i mo­ derno gospodarsko oruđe, a mjesto poHcajskth is ravnika (komesara) isto toLko dobrih i spremnih agronoma, inžinjera i gospodarsk h instruktora. Ovu moju mi<ao potvrdi kašlje činjenica, kad s*m naime putujući preko Turkrstana < pazio u blizini željezn čke stanice „Bajram Ali«, prek<asnu i divnu oazu. To je imanje carice m<.jke Nikolaja li. Uz prekrasne pašnjake, livade i plodonosna polja nalaze se divni voćn aci i cijela prostranstva šume, crnogorice i bjelogor.ee. Ovako je mogao izgledati cijeli Turkes.an, da se htjelo naučiti i izubraziti Sa»te. Ah zavali u Turkestan ne dođoše prijatelji ili recimo ljudi nego nekoliko pohlepnika i ofukarivših plemića, za­ ogrnuti milošću Peirograda i njegova dvora, te ovi razbojnici u ljudskoj koži opljačkaše Sarte i njihov kraj, postadoše m lionerima, a Turkestan njihovim kmetovskim selištem. A najveće zlo, koje ovi ljudi prouzročiše, jest u tom, što Sarti poslije ovog svega postadoše tako fanatični i tvrdo- i 1 i j ! . j i i I [ i ’ i 1 { I I ■ ; ' ! 1 ! ; Bilješke. ; I . I : ! ; ј ; i ' i I a tamo opet kraj dinja i lubenica leže motike, pale, krasne i kazani. Pustih se sa jednim Sartom u razgovor i kad on vidje, s kim ima posla, pogleda me prijateljski i doviknu preko puta u čajhanu, od kuda nam skoro u čajniku donesoše vruću vodu, a moj trgovac izvadi iz jedne kutije čaj i za­ vari. ispred nas prođe Sart i viče »buza taze« ! Bože moj, kako mi ovo sve gođaše i kako se osjećah sretan i zadovoljan I U tuđini, nekoliko tisuća kilometara daleko od domovine, a eto sve kao u domovini, kao doma. Od ovoga Sarta saznah, da ima u Taškentu vrlo mnogo turskih oficira, koji se ovdje kupe iz cijele Rusije, da onda krenu u svoju domovinu. Reče mi Sart, a o tom sam se i sam kasnije uvjerio, da su ovi turski oficiri organizirali i otvorili razne Škole, u kojimu su sami predavali sartskoj djeci razne predmete. To su bili inteligentniji turski častnici, koji su kao muslimani osjećali sa Sartima, a kad boljševici dadoše slobodu bivšim za­ robljenicima, ovi se oficiri baciše na polje kulturnog rada medu Sartima. Ovaj rad turskih oficira bijaše s jedne strane odmjenom za ona, što Sarti pomagahu ovim časnicima za vrijeme carskog strogog režima, a s druge strane i dobro proračunan korak k zbiženju i uzajamnom povjerenju među Osmanlijama i Sartima. (Nastavićo se). �Број 32^ Broj tili razloga, treba da to prijavi ko? tarskom uredu, u čijoj sc oblasti nalazi dotično zemljište i t o n a j* dalje u roku od tri m j c s e? ca računajući od dana, kad ova naredba stane na sna* g u.« Iz ovoga je jasno, da je naredba stala na snagu 17. juna, a da tro* mjesečni rok ističe 17. septembra. Kako smo informisani, g. Lujo No* vak je valjda na zahtjev Stijepc Kobasice, koji je u tom pogledu upravio i pitanje na ministra za agr. reformu, svojevoljno produžio taj rok do 1. decembra. Ovo je ipak previše! Kad sebi je* dan činovnik uzurpira pravo da mi* jenja zakon, onda se ne treba ču* diti njegovim, ostalim postupcima. Kategorički zahtjevamo, da g. ministar za agrar, reformu pozove -ovog uzurpatora na odgovornost i zapriječi njegove samovolje! Politički pregled. Nemiri u južnoj Indiji. Položaj se u đistriktu Malabar u Indiji pogor* šava, kao što to javlja iz Bombaja »Exchange Telegraphe«. 2—3.000 kvadratnih milja obuhvata podru* čje ustanka, Cijeni se, da je skoro 1000 ljudi zaglavilo.. Ozbiljni boje* vi razvili su se između ustaša, koji se cijene na 1000 ljudi, i vladinih trupa. Prema depeši Indijskog biroa u Kalkuti položaj je postao kritičan Na hiljade ustaša masiraju prema Kal* kuti. Sve žene i djeca su u gradskim vojarnama sklonjena. Vlasti su tra* žile, da sc odmah pošalju ratni bro* dovi prama Kalkuti. Guverner od Madrasa stupio je u vezu sa zapo­ vjednikom mornarice, koji je od* mah poslao jedan ratni brod prema Kalkuti. Čini se, da će trebati mno* go nedjelja, dok se red opet mogne zavesti. Mnogobrojni gradovi tra­ že hitnu pomoć. Grčko-turski rat. Javljaju iz Carigrada, da su Turci, na frontu kod Bruse, zauzeli varoši Biledžik i Jenikej. Operacije turskih četa razvijaju se u smjeru prema Karakeju. Londonski listovi javljaju iz Atene, da je varoš Eskišeher usled požara, potpuno razrušenaUzmak Grka. Službeni izvještaj vlade u Angori javlja, da su turske čete zaposjele položaje grčke u od* sjeku Afiun-Kara H sar. Grci su bili prisiljeni, da se povuku prema KarasAslandaru. Prema vijestima iz, Carigrada, bile su grčke čete na rijeci Sakariii sa velikim gubitcima suzbijene. Ovdje se je odigrao 5* dnevni boj. Grci su se morali, pro­ ganjani od turskog konjaništva, po* vući prema Eski*Šeheru. Primjećuje se, da u zadnje vrije* me ubpće ne dolaze službeni ko* munikeji grčke vrhovne vojne ko* mande’ i taj se mir prikazuje uzne* miru jućiiii. S druge strane javlja se, da će kralj Konstantin morati radi bole* sti ostati u EskbŠehcru. Grčki službeni komunike od 23. avgusta. Nakon dugog marša s ob* je strane rijeke Sakari'e i uzduž Slane pustare, naša jc vojska došla u dodir sa glavnim neprijateljskim silama sjeverno od Gevksa (Dok* su?) istočne pritoke Sakariie. Domaće vijesti. Propaganda fide u našoj Držav­ noj Bolnici u Sarajevu. Prije dva­ tri dana saopći nam jedan prijatelj izvan uredništva, koji je ovih dana bio u Maglaju, jednu stvar, nad ko­ jom se upravo moramo da zgražamo. Na 20. jula naime o. g. povratila se iz ovdašnje naše Državne Bolnice na­ trag kući u Maglaj Paša Karabegović, curica od kojih 4—5 godina, kći ta­ mošnjeg kahvedžije Mustafe Karabegovića. Mala je prije po prilici 2— 3 mjeseca pala kod kuće niz merdevine i slomila ruku, a i usljed ospica je ostala falična u jedno oko, te joj otac nije znao drugo, već po liječničkom Страна 3 Strana Д1РАВДА“ - „PRAVDA" savjetu s njom u Državnu Bolnicu u Sarajevo. No čim se je mala Paša povratila kući, roditelji odmah primjetiše ne­ kakvo čudnovato ponašanje, dijete se za tako kratko vrijeme prosto pro­ mijenilo, pa kao da nije ono prijašnje dijete, a 9sobito pri sjedanju za sohu, kojom se prilikom sve nešto ko tuđilo i nije htjelo s ostalom čeljadi za sofru kao prije. A kad je mati Pašina jed­ nom prilikom opazila, gdje se mala Paša i krsti, onda je i ocu i materi joj bilo već potpuno jasno, da je ona tim duhom u našoj Državnoj Bolnici zadojena, što je mala Paša kasnije priznala i ispričala im, da ih je svemu tome učila u Bolnici nekakva časna sestra Marija. Ovo je otvorena prodagande fide u jednom našem državnom zavodu, čim se vrata toga zavoda od nas musli­ mana prosto zatvaraju, tako da se mi njime ne ćemo moći posluživati ni koristiti bez opasnosti i bez štete po našu vjeru sve dotle, dok se te pri­ like u rečenoj bolnici ne poprave, pa s toga odlučno tražimo, da se o ovome odmah povedu najstrožiji izvidi, te ovakove propagatorke izbace iz bol­ nice i strogo kazne. Jedva jednom postavljen je ovih dana g. Scjfudin Arifhodžić za di* rektora duhanske tvornice u Sara* jevu. Svojevremeno smo javili, ko* like su poteškoće drugi pravili za tG imenovanje. Drago nam je. da se je ovo pitanje privelo kraju. Spomenik Nj. V. Kralju Petru. Kako čitamo u jučerašnjim novina* ma, predstavnici gradske ^pćine u Sarajevu votirali su jedan milion kruna u svrhu gradnje spomenika Nj. V. Kralju Petru. Odgovor našeg odg. urednika g. Jeftiću na njegov odgovor u prek* jučerašnjoj »V. P.« donijećemo u slijedećem broju našeg lista, jer ni* je mogao da uđe u ovaj broj radi obilja gradiva. Komisija za Ispitivanje događaja u Sandžaku kreće, kako smo obavi­ ješteni s autentične strane, u iduću nedjelju. Mjesto K. Timotijevića po svoj prilici ispred demokrata sudjeiovaće g. Rafailović, nar. posl. Zemljoradnički kredit. Iz Beo* grada javljaju: U ministarstvu po* Ijonrivrede izvršena je revizija u* redbe o zemljoradničkom kreditu od 120 miljona dinara. Ova jc rc* vizija učinjena na zahtjev svih po* vjereništava ministarstva poljopri* vred u zemlji. Učinjena je ovakova podjela: 20 milijona dinara je od* ređeno za davanje pomoći postra* dalim od požara ili nolave; 50 mi* lijona dinara za zemljoradnike, ko* ji su organizovani u zadrugama: 50 miliona dinara za pozajmice neor* ganizovanim zemljoradnicima. U uredbi su učinjene i još nekoje izmjene. Uputstva pri unisivanju u srednie бко1е. Na početku školske godine potrebno je dati đačkim rodireljima i starateljima ova uputstva: 1. Između gimnazije i realke nema u prva tri razreda nikakve razlike. Stoga za dalje dačko školovanje sve­ jedno je, da li đak uči ta tri razreda u gimnaziji ili realci, u I. razred neka se đaci upisu u, gdje hoće, a u II. i III. razred u onu školu (gimnaziju ili realku), u kojoj su prošle školske godine učili. 2. Od IV. razr. gimnazija se dijeli u 2 odielenja, humanističko i realno-gimnazijsko. Đaci humanističkog odjelenja počinju učiti latinski jezik u IV. raz­ redu a grčki u V. razredu i ta dva jezika uče kroz čitavu gornju gimna­ ziju. Đaci realno-gimnazjskog odjelenja uče u IV. razredu njemački, u V. raz­ redu počinju učiti latinski jezik, a grčkog jezika ne uče nikako. Prema tome đaci, koji su svršili III. razred gimnazije, treba da pri upisu u IV razred izjave, u koje odjelenje žele, da li u humanističko ili realno-gimnazijsko. Đaci, koji su svršili tll. razred realke, a koće da nastave humanisti­ čko odjelenje, treba da se upiše u IV. razred gimnazije. 3. U V. razredu se dijeli realka u dva odjelenja: realno i realno-gimnazijsko. Đaci, koji su svršili IV. razred realke, treba pri upisu u V. razred da izjave, u koje će odjelenje, da li u realno ili u realno-gimnazijsko. Apsolvonti ’ IV. razreda gimnazije (realno-gimnaz’jskog odjelenja) mogu također nasta­ viti u V. razredu realno odjelenje, sa­ mo u tom slučaju treba da se upišu u realci. Besplatna mjesta u konviktu derventske preparandije U zv ničnom dijelu „Narodnog Jedinstva" biće ovih dana tri puta izastopce odštampana imena onih učenika Preparandije i i Više Djevojačke Škole u Derventi, koji su dobili besplatna mjesta u konviktu. Ovijem upozoravamo sve interesante, da prate brojeve „Narodnog Jedinstva", koji će ovih dana izići, kako bi se mogli ravnati. Stočarska izložba u Križevcima, i Riješenjem Ministarstva Saobraća* I ja od 13. avgusta 1921. broj 27.140 I odobren je podvoz u pola cijene i svima učesnicima na izložbu stoke u Hrvatskoj i to: Sarajevo—Nov* ska Križevci te Banja Luka—Su* nja Novska Križevci i natrag preko Zagreba. Posjetioci ove iz* ložbe пекл dobro čuvaju karte, ko* je cijele plate do Križevaca, jer će im iste karte vrijediti za natrag ba* dava. Polazak na izložbu je 10. sep* tembra sa vlakom iz Sarajeva u 23 sata, priključak na taj vlak 11. sep* tembra iz Broda u 12 sati i 22 mi* nute, a iz Novske u 16.40 sati. Na 12. septembra je izložba stoke u Sv. Ivanu Žahnom, na 13. septembra pregledavanje stočarskih zadruga, staja i ostalog seljačkog uređenja, 14. septembra veliki godišnji sajam u Križevcima te pregledavanje га* tarske škole, »izlet u okolna sela, 15. septembra nagrađivanje stoke u Vrbovcu i 16. septembra povratak preko Zagreba kući. — Preporuču* jemo našim težacima, da se poslu* že ovom pogodnošću i posjete ovu iI izložbu. „. „ Vjenčanje. Naš prijatelj gosp. Hajrudin Prolić, poštanski upravitelj u Kiseljaku, vjenčao se 19. ov. mj. sa gospođicom Arzuminom Resič. — Mladom paru želimo svaku sreću u novom bračnom životu। j ; : , i | I ■ i I i I i i ; | | I i I | | i , i Školski pribor, kao i sve školske | potrebštine, knjige itd, dobije se uz veoma jeftine cijene u knjižari Da* niel i A. Kajon, Sarajevo, Kralja Petra ulica 19. — Narudžbe iz vana izvršuju se brzo i tačno; pakovanje sc ne računa. Gajretov glasnik. , i | | , । i 1 i ' i ' i j U beogradskoj štampi nastupa | preokret u pitanju događaja u San* džaku, osim »Politike«, koja još u* ' vijek piše u istom duhu kao i do- j sad, tražeći progone protiv musli* mana i okrivljujući naš poslanički Klub, da je jatak odmetnicima. »Pravda« od 30. avgusta veli ovo: i Povodom muslimanskog odmeta* I nja od vlasti u južnim krajevima, | važno je upozoriti na izvjesne po* jave, koje bi te događaje rasvijet* lile, a nadležnim dale izvjesne upu* te. Muslimani Južne Srbije bili su pod utjecajem raznih političkih a* gitacija. Tome je utjecaju najviše pomoglo gloženje sa pravoslavnim. I to je ostalo sve do danas. S tijem valja ozbiljno računati. Mi smo i ranije tražili, da se pri* stupi našem nacionalnom i držav* nom sređivanju. Stoga je apsolutno i potrebno, da ministri i poslanici J. M. O. obiđu što češće taj svijet, da , ga obavijeste i uvjere, da je on ra* i vnopravan član naše državne za* jednice. Država ni jedno od ovih obećanja nije ispunila. U prvom redu va* ljalo je misliti na kulturne potrebe ' ovih krajeva, na ojacanje saobraća* ja. Naš Sandžak ie na pr. kraj, gdje . nema puteva. a bogat je u svemu, I ali je odsječen od ostalih krajeva ј države. Sad bi vlada trebala da pri­ stupi izgradnji puteva između No* I vog Pazara i Sjenice i Novog Paza* i ra i Prijenolja i drugih mjesta. Od oslobđcnja tamo su činovnici* i ma obično namještani Crnogorci. i ' ' | cake. Samo ako se reorganizuje či* novništvo, nove će mjere imati us* pjeh i moći će se govoriti o sredi* vanju prilika. »Politika«, vjerna svome kleveta* nju, nabacuje insinunaciju, da su bosanski muslimani utjecali na ne* mire u Sandžaku veleći: Kad se ima na urnu, da se nemiri dešavaju u krajevima, koji su oslobođeni 1912. god. pa sve do 1913. dakle u pred­ ratno vrijeme, dok nisu granice pre* ma Bosni i Hercegovini bile otvore* ne, nije bilo nemira. Oni su još od prijašnjih vremena prema muslimanima rđavo raspo* loženi, a pored toga i korumptivni. Sada jc na dnevnom redu to pita* nje. ■ »Pokret« od 20. avgusta pak piše o Sandžaku ovo: Ovi nemiri u Sandžaku bili su o* pomena za našu vladu, da uzme u ozbiljan pretres prilike u ovim na* šim krajevima. Kako su mnogi uvjerenja, krivniu za zadnje događa­ je nosi tamošnje činovništva koje je koruntivno i nedoraslo svog po* ležaja. Dosada činovništvo samo je ucjenjivalo tamošnje stanovništvo te time pogoršalo položaj i otjera* lo mnoge mirne muslimane u ka* Razmještaj đaka po konviktima. Uprava Gajreta primila je za ovu šk. godinu u svoje konvikte mnogo veći broj pitomaca, nego što je to bilo predviđeno. Kako je za nekoje kon­ vikte bilo mnogo molioca, naročito za sarajevski i mostarski, to se veČini nije moglo udovoljiti, te su primljeni u konvikte u Bihaću, Banjoj Luci, za koja je mjesta bilo malo molioca U sarajevski muški konvikt primljeno je 100 pitomaca, sarajevski ženski konvikt 16, mostarski muški konvikt 128, mostarski ženski konvikt 28. Bihać 60, Banja Luka 40, Tuzla 41. Ukupno je primljeno u sve Gajretove konvikte 413 pitomaca i pitomica. To jest 162 pitomca više, nego li je bilo pri koncu minule Šk. godine. U sporazumu sa Reis-el-U!emom Gajretova uprava imenovala je za konvikte posebne alime. koji će pet­ kom voditi pitomce u džamiju i odr­ žavati dva put mjesečno poučna vjer­ ska predavanja. Gajretove stipendije. Uprava Gaj­ reta podijelila je za ovu Šk. godinn do sada 33 stipendije u iznosu od K 82,000 —. Učenicima, koji su nanovo molili konviktska mjesta, a u njihovim mjestima nalaze se srednie škole, od­ bor je preporučio, da nastave nauke u svom mjestu, a ako su nužni pomo­ ći i ne dobiju stipendije od druge stra­ ne, to će im Gajret podijeliti stipendiju. Šegrtski Dom. Svaki član Gajreto­ va odbora preuzeo je na se zadaću, da nađe zgradu, gde bi bilo smješteno -.0—50 pitomaca šegrta, dok odbor ne dobije od Vakufa zatraženu zgradu za ovaj dom Dosada je Gajretov odbor predbilježio 65 šegrta za Šegrtski Dom. Opskrba u novcu i u naravi. Kako su druga kultuina drušrva već ranije uobičajila, da od imućnijih pitomaca, odnosno njihovih skrbnika naplaćuje opskrbninu, to je Gajeret isto učinio. Cijela opskrba za ovu godinu iznosi 1.200 K. Pitomcima, kojih se skrbnici bave ratarstvom, odredio je odbor da ovi doprinesu Gajretu u naravi žita i drugih namirnica. Knjige i novine. »Sarajevski Kompas«, vrlo po* trebna i dobra knjiga, izašao je sa ovim sadržajem: Sarajevo (kratak opis za turiste), Istorija Sarajeva, Stanovništvo Sarajeva, Sudski pra* znici, Biljegovne takse. Općinske daće, Poštanske, telegrafske i tele* fonske takse. Željezničke tarife. Tarifa za baždarenje vaga. Fijaker* ska i hamalska tarifa. Beriva držav* nih službenika. Spisak policijskih karaula, Nova imena ulica. Grad* ska općina. Državna nadleštva. Na* stavni zavodi. Vjerska nadleštva i zavodi. Nadleštva stranih država. Ostala javna nadleštva. Novčani �Stiana 4 'тпана Broj 329 Број „ПРЛВДА* — .»RAVDA* zvodi i osiguravajuća društva, In? dustrijska i velika trgovačka podu? zcća, t rgovačke i zanatlijske rad? nje, Ljekari, Zubari, Advokati, ln? žinjcri, arhitekti i geometri. Na­ rodni poslanici iz Sarajeva, Novine, Društva, Dodatak i Registar. Kod činovnika, učitelja, Ijekara itd. navedena je i adresa njihovog privatnog stana. Kod trgovaca i za? natlija adresa radnje, a kod većine njih i privatni stan, broj telefona, račun pošt. štedionice itd. Uredio i izdao: Novica Terzič, činovnik trgovačke komore u Sara? jevu. Cijena 10 dinara (uz pouzeće 2 dinara skuplje). U Sarajevu se može dobiti u svim knjižarama i kod izdavača u trgov. komori, a iz provincije prima narudžbe »Sara? jevski Kom pos«, Sarajevo. Najtoplije preporučujemo ovu knjigu! Rasprodaja. Iza umrlog Huseinage Hadžiomerovića prodavače se jav­ nom dražbom u D. trgovkama na 6. I jer je jedini spas našeg težaka u za? drugama, jer će zadruge provesti I septembra 1921 u 9 sati p. p. i to: kulturni i poljoprivredni preporod i kao finije č hne čakšire, fermeni itd. MUSLIMANI, OSNIVAJTE I ZEMLJORADNIČKE ZADRUGE, I našeg sela, jer bez bogatog i kul» I turnog sela nema ni bogate ni kub turne varoši, a ni države. Sve upute i najizdašnije potpore daje besplat? no: »Središnji savez jugo? slavenskih seljačkih za? druga u osnutku u Šaraje? i i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ Oglašujte u „Pravdi" M ševi, štakori, stjenice i žohari V u«. OgiAŠIVANJE A u «1 r u novinama obavlja po­ uzdano staro uvedeni a BLOCKNERfOV zavod za oglašivanje Zagreb, Jurjevska ul. 31. Telefon 21—65. :: Muslimani i muslimanke grada Sarajeva, sjetite se vašega „MERHAMETA". Generalno oglasno zastupstvo za preko IO tu- i inozemnih listova ■■■■■■■■■ Kao jebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih i kućnih miševa K 12’—, za štakore K 16’—, za žohare ruse i Švabe K 20’—. — Osobito jaka tinktura za stjenice K 1y—. Za moljce po K 10 i 20, prašak za buhe po K 10’— i K 20’—, prašak I za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, i mast za uši na glavi K 5’— i 12’—. Mast za uši na blagu K 5’— i 12’—. Prašak i proti mrava K 10’— i 20’—. Razašilje pouzećem Zavod za eks­ port M. JOnker, Zagreb br. 16. Petrinjska ul. br. 3. 131. Preprodavaocima popust! I i ј ј brat Svima posjednicima uB iH. Izjava. Pošto u pogledu isplate agrarnih novaca kolaju razne glasine, i pošto doznajemo, da neki privatnici i nov­ čani zavodi rade na tome, da dobiju punomoći od posjednika u pogledu isplate agrarnih novaca, to se sma­ tramo dužnim, da sve posjednike upo­ zorimo, da nikome ne daju punomoći glede isplate agrarnih novaca, pa tra­ žili to privatnici ili novčani zavodi, sve dotlen, dok posjedničko udruženje ne izda drugu izjavu, kako se u po­ gledu isplate novaca imade postupati. Osjećamo potrebu, da na to upozorimo sve posjednike tim više, što se je do­ gađalo, da su novci kod isplaćivanja rente dolazili i u nepozvane ruke. Sarajevo, 27. augusta 1921. ’ Predsjedništvo Posjedničkog udruženja za B. i H. u Sarajevu:: R. Sulejmanpašić, v- г. Atif ef. Sočo, V. г. bratu podobni, bez razlike. treba da su naši zubi. Nema Ijepog čovjeka i osobe bez Ijepih . ubi a Ijtpih zubi bez praktično prokušane i od autoriteta najbolje preporučene: E L 1 D A - p a $ i c z a * z u b e. Zastupnik za Bosnu i Hercegovinu Qlbert Vita loi, Sarajevo, Despića ul. 1 Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu Središnjica: Sarajevo. Pupilarno siguran zavod. — — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Dionička glavnica 1o,ooo.ooo kruna. Pričuve боо.ооо kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.— Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne rjaloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite.— Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta.— Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ HancElar i ja: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: ZIV Agrarna i Koniercialna Banka za Bosnu i Hercegovinu, Sarajevo ....... - - — г Podružnica: Brčko Dionička glavnica K 20,000.000.— PREUZIMA ek<e na ukamaćenje na štćdovne knjižice i tekući račun, a isplaćuje bez ikakovih otkaza. OBAVIJA kupovanja i prodaju svih vrsti deviza i valuta te svih bur­ zovnih transakcija. —-............. —--— , ts Pričuve K 8,000.000.— FINANCIRA trgovačka i industrijalna po­ duzeća. V B 8 I isplate na svim mjestima Kraljevine Me Hrvata i Slovenaca te u inozemstvu. — Vrši sve druge bankarske poslove. PODRUŽNICA LJUBLJANSKE KREDITNE BANKE U SARAJEVU Središnjica; Ljubljana. Podružnice: Borovije, Brežice, Celje, Celovec, Gorica, Maribor, Piuj, Split i Trst Dionička glavnica K 50,000.000 Rezerva oko K 45,000.000 Prima uloge na uložne knjižice, te ih ukamaćuje sa NETTO. Uluške na tekući račun ukamaćuje najpovoljnije Obavlja sve bankovne I mjenjačne poslove te burzovne naloge najkulantnije. Daje sezonske i aprovizacijske kredite. Kupuje i prodaje srećke, valute I vrijednosne papire svih vrsti po dnevnom tečaju. Financira erarične dobave. ggf Ovlašteno mjesto za prodaju srećaka Državne razredne lutrije Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca. “ЗИ Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. — Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina. Potpuno uplaćena dionička glavnica K 20,000.000 —. Ulošci preko K 25,000.000 --. 104 Pričuve preko K 4,000.000. - Pupilarno siguran. - Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija D. i A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/e7055321108a634518f7f4b60c40a1df.pdf a5fe146685ecb577d9e187a6f558de26 PDF Text Text PRAVDA Г^СИЛО југославенске муслиманске организације. Broj 92 (330) Pojedini broj К 2'— izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: za našu državu godišnje K 20U—, na pola godine K 100.—; za inozemstvo K 250.—. Uredništvo I uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. Čekovni račun pošt štedionice 1119 Sarajevo, subota, 3. septembra 1921. (29. Zil hidže 1339.) padanje ruske carevine riješilo je katol. crkvu jedne velike opasno* sti i stavilo joj u izgled mogućnost ve pokušali su diskreditirati našu dr­ obilnog osvajanja katol. propagan# dt na istoku. U Vatikanu se pnpre# žavu prema vani 1 prikazati je kao nesposobnu za život. Na sva usta tru­ mio jedan opsežan plan za katol. bilo se je, daje nezadovoljstvo toliko, propagandu širom cijele Rusije. Ali ove velike nade ubrzo udari* da ogromna većina naroda jedva čeka še na otpor od strane poljskog sve* državni slom. Obilnim odzivom za ovaj zajam najbolje će se demantirati ćenstva i Venizelosovih uspjeha u diplomaciji. Malo iza toga poljsko te lažne glasine i najbolje će se do­ kumentirati naša ljubav prema državi. svećenstvo popustilo je u svom ot* poru i postalo mekše, a Venizelos Trebamo cijelom svijetu da pokažemo, i kuliko nam nasrću kži dobro domo­ pade. Pad Vcnizelosov prouzroko* vine, i onda kad se na pojedine po­ i vao je veliku radost i u Vatikanu i greške režima tužimo i tražimo njihov I u službenim talij. krugovima. Ali sc j situacija promijeni: Smirna, koja je popravak. ’ bila obećana Italiji, dopade Grčku. Ovim će se zajmom, kako naprijed ' Konstantin nastavi Venizelosovu rekosmo, doskočiti nedostatcima u ko­ politiku: Engleska u Anadolu osi* munikacijama, koji su vrlo često bili , gura pobjedu Grcima i sad se na* uzrokom, da se nutarnje političke । meće pitanje predavanja Carigra# prilike u zemlji nisu mogle konsoli­ da Grčkoj. dirati. Ekonomski razvoj zemlje naime Dakle opasnost Rusije i pravo* u velike ovisi o dobrim saobraćajnim slavlja pomolja se u drugoj formi, sredstvima. Kako politika sve više i i Novi križari, došli iz Moskve ili iz više gubi karakter nacionalni, plemen­ । Atene, to je svejedno, i jedni i dru* ski, vjerski i si, a sve to više posta­ 1 gi teže za tim, da na Sv. Sofiju pri# vlja se na čisto gospodarsku bazu, to i biju krst, koji će biti simbol pobje* je van svake sumnje, da će izgrad­ i de istočne, a ne zapadne crkve. I njom i popravkom saobraćajnih sred­ Aako će Rim dočekati uskrsnuće Bi# stava biti uklonjeni i mnogi uzroci Wanta, starog takmaca Rima. Pobje# političkih trzavica u zemlji. ! donosno pravoslavlje, kad bude sa Upisivanje je već otpočelo 1. ovog I svojim starim sjajem ponovno us* mjeseca i rezultati, koii su nam dosada i postavljeno na vratima Azije, ras# stigli ne samo da zadovoljavaju, nego i prostraniće se po samoj Aziji i u# upravo iznenađuju. Ne samo, da se u | ništiti će onaj položaj, kojeg su ka# cijeloj državi osjeća živo mteresova- i tolički misioneri teškom mukom nje za nj, nego naši ljudi i u Americi stekli. Lijepi se je san Vatikana od 1917. rasplinuo. U ovom konfliktu i u Švickrskoj i drugdje upravo se jagme, da što više upišu ovog zajma. između katol. i pravosl. crkve na is* toku, vrlo je interesantna uloga, Bosna, a naročito muslimani Bosne koju igra Engleska, odnosno angli# i Hercegovine, nijesu nikad zaostajali kanska crkva. Odmah u početku o* za drugim dijelovima naše države, kad ve borbe opaža se djelatnost engle# je trebalo, da se i djelotvorno pokaže privrženost i ljubav prema državi. sog svećenstva, koje se svom silom zalaže za Grčke aspiracije. U 1920. Znajući to, mi nismo ni časa sumnjali grčki privremeni patrijarha ide u da će sav naš imućniji svijet pohrliti London i počinje pregvore sa viso# i pridonijeti ono, što od njega patnkim engleskim klerom. Slučajno ga otska i građanska dužnost iziskuje. zadesi smrt u Londonu i Engleska Ne moraju se upisivati bogzna kako njegovo mrtvo tijelo prenosi na visoke svote; država se ie pobrinula, da i najniži slojevi naroda, naši mali svojo ratnoj lađi iz Londona u Ca# ljudi, mogu sudjelovati kupivši bar rigrad. Kroz zadnjih šest mjeseci visoko englesko svećenstvo dopisu# koju obveznicu ovog zajma. je se sa Patrijarhatom u Carigradu i izrazuje mu tople simpatije. Pa# trijarhat odgovara izrazujući dubo* ku zahvalnost na te simpatije. Koncem jula englesko svećenstvo upućuje grčkom konsulu u Londonu Kada je ruska revolucija učinila jedan memorandum, koji se zakiju* kraj carističkom režimu, veselje u čuje ovako: »Jedino grčke čete mogu poraziti Vatikanu bilo je veliko. U tom je Vatikan vidio konac vjerskog au# Turke i spasiti kršćanske narode. toriteta ruskog cara, koji je kao vr# Mi se ne možemo načuditi, kako hovni starješina istočne crkve, za# Velike Sile mogu kušati da spriječe đavao toliko brige rimskoj' crkvi. pobjedonosno prodiranje Grka. Mi Osobito sc je Sveta Stolica uznemi# vas uvjeravamo, g. konsule, da će Grčka u ovom oslobodilačkom ra# rila u ratu, kada su Engleska i Fran# i tu protiv Turaka uvijek naći mo* cuska službeno priznale Rusiji pra# ralnu potporu kod anglikanske cr# vo na Carigrad. Pad carizma i ras­ ! kve.« Državni zajam. Nigdje se jače nisu osjetile posije dlce rata kao u saobraćajnim sred­ stvima, koja su najviše i bila upotre­ bljavana u vojne i druge svrhe za vrijeme rata. Znajući važnost njihovu, neprijatelji su svaki put, kad bi mo­ rali napustiti naše krajeve, učinile sve, što su mogli, da ta saobraćajna sredsva ili unište ili, ako im to nije mo­ guće, da ih bar toliko oštete, da po­ stanu neuporabljiva. S jedne strane to, a s druge strane okolnost, da su svi naši krajevi još i prije rata bili slabo vezani komunika­ cijama, a naročito imali jako slabe veze sa velikim svjetskim prometnim prugama, bilo je uzrokom, da naš iz­ voz nije mogao biti obilan i s razmje­ ran produktivnoj snazi naše zemlje. Upravo poradi toga, što je izvoz zapinjao i što je vršen s velikim pote­ škoćama, i vrijednost naše novčanice morala je iz dana u dan padati. Imajući to pred očima a u namjeri, da se taj nedostatak ukloni, naše je ministarstvo financija odluč lo, da na­ pravi jedan unutarnji zajam od din. 500,000.000, kako bi namaklo nužna sredstva za izgradnju novih željeznica i i željezničkih objekata te popravilo stare. Zajam bi se dakle imao upotri­ jebiti isključivo u investicione svrhe, a garancija je, da će se toga strogo dfžati, ta, što će potrošnja njegova stajati pod kontrolom naročite komi­ sije, koju će izabrati naša narodna skupština. Prema tome je potpuno jasno, da će uloženi novac biti pot­ puno sigurno uložen. Kol kogod je taj zajam prijeka po­ treba državna i kolikogod se sama po sebi nameće patriotska dužnost, da svaki građanin učestvuje pri tom svojim upisom, to ipak ne samo da ne zahtjeva ni od koga žrtava, ne­ go šta više daje priliku svakome, da najpovoljnije plasira svoj kapital. Sa 7% kamata ne može se ni u koii drugi potpuno siguran posao uložiti kapital. Nu ovaj zajam ima i svoje političko j značenje. Razni neprijatelji naše drža- i Istočno pitanje i crkva. Carigrad, 20- avgusta. Maurice Pernot piše u »Journal des Debats« pod gornjim naslovom slijedeće: I Nije nikakva tajna, da se Sveta i Stolica (papa) živo interesira za sudbinu Carigrada i da želi, da ovaj grad ostane Turcima, a ne Grcima, pa ma to bilo u ne znam kome ob# liku i pod ma kojim uvjetima. Raz# lozi za to nijesu svakom jasni. Godina III. Međutim Sir Daviš, nar. poslanik i lični prijatelj g. L. Georgca upu# ćuje grčkoj patrijaršiji jedno pismo, kojeg je cenzura engleska zabranila da se publicira u Carigradu. On u tom pismu nagoviješća jednu ener# gičnu akciju, da se zasijedanje Dru# štva Naroda prenese iz Ženeve u Carigrad. Grčka patrijaršija ne ni# ječe to pismo, ali ne zna se, šta je odgovorila na njega. fz svega se toga može zaključiti, da je Engleska poduzela, i to potaj# no, opsežne mjere, da cijeli Istok I stavi pod svoju hegemoniju. Za anglikansku je crkvu glavno to, da I istočne kršćane spasi ispod musli# I manskog jarma, i tim ujedno da i spriječi širenje katol. propagande. Za engleske političare pako glavno je to, da grčka crkva dobije onaj položaj, što ga je izgubila ruska cr# kva i da sc mogu poslužiti grčkom crkvom, kao što se služe grčkom vojskom. Sad nam je razumljivo, zašto Va* fikan želi, da u Carigradu ostanu Turci, koji su uostalom prema vjer* i skim razmiricama prilično indife# i rentni, a prema kršćanima dosta j tolerantni. Treba primjetiti, da su ] se muslimanska nasilja u Anadolu . uvijek odnosila na pravoslavne, a i katolici su uvijek ostali pošteđeni. Grci u Carigradu javno govore, i kako rimska crkva štiti Turke mu# . slimane, i na taj način grde i na# padaju katol. crkvu. Mora se pri# znati, da katol. crkva ima pravo. Ona je bila sigurna i bez ikakve bri# ge, kada su Turci bili u Jerusolimu, gdje su uvijek pravoslavni izazivali katolike. Zato Vatikan drži, da je neophodno potrebno, da Turci o# stanu u Carigradu, gdje grčko pra* ! voslavlje ne bi trpilo katoličke vje# re, koju je Islam toliko vjekova to# lerirao. Ali ima nešto, što zaborav# 1 jaju Grci, kod kojih se je vjera, na# čija i politika stopila u jedno. A to je, da sva ova akcija, koja je upe# rena protiv katolicizma, u isto je vrijeme uperena i protiv Francu# ske. To je upereno protiv francu# ske cilizacije i njenih škola, koje o# davno postoje po svima većim gra# dovima Male Azije. Za to neka se Grci ne čude, ako se Francuzi soli# darišu u svojim osjećajima sa ka# toličkom crkvom. I^RET'1 □ □ □ □ IMuslimanskatrgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu Središnjica: Sarajevo. — Pupilarno siguran zavod. Dionižka glavnica 1o.ooo.ooo kruna. — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. P ičuve боо.ооо kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.—Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite.— Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. 4 Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ Kancelarija: Kralja Trgovačka banka, — Sarajevo. - Interurban . _ _Petra _ _ ulica _ _ _Z _prizemno, _ _ _ _lijevo. _ _ _- _Brzojavi _ _ _ :— ММГг ■■ИИИИНИИМИ ——— ———telefon: ZN �Стпана 2 Stnin« Број 330 Broj „ПРАВДА* — „PRAVDA* Naše narodno prosvjećivanje. II. sjednik Mjesnog Odbora naše organi­ zacije u Krupi, g. Pašalić naziva se ■ »muslimanskom« listu »Našoj Pravdi« kmetoderom. Kad bi to Čokorlio činio u svojoj »Srpskoj Zori« ili Ko­ basica u »Srp. Riječi«, lako bi bilo razumjeti. Ali kad to čini g. ing. Čelić u svojoj »N. P.«, onda ... onda mu mi samo možemo da čestitamo, da je konačno našao društvo, kuda uistinu i spada. Uostalom, ne treba smetnuti s uma, da je »N. P.« u početku svog izlaženja naglasila, da ona neće cijepati redove J. M. O. I ona to obećanje konsekventno ispunjava. Pali joj snaga i moralna kuraž, da cijepa, pa se je s toga, da ostane dosljedna svom ka­ rakteru, dala na rovanje i potkopavanje organizacije, ne bi li makar kuga imala uza se. bi dakle očevi radi vlastite svoje koristi i koristi svojih, morali na* stojati, da im kako muška tako I ženska djeca nauče čitati i pisati, jer pismena majka — pismena i djeca? Svako ima jednako pravo na ži* vot; ne gleda se, kakva je ko pori* jekla. koje je vjere, nacije, staleža i t d., nego samo ko je svjesniji, sposobniji, prosvjetno jači, za toga će i život biti lakši i bolji. Takav je u životu neovisan, on je slobodan, kao što i narod, ako je napredan, može i mora biti slobodan, jer sa* mo neprosvijećena lako je svlada* ti. Tuđinac dobro zna, da mu nije opasan narod, koji ne poznaje da* našnje prilike i potrebe, zakone i uredbe, koji ne poznaje pravne, ekonomske i društvene odnose, pa makar i u najprimitivnijem obliku. Jedan narod, ma koliko on bio bro* jem jak, ako je prosvjetno neraz* vijen, robovaće jednoj šačici na* prednih; ali ako je prosvjetno pro* buđen i razvijen, velik je i ostaće slobodan i nezavisan, pa makar ga ne bilo više od nekoliko stotina. Ta, čuli smo bar, ako nijesmo svi vi* djeli, za krajeve po Aziji, Africi i drugim kontinentima svijeta, na kojima žive milijoni i milijoni ne* prosvijećenih urođenika služeći kao teeleća marva šačici prosvije* ćenih Evropljana. A zašto, svakom će biti jasno? To je svijet, koji ho* će i danas da žive životom svojih pređa, pa i pored svih teških zah* tjeva, koje stavlja život na svako* ga. on sc nije, a niti mari promije* niti. Ljudstvo se množi i rasprostire te gleda da čak i u najzabačeniji zakutak zemlje dopre težeći za lak* šim životom, pa ako je domaći za* ostaliji, ovaj će da živi na račun njegov sve dotle, dok se i domaći ne osvijesti i uvidi, da samo pro* svjetom oboružan može danas da se bori sa tuđinccm i očuva pravo na rođeni komad zemlje, samosta* lan razvitak na njoj i sačuva u se* bi ono, što ga čini članom njegove zajednice. Đa ne bude sudbina naša slična sudbini afričkih urođenika i pored svega toga, što živimo u Evropi, središtu kulture, moramo se svoj* ski zauzeti i liječiti našu prosvjet* nu zaostalost. A prvi bi korak na tom putu bila briga za odgajanjem valjana podmlatka, koji mora biti slobodan od svih naših mana i gri* ješaka, koji će se u životnoj borbi i kulturnoj utakmici održati kao pobjednik, tc koji će što prije da dosnije u redove, koji bi i nas spa* dali, da su se naši stari na vrijeme sjetili i pošli tuda. Pa kad smo svijesni tc istine, tre* ba da i započnemo ponajprije sa onim, što je najpreče, da se posti* gne željeni cilj, treba da započne* mo sa širenjem pismenosti. Kako stojimo u ovome pogledu, vidjećc* mo najbolje, ako nas usporedimo sa drugim zemljama. U Rumunj* skoj n. pr. dolazi na svaku stotinu žitelja 64 nepismena, u Rusiji 61, u Bugarskoj 47, u Austriji 33, u Ita* liji kao i Grčkoj 30, u Belgiji 8, u Francuskoj 3, u Nizozemskoj kao i u Engleskoj po 1: u Švicarskoj na svaku hiljadu žitelja dolazi samo 5 nepismenih, u Švedskoj samo 3, u Danskoj samo 2, a u Njemačkoj dolazi na svako deset hiljada sta* novnika tek 2 nepismena. Iz ovoga sc vidi, da je naša zemlja daleko zaostala od svih ostalih. Pomislite n pr. ogromnu razliku između nas i Njemačke. Između svakih 10.000 stanovnika u Njemačkoj su samo 2, koji ne znaju čitati i pisati, a u nas 8.800. Tako eto stojimo prema drugim narodima, a sad da vidimo kako u pitanju nepismenosti stoji* mo među sobom. Najpismeniji na* ši krajevi jesu: Sarajevsko okružje sa 18 pismenih od 100, mostarsko sa 15%, a najnepismeniji su: bihać ko okružje sa 94%, travničko sa 90% nepismenih. To je od okružja, a od kotareva su najnepismeniji: cazinski (98%), ključki (97%), ma* glajski (96%) i fojnički (95%), dok su najpismeniji: trebinjski (20%), bijeljinski (19%), derventski (17%) i žepački (16%). Pismenost je kod nas kao i svag* dje veća u gradovima nego u seli* ma, a to je stoga, što seljaci manje cijene školu od građana, a i što je u gradovima bolja prilika za školo* vanje nego na selima. Sela ima u Bosni i Hercegovini sva sila, gdje nema ni jednog pismena čovjeka. Pa radi samog datuma u pozivci, mora i sam načelnik sela da izgubi dan. dok nađe pismena čovjeka neg* dje u drugom selu, da mu pročita^ ročište. Pa nije ni čudo, što seljake toliko nas’eda prcvarama raznih^ lihvara i kajiŠara. To je slika naše niske pismenosti J bez razlike snola. a tek kad bismo ! ove usporedili, vidjeli bismo kako broj pismenih muškaraca daleko nadmašuje broj pismenih ženskih. Naš domaći svijet ne polaže goto* vo nikakovu važnost na pismenost ženskinja, a poradi čega je baš i nepismenost muških tolika. Pisme* na majka nauči sama svoju djecu čitati i pisati bez škole, dok otac po vas dan zaposlen i izmučen ra* dom. ne dospijeva ih tomu naučiti, pa ako po nesreći nema u blizini škole, djeca obično u velikoj većini i slučajeva ostaju nepismena. Stoga i Ovdašnja „Naša Pravda* donijela je u svom prošlom broju pod bučnim naslovom „Naši uspjesi* i s podna­ slovom „Triumf dr. DŽafera Kulenovića. — Svi izbornici u Krajini proti rodstva J. M O.“ — dopis iz B. Krupe bajagi od Mjesnog odbora J. M. O. Budući da je ovim dopisom dota­ knuto jedno vrlo delikatno pitanje, o kome po zaključku centralnog odbora naše organizacije ima da odluči Ze­ maljska skupština organizacije, to se mi nećemo ni upuštati u suštinu toga pitanja. Namjera nam je ovde, da samo ispravimo nekoje lažne tvrdnje u tom dopisu, koje imaju vrlo gadnu ten­ denciju. Prije svega nije istina, da dopis po­ tječe od mjesnog odbora, jer je C. 0. prije mjesec dana dobio od Mjtsnog odbora iz Krupe dopis, potpisan po predsjedniku, u kome se tačno opi­ suje cijela stvar i zahtjeva od C. O., da poduzme nužne korake radi ove harangue protiv vodstva J. M. O., koju je poveo tamošnji prislušnik Filip Čondrić I đak Ahmet Krupić, a kojoj je nar. posl. g. dr. Kulenović kumo­ vao. Mi nećemo da kvalifikujemo ni po­ stupak g. dra Kulenovića, koji je haranguirao i dopustio onakove povike i insinuacije sa strane neobaviještenog ili krivo obaviještenog svijeta protiv svojih bivših kolega, s kojima je za­ jedno radio sve do pred mjesec i po dana. Samo moramo ispraviti jednu netačnost. Tvrdi se, da je g. dr. Kulenović najavio svoj istup iz kluba još za vrijeme pregovora s radikalima i demokratima za stupanje našeg kluba u vladu. To je potpuno netaćno. Za vrijeme pregovora g. Kulenović nije ni bio u Beogradu, nego je došao, kad su oni bi i gotovi, i .om prilikom izjavio: da ne može glasati za ustav, a ako to klub od njeg zahtijeva, da je spreman položiti mandat. Klub je nje­ govo lojalno držanje honorirao dozvolom, da ne mora glasati za ustav i tako je g. Kulenović i dalje ostao članom kluba, sve dok ga predsjed­ ništvo kluba nije pozvalo od kuće na vršenje dužnosti. To je bilo — ne va­ ramo li se — pred mjesec i po ili pred dva mjeseca dana. Tad je g. Kulenović najavio svoi istup iz kluba. Da su svi izbornici u Krajni protiv J. M. O., u to valjda ni g. ing Čelić ne vjeruje i držimo, da bi bilo srniješno na to odgovarati. Jedna druga stvar upada u oči Češtiti i ugledni krupski građanin, pred­ PODLISTAK. žene nijesu onako slobodne u svojim postupcima kao Ruskinje. Sarti imatu i po više žena, a isto kao i Tatari i Kirgizi p’aća u za svoie žene kaline. Vjerskih i drugih škola onako uređe­ nih kao kod Tatara nemaju, a oni, koji se posvećuju vjerskim nuukama, odlaze u Kazanj u tatarska Škole. Ta­ kođer nemaju ni modernih zanatli a. U svemu kao mi u Bosni, a mogu reći, da smo od njih u mnogom 1 bolje stali. Jedina je mahana ovog lijepog Turkestana, a osobito grada Tašker ta, da u njemu vlada viečna malarija. Na urođenike ona ne djeluje onom si­ lom kao na strance i doseljenike. Vrlo često ova malarija tako jako oslabi Čovjeka, da mnogi od n>e i umiru. A uzrok su ovoj malariji oni rnnogo bro П’ umjetni potočići, kojima je raz­ vedena voda pp s * irn baščama i bosUnlucima. a u < voj se zeleni uz po­ točiće zadžavaju mil oni malaričnih komaraca. Šta sve nisu poduzimale razne san ta^ne organizacije, da se od ovog zla izbave, ali do danas se nije došlo do pozitivnih rezultata. ! ' S«rti u Turkestanu. I U Taškentu se prekrasn > odmorih. 1 Odmor še se i duša i tijelo p slije petmjesečnog napornog i s najvećim i teškoćama skopčanog putovanja Ra­ ! čunam po dnevniku i vidim, da sam od NiŽnje-Udnika u istočnoj Sibiriji pa preko Samare na Moskvu i natrag na Samaru i Taškent prevalio 7971 km. A to nije ni polovina onoga, što . i stalni ćadb, koji bi po želji stranaka I sastavio zapisnik o pogodbi, a zatim još imam pred sobom. se s ovim zapisnikom išlo hodži, gdje Sarti me i Tatari u Taškentu tako ! bi se odmah i vjenčanje obavilo. Prije lijepo paze i susreću, te se ja i ne I je ovaj pazar bio veoma živahan, obiodlučujem tako brzo krenuti na daljnji pu». Svaki dan mi pokazuju nešto ' lan i u modi, ali je kasnije malo po malo izašao iz mode, tako da sada novo i do sada nepoznato. U starom mi gradu pokaz^še jednu staru zgradu gotovo i ne postoji. — han. To je ogromna kućetina sa Zanimljiva je svojom originalnošću isto tako velikom avlijorn, a vjerna sartska araba, kojih toliko nađoh na slika naših i osanskih hanova, samo dvorištu ovog hana, a kojih inače vi­ što ima na drugoj strani avlije jednu dite i susrećete po cijelom Turkestanu oveću sobu, u kojoj su uokolo visoke i Zakaspijskom Kraju. To su obična i Široke seć je. Saznadon od mojih teretna kola po formi kao naša dvoprijatelja, da su do rata u ovom hanu kolica, samo su kola u ove sartske odsjedali Kirgizi i Sarti, koji bi iz uda­ »arbe« tri-četiri puta veća, a imaju u ljenih sela i stepa dolazili u Taškent, promjeru najmanje dva metra. U ova da obave razne poslove i nakupuju kola Sarti zaprežu deve ili konje, a nužne stvari, a prodadu svoj haivan, ove životinje imaju na leđima malo vunu i druge domaće proizvode. Tada sedlo, na kome za vrijeme vožnje ili bi oni doveli sa sobom i svoje d eprrvažanja robe jaše kočijaš i upravlja. vojke i drugo ženskinje, pa bi se u Kad sam pitao jednog Sarta, zašto su ovoj sobi te Ženske kao na izložbi ova kola ovako ogromna, on se ospokazivale ljudima i mladim momcima, mjehnu i razjasni mi, da u Turke­ koji bi ih kupovali, ako bi im se svi­ stanu drukčije i ne može biti. Cijeli djele i ako bi se u cijeni pogodili. je Turkestan pjeskovit, te bi mala Rastum Čiše mi, da je ovaj način uda- kola radi tereta na arabi preduboko vanja bio donekle i nvždan, jer mnoge zapadala u pijesak i konj bi jedva djevojke u nevjerojatno udaljenim kramogao da izvuče kola iz pijeska. A jevima turkestanskih ravnica ne bi ovako ova velika kola manje ili go­ m< gle tako lako naći mušteriju. Tu tovo nikako ne zapadaju, i tako se lakše kreću. Kola su nezgrapna i nesu se izlagale djevojke od četrnaest godina a i udovice i pušćenice. Naj- lijepa, i u istinu se čovjek ne može više se plaćalo za djevojke, a siroma­ uzdržati a da se ne nasmije, kad na šniji Sarti kupovahu udovice i pušće- ulici opazi ovu grdosiju i Sarta na nice, prema tome, da li je i sam udo­ sedlu nesretnog konja ili orijaške deve. vac i s nejakom djecom ili je siroma­ (Nastavićo se). šan i bez sermije. Tu je u hanu bio Mustafa: Iz mojih uspomena. (Nastavak). U Taškentu bi mi potpuno jasno, zašto se turski nacionalisti onako spri ja teljiše s b iljševicima. Boljševici faktički razvezaše ruke do sada svezamin muslimanskim narodima ruske imperije, a u ovom Osmanlije vide veliku uslugu, koju im uči riše boljševici, jer će bezuslovno u budućnosti Osman’iie imati veliku i moralnu i materijalnu pomoć od ovih istočnih muslimansk'h nadoda Ovo je jedna od mnogih dodirnih i spojnih tačaka među boljševicima i turskim nacionalistima. A Sarti su zahvalni i jednim i drugim, jer u njihovu radu vide dobro za se. U starom savskom Taškentu nađoh mnogo znamenitih dŽamiia i grobova njihovih najuglednijih ljudi. Još je u tom starom gradu mnogo što šta ne­ uređeno, ali će to Sarti uz pripomoć Tatara i svojih inteligentnijih ljudi popraviti i nadoknaditi. Sartske su kuće građene kao i naše sa onim velikim avlirskim vratima i povećom, ograde nom visokim zidom avlijom- Njihove se žene kriju, bez svake su naobrazbe kao i naše, i tek sada počinju Sarti davati svoju žensku djecu u nove i moderne škole. Sarti su veoma strogi u svom mišljenju o ženama i činilo se, kao da su i ponosni, što njihove 1 I • । i i ■ : i ‘ i ‘ j j ј 1 J I 1 i : , i , Jriumf dr. Dž. Kulenovića“. novinarski kongres u Splitu. i | ; i : i i ' i ■ ' ! j i I I | 1 Dana 31. augusta nastavljeno je zasijedanje kongresa, na kojem je rije­ šeno mnogo pitanja, koja interesuju novinare, kao kolektivni ugovor sa radnicima, željezničke karte, sloboda štampe i t. d. Prvobitno je stvorena rezolucija, u kojoj se zahtijeva patpuna sloboda Štampe. Odbor je predlagao, da se izrazi zahvala svima onim ko­ legama zastupnicima u konstituanti, koji su se za slobodu štampe zauzi­ mali, i negodovanje onima, koji su tu svoju dužnost propustili. Takvoj rezo­ luciji se usprotiviše poslanici g. Sijepo Kobasica i g. Većeslav Vilder, prije­ teći rascjepom, na što odbor zaključi, da se rezolucija svede samo na pi­ tanje slobode štampe, tražeći, da se ukinu dosadašnji austro-mađarski za­ koni o štampi. Odbor je na tu iz­ mjenu rezolucije, nakon duge disku­ sije u plenumu, pristao, zadovoljivši se time, da sam oštro osudi držanje nekih kolega poslanika u konstitu­ anti. Time je kongres završio. Na koncu je predsjednik g. Nikolajević toplim riječima izrazio zahvalu Splitu i gra­ đanstvu na prekrasnom dočeku. Učesnici kongresa bili su isti dan po podne u Omišu, a u večer bio komers na Bačvicama. MUSLIMANI, OSNIVAJTE ZEMLJORADNIČKE ZADRUGE, jer je jedini spas našeg težaka u za* drugama, jer će zadruge provesti kulturni i poljoprivredni preporod našeg sela, jer bez bogatog i kul* turnog sela nema ni bogate ni kul* turne varoši, a ni države. Sve upute i najizdašnije potpore daje besplat* no: »Središnji savez jugo* slavenskih seljačkih za* druga u osnutku u Saraje* v u«. i �Број 330 Broj ПРАВДА PRAVDA" Iz naše organizacije. Страна 3 Strana zultat takova književnog odgoja? Je­ dnostranost. Tako Vam je, g. Jeftlću, i s drama­ turgom. Vi niste pozvani, da stvarate književna djela. Vaša je dužnost, da M. Erzberger ubijen. Erzberger. Predsjedništvo J. M. 0. zaklju­ nije palo ni 500 glasova za ocjenjujete i dajete tačnu interpreta­ nekadašnji vatreni pangerman, koji ciju pojedinim djelima. Da bi ste toj čilo je, da se zemaljska skupština organizaciju, mogu poslati po dužnosti mogli udovoljavati, nužna je je zahtijevao rat protiv antante do naše organizacije održi dana jednog delegata. Delegate će šira sistematska obrazovanost, koja istrage, nakon sloma Rusije promi? odrediti kot. skupštine, a kot. sama sobom donosi i nužnu objektiv­ jenio je svoje držanje i počeo djelo? 6. oktobra o. g. u pacifističkom smijeru. On je i ispostavni odbori javiće C. nost i neku kontrolu nad samim so­ vati u Sarajevu, u prostorijama Islam­ nakon rata potpisao i versajski ugo? bom. Vi te obrazovanosti nemate, pa Odboru imena delegata i izdati ske čitaonice 0. M. Klub). vor, te se brinuo za njegovo strikt? niti ste sad dobar dramaturg, im punomoći. Ako izabrani de­ stoga no provođenje. Radi toga su pan? niti ćete kad biti. U pogledu delegata na ovu legati dadnu punomoć kome germani i zamrzili na nj, te je tako Vi imate još jednu manu. 1 to veskupštinu vrijedi zaključak C. 0. drugom od delegata, onda tu i liku manu! Vi ste uobraženi. Jest. Vi Erzberger ovih dana pao žrtvom te od 15./VII. 1921., koji glasi: punomoć treba da ovjeri kot ste uobraženi. Ako ne uviđate, pročitajte mržnje. „Broj delegata za zem. skup­ pored drugog i svoj odgovor na moju ili ispostavni mjesni odbor“. Čarkanje s Arnautima na granici. Vi tu vebte: A ja sam knji­ štinu određuje se prema broju Prema stiglim izvještajima Arnauti poti­ Već u listu objavljeni zaključak bilješku. Jeste li Vi svijesni domašaja cani Ta’ijanima neprestaju napavati na glasova, koji je u tom kotaru radnog odbora u pogledu eko­ ževnik. tih riječi? Književnik! Znate li Vi, mladi naše pr*dstraže i upadati na naš teripao za našu organizaciju prili­ nomske ankete poslanički je klub čovječe, da su mnogi pravi književnici torii. Iz Podgorice lavljaju, da su prek­ kom izbora za Konstituantu. prihvatio t. j. da će se držati stvarali djela trajne literarne, klasične sinoć oko 6 sati Arnauti naše predDa ne bude suviše troškova, sjutradan iza zem. skupštine, kako vrijednosti, pa se još nisu usuđivali straže na položaju kod Velest ka oba­ delegati mogu imati punomoći je to oglašeno u bajramskom nazivati književnicima? Vi ne samo da suti kroz četvrt sata živom pušČanom niste ušli u literarnu historiju, nego vatrom. Na Sreću je s naše strane i imaju pravo na onoliko gla­ broju „Pravde". Vas — da tako kažem — još niko i samo jedan vojnik lakše ranjen. sova, koliko puta po 1000 gla­ ne zna. Pročitati nekoliko djela i onda Beograd, 25JVIII. 1921. Namiri u Indiji. Kod Sirura u južnosova imade u tom kotaru. Ostaci pisati feljtone, zagladiti kosu na p ePredsjednik: smčku, dignuti nos i prezreno gledati zapadnoj Indiji ubili su Motlahi više preko 500 računaju se kao puna Tajnik: — ne znači biti književnik, pa bijelih žena i djece. Usprkos sviju hiljada, a kotarevi, u kojima H. Alić. Maglaj li ć, s. r. svijet makar Vi imali i »radost stvaranja.« mjera, koje je preduzela vlada ustanak Jer volja za stvaranjem ne znači i u ovim krajevima sve više se Širi. ispitaju i objektivno ocijene svi rezul­ sposobnost za stvaranje. tati jednog djela, koje je on učinio, Vi nazivate mene skribentom. To je potpuno je pravo. Ali svi mi, koji smo uostalom stvar ukusa, odgoja i obra­ s veseljem pozdravili osnutak našeg zovanosti. Ali baš to, pa onda prezi­ pozorišta i koji smo Željno očekivali Odžak, 28./V1I1. 1921. Vijesti o vojničkoj situaciji još su ranje, ah, ne preziranje nego mržnja, Sram ga bilo! Pišu nam iz Odža? njegove rezultate, bolno smo se razo­ jer Vi niste duševno tako hiperpotea- uvijek konfuzne. ka: Ovdje je od više godina žup? čarali. Tih rezultata nema i nakon tni, da biste ih mogli prezirati — da­ Grčki glavni Štab objavio je 26. aug. nikom g. Anton Mohorić, koji je dvije godine Vašeg rada, a ispitivati i kle mržnja i možda podcjenjivanje jedan dugačak komunike, koji daje objektivno ocjenjivati ono, čega nema, BaŠagićevih i Bjelavčevih djela najbo­ svojim ispravnim držanjem zado? pregled vojničke situacije do 23. aug. nemoguće je. To baš i jest lje govore o Vašoj umišljenosti. Zaista bio naklonost i simpatije ne samo priznaćete, Evo glavnih navoda 19. aug. turska ono, što mi je uz Želju, da se uklone šteta, što Vam se nije dotakla duše kod svog katoličkog svijeta, nego i uzroci, koje sam tu naveo, dalo po­ navala u Tulubunaru bila je suzbijena, kod muslimana, koji ga, cijeneći o? voda, da pišem o ovoj našoj kultur- ona lijepa latinska: Modestij adules- 20. aug. nova navala — novi neuspjeh Cvntiam ornati Vi ste drukčije mlad turski. 21. Grci su okupirali Čat i Buluvo njegovo odlično svojstvo, biraju noj ustanovi. dječko, pa bi Vam to jako lijepo pri­ voden, 70 km. istočno od Ofium-Karaza potpredsjednika svoje čitaonice. Gospodin Jevtić buni se protiv fa­ stajalo. On konsekventno djeluje u smislu hisara. 23. obje su se vojske sukobile one: »Dobar pastir jer što kaže i? kulteta. Veli: formula, kojom se svijet Vi ste se u odgovoru i zaletili. Re južno od rijeke Keuk, desne pritoke nom ...« On iskreno propovijeda spasava od gluposti: to je fakulteti To frain »Ali, ja govorim jednoj pećini« Sangariosa. ljubav prema bližnjem, a to i sam je doduše originalan sud. Ali da li je neurnjestan je U našem vilajetu s pe­ Vijesti, koje su poznije, tvrde, da se čini. Stoga se njega često viđa u isto tako tačan, to je drugo pitanje. ćinom govore samo budale. Ja za Vas je boj počeo razvijati u prilog Grka. U svima kulturnim zemljama, o koji­ to ne tvrdim. Bože sačuvajl Ta, kako razgovoru sa muslimanima, a to S turske strane naprotiv uvjeravaju, nikako ne ide u glavu Mati Grebe? ma g. Jevtić govori s toliko ponosa, biste inače bili dramaturg Narodnog da će se boj svršiti porazom Grka. postoji pravilo, da se za sva viša nareviću, trgovcu i krčmaru. On, pozorišta?! Nego još nešto. Bilo je Međut m s fronte kod Bruse Inforkoji je propao u III. razredu gimna? zvanja traži i neka viša formalna ljudi, koji su, kad im je to trebalo, i zije, ne može da razumije župnika, obrazovanost, koja se na koncu konca s pećinom govorili. Kad je Ali-baba macioni biro iz Nihometije ja lja okukako se može družiti s nekrštenim ipak dobiva samo u — fakultetu. Ne — oprostite, on je »turčin«! — rekao: paciiu BiledŽika i Jeni-Keja po turskoj dušama. To ga je peklo, dok nije u velim nipošto, da je svako, ko ima Sezame, otvori se! — pećina se je vojsci. Operacija se razvija u smjeru Kara-Keja. julu ove godine podnio tužbu bi? fakultetsku spremu, već eo ipso po­ otvorila. Gledajte, di odgonetnete ovu Prema brzojavu iz Atene »Exchange skupskom namjesniku preč. g. Ha? desan za svaku višu javnu funkciju. alegoriju. Mogla bi Vam kad u životu droviću, koji je tada boravio u O? I Ali fakultet je ipak jedan objektivni i trebati! Vi se bar nalazite, po rođe­ Telegraph«-u izbio je požar u Eskidžaku: da kazni g. Mohorića, kriterium za prosuđivanje obrazova­ nom priznanju, pred jednom pećinom. Šekeru, gdje je vel. generalni kvartir što se druži s muslimani? nosti. Badava je, g. Jevtiću, uvjeravati Treba znati naći »ključ« od te pe­ kralja Konstantina, i morao je pokarati najveći dio grada. Grčki službeni komu­ ni a! Što mu je rekao g. Hadrović i o protivnom. Istina se ne može nate­ ćine. nike iz Smirne od 26. aug. glasi: Nepri­ što će poduzeti proti g. Mohorića, zati onako, kako kome konvenira. Pravo Vi imate, g. Jevtiću, kad ve­ Čini mi se, g. Jevtiću, davi dovoljno nas se ne tiče, ali nas se tiče sram? lite: Sve zavisi od toga, kako se jatelj je pripravio dugu liniju utvrda, ni postupak ovog fanatika, čiji je ne znate ni zadaće dramaturga. Vi gleda i ko gleda. Samo ste zabo­ koja počinje od sastavka rijeke Pursaotac sav imetak, što ga je stekao i velite: Dramaturški posao je, prije ravili reći, da to zavisi i od toga, Ka i Sakarije kod starog Gard ja, idući njemu ostavio, stekao u glavnom s svega, jedan književnički posao. U šta se gleda. Može doći iz gore div­ prema jugu istočnom obalom Sakarije nama muslimanima. A kad to i ne osnovu drame je glavni elemenat ljak, koji je vrlo talentiran i koji zna, do Etreksa, zatim prema istoku do bi bilo i kad bi s odžačkim musli? osjećanje. A ko će osjećanje, pje­ kako se gleda, ali niie imao priliku, Emberlia, uzduž sjeverne obale rijeke manima bio u svađi, gornja bi tužba sničke vizije i sukobe strasti tumačiti, da vidi — recimo — kuću. 1 uzaludno Geuka i Kadradži. Na mnogim tačkama iza ove linije, bila za svaku osudu. Ta ne živimo ako ne onaj, koji ih sam doživljuje i je svo njegovo zidanje kuće, kad on mi sada u srednjem vijeku, kad su proživljuje? Da Ii profesor književno­ ne zna, kako izgleda kuća. Talenat koja je duga 80 km, naLzi se druga se liudi zbog vjere proganjali i u? sti ili književnik? Onaj ko je naučio Vama niko ne poriče. Ali vi ste po­ linija. Neprijetelj se je utvrdio na isto­ bijali! To bi gazda Mato, valjda, da analizuje osjećanje ili onaj koji ga zvan«, da razvijete svoju d elatnost na čnoj obali Sakarije, sjeverno od Gorhtio. Srami se, gazda Mato, svog i sAm stvara? Reprodtktor osjećanja posve zaparloženom tlu. Da novo gra­ dija na visinama Akdusen InkirmakKiosleik. Napredujući južno od Sakarije postupka tim više, što se geriraš ili njegov stvaralac? dite. A Vi još niste nikad ž vjeli u Pojam „književnički posao" vrlo je naša je vojska okupirala neprijateljske kao intelektualni liberalac i u dru? miljeu, u kom već postoji ustanova, štvu ne držiš do vjere. Srami se i za rastegljiv. Književnikom u običnom koja se u Sarajevu otvara i kojoj Vi pozicije, koje su bile pomaknute napri­ to, što toliko gorljivo mrziš nas mu? smislu riječi smatramo onoga, ko imate biti srcem. Znam, da Vas to jed južno od rijeke Geuka i Kadradži. slimanc, koji ti nijesmo ni čim dali stvara književna djela. Ali se punim boli. Istina vrlo Često boli. Ali šta Naše lijevo krilo, prešavši rijeku pravom može književnikom smatrati i povoda za to! Geuk, jučer u večer zapos elo je pozi­ ćete? Priznajte svoju manu. To će biti Muslimani će ovo dobro zapam? svaki onaj, da tako kažem — pasivni prvi korak naprijed. Drukčije se Ska­ cije na gorskom lancu sjeverno od te titi i svoj postupak prema njemu u? književnik, koji ima razumijevanja i dar ne sazida. rijeke. U noći je neprijetelj poduzeo interesa za knj ževna djela, te je spo­ desiti. Krivo ste, g. Jeftiću, shvatili ono, žestoku navalu, koja je lako suzbijena. soban, da o njima rasađuje, da ih Južno od Kadradži izbačeni nepri­ što sam rekao za mlade glumce. Ni kritizira. I takovu djelatnost smatramo sam ja protiv podmlatka. Bože saču­ jateljski položaji nak-m b tke zauzeti „književnim poslom*. G. Jevtić, izgle­ vaj! Nego sam samo htio reći g. Pa- su u noći se je neprijetelj* povukao da, da drži suviše mnogo do osjeća­ sa svoje glavne pozicije, sjeverno od lavestri, da to nije trebalo u svihu nja kod dramaturga. Ako je to glavna rijeke. reklame i popularisanja naročito isti* kvalifikacija za dramaturga, onda bi cati. Gosp. B. Jevtiću. Pojedinosti grčkog poraza na naše mlade zaljubljene kevice bile Mladi čovječe, Vi ste i zajedljiv. Sakariju. Havas javlja: Posljednje vi­ najpodesnije za dramaturge. Analogno Ja sam u 327. broju „Pravde" na­ Očiti lapsus u pogledu »Zulumćara« jesti iz Male Azije donose ove poje­ tome najbolji bi profesori književnosti pisao bilješku o sarajevskom narod­ dižete na veliki bubanj. Ja bih Vama dinosti o grčkom porazu na Sakariju: bili književnici. Dopuštam, da bi to nom pozorištu, pa kako svak zna, da mogao isto tako predbaciti radi »Ap- Lijevo grčko krilo, koje je pokušalo sam ja odgovorni urednik, a to uosta­ uistinu bili najbolji profesori knj’žerilskih kiša«, koje Vi spominjete, kad tursku vojsku razbiti na Sakariju, bovnosti, ali samo onda, ako su oni ulom i u listu piše, nijesam držao, da je riječ o drami. Ali ja toga ne činim. ri’o se je cijeli dan s turskim ušanjedno naučili, da analiziraju osjećaje, trebam tu bilješku i potpisati, lako 0 »Kir-Janji« bi se dalo puno go­ čenim odjelima, kojima je uspjelo, da da ih kritički rasuđuju. Inače bi ta­ nisam uopće spominjao g. Jevtića, on voriti. a o njegovom prikazivanju u suzbiju Grke. Grčka vojska, koja je kovi profesori stvarali od đaka samo se je ipak osjećao dužnim, da punim nadri-pjesnike. Svaki naime književnik Sarajevu naročito. — Chacun ž son : pod odlučnim navalama Turaka mo­ imenom odgovori na tu bilješku, te rala uzmicati, bila je prisiljena, da se ima već svoj stalan smijer, on ima gout. da i mene pozove, da i ja izađem Vi ste završili napomenom, da s ■ povuče u Slanu pustinju, gdje su dvije svoj, ukus, svoj način gledanja na punim imenom, lako se ja držim one anonimnim skribentima razgovarate grčke divizije potpuno zaglavile. De­ književne pojave, pa makar njegova latinske „nom ina sunt odiosa", ipak samo Šaljivo. Meni se Čini, da je to sno je krdo potpuno nesposobno za inteligencija bila ne znam kako viso ­ ću za ljubav g. Jevtića i ja izaći sa kretanje. ovaj put bio »galgenhumor.« ka, on suviše stoji pod dojmom svoga svojim imenom, da moja anonimnost I. Muhić. K tomu pridolazi i vijest, da su vlastitog književnog stvaranja, dakle ne bi uznemirivala g. dramaturga Grci, koji već deset dana nisu ni ko­ je subjektivan. A da je svaki subjeŠto velite, daje u kulturnom svijetu rak napredovali, odgodili (?) napredo­ ktivizam jednostran, to neće, mislim, običaj, da se o javnom radu jednog vanje. ni g. Jevtić sporiti. Kakav bi bio re­ Čovjeka govori istom onda, kad se Politički pregled. Zemaljska skupština J. M. 0. Naši dopisi. Grčko-turski rat. Bilješke. ŠIRITE ,,PRAVDU“. �Strana 4 Broj 330 Број .ПРАВДА* — PRAVDA* 'тпана Domaće vijesti. Kraljev dolazak Prema posljed­ njem izvještaju iz Pariza Kralju je bolje i oćtkuje se, da će se kroz 14 dana povratiti u Beograd. Kralj će u prijestolnici biti na naj­ svečaniji način dočekan i tom prili­ kom državna žalost za jeddn dan biće prekinuta. Kralj će potpisati tada vel ka una­ pređenja u vojsci, odlikovanja i dati izvjesna pnmilovanja. Naročite deputacije d ći će u Beo­ grad, da očekuju Kralja. Uprava Gajreta stavlja publici do znanja, da dosadanji inkasant Halid Bujak Gajreta. niti kakav novac santu izdaće inkasira nje. nije više u službi kod je ovlašten ubirati bilo za Gajret, a novom inkase naročito ovlaštenje za Zabava u Bugojnu, koju priređuje muslimanska omladina i kuja je radi kraljeve smrti bila odgođena, davače se 4. septembra s istim programom. Podjeli države na oblasti, Mini­ starski savjet je riješio, da se na idu­ ćim ministarskim sjednicama prikupi materijal za izradbu zakona o admi­ nistrativnoj podjeli zemlje, zakona o uredjenju državnog savjeta i glavne kontrole, o uredjenju vrhovne centralne Imenovanja i premještenja. (Iz uprave. Pošto ovi projekti prođu kroz ministarski savjet, podnijet će se za­ službenog lista.) Ministar narod* noga zdravlja imenovao je defini* konodavnom odboru kao najhitniji. tivnog dnevničara Edhema Šahina* Zakonodavni odbor. 2. septembra gica pravim asistentom u XI. či* održat će se sjednica četvrte sekcije novnom razredu kod Državne bob I zakonodavnog odbora, koja ima da niče u Sarajevu. pretrese zakone i uredbe miniatarstva pravde, vjera, vojnog, predsjedništva Ipak jednom! Mi smo već u par ministarskog savjeta i ministarstva navrata pisali o Vukmiroviću, koji vanjskih poslova. Ovaj odsiek još nije je kao mještanin u Bos. Novom či* odredio dnevni red za svoj sastanak. nio silne nepravde muslimanima. Dne 5. septembra u sati održat će Ministarstvo je konačno ipak uvi* se sjednice petog odsjeka zakonodav­ djelo, da je ovaj delija u Novom nog odbora, koji tretira pitanja saobra­ neodrživ, te ga je premjestilo. , ćaja, građevina, poljoprivrede, šuma i »Nar. Jed.« od 31. ov. mj. donosi: agrarne politike. Za ovu sjednicu V. Ministarstvo unutrašnjih djela pre* odsjeka utvrđen je ovaj dnevni red: mjestilo je polit, pristava I. razre­ Izvještaj predsjednika o predloženim da u kotarskom uredu u Bos. No* uredbama i predlog predsjednika o na­ vom Dušana Vukmirovića kotar* činu rada i postupanja. skoj ispostavi u Bos. Brodu, povje* rivši mu unravu toga ureda«. Plaćanje neposrednih poreza. U pogledu poreznog razreda važe ove Muslimanska čitaonica »Brat* promjene dosadašnjih zakonskih stvo« u Sarajevu. Privremeni odbor odredaba: Katastarski poreski os* Musi, čitaonice »Bratstvo« u Saraje# novi za desetinski paušal, porez po vu saziva ovim glavnu skupštinu vrijednosti zemljišta i zgrada pođi* članova ove čitaonice, koja će se žu se na vrijednost četverostrukog držati 10. septembra 1921. u 9 sati : a poreski osnovi za danak od šum* poslije podne u čitaoničkim prosto* ' skog zemljišta na vrijednost dva* rijama, Bajramagina ul. br. 6, sa sli* deseterostrukog produkta. Za re* jedećim dnevnim redom: 1. Pozdrav duciranje tako podignutih osnova predsjednika privremenog odbora; za porez po vrijednosti zgrada vri* 2. Izvještaj o radu privremenoga jede odredbe čl. 144. finansijskog odbora, te o odobrenju društvenih zakona za 1920. i 1921. god. Porčz statuta; 3. Izbor glavnog i nadzor* od vrijednosti zgrada naplačivaće nogo dbora; 4. Predloži i eventuali* se van zatvorenih ušorenih mjesta je. — Za privremeni odbor: Pred* u poljoprivrednom gospodarstvu sjednik Muharem Eskedžić v. r., samo kod kuća za stanovanje. Ta* kve kuće, koje se istovremeno dje* tajnik Halid Kreševljaković v. r. Pozdrav iz lomično upotrebljavaju i za stano* vanje i poljoprivredno gospodar* stvo, biće podložne porezu samo srazmjerno onom dijelu, koji služi za stanovanje. Porcska obaveza kućne areje, dvorišta i obrađenih bašta do 1000 kv. metara ostaje ne* taknuta. Od ovako odmjerenih po* reza na zemljište i zgrade naplaći* vaće se i dalje postojeći državni nameti i prirezi. Odredbe finansij* skog zakona 1920. i 1921. god. o prirezu na porez od gruntovnog osiguranja kamata, stalnih beriva i tečevine ostaju nepromijenjene. Posjednici kuća, koje se izdaju pod kiriju, koji ne bi ispravno i tačno prijavili kućnu kiriju, pored kazne* nih posljedica po postojećim po* reskim zakonima gube pravo, da sudskim putem traže veću najam* ninu od one, koju su prijavili po* reznoj vlasti. Poslodavci jamče od dana, kad se objavi ova odredba za uplatu poreza i prireza, kome su podložne prinadležnosti njihovih namještenika, za svakog namjeste* nika, koji jc kod njih u radu više od jednog mjeseca dana. Oni su ov* lašteni, da od prinadležnosti usta* vc porez prilikom isplate. Ubrane iznose moraju predati sa naroči* tim iskazom u dva primjerka naj* kasnije 14 dana po izmaku svakog % godišta. U protivnom slučaju može porcska vlast posegnuti za jamstvom službodavca, ako porez ne plati dotle sam namještenik. Točno na minutu idu Suttnerovi satovi, svjetski glasovita marka »IKO«. Suttnerove ure u svim izrad« hama i cijenama, kao i sve ostale dragulje i potrebštine pokazuje Vam prekrasni katalog kojeg bes« platno dobijete ako za poštarinu pošaljete 2 K na tvrtku H. Suttner, Liubbana br. 706. Školski pribor, kao i sve školske potrebštine, knjige itd., dobije se uz veoma jeftine cijene u knjižari Da* niel i A. Kajon, Sarajevo, Kralja Petra ulica 19. — Narudžbe iz vana izvršuju se brzo i tačno; pakovanje se ne računa. Oglašujte u „Pravdi ” starog □□□□□отооаасзад Muslimani i muslimanki grada Sarajeva, sjetite st vašega „MERHAMETA'\ Agrarna Direkcija za Bos. 1 Herc« JBroj: 23680/921. Sarajevo, dne 31. aug. 1921, Suvlšnost паИ Intimne!|в pri likvidaciji taitovsMb odnoii. Oglas. Premda je Oglasom 23747 od 16. ov. mj. potanko objavljeno, kojim na­ činom se mogu da postignu avansi na naknade, ipak se dnevno dešava slučaj, da se za pojedine stranke preduzimaju različite intervencije u pravcu, da se preko reda udovolji pojedinim molbama. Pošto je svako uvaženje koje molbe izvan reda, kojim je stigla, posve ne­ moguće i isključeno, a povrh toga otpočeti će i opća likvidacija u zemlji odmah, čim stigne zatraženi kredit za provođenje likvidacije, upozoravaju se stranke ponovno, da se kane svake intervencije, koja je prema izloženome samo suvišna i bezuspje na. Agrarni Direktor: Feifalik. (1 — 3) p&oGQBoaoao9oioioio PAMUK Upredeni bijeli br. 6/42 Tira plavkasta i bijela br. 6/40 Mul bijeli br. 3/12. MhHz, kao i sve ostale vrsti dobije se jeftino kod A. Romano — Zagreb Jurišićeva br. 6. — Telefon br. 3 — 89. ■ CDiCDaCDBCDBCDiCDiCDSCDiCDa doba Jest stalno dobar i uvjek priznat, pravi Schicht-sapun sa znakom: „Jelen" koji rljeSava svaku domaćicu muke i brige oko pranja. Dobiva se u рмпМ.™ isvrHnom kva'itHu u k -madimo od ’Л kile. Zastupnik za Bosnu i Hercegovinu fllbEPt Vita Uli, SarajEBO, Despića ul. 1. Hrvatska Poljodjelska Banka DIONIČARSKO DRUŠTVO, PODRUŽNICA U SARAJEVU. Dionička gtćvnica K 2o,ooo.ooo.~ Pričuva K 15,050.000.—. Ulošci preko 29.000.000.—. Centrala: Zagreb. Podružnice: Rijeka i Sarajevo. Ispostave: Bribir-Vino dol, Čabar, Hreljin. Prima aloSke na knjižice i na tekući račun te ih ukamaćuje uz najpovoljnije uvjete. Bavi ве ■ \im poslovima, koji zasijecaju u bankovnu atruku. Kupuje dobra u svrhu parcelacije, a pre­ uzima i komisionalno prodavanje takovih bilo u djelovima. „Odjel robcu prodaje eve gospo­ darske strojeve i potreb&tine. koja čini trajno veselje ? Samo Suttnerova ura I Od nikla, ocjeli, srebra, zlata, u svakoj Cijeni — i vi ćete biti zadovoljni I Također lanci, prstenje, narukvice i svakakove potrebstine kao škare, oževi, britve, kutije za cigarete, nažigači, novčarke itd. sve dobro i jeftino I Tražite cijenik od tvrtke H. Sottner n Linhljaiil broj 706 Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. — Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina. Potpuno uplaćena dioni' ka glavnica K 20,000 000’— Ulošci preko K 25,(00,003'—. 104 Pričuve preko K4,000.000. - Pupilarno siguran.-Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O« Štamparija D. i A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/ea1597ff7a347f7d7ddde208cb858b8e.pdf 796c650eac30b76e19d89a3403a6799d PDF Text Text PO« \RtNA п GOTuvu HLACFNA Pojedini broj K 2*— Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: za našu državu godišnje K 200.—, na pola godine K 100.—; za inozemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. Čet o/ni račun post, štedionice 1119 Broj 93 (331) Sarajevo, utorak, 6. septembra 1921. (2. Muharema 1340.) Dogadjaji u Sandžaku i naša organizacija. () nasiljima i zlostavljanjima mu# slimana u aSndžaku sa »strane ta? mošnjcg pravoslavnog stnovništva i upravnih organa rni smo već ne? koliko puta pisali. Naš poslanički klub nakon mnogobrojnih interven? čija i predstavki uspio jc. da prisili vladu, da se tamo izašalje jedna parlamentarna komisija, koja će ispitati te događaje i odrediti mje? re, koje su nužne da se jednom uči? ni kraj onim grozotama, o kojima svaki dan čitamo u novinama. Da se posebno danas bavimo o? vim pitanjem dalo nam je povoda držanje jednog dijela beogradske štampe, a naročito pisanje »Politi? ke« i »Demokratije«. Već nekoliko dana trubi se u našem novinstvu, kako će »Politika« iznijeti materi? jal, kojim će se utvrditi da mi ima? ino veze sa kačacima, šta više, da je u Sarajevu njihova centrala. Mi se nismo htjeli na te drske klevete i proste laži osvrtati sve dotle, dok nismo dobili sve brojeve »Politike«, u kojima je izašao taj »materijal«. Evo toga materijala: naš se posla? nički klub neprestano zauzima za kačake, mi smo uvijek prvi infor? misani o događajima u južnoj Srbi? ji, uvijek registriramo tačno te do? gađaje; željezničar Jusuf Sirćo po? mogao je Boškoviću da prerušen dođe čak i u Sarajevo: u redakciju je »Pravde« dolazio nekakav četnik musliman, koji je tražio, da mu se kažu imena onih muslimanskih že? na. koje su bile obeščašćene. Vidite, to Vam je onaj strašni materijal, koga su i sarajevske no? vine navijestale i javljale, da je ot? kriven u Sarajevu odbor, koji je po? magao kačake. Što se tiče zauzimanja našeg po? slaničkog kluba za kačake, držimo, da ne bismo trebali ni riječi potro? siti. Već toliko puta smo jasno, bi? stro i otvoreno izjavili, da se i mi slažemo s gonjenjem kačaka. To smo pogotovu mogli učiniti? jer je poznato, da među kačacima ima isto toliko pravoslavnih koliko i musli? mana, te da od njih stradaju isto toliko muslimani koliko i pravosla? vni. U svima svojim akcijama, što smo h kod vlade i inače poduzimali, mi smo jasno kazali, da tražimo, da sc dokinu zloupotrebe i nasilja sa strane državnih organa, koji su po? zvani, da drži red i mir u zemlji. Dok se mi borimo protiv toga, da se pojedinci ili skupine pravoslav« nog žiteljstva osvećuju na musli« manima, i dok tražimo da se i to? me stane u kraj, dotle mi nc mo? ' ; j | | j I žemo da dovoljno osudimo vlasti, 1 koje same čine nasilja nad građa? ‘ nima, pa makar oni bili j muslima? ! ni. 1 tenor našeg pisanja i sastoji ; se u tome. Ko ovo izvrće u branje? i nje kačaka, taj vrši jednu nemoral? nu rabotu podvaljivanja i kleveta? nja. Da mi dobivamo brže i tačnije vi? jesti o tim pokoljima nad nevinim muslimanima (jest nevinim, mi to ponavljamo i podvlačimo, pa 1 makar i »Politika« i »Srpska Riječ« j pukle od jeđa!) nego druge novine jasno je, jer muslimani iz Sandžaka ; i Makedonije nigdje ne nailaze na ! razumijevanje i potporu kao kod I nas, koji smo im ne samo radi vje? : ге bliži nego i jer smo slobodni od šovinističkih i partizanskih natru? ha. Registriramo tačno sve te čine za to, da upozorimo našu javnost, a naročito da upozorimo odgovorne faktore na te užase, da biše se jed? nom sjetili svoje dužnosti i napra? vili red. Uostalom nismo sami mi j oni, koji to registriramo, to čak ге> [ gistrira i svo hrvatsko novinstvo, < koje nema tamo apsolutno nikako? 1 vih aspiracija, ni interesa. To regi? strira i svo objektivno beogradsko I novinstvo. »Pokretu« i »Novosti? I ma« ne može se sigurno podmetnu? I ti. da simpatizira s kačacima i da s njima ima veze, pa ovi listovi ne samo što registriraju pojedine slu čajeve, nego i pišu objektivne član? kt o uzrocima tih nemilih pojava i iznose, predloge, koji su gotovo po­ sve identični s našim, kako će se taj I problem jednom skinuti s dnevnog reda. Pokret je prije nekoliko da na šta više prenio gotovo u cijelo? j sti i naš uvodni članka »Problem ' Južne Srbije« bez ikakova komenta? ra, dakle su složni s nama. »Politika« tvrdi, da jc željezničar Jusuf Sirćo iz Višegrada doveo »Bo? škovića« preobučena u Sarajevo. Kako smo tačno informisani to jc laž najprostije vrsti. Sirćo je nc sa 1 mo ispravan državni namještenik, nego ako hoćete i suviše revan, a da bi na to mogao i pomisliti, a kamo li učiniti. Uostalom, zašto se ne po? vede istraga o tom, pa ako je to Sir ćo uistinu učinio, zašto se ne pozo? ve na odgovornost? Jest, to se ne može dokazati, pa sc i ne čini. Lak? šc jc bacati radi toga generalne ob jede na bosanske muslimane na te? melju lažnih denuncijacija, koje či? nc zavidni individui, koji vreba ju na mjesto Sirćino. Nu vrhunac drskosti i laži napra? vila jc »Politika« tvrdnjom, da je u našu redakciju dolazio nekakav četnik musliman tražeći imena u? beščašćenih muslimanki. Kad bi on došao mi bismo mu to vrlo rado servirali, kao što smo ta imena i bili iznijeli u zapljenjenom uvodnom članku neki dan. Da priuštimo »Po? litici« priliku, da dokaže istinitost svoje tvrdnje, nudimo joj 10.000 Di? nara, da jc dokaže. Jedini četnik, koji je nama u redakciju dolazio, jest Zija Urh > «<■ iz Bjeiopolja, ko? jega jc g. okr. načelnik za Šaralo, dr. Nikolić, bio preporučio ministar? stvu policije, da mu se povjeri ob? Godina 111. | razovanje čete za gonjenje odmet? nika. Ministarstvo ga jc otpremilo | okr. načelniku Ceroviću, a ovaj ga odbio, jer bajggi nema kredita za ; to, budući da je sav izdao Kosti Pe? ćancu. Ovakovim drskim i gnjusnim la? žima nećete nam, gospodo od »P<* litike«, »Demokratije« i »Srp. Rije? či« začepiti usta. Mi smo svijesni svoje dužnosti i prema državi i prema sandžackim i makedonskim I muslimanima i mi ćemo toj dužno? ‘ sti udovoljavati uza sve to, što nas i sc radi toga naziva antidržavnim. ! To neka zapamte svi klevetnici i lazovi! Potreba muslimanskog novčanog zavoda u Skopliu. Budući da do danas nije niko na? , skopljansku pijacu izvode veoma pisao ni jednu riječ o potrebi jed? rentabilne kalkulacije i zaslužuju noga muslimanskoga novčanoga za? ■ ogromne svote novca. voda u Skoplju, to je umjesno i od , Od bankovnih zavoda nalaze se potrebe, da se o osnivanju toga za? ovdje filijala Narodne banke, fi ­ voda nešto i u javnosti progovori i lijala Zemaljske banke, filijala Zv da se upoznaju naši bosanski musli? ratne Banke, filijala Jugoslavenske manski bankarski krugovi, a i naša Trgovačke Banke, filijala Izvozne tamošnja šira javnost: kakve su tr? Banke, filijala Srpske banke, Banka govačke prilike u Skoplju uopće, a Vardar, a u izgledu ju da će se i specijalno kakve su trgovačke pri? još nekoje osnovati, jer im adu mje? like ovdašnjih muslimana i kakav šta. . jc teren za osnivanje jednoga mu? Trgovina je sa valutama većim slimanskoga novčanoga zavoda i ka? dijelom u rukama sarafa. Sa sarafi? kav bi bio rad takvoga jednog za? ma rade isključivo manji trgovci i voda. zanačije, ali vjerojatno da njihov Poznato je, da jc Skoplje veoma rad nije ni trajan za to, što jc ne? živo trgovačko mjesto. Ko pozna solidan. To bi bio ukratko opći prikaz tr­ ovdašnje prilike t. j. prilike u Ma? kedoniji, tome je jasno, da je to govačkih prilika u Skoplju. Među? tako. Momentano je Skoplje i kul? tim naše Muslimanske bankarske turni i financijsko?ekonomski cen? krugove interesiraće specijalno tr? tar jugo?istočnoga dijela naše otadž? govačke prilike ovdašnjih muslima? bine, a sigurno je, da će i u buduć? na. Za to hoćemo da skrenemo paž? nosti ostati. Skoplje jc glavna pi? nju u tome pogledu. Pri tome mogu jaca za sve varoši i sva seli ovih odmah na početku reći, da su ovda? krajeva, jer se u Skoplju сп groš !§nji muslimani u trgovini dovoljno roba kupuje, prodaje i preprodaje, zastupljeni, ali žalosno je, da nema? .Skoplje je centar uvoza i izvoza za ju nijednog novčanog zavoda. O po? ove krajeve. Sva roba, koja se za trebi jednog takovog zavoda u ove krajeve uveze preko Soluna .Skoplju, mislim, da nije potrebno carini sc u Skoplju i za tim je ov? ni govoriti. Dosta je reći, da nema dašnji trgovci liferuju dalje. Da se ni jednoga i ako je u Skoplju polo? bolje prikaže veličina rada skopljan? vica stanovništva muslimana, me? iske pijace, dovoljno je navesti, da du kojima imade dosta dobrih i tr? jc mjesečni prihod skopljanske ca? govaca i zanatlija. Dakle nisu Iju? rinarnice bio u jednom ud prošlih di od nerada. mjeseci sedam miliona dinara, a i Ovde se nameće pitanje: Pa za ostali mjeseci ne zaostaju za ovim. što ovdašnji muslimani nemaju ni? Dakle trgovina je velika, pa za kakovih ni društava ni ustanova, to imade i dovoljan broj trgovaca. pa ni bankovnih zavoda? Po mome Medu tima ističe se nekoliko ve? skromnom mišljenju razlog je taj, likih i jakih firmi. Karakteristčno što nemaju ljudi sposobnih za os? 'је kod ovih firmi, da svaka imade nivanje i vođenje ovakvih i sličnih svoju ili centralu ili filijalu u Sol u? zavoda i ustanova. Sva je njihova nu i tako sravnjujući solunsku i inteligencija napustila ove krajeve Muslimanska trgouačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu I Središnjica: Sarajevo. Pupilarno siguran zavod. Dionička glavnica 1o,ooo.ooo kruna. — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Pričuve Goo.ooo kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije — Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. —Daje sezonske i aprovizacijske kredite. —Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ 205 Kancelari ja: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: ZM �Страна 2 Strana Број 331 Broj „ПРАВДА* —- „PRAVDA" • još u 1912. godini zajedno sa eva kuacijom turskih vojnih i civilnih vlasti. Ostali su ljudi, koji su se pomirili sa sudbinom i ostali su Iju di od rada. Među ovima je ostalo i nekoliko jakih i starih trgovačkih firmi kao: Bcćir Emm, Šahin Idriz, Bećir Sulejman, Mustafa Aguš. Ah* med Sulejman, Ramiz Ekrem, Nuri Husni, i t. d. Ovo su veoma pozna te firme u ovim krajevima i ovo su firme grosiste i one su baš često izrazile želju, a izražaju još uvijek, da se otvori jedan bosanski musli­ manski novčani zavod za to, jer ga oni nisu u stanju samostalno otvo* riti. Istina kapital bi mogli dati. Ali u pogledu davanja kapitala stranci ma oni su veoma oprezni. Oni iz* ražavaju želju, da se otvori jedan bosanski muslimanski novčani za* ! ' 1 i i I 1 1 i i i vod, a oni čim vide, da je zavod tu. oni će ga svojski prihvatiti. Za dokaz ovih navoda u izgledu je, da će poslati jedan apel u formi jedne molbe ravnateljstvima naših novčanih zavoda u Sarajevu i za* moliti ista, da makar jedan od bo siisnkih musliman, novčanih zavoda otvori svoju filijalu u Skoplju. S obzirom na gore izloženo i oslanjajući se na njihove izjave i njihova obećanja, bilo bi od velike potrebe za ovaj muslimanski svijet, a i od velike koristi a zavod, da otvori svoju filijalu u Skoplju. Ovoliko do znanja na prvom mje* stu Muslimanskoj Centralnoj Banci. Muslimanskoj Trgovačkoj ban* ci i Gajret banci u Sarajevu, a po tom i ostaloj čitalačkoj publici, koja će se interesirati za ovaj zavod. | I | 1 i • 1 Iz naše organizacije. Zemaljska skupština J. M. O. nije palo ni 500 glasova za organizaciju, mogu poslati po jednog delegata. Delegate će odrediti kot. skupštine, a kot. i ispostavili odbori javiće C. Odboru imena delegata i izdati im punomoći. Ako izabrani de­ legati dadnu punomoć kome drugom od delegata, onda tu punomoć treba da ovjeri kot. ili ispostavili mjesni odbor“ Već u listu objavljeni zaključak radnog odbora u pogledu ekonomske ankete poslanički je klub prihvatio t. j. da će se držati sjutradan iza zem. skupštine, kako je to oglašeno u bajramskom broju ,,Pravde“. Beograd, 25. VIII. 1921. Tajnik: Predsjednik: H. Alić. Maglaj li ć, s. r. Predsjedništvo J. M. 0. zaklju­ čilo je, da se zemaljska skupština naše organizacije održi dana 6. oktobra o. g. u Sarajevu, u prostorijama Islam­ ske čitaonice (J. M. Klub). U pogledu delegata na ovu skupštinu vrijedi zaključak C. 0. od 15. VII. 1921., koji glasi: „Broj delegata za zem. skup­ štinu određuje se prema broju glasova, koji je u tom kotaru pao za našu organizaciju prili­ kom izbora za Konstituantu. Da ne bude suviše troškova, delegati mogu imati punomoći i imaju pravo na onoliko gla­ sova, koliko puta po 1000 gla­ sova im ade u tom kotaru. Ostaci preko 500 računaju se kao puna hiljada, a kotarevi, u kojima Grcko-turski rat. povlače natrag na rijeku Zakriju. Operacije razvijaju se povoljno po Grke. Atena, 1. sept. Poslije ogorčenih Pariz, 1. septembra. Kako »Temps« javlja iz Carigrada, naredila je vlada sedmodnevn«h borba na dobro utvru Angori opću mobilizacju svih Ludi đenim visinama sjeverne obale r jeke od 20—45 godine. Osim toga uveden I Guka i Katrandi, počeo se neprijatelj je ratni corez od 50 procenata na sve na cijelom frontu povlačiti u sjeveroprirodnine, kao i na onu hranu, koja > istočnom pravcu. Grčka vojska progoni dolazi u trgovinu. Ovo će služiti za neprijatelja i doprla je na 80 kim. do prehranu vojske. Sve pošiljke živeža pred samu Angoru. iz inostranstva biće bez iznimke za Bitka kod Sangariosa. Vijesti o plijenjene, ako su upotrebljive za voj­ bojevima u Maloj Aziji ne mogu bi* sku. Osim toga je svaka obitelj po­ ti kontradiktorni je nego što su. Mo* zvana, da navede točan broj i težinu žda se boj nastavlja i da svaka svoga nakita. Vijesti iz Atene kažu, stranka javljajući o svojoj pobjedi da svi izvjestitelji suglasno tvrde, da 'ima pravo za onaj čas i za ono mje* je otpor Turaka slomljen i da se Turci sto. PODLISTAK. Mustafa: I Iz mojih uspomena. (Nastavak). Isto tako je primitivno i gospodar­ sko oruđe kao pale, motike, plugovi i t. d Sve onako p> starinskome: jednostavno, prosto, jadno i čemerno. Na ulicama Taškenta, a osobito u starom Taškentu kao i u svim gra­ dovima po Turkestanu, često čovjek vidi, kako žena, sva umotana u feredžu i s pečom na 1 cu, jaše г.л ma­ garcu, a pred njom ili uz nju koraca Sart Tc je sigurno negdje bio sa že­ nom u selu ili izvan građa u bostaniucima na radnji, te se eto vraća kući u grad. Primj^tio sam, da Sarti, kada na ulici susreću žene, obaraju glave preda se ili se okreću na drugu stianu. I dok su ovako strori u pogledu svo­ jih žena, dotle rado, a osobito mlađi, gledaju na ruske žene. Koliko sam puta b o u njihovim kućama, a ipak ne opazih niti na prozoru žensku glavu. Upravo se spremah na odlazak iz Taškenta, kad dobih poziv od jedne učiteljice Tatarke, s kojom sam doputovao u Taškcnt. Zvala me k sebi na Čaj. Rado se odazvah njezinu pozivu, a i da joj se zahva* lim, za one usluge, koje mi jc uči* nila za vrijeme putovanja. ! : . I i ' { i t , , ! I i Mi smo naime putujući od Sama* rc do Taškenta, a to je putovanje trajalo dvadeset i četiri dana, mo* rali sami sebi variti u vagonu. Taj su posao obavljale naše suputnice žene, a mi smo opet muškarci na stanicama kupovali meso i ostalo ili cijepali drva. Dakle požurih svo je spremanje, jer je vlak već bio sastavljen na stanici i mogao je svaki čas krenuti. Odoh k ovoj go* spođi i ne malo se začudih, kad kod nje nađoh tri Sartke. To su bile mlađe žene i govorahu prilično do* bro i tačno ruski. Vidio sam da su plemenite, u razgovoru onako tihe i mirne kao i naše žene, a uistinu prave ljepotice. Jedna je bila uda* ta za mladog Sarta učitelja, koji mi reče, da će ako Bog da, skoro i kod njih Sarta biti sve dobro i da će se i oni podići. Bio jc oduševljen za sve, što je lijepo i dobro u kul* turnih naroda, a ne imađaše riječi, kojima hi nahvalio Tatare, koji su eto tako prosvijećeni i napredni, Prdložih mu, da pođemo na stani* cu, jer s ovim vlakom, s kojim ja odlazim, odlazi mnogo turskih ofi* čira. S radošću se ovaj plemeniti i predobri čovjek odazva mom pozi* vu, nešto reče ženi, i mi se oprosti* smo. Na stanici bijaše živahno i vese* lo. Stotine Sarta i njihove djece sto* jc oko vlaka, s kojim odlaze turski oficiri i vojnici. Stariji i otmeniji Sarti grle i ljube oficire, zahvaljuju : • , ! I ' ' ! j Slijedeći brzojav iz Carigrada od 29. augusta prikazu jc • c jelokupnu opcraciјu ovako: Boj je bjesnio na cijeloj froti San gariosa; obadvije ratujuće stranke javljaju o svojim pobjedama. Prc* ma tome nemože se ni očekivati, da se dadne definitivan rezultat boje va. Vojničke se operacije prikazuju u ovim trima fazama: 1. Dok jc grčka vojska groznica vo organizirala liniju Eski-Šchcr Afiun Kara llisat i kraj oko Si vri* Hisara, nacionalističke su se trupe povukle na desnu obalu rijeke San* gariosa, gdje su pripremale ozbiljan otpor. 19. augusta grčke su trupe počele marširati naprijed i bez veli* kog otpora zaposjele lijevu obalu /San gariosa. 2. Nacionalistička jc vojska po većala svoj pritisak na oba krila grčka, prema sjeveru do Belidžika i na jugu do Afiun Kara llisara. Na* cionalistički komunikeji javljaju po* stepeno ponovno zapovijedanje Bu luvadena i Čobanlara, što potvrdu je i grčki komunike od 24. avgusta. 3. Glavne turske sile skupile su se na desnoj obali Sangariosa i njego* vc pritoke G6k*Sua. Grčke trupe poduzimaju dvostruko kretanje, ra* zvijajući se kod Gori ja na sjeveru i po Slanoj Pustari na jugu od San* gariosa. Takav je današnji položaj. Prc* ma zadnzim vijestima, grčka raz* vojna kolona, koja po planu Нау* mana napreduje, susrela je turske sile u okolici Bozdaga i zaustavila se. Dakle grčka je vojska prisiljena da prihvati bitku u dvije različite grupe, koje su rastavljene gorjem Bozdag i Ginejez. Uspjeh naciona* lističke vojske nad jednom od ovih grupa mogao bi biti povodom uzma* ku druge grupe; i ! I i ' I Vijest datirana u Smirni 30. avg. navješćuje, da se rat jednako na stavlja, da su grčke sile zaustavljc ne pred turskim lini jama kod San gariosa. Turci su dobili pojačanja |iz Kavkaza i Cilicije, da su još mo bilizirali 12.000 ljudi u kotaru Ada liji i na Sangariosa raspolažu sa 60.1)00 ustaša. 1 na jednoj i na drugoj strani ve? liki su gubici. Sta vele Turci. Kemalistički ko* munike o velikoj bitci, koje smo fa* ze opisali gore, govori, da se je ta bitka svršila u njihovu korist. Da bi im se to vjerovalo, vele, da su Grci evakuirali Eskhšchcr a požar grada, kou jc javljen prije dva da na, samo jc čin represalija. I vo službenog komunikeja od 30; avg.: Zadnje vijesti iz umitrašnjo sti utvrđuju neuspjeh Grka, koji počinju evakuirati EskbŠehcr. Oni su u očaju zapalili grad. Komunike glavnog turskog štaba Našom navalom nanijeli smo nepri* jatclju vrlo ozbil jne gubitke i ostva* rili svoj taktički plan. Neprijatelj manifestira* svoj poraz neprekid* nim paljenjem mjesta. Odio naših trupa »Osveta«, kojim zapovjeda Refik, nanio je kod Kara*Murscla grcima gubitak od 200 ljudi. Taj jc odio pokazao hrabrost okupirajući utvrđene neprijateljske pozicije. Pučki ustanak kod kemalista. Ke* nudistička je vlada poduzela dikta^ torske mjere, uočivši situaciju da* našnju. Pučki ustanak ljudi od 20 45 god. bio je dekretiran. U isto je vrijeme nar. skupština u Angori odredila ratni porez, koji se sastoji u 400% prirezu na sve vrsti poreza, u korist vojske. Napokon sve će vrsti životnih na­ mirnica, koje izvana dolaze, biti za* plijenjene. U pomoć gladnima. Apel predstavnika muslimana Tatara gbtdujuće Rusije svima mu­ slimanima cijeloga svijeta. Braćo muslimani! U cijelom istočnom dijelu evropske Rusije bijesni nikad neviđena glad. Milioni ljudi potpuno su lišeni sred­ stava za život. Rusija ne može da očekuje pomoć iz svojih drugih obla­ sti, jer je u cijeloj zemlji žetva bila nedovoljna; uz to je zemlja potpuno razorena uslijed četverogodišnjeg svjet­ skog rata, revolucije i trogodišnjih građanskih ratova. I milioni nesretnika osuđenih na smrt od gladi ostavili su svoje do­ move i gospodarstva i bježe iz mjesta rođenja tražeći hljeba. No sve je uza- : lud. Oni polaze za hljebom sa svojim 1 familijama i hajvanom stotine i hiljade i kilometara pješice, tako da im sva marva ode za hranu, nu svugdje oni i nailaze na spaljena polja, usahle iz| vore i pusta sela, koja su napuštena • od isto tako gladnih, kao što su i oni Kolera i druge epidemije, neizbježivi saputnici gladi, prate ih na cijelome putu i svaki dan odnose desetke hiliada žrtava i mrtvim njihovim tijeI lima pokrivaju one drumove, po ko• jima se kreću gomile gladnih. , Ljudski jezik nema načina, da iz; nese ono, što se danas događa u Ru- I im se za njihovo dobro i žele im svaku sreću i da sretno prispiju u 1 svoju domovinu. Dječaci glasno plaču za svojim učiteljima, a u is= j tinu bijaše dirljivo pogledati, kako j turski podpukovnik, već sijed čov* ' jek, ide od dječaka do dječaka,*sva* kog pogladi po glavi i poljubi u če* lo, a u sama suze liju i trune se po ; prosjedoj bradi. Napokon se opro* I stismo, vlak krenu, a Sarti mašući | svojim svilenim i raznobojnim rub* cima dovikuju posljednje: »Allah amanet« a djeca iz stotina grla vi* ču »amin«! | Ja sam u vagonu sa nekoliko ofi* : čira. Rekoše mi, da će gledati, da | se tako probiju Mustafi KemaLpa* | šj, kamo su se dobrovoljno javili. Kad od mene saznadošc, da sam ja musliman iz Bosne, obradovaše se i razgovarasmo o svemu i svačemu. i Na prvoj stanici jedan od njih is* ' koči iz vagona i vrati se nakon ne* | koliko minuta a s njim i jedan voj* i nik. Vlak krenu dalje. Ovaj vojnik I gleda u me, a svi prisutni šute i gledaju u nas. Napokon mc oslovi I i upita me: odakle sam. Reče mi, da jc i on iz Bosne, da je bio u Ru* šiji u suzanjstvu, a sada eto odlazi u Anadol, da stupi u dobrovoljačku vojsku Kemal paše. Vidio sam na njemu, da jc žrtva boljševičke pro* pagande, koju su ovi vodili po za* robljeničkim lagerima. Reče mi, da jc iz Foče i da ima u Foči ženu i dvoje djece. Napomenuh mu, da I će ova djeca bez njega propasti, ! da jc on dužan vratiti se svojoj I djeci i ženi. Suze mu zablistaše u očima, ali ipak odlučno reče, da ide za stvar, koja mu je sveti ja nego i žena i djeca. UShćesmo, a kad on izađe iz vagona, stište mi ruku i re* će: »Znam, da je bolje to, što ti eto idćš u domovinu, a meni eto nije suđeno«. Vlak juri dalje i dalje. Za nama ostaju seoca, livade i voćnjaci, a s obje strane pruge pukla neprc* gledna mjestimice valovita ravnica. I ' daljini tu i tamo zelene se voć njaci oko sartskih kišlaka, dok o pet po nekoliko sati ne vidimo ni­ šta osim pješčanu pustinju. Mjesti miče susrećemo i poveće brežuljke, a drugi dan cijelo prije podne pu tovasmo između visokih i krševitih brda. Po kišlacima i baščama uz prugu opažamo Sarte, kako kopaju ili sjede u hladu i razgovaraju. Nji hovc su kuće po kišlacima građene od gline i primitivno pripravljene cigle. Obično su ravna krova, na kome Sarti sa svojom obitelji pred večer sjede, a ljeti i spavaju. Kuće su malene s jednim malim i jedno* stavnim prozorom, a rijetko na ko* joj opazih dimnjak, dok poširi ot vor nad vratima bijaše sav crn i začađen od dima. i ' | t • I | I | (Nastavićo se). i ŠIRITE „PRAVDU4. �Број 331 Broj šiji, a najmračnija fantazija ne može da predstavi užase tih muka Pri takovoj nesreći i takovu udesu, koji je obuhvatio cijelu zemlju, samo bi opsežna pomoć sa strane mogla spasiti stanovnike Rusije od sveopće propasti. Narodi i vlade cijele Evrope i Ame­ rike već su počeli da pokazuju uz­ budljivu usrdnost i one hitaju da po­ mognu svojoj braći, koja propadaju. Svugdje se obrazuju odbori, koji na sve načine pozivaju svoje građane, da priteku u pomoć i već su poslane prve, pošiljke namirnica i ljekarija. 1 mi smo duboko ganuti takvim poletom čovjekoljublja i čovječanske solidarnosti, koja se pojavljuje u ci­ jeloj Evropi i Americi. Nu nas duboko vrijeđa ona nemarnost, koja se pri­ mjećuje u muslimanskim krajevima. Do danas mi još nismo čuli, da se je i jedan komitet za pomoć obrazovao ma u jednoj muslimanskoj zemlji i nismo čitali poziv za to ni u jednom muslimanskom listu. Braćo muslimani! Vi ne možete i ne smijete da ostanete neosjetljivi prema užasnoj smrti od gladi dese­ taka miiiona ljudi, ljudi, koji su isto tako ljudi kao i vi. Znajući propise naše vjere i milo­ srđe muslimana prema patnjama bli­ žnjih, mi ne možemo povjerovati, da ćete vi ostati neosjetljivi pred tako­ vim jednim užasom. Mi pripisujemo vašu šutnju i nerad prosto tome, da nijeste bili obaviješteni. Uvjereni smo, da kad već budete obaviješteni, da ćete pohrliti nama u pomoć sa onim •istim osjećajima humanosti i solidar­ nosti, što !h pokaza Evropa i Ame­ rika. Braćo muslimani! Mi bismo mogli obratiti se na vaše čuvstvo vjerske solidarnosti, istaknuvši, da od 30 mi­ iiona gladujućih ima 9 miiiona musli­ mana i da cijelim pokrajinama, kao što su na pr. Kazanjska i Bašmirska republika, gdje su naseljeni u većini muslimani, prijeti potpuna propast. Ali mi ne želimo da unosimo rasni i religiozni momenat u jedno djelo čiste humanosti. Narodi Evrope i Ame­ rike ne pitaju za vjeroispovijest onih, kojima su pohitali da pomognu. 1 mi smo uvjereni, da i vi nećete za to pi­ tati, nego da će vaša pomoć biti upravljena svima gladujućim bez razli­ ke narodnosti i vjere. Braćo muslimani? Organizujte od­ mah odbore za pomoć u velikim mu­ slimanskim gradovima, počnite sabi­ rali priloge, pišite članke u Vašim no­ vinama, opisujte naš neiskazano teški položaj i stupite u vezu sa Odborima pomoći u Parizu, Londonu i Rimu. Mi smo uvjereni, da ćete vi naći neophodnu pomoć i odobravanje kod vlada onih zemalja, čiji ste vi građani. Naša delegacija spremna je, da vam da potrebna obaviještenja o obrazo­ vanju komiteta, kupljenju priloga, do­ laženju u vezu s američkim i evrop­ skim odborima i uopće da vam da sva obavještenja, koja imaju vezu sa sakupljanjem pomoći gladujućima. Predsjednik delegacije: Sabrij Maksudov. Članovi delegacije: Gajaz Ishakov, ’Fuad Tuktarov. Molimo sve listove, koji imaju pret­ platnike medu muslimanima, da preštampaju ovaj apel. Adresa delegacije: Hotel Victoria — Palače, 6, rue Blaise Desgoffe, Pariš. (Iz »Obščeje djelo« od 28./VIH. o g.) Страна 3 Strana „ПРАВДА“ - „PRAVDA" jemu su predane naše kot. pripomoćne zaklade na milost i nemilost. Da ukloni one, koji bi mu mogli smetati, počeo je otpuštati sve savjesne i spo­ sobne činovnike iz zaklade, a namje­ štati samo one, koji će biti slijepo oru­ đe u njegovim rukama. Za potkrepu toga iznosimo dva slučaja. Junuz Fetahagić, apsolvent trgovačke škole, čestit i savjestan čovjek, bio je namješten za Činovnika kot. pripomoćne zaklade u Trebinju. Vlada odnosno g. Đurić, bez ikakva razloga otkazuje ovom i postavlja nekog kalajdžiju Dušana Ku­ nića na njegovo mjesto. Kalajdžija, ko kalajdžija, nema bezbeli ni osnovne škole, ali on valja za g. Durića, Slično je i sa g. Konjhodžićem u Ljubuškom. — Pa lijepo idemo bidućnosti u susret. Bar će kalajdžija znati kalajisati Đurićeve belaje u zakladama: PitanjB narodnog poslanika Semsudina$arajPća na gospodina ministra unutrašnjih djela o nesigurnosti muslimana u Bijelom Polju. Gospodine ministrel O rđavom stanju muslimana u Bi­ jelom Polju i okrugu bjelopoljskom doznao sam slijedeće: a) Na 19. juna o. g ubila je četa pod vodstvom Radoša Gjukića pet muslimana u selu Pećarsko od osme* riče njih, koji su bili pošli zajedno iz Bijelog Polja po trgovačkom poslu u Skoplje, a trojici je uspjefo, da se bijegem spasu od smrti. Rečena Četa izaslana je, da hvata komite (kačake), a ona je eto izvršila raz­ bojstvo nad mirnim građanima put­ nicima i umorila pet ljudi, a da za to nije ni pred sud stavljena. b) Na 26. juna o. g. ubijen je sreski pisar (Srbijanac) iz sela Šahovića, a ubili su ga, kako je opće poznato, Crnogorci. Ali vlast, mjesto da prave krivce progoni, spopala je petnaest muslimana iz grada Bijelo Polje, koji za toništa ne znaju, i str­ pala ih u zatvor, da na njima tor­ turu provodi, što se je opažalo po krvavim hlačama, kad su ih kroz čaršiju vodili iz zatvora na ispitivanje. c) Organi, koji po selima istražuju i ljude, da vide jesu li kod kuća, ako 1 ih nađu doma, stavljaju ih pod »ćutek« : i grozno muče, a ako ih ne nadu, obje- : gjuju ih da su otišli komitama. I ljudi j ne znaju više, gdje bi smjeli da i mirno bo га ve, pa bijegaju po oko­ i lici, da ih samo ne muče, a eventual­ no i ne pobiju organi, kao oni u Pećarskom, što pod a) navedoh Ove zle pojave u miniaturi su samo karakteristika onoga sistema o progo­ ; nima mnslimana u Južnoj Srbiji, koji I zavode eto i niži tamošnji Vaši organi, makar i bez Vašega znanja, koji ne samo da se ne staraju za ličnu slo­ bodu i slobodu kretanja musli­ ' mana državljana, koja je po Usta­ } vu za svakoga u naš oj državi i z a ga ra nt o va n a, nego eto i direktna I nasilja i ubojstva na njima provode i I sprečavaju ih tijem, da se nikudj ma­ ’ knuti ne smiju. Koliko to loše djeluje na zastoj trgovine i općenitu skupoću, o tom neću ovdje da govorim, kao ni o tome, kakav loš dojam pružaju ova­ kve pojave svakome o unutrašnjem poretku u našoj državi. Iz ovih razloga, slobodan sam sta­ viti gospodinu ministru slijedeća pi­ tanja: e 1 .) Jeste li obaviješteni o gornjim nasiljima, koja se na muslimanima provađaju, i ako nijeste, što mislite poduzeti proti svojim odgovornim ! činovnicima iz Bijelog Polja, koji Vas I nijesu o tome obavijestili? Prozelitizam jedne učiteljice. Žen­ 2 .) Šta mislite poduzeti, da z.a gore ski odio Ferijalne kolonije Državne spomenuta nasilja muslimani državljani zaštite za djecu bio je ljetos ц Neveiz okruga bjelopolskog dobiju zado­ sinju pod upravom gorljive hrišćanke, voljštinu? učiteljice Čonić. U I. i II. odjelu je bilo 3 .) Jeste li voljni sve moguće mjere mulimanskih djevojčica, koje ’a učite­ što brže poduzeti, da prestanu na­ ljica nagonila, da zajedno s krš anskim ' silja nad muslimanima kako ovog, djevojčicama mole pred spavanje ovu i tako i drugih okruga, u kojima se molitvu: „Krsti, Bože, ovo mjesto, gdje ; pojavljuju? ja spijem, da spijem, da nikakvo zlo Molim pismeni odgovor. ne snijem. Krst me čuvo do ponoći, Izvolite gospodine ministre i ovom a anđeo od ponoći, Arkanđeo do svijeta prilikom primiti izraz mog poštovanja. Gospod Bog dovijeka. Amin! Beograd, 23. augusta 1921. god. Puštamo ovo bez ikakva komentara, Šemsudln Sarajlić, nar. posl. upozoravajući samo nato Državnu zaš­ titu djece! U kalujdžijskoj eri. U našoj javno­ sti bilo je već govora o g. Durića, ko­ Bilješke. Sjetite se „Gajreta!" Politički pregled. Ministarska sjednica. Prekjučer je održana sjednica ministarskog sa# vjeta. Riješeno je- da se imadu iz# bori za okruge održati po cijeloj zemlij 15. oktobra. Iza toga izvijestio je g. Fašić o položaju u Baranji i o preduzetim mjerama za poštivanje ugovora o miru i o obezb jeden ju naše granice j do Donjeg Miholjca na Dravi i Ki# | sega na Dunavu. Pročitan je i izvještaj naše dele# gacije u Ligi Naroda, pa su u tom pogledu stvorene nanovo naročite instrukcije za naše delegate. Gledi# ste jc naše vlade da se očuva inte# gritet Albanije, ali se mora bezuv# jetno obezbjediti i naša granica kod Prizrena i u okolici Drina. Okupacija luke Baroš po jugosla# venskoj vojsci. Talijanske novine javljaju, da će jugoslavenske čete o# i kopirati luku Baroš. Okupaciju bi imala provesti savska divizija pod komandom Milana Turkoviča. Bugarski tajni dogovori sa Kemalistima o podjeli Trakije. Usprkos svih demantija bugarske vla­ de, da ne posije nikakve tajne veze s Angorom saznaje se iz vjerodostoj­ nog izvora da je general u miru Mar- I kov, koji je vodio diplomatske agende ' Bugarske u Carigradu, bio nedavno u Carigradu i da je tamo imao neko­ liko razgovora sa bivšim turskim časnicima, naročito sa načelnikom ge­ neralnog štaba Egi pašom, s kojim je । diskutovao o podjeli Tracije između Bugarske i Turske. Ta misija generala Markova najbolje dokazuje, da sofijska vlada ne prestaje sa svojom namišlju da pokopa mir na Balkanu. Buna u Indiji. Po vijestima cn# gleskih vlasti u Malabari položaj se nije poboljšao. Ustaše su razdijelje# ■ ni u skupine od 5000 ljudi. Kod Ti# rurangadi došlo jc do pravog boja između redovite englesko#indijske vojske i jedne takove grupe, koja se je bila dobro ušančila. Njihova na# vala bila jc od vojske odbijena Us# tašc su opskrbljene modernim bom# bama najnovijeg tipa. Misli se, da I su ih dobili iz Afganistana i Turske. . Engleske vlasti poslale su k ustaša# ma jednog muslimana parlamentar# ca sa veoma popustljivim predloži# i ma. među ostalima i sa općom am# nestijom. Predloži su odbijeni, a da , nijesu bili ni saslušani. I u predjelu Punjabu proširio se ustanak međa . muslimanima, te uzimlje • ve veće I dimenzije. Mada je poslala redovi# tu vojsku u glavne gradove Punjabu. ; Sukobi na austrijsko#madžaiskoj granici. »N. \V. Tagblatt« javlja, da su mdažarski ustaše sa oklopnim vlakom prešli k.»đ San Getharda na austrijsko zemljište. Došlo je do sukoba sa austrijskom žandarme# rijom. Kako su se ovi sukobi odi# | grali u blizini jugoslavenske granice, nekoji ustaše su prešli na naš tc# ritorij. ali su odmah bili razoružani. Madžari traže jedan dio Slova# čke. »Slovenski Denik« javlja da je Madžarska zatražila od konferen# : čije ambasadora u Parizu promjenu ; madžarsko#čchoslovačkc granice, • po kojoj bi se jedan dio Slovačke i sa gradovima Košiće i Bratislave us# , tupio Madžarskoj. Bivši car Vilim. Švicarske novine javljaju da jc rascar Vilim utekao ! iz Holandije aeroplanom. ........ ■......... --............ - , ma i kojemu budi ponovno izreče# na najljepša hvala za to. Srdačno pozdravljam g. ministra dra Vjeko# slava Kukovca i iskreno mu zahva# Ijujem za njegovu potporu g. mini# stru i pokrajinskom namjesniku I# vanu JIribiyu«. Zatim sc sjeća ju# načkoga Kralja Petra Velikog Os­ loboditelja i poziva, da se pozdravi novi naš kralj Aleksandar, a onda poziva g. min. Spahu. da otvori sa# jam. G. ministar Spaho sc je iskreno zahvalio na pozdravu i veliki sajam otvorio ovim vrlo zanimljivim go# vorom: »Vrlo šam zahvalan gospodi pri# ređivačinra, što su mi povjerili ča# snu dužnost otvorenja prvog veli# kog sajma u našoj slobodnoj i uje# dinjenoj državi. 1' gospodarskom životu svih naprednih naroda veli­ ku ulogu igraju takovi sajmovi, koji jimaju zadaću, da trgovački i kon# sumentski svijet upoznaju sa svima produktima bilo opće industrije, bi# lo njenih posebnih grana. Dok slični sajmovi u drugim dr# žavama imaju u prvom redu zada# ću. da pribave što veći broj kupa# ca iz drugih država i da na taj na# čin povećaju i otvore nove izvore za prodaju i izmjenu svojih proizs voda, nasuprot današnji veliki sa# jam ima povrh toga i zadaću, da sc u gospodarskom pogledu medusob# no pobliže upoznamo. Jako jc ža# losna, ali istinita činjenica, da se, iako slavimo treću obljetnicu našeg ujedinjenja, na svima poljima, pa i na gospodarskom, slabo medu so# bom poznajemo. Ovaj veliki sajam ‘ prvi takove vrsti u našoj državi daje nam pregledu u sliku proiz# voda jednoga od ekonomski najna# prednijih krajeva naše države«. U daljnjem je govoru osvrnuo se g. ministar na ekonomsku i financi# jalnu važnost velikog sajma, izra# zivši nadu, da ćemo tim sajmom povećati interesovanje za intenziv# rijom produkcijom, pa da ćemo ti# me popraviti valutu. G. ministar je konačno izrazio veselje i čestitao priređivačima na dobro uspjelom sajmu ,a za tim je proglasio sajam otvorenim. Nakon toga je govorio ministar sćc. politike g. dr. Kukovec, a svi# ranjeni državne himne bilo je sve# čano otvorenje završeno. I zraku je plovio aeroplan. Iza toga je g. ministar s pratnjom pregledao po# ■jedine paviljone. S velikim zanima­ njem je pregledao sve odjeljke svi# ju grana i struka. Naši dopisi. Ševarlije (kot. Maglaj), 24 8. Prije par mjeseci pozove kotarski ured u Maglaju kotarsko vijeće i ugle­ dne ljude kotara i vijećaše, gdje je potrebno, da se sagrade škole po se­ lima. Bude zaključeno, da se otvore škole u Sevarlijama. Paklenici, Bočini i Krivaji. Iz svakog tog mjesta pokloniše ljudi zemljišta i zavede se u za­ pisnik. Što se još moglo pomoći, kao dovoz materijala, drveta, kamena, pi­ jeska i sve radne sile obećaše dati. Taj je zapisn k predložen zem. vladi na odobrenje. Vlada opet nije ništa učinila. Traži opet neki zaključak, i da se obvežu opet za istu stvar. Glupost. Šta treba vlada, ako želi prosvjećivati narod praviti ovakove zapreke otva­ ranju škola? Zašto nije odmah odo­ brila zaključak vijeća i odredila, da se počne s radom? Ovakovim postup­ kom vlada samo zavlači otvaranje škola i hoće, da ubije volju za školom kod naših seljaka, koji su — kako se to iz gornjeg zaključka vidi — bili pripravni sve pridonijeti, da jednom dobiju školu. 3. ov. mj. u 10 sati prije podne Mi razumijemo, kad vlada veli, da oborio je oficijelno i na svečan na# nejma dovoljno sredstava, da sama čin ministar trgovine i industrje, gradi škole, ali kad joj se sve stavi dr. Mehmed Spaho ljubljanski ve# i na raspolaganje, onda svi razlozi ot­ liki sajam. padaju i vlada je morala odmah pri­ Najprije jc predsjednik, glavnog stupiti radu, pa bismo mogli još po­ odbora Ljubljanskog velikog sajma četkom ove šk. god. imati svoje 3 pozdravio mnogobrojne goste i ra# škole. Bi i vlada tako postupala, da zložio iscrpno svrhu ovog sajma. su ova sela pravoslavna? Onda je nastavio: »Prije svega čast Ljubljana, 4. septembra. ini je iskreno pozdraviti gospodina ministra trgovine i industrije, dra Ministar trgovine i industrije đr. Mehmeda Spahu, koji je blagoizvo# Spaho izjavio je, nakon više od trilio preuzeti protektorat našeg saj# satnog pregledavanja velikog sajma, Ministar dr. Spaho na ljubljanskom UBlesajmu. �„ПРАВДА‘ — PRAVDA*Broj 331 Rpoj Strana 4 Јтрана jednom ovdašnjem dopisniku, da je utisak, koji jc dobio n d sve iščeki­ vanje veoma ugodan, te da je bio iz­ nenađen svim, Što je tu vidio. Rekao je, da su naša b^ća Slovenci na polju industrije mnogo napredniji od svih nas ostalih, i da je ta zemlja najnapredniji kraj naše države. Tehni­ čka izvedba i aranžman izvanredno su dobri. Vidio sam i u drugim kra­ jevima jednake priredbe, ali moram iskreno priznati, da ova priredba za­ služuje više nego ime »veliki sajam«. Ne mogu dovoljno da zahvalim na prijaznosti i srdačnosti prijema, te ne nalazim pravih riječi, da opišem ovu prijaznost. Isti sam utisak dobio i u T ržiću i u Kranju, gdje sam također b o naj­ ugodnije iznenađen onim, što sam sve vidio. Osobito sjajan prijem bio je u Kranju U Tržiću imao sam prilike vidjeti fabriku cipela, koja se je od male radionice razvila do velikog po­ duzeća. Na pitanje o uspjehu, što ga ima očekivati veliki sajam, odgovorio je dr. Spaho, da očekuje, da će sajam biti dobro posjećen iz svih krajeva naše države. Reklama je ovoga puta bila nršto previše skromna Druge godine trebaće pojačati reklamu. Us­ prkos toga očekuje ministar veliki uspjeh toga prvog velikog sajma. On je kao ministar trgovine i indu­ strije i kao bivši tajnik trgovačko obrtničke komore u Sarajevu, imao prilike da dobro pregleda naše indu­ strijske, trgovačke i obrtničke prilike, ali ipak ga je danas iznenadilo, kako su se u našoj državi razvile pojedine grane obrta, industrije i trgovine. On očekuje posjet iz svih krajeva zemlje, jer je danas vidio prilikom otvoren.a sajma seljaka iz Srbije i Bosne. Mi­ nistar je zaključio, da je već imao prilike kod otvorenja sajma u svom govoru, da se zahvali na srdačnom prijemu, ali moli i ovom prilikom da se izrazi njegova hvala braći Sloven­ cima na srdačnom dočeku. Naglasio je osobito zanimanje za sve grane u našoj trgovini i industriji, a naročito za krasno priređeni prvi veliki sajam u Ljubljani. štvenim prostorijama (Bendbaša br. 4) svaki dan od 2 i po do 4 sata po podne. Donijeti treba potvrdu školske uprave, da je dotični đak upisan i> potvrdu od muhtara, da je siromašan. J. E. Fiiipović, predsjednik. ili ne. Treba samo priložiti molbi sve j Čen datum, kada ističe, onda se to odnosi direktno na dotičnog pret- ; potrebne dokumente, koji su tamo ' platnika. Inače ono nema vrijednosti. ; navedeni, pa će avans brzo biti do­ U edba o suzbijanju skupoće ži- I značen. votnih namirnica i ne avjesne spe- Đačka menza zatvorena za muslimanske đake. Nama se musli­ kuhcije. Gorniu »Uredbu« izdao je manima uvijek predbacuje neko sepa­ Ministar Socijalne Politike, koja je riranje i odvajanje od svoje braće oglašena u 159. broju Službenih No­ drugih vjera. Ali kad se pogleda rad vina od 20 jula 1921., dotično u Zborniku Zakona i Naredaba broj 49. [ naših vlasti, koje svaki put, je li to samo na našu štetu, ne samo da po­ od 24.8. 1921. dupiru to separiranje, nego ga i vrše U uredbi se veli, da će se snabdje- | i to ondje, gdje to nikako ne bi smjelo vati stanovništvo Kraljevine životnim biti, onda se istoin vidi, gdje leži naj- . namirnicama u dovoljnoj količini i po Slavniji uzrok separiranju. umjerenim cijenama, te sc navodi, što i Kad se je lanjske godine otvarala se sve ima razumijevati pod životnim namirnicama, hrana, odjeća, obuća, | đačka menza, onda se je našla izlika, da se ne prima u nju muslimane, u osvjetijenie i sapun, kao i mate ijal za izradnovih predmeta. Nadalje se na- i tom, da se jelo ne može za muslima­ ne kuhati, a ono, Što ga dobivaju vodi, da će se podupirati i na novo ostali đaci, da nije prigotovljeno pre­ osnivati potrošačke zadruge, da će se posredovati kod drugih Ministarstva . ma vjerskim propisima muslimana. Na ovaj odgovor, koji može samo oko olakšanja prometa životnih na- i I mirnica i sprečavati nagomilavanje i naivčine zadovoljiti, imamo da ovo namirnicama po magacinima (skladi- ’ primjetimo: Đačka je manza osnovana I štima), da će se davati potrošačkim ! još prije rata i u njoj su su musli­ mani đaci prehranjivali. Kad se je I zemljoradničkim zadrugama po mo­ moglo prije udesiti kuhanje hrane gućnosti beskamatne zajmove. tako, da je mogu jesti i muslimani, Onda se određuje,, da se moraju označiti vidljivo cijene namirnica; da : zašto to sada ne bi moglo? Moglo bi • je svaki prodavač dužan izkgati na- j se, ali se neće, jer je vladi preče, da I mirnice nabavljene radi prodaje i da ' od 136 đaka, koji tamo jedu, bude ; je svako nagomilavanje zabranjeno, . oko 100 pravoslavnih smješteno, a onaj ostatak da dadne katolicima i I da je zabranjeno plaćanje veće cijene Židovima Umjesto hrane daje se mu­ namirnicama, nego što je određeno, slimanskim đacima 200 K mjesečno te je zabranjen svaki postupak, koji ide za poskuplji* anjem namirnica. I Stipendije, ^ta može siromašni đak sa K dnevno? Ne može za to kupiti Prekršaji označeni u „Uredbi" kazniće : ni suha hljeba. se globom do 200.000 K i zatvorom i Čudi nas, da je i presvijetli g. reisdo Šest mjeseci. Ta je Uredba naknadno prategnuta ! el-ulema bio u ovom pitanju i suviše ' i na stočnu hranu riješenjem Minist. . skrapulozan. te lanjsko svoje odobre­ ! Socijal. Politike od 25. 8. 1921. broi j nje, da se mogu tamo muslimani pre­ hranjivati, ove godine povukao. To 4401, koja je oglašena u 190. broju nas pogotovo čudi, kad je poznato, j Službenih Novina od 29. 8. 1921. To je bilo od prijeko možde, jer ' da se več iz razloga štednje ne tioši u menzi svinjska nego bilinska mast 1 neki spekulanti sada kupaju i nago­ milavaju sijeno, da ga poslije uz vi- ! (kunerol). Kad se može dozvoliti, da pitomci I soku cijenu predaju. Ishrana našega težaka biće ove godine kao možda } jednog konvikta »Pi osvjetina« dobi­ nikada prije otešćana, jer je cijena i vaju u menzi hranu, zašto se trideseproljetos marvi bila po 1 kg žive te- ' tonci muslimanskih đaka na ovaj na­ čin direktno onemogućava školovanje? žine oko 16 K., a kukuruza oko 4 K., I Ne isprave li pozvani svoje pogre­ sad je cijena marvi pala na 8 K., a kukuruza skočila na 8 K, te će odsele i ške u tom pogledu, prijeti opasnost naš težak morati četiri puta više i za egzistenciju tridesetka naših đaka. marve prodati za nabavu kukuruza, I Sa svoje strane kategorički zahtjevapa ako moradne još uz to kupovati ! mo, da se već jednom prestanu pra­ po 6 ili 8 K po kg. za pre- ' viti smetnje muslimanima u prosvjet­ Kraljevo zdravlje. Iz Pariza sc ja? sijeno hranu marve, onda predstoji našem ' nom naoretku. vlja, da se je stanje zdravlja Nje? težaku Invalidska superreviziona preneminovna propast i totalno govog Veličanstva Kralja Aleksan? osiromašanje. gledba. Udruženje ratnih invalida, dra popravilo, i da može izlaziti u Predujam na odštetu. Kako smo oblasni odbor Sarajevo, saopštava svo­ šetnju. Prekjučer je pošao na izlet jim članovima, da će se počam od u Versailles i tamo dugo sjedio u . s više strana obaviješteni, mnogi ad- I 6.;IX. o. g. svakim utorkom i četvrt­ vokati iraže od pojedinih posjednika ; versaillskom parku. ; 1О0/о od avansa za svoju intervenciju. I kom u 8 sati vršiti prgledba u ambuNaš list neće izaći u četvrtak, 8. i Isto tako nekoje banke pozivaju po- j latoriju logora »Regenta Aleksandra« ov. mj., radi blagdana .Male Gospe, ; sjednike i diju im predujmove uz vrlo ( sve dok se ne svrši. Zato se upozoravaju svi ratni inva­ koji štamparija svetkuje. visoke kamatnjake na svote, koje lidi, koji su žalbu predali, da istoj imaju dobiti za odštetu. Pretplatnicima raci ravna nj a. Upozoravamo posjednike, da ne na- ј prisustvuju. List se obustavlja svakome bez razli­ „Е1-Kamerove" Stipendije. Musli­ sijedaju ovakovim špekulantima. Kako ke odmah, čim pretplata isteče, pa se iz oglasa agrarne direkcije, koje mansko društvo »El-Kamer« podijeliće stoga neka svako uredno podmiruje ove školske godine više Stipendija si­ svoj dug — Mnogi su pretplatnici I smo donijeli u prošlim brojevima na­ šeg lista, a koji i danas donosimo na romašnim đacima islamske vjere iz krivo shvatili odštampane riječi na Sarajeva, koji pohađaju osnovnu školu. četvrtoj strani, vidi, molbe se rješavaju pascu »Vaša pretplata ističe« Za ob­ onim redom, kako dolaze direkciji bez 1 Natjecatelji trebaju do 20. o. mj. pre­ jašnjenje moramo reći ovo: Na svima obzira na to, da li se one zagovaraju i dati pismene ili usmene molbe u dru­ pascima to stoji, i samo ako je o z n a- Obznana. Zakletva rezervnih oficira u Sarajevu obavljaće se dne 9. sept. 1921. kod komande vojnog okruga obitavaju, pozivaju se, da se istoga dana u 8 sati kod komandanta voj­ nog okruga u Sarajevu. (Logor Re­ genta Aleksandra) na jedno-dnevnu vježbu prijave, gdje će zakletvu po­ ložiti. Pošto se pozivi radi kratkog roka ne mogu dostaviti, neka se ova Ob­ znana kao poziv smatra. Gradsko poglavarstvo. Kotarsko vakufsko-menrifsko po­ vjerenstvo u Bos. Novom. Broj 312 21. Bos. Novi, dne 30. VIII. 1921. Natječaj. Na ovdašnjoj ujedinjenoj muškoj i ženskoj mektebi-ibtidaiji imade se po­ puniti mjesto l. mualima sa mjesečnim berivima od K 1200. Molitelji, koji žele za to mjesto kompetovati, imadu svoje molbe najzad do 15. septembra 1921. ovom povje­ renstvu predati. Uz molbenicu imadu priklopiti svoj rodni list, te svjedočbu zrelosti odnosno svjedočbu o mualimskom osposobljenju. Prvenstvo imadu Hafizi. Poslije ovog roka prispjele molbe neće se uzeti u obzir. Predsjednik: H Osmanbeg Kapetanović. v. r. Agrarna Direkcija za Bos i Herc. Broj: 23680.921. Sarajevo, dne 31. aug. 1921. Suvišnost svake intervencije pri likvidaciji hmerovshlh odnosa. Oglas. Domaće vijesti. ' j ' 1 i i Premda je Oglasom 23747 od 16. ov. mj. potanko objavljeno, kojim na­ činom se mogu da postignu avansi na naknade, ipak se dnevno dešava slučaj, da se za pojedine stranke preduzimaju različite intervencije u pravcu, da se preko reda udovolji pojedinim molbama. Pošto je svako uvaženje koje molbe izvan reda, kojim je stigla, posve nemoguće i isključeno, a povrh toga otpočeti će i opća likvidacija u zemlji odmah, čim stigne zatraženi kredit za provođenje likvidacije, upozoravaju se stranke ponovno, da se kane svake intervencije, koja je prema izloženome, samo suvišna i bezuspje na. Agrarni Direktor: (1 — 3) Feifalik. Zalijevajte i kupujte; E L I D A - p a s f u ИШИ11тИ1НШП1Ш1Ш1Ш1НШ11т1Ш1Ш11111ииШН1!«11111111111Ш1И11Ш1Ш za zube jer je najbolja i ima sve odlike, koje straže od dobre paste. Zastupnik za Bosnu i Hercegovinu Hlbert Vita Leui, Sarajevo, Despića ul. 1 Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina. Potpuno uplaćena dioni* ka glavnica K 20,000.000' —. Ulošci preko K 25,000.000'—• Pričuve preko K 4,000.000. 104 Pupilarno siguran. - Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. Uzima u pohranu svake vrste vrednote, — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE "" Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. ............. 1 1 Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. „ Ц '' Štamparija D. i A, Ka jun, Sarajevo, J � https://kolekcije.nub.ba/files/original/2a6d28b225ce4cd03fd5aecc38aca72a.pdf 02de006a6beaa13f8807dfb0b4139add PDF Text Text PO*, ^RfNA U GOTovv PLAĆENA. Pojedini broj K 2 — PRAVDA ГЛАЦИЛО ЈУГОСЛABEHCKE МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Izlazi subotom, utorkom 1 četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: za našu državu godišnje K 200.—, na pola godine K 100.—; za inozemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. Čekovni račun pošt štedionice 1119 Sarajevo, subota, 10. septembra 1921. (2. Muharema 1340.) Broj 94 (332) ' Zdravstvu], divna Dalmacijo! Treba biti pjesnik i umjetnik, pa tek onda se latiti pera i progovoriti o dojmovima što ih pruža putova* nje kroz biserszemlju, kao što jc naša divna pokrajina Dalmacija. Ja ne spadaju u odabranike muza i sto* ga ne mogu da govorim ni o veli* čanstvenosti plavog Jadrana, ni o krasotama dalmatinskih draga i za* Ijcva; to prepuštam pozvanima, a ja ću da koju reknem o nečem isto tako divnom i uzvišenom: o pučan* stvu Dalmacije i njegovim krasnim osobinama. Krivo čini onaj, ko Dalmaciju su* đi po njenim malobrojnim sinovi* ma, što svoj svagdanji kruh traže izvan njenih granica. Nju treba su* diti na izvoru: doći u nju pa joj dje* cu gledati u s v o j o j sredini, liše* nu svega, što joj je strano i naka* lemljeno. Tako čineći doći ćete do sasvim drugog suda i shvatanja, jer ćete pored praktičnosti otkriti i druge dobre strane dalmatinskog karaktera, koje su dostojne i div* ljenja i sljedovanja. Kad biste našeg Bošnju doveli na domak dalmatinskih krševa, on bi se smijao tvrdnji, da ta golijet rađa grožđem i maslinom: ta ko bi bio tako lud, da lomi divlji krš i na* nosi zemlju, da može usaditi lozu ili bajam, rogač ili maslinu! Dalma* tincu je pak to sasvim naravna stvar: on cijeni svoju snagu i ener* giju pa stoga je i u stanju, da krš pretvori u vrt i iskoristi blagodat sunca, što tako divno i veselo sja u ovoj zemlji rada i ustrajnosti. Ova bitna razlika vidi se i u svemu dru* gome: u čistoj i urednoj dalmatin* skoj kućici, koju bi naš seljak sma* trao gospodskom; u ukusnoj i čistoj svagdanjoj nošnji, koju bi naš čo* vjek smatrao svečanom i varoškom; u držanju i razgovoru, koji je na višem stupnju od našeg građanskog i t. d. Osobito mi je zapela za oko srdačnost i gostoljubivost, koju su* srećete na svakom koraku, kako kod inteligenta, tako i kod pripro* stog seljanina: svi te susreću kao mila gosta i draga brata, natječući se, ko će ti više ugoditi i što bolje te zadovoljiti. Jstaknuću samo je* dan karakterističan primjer. Pri do* ručku u Trogiru pristupa nam jedan starac iz Kaštela i moli - da više ne jedemo. Jedan ga pita za razja* šnjenje, a on će sasvim prostoduš: no: »Ma znate, i mi smo priredili lijep ručak, pa bismo željeli, da i kod nas mognete štogod založiti. Nemojte se ljutiti: ja ne mislim ni* šta zla«... Kud biste ljepšu sliku gostoprim* stva! Sad koju o političkoj i narodnoj svijesti Dalmatinaca. Približujemo se Šibeniku, prvom mjestu, u koje izlazimo na svom putu u glavni grad kršne Dalmacije. Na obali masa svijeta, koja pozdravlja kapama i rupcima. Zatim gromki poklici t pjesma »Oj Slovcni« ... Hrvatski će sc karakter grada odraziti u pozdravu općinskog predstavnika, šapućemo između se i nagađamo sc, hoće li odzdraviti Srbin ili Slovenac. Jest da! Šibenik pozdravlja naj* prije j u g o s 1 a v c n s k i. a zatim široko slavenski, sveslavenski. Čvor rasječen, pa je i odzdrav lagan, a kad je progovorio jedan češki no* vinar, oduševljenju i poklicima »Na* zdar« ne bijaše ni kraja ni konca. Ovaki pozdravi redali su duž cijele obale: nigdje ni traga kakvoj razlici između srpstva i hrvatstva, svagdje samo široko i duboko, prefinjeno i osjeća no jugoslavenstvo, osto* njeno na istančanost slavenske uza* jamnosti i velikog bratstva, bez us* kih spona plemenske surevnjivosti. Oduševljenoj odi Slavenstvu, što ju je u Splitu izgovorio nestor našeg novinarstva, starina Bijankini, od* vraćeno je na Hvaru još odušcvije^ nijim pozdravom Jugoslavenskoj Misli, koja tamo ne zna za »n e* kakvo srpstvo i nekakvo hr* vatstvo« i koja je došla do tako sil* nog izražaja, da joj sc na Jelsi mo* rao pokloniti čak i jedan Stijepo Kobasica! I on je skinuo kapu pred širokogrudim jugoslavenstvom ovog ubavog hrvatskog gradića, što sc kiti više srpskim nego li hrvatskim zastavama, pa jc izrazio želju, da se za ovim lijepim primjerom proću* ćenog narodnog jedinstva povede i pitoma Šumadija, kiteći sc hrvat* • skom trobojkom! Eto tako je zamamna i privlaČiva snaga i veličina dalmatinskog jugo* slavenstva. Divim Ti se čarna i • čarobna Dalmacijo! Držim, da će sliku ovog visokog i prefinjenog osjećanja Dalmacije vrlo dobro karakterisati i razgovor, što sam ga u Trogiru vodio sa jed* nim starcem seljakom, pa ću da ga ovdje prepričam. Vraćajući sc iz općinske sobe, u kojoj se čuvaju ratne trofeje junačkih TгogU ranki (kaciga i bodež talijanskog vojnika i talijanska zastava, koja se je kratko vrijeme vijala nad našim Trogirom) upitah svog starca*sa* putnika: »Ima Ii u Trogiru Srba ili su stanovnici samo Hrvati?« Srba nema, svi smo Hrvati, t Ama to je isto: svi smo jedno, | svi smo Jugoslaveni. Zadivila me ova bistrina starca* j seljaka, pa htjedoh da dobijem još i jedan originalan odgovor. Stoga od* stranih našeg druga profesora i starcu stavih pitanje: »A smeta li Ti štogod moja kapa?« Šta bi mi smetala? I vi ste iz Bosne naša braća. Vjera svakom svoja. Da me jc takog mati rodila i ja bih bio Turčin. Vi ste dobri, vi ste isto što i mi. Eto tako mi odgovori Mario Ze* lalija, pa je li onda čudo, što sam svoj odzdrav u Trogiru namijenio samo svijesnom težaku Jugosla* venu? Je li čudo, što ga iznosim kao uzoran primjer našim težacima ka* toiičke i pravoslavne vjere, po ko* jem bi se trebali ravnati prema svo* joj braći muslimanima? Jer samo s ovim i ovakim osjećanjima može* mo ići naprijed i očekivati bolju i sretniju budućnost. Samo je isprav* no ovako shvatanje narodnog je* dinstva i samo se ovakom vjerskom trpeljivošću može izgraditi sloga i jedinstvo braće iste krvi i istog ple* mena. Samo tako! Pozdravljam Te, Mario Zelalija!.. Pozdravljam i Tebe, kršna i div* na jugoslavenska Dalmacijo i molim Te samo jedno: nastavi tim putem i pusti iz zagrljaja veći broj svojih umnih sinova, da i u našu sredinu unesu širinu Tvog po* gleda, dubinu Tvog čuvstva i vedri* nu Tvog poleta. Pusti te sokole, jer su nama potrebniji nego Ii Tebi, ko* ja si već svijesna i u kojoj oni ne* maju dovoljno polja za obradu. Pu* sti ih među nas, da krče i udare čvrst temelj narodnoj zgradi; pusti ih i žrtvuj hvali i slavi historije, ako im već ne bude suđeno, da uberu lovorike sadašnjice. Pusti ih i zdravstvu], pitoma i krasna Dalmacijo. Pusti ih!... Sakib Korkut. Sarajevo, 10. srptembra. U svako doba i u svakom društvu pojavljivale su se nezdrave pojave, kojima je vrlo često uzrokom bo’esna ambicija pojedinaca. Ni naša organicija nije pošteđena od tih pojava. Već odmah nakon postavljanja kandidatskih lista za izbore počelo se je to osjećati. Svi oni, koji su imali ambi­ ciju, da budu istaknuti, a nije ih skupština primila, počeli su snovati neke planove i tražiti prvu priliku, kada bi mogli s njima otvoreno istu­ piti. Ta se je prilika pružila ulaskom našeg poslaničkog kluba u vladu. To je povećalo broj ovih nezadovoljnika i time, što klub nije mogao postaviti na više položaje sve one, koji su na to kompetirali. I oni su istupili »viribus unitis«. Pokrenuli su i svoj organ, »Našu Pravdu«, koja je u početku iz­ laska nabavila, da neće cijepati redove organizacije, nego da će lojalnom i Godina III. objektivnom kritikom pratiti rad vod­ stva. lako je već u svom početku ta akcija izgledala vrlo sumnjiva, iako smo znali, šta je uzrok i kakav je cilj njezin, mi joj nismo posvećivali nikakve pažnje. Držali smo, da hoće ljudi da se malo i oni čuju, da se i oni proslave, pa im nismo htjeli kva­ riti veselje. Nu pisanje toga listića u zadnje vrijeme biva sve ciničnije, agre­ sivnije i bezobzirnije, da ne upotrije­ bimo drugi doličniji mu izraz. Sad je čaša strpljenja već prevršena i mi že­ limo, da s tom pojavom ozbiljno га čistimo. j »Naša Pravda« neprestano se nazii va organom J. M. O. i hoće, da je i i drugi tako smatraju. E to nije jednoj stavna stvari Tu treba biti na čistu Svako društvo ima svoju disciplinu, ona vlada i u našim redovima i ona se mora pod svaku cijenu održati. Svako, ko hoće da se smatra članom organizacije, mora se toj disciplini podvrgavati. Da li se je pokretač — ili pokretači — »N. P.« držao te dis­ cipline? Od koga je tražio privolu, da smije pokrenuti organ, koji hoće da se smatra glasilom orgarizaci.e? Nije apsolutno ni od koga. Takove korake poduzimaju samo disidenti jedne pai tije i oni onda sa maticom stranke prekidaju, oni se ne smatraju sastav nim dijelom njezinim. Je li taj običa koji vlada u cijelom svijetu, poznat g Čeliću? Ako je to njemu poznato^ s kakovim pravom i s kakovim obra­ zom poziva u zadnjem broju Ai. P. • svoje pristaše i istomišljenike, »da odmah pristupe ubdržavanju kotarskih skupština i biranju delegata za (našu op. pisca) zemaljsku skupštinu? Ona;, ko je pristaša — ako se već neko dotle može poniziti — ing. Ćelića, ta nije pristaša J. M. O. i takovom, n? ravno, nema mjesta na zemaljskoj skupštini. U oficijelnim činima stranke mogu učestvovati samo članovi stranke, a uslov je, da se neko sma­ tra članom, taj, da se podvrgava dis­ ciplini njenoj. To je bar jasno. Drskost se g. ing. Ćelića vidi i u tom, što on svaki čas, čim mu se z^ to pruži prilika, upravlja nelo pitanja i neke prijetnje vodstvu organizacije i njegovim članovima u vladi. Ne ve­ limo time, da je naše vodstvo nepc vredivo,neprikosnoveno, ali se pitamo: u ime koga on to čini i prema kome to on čim? Pitanja: A gdje su naši ministri, šta rade naši ministri, hoće Ii naši ministri to i to — simptomatični su to više, što se pozitivno zna da je »Naša Pravda« samo filijala »Hrv. Sloge«, što se g. Celić bor: protiv tih istih ministara i protiv tog istog vodstva, što ih u svom »leib! journalu« otvoreno naziva izdajicama ; plaćenicima itd. Ta se drskost još očitije ispoijava i u hvalisanju toga šarlatana. Nije to i smio učiniti u »N. P.«, nego — zar ' „da se vlasi ne dosjete® — u centrali Muslimanslia trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu Središnjica; Sarajevo. — Pupilarno siguran zavod. Dionička glavnica 1o.ooo.ooo kruna. Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Pričuve боо.ооо kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije. — Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ HancElariia: Kralja Petra ulica Z prizemna,lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: ZN �Страна 2 Strana „Hrv. Slozi* veli za odašiljanje komi­ sije u Sandžak: »1 ovo je valjda u Či­ njeno pod pritiskom »Naše Pravde« i izbornika — jer je J. M. O. došla među dvije unakrsne vatre«. Tu su zaista preslabi izrazi drskost, cinizam i si.; tu bi se moralo pose­ gnuti u riječnik našeg običnog čo­ vjeka, da se dolično karakterizira ovo nadimanje žabe, koja se je metamorfozirala u »indžilira«. Da dadne ozbiljniju masku svom krtičjem poslu, te da bolje upali kod neobaviještenog svijeta, lansira vijesti i po drugim hrvatskim novinama, da njegova akcija ide paralelno sa akci­ jom članova tzv. Spahine grupe. U koliko još postoji to diferensiranje u poslan Čkom klubu možemo evo javno j otvoreno reći, da nema ni jednoga člana našeg poslaničkog kluba, koji ima ma išta zajedničkoga s »N. P.« i sam g. Kulenović se je odriče, iako mu je pravila upravo barnumsku reklamu. Svi su.na-'i poslanici svijesni toga, da oni ne smiju ni jedan korak poduzeti, koji bi išao za tim, da Čvrste redove naše organizacije pokoleba. Ovoliko smo imali reći radi ravnanja našim članovima, da ne bi nesjeli intrigama i rovarenju „N. Pravde/ Grčko-turski rat. Vojnička situacija. (Havas). Carigrad, 2. scpt. Započeti bojevi nastavljaju se na obalama rijeke Sokarije i na rijekama Gok*Su i Katrandž: Prema informacijama iz turskoga vrela, dobivši nova pojačanja Grci su na 29. aug. poduzeli glavnu nava* lu u pet pravaca. 1. Na sjeveru i na istoku od Baz* ljika protiv desnog kemalističkog krila; 2. Od Bcjlik Kepri protiv tačke, gdje se sastaju desno krilo i centar kemalista. 3. Iz oblasti Etrek*Veja i Jildiza na tačku, gdje se spajaju centar i lijevo krilo kemalističko, napokon na jugu, na obalama rijeka Gok* Sua i Katrandži protiv lijevog krL la kemalističkog. Prve tri grčke kolone polučile su nekoliko lokalnih uspjeha, ali im ni* jc pošlo za rukom da preinače glav* nu situaciju na kemalističkoj fronti. Međutim onim grčkim kolonama, koje su na jugu operirale, uspjelo je da napreduju kod fnđirli, prodru jevši do Giizeldže Kale s namjerom da suzbiju krajnje lijevo krilo ne* prijateljsko, ali prenijevši sile više na istok, kemalisti su osujetili grčki plan, koji je išao za tim. da ih op= koli, i učvrstili su se na drugoj pra* vilnijoj liniji. Prema priznanju samih Grka, nji* hovi su gubici vrlo znatni. PODLISTAK. Mustafa: iz mojih uspomena. (Nastavak). Treći dan rano izjutra stigosmo Turkestanu i Zakaspijskom Kraju u Samarkand, drugi po veličini grad u Turkestanu. Tu na stanici sazna* dosmo žalosnu vijest, da ćemo mo? rati nekoliko dana čekati, jer nema goriva za lokomotivu. Spominjem uzgred, da su na cijeloj pruzi po lokomotive udešene za loženje naL tom, koja se u izobilju dobiva iz obilnih i jakih vrela u Baku i po ck jelom Kavkazu. Ali sada je Baku odrezan od boljševičkih vladavina, i azribajdžanska vlada malo ili go? tovo nikako ne prodaje boljševici* ;pa naftu. Boljševici veliki proce? pat lokomotiva loženjem naftom nreudesiše u loženje s drvima i ug* Ijenom, ali toga je u Turkestanu veoma malo i zato vlakovi ovako teško i neuredno kreću. Pomirismo se i s ovim, a ja od* mah pođoh u grad, da vidim one znamenite i historičke spomenike, o kojima su mi toliko pripovijedali u Taškentu i toplo mi preporuči* vali. da na svaki način ostanem u Samarkandu i razgledam osobito stari grad i njegovu okolicu. Već sam ulaz u grad odmah od kolodvora očarava svojom Ijepo* Број 332 Broj „ПРАВДА* — „PRAVDA” Pitanje i i i i i . i I , . . I i i ' , i I , ! I i i • i i ; i ’ . ' ! 1 I • I | i ‘ : 1 .) Kanite li izdati stroge naloge na žandarmerjjske stanice, kako se imaju ponašati pri istrazi, a da ne povrijede najprimitivnija građanska prava? 2 .) šta kanite poduzeti proti ovih žandarma, koji su na ovakav način vodili istragu proti Hakija B^oviću i koji su ga mučili. Pošto Skupština ne z^sijeda, molim j ( pismeni odgovor. Primite, gospodine ministre, i ovom prilikom uvjerenje moga odličnog po­ štovanja. : Mostar, 12. augusta 1921. Salih Baljić. i narodni poslanik. na gosp. Ministra Unutrašnjih Dela 29. VII. o. g. c 17 sati сјф sn žandari Pero Ćrnogor c. redov i Sjetan Presen, podnarednk iz Žand^merijske stanice u Blagaju u selo Vranjevićć (1 sata daleko od Blagaja) u kući Bećirage Begovića, posjednika i trgovca, i sina mu Hakije. Neko im je prijavio da Hakija Begov ić imade puš|<y, pa su spomenuti žandari došli i $yc ali Ma­ kiju u lance i odveli u Blagaj. Uz put ga je žandar Pero Crnogorac psovao i prijetio mu riječima: „Vaš i austr. jaram nad nama je 500 godina, ovo je Velika Srbija, mi ćemo cd Vas (misli muslimane) rezati meso ko od krmadi i bacati u đubre.« Lti ga je Crnogorac svezao lancima za krevet, bockao bajunetom po vratu, samo da Čokorilovštlna „Srpske Riječi". iznudi priznanje, da Hakija imade Čokorilo se je povampirio i pojavio oružje. Ovih muka spasio ga je drugi se opet u osobi Stijepe Kobasice, koji žandar, Stefan Presen, koji je navalio pušta u svojoj „S. R.“, da se iznose na Crnogorca i zapretio mu. da ne naigadnije denuncijacije protiv naših smije muč ti uhapšenika. Hakra Begonajboljih ljudi. Tako je i u broju od vič ie tri puta gonjen iz Blagaja u 5. o. mj. donijela dopis iz B Krupe, Vranjeviće uza stranu, Crnogorac ga kojim se nastoji okaljati karakter Muje usput nagonio na draču bosih nogu, hamedbega Ibrahimpašića. pr kazujući gušio za vrat i trgao ovratnik, samo ga kao šuckora. Austrijanca, frankovca da prizna, gdje je sakrio oružje. Žani si, čime već obiluje bogati riječnik dari su prebrali kuću, a da nijesu Čokorilovaca. Povoda tomu, dala je pokazali nikakvo p smeno riješenje intervencija Muhamedbegova kod vlasti, istražne vlasti, natjerali u strah kućnu da se dozvoli, da se skromno, bez čeljad, te nijesu našli n kakvog oružja. ikakova veselja i zabave, održi u Binit: puške tičarice (flobert), koju im haću trka, koja je bila prije već zakaje Hakija odmah uručio, čim su bili zana na 17 augusta, i na koju je bila došli. Nije im bilo to dosta, nego su došla sva sila svijeta iz cijelog bihaću subotu u 13 sati uzeli žandari i kog okružja. Na pritisak mase, koja Bećira Begovića i iz Blagaja poveli u Vranjeviće i to putem naokolo, koji je je bila vrlo mnogo u priredbu potrošila, Muhamedbcg je poduzeo tu indug šest sati mjesto pravim putem. tervenciju, i čim nije trka biladozvokoji traje sat, da vode istragu na licu Ijna, odmah je svojim uplivom uspio, mjesta. Ispitivali su svjedoke, i koji da rasturi svijet, koji je htio pošto su god u prilog Hakije Begovića govopoto držati trku. rili, psovali su ih najpogrdnijim rijeČima. Tako su najprostije psovali i Najprostija je laž, da je 1914. Muvrieđali Aliju Abada, Mejru, ženu Muje hamedbeg huškao svjetinu proiiv Srba, Čoiića. bolesnu u prisutnosti glavara a najbolji je dokaz za to činjenica, da N k le PuljIČa, muktara Ibre Luiića i je u svom govoru, koga je morao Ahmeta Čumurije. pod pritiskom mase i tadašnje drža­ vne vlasti držati, tako zaobišao uopće Da bi žandari prestali mučiti, molili Srbiju i Srbe, da je dobio prijekor od su Bećiraga i Hakija Begović, da im vlasti, što se je »osmanlijski izvukao« dozvole, da kupe pušku, ako im je i nije rekao ono, što se je od njeg baš stalo, da u njih nađu oružja. Kad tražilo. im nikako nije bilo moguće otkriti ma Muhamedbeg nije dao prilog za do­ kakvo oružje, skrenuli su istragu drugim ček srpske vojske zato, što bi se plašio, putem. Ispitivali su naime o uvredi Njegovog Veličanstva Kralja, koju je jer je on sam tražio, da se o njegovu radu povede istraga i ako je Šta kriv, navodno Hakija begović počinio. 1 ta neka se kazni. Istraga je dokazala istraga n je polučila željenoga uspjeha, potpunu ■ njegovu nevinost. On je dao te su žandari Pero Crnogorac i nared­ prilog za to, jer je uvijek želio i ra­ nik Simić bijesni prijetili se Bećiragi i dio na bratstvu i slozi oba plemena i Hakiji Begović, da će oni sve kapita­ sve^ triju vjera. liste uništiti. Iz Vranjevića su pošli u Čovjek se zbilja ne može načuditi, Blagajne su u 2 sata (po ponoći) osta- i vili pred kasarnom Beć ragu i Hakiju | kako se može ovoliko navaljivati na čovjeka, što ie molio vlast, do dozvoli Begovića. Tako su žandari dovršili trku bez ikakva karaktera zabave, svoju istragu. pogotovo kad je sličnu trku priređi­ Stoga sam slobodan zapitati ’Vas. Gospodine Ministre: 1 valo i »Kolo jahača Regenta Aleksan- j tom i krasotom. To je lijepa aleja, gdje u sjeni divljih kestena osjeća« te onu hladnu i lahku prijatnost a svjetlo zelenilo kestenovih listova ugodno djeluje na oči. Išao sam go« tovo cijeli sat između bašča i oma* njih kućica uz cestu, dok napokon ne stupih u novi grad ili kako ovdje govore ruski Samarkand. Tu je od* mah pri ulazu na desnoj strani og* roman i prekrasan park, koji je sa* da nešto zapušten, ali ipak dobro sačuvati. Samarkand je jedan od najsretnijih gradova boljševičke dr žave. Tu su slučajno komesari bili većinom pošteniji i savjesniji Iju* di, te nc dozvolišc ono besmisleno uništavanje svojine pojed и i države. Dok u Taškentu dozvoliše isjeći cijele aleje i parkove, jer u zimi ne bijaše drva, dotle samar; kandski komesari nađoše način, kako će pribaviti drva sovjetskim i organizacijama i stanovništvu. Novi se Samarkand odlikuje lije* i pim širokim i popatošenim ulica* ' ma, širokim trotoarima i čistim ka* i rr.enim, većipom jednospratnim, ku* čama. A sve jc ovo u divnom žele* nilu bašča i voćnjaka. Na glavnom j trgu pred sabornom crkvom ugle* I dah prekrasan spomenik, koji bolj* ј ševici podigoše na uspomenu palim i junacima za slobodu u revoluciji. 1 Spomenik jc i umjetnički veoma li* I jep i dobar, a simboliki pun osje? čaja i ljubavi k slobodi, prosvjeti i Bilješke. pravdi. Na prednjoj su strani zla* tom urezane slijedeće riječi: Vi padoste žrtvom u borbi kobnoj Ljubeći beskonačno svoj narod, Vi dadoste sve, što mogoste dati I život i ljubav i slobodu. Još su u spomeniku urezane dvi* je željezne daske. Na jednoj su pre krasno isklesani inteligent i radnik kako preko nakovnja pružaju ruku vojniku svom bratu i oslobodiocu. Druga daska prikazuje Sarte, kako duboko pod zemljom kopaju nesret* ni i iznemogli, a nad njima iza plani* na uzlazi sunce slobode i pravde, koga prvi traci očaravaju nesretne Sarte i oni kao slijepci podižu svo* je ruke naprama ovom suncu, no* vom svom životu i ljepšoj budućno sti. Na četvrtoj su strani isto tako zlatom urezane u prozi slijedeće poginusmo vjerujući u ideale revo* lucijc i slobode«. Uistinu dostojna uspomena ostaje potomstvu s ovim spomenikom, koji će dugi niz godi* na spominjati sve one junake, koji ne požališe svoje živote, samo da oslobode narod od cara despota. Od ovog spomenika vodi lijepa i čista ulica sve za novi Samarkand, gdje nado vezuje stara aleja, a za nekoliko minuta vide moje oči kroz granje neke crne tamne ruše* vine i mnogo, mnogo zbitih kao u jednu hrjni kuća i kućica, a sve to tek jedva zamjetno proviruje kroz zelenilo drveća. Osjećao sam u du* ši neki osobiti nemir i dobro se sje* , । • ; 1 ј l j dra« neki dan u Sarajevu. I dok po­ tonjoj trki niko ni riječi nije prigovoгјр, bihaćkoj se prigovara. Ovakovlm ispadima samo se |iri razdor i nesloga među narod opi, jeoji ne samo da ne služi narodnom jedln stvu, nego ga sve to više potkopava Nije pamet od prijatelja praviti neprijatelja; pamet je od neprijatelja stvoriti prijatelja ’ Kako Sire laži ? Ko to ne zna. neka prati našu dnevnu Štanjpp. Po znati virtuoz u laganju Stijepo Koba­ sica, kojega smo laži već toliko put« ftktima utvrdili, izmislio je, da je mi­ nistar Spaho pohitao, da prvi primi odštetu za agrar. Mi smo mu ispred dra Spahe ponudili sve ono, što je Spaho dobio i što će dobisi jtr svak zna, da Spaho nema niti je imao ni pedlja zemlje — za fond radikaln* partije, <amo da on dadne za naSu organizaciju 50 D. On je naravno mu­ kom mučio na ovo. Ali to nije ništa smetalo ovdašnju pačavru Šerifovn „Domuzovinu*. da i ona donese tu vijest. A beogradske novine, kako su u svemu površne, tako su prihvatile i ovu laž za istinu i sad pune stupce o tom, kako se je dr. Spaho pobrinuo za se i prvi dobio odštetu za agrar. 1 tako će sad čitav Beograd i Srbija, a i drugi krajevi vjerovati, da su se na­ ši poslanici i ministri borili samo za svoje džepove. Pa će se ipak neko usuditi da us­ tvrdi, da naše novinstvo ne podiže moral u narodu?! Mali raznosači novina. Ođ jedno • ga sarajevskog učitelja, primamo ov? ‘ retke: „Juče sam čuo na ulici među dvjema ženama ovaj razgovor: „Gdje si bila?” B.: „Vodila sam dijete u školu, da ga upišem*. A-: „I moj je Salko išao jednu godinu u školu, pa ga više ne dam. U školu kad ide, ni­ i šta mi ne donosi, a evo ima dva mje­ ; seca kako prodaje novine i bukadar i mi para donosi«. 1 koliko tih malih Sslka, Jova, Iva i Avrama ima u Sarajevu, da prodaju i dnevne novine? Kako je ta „trgovina** i među roditeljima našega siromašnog naroda eto na dobru glasu biće ih još i tako će mnogi dječak zbog te pri­ vremene zarade uopće izgubiti svoju buduću egsistenciju. Ti se raznosači novina i kvare. Obično su to djeca bez dobra kućnog odgoja, pa poslije od njih samo skitalice, dangube, a onda nastaju od njih druga zla. Pa i same novine, daju prilike tim dječacima, da se kvare. Eno ga pro­ daje jednu sarajevsku novinu I glasno kroz čaršiju reklamira: „Pokolj mu slimana u Sandžaku Г Znadu li go­ spoda koji daju povoda ovakim uzvi­ cima, da djeca njima bune duhove Znadu li, da ni najmanje to djeci nije ' , [ : | | ćam, da je to bio onaj osobiti osje* čaj, koji se u čovjeku pobuđuje, kad se približuje k nečemu prašta* rome, historičkomc. Napokon se pojavljuju one originalne sartske kućice i dućančići. Vidim Sarte ka* lajdžije, kovače,, zerzevačije i druge zanatlije. Rade marljivo, spr. tno i brzo, dok je još hladovina. Za njihovjm oniskim dućančićima opazih na desnbi strani u zelenilu visoku okruglu kulu. Zausta ih se i upitah jednoga Sarta. šta je ono tamo? On mi reče, da je to grobnica Tamurlan Hana. Skrenuh iz glavne aleje i krez uske sartske sokačiće dođoh pred grobnifu. pred kojom je velika široka sofa sa nekoliko vrba. Veličajan je pogkd na ovu grobnicu, remek-djelo stare kul­ ture i minulih stoljeća. Nekada je ova dragocjenost bila kao sunce ovdje na zemlji među ovim sartskim potleuŠicama, koje kao iz pieteta sklanjaju svoje glave pred slavnom uspomenom onoga, Što bi povjereno ovoj grobnici, da sačuva potomstvu i svemu čovje­ čanstvu i pripovijeda slavu i dobra djela onih, koji u njoj legoše na vječni ođpočinak. (Nastaviću se). I | i | i | 1 Muslimani i muslimanke grada Sarajeva, sjetite se vašega t,MERHAMETAM. �Број 332 Broj lijepo, da se zaranije uče svakim iza­ zivanjima među masom. Drugi se upravo geozno dere kroz čaršiju n. pr. sa kakvim nemoralnim natpisom neke i neke novine i ozbiIjni se svijet u čudu pita, ima li iko, da ovome stane na kraj. On lijepo stavlja u dužnost direkciji ovdašnje policije, đa se uopće djeci zabrani raznošenje novina, a odraslim da se zabrani svako vikanje i reklamisanje kako je to i u drugim većim gradovima u nas i na strani. ’ I । 1 Zabrana pjevanja i sviranja. Policajna vlast zabranila je radi državne korote do dalje odredbe svako svi­ ranje i pjevanje u baščama, kao i pje­ vanje u lokalima. Оча naredba je ušla već jučer u snagu. i Tuže nam se invalidi fz Banje ! Luke, da su ih kod pregledavanja na I 4. augusta predledali nestručnjaci. Naro­ I čito su loše prošli reumatični invalidi, ! ier im gg. liječnici nisu posvećivali nikakvu pažnju. Ovakvim bolestima potrebno je dulje i temeljito pregleđanje, no bi bilo nužno, da se svi oni, koji pa reumi boluju, podvrgnu ponovnoj pregledbi. Domaće vijesti. Atentat n» ministra dr. Spahu. Kraj ceste između Celja i Ljubljane, I kuda je imao proći dr. Spaho s kra­ I ljevskim namjesnikom za Sloveniju, dr. Hribarem, bili su — prema vije­ stima, što ih iz Ljubljane dobismo danas — komuniste stavili 14 kg. eksp loziva sa paklenim strojem. To je otkrio jedan žandarmerijski narednik i tako .spriječio ovaj atentat. Kako „Jutro" javlja, već je uhvaćen i aten­ tator, koji priznaje djelo. Sreća je bila, te se je dr. Spaho upravo pred pola­ zak odlučio, da putuje željeznicom. Sjednica Min Savjeta. Na juče­ Jučer je dr. Spaho sretno prispio, rašnjoj sjednici Min. Savj. raspravljan nakon dvodnevnog bavljenja u Za­ je zakon o administrativnoj podjeli grebu, u Beograd. zemlje, o državnom savjetu i o cen­ Naši poslanici, koji su članovi po­ tralnoj vladi. Zaključeno je, da sc broj ministara smanji na 12. Ministar­ jedinih sekcija Zakonodavnog odbora, neka se odmah zapute u Beograd, jer stvo nar. zdravlja biće priključeno soc. politici, pošte i brzojavi saobraćaju ili i sekcije rade punom parom. Ministri — rezervni kapetani I. trgovini i t. d. klase, đ. Krsta Miletić, ministar saOdgovor Irske Engleskoj. Irski dr. Henrich Krizman, miniodgovor, koji je 4. sept. bio objav? obraćaja, šuma i ruda i g. dr. Mehmed Ijen, veli, da narod irske ne priznaš star Spaho, ministar za trgovinu i je. nikakvu dobrovoljnu uniju s En? industriju unapređeni su za rezervne gleskom i postavlja se na temeljno kapetane prve klase. Sva trojica su prirodno pravo, da sam za se slo? oni ministri, koji pripadaju vojsci. — budno bira, kako će svoju nacional? Min. nar. zdravlja, dr. Hamdija Karanu sudbinu udesiti. Irci su se u og? mehmedović imenovan je sanitetskim romnoj većini izjavili za samostal? kapetanom l. klase. Politički pregled. nost svoje republike i tu odluku vi? še puta potvrdili. Engleska postupa, kao da je Irska s njom vezana ta? kovom Unijom, koja zabranjuje svako odcjepljenje. Držeći se tako? va nazora, engleska se vlada i par? lamenat služe pravom, da u Irskoj vladaju i daju joj zakone, i to u to? likoj mjeri, da svakog irskog građa? nina, koji odbija od sebe podaničku dužnost, ubijaju ili zatvaraju. U irskom se odgovoru veli dalje, da Irci odbijaju engleske predloge, koji su im 20. jula predani, jer ti predloži ne znače poziv Irskoj, đa pristupi u slobodno izabranu zajed? niču slobodnih naroda britskog car? stva. Britski dominiji ne štite se od engleskog gospodstva ustavom pri? znatim pravom, koji bi im jedna? kost položaja i apsolutnu slobodu naprama engleskoj kontroli davalo, nego hiljadama milja, koje ih od Engleske rastavljaju. Irska ne bi i? mala garancije ni u udaljenosti ni u pravu. Ona bi bila umjetno pođi? jeljena u dvije države, od kojih bi svaka utjecaj druge potkopavala 1 obje bi bile podvrgnute vojničkoj i gospodarskoj kontroli Engleske. Konačno u odgovoru se veli, da Ircima mora biti dopušteno, da gla? vne historičke i geografske činjeni? ce posmatraj s irskog stanovišta. Oni bi bili sporazmni, da neutralni i nezainteresovani suci između Irske i Engleske odluče. Irci će se samo onda oprijeti, ako biše Englezi pri? jetili time, da će svoje stanovište si? lom poduprijeti. Prijetnje sa silom moraju biti isključene, kako bi se omogućilo, da se punomoćnici sa? stanu, koji ne smiju nikakovim us? lovima biti priječeni, nego samo či? njenicama. Opunomoćnici moraju biti voljni, da riješe sporne tačke ne apelom na silu, nego imajući pred očima načela, da mora vladati me? đusobni sporazum. Trci predlažu načelo: Jedna vlada s privolom o? nih, kojima se vlada. To je načelo jedina podloga za vijećanje engles? kih i irskih zastupnika. Na toj je podlozi Irska pripravna, da odmah odredi svoje punomoćnike. pomoć na ri­ jezera, vlade. Patriotska je dužnost svih građana, da upisuju državni zajam! I ( ' | . kuta izostao je od ovog broja radi obilja gradiva. Olakšice za dobivanje avansa, [ Usljed povišenih biliegovnih pristojbi za izdavanje gruntovnih izvadaka nastala je nemogućnost, da se zemljo­ posjednici služe sa zakonu predviđe­ nom mogućnosti dobivanja avansa na račun oštete za kmetovska selišta. Dešava se, da jedan gruntovni izvadak stoji 120—140 K. Najgore je ondje, gdje je više suvlasnika, a puno kmetovskih selišta pa prema tome i izvađaka. Ustanovljeno je da imade slu­ čajeva gdje zemljoposjednik može, da dobije 10.000- 12.000 kruna avansa, a mora da plati 4.000—6.000 kruna. Ovakav postupak nije ništa drugo ne­ go otimačina. Kod i onako malo ošte­ te oduzimati za biljegovne pristojbe ovako velike sume novaca ne može dovesti nikako u sklad sa pravičnošću. Svi poslovi oko likvidacije trebali bi da su prosti od svake pristojbe. Po našem mišljenju nebi ni trebali gruntovni izvadci kod molbi za avans, ne­ go bi bilo dostatno da se molbi priKlopi sumarni iskaz evidencije katas­ tra, a gruntovne oblasti, da potvrde da li ima tereta ili ne i na koje dije­ love i da li su dijelovi vlasnika ili suvlasnika označeni u sumarnom is­ kazu tačno. Ovo bi bio i brži i jefti­ niji postupak, a vlasti bi sa većom lahkoćom i brzinom uredovale. Do sada su zemljoposjednici pljač­ kani i guljeni od nahuškanih masa, a sada ako pri ovome ostane biće pljačkanje od državnih vlasti. S toga je naš poslanik Fehim Kurbegović upravio brzojavni upit na mi­ nistarstvo finansija, da se ovi poslovi oproste od svih pristojbi ili da se procedura na gore spomenuti način olakša. Zemljoposjednicima na znanje. Po? I , ; ; Eksport suvih šljiva, koji je — kako . je općenito poznato — jedan od naj­ važnijih naših izvoznih artikla, nije mogao biti u tolikoj mjeri kultivisan, u koliko se to odnosi na vrst i koli­ činu naših šljiva. Glavna krivnja le­ ■ žaše u tome, što se je moglo oprav­ ! danoj želji sjeverno- i zapadnoevrop­ skih veletrgovaca, i to iz razloga ne­ stašice etivaža tek djelomično udovo­ ljiti, a da bi mogli ovu robu trajne kakvoće, zdravu i u sandučiće zapakovanu svojim maloprodavaocima nuditi na prodaju. Vodeći računa o ovoj nestašici, po- j dig’a je »Bosna«, dioničarsko društvo za iskorišćavanje voća i industriiu konzerva, u Sijekovcu kod Bos. Broda etivažu na osnovi najnovijih mašinerij- j skih i kemičkih otkrića. U ovom podu­ i zeću etivirane suhe šljive ne samo da su savršeno sterilizovane, pa stoga za ljudski užitak po volji za dulje vrijeme konzervisane, nego i prekrivene za oko tako rekuči ugodnim, Ijepim sjajem. I Ovo, kao i oprema ploda u sandu­ cima. koji posao ni najmanje ne upliviše na rezultat prije toga obavljene sterilizacije, odgovaraju osnovn'm za­ i htjevima kupaca u inostranstvu. Velečina etivaže, kao i povoljna si­ tuacija na križoputu normalnih i uskotračnih željeznica, te neposredan polo­ žaj uz Savu omogućuju pokriće svake kvantitativne potrebe suvih Šljiva. Gospodarstvo. Izvještaj o novinarskom kougresu od našeg gl. urednika g. Kor- što su mnogi kot. sudovi zatezali sa izdavanjem gruntovnih izvadaka zemljoposjednicima, koji ih trebaju radi prilaganja molbi za isplatu seli? šta i time im se onemogućavalo da se pripomognu, stoga je nar. posl. Fe? CN. Fr. Pr.) him Kurbegović intervenirao kod pravosudnog odjeljenja zem. vlade. Francesko4urski sporazum. Day? Pravosudno odjeljenje uvaživši Ii Express?u« javljaju iz Carigrada, sve razloge izdalo je dvije hitne da će se uskoro potpisati francusko? naredbe na kot. sudove gdje im se turska konvencija i da se nekoliko j nalaže da u ovim slučajevima izdaju francuskih zarobljenika, koji su os? svaki dan za uredovnih sati gr. iz? lobođeni, spremaju, da se ukrcaju vatke i đa se reŠavaju kao stvari hit? na lađe. ne naravi. Za svako zatezanje ili Mirlditi dobivaju pomoć. Alban­ nekorektnost, usljed učinjenjc pri? ska plemena u Skadarskoj Malesiji tužbe biće dotični organ pozvan na koja su potpuno solidarna sa miridit- najstrožiju odgovornost. skom republikom, pošla su u Miriditima. Sad se vode borbe jeci Rijoli, u okolini skadarskog između ustaša i trupa tiranske Страна 3 Strana „ПРАВДА" - „PRAVDA* ■ । : ; i I * SrfdnjošboIsRe stipendije. Pokrajinska Uprava za Bosnu i Her­ cegovinu podijelila je za školsku go­ dinu 1921.122. ove stipendije đacima | siednjih škola musi, vjere : (7000 4. U Velikoj Realnoj Gimnaziji u Banjoj Luci: Zjajo Rasim 2.000 K. Mehmeda? gić Tajib 2.400 K. Torić Halil 2.400 K, Pezić Hakija 1.200 K, Maglajlić Ekrem 2.400 K, Moralić Hajrudin 1.000 K. Alihodžić Asim 1.000 K, Šatrić Šefik 1.000 K, Baručija Nazif 1.000 K, Skopljak Asim l.OOO K, Zja? jo Ibrahim 2.000 K, Beširević Murat 2.000 K, Babić Ibrahim 2ЈХИ) K, Ba? bič Muhamed 2.400 K, Alagić Said 2.400 K, Beširević Husein 2.400 K, Filipović Ibrahim 2.400 K, Filipović Omer 1.600 K, Filipović Safet 2.000 K, Filipović Husref 1.200 K, Ćevro ' Saćir 2.400 K. 5. U Velikoj Realnoj Gimnaziji u Tuzli: Rustanbegović Mustafa 2.400 K. Mulalić Ibrahim 2.400 K. Bešlagić JŠefik 2.400 K, Berbić Osman 2.400 1. U Velikoj Gimnaziji u Sirajevu : K, Muftić Hazim 2.4СХ) K, Aganović Nurudin 2.400 K, Efendić Hašim DŽonlagić Čamila 2.000 K., Ruždić 2.400 K. Mulabećirović Mehmedali? Muhamed 1.000 K, Bisić Mehmed 1.000 K, Ahić Naših 2.400 K, Kulović i ja 2.000 K, Hađžimehmedovie Izet Mujo 3000 K. Kulović Salko 3.000 K, 2.000 K. Tihić Ahmet 1.60O K, Hif? ziefendić Ćazim 2.000 K. Tirić Dže? HaliloviĆ Hašim 2.000 K, Kadić Muha­ mal 2.400 K, Muratbcgović Husein med 1.000 K. Čengič H’lmo 2 000 K, Čohadžić Hasan 1 000 K, Glibić Hafa 2.400 K, Omersoftić Alija 2.400 K. 1.000 K, Imamovič Nezir 2.400 K, Džinić Muradif 2.400 K, Džamdžić ČohadŽ ć Mesud 2.000 K Sočić Ibra- tRasim 2.00 K, Bajraktarević Meh? med 2.400 K, Šakić Safet 2.400 K. him 3.000 K, Balagija Abduselam Krdžalić Hakija 2.400 K, Obralić 3.000 K, Prohić Husein 1.500 K, KaAbdulganija 1.600 K, Delibegović rahasanović Abida 1.000 K, Čamo RaMujo 2.400 K, Mazalović Ibrahim sim 3.000 K. Idrizbegović Ekrem 3.000 K, Sarajlić Mustafa 3.000 K, Samić 2.000 K, Fejzagić Abduselam 2.400 K, Fafizović Sadik 1.000 K, Sehić lb? Nurko 3.000 K, Hadžialić Safet 2.400 rahim 2.400 K, Čaušević Sadik 2.400 K, Smailbegović Rizah ЗлОО K, Hakruna. sandedić Šefket 1.000 K, Hrelja Mu* hamed 3.000 K, Beganović Almasa 3.000 K, Sultanović Abđul-Aziz 3.000 K, Akšamija Ahmed 3 000 K, Brankoković Ahmed 2.400 K, Ajanović Ragib 2.000 K, Rezaković Mustafa 3.000 K, Mulabdić Nedžib 2.400 K, Limić Teufik 3.000 K, Limić Rešad 2.000 K, Đuvić Ahmed 2.000 K, Tanović Ulfeta 3.000 K, Vukotić Kalima 3.000 K, Kamić Šamija 3.000 K, Behmen Mu­ hamed 3.000 K, Dervišić Smaii 3.000 K, Ekić Sejfulah 2.000 K. 2. U Velikoj Reaki u Sarajevu. Šamić Midhat 1.000 K, Dubravić Hilmija 1.000 K, Čokić Ćamil 3.000 K, ZildŽić Ata 1.000 K, Fazlibegović Asim 3.000 K, Hasandedić Šemsudin 1.000 K, Tihić Salih 2,000 K. a HadŽizukić Hamid 3.000 K. 3. U Velikoj Gimnaziji u Mostaru: Koiarević Ragib 3.000 K, Kolaković Paketni saobraćaj s Mađarskom. Hajrija 1.603 K, Fazlagić Velija 2.000 K, U smislu otpisa ministarstva pošta Hunjić Jusuf 3.000 K, Bostandžić Agan i telegrafa br. 53291 od 31. avg. t. g. 3.000 K, Sarajlić Alija 2.000 K, Kapezapočeo je počam od l. sept. t. g. i tanović Osman 2.400 K, Defterdarević i direktni paketni saobraćj s Mađar? Aziz 3 000 K, Salković Husein 3.000 K. i skom. Alihodžić DŽemal 3.000 K, Kurtović Paketi se primaju do 20 kila, a po Fejzo 3.000 K, Kapidžić Sabit 3.000 K, vrijednosti do 1000 franaka dinara). Bašagić Husnifa 3.000 K. Kosović Der­ viš 3.000 K, Pašič Sulejman 1.000 K. Trebović Šefko 2.000 K, Burina Ragib 2.400 K, Resulbegović Muhamed 3 000 K, Rizvanbegović Omer 3.000 K, Rizvanbegović Cemal 3.000 K, Rizvanbegović Zineta 2Л00 K, NikSić Mustafa 3.000 K, Tanović Tahir 2.000 K, Tanović Mehmed 2 000 K, Tanović Вајго 2.000 K, Zametka Atif 3000 K, Begić Husein 3.00J K, Kapetanović-Gavran Hifzija 3000 K, Kapetanović Džemil 3.000 K, Alagić Hasan 2.000 K, Ibruh Ibrahim 3.000 K, Čampara Omer 3.000 K, Dilberović Asim 1.600 K, Hasanbegović Kasifn 3.000 K, Krvavac Uzeir 2.000 K, Pašić ^afet 3.000 K, Pašić Munib 2.000 K, Pašić Salko 2.000 K, Tanović Edhem 2.000 K, Nametak Abdurahman 1 000 K, Mursel Ekrem 1.000 K, Lakišić Ibrahim 1.600 K. Brkić Zejina 1.200 K. Ćurić Hajrudin 1.000 K, Čišić Hasan 1.600 K. Drljević Mustafa 1.200 K, Deronja Mehmed 1.000 K, Aiikalfić Fazlija. 1.000 K, Balić Šefkija 1.200 K, Selimbegović Šefkija 1.200 K, Hujdur Ćamil 1 000 K, Karamehmedović Sabrija 3000 K. Konjhodžić Šaćir 1.200 K, Mahić Mu­ hamed 3.000 K, Muminagić Hasan 3.000 K, Tančica Ibrahim 3.000 K, Vukovac Hasan 3.000 K, Dizdarević Abdulah 3.000 K, Gujić Mustafa 3.000 K, Hajdarović Abduiah 3.000 K, Mujezinović Hasan 3.00“ K, Sadiković Muharem 3.06 K, Zuhrić Alija 3.000 K, Dizdar Hamid 3.000 K, Golubić Meh­ med 3.000 K, Burina Safet 3.000 K, Pezo Mustafa 3.000 K, Karamehmedović Mustafa 3.000 K, BuzaUko Edhem 3.000 K, Koso Šaar 3 000 K, Dilić Sajto 3.000 K. Kapidžić Hamdija 3.000 K, Tanović i Junuz 3.000 K, Čerkić Mustafa 1.600 K, ; 6. U Velikoj Gimnaziji u Bihaću: Tatarović Omer 2.400 K, Kesero vić Osman 2.400 K, Omanović Esad 2.000 K, Mustedanagić Mahmuđ 2.000 K, Kulenović Kapetanović Hu? sein 2.400 K, Kulenović Smaii 1.600 K, Krupić?Kapetanović Mehmed 1.000 K. Čehajić Enver 2.400 K, Baj? butović Kulenović Ahmed 2.400 K, Bahtijaragić Bahtijaraga 2.400 K, Vajzović Muharem 2.409 K, Zjakić Husein 1.000 K, Hodžić Omer 2.000 K, Mehičić Mehmed 2.400 K. Kule? nović Jakub 2.00(1 K. Kulenović Ha? kija 2.400 K. 7. U Nižoj Gimnaziji u Lijevnu: Jeleč Adem 600 K, Borić Muha? rem 600 K, Lemo Hamid 600 K, Zelj? ković Zejir 1.600 K. Radaslić Mah mud 1.600 K. 8. U Nižoj Gimnaziji u Derventi: Čeliković Sulcjman 2.400 K, Sma? jilbegović Fethulah 2.400 K, Krajiš? nik Alija 1.000 K. Saračević Hasan 2.000 К.^ 9. U Nižoj Gimnaziji u Prijedoru: Pašalić Sefik 2.000 kruna. 10. U Nižoj Gimnaziji u Brčkom: Rustanbegović Osman 2.000 K. 11. U Nižoj Gimnaziji u Gacku: Babović Rešid 1.600 K. �Strana 4 Стпанз ПРДНДА* — Broj 332 Број QRAV'OA* Ministarstvo Finansija Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. 7°lo državni investicioni zajam g. 1921. u iznosu od Din. 500,000.000. POZIV NA UPIS Ministar Finansija Kraljevine Srba, Hrvata I DBr. 7941 uzakonjene članom i Slovenaca, na temelju Uredbe od 27IV1. 1921. | poziva na upis 130 Ustava П državnog investicionog zajma 1921. u nominal. iznosu od Din. 500,000.000. Ovaj je zajam investicioni i upotrebiće se isključivo u svrhu općega dobra kao: opravke, dopravke, i proširenja že­ ljezničkog saobraćaja, "podizanja novih, i dovršenja započetih željezničkih pruga, uređenja i podizanja pristaništa, puteva, drumova i t. d. Nominalni iznos zajma je Din. 500,000.000, izdat al pari, u komadima po Din. 100, 500, 1.000, 5.000 i 10.000, u 50.000 serija po 100 brojeva, a kamate su 7% godišnje, koje se isplaćuju dekurzivno bez ikakovih odbitaka, u polu­ godišnjim kuponima, i to 15. marta i 15. septembra svake godine kod svih javnih blagajnica i ovlašćenih novčanih za­ voda, bez ikakvih odbitaka poreza, biljega i taksa. Prvi kupon dospjeva 15. marta 1922. Za vrijeme od 10 godina ovaj se zajam ne može konvertirati, ni u tom roku kamatna stopa smanjiti. U slučaju da se zajam nakon 10 godina konventira, ima se sopstvenicima obveznica ponuditi isplata u nominalnim iznosu. Zajam je amortizacioni i izdaje se na 50 godina. Amor­ tizacija počinje 4. godine nakon emisije, i vrši se jedanput godišnje kod Generalne Direkcije Državnih Dugova, izvlače­ njem ili otkupom, po uređenom amortizacionom planu, koji je na obveznici utisnut. Zajam je obezbjeđen hipotekom, a potrebna suma za anuitet (kamate i amortizaciju) unosiće se svake godine u budžet, a za pokriće služiće u prvom redu dohodak dotičnog investicionog objekta. Kuponi zastaravaju za 5 godina nakon dospjeća, a iz­ vučene obveznice 30 godina nakon izvlačenja. Zajam će biti kotiran na svim domaćim burzama. Obveznice ovog zajma ravnopravne su sa ostalim držav­ nim obveznicama; uživaju pupilarnu sigurnost, mogu se po­ lagati kao kaucije, upotrijebiti za fondove, zadužbine, depo­ zite, kod svih javnih blagajna i privatnih poduzeća. Obveznice mogu se lombardovati kod Narodne Banke Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i njenih filijala, prema zakonskim propisima. , Obveznice i kuponi ovog zajma oslobodjeni su svakog sadanjeg i budućeg poreza i prireza, kako državnih tako i ostalih (oblasnih, okružnih, sreskih i općinskih) kao i svih taksa i dažbina u Kraljevini. Upis će se vršiti od 1. do 30. septembra 1921. kod svih novčanih zavoda Kraljevine Srba, Hrvata i Slove­ naca, po gore spomenutim uslovima (za svakih 100 Din. obveznice Din. 100’—u gotovom). Za kontrolu upotrebe ovog zajma izabraće se jedan parlamentarni odbor. Po utrošku celoga zajma podneće Ministar Finansija Narodnoj Skupštini Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca iz­ vještaj o cjelokupnoj upotrebi njegovoj Beograd, meseca jula 1921. Ministar Finansija Agrarna Direkcija za Bos, i Herc. Dr. Košta Kumanudi v. r. MUSLIMANI, OSNIVAJTE ZEMLJORADNIČKE ZADRUGE, Broj: 23680 921. jer je jedini spas našeg težaka u zas Sarajevo, dne 31. aug. 1921. drugama, jer će zadruge provesti D 3 CD B CD B CD ■ CD П CD 0 CD 8 CD ■ CD ■ CD Suvisnost Л intErvencije pri kulturni i poljoprivredni preporod našeg sela, jer bez bogatog i kuL UkvldacHI JnnETovshih odnosa. turnog sela nema ni bogate ni kub I i sva gamad mora poginuti, ako upotri- ! turne varoši, a ni države. Sve upute i najizdašnije potpore daje besplab I jebite moja najbolja iskušana i posvuda Premda je Oglasom 23747 od 16. no: »Središnji savez jugo« ov. mj. potanko objavljeno, kojim na­ I hvaljena sredstva kao: protiv poljskih slavenskih seljačkih z a« i kućnih miševa K 12' — , za štakore K činom se mogu da postignu avansi druga u osnutku u Šarajes na naknade, ipak se dnevr.o dešava 16*—, za žohare ruse i Švabe K 20*—. v u«. Oglašujte u „Pravdi" Miševi, štakori, stjenice i žohari Oglas. slučaj, da se za pojedine stranke preduzimaju različite intervencije u pravcu, da se preko reda udovolji pojedinim molbama. Pošto je svako uvaženje koje molbe izvan reda, kojim je stigla, posve ne­ moguće i isključeno, a povrh toga otpočeti će i opća likvidacija u zemlji odmah, čim stigne zatraženi kredit za provođenje likvidacije, upozoravaju se stranke ponovno, da se kane svake intervencije, koja je prema izloženome samo suvišna i bezuspje na. Agrarni Direktor: (3—3) I — Osobito jaka tinktura za stjenice K 15 —. Za moljce po K 10 i 20, prašak i za buhe po K 10*— i K 20'—, prašak ' za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, i mast za uši na glavi K 5’—i 12'—.Mast I I za uši na blagu K 5*— i 12'—. Prašak proti mrava K 10'— i 20*—. Razašilje pouzećem Zavod za eks■ port M. J U n k e r, Z a g r e b br. 16. i I Petrinjska ul. br. 3. 131. i Feifalik. MF’ Preprodavaocima popusti _ / 0GLASIVANJE « u novinama obavlja po­ uzdano staro uvedeni BLOCKNER-OV zavod za oglašivanje Zagreb, Jurjevska ui. 31. :; Telefon 21—65. :: Generalno oglasno zastupstvo za preko 10 tu- i inozemnih listova Hrvatska Poljodjelska Banka DIONIČARSKO DRUŠTVO, PODRUŽNICA U SARAJEVU. Dionička glavnica K 2o.ooo.ooo.Pričuva K 15,050.000.—. Ulošci preko 29.000.000.—. Centrala: Zagreb. Podružnice: Rijeka i Sarajevo. Ispostave: Bribir-Vinodol, Čabar, Hreljin. Prima »loSke na knjižice i na tekući raćnn te ih ukamaćuje uz najpovoljnije uvjete. Bavi se ■vim poslovima, koji zasijecaju u bankovna struku. Kupuje dobra u svrha parcelacije, a pre­ uzima i komisionalno prodavanje takovih bilo u djelovima. „Odjel robe" prodaje sve gospo­ darske strojeve i potrebčtine. ICDSCDBCDBCDBCDIICDOCDHCDBCDB Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. — Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina. Potpuno uplaćena dionička glavnica K 20,000.000' . Ulošci preko K 25,000 000—. Pričuve preko K4,000.000. - Pupilarno siguran. - Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. 104 Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija D. i A. Kajem. Sarajevo, � https://kolekcije.nub.ba/files/original/3d48c919fb00ffb50c68da31e4c9591a.pdf c43de59a3e29b4cfa76da10ebe79c805 PDF Text Text PO* A1UNA U GOTOVU PL ATENA. Pojedini broj Ц, 2 — Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Ureduje redakcioni odbor. Pretplata: za našu državu godišnje K 200.—, na pola godine K 100.—; za inozemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 95 (333) Čekovni račun post štedionice ll 1Q Sarajevo, utorak, 13. septembra 1921. (5. Muharema 1340.) Novinarski kongres u Splitu. ib Prvi kongres JugosL Novinar­ skog Udruženja, što je prošle hefte držan u gostoljubivom glavnom gradu Dalmacije, ima osobito značenje. On nije bio samo manifestacija staleške svijesti naših novinara, nego je - za­ slugom svijesnih Dalmatinaca — do­ bio karakter sjajne manifestacije na­ rodnog jedinstva i slavenske uzajam­ nosti. Rodoljubivost i patriotski žar, kojim su kipili gradovi i ubave palan­ ke kršne Dalmacije, u čijem krilu naiđosmo na tako topao i bratski pri­ jem, otvoriše nam nove vidike i jake podstreke u radu za veliku i, u Dal­ maciji tako razvijenu, svijest o jedin­ stvu naroda. Pohod u ovu rodoljubivu pokrajinu značiće dakle i jedan velik korak u razvoju naše štampe, jer će samo kamena srca ostati besćutna na onaj spontani ižljev jugoslavenskog žara; koji tako divno grije rodoljubiva srca kako dalmatieskog građanina ta­ ko isto i njenog mukotrpnog seljaka. Učinili bismo jedno veliko svetogrđe, kad bismo na rad kongresa prešli pri­ je nego li opišemo veličanstveni do­ ček, što ga je Dalmacija priredila svo­ jim gostima iz široke Jugoslavije No isto tako osjećamo i svu težinu ovog zadatka, jer ne znamo ni kako da to prikažemo, ni odakle da počnemo. Da govorimo o Splitu i njegovim mani­ festacijama, učinićemo krivo Hvaru, Jelsi, Trogiru i ostalim mjestima, koja nam s istim žarom otvoriše dragocje­ nu riznicu svog plemenitog gostoprim­ stva i bratske ljubavi. Da opisujemo krasote prošlosti, učinićemo krivo div­ noj sadašnjosti; da uđemo u detalje nagrdićemo skladnu cjelinu, koja nam je svima dočarala bajne slike iz hi­ ljadu i jedne noći. Biće dakle najpri­ kladnije, da se divimo svemu i nije­ mim poklonom odamo počast svi­ ma, koji nam pružiše ovaj divni uži­ tak bratskog zagrljaja i prirediše baj­ no snatrenje, koje nam je dočaralo svu zamamnost i veličinu naše velike i krasne Domovine. Čast ti, Dalmacijo; duboki vam naklon braćo Dalmatinci! Sam kongres tekao je vrlo glatko i dosta stvarno. Izuzam malo burnije rasprave o rezolucijama glede slobode štampe, nije bilo skoro nikakvih upa­ dica. Prva je sjednica bila manifestaciona. U ime priređivačkog odbora po­ zdravio je goste kolega K i s i ć toplom besjedom, u kojoj je naglasio važnost saveza sa braćom Česima, koji treba da se kod nas osjećaju kao u svom domu. Ostalu braću pozpravlja kao Jugoslavene, koji su Dalmaciji jednako mili i koja ih srdačno pozdravlja i ra­ di toga, što će im se ovom zgodom pružiti prilika, da upoznaju „ovo naše more i primorje, na kojem je buduć­ nost naše države«, U daljnjem izvađanju podvukao je vrlo snažno eko­ nomsku važnost Dalmacije i završio i ' pozdravom predstavniku pokrajinske uprave i delegatima općina. Predsjednik Udruženja N i kolaj ević sjetio se je toplim riječima Kralja ; Oslobodioca (Slava mu I) istaknuvši I da su jugoslavenski novinari — do­ šavši u Sphl osjetili, đa ovamo tre- ‘ ba da dođu svi oni, koji se kolebaju i ne vjeruju u pobjedu našeg rasnog ideala, jer će ovdje ojačati svoju volju i postići vjeru u nasu konačnu po­ bjedu. Svršio je predlogom, da pred­ sjedateljem prve sjednice bude don Jure Bijankini. (Burno odobravanje.) Zatim su govorili: predstavnik pokra­ jinske uprave g. Dr. K a t a 1 i n i ć, na­ glasivši veliku ulogu štampe; predstav­ nik gradske općine g. prof. Barač, izjavivši veselje Splita radi ove počasti i naglasivši, da je ovaj najhrvatskiji grad davno prebrodio krizu o pitanju । srpstva, hrvatstva i slovenstva. Njego­ ve riječi „Split, koji je najhrvatskiji grad, osjeća jednako srpski kao Beo­ grad i jednako slovenski kao Ljublja- ■ na“ izazvale su buru oduševljenja i ; pljeskanja. Završio je apelom, da bi । naša štampa pridonijela izravnanju opreka u narodu i odgajala ga u spa- i janju svih dobrih narodnih osebina 4 kao izrazu otmjenosti i viteštva, kojim smo se oduvijek odlikovali. (Buran aplauz) Zatim je uzeo riječ predsjed­ nik sindikata čehoslovačke štampe g. Dr. Svatek, da se vrlo dirljivim slo­ vom sjeti pok. kralja Petra i pozdravi Njegova dostojnog nasljednika, a onda se je zahvalio na pozdravima i pro­ govorio o zajednici interesa našeg i čehoslovačkog naroda, zagovarajući konvenciju naših pera, kao što su na­ še države sklopile konvenciju mačeva. Iza njeg je govorio g. Bijankini nahvalivši na izboru, hvaleći pomoć Čeha i izrazivši želju, da dočeka u Splitu i kongres svih slavenskih no­ vinara. Ruski publicista K limenko zahvaljuje na manifestaciji za njegovu domaju i želi, da velika ideja slaven­ ske solidarnosti što skorije urodi že­ ljenim plodom. Posljednji je govorio slovački novinar g. Pavlou diveći se Dalmaciji i zahvaljujući joj na brat­ skoj susretljivosti. Na drugoj sjednici (od poneJeljka) ustanovljeno je, da je na kongresu prisutno 66 novinara sa 167 glasova i to od sekcije Zagreb 61. Ljubljana 49, Subotica 27, Beograd 22, i Sara­ jevo 8. Usvaia se predlog g. Vinavera, da se rezolucijom izrazi dubo­ ka bol radi katastrofe, koja je uslijed gladi zadesila ruski narod i pozovu svi novinari, da što izdašnije podupru akciju za sakupljanje priloga za glad­ nu bratsku Rusiju. Zatim je tajnik Radosavljević čitao svoj izvještaj, o kojem se je razvila dalja rasprava, pa pošto je označen krnjim i nepot­ punim, zaključeno je, da se ustupi po- ebnoj komisiji. Iza toga je na predsog predsjednika usvojen ovaj pozdrav Iralju : »U tuzi cijeloga naroda za vlakaocem, koji je uvijek osjećao težnje dstorije, učestvuju punim srcem i puinim uvjerenjem jugoslavenski novinari Monarh, koji je tako sjajno pokazao, da se može biti i državnik i skrupu­ lozni poštovalac građanskih sloboda, ostaće uvijek znamenit, i mi, jugosla­ venski novinari, molimo Vaše Veli­ čanstvo, da primi naše najdublje saučešće i našu nepokolebljivu odanost kao i našu tvrdu želju, da Vaše Veli­ čanstvo što prije ozdravi i da sin Pe­ tra Osloboditelja ide i nadalje stopa parna svoga Oca“. U nastavku sjndnice po podne podnešen je izvještaj komisiji o radu taj­ ništva te izvještaji pojedinih sekcija. Razvila se opširna rasprava i na kon­ cu velikom većinom prihvaćena Korkut-Kovačevićeva rezolucija, kojom se bivši sekretar Udruženja g. P i j a d e stavlja pred časni sud beogradske sek­ cije radi toga, što je iskrivljeno Štam­ pao društvena pravila i u prvom broju »Novinara« iznio još i drugih netačnosti. Iza tog je blagajnik podnio svoj izvještaj, koji je primljen na znanje. Čeh Vavžinek govorio je o važno­ sti novinarskih kongresa i isporučio pozdrav Praga, a onda su izabrane razne sekcije i sjednicu odložena! U posljednjoj sjednici od srijede sa­ slušan je referat kolege Ekara o ko­ lektivnom ugovoru između novinara i vlasnika listova i nakon manje dis­ kusije u cijelosti prihvaćen njegov nacrt ugovora. Izrečena mu je i zapis­ nička hvala. O penzionom fondu re­ ferirao je kolega K o v a č i ć, te je pri­ hvaćen njegov predlog, po kojem centralna uprava ima dužnost, da po­ radi o tom. kako bi se ovo pitanje uredilo uz sudjelovanje države isto kao u Čehoslovačkoj. Isto je tako prihvaćen Kcvačićev predlog, da glede bolesničkog fonda svaka sekcija stupi u vezu sa Okružnim Blagajnama. Usvojen je i njegov predlog. da se izrada nacrta novih pravila prepusti novoj centralnoj upravi. Zatim sr pre­ šlo na izbor nove uprave, pa je usvo­ jen predlog kol. Bo^nemise, da do izmjene statuta ostane stara uprava. Upražnjena dva mjesta popunjena su Hafnerom i Jelencom, sekretarom je izabran g Momir Nikolić, a ostavka S. Korkuta nije primljena na znanje. Usvojen je predlog kol. Šafrane ka o povišenju članarine, zaključeno da se prečisti afera kolege Komađinića sa predsjednikom nar. skupštine gosp. drom Ribarom i donešena odluka, ko u buduće može doći na kongres. Dalje je usvojena rezolucija Kobasica-Vildera, kojom se od vlade traži što brže donešenje zakona o zaštiti autorskog prava. Najinteresantniju ie sliku pružio kongres prilikom rasprave o vladinom gušenju štampe. Posebni odbor pred­ i ■ i ' i i I j ; i I I ' I i ! I I i • i . Godina Ili. ložio je dvije rezolucije: jednom se zahvaljuje nar. poslanicima novinarima, koji su zagovarali stajalište Novinar­ ske Konstituante, a kude ол>, koji su bili mlaki u tom pitanju, a drugom se osuđuje drakonsko plijenjenje novina. Proti prvoj rezoluciji ustali su oštro gg. Kobasica i Vilder i izazvali oštre prijekore, naročito od Slovenca Smodeja, koji je inače vrlo hladan i objektivan. Pored sve uzrujanosti ipak je odbor pristao, da povuče prvu rezoluciju, pa je tako jednoglasno prihvaćena samo druga rezolucija, koja glasi: »Jugoslavenski novinari sa svojeprve redovne skupštine u Splitu г. ajo d r j e š i t i j e protestu je protiv gušenja slobodeštampei traže.. da se dio Ustava, koji govori o štampi. najtačnije održava; da se smjesta obustavi svako nejednako cenzurisanje, gaženje, proganjanje, plijenjenje i zabrana izlaženja slobodne štampe sa strane administrativnih i političkih vlasti protiv izričitih ustanova Ustava. Ujedno traže, da se smjesta ukine va­ ljanost austrijskih i madžarskih reak­ cionarnih zakona o štampi, koji danas služe kao sredstvo za njeno gušenje, nejednako plijenjenje, zabranji'anje i proganjanje. Traže, da se što prije donese jedan moderan zajednički zakon o štampi, po kojem će biti mierodavan Forum u kvalifikovanju pi­ sanja štampe jedino i isključivo samo slobodni i nezavisni sud, a ni u ko­ jem slučaju administrativna ili poli­ tička vlast. Do donošenja pak toga zakona traže, da Narodna Skupština,, uz potrebne izmjene u liberalnom duhu., smjesta protegne srbijanski zakon o štampi, u formi jednog pravilnika, na cijelu državu kao mjerilo jedinstvenog postupk u cijeloj zemlji«. S ovim u savezu prihvaćena su na predlog Kovačevića i ova dva zaključka. 1. Pošto je Ustavom predviđeno donašanie novog zakona o štampi, za­ ključuje glavna skupština J N. U., da se pozove vlada, da kod sastavljanja osnove ovakovog zakona sazove an­ ketu novinara i uzme u obzir njihoveželje i predloge. 2. Glavna skupština J. N. U. zaklju' Čuje: 1. da se pozovu svi časni su­ dovi sekcija, da najenergičnije postu­ paju protiv onih novinara, koji zlo upotrebljuju javnu riječ i u težim slu­ čajevima da ih se isključi iz udruženja . — 2. da isto tako istupe protiv onih novinara i listova, koji vrijeđaju autor­ sko pravo i bez navoda izvora preštampavaju članke i posebne infor­ macije drugih listova. Konačno je pretresen predlogo bes­ platnim želj. kartama i zaključeno, da se stupi u dodir sa Udruženjem Čehosl. Novinara radi sklapanja konvencije između njihovog i našeg udruženja. Time je kongres završen uz toplu zai hvalu gradu Splitu i Dalmaciji. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu I Središnjica: Sarajevo. — Pupilarno siguran zavod. Dionička glavnica 1o,ooo.ooo kruna. — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Pričuve 600.000 kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune, i ukamaćuje ih najpovoljnije. — Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite- — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice, ф Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ Kancelari ja: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: Z1V �Страна 2 Strana jeta. koje sa zebnjom u srcu očekuju gladnu zimu i proljeće, uposli« Opasnost od nezaposlenosti. Ogromni potrošci svih fabrikata i pomanjkanje radnih sila za vrijeme velikog svjetskog rata stvorili su da­ našnju. bajoslovnu skupoću svih potrebština za život. A ta ista skupoća nagnala je veliku množinu potrošača, da svoje potrebe smanji na minimum, a nekojih da se opet posve odreče i proglasi ih luksuzom, koji sebi mogu priuštiti samo ratni i drugi bogataši. Smanjivanje potreba, a prema tome i potrošnje, imalo je kao nužnu poslje­ dicu redukciju u proizvađanju, jer je opće poznato, da kapitalisti, odnosno ■abrikanti produciraju samo dotle i u tolikoj mierh dok im se to obilno isplaćuje. Čim to prestane, om ili obu­ stavljaju ili smanjuju proizvodnju. Naravna pošljedica toga jest otpuštanje radnika, koji su upućeni jedino na to vrelo prihoda. Uposlenost u tim podu­ zećima bila je vrelo njihove egzistencije; obustavom rada presahlo je to vrelo, odakle radnici dobivaju sredstva za uzdržavanje sebe i svoje familije, ■ostaju bez mogućnosti za uposlenost, pa po tom i za zaradu i padaju u groznu materijalnu bijedu. Svakim danom možemo Čitati, kako pojedine fabrike u Americi, Engleskoj u drugim industrijskim državama obustavljaju ili smanjuju rad i otpuštaju radnike. Na taj su način ostale stotine hiljada pa i miiioni neuposlenog radništva. Da se ti brojevi srnanje poduzimaju pojedine države razli­ čite mjere: zabranjuju pridclazak radnog svijeta iz drugih zemalja, naređuje prisilno održavanje rada u tvornicama, daju im potpore iz državnih sredstrva rtd. Val ovoga svjetskoga zla zahvatio je i našu zemlju 1 ako smo mi poglavito ratarska zemlja, ipak se je i kod nas bila počela razvijati industrija i znatan dio naroda nalazio je zaradu u industr jskim poduzećima. S jedne strane općenita kriza u industriji, o kojoj smo u početku govorili, a s druge nehaj i nesposobnost naše vlade učinili su, da je i u ovoj kod nas mladcu grani privrede nastao potpuni ili djelomični zastoj, te su tako i mase našeg radničkog svijeta# ili ostale nezaposlene ili su pak u strahu, da to budu. K tomu je pridošla i okolnost, da je sila jedna ruskih izbjeglica došla u našu zemlju i zaposjela sva mjesta, gdje su mogli naši radnici da se za­ posle. U zadaje vrijeme su počeli stizati izbjeglice i iz Baranje, pa se i oni namještaju u različita poduzeća. Sva opasnost ovoga zla još se ne ispoljava u cijeloj svojoj jakosti poradi toga, jer znatan dio radništva može naći zaradu u poljoprivredi dok traje ljeto i jesen. Ali kako će to trajati još vrlo kratko vrijeme, jer se sve [ ) i • . ■ i . i : ! . j i ; | i 1 ' < | i ■ ' | i ' I ' ' 1 ' I . ' • PODLISTAK. Mustafa: Iz mojih uspomena. (Nastavak). Uistinu s dubokim poštovanjem u mi­ slima stupih pred ulaz u avliju. To su lijepo i ukusno podignuta kamena vrata u obliku rimskih triumfainih vrata. Nad njima je preko cijele ši­ rine velika mramorna, bijela kao snijeg, ploča, na kojoj su izrezana arap­ ska slova s takom tačnošću, umjet­ ničkom vještinom i lijepim ukusom, da se svatko mora začuditi i upitati sama sebe zar su ljudi mogli ovako šta učiniti s onim primitivnim halatom i pred toliko stotina godinu? A još više porožava ona divna pozlata, koja eto na kiši, vjetru i suncu izdrža stotine godine i danas izgleda, kao da je prije dva tri dana postavljena. Slova upravo gore na suncu, a oko daske je i po cijelim vratima lijepa i isto tako stara mozaika, složena u čarob­ nim figurama i uresima istočne fan­ tazije i ukusa. Mozaika je u pet boja, koje su tako lijepo, ukusno i umjet­ nički složene, da upravo miluju oko. Prevladavaju tamno-modra, plava, žuta i bijela boja, dok je crvena rjeđa. A ova je mozaika navučena na nevje­ rojatno tvrdoj cigli, koja je rezana u kvadratnim ili deltoidskim formama. S vrata je lijep pogled na avliju pred samim ulazom u grobnicu Avlija je Број 338 Broj ЛРАВДЛ* — „PRAVDA** I . * ' | i ■ više približuje zima, kada prestaju sve radnje na polju, to se strah od ove opasnosti sve više osjeća, a po­ treba, da se predusretne tome zlu, sve to imperativnije nameće se. Izgleda, da naša vlada rije svjesna, odnosno nije još uočila cijelu opasnost toga zla. pa za to ne poduzima još ništa. kako bi se predu svelo tomu. Čini se, da vlada drži, da je ona ispunila svoju dužnost i otklonula svu opas­ nost po zemlju te jednom za uvijek riješila radničko pitanje time, što je izdala zakon za zaštitu države. On će biti hamajlija od sviju opasnosti. Nu ako ona tako rezonu je, onda se ljuto vara Time su doduše posliedice ko* munističkog rada sad za sad uklonje­ ne. ali uzroci, radi kojih je komuni­ zam mogao u našoj zemlji uhvatiti korijen i razviti se, tirhe se ne ukla­ njaju. Treba uvijek imati na umu činje­ nicu, da su pristaše komunizma po­ najviše rekrutovani iz radničkih slo­ jeva. A ii slojevi nisu mogli teoretskim putem, dakle iz osvjedočenja dospjeti u komunističke redove. Njihovo ne­ zadovoljstvo s materijalnim položajem, u koji su radi ratnih posljedica do­ spjeli, izrabili su teorijom komunizma fanatizirani agitatori, spekul nti i ra­ zličiti drugi razvratni elementi i us­ pjelo im je utuvili tom svijetu u gla­ vu, da je komunizam upravo onaj Eldorado, u kome teče med i mlijeko i u kojem će oni moći sretno živjeti bez velikih napora, koje sadašnji nji­ hov život i društveno ustrojstvo za­ htijevaju. Oni su uspjeli uvjeriti rad­ nički svijet, da su svi ostali građan­ ski staleži neprijatelji radništva i da su oni krivi njegovoj bijedi. Ovdje treba vlast zagrabiti i sa« vjesno početi da liječi. Ne samo da ne smije davati povoda povećanju i proširenju nezadovoljstva nego tres ha u granicama mogućnosti nasto# jati da ukloni i uzroke dosadašnjeg nezadovoljstva. Ako pogledamo ono, što je dosad ućinjemo, vidjećemo, da je nedo« statno, površno i besavjesno uči« njeno. Tako zvana nacionalizacija industrijskih i trgovačkih poduzeća izazvala je toliko trzavica, da su mnoga poduzeća došla na rub pro« pasti. V drugim jc opet radi nesu gurnosti, što će s njima biti, morao da nastane zastoj. Treća radi ne« dovoljne zaštite sa strane države moraju obustaviti proizvodnju, jer ne mogu da izdrže konkurenciju sličnih poduzeća u inostranstvu. () ovome bi svemu morali mje? rodavni faktori da povedu ozbiljnu brigu, te da hitnim mjerama orno« gućc, kako bi se mase radnog svi« isto rako ukusno uređena, a na sre­ dini je šadrvan od bijelog čistog ka­ mena živca. Oko avlije je zid nešto porušen i poharan vremenom i nepo­ godama. Kad stupih u avliju izađe mi u su­ sret sartski »muha« (boda), čuvarove grobnice, istočnim me dostojanstvom pozdravi i odmah mi poče tumačiti historijat ove grobnice i upozoravati me na razne natpise i pojedine dije­ love na vanjskoj strani grobnice. Na dasci je nad avlinskim vratima ispi­ sana mala posveta i opomena potom­ stvu, da ovu grobnicu dade postaviti još za svog života veliki i Bogom milovani zaštitnik i čuvar muslimana Tamurlan Han, koji je bio otac i majka sirotinji i uvrijeđenim. Nijjer čini Гаmurlan Han, da se u ovoj grobnici sahrane njegovi najbliži potomci i rod­ bina muškog koljena, a također i nje­ gov vjeroučitelj i neki ministri’ Л završuje ovaj lijepi i puni plemenitosti natpis riječima Neka Allah blagoslovi ovo mjesto, rahmetJijama bude pra­ vedan i milostiv sudi ja na kijamet danu, a potomstvo čuva od zla i rđavih djela. Sama je grobnica u promjeru po prilici 25 30 metara, a nad njom se uzdiže visoka okrugla kula, koja .se završuje ogromnom kubbom. Sve je ovo sagrađeno od crvene cigle. Cijela je kula ukrašena mozaikom Po istočnoj Perziji. Sjutra dan u ranu zoru krenusmo u pratnji trojice pograničnih окопје- lc i osigurale zaradu, uzdržavanje. potrebnu za Merhum Smailbeg Bukvica. 1872. 1921. Oproštaj. Dragi kolega! Nijesi bio heroj sa bojnog polja, da Ti pišem hvalospjev sa te strane, ali si bio heroj u svojoj službi i u radu za narodno dobro i napredak svoje domovino, pa Ti po­ svećujem ovo nekoliko mršavih re­ daka kao oproštajne slovo. Još od lani si osjećao slabost u svom zdrav­ lju. pa ipak tada nijesi tražio dopu­ sta za odmor, nego si. i uza sve svoje oslabljenje, neprekidno radio i radio, dok nijesi već do kraja oslabio i po nesreći prije 40 dana, dobivši upalu porebrice i pluća, podlegao toj bolje­ tici, i sa svojom smrću ožalostio nas. svoje kolege, a ucvilio svoje stare i dobre roditelje i* vrijednu braću, sve svoje znance i prijatelje! Svi Te žalimo i oplakujemo, jer si bio vrijedan, valjan, dobrodušan, dru­ štven i prema svakom dobar i prija­ zan, a narodnoj stvari dušom i tije­ lom odan; u svojoj službi revan i preko mjere marljiv, obziran i dosto­ janstven; dosljedan, pronicav i opre­ zan u svemu, i sav od dobrote i ple­ menitosti. Neka Svemogući Bog podijeli Tvo­ joj dobroj duši rajsko naselje, a Tvo­ jim roditeljima i braći, te svima pri­ jateljima i dostarima utjehu u uspo­ meni na Tebe’ Počivaj u miru! « Rodio se je u g. 1872. u Rogatici od plemenitih roditelja i u uglednoj porodici Bukvica, starih spahija i ko ijenovića od oca. ucviljenog H. Ahmedbega Bukvice, bivšeg gradskog načelnika, a dobra mu majka potieče od glasovite porodice Škalja. Prvi odgoj i osnovnu školu svr« šio jc u Rogatici, svom rodnom mjestu, god. 1888. Zatim je nastavio nauke u Sarajevu, te jc 5 6 godina pohađao atmejelansku. Drveni ju i kuršumliju medresu, gdje se jc izo« hrazio u arapskom i turskom jezi« ku i svršio početne ilmijjenske na« ukc, te postigao lijepu sposobnost u islamskim vjerskim znanostima, pri čemu jc pokazao svoj talenat i u svom marljivom učenju uvijek je bio u prvima među drugovima, tc ovako dobro spremljen za višu na« obrazbu prešao je u g. 1890. na na« ukc u šer. sudačku školu, gdje je jednako marljivo učio i g. 1894. sa odličnim uspjehom ovaj zavod’svr# šio, tc se posvetio šeriat$ko«sudač« koj službi pri koncu iste godine i bio imenovan šer vježbenikom kod šer. suda u Sarajevu i u ovom 1 ' i ; i ; i i : ( : i I nih žandara put mjesta, u kome se nalaze štab i zapovjednik ovog po­ graničnog rajona. Put nas vodaše cijelo prije podne uvaiom medu gorskim lancima Tu proticaše čisti gorski potok i mi ga nekoliko puta prelažasino. Naši su pratioci Turkmeni u engleskoj službi. Izvrsno su obučeni, jašu na dobrim i jakim konjima, a naoružani su modernim revolverima i izvr­ snim engleskim puškama, u koje se odjednoČ meće magazin sa deset patrona. Kad su Englezi odmah po prevratu u Rusiji okupirah cijelu istočnu Perziju, ovi su sinovi pograničnih gora i planina dobrovoljno stupili u englesku vojnu službu i iz njih je bila formirana pogranična žandarmerijska konjica. Oni stupiše u ovu službu, jer h Englezi izvrsno plaćaju i u svemu ih dobro potpomažu, a s druge ih strane šiljaše na ovaj posao siro­ maštvo i oskudica. Ovdje uz granicu nema ni plodnih polja, niti lijepih pašnjaka. Brda su gola i krševita i nijesu u stanju da dadu stanovnicima sredstva za opstanak. Ja r moj suputnik Grk jašemo na erarnim mazgarna, a Turkmeni su s nama veoma Ijubeznj i pr jazni. U jed­ nom gorskom klani u opazismo s obje strane puta dva-tri stabla, na čijim grančicama bijaše navezano sva sila raznobojnih krpica. 'I u odmah iza sta­ bala vidjesmo oko desetak kabura, a na jednom bijahu i bašluch Po ovom kaburu bijaše namećano mnogo ro­ gova od divljih ovnova. Rogovi su I svojstvu ostao godinu i II mjeseci. I te položivši s vrlo dobrim uspje hom šer. sudački ispit, bio je ime 1 no van g. 1896. šer. sucem u Sara jevu u X. dn. r.. gdje se je i oženio kćerkom tadanjeg vrh. šer. sudije I i njegova zemljaka, učenog i glaso« vitog merhum II. Nurudin ef. Ha« fizovića. I' g. ]9(X). bio jc po potrebi i službe premješten šer. sudu u Fo« i ču. te u g. 1902. promaknut u IX. ' dn. razred. I Foči je služio preko / godina i ovdje je ostavio lijepe uspomene iza sebe, jer jc tu bilo sve onako po starinsku, zapušteno, pa jc valjalo raditi, neumorno raditi. i on je baš ovdje najviše poka zao. šta može učiniti jedan šer. su« dac zas voj narod, kada ima dobru volju i kada hoće. Šer. sud i vakuf« ske stvari zatekao j u velikom ne« redu, pa jc trebalo velike strpljivo . sti i marljivosti, da se to sve do« vede u red. tim više što jc tamoš« nji svijet onda kao graničari j bio nepristupačan reformi i dosta siromašan za veće izdatke, bez čc« ga je teško bilo dati se na uspješan posao. Njega to nije prestrašilo. On je počeo, sve malo po malo, pa jc najprije šer. sud doveo u zavi= dan red, složivši sve spise* i sasta« vivši sve uručbcne zapisnike i in« deksc za sve godine od 1878.’do i 1900.. jer nije bilo ni jednog, pa je u uredovanju zadavalo velike po« teškoće. Iт isto doba počeo jc i sa ; sređivanjem vakufskih poslova, tc je sve vakufe doveo u divan red i prešao na uređenje vjerskih obje« kata, džamija i mekteba, i u ovom imao ogroman uspjeh, jer je sve bilo napola ili do kraja porušeno, pa ie on svojom vještinom kao predsjednik vakuf, povjerenstva, i pomoću naroda, koji se je osvje« dočio o njegovoj plemenitosti, sve popravio, što je bilo ruševno i za« pušteno, a nanovo sagradio više džamija i mekteba, tc bio glavni postrekač kod podizanja novčanog zavoda i mnogo radio za »Gajret«, kojem jc bio i članom utemeljite« licm. Iz Foče je bio premješten u Tešanj g. 1996. i tamo uz burno do« ba narodne borbe za vjersku auto« nomiiu bio podupirač iste i revan radnik u svakom dobrom poslu za svoj narod i domovinu. G. 1910. bilo inu je povjereno prvo mjesto šer. sudije u Sarajevu, pa je ovdje upravo herojskom silom i izvanred« nom marljivošću ovu tešku svoju [ veliki i po nekoliko puta savijeni. Na samom bašiuku nad glavom bijahu [ privezani veliki i lijepo s komadom i lubanje odsječeni rogovi. Odmah tu uz ' ovaj mezarluk protiče potočić i mi ■ sjahasmo, da se malo odmorimo Ja zamolih jednog iz naše pratnje, da 1 mi razjasni, šta znače one krpice na I grančicama stabala i rogovi na mezaru s bašlucima ? Turkmen razumije ćuski i tumači mi, da je ovu harem jednog sela, što je tu za ovim brdom Perzijanci obično i najčešće zakopa­ : vaju svoje mrtvace kraj puta, da se svaki prolaznik može pomoliti za rahmet njihove duše. One krpice privc | zuju ljudi, koji donesu mejita i ovdje klanjaju džennazu. Računa se kao ve­ liki sevab, kad poslije dženaze čovjek otkine od svojih haljina komadić krpe ’ i priveže za grančice ovih stabala. A tamo, gdje su rogovi po mezaru i na bašiuku, tu je zakopan seoski hodža ј »mulla«. Po ovim okolnim brdima ima vrlo mnogo divokoza i divljih ovnova i kad koji seljak ubije ovna, sevab mu je, ako rogove odnose na hodŽin meza r. (Nastaviće se). Upisuite 7% državni zajam, jer koliko je god u interesu Investicija, od kojih ćete Imati samo vi i korist, toliko je siguran prh plod od 7 и vaša direktna korist. �Bp&j 33.3 Broj službu vršio sve do nazad 2 mje* seca, kada je shrvan i obnemogao bio pošao na dopust, da se odmori i po nesreći obolio, te dne 10. o. mj. u subotu u 9 i četvrt svoju pleme* nitu dušu ispustio i preselio se na bolji svijet! Rahmet mu duši’. G 1910 promaknut je u VIII. d. т.. a u god. 1913. u VII. d. razred, te je za osobite zasluge bio odlikovan ordenom sv. Save III. stepena. Bio je radenim članom mjesnog va­ kufsko mearif. povjerenstva, gđe je u •vakuf, poslovima korisno surađivao, a sudjelovao je kod vlade u svima an­ ketama, gdje se je radilo o kakim šeriatsko-pravnim pitanjima i u tom lijepo poslužio. Proljetos se je zdogovarao samnom, da izradimo vrlo potrebni šer. postupnik za šer. sudove i bili smo to ugovorili raditi zimus u dugim noćima, ali eto ga smrt ugrabi. a.Bog zna, neću ni ja dugo! Kao član upravnog odbora našeg udruženja bio je vrlo savjestan drug. Ostavio je iza sebe ucviljenu suprugu, oba roditelja, te braću Mustajbega, umirovljenog šer. sudiju i dr. Abdulahbega, gradskog liječnika u Brčkom, lako je bio učevan i dobro načitan, te poznavao arapski-turski i njemački, iz skromnosti, nije se u javnosti isticao, niti o kakim temama pisao, a iza sebe je ostavio mnogo bilježaka iz šeriatsko-pravne znanosti. Posjedavao je krasnu knjižnicu i marljivo je čitao. Metla rahmet ejlesun! H. A. Bušatlić. Kad su proti tom aktu ulagali utok, on je jednostavno odgovarao seos* kom kot. uredu, da mu više bih bes* poslića (utoka) ne šal je. Tako je o* duzet oružni list Aliji Kikanoviću, Ibrahhnu Jusi ću, oba iz (krika opć. i jubačc i Mustafi Mujabašiću iz Pasaca. Ovi su ljudi posjedovali do* zvolu na oružje od prije 15—20 go* dina, nijesu uopće radnici, a komu* ništi pogotovo, nego vrlo vrijedni članovi naše organizacije. Rekli su im, da Ljubačc i Pasci spadaju u komunizmom zaražene općine i da se iz tih općina ne može nikome dati dozvola za nošenje oružja, ali je Grudić ipak dao poznatom ko* munisti, za kojeg se je utvrdilo, da je svoju pušku dao pobunjenim ko* munistima knezu Kovačeviću iz Ljubača. Na taj način Grudić je podmirio svoje zbirove oružjem među kojima ima 'i vrlo opasnih zlikovaca i ubojica. Mnoga lola i baraba danas nosi oružje, a čestiti i ispravni ljudi odbijaju se. Iznoseći ovo upozorujemo okruž* no načelstvo u Tuzli, da odmah pro* vede revizi ju oružnih listova i po* dijeli čestitim ljudima, a oduzme od lola i baraba, koji ni po zakonu nemaju pravo niti bi im se smjelo u interesu javnog reda dozvoliti no* šenje oružja. Mi se potpunim pra* vom nadamo, da će se ovo uvažiti tim prije, što cijenimo sadanjeg o* kružnog načelnika kao potpuno is= pravna i nepristrana-činovnika i u* pravnika. ' । | i | i : ' ! . j i i . ; Grčko-turski rat. Bilješke. Hizmećarska rabota. »Domovina« je u svom zadnjem broju počela donositi jednu bljezgariju nekakva piskarala iz TaŠlihana o hrvatskoj prošlosti i hrvatskoj državi, kojom bi htjela okaljati hrvatsku prošlost i prikazati, da Hrvati nisu nikad i* mali svoje države. Pročitavši ovo, pade nam na um ona strašna i već gotovo posve za* hora vijena svađa između Hrvata i Srba u šezdesetim i sedamdesetim godinama prošloga stoljeća i kasni* je. kad su Hrvati negirali Srbe, a Srbi Hrvate; kad se je bezobzircc i s jedne i s druge strane nastojalo, da se što više okaljaju i ponize na* še podvojene narodne prošlosti i da se stvori još veći jaz među zava* đcnoin braćom. I danas, kad se sva* ki čestiti Hrvat i Srbin s bolom u duši sjeća tog bratskog inada, kad nastoji zaboraviti tu našu tužnu prošlost, danas dakle hizmećarska »Domovina« podgrijava to pitanje i hoće da otvara rane, koje su već gotovo zacijelile. I još čime? Kojekakovim lažima. Pričanjem razgovora s rahm. Meh* inedbegom Kapetanovićcm. Zašto taj razgovor nije neznani delija iz» nio za života Mehmedbegova, pa da se može kontrolirati? Lako je sad podmetati sve, što se hoće. K tomu citira iz cijelog sklopa razlaga* uja izvađene ulomke, kojih jamac* no nije ni razumio. I tome slično. Gadi nam se o ovoj raboti niskih i prodanih duša i misliti više, a ka* шо li pisati o njoj. »Srpskoj Riječi« »S. R.« nas na­ ziva advokatima odmetnika i tvrdi, da su više nasilja počinili muslimani u južnim krajevima nad pravoslavnim, nego ovi nad muslimanima. Ujedno nas poziva, da iznesemo sve slučajeve nasilja. , Mi smo iznijeli već toliku silu slu­ čajeva i prije, a najnovije smo sluča­ jeve tako vjerno nabrojili neki dan u zaplijenjenom čLnku. Mi ćemo ih i opet iznijeti, samo neka nam »S R.« zagarantuje, da će nas g. drž. odvjet­ nik poštediti. Uostalom, naš narod kaže: Džaba je gluhu šaptati, a slijepu namigivati! Naši dopisi. Tuzla, 9. septembra 1921. Pitanje oružnih listova. Poslije komunističkih progona u .okolici Tuzle Grudić je oduzeo mnogim muslimanima bespravno oružje, ko* je su po više godina posjedovali. Страна 3 Strana „ПРАВДА* - „PRAVDA" Neuspjeh grčke ofenzive. I ■ ; j , | i ’ . ! ; , [ ■ । ' j ■ I »Ikdam« od 5. ov. mj. donosi ovaj prikaz grčke ofenzive: Grčka ofenziva, koja je započela 25 Vili, u području Sakarije, sve do danas traje. Ovaj 12-dnevni dugi i krvavi boj razvija se povoljno po nas. Opskrbljeni svakim ratnim materijalom i uz pomoć svih. Grci se ozbiljno sukobiše kod Saka­ rije s Turcima. Boreći se za spas do­ movine, naša je vojska sa svojim neumornim i vrijednim zapovjednicima pokazala još jednom neprijatelju. da je snažna i da će se boriti do ko­ načne potjede. Ne znamo, kakav će biti konac ove ofenzive. Promatrajući razvoj rata za ovih 12 dana, smijemo tvrditi, da grčka vojska neće moći prodira.i naprijed. Papulos, zapovjednik grčke vojske, rekao je, da mu nije namjera osvajati gradove, nego uništiti tursku vojsku. Zato je pokušao, da je desnim krilom kod Sakarije' opkoli i odjednom uni­ šti. Gičke čete, koje su krenule od Tuzli-Čola i kojima je bila svrha, da opašu naše lijevo krilo, naidoše na otpor, kakvom se nisu nadali. Tu je rat otpočeo. Kad su se Grci uvjerili, da im ta akcija neće uspjeti, pokušaše raširivši svoje desho krilo prema Is­ toku, da opašu Turke s leda, ali im ni to nije uspjelo. Kako se iz našeg službenog izvjeStaja od 2 o. mj. vidi, na lijevom krilu vlada mir. Prema tome se je grčki plan izjalovio. Naše se je lijevo krilo bilo povuklo još početkom ove ofenzive, pa se je stoga i centrum morao povući prema istoku od Saharije. Izjavu mjesnog odbora i seoskih Na fronti su mala čarkanja i bom­ odbora Bos. Krupe o toku skupsti bardiranja. Potpisan: Papulos. ; Jedna poznija depeša javlja, da je i na g. Dra Kulenovića. kao ni izjavu 1 napredovanje počelo 4. o. mj., izvo­ I g. Pašalića, predsjednika mjesnog odbora naše organizacije u B. Kru* deći glavni pritisak na desno tursko krilo. pi, kojima se demantuje izvještaj I Izjava Mustafe Kemala. »Naše Pravde«, ne iznosimo radi to* ! M. Kemal paša dao je dopisniku • ga, jer ne bismo željeli, da se cijela Associatet Press-e ovu izjavu: stvar još više komplicira i izazivaju Mi smo čvrsto odlučili, da protje­ veće trzavec u našim redovima. Mi ramo Grke iz Anatolije, pa morali se smo uostalom već u prošlim broje* mi za to boriti i više godina. »Turska 1 vima našeg lista cijelu stvar osvi* Turcima!«, to je deviza, koja je negda jetlili i sveli je na pravu mjeru, pa bila doktrina najoduševljenijih unio­ i bi daljnja polemika bila izlišna, po* nista, a to je deviza i današnjih na­ j gotovo kad nas od zemaljske skup* cionalista. Mi smo odlučili, da nasta­ I štine organizacije dijele tek dvije vimo rat za obranu naših prava. Istotri nedjelje. Skupština će cijeli spor rija nam pruža primjera, da je rat I pretresti i zauzeti stanovište o njem. trajao cijeli vijek. Tačno je, da osveStoga molimo naš mjesni odbor ćena domovina plaća djela rata. kao i seoske odbore, te g. predsjed* Što se tiče Tracije, istočni dio njen I nika Pašalića, da ovo uvaže i saće* I čini nerazdjeljivi dio našeg zaleđa ! kaju zemaljsku skupšnnu. Ustreba i s turskom većinom. Za j li nakon toga, mi ćemo te izjave ra* ' pa ; ostatke Tracije mi ćemo drage volje do donijeti. I Uredništvo. primiti plebiscit. Carigrad je naš; mi Riješenje svećeničkog pitanja. smo pripravni, da prihvatimo tran­ ! Javljaju iz Beograda: Prilikom konfe­ sakciju tjesnaca i Mramornog mora rencije ministra sa predstavnicima arpod uvjetom, da sigurnost gl. grada i hijerejskog sabora pravoslavne crkve, ! bude fearantovana. lako ja oplakujem strahote rata, 1 na kojoj je došlo do sporazuma o • ' ali to bi bila za nas potpuna propast I riješenju sveštemčkog pitanja, vlada je izvijestila poglavare katoličke i ти, kada bismo položili oružje bez boja. Mi ne aspiriramo na republiku i mi I slimanske vjere u zemlji, da će tako­ đer i njihovom sveštenstvu osigurati । smo više nego ikada složni i njihova prava kao i pravoslavnom J. a. D. И. sept. ' sveštenstvu. I Zauzeće Angore ne potvrđuje se Proglas invalida SHS. Na kongre* ■ iz Carigrada. Carigrad, 7. septembra. Buka o su ratnih invalida sviju naših po* krajina, koji je držan 4.. 5. i 6. ov. zauzeću Angore ne potvrđuje se sinoć u političkim krugovima Napro­ mj. u Beogradu, usvojen je proglas. tiv drži se, da je grčka fronta Sta­ . kojim se javlja, da su se invalidi iz cionirana i nadodaje se. da pojačanja i svih dijelova naše države ujedinili. svježih četa kemalističke vojske nisu ; kako bi se zajednički borili za svoje interese. još šupila u akciju i još nisu mogla ! intervenirati. Na kongresu iz Bosne i Hercego* vine bili su: Alija I hiđžagić i Đuro Carigrad, 7. septembra. Prema ' ovamo prispjelim vijestima, otpor Ke­ : Babić iz Sarajeva, Marko Margetić malista u dolini Sakarija nastavlja se t iz Banje Luke. Lazar Tomić iz Mo* • s izvanrednom žestinom, naslanjajući stara, Ante Matić iz Travnika, Ibro se na gorski lanac Hilekdag, Haldaga, i Alibegović iz Bihaća. Đigdag i Ardejag. Školski pribor, kao i sve školske Sadašnja grčka fronta obuhvata boj­ potrebŠtine, knjige itd., dobije se uz nu liniju, koja polazi od Gordila, pro­ i veoma jeftine cijene u knjižari Da* ; lazi istočnim obroncima Haldaga i niel i A. Kajon. Sarajevo, Kralja ! svr^^a kod Đuzeldže-Kaie. Ovaj novi Petra ulica 19. Narudžbe iz vana rasporeda] bojne linije ima svrhu'da • izvršuju se brzo i točno; pakovanje zapriječi pokušaje opkoljenja po Gr­ ■ se ne računa. cima. ' U dobro informiranim turskim kru­ govima drži se, da pojačanja nacio­ nalistička, koja su poslana iz Sivasa i Erzeruma, pridolaze neprekidno na ratište. I Sve ća preboljeti rasle, nego strašno ропј/.евји Trešeljak. Domaće vijesti. sa strane ministra vojnog. 1 a ja moram аа>1 . salutirati i stajati ,habt acht“ pre<i doktorom i Spahono! Avđo Hasanbegović- Priposlano.*) Minist ir dr. H Karamehmedović prispio je jučer u 1 sat po podne na nekoliko dana dopusta. Gospodinu, koga se tiče. Slovensko novinstvo o ministru ■ dru. Spahi. »Slovenski Narod« od 2. i o. mj. javljajući dolazak dra Spahe j veli o njemu ovo: Ministar trgovine otvoriće ljubljanske veliki zajam. S ; njime putuju tri načelnika ministarstva. ; Min. Spaho namjerava prigodom svog ; boravka u Ljubljani u pratnji načel­ nika ovdašnjeg odjeljenja ministarstva trgovine g. dr. R. Marna razgledati I industrijska poduzeća u Sloveniji. Mi­ ; I nistar dr. Spaho je po zanimanju taj I nik Trg. i obrtničke komore u Sara­ jevu. U sarajevskoj je komori bio Oduševljenje za rat u Anatoliji. Angora, 30. augusta. Prošli dan je tajnik već od početka njena ustanov­ . iz vojničke bolnice pobjeglo 40 ranje- ‘ ljenja. Gospodin Ministar slovi kao l izvrstan stručnjak i tačan poznavalac i nika. Nakon istrage ustanovilo se, da su svi sa povezanim ranama uskočili gospodarskih potreba. Slovenska trgo­ ■ u jedan vlak, koji je vozio vojsku na*, vina, industrija o obrt s velikim zado­ voljstvom i srdačnom radošću poz­ front i da se nalaze na ratištu dravljaju dolazak ministra trgovine u (Agencija Anatoli). i Sloveniju Naš narod, naročito naši Zauzeće Angore? trgovački i obrtnički krugovi s oštrenim veseljem pozdravljaju činjenicu, Iz Smirne se javlja Agenciji Reuter: Angora zauzeta po Grcima. Boj, koji ; da se je minstar trgovine drage volje je trajao više od 10 dana, bio je vrlo • odazvao pozivu priređivača Ljublj. zaj­ ogorčen. Na obje strane bilo je veli- I ma i da dolazi lično otvarati važnu, opsežno zasnovami priredbu, koja je ! kih gubitaka. Turci, i ako su brojčano ' prva svoje vrsti u domovini. Za naš 1 slabiji, opirali su se do zadnjeg časa i učinili su nekoliko pokušaja, da gospodarski razvaj i naše gospodarske potrebe od najveće je praktične važ­ Grke zbace s položaja, koje su za­ nosti, da naše prilike osobno upoznaju uzeli. Svuda se je borilo prsa o prsa. • oni, koji su na četu stručnim mini­ Grčke su se trupe tukle odlučno i ; starstvima. Gospodin min. trgovine i dokazale su veliku otpornost. Prvih ! njegovim stručnim suradnicima u ministr. trgovine povodom njihova do­ dana bitke, dok je otpor bio velik, laska izričemo srdačnu dobrodošlim. Grci su jurišem zauzimali položaje. Naša je iskrena želja, da se svakog L т Položaj je kemalističke vojske neI izvjestan Zadnji grčki službeni komu- j časa svoga boravka među nama u i nike od. З./Х. ne javlja zauzeća glav- Sloveniji osjećaju kao među svojim i među braćom. i nog grada Kemalista. On navodi samo: ' ' I i i i I ; i ■ i Moj prijatelju, dobro znadeš, da je Tvoje dijete iznijelo iz moje 'ku* ćc stvari, od kojih si mi Ti osobno donio na vrata jedan dio i predao mi ih. rekavši, đa ćeš i dalje nasto* jati iznaći mi ostatak stvari. Ja sam tebi za hatur sve čekao, dok Tvoja djeca nisu počela u zadnje vrijeme već otvoreno iznositi i zabavljati se irojim stvarima. Ti dobro znaš, da je meni Tvoje dijete odnijelo stvari u vrijednosti od 3000 K. vratio si mi u vrijednosti od IBOO K. Imam sve dokaze, pa neću pustiti, da mi to pogine, dok imam od koga napla* Sad Ti, gospodine, neću ime iz* j nijeti u javnost. Ako ne htjedneš da I se nagodimo predaću stvar sudu. 1 Promisli kroz 20 dana. Luftija Uštović. *) Za stvari pod ovom rubrikom : uredništvo ne odgovara. ? Rasprodaja! BOGATA KNJIŽNICA umrlog profesora i pravnika Abdullah ef. Tregije rasprođavače se slobodnom javnom dražbom u petak, dne 16. septem­ bra 1921. u auli f'egove Džamije u Sarajevu. Početak draz.be u 9 sati prije podne. Pošto je rahmetiija bio svjetski naobražena osoba, to mu je knjižnica izvanredno bogata, te se s toga sva­ kom interentu toplo preporučuje. �Broj 333 Број „ПРАВДА" — PRAVDA* Strana 4 Страна Agrarna i Komercialna Banka za Bosnu i Hercegovinu, Sarajevo ■ ■ ■ Podružnica: Brčko ----- Dionička glavnica K 20,000.000.— PREUZIMA na Štedovne knjižice i tekući račun, a isplaćuje bez ikakovih otkaza. na ukamaćenje OBAVLJA kupovanja i prodaju svih vrsti deviza i valuta te svih bur­ zovnih transakcija. ..-.-Trsas-;— — Pričuve K 8,000.000.— FINANCIRA trgovačka i industrijalna duzeća. V B S I Isplate na svim mjestima KraljevlneMe Hrvata i Slovenaca te u inozemstvu. — Vrši sve druge bankarske poslove. Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. — Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina. Potpuno uplaćena dioni< ka glavnica K 20,000.000’—. Ulošci preko K 25,000.000 —, Pričuve preko K4,000.000. - Pupilarno siguran. - Prima uloške na uložne knjvžice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. 1*4 ® Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE BANKOVNE j POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. Ministarstvo Finansija Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. 7% državni investicioni zajam g. 1921. u iznosu od Din. 500,000.000. POZIV NA UPIS Ministar Finansija Kraljevine Srba, Hrvata | DBr. 7941 uzakonjene članom i Slovenaca, na temelju Uredbe od 27V1. 1921. | poziva na upis 130 Ustava П državnog investicionog zajma I3Z1. u nominal. iznosu od Din. 500,000.000. Ovaj je zajam investicioni i upotrebiće se isključivo u svrhu općega dobra kao: opravke, dopravke, i proširenja že­ ljezničkog saobraćaja, nodizanja novih, i dovršenja započetih željezničkih pruga, uređenja i podizanja pristaništa, puteva, drumova i t. d. Nominalni iznos zajma je Din. 500,000.000, izdat al pari, u komadima po Din. 100, 500, 1.000, 5.000 i 10.000, u 50.000 serija po 1OO brojeva, a kamate su 7°/0 godišnje, koje se isplaćuju dekurzivno bez ikakovih odbitaka, u polu­ godišnjim kuponima, i to 15. marta i 15. septembra svake godine kod svih javnih blagajnica i ovlašćenih novčanih za­ voda, bez ikakvih odbitaka poreza, biljega i taksa. Prvi kupon dospjeva 15. marta 1922. Za vrijeme od 10 godina ovaj se zajam ne može konvertirati, ni u tom roku kamatna stopa smanjiti. U slučaju da se zajam nakon 10 godina konventira, ima se sopstvenicima obveznica ponuditi isplata u nominalnom iznosu. Zajam je amortizacioni i izdaje se na 50 godina. Amor­ tizacija počinje 4. godine nakon emisije, i vrši se jedanput godišnje kod Generalne Direkcije Državnih Dugova, izvlače­ njem ili otkupom, po uređenom amortizacionom planu, koji je na obveznici utisnut. Zajam je obezbjeden hipotekom, a potrebna suma za anuitet (kamate i amortizaciju) unosiće se svake godine u budžet, a za pokriće služiće u prvom redu dohodak dotičnog investicionog objekta. Kuponi zastaravaju za 5 godina nakon dospjeća, a iz­ vučene obveznice 30 godina nakon izvlačenja. Zajam će biti kotiran na svim domaćim burzama. Obveznice ovog zajma ravnopravne su sa ostalim držav­ nim obveznicama; uživaju pupilarnu sigurnost, mogu se po­ lagati kao kaucije, upotrijebiti za fondove, zadužbine, depo­ zite, kod svih javnih blagajna i privatnih poduzeća. Obveznice mogu se lombardovati kod Narodne Banke Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i njenih filijala, prema zakonskim propisima. Obveznice i kuponi ovog zajma oslobodjeni su svakog sadanjeg i budućeg poreza i prireza, kako državnih tako i ostalih (oblasnih, okružnih, sreskih i općinskih) kao i svih taksa i dažbina u Kraljevini. Upis će se vršiti od 1. do 30. septembra 1921. kod svih novčanih zavoda Kraljevine Srba, Hrvata i Slove­ naca, po gore spomenutim uslovima (za svakih 100 Din. obveznice Din. 100'—u gotovom). Za kontrolu upotrebe ovog zajma izabraće se jedan parlamentarni odbor. Po utrošku celoga zajma podneće Ministar Finansija Narodnoj Skupštini Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca iz­ vještaj o cjelokupnoj upotrebi njegovoj Beograd, meseca jula 1921 Ministar Finansija Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O, Dr. Košta Kumanudi v. r. Štamparija D. i A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/b5e355f1b868758cad0d0c18a23a77c7.pdf 7ee102f7dbe369120a16c2030a80bdbf PDF Text Text PO«, ARINA u GOTOVU PLAĆENA. .. of Kasumović Muderis н Ahmed Hamd! ef. Kasum Konjic VDA ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 96 (334) Pojedini broj K, 2‘— izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: za našu državu godišnje K 200.—, na pola godine K 100.—; za inozemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. čekovni račun pošt. štedionice 1119 Sarajevo, četvrtak, 15. septembra 1921. (7. Muharema 1340.) Hrvatsko pitanje. Pri rješavanju ustavnog pitanja učinjena je kardinalna pogreška ti? me, što se je ono riješilo bez obzi? ranja, potpunim ignoriranjem hr? vatskog stanovišta. Doduše, mora se priznati, malo čudno zvuči, kad se čuje, da u zajedničkoj državi Sr? ba, Hrvata i Slovenaca postoji po? scbno hrvatsko pitanje i stanovište. Ali ono jfe tu. i s njime st^mora ra? čunati. Kad se je u zanosu i oduševljen nju narodnoga i državnog ujedinjen nja postavljao temelj naše kraljevi? ne, držali smo, da će se preći preko svih sitnih i krupnih stvari, koje su nas u prošlosti rastavljale i da će se obzirnim i postepenim izgrađivan njem državne zgrade potpuno za? trpati jaz između pojedinih dijelom va naroda, te tako osigurati jedin? stven narodni razvitak u budućno? sti. Tako se je mislilo onemogućiti i sve one elemente, kojih je bilo u sva tri dijela naroda, a kojima nije u volji naše narodno jedinstvo. Ali radikalizam u provađanju pojedinih mjera, strančarska i lična zagrižlji? vost, bezobzirnost i neopreznost u upravi učinile su, a još i danas čine tako grube pogreške, da je nakon onako lijepog sna o bratstvu i je? dinstvu u’ znatnom dijelu naroda zavladalo potpuno razočaranje. To su razočaranje i nezadovoljstvo ras? pirivali i oni elementi, kojima ne leži na srcu dobro naše države, pa se je tako kod ogromnog dijela Hr? vata, a i kod znatnog dijela Slove? nača stvorilo uvjerenje, da to nije jednako njihova kao i srpska drža? va, odnosno da oni nisu ravnoprav? ni građani njeni kao i Srbi. Tomu su pridonijeli vrlo mnogo i srpski hegemonisti, kojih ima prilično mnogo, što i sam g. Krsto Marić neki dan priznaje u beogradskim »Novostima«, a o čem se možemo i na svakom koraku osvjedočiti. Kao eklatantan primjer za to neka po? služi ovo mišljenje jednog uglednog demokratskog političara i. aktivnog ministra. Kad je g. Drinković dao pred glasanje ustava u načelu iz? javu ispred Narodnog kluba, prišao je taj ministar jednom stranačkom drugu i rekao mu po prilici ovo: »Vidiš li ti onu drskost?! Onako se govori ovdje. A šta biše oni radili, da su Hrvati nas oslobodili, pa se mi sastali u Zagrebu u skupštini? Mi bismo bili sretni, da nam pošte? de život i puste nas u miru« Ova misao, ovo shvaćanje našeg narod? nog ujedinjenja kod jednog unita? riste par exelance tako je simpto? matično, tako puno govori i tako se jasno u njemu odražava mentalitet ljudi na kormilu naše države, da se ono ne smije tako olako u^eti. , Suviše razvijena plemenska osjeta | ljivost karakteristika je cijelog na? ; šeg naroda, pa nije nikakovo čudo, ' što se je kod Hrvata pojavila boja? zan od srpske hegemonije, koja bi mogla ugroziti hrvatsku narodnu bit. I tu je kod ovakova raspoložen nja čitavih masa bio ne samo Ra? diću, nego i još gorem demagogu, potpuno osiguran uspjeh. Radiće? vim uspjehom na izborima, pa nje? ! govom metamorfozom u republi kanca cijelo je pitanje postalo još kompliciranijim i još više odaljilo Hrvate od Srba, koji imaju duboko poštovanje i ljubav prema svojoj zaslužnoj narodnoj dinastiji iza ko? je je monarhizam conditio sine qua non. Radićevo ovakovo držanje bilo je memento i onim srpskim političa? rima, koji su uvijek željeli spora? zunusa Hrvatima, pa su se i oni osim Protića — morali odreći svog stajališta o sporazmu te se prilago? điti Pašić?Pribičevićevoj politici. Ne samo široki slojevi srpskoga dijela naroda, nego i ozbiljni političari smatrali su Radićevo republikan stvo kao izljev mržnje na srpstvo, čija je sloboda i pobjeda u velikom svjetskom ratu kao i u prijašnjim ratovima, usko vezana uz dinastiju Karađorđevića. Zaludu je svo uvje? ravanje Radićevo, da je to netačno; široki to slojevi instinktivno osje? ćaj i to se ne da nikakvim uvjeta? v anjem iskorijeniti. Nesudjelovanje Radićeve partije u radu Ustavotvorne skupštine da? lo je opravdana povoda vjerovanju, da on misli i na ilegalnu borbu. To je vjerovanje utvrđivano još i raz? ličitim izvještajima o spremanju na bunu, o neplaćanju poreza, o suste? zanju vojnih obveznika, da nastupe vojnu dužnost i t. d., što su ih ba? j novi, odnosno komesari slali cen? : tralnoj vladi, da biše time napra? j vili reklamu svojim velikim »držav? ničkim« sposobnostima i da biše o? pravdali mjere, koje su poduzimali u Hrvatskoj.. Nu kolikugod je pogrešku poči? nio Radić neulaskom u konstituan? tu, isto su toliku pogrešku počinili i odgovorni srpski faktori, koji nisu htjeli ni sa onim umjerenim hrvat? skim partijama, koje su iskreno že? Ijele sporazum, pregovarati. Izgo? vor njihov, da sporazum s ovim manjim partijama ne bi značio spo? razum sa Hrvatima, jer ga Radić nc bi priznavao, potpuno je neo? pravdan. Radić je uvijek tvrdio i opravdavao svoju abstinenciju od rada u konstituanti time, da Srbi • niti hoće niti rade za sporazum, pa ' da je napravljen sporazum s Na? i rodnim i Jugoslavenskim klubom, | Godina III. taj bi njegov argumenat otpao i on sniku »Jut. Lista« nakon svog po? bi ili^ bio prisiljen, da i sam ide u vratka iz Hrvatske, kuda je išao da skupštinu i sudjeluje pri stvaranju vidi, kakovo je raspoloženje naro? ustava ili bi u masama izgubio po? da, nema izgleda, da bi se moglo pularnost i pristaše. Ovako je nje? pristupiti reviziji ustava, dok on ne govo stanovište dobilo satisfakciju stupi na snagu i dok se ne vidi nje? i od radikalno?demokratske vladine gova životna sposobnost. Hoće li većine. prevladati Pašićevo ili Protićevo Tako je ustav izglasan bez Hrva? stajalište među radikalima, ovisi ta, i on se je počeo gdjegdje —- pa naravno u prvom redu od toga, ho* makar i naopako primjenjivati. će li se s Hrvatima i Slovencima 1 Irvati se nigdje ne opiru. Radić sto? moći naći baza za sporazuman rad jičkim mirom i hladnokrvnošću i da li će sc moći obrazovati parla? promatra i čeka. Hrvatska, tako mentarna većina, koja bi bila spo? važan faktor u našem nacionalnom, sobna za život. Kako se svaki dan političkom i gospodarskom životu, može vidjeti i čuti, napetost je me? ne sudjeluje u državnim poslovima. đu radikalima i demokratima toli? Ona je pasivna. Ili ako to nije, a ka, da radikale još samo strah ono bar učestvuje tek onako preko od neizvjesnosti, što će biti onda, volje, istom koliko je najnužnije. ' kad se prekine s demokratima, drži Nezadovoljstvo sc očituje u javno? i u zajednici s njima. To se vidi ne sti, ali ono nigdje ne izbija u obliku samo iz pisanja radikalne štampe i revolta. Sve je mirno, Čeka svoje razgovora s radikalima, nego se to vidi i iz samih pregovora s demo* vrijeme. A to se opaža, i te kako opaža, i kratima. Kad bi se napokon svi ti klanci unutra kod nas, a to opaža i strani jadikovci prebrodili, onda istom na? svijet, i prijatelji i neprijatelji naši. staje pitanje radnog programa. Slo? Vide, da nisu konsolidovane naše žiti sve i naj dijametralni je nazore unutranje prilike. Zato naš kredit o pojedinim pitanjima u jedan pro? na strani iz dana u dan pada, zato gram, trebalo bi zaist nadčovječne je naša novčanica spala na najniži snage i vještine. kurs, na kom je dosad ikad bila. Tako nam sc cijeli ovaj problem Trijezan, širokogrudan i širokih prikazuje u obliku jednog cirkulus pogleda političar, g. Stojan Protić, ritiosusa. T uspije li Proti ču naći osjeća to. On ćuti, da je krajnji čas, njegovu sretnu soluciju, te naći na? da sc prestane s dosadanj om politi? čin, da se hrvatsko pitanje skine s kom i da se nađe izlaz- Sondiravši dnevnog reda, on će učiniti djelo, najprije teren i vidjevši raspolože? kojim će zadužiti narod i domovinu nje Hrvata, on stupa u akciju. Po? više nego što su ih zadužili svi naši kreće sad list svoj »Radikal«, drži političari i državnici od oslobode? skupštine u svom izbornom okrugu, nja do danas. On će nam time osi? izdaje proglas na narod. Prelazi iz gurati domaći mir, za kojim već ta? pasivnog promatranja i kritikova? ko dugo i tako vruće čeznemo. nja na djelo. H. Ajanović. I loće li mu uspjeti da nađe izlaz? Zavisi od toga, hoće Ii sc stvo? riti hrvatski blok, hoće li on pristu? piti surađivanju u državnim pošlo? vima, hoće li u radikalnoj stranci prevladati Protićevo ili Pašićevo stajalište, te napokon hoće li se Jedna od najlošijih značajki našeg moći naći platforma za zajednički : naroda jest denuncijanstvo. koje su rad ovih uistinu heterogenih eleme? tuđi režimi nakalemil«, a koje — kako izgleda — i današnja naša vlada ne nata. Kako se vidi, tu je nekoliko ne? samo da trpi, nego i honorira. Za malu kakovu svađu ili spor sa poznanica, i dok se one ne riješe, ne može se ni dati definitivan od? komšijom rada se u našeg svijeta os­ vetnička misao i on se služi svim govor na gornje pitanje. Stvaranju hrvatskog bloka još sredstvima, pa i nepoštenim, da na­ najviše smeta držanje Jugosl. kluba škodi svom protivniku. Tako se je (Korošca). koji nije voljan da pri? kod nas razvilo denuncijanstvo do hvati Radićevo stanovište i stupi krajnjeg stepena. Svaki dan čitamo u pod njegov skut. Nar. klub i prava? javnosti i slušamo u razgovorima, ši već su se pomirili s tim. Da li će kako je neko denuncirao nekoga sad se ipak Jugosl. klub odlučiti za stu? radi ovoga sad radi onoga. Odmah po oslobođenju najviše su panje u blok, ovisiće o tom, da li će Protićeva akcija inače biti osigura? se tim služili pravoslavni i denunci­ na. Hrvatski bi blok pristupio su? rali su muslimane i katolike, da psuju radnji u vladi tek onda, kad bi se kralja, da govore protiv države i si. usvojila u program rada i tačka o Vlasti su vjerovale ovim u najviše reviziji ustava. Nu, prema izjavi, slučajeva potpuno lažnim denuncija­ koju je dr. Laza Marković, glavni cijama i potezale radi toga denunci­ urednik »Samouprave«, dao dopi? rane na odgovornost. Na taj su način Kada će se ovome jednom stati na kraj? Muslimanska trgovačka i obrtničha banka za Basnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu I Središnjica: Sarajevo. — Pupilarno siguran zavod. Dionička glavnica 1o,ooo.ooo kruna. — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Prižuve боо.ооо kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.— Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute 1 vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. 4 Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ HancElarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: ZN �Страна 2 Strana stotine našega svijeta odležale po ne­ Gospodin Ministar Saobraćaja, svojim djelje, a katkad i mjesece u zatvoru • riješenjem od 28. avgusta M. S 28.718. ni krivi ni dužni. odobrio je u pola cijene vožnju Od kako je izašao zakon o zaštiti ,■ na državnim željeznicama i brodovima države, te su denuncijacije još više ' Članovima Profesor^ Društva i njiho­ učestale. Svaki dan dobivamo iz raz- ' vim porodicama, koji Žele učestvovati ličit’h mjesta naše domovine proteste , na kongresu. Učesnici kongresa i izleta, po svr­ protiv toga. Sad je neki »patriota« šenom kongresu, iz Zagreba ц Ljub­ prijavio nekoga, da je psovao kralja, sad da je govorio protiv države, sad I ljanu kupjće cijelu kartu, koja će im da posjeduje bez dozvole oružje, sad 1 važiti i za povratak, ako uvjerenjem kongresa dokažu, da su učestvovali da je komunista itd. Nu najgore je pri tom, da se i pot- । ла istom. Povlastica će važiti od 20. puno anonimno denuncira. Vlasti i • septembra do 1. oktobra zaključno. Sve željezničke direkcija za riječne takovim denuncijacijama daju važnosi brodarstvo obaviještene su o ovoj po­ i progone nevin svijet. Vrlo su česti slučajevi, da i poje- ( vlastici. Gospodin Ministar Prosvjete rije­ dini organi vlasti denunciraju građane. Neki dan nam je došao u uredništvo šenjem svojim od 31. avgusta ove brat Muje Bureka iz Kijeva, kot. Sa­ godine S. N. Br. 12.864 odobrio je rajevo, te se tuži, da mu je brat za­ članovima Profesorskog Društva, koji tvoren od suda na prijavu lugara idu u Zagreb na kongres, odsustvo od Petrovića, da je on bajagi rekao: 20. septembra do 2. oktobra. Dnevni red kongresa: 1. Ot­ »treba srušiti ovu vladu«, a u stvari je Mujo govorio protiv lugara, koji varanje kongresa 2. Pregled puno­ nepravedno dijeli drva. Žandari su I moći delegata. 3. Konstituisanje kon­ jadnog Muju strpali u zatvor i kot. ; gresa. 4. Izvještaj o radu Glavne ured ga je držao 3 dana u zatvoru, uprave (čl. 28. tačka a) Pravila). 5. a da ga nije ni preslušao. Istom na Pretres nacrta Poslovnika Profesors­ intervenciju jednog našeg poslanika kog Društva (čl. 19. tačka zadnja). bio je predan drž. odvjetništvu i pu­ 6. Predavanja: a) Srednja škola i šten na slobodu. izbor zanimanja — Dr. Dane TrbojeČemu nam je onda ustav, čemu su 1 vić iz Zagreba. nam zakoni, kad ih se niko ne drži? I b) Obuka fizike i fizikalne zbirke Zašto vlasti daju uopće kakovu ; Dušan Jakšić iz Karlovca, važnost anonimnim denuncijacijama ? c) 0 nastavi crtanja — Vlastimir Zašto ne kazne osjetljivo sve lažne | Petrović iz Aranđelovca. denuncijante? Kada će jednom mini­ 7. Predloži Glavne Uprave i poje­ starstvo izdati stroge naredbe potčidinih članova (čl. 28. tačka b). njenim organima, kako će se u ova- i 8. izbor novih članova Glavne Upra­ kovim slučajevima držati ? ve (čl. 15.) 9. Određivanje mjesta za III. kongres (čl. 288.10. Pregledanje škola i prosvjetno kulturnih ustanova u Zagrebu. 11. Izlet u Ljubljanu. Za Upravni Odbor Predsjednik: Kongres profesorskog društva. Marković. Drugi kongres ujedinjenog Prof. društva održaće se ove godine u Zagrebu i to 25., 26. i 27. septembra Prema čl. 31. i 32. pravila prof. Društva, svaki pododbor (zbor) bira i delegata, ako pododbor ima do 5 čla­ nova, 2 delegata ako ima do 10 Članova, a poslije na svakih deset članova po 1 delegata. U današnjim skupim i teškim prilikama ne može se tražiti ni od jednog profesora, da kao delegat putuje na svoj trošak na kongres, a bilo bi dobro, da Što veći broj pododbora bude zastupan na kongresu i da u koliko je moguće više delegata naše sekcija dođe u Zagreb. S toga umoljavamo sve pod­ odbore, da odmah nominiraju svoje delegata i nama da ih jave. Umoljava­ mo kolege, da za troškove svojih delegata između sebe skupe što više, a sekcija će dati svima potporu, koju će razdijeliti na jednake dijelove, čim sazna broj delegata. Svaki delegat mora imati sa sobom punomoć svoga pododbora. ■ Organizacija centralne uprave. Kako smo već javili, broj će se • ministarstava smanjiti na 12 i to , tako, da će ministarstvo agrarne ' reforme biti pripojeno min. poljo? • i J I I . PODLISTAK.; Mustafa: Iz mojih uspomena. (Nastavak). Uzalud bijaše moje nastojanje detaljnije nešto saznati o shvaća? nju ovog sevaba. Turkmen ne zna ništa više nego samo to, da se tako ovdje drži i vjeruje. Nekako pred akšam dođosmo na? pokon u grad Bašgiran. To je mali gradić valjda od tisuću stanovnika. L lice se prepune. Engleski vojnici, Purzijanci, Turkmeni i Kurdi, sve je to izmiješano i oko dućana ku? pujc i pogađa se. Mi jašimo kroz sokake i ja onako mimoletom opa? /ih, kako svaka odrasla ženska ima Ziikrita usta. Svi gledaju na nas 1 našu pratnju. Iz njihova razgovora razumijevam samo riječ »austrk. Prođosino ulice i evo nas pred ve? likim vojničkim logorom. Na jed? noj kućici opazismo englesku za? stavu, a naši nam pratioci rekoše, da sjašemo i pješice idemo pred o? nu kućicu. Pred ulazom u avliju šeće Indus vojnik držeći pušku na ramenu. Zaustavi nas i nešto doviknu. Od? mah iz avlije dođe Indus podoficir i čim nas vide, pokaza nam, da uni? đemo. Opet nas zaustavi pred ula? zom u sobu i .sam uniđe unutra. Na? Број 334 Broj „ПРАВДА* — „PRAVDA- 1 I i ’ i j | I ■ ' . | - i , * i privrede i voda, ministarstvo nar. zdravlja min. soc. politike, minist. vjera ministarstvu pravde, a mini? Starstvo pošta i brzojava ministar? stvu saobraćaja. Možda će se potp* nje priključiti mjesto saobraćaju trgovini, jer je saobraćaj i onako preopterećen, a rasor trgovine pri? lično malen. Pored toga će se prema ustavu uvesti ustanova državnih podtajnik ka, koji će samostalno voditi svoje resore i koji će moći prisustvovati i ministarskim sjednicama, kad se budu tretirala pitanja iz njihova resora. kon dvije?tri minute evo ga opet i pokaza nam, da uđemo u sobu. Na? ša pratnja osta u avliji. Oćutismo se U običnoj sobici, na sredini koje stoji sto, a za njim sjede tri engleska oficira i jedna dama. Jedan od oficira ustade i pri? mi pismeno saopćenje od pogranić? ne straže, kod koje smo mi sinoć prenoćili. Ovaj oficir bijaše kapetan gosp. Blekcr, zapovjednik ovog pogranič? nog rajona. Vrlo je ljubazan, sim? patičan i dobar. Progovori čistim ruskim jezikom i upita nas: tko smo i što smo? Ja mu vojnički rekoh, da sam oficir i da sam bio u savez? ničkim trupama u Sibiriji, gdje sam pri evakuaciji pao u boljševičko ropstvo i od tuda pobjegao. Doku? mentima mu potvrdih istinitost mojih navoda. Gosp. kapetan reče nešto onim oficirima, što su za sto? lom sjedili. Oni odmah ustadoše, i nakon što se sa mnom rukovao sam kapetan, pružiše mi i oni svoje ru, ke i mi sc predstavismo jedan dru? gome. S mojim suputnikom Grkom bi nešto sasma drugo. Pošto on nije niti ratni zarobljenik niti ratni iz? bjeglica, njega predadoše perzij? skim vlastima. Takav je ugovor bio između engleskih vojnih vlasti i perzijske vlade. Mene gosp. komandant ostavi kod sebe i mi se počesmo rogova? rali. Predstavile me i onoj dami. Oni će zastupati ministre za nji hovc odsutnosti sa svim pravima i dužnostima kao odgovorni ministri. Imadu pravo govoriti u Narodnoj Skupštini kao i miunistri. Provede Maglaj, 8. septembra 1921. no vrijeme u tom zvanju računa im Likvidacija kmetovskih odnosa se u godine službe. U svakom se ministarstvu postavlja po jedan u Maglaju. Jadi i nevolje naših kuglavni načelnik, koji vrši nadzor I kavmh i agrarnom reformom ubijenih nad svim odjelima. Svaki ministar I i osiromašenih zemljoposjednika, pomoći će ustanoviti, ako to nade po 1 sjedničkih udovica i ucviljene siro­ trebnim. svojom uredbom lični ka? čadi posjedničke dotužile su svakom, hinet. Tom se kabinetu ne mogu kogod pošteno misli i osjeća i ko zna i hoće da zna, šta je socijalna pravda, povjeriti službeni poslovi ministar siva, nego samo lična koresponden? te pored neljudi, koji bi i danas finan­ ca ministra. Službene ličnosti kabb cijsku likvidaciju kmetovskih odnosa neta postavlja ministar. Oni nisu i uz onaj mizerni iznos, koji je utvrđen, aktivni činovnici, a nagradu im od? htjeli bar zavlačenjem da ometu, nađe ređujc ministar po odobrenju mini? se i ljudi, koji posjedničkoj sirotinji u starskog savjeta. Ovaj zakonski susret izlaze. Na svagdanje pomagajsanje raskupredlog, kao i predlog o državnom savjetu i upravnom sudištu uzeće ćenih posjednika iz Maglaja iz kotara zakonodavni odbor u pretres 20. o. maglajskog i ovdje su nedavno zapo­ čele predradnje za spomenutu finan­ mj. Kako se vidi, ovim se je htjelo cijsku likvidaciju, u koju je svrhu smanjiti broj ministara, ali je on Agrarna Direkcija u Sarajevu i jednog uistinu povećan. Pored toga dvoj? svog činovnika ovamo izaslala, da ovaj beno je. da U ćc se moći pojedini, opsežni i komplicirani posao što prije naročito novi resori, razvijati obavi, a kako u ovu svrhu Direkciji onako, kako to zahtijeva savreme? s višeg mjesta nije pružen još nikakav kredit, ni u tome pogledu nijesu ov­ ni naš život. Naši dopisi. dašnji posjednici oklijevali, nego Čim je ovamo izaslanik Agrarne Direkcije izbio, odmah su mu izašli u susret i dali mu nekoliko pismenih mladića da mu u lom poslu pomažu. Formulari A i C su već prije neko­ liko dana bili gotovi, na formularu B se radi, s nekim samcima su i ras­ prave provedene i zapisnici sastav­ ljeni i Direkciji na isplatu poslati, te dok se s drugima dalje rasprave vode i zapisnici sastavljaju, već prvima poš­ tanskom štedionicom pare izbijaju. Da se bijeda i nevolja naših kukav­ nih posjednika, posjednica i ucviljene siročadi posjedničke širom Bosne i Hercegovine bar u nekoliko ublaži i početak ovin prešnih predradnja što više omogući, dobro bi bilo, da se naši posjednici i u drugim mjestima sa svoje strane pobrinu za saradnju pri toj likvidaciji, čim u koje mjesto delegat Agrarne Direkcije izbije, jer bi se stvar i suviše otegla, ako bi se oslonili na samog agrarnog izaslanika, odnosno na mjesno činovništvo, koje je i onako tekućim poslovima pri­ lično opterećeno. H. H. Iz Sandžaka i Makedonije. USTUK NA KLEVETE. Beogradska »Pravda« u broju od 27. augusta i zagrebačke »Novosti« istog datuma donijele su tendencioznu vijest, da sam ja prilikom jednog go­ vora u džamiji izrekao riječi: »Držte se, muslimani, još mjesec dana; uskoro će ovamo Kjemalpaša sa oslobodilač­ kom vojskom«. Ova je vijest isisana iz prsta i nije ništa drugo nego naj­ prostija kleveta i besavjesna podvala ljudi, koji su se pobojali odgovornosti za svoje čine, pa se eto utiču i ovak# prozirnim trikovima. Ja kroz zadnja tri-četiri mjeseca nljesam uopće držao niti vaza, niti kakva govora, ni u džamiji ni izvan džamije, a lažnost te vijesti vidi se i po tom, što me niko nije tužio ni oblastima ni kojem članu anketne ko­ misije, koja je ovih dana bila u Prijepolju i završila svoj rad. Kad bih znao, gdje je izvor ove klevete, pre­ dao bih klevetnika nadležnom sudu; ovako mu poručujem: ako je čovjek s dostojanstvom, nek se javi punim imenom, pa da se okom u oko po­ gledamo. PrijepoJje, 11. septembra 1921. Bilješke. Ero novih dokaza za pokolje u Sandžaku. »srpska Riječ« nas poziva, da joj iznesemo dokaze, da je pravoslavs no pučanstvo činilo nasilja nad muslimanima. Njen redaktoP sigur? no ima vrlo slabu memoriju, pa se ne sjeća stotina i hiljada primjera. M Hašimbegović, okružni muftija. To je Engleskinja, koja je više od dvadeset godina živjela u Taškentu i davala satove engleskog jezika. U zadnje su je vrijeme počeli proga? njati boljševici i ona se riješila na bjegstvo. I što može učiniti samo kći Albiona, ona je umakla u ove planine sama sa kalauzom Kurdom. Po njezinom je pripovijedanju ovaj kalauz još ograbio i doveo u peći? nu, gdje su bili gorski razbojnici Perzijanci. Mislila je, da je izgubi je? na. I na njezino veliko čudo ovi se gorski odmetnici pokazaše prema njoj, slaboj ženskoj, pravim džen? tehnenirna. Kalauz je ostavio i po? bjegao. Pošto je cijeli dan padala kiša i ona prokisla do kože, razboj? nici su izašli iz pećine, da se ona preobuče, a kasnije joj skuhaše čaj, dadoše hljeba i posdiše svoja dva gunja, da mirno spava. Sjutra dan su joj doveli drugog kalauza i za? grozili su mu se, da ćc ga ubiti, ako ovu damu živu i zdravu ne dovede u Bašgiran. Tako je ona sretno u? makla boljševicima i došla do svo? jih zemljaka. Ona govori izvrsno ruski i nekoliko puta ponovi, da o? na nikada neće zaboraviti na ple? menitost onih razbojnika tamo u planinama. Tako nam u razgovoru prođe vrlo brzo vrijeme. ^Već smo i večerali i pili ča j. Serviralo se i častilo kao u boljoj gostionici u Evropi. Napokon sc digosmo od stola. Gosp. kapetan napisa nešto i dozvav vojnika na? ! > { ; , | ; I | 1 । | । redi mu nešto na indijskom jeziku i dade mu cedulju, a meni reče, da me šalje na konak k jednom pod? poručniku muslimanu, indijskom princu. Ispričava sc, da ine kod se? bc ne može ukonačiti, jer nema ni mjesta ni postelje. Zahvalih mu sc na svemu i oprostih se s njim i nje? govim društvom. Već se potpuno smračilo i gusti crni mrak obavije sve svojom tc.š? kom crnom koprenom. Tu i tamo no logoru mrcaju vojničke svetilj? ke, čuje se hrzanje pripetih konja i razgovor uz vatru sjedećih Indusa vojnika. Ja idem za vojnikom, a on mirno ide pređa rnnom i nosi fenjer u ruci. Prođosmo logor i zađosmo u ulice i sokake. Dućani su već dav? no zatvoreni i na ulici nema ni žive duše. Udosmo u jednu avliju i ja tu opazih svjetlo u sobama i u ku? hinji. Na avliji nas dočekaše sluge a moj pratioc zagovori s jednim iz? među njih. (Nasfaviće se). Upisuite 7% državni zajam, jer koliko | je god u Interesu Investicija, i od kojih ćete imati samo vi | korist, toliko je siguran pri­ | plod od 7% važa direktna korist. I �Rpoj 334 Broj „ПРАВДА* - „PRAVDA* Sto smo ih mi registrovali, a što su ih i beogradske novine donosile. Ili je pak g. Kobasica cijelo ovo vrije* me od oslobođenja do danas prc* spavao? Da ne navodimo starih primjera, mi ćemo joj servirati evo nova dva slučaja. Četnici zloglasnog Kostc Pećanca oteli su u Rašidaginoj op* čini, srez sjenički, od Hajre Kahro* vica šest volova, pa ga zatim mre? varili, iskopali mu oći i ubili ga. To jc bilo 22. avgusta o. g. Isti su ti banditi na 27 avgusta u istoj toj op* čini zahtijevali od predsjednika općine Nure Mcšića, da im dadne konje za jahanje. Ovaj jc izdao na* ređenje i konji su im pokupljeni i stavljeni na raspologanje. U mo* mentu, kad jc općinski pisar izašao iz općinskog ureda, ti su banditi u po ureda usmrtili predsjednika Nu* ru Mešića. Ovom prilikom moramo nešto naročito naglasiti. Kolikogod su slučajevi nasilja nad muslimanima sa strane pravoslavnog žiteljstva česti, i kolikogod se i oni moraju o* suditi najžešće, to nam je upravo nepojmljivo i mi nemamo dovoljno riječi, kojima bismo osudili u* pravne organe, koji isto tako vrše nasilja nad mu* slimanima. Pećančeve bandite mi moramo smatrati isto tako dr* žavnimo rganima, jer ih je samo mi* nistarstvo unutr. djela uzelo za go* njen je kocaka, jer ih ono izdržava i jer rade po njegovim napucima. Karakteristično je, da i »Srp. Ri* ječ« i »Politika« uvijek zabasuruju ovo, na što mi postavljamo upravo težište svojih osuda. O toku istrage, koju vodi parla* mentarna komisija u Sandžaku mi nećemo zasad ništa pisati, jer ne* ćemo da se uplićemo u nju i jer ne želimo prejudicirati njenom ispadu. Uzgred napominjemo, da je ko* misija dosad obašla Priboj, Prije* polje, Plevlje i Brodarevo. Pismo g. dr Spahe. Ministar g. Mogu Vas uvjeriti Gospodine Mini­ stre, da sam tačno irformisan o ovom događaju, a ima i svjedok očigledac g. Rašid Halidović, pandur opštine pasjanske* No na zdravlje! I ovaki će činovnici uspostaviti i držati red i mir u tim jadnim krajevima?! Politički pregled. Iz naše organizacije. Zemaljska skupština J. M. O. Predsjedništvo J. M. O. zaklju­ čilo je, da se zemaljska skupština htjeve Iraca, a danas donosimo suš­ naše organizacije održi dana tinu odgovora, što ga je Lloyd George i 6. oktobra o. 9. poslao De Valeri, predstavniku irskom. Načelo vladavine, koja se osniva na u Sarajevu, u prostorijama Islam­ volji naroda, sačinjava osnovku konske čitaonice (J. M. Klub). stitucionalnog razvitka Engleske, ali U pogledu delegata na ovu ne možemo prihvatiti kao temelj prak­ tične konferencije jednu interpretaciju skupštinu vrijedi zaključak C. O. ovog načela, koja bi nas obavezivala od 15?VII. 1921., koji glasi: da prihvatimo svaki zahtjev, koji biste „Broj delegata za zem. skup­ mogli postaviti, i koji bi mogao da štinu određuje se prema broju dovede i do proklamacije republike i do odricanja krune. Konferencija na . glasova, koji je u tom kotaru takovoj bazi je nemoguća. Kada bi se pao za našu organizaciju prili­ na taj način aplikovao princip vlada- ; kom izbora za Konstituantu. vine po volji naroda, bila bi porušena [ Da ne bude suviše troškova, državna zdanja i cjelokupnost sviju delegati mogu imati punomoći demokratskih država, a civilizovani svijet bi bio natjeran na starinsku i imaju pravo na onoliko gla­ plemensku podjelu. Mi smo Vas na­ sova, koliko puta po 1000 gla­ protiv pozvali da uzmete u pretres sova im ade u tom kotaru. Ostaci naše predloge. Ne treba da ni malo preko 500 računaju se kao puna sumnjate u zamašitost i iskrenost na­ hiljada, a kotarevi, u kojima ših namjera. U diskusiji s nama Vi ' možete zatražiti garancije u svim onim : nije palo ni 500 glasova za pitanjima, koja bi mogla po Vašem organizaciju, mogu poslati po mišljenju da ograniče slobodu Iraca. jednog delegata. Delegate će Obzirom na to engleska vlada mora odrediti kot. skupštine, a kot. da od Vas zatraži da joj stavite do i ispostavni odbori javiće C. znanja na stvaran način, jeste li skloni Odboru imena delegata i izdati učestvovati u jednoj konferenciji, da se nađe najbolji način, kako bi se im punomoći. Ako izabrani de­ održalo udruženje između Irske i en­ legati dadnu punomoć kome gleske državne zajednice. Mi se na­ drugom od delegata, onda tu damo, da ćete nam dati afirmativan punomoć treba da ovjeri kot. odgovor. ili ispostavni mjesni odbor“. Predpostavljam da bi se konferen­ cija mogla održati u Invernessu na Već u listu objavljeni zaključak 20. o. mj. radnog odbora u pogledu eko­ nomske ankete poslanički je klub prihvatio t. j. da će se držati Najnovije telefonske vijesti sjutradan iza zem. skupštine, kako iz Beograda. je to oglašeno u bajramskom Jučer je bila sjednica Ministarskog broju „Pravde". Savjeta, na kojoj je bilo govora o noti Beograd, 25. VIII. 1921. saveznika, kojom se traži, da povu­ čemo čete na granicu trianinskog ugo­ Tajnik: Predsjednik: vora prema Madžarskoj. Magla j lić, s. r. — Francuski komesar u Carigradu 1 H. Alić. Odgovor Engleske na z^hljeve Iraca. Mi smo neki dan objavili za­ dr. Spaho upravio je beogradskoj »Pravdi« pismov koje je ona doniiela u broju od 10. ov. mj. Mi to pismo prenosimo u cijelosti: »Gospodine direktore, Vi ste da* nas donijeli u svom listu na prvom mestu izvadak iz sarajevske »Do* movine«, u kome se među ostalim veli, da od siromašnih posednika nije nitko dobio avansa, već da smo ga dobili ja, dr. Hrasnica i Defter* darević. Ovo je tvrđenje u koliko se mene tiče posve neistinito i ten* denciozno, jer ja ne samo da nije* sam primio ništa u ime odštete za oduzete zemlje, već nemam ništa u to ime ni primiti. Ja uopće nemam ni komadića zemlje. Koliko je meni poznato ni druga dvojica mojih prijatelja nijesu pri* mili ništa. Spreman sam, da sve ono. Što sam primio ili što imam da primim sta* vim na raspoloženje onome, ko mi dokaže, da sam i jednu paru primio. Primite g. direktore i Ovom zgodom uverenje o mom odličnom štovanju. Beograd, 9. sept. Dr. Mehmed Spa* ho, ministar trgovine i industrije.« Našavši se lija »Domovina« ovako u stupici, liže ono, što je pobljuvala i veli, da ona i nije tvrdila za dra M. Spahu, nego za njegova brata. Nu i tvrdnja, da je brat dra Spahe dobio najprvi avans od odštete, pot­ puno je neistinita. I on, kao i dr. Hrasnica i Defterdarevič bili su samo pozvati od Agr. Dir, kao i svi drugi posjednici iz njihovih kvartova, da podnesu zahtjeve za odštetu. I tu nije trebalo niti je činjena apsolutno ni­ kakva protekcija. Kako se ureduje u'južnoj Srbiji? I Demokratski nar. poslanik Ranuš Osmanović upravio je min. unutr. djela jedno pitanje, gdje se među ostalim navodi i ovo: Gospodine Ministre i Na dan 16. avgusta ove god. u srezu Gilanskom desio se je jedao vrlo ne­ ugodan slučaj. Toga dana naime pisar Gilanskog sreza, g Miloš Albijanić, pozvao je na neko saslušanje g. g. Ismaila Mustafića i Čazima Alimovića, oba iz sela Vlaštice, opština pasjan ska, srez giljanski. Prilikom saslušanja, a bez ikakvog razloga g. pisar je •te predstavnicima vlasti. Komisija je otputovala za Sjenicu, gdje će također održati konferenciju. — »Politika« donosi tendecioznu de­ pešu, kao da je komisija tobože utvr­ dila krivnju muslimana, što ne odgo­ vara istini. I | 1 ■ । i i . ! istukao g. Ismaila Mustafića na i I najgrublji način. tražio je od nas, da primimo još 4000 vrangelovih vojnika na radove oko željezničkih pruga. Međutim je bilo govora o gradnji naših željezničkih pruga, pa je ministar trgovine i indu­ strije g. Dr. Spaho tražio, da se na­ stavi gradnja pruge Bos. Krupa—Bi­ hać. Obećano je i uzeto u izgled, da se čim prije nađu sredstva, da se ova pruga dovrši. . — Predsjednik Ministarskog Savjeta referisao je o sporazumu s Rumunj­ skom u saobraćajnim pitanjima. — Potpisani su ukazi o imenovanju i unapređenju činovnika ministarstva spoljnih poslova. Među imenovanim nalaze se i trojica muslimana. — Govoreno je o rješavanju alban­ skog pitanja u Londonu. — Ministar prosvjete i unutrašnjih djela podnio je na potpis nekoliko ukaza iz svog resorta. Među tima se nalazi i ukaz o penzionisanju pribojskog srpskog načelnika. — Ministar za agrarnu reformu re­ ferisao je o agrarnim nemirima u Dal­ maciji, koji se zaoštravaju, jer sudovi ne priznavaju Prethodnih odredaba o razrješenju kolonatskog odnošaia. U vezi s tim je već ranije odobren kredit za plaćanje rente. S tim u savezu tražio je ministar Dr. Soaho, da se i u Bosni i Hercegovini čim prije likviduje ostatak rente za 1919. i. renta za 1921. godinu te zaostali hak 1918. pa će o ovome pitanju biti danas uža konferencija ministara financija, trgo­ vine i industrije, agrarne reforme, šuma i ruda te zamjenika ministra pravde. - Jučerašnja beogr. „Pravda" donosi depešu iz Prijepolja, daje anketna komisija stigla u Brodarevo, gdje je održala konferenciju s uglednim gradanima pravoslavnim i muslimanima Domaće vijesti. Posljednja opomena našim dužnicima. — Ovim još jednoć potsjećamo naše dužnike, da će mu im od 1. oktobra o. g obu­ staviti slanje lista, ako do toga dana ne podmire duga. Administracija. Otvorenje džamije u Kotorskom, Страна 3 Strana Školski pribor, kao i sve školske potrebštine, knjige itd., dobije se uz veoma jeftine cijene u knjižari Da^ niel i A. Kajon, Sarajevo, Kralja Petra ulica 19. — Narudžbe iz vana izvršuju se brzo i tačno; pakovanje se ne računa. Gospodarstvo. Zanatsko-indusirljska i poljopri­ vredna izložba u Sarajevu. Srpska Trgovačko-Zanatlijska Omladina uz sudjelovanje svih privrednih društava i preduzeća u zemlji, priređuje na 24. do 27. septembra o. g. u Sarajevu (palača Gradske opštine) izložbu, na kojoj će biti izloženi svi naši zanatski, industrijski, poljoprivredni i kućni produkti. Ovom izložbom omogućuje se konzumentima da nađu zgodna vrela za svoje potrebe, producentima da nađu mušterije, a napokon da se i jedni i drugi međusobno upoznaju, što je od eminentne koristi, kako za naše producente-izlagače tako i za trošeću publiku. Obzirom da je vrijeme za prijavu za izlaganje na izmaku, u interesu je producenata, da se čim р№е prijave Priređivačkom Odboru Zanatsko-industrijske i poljoprivredne izložbe u Sarajevu, Jelića ul. 28. ili uredu trgo­ vačke i obrtničke komore, gde će ta­ kođer dobiti potanje podatke o izložbi. Popust za vožnju na izložbu. — Gospodin Ministar Saobraćaja odobrio je podvoz u pola cijene za sve po­ sjetioce i izlagače u „Zanatskoj Indu­ strijskoj i Poljoprivrednoj izložbi za Bosnu i Hercegovinu*. Isto tako odredio je popust od 50 posto od normalne tarife za prevoz izložbenih predmeta pod uslovima. koji važe za njih. Povlastica će važiti od 20. do 30 septembra 1921. god za sve putnike i mješovite vozove. Izlagači i posjetioci Izložbe kupiće na polaznoj stanici cijelu kartu, koja će im važiti i za povratak, ako uvje­ renjem Uprave Izložbe dokažu, da su bili na Izložbi. Ušteda. Min. Financija je ukinuo prinadležnost u duhanu svima direk­ torima, načelnicima i šefovima kabi­ neta. Na ovome je ušteda 360.000 d. godišnje. Analogno ovoj naredbi i novi je di­ rektor naše duhanske tvornice g. Arifhodžić ukinuo je dosad vrlo mnogo praktikovanu zamjenu običnih cigareta za »ekstrafilung« privilegovanima, pa će se i tako uštediti najmanje pola miliona. Kako se vidi, ipak se kreće. Makar u dvanaesti čas počelo se je sa šted­ njom. Bože s hajrom! Zemljoradničke komore. Ministar­ stvo poljoprivrede i voda završilo je ovih dana rad na izradbi uredbe o osnivanju zemljoradničkih komora Zabrana uvoza šljiva i pekmeza u Čehoslovačku. Naša uža savezni* koju su tamošnji muslimani svojim ! ca Čehoslovačka, s kojom činimo Malu Antantu, zabranila je ovih troškom od kamena sagradili, biće u dana uvoz šljiva i pekmeza i tako petak, 23. ov. mjeseca ovom našem vrlo važnom izvoznom Vjenčanje. Naš prijatelj g. Tahir artiklu zatvorila jednu pijacu, gdje Šaran iz Trebinja vjenčao se ovih je on nalazio dosad lijepu prođu. dana sa milovidnom gđicom Zarifom Mi ne znamo, kakvom će mjerom Elezović, sestrom g. Hamdije Elezo- odgovoriti naša vlada na ovu nelo* vića, učitelja trg. škole u Trebinju. — jalnu mjeru saveznice, ali držimo, Mladencima želimo svaku sreću i dug da ne smijemo ostati skrštenih ru* život. Bilo sretno I ku. Čehoslovačka naime izvozi vrlo Matura u ovdašnjoj gimnaziji. mnogo tekstilne industrije, piva, Vijest o maturi u ovdašnjoj gimnaziji, eksploziva itd. u našu zemlju. Ne saopćena prije nekoliko dana, ispravlja bi li naša vlada mogla saveznici vra* se ovako: Predispiti će se obaviti 3. titi milo za drago?! okt Pismeni će ispit zrelosti biti 4. okt. i slijedećih dana, a usmeni 8. i ' 9. okt. Kandidati treba da se prijave naj­ kasnije 2. oktobra. Knjige i novine. Prijavljenje šegrta. Pozivaju se svi oni poslodavci, koji nisu svojih šegrta prijavili potpisanom uredu, da to bezodvlačno, a najdulje kroz 8 dana, kod povjerenika pokrajinske uprave za grad Sarajevo (gradska vijećnica soba broj 11.) prijava. — Ko se ovome pozivu ne odazovu, biće kažnjen novčanom kaznom u iz­ nosu od 100—2000 K., odnosno zat­ vorom u trajanju od 1 -20 dana. Nov priv edni list. Inicijativom karlovačkih privrednika osnovan je Izdavački konzorcij ekonomista, koji počevši od 15. o. mj. izdaje u Kar­ lovcu nov privredni list „Ekonomistu". — List je potpuno vanstranačan i ne­ će biti lokalnog karaktera, već redigovan na širokoj ekonomsko-socijalnoj osnovci. List „Ekonomista" uredjuje redakcioni odbor, a direktorom mu je publicista LjubomirSt. Kosier. �Strana 4 Стоана MUSLIMANI, OSNIVAJTE ZEMLJORADNIČKE ZADRUGE, jer je jedini spcs našeg težaka u za= drugama, jer će zadruge provesti kulturni i poljoprivredni preporod našeg sela, jer bez bogatog i kuh turnog sela nema ni bogate ni kuk turne varoši, a ni države. Sve upute i najizdašnije potpore daje besplat« no: »S r e d i Š n j i savez j u g o* slavenskih seljačkih z а^ druga u osnutku u Šaraj e« V U<. Broj 334 Број „ПРАВДА* — ,pRAVDAa Miševi, štakori, stjenice i žohari Sjetite se „Gajreta!" Oglašujte u „Pravdi" 1 1 , j ! Rasprodaja ? Oglašivanje BOGATA KNJIŽNICA ________________ ____________________ : Muslimani i muslimanke : | grada Sarajeva ( sjetite se vašega .Merhameta*. | umrlog pro- i fesora i pravnika Abdullah ef. PreŠlje rasprodavate se slobodnom javnom dražbom u petak, dne 16 septem- bra 1921. u auli Begove Džamije u Sarajevu. Početak dražbe u 9 sati prije podne. Pošto je rahmetlija bio svjetski na- j obražena osoba, to mu je knjižnica I izvanredno bogata, te se s toga sva- i kom interentu toplo preporučuje. i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ jebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih i kućnih miševa K 12'—, za štakore K 16’—, za žohare ruse i Švabe K 20*—. — Osobito jaka tinktura za stjenice K 15 —. Za moljce po K 10 i 20, prašak za buhe po K 10*— i K 20 —, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 5’— i 12’—. Mast za uši na blagu K 5’— i 12'—. Prašak proti mrava K 10’— i 20'—. Razašilje pouzećem Zavod za eks­ port M. Jtlnker, Zagreb br. 16. Petrinjska ul. br. 3. 131. Preprodavaocima popust! u novinama obavlja po­ uzdano staro uvedeni BLOCKNER-OV zavod za oglašivanje Zagreb, Jurjevska ul. 31. Telefon 21—65. Generalno oglasno zastupstvo za preko 10 tu- i .inozemnih listova Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. — Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina. Potpuno uplaćena dioni« ka glavnica K 20,000.000'—. Ulošci preko K 25,000.000 —. Pričuve preko K4,000.000. - Pupilarno siguran. - Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. io4 Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. Ministarstvo Finansija Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. 7% državni investicioni zajam g.1921. u iznosu od Din. 500,000.000. POZIV NA UPIS Ministar Finansija Kraljevine Srba, Hrvata I DBr. 7941 uzakonjene članom i Slovenaca, na temelju Uredbe od 27 VI. 1921. | poziva na upis 130 Ustava П državnog investicionog zajma 19Z1. u nominal. iznosu od Din. 500,000.000. Ovaj je zajam investicioni i upotrebiće se isključivo u svrhu općega dobra kao: opravke, dopravke, i proširenja že­ ljezničkog saobraćaja, podizanja novih, i dovršenja započetih željezničkih pruga, uređenja i podizanja pristaništa, puteva, drumova i t. d. Nominalni iznos zajma je Din. 500,000.000, izdat al pari, u komadima po Din. 100, 500, 1.000, 5.000 i 10.000, u 50.000 serija po 100 brojeva, a kamate su 7°o godišnje, koje se isplaćuju dekurzivno bez ikakovih odbitaka, u polu­ godišnjim kuponima, i to 15. marta i 15. septembra svake godine kod svih javnih blagajnica i ovlašćenih novčanih za­ voda, bez ikakvih odbitaka poreza, biljega i taksa. Prvi kupon dospjeva 15. marta 1922. Za vrijeme od 10 godina ovaj se zajam ne može konvertirati, ni u tom roku kamatna stopa smanjiti. U slučaju da se zajam nakon 10 godina konventira, ima se sopstvenicima obveznica ponuditi isplata u nominalnom iznosu. Zajam je amortizacioni i izdaje se na 50 godina^ Amor­ tizacija počinje 4. godine nakon emisije, i vrši se jedanput godišnje kod Generalne Direkcije Državnih Dugova, izvlače­ njem ili otkupom, po uređenom amortizacionom planu, koji je na obveznici utisnut Zajam je obezbjeđen hipotekom, a potrebna suma za anuitet (kamate i amortizaciju) unosiće se svake godine u budžet, a za pokriće služiće u prvom redu dohodak dotičnog investicionog objekta. Kuponi zastaravaju za 5 godina nakon dospjeća, a iz­ vučene obveznice 30 godina nakon izvlačenja. Zajam će biti kotiran na svim domaćim burzama. Obveznice ovog zajma ravnopravne su sa ostalim držav­ nim obveznicama; uživaju pupilarnu sigurnost, mogu se po­ lagati kao kaucije, upotrijebiti za fondove, zadužbine, depo­ zite, kod svih javnih blagajna i privatnih poduzeća. Obveznice mogu se lombardovati kod Narodne Banke Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i njenih filijala, prema zakonskim propisima. Obveznice i kuponi ovog zajma oslobodjeni su svakog sadanjeg i budućeg poreza i prireza, kako državnih tako i ostalih (oblasnih, okružnih, sreskih i općinskih) kao i svih taksa i dažbina u Kraljevini. Upis će se vršiti od 1. do 30. septembra 1921. Po utrošku celoga zajma podneće Ministar Finansija kod svih novčanih zavoda Kraljevine Srba, Hrvata i Slove­ naca, po gore spomenutim usiovima (za svakih 100 Din. Narodnoj Skupštini Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca iz­ obveznice Din. 100*—u gotovom). vještaj o cjelokupnoj upotrebi njegovoj Za kontrolu upotrebe ovog zajma izabraće se jedan Beograd, meseca jula 1921. parlamentarni odbor. Ministar Finansija Dr. Košta Kumanudi v. r. Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/1c16269c20debe417283d817b4fb507e.pdf 4635046a3566dffa462c877f788c3771 PDF Text Text РГК.МММ* U GOTOvU PLACFNA Pojedini broj К 2'Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: za našu državu godišnje K 200.—, na pola godine K 100.—; za inozemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 97 (335) Telefon br. 842. čekovni račun post, štedionice 1119 Sarajevo, subota, 17. septembra 1921. (13. Muharema 1340.) Ko sije plemensku mržnju i razdor? U nas se mnogo govori o separati­ stima, koji rade protiv našeg narod­ nog i državnog jedinstva. Protiv ovakovih elemenata predviđene su mjere i u ustavu. U 13. i K8. članu novog ustava predviđa se zabrana raspačavanja svih štampanih spisa, koji svo­ jim pisanjem izazivaju vjersku i ple­ mensku mržnju. To je sve lijepo i potrebno. Ali kako se to da dovesti u sklad sa sijanjem.plemenske i vjerske mržnje, koje vrše državni organi?’ Pa još gdje? U našim državnim prosvje­ tnim zavodima. Mi stoiimo na stanovištu, da škola mora biti pošteđena od dnevne poli­ tike. pa uvijek, kad pišemo o njoj, nastojimo da se ne uplićemo u njenu »autonomiju«. Ali pojave, koje se u zadnje vrijeme pokazuju, prevršile su čašu strpljenja i mi moramo, kao objektivan i plemenskim šovinizmom nezaslijepljen organ da rečemo svoju: da osudimo te pojave i da tražimo njihovo odstranjenje. To činimo u in­ teresu narodnog jedinstva i zdravog razvoja naše narodne prosvjete. Neposredan povod za ovo pisanje dalo nam je uvođene St. Stanojevića »Istorija srpskoga naroda« kao udžbe­ nik za 4. razred naših -srednjih škola. Osim mnogih drugih skroz tendencijožnih i čisto propagandističkih sta­ vova ovog pamfleta, u njemu se na­ laze i ovakovi: »Ali posle velikih na­ pora i žrtava, što ih je podneo tamo­ šnji narod (govor je o Bosni i Herce­ govini, op. uredn) u borbi za slobodu, berlinski je kongres (1878) predao ove dve srpske pokrajine na milost i nemilost Austriji.« (str. 78.) — .»Stre­ peći od Srba i bojeći se da oni ne rade protiv njenih državnih interesa, austrijska je vlada počela u Bosni stvarati Hrvate od tamošnjeg kato­ ličkog stanovništva i pomagati ih u borbi brotiv Srba.« »Ove su srp­ ske zemlje date Austrougarskoj na privremenu upravu . ..« (str. 79). Kad se ovakovi šovinistički izljevi čitaju u jednom propagandističkom političkom pamfletu, onda oni ni naj­ manje ne uznemiruju niti revoltiraju. Ali kad se to čita u udžbeniku istorije, koga su ministarstvo prosvjete u Beogradu i šef prosvjete u Bosni od­ redili za 4. razr. srednje škole i kojim se učenici i katoličke i muslimanske i pravoslavne vjere moraju služiti za obuku u historiji, onda se ne može naći dovoljno riječi za osudu ovakovog grubog ataka na nacionalni osje­ ćaj Hrvata u B6sni i Hercegovini. Tvrditi, da su Bosna i Hercegovina samo srpske zemlje, može samo šovenistički idiot, koji ne poznaje i ne priznaje historičkih činjenica. Tvrditi, da je hrvatstvo stvorila u Bosni Au­ strija, može doduše Čokorilo u »Srp­ skoj Zori« i njegov discipulus Kobasica , ; | i I i i u »Srpskoj Riječi«, ali da to čini je­ dan vajni historičar, k tomu profesor univerze, to je unikum. Nu dok se to može u političkoj agitaciji i u zna­ nosti nekako ipodnositi, dotle vladin čin, kojim je uvela taj pamflet kao udžbenik u škole, koje pohađaju i Hrvati, ne samo da se ne može podnositi, nego on stvara zlu krv, on revoltira i najmirnijeg čovjeka, koji ima malo objektivnosti u sebi. Kako se može dovesti u sklad s pedagoškim principima okolnost, da će učenici, koji su u krvi i kućnom odgoju ponijeli u školu osjećaj i svijest, da su Hrvati i da su starosjedi­ oci u ovim zemljama, čitajući ovakove laži, koje će im i sam nastavnik mo­ rati servirati i interpretirati ih, po svoj prilici doći u sumnju, da su oni renegati, otpadnici srpskoga naroda, koje je Austrija odrodila i učinila Hr­ vatima? Jesu li o ovom atentatu na ponos i svijest našeg omladinca raz­ mišljali besavjesni gromovnici, koji su to odredili? Mi smo u patriotizam, privrženost narodnom jedinstvu i objektivnost g. Krsmanovića dosad uvijek vjerovali, ali kad smo uzeli u ruke ovu knjigu, n»še -je uvjerenje pokolebano i mi po­ činjemo sumnjati, da li između pro­ svjetne politike g. Grđića i g. Krsma­ novića ima ikakove razlike. Kako smo obaviješteni, profesori Hrvati držali su sastanak i zaključili apelovati na profesorsko udruženje, da poduzme korake, kako bi se ovaj pamflet izbacio iz škole, da ne truje mlada srca naše idealne omladine plemenskom i vjerskom mržnjom. Među omladinom osjeća se također pokret, da bojkotom, a eventualno i čim drugim prisili odgovorne, da smje­ sta isprave ovu grdnu pogrešku. Sa svoje strane najenergičnije pro­ testiramo protiv ovog nepedagoškog, antinacionalnog i antidržavnog čina prosvjetnih organa i kategorički za­ htijevamo, da se odmah ova pogreška ispravi. Sjednica poslaničkog kluba. Budući da su na dnevnom redu vrlo važne stvari, potrebno je, da svi poslanici budu prisutni u Beogradu. Stoga sazivljein sjed­ nicu kluba za nedjelju, 25. ov. nij. u 10 sati izjutra i molim sve poslanike naše organizacije, da nefaljeno dođu na tu sjednicu. U Sarajevu, 15. IX. 1921. Predsjednik kluba: Maglajlić, s. r. Godina 111. Besmislene i bezideine trzavice. Odnosi među glavnim strankama sadanje vladine koalicije postaju sve zamršen ji. Drugostepena štampa i jedne i druge stranke postaje sve žučljivija, a čarkanje tako bezobzirno, da se ovom svađom, s vremena na vrijeme, mo­ raju da pozabave i vodeći organi obiju partija. S radikalske se strane osobito ističu beogradski »Balkan« i mitrovačka »Srbičv^ koji su puni navala naročito na »bistra unutarnjih djela, g. Pribićevića, a s demokratske strane vode paljbu »nezavisni« organ Krste Cicvarića „Beogradski Dnevnik", ko­ jem sekundira beogradska >Pravda«. Kako rekosmo, u tom dvoboju uzmu iiječ i glavni stranački organi pa ne će bit; na odmet, ako u tom pravcu ci­ tiramo nekoliko izvadaka. »Demo krati ja« je u jednom broju donijela i ove stavove: »Balkan«, koji je prešao sve granice dopuštenoga i moralnoga u svojim klevetama protiv g. Sv. Pribićevića i ćele demokratske stranke, kao i ostali drugostepeni i trećestepeni organi radikalski sistemat­ ski, izvesno po datom migu od jedne grupe radikala, tendencio­ zno napadaju radg. Pripičevića u cilju, da ga predstave kao čoveka koji je od štete po državne interese. Za ža­ ljenje je i osudu, što jedan deo rađikalske štampe, inspirisan od onih koji priželjkuju ministarstvo unutr. dela, vodi besomučnu i nemoralnu kampa­ nju protiv g. Prbićevića i demokrata u dane sadašnje teške situacije. Ta nesvesna štampa jako se vara ako veruje da se demokratska stranka, stranka najjača, može odstraniti iz uprave državom. A tako isto ta nesvesna štampa, orudje nekolicine partizana i željnih vlasti, jako se vara, ako misli da će poljuljati poziciju g. Pribićevića u stranci". Interesantno je, da se tim recima našla pogođena i sama radikalska »Samouprava«, pa je odvratila između ostalog i ovim riječima; »Demokratija« prelazi ćutke preko činjenice, da demokratski listovi »Pravda«, »Dnevnik«, »Epoha«, a donekle i »Po­ litika«, iz dana u dan napadaju radikale i radikalne prvake, u raznim formama, i pod raznim izgovorima. Napadi su katkada đirekto odvratni i upereni protiv ličnosti radikalnih vodja. Neki su, kao oni u »Dnevniku«, in­ spirisan i, drugi su zanat, a treći se vrše s vremena na vreme, radi dodvorenja. Pored svih tih sistematskih napada, mi smo ćutali, zadovoljava­ jući se kratkim demantima. »Demo­ kratima« je takodje ćutala, nemajući nikad vremena, da svoje prijatelje uputi na korektnost. Sad, kad se kritikuje unutarnja politika g. Pribičevića, »Demokratija« nalazi da će najbolje odbraniti g. Pribićevića ako počne grditi i klevetati radikalne mi- . nistre unutrašnjih dela. Takav način i odbrane je na štetu g. Pr bičevića. Mi ■ pak odlučno odbijamo tvrdjenje »Demokratije« i o partizanstvu radikalnih : ministara unutrašnjih dela. i o njiho; vom tobožnjem neradu u pogledu ! javne bezbednosti u Južnoj Srbiji. Da ne bismo otvarali ikakvu polemiku, mi ■ se zadovol avamo ovom kratkom izjai vom, ne mogući da predjemo ćutke preko jedne tako neumesne i deplasi­ rane optužbe. U odgovoru »Demokratija« ima još jedno mesto koje mora­ mo dotaknemo. Tu se kaže da neki radikali zarad vlasti (I!) žele da se rasturi sedanja koalicija jer bi onda, ' veli »Demokratija«, radikaP imali u svojim rukama ministarstvo unutraš­ njih dela« Ako ovo skroz neozbiljno 1 shvatanje »Demokratije^ obrnemo, izilazi da demokrati podržavaju sadanju koaliciju samo zbog min starat va unu­ trašnjih dela, i da u toj kmJicji samo demokrati imaju vlast! Kad se s ovih redaka skinu diplo­ matske rukavice i bez Cifraste forme I promotri sama suština stvari, jasno I je kao na dlanu, da među ovim dvje­ ma glavnim strankama ne vladaju najidealniji odnosi. Naprotiv, ovi ner­ vozni gestovi odaju silan napor, koj jim se radi zajedničke ugroženosti - suspreže gorčina i bijes, koji kljuj čaju i na jednoj i na drugoj strani. No što prešućuju vodeći organi ovih ■ stranaka, otkrivaju listovi, koji mogu i da slobodnije govore i o strankama i o pojedinim političarima. Mi ovdje ne ; ćemo govoriti o tim optužbama, nego i ćemo da se osvrnemo na suštinu I spora, koji hoće da zadrma ovom ko­ alicijom. Kolikogod se taj spor farbao zvuč­ nom firmom brige i nastojanja okoučvršćenja države, on je u stvari briga za stranački prestiž i ljubomorna utak­ mica oko - pojedinih resora u dr­ žavnoj upravi. Šljedstveno; on je više ličan, nego li stvaran i principijelan. Ova konstatacija može biti i oštra i neprijatna, no ona je tačna, pa stoga i umjesna i potrebna. Evo joj i malog obrazloženja. Kad bi se demokrati i radikali principijelno razilazili, recimo u pitanju unutarnje politike, zar bi se kritičari g. Pribićevića ustezali iznijeti svoje načelno gledište o toj politici i predložiti principe, po kojima bi trebalo voditi tu politiku? Mi razumi­ jemo držanje g. Protića i njegovih pri­ stalica, jer imaju i jasan suprotan pravac u tom pitanju, no ne razumi­ jemo, i ne možemo razumjeti onih, koji plješću g. Pašiću i uza sve to prigovaraju g- Pribićeviću. To je , jedan absurd i ništa drugo. 1 stoga mi, da pravo kažemo, ne i razumijemo ni »Demokratije« ni »Saj mouprave«, ni »Beogr. Dnevnika« ni i »Balkana«, jer ih — po svemu, što se Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu I Središnjica; Sarajevo. Pupilarno siguran zavod. Dionička glavnica 1o,ooo.ooo kruna. — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Pričuve 600.000 kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.— Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta.— Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ф Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ 205 Hanrplarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijem. - Srzojapi: Trgngačha banha, Sarajevo. ■ interurban telefon: Zli �Страна 2 Strana je dosad radilo ne luči ideja i stvaran razlog, već je po srijedi samo kapric i lična simpatija, odnosno anti­ patija. Drukčije je sa strujama u radikal­ nom poslaničkom klubu, o kojima ćemo progovoriti u kojem od idućih brojeva. Sedmici odmorni dan? Nakon 4?godišnjeg klanja i ubi? janja nastao je mir. Jedna od naj? glavnijih zadaća vremena bila je svakako ta, da se što više i bolje o? i sigura budućnost širokih masa na* rodnih radništva, koje je najvi­ še podnijelo žrtava i stradanja u i teme svjetskom mrcvarenju i ka' sapljenju. Njihovi su domovi bili i najopustjeliji. njihova su djeca bila najzapuštenija, a njihove porodice I uopće naj zanemarenije. Da se to upravo nesnosno i neodrživo stanje širokih masa narodnih popravi, da i im se njihova u velikom klanju i u* bijanju otvrdnula srca i zatupjeli osjećaji povrate domovini i dru? štvu, morale su sve države uzeti u? češća u ovome i poraditi, kako bi se to sve sredilo, kako bi se što pri; i je zaboravilo na strašno doba kla ' nja i ubijanja i pošlo pravcem rada • i reda. To se je moglo učiniti jedino ! ako sc nađe puta i načina, kako bi se počelo jedinstveno raditi na od? I stranjenju svih socijalnih mana dru; štva, koje su osobito za vrijeme ra? ta upravo postostručene. Pariška mirovna konferencija u godini 1919.. kad je ugledala veliku i i ogromnu grobnicu ljudstva, poče? ; la je sa istraživanjem uzroka tog i ljudskog klanja i ubijanja, tc pošto je uočila strašne posljedice toga, i došla je do zaključka, da je tome svemu kriva socijalna nepravda i I potiskivanje socijalno slabijih. Ona ■ je obrazovala posebnu komisiju, ' koja je imala proučiti internacio? ■ nalno radničko zakonodavstvo. Na? i kon proučavanja odredila je, da sve I države učesnice na toj konferen? I čiji imaju organizovati državne u? rede za zaštitu radničkih prava, u? stanovi I a je Međunarodnu Organi? zaci ju Rada, koja je sastavni dio ■ Društva Naroda, a koju sačinjava: 1. Generlna Konferencija pred? I stavnika svih članova, koja se ima I i godišnje jedamput sastajati: 2. Međunarodni Biro Rada, koji ! je stalni i izvršni organ Konferen? : j čije. Peti princip, koji je uglavljen na i i pariškoj konferenciji bio je: Svaki radnik ima pravo na ne? djeljni odmor. Ako odmor nije I moguć u nedjelju, onda se radniku i ima priznati jedan dru^i dan u tjednuPrigodom sklapanja Versaljskog *) Primili smo ovu stvar od pri? jstelja izvan uredništva i rado joj dajemo mjesta PODLISTAK. Mustafa: Iz mojih uspomena. (Nastavak). Nakon malđ pauze meni predio? žiše, da 4iđem u sobu, dok se oni svi. njih šestero, razbježaše nekuda, a ja ostadoh sam s jednim vojni? kom, koji me ovamo dopratio. Ni? jesam mogao s njima razgovarati, jer su oni Indusi i nc znaju nikakav jezik osim svoj materinski. Nije dugo trajalo, kad evo i princa. Vi? sok. mlađ čovjek, lijepih gustih br? kova i crnih kao trnjina očiju. Kret? nje su mu elegantne, a stas vitak. Obučen je u uniformu engleskih in? dijskih trupa, a na glavi mu je po vojnički zaviti visoki turban- Po? klonismo se jedan drugome i on me engleski upita, da li ja govorim cn gleski. Dok me ovo pitao, primi od vojnika pismo, koje mu je g. kape? tan poslao. Čini mi se, nije do kraja ni dočitao, a licu mu se razveseli, pogleda me i pruži mi obje ruke. Razumijeh ga. da mi reče »biradcr musliman«. Izgrlismo sc i izljubi srno. On je sav sretan i zadovoljan. Nešto naređuje slugama, okreće sc k meni i smije se. Kad ostadosmo sami, ponudi mi. da sjedem Sjede i sam. ali evo nesreće mi ne mo? ženio jedan s drugim razgovarati. On se nešto sjeti, dozva jednog slu? Број 335 Broj „ПРАВДА“ — „PRAVDA44 . i , ' ; I , ; . ' Ugovora uglavljen je XIII. dio, ko? ji govori o uzrocima ratova i do? nosi zaključke, kako hi sc ti uzro? ci odstranili. I ’ tom dijelu Ugovo? ra o miru stoji, da su se Visoke Strane Ugovornice nadahnute osje? ćanjem pravde i čovječnosti kao i željom, da osiguraju trajan svjet? ski mir. i svjesne da se takav mir može osnovati samo na društvenoj pravdi i da neusvajanje od strane koje bilo države jednog režima ra? da odista čovječnog ometa i napo? rc drugih država, voljnih da u svo? jim zemljama poprave stanje rad? nika, složile u slijedećem: »Pošto postoje i takovi uslovi ra? da, koji za veliki broj lica povlače nepravdu, bijedu i oskudicu, što stvara takova nezadovoljstva, da su mir i opća harmonija dovedeni u opasnost, i pošto je prešno da se ti uslovi poprave, osniva se stalna organizacija, kojoj sc Sfivlja u duž? nost: Da ustanovljuje, izglasava i pri? mjenjuje u svim državama medu? narodne zakone o radu, koji treba, obazirući sc na razlike u klimi, o? bičajima i navikama, da teže što je moguće većoj jednolikosti u cijelom svijetu, da svojini nastavama, an? kutama i svojom propagandom po? pravi stanje radnika u cijelom svi? jetu. Prva Međunarodna Konferen? čija, koja se je obdržala u godini 1919-. a na kojoj je bilo zastupano 36 država pretvorila je kako sve druge principe Pariške Mirovne Konferencije tako i gore navedeni u zaključak. Naša država kao član Društva Naroda bila je također obvezana u tome prvcu poraditi. Uredbom od 12. septembra 1919. usvojila je glavnu odluku Vašingtonske kon? ferencije i odredila da: ne može radno vrijeme premašiti osam sati dnevno ili 48 sati nedjeljno. Ta je uredba jednom drugom, koja je izašla ove godine još nadopunjena, da se u manjim radnjama može iz? nimno dozvoliti 10?satno radno vri? jeme na dan. Gore citiranom uredbom nije na? značeno tačno, koji bi dan u sed? miči imao biti sedmični odmorni dan općeniti, a to svakako s obzi? rom na razne običaje pojedinih po* krajina, ne htiedavši s tim izazvati (bar ne u početku provođenja te »novosti«), trzavice među pojedi? nim konfesijama i narodima, koji gu i nešto mu naredi. Za malo vre? mena dođe k nama u sobu mlad dječak Perzijanac. On govori lijepo ruski i ja preko njega počeh razgo? varati sa svojim gostiteljem. Prvo, što mi prevede dječak, bijaše ispri? ka, da mu oprostim, sto me ovako siromaški prima, jer da je i on mu? safir ovdje na granici- Čisto istoč? nim načinom i samo istoku pozna? tim komplimentima princ izražuje svoju radost, da može pod svoj krov primiti brata muslimana. I ja mu se sa svoje strane zahvaljujem na njegovoj dobroti i prijaznosti i uvjeravam ga, da ovo njegovo go? stoprimstvo neću nikada zabora? viti. Nije prošlo ni pola sata, meni predložiše da idem u hammam. Za? čudih se, kad u banji vidjeh moder? nu kacu i parni kofao?peć. 'fu bi ja? hu bijeli čisti čašafi, mirisan safun, britve, kcfica i uopće sve, što je nužno za toaletu. Obrijali sc i oku? pah i nemalo se začudih, kad tu ла stolici opazih svileno rublje, a pod stolicom meke sobne cipele. Sve ie do sitnice predviđeno i tu doneše? no. Kada izađoh iz banje, dočeka me jedan sluga i zaogrnu noćnim kaputom. U sobi princ već čuka, a na sto? hi ju serviran čaj, bomboni i neko konzervirano voće Pili smo čaj, pušili i razgovarali. Dječak Perzija? nac vrlo vješto i brzo prevađa moje riječi i po odgovorima prinčevim, ja I ! i , I 1 I i I . ' • i i | i j ' ! ’ | I : ; I | i ; | I su različiti kako po svojoj kulturi nc ustanove »svetom vodicom« tako, može sc reći, i po svojim obi? prerano je još govoriti o nedjelji čajima. Prepustili su to pojedinim kao općem sedmičnom odmornom pokrajinskim upravama, da svaka danu. Za primjer, da je to za naše prilike to pitanje riješi naprama želji i Obi? u opće nemoguće provesti, navešćemo čajima tamošnjega stanovništva. Naša pokrajinska uprava donije? ovdje jednu vrlo karakterističnu sliku, la je u tome pogledu jednu narod? naših prilika. Jedan kotarski ured, bu u Februaru 1920.. po kojoj sc za koji se je bio stavio na stanovište, da sedmični odmorni dan određuje ne? treba slaviti nedjelju bez razlike svak, djelja za sve vjeroispovijesti. Ova ma kojoj konfesiji pripadao, počevši naredba, koja je kako sc vidi izljev sa najenergičnijim mjerama provoditi onoga žutoga ijeda. kojeg je duš? to, dao je povoda jednom zaguljenom manin u nas svi ju kroz decenije u* | bratu Srbinu-radikalu. inače odborniku lijevao, nije ni Čudo da je ostala sa* Majstorske Organizacije, da je tih dana mo na papiru i da se nije do danas? u subotu idući kroz ulice, u kojima njega dana mogla provesti. Ova su samo muslimanski dućani, sav us­ nam naredba najbolje dokazuje, da hićen i radostan na sav glas po ne­ sve ono, što se donese za sve a bez koliko puta opetovao usklik: »Turci pitanja sviju, ne vrijedi i nc može moraju sada nedjelom zatvarati«. vrijediti za sve. Svi slojevi narod? »Nema više petka!« i t. d. i šta se je ni. koji su raznoliki po svojoj kub dogodilo. Muslimani, koji su bili za­ turi, po svojim običajima i osjeća? ključili kao elemenat reda i mira, da jima. moraju u ovakovim momen? se bar privremeno pokore ovom na­ tima doći do riječi i njih sviju mo? ređenju gospodina sreskoga, uvjereni, ra sc čuti riječ, ako hoćemo da sve da će se to poslije ukinuti, nisu te naredbe nc budu samo mrtvo slovo nedjelje kao ni budućih nedjelja niti na papiru. To je jedna opomena, i jedan od njih zatvorili svoje radnje. koja mora biti na umu sivma oni? ' Nisu, usprkos svih strogih naloga i svega zgražanja. To je i naravno- Te­ ma. koji vedre i oblače. Uredbom od 21. maja t. g. ustro? ror samo izaziva otpor. U nekim pako mjestima, gdje je kod jeni su državni uredi za zaštitu radničkih prava t. zv. Inspekcije nadležnih prevladalo mišljenje, da tre­ Rada. Kako ie ovim uredima po? ba svako svoje da slavi, obdržao se vjereno i stavljeno u dužnost pro? je čitav niz raznih protestnih skup­ vođen ie svih zakona i naredaba u ština i donešene su rezolucije i pro­ pogledu zaštite socijalno slabijih, svjedi, protiv toga srednjovjekovnog to su ovi uredi imali provesti i go? naređenja. Vrlo je značajno, da su re pomenutu Uredbu od 12. sent. ove skupštine obdržavali samo naša 1920.. a koja se je imala provoditi braća Srbi, većinom preko svojih Srp­ s obzirom na gore pomenutu na­ skih Trgovačkih Udruženja, dočim redbu zemaljske vlade od 10. fe? Hrvati i hrvatska udruženja nisu se bruara 1920. 1 započelo se je. Ali tome protivila 1 opravdavali su pra­ vedna naređenja, da svak slavi svoje. niic išlo. Muslimani, a i drugi nehrišeani Ta činjenica dovoljno nam dokazuje, izrazili su svoje negodovanje nad da neki posebni motivi vode našu braću Srbe na ove korake. provedenjem te Uredbe. Ovo negodovanje muslimana, Radi toga, ako će se u ovoj državi koii sc smatraju u svojoj slobodnoj uistinu provoditi ravnopravnost, koja i ujedinjenoj otadžbini ravnopravni je Ustavom garantovana, mora se ili građani sa svima ostalima, a koja odrediti jedan sedmični odmorni dan, im je ravnopravnost i ustavom osi? koji ne pada na blagdan pojedinih gurana i zajamčena opravdano vjeroispovjesti, a koji bi imao biti oje iz jednostavnog razloga, što im bligatan za sve bez razlike vjere, ili sc hoće da nametne jedan čisto kr? da se svakoj vjeroispovjesti odredi za šćanski blagdan za odmorni dan. sedmični odmorni dan blagdan dotične Suvišno je tvrditi i dokazivati, da vjeroispovjesti. Ovo potonje je još prak­ se tu ne radi o hrišćanskom blag? tičnije u toliko, što bi trebalo da se danu, već o sedmičnom odmornom svakog dana u sedmici mogu namiri­ danu, koii je u cijelom svijetu uzet vati potrebe, a što će osobito dobro doći našem seljaku, koji blagdanima za sedmični odmorni dan itd. Sve je to suvišno i iluzorno ori ovim silazi u varoš, da se toga dana pod­ našim zaista žalosnim prilikama, u miri i ne moradne drugog dana sila­ koiima se sada nalazimo i ovim ziti i ostavljati svoj posao. Kad potpisnice Versaljskoga Ugovora vječitim trzavicama i borbama, ko? ie imaju čisto religiozni karakter. nisu predviđele nedjelju za sveopći U vriieme. kada sc na muslimane odmorni dan, već prepustile, da se to diže vika i hajka radi njihovog or? reguliše prema »običajima i navika­ ganizovania na konfesionalnoj ba? ma« pojedinih naroda, onda mislimo, zi, okrivljuiući ih radi njihove vjer? da ni neko drugi neće valjda prisilja­ ske nesnošljivosti i »separatizma«, vati nekoga da priznaje njegove praz­ a ovamo u isto vrijeme oni isti haj? nike — čisto vjerske praznike - za Ibeddin kaci, »osveštuju« svoje čisto kultur? svoje. se uvjerih, da dječak i vrlo tačno prevađa. Princ vrlo učtivo pita o mojoj domovini i rodbini, interesi? ra se mojom sudbinom i uvjerava me i tješi, da je sada sve dobro i da ću ja već za mjesec dva dana biti među mojim milim i dragim i da ću ih sve zateći žive i zdrave. 1 on meni pripovijeda, da on ima oca i braću i da stanuju i glavnom gra? du Beludžistana u Kvetti, gdje se je rodio i odgojio. Njemu je tek 35 godina i tek je započeo vojničku karijeru u ckspedicionim trupamaBio je na bagdadskoj fronti, a sada ju dodijeljen pograničnoj žandar; meriji ekspedicionog korpusa. Do? bar je musliman i vrlo velik nacio? nalista Indus. Sloboda Indiju nje? gov je ideal. O Indiji je govorio s takvim zanosom, da ga je bilo mili? na gledati i slušati. Sam je sebe tje? šio time, da ću se ja sam lično uvje? riti, kako je njegov narod Indusi plemenit, pošten i valjan, a kako je sama Indija tako mila, lijepa i bo? gata, da joj nema para na zemalj? skoj kugli. Ja sc sjetih nekih stiho? va, kojima naš pjesnik Bašagić sla? vi Indiju. Dječak mu ove stihove prevede, a l ludadad I lan ustade i zagrli me! Djećko mi reče, da princ u meni сје!шс tog našeg pjesnika i izražava mu zahvalnost za toli mi? Ie riječi o Indiji, njegovoj domovi? ni. Moradoh mu napisati tekst onih nekoliko stihova, a on napisa prije? vod po tumačenju dječaka Perzu i ' ! I I ! I ■ janca. Tako ja provedoh drugu noć u Perziji, tamo daleko pod gorama i obroncima visokog Hindukuša. U Bašgiranu ostadoh četrnaest dana. Čekao sam riješenje od gene? ralnog štaba iz Mešeda. U to vrije? me cijeli dan šetah po ulicama o? vog gradića, promatrah život i obi? čaju Perzijanaca. Cijelo prije pod? ne bijah sam, jer je moj ugostitelj odlazio na zanimanje ili je bio u ekspediciji po granici. Poslije pod? nu odpočivasmo od vrućine, a kad bi pred večer zahladilo, išli smo iz? van grada na malu -poljanu i tu i? grali nogomet i druge razne vojnič? kc igre. U ovim zabavama i igrama sud jelovahu i oficiri i vojnici, a ne? koliko je puta bio s nama i sam ko? mandant g. kapetan. Perzijanci žive jadno i čemerno. 1 sam grad i ulice i dućani izgledaju isto onako, kako je to u nas bilo prije dvadeset godina. Samo je o? pet sve originalno i ima na sebi one istočne osebinc. Kuće su im od gline i lošeg crijepa, jer ovdje u okolo nc? ma nigdje šume niti drveća. Grad je siromašan i malen, te u njemu prevladava sirotinja. Perzijanci su strašno zaostali, primitivni, nečisti i nekulturni. Ženske sc ne kriju i hodaju po čaršiji onako u kratkim do koljena suknjama. Na nogama nose obično kožne papuče sa viso? kom petom ili prosto hodaju bose. (Nastavieo se), �Број 335 Broj „ПРАВДА" - „PAVDA" Pošt. štedionica u Sarajevu za 7% drž. invest zajam Shvaćajući veliku važnost na jav? nu subskripciju predanog 7% dr? žavnog investicionog zajma poštan? ska je štedionica povela akciju, da kod upisa ovog našeg unutrašnjeg zajma mogu sudjelovati i najširi slojevi našega naroda i oni mali štediše, koji su svoju imovinu ula? gali na štedne knjižice poštanske štedionice. U tu svrhu razaslala je štedionica svim podređenim po? štanskim uredima, to jest u Bosni. Hercegovini i Dalmaciji potrebite upute i tiskanice, da se tako ovaj zajam može upisati u svakom mje? stu. u kojem se nalazi poštanski u? red, a time će najbolje upis prodri? jeti u sve slojeve našega naroda. Stranka, koja želi upisati stanoviti iznos zajma, obrati se najbližem poštanskom uredu, kod kojega će odmah dobiti upisnu prijavnicu, koju sama ispuni i preda činovni? ku poštanskog ureda. Poštanski će ured na to ispostaviti položnicu na upisani iznos u krunama i predati potvrdu stranci, na temelju koje će se onda stranci putem istog post, ureda dostaviti privremena potvr? da, odnosno definitivne obligacije. Ovu potvrdu valja stoga brižljivo čuvati. Uplata ma koje upisne svo? te nije skopčana sa nikakvim ^roš? kovima. Osim toga je poštanska štedioni? ea razaslala svim svojim vlasnicima konti po jednu upisnu prijavnicu sa uputama. Vlasnik konta ispuni u? pisnu prijavnicu, istavi na upisani iznos ček sa svoga konta, te ovo dvoje pošalje izravno štedionici. Manipulacija ovog upisa je prosta Naši dopisi Odžak, 4. sept. 1921. I’ilipović Ilija, upravitelj kotar? ske ispostave u Odžaku. O njemu smo opširnije pisali u 6. broju »Pravde« od 18. januara 1921. god. i između ostalog naveli, da je iz puke mržnje i na lažnu prijavu u? hapsio Medu Hodžića, koji je ka? snijc predan državnom odvjetni« štvu i pritvoren u istažni zatvor u Banjaluci. Nakon višemjesečnog lc? žanja u zatvoru i svestranih izviđa državno je odvjetništvo obustavilo postupak i odustalo od progona, jer se nije mogla ustanoviti krivnja i prijava je kao lažna i ničim doka? zana odbijena i zabačena. Medo Hodžić je pušten iz zatvora i kako čujemo podnio je tužbu proti Fili? poviću i Ismetu Ramiću radi lažne prijave i denuncijacije, zbog koje je na pravdi tolike mjesece odležao u zatvoru, te radi naknade trosko? va prouzročeih s njihove strane. Na ovu ćemo se stvar još koji put osvrnuti; jer ona za nas ne zna? či familijarnu stvar Hodžić?Mchić porodice, nego jednu vrlo važnu i ozbiljnu stvar, koja nije baš tako nedužna, kako je zamišljaju neki koritaši i ulizice potpisani na izja? vi u »Hrv. Slogi« od 22. februara 1922. broj 41. Bilješke Na KobasiČine ispade proti mu­ slimanima u Sandžaku imamo izjaviti slijedeće: Mi smo ustali proti plja­ čkanju i ubojstvima, što su ih počinili »četnici« i pomagači tobožnjeg »vojvode« Pećanca pa smo zatražili stroge izvide. Laž je prve vrsti, da je g. Pribićević »pao u pogrešku i popustio pod terorom dra Spahe«, već je istina, daje ministarski saviet udovoljio kategoričkom zahtjevu na­ šeg posaničkog kluba i pristao na izaslanstvo međustranačke komisije, u kojoj je i delegat radikalskog posla­ ničkog kluba. Ta komisija nije još svršila svog posla, pa je prema tomu lažna i vijest k I e r i k a I n e beogradske »Po­ litike« o tobožnjoj krivici musliman­ skog življa. Komisija i sad ispituje tamošnje stanje, a mi smo uvjereni, da će njen izvještaj demantovati i »Politiku« i — »Seku Dašu«, koja je vlasnike I od svake pristojbe ! konta. , Štedni uložitelji mogu upisati za? jam. ako otkaz, koji se nalazi u knjižici, ispune na upisani iznos i potpišu, te isti zajedno sa knjižicom predadu najbližem poštanskom u? redu ili izravno pošalju poštanskoj štedionici. Upisati se mogu svote samo okruglo na 1<K> dinara. Poštanska če štedionica vlasnici? ma konta i štednih knjižica odmah nakon otpisa upisane svote od kon? ta, poslati ili privremenu potvrdu na upisani iznos ili po želji upisio? ca pohraniti upisane zajmove kod svoje blagajnice, u kojem će se slučaju upisiocima izdati rentovna knjižica. Pohrana je prosta od pri? i stojbe, te se poštanska štedionica stara oko odobrenja kuponskih ka? । mata i kasnijih unovčenja. ; Po ovom se vidi, da je poštanska štedionica u svemu išla širem sloju našega naroda na ruku, a na ovom jc sada, da svu svoju raspoloživu imovinu upotrebi za upis ovoga na? šeg aajma, koji služi u prvom redu uređenju saobraćajnih prilika u na? soj kraljevini. Poštanski će uredi svim upisioci? ma u pogledu upisa ići na ruku, te ih u svemu uputiti. Osim toga jc poštanska štedioni? ca poduzela korake, da i svi namje? štenici državnih nadleštava mogu sudjelovati kod upisa ovog zajma, a upisani če iznos otplatiti u ma? njim mjesečnim obrocima bez ika? kovih zateznih kamata. Poštanska štedionica. ko pas muhu zgrabila ovu tendencijoznu vijest svoje beogradske kolegice. Mi se ne žurimo, niti ćemo se razmetati fabriciranim vijestima; doći će vrijeme, u to smo više nego uvjereni, kad ćemo s izvještajem komisije u ruci oprovrgnuti lažne napise »Srpske Riječi« i ušutkati glagoljivu Kobasicu. Što nas »Srpska Riječ« naziva ad­ vokatima sandžačkih muslimana, nije nam nimalo krivo: branimo poštenu stvar i nimalo se radi toga ne sti­ dimo. Stidili bismo se donijeti vijest, kao što to čini »Seka Daša«, da su muslimanska djeca nakon smrti pok. kralja javno pogrđivali njegovo ime i dapače pogrdnim imenima kaljali da­ našnjeg kralja Aleksandra, jer i malo dijete zna, da u Priboju muslimani ne smiju ni mrdnuti, a kamo li bi im djeca smjela javno demonstrirati. Ovake smicalice danas ne pale, gospodo hajdučki advokati I Prošla su vre­ mena ona, i možete biti uvjereni, da se više ne će nikad vratiti. Kad smo već kod Priboja i »muslimanske kri­ vice« pitamo dubrovačkog gospara; Šta znači činjenica, da pribojski sreski načelnik ide u penziju? Zašto šu­ tite na objektivan izvještaj informacionog lista »Večernje Pošte«, gdje je PećanČeva četa prikazana kao obična pljačkaška i razbojnička četa ? To nam objasnite, nezvani advokati! .... Na proračunatu podvalu onih oko »Srpske Riječi«, da smo advokati Boškovića i Mehonjića, ponavljamo još jednom, da mi ne branimo ni kačaka ni njihovih jataka; ali smo odlučno protivni, da red uspostavljaju Pećančevi pljačkaši, kad bi ih štitio ne g. Kobasica, već i sam g. Nikola Pašić. Oni moraju pred sud, kao i svi zli­ kovci, koji pale i otimaju. Hrvatsko novinstvo o ministru od 9. ov. mj. donosi pod naslovom Ministar dr. M. Spaho u Zagrebu“: „ Posljedna dva dana boravio je u Zagrebu ministar za trgo­ vinu i industriju g. dr. M eh med Spaho. Na povratku iz Ljubljane, gdje je prisustvovao otvorenju ljubljanskoga velesajma, svratio se u Zagreb, da stupi u kontakt sa našim trgovačkim, obrtničkim i industrijskim krugovima i da razgleda naša industrijska podu­ zeća. G. ministar je pratnji predstav­ nika naše industrije posjetio sva veća poduzeća i bio je ugodno iznenadjen naprednim modernim načinom poslo­ vanja i organizacije naše industrije, čemu je dao opetovano i izraza. Po­ sjetio je i glavne naše privrednistitucije: trg. obrt, komoru, savez industrijalaca i savez obrtnika i trgo­ Spahi. „Obzor vaca, gdje se je upoznao lično sa Ši­ rim krugom naših privrednika. Tu je imao g. ministar prilike da vidi po­ štovanje i simpatije, koje prema njemu lično imaju hrvatski privredni krugovi kao stručnom poznavaocu privrednih pitanja i kao čovjeku zapadne kul­ ture, koji ima potpuno razumjevanje za naporedak i procvat trgovine i industrije u državi. Posjet g. ministra Spahe ostavio je ugodan dojam u Zagrebu, a i sam ministar ostavio je Zagreb s vrlo ugodnim utiscima". „U eri agrarnih isplata" naslov je uvodniku prošlog broja »Domovi­ ne«. I ako mi sa zasluženim prezirom prelazimo preko drljanja njena, ovaj put ipak moramo da se osvrnemo na nj. Tvrdi se tu, da vodstvo J. M. 0. ne vodi brigu o plasiranju kapitala, što će ga posjednici dobiti za agrar. Čovjek se nad ovakovom podvalom mora zaista snebivati. Saziv ekonom­ ske ankete početkom oktobra, koji je već toliko puta u »Pravdi« objavljen, naredba ministra trgovine, da se ima kod socijalizacije trgovačkih i industrijalnih poduzeća osigurati učestvo­ vanje posjednicima, opširni članci »Naša ekonomska organizacija«, »Pla­ siranje odštete za agrar«, »Riješenje agrarnog pitanja« itd., koji su izašli u »Pravdi« već davno prije, nego je to Šerifu i Avdi i na um palo — tako jasno pobijaju ovu tvrdnju, da ne tre­ bamo ni jedne riječi više u to trošiti. Što se tamo tvrdi, da je promašeno pravo vrijeme, jer su se pojavile ne­ podopštine, nije istina. Avansi, što se sad dobivaju, dolaze u ruke onih, koji trebaju sad odmah novac ili radi uz­ državanja, dakle da podmire neodgo­ dive životne potrebe, ili pak onih, koji bi htjeli da za vrijeme ove je­ senje sezone nešto rade. Prvi, kadgod bi dobili novac, potro­ šili bi ga u isplatu dugova i u pri­ jeke životne potrebe i takav se novac ne može uzeti uopće u kombinaciju pri organizovanju kapitala. Drugi, na­ ime oni, koji ga trebaju za sezonske poslove, a to je većinom trgovački svijet, ne će ni kasnije u što drugo ulagati, nego u proširenje svojih po­ slova. Prema tome nužne mjere nisu još propuštene. Treba naročito ovdje istaknuti jedan pasus toga članka, koji veli: »Osiromašjeli muslimanski svijet budućih generacija spoticaće se uvijek kad god bude ukazivao na svoje siromaštvo o taj fakat, da je država isplatila za ri­ ješenje agrarnog pitanja pod teš­ kim prilikama zamašnu svotu muslimanima«. Isporedite sad to s onim huškanjem »Domovine« na vodstvo J. M. 0., da nije isposlovalo onoliku svotu novaca, koja se je još davno i rije mogla do­ biti, pa ćete dobiti pravu sliku do­ sljednosti tih demagoga. Bosna i Hercegovina zaostale su Iza si/ih pokrajina u upisivanju 7°/0 državnog unutrašnjeg zajma. Zar nas ne peče savjest radi toga? Zar ne ćemo pohitati svi, da za vremena operemo ovu strašnu ljagu sa sebe? Politički pregled Proglas g. Stojana Protića. Ju­ čer je u »Balkanu« izašao proglas g. Stojana Protića i dra Momčila Ivanića, u kojem javljaju, da će od 15. okto­ bra početi izlaziti njihov organ »Radikal«. Pravac će lista biti program radikalne stranke, kako je redigovan u decembru proš:e godine i kako je objašnjen člancima pokretača »Radikala«. U proglasu se kritikuje rad radikalnog poslaničkog kluba, koji je svojim šurovanjem sa demokratima doveo zemlju u strašnu reakciju i bezglavlje, radi kojeg zemlja sve više de u provaliju. Protić podvrgava kritici Ustav naše kraljevine i zastupa njegovu prešnu reviziju. Dalje se obara na mjere proti komunistima pa poziva radikale, da se prenu makar u zadnji čas i pođu »starim putem narodne i slobodo­ umne stranke«, koja treba da bude Страна 3 Strana »stožer svih istinskih, slobodoumnih i narodnih elemenata, pa da s njime u bratskom sporazumu i bratskoj slozi zasnuje nov život države, mladu kraljevinu našu izvuče iz blata reakcionarnosti, upravnog rastrojstva, finan­ cijskog nereda i rasipanja, te je po­ vede putem napretka i slobode«. Po­ kretači »Radikala«, tražeći potporu, ne odvajaju Srbe od Hrvata i Slove­ naca i vele, da ne će praviti razlike između sastavaka latinicom i ćirilicom, nego ih štampati prema zahtjevu pošiljača. Mi ćemo se na ovaj proglas još jednom Osvrnuti i usporediti ga sa proglasom g. Pašića, što ga je ovih dana upravio mjesnim organizacijama radikalne stranke. Događaji u zapadnoj Mađarskoj Prema trijanonskom ugovoru imala je Mađarska evakuirati zapadnu Mađar­ sku, tzv. Burgenland, u kojem je ve­ ćina njemačkog žiteljstva, a onda ima vrlo mnogo Hrvata (VVasserkroaten) i nešto Mađara. U sporazumu sa pred­ stavnikom savezničkih sila Njemačka je Astriji bila poslala upravne činovnike i žanđarme, da preuzmu upravu u tim krajevima. Nu Šovinistički i jogunasti Mađari, naviknuti na favoriziranje, koje im je antanta ukazala i povodom ispražnjenja Baranje po našoj vojsci, u momentu, kada su trebali evakui­ rati te krajeve i predati ih Austriji po­ gazili su trijanonski ugovor, nagomi­ lali tamo oko 100 000 svoje vojske te tako otpočeli rat s austrijskim žanda­ rima. Tako ne samo, da Burgenland nije evakuiran, nego su mađarske čete na mnogo mjesta prešle austrijsku granicu. Kako Austrija nema vojske, te kako se uopće nije spremila za to, ona se nalazi u vrlo teškom položaju. Kance­ lar Schober radi toga moli interven­ ciju od savezničkih vlasti, koje su odmah u Pešti poduzele korak, ali se na te korake Mađarska i ne osvrće, nego nastavlja svoju akciju, znajući, da saveznici nemaju raspoloživih oru­ žanih sila. Prema najnovijim vijestima nije na­ mjera Mađarske, da samo zadrži Bur­ genland, nego još da s pomoću au­ strijskih legitimista prodre u Austriju, te tako opet uspostavi Austro-Ugarsku s kojim Habsburgovcem na čelu. U Londonu i Parizu vijećaju o ovim događajima, i kako izgleda nisu skloni da posreduje Mala Antanta nego biše željeli, da to učini Italija, koja bi svo­ jom vojskom zaposjela Burgenland. Ovi događaji ne mogu biti bez in­ teresa po našu državu, pa je i naša vladu poduzela potrebne mjere. Pripreme za prekid grčko-turskog rata. Veliki vezir Teofik paša bio je primljen od Sultana, s koiim je opširno razgovarao o situaciji. Veliki vezir je odmah poslao poslije ovog razgovora razne instrukcije turskom poslaniku u Londonu. Pretpostavljaše da engleska prestonica počinje da biva centar za vođenje pregovora o miru. Grčko-turski rat. Carigrad, 8. sept. Grčka je ofen­ ziva potpuno zaustavljena- Javlja se o velikom nezadovoljstvu među grčkim četama, šta više i o pobuni. Vojnici traže, da budu odmah repatrirani, jer je obećani pohod na Angoru priznat kao nemoguć. S druge štrane nacionalistička voj­ ska, uza sva primljena pojačanja, čini se, da nije sposobna u ovaj čas na protuofenzivu, pa i da progoni grčku vojsku, ako se ona bude na uzmaku tukla, kao što je moguće. Turci se ograničuju na manje pothvate konja­ ništva, za koje oni vele, da su od ve­ likog učinka i u stanju, da ubiju mo­ ral potištenog neprijatelja. Vijesti »Agencija Anotoli«. An­ gora, 8. sep. Sa ratišta smo danas dobili slijedeći izvještaj: Na desnom je krilu neprijatejj usljed naše protu­ ofenzive pretrpio poraz i morao se je povući. U ovom okršaju izbrojali smo 500 mrtvih Grka. Na lijevom krilu su također poduzeli protuofenzivu i na­ kon dugih i žestokih bojeva unišli smo u neprijateljske položaje. Osvojeni su streljački jarci u tri linije i svi su nađeni puni bomba. Ovdje je nepri­ jatelj dao 200 mrtvih. Osim teških i lakih mašinskih pušaka došlo nam je �Strana 4 Стоана „ПРАВДА“ — Zatim su iznijeli svoje želje i pri- i Muslimansko zanatlijsko udruženje tužbe, te tražili, da im se kod nadlež I »Fadilet«: predsjednik Atif Kadenić«. nih vlasti izađe u susret. Je li to moguće? Jedan nam pri­ jatelj, koji je došao iz SI. Broda, priča Zemaljska skupština J. M. 0. ovu zaista nevjerojatnu stvar: Željez­ Predsjedništvo J. M. 0. zaklju­ nički manipulanti u SI. Brodu Brkljačilo je, da sc zemaljska skupština i čić i Imrović išli su se tužiti ministru Pribičeviću radi zapostavljanja. On im naše organizacije održi dana je navodno kazao, da su svi Hrvati protudržavni i nepouzdani elementi, 6. oktobra o. g. u Sarajevu, u prostorijama Islam­ pa ih se za to ne smije postavljati na važnija mjesta. — Upravo prema ske čitaonice (J. M. Klub). intencijama sastavljača zakona o za­ U pogledu delegata na ovu štiti države! u ruke bombi i pušaka, kojih količina još nije poznata. Ofenziva naša traje i u drugim dielovima ove fronte. Da­ nas pomoću aeroplana ustanovili smo da se jedna neprijateljska kolona po­ vlači u neredu prema zapadu. Angora, 8. Šef generalnog štaba Fevzi paša, prispio je ovamo sa ratišta i dao je novinarima slijedeću iz­ javu : »Dolazim sa fronte. Vidio sam ratni položaj iz blizine. Neprijatelj je iscrpio svu silu za daljnje napadaje. Nije da­ leko čas naše pobjede. (»Vakat« od 10. septembra.) Grci spremni na popuštanje. Grčka novina »Neopolos« donosi, da je grčka vlada iz obzira prema pomirliivim savjetima Lloyd Georgea, odlučila, da se zadovolji strateškim ispravkom maloazijske granice. Oni bi popustili u povlačenju suhczemmh granica u Maloj Aziji, zato bi tražili za se južnu obalu Marmarskog mora osim Dardanela Tako bi oni osigurali pomorski saobraćaj između evropske Grčke i njihova posjeda u Maloj Aziji. Prema ovom drugom zahtjevu Grčke, regbi da Engleska ne bi bila najbolje raspoložena. j ! I j f ; j , i | j J Najnovije telefonske vijesti iz Beograda. Na jučerašnjoj sjednici ministarskog savjeta raspravljano je o izbornom zakonu. ZakliuČeno je, da se izborni zakon za konstiluantu s nekim manjim izmjenama predloži zakonodavnom odboru. Raspoređai izbornih okruga ostaje isti, ustanova o kvalifikovanim nar. poslanicima prihvaćena je većinom glasova savjeta. U pogledu skrutinija nije se moglo ništa definitivno zaključiti Između dva sistema zašute ma­ njine birače se jedan. Nu izgleda, da će se ipak usvojiti onaj, prema kome se neće uzimati u obzir one liste, koje nemaju ni koliČnika. Dosadašnji izbo­ rni sistem i suviše je pogodovao ma­ njinama na štetu većina. Rasprava o mjerama, koje se imaju poduzeti protiv padanja naše valute, nastaviće se na današnjoj sjednici ministarskog savjeta, koja počinje u 10 sati. j i i • ' ; ' ' ; ■ skupštinu vrijedi zaključak C. 0. ' od 15. VII. 1921., koji glasi: „Broj delegata za zem. skup- I stinu određuje se prema hroju i glasova, koji je u tom kotaru ! pao za našu organizaciju prili- I kom izbora za Konstituantu. Da ne bude suviše troškova, i delegati mogu imati punomoći I i imaju pravo na onoliko gla- । sova, koliko puta po 1000 gla­ sova imade u tom kotaru. Ostaci preko 500 računaju se kao puna hiljada, a kotarevi; u kojima nije palo ni 500 glasova za organizaciju, mogu poslati po jednog delegata. Delegate će odrediti kot. skupštine, a kot. i ispostavili odbori javiće C. I Odboru imena delegata i izdati ' im punomoći. Ako izabrani de- j legati dadnu punomoć kome drugom od delegata, onda tu I punomoć treba da ovjeri kot. ili ispostavni mjesni odbor“. Već u listu objavljeni zaključak radnog odbora u pogledu eko- I nomske ankete poslanički je klub I prihvatio t. j. da će se držati sjutradan iza zem. skupštine, kako je to oglašeno u bajramskom I broju „Pravde*. Beograd, 25. Vili. 1921. Tajnik: Predsjednik: H. Alić. Maglajlić, s. r. Naši poslanici među izbornici­ i | • i Gospodarstvo. Unapređenja 1 premještenja. »Na­ rodno Jedinstvo« donosi, da je šef odjeljenja za trgovinu, obrt i industriju u Sarajevu g. Ismetbeg Gavran-Kapetanović unaprijeđen u V. čin. razred; kancelista u odjelenju za prosvjetu i vjere, g. Tajib Pašić. premješten je u Rogaticu. ■ I i 1 Napadaj pravoslavnih na musli­ mane, Od mjesnog odbora naše or­ ganizacije iz Ljubinja dobili smo ovaj : brzojav: »5. septembra Bećir i Salko i Burek pokušavši odstraniti, da im se šuma ne siječe, bili su napadnuti od I mnoštva pravoslavnih iz Kapavice, te ' teško tjelesno ozlijeđeni. pjesni odbor«. Tražimo od vlasti, da smjesta po­ vede istragu o ovom slučaju i krivce privede egsemplarnoj kazni. Smrt na željezničkim tračnicama. 1 Javljaju iz Prijedora, da je tamo prek­ jučer šumsko-industrijski vlak na ot­ vorenoj rampi pregazio Avdu Sarajlića, koji je sa kolima naletio na trač­ nice. Vlak je zdrobio Sarajlića, ubio mu oba konja i razmrskao kola. Zadržanih 20%. Generalni inspek­ torat ministar-tva finansija završio je 1 rad na prikupljanju priznanica od raz- ' nih novčanih zavoda i banaka od za- i držanih 20 od sto kruna prilikom I markiranja. Sada se u generalnom in- i spektoratu vrše pripreme za isplatu tih 20 od sto. Cijena Čekova Na temelju naredjena Minist. pošta i telegrafa od 20. aug. 1921. br. 17. 331 iznosi počevši od 1. sept. 1921. prodajna cijena če­ kova 60 h. (15 para) po komadu, a čekovnih svezaka od. 50 komada 30 K (7 5 D), u čomu je već uračunata biljegovina od 16 h. (4 pare) po ko­ madu. Filipović Jakub-Ešref javlja svojim cijenjenim mušterijama i prijateljima, da je prenio svoju pisarnu iz- Jeftanovića ulice u Musalu ulicu kod Zatvaranje muslimanskih radnja i „Hotel Sarajeva" na bivšem Tenisnedjeljom u Випјој Luci. Iz Banje platzu kod Cirkustrga, gdje mu se i Luke dobili smo ovaj brzojav: skladište uglja i drva kao i prevozna »Banja Luka. 14./IX. 1921. 13. broj sredstva trgovačke robe nalaze. Broj »Naše Pravde« vrvi pogrdama na okružnika Todorovića radi zatvaranja ■ telefona ostaje 435. Školski pribor, kao i sve školske | musi manskih radnja nedjeljom. U in- i teresu istine izjavljujem, da je dotična | potrebštine, knjige itd., dobije se uz bilješka skroz neistinita, jer se musli- 1 veoma jeftine cijene u knjižari Das manske radnje otvaraju petkom do i niel i A. Kajon, Sarajevo, Kralja ј p dne, a nedjeljom cijeli dan. Uredbu j Petra ulica 19. — Narudžbe iz vana । o radnom vremenu provodi inspekcija izvršuju se brzo i tačno: pakovanje 1 rada, a ne okružni načelnik-, — Za se ne računa. Iz naše organizacije. Domaće vijesti. ma. — 8. ov. mj. održao je nar. posl. H. Ajanović pouzdanički sastanak u Prnjavoru, komu je prsutvovdo osim brojnog građanstva i nešto seljačkog svijeta. Poslanik je u najglavnijim potezima ocrtao političke prilike u našoj zemlji uopće i rad našeg poslaničkog kluba napose. Prisutni su članovi naše orga­ nizacije velikom pozornošću raslušali izlaganje, tražili nužna obavještenja i odobriti rad poslaničkog kluba. Broj 335 Број °RAVDAa Nužda i za'o iskusne domaćice uči Za popravak naše valute. Financijsko-ekonomski komitet ministara održao 13. o. mj. sjednicu, na kojoj je donio vrlo važne zaključke o izvozu i uvozu. Pošto je u posljednje vrije­ me carina na naše izvozne artikle bila uzrokom padu izvoza, a uslijed toga nagomilanju robe oredjene za izvoz, to je pouzročilo takav pad naše valute kakav još nije bio zabilježen ni na domaćim ni na stranim burzama. Stoga je financijsko-ekonomski komitet da­ nas vijećao o ovim vrlo važnim okol­ nostima i donio jednoglasno riješenje, da se na velik broj artikla potpuno ukine carina, a na neke znatno sma­ nji. Osim toga je riješeno, da se ukine zabrana uvoza žitarica, a recipročno dozvoli izvoz mliva. da bi se na taj način uposlili naši mlinovi, koji su u posljednje vrijeme od*li bez posla. Ova rješenja financijsko-ekonomskog ko­ miteta ministara bit će poslana na odobrenje zakonodavnom odboru, a odobrenjem ovoga stupit će odmah na snagu U ministarskim krugovima se tvrdi, da će ova mjera bez sumnje biti od važnosti i uplivisati na pobolj­ šanje naše valute. Ovo bi bila prva mjera vlade, kojoj bi imale si editi još i druge u cilju saniranja naše valute. „Orijent*, bos, uvozno i izvozno d. d. u Sarajevu. Uz sudjelovanje Musi. Centralne banke i Hrv. Centr banke u Sarajevu osnovano je gornje društvo, koje je već počelo djelovati Kapital iznosi 10 mil. K. Prodaja Vakufskih dobara. Mini­ starstvo Financija otpočelo je proda­ vati nepokretna vakufska imanja da bi stvoiilo nove novčane izvore. Interesira nas doznati, zašto se i naš rijaset ne povodi za ovim prim­ jerom Turaka. Treseljak. Dok Ajanović ,,u znoja lica svoga piše član­ ke uvodnjake", meni нато radi svojih neko­ rektnosti iz državne službe otpušteni činovnici donose gotove uvodnike na potpis i objeioda- пјеије. St, Kobasica. Štamparska pogreška. „Srpska Riječ* nas moli, da donesemo is­ pravak njene štamparske pogreške u jučera­ šnjem uvodnika Ondje, gdje ee govori o slovljeuja i metanisanja Potioreka. zaboravnošću njena blentavog direktora došlo je iine dra Spahe, a trebalo je da dođe ime njena prisnog* prijatelja Šerif ef. ТДРЕТДК i ВЕШДТЕН preuzima sve vrsti tapetarskih poslova uz umjerenu i solidnu cijenu. — Posao tačan i solidan. MILflN LIPMIH TEREZIlfl 36. š t e d i t i upotrebljavaju za veliko kao 1 svako drugo pranje u kud 1 kuhinji, samo priznati pravi Schicht-sapun sa znakom: „Jelen" koji se dobiva svuda u komadima od ’/i kile. Zastupnik za Bosnu i Hercegovinu Slbert Vita Ledi, Sarajevo, Despica ul, 1. Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. — Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina. Potpuno uplaćena dioni' ka glavnica K 20,000.000’—. Ulošci preko K 25,000,000' 104 . Pričuve preko K4,000.000. - Pupilarno siguran. - Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. Uzima u pohranu svske vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Đ. i A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/15f20a23e0e9d2daf93d3114bb8983b9.pdf 152a8e1233b7fb418920a8176e86bd74 PDF Text Text u gotovjj placema ун Pojedini broj K 2'— Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje ređakcioni odbor. °retp'ata: za našu državu godišnje K 20t>.—, na poie godine K luO.—; za inozemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛABEHCKE МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 98 (336) Čekovni račun post, štedionice 1119 Sarajevo, utorak, 20. septembra 1921. (16. Muharema I340j Naša zemaljska skupština. ,Jedan od najglavnijih postulata raz­ voja savremenoga života jest demokratizam, koji naročito u političkom životu mora biti osnovom svih akcija i svih ustanova. U partijsko-političkom životu demokratizam znači učešće naj­ širih slojeva u postavljanju ciljeva i smijerova partijske politike i konhola nad izvršavanjem njihovim. Prihvativši odmah pri svom osnutku demokratski princip, naša ga je orga­ nizacija u cijelom svom ustrojstvu provela do krajnjih konsekvencija. Tako je u ustanovi zemaljske skup­ štine, u njenim pravima i moći, dana narodu potpuna mogućnost i vlast, da donosi presude o prošlom radu vod­ stva partije i da određuje budući sm­ jer političkom radu njegovu. Kako je već objavljeno, naša će se zemaljska skupština držati 6. oktobra o. g. u Sarajevu. I ako nas od toga dana dijeli par nedjelja, mi ipak osje­ ćamo dužnost, da već danas upozo­ rimo na njenu važnost, te da uopće učinimo nekoliko napomena, o kojima svi naši članovi trebaju dobro da pro­ mozgaju i da dcdu s potpuno jasnim, prečišćenim i opredijeljenim mišljenjem. Nužda, koja je prisilila sve musli­ mane Bosne i Hercegovine, da bace sva razilaženja u kulturnom, socijal­ nom, naconalnom i dr. naziranju i da diferensiranje pa toj podlozi odgode za druga, bolja vremena, ta nužda još i danas postoji i ona još uvijek kate­ goričkim imperativom nalaže, da se ona divna sloga svih muslimana, koja se je onako veličanstveno na izborima za ustavotvornu skupštinu manifesti­ rala, te onako sjajnu pobjedu osigu­ rala, mora pod svaku cijenu održati. Naša sloga — to je naša snaga, i dok smo složni možemo da reprezentiramo bar neku silu; pocijepani ne značimo ništa, apsolutno ništa. Imajući to u vidu, moramo poći na skupštinu prečišćenih i prekaljenih osjećaja, 1 šeni svih ličnih animoziteta, oslobođeni od nacionalnog šovinizma i kulturne intolerancije, te spremni, da se razumijemo i sporazumimo. Ba­ cimo na stranu sve predrasude i po­ tajne, više puta vrlo neplemenite i ružne namjere, koje su u najviše slu­ čajeva nastale nesporazumom ili utje­ cajem neprijatelja sviju nas. Agitacija s različitih strana kuša da unese u naše redove zbrku i razdor. Ona vrlo Često neznatne i neizbjeŽive pogreške vodstva potencira i prika­ zuje ih kao neku izdaju. Svi su ljudi grijeŠni, pa je lako moguće, da je i vodstvo u svom teškom i punom od­ govornosti radu počinilo i koju pogre­ šku. Ali kad se sve sasluša, objasne i predoče prilike, u kojima je ta even­ tualna pogreška učinjena, onda će se istom moči stvoriti pravi sud 0 njoj. i i I i I ’ I । i I Nije jedini faktoi, koji odlučuje o us­ pjehu neke akcije, volja pojedinca ili skupine, pa ni sposobnost njihova; tu su po srijedi još mnogi drugi faktori, a u prvom redu okolina i prilike, u kojima se ta akcija razvija. 1 prije nego što se donese sud o nekom djelu, treba uočiti sve te faktore, koji su utje­ cali na njegovo stvaranje. Drukčije nije sud objektivan* on je nepravedan. Pokažu li se pogreške, koje su se mogle izbjeći, ali su nastale samo krivnjom ili pojedinca ili skupine, pa makar to bilo čsamo vodstvo, potegnimo ga na odgovornost i kaznimo prema zesluzi. Nu pri tom imajmo uvijek u vidu cjelinu organizacije. Pojedinac ne znači ništa, kad se radi o cjelini; on se za njen spas mora da žrtvuje. Ali svaki onaj, koji traži takovu žrtvu, treba prije toga da se dobro promisli, da se postavi na sta­ novište grešnika i upita se: bi li ja u njegovim prilikama počinio istu po­ grešku? Mnogo se priča o odstupanju, „ga­ ženju* i „izdaji* programa sa strane vodstva. Oni, koji to zlonamjerno is­ tiču, nemaju ni pojma, prvo, što će to reći program političke partije, a drugo oni ne znaju, šta znači u- politici iz­ vršavati i držati se programa. U sva­ kom se partijskom programu fiksira maksimum Želja i konačna međa par­ tije u politici. Cijeli program izvesti ne može apsolutno ni jedna partija, ne samo u jednom određenom raz­ doblju, nego uopće. Zar treba bolji primjer nego što je komunistička par­ tija u Rusiji? Ona se je dočepala sve vlasti u Rusiji, lišila se je svih protiv­ nika i moralnih i društvenih obveza, pa ipak nije u cijelosti. izvela svoj program. Pa radikalna stranka kod nas, koja već preko pola vijeka po­ stoji, koja ima potpuno ustaljen pra­ vac, veliku i sjajnu prošlost za sobom, koja je 4 puta jača po brojnoj snazi od nas, koja ima sve potrebne veze i pomoći i t d., pa ni ona nije ni iz­ daleka izvršila svoj program. Odakle se onda može tražiti od vodstva naše organizacije, da izved naš program u cijelosti? Mi smo gore istakli, kako se pri djelovanju nekog pojedinca ili skupine mora uzeti obzir na različite faktore, koji utječu na njihov rad. Svaki rea­ lan čovjek, koji život promatra i vidi -onako, kakav je on uistinu, a ne za­ mišlja svoje želje i ideje gotovim či­ njenicama, zna, da se uopće cijeli žižot sastoji iz kompromisa. Pa ako je i vodstvo naše organizacije moralo da čini kompromise, ako je htjelo da po­ stigne svojim radom ma kakve pozi­ tivne rezultate, onda je jasno, da je moralo činiti u nečem ustupke, da bi tako prisililo i protivnu stranu, da ' ' j i i I ■ ; i ! I . I isto učini, kako bi se dpšlo do neke sredine, koja može biti prihvatljiva i za jednu i za drugu stranu Izdaja to nije nikakva, jer je svako dužan da u danom vremenu i danim prilikama učini najviše, š^O se dade učiniti; ono što nadilazi megovu moć, nije nikad dužan činiti. Onoga, što nije tad mogao učiniti, ne znači, da se je odrekao: on je to odgodio za bolja vremena i za povoljnije prilike. Što ne svršiš danas, svršićeš sjutra; što ne svrši jedno pokoljenje, svršiće drugo. Takav je ljudski udes! Bilo je sporova, bilo je i istupanja iz vodstva. Ali kako je vodstvo bilo svijesno, da ne smije ni jedan korak učiniti, koji bi mogao izazvati razdor u organizaciji, nego se je podvrglo disciplini njenoj i čeka strpljivo pravori ek najvećeg njena foruma zemaljske skupštine, tako i svaki član naše organizacije treba, da podvrgne Uodma IH. I svoju ličnu volju 'zaptu društva, pa I svoje eventualne želje i pritužbe iz­ nese preci taj i-ti forum, da on o nji­ ma odluči. Svako rovarenje neka pres'ane. Ako se pojedinac neće tomu pokoriti, on prestaje biti član naše zajednice i njemu nije mjesta među i nama. Radni Odbor razaslao-je cirkulare pojedinim kotarskim i mjesnim odbo­ rima, te povjerenicima u cijelo zemlji, kojim ih poziva, da izaberu delegate za skupštine i daje naputke, kako se oni imaju birati. Na mjesnim je od­ borima, da to što pri e i savjesnije I obave, kako bi došla do izražaja I prava, nepatvorena volja naroda, ko­ joj ćemo se svi morali da pokorimo, te kako bi se naša sv jest i naša sloga opet manifestirale onako, kao I što je to dosad bilo. Bilo s hajrom' Mora se i dalje ovako!... ' I I i 1 I i I I ! Zadnji točak u radikalskom po? slaničkom klubu, kojem to ništa ne smeta da bude tumač osjećaja bo« sanske radikalije, dubrovački gos? par Stijepo Kobasica, žestoko se džilita na našu oorganizaciju, pa joj je i u subotujem broju u ob« liku posljednje opomene posve? tio uvodnik »Može li se tako da lje?« Kad ne bismo znali, da je taj članak odraz mišljenja jedne čitave koterije koritaša i badavadžija, što se je svojom drskoćom i pehlivan; lukom probila na upravu ovdašnje radikalne partije, mi bismo se slat; ko smijali ovom glupom kostruše; nju i još drskijem obmanjivanju neupućene javnosti. Ovako im mo# ramo posvetiti ozbiljnu pažnju i jednom za uvijek pokazati granicu, do koje smije ići njihova drskost i njihova uobraženostt. Pretpostavljajući, da je Bosna njihova prćija, dubrovački se gos= par tuži na zapostavljenost radi« kala n našoj pokrajinskoj pravi pa veli: »Kad je J. M. O. stupila u vla? du, ona je postavila u pogledu Bo? sne strahovite uslove. Ali tre* balo je vladi njihova 23 glasa za Ustav i moral o se popustiti. Mi smo teška srca i u interesu dr; žave morali da gutamo ovu tešku pilulu, koja nam je još u g r 1 u«-. Vjerujemo, da je i prilična ravno; pravnost ne pilula, nego grdna kost u nezasitnim raljama tašlihanskih gotovana i sićardžija, no ipak se čudimo njihovoj maloumnosti, ko jom otkrivaju svu amoralnost svo« jih išta ha i špekulantskih težnja za iskorišcivanjem službenih polo? žaja u lične svrhe i familijarne inte? rese. Ljudi, koji su dali jednog JeU tanovića (15 hiljada provizije na I intervenciju P r i n c i p " v и rata), jednog Šolu (drvo za Italiju), jed* I nogAndrića (sve moguće provizije pri »nacionalizacijama«)« pa Mi« I lana Srškića. koji je svom bratu ma« riufakturisti davao izvbzniče na ku« j kuruz, ti i taki ljudi, niti mogu, niti smiju govoriti o kakovoj zapostave Ijcnosti. Njima je dosta to. što mo« gu biti nužni i što se ne gone. O piluli u grlu može govoriti svak živ, samo ne oni iz »Srpske Riječi«, čiji je Srškić pri sastavu svoje vlade onako ogavno izigrao našu organi« zaciju, pa joj mjesto četiri resora dao mafiš. Ta sorta ima samo da šuti i. kako već rekosmo, možebiti sretna, što je puštena u miru i pokoju.. Još jedna podlost izbija iz gor? njih redaka. Trebalo vladi 23 glasa za Ustav, pa se moralo popustiti Danas nema te potrebe, misli Ko? basica ^ijegovo društvo, pa bi sto# ga našoj organizaciji trebalo dati pakrački dekret. »Dok trebaš, moj si; kad ne trebaš, u kraj, nepozna? ti!« Nije prvi put, da Kobasica iz# laži sa ovom »mudrom« taktikom. On je to načelo izložio i u poseb nom članku što je štampan u beodradskim »Novostima« i smrt no se blamirao. Odobrila mu samo »patriotična« skupina brodolomaca oko »Domovine« i svršen posao. Ostali mu se svijet samo podsmje« hivao. No on ne shvaća tog pod smjeha, pa se eto opet kiti tim ma« kijavelističkim cvijetom- Nek mu je na čast. Samo jedno nek ne sme« će s uma: mi nijesmo Šerifi Amautovići i veliko je pitanje, ko će Muslimanskn trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu I Središnjica: Sarajevo. — Pupilarno siguran zavod. Dionička glavnica 1o,ooo.ooo kruna. — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Pdžuve боо.ооо kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.— Obavija sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. —Daje sezonske i aprovizacijske kredite.— Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. 4 Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo.- Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: Zli �Стпана 2 Strana izaći jaci za slučaj, da se ispuni plan o raspisu naknadnih izbora. Jaučući što naša organizacija ima četiri povjereništva, gospar dodaje: Na našu nesreću J. M. O. ima u kabinetu dva svoja člana i oni danas drmaju 13 o s? n o m. Oni drže u pripravnosti ostavku, kao kebu iza pasa. Niko nikada nije svoje drzavotvorstvo (zovimo ga tako!)skupljc prodao od njih. Niko nikada nije svoje stu­ panje u vladu toliko partijski isko? ristio koliko su to oni uradili«. 1 a? ko drobi ovaj dubrovački gospar a ne pada mu ni na um. da tu svoju tvrdnju i dokaže. On zna samo to, da mi imamo četiri povjerenišva, a što smo najjača partija u našoj po? krajini, to se ni malo ne tiče ovog parlamentarca. Što nam prema sna? zi pripada predsjedništvo i što naši povjerenici uživaju opće po­ vjerenje svih, izuzam šačice šićar? džija oko »Srpske Riječi«, to za Kobasicu ne znači ništa. Njemu se i njegovima hoće vlasti pa misle da će tako i »da bidne«! Ali bos po? sla. Prohujala su ona zlatna vreme na i gospoda se moraju snalazitiHoćeš nećeš valja se pokoravati diktatu parlamentarizma i pru­ žati se prema jorganu. Dosta je bilo apsolutizma i ćeifa; valja se priu? čavati redu i zakonu, dragi Koba? sica.... Očešavši se po stoti put o Arif? hodžića, potkadivši Medi i Jeli Ru? kara, osudivši ne znamo po koji put kaznu, kojom je udarena samovo? Ra i neposlušnost Mirosa vi je vica, Kobasica nam podvaljuje tenden? čiju, da pojačavamo duh Austrije, koji je sve veći »jer nema jake ruke, da ga luni po njušci«. On to i pob kreni ju je« veli doslovno: »Faj? falik i Gertnerova crno?žuta švap= ska banda žari i pali po srpskoj Bosni, osjećajući moćnu zaštitu J. M. O.« Treba h nam odbijati ovu pod? valu? '1 reba. jer bi Kobasičina drskost mo4a priječi i onu granicu, pa ćemo da mu zavežemo predugu , iczjčinu. Stoga konstatujemo ova fakta: Fajfalik i Gertncr prošli su | cenzuru triju srpskih vlada: i vhv dc Narodnog vijeća, i Solinu i Srš? , kićevu oligarhiju. Ako pri tom ima kakve krivice nose je gornji paten­ tirani rodoljubi. Na ove resore naši ljudi nemaju ni sad nikakve inge? rencijc pa prema tome Kobasica prska blatom ne nas. nego svoje ljude. To jc, istina, vrlo nisko i podlo, ali i shvatljivo, jer g. Gjur gjević ima i savjesti i dostojanstva, pa se ne da pod komandu prakti cara ala Janković kojim rastu za? zubice za položajem nesretnog Ni jemca Fajfalika. To može ljutiti Kobasicu, može unervoziti Janko? vića, ali kampanja ne može pomoći ni jednom ni drugom, jer mi sas? vim drugim aršmom mjerimo »uni? verzalne« sposobnosti ovih karije­ rista bez kvalifikacije. Pošto ne znamo koje zameračio na Gertne? rovu stolicu, ne možemo sc izjaviti o toj kombinaciji. Dok se raspita? mo, osvijetlićemo i tu kandida? turu....... „Naša je unutrašnja politika u ru* kama Ibrahimbega Tefterdarevića. 1 tim je sve rečeno“ veli g. Kobasica. Sve baš nije, ali jest dosta. Rečeno je na primjer, da se sad počinie Štovati zakon, da nestade protekcija, da je suzbijena korupcija, da se uspostavlja autoritet oblasti i t d “ To doduše j nije isključiva zasluga g- Tefterdarevi­ , ća. jer ga u tom izdašno pomažu ra: dikali Gjurgjevič, Nikolić, Vulović i drugi, ali ima i njegova dijela, i nje- ' gova truda i napora. . i i i ' j j | i ' 1 Mi to pozitivno znamo, g. Kobas'ca; mi to cijenimo i čuvamo, pa možeš biti uvjeren da ćeš, nastaviš li paljbu, dugo čekati uspjeh te paljbe. 1 ti i tvoji štćenici. I stoga na tvoju pošljednju opomenu odgovaramo: Ako je preča država od part'je, a red i zakon cd protekc-je, onda pozvani na koje upravljaš svoj mogu imat« samo jedan odgovor; „Mora se i dalje ova­ ko, glagoljive i nepromišljene KtbasiceU . . i 1 I j i | I 1 Naše narodno prosvjećivanje. i Posljedn i puta iznesene brojke o na­ počeo se njima služiti i time znatno šoj nepismenosti ni iz daleka ne daju olakšao život. onako crnu sliku našeg kulturnog si­ Otišli b'smo predaleko, kad bismo romaštva. kao što bi ie dali, kad bi­ išli da iznosimo i nabra amo sve naše smo uzeli na oko i čitav život naš, a mane, nehaj prema prosvjeti uo će, a naročito Život našeg seoskog, a i siro­ prema školi naročito, nego je krajnie mašnijeg gradskog svijeta. Primitivnost vrijeme i prijeka p treba, da već jedniegova u svemu iasno govori, da se nom otvorimo oči i da krenemo istaj svijet nije umio i nije znao da , traženim prosvjetnim putem u susret posluži na najjednostavnijim kultur- ; boliem t naprednijem životu svom. nim tekovinama, koie mu je susjed ј Poznata je stvar, da je svaki podesno i lijevo već davno upoznao i jedinac najnolji prijatelj sama sebe, te PODLISTAK. Mustafa: Iz mojih uspomena. (Nastavak). Na glavama imaju samo jemenije. Ali opazih, da i djevojčice od deset godina pa i žene i djevojke zakri? vaju jemenijom usta, kad opaze u blizini muškarca. Rekoše mi, da to znači, da se one kriju i da su musli? manke. U ovom gradiću su Perzijanci pristaše obaju mezheba- Sije su kud i kamo fanatičniji i iz dna duše mr? zc svoje sugrađane sunijc. Upravo je ramazan, ali šiije ne poste i ne? kako jc čudnovato kad na ulici su? sretnete starca ođ šezdeset godina, obojeni su mu knom brada, brkovi i glava, a u rukama drži hljeb i s najvećim apetitom jede ili sav us? hićen sjedi na ćefenku i tegli miri? sa vi dim iz čarobne nargile. I oni govore, da su muslim.'ini, samo je u njih prvi hazreti Alija i njegov sin Husein. kasnije VIII. imam. Razgo? varao sam višu puta sa ovim ljudi? ma i oni mi pripovijedahu o svom shvaćanju islama. Oni na primjer govore: »La i lahe illallah, ja Ali jjun alijjallah«, ili »lišhedu en la i lahe illallah ve cšhedu enne Alijjcn ab? duhu vc resuluhu«. Namaz klanjaju isto kao i mi, sa? mo oni nikada ne meću čelo na Bpoi 336 Broj „ПРАВДА“ — „PRAVDA* , ! I I j I j i ! , ' zumliu ili na čilim. Svaki šiija nosi sa sobom malu okruglu kamenu pio? cicu, veličine kao naš bivši srebreni novac od dvije krune, i kad hoće đi klanja, postavi ovu pločicu na mjesto, kamo će po prilici položiti čelo, kad pane na seđždu. Još se o? ni ne okreću naprama kibli, nego sc postave licem naprama gradu Mešcdu. Taj je grad u istočnom u? glu Perzije, a tamo je mezar hazreti I luseina, VIII. imama, koga Pcrzi? janci slave i štuju kao učitelja i no? sioca Islama i božjih zapovijedi. Ja sam kasnije bio i u ovom gradu, te ću o ovom progovoriti, kad do? dem u ovaj grad u svom opisu. Slučajno sam bio svjedok vjer? skog fanatizma, koga ima u dovolj? noj mjeri i kod sunija Perzijanaca. Kuća, u kojoj sam ja stanovao kod mog dobrotvora princa, bijaše u? pravo naprotiv perzijske mjesne žandarske postaje Žandarmerija jc lijepo obučena u bijelu uniformu. Na glavama imaju krznene kape, neštp kao turske, a na nogama lah? ke i ukusno načinjene opanke. Ko? mandantom im je beg Pcrzijanac, kuji je ujedno i zapovjednik mje? sla i glavni sudac i kadija i uopće sva vlast u ovom gradu. On je ovu dužnost kupio ođ centralne vlade i sada upravlja i vlada, kako sam na? đc za munašib i nužno. Kako je га? mazan, a u žandarmeriji služe veći? nom sunijc, to im jednog dana po? dari zapovjednik ovcu, da je zako* i I . 1 I I I I i I ' j I i i I ; I I da je prema tome i dužnost, odnosno potreba svakog tog pojedinca, da se za život i svoju borbu Što bolje pripremi i naoruža sticanjem naobrazbe, s ,pomoću koje će sc najlakše i najbolje podići, kako moralno tako i materijalno. Oni pak, koji se nazivaju roditeljima, nose ujedno i dužnost, da se kao najbliži i najpreči pobrinu za valjan odgoj i naobrazbu svoje djece, kako bi sc ona danas-sjutra mogla u životu snaći i u nj?govoj borbi izdr­ žati. Na žalost, roditelja svijesnih i brižnih za budućnost svoje djece ima kad nas vrlo malo; većina ih je tako­ vih. koji pravu naobrazbu, uvjetovanu dobrim uzgojem i za život potrebnim znanjem, stečenim u školi ne cijene dovoljno, ili je smatraju gospoštinom — potrebom samo imućnih A zašto? Da Ii je tomu uzrok neznan e, kon­ zervativnost ili šta drugo? Bilo štagod, ali je vrijeme, da se na takove rodi­ telje djeluje u pravcu prosvjetnom i to pomoću svih faktora, koji mogu imati na njih upliva. Ali prije nego se pode djelu, treba se uvjeriti, koji slojevi kod nas iziskuju najviše po­ zornosti, na koie bi sc imalo u prvom redu usredočiti djelovanje onih, kojima leži na srcu dobro i napredak našeg svijeta. To su u prvom redu većinom seljaci i radnici, a bome i građani, dakle svijet, koii je i onako osuđen na stradanje, koji je u materijalnoj bijedi, kojoj se redovito pridružuje i duševna zakržljavost^a što im za uvijek onemogućuje, da se pridignu i poprave svoj mizerni položaj. TeSke i 1 žalosne posljedice toga ne trpe samo i naša djeca i bližnji, nego i okolira naša, društvo, pa i država, jer od na­ | pretka naše djece zavisi moralna, a i 1 §vaka druga vrijednost kasnijih nam pokoljenja. Čim je veći broj takovih i njima sličnih, tim je veća pogibelj za nas, jer neprosvijećenost i siroma­ štvo ubija svaki idealni polet. Toliko je u nas prirodnog bogatstva, a mi pored svega toga gledamo, kako bezbroj mladih, zdravih grana na na­ šem narodnom stablu ostaje neoplemenjen, kako propada materijalno i ' moralno, pa kako zbog toga ostaje otvoreno široko polje u modernom i naprednom poljodjelstvu, trgovini i industriji drugima, a mi im — neprosvjećeni svojim znojem i trudom pomažemo, da na naš račun stiču milijone. Stoga je sveta dužnost sviju, kojima leži na srcu dobro i sreća našeg na­ roda, a tim i domovine, da se što više zainteresuju za uzgojno-prosvjetno pitanje našeg naroda. Ta dužnost ide u prvom redu inteligenciji, do sada u ovom radu dosta nemarnoj i hladnoj. Ona treba da šrtvuje nešto od komo­ diteta, da se ne tuđi i ne udaljuje od sredine, iz koje je nikla, nego neka joj se što češće i što više približi, kako bi svjetlo prosvjete doprlo i do posjeduje sirotinjske kolibe, a tim do onih, koji nijesu krivi, što ne znaju i ne umiju, nemogu i nemaju, Škole kod nas. Kultura vidi u školi pomagalo, da se utemelji forma života,, koji ižis? kuje njegove potrebe; ona je najjači faktor za širenje kulture i usavrši? van-je ljudskih sposobnosti za život. Ona, razumijese, ne fabricira odmah u svemu za život sposobne ljude, ali je njena zasluga, da usavršavanjem ljudskih sposobnosti udara temelj, na kojem kasnije vlastitim razvojem u životu postaje suvremen i mo? deran čovjek. Kako je god negda bi? lo krivo mišljenje, da jakost drža? ve i njena naroda leži u broju to? pova i utvrda, tako bi isto bilo po? grešno samo po broju škola cijeniti kulturnu vrijednost jednoga naro? da i države, nego po tom, da li taj broj škola odgovara i udovoljava kulturnim i gospodarskim potreba? ma svoga naroda. Potrebno jc da se malo pozaba? vimo ovim pitanjem kod nas! Stoga ćemo da svratimo pogled na broj škola u našoj kraljevini prema podacima ministarstva prosvjete lanjske i preklanjske godine. Ukupan broj osnovnih škola u cijeloj ujedinjenoj kraljevini izno? Iju za iftara. Ja sam slučajno sje? dio pred vratima naše kuće i vidim, kako sc u avliji vesele žandari i spremaju sc, da zakolju ovcu. Po? vališe jc naprama kibli i jedan is? pied njih prevuče nožem preko bi? jelog vrata nevine životinje. Poteče rumena, topla krv, a ovca trza no? gama i udara glavom o zemlju. Žan? darm narednik pristupi k ovci i poZ če nešto pipati u prerezanom grlu. Najednoć ga stade huka, poče vi? kati i okrvavljenom rukom grožaše onom žandaru, što jc malo prije za? klao ovcu. Ovaj stajaše kao uko? pan, doP drugi žandari opipavahu vrat i k. njom glave potvrđivahu svom naredniku, da on ima pravo. Strogi narednik posla jednog žan? dara i za deset minuta eto i koinan? danta. Svi se ukočise i stadoše mir? no, a komandant svojom rukom o? pipa prerezani vrat već davno iz? dahnule ovce. Uspravi sc i poče vikati na onog nesretnog žandara. Vidim, da je ovaj nešto skrivio, ali ne razmijeni perzijski i nikako ne mogu shvatiti, o čemu- se radi- Na? jednoć ode onaj nesretni žandar u kuću i donesu oko dva metra dugu klupu, kojoj jedna noga bijaše kra? ća a jedna dulja. U drugoj ruci dr? žaše bič ođ remenja. Žandari sc po? staviše u red pred klupom, a onaj nesretnik skidu košulju i leže na klupu, tako da su inu noge bile na onoj strani, na kojoj je kraća no? ga klupe. Sve se ovo dogodilo na I : sio je školske god. .1919720- 5974 (prema 5610 u godini 1918./19.). Broj nastavnika iznosio je 12458 (prema 11064 u godini 1918. i J919.)1 a broj učenica 800-868 (prđ^' 658.87ć> u prethodnoj godini), \ Po pokrajinama broj osnovnih škola, nastavnika i đaka bio je ova? ko raspoređen u godini 1919./20..: Bosna i Hercegovina: 470, 1095, 53.989 (prema 426„ 1016,, 48.909 u prethodnoj godini); Vojvodina: 616. 895, 42.976 (nrema 607.887). ।, , | i 10930); Dalmacija 535, 917, 57 823 (prema 489, 799, 52596); SlovenaČka: 753, 624 3, 170.0 2 (prema: 649, 2258, 152.022); Hrvatska i Slavonija- 1682, 3263, 235 008 (prema: 1642, 3300, I 221.504); Crna Gora : 264, 426, 20735 (prema. 236, 350, 15.431); i Srbija. ! 1654, 3183, 220.155 (prema 1328, 2545, 145.570 u godini 1909./10.; 1011, ’ 3940, 90.128 u godini 1899J1900). Cjelokupam broj gimnazija, čiir je porast prema školskoj god. 1018/19 bio srednji, u godini 1919/20. iznosio je 134, sa 2656 nastavnika i 55.482 učenika (U prethodnoj godini 120 gimnazija sa 2053 nastavnika i 47.675 komandu, a isto tako na zapovijed poče jedan žandar mlatiti bičem o? nog nesretnika. Nabrojio sam pe? deset udaraca. Udarila je krv ispod kože, a nesretni žandar ne odaje ni glasa od sebe. Doncsošc lamu (kan? tu) vode i poliše ga po leđima. Je? dva jc ustao i teturajući i previja? juui sc od boli odnese klupu na nje? zino staro mjesto. Komandant još nešto naredi i ode iz dvorišta. I žandari se razidoše, a jedan dođe pred vrata na ulicu. Ja pristupili k njemu i upitah ga, zašto se ono do? godilo, a on mi razjasni, da je onaj žandar krivo zaklao ovcu. Nije pre? rezao nekakvu žilu i sada oni kao »bak muslimani« ne smiju jesti ono meso. Žandar je bio zato kažnjen. Sada će dovesti drugu ovcu, a me? su će ođ one razdijeliti šiijima širo? tinji i Rusima izbjeglicama. Još mi reče, da će onom žandaru biti odbi? t jeno od plaće koliko jc komandant dao za onu ovcu- Tako se tragično svršiše priprave za iftar. (Nastaviće se). j ! Bosna i Hercegovina ( I zaostale su iza svih pokrajina u upisivanju : | 7°l0 državnog unutrašnjeg zajma. Zar nas ' ne peče savjest radi toga? Zar ne ćemo | pohitati svi, da za vremena operemo ovu I strašnu ljagu ta sebe? i �Број 336 Broj „ПРАВ/1А* - „РАУРА* učerfka. Najveći priraštaj i učenika i nastavnika bio je u Srbiji). Po pokraji­ nama broj gimnazija, nastavnika i učenika iznosio j :e Bosna i Hercegovina: 12,183,3446; Vojvodina: 13, 186, 3347; Dalmacija: Hrvatska i Slavonija 34, 608, 12243, 5,94, 1819; Slovenačka:13, 229.4347; Crna Gora: 7, 123, 3133; i Srbija: 50, 1233, 26.'47 (prema 46, 728, 20 797 u godini 1918.119, 20, 354. 8858 u godini 1909/10.; 17, 3z3, 4132 u go­ dini 1899/1900.) Realki je bilo svega 5 sa 138 na­ stavnika i 3154 učenika. Od toga broja na Vojvodinu dolazi 1 realka sa 15 nastavnika i 396 učenika; na Slovenačku 2 Tealke sa 50 nastavnika i, 1209 učenika; i na Srbiju 2 realke sa 64 nastavnika i 1549 učenika. (Srbija je u 1909./10. imala svega jednu realku sa 20 nastavnika i 337 učenjka.) Broj učiteljskih škola dostigao je 32, sa 433 nastavnika i 5603 učenika. Od toga broja na Dalmaciju dolazi 2 škole. 28 nastavnika i 291 učenik; na Vojvodinu 5, 26, 282 (u prethodnoj godini Vojvodina je imala samo jednu učiteljsku školu sa 9 nasiavmka i 64 učenika); na Bosnu i Hercegovinu 4, 52, 453; na Slovenačku 6, 71, 823; na Hrvatsku i Slavoniju 7, 95. П51; na Cfnu Goru 1, 4, 574; i na Srbiju 7, 157, 20z9 (1899—1900, godine Srbija je imala svega 2 učiteljske škole sa 23 nastavnika i 209 učenik?., a godine 1909—10. broj učiteljskih škola тц Srbiji ^орео se na 4 sa 62 nastavnika i 585 učenika) se tiče takozvanih građanskih škola, kojih u Srbiji i Crnoj Gori sada nije bilo (bilo ih je 1900. 17 sa 40 nastavnika i 734 učenika) njih je u cijeloj zemlji bilo svega 52 sa 335 nastavnika i 4892 učenika. Po pokraji­ nama raspored je bio ovaj: Bosna i Hercegovina; 1, 8, 192; Vojvodina: 14, 73, 1301; Dalmacija: 7, 32, 469; Slovenačka: 8, 48, 1028; Hrvatska i Sla­ vonija: 22, 174, lOOi.. Broj trgovačkih škola, koji je’ prema ■prethodnim godinama u znatnom po­ većanju, iznosio je školske g. 1919^0. svega 22, sa 272 nastavnika i 3910 učenika. Crna Gora nema trgo­ vačke škole, a tako isto ni Dalmacija. Ostale su bile ovako rasporede ie: Bosna i Hercegovina: 8, 104, 1696; Vojvodina: 4 36, 273; SlovenaČka: 5, 63, 470; Hrvatska: 4, 49, 879; i Srbija 1, 20, 592. Od ostalih škola treba spomenuti, da je školske g. 1919 20. postojala u Zagrebu Veterinarska škola sa 4 na­ stavnika i 62 učenika. Zatim opet u Zagrebu Visoka tehnička škola sa 30 nastavnika i 325 učenika. Imali smo tri nacionalne škole (dvije u dalma­ tinskom primorju i jednu u hrvatskom primorju) sa ukupno 36 nastavnika i 458 učenika. Ovome broju škola treba dodati i čisto djevojačke škole, kojih školske g. 1919/20, nije bilo ni u Srbiji ni u Crnoj Gori. Njihov broj (naročito ih mnogo ima u Vojvodini, 21, u Slovenačkoj, 14) iznosi 62, sa SI8 nasta­ vnica i 10.625 učenica. Što se tiče univerziteta, stanje je ■Školske g. 1919—1920. bilo ovako: Univerzitet u Beogradu imao je 127 profesora i 7250 slušalaca. (Velika Škola 1900 godine imala je svega 58 profesora i 415 slušalaca, a 1910, 92 profesora i 904 slušaoca); Univerzitet u Zagrebu: 133 profesora sa 3249 slušalaca; Univerzitet u Ljubljani: 73 profesora i 769 slušalaca; pravni fa­ kultet u Subotici 10 profesora i 106 učenika; flozofski fakultet u Skoplju: 10 profesora i 37 učenika Prema gornjim brojkama vidimo, da u prvom redu broj osnovnih škola kod nas nc odgovara ni iz da# leka onom broju, koji bi bio potre# ban, da se u dogledno vrijeme po# pravi užasna slika naše nepisme# kama, pod kojim djeluje, mogao za 5. Demisija starog i izbor novog (koju iznesosmo u jednom opće dobro muslimana da učini. Moli, od prošlih brojeva našeg lista), a u Centralnog i Radnog Odbora; da svi prionemo za rad oko svog una­ 6. Predloži i eventualija. kojoj se vjerno odražava naša opća pređenja i da se prođemo bespos'ica kulturna zaostalost. Osnova je ško* i rđavih poslova. Ne maknemo li se lc jedini i najbolji lijek, kojim ćemo moći da popravimo gornju sliku i Impozantna skupština naše organi­ naprijed, vrijeme će nas sviju prega­ naš narod nripravimo za lakši i brži zacije u Gor. Rahiću kraj Brčkog. ziti, рб će onda naš vapaj biti uza­ ludan. Zato svak na posao, nauku i prijem svega što je dobro i napred# Dne 11. septembra o. g. posjetili su no. Sa ovako niska i prema općoj naše mjesto naši odlični prvaci i nar. za druge korisne radove, te pomažimo nepismenosti nerazm jerna broja os# poslanici gg. Maglajiić i Vilović. Dva i jedan drugome, pa ćemo ispuniti naj­ novnih škola i nastavnika u njima dana ranije po svim okolnim musli­ veće islamske i državljanske dužnosti. ometa se i otešćava rad i onih, koje manskim selima munjevitom brzinom I njegov je govor popraćen burnim posto je i tobože rade. Prirodna i ra# raširila se vijest, da u ovaj kraj do­ odobravanjem i klicanjem. Iza toga je mufti ef. odgovarao na zumljiva posljedica toga: prenatr laze željkovani gosti, da svoje izbor­ panost, neću reći u svima, ali u ve# nike izvijeste o svom poslaničkom neka pitanja skupštinara, te se svima na strplj’enju zahvalio i, zaželivši im ćini njih, što daje očekivan negativ radu kroz ovo devet mjeseci. van rezultat uzaludan trud škole Stoga je, iako doba sušenja šljiva, svaku sreću i napredak, sa svima se i učitelja. Da posluži osnovna ško# ! na dan skupštine pohrlio mnogi svijet : najusrdnije oprostio. Na koncu se muderis ef. obojici, la za prosvjetno pridižanje naroda, i iz sela: Rašljana, Maoče, Vilina Sela, država je pozvana u koliko poje# ; Šatorovića, Ripina Brda, Palanke, Ogra- I kao i Čitavom klubu na njihovom dinci nijesu svijesni, da učini sa ! đenovca, Vukelja, Ćoseta, Brke, Broda ‘ trudu i radu zahvalio, te je na taj svoje strane što više može, da obli# i Gor. Rahića, da rođenim očima vide način ova impozantna skupština za­ Musliman Jugoslaven, gatnom nastavom, za svu djecu, od* svog odličnog starinu muftiju i da ro­ vršena. raslu za školu, bez razlike vjere i ; đenim ušima čuju, što je za dobro i spola, prisili i omot? ući zgod. od* I napredak bos.-herc. muslimana ura­ redbama nego do sada, što brojnije ( đeno. i urednije pohađanie škole. Konac# U mjesnoj čitaonici slegao se mnogi no mnogo stoji ako ne i najviše i svijet, koga je još više van čitaonice, do samog učitelja. S kakovom on ; u predsoblju i po stepenicama, stajalo , je seljaka na otpor. Zemalj­ voljom i ljubavi radi u školi. On jc 1 i sve se više naprijed potiskivao, da | skaHuškan vlada i Agrarna direkcija u Sara­ radnik i države i naroda, pa bi tre# je koju stopu bliže muftiji, kako bi ! jevu izdale su naredbu kotarskim balo da se dostojno cijeni vrijed# ga čim bolje vidio i čuo, kad govori. I uredima, da ovogodišnji hak s uzur­ nost njegova rada, te da se praved# Najednom nasta tišina, kad pred- : piranih zemalja moraiu dati u naravi. no i nagradi. Njegova jc služba iš# sjednik čitaonice kratkim govorom is­ Kotarski su uredi počeli to provoditi i tina idealna, ali od toga se nc živi, pred članova pozdravi dičn^ goste, | seljaci mirno daju hak, Međutim zemljo­ nego on. mora biti financijski obez# ocrtavši u nekoliko poteza njihov i radnički poslanici, da predobiju Se­ bijeden, a njegov pravni i socijalni i ostalih naših poslanika rad za boljitak j ljačke mase, huškaju ih na otpor. U kao i politički položaj uređen u du# I i sreću muslimana u našoj otadžbini. 1 tom se naročito ist (o demagog i mk hu modernog dnistVa, hi 9Д < Iza toga ih jezgrovitim riječima oslovi • lijunaš Vasilj Popović. koji je u te-još s većom ljubavlju prionuo uz | muderis ef. Ibratiimbegović, potpred­ slićkoj fabrici nagrnuo milione. On orsvoj rad u osnovnoj školi. sjednik jnje§nog odbora J. M. Q u ’ ganizuje neke bande, šalje kotarskom Tek na drugom su mjestu ostale J Brčkom, koji također ižtieše pohvalan j prestojniku u Tešoju naloge, da se srednje i više škole kojima jc za- : rad mufti ef. i Muslimanskog kluba U ! mora obustaviti pobiranje haka i pri­ daća, da steeno temeljno znanje u I Konstituuntk te Svoj govor završi sa: jeti, da će se seljaci pobuniti. osnovnoj školi dopune i prošire i „Dobro nam đošli!“, što svi učesnici Pozivamo pokrajinsko namjesništvo? time osposobe pojedince za oda# ! kliknušeda zaprijeti buntovničko djelovanje brani poziv. Ovih sc škola kod nas. j Klicanje zamijeni duboka tišina, kad ovog demagoga i primjeni i na nj za­ kako se vidi iz gornje statistike, sa# i se podiže simpatični vođa muslimana kon o zaštiti države, jer ne učinili to mo u razmaku jedne godine dosta I Herceg-Bosne, starina Maglajlić i svo­ pokrajinsko namjesmštvo, ponoviće se povećalo. Ovdje sc ne ćemo puno jim zvonkim glasom poče ocrtavati lanjski događaji u Tesliću, gdje je do­ □Stavljati, ali ćemo samo primije# sve napore i gigantsku borbu musli­ šlo do formalnog sukoba između dr­ niti, da malo tko kod nas računa mana u Bosni i Hercegovini, koju su žavne vlasti i po Popoviću nahuška­ s dječjim i individualnim sposob# vodili za izvojštenje političke slobode | nog radništva. nostima kad ga daje u školu što je i ravnopravnosti sa drugim vjeroispo­ Ortaci u laganju. Kada smo „Do­ znak da također slabo razmišljamo vijestima, od sloma Austro-Ugarske o njegovoj budućnosti. Oslobodili pa do izbora i ulaza naših poslanika movinu” i »Srpsku Riječ«, koje se smo se doduše navike ili običaja, da u Ustavotvornu Skupštinu. Hvali Bogu, natječu u denunciranju naših istaknu­ prenosimo zanimanje s oca na si# što su se bližim upoznavanjem s mu­ tijih ljudi, uhvatili u laži i dokazali, na (učiteljevo dijete, hodžino, popo# slimanskim poslanicima kod mnogih da g. dr. Spaho nije primio nikakve vo mora biti također učitelj, hodža srpskih političara rasplinule predra­ odštete za agrar i da u opće nema poj) i t. d.)„ ali jc bezbroj slučajeva, sude o bos-herceg, muslimanima: da zemlje, onda su obadvije drugarice u da dijete u poodrasloj dobi, pored oni ne vole ovu našu državu i da laganju prevrnute list, pa tvidile : ako svega što je išlo u školu ili na zanat, imaju protudržavne aspiracije! Prepo­ nije primio dr. Spaho, jest njegov brat nije naučilo ništa, te jc takav bada# ručuje slogu, rad i popravljanje svoj Fehim. Mi to nismo htieli, više ni deali „Domovina* jednako povadžija ili nesvršćni studenat na braći, a naročito ističe potrebu odgoia i mantovati klepava tu svoju laž i nudi još i ne­ teret i smetnju države i društva. i školovanja našega podmlatka, te osni- 1 kakve oklade, ne bi li naivni svijet Kod nas je n. pr.. i dan danas obi# I vanja zemljoradničkih zadruga, u ko- | vjerovao nim lažima Mi se ne čaj da mnogi roditelji djecu, ako su jima je napredak, sreća i spas na'eg i kladimo s njež ljudima koji se igraju s tu­ u školi slabo napredovala, silom ša# težake. Osobito savjetuje lijepu pažnju i đim poštenjem, ali evo jasno tvrdimo, Iju u preparandiju ili akademiju. sa našom braćom ostalih vjera. Ističe je i ta tvrdnja i „Domovine* i To je međutim veliko zlo, jer baš i saradnju našeg poslaničkog kluba sa da „Srpske Riječi* o nekom avansu za ove škole trebaju da imaju dobar ostalim državotvornim strankama u agrar, što ga je tobož primio g. Fehim materijal, da naš narod dobije vrs# pogledu donošenja ustava i veli, da je Spaho — potpuno neistinita. N i g. ne učitelje i savjesne i spretne tr# državni temelj udaren i da će ubrzo Fehim Spaho nije primio za govce. Napose u trgovačku akade# sav život narodni krenuli nabolje. svoju zemlju ni pare kakve miju valja slati dobre i od naravi Bilo sa srećom! Muftijin je govor najniti će je ikada primiti, ier okretne đake, ako želimo imati pod# pozornije saslušan, a kad ga je zavr­ odštete, nema ni pedlja kmetovske zemlje. Eto mlađak, koji će biti kadar preuzeti u šio, svi mu najtoplije zahvališe i grm- dokle su dotjerali ovi denuncijanti. Pa svoje ruke i uzdržati vodstvo našeg nuše: Živio! kako će onda pošten čovjek s tako­ bankarstva, industrije i trgovineZa tim uzima riječ naš vrli posla­ Ako budemo od naših najboljih nik Osman ef Vilović i ukratko iz­ vom sortom polemisati! Šta sve uzrujava pravoslavne đaka pravili samo birokrate i uče nosi rad i težnju našeg troimenog na­ njake, a samo od loših đaka trgov# roda na ostvarenju naših svetih ideala: radikale? Jučerašnja »Srpska Riječ« piše, kako muslimani u Sandžaku iza­ ce, to o našem ekonomskom prepo# * oslobođenja i ujedinjenja, koji su ak rodu neće biti ni govora. Istina mi I tom od 1. decembra 1918. g. privedeni zivaju svojim držanjem pravoslavne trebamo valjanih činovnika kao i I u djelo, a đonešenim ustavom udareni i da je to izazivanje uzrok, Što mu­ čen jaka, ali uz to nc smijemo za* | temelji našoj općoj kući: Kraljevini slimane na svakom koraku progone. boraviti i spretnih trgovaca i vrs# Srba, Hrvata i S'ovenaca. Iznos« rad A znate li u čemu se sastoji to iza­ nih zanačija, koji, osim što će obez# našega kluba za ulazak u g. PaŠićevu zivanje? Pravoslavni se revoltiraju bijediti sebe, ujedno poraditi i oko vladu i uvjete, pod kojima se je s ra- s toga, što su neki muslimanski trgo­ toga, da naša trgovina i industrija dikalima i demokratimo paktiralo. Po­ vci u Prijepolju na svojim dućanskim uznapreduje i postane samostalna, tanje tumači one tačka sporazuma, firmama metnuli pored ćirilice i lati­ nicu. Pa da čovjeku pamet ne stane! koje su nama muslimanima suština a nc bude više ovisna o tuđinu. Svijesni vrijednosti i zamašitosti egzistencije, te one odjeljke i članove Zar u našoj državi nijesu jednako­ škole uputimo u njih promišljeno ustava, kojim smo najvećma tangiran*, pravne i ćirilici i latinica? Ako su svoju djecu, pa da budemo pravi ro# pa su naše Želje i usvojene: sloboda uzroci klanju i progonima muslimana ditclji, brižni skrbnici i dobri ro# vjere, ravnopravnost pred zakonom, ovakove šovenske mušice bosanskih radikala i njihovih prišipetlji u San­ ustanova šer. sudova, upravljanje vjerdoljubi. I nosti, Bilješke. | i / Iz naše organizacije. DNEVNI RED: 1. Izvještaj o radu C. O. i poslaničRadni odbor na svojoj sjednici I kog kluba; i 2. Rasprava o dosadašnjem radu 1 držanoj 14. ov. mj. odredio jeza Ze­ određenje pravca budućem radu ; maljsku skupštinu naše organizacije, 3. Izvještaj o financijskom stanju koja će se držati 6. oktobra ove go­ i organizacije: 4. Izmjena Statuta; dine u Sarajevu, ovaj Dnevni red Zemaljske skupštine J M O. Страна 3 Strana sko-prosvjetnim poslovima i imetkom na autonomnom temelju, veza sa hilafetom, isplata odštete za likvidiranje agrarnih odnosa, nezavisnost sud'ja i t. d. Veli, da je neosnovan prigovor, da su naši poslanici muslimane pro­ dali, jer što je za ovo kratko vrijeme kriza, natezanja i sporazumijevanja postignuto, rađeno je dobrom namje­ rom, velikim naporom I nesebičnom ljubavlju. Stoga moli, da se tako ne misli, jer je to gri'eh, kad svako, ko ima oči,, vidi i zna, da je naš posla­ nički klub sve uradio, što je u prili­ džaku, onda zbogom država. Ja gdje li osta toliko izvikano narodno jedin­ stvo I .. . I Sjetite se □ I Ј1ЈШД“ 1 �ЛР^ВДА" — Strana 4 Страна Politički pregled. Zanjedanje Narodne Skupš ine Danas će predsjednik ministarskog savjeta g. Pašić konferisati o saziva­ nju Naredne Skupštine, koja se ima sazvati radi polaganja prisege Njeg. Vel. Kralja Aleksandra. Skupština bi imala sastati između 2b i 30. o. mj , te će se držati najmanje dvije sjedni­ ce, da se pored kraljeve zakletve ri­ ješe i nekoje hitne zakonske osnove, koje je vlada predložila. „Crnogorska v1ad? organizira napadaj iz Alban je Iz dobro infor­ miranih se krugova saznaje, da »crno­ gorska vlada« u Italiji radi vrlo akt.vno na organizaciji jednog napadaja na nas iz. Albanije. Svi crnogorski od; m'etnici iz Gaete, Forli i ostalih gra­ dova u Ita'iji dobili su potpunu opre­ mu i ostale potrebne stvar, da preko Bari pođu u Albaniju. Jedan dio, oko 100 ljudi već je u Albaniji. Ostale 300 do 400 biti će prebačene doskor , jer im talijanska vlada Čini sve mo­ guće oiakšice u svakom pogledu. Ova je grupa sporazumna s tiranskom vla­ dom i spremna je, da izazove nerede na pograničn j liniji. Pošto ove Čete stupe u akciju »crnogorska vlada» bi imala uputiti memorandum saveznič­ kim vlast<ma i tražiti, da se crno­ gorsko pitanje iznese pred Savez Na­ doda i riješava zajedno s albanskim pitanjem. Grčko-turski rat. Dok Grci u svo­ mu zvaničnom komumkeju od 7. o. prikazuje tok bitke na rijeci Zakariji u ružičastim bojara ko da je pobjeda na njihovoj strani, dotlen brzojavi iz Carigrada, Sn. rne, pa čak i iz Atene potvrđuju, da je bitka na Zakariji za­ vršena u korist Turaka. »Ex«hange Telegraph Сотрапу« objel danjuje jedan brzo av iz Carigrada, koji go­ vori sasvim diukčiie U njem se veli, da su Grci za vrijeme bitke izgubili 18 hiljada Ijud. Turska je armij i za­ držala sve svoje položaje, a Grci su započeli uzmak. Prema drugom brzo­ javu iz Carigrada, iziavio je turski ministar za narodnu obranu Riza paša, da su grčke navale za vrijeme bitke koja je trajala četrnaest dana na ri­ jeci Zakariji posve odbijene, a Grču ; i I * I I I 1 su pretrpjeli krvave gubitke. On je sam pregladao položaje, te se uvjerio, da je grčka navala totalno propala. On tvrdi, da je prva faza velike bitke završena punim uspjehom Turaka. Turci mogu posve mirno da očekuju novu borbu. Sve da Grci i ne spremaju uzmaka, nego da su zadržali osvojene položaje, uspjeh, koji su postigli nakon Četmaestdnevne bitke uz cijenu tako velikih gub taka ne može se prema načinu ratovanja, koje se vodi u Maloj Aziji, nikako nazvati uspjehom. Gajretov glasnik. . Gajretova uprava razašlala je ovih dana na sve pododbore i povjerenike cirkular za Što obil uje darove u na­ ravi našim konviktima Jesen je već nastupila i gotovo sve žito več je pod krovom. Odbor se je već prije obratio pododborima i povjerenicima i apeli­ rao na njihov patriotizam, ali dosad još nema očekivanog rezultata. Gajretovom glavnim odboru nijesu potrebna pisma priznanja i hvale; on bi se mnogo više radovao, kad bi ga prijatelji pomagali radom. Od riječi nema koristi, i svi bi đaci poskapali od g adi, kad bi sve ostalu na riječi, S druge strane opet ni gl.vni odbor pored svega rada ne bi mogao uspjeti bez rada prijatelja Gajreta u zemlji. Ove godine će biti izdaci Gajreta zrog sve veće skupoće puno veći, nego je prddvideno. Izdržati se može samo ako svi prionemo za rad. Odborničko i povjereničko mjesto Gajretovo nije samo čast, nego prije svega dužnost, i to te<ka dužnoOt. Ko ne misli da vrši tu dužnos., bolje je neka se odreče mjesta i ustupi ga onom, ko hoće da rodi. U odborima i pođodoorima treba da jedan drugog potiče, a ne da se oslanja jedan na drugog. Bez ovakvog shvatanja dužnosti, Gajret neće moči udovoljiti teškom i ve­ likom zadatku, koji se na nj polaže. Toga treba da je svjestan svaki mu­ sliman. Po događanjem radu u tom pogledu glavni oJb>r bi pao u očajnost, da se ne nada, da će ga u zadnjem čašu pomoći prijatelji i sve sile upregnuti, da što više sakupe hrane. Stoga se obraća ponovo na pododbore i povje­ renike sa molbom, da odmah sve sile upregnu i organizuju sakupljanje hrane za konvikte. U svako seio treba da pode makar po jedan čovjek iz mjesta i da od kuće do kuće sakuplja pa makar po jedan ili dva kg. žita. Neka se ne žali trud! Neka se ne oslanja niko ni na kog. Svaki treba da radi. Odbor će objelodanjivati u novinama radove i zasluge pojedinih pododbora i povjerenika, pa neka cio musliman­ ski svijet zna, koliko ko doprinosi fajde muslimanskoj zajednici. Gajret, braćo! | i : Domaće vijesti. Pripravni tečaj u šerijatskoj su- | đačkoj školi u S rajevu Da se I , , i I I ' . I ! muslimanima iz Sandžaka i drugih krajeva Južne Srbije pruži prilika za obrazovanje s' oga podmlatka u šerijatsko-pravnim znanog ima. mi smo u svoje doba potaknu’i pitanje, dđ se u našoj šerijatskoj sudačkoj školi otvori pripravni tečaj za mladiće iz južnih krajeva, koji su ranije učili u medresi ili kojem drugom zavodu, kako bi nakon godinu mogli po ožiti prijamni ispit za redovnog pitomca u šerijatskoj sudačkoj školi. Kako saznajemo, Ministarstvo Vjera je odobrilo osniva nje ovoga tečaja, te će ovih dana biti pozvani mladići iz tih krajeva, koji imaju potrebnu predopremu, da se upišu u ovaj tečaj. Za siromašne pitomce ovog tečaja odobren je i peteban kredit, pa će imati besplatan stan i potpunu opskrbu u zavodu. j ■ : j । i i Podoficirska Škola. U |V. podofi! cirsku škoIu u Zagrebu primiče se i ove godine do 500 pitomaca Molbe za I prijem u ovu školu treba poslati do 25. oktobra o. g. Uvjeti primanja u ovu školu mogu se saznati u Grad­ skom Poglavarstvu u Sarajevu soba | broj 77. Dar „Hurtjetu". Gradsko Pogla­ varstvo u Bijel ini darovalo je ovdaš­ njem islam>kom zanatlijskom i rad­ ničkom društvu »Hurijetu« sekciji za namještanje i potpomaganje šegrta i svotu od 1.000 K, a Ibiahim Hakalo iz Mostara 100 K, na čemu se odbor društva nojtoplije zahvaljuje. Kao Broj 336 Bpof PRAVDA* brat Trešeljak. Sit Cataldže. Na početka »vjetekog rata bio вагл veliki dnkmnnin Šiba, a prijatelj Švaba i Mađara; to snađe Šerif, a i*to mi nioio рпатјоаоош I okružnik Milller, kojem sam sakupljao po KotorVaroAa i dovodio u Banju Lnkn dobrovoljce protiv Srbije pod carskim (crno- žutim) barjakom. Suljaga Šaliftdgić de Ćataldia. Posto ovaj moj patriotski rad proti Srha nije bio honoriran kao Ato sam očekivao, preobratio eam se n saklet' g neprijatelja Auntro Ugarske, te eam kao inžinier-pornčnik praveći cestu n bjeljinakom kotaru nastojao, što eam više mo­ gao, da je oštetim. 1 fakat je, kojeg mi ne mo­ že niko oprovrci, da ваш ja prema avojim. skromnim silama doprinio rušenju kuće Karla Uaheburga, ali aato eam sebi kuću ispravio. Suljaga Salihagić, grad, poduzetnik. ♦ Državni me je prevrat zatekao u Beču i ja sam došavži u Bosnu bio od straha živ promrd, da mo Srbi ne pozovu na odgovornost zbog mog patnot-kog rada u 1914. godini, pa еап^ čim je Prilićević osnovno demokratsku stranku. n\ukao se među demokrate, da ве dekujem od progona. Sulejman Salihagić, demokrata. Nije prošlo puno vremena, a demokrati me izgu tirade, a i moja savjest postade nemirna m.đn njima susrećući se dnevno s ljudima, koji su ee u 1914. U austro ngutskom patriotizmu, kao i ja odlikovali, pa da budem sigurniji pri­ skočim u rađikale. Sulejman Salihagić, radikal. * Dok je Pašić bio u Parizu, a Protić vodio među radikalima glavnu riječ, pa kako je na početku narodnog ujedinjenja bio zaokupljen važnim državnim poslovima nije dospio, da promatra svoju novu okolinu, hajde de, dalo se je živjeti među radikalima. Ali kako se Pašić. taj stari lisac, povrati iz Pariza i pre­ uze vodstvo radikalne stranke pa baci svoje pronicavo oko na svoje novo društvo, zapazi? mene, postadoh mu podozriv, te me promatra neko vrijeme i vrag bi ga znao šta je u meni ! zapazio, uli činjenica je, da mu вс nisam svi| đao. pa me najuri iz radikalskog kluba i Stranke, te sam sada Sulejman Salihagić, polit, hermafrodit. I I Sad no znam kud bi. Od svih političara po karakteru ^erif mi jo najsimpatičniji, ali в njim ne mogu, jer on danas metaniše radikalima. po programu JMO. bila bi mi najsimpatičnija, ali pošto i ova etraoka stoji u paktu i Sa rađikalima i sa demokratima, ne rnegu ni međe njih, stoga mi ne prometuje drugo, nego osno­ vati novu stranku, pa makar i na CataldŽi. Suljaga Salihagić-Catadža. ŠiRITE ,,PRAVDU“. bratu llllllllllllllllllllllllllinffiHllllllllllinillllllllllllllilllllllllllllllinillll^ podobni, bn razlike, treba da su naši zubi. Nema ijepog čovjeka i osobe bez Ijepih ^jbi a Ijepih zubi bez praktično prokušane i od autoriteta najbolje preporučene: E L I D A - p a s f e za zube. 1Н111111111!|||11111111!1111!1111111111111|1111111111111111111111|1111!1111Ш11111111111Н1111111111111111111111111111111!111111111111|111111111111!!1 Zastupnik za Bosnu i Hercegovinu fllbert Vita Leui. Sarajevo, Despića ul 1 Državni činovnik administrative traži zaposlenje po podne u kakvom uredu ili bircu Ponude na upravu lista. ТШШ i DEHORHTES preuzima sve vrsti tapetarskih poslova uz umjerenu i solidnu cijenu. — Posao :: tačan i solidan. Мњам LIFN1K ТЕШШ 36. M ševi, štakori, stjenke i žohari i sva gamad mora poginuti, ako upotri4 jebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih i kućnih miševa K 12’—, za štakore K ; 16*—, za žohare ruse i Švabe posebno i jake vrsti K 25*—. Osobito jaka tinktura za stjenice-K 1у -. Za moljce po K 10 i 20, prašak za buhe po K 10'— i K 20—, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na i glavi K 5'— i 12*—. Mast za uši i na blagu K 5'— i 12*—. Prašak proti ' mrava K 10'— i 20*—. Razašilje pouzećem Zavod za eks­ port M. JOnker, Zagreb br. 16. ■ Petrinjska ul. br. 3. 131. I SS®** Preprodavaocima popusti | ’ : Agenturno-Komisiona i špediciona radnja Šerif Šeherćehajić i brat u Jajcu Preporuča se p. n. trgovcima i poduzećima za sve u ovu struku zasijecajuče poslove. :: | ! _ Bavi se i trgovinom sa zemaljskim proizvodima u ko­ misiju i za vlastiti račun. ____ ___ :• Obavlja sve p »slove i narudžbe najbrže i najkulantnije. Prima zastupstva prvoklasnih firma i poduzeća. 1—4 Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. — Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina. Potpuno uplaćena dionik ka glavnica K 20,000 000 —. Ulošci preko K 25,000 000 i<>4 Pričuve preko K4,000.000. - Pupilarno siguran. - Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. Uzima u pohranu sveke vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija D. i A, Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/3bb876031783af30e57a9251866527c5.pdf 344751ffd2266adbfa1e42338b558ceb PDF Text Text pojedini broj K 2‘— Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje ređakcioni odbor. Pretplata: za našu državu godišnje K 200.—, na pola godine K 1U0.—; za inozemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufsko) palači. Telefon br. 842. ГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Sarajevo, četvrtak, 22. septembra 1921 ^ogođaji pred anketom. ika s nar. posl. g. dr H Hrasnicom, članom an­ ketne komisije za Sandžak. dr. Hrasnica Poljani Vidićem, za koga javno Iju? preko Beograda di u Sjenici i Dugoj Poljani tvrde, ic sudjelovao u da se je uputio u mjesecu julu o. g- Ml ispitivanje ’ M^džaku, te Wo. da bi inu M. se je rado Mi mi evo do? eiolim Vas lije? su tačne vijesti ;ike« i sarajevske јмс vele, da je ko? wnju musliman? u sandžačkim do? ■^istinite i posve mi vijesti u? đa otklonim ■ lu-om-j'Nkc ljutio, što je ^F'.ijcsN jl^^c i meni impu? lasam sc i ja osvjc? pivoj krivnji musli? lam tim povodom a? uslimane, da se toga ' ' B MM; Г h Г'-||н'.н;. Гг’ ’ Мћа su sastanci? ~ ш »IM V Klh iza hali and- ogi B ?i ' \ ri n ,zh ’ 4 r‘1 ч ;■ B ■ B ;. к : i u. . ■ /• a ■ ' ' B ■|i • Bi ju si i; lia. Bćctc I ius/ Biću u!.! (Л c B 1 s-stav !Ш ■■■!' I B) se ĆU|C. UJ u UVI; I Н"ч' | ^^ovića ima i рга\oslavni. ^МчЧс naravno činile nedjela. ^Rišc na štetu pravoslavnih. I Bio često nijesu sledile ni mm Bpnane. Jr Zadnji događaji na Kovaču, Ja? u voru i Bijeloj Stijeni dali su povo? pda, da su vlasti počele upotreblja vati takove mjere, koje su prdma? šile svoj cilj a prouzrokovale još I veći kaos u tim krajevima, te se enože reći, da ic time samo sipano ■dje u vatru. Vlasti su poslale četu ■koste Pečanca u te krajeve, koja ■jj počinila razna nedjela u srezu Fpribojskom. prijepoljskom, sjenič? ; kom i stavičkom. U Priboju došlo : je na javni sastanak pred anketu 1 medu ostalima i 15 muslimanskih žena, koje su javno rekle, da su od četnika Koste Pečanca gole skinu? i te, opljačkane i silovane. Sličnih pri? I mjera smo imali i na ostalim mje? r ^таДако da sve to izgleda, da je I » po jednom kalupu. karakterističan je slučaj također .pandurskim podnarednikom, ko? /^ndirom žandr., stanici u Dugoj sa predsjednikom općine Duga Po? ljana Sclimom Jusufovićem i ima? mom dugopoljanskim Šućrom Ho? džićem iz Sjenice u Dugu Poljanu, a sutra dan našli su i imama i pred? sjednika ubijene u blizini podna? rednikova konja, dok predsjedni? kova konja uopće nije bilo, jer ga je — kako ljudi vele nakon po? činjenog umorstva odjahao podna? rednik Vidić. Taj isti Vidić poči? nio je iza toga još jedno umorstvo na sajmištu u Šeremetovćima dru? gog augusta nad Smajom Kamosi? ćaninom, te je po Sulejmanu Mah? mutoviću iz Raške poručio, novopa? zarsk. agama i bezima, da će ih sva? kog pojedinog ubiti, ako ne uhvate ( Husejina Boškovića. Taj isti pod? , narednik, koga je prije 7 dana Su? lcjman Mahmutović u Raškoj vi? dio, nije zatvoren radi svojih ne? jela, a policijski pisar u Sjenici, koji bajagi vodi istragu glede ubij? stva Jusufovića i Hodžića iz Duge -Poljane^ veli; da Viđie* uenut- i* div ne zna, gdje je. Slično je i sa jednim drugim or? ganom javne bezbjednosti,, naime RadoŠem Bukićem iz Bijelog Polja. Recite mi, molim Vas, gosp. poslanice, štagod pobliže o djelova? nju čete zloglasnog Koste Pečanca. O grozotama, koje je činila ta če? ta, mogle bi se cijele knjige napi? sati. Ja o tome imam silu jednu ma? terijala, ali za ilustraciju dovoljno je, da navedem, što su počinile sa? mo u jemnom srezu. Na sastanku od 15. o. mj. u Novom Pazaru pred anketom iskazano je ovo: Zenun Sadović, predsjednik općine Riba? rić navodi: Ja sam predsjednik od maja ove godine. Iz moje je općine svega 6 odmetnika. U selu ima 15 pravoslavnih kuća, ostalo su mu? slimaskc. Od oslobođenja poginulo je u toj ovćini 5 Srba, a 30 musli? mana, među ovima dvije žene i troje djece. Kako sam ja odskora predsjednik, ne mogu sve reći drugi će vam ostalo kazati. Ra? gib Rizvanović iz iste općine veli, da je Košta Pcčanac došao sa svo? jom vojskom, opkolio selo Starce? viće i u zoru navalio na nj. Ljude je izvodio iz kuće iz postelja, te bi ih poredao po pet zajedno i poubi? jao. Nakon toga opljačkali su cijelo selo, iz sela su uzeli 7 konja. Zašto je to Košta činio, ne zna. Do 100.000 banki (milijun dinara) odneseno im je tom prilikom. Kostina bi četa ušla u kuću i pucala na ljude u ha? liinama, pa su tako i djeca ginula. Ostalo ie do 300 siročadi u tom selu. leđno su dijete nogama pog^ žili. Tome nadoda je predsjednik op? štinc, da su žandari lanjske godine tražili oružje i tukli muslimane, a Smajl Rahmanović iz iste općine, iz sela Starčcvića potvrđuje navo? de Rizvanovića, te veli, da su tako zaglavila 24 čovjeka, dvije žene i troje djece. U tom su selu ostala samo četiri čovjeka. Nedjcljko Dobrosavljcvić iz rabaračke općine veli, da je u to vrijeme služio u voj? sci, da mu je kuća sva rasturena, ali jda mu niko nije ubijen. Čekovni račun pošt. štedionice 1119 (18. Muharema 1340.1 Inspektor javne bezbjednosti g. Cerović, koji je poslan, da rukovodi akciju protiv odmetnika, tvrdio je kasnije, da se je u toj općini sta? novništvo opiralo oružjem Pećan? čevyn četama, te da je tako izginuo navedeni svijet. Međutim na moje pitanje, da li je kogod i od čete Pe? ćančeve poginuo ili bar bio ranjen, kad se je stanovništvo oružjem o> prlo, odgovorio mi je inspektor, da' nije niko ni poginuo ni bio ranjen. Iz foga se vidi, koliko je ova tvrd? nja vjerodostojna. Za bolje razumi? jevanjc rada i mentaliteta gosp. Ce? rovića treba navesti iskaze musli? mana u Novom Pazaru, od kojih najugledniji jednoglasno tvrde, da im je on doslovno rekao ovo: »Vi ste 500 godina carevali i silovali, i mi hoćemo, da vršimo osvetu, kako mi znamo.« Gosp. poslanice, jesu li tačne vijesti, da muslimansko stanovniš? tvo Sandžaka podupire i krije od? metnike? Takovo mišljenje prevladava kod tamošnjih policijskih vlasti i pravo? slavne javnosti, te je to uzrokom, da se muslimani smatraju nepouz? danim, pa im se radi toga i oružje oduzima, dok se u isto doba daje njihovim pravoslavnim susjedima, ■ Kako i Jovan Vasiljević iz rasan? ' vehf -da pravoslavni imaju u tom kraju tri ili četiri puške, a da ih muslimani nikako nemaju. () tom sam se i drugdje uvjerio. Naravno je, da odmetnici mora? ju imati jatake, jer se inače ne bi i mogli držati, ali ja ni jesam mogao ; dobiti utisak, da isključivo musli? mani istaku ju odmetnicima, jer u i plevaljskom pirtvoru sjedi pod I sumnjom jatakovanja 9 ljudi, od ' kojih su 3 pravoslavna a 6 musli? f mana. Isto tako imade u pribojskom I pritvoru 4 pravoslavna pod sum? ■ njom jatakovanja. Prema tome ima? i de jataka i među muslimanima i ■ među pravoslavnima, što donosi I sam teren, u kome se hajduci kreću. Ne mogu nikako vjerovati, da su odmetnici Bošković i drugi nosioci kakovih ideja, pa da bi se tamošnje musliman sk o sta n ov n i š tvo moglo čemu nadati od njih i radi toga ih podupirati, nego su to odmetnici kao i svi drugi, koji su ma skoga uzroka počinili kakovo nedjelo i odmetnuli se u goru, đa se sklonu od vlasti. Ja sam ovo javno na sastan? cima rekao i upozorio na to, da je u interesu stanovništva tih kaieva i države samo, da tih odmetnika što pri je nestane, te da stanovništvo u tom nravcu pođunte vlast. I ’ koliko se može govorit o pasi? vitetu tamošnjeg seoskog stanovni? štva. može ovaj da potječe ne is? ključivo odatle, što bi ono htjelo iatđkovati odmetnicima nego iz ori? rode same, u kojoj živi i slabosti vlasti, jer mi je sreski načelnik u Priboju rekao, da ie on đo nedavna u čitavom srezu imao samo 14 žan? darma. Da Ii su zlikovci, koji su poči? nili ta nedjela, pozvani na odgovor nost i svrgnuti sa svojih položaja? Meni niie ni jedan slučaj poznat, da su ti zlikovci pozvani na ođgo? vornost, a po gotovo da se je po? kušalo da do kože opljačkani ljudi budu odštećeni. Što mislite, gosp. poslanice, kakove će mjere poduzeti vlada i šta će tražiti Jugoslavenski musi, klub od vlade protiv ovih zliko? vaca? Godina lll. . Moje je mišljenje, da sc mora I tražiti, da sc zlikovci bezuvjetno ' moraju maknuti sa svojih položaja, i pozvati na odgovornost i ekzem? plarno kazniti, a opljačkanom na? f rodu mora 4država namiriti štetu। U pogledu mjera, koje vlada uopće ' mora poduzeti radi konsolidiranja i tamošnjih prilika, anketa je izlo? žila u svom izvještaju ministarstvu svoje mišljenje, s kojim se ja nara? vno slažem. Da se opće stanje popravi, te da se pojača javna lična i imovinska bezbjednost, nužno je ovo: L Treba uspostaviti komunika? cionc veze, koje bi omogućavale re? do van promet i tako podigle mate? rijalno stanje tamošnjeg svijeta; 2. Nužno je otvarati što više os? novnih i drugih škola, kako bi se prosvjetne prilike popravile; 3. U svima okružnim i sreskim mjestima, gdje su smještena držav# na nadleštva, treba podignuti do? stojne zgrade, kako narod ne bi prema ruševnosti zgrada zaključi? vap, da je sadašnje stanje privre meno; 4. Treba pojačati organe javne bezbjednosti i to tako, da tamo do? du najsposobniji i najobjektivniji činovnici, žandarmi i njihovi zapo? vjednici, tc da se ovim organima dnltnr nafOčttt Tnložaji i duhotci. Sumo se tako može kod tamošnjeg građanstva pobuditi povjerenje prema tim organima, kojega danas uopće nema; 5- Morale bi se poduzeti mjere, kojima bi se poljoprivreda i domu čil industrija podigla, kako bi se svijet uposlio i našao zarade; 6. Ministarstvo bi moralo izdati stroga naređenja svima organima, da moraju svojim postupkom i ra dom uklonuti zavadu medu musli­ manima i pravoslavnima. U tom cilju oni bi trebali potpuno jednako postupati prema svima građanima i tumačiti narodu, đa su muslimani i pravoslavni braća po jeziku i krvi, te da ih samo vjera dijeli. U tom bi pravcu naročito mnogo učinilo učiteljstvo i svećenstvo obiju vjera. Oni, koji sc budu ogriješili o ova naređenja, trebali bi biti strogo ka? žnjeni i bačeni iz službe: 7- Treba najhitnije nastojati, đa se pojača državna vlast, koja mora biti stroga ali i pravedna. Ona ne smije nikada i ni u jednoj priliki nijednog građanina staviti van za­ kona, a dužna je svakog prisiliti, da se zakonu pokorava. U Prijepo? Iju, Plevlju, Novom Pazaru i dru gim većim mjestima treba pojačati vojne garnizone, kako bi narod stekao uvjerenje o snazi države. Isto tako i žandarmerija treba da se pojača brojno i kvalitativno i starješinski kadar da bude upu ćen, da vodi računa o svakom pG? kretu svojih vojnika, kako bi se iz? bjegle nepravde, koje ovi po ovim brdovitim i slabo naseljenim kras jevima mogu da učine građanima. Ovako pojačana žandarmerija bili bi u stanju da odgovori svojoj duž? nosti i tada bi prestala potreba, da sc narod ovoga kraja naoružava za čuvanje javne bezbjednosti, te neće dolaziti do toga, đa građani jedne vjeroispovijesti dobiju oružje, a drugi ne, te to stvara nezadovolj” stva. Primjetili smo da organi policija ske vlasti građanima, koji im se žale na nepravde, ne primaju protoko? lamo tužbe, već ih upućuju, nam? čito u slučaju kad se djelo izviđa �„ПРАВДА" — „PRAVDA" Стпана 2 Strana ' trebno odmah agrarne odnose pra? vično ispraviti. Iz fakta, što to nije do sada učinjeno, mnogi drže, da su i i razni poremećaji u ovdašnjem | društvu nastali, pa da dijelom u to? me treba tražiti uzroke javnoj ne? j sigurnosti. Kako iz Vašeg razlaganja, gosp. ; poslanice, proizlazi, anketa nije • imala nikakove egsekutivne vlasti. Nije, jer ovo zapravo i nije bila n ikakova parlamentarna anketa, ko? । ja bi bila birana od skupštine, nego | tek vladina komisija, sastavljena od ! narodnih poslanika većine. Naša je i dužnost bila, da ispitamo zadnje ta? | mošnje događaje i njihove uzroke, te da vladi podnesemo prcdloge. i Na vlastima je dalje, da one ispi? taj u sve pojedinosti ovih događaja i krivce privedu zasluženoj kazni. Kakav je dojam na Vas napra? vilo iskazivanje pojedinih stanova nika? Jesu li potpuno slobodno i otvoreno smjeli iznositi sve zu? kime? ' Na više sam mjesta čuo. da iqi je . bilo prijetnja, da ne smiju sve iz? nositi. Mnogi se boje posljedica i za ono. što su pred komisijom iska? 1 zali. Terora ima vrlo mnogo. po privatnoj tužbi, da im donese napisane tužbe, a kako ovim nije moguće to učiniti zato, što u ovim krajevima ima vrlo malo pismenih ljudi uopće, a advokata još manje. to smatramo., da je nužno izdati naređenje svima vlastima, da sva? ka u krugu svoje nadležnosti, svaku prijavljenu nepravdu stavi u pro? tokol (gdje treba po zakonu taksu za tužbu naplatiti da naplati i da? iji rad po zakonu produži. Ovako radeći ojačala bi se vjera u vlast, jer kad vlast ovako neće da radi, a građaninu nema ko da na piše tužbu onda on stiče uvjere? nje, da ne može da dođe do pravne zaštite i prirodno je, što se razvi? jaju osjećaji za samovlisno nami? renje. Ovdje s m a t г a m o z a p o? t г e b n o naglasiti, da je n u? ž n o po svima do sada uči? njenim nedjelima uzeti t u ž b e o d g r a đ an a i prema sva? k’ me, koii seozakon ogriješio,postupati po zakonu, jer, kao što smo rekli, nužno je ovo učiniti, da bi se ojačala vjera građana u zaštitu državnu i i moć zakona. 9. Naposljetku nalazimo daje po= Prozelitizam jodne učiteljice. povijesti onu citiranu molitvu i to jedI nom prilikom, kad su se međusobnim pričanjima uplašila i nijesu smjela da I spavaju u krevetima«. G. O. A. B. nadalje tvrdi, »da za citiranu molitvu nikad nije čuo u Ne i vesip’U i ako je svaki dan dolazio u koloniju i zadržavao se s nastavnici; ma i s djecom i da je za tu molitvu čuo tek onda, kad je jednom prilikom . za vrijeme trajanja kolonije došao u Mostar, gdje su kolale glasine o toj molitvi«. J <š tvrdi g. O. A B., »da , muslimanska djeca nijesu u opće znala • (a musi’manske djevojčice!*, šta nji­ hove drugarice mole«, a priznaje, »da su, kako sama (valjda same!) pr.čaju, tek čule »nekakovu moliivu!« Po našim informacijama gospođa je Čonić sastavila spomenutu molitvu i j naredila ili rekla ili preporučila, kako god hoćete, gosp. B.» ženskoj djeci u ' onoj baraci, kojom je ona upravljala, da ju prije spavanja mole, a među ovom djecom bilo je nekoliko musli­ manki iz !. čete i dvije iz II. čete. Mi niiesmo ni tvrdili, da je gospođa Čoi rić baš uzela za ruku muslimanske ■ djevojčice i »stida« ih, da mole neke kršćanske molitve, nego smo naveli । samo onu citiranu molitvu, koju je ! gospoda Čonić djevojčicama sastavila, a znademo, da nije ni bilo potrebe.da • se na to s le, jer je nevine djevojčice lako na to navesti. Ako je gospođa Na onu našu bilješku u jednom od prošl h brojeva »»Pravde« dobili smo dva cdkovora, i to jedan od same te učite­ ljice, a drugi od predsjednika fcriialne kolonije г. Omera A. Balka Ona poriče taj događaj i prikazuje stvar u posve drukčijem svjetlu. Ona veli: »Nije istina, da sam muslimanske djevojčice u Nevesinjskoj koloniji, niti igda nagonila, da uče mol tvu: »Krsti Bože mjesto ovo. « Na piotiv, na tuž­ bu malih muslimanki, da im se neke rugahu pri njihovoj molitvi, ja sam pri­ sustvovala reda radi, pohvalila ih i zabranila im, da im iko smeta pri mo­ litvi Više, nego uvjerenja sam, da si ni jedno dijete ne može potužiti na me ni u kim smis u, jer moia ljubav prema svima bila je ista. »Bezimenom« gospodinu hko je rol ko stalo, da moj ugleo ocrni, nvka dokaže faktima svoje tvrdnje. Mostar, 17. septembra 1921.« Vera Čonič upraviteljica 1 djev. škole. Osim ovog njezina odgovora iznosi­ mo i odgovor g. O A B-, predsjedni­ ka odbora za »Ferijalnu Koloniju u Nevesinju 192 « da se vidi i to; u kakvu su skladu ova dva odgovora: G. O. A B. poriče, »da je gospođa Čonič si la (!) muslimansku djecu, da mole neke kršćanske moLtve i navodi, da je gđa učiteljica preporučila samo djeci katoličke i pravoslavne vjerois­ PODLISTAK. Mustafa: Iz mojih uspomena. (Nastavak). Kroz ovih četrnaest dana dovolj? no upoznali Pcrzijance u Bašgiranu. U gradu je oko tisuću ili dvije sta? novnika, a nema niti škole niti bol? niče niti Ijekara. Gradom upravlja beg »Rais« i ima u kancelariji jed? neg pisara, koji bezočno prima mi? to i vara nesretne ljude, koji imaju kakva posla kod »raisa«. (Baš kao da je u Jugoslaviji učio zanat. — Opaska si. naučnika) Nema tu gradskog poglavarstva niti načelni? ka. Samo su kancelarija »raisa« i carinara predstavnici nekakve vla? sti u ovom gradiću. Po ulicama i so? kalima skitaju se djeca na pola go? la i bosa, krastava i do ušiju nečista, Nitko se nizašto ne brine niti misli o čemu drugome, osim kako će za? raditi koji novčić ili gdje će ručati. I do danas mi nije jasno, kako ovi nesretni ljudi mogu u ovakvoj nuž? dl i bijedi uopće postojati? Tu u ovoj kotlini Žive bez škole i mekteba, bež ljekarne i liječnika, bez novina i knj ga i pod komandom bega samodršca, koji po svojoj volji i uviJavnosti vlada i vrši volju svijetlog šaha Nijesam mogao s Perzijancima ovdje razgovarati, jer mi je to posa­ vjetovao moj prijatelj i ugostitelj princ. | j । | | ■ j i | , I j • | Radilo se o tome, da Englezi ne posumn;aju, da mi štogovor.mo Perzijancima, koji su nezadovoljni, što su ih Englezi i ako samo privremeno okupirali. Ja sam uvijek u društvu mog prijatelja i drugih Indusa oficira i dani prolaze nezamjetno jedan za drugim. Za ovih četrnaest dana moga bo­ ravka u Bašgiranu dovedoše mnogo izbjeglica iz Rusije. To bijahu Česi, Poljaci (bivši austrijski zarobljenici^ pak mnogo ruskih oficira i vojnika, koji pobjegoše od boljševika iz Rusije. Neke odmah otpremiše dalje u Mešed, a nekoliko Ermena vratiše natrag preko granice. Englezi ne vjerovahu E'-menima, jer su ovi prebjegli na stranu boljševika, kad su pri ustanku uZakaspijskom kraju pomagali engleske čett ruskub ustašama bjelogvardejcima. Teško bijaše gledati i slušati nesretne ljude, koji pobjegoše od boljševika, a sada ih eto gone natrag i predaju na milost i nemilost onome, pred či’im su zulumom oni pobjegli. Život je cio samo borba a I uđi su tek neznatne figure. Tako. bijaše u Bašgiranu iz dana u dan, dok i meni ne dođe doz­ vola, da krenem u Mešed, odakle ću biti da'je otpremljen preko čitave istočne Perzije, zapadnog ugla Afga­ nistana, na granici Beludžistana, gdje dolazi željznica iz Indije. Na teretnim kolima krenuh iz Bašgirana. Sa mnom je Indits poručnik, koji je dobio dvomjesečni dopust i odlazi u Indiju. Upro^tih se s prijate­ ljima i mojim gostiteljein Radža Hudad- krajinske , Čonić preporučila tu molitvu samo svjetla, ier suB djeci katoličke i pravoslavne vjere, stavn.ička hcaM i kako Vi to tvrdite, g. B., odakle 6—7 elemenat godišnja Fata rahm. Hasana Čeh ća, ovim i sličnime ; uč. II. razr. tu molitvicu zna te ju ! svojom rukom našemu izvjestitelju godati, koje тИ na pripomoć, napisa. Mala je Fata, kad je došla na^В i trag u Mostar, počela da moli Čonić- odsjek. Dakle. vidijB I kinu ferijalnu molitvu, našto joj se je ; majka i sp repa stil a. Fata je spavala u neš'G. u baraci gđe Čonić! nikakvi ", K||| Ema Ibre Bostandžića, svršila II. r. gospodu Ču.BB 1 jatornija djevojčica, zna također ovu ovoj »mulitVl^B molitvicu, makar to sada krije, kako je do nje došla, ali rezuhat ovog feri- ; ispravno, kadB jalnog vaspitanja u Vašoj koloniji, g. . Vama dobro poz] ne postoji«, a B., jest taj, da ju otac više ni u školu da su tu i ne da, »jer mu se je dijete povlašilo.« lička i pravW|B| Gosp. Baliću, Vi ste doznali za^moje I litvu, koju je sočinila gospođa Gonič, dok ste još u Nevesinju bili i rogoI borili ste zajedno sa g. Salihom Hadžimahmutovićem, šk. upraviteljem pred učiteljima nemuslimanima. Svakako da se istraj^B ste znali, da tu molitvu mole sva žen­ ne bi li jos ^В ska dječica bez razl ke vjere u Conićna javu. B| kinoj baraci ili »najblaže rečeno, da Van s istini^ se molitva moli u prisutnosti i na uši bila! muslimanskih djevojčica, a ne imadoste niti volje niti smjelosti, da to spri­ ječite. Zašto? To nam je nejasno! — Šta više, od Vas su prvoga doznali za tu molitvu neki učitelji nemushniani još u Nevesinju, te je prema udat sh^^B tom neumjesna isprika, da ste za citiraru molitvu čuli tek u Mostaru. ■ Nelogično je svakako i ono, što tvrdite, da muslimanska djeca (djevoj­ Unutrašnjih Del^B <1 ч i ku ž a n d a r m t • п|Ви| čice!) nijesu znala, šta mole njihove m ća nad Bećirom^B diugarice, a u isti čas velite, da su mu Makijom. U lB|||| tek čula nekakovu molitvu, kako sa­ sei.o ..Hiodern' ■“ ure^B ma (djeca) pričaju, a mala Ćehićka i Sim ća, te je ovih d^B te kako moli ferijalnu molitvu! Kako su dakle muslimanska djeca (djevoj­ ga proti njemu c^^B stavi enih vh.sj. JB čice) čula (t j. slušala) tu molitvu, ruĆavk I иГшгЈс.^В kako druga djeca mole, držimo, da je i<tr;un JB sada jasno. Nećete valjda ustvrditi još i to, da su naša nevina dječica čula (t. j. doznala za) nekakovu molitvu tek naredni« S mić^B u Mostaru kao i Vi i da je gospođa slimanima i muslirm^^B Čonić katoličke i pravoslavne djevoj­ traživao niti pitao svB čice jedno po jedno vukla na stranu Simić gonio star ga 1B i pamtila svakomu u uho tu molitvu, ćoj žegi na BlagajskuB ! da ne čuju muslimanke, i naredila im naokolo, da vidi usdB I da svako dijete (i katoličko i pravoLjubicu i kako je ■'slavno) u sebi moh pri e spavanja, da da su mu ostale ^B i opet ne čuju muslimanke. po rukama i kakiB j Kako smo izviješteni, »Državna zavrat i vezao ga za^B j štita djece« vodi istragu o ovoj stvari I ali se odlučno protivimo, da Vi tu isćeg zlikovca. IspitiуД ■ tragu vodite. Kad nijeste Vi to na vriOsman i Salko ! jeme kao predsjednik »Ferijalne kolokoji nijesu iiil'j^B’ * л • ; - •’ - 'I I- nije u Nevesinju« zapriječili, (pogotovo kako svjedoci CM bi se to od Vas kao od dobra musli­ i Mujo Č”lič, Fat^K^ mana, kako Vas bar svijet poznaje, gović, niti su pilani, кД očekivalo), gdje ćete Vi sada voditi dža Mrmo i Murat Čol istragu i protiv sebe! Bilo, kako mu drago, budnim ćemo djeli Hakiju, kako ga i 1 okom pratiti tok stvari. Nećemo do­ vezana iz Vranjevića u j zvoliti, da se na račun patr otizma san Pelo, koji je sreo J ' odrode i prevjere naša dječica. U ov.u Od ove istrage ne oJB I bi stvar trebao i prosvjetni odsjek Pometan rezultat kao Ц ■ ^вV n ^В aв I I Hanom. Dao mi je nekoliko pisama, da ih predam njegovu ocu i još ne' kim njegovim prijateljima, kad dođem u Kvetu, glavni grad Beludžistana. Dva dana putovasmo starom i na pola već kišama i vremenom razruše­ nom vojničkom cestom, koju su sa­ gradile ruske vojničke vlasti. Rusija je naime držala sjeverni dio Perziie kao sferu svojih interesa u Perziji i do revolucije je držala u ovim kraje­ vima svoje vojničke odjele. Poslije revolucije Rusi napustiše Perziju, a vrijeme i perzijska nemarnost učiniše svoje, i ovaj veliki vo,nički drum raznesoše kiše i razruši vrijeme. Gleda­ jući razrušenu cestu i one puste voj­ ničke kasarne po uvalama : na vr' huncima oko gorskih klanaca i nehtiiući premišl ah o bivšoj veličini i moći velike ruske imperije, o čijoj slavi i veličini eto i ovdje za gorama Kavkaza i Hindukuša prolazniku pripovijedaju ove zapuštene ruševine. Uz put prolazimo kroz manja sela, koja se obično pojavljuju tamo, gdje se među brdima prostire polje ili rav­ nicu orošava kakav potočić. Sela su siromašna i životare u najvećoj bijedi. Izgleda, da Žive isključivo od stočar­ stva. Djeca gotovo gola i većinom bosa dočekuju naša kola i mole mi­ lostinju, dok se žene i odrasli mu­ škarci na nas i ne obaziru. Zamjeću­ jem, da su u ovim krajevima Ženske divna stasa, klasične ljepote i pravil­ nosti lica i tijela. Kroz cijelu istočnu i Perziju ne vidjeh niti jednu Perzijan- ' j ' ! ' I : rvj'ravrrhj ^јти. Л Osobito mv Svoiom .'.cl;,' u v;-.. Ju K ■ „• srno ca.i po j оИ|||||^ vrjj hjep. uređen nj j -k.h ■ a. n iz'nije^nni 'Perz ijanci, kini, Kurdi i Čvrke/i- vM ovdi gorskih plemena sa i daje ovu neopisivu ljeW vidim po u’icami i pazai^B.. KoČani. 1 muško jp i žensko^B idtalne ljepote. U Kočam Сека^И dana, jer ćemo do Mešeda ри^Иsa vojničkim transportom, kome iB zapovjednika naznačiše mog. supuP nika Indusa, poručnika. Cijeli dan ho­ dam po gradu, razgovaram sa Perzi­ jancima i pitam za sve, što me inte­ resira. Svi trgovci govore dobro ruski i ja ođ jednoga saznah mnogo zanim­ ljivih stvari. I ne čekajući mojih pi­ tanja, tumači mi ovaj Perzijanac, daj je svemu zlu kriva teheranska vlada, koja se apsolutno ne brine niti za državu niti za narod. VlAda se onako, kako je to bilo pred trista godina. Sva vlast u gradovima i po selima pripada »raisima«, gubernatorima, koji su obično begovi, i ovu dužnost i mjesto kupuju od centralne vlade ili od generalnog gubernatora u Mešedu. (Nastavite se). -—- -------- Sjetite se „GajretaJ; �„ПРАВДА* - „PAVDA" „Atenfatomanija*. Pod tim naslo­ telja Engleske. Prestolonasljednik izjav­ ljuje, da je cjelokupno tursko ministar­ vom piše »Domovina« u svom zad­ stvo potpuno osvjedočeno o tome, da njem broju o našoj vijesti u pogledu Ve'ika Britanija jedinim potezom ruke atentata na dra M. Spahu i hoće da može zaustaviti zločinački grčki fana­ je pri.<aže kao neko slavljenje dra tizam u Maloj Aziji. On daje izraz Spahe. в ' в svoga osvjedočenja, da će se f-ngleska Imamo tome primjetiti samo ovo: Vijest o atentatu donijeli su svi za­ opet povratiti politici Disraelisa, koja a grebački, beogradski i velika većina se na međusobnim interesima britan­ — bar informativnih — sarajevsk'h skoga i islamskoga svijeta osniva. I listova. Mi je nismo htjeli odmah doPrestolonasljednik veli, da će savez­ Njegova ; nijeti, jer nismo u nju — da iskreno nim silama biti moguće, da iz svoga rečemo — vjerovali ni mi, a ni dr. današnjega držanja stroge neutralnosti Spalio. Istom kad ta vijest ni okle prema Grcima i Turcima istupe, kako • iB • nije demantovana, a sve su je ostale bi posredstvom između dviju država B^ novine donijele, mi smo je prenijeti, poslužile. U slučaju, da Grčka ponovno upitavši prije toga g. ministra, je li zaključke vrhovnog vijeća zabaci kao njemu išta o tome poznato. On nam u martu ove godine, to će biti moguće |S0S В^ в je odgovorio, da je o tome čuo istom da se britanska izjava o dovršenju ■ u Zagrebu od dra Denišlića, te da mu neprijateljstava protegne na Turke, _ 'Ј ' je kasnije, kad je već stigao u Beo­ budući da su se ovi izjavili, da pri­ grad, javio kraljevski namjesnik iz hvaćaju mirovne uslove, koji su osno­ V Ljubljane, da je atentator uistinu uh­ vani na pravednosti. Turska sama В vaćen, ali je sam pridodao, da on u čaka prilike, da sklopi mir i započne to ne vjeruje. 1 naša bilješka u doma- I sa reparacijama. Ovaj bi mir cijelom В* ćim vijestima, koja nije pisana krup­ muslimanskom svijetu donio umirenje. JHKogl a nim slovima, kako to »Domovina« lažno tvrdi, bila je tako sastavljena, В da se je iz nje jasno moglo vidjeti, da se cijelom slučaju ne pripisuje ap­ zaostale su iza svih pokrajina u upisivanju solutno nikakova važnost. 7°/0 državnog unutrašnjeg zajma. Zar nas Interesantno je. da se ni »Domo­ ^ZKlobođenja, vina« ni njena beogradska družica, ne peče savjest radi toga? Zar ne ćemo iz koje ona prenosi tu vijest, nije ni­ pohitati svi, da za vremena operemo ovu kad našla pobuđenom, da posveti pa­ strašnu ljagu sa sebe? žnju vijestima o tome drugih novina, niti je protiv atentatomanije pisala išta в onda, kad su se javljale bajoslovne vijesti o kojekakvim komplotima pro­ к В tiv drugih ministara. »Daily Express« piše doslovno: В »Nastojanje, da se zauzme Angora lU uistinu se je svršilo potpunom nesre­ ćom za Grke. Njihovi su gubici ogromni. 1||||и Uzprkos protivnih brzojava ovaj po­ raz Grka Turci duguju samo svojoj Carigradski komplot. vojničkoj sposobnosti, jer u pogledu Prije 10 dana javili smo o otkriću ’ broja vojnika i matrijala oni su neiz­ kemalističke zavjere u Carigradu, koja । mjerno zaostali za Grcima, koji su je bila uperena protiv antante i nje- I raspolagali pojačanjima, kojih Turci Bh nih visokih komesara, engleskom fran- ; nisu nikako imali«. Iz Atene se javlja, da će kraljevskim - JiVl p°stuPanie cuskom, talijanskom i šefu grčke dekretom biti pozvani pod zastave > ЈГВЛ*^ Kim se name- misije. Ovi su imali biti prve žrtve. Zatim se javlja, da je Vijeće viso- i mladići godišta 1922., kao i svi muš­ B kih komesara u Carigrada zaključilo, ’ karci ispod 40. g., koji su primili da zahteva zatvaranje brata turskog | grčko pripadništvo od god. 1921. ■ Оуе zadnje riječi, ako je vijest točna ministra vanjskih posala. Radi toga malo iznenađuju. Šta se ima razumije­ zahtjeva ministarski savjet misli, da vati pod riječima, „muškarci, koji su dermsionira, ali će Izet-paša odgovo­ primili grčko pripadnistvo od g. 1921/' riti na nj. Jesu li to stanovnici iz oblasti Smirne K Ove se vijesti moraju uzeti s rezer­ i po grčkoj vojsci okupiranih terito­ Kg^ vom. Stvar nije tako opasna, da bi rija? To bi u ovom slučaiu bila služ­ trebalo izazivati demisiju otomanskog bena potvrda jedne mjere, koju su već kabineta. predsiavnici antante, u aprilu ove god. J. d. D. prima od svog dopisnika: Carigrad 13. IX. Oikrića sadržana u , proglasili protivnom ljudskim pravima. komunikeu generala Haringtona iza- i (J. de. D. 17 IX.) « ovoj si vaii. a ш: zvala su duboko i opće začuđenje. | Turski komunike l.ki niti s naći iom isListaosumnjičenih predana otomanskom i Carigrad, 14. sept. Kemalistički ko­ Krednika Simića niti s ministru rata po engleskom poslanstvu munike od 12. o. mj. potvrđuje uzmi­ 4 K Simić p tšteđen oJ zanije unijela mnogo svijetla, jer većina canje grčke vojske javljeno sinoć. <»* ^kSimiću tre^a izbiti iz imena označuje potpuno nepoznate Grci se provlače u neredu na svima a t;:_ > k?";ci individue. linijama, ostavljajuć svoje ranjenike i ^ { • а' K nego j. da st t; Opazilo se je, da demarš generala materijal, naročito auta a- ,/ Kvaca, h.: ikAi; rcc^ Haringtona ima vezu sa zaustavljanjem Turci su uništi! 2 divizije postav­ ne bi sam domo grčke ofenzive; uvećavanje kemalističljene na jake položaje u Bejbk-Kopri Bi. Hlagajci sa znali i kih uspjeha u Anatoliji i glasine o da pokrivaju uzmak. Komunike se a zapraUti a hlim ministarskoj krizi nemaju temelja. ovako svršava: Bitka od 21 dan na brzo p'O^lcdmi u Maurice Pernot. Sahariji svršila se je potpunom po­ ||||||O i zahkti mu srebjedom naše vojske. (Havas). Engleska f ota u Carigradu. B u, gdje mu?- Je Brzojav veli, da je u Carigrad pris­ Teški gubici Grka u Maloj Aziji. ggBBSK a rs tv o. pjela engleska flota, koja se sastoji od Turska brzojavna vijest javlja, da ■' ,^F osianiku игм\ uu 5 superdreadnougt, dva križara i je Grčka vojska izgubila u Maloj -S. R. \ šio se zacontra torDiljarki pod zapovjedništvom Aziji 18 000 ljudi, i da je morala na admirala Robeeka. ^F.đane kao vjeran i lojasvoje prijašnje položaje uzmaći. Službeni komunike engl. generala koji se je zakleo na N. F. P., 17. sept označuje svrhu ^organizacije, koja je posve je pravo, jer imala izvršiti komplot ovako: 1. pro­ ' \-Ke i odane građane braniti vocirati revoluciju u Carigradu, 2. preu­ P^^oji zlorabe položaj i brukaju zeti i razdijeliti turski ratni material, javu i upravni aparat. koji stoji pod paskom vojnih vlasti saveznika, 3. da izazove nezadovoljstvo | Izvještaj o putu i skupštinama ј medu engleskim trupama, 4. da umori . dr. M. Spahe u Krajini, koje je s ; neke više oficire savezničkih sila. Lista u ovaj komplot upletenih lica još nekim poslanicima držao ovih dana, nije mogao radi obilna materija ući u predana je turskim vlastima, koje su BLaži »Domovine«. »Domovina« je dužne, da predaju pomenuta lica u ovaj broj, pa ćemo ga u idućim broju donijeti. roku od 7 dana. ■rdila, da je sa dr. Spahom primio i Proces će votiti saveznički tribunal Hrasnica odštetu za agrar. Kako Merhum Asim Pašić. U četvrtak' B dr. Hrasnica bio dosad u Sandžaku, (sud). Zapovjednik savezničke vojske 15. o. mj. po podne bio je Asim Pa­ pa nismo mogli s njime govoriti, ni- I računa na narod, da će se održati sišić u lovu sa svojim prijateljima na fsmo ništa htjeli ni tvrditi za nj. Dr. ! gurnost i mir, u protivnom slučaju Bivolju Brdu, svom selu, gdje se je Hrasnica je jučer došao iz Sandžaka, ; poduzeće se sve mjere po saveznim rodio i odgojio. Nesretnim slučajem pa smo se tačno informirali, te evo i I vlastima. (Havas). odape puška i pogodi ga u ruku u za njeg tvrdimo: Ako »Domovina« času, kad je preskočio preko jedne Povjerenje Turaka u Englesku. dokaže, da je dr. H. Hrasnica primio ograde. Pružena mu je prva pomoć i Izjave turskog prestolo­ ^iedan heler u ime odštete za agrar, povezana ruka, ali usprkos toga iste­ nasljednika. ^B^pj ispred njeg nudimo cijelu tu kla je silna krv, te je već iznemogao pogodbu, da ona fondu naše »Morning Post« objavljuje razgo­ nakon jednoga sata prevežen u bol­ organizacije u protivnom slučaju dadne vor svoga carigradskog izvjestioca sa i nicu u Mostar i predan Ijekarskoj samo 100 K: turskim prestolonasljednikom, koga i njezi. Ljekari su u Mostaru izjavili, da izvjestilac označuje kao velikog prija- | se rana zatrovala, te da ga treba otČik, lažovi jedni 1 Simića. narod­ FPit na goijih Deia i F je i в K в Bosna i Hercegovina ■ д ' &в Grčko-turski rat. Politički pregled. в и в 1 Aв в в Domaće vijesti. Bilješke Страна 3 Strana , premiti u Sarajeva, da mu se ampu­ tira ruka. U subotu na veče krenuo je rahmetli Asim u pratnji svojih ro­ đaka u Sarajevo, te je na putu u že­ ljeznici ispustio svoju plemenitu du5u. Asim je bio . po zanatu obućarski majstor, poznat kao dobar i savjestan radnik, i zato mu je radnja dobro napredovala. Bio je član odbora musi, zanati, udruženja »Ittihad« i »Saveza profes. zanati, udruženja« u Mostaru, nadalje član »Hrvoja«, »Gajreta«, »Na­ pretka«, »Hrv. Glazbe« i drugih humaniiarnih društava. Nada sve je bio odličan član i pristaša Jugosl. Musi. Organizacije. Svakomu mio i drag i od svakoga rado susretan, odlikovao se je rahmetli Asim vrlo lijepom na­ ravi, a resile su ga vrline i manire, na kojima su mogli zavidjeti i ško­ lovani ljudi. Dijete odlične obitelji Pašića sa Bivolja Brda, sačuvao je u svemu znakove otmenosti i rijetke velikodušnosti. Asimova tragična smrt iznenadila je sav grad Mostar i sve Dubrave. Svako ga neizmjerno žali, a ponaj­ više njegova žena i njegova braća Neka ga dragi AHah nadari svim dženetskim ljepotama i podijeli mjesto u firdevsi ala. Rahmetullahi alejhi, rahmeten vasiaten! Sikanaclje muslimana u zanat ' skoj školi. Tuže nam se neki naši i prijatelji, kako đake muslimane šikaniraju pri upisivanju u ovdašnju za­ natsku školu. Direktor te škole, Švabo I Steinmetz, zapinje za svaku sitnicu, samo da ih kako bilo odbije od Škole. Ako đak ima propisane godine, onda ga direktor meće pod vagu, da mu iz­ mjeri visinu, kao kod voiske, i ako I samo centimetar fali, odmah vraća. To se još nije čulo, da je i visina propi­ sana. Osim toga ovaj direktor i inače šikanira muslimane đake. On mih trpa samo na kolarski zanat, a u druge im ne da A kad se teškom intervencijom isposluje kome odbijenom muslimanu upis u školu, onda direktor Steinmetz nad njim lomi šiap. da se neće ni on ni njegov majstor o njemu brinuti, pa п^к rade šta znaju. On onda ovo na­ ziva balkaniziranje škole. Mladići za muzičku školu. Kome­ sar sar. gradske općine iavlja nam, da. se primaju mladići za vojnu muzičku školu. Radi pob'iže informacije neka se aspiranti obraćaju na gosp. načel­ nika muzike Bos. div. oblasti. Namještanje šegrta. Ovdašnje is­ lamsko radničko i zanatlijsko društvo* „Hurijet*4 sekcija za namještanje i pot­ pomaganje šegrta tuži nam se, da mu se u zadnje vrijeme sve češće javljaju djeca iz provincije, koja traže namještenje u koji zanat. Pošto još do da­ nas nema Šegrtskog doma, gdje bi društvo tu neopskrbljenu djecu moglo skloniti, pozivaju se svi oni, koji bi bili voljni primiti koje od te djece na zanat sa cjelom opskrbom, da to jave na adresu: »Hurrijet« u Sarajevo. Sva djeca, koja su kod »Hirrijeta« prijavljena, svršila su osnovnu školu. Pozivhju se svi invalidi i ratne udove, ako već nisu upisani kao članovi u Invalidsko Udruženje, da se u što kraćem roku za upis prijave: za Sarajevo grad i okolicu Oblasnom Odboru, gradska vijećnica, 11. kat, soba br. 70 15. Iz provincije dotičnim ok­ ružnim odborima i sreskim, gdje po­ stoje, a gdje se iz materijalnih poteš­ koća još nisu mogli osnovati, to će se u najkraćem roku uspostaviti. Drugovi i zabrinute udove! Upisujte se, jer bol nam je jedna i jedna te ista I nam je borba, jedan te isti put vodi nas u budućnost. Stisnuti u jednu čvrstu organizaciju, i ako bijedni, stva­ ramo bedem čvrst i otporan za našu borbu. Naš invalidski zakon je već u izradbi! Ako smo jednodušni, jedno tijelo, moći ćemo braniti naša prava, naš krov, a ako ostanemo mlitavi, raštrkani, jači će nas izrabljivati, naša prava biće bez obrane, naš plač biće plač do samrti. Ujedno se pozivate, da svaki inva­ lid i ratna udova odmah podnese pri­ tužbu, ako ne prima redovito svoju mirovinu ili im se ista iz nepoznatih razloga obustavila; molbu bez biljega sa tačnim navodima (zadnja isplata i koliko r), zatim tačnu adresu, i ako ne prima dodatak na skupoću, to u posebnoj molbi priložiti i predati in­ validskoj organizaciji (odborima), gdje takove ne postoje, to preko svoga Okružnog Odbora. �ПРАВЦА* — Strana 4 Стоана Priposlano.*) Gospodinu Mehmedu DautbegoHću siud. ing. agr. u D. Vakuf. Na Vaše Priposlano u 184. broju »Srpske R'ječi« ne bi se ni osvrnuo, jer sa lašcem i denuncijantom kao što je poznati »Meho Suljagić«, meni je ispod časti svaku polemiku voditi, ali budući »S R.« čitaju i oni, koji ne poznaju niti mene niti Vas, te bi mogli posumnjati, da ima štogod i istine u Vašem Priposianom, toga radi Vam na isto odgovaram slijedeće: Što tvrdite, da sam ja iza oslobo­ đenja pristajao za Srbima građanima, to baš najprostije lažete, jerbo cijeli Vakuf zna, da su u moju trg. kancelariju iza oslobođenja dolazili najug edniji Srbi građani i članovi Nar. Vijeća, a ako su što za mnom govo­ rili, to neka im služi na čast, a upozorujem Vas i na moje Otvoreno Pi­ smo od 23./ХП. 1018. u »Jednakosti« broj 8. na g. popa Jovana J Obradovića, ondašnjeg predsjednika Narodnog Vijeća iz D. Vakufa, u koje su se vri­ jeme i malo bolji junaci od Vas sakri­ vali u mišice rupe. Ja nisam imao fizične snage, pa da sam se na istu oslonio, ali sam imao tu snagu, jer sam zastupao uvijek istinu, a znajući, *) Za stvari pod ovom rubrikom uredništvo ne odgovara. da sam uvijek, koliko su mi moje sile dopuštale, svakome pomogao bez raz­ like vjeroispovijesti, pa i Vama, gospo­ dine denuncijantu, a u znanju nisam nikom nikad na žao učinio, pa me je ta snaga držala i onda, a drži me i danas. Što tvrdite, da je 90°/o musliman­ skog elementa proti meni, ja Vas po­ zivam, ako iznesete 10 (deset) potpisa nezavisnih kućnih starješina musli­ mana (u našem mjestu mislim da ima oko 300 kuća muslimanskih), pripra­ van sam odmah položiti čast gradskog načelnika, a moj ovogodišnji funkcio­ nalni doplatak V^ma uručiti, makar da mali dio naknadite za potrošene očeve sufurine. Za Vašu tvrdnju, da sam ja radio, da se što više upiše austr. ratnih zaj­ mova, izjavljujem Vam, da sam proti sebi izazvao najviši gnjev i neraspo­ loženje ondašnjeg upravitelja kot. is­ postave Krausa, što sam kod upisi­ vanja IV. ratnog zajma predobio opć. vijeće, da upišu samo 12.000 K mjesto 30.000, kako je htjeo pomenuti upra­ vitelj Kraus, a koliko je upisao ratnog zajma Vaš g. otac, i to sve u gotovu isplatio? Što tvrdite za bakar, da ih ima, koji poznaju svoje stvari u moioj kući, iz­ javljujem Vam, ako ikakva vjerodo­ stojna osoba prepozna stvar u mojoj kući, koju Vam stavljam na raspola­ ganje, poklanjam Vam moj cijeli ba­ kar, pa u koju svrhu hoćete ga okre­ nuti, makar i u seferine. rozdrav iz °RAV3A Što se tiče kantarije za kupljene za cijeloge šljive u god. 1920., zato Vam nisam sve svojeW dužan odgovarati, jer Vi niste nikakav ovdašnjih Л kontrolni organ, ali Vas ipak upuću­ pamet sta® jem na spis kot. ispostave od 9./Vili. mogao na® 1921. broj 320 prez i tamo ćete vi­ što ste Vi Л bila istina,® djeti, šta je s tom kantarijom. Što tvrdite, da sam naplatio samo li podla 1® Sa laJ® za poludnevno putovanje u Bu­ gojno 200 K, i to ste grdno slagao, kome i r® jerbo smo bili svi od 7 sati u jutru da ic la^^M do 7 sati u večer, pa smo morali ili rom, a sale 2 noći nočiti u Bugojnu ili uzeti kola, Riječi-', рп® koja su nas cijeli dan čekala, a 12 km Ismenu, a ™ .'čast, to ću žj je iz D. Vakufa do Bugojna. Što tvrdite, da sam ja predvodio ju obranim^] de . utaciju pred g. okružnog načelnika D. Va Perkovića, i to lažete (a da sam i predvodio, ne bi se toga stidio), nego kada sam došao na stanicu, zatekao sam u želj. kupeu koi g. okr. načel­ nika gg. Hamdibega Kurbegovića, nar. poslanika, Ibrahimbega Bukvića, muderisa, i opć. vijećnike: Alibega Miralema i Hamdibega Kuzića, te smo se zbilja žalili na nepravedni postupak MUSI ondašnjeg upravitelia ispostave gosp. ZEMLJO^ KovaČev’ća proti gospođici učiteljici jer je jedi’j Kamili Zaplota. drugama, ] Što istoj podmećete nemoral, to ja kulturni ii sa gnušanjem prelazim preko Vaše našeg seli tvrdnje, a Vi ćete imati već priliku turnog sol da zato odgovarate, ali se samo ču­ turne va I dim, da Vi kao žalosni musliman i najizdasS »akademičar«, »plemić« i »kavalier«, Ino: »Sre mogli ste onako istupiti proti jedne slaven&£ nezaštićene žene, koja Vam nije druga u nikada ništa na Žao učinila, koja je Ivu«. starog doba Jesi stalno dobar i uvjek priznat, pravi Schic Schicht sa znakom: ,Jelen'r koji riješava svaku domaćicu muke i brige oko pranja. Dobiva se u poznatom izvrstnom kvalitetu u komadima od '/j kile. 1G2 Zastupnik za Bosnu i Hercegovinu fllberf Vita Levi, Sarajevo, Despića ul, 1. Državni činovnik administrative traži zaposlenje po podne u kakvom uredu ili birou Ponude na upravu lista. AgEnturno-homisiira i špediciona radnja Oglas" Šerif Šeherćehajić i brat u Jajcu u Preporuča se p. n. trgovcima i poduzećima za sve u ovu struku zasijecajuće poslove. TAPETAR i DEKORATER BIO« Bavi se i trgovinom sa zemaljskim proizvodima u ko- preuzima sve vrsti tapetarskih poslova uz umjerenu i solidnu cijenu. — Posao tačan i solidan. :: Oglašuj zav^^^H , Zagreb, Ju® Telefoni mRiju i za vlasthi račun. Obavlja sve poslove i narudžbe najbrže i najkulantnije. Generalno oglasno ! Prima zastupstva prvoklasnih firma i poduzeća. МППМ [1PHIB - TEHEZlia 36. za preko 10 tu- i inozeri 1—4 Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovi dioničarsko društvo u Sarajevu Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Ca Potpuno uplaćena dioni< ka glavnica K 20,000.000’—. Ulošci preko K 25,000 00 Pričuve preko K 4,000.000. - Pupilarno siguran. - Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. 104 Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu Središnjica: Sarajevo. Pupilarno siguran zavod. Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Dionička glavnica 1o,ooo.ooo kruna PriZuve Goo.ooo kruna Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije. — Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka. Šaraj evo. - Interu rban telefon: Odgovorni urednik: Ibruimn Muhić. Vla&mk: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija D. i A« Kajon, Sarajevo. i � https://kolekcije.nub.ba/files/original/314abc6705e6d0fb78c70a3c2b693c7b.pdf 6ff91645bc7e589638ceb6681fa1924b PDF Text Text PO<I GOTtivU PLA^FV A U Pojedini broi K 2 — Ж-, «*** * Izlazi aiibctc^, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. л. ■ Pretplata: za našu državu godišnje K 200.—, na pola godine K 100.—; za inozemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Čekovni račun pošt. štedionice 1119 Sarajevo, subota, 24. septembra 1921. (20. Muharema 1340.1 ki problem.’’ .om izvještaja međustranačke komisije o ta? mošnjim prilikama. I. razne k u. Stavljajući svoj zahtjev, o odaši? ljanju ankete, mi smo znali i pre? и tom dosjećali, da će nas radi toga izvje? moguće. sni listovi uzeti na nišan, jer sa iz? ‘ kojom je vjesnom tendencijom prate svaki naš korak i u svakom našem činu ■' i рга\ ii traže dlaku u jajetu. Ni jesmo se ni ■^ ! \rlo prevarili. Klerikalna »Politika« osu? ■ unutar Ia je na nas i na sandžačke musli? Д^сСс riješiti ni mane upravo bubnjarsku vatru: naš i>korišćuic klub štiti kačakc i odmetnike; san? džački muslimani »poklaše« gdje? ИтЈстЈс/помu. god stigoše kojeg Srbina, popališe i p o t c j e n j u ј e sela, oplijeniše čitave krajeve itd. hoće da stoji Skoro svaki broj donio je novu sen? ■ da, kad joj to zaciju, a kulmen jc te »savjesnosti« ■;orisno. Ovaki i »objektivnosti« u depeši kojom samo štetiti sc javlja da jc izvidima istražne ko? govoreći o misije ustanovljena tačnost »Poli? >. _ ■uskom jat ako. tikinih« alarmantnih izvještaja. A Srbi s pravom šta je na stvari? Informacija jednog člana komisije, kako ju je donijela ■Fbnost ili pri. sama jučeranja »Politika«, stubo? ■oja joj ni malo kom obara sve njeno pisanje i sve ||||||||^ i ugled. njene »vjerodostojne« informacije!. Mi smo znali da će stvar ovako ■ din ispasti; mi smo bili uvjereni, da san? ■ c<!i. ■mcrlojalnog di^ džački gavran nije onako crn kad­ ■.-instva. Inače bi što je to predstavljala »istinoljubiva Va nepotrebna dis> i pozerska »Politika«, pa smo stoga ■'.udn.miu sand/ač; vrlo veseli, što možemo đokumen? klub ne bi naime tarno uglaviti ovu njenu blamažu. ‘.'V ■»ribvatiti gledišta o? Anketa je došla do sasvim drugih IjHlM tmpe -već bi se zaključaka, od kojih ću danas spo? •; iješenje to< pro? menuti ponaj važniji! On je u služ? ^Krupan kako po sa? benom izvještaju označen ovim ri? • ■čama, tako i po za? jecima: »Pravoslavni i muslimani »SnERi. kao problem sa predstavljaju dvije krvavo zavade? ■mi natruhom, mogao ne strane. Objašnjenje za ovakvo JRsamo u blizoj već i da? stanje nalazi sc u — mentalitetu o? t^^uiosti. Njegovom se rije? vog naroda koji je vjekovima iz? ■jra dakle pristupiti i žurno rađivan. Dubok je jaz između pra? voslavnih i muslimana iskopan za ■g; mala pogrješka mogla ^^edo gle dne posljedice po vrijeme turske uprave, pa se otuda /■>j prilika u čitavoj jed? i sada muslimani od pravoslavnih Ирспој pokrajini. Ja naro? smatraju kao Turci, a pravoslavni H^Eačim riječ »p ograni č? od muslimana đaurima. Vrlo je ma? UK ona u sadanjim prilika? lo trezvenih ljudi, koji su svjesni istine, da su i pravoslavni i musli? ■sobito značenje. mani jedan i isti narod podijeljen ■e komotno napisati članak u dvije vjere«. ■ržavnom raspoloženju mu? To je eto glavni uzrok spora, koji ■rnskog življa u Sandžaku, ne treba presušiti. Kako? Nije baš te? *^.nogo truda ni za štampanje ška stvar. Treba poučiti »Politiku« Roznih izvještaja, u kojima i — njene izvjestitelje, da ne govo? tori o nevinoj krvi tamošnjih rc o sandžačkim muslimanima i — ____ иГако je pisati i o »drskosti« Srbima; treba im ulit u glavu, da se JTascg poslaničkom kluba i podvalji? to dvoje nc smije lučiti, i moći će vati mu tendencije, o kojima on se polako naprijed. No dok »Poli? nije nikad ni sanjao. Sve je to lako tika« i njeni dopisnici ne budu svje? i komotno, no veliko je pitanje: je sni, da su makar i nesvjesno li to pošteno i po državu korisno? u taboru sredovječnog klerikalizma, I je li to dopustivo u ovakim teškim dotle će ići teško.... prilikama. B e o g г a d, 20. sept Sakib Korkut, nar. posl. *) Izašlo u beogr. »Novostima«. E .■ Godina III. Triumfalni put dr. Jpahe u Krajini. Radi Kraljeve smrti morao je mi? nistar dr. M. Spaho odgoditi svoj put u Krajinu, te ga je istom 18. o. mj. mogao da izvrši. Krenuvši iz Beograda u subotu, 17. ov. mj., u 6 sati u večer brzim vozom, stigao je oko ponoći u SI. Brod, gdje mu se je pridružio nar. posl. I J. Ajanović, te su obojicaina? stavili put prema Sunji. Odatle su krenuli 18. o. mj. u 7 sati izjutra preko Hrv. i Bos. Kostajnice u Bos. Novi, kamo su prispjeli u 8lA sati. Iako im je bio dolazak iznenadan, Novljani su prirođenom finoćom, susretljivošću i otvorenim veseljem dočekali svoje poslanike. U Bos. Novom. Nakon posjeta, koje je odlično građanstvo i činovništvo učinilo g. ministru, poslanici su obašli i raz? gledali lijepi Novi, posjetili pred? sjednika Kot. Odbora J. M. O. g. Topića, te se u sati zaputili u prostorije Omladinski klub, gdje je bila već zakazana skupština. Gotovo sve građanstvo musli? mansko i ogromna množina seljaš? tva iz novske okolice sakupila se u veliku dvoranu i dupkom je napu? Burno pozdravljen ulazi dr. Spaho s H. Ajanovićcm i odborom organizacije u Novom u salu i za? uzima u pročelju priređena mjesta. Svijet neprestano hrli i puni hod? nike pred salom. Član M. J. Odbora, g. Muhamed? beg Cerić, ustaje i otvara sjednicu, pozdravlja ministra Spahu i posl. Ajanovića, te im izriče srdačnu do? brodošlicu. Moli dra Spahu, da iz? vijesti skupštinu o pol. situaciji i radu našeg posl. kluba. Min. dr. Spaho, burno aklamiran sa svih strana, ustaje i zahvaljuje se na toplim riječima g. Cerića. Go? vori o uzrocima, koji su nas prisi? lili na stvaranje organizacije, o za? htjevima, koje smo postavili kao svoj program, te o borbi, koju smo morali izdržati do izbora za Usta? i votvornu Skupštinu i koja nam je * osigurala onako sjajan uspjeh na tim izborima. Prikazuje političku situaciju u zemlji nakon izbora uopće, a naročito u Skupštini. Is? crpljivo prikazuje rad posl. kluba u Skupštini, borbu protiv poslovni? ka, naročito s obzirom na broj gla? sova, koji je potreban za donaša? ! nje Ustava. Izlaže naše nastojanje, da dođe do sporazuma između srp skih i hrvatskih stranaka, te da proturimo u Ustav naše autonomi? stičko stajalište o unutarnjem ure? đenju države, koje se osniva na či> sto praktičnim motivima. Prikazuje . štetu, koju srno morali trpiti radi i toga, jer nismo učestvovali u vladi. I , Bili smo svugdje zapostavljeni; na? šim se potrebama i željama nije ' nigdje izlazilo u susret: bili smo gonjeni i omalovažavani i prikraći? vani. Iznosi detalje pregovora s ra? dikalima i demokratima i konačni sporazum, kojim smo s jedne stra * ne uspjeli, da u Ustav uđu i mnoga naša gledišta, a s druge strane, da se isprave mnoge nepravde, koje su nam za vrijeme 2?godišnjc apsti? nencije od vlasti nanesene. Ako se glavni zahtjev o unutarnjem urede? nju nije mogao u Ustav uvrstiti, a. ono je — ako i ne onako, kako smo se bili sporazumili - inak garantom vana kompaktnost muslimana. Ri? ješavanjem agrarnog pitanja, koje •nas doduše nc zadovoljava, ali se bolje nije moglo postići, skinuto je jedno teško breme, pa se možemo posvetiti izvođenju drugih točaka programa: rad za seljaštvo, trgov? ce i obrtnike. Apelira, da se redovi organiza? čije ne cijepaju. Ako vodstvo nije honoriralo povjerenje, dalo mu na izborima, neka se povjeri drugima, ali organizacija mora biti pošte đena. Kad je dr. Spaho završio svoj t gov<:.- nastal;■ jc urnebesno klica? nje»Živio« i dugi aplauz. Nar. posl. H Ajanović govori op­ širnije o pojedinim tačkama spo? razuma, naročito o točkama, koje govore o agraru. Poziva težake da osnivaju zemljoradničke zadruge, tumači njihovu svrhu i prikazuje koristi od njih. Poziva članove org. da izvrše svoje dužnosti prema or? ganu »Pravdi«, te da ne nasjedaju različitim elementima, koji ruju re? dovc naše organizacije. „ Hadži Osmanbeg Kapetanovih zahvaljuje se na pažnji, koju im jc gosp. ministar ukazao svojom po? sjetom, te ispred cijele skupštine izražava potpuno odobravanje ra? da našeg posl. kluba. Težaci iznose pritužbe protiv u? prave, koja im čini neprilike u po? gledu drvarenja, oduzima šume, na koje imaju servitutna prava i pre« daje ih raznim trg. firmama na eks? ploataciju. Posjednici se tuže, kako agr. vla; sti nc riješavaju agrarnih sporova, niti se drže naredaba u pogledu od laganja haka. Trgovci i obrtnici se tuže na kaos, koji jc stvoren uredbom o zatva? ranju radnja nedjeljom i radnim danima od 12—2 sata. Cjelokupno građanstvo i seljak tvo mole, da im se isposluje pomoć radi štete nastale poplavom i to na taj način, da se poveća novčana pripomoć i snize porezi za ovu godinu. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. dj u Sarajevu I Središnjica: Sarajevo. — Pupilarno siguran zavod, — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Dionička glavnica 1o,ooo.ooo kruna. Pričuve боо.ооо kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.—Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. —Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ Kancelarija: Kralja Petra ulicaZprizemno,lijevo.-Brzojavi:Trgov^^ 205 �Страна 2 Strana Број 338 Broj „ПРАВДА" — „PRAVDA" pred alternativom: ili postići ono. U 7 i po sati bila je zakazana kon. 1 ferencija u krasnim prostorijama hr- 1 što se dade postići ili pregaziti sve , vatskog društva »Krajišnika', koje je i stupiti u opoziciju.. Konačno mi s naročitom pripravnošću ustupilo svoje smo odgodili taj zahtjev i radili na , prostorije za konferenciju. Prostrana tom, da što više ostalih naših za* sala za priređivanje zabava s lijep m htjeva bude uvršteno u Ustav. balkonom bila je krcata pristaša i pri­ Vjersko * prosvjetna autonomija, jatelja naše organizacije. kompaktnost muslimana, ustanova U 8 sati otvara Muhamcdbeg Ibrašerijatskih sudova, proporcionalni himpašić, predsjednik mjesnog odbora izborni sistem i mnogi drugi važni naše organizacije u Bihaću, konferen­ naši zahtjevi bili su prihvaćeni. Ra* ciju, pozdravlja g. ministra dra Spahu zumljivo je, da u Ustavu, koji nije Putem uz Unu, u Otoci i drugim i posl. Ajanovića, zahvaljuje im se na djelo jedne stranke, nego djelo mjestima, pozdravljao je narod posla­ kompromisa 4 stranaka, nije ostva* pažnji i kliče: Dobro nam došli! nike iskrenim veseljem, a u Krupi ih ren cijeli naš program, nego samo Ministar dr. Sp?ho zahvaljuje se na je masa naroda svih triju vjera s kot. toplim riječima predsjednika i žali, što jedan dio, kao što je razumljivo, da predstojnikom g. Topolijem na čelu smo i mi u omjeru prema svojoj ga je smrt ljubljenog našeg vladara dočekala i pozdravila oduševljenim brojnoj snazi morali u koječem po* spriječila, te nije mogao već najavljeni klicanjem. Tu je g. ministar primio put prije izvršiti. Govori o našem na­ puštati, a naročito u agrarnom pi* deputaciiu krupskih trgovaca, koji su tanju, čije nas riješenje ne zado* rodnom ujedinjenju, spominje zvanična mu iznijeli svoje pritužbe i želje u voljava. Nu da to nije nikakova akta, kojim se je zagarantovala rav­ pogledu zatvaranja radnja. U Krupi se »izdaja« programa, kako to neki nopravnost i jednakost svima građa­ je pridružio gg. Spahi i Ajanoviću i tvrde, jasno je već po tome, jer ni nima ove države, ali kojih mi doskora nar. poslanik Pozderac, te su sva tri kudikamo veće partije nisu mogle nismo osjetili. Govori o našoj borbi poslanika krenula u Bihać. ostvariti tako reći preko noći svo* do izbora. Demokratizam naše države Krasan put divlje romantičnom do- ' učinio je, da je volja narodna došla jih programa. Stoga on najodluč* linom Une začaravao je. Gledajući ' kud izbora do pravog i potpunog iz­ nije odbija ovakove prigovore i prekinute radove na pruzi, koja bi ! ražaja, a rad svih naših odbora i svih klevete o izdaji programa i o proda* imala srce Krajine — Bihać — da i naših pristaša donio je onako sjajnu • van ju. Vlada još nije ispunila svo* spoji s ostalim svijetom i koja je go- ) pobjedu na izborima, koja je iznena- , jih obveza prema nama, pa je već tovo bila dovršena, čovjek se u čudu . dila one. koji o nama nisu htjeli da | i radi tosa naša saradnja u vladi pita: Zar tako malo ima interesa naša potrebna. vode računa, nego su nas omalovažavlada za ovaj krasni kraj naše domo- ’ vali i prikraćivali. 28. novembra pro­ Izjavljuje spremnost cijelog po* vine, pa ntće da neznatne svote još i šle godine otvorio je od i našem na­ slaničkog kluba, da se podvrgne odred', da bi se ova tako važna željez- । rodu, on je postao svijestan svoje volji naroda i pokori njegovoj pre* nica siavila na raspolaganje siroma­ sudi. Redovi organizacije moraju snage, koja se osniva na njegovoj šnom narodu? ostati netaknuti, a vodstvo, ako ne slozi, a ujedno pokazao oJluču ućima, U Bihaću, odmah iza unskog mosta, I da moraju voditi ozbiljna računa o valja, može se izmijeniti. Kao što poredala se ogromna masa naroda I pravima, željama, interesima i raspo- ' ste vi za nas bacali za vrijeme pro* svih vjera i činovništvo. te s ntstrp- | loženju i muslimanskog dijela naroda. I slih izbora kuglice, tako možemo i mi doći u zadnje redove i kao obič* ljenjem iščekivala dolazak ministra, i Dvogodišnjim isključenjem od vlasti, ne pristaše glasati za one, koje vi Kad je u 4 sata po podne prispio dr. j pa skoro i iz Privremenog Narodnog budete odredili. Spaho s poslanicima gg. Ajanovićem 1 Predstavništva, jer smo bili tamo samo i Pozdercem, zaorili su poklici: Živio! - ja i dr. Hrasnica, muslimani su bili Zemaljska je skupština pred na* Doček je b o radi usrdnosti Bišćana ; na svakom koraku prikraćivani i piema, pa odlučite, kako nalazite, da upravo ganutljiv. Praćeni ogr mnom trpili ogromne štete. Ispad izbora u je najbolje i za sve muslimane naj* povorkom naroda krenuli su poslanici i Sandžaku i Makedoniji nas je razoča­ korisnije. (Burno povlađivanje i u prostorije „lttihada“, gdje su se | rao, jer smo držali, da će i tamo muposlići: Živio! Mi imamo potpuno malo odmorili i popili crnu kafu, a ; sl mani poći u izbore složni i dobiti i povjerenje u Vas!) onoliki broj svojih poslanika, koliki ; onda — da se udovolji želii naroda Dr. Osmanbeg Kulenović čita s im pripada prema njihovoj brojnoj i papirića: Biću kratak i iskren. Ni* :— pošao je dr. Spaho u avbju med­ rese, gd e je progovorio sakupljenom snazi, pa da ćemo onda moči zajed­ sam član, ali sam glasovao za J. M. nički raditi za interese svih muslimana | O. Nadali smo se, da će te ispuniti narodu. Zahvalio se na lijepom do­ u našoj kraljevini. Nu na žalost ni i svoja obećanja. Nijeste nas izvije* čeku, te izvijestio o svom zauzimanju oni, koji su b li izabrani, nisu bili* ! stili, zašto ste glasali za ustav Pa* u ministarskom savjetuKza dogradnju spremni, da s nama zajednički rade. unske željeznice i obećao, da će se i šića. Naročito bihaćki poslanici, ko* u buduće zauzimati, da ova velevažna Govori o različitom shvaćanju je smo mi birali kao Hrvate i kao pruga, ko om bi Bosna dobila izlaz na I unutarnjeg uređenja države, cen* autonomiste. (Larma, prekidanje more, a ponosna Krajina bila spojena tralističkom i autonomističkom, ko* govornika.) Hvalite se, da je agrar sa Dalmacjom i ostalim dijelovima je se je već u borbi za reviziju po* dobro riješen a ovamo pojedinci ne naše države, bude što prije dogotov­ slovnika jasno ispoljilo; prikazuje mogu doći ni do one milostinje, što ljena i predana prometu. Budući da omjer stranaka u skupštini i naše : imaju dobiti. Sta ste uradili za ho* je od dugog puta umaran, to ne može i nastojanje, da proturimo svoje gle* dže? Ima li iko da bijednije živi da govori o drugim stvarima, nego će dište u tom pitanju u Ustav. To na* od hodža? Jedino ste nešta koristili več' ras držali konferenciju s prista- I še gledište nije rezultat nikakova svijetu svojim intervencijama. Hva* žarna J. M. 0. teoretskog zaključivanja niti se ba* la vam na tom ! Za stupanje u vladu Zahvalni narod ptpratio je govor ' žira na kakovim histeričnim ili dr* niti ste tražili niti dobili od naroda dra Spahe klicanjem odobravanja. žavopravnim argumentima, njega ovlaštenje. Učinili ste ono, što rS Deputacija trgovaca i obrtn ka urno- ' je diktirala potreba što bolje upra* sami piste htjeli. Simpatičnija mu lila je g. ministra, da je primi, što je ve. Istom onda, kad više nije bilo je grupa dra Spahe. Zašto o dolasku on rado i učinio, te saslušao njihove ! nikakove nade da bi naše gledište niste obavijestili pravovremeno, pa Želje. moslo pobijediti ini smo se našli da i druga strana, koja se s Vama ne slaže, može prisustvovati konfc* renciji? Nar. posl. H. Ajanović odgovara na sve prigovore g. Kulcnovića. U pogledu ovlaštenja, da li smiju gla* sati za Ustav i stupiti u vladu, veli, da poslanik niti smije davati niti uzimati obveza za svoj rad pi^jja principima pa r 1 a m en tari z i i G. ministar Spaho i Ajanović sa* slušali su sve te pritužbe, pobilje* žili i obećali, da će se pobrinuti, da se te nepravde uklone. Građanstvo je priredilo poslani* cima svečan ručak, kom je prisu* stvovalo više najuglednijih građa? na, a zatim su se poslanici opros* tili i krenuli praćeni burnim klica? njem u Bihać. U Bihaću PODLISTAK. Mustafa: Iz mojih uspomena. (Nastavak). Po selima i malim gradovima nema apsolutno nikakvih državnih mekteba i škoia, nema bolnica ni liječnika, nema apottka ni lijekova. »Zat > i vidite po ulici toliko prosjaka, bogalja, ćelave djece i ćoravih ljudi« ... napomire mi ovaj pošteni Perzijanac. Tako je u Bašgiranu, Kočani i Mešedu, a takova je cijela istočna Per­ zija. I u istinu sada mogu mirne duše reći o istočnoj Perziji, da je ovo val da najnesretnija zemlja na svijetu. Sta­ novništvo se može po procentima, da se ne pogriješi, ovako razdijeliti: 95% prosjaci i sirotinja, 4% životareći zanačije, trgovčići i maloposjednici, a 1% bogataši, »raisi« i njihova rodbina ili Štićenici njihovi: trgovci i veleposjednici. Kao karakterističan primjer vlas* ti u istočnoj Perziji navešću slučaj, koji ini se dogodio u Kočani. Ku* pio sam u jednog trgovca nekoliko svilenih perzijskih rubaca i platio sam 18 kruna (kran kao naša kru* na). Neki mi Rus, sin jednog tr* govca Rusa ovdje u Kočani, reče, da sam strašno preplatio i da me trgovac prevario. Ali ovome se da* dc pomoći, jer po perzijskom za* konu ja imam pravo donijeti trgov* I . I I : I i | 1 i | | j | , cu robu i on mi mora dati novac natrag. Roba mora biti neoštećena i u onom stanju, kakvu sam iznio iz dućana, a rok za povratak traje tri dana. Odosmo dakle skupa k onom trgovcu i predložismo mu, da uzme rupce natrag. Trgovac neće ni da čuje i mi odosmo »raisu« i potu* žismo se na trgovca. Rais nas uis* tinu vrlo lijepo primi i sasluša, a zatim posla žandara, da dovede trgovca. Trgovac dokazuje, da sam se ja s njim pogađao, da me on nije prevario i da rupci za ovu cijenu nijesu skupi. Rais ga mirno sasluša, a onda izreče osudu: da ja vratim trgovcu njegove rupce, a on meni 16 krana. Dva krana otpadaju na kasu za presudu. Trgovac plaća globu 36 krana i prima svoje rupce natrag. Tu se odmah sve i učinilo i mi.se razidosmo. Rus mi reče, da i ona moja dva krana i onih 36 kra* na globe neće u državnu kasu, nego u džep »raisa«, jer jc on ovu duž* nost kupio od teheranske vlade 1 prema tome svi prihodi idu u nje* gov džep. Može se doduše svatko potužiti za nepravednu i preveliku osudu, ali dok ta stvar bude ispi* tana, proći će mnogo mutne vode, a dotičnik će udariti na tisuću be* Inja U Kočani se opaža veliki upliv Ru* sa. 'Ги su zgrade bivših velikih ru* skih trgovačkih kuća, kao zastup* sivo petrolejskih izvora firme No* bel, zatim zastupstvo trgovine sa ■ ‘ ■ fl Л Л ■ ' ■ л ■ ■ s 11 % Д и w < JI ■ ■ ■' ■ , I ■ i.' U' >>1 < 11 ’С1' ie ' 1 . ’ ■ I )iik ' Sar;'ćc\ učinjeno za težake, tu nicima dao ovlaštenje. . - Pašiuu\ iKav ITigovanO uentj-alnou odbora, u kivmM ml puk>vieu poslanika. M | čajem društva Karavana, zgrada zijanea i Imkisa, gleda И ka \ ajiiumi iz ИННИИ| Rusko*Azijatske Banke i mnogih \ ' drugih manjih poduzeća. Perzijan* licu U očima, mi; čitaš ј ci sada žale, što su otišli Rusi a do* vjerojatno-,Ti ogavnu итиИ’ šli Englezi. S Rusima su, govore, da je naime sam Bog stvoio 1^И ' kud i kamo bolje prolazili i ljepše : samo zato, da dođu ovamo : jer i vladaju nad nedostojn ’ ^l* se vladali. I sam sam se uvjerio,, da i su Englezi na Istoku upravo ogav* i sposobnim. .Li s-im se prvi^H i ni i užasni. Po čitavoj istočnoj Fer* ' stao s njima u istočnoj ISMB ziji samo moderni grabež i eksploa* I imao sam s njima posla čcti'jB^ z. | taci ja. Mirno i bez protesta moraju I seca po Perziji i Indiji, muni Hčn^ ; gledati nesretni Pcrzijanci kako I nijesu gotovo ništa na žao učinili, transporti, sastojeći se od nekoliko I ali mi duboko u duši leži mržnja stotina deva, izvlače iz Perzije dra* I protiv njih, a samo zato, jer su oni gocjcnc perzijske ćilime, na stotine • ovakovi na Istoku i onako užasno kila opijuma, divnu perzijsku vunu* I i ponižujući postupaju s istočnim ; rudu, pak pšenicu i druge domaće I narodima. I Pcrzijanci ovo dobro osjetiše, produkte, a što jc najužasnijc: sto* j : tinc sanduka napunjenih srebrenim i to vide na svakom koraku, ali su novcem »tumanima« i »gadirima«. ' nemoćni a vlada u Teheranu igrač* U Perziji nije naime bilo papirna* ka u engleskim rukama. Mnogi tog novca,, nego tek sada, od kako ini Pcrzijanci rekoše, da bi sto se Englezi umiješaše u poslove Per* puta rade viđeli Ruse u Perziji, ne* zije, izdaje nekakva anglo*pcrzij* go Engleze. Ali zavali, posije boja ska banka perzijski novac, koji En* koplje u trnje. glezi turaju među narod a izvlače Napokon krenu transport i mi srebrene tumanc i kranc. A što je na našim kolima. Kiridžije su Per* najteže i najviše vrijeđa svakoga zijanci i na dvije stotine mazgi go* Perzijanca, to je držanje Engleza ne vunu, ćilime, opijum i prazne la* naprama njima i uopće naprama me, bačve i druge predmete. Šest svim narodima Istoka, kako sam to- smo dana putovali prekrasnom i kasnije vidio pa i na samom sebi ; veoma plodnom ravnicom, što se osjetio. Englez na Istoku nema po* bez prekida pruža od Kočani do gleda za istočnog čovjeka. On će Mešeda. Noćivali smo po perzij* pogladiti psa ili mačku, nježnim će I skim hanovima, koji se ni u čemu pogledom pogledati konja ili ma* ' ne razlikuju od naših hanova, osim garca, nasmijaćc se majmunu ili pa* . što su još nečistiji i u još većem pagaju, ali čovjeka Jstočnjaka, Per* ' neredu �„ПРАВДА" - „PAVDA" Број 333 Broj je napuštena ideja Trumbićeve Ju* goslavije. Dr. Spaho odgovara na sva ta pitanja, što skupština prima s odo* bravanjem. Upravitelj vodovoda Z. Džev* lan ustaje na to izriče ispred skup* štipe povjerenje vodstvu J. M. O. i i zauzimanju za * ^krvse. Г ■ ■ i kliče: Živio Džafer! — Skupsti* nari se. dižu i nastaje mala gužva, ali nije došlo ni do kakovih inči* denata. Posjetivši srpsko društvo »Javor« poslanici su pošli u hotel, gdje im je građanstvo priredilo lijepu ve* ceru, a sjutradan oprostivši se sa građanstvom i činovništvom, nasta* vili su poslanici u društvu s članom J. M. O. r. Muhamcdbegom BišČe* vicem put u Cazin. (Nastaviće se). avu Deliću •F^šc Br jc još ■ govoriti, ■fnislili. ■pio jc na* prip. ^Вск. čus* i ■ ■svojih r-b V god. na ■ premješ* Enti u svoj* ’ip. zaklade, dinama služ* Bitcij zakla* , upravitelja su neke po* ^godine, bi M i sa Pet* ■ u istragu. ■ ■Lvdića ■r odvjet* Fake sumnje jc odmah ЦК li) mmvus: ■v 13 mjeseci ■dužan на šcs* ediadi zbog li* ■- dobi niti pla* Brijem u službu. Fi usmenih molbi nja do sada bi* /'ЗиКто' , da. ■ ЈКМГ ■’ namjestio, ■Ж se namjesti »za učinjene bilećkom ^^ničarom kod kot. u* rventi ili drugđe. mu je, da Avdić nema ■difikacijc. Čovjeka, koji Шн službi oko 15 god., ^pclj kot. prip. zaklade Г na potpuno zadovolj* ■ na jedan put Dclić ■esposobnim. Žalosno, Rvdić svoju službu sav je* [ najbolje svjedoči od bi* kn a roda (odbora dobro* ■vene onštine, svih.kne* рга svjedodžba, u kojoj ■ se Zem.. vlada moli, da. ovoga (Av* dića) nagradi, jer je za vrijeme ra* ta srpskom narodu veoma mnogo koristio. I danas ovakvog jednog zaslužnog radnika za volju Sava Dclića upropastiti zbilja bilo bi za* lesno. Prije nekoliko dana pisali smo o jednom slučaju u Trcbinju. Mjc* sto upravitelja kot. p.. zaklade za* posjeo jc jedan kalajdžija skroz ne* sposoban bez ikakve kvalifikacije Čovjek nesposoban za kancelariju, jer nema niti notpune osnovne бко* le. Kalajdžija Dušan Kunić, koji je prije rata u istom Trcbinju radio kalajdžijski zanat, a do nazad 3 go* dine radio na cestama, danas jc zapremio mjesto upravitelja za* klade. I ovakvo« jednog neznalicu dr* žati zato, što jc Dušan, a Bećirc, Junuse, sposobne, bez ikakvih po* greški, otpuštati, šta to znači? Da će se ova pogreška popraviti i u Delićev tefter, sa ostalim po* greškama mu upisati koie su već kod državnog odvjetništva (ili će brzo, ako nijesu, biti predane), to smo potpuno uvjereni. Samo bi mo* lili gosp. načelnika poljoprivrednog odjeljenja, da ovoj stvari više paž* nje posveti, te ni kriva ni dužna čovjeka čim prije ponovno u službu namjesti. I uopće kod zadnjih imenovanja upravitelja kot. prip. zaklada uči* njena je velika pogriješka. Oni, koji su zaslužni, sposobni i stariji ime* novani su u XI. ili X. činov. razred, a oni, koji su miljenici Šavovi, pa makar i neznali ništa i mlađi od drugih u VIII. i IX. č. raz. Doznali smo ela se je jedan či* novnik odmah zahvalio onaj čas, kada je pročitao imenovanje kalaj* džije i kada je vidio kako ga njego* vc starješinebez razloga zapostav* ljaju. Jedan od najspremnijih či* novnika k. z. p., koji spreman i za puno veći ooziv, čovjek koji jc mnogo radio na nacionalnom i pro* svjetnom polju, koji je zaista stra* dao, a ni s koje strane nije dobio priznanje a kamoli pomoći — zapo* stavlja se. Držimo i pravedno bi bilo, da se podvrgnu kontroli zadnja imenova* nja kod kot. pripomoćnih zaklada. O ovoj ćemo se stvari drugi put opširnije pozabaviti, a sad ima ri* ječ gosp. načelnik poljoprivrednog odjeljenja. Iz naše organizacije. Svima mjesnim i hot. odborima, te povjerenstvima u zemlji "Kako je to u stranačkom organu bPiavdi« već objavljeno, predsjedni­ štvo je naše organizacije sazvalo zefcaljsku glavnu skupštinu za 6. okcobra »e godine u Sarajevu, u prostorijama "amske čitaonice (J. M. klub). Budući da je krajnie vrijeme, da se ozbiljno počnemo pripremati za ovu vrlo važnu skupštinu, na kojoj će naš Centralni Odbor i poslanički klub J. M. O. položiti račun o dosadašnjem radu svom, te na kojoj će se ispitati dosadašnji pravac naše politike i dati smijernice budućem radu i politici naših poslanika, to ovijem upozora­ vamo sve odbore i povjerenstva, da striktno provedu sve pripreme. Stoga neka se odmah u duhu na^ih Statuta i po mogućnosti uz sudje­ lovanje jednog člana kotarskog od­ bora izaberu u pojedinim selima je­ sti ma) delegati za kotarske skupštine; neka se što prije sastanu te skupštine i odrede delegate za zemaljsku skup­ štinu. Upozorujemo, da je C. 0. na zad­ njem svom zasijsdanju od 15./V11. o. g. preinačio odredbe Statuta u pogledu delegata za zemaljsku skupštinu. Taj zaključak glasi: »Broj delegata za zemaljsku skup­ štinu određuje se prema broju glasova, koji je u tom kotaru pao za našu or­ ganizaciju prilikom izbora za Konstituantu. Da ne bude suviše troškova, delegati mogu imati punomoći i imaju pravo na onoliko glasova, koliko puta po 1000 glasova imade u tom kotaru. Ostaci preko 500 računaju se kao puna hiljada, a kotarevi, u kojima nije palo ni 500 glasova za organizaciju, mogu poslati po jednog delegata. De­ legate će odrediti kot skupštine, a kot. i ispostavni odbori javiće Centr. Odboru imena delegata i izdati im punomoći. Ako izabrani delegati dadnu Страна 3 Strana punomoć kome drugom od delegata, građanin Pero Jojić kupio je prije nekoliko mjeseci kuću, uselio u nju, onda tu punomoć treba da ovjeri kot. ali na jednom dolaze organi Zdunićevi ili ispostavni mjesni odbor«. s nalogom, da Jojića izbace, jer da je Već u listu objavljeni zaključak rad­ nog odbora u pogledu ekonomske ta kuća rekvirirana. Na to se ispriječi, ankete poslanički je klub prihvatio, Jojić s nekoliko komšija odvrativši t. j. da će držati sjutradan iza zem. Zdunićevim organima, da on neda kuće skupštine, kako je to oglašeno u taj- i Zdunićevi organi odoše natrag odakle su i došli a Jojić ostade u svojoj kući, ramskom broju »Pravde«. i danas u njoj sjedi. Sad uporediti Broj glasova, koji je pao za našu kad se Pero sili opre, onda upravni organizaciju kod izbora, može se naći organ Zdunić uzmiče; a kad se berver kod kotarskog ureda, u koliko on nije poznat već pojedinim odborima. A ako sili opre, onda ga Zdunić baca u se ni kod kot ureda ne može usta­ zatvor. Značajno je ovdje još i to, što noviti, neka se svaki pojedini odbor su i Serveru povlađivali isti komšije Srbi, koji i Peri, da ne da svoje kuće, obrati na C. O., pa će mu to ovaj ali isti glasovi zvuče Zduniću drukčije, javiti. Kako će ova skupština ispasti, da kad brane muslimane. li ćemo održati našu dosadašnju snagu Visoki građanin, koji nam ispripo­ i jedinstvenost, te kako će se naša vijeda ovaj slučaj; naročito nas za­ politika u budućnosti razvijati, ovisiće moli, da istaknemo, kako su se Srbi od delegata, koje vi ovamo pošaljete. građani gotovo više zauzimali za pra­ A kakovi će delegati b ti, najviše ovisi vednu obranu starice Šehovićke, što o tom. kako će energično raditi koji je na muslimane ugodno djelovalo. odbor i kakovu će direktivu dobiti delegati od kotarskih skupština. Za sve ono, što ne bi bilo jasno, | neka se odbori obrate na C. O. Dnevni je red skupštine ovaj: 1. Izvještaj o radu C. O. i poslanič­ kog kluba; Akcija g. Stojani Protića. 20. o. 2. Rasprava o dosadašnjem radu i mj. vratio se s puta iz Vojvodine g. određenje pravca budućem radu; Stojan Protić s g. drom Momčilom 3. Izvještaj o financijskom stanju Ivanićem. Oni su posjetili Novi Sad, organizacije: Suboticu i Sombor. Tamo su došli u 4. Izmjena štatuta; 5. Demisija starog i izbor novog douir s ve ikim brojem namglednijih članova raoikalne stranke. Prema iz­ Centralnog i Radnog Odbora: javama g. Protića, on je vrlo zadovo­ 6. Predloži i eventualija. ljan svojim putem po Vojvodini Gosp. Pozivajući vas sve na ozbiljan i energičan posao, šaljemo vam mahsus Protić će sada nekoliko dana ostati u Beogradu, a zatim će se uputiti u selam. Kruševac i Niš, da tamo dođe u do­ Radni Odbor. dir sa svojim izbornicima. Prava akc ja g. Protića započeće 15. oktobra, kada bude izašao prvi broj njegova lista ,,Radikala“. Poslije povratka iz Kruševca i Niša ostaće g. Protić ne­ koliko dana u Beogradu, da uredi sve Visoko, 22. IX. 1921. potrebno za organizaciju svojega lista Jedna stambena afera. Pišu nam i za svoju političku akciju, a zatim će po svoj prilici još prije 15. oktobra iz Visokog: Server Šehović u Visokom proveo je ljeto na selu, a za to vp- i otputovati u Zagreb, da tamo dođe u jeme ustupio je svoj stan u Visokom : doticaj ponovno s političarima hrvat­ direktoru banke g. Geizlu. Kad je Še- . skog opozicionog bloka. hović spetljao sa sela, Geizl još nije Glavni odbor radikalne stranke bio našao stana, ali doskora je isprt- ; prema Protićevoj akciji. 20. o. mj. ljao i Server se useli u svoj stan sa ' poslije podne do kasno u večer glavni svojom majkom. Ali gdje ima dobrih : odbor radikalne stranke držao je sjed­ ljudi, kao što je to bio ovdje Server nicu, na kojoj je došlo do burnih pri­ Šehović, učinivši dobrotu jednom čo- । zora. Raspravljalo se 0 pitanju, kako vjeku, ima i takih, koji bez nužde ne ! će se klub držati prema akciji g Pro­ zaziru ni od si.’e, da ugađaju svom tića. Dok su neki tražili, da se klub ćeifu i probiraju stanove ko mehke energično ogradi rd Protićeve akcije, kruške. Adjunkt Pavičić stanovao je i drugi su bili mišljenja, da se još malo je u kući, u kojoj je stanovao nekada I pričeka, dok se raščiste prilike. Spo­ bivši predstojnik u Visokom Zimanjić i razumjeli su se, da treba pod svaku 12 godina, i taj stan Pavičić sada ne i cijenu nastojati, kako bi se održalo begeniše nego se kapricira na stan i jedinstvo radikalne stranke. Cijepanje Servera Šehovića i majke mu On je se ne smije nikako dopustiti. Tako se po odlasku Geizla rekvirirao Šehovića ; ne će ništa poduzeti protiv g. Protića. kuću. 1 uzalud je Šehović protestirao, | kod predstojnika Zdunića, da njegova j kuća nije kuća koja se izdaje pod • kiriju, nego je samo dobrotom bila ustupljena za vrijeme njegova bora­ Nismo dobili novih vijesti o uzmi­ vka na selu jednom čovjeku koji nije canju grčke vojske. Kao što smo jučer imao stana. Uzalud sve priružbe, pred­ javili, njen uzmak d »sad nije velik. stojnik Zdun'ć osuđuje i 12 policajaca On ne iznosi ni 10 kilometara prema najvećem napredovanju. Grčke se trupe izbacuje staricu ženu od 70 godina iz vlastite joj kuće i useljava Ađjunkta sada nalaze iza linija Sanganos Ne PaviČića na zgražanje cijeloga gra­ zna se, hoće li se moči tu održati; đanstva. Da, na zgražanje cijeloga agencija Reuter označuje vjerojatnim, građanstva, jer ovakvog pravednog da će se uzmicanje nastaviti do Eskiprotesta i narodnog gnjeva nije možda Šehera. još ni jedan upravnik doživio, što je Grčki glavni štab publicira dugačak doživio prekjučer u Visokom kotarski komunike, datiran 12. septembra, koji predstojnik Zdunić i njegov adjunkt ! sadržava melankolično dozivanje pro­ Pavičić, jer cijelo građanstvo i to ne i šle slave. Zasad on konstatira, da su se Gici, nakon što su se učvrstili u pravoslavni zgrnuli su se u velikoj augustu na desnoj obali Sangariosa, množini i javno protestovaii protiv mogli u septembru povući na lijevu nasilnog izbacivanja starice žene iz I obalu, a da nisu bili uznemirivani. svoje vlastite kuće. Rezultat svega Prema tome izgleda, da je grČkotoga je taj, da je sada starica žena : turski konflikt na pragu nove faze. na cesti, a sin joj Server u zatvoru, I List „Athinaiki'* tvrdi, da je obusta­ što se tobože opirao policiji. No ima ' vom vojničkih operacija vlada odlu­ nešto još groznije, čim se odlikovaše i čila, da riješi pitanje Male Azije di­ upravni organi u Visokom. Staricu je i plomatskim putemženu porazio ovaj slučaj, pa je sva ; Ova informacija, iako nije sa služ­ satrvena i bolesna leži od ovog teškog ; bene strane potvrđena, nije ništa manje udarca za nju. Stariji joj sin ide i moli I vjerojatna. liječnika da dođe i da je pregleda, da I Ponovna grčka ofenziva? mu dadne svedodčbu o stanju njezina ,,Daily Telegraph“ saznaje iz Smirne, zdravlja, doktor dolazi i pregledaje, ali i izjavljuje, da joj ne može dati svje- ' da su grčke pripreme za ponovnu dodžbe, jer ne smije od predstojnika. 1 ofenzivu započele. Pojačanja svaki dan On se obraća drugom doktoru, ali ovaj pridolaze na frontu. Mustafa Kemalpaša također razvija izvanredno ve­ ne smije ni da dođe bolesnici da je preg’eda. Je li se to igdje čulo, da liku djelatnost. Gotovo cijelo pučan­ liječnik uskraćuje pomoć bolesnika? stvo Angore, koje bi moglo poslužiti Užasnol A predstojniku Zduniću na- obrani grada, razumijevajući tu i žene, pomenućemo još ovaj slučaj: Visočki počelo se je novačiti (rekrutovati). Politički pregled. Naši dopisi. Grčko-turski rat. �Broj Strana 4 Стоана Prokopi su svuda prosječeni položaji su pripravljeni za Čete u svrhu očajne obrane. Zauzeće ovih p Cicija stajalo bi ogromnih žrtava; da bi dobila brzi priključak, grčka bi voj<ka morala opkoliti neprijatelja i prisiliti ga, ili da se povučr ili da se preda Ali to bi moglo biti tek onda, kad Grci dobiju svoja glavna pojačanja. (J. d. D. 18/IX) . ; | | Domaće vijesti. Ispravak dra. Hrasnice. Gospo­ dine Uredniče! U mom razgovoru s Vama objelodanjenom u Vašem listu broj 99 (337) od 22. septembra 1921. potkrala se je jedna pogreška kao da sam ja lično govorio sa g< spodinom inšpektorom Cerovićom i da mi je on saopćio, da se je stanovništvo u Starčevićima oprlo oružjem navali Pećančevih četa, pa da je stoga iz­ ginulo 24 osobe. Ovo ne odgovara pravom stanju stvari, ie ja nijesam lično govorio sa gosp. Cerovićem, koga nije ni bilo u Sandžaku kad se je tamo komisija nalazila, nego sam go­ vorio o toj stvari sa gosp. načelnikom okruga Raškog, te mi je ovaj rekao jednom pnbkom, da su oni u Star­ čevićima izginuli stoga, što su se nala­ zili u sredini vatre kad se je vodila borba između odmetnika i čeimka Koste Pećanca. Molim da se ovo u narednom broju ispravi. Sarajevo dne 22. sept. 1921. S. poštovanj m Dr. Krasnica. Patriotsko dijelo n šeg El-Kamera. Na svojoj sjednici od 20. ovoga mjeseca naše je vrijedno i požrtvovno društvo El-Kamer podijelilo 48 đaka osnovnih škola muslimaske vjere Sti­ pendije i to svakom co 60 K mjesečno. Ovo plemenito djelo novi je dokaz patriotskog rada El-kamerova, koji sve to više raširuje pol e svoje djelat­ nosti i time zaslužuje svaku hvalu i priznanje. U ime siromašnih naših mališana, kojima će ove Stipendije znatno po­ moći, mi se naitoplije zahvaljujemo agilnom i požrtvovnom odboru. Anketa o suzbijanju skupoće Kod Pokrajinske Uprave održavaće se dne 23. septembra o. g. u petak u 17 sati u svečanoj dvorani zemaljske vlade anketa o suzbijanju skupoće. Na toj konferenciji raspravljaće se o mjerama koje bi se imale poduzeti proti naglom i nenadanom porastu cijena, dotično koje bi mjere bile u stanju usporiti porast, zatim kako imade postupati ured za suzbijanje skupoće i lihve kod policijske direk­ cije, dok ne bude uspostavljen općin­ ski sud za suzbijanje skupoće kod utvrđivanja cijena životnim namirnicima i robi, naime koja se stopa zarade ima da prizna grosistima i detajlistima, kako valja obračunavati stranu valutu i koje bi se kautele imale odrediti kod ispitivan a isprav­ nosti donešenih faktura; te konačno što bi valjale učiniti, da se moment^lnoj oskudici nekih artikala i špeku­ laciji pojedinih trgovaca i bmk«vnih zavoda sa kupljenom robom doskoči. Nagrade na izložbe. Gradsko po­ glavarstvo votiralo je u svihu una­ pređenja povrćarstva i stočarstva u Sarajevu i okolici slijedeće novčane nagrade i to: 1. Za najbolje kolekcije svježeg povrća jednu nagradu od 150 dinara, 5 nagrada po 30 dinara i 10 nagrada po 10 dinara. 2. Za mljekar­ ske proizvode i to: svježe miljeko, kiselo mlijeko, jednu nagradu od 150 dinara, 5 nagrada od 30 dinara i 10 nagrada po 10 dinara. Školski pribor, kao i sve školske potrebštine, knjige itd., dobije se uz veoma jeftine cijene u knjižari Da= niel i A. Kajon, Sarajevo, Kralja Petra ulica 19. — Narudžbe iz vana izvršuju se brzo i tačno; pakovanje se ne računa. Gospodarstvo. naše Uredba o zaštiti valute Poslednje dvije konferencije, koje je pod predsjedanjem ministra financija dra. Kumandija održao financijalni savjet uz sudjeljv nje predstavnika banaka, trgovačkih i industrijskih krugova iz Zagreba, bile su vio burne, jer su m šljenja bila različita. Trgo­ vački predstavnici tvrdo su stajali na svom prvob.tnom stanovništvu, da se nad trgovinom deviza i valuta postavi kontrola u kakovom god obliku, jer nalaze, da su nesavjesne špekulacije, koje su se uslijed slobodne trgovine devizama i valutama mogle odigrati, glavni faktor strahovitom padu dinara. Medjutim zastupnici su banaka, podu­ prti jednim djelom industrijalaca uporno tražili, da se ostavi potpuno slobodna trgovina devizama i valutama smat­ rajući to kao jedini spas za poboljšanje dinara. Zatim su nekoji bankovni predstavnici oštro ustali protiv odgadjanja isplate dugova naših trgovaca u inozemsvu, jer bi nam to jako ubilo kredit. Osim toga govorilo se i o dr­ žanju direktora jedne velike banke (koja svojem direktoru i osoblju daje veće dividcnte nego što ih je u stanju da daje Narodna Banka), koji je ulo­ žio sve sile da se spriječi donešenje uredbe i koji je odricao kompetenciju našim najsposobnijim ljudima na polju financija, trgovine i industrije, a koji su njega samoga učinili bankarom i doveli na položaj direktora banke. — Poslije duže diskusije napokon je primljena uredba, ministar finan­ cija ju je potpisao i odmah se pris­ tupilo izradbi pravilnika. Prema novoj uredbi predvidjen je broj banaka, koje će moći vršiti trgovinu devizama i va­ lutama, a to će biti one domaće i strane banke, koje imadu više od 5 milijuna uplaćenog kapitala. Pravo kontrole imati će posebni odbor, sas­ tavljen od predstavnika ministarstva financija i Narodne Banke. Izvršit će se revizija burza i oduzeti pravo rada Ano’ svim onima, kojima to pravo novom uredbom i pravilnikom ne će biti pređvidjeno. Ukinut će se povlašteni bur­ zovni s* nzali, poslati Pokrajnskoj Upravi za Bosnu i Hercegovinu. Prvenstvo imadu oni, koji su od zemljoradničkih zadruga pre­ poručeni/ Gajretov glasnik. Uprava Gajreta preporučuje najtop­ lije muslimanskom težačkom svijetu ove škole, koje će trajati za vrijeme zimskih mjeseci, t. j. u ono doba, kada naš težački svijet b. Uprava Gajreta dobila je od Pok­ rajinske Up ave za Bosnu i Herce­ govinu dopis o otvaranju zimske poljoprivredne škole u Butmiru, Modriču i L’vnu slijedećeg sadržaja: Saopštava Vam se, da Poljoprivredno Odjelenje Pokrajinske Uprave otvara u Butmiru (Hiđa), Modriču i Livnu 1. novembra 1921. zimske petmiestčne poljoprivredne škole, u kojima će pr davanje trajati < d 1. novembra do konca marta 1922. godine. U škole će se primati po 20 težačkih sinova, koji su svršili osnovnu školu, a nijesu mlađi od 15 godina. Učenici internisti imaju u školi besplatan stan i hranu. Osim ovih (internista) primiče se ne­ koliko izvaniih (externista). Svaki uče­ nik mora sobom ponijeti najmanje 2 para rublja, 2 para odijela i obuću. Molbenice za ova mjesta sa krsnim ili rodnim listom, sv edočanstvom os­ novne škcle i liječničkom svjedožbom, treba najdalje do 10. oktobra t g. O. . 1 a ■ će nam biti Bosn zaostale su- IDDst< □U g-________ '_____________________ HerazdEriPB haiiGuli- ” osle za cipele Kuća od 3 do 4 sobe, kuhinjom i baštom traži se za kupiti. Ko ima, neka «e javi u Upravi I sta. ТДРЕТм И ševi, štakori, stjenke i žohari MILOM LIPNI i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ jebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih i kućnih miševa K 12'—, za Štakore K 16’—, za žohare ruse i Švabe posebno jake vrsti K 25'—. Osobito jaka tinktura za stjenke K 1>*—. Za moljce po K 10 i 20, prašak za buhe po K 10’— i ■ K 20—, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 5*— i 12’—. Mast za uši na blagu K 5*— i 12'—. Prašak proti mrava K 10‘— i 20'—. Razašilje pouzećem Zavod za eks­ port M. J 0 n k e r, Zagreb br. 16. Petrinjska ul. br. 3. 131. preuzimali skih pos« i solidnu Л tačanl u novinama^M uzdano staro BLOCKNEJ zavod za Л Zagreb, JurjS Telefon 2j Generalno oglasno za preko 10 tu- i inozei Preprodavaocima popust! Zahtjevajte i kupujte- E L I D A - p a s t u za zube jer je najbolja i ima soe odlike, koje se traže od dobre paste. Zastupnik za Bosnu i Hercegovinu Olbent Vita Uvi, Sarajevo. Despiđa ul 1 IM Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. — Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina. Potpuno uplaćena dioni'ka glavnica K 20,000.000’—. Ulošci preko K 25,000 000’—. Pričuve preko K4,000.000. - Pupilarno siguran. - Prima uloške na, uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE Odgovorni urednik: ibrahim Muhić. BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija D, i A. Kajon, Sarajevo, � https://kolekcije.nub.ba/files/original/ea2df819fc4f468262ebe9ce9622394f.pdf 36b2c48c76059d34dc171173e77e38db PDF Text Text \i v a т т АТууц H.AGENK Pojedini broj K 2‘— Iz! zi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: za našu državu godišnje K 200. -, na pola godine K 100.—; za inozemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842- ЈУГОСЛАВЕИСПЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Čekovni račun post, štedionice 1119 Sarajevo, utorak, 27. septembra 1921. (23. Muharema 1340.) [ndžački problem * „□dom izvještaja međustranačke komisije o ta= mošnjim prilikama. II. ; buka«. Jasno je onda i to, da je taka I samovoljna akcija morala udariti na ' reakciju, kojoj su otvorena samo dva ; puta: intervencija i autoritet državne । vlasti, ili revolt i vlastita obrana. Prvog I nije bilo, pa je onda sasvim razumljivo, . što smo stavljeni pred drugu alterna’ tivu, koja je odušila u kačakluku i tamo uobičajenom hajdukovanju. Izgledaće na prvi mah, da ja cvim ; branim kačake. Ne, ni dao Bog! Ja ' BF । ulazim u objektivno raščinjanje činje■^ । nica i njihovih posljedica i hoću samo i to, da uprem prstom u suštinu stvari , i dopunim jednu termalnu prazninu koV ■ j misijskog izvještaja. To je nužno već »^^jfl^riti i radi toga, što je ovu prazninu »Poliк ! tika« nesavjesno iskoristila u svoje । svrhe, pa i u najnovijem izvještaju j govori samo o »pravoslavno-muslia manskim razmiricama iz prošlosti, koje dsnoAsu se °d vremena austrijske okupa'čko. сЧе J°$ v‘$e zaoštrile uslijed — muslimanskog nasilja nad Srbima«. »Po­ е°' litika« dakle ne će da zbori o doga­ đajima, koji su se zbili koncem 1918. i prvom polovinom 1919., a ipak se ti događaji ne smiju gubiti iz vida i, kad se pravi pregled, treba uz nedjela za vrijeme austrijske okupacije uočiti i sve pljačke, sva nasilja i sve pogi­ bije, koje je u prvim danima oslobo­ đenja pretrpio muslimanski živalj u tim krajevima. To mjerilo valja držati u vidu čak i pri prosuđivanju odmeto ■eksport i ništva jednog Boškovića. Nije naime ■ voje • jtciTsk • tek slučaj, da je tragediji ovoga od­ metnika ovdašnji »Balkan« posvetio jedan topao članak, nazvavši ga gor­ ■г skim carem i — Žrtvom nebratskog ■Г sud: postupka od strane pravoslavnih. OtBT Valja u ostalom napomenuti i to ■г;<а1 ’ u m-'i delikt ■p. tamo ; , mushda se i u samom izvještaju istražne , ■b n od strane komisije nalaze ovi stanovi: »Mi smo ■na i m . ■ iza toga imali prilike, da čujemo za jezovite . v n o š ć u doslučajeve na Kovaču, Javoru, Raškoj i drugim mestima, gde su zločini uči­ muslimana ponjeni prema pravoslavnim, a nama je ЖИлуас za sva beza- govoreno od iste strane i o strašnim K njima vršena u ime delima, izvršenim za vreme okupacije. ■de i narodnog osloTako isto i muslimani su nam prika­ Mk pak konstatuje, da zali teška nedela, izvršena prema nji­ |г fimošnju njasu oznama u Brodojevu, srezu pribojskom, .‘iž’lturnom i veli, da je okrugu plevaljskom, prijepoljskom i Jie«, rečeno je eo ipso raškom tako, da je ovo kazivanje Pnj;ravda i oslobođenje predstavljalo jednu tužnu i krvavu fco na odmazdu i lični sliku zavađene braće«. Kako se vidi, ■T^m ćejfu i »od čikomisija spominje mnogo mjesta, u kojima su muslimani pojeli poparu, a kad se uvaži činjenica, da na njihov ^■riju članaka prenosimo z memorandum iz polovine 1919. mini­ ■■an stranačkog dnevnika »N ostarstvo nije poduzelo nikakvih kora­ kojemu su počeli izlaziti u uj 21. o. mj. Donijećemo ih re- ka, onda još više odskače sva nedotupavost i nedoraslost ljudi, na čijim [kojim su izašli u tom listu, je slabašnim leđima stajala javna bez■se u Beogradu prate osobitom bednost u ovom zlosretnom kraju naše inficira irane po■ilifikovan, Fn .-'ravni javriubiia- ■ V к к V ■ ■ ■ '■ V i I I ! I I • I i i I i domovine. Ovom prilikom valja mi se radi bolje potkrepe, poslužiti još jednim odlomkom komisijskog izvještaja, u kojem stoje ove riječi: »Narod nam se je žalio i na ovdašnje činovničke i organe javne bezbednosti i iznosio nam slučajeve nepravde koja mu je činjena od strane pojedinih organa koji su, po svaćanju naroda, tolerirani ako treba da za svoj nepravilni rad odgovaraju. Naročito nam je pri prolazu kroz pomenuta mesta skrenuta pažnja na pomoćne organe javne bezbednosti koji su poznati pod imenom vojnika Koste Pecane a. Rečeno nam je na konferencijama, da oni nijesu štede’i imovinu građana (da su razgrablj ivali istu), da nisu štedeli ni život građana u me-stima. kroz koja su prolazila... pa nam je dolazilo i nekoliko Žena muslimanki i žalile nam se da su ih ti organi silovali i naložili im da se pred njima skinu i ostaju gole«. U izvještaju se istiše i to, da su ti organi »Činili nepravde muslimanskom življu, pa i u b i s tv a, pa je tom prilikom naročito pomenut Radoš Đukić i žandarrn Vidić, za kojeg nam je govoreno, da je lično ubijao muslimane i da zato ni n'a odgovor nije pozvat«. Eto na i tim takim stupovima počiva ! javna bezbjednost u tim krajevima, pa ! je li onda imalo začudno, ako se • javljaju Mehonići i Boškcvići, da po I staroj navici, svojstvenoj i tamošnjim pravoslavnim i muslimanima, ureduju i na svoj način i sobom pribavljaju zaI dovoljenje za ubijene rođake i obeš- ■ . K^va< i ! i ' j i | I i I | ■ : | I 1 ' । Godina Ш. čašćene žene i djevojke’ Ovoj pojavi mora se dakle posvetiti puna pažnja, černištvo trijebiti uklanjanjem njegovih uzroka, a narod umiriti ne samo stro­ gim, već i potpuno objektivnim mje­ rama predostrožnosti i ljubavlju prema svima podjednako. 0 tom ću govoriti posebno, a danas završavam solidarišući se sa potpuno umjesnim i prijeko potrebnim predlogom komisije, koji glasi: »Neophodno je potrebno poja­ čati organe javne bezbednosti u ovim krajevima. Smatramo dalje, da je nužno slati u ove krajeve ne samo dovoljno kvalifikovane činovnike, nego i one, koje smatramo za naše najbolje činovnike, jer samo ako tako hudemo radili, uspećemo Ja ti činovnici odgovore svojoj teškoj dužnosti i da kod ovdašnjih građana probude poverenje prema državnoj vlasti, koje na žalost po našem opa­ žanja nije dovoljno razvijeno, i to se nesumnjivo štetno odaziva po bezbednost ovog kraja«. Dosad gluho ministarstvo unutraš­ njih djela treba da dobro čuje ovaj predlog komisije, jer o njem u velikoj mjeri ovisi pravilan tok stvari u tim krajevima. Cekaćemo dakle njegove skore odluke, ali nećemo pristati na polumjere, niti ćemo dozvoliti da ovaj predlog komisije zadesi sudbina, koja je zadesila trijezne i patriotične članke g. Cemovića i drugih prijatelja reda i mira u našoj otadžbini. Beograd, 20, sept. Sakib Korkut, nar. posl. Triumfalni put dr. Spahe u Krajini U Cazinu. 19.0. m. u 8 sati izjutra krenuli su poslanici i g. Biščević u Cazin. Na putu su se zaustavili u Ostrošcu, razgledali po negdašnjem okružniku Berksu re­ novirane ruševine staroga grada i razgovorivši se s ostrkžačkim imamom. Tačno u 10*15 prispjeli su u ponos Krajine — Cazin, gdje su ih predstav­ nici svih općina i sela i ogromna mno­ žina cazinskog naroda dočekali. U 10'45 sati prije podno sakupilo se je toliko svijeta, da je velika međresanska avlija bila kao žibica puna. Predsjednik kotarskog odbora otvara skupštinu, pozdravlja ministra g. dra Spahu i zahvaljuje mu, što je počastio Cazin svojom posjetom. (Burno: Živio!) Dr. Spaho zahvaljuje se na pozdra­ vu i na ovako sjajnom odzivu naših članova. Ispričava se, što nije mogao prije doći. Moli, da prisutni saopće ovdje čuveno i onima, koji iz bilo ko­ jih razloga nisu mogli doći. Zatim prelazi na prikaz prilika, u kojima se je razvijala naša organiza­ cija. Spominje naše zahtjeve i borbu za jednakost i ravnopravnost predza- konom i državnim vlastima. Ignorira­ nje sa strane vlasti naše organizacije. Demokratski princip, prema kome na­ rod odlučuje o državi i o sebi, omo­ gućio je našu pobjedu kod prošlih iz­ bora. Naš je svijet nakon toga digao glavu, osjetio samosvijest i već time se je naš položaj popravio. Govori op­ širno o radu poslaničkog kluba, o spo­ razumu s vladom, o donošenju ustava i našem učestvovanju pri tom, o omje­ ru stranaka u parlamentu, i t. d. Kako u parlamentarnoj državi odlučuje broj­ na snaga pojedinih partija, to naš klub koji ima tek dvadesetinu cjelokupnog broja poslanika, nije mogao naravno ispuniti svoj program u cijelosti, nego je nastojao prema svojim silama i pri­ likama da ispuni onoliko, koliko se najviše može. S autonomijom Bosne nije se moglo nikako prodreti, pa smo se morali zadovoljiti makar s kompaktnošću muslimana, koju smo mo­ rali ne samo iz vjerskih nego i iz po­ litičkih razloga osigurati, kako ne bi­ smo bili razdrobljeni. Od toga je na­ ročito velika opasnost prijetila ovim krajevima, pa smo uspjeli, i ako ne pimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu tredišnjica: Sarajevo. — Pupilarno siguran zavod. Dionička glavnica 1o,ooo.ooo kruna. - Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Pričuve 600.000 kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.— Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. —Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ ^Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lij evo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: ZW �potpuno, a ono bar pi'Kčno, da se ot­ kloni ta opasnost- S time smo se po­ mirili istom onda, kad s.no vidjeli, da će i bez nas, pa i protiv nas biti do­ nesen ustav. Ne može nam biti svejedno, ko pri­ mjenjuje zakone, jer smo za dvogo­ dišnje opozicije vidjeli, kako se oni uvijek okreću protiv nas, pa smo radi toga primili naše dužnost, da sudje­ lujemo i u vlasti. Isti: a je. da je opo­ zicija uvijek imponirala i da je uvijek komotnija, ali onaj, ko hoće realna ra­ da i uspjeha, taj mora aktivno učestvo­ vati u radu vlade. Koga nije na djelu, nije ga ni na dijelu. Ja sam vam prikazao naš rad, pa Vi sudite je li on dobar ili nije. Odbi­ ja klevete radi izdaje i prodaje, radi koje nas objeduju oni, koji žele raz­ dor u našim redovima, kako biše mo­ gli u mutnu loviti. Sud zemaljske skupštihe, koja će se držati 6. oktobra, može po nas biti i nepovoljan, ali mi ćemo mu se drage volje pokoriti i po­ vući konsekvencije, samo da naši re­ dovi ostanu nepocijepani. (Buran apla­ uz: Živio B Po tom uzima rijeć g. bilježnik cazinske općine, te izriče ispred sakup­ ljenog naroda potpuno povjerenje po­ slaničkom klubu i zahvaljuje mu se na požrtvovnom radu. Zatim pita, za­ što je dr. Džafer Kulenović istupio iz kluba. Posi. Miljković u duljem govoru na­ dopunjuje izvještaj o radu poslaničkog kluba, te odgovara na pitanje o g. dru Kulenoviću. Skupština jednoglasno osuđuje dr­ žanje g. Kulenovića. Iz naroda se čuje glas: ;>Što delija ne dođe među nas. pa da mu mi damo povjerenje?’ Pra­ vi se pametniji i pošteniji nego njego­ va 23 druga!« Načelnik Murat ef. Toromanović ustaje i izriče povjerenje poslanicima. Veseli se dolasku ministra Spahe i zahvaljuje mu. Mi u Vama gledamo svog vođu i branioca. Molim Vas, da dobrim zakonima zaštitite naše inte­ rese. Pojedinci, ako misle razbiti našu slogu, varaju se. Mi čvrsto stojimo uz Vas Evo predstavnika čitavog kotara cazinskog- Je li ovako? (Jest, jest.) Dr. Spaho se zahvaljuje. Govori o zemljoradničkim zadrugama, o prikraćivanju imama. Što ga je činio Grđić. Posl. Ajanović govori opširnije o zadrugarstvu, te poziva težake, da osni­ vaju zadruge. Apeluje da se list širi i pretplata šalje. Zatim su pojedini seljaci i građani iznijeli svoje pritužbe i želje, te se odmah prešlo na izbor delegata za ze­ maljsku skupštinu. Nakon toga je predsjednik zaključio skupštinu, za­ hvalio se poslanicima na posjeti i za­ želio im sretan put. Disciplinovanost i svijest naših cazinjana upravo je divljenja vrijedna. Za cijelog trajanja skupštine vladao je potpuni red i tišina, te nije došlo ni do najmanje upadice. Nakon ručka oprostili su se posla' nici s milim svojim cazinjanima i obei ćali, da će ih opet prvom pr.likom po­ sjetiti, te su u ГЗО sati po podne kre■ nuli u Krupu. Ubavo mjestance, sa lijepom i dosta očuvanom gradinom uz Unu dobilo je svečani izgled. Kako je dolazak nešto zakasnio, na licima ogromnih masa seoskog i varoškog svijeta, či­ talo se je nestrpljenje, koje se je pre­ tvorilo u otvoreno i iskreno veselje, kad su iz auta u 2 i po sata izašli poslanici gg. dr. Spaho. Ajanović. Milj­ ković i Pozderac, te član našeg C. 0, g. Muhamedbeg Bišćević. Klicanju »Živjeli« nije bilo kraja. Praćeni ogromnom masoni svijeta poslanici su se zaputili u mehtebiibtidaiju, gdje je bilo sve već spremijeno za skupštinu. U prisustvu izaslanika pol. vlasti, g. predstojnika Topahja, otvara pred­ sjednik mj. odb. organizacije, g. Husnijaga PaŠalić, skupštinu, pozdravlja dra Spahu i druge poslanike, te im se zahvaljuje, što su se odazvali pozivu mj. odbora, da dođu održati skupštinu. Moli g. min. Spahu, da izvijesti sku­ pštinu o radu poslaničkog kluba. Dr. Spaho u dugom, jezgrovitom i savršeno elegantnom govoru prikazao je političke prilike u našoj državi od oslobođenja do danas. Suvislim izla­ ganjem prikazao je najglavnije mo­ mente iz života naše organizacije i njene borbe za jednakost muslimana s ostalim građanima. Kronološkim re­ dom iznio je rad poslaničkog kluba sve tamo od izbora, koji su nam pri­ bavili ugled i respekt. pa do dana današnjeg. Napose zadržao se je kod borbe za izmjenu skupštinskog po­ slovnika, nastojanja, da se pridobiju srbijanske stranke, bez kojih skupšti­ na ne može raditi, da usvoje naše stanovište o decentraiističkom (auto­ nomističkom) uređenju države. Osvrće se . na programe pojedinih partija s obzirom na to pitanje i neumoljivom logikom dokazuje, da se s našim sta­ novištem u ovakovim prilikama apso­ lutno nije moglo prodrti, te da* smo bili na raskršću: ili prihvatiti ono, što možemo dobiti, ili nastaviti borbu, ko­ joj ne znamo niti možemo predvidjeti ni konca ni konačnog rezultata. Pri­ kazuje pregovore s rađikalima i de­ mokratima i iznosi tačke sporazuma, koje su ušle u ustav i koje vlada ima privesti u djeio Obrazlaže potre­ bu učešća u vladi, jer se samo tako mogu postizavati realni uspjesi u po­ litičkom radu. Realna politika uvijek je značila i znači kompromisnu poli­ tiku, a čim je kompromis po srijedi, odmah obje ugovarajuće stranke mo­ raju popuštati. Tako je i naš poslani­ čki klub popustio u nekim zahtjevima. kako bi iznudio popuštanje druge strane u drugim zahtjevima. Politiku, koja ima za princip »ili sve ili ništa«, može da vodi pojedinac, koji sam sebi odgovara i ko ne mora da vodi ra­ čuna, o onome, u čije ime radi, ali kad se radi o interesima širokih slojeva, k tomu silno nastradalih slojeva, onda je takova politika apsurdna. Mi smo svijesni svojih djela i od­ govornosti i pred Bogom i pred na­ rodom, pa se za to i ne plašimo na­ rodnog suda. Upravo radi toga i jesmo sazvali zemaljsku skupštinu, gdje će narod potpuno slobodno, bez ikakovih obzira i obaveza, moći da prosudi naš rad i izreče svoj sud o njem. Jedno Vas molimo, da imadnete na umu uvijek cjelinu organizacije, te da nedopustite njeno cijepanje. Ne val a li vodstvo, zamijenite ga drudim, za koje vi držite, da će znati i moći bolje vo­ diti politiku i raditi za Vas. (Urnebe­ sno: Živio!) Posl. H. Ajanović nadovezujući na izvještaj dra Spahe govori o riješe nju agrarnog pitanja, koje je dosad puno oduzimalo vremena i truda posl. klu­ bu, te navješćuje, da će J. M. 0 od­ sad posvetiti veću pažnju težačkim, trgovačkim i obrtničkim interesima. Prikazuje svrhu i korist zemljorad. zadruga i poziva težake, da ih osni­ vaju. Naročito apelira na imame, da o tome porade. Za tim pobija kievete, koje su se naročito u Krupi širile o »izdaji« programa i »prodaji« musli­ manskih interesa po poslaničkom klu­ bu. Student Ahmet Krupić veli, da on govori ispred mjesnog odbora (upadanje: Nisi uopće Član odbora!) Obara se na predsjednika Pašalića. Protestira, što ga je neko denuncirao, da je ka­ nio prirediti demonstracije prigodom dolaska nar. poslanika. On to nikad nije ni sanjao. — Govori, da je poJ| slanički klub nekonsekventan, da nije držao programa ni obećanja, š« je narodu na izborima dao. Tvrdi, dX je nelegalna skupština, jer poziva na’ nju nije potpisao tajnik. H. Pašalić dovikuje mu, da on nije ni član odbora. Težak Osman Selimović veli, da mnogi dolaze u selu i tamo mute. Dr. Spaho u pomirljivom tonu po- | živa na slogu i moli, da se mirno j raspravlja. Osvrće se na tvrdnje Kru- i pića i pobija ih redom. Težak Čamad Džaid veli, da je te- 1 žaka više nego aga i bega, pa treba । njima posvećivati - veću pažnju. Via- | dari i gospoda se uvijek svađaju, pa tu miješaju i narod. Narod se ne mrzi međusobno. Treba sloga među Srbima i Hrvatima. Imam Fazlić veli: Čast Džaferu Ku­ lenoviću, ali jedan prema 2 3 nikad ne može izmoći. Kako bi se moglo I vjerovati, da je sam on pošten i da je pravo radio, a ostala sva 23 da su sinoćnu ljepoticu. I nijesam se preva­ rio. Kočije krenuše sa dvorišta, prođe mimo prva i u njoj opazih Perzijance. Pomoli se i druga i ja kroz prozor zatvorene kočije opazih sinoćnju lje­ poticu. Nije imala peče na licu, niti je spustila, kad se kočija uporedi sa mnom. Bijelo lice božanske ljepote ugledaše moje oči. Divne usne nekako ozbiljno ali nježno i očaravajući složene, pravilan perzijski nos, ali one crne krupne oči poraziše mene i ja stajah kao ukopan. Ljepotica je gle­ dala mirno i ja u njezinim očima pot­ puno javno vidjeh: duševni mir, jedva osjetljivu bol i slatku čežnju za nečim nepoznatim ali žuđenim i milim. Guste kao čarobna koprena crne trepavice sakriše one divne oči, ja još zamjetih kao crnim murećefom a najboljim majstorom izvite obrve i kočija odveze divnu sliku one ljepotice. Ni danas ne iščezava iz moje pameti uspomena one krasne Perzijanke, koja je više nego sigurno u onaj momenat mislila o svojoj zloj sreći i u duši plakala nad svojom sudbinom, nad sudbinom nevoljnice i poslušne robinje, vjernog sluge svoga gospodara. Sigurno je ona mlada žena onog bogatog Perzijanca, koji je bio očaran njezinom ljepotom, a moguće je i prisilio njezine rodi­ telje, da mu je dadu. Govorio sam o ovom sa našim kočijašem i po njego­ vim odgovorima mogoh povjerovati u mogućnost mojih kombinacija. 1 mi krenusmo iz ovog hana. Pu­ tujemo još uvijek ovom prekrasnom ravnicom. S obje strane ceste prostiru se vrlo dobro obrađene njive, na ko­ jima se žute žita ili već procvali opijum, ili kako ga Perzijanci nazivaju »tirjak«. Prolazimo i kraj sela, koja su ovdje dosta česta. Nekako poslije podne sjedim kraj našeg kočijaša i mi razgovaramo o raznom, indus poručnik spava, a kočijaš mi upravo pripovijeda o Mešedu, u koji ćemo za dva dana stići. Hvali Mešed i tumači mi, kako je tamo zakopan hazreti Husejin, koga šiije štuju kao svoga sveca. Nad njegovim je grobom sa­ građena džamija, koja ima dvije og­ romne kubbe, pokrivene čistim zlatom. Ta se džamija zove »best«, a u njoj je sahranjen i slavni perzijski pjesnik Firdusi. Slušam ponovno pripovijedanje raz­ govorljivog kočijaša, kad on zamijeti kraj puta oveći kamen i pokaza mi prstom na njega. Kad mu potvrdih, da sam vidio više ovako velikih ka­ menova na ovoj cesti od Kočani, on mi ozbiljno i nekako sa strahom .is­ priča, da se ovo kamenje ide poklo­ niti grobu hazreti Husejina i da ću ja vidjeti oko »besta« svu silu još većeg kamenja, koje dođe na zijaret iz svih brda Perzije. Slušao sam ga i premi­ šljao o njegovu vjerovanju. Slučajno ugledah na putu mali kamenčić i smi­ jući se upitah ga, da li i ovaj kamen putuje na zijaret u Mešed. Kočijaš izvali oči, lice mu postade upravo go­ ropadno i ne rekavši niti jedinu riječ, okrenu mi leđa i ne progovori sa U Krupi i i I 1 ; I ; PODLISTAK. Mustafa: Iz mojih uspomena. (Nastavak). Neki čudni osjećaj obuzimaše me, kad sam gazio po onim prekrasnim i u nas tako hvaljenim i cijenjenim perzijskim ćilimima, koji se eto ovdje prostiru na pod od gline i puni su prašine i raznovrsne gamadi. Ja sam rade spavao u sijenu na kolima, jer ne mogoh nikako zaspati od nečistoće i gamadi u sobi. Nikada neću zaboraviti jedan slu­ čajni susretaj u jednom hanu, u kome zanoć smo. Mi smo došli u taj han nekako pred ahšam, a malo kasnije stgoše dvije kočije, koje dolaze iz Mešeda i na putu su u Kočan. Iz jedne kočije izadoše tri muškarca Perzijanca, a iz druge dvije dame i djevojčica od 8 10 godina Kasnije nam naš koči­ jaš reče, da je to stigao brat »raisa« iz Kočani i da su to njegove žene. Ja i poručnik Indus hladovali smo na sofi pred našom sobom, a oni Perzijanci i dame večeraše pred svojom sobom i dugo se razgovarahu. Dame su sakrivene u /areve, ali ja slučajno opazih lice jedne, kad je pridigla peču i njezina mi se ljepota zapečati u pa­ meti. Sjutradan podranih i dok se i naša kola i one kočije spremahu na odlazak, ja izađoh pred hanska vrata, nadajući se, da ću još jednoć vidjeti Број 33? Broi „ПРАВДА* — „PRAVDA** Страна 2 Strana { 1 . • I i , ј | I | • i i i ; izdala narod. To ne može biti. Spaho i je bacao ministarsku stolicu, pa mu I ni sad nije bilo staio do nje. Mlađi temperamentniji ljudi, zado| jeni ekskluzivnim srpstvom ili eks' kluzivnim hrvatstvom upadaju, kliču I dr. Kulenoviću i odobravaju njegov rad. Interesantno je, da se : obistinila ona francuska^j ! koja veli, da se krajnjoj« ; radikalni Srbin Pečeni« ; Hrvat A. Krupić na^H' u boi bi protiv v^fl Tnieno i o/.biljn^B 'Triu.H v н: s!o-ii. ('i.'ibui; K« • ЈВ V - в skо međi^F^ . V nij? s N brzj kh je ga od klubu svc^H. To je točne Dr. SpahW na lijepom S da mu ne zl Ajanovićem ic grad. Praćeni odlazi d^M Л Воа.Д ’.i većer^H govoru vrijeme, уеИ Beograd, od ne V /Т I1 м ■ rr.a u ,vaku e i evo nas već ро^И Koliko [rcooh љ na ulicama, sirotinja, ostalo kao i u Kočani. I^W grada i dugo se još vozasr^^B logor, koji su sagradili EngJB ustavismo se pred jednom kuje ja saznah, da za dva dana kre nički transport, karavana i da ću i ja krenuti s ovim tom. Karavana će putovati tada ćemo doći do prve stanice na granici Beludžistana^^B Sve mi ovo u kratko saopć^B tant komandanta divizije i vM| pero, da o tome saopći komarJe transporta. Ja sam još u Bašg« saznao, da je iz Mešeda do gt^B 1 Beludžistana sagrađena velika i da između Mešeda i željezničke pl ge postoji automobilski saobraćaj. B koh dakle ovom oficiru, da sam ofl i da imam pravo da molim, da n otprave na automobilu, jer da će b za me prenaporan put sa karavaj^ (Nastaviće se). �„ПРАВДА* - „PAVDA“ Број 339 Broj Cn?ia 3 Strana Londonski dopisnik »Tempsa« doPoslanik Ajanović ispričava ministra pokazala nepokolebivo povjerenje u . znaje iz pouzdanog vrela, da grčki svoje vodstvo i čvrstu volju, da očuva ’ Spahu, koji je zvaniČnim poslom za­ redove organizacije netaknutim uza svo ; priječen, da prisustvuje današnjoj im- ' vladini krugovi žele, da se što prije završi rat u Maloj Aziji. Venizelisti i pozantnoj skupštini, te izručuje njegov rovarenje nekih elemenata. Konstantinisti došii su do uvjerenja, selam skupštini. (Živio dr. Spaho!) da bj najbolje bilo, kad bi se AnatoZatim govori o stradanju muslimana za dvije godine naše potpune apsti- : Ilja predala Turskoj, a kad bi Grcima nencije od vlasti. Napominje prošle iz- 1 za Smirnu i druga mjesta sa grčkom bore, koji su našem svijetu ulili mno- ! većinom bile dane stanovite garancije. go ponosa i kuraži, a ujedno protiv- j Grci se nadaju, da će im antanta za Piše: Ajanović Abas. nicima pokazali, da se s muslimanima žrtve, ,koje su oni pretrpjeli tokom 4da će skorih dana biti sab) ostale privredno zadruge kao: ovoga rata, dati neku odštetu. Za mora i te kako račuoati. Govori o Skajuca skupština »Središgospodarske, vinogradarske,, voćarske, zemljoradničkim zadrugama i držav- j Carigrad i morska tijesna traže kon­ duhanarske i t d. ^jugoslavenskih seljačkih nom kreditu za njih pa poziva na I trolu Engleske, Francuske i Italije. a mi muslimani nemamo c) druge fizičke i pravne osobe, koje osnivanje. Najodlučnije odbija pri­ Agencija Havas javlja iz Carigrada, Itako važne zadrugarske se zanimaju za zadrugarstvo. te ga govore, da su narodni poslanici izi- i da su Grci na liniji Mihali—Dark/Od svakog kulturnog nastoje promicati, no broj ovakovih grali i iznevjerili se programu. Na ze- ! meni—Sivri opkoljeni i da je njihov a jedno veliko breme članova određuje za svaku poslovnu maJjskoj skuoštini će se pružiti naro­ položaj očajan. Turski general Nure!. da sam obećao u godinu redovita skupština. du mogućnost da izreče svoj sud o 1 d;n-paša obrazovao je novu vojsku, muslimanskom te0 primanju i isključivanju Članova dosadašnjoj politici kluba. Tog se suda i koja ide na Brussu. 5tvu« to progoriiti u odlučuje ravnateljstvo. Čian saveza ne poslanici neplaše, oni su spremni na i ia o »Pravda« Savezu može biti u isto vrijeme članom koje konzekvencije. Jedino moli, da svi ra- • jfka u kratko prikadruge ovakove ili slične ustanove, koje dimo kako bi organizacija ostala po- * ;vrhu i cilj ove naše nijesu u ovome savezu. šteđena od trzavica. (Živio!) Svaki član saveza dužan je slijedeće: Zatim skupština usvaja dvije rezo- i na gospodina Ministra Finansija. - napominjem, da je lucije, jednu, da se od vlade traži iz- i a) pismeno izjaviti, da pristaje na Kako Vam je sigurno poznato, ljetos » amoupravna ustagradnja vicinalne željeznice, koja bi | pravila saveza i da im se u svemu je u cijeloj sjevernoj-Bosni, a naročito ftdaću, provesti podvrgava, te potpisati pristupnicu, Tešanj spajala s prugom Teslić-Do- u Bos. Novom, poplava nanijela tamoš­ urnu evoluciju kojom se obvezuje na solidarno jam­ boj, .te da se u Tešnju osnuje niža njem narodu ogromne štetu. Prema Home glavna je srednja ili trgovačka škola. stvo u donjem smislu: procjeni službene komisije, koja je bila 7 At javnyzaiam b) kod pristupa u savez jednom sa Skupština usvaja predlog E. Aja­ i suviše skrupulozna, ta štetu iznos: bi seljačke svakda uplatit 5 Dinara od svakog novića da se na budućoj zemaljskoj preko 1,000.000 Din , a faktična Šteta □ja i druge upisanog poslovnog dijela u ime skupštini traži, da se u program or­ daleko nadmašuje ovu svotu. članove г Je upisnine; ganizacije uvrsti tačka o reviziji ustava Znatnom dijelu naroda ovom je a i unaprec) upisati najmanje jedan poslovni u smislu našeg programa. štetom egzistencija ozbiljno ugrožna, terijalne indio, koji iznosi 100 Dinara; Po tom su težaci iznijeli poslani-ч drugom je dijelu naroda poremećen, ciju, gospod) jamčiti solidarno za obveze sa­ cima svoje žalbe i molbe i molili su i ekonomski život. Država je istina vo^vanje i veza solidarno sa deseterostrukim izno­ da se zauzme kod vlasti za njih, te | tirala 1,000.000 Din. prve pomoći ali za ciiez?rsku som upisanih poslovnih dijelova; je konačno biran novi mjesni odbor, . jelu Bosnu, od koje je svote otpalo na a u koji su većinom ušli prijašnji od- ' B. Novi samo 50.000 Din. Nu ta svota e) u svemu najsavjesnije Širiti in ­ sabra : bornici s Ademagom Mešićom na čelu. . ni izdaleka nije mogla ublažiti neop­ terese ovoga saveza i potpomagati Treba hodnu potrebu. Stoga bi bilo potrebno, njegov napredak Predsjednik je Đonlagić zahvalio se u e narodi na ovako lijepom odzivu te za- 1 da se osim prve pomoći dadne najnuž­ Zadruge kao članovi saveza osim ii mn' ovog dužne su još: ključio impozantnu skupštinu, koja je nijim još veća pomoć, a ujedno da se ik i priprošla bez ikakovih upadica. olakša bijeda time, što bi se najnuž­ f) doprinositi za troškove saveza dstvene) nijim potpuno oprostili, a manje nuž­ svake godine prema odluci njegove tuguje u nim snizili državni porezi i nameti. glavne skupštine; sa Stoga sam slobodan, Gospodine Mi­ g) bezuslovno se podvrgavati svim 'jsnos. nistre, staviti Vam ovo pitanje; revizijama i staviti savezovu revizoru ’čko/ л Jeste li voljnji izdati naređenje, sve potrebne podatke na raspolaganje; -ig0" %drža! da se poplavom postradalim krajeh) na zahtjev saveza slati istom ornom Radlkali i Demokrati. Nikako da . vima, a naročiti Bos. Novom gdje je redovno svoje izvještaje i zaključne Jje kočenjem g0se učvrsti i , osigura zajednički rad . poplava najstrašnije harala, oproste račune, kao i ostale spise i podatke ovih najvećih dviiu partija u našem odnosno snize državni porezi i nameti? koji budu savezu potrebni: Jićivanje (priboj) parlamentu. Pregovori koji se vode Budući da skupština ne zasjeda, * i) držati se točno svojih pravila, a i potreba među koja se ne mogu bez pravila saveza i između njih mjesto da se dovrše, oni [ molim pismen odgovor. :stono.snim ulai se jos više razvode u tančine, a niizvolite, g. Ministre, i ovom prilikom ni preinačiti ni nadopuniti; ’’*ak na tekući j) držati i širiti listove, kolendare i \ kako da se kraju privedu. Ovih se i primiti uvjerenje o mom odličnom trebite im vedana pojavio i Protić sa svojim proštovanju. knjige, što će ih savez izdavati; k) ulagati novac plodnosno jedino ' glasom, pa možda i to daje povoda U Sarajevu, 3.'IX. 1921. jedničke nabave ; sve većim diferencijama u perspektivi kod saveza. Hainzalija Ajanović, tina. kao strojeva, ; zajedničkog rada ovih dviju partija. U nar. poslanik. Prava članova jesu ova: umjetnih gnojiva, ranajnovije doba dao je odbor radi­ a) sudjelovati, predlagati i glasovati talih potrebština za kalne partije svojim delegatima upute na glavnim skupštinama i sastancima i zapregovoresdemokratskom strankom. petroleja, vune, saveza; sr,d.) i t. d-, a isto b) birati i biti biran u ravnateljstvo Otkrivena namjera atentata na рГ . 'jedničke prodaje i ostale odbore saveza. Zadruge kao kralja. Beogradska »Pravda« saznaje 1<а um- д tražeći za sve članovi saveza imadu osim toga još iz Pariza, da je francuska policija otPometi blaženoupokojnom kralju i’ tame) ' uvjete; ova prava: 1 krila jedan namjeravam atentat na a ј nip i daje u podzakup Petru 1. Na 40. dan poslije smrti c) nabavljati putem saveza gospodar ­ I našeg kralja. Atentat je bio zasnovan e ^sređuje ovakove po­ održan je prošle subote 24. o. mj. ske potrebštine i prodavati gospodar­ i da se izvede na francusko-talijanskoj pomen pokojnom našem kralju Petru pa >e; ske proizvode; i granici ili u našoj državi i to na putu Zadrugare u naprednije 1. u svim crkvama i jevrejskim bogo­ d) tražiti od saveza, da po svojim iz Beograda do Vinkovaca u Slavozemlje na pouku; moljama. U džamiji nije taj pomen organima pregledava svake godine j n0’£&fuje kod svih navedenih i učinjen po riješenju Rijaseta još pri­ njihova poslovanja i da im kod svake rivrednih poslova, kao i kod likom kraljeve smrti, jer te vrste bo­ potrebe daje upute i savjete; 'а zanatlijskog ili poljopriv goslužja u ustanovama Islama nema. e) služiti se veresijom kod saveza ili obija tražeći mu rada i zaTaj su dan obustavljeni svi poslovi u njegovim posredovanjem u granicama, u ------inozem, Ju tuzemstvu, bilo -uredima, u trgovinama i nastava u ško­ Mustafa Kjemal-paša je dao zapokoje bude odredilo ravnateljstvo; :1’^ju svrhu može savez vršiti lama. f) koristiti se uslugama i posredo­ ■ vjed Galib-paši, zapovjedniku južne i Opremanja osoba u prekomorNeistinit atentat. Nekoji su listovi vanjem saveza u svim prilikama, gdje i vojske da poduzme ofenzivu. Na taj Пје kao i povratka njihova u donijeli vijest, kako je na ministra g. ! način, postaje turska ofenziva opća. to njihov interes traži. i Prima uloške na Štednju, (Bosfor.) i dra Spahu pucano kod Kostajnice, kad Posebne ustanove Saveza. rty tekući račun i organizuje (Hronos). Prema izvještaju grčka i se vraćao sa svoga puta po Krajini. ^Xdnu štednju prema pobližim Članovi ravnateljstva, čla­ Dopisnicima »Epohe« i »Obzora« izja­ ratna lađa je zaplijenila na Crnom vama ravnateljstva. novi nadzornog odbora, kao i vio je g. dr. Spaho. da mu o tome ; moru turski parobrod natovaren mu­ službu juće osoblje Saveza, Članom saveza može biti: nije ništa poznato. nicijom ne može se lično kod Saveza a) seljačke zadruge, koje su osno­ Otvorenje zanatsko - industrlske Kako javljaju iz Bruse tamo se je (Nastaviče se). vane po sustavu Raiffeisenovu; za d rž i ti. i sastalo vrhovno ratno vijeće pod | i poljoprivredne izložbe. U subotu, predsjedništvom kralja Konstantina, 24. o. mj- otvorena je ova izložba u koje je vijećalo o ozbiljnom polo- 1 zgradi gradske vijećnice. Goste je po­ žaju, nastalom usljed zadnje turske zdravio predsjednik piiređivačkog od­ ! ofenzive. O toku vijećanja ne saznaje ; bora, naš stari znanac i radnik na j se ništa. (Vakat.) privrednom polju, poljoprivredni nadsavjetnik g. Havelka. Na to je pokraU Piru i Solun su prispjeli mno ­ đika skupština J M. O. u TeZatim uzima riječ nar. posl. H. Alić, gobrojni ranjenici koji pričaju o po­ ; jinski namjesnik g. Đurđević vrlo liГи. 23. ov. mj. bila je u Tešnju im­ osvrće se na naš rad prije izbora, te teškoćama ratovanja u Maloj Aziji. : jepim govorom otvorio izložbu. Izložba pozantna skupština naše organizacije. rad poslanika u Ustavotvornoj skup­ Pučanstvu je zabranjen pristup k ra- I je uspjela u svakom pogledu. Na njoj 1 ako je taj dan bilo otvorenje dža­ štini. Prikazuje omjer i snošaj poje­ sudjeluje lijep broj naših ljudi, naro­ I njenicima. mije u Kotorskom, kuda je sila jedna dinih stranaka u Skupštini. Navodi uz­ čito zanatlija. Mi ćemo u Idućem broju svijeta otišla, ipak se je u grad sleglo Vrhovni zapovjednik Mustafa Kjeroke, zašto se je morao odgoditi za­ opširnije progovoriti o ovoj lijepo pri­ preko 2000 naših pristaša, da čuju htjev za autonomističkim uređenjem | mal-paša izdao je slijedeću zapovjed: ređenoj izložbi, a našemu svijetu pre' »Od pola noći dana 14. (1 5.) septemsvoje poslanike Ajanovića i Alića, koji države. Duže se zadržava kod hrvat­ ; poručujemo, da ne propuste posjesu naročito iz Sarajeva došli na skup­ ske politike naročito kod Radića, te , bra u cijeloj Anatoliji proglašuje se 1 titi je. štinu. konstatuje da je i njegovo držanje vri­ ! opća mobilizacija. Da mognemo uni­ Nakon dovršene džume, otvara pred­ štiti, poraženu neprijateljsku vojsku Jedna dužnost. Treba da se svale jedilo nama, da više svojih zahtjeva sjednik Mjesnog Odbora g. Zijabeg proturimo u Ustav. Govori o spora­ ■ do zadnjega čovjeka. Ova će mobili­ i sjeti ovih dana jedne svoje dužnosti Đonlagic skupštinu, javlja dnevni red zacija vrijediti i prema potrebi pozito je upis 7 postotni državni zajam, zumu našeg poslaničkog kluba s de­ njezin, te pozdravlja prisutne poslanike. Još samo nekoliko dana ima do zadnjeg mokratima i radikalima, u kome seje . vaće se stanovita godišta. Uprava vodilo računa o svima staležima. Kad i »Narodne obrane« će određivati koja 5 roka za upis nvog zajma. Za to treba' Tajnik kotarskog odbora Abas Ajada se svak požuri da udovolji ovoj je poslanik završio svoj govor, zaorilo i godišta imaju nastupiti u vojsku i dović čita izvještaj o radu kotarskog i dodijelivaće ih gdje treba. I svojoj dužnost; je burno: Živio: nobora, koji s*e jednoglasčo usvaja. Tako je dr. Spaho prošao ovaj dio naše ponosne i čestite Krajne, svugdje je usrdno dočekivan, slavljem i burno aklamiran. Krajina je i ovom prilikom Središnji Savez Jugosi. Seljačkih Zadruga ^лла PitanjE Politički pregled. Domaće vijesti. Grčko-turski rat. Iz naše organizacije �Koncerat Broj 330 Број „ПРЛВДА* — PRAVDA Strana 4 Стзана Kubanskih Protiv alkohola Kozaka. Ovaj koncerat bijaše jedna rijetkost umjetničkog uživanja u Sarajevu. Mali zbor 15—20 izvrsnih pjevača sa svojim dirigentom Sokoiov-om na čelu zadi­ vio je ne samo jasnoćom organa nego i izvađanjem mjestimic nježnih pjesama punih osjećaja, a mjestimice jakih i potresnih momenata. U produkcijama obilnog programa slušatelji vidješe i osjetiše puno toga iz velikog slaven­ skog svijeta, iz prostrane i veljke duše naše braće Rusa, njihovi savršeni or­ gani i majstorsko izvađanje čuvstve­ nih pjesama prenese nas na.’bajne^valove Volge i uvede u originalan narodni ples kavkaskih naroda. Slušatelji, kojih bi’aše puna kuća do zadnje stolice, nagrađivahu svaku tačku programa živim pleskanjem. Osobito priznjanje zasluauje zborovođa Sokolov, a toliko se isto pokazaše i soliste: Benecki (tenor), Griškacevo (bariton), Koronin i Troicki. Zbor putuje u Mostar, Dubro­ vnik i Split. Našu već ranije zavedenu rubriku pod gornjim naslovom otvaramo po­ novno s današnjim brojem, prožeti uvjerenjem, da time kao javni organ ispunjavamo jednu svoju dužnost: upoznavanje našeg svijeta sa zlom, koje mu na svakom koraku donosi nesretno piće — alkohol. Ovom prilikom molimo sve naše inteligente, aktivne radnike na polju trezvenosti, za stalnu saradnju u ovoj rubrici. Piće i bubrezi. Samovolja vatrogasnog koman­ danta. Prekjučer je ovdašnja firma Spaho i Kašmo htjela, da u svojoj radnji u SaraČima iskrca nekoliko kanti petroleja, ali je to zabranio ovdašnji vatrogasni komandant g. Alija Lutvo. Mi tomu postupku g. komandanta ne bi nikako prigovorili, čak bi mu to priznali kao savjesno vršenje slc'be, kad bi u njega bio jednak arŠin za svakoga. Ali na žalost nije tako. Spaho i Kašmo imaju stovarište pe­ troleja izvan grada, a u radnju donesu dnevnu potrebu, gdje imaju još i solidno zidan podrum. G. komandant zabranjuje njima, dok odmah za ledima ove radnje u Aleksandrovoj ulici mogu drugi u mnogo slabijim zgradama, da drže i veće količine petro­ leja, a g. komandant ni mukajet. Mi smo na svoje oči vidjeli, gdje se dan prije pred jednom takovom radnjom istovaruje petrolej, a da to niko ne sprečava. Čak u srcu čaršije u starinskoj zgradi može se i pretakati petrolej iz buradi u kante i tu držati vagonom, a da to ne smeta g. komandantu, jer vlasnici tih radnja po svom političkom ubjeđenju spadaju onoj partiji, za kojom klipše njegova Domovina . Njega kao Serifova sate­ lita bode u oči na onoj firmi ime Spaho, pa hoće da šikanira. Ali neka Ali efendija upamti, da ne će zauvijek ostati komesarijat u našoj općini i da će se — kad li tad li — provesti izbori. A neka bude uvjeren, da se u našoj oslobođenoj otadžbini ne će više nikada provoditi općinski izbori po mađarskim metodama, kako ih je nje­ gov goso Šerif efendija proveo sa svo­ jim protektorima Potiorekom i baronotn Collasom 1913. godine. , , I । j | । ; । j . | I . : 1 Školski pribor, kao i sve školske potrebštinc, knjige itd., dobije se uz veoma jeftine cijene u knjižari Da? niel i A. Kajon, Sarajevo, Kralja Petra ulica 19. — Narudžbe iz van a izvršuju se brzo i tačno; pakovanje se ne računa. Najopasnije štetočine ljudskog roda su alkoholna pića — bila ona u obliku piva, vina ili rakije. U najjačem Čo­ vjeku satiru snagu i zdravlje; ugase u njemu i pošljednju iskru one božan­ ske vatre, koja treba svakome u duši da tinja . . i ponizi ga tako, da je gori i od najgore životinje. Bolest, muka, sirotinja, bijeda, sramota, oča­ janje, grijeh i zločin su njihovi vjerni pratioci, a kletva potomstva ili pro­ pasti uništenje*čitavih porodica i ple­ mena njihovo obično djelo. U nizu raznih bolesti, koje piće izaživa, ističe se i nekoliko vrsta bubrežnih bolesti, O njima se do sada malo govorilo i znalo osim među Ijekarima — i ako su tako česte i opasne, da ljudima velike jade zadaju. S toga će dobro biti, da i u tome pravcu uđemo u trag našem zakletom neprijatelju — piću, ne bi li se kako od njega odbranili. Jamačno već mnogi od nas znaju, da su bubrezi neka vrsta cjedila našega tijela. Glavna im je zadaća, da ga oslobode od onih sastojina, koje se poslije prerade ili upravo sagorije­ vanja hrane u ćelijama zadrže i gomi­ laju - od prilike isto onako, kao što se u peći nagomila pepeo, ako ga s vremena na vrijeme iznosimo. Razu­ mije se, da bi već samo to nagomilavanje nepotrebnih sastojaka smetalo pravilnim obavama našega tijela i izazvalo u njemu neobične pojave — kao Što bi najposlije i nagomilan pepeo zagušio vatru u peći. A kad još do­ damo. da su ti zaostali s a s? u isti mah i žestoki otrovi, onda ćemo lasno uvidjeti, da od njih može biti opasnosti po naše tijelo i zdravlje. Njih se đak? lc valja što prije oprostiti, a posao oko toga vrše bubrezi. Krvlju i so? kovima se ti otrovi iz ćelija ispla? ču i izluže, a iz krvi i sokova pro? cijede ih bubrezi u obliku mokraće, koju onda čovjek s vremena navri? jeme — »pušta«. Gdje bubrezi tu svoju zadaću pravilno vrše, tu ti otrovi ne ostaju u tijelu, a gdje se ta važna radnja ma na koji način poremeti ili sasvim omete, tu može doći do ozbiljnih posljedica i po zdravlje i po život. Veliki neprijatelj redu i radu u bubrezima jc svakako alkoholno piće. Zato se vrlo često dešava, da pijanci i neumjereni ljudi dopanu Opet je 1 koje bolesti bubrega, od koje poslije dugo boluju pa obično i umru. Ka ko do toga dođe, pokazuje ovo nekoliko primjera. Već bi za bubrege bio neobičan i naporan posao, ako bi e o v j e k iz dana u dan za dva ili tri p u ta vi š e kakve (obične ili k i s i vode m lijek a, s u r u tko itd.) u sebe p r i m a o, n e g o š t o ni u j c p o? t r c b n o. Zato u takom slučaju i ne mokri dvaput ili triput na dan kao obično; zato i ne pomokri sve? ga za 24 sata 12(10 do 1500 gr. mo­ kraće, nego ga svaki čas »tera« tako da »mokri mi oko«. Sva ta ve? lika količina točnosti, ili bar naj? veći dio njen mora kroz bubrege proći mora se kroz njih procije? diti a to jc za njih posao, koji bi ih ubrzo toliko zamorio i izmirio, da bi vremenom morali izdati, ma? lakša ti i u svojoj radnji popustiti. A čim bi oni popustili ili izdali, po? pustilo bi. naravno, i ono isplakanje otrova iz tijela i došlo bi do ozbilj? nijih pojava. Zato .se takove bolesti često javljaju kod pijanaca, a na? ročito kod pravih pivopija. Među njima ih ima i takvih, koji n. pr. iz dana u dan popiju po 10, 15 i više oka piva, pa tom silnom točnosti ubrzo zamore svoje bubrege u toli­ ko, da moraju oboljeti. Za bubrege jc još opasnije, ako čovjek redovno, ili po katkad ali poviše - pije piće, koje još nije sasvim »sazrelo«, t. j. piće, koje ili nije »prevrilo«, nego još »reska«, ili se još nije »ukrtilo«, da »pjenu sje? čc«. ili »na kvasac« i »džibru miri? še«, i t. d. kao što je n. pr. »mla­ do pivo«, »novo vino« i skoropeka rakija. S takvim pićem unosi čo? vjek u svoje tijelo pored one velike količine t e č n o s t i, još i neke đ г u ge s a s t o j k c, koji draže bubrege, pa time u njima izaziva jače i življe lučenje mokraće, te ih mori, slabi i upra? i pašću je. To je tako prosta i obična | pojava, da ju je gotovo svaki od i nas sam na sebi iskusio. Zar ih jc malo među nama, koji su n. pr. od I »mlada piva, od »nova vina« ilu^d mnogo pođ imenom Hlilkli i;!- . 1 mi ; iU;|k IH HH' ; ) ' 14 Л ■ ■ ' ’ ■' nje krvi i proinctiij^B-*’ zima vreth^nom i/ sa promjenama i J kad ozbiljnije i A li na j već —j ћ o 1 kao glavni alkoholnih pića. C organima čovjtjB brcziiim. Ibgfl itiilv ' . s lokupan4 i sposobr postepen« slije baš sljedbe i| ^PŠirene^ Plh’ J dakle I i - •Л 11 i i ко u figenturnc-homisiona i špud vd 1 ^ahl Šerif Seherćehajić i brat TI c Preporuča se p. n. trgovcima i poduzećirm u ovu struku zasijecajuće poslov, Bavi se i trgovinom sa zemaljskim proizvj misijuH za vlastiti račun. Obavlja sve poslove i narudžbe najbrže i najk " Prima zastupstva prvoklasnih firma i poduzeća p r i s p i o godinama u kućanstvu upotrebljavani nenaknadlvi pravi Schicht »rakije iz džbanja« stradali: — koji su poslije lake jedne pijanke mno­ go ili teško mokrili; bolove i grčeve imali, pa po gdjekad i koju ozbilj? iiiju pojavu zapazili? A koliko je njih, koji su to predvidjeli? Ima ljudi koji rado piju zaen n j c n a i z a m i r i s a n a pića — pr. razne nasađene rakije a baš te vrste pića škode bubrezima. 'Takvih pića ima i kod chicnt^sa pun Schicht 7h sa znakom: ^Jelen". sapun je p tpuno čist posjeduje najveću izdašnost kod pranja i dobiva se u poznatoj predratno; k*a'ifdi u komadima od kile. Zastupnik za Bosnu i Hercegovinu Jlbert Vita Levi, Sarajevo, Despića u], 1. Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu J dioničarsko društvo u Sarajevu. — Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina.Л Potpuno uplaćena dionička glavnica K 20,000.000-—. Ulošci preko K 25,000.000-—. Pričuve preko K4.000.000, - Pupilarno siguran. - Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. 104 Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. —. OBAVLJA SVE Odgovorni urednik; Ibrahim Muhić. BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija D. i A. Kajon, Sarajevo, � https://kolekcije.nub.ba/files/original/7eaeb96c8ac2d5c6ed89ce8425153b84.pdf c202f9b1ef6e23f85cd65b69bffd3a98 PDF Text Text —* \RTNA U GOTOVU PLAĆENA Pojedini broj K 2*— [zfazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: za našu državu godišnje K 200.—, na pola godine K 100.—; za inozemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. глла Telefon br. 842. Čekovni račun pošt. štedionice 1119 *2 (340) Sarajevo, četvrtak, 29. septembra 1921. (25. Muharema 1340.) fJandžački problem. komplicirana; ne promatra li se obje; ktivno, bez pristranosti i bez predra: suda, postaje i jest sasvim jasna i povodom izvještaja međustranačke komisije o ta. 1 jednostavna: suština joj je u tom, što j se Islamom nije izmijenila prkošljiva t mošnjim prilikama. : nota našeg narodnog karaktera. Ta№ ■ mošnji musliman, kao i onaj u Bosni, ^eli se u šestom šnji popovi i mualimi opterećeni su ! zadržao je ponos i gordost, koja mu fte narod ovoga jednom, sad nesavremenom, ide­ ne da, da prigne šiju, drži se starog da u toj zavanašeg pravila, da pritisnuto jače, sve ologijom borbe za srpsku slobodu a ' javnoj ne- jednu stranu, a čuvanja skršenog stanja to više skače. Dodajte još činjenicu, bi svako da je od komšije u Crnoj Gori pris drugu stranu. Kao eksponenti dviju suprotnih struja, oni u sebi nose žive ■ hvatio i načelo, da se ne posveti, ko .. Vi dio d(>upečatke sasvim prirodnih pošljedica i se ne osveti i — eto vam riješenja Кте, da ti stava, u kojem su se dosad nalazili, I sandžačke nevolje. Eto vam i ključa, pa se hoće nadčovječne snage, da se kojim ćete lahko otvoriti sve sedam zatomi i osjećaj izvjesne osvete, a brava na kapiji, koja vodi njegovom nježnom slavenskom srcu i njegovoj kamo li osjećaj sadanje nađmoćnosti ljubavi. Sila će dakle u Sandžaku onih, koji su iz te borbe izašli kao udariti samo, na silu, nož na nož, a pobjednici. Današnje pak stanje traži buktinja na buktinju. Tamo treba obzir i ne trpi takvog manifestiranja bratskog razumijevanja za gorde, ali ni u daleko staloženijim krajevima i ruda nego li što je Sandžak, koji nažalest istodobno i mehke, slavenske auše; h mus i treba bratstva i ljubavi, pa ja kriv, zna i za krvnu o s v e t u, pa je s toga potrebno učiniti jak gest i dosa- 1 ako se na taj način u vrlo kratkom 1 vremenu ne postigne zamjeran i vedanje borce postaviti na drugu koju liniju. Ja znam, da to za njih znači | leban uspjeh, i nacionalni i državni, a ° *i neku vrst nezahvalnosti i degradacije, i Vaspitanje Sandžaka treba dakle po­ vjeriti vedrim i velebnim duhovima, znam da je upravnicima neugodno zagristi u ovu zaista kiselu jabuku, koji će se moći uzdignuti nad sićušnost lokalnog patriotizma i koji ne će no računajući sa jakim patriotskim W * njir^'esti, a osjećajem tih razboritih boraca, držim, htjeti da znaju za ono, Što je bilo u ■ ve koji to ne da ih ova prijeko potrebna operacija prošlosti, već povesti oba elementa to" tr'ožije kazne ne bi toliko boljela jer je diktuje i jednoj zajedničkoj meti čistoj od predL u ovih kiajeva, hladan razbor i interes, veliki interes I rasuda i vedroj, kao što može biti vefTklanjanjem iz napaćene nam otadžbine. Specijalno i ' dra samo budućnost jednog plemeni­ naročito baš interes kraja, za koji -ju tog i viteškog naroda. Nikakve sile i tlačenja, nikakve konfesionalne prise oni nekoć toliko izlagali. , stranosti i protežiranja; ništa, što će Mi u Sandžaku stojimo pred dva pozlijediti i stare rane, a kamo li nove teška problema: treba u njemu što I otvarati! Eto to je kulturno-prosvjetni K ‘‘ ' 10ga °vai prije zavesti vjeru naroda u zakonsku zadatak naše uprave, jedini način, kozaštitu ličnosti i imovine, imamo dakle । jim će se postignuti ono, što predlažu Иг jedan čisto administrativni zadatak, i članovi istražne komisije. — što je još teže i, po mom mišljenju, Novo školstvo, novi učitelji; nova mnogo važnije — treba obje konfeera, novi popovi i novi imami! Sadasijske grupe jednog te istog naroda njih ljudi ne treba poučavati jer su primaknuti i priljubiti državi, čija su im greške plod odgoja i izgrađenog oni potpuno ravnopravna djeca. Pi­ ,i mentaliteta, koji se ne može lahko is­ tanje je: kako? gg§g||W 1: " '' ’-vako praviti. Njih treba premjestiti, da se u Dva su pravca, koji ne trpe kom­ V promisa. Jedni misle, a ta se je me­ toda nažalost i praktikovala, da se ta ISHI к ; ( asimilacija može izvesti sredstvom BL sile i upokorenja: kriv metod, koji je kuhuriioeto doveo do tog, da oba elementa L• .Ју :,aši?a može, isbježe od kuće i traže spasa u šumi! . i namazati. ..li nikada i Opće prilike. Preostaje dakle samo drugi metod: se, ako mie sasvim zaRazvitak političkih prilika u zemlji, metod obzira i podjednake lju­ dotjerati da radi i kao a osobito riješenje agrarnog pitanja, bavi, na kojem stoji naš klub i svi T ^stema, ali se od njena zatim nesigurnost za budućnost mogli trezniji poznavaoci tamošnjih zamrše­ možc lražiti, 113 je donih prilika. Ovaj se metod mnogima bi uplivisati kod nas muslimana, da obavlki ono, što obavlja čini nespojiv sa državnim ugledom: 1 se medju našim svijetom porodi opasna i modernijeg simisao iseljivanja. Kogod je pratio čemu tepati onima, Čiji je zaštitnik • ie i sa tim narcT jem. oboren u prašinu; čemu obzir prema : razvitak političkih prilika zadnjih de­ |||||M moći izmijeniti tccenija, znade, da su i mnogo manji ljudima, koji su stajali u suprotnom odiše cijel: sadan i uzroci više puta izazivali pokret za taboru? Tako vele i tako rade. No « i.i/.oca, iseljivanjem, premda su ovakovi po­ glavno je pitanje: Kako uspjevaju? je'i ;а preko аоЛ. i kreti štetni ne samo po pojedince i Ko gleda na rezultat tog rada i nje­ ^JBI^aparat — kao domaći — po nas, koji u zemlji ostajemo, nego gov uspjeh, mora reći, da je minima ­ Ee onim, što treba daše iskorijeni: nosi pečat nekog provincijalizma lan i da ne vodi ni narodnom ni dr­ žavnom dobru. *) Ova je osnova izrađena prije dvije to je vezano na tradiciju, sa kojom A u čemu leži uzrok tog neuspjeha? godine, pa je prema želji pisca izvan tadašnjim prilikama treba odlučno redakcije donosimo bez izmjena. Stvar, jednostrano gledana, i teška i kinu ti. I tamošnji učitelji i tamo­ I i 1 ж И V ■ BMto к I I 1 1 1 | I I , Godina 111. novoj sredini srede i stalože, a na njihovo mjesto odaslati odabrane sile, prvoklasne i stručnom spremom i ši­ rokim narodnim pogledom, koji ne zna za konfesijske razlike i koji je upio, istinski utio, svu velebnost na­ rodne izreke: brat je mio, koje vjere bio, ako bratski radi i postupa. Ja tako shvatam misionerski zadatak činovništva i kulturno-prosvjetnih radnika, o kojem tako toplo i lijepo govore čla­ novi istražne komisije. Još jedan razlog govori za reformu u gornjem pravcu: neuređenost tamo­ šnjih škola i nesavjesnost mnogih uČitelja u vršenju njihove dužnosti. Ja ću za ilustraciju tog stanja da nave­ dem samo jedan primjer. Po kaziva­ nju članova istražne komisije u jed­ nom tamošnjem mjestu postoji škola sa tri nastavnika a jednom učionom tako, da se gospoda učitelji izmjenjuju u nastavi tek svaki — treći dan! Na­ staje sad pitanje: čijom se krivicom dešavaju ovakve anomalije; da li je po srijedi nesavjesno izvješćivanje školskoga nadzornika ili aljkavost re­ ferenta u ministarstvu prosvjete? Bilo jedno ili drugo, bilo oboje zajedno, stoji fakat, da se uzaludno rasipa na­ rodni novac i izigrava jedan vitalni državni interes u tim krajevima. Kad smo već na ovoj nemiloj konstataciji, koju podvrgava kritici čak i jedna »Politika«, ne će biti zgorega, ako is­ taknem, da tamošnji učitelji vrše mno­ ge druge dužnosti, koje nemaju ni­ kakva saveza sa njihovim prosvjetnokulturnim radom. Oni su čak i agra­ rni povjerenici ... Svemu tomu stanju valja radikalno učiniti kraj i prosvjetnu misiju povje­ riti potpuno kvalifikovanim silama, koje — to naročito podvlačim — mo­ raju biti iznad mjesnih zadjevica i tr­ zavica u ovom nekulturnom i zaosta­ lom kraju naše otadžbine. Beograd, 21. sept. Sakib Korkut, Financijsho - ekonomska organizacija. •> i po cijeli islamski svijet, pa čak i po našu državu. Opravdana je dakle bo­ jazan, da bi današnje prilike u zemlji, skopčane s ovako radikalnim promijenama u agrarnim i drugim ekonom­ skim pitanjima, mogle prouzročiti ne samo ekonomsko nazadovanje nas muslimana, nego i izazvati iseljenički pokret u do sada još ne upamćenim razmjerima. Da se predusretne kako eventualnom pokretu za iseljivanjem tako i našem radi riješenja agrarnog pitanja pred­ stojećem ekonomskom oslabljivanju. nužno je stvoriti jednu jaku financijalno-gospodarsku organizaciju, koja bi kako svojim financijalno-gospodarskim radom i organiziranjem, tako i Rlimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu edišnjica: Sarajevo. — Pupilarno siguran zavod. Dionička glavnica 1o.ooo.ooo kruna. • — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Pričuve боо.ооо kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.—Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. —Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. + Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ 205 �Страна 2 Strana s tim skopčanom propagandom u eko­ nomskom pogledu, jedina bila kadra ne samo nas oko sebe okupiti i odr­ žati, nego i naš današnji važni ekonomski položaj još i učvrstiti, te oja­ čati tako, da bi se s nama muslima­ nima bezuvjetno moralo računati. Prije prelaza na samu ovu orga­ nizaciju valja istaknuti još neke okolnosti, Trgovina. Mi muslimani odlikujemo se velikim sposobnostima za trgovce, jer smo od prirode nadareni trgovač­ kim talentom. Ali osim ovih svojih prirodjenih sposobnosti za trgovinu, imaju muslimani-trgovci još i drugih prednosti, koje im olakšavaju konku­ renciju s nemuslimanima-trgovcima, a to su u prvom redu štedljivost, zatim vrlo mali kućni i representacioni troškovi, te jednostavan način života, koji potiču baš iz propisa same vjere. Muslimanu-trgovcu naime nije potrebno trošiti na skupe toalete svoje supruge. ne treba s njom briljirati po balovima i koncertima, ne treba promenirati uz glazbu i korso, nema dakle razioga trošiti niti u luksuzne niti u representacione svrhe, što nemuslimana kon­ kurenta, a osobito početnika, dosta tišti. A uz jednostavan lično i kućni život otpadaju muslimanu-trgovcu još i mnogi blagdani, radi kojih nemusliman-konkurent dosta gubi. Muslimani su se doduše i dosada dosta bavili trgovinom, tako da je trgovina u Bosni i Hercegovini većinom u našim rukama, ali i tu je trgovinu nužno organizirati i postaviti na daleko širu 1 moderniju bazu. Muslimani trgovci n. pr. nisu dosada — osim malih iznimaka — izravno importiraii i exportirali robu, nego su ije kupovali od posrednika, tako da su ovi posrednici, koji su skoro isključivo nemuslimani, veći dio zarade turali u svoj džep. Nužno je dakle dovesti trgovce muslimane u izravnu svezu sa svjetskim tržištima. Industrija. Premda dobri trgovci, nismo dosada mi muslimani sudjelo­ vali pri osnivanju industrije i moder­ nih obrta. Krivi će biti poglavito odnošaji. koji su prije u tom pravcu u bivšoj monarhiji vladali. Medjutim su se ovi odnošaji radi preokreta teme­ ljito promijenili, jer smo se riješili jake konkurencije bivših industrijskih područja bivše monarhije, te postali samostalno carinsko područje. Kako se kod nas industrijajoš u povojima nalazi, ima opravdanih izgleda, da će se in­ dustrija u veliko osnivati, a i od države subvencionirana biti. Treba ba­ citi samo pogled na naše bogatstvo sirovina, ruda, šuma, mineralnih vode i t. d.. koje same nukaju na osnivanje industrije. Tvornice šećera i šećernih fabrikata, koža i kožnih fabrikata, pa­ pira i papirnih fabrikata, šibica, kon­ zervi od voća, mesa, mlijeka i t. d., mliječnih proizvoda, vunenih fabrikata. Број 340 Broj „ПРАВДА* — „PRAVDA* I I ; ' , i , I i I | ' ; : | PODLISTAK. Mustafa: Iz mojih uspomena. (Nastavak). »Vrlo dobro, odgovori odrešito ađutant, »ali mi imamo vrlo malo auto­ mobila i vi ćete morati čekati ovdje u Mešedu pet mjeseci, dok na vas dođe red. a ovako možete za 42 dana biti na željezničkoj pruzi, a zatim ste za četiri dana u Kvetti. U ostalom, vaša volja, izvolite o tome govoriti sa gosp. generalom . Ne znadijah, šta da mu odgovorim. (Jn mirno šeće po sobi, kao da se radi o nečem neznatnom, a ne o 40dnevnoj torturi po pustinjama istočne Perzije. Iza male pauze pristupi k meni i reče mi’ da oni i svoje oficire i voj­ nike otpremaju sa karavanom, samo ako nijesu bolesni. Reče mi, da će sa ' ovom karavanom otputovati tri Evropejca Čeha, koji su pobjegli iz Rusije | i došli k njima u Perziju. Ne znajući, šta da počnem, a držeći se one: ko^a je moliti, nije ga srditi, pristadoh na . njegov predlog i zamolih ga, da me pošalje onamo, gdje su ti Cesi. Na rastanku mi reče, da ću ja kao savez­ nički oficir dobili jednu devu, da mogu jahati, dok će oni Česi ići pješke, jer । su oni bivši austrijski zarobljenici, U jednoj baraci nađoh moje buduće suputnike, s kojima ću toliko i dobra i j ćebeta i užarija, željezarske, drvarske i staklarske struke, gradjevnog mate­ rijala i pokućstva, transportnih sred­ stava, огифа, električnog pribora, tka­ nina i t. d. kemičkih proizvoda, ciglane i mlinovi, tvornice za preradjivanje lana i konoplja i t. d. čekaju na svoj osnutak, jer su njihovi produkti po­ trebni i nama i našim susjedima u blizom Orientu. I tu treba, da se mi muslimani čvrsto prihvatimo rada i to tim prije, što smo mi kao trgovci i bivši zemljo­ posjednici pozvani, da osnivamo indu­ striju, jer samo ona industrija prospe­ rira, koja leži u rukama trgovaca i stručnjaka, a jer postoji opasnost, da se muslimani kao nevješti odmah ne snadju i dospiju u tudjeruke, potrebna je i tu organizacija, koja bi ovo osni­ vanje industrije po muslimanima ru­ kovodila. Obrt. Mali obrt u Bosni i Hercego­ vini koncentrisan je u rukama muslimana-obrtnika, jer je od 43.000 obrt­ nika skoro 50v 0 (20.000) obrtnika muslimana. Medjutim ovi obrtnici ne će u današnjim prilikama moći kon­ kurirati obrtnicima, koji se služe te­ čevinama moderne tehnike. Za to je nužno, da se muslimanske obrtničke radnje preudese prema duhu vremena, pa da se i obrtnici muslimani služe modernom tehnikom u svom poslu. Naprotiv bi bilo potrebno, da se novi obrt muslimanski, koji će se stvarati, osniva samo u onim granama obrta, koje su korisne i s dobrim izgledima za povoljan razvitak u budućnosti, da bi muslimani obrtnici mogli konku­ renciji odoliti. Poljoprivreda. Osobito su brojni muslimani, koji se bave obradjivanjem zemlje, a posebno voćarstvom, tako da su 2 3 cjelokupne produkcije u našim rukama. Da se poljoprivrednici i te­ žaci muslimani uzmognu sačuvati, da svoju zemlju ne dadu iz svojih ruku drugome, potrebno je poraditi u prvom redu, da se osnuju poljoprivredne za­ druge, a zatim da se uzme nekoliko putujućih činovnika, koji će organizi­ rati seljačke zadruge i ljude upućivati u svemu, a posebice u gojenju voćaka, da ljepši i bolji plod donesu, da ne budu muslimani producenti izručeni lihvarima i gulikožama, koji od njih njihove produkte uz bagatelne cijene kupuju, dok im fabrikate uz visoke cijene na vrat natovare. Veći posjedi će usprkos agrarne reforme ostati u velikoj većini u ru­ kama muslimana i tu je nužno doći im u susret, organizirati ih i podupri­ jeti, jer će inače u kratkom roku ovi posedi makinacijama raznih agenata muslimanima iz ruku biti izbijeni. Ovdje bi se dalo udruženjem većih posljednika i boljih težaka osnovati više šećerana i tvornica špirita na za­ družnoj bazi, tako da pojednici imaju veći dio udjeia u svojim rukama, a i zla doživjeti i podnijeti. Jedan bijaše doktor prava, drugi magistar farma­ cije. oba bivši oficiri, a treći stolar, obični vojnik, ali vrlo miran i inteli­ gentan čovjek. Iskreno mi se obradovaše, a isto i ja njima. Slijedeći dan dobismo dozvolu i mi odosmo da pregledamo grad. Česi već ; nekoliko dana borave u Mešedu i čuli ; su od raznih ljudi mnogo najzanim­ ljivijih stvari o ovom gradu. Znati- i željni i sretni, da ćemo moći sve to sada lijepo razgledati, primičemo se gradskim vratima. S nama ide Indus ' vojnik kao konvoj (vojnički stražar). Pred samim gradskim vratima ugle- I dasmo nekoliko derviša. Odjeveni su u neko fanrastičko odijelo, a na gla­ vama imaju visoke crne turbane. Svi , u jedan glas pjevahu neku pjesmu, 1 držeći glavu uzdignutu k nebu i sa zatvorenim očima. Pred njihovim no- i gama ležaše prostrt mali čilim, na koji im prolaznici bacaju novac. Slušasmo | njihovo pjevanje, u kome se osjeća duh nekog religioznog nadahnuća i 1 molitve. Opazih, da se neki i po odi- i jelu sudeći bogatiji i ugledniji Perzi- I janci zaustavljaju i slušaju pjevanje ove skupine derviša, a zatim im daju 1 svoj »kram« ili »gađir« i odlaze dalje ' svojim putem. Mi pođosmo u grad i u jednom iz­ logu ugledasmo razglednice, razne i slike iz perzijske mitologije, a tu među i njima i portret pokojnog crnogorskog kralja Nikole. Knjižaru držaše neki Ermenin i mi tu kupismo nekoliko imaju iza sebe jako zaledje u svojim zavodima, zadrugama i drugim gospo­ darskim organizacijama. Novčani su zavodi jedan od naj­ važnijih faktora današnjeg modernog privrednog života, te su od prijeke potrebe, ne samo za pojedinca ili po­ jedina plemena ili pojedine skupine, nego i za samu državu. Da država bude neovisna o inozemnim bankama i financierima, daje pojedinim svojim bankama povlastice (privilegije), jer samo onaj narod se može razvijati i napredovati, koji je financijalno i ek nomske neovisan. Financijalne i nomske oeovisnosti p novčanih zavoda nema ljaju i kupe velike ka velikim organizacij. nim osobljem i t? industriju, obrt i državna bilanca nč se valuta poboljša. Ona pak držav ono pleme, koje ne zavoda, ovisno je državama ili ple financierima. bez svojih stan i u pocli<J vlastitu inđ stanju saj vine i sv mora sx inozemst: vlastite/ u inoz kav ? čini mora financ: u švojS da, koj financii pove godi ujedno sami svoje produkte najbolje unovčuju obradjujući na svojoj zemlji produkte potrebne za ove tvornice kao repicu, kukuruz, krumpir i t. d. Stočarstvo je i vrlo unosna grana gospodarstva a i u našoj zemlji radi velikih i jeftinih državnih ispaša vrlo pogodno za razvitak, samo bi trebalo uputiti naše muslimane-težake, gospo­ dare i stočare, kako da ga razviju što brže. Ovdje bi se takodjer osnivanjem modernih mljekara i stočarskih za­ druga ljude pobudilo na intenzivniji i moderniji rad. Organizacija. I 1 1 i ! I 1 i 1 ■ I i ј i ! I I 1 ј I Da se okupi, pridignu i sačuvaju Muslimani, potreban je i novac i orga­ nizacija, a za ovu naročito organiza­ tora, koji će je provađati. Usljed provadjanje, agrarne reforme dobiće muslimani velike svote novaca na raspolaganje a dobiće od nas taj novac baš oni elementi, koji nisu vješti baratati s novcem, jer u trgovinu nisu upućeni, a niti u kakav drugi produktivan posao. Bojati se je, da se ovi ljudi neće znati prihvatiti posla, kad taj novac dobiju, a u koliko se koji prihvati, da će nasjesti kojekakvim agentimaf koji će ga krivim informacijama navesti na posao loš, te bi se tako moglo dogoditi, da muslimanski elemenat, koji je u oVoj zemlji bio najbogatiji, postane najsiromašniji. Kako je medjutim danas muslimanski elemenat od svih triju elemenata najjači, čija imovina predstavlja veliku vrijednost, jer ne samo Što posjeduje zemlju, nego posjeduje i kuće, budući da je većinom u gradovima naseljen, to svakako pripada muslimanskom elementu, da u Bosni u pogledu industrije, trgovine i obrta vodi prvu i glavnu riječ. Muslimanski elemenat mora i vodiče Ovu riječ, bude li za vremena provedena njegova financij­ sko-ekonomska organizacija i uspje li toj organizaciji čvrstim vezama oko sebe svijet okupiti. Ovu pak organiza­ ciju ne mogu provesti političke stran­ ke. jer bi iz partajskih razloga pravile neprilika jedna drugoj i pobijale jedna drugu, nego naprotiv ovu organizaciju može provesti samo jedna ustanova, koja stoji van sviju stranaka i u opće van svake politike baveći se isključivo svojim gospodarsko-privrednim radom, a to je jedan veliki novčani zavod I za to je potrebno, da se u Bosne i Hercegovini osnuje jedan veliki nov­ čani zavod za cijelu Kraljevni Srba, Hrvata i Slovenaca pod imenom Jugoslavenska muslimanska centralna banka Kraljevinu SHS. Jedino ova i ovakova ustanova mogla bi predusresti ekonomsko padanje muslimana i provesti ekonomsku organizaciju muslimana na svakom polju, sačuvati ih i održati ih, da ne podlegnu konkurenciji drugih, koji i I : | i I B ma od Turs nije pblaJ razvoj vlasti je uvijek p državama i Turska je n rod treba, , stva i seb''C stupak doD^ se druge d’ zine unutar!' v Turska treba davati nove lc nja svemu j imala vlastiti tog kapitala. Ovo se sv pojedini eleme fesiju, a nar mane u drža’-’ nača. Naši s-j razglednica. U dućanu slučajno bijaše I halve za jeda" njegov sin i on nam ponudi svoju us­ strancima dao za dva. lugu, da nas provede po gradu, po- j se toliko puta osvjedoč kaže nam, šta je zanimljivije i zna­ ski trgovci trguju kao menitije u Mešedu. Sa zahvalnošću I ski jevreji, zahtijevajuć cijenu, a kad se s nj primismo njegovu ponudu i nakon što smo prošli nekoliko ulica i sokaka , onda vam daju za peti^ dođosmo u bezistan, gdje su najveće ' kako su vam malo p! Preko dva sata pregk. radnje i gdje je nagomilano svo bo­ gatstvo ovog grada. Cijeli je bezistan j stan i okolne ulice i pokrit ogromnim i visokim svodom, i pođosmo da pogled tajinstveni »best«. a sastoji se iz dviju pravih i križajuDok smo prolazili^ ćih jedna drugu ulica. Svagdje je ј uzorna čistoća, dućani su razdijeljeni | bližavali se l< bestu,^* Ermenin predaju, koj^J^ danas po esnafima Sad pregledamo cijeli povijeda o bestu i njihovoj gradn, niz dućana, u kojima se prodaju naj­ Ovdje se u Mešedu pred nekoliko ljepši tekinski, čerkeski i perzijski ćilimi. Sad smo opet pred dućanima, u ! tina godina odigrao boj između staša hazreti Husejina i pristaša J kojima prodaju limari raznovrsno po­ hamed alejhisselama. U tor^,-^' suđe, vaze i druge predmete ovog za­ nata. I tako dalje slijede dućani za . poginuo i sam hazreti HusC^j dućanima, trgovina za trgovinom, a . šiije pobijedili. Na mjestu po ulici vrvi sva sila svjetine. Osobiti | paše svoga svetitelja, pu nad njegovim mezarom veličansmiris meda i šećera osjetismo kad se približismo dućanima, gdje se prodaju , grobnicu, a uz nju sagradiše velilp i pripravljaju istočni slatkiši. Na tisuću ; lijepu džamiju. Grad Mešed postat raznih načina i u isto toliko oblika je | ćabom šiija, a ujedno i glavnim mje-4 stom istočne Perzije. Uz grobnicu tu sva sila slatkarija i ja opazih, da se pred ovim dućanima najviše za- ) hazreti Husejina sagradiše još jednu ustavlja mlađi svijet i djeca, i mi ku- ' i tu zakopaše zvijezdu Perzije, slav­ nog i znamenitog pjesnika Firdusiju. pismo halve i rahatlokuma. Tu se Nad njihovim grobovima podigoše viY osvjedočismo, da Perzijanci trguju is­ točnim načinom i po metodi, samo na | soke kule, čije kubbe pokriše suhinf zlatom. istoku uobičajenoj. Mi naime kupismo (Nastavić© se). za dva krana halve, a jedan Perzijanac malo kasnije za jedan kran. I mi , vidjesmo, da trgovac daje ovom svom sugrađaninu dva puta više te iste ; ŠiRITE „PRAVDU �Број naše vlade, mi ćemo se brzo uvjc< riti, da kod nje ovaj egoistički mo* tiv gotovo prevladava. I dok to ima smisla i razloga za prve godine nas Šeg državnog života, kad nam uis­ tinu Fali dosta stručnih činovnika, dotle postoji za budućnost jedna direktno opasnost, da ću nam to* liku visoke škole izliferovati masu inteligencije, da će nastati tolika hiperprodukcija, tc ćemo dobiti in* teligentni proletarijat. i dok je ta pogreška nastala nc toliko krivnjom same inteligencije, dotle ima jedna druga ogromna po* greška, kojoj je ponajviše kriva sa* ma inteligencija. Naime ona se je i svojim životom i mislima i osje* ćajhna u tolikoj mjeri udaljila od naroda, iz koga je nikla, da gotovo nikako i nc postoje veze između nje i naroda. To se odalcćivanjc naročito osjeća kod muslimanske inteligencije. Mi smo odmah rekli, da k r i v* n j a leži na inteligenciji ponajviše, a to će reći, da je ima i na dru? gim faktorima. Tu je u prvom redu sam karakter i da tako rečemo iz* vor obrazovanosti. Dok je u najno* vije doba naš narod spadao pod sferu istočne kulture, dotle jc og* romna većina naše mlade inteli­ gencije obrazovana u duhu i iz vrela zapadne kulture. Odatle i po* tječe velika poteškoća za našu in* tcligenciju. đa nađe zgodnu sredi* nit, zgodan način, kako će se izgla* diti te ogromne razlike u odgoju i kulturi. Zapadna je kultura kod in* I tcligenciju stvorila nesamo clruk* i čije navike i običaje, nego je pre* i okrenula stubokom i najopćenitije 1 nazore o životu i svijetu. I koliko- , god se to pitanje pričinjalo neznat* i nim. ono je ipak tako važno i tako i presudno za naš cjelokupni razvoj, da se mi svaki čas i na svakom ko* raku o njeg spotičemo. Stoga naj* veću pogrešku čine oni. koji poput noja turaju glavu u pijesak pred ovim faktom. Konzervativnost širokih slojeva muslimanskog dijela naroda još je uvijek toliko jako, da ne da, da se ti slojevi slijepo povedu za inteli* gencijom. Inteligencija je pak zadojena drugim idealima i drugim shvaća* njem, za koje nc može naći ražu* mijevanja među širokim slojevima, a koji ih sc opet nc može odreći, te jc tako silom prilika dobra većina postala izolovana. kao repa bez ko* rijena. Tako kod nas postoji spor izme đu inteligencije i narodnih masa. Moramo napamenuti. da nas ko nc bi krivo razumio, da se ovo ni* kako se nc smije uzeti generalno na svu inteligenciju, nego samo za je­ dan dio, jer je jedan dobar dio već davno uvidio tu pogrešku i putem kompromisa našao platformu za rad u narodu i sa narodom. Ko je promatrao rad i onog dru* gog dijela inteligencije, koji neće kompromisa, mogao je jasno vi­ djeti i kod njih znake uviđanja, da se moraju prikučiti narodu, ako hoće da uspješno djeluju među njim. Mi ćemo ovdje navesti samo nekoliko dokaza za to. Kad se je odmah nakon oslobođenja osnova* la u Sarajevu »Rađena«, u kojoj jc ! bio i lijep broj muslimanske inte* i morale bi ići za tim, da cjelokupni ligencije. mnogi su odmah uvidjeli, da sc pod ovako općom firmom ne razvoj harmonički. skladno tuce, to će reći, da su pojedini dijelovi može polučiti nikakav uspjeh, pa ne isprsuju previše naprijed, a da I su stoga bili prisiljeni, da osnuju m ušli m a n s k u »Radenu« za i drugi ne zaostaju previše natrag. Međutim ako pogledamo naš do । rad među muslimanima. Kasnije, । sadašnji prosvjetni razvitak, mi kad se je osnovala demokratska I ćemo zapaziti odmah na prvi po gled jednu abnormalnost: dok su ogromne mase naroda ostale i bez najelementarni je prosvjete, dok njima šta više ni danas nije dana Među drugim pitanjima, koja su na­ ni mogućnost, da je stiču, dotle su stala ostvarenjem naše nacionalne dr­ pojedinci postigli takav stepen o* žave, a čije je brzo riješenje bilo od brazovanosti, da se u mnogoćem velikoga ut'caja u našem daljnem go­ mogu mirne đu$£ mjeriti s inteli* gencijom najprosvjeucnijih naroda. spodarskom životu - bilo je i valut­ no pitanje. Ovomu se pitanju na ža­ Mi znademo, đa svaku vladu pri lost nije pravovremeno posvećivalo ni otvaranju škola i uopće pri širenju toliko pažnje, koliko se posvećivalo obrazovanosti vode pored opće Inu puno manje važnim pitanjima, bar s manih i socijalnih također i ego* istični motivi, t. j. svaka vlada na­ one sirane, s koje bi morala da usli­ stoji, da stvori toliki broj obrazom jedi i s koje bi imalo ujecaja. U koli­ vanih pojedinaca, da može iz njih ko su po koji put i pravljeni pokušaji, nesmetano popunjavati činovnički ostali su skoro svaki put neriješeni i nedovršeni Da je to tako, najbolje kader. Ako dublje promotrimo rad resima, dočim da Ondje ima musli­ manski zavod ili da imademo veliki muslimanski zavod, koji bi mogao po­ kriti potrebe cijele zemlje i rasplesti mrežu svojih filijala po cijeloj zemlji, ne bi se to moglo dogoditi, jer bi ovakav izbornik-musliman, na kojeg se od jednog inovjernog zavoda čini ! presija, došao svom zavodu i rekao | kako stvar stoji, pa bi mu se lahko pomoglo. Naši su dakle savjernici po ; provinciji radi naše slabe ekonomske organizacije prepušteni na milost i ne milost uplivima, koji dolaze sa пеmuslimanske strane i koji mogu nama biti na našu štetu. Mnogo je za to i u političkom pogledu nužnija ekonom­ Bk • ska organizacija i od same političke, B jer politička organizacija bez ekonom­ ske nema vrijednosti ili barem ne do­ lazi do potpune vrijednosti. B Jugoslavenska Muslimanska Orga­ В^ nizacija morala bi s toga raditi na I Bt 1 • ■"1 ;! 1 ■ 1 i' tome, da stvori jedan veliki novčani zavod, a kako već postoji »Musliman­ ska Centralna banka«, to ne bi even­ tualno niti trebalo stvarati novog za нг voda, nego bi se mogao ovaj već postojeći preuzeti i reorganizirati. J. M. 0. dobila je sada Vakuf u svoje ruke, a kako je Vakuf glavni dioničar, B a osim toga većina dioničara članovi su J. M. 0. to bi bilo vrlo lahko pre■ В dobiti »Muslimansku Centralnu banku«. “ Bl Ako ipak J M. 0. neće da preuzima »Muslimansku Centralnu banku«, onda >da neka osnuje jedan novi veliki zavod, koji bi se eventualno kasnije mogao ujediniti sa »Muslimanskom Central­ nom bankom«, te bi na taj način predstavljao jedan lijep kapital. BL Ovaj zavod mogao bi sebi potražiti zaleđe u sebi srodnim zavodima, koji rade po prilici s istom klfentelom, a uživaju svjetski glas i uoliv kao što ih se može lako u Engleskoj ili Americi naći, a ujedno bi mogao i otva. bf rati odmah filijale i po Makedoniji, te .№ Turskoj. Osnutkom ovogo zavoda ne bi mi ■ВВ- ■ r ' ‘ imali nakanu dijeliti se od naše braće 9 katolika i pravoslavnih, a ne bi nam uplivima i [u se ta nakana nikako mogla pripisivati V za to, što bi mi svom zavodu dali muslimansko ime, budući da se i na­ ša braća katolici i pravoslavni — premda smo jedan narod — organi­ zmu svaki pod svojim imenom i na koji idu za svoj način. Mi se moramo organizovati na ovaj način i na ovoj bazi, jer imademo ■■ В^ - ■ opravdane nade, da ćemo na ovaj na­ оо provinciji čin uliti povjerenje u mnogog našeg ^Lirani i n-mamo konservativnijeg muslimana, da nam ' služe kao uposvoj novac, svoje veliko blago, koje da su izbori za sada mrtvo i neupotrebljeno po san­ “a u žepačkom koducima leži, povjeri, dočim je sigurno, m tamo nemaju svog da ga on inače jednoj drugoj ustanovi pa i nikakove ekonomne bi nikada povjerio. [e, te su potpuno ovisni trna, koje mogu na njih Kada bi mi jednoć naš kapital ovako organizirali i dostigli našu braću IBr i7y°«^u uPravnic| ne c ziskih institucija katolike i pravoslavne u tom pogledu, jlti na svoje duž- onda bi lahko poradili na tome, da ’ut Prlb^ • da glasuju se svi ti zavodi u jedan veliki zavod ■žak, naročita * prijetnju, ujedine, jer bi i bolja braća bili, kad j ras. bi nam se jednoć kese pomiješale, F tom dijelu puaik musli. samo treba da smo svi pravi brat je­ ■like popravke. pr „џМа dan drugome, jer »Složna braća nove dvore grade, a nesložna i stare pro­ daju«. ■ta ne zantje’ Brtve, jer je Љ ■den i ne ost#« •• • ■ rade i napinju se iz petnih žila, da svaka narodnost što više svoje suplemenjake, pa Čak i svaka vjera svoje savjernike na ekonomskom polju pridigne i osigura, i što jače organizira, Svaki dan možemo čitati u novinama, kako se u našoj državi dnevno osni­ vaju velika poduzeća, provadjaju ve­ like povišice kapitala kod postojećih poduzeća, osnivaju nove tvornice i preuzimaju već postojeće od drugih državljama stranih država osnovane. IteJ’a ipak premda se industrija tako dnevno organizuje u našoj I ' i ! I j ' В^. м :s ■ в к .в ■ к BF BF к P *, . в в hlЛшо.obodj Ц kraj1 a. Ig jpćim svom inte- ■MLigencija i narod I ||||l| н в в g B в ■ в ■ В^11 ■ 1 ‘ •1 ■ ■ '» V 1 »kili slojeva naru ^Ontaliji. gdje prvi mogu da uđo Bnj&vaju i naj rafiniranijim kultur* niin zahtjevima, dok drugi žive za* pušteno i u potpunoj tami, sjetimo su napokon i svih industrijskih dr žava, gdje su razlike između kapi* talista i radničkih slojeva tako vclike, da se uopće mirnim i normah nih putom ne mogu ni približno dovesti u sklad, pa ćemo se odmah uvjeriti u istinitost gornje tvrdnju. I država kao najsavršeniji oblik društva i svi slojevi i struje u njoj stranka »Budućnost« sc izdvaja kao posebni m u s 1 i m a n s k i list, a pred izbore pokreće se »M u s I i* m unski l'cžak« i osniva Mu* s I i in a n s k a težačka stranka. Nu najočitiji dokaz za to uviđanje dao nam ju jedan od najnaprednijih i najinteligentnijih muslimana, kad je obrazložio isto tako naprednu, inteligentnu i usto vrlo agilnu mir slirnanu. da ne može biti biran u »Gajrctov« odbor jer nosi š e š i r. Molimo, da nas niko krivo ne ra* žurnije. Iznošenjem ovoga mi niti želimo koga osuđivati niti želimo za sc izbijali kakav politički kapi# tal. Mi samo to konstatujemo, kao dobar znak popravka, komu se kao patriote, kojima jc više stalo do uspjeha ideje nego do forme i na* čina, kako se do njena ostvarenja dolazi, od srca veselimo. Skogagod stanovišta posmatrala naša inteligencija muslimanski dio naroda, ona mu je dužna pomoći. Polazi li s isključivo humanog sta* novišta, ona jc dužna svome bratu, kao dijelu ljudske zajednice po* moći da se pridigne: polazi li s na* cionalnog gledišta, isto ga je tako dužna podupirati kao dio narodne zajednice, kojidoduše nije još pot* puno svijestan toga zajedništva, ali ga treba podignuti na taj stepen razvoja, da može doći do tc svijesti; polazi li sa stanovišta koga kultur* nog ili političkog smjera, mora ga isto tako pomoći, da može shvatiti opravdanost i korist toga pravca. Jednom riječi, za izolovanje inte* ligencije od naroda nema nikakva, apsolutno nikakova opravdanja. Neshvaćanje i skepsa, kojom naš narod redovito prati početak sva* kog podhvata i svakog rada, ne mo* Žc biti za to isprika, kao ni to što ч on brzo ne zagri’ava za nešto. Ircba poznavati dušu naroda. Ne znamo tačno, a kako u zabitnom se* ocetu pišemo ove retke ne možemo to ni kontrolirati, ali nam se sve čini da Tolstoj u svom »Uskrsnu* ću« na jednom mjestu veli po pri* lici ovo: Od naroda, za koji radi' mo i za koji sve žrtvujemo- nc mo* Žemo tražiti, da se zagrije za naš rad i da nas u njem podupire sve dotle, dok ga ne dovedemo na ta* kav stupanj razvoja, kakav mi Že­ limo i kakav će mu omogućiti, da se osvjedoči o potrebi i koristi toga radaS time inteligencija naša treba da bude na čistu, pa je odmah i kompromis lagan, a i mnoga ražo* čaranja uklonjena. Uvidi li to ona i počne li odmah prema tome od* ređivati svoj smjer rada, uspjeh je siguran. Naš je svijet pokazao og* romnu požrtvovnost i volju u radu za našu političku organizaciju, on će jc pokazati i u svima drugim smjerovima rada. Treba ga samo razumjeti, pa će se odmah moći i sporazumjeti. Л da i kog širokih slojeva na* • oda prevladava uvjerenje o og* nimnoj šteti, što lijepi broj inteli* gcncijc stoji po strani, možemo se na svakom koraku osvjedočiti. Agresivni istup nekolicine inteli* genata odmah nakon oslobođenja izazvao je prirodnu reakciju kod naroda, ali danas ju to sve iščezlo. Rad oko »Gajreta«, koji vodi go* tovo isključivo liberalna inteligen* čija, a koji pomažu i najširi slojevi naroda i ako ne u dovoljnoj mje* ri. najbolje dokazuje, da se ipak (lađe naći zlatna sredina kao plah forma za rad sviju. Promislimo o ovome i pohitajmo na posao, dok ima vremena! Naša valuta. "'Ш I Страпа 3 Strana „ПРАВДА" - „PAVDA" 340 Broj i ■ i I ' ; , I nam svjedoči činjenica, da smo mi bili skoro jedini od t zv. »nasljednih dr­ žava«, koji smo morali najdulje sno­ sili sve posljedice nespretnog eksperimentisanja žigovanja i prebiljegovanja, te koji skoro sve do danas u je­ dinstvenoj našoj državi — imamo dvovrsno novčano područje. Ovakim načinom vođena naša finansijska politika — morala je ići poste­ penom devalviraniu naše novčanice i ako za to nije bilo uzroka. Tako smo srljali današnjem katastrofalnom padu i tek se sada uviđaju loše posljedice �na inozemnom novčanom tržištu po­ digla vrijednost mađarske krune za i trostruko, štampanje nota moglo bi se i u iznimnim slučajevima sa ograničei nom sumom dozvoliti i to samo onda, i kada bi to bilo isključivo upotrebljeno , u investicione svrhe dakle u jednu i produktivnu potrošnju. Kod nas međutim ne stoji stvar ta­ ko, jer sudeći po novinskim izvodima I najavljenoga budžeta imamo mi I vrlo malo takovih produktivnih trošnji. Svemu ovom pridolazi još nesavesna špekulacija domaćih i stranih špekuianata Domaći špekulanti kupuju u velikoj mjeri t. zv. zdravu valutu i I zlato i kriomčare je za inozemstvo i i na taj način oduzimaju mogućnost uz povoljne uvjčte pokrivanja potreba do, maćim solidnim trgovcima u svrhu nai bave potrebnih uvoznih artikala. Izno| som strane valute iz vlastite države ispražnjuje se vlastito tržište valuta, a , istodobno sile se domaći trgovci na 1 kupnju na stranim iržištima, što vodi novčanoj potražnji strane valute, i po­ nudi domaće novčanice, a ovo je od I lošeg ubeaja na domaću novčanicu. Strani špekulanti kupuju kod nas preko svojih t. zv. poslovnih prijatelja i zdravu valutu, koristeći se pc voljnim diferencijama u tečaju i na taj način j forsiraju potražnju strane valute, što je na štetu domaće novčanice. Za ova , kovim spekulacijama prikrivaju se ' često puta i politički momenti želeći na taj način oboriti vrijednost do­ maće novčanice i na taj način provoI cicati socijalne trzavice. Po svemu ovom sudeći mi u do­ gledno vrijeme nećemo kraj svih pod­ uzetih mjera moći računati na kakovo osobito jačanje naše valute i budimo zadovoljni ako onemogućimo daljnji pad i ako ju popravimo na nedavnu visinu. Da bi se ovo omogućilo, potrebno je u prvom redu obustaviti štampanje banknota, nastojati ako ne postignuti budžetnu ravnotežnost a ono bar srna njiti deficit u jednu naravnu propor­ ciju, povećati i o mogućih redovan izvoz, zabraniti uvoz svih nepotrebnih artikala i povećati produktivnost. Pooštreni nadzor nad poslovanjem sa valutama i koncentracije trgovine s njima na što manji broj banaka imaće uspjeha, ako se još pored toga postig­ ne notiranje naše novčanice na stra­ nim burzama. Istodobno imalo bi do­ sta ujecaja na popravak naše novča­ nice, ako bi se na stranim burzama poslužila i vlastitim agentima, koji bi eventualno u izvjesnim momentima za državni račun poslužili t zv. bur: zovnim trikovima i na taj način para­ lizirali akciju stranih spekulanata. A. h učinjenih propusta i nastoji se svim sredstvima onemogućiti daljnji pad na­ še novčanice, kad već nije moguće po­ dignuli vrijednost njenu. Po ujedinjenju bili su kod nas vrlo povoljni uvjeti povećanja uporabne i prometne vrijednosti kako dinarske lako i jugoslavenske krunske novča­ nice. S jedne strane prirodno bogat­ stvo samih zemalja, a s druge strane politički uspjesi Kraljevine Srbije kao pobjednice u evropskom ratu - tre­ bali su biti iskorišćeni. Pogotovo ovim potonjim mogli smo uspješno podignuti vrijednost dinarske novčanice, a to tim više, što je danas bjelodano, da veliku vrijednost antantinih novčanica ne daju samo zlatni Mokovi i uvećana produktivna aktiv­ nost nego također i zgodno ’ poli­ tičko iskorištavanje pobjedničkog po­ ložaja. Međutim mi ne samo, da se time nijesmo znali koristiti, nego je još i naša komisijska politika i unutar dr­ žavnih granica Činila grješke i tako makar i nesvjesno uništavala vrijedosl naše novčanice. Nekoliko nave­ denih zapažanja dovoljni su. da se o tome uvjerimo. Učinjena razmjera krunskih novča­ nica za dinarske u relaciji 4:1 od strane države oborila je vrijednost naše novčanice, jer ju je sama vlast legitimirala kao bezvrijednu. Oduzimanjem 20", pri markiranju novčanica utjecalo je vrlo nepovolj­ no ni široke slojeve, jer se je lime gubila vjera u snagu države, što je opet imalo za pošljedicu prikrivanje i poskupljenje zlatne monote. Unutrašnje političko stanje, koje je partijskim borbama apsoibovalo sve raspoložive energije, odvratilo nas je od stvaranja jače produktivne aktiv­ nost;. Na taj način smo povećavali uvoz i onih artikala, kojih nijesmo ni trebali, a s druge strane nijesmo bili u stanju preurediti za izvoz ni onih dobara, kojim naša zemlja obiluje. Ti­ me smo uvećavali pasivnost naše i onako pasivne trgovinske bilance, što • također išlo na štetu naše novčanice Pored ovoga oteščavala je izvoz­ ne poslove loša saobraćajna i carin­ ska politika. Jedan od najglavnijih uzroka padu naše novčanice jest u lošem vođenju državnog gospodarstva, a naročito u budžetu, koji svršava sa ogromnim deficitom, te za čije se pokriće redov­ no uzimaju pozajmice kod emisione banke. Ovim načinom uvećava se inuucija banknota, a od kakvog je to ulicaja na vrijednost novcima — naj­ bolje se je vidjelo, kod Njemačke Aurtr :e i Mađarske. Ova potonja nedav­ no je obustavila štampanje nota i po­ stigla je, da se je u kratkom vremenu U eri pokrštavanja muslimana. Svima nam je još u živoj uspome­ ni ona silna ogorčenost bosansko-hercegovačkih muslimana, kad je Štadler po uputama Rima pokrstio nekoliko muslimanske dječice, te po kojeg Ci­ ganina. Šerif je zašao u narod s ogor­ čenim protestom proti tih pokrštenja narod mu je dao povjerenje najviše radi ovg. Naše je novinstvo ustalo najodlučnije protiv toga, a »Musavat« pisao je u tom smislu ratoborne član­ ke, koji su bili većim dijelom zaplije­ njeni. Stijepo Kobasica u »Srpskoj Riječi« proslavio se je pišući protestne članke protiv Štadlera i vlade. Dapače tada »Srpska Riječ« pretekla i »Musavat u protestima donoseći klišeje i fotografije Štadlerovih pisama. Mislili smo, da su ove nemile pojave Štadlerovom smrću kod nas skinute s dne­ vnog reda; nadali smo se, da živimo u danima vjerske snošljivosti, ali na žalost mi smo muslimani još uvijek izvrgnuti križarskim vojnama. Mjesto rimskog štadlera dobili smo pravo slavnog Štadlera, ali tim opasnijeg i podmuklijeg. Nije mi namjera, da o ovoj stvari pišem onako žestoko, kako bi morao kao musliman, nije mi namjera, da samu stvar u detalje raspravim, nego hoću samo mirno i hladno da копstaiujem fakta. Nije badava na lanj­ skoj proslavi Vidovdana, šio je dapače i u službenom Narodnom Jedinstvu« bila objavljena, valjda da se sačuva potomstvu blesavluk naše tadanje Врој 340 Bro) „ПРАРДА* — .PRAVDA’ Страна 4 Strana ! * : i i I ! i I i ■ ; i I . I i j ■ ! i I ; i . । ; ј I ! | ; i I ■ I i i i ■ i i ' i j I i 1 vlasti, govorio profesor Bogoslovije, i sad se ne sjećam, kako mu je ime, I da je pravoslavna vjera narodna vjera, I da je pravoslavna crkva narodna crkva i da je tako postalo naravnim, što je pravoslavno, to je i srpsko, odnosno, što je srpsko, da je pravoslavno, te da nije daleko vrijeme, da će i zalu­ tala djeca primiti jedino spasavajuću »narodnu« vjeru u državi Srba. Hrvata i Slovenaca-pravoslavlje. Kad je ovako jedan profesor na službenoj proslavi, u kojoj su učestvovale sve vjere, mo­ gao govoriti, šta li onda on radi, kad dobije fursat^ šta li rade onda drugi pravoslavni Štadleri? Eto u tešanjskom kotaru odmah prilikom prevrata da u seljaci subaši Danijalaginice Ibrišagića, tada zvanom Salkiću Salki, čardak i beglučku ze- ■ miju oko čardaka u selu Pojeznoj pod uvjetom, da prijeđe na pravoslavlje. Čovjek bio subaša i sad najedamput vidio se bez kruha, a ovamo rnu se daje imetak, pa zbilja prelazi na pravoslavlje i sad nije više Salkić Salko sin Ahn, nego Je Dušan Savić sin Alin. Koliko je učešća u tom imao pop pojeŽnjanski, na žalost nismo mo- ' I gli saznati. Iza ovog slijedi drugi slučaj. Žandar ј Ramiz Mujić bio je dodijeljen u Ma I kedoniju i Crnu Goru na službovanje | i vidjevši, da ne može napredovati 1 kao musliman, vidjevši, kako je i on sam morao u Makedoniji i Crnoj Gori i progoniti muslimane, odluči preći na i pravoslavlje, jer je vidio,da je ta vjera kvalifikacija i garancija za brzi avanzman. Još se je tu uplela i jedna Crnogorka, a i pop Savo llić umiješao svoje prste, ie na 18. 0. mj. slavila je pravoslavna crkva veliko slavlje, krstio je muslimana radikal pop Savo llić uz asistenciju drugog popa radikala Steve Dušaniča iz Pribinića, a da ni demokratski popovi ne zaostanu za radikalskim popovima u službi crkve i kršćanske vjerske snošljivosti, doletio je i pop Košta Angjelić iz Gojakovca, da i on svojom prisutnoŠću uveliča »sveti čin« pokrštenja. Interesantno je, da se ova sva tri popa prave velikim prijateljima muslimana, a ovamo uz veliko slavlje krste muslimana i od Ramiza Mujića prave sada Miroslava Vujića. Pitam tu gg., kako bi njima bilo, da mi pođe­ mo cd Miroslava praviti Ramiza? Bili oni bili mirni, kao što su bili taj dan muslimani grada Tešrja? Da ne bude i ta dva slučaja malo majci crkvi, pobrinula su se ova tri popa, da privedu i novu dušu u krilo pravoslavlja nekog Ahmetovića Sulejmana iz Prijedora, sada zapirača u Tesliću. Ja rabi, kako li su mu mjesto visokog željezničkog činovnika obećali, kad su žandaru obećali, da će postati narednik i tako se moći vjenčati, pa su si­ gurno i ovom nešto morali obećati. Eto ta tri primjera, a ima ih u Bosni sigurno više, najbolje orisavaju, kakve su kod nas prilike. Jednom se daje tuda zgrada i zemlja, da promjeni svoju vjeru i vlast to odobrava, Pitamo nadležne, je su li voljni oduzeti čardak i zemljište iz otmičarskih ruku i povratiti ga sopstveniku? Ako nijesu nadležni voljni to učiniti, onda će sami muslimani svoju reći u tome pogledu. Za drugi slučaj pitam gosp. Ministra Vojnog i Unutrašnjih djela, jesu li voljni sada zvanog Miroslava Vujića. žandarma u l'ešnju, iz službe otpustiti, jer ko svoju vjeru promjeni, taj ne može ni vjeran biti u službi. Ovim je činom prekršeno i jasno slovo zakona, koji veli, da se žandarm ne smije oženiti, dok ne postigne ćin narednika. Čujemo, da su pravoslavna bratija ovom Novici obećali ishoditi unapređenje za narednika. Ali iz fakta, da se je on oženio prije nego je postao narednik, jasno je njegovo kršenje zakona i mi tražimo, da se preko tog slučaja ne prijeđe mirno. Ovi slučajevi ne bi bili tako jaki, kad bi oni bili usamljene pojave. Ali oni to nisu. Oni su karika u lancu sistematskog kristijaniziranja. Sjetimo se samo govora potpukovnika Kušakovića na UskrN u Banjoj Luci, za koji ministar vojni još ni danas nije dao odgovora nar. poslaniku Ajanoviću, za što ga je ovaj i usmeno i pismeno nekoliko puta urgirao. Sjeti­ mo se slučaja pokrštenja lanjske godine u državnom sirotištu itd. Neka nas niko krivo ne razumije, Mi niti hoćemo a niti možemo zaprijeČiti prelaženje iz jedne vjere u drugu, Ali ovdje se radi ponajviše o službenim organima i ustanovama koje vrše pokrštavanje i mi to nećemo i ne smijemo da gledamo mirne duše. Hidajet. Naši dopisi. Mostar, 25. sep. 1921. Na temelju osude okruŽ kao prizivnog suda u Mostaru, a u smislu nove beglučke uredbe od 12 V. 1921., kojom je poništena zloglasna Srškićeva ure­ dba o zaštiti uzurpatora, kotar, sud u Mostaru na 2. o. mj. deložirao je Ristu Kajgu sa posjeda Saliha i Alage Hasanagića u Hodbini, što su ga Risto i sinovi mu odmah poslije oslobođe­ nja nasilnim putem oteli Braći Hasanagićima. Prigodom deložacije bilo se sakupilo veliko mnoštvo seljana s na­ mjerom, da ddožiranje zapriječe. Ener­ gičnom držanju sudskog izaslanika i oružničke patrole imade sa zahvaliti, da je deložacija nesmetano provedena. Ovogodišnji plod ovoga zemljišta stavljen je pod zapljenu, jer pripada vlasnicima zemlje. Usprkos tomu uzurpatori su u razdoblju od 2. 12. ov. mj. sav preostali plod csim grožđa i voća pokrali. Ali po zemljoradničkim agitatorima Risti Pičeti i Dušanu Papiću nahuškani seljaci nijesu nikako mogli shvatiti, da bi zakon mogao dati pravo jedno­ me muslimanu, jer su oni kroz ove tri godine odgojeni u tom duhu, da stoje iznad zakona, te se bili orgazirali, da Hasanagićima zapriječe berbu grožđa u vinogradima, što se na re­ čenom zemljištu nalaze. Doznavši Hasanagiči pravovremeno za njihovu nakanu, o kojoj su ga obavijestili l.azo Lučić, glavar iz. Hodbine i Vaso Laketić, koji je pred Čamilom i Osmanagom Ramićem rekao, da Hasanagići neće bez velikoga jada grožđa obrali.j zatražili su oružmčku asistenciju, im ;e i data. fl I fl в д | pao. Svi оИ ■ agić pГ si . < - -: i Л лВ Varcar Kod nas se je desio slučaj dne sati na večer. Udje Čavka, krojač i druB| Čavka udarili bez ika. s na nasci lu^icnoL «l.i llu-ciiD.i /јсп). K.i kojom je .i - ko I> a . ■ ■ a ■ u <!., ™ za ikoje • nosi ib< n malo , , ta -■'•r^. (> . preg i U:ce i redo*.. u jr n.)OglcG ■ do zakljuuk:' ’ . , ■ samo zato, rac, a žrtva . bestu^ . fona navešč.du’ uanas Skoro je ?stu 1 n) -OVOJ gradj sliman Osin 5edu Pred nekoliko •Jostioni, boJ »zmeđu M našto ih je ('sejina i pristaša vada, na konci™- u tomzčm « koji je kavdu z;^1 Husrvati 4« stran jun i zatvoiAl65^ bvVe Pavo Čavka) uwJeUa> peta nar* ren ie Hnžbie i veličans г ’diše velne ; dana. Za ovaj slučaj bi mu... Posta^ smjesta zatvoren, oružje bi mTJ^- 1 oduzelo i radi nedozvoljenog n< 4 Šenja politički kažnjen i radi teške tjelesne ozlede hio bi sudski pro­ gonjen. Mi dolazimo do još jednog za^ sljučka, da je uzrok ovom nejedna kom i pristranom uredovan ju naših političkih i sudskih vlasti u tom. Šio su ori’ani tih, vlasti sve s ruda г katoličke vjere. Mi molimo više vlasti, da posvete više pažnje na šem kotaru. gl �CipaHa 5 Strana — »KRAVUA’ Б^ој 340 Broj I kad se unatoč toga izlazi s tvrdnjom, da između tzv. grupe dra Spahe i iz­ među dra DŽ Kulenovića »nema ni­ kakvih nesuglasica«, onda se ta drs­ kost nc može drukčije razumjeti, nego Kad je kmet musliman, a aga kao avaranje našega svijeta i zavo­ pravoslavni. (Ili kako nekvalifiko- đenje u bludnju. vani sreski načelnik, a bivši raču­ Nu ta drskost prelazi već u prostanarski asistent Krstić rješava ag­ štvo, u nitkovluko, kad se jedno šu­ rarne sporove?) Mi smo već neko­ plje blebetalo drzne da ustvrdi za tzv. liko puta pisali o ovom dahiji i nje- i grupu dra Spahe, da je »i z i g r a n a govom proganjanju muslimana. Ali o i prevarena od grupe dra Karameovom, o čem danas govorimo, nadma­ hmedovića«. Kolikogod nastojimo, da šio je Krstić i sama sebe. U Vlaseni- se održimo na visini razboritih i hla■taLima muslimanska kmetovska dnih ljudi, mi nemožemo da ostanemo ' Vlasništvo polovice dovoljno hladnokrvni prema ovakoВ^У^Вк "‘i!'(;i kupio vom preuzetnom derištu, koje sebi uzu-rpira pravo, da grupi narodnih poslaniko, među kojima ima i 9 akademski naobrazovanih ljudi, dadne pljusku u lice, tvrdeći, da su se dali odredaba agra- prevariti i izigrati. Da li je bio izdajnički rad dra Karamehmedovića i Korkuta, 0 tome će zemaljska skupština reći svoju, ali već unaprijed uvjeravamo svakoga, da zlikovačkim napadajima na vodstvo ■L organizacije i pojedine njegove članove neće ta derišta postići, što žele. Grčko-turski rat. Bilješke. K - |кв II B Ko stradava? »Srpska Riječ« trubi, da u Sandžaku i južnoj Srbiji strada­ vaju više pravoslavni nego muslimani. Neka joj na to odgovori »Balkan« od Mrl В’ ' j j । j i mo ovo : K. Mitro vic a, 19. septembra. — I Noću između 14. i 15. ov. mj. jedna ! grupa odmetnika od dvadeset ljudi Ra oteli su Šabanu Smailuiz Brotia sreza Dreničkog jednog konja, jednu kobilu i ostalu stoku pa iste otjerali u pravcu sreza Istočkog. Tu istu noć takode deset odmetnika , Kraljevo zdravlje. Posljednih se ušli su u kuću Sadri Jetuleiz dana i u našoj i u stranoj štampi Bošnjaka, opljačkali ga, pa se potom javljalo, da se je zdravlje kralja Alek­ u nepoznatom pravcu izgubili sandra pogoršalo. Francuski i Tali­ Vlasti su naredile potjeru za ovom janski listovi govorili su o ponovnom bandom odmetnika, ali je potjera pogoršanju kraljeva zdravlja, i napo­ ostala bez uspjeha, jer su odmetnici menuli, da je to pogoršanje po saop­ zaturili svoj trag i izgubili se neznano ćenju našeg poslanstva u Parizu nas­ ИГр^’ đinih gdje. Sutra ćemo objaviti naknadni tupilo uslijed lake prehlade, ali da njihova izvještaj. nije opasno i da se je kralj već pridi■ ije musli- 1 gao iz postelje. Povodom tih uzne­ Požar u Plevlju. — Prekjuče je Kaga ili semirujućih vijesti, naša je vlada brzoRP^emo da do temelja izgorjela kuća A d e m a ’«vP9 upitala dra Dragutina Jankovića, Smajlovića. Uzrok paljevini je neFćost i slične rL pOspat Istraga se vpdi, ministra dvora, rizu kod kralja, te je dobila od njega Ubijeri hajduk. — Ucijenjeni Ra Pravda.' odgovor, da se kralf Aleksandar po­ hajduk Aleksa Antić iz Debelja ^^ria našu lako oporavlja i da njegovo zdravlje sreza Novo-varoškog ubijen je 1 5. ov nije u opasnosti ni od kakve nove mj. U srezu Zlatiborskom. od strane komplikacije ni oboljenja. žandarma Iz sreza. Dakle: Sve žrtve pljačke muslimani, SJEDNICA CENTR ODBORA J. a jedan hajduk ubijen i taj pravo­ M. O. Kako nas predsjednik naše slavni. ■ Z1 nоmе , ' ! | I I Grčki se kralj vraća u Atenu, što je u vezi sa grčkim težnjama za mi­ rom. Prilike, u kojima se nalazi grčka vojska, očajne su. Vidi se i po odluci vlade, što kani dosada zaposjednuto zemljište da proglasi anektiranim. Međutim prema izvještajima, što ih prima inostrana štampa, glavna sila grčke vojske potpunoma je opkoljena između Mihalića, Sari-Keja i Sivri-Hisara- Jake turske sile s teškom arti­ ljerijom neprestano pridolaze prema ovim tačkama. Grci očajno naštoje da izbjegnu ovome opkoljenju. Općenito se drži, da je rat ušao u odlučnu fazu i da danas već ne može biti govora 0 tome, da bi Grci mogli stvoriti novu frontu između Eški-Šehira i Seid-Gaza. Turske čete u pravcu Ismetskoga poluotoka zauzele su Mihalić, te se već spojile s onim četama, koje su zauzele Sivri-Hisar. Tako bi bio neprijatelju "odsječen uzmak na zapad. U ofenzivi će doskora početi su­ djelovati nova jedna vojska, koja je formirana u Bolu-u, i s kojom zapo­ vijeda Nurudin paša, vjerojatno će su­ djelovati u operacijama prema Bruzi. Ta‘ vojska naročito je bogato opskrb­ ljena teškim topništvom. Kako »Times-u« javlja njegov do­ pisnik iz Smirne, grčka vojska se je povukla liniju 40 km. pred EskiŠeherom. " кВГ Domaće vijesti. ■ Иг ИрB i j' * - .. к, в > в B 4 ~ da у ' у sкi I A ” P. govor. - двп/abune i stvaranju politi^rJBKta među muslimanima, kad ^upravo ona spiritus movens cijele e rabote i kad se njena egzistencija tome osniva. smo već u svoje vrijeme kon^Bvali, da sa shvaćanjem i akcijom ^■r. Dž. Kulenovića nema ni jedna K grupa našeg poslaničkog kluba Bolutno nikakove veze, te da se Bime ni jedan naš poslanik ne slaže. Novim pitomcima Niže vojne akademije, koji treba da stupe u prvu godinu tridesetog septembra ove godine, odlaže se nastup za 31. oktobra 0. g. — Komesar za sar. gradsku općinu: Dr. Novadt. „El-Kamerov“ teferič. U petak, 30. septembra 1921. biće El-Kamerov teferič, uz sudjelovanje vojničke mu­ zike, u Koševi kod Ćurčića vile kraj vode, u korist siromašnih đaka osn. škola u Sarajevu. — Osim domaćih igara i raznih natjecanja, skopčanih sa lijepim nagfadama, biće obilata tombola i vučenje loza, gdje se za 1 dinar može dobiti K 1000, a da i ne spominjemo druge šaljive stvari kao: magareća pošta, mačiji marifet, morska panorama, fotograf a la mi­ nut, zrakoplov i t. d. Obilat izbor raz­ nih domaćih slatkih i slanih jela, raznog voća, turska kahva, razne zahlade sa i bez alkohola. Ulaz besplatan. Početak u 10 sati. Milodari primaju se sa zahvalnošću. U slučaju ružna vremena, teferič će se održavati u društvenim prostorijama, na Bendbaši 4. Šegrtska škola. Odbor društva »Hurrijjet« šalje nam ovu objavu: Na dopis Pokr. Uprave za B. i H. broj 140.331 'О.Р. od 14.'IX. 0. g., a zakIjučkom odb. sjednice od 22/IX. 21. stavljamo do znanja svima zanačijamamajstorima, kod kojih su namješteni naši štićenici, da će upis u Šegrtsku školu biti od 2°. do uključivo 30. sep­ tembra i da škola počinje 1. oktobra ove godine. Upozorujemo naročito gg- majstore, da, prema naređenju Pokr. Uprave broj 52.195 O.P., svaki šegrt mo­ ra pohađati Šegrtsku školu, te molimo, da djecu redovno šalju u školu. I i : . i | I | : ' , . | I i I i I i’A sarajevsku gradsku op, I organizacije g. Maglajlić brzojavno obavješćuje, sjednica C. O. sazvana je prema Statutima za 4 oktobra o. g. Članovi su pismeno p »zvani, da toga dana nefaljeno dođu u Sarajevo. в ?iitiku grupe nar zast Bk 'Hi nar. zastudhe nema nik.,^F 'i su oni mišlje[L -'-d J. M. 0. niji ^c’'-o i njegova Keba poduzDrevarenj »ut Priboj- ^vića B ', naročitoat0 »•^tcnc, izvcj odiKtom dijelu pug. dr. etike popravke, SVaki bslobodi i odgodi od Rmog kraja. 1'4 želja i Bta ne zahtj^ nije se Brtve, jer je ф kluba Bleji i ne oštrenje je u: | da se priređivački odbor osjetio po­ nukan, da je produlji do nedjelje, 2. oktobra. Petak, 30. 0. mj., određen je I isključivo za ženskinje s tom namje* rom, da se olakša posjeta musliman­ skom ženskinju. I Naš opširniji izvještaj 0 izložbi nije zbog obilja gradiva mogao doći u ovaj I broj. Politički pregled. Muslimanski klub. 27. 0. mj. prije podne od 10 do 12 sati držao je sje­ dnicu Muslimanski Klub. Ova je sje­ dnica trebala da bude vrlo važna po daljnju politiku musi, kluba, ali pošto svi članovi nisu bili prisutni, to je rješavano 0 čisto unutrašnjim stvarima kluba. Vođena je diskusija 0 klubskim sekcijama. G. Kurbegović referisao je o radu klubskih članova u pojedinim odborima. Ministri gg. Spaho i Karamehmedović referisali su 0 njihovom radu. Iduća sjednica bila je zakazana za 4 sata po podne. Na njoj su izabrane pojedine klubske sekcije. Razoružanje Mađarske Prema izvještaju čehoslovačkog presbiroa, idućih dana sastat će se Beneš i Banfy. Raspravljat će se ’o zapadnoj Mađar­ skoj. 24. 0. mj. je kancelar Šober imao konferenciju sa predstavnicima Fran­ cuske, Engleske i Italije na kojoj je pretresano pitanje zapadne Mađarske. Prema izvještajima iz antantinih krugova, francuska vlada je riješila, da se provede potpuno razoružanje Mađarske, koja ometa mir u srednjoj Evropi. Doznačen kredit za provedbu agrarnih uredaba. Kako smo obavi­ ješteni s pouzdane strane, doznačen je sa strane Ministarstva za agrarnu reformu Agrarnoj direkciji u Sarajevu kredit od 1,000.000 D za provađanje uredaba 0 likvidaciji kmetskih odnošaja i postupanju s beglučkom zem­ ljom u Bosni i Hercegovini- Tako će ovaj posao moći da se nesmetano obavlja. Osnutak musi, zanati, kreditne Štedionice. U ponedjeljak, 26. sept. 1921.. obdržavana je konferencija pred­ stavnika više zanatlijskih društava i tom je prigodom osnovana Musi. Zanatlijska Kreditna Zadruga s 0. j. sa sjedištem u Sarajevu. Osim toga su stvoreni vrlo važni zaključci 0 orga­ nizaciji muslimana zanatlija i sitnih privrednika, koja se ima u najskorije vrijeme provesti. Provedenje ove organizecije preuzeo je »Hurrijjet« za sarajevsko, travničko i mostarsko ok­ ružje, »Fadilet« u B. Luci za banja­ lučko i bihaćko, te »Senaat« u Tuzli za tuzlansko okružje. Pomenuta dru­ štva obratiće se na sve muslimane zanatlije i prijatelje našeg obrta, da pristupe u organizaciju, kao i da osni­ vaju štedionice. Mi sa svoje strane najsrdačnije po­ zdravljamo ovaj lijepi i korisni korak naših svijesnih zanatlija i želimo im dobar uspjeh, a u jednom od nared­ nih brojeva zabavićemo se opširnije ovim našim tako važnim pitanjem. Sa izložbe. — Na našu zanatskoindustrijsku izložbu tolika je navala, j ; I činu. Primamo od mahaljana iz VII. gradskog kotara sarajevskog ovu pritužbu: »Jedan od najzapuštenijih dijelova Sarajeva je gornji dio VII. gradskoga kotara, (ulica Brijeg, Bjelovica, Okrugla i Begovac), za koji se niko ne brine — osim sekutora, koj’i nas ni­ kad ne mimoiđe, kad pobire općinske daće. Prije po godine dali su svi stanov­ nici gornje mahale molbu na općinu, da im se uvede električno svijetlo, pošto je uvedeno i u sve obližnje ulice, ali od općine dobiše samo I iјеро obećanje i stvar se s tim svršila, premda su saznali od upra­ vitelja elektrane na Hridu, da sada ima’dovoljno električne snage naraspolaganju. Osim toga kaldrme su strašno izrovane, da čovjek može u pomrčini i vrat slomiti, a što je naj­ opasnije bistrički potok, nije nikako ograđen, počevči od željezničkog mosta u Bistriku. Prije !par godina je jedan čovjek pao u potok, gdje ie i ostao ležeći, a prošle zime su 3 konja pod tovarom zaglavili u tom potoku, a s toga Što potok nije ograđen. Svraćamo pažnju našoj općini na gornju opravdanu pritužbu. Hurrijjetov veliki jesenski teferič ; 1 : i ' : ; I j biće dne 30. septembra 0. g. u petak u Bijeloj bašči kod Medreseta, uz su­ djelovanje društvenog tamb. zbora sa bogatim i biranim rasporedom. Obi-’ lan bife, p e č e n j e b e st i 1 j a, janjci na ražnju i t. d. Početak tačno u 1 h p. p. Ulaznina dobrovoljni prilogu korist Hurrijjetova šegrtskog fonda. — Pobliže u plakatima. Bogata zakuska na izložbi. Pri­ likom posjete muslimanskih gospođa na industrijsko-obrtničkoj izložbi biće u petak, 30. ov. mj., poslije podne bogata zakuska isključivo za musli­ manske gospođe u paviljonu Budimira Ljuštine. kralj, dvorskog dobavljača. Pripreme i poslugu najfinijih kolača, slatkiša i ostalih zerzevata vodiće gospođa Jelena Ljuština. Dr. Goldfarb, Čukovica ul. 10 vratio se sa puta. (Liječenje sa umjetnim sunčanim svjetlom.) �Strana 6 Страна Bro; 340 Боо« „ПРАВДА* — PRAVDA* Trešeljak. čara po ambiciji, a novinara po zani­ manju, odlučio je, da izradu ovog ženijalnog plana povjeri uredniku »N. Sjajna karijera. »Naša Pravda« P «, te da ga u isto doba predloži za u broju od 21. rujna 1921. veli o po­ Nobelovu nagradu, samo ne znamo litičkoj situaciji: Svi znaci govore, da | još, koje struke. Čestitamo! se već primiču zadnji časovi vladinog Ko nađe, dobiće nagradu. No­ parlamentarnog bloka i izgleda da će j radikali još tako zgodno prekinuti sa I seći izvještaj o skupštini J. M. 0. iz. Tešnja u Sarajevu, izgubiia sam ne­ svojim saveznicima, da će oni bez oklijevanja ući u cijelosti u novu vladu, i kako jednu »0« na putu između Vranduka i Kakanja. Ko nađe, neka dok će demokratska stranka i Jugo­ slavenska Muslimanska Organizacija, ■ je donese u uredništvo, pa će dobiti kojima je Pašić i onako među njiho- | veliku nagradu. »Večernja Pošta«. vim izbornicima ugled ubio, ako još zavremena se ne snađu biti će stav­ ljene pred gotov čin, te kod sastava nove vlade neće uopće moći učestvo- . preuzima sve vrsti tapetarvati.« skih poslova uz umjerenu Kako čujemo g. Protić, čim je pro- I i solidnu cijenu. — Posao čitao ove ženijalne kombinacije i pro­ tačan i solidan. ročanstva našeg nadobudnog poete po rođenju, inžinjera po struci, a politi­ LIPNIH ТЕНЕ2ПД 36. TAPETAR i DEKORATER Rudarski odsjek Ministarstva šuma i rudnika u Sarajevu. Broj: 145.945 Sarajevo, dne 27./1Х. 21. Oglas Rudarski odsjek u Sarajevu izdate putem natjecanja dobavu od 30 vaguna brašna i jednog vaguna pšenične kru­ pice (griza) u jednoj ili više partija, ali ne ispod 5 vaguna i to: 1 vagun pšenične krupice (griza) 7 vaguna brašna za pecivo, 7 vaguna brašna za kuhanje i 16 vaguna brašna za kruh. Cjelokupna količina orašna ima da se dobavi najkasnija do 31. oktobra 1921. Prazne vreće dostavite se dotič­ nom liferantu ili mlinu frano na ras­ polaganje. Dobavljač ima u ponudi da naglasi od kojek mlina kani da brašno nabavi. Biljegovne pristojbe od 1 1/2 %, 1 % porez za poslovni promet i 1 %. prinos za potrošačke zadruge ima po zakonu da snosi sam dobavljačSa 20 dinara biljegovane i zai^ čaćene ponude sa znakom »Ponuda na .... i ■ Za održati avijeh zdrave zube jest: ELIDA - pasta jer je od mjerodavnih autoriteta zubne medicine kao najbolja primata. Odlična svojstva znanstveno iskušanih sastavina čine ELIDA-pastu za ono što jest: Najbolje sredstvo za zube. Zastupnik za Bosnu i Hercegovinu fllbert Vita LevI, Sarajevo. Despića ul. i Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i H dioničarsko društvo u Sarajevu. — Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tu Potpuno uplaćena dioni< ka glavnica K 20,000.000’ . Ulošci preh Pričuve preko K4.000.000. - Pupilarno siguran. - Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbo® 104 Uzima u pohranu svake vrste, vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite^ burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa d’ OBAVLJA SVE BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPO Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu, d. d Prema zaključku 1. izvanredne glavne skupštine našeg zavoda obdržavane dne 29. maja 1921. pripada starim -dioničarima (t. j. onim od I. i II. emisije) pravo opcije na po „Prvoj hrvatskoj štedio­ nici u Zagrebu" preuzete dionice 111. emisije proporcionalno prema posjedu njihovivih dionica t. jna svakih pet (5) dionica 1. i 11. emisije mogu stari dioničari optirati 3. Potpuna protivvrijednost za dionice imade se odmah prigod prava opcije u gotovom položiti. 4. Za svakih K 100’— nona svaku dionicu imade se pol K 6 50 za kamate, dakle u j po komadu. 4 dionice ili. emisije 5. O uplatama izdati Ć privremene potvrde (međutimril dobro sačuvati, jer će se kj povrat tih potvrda nove diore uz slijedeće uvjete: 1. Pravo opcije mora se izvršiti do uklju­ čivo 31. oktobra 1921. i to samo kod same Muslimanske Centralne Banke za B. i H., d. d. u Sarajevu ili kod njezinih^ podružnica u Banjaluci, Brčkom, Bugojnu, Čapljini, Prije­ 6. Dionice, na koje ne 1921. izvršeno pravo opere: tačke 3. gore navedenog zf fl na upis svakom muslimane 1X1. do 1.ХП. 192i„ što će posebno oglašeno. doru, Travniku i Tuzli. 2. Prigodom izvršenja prava opcije imaju se predložiti dionice ili medutimnice I. i 11. emisije radi označenja, da je pravo opcije izvršeno. 299 1—5 Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Sarajevo, dne 27. IX. 1921 Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O, Ravnateljstvo Muslimanske Centralne Banke za Bosnu i Herceg, u Sarajevu. Štamparija D, i A, Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/5b93d0bf04e1ce6138a120cbc21913af.pdf b0d1ac04ad7fdfbbdd86beff07a185e3 PDF Text Text r nr>«~\RTNA П nOTOVH PLAĆENA pr Pojedini broj K 2 — Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: za našu državu godišnje K 200.—, na pola godine K 1*0.—; za inozemstvo K 250-—. Uredništvo I uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. ^UIO ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Sarajevo, subota, 1. oktobra 1921. (27. Muharema Čekovni račun post, štedionice 1119 340.) Ciodina ili za gradnju — cesti, ali narod kuluči , vci ovog bezdušnog lenčarenja po policijskim oblastima, premda mu sandžačkim uredima. od toga nema nikakovc koristi. Da se sad pozabavimo naporne# Ja se nadam, da će ovaj izvještaj nom komisije o agrarnoj reformi. svodom izvještaja međustranačke komisije o ta; otvoriti oči ljudima koji vode mini# I uvodu svog izvještaja, pod toč# mošnjim prilikama. starstvo saobraćaja, pa ću da pre# ' koin3, komisija konstatuje ovo: IV. đem na još jedan prijedlog komi# ' »Od oslobođenja na ovamo, od# ganju čovjeku , ja. Interesantan je naročito ovaj' sije- U petoj taćci tog izvještaja ko# nos između muslimana i pravoslav# krivicu za I stavak izvještaja, kojim se vladi misija skreće pažnju vlade, da u ; nih pogoršan je i ekonomskim prili# mo mini# preporučuje izgradnja ceste Sano# ! nekim tamošnjim krajevima po# ' kama, koje su se znatno izmijenile prosvje# viči Belo Polje, koja nc bi mnogo ’ stoji u svom začetku »razvijena do# na štetu muslimanskog življa izvo# e kakvih, stajala i radi koje onda »ne bi imali maca industrija«, pa naročito is# i Penjem agrarne reforme«. Izvještaj vorim. taj teški fakt, da se jednoj okružnoj tiču potrebu, da se posveti veća 1 je škrt u opisu tog izmjenjenog sta# varoši, Belom Polju, nc može ni s pažnja čilim arskoj školi u Sjenici. nja i ništa više o tom ne govori, pa koje strane pristupiti drukčije nego Dalje ističu potrebu, da nadležno : je onda tim značajniji predlog komi# arod na konjima!« Konačno komisija ministarstvo »preko okružnih i sre# 1 sije o saniranju tog stanja, koji gla# i kul# predlaže prešnu izgradnju puta Be# skih ekonoma preduzme energične : si doslovce: »Naposlctku nalazimo ^rimi# lo Polje—Prijepolje, kojim bi se ' mjere, da se prirodno blago ovog I da je potrebno odmah agrarne od# ur# oživio čitavi ovaj potpuno zabačeni , kraja što više iskorisiti na dobro nose — pravilno raspraviti. 1 fakat, naroda, a naročito da se što prije I Što to nije dosada učinjeno, mnogi okrug. Eto tako stoje saobraćajne prili# razvije voćarstvo, jer mi smo sa drže da su i razni poremećaji u on# te= kć Sandžaka, pa je li onda čudno# žaljenjem konstatovali da u tom i dašnjem društvu nastali, pa da di# vato što tamo ide sve polako i nao# pravcu, iako postoje sreski i okru# I jelom u tome treba tražiti uzroke • pako? Kako stoji sa aktivnošću or# žni ekonomi, nije ništa urađeno, a I javnoj nesigurnosti«. Od koga je, gana tog ministarstva. Da mi se ne može se vrlo mnogo uraditi, naro# i dobro je imati i ovoliko priznanja! bi pripisah pristranost, poslužiću čito u napreci pomenutom pravcu i Jer kad jedna međustranačka ko# nm se citatom iz »Politike«, koja jc u i u pravcu poboljšanja rase stoke, i misija konstatira da treba pravilno broju od 21. ov. mj. donijela i ove koje u ovim krajevima ima mnogo, ■ raspraviti tamošnje agrarne ođno# i m# stavove: »Sve građevinske sekcije ali malo blagorođene, jer nigdje ni# i se, onda Je to neoboriv dokumenata pri# u Sandžaku imaju pun broj činov# ; smo vidjeli nikakvo lijepo priplod# , da je črčkanjc pomoćnika g. Stcve Zem# nika,*i to 15 njih na broju, a ni# i no grlo.« Komisija ovako završuje Vukosavljevića prešlo dopustive ^tivnijim jedan most nije tamo podignut i i tu tačku svog pretiloga: »Jednom i granice, i da je njegovo razmetanje trsi tovar# nijedan drum popravljen. Sta više, i rječju mi smatrama da u ovom i sa tapijama štetno i samoj državi. i kola izra: te građevinske sekcije, na kraju pravcu nadležno ministarstvo treba Hoće li šta koristiti ovaj tuš komi# Ovako sta# budžetske godine, vraćaju državi neprekidno da radi, ako se hoće da sije? Ja vjerujem da hoće, i stoga isumnjivo kao uštedbu sve kredite, koji su bili , narod ovoga kraja privredno ojača. , neću da ponavljam one strasne jade .tim hi se u ovom kraju-uz pojavtt : гпс volje, Što ii? muči tamošnji mu# rho i priv# namijenjeni za popravku drumom” ta ovoga kra# val...« U tom »Pol itik inom« napisu blagostanja otvorilo polje rada i na 1 slimanski živalj. Mećem tačku na a računa za ima i vrlo duhovito objašnjenje svim ostalim stranama, što bi se i to tužno poglavlje o bratskoj - ne# [anske. Po ovakog nesavjesnog držanja tog či# i nesumnjivo lijepo odazvalo i na ja# uviđavnosti-.. Li u stanju novništva, pa ću da ga citiram. »Po# I vnu bezbjednost« No drugi nek otvore oči! U tom pravcu nema se šta dodati ino« itd. lirika« veli doslovno: > Kad se ovih I Beograd. 22. IX. 1921. jstalost dana bude ponovno povela riječ o !-i objasniti. Potreba je samo stroga Г predla# budžetu i o okresavanju izdataka na i istraga, kojom će se ustanoviti kri# Sakib Korkut. a ja ovo: činovništvo. svi 'e ministri grak# ie dalje, nuti da im je nemoguće bez činov# odmah sa# nika raditi- U tome će smjesta naći ruga raškog potporu i kod narodnih poslanika, ia dođe u bliži čijom su intervencijom svi ti činov# m i trgovačkim nici i ponameštanh. Ovoj duhovi# Odmah, čim je ustav donesen, protivna ovakovom rješenju našeg hadžbinc«, kako bi toj kritici nemam šta nadodati, već ustavotvorna se je skupština pret# ustavnog pitanja, kakovo je postig# o mogućnosti, da ću ju nadopuniti ovim značajnim vorila u zakonodavnu, a ustavni nuto vidovdanskim ustavom, pa bi ) pridigne. »Iz iz# događajem. Proljetos sam u druš# odbor u zakonodavni, koji ima pro# najpravičnije bilo, da sc konsulti# o bi, veli dalje ko# tvu sa dvojicom kolega išao u Pri# učiti sve dosadašnje privremene za# ra narod, neka reče, odobrava 11 ili ni od Uvca prođu# jepolje na jedan zbor. Kad dođo# kone, koji su u formi uredaba re# i ne odobrava takovo rješenje. To bi f do Prijepolja. U smo u stanicu Uvac. zatekosmo ne# gulisali nakon rata nastale promje# I bilo po mišljenju jednih pogotovo :eba poduzeti nužne koliko uglednika iz Priboja i dva ne u državnom životu, odnosno u opravdano, jer gotovo ni jedna par^ •ut Priboj—Prijepolje, naoružana građanina, koji su išli društvenim odnošajima, te izraditi tija nije na prošlim izborima izašla <ak, naročito na inje# pred našim kolima. Šta rade ovi projekte najvažnjih zakona i sve to i s otvorenim kartama i narodu ja# '»tene, izvede ispod ljudi? upitah jednog prijatelja, a predložiti zakonodavnoj skupštini. I sno i otvoreno rekla, kakovo dr# tom dijelu puta nisu on mi odgovori da je to zvanična Prema propisima izbornog zakona žavno uređenje ona hoće. I one like popravke, pa da pratnja, određena za našu sigur# za ustavotvornu skupštinu zakono# i partije, koje su se gerirale, da imaju lobodi i odgovori po# nost. Kad smo krenuli iz Priboja za davni bi rad konstiuante mogao . i potpuno i precizno mišljenje o tom. inog kraja- Izvedba o# Prijepolje ta je pratnja udvostru# trajati najdulje dvije godine, a na# pitanju, nisu narodu ni najglavnijih ta nc zahtjeva velike čena: te policijski pisar, te žan# kon toga bi se morali odmah ras# kontura državnog uređenja iznije# •tve, jer je dijelom taj darm uz nas, te žandarske patrole pisati izbori za novo narodno pred# 1 Je, a kamo li da su mu predočili i 'đcn i ne ostpmogo na raznim dijelovima puta, a povrh stavništvo. pojedinosti. Cijela se je izborna bude svega još i više naoružanih seljaka. Mu ima puno nervoznih i pojedi# ! borba vodila u znaku krilatica: dje Pa koliko stoji ova mjera sigurno# nača i partija, kojima su te dvije i centralizam, decentralizam, unita# sti? pitah svog suputnika. »Panduri godine suviše duge, pa s toga for­ ј rizam, autonomizam, federalizam, i žandarmi vrše to po zvaničnoj du# siraju, da bi se novi izbori još tokom konfederalizam itd., ali pod tim je žnosti, a ostali —k u I u č e, narav# ove jeseni raspisali. Različni su motivi njihovi. Jedni svako razum i evo drugo, te se no samo siromašniji svijet«. Eto tako vam je to. Kuluk je »ukinut« drže, da je velika većina naroda i ni narod nije mogao snaći. Indžački problem Novi izbori? ha i oMičha banka za Bosnu i Hercegovinu (Id.) u Sarajevu Pupilarno siguran zavod. a 1o.ooo.ooo kruna Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik Pričuve Goo.coo kruna m poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće je ih najpovoljnije. — Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje ćTsrećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. Pd ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. 205 _______________________________________________________________________________________________________________________________________________________ iarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, 8агајвио. - Interurban telefon: Ш | �Страна 2 Strana Opozicionalnc su partije razvile žestoku i bezobzirnu agitaciju me? đu narodom protiv današnje vlade i partija, koje sačinjavaju njenu ve? činu. Opće ekonomske i financi? jalne neprilike, s kojima se država mora da bori, izrabljuju one u svr? hu širenja nezadovoljstva među masama protiv današnje vlade, ko? ja je po njihovom pričanju, nespo? sobna da vodi državne posloveSvađu među demokratima i radi? kalima Protić izrabljuje, Nczado? voljstvo Vojvođana s Pribićevićem i Protić ćc jamačno iskoristiti, a na? vještenjem modernog zakonodav? stva u zemljoradničkom smislu, ka? ko to čitamo u njegovom proglasu. izgleda, da će ne samo žemljorad? ničke, nego i bosanske radikale pri? vući svojoj akciji. Prihvativši u svoj program reviziju ustava i spo? razuman rad s Hrvatima, on je stvorio most između Beograda i Zagreba i nije isključeno, da će sporazum sa hrvatskim blokom us? koro bita gotova stvar. Kad se sve ovo ima pred očima, onda je zahtjev Protićev, da se odmah imaju raspisati izbori, ra? zumljiv. Da li bi rezultat njihov za? dovoljio g. Protića, to je drugo pi? tanje. ; i I 1 i 1 S druge strane opet rad vlade daje nam naslućivati, da ni ona ne drži isključenom mogućnost, da bi se u vrlo kratko vrijeme moglo poći na izbore, To nam najbolje potvrđuje fakat, da je neki dan vlada raspravila kao Jedan od najhitnijih — izborni zakon, i sprovela ga zakonodavnom odboru. Toj hitnji, kako izgleda, leži uzrok u radikalsko-demokratskom sporu. Ne mogne Ii se on izgladiti, te ne mogne li se na nikakav drugi način obrazovati vladina većina, koja bi bila sposobna za dulji parlamentami rad, ništa drugo ne preostaje, nego apelovati na narod, da on po­ novno reče svoju. Podrobljenost parlamentarnih partija, od kojih ni dvije najjače ne mogu same za se da čine većinu parla­ menta, uveliko koči rad. Stoga bi ra­ dikalna partija htjela, da se novim izbornim zakonom ne pogoduje ma­ njinama, kako je to uistinu bio slučaj kod prošlih izbora, pa se stoga prema novom izbornom zakonu, o kome smo neki dan opširnije javili, neće kod budućih izbora ni uzimati u obzir one liste, koje nisu postigle ni količnika. Čim su se počele pronositi glasine o novim izborima, postao je i partij­ ski život življi. Kongresi različitih partija, agitaciona putovanja itd. u pu­ nom su jeku. Nekoje partije, koje su za prošlih izbora propale, ponovno se javljaju- Tako demokratska partija u Bosni misli opet na pokretanje svoga organa. Izbijaju i nove partije. Grupe intelektualaca oko »Slobodne Tribune« ‘ ( ! i I i I ' I ■ i | . i I ; i »Nove Evrope« odlučile su da akti­ vno učestvuju u politici, pa će, kako se govori, i »Slobodna Tribuna« po stati dnevnikom i poprimiti konkretnije obilježje stranačkog organa. Druga grupa intelektualaca, većinom članova bivše Jugoslovenske demokratske lige, koja se kupi oko »N. Evrope« istupiće također na budućim izborima kao samostalna po itička stranka. Malo je čudnovato, da ove grupe istupaju svaka za se, i ako ih ništa drugo ne dijeli osim forma vladavine (monarhizam »Slobodne Tribune« i republikanizam »Nove Evrope«). Naše je mišljenje, da novi izbori ne bi ništa pridonijeli konsolidovanju nu­ tarnjih prilika u našoj državi. Oni bi samo ojačali u narodu poziciju dema­ goških stranaka, koje bi iskoristile narodno neraspoloženje protiv vlade u svoje stranačke svrhe. 0 tome će naravno imati da donese odluku zakonodavna skupština, koja se sastaje 20. oktobra. Kakavgod ona zaključak donijela, mi nemamo uzroka uznemirivanju. Svijest naših pristaša, da organizacija mora ostati na okupu i pošteđena od svakog cijepanja, te povjerenje prema vodstvu, koje su­ srećemo na svakom koraku, dovoljan je razlog, da s potpunim pouzdanjem gledamo u razvoj budućih političkih događaja. Sve makinacije, laži i kle­ vete, koje su naši neprijatelji sipali među narod protiv organizacije ili protiv vodstva, ostale su bez ploda. Naš ih ie narod prezro i s gnjušanjem prešao preko njih. Stoga mi borbu za izbore i protiv izbora možemo prilično hladnokrvno da promatramo. pi. bilo zviždanja. Neka navede samo jedan takav slučaj i neka ga makar samo jedan čovjek potvrdi, dajemo još časnu riječ, da ćemo sve njene dosadašnje laži priznati za istinu. Dosljedna svom podvaljivanju i ! iskrivljivan ju lažno tvrdi, da je dru Spahi bilo »vruće pod nogama«, da je pojeo dobru tafru« itd-, a da se i to iz izvještaja našeg vidi- To su u svojini priviđenjima mogli da o? paze jedino vidoviti Šerif i Avdo. O kakovu atentatu mi nismo ni riječi donijeli, nego samo u pret? prošlom broju demantovali prema ! dugim listovima vijest »Epohe«. 1 ako je kao aktivni ministar ! imao pravo na to, dr. Spaho nije 1 vodio nikakova žandarma, nego I mu ga je samo na povratku iz No? 1 vog sam od sebe dao sreski načel? . nik do Sunje. Da Šerifu Zubanu raste zazubice za automobilom, pa da se radi toga I srdi, što ne može on mjesto dra ! Spahe voziti se u autu, razumljivo I nam jc. I nek se srdi! I treba da se I srdi! O kako je komična srdžba ne? ■ moćnih! Čudo neviđeno. Iako se već dav? no počelo govoriti, da jc naša kra? Ijevina zemlja svih mogućih i ne? mogućih mogućnosti, ipak smo dr? žali, da ima bar nešto, što je kod nas nemoguće, lako smo svaki dan mogli gledati, kako se naš upravni aparat upravo sistematski ruši, po? stavljajući mu na špicove nespo? sobne, nekvalifikovane »patriote« i »mučenike«, ipak nismo mogli vje? rovati- da jedan javni organ može napadati ministra i njegova refe? I renta za to, što nisu svrgnuli s po? I ložaja jednog ispravnog, spremnog i čestitog činovnika, kako bi napra? vili m jesto jednom »mučeniku«, ko? joga jc sva sprema u tom, što je srpsko?pravoslavni, što je h^tri? I ota« i što zna čitati i pisati. »Srpska Riječ« u broju od 29. o. mj. napada načelnika u ministar? i stvu unutrašnjih djela g. O. Ha? I džića, što nije odmah bez daljnje? »ga postavio nekakova mučenika H. I Kouevića za kot- predstojnika u Prnjavoru i poziva ministra Pribi? ćevića, da to izvrši. Mi smo daleko I i od pomisli, da branimo g. načel? ' nikaHadžića, jer znamo, da on ne treba ničije obrane: mi smo daleko i od toga da napadamo g. H. Ko? i čevića. Mi ga ne znamo. Ali ono, 1 što nas ovdje interesira, jest poja? va, svakidašnja pojava, da se na ! sve ispravne činovnike, koji nisu pristaše tašlihanske mafije, naj? i prije povede bezobzirna i bez? I brazna kampanja novinama, a on? da preko različitih Kobasica i Peča? nača ishode svrgnuća njihova. Mo? tivi su ove perfidne akcije najgad? . I ! I I Bilješke. i ! ! । ! I | 1 ( Mjesto odgovora. »Videlu«, koje je donijelo i »Domovini«, koja je preštampala članak »Bosna nije srpska« javljamo tužnu i žalosnu vijest da je pokrajinska uprava povukla napadnuti udžbenik i time sama dala satisfakciju — nama. Uzgred samo pripominjemo, da mi nismo u svom članku ni tvrdili, da Bosna nije srpska- mi smo us? tvrdili, da Bosna i Hercegovina ni? su »samo srpske zemlje«. Onaj, ko razumije srpski ili hrvatski zna, što to znači. Gg. Spaho i Karamehmcdović sa svojom »Pravdom« »zloupotreblja? vatiće strpljenje srpskoga naroda« sve dotle, dok se iz cijelog držav. aparata ne uklone pogreške i ano? malije, koje priječe konsolidovanje prilika u zemlji. »Dr. Spaho u Krajini. »Domovi? na« u svom zadnjem broju prostač? I ki laže, da je na putu dra Spahe 1 po Krajini, naročito u Bihaću i Kru? PODLISTAK. | Mustafa: Iz mojih uspomena. i (Nastavak). Kroz stoljeća dolažahu Perzijanci na zijaret u Mešed, ostavljajući drago­ cjene darove u grobnicama i džamiji, te se danas govori i računa, da je ovdje nagomilano neizrecivo i nepro­ cjenjivo blago, koje se ne da ni za­ misliti, jer Perzijanci ne dozvoljavaju nikome osim pravovjernom šiiji pri­ stupiti ne samo u džamiju ili grob­ nice, nego ni u blizinu ovog svetog mjesta. Nekih sto metara uokolo besta zagrađuju teški željezni lanci sve ulice i sokake, koji vode na trg, na kome je sagrađen best. Mi se zaustavismo pred ovim lancima i iz ove udaljeno­ sti promatrasmo ovu veličanstvenu uspomenu iz davnih vremena, koju slavi i obožava nekoliko miliona ljudi. Građevina je prestara, ali vrlo dobro sačuvana i do danas održana u naj­ većoj čistoći i najljepšem redu. Kule su nad grobnicama visoke valjda 6 do 8 metara, a zlatne kubbe na njima mogu imati po prilici 4—5 metara. Zidovi su i džamije i grobnica ukra­ šeni perzijskom ornamentikom. Dok mi s najvećom znatiželjnošću promatramo ovo remek-djelo stare kulture i dok naše misli s najvećom čežnjom sanjaju o tajinstvenoj unu­ Број 341 Broj „ПРАВДА* — ..PRAVDA" I , 1 ' I ■ , 1 I trašnjosti besta, pristupi k nama Perzijanac, koji đođe od grobnice i započe s nama razgovarati. Znali smo, da mu nije stalo do razgovora s nama, nego da se u glavnom radi o tome, da mi ne bi po neznanju stupili na­ šim »poganim nogama i tijelom« na sveto tlo besta. Ja pokušah, da raz­ nim dovama i ajetima dokažem ovom Perzijancu, da sam i ja musliman i da mi kao muslimanu dozvoli, da pregledam best. Ništa ne pomogoše moje dove, Perzijanac ne htjede ni da čuje. Reče mi kratko i jasno, da samo pravovjerni šiija ima pristup u best Zaustavismo se pred jednim duća­ nom, kupismo raznih sitnica i ja tom prilikom upitah ovog trgovca, da li su Rusi pucali na best. Gn mi s nekim strahom potvrdi, da su pucali, a pri tom prouči nekakvu molitvu. Uzesmo robu i oprostismo se s usrdnim Ermeninom, koji nas je više od tri sata vodio po gradu. Povrnusmo se u svoiu baraku, gdje je već čekao narednik Indus i saopći nam, da odmah po­ đemo s njim i primimo sve, što će nam trebati, jer već sutra rano u šest sati odlazi karavana iz Mešeda. Otišli smo u magazine, gdje nam dadoše odijela, helmete, cipele i sve drugo, što je potrebno vojniku. Pri­ mili smo i deke i ceradne vreće, u kojima se zavezuje sve, kad se kreće na put i tovari na deve. Kad smo primali hranu, nemalo se začudih, kako Česi dobiše slaninu, razne konzerve od voća, izvrstan sir, mesne konzerve . ' I : ! I I i ' i 1 . ; i bijeli hljeb, a meni dadoše nekoliko kila bijelog brašna, pola kila masla i nekoliko mliječnih konzervi. S Indusima se ne mogosmo dogovoriti o ovoj razlici i ja odoh engleskom časniku i saopćih mu o ovome. On pogleda na cedulje, koje smo dobili u kancelariji i reče mi, da sam ja kao musliman dobio indijsku vojničku porčiju, a Česima je kao kršćanima data engleska porcija. Ja nijesam znao, šta da radim s brašnom i maslom, za koje nijesam imao niti posudu. Molio sam, da i meni dadu englesku porciju, ali se ovo nije dalo izmijeniti nego tek u gradu Turbatu, kamo ćemo stići nakon pet dana. Ja poklonih moje brašno i maslo Indusu naredniku, jer su Česi imali svega toga i previše i oni mi obećaše, da ćemo sve bratski dijeliti. U ranu nas zoru probudiše, da se pripravimo na put- Sve lijepo složismo i kad smo bili gotovi, dovede nam kiridžija tri deve. Na dvije natovarismo svoje stvari, hranu i drva, a jedna bijaše za me, da mogu jahati, kad zaželim. Otišli smo na zborno mjesto u polje za vojničkim logorom. Tu ugledaše moje oči stotine natova­ renih deva, svu silu vojnika i kiridžija. U Mešedu stanuju dva puka i sada odlazi s ovom karavanom mnogo voj­ nika na dopust i njihovi ih drugovi prate i naređuju im, da pozdrave nji­ hovu rodbinu i znance ili da im do­ nesu iz Indije ovo ili ono. nije egoističke naravi: hoće se osi? gurati položaj i sinekure nesposob? nim pristašama, koji svojom spre? mom ne bi nikad došli na te po? ložajc. Zamislite sebi taj cinizam, kad jedan javni organ opravdava po? stavljanje jednog čovjeka na tako odgovoran položaj time, što je ovaj bio proganjan od Austrije, što je jc 150 tašlihanlija potpisalo njeg vu molbu za namještenje, »da se Koccviću u znak narodnog pri; nja dade dostojna nagrada^ nije činovničko ministarstva, kak »ovaj »»skromnisc s tim, da b sreskog načelni vor i da mu se godine«. Ovo je u za evo drugi slučaj' ložaja kvalifikox nici- kako bi nesposobnim nije zatapks čem pred« ču i nav losavlje\ cijanta^ se dos ju »S krene buk г staše tc m mi na pra » šalji vd; je bilo đf? hnuti«. Je šiji, kako je niz Alifak Kako su li bost, gonili prizna svoju njegov prija dis priupitati — E, v^ pet, poč — H — E, 1 — Hel — Ima^ — Hele, h — E bio je — Hele, hele? — Pa učinilo tjeran do direka, naj hnuo.« Mora da i u red ima ljudi ovog kov Tačno u šest sati mandant transporta n kapetan i onako kao za vagonom, ovdje za devom, a uz njilTTrć kiridžije i vojnici. Ja sje devi. Čini mi se, kao da peo na omanji toranj, s more deva i ljudi, tamo podalje grad Meš juće kubfce, obasjane jutarnj dok d mal nj M k nama, vana zaustavila. �Број 341 Broj Страна 3 Strana „ПРАВДА* - MPAVDA“ gali, kako je dr. Spaho najprvi do­ bio odštetu za agrar, pa su tu svoju laž proturili i u beogradske listove. Kada je dr, Spaho u Beogradu demantovao, onda su i Oni počeli »curikati«, pa — kako oni vele — lojalno priznali, da doduše nije dr. Spaho primio odštete, ali jest njegov brat Fehim. Kada smo mi dokazali, da je i to laž, onda su opet malo veći ko­ rak »curiknuli«, pa izjavili: Pa ako bijesu primili ni dr. Spaho ni njegov ftrat Fehim, jest Fehimova žena. —• 1 bad^cada bi se našao kakav dokolan da »Domovini« viče: ” Bog zna, bi a. zanati, udruže? »iničkom sastan? Kstoriiama Musi. Muženia Hurijct /^j^ktobra 1921- 0 tF Fcžjc, atlijc, I prc? Bzali? ^aju, ■ svo? Ktli ja Rdjeg laroda pg or? ki) K^našcm pri? ■ Bmju. Zabosnovali ^puitnu štedi? Krcegovinu sa dištem u Sara? mjestima, ^^^raku pri? ; u ne po ИР^ jedim >. ako -vncr.K'ju zi\c > našcii zanati. i KU.ključili smo. tla o? ^institucijama, t. j. or? Keg zanati- i obrt, sta? Bred ostalog glavni cilj, Bnašeg zanati, i obrtKadi toga će ova naša Ktitucija sa jednim ve? ft svoje dobiti podupirati L? zanati, i obrtn. insti? I će voditi brigu o obra? Beg zanati, i obrtn. pod? krojače, da se u što kra? lnije musi, šegrtski dom ■ecu cijele Bosne i Her? F dakle sve muslimane [lc obrtnike i njihove КМКВммВКНВВа ? ^rau JKBFovaj ael naših vri? Kija, tc mu rado da? И, preporučujući svoj nu se obilno odazovu. Ured. HL RAVDU“ ministra šuma i rudnika nar. posl. Hamidu Kurbegoviću u pogledu drvarenja. Ne temelju Vašega pismenog upita stavljenog na mene 17. avg. ov. god. putem Predsjedništva Nar. Skupštine, dostavljam Vam prepis naređenja, koje sam izdao kao provizornu odredbu na temelju ustanove člana 41. Ustava Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca. Primite, gosp. poslaniče, izraz moga osobitog poštovanja. Ministar Šuma i Rudnika: Dr. H. Krizman, s. r. Ministarstvo šuma i rudnika Kralj. S.H.S. Glavna Šumarska Direkcija. I zanatlijka Reoionica-^ мк Odgovor Br. 19096. Beograd, 21. sept. 1921. Provizorno regulisanje drva­ renja zemljoradnika i onih, koji se nuzgredno bave zem­ ljoradnjom u smislu člana 41. Ustava Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Šumarskom Odsjeku Ministarstva Šuma i Rudnika Sarajevo. Na temelju ustanove člana 41. Ustava Kraljevine Srba, Hrvata i Slo­ venaca odredlće Zakon o Šumama uslove, pod kojima se zemljoradnici i oni, koji se nuzgred bave zemljorad­ njom mogu koristiti sječom drva za građu i ogrijev kao i ispašom stoke u državnim i samoupravnim šumama. Za vrijeme, dok se ovaj zakon iz­ radi i po Narodnoj Skupštini primi, ovlašćujem Šumarski Odsjek, da onoj kategoriji zemljoradnika, koji stanuju po manjim varošima, te po sada postrojećim propisima ne uživaju pravo služnosti na drva i ispašu, izda prema njihovoj finansijskoj snazi besplatno, uz snižene cijene, odnosno uz naplatu takse po tarifi za vlastitu potrebu potrobito ogrijevno i građevno drvo u najvišoj vrijednosti do 5-000 kruna iz obližnjih državnih šuma. U slučaju, da ^predmet molbe prelazi gornju vrijednost, to se imdde molba predložiti Ministarstvu. Pozivam Šumarski Odsjek, da izda­ vanje ovakovih drva svrši još pravo­ vremeno tokom ove jeseni tako, da se ovi zemljoradnici još prije nastupa zime mogu snabdjeti potrebitim ogrijevnim i građevnim drvetom. Ministar Šuma i Rudnika: Dr. H, Krizman s. r. Grčko-turski rat. Kako se javlja grčka je viada saopštila engleskom poslaniku u Atini svoje uslove i gotovost da pod tim uslovima zaključi mir sa Kemalistima. Sovjetska pomoć Angori. Turski listovi javljaju, da su turski pomorski oficiri i vojnici određeni da prime dva sumarena i tri ruska ratna parabroda, koje su boljševici ustupili angorskoj vladi, otputovali za ruska pristaništa. Diplomatska akcija Kemal Paše »Elefteros Tipos« donosi: »Na ža­ lost vlada grčka je napustila diplo­ matsko polje našim neprijateljima. Ke­ mal koji je ne samo jedan vrlo spo­ soban vojnik nego i vrlo vrijedan dip­ lomata iskorišćava i našu nehatnost i antipatije koje se pothranjuju protiv nas. A*hmed Muhtar, koga Kemal šalje u Ženevu da obrani njegovu stvar, to je čovjek fine pameti a govorništvo mu je prožeto od sofizama i zamaka. On će, može biti, naći jednog savez­ nika u ovoj instituciji koji se mogao zapaziti tamo prilikom diskutovanja albanskog pitanja koliko je stršilo raspoloženje protiv nas. A mi stojimo skrštenih ruku.« J. d. D. od 24. o. mj. piše: DelegaIčija Grka u Parizu objavila je presi n/rlo dugu notu, u kojoj kaže, da je grčka vojska dosegnuvši svoj cilj počela izvoditi strategički uzmak. Komunike gl. grčkog kvartira od 19. i 20 sept. veli: Grčka je vojska okupirala 20. sept. liniju gora Kartoba, Jalginli-Kisil-tepe i visina Jeni kej. Povlačenje je izvođeno bez smetnje sa strane neprijatelja. Neprijateljske sile, koje su prema pričanju zarobljenika sastavljene od jedne infanterijske divizije, detaširene sa fronte kod Sangariosa jedne slabije i Čampara iz Dervente, muderizi iz Gračanice, Modrica i Brčkog, pro? fesor Sukri ef. Alagić i podpredsj. kot. v.?m. povj. Smail ef. Halepović iz Dervente, te izaslanik musi, potpi društva »Gajret« Sulejman ef- Ha? I znadarević i mnogi drugi alimi i uglednici. divizije, koja je s juga, i od triju kavalerijskih divizija, napredovale su prema Džifieleru iza naših spojnica u pravu prema Dorileju i Alpi-keju. Naše su čete prisilile neprijatelja, da se povuče prema jugu. Uzmicanje Grka nije još završeno, a grčko-turski sukob stupa u dip­ lomatsku fazu. Usprkos demantija iz iz Atene vrlo je vjerojatno, da će us­ koro Gunaris otputovati u London, gdje će se sastati s Lloydom Georgeom i Lordom Curzonom. On će saveznicima saopćiti uvjete, pod kojima bi Grci sklopili mir s kemalistima. ; ; I i I Vojnički položaj. Carigrad, 24. sept. Okupacija SivriHisara po kemalističkim trupama utvr­ đena je. Ona može biti od vrlo teških posljedica za uzmak grčke vojske, jer je Sivri-Hisar važna strateška tačka, gdje se sastaju putevi iz Sakarije, prema Eski-Šeheru i Afiun Karahisaru. Ako su, kao što izgleda, trupe koje operiraju u kraju oko Sivri-Hisara, jake, može se očekivati pokušaj djelo­ mičnog opkoljenja grčke vojske, koja se nalazi južno od željeznice. Svakako ovaj manevar kemalista ima svrhu, da prisili Grke, da napuste brdni sistem na južnoj obali Sakarije, gdje se je ušančilo desno krilo grčko. Isto se tako javlja, da su vrlo jake nacionalističke sile, koje su branile Mihaličdžik, prešavši u ofenzivu, spus­ tile se do rijeke Pursaka pa im je uspjelo da pređu na dva mjesta rijeku, te da tako ugroze krajnje lijevo krilo grčko. Položaj je Grka dakle vrlo težak, jer je svaka uspješna ofenziva oteščana u istočnom kraju linije Sivri-Hisar-Sari-Keja. U takovim prilikama grčka se voj­ ska, pritisnuta sa dvije strane, nalazi pred alternativom, da povede zadnji boj, kako bi se oslobodila ugroženog položaja ili pak da se povuče na li­ niju Eski-Šeher-Seid-Gazi. Ova se pošljedna mogućnost poka­ zuje puno vjerojatnijom. (Havas.) Osvojenje Eski-Šehera. »Jugos. List« prima iz Londona ovu vijest: Prema izvještaju »Daily Telegrapha« bitka je kod Eski-Šehera završena potpunim porazom Grka. Turske su trup- pobjednosno ušle u varoš. Sve vijesti potvrđuju glasove da se grčke trupe u Maloj Aziji nalaze u očajnom stanju i da su potpuno demoralizovane. Dvije grčke divizije izgubile su u borbama cjelokupnu svoju artileriju i odsječene su od grčke glavne armije te su većim dijelom zarobljene. U ovim su posljednjim borbama. Grci izgubili preko 25.000 ljudi. Demonstracija u Ateni. Iz Atene javljaju, da je tamo zavladalo opće nezadovoljstvo radi loših vijesti sa ra­ tišta. Jučer su vojnici, koji su ležali u ovdašnjim bolnicama i trebali da se vrate na front, priredili burne demon­ stracije kličući: »Dolje rat?« Vojska je morala izaći da učini red. Uslijed loših vijesti pada neprestano grčka drahma. Atena, 29. septembra. Zvanični iz­ vještaj od 28. o mj. glasi: Sve vijesti koje dolaze iz Angore o pobjedama Turaka nad Grcima kod Eski-Šehera neistinite su. Naši dopisi Otvorenje džamije u Kotorskom. U petak 23. sept. o. g„ izvršilo se otvorenje novosagrađene džamije u Kotorskom, kot. Derventa. Kako je bio prekrasan dan, ovo? me su otvorenju pohrlili mnogo? brojni muslimani ne samo iz o? kolice, već ćak iz m a g 1 a j s k o g, g r a d a č k o g pa i b r č a n s k o g i t u z 1 a n s kog kotara. Nepre? gledni niz kola punih muslimana, dolazio je sa svih strana u ubavo Kotorsko, a mnogo je bilo i konja? nika. Tako se u Kotorsko sleglo do 5000 muslimana, a Kotorani su sve učinili- da goste dočekaju i ugosteIzmeđu ostalih ovom otvorenju su prisustvovali banjalučki muftija g. Muhamed ef- Kurt, umirovljeni vrhovni šeriatski sudija II. Hasan cf. Hadžiefcndić iz Gračanice, na? rodni posIanikSejid Alibeg Filipo? vic iz Sarajeva šeriatske sudije iz Dervente i Doboja, politički pristav Na Jedan sahat pred podne sakupio se silan svijet pred džamijom, na što je mutevelija džamiju otvorio, koja se brzo napunila prisutnim uglednicima, dok se silan svijet slegao po dvorištu i cesti ispred i oko džamija. Hutbu je proučio hatib iz Kotorskog Hašim ef. mirović, a džumu je kla­ njao muftija M. ef. Kurt. Iza džumme je sakupljenom narodu lijep prigodan vazu-nasihat kazao mufti-ef., kojeg je ogromna masa naroda s velikim zanimanjem saslušala. Iza važu-nasihata govorio je izaslanik »Gajreta« Haznadarević, apelujući na prisutne muslimane, da potpomognu ovo islam­ sko društvo sa upisom u članstvo i dobrovoljnim prilozima, te je našao lijepa odziva. Novosagrađena džamija je vrlo li­ jepa i solidno sagrađena zgrada sa vitom munarom, te je pravi ures uba­ vog sela Kotorsko. Džamiju su sagra­ dili sami muslimani iz Kotorskog svo­ jim prinosima u novcu, materijalu i radu, te im može poslužiti na diku i ponos. Ovom prilikom ne mogu a da ne istaknem jednu grdnu pogrešku i ko­ torskih muslimana i državnih i naših vjersko-prosvjetnih autonomnih vlasti. Naime selo Kotorsko broji preko 1200 skoro isključivo islamskog žiteljstva, a da do danas nije imalo ni narod­ ne osnovne škole, pa ni m e kt eb i-i b t i d a i j e. Ovo je zaista ža­ losno i prežalosno, pa za to pozivamo naš prosvjetni odsjek pokrajinske uprave, da čim prije ovu pogrešku is­ pravi, a muslimane sela Kotorska mo­ limo, da se svojski zauzmu i porade na otvorenju osnovne škole i da ni u tu svrhu ne žale truda ni materijalnih žrtava, da naskoro dobiju i osnovnu školu, te i sa te strane obraz osvjet­ laju. S. Domaće vijesti. ! ! i | 1 i i ' ; i I ' 1 ' Poslanički klub naše organizacije držače ovdje svoju sjednicu u pone­ djeljak, 3. ov. mj. izjutra, a kao što smo već javili, sjednica Centralnog Odbora biće u utorak popodne. Umro Antun Stražlčić. Prekjučer je umro u 58. godini Antun Stražičić. urednik »Jugoslavenskog Lista«. Po­ kojnik je bio novinar od rane mlado­ sti i uzimao također učešća u raznim političkim akcijama predratnih dalmafinskih političara. Njegov rad među nama, poslije oslobođenja, bio je is­ ključivo u službi misli narodnog jedinstva. Uvodni članci »Jug. Lista«, kad su bili iz njegova pera, odisali su uvijek iskrenom i dubokom ljubavlju za naš cijeli narod, bez razlike imena i vjere. Neka mu je laka zemlja! Prodaja mlijeka u gradskoj mlje­ kari. Obavješćuje se p. n. općinstvo, da može od 1. oktobra o. g. dobivati ne samo puno mlijeko sa 2U -3% masti, nego i pasterizovano u gradskoj tržnici uz cijenu od 10 K po litri. Ko želi dostavu u kuću gornjeg mlijeka, platiće 50 helera po litru više. Narudžbe za mlijeko primaju se u podrumu gradske tržnice. Knjige i novine. Fr. Oppenheimer Država U srpj sko-hrvatskom prijevodu izašlo je i čuveno djelo velikog sociologa Oppen■ heimera: Država. S velikim poznava­ njem društvene dinamike prikazuje I nam umni pisac, koji spada medju i najveće savremene sociologe, postanak, i razvitak, biće i svrhu države, a povrh i toga daje nam i prognozu daljnjeg razvitka njezinog. No kako svjetska historija nije do sada bila ništa drugo do historija država, daje nam pomenuto djelo i ključ za razumjevanje istorije. Valjani i savjesni prijevod iz­ dala je naknadna knjižara Đorđa Ćelapa u Zagrebu, stoji Din. 9.—ili K. 36.—, a dobiva se u svim knjžarama Jugo­ slavije. �„ПРАРДА* — „PRAVDA" Стсана 4 Strana Trešeljak Poziv na skupštinu J. M O. Požto se „Naša Pravda" puno stara za pristaše naše organizacije, te ih poziva da doda na ekupStinu, to joj se evo sahvalno revanširamo Pozivamo 'sve pristaše ing. M. Čelića, da kompletno dođu na našu sknpštinu. doček je sve pripravljeno; kišobran je već gotov, a u koliko bi preostalo još prostora, biće popunjen j . i j | ostalim krticama. Povodom neukusnog oglasa u ovdašnjoj .Našoj Pravdi- od 26. rujna, kojim se objav­ ljuje, da Korkut i Karamohmedović „hoće Voliku Srbijo" i da „varaju паб narod" izjavlju­ jem ovo: Niti sam taj oglas naručio, niti ću ga platiti. Sitne duše oko tog listića pozivam, da budu stvarnije, a ako im to nije moguće, onda ih molim, da najamničku službu vrše u tekstu lista, mjesto da na račun adininistratora štampaju neukusne i frivolne oglase. ’ I ' 1 Sakib Korkut. Priposlano.*) Otvoreno pismo gosp. Dušanu Đeriču advokatskom koncipijentu u Tuzli. broju 145. »Srpske Riječi« od 21. U jula 1921. izišao je dopis pod oznakom »Raboš« a potpisan po »Tuzlak-u, u kojem se dopisnik dotiče i moga javnog djelovanja za vrijeme prijašnje uprave te ironizirajući pravi iz istog zaključke, koji ne samo vrijeđaju moja patriotska čuvstva, nego me objeduju i zločinom nevjernosti prama Nj. V. našemu Kralju, domovini i na­ šemu narodu. Kao pošten čovjek, koji drži i do svoje rijeci, a kamo li do zakletve, te kao javni činovnik vršio sam svoju službu i za prijašnje uprave a vršim i danas pošteno i savjesno, te se radi toga ne stidim ni Vas, go­ spodine dopisniče, a ni ikoga drugog, jer sam svijestan, da sam vazda svoju službu pošteno vršio, uvijek gledao, da narodu bez razlike vjere i narod­ nosti koliko sam umio i mogao koristim. Tu nedavno radi gore spomenutih i sličnih ispada obratio sam se na svoju nadležnu vlast i zamolio, da se u svima kotarevima, u kojima sam do sada služio, putem javnosti, a i preko seoskih starješina višekratno pozove sav narod dotičnih kotareva bez razlike vjere i stranke, da svaki, kome sam ma i najmanju nepravdu učinio ili uvredu nanio, da me kod nadležnog suda tuži. Pošto sam u posjedu vaše karte, g. Đeriču, od 7. jula 1921.. upravljene na gosp. Antu Tadića, veletrgovca u Tuzli, kojom se Vi priz­ najete piscem dopisa iz Tuzle, izašlog u broju 145. »Srpske Riječi« od 21. jula 1921., siavljam Vum gornje do znanja, te pozivam i Vas, ako su Vam moja kakova djela na štetu našega naroda poznata, a za koja imate do­ kaza, da me kod nadležnog suda tu­ žite. Pošto je u broju 170. »Srpske Riječi« od 23. augusta 1921. ponovno izašao dopis iz Tuzle potpisan po »Tuzlaku«, u kojem se dopisnik obara na me, i na moga brata djelovanje u početku svjetskoga rata, te se isti ne­ N u ž d a ! zato iskusne Schicht domaćice u c i upolrebljavćju 23 jedilo protiv moje volje i da sam ja već u svom kratkom vremenu svoga službovanja na ovome mjestu posla­ nički klub već nekoliko puta molio^ da se kod nadležnog Ministarstva zauzme, da moje sadašnje dužnosti . riješi, jer mi moj patriotizam ne do­ pušta, da moja ličnost daje povoda nezadovoljstvu makar i jednog vrlo neznatnog dijela- srpskog plemena i jer ne volim, da se i kome namečem^^j Pošto svi moji dosadašni pokušaji d^№ sada nijesir imali željenog uspjeha. pošto mislim, da Vi, g. Đeriču, i отШ, nekoliko ljubimaca moga predŠM^iiUf” mene n- moUlc nvс 1ДЛМ. ispravnim zaključcima iz neistinitih premisa tako daleko zaliječe, da mene i moga brata okrivljuje i za sva stra­ danja Srba u kladanjskom kotaru, kao što i radi 35 obješenih Srba, istoga kotara, i ako to i svako dijete kladanjsko zna, da to nije istina. Pošto je i ovaj dopis potpisan po »Tuzlak-u«, kao i onaj u 145. broju to sumnjam, da ste Vi, g. Đcriću, također pisac i ovoga dopisa, te pošto imam namjeru, da Vas radi Vaših kleveta i ispada na moju čast i patriotizam kod nad­ ležnog suda tužim i da Vam pružim priliku, da svoje napadaje na mjero­ davnom mjestu dokažete, molim Vas, da mi bilo putem javnosti ili privatno obznanite da li je moja sumnja oprav­ dana ili ne. G- Deriću, Vi djhro znate, da sam ja zalaganjem poslaničkog kluba Jugoslavenske Muslimanske Or­ ganizacije imenovan okružnim načel­ nikom tuzlanskog okruga i to proti svoje volje. Ako ne vjerujete, pitajte predsjednika poslaničkog kluba Hadži Ibrahim Hafiz ef. Maglajlića i članove spomenutog poslaničkog kluba Osman ef. Vilovića i Abmetagu Kovačevića. Pošto je poslanički klub Jugoslavenske Muslimanske Organizacije u vladinom bloku, koji potpomaže i stranka, kojoj Vi pripadate, nepojmljivo mi je kakvi razlozi Vas kao dobra patriotu vode, da moj ugled kao okružnog načelnika i kao eksponenta stranke vladinog bloka u srpskom dijelu našega naroda pokušavate ubijati, premda znate, da je to na štetu naše uprave i države. Ja Vam prije spomenuh, da je moje imenovanje okružnim načelnikom usli­ veliko - musliman, to VaM e Muslimanske ■ И e d Ш kao i svako drugo pranje u kući I kuhinji, samo priznati pravi Schichl-sapun sa znakom: „Jelen" koji se dobiva svuda u komadima cd ’/4 kile. Zastupnik za Bosnu i Hercegovinu fllbert Vita Lcvi, Sarajevo, Despića ul, 1. Agrarna i Komercialna Banka za Bosnu i Hercegovinu, a . .......... - —— ..... —• Podružnica: Brčko -------- Dionička glavnica K 20,000.000.PREUZIMA OBAVLJA na ukamaćenje na štedovne knjižice i tekući račun, a isplaćuje bez ikakovih otkaza. kupovanja i prodaju svih vrsti deviza i valuta te svih bur­ zovnih transakcija. sloge Miševi, štakori, stjenice i žohari i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ jebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih , i kućnih miševa K 12'—, za štakore K 16’—, za Žohare ruse i Švabe posebno jake vrsti K 25'—. Osobito jaka tink- I tura za stjenice K 15'—. Za moljce po K 10 i 20, prašak za buhe po K 10'— i K 20‘—, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 5'— i 12’—. Mast za uši na blagu K 5'— i 12’—. Prašak proti mrava K 10'— i 20’—. Razašilje pouzećem Zavod za eks­ port M. Jiinker, Zagreb br. 16. Petrinjska ul. br. 3. 131. Preprodavaocima popusti *58^2 Pričuve FINANCIRA trgovačka i industrijalna pr* duzeća. isplate na svim тје^И Hrvata i Slovenaca teW Vrši sve druge banki Oglašujte ul ilgentii№hc№№a i špediclona radnja Šerif Šeherćehajić i brat u Jajcu u novinama oj uzdano stari Preporuča se p. n. trgovcima i poduzećima za sve _u ovu struku zasijecajuće poslove. blockne; Bavi se i trgovinom sa zemaljskim proizvodima u ko- misiju i za vlastiti račun. :: zavod za о?Ј Zagreb, Jurjee Telefon .■ :: Obavlja sve poslove i narudžbe najbrže i najkulantnije. Generalno opasno Prima zastupstva prvoklasnih firma i poduzeća. _______ 4_4 Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i 11 dioničarsko društvo u Sarajevu. — Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, 1 Potpuno uplaćena dioni< ka glavnica K 20,000.000 -. Ulošci pr 104 Pričuve preko K 4,000.000. - Pupilarno siguran. - Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i пајо^1И„ Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. burzovne naloge najkulantnije. - Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE >daovomi urednik: Ibrahim Muhić. BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNI Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O, štamparija 1). i A, � https://kolekcije.nub.ba/files/original/6110d83787c97964d73c030ef1785009.pdf 5ba277084a70679a4cd9a6bd2168f320 PDF Text Text PO*.XR1NA U GOTuvu PLAĆENA. Pojedini broj K. 2Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: za našu državu godišnje K 200.—, na pola godine K 100.— za inozemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. ГЛАСНлО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Čekovni račun pošt. štedionice 1119 Sarajevo, utorak, 4. oktobra 1921. (31, Muharema 1340.) Broj 104 (342) Zemaljska skupština delegata I. M. 0. držače se 6. o. mj. u 9 sati izjutra u prostori­ jama Kluba Jugosl. Musi. Organizacije (Islamska Čitaonica) na Bendbaši s poznatim dnevnim redom. Sandžački problem. Nekoliko misli povodom izvještaja međustranačke mošnjim prilikama. Došli smo do zaključnog predioga komisije, ali prije toga moram da upozorim još na jednu prazninn u tom izvještaju. Tiče se sandžačkog sud­ stva, o kojem komisija nije ni riječi progovorila. Ipak je ono takovo, da je baš o njemu trebalo povesti ozbi­ ljna računa. Ja ću, da budem kratak, iznijeti samo neke napomene. Tamo nije rijetkost, da ljudi čame u pri­ tvoru po tri, po šest, po deset i više mjeseci. Kako je to moguće? Sasvim »jednostavna« stvar: ne mogu se vo­ diti rasprave, jer nije potpun sudski senat. Bilo je slučajeva, da su ljudi mjesece ležali i radi toga, što su se odmetnuli njihovi tužitelji. Ima sudova, u kojima je samo jedna kvalifikovana sila, a u zadnje se doba moglo čitati i pritužaba radi mjestimičnog nagom Гlavanja nepotrebnih sila samo stoga, što ljudi imaju svoje zaštitnike Ima još sličnih primjera, no i ovo je do­ statno za ilustraciju, kako se — ne bi smjelo raditi. Da sad pređem na izvještaj. »Sa onim što je rečeno (pod tačkom 1 do 6) treba najhitnije nastati da se pojača državna vlast, koja mora biti stroga i — pravedna. Ona ne smije nikada ni u jednoj prilici ni jednog građanina staviti van zakona, ali treba da je dužna i sposobna svakog potčiniti zakonu. U ovom cilju, pored onoga što smo kazali da je nužno učiniti, govoreći o organima javne bezbednosti, smatramo da je potrebno u Prijepolju, Plevlju, Novom Pazaru i drugim većim mjestima u Sandžaku imati jače vojne garnizone, jer na­ rod ovoga kraja, koji je neprosvjećen a pri tome i sa drugih razloga sklon da vjeruje u slabost naše uprave, treba da stekne uvjerenje da nije tako. Isto tako i žandarmerija treba da se po­ jača i brojno i kvalitativno, a starješinski kadar da bude upućen, da vodi računa o svakom pokretu svojih voj­ nika, kako bi se izbjegle nepravde, koje oni po ovim brdovitim i slabo naseljenim krajevima mogu da učine građanima. Ovako pojačana žandarme­ rija bila bi u stanju, da odgovori svo­ joj dužnosti i tada bi prestala potreba, da se narod ovoga kraja naoružava za čuvanje javne bezbjednosti, te neće dolaziti do toga, da građani jedne komisije o tas vjeroispovijesti dobiju oružje, a drugi I ne, što stvara nezadovoljstva.« Zadnja rečenica ovog odlomka zaI služuje osobitu pažnju, pa ću da je malo ilustriram. Prije nego li će u Priboj uljeći pljačkaši Koste Pećanca, sada svrgnuti sreski načelnik okuplja muslimane i grdi ih radi veze sa Bo| škovićem. Oni taj prigovor odbijaju । kao neosnovan i, da ga uvjere, stav­ ljaju mu se na raspolaganje, da pod komandom žandarskih oficira progone tog odmetnika. Mjesto da im udovolji. । sreski načelnik odgovara, da ih za I slučaj kakvih događaja, neće štititi i sutra dan — naoružava pravoslavne težake, da Pećančevi četnici mognu lakše provoditi svoje pljačke i ubijstva Kako će onda muslimani imati vjere ' u državne organe i bi li bilo ikakvo čudo, da se je u tim krajevima, radi ovako pristranog i nepromišljenog koraka, pojavila kakva nova četa od। metnika? Pristranost u dijeljenju oru­ žja i oružnih listova ima i drugih zlih pošljedica. Ona ugrožava egsistenciju muslimanskih brđana, jer nemaju i čime da zaštite svoje blago od zvje­ radi, da. i ne govorim o tom, što se takom pristranošću njihovi domovi i životi izlažu slobodnoj i nesmetanoj navali pljačkaša-odmetnika, koji su usljed ovih oblasnih mjera, koje se primjenjuju isključivo proti muslima­ nima, sigurni i slobodni u navali na njihova naselja. J.a nijesam pristaša kakvog oružanja ni građanskog, a kamo li seoskog stanovništva, no dok se i tamo ne postavi dovoljna straža sigurnosti, apsolutno je potrebno ču­ vati razmjer i ravnotežu u oboružanosti obaju elemenata tim prije što jedna nekulturna sredina ne može shvatiti granica, do kojih se smije kretati. Sa ovih razloga apsolutno je potrebno, da se sadanje dozvole za nošenje oružja podvrgnu strogoj i objektivnoj reviziji i oružje ostavi sa­ mo onima, koji pružaju apsolutnu ga­ ranciju, da neće zlorabiti oblasnog po­ vjerenja. Da sad čujemo šta kaže komisija o gospoštini i birokratizmu tamoš­ njih organa vlasti. »Primjetili smo da organi policijske vlasti građanima, koji im se žale na nepravde, ne pri­ maju protokolarne tužbe, već ih upu­ ćuju — naročito u slučaju, kad se 1 djelo izviđa po privatnoj tužbi — da im donese napisane tužbe. Kako ovii ma nije moguće to učiniti, jer u ovim krajevima ima vrlo malo pismenih I ljudi uopće a advokata još manje, to ! smatramo da je nužno izdati naredej nje svima vlastima, da svaka u krugu I svoje nadležnosti svaku prijavljenu nepravdu na protokol uzme i dal i i rad po zakonu produži. Ovako radeći, oja­ čala bi se vjera u vlast, jer kad vlast ovako ne će da radi, a građanima j nema ko da napiše tužbu, onda on ! stiče uvjerenje, da ne može da dođe ! do pravne zaštite i prirodno je što se razvijaju osjećaji za samovlasno nai mirenje. Ne treba kakve dovitljivosti, pa da se u gornjim riječima komisije otkrije strahovita osuda dosadanjeg upravnog sistema u Sandžaku; ne treba mnogo mozga, pa da se iz njih uvidi pravi izvor zla, radi kojeg pati sveukupno tamošftje stanovništvo. No komisija je pošla i korak dalje, pa predlaže, da se tom zlu stane radi­ kalno na put i veli: »Ovde smatramo za potrebno naglasiti, da je nužno po svima do sada učinjenim nedjelima, uzeti tužbe od građana i prema sva­ kome koji se o zakon ogriješio postupiti po zakonu, jer kao što smo rekli, nužno je ovo učiniti da bi se ojačala vjera građana u zaštitu drža­ vnu i moć zakona«. Inače obzirna komisija našla je za . potrebno, da prvi dio ovog predioga — poterta. To je i po mom mišlienju najznačajniji stavak u cijelom izvještaju, pa ga stoga ostavljam bez ko­ mentara, jer bi mu on umanjio efekat. Stavak sam po sebi govori... * I ' i 1 . I I j 1 ' 1 , i Godina III. terij za hladno i razborito prosuđiva­ nje stanja svojih sunarodnjaka Islam­ ske vjere. Te stranke nijesu bile u stanju, da privuku u svoje krilo ni nas, bosansko-hercegovačke muslima­ ne, a kamo li će da uspiju među sandžaklijama, koji se — naročito na­ kon Skandaloznog postupanja uprav­ nih i drugih organa vlasti — i više tuđe od pravoslavnih, i više zebu od njihovih partija. Govorimo sasvim otvoreno: odakle će g. Vukosavljević predstavljati Sandžak, kad nema ni­ kakva osjećaja za nevolje i patnje njegova muslimanskog stanovništva? Ama, on neprestano govori, da ne pravi nikakve razlike u tom pogledu? reći će mi koji objektivni demokrata iz Šumadije. Sve je to lijepo, sve je to tako — kad bi uistinu bilo tako! Ali stvar stoji drukčije, pa stim faktom treba i računati. Treba stvar gledati kakva je u istini; ne treba biti naj­ prije strančar pa tek onda rodoljub; ne treba ići kojekakvim uzaludnim vijugama pa će se jasno uvidjeti, da Sandžak može priljubiti ovoj državi najprije i najlakše, najsolidnije i bez ikakvih poteškoća — Jugosl. Musi. Organizacija. Svi drugi putevi idu stranputicom, svi su teški i nepro­ hodni. Hoćete li i mjerodavnu potkrjepu za ovu moju tezu? Pružam je u iz­ vještaju, što ga je — nakon moje skupštine u Prijepolju — podnio miпistarskom savjetu pokojni Drašković. On je tom prilikom, na temelju zvaničnih izvještaja, s ushitom izjavio: »Ako je cilj J. M. O. ono, što je i kako je prikazao g. Korkut u Prije­ polju, onda ioj treba otvoriti ne samo vrata Sandžaka, već joj prokrčiti put čak do Soluna!« Draškovića više nema među živima, no ko od živih više voli otadžbinu nego li partiju, taj će iz njegovih riječi crpiti jednu potpuno ispravnu pouku i proći se ćorava i po državu štetna nastojanja, da ba­ cajući klipove našoj patriotskoj akciji u tim uzburkanim krajevima naše otadžbine, vrši Sizifov posao i samo —< osporava sanaciju teških prilika u torrJ kraju. fl To je eto moj konačni predlog po-’ vodom izvještaja istražne komisije, pa ko ima uši, neka čuje; ko ima daleko­ vidne oči, neka bar ovaj put ne za­ žmiri. Ne će onda biti zakašnjelog kajanja. Beograd, 23. IX. 1921. god. Završujući ovaj osvrt imam da od­ govorim i na jedan prigovor, što je : povodom zadnjih nemilih događaja u Sandžahu, stavljen vodstvu naše or­ ganizacije. Stanoviti listovi, kritikujući naše zauzimanje za sandžačke musli­ mane, prigovorili su nam: zašto ne zađemo među tamošnje muslimane i zaš.o ih ne priljubimo državi? Prije svega moram naglasiti, da su ti isti listovi stalno biii proti našem »nezvanom« miješanju u tamošnje prilike. Oni Sandžak smatraju interesnom sferom svojih partija i Ijubomomo su odbijali svako naše nastojanje, da vršimo kakav bilo uticaj na tamošnje muslimane. Nijesu tako po­ stupali samo ti listovi. I šefovi njiho­ vih partija diielili su isto mišljenje, Sakib Korkut. pa nijesu htjeli ni čuti o tom, da je naša organizacija jedini politički faktor, koji može imati prirodna oslona među tamošnjim muslimanima, jedina njihova prirodna reprezentacija. Druge Vršite svoju građansku 1 patri­ su im partije tuđe i po svom mentalitetu i po metodima, koje u- otsku dužnost i upisn.jte potrebljuju prema os'etljivoj psihi tamošnjeg muslimanskog stanovništva. One ne razumiju te psihe, sve. kad i ne bi bile pod utjecajem svojih tamošnjih lokalnih veličina, kojima fali kri­ Muslimani? i I I I i I 7 državni zajam. Muslimansha trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu Središnjica: Sarajevo. — Pupilarno siguran zavod. Dionička glavnica 1o,ooo.ooo kruna. — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Pričuve Goo.ooo kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.— Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge.— Daje sezonske i aprovizacijske kredite.— Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta.— Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ 205 Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: ZIV �Страна 2 Strana Sarajevo, 3. oktobra 1921. Kako čitamo u novinama, odbor sa izmjenu poslovnika održaće ovih dana sjednicu, na kojoj će se pre­ tresati prcdlog, da se upražnjeni mandati komunističkih poslanika ne popunjavaju, kako to izborni za; kon za ustavni< -пш skupštinu pro? pišuje, izborom novih poslanika, već da se ta mjesta popune kandi? đatima s ostaim lista i to prema broju glasova, koji je pao za te li; ste na prošlim izborima. Iskreno da rečemo, mi tim vije; stima ne vjerujemo. Ne vjerujemo u prvom redu radi toga, jer znamo, da to pitanje nema rješavati odbor za izmjenu poslovnika. Taj je od? bor izabran samo za to, da izradi novi poslovnik za zakonodavnu skupštinu i čim to svrši, njegova funkcija prestaje. Rješavanje toga pitanja bilo bi presizanje odbora za izradu poslovnika u tuđu kom? potenciju- a to neće valjda ni skup? ština dozvoliti. Nu i kad to ne bi bilo, nego kad bi se javljalo, da će kompetentni forum rješavati to pi; tanje, mi ne vjerujemo da bi i taj forum imao toliko drskosti, da čini jedan grubi atak na parlamcntari; zimi i na izborni zakon, na temelju koga su birani poslanici za ovu skupštinu. Cl. 86. II. alin- toga iz? bornoga zakona izrijekom veli ovo: • »Ako su sva lica iz te liste iscrp; „ПРАВДА“ — „PRAVDA" ' lje na, ili ako ih nema dovoljno, da nu gu dopuniti sva poslanička nije? sta, onda će se prazna poslanička niesta popuniti novim naknadnim ; izborom u dotičnom izbornom mje? stu, koji se mora izvršiti u roku od mjesec dana. Naknadni izbori vrše i se na dan određen Kraljevim Uka* ' zoni.« Poništenjem komunističkih man? data. kojim su ujedno i njihove kan? didatske liste poništene, upražnje? no je 5<8 poslaničkih mandata, koji se prema jasnom slovu zakona ino? raju popuniti novim izborom. Nu kako ima mnogo demokratskih i ra? dikalskih jštahlija, koji biše htje i pošto;poto da se ovom pljačkom posluže i da je iskoriste samo za se, to se sada nastoji, da se mimoiđe I zakon, te da se narodu protiv nje? govc volje nametnu za predstavnik kc ljudi, koji ne biše nikad mogli redovnim i zakonitim putem dobiti I njegovo povjerenje. U ime demokratskog i parlament i tarnog principa, koji je ustavom ga; ! rantovan. mi prosvjedujemo i pro; tiv pomisli, da se ovako grubo gazi jasno slovo zakona, te zahtjevamo, da se što prije raspišu izbori za po? punjenje poništenih mandata i tako dadne narodu priliku, da slobodno — prema svojoj uviđavnosti dadne i povjerenje onima, koji ćc ga zastu? I pati i predstavliau'. Muslimani bježe iz državne službe. Muslimani državni službenici tuže se na svoje šefove pravoslavne vjere, koje je era prevrata popela na ona mjesta, na koja po svojoj kvalifikaciji ne bi mogli nikada doći i po kojoj ne bi dotjerali dalje od onbaša. Naši uprav­ nici neprestano proprovjedaju na pa­ piru jednakost i princip sposobnosti kod namještanja i unapređenjačinovnika a na djelu su pravi balkanci, koji su uz to zadojeni slijepom vjerskom mržnjom. Niko se ne trpi, ko se sa tri prsta ne krsti. Danas nije potrebna ona prava kvalifikacija nego krsni list, da si srpsko-pravoslavne vjere. Sovom kvalifikacijom sposoban si za zvanje od podvornika do ministra, a svi drugi robovi, nepouzdani i antidržavni, koji su osuđeni, da snose i podnose, evetaju i peketaju, te neka Bogu zahvale, što im je još glava zdrava i živa. U našoj mladoj državi nije sam zlo­ glasni Košta Pečanac, koji po musli­ manskim kućama i kopčezima traži kačake, koji ispred zuluma listom pobjegoše u goru. Pećanac ne štedeći rza i obraza ubija pali i robi, koji je nekada kao hajduk od obijest' po gradovima i selima pod iječijom zaštitom radio, da napravi poderne Užice. I Ko ovako misli, vara se. Borba je gorka i slatko. Plaćati porez malom i džanom a ne tražiti svoja prava, to neće da trpe ni Crnci u kolonijama. I dok tako radi Pećanac u Sandžaku protiv muslimanskog građanstva, dotle u nas ima šefova sa gore spomenutim kvalifikacijama, koji bi željeli nadma­ šiti u svojoj vjerskoj gorljivosti i K. Pečanca progoneći muslimane. Oni to naravno čine u drugoj formi. Da se boje razumijemo, evo dokaza: Jedan mlad musliman sa begovskim imenom, pošto su mu oteli zemelju, moli kotarski ured u M., da ga primi za pisara, samo da ne skapa od gladi, pošto je bila zima, kad nije vrijeme od posla, za koji bi on bio sposoban. Kancelist u ime kot. predstojnika pre­ poručuje molbu, da se ovaj odbija, pešto ie beg, jer bi mogao M. J. 0. odavati tajne, kojoj dotični u or.o vrijeme nije ni pripadao, nego baš obratno demokratima. Ovo je riješenje prije pročitano na gazdinskom dućanu nego Stoje sprem­ ljeno kud treba. Muslimanima se u današnjoj eri ne smije povjeriti važnija mjesta, ne radi toga, što bi bili nesposobni, nego zato, j . i i I I 1 j I . I Da su muslimani u službi odani i pouzdani, to im priznaje svaki u pra­ vom smislu kva’ifikovani Srbin i Hrvat. Samo ne priznaju oni Pećančeva men­ taliteta. što im nije kvalifikacija — srpsko pravoslavne vjere. Muslimani uopće ne traže puno, ne­ go samo ono pravo, što svaki građa­ nin treba da ima: zaštitu imetka, vjere rza i obraza i slobodu rada. Musliman državni službenik ne može dobiti ni ono, što mu po pravu spa­ da, kao nuždan dopust, potpora ili nagrada, redovito unapređenje i t. d, doklegod su na kormilu ovakovi šefovi Pećančeva mentaliteta. Prirodni zakon, red i pravda ne trpi zuluma, a zulumćari su uzrok, da i država i narod propadaju. Ko je pri­ jatelj naroda i države, taj će nastojati, da rastjera i onemogući ove nesposobe siledžije, koje ne mogu nikoga trpiti, ko je sposobniji od njih, ko ljubi red, rad i pravdu i koji hoće da održi naš upravni aparat na visini, koju on mora imati, ako hoće da ne nastupi anarhija, kakova vlada u Sandžaku i Make­ doniji. Različitim zulumima naši se ljudi gone u penziju i još više optu­ žuju kao antidržavni jedino stoga, što su muslimani, a bez ikakova dokaza. Kad se ovako s muslimanima po­ stupa i kad se to sistematski provodi, onda opravdano sumnjamo, da naši »patriotski« pretpostavljeni činovnici imaju tajno naređenje, da rastjeraju muslimane iz državne službe. Ovih će dana, kako čujemo, nekoliko mlađih muslimana, istupiti iz državne službe i pobjeći ispred zuluma. Mi trebamo sposobnih ljudi a oso­ bito neovisnih, ali zato trebamo ove ljude prema njihovoj sposobnosti osi­ gurati, da ne budu nikom muktač. U to ime pozivamo sve imoćnije muslimane i svoje Islamske institucije na jedan zdogovor, kako bi svoje ljude zaposlili, koji će moći neovisno svoju sposobnost razviti u korist islamske zajednice. U ovoj stvari ne smijemo oklijevati nego se ugledajmo u svoie sugrađane drugih vjera. Sposobna čovjeka lahko je uvesti i uputiti u posao kod dobrih strukovnjaka. Nadamo se, ako nam je stalo do opstanka i napredka, da će ovaj naš predlog naići na odobravanje. Musliman činovnik. Iz naše organizacije. Kot. skupština u Tuzli. Jučer se jeobđržavala kotarska skupština naše organizacije, koja je bila dobro posjećena i kojoj su prisustvovali delegati iz svih sela prostranog na? šeg kotara. Na skuštini je izvjestio g. Maglajlić kao narodni poslanik o radu poslanika naše organazacije, čije je izlaganje s najvećim mirom saslušano i jednoglasno odobren . do ja košu ji rad naših narod, posla; nika. Kad je g. Maglajlić pri kraju ■ izvještaja rekao, da ipak neki ljudi govore, kako su ih njihovi zastup; nici, a naročito on (Maglajlić) pro? ' dali, razlegao se dvoranom jedno; ' dušan odgovor: »Sram ih bilo! Mi to. ne daj Bože, niti velimo, niti u to možemo vjerovati!« Iza toga je tajnik Zahirović izvjestio o radu odbora u minuloj godini, a pošto jc blagajnik bolestan, izvještaj o sta? nju blagajne suspendira se s tim, da se izvjesti na prvoj redovitoj sjednici. Poslije toga izabrano je 8 delegata za zem. skupštinu i ko; tarski odbor za iduću godinu od 15 lica kako slijedi: Predsjed.: II. Ha; fiz Ibrahim ef. Maglajlić, podpred? sjednik: Džemal ef. Muharemagić, tajnik: Muhamed ef. Zahirović. bh; gajnik: Muhamedaga Nalić, odbor; nici bez funkcije: Nurija Nakić iz Gor. Tuzle, Sulejman ef. Bakrić iz Seone, Mustafa Salkičić iz Pasaca, Đulejman Mchić iz Lukavca, Jusuf Gazetić iz Prekosavića, Mustafa cf. Okanović iz Poljica, Abdija Zukić iz Treštenicc, Ahmetaga Kovacević iz Lukavca. Abdulah ef. Džum? hur iz Tuzle, Hafiz Ahmed cf. Džumhur iz Tuzle, Hafiz Ahmed cf. Redžcbašić iz Tuzle i Ibrahim ef. Čokić iz Tuzle. Iza toga se je raspravljalo o raz? nim predlozima. Skupština je pro? tekla vrlo mirno i dostojanstveno, pa se nadamo, da će i zemaljska skupština porušiti želje i nade ne; prijatelja naše organizacije. Posmatrač. Skupština J. M. O. u Derventi i Bos. Kobašu. U petak 30. o. mj., bila je kotarska skupština naše or? ganizacije u Derventi, kojoj su po? red brojnog građanstva prisustvo; vali i izaslanici pojedinih sela dervkotara. Nakon pozdrava predsjed? nika mj. odbora g. O. Osmanbcgo; vica pročitao je zamjenik tajnika izvještaj o radu Kot- odbora, koji je bio primljen na znanje i odboru podijeljen apsolutorij. Potom je izabran novi Kot. od; bor i delegat (g. O. Osmanbegović) za zemaljsku skupštinu, a onda su narodni poslanici M. Kapetanović i H. Ajanović izvijestili skupštinu o radu poslaničkog kluba, koji je bio s odobravanjem primljen. 1. ov. mj. održao je posl. H. A ja; nović skupštinu u Bos. Kobašu, ko; joj su prisustvovali gotovo svi od; rasli građani muslimani B. Kobaša. Nakon što jc posl- pozdravio nredsj. Mj. Odbora, g. Hamidbeg Kapeta; nović, uzeo je ovaj riječ i u podo? Ijem govoru ocrtao rad posl. kluba od početk^ do danas. Skupštinari su s velikim interesom suslušali posla; nika. izrazili povjerenje i iznijeli različite pritužbe. Obje su skupštine vrlo dobro us; pjele i proste bez i jedne upadice. Konferencije J. M. O. u Trebinju. Nar. poslanik V. Sadović, održao je u Trebinju dva pouzdanička sastan? ka. na kojima jc prikazao rad musi, posl. kluba od početka do danasOpazilo se, da prisutni nijesu bili obavješteni o mnogim stvarima, koje su na tim sastancima razjaš; njene. Sadović je nastavio svoj put u Bilcću. Bilješke. Zabadanje trna u zdravu nogu. »Srpska Riječ« ne može a da se u svakom broju ne očeše o muslimane. Tako u jučerašnjem broju govoreći o upisu državnog zajma veli i ovo: ».... a naša braća Hrvati i mu­ slimani većim delom oglušili su kao i vazda gdese spominje ime srpsko.« Mi doduše još ne znamo rezultat upisa, ali koliko smo obaviješteni i koliko smo vidjeli na svoje rođene oči, muslimani su svugdje razmjerno ekonomskoj svojoj snazi sudjelovali kod upisa jednako kao i pravoslavni. Ovom prilikom naročito hoćemo da upozorimo na jednu okolnost. Musli­ manima je državna vlast za ove 3 godine nakon ujedinjenja samo odu­ zimala i tražila od njih, dok je pra­ voslavnima dosad ili u vidu izvoznica ili različitih koncesija ne­ Број 342 Broj prestano davala. Stoga nije nikakovo čudo, da su muslimani ekonomski oslabljeni i iscrpljeni. Ali uza sve to, naš je muslimanski svijet rado upisi­ vao i upisuje državni zajam u onolikoj mjeri, koliko mu je to moguće. On se ne izgovara, kao što to čine pravoslavni u Vojvodini, ekonomsko najjačoj pokrajini, »da ne da ovakovim činovnicima zajma«. On se i ne izvlači, kao što to čine neki pravo­ slavni. U Derventi je jedan pravosla­ vni, kad ga je sreski načelnik pozvao ! na upis, dao samo 100 D, iako je mi­ lijunaš, a kad je izašao iz ureda ča­ stio je prijatelje, jer »je jevtino pro­ šao.« U interesu renomea naše države i u interesu što boljeg uspjeha mi ne­ ćemo da iznosimo drugih »stvarčica«, ali ako nas »S. R.« bude tegljila za jezik, mi ćemo morati da izađemo otvoreno s cijelim materijalom. Politički pregled. Revolucija u Grčkoj radi ne­ uspjeha. London, 29. rujna. (BO ( »Morning Post« prima vijest od svojega posebnog dopisnika iz Atene, da je uslijed posvemašnjog sloma na malo­ azijskoj fronti Grčka danas na domaku ozbljnih događaja. U Ateni i okolici je proglašen prijeki sud, ali uza sve to revolucionarni pokret preotimlje sve više maha. Svi brzojavi, koji polaze u inozemstvo podvrgnuti su najstružoj cenzuri. Najnovije vijesti sbojišta opi­ suju situaciju' kao posvema izgubljenu. Pola grčkoga generalnoga štaba i go­ tovo cijelo grčko topništo palo je Turcima u ruke. Burgenland i Albanija. Konferen­ cija Ambasadora nastavila je juče prije podne da pretresa pitanje Burgenlanda ; i Albanije. U pitanju Burgenlanda. kon­ ferencija je primila na znanje notu mađarske vlade, u kojoj Mađari nagoviještavaju blizak sporazum s Austrijom, i odlučila, da se ostavi rok od 8 dana za sklapanje sporazuma. U pitanju Albanije, nije se još došlo do sporazuma. Italija je tražila za slučaj oružane intervencije i povrede granica Albanije, mandat od Lige Naroda, za svoiu intervenciju. Engleska je pristala na korekturu granice od 1913. god. u korist naše države. ј Naša država i Čeho-slovaČka ! ‘ prema Mađarskoj. Povodom akcije 1 dra Beneša u zapadnomarđarskom pi­ tanju, i povodom njegovog sastanka sa Banfijem u Brnu, politički krugovi su uvjereni da dr. Beneš radi u pot­ punom sporazumu sa Kraljevinom Srba, Hrvata i Slovenaca. Nijedan ko­ rak u češkoj spoljnoj politici, koji je učinjen i koji se poduzima prema Mađarskoj, ne nastaje prije, dok se u svakom pitanju ne postigne potpuna saglasnost s ministarstvom spoljnih poslova u Beogradu. Ako bi izravni sporazum dra Beneša i Banfija donio stvarnih uspjeha, u što se dosada malo vjeruje, onda bi se na ovaj isti način riješavala i sva sporna pitanja između Mađarske i Čehoslovačke, odnosno Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Grčko-turski rat. Carigrad, 29. septembra. Prema službenom komunikeju iz Angore grčka je armija progonjena do Eski Šehira i da su morale grčke čete da povuku svoje straže. Turska konjica operira u raznim skupinama protiv neprijateljcke vojske. Atena, 29. septembra. Zvanični iz­ vještaj od 28. pr. mj. saopštava da su sve vijesti iz Angore o velikoj borbi pred Eski Šehirom, koja da se je svr­ šila s porazom Grka neistinite. (Naro­ čiti izvještaj atenskoga dopisnoga ureda)- Domaće vijesti. Lična vijest. U nedjelju, 2. o. mj. prispio je u Sarajevo g. min. dr. Spaho radi zem. skupštine naše organizacije. Izjava g. Hasana Miljkovića. — U 198. broju »S. R.« od 1. okt. 1921. izašao je dopis navodno iz V. Kladuše s naslovom »Ko je Hasan Miljković r« �Spoj 342 Broj Страна 3 Strana „ПРАВДА" - „PAVDA“ Pošto je dotični dopis skroz lažan direkcije prema nekojim željezničkim potčinovnicima, koji su nevino optui nepotpisan, zbog; toga sve laži i pod­ Ženi zbog komunizma i otpušteni iz vale u njemu iznešene, evo ponovno sa najvećim gnušanjem odbijam, a one državne službe. Tom su zgodom izni­ jeli g. ministru nekorektno ponašanje će se i kod suda ustanoviti, jer sam nekih pretpostavljenih Činovnika proti još prije par mjeseci putem javnosti sve ovo pobio i ujedno predao tužbu svojih potčlnjenih kao i uplitanie Želj. policijskih komesara, koji provociraju sudu proti redakcije »S. R.« Dopisniku, koji se ne smije potpi­ želj. službenike i miješaju se onamo, sati na ono, što piše, dovikujem, da kuda ne spadaju. Gospodin je ministar poslanicima je prosti klevetnik, pa ako je povri­ jeđen i ako ima petlju, neka se i on obećao, da će djelima da pokaže i is­ posluži sudom. Ako i sam ne sumnja pravi sve nepravde nanešene pojediu svoje laži, neka se onda ne krije dinim otpuštenim želj. službenicima. za leđa redakcije, koja možda hoti­ Državni dugovi. »Nar. Jed.« od 1. mično nasjeda ovakim bljezgarijama. o. mj. donosi: »U prvom ekspozeju u Hasan M i I j k o v i ć, finansijskom odboru, g. ministar finar. poslanik. nansija je iznio i dugove naše Kralje­ ispravak. U pretprošlom broju na­ vine. Ti su dugovi, prema pokrajina­ šeg lista u izvještaju sa skupštine iz ma, slijedeći: Hrvatska i Slavonija 12 Težnja potkrala se je štamparska po­ miliojna dinara; Bosna i Hercegovina 6,446.044 dinara i 75 para; Slovenija greška u govoru poslanika Alića Tu stoji, da je držanje Radićevo »vrije­ i 25,270 000 Švajcarskih franaka; Daldilo, da više svojih zahtjeva proturimo i macija 1.538.149 dinara i 25 para. Vojni dugovi naše Kraljevine u u Ustav«, a treba da stoji »priječilo Francuskoj i Britaniji iznose 937 mii tako dalje«. lijona franaka; u sjev. amer. Sjedinje­ Likvidacija agrarnih odnošaja. nim Državama 62 milijona franaka; a Kako smo već javili, stigao je napo­ u prirodi do 1 milijarde. Svi naši voj­ kon agrarnoj direkciji kredit za pro- ni dugovi iznose do 2 milijarde. vađanje likvidacije i za uređenje okUnutrašnji dug naše Kraljevine iz­ iužnih agr. ureda. Doznali smo od nosi 225 milijona dinara. Do 25 juna agrarne direkcije, da su otpremljeni iduće godine ima se u Bosni i Herce­ formulari i naputci kot. uredima s na­ govini isplatiti begovima (kurziv naš. logom, da se sve predradnje kod ko­ Op. Uredn.) za agrar 65 milijona di­ tara i gruntovnice svrše u roku od nara.« 20 dana. Za to će vrijeme biti obu­ Čudimo se, da i službeni organ na­ stavljeno izdavanje privatnih izvadaka še pokrajinske uprave ovako tenden­ i potvrda kod evidencije, jer će se ciozno trpa i siromašne posjednike daljnji posao obavljati isključivo na pod naziv »begovi«. Kad bi to činila tenielju ureda radi (ех offo) dobavlje- zaguljena »Srpska Riječ«, ne bismo se nih podataka. ni osvrtali, ali ovako, kad to čini list, Nadati se je, da će isplata sada biti koji se izdržava i novcem tih posje­ brzo svršena. dnika, onda je to drskost. Nadodaje se, da je u sarajevskom Produljen rok za upisivanje kotaru, gdje je Agrarna direkcija mo­ gla neposredno sa svojim činovnicima državnog zajma. Na zahtjev mnogih privrednika i građana ministarstvo firaditi, posao za sve zemljovlasnike u nansija produžilo je upisivanje zajma punom toku. Isto tako se sada organizuje bez i do 15. oktobra. Prema dosadanjim izodugovlačenja aparat kod okružnih | vještajima upisana je približna svota, koja odgovara projektu ministarstva agr. ureda. Primanje tužbi, koje se imaju predati do 18. oktobra, na te­ financija. Kad se definitivno završi melju beglučke uredbe na kot. urede ' posao oko nutarnjeg zajma, krenuće naročita delegacija u Englesku u cilju — u toku je. Drago nam je konstatirati, da su sklapanja spoljnog zajma. napokon odstranjene sve zapreke, koje Obveznice austrijskog zajma su dosada stajale na putu, da se pro­ Ministar financija riješenjem od 19. vedu agrarne uredbe od 12. maja ove sept. odobrio je, da naši državljani, godine. koji u određenom roku nisu popisali i žigosali svoje obveznice predratnih O vatrogasnom komandantu zajmova bivše austro-ugarske monar­ Kada »Domovina« ne može na naše stvarne kritike da reagira onako, kako hije, da to mogu naknadno učiniti do treba, onda gleda, da stvar skrene na 15. okt. zaključno. Ovaj se rok neće posve drugu stranu. Tako je i s nje­ više produživati, stoga se docnije pod­ nijete žalbe neće uzimati u obzir. zinim odgovorom na našu nek dašnju Obveznice sa molbom treba uputiti noticu o samovolji vatrogasnog ko­ Generalnoj direkciji državnih dugova mandanta. Nama je u onoj notici bilo u Beogradu glavno, da skrenemo pažnju na pri­ Iz Narodnog Pozorišta.*) Preprastran ost vatrogasnog komandanta. vke u Narodnom Pozorištu vršene su »Domovina« na to ne reagira, nego je planovima i pod nadzorom poznatog prešla na posve drugo polje. Mi se ne miješamo u tuđe trgovačke poslove, sarajevskog arhitekta g. Karla Paržik a. G. Paržik je učinio sve, što je samo nuzgred moramo konstatovati ležalo u njegovoj moći, da od nepra­ opet jednu laž »Domovine«, naime onu, što je podvalila o nekakvu Spa- ktične dvorane bivšeg Društvenog Doma stvori jednu pozorišnu dvoranu, hinu dugu Muslimanskoj Centralnoj koja će biti i prilično akustična i udo­ Banci od ništa manje nego 4,500.000 Kruna. »Domovina« uvijek ima običaj, bna za posjetioce. Zahvaljujući njego­ da ne kaže potpuno ime, kako bi vom budnom nadgledanju, dvorana i mogla posiije lakše »curiknutia. Ako pozornica izrađene su prema njegose dakle tu radi o Hamdiji Spahi, na vim planovima, po kojima je nešto kojega bi se po samoj stvari imala ublažena oštrina i stilizirana kačiperta »Domovinina« tvrdnja da odnosi, nost ranije dvorane, a pozornica do­ bila dovoljno dubine za razvijanje onda je to — laž. Hamdija uopće scene i mogućnost operiranja perspe­ nema nikakva duga Muslimanskoj ktivom. Centralnoj Banci, čak ima i izvjesnog Planove i nadgled nad novom elek­ potraživanja premda bi za njeg bila čast, kad bi imao toliki kredit. U os­ tričnom instalacijom na pozornici i centralnim loženjem u zgradi izvršio talom bi preporučili »Domovini«, da najprije pomete ispred svojih vrata i je g. Vojislav Žakula, građevinski neka preporuči vatrogasnom koman­ nadsavjetnik. dantu, da očisti račune o aprovizacij*) Rado donosimo ovu vijest našeg skim beznim vrećama i -• prikazama kazališta, ako nas je ono dosad go­ iz Društvenog doma. tovo redovito — bagatelisalo, ne ša­ Za otpuštene željezničke Čino­ ljući nam nikakovih podataka o pri­ vnike. Naši narodni poslanici g. g. premama za ovu sezonu. Ako je to Hrasnica, F. Kurbegović i S. Baljić radi naše kritike dosadašnjeg rada bili su 30- IX. kod gosp. ministra sa­ kazališne uprave, onda — onda nas samo čudi ovakovo shvaćanje gg. obraćaja Uzunovića i pritužili mu se upravitelja i dramaturga. na neopravdani postupak sarajevske K a o ^EI-Kamerov" teferič nije se mo­ ' gao održati u prošli petak, jer je bio u isto doba »Hurijetov« teferič, pače se stoga ovaj davati u idući petak, 7. o. mj, na istom mjestu i s istim pro­ gramom. Zar još i oni?! Na 26/9. zavadilo se dvoje djece muslimansko i jevrejsko na ulici između zgrade pokrajinske vlade i želj. direkcije. Svako je moglo imati oko 12 godina. Dok su se oni na ulici čupali naidje 17 godišnji mo­ mak Atanasije Bošković, dak 5. razr. gimnazije i prišavši mališanima opali svom snagom šamar muslimanskom djetetu. Dječak nato od boli udarca nepozvanog junaka pocrne plakati i pitati ga, skojim ga pravom šamara i za što isto ne učini u blizini stojećem njegovu protivniku. Na to mu Boško­ vić opsuje turskog Boga i čušne ga. Dječak u plaću zaviče: »Kako smijete Vi psovati Boga? Znate li, da se Bog ne smije psovati? Ja ću Vas policiji prijaviti!« i poleti tražiti policaja. Pri­ javivši stvar policaju, ovaj ih obojicu odvede na karaulu. Pošto je mali mu­ sliman predveo na karulu i svjedoke, znatiželjni smo kakovom li će kaznom kazniti čika Ilija vaspitanog deliju — srednjoškolca. Idemo da vidimo. Vođenje poštanskih blagajničkih knjiga u dinarskoj moneti. Umo­ ljavamo cj. naslov, da obzirom na javni interes izvoli u svoj cij. list uvr­ stiti da se od 1. oktobra ov. godine uvađa kod svih pošt. i telegrafskih ureda vođjenje blagajničkih knjiga i računa u dinarskoj moneti. Toga radi svako označenje vrijednosti na pošt. pošiljkama ima biti samo u dinarima i parama označeno i to jedan napram četiri odnosno Četiri naprama jedan. Za sada čine iznimku samo poštanske čekovne i štedioničke uplate i isplate, na koje će se do daljnje odredbe još u krunskoj moneti obavljati. Direkcija pošte i telegrafa: Josifović. Gospodarstvo. Protest privrednih krugova proti trasi Beograd—Kotor. Po polusluž­ benom komunikeju i vijestima trebao bi željeznički spoj Beograd—Jadran ići dolinom Drine i Tare u Boku Ko­ torsku. Na ovaj način ta pruga ne bi doticala niti Sarajevo niti ikoje važnije mjesto, a išla bi kroz pusti, zapuštni kraj, koji se ni za 100 godina ne će podići na onu visinu, na kojoj se na­ lazi Sarajevo. Zato su bosanski pri­ vredni krugovi uočili silnu važnost ove željeznice i značaj, koji bi mogli imati za Sarajevo i njegov ekonomski procvat riješili da povedu akciju pro­ tiv mimoilaženja Sarajeva, koji bi iz­ gubio svaku važnost, kada ova željez­ nica ne bi prolazila kroz njega. Do­ skora će svi privredni krugovi ove pokrajine a naročito Sarajlije u tom smislu održati jedno savjetovanje na kojem bi ova inicijativa zauzela kon­ kretni oblik. Javna zahvala. i I Prilikom smrti neprežaljenog nam sina - ■— brata Smaila, izraziše nam mnogi prijatelji i znanci saučešće (taziju), što usmeno, što pismeno, i pružiše nam u najtežim časovima prija­ teljsku utjehu. Odgovarati i zahvaliti se pojedince nije moguće. Ovom pri­ likom i na ovaj način srdačno se svima zahvaljujemo. Neka je osobita hvala načelniku sudskog odjela g. Simiću, kao i gospodi sudcima vrhovnog i okružnog suda, koji našeg rahmetliju ispratiše i iskazaše mu zadnju počast od kuće do Begove džamije. Dugujemo također veliku zahvalnost gg. vrhov­ nim šer. sudcima Midžiću, Mutapčiću i Ali ef. Prohiću, kao i svim rahmetlijinim kolegama šer. suda, koji nam ' dadoše tople utjehe i koji ispratiše rahmetliju sve do kabura. Nezaborav­ brat bratu М1Ш111111111111П111ШП1(11111Н1Ш podobni, bez razlike, treba da su naši zubi. Nema Ijepog čovjeka i osobe bez Ijepih ^abi Ijepih zubi bez praktično prokušane i od autoriteta najbolje preporučene: ELIDA-paste za zube. llllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllilillllllllllllllHIIIIM Zastupnik za Bosnu i Hercegovinu AlbBPt Vita Leui, Sarajevo, Despica ul. 1 i nu zahvalnost dugujemo rahmetlijinom (ičnom prijatelju bađenagi uglednom trgovcu g. Ahmedagi Kumašinu, koi je sve, što je potrebno za đenazu । mejita, sam pripravio i sve potrebn| obavio. Na koncu se braći sarajlijam« najsrdačnije zahvaljujemo, koji onakc mnogourojno ispratiše rahmetliju do kabura i koji nam svojim saučešćerru dadoše dobre utjehe. " H. Ahmedbeg Bukvica, otac 1 Musta dr. Abdullah, braća. Školski pribor, kao i sve školske potrebštine, knjige itd., dobije se uz veoma jeftine cijene u knjižari Da* niel i A. Kajon, Sarajevo, Kralja Petra ulica 19. — Narudžbe iz van; izvršuju se brzo i tačno; pakovanj« se ne računa. Fina terpentinska 1—8 krema za elegantni svij Dobiva se svagdje. Proizvodnja: „Slavia", tvornica k mičkih proizvoda d. Zagreb, Ilica 213. Hot gaftuf -mBarifsho povjerenstoo. Konjic, Broj 223.121. Konjic, dne 29. sept. 1921. Natječaj, ( Kod potpisanog kot. vak.-mearifsko; povjerenstva, a na mektebi-ibtidaiji u Seonici kraj (Jstrožca imade se odmah popuniti mjesto I. mualllma, koji će ujedno vršiti dužnost imama i vjeroučitelja. Početna godišnja plaća iznosi 12.040 kruna i to: od vakufa 5040 K, od naJ roda 6000 K, kao imam 500 K i vjo roučitelj 500 K, te stan i dvije bašj u naravi. Osim toga imaće i državni imamsk doplatak na skupoću. Reflektanti imadu prspisno biljego vane molbe sa svjedočbama o svrše nim naukama i dosadanjem službo vanju poslati ovome povjereostvu naj kasnij’e do 20. oktobra o. g. Kot. vak.-mear. povjerenstvo, Kc Predsjednik: 309-1-3 Hafiz Ahmedt Hamdi Kasu me Trgovina feso^ daje na znanje cijenjenim mušterij da je prispjela veća količina u raznim veličinama i farbama. Cijene vrlo umjerene, tako, da sti duzina 800 kruna. — Od istog kvaliJ teta robe mogu se dobiti i patentirani (postavljeni) fesovi, koje će mo davati - po komadu sa kitom 120 kruna. Šaljemo samo uz pouzeće na veliko dok zaliha traje. 307 1-2 Ibpahimagn Vranić i Sin Sarajeva. ТПРЕТДК i ПЕН0НДТЕ4 preuzima sve vrsti tapetarskih poslova uz umjerenu i solidnu cijenu. — Posao :: tačan i solidan. :: M1LAN LIPNIH - ТЕШПД 36.1 �Стоана 4 Strana Booi 341 Broi „ПРАРДА* — „PRAVDA* Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu, d. d., u Sarajevu. Prema zaključku l. izvanredne glavne skupštine našeg zavoda, obdržavane dne 29. maja 1921. pripada starim dioničarima (t. j. onim od I. i II. emisije) pravo opcije na po „Prvoj hrvatskoj štedio­ nici u Zagrebu" preuzete dionice 111. emisije proporcionalno prema posjedu njihovivih dio­ nica t. j. na svakih pet (5) dionica 1. i 11. emisije mogu stari dioničari optirati 4 dionice ili. emisije uz slijedeće uvjete: 1. Pravo opcije mora se izvršiti do uklju­ čivo 31. oktobra 1921. i to samo kod same Muslimanske Centralne Banke za B. i H., d. d. u Sarajevu ili kod njezinih podružnica u Banjaluci, Brčkom, Bugojnu, Čapljini, Prije­ doru, Travniku i Tuzli. 2. Prigodom izvršenja prava opcije imaju se predložiti dionice ili međutimnice 1. i 11. emisije radi označenja, da je pravo opcije izvršeno. 299 1—5 3. Potpuna protuvrijednost za sve optirane dionice imade se odmah prigodom izvršenja prava opcije u gotovom položiti. 4 Za svakih K 100’— nominale t. j. za svaku dionicu imade se položiti K 130— i K 6 50 za kamate, dakle ukupno K 136’50 po komadu. 5. 0 uplatama izdati će upisna mjesta privremene potvrde (međutimnice), koje treba dobro sačuvati, jer će se kasnije samo uz povrat tih potvrda nove dionice izručiti. 6. Dionice, na koje ne' bude do 3’.X. 1921. izvršeno pravo opcije, biće u smislu tačke 3. gore navedenog zaključka prepuštene na upis svakom muslimanu za vrijeme od 1 XI. do 1.ХП. 1921,, što će biti za vremena posebno oglašeno. Sarajevo, dne 27.IX, 1921. Ravnateljstvo Muslimanske Centralne Banke za Bosnu i Herceg, u Sarajevu. Zadružna gospodarska Banka d. d. u Ljubljani otvorila je svoju Privremeno: Horoščeva ul. br. 15, I. hat Podružnicu u Sarajevu. Brzojavna adresa: Gospobanka. Telefon Dionički kapital i rezerve K So.ooo ooo Ulošci preko K 2oo.ooo.ooo Žiro konto kod Narodne Banke Kraljevine S H. S. — Poštanski čekovni račun br. 1264. Podružnice: Bled, Gjakovo, Maribor, Sombor, Split, Šibenik. l ^Afilijacije: Gospod, banka d. d. Novi Sad, Sveopća Zanati. Banka d. d. u Zagrebu i njezina podružnica u Karlovcu. Bavi se svim bankovnim poslovima. Prima novac na štednju i otvara tekuće račune, te podjeljuje zajmove uz najpovoljnije uvjete. — Kupuje strani novac, devize, zlato i vri­ jednosne papire uz najpovoljniji dnevni tečaj. Izdaje kreditna pisma i otvara akreditive. — Obavlja isplate, prima i šalje novac na sve strane svijeta. Ima izravne veze sa svim mjestima u Kraljevini i sa svim većim gradovima u inozemstvu, naročito sa Amerikom i Australijom. Daje besplatno informacije u svim bankovnim i gospodarskim stvarima. Upozoruje osobito na direktnu i brzu vezu sa središtem žitne trgovine Somborom Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. — Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina. Potpuno uplaćena dionb ka glavnica K 20,000.000'—. Ulošci preko K 25,000.000’—. Pričuve preko K4,000.000. - Pupilarno siguran.-Prima uloške na uložne knjižice i na tekući.račun i najbolje ukamaćuje. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. - Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — 104 ’ZLJA SVE Kot skups naše organizacr--------------------posjećena i ko.Ibrahim Muhić. delegati iz svih BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija D. i A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/a0b1ee3eaa54e3a57c8919206173593b.pdf fbdc1f000a1d4f87bb0f948d5a6f08a6 PDF Text Text POŠTARINA1 U GOTOVU PLAĆENA. Pojedini broj K 2 ~~ Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: za našu državu godišnje 'K 200.—, na pola godine K 100.—; za inozemstvo K 250.—. Uredništvo 1 uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. ГЛА јУГОСЛАВЕНСКЕ муслимаиске организације. Broj 105 (343) Sarajevo, četvrtak, 6. oktobra 1921. (2. Safera 1340.) Sudbonosan dan. A od Srba sopstvenika, Učiniše izmećare. 6. oktobra ove godine jedan je od najvažnijih dana u životu naše organizacije. Toga će se dana manifestirati snaga i solidnost nas še organizacije, toga će dana progovoriti narod kroz usta svojih opunomoćnika i izreći svoj sud o dosadašnjem radu svojih poslani« ka i uopće vodstva organizacije, te će dati direktivu budućem radu i budućem smijeru naše politike. ( Ugroženi u svojoj egsistenciji bosansko«hercegovački su muslb mani prije 2 i po godine stvorili u svojoj organizaciji jaku falangu, koja je sposobna, da odoli svima udarcima, koji bi mogli u budućno« sti zadesiti muslimanski elementi. Vidljivih uspjeha rada naše orga« nizacije ima toliko, da ne držimo potrebnim ni isticati ih ovdje, jer ih svak, ko priznaje činjenice, zna. Onima, koji u svojoj zaslijepljen nosti ne vide i neće da vide ni ono, što svaki okat čovjek vidi, ne držimo potrebnim ni predočavati ih. Jedno drugo pitanje treba ovdje naročito istaknuti. Da li su oni razlozi, koji su prisilili muslimane na stvaranje ovakove organizacije, prestali i je li nadošlo vrijeme, kad bi se smjeli cijepati redovi organ nizacije, i to još iz razloga drugotne važnosti? Mi nećemo davati od« govora na to pitanje; njega će dati delegati pojedinih kotarskih od« bora naše organizacije na današnjoj skupštini. Mi nećemo ovdje stvarati nikakovih presedana, niti ćemo nastojati da stvorimo ovakovo ili onakovo mišljenje i raspoloženje kod onih, koji imaju o svemu ovomu da odluče. Mi samo hoćemo da ovdje is« taknemo naročitu važnost današnje skupštine i da upozorimo na odgo« vornost, koju nose delegati kotarskih skupština za svoj rad i odluku u zemaljskoj skupštini. Te njihove odluke biće od sudbonosne važno« sti za sve muslimane Bosne i Hercegovine, koji su u njih uprli svoje Oči i s pouzdanjem u njihovu uviđavnost. patriotizam i r^boritost očekuju rezultat te skupštine. ( I mi skupa sa svom braćom Širom Bosne i Hercegovine apeluje« mo na sve delegate, da dobro otvore oči, tačno odmjere sve argumen« te i okolnosti, te da uvijek i pri svakoj odluci imaju u vidu samo i jedino interese svih muslimana i da tek onda stvaraju svoj sud. Mo« limo ih, da ne nasijedaju različitim smicalicama naših neprijatelja, koji nastoje pocijepati naše redove, kako biše mogli udovoljiti svojim ple« menskim, vjerskim, partijskim, a vrlo često i čisto egoističkim рго« htjevima. Čvrsto vjerujući, da će se naši delegati uzdignuti iznad svih sitnih zadjevica, ličnih animoziteta i si., te da će svojim odlukama omogu« ćiti, da organizacija ostane onako jaka i čvrsta, kakova je dosad bila« mi ih svesrdno pozdrvljamo i želimo, da njihov rad bude od hajra po cijeli islamski dio našeg naroda. BILO SRETNO ! Ni to nije bilo dosta, Potomcima zlog Orhana; No Evropi htešc dati i Svog Proroka i Sultana. i I ! ! Sta su Srbi prepatili, Potvrđuje istorija; Jezovite strave tu su ... Patnje raje... bes dahija! I I ' I Mnogi sili podlegoše, Tužnom Bosnom ponajviše Rim jc jedne zaklonio, Drugi čalmu Tursku sviše. ' , I I Ali jedan jezik osta LT narodu sa tri vere; Ni jatagan nije mogo, Da narodni jezik spere. ’ Od Timoka do Jadrana, Svud se srpski zbori; Na jeziku materinskom Tu se srpska pesma ori. Poziv u hrišćanstvo. Poznata affaira famoznog p.«pu« kovnika Kušakovića u Banjoj Luci našla je kolegijalnog odziva u oso« bi nekakvog Dunavskog, također potpukovnika iz Prištine. Taj novi »prorok« hrišćanske vere objeloda« nio je u 12. broju »Velike Srbije« od 27./9. 1921. jednu pjesmicu, te da poštena javnost i cijela kulturna Evropa vidi i čuje, čime se bave o« ficiri, i to viši oficiri Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, prenosi« mo tu pjesmicu u cjelosti. Ona glasi: »U plamenu krsne sveće. S narodom napaćenim Čarnojević u svet ode; Jer za Srbe pod Turcima Nije bilo trun slobode!.-. Ukaljaše Turci crkve, Sve u slavu svog Korana; Mnoge Srbe poturčiše, Pod zamahom jatagana! — Otimahu Turci zemlju, Pa stvoriše agalare: Poturčeni! Čujte gusle . •. Tankih struna bolnu jeku, Praoci vam kroz njih šalju Sa Kosova mača zveku !... . Pretci zovu, trgnite se, Nametnuto odbacujte, Čalme dole sa Koranom Evanđelje sveto čujte !... / 1 Prenite se poturčeni! Jer su vaši pretci pali. Slobodni ste, za krst časni... Slobodni ste. krst vam fa 1 i! *.. Vratite se staroj veri, Hajte crkvi pred raspeće; Naćićete oteto vam, U plamenu krsne sveće ...« Telefon br. 842. Čekovni račun post, štedionice 1119 Godina 111. Dok se u svim državama na svijetu oficiri bave ozbiljnim studijem voj« nih znanosti i vještina, dotle eto na« ši oficiri vrše misionersku dužnost, bave se prozelitskom rabotom. Mjesto, da bi se taj novi »prorok« Dunavski bavio strategijskim i vojnođehničkim pitanjima, mjesto da misli, kako bi se naše sa svih srtana neprijateljima ugrožene gra« niče osigurale, on riga takve bljuvo« tinc, da bi to bilo previše i za sred« nji vijek. Zar to nije žalosno?!... Pitamo g. Ministra Vojnog i Мог« naricc, hoće li već jedamput stati na kraj takvim izazovima svojih pot« činjenih oficira i energično zahtije« vamo, da se povede strogi postu« pak proti p.«puk. Dunavskom, jer inače nećemo dozvoliti, da se na takvi infamni način vrijeđaju vjer« ski osjećaji preko jedan i po miliju« na muslimana naše države. Hoće li se proti ovakovih zliko« vaca, koji se kriju u uniformu ofi« cirsku. primjenjivati slovo ustava, koji zabranjuje sijanje vjerske i ple« meriške mržnje? Hoće li se jednom maknuti vojni ministar i povesti ozbiljnu istragu protiv Kušakovića, Dunavskog i drugih drznika, koji ovako grubo izazivaju muslimane ? Kada ćete, g- ministre, već jednom, nakon 4«mjesečnog čekanja, dati odgovor g. posl. Ajanovićn na pita« n je o KušukoviCevoj Hoćcto li pustiti, da se ota zaraza i Juljc širi, a da musliman počne vojsku smatrati ustanovom, koja ozbiljno ugrožava njegovu vjerii? Zar nije dosta krsnih slava pojedinih puko« va, koje ste htjeli nametnuti i onim pukovima, u kojima slvžc muslima« ni? Mi ćemo se na ove pojave još jednom opširnije osvrnuti. Ecrasons Г imfamie. Thomas Carble, umni Englez, za ista je tačno konstatovao, da bučni patriotizam ima hajdučke i pljaka« ške primjese. Naročito u nas u Bo« sni ovaj je patriotizam vezan s he« lenskom metafizikom, koja se ma« nifestuje tolikom psihičnom rastroje nošću i tolikom ekscentričnošću. Piscu ovih redaka nije na umu, da citira »patriotske« izvoznice, krađu američke robe (namjenj. sirotinji), razne koncesije, niti će se osvrtati na bestidne podvale J. M. organi« zacji’ da je u vezi sa kačacima, kao ni na idiotske članke »Srpske Rije« či« (primjerice »O tempora, o mo« res«, »Starosjedioci oko »Pravde« i t. d.) nego jedino reflektuje na ar« gotski članak, pomenutog lista od 14. septembra 1921. br. 185- »Pro« svjetne prilike u Krajini«. Tu se pokraj ordinarnih laži sve« , moćnom podlošću i opštom gnjuso« , bom denunciraju najagilnija i naj« , konciliantnija dva učitelja na BosKrajini: gg. Bećir Tatlić, upravitelj osnov. škole u Bos. Otoci, i Fejzul« lah Čavkić, učitelj u B. Krupi. Čud« no je! Ko su autori te bestidnosti? Posjednici austrijskih ordena, neka« danje grata persona bivše uprave . a.«u. (kao nadzornik g. Gajić), te । braća komunista (kao učitelj Suče« | vić) i t. d- Uostalom, da je g. Tatlić pravi i narodni učitelj i da se nijenikad ogriješio niti o služ« bene dužnosti niti o nacionalne, kao : takov nije ni uživao naklonost vla« sti bivše uprave, a da sadaš. narod; na i idealna nasjeda svemoćnoj po« dlosti destruktivnih elemenata, kao što su gg. autori članka »Prosvjet« ne prilike u Krajini«, i suviše jc ci« tirati. Za neke stavove g. Tatlić je Muslimansha trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu Središnjica: Sarajevo. — Pupilarno siguran zavod. Dionička glavnica 1o,QOO.ooo kruna. Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Pričuve боо.ооо kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije. — Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. —Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ф Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ 205 KancElarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačha banha, Sarajevo. - Interurban telefon: Zlff | �Страна 2 Strana „ПРАВДА* — već tužio, i besramni i notorni la* zbliženja i izjednačenja naših društ­ venih i gradjanskih odnosa medju zovi odgovaraće pred disciplinarnim svima bez razlike vjere i plemena. senatom i sudu Kako je on rijetkih U tom svom radu i predan ideji na­ sposobnosti i svjestan građanin svo? je otadžbine, najbolje će dokument rodnog jedinstva osnovao je ovdje i votati njegova djela: osnivanje ze* društvo »Klub Preporod«, kojem je u mljoradničkih zadruga, antialkohal* , glavnom svrha, da stopivši sva naša nih. gombalaćkih i prosvjetnih dru* gradjanska društva ujedno, djeluje | na narodnom prosvjećivanju u smislu stava nesama u kotaru Bos. Krupt, nego gdje je god bio namješten kao jedinstva i u duhu savremene društ­ venosti i tolerancije; ali na žalost! Baš učitelj, to su fakta, koja osvjetljuju u času kad je naš novoosnovani klub sliku časnog i vri jednog g. Tatlića. otpočeo đa djeluje, premjesti se njegov Također i gosp. Čavkie može da sc ponosi svojom prošlošću, jer je osnivač, naš nezaboravljeni gosp. on kao ccnsor samo služio na opštu Redžić u Bužim, a na njegovo mjesto korist onih, koje su vlasti progoni* u St. Majdan došao nam je sadanji učitelj Rakić, za kojeg smo mislili da le. a da je bilo pritužaba proti njega to je jasno kraj ovako^h podlaca. i će po dužnosti jednog uzgojitelja ra- , diti takodjer na društveno jedinstveJedina pritužba krupskih Srba protiv gosp. Čavkića je ta. da je on ' nom polju i da će i on po njegovom I kolegi, g. Redžiću zasnovani naš klub musliman i da ne može poslije smrti pok. Hačcvića kao takav po* u svakoj prigodi pomagati. Nu prevari- ' smo se, jer u prvim danima upozna- I stati upraviteljem Škole u Bos. Kru* smo u njem miljenika dubrovačke ! pi. I Zem. Mada u Sarajevu toj je kobasice i čovjeka nadahnuta razvrat- | pritužbi udovoljela »iz razloga vjer* nim idejama kojekakvih šovinističkih | skog kl juča«- To se desilo i g. Čovkić idijota. Namirisavši, da je u našem kao čestit i vrijedan bio je zadovo* novoosnovanom klubu zastupana jed- : Ijan. da mu za starješinu postavu nako latinica kao i ć rilica, hrvatski mlađeg kolegu g. Zagorcakao i srpsk1, da je njego a društvena | Tako su dakle napadnuta dva vrijedna učitelja barbarski i bizan* . za Tava kombinirana iz hrv. kao i srp. ; tricolora. pridruži se odmah ekstremi tinski sve od onih ljudi, koji su slu* srp. i musi. Čitaonice — nekolicini | Žili svakome i svakom sistemu pro* nezrelih gromovnika, zlatnih lančića i vokaterski, oni su sad upregli sve sile, da lažima i podvalama isposlu* . debelih trbuha, kojom angožova ze- i stoku ofenzivu protiv našeg narodnog ju sebi naklonost vlasti, a da obore one. koji su koncizni i korektni, te I kluba. Potpomognut ovim mračnjacima | nije se žacao ova- nastavnik, nazivati služe na čast vlasti, i naroda. Pisac ovih redaka sc sjeća, kad se I nas članove kluba »crno žutni ele­ manifestovala krađa narodne imo* i mentom«! »frankovcima«, a naročito • ore. koji se osjećaju Hrvatima, jer za ' vine, kad je bio odmjerivan patrio* rizam. narodnost i građanska svi* , njeg uopće hrvatstvo ne postoji, a | hrvatski jezik je za njeg manje sla- ј jest po monopolu grabežljivih ele* venski, nego i sam madžarski jezik. menata. da je savjetovao, da valja Da li je to lijepo od jednog nastav­ ne fizički nego moralno graditi na* rodno jedinstvo, i da sc mora biti , nika i učitelja kako srpske tako i progresan i tolerantan i vjerski i hrvatske mladeži, koji je dužan da plemenski Sve kompromisima a ni* ; jednako snosi i tretira sve sinove jedne majke? Velim, da nije, a to po­ šta terorom. Ali sve je to bilo uza* lako uvidja i njegova ekstrema iz lud. sva eksperimentalna fiziologia gubi sc: sve teorije i hipoteze otpa* , srp. i musi. Čitaonice, koja i ako ' kasno prozrje tu njegovu Čokorilovdaju, jer je moć denuncije i mono* polisanog nacionalizma i patrioti* ; štinu pa mu zato širom ledja okreću. Isti oni, koji mu nekad na svaki mig j zrna osobito reatabilna. G. TatUć i Cavkić zaista su vri* i serviraše fijaker i konje na česte nje- . jedni i mogu se time samo ponositi, 1 gove »Luxusreise«, ignoriraju ga danas ' kad ih ljudi kukavnog karaktera i I riječima »Nema džaba fijakera«, a on ' pljačkaške prirode napadaju, a sje* I da se osveti bar muslimanima počinje ih izazivati. Tako je 7. o, m. kad je i tiče se one francuske izreke: Neka na ovdašnjoj džamiji zaučila salla propadne sve- što je besramno! rahmetli S. Kamberu pustio školsku Modestus. djecu da kod otvorenih prozora pje­ vaju najvišim tonom, a sam da bi za­ glušio glas mujezina, pljeskao je ru­ kama dirigirajući na prozoru, tako : silno, da se je zbilja glas mujezina veoma slabo, gotovo nikako razabirao, Stari Majdan, 10. sept. 1921. buduć je škola u neposrednoj blizini Razlika izmedju nastavnika — džamije. Lanjske godine imali smo u St. Maj­ Što je na božić lanjske godine u S. danu učitelja S. Redžića, koji se osim Mostu dovodio i muslim. djecu da svog uspješnog rada oko odgoja naše pjevaju »Ide Božić planinom, pokrije dječice, istakao naročito i u r?du oko i se slaninom« nije nam ni malo čudno, Naši dopisi. PODLISTAK. Mustafa: Iz mojih uspomena. (Nastavak). Pošli smo dalje, a komandant karavane poče s nama razgovarat’. On je indijski musliman i veoma se obra­ dovao, kad je saznao, da sam i ja musliman. Govori nam, da karavana ima sedam stotina deva, a da je deset deva određeno kao bolnica. Na ovim su devama natovarene postelje-no­ siljke i ako bi se ko razbolio u putu, biće donešen na ovim nosiljkama do prve veće stanice, gdje ima bolnica. S karavanom ide i liječnik. Karavana je tako organizirana, da svaki kiridži a ima pet deva, na koje on pazi, tovari ih i rastovara, hrani i čisti, a svakih pet kiridžija imaju nad sobom starješinu podnarednika, koji opet pazi, da kiridžije vrše svoj posao u redu. Nad svakih pedeset podnared­ nika zapovijeda jedan narednik, koji je opet podčinjen i odgovoran za sve samo komandantu transporta, koji mora biti oficir. Mi ćemo putovati 5 dana do grada Turbata, gdje će biti promijenjen ci­ jeli transport i mi ćemo krenuti dalje na put sa novim transportom deva i kiridžija. Karavane se broje na korove i Englezi imađahu u ono doba pet __ korova deva. Zanimljivo je, da u kaposjeuena „ј nema ženskih deva i cijela je delegati iz ss j 1 : , , ! i I ! । I ћрој 343 Broj PRAVDA" ier tamošnji muslimani od vajkada su svjesni, da nema džaba fijakera. Ali da slična izazivanja Čini ovdje u Maj­ danu gdje su Ra mus,imani gotovo na rukama dočekali, prelazi svaku drskost i bezobrazluk. Eto se jedva poslije godinu dana, pogovara, da će on otići u Zagreb na viši pedagoški tečaj, a to nam ulija nadu da ćemo ovog deliju i KobasiČina ’ > Aforismenschreibera« iz naše sredine istisnuti. S druge strane veseli nas, da ćc on u višem pedagoš­ kom tečaju doći do uvjerenja, da pra­ vila savremenog odgajanja djece ne dozvoljavaju učiti djecu kojekakvim blezgarijama i nadripjesmama kao što su: »Oče Č'ća da me ženi« i »Imala baba jedno mom inče; daj mi ga, babo, daj« i t. d. u čemu on povjerenu mu dječicu najradije podučava. Završujem Želeći Vam sretan put, dragi R^kiću, Čuli se a nevidjeli se I Želimo Vam, da u pedagoškom tečaju postanete sposoban i savjest n na­ rodni prosvjetitelj, a da zaboravite na razvratne ideje Čokorilo—Kobasice. Da u malo ne zaboravih reći Vam, da za uvijek zaboravite na Majdanske »frei« fijakere. KlubaŠ. Brčko, 1. oktobra 1921Pokušaj pljačke. Pišu nam iz Brč* ke. Nije nam čudo, što još i danas seljaci napadaju na tuđe dobro, jer im je dugo vremena govoreno, ze* mlja je vaša, uzmite gdje samo mo* zete, nego sc u taj posao dao i ad* vokat dr. Cebalo u Brčkom, a evo kako: (i. Suljaga Mujanović ima svoj begluk u selu D. Rahić od po prilici 5 do 6 stotina dunuma zem* lje. Taj je bc^luk Suljaga dijelom iskupovao, dijelom istrampao i o* bradu je ga ispred sebe preko 20 godina. Posadio je prije kojih 10 godina bašču šljivik sobom i sve o svom trošku i gajio. Tu on ima i izlaznu kuću i sve, što je nužno za jedno malo gospodarstvo. Živio ju sa okolnim seljacima vrlo dobro i uvijek ih je potpomagan sve do oslobođenja. Iza toga šapnuše naši bivši upravnici sreza seljacima, ka* ■ko svima, i Suljaginu, neka samo otmu, što mogu, zemlja je njihova. Kako u drugih tako i u Suljagu uzurpiraše seljaci skoro svu zemlju, kojemu osta jedino ba* šća i kuća. Ove godine rodio Šulja* gin šljivik. pa se seljacima prohtje* lo i šljiva, treba rakiju peći- Šulja* ga ipak bojeći se napadaja ode sre* skom načelniku i zamoli odluku, da može nesmetano svoj šljivik brati, koju je odmah i dobio. Nu seljaci odoše advokatu dr. Cebalu i tuže Suljagu za smetanje posjeda i traže, da oni šljivik oberu. Dr. Cebalo primi im tužbu, kako se go* vorka, pod uvjetom, ako im ispo* sluje, da šljive podijele na pola. Isti advokat preda tužbu kod suda karavana sastavljena od samaca deva. drugu. Kad kiridžija želi, đa mu deva Tada sam saznao, da Englezi imaju sjedne, potegne je za konepac. Deva velika gojilišta deva u Indiji. Dezu i je tako osjetljiva u nosu, da se od­ uvršćuju u transport, kada ona navrši mah pokorava želji kiridžije i spušta svoju tridesetu godinu, i da je deva svoje teško tijelo na tlo, da se natonajljepša i u svojoj najboljoj snazi, । vari ili da ko na nju uzjaše. Vidio kada navršuje svoju pedesetu godinu. sam, kako se jedna deva otrgnula i Ove deve u našem transportu bijahu pet ljudi nema snage, da sklonu nje­ pravi orijaši, a na njih tovare tako zin vrat i privežu joj kanafu za onaj malo, da smo se upravo čudili. Za­ komadić u nosu. Čudnovato je, kad nimljivo je i to, da deva ima vrlo se deva otrgne, da ona sklanja sama nježan i slab želudac. Njezin želudac glavu, ako uspije kiridžiji i on joj pre­ nije u stanju preraditi zrno pšenice i baci konopac preko glave. ono onako cijelo i neiskorišćeno iz­ Tako promatrah život karavane, lazi u njezinu kalu. Pošto Englezi koja se vukla sad ravnicom, sad opet hrane deve samo Čistom pšenicom, to preko brežuljaka ili kroz uvale Moj je melju na osobite mline i istuku je je kiridžija mlad, 18-godišnji Indus, kao naš bungur. Isto tako mrve suhu musliman iz bombajskog okruga. I on djetelinu i sitno režu ječmenu slamu. je naučio nešto farsitski i mi išaretima Nijesam nikada mogao niti pomisliti, i sa ono nekoliko farsitskih riječi raz­ da ovakav kolos ima ovako nježan i govaramo jedan s drugim Ja upotreb osjetljiv želudac. ljavim i one riječi, koje od turskog U karavani nijesu deve privezane vremena ostadoše u našem jeziku, pa jedna za drugu. Iskustvo je naučilo se sjećah nekih arapskih riječi, koje čovjeka, kako će što lakše upravljati sam nekada učio u gimnaziji, zatim ovim gorostasom i njegovu tvrdogla­ prekrajah na engleski one njemačke vost i orijašku snagu pokoriti svojoj | riječi, koje su slične engleskim, — i volji. Deva nema na svojoj glavi oglav, ovom čitavom smjesom tolikih jezika nego u nje proćeraju kroz mekotu tumačim ja Muhamedu, gdje je Bosna, nosnice šiljati komadić željeza ili dr- ! kakav je moj narod, gdje sam dosada veta, koji izgleda kao patrona iz voj­ bio i kuda se opet vraćam. I na meje ničke puške, samo Što na drugoj strani veliko začuđenje, Muhamed me potima kuglicu, kuja ostaje na nutarnjoj | puno razumije, koji put rne opet nestrani nosnoj. Za ovaj se komadić pri- ' Što pita ili mi pripovijeda o Indiji i veže komadić četvrtinu metra duge o njegovom rodnom mjestu Bombaju, tanke ali čvrste kanafe, pa se nado- 1 koji je »bećaras« (indijski vrlo velik) vezuje tri do četiri metra dugi kono­ I i baut hubas« (vrlo lijep). Muhamed pac, kojim se privezuje jedna deva za I je po svom ponašanju, držanju i go­ : ' | i j sucu g. dr. M. Ikiću, koji tužbu pri* mi i odredi raspravu na licu mjesta. Suljaga uzme također advokata dr. Kudrnačeka.tc se zapute na lice mjesta. Raspravljalo se i prepiralo, te na koncu dr. Ikie reče, da sc šiji* ve brati ne smiju ni od jedne stran* ke, a on će u Brčkom osudu izdati. Nakon nekoliko dana izdaje osudu dr. Ikić, da seljaci beru šljive, na koju osudu zastupnik Suljagin dr. Kudrnaček uloži u tok na okružnu oblast. Suljaga ode ponovno sres* kom načelniku i umoli za interven* čiju. Sreski načelnik izdaje ponov* no odluku Suljagi, da je on u pravu i da bašču herc, pa ako ustreba, da će dati žandare. Nato dr. Cebalo brzojavlja na agrarnu direkciju u Sarajevo i moli intervenciju, a di* rekcija daje nalog okružnom agrar* nom referentu g. Stojiću, da stvar ispita. Dolazi g. Stojić. te sc uputi sa Suljagom i advokatima na lice mjesta. Pošto sc jc tačno osvjedo* čio, da sc tu radi o običnoj otima* čini, dade potpuno pravo Suljagi, da svoju bašču bere, a seljacima za* prijeti, da nc smiju istoga u njego* vu posjedu smetati. Vidjevši selja* ci, da su ostali kratkih rukava, ra* zidošc se kućama, dapače ne dado* ^с više ni kola svomu advokatu dru Cebalu. Ovakovih primjera bilo je još kod Reizovića u Goricama i kod Sime Mandžije u Dubravama i ovdje je bio zastupnik seljaka drCebalo, nu svuda je već g. Stojić red uspostavio. Kod nas u Brčkom, iako ima rat* nih invalida i udovica, ne ima ni jedan musliman duhanske dozvole. Primjerice Emin Gluide vrlo soli* dan i miran trgovac, koji je uvijek imao duhansku dozvolu, molio je toliko puta, ali je uvijek bio odbi* jen, dok istu dozvolu, da nc sporni* njemo druge, imade milijoner Ko* janić, tc drugi bogati trgovci. Da li bi i ovdje ključ trebao? Rod zakonodavnog odboraZakonodavni je odbor zadniih dana održao više sjednica, te je na njima pretresao izvještaje pojedinih sekcija. Kao najhitnije pretresane su uredbe o izvoznim carinama prema izvještaju prve sekcije toga odbora, te su sa ne­ kim izmjenama primljene. Valja istak­ nuti, da zakonodavni odbor prema čl. 130. ustava imade pravo, da o jed­ nom dijelu uredaba, koje su podne­ sene ministarstvima u roku od 1. mjeseca po stupanju ustava na snagu odluči, da li će ih osnažiti da važe i dalje kao zakon ili će ih izmjeniti, a može da ih i ukine. Tako je bilo i sa ovim uredbama. Na isti način pretreseni su i izvještaji pete sekcije u uredbama, koje se odnose na ministar­ stva, pošta i brzojava, ministarstvo voru pravi i vjerni sin Indije. U očima mu vidiš dobrotu i plemenitost duše i misli, vrlo je pristojan i miran, a dobar kao dobar dan. Već drugi dan našeg puta on dozvoljava Česima, da i oni nekoliko jašu na devama. Put je naporan i težak, a preći pješice 25—п5 kilometara nije nikakva šala niti lakoća ovdje na istoku i u ljetno doba. Muhamed mi je predan i dušom i tijelom. On je saopćio svim musli­ manima u našoj karavani, da na nje­ govoj devi jaše musliman oficir, te cijelo vrijeme dolazi sad jedan sad drugi, da me vidi, a moj me Muha­ med moli, da proučim koju suru ili dovu, da se njegovi prijatelji uvjere, kako sam ja dobar musliman. Vidio sam u njegovim dobrim očima, kako je on sretan, što ja umijem ovako dobro učiti i kako ponosno gleda na svoje drugove, što on ima priliku ne­ prestano biti sa mnom. Ali za malo ja ne izgubih svu na­ klonost, simpatiju i ljubav moga Mu­ hameda. Mala neopreznost bijaše u stanju uništiti sav upliv i moj dobar glas i kod Muhameda i kod ostalih muslimana. Bilo je to poslije podne i mi svi jahasmo na devama. Sunce pošteno žeže i nas mori žeđa. Baš sam se bio napio vode, kad me moj prijatelj i suputnik advokat Čeh za­ moli, da mu malo vode dam. On pritjera svoju devu bliže k mojoj i ja mu dađoh moju vojničku flašu, đa se napije. Dok je on pio, začuh ja glas moga Muhameda. On mi išaretom, oči- �Ciparta 3 Strana Бриј 343 Broj ma i riječima govori, zašto sam dao svoju ilašu »kafiru«, da pije iz nje? Govori mi, da »kafir« ^»hinziz hurdi« (jede svinjetinu) i da je meni kao mu­ slimanu haram piti iz ove flaše. Bio sam u neugodnu položaju i ne znadijah, šta da mu odgovorim. Debatirati s njime i tumačiti mu, da nije baš iako, kako on govori, ne bi imalo ni­ kakva smisla, niti bi mu j’a to sve mogao rastumačiti. Rekoh mu, da je sevab žedna napojiti. Muhamed me po­ gleda svojim dobrim očima, ali stvar riješismo po njegovoj želji. Ja se odrekoh moje flaše, jer je ona već »pogana«, a Muhamed meni podari svoju I još k tome lijepu Čašu, samo da se ja ne miješam s njima, »kafirima«. Tako prolazi dan za danom. Već me cijela karavana poznaje, i kada pred večer stignemo na stan cu, gdje Ćemo se odmarati i prenoćiti, odmah dolaze po me moji Indusi muslimani i zovu me k sebi na večeru. Tu uz vatru na poljani a pod vedrim nebom istoka mi sjedimo i obično govorimo o muslimanstvu i političkoj situaciji, u kojoj se oćutiše muslimani cijelog svijeta poslije velikog svjetskog rata. I ovi plemeniti, primitivni i bez svake naobrazbe ljudi zrelo prosuđuju, da će odzvoniti politici zavojevanja kolonija i pokorovanja svome gospodstvu drugih, kulturom i razvojem slabijih na­ roda. Iz razgovora s ovim ljudima sa­ znah, da se u Perziji, Afganistanu, Beludžistanu i Indiji vodi velika proapganđa protiv gospodstva Engleza, Muslimani! *) A koliko je molbi došlo Pokra­ jinskoj Upravi, da se tu i tu otvori nova škola, pa su mnoge ostale »va­ pijući glas«.... Primjedba Uredništva. prenatrpan molbama za podjeljivan nje avansa, uvjeren sam, da ne mo« že ni spavati od misli, kako će to« like molbe riješiti i obećani avans doznačiti. Izdaje dapače i objave, da će se molbe rješavati onim re« . dom, kako stignu, da su uzaludne sve intervencije i osobna dolaženja. Molbe će se rješavati onim redom kako stižu, veli g. Faifalik. Posjeda nici ti silni i siti gavani čekaju i će# kaju na sitne i krupne dinare, koje i će im doznačiti g. Faifalik. Mnogi , već viču, a osobito udove i siročad: 1 hljeba, hljeba, gospodaru! — a Fai« falik odgovara objavom: »Čekaj, dok dođeš na red, dobićeš hljeba, : ako ne sad, a ono u decembru«. Podijelio bi naš direktor vrlo ra« I do sve što bi imao, ali kasa nije u njeg, novci su negdje u banki, kos joj je bivši Mirosavljević zaprijetio, da bez njegova znanja ne smiju da« ti ni pare, pa sigurno se čeka, ma« kar da i nije više g. Mirosavljević uz Faifalika, na njegov mig, jer ve« le, da je onim činovnicima dotične : banke još onda strah u kosti zatje« rao: Nije kriv tomu Faifalik, što se ; ovako s isplatom zateže, jer i nad njim ima puno pozvanih i nepozvan nih starijih, a najslavniji je g. St. Kobasica. Nije potrebe sada ispla * ćivati posjednicima, jer je još to« pio, drva ne treba za peći, u bašči ima još ponešto povrća, još ne ima i mraza. Treba najprije, da se svrši sezona prometa žitom, šljivama, vo« ćem, marvom, treba najprije, da se sve proda i preproda, pa će isplata ! uslijediti, jer šta će im sada ta ispla« ta, kad je kila pšenice 10 12 K, bo# lje je u decembru da kupe po 15 K. ' Onda ti posjednici ne će imati ni# i kakova posla, mogu da idu i kupu# ; ju, što im treba za ishranu, ta on# da će biti magazini puni u »pravih patriota«. Čemu da se sad muče s j parama i glavu razbijaju kojeka# kovim pretrgama i preprodajom, to je stvar drugih, koji će to bolje zna« ti i umjeti. Pa i banka, u kojoj do« značeni novac leži, treba da kakav promet učini, pozajmila je mnogi« ' ma, kasa je prazna, jesen je, pa će joj u decembru vratiti, a onda će I ona poslati g. Faifaliku i on će, ve« ledušno isplaćivati i doznačivati po« tomcima doseljenih azijata, unuci« ma Sokolovića, Kulinovića, Tvrtko« vica, Barića, Filipovića i kako se ti svi zovu na «ić i «vić. I dići će se tada Kobasice, pa makar i suhe, jer su u to doba već suhe, .pa će i one progovoriti i doviknuti: »Ej ti. Fah faliče, crnožuti, zar i danas dijeliš Turcima, ko što si im dijelio za po« I kojne Austrije, ti crnožuti, pokaza« ćemo ti vrata, samo ako nas ne po« I jedu u ovoj dugoj zimi! < I tada će se veseliti naš g. Faifalik« da je mogao dobaciti milostinju, biće mu i zahvala a bit će i kletvi i prijetnja, a on će samo sažimali ramenima i dovikivati: što sam mo« gao, uči;♦> sam, požurite se samo da štogod hrane kupite, jer sad vam je najnužnije, na polju je snijeg, a ne zlatna pšenica«. Ali udovoljiti ; Propagiraju svi: i turski nacionalisti, | i ruski boljševici, i perzijski, afganij stanski i indijski nacionalisti i revolu­ cionara. Sve se ovo udružilo u jedan komplot, a jedina im je svima zavjetna misao: osloboditi Istok od engleskog iga. Peti dan oko podne stigosmo u gra­ dić Turbat, gdje smo ostali dva dana. Malo se okrijepismo i očistismo. Ja kod zapovjednika ovog garnizona uredih, da i meni daje englesku porciju. i Glavno se meni radilo o tome, da i ja dobijem bijeli hljeb, slatke voćne : konzerve i izvrsni švicarski sir A da I je hrana ovako razdijeljena na engle­ I sku i indijsku, uzrok je taj, što In­ dusi muslimani i pristaše drugih vjera ' Smatraju grijehom jesti sve, što je na­ । činila ruka nevjernika, po njihovu za­ , konu i običaju. Toliko mi se puta j dogodilo, da sam uz kakav potočić | zamolio Indusa vojnika ili kiridžiju, i da mi posudi svoju čašu, da se napi­ jem. On mi nipošto ne da čašu u тсц^е ruke, nego mi predlaže, da ja sklopim ruke, a on će mi naliti vode > i tako ću se napiti. Svi Indusi nose sa sobom svoje posuđe za kuhanje i kada karavana odsjedne na konak, i izgleda, kao da je na tom mjestu neko | veliko selo. Iz Turbata krenusmo po noći s no­ ; vom karavanom f novom vojničkom pratnjom. Više ne ćemo putovati po danu, jer su nastale velike vrućine, a ; mi zašli u najvruće predjele istočne i Perzije. Mi smo već privikli ovom no­ madskom i kiridžiiskom životu. Na devi sjedimo kao na divanu, slobodno skačemo s nje ili se opet na hodu penjemo preko njezina vrata na sedlo, samo da se karavana ne zaustavlja. Predjeli postaju iz dana u dan pustiji, a priroda siromašnija i vodom i zelenilom. Samo se vidi na svakom koraku, da se u brdima istočne Perzije krije neprocjenjivo prirodno bogatstvo. Susrećemo cijele gorske lance, koji su crveni kao krv i jasno se vidi, da je ovdje željezna ruda izvrsnog kvaliteta, Tako smo vidjeli ogromne naslage mjedne, bakrene, olovne i Željezne rude. Sve ovo bogatstvo leži neiskorišćeno i nedirnuto i čeka kulturnog, marljivog i strpljivog radnika. Od Turbata do Kaina putovasmo takoder pet dana. I ove dane prove duh lako i veselo. Zanima me putovanje s karavanom, interesantan mi je njezin život, te ne osjećam ni tjelesnog ni duševnog umora. Svaki dan računamo, koliko nam je još dana ostalo i koliko smo već milja prevalili. Dok, smo se odmarali u Kainu i pripravljali za odlazak, stigoše tu večer automobili iz Mešeda. Dođe nekih deset automobila, a u njima bijahu bivši austrijski zarobl|tnici sa svojim ženama, koje su uzeli sa sobom, kad su prebjegli u Perziju. Bijahu to Ij’udi raznog društvenog položaja, moralnog odgoja i duševnog razvića. Vidio sam, kako su bili dočekani i šta se sve one noći dogodilo, kad se bivši zarobljenici i bez naobrazbe ljudi izopi- jaše i zaboraviše svoje isto tako u piću i na laku ruku nađene i uzete žene iz Rusije. Tu u Perziji posumnjah i u ono jedino, što se pr.pisu e s tolikim naglasivan em samo Eng’:zima i njihovoj naciji. Mislim dženteH menstvo i viteški postupak sa žen­ skima. Tada ja s pravom oosum- ah i u onu bajku, o kojoj pisahu, kad ie »Titanik« potonuo, i kako su tad i Englezi ubijali sve muškarce, koji н se u pan ci bacali preko ženskih i djece. Pisalo se tada, da su se eri pokazali takvim džentlemenima, da su rade sami našli smrt u valovima oce­ ana, samo da u čamce za spasavaive ukrcaju što više žena i djece. Evo za­ što posumnjati u to englesko džentel menstvo i poštovanje žene. Dok oni ovako dočekuju goste i u automobi­ lima voze ove žene, većinom već sa dna života uzete, dotle s nama s ka­ ravanom putuje jedna žena Induskinja. To je jedina ženska među nas pet stotina muškarsca. Stara je preko 80 godina. Njezina su dva jedina sina, poginula na bagdadskom frontu i ona je sada išla, da vidi bar njihov grob. Odsječena su joj oba krila i ona se skršena i osamljena vraća u svoj Hindustan, da u tuzi i suzama dočeka svoje pošljednje dane. I ovako otpraviše engleski »džentelmeni« ovu ne­ sretnu staricu, koje su dva sina, dva sokola siva, poginuli pod zastavom Velike Britanije i prolili svoju pleme­ nitu krv za slavu i sjaj britanske krune. (Nastavit će se.) saobraćaja, te su neke osnažene, a neke ukinute. Veću su raspravu u zakonodavnom odboru prouzrokovale uredbe ministarstva za agrarnu re­ formu, jer prema članu 130. ustava zadnji stav zakonodavni odbor nije nadležan, da o tim uredbama odlu­ čuje. Ove uredbe prema istom propisu važe od dana proglašenja ustava kao zakon, a mogu se mijenjati jedino redovnim zakonodavnim putem, a ne kraćom procedurom preko zakonodav­ nog odbora. Međutim je ministarstvo za agrarnu reformu sve svoje uredbe poslalo zakonodavnom odboru na re­ viziju. Pošto u tom ministarstvu imade uredaba, koje se odnose na čisto ad­ ministrativne stvari, peta je sekcija u svome izvještaju predložila, da se u redbe ovoga ministarstva podjele u dvoje i to: Da se za one uredbe, koje se tiču agrarnih odnosa, konstatuje, da ih zakonodavni odbor ne može niti u pretres uzimati a niti mijenjati, dočim da se one druge uzmu u pre­ tres. Opozicija je tražila, da se sve uredbe, pretresu u zakonodavnom. Naš poslanik Fehim Kurbegnvić a tako i ministar za Agrarnu reformu Miletić stali su na gledište izvještaja, te su na taj način isključeni iz pretresa i uredbe koje se tiču agrarnih odnosa u Bosni i Herćegovini, a one admini­ strativne naravi biće pretresene. Prema tomu su kako uredba o likvidaciji kmetskih odnosa tako beglučka sa provedbenom naredbom postale zako­ nom. Sada će dolaziti i dalje pred za­ konodavni odbor izvještaji drugih sek­ cija, te će se o njima nastaviti pretres na 10. o. mj. Vlada je pndložla preko podpredsjednika skupštine zakonodav­ nom odboru dva zakonska nacrta i to onaj o centralnoj upravi kao i o di- , žavnom savjetu sa administrativnim I sudovima Za pregiedbu ovih zakonskih pred- : loga izabran je pododbor od 9 lica, i koji je već održao dvije sjednice i pre- , tresao zakonski pred log o centralnoj upravi. U glavnom je sa neznatnim izmjenama usvojen vladin nacrt. Odlučeno je: da se ministarstvo na­ rodnog zdravlja odijeli od ministarstva za socijalnu politiku, a da se mini­ starstvo pošta i telegrafa spoji sa mi­ nistarstvom saobraćaja. Ministarstvo vjere se spaja sa ministarstvom pravde. Predviđaju se državni podsekretari kod pojedinih ministarstva. Za Izvjestioca izabran je Dr. Žerjav. Na 8. o. mj. ovaj će pododbor nastaviti svoje sjed­ nice i pretresaće zak. n^crt o' držav­ nom savje u i administrativnim sudo­ vima. Za izvjestitelja je izabran Fehim I Kurbegović. Kad ovi zakonski predloži I prođu kroz zakonodavni odbor, dolaze pred skupštinu i ona ih prema Članu 135. ustava prima ili odbacuje u ci­ jelosti uz izjavu svojih predstavnika. Ne vodi se o njima pretres u skup­ štini. 2^3 mjeseca u godini redovito, a u I os'alim mjesecima istom katkad poVršite svoju građansku i patri­ 1 a više puta ostavi ga u kući, da m J bajagi pomogne u radu, da su i otsku dužnost i upisujte opakim labavim slanjem djece u školu 7°|o punili svoju dužnost. Takva dužnost • takvo slanje djece u školu nije ni­ kakav čestit posao. U nauci ni jedan sat, ni jedan dan, a kamo li više njih, ne smije proći uzalud, ne smije pro­ pasti. Sto se u nauci izgubilo danas, više se ne nalazi. A to naš svijet neće da uvaži. Za to se kod neke naše djece po školama opaža slab naprePoslali ste svoju djecu u školu. Time j đaku nauci, mala fajda od škoste učinili jednu svoju vrlo važnu du­ I le, a kako neće, kada naša djeca u žnost. Bez škole i bez nauke, bez pro­ I znatnijem broju u pojedinim školama svijećenosti nijesmo nikud pristali, A 1 po više dana u mjesecu izostaje bez istom naša djeca! Bez škola bi zaista opravdana uzroka od škole, od nauke. ostala siročad gola. Koliko ih ima, pa se skitaju, a jadni Prijašnjih godina sam u ovoj istoj im roditelji za to ili ne znaju ili ne našoj »Pravdi« ružio i grdio, molio i mare, a jedno i drugo na njihovu sra­ kumio, da naš narod što više šalje motu i žalost. djecu u Škole. Danas hvala Bogu mogu Eto to, dragi roditelji naše djece, mirne duše da nas i pohvalim. Ko­ hoću da vam u prvom redu kažem. liko se čujp, u ovoj školskoj godini Kad ste poslali svoje dijete u školu, upisan je zamjerao broj muslimanske barem ga s voljom sa ozbiljnim nijdjece. Ima u nas dosta mjesta, da jetom šaljite redovito svaki nema ni jednog djeteta, da se ove je­ dan u školu, osim ako je bolesno seni skita po ulicama i čaršiji. ili gdjekad vrlo nužno u kući. Onda Iz više mjesta učitelji javljaju na­ ćete istom osjetiti, kaku i koliku vri­ šoj Pokrajinskoj Upravi: škole pre­ jednost dadoste svome evladu. A ovako, pune, tijesne školske zgrad\ i da kako,to dosada neki čine, vrlo slabu treba još učitelja itd*) Na pr. samo ili nikakvu brigu ne vode o svome Sarajevo, koje ono lanjske godine sa porodu i njegovoj budućnosti, poslije školskom statistikom čisto izružismo, se kaju i kajaće se, dok su živi i oni i djeca. Učitelj. uporedajući ga s običnim kasabicama, danas drukčije shvaća svoju dužnost prema svojoj djeci. Naročito se to ugodno osjeća baš kod muslimana. Na pr. u samoj jednoj Školi (ruždiji), gdje se prijašnjih godina školovalo 100 do 150 djece, danas tu školu pohađa preko 450 muslimanske djece. Ovaki se napredak opaža ove godine i po mnogim drugim našim mjestima. To su radosne pojave. Sada mi je želja, da se ovd;e malo o toj našoj školskoj djeci porazgovorimo. Nije sav posao učinjen, ako smo : Siromah Faifalik. Direktor agr. upisali dijete u školu. Ima tu još po- . direkcije u Sarajevu zaista je saža# sla i brige. Ovdje ću u prvom redu ljenja vrijedan. Htio bi siromah istaknuti jednu vrlo veliku manu na­ svakom ugoditi, a ovamo, niko s njim nije zadovoljan od najvećeg šega naroda. Mnogi naime misle, kad veleposjednika pa sve do g. Đokića su upisali dijete u školu i slali ga po de Ilijaš. Trudi se i radi, znoji se državni zajam. —- - - - - - "— Roditeljima naie djece. I Sjetite se 8 I „«ЕТГ i □ □ Bilješke. : 1 | i ' i I 1 j j i I i . , I i ■ ; i i I i , ! i i ! • i ' i �Strana 4 Страна neće moći nikomu, svak će se tužiti na njeg, jedni da im je malo ispo* slovao i dao. a drugi opet, kako smi­ je šta »turcima« dati: dosta je da im se samo obeća, pa neka u nadi i nadalje polako žive- ta nek su za* dovoljni, i što su živi. A naši će po* slanici i opet uzimati u zaštitu g. Faifalika, govoreći i tješeći naše ag* rarce: »Biće, samo sabur. Siromah Faifalik ne može sam ništa učiniti, mi ćemo već tražiti od našeg Niko; le, pa će valjda i Nikola već jednom reći pogladivši se po svojoj bijeloj bradi: »Isplatite već jednom te ku* kavce, nek se nahrane!« ab. U eri pokrštavanja. Mi smo već u nekoliko navrata pisali o pojedi* nim slučajevima, iz kojih se jasno vidi, da se nastoji i sa službene i sa privatne strane, kako bi se što više muslimana privelo u novu »je* dinospasavajuću« pravoslavnu vje* ru. Ovdje ćemo progovoriti o držav* nom sirotištu u Foči, u koje je smješteno stotinjak djece, i to go* tovo isključivo muslimanske. U* mjesto, da se na ovakovom jednom zavodu namjesti bar jedan musli* man. koji bi nadzirao odgoj mu* slimanske mladeži, uprava kao i posluga povjerena je isključivo pravoslavnima, koji niti imaju ni* ti mogu imati smisla za uzgoj naše djece u islamskom duhu. Kad se to ima u vidu, lako je ra* zumjeti onda, da već danas djeca i ne znaju, da su muslimani- a svet* kuju sve pravoslavne praznike. U cijelom nizu ovih slučajeva mi vi* dimo samo jedan sistem, prema komu se im ade u prvom redu uklo* niti religiozni osjećaj kod musli* mana, kojima je suđeno, da budu u državnim ustanovama, kako biše onda mogli lako privesti u krilo pravoslavlja. Vara se »Domovina«, kad misli, da bi se jednim zahtjevom kod vla* sti moglo sve ovo ukloniti. Cijeli pravoslavni elemenat nosi se tom zavjetnom mišlju, da muslimane »povrati u djedovsku vjeru«. Kaz* niti jednog ili dvojicu, pa i više zli* kovača ne znači promijeniti pravo* slavni mentalitet, koji je zavladao u nas u cijelom javnom životu. To se može samo dugim odgojem is* korijeniti. Jedna omaška »Jugosl. lista«. U inače toplom i s puno simpatije prema našoj organizaciji pisanom uvodniku, kolege u »Jugosl. Listu« učinile su jednu omašku tvrdeći za nas: »Bili su potpuno reprezentova* ni u svima ondašnjim narodnim vi* iećima i u narodnoj vladi^. U Nar. Vij. bili smo doduše, iako nesraz* mjerno reprezentovani, ali u na* rodnoj vladi samo nekoliko dana, jer je dr. Spaho morao napustiti položaj povjerenika pošta i brzo ja* va i preuzeti ministarstvo šuma i ruda. Nu ni tu nije mogao ostati, jer nije mogao podnijeti, da vlada, u kojoj i on sjedi, čini onako grdne nepravde muslimanima, te je pod* nio ostavku na položaju odn aL nakon mjesec i po dana. Od to do* ba, pa do sadašnjeg ulaska u vla* du, muslimani nijesu imali apso* lutno nikakova učešća u vlasti. »Domovina« u broju od 29. sept. piše, da je »Fehim Spaho najprvi od svih bos. herc, posjednika primio ag­ rarne novce svvoje žene«. — U broju od 4. o. mi. piše: »Prije nijesmo rekli za ženu, jer nismn rada da i žene povlačimo u novinar­ sku polemiku, ali eto nas »Pravda« natjera i na to«. — Kad laže, barem da zapamti, šta je prije na pet dana pisala! Zar da samo naši daći gladuju? (Upit na gosp. ministra prosvjete glede dotacije za visokoškolske Stipendije u Bosni i Hercegovini). U lanjskoj godini dobila je naša po­ krajinska vlada za gornju svrhu tri i po mi ijona kruna, koji je iznos nak­ nadnim kreditom povećan za- daljnji milijon kruna. Tom kukavnom svotom vlada je jedva izašla na kraj, dijeleći stipendije tako, da je maksimum iznosio tek 10.000 kruna, 'l'irn izno­ som đaci su silno kuburili, da i ne ПрДлЗА* govorim o njihovoj duševnoj boli, ko lU su trpjeli radi toga, što su njih.\Ve kolege, koji su uživali stipendiju tralne uprave, do biva i četiri pi. veći iznos potpore. Ove godine na&? vlada raspolaže tek sa sedam dva-' naestina proračunske dotacije od tri i po milijona kruna, kojim bi izno­ som morala podmiriti nesamo potrebe lanjskih već i novih svojih stipendi­ sta, kojih je prilično veliki broj. Pro­ računska joj dotacija dakle ne dotječe ni svojim obimom, da i ne govorim o silnoj valutnoj razlici između sadanje i lanjske naše krune. Uredbom od 20. jula ove godine broj 2163 propisano je izjednače­ nje stipendija centralne vlade i pokrajinskih uprava, no mjesto da se taj propis uredbe odrazi na naknad­ nim kreditima, koji bi se dali pokra­ jinskim upravama, ministarstvo je jed­ nim kašnjim referatskim riješe— njem stavilo uredbu izvan snage i odredilo da 'svc ostane po staro m. Tim fiješenjem nesamo da se i dalje produžuje ona s t r a* šna nepravda, po kojoj đaci iz krunskog područja bez ikakva opravdana razloga — dobivaju ono* liko kruna, koliko njihove kolege iz dinarskog područja dibivaju dina*, ra, nego se naši đaca dovode u di* rektno kritičan položaj, da primjerice u Pragu skapaju od gladi ili napuste svoje studije, dok se ne saniraju naše valutarne neprilike. Valja mi pripomenuti i to, da su u ovoj godini m n o g os t r u k o p o* Bro: 343 Hooi ; | ; Nova faza grčko-turskog rata Vojnički položaj Grka u Maloj Aziji dobiva karakter velike zabri* nutosti. Ne samo da se nastavlja hitan uzmak grčke vojske, koji nije djelo pobjedonosnih trupa, koje su .sač'- , ipicijaiivti'iT operacijama, no?b\. kako nije sigurno, da će se on'i p ći potpuno izvesti bez teških gub’j, v a. Službeni atenski komuni* ke je javio, da su se 21. septembra grčke čete smjestile na svoje defi* nitivne položaje v po prilici 50 km. istočno od Eski*Šehera, ali telegraf* ski izvještaji iz Carigrada i Ango* re javljaju, da su kemalističke sile zauzele visine Kirgiz*Vaga, koje su samo tridesetak kilometara od Es* ki*Šehera. a vijesti neprekidno kola* ju, da su turski nacionalisti u nepo* srednom kontaktu s ulazima u ovaj grad. Ako se obistine ove glasine, onda su sc linije, koje su imale sa* činjavati stalne položaje, određene za zaustavak grčkog povlačenja, već polagano prešle. Grci imaju ili pospješiti svoj uzmak prema sje* veru, a to bi ih prisililo,*' da puste neprijatelju u ruke veliku množinu materijala- ili sc pak oduprijeti i okušati sreću najljućeg boja, dakle eventualnost, koja se nc prikazuje u povoljnom stanju za njih. Ne uzimajuć za sigurno i službe* no utvrđene vijesti, koje nastoje prikazati i lijevo i desno krilo grčke v i š e n e školske takse na zavodi* vojske kao ugrožena, da budu opko* ma u Pragu, a i po drugim m jesti* 'ljena i uništena, može se smatrati, ma. Stoga obzirom na sve gornje da je njihova pozicija ozbiljna, te da jc daleko od realnosti opis po* okolnosti pitam g. ministra: I. Koliki jc ukupni iznos stipen* ložaja, što ga daje s puno pojedi* dija. što ih je ove godine podijelila nosti grčki glavni štab. Ništa nije naravnije, nego što se hoće da rca* centralna vlada, 2. koliki je maksimum pojedinih tih gira na dojam, što ga jc izazvao konačni neuspjeh bitke, koja je po* stipendija, 3. na koje su pokrajine date te duzeta sa sigurnošću u brzu i pot* punu pobjedu, te ova sistematska stipendije i u kolikom iznosu, 4. kako sc opravdava povlačenje objašnjavanja događaja opravdava* uredbe broj 2163 i čime se objašnja* ju se nadasve brigama o unutarnjoj va strašna nepravda, da stipendije politici. Možda se grčki narod još studenata jednog te istog stranog uvijek odaje lakim iluzijama rade učilišta — samo zato, što su oni iz nego da pogleda zbilji u oči i da raznih krajeva jedne te iste domo* konstatira konac velikih nada, koje vine stoje u razmjeru jedan pra* je on stavljao u vojničku sposob* nost kralja jConstantina, ali to ne bi ma četiri, i 5. kani li g. ministar odmah is* promijenilo toka događaja ni u praviti tu strašnu nepravdu, pa na* kolko. G. Gunaris dobro razlaže, soj pokrajinskoj upravi staviti na da je trebalo nakon pobjede na raspolaganje toliki kredit, kolikim Sakariji obustaviti operacije i ne će ona moći nesamo podnmiriti napredovati dalje, jer je vojni cilj svoje visokoškolske potrebe prema bio postignut, te je preostajalo sa* lanjskoj ukupnoj svoti, već i stipen* mo da se organizira teritorij, što je dije povisiti na onaj iznos; koji okupiran u granicama unaprijed o* daje centralna vlada svojim stipen* značenim, ali niko neće biti budala, tc se dati prevariti ovakovim raz* distima? () prešnom i pravilnom riješenju laganjem nakon svršenog čina. A* ovog pitanja zavisi sudbina naših tonska je vlada lijepo i dobro oz* đaka, pa stoga tražim, da mi se na načila svome vojničkome pothvatu ovaj upit odgovori i p r e š n o i d e* cilj: zauzeće Angore i uništenje kemalističke vojske- Dakle, Ango* c i d i r a n o. Primite g. ministre i ovom prili* га nije zauzeta, a kemalistička voj* kom izraz moga osobitoga pošto* ska tako malo uništena, da ona ne prestaje uznemirivati grčku vojsku vanja. na uzmaku i da ozbilno smeta nje* Beogra d, 25. sept. 1921. no kretanje. Izgleda, da je istina Sakib Korkut, u pravoj sredini između grčkih i nar. poslanik. turskih vijesti: Grci nisu dosad pretrpjeli pravu veliku nesrću; nji* Iz naše organizacije. hov se neuspjeh označuje nemoguć* Na 30 IX. posjetio je naš poslanik nošću, u kojoj nisu mogli izdržati Husejn Alić svoj izborni kotar Sanski svoju ofenzivu. Ali ništa do danas Most i održao je brojno posjećenu ne dokazuje, da su kemalisti, iako skupštinu, na kojoj je nakon njegova su umakli smrvljen ju, sami sa svo* opširnijeg govora izraženo potpuno je strane poduzeli ofenzivu, koja bi povjerenje našem poslaničkom klubu. bila podesna da poluči odluku o Isti dan krenuo je nar. posl. Alić terenu. Puki je slučaj, da su kema* oko 6 sati p. p. i u Stari Majdan, gdje liste doista ponovno zauzeli Eski* je našao punu čitaonicu građanstva, keje ga je vanredno usrdno dočekalo, Šeher i da mogu nastaviti operacije pa mu je nakon izvještaja o radu na­ zapadno od ovoga grada, radi čega šeg kluba izraženo potpuno povjerenje je situacija za Grke dobila ч istinu i građanstvo ga je zamolilo, da uspo­ tragičan karakter. stavi ispostavu u Starom Majdanu, Ali ako se boj svrši bez vojničke što im je poslanik i obećao. odluke, pita se, kako će se moći iz* Sutra dan, na 1/Х., nastavio je svoj vući iz škripca, u koju se je sama put nar. posl. Alić u Ključ, gdje je također naišao na opće zadovoljstvo svojom nepametnom politikom na* svih građana i seljaka. U 4 sata je tjerala atenska vlada. Kad g. CTu* zakazana skupština, na kojoj se je naris razlaže, da sc grčka okupacija opažao veliki broj seljaka, pa nakon proteže sada od Biledžika do Afi* njegova iscrpljenog izvještaja o radu posl. kluba, izraženo nam je potpuno jum?Karahisara i da se sada radi povjerenje, o čem smo obavješteni i o tome, da sc organizira ovo po* brzojavno od našeg mjesnog odbora dručje, kako bi se osigurao poredak u Ključu. Iza toga su mu učesnici izrazili svoje s minimumom sila i žrtava, to će reći- da sc čisto i prosto anektira želje i pritužbe. Na 2/Х. ostavio je nar. posl. Alić on računa, kao da su kemalisti svoje izborne kotarevc, o kojima nosi primorani prisustvovati tome, da najljepše utiske. se podvrgnu grčkom osvojenju, ko* je nije nikako sigurno. To nije slu* čaj i Grci uznemirivani neprija* teljem morali bi upotpuniti voj* ničke sile, kojima bi mogli održati okupirana područja kao i one, koje su morali imati, da ih osvoje. Ne mogu se razložno tražiti takove žrtve od jedne zemlje, koja tako dugo snosi mobilizaciju i koja se koprca u izvanredno teškoj finan* cijalnoj situaciji. Grčka, kao i Tur* ska, trebaju stalno riješenje, a ovo sc može postići samo pravednim izravnanjem, budući da ga sila o* ružja nije mogla odrediti. Sve glasine, koje se odnose na eventualno posredovanje, bilo an* tantnih sila, bilo — što jc uostalom nevjerojatno — Društva naroda, bi* lu su demantovane i sigurno je, da do danas nikakav korak u korist intervencije nije učinjen. To nipo* što ne znači, da se jc u Ateni osta* lo inaktivno i da se tamo ne nastoji poduzeti diplomatska sredstva, ko* ja bi najbolje odgovarala prilika* ma. Ali mora sc primjetiti, da Grci, oklijevajući priznati svoj neuspjeh, nijesu još pregorili zahtjev na »vr* lo znatne uspjehe«, kako se je izra* zio g. Gunaris, kao naknadu za žrtve, koje su morali pretrpjeti u ratu u Anatoliji. Tako dugo, dok atenska vlada izgleda više zaokup* Ijcna spašavanjem prestiža i popu* larnosti kralja Konstantina. nego da osigura zemlji pravedan i trajan mir, prema takovu stanju stvari po* sredovanje nc bi imalo nikakova izgleda za uspjeh, jer turski nacio* nalisti, smatrajući se sa svoje stra* nc kao pobjednici, neće ništa popu* štiti od svojih prvotnih zahtjeva, koji se sastoje, kako je poznato, u povratku Smirnc i istočne Traci je pod osmanlijsku vlast. Izgleda, da se u izvjesnim grčkim krugovima misli, da se potraži ri* jesenje izim posredstva sila i izim svakog direktnog pregovaranja s Angorom, izravnanjem sa Carigrad* skom vladom, koju bi na ovaj način htjeli učiniti, da definitivno zauzme prevlast u carstvu nad revolucio* narnom vladom u Angori.Račun bi bio upravo ingeniozan, kad bi u is* tinu carigradska vlada raspolagala potrebnim autoritetom, da bi mogla suvereno djelovati u carstvu i kada ne bi sve aktivne sile bile u rukama Mustafa Kemal paše. Kako danas stvari stoje, Carigrad će teško moći uspostaviti red. koji bi nacionalisti spremni bili da potpišu. Naš dopisnik iz Londona javio nam jc. da u grčkim krugovima ovoga gl. grada — kako venizelis* tičkim tako i rojalističkim — pre* tjerano se hvali uređenje, koje bi prepustilo Angoru Turcima s na* ročitim garancijama za Smirnu i primorska mjesta, gdje stanuje grčki elemenat i koji bi s druge strane osigurali naročiti položaj Grčkoj u tjesnacima i u samom Са* rigradu. Nije to prvi puta, da se prave iluzije za uređenje stvari, ka* ko bi Grci postali gospodari admi* nistracijc u Carigradu pod suita* novom suverenošću i naravno pod indirektnom kontrolom Velike Bri* tanije, ali Turci nikad neće pristati na to, a naročito će antanta gledati u tom nepodobnost, koju ne će mo* ći opravdati nikakva diplomatska formula, pa ona bila ne znam kako suptilna. Nema drugog izlaza iz ovog kon* flikta, nego revizija Scvreskog ugo* vora na pametnoj i pravičnoj os* novi. Radi toga trebaju i Grci i Turci da sc iskreno postave pred istinitu situaciju i da povedu racu* na o nemogućnosti i za jedne i za druge, da pribave odluku oružanom silom, kao razlogu za nastavak ra* ta. Umjerenost je u politici dokaz moralne snage i shvaćanja realno* sti: Ona se nameće ovaj čas i aten* skoj Konstantinovoj vladi kao i re* volucionarnoj vladi u Angori, ako Grčka hoće da spasi bar nešto od Vcnizelosovc pobjede i ako sc Tur* ska hoće da se rekonstituira na trajnoj osnovi. »Le Temps«, 27. sept �Број 343 Broj Politički pregled. Sporazum radikala i demokrata o zakonodavnom radu. Na 2. ov. mj. održali su svoje sjednice glavni od* bori radikalskc i demokratske stran* kc. Glavni odbor demokratske stran ke pretresao je još jednom odnose s radikalima i raspravljao o zahtje* vu radikala, da treba postići spora* zum samo u zakonodavnom radu, a sve drugo odgoditi. Demokrati stali su na stanovište, da bi u interesu što sigurnijeg rada na sređivanju priliv ka i donošenju zakona trebalo, da se svi sporovi izravnaju, da sc stvo* ri čvrsta veza između ardikala i do* mokrata. Na toj su sjednici dane direktive demokratskim delegatima za pregovore, kako će se držati kod pregovora s radikalskim delegati* ma. Glavni odbor rad. stranke na* stavio je diskusiju o zakonodavnom radu i utvrđeni su glavni principi zakona o administrativnoj podjeli zemlje, o samoupravnim vlastima i ministarskoj odgovornosti. Ministar za konstituantu već jc prikupio ma* terijal za sve zakone i pristupio nji* hovoj izradbi, tako da će oni biti podnijeti narodnoj skupštini već za prvih sjednica. „ПРАВДА* ~ »PAVDA« došću oni, koji su podnijeli tolike žrtve. U ovom dijelu govora list vidi svršetak peripetije u vojničkom i poli­ tičkom pogledu. Aneksija zaposjednute teritorije treba da bude prva dužnost vlade, u tome leži njena politika. Ovim list tumači i držanja vlade, koja nepristaje na mediaciji saveznika. Grčka se borila, pobjedila i sada je obezbijedila granice oslobodjene teritorije. Još je potrebna jedna formalna naredba o prisajedinjenju novih oblasti kraljevine Grčke. Angorska vojska na granici Mesopotamije. — »Times« javlja iz Ca­ rigrada, da kemalisti koncentrišu jake sile na granici Mesopotamije u cilju, da ohrabre autonomistički pokret Kurda. Protić i R^ić. Nakon svoga putovanja po Vojvo­ dini i kruševačkom okrugu Protić je odlučio, da posjeti Zagreb i da se sa­ stane s predstavnicima hrvatskog bloka. Kakav će karakter imati ovaj posjet Protićev, ne može se unaprijed reći, ali kako svi izgledi govore — novi će sastanak Protića s hrvatskom opozi­ cijom uroditi konkretnijim rezultatima, već radi toga, jer je Protić vidio u glavnom raspoloženje naroda prema svojoj akciji i zna, da ima za sobom zaleđe ne samo u većini radikalnog Ostavka min. dra Kumanudija. kluba nego i u narodu. Mi ćemo ovdje prenijeti najglavnije Povodom vijesti koju donose izvje* stavove iz razgovora, što ga je imao sni beogradski listovi dći će g. dr. suradnik „Jut. lista" s jednim ugled­ Košta Kumanudi podnijeti ostavku nim narodnim poslanikom radičevcem. na svoj položaj, g. ministar finansi* »Mogu Vam reći, da je za nasvijast ja izjavljuje, da nema namjere da o Protićevou dolasku u prvom redu demisionira. On je dobio jednogla* sno povjerenje od vladinog odbora značila to, da je Protić i na sjednisvoje stranke- Kao ministar u jed* camaglavnoga odbora radikalne stranke i na svom putu u unutrašnjost Srbije noj parlamentarnoj državi ne mo* uspio da nadje toliko odziva za svoju že pasti po želji izvjesnih krugova koncepciju, te je njegova pozicija i iliprivatnih lica već jedino ako mu prema javnosti znatno ojačala. Protić skupština izglasa nepovjerenje. (Iz sigurno dolazi u Zagreb da nas iz vješti kabineta ministra finansija). o svojoj akciji i to o uspjehu, koji je Konferencija s čehoslovačkim mi* očit. Da je radikalna stranka a limine nistrom financija. Kako javljaju osudila njegovu osnovu za reviziju »Narodni Listy«, uskoro bit će odr* ustava, Protićev dolazak u Zagreb bi žana konferencija čehoslovačkog bio suvišan. ministra financija sa zastupnicima — U koliko su istinite vijesti o de­ Jugoslavije. Ova konferencija bavit misiji vlade, mi u Zagrebu ne znamo će se u prvom redu pitanjem valu* ništa potanje. Ali — kako danas stvari te, uređenjem pitanja međusobnih stoje — postoje i onako samo dvije predratnih dugova, te izmjenom ju* mogućnosti — ili će QV2, vlada pasti goslavenskih markiranih banknota, ili će se hrvatsko-srpskf spor zaoštriti koje se nalaze u Čehoslovačkoj itd. tako, da na hrvatskoj strani ne će biti Kemalisti i Fejsal. Prema izvje­ moguća uopće nijedna stranka, koja štaju dopisnika »Timcsa« u Čari* bi mogla preuzeti odgovornost za ikakve gradu izvjesni znaci govore, da se pregovore. Protić je sa našim pred­ kemalisti sile da utvrde svoje, po* sjednikom Stjepanom Radićem bio žicije na fronti Mezopotamije s više dana u Rimskim Toplicama. Pridvostrukom namjerom: da razbiju bliženje dogodilo se polako, — ali Kurde iz južnog Turkestana, ko* dobra volja na obje strane pomogla ji teže za autonomijom i da pota* je toliko, da danas već možemo govo­ knu ustanak protiv kralja Fejsala riti o kooperaciji svih opozicionalnlh u Mesopotamiji. elemenata. ‘»Jutarnji List« bio je sa­ U tu jc svrhu turski komandant svim točno informiran, daje naš pred­ uvjet za svaku akciju taj, da se da­ na mezopotamskoj fronti Niabde našnji režim, naročito u Hrvatskoj, paša skupio silu od 4000 ljudi i na* promijeni, da vlada odstupi J da se stoji da predobije i Kurde i Arape raspišu izbori. Ovo je potrebno već za svoju stvar. zato, što je sada zaista kucnuo dva­ naesti čas — ozbiljan pokušaj Protićev može biti ujedno samo posljednji po­ kušaj. Kad bi vlastodršci pošli putem »Aprćs nous ie dćluge (iza nas potop) Grčki izvještaj. Atena, 3. oktob. onda sa nas, koji predstavljamo hrvat­ Jedan odred neprijateljske konjice ski narod u ogromnoj većini, pada prodro je u grčke položaje i bacio u svaka odgovornost. zrak 6 tračnica željezničke pruge AliNama je danas oteščana svaka 'agi­ gan-Kurafija. Linija je popravljena. Na tacija. No mogu Vas uvjeriti, da se­ ciieloj fronti vlada mir. ljačka stranka, ako ne po svojim or­ Govor Mustafe Kemala. Mustafa ganizacijama, a ono sigurno po du­ Kemal paša držao je 1. o. mj. govor, ševnim pristašama, izvan granica Ba­ u kojemu je referisao o posljednjim novine raste i razvija se silno. U vojnim operacijama i o položaju, koji Bosni, među muslimanima (?! Op. uredn.) je po njima nastao. Medju ostalim je u Dalmaciji među pukom mi imamo kazao ne ćemo odložili oružje, dok ne u pogledu naših autonomističkih za­ će biti naša prava priznata i zagaranhtjeva ogroman broj sumišljenika. tovana. Lloyd George kazao je 16. — Naše je načelo, davojujemo mir­ augusta u donjoj kući, da se vojni , nim i legalnim putem. Oni, koji nam uspjesi moraju poštivati. Nadamo se, spočitavaju apstinenciju, neka znadu, da će danas, kad smo mi pobjednici ' da je hrvatska seljačka stranka bila LIoyd George držati svoju riječ i ne svijesna svoje velike odgovornosti i će je mijenjati, kao što se je položaj da nije mogla raditi drugačije. Glede u Maloj Aziji promijenio u našu korist. našeg odnošaja prema srbijanskim Ciljevi grčke politike u Maloj strankama možemo reći, da tu nismo Aziji. List »Katamerini« od 29. sept. i ostali u apstinenciji — bili smo u Beogradu i pregovarali; ako su se piše: Poslanica, koju je kralj uputio dvije najjače srpske stranke složile u vojsci, ima ne samo vojnički, već i blok, koji je doveo do današnjeg sta­ politički karakter. Dosadašnja politika nja, to mi nismo krivi. Proti nama vo­ vlade nije mogla imati drugi cilj od cilja ove poslanice. Oslobodjene oblasti juje se klevetama — uzmite samo po­ sljednji slučaj. U Zagreb došla su neće se više ustupiti. Djelo koje je braća Buxton, dva Engleza, koji su se grčka vojska ispunila, dovoljno je za interesirali za hrvatske prilike. Bili ovaj cilj. Prema tome kraljev govor su po englesku rezervirani, gledali su .mogli bi da prime sa naročitom ra­ Grčko-turski rat. 1 bilježili, ne kazujući Što misle. A na to sve došle su prijetnje, da njih (braću Buxton) treba poticajno istje­ rati, a nas proskribirati, Što tražimo veze u inozemstvu — dakle kod En­ gleza, koji su naši saveznici! Tužno mora da stoji politika stranaka, koje se hvataju ovakovih sredstava! — Mi čekamo. Najskorije vrijeme mora donijeti odluku. Na to već sili i vanjski položaj. Naše seljaštvo naša je snaga — ono je uz nas, sluša nas i čeka jed­ nako mirno kao i mi. Poslije Protićeva boravka u Zagrebu, mi ćemo moći narodu reći, na čemu smo. Uči­ nili smo sve, što je moguće — stoji sad do Srbijanaca, da pokažu, je li kod njih doista sazrelo mišljenje, da ovako dalje ne ide.« Domaće vijesti. Kraljevo zdravlje. Javlja se iz Pariza, da se Nj. Vel. Kralj Aleksan­ dar oporavio i da bi naskoro mogao poduzeti put u domovinu. U krugo­ vima blizima vladi vjeruje se, da će se Nj. Vel. Kralj Aleksandar povratiti u Beograd dne 10, o. mj. U slučaju, da Kralj ne* dođe do ovog datuma, onda će ministar predsjednik Pašić uputiti Kralju u Pariz opširan ekspoze o unutarnjem i vanjskom položaju. Lična vijest. Ministar narodnog zdravlja g. dr. H. Karamehmedo* vic prispio jc jučer brzim vozom, što dolazi u 1 sat po podne, ova* mo u Sarajevo radi zemaljske skupštine J. M- O. Osnutak novih zadruga. Pišu nam iz Brčkog, da je koncem prošlog mje­ seca boravio tamo izaslanik »Sredi­ šnjeg saveza jug. selj. zadruga u os­ nutku« g. Ajanović Abas, da provede zadrugarskif organizaciju toga kotara. Živa riječ izaslanika djelovala je medu našim težaštvom, te se je odmah pri­ stupilo osnutku 5 zadruga pod tvrt­ kom »Jugoslavenska seljačka zadruga« posebno za Palanku, Rahiće, Maoču, Vražiće i Čelići. Novim zadrugama že­ limo uspješan rad, te se nadamo, da će se ugledati i ostali kotarevi u Brčko. „Osvitanje“, udruženje muslimanki, koje je dobilo na sarajevskoj izložbi zlatnu kolajnu za svoje radove, otpo­ čelo je opet svoj rad nakon dvomje­ sečnog odmora. Naše muslimansko ženskinje dobiva ovim priliku, da se uputi u šivaćoj školi ovoga društva u krojenju, šivanju i vezu. Zato prepo­ ručujemo muslimankama, da se ko­ riste ovom školom, jer bi bila šteta propustiti ovu priliku. Udruženje šeriatskih sudaca i vježbenika za Bosnu i Hercegovinu u Sarajevu zakazuje održavanje svoje prve glavne skupštine na dan 23. ok­ tobra 1921. u nedjelju u 10 sati u prostorijama šeriatskog suda u Sara­ jevu sa ovim dnevnim redom: 1. Otva­ ranje skupštine po predsjedniku; 2. Čitanje izvješća o radu odbora po tainiku; 3. Blagajničko isvješće o prihodu i razhodu; 4. Popunjenje upravnog oobora i suda časti sa zamjenicima i 5. Eventualije. Po društvenim pravilima § 15. glav­ na skupština zaklučuje valjano, kad je nazočno barem članova inače se odgađa i zakazuje druga, koja zaklju­ čuje, bezobzirno na broj prisutnih ili zastupanih članova. Člana može za­ stupati samo član društva uz puno­ moć, a jedan član može zastupati više ih. Povlastica u vožnji na željeznici za učesnike sknpštine Središnjeg saveza jugosl. selj. zadruga. Na molbu saveza i na intervenciju našeg posl. kluba gZMinistar Saobraćaja svo­ jim riješenjem od 15. sept 1921. br. 30.814 odobrio je povlasticu u pola cijene na svima b.-h. željezni­ cama i pruzi Doberljin—Sunja—Bos. Brod za učesnike-zadrugare konstituirajuće skupštine »Središnjeg saveza jugoslavenskih seljačkih zadruga u Sa­ rajevu«. Učesnici skupštine kupiće na polaznoj stanici cijelu kartu, koja će im vrijediti i za povratak, ako uvje­ renjem Predsjedništva skupštine do­ kažu, da su bili na istoj. Povlastica važiće tri dana prije i tri dana posije skupštine. Upozorujemo one. koji će ovoj skupštini prisustvovati, na ovu pogodnost, te primjećujemo, da će se Страна 5 Strana i kroz koji dan odrediti dan održanja i skupštine, kako smo obaviješteni. Bilo I sretno! Stanovništvo Jugoslavije. Prema podacima statističke direkcije bilo je dne 1. februara ovo stanje pučanstva u državi: 1. Srbija (Sjeverna i Južna): muških 2,020.457, ženskih 2,136.683, svega I 4,157.140. 2. Crna Gora: muških ! 86.596, ženskih 56.364, svega 172.960. i 3. Bosna i Hercegovina: muških 952.677, žen. 923 866, svega 1,876.543 I 4. Dalmacija: muških 194.925, ženskih i 151.421, svega 301.346. 5. Hrvatska i I Slavonija: muških 1,162.600, ženskih | 1,329.251, svega 2,591.860. 6. Medjumurje: muških 47.968, žen. 48.977, svega 96.945. 7. Ostrvo Krk: muških 9.831, žen. 11.088, svega 20.910. 8. Slovenačka: muških 505.645, ženskih 552,819, svega 20.910, svega 1,056.464. 9. Banat: muških 235.868, žen. 245.951 svega 480.819. 10. Bačka: muških 407.971, žen. 427.825, svega 835 79b. Svega: muških 5,676.547, ženskih 5,914.245, ukupno 11,590.792. Ovdje još nije uračunano stanovništvo oku­ pirane Dalmacije, te nekih drugih manjih krajeva, gdje ili nije proveden popis ili još nisu poslani izvještaji Donosimo ove podatke, i ako — iskreno da rečemo — sumnjama u ispravnost njihova. Pogotovo, kod se j. toliko zatezalo s objelodanjeni re­ zultata popisa, i kod znamo, da su taj važni posao ponajviše obavljati — ruski vojnici. Kad dobijemo detaljne podatke, osvrnućemo se opširnije na sam popis. Musi, čitaonice »Preporod« i »Bratstvo« priređuju svoj zajedni* čki tcfcrič u Bijeloj bašči, više Me* dreseta u petak, 7. ov. mj., uz su* djelovanje voj. glazbe i tambur, zbora društva »Hurrijet« sa bira* nim rasporedom. Početak u 1 sat, svršetak u 9 sati. Umoljava se p. n. građanstvo za što mnogobrojniji posjet obzirom na to, da 20% prihoda ide u korist sirot. fonda »Milost«. Nova zadruga u Bužtmu. Svjesni naši krajiški seljani iz Bužima i okol­ nih sela na čelu s pravim narodnim prosvjetiteljima-učiteljima Bećir eff. Tatlićem, kao predsjednikom Otočke za­ druge, te tamošnjim učiteljem Sulejmanom Redžićem, osnovali su svoju »Jugoslavensku seljačku zadrugu u Bužimu« 16. septembra 1921. Mladoj zadrugi želimo svaku sreću u njenom budućem poslovanju I Miče se, ide se naprijed. Ured za suzbijanje skupoće. Ovaj ured češće kažnjava trgovce i bakale zbog pretjerivanja skupoće. Ne bi li taj ured svratio svoju pažnju ta­ kođer i seljacima, koji brašno prodaju na Baščaršiji. Njihove su cijene redo­ vito iznad maksimalnih cijena, za koje se bakali kažnjavaju, kad ih preko­ rače. Seljaci kroje cijene svome brašnu po miloj volji i oni su izvan dosega ureda za suzbijanje skupoće, a to ne bi smjelo biti. Isto tako seljaci kroje cijenu svojim drvima po svojoj volji. Već sada u ranu jesen oni zacijene obični tovar drva po 70 K, Organi ureda za suzbi­ janje skupoće to sve vide i čuju, ali ne ureduju, oni samo naše bakale prijavljuju. A šta će od nas učiniti bezdušnost seljaka zimus, kad studen stisne, kad sada cijene tovar drva po 70 K? Svraćamo pažnju ovog ureda na naše prilike, da jednim aršinom sve mjere. Upis zajma kod Musi. Centr. banke. Neki dan je »Srp. Riječ« do* nijela, da se muslimani ne odaziva* ju svojoj dužnosti za upis držav* nog zajma. Mi smo joj u prošlom broju dali doličan odgovor, a danas iznosimo svotu, koja je upisana sa* mo kod jednog muslimanskog nov* čanog zavoda. Kod Musi, centr. ban* kc do danas je upisano 1,973.600 K državnog zajma. Mi ćemo kasnije iznijeti rezultat upisa i kod ostalih zavoda. Interesantno je, da »S. R.« sama sebe pobija u svom broju od juče govoreći o rezultatu upisa u Gra* čanici. Ona veli doslovno ovo: Najbogatiji građanin ovoga ko* tara po imenu Stanko Ivanišević, koji je višestruki milioner, nije u* pisao ni pare, kada je agitacijoni odbor, predvođen prvi puta po sa* �343 mom kot. predstojniku, dolazio k njegovoj kući, on je zatvorio kuć? na vrata, drugi put je isti odbor predvođen potpisanim, te ga je u njegovoj radnji našao i svrhu svo? ga dolaska mu predočio. Taj go? spodin, koji je na žalost i Srbin, šta nam je odgovorio? Ja nemam novaca za zajam, niti ću ga dati, ja sam davao dok je trebalo, t. j. da? vao Austriji nekoliko hiljada. Upitan, pa zašto neće da dade za našu mladu ujedinjenu državu, a za Austriju je mogao davati, odgo? vorio je isti gospodin: zato što od naše države, od preokreta do danas nisam nikakve fajde ni selameta vi? dio. Napomenuti mi je da je isti za vrijeme rata bio interniran od austro?ugarških vlasti, te je i jedno pismo od njega nađeno, samo sada nc znam gdje se nalazi, kako je pi? sao predstojniku Sedmaku, da ga oslobodi interniranja, jerd a je on od uvijek bio veliki prijatelj Au? strije. Drugi na redu je Stanko Trifko? vic, trgovac, koji je prema svome imetku vrijednom pola miliona i to na silu upisao 100 dinara. Taj je čovjek do danas povukao nekoliko koncesija dobivši špirita, sode i dr. i danas traži jedan beskamatni za? jam od 160.000 K. To je najveći pa? triota na riječima, taj isti Trifković je na dan pokopa Njegova Veličan? stva Kralja Petra, dao svoju radnju otvoriti i prodavao je duhan i dru? ge predmete. Molim Vas, gospodi? ne urednice, dozvolite mi da osudi javnost ove ljude, kakvi su patriote bili za vrijeme Austrije a kakvi su danas. Službeni komunike J. M O. od 4. ov. mj : Jučer. 3. ov. m;., poslani­ I I 1 I i Školski pribor, kao i sve školske potrebštine, knjige itd., dobije se uz veoma jeftine cijene u knjižari Da? niel i A. Kajon, Sarajevo, Kralja Petra ulica 19. — Narudžbe iz vana izvršuju sc brzo i tačno; pakovanje se ne račuiTa. I । I | Gajretov glasnik. Iz našeg pozorišta. 'TlefeiMi 't*. Naše šljive i Češko Slovačka. — Ovih dana su izašli članci u našem novinstvu, da je Čehoslovačka zabranila uvoz šljive, čime je u prvom redu bila pogođena naša država, iz koje se ovaj artikl u većoj količini izvozi Dakako da su naše novine ustale protiv takvih mjera sa strane bratske države. Međutim čehoslovački konzulat u Beogradu oprovrgao je tu vijest u čitavome njezinom opsegu, pa smo držali, da je vijest o zabrani bila lansirana od nekih nesolidnih trgovaca, koji su htjeli njome da sruše prodajnu cijenu producentima. Da nije posve tako, vidimo iz pra­ ške »Tribune«, koja konstatuje, da Čehoslovačka nije zabranila uvoz šljiva iz Jugoslavije, već samo pekmez* od šljiva, što da je opravdano domaćom hiperprodukcijom. Odbor za izvanju trgovinu odlučio ie, da će poraditi na tome, da se pitanje uvoza šljivine marmelade iz Jugoslavije također po­ voljno riješi. Iz ovoga se priznanja »Tribune« vidi, da je zabrana bila već gotova, tek se sada polako trubi na uzmak. Čini se, da i Čehoslovačka nije puno sretnija od Jugoslavije, što se tiče »vodećih privrednih krugova«. Akcija za sakupljanje hrane. — Apel Glavnog odbora na sve pododbore i povjerenike za sakupljanje hrane urodio je dobrim plodom. Danomice prispijevaju izvještaji o uspjehu sakupljanja, te traže od Glavnog odbora, da im pošalje u tu svrhu po 10, 20, 40 i 60 praznih vreća. Ovim putem apelujemo na sve pododbore i povje­ renike, da sami u svom vlastitom dje­ lokrugu skupe ili pozajme potrebne vreće, pošto je Glavni odbor dosa­ da razaslao vreće onima, koji su ih prvi zatražili. Vreće, koje se po­ zajme, neka se posebno obilježe, od kojega su povjerenika (pododbora), a Glavni odbor će ih povratiti čim žito prispije. žene bludnice. Država i opština su za tu porodicu izdali (u obliku pot? pore, izdržavanja u zatvoru, troš? kova oko suđenja i t. d.) oko 5 mi? liona dinara. Pijanstvo i duševne bolesti. Jedan od najčuvenijh današnjih Ijekara za duševne bolesti — Krae? pelin - držao je jedne god. u Lje? Karskom Društvu u Minhenu pre? davanje »O alkoholu u Minhenu«, i iznio je tom prilikom ove po? datke. Od 1373 bolesnika, koji su god. 1905. primljeni na kliniku za duševne bolesti, bilo je 30% muš? kih i 56% ženskih pijanica. 40% tih pijanica pilo je pored piva i rakijuOsim toga naglasio je, da pivo za? tupljuje i izaziva t.zv. pijanačku ma? loumnost, i da sprema zemljište za t. zv. progresivnu paralizu jednu od najstrašnijih oblika živčanih bo? lesti. Te bolesti nema u narodima, koji nc piju. Naročito pivo utiče na osobe, koje su jednom - ma kad — bile zaražene frenjkom (sifilisom)... Tuđe poslovice i izreke o pijanstvu. Gospodarstvo. 1 1 i I । i I čki klub J. M. 0. održao je svoju I sjednicu i pretresao izvještao o svo­ me radu za C. 0. i zemaljsku skup­ štinu delagata. Centralni se je Odbor danas sastao i raspravljao o tačkama . dnevnoga reda za zem. skupštinu. , Ujedno je izabrao odbor, koji ima iz­ raditi nacrt izmjena u statutu partije, koji će nacrt biti predložen zemaljskoj I skupštini. Sjutra, 5. ov. mi., u 9 sati izjutra sastaje se C. 0. ponovno, da raspra­ vlja o političkoj situaciji. j Fabrika stakla u Paraćinu izvje­ štava svoje klijente, da će v sijed vrlo 1 mnogih porudžbina izradu poručenog i stakla vršiti samo po redu prijave. I Repertoar našeg pozorišta. — Domaći pisci: Begović: Stana Bijučić, Biskupova sinovica, Cvjet? na cesta, Pred ispit zrelosti: Bojić: Kraljeva jesen: Vojno^ć: Ekvino? cij, Smrt majke Jugovića, Dubrova? ćka trilogija (II. dio): Glisić: Podva? la; Dimović: Vojvoda Momčilo: I? vakić: Inoče:* Jovanović: Naši šino? vi: Kočić: Jazavac pred sudom: Ko? sor: Požar strasti; Krleža: Kraljevo; Nusić: Protekcija. Svet, Običan čo? vek, Put oko sveta, Knez Ivo od Semberije, Tako je moralo biti: O? davić: Hej Slove ni: Ogrizović: Ha* sanaginica: Petrović: Pljusak, Čvor; Popović Sterija: Kir Janja. Zla žena, Rodoljubci; Predić: Golgota; Sre? mac: Zona Zanfirova; Stanković: Koštana; Šantić: Hasanaginica; Se? noa: Kako vam drago: TresićTavi? čić: Katarina Zrinjska; Tucić: Gol? gota, 'fruli dom; Ćorović: Zulumćar, On, Adembeg; Čankar: Događa j^ u .cntflorijanskoj dolini; Cvctić: Nc? manja. P o p u 1 a r n i k o m adi: V eseli? nović: Dido; Okrugić: Šokica: Tot? Deskašev: Seoska lola; Sremac: Iv? kova slava; Frajdenrajh: Graničar; Šenoa: Zlatarevo zlato: Koma? d i s p j c v a n i c m: Pribislav i Bo# žana; Na roselu; Suđaje. Ostali slovenski pisci: \ndrejcv: Dani našeg Života; Arci? Nišuv I iubomors: Gogolj: Zcnid? ba,Revizor: Gorki: Na dnu; Zapolp Protiv alkohola. ska: Njih četvero; Končinski: Kri? za smrti; Mcrcžkovski: Pavao I.; Ostrovski: Bez krivice kriv, Bura; Riškov: Zmija djevojka. Državni stan; Sumbatov?Južin: Sokoli i ga? vrani; Surgučev: Jesenje violine; Tolstoj: Živi leš; Čchov: Soba br. 6, Vještica, Medvjed. Strani pisci: Bernsten: Krad? ljivac, Izrael; Brije: Blanseta; Di? ma?otac: Veliki Kin; Dima?sin: Go? spodin Alfons; Ečegari: U dolini; E? kaf: Papa Lc Bonar; Gete: Faust (I. dio), Egmont; Goldoni: Mirandoli? na: Guckov: Urici Akosta; Haupt? man: Domovina: Ibsen: Nora; Luj: Napuštena; Molicr: Uobraženibo? lesnik, Skapcnovc podvale, Žorž Dandcn: Molnar: Đavo; Mopasan: Gospođica Fifi; Praga: Kriza; Ro? stan: Orlić: Sardu: Prisni prijatelji, Siprijcna, Otadžbina; Sofokle: An? tigona; Strindberg: Otac, Gospođi? ca Julija, Verovnik; Suderman: Za? vičaj; Šcnher: Đavolja žena; Siler: Razbojnici; Šo: Cezar i Kleopatra, Ljekar u dilemi. Zanat gospođe I orn; šekspir: San ljetuje noći, O? telo, Mletački trgovac; Uajld: Salo? ma; FIer=Kajave: Boridanov maga? rac; Her?Kroaze: Povratak, —------------------------------------------- . I I i i I I ’ 1 | , I Ako ljekar, učitelj ili vaspitač i pri današnjem stanju nauke trpi ili čak savjetuje, da se piju alkoholna pića, on vara i vrši zločin. (Masa? rik). Tko pije piće. (Franc. narod, poslovica. Eto vrelo, eto vođe divne Da umorno srdašce živne. Branko Radičević. Vrhunac svoje otrovne snage do? stiže rakija, kad u njoj ima kakvih mirisavih ili smrdljivih jedinjenja (t. zv. eteričnih ulja), pa bila to smrdljiva soma, ili mirisavi anason i pelenjača. SondercgerPijanačko drhtanje. Otrov alkohola djejstvuje vrlo če? sto na mozak i organe njegove — živce. 'Го sc vidi već po promjena? ma, koje se javljaju u mislima, osje? ćajima i pokretima pijana čovjeka. S početka je to djejstvo prolazno čovjek se ubrzo rastrijezni i povrati — ali dugom upotrebom alkohola može da ostane i stalno. Tako sc n. pr.. kod pijanica i ljudi, koji rc? dovno piju, često javlja t. zv. pija? načko drhtanje, naročito ruku. O? bole i malakšu živci, koji upravljaju kretanjem, pa sc mišići sami sobom — i protiv naše volje - grčevito stežu i opružaju. Zato pijančeva ruka neprestano drhti, a naročito kad što prihvaća. Gdjekad tako ja? ko, da ne može čestito imena pot? pisati, ili punu kašiku i čašu usti? ma prinijeti a da nešto ne prospePo sebi se razumije, da tako nepo? uzdana ruka nije ni za drugi posao sposobna. Uticaj pića na začet plodDa sc riješi pitanje, valja li trud? na žena da pije, i kako piće utiče na začet plod, Ijekari su činili opite na životinjama. Davali su skotnim životinjskim ženkama piće (pivo, vino, rakiju), pa su onda upoređi? vali njihove mladunče s mladunci? ma skotnih ženka, koje nisu pile. I razlika je bila velika. Ženke kunića (pitomih zečeva), koje su za vrije? me skotnosti dnbijale alkoholno pi? ćc, okotile su mladunče, koji su prosječno 79.0 gr. teški bili, a koji su prosječno dnevno 7.13 gr. teži postojali. A ženke is.te vrste, koje za vrijeme svoje skotnosti nisu pile nikako alkoholno piće, okotile su zečiće sa prosječno 87.9 gr. težine i 9.46 gr. daljeg dnevnog prirasta. Kako piće goji. Poznato je, đa alkohol u nekim izvjesnim prilikama i goji. Naročito sc to može reći za pivo, i mnogi »ši? šavko« je taki od piva postao. — Samo što mu ta gojaznost od alko? hola nije ona prava, zdrava jedrina, nego jednostrano nagomilavanje sala upravo bolesno pretvaranje tjelesnih ćelija?radnica u masne ćc? lijefneradnice. Osobama, koje se od alkohola ugoje, to se onda i poz? najc. Lice im je, istina, puno, ali blijedo i kao nađuveno. Po gdjekada je modro i pod? buhlo, a ispod očiju se naprave či? tave kesice. Hod i pokreti tromi, a izraz lica tup i mrtav. Pa i pored sve gojaznosti niti su zdraviji, ni otporniji. Zaduvaju se i znoje, čim brže koraknu. Šta im onda vri? jedi takva gojaznost? Potomci jedne pijanice. Pijanstvo satire ne samo onog tko u tuzlanski konvikt više đaka, nego inu se oda, ne.co i potomstvo nje? što se može smjestiti, to su nastale govo. Od pijanih roditelja rađaju poteškoće, koje se moraju što prije se slabunjava, bolestna, sumahnuta djeca i moralne propalice. Koliko se ukloniti. Radi toga odlučio je odbor, i da proširi tuzlanski konvikt, te je ta- : pijanstvo starijih može na djeci os? । mošnji agilni Gajretov pododbor otpo- vetiti, pokazuje ovaj užasan pri? | čeo pregovore sa kotar, vakufskim mjer. povjerenstvom u Tuzli, koje bi ustu­ Na izmaku 18. a početkom 19. vi? pilo jednu kuću, sada praznu, za kon- jeka živjela je u Engleskoj neka že? vik‘ke prostorije, a Gajret bi je po­ na. koja je bila kao pijanica i skit? pravio i proširio. Na taj način bio bi nica svagdje poznata. Od nje sc mnogim đacima, koji se pate po gradu, vremenom izrodilo 824 osobe. I šta olakšan život. Ako bi bilo dovoljno je od njih sviju bilo, nc zna se, ali mjesta u novom domu, Gajretov će sc tačno zna za sudbinu njih 709. odbor primti još 20 šegrta, koji izu­ Od njih je bilo vanbračne djece čavaju moderne zanate. luli, javnih bludnica 181. prosjaka I_________________________________ 188, zločinaca 76, medu kojima i 7 U četvrt, koljenu su goto? ŠIRITE „PRAVDU«. ubojica. vo svi muškarci bili zločinci, a sve Ko pije i ko ne pije. Po računu engleskih društava za osiguranje čovječjeg života izlazi, đa ljudi, koji ne piju alkoholna pi? ća, prosječno 6 godina duže žive, nego oni, koji piju. Radnici, koji ne piju alkohol (vino, rakiju, pivo i t. d ), boluju godišnje prosječno sa? ino 0.75 (tri četvrti) nedjelje, a om, koji piju, 2.7 nedjelja. Ljudima, koji ne piju, daju engleska osiguravaju? ća društva 10-15% rabata pri osi? guranju života, i opet su u dobitkuIsto tako rade neka društva za osiguranje života i u Njemačkoj. i 1 I I i I MUSLIMANI, OSNIVAJTE ZEMLJORADNIČKE ZADRUGE, I jer je jedini spas našeg težaka u za? drugama, jer će zadruge provesti kulturni i poljoprivredni preporod našeg sela, jer bez bogatog i kul? turnog sela nema ni bogate ni kul? turne varoši, a ni države. Sve upute i najizdašnije potpore dajte besplat? no: »Središnji savez jugo? slavenskih seljačkih za? druga u osnutku u Sara je* v u«. Knjige i novine. Milan Karanović. „Kvaternikova revolucija u Hrvatskoj Krajini“. Od 7- do 13. oktobra ove godine navršuje se upravo 50 godina cd znamenitog revolucionarnog pokreta, koji je poznat u istoriu pod imenom »Rakovička buna« i mučeničke smrti Kvaternika, Bacha, Rakijaša i njihovih drugova, kojima grobovi nijesu ozna­ čeni ni najskromnijim spomenicima. Za tu priliku štampa se brošura pod imenom: »Kvaternikova revo­ lucija u Hrvatskoj Krajini.« Brošura će iznositi oko dva štam­ pana arka i stajat će 8 kruna (2 di­ nara). * , Pisac brošure Milan Karanović bio je u prilikama, da prikupi do danas neobjavljeni ma'erijal o ustanku od učesnika ustanka prije 10 godina. Polovica čistoga dobitka od prodavane brošure ustupa za podizanje spomenika Kvaterniku i drugovima. Narudžbe treba slati na adresu: Tiskara Kuzina Rožmamć, Zagreb Frankopanska ul. 1 4. Umoljavaju se knjižare i trafike, da do 1. oktobra jave коНко od prilike primjeraka tiebaju Njima se daje 25°'o popusta. Proširenje Gajretova konvikta u Tuzli. Kako je Clavni odbor primio | Kratak pedagoško?didaktički pri? । i ' i I i i I ručnik. Pod gornjim naslovom iza? ći će ovih dana jedno djelo iz pera našeg vrijednog pedagoga, pisca kritika g. Ljudevita Dvornikovića. Djelo je plod njegovih predavanja u prošlogodišnjem Mualimsko?uči? tcljskom tečaju, a sastavljeno ’C na psihološkim osnovima, dobro srni? sijeno i lijepo raspoređeno. Naša naučna književnost uopće, a ove vrsti napose, vrlo je oskudna, pa će ovo djelo dobro doći svakom, ko sc bavi uzgojem djece i mladeži, naročito pak nastavnicima po pro? fesiji, ti prvom redu našim muali? mirna. G. Dvorniković kao dugogodišnji profesor pedagogije na našim uči? �.ПРДВЛА* b'poi 343 Pioj teljskim školama svojim bogatim iskustvom, svojom spremom i du# bokim poznavnjem ove struke, ni# malo nije žalio truda, volje i mara, da ovo njegovo najnovije djelo bu * dc u svakom pogledu dotjerano ka# ko bi poslužilo kao praktična knjiga nastavnicima i uzgojiteljima uopće. Zato se isto unaprijed najtoplije preporučuje i svraća pozornost na prvom mjestu našim mualimima i drugim našim učiteljima narodnih osnovnih škola, kojima će ovo vri * jedno djelo dobro doći, da svoje stručno znanje prošire i na osnovu moderne didaktike u praksi provo * dc. Cijena će biti vrlo neznatna, —* po prilici 5 dinara po komadu " a moči će se dobiti u knjižari J. Stuc# | ničke u Sarajevu, kod samog pisca, a mualimi mogu se obratiti i na od * bor svoga udruženja. - Učitelj- I ; j ! Pismo bijelinshih posjedniha o plasiranju odštete.’ čuvamo, da njome osiguramo sebi i Pitanje otkupa kmetovskih selišta još odavna je bilo kod nas jedno go­ svojim potomcima primjernu’eksistenruće pitanje. Prilikom zasijedanja biv­ ciju; posebno opet kao muslimanski dio naroda ne izgubimo u našoj novoj šeg bosanskog sabora, kada se je držali položaj, koji nam pripada, a imalo odlučiti, hoće li se ono riješiti obligatnim ili fakultativnim otkupom, koji samo kao ekonomski snažna cje­ lina možemo uzdržati. Treba dakle, postalo je ono još zamašnije i važnije. Niko ne može poreći, da i mi posjed­ da nađemo način, kako, [da protuvri­ nici nismo .želili još i davno, da se jednost, koju ćemo kao otkup naših bivših kmetovskih selišta dobiti, naj­ ‘ovo pitanje nekako riješi; ali smo tada bili postavljeni još pred jedno sigurnije sačuvano i najkorisnije ulo­ žimo i tako učinimo, da ona i na novo pitanje, a to je: šta bi bilo s dalje ostane potpuna vrijednost jed­ novcem, koji bismo u tom slučaju naka onoj, koju gubimo ili, možda za dobili i da li se taj novac ne bi među nas kao cjelinu još i veća. nama rasplinuo, a da od n,ega mi svi skupa ni kao cjelina ni kao po­ O ovome pitanju nije se kod nas jedinci ne bismo velike hasne vidjeli? dosad povelajavna riječ, nije se o tome Obligatni’otkup nije u glavnom iz tih gotovo ništa raspravilo, a trebalo je razloga tada ni proveden. Trebalo je, i to još davno učiniti. Neka bi Bog dao, da se priberemo i da se spremimo i I da nam se ovaj propuštaj ne osveti organizujemo, da protuvrijednost, koju kasnije. temo za naše zemlje dobiti, opet na Mi smo ovdje mišljenja, da je skrajneki način sačuvamo i tako osigura­ nje vrijeme, da o ovome progovorimo mo i sebi i svome potomstvu pri­ i da se o ovom pitanju i odlučimo. stojnu eksistenciju, a svima opet na­ Stoga i upravljamo ove retke svima ma kao muslimanima u Bosni i Her­ prijateljima s molbom, da ovu stvar u cegovini isti ili još bolji ekonomski svome krugu ozbiljno u pretres uzmu. položaj za budućnost. Ne vjerujemo, Ovih se dana sastaje prilikom ze­ da rat nije pomeo svaki zajednički maljske skupštine Jugoslavenske Mu­ ekonomski rad i nastojanje, da se do slimanske Organizacije i ekonomska an­ sada ne bi našao neki'način,-da se keta, u kojoj će se svakako i o ovome to sve kako treba postigne. pitanju morati povesti riječ i stvoriti Danas smo stavljeni u tome po­ neki zaključci. Da li smo mi ovo pi­ gledu pred gotovu činjenicu, pa nam tanje među sobom makar svaki za se stoga s njom valja i računati. Pitanje dosad dobro promislili i proučili i ho­ otkupa kmetovskih selišta riješeno je ćemo li moći o njemu ovom prilikom sada i proti naše volje, a mi za to stvoriti valjane i iskrene zaključke? imamo dobiti odštetu dijelom u goto­ S druge strane, smijeme li ovo pita­ vom novcu, a dijelom u državnim nje u opće i časa dalje odgađati, pa obligacijama — dakle vrijednosnim tako možda ostaviti neriješeno u nepapirima — koje će država perio­ dogled i sami sebe osuditi na sigurnu dično otkupljivati i isplaćivati. Sto­ propast? jimo stoga danas opet pred jednim Mi, bivši posjednici kmetovskih se­ takovim pitanjem istim kao za vri­ lišta ovdje a Bjelini svi bez razlike jeme zasijedanja bosanskog sabora, mislimo, da se ovo naše životno pi­ samo u toliko manje povoljnim okol­ tanje ne smije ni u kojem slučaju nostima, što se sada ove isplate neće dalje da odgađa, i da je ova ekonom­ izvršiti ni na jedanput, niti gotovim ska anketa najbolja prilika, da se Ono novcem. Ona bojazan je dakle stoga svestrano pretrese i odmah donesu danas mnogo veća i treba, da se sada valjani zaključci, te istodobno pređe tome pitanju s puno više brige i mara na posao. Mi smo mišljenja, da veći posvetimo. Treba, da se promislimo i dio kapitala i od gotovine, koju imamo nađemo način, kako, da našu imo­ primiti, a po gotovo sve obligacije, vinu, koju su nam djedovi i očevi treba da se uloži u osnutak jednog namrli i pomoću koje smo zauzimali velikog novčanog i privrednog zavoda vidan položaj u državi i narodu sana dionice, koji bi tada bio jedan od najjačih zavoda ove vrste u našoj dr­ *) Ovakova su pisma bjelinski po­ žavi. Naša ekonomska snaga ne samo sjednici razaslali po cijeloj Bosni i Her­ što tada gubitkom bivših kmet, selišta cegovini, pa mu i mi rado dajemo mjesta. ne bi bila oslabljena, nego bi postala „PRAVDA* Страна 7 još puno veća i jača i mogla bi se još i dalje da razvija. Jedan Ovakav jak zavod mogao bi i morao svoje poslove i djelovanje za kratko vri­ jeme silno razgraniti podizanjem trgo­ vine i industrije, u kojoj bi svi mu­ slimani nalazili zarade, bio bi u sta­ nju pomagati razna naša udruženja kao i pojedince, da na svoju ruku i za svoj račun također razvijaju dje­ lovanje, od čega bi opet u glavnom crpili koristi svi muslimani bez raz­ like. Pitanje je sada, da li postoje ikakovi stvarni razlozi proti ovakove or­ ganizacije našeg kapitala? Po našem mišljenju, takovi razlozi u opće ne postoje, naprotiv svi go­ vore toliko ubjedljivo u prilog tome, da bi bilo suvišno na dugo to doka­ zivati. Šta uopće može učiniti svaki pojedinac sa svojim obligacijama, koje će dobiti? Pitanje je danas, hoće li ih uopće gdje moći i s koliko postotaka vrijednosti založiti, da na njih novac dobije, pa da onda njim radi? Ako se one budu ovako pojedincu nudile u zalog i na prodaju, prirodna će biti posljedica, da će im kurs već radi same velike ponude biti veoma nizak, daleko niži, nego se to dade danas i zamisliti. Mogu već radi samoga toga, da postanu gotovo posve bezvrijedni papiri. A sa ono malo, što se ima Trešeljak. Iz starih teftera. „God. 1905, u Broda na Savi obdrži opo­ zicija skupStina. Rezultat bi; poštom prestavku poslati na ministarstvo. Tu prestavka napisa advokat đr. Nikola Đarđević. Opozicija Sknpi 110 forinti, koje ponlašo po šerifa Arnautoviću, da preda advokata, Što jim napisa prestavku. God. 190«. u decembru Dervišbegu Miralemu kaza dr. Đarđević, da nije njemu plaćeno ništa za pomenuta prestavku. Tako se otkri, da je Šerif to sto i deset forinti eakrio“. (Iz dnevnika r. Alibega Firđuea). p ii CD B CD B CDS CDD CD8 CD 1 CD 8 CD D CD Lovačka garnitura od 2 puške, 2 ribarska štapa i cijelog potrebnog raznog lovačkog pribora prodaje se samo kompletno za 15.000 kruna. — | Vidjeti od 14 i po do 15 sati svakog dana u Korošec-Kadračić 9—1. | ! | , | uskoro u gotovom isplatiti, zar će se i moći poduzimati u današnjim prilika- 1 ma kakovi ozbiljni poslovi? mjižara, papirnica štamparija D. i a. Hajon Organizacijom kapitala, kako ga mi zamišljamo, treba, da ove obligacije uopće pojedince ne dođu na tržište ili samo u vrlo maloj mjeri. Time će Kralja Petra ulica. njihova vrijednost biti veća i ostati stabilnija. , . Svi dioničari ovakovog jednog veli­ kog zavoda — razumije se to samo Preporučuje sve školske po sebi — da bi mogli u ovakovom zavodu prema potrebama dobivati kre­ potrebštine. dite u najgorem slučaju barem do vi­ sine iznosa svojih dionica, ako bi htjeli sami za se kakove poslove raditi ili Naručbe iz provincije inače trebali gotovinu, pa i sa te strane obavljaju se najkulantnije. nema nitko razloga zadržati svoje obligacije ili ih inače drukčije upo­ Pakovanje se ne računa. trijebiti. Molimo Vas stoga, da se u Vašoj okolini sa ostalim prijateljima o ovoj stvari sporazumijete, te Vaše delegate 1 za zemaljsku skupštinu J. M. 0. u tome uputite i date im potrebna ovla­ i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ štenja, da se o ovom pitanju prilikom jebite moja najbolja iskušana i posvuda zasijedanja ekonomske ankete valjani hvaljena sredstva kao: protiv poljskih i kućnih miševa K 12'—, za štakore K zaključci donesu. H. Salihbegović. 1 16’—, za Žohare ruse i Švabe posebno . jake vrsti K 25’—•. Osobito jaka tinkH. Pašlć. 1 tura za stjenice K 15’—. Za moljce po I K 10 i 20, prašak za buhe po K 10’— I i K 20'—, prašak za uši u odijelu, i rublju K 10 i K 20, mast za uši na | glavi K 5'— i 12’—. Mast za uši Svima prijateljima, rođacima i mom­ i na blagu K 5'— i 12'—. Prašak proti mrava K 10’— I 20'— cima, koji mi prigodom ženidbe moga Razašilje pouzećem Zavod za eksbrata Hakije čestitaše, bilo usmeno port M. Jtinker, Zagreb br. 16. bilo pismeno, ovijem putem najsrdač­ ' Petrinjska ul. br. 3. 131. nije se zahvaljujem. Preprodavaocima popusti U Banjoj Luci, 4. oktobra 1921. Sarajevo, Miševi, štahori, stjenice i žohari Javna zahvala. Hamdibeg Džinić. Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. — Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina. Potpuno uplaćena dionička glavnica K 20,000.000' W4 Ulošci preko K 25,000.000 —. Pričuve preko K4,000.000. - Pupilarno siguran.-Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE a na BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. �1 Бпој 343 Broi „ПРАРДА" — „PRAVDA" Стоана 8 Strana Pozdrav iz starog doba Jesi stalno dobar i uvjek primat, pravi Schicht-sapun sa znakom: „Jelen" koji riješava svaku domaćicu muke I brige oko pranja. Dobiva se u poznatom izvrstnom kvalitetu u komadima od kile. Zastupnik za Bosnu i Hercegovinu fllbert Vita Levi, Sarajevo, Despica ul, 1. Javna zahvala. Oglas. Prilikom smrti neprežaljenog nam sina — brata Smaila, izraziše nam mnogi prijatelji i znanci saučešće (taziju), što usmeno, što pismeno, i pruŽiŠe nam u najtežim časovima prija­ teljsku utjehu. Odgovarati i zahvaliti se pojedince nije moguće. Ovom pri­ likom i na ovaj način srdačno se svima zahvaljujemo. Neka je osobita hvala načelniku sudskog odjela g. Simiću, kao i gospodi sudcima vrhovnog i okružnog suda, koji našeg rahmetliju ispratiše i iskazaše mu zadnju počast od kuće do Begove džamije. Dugujemo također veliku zahvalnost gg. vrhov­ nim šer. sudcima Midžiću, Mutapčiću i Ali ef. Prohiću, kao i svim rahmetlijinim kolegama šer. suda, koji nam dadoše tople utjehe i koji ispratiše rahmetliju sve do kabura. Nezaborav­ nu zahvalnost dugujemo rahmetlijinom ličnom prijatelju bađenagi uglednom trgovcu g. Ahmedagi Kumašinu, koji je sve, što je potrebno za đenazu i mejita, sam pripravio i sye potrebno obavio. Na koncu se braći Sarajlijama najsrdačnije zahvaljujemo, koji onako mnogourojno ispratiše rahmetliju do kabura i koji nam svojim saučešćem dadoše dobre utjehe. Fđfiriha stabla u Paraćinu obnovljena je i počela izradu svako­ vrsne staklarije, osim ravnog (prozor­ skog) stakla, čija će izrada docnije doći. Prima porudžbine i izvršuje ih od­ mah. Vagonsku robu izrađuje i po poslatoj mustri. Pri porudžbini polaže se polovina vrijednosti, a ostatak pri prijemu robe. 310-1-5 TAPETAR i DEKORATER preuzima sve vrsti tapetarskih poslova uz umjerenu i solidnu cijenu. — Posao :: :: tačan i solidan. miLflH LIPNIR - ТЕНЕ2ПД 36. pGtAŠlVANJE -| H. Ahmedbeg Bukvica, otac Musta i dr. Abdullah, braća. u novinama obavlja po­ uzdano staro uvedeni rBLOCKNER-OV zavod za oglašivanje Zagreb, Jurjevska ul. 31. Telefon 21—65. :: Generalno oglasno zastupstvo za preko 10 tu-i inozemnih listova Hot. pabuf -niEarHsha povlErenstup, Konjic. Broj 223./21. Konjic, dne 29. sept. 1921. Natječaj. nim naukama i dosadanjem službo­ vanju poslati ovome povjereostvu naj­ kasnije do 20. oktobra o. g. Kot. vak.-mear. povjerenstvo, Konjic 309-2-3 Predsjednik: HafizAhmedi Hamdl Kasumović. Kod potpisanog kot. vak.-mearifskog povjerenstva, a na mektebi-ibtidaiji u Seonici kraj Ostrožca imade se odmah popuniti mjesto I. muallima, koji će ujedno vršiti dužnost imama i vjeroučitelja. Početna godišnja plaća iznosi 12.040 kruna i to: od vakufa 5040 K, od na­ roda 6000 K, kao imam 500 K i vje­ roučitelj 500 K, te stan i dvije bašče u naravi. Osim toga imaće i državni imamski doplatak na skupoću. Reflektanti imadu prspisno biljegovane molbe sa svjedočbama o svrše­ Trgovina fesova daje na znanje cijenjenim mušterijamay da je prispjela veća količina fesova u raznim veličinama i farbama. Cijene vrlo umjerene, tako, da stoji1 duzina 800 kruna. — Od istog kvali. teta robe mogu se dobiti i patentirani I (postavljeni) fesovi, koje će mo davati I - po komadu sa kitom 120 kruna. - ! Šaljemo samo uz pouzeće na veliko dok zaliha traje. 307-2-2 Islamaga Vranić i Mn, багајем. Hrvatska Poljodjelska Banka dioničarsko društvo, podružnica u sarajevu. Dionička glavnica K 2o,ooo.ooo. Pričuva K 15,050.000.—. Ulošci preko 29.000.000.—. Centrala. Zagreb. Podružnice: Rijeka i Sarajevo. Ispostave: Bribir-Vinodol, Čabar, Hreljin. Prima uloške na knjižice i na tekući račun te ih ukamaćuje uz najpovoljnije uvjete. Bavi se svim poslovima, koji zasijecaju u bankovnu struka. Kupuje dobra u svrhu parcelacije, a pre­ uzima i komisionalno prodavanje takovih bilo u djelovima. „Odjel robe" prodaje sve gospo­ darske strojeve i potrebštino. Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu, d. d„ u Sarajevu. Prema zaključku I. izvanredne glavne skupštine našeg zavoda, obdržavane dne 29. maja 1921. pripada starim dioničarima (t. j. onim od I. i H. emisije) pravo opcije na po „Prvoj hrvatskoj štedio­ nici u Zagrebu" preuzete dionice 111. emisije i proporcionalno prema posjedu njihovivih dio­ nica t. j. na svakih pet (5) dionica 1. i 11. emisije mogu stari dioničari optirati 4 dionice i!!. emisije uz slijedeće uvjete: 1. Pravo opcije mora se izvršiti do uklju­ čivo 31. oktobra 1921. i to samo kod same Muslimanske Centralne Banke za B. i H., d. d. u Sarajevu ili kod njezinih^podružnica u Banjaluci, Brčkom, Bugojnu, Čapljini, Prije­ doru, Travniku i Tuzli. 2. Prigodom izvršenja prava opcije imaju se predložiti dionice ili međutimnice 1. i 11. emisije radi označenja, da je pravo opcije izvršeno. 299 3—5 Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. 3. Potpuna protivvrijednost za sve optirane dionice imade se odmah prigodom izvršenja prava opcije u gotovom položiti. 4. Za svakih K 100’— nominale t. j. za svaku dionicu imade se položiti K 130.— i K 6 50 za kamate, dakle ukupno K 136’50 po komadu. 5. O uplatama izdati će upisna mjesta privremene potvrde (međutimnice), koje treba dobro sačuvati, jer će se kasnije samo uz povrat tih potvrda nove dionice izručiti. 6. Dionice, na koje ne bude do 3>.X. 1921. izvršeno pravo opcije, biće u smislu tačke 3. gore navedenog zaključka prepuštene na upis svakom muslimanu za vrijeme od 1.Х1. do 1.ХН. 1921., što će biti za vremena posebno oglašeno. Sarajevo, dne 27. IX. 1921. Vlasnik: Centralni Odbor J- M. O, Ravnateljstvo Muslimanske Centralne Banke za Bosnu i Herceg, u Sarajevu. štamparija D. i A, Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/de5fc6981e5023251821364d618490b3.pdf 1b3ee33be6efa706d86abc43bd2c74c5 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVU PLAĆENA. pojedini broj K 2-— Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: za našu državu godišnje K 200.—, na pola godine K 100.-: za inozemstvo K 2Д0.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМА«СКЕ ОРГАНИЗАШЦЕ. Broj 106 (344) Sarajevo, subota, 8. oktobra 1921. (4. Safera 1340.) čekovni račun post štedionice 1119 Godina III. Haša zemaljska skupština. SJAJNA MANIFESTACIJA NAŠE SNAGE I NAŠE JEDINSTVENOSTI. PREDSTAVNICI MUSLIMANA BOSNE I HERCEGO; VINE JEDNODUŠNI U ČUVANJU SVOJE ORGANIZACIJE I NJENA PROGRAMA. — POVJERENJE POSLANIČKOM KLUBU. — NEPRIJATELJI ORGANIZACIJE RAZOČARANI SJAJNIM REZULTATOM SKUPŠTINE. Ono, što smo pouzdano očekivali Musić, Ramo Musić, Alija KljuČanin; otvara skupštinu, pozdravlja ‘delegate tim ciljem, preko svoga predstavni; i što smo svi vruće željeli, ispunilo Bijeljina: Hasanbeg Salihbegović, Hi-., i apelira na njih, da mirno saslušaju ka dao i svoju izjavu. Većina u se je. Velebna skupština kotarskih fzibeg Đumišić; Brčko: Abdul-Gani ef. izvještaj’ o radu poslaničkog kluba i skupštini prisutnih poslanika nije delegata J. M. O., koje je narod htjela da prihvati ovaj opravdani poslao, da u njegovo ime izreknu Ibrahimbegović, Rašid Ibrahimović, centralnog odbora, a onda slobodno zahtjev odmah u početku skupštin; Salko Ikanović, Imšir Omazić; Gračaprema svome najboljem uvjerenju iz ­ sud o dosadašnjem radu naših po; skog rada, već istom nakon verifi; slanika i da dadnu direktivu budu; nica: Mehmedalibeg Kapetanović, Ah- reknu sud o njemu i stvore dalnje kacije poslaničkih mandata i pola; ćoj našoj politici, eklatantan je do; metaga Širbegović, Hafiz Mehmed De- odluke. Moli, da se pri tome imaju ganja zakletve. Da je ta skupštinska kaz žive svijesti naših članova, da vedžić; Maglaj; Uzejrbeg Uzejrbe- pred očima samo interesi muslimana. većina "uspjela da osujeti promjenu organizacija mora ostati cjelokupna. poslovnika prije polaganja zaklet; Nu ona je raspršila i posljednje na; gović, Began Karahusić; Sarajevo: Poziva tajnika, da pročita izvještaj.. ve, kriva je bila u tom i odsutnost Nar. posl. Husejin Alić, tajnik or ­ Osman ef. Sokolović, Ahmetaga Humade onih, koji su različitim smicali; najjače grupe poslanika iz Hrvatske čama i klevetama htjeli, da poko; šin, Uzejraga H. Hasanović, Edhemaga ganizacije, čita ovaj i Slavonije. Stojeći pred ovakovom lebaju povjerenje naših članova u Đulizar, Zajimbeg Glođo; Rogatica: situacijom, naš je klub, da ne bi Izvještaj za zemaljsku skupštinu. vodstvo J. M. O. Jednodušnost, ko; Galib ef. Hafizović, Osmanaga Akšanaši poslanici bili isključeni od sa; jom je narod preko svojih puno; mija, Ragibaga Čapljić; Goražde: RaIza naše posljednje zemaljske radnje u skupštini riješio, da i naši moćnika izrazio vodstvu povjere; poslanici polože zakletvu. Taku od; skupštine, koju smo održali 21. okt. šidkadić Ibrahimaga i Belija Muhamed; nje, jasan je znak, da izdajnička ra; luku je mogao klub donijeti to pri? 1920., i na kojoj smo izabrali kan; bota mračnih elemenata nije našla Visoko: Ćamii ef. Mujagić, Salih Ima­ didate za narodne poslanike u us; je, sto je ona bila i u skladu sa plodno tle, da je narod prozro nji; mović, Mehaga H. Numanović, Osman­ tavotvornu skupštinu, pošlo nam je programom naše stranke. bove namjere i s indignacijom pre; beg Nejmarlija, Šemsi ef. Zečević, Ibra- za rukom neumornim radom svih Revizija privremenog poslovnika šao preko njih. mjesnih odbora kao i svih ostalih nije donijela onih rezultata, koje him H. Šehović, Mujo Babić, Hašim Prekjučerašnja i jučerašnja prijatelja i članova naše organiza; smo mi od nje očekivali, a naročito skupština još je povećala našu sna; Dlakić, Selim ef. Merdan, Jusuf ef. čije, da za naše liste na izborima od , nije prihvaćen naš zahtjev, da ustav gu i još više pobudila interes člano; Tataragić; Čajnice: Mustajbeg Batotić, 28. novembra 1920., dobijemo onaj I treba da bude donesen kvalifiko; va za organizaciju. Ona nam je svi; Ragib ef. Memišević; Foča: Husejnbeg broj glasova, koji odgovara snazi i vanom većinom glasova. ma dala novih podstreka za borbu Zulfikarpašić; Hasan ef. Tataragić, Ab­ naše organizacije. Ovi izbori đoni; Uporedo s ovim otpočeli su i rad, ona nam je ulila novih nada jeli su nam uspjeh dvogodišnjeg i razgovori o obrazovanju nove vla; dulah ef. Mulić, Husejnaga • Bajraktaza našu bolju budućnost. teškog rada oko osnivanja i prova; dc, koja je imala glavni zadatak, Ko je gledao onu razboritost, o; rević; Fojnica: H. Ibrahim Kehić, Ham- danja naše organizacije. Naša je da omogući donošenje ustava. Na; danost i svijest delegata, s kojima di ef. Čobadžić, Abdulatif ef. Sikirić, grupa dobila u B. i H. najveći broj kon savjetovanja sa predstavnicim su raspravljana sva naša pitanja, Ibrahim ef. Dupavac, Muhamed Kolar, — 24 mandata. Tako smo svima O; svih grupa u skupštini, vladar je tomu je bilo jasno, da je tu čvrsta Smajo Miljevina; Višegrad: Hafiz Ra­ nim, koji do tog časa nijesu htjeli povjerio sastav vlade gosp. N. Pa ;i nepoklebljiva volja i odlučnost, da vjeruju, da je naša org. jedini šiću, koji je i naš klub pozivao, da da redovi organizacije moraju pod šid ef. Tvrtković; Srebrenica: Selmano- predstavnik muslimana B. i H., do; sarađuje u vladi i kod donošenja svaku cijenu biti očuvani, da orga; vić Ali efendija; Travnik: Avdibeg kazali, koliku su nam nepravdu u; ustava. Razgovori, koje su pred; Omer ef. Атnizacija u dosadašnjem opsegu i Ibrahimpašić, H. činili, što su nam u dotadanjem stavnici našeg kluba vodili sa gosp. dosadašnjem duhu mora nastaviti nautović, Ibrahim ef. Musić; Glamoč: Priv. Nar. Predst. dali samo 2 po; Pašićem, naišli su odmah u početku svoj rad. slanička mjesta. na velike poteškoće, jer smo mi Džemal Kršljak; Jajce; Ibrahimbeg AUpravo je bilo ganutljivo slušati ganović; Livno: Omer Čehić; Prozor: Ovaj sjajni uspjeh izbora imao tražili, da naša država bude urede; apele gotovo svih delegata, da se je najpovoljniji utjecaj i na opće na s autonomijama pokrajina, a o; sve zadjevice i razmirice moraju Ibrahimaga Osmanović; Varcar Vakuf: raspoloženje naših pristaša, te je u vom su se zahtjevu odlučno proti; izravnati, jer je to želja svih naših Smajlbeg Kulenović, Kapetanović Der- njima probudio svijest, da su i oni vile obadvije najjače grupe u skup; članova, jer to hoće svi čestiti i pra; višbeg; Zehiaa: Salihbeg Omerspahić, ravnopravni građani kao i ostali i štini: radikali i demokrati. vi muslimani čitave Bosne Herce; Cogo Muhamed ef.; Žepče: Neziraga da imadu pravo, da traže od drža; 1. januara o. g. obrazovao je g. govine. ve sve ono. što ona svima svojim Pašić vladu sastavljenu samo iz Nalić; Bugojno: Muhamedbeg SulejTi su apeli imali odziva. Brat; državljanima daje. Ova dva momen; radikala‘i demokrata, a mi smo sa; skom predustretljivošću i ljubavlju manpašić; G. Vakuf: Hamid Kurbego- ta toliko su važna, da potpuno na; zvali centralni odbor na savjetova; riješena su sva tekuća pitanja i go; vić; D. Vakuf: Asimbeg Miralem ; građuju veliki trud svih onih, koji nje o ovom pitanju. Centralni od; fovo jednodušno određen pravac Mostar: H. Husejn ef. Pužić, Muha­ su radili oko osnivanja naše org. bor se je sastao 30. (decembra 1920. budućem našem radu. i riješio, da se izjava u referatu Dr. Ustavotvorna skupština sastala se med ef. Butum, Hajdar ef. Čolič, OmeIako su teške prilike, u kojima ži; raga Salaković; Gacko: Ćosaga Mu- je u Beogradu 12. dec. 1920- Naši Spahe na prošloj zemaljskoj skup; poslanici obrazovali su i u skupsti; štini o unutarnjem uređenju drža; vimo, iako su bili ogromni troškovi, Ijanin; Konjic; M. Alija Hadžić (opuno­ ni poseban klub, pa su se odmah ve, koju je skupština jednoglasno iako je sezona najvećeg posla, od; ziv na skupštinu bio je sjajan: on moćen) Sulejman ef. Sokolović, Mu- u početku privremeno konstituisali, prihvatila, mora smatrati sastavnim je nadmašio i naša očekivanja. Taj haremaga Alikadić; Ljubinje: Hamdija postavivši na čelo kluba dotadanjeg dijelom našeg programa, ma da ni; je odziv bio takav, da je nadmašio Serdarević; Ljubuški: Jusuf ef. Tan- predsjednika i oba podpredsjedni; je u program formlno unesena. Po; i ona za zemaljsku skupštinu od pro; čica, Hasanaga Gujić; Nevesinje: Meh- ka centr. odbora gg. Maglajlića, Dr. stavivši se na ovo gledište, Central; šle godine, čiji se rezultati danas medbeg Bašagić; Čapljina: Bećiraga Hrasnicu i Dr. Karamchmedovića. ni je odbor dao poslaničkom klubu PremJ zakonu o izborima narod; uputstva kako se ima držati. U tim vide. Puno je veći broj kotareva bio ove godine zastupan nego li Kudra; Trebinje: Zaimaga H. Agović; nih poslanika bila je vlada ovlaste; uputstvima stoji i ovo: »Korak našeg lanjske godine, što se vidi iz spiska Bihać: Muhamedbeg Ibrahimpašić i na, da u sporazumu sa odborom za poslaničkog kluba u pitanju izmjene izborni zakon izradi i privremeni privremenog poslovnika vrlo je zgodna kotarskih delegata J. M. 0. Redžep ef. Selimović; Cazin: Aiaga Skupštini su prisustvovali ovi dele­ gati iz pojedinih kotareva: Banja Luka: Hamdibeg Džinić i Hamzaga Husedžinović; Bos. Gradiška: Mustafa Z. Hodžić; B. Novi: Muhamedbeg Cerić; Derventa: Osmanbeg Osmanbegovič; Prijedor: Alibeg Kapetanović; Tešanj: Ajanović Abas, H. Sulejman ef. Užičanin; Doboj: Mehmeđaga H. Mujagić; Tuzla: Husejnaga H. Mehmedović, Ibrahimbeg Morankić, ibra* im ef. Imamović, H. Fehim ef. Salihbegović, Muhamed ef. Zahirović, Džema! ef. Muharemagić, Ahmetbeg Sijerčić, Mujaga HadŽiefendić, Abdulah ef. Džu m h u r, Mujaga Cero; Vlasenica: Ragib ef. Kadić, Bećir Hadžić; Zvornik: Ha kibegKlempić, H. Redžo Salihović, Dedo Muhamedagić, Suljaga Hadžić, Murat Bešlagić, Arifaga Sulejmanagić (sa tri punomoći); Petrovac: Muhamedbeg Kulenović-Haračlija; Kulen Vakuf: Hasan­ aga Saračević; Ključ: Osman Beganović, Filipović Muharembeg (sa 2 punomoći); B. Krupa: Husejnaga Pašalić, Krupić Ahmet i Krupić Derviš te Bajro Dizdarević. K tomu su skupštini prisu­ stvovala sve 24 poslanika i 11 čla­ nova Centralnog Odbora, te 6 gostiju iz Sandžaka. Kad je lijepa dvorana Jugosl. Musi. Kluba (prije Islamske Čitaonice) bila dupkom puna delegata, i kada su bile pregledane punomoći, u 9 i 3/4 sata izjutra ustaje dični starina, predsjed­ nik naše organizacije, g. Maglajlić poslovnik za ustavotvornu skupsti; nu. Vlada se je koristila ovim ov; laštenjem, te su naši poslanici, kad su došli u skupštinu, zatekli priv. poslovnik, koji je sadržavao mno; ge odredbe, koje se nijesu slagale ni sa zadatkom ustavotvorne skup., a ni sa raznim deklaracijama zva; ničnog karaktera, kojima je pripre; mano ujedinjenje našega naroda u ovu državu. Pored mnogih drugih odredaba, koje su ograničavale slo; bodu govora, ovaj je poslovnik na; ročito sadržavao i odredbu o duž; nosti poslanika, da polože zakletvu, zatim da je za donošenje ustava dovoljna većina od polovine više jedan od ukupnog broja poslanika. Naš je klub stoga smatrao svojom dužnosti, da traži izmjenu poslov« nika, te je u tom smislu sa drugim grupama, koje su također išle za baza za daljnje djelovanje kluba na izmirenju dvaju za sada ukršten h nazora o svrsi i uspješnom radu konstituante. Stoga je centralni odbor uvjeren, da će se ovaj umjereni stav našeg kluba pravilno shvatiti na obo strane, pa da će njegova posredujući uloga biti prihvaćena i upotrebljen: kao najzgodnije ishodište za popust­ ljiv i uzajaman rad svih patriotskih elemenata, kako na jednoj tako i n drugoj strani. Nikad nije bilo, a dana naročito nema mjesta ekstremnim na­ zorima o uređenju naše mlade kra­ ljevine, pa je usljed toga centralni odbor mišljenja, da nema razloga ni povoda kakvom mijenjanju dosada­ šnjeg političkog stava naše organiza­ cije. Zbližavanje nam je oduvijek bilo glavni pokretač & svim akcijama, a jedinstvo države i zadovoljstvo svih plemena našeg jedinstvenog naroda �Strana 2 Страпа I НП?А8ДА* — ^RAVĐA* Broj 344 Spol glavni i vrhovni cilj, Naše zadovoljstvo I čl. 2. Uredbe o agr. reformi, a osta­ Iza zasijedanja sastanka centr. ’ našljednika od 24. dec. 1918., koju su kao narodnog dijela uvjetovano je za­ tak razdijeliti među zemljoradnike odbora od 18. februara 1921. posl. j potpisali svi Članovi tadašnje vlade, dovoljstvom cjeline. je klub nastojao svim silama, da u koji nemaju zemlje i među posjednike, predstavnici obadviju grupa, iz kojih koji zbog razrešenja kmetovskih odustavu države ostvari što više ta? । je i današnja vlada sastavljene. Da bi Sljedstveno ovom stajalištu naš će nošaja ostapu bez zemlje, a žele je poslanički klub sarađivati samo u ta- I čaka našega programa. Kad je do? • se već sada ustanovila točna baza za obrađivati. Pri ovoj razdiobi treba is­ šao do osvjedočenja, da se u utsa? I izračunavanje te naknade, tražimo, da kvoj parlamentarnoj većini i sudjelo­ ključiti uzurpatore prema Čl. 23. pret­ votvornoj skupštini ne može stvo? , se kao vrijednost oduzetih zemalja pod vati samo u takvoj vladi, koja će se hodnih odredaba agr reforme. U koliko kmetskim odnošajem uzme ova vrijedoslanjati na grupe, u kojima su za- j riti takova kombinacija političkih ne bude dovoljno zemlje od velikih grupa, koja bi omogućila donošenje : nost, koja je prilikom procjene za stupana sva tri plemena našeg jedin­ posjeda, treba gore spomenutim zemljo­ stvenog naroda. Bićemo sretni, ako i ustava s pokrajinskim uređajem na? ' zemljišni porez g. 1916. u katastar šp države, klub jc držeći se zaključ? ' unešena. I agrarni odbor Privr. ’Nar. radnicima i posjednicima dati državne nam se pruži prilika, da na ovaj na­ čin uzmemo aktivna učešća u solidnoj ' ka centr. odbora ispitivao, da li bi zemlje. Predst. bio je sklon, kad je pretresao izgradnji naše kraljevine i sa svoje ( stranke, koje su tada sačinjavale ovo pitanje, da uzme onu vrijednost Naređenja o povraćanju begl. zem­ vladu, bile voljne, da nam ustavom smo strane spremni na sve, što bi od za bazu. S obzirom na potpunu de­ lje njihovim vlasnicima treba odmah nas tražio interes države i našega na- I garantuje kompaktnost muslimana valvaciju krune i dinara trebalo bi izdati, tako da se i ova mjera sigurno u R. i H. svaku krunu ondašnje vrijednosti ra­ roda. U to ime dajemo našem posla­ provede do gore određenoga toka. Istom kad je klub dobio uvjere? ničkom klubu potpuno povjerenje i čunati sa najmanje 6 dinara, pri čemu Član 17., koji govori o prelaženju nje, da su i radikalna i demokrat? čvrsto smo uvjereni, da će hladan bi onim sopstvenicima -zemlje, koji se većih šumskih posjeda u državnu svo­ ska stranka voljne, da ovaj naš ’ budu žalili na ovdašnju procjenu, trerazbor nadvladati sve strasti i tako jinu, treba objasniti i točno odrediti našem klubu pružiti priliku, da izvrši zahtjev usvoje, odlučio je većinom, i balo dati mogućnost revizije. Nakna­ veličinu tih posjeda, a glede ostalih koju je odredio cent. odbor, da mo? ovu historijsku misiju« dnu treba isplatiti sopstvenicima u go­ dozvoliti slobodno raspolaganje. že odgoditi ostvarenje pokrajin? tovu i u državnim obligacijama, koje Kad su se naši poslanici iza za? Vakufske šume ne potpadaju ni pod skog uređenja države i nastojati, nose 6°/e interesa. Manjim vlasnicima siječanja cent. odb. vratili u Beo? kakvo ograničenje. da druge tačke programa unese u । treba čitavu naknadu isplatiti u gotovu, grad, nastavili su pregovore s oba? 3. Da se saniraju vakufsko mearifustav ili drugim putem privede u a većim samo primjereni dio. dvije grupe, koje su obrazovale vla? ske financije u B. i H.: djelo. U tom cilju je poslanički klub du i nastojali svim mogućim sred? Vlada treba da se pobrine, da a) davanjem naknade za vakufske fiksirao zahtjeve, koje ibi trebalo stvima. da ove dvije grupe usvoje se Narodna banka obveže, da će objekte, koji su zbog ratnih operacija podnijeti vladi gosp. Pašića. Ti su naše gledište o unutarnjem urede? na ove obligacije davati najma­ oštećeni ili porušeni, a napose nak­ zahtjevi glasili ovako: t nju države i da ga unesu u ustav. nje 8O°jo — ne lombardne kredite naditi za olovo, koje je bivša vojna Ovi su se razgovori ponovili neko? ' njihove nominalne vrijednosti uz svoj G. Nikoli Pašiću. uprava sa džamija skinula; liko puta, ali su se uvijek razbili ' svagdanji kamatnjak. b) davanjem naknade za ono, što predsjedniku vlade, na ovom načelnom pitanju. Beograd. su B. i H., a napose muslimani, iz U onim krajevima, gdje su sopstveKlub nije propustio niti jedno 1 budžeta minist. vjera u razmjeru pre­ Želeći produžiti razgovor o našem nici dosele gradili kmetovima zgrade, parlamentarno sredstvo, da pređo? ma drugim vjerama manje primili; treba dati posebnu naknadu za ove učešću u vladi, slobodni smo da Vam bije najjače stranke u skupštini za saopćimo uslove, pod kojima bismo | objekte. c) ukidanjem ograničenja u raspola­ ovo svoje gledište, te je u tom prav? bili spremni da učestvujemo u vladi i ganju s vakufskim zgradama, naročito Za kmetovske zemlje u gradskim cu radio i u sporazumu s onim gru? da glasujemo za nacrt ustava vlade, s poslovnim, te povišenjem kirija za općinama, kupalištima, industrijskim parna u skupštini, koje zauzimaju ! kojoj ste Vi predsjednik. ove zgrade i zemljišta, koje država mjestima i u njihovoj neposrednoj slično gledište u pitanju unutarnjeg Ove ćemo uslove podijeliti u 2 grupe; pod zakup drži. blizini treba dati ili dvostruku naknadu državnog uređenja. Kao što je poz? u one, koji treba da uđu u sam ustav 4. Da se ukine uredba o privreme­ ili dopustiti, da se ovakova zemljišta nato, naš je klub u sporazumu sa i one, koje vlada treba da izvrši. noj upravi vakufa u južnoj Srbiji, te dijele na pola između vlasnika i Narodnim i Koroščevim klubom i uredi ovo pitanje novom uredbom, kmeta. 1. nakon razgovora s gosp. Stojanom koja ce se osnivati na načelu biranja Uporedno s ovim treba omogućiti, Mi želimo, da u ustav uđu slijedeće Protićem dao izjavu gosp. Pašiću, organa, koje će upravljati vjerskim i da se vlasnik sa kmetom glede nakodredbe: da za podlogu pregovora prihvaća vakufskim poslovima, analogno Statutu | nade izravna, pa stoga treba ukinuti nacrt ustava Stojana Protića. Pašić 1. Odredbe o vjerama u duhu na­ za B. i H. naredbu, koja to zabranjuje. < je taj zajednički korak odbio. šega nacrta ustava. 5. Kao višu garanciju, da će se iz­ Uvjerivši se, da se ni radikali ni 2. Odredbe o obvezatnoj nastavi Kmetovi, koji s obzirom na broj vršiti naši zahtjevi pod točkom 3. i 4. demokrati nijesu dali nikako sklo? vjeronauke u osnovnim i srednjim članova svoje porodice i na kvalitetu tražimo, da se sadašnji činovnici u nuti, da prihvate naše gledište o u? školama. zemlje u onom kraju dobiju previše musi, odjelenju ministarstva vjera iz­ nutarnjem uređenju države, a da se 3. Odredbe o ustanovi šerijatskih zemlje, dužni su da višak, koji ne mijene u sporazumu s nama. ni u skupštini prema razmjeru stra? | sudova. mogu sa svojim članovima porodice 6. Da se u vojsci poštuju prema naka ne bi mogla stvoriti većina« , 4. 0 suzbijanju alkoholizma na taj obrađivati, ostupe za svrhe agrarne muslimanskim vojnicima svi vjerski koju traži poslovnik, a koja bi mo? I način, da se svakoj samoupravnoj je­ reforme. propisi, 'te da se vojni imami postav­ gla donijeti ustav s onakvim urede? ' dinici da pravo, da zabrani ili ograniči 2. Da vlada riješi beglučko pitanje ljaju u sporazumu s vrhavnom du­ njem države, koje odgovara našem potrošnju alkohola ili da može odre­ u B. i H. po načelima o razdiobi ve­ hovnom vlasti muslimana, a da se programu, poslanički je klub rije? j đivati visoke poreze na sve vrste al­ likih posjeda, te u skladu s ovim dosadašnja imenovanja ovih imana šio, da ponovno sazove centralni odbor, i koholnih pića. načelima staviti odmah izvan snage podvrgnu reviziji, jer su oni postav­ da ga izvijesti o svemu, što je ura? 5. 0 zaštiti svojine. dosadanje uredbe o beglucima i po­ ljeni protiv predloga nadležne duhov­ dio, te da od njega potraži nova 6. 0 proporcionalnom izbornom pravu biranju prihoda sa begl. zemalja, te o I ne vlasti; uputstva. kako za narodno predstavništvo tako i svim ograničenjima glede otuđivanja 7. Da se naknade sve štete, koje Centr. odb. je na svojim sjedni? I za samoupravna tijela. i opterećivanja zemalja i šuma ove smo za vrijeme rata i prevrata pre­ čama od 18. februara o. g., nakon ! 11. vrste. Uzurpirane male i srednje po­ trpjeli, napose da se dade što prije, dugog savjetovanja dao našim po? sjede do površine označene u čl. 2. Još prije glasovanja o ustavu i a svakako do gornjega roka iz bu­ slanicima nova uputstva, da po svojoj [ Uredbe o zabranj otuđivanja i optere­ načelu u plenarnoj sjednici skupštine džeta minist. obnove stanovnicima ist. uviđavnosti samostalno nastavi vođe­ ćivanja zemljišnih vel. posjeda od 21. želimo, da vlada ispravi sve one ne­ kotareva B, i H. izdašnija pomoć za nje naše politike, a taktiku udosi tako, pravde, koje su muslimanima nane- I jula 1919., treba sopstvenicima do obnovu porušenih domova i upropaškako će najsigurnije ostvariti naše za­ gornjega roka u slobodan posjed po­ šene od ujedinjenja do danas. ćenih radnja. Zatim da se naknadi htjeve. Na ovom je zasijedanju prevratiti. Od velikih uzurpiranih posjeda, šteta malodobnicima, koju su pretr­ tresen položaj sandžačko-makedonskih I Da se to postigne, tražimo: pjeli time, što su za njihov deponokoji premašuju spomenutu površinu 1. Da vlada odmah riješi pitanje o muslimana i način popunjavanja naše i treba najprije dopustiti vlasniku, da vani novac upisivani ratni zajmovi bez zemaljske vlzde, te poslaničkom klubu i naknadi za oduzeta kmetovska selišta njihova pristanka. u duhu proklamacije Nj. V. prestolo- i izluči onaj dio, na koji ima pravo po prepuštena inicijativa. PODLISTAK. Mustafa: Iz mojih uspomena. (Nastavak.) Za majku ovih heroja ne nađoše »džentelmeni« niti jedno mjesto u automobilu, a za histerične stare žene u bijelim suknjama i bluzama imađahu i ekstra automobile. Vidio sam naime, kako su dali automobil jednoj histerično] staroj Poljakinji, samo da može stići svoga ljubavnika bivšeg austrijskog nadporučnika, koji je prije nekoliko dana krenuo na put. Ovako tamo daleko na Isteku postupaju Englezi i pokazuju svoje džentelmenstvo. Za staru Induskinju, majku dvaju ju­ naka. oni ne nađoše ništa bolje, nego da se Četrdeset i dva dana pati s karavanom kroz pustinje istočne Perzije, sama ženska glava među nekoliko sto­ tina muškaraca vojnika i kiridžija. A za žene bijele rase, pa makar i iz polusvijeta i sa dna života oni imaju i automobile i vozove i vagone prvog razreda, pa čak i palaču »King Eduard Se raj« u KvetU, glavnom gradu Beludžiđtana. Ove žene oni naime ukonačlše u Kvetti u palači, u kojoj je odsijedao kralj Eduard, kada je posjetio BeludŽistan. Tako j$ nađoh na istoku Engleze bez srca i osjećaja, pa čak i bez visokog moralnog i duševnog odgoja. Hladni materijalizam, do gluposti dotjerana umišljenosti drski cinizam, 1 I 1 ' j j i ■ , ; , ■ I 1 to su svojstva kulturtregera na Istoku. Pa zar je čudo, kada mi se i onaj najprimitivniji Perzijanac i In.dus tužaka na ove svoje tlačitelje i eksploatatore? Siromašna je Istočna Perzija, ali će biti tisuću puta siromašnija, ako dulje vremena ostanu u njoj Englezi. Mi putujemo već petnaest dana i ostadoše za nama gradovi Turbat, Džumin, Kain i Berdžant. Prevalili smo više od pet stotina kilometara i nama, počinje biti dosadno. Karavana nas više ne zanimaše, izmorismo se od neprestanog putovanja, a i kraj, kojim smo prolazili, sličaše više pustinji nego naseljenim predjelima. Udariše još veće vrućine i mi po danu gotovo umirasmo od silne žege i neugasive žeđe. Pomalo nestaje slatke vode i mi već na nekoliko mjesta našeg odmora moradosmo piti slanu vodu. Osobito se napatismo, kada smo kroz deset dana putovali užasnom pješčanom pu­ stinjom između Šuspa i Hurmuka. Tu samo na jednom mjestu nađosmo slatku vodu, inače smo morali piti slanu vodu, koja je bila toliko slana, kao kad bi se u jednom litru vode rastopilo pola kile soli. U ovoj pustinji ne vidjesmo ni trave ni kakvih životinja. Vr.ućina prelazaše preko šezdeset i pet stupnjeva, a najgori nam bijaše onaj vrući vjetar poslije podne Tada srno obično ležali pod čadorima i mo­ rali zamotavati lice u maramu, da nas ovaj vrući vjetar ne pali i ne prži. ■Jedinom nam utjehom u ovim strašnim mukama bijaše, da ćemo u Hur- 1 i | j i ; i | I I muku naći slatku vodu, da tu već nastaju gore i da smo već na vratima Afganistana. U Hurmuku već stoje čete, koje su sformirane od Afganistanaca, urođenika južnog Afganistana, koji Englezi pokoriše baš u ono doba, kad su sa Evropom ašikovali i zava­ ravali svijet lijepom krilaticom: slo­ bodom i samoodređenjem naroda! ; još jučer nestalo, a danas danuje? mo kod dvadeset metara dubokih i bunarova koje su Englezi iskopali. ! Voda je tako slana, da se ne može ; piti niti kad bi je uzvarili i ohladili. ■ Bijaše vrlo mnogo slučajeva udara ' sunčanog, a mnogi po nekoliko pu? ta ležahu u nesvijesti: Ovaj dan zapisah u svoj dnevnik kao pravi kijamet?dan na svom četrdeset? Tu ću se ja u pustinji oprostiti sa dnevnom putovanju. nesretnim i prepuštenim samom sebi i svojoj sudbini, perzijskim narodom. Zato na večer nastade pravo i Nesretna si i prokleta istočna Perzijo, neopisivo veselje. Kao ispod zem? jer za tebe niko ne mari, niti se ko lje podiže se i probudi cijela kara* brine za one nesretnike, tvoje stanov­ vana. I ako do skrajnosti oslablje? nike, koji te ne napuštaju, nego tu u ni i iznemogli ipak se brzo i veselo siromaštvu, jadu i čemeru čekajući spremamo na put. Danas ćemo ci? svanuće novog ljepšeg života. 1 kad jelu noć putovati i moramo preva? bi se moj glas mogao uslišali, ja bih liti trideset i pet engleskih milja. u ime sirotinje u istočnoj Perziji za­ U noći ćemo preći perzijsku gra? molio svaku evropsku državu, da per­ niču i putovati četiri dana teritori? zijskog šaha protjera iz svoje dr­ jem afganistanskog emira. Rekoše žave (dođe li on u nju) i reče nam, da ćemo u Hurmuku naći af? mu: »Idi u Teheran i brini se za svoj ganske čete, koje su Englezi sfor? nesretni narod, koji je najsiromašniji mirali iz južnih pokrajina Afgani? i najnazadniji na cijelom svijetu«. stana, i s najvećom znatiželjnošću očekivah, kad ću vidjeti Afgance i Afganistan i Afganistanci. vlastitim se očima uvjeriti, da li su Šesti dan našega putovanja od onakvi, kako o njima govore i Ta? Šuspa do Hurmuka bijaše najočaj? tari i indijski muslimani. Perzijan? nije i najgrozniji. Danovali smo ci iz dna duše mrze Afgance. Gla? u moru pijeska, u nepreglednoj i vni je uzrok vjerska razlika. Afga? ravnoj kao dlan pješčanoj pustinji. nistanci su sunije i oni Perzijance Petnaest sati ležaše nepomično ci? nazivaju »jalan musliman«. Rekoše jela karavana izložena nevjerojat? mi sami Afganistanci, da su Pcrzi? noj sunčanoj žegi. Nitko se nc mi? janci »islam murdar« (izdajice išla? čaše niti tko pomišljaše na jelo, a ma). najgora bijaše žeđa. Vođe nam je (Nastaviće se). �Број 344 Broj 8. Da se izjednače svi propisi o po­ moći invalida, udovica i siročadi palih vojnika u čitavoj državi. 9. da se podrgnu reviziji znatno po­ višene cijene monopolskih artikala kao i nameta i prireza na izravne poreze. 10. Da vlada pristane, da se izašalje parlamentarna anketa, sastav­ ljena od predstavnika svih grupa, u Južnu Srbiju, da ispita i istraži uzroke i krivce pokolja, koji su izvršeni na muslimanima. 11. Da se popuni bos. vlada i okru­ žna načelstva u B. i H. po ključu po­ slanika iz B. i H., koji pomažu vladu i da se podvrgnu reviziji sve neprav­ de, koje su učinjene muslimanima dr­ žavnim činovnicima u B. i H. * * * Ako vlada primi ove naše uslove, spremni smo da uzmemo u pretres vladino gledište o unutarnjem držav­ nom uređenju uz uvjet, da se očuva kompaktnost teritorija, koji su od mu­ slimana nastanjeni«. Kad su ovi zahtjevi u pismenoj prestavci predani vladi, dobio je naš klub odgovor, da sc na teme? Iju ove predstavke može pregova? rati. Ubrzo su potom povedeni pre? govori između predstavnika našeg kluba i predstavnika radikalne i de? mokratske stranke (odnosno vlade, u kojoj su do tada samo ove dvije stranke bile zastupane). Pregovori su vođeni oko tri nedjelje dana, a najviše su zapinjali u traženju spo* razuma za rješavanje agrarnog pi? tanja. O toku pregovora bio je naš klub stalno obaviještavan i davao je ne? prestano upute svojim pregovara? čima, koji su vazda naglašavali, da najveću važnost daju pravodobnom izvršenju sporazuma. Na koncu je do­ šlo do sporazuma, koji je, u koli­ ko se tiče agrarnog pitanja, izražen u poznatim uredbama i naredbama, koje su objavljene u našem listu, a što se tiče ostalih pitanja, unesen u ustav ili već izvršen aktima vlade. Prigodom primanja ovoga spora? žurna sa vladom bila su u klubu dva mišljenja: jedno, da je spora? zum povoljan, a politički pravac kooperacije s radikalnom i demok? ratskom strankom koristan za in? terese bos.?herc. muslimana; drugo je mišljenje bilo, da niti je spora? zum povoljan, a niti pravac politike za nas koristan. Klub se podijelio gotovo po pola. U manjini su ostali gotovo isti oni poslanici, koji su i kasnije, pri koncu debate o ustavu, dali svoje odvojeno mišljenje. Nu uza svu razliku u mišljenju i što se tiče sporazuma i političkog pravcaneki članovi manjine, predviđajući veće opasnosti za naše interese, ako bi vlada s kojom drugom parlamen? tarnom grupom sklopila sporazum, odlučili su se, da se priključe većini i omoguće joj, da stvori većinu od 2/3 klubskih članova. Kad se je stvo? rila ova većina, manjina je pristala, da će i ona glasati za ustav i orno? gućiti, da cio muslimanski klub iz? vrši svoju obavezu prema vladi. Je? dan od članova J. M. Kluba nije htio na ovo pristati i klub mu je, da bi spriječio cijepanje u redovima svoje stranke, dozvolio, da bude odsutan, ako njegov glas ne bi bio neophodno nuždan za donošenje ustava. Kako ovo pošljednje nije bio slučaj, to on nije ni bio pri ko? načnom glasanju ustava. Nakon što se je postigao spora? zum s vladom, određeni su gg. Dr. M. Spaho i Dr. Karamehmedović da budu predstavnici musi, kluba u vladi. To je bilo koncem marta. Oni su odmah počeli sa drugim čla? novima vlade, a neprestano u dođi? ru i zdogovoru sa ostalim članovi? ma kluba, da izrađuju agrarne ured? be i provađaju ostale tačke spora? žurna. Izrađivanje agrarnih ureda? ba i provedbene naredbe nailazilo je na mnogobrojne poteškoće i jed? va sc postiglo, da se te uredbe šank? cionišu na dan glasanja ustava u generalnoj debati (12. maja 1921). I izvršivanje drugih tačaka našega sporazuma nailazilo je radi oklije? vanja nadležnih ministara na razne zapreke. Naši ministri bili su stoga više puta prisiljeni, da opomenama u sjednicama ministarskog savjeta pa i demisijama prisiljavaju svoje drugove u kabinetu na izvršavanje sporazuma. „ПРАВДА" — .PRAVDA* Napokon je pošlo za rukom, da se ubosansku vladu postave na će? tiri važna odjeljenja za povjereni? ke četvorica muslimana, da se u tuzlanskom okrugu postavi za ok? ružnog načelnika jedan član naše organizacije, da se u muslimanskom odjeljenju ministarstva vjera posta? vi za načelnika čovjek našeg po? vjerenja. Time kao i postavljanjem drugih muslimanlskih činovnika na istaknute položaje nastojao je naš klub, da stvori preduvjete za kori? stan sitni rad za naš narod, kao i garanciju, da će se i u ovoj našoj pokrajini upravljati po pravu i za? konu, jednako za svakoga, pa da i i musliman građanin i težak osjeti, da živi u svojoj državi i da i za njega bude zaštite, kao i za njego? ve sugrađane drugih vjera. U specijalnoj kao i generalnoj de? bati o ustavu govorili su mnogi na? ši poslanici o pojedinim dijelovima ustava, što je poznato iz pisanja našega lista. I u ustavnom odboru radilo se, radilo se je mnog više, i nastojalo se je, da se, štiteći opće interese cijelog naroda i države, za? štite i neki posebni naši musliman? ski interesi. Možemo s veseljem konstatovati, da je našem klubu uspjelo, da sc u ustavu prizna i osi? gura bezuslovna ravnopravnost islama sa drugim vjerama, autono? mna uprava vakufskih dobara; dije­ ljenje državne pomoći za vjerske svrhe prema brojnoj snazi sljedbe? nika, veza sa vrhovnim vjerskim poglavarem i institucija šeriatskih sudova, protiv koje je bilo mnogo prigovara u ustavnom odboru i u skupštini. Interesi vakufa uzeti su u zaštitu na razne načine: 1) uvrštavanjem vakufskih kmetovskih selišta u naj? bolje plaćenu prvu kategoriju de? gresivne ljestvice u agrarnoj ured? bi; 2) Novom stanbenom uredbom; 3) u izgled stavljenom državnom pomoći za saniranje vakufskih fi? nancija. Pri izrađivanju agrarnih uredaba klub je svraćao osobitu pažnju na to, da se što je moguće bolje zašti? te interesi malih zemljoposjednika, čija je egzistencija bila u najvećoj mjeri ugrožena. Degresivnom ska? lom, koja je kod velikih posjedni? ka napravila mnogo neraspoloženje, zaštićeni su mali posjednici od pro? pasti, dok su veliki posjednici obzi? rom na veličinu njihovih posjeda i? pak dobili prilične svote, koji ne bi | nikako dobili, da je agrarni za- ; kon izrađivala demokratska stran? । ka sa zemljoradničkom ili ma s kojom drugom strankom u skupštini bez naše organizacije. Uspjeh našega kluba u agrarnom pitanju ne vidi se samo iz otkupne svote od 255 milijuna dinara za kmetovske zemlje, nego i u tom, što je tačno zakonom određeno, da se sav posao oko otkupa kmetova mo? ra izvršiti kroz godinu dana. I pita? nje begl. zemalja znatno je pobolj? šano u interesu posjednika, koji su većinom muslimani, na taj način, što su u novoj beglučkoj uredbi po? vraćena na slobodno raspolaganje posjedniku ona zemljišta, koja jed? na težačka familija ne obrađuje pu? nih deset godina, što je za zemlje, koje su davate pod zakup preko deset godina, osiguran otkup po pravoj cijeni, što je tačno definira? no, što su kmetovskim slične zem? lje, što je za ovu vrstu zemalja osi? gurana dva puta veća otkupna ci? jena nego za kmetovske zemlje, što su sporovi o drugim vrstama zem? lje oduzeti političkim vlastima i do? vedeni pred sudove i što se sa ova? kim zemljama može slobodno ra? spolagati, što se sa četvrtarskim vi? nogradima neće postupati kao sa zemljama, sličnim kmetovskim itd. Mnogi ističu nedostatke ovakovog riješenja. I mi znamo za te nedo? statke, što se najbolje može vidjeti, kad se usporede zahtjevi našega kluba i izdane uredbe; mi znamo, da ovakovo riješenje nije ni pra? vodno, ali smo uvjereni, da se bo? lje riješenje ni sada ni u budućno? sti nije moglo isnoslovati. Pri riješavanju agrarnog pitanja naš je klub bio svjestan svoje sna? ge i svoje uloge u ustavotvornoj skupštini i znao je, da ie ovo poš? Ijeđnji čas, da se agrarno pitanje riješi i u ovolikoj mjeri povoljno po interese musi, posjednika. Mi nijesmo htjeli propustiti ove zgode za riješavanje agrarnog pitanja ni radi toga, što smo htjeli, da ga već jednom nestane, na da se vođe is? lamskog elementa mognu ozbiljnije posvetiti brizi i staranju oko una? predenja interesa musi, težaka i gradskog siromanšog zanatlijskog i trgovačkog stanovništva, koje je deset puta mnogobrojnije od po? sjedničkog. Sav islamski elemenat B. i H. založio se je, da spasi ugro? žene interese posjednika; on ih je u mogućoj mjeri i zaštitio. Kako pri početku rada oko spo? razuma, tako je i pri svršetku ra? da oko ustava i neposredno pred glasanje o ustavu kao cjelini, došlo u našem klubu do podvojenosti mi? šljenja. Gotovo oni isti poslanici, koji su u početku smatrali sporazum nepovoljnim i politički pravac ne? podesnim, smatrali su, da sporazum nije potpuno izvršen i zaključili su, da to konstatuju u skupštini i da u znak nezadovoljstva g. Dr. Spaho dade demisiju na svom ministar? skom položaju. Zadnji povod ovoj podvojenosti mišljenja u klubu bio je član 135. ustava, kojim je odrede? no, da se oblasti na teritoriji B. i U. imaju obrazovati u granicama o? ve pokrajine. Obje grupe u klubu pristajalo su u principu na potreb? nc granične korekture, obje su že? Ijele, da te korekture budu što ma? nje. Jedna grupa i to veća, zadovo? ljila se jc vladinom stilizacijom je? dno stoga, što joj je stavljeno u ob? liku ultimatuma, kad je gosp. Pa? šić bio ponovno počeo pregovarati sa zemljoradnicima, a drugo stoga, što opasnost izdvajanja ili pripaja? nja pojedinih srezova obzirom na konzervativnost svega naroda ne smatra velikom. Druga je grupa smatrala, da zadnja alinea čl. 135» koja govori o spajanju i razdvaja? nju pojedinih općina i srezova, mo? žc da potpuno izigra prvu alineju, u kojoj jc izražen preduvjet naše? ga sporazuma sa vladom: naime kompaktnost muslimana u B. i E Većina kluba zadovoljivši se sa vladinom stilizacijom čl. 135. usta? va i konstatovavši, da je sporazum sa vladom u glavnim tačkama izvr? šen, dotično upućen na povoljno iz? vršavanje, nije imala povoda, da pred samo glasanje o ustavu kom? plicira političku situaciju demisijom ministra Dr. Karamehmedovića. Pri glasanju o ustavu kao cjelini glasale su obje grupe »za«. Obrazlo? ženje za to dala je manjina u skup? stini govorom gosp. Dr. Spahe, koji je poznat iz našega lista, a u našem klubu svojim zaključkom, koji je u zapisniku klubskih sjednica zapisan i glasi ovako: »lako smatramo, da predložena sti­ lizacija čl. 135. Ustava ne odgovara uslovu našeg sporazuma, da se usta­ vom garantuje kompaktnost musli­ mana u B. i H., te iako smo uvjereni, da vlada nije privela u djelo većeg dijela ostalih tačaka našeg sporazuma do ugovorenog roka, opet se nećemo odvojiti kod glasanja o Ustavu od ostalih drugova u klubu; jer želimo da očuvamo redove organizacije i da otklonimo sve kobne posljedice, koje bi mogle nastati od našeg drukčijeg držanja. Ovom svom gledištu daćemo izraza i u Ustavotvornoj skupštini. Pošto smo i ranije uviđali i upozo­ ravali, da naš sporazum neće biti iz­ vršen, otklanjamo od sebe svaku od­ govornost i tražimo, da se u najkraće vrijeme sazove zem. skupština orga­ nizacije, koja će zauzeti stanovište prema našem podijeljenom prosuđi­ vanju pol. prilika. Ministar Spaho podnijeće danas ostavku«. (Beograd, 26. juna 1921.) Nakon izglasanja ustava i pola? ganja zakletve podnio je i ministar Dr. Karamehmedović svoju ostav? ku. Ovo jc učinio u sporazumu sa klubskom većinom, koja jc uvažila njegove lične razloge, a osim toga bila i mišljenja da centr. odbor i glavna skupština stranke mogu lak? še odrediti budući politički smjer organizacije, kad im nc budu sme? tali lični obziri. Predsjednik vlade gosp. Pašić ni? je do zasijedanja centralnog odbo? ra uvažio ostavke naših ministara, jer se i on, kao i radikalna i demo? CrpaHd 3 Strana । kratska stranka, nadao, da će musi, klub i dalje surađivati sa vladom । odnosno sa strankama, koje su u i njoj zastupane. Većina članova iz obje grupe musi. I kluba bili su toga istoga mišljenja, ali nijesu mogle da idu dalje istim po­ litičkim pravcem, dok se otako važnom pitanju ne sdogovore sa drugim prestavnicima, naše organizacije a u prvom redu sa centralnim odborom. Centralni odbor se je sastao 15., 16. i 17. jula 1921. u Sarajevu, pa se je između obe grupe stvorio sporazum, kako se to vidi i iz komunikeja, koji glasi: »On je u prvom redu uzeo u pre­ tres izvještaj poslaničkog kluba o radu od posljednjeg sastanka i u vezi stime smatrao svojom glavnom zadaćom, da izgladi spor, koji je u klubu nastao i o kojem je u javnosti bilo govora. I ako su opreke bile znatne, međusob­ nim popuštanjem obiju grupa uspjelo je, da se izgladi spor i da klub nastavi suradnju u sadašnjoj vladi. Ujedno je zaključeno, da će se na redovitoj glav­ noj skupštini organizacije, koja će se sastati početkom oktobra ove godine, prosuditi dosadašnji i odrediti budući politički pravac poslaničkog kluba i preraditi statut stranke, Jnaročito u po­ gledu sastava Centralnog odbora. Cenralni odbor pretresao je i pitanje lista »Pravde«, te je zaključio, da se udo­ volji molbi glavnog urednika g. Korkuta, da do zemljske skupštine ode na dopust, a da se redakcija povjeri sa­ dašnjem zamjeniku glavnog urednika gosp. Dž. Sulejmanpašiću uz sudjelo­ vanje gg. narodnih poslanika Ajanovića i Sadovića.« Slijedeći upustva centri, odbora od 15/7. o. g. poslanički je klub produ­ žio saradnju u vladi i nastojao, da se nastavi i ubrza izvršavanje onih ta­ čaka našega sporazuma, koje nijesu bile još izvršene i da rad vlade bude što pravedniji prema nama i našim pristašama. Naši predstavnici u vladi trudili su se da u ovom pravcu što više učine. Skupštinski rad, koji je bio prekinut do 20. okt. o. g., morao se je iznenada nastaviti zbog terori­ stičkog rada komunističke organiza­ cije, koji se je sve jače pokazivao, i koji je našao najvidnijed izražaja u pokušanom atentatu na Prijestolona­ sljednika i u izvršenom atentatu na bivšeg ministra unutarnjih djela M. Draškovića, Pod dojmom ovih vidnih dokaza o namjerama komunista, vlada je predložila, a skupština primila zakon o zaštiti države. Postojala je na­ mjera, da se u ovaj zakon pored od­ redaba o suzbijanju terorističkog rada komunista unesu mnoge nejasne od­ redbe o suzbijanju antidržavne agita­ cije i o raseljivanju i onih odmetni­ čkih porodica, za koje nije bilo dokaza, da su bilo kojim putem poma­ gale odmetnike. Na zahtjev naših predstavnika u vladi, vlada je pristala, da se sve ove odredbe iz zakona is­ puste, pa je i naš klub mogao da ovakav zakon prihvati. U tom smislu data je deklaracija našeg kluba, koja je izašla u našem listu »Pravdi«. Početkom augusta o. g. dogodili su se žalosni događaji u Sandžaku, u ko­ jima su mnogobrojni muslimani, ni krivi ni dužni, od naročito poslanih četnika bili poubijani, opljačkani i obezčašćeni. O tim dogođajima bilo je mnogo govora u našem listu. Čim smo čuli za ove žalosne događaje, naši su ministri energično istupili i tražili, da se pokoljima učini kraj i da se krivci pozovu na odgovornost. Malo zatim, sastao se je i naš poslanički klub, pa je vladi predao memorandum, u ko­ je tražio: da se svi oni, za koje po­ stoji sumnja, da su bilo posredno bilo neposredno sudjelovali u pokoljima muslimana, pozovu na krivičnu od­ govornost, stave u sudski pritvor bez obzira na položaj, koji zauzimaju; oni četnici, za koje postoji sumnja, da su u ovom pokolju sudjelovali, da se odmah rasture i razoružaju, te da se održavanje reda povjeri žandarima drugih krajeva i redovnoj vojsci; da se oni politički činovnici i žand. ofi­ ciri, koji su svojim pasivnim drža­ njem skrivili, da nedužno musliman­ sko stanovništvo nije dobilo državne zaštite protiv zločincima, odmah smi­ jene i da se na njihova mjesta po­ stave energičniji, pravedniji i sposo­ bniji oficiri i činovnici, te da se pošalje parlamentarna anketa ili komi; 1 ;' / i / A ч 1 X �šija. koja će uz sudjelovanje poslanika ' kojoj je od našeg kluba učestvovao na licu mjesta istražiti sve krivce po­ I gosp. Dr. Hrasnica. Rezultat istražne komisije priopćio je Dr. Hrasnica u kolja; da se svim oštećenim dadne iz svom intervjuu, što je izašao u našem državnih sredstava pravedna naknada. listu »Pravdi«, a podnešen je pismeni Ovoj su se akciji pridružili musli­ referat ministarstvu unutr. djela, koji manski poslanici iz južne Srbije i tra­ žili, da se rad ankete proširi i na su potpisali svi Članovi komisije. Re­ pećki, prizrenski. kosovski i mitroferat je na dispoziciji, a njegovo će vački okrug. se izvršavanje tražiti, čim se ministri Vlada je u glavnom prihvatila sve vrate sa glavne skupštine u Beograd. ove naše zahtjeve, te je u Sandžak odaslana i naročita pari, komisija, u (Nastaviće se). Službeni ^omunihE q zem. s&upštiniLILO,odfi.o mj. U prisutnosti od 125 kotarskih delegata J. M. 0., od kojih je 119 s legitimnom punomoći, a 6 sa ospo­ renom, otpočelo je zasijedanje zemalj­ ske skupštine u 93Д sata iz jutra. Nakon otvorenja i pozdrava pred­ sjednika Maglajčića, pročitao je tajnik Alić opsežan izvještaj o radu posl. kluba i C. 0. U dugoj diskusiji, koja je potrajala do 17$ sata po p. iznijeli su gotovo svi delegati svoja mišljenja, a naročiti odbor, koji je biran, da sti­ lizira odluku skupštine o tom izvje­ štaju. podnio je u poslijepodnevnom nastavku zasijedanja (3 sata po p.) rezoluciju, koja je primljena sa 102 protiv 4 (među njima 2 bez legitimne punomoći) glasa. Rezolucija glasi: 1 ako su naši poslanisi svojim dr­ žanjem u Ustav, skupštini pokazali ljubav svoju i svojih birača prema dr­ žavi i pridonijeli svoju najveću žrtvu za konsolidovanje prilika u državi, skupština konstatuje, da ovo držanje nije dovoljno honorirano i da spora­ zumom, što ga je naš klub utanačio s ostalim vladinim grupama, nijesu is­ pravljene sve nepravde, koje su na­ nesene u poŠIjeduje dvije godine mu­ slimanima, i skupština konstatira, da ni ovaj ovakav sporazum nije do da­ nas izvršen. Skupština prima na znanje u cije­ losti izvještaj C. 6., izriče provjerenje posl. klubu, postupak n. pr. g. Dz. K. Žali i apelira na njeg, da ne daje po­ ■ 1 । • I I voda cijepanju, te da se ponovno po­ novno povrati u klub J.M.O. i uz suradnju ostalih svoiih drugova nastoji postignuti ono, što se nije moglo po­ stići dosadašnjim radom. Nadalje skupština konstatira, da i sva g. g. nar. poslanici kao i sama skupština, stoje čvršto na programatičkom stanovištu organ o nutarnjem uređenju države. Posl. klub imade dalnji rad nasta­ viti i sve sile i dopuštena sredstva uložiti, da vlada što prije izvrši u ci­ jelosti preuzete obveze prema musli­ manima. Posl. klub imade sve buđuče važ­ nije i sudbonosnije odluk u pol. ori­ jentaciji b.-h. muslimana prepustiti C. 0. u duhu Statuta i programa J. M. 0. G. g. Selimović i Ibrahimpašić odo­ bravaju postupak dra Kulenovića i u duhu zapisnička bihaćka skupština daju mu potpuno povjerenje. Potom je iznio blagajnik g. Sarajlić izvještaj o financijalnom stanju organizacije, te su doneseni zaključci, kako će se popraviti financ. položaj organizacije. iza toga je pretresen štatut organi­ zacije i u njemu za učinjene znatnije izmjene, kako bi organizacija bolje funkcionirala i kako bi bila veća kon­ trola nad radom posl. kluba. Zasjedanje se odgađa do sjutra u 9 sati s dnevnim redom: izbor novog C. 0. i eventualija. Kako se ruši jedinstvo? Upit na ministra prosvjete glede ankete za izjednačenje nastavnog plana za srednje i osnovne Škole. Od januara do jula 1919. zasije? odnose, pa stoga pitam g. mini? dala je ovdje anketa, kojoj je bis stra: a zadaća, da izjednači plan nasta­ 1 .) Koliko je istine na toj ver? ve u osnovnim i srednjim školama ziji, 2 .) ako je istinita, šta je poduze? cijele države. U toj su anketi bili zastupnici svih naših pokrajina, do? to proti onima, koji su taj elabo? bri stručnjaci, sa čijim je radom rat izgubili, i 3 . ako ta verzija nije istinita, šta bio potpuno zadovoljan tadanji ministar prosvjete g. Davidović, pa je onda uzrok, da se dosad nije je nekima od njih izdjejstvovao čak pristupilo izvođenju tako prešnih i odlikovanje za taj uspješni i ko? zaključaka te ankete; odnosno šta risni rad- Oni su u cijelosti izvr? je vodilo to ministarstvo, da u tu šili povjereni im zadatak i podni? svrhu sazove novu komisiju struč? jeli elaborat, o kojem su zatraže? njaka, koja je sastavljena samo od na, i dobivena, povoljna mišljenja srbijanskih profesora? Pošto ne radi Skupština, zadovo? profesorskih zborova i učiteljskih društava. No do danas ne bi ni? ljavam se i pismenim odgovorom kakve praktične koristi od tog ra? na gornja pitanja uz napomenu, da da: nastava neisamo da nije pot? je ovaj zastoj urodio vrlo nemilim puno ujedinjena, već se dapače od nesporazumom radi nekih nastav? tog cilja još i udaljuje. U oslobo? nih knjiga, čiji su odlomci povrije? đenim naime krajevima, gdje je dili ponos Hrvata u našoj pokra? ona bila prilično ujednačena, raz? jini. Primite g. ministre i ovom prili? vi ja se sad — u tri oprečna pravca. Kod nas u Bosni pronosi se glas, kom izraz mog osobitog postova? da je ovaj štetni zastoj nastao ra? nja. Beograd, 25. septembra 1921. god. di toga, što je nevodno u ministar­ Sakib Korkut, stvu zagubljen izvještaj spo? nar- poslanik. menute ankete i spisi koji se na to U abort, Turci I« i si. On je baš i či­ nio sve, što je mogao, da muslimani­ ma naškodi i da nas zavadi s pravoslavima, jer je poznata stvar, da su Vlasenica, 4./Х. 1921. muslimani oduvijek u ovom kotaru živjeli u slozi i ljubavi s pravoslav­ Osjetivši, da se ljulja stolica kot, nima, sve dok nije došao na čelo predstojnika Krstića, »Srpska Riječ« kotara Krstić, koji je u muslimanima u svom 196. broju od 29. septembra poljuljao svaku vjeru u pravdu i jed­ počela je hvaliti rad tog Krstića i iz­ nakost. nositi njegove »rasluge« za sređivanje prilika u vlaseničkom kotaru i stišaMuslimani kod Krstića ne mogu naći vanju zavade među muslimanima i zaštite protiv pokvarenih i demagogi­ pravoslavnim. Tom je prilikom napala jom demoraliziranih elemenata. Nu do­ i uglednog našeg građanina Ragibagu pisniku je i to malo; on bi još želio, Kadića. da nas samo pokolje i kosu sa glave počupa, naravno kad bismo mirno pod­ Koliko su istiniti navodi dopisnika nosili. »S. R.«, vidi se najbolje iz toga, što je g. Krstić sobom prisustvovao de­ Dopisnik pita, šta hoće Ragib i Femonstracijama protiv muslimana, u , hro, htljući tako prikazati, kao da sve ’/ojima se je vikalo: »U Aziju, Turci! I tužbe protiv Krstića potječu samo od Naši dopisi. Брсј 344 Broj „PRAVBA* — „ПРАВДА* Strana 4 Стргна i dosad svu silu zapreka za putovanje. njih dvojice. Nu gospoda se varaju, kad tako misle. Ova su dvojica vrijed- ; Traženo je, da donesu «uverenje» od nih građana istupali samo na želju i | vojne komande, da su udovoljili svo­ jim vojničkim obvezama, i to usprkos pritužbu svih muslimana ovoga ko­ tomu, što ima naredba, da se đacima tara, a nikad iz ličnih motiva. odlaže rok službe do 24. godine života. Poznato je, da g. Krstić ima na vladi jako zaleđe, jer ga je demokrata Šola Tražilo se «uverenje», da su podmi­ i postavio za kot. pretstojnika, i ako i reni svi porezi za cijelu godinu, i ako se zna, da gotovo redovito studenti kao račun, asistent nije za to imao imaju roditelje, koji snose poreze, pa kvalifikacije. No i to je učinjeno uz oni u opće nisu porezni obveznici, a i uvjet, da Krstić položi U. prav, ispit u roku od 2 god. Taj je ispit Krstić kad bi bili, njihov posjed ostaje u dr­ žavi, oni ga ne nose sobom. Nu još položio pred zloglasnim Srškićem ito neposredno pred izbore i od Srškića je jedna nepravda pri tom. Poznato je, bio imenovan sreskim načelnikom II. da početak školske godine ne pada klase, stekavši tako »ravničku diplo­ na novu kalendarsku godinu, dokle moraju biti podmireni svi porezi. mu« od Srškića. Danas opet rođak mu, zemljoradnik Tim novim poteškoćama ministar­ Simo i poznato tandrkalo Risto Đostvo prosvjete usrećilo je siromašne kić kod dolaska na vlastitom automo­ studente još i ovim: «Da se uzmognu bilu na svoje komunističke agitacije učenici, koji su naumili u inostranstvu — redovito su gosti g. Sreskog, tešu nastaviti škole, pravovremeno snab­ mu obećali, da će postati jednoć i nji­ djeti sa potrebnim dokazima, odredilo hovim komesarom. je ministarstvo unutrašnjih djela, da đaci srednjih škola i studenti univer­ Lako je tada pojmiti, da takva sila ziteta bez razlike narodnosti, koji hoće može da vedri i oblači pa i svoje pod­ da se školuju van naše države, ne mo­ ređene činovnike naročito muslimane gu dobiti vangranični pasoš bez pret­ da suspendira. hodnog odobrenja ministarstva prosvjeBivši predsjednik vlade g. dr. Sršte». U nas sve mjesto nabolje ide kić kad je dolazio k nama u svrhu nagore I agitacije, obećao je kompanjonu g. Krstića, poznatom »garda popu« Stevi Drugi dan, 7/X. nastavi jena je rasprava Todoroviću dati 500 m3 državne šume u 9% s. protiv sukrivaca atentata na kao pripomoć za gradnju crkve, koja ministra Draškovića: Čolakovlća, Alijase pravi bez dozvole na muslimanskom gića i drugova. Prisustvovalo je mnogo zemljištu. Crkva je istina sagrađena više svijeta nego jučer. Počinje pre­ narodnim novcem, a ovih 500 m3 valjda slušavanje Čolakovića, kojeg je straje trebala biti nagrada partijskim lju­ žar samog uveo. Čolaković, malo blijed, dima Krstiću i Todoroviću. Kako im izjavljuje, da je razumio optužnicu, ali Srškić zbog hitnje nije dao nikakva da se ne osjeća krivim, jer da je vršio službenog akta o toj šumi, na njihovo samo svoju dužnost i da je vršeći nju potraživanje, šumski upravitelj Bambez svoje krivnje došao u sukob sa bulović nije htio da zna o tome ništa. zakonima, koji vrijede u današnjem Zato oni sada Bambulovića ocrniše na društvu. Zatim pripovijeda o svom Vladi. Vlada naravno pošalje svoga studiju i kako je do prevrata bio jednog višeg Činovnika, da to ispita i oduševljeni Jugoslaven, ali da je danas znate Ii, šta se sve zbilo?I G. Bamkomunista, jer je danas gore nego bulović je ostao prav, a g. sreskom prije prevrata, a buržoazija neće da ostalo je samo toliko, da ga prijatelj pomogne narodu, samo da ne Šteti pop još kriva brani u „Srpskoj Riječi. svojim interesima. Vlaseničanin. Jedino boj protiv buržoazije na svim linijama, veli, može da dovede do no­ vog života. Taj boj se vodi odgajan­ jem proletarijata, štampom, tehničkom spremom i putem nasilne borbe. Rad komunističke partije iza »Obznane« Najnovije patriote. — Beogradska ;posve je zastao i samo »Obznana« je »Politika« od 4. o. mj. donosi u jed­ i potakla, da se došlo do osnivanja ornom dopisu iz Sarajeva, u kojem po iganizacija nasilne borbe. Veli, da su on i njegovi drugovi znali, da dolazak svom starom običaju grdi muslimane, ministra Draškovića u Delnice znači i ovu interesantnu reklamu za Mađar­ odsudni momenat Hercigonja je dao sku Agrarnu Banku: incijativu, da oni izvrše atentat, ali »Da nije u Sarajevu ovo nekoliko i njega samog nije htio lično da angačestitih ljudi u Agrarnoj Banci, po žuje. oduševljenju i patriotizmu sarajevskog Bilješke. Tašlihana i raznih Saloma, Danona, Kajona i ostalih ratnih gazdaša, — mogao bi g. Kumanudi još čitavu go­ dinu da produži rok za upisivanje našeg unutrašnjeg zajma, pa opet ne bi bilo nikakve vajde«. Čitajući ovo, mi smo u prvi mah pomislili, da su se direktori ove banke Geza Stux i Ladislaus de Takacs ro­ dili negdje u okolici Gacka i da su u uskoj rodbinskoj vezi s poznatom gatačkom dinastijom, a da je sjedište matice Agrarne banke — poznate Peštanske Komercijalne Banke — u naj­ manju ruku negdje u Čačku ili Nikšiću. Ono »nekoliko čestitih ljudi u Ag­ rarnoj banci« trebali bi međutim — kad su toliko patriotični — da sklone svoju maticu, PeŠtansku Komercijalnu Banku, neka isplati one mnogobrojne milijune uloga, što su ih naši držav­ ljani uložili kod njezine filijale u No­ vom Sadu. Mi smo uvjereni, da bi u tom slučaju mnogo od tih isplaćenih uloga bilo upotrebljeno za potpisivanje državnog zajma. Evo polja za patrio­ tični rad tih najnovijih »Politikinih patriota«. Sad znamo, ko je inspirator onih ogavnih napadaja na muslimane u beogradskoj »Politici«, i s toga se na njih i ne osvrćemo. S organima, koje pomaže Peštanska Komercijalna banka, najjači zavod Horthijev, ne ćemo da imamo posla. A »Politika« će opet reći, da su muslimani i svi ostali nepravoslavni — a sada valjda i nemađarski — elementi antidržavni, a če­ stiti ljudi u mađarskoj Agrarnoj Banci da su patriote. Na upit predsjednika: Je li uspjeh atentata odgovara vašem projektu?« odgovara Čolaković potiho: »Pa da!« Potvrđuje da je u zapisniku iskazao: »Ja žalim, da je čovjeku oduzet život, :ali kad to traže viši interesi, nema se što žaliti.« Predsjednik ga pita: »Dakle vi niste ništa krivi?* a on mu odgo­ vara: »Osjećam samo da sam svjesno vršio svoju dužnost i uviđam, da sam došao u sukob sa kaznenim zakonom, koji vrijedi u današnjem društvu«. Brzo iza toga je rasprava prekinuta i odgođena za ponedeljak. Nove poteškoće za akademičare. □ Kako je bezglavost svuda zavladala u našoj upravi, tako je u studentskom pitanju. Đaci, koji se moraju školovati izvan granica naše domovine, imali su „Hrvatska Sloga" ne može da ne zabada. Tako u današjem broju go­ voreći o Ustavu veli: «Dok Ustav bu­ de onakav, kakva su ga narodu narinuli, što lukavstvom, a što opet mi­ tom, (slučaj s predstavnicima J. M. 0.) ne može biti govora, i t d. Mi smo već nekoliko puta pobili onu drs­ ku i ciničnu klevetu pokvarenih, sit­ nih dušica oko «Hrvatske Sloge». Zar popravak pogrešaka, grdnih pogrešaka koje su muslimanima nanešene, znači mito ? «Hrvatska Sloga» najmanje ima pravo da o tom govori, kad je i ona svojim pisanjem direktno huškala pro­ tiv posjednika, te kad je zagovarala, da se posjednicima besplatno otmu to­ like zemlje. Ako nas bude ovako bez­ obrazno «Hrvatska Sloga» i dalje iza­ zivalo, mi ćemo početi malo drukčije reagirati. □□ □ Sjetite se u GAJRETA �Број 344 Broj Страна 5 Strana „ПРАВДА" - „PAVDA" Angorska vlada pustila francuske zaroblenike. Francuska je vlada po­ Politički pregled. sredovanjem svojega delegata Franklina Bouillona u Angori postigla, da će vlada Kemal paše odmah pustiti sve francuske zarobljenike. Rad u zakonodavnom odboru. Beograd, 5. oktobra 1921. Danas prije Mustafa Kemal gazija i maršal. podne održala je sjednicu druga sek­ cija zakonodavnog odbora, kojoj je Anadolska telegrafska agencija nedavno predsjedao g. Ljuba Jovanović. Sekre­ je iz Angore objavila da je angorska narodna skupština dala prilikom po­ tar Trandafilović pročitao je akt pred­ sjednika zakonodavnog odbora od 29. sljednjeg povratka u Angoru Kemal paši naziv »Pobjedilac« i titulu »mar­ septembra, koji se odnosi na uredbu o izmjenama i dopunama u zakonu o šal«. * općinama od 25. jula 1921. g. i na Tom prilikom je vođa angorskog riješenje ministarskog savjeta, kojim se odredjuje načelno državna pomoć nacionalističkog pokreta održao je,dan od 250 dinara općinskim djelovodja- govor, u kome je zahvalio narodnoj skupštini na časti, koju mu ie učinila. ma. Nakon duže diskuzije riješeno je, da se ove uredbe imaiu smatrati kao Braneći politiku svoje vlade, Kemal je rekao, da je neophodno, da se uči­ pravovremeno podnesene. ni jednom kraj intrigama hrišćanskih Pretres ove uredbe odložen je, dok elemenata, koji kuju zavjere protiv se svi članovi ne upoznaju s njome, bezbijednosti zemlje. »Grčka vojska se pa će sve uredbe, koje se tiču izmje­ vara, rekao je, Kemal ako misli, da će na i dopuna zakona, u koliko se od­ moći da nas natjera, da se okanemo nose na beogradsku općinu biti jednosvojih zakonitih prava. Međutim mi ne vremeno riješavane s time, da je nad­ želimo rat. Mi hoćemo mir i mi smo ležan za rješavanje zakonodavni odbor, gotovi za mir. ' Odmah poslije govora a ne narodna skupština. U trećem Kemalova narodna je skupština uzačlanu uredjeno je, da svih šest admi­ konila smrtnu presudu, koju je izjekao nistrativnih okruga Crne Gore: cetin­ prijeki sud nad nekim muslimanima, ski, andrijevački, pođgorički, barski, koji su bili optuženi radi veleizdaje. nikšički i kolašinski sačinjavaju jedan samoupravni okrug sa sjedištem na Kemal u Ak-Šeheru. Javljaju, de Cetinju. Od sadašnjih šest okruga bit [ Kemal sprema, da ode u Ak-Šeher, u će izborni srezovi u ovom samouprav­ predjel Kara-Hisara. Pripisuje se velika nom okrugu. Zatim se prešlo na od­ važnost ovoj namjeri. Turski listovi jeljenje za Sloveniju. Usvaja se na­ govore opširno o južnom ratištu Keredba vlade za Sloveniju o ustanov­ malove vojske. ljenju političkog komesarijata u Mari­ boru sa većim izmjenama. Sjednica ie završena u 12 sati. Iduća će se odr­ žati sutra u 9 i pol prije podne. Beograd, 5. oktobra 1921. Danas poslije podne odbor za poslovnik na­ Lična vijest. Ministar narodnog stavio je svoj rad. Pretresao je drugi zdravlja g. dr. Hamdija Karamehmei treći odjeljak predloženog poslovni­ dović otputovao je danas u Beograd. ka, u kojima se govori o konstitui­ ranju skupštine, verifikacionog odbora Poleničke članke s „N. Pravdom« i o biranju skupštinskih odbora. nije pisao gospodin S. Korkut, pa su Usvojen je svuda izborni sistem ve­ stoga i napadaji ne njegovu ličnost ćine. Najveća diskusija vodila se osni­ ne samo neopravdani nego i na posve vanju odbora za vanjske poslove. To krivu adresu upravljeni. pitanje ostalo je neriješeno. Odbor Pašić otputovao u inozemstvo. sutra nastavlja svoj rad. Na 5. oktobra u večer 9 sati otpu­ G. Protić u Zagrebu. 6. o. mj. u tovao je u pratnji svoje kćerke simjutru u šest sati stigao je u Zagreb plonskim ekspresom za Pariz g. Ni-, g. Stojan Protić u pratnji dra Momčila kola Pašić, da pohodi kralju Aleksan­ Ivanića. Tokom prije podneva posjetio je g. Protić vođe hrvatskog opozicio­ dra i da ga informira o vanjskoj i nu­ nog bloka. Na veče je održao konfe­ tarnjoj situaciji zemlje. G. Pašić će iz Pariza poći u kupalište Evisanle Rains. renciju sa vođama hrv. bloka. Svi akademičari, koji ove godine Mađarska „evakuiše“ Vojnička evakuacija druge zone zapadne Ma­ žele da Studiraju u Zagrebu mogu dobiti besplatne informacije za sve za­ đarske počela je 3. o. m. Na zahtjev grebačke visoke škole, kod Jugosla­ međusavezničke komisije ostalo je u Šopronju oko 100 žandarma ne ras­ venskog akademskog kluba »Jurislav Janušić», Zagreb, Univerza. Svi oni položenju ovoj komisiji. pojedinci, koji žele da sudjeluju u na­ prednom smjeru oko prosvjete narod­ nog i socijalnog rada, neka se upišu čim stignu u Zagreb u klub, koji je već decenije djelovao na Rijeci i oko­ Novi uspjeh Turaka. Rim, 5. listo­ lici dok je sada prenesao svoje djelo­ pada. Prema vijestima iz Carigrada vanje i na ostalu Jugoslaviju. razvija se vojnička djelatnost kemaLikvidacija ureda za suzbijanje lista poglavito na lijevome krilu. Pod skupoće kod Policijske direkcije izpritiskom posljednih navala morali su Grci ponovno povući i isprazniti Čai- vršiće se čim se konstituiše novom uredbom predviđeni općinski sud, o bolevu. Po mišljenju stručnjaka, mokojem smo jučer izvijestili. Kako to ratće se Grci još dalje povući. Proklamacija grčke vlade. Cari­ nije pitanje nego od nekoliko dana, grad, 4. oktobra. Prema vijesti iz Atene ta će se likvidacija izvršiti u najkra­ ćem vremenu. grčka će vlada u najskorije vrijeme izdati proklamaciju, u kojoj se naglaИстрагаради атентата. Истрага suje, da je Grčka spremna započeti sa o атентату на садашњег Краља mirovnim pregovorima. U [proklamaciji Александра, бике скоро довршена. izjavljuje se, da se odmah obustavlja Окривљених има око 180 и љихови mobilizacija grčke vojske. бранитељи предали су писмену предTurski vojni izvještaj. Službeni ставку, да се њихови клијенти преvojni izvještaj od 2. o. mj. glasi: Naše даду што пре судским властима на čete su napale Grke na fronti istočno суђење. У скором времену, сви ће бити предани првостепеном суду, od Eskišehera. Grčke su se čete mo­ I где ће им се изрећи осуда. rale povući prema istoku. ! Domaće vijesti. Rasprava protiv Alijaglća i dru­ gova. Prvi dan rasprave. Prekjučer je pred zagrebačkim sudbenim stolom za­ počela rasprava protiv ubojice mini­ stra Milorada Draškovića Alije Alijagića i protiv njegovih ortaka Čolakovića, Lopandića, Petrovića, Maringovića i Ivanovića. Rasprava se vodi u veli­ koj dvorani sudbenog stola. Dvorana je gotovo prazna. Broj publike je ogra­ ničen ulaznicama, koje se izdaju uz veliki oprez. Za vrijeme rasprave sva se vrata sudnice zatvaraju. Na desnoj strani partera ima Šest osoba, među njima se ističe jedan visoki jaki Bo­ sanac. To je otac optuženoga [Lopandića. U novinarskim ložama nalaze se dva novinara, dva stenografa novin­ skog ureda i jedan crtač. Na jednoj se optuženičkoj klupi smjestilo svih šest optuženika. Svi se drže apatično. Na licima im nema nikakovih refleksa. Alija Alijazić gotovo drijema. Sumoran, i nehajan i pospan kao ramazansko ! podne. Mali Ivanović, slušač beograd- i skog filozofskog fakulteta, mršav i | sitan, pokazuje još najviše interesa. On prati s nekim izvjesnim interesom pokrete suda i obranej Zanimaju ga veliki prozori sudnice. Lopandić je go­ rostasan i nepokretan. Njegova fizonomija zadivljuje nemogućnošću svake emocije. Izgleda kao veliki i jaki br.at, dobroćudan, golem. Njegove su oči dobroćudno pospane i žmire kao u sita gazde. Nikakva traga na njemu, da predosjeća kakvu opasnost. Čolaković je njegov antipod. Njegove su usne neprestano tako složene, kao da iz njih bez prekida teče jedna bijesna I psovka. Marinković je visok i suh ге। datelj na javnim skupštinama. On šuti, ali bi mogao da i grdno viče i da I bude žučljiv. Petrović je tako mlad, j da je mladost jedina karakteristika ' njegove glave. Sjede posve mirno, go­ tovo nepomično. U 8 sati i 26 časaka ulazi senat u dvoranu. Predsjedničko mjesto zapo­ sjeda predsjednik sudbenog stola dr. Aleksandr Vaić. Kraj njega redom votanti gg. Valjavac, Maričić, dr. Jovan i dr. Marijašević. Zatim votant-zamjel nik dr. Urbiha, a onda perovođe Branko i Stražičić i Dragomir Zorović. Javnu ; optužbu zastupa đr. Slaviša Korbler, a optuženike brane đr. Walter (Čolaković, Lompadić, Petrović) dr. Ivo Politeo (Alijagić. Marinković) i dr. Vla■ dimir Vidmar (Ivanović). Uzimaju se generalija. Označena su tačno u optuž­ nici. Prelazi se na čitanje optužnice, koja je u »Riječi« cijela objelodanjena. Za vrijeme čitanja u sudnici vlada pot­ puna tišina. U 9 sati 30 časaka pre­ kida se čitanje i određuje pauza od četvrt sata. U 11 sati svršeno je Či- ’ tanje optužnice, pa predsjednik pre­ kida raspravu i određuje nastavak za sutra u 8 sati 30 časaka. Grčko-turski rat Mjere protiv Albaneža i poziv vojnih obveznika. Vlada je usvojila predlog nekolicine ministara, da se obezbedjenje granica mora što prije izvesti i da se toga radi ministru voj­ nom stave na raspoloženje potrebni krediti Što se tiče poziva na vježbu nekih klasa, posle saslušanja stručnih refe­ rata, ministarski savjet je ostavio mi­ nistru vojnom, da joj podnese projekat o eventualnom sazivu, koji ni u kom slučaju ne treba da obuhvati više od nekoliko pukova, i to samo ako se za to pokažu ozbiljni razlozi. Na kakav veći saziv vojnih obveznika na vježbu u vladi se ne pomišlja. Rasprava proti atentatora Čo1akovića i drugova. 6. ov. mj. počima glavna rasprava proti Rodoljubu Čolakoviću i drugovima radi atentata na pok. ministra Milorada Draškovića. Državno odvjetništvo tuži Rodoljuba Čolakovića, 21 god. starog, Aliju Alijagića, 26. god., Dimitrija Lopandića, 23 god. Nikolu Petrovića, 23 god., Stevu Ivanovića, 20 god. i Nebojšu Marinkovića, 21 god. radi zločina proti otečestva, vladara i ustava § 87. a k. z. zatim radi zločina pokušanog i po­ tajnog umorstva označenog u §§., 134. i 135. tačka 1 k. z. te zločina potaj­ nog i naručenog umorstva označenog u §§ 134. i 135. točka 1. i 3. k. z. Raspravi predsjeda predsjednik sud­ benog stola dr. Aleksandar Vaić, a kao votanti fungiraju Slavoje Valjave, Roko Maričić, Vladimir Jovan i Milan pl. Marjašević, zamjenik dr. Viktor Urbicha. Perovodje Branko I. Stražičić i Dragomir Zorović. Optužbu zastupa državni odvjetnik dr. Kdrbler. Brani­ telji — dr. Radivoj Walter za Čolakovića, Lopandića i Petrovića, dr. Dinko Polileo za Alijagića i Marinko­ vića i dr. Vidmani za Ivanovića. Na raspravu je dozvoljen pristup samo uz dozvolu, podijeljenu od suca istražitelja Gjermanovića. Svečano otvorenje narodnog pozorišta biće, kako čujemo, 22. ov. mj. Upis zajma. — Prema dosadaš­ njim prikupljenim podatcima u Beo­ gradu je do 1. ov. m. upisano oko 62 milijona dinara novoga zajma, a u ostalim dijelovima Srbije preko 45 miliona. Još nisu stigli podaci iz svih krajeva Srbije, da bi se znala tačna suma uz piša. Isto tako nema tačnih podataka iz ostalih krajeva zemlje. Zagreb je, prema prispjelim izvještaji­ ma, upisao Bosna 14 miliona, Hrvat­ ska i Slavonija (bez Zapreba) 14 mil., Dalmacija 3 miliona. Obezbjedjenje valute za robu iz Inozemstva. Generalna direkcija ca­ rina izdala je naredjenje svim carinar­ nicama po pokrajinama, po kojem se ne će tražiti uvjerenje o obezbjedjenju valute na robu, koja je bila tovarena ili se nalazila na putu uinostranstvo na dan stupanja na snagu novog pravil­ nika o devizama i valutama. Kao do­ kaz kod toga postupka služit će tovarni list u smislu člana 16. pravilnika. Hajdučija u Prizrenu. Na dan 27 pr. mj. osam nepoznatih odmetnika na putu selo Orčab—Crni Lug, srez podrimski, sreli su i opljačkali Hamzu Bajrama iz Crnog Luga, Memeda Kolarovića iz Orahovca, Ibraima Musliju iz Skaratnike, svi iz sreza poorimskog, i tom im prilikom odnijeli tri konja sa espapom za 6600 dinara gotovog novca, pa pobjegli u srez drenički. Upućene su potjere. Rezultata nije bilo nikakvoga. — Noću između 25. i 26. o. mj. na putu Prizren-Vlasina, srez šar-planinski, ubijen je iz puške Salih Hajdar iz Zura. Po svemu iz­ gleda, da su ovo ubistvo izvršili haj­ duci. Гајрет, organ društva »Gajret“. Kulturno-beletristički časopis, god. VIII. broj 1. Vlasnik: Gajret, urednik: Šukrija Kurtović. Ovih dana izašao je ovaj list sa slijedećim sadržajem: Naša pesma. Gajretov list. Hajjamove rubaije. Misli Narodnog pozorišta. Повратак. Zanatlijske kreditne štedionice. Beg Rustan. iz hrama sanja. Jedno pismo ustanačkih glavara. Zaštita Dece. Šegrtsko pitanje. Pabirci iz prošlosti Bosne. Bo­ sanci Muslimani kao javni radnici u Turskhj. »Gajretov« rad od god. 1914. do danas. — Književne bilješke. Iz uredništva. Zapisnik XV. »Gajretove« glavne skupštine. Izvještaj rada glav­ I nog odbora »Gajreta« za god. 1920./21. Iskaz prispjelih darova i priloga od glavne skupštine 1920J21. j | i ŠIRITE „PRAVDU". Muslimanske trgovačka i obrtnička banka za Basnu i Hercegovinu (U) u Sarajevu | Središnjica: Sarajevo. — Pupilarno siguran zavod. Dionižka glavnica 1o,ooo.ooo kruna. — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Pričuve боо.ооо kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije. — Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. —Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ KancElarija: Wja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: ... tih i �finoi 344 „ПРАРДА* — „PRAVDA* Стпана 4 Strana Protiv alkohole. Šta čeka djecu pijanaca. Alkohol zatire i začetak u majči* noj utrobi. Evo tome dva užasna primjera. Potpuno zdrava, lijepo razvijena i krupna djevojka od zdravih roditelja uda se u svojoj 19. godini za nekog pijanca, i rodi sn jim petero djece. Od njih je bilo: prvo rahitično (s krivim, razmekšanim kostima), drugo ble* savo, treće sakato, četvrto norma!« no, lai je ubrzo umrlo od zapaljen nja mozga, a peto mrtvo«rođeno i sa četiri prsta na rukama i nogama. Druga neka djevojka, kći nekog pijanca, uda se opet za pijanca, i rodi s njime 22 djece. Od njih je 17«živo«rođeno, a 5 mrtvo. Od ži* vorođenih ostalo je samo 6. a sva druga pomrla su od zapaljen ja moz; ga — i to sve prije 11 mjeseci svo« ga života. Nicanje zuba i alkohol. Đa pijani roditelji rađaju slabi* ju djecu, to je već poznato. Koli* ko pijanstvo roditelja utiče i na ni? canje zuba u prvoj godini, pokazu­ ju ovi brojevi: Od 1000 djece u 8. mjesecu još nisu imali ni jednog zuba: od roditelja, koji ništa nisu pili 215 « « « su umjereno pili 339 « « pijanaca .... 423 Piće i radna snaga. I opitima i iskustvom je dokaza« no, da se radna snaga brže gubi, as ko radnik pije — ma i umjereno. S toga će jedan isti radnik na jed* nom istom poslu mnogo manje u« raditi kad pije, nego kad ne pije. Taj gubitak radne snage podrži ne« I ko vrijeme, pa se opet vrati na I svoju prvobitnu mjeru, ali to traje poduže. Ako je na pr. radnik u ne« ' djelju ili koji praznik pio, ne izda* I je mu posao sutrašnjeg dana. S to« . ga je staro iskustvo među radnici« 1 ma, da je poslije praznika najlošiji I dan što se posla tiče. Idiotizam (blesavost) i piće. Poznato je, da pijanehroditelji ra« i daju djecu sa raznim živčanim i i duševnim nedostatcima i bolesti* ma, n. pr. sa padavicom, blesavo« I šću (idiotijom) i t. d. I baš ova po* i sljednja bolest javlja se vrlo često kao nasljestvo roditelja*pijanaca. To je dokazano i tačnom statisti* kom. Po podacima dra Becola u Švajcarskoj je najviše idiota među osobama, koje su začete za vrijeme mesojeda ili za vrijeme berbe — dakle baš u ono doba godine, kad se najviše pije. Piće i živčane bolesti. Svi Ijekari novijeg vremna slažu se u tome, da jc alkohol vrlo često uzrok raznim oblicima živčanih bo* lesti, ada ih — kad već postoje — jako pogoršava. Izaziva naklonost za nervozu, a može biti i uzrok ve* likoj bolesti (nadavici, epilepsiji). Ako ta bolest već postoji, javljaće se kod pijanca u mnogo težim obli« cima i sa mnogo sudbonosnijim po« sljedicama. Pijanci često boluju i od histerije, a često se kod njih ra* zvijaju i živčane bolesti u obliku »strave« i nameti i vih predstava. MUSLIMANI, OSNIVAJTE ZEMLJORADNIČKE ZADRUGE, jer je jedini spas našeg težaka u za« drugama, jer će zadruge provesti kulturni i poljoprivredni preporod našeg sela, jer bez bogatog i kul* turnog sela nema ni bogate ni kul* turne varoši, a ni države. Sve upute i najizdašnije potpore daje besplat* no: »Središnji savez jugo* slavenskih seljačkih za« druga u osnutku u Sara je« v u«. Muslimani i muslimanke grada Sarajeva, sjetite se vašega „MERHAMETA". Oglašujte u „Pravdi" TrešeSjak. Stara školu. O Mika Pavlović poznat je i ugledan trgo­ vac ’požarevački. Inače, čovek etere Škole. Zato • jo, valjda, opisao ал 750 hiljada dinara novog državnog zajma. A zate je očigledno u svoj ' testamenat, u kojem je puno raznih legata, ' uneo i odredbu o jednom naročitom legatu na koji nismo naišli ni u jednom testamenta do. sad. • ■ j I G. Pavlović je svojim testamentom zave&tac sto hiljada dinara onom srpskom ministru, koji prvi zavede batine u Srbiji. G Pavlović se tek od rata na ovamo uverio, koliko је istinita ona narodna, du je batina iz raja izašla. (Politika od 4. ov. mj.) Oglas. ! Fabrika stabla u Paraćinu obnovljena je i počela izradu svako­ vrsne staklarije, osim ravnog (prozor­ i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ skog) stakla, čija će izrada docnije jebite moja najbolja iskušana i posvuda doći. hvaljena sredstva kao: protiv poljskih Prima porudžbine i izvršuje ih od­ i kućnih miševa K 12'—, za štakore K mah. Vagonsku robu izrađuje i po 16’—, za žohare ruse i Švabe posebno poslatoj mustri. jake vrsti K 25’—. Osobito jaka tinkPri porudžbini polaže se polovina tura za stjenice K 15’—. Za moljce po K IO i 20, prašak za buhe po K 10’— . vrijednosti, a ostatak pri prijemu robe. 310-1-5 i K 20’—, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na I glavi K 5’— i 12’—. Mast za uši na blagu K 5’— i 12’—. Prašak proti preuzima sve vrsti tapetarmrava K 10'— i 20’—. skih poslova uz umjerenu Razašilje pouzećem Zavod za eks­ i solidnu cijenu. — Posao port M. Jtlnker, Zagreb br. 16. :: tačan i solidan. :: Petrinjska ul. br. 3. 131. Miševi, štakori, stjenice i žohari ТШШ i ОЕШТО MILO LIPHIH-ШЕШа 3G, Preprodavaocima popusti Zadružna gospodarska Banka d. d. u Ljubljani I otvorila je svoju PrivrEmeno: Hnrcščcva Bi- br. 15, I. bat Podružnicu u Sarajevu. Brzojavna adresa: Eospobanks. Telefon br. S, Dionički kaoital i rezerve K bo.ooc ©oo. Ulošci preko K 2oo.ooo.ooo. Žiro konto kod Narod e Banke Kraijsvine S H. S. — Poštanski čekovni račun br. 1264. Podružnice: Bled, Gjakovo, Mavibo«, Sombor, SpHt, Šibenik. &fđijacMe: Gospod, banka d. Novi Sad, Sveopća Zanati. Banka d. d. u Zagrebu 1 njezina podružnica u Kariovcu. Bavi se svim bankovnim poslovima. £ Prima novac na štednju i otvara tekuće račune, te podjeljuje zajmove uz najpovoljnije uvjete. — Kupuje strani novac, devize, zlato i vri­ jednosne papire uz najpovoljniji dnevni tečaj. — Izdaje kreditna pisma i otvara akreditive. — Obavlja isplate, prima i šalje novac na sve strane svijeta Ima izravne veze t>a svim mjestima u Kraljevini i sa svim većim gradovima u inozemstvu, naročito sa Amerikom i Australijom. Daje besplatno informacije u svim bankovnim i gospodarskim stvarima. Upozoruje osobito na direktnu i brzu vezu sa središtem žitne trgovine — Somborom. a Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. — Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina. Potpuno uplaćena dioni« ka glavnica K 20,000.000 -. Ulošci preko K 25,000.000'—. Pričuve preko K4,000.000. - Pupilarno siguran. - Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. 104 Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE .^tna s',-»ovom! urednik: Ibrahim Muhić. BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija D. i A, Kajon, Sarajevo, � https://kolekcije.nub.ba/files/original/af022a84e36cf12a30d6c7172ed50be8.pdf a2bebd6f8b8f50b5799cc43b96a17a89 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVU PLAMENA. Pojedini broj K. 2 — Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: za našu državu godišnje K 200,—, na pola godine K 100.— ; za inozemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 107 (345) Sarajevo, utorak, 11. oktobra 1921. (7. Safera 1340.) čekovni račun post, štedionice 1119 Godina III. Naša zemaljska skupština. SJAJNA MANIFESTACIJA NAŠE SNAGE I NAŠE JEDINSTVENOSTI. — PREDSTAVNICI MUSLIMANA BOSNE I HERCEGOVINE JEDNODUŠNI U ČUVANJU SVOJE ORGANIZACIJE I NJENA PROGRAMA. — POVJERENJE POSLANIČKOM KLUBU. — NEPRIJATELJI ORGANIZACIJE RAZOČARANI SJAJNIM REZULTATOM SKUPŠTINE. Kad je izvještajno radu posl. klu* ba i centralnog odbora bio pročitan, predsjednik Maglajlić stavlja na pretres II. tačku dnevnoga reda Debata o izvještaju i budući pravac rada. PEvi uzima riječ Muhamedbeg Ibrahimpašić i predlaže, da se prije prelaza na debatu sasluša i dr. Dž. Kulenović, koji je — kako je poznaš to — istupio iz kluba J. M. O. i od? vojio se od svojih drugova. Dr. Dž. Kulenović uzima riječ i reflektira na stavak u izvještaju, koji govori, o tome, da se on nije sa? glasio sa sporazumom posl. kluba s vladom. Pregovorima on nije prisu* stvovao. Ističe, kako smo prije spo* razuma bili svi složni u tome, da se mora ostati na programatičnom sta* novištu, t. j. tražiti pokrajinske au* tonomije sa saborima. Držeći se te tačke programa, on nije mogao na* pustiti decentralistiČKO uređenje države i glasati za centralistično. On je uvijek smatrao, da je zadaća konstituante glavna i jedina, da do* nese ustav, a sva su se druga pita* nja i agrar i vjersko^prosvjetna au* tonomija. mogla odgoditi. I Centralni Odobr u svom januar* skom zasijedanju naglasio je, da je tačka programa o unutarnjem ure* donju najvažnija. Tad je zaključe* no, da sc klub može dati u prego* vore s drugim grupama samo onda, ako na to pristane dvotrećinska vc? čina kluba, a da surađivati može na izgradnji samo takova nacrta usta* va, koji će biti donesen sporazum* no sa predstavnicima sva tri pleme* na. C. O. je ujedno zaključio, da klub mora o svom koraku obavije* štiti i one grupe, koje su imale slič* no stanovište o unutarnjem urede* nju. Klub je smio popuštati samo u sporednim tačkama programa, a u načelnim nikako, ili samo onda, ako bi se sve stranke saglasile. Sve su parlamentarne stranke ostale na načelnom stanovištu, samo je mu* slimanski klub držao, da treba spa* šavati, što se da spasiti. Odmah nakon zasijedanja C. O. poslani su delegati za pregovore u Beograd. On je otišao u Bihać, a na* kon 3 dana dobio brzojav, da ide u Beograd, gdje mu je dr. Hrasnica dao uvjete postavljene radikalima i demokratima za ulaz u vladu. Nje* mu nije ništa drugo preostalo nego pristati ili ograditi se. On je odmah izjavio, da na te uvjete ne može pri* (Nastavak.) I stati, a da će konačnu odluku o da« je ostala konsekventna, a j svom držanju kasnije stvoriti. Radi »Pravda« to nije učinila, nego je ne? i toga nije htio ni surađivati u usta* lojalno prekinula obvezu. Govori o votvornom odboru, kamo je bio is* skupštinama dra Spahe u Krajini i i pred kluba delegiran. On je izjavio, veli da ga sc je napadalo. Kad je I da bi tamo išao samo u tom slučaju, čitao izvješće u »Pravdi«, zgražao se i da sarađuje na našem nacrtu usta* je. Žali, da je bio i on kavalir. Da* I va, koji traži autonomističku urede* nas izjavljuje, da je pri starom; da nje države, radi čega je on jedino sc u klub neće povratiti, da jc vo? , u organizaciju i pristupio. ljan raditi na programu J. M. O. Poslije, kada je već sporazum bio Neka mu skupština izreče povjere? sklopljen, uvjerio se je, da osam* nje ili nepovjerenje; on neće raditi Ijen ne može ništa učiniti ni preo* po tuđem uvjerenju. Nije advokat, krenuti odluku kluba, pa je stoga da brani nečije mišljenje protiv klubu podnio svoju pismenu ostav* svog uvjerenja. Ne smije i neće od* ku. Ta ostavka na mandatu nije pri* stupiti od programa. (Nekoliko gla? hvaćena, već je donesen klubski za* I sova: Živio!) I ključak, koji on ne bi htio iznositi. ! Hifzibeg Đumišić. Kao delegat bi? Taj zaključak ga je zadovoljio, jer jeljinskog kotara, hoću da izrazim ga nije ni u čemu vezao, što bi se svoje mišljenje o izvješću central* kosilo s njegovim uvjerenjem. Pri* nog odbora i poslaničkog kluba i da hvatio ga je i iz razloga toga, jer bi I sc osvrnem i na izvode dr. Kuleno? inače nastao razdor u klubu i orga* vica. Iz iscrpljivog izvješća centr. nizaciji, pošto su mu i krajiški po* odbora razabire se, da je klub mu* slanici i dr. Spaho i Ajanović rekli, slimanskih poslanika u granicama da bi u slučaju, da on položi man* I mogućnosti i prema prilikama u ko* dat, i oni to isto učinili. Držao je i juna je razvijao svoju djelatnost, u* to, da sporazum nije Sveto Pismo, i činio sve. da se položaj muslimana đa on može biti i raskinut. Za to se B. i H. poboljšao i da one žalosne i zadržao u klubu u nadi, da ćemo se teške prilike, koje su nas dovele go? opet sastati na onom stanovištu, tovo u očaj, popravi i ublaži. na kome smo birani u skupštinu. Лј Ko je samo zalazio u posl- klub J. toj su ga nadi naročito utvrđivala M. O. i izbliza posmatrao rad nje? dva momenta — dvije demisije na* gov, mogao je opaziti i uvjeriti sc, ših ministara. Prigodom prve demi* da se ti ljudi toliko zauzimaju, da sije bio je oduševljen, da kidamo s nam se olakša u ovoj našoj državi, vladom. Nu klub se je zadovoljio pa im se s toga mora taj trud pri* samo obećanjima sa strane vlade. LI znati i zahvaliti im na tolikom sa? to su nastupili bajramski praznici i moprijegornom trudu i zauzimanju. otišli smo kućama- Prije odlaska Istup dra Kulenovića cijepa naše izjavio je, da ne će doći na glasanje redove i time slabi našu snagu. Mi o ustavu. Bio je pozvat 2 put sa stra* pak želimo pod svaku cijenu odr* ne kluba, da dođe u Beograd. Do? žati slogu i jedinstvenost muslima? šao je u klub i doznao, da su nastale na. Kad jq dr. Kulenović vidio, da 2 grupe, đa je jedna grupa glasovala ne može sudjelovati u radu s osta* za čl. 135. ustava, a druga da nije. lim svojim drugovima, trebao je po? Vidjevši, da se je tako i zadnja vući konsekvencije i napustiti man? tačka napustila, nije više htio biti dat. Stoga žalim, što klub nije pri* članom kluba i iz istoga istupio. U* hvatio njegovu ostavku. slijed toga održao je skupštinu u Dr. Trumbić, jaka ličnost, ostao Bužimu i dobio potpuno povjerenje i jc u parlamentu i brani otvoreno naroda, a isto tako i skupštinu u svoje stanovište. Bio je ismijavan i Krupi i kavalirski sc držao prema nije ništa mogao postići. I dr. Kule? ostalim drugovima. Kasnije je do? nović je mogao otvoreno istupiti za šao na Kraljev pogreb, kada je po , svoje stanovište, ali bi to ostalo bez posl. Hadžikadiću od kluba pozvan, ikakva ploda, pa je stoga trebao ne* da se izjavi, spada li u klub i da li se odvajati se od ostalih drugova. smatra članom J. M. O. Odgovorio Ako ostanemo zajedno možemo je, da se smatra članom J. M. O., ali puno postići. Trebamo promatrati kluba ne. Osvrće se na napadaj »Tri? rad poslanika sa dva gledišta: prvo, umf dra Dž. Kulenovića«, i sporni? koliko su oni uspjeli svojim radom, nje odgovor u »N. Pravdi«, kojeg a drugo, šta su oni željeli i nastojali ova nije htjela prema dogovru s A? da postignu. Ja čvrsto vjerujem, da janovićem odmah štampati, već ga ■ više ne bismo mogli učiniti, da smo je istom danas donijela. »N. Prav? mi svi bili tamo. Trebamo imati na umu, da ni naši nar. poslanici ne mogu postignuti sve, što hoće. Ipak znači veliki uspjeh, imati u ministarstvu svoja 2 predstavnika, koji nam služe kao ponos, k tomu još imati u zemaljskoj vladi 4 svoja čovjeka, pa mjesto zloglasnog Gru? dića gledati Defterdarevića itd. Nepravedno bi bilo navaljivati na nar. posl. i predbacivati im, da ni* jesu ništa za svoj narod učinili, kad sc očito vide plodovi njihova rada. Oni su se pokazali dostojni našeg povjerenja, pa im sc stoga zahvalju* jem za njihov trud i ukazujem im potpuno povjerenje. Živjeli! (Bur* no: Živili, živili, živili! frenetičan a? plauz). Ujedno apeliram na pleme* nitost. na islamski harnijet dra Ku? lenovića, da ne daje povoda cijepa* nju naših redova, pa stoga neka o* stane skupa sa svojim drugovima, ili ak’o to ne može, onda neka položi mandat-« Predsjednik podjeljuje riječ Mu* hamedbegu Ibrahimpašiću, koji veli: Draga braćo, čuli smo izvještaj na ših poslanika, čuli smo Kulenovića, čuli smo predgovornika, da je musi, klub mnogo učinio. Ja velim, da je mnogo tražio, ali je sve popustio. Popustio je ono naše glavno načelo, od kojeg smo mnogo očekivali. Vo? ram izraziti žalost, da naši poslanici nisu našli za shodno održati ovo, što danas održajemo. naime skup* stinu. Bez zdogovora s narodom ni* su smjeli unići u vladu, pa stoga ne mogu taj korak da odobrim ispred kotara bihaćkog. Dr. Kulenović, koji jc vršio samo želju svoga naroda, ostao je konsekventan, što mu pri? znajem. (Nekoliko glasova: Živio!) Čuju se riječi od mnogih, da je nuž? no očuvati kompaktnost nas musli* mana. I ja želim, da tako ostanemo. Ne želim, da se brata razdiru i čije? paju. Zar je pravo, đa čitava islam* ska zajednica trpi radi nekoliko ljudi? To će nas tući dovijeka. Nc* ka ostane kompaktnost naše organi? zacije, ali se mora respekt zvati vo? lja naroda. Želim da naša organiza* čija i dalje ostane čitava. Mujaga Komadina: U prošloj go? dini bilo je zaključeno na glavnoj skupštini, da tražimo autonomiju. Isprva u centralnom odboru bio je samo dr. Karamchmcdović centrali? sta. pa jc izjavio, da je to dobro za muslimane. On je to otvoreno rc* kao, pa ga ja stoga i poštujem. Svi su se drugi izjavili za autonomiju. Došlo se je u Beograd, i on se je držao svog načela, ali su i drugi u? Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. dj u Sarajevu Središnjica: Sarajevo. — Pupilarno siguran zavod. Dionička glavnica 1o,ooo.ooo kruna. — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Pričuve боо.ооо kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.— Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interniran telefon: Zm �Strana 2 Стоана Predlaže, da se odobri rad naših Ijegli u vladu. U Hercegovinu su do? sli naši poslanici, pa smo ih pitali, poslanika, te da se u tom smislu na­ kako su riješili agrarno pitanje. Oni pravi i jedna rezolucija. Čita koncept su rekli, da su dobili 255,000.000 di? jedne rezolucije. nara. Mi snio ih pitali: Šta će biti, Min. Dr. Spaho: Ovo je predlog ako Vas Pašić izigra? Oni su nam I jedne rezolucije. Kako ima i kako će obećali, da neće glasati za ustav, i biti različitih predloga, ja mislim, da bi ako Pašić nc izvrši obećanje. Ja sam I bilo najbolje, da izaberete jedan odbor tražio, da mi to pismeno potvrde, • od 6 lica koji će redigovati sve te što su oni i učinili- Mi smo im brzo* predloge i podnijeti ih u obliku rezo­ javili u Beograd, da nc smiju glasati lucije skupštini na pretres. On ne misli i da ne možemo odobriti rad. jer sad govoriti, jer drži, da najprije tre­ smo htjeli kompaktnost. Stoga mo? baju delegati da iznesu svoja mišljenja, lim, da se u buduće bira centr. od* a poslanici mogu kasnije dati svoje bor iz naroda i da u njem ne bude I obražlaženja. poslanika. Kakvu smo korist imali S. Korkut: drži, da nije zgodno, da od stupanja u vladu naših poslani* I poslanici čekaju sa svojim odgovorima, ka? Ništa. jer oni neće kasnije imati pravoga Hajdar Čolić: Želim, da ostane? I efekta. Pošto drži, da je pitame rezomo kao i dosada u bratskoj zajed? । lucije o izvještaju vrlo važno, predlaže nici. Ja nc mogu da osudim nar. odhor od 12 delegata i 3 poslanika, posl. Kulenovića, da jc na krivom pošto bi bilo teško u tako velikom putu. Kad bih ga ja osudio, ipak mu odboru raditi, mogli bi oni izabrati uži neki odobravaju. Ne mogu da osu? odbor za konačno redigovanje rezodim ni 23 poslanika, da su hotimič? zolucije. no učinili pogrešku. Malo mi je pred Dr. Spaho : drži, da poslanici ne očima mutno, kad pomislim, da smo trebaju uopće pri tom sudjelovati, ne­ 2 godine bili u opoziciji, te kakove ka delegati samostalno o svemu od­ smo posljedice od toga snosili. Mo? luče. že se vidjeti, da sc je malo popra* | Muderis Ibrahimbegović. kao de­ vilo stanje, ali još i danas nam se ј •svugdje ukazuju velike teškoće. Ne , legat kotara brčanskog veli, da su mu mogu udarati na one, koji su nas , birači pri izboru za delegata dali na­ doveli do ovoga, jer su radili prema | log, da zastupa mišljenje, da naša or­ najboljoj volji i namjeri za naš isl- I ganizacija mora ostati cjelokupna. Do­ dio naroda, a u koliko im nije us? 1 sadašnji rad naših poslanika potpuno pjelo, krivica leži na onom, ko ima j da odobrim, takav sam nalog dobio. Poznavajući prilike, u kojima se nala­ snagu u ruci. Mi smo u teškom položaju. Prije su ' protiv nama bili Srbi, a sad su i Hr- 1 vati. Drago mi je, što vidim u bos. I vladi 4 naša čovjeka, ali žalim, da su u svojoj moći prikraćeni. U ovom vi- I dim pogrešku naših poslanika, što se | za njih dovoljno ne zauzimaju. Tuži ! se na okr. agr. povjerenika, tuži se i žali, što nije ni jedan musliman po­ stavljen za agr. povjerenika. I ako ne mogu, da potpuno odobrim rad naših poslanika, ipak želim, da ostanemo u zajednici. Abaz Ajanović: Mi delegati iz Tešnja dobili smo od kot. skupštine ova uputstva: idite u Sarajevo, pa nastojie, da se bezuvjetno sloga održi: da ne bude nadglasivanja, da ne bude ličnih zadjevica. Centralni nam je odbor podnio op­ širan izvještaj, te žalim, da ga nijemo mogli prije nekoliko dana dobiti na uvid. Htjeli bismo odrediti stalan pra­ vac našoj politici. Bilo je ovdje govor­ nika, koji odobravaju dosadašnji pra­ vac naše politike, kao što ih je bilo i takovih koji se ne slažu s njima. Ja tražim ispred tešanskih muslimana, da se sloga mora bezuvjatno održati. Mo­ ramo uvijek stupati rame o rame, a vodstvo mora biti u neprestanom do­ ticaju s narodom, kako bi se njegova politika temeljila na željama i intere­ sima narodnim. zimo, gdje su se naša 24 poslanika našla u skupini od 419 drugih, znamo, da su preslabi. Stoga ja potpuno odo­ bravam njihov dosadašnji rad i pravac politike i dajem im neograničeno po­ vjerenje. Redžep ef Selimović: Poznato Vam je, da sam ja uvijek tražio slogu među muslimanima. To je dosad i bilo. Ne bih želio da se nesloga unosi u narod, naglasujući ono, što nam je ona donijela. Preporučuje, da u centr. odboru tuđe više članova, koji nisu poslanici. Žali se, da imami nedobivaju jednak dodatak na skupoći kao sveštenici drugih vjera. Osmanbeg Osmanbegović moli poslanike, da ne unese u diskusiju međusobna lična objašnjavanja, a na­ ročito da se ne osvrću na lične stvari u govoru posl. Kulenovića, jer bi to moglo škoditi zložnom radu, koji nam je neophodno potrebom. Hasan Saračević tuži se, da je dosad slabo brige posvećivano težaku. Zagovara slogu i iskazuje povjerenje klubu. Selim Čopara tuži se, da nije ništa učinjeno za težake: porezi su ostali isti, naredba za suzbijanje skupoće tišti težake naročito. Kudgod sam išao svuda su mi rekli, da se mora čuvati sloga. PODLISTAK. , Šuspu i sada se vraća u Hurumk. Nekako oko ponoća zađosmo ' među brežuljke, a pred zoru bija? smo među brdima i u gorskim klan? cima. Svi se veselimo, jer smo pre? valili dvije trećine puta, a što je najvažnije nećemo više susretati pješčane pustinje i slanu vodu. O? vaj dan i slijedeća dva putujemo I gorovitim predjelima. Nailazimo na stada ovaca, omanja sela i pastirske I naseobine. To je dakle Afganistan I a ovi mirni, ozbiljni i puni nekog I dostojanstva ljudi to su Afgani? tsanci, »najčistiji muslimani« (tako ih nazivlju Tatari i indijski musli? mani) i najljući neprijatelji Engle? I za. Već na prvi pogled Afganistanci i imponiraju svojom ozbiljnošću i tvrdim karakterom svakome, tko se ! s njima susreta. Visok, prav stas, pravilne crte lica, ozbiljne crne oči i i ona1’ pogled sokola odaju pravi tip sina gora i planina, borca, koji do danas ne dopusti da tuđinac za? vlada njegovom domovinom. I da nijesu bili predviđeni viši interesi, Englezi nikada nc bi prošli ovim drumom, dok ne bi zavladali cije­ lim Afganistanom i ubili pošljed? njeg Afganca. Po svemu se vidi, da i su Albanci kulturniji i napredniji od Pcrzijanaca u istočnoj Perziji. I Kuće su im sazidane kao i u nas u Hercegovini vide se avlije i avlinska vrata. Uz kuće sc zelene voć? i njaci, a za voćnjacima se prostiru Mustafa: Iz mojih uspomena. (Nastavak.) <\fgamstanci naime nikako nc mogu oprostiti Perzijancima i nji* hovoj vladi, što su za vrijeme ovog velikog svjetskog rata onako slože* nih ruka mirno gledali, kako Rusi i Englezi kroz njihovu perzijsku te* ritoriju šalju svoje ćete na tursko zaleđe. Afganistanci su duboko uv? jcrcni, da u Aziji Turska ne bi bi? Ia poražena, da nije bilo Perzijana? ca ili da su ovi pritekli Turskoj u pomoć i zapriječili Broj 345 Број „ПРАВДА* — PRAVDA* prodiranje En­ gleza s juga a Rusa sa sjevera. Ova se afganistanska mržnja još jače povećala od kako turski naciona? listi zajedno sa boljševicima osvo? jiše važnije pozicije u prestonici afganistanskog emira, u gradu Ka? bulu. Propagandom, agitacijom, novcem i pomoću velikih darova u oružju i municiji kemalisti i bolj? ševici osvojiše simpatije Afgani? st a nača i danas Afganistan listom stoji na strani kemalista i boljševi? ka a protiv Engleza. K tomu jc do? prinio i neumorni rad indijskih muslimana, koji moradoše pred cn gleskim proganjanjem tražiti uto? čiste u Afganistanu. Ovo sve ja saznajem od jednog Afganca ofi? čira, koji jc po nekom poslu bio u Htfzibeg Đumišić odbija prigovor, da za težake nije ništa učinila organizacija. U bijelinskom je kotaru zauzimanjem naše organizacije muslimanskim težacima podijeljeno $000 dunuma zemlje. Trebali bi mjesni odbori da budu aktivniji, a ne očekivati sve 1 samo od poslaničkog kluba. ! j , i | Ćosaga Pašić i Dž Tanović iznose I strašna stradanja muslimana u gatačI kom kotaru, naročito radi toga, jer su I svi glasali za listu J. M. O. kod pro­ šlih izbora, pa su upravo na dan iz! bora bili izvrgnuti najvećim strada­ njima. žali se, što ih hercegovački po­ slanici nisu posjetili. ) I ' j Posl. S. Baljić ispričava svoj nedo­ lazak obzirom, da bi radi toga mogli tamošnji muslimani biti izvrgnuti ve­ ćim progonima, a da kasnije nije došao uzrok je zaposlenost na sve strane. U pogledu navedenih slučajeva na­ vodi, da je intervenisao i kod sara­ jevske vlade i kod ministra unutraš­ njih djela. Ministarstvo ne može krivce da progoni, jer se muslimani ustručavaju imenovati ih. Ćosaga Pašić iznosi svoja strada| nja i paljevine, koje je na njegovu imetku učinilo pravoslavno žiteljstvo. Zaimbeg Glođo pita, kako je stalo s agrarnom reformom. i I i I I I I । | i I । I ! ' * i ! ! Posl. Ajanović reagira na izvode dra Kulenovića, kojima je on i lično i kao urednik »Pravde tangiran. Poživa se na prisutne delegate iz Krajine, da niti on a niti dr. Spaho nisu potezali pitanje dra Kulenovića nigdje sve dotle, dok nisu prijatelji dra Ku­ lenovića ili zahtjevali to ili provocirali, da se je moralo dati nužno objašnjenje, koje je uvijek bilo puno kolegijalne obazrivosti. Kao urednik »Pravde« nije ni jećinu riječ iznio o dru Kulenoviću, dok nije izjava i dopis iz Krupe, kojih je izlazak u »N. Pravdi« njegovim posredovanjem zadržan, sa znanjem i privolom dra Kulenovića objavljenja. »Pravda« kao stranački organ morala je reagirati na grube klevete uperene na vodstvo organizacije. Ni kasnije utanačenje s urednikom »N. Pravde« nije prekršio dok »N. Pravda« nije počela napadati dra Karamehmedovića i Korkuta. Ministar dr. Spaho: lako je izvje­ štaj centralnog odbora dovoljno opširan, ipak dozvolite, da progovorim samo nekoliko riječi i dopunim i obja­ snim ono, što je u diskusiji isticano. Ja priznajem, da se klub nije potpuno držao našeg programatskog stanoništa o uređenju države, koje je prihvaćeno i precizirano na lanjskoj zemaljskoj skupštini. Do konca januara ove godine vodili su se pregovori između našeg kluba i vlade, koji su se uvijek prekidali radi toga, jer vlada nije htjela nikako prihvatiti naše stanovište. Kad I lijepo obrađene njive i zeleni lugo? vi. U selu ne dočekuje na pola go? I la sirotinja niti tko prosi milosti? nju. Seljaci, seljanke i djeca nude na prodaju jaja, piliće, mlijeko i maslo, a mlade djevojke predlažu svoje ručne radove: lijepi vez i ra? znosvjetne marame i navlake na ja­ stuke. Po svemu se vidi, da ovaj narod ima smisla za život, da je trudoljubiv i svijestan. Pred selom, u toru i na polju vidite svu silu blaga: ovaca, krava i konja. I po I marvi i njezinoj čistoći i ugojeno? sti možete suditi, da ovdje živi na? rod, koji se trudi i koji ne očekuje od sudbine, da mu ona pomqgne, nego koji sam kuje svoju sudbinu‘ Osobito na nas čini ovo sve tako velik dojam, jer već cijeli mjesec ne vidješe naše oči ništa drugo neI go sirotinju, nečistoću nered i najbjednije životarenje nesretnih Pcrzijanaca. U Hurumku ostadosmo dva dana. Za me su odmah saznali i pozvaše me k sebi na objed i razgovor. Sve se pak moralo kriti, jer s ovim afganistanskim četama bijaše i jedna četa indijske vojske i to Indusa nemuslimana. Kako mi rekoše Afganistanci, ovi su Indusi samo zato ovdje, da budno paze, šta se radi i o čemu se govori u Hurumku i među Afganistancima. Ali ovi to dobro znadu i ne daju se iako navući na tanak led. Mene je osobito poražavalo po­ štenje Afganistanaca. Sa mnom su ; i I i I smo stekli uvjerenje, da svoje gledište o unutarnjem uređenju države ne mo­ žemo proturiti, onda smo bili stavljeni pred alternativu: ili dozvoliti, da se ustav donese bez nas, pa i protiv nas, ili da u ustav unesemo bar ono, što se može. Ustav bi bio donesen i bez nas. Uoči glasanja o ustavu Zemljo­ radnici su predali g. Pašiću memoran­ dum, u kome su tražili samo da se opozovu naše agrarne uredbe, pa će odmah glasati za ustav. Ja sam spadao među one, koji su branili naše programatsko stanovište, šta više ja sam išao tako daleko, da se povuku i najkranje konsekvencije radi odbijanja našeg zahtjeva. Ali kad se je većina u klubu postavila na sta­ novište, da se mora spasiti bar ono, šco se dade spasili, ja sam osjećao isto ono, što i Vi svi osjećate i čemu ste danas dali izraza u svojim govo­ rima, naime, da se sloga i jedinstveuost moraju čuvati. Neslaganje i cije­ panje u klubu dovelo bi neminovno do rascjepa u organizaciji, a šta bi to značilo, Čuli ste. U uvodu izvještaja gdje je opisan uspjeh izbora od 28. novembra prošle godine, kojim je svi­ jest našega naroda probuđena, ponos i odvažnost podignuta, jer se je i naš čovjek počeo smatrati ravnopravnim građaninom s ostalom svojom braćom drugih vjera. I medu naše protivnike pro­ drlo je uvjerenje, da se prema nama mora drukčije postupati. Naš se seljak da­ nas drukčije gleda i saslušava sa stra­ ne vlasti. Nije više ono, što je prije bio. On to dobro osjeća i stoga cijeni organizaciju. Ja ne ću dugo da bra­ nim držanje našeg kluba. Samo Vam to moram, gospodo, reći, da smo se prigodom cijelog svog rada više puta nalazili u takovu duševnom raspoloženju, da bih volio, da se uopće i nisam nalazio tamo na ovako tešku položaju i u ovako kritičnom vremenu. U klubu se je našla većina za ovo stanovište, pa je bila dužnost svih članova manjine, da se pokore većini. Prigovara nam se, da smo napu­ stili program. Ja Vas pitam, gospodo: Jesu li radikali i demokrati ostvarili potpuno sv®j program? Radikali su obećavali i tražili Srbiju, a mi imamo danas Kraljevinu S. H. S. Demokrati su tražili Jugoslaviju, pa su se i jedni i drugi našli na sredini. U jednoj ve­ ćini od 2^0 članova mogu li 24 posla­ nika prodrijeti potpuno sa svojim pro­ gramom? Mi smo mogli poći i drugim putem; mogli smo ići u opoziciju i ostati u njoj i 5 godina. Ali jekod nas prevladalo oportunističko uvjerenje, jer stvarne uspjehe ni jedna stranka ne može imati bez kompromisa, a gdje je kompromisa, tu je i popuštanja. Samo stranke, koje same mogu d$ sačinjavaju parlamentarnu većinu, mo­ gu ostvariti cijeli svoj program. Ali stranka od 24 poslanika među 420 ne može to nikad i nigdje postići. bili tako povjerljivi i otvoreni, da sam ih često puta zaustavljao, da ne govore toli otkrito o svemu, što leži na nji­ hovu srcu. Tu sam od ovih ljudi sa­ znao cijelu stvar Afganistana i njegova položaja u ovoj današnjoj situaciji na Istoku. Afganistan po svom geograf­ skom položaju nikako nije mogao stu­ piti u borbu za vrijeme velikog svjetkoga ratp. Sa sjevora ugrožavaše Af­ ganistan Perzija, koja je sagradila željezničku prugu sve do granica Af­ ganistana, do tvrđave Kušva. S juga opkoljuju Afganistan indijski susjedi i moćna engleska vojska, a na za­ padu prekidaju svezu s Osmanlijama nevjerni i podmitljivi Perzijanci. Afga­ nistanci su svi listom sunije i opko­ ljeni ovakvim susjedima, oni tim više žude sa savezom sa halifatom i sunitskom državom Turskom. U početku rata u Kabul, glavni grad Afganistana, dođoše poslanstva i voj­ ničke misije Rusije, Engleske, Turske, Njemačke i Austrije. Svi su se borili da predobiju Afganistan na svoju stra­ nu. Rusi i Englezi znali su dobro, da Afganistan neće nikada s njima skupa poći protiv Turske, ali su se bojali, da ovdje u Afganistanu Turci i Nijemci ne zapale požar, koji bi mogao za­ hvatiti Beluđžistan i Indiju na Jugu, a Zakaspijski kraj i Turkestan na sjeveru. (Nastaviće se). ŠIRITE „PRAVDU4. �Б . vj ,.45 Jrvj Crpena 3 Strana — „РХАУЗА Nu za to mi ipak nijesmo napustili | G. Sakib Korkut prigovara rezolu­ svoje gledište, mi smo samo odgodili ciji i traži, da se ponovno stav po zahtjev za njegbvim ostvarenjem. To stav čita. Manjkava je, jer u njoj nije sam ja istakao i u svom govoru, što i označena direktiva budućem • radu sam ga držao u skupštini pred gla­ kluba. S druge strane posvećuje se u sanje o ustavu. njoj dug pasus g. dru Dž. Kulenoviću, Vaša je stvar, kakav ćete sud i od­ a nije rečeno, što će se dogoditi, ako luku u pogledu našeg dosadašnjeg i se dr. Kulenović ne pokori zaključku budućeg rada dati. Mi smo dužni da skupštine. Traži, da rezolucija bude i Vam kažemo, što smo radili i zašto jasnija, pa predlaže da se povrati od­ smo tako radili. Vi možete reći, da to, boru na nadopunu i preradu. što smo radili, i ne valja; mi nećemo G. Ajanović Abas odgovara, da zamjerati Vašem sudu, kakavgod on ostaje kod rezolucije u cijelosti, a da bio. Samo budite uvjereni, da smo bili se eventualno dade stilistički popraviti. uvijek svijesni svoje dužnosti, koja je G. Korkut ostaje pri tome, da se proisticala iz povjerenja, što ste nam rezolucija mora redigovati, jer smo u ga poklonili. Ni mi nijesmo potpuno izvještaju naglasili, da smo autono­ zadovoljni, pa smo se spremni i uklo­ miju odgodili. niti s ovih položaja, na kojima smo Dr. Spaho naglašava, da poslanici danas, ako vi to želite, Kad budete ne trebaju i ne smiju utjecati na do­ donosili svoju odluku, ne vodite se nošenje rezolucije. Ona može biti i ličnim raspoloženjem, sudite onako, manjkava, ali skupština je tu, da ona kako držite daje najbolje i kaku Vam samostalno rekne svoju. je za tv narod direktivu dao, pa ka­ G. A. Ajanović ponovno naglašava kovu god onda donesete, mi ćemo joj ispred sebe i drugova, s kojima je se pokoriti. Mi, koji se danas nalazimo sastavljao rezoluciju, da ona mora na ćelu, tu smo samo Vašim povje­ ostati nepromijenjena. renjem, i ako Vi želite, mi ćemo se Dr. Spaho: U interesu jedinstva povući i u zadnjim redovima ispunja­ moramo pozdraviti ljude, koji su se vati one dužnosti, koje od nas sloga mogli i u takovoj rezoluciji složiti; pa i interes muslimana zahtijevaju. (Bur­ se s njim možemo i moramo saglasiti no i dugotrajno: Živio! — Iskrenim i (Živio!) toplim govorom duboko ganuti skupPredsjednik Maglajlić stavlja na štinari dugo aplaudiraju, a u nekih glasanje rezoluciju i pita, prima li se težaka vidjele su se i suze radosnice ona u cjelosti. (Gotovo svi skupštiu očima.) nari: prima!) Nakon toga se prelazi na izbor od­ G. Korkut traži diskusiju o rezo­ bora za redigovanje rezolucije, u koji su luciji. ušli od okruga sarajevs. (gg. Osman So­ G. Kulenović: Prigodom glasanja kolović i Hasanbeg Šahinpašić), tuz­ rezolucije nije se ustanovilo, ko je lanskog (gg. Hifzibeg Đumišić i M. ef. pravi delegat. Glasanje o odlučnim 2ahirović), te bihaćkog gg. (Hasan Sastvarima ne može se ovako obavljati. račević i Redžep efendija Selimović) Mora se poimenično glasati. Jedan je a od travničkog (g. Avdibeg Sulejgospodin delegat tražio riječ, ali je manpaš-ić), banjalučkog (g, Abas Aja­ nije dobio. nović) i mostarskog (g. Muhamed ef. G. Hajdar Čolić: Mi smo prije Butum) Sjednica se zatim prekida u podne dosta dugo o svemu rasprav­ l1/« sat po podne, a nastavlja se u ljali i izabrali ljude, koji će sastaviti 3 sata. rezoluciju i donijeti nam je. Drži stoga, U poslijepodnevnom nastavku sje­ da je svaka daljnja diskusija suvišna. dnice (3V2 s.) podnešeno je izvješće o G. M. Zahirović drži, da je rezolucija financijalnom stanju organizacije. nedostatna, jer nije u njoj dana dire­ ktiva posl. kluba. Poslanik Šemsudin Šaraj Ii ć referiše o novčanom stanju organizacije, G. M. Cerić: Nije mi svrha kriti­ iz kojega se vide rezultati za prošlih zirati rad poslanika Kao delegat iz •deset mjeseci o. g. kako slijedi: Bos. Novog dobio sam nalog, da mo­ Ukupni prihod organizacije i lista ram učiniti sve, kako bi se sloga o»Pravde« iznosio je oko 520.000 K, a držala u našim redovima i da odobrim rashod oko 528.000 K; početno bla­ rad naših poslanika, i ako nismo pot­ gajničko stanje umanjilo se od 70.000 puno zadovoljni s dosadašnjim uspje­ na 64.000 K. Imalo bi se isplatiti za sima toga rada. Ne sumnjamo u sa­ štampanje lista, razne vrednote i pi- vjest i volju naših poslanika. O rezo­ sarničke troškove, za povrat pozaj­ luciji bih imao reći samo ovo: Nesloga mica i t. d. još oko 160.000, koji će se je potekla iz kluba istupom dr. Kulemanjak do kraja godine povisiti od novića. Bilo bi potrebno, da ovu stvar prilike na 210.000 K, ako bi u J. M. riješimo. Trebalo bi pozvati dra KuleO. ostali isti dosadašnji prosječni od­ novića, da se izjasni, je li voljan po­ nosi piihoda i rashoda. Da su pod­ vratiti se u klub ili nije. Ne bi bilo mirene sve potrebe, iznosili bi troškovi lijepo osuditi njegov postupak, i ako organizacije za vrijeme od januara do ga ne odobravamo. Stoga apeliram konca septembra oko 688.000 K, a za na nj, da se povrati u klub. čitavu godinu oko 900.000 K. Od či­ Ahmet Kruplć: Neću kritički ana­ tavog iznosa rashoda otpada na izda­ lizirati izvještaj centr. odbora, nego vanje lista »Pravde«, redakciju i ad­ hoću da rečem o radu kluba, koji je ministraciju dvije trećine, t. j. oko neugodno djelovao na Krupljane. Mi 600 00O K. Predstojeći manjak od pre­ legalni delegati Krupe dajemo povje­ ko 200.000 K mogao bi se lahko pod­ renje Kulenoviću, a osuđujemo rad miriti, ako bi mjesni odbori ubrali i klubski. poslali članarine kako treba i ako bi G. Muhamedbeg Ibrahimpašić pretplatnici udovoljili svojoj dužnosti izjavljuje, da na temelju zaključaka potpuno pretplatom za list Inaše vrlo biračke skupštine izjavljuje povjerenje su slaoi izgledi za dobro funkclonisadru Kulenoviću. nje organizacije bez dovoljne materi­ Redžep ef. Selimović veli, da bi jalne snage. kao član odbora za redigovanje rezo­ Nakon saslušanja izvještaja o finan­ cijama J. M. O. predlaže bijeljinski lucije morao glasati za rezoluciju ali ga zaključak biračke skupštine veže i delegat g. Hifzibeg Đumišić, da po­ sjednici od naplaćivanog agrarnog odobrava postupak dra Kulenovića. Dr. Kulenović drži, da ima spornih novca daruju organizaciji 1% i da se mandata, pa je trebao verifikacioni odbor na taj način srede kako treba finan­ biti izabran od same skupštine, a ne cije organizacije. od C. O. Dr. Halidbeg Hrasnlca misli da G. Osman Sokolović: Mi vidimo, predlog g. Đumišića ne bi trebalo uda je rezolucija sastavljena po želji svojiti, nego treba, da skupština ape­ svih delegata. Gospoda, koja mogu lira na naše kotarske odbore, neka uredno ubiru i šalju članarinu, a po­ raditi s klubom, neka ostanu. Nejma tu teoretisanja. Predlaže, da se izbaci sjednici, ako mogu, neka daruju za iz rezolucije pasus o dru Kulenoviću, organizaciju prema svome budžetu, jer je to interna stvar kluba. koliko im je moguće. Prelazi se na poimenično glasanje, Delegat Osmanbeg Osmanbegović pri čemu padaju 102 glasa za rezo­ napominje, kako bi bilo nužno, da luciju, a 4 protiv, glasilo stranke piše o tome i što više (Nastaviće se). propagira sređenju financijalnog pita­ nja organizacije. Skupština jednoglasno usvaja pre­ Muslimani i muslimanki dlog g. dra Krasnice i OsmanbegOvjća. Nakon toga ulazi u salu odbor za grada Sarajeva, sjetite st redigovanje rezolucije, koju ispred od­ bora podnosi g. Abas Ajanović: vašega „MERHAMETA". (Rezolucija je iznešena u prošlom broju našeg lista. Ur.) Naša ekonomska organiza­ cija — esnovana. Jednoglasnim zaključkom ekonom­ ske ankete, koja se održala 7. ov. mj. u Sarajevu udareni su temelji našoj ekonomskoj organizaciji, jedin-^ stvenoj za svu zemlju. Najglavnija* odredba kao pravac rada privreme­ nom odboru do konstituirajuće glavne skupštine sastoji se u tome, da organizuje povjereništva i kotarske pri­ vremene odbore po zemlji, da pripravi u načelu odobrena pravila i da populariše u narodu ideju ekonomske or­ ganizacije. U privremeni (izvršni) odbor iza­ brani su ova g. g. Mehmed ef. Jalovčić, poljoprivredni referent iz Konjica, direktor banke Husein Omanović, poslovođa Saveza jug. zemlj. zadruga Abas Ajanović, narodni poslanik Šemsudin Šaraj I ić, direktor duhan, tvornice Sejfo Arifhodžić, podtaj­ nik trg. i obrt, komore Osman ef. Sokolović, direktor islam, štampa­ rije Abdurezak Bjelevac i velepo­ sjed. Muhamedbeg Suiejmanpašić. — U prvoj sjednici konstituisao se odbor ovako. Za predsjednika je iza­ bran Šemsudin Šaraj I i ć; za pot­ predsjednika Husein Omanović i za tajnika Abdurezak Bjelevac. Opširnije izvjećće o ekonomskoj anketi donijećemo iza završetka izvje­ štaja glavne skupštine J. M. 0. „Srpskoj Riječi". Ovaj se rudnik nalazi u sjevero­ zapadnom dijelu Bosne. Po referatu stručnjaka, engleskih i francuskih rudarskih inžinira, to je kvantitativno jedan od najvećih maj­ dana gvožđa, a po kvalitetu jedan od najboljih u Evropi. Kad se majdan moderno instalira može da daje do 1000 vagona dnevno, 75°/0 čistog gvožđa. Vrijednost je procijenjena na 25 milijarda francuskih franaka. Jedan od engleskih inžinira ponu­ dio je bio pokojnom Draškoviću da, za početak, uloži sa svojim društvom, radi eksploatacije 250 milijuna frana­ ka, sa obavezom da to docnije poveća do milijarde. Država i društvo bi di­ jelili dobit na pola. Zna se da je pok. Drašković to odbio, jer je htjeo da se eksploatacija toga rudnika vrši doma­ ćim kapitalom. Kao što se vidi »Omnium Serbe« ide na to da izvrši jednu besprimjernu prevaru: ono ne ulaže više od 120 milijuna franaka, ne rizikuje ništa i drži svoju centralu u Parizu, a po­ sredno dokopava se najvećih izvora našeg bogastva ... Hoće li biti pametnih i trezvenih koji će apaške namjere ove družine za vremena uvidjeti i učiniti sve da se oni osujete? (»Republika« od 6.Х.) Ko o čemu, Stijepo o J. M. O. »Srp. Riječ« govoreći u svom broju od 8, ov. mj. o rezultatu naše zemalj­ ske skupštine pored mnogih neostva­ renih proročanstava i netačnosti, tvrdi, da u Bosni najviše nepravdi trpe radikali Srbi i u potkrepu toga navodi slučajeve Jovana Mrde i Jele Bukare. Mi smo već nekoliko puta rasvijetlili ove slučajeve i dokazali, koliko su takove tvrdnje netačne. Sad napomi­ njemo samo to, da ovi uzurpatori još i danas drže zemlje beglučke, na koju nemaju nikakova prava. Šjor Stjepo daje izraza i svojim pu­ stim željicama. da mi istupimo iz vla­ de, kad nije izvršen sporazum. Znamo, da ga naše sudjelovanje u vladi boli, pa i radi toga, kad inače ne bismo imali drugih razloga, mi nećemo da istupamo iz vlade, te da tako ugađa­ mo ćeifu raznih Kobasica. U pogledu dr. Dž. Kulenovića ima­ mo je podsjetiti na analogiju slučaja sa g. Protićem. Zašto radikalna par­ tija ne obračuna sa g. Protićem? Mi ovo pitanje postavljamo, i ako znamo, da nam »S. R.« ne smije i ne može dati nikckova odgovora. To samo is­ tičemo radi toga, da je upozorimo, neka mete ispred svojih vrata. «Srpska Riječ» otvorila je svoje stupce pokvarenim i razornim elemen­ tima, koji nastoje oblatiti moju čast. Kad sam u predzadnjem broju «Pravde» pozvao dopisnika, da izađe s otvo­ renim imenom, «S. R.» mi je ponudila, da će dvojici mojih povjerenika staviti na uvid podatke i ime pisca onih gad­ nih kleveta protiv mene. I ako sam znao, ko je pisac, jer sam već jednom predao «Srpsku Riječ» sudu radi kleveta, te je određeno i ročište za 19. ov. mj., ja sam ipak s gg. narodnim poslanicima H. Kurbegovićem i N. Pozdercem otišao u redak­ ciju i vidio svojim očima imena drznika, koji su preuzeli dužnost, da me ocrne u očima svijeta, koji me ne poznaJa se ne plašim suda, niti mi treba skrivati se za poslanički mandat. Ako dopisnik smije, neka me tuži sudu, a ovaj neka traži od skupštine moje iz­ ručenje, pa će se tako ustanoviti sve one ordinarne neistine, koje mi se podmeću. Mene jedino čudi, da uredništvo jed- i nog lista, koji hoće da se priznaje ' ozbiljnim, može ovako lakomisleno nasijedati besavjesnirr. individuima, kao što su jedan Đuro Zatezalo, Jovo Rašeta i slični, koji iz lične osvete, što sam kao narodni poslanik razotkrio sav njihov razorni rad, te uspio, da prvi bude maknut iz Kladuše, šire u javnost onako niske i podle neistine o meni. Obračunavati u javnosti s onima, koji nemaju ni toliko građanske kuStojan Protić u Zagrebu. Jučer je raži, da izađu otvoreno sa svojim g. Stojan Protić stigao u Zagreb. S njim imenom, ne držim ni potrebnim ni do­ je došao i narodni zastupnik dr. Mom­ ličnim. Stoga sam ponovno «S. R.» čilo Ivanić, koji je od prvih nastupa predao sudu, gdje će imati priliku, da vlade Nikole Pašića istupao protiv reak­ zajedno sa svojim dopisnikom nastupi cionarnih, antiliberalnih pothvata vla­ dokaz istine. dinih stranaka u konstituanti. U Sarajevu, 10. oktobra 1921. G. Protić je došao u Zagreb, da stupi u kontakt s predstavnicima hrvatskoga Hasan Miljković, naroda, pošto je među svojim izbor­ nar posl. nicima razložio, u kakvi su položaj radikali s demokratima doveli ne samo Srbe, nego i cijelu državu. Sastavši se s predstavnicima ogrome većine Hr­ vata, koji su danas okupljeni u hrvat­ skom bloku, raspravljalo se o načinu, „Omnium Serbe\ što se god više kako da se riješi kriza, u koju je ušla čitava država, pošto nije došlo do spo­ čita ponuda društva »Omnium-Serbe«, razuma između Hrvata i Srba za ure­ sve se jasnije uviđa Šta ova kompa­ đaje države. Kako je g. Protiću stalo nija hoće. Podizanje oružne fabrike do mira i reda u državi, kako mu je je, manje više, sporedna stvar. Za na srcu želja za napretkom ne samo dobit s te strane društvo i ne vezuje bog zna kakve nade. U tom pogledu, Srba, već i Hrvata, to je on razumio zahtjev Hrvata, koji hoće, da u me­ ono je, po svemu sudeći, gotovo da đunarodnim granicama države mogu čini izvjesne ustupke. Ali, u naknadu razviti svoju snagu i urediti se na za to traži: 1 .) eksploataciju jednog ugljenog po propisima beogradske musale, nego po željama hrvatskoga naroda. G. Pro­ majdana u Sloveniji; 2 .) jedan veliki kompleks šuma u tić je od prvoga svoga istupa protiv Bosni (za izradu kundaka, točkova(?) Pribićevićeve politike uviđao, da se hiIjadugodišnji narodni razvoj Hrvata ne itd. i 3 .) eksploataciju rudnika Ljubija. da pregaziti, te da se protiv volje na- Politički pregled. Bilješke. �Bnoi 345 Broi „ПРАРДА* — „PRAVDA* Стпана 4 Strana odne ne može vladati i da se narodur ne može naturiti dekretom ono, što koja usijana glava zamisli. S toga je bilo moguće s njim raspraviti sva ona pitanja, koja su postala kamenom smutnje za iskreno uređivanje odnosa između Srba i Hrvata. Kako Protić računa ne samo s unu­ tarnjim prilikama, no i s vanjskim, lakše je bilo u razgovoru dolaziti do razumijevanja, jer mu je bilo iz svega jasno, da se u tom pravcu raspravlja i u hrvatskom bloku, te da i on jed­ nako uzima obzir na sve, što se do­ gađa u nutarnjoj i vanjskoj politici. Osobito razvoj vanjske politike s oso­ bitim obzirom na srednju Evropu pot­ puno je suglasno ocjenjivan na jednoj i drugoj strani, koje su o tom razgo­ varale. („Hrvat“, 7. X.). Napredovanje turske vojske. Zvaničan izvještaj iz Angore javlja: Turske trupe napale su Grke isočno cd EskiŠehera. Turske trupe zauzele su Kelskin (?) sjevero-zapadno od Eski-Šehera. Iz Carigrada javljaju, da turske tru­ pe nastavljaju napredovanje i nastu­ paju u pravcu Pazarđika i da su sa­ svim opkolile Eski-Šeher. Domaće vijesti. Lična vijest. Ministar g. dr. Hamdija Karamehmedović nije još otputo­ vao u Beograd, kako smo to bili u subotnjem broju javili. On je naglo obolio, pa će sigurno ostati par dana ovdje.| Ministar dr. Mehmed Spaho ot­ . ! , , i ćanja tamošnjih naših seljana o važ­ nosti zadrugarstva za naš poljopri­ vredni razvitak, opažena je sloga se­ ljana pravoslavnih i muslimana, jer se je i par pravoslavnih upisalo u novu zadrugu. Bilo sretno, a našem Savezu čestitamo na agilnosti. Intrige jednog Madžara. Pišu nam *z Bileća: Zaim Zukić kancelista kod kotarskog ureda je jedan veoma spre­ man i sposoban činovnik, tako da či­ tav kotarski ured zavisi o njemu. Biv­ ši njegov pretpostavljeni zloglasni prestojnik Živković sa njegovim ađutantom Hoffmannom, marvenim Ijekarom, a inače jednim zadrtim Madžarom, tako su ga bili uzeli na nišan, da su ga, kako čujemo, bili strpali i pod dis­ ciplinarnu istragu. Nakon odlaska Živkovića iz Bileća bio se je madžaron Hoffmann po svom starom običaju ulaskao i novom prnstojniku Stevanoviću, ali ne bi mu udugo, jer pametan i iskustan čovjek uvidio je u brzo, da su sve prijave protiv Zukića bile iz­ mišljene (valjda za to što je Zaim). Sadašnii kotarski upravitelj gosp. Uglješa Radojčić kao ispravan činovnik potpuno se je uvjerio o nevinosti g. Zukića, te bi trebalo i Pokrajinsko Namjesništvo, da ni kriva ni dužna čovjeka, koji je zapostavljen za volju jednog madžarona ispravi pogrešku. O marvenom Ijekaru Huffmannu će­ mo se drugi put dok dobijemo o njemu tačne podatke, opširnije pozabaviti. Otvorenje sarajevskog narodnog pozorišta. Na svečano otvorenje će doći odaslanici iz cijele kraljevine i ministar prosvjete g. Svetozar Pribičević sa na­ čelnikom umjetničkog odjeljenja g. Branislavom Nušićem. putovao je jučer rano izjutra u VišeAnafalbetski tečajevi u »Hurrijgrad, Goraždu, Rogaticu i Foču, da jetu«. U ovom našem društvu otvoobađe svoja izborna mjesta. S mini­ riće se Anafalbetski tečaj posebno za strom su otputovala i gg. narodni po­ odrasle i djecu dne 15. o. mj. u pro­ slanici Omerović i Hadžikadić. storijama Musi. radn. i zanati, udru­ Neka se ispravi. U spisku dele­ ženja Hurrijjet u Sarajevu. Umoljavaju se, da sad svi nepismeni gata, što smo ga objelodanili u pro­ muslimani zanačije i šegrti upute, da šlom broju, potkrale su nam se neke se upišu u ove tečajeve, a i ostali pogreške, pa molimo, da se isprave: analfabete se mogu upisati. — Upisuje Sarajevo: Ahmetaga Kumašin se svaki dan od i sati na večer u (mjesto Humašin: Ibrahim Dupavac, kancelariji spomenutog društva (Gornji Muhamed Kolar, Smajo Milavica (po­ Tabaci). grešno uneseni kao aelcgati Fojnice). Petrovac: Ibrahimbeg ŠinigdžićNarodnosna statistika naše kra­ Kulenović (mjesto Muhamedbeg Kuleljevine. U našoj državi imade 9,737.208, nović-Haračlija). to jest 84% Slavena. Od toga ih je Goražda: Mustajbeg Sijerčić(mje­ 8,524319 srpskoga Ili hrvatskoga ma­ sto Ibrahim ef. Rašidkadić, koji je bio terinskoga jezika; a 1,022.441 sloveiznenada spriječen da dođe) i Bešlija načkoga; drugih Slavena imade 190.481. Muhamed; Od Neslavena imade: Prozor: Ibrahimaga Omanović; Nijemaca .................. 508.474 B. Krupa: H. Husnijaga Pašalić Mađara....................... 494.163 (mjesto Husejnaga Pašalić). Arnauta....................... 479.084 Također je prigodom preloma slog Rumunja.......................... 175.315 slučajno pomiješan, te je došao nasta­ Talijana....................... 9.585 vak rasprave protiv atentatora Alijaostalih narodnosti . . 186.930 gića i drugova pod «Nove poteškoće Mađara imade u Bačkoj (306.225), u akademičarima«, što molimo da se । Banatu (97 087) i u Hrvatskoj (68.370), ispravi. Njemaca u Hrvatskoj (122.190), u BaOsnutak nove zadruge. Na 9. o. | natu (109.717) u Bačkoj (213.800) i u mj. organizator zadruga g. Ajanović I Sloveniji (39.631); Arnauta u Jnžnoj Srbiji i manje u Crnoj Gori (16.672). Abas osnovao je Jugoslavensku se­ Po ovome se vidi da u nušoj Kra­ ljačku zadrugu u Mokrojnogi® kotar Visoko uz pripomoć učitelja g. Tahir li Ijevini imade samo 16* 0 tuđih narodeff. Konjhodžića. Pored dobrog shva­ I nosti, koje ni u jednoj pokrajini ne žive kompaktno. Po tom se vidi kako sn imali krivo oni koji su, u svojoj neobaviještenosti, tvrdili da je naša država narodnosna država sa velikim odstotkom Neslavena. Statistikom je utvrđeno pravo stanje. Invalidima i ratnim udovama Molbe za odijela imaju se podnijeti Oblasnom Odboru Udruženja Ratnih Invalida u Sarajevo, kako je putem novina saopšteno. Pravo imaju samo siromašni, koji u molbi imaju navesti posjeduje li pokretnog ili nepokretnog imetka, ima li svoju kuću ili stoji pod kiriju, je li oženjen, ima li djece, čim se bavi, gdje je rođen, nadležan (kotar). Privremeni invalidi nemaju pravo na odijelo dok se ne odluči procenat nji­ hove nesposobnosti. Nestašica stočne hrane uslijed nerodice i suše tako je osjetna, da se ukazala prijeka potreba, da se preduzmu nužne mjere, kako bi se tomu zlu doskočilo. S druge strane bacila se legija špekulanafa na kupovanje stočne hrane, tako da opasnost Još veće nestašice neposredno predstoji. Iz ovih ovih razloga izdala je Pokrajin­ ska uprava strogi nalog svim admini­ strativnim vlastima, da strogo bdiju nad ovim zabranjenim makinacijama, te da upozoravaju seljake na štednju. Ujedno su preduzete sve mjere, da se svima onim, koji su potrebni, izdaje lisnjak (šumsko granje). Kako saznajemo, bavi se Pokrajinska uprava idejom, da za­ brani izvoz stočne hrane iz naše pokrajine. Knjige i novine. Ivan TrtanJ: Mučenici. Na uspo­ menu hrvatskih banova. — Složio sam i u štampu dao tragediju za mladež na uspomenu smrti Zrinjskih i Frankopana pod gornjim naslovom. Mislim, da će dobro doći školama, a i drugim pojedincima za proslavu te narodne svečanosti, koja je određena i po bos.hercegovačkoj vladi. Već je u nekim školama sa uspjehom prikazivana. Znam, da ima velikih tragedija o ovoj -sudbini ovih hrvatskih banova, ali baš zato sam ja sastavio ovaj kratki dramski prikaz, da se može i u školi i po ostaloj mladeži predstav­ ljati. Nastojao sam, da sav povijesni čin u glavnom prikažem sa najglavnijim osobama. Uz tragediju donosim i kratki »go­ vor«, da za dan proslave (30./IV. svake godine) bude pri ruci i onome, koji inače nema drugih knjiga o tim dvje­ ma hrvatskim dinastijama. Knjižicu ću izdati o svom trošku, pa molim, da se prijavi, ko želi knjigu imati. Cijenu još ne znam, ali neću ni helera dobitka iskati. Koliko bude sta­ jala mene, po to ću je i prodavati. Mostar (Hotel Bristol), 25. aug. 1921. Ivan Trtanj. Priposlano.*) Otvoreno pismo lažnom anonimnom denuncijantu u Maglaju. Nijesam se mogao blaže u adresi izraziti, jer to potpuno zaslužuješ, kadu u »Srpskoj Riječi« od 5. ov. mj. u broja 201. izlijevaš mržnju proti moje osobe lažnim navodima. Pošten čovjek javno potpisuje što napiše, a Ti nesmjede, jer si uvjeren^ da laž pišeš i kriješ se za leđa uredništva. Predaću stvar u ruke pravde, i tamo ćeš se osvjedočiti da si neistinu, govorio. Isto pismo poslao sam i uredništvu »Srpske Riječi«, ali sam uvjeren, da neće smjeti da ga objelodani. Maglaj, 9. oktobra 1921. Mujezinović Ahmed. *) Za stvari pod ovom rubrikom .uredništvo ne odgovara. MUSLIMANI, OSNIVAJTE ZEMLJORADNIČKE ZADRUGE, jer je jedini spas našeg težaka u zas drugama, jer će zadruge provesti kulturni i poljoprivredni preporod našeg sela, jer bez bogatog i kub turnog sela nema ni bogate ni kub turne varoši, a ni države. Sve upute i najizdašnije potpore daje besplab no: »Središnji savez jugo? slavenskih seljačkih z as druga u osnutku u S a r a j est v u«. ...................................................................................... Natječaj. Za sarajevski muški i ženski Gajretov konvikt petrebno je svaki drugi dan 150—160 kilograma pečenog hljeba. Brašno daje uprava ovdašnjeg muškog konvikta. Od pekara zahtijeva se da hljeb bude dobro pečen i da odgovara svojoj mjeri. Reflektanti neka se ob­ rate na Glavni odbor Gajreta i pod­ nesu svoje uvjete. Rok 15. oktobra tekuće godine. Sarajevo, 9. oktobra 1921. Glavni odbor Gajreta. TAPETAR i DEKDRATEH preuzima sve vrsti tapetarskih poslova uz umjerenu i solidnu cijenu. — Posao :: tačan i solidan. :: М1Ш EIPBIH - ТЕВЕ21И зв, I ---------------------- ———— PODRUŽNICA LJUBLJANSKE KREDITNE BANKE U SARAJEVU Središnjica: Ljubljana. Podružnice: Borovlje, Brežice, Celje, Celovec, Gorica, Maribor, Pluj, Split i Trst Dionička glavnica K 50,000.000 Rezerva oko K 45,000.000 Prima uloge na uložne knjižice, te ih ukamaćuje sa 4°/0 NETTO. Uluške na tekući račun ukamaćuje najpovoljnije. Obavlja sve bankovne 1 mjenjačne poslove te burzovne naloge najkulantnije. Daje sezonske i aprovizacijske kredite. Kupuje 1 prodaje srećke, valute I vrijednosne papire svih vrsti po dnevnom tečaju. Financira erarlčne dobave. SJU" Ovlašteno mjesto za prodaju srećaka Državne razredne lutrije Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca. ""3KI Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. — Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina. Potpuno uplaćena dionička glavnica K 20,000.000’—. Ulošci preko K 25,000.000’—. io4 Pričuve preko K4,000.000. - Pupilarno siguran. - Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. Štamparija D. i A. Kajo^, Sarajevo, � https://kolekcije.nub.ba/files/original/5d6909b4d36331d9ebfd163784bbdb8f.pdf d93fcff5e5f69166c2cc00ae94e8e358 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVU PLAĆENA. Pojedini broj K 2 — Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje ređakcioni odbor. Pretplata: za našu državu godišnje K 200.—, na pola godine K 100.—; za inozemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛABEHCKE МУСЛИМАМСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 108 (346) Sarajevo, četvrtak, 13. oktobra 1921. (9. Safera 1340.) čekovni račun post štedionice 1119 Godina III. Naša zemaljska skupštine. SJAJNA MANIFESTACIJA NAŠE SNAGE I NAŠE JEDINSTVENOSTI. PREDSTAVNICI MUSLIMANA BOSNE I HERCEGOVE NE JEDNODUŠNI U ČUVANJU SVOJE ORGANIZACIJE I NJENA PROGRAMA. POVJERENJE POSLANIČKOM KLUBU. — NEPRIJATELJI ORGANIZACIJE RAZOČARANI SJAJNIM REZULTATOM SKUPŠTINE. (Nastavak.) Revizija statuta organizacije. Posl. H. Kurbegovlć, kao referent ispred C. O., govori o potrebi revizije štatuta, te veli, da se ona u glavnom tiče ustrojstva Centralnog i Radnog odbora, te odnošaja poslaničkog kluba prema ovima i konačno načina biranja delegata za zemaljsku skupštinu. Kod čl. 1., gdje se govori o opsegu djelovanja organizacije, nadodaje se, da se ono proteže na sve krajeve dr­ žave. U 2. čl., gdje se govori o načelima, koja su izražena u programu, dodaje se »i skupštinskih rezolucija«. Kod 5. čl. povisuje se članarina na 1, 2, 4, 8 i 20 D. godišnje. Kod 10. čl, gdje se govori o seo­ skim skupštinama, pravo će glasa imati »samo aktivni članovi, koji pla­ ćaju članarinu« itd. U pasus, koji govori o prisustvovanju jednog izaslanika kot odbora na seoskim. skupštinama, umeće se »po mogućnosti«. Kod 11. čl., koji govori o kotarskoj skupštini, određuje se, da ovim skup­ štinama mogu prisustvovati i članovi sa sela. Kod toga se je člana razvila življa diskusija. Posl. A. Kovačević tražio je, da seljaci bezuslovno imaju pravo prisu­ stvovati skupštini, kako bi se što više uputili u rad organizacije i proširili društvenu obrazovanost. Posl. H. Ajanović dokazuje, kako to nije povoljno upravo po težake, jer će oni skupštinama radi udalje­ nosti uvijek prisustvovati u srazmjerno manjem broju nego građanstvo, pa će ih građanstvo moći uvijek nadglasa­ vati, jer je ovima uvijek lakše doći na skupštinu. Seljaštvo bi se moglo pripustiti kot. skupštinama, kao i gra­ đanstvo, samo onda, ako bi se tim skupštinama oduzela kompetencija stvaranja odluka, pa se prenijela na jedno vijeće, u kojem bi bili s raz­ mjerno zastupani svi delegati mjesnih odbora. G. Zijabeg Đonlagić predlaže, da se prihvati predlog posl. A. Kovačevića, kad je to želja težaštva. Predlog se us/aja većinom glasova. , I ! i ! ! Kod Čl. 12. tačno je precizirano kada je kotarska skupština sposobna za stvaranje zaključaka. I kod člana 13., koji govori o dje­ lovanju okružne skupštine, razvila se je življa debata. G. A. Ajanović traž', da okružna skupština samostalno postavlja kandidacionu listu za svoje okružje, a da zemaljska skupština samo odobri ta­ kovu listu. G. S. Korkut obrazlaže, kako je to u jedinstvenoj partiji nemoguće, te predlaže, da se okružnoj skupštini ostavi pravo, da stavlja predlog o kandidatima, a zemaljska skupština da ima donijeti o tome konačnu od­ luku. Ovaj se prijedlog g- Korkuta gotovo jednoglasno usvaju. Kod 14. člana, koji govori o dele­ gatima za zemaljsku skupštinu, usvaja se zaključak centr. odbora, koji je pfuveđeđ kod birtrnja; Г skupštinu i koji je poznat iz »Pravde«. Tu se ujedno određuje, da je zem. skupština sposobna za stvaranje pu­ novažnih zaključaka, kad su prisutne dvije trećine svih kotarskih delegata. U pogledu sastava Centr. Odbota (čl. 20.) g. A. Ajanović predlaže, da zemaljska skupština bira 12 članova, a poslanički klub nominira 6 poslanika. Posl. g. Korhut protivi se tomu i traži, klub da bude ipak jače zastupan u Centr. Odboru. On je uopće protiv toga, da se pravi razlika iz­ među poslanika člana centr. odbora i neposlanika Čl. centr. odbora. Ako je' poslanik dobio povjerenje naroda, te ako snosi svu odgovornost za po­ litički rad organizacije, onda je pravo, da mu se dadne i učešće pri stva­ ranju odluka o tome radu. G. Uzejraga Hadžihasanović po­ dupire predlog A. Ajanovića i traži, da se ograniči dosadašnji preveliki utjecaj poslanika u Centr. Odboru. Posl. dr. Hrasnica obrazlaže, kako bi nepravedno i nepametno bilo odu­ zimati ma i jednom poslaniku moguć­ nost, da sudjeluje kod stvaranja od­ luka o držanju i političkom pravcu 7.,X. u 9 sati nastavlja se skup­ Organizacije. Za poslanike redovito se uzimaju najjači ljudi u partiji. Oni ština, te nakon što su se delegati po­ poznaju političke prilike puno bolje jedinih okružja složili u novim člano­ nego oni članovi C. 0., koji nisu po­ vima C. 0. iz pojedinih okruga pre­ slanici, pa se ne može nikako složiti lazi se na s tim, da se poslanicima uskraćuje izbor članova Centralnog Odbora. pravo, da sudjeluju kod stvaranja od­ Gotovo jednodušno bili su za poje­ luka u Centr. Odboru, pogotovo, kad dina okružja birani ovi članovi: on i lično odgovara za politički rad. Banjaluka (članovi): 1. Zijabeg DonOn ne traži, da poslanici i maju većinu lagić, Tešanj, 2. Hamdibeg Džinić, Ba­ u C. 0- Može se odrediti, koliki god nja Luka, 3. Omeraga Uđuvarlić, Derhoćete broj članova C. 0., da bi se venta; (njihovi zamjenici): LMehmedposlanicima tako oduzela mogućnost aga H. Mujagić, Doboj, 2. Hamzaga majoriziranja. Husedinović, Banja Luka, 3. Mustafa G. Z. Đonlagić vali, da se nema i Zuhdi Hodžić, Bos. Gradiška. razloga bojati, da biše poslanici ma- ! Bihać (članovi): 1. Suljaga Hadžić, jorizirali neposlanike. On mora lojalno Pećigrad, 2. Muharembeg Filipović, priznati, da su u dosadašnjem radu Ključ, 3. Redžep ef. Selimović, Bihać, poslanici uvijek pripravno prepuštali 4. Hasan Saračević, Kulen Vakuf; (nji­ konačnu odluku o svima spornim pi­ hovi zamjenici); 1. Muhamedbeg BiŠtanjima neposlanicima članovima C. O. čević, Bihać, 2. Mehmed Šahinović, Konačno se jednoglasno usvaja pred­ Bužim, 3. Alaga Muhamedagić, Cazin, log Centr. Odbora, da svako okružje I 4 Sm-u’ Đizdarević, Krupa. bira onoliko čianov? u Centr. Odbor, Mosiur planovi): 1. Mujaga Komakoliko’ je dobilo poslanika na izbo­ djna, Mostar, 2. Muharemaga Alikadić, rima. G. M. Zahirović traži da u C. 0. I OstroŽac, 3. Džemil Tanović, Gacko; (njihovi zamjenici): 1: Sućribeg Resulbude iz svakog okružja po jedan begović, Trebinje, 2. Bećirbeg Pašić, hodža i po jedan težak. Omer ef Čehić protivi se tome i i Nevesinje, 3. Smail ef. Serdarević, Ljubinje; veli, da je to nepotrebno i štetno. U Sarajevo (članovi): 1. Hasanbeg koga narod bude imao povjerenje, Šahinpašić, Rogatica, 2. Muhamed ef. neka ga odredi, pa ma on pripadao Ahić, Visoko, 3. Hafiz Rašid Tvrtkone znam kome staležu. vić, VIšegrad, 4 Hasan ef. Tataragić, Posl. A. Kovačević potpuno se Foča, 5. Mustajbeg Batutić, Čajniče; slaže s izvodima predgovornika. (njihovi zamjenici): 1. Zaimaga KaPredlog se g. Zahizovića zabacuje. rahmet, 2. Abdulah ef. Sikirić. 3. MuNanovo je predviđen u štatutu časni stafaga Hadžić, 4. Salih ef. Muftić, 5. sud za rješavanje ličnih sporova iz­ Ibrahimbeg Sijerčić. Tuzla (članovi) 1. među pojedinih članova organizacije. Dr. Abdullah beg Bukvica. Brčko, 2. Posl. S. Korkut predlaže, da se novi Hasanbeg Salihbegović, Bjelina, 3. Haizbori svih odbora obave do nove go­ kibeg Klempić, Zvornik, 4. Ragib ef. dine prema preudešenim Statutima, Kadić, Vlasenica, 5. Uzejrbeg Uzejirbekako ne bi bilo zbrke radi različita gović, Maglaj, 6. Mujaga Muftić, Granačina biranja dosadašnjih odbora. Ovaj se predlog nakon kraće de­ Čanica. (Njihovi zamjenici) 1. Mustajbeg Čemerlić, Janja, 1. Ali ef. Selimanagić, bate jednoglasno usvaja. Srebrenica, 3. Mujaga Hrustenović, 4. Time je bila završena rasprava o Hafiz Ahmed ef. Muftić, Gradačac, 5. reviziji štatuta, pa pošto je odmaklo Muderis Abdulgani ef. Ibrahimbegović, vrijeme podpredsjednik Dr. Hrasnica Brčko, 6. Džemal Muharemagić, Tuzla. uz pristanak skupštine prekida skup­ Travnik (članovi): 1. Fahribeg Tesštinu za sjutra, 7./Х. u 9 sati izjutra keredzić, Travnik; 2. Muhamedbeg s dnevnim redom: 1. izbor novog Centralnog i 2. R^l- ј SulejmanpaŠić; 3. Nezir ef. Nalić, Žepče. (Zamjenici): 1, Omer ef. Čehić nog odbora, te 3. eventualija. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu Središnjica: Sarajevo. — Pupilarno siguran zavod. Dionička glavnica 1o.ooo.ooo kruna. — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Pričuve боо.ооо kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije. — Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta.— Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice, ф Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ Kancelari ja: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: Zli �Strana 2 Страна .ПРАВДА« — „PRAVDA* Skupština usvaja ovaj predlog nakon Lljevno; 2* Ibrahimbeg Aganović, Je­ kraće diskusije i povjerava izvršenje zero; 3 Omerspahić Salih. Radni odbor: 1. Fehim Spaho, 2. I toga zaključka novom radnom odboru G. Abdulah Malić moli poslanički Edhem Mulabdić, 3. Sejfo Arifhodžić, 4. Osman Sokolović, 5. Abas Ajanović, ј klub, da zatraži oJ centr. vlade pomoć istočnim krajevima ,'B. i H., naročito 6. Ismetbeg Kapetanović, 7. Atif ef. fočanskom i Čajničkom kotaru, koji su Sočo, 8. Muhamed ef. Mujagić. za vrijeme rata radi evakuacija i ratNakon izbora ovih odbora prelazi se । nih operacija potpuno uništeni ekona eventualije. nomski. G. Muhamedbeg Sulejmanpašić Skupština prihvaća i određuje, da apelira na skupštinare da rade, kako bi muslimani bojkotovali nekoje advo­ I poslanički klub odmah pristupi tome. Posl. S. Korkut predlaže, pošto se kate i nar. posl., koji su svojim radom i je dan organizacije morao odgoditi radi pokazali se kao žestoki muslimanski i kraljeve smrti, da se ovaj što skorije neprijatelji. Zatim stavlja upit u po­ obdrži, te da poslanici tom prilikom gledu nacionalizovanja zemaljske 1 održe skupštine u pojedinim mjestima. banke. Usvaja se. Predsjednik Maglajlić odgovara, I G. Hifzibeg Dumišić ističe ovako da će o tome pitanju raspravljati naša .sjajnu manifestaciju naše svijesti, koja ekonomska anketa1 se i na skupštini evo očituje, te veli, G. A. Ajanović obrazlaže potrebu organizovanja našeg težaka u zemljo­ I da bi bilo štetno, kad bi i g. Kuleno1 vić ostao po strani. Stoga želi, da se radničke zadruge, kojih je u zadnje on povrati u svoj klub, a u protivnom doba oko 30 osnovano. i slučaju, da skupština zauzme o tome Skupština usvaja to kao hitnu po­ stanovnište. trebu i stavlja vodstvu u dužnost, da . j Bro; 346 Boo! Pri rastanku sa gg. čitateljima. U drugoj polovici trećeg godišta i odlažem pero kao glavni urednik »Pravde« i predajem ga novom pouz­ daniku Centralnog Odbora, gosp. H. i Ajanoviću. 1 drago mi je i žao, što se | je provela ova izmjena. Drago stoga, što će g, Ajanović, kao | kvalifikovaniji, nadopuniti ono, što je meni manjkalo i list usavršiti tako, da u svakom pogledu udovolji zahtje­ ’ vima, koji se na njeg stavljaju. | Žao stoga, što mi se je - radi po­ ziva na drugom polju rada — dijeliti ; od svog mezimčeta i velikog broja gg. 1 suradnika i ♦čitatelja, koji su »Pravdi« poklanjali toliko 'pažnje i povjerenja. Žao i stoga, što je s »Pravdom« usko | vezan dobar komad mog života, pun snatrenja i nepokolebive vjere u po­ bjedu ideaia naše organizacije, ali i i pun teških briga i obilat znatnim bro­ I 1 PODLISTAK. I I Sarajevo, 8. oktobra 1921. Sakib Korkut. Iz Sandžaka i Makedonije. Iz Priboja primamo ovu tužbu, te priopćujući je tražimo, da se krivci Posl. Sakib Korkut predlaže ovaj ' pozovu na odgovornost i egzemplarno ovome pitanju posveti naročitu pažnju. kazne. I zaključak: Hajdar ef. Čolić tuži se na okr. »Ovdje u srezu pribojskom već je «GIavna skupština poziva sve po- . započela i ekonomska agitacija u pot­ agr. povjerenika Turinu, koji ne po­ i slanike, da se podvrgnu njezinim za- ! punom jeku protiv muslimenskih trgo­ stupa s muslimanima jednako kao vaca i esnafa, tako da se je već po­ I ključcima ili da polože mandat». s ostalim. čelo otvoreno po čaršiji u nedjelju To se usvaja. Hamdibeg Džinić govori o nelo- i seljaku, kako muslimanskom tako i U pogledu »Naše Pravde» zaključe­ pravoslavnom, zabranjivati, da dolazi, jalnom držanju radikalne i demokratske । no je, da Centralni Odbor izreče, da te da ma šta prodaje. Namjera je te štampe prema nama. Iznosi slučajeve «N. P.» nema ništa zajedničkog s or­ niske organizacije, da spriječi kupo­ toga, a naročito ističe pjesmu. »Poziv u | ganizacijom. vanje kod muslimana u nedjelju, kako Hriščanstvo« što je izašla u »Velikoj biše seljaci dolazili u petak, kada je Za verificiranje zapisnika biraju se pararni dan, i kada su muslimanske Srbiji«. Traži od poslanika, da kod j gg. Edhem eff. Mulabdić i Hifzibeg radnje zatvorene. Seljaci kako pravo­ vodstva radikalne i demokratske stranke Dumišić. slavni tako i muslimani protive se zahtijevaju, da se zabrane onako žučPredsjednik Maglajlić zahvaljuje se олоти, i kažu, da im pravoslavni, ko­ Ijivi napadaji na nas sa strane njihove jih ima samo četiri radnje, u petak delegatima na odzivu i trudu, apeluje Štampe. prodaju mnogo skuplje, nego što biše na njih, da naše pristaše u svojim komogli da kupe u ostalim danima. Osmanbeg Osmanbegović govori tarevima izvijeste o toku skupštine, da Tako je 9. o. mj. u nedjelju pred­ o potrebi otvaranja novih osnovnih rade za stranački organ «Pravdu«, te sjednik ovdašnje općine Jovan Karaškola, te moli poslanike, da se svima zaključuje skupštinu. nić zašao po čaršiji i kogagod je tresilama zalaže kod vlade za to. Iznosi Ushićeni sjajnim uspjehom skupštifio, da je ma išta donio da proda, on slučajeve, gdje vrlo velika muslimanska ,■ ne, skupštinari burno pozdravljaju mu- je zabranio i oduzeo mu produkt kao plijen u opštinu. Za primjer nasela nemaju škole, uza sve, to što je . predsjednika sa «Živio Maglajiić?», a vešćemo slučaj: Htio kupiti nešta paveć dugo godine traže. potom «Žlvjela naša sloga!» sulja Šukrija Hadži Hamzić. Ovaj je G Muhamed Zahirovlć pita, šta Tako je naše zborovanje proteklo delija došao i htio da zaplijeni spome­ su naši poslanici, koji su ujedno čla­ sjajno, u bratskom skladu i bez ikak­ nutom pasulj, no kada ga je Šukrija opomenuo da ne da pasulja, jer u novi vak.-mearif. saborskog odbora, vih upadica, tako su već time demantopi smislu nema nikakve uredbe, niti učinili na polju vjersko-prosvjetne au­ I tovane sve lažne glasine o neskladu je ma od kog nadleštva izdato nare­ tonomije. i u našim redovima, a delegati su po­ đenje, da se ne smije u nedjelju ku­ nijeli kućama najugodnije dojmove i Posl. g. S. Korkut odgovara na to povati, ovaj je ipak htio, da onako čvrstu volju zarad. bez ikakva riješenja zaplijeni i iz rad­ pitanje, te stavlja pređi og, da se u (Svršetak). nje odnese pasulj. Šukrija mu nije »Pravdi« povede javna diskusija o ovom htio udovoljiti njegovoj samovolji, koju važnom pitanju, te da se traži od ulema | je predsjednik htio na ovaj nezako­ medžlisa, da ovaj sazove jednu vjerskoniti i drzak napad provesti u njegovoj prosvetnu anketu. sopstvenoj radnji. Pošto se nije htio Sjetite se „Gajreta!" { : i ' jem gorkih časova, koji su neminovna pošljedica stava, što je zauziman u burnim danima naše borbe za — Prava Čovjeka. Stoga, rastajući se sa »Pravdom«, ne rastajem se i ne mogu se rastati sa njenom tradicijom, u koji je uzidan velik dio moje energije, iz­ dašno honoriran i pažnjom gg. čita­ telja i uspjesima, koji se sve više i opažaju. U tom je i velika nagrada za moj skromni rad i brižljivo nastojanje, da »Pravda« ispuni svoj zadatak. Dugo sam vremena bio izvrgnut žučnim navalama protivnika, često puta bez ikakve krivice. No ne žalim radi toga i bez ikakve gorčine u srcu kličem: »Allaha emanet, dragi moji saradnici i čitatelji«. okaniti zapljene, Šukrija mu je kazao da ovo nije nikakav šverc i da nije kačak, pa da stoga imade predsjednik pismeno šta hoće izvršiti, te ga upo­ zorio, da ga ne napada u radnji i da izađe napolje iz radnje. Ovaj je heroj odmah poletio na Šukriju s pogrdnim psovkama, te se latio i džepa, gdje mu je stajao revolver, s namerom, da mu oduzme život. Njega su jedva pri­ sutni ljudi iz ove opasne situacije u njegovoj radnji spasili. Šukrija je pre­ dao nadležnoj vlasti tužbu, pa ćemo vidjeti,- hoće li se ovaj napasnik po zasluzi kazniti. — Među mu­ slimanskim svijetom radi ovakih stal­ nih napadaja vlada veliko ogorčenje, te je gotovo svaka nada izgubljena. S toga molimo Vas, gospodine uredniče, da mjerodavne upozorite na sva nepravedna šikaniranja i progone, ko­ jih već trpjeti ne možemo. Ovaj delija isto je sa revolverom napao i Čamila Hamzića pred istraž­ nom komisijom i već je sreskoj vlasti sa svjedocima ovaj čin prijavljen. Mi smo za pazarni dan tražili, da ne bude, kada su musi, radnje zatvo­ rene u petak, već kada su obadviju vjera radnje otvorene u jedan ma koji dan. Izgleda, da je ova naša tužba u nekoj arhivi zastala, te Vas i za ovo molimo, da mjerodavne upozorite te da se i ovo jedamput riješi, jer što je rada, to je pazarnim danom. Muslimani! Širite „Pravdu*4, jer je to jedini list, koji brani vaše interese. li zadržati svoju nezavisnost. Sla* svom početku bio Enver paša kod 1 u zaleđu svih operacija protiv Af* bija je jjartija, koja simpatizira sa Osmanlija. Nadir I lan je ujedno i ganistana. Položaj jc za Engleze Rusima, a najslabija jc stranka, ko* vrlo dobar političar i veoma pro* takav, da vlastitim očima gledaju, Mustafa: ja sc prijateljski odnosi k Englezi* zirljiv čovjek. On zna i vidi, da slo* kako im sc na istoku sprema smrtni Vođa je narodnes trankc Na* j bodi i samostalnosti Afganistana udarac, a oni ga ne mogu i ne smiju Iz mojih uspomena. ma. dir Han, vrhovni zapovjednik afga* ni najmanje nijesu opasni današnji da sprječavaju. Jedino im preostaje (Nastavak.) nistanske vojske. On je veliki nc* gospodari Rusije i zato da može pri* I utvrđivati svoju granicu naprama mati od njih sve moguće, što bi mu Afganistanu i držati sc dok ne pla* Iza ruskog prevrata i raspada ruske , prijatelj Engleza, a najveći prijatelj pomoglo i koristilo protiv silnih nc Indija. Iz Kabula vodi gorski države ostadoše Englezi sami. I Turci j ideje istočne federacije musliman* Engleza. Komesar je Suric podigao tjesnac Hajbarski u Indiju. Ovim i Nijemci odoše, jer i njihove države | skih država. Današnji emir Aman* allah Han i nekoliko poglavica ple* j ogromnu radio stanicu u Kabulu a tjcsnacom prodriješe u Indiju Alek* biše poražene. Ali se u 1919. pojaviše mena, koja žive uzduž granice In* u ono vrijeme pripravljaše i velik sanđar Veliki, Tamurlan Han i dru* u Kabulu boljševici i turski naciona­ dije polažu svu nadu u moćnu en* aerodrom za afganistansku vazduš* gc vojskovođe, ali u ono doba oni listi. koji nastoje pobuniti Afganistan glesku vojsku, koja bi im pritekla nu flotu. Suric bi rado prenio sre* imađahu veliku vojsku a Hajbarski protiv Engleza. U Kabulu se zaveza dište nolitičke agitacije iz Tašken? klanac ne bijaše onako utvrđen, pravo vrzino kolo. Englezi bijahu pre- u pomoć ako bi Nadir Han otvo* reno istupio na stranu boljševika i ta u Kabul, jer jc Taškent predale* kako ga danas utvrdiše i još uvijek dobili bivšeg emira Habibullaha, koji kemalista. ko i premaleni su rezultati koji su utvrđuju Englezi. Ta vrata od In* se bojao boljševičke agitacije i vjero­ vrijeme moga boravka u Af* postignuti u Indiji, gdje dođoše dije danas su tako utvrđena, da u vao u englesku moć- U to vrijeme ganistanu u Kabulu boravljaše tur* boljševički agitatori preko zaoblač* Indiju ne može proniknuti nitko, o* spada i putovanje Habibu lahovo u sko poslanstvo pod vodstvom biv* nih gora Pamira i 'kroz Afganistan sim tko nema teško topništvo i ve* Indiju, gdje je bio sjajno dočekan i liku množinu aeroplana. šeg zapovjednika turske mornarice i Bcludžistan. obasut dragocjenim darovima. Ali taj posjet bi i njegovim smrtnim prigo­ i vrhovnog zapovjednika u Siriji i To vrlo dobro znaju Afganistan* Boljševičke ideje i misli nemaju Arabiji Džemal paše i boljševičko nikakva uspjeha u Afganistanu, kao ci, kemaliste i komesar Suric. Zato vorom. Svoje prijateljstvo s Englezima poslanstvo pod vodstvom komesara što ga nijesu imale niti u Turkesta* oni i nc objavljuju otvorenu borbu plati Habibullah glavom. Za Engleze Surica. Džemal paša ima veliki u* nu niti u Perziji među musliman* Englezima nego tajno dovažaju o* ovo bijaše casus belli i otpoče borba. pliv na Afganistance, kojima napo* skim narodima. Ali poziv, da sc u* ružje i municiju i badava daju po* Turski nacionalisti i boljševici proraminje, da ne napuštaju svog halifu nište tuđinci i neprijatelji islama i graničnim plemenima po Beludži* čunaše, da u borbi s Englezima neće u borbi s Englezima i da ne umno* da se protjera iz svih musliman* stanu i Indiji. Osim toga su u Af* moći izdržati i da će Afganistan mo­ žavaju redove neprijatelja islama. skih zemalja, prima se svagdje u ganistanu skoncentrisani svi Indusi rati na koncu kapitulirati, te okrenuše I boljševički komesar Suric ima ve* Afganistanu s najvećom radošću. nezadovoljnici i izagnani od En* cijelu stvar tako, da je došlo do iz­ liki uspjeh. On dovaža preko Kuš* Samo se po sebi razumije, da se pod gleza iz svoje domovine. Oni sada mirenja, a kao zadovoljštinu dobiše ve raznu robu a glavno municiju i ovim tudincima i neprijateljima is* organiziraju cijelu vojsku agitato* Englezi, da je Habibullahov sin Amantopove, što u bescijcnje ili upravo lama razumijevaju Englezi. Ovi o* ra, koji prodiru u Indiju i tumače aliah Han bio izabran za emira. Afganistanci uopće, a stanovnici badava poklan ja vodama pojedinih vo sve vrlo dobro vide i osjećaju, Indusima, da se dignu protiv engle* Kabula osobito, dijele se na tri po* plemena. ali su slabi, da stanu tome na nut. skog gospodstva. Vođe su ovog po* litičke partije. Najjača je narodna Nadir Han je muž, koji je veoma Jedino bi mogli objaviti rat Afga* kreta Indusi nemusliman Mahen* stranka, koja ne simpatizira niti s obljubljen i vrlo štovan. Upravo je nistanu, ali bi u tom slučaju mogla dra Parta i musliman Barakatallah. boljševicima niti sa Englezima i že* narodnim herojem, kao što je u planuti buna u Indiji i Beludžistanu, (Nastaviće se). �BpUj ć,46 -Fuj Bilješke. „Demokratija" i bezi. U svome broju od 4. ov. mj. »Demokratija« .govoreći o nehaju vojvođanskih garda pri upisu državnog zajma, veli i ovo: »Njeni milionari zaostaše za ovdašnjim đacima, baš kao bosanski 'begovi za beogradskim čistačima ulica. A ravni bezima pokazaše se nove spahije i paralije, krštene i nekrštene, Bosne ponosne«. To veli ona ista »Demokratija«, čije su gose upotrebili sva sredstva, što su im stajala na raspolaganju, da pot­ puno unište materijalno bege, da ih dotjeraju na prosjački štap, da mo­ raju postelju ispod sebe i haljine sa sebe prodavati, kako bi mogli na­ baviti sebi i svojoj nejaČadi suhu koru hljeba. I danas ta ista »Demokratija« ima obraza, da se čudi i da ruglu iz­ vrgava te žrtve njene i njenih gosa naopake politike. »Okle zlato, koji kruha nema?!« Nepopravljivi lažac Stjepo nije mogao, a da i u jučerašnjem broju svoga klepetala ne napadne na is­ pravnog činovnika g. Arifhodžića. iako je svima pušačima, pa sigurno i dubrovačkoj kobasici, poznato, da su artikli sarajevske duhanske tvornice već davno prije g. Arifhodžića bili ispod svake kritike, i ako je svakom poznato, da sarajevska tvornica raz­ mjerno najviše producira Specijaliteta 1 drugih boljih vrsta, pa da radi toga sav bolji materijal upotrijebi za njih, čega je naravna pošljedica, da mora najslabiji duhan upotrebljavati zaostale vrsti duhana i cigareta, on ipak drsko napada g. Arifhodžića i njemu to upi­ suje u grijeh. To je g. Kobasica iztom sada opazio, jer je dosad protekcijom pušio [samo »ekstrafiillung«, pa nije ni znao, što ostala raja puši. G. Arifhodžić ukinuo je te privilegije sva­ kom, pa i raznim kobasicama. Sposobnost se g. Arifhodžića vidi najbolje iz uzornog reda, kakav je zavladao, otkad je primio upravu tvor­ nice. Stoga nećemo na ovakove ble­ save klevete ni reagirati. Pofez na poslovni promet. СграНа 3 Strana „ЕгАјбДА* — „гХАVGA‘ zeća obvezana na javno polaganje računa (industrijska, tvornička, obrtnička i slična poduzeća) — uključivo i društva sa ograničenim jamstvom, koja su i inače po trgovačkom zakonu dužna voditi trg. knjige. II. Po obrascu malo a. vode pako tu knjigu: sve slobodne profesije, intelektualci (odvjetnici, inženjeri, liječ­ nici, zubari, učitelji glazbe, učitelji plesa, veterinari, primalje itd.) i sve one trgovačke radnje, koje nisu sudbeno protukolirane i ne vode trg. knjige. Kako se ove knjige imaju vo­ diti, zaključivati i t. d. točno određuje »Pravilnik« čl. 10. Porez se ima platiti na kraju svakog tromjesečja, a naj­ dulje za slijedećih 30 dana kod nad­ ležnog — prema mjestu stal. obitavališta porezovnikovog, poreznog ureda. Tiskanice knjige obavljenog prometa mogu se za sada dobiti kod poreznog ureda i kod općinskog poglavarstva-grad. poreznog ureda uz cijenu od 4 K. Ako neko u odredenom roku ne podnese prijavu ili ne i plati pravovremeno ovaj u cilju, da državu, kriv je za prikrivanje u srnislu ove uredbe. Za izbjegazanje plačanja poreza na poslovni promet kriv je onaj, koji svijesno i namjerno u knjizi, prijavi, žalbi ili odgovoru na pitanja nadležne vlasti dade neistinite navode ili što namjerno prešuti u čiju, da potpuno ili djelomice spriječi pravilno odmjeravanje ili postigne neza­ konito oslobođenje ovog poreza. Za prikrivanje i izbjegavanje kriv je i za­ stupnik, kao i podgovarač i saučesnik, a ovi se propusti kažnjavaju u smislu čl. 13. »Uredbe« peto do dvadesetorostrukim iznosom poreza, za koliko je država oštećena ili bila iz­ ložena oštećenju, a svaki opetovani slučaj kažnjava se najvišom novčanom kaznom. Lica, za koja se ustanovi da ne postupaju po ovoj »Uredbi« ma iz kog drugog uzroka, kazne se pored plaćanja redovnog poreza novčano do 500 dinara. Ako poreski platac ne dopusti poreskim vlastima pregled ili kontrolu u smislu čl. 11 stav. 1. »Uredbe« i sva lica, koja na zahtjev poreskih vlasti neće da dadu tražene podatke, kazne se novčano do 5000 dinara, u koliko ta krivica ne podleži oštrijoj kazni u smislu kog drugog zakona. Ko se ne odazove pozivu, na­ logu ili zahtjevu poreskih vlasti u po­ gledu formalnog vršenja odredaba ove uredbe, a izostanak ne bi opravdao, kaznće se istupno novčanom kaz­ nom od 2000 dinara. Ove se kazne mogu ponovno izreći za isti slučaj poslije svake bezuspješne opomene. U pogltdu podnešenja prijava po onim porezovnicima, koji porez plaćaju pau­ šalno, kao i rok do kog te prijave imaju podnijeti sa nužnim odredbama izdaće se oglas naknadno. 1 ova je uredba kao i ostale pred­ ložena zakonodavnom odboru, koji je još nije usvojio. Naši poslanici, koji su jučer otputovali u Beograd, da sarađuju u zakonod. odboru, povešće akciju prema zaključku našega kluba, da se odredbe ove uredbe ublaže i da se mali trgovci i zanatlije oslobode vođenja iskaza o prometu: Danom 1. oktobra t. g. stupa na snagu Uredba o porezu na po­ slovni promet, koja je zajedno s pravilnikom oglašena u »Služb. Novina­ ma«. Ovaj porez dužni su u smislu člana Još imate samo par dana, da 4. Uredbe da plaćaju pravna i fizička lica, koja se po poslu ili pozivu bave obavite patriotsku dužnost prema samostalnom djelatnošću, upravljenom svojoj državi, a ujedno da naj­ na sticanje prihoda i to, ako tom djeplodonosnije uložite svoj novac letnošću vrše: 1. promet preko otvo­ upisom renih radnja u zemlji i 2. promet bez otvorenih radnja, a oni Ili njihovi za­ stupnici imaju stalno sjedište ili se Stoga, ko to već nije učinio, zadržavaju u zemlji. Osim toga podneka odmah učini. leži porezu na poslovni promet i svaki pojedini slučaj obavljenog prometa stvari uz naknadu, koji izvrše u zemlji sva ostala pravna i fiziČna lica bez min. financija g. nar. poslaniku obzira na zanimanje, kada naknada Veliji Sadovlću. odnosno vrijednost premašuje 20.000 K. Slučajevi oprosta od poreza taksativno Gospodine Poslaniče. Na pitanje su nabrojeni u člaku 8 Uredbe točka Vaše koje ste mi uputili 25. ov. mes. 1—16. Porez na poslovni promet plaća o predmetu isplate izgorelih pošiljaka se u smislu člana 10. Uredbe ili: 1. na državnoj pošti čast mi je izvestiti Na temelju knjige obavljenog prometa Vas, da je taj predmet Gospodin Mi­ ili prijava, i 2. paušalno po vrijednosti nistar Pošta i Telegrafa poslao 10. pokretnih tjelesnih ekonomskih do bara | jula tek. god. Direkciji Državnog Praodnosno izvjesnih stvari i usluga. Za­ vobranioštva sa zahtevom, da se iz­ tim promet na osnovu lova i ribolova, nese Stalnom Pravničkom Odboru na kao i sav promet ostalih porezu podmišljenje. vrženih stvari i usluga na sitno, koji Sazvana je sednica toga Odbora za se uz dozvolu vrši prodavanjem ili 14. juli, ali se usled odsustva većeg obavljanjem po kućama ili ulicama, broja članova nije mogla održati. paušalom koji se ustanovljuje spora­ Naknadno je sazvana sednica za zumno sa poreznim platcem ili ocjenji­ 18. ov. mesec na kojoj je Odbor dao vanjem, a iznosi l°/0 cjelokupno prim­ traženo mišljenje i predmet je sa tim mišlienjem vraćen Gospodinu Ministru ljene naklade. Lica koja plaćaju taj porez prama tački 1. dužna su da Pošta i Telegrafa 21. ov. mesec pod vode počam od 1. oktobra t. g. knjigu Br. 4923. Izvolite, Gospodine Poslaniče, primiti obavljenog prometa po obrazcu veliko A. ili malo-a. I. Po obrascu vel i ko uverenje moga poštovanje Ministar finansija, A. imaju tu knjigu voditi: sve Dr. Kumanudi. sudbene protokolirane tvrtke i podu­ Muslimani! državnog zajma. Odgovor Knjige i novine. Grčko-turski rat. | Carigrad, 6. X. Zadnje vijesti iz An­ gore javljaju dalnja napredovanja tur­ ske vojske. Uslijed zadnjih pobjeda vlada u cijeloj Anatoliji oduševljenje za nastavak rata sve dotle, dok zadnji neprijateljski vojnik ne napusti tursko zemljište. Refetpaša, komesar narodne obrane u Velikoj narodno skupštini održao je 4. o. mj. govor, u kojem je među osta­ lim rekao ovo: «Braćo i drugovi! Slavimo pobjedu, koju izvojevasmo nad neprijateljem našom hrabrom vojskom. Čestitam Vam svima pobjedu. Vjerujte, da je ovo najteži udarac za neprijatelja. Za vrijeme, kada nam oduzeže sve, čim bi se mogli braniti od napadaja, udariše na nas sa svih strana da unište jedinu muslimansku samo­ stalnu državu. Ali naš mirni narod vidivši neprijatelja pred pragom, ustade i boreći se dvije godine usprkos svih poteškoća pokaza Grcima, a i cijelom svijetu, da je vrijedan slobode. Nama nije u oku ničija samostal­ nost i nikome ne želimo nepravde. Ali zato ako je nama ko želi nanijeti, borimo se i borićemo se do zadnjega. Ratujemo za slobodu, za obranu kuć­ nog praga i uzdamo se u Boga, da ćemo pobijediti. Drugovi! Rat još nije dovršen. Još imade neprijatelj u rukama naše lijepe gradove: Brusu, Smirnu, Afijun-Karahisar i druge. U ovim mjestima svi mu­ slimani, koji još žive, trpe mnogo. U tim mjestima nečuje se ezan. Budimo i nadalje složni a doći će Čas, kad će neprijatelj morat prtljati iz naše otadž­ bine« Atina, 8. okt. Gunaris je otputovao u London, da nađe bazu za pregovore, jer svi ovdašnji listovi potvrđuju Opa­ snost situacije. Rat kod Afijun Karahisara traje. Gubitci sa obe strane su ogromni. (»Terdžuman«). . | , i ’ i , i ! i i I • Domaće vijesti. Osnutak nove zadruge. Vrijedni težaci u Kakanj Doboju na čelu sa svojim učiteljem i vjeroučiteljem os­ novali su dne 9. oktobra svoju za­ drugu pod naslovom »Jugoslavenska seljačka zadruga u Kakanj Doboju«. Mladoj zadruzi želimo, da sretno po­ stigne svoju svrhu. Jedna sjednica Gradske općine. Kako smo obaviješteni, saziva g. ko­ mesar Gradske općine u četvrtak u 6 sati na večer sjednicu, na koju su pozvani predstavnici svih kulturnih i priviednih institucija u gradu. Na sjed­ nici će se obrazovati odbor za doček gostiju, koji dolaze iz cijele naše kra­ ljevine na otvorenje Narodnog Pozorišta u Sarajevu. Unapređenja i imenovanja. »Nar. Jed.« od 12. o. mj. donosi: »Ministar prosvjete postavio je profesora velike gimnazije u Sarajevu Hakiju Hađića za direktora novootvorene niže gim­ nazije u Trebinju. (Ovo je prvi musli­ man, koji je došao na ovaj položaj). Pokrajinska uprava za Bosnu i Her­ cegovinu imenovala je apsolvente mualimskog učiteljskog tečaja: Saliha Durića privremenim učiteljem narodne osnovne škole u Ripču, Ramiza Imamovića privremenim učiteljem narodne osnovne škole u Maglaju, Abdulaha Begića privremenim učiteljem dječačke narodne osnovne škole u Kreševu, Muniba Prašu privremenim učiteljem IV. narodne osnovne škole u Sara­ jevu, Abduselama Jelečkovića privre­ menim učiteljem l. narodne osnovne škole u Sarajevu Muhameda Islamovića, privremenim učiteljem narodne osnovne škole u Hadžićima. Mehmeda Haračića privremenim učiteljem na­ rodne osnovne škole u Kiseljaku k 'F., Ahmeda Sulejmanovića privremenim učiteljem II. narodne osnovne škole u Brčkom, Ibrahima Valjevca privre­ ; men m učiteljem narodne osnovne škole u Fojnici k,K, i Derviša Ajanovića privremenim učiteljem narodne osnovne škole u Rogatici. Sjetite se „MEPhamEta". i I I List „Гајрет“.и prošlom smo broju objavili, da je izišao 1. broj ovog na­ šeg lista i iznijeli smo njegov sadržaj. Danas ćemo se malo opširenije zaba­ viti njime. 0 potrebi ovakova lista ne treba ni jednu riječ potrošiti. Ona se je već davno osjećala i imperativno nametala. Drugo je pitanje, da li će „Гајрет“ udovoljiti toj potrebi. I ako priznajemo i spremu i agilnosti odbora ,,Gajretova“ i urednika lista, mi ipak s nekom skepsom gledamo u uspjeh njegov. Tu nam skepsu opravdava i sam cilj lista. On bi htio da zadovolji duševne po­ trebe i inteligencije i širokih slojeva naroda. Mi držimo, da su te potrebe i suviše diferencirane, a da bi im se moglo jednim listom udovoljiti. Ko hoće svakome da udovolji, taj gotovo redovito nikog ne zadovoljava, bar u pogledu lektire. I tu se odmah pruža uredništvu jedna — gotovo bih rekao — nepremostiva zapreka. Inteligencija će sličnu lektiru naći u boljim srpskim i hrvatskim listovima, a široke slojeve naroda većina sadržaja ovoga broja ,,Gajreta“ niti će interesirati, niti će ga razumjeti. Nu uredništvo je učinilo i jednu grdnu omašku. Ono je — ne znam, radi čega — nekako bagatelisalo sve naše književnike, osim g. dr. Safetbega Bašagića. Uredništvo doduše veli, da se je obratilo na 20 »akademski obra­ zovanih ljudi« za suradnju, ali smo razgovarali s više ljudi s lijepom knji­ ževnom reputacijom, koji su već svojim radom stekli glas u književnom svijetu, pa nam svi vele, da tog poziva nisu dobili. Mi držimo, da je pogreška, kad se računa pri pozivanju na suradnju u listu samo na akademski obrazo­ vane ljude. Koliko ih je bez te titule, koji su ipak zavrijedili, da budu po­ zvani na suradnju. Pri ovakovom poslu trebalo bi odbaciti sve kaprice i »mušice«. Sadržaj lista, kolikogod ie raznolik, izgleda nam prazan. Puno smo više očekivali — bar od prvog broja, koji redovito nastoji da se dolično reprenient./a’i napravi reklamu. Konačni sud niti hoćemo niti mo­ žemo zasad izmijeniti. Mi ćemo to naknadno učiniti, kad imademo pred sobom bar nekoliko brojeva. Sad za sad preporučujemo svima, da pretplatom omognće izlazak, a ured­ ništvu preporučujemo da učini potrebne korekture, kako bi ovaj potrebni i koresni biti mogao vršiti misiju, koju je preduzeo. „Spomenica izložbe". Gg. Jovo Paiavestra, dir. »Privrede« i K. Milošević, sekretar Srp. trg. zanat, omla­ dine izdaće ovih dana knjigu pod gor­ njim naslovom o »Industr., zanati, i poljopriv. izložbi B. i H.« od 24. IX. do 2. X. o. g. Knjiga će iznositi 6 štampanih tabaka s vrlo zanimljivim i korisnim gradivom. Biće — pored stručnog gradiva —• govora i o izla­ gačima, naročito o odlikovanima. U interesu je svih naših privrednika, napose izlagača da uđe u spomenicu. Stoga treba da do 12. ov. mj. pošalju pismeno podatke o svojim podu­ zećima i radnjama, te oznaku veli­ čine oglasa. Jedna strana je 200 D. Knjizi je cijena samo 1 Dinar a štampače se u 10.000 primjeraka. Sve upute treba slati redakciji »Spo­ menice Izložbe«, Milutinovićeva 6. I. Poruke uredništva. A. Teufiku, Orašac (Petrovac) Budući da je stvar, koju ste poslali na uvrštenje, bez interesa za širu jav­ nost, preporučili bismo Vam, da od kot- ureda odnosno pokrajinske uprave tražite njegovo svrgnuće, a radi štete, koje je nanio ili pojedincima ili općini, tužiti ga sudu. Ako biste ipak željeli, da u listu iz­ nesemo, onda javite puno irtie i prez­ ime, da iznesemo u rubrici »Priposlano«, te biste u tom slučaju imali platiti štampanje. TPBšeljak. Klasični jezik u našoj štampi. „Odgovor „Hrvatskoj Slozi11. - Ova frankovaćko-tataraka pačavra uzela đem na aube, pa laje na sve strane i zabada noe gdje je i ne treba". Stiepo Kobasica u „S. /?.“ od 8. okt. �Страна 4 Strana Боој 346 Broj „ПРАРДА* — „PRAVDA* Očitovanje. I Uprava Gazi Husrevbegova vakufa u Sarajevu. Ja kao odgovorni urednik lista »Glasa Naroda«, koji više ne izlazi, žalim, da je u njegovom 189. broju od 2. marta 1910. god. uvršten dopis na 3. stranici »Sa kotar, skupštine t. zv. J. M. 0. u Kladnju«, kojim se vrijeđa čast priv. tužitelja Ibrahima H. Dedića i Mehmed ef. Gjozića iz Kladnja, te Muhamed ef. Fočića iz Olova, jer ja ne znam ništa, da bi priv. tužitelji bilo ma u čem bezčasni bili. Uredni­ štvo je bilo u bludnju zavedeno od jednog nesavjesnog dopisnika, pa sam drage volje spreman predati i evo pre­ dajem zastupniku priv. tužitelja u ori­ ginalu dopis, sadržavajući inkrimini­ rani članak, gdje se vidi i ime pisca. Ja privoljujem, da se ovo moje očito­ vanje oštampa bilo u kom periodič­ nom časopisu, ali pošto sam kao podvornik čovjek bez imetka, ne mogu trošak štampanja na se preuzeti. Ismet Lulić. Oglašujte u „Pravdi" Broj 415/21. Natječaj za Kuršumllju I Hanikah • ■ medresu. —- — Uprava Gazi Husrevbegovih medresa objavljuje da će se popuniti 36 mjesta sa učenicima i to na prijamnom ispitu, koji će se obdržavati na 1. novembra t. g- Moitelji trebaju doći na rečeni dan u 8 sati prije podne i prijaviti se upravi medresa. Da molitelj bude pripušten prijam­ nom ispitu treba da posjeduje slijedeće uvjete: 1. Da zna učiti u Kuranu i da bude svršio narodnu osnovnu školu ili da zna na našem jeziku čitati i pisati. 2. Da ne bude životno doba manje od 12, a više od 16 godina i da bude zdravstveno sposoban. 3. Isto tako ima velija svakog pitomca zajamšiti da će naknaditi višak obskrbnih troškova, što bi iznašali mimo onaj iznos, kojeg mu vakuf daje kao Stipendiju. 4. Primljeni učenici imadu donijeti sa sobom čisto i čitavo odijelo kao i tri para rublja. Umoljavaju se čitatelji, da ovaj na­ tječaj priopće nepismenim roditeljima odnosno skrbnicima za nauku spo­ sobne i valjane djece. □ ■ CD ■ CD e CD В CD a CD u CD 8 CD1 CD ■ CD Oglas. Fdhriha stakla u Paraćinu obnovljena je i počela izradu svako­ vrsne staklarije, osim ravnog (prozor­ skog) stakla, čija će izrada docnije doći. Prima porudžbine i izvršuje ih od­ mah. Vagonsku robu izrađuje i po poslatoj mustri. Pri porudžbini polaže se polovina vrijednosti, a ostatak pri prijemu robe. 310-1-5 MUSLIMANI, OSNIVAJTE ZEMLJORADNIČKE ZADRUGE, jer je jedini spas našeg težaka u za« drugama, jer će zadruge provesti kulturni i poljoprivredni preporod našeg sela, jer bez bogatog i kuk turnog sela nema ni bogate ni kuls turne varoši, a ni države. Sve upute i najizdašnije potpore daje besplak no: »Središnji savez jugo* slavenskih seljačkih z as druga u osnutku u Šaraje= v u«. OglAŠIVANJE -j u novinama obavlja po- ■ uzdano staro uvedeni I BLOCKNER-OVl zavod za oglašivanje g Zagreb, Jurjevska ul. 31. S Telefon 21—65. :: 8 Generalno oglasno zastupstvo I za preko 10 tu- i inozemnih listova OKOIOBOEOaOSOIO^OEC Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. — Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina. Potpuno uplaćena dionv ka glavnica K 20,000.000 —. Ulošci preko K 25,000.000’—. Pričuve preko K 4,000.000. - Pupilarno siguran. - Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. 104 Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu, d. d„ u Sarajevu. Prema zaključku I. izvanredne glavne skupštine našeg zavoda, obdržavane dne 29. maja 1921. pripada starim dioničarima (t. j. onim od I. i II. emisije) pravo opcije na po „Prvoj hrvatskoj štedio­ nici u Zagrebu" preuzete dionice 111. emisije proporcionalno prema posjedu njihovivih dio­ nica t. j. na svakih pet (5) dionica 1. i 11. emisije mogu stari dioničari optirati 4 dionice Hl. emisije uz slijedeće uvjete: 1. Pravo opcije mora se izvršiti do uklju­ čivo 31. oktobra 1921, i to samo kod same Muslimanske Centralne Banke za B. i H., d. d. u Sarajevu ili kod njezinih podružnica u Banjaluci, Brčkom, Bugojnu, Čapljini, Prije­ doru, Travniku i Tuzli. 2. Prigodom izvršenja prava opcije se predložiti dionice ili međutimnice emisije radi označenja, da je pravo izvršeno. Odgovorni urednik: ibrahim Muhić. imaju 1. i 11. opcije 299 3. Potpuna protivvrijednost za sve optirane dionice imade se odmah prigodom izvršenja prava opcije u gotovom položiti. 4. Za svakih K 100'— nominale t. j. za svaku dionicu imade se položiti K 130.-- i K 6 50 za kamate, dakle ukupno K 136’50 po komadu. 5. O uplatama izdati će upisna mjesta privremene potvrde (međutimnice), koje treba dobro sačuvati, jer će se kasnije samo uz povrat tih potvrda nove dionice izručiti. 6. Dionice, na koje ne bude do 31.Х. 1921. izvršeno pravo opcije, biće u smislu tačke 3. gore navedenog zaključka prepuštene na upis svakom muslimanu za vrijeme od 1.1X1. do 1ЈХП. 1921., što će biti za vremena posebno oglašeno. Sarajevo, dne 27Ј1Х. 1921. 4—5 Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Ravnateljstvo Muslimanske Centralne Banke za Bosnu i Herceg, u Sarajevu. Štamparija D. i A. Kajon, Sarajevo. I � https://kolekcije.nub.ba/files/original/6e14347a726ae9af5abe6c234a0b38a4.pdf 8c7763b5a659967d11fb5b5c249a9f30 PDF Text Text Pojedini broj К. 2-— Р" A VDA Izlazi subetem, utorkom i četvrtkom. Ureduje redakcioni odbor. Pretp-ata: za našu državu godišnje K 200.—, na poia godine K 100.— ; za inozemstvo K 25O - . Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕBroj 109 (347) čekovni račun post, štedionice 1119 Sarajevo, subota 15. oktobra 1921. (11. Safera 1340.) Iza skupštine naše organizacije 6. i /. o. mj. bijahu ovdje u Sara# jc vu na okupu delegati sviju mjesnih odbora naše organizacije, iz pede# set mjesta naše uže domovine do# đoše muslimani u Sarajevo, da ispo# ruče mišljenje i želju cijelog našeg islamskog naroda onoj četi najoda# branijih sinova našega naroda, ko# jima lanjske godine pokloni naš na# rod svoje povjerenje i predade svoju sudbinu u njihove ruke. Iz izražaja tih delegata našega naroda naši poslanici dobiše ne samo zna# ke odobravanja svog dojakošnjeg rada nego i potpuno povjerenje u brizi i čuvanju interesa naših u bu? dućnosti. U prispodobi dosadanjih dviju naših skupština sa ovom sadanjom opažaju se znatni znakovi moralne ’akosti naše organizacije. Dok smo lani u ovo doba a uoči samih izbo# rač vrsto stiskivali naše redove pri# tješnjeni svagdanjim šikanacijama, da u izborima izađemo sa što bo# ljim praktičnim rezultatom, sad nam se ukazuju sve veće i izrazitije želje za slogom i jedinstvom, mje# sto da ta želja popušta, kako su ne# ki umišljeni psiholozi naslućivali. Kad ne idemo u susret neposred# nom kreševu kao što su izbori, ne# ma potrebe ni za jačom i trajnijom slogom, nagoviještavahu loši proro# ci, a osobito, kad su naši poslanici »prodali« naš narod, kako trubljahu drugi. Ali i bez oštra oka dobra psi# hologa more svak da uvidi, da je svijest našega naroda probuđena, da bez obzira na neposredne potre# be sloge i jedinstva razvijena svi# jest našega građanina i seljaka dik# tujc danas potrebu sloge i jedin# stva. A nije to ni najmanje zagonet# no ni nejasno, kad se sictimo pio# dova naše organizacije, plodova na# še sloge, gdje mi muslimani izađo# ) mo na izborima najkompaktniji i dobismo relativno najviše glasovaOsim toga praktični rezultati naše# ga poslaničkog kluba puno pojača# še moralnu jakost sloge uopće, a na# šeg jedinstva nanose. I ’ tim rezmta# tima naše političke borbe ima i tak# vih, koji ne zadovoljavaju u cijelo# sti gotovo nikog; agrar i .unutarnje uređenje države mnogi uopće ne smatraju kavim dobitkom, ali baš za to je taj momenat dokazom, da naš narod, i ako nije zadovoljan s takvim izlazom naše borbe, smatra naše jedinstvo nad tim pitanjima i u našoj šlozi ili neslozi vidi puno veći zamašaj po naš narod od rije# šcnja tih pitanja u kom smislu bilo. Drugi momenat, što nam na sa# danjoj našoj skupštini pada u oči, jest mnogo većr interes našega na# roda prama onom lanjskom u ovo doba. Dok lani u ona kritična vre# mena ne bijahu na okupu poslanici Telefon br. 842. sviju naših mjesta ovdje na skup# stini, ove godine bijahu gotovo svi naši krajevi zastupani. I ovdje tre# ba istaknuti slutnju i nagađanje lo# ših proroka, da narod nenagrađen kako valja rezultatima svoje borbe, bar po svom mišljenju, obično pada u apatiju ili bar u indiferentnost. pa ce se prema tome i ovdje još manje odazvati nego prije nagađaše se kojekuda. Naš svijet tek je na po# četku političke bobe, pa ipak poka# zuje dovoljno interesa za rad i bor# bu svoje zajednice i svakako jc na putu svom jaku i sređenu politič# kom mišljenju. Na skupštini se općenito odo# bravaše dosadanji rad naših posla# nika, po gdjegdje s dodatkom »i ako nijesmo u cijelosti zadovoljni s po# lučenim rezultatom«, svi govornici izražavahu svoje potpuno povjere# nje, a svi kao po dogovoru isticahu kao neotklonivo sredstvo za naš budući rad slogu i jedinstvo. Nijesu stvarani zaključci doktrma-ne važno­ sti. niti su davane ograničene i uko­ čene direktive vodstvu za njenov rad; predanost i potpuno povjerenje u vod­ stvo, koje je zasvjedočilo svojim ra­ đen1, da je pot uno dostojno 'toga već sam, savjetujući mu, da primi upražnjeni radikalski mandat u banjalučkome okrugu, rekao, da ih ima stotine, koji pomoću raznih dnevnica iz državne kase svršavaiu studije, pa i svoje privatne poslove, pa da bi i on mogao pomoću poslaničkih dnev­ nica da dovrši svoje studije u Beču. To je mogao lako učiniti, jer njegova prisutnost u skupštini u ono doba nije bila neophodno potrebna. Tom sam mu p; ilikom spomenuo ljude, koji beru dnevnice u reparacionoj ko misiji, a nijesam spominjao, da bi i on mogao u nju ući, ier znam, da on za to nema potrebne spreme. To je sve, što sam mu kao svom tadašnjem ličnom prijatelju savjetovao, Godina 111. a on to moje prijateljstvo danas kuša da izrabi u sumnjičenje moga javnog rada, o kome nije pozvan ni on ninjegovi prijatelji d* sude, već oni, koji su mi poklonili svoje povjerenje. Uza sve to, što su Suljagini politički prijatelji kušali svim mogućim pošte­ nim i nepoštenim sredstvima, da osum­ njiče moj javni rad, meni su i mojim drugovima predstavnici muslimana iz čitave Bosne i Hercegovine dali povjerenje. Neka g. Salihagić navede samo jedan fakat za svoje sumnjičenje, pa ću mu na sudu dati prilike, da to dokaže. U Sarajevu, 13. X. 1921. Dr. Mehmed Spalio. Ekonomska organizacija u osnutku. Iza glavne skupštine J. M. 0. odr­ naći mjesta i težak i trgovac i obrt­ nik i posjednik. žana je s kotarskim delegatima dne 7. c. mj,. ekonomska anketa u Islam­ Pravac rada do definitivnog osnutka skoj čitaonici (Klubu J. M. 0) na organizacije određen je za privremeni BendbaŠ'. Anketi je predsjedao g Hif- odbor u glavnom u tome, da porad, zibeg Đumišić iz Bijeljine, perovoda oko organizovanja provincije za ek nomsku organizaciju do konsttuir^je bio Abas Ajanović iz Tešnja, a a referent Šemsudin Sarajlić, na­ juće glavne skupštine, da piiredi pre­ rodni p( slanik. Na početku rada usvo­ vila organizacije, koja se imaju na povjerenja, znače, da vodstvo treba glavnoj skupštini .usvojiti i da prikup­ da nastavi svoi rad u onom smijeni, jila je anketa sebi ovaj koji nalazi n jzgodnijim i za muslilja očitovanja zainteresovanih, kop D ’evni red: Klanski dio naroda najkorisnijim. Po 1. Kdsififava o osnutku u načelu; žele postati članovima organizacije i td. vjerenje je tu, a preporuka sloge i U privremeni izvršni odbor izabrani 2. Rasprava o načinu osnutka; jedinstva samo ju č^sta i iskrena želia su aklamacijom gg. Mehmed ef. Jalov3. Pravac rada du definit'vnog i upravo blagoslov kao pooudbina na­ čić iz Konjica, Husein Omanović, Abas šim borcima u tešku im radu za na- i osnutka Ekonomske Organizacije; 4. Izbor privremenog odbora (ili Ajanović, bemsudin Sarajlić, Sejfu rodna prava. Koliko i kakva će prak- ’ tična uspjeha donijeti naši poslanici izvršnog odbora); Arifhodžić, Osman ef. Sokolović, Absvom narodu, to im one tople bratske , 5. Diskusija o načelima »Pravil­ durezak Bjelavac iz Sarajeva i Muriječi ne kažu, ali im ti pojedini prednika«; hamedbeg Sulejmanpašić iz Bugojna. stavnici naših raznih strana i krajeva 6. Odredbe o izboru kotarskih Kod pete točke dnevnoga reda usvo­ te različitih staleža, jasno govore i ekonomskih odbora i općinskih povje­ jila je anketa, da se glavnoj konsti gotovo diktuju: da ostanu zajedno, jer tako — vjeruje narod mogu renika; tuirajućoj skupštini predlože na uv;.oni postići, što se uopće postići može, 7. Odredbe o privremenim financija­ ženje pravila sa ovim princi. mi: d.i a bez sloge — ništa. je ekon. organizaciji svrha u iapred ma organizacije; i Ono iskreno odobrenje dosadanjeg vati gospodaske, privredne, moralne ; 8. Eventualije. rada, ono odano povjerenje u budućem Kod prve tačke dnevnog reda, gdje ekonomsko-prosvietne interese svojih radu naše je poslanike okrijepilo i članova: da su sredstva organizacije očeličilo, a ona topla želja naroda za su uzeli riječ gg. Hasanbeg Salihbeslogu i jedinstvo moralno ih je obve­ gović iz Bijeljine, Muhamed beg Cerić dobrovoljna, koliko ko hoće i može zala, da joj se poklone, da je očuvaju iz B. Novog, direktor banke Omano­ d i noiše ud,ela, upisnina, rezervni fond, i da pomoću nje kao blagoslova na­ vić i drugi i saslušan referat Š. Sarajulošci na štednju kod novčanog zi rodnog dođu do mete, kojoj idu — lića, izjavila se anketa jedno­ voda organizacije, koji se misli na do obezbijeđenja narodnih interesa i glasno u principu za osnutak novo osnovati na podl -zi obligacija, do ostvarenja njegovih idela. ekonomske organizacije. Kod koje će se dobiti za odštetu oduzetih druge tačke dnevnog reda provela se kmetovskih selišta, prihodi od uprave također isrpna diskusija o načinu imetkom, razni prihodi i zajmovi osnutka, u kojoj su učestvovali gg. A. Članom može postati svaki česti: Čočlana. Ajanović, Mehmed ef. Jalovčić iz Ko­ vjek, kojega uprava primi Gosp Suljaga Salihagić smatrao je Organizacijom će upravi,ati glavn i njica. direktor Omanović, Osman ef. za potrebno, da u svojoj brošuri upo­ Sok- lović, Đumišić i dr. i zaključeno skupština Članova, upravno vijeće, iz­ trijebi i privatne razgovore i da ih vršni odbor, kotarski odbori, seoski je, da se ima osnovati jedinstve­ zlonamjerno iskrivi. na ekonomska organizacija općinski povjerenici i nadzorno vijeće. Nije istina, da sam mu ja ikada re­ Svoju svrhu postizavaće arganizacija za svu zemlju, u kojoj će s vremenom kao, da u ovoj državi svako pljačka, izvrtanja činjenica S. Salihagića. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu I Središnjica: Sarajevo. Pupilarno siguran zavod. Dionička glavnica 1o,ooo.ooo kruna. Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik Pričuve Goo.ooo kruna Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraiievstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije. — Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. —Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice, ф Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ 2U5 Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijeno. • Brzojavi: Trgouačha banka. Šarajедо. - Interurban telgfon: Ш �Strana 2 Гтоана na način, da će prema mogućnosti svojih sredstava podupirati što veću proizvOdnju, domaću industriju, zajedničku i što bolju prodaju gospodarskih proizvoda i t. d., a nužne kredite u gospodarske svrhe davati samo na potpis dva jamca, davati upute članovima u svima im potrebama, osnivati podružnice i svoie ispostave, dobavljati irn dobra s emena i oruđe i t. d. Kod sedme točke dnevnoga reda izjavili su se delegati najspremnije, da će u svojim mjestima zavesti akciju za osiguranje prvih nužnih financija za pripravne radove oko osnutka organizacije i zaželjeli, da posebnom okruznicom novi odbor obavijesti kotarska mjesta o početku rada za os- 1 I । . 1 1 I ј i I | I nutak organizacije. Muftija Maglajić, koji je u toku vijećanja ankete pridošao, uzeo je u osmoj točci dnevnoga reda riječ i zahvalio se prisutnim na korisnom radu za osnutak ekon. organizacije i iscrp­ nom raspravljanju, koje je od njih na anketi čuo i molio ih, da u radu ustraju, u tome vrlo nužnom radu, koji i poslaničkom klubu leži na srcu, pa ga je i poduzeo i doveo do ove ankete, gdje ga je sada predao narodu, ga ga on sam dalje izvodi kao svoj i za svoju korist! Na to je g. HifzibegGjumišić zaključio anketu i najavio, da će se glavna konstit. skupština ekon. organizabije sazvati čim se pripreme za osnutak potpuno obave. Iz naše organizacije. Konstituisanje Centralnog i Rad* dušno odobrio rad svojih posla* nog odbora. Na svojoj sjednici od nika. 8. ov. mj. ( . O. se je ovako konsti* U utorak. 11. ov. mj.. održali su tuisao: 1 poslanici pouzdanički sastanak u Počasni predsjednik: H. Ibrahim ; Goraždi. na kojem su bili svi gra* Hafiz Maglajlić: dani, a u Cajniču veliki narodni Predsjednik: Dr. Mchmed Spalio: zbor, na koji je došlo pored cjelo* I. Potpredsjednik: Dr. Halidbeg i kupnog građanstva i veoma veliki Hrasnica: broj težaka. I u jednom i u drugom II. Podprcdsjednik: Dr. Abdulah* mjestu dali su birači svojim posla* beg Bukvica; nicima neograničeno povjerenje. Blagajnik: Semsudin Sarajlić. I srijedu 12. o. mj. držali su po* Vođenje tajničkih poslova po# uzdanički sastanak u Foči uz su* \ iereno je privremeno g. Abasu A* djelovanje cjelokupnoga građan* janoviću, dok se to mjesto putem stva i izaslanika seoskih odbora natječaja ne popuni definitivno. naše organizacije. I ovdje je narod Uredništvo organa »Pravde« po* bio jednodušan u povjerenju pre* vjereno je nar. posl. H. Ajanoviću. ma svojim poslanicima i u čuvanju Radni odbor na svojoj sjednici redova organizacije. od 10. ov. mj- konstituisao se je o* Na povratku u Sarajevo zadržala vako: su se gospoda i u Prači i razgovara* Predsjednik Dr. Halidbeg Hra* li sa sakupljenim pristašama naše snica; organizacije o potrebama i željama Podprcdsjednik: Edhem ef. Мш naroda, te o čuvanju sloge. labdić: Na svom putovanju primili su gg. Tajnik: Abas Ajanović: poslanici mnoge molbe i žalbe od Blagajnik: Nazif ef. Svrzo( kao svojih birača. optirani član R. O). Ovo je putovanje našega ministra Min. dr. Spaho i nar. posl. dr. Ha* i poslanika učinilo na naše pristaše džikadić i Omerović u svom izb. o= u ovim krajevima najbolji dojam. Narod je na svakom koraku s odu* krugu. ševljenjem svoje pred* U srijedu u veće povratili su se stavnike. kojidočekivao su mu javno i slo* sa svoga puta u istočnu Bosnu g. bodno. što dosad kod nas. naročito min. dr. Spaho i poslanici gg. dr. u ovim krajevima, nije često bivaloHadžikadić i Omerović Oni su u o njegovim pravima i o svo* r.onedjeljak 10. ov. mj.. održali ve* govorili me radu. like javne zborove u Višegradu i Rogatici, na kojima je učestvovalo »Naša Pravda«. Naša zemaljska cjelokupno musi, građanstvo i vrlo skupština od 6. i 7. ov. mj. donijela mnogo težaka iz ovih kotareva. Po* je zaključak, da se »Naša Pravda« slanici su obavijestili birače o svom ne smatra glasilom J- M. O.. te da dosadašnjem radu i o zaključcima organizacjia nema s njom nikakve zem. skupštine. Narod je jedno* veze. PODLISTAK. krenu, a telegrafski stupovi počeše munjevitom brzinom t'trati pred na­ šim očima. Vlak je jurio brzinom eksMustafa: presa. a mi gledasmo jedan drugoga smijući se od radosti i veselja. U noći pređosmo granicu Beludžis(Nastavak.) tanai četiri dana putovasmo do Kvette. Beludžistan je gorovit i u mnogom Veselju ne bijaše ni kraja ni konca. Mi poskak^smo s deva i pješice pote- sliči na našu Hercegovinu. Po brdima i uz potočiće rastu: ružmarin, lehankosmo. da čim prije dođemo na mje­ der, zimzelen, granat i drugo južno sto, faktički se uvjerimo, da li smo cvijeće i drveće. Sela su obično u po­ uistinu već kod željezničke pruge. To­ ljima i po podnožjima gora. Na po­ lika bijaše čežnja za željeznicom, koja ljima rade seljaci sa parnim plugo će nas eto osloboditi od noćnih pu­ vima, vrhu mašinama i natapaju polja tovanja i onog ljuljanja na devama, vodom, koju izvlači mašina iz zemlje. od nesnosnih vrućina i nepodnosne Po svemu se vidi, da je ovdje uve­ žeđe. Sjećam se dobro, kako moj pri­ deno moderno gospodarstvo. Kuće su jatelj i suputnik Čeh ljekarnik pade pokrivene crijepom i rlehom, a gra­ na tračnice i poljubi ih sa riječima: «Evo novog Bruta«. đene su kao kuće čeških i njemačkih Karavana zaokrenu za stanicu u ! seljaka. Na poljima se pase plemenito polje, gdje se razmjestismo na počinak, ' blago i sigurno je odgojeno u moder nim gojilištima. lako smo putovali cijeli dan i bijasmo Začudilo nas je, kad pokraj svake i umorni i gladni, ipak ne mogosmo dugo usnuti. Lokomotiva je na sta­ stanice u sjevero-zapadnom Beludžistanu vidjesmo veliku kuću-tvrđavu, na nici cijelu noć stenjala i urlikala, a kojoj su i vrata i prozori od Že jeza; rni stiskasmo jedan drugome ruku i Šaptasmo: »eno je«, »čuješ li je«, a zidovi puni puškarnica. Jedan mi Indus reče, da je tako po ćijelom B-■dakle sjutra« i t. d. ludžistanu, jer da Englezi ne vjeruiu Sjutri dan oko podne dođe po nas stanovnicima Beiudžistana i ako bi Englez narednik i pozva nas, da idemo došlo do kakva ustanka ili pobune, na kolodvor. Na stanici bijaše priprava to.su ove kuće-tvrđave zato, da se u Ijen vlak. Tu se sastadosmo s grupom njih mogu skriti Englezi, koji služe na oženjemh izbjeglica, koji su došli iz Željeznici i koj<f bi zatekao ustanak na Mešeda na kolima i automobilima. Sve nas skupa smjestiše u vagone I. i II. putu. Nh Hthrtfbania je živahno i veselo. Inrazreda Nikada neću zaboraviti onaj dusi i Induskinje šeću po stanici, pro­ divni osjećaj, koji me obuze, kad vlak Iz mojih uspomena. Broj 347 Боо’ .ПРАВДА" — Naši dopisi. Maglaj. 9. oktobra 1921. Nije mi namjera, da uzimam ti . zaštitu ispravne državne činovni* I kc, nego mi jc svrha da se radi po* štene i objcktivnnc javnosti kon* i statuje laž, iznesena u broju 201. ' »Srpske Riječi« od 5. oktobra 1921. iz koje sc može čitati intolerancija i i mržnja jednog Cokorilovca prama I državnim službenicima muslimani* ma. I Otkada jc nestalo sa površine I »Kara*Zorc« preseliše se listom svi Ćokorilovci pod okrilje uredništva I »Srpske Riječi«, koja im ustupa pro* stora za sve moguće laži i denunci* jc. Nije se čuditi toj pojavi, jer je njihov učitelj i vođa poznat hvala Bogu cijelom našem kraljevstvu, sa te svoje »vrline«. Njihov je običaj da prate i bilje* žc svaku mjesnu pojavu, ali kod . publikovanja izvrću činjenice, zbog I čega sam i ja sebi uzeo za dužnost I da u svoj tefter kronički golu činje* niču bilježim, kako bi u odlučnim i momentima utukao - pobio - • e* > entualne čokorilovštine. .Anonimni dopisnik inače poznati Cokorilov povjerenik za vrijeme iz* bora, tendenciozno izvrće događaj sa Aganom Arifagićem, jer je to starac neokaljane političke prosio* sli. U petak posteći došao je za vri* jeme »Salle« pred podne pred dža* ' miju, i ugledao je svoje dijete gdje izlazi iz škole, gdje je na pjevanju bilo. Starac želeći da svoje dijete odgoji u moralnom pogledu, pitao ga je. da li se je priredio za džami* je, pa kad dječko odgovori da nije ćušne ga jedanput, u kojem mo* mentu i proto Nikolić pristupi. Po svečanoj izjavi potonjega nije ga Arifagić ni jednom riječju' uvrije* dio, a kamoli da ga je linčovati htio. Obzirom na svečani taj dan nije najispravnije bilo od protoprezvite* ra Nikolića. da upriličuje vježbu pjevanja baš u momentu, kada su muslimani htjeli da obavijaju mo* litvu. Eto taj događaj iznosi Čoko* rilovac lažno^ premda mu je vrlo dobro poznati bilo, da je Nikolić sam molio, da se istraga u toj stva* . ri ne vodi. Gradsko vijeće zaključi u svojoj sjednici, da ustupi jedan dio prosto* rija g. kot. predstojniku Mujezinu* viču, gdje je odobrenjem Pokrajin* ske uprave i ostao par mjeseci, ali čuj Cokorilo! ne badava, nego uz ' određenu platu. Uvjeren sam. da g. kot. predstoj* nik Mujezinović ne bi sigurno sta* novao tamo sa svojom familijom, da je igdje stana naći mogao. Prem* đa jc to anonimnom denuncijantu vrlo dobro poznato, i da općinska ambulansa ni najmanje trpila nije, ipak izlijeva svoju mržnju prama jednom muslimanu činovniku. Da je mjesto g. Mujezinovića tu po* znati srećki načelnik Pupić. to se na javu ne bi iznosilo, nego bi mu sc rade agitovalo, da se nađu žiranti za oduzeti općinski novac. Na ka* kakav prefidan i lažan način prika* zuje oduzimanje zemljišta u Vozu* ćoj, neka posluži slijedeća činjeni* ea: To zemljište nalazi se u općini Gare, u kojoj su naseljeni isključi* vo muslimani i zove se »Garanski lug«. Molitvište je bilo prvobitno uda* Ijeno od tog mjesta preko 2 km i nebivši prikladan pristup, a i bez vode, zamoli već pokojni proto Marković garanske muslimane, da mu dozvole prenos molitvišta tu u (. »Tiranski lug. Preko 30. godina obavljale su se molitve na tom mje* stu. da nikada pritužbe nije bilo proti muslimanima da su obavlja* -nja molitve smetali. Pred 20 godina bijaše projektirana kroz isto zem* ljište pruga šum. poduzeća, koje na istom mjestu napravi i zgradu — i kroz kratko vrijeme proda je ne* kom trgovcu ^erosti koji je o* krenu u birtiju, i valjda ne imajući dosta prihoda proda je već rahmetli Hašim eff. Nevesinjcu. koji jc pre* okrenu u kafanu. Sklopi sa erarom ugovor i plaćao jc najamninu dulji niz godina za to isto zemljište-, ah ■ siromah pred oslobođenje umrije, i iza sebe ostavi neopskrbljenu dje* cu sa sirotnom udovom. Nepoznati pljačkaroši orobiše je u danima prevrata odnesavši joj cijelo njezi* no pokućstvo, zbog čega se pribi sa djecom rodbini Derzić. Da bi bar neku korist imala sirotna djeca od ’ svog imanja od te svoje naslije* đcne kuće odluči rodbina da im je popravi, ali eto Ćokorilovci ne daju, premda ta zgrada kroz 20 ^o* dfna molitvištu na smetnji nije bila. U godini 1919. imenovan bijaše za I privremenog podvornika Suljo Kal* i fić. koji je po pripovijedanju tada« : njeg predstojnika i njegovih na* ■ sljednika potpuno odgovarao svo* joj zadaći. Uzeše ga u vojsku, i nje* i govih troje djece preuze otac mu ; na uzdržavanje. Kada se je povratio iz vojske bi* lo bi pravo zločinstvo, da ga gosp. . kot. predstojnik Mujezinović nije primio ponovno, a uvjeren sam- da to ne stoji ništa do g. kot. predstoj* nika Mujezinovića. Po pisanju ano* I nimnog pisca bilo be opravdano i daklen i potpuno ispravno od gosp! Mujezinu vica, da je kao trećeg po* daju razno slatko voće, istočne slat­ du poia mišice a duga je koliko može kiše i hladne napitke Muškarci bez sakriti grudi K tome se isto kao i muš­ razlike muslimani i pristaše raznih karci zamota-aju u raznobojna platna, drugih indijskih vjera nose raznobojne koja su duga četiri do pet metara, a turbane a mjesto hlača zamataju se široka jedan aršin. One tu originalnu bijelim komadom platna, koji je dva haljinu oblače na se tako, da najprije do tri metra dug a jedan aršin širok. jedan kraj meću pred sobom a zatim Malo bogatiji nose skrojene, široke, zamotavaju oko jedne pak oko druge bijele gaće ili nose bijelo evrbpsko noge, a onda oko pasa, pak preko odijelo. ;ndusi se razlikuju od musli­ ledi i prsiju, tako da drugi krai upravo mana Indusa samo time, što na čelu dotiče kao prekrivač na glavu. Obično imadu namazano u obliku krune ili sve idu bose. Tako se nosi prosti na­ kruga posvetnim bojama njihove sekte. rod, seljaci, radnici, zanatlije i nj hov Boje su razne I upotrebljuju se u vri­ sibjan. Djeca su do šeste i sedme go­ jeme raznih blagdana, te Indusa jeddine sasma gola. Muslimani Indusi i noč vi sretate sa crvenim znakom na svoju malu djecu oblače u haliine. čelo, a jed loč opet sa žutim ili bijelim. Svi su Beludžistanci lijepa visoka sta­ Osim toga Indusi muslimani ostavljaju sa, zagasiti, lijepih crnih kao ugljen na jedini glave nekoliko dugih vlasi, očiju i kosa. Vrlo su simpatični, dobri, koje nikada ne strigu. U Indusa mu­ plemeniti i učtivi. U svemu se njihovu slimana nema onih znakova niti nose vidi ona istočna mirnoća. Bogatiji se naušnice u ušima, kao što čine nji­ nose ljepše i bolje, imaju šta više i hovi sunarodnjaci pristaše zakona I čarapa i cipele, dok obični radnici i Buddi, Brami, Šivi, Višnji i drugih seljaci niti ne mare za ove suvišne bogova. I dijelove odjeće. Isto se tako razlikuje Induskinja ne(Nastaviće se). тпз^п-^тка od Induskinje musliman­ ke. Muslimanka ne nosi posvetnu beju na čelu, Ona nema nakita na prstima □ od nogu niti nosi teške srebrene ili □ □ □ od drugog metala halhale nad član­ . □ □ kom na nogama. Također ne nose □ □ velike zlatne i srebrene prstenove u п □ □ nosu. Sve ovo vrlo rado meću na se □ □ a i ukrašavaju se ovim predmetima u □ dame i djevojke nemuslimanke. Noš­ п □ nja im je jednaka i sastoji se od kratke triko-bluze, kojoj rukavi sižu Sjetite se и �4,47 ЈГиј CipđHa 3 Strana „игА^ДА* — ,rkA7LA dvornika primio Srbina pravo? slavnog Dujka Sirnica. Lažni pisac denuncijant vrlo do? bro poznaje stanje cesta u Maglaj? skom kotaru, da su u potpunom redu, što sc jedino može pripisati ispravnom i intenzivnom radu jed? nog muslimana nadcestarnika g. Ibrahima Hodžića. Nijesam toliko znatiželjan, da li je zbilja g. Hodžić nadcestarnik pitao svoje putare, kad ih je vidio nezaposlene u čar? šiji, ali i da jest dokazuje samo, da jć g. nadcestarniku Hodžiću sa? mo stalo jedino do državnog inte? re$a. Ta valjda je među nama gra? danima kao ispravan i valjan dr? žavni. činovnik poznat g. Hodžić, što će i pošteni i.objektivni Srbi pravoslavne vjere posvjedočiti. Nu g. Hodžić je musliman, a trogodiš? nje naše oslobođenje dalo nam je iskustva, da Čokorilove pristaše ne mogu gledati u državnoj službi mu? slimana — pa bio najispravniji. Za dijeljenje pomoći postradalim od poplave, mislim, da je u stanju odgovoriti g. Mujezinović, jer se je za kratko vrijeme svojeg službova? nja pokazao svijesnim i ispravnim državnim činovnikom. Za događaj s pekarom Edhembega H. Uzeirbe? govića najbolji je svjedok pravori? jek suda, i osuda, pa ako Čokorilo misli, da je u tom bio nekorektnog postupka g. Mujezinović. neka traži uvid rješidbe pravde, koja će ga po? dučiti i kazati mu. da ga je i u toj stvari samo denuncija — laž kao i mržnja proti g. Mujezinoviću vo? dila. Eto anonimni pisce, da li si toliko okorio. pa da ne priznaš, da je ovo sve istina, a da si tendenci? ozno izvrtao činjenice. Radi Ti sa? mo tako po uzoru austrijskom, pa ćeš u istinu biti ožigosan kao i Đor? đe Čokorilo, jer je to samo na uštrb bratstva i sloge. Ta pitaj postupak ispravnih građana muslimana ako ne znaš, da su u najkritičnijim mo? mentima austrijskog režima 1914. spašavali svojoj istokrvnoj braći živote i imetke. Zar Ti ne znaš, ka? ko je starac Osmanaga Bradarić sa ’ drugim muhtarima kresao u lice barunu Ketenburgu — da ne zava? da muslimane i pravoslavne, pa ne? moj da Ti preuzmeš ulogu tih au? strijskih barunčića. Valjda' će Ti ovo biti dosta. Licumjeri oko „Domovine" htjeli bi pod svaku cijenu da naprave raz­ dor u našim redovima, kako bi mogli u mutnom loviti. Stoga i u posljednjim brojevima govore o nekakvim pobje­ dama jedne ili druge struje i o kidanfu s hodžama. Da ne može 'biti govora o kakovoj pobjedi unutar je­ dinstvene organizacije, zna svako, ko je pratio tok i rezultate skupštine. A zlobnu vijest o kidanju s hodžama najbolje demantuje izbor našeg dičnog starine H. Ibrahim hafiza Maglajlića za počasnog predsjednika naše orga­ nizacije. . • ; ; i ! Skupštinski odbor za vanjske poslove. Neuspjesi naše diplomacije, koji su rezultat nesposobnosti poje­ dinih činovnika ministarstva inostranih djela, izazvali su žučnu navalu na našu diplomaciju. Kao sredstvo, da se ona j popravi, još davno je iznešen zahtjev, da se u samoj skupštini obrazuje po­ seban odbor, pod kojega će kontro­ lom stajati ovo ministarstvo. Kako či­ tamo, na zadnjem svome zasijedanju i glavni je odbor demokratske stranke zaključio, da se odbor mora ustrojiti. Borba na Kavkazu. Javljaju iz, Londona, da se u Baku-u (Kavkaz) razvila ogorčena bitka između bolj­ ševika i muslimana. Poslije borbe, u kojoj je bilo nekoliko hiljada mrtvih i ranjenih, muslimani su. napustili Baku. »Lutvo Spaho«. Mi smo već jed? nom rekli, kako »Domovina« nasto? ji skrenuti stvar na drugu stranu, kada nema pravog odgovora na na? šu kritiku. Nas ni malo ne intere? su je, što su se u hvalenju g. Lutve našli zajedno Schmarda i Je fta no? vic, Lueger i Šerif. Mi samo tra? zimo od svake zvanične ličnosti Turski komunike od 5. oktobra: jednak postupak za svakoga i nc ’ Gorski lanac između Albi-Keja, Azitrpimo ničije samovolje. Nas zahi? ! zije i Lutfije,. koji je po neprijatelju ma u ovom pitanju samo to: zašto bio utvrđen, okupiiale su naše čete. vatrogasni komandant šikanira tr? ' Bitka traje u odsjeku Afijun-Kara-Higovce muslimane, naročito sara. Lijevo krilo neprijateljsko bilo je iz naše organizacije, za ne? suzbijeno nakon naše navale u sjekoliko kanti petroleja u solidnom vero-zapadnom pravcu od Eski-Šepodrumu, a pravoslavnim г a? hera. S druge strane iz turskog se d i k a 1 i m a za mnogo veće količi? vrela javija, da su kemalisti zauzeli nc u slabijim zgradama nije ni mu? BiledžiK. kajet. Eto to i ništa više. Predznaci zimske vojne Prema Smušenom učitelju Nekakav cr­ vijestima agencije Anatoii Kemal se vendać, koji se odziva na ime »Jusuf sprema za rat u zimu. U jednoj pro­ klamaciji. koju je uputio vojsci, šef S. Pečenković«, a . potpisuie. »učitelj i nacionalista kaže, da je u bitci kod slušač više oed. škole rastrabuniao se Sakarije vojska spasla otadžbinu. u »Glasu Slobode« o krupskoj skup­ štini dra Spahe. Sve. što u svojoj Grčko povlačenje. Grčka je vojska ograničenosti i tupoglavosti nije mogao produžila da se povlači od visa Sivrida shvati, zbrkao je i pomiješao, te Hisar. Dvije divizije su branile odstu­ servira bijednim čitaocima »Gl. Sl.< panje od Kemalovih irupa. Vojska je kao govore naših poslanika. Mjesto pri povlačenju srušila mostove i že­ da mu na to odgovaramo, mi mu ljezničku prugu, i tako se vratila na samo poručujemo, da se toplo molimo . polaznu tačku istočno od Eski-Šehera. Gospodu, da mu makar malo prosvi­ i Grčke trupe su se takođe povukle sa jetli um. ■ lijeve obale rijeke Sakarije. Po grčkim »Spaho i Muslim. Banka«. »Do? verzijama, grčke trupe su sada zau­ movina« po svom adetu »curika«. zele liniju, na kojoj će organizovati Najprije je tvrdila, kako je Ham? , svoj zimovnik. One su umorne, ali ne obeshranbene, kažu. dija Spaho s a m same at dužan Muslimanskoj Centralnoj Banci ni? Važan savjet u Angori Javljaju šta manje nego 4.500.000 K. Kad I iz Carigrada, da će se uskoro u Ansmo mi to utvrdili kao laž. onda je i gori sastati veliki ratni savjet pod »curiknula« pa veli, da nije doduše predsjedništvom Mustafa Kemal paše Hamdija sam, ali jest »jedan t r? uz učešće Bekir Salih Beja g o v a č k i kon so r c i um u ko? jem su t r i b r t a k a i među njima je sa jednakim dijelom duga treći ortak Hamdija Spaho«. — Mi tvr? ministra prosvjete na pitanje nar. dimo. da i to nije tačno. a neka posl. S. Korkuta o stipendijama. » Domovina« za tu svoju laž — ako hoće do kijameta »nosi punu od? Gospodine poslanice’. govornost«. Šerif efendiji bi dobro Vi ste mi uputili pitanje o razlici bilo, da prikriči svojim špijunima, I u stipendijama, koje daju pitomci? što šn juhaju po tuđim trgovačkim ma pojedine pokrajinske uprave i knjigama, neka bolje zavire, pa da centralna uprava. ga ovako ne nasamaruju. U odgovoru na Vaše pitanje i? mam, рге svega, da ispravim jedno »Spahin agrarni novac«. Kada je Vaše pogrešno mišljenje. Ne posto? broj 102. »Domovine« od 11. ov. ji budžet centralne uprave, nego mj. bio potpuno složen, ostalo im postoje budžeti pojedinih pokraji? desetak redaka prazno, koje je va? na To je vrlo jasno označeno u ljalo čime bilo popuniti. Oni naj? budžetu rashoda Ministarstva Pro? vole, da poklepaju kakvu staru svo? svete u čijem sadržaju stoji: ju laž o Spahama. Kako su priče o 1. Srbija i Crna Gora: Potioreku, o najavljenim a neizne? 2. Bosna i Hercegovina i t. d. šenim »skandaloznim aferama« i Prema tome je i budžet Srbije i drugim denuncijama već otrcane, Crne Gore pokrajinski i trebalo bi povraća se »Domovina« opet na da se upotrebi samo za ovu pokra? »Spahin agrarni novac«, ko misli: jinu. je da li upali. Mi smo dokazali, a i Ртс pokrajinske vlade a sada po? sama »Domovina« priznala, da ni krajinske uprave slobodno raspo? Dr Mchmed, a ni Eehim Spaho ni? lažu budžetom dotičnih pokrajina: jesu primili, a niti će primiti za bilo Ministar se u to nc mesa. Te su u? kakvu svoju zemlju ikakav »agrar? nrave same birale pitomce i same ni novac«. Time je za nas ova stvar završena i mi se ne ćemo na nju i im određivale visinu stipendija. Л? i ko je, dakle, stipendija nedovoljna više vraćati. ! nije krivica ministrova. Što se tiče Uredbe o izjednačenju stipendija, ona može stupiti na sna? gu tek kada novi budžet bude odo? hren, inače, dokle god budu važile dvanaestine staroga budžeta, to je Državni budžet. Kako je poznato, nemogućno. naš budžet ima oko 2 milijarde din Prema podatcima kojima raspo? deficita, pa je to djelovalo i na ovako lažem broj pitomaca po pokrajina? nagao pad dinara. Financijski odbor tražio je od vlade, da bezuvjetno mora 1. Srbija, C. Gora i Vojvodina 472 smanjiti budžet, kako bi izdatke iz­ 2. Bosna i Hercegovina 247 ravnala sa prihodima 'Го jt vlada i 3. Hrvatska i Slavonija 163 učinila, ali je rashod umanjila samo 4- Slovenija 317 za 500,000.000 D. Proračun joj je po5. Dalmacija 79 vraćen s napomenom, ili da ga sama Sem prvoga broja, koji je apso? uravnoteži, t. j. da pojedini ministri lutno tačan u ovom trenutku, ostali svaki u svom resoru reduciraju ras­ brojevi odgovaraju stanju na kraju hode, ili ćo to financ. odbor sam uči­ školske godine i do sada su, vero? niti bezobzirno. vatno. povećani novim pitomcima. Grčko-turski rat. j i ■ ' I ! : i 1 i 1 . ’ j ‘ | ; S. , ' • I , ( Pribićević, Primj. uredništva. Da se mognu pravo razumjeti gornji brojevi o । stipendijama i razlika između sti? pendija u pokrajinskom i Central? nom budgetu spominjemo za sada samo ovaj karakterističan primjer: U budgetu min. trgovine ostala ju poč. ove šk. g. prazna 1 stipendija. Iz ove stipendije dato je osmorici đaka vis. trg. škole u Zagrebu ono? lika stipendija, koliku su dobili o? stali đaci iz pokrajinskog budgera. Odgovor Bilješke. | Nacionalizacija Jajca. 0 ovom pitanju piše se u posljednje vrijeme mnogo u našoj javnosti. Mi smo u svoje vrijeme prikazali tačno stanje ■ove stvari i oprovrgli sve ono, što se je zlonamjerno iznosilo protiv ministru trgovine dru Spahi. Ministarstvo je trgovine u ovoj stvari samo odobrilo povišenje kapitala u cilju nacionalizacije i propisalo tom zgedom mnogo strožije uslove za nacionalizaciju nego su bili oni, što ih je predložio bivši predsjednik zemalj­ ske vlade dr. Milan Srškić. Mi zna­ demo i pravi razlog, zašto se o ovom pitanju u javnosti piše više nego o drugim nacionalizacijama. Kod ove nacionalizacije sudjeluju naime i mu­ slimani i pravoslavni i katolici pojedпако, a to ne ide u račun onima, koji su se navikli, da sami i na svoj način provode nacionalizacije. I stoga svi listovi, koji stoje u službi onih, koji su dosad imali monopol na sudjelovanje kod nacionalizacija, napadaju ovakovo provađanje nacionalizacije. To je sigurno i razlog, da je pokrajinski namjesnik dr. Đurđević pod utiecajem svoje okoline, akt o nacio­ nalizaciji Jajca držao u svojoj ladici vi§H od 3 mjeseca, čekajući zgodniju priliku, kako bi se ova nacionalizacija provela prema ihtencijama njegove na bliže okoline. Da gosp. pokrajinski namjesnik umije kad hoće i brže ra­ diti, najbolji je dokaz, kako je brzo predložio nacionalizaciju Zemaljske banke. Akt o tom predmetu i izrađen je i potpisan i otpremljen u Beograd, i ako je vrlo opsežan i iziskuje više studja, za nepuna 3 sata. Ovoliko pristranosti nijesmo očeki­ vah od g. Đurđevića, iako znamo, da je potpuno podlegao utjecaju svoje okoline. 1 ! i I ■ I ; I Politički pregled. ’ : Medu pitomcima iz pokrajinskog budžeta Srbije. Crne Gore i Vojvo? dine nalazi se priličan broj pito? maca iz ostalih pokrajina, dok o? stale pokrajine nemaju ni jednoga jedinoga pitomca sa drugih terito? Ија. Kad se uzme, pak, odnos između broja pitomaca i broja stanovnika u pojedinim pokrajinama, onda je srazmera ova: Jedan pitomac dolazi na ovaj broj stanovnika: I Srbiji, Crnoj Gori i Vojvođini (5,646.715) na 11.985; u Bosni i Hercegovini (1,876.543) na 7.598; u Hrvatskoj i Slavoniji, sa Prekomurjcm i Kr? kom (2.709.724) na 16.685; u Slove? niji na 3.332; u Dalmaciji na 3.815 stanovnika. Ove cifre jasno dokazuju, da Bo? sna i I lerccgovina imaju srazmer? no mnogov iše pitomaca nego Sr? bija. Crna Gora i Vojvodina. Kada sc. uzeto, ima na umu da su ovi daći, izbegli iz Srbije i Crne Gore za vreme okupacije, bili dr? žavni pitomci i da je njihov broj pri povratku u otadžbinu iznosio preko 600 onda sc vidi da je broj pitomaca u Srbiji stalno smanjivan dok je u ostalim pokrajinama stah no povećavan otuda je i došlo da je jednome pitome u iz Srbije. Crne Gore i Vojvođine sada moglo dati godišnje 631 dinara a u ostalim po? krajinama nije- Zbog te razlike ja sam i tražio da se u LTedbu unese odredba, da Ministarstvo u buduće daje stipendije za sve pokrajine i da one budu izjednačene. No kako je budžet iz 1920. 21. produžen još za 7 meseca to ja nisam bio u mo? gućnosti da te odredbe odmah pri? menim. One će biti primljene tek kad stupi na snagu budžet za 1921. 22. godinu, osim ako bi se o? dobrio naknadni kredit za to. Primite, gospodine poslanice, i o? vom prilikom uverenje o mom od? ličnom poštovanju. Zastupnik Ministra Prosvete Ministar Unutrašnjih Dela. Odgovor i ministra za agr. reformu nar. posl. Ajanoviću o povraćanju ut< ka pro­ tiv presuda kot ureda kotarskoj agrarnoj komisiji. i | 1 ! 1 : Gospodine Poslanice1 . Na Vaše pitanje od 30 jula ove godine o radu Agrarne Direkcije u Sarajevu, čast mi je na osnovu pro­ vedenih izviđa odgovoriti sledeće: Po naredbi od i0. juna 1921. god. o provađanju uredbe o postupanju s beglučkim zemljama u Bosni i Herce­ govini od 12. maja 1921. god. mora Agrarna Direkcija sve tekuće sporove, koji su rešeni u 1. molbi po ustano­ vama beglučke uredbe od 14. februara 1920. god. i na koje je podnesen utok (Žalba) iza stupanju na snagu nove beglučke Uredbe od 12. V. ove godine vratiti na postupanje po pomenutoj novoj Uredbi, jer je sada propisan tačan postupak, po kome se agrarni sporovi imaju rešavati. Ovaj način postupanja je sasma opravdan, jer se Uredoom od 12. maja 1921. god. o postupanju s beglučkim zemljama dotični odnosi definitivno regulišu putem novo ustrojenih agrar, vlasti, koje imaju svaki slučaj tačno eventualno i na licu mesta raditi i doneti odluku onako, kako to propi­ suje gore citirana Uredba od 10. VII. 1921. god., dočim je postupak po Uredbi od 14. februara 1920. god. bio dosta neobređen i nije poučao dovoljno jamstva zaštite prave jedne i druge stranke. Što se tiče navedenog konkretnog slučaja Sulejmana Hafiza Užičanina u Tešnju, postupala je Agrarna Direk­ cija i u tom slučaju po gornjim prin­ cipima. �„ПРАРДА” Страна 4 Strana Primite. Gospodine PoslaniČe. uverenje moga poštovanja. Ministar za Agrarnu Reformu K. Lj Miletić s. r. i ! I ; ! Domaće vijesti Bolest min. dra Karamehmedovića kreće na bolje, lako je tempeiatura bila jučer u podne 38 2, ipak nema opasnosti, da bi se bolest mogla komplicirati. Ministar pravde g. Đuričić o na­ šim sudovima. U razgovoru sa su­ radnikom »Balkana« min. g. Đuričić je među ostalim rekao i ove dosta laskave riječi o našim sudovima: »Najpre sam izvršio inspekciju sviju su­ dova u Bosni. Tamo sam naišao, u prkos poslijeratnih prilika, na vrlo dobro uređene sudove.« Državni tečajevi za krojenje ha­ ljina. Kako saznajemo, povjereništvo za ( brt i trgov.nu otvara 17. oktobra o. g. dva tromjesečna tečaja sa kro­ jenje haljina za žene i djevojke iznad 16 godina. Jedan će se tečaj držati u zgradi ženske stručne škole u Mis Irbinoj ulici, a drugi u zgradi musli­ manske više djevojačke škole u Kečinoj ulici od 2-4 sata poslije podne. U svaki će se tečaj primiti po 30 po­ laznica, a mogu ga pohađati samo one, koje već znadu šivati, a svršile su barem 4 razreda csnovne škole. Nastava je besplatna. Polaznice imaju same nabaviti potrebni pribor i mate­ rijal. Upisi se primaju u spomenutim školama od 13. do 15. o. mj. od 3 do 5 sati poslije podne. Ova inicija­ tiva povjereništva jeste za svaku po­ hvalu. | I I । i i I 1 i i I 1 I i t I i ! I i ] I Zakletva rezervnih oficira. Go? I spoda rezervni oficiri, koji su u na­ šu vojsku primljeni, a koji do sada zakletvu još nisu položili, moraju se u nedjelju dne 16. ov. mj. kod komande vojnog okruga. Logor Re­ genta Aleksandra, prijaviti tačno u S časova radi zakletve. Oni, koji imadu uniformu, mogu u istoj doći. Društvo crvenog krsta. Na skup­ štini članova Društva Crvenog Krsta Srb?, Hrvata i Slovenaca, održaioj 2. oktobra o. g izabrani Oblasr.i Od­ bor konstiiu'-ao se je u svojoj sjed­ nici od li. oktobra ovako: za pred­ sjednika izabrdii je dr. Uroš Kruh, za potpredsjednika Mahmud ef. Bahtijarević, za poslovođu dr Fra Augustin ĆiČić. za blagajnika Rihard Stefani. Ostali članovi Odoora jesu: Dr. Vita Alkalaj, dr. Aleksander Bebic, Edhem B'.čakč ć, dr. Luka Čabrajić, dr. Mustafa Denišlić, Stevo Prnjatović, drŽarko Ruvidić i inž. Bora Stefanov ć. Štednja sitnih marki. Da se po? trošnja pismovnih maraka od 5, 10, l(i i 69 para svede na najmanju mjeru, p. t. direkcija moli p. t. op? Gnstvo da u interesu erara takove marke upotrebljavaju samo kad ih baš treba, a da upotrebljava za Irankiranje preporuka za unutraš? njost marke od 75 para, za ino? stranstvo od 2 dinara, za dopisnice ak privatnog izdanja marke od 30 para za unutrašnjost, a od 50 para za inostranstvo. i । i . | , I 1 | I 1 i I । 1 i I i Nastavak rasprave protiv atenta­ j ti ra pok min Brašković«. 10 ov. mj. u 8 izjutra nastavljena je rasprava ■ 1 pod predsjedanjem dra Vaića. Najprije obrana stavila nckol ko pitanja na Čolakovića, a onda počinje preslušavanje Nebojše Marinkovića, stud filozofije u Beogradu. On je razumio optužnicu, ali se ne osjeća krivim. Ne poznaje nikoga od optuženika, pa se čudi, kako je postavi icn na optuženičku klupu. Predsjedatelj mu predočuje isk z opt. Nikole Petrovića, iz koga proizlazi, da su se morali p znavati, on niječe, da se je ikada s ovim vidio Priznaje, da je stupio u komunističko studentsko udruženje, te kritikuje Ježim. kr toga je predveden atentator Alijagić. Pri odgovaranju ,e nervozan i agresivan. Odgovori su mu u protislovlju s pnjašn:im iskazima u istrazi, naročiio u pogledu Čolakovića. Optužniču je razumio i osjeća se krivim. što je kao čovjek ubio čovjeka, ali kao komunista vršio je svoju dužnost i ne osjeća se krivim. Na misao atentata došao je sam bez ičijeg nagovaranja. Optuženi Čolaković i Lopandić su se s ndme samo slagali u tome, da je atentat potrebno izvžsti, ali ga naručili nipošto nisu. Na primjedbu državnog odvjetnika, da je od njih dobivao novaca, lecne se uvrijeđen i usklikne jakim tonom: »Mislite zar, da sam se ja dao platiti«. O samom atentutu iskazuje mirno i sabrano onako, kako je to već u istrazi ispripovijedano. U Delnicama je našao Draškovića jednog jutra u parku, ali nije htio na njega pucali, jer su s njime bila n*egova djeca, pa mu ga je bilo žao. Drugi dan ga je opet našao u istom parku, gdje sjedi na jednoj klupi i čita novine. Do njega je sjedio jedan dječak. Kad se približio do pok. min-stra na tri koraka, izvadi revolver i opa’i, koliko se sjeć?, sa­ mo jedndm. Nije imao namjere, da ga baš — ub je, a to se vidi po tom, što nije više pucao, kad je Drašković ustao i potrčao za . njim, a po čemu je za­ ključivao, da je ostao živ. Njemu uopće nije bilo do toga, da — ubije, nego da atentatom postigne glavnu svrhu, za kojom je težio, a to je — ukinuće Obznane. Za to nije bila po­ trebna baš smrt. Ve i, da mu nije bila namjera ni da pobjegne, jer je on stao na poziv detektiva i odbacio re­ volver, a da nije ni čuo pucanj ovoga, niti je osjetio da je ranjen. I njemu je bilo do toga, da se stvar pred javnost iznese i atentat opravda. Svoje sadanje protuslovne iskaze sa iskazima u istrazi tumači tim, da je nakun uhićenja bio batinan na poličiji, da je bio strahovito deprimiran, usli.ed čega je mogao reći štošta, što faktično ne stoji. U 12 sati i 35 časaka predsjedatelj je prekinuo glavnu raspvavu i odredio nastavak za 11. o. mj. u 8 sati prije podne. Sklapanje novog zajma u ino zemstvu. Doznaje se iz pouzdanog izvora, da će ministar financija dr. Košta Kumanudi polovicom slijedećeg m eseca otputovati u inazemstvo glede zaključenja jednog većeg zajma na račun naše države. U posljednje vrijerr-e učinjeno je našoj državi više ponuda sa strane Engleske, Francuske i Holandije. Ove se ponude imadu još uzeti u pretres. Ministar financija otr utovaće najprije u Pariz, a zatim u London. Uspjeh liječenja u oporav lištu Sreske Bolesničke Blagajne »Kasin do«. — Od 15. augusta do 15. sept. t. g. bilo je u liječenju članova Sreske Bolesničke Blagajne iz Sarajeva 35 i Р>пл’ 34 7 ^roj - „PRAVLA" . to 11 muških i 24 ženskih. Članova 1 drugih bolesničkih blagajni bila su I 2 muška, i to i iz Zagreba i 1 iz Travnika (Zenice), porodičnih članova I osiguranika bilo je 12 i to 11 ženskih I i 1 muški. Privatnih je bilo 17 i to i 4 muška i 13 ženskih. Po starosti bilo je do 15 godina 15, od 15 do 20 go। dina, 24 od 20 do 30 godina, 21 pre­ ko 30 godina 6. Svi su sc oporavili I prim:etno, mnogi su dobroga izgleda, a svi su osim jednog dobili na težini. 1 Mjerenje pri otpuštanju iz oporavilišta I kod njih 24 Dokazalo je ove rezultate: i kod 1 nikakav porast, kod 1 p -rast, 800 gr., kod 4-ce porast po 1000 gr., kod 3-ce po 1500 gr., kod 1 1800 gr., 1 kod 5-ce po 2000 gr, kod 1 2500 gr., I kod 4-ce po 3000 gr., kod 3-ce po 4000 gr, kod 4 60( 0 gr. Već u ovom vremenu oporavilište i je posjetilo mnogo gosti kako od cnih od posj' tnika bolesnika, tak » i izletnika. । SluČa , koji nije na vazi dobio, usli­ jedio jn u glavnom za to, što se nije j pridržao reda i uslijed trošenja alko’ hola i ostajanja u veče u obližnjoj prljavoi gostionici. Za to je i otpušten , iz oporavilišta. i Prema tome rezultati su potpuno povoljni. Sreska Bolesrička Blagajna nada se, da će i preko zime držati u oporavilištu kojih 50 bolesnika, naroI čito onih, koji su slaci a kod kuće nemaju ni zdrava stana ni dobre hrai ne. Jesenas, preko zime, i na proljeće, Blagajna želi da uredi modernu kuhi1 nju, prostranu salu za jelo, čitaonicu, veliku banju i sunčanu banju, i ako ti radovi budu na proljeće dovršeni, u oporavilište će se uz sve pogodnosti moći primiti 200- 300 osoba, i to ve­ ćinom članova Blagajne kojima treba oporavka, a moći će se primiti i pri­ ličan broj nečlanova, privatnih osoba, i to uz srazmjerno umjerene cijene | Ovogodišnji probni rad u oporavi­ lištu u Kasin-dolu (Kobilj-doluj zadc. voljio je kako sve one koji su tamo bili na oporavku, a isto tako i našu | Bolesničku Blagajnu, koja se dala na ovaj veliki posao i Ona neće žaliti ni truda ni sredstava u koliko ih bude imala da ovo oporavilište učini što ko­ risnijom ustanovom kako za zdravlje svojih članova, tako i za podizanje opšteg zdravstvenog stanja u Sarajevu i okolici. Razum je se, ona u tome poslu mora reflektirati i na moralnu i materijalnu pomoć nadležnih d-žavnih i sucijanih faktora, a i same javnosti. Zabrane izvoza životnih namir­ nica, što su ih odbori za suzbijanje skupoće u pojedinim krajevima odre­ dili, ukinulo je ministarstvo soc. po­ litike r. spisom, kojim je objasnilo, da odbori nemaju prava na to. Ujedno je pozvalo ministarstvo one, koji su odredili te zabrane, da iste odmah skinu. Unska željeznica. Dalmatinskom namjesniku g. Metličiću poslao je min. saobraćaja g. Uzunović ovaj brzojav: »Vijesti, da vlada ne namjerava svrša­ vati ni ličku ni unsku prugu neis­ pravne su. Objavite, da su takove vijesti tendenciozne, pošto se održava licitacija za Ličku prugu, pri kojoj i konkurišu i neke splitske firme. A trasiranje Bihać—Zrmanja već je izdato. Lička pruga gradit će se bez I odlaganja iz unutrašnjeg zajma, a I gradnji Unske pristupiće se iz istoga zajma čim projekt bude izrađen«. Za primanje željezn. materijal«, koji nam ovih dana predaje Njemačka 1 na ime ratne odštete, obrazovana je , u ministarstvu saobraćaja naročita 1 stručna komisija. Trešeljak. Mjesto odgovora. Meni jednako rastu zazubice za poslaničkim dnevnicama i ministarskim plaćama: stoga i. kad spavam, eve o njima sanjam, računajući, koliko ko prima. Hej mandatu, željo pusta : Šerif Zubari. Molim Te, dragi abbahina, nemoj da bi seu svojim tlapnjama prevario, pa počeo računati,, koliko sam ja primio kao predsjednik vlade. Lijepi Milan. Mjesto da u izvještaju javljam, kako su me seljaci u Bojeznoj najurili sa skupštine, rade iznosim opise seoikih škola, što saru ih na putu vidio. Dr. VasUi Popović. Drž-ći se one „do tri puta Bog pomaže'1 т ja evo već treći put donosim, da se Ajanovića nije niko osvetio kao Korkat. Valjda će se ma­ kar jednom ko emilovati, da mi se nasmije. St/epQ Kobasica. Oglašujte u „Pravdi" Traži miesto imama i vjeroučitelja H. Muharem Golo iz Bjelimića.kot.Konjic. Reflektira i na selo, koje ima pored džamije i školu. Preko trideset god na bio je imam, školski vjeroučitelj i sibjan mualim po raznim mjestima. — Pob iže oslove službe i plaću prema sporazumu na gornju adresu. ТДРЕТДН i DEH0H3TEH preuzima s e vrsti tepetarskih pjslova uz umjerenu i solidnu cijenu. — Posao tačan i soFdan. :: miLBJ! LPMIH - TEREZIJfl 3S. M ševi, štakori, stjera i žohsri i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ jebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih i kućnih miševa K 12’—, za štakore K 16 —, za žohare ruse i Švabe oosebnojake vrsti K 25—. Osobito jaka tinktura za stjenice K 1> —. Za moljce po K 10 i 20, prašak za buhe po K 10’ — i K 20’—, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 5’— i 12’—. Mast za ušf na blagu K 5‘— i 12’—. Prašak proti mrava K 10’— i 26’ - . Razašilje pouzećem Zavod za eks­ port M. J (i п k e r, Zagreb br. ’6. Petrinjska ul. br. 3. 131. Preprodavaocima popusti OgiAŠlVANJE « u novinama obavlja ооuzdano staro uvedeni BLOCKNER-OV zavod za oglašivanje Zagreb, Jurjevska ul 31. :: Telefon 21—65:: Generalno oglasno zastupstvo V za preko 10 tu-i inozemnih listova Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina. Potpuno uplaćena dioni- ka glavnica K 20,000.000 —. Ulošci preko K 25,000 000’—. 1-14 Pričuve preko K4,000.1100. - Pupilarno siguran. - Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE Odgovorni urednik ibrubim Muhić. BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. v Jadnik: Centralni UUImm J. M. U. štampariji* D. i A. Kajon, Sarajevu. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/5ad3141a237b24fe9a294c60c2f1acde.pdf de85f0dbb83573addec97d534cc68425 PDF Text Text po* MUNA u GOTOVU PLAĆENA. pojedini broj K 2‘— Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: za našu državu godišnje K 200.—, na pola godine K 100.—; za inozemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. глла Telefon br. 842. јУГОСЛABEHCKE муслиманске организације. Broj 110 (348) čekovni račun pošt. štedionice 1119 Sarajevo, utorak. 18. oktobra 1921. (14. Safera 1340.) Povodom saziva skupštine, Predsjedništvo zakonodavne skupštine pozvalo je preko mini« starstva unutrašnjih djela narodne poslanike, da prisustvuju sjednica« ma skupštine, koje će početi 20. ov. mj. u 10 sati izjutra s dnevnim rc« dom: I'tvrđenje dnevnoga reda. Interesantno je posmatrati tim povodom političke prilike, pod ko« jima bi imalo otpočeti zasijedanjeOsnovna karakteristika njihova jest neizvjesnost. Neizvjesnost i neodređenost u vladinim ' partija« ma, neizvjesnost opozicije. Posto­ jeći spor između radikalne i demo« kratske stranke nije definitivno ri« jesen, on je samo zatrpan. Na zad« njim pregovorima između delegata obiju partija mogao se je samo ug« laviti sporazum o najvažnijem ra« du zakonodavne skupštine. Đo oz« biljnog i trajnog sporazuma nije moglo doći, jer radikali neće nika« ko da pristanu na zahtjev' demo« krata, da se ovi jasno opredijele u pitanju akcije Stojana Protića, a to bi bila jedina baza, na kojoj bi se mogli povesti pregovori za stalan sporazum. Pored toga spora između ovih dviju najjačih guvernamentalnih partija, postoje i drugi sporovi u« nutar pojedinih partija. Pored istu« pa Stojana Protića ima i drugih struja u radik. stranci, koje hoće bezodvlačno kidanje s demokratima i koji ne samo da se ne slažu s taktikom rađik-Jnog v’odstva nego se razilaze i u principijelnim pitanjima. U demokratskoj stranci isto tako vrije. Najozbiljnije se govori o is« tupu bivšeg hrvatskog bana dra Tomljenovića iz demokratske stranke i o pristupu njegovu radi« kalima. S time se dovodi u savez I put dra V. Janjića, sekretara radi« kalne stranke u Zagreb. I grupa si« bijanskih demokrata, što se kupe oko »Videla«, nezadovoljna je s vodstvom svojim, a naročito s mi« ništrom Pribićevićcm, i oni misle u najskorije vrijeme da otvoreno is« tupe sa svojim zahtjevima. Ni kod opozicionalnih stranaka ne izgleda bolje. Neprestano se go« vori o hrvatskom bloku, ali njega u istinu nema. On se bar ne vidi na djelu. Njemu nisu pristupile ni sve hrvatske stranke. Nu kad bi i to bilo, hrvatski blok nema je« dinstvene ideologije, nema jedin« stvenog naziranja ni na današnji .položaj a nema ni jedinstvenog pro« grama za budući rad. Izjave dra Korošca, predsjednika »Jugoslaven« skog kluba«, što ih je dao onomad« ne saradniku »Večernje Pošte« jas« no to svjedoče. Akcija g. Stojana Protića, koliko« god zauzima sve veće dimenzije, o« . | ј j I i ' ■ i i I na nema preciznih forma. Njegovi razgovori s hrvatskom opozicijom nisu doveli ni do kakovih pozitiv« nih zaključaka. I hrvatska opozici« ja i Stojan Protić slažu se samo u negativnom; u rušenju današnjeg režima. Ali bili se i kako bi se oni složili u konstruktivnom radu, o to« me jamačno ni oni nisu na čistu, Stoga je i težište njihova rada prc« neseno na drugo polje. Dok se je dosad govorilo samo o reviziji Vi« dovdanskog ustava, danas se to ne naglašava toliko, koliko revizija narodnog ujedinjenja i vanjska po« litika. I tom se koraku može vidjeti samo povraćanje u abstrakt« nost. 1 odsustvo Kraljevo iz države vr« 10 mnogo pridonosi neizvjesnosti u našem političkom životu, a da i ne govorimo o financijalnoj krizi, u koju smo zapali. Pod takovim izgledima imala bi se sastati zakonodavna skupština. Da ona neće biti sposobna ni za kakav pozitivan rad, više je nego sigurno. Stare zadjevice i sporovi ne samo da se neće ukloniti, nego će radi nabujalih strasti, koje si-, za vrijeme skupštinskog odmora bile prekrivene, rasplamtjeti se još više., loga je jamačno švijčstan i sam g. Pašić, koji je nastojao da saziv skupštine odgodi što je moguće da« lje, a onda da pođe u Pariz. Kako prema ustavu skupština ne može dalje od 2(1. o. mj. ostati od« godena ukazom, ova će se tada mo« rat sastati, ali joj neće ništa drugo preostati, nego da sama sebi pro« duži odgađanje. Tako će se jedino moći održati zatvoren ventil, kroz koji sc je imalo ispustiti na polje svo nagomilano nezadovoljstvo. Naravno posve je drugo pitanje, je li to pametno i po državu kori« smo. Mi smo već u par navrata gcvorili o tome i jasno rekli, da je upravo po državne interese štetno odlaganje ri jesenja ovakovih pita« nja. Pogotovo kad nezadovoljstvo na sve strane sve to više raste. Noje­ va taktika zagnjurivanja glave u pijesak, da se ne bi vidio faktični položaj. nije nigdje pametna, a u о« vako nesređenim državnim prilika« ma ona je opasna. i i 1 ; i ' ' i [ I I j | I 1 Suljagino sočinjenije. Već davno naviještena brošura S. Salihagića, za koju je rekao, da će sadržavati njegove poglede o pol. pri­ likama našim, napokon je izašla. Mi smo kao i mnogi drugi očekivali, da će to biti knjižica ozbiljna sadržaja. Ta to je umni produkat čovjeka, koji ! se već desetak-petnaest godina pro- I fesionalno bavio politikom! Međutim, , šta vidimo? Cijeli taj pamflet protiv , naše organizacije ispunjen je babijim pričanjem, pa čovjek odmah dobiva dojam, kao da su to naklapanja i ! trač kakove brbljave palanačke tetKe, | a ne političara, koji je doskora bio i ; nar. peslanik. Stoga bismo mi preko cijelog tog I sočinjenija prešli s jednim gosparskim gestom, kad bismo znali, da će ono . doći u ruke samo zrelih i razboritih ljudi, koji će znati prosuditi i ocijeniti 1 tu bljezgariju. Ali kako će Suljaga po svom starom adetu »rasturiti knjigu na sve četir’ strane«, mi želimo da se s njom pozabavimo i da upozorimo na Suljagino izvrtanje činjenica i ri­ ječi. Napominjemo odmah, da Suljagin | zahtjev, da se potpišu stvari, koje iz­ laze u »Pravdi«, nema mjesta, jer se j tačno zna, ko stoji iza »Pravde«, u | čije ime ona govori i ko odgovara za njezino pisanje. To sve zna i Sol.aga, I pa njegov ovakav zahtjev može se I samo smatrati kao utopljenikove hva- i tanje za slamku. Mi ćemo se ovdje osvrnuti samo 1 na njegove najslavnije izvode, jer na svo njegovo naklapanje, koje opsiže preko 30 stranica, niti imamo vremena, i a niti ćemo da trošimo prostor lista j na njihovo pobijanjeGovoreći u predgovoru o svome pi- | srnu g. PaŠiću, veli i ovo: »i ako sam u tome pismu nastojao i suviše I da poštedim vodstvo J. M. O., ipak su se oni« itd. Koliko je on šte­ dio vodstvo J. M. O., neka potvrde riječi njegove iz tog pisma: »Ja tu odgovornost prepuštam onim ljudima iz vodstva J. M. O., koji su se — čini mi se — naučili kupiti mrvice s.a vladina stola, — pa ma čiji stol bio — i čija se politička mudrost sastoji u odstupanju od svega onoga, što su svojim izbornicima obećavali«. Ako g. Salihagić smatra, da to znači Šteđenje vodstva J. M. 0., onda mu mi faktično ne možemo dokazati protivno, , jer je to stvar shvaćanja političkog ' morala, stvar odgoja, ukusa i obrazo­ vanosti. Ako Suljaga smatra, da se vodstvu jedne partije, koja je sve sile upotrijebila, da se što više zaštite in­ teresi muslimana, i to upravo u borbi s njegovim političkim drugovima iz j radikalne stranke, smiju dobacivati ovakove podvale i da organ te partije ne treba dostojno reagirati na njih, onda ga mi vrlo Žalimo, što u svojoj umišljenosti, ograničenosti i bolesnoj ambiciji ne vidi tu absurdnost. Sofisterijom, dostojnom i svojstve­ nom samo jednom Suljagi Salihagiću, nastoji on, da našu argumentaciju nje­ gova polaganja mandata obori time, što mi nismo iznijeli original brzojava, kojim je on pozvan na polaganje man­ data, nego izjavu dra Janjića, sekretara radikalne stranke, u kojoj se potvrđuje po nama iznešeni sadržaj i I Godina III. smisao brzojava, lako zaobilazeći kao mačak oko vrele kaše, Suljaga sam iznosi u svojoj brošuri taj brzojav, iz koga se jasno vidi, da smo potpuno tačno tvrdili, da je pozvan, da dođe u Beograd vršiti svoju dužnost ili da položi mandat. Taj brzojav, odštampan na strani 6 pamfleta »Pravdašima — malo odgovora«, glasi: »Molim izvestite narodnog poslanika Suljagu Salihagića da odmah dođe u Beograd, inače neka podnese ostavku na man­ dat«. Suljaga se je htio različitim ma­ kinacijama i smicalicama izvući iz škripca, pa je kategorički tvrdio, da on nije dobio tog brzojava. Nu ako ga on nije u ruke dobio, brzojav je na njega bio uperen, iako je poslan našem poslanstvu u Beč, da ga SuIjagi saopćiMi ćemo i kasnije imati priliku, da konstatiramo, kako Suljaga nastoji suštinu stvari, na koju mi polažemo naročitu i gotovo jedinu važnost, da zabašuri, a da nađe izgovor u kojekakovim sporednim, čisto formalnim stvarima. (Nastaviće se). Gdje je pravda? Svaki dan izbijaju sve čudnovatije pojave u našoj mladoj državi, o ko­ jima moramo i te kako voditi računa. Za pravo ne možemo, da se snađemo u današnjim rastrovanim prilikama i ne znamo, šta bi radili i o čemu bi prije počeli pisati. 0 čemu danas pi­ šemo. trebalo je da je već u najboljem redu, jer to nije interes samo poje­ dinaca već opće narodni. Da se danas bavimo ovom temom, daje nam povod Bileća. Ona Bileć?, o kojoj smo mi toliko pisali i upozorovali pozvane faktore na prilike, koje vladaju tamo, a naročito od god. 1919. do 1921., te nemamo namjere, da ih ponovno prikazujemo. Bivša ona ubava nova varošica Bileća, koja je od nazad 3 god. posve u napredovanju stala, a razlog je, da joj je oduzeto ono, Što je imala i što se predviđalo, da će imati. Narod cijelog sreza bez razlike vjere posvema je za vrijeme rata stra­ dao, a razlog silnog stradanja bile su ratne operacije. A i nakon oslobođenja nije ostao pošteđen od pljačkaša, a naročito muslimansko pučanstvo, koje je silno opljačkano od god. 1919. Sve, što je imao narod bilećkog ko­ tara, izgubio je. Življenje je narodu bilećkom jedino bilo osigurano zara­ dom sa vojništvom, a toga danas nema. Silni vojnički logor, koji je uzor svim vojnim logorima u B. i H ; da nas je tako zapušten, da izgleda kao kakva pustolina. Vojske nema, a niti šta drugo u njemu. Sve molbe bilećkog naroda, kao i deputacije, koje je siromašni narod slao u Beograd i Sarajevo, da bi se Muslimanska trgovačka I obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu Središnjica: Sarajevo. — Pupilarno siguran zavod. Dionička glavnica 1o,ooo.ooo kruna. — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Pričuve боо.ооо kruna« Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.—Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. —Daje sezonske i aprovizacijske kredite. Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve Životne namirnice. ф Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ 205 Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banha, Sarajeno, - Interurban telefon: Zl¥ �ПРАВДА’ — PRAVDA Strana 2 Страна Bileči u daljn’em napredovanju pomoglo, ostale su do danas bez ikakva uspjeha. Tražilo se vojske, srednju školu, škola po selima, ali sva obe­ ćanja odlučujućih faktora ostala su samo puka obećanja Sirotinja, koja je izgorjela i opljačkana do gole duše, ne pomaže se, za nju se niko ne brine. Uzmimo za primjer nesretne Jaganjce, o kojima već toliko pišemo. 1 dan danas ova se sirotinja nalazi u gradu Bileći na teret drugim, a vlast na njih glave ne osvrće. A na žalost drugim, koji su dobro situirani, koji nijesu niti za vrijeme rata, a niti kašnje stradali, daje se pomoć i to još kakva pomoć. Jedan dobiva, ko­ liko bi bilo dosta za 24 familije Ja­ ganjaca. Silne barake u vojnom logoru, sada se dijele agitatorima radikala. Jedan ovakav ovih eje dana dobio 3 barake iz vojnog logora kao pomcć, a za koje se računa da će u najgorem slu­ čaju uzeti pola m i 1 i j o n a kruna. Pitamo gospodu odlučujuće: Šta je Tomo Vučković prije rata imao, a kakve je usluge učinio, da mu se ovakova pomoć daje? Držimo, da ima puno zaslužnijih, koji su sve svoje žrtvovali za ostvarenje ove države, pa šta im se dalo? Ništa ! Zar ne bi pametnije i praved­ nije bilo, da su se ove barake dale postradalim muslimanima Jaganjcima, pravoslavnim Babićima, Radmilovićima, Albijanićima i drugim. Sirotinja ska­ pava, a buržoaziji se pune džepovi. Bileća ima oko 800 dobrovoljaca, koji su krv lili za slobodu, a među njima ima dosta i takvih, koje bi tre­ balo u obzir uzeti, kad se zna, da su oni kao i njihove familije, koje su od . bivše crno-žute aždahc progonjene, ■ posvema stradali. Pa zar ne bi pravije bilo, da su se ove barake dale ovim jadnicima? Pa uzmimo taoce i internirce. Čime su do sada pomoženi? Zar je T. Vučković zaslužio toliku pa­ I žnju između, kako navedosmo, silnih I dobrovoljaca, taoca, interniraca i one silne stradale sirotinje? Kako se go­ vori. isti je prije kratkog vremena još . nešto dobio. A šta. to zasad nek i stoji. Za vrijeme kapitulacije Austrije, kada su razne crnogorske čete došle u Bileću, na nalog narodnog vijeća morao je Gavrilo Dželetović, Mahmud Kreso četnicima dati kruh, a Petar Kapor meso. Pomislite ovaj trošak, koji iznosi oko 70.000 K, a za koji se je obvezalo Nar. Vijeće platiti, do da­ nas se ne plaća. Usprkos požurbi i I molbi, odgovor j’e, da se nema novaca. Zar ne bi bolje bilo, da se jedna ba­ raka dala ovim ili prodala, pa da se dug sirotinji, koji je u 1918. g. značio | puno, 70.000 K. plati? Zar ne bi bolje i za državu i za i narod korisnije bilo, da se srušene škole u Fatnici i Planoj pa makar i od samih daski dograde? Kad sve ovo znamo, da je sušta | istina, te kad znamo, da Vučković već prodaje barake u Trebinju, onda se moramo pitati: gdje je pravda, te naj­ energičnije zahtijevati, da se smjesta ukine odredba, kojom je — jamačno na zagovor bivšeg radikalskog mini­ stra dra L. Markovića dato toliko državno dobro jednom agitatoru poli­ tičke partije. Zar ćemo dopustiti, da se na ovaj način rasipa državna imo­ vina? Pozivamo cijelo stanovništvo bilećko, da reče svoj sud o ovom. Alija Hadžić. Novinstvo o našoj skupštini. Rezultati vijećanja naše zemaljske skupštine izazvali su u našem novin­ stvu različite komentare. Ti su ko­ mentari, naravno, uvijek obojeni onako, kako to konvenira pravcu, što ga po­ jedini list zastupa Gotovo je općenita karakteristika njihova, da nalaze u rezultatima skupštine pobjedu jedne ili druge struje u našem poslaničkom klubu. 1 upravo diametralne opreke u shvaćanju te »pobjede« najbolje do­ kazuju, da tu nema apsolutno ničije pobjede. Ako se može govoriti o ka­ kovoj pobjedi, onda se može reći, da je pobijedila jedino — sloga musli­ mana. Mi ćemo pod ovom rubrikom doni­ jeti karakterističnije prikaze iz poje­ dinih novina, ne radi toga, što bismo ih držali ispravnim, nego radi toga, da se vidi, kako pojedine partije od­ nosno listovi sude o rezultatima naše skupštine. »Hrvat« od 12. ov. mj. u uvodniku pod naslovom »Preokret kod Musli­ mana?« govori o stranačkom gibanju kod nas i o kongresima različitih naših pol. stranaka, a onda prelazi na našu skupštinu i veli: »U ovom je smjeru zanimiva već prva stranačka konferencija, konferen­ PODLISTAK. Mustafa: Iz mojih uspomena. . I । 1 cija Jugoslavenske Muslimanske orga­ nizacije. koja je održana u Sarajevu Ova je konferencija stajala pred važ­ nim zadatkom, da riješi pitanja, koja već dugo trzaju ne samo parlamen­ tarnim klubom, nego u još jačoj mjeri i samom Jugosl. Musi. Organizacijom. U organizaciji postojale su dvije struje, predstavljene od prilike jedna­ kom brojnom snagom i u parlamen­ tarnom klubu. Jedna je struja potpu­ no odobravala sporazum, koji je mu­ slimanski klub pod vodstvom Кагаmehmedovića i Korkuta, sklopio sa vladom Nikole Pašića. dok je druga struja smatrala taj sporazum nedopu-1štenim odstupanjem od programatskoga stanovišta Jug. Musi. Organi­ zacije, a osim toga nije vjerovala, da će sporazum biti lojalno proveden. Iz izvještaja, što ga je skupštini podnio tajnik organizacije, nar. zast. Alić, dobivamo ponovno sliku o pregovorima muslimanskoga kluba s Pašićem i o sporazumu, koji je s njim uglavljen. Osim učešća u beogradskoj i bosan­ skoj vladi sporazum se je odnosio na uređenje agrarnoga pitanja prema za­ htjevima muslimana u Herceg-Bosne i na očuvanje kompaktnosti musliman­ skoga elementa Bosne i Hercegovine znao dosta dobro ruski, jer je prije rata dulje vremena bio u Rusiji, te sam ja mogao preko njega slobodno I govoriti. U svemu se život Beludžistanaca razlikuje od našega, ili ma kakva (Nastavak.) Osobito sam imao veliku priliku I drugoga evropskoga, koji mi može? promatrati život i običaje Beludžista- ! ino sebi predstaviti ili zamisliti. naca, kad smo napokon došli u Kvettu. I Kad dolaze kući, oni oblače svilene Meni komandant logora dozvoli, da se bijele gaće, široke i prostrane kao mogu slobodno kretati po gradu. Tom ženske dimije. U kući su sasvijem prilikom uručih pisma, koja sam ponio komodni i bez ceremonija. Jede se iz Bušgirana. Ovi me ljudi primiše kao za stolom, a originalno je, da se sva svoga brata, te sam imao najbolju pri­ jela donose od jednoć na stol tako, liku četrnaest dana biti u društvu in­ da na stolu od jednoć stoji po dva? dijskog »Radže« i koristiti se njego­ deset raznih jela, voća, slatka i sa? vim gostoprimstvom. Kao u dvorcu lata. Svatkb jede, što mu se bolje velikog kneza i malog sredovjekovnog vladara provađah ja život u mog gosviđa. Za vrijeme objeda tri četiri stitelja. Njegov život nije ništa drugo sluge neprestano donose razna šer? nego kakva prekrasna istočna priča. beta i hladnu vodu, a više svake Bio sam u nekoliko njegovih prija­ dvije osobe, što sjede za stolom i telja i znanaca i svagdje sam bio prim­ jedu, stoji jedan sluga i maše nad ljen kao svoj, svagdje poštovan i ljub­ njihovim glavama lepezom od pau? ljen. Nekoliko puta prirediše i zijafete, novog perja. U Bcludžistanu su na? na kojima su pjevali i svirali indijski ime velike vrućine kao i u Indiji, a muzikanti i pjevačice. Sva moja sreća osobito u augustu, kada sam ja ta­ bijaše još u tome, da je jedan od njih mo bio. х S! u pitanju unutrašnjega uređenja drža­ ve. Jedno i drugo je vlada g. Pašića zajamčila, uslijed čega je klub odgo­ dio svoj zastjev glede autonomističkoga položaja Bosne i Hercegovine. Rasprava o politici parlamentarnoga kluba trajala je dva dana i bila je veoma opsežna i temeljita, jer su u njoj učestvovali gotovo svi izaslanici, kojih je bilo preko stotine. Nakon provedene rasprava izdan je komunike, koji je prihvaćen gotovo jednoglasno — protiv četiri glasa — te prema tomu predstavlja mišljenje velike ve­ ćine J. M. O. Osnovna misao, koja je gospodovala na skupštini, bila je očito to, da se mora pod svaku cijenu za­ držati cjelokupnost organizacije, jer u tom leži snaga i jamstvo uspjeha muslimana Bosne i Hercegovine. Ta je misao i potpuno ostvarena, jer je cjelokupnost organizacije ostala ne­ taknuta. U ovom pasusu, koji je dakako sa­ svim promišljeno stavljen na prvo mjesto komunikeja, prevladava dakle ono neraspoloženje prema vladi, koje je pokazivala opozicionalna struja Organi­ zacije i kluba muslimana. Organizacija čini samo vladu odgovornom za ne­ izvršenje sporazuma, jer iza toga na drugom mjesto izriče povjerenje klubu sa željom, da se i dr. Džafer Kulenović, koji je iz kluba istupio, povrati u klub. Na trećem mjestu komunike naglašuje, da Jugosl. Muslimanska Organi­ zacija u pogledu unutarnjega uređenja države stoji г.а svojem programatskom stanovištu, to jest na stanovištu automističkom. Ko iku važnost treba pri­ pisati ovoj izjavi J. M. Organizacije, to će se moći pravo ocijeniti tek u toku vremena. Nema nikakve sumnje, da su Muslimani Bosne i Hercegovine tili općenito vrlo ozlovoljeni napušta­ njem autonomističkoga stanovišta, koje je izveo njihov klub i da povra­ ćanje na to stanovište odgovara od­ lučnoj volji širokih slojeva muslimana. Ako je ta odlučna volja pobijedila i na skupštini organizacije i ako za­ stupnici muslimanski hoće da budu istinski zastupnici volje svojih izbor­ nika, onda se ne bi smjelo dogoditi, da se jedan principijelni politički za­ htjev postavlja samo u taktičke svrhe. U tom bi slučaju povraćanje na autonomističko stanovište imalo veliku političku važnost, dok bi u protivnom slučaju značilo samo ponovno izigra­ vanja volje muslimanskoga svijeta, što bi imalo kao posljedicu sve jače odvajan:e širokih slojeva od njegova današnjega političkoga vodstva. Međutim u pogledu svoga vodstva izvela je J. Musi. Organizacija veoma značajne promjene. Na mjesto dosa­ dašnjega predsjednika M. J. 0. muf­ tije Maglajlića izabran je za predsjed­ nika ministar trgovine dr. S p a h o, koji je važio kao glavni intelektualni, predstavnik lijevoga krila musliman­ skoga kluba i u koga i muslimanska opozicija ima puno povjerenja. Osim toga je dosadašnji glavni urednik glav­ noga glasila J. M.O. sarajevske Prav­ de- g. Sakib Korkut, koji je u osta­ lom već od posljednje sjednice Cental. Odbora morao stići na dopust, ko­ načno zamijenjen novim glavnim ured­ Po cijeli dan šetam sa mojim pri? jateljima po gradu. Kvetta je vrlo vrliko mjesto i ima preko sto i pe? deset tisuća stanovnika. Engleski dio grada dijele od starog grada prostrane i lijepe aleje. Svaki cn? gleski oficir ili činovnik ima upravo idealan život u Kvetti. Žive u prc? krasnim malim villama u zelenilu tropskog drveća i cvijeća. Gotovo svaka kuća ima veliku bašču, u kp? joj je tenisplac, lijepa sjenica i o? bilni mirisavi cvijetnjak. Starom gradu manjka sve ovo. Ulice su u njemu dosta uske, a u njima je nagomilano sve jedno na drugo. Na kućama su visoki prozo? ri ao ko kuće su veliki prostrani dr? veni balkoni. Do u kasnu noć vrvi narod po ulicama i oko dućana. Tr? gujr se svim mogućim i što ljudska duša zamisliti može, sve se ovdje kupuje i prodaje. Kvetta je glavno mjesto Beludžistana, kamo dolaze trgovci iz svih gradova provincije, pa čak i iz Afganistana i istočne Perzije. Kvetta je trgovački cen? trum sjeverne Indije i Afganistana. Broj 348 Број nikom, svojim dosadašnjim zamjeni­ kom. Maglajlić, Korkut i Karamehmedović, koji je u ostalom nakon skup­ štine obolio, te ne će moći tako brzo u Beograd, tri su glavna predstavnika dosadašnje politike muslimanskoga kluba i oni se povlače, da svoja mje­ sta ustupe drugima. I komunike Jugoslavenske Musli­ manske Organizacije i osobne pro­ mjene, što ih je ona izvela u svom vodstvu, nose obilježje skretanja na lijevo, dakle nove orijentacije bosansko-hercegovačkih muslimana. Pobjeda lijevoga krila unutar Organizacije čini se, da je potpuna. Bilo bi poželjno, da ona znači početak zdrave narodne politike naše muslimanske braće « Bilješke. Na izvrtanja S. Salihagića U svome pamfletu »Pravdašima — malo odgovora« Suljaga Salihagić tvrdi, da sam mu ja na njegovoj agitacionoj skupštini u Tešnju rekao, da mi ne­ ćemo nikad poći smijerom njegove politike. To je ordinarna neistina. Ja to nisam ni mogao reći, jer kao disdplinovan Član partije, koja me je kandidovala, nijesam mogao prejudi­ cirati držanje njeno u budućem radu. 0 smijeru naše politike nije nf moglo na, toj skupštini biti govora, jer je to zapravo bila Suljagina skup­ ština, na kojoj je on razvijao program radikalne stranke i pozivao muslima­ ne, da glasuju za njenu listu. Ja^sam tom prilikom samo rekao, da radi­ kalna stranka nosi obilježje jedne čisto srpske, pa i pravoslavne stranke, te oa u njoj nama kao Jugoslavenima nema mjesta. Tom sam prilikom upozorio i na stanovište radikalne stranke u agrar­ nom pitanju, koje je ona zauzela na lanjskoj svojoj skupštini, te upozorio, da nas ovo ne može zadovoljiti. Su­ ljaga je na to rekao, da ono ni njega ne zadovoljava i da je on tražio — ili će tražit’., toga se sad ne sjećam — da se ono izmijeni povoljnije po posjednike, inače on neće primiti man­ dat. (Ali se je ipak »smilovao«, pa ga primio') Hamzalija Ajanović. Oduzimanje poštanskog debita stranim novinama. Čudno je naše ministarstvo policije. Bilo je zavelo jednu od najreakcionarnijih cenzura za našu domaću štampu, koja ju je upra­ vo gušila. Istom onda, kada su se i oni. koji su najviše učinili za dono­ šenje ustava počeli zgražati i odlučno protestirati protiv tih sredovječnih mje­ ra ministra policije, onda je ta cen­ zura ublažena, ali još ni danas nije svedena na onu mjeru, koju joj pro­ pisuje ustav. 1 dok se je tako gušila sva domaća štampa, koja je pisala nepoćudno po današnji režim, dotle je ministar poli­ cije neprestano zabranjivao, pa i da­ nas zabranjuje ulazak stranim novi­ nama, koje donose nepovoljne vijesti o nama. Tako možete čitati u svakom broju »Službenih Novina« bar po koju zabranu. 1 ako znademo, da i druge Bcludžistanci veoma vole žaba? vu, veselje, muziku i pjevanje. Go? tovo u svakoj ulici imadu po dvije tri »rahathane« (osvježionice), gdje sjedi po stotinu i više mladih Iju? di i žena. Piju se raznovrsna šer? beta, soda voda, limunata i jede sladoled. Tu je obično i po nekoliko svirača i pjevača, koji zabavljaju publiku. Pred »rahathanom« gore raznobojni fenjerići, odsijevaju zr? cala, čuje se smijeh i pjesma. Svi? raci sviraju na originalnim indij? skim instrumenitima i meni se na prvi pogled učinilo, da svaki za se? be svira i pjeva, kako mu se pro? htije. (Nastavićo se). �države prakticiraju ovakove zabrane, naravno u puno manjoj mjeri, mi ipak držimo, da one neće koristiti puno. Mjesto toga puno bi bolje učinilo mi­ nistarstvo, da organizuje izvjestilačku službu, koja bi davala tačnu informa­ ciju o nama, pa ne bi toliko nasijedale strane agencije različilim neprija­ teljima naše države. Izgleda, da bi g. ministar htio, da nas ogradi kineskim zidom, pa da niko ne zna ništa o nama, a da ni mi ništa ne znamo o drugom svijeta. Taj će mu posao ostati jalov, ili Što više on će donijeti protivne rezultate, nego što ih on želi. Politički pregled. Englesko-egipatski pregovori. »Times« javlja, da je Adil paša, prvi egipatski ministar, na povratku Iz Lon­ dona u svrhu, da ponovno otpočne pre­ govore u foreignu office-u u pogledu Egipta, koji su prekinuti prije neko­ liko nedjelja. Adil paša se je sastao 8. ćv. mj. u ■Londonu s Curzonom. Izjava L1oyda Đorđa. Lloyd Đorđ je na posljednjoj sjednici Donjeg Doma održao podulji govor o spoljnoj poli­ tici Engleske. Prvi ministar Engleske rekao je između ostaloga, da o neka•kvoj intervenciji Saveznika u grčkoturski sukob ne može biti ni riječi, ■dok nju ne zatraži jedna od ratujućih stranaka. Uhapšeni kemalisti. Prema jednoj ■službenoj depeši upućenoj ministar­ stvu unutrašnjih djela u Carigradu, britanske vlasti su uhapsile predsjed­ nika općine u Dardanelima i veliki broj drugih Turaka, koji su održavali vezu sa četama kemalističkim. Grčko-turski rat. Turski komunike od 8. oktobra: »Ve lika djelatnost izvidnica istočno od Eski-Šehera. Naše je topništvo bombardovalo neprijateljske položaje i na­ nijelo Grcima ozbiljnih gubitaka. U odsjeku Afijum-Kara-Hisara ne­ prijatelj, koji je navaljivao na naše položaje na visovima Gjuzel-Daga, bio je suzbijen i pretrpio znatne gubitke. Naše trupe, koje su navalile na Grke u okolici Bal-Mahmuta, natje­ rale su neprijatelja u bijeg do sjever­ ne željezničke linije«. Ali vijesti, koje su prispjele iz Atene govore o »pobjedonosnoj bitci kod Afijum-Kara-Hisara, koja se ima sma­ trati kao jedna od najznamenitijih sa­ dašnjih bitaka«. Bitka će, kako izgleda, trajati jedno sedam dana. Povratak generala Populasa u Smirnu. General Papulas i njegov šef generalnog štaba vratiće se naskoro u Smirnu. S druge strane javlja se o ja­ koj koncetraciji kemalisličkih trupa u Afijum-Kara-Hisaru. Carigradska vlada i Kemal paša. U Carigrad se očekuje u utorak Iduće nedjelje dva delegata kemalistička, koii će se sporazumjeti sa portom o raz­ nim pitanjima, naročito o pitanju, da se zatraži intervencija Saveznika za mir. Odgovor min. CtpđHd 3 Strana „К?АбДА* — „PRAVDA1 Бриј 348 Bruj saobraćaja nar. posl. Salihu Baljiću. Gospodine poslaniče, Na Vaše pitanje od 9. avgusta tek. god., koje ste mi uputili preko Predsjedništva Narodne Skupštine, o radu Radivoja Vukićevića šefa željezničke radionice u Mostaru, čast mi je odgovoriti Vam sledeće: 1) O rezultatu istrage nad Vuki? ćevićem dobio sam opširan i iscr? pan izveštaj od Direkcije Državnih Železnica u Sarajevu. Istraga je po* vedena povodom članka u 7l). bro? ju »Hrvatske Sloge« u kome su u 7 tačaka iznesene optužbe protivu Vukićevića. Istragom nije utvrđena krivica g. Vukićevića ni po jednoj stvari, te zbog toga nije protivu nje? ga ništa ni preduzimano, u toliko pre, što još nije donesena sudska presuda po njegovoj tužbi za nane? tu ттш klevetu u pomenutom član? ku. 2) Istragom nije utvrđeno da je Vukićević progonio potčinjcne či? novnike Hrvate. Po radioničkim knjigama, bilo je u aprilu-1921. g. pod Vukićcvićcvom upravom 410 osoba, od kojih 136 Srba, 231 Hrvat 41 Musliman. 2 Jevrejina. Do istog vremena primio je u službu 50 Sr? ba, medu njima 15 dobrovoljaca, 28 Hrvata i i 6 Muslimana. Iz ložionič? kih i radioničkih knjiga nc može se ustanoviti, da je koji otpust bio ne? opravdan, ili da jc^Vukićevič Hr? vate češće i teže kažnjavao nego Sr? bc. Srazmerno veći broj primljenih Srba potiče otud, što je železnička uprava prvenstveno primala dobro? voljce a među njima nije bilo Нг? vata. Vukićevićeva nepristrasnost utvrđena je svedocima, a ni njego? vi protivnici nisu mogli svoje na? vode dokazati. 3) Postoje predloži, da se izvesna lica u Mostarskoj Ložionici uklo? ne kao komunistički agitatori, među njima i Želimir Merdžo, koji je do? stavljen da je prodavao markice u cilju potpore radnika za vreme štrajka, ali inicijativu za to uzeo je komesar železničke policije, a ne g. Vukićević- Izveštaj Odelnog Za? povedništva Državne Straže Sigur? nosti u Mostaru, potvrđuje navode komesara železničke policije. Pored podnesenog detaljnog iz? veštaja po istrazi nad g. Vukićcvi? ćem, koji ovoga ne terete. Direkci? ja Državnih Žcleznica u Sarajevukao nadležna za ocenu svojih služ? benika, kvalifikuje ga kao iskrenog i karakternog čoveka, koji do sada nikako nije dao povoda za kaznu, i nalazi da su optužbe protivu njega osnovane na netačnim i zlonamer? nim informacijama, koje su dali njegovi lični protivnici. Primite, Gospodine Poslanice, o? vom prilikom uverenje o mom od? ličnom poštovanju. Ministar saobraćaja: Nikola Uzunović. i g. Sabo Jelić za to, da ta pruga ide I koji nemaju tih dokumenata, mogu kroz Sarajevo. Zatim je ministru izne- ; ih dobiti u Poslanstvu u Beogradu, Birčaninova ulica broj 26 između 9 senO, kako je nemoguća provedba po­ i 12 časova prije podne, a oni, koji reza na poslovni obrt zbog nepisme­ nemaju vremena i mogućnosti, da nosti, koja vlada kod nas. Ministar je dođu u Beograd, mogu ih dobiti pre? odgovorio, da ni on ne vjeruje u pro­ ko pošte, za koje trebaju poslati vođenje toga poreza, jer je veliki za­ stoj u radu nadleštva radi pomanj­ svoje pasoše i druge dokumente, na kanja činovnika, a rad bi oko toga osnovi čega će dobiti dokumente poreza zahtijevao petorostruki broj čiza boravak u zemlji. Za dobijanje novnikaj Osim toga su se privrednici potrebnih isprava neka svaki poša? tužili na carinske neprilike. Ministar je lje: dvije slike i novac: za pasoš 110 na koncu rekao, da se o svemu tome din-, za objavu za boravak u zem? podnese pismeni memorandum. lji 55 din., za taksene marke 7.25 din. i za povratak poštom 3 din. Da ne bi imali neprijatnosti zbog neispravnih ili nedovoljnih isprava, potrebno je, da se svi bugarski po? danici što prije obrate Poslanstvu za ove isprave. Engleski zajam našoj državi? — Državni zajam u R. Krupi. Ko? tarski predstojnik Topali u Bos. Krupi, kako nam brzojavljaju, odr? žao jc za upis zajma 20 zborova po selima. Uslijed njegove agilnosti i zauzimanja upisano jc u krupskom kotaru 5 miliona kruna. i Nabavka lijekova. Ministarski Sa- | Neki listovi javljaju: U Beogradu na­ vjet odobrio je na predlog ministra narodnog zdravlja kredit od 1,000.000 kruna za nabavku Ijekova i zavojnog materijala za bolnice u Bosni i Herc. Nove stručne škole. Postoji predlog, da se u Sarajevu, Mostaru, Tuzli, Banja Luci i Trebinju podignu srednje tehničke škole za elektro-mašinske zanate, u koje bi se primali mladići sa 4 razreda gimnazije. U VereŠu, I Zenici, Prijedoru i Sanskom Mostu ustanoviće se škole za izradu sitnica i halata od gvožđa: u Drvaru škola za drvenu industriju; u Visokom škola za kožarsku industriju osim toga, u Sarajevu i Banja Luci podići će se škola za tekstilnu industriju, a u ' Livnu, Gacku i Travniku škola za trikotažu. | I Zabrana djelovanja kabaretima i kinematografima. Pokrajinska uprava za Bosnu i Hercegovinu za? branila je djelovanje ovdašnjim kabaretima i kinematografima iz? među 8 i 10 sati u onim večerima, i u kojima su predstave Narodnog | Pozorišta. Muslimani zanatlije! Osnivajte svoje zanatlijske štedionice, jer sve današnje kapitalističke države po? stale su ogromne i velike jedino organizovanjem sitnog privrednog kapitala. 1 lazi se povjerenik engleskog sindikata, koji je ponudio našoj vladi zajam od 3 milijuna funti šterlinga, što iznosi oko tri milijarde kruna Ovaj bi se zajam, ako dodje do njegova sklapa­ : nja, upotrebio dijelom za otplatu duga • Narodnoj Banci. Zajam je ponudjer. ! uz kamate od 8° 0. i . i | Muslimani i muslimanke grada Sarajeva, sjetite se vašega ,,MERHAMETA“. i I , ‘ Iz našeg pozorišta. Svečano otvorenje narodnog po­ zorišta biće u subotu 22. ov. mi. u 7 ‘ sati na veče — kako doznajemo — I sa ovim rasporedom: I. u zastupstvu gosp. ministra prosvjete akt otvorenja I vrši načelnik umjetničkog odjeljenja g. Branislav Nušić; II. stav iz treće simfonije (Ervica), izvodi orkestar; III. i Ivo Vojnović; Smrt Majke Jugov i ć a, II. čin: Avet, — reditelj Hajj dušković; IV. Dvoržak: Slovenska igra, i izvodi orkestar; V. Svetozar Ćorović: Zulumćar. II. čin, redatelj Hajduš ković. Pozorišnim orkestrom diriguje „Uspjeh upisa 7° 0 drž. investi­ Josip P. Hladek. cionog zajam kod državnih rudar­ Ulaznice za sve tri prve svečane skih preduzeća u Bosni i Hercegovina44. Bolest min. dra Karamehmedo? predstave su povišene i to: parket I. Do sada su upisali: vića. Nakon malog pogoršanja bo? i II. red 20 din.; III.—Vi. reo 15 din.; lest min. dra Karamehmedovića po? Stalni nameštenici . . 70 600 Din. VII.—X. red. Ti din.: — parter. I—IV. čela je stalno ići na bolje. Tempe? Rudarski radnici . . . 108.050 Din. red 10 din.; V.—VII. red 8 din.; ratura je još uvijek 38. Prema miš? . Brat, i bol. blagajna . 725-500 Din. IX.—XII. red 6 din.; — lože 75 din.; ukupno 904.150 Din. — balkon 16 din.: — sjedišta u me­ ljenju gg. liječnika, bolest će trajati | što je hvale vrijedan primjer i dokaz zaninu: I. red 20 din : II. red 15 din.; još nekoliko dana. svjesnog shvatanja građanske dužnosti. III. red 12 din.; IV. red 10 din., sta­ Min. dr Spaho otputovao je Izvoz suhih Šljiva i pekmeza za janje 2 diuara. prekjučer u nedjelju, 16. ov. mj., a? ' Poljskoj. Prema izvještaju Kraljev, Iz Narodnog Pozorišta. >arajev? utom u Beograd na dužnost. poslanstva u Varšavi, uvoz suhih ske korporacije, koje žele da poša? Umrla dobrotvorka. Na 2. o. mj. šljiva i pekmeza u Poljsku slobodan Iju svog delegata na svečano otvoumrla je u Tuzli poznata sa svoje je pod ovim uslovima: renje Narodnog Pozorišta u Sara je? 1. Za uvoz ma koje količine šljiva ; vu, treba da se u nedjelju i pone? darežljivosti i dobrote Tahire hanui pekmeza, potrebna je naročita doz­ ma Tuzi i ć u svojoj 89. godini. Cio djeljak. najkasnije, prijave u upravi svoj vijek provela je štedeći, a poma­ vola Glavnog Ureda za uvoz i izvoz u Narodnog Pozorišta. u vrijeme od Varšavi; žući sirotinju, a pred smrt je testa9 12 prije podne i od 3—6 po pod? 2. Carina za pekmez iznosi 40 polj­ mentarno ostavila polovinu svoga ne- i polože za njegovo mjesto na skih maraka na 100 kgr. ; carina za | imetka, da se iz njega izdržava škola sve tri svečane predstave 60 dinara. ra ručni rad muslimanskog ženskinja, suhe šljive neupakovane ili upakovane, Reklamacije za mjesto, koje stignu ali u količinama od preko 30 kgr. iz ­ za koju je i jednu od svojih kuća poslije ponedjeljka, neće se više nosi 4 marke na 100 kgr., carina na poklonila. Drugu polovinu imetka moći uvažiti. — Uprava Narodnog poklonila je sirotinji. Rahmet joj nje­ Šljive upakovane u manjim količinama , Pozorišta. iznosi 10 maraka na 100 kgr., a u i noj plemenitoj duši. paketima 1 do 2 kgr. 40 maraka na i Generalna proba „Sebe broj 6“ Sila od žandara. Iz više mjesta 100 kgr. računajući na svaku sumu ; Preksinoć je bila u Nar. pozorištu stižu nam pritužbe, kako žandari carine još 14.9ОО°.о poljsk. maraka na generalna proba Čehovljeve »Sobe br. tuku i zlostavljaju naš svijet. Tako ime režije. 6«, kojoj su prisustvovali novinari i Javna zahvala. — Gospodin II. drugi uzvanici. su žandari iz Visokog tukli Mehu Prema onome, što se je moglo vi­ Hajdarovića, koji nam jc došao o? Salih ef. Gaćo iz Bosanskog Novog sobno, isprebijan i tuži se, da sc poklonio je kjutubhani Gazi Ilus? djeti na probi, izgleda, da su i uprava nc smije povratiti u Visoko. Traži? rcvbcgova vakufa 8 svezaka »Tev? a i umjetnici uložili mnogo truda i mo od nadležnih da ove žandare, siri kebira« i 4 sveska »Hulasetul volje, kako bi udovoljili svojoj odgojnokoji tuku goloruki svijet, kazne. U? esada«, na čemu mu sc podpisana prosvjetnoj misiji. Mi ćemo se jednom požurujemo g. okružnog načclnikži uprava najljepše zahvaljuje. prilikom opširnije zabaviti ovom na­ na ovaj slučaj očekujući svestranu Uprava namjerava proširiti i u? šom kulturnom ustanovom. Domaće vijesti. istragu. rediti ovu kjutubhanu, pa se urno? ljavaju svi, koji imaju kakvih vri? I Protiv poreza na poslovni obrt. jednih kjitaba kao i u drugih knjiga, i ! U trgovačko-obrtničkoj komori mida ih poklone- jer time ne samo što | nistar za trgovinu dr. Spaho |primao i čine dobro djelo svom narodu, ne? je predstavnike trgovačkih udruženja, go i ovjekovječuju svoje ime. I saveza obJtnika i zanatlija, saveza goUprava Gazi Husrevbeg vakufa. ] stioničara i kavanara. Ministru je podBugarskim podanicima. Kraljev? i neseno mnogo žalbi i tužbi Zatraženo ! je, da se izbori za trgovačko-obrtničku | sko Bugarsko Poslanstvo u Bcogra? komoru provedu već u decembru, i du ovim izvještava sve bugarske podanike, koji se nalaze na terito? Među ostalim stavljeno je ministru pitanje glede pruge Beograd—Jadran, riji Kraljevstva Srba, Hrvata i SIo? kojom se navodno kani oštetiti Sara­ venaca, da se u roku od 2 mjeseca snabdiju svima potrebnim doku? jevo. Dr. Spaho je odgovorio, da su mentima za boravak u zemlji. Oni, to prosta naklapanja, jer su i g. Pašić Trešeljak. Odkako eam počeo prodavati kuće »čifutima“ i zarađivati na njima po preko po milijnna kruna, te pozivati ih u ortakluk za ku­ povanje eijena, ne napadani ih više u „Doniovini". Šerif Arnautovič. Kao Što Sipa (moreka životinjica) kad je neprijatelji progone, pušta iz sebe boju, koja zamuti bvu vodu, te joj tako zametne tako i ja, kađ me natjeraju _PravdaŠi“ u škripac, puštam iz eebo laži, klevete,, trao i slične elemente svoje kulture. Suljogd- �Стпана 4 Strana Боој 348 Вго „ПРАРДА" — „PRAVDA" □ ■CDBCZ)aCDBCDaCDBOICZ)BCDaC=? Fina terpentinska Oglas. POZIV ahcionerima na uplatu daljnih 30 .. nominalne vrijednosti ahcija krema za elegantni svijet. Dobiva se svagdje. Proizvodnja: wSlavia“, tvornica kemičkih proizvoda d. d. Zagreb, Ilica 213. Oglašivanje « u novinama obavlja po­ uzdano staro uvedeni BLOCKNER-OV zavod za oglašivanje Zagreb, Jurjevska ul. 31. Telefoi. 21—65. :: : Banke Bajret d. d. Sarajevo Prema zaključku plenarne sjednice Upravnog Od­ bora održane 12. augusta 1921. god. umoljavaju se gg: akcioneri Banke Gajrct, da do 15. novembra o. g. uplate daljnih 3O°/o nominalne vrijednosti akcija (ukup­ no 60%). Ko od upisnika odnosno dioničara zadocni sa uplatom, plaća prema § 14 društvenih pravila 6° «-tne zatezne kamate, a ko ne položi uplatu za 60 dana (šesdeset) dana od dana propisanog za uplatu, gubi (§ 14) upisom stečeno pravo na uplate, koje je do tada položio, ali jamči i dalje u smislu § 158 trg. zakona za Bosnu i Hercegovinu Generalno oglasno zastupstvo za preko 10 tu- i inozemnih listova Fdhriha stakla u Paraćinu obnovljena je i počela izradu svako­ vrsne staklarije, osim ravnog (prozor­ skog) stakla, čija će izrada docnije doći. Prima porudžbine i izvršuje ih od­ mah. Vagonsku robu izrađuje i po poslatoj mustri. Pri porudžbini polaže se polovina, vrijednosti, a ostatak pri prijemu robe. 3103-5 MUSLIMANI, OSNIVAJTE ZEMLJORADNIČKE ZADRUGE, jer je jedini spas našeg težaka u za= drugama, jer će zadruge provesti kulturni i poljoprivredni preporod našeg sela, jer bez bogatog i kuk turnog sela nema ni bogate ni kuk turne varoši, a ni države. Sve upute i najizdašnije potpore daje besplaG no: »Središnji savez j u g o= slavenskih seljačkih z as druga u osnutku u Šarajes v u«. Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. — Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina. Potpuno uplaćena dionv ka glavnica K 20,000.000 —. Ulošci preko K 25,000.000'—. Pričuve preko K4,000.000. - Pupilarno siguran. - Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. 104 Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija D. i A, Kajon, Sarajevo, �Prilog 110. broju „Pravde** Kako se osnivaju seljačke zadruge? Drago nam je, da možemo kon? U rečeno vrijeme i na urečenom veza podići i veće zajmove za vanstatirati činjenicu, da se diljem naše mjestu održi se konstituirajuća skup­ redne potrebe. domovine u punom jeku osnivaju ština bez obzira, da li je prisutan ili e) Zaključi se, do kog se iznosa seljačke zadruge. Eto, u par brojeva ne izaslanik pol. oblasti, ovim nači­ članOvaima zadruge može, podijeliti pisano je u našem listu o ovoj stva? nom i ovim redom: zajam uz jamstvo ili uz uknjižbu, a ri i odmah je naš svijet shvatio važ? 1. Osnivač zadruge pozove sve prido kog iznosa samo uz uknjižbu na nost zadrugarstva. Posljedica je to? .sutne, koji prema ustanovama § 3. dužniU've nekretnine. — Ujedno se ga, da se »Središnji savez jug. selj. zadružnih pravila ne mogu biti članovi zaključi^ da za podjelu većih zajmova zadruga« a i sama redakcija, upra? zadruge, kao i one prisutne,- koji su i svojim članovima zadruga može posre. vo obasipaju pozivom da izaslanik se možda predomislili, pa ne žele biti I dovati kod Saveza i da za te zajmove saveza dode provesti osnutak za? Članovima zadruge, da se odstrane, a zadruga može jamčiti. f) Zaključi se, da zadruga može druge, drugi traže upute, treći ovo kad su se svi ti odstranili, popišu se itd. Samo se po sebi razumije, da u zapisnik imena i prezimena svih 1 primat uloške od svojih članova i od savez šalje svog izaslanika, ali to je onih prisutnih, koji mogu biti članovi nečlanova. g) Zaključi se visina kamatnjamka, skopčano s velikim troškom, a о? zadruge i koji to žele. po kom će zadruga davati zajmove 2. Na predlog osnivača zadruge iza­ sim toga za sad i savez oskudijeva silama. Da bi udovoljili potrebi na? bere skupština jednoga prisutnoga za j svojim članovima. — Prema § 41. zaTaj izbor i družnih pravila smije taj kamatnjak šeg svijeta, evo mi ponovno izdaje? predsjedatelja skupštine. viši od kamat­ mo naputke, kako se osniva seljač* pada obično na osnivača zadruge, nu biti samo za 1 i njaka, po kome zadruga prima zajmove ka zadruga, pa po ovim naputcima to ne mora biti. od Saveza, odnosno od drugih novčnih može svaki prijatelj našeg napretka 3. Nakon obavljenog izbora pred­ zavoda. bez ičije pomoći sam provesti osnu? sjedatelja skupštine, odstupi osnivač h) Zaključi se, visina kamatnjaka, tak selj. zadruge. sa predsjedničkog mjesta, ako nije Da se osnuje zadruga, potrebno izabran predsjedateljem skupštine, a i po kom će zadruga primati uloške, je u prvom redu, da barem jedan izabrani predsjedatelj se zahvali na i — Danas se računa 4 do 5% kamata čovjek osjeti njenu potrebu i da se povjerenju, proglasi skupštinu otvo­ na uloške. i) Na predlog predsjedatelja izabere zauzme za osnutak zadruge. Ona renom, predstavi skupštini izaslanika ličnost, koja je osjetila potrebu o? političke oblasti i izaslanika Saveza, | skupština dvojicu pismenih skupšti­ snutka spljačke zadruge u kom bilo ako je koji od njih prisutan i imenuje nara, koji će, kao ovjerovitelji, potpi­ kraju, treba prije svega, da sama jednog dobro pismenog skupštinara sati zapisnik skupštine. Time je sav dnevni red konstituira­ dobro upozna ustrojstvo, svrhu i perovođom skupštine, koji će voditi i juće skupštine iscrpljen, pa se na toj djelovanje seljačkih zadruga, a on? potpisati zapisnik. 4. Izabrani predsjedatelj ponajprije i skupštini ne može zaključivati o druda treba shodnim načinom i na pri? kladnim mjestima da protumači i podijeli riječ izaslaniku Saveza, ako * gim predmetima, koji nisu na dnevrazjasni onim seljacima, za koje je prisutan, da potanko razloži ustroj­ ; nom redu, te predsjedatelj zaključi misli, da bi se mogli zagrijati za os? stvo, svrhu i djelovanje seljačkih za­ i skupštinu. Zaključke svake tačke dnevnog reda nutak zadruge i da bi prema usta? druga, a ako nema izaslanika Saveza, i novama zadružnih pravila mogli biti onda to predavanje održi osnivač za­ : upiše perovođa odmah onim redom, članovi zadruge- Propisi za članove druge. Predavanje dobiće tiskano od kako teku, u zapisnik, a nakon za­ ključka skupštine napiše datum odr­ zadruga sadržani su u § 3.. koji gla? Saveza, pa ga može i pročitati. 5. Iza toga se pređe na stvaranje žanja skupštine. Ispod datuma potpiše si ovako: § з. članovima zadruge mogu biti ži? telji prebivajući u njezinom pod? ručju bez razlike spola, koji pošte? no i uredno žive, te slobodno ras? polažu svojim imetkom. Osobe, koje nemaju prava da ras? polažu svojim imetkom t. j. malo? dobnici, umobolni i rasipnici, zatim osobe, koje se nalaze pod stečajem, ne mogu biti člaznovi ove zadruge, isto se tako ne mogu primiti u za? drugu takove osobe, koje su osude? ne radi kakva zločinstva ili radi pre? stupka počinjenog iz pohlepe za do? bitkom, dokle god traju pravne po? sljedice, koje su po. kaznenom za? konu skopčane sa osudom. Članom ove zadruge ne može biti onaj, koji je članom druge koje za? druge, osnovane na temelju neo? graničenog jamstva. Članovi ove zadruge mogu ipak biti članovima drugih na temelju ograničenog jam? stva osnovanih zadruga, koje se ne bave podjeljivanjem vjeresije u novcu, ali samo onih zadruga, za koje to »Središnji savez jugosla? venskih seljačkih zadruga« kao ma? tica dozvoljava. Čim osnivač vidi, da imadc dva deset ljudi, koji odgovaraju propi? sima gornjeg članka pravila i žele biti članovi te zadruge, nek odmah to javi »Središnjem savezu jugo? slavenskih seljačkih zadruga u Sa? rajevu«. Savez će, poslat javivši pri? je pismom ili brzojavom dan dola? ska, ako može, svog posebnog iza? slanika. U slučaju, da Savez nemad? ne činovnika pri ruci, poslat će u? putstva za osnutak, a činovnik Sa? veza doći će kasnije, da upravu i nadzorni odbor uputi u poslovanje, te održi zadrugarima predavanje. Osnivač, ako ne može doći Savezov izaslanik, ima ovako raditi: Sazvati skupštinu javivši prije 14 dana nadležnoj političkoj vlasti mjesto, gdje će biti skupština, dan i sahat određen za održanje skup? štine. Na skupštinu trebaju doći svi oni. koji ćc biti članovi zadruge, a treba najmanje, kako je prije u $ 3. napomenuto, dvadeset osobaDo dana skupštine dobiće osnivač od Saveza 7 primjeraka pravila i 5 primjeraka tiskanih zapisnika. zaključaka o svim tačkama pravoga se predsjedatelj skupštine (a ne preddnevnoga reda konstituirajuće skup­ I siednik ravnateljstva, osim ako je on ujedno izabran i za predsjednika skup­ štine i to kako slijedi: štine), zatim se potpiše perovođa, oba a)... Zaključi se, da se osnuje Jugo­ ovjerovitelja zapisnika i napokon po­ slavenska seljačka zadruga za zaj­ litički izaslanik, ako je bio na skup­ move i štednju sa neograničenim štini. jamstvom u sjedištu............. , a za sela u pet jednakih primjeraka i to odmah b) Jedan od skupštinara, koji umije na samoj skupštini, a sve te primjerke dobro čitati, pročita sva zadružna pra­ treba odmah vlastoručno potpisati. vila. Kad su pravila pročitana i prema potrebi protumačena i razjašnjena, Kad je to sve potpuno dovršeno, usvoji pravila skupština, a zatim se onda se ima poslati. ispuni i po svim skupštinarima pot­ 1. Pokrajinskoj Upravi za Bosnu i piše svih sedam primjeraka pravila. Hercegovinu u Sarajevu putem kotar­ Sedam primjeraka pravila treba ispu­ skog ureda ili ispostave: podnesak, niti i potpisati zato, jer će se 4 pri­ | kojim se javlja osnutak zadruge. Ovom mjerka poslati zemaljskoj vladi, jedan i podnesku ima se priložiti: jedan pri- ' Savezu, jedan će ostati zadruzi, a je­ 1 mjerak zapisnika konstituirajuće skup- I dan primjerak nadležnom okružnom štine i 4 primjerka ispunjenih i pro- । sudu. Pravila se ispune tako, da se pisno potpisanih pravila. na 39. strani ispod zadnjeg (64.) pa­ 2. Središnjem savezu jugoslavenskih ragrafa napiše mjesto, dan, mjesec i seljačkih zadruga u Sarajevu: izvje­ godina održanja konstituirajuće skupštaj o održanju konstituirajuće skup­ štins, a odmah ispod toga datum i štine, kome treba priložiti jedan pri­ na istoj strani potpišu se svi članovi mjerak zapisnika konstituirajuće skup- , vlastoručno. štine i jedan primjerak propisno ispu­ Perovođa popiše imena i prezimena njenih i potpisanih pravila. svih onih skupštinara, koji ne umiju 3. Molba nadležnom okružnom sudu pisati, a svaki taj skupštinar stavi za protokolaciju zadruge. kraj svoga imena svoj rukoznak. Na Zapisnik osnivajuće skupštine iz­ kraju se još potpišu dva svjedoka, koja jamče za istinitost potpisa ne­ gleda ovako: pismenih zadrugara. Zapisnik c) Skupština izabere pet članova osnovne skupštine Jugoslavenske se­ ravnateljstva, pet članova nadzornog ljačke zadruge u Raduši držane dne i vijeća 1 blagajnika — U zapisniku se 5. augusta u Raduši. ima naznačiti sa koliko je glasova Na toj skupštini bili su Abdulah svaki pojedini izabran, na pr. jedno­ Brka, Šaban Joldić, Salih Berberović, ' glasno, sa 18 glasova, sa 15 glasova Sabit Pobrić, Osman Kerić, Muhamed itd. — Predsjednik ravnateljstva, nje­ Smailhadžić, Ajanović Hamzalija, Džegovog zamjenika i blagajnika bira malbeg Ajanović, Ajanović Mehmed, skupština posebice, dočim predsjednika Rakić Salih, Mulabećirović Mustafa, Sanadzoroog vijeća biraju sami članovi milbeg Ajanović, Galijašević Tevfik, nadzornog vijeća između sebe na po­ Galijašević Jusuf, Ajanović Mehmed sebnoj sjednici nadzornog vijeća. Čerimbegov, Deljkić Ahmet, Bejtić Sa- I Konstituirajuća skupština bira čla­ lih, Sejmanović Avdo, Zeir Galijašević, | nove ravnaieljstva i članove nadzor­ nog vijeća samo na jednu godinu, do- , Ajanović Hamzabeg, Midžić Hasan. Iza­ slanik pol. oblasti Dr. Eugen Molnar, čim svaka godišnja glavna skupština vi. savjetnik. Izaslanik saveza: Aja­ bira te članove na tri godine. nović Abas. Predsjedao j.e gosp. Ham­ d) Zaključi se, do kog se iznosa za zalija Ajanović, a perovođa je bio gosp. redovite zajmove smije zadruga za­ Tevfik Galijašević. dužiti kod Središnjeg Saveza jugoslaDnevni r e d: veuskih seljačkih zadruga u Sarajevu ili Savezovom dozvolom kod drugih 1. Pošto su pročitana i prihvaćena priložena pravila jednoglasno zaklju- I novčanih zavoda. - Ujedno skupština ovlasti ravnateljstvo, da u sporazumu čuje skupština, da na osnovu trgo­ vačkog zakona i tih pravila osniva | sa nadzornim vijećem može kod Sa­ i I j | i zadrugu pod naslovom Jugoslavenska seljačka zadruga u Raduši. 2. U smislu §§ 10., 11., 12., 16., 18. pravila izabiru se: za predsjednika gosp. Brkić Abdu­ lah eff., za zamjenika predsjednika g. Jol­ dić Šaban, za članove ravnateljstva gg. Bejtić Salih, Zeir Galijašević i Muhamed Smailhodžić, za članove nadzornog odbora gg. Hasan eff. Midžić, Osman Kerić, Džemalbeg Ajanović, Salih Berberović i Mustafa Mulabećirović. za blagajnika g. Tevfik Galijašević. u odbor obraničkog suda gg.... 3. Ravnateljstvo može primati no­ vac u zajam i prištednju (u.oške na knjižicu) samo do one svote, koja od­ govara potrebi članova u granicama § 32. pravila. 4. Kamatnjak za zajmove, što će ih zadruga članovima davati ustanovljuje se sa IČ.% više nego što plača za­ druga, a za uloške 4O|o. Ulošci se mogu primati i od nečlanova. 5. Zadruga stupa u članstvo Sre­ dišnjeg saveza jug. seljačkih zadruga (kao zadruge) u Sarajevu, te upisuje 1 poslovnih dijelova. 6. Uprava se smije na člana zadu­ žiti 1000 K. 7. Zadruga izabira za svog izasla­ nika na skupštinu u Sred. sav. Jug selj. zadruga g. H. Ajanovića i Abdulah& Brkića. Pošto nije bilo drugog prijedloga, proglasi predsjednik skupštinu zavr­ šenom. U Raduši, dne 5 augusta 1921. Predsjednik: Parovođa: H. Ajanović, v. r T. Galijašević, v. r. Ovjerovitelji: Samibeg Ajanović, v. r., Brkić Abdulah, v. r. Vidio: dr. Eugen Molnar, vi. savjetnik kao izaslanik pol oblasti. Pokrajinskoj upravi za Bosnu i Hercegovinu podnese se ovakav podnesak: Raduša, dne 5. avgusta 1921. »Osnutak »Jugoslavenske seljačke zadruge za zajmo? vc i štednju s neograniče? nim jamstvom u Raduši, kotar Tesanj«. Kotarskom uredu T e š a n j. Na temelju naredbe Pokrajinske uprave za Bosnu i Hercegovinu od 27 jula 1921. broj 115.185 21 II 1 čast nam je p. n. do znanja staviti, da su seljani sela Raduše danas o? snovali pod tvrtkom: »Jugoslaven? ska seljačka zadruga za zajmove i štednju s neograničenim jamstvom u Raduši« svoju zadrugu, te prila? žemo jedan zapisnik osnivajuće skupštine i četiri primjerka pravi? la. Ravnan ja radi izvješćujemo, da smo predali molbu okružnom sudu za upis naše tvrtke u trgovački re? gistar, te čim to uslijedi, otpočeće? mo s poslovanjem. Predsjednik: Abdulah Brkić v. r. Član ravnateljstva: Šaban Joldić v. r. Blagajnik: Tevfik Galijašević v.r. Prilog: 1 zapisnik osnivajuće skupštine, 4 komada pravila«. Gornji se podnesak pošalje nad? ležnom kotarskom uredu, a sad se ovim redom obavi Protokolacija Zadruge. 1. Svi članovi ravnateljstva imaju jednog dana zajedno otići kotar skom sudu i tamo se, na za to od rednoj tiskanici »Izjava« vlasto ručno potpisati, i to upravo onako, kako će se svaki od njih kod zadru gc, odnosno u ime zadruge potpisi? vatiTa izjava ima se otimah sa? staviti u tri primjerka, od kojih će sc dva primjerka poslati okružnom sudu, kao prilozi k molbi za proto? kolaciju zadruge, a jedan Savezu. �Imenik dom. koji ćc odmah te potpise ovjc? roviti, a to nek učine skupa priliv I članova Jugoslavenske seljačke za« kom ovjerovljenja potpisa na »Iz? druge u Raduši. javi«. Tek. broj. Ime i prezime- Mjesto. 4. Savezu jugoslavenskih seljačkih Ra duša zadruga u Sarajevu ima izvijestiti 1. Ajanović Džemalbeg 2. Ajanović Hamzalija » zadruga, da je okružnom sudu pred? ložila molbu za protokolaciju za« 3. Ajanović Samibcg » druge i za protokolaciju članova 4. Berberović Salih » ravnateljstva, a tom izvještaju se 5. Brkić Abdulah » priloži: jedan primjerak pravila i 6. Galijašević Uzeir » jedan primjerak zapisnika konsti« 7. Galijašević Jusuf » tuirajuće skupštine. I 8. Dcljkić Ahmet » 5. Zadruga pridrži sebi i pohrani na sigurnom mjestu: jedan primje? 9. i t. d. rak pravila i jedan primjerak zapi? Jedan ovakav imenik, kako je to snika konstituirajuće skupštine. naprijed spomenuto, pošalje sc ok? Molba za upis zadruge u trgovac? ružnom sudu, jedan Savezu i jedan ki registar napravi se ovako: ostane kod zadruge. Daljnje naput« ke u postupanju s »Imenikom« do« I bit će Zadruga od Saveza. I' »Izjava potpisa ravnateljstva« iz? Molba za upis zadruge i članova I gleda ovako: ravnateljstva u trgovački registar. Jugoslavenska seljačka zadruga Veleslavni okružni sude! u Raduši. Glasom priležećeg zapisnika prihvaćena su na konstituosnovnoj skup­ i Članovi ravnateljstva i blagajnik štini dne 1921. Jugoslavenske seljačke i ove zadruge potpisuju: 2. Okružnom sudu, kao trgovac« kom sudu, pošalje se neposredno molba za upis zadruge i članova ravnateljstva u trgovački registar. Toj molbi ima se priložiti: a) Jedan primjerak zapisnika konstituirajućc skupštine. b) Jedan primjerak pravila, koja su kod skupštine od zadrugara pot« pisana: d) Dva primjerka »Izjave« člano? va ravnateljstva s njihovim vlasto? ručnim potpisima, koji imaju biti ovjerovljeni kod suda. d) Poseban alfabetskim redom sa« stavljen imenik svih članova zadrtu ge. Ovu molbu za protokolaciju za« druge imaju potpisati svi članovi ravnateljstva pred kotarskim su« Jugoslavenska seljačka zadruga u zadruge u i time je zadruga osnovata na temelju izmjena trgovačkog zakona za Bosnu i Hercegovinu uredbom od 22. juna 1921. Molimo upis tvrtke u trgovački registar za društvene tvrtke i za odre­ đenje propisanih objava u službenom listu, te za upis i objavu po zakonu propisanog dijela pravila. Nadalje molimo za upis u trgovački registar i za propisanu objavu članova rečene tvrtke, koji su na osnovnoj skupštini statutarno izabrani i to; Za predsjednika: Za zamjenika predsjednika: Za članove ravnateljstva: Za blagajnika: Ujedno javljamo, da su u nadzorno vijeće izabrani ovi zadrugari: Ovoj molbi prilažemo: a) Jedan primjerak zapisnika osnovne skupštine; b) Jedan primjerak na osnovnoj skupštini usvojenih pravila; c) Alfabetski imenik članova, koji su popisani i u zapisniku osnovne skupštine, te koji su i danas članovi zadruge; d) Dva primjerka izjave, u kojoj su se članovi ravnateljstva potpisali na način na koji će potpisivati zadrugu. Dalje prilažemo propisane biljege, a poštanskom naputnicom šaljemo 20 dinara u gotovu za trošak štampanja objava u službenim novinama. Konačno molimo, da se uz riješenje ove molbe jedan primjerak izjava ravnateljstva nama povrati. U .dne Predsjednik: Podpredsjednik: Članovi ravnateljstva: 1921. Blagajnik. c) Za protokolaciju svih članova ravnateljstva 1 dinar. d) Za skupni oglas na sudskoj tabli o protokolaciji zadruge i svih članova ravnateljstva ukupno 2 dinara. e) Na svaki prilog molbe, t. j. na zapisnik konstituirajuće skupštine, po 50 para. Osim toga pošalje se okružnom sudu za oglas u službenim novinama o protokolaciji zadruge i članova rav­ nateljstva ukupno 20 dinara, a za biljeg na taj oglas 5 dinara. Za ovjerovljenje potpisa prvog člana ravnateljstva biljeguje se 2 dinara, a za ovjerenje potpisa svakog daljnjeg člana ravnateljstva biljeguje se s 1 dinarom. Ovim su naputci za osnutak jedne zadruge u cijelosti završeni. Daljnje odredbe doći će od Saveza, odnosno biće poslovođa pozvat na blagajnički tečaj. Apelujemo na svakog onog, koji uvidi, da bi se negdje mogla po u ovim naputcima izloženim uvjetima osnovati zadruga, neka odmah pri­ Vlastor. potpis: Ime i prezime: stupi poslu. Pišite Savezu, on će Vam poslati besplatno pravila, tiskanice, Predsj. Brkić Abdulah zapisnike i eventualno izaslanika. g. Abdulah Brkić Osnivajuća skupština može biti po Potpredsj. saban Joldić ovim naputcima od svakog obavljena, g. šaban Joldić a Savezov izaslanik može i kašnje Č'an ravn. Bejtić Salih doći, kad nastupi put u tome kraju, g. Bajtić Salih gdje je zadruga osnovata. Samo se po Član ravn, sebi razumije, da će zadruga dobiti Zeir Galijašević g. Zeir Galijašević od Saveza i prije toga sve direktive I pismeno. Veliki zadatci stoje pred Član ravn. Smailhodžić M. g. Smailhodžić Savezom, a on ih neće moći riješiti bez suradnje svakog prijatelja našeg Teofik Blagajnik Galijašević g. Teofik Galijašević napredka. Ovoj ideji mora se podvrći i intelegenat u čakširama, pantolama, fesu i ahmediji, jer ako nijesmo go­ Ova se izjava u dva primjerka kod spodarski jaki, nemožemo biti jaki ni i kotarskog suda ovjerovi, dočim se kulturno ni politički. Na gospodarskom I kod zadruge pohrani treći, kojeg ne polju ne smije biti cijepanja. Adresa treba ovjeroviti. Čim okružni sud po­ Saveza jest ovaka: Središnji savez vrati jedan od poslata mu dva gornja Jugoslavenskih seljačkih zadruga u ovjerovljena primjerka, imade se taj Sarajevu. (Pošt. pretinac 169.) primjerak poslati Savezu. Biljegovni propisi za podneske se­ ljačkih zadruga na zemaljske oblasti MUSLIMANI, OSNIVAJTE na osnovi naređenja g. delegata mi­ ZEMLJORADNIČKE ZADRUGE, nistra finansije od 23. februara 1921. jer je jedini spas našeg težaka u za« broj 5952. jesu ovi: drugama, jer će zadruge provesti 1. Na podnesak pokrajinskoj upravi putem nadležne političke vlasti 2 di­ kulturni i poljoprivredni preporod nara, a na svaka pravila po 50 para. našeg sela, jer bez bogatog i kul? Zapisnik osnovne skupštine mora se turnog sela nema ni bogate ni kub također biljegovati biljegom od 50 turne varoši, a ni države. Sve upute para. i najizdašnije potpore daje besplat? 2. Molba okružnom sudu za pro­ no: »Središnji savez jugo? tokolaciju zadruge i za protokolaciju članova ravnateljstva: slavenskih seljačkih za? a) Na molbu 1 dinar, b) Za protokolaciju zadruge 1 D, druga u osnutku u Šaraje* v u«. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/ef0efcba952c31de76bbfca5b322210a.pdf 5fba02e53658c1c4e26552cabc385424 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. Pojedini broj K. 2 — Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: za našu državu godišnje K 200.—, na pola godine K 100.— ; za inozemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. ГЛаСИЛО југославенске муслимамске организације. Broj 111 (349) Telefon br. 842. Čekovni račun pošt. štedionice 1119 Sarajevo, četvrtak 20. oktobra 1921. (16. Safera 1340.) v V«« Teror carsije. Teror svake vrsti, dolazio on o* dozgo ili odozdo, opasan je i vodi neminovno do katastrofe. Teror pak neprosvijećene mase pogotovo tivnih i antisocijalnih elemenata za* uvijek onemogućen. AJi smo se Iju* to prevarili, jer vijesti, koje u zad* nje vrijeme primamo, jasno nam velej, da ^е to nastavlja u punoj je poguban. Masa vođena instinktom mjeri. i rasplamtjelim strastima bezumno Mi smo već nekoliko puta pisali rusi društveni poredak, uništava a* o tome, kako se pojedini, naročito utoritet svake vlasti, zavodi svoju politički činovnici, bez ikakova op* strahovladu i dovodi u opasnost sve ravdana razloga napadaju sa stra* kulturne tekovine čovječanstva. Da ne pravoslavne čaršije i njena reprc* u javnosti »Srpske Rije* ne spominjemo drugih primjera, zentanta či«, te kako se ovakovi činovnici dovoljno je navesti boljševičku na zahtjev te čaršije šikaniraju. strahovladu u Rusiji, koja je dove* U zadnje doba otvorila je »S. R.« la dotle, da danas milioni jadnog paljbu na maglajskog predstojnika Mujezinovića samo za to, jer je on naroda skapavaju od gladi. Poslijeratna psihoza, koja je ov* musliman, te jer ne da raspojasaloj pravoslavnoj maglajskoj čaršiji, da ladala; znatnim dijelom pučanstva vrši svoj teror nad muslimanima i Bosne i Hercegovine, pobudila je i da nesmetano provodi svoje ćejfo* kod svih razboritih elemenata kob* ve. Konac te gadne harangue bio ne slutnje i strah, da bi i kod nas je tvorni napadaj na predstojnika ma$e mogle preuzeti vlast u svoje Mujezinovića u po bijela dana na cesti sa strane jednog nagovorenog ruke i zavesti boljševički režim i potplaćenog propalog individua, strahovlade. Stoga su svi patriotski nažalost, muslimana, jer su pojedi* i pametni elementi nastojali, da to* ni pravoslavni iz te čaršije imali i me stanu u kraj, pa su upregli sve premalo građanske kuraži, da to sa* sile, da podignu poništeni autoritet mi izvedu i jer su htjeli da poluče bolji za njih efekat, kad to učini je* vlasti, koji bi prisilio sve građane dan muslimanski izrod, kojemu je na poštivanje postojećeg društve*, omogućeno, da nekud makne i tako izbjegne odgovornosti za svoj Čin. nog poretka i zakona. Kad bi to bio usamljen slučaj, Nekoje partije naše u demagoš* koj partijskoj zaslijepljenosti kuša* mi mu nc bismo ni posvetili ovo* liku važnost, ali kad je to nepre* le su, a i danas kušaju, da takovo stano na dnevnom redu, te kad je raspoloženje masa, koje je nastalo cjelokupno činovništvo danas u opadanjem moralne jakosti u svjet* strahu ne samo za svoju stalnost, skom ratu, iskoriste u stranačke da ga nc bi na zahtjev tih masa svrhe, te su harangirale pojedine šikanirale nadležne vlasti, nego i za staleže, pojedine vjerske ili plemen* svoju ličnu sigurnost, onda mora* mo, da podignemo odlučno svoj ske skupine protiv pojedinih pred* glas i da energično zahtjevamo, da stavnika državne vlasti, koji nisu sc ovomu učini jednom kraj. htjeli da provode njihove ćejfove, Pisac ovih redaka bio je svjedok, nego su imajući pred očima više kad je jedan, inače ispravan i sa* narodne i državne interese — uči* vjestan, sudac pitao nakon malo rasprave i osude, kako nili sve, da pribave bczuslovan res* škakljivije se je njegova osuda dojmila čar* pekt postojećim zakonima. šije. Kolikogod se na prvi pogled U tom su pogledu ponajviše stra* ovo pitanje pričinja beznačajnim, dali muslimanski i katolički, a po* ono je vrlo simptomatično. Ono gdjegdje i ispravni pravoslavni či­ nam jasno kaže, da danas nc samo činovnik, nego i svaki dru­ novnici. Mi nećemo spominjati tuž* upravni gi, pa čak i jedan sudac, moraju nih slučajeva s kotarskim predstoj* da računaju pri svom radu i na ra* nikom Bahtijarevićem. na kojega je spoloženjc čaršije, koja bi im mo* u sred ureda počinjen atentat radi gla zakrenuti vratom. Koje je onda čudo, da svi mo* savjesna vršenja službe, nećemo ni drugih sličnih primjera navoditi. To ralno slabiji činovnici podliježu up* je bilo neposredno iza našeg narod* livu te čaršije i da tako vjera u nog i državnog ujedinjenja, pa a* objektivnost i pravdu nadleštava ko se i nije moglo odobriti, ono se opada? Ovome se zlu mora tražiti radi* je moglo nekako razumjeti. I mi smo mislili, da je takav rad destruk* kalna lijeka, i to odmah. Godina 111. Suljagino sočinjenije. (Nastavak). Suljaga veli: »Treba da vidi i onaj I svijet, koji nije upućen u alčaklukc I starih i mladih mehkiša, u alčakluke i nevaljalštine onoga našega Uru* štvenoga ološa, koga je nedavno iz* I bacio na površinu džeriz naše ve* i like narodne borbe za vjersko*pro* svjetnu autonomiju ...« Ovdje već j čovjeku pamet staje. Davati ovakav sud o ljudima, koji su cio svoj vi* jek proveli u iskrenom radu i bor* bi za narod, može samo čovjek sa dna ljudskoga društva. Tako može i suditi samo čovjek, koji uistinu — • mi to ponavljamo nema u sebi ni : truna morala, a da i ne govorimo o I objektivnosti. Tako govoriti o Iju* I dima, kojima je gotovo cio musli* j manski dio naroda Bosne i Herce* * govine dao svoje povjerenje, može samo niska duša, koja je sposobna I samo za klevete, laži, podvale u svi* ; ma nijansama. O alčakluku i neva* ljalštinama drugih da govori jedan Šuljica Salihagić, koji je cijelu svoju političku karijeru zasnovao na per­ fidnim petlianiiama i zavaravanju naroda sa Šerifom Arnautovićem?! Zar da o alčakluku i nevaljalština* ma drugih smije da govori politički tikvan, koji po svojim sposobnosti* ma i karakteru ne bi mogao biti ni muhtar u Kotor Varoši, a kamo li zastupnik naroda? Zar o tome da govori jedan notorni petljanac, od koga čitavo pošteno društvo izbje* gava kao od šugave ovce, i koji ima pristup još samo u društvo jednog šerifa Amautovića? Kako može vodstvo J. M. O. nazivati društve* nim ološom jedan obični šarlatan, koji je dosad promijenio sve mo* guče političke farbe od Potioreko* va skutonoše i austrijskog šuckora do radikalnog Velikosrbina? Dalje on veli, da smo u od* lučnom času spasili sistem, umjesto da ga rušimo. Kad se ovo prigovara vodstvu naše organizacije, onda bi s pravom čovjek očekivao od ono* ga, koji prigovara, da je taj bar po* kušao rušiti sistem. Međutim taj je isti podupirao i omogućivao ovaj sistem. On je kao i vodstvo glasao za taj sistem, glasavši u generalnoj debati za vladin nacrt ustava. Doš* Ijedan svome demagoškom šeprt* Ijanstvu Suljaga je u gostioni »Srp* ski Kralj« pred dr. Hrasnicom, dr. Spahom, dr. Karamehmedovičem i dr. našim poslanicima tvrdio, daće glasati protiv vladina na* c r t a ustava. Poznajući ga do* bro, dr. Spaho ga je pozivao, da se oklade, da će Suljaga ipak glaso* vati za vladin nacrt ustava. Spaho je nudio 10.000 Dinara, a Sul jaga da stavi na okladu samo 100 Dinara. I šta mislite? Suljaga je uistinu gla* sovao hulusi kalbilc za vladin na* crt ustava, te time naravno dao i svoje povjerenje vfadi. I pomislite, sad taj čovjek ima obraza prigova* rati našim poslanicima, što su u odlučnom času spašavali sistem! Zar to nije najdrskija drskost? Mi smo već prije dokazali, kako je njegova tvrdnja, da jc on sa 1 svojim drugovima bio oborio 6. i 7. ! čl. beglučke uredbe, jedna prosta mistifikacija, kojom bi htio da za* vede u bludnju posjednički stalež. Stoga se sada nećemo na to ni oba* zirati. On hoće da prikaže, kao da je od njeg neko tražio, da snosi odgo* vornost radi ovakova riješenja ag* rarnog pitanja. Smiješno. Niti je to tko tražio, niti sc vodstvo naše organizacije boji te odgovornosti. Ono nosi za to punu odgovornost, jer je svijesno, da je učinilo sve. što je moglo, da to pitanje što po* voljmje po muslimane rije'i. Mi smo samo utvrdili njegovu nekon* sekventnost, jer prigovara nama za ovakovo riješen je, a on je bio član one partije, koja nije htjela popu* štiti, da bolje riješimo ovo pitanje. Mi Suljagu niti smo trebali da nas pomaže u p'regovorima s njegovom radikalnom strankom i sa demo* krati ma. niti držimo, da bi on svo* jim »uplivom« mogao šta promije* niti na stvari. Ali njegova je dužnost bila, da senadetu i da. okuša svoje sile, ne bi li utjecao na držanje svo* j i h p o 1 i t i č k i h drugova a ne da ovako zaplotnjački napada vod* stvo J. M. O„ kako bi se na jeftin način prikazao herojem u borbi za posjednička prava. Za naše vodstvo veli Suljaga, da je »kompromitovano kao Žvabinov* ci«. Ovdje su riječi cinizam, sarka* zam, perfidija i si. i suviše blage, a da bi mogle tačno okarakterizovati taj čin. To tvrdi uglavljeni šuckor, koji je još k tomu pozivao i mu* slimanc, da se javljaju u dobrovolj* ce protiv Srbije. Ovo i on sam pot* vrđuje Isvojim riječima: — »m o j se savgrijeh sastojao u to* me što sam kao tadanji po* slanik radne (reete Potioreko* ve. Op. ur.) većine, pozvan od v i š e v 1 a s t i, d a k a o drugi (prvi jc u toj akciji bio fratar Ne* vistić) pozovem muslimane, da se jave dobrovoljno na službu u vlastitom kotaru kako mi je izričito obeća* n o«. Isprika, da je bio pozvan, od više vlasti, ni najmanje ga ne ote* rećuje. Kao nar. poslanik nije se I Muslimansko trgovatha i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu Središnjica: Sarajevo. — Pupilarno siguran zavod. Dionička glavnica 1o,ooo.ooo kruna. — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Pričuve Goo.ooo kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije. — Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite.— Kupuje i prodaje srećke, valute I vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: Zl4 �Strana 2 Страна Rroj 349 БооЈ „ПРЛЗ/lA* — . °PAVDA* jc kolar. Pitamo dakle, kako g. du. koji izrijekom veli, da jc Su* . kdja. U parlamentarnim krugovima ljaga preko kotara javi o u tvrde, dđ će se jugoslavenski musli- ! sreski dovodi u sklad ovo bezrazlož Banja Luku, da tamo do# manski klub prilikom formalne demi- no zatvaranje nevinih ljudi s na# laže iz Kolor Varoši do# I si o Pašićeva kabineta izjav ti za Pro- . šim ustavom, u kojemu se veli, da ju lična sloboda nepovrediva? Ka# b r n v o 1 j c i i d a i m s e p r i r c d i I t’ćevu ori entaciju i pristati uz hrvatski ko on dovodi u sklad sa svojini blok«. d o Č e k. * sik-I jalno političkim Shvaćanjem« Beogradska »Pravda« od il.o. mj : i ovakovo skroz bezobzirno i ne# , »Taktika Muslimana, k Sarajeva naksrazmjerno globi jen je? Kako on i nadno nam javljaju, da su odluke Mu­ može radi jednoga u najgoremu slu# slimana donijete poslije dugih teškoća j čaju, vrlo neznatnog polic. prekrca# i da predstavljaju jednu vrstu kom- j ja ubijati jednu egzistenciju, a ova# (Nastavak). promisa muslimanskih struja. Skup- I ino u drugim slučajevima, gdje se nc radi o muslimanu ili njemu ne# »Samouprava« u uvodniku pod na­ i da će izraziti svoju spremu da ču­ ština je izglasala povjerenje poslanislovom »Poslije skupštine bosanskih vaju i poštivaju ustav. Umjesto toga 1 cima i dala im ovlašćenje da ostanu ' poćudnim osobama, opraštati i naj# oni idu korak natrag i izjavljuju, da ' u viadi, ali je konstatovala, di su oni muslimana« od 14. ov. mj. veli: veća zlodjela? Dokle ćemo mi tr# dužni popraviti svoje odstupanje od piti ovaj nesnosni jaram nesposob# »Jugoslavenska muslimanska orga- | čvrsto stoje na svojem ranijem napu­ štenom gledištu, koje i nije bilo gle­ i programa u pitanju uređenja države. nih i bezobzirnih protckcijonaša i nizacija održala je 6. i 7. oktobra dište stranke kao takve, već gledište ! Stara autonomistička struja se pobo­ sinekureša? Drži li se ovaj čovjek svoju zemaljsku skupštinu u Sara­ jala, da se od Bosne pri administradra Spahe i njegove grupe. na ovako odgovornom položaju s jevu. Politika ove grupe i njezin rad toga, da iz dana u dan daje sve vi# Kad se uzme u obzir, da je pri iz­ ! tivnoj podjeli ne odvoji štogod, te u ustavotvornoj skup, značajni su u prida Srbiji ili Lici, pa je zbog toga šc i više dokaza o svojoj originalnoj boru centralnog odbora dosadašnji mnogom pogledu pa je od interesa pojačala struju g. Spahe, koji je i izapolitičkoj i upravničkoj sposobno* predsjednik Maglajlić propao i da je zabilježiti, šta se na skupštini radilo | bran za predsjednika centralne uprave. sti. stečenoj u gimnaziji i računar# izabran dr. Spaho većinom od gotovo i odlučilo. Iz izvještaja, koji je cen­ 1 Svrgavanje g. Maglajlića s toga polo- I skoj praksi? Je li? Birčak. tralni odbor podnio skupštini podvla- i ovije trećine glasova, kad se uoči sta­ morao pokoriti, kao što to nisu uči# mli ni drugi, koji su isto kao i on bili pozvani. A da je neistinita tvrd­ nja. da je pozivao u dobrovoljce u vlastitom kotaru, najbolje dokazu# je prije spomenuti spis u kot. ure# Novinstvo o našoj skupštini. cimo jednu stvar, koja je dosad bila | vak rezolucije u kojem se veli, da će nepoznata širim .krugovima izvan mu- i poslanički klub imati prepustiti sve važnije odluke centralnom odboru, u slimanskih radova. Tu se veli, da je centralni odbor na sjednici od 30. pro­ kojem dominira dr. Spahova grupa, sinca 1920 riješio, da se izjava u re­ onda je jasno, da jugoslavenska mu­ slimanska organizacija nije ni čvrst ni feratu ’dra Spahe na prošloj zemalj­ skoj skupštini o nutarnjem urrđenju I pouzdan saveznik za izvođenje ustava. Poteškoće oko radikalsko-demokrutdržave, koja je gotovo jednoglasno prihvaćena, mora smatrati sastavnim i skog sporazuma ovim su bez potrebe dijelom programa, ma da nije u pro- I uvećane Mi velimo, bez potrebe, jer gram formalno unesena. Ova konsta- I smo uvjereni, da ova cik-cak-politika, tacija pokazuje, da pitanje autonomija i ne će donijeti dobra ni samim Musli­ nije bilo u programu jugoslavenske j manima«. * muslimanske organizacije, da je ono I najprije izneseno u referatu dra Spahe . »Obzor« od 15. o. mj. donosi kao na prošlogodišnjoj skupštini i da je informaciju iz Beogradu pod naslovom: tek 30. prosinca to mišljenje dra Spahe I »Nakon skupštine Jugosi. musi, orga­ uzeto kao nastavni dio programa. Mi 1 nizacije« ovo: »Posljednja skupština se baš sjećamo, da u svibnju 1920. u i jugoslavenske muslimanske organiza­ razgovoru sa članovima ekspertima ' cije donijela je jednu vrlo značajnu ustavne komisije u Sarajevu dr. Spaho rezoluciju, koja izmedju ostaloga, veb, mje bio autonomista ili bar nije po­ da je zasada odgodjeno pitanje nutar­ kazivao, da smatrj autonom ј i Bosne । njeg uredjenju države, ali jugoslaven­ i Hercegovine korisnom za muslimane. I ska muslimanska organizacija stoji Po njegovu tadašnjem shvaćanju inčvrsto na programatičnom stanovištu teresi muslimana bolje bi bili zaštićeni ' o nutarnjem uredienja države i da je od cijele d.žave, nego li od jedne po- ј za pokrajinsku autonomiju. Ovo je ne­ krajine sumnjiv uspjeh grupe dra Spahe, koji Skupština je primila izvještaj сеп- i je uvijek zastupao program pokrajin­ tralnog odbora i odobrla rad posla- | skih autonomija, ali uslijed jače sile nika ali donijela je jednu rezoluciju, popustio ie i ušao u Pašićev kabinet koja stoji u kontradikciji s ovom odlu­ je dr. Spaho sa svojom ideologijom kom. U toj se rezo'uciji veli, da dr- 1 pobijedio, v di se i po tome, što je žanje Muslimana nije dovoljno hono­ bivši predsjednik Maglajilić (koji je rirano cd radikala i demokrata. Ova centralista) propao i za predsjednica je izjava netačna i neoportuna, jer cent alnog odbora čitave organizacije stvara nezadovoljstvo na obje strane. biran dr. Spaho cd -glasova. Valjda Još je nezgodnija izjava, di cijela je ovi rezolucija donesena i zato, što grupa čvrsto stoji na programatičnom je Protić ante nortas. Današnja •Sa­ stanovištu organizacije o nutarnjem mouprava«. službeni organ radikalske uređenju države. Od grupa vladine stranke, donosi ovom prilikom karak­ većine, koje su izglasale ustav, oče- i terističan uvodnik, u ko^m se naglakivalo se, da će taj ustav praktično suL, da ushjed orijentacije muslimana ostvarili zakonima, koji će bili bazi­ jugosla/enska muslimanska o-g nizarani na ustavu. Polit čki je svijet vje­ ci;a mje čvrst i pouzdan saveznik za rovao da će bosansz.i Muslimani ustra­ izvodjenje ustava. Radikali su se dakle jali na dobrom putu, kojim su pošli, pobojali, da im muslimani ne okrenu PODLISTAK, Mustafa: Iz mojih uspomena. (Nastavak.) Ali kad malo prislušah njihovo pje­ vanje i sviranje, osjetih, da tu ima ipak neke harmonije i neke melanholičnosti nježne melodije i istočne fantazije. Ovoj originalno; družini svi­ rača ništa ne smeta, ako jedan svirač ispija slatko šerbe ili razgovara s ko­ jim gostom : u to vrijeme ne svira na svojem instrumentu Ispi/ši čašu medovine, on odmah h«ata visoku notu, pjeva kao sam za sebe i udara palcima po svojoj »tari* ili »džangu«. Po svim ulicama a nad dućanima i trgovinama gore istočni fenjeri na visokim i lijepim prozorima. Na nekim ie i po nekoliko fenjera s ob,e strane prozora, a u njemu sjedi ljepotica lnduskinja i zabavlja se s prolaznicima po ulici. To su mlade bludnice, kojih ima na tisuće ovdje u Kvetti. Blud je ovdje zanat ili način zarade. U ovom načinu zarade ne vidi se ništa osobito nevaljalog ili nepoštenog. Djevojka sjedi u prozoru i mami prolaznike, a u sobi sjede njezini roditelji i zabav­ ljaju se sa djecom. Često puta u pri­ zemnim dućanima sjede mlađe žene i nude prolaznicima nasladu za 4 — 5 anua (osam anua jedna kruna). Jednoga dana šetah po ulicama ve­ sele Kvette sa mojim beluđžistanskim i I . ! ! : ' i ' I žaja je oduzelo jednog pobornika i i uticajnog čovjeka za nar. jedinstvo i 1 današnji rež m. Struja Karamehmedovića je time oslabljena, jer je partiji i i musi, organizacije sad potrebna nova 1 taktika radi većih uspjeha u vladi«. ———— . . . Bilješke. Smanjivanje godišnjih praznika Naši dopisi. ' i i ■ i i Vlasenice, 15. oktobra. Suhi zulumi. Prije nekoliko da# na jc naš sreski načelnik Krstić zat# vorio dva dana u zatvor i globio sa K 120(1. globe Pašagu Čausevića samo zbog toga, što jc ovaj u jed? noj gostioni, gdje sc je nalazio i g. sreski, prolio jednu flašu pića, od kojega je valjda nešto štrcnulo na jednoga gospodina iz društva g. sreskog. Prije toga opet kaznio je istoga sa K 1000. globe radi toga, što je on tobože glasno pjevao uli# com u 8 sati na večer (Strašna li zločina Bože moj! Primj. metteura). Pašaga je uložio utok protiv ovih drakonskih kazni i mi smo uvjere# ni, da će viša instancija naći lijeka ovim nasiljima. No ovi »mudri« ak# Krstića odveć su prosti i ne# piavcđm, a da sc javno nc žigošu. Pretjerano jc pa makar dolazilo i cd jednoga svemoćnoga Tane Kr# stića. Ni austromadžarski ekspo# nenti, koji su ovu zemlju smatrali kolonijom, ni jesu (se ovako igrali s ličnom slobodom i egsistencijom pojedinaca. Notorno je naime da Pašaga i ako se hoće opiti nije saga i ako se hoće opiti nije nikakav opasan tip, dapače da je vrlo miran i uljudan. Uljudniji nc# go mnogi iz društva g. Krstića, u kojemu sc on često kreće. Do danas nije se ni skim posvadio niti koga bezrazložno napao. Po zanimanju ' | 1 1 ' - Naša je država zemlja veselja, dan­ gube i besposlice, a naš je svijet — to na žalost moramo priznati — stra­ šno lijen. Stoga nije ni čud?, da jedva čeka zgodu, kad bi se moglo i odma­ rati. Mi smo dotle dotjerali, da se odmaranjem umaramo, i onda se opet od takova umora odmaramo. I ko bi naše ekonomsko stanje cijenio po za­ bavama, odmorima i praznicima, taj bi mislio, da je naša zemlja Eldorado, zemaljski raj. To je naša historička pogreška, i mi smo u njoj ogrezli. Sad bi svaki pametan čovjek mislio, da će naše državne vlasti upotrijebiti sva sred­ stva, da se svijet odvikne od toga i privuče poslu, radu kao najvažnijem faktoru privređivanja. Ali umjesto toga, naša je vlast još više pogodo­ vala toj našoj mani. Svaki dan su nicali novi državni i narodni praznici, tako te oni skupa s vjerskim i uobi­ čajenim praznicima (uvjetima itd ) za­ uzimaju sigurno bar polovicu dana u godini. Pridodadne li se k tomu osamsatno dnevno radno vrijeme, onda se punim pravom može reći, da smo mi bili postali »terra di dolce far’ niente« (Zemlja slatke besposlenosti.) Absurdnost ovoga jamačno je uvi­ djelo i mnistarstvo za socijalnu poli­ tiku, te je izradilo jedan zakonski predlog o smanjivanju godišnjih praz­ nika. O i bi imao, kad prođe kroz za­ konodavni cđbor narodne skupštine, ući kap izmjena u zakonu o zaštiti radnika. Hvula Bogu, ipak jednom! prijateljima. U jednoj ulici susretnemo djeca idu sva zajedno, a Englezi drže u^a zid briju prolaznike i mušterije. ogromnu povorku, koju su predvodili svoju osnovnu školu za svoju djtcu. Brijači su u Kvetti putujuće zanatlije. svirači. Vidio sam, di su svi Indusi Za sillahom nose svoje britve, nožice, 1 Indusi se sami klone Engleza i naj­ poklonici Budhe i s triumfom vode sretniji su, kad ih niti blizu ne vide. mašinu i drugi halat, u ruci malu po­ kroz grad atletu, k ji je u cirkusu sudu, u kojoj je v^da, a pod njom Indusi rade marljivo i nastoje, kako pob jedio muslimana at’etu. Sad ga bi čim prije postigli ono sve, što imaiu kao u naših salepčija nekoliko ugljena vode po ulicama Kvette, da ga pokažu drugi kulturni narodi. Zami etio sam vatre. Brijač Šeće po ulicama, brije po narodu. Atleta sjedi na golu konju, dućanima i ćefencima, pod drvetom više puta, kako vrlu rado Čitaju svoje sam ie također g> i izmazan po licu I ili prosto uza zid kraj ceste. Gdje se novine i tumače jedan drugome, šta i prsima posvetnom bijelom bojom. komu prohtjedne, tu se odmah i brije, se dogod'lo negdje u Indiji ili šta je Svjetina ga klicanjem i pleskanjem , samo da ne smeta prometu i prolaz­ novo u parlamentu u Kalkuti. pozdravlja, baca na njega srebreni i Sva je Kvetta u zelenilu lijepih parnicima. Brijači su vrlo učtivi i skromni. papirnati novac, a trgovci iz dućana Za brijanje brade, glave i vrata oni ! kova i vrtova. U gradskom je parku izlaze i turaju mu u ruke banknote beru samo jednu annu (indijski groš), I smještena u lijepim zgradama gradska od pet i deset rupija (10 rupija -en­ biblioteka, a tu je odmah uz nju grad­ a k tomu još obrežu nokte na rukama gleski Iiber šterling 500 naših kruna). ski muzej. Muzej je vrlo bogat i ori­ i nogama i štipavicama očiste dlake Okretni atleta skače s konja, hvata ! ginalan. Osobito je bogato odjelenje, iz nosa. Uglednije građane, bogatije skuplja novac i darove, a svjetina ga gdje su iskupljeni najljepši ekzerntrgovce i činovnike brijač posjećuje u prati i likuje. N je Šala, kad je on njihovim stanovima. Kako se Englezi | plari životinja i ptica. Također su lipobijedio svog opasnog protivnika mubriju svaki dan, to su i Indusi popri­ ' jepi i bogati odjelenja narodne nošnje slimana, koga je d rektor cirkusa po­ mili od njih, te prema tome brijači i i starinskog oružja i oruđa. Sa zeb­ zvao iz Indije, da se s ovim budhistom njom i strahom obilazi posjetioc one imaju i previše posla. Na onom sam bori ovdje u Kvetti. Ovo mi sve rasmostu vidio, kako publika zahtijeva, I stotine staklenih flaša, U' kojima su tumočiše moji prijatelji, koji se kao da irn brijači briju ruke do lakata, 1 izložene stotine ekzemplara raznih inteligentniji i razumniji ljudi smijahu noge do koljena i prsa. Indusi se vrlo i zmija i tropskih gušterica Muzej je naivnosti svjetine. Rekoše mi, da bi rado doćeruju, kicoše i mažu raznim 1 uistinu vrlo lijep i veoma zanimiljiv ! osobito za stranca. ova slava bila još svečanija, da je mirisavim jagovima. musliman pobijedio, jer su muslimani (Nastaviće se). Svojih običaja i svoj način života ne još ponosniji na svoje junake. mijenjaju Indusi i ako su svršili kakve Takav je život na ulicama Kvette škole ili su u državnim i privatnim pred večer i iza akšama. Izjutra i po­ službama. Sva je administracija i uopće slije podne svi marljivo rade, trguju svi uredi i kancelarije u njihovim rui zanimaju se svojim poslom. Čudno- | kama. Samo su šefovi Englezi, koji vato je, da u cijeloj Kvetti nema bri- i vode kontrolu nad radom i djelovajaćkog dućana, osim onaj jedan na I njem činovnika. Policajski su komesari isključivo Englezi. U Kvetti ima glavnoj ulici, kamo zalaze Evropejci i više osnovnih škola, dvije gimnazije i pokršteni Indusi. Kraj jedne ćuprije još neke druge srednje škole. Induska nađoh na stotine brijača, koji ovdje �bpuj Згсј Premještanje učitelja. Koji god broj »Narodnog Jedinstva« zadnjih dana uzmete u ruke, vidjcćete masu jednu premještenja učiteljskih. Čovjek se u čudo pita; Zašto ovolika premje­ štenja? Na ovo pitanje jamačno ne bi znao dati odgovora ni onaj, ko ih određuje. On bi jamačno dao odgo­ vor: Tako traže službeni obziri. A kakovi su to službeni obziri, i to obični smrtn ci ne trebaju znati, niti bi to oni mogli razumjeti. Glavno je, da gospodin referent nešto »radi«. Što taj »rad« košta tolike hiljade državu i što bi se za te hiljade mogla po­ dignuti koja nova škola, to je druga stvar. Ko bi još o tome vodio računa? Politički pregled. Protićev list. Akcija gosp. Stojana Protića, koju je poveo u svrhu po­ stignuća sporazuma između Srba i Hrvata, zauzima sve to.veći mah. Na­ kon nekoliko sastanaka s predstav­ nicima hrvatske opozicije i konferen­ cija po Vojvodini i Srbiji, g Protić je pokrenuo i svoj organ »Radikal«, koji je pod uredništvom dra Momčila Iva­ nića počeo izlaziti 15. o. mj. U 1. broju . g. Protić na uvodnom mjestu piše o našem državnom problemu od početka ujedinjenja do danas. Konstatuje, kako smo se nakon toliko stoljeća sjedi­ nili u jednu narodnu državu na go­ tovo cijelom našem narodnom terito­ riju. Veli, da bi u tu državu mogli uči i Bugari, da krv njihovih gornjih slojeva nije pomiješana s turskom i tatarskom, kako sami priznaju, i da nisu pritisnuti stranim utjecajem sa svih strana i odozgo sa samog prije­ stolja. Iza toga govori o našem dr­ žavnom uređenju i našem zajedničkom životu kroz 3 godine i veli, da je ci­ jeli taj život donio malo uspjeha, da se nikako još ne možemo snaći u zajedničkoj državi. Kao razlog navodi, da bi to moglo biti od težine zadatka oko rješenja našeg zajedničkog pro­ blema ili naše nepažnje. A mogao bi bili i taj razlog, što mi i ne razmi­ šljamo o tom našem zadatku, kojemu prilazimo. Oslobođenje nas je našlo u vrlo nezgodnu položaju pod raznim utjecajima, u raznim teritorijalna, raz­ nim načinima života, pa je trebalo prići tome problemu s opreznošću a prišlo mu se kao suviše prostom pro­ blemu i rješavalo ga se na suviše prost način. Iza toga govori, kako je srpska uprava bila slaba, jer je bila centralistička i da se ona ne može proširiti na cijelu državu, kao što se ni u mundur Šumadinca ne može obući Hrvat i obratno. Konstatuje, kako mjesto izrazitog centralističkog uređenja nastoji uvesti decentralističko uređenje. Govori o odnošajima Alzacije i Lorene prema Fran­ cuskoj i veli, premda je tamo bila njemačka uprava, da je ostalo staro stanje, pa se ipak nije nitko u Fran­ cuskoj sjetio, da Alzašanima i Lorencima predbaci separatizam. Iza toga napada Pribićevića i veli, da se mini­ starstvo unutrašnjih djela pozivlje na državni Ustav, kada zabranjuje četiri hrvatska lista ne na jedan dan, nego im uopće uništava egzistenciju. Pnbićević se pozivlje na Ustav, kada izdaje policajne objave, kojima se sprečava kretanje državljana i oduzimlje im se sloboda, koju su prije Ustava imali. Iza toga govori o anarhiji u agrarnoj reformi, gdje se pod firmom dobro­ voljaca otimlje zemlja srpskih općina u Vojvodini i dijeli se onima, koji pod ugodnom firmom dobrovoljaca prihod zemlje prodaju i nestaju Bog zna gdje. ГКА7СА Gornjošlesko pitanje Nakon du­ goga zavlačenja se napokon i pitanje Gornje Šlezije ipak riješilo, a više u korist Njemačke nego Poljske. Poljska je dobila najveći dio okruga Plesa i Ribnika te okruge KbnigshOtte, Beuthenseel, varoš Katovitz i sela svoga okruga, te istočni dio okruga Tamowitz i Lublinitz, Njemačka dobija manji dio Ribnika i Plesa, okruge Gleivvitz i Hindenburg, varoš Beuthen, zapadni dio okruga Tarnovitza i okruga Rosenberg, Kreizberg, Groš Stelitz, Gros-Kosel, Oberglogau, LeobschUtz i Ratibor. Već sama imena do­ kazuju, da je Njemačka bolje prošla, nego Poljska. Slovenska imena mjesta; pokazuju, da je tamo bio slovenski živalj, kojega je Njijemcima uspjelo ponijemčiti. Kako je poznato, bio je spor između Francuske i Engleske, s obzirom na Gornjošlesko pitanje, jer je Engleska radila u korist Njemačke, dok je Francuskoj bilo u interesu, da ide u prilog Poljske, t. j. da stvori na istoku jednu jaču državu, koja bi je očuvala, od eventualne kasnije na­ vale Nijemaca. Engleska seje na koncu ipak približila gledištu Francuske, i tomu imadu Poljaci zahvaliti, što nijesu više izgubili. Njemačka štampa protestira na sve strane, radi tobožnje nepravedne podjele, te prijeti opas­ nost, demisija Wirthovog kabineta, koji hoće, da ostane prema riješenju ovoga pitanja lojalan. ske ofenzive. Među grčkom vojskom vlada potpuno nezadovoljstvo. U Balikesru i Brusi javno su napadnuti viši grčki oficiri od strane svojih voj­ nika. U Angoru stižu dnevno nova poja­ čanja iz istočnih krajeva Anatohje te iz Cicilije. Izet paša je predao u ime Visoke porte notu saveznicima, u kojoj protestira grčke vlasti, koje su u zadnje vrijeme uveli u okupiranim krajevima grčki novac kao zakoniti. Angorski parlamenat odobrio je daljnih 12 milijuna lira za narodnu obranu. (Pejam-Sabah.) Domaće vijesti. Povratak kralja. Njegovo Veličan­ stvo Kralj Aleksandar krenuo se 17. ov. mj. iz Pariza. On će se neko vri­ jeme zadržavati u Švajcarskoj i Italiji. U prestonicu će se vratiti po pril ci • krajem iduće nedjelje. Bolest ministra Karamehmedovića. Temperatura je jučer bila 38'7. Slabost srca nešto se je uvećala. Inače nije nastupila nikakova komplikacija. Konferencije ambasadora riješila pitanje Skadra. Konferencija amba­ sadora riješila je pitanje Skadra u korist Albanije premda su Engleska i Francuska obećavale Skadar nama. Naš se ministar predsjednik radi ovog nenadanog događaja žurno sastao sa Briandom i umolio ga za intervenciju. Briand je izjavio da će kao naš stari prijatelj sve učiniti, da se to riješenje revidira u našu korist. Postoji nada da će se preduzeti re­ vizija granica u našu korist kod Prizrena i Peći. I I i I ' Sporazum Njem.-Austrije i Ma­ đarske u pogiedu Burgenlanda. — Prema sporazumu mađarske i austrij­ ske delegacije u Veneciji sprovešće se plebiscit osam dana poslije potpunog očišćenja Burgenlanda od mađarskih ■ bandi, a što mora biti konstatovano od savezničke kontrolne komisije. 13 dana iza toga počeće u Beču pregovori o finansijskim obavezama Austrije prema Mađarskoj. Grčko-turski rat. Vojnički položaj^Sada vrlo malo stiže vijesti o vojničkom položaju u Anatoliji. Turci iormalno demantuju svaku znatniju pobjedu grčku i tvrde,da oni naprotiv neprestano napreduju u odsjeku Sakarije. Demanti o grčkim pobjedama. Demantuje se vijesti o grčkim pobje­ dama u sektoru Sakarije. Naprotiv u tom sektoru turske čete nastavljaju svoj pobjedonosni pohod. Kretanje na granici Trakije. Iz Jedrena javljaju da se vrši opasna koncentracija turskih žandarma na graničnoj liniji kod Čataldže. Cijeni se da ima koncentrisanih na 3000 žan­ dara. Ovi ljudi imaju novo odijelo i opremu. Grčka granična vojska se sprema za svaku eventualnost i poja­ čala je granične trupe. Grci u Maloj Aziji. Javljaju iz Smirne, da поха administrativna orga­ nizacija ima prosto za cilj, da izjed­ nači novozauzete krajeve sa zonom Protić ide ua sjednicu hrv bloka Sevreskog ugovora. Grčki građanski i u Zagreb. Kako novine javljaju Sto- sudski predstavnici imaće također nad­ jan Protić i Momčilo Ivanić prisustvo- zor nad otomanskim vlastima sa pra­ vom veta Financijska administracija vaće sjednicama hrvatskog bloka u Zagrebu, koje će se održati 26. i 27. predviđa za iduće prihode u tim kra­ jevima sumu od sto hiljada drahmi. ov. mj. General Dusmanis, šef generalštaba, Razgraničenje s Bugarskom. — izdao je jedno naređenje, koje je poKomisija za razgraničenje s Bugarskom kazivalo apsolutističku i diktatorsku završava rad na prostoru od Dunava tendenciju, i zbog loga zamijenjen je do doline Strumice. na tom položaju sa generalom EksiOzidano je 508 piramida stalnih; | daktilosom. ćela je granica obeležena rovom. Carigrad, 15ЈХ. Zadnji službeni Očekuje se od konferencije Ambasa­ komunikej iz Angore javlja mir na ra­ dora riješen je, kako treba povući gra­ tištu. Turske trupe na sjeveru stoje nicu u dolinu Strumice, i za to su, i pred linijom Jalova--Jenji—Šeher— učinjene sve pripreme. Biljedžik Eski Šeher. Na jugu stoje U glavnom rad kod ove komisije ; pred samim Afijun—Karahisarom. Sva­ biće završen koncem ovog meseca. ki dan se očekuje početak velike tur­ POSJEDNICI BEGLUČKIH ZE* MALJA, koje su uzurpirane, a na koje uzurpatori do 18. ov. mj. nisu kod kotarskih ureda stavili zahtje? ve, otiđite odmah kot. uredu i uv* jerite se, da li je stavljen zahtjev. Ako jest, onda očekajte, da spor riješi kot. agrarna komisija, a ako nije stavljen zahtjev, odmah sudbe? nim putem otkažite uzurpatoru i tražite od suda predaju u posjed, jer takova zemlja onda ne spada više pod udar agrarne reforme. Zabava društva Ittihada u Mo? staru. Pišu nam iz Mostara, da se čine pripreme za zabavu, koju pri? ređuje »Ittihad« na 22. oktobra u svim prostorijama llrvoja. Odigra? vaće se komad »Abdullah?paša«, koji je istina malo zastario, ali ipak savremen, obzirom na naše odno? šaje prama Italiji, a i omiljen ko? mad među našim svijetom. $ Tamburaški zbor »Ittidaha« svi? rače neke nove odabrane komade, a neki će članovi društva pjevati narodne sevdalinke uz pratnju šar? gije. Izgled za uspjeh zabave kako moralni tako i materijalni vrlo je dobar. Nacijonalizacija elekt. poduzeća u Jajcu. Neki dan. smo demanto? vali vijesti, nekih listova, da je stvar nacionalizacije elektr. podu? zeca u Jajcu riješena. Donašamo službenu vijest Ministarstva Tr? govine i Industrije, da se o to? me, tek konferira sa Ministar? stvom Poljoprivrede i Voda. Rezul? tat će mo pravovremeno javiti. Preuređenje trgovačkih komora. Naše trgovačko-industrijske komore primile su od ministarstva trgovine i industrije nacrt o preuređenju naših komora. Komore će ovaj nacrt pregle­ dati i predložiti eventualne izmjene ili dopune. Telefonska pruga Knin —Prije­ dor. Ministar pošta i brzojava naredio je, da se odmah pristupi popravci te­ lefonske pruge Knin — Prijedor, da bi se mogla upotrebljavali telefonska pruga Split—Sarajevo —Zagreb preko Prijedora. Povjerenstvo za trgovinu i obrt. i Ovih dana potpisan je ukaz, kojim se povjereništvo za trgovinu i obrt kod naše pokrajinske uprave pretvara u samostalno povjerenstvo ministarstva trgovine i industrije. Kreditna ustanova — U Ministar­ | stvu poljoprivrede i voda radi se na osnivanju glavne centralne kreditne ј Zadruge, koja će funkcionisati pod i državnom kontrolom, a baviće se kre­ i ditiranjem za unapređenje naše in­ dustrije. Svećeničko pitanje Na poziv Mi­ ; nistarstva vjera sastala se komisija od predstavnika svećenika svih vjeroispovesti, koja će ovih dana otpočeti rad na izradi zakonskog projekta, koji će regulisati materijalni položaj svih sve­ ćenika. Kako po svemu izgleda, sve­ ćenici će dobiti svoju sistematsku platu. C* раНа 3 Strana ј j I P. n. Općinstvu! Naredbom Po? lyajinskć Uprave za Bosnu i Her? uegovinu zabranjeno je djelovanje kinematografa između 8 i lo sati u večc. Pošto ne možemo do 8 sati u veće davati više od jedne pred? stave, kojom i kod rasprodane ku? će nije ni film isplaćen, to smo prisiljeni svoja poduzeća od 22. o. mj. sasma zatvoriti. Tražeći od mjerodavnih faktora, da se ova protuzakonita mjera pre? ma kinemtografima ukine, nadamo se, da ćemo naići na potpuno ražu? mijevanje istih, tako da se omogu? ći i najsiromašnijim slojevima na? šeg grada, da posjećuju makar ki? nematografska pozorišta. Apolo Kino. Imperial Kino. Iz našeg pozorišta. Program svečanosti otvorenja: U p c t a k, 21. oktobra: Doček delegata i gostiju. U subotu. 22. oktobra: I 7 sati na večer svečana predstava: a) Himna; b) Čin otvorenja. Otvara u za? stupstvu gosp. Ministra Prosvjete Načelnik Umjetničkog Odjeljenja gosp. Branislav Đ. Nušić; c) Beethoven: II. stav iz Treće simfonije (Eroica). Izvodi orkestar; cl) Ivo Vojnović: Smrt majke Ju? I govića. H. čin: Avet. Redatelj: g. N. I lajdusković; e) Dvorak: Slovenska igra. Izvo? di orkestar; f) Svetozar Ćorović: Zulumćar. II. čin: Redatelj: g. N. Hajdušković. I' Ne d j c 1 j u. 23. oktobra: U 10 sati prije podne: . Svečano otvorenje slikarske izlož? > be. u velikoj dvorani Gradske Op? . Štinc. U li1 2 sati prije podne: | Solisti čko?orhestralm koncerat , nastavnika Oblasne Muzičke Skok* u Narodnom. Pozorištu: a) Beethoven; Egmont, uvertira. Izvodi orhestar Oblasne Muzičke Škole. fr) \Vicniawski: Faushfantazija. Solo na violini, izvodi g?ca Blanda 1 Holler. Na klaviru prati g. Ljubo Bajac. c) Liszt: Tarantela. Solo na kla? f viru, izvodi g?ca Evgenija Endo? vvicka. d) Suk: Balada. Solo na violinče? lu. izvodi g. Aleksandar Lukinić. Na klaviru prati g. Petar Dumieić. e) Popner: Polonaise de concert Solo na violin?čelu, izvodi g. „Alek? sandar Lukinić. Na klaviru prati g. Petar Dumičić. f) Mendelssohn: Koncert za kla? vir, g?mol ( u tri stava). Solo na klaviru, izvodi g. Klemens Menšik. Prati orhestar. I 7 sati na večer, u Narodnom Po? zorištu: a) Himna; b) Svendscn: Karneval umjetni? ka. Izvodi orhestar. c) Čižek: Karišik narodnih pjesa? ma. Izvodi orhestar. d) St. Binički: Mijatovke. Izvodi orhestar. c) Branislav Đ. Nušić: Prorckci? jii komedija u pet činova. Redatelj: g. N. Hajdušković. I ’ Ponedjeljak. 24. o k t o ? bra : U 7 sati na večer: a) Himna. b) Adam; Si j’etais roi. I 'vertira Izvodi orhestar. c) Boccherini: Menuet. Izvodi orhestar. d) Gossec: Gavotte aneiennc. Iz? vodi orhestar. e) Molicrc: Uobraženi bolesnik. Komedija u tri čina. Redatelj: gosp. Aleksandar A Vereščagin. Orhestar je sastavljen od nastav? nika-nastavnica Oblasne Muzičke škole, sarajevskih muzičara i po? zorišnog orhestra. Orhcstrom diri? guje g. Josip P. Hladek?Bohinjski. Ulaznice za sve tri svečane pred? stave Narodnog Pozorišta u Sara je? vu prodavače se u knjižari g. Lcona F'inci, počevši od četvrtka u jutro, 20. o. mj., i to prije i po podne. �Booi 349 Впј „ПРАРДА* — „PRAVDA" Страна 4 Strana Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. — Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina. Potpuno uplaćena dioni< ka glavnica K 20,000.000 —. Ulošci preko K 25,000.000'—. 104 Pričuve preko K4.000.000. - Pupilarno siguran. - Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. Poziv na iavnu subskripciju poslovnih dijelova „Središnjeg Saveza Jugoslavenskih Seljačkih Zadruga (kao zadruga sa ograničenim jamstvom) u Sarajevu**. Potpisani namjeravaju osnovati na temelju Trgovačkog zakona I [ društvenih pravila zadrugu sa ograničenim jamstvom sa sjedi­ štem u Sarajevu pod naslovom „Središnji savez jugoslavenskih seljačkih zadruga (kao zadruga) u Sarajevu". Svrha je Saveza, da na temelju uzajamnosti združi sve jugo­ I slavenske seljačke zadruge sustava Raif.eisenova i druge privredne zadruge kao svoje članove u jedno kolo, da zastupa njihove mo­ ralne i materijalne interese i ciljeve, napose veresiju, gospodarstvo, i u opće sve grane privrede, da širi zadrugarsku misao, te daje smjer zadrugarskom djelovanju i radu. Obzirom na to Savez se bavi slijedećim poslovima: a) Osnivanjem zadruga i primanjem istih u svoju svezu; b) Uređiva za zadruge pravila i poslovnik, priređuje blagajničke ! (knjigovodstvene) tečajeve za zadruge, te ih upućuje u pravilno poslovodstvo i nadzire vršenjem revizija; ! c) Unapređiva prosvjetu i način gospodarenja zadružnih članova održavanjem analfabetskih tečajeva, zornom obukom, predavanjem i širenjem gospodarskih knjiga; d) Provodi izjednačivanje (pribijanje) novčanih suvišaka i po­ treba među svojim članovima (zadrugama), koristonosnim ulag^- J njem njihovih suvišaka na tekući račun i izdavanjem potrebite im veresije; e) Posreduje kod zajedničke nabave gospodarskih potrebština, kao strojeva, ratila, sjemenja, umjetnih gnojiva, rasplodne stoke i ostalih potrebština za seljake kao žita, brašna, petroleja, vune, odjeće, obuće i t. d., a isto tako posreduje kod zajedničke pro­ daje gospodarskih proizvoda, tražeći za sve proizvode svojih za­ drugara što povoljnije izvore i uvjete; f) Uzima u zakup i daje u podzakup nekretnine i posreduje ovake poslove za zadruge; g) Izašilje zadrugare u naprednije (gospodarske) zemlje na pouku; h) Posreduje kod svih navedenih i drugih privrednih poslova, kao i kod namještanja zanatlijskog ili poljoprivrednog osoblja, tražeći mu rada i zarade bilo u tuzemstvu bilo u inozemstvu, u koju svrhu može Savez vršiti poslove otpremanja osoba u prekomorske zemlje, kao i povratka njihova u domovinu; i) Prima uloške na štednju, uložnu knjižicu, tekući račun, orga nizuje sitnu narodnu štednju, sve prema pobližim ustanovama rav­ nateljstva. Usljed toga na temelju društvenih pravila i Trgovačkog za­ kona izdajemo ovim na upis poslovnih dijelova Saveza slijedeći PROSPEKAT 1. Članom Saveza mogu biti seljačke zadruge, koje su osno­ vane po Raiffeisenovu sustavu, zatim ostale privredne zadruge, kao gospodarske, vinogradarske, voćarske, duhanske, konjogojske, marvogojske, peradarske i t. d. Članom Saveza mogu biti i druge fizičke i pravne osobe, koje se zanimaju za zadrugarstvo, te ga nastoje promicati, no broj ovakovih Članova određuje za svaku poslovnu godinu redovita skup­ ština Saveza. 2. 0 primanju članova odlučuje ravnateljstvo Saveza. 3. Član Saveza ne može u isto vrijeme biti članom koje dru­ ge ovakove ili slične ustanove, koje nijesu u ovome Savezu. 4. Svaki član kod stupanja u Savez dužan je pismeno izja­ viti, da pristaje na pravila Saveza, da se u svemu podvrgava u smislu pravila društvenim propisima, a naročito, da se obvezuje na solidarno jamstvp do deseterostrukog iznosa upisanih poslov­ nih dijelova. 5. Poslovni dio iznaša 100 D (stotinu dinara) i uplaćuje se odmah kod pristupa u Savez na jedanput, te se ne ukamaćuje i ne daje se na njega nikakva dividenda. 6. Upisnina za svaki poslovni dio iznaša 5 dinara i uplaćuje se odmah kod upisa. Iznos od upisnine, koji bude preostao na­ kon pokrića troškova oko osnutka Saveza, priračunat će se pričuvnoj zakladi. 7. Upisivanje poslovnih dijelova počinje sa danom objave ovoga prospekta, a svršava se 15. novembra 1921. Sarajevo, dne 15. septembra 1921. Osnivači 8. Upisi se mogu obavljati na slijedećim mjestima: Središnjeg saveza jugoslavenskih seljačkih zadruga (kao za­ druga u osnutku) u Sarajevu; Muslimanske Centralne Banke za Bosnu i Hercegovinu d.£đ. u Sarajevu, te njezinih podružnica u Tuzli, Banjaluci, Prijedoru, Brčkom, Čapljini, Travniku i Bugojnu, te njezinih zastupstava u Konjicu, Mostaru, Ljubuškom i Stocu; Muslimanske Trgovačke i Obrtničke Banke za Bosnu i Her­ cegovinu d. d. u Sarajevu, te njezinih podružnica u Travniku, B. Novom i Bos. Brodu; Muslimanske Banke d. d. u Bjeljini; Muslimanske Trgovačke Banke d. d. u Brčkom; Težačke Banke d. d. u Cazinu; Muslimanske Banke d. d. u Visokom; Muslimanske Privredne Banke d. d. u B. Krupi; muslimanske Kreditne Banke d. d. u Foči; Muslirnaeske Privredne Banke d. d. u Gračanici; Kreditne Banke d. d. u Lijevnu; Privredne Banke d. d. u Maglaju; Kreditne Banke d. d. u Modriču; Muslimanske Banke d. d. u Stocu; | Muslimanske Trgovačke i Poljodjelske banke d. d. u Tešnju; Banke Numan Osmanefendić u Žepču; i ■ „Gajret" Banke d. d. u Sarajevu. Središnjeg saveza jugoslavenskih seljačkih zadruga (kao zadruga) u Sarajevu": Jugoslavenska seljačka zadruga u Raduši, jugoslavenska seljačka zadruga u Donjoj Zgošći, jugoslavenska seljačka zadruga u Će/ićima, Hrvatsko-Muslimanska zadruga u Bos. Otoki, Muslimanska zemljoradnička zadruga u Kuli Fazlagić, Muslimanska zemljorad­ nička zadruga u Ripču, jugoslavenska seljačka zadruga u Bužinu, jugoslavenska seljačka zadruga u Gor. Rahiću, jugoslavenska seljačka zadruga u Palanki, jugoslavenska seljačka zadruga u Kružićima, I t. d., Dr. Mehmed e/f. Spaho, Kr. Ministar Trgovine i Industrije, nar. poslanik i t. d.. Dr. Hamdija Karamehmedović, Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Kr. Ministar Nar. Zdravlja, nar. poslanik itd., H. Mehmed Džemaludin ej. Čaušević, reis-ul-ulema itd., Ajanović Hamzalija, nar. posl., gl. urednik „Pravde", itd., Mustaja beg Kaoetanović, nar. posl. itd., Ahmedaga Kovačević, nar. poslanik, težak itd., Ademaga Mešić, veletržac i t. d., Bećir Tatlić, učitelj iz Bos. Otoke, Salih ef. Mešić, bankovni direktor itd., Ajanović Abas, priv. činovnik, dr. Abdulah beg Bukvica, kot. nadliječnik i t. d., Brčko, Hamdibeg Džinič iz Banjaluke, Šemso LeJliČ, težak iz Palanke, NaziJ Resulović, učitelj iz Gor. Rahića, Begazović Nazif, težak iz Ćelića itd. vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Mnmpariie U. i A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/7aaa405bf11082534c7388ab9c72c67c.pdf 170879f0ae5e9453e2ff14bea5e7bcc1 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. pojedini broj K, 2 — Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Ureduje redakcioni odbor. Pretplata: za našu državu godišnje K 200.—, na pola godine K 100.—; za inozemstvo K 250 —. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 112 (350) Čekovni račun post, štedionice 1119 Sarajevo, subota 22. oktobra 1921. (18. Safera 1340.) Na prvom mjestu, želili smo od g. Spahe saznati: od kakvog suzna« čaja promjene u centralnoj upravi njegove partije odnosno da li ta promjena znači nepovjerenje grupi gg. Maglaj li ća i Karamehmcdovića. G. dr. Spaho nam je izjavio na to pitanje, da ova lična promjena ne znači nikakvo nepovjerenje bilo prema jednoj ličnosti bilo prema kakvoj grupi. Za prvog potpred« sjednika centralne partijske uprave izabran je g. dr. 1 Irasnica, za koga se zna da je blizak gg. Maglajliću i karamehmedoviću. Što se tiče raz« loga za promjenu ličnosti pređsjed« nika centr. uprave, ona je došla samo uslijed toga što je g. Maglaj« lič stariji čovjek a poslovi su veliki i teški. G. Maglajlić je izabran za počasnog predsjednika, i on uz. io ostaje predsjednik muslimanskog poslaničkog kluba. G. dr. Spaho je još dodao, da g. Maglajlić i d*jje, po ovome ugledu ostaje duhovni vod jugoslavenske muslimanske or« ganizacije. Dobivši ove izjave od g. dr. Spa« he, mi smo zatražili bliža obavje« stenja o samoj rezoluciji zemalj« ske skupštine u koliko je njome traženo od poslaničkog kluba da koriguje dosadašnja odstupanja u autonomističkom stanovištu. Mi smo, upravo, zapitali g. dr. Spahu: na koji se način namjerava to po« stići, odnosno hoće li njihova gru« pa i dalje ostati u vladi i surađivati na donošenju zakona na osnovi V i d o v d a n sk o g Ustava? U ovome pogledu, g. dr. Spaho nam je izjavio, da se tom rezoluci« jom ne iskazuje ništa novo: pozna« ta je stvar da je njihova grupa ima« la autonomistički program, na os« novu koga su izabrani članovi nji« hovog kluba. Oni su taj program istakli u početku svojih pregovora za ulazak u vladu, oni su uvidjeli, Jedna kulturna tekovina. Povodom svečanog otvorenja Narodnog Pozorišta. Danas lijepo šeher Sarajevo slavi najsvečaniji i najvažniji dan u kulturnom razvoju: svečano otvorenje Narodnog Pozorišta. Koliku važnost ima i kakovu je ulogu igralo pozorište u nacional« nom i kulturnom perporodu pojedinih naroda, jedva je potrebno • spominjati. To nam najbolje svjedoči činjenica, da nema gotovo ni jednog malo većeg kulturnog centra ne jedne države, nego i jedne ma« nje oblasti u prosvjećenoj Evropi, gdje ne bi bilo Talijina hrama. Po zorište nije samo mjesto, gdje bi dokolni ljudi ugodno tratili vrije« me, ono predstavlja kulturnu potrebu i najširih slojeva građanstva, jer ono ne samo da zabavlja nego i proširuje i produbljuje opću obra« zova nosi; ono vrši gotovo isto tako važnu prosvjetnu i nacionalnu misiju kao i škola i druge prosvjetne ustanove. Imajući to u vidu naša je vlada odmah po oslobođenju pristupila izvođenju jednoga još predratnog plana, da i srce Bosne, naše lijepo Sarajevo, dobije ovu prosvjetnu ustanovu, kako bi moglo stupiti i u tom pogledu u kolo bratskog Beograda. Zagreba, Ljubljane, Osijeka Skoplja, Splita i dr. naših većih gradova. Nakon velikih poteškoća, koje su se ukazivale i u pogledu zgrade i u pogledu umjetničkog i up« ravnog personala, uspjelo je s vrlo velikim žrtvama ukloniti sve za« preke i ostvariti taj plan. Ova kulturna tekovina od naročite je važnosti za Sarajevo iz dva razloga. Prvo, jer je ono bilo po«znato kao trgovačka varoš, čije gra« đanstvo ne osjeća potreba više kulture ni umjetničkog užitka. Drugo, jer je Sarajevo centar pokrajine, u kojoj nacionalno osjećanje kod znatnog dijela naroda ili nije nikako ili dovoljno bilo razvijene? Da će naše pozorište ozbiljno shvatiti svoju zadaću i da će se držati na dostojnoj visini, koju od njeg traži preduzeta misija, mi prema dosadanjim rezultatima ni najmanje ne sumnjamo. A da će i sarajev« sko građanstvo pokazati onu ljubav i onu privrženost prema pozorišta. koju ono zaslužuje i koja je neophodno potrebna za uspješan rad po« zorišta, mi čvrsto vjerujemo. Stoga danas, kad se prvi puta п prisutnosti odličnih gostiju i predstavnika različitih pozorišta naše prostrane domovine otvaraju dveri Talijina hrama, da prime ljubitelje Lijepoga i Dobroga, mi se svesrdno radujemo i ponosimo ovim novim kulturnim dobitkom, te iz dna srca kličemo našem pozorišta: ŽIvJELO, CVALO I NAPREDOVALO ! stru trgovine, koga je zemaljska skupština izabrala za predsjednika centralne uprave na mjesto dosa« dašnjega predsjednika g. Maglajli« ča. G. dr. Spaho bio je najpozvani« ji da nas obavijesti o značaju lične promjene u šcfstvu stranke, kao i o smislu rezolucije doneseno na ze« maljskoj skupštini. G. dr. Spaho, koji je preksinoć doputovao iz Sa« rajeva, pošto je obišao svoj izbor« ni okrug poslije zaključenja partij« ske skupštine, odazvao se predu« sietljivo našoj molbi i dao odgo« vor. na pitanja koja smo želili po« staviti mu ovoga puta. kao i druge političke stranke I da u sadašnjoj situaciji nc mogu I I potpuno ostvariti svoj program. I Tako jc došlo do sporazuma sa vladom i do donošenja Vidovdan« j skog I 'stava. G. dr. Spaho ukazuje na to, da je baš on lično na parti> skoj skupštini branio takvo držanje I muslimanskog kluba, koje je i odo« breno sa strane skupštine. Sa ona« : ko stilizovanom rezolucijom htjelo se naglasiti samo to, da jugoslaven« ska musi, organizacija, ostaje do« si jedna svome autonomističkom programu, ali da istovremeno odo« brava praktičnu politiku svoga po« slaničkog kluba. () sprovodenju au= tom)mističkog programa moglo se govoriti samo dotle dok Ustav nije donesen; sada pak ustavnog pitanja nema, te ne može biti riječi o sada« šnjem sprovođenju onih željenih korekcija. Tako dakle, izjavljuje g. Spaho. taj program stranke ostaje i dalje odložen na neodređeno vri« je me. Naglasio je, da bi to imalo biti na pr. u slučaju ako bi sc omogućila revizija Ustava. Ali je najodlučnije ; izjavio: da su apsolutno netačna mišljenja i vijesti, po kojima bi njihova grupa pomišljala sada da | istupi iz vlade. Ona ostaje vjerna utvrđenome sporazumu, i za sada nema nikakvih razloga da se taj sporazum mijenja. Ako se sadašnja j vladina kombinacija ne izmijeni iz kakvih drugih uzroka, jugosl. musi, organizacija će i dalje surađivati na svima državnim poslovima pa i na izradi zakona na osnovi Vidovdan« skog I 'stava. G. dr. Spaho je na kraju još jed« nom naglasio, da treba demantovati sve vijesti o njihovom namjerava« nom istupanju iz vlade- koje hi, to« bože imalo da dođe zbog odluka zemaljske partijske skupštine. Suljagino sočinjenije. Izjava ministra dra Spahe. Beogradska »Pravda« od 18. ov. mjeseca donosi: U našoj javnosti bilo jc dosta govora o odlukama zemaljske skup« štine Jugosl. Musi. Organicije, odr« žane,u Sarajevu 6. i 7. ov. mj. Bilo jć raznovrsnih komentara tih odlu« ka, kojima je dat veći značaj za sa« dašnju političku situaciju. Cak je i organ radikalne stranke posvetio uvodni članak istim odlukama, in« terpretirajući ih kao promenu u držanju muslimanske organizacije. Da bi svoje čitaoce obavijestili sa najautentičnijega mjesta, uredni« štvo našega lista obratilo sc jučer prije podne g. dr. M. Spahi, mini« Godina 111. (Nastavak). . | | | 1 । Mi smo već jednom utvrdili, ka« ko Šulja ga iznošenjem sporednih okolnosti nastoji zabašuriti suštinu stvari. Mi smo rekli i dokazali, da onakovo riješen je agrarnog pitanja, kako smo ga mi postigli, nije bilo niti je moglo biti uzrok polaganju mandata sa strane Salihagića, te u potkrepu toga naveli smo, da je do« bio brzojav od predsjednika radi« kalnc stranke g. Pašića, kojim se poziva ili da dotle u Beograd vršiti dužnost, ili da položi mandat. Mi nismo nikad ni tvrdili, da je sam on dobio takav brzojav, pa je sto« ga njegovo isticanje ove okolnosti samo bacanje luga u oči neobavT ieštenom svijetu. Smiješna je tvrdnja, da je on »jedva čekao takav brzojav, da mo« gu da položim mandat«. Ko ga je silio i ko ga jc mogao siliti, da ne polaže mandat odmah u početku, ili pak da ga uopće i prima? Prutiće v istup nije mogao tako« đer biti Subagi uzrokom polaganja mandata, jer se je Prutić već od« mah nakon verificiranja mandata abstinirao od rada u skupštini, pa ako je to moglo biti kakovim povo« dom, da i Snliaga položi mandat, zašto to nije odmah učinio, nego se ju zakleo, što Prutić nije učinio, sje« Muslimartsha trgovačka i oMičfta banha za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu Središnjica: Sarajevo. — Pupilarno siguran zavod. Dionička glavnica 1o.ooo.ooo kruna. — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Pričuve Goo.ooo kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije. — Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute 1 vrijednosne papire svih vrsta.— Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe/a^dfđavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ 20S HancElarija: Kralja Petra ulica Z prizemna, lijevo.- Brzojavi: Trgovačka banha, Sarajevo. - litarban telefon: ZR �Strana 2 Стран» Broj 350 Боо’ „ПРАЗДА* — „PRAVDA* dio neko vrijeme u skupštini, a on? ca. Dakle mi smo samo htjeli ma? i da pošao u Beč. I istom nakon ne? nje zlo. Ništa više. Da mi njega ; koliko mjeseci »jedva je dočekao« I nismo nikad smatrali, pa da mu to , poziv da položi mandat?’. niko i nije mogao reći^da je on Da li mu je uredbe d a o ili p o? naš, jasno je već radi toga, jer se ; kazao u stvari, o kojoj je Suljaga borio protiv naše organi? | je riječ, ništa nc mijenja, (.davno zacijc, jer je išao agitirati za jednog je, da je Suljaga z n a o. kako je ri? , (Suhotića, koji je u Gradiškoj mu? | jesen agrar. I‘pogledu, »spornih ta? slimanima toliko zla nanio, da ih je caka« možemo samo ovo reći, u sa? u crno zavio. mim uredbama agrarnim nije bilo Govoreći o Kotorvaroškom pre? i spornih tačaka, niti ih je moglo biti stojniku Jurakoviću Suljaga se do? | u ovo vrijeme, jer su ove upravo tiče i »Pravdaškog poslanika Aja? 12. maja, dakle po prilici u vrijeme, novića, te veli, da je ovaj mirno 1 kad je Suljaga bio u Beogradu, bile I primio i ušutio, kad mu je pred­ potpisane i date u štampu. »Spornih stojnik rekao, da mu neće kao po? je tačaka« bilo u provedbenoj nared slaniku' dati objašnjenja. Koliko bi, koja interpretira uredbe, pa sto? smo upućeni, poslanik je Ajanović ga je tvrdnja Suljagina. da ni mi | znao granicu, dokle sc smije upli? 1 nismo znali, šta stoji u sporazumu, tati u rad jednog upravnog činov? jedna obična podvala. ni ka. pa stoga u Kotor Varoši i jest Priče o nekakovu povjerenju i odo? šutio, jer je znao mjesto, gdje tre? brcnju (ili. kako filološki cjepidla? ba [.oduzeti nužno. A da je to i po? čar Suljaga hoće, odobravaju) puka duzeo, može sc Suljaga osvjedočiti su izmišljotina. Na stvari je ono, što kud g. ministra Pribićcvića i načel? smo mi u prvom članku u »Pravdi« nika Hadžića. potvrdili, da nam je milije bilo, da mandat primi Suljaga nego Kobasi? (Nastaviće se). Novinstvo o našoj skupštini. (Nastavak). »Socijalističke Radničke Novine« od 16. ov. mj. donose pod naslovom »Vlada i muslimani« ovo: »Dosadašnja vladina većina u Par­ lamentu zasnivala se, pored radikala i demokrata, još i na Jugoslovenskoj Muslimanskoj Organizaciji. Da bi izglasala Ustav, vlada g. Nikole Pašića je bila prinuđena da pridobije uza se 24 bosanska muslimanska poslanika Kako ih je i na koji način pridobila, to nije bila tajna ni za koga. Muslimanske age i begovi, koji za sobom vode neškolovani i vjerom zatucani muslimanski milet, tražili su od vlade Središnji savez jugoslavenskih Imajući sve ovo u vidu, Savez je 250 miliona dinara kao naknadu za seljačkih zadruga pored zadaće, ko­ na kompetentnom mjestu izradio zemlju, koja se na osnovu zakona o ju je preuzeo na sc. da provede po­ dozvolu, da se za Savezovu konsti? agraru ima da oduzme od njih i preda ljoprivrednu evoluciju našeg sela, tuirajuću skupštinu učiteljima, ko? bosanskim kmetovima, dakle onima, mora uporedo s time provesti i kul? ji će htjeti istoj prisustvovati. odo? koji je i obrađuju, pa da glasaju za turnu, jer bez kulturnog preporoda bri osamdnevni dopust, te kako Ustav. I vlada g. Pašića je na ovo nema poljoprivrednog i obratno. smo, izviješteni ovaj je dopust pristala. Ona je računala, a bosanske Osnivači saveza svjesni su toga, već i odobren. Savez namjerava | age i begovi su to svakako i obećali, pred kakvim velikim zadatkom o? poslije formalne konstituirajući I da će je muslimanski poslanici potpo­ va institucija stoji: oni znadu s ka? skupštine otvoriti generalnu anketu ; magati ne samo u donošenju Ustava, kvim će se velikim poteškoćama i u predmetu šireg narodnog ptosvjc? I već i u donošenju svih ostalih organnaporima morat boriti uprava Sa? ! ćivanja i zadrugarstva. Za ovu an? | skih zakona, koji imaju da se donesu veza, pa baš zato posvećuju najvi? । ketu trebaju referati iz svih kraje? | na osnovu Ustava, te da tako Ustavu šc truda, da kod osnutka Saveza u? ' va naše domovine, potrebna je stru? | dadnu stvarnu primjenu. dari istom zdrave .temelje. čna rasprava, koje bi bio rezultat, i Međutim, izgleda da se vlada g. U kulturnoj isturiji svakog naro? da utvrdi put. kojim bi зе moralo I Nikole Pašića prevarila u svome ra­ da igraju najvažniju ulogu učitelji i u budućnosti na ova oba polja ko? I čunu. Izgleda, da je suviše precjenji­ a to je i .posve pojmljivo, jer nema ! racati. Ova bi anketa naročito ima? , vala džentlmenstvo bosanskih aga i ni jednog inteligenta- da dnevno do? . la odlučiti, o listu Saveza za pro? begova, računajući da će joj ostati laži u dodir sa širim slojevima na? I svjećivanje širih slojeva i promica? ‘ vjerni saveznici kroz sve muke i is­ ruda kao učitelj. Osim toga učitelj nje zadrugarstva. 1 naše je zato ј kušenja, bar zbog toga, što ih je do­ ima mogućnost, da promatra na? skromno mišljenje, da ne b i | bro nagradila. Ali se i ovdje pokazala х ike svoje 'Okoline, njeno shvaća? smio od ove skupštine ni : istinita ona izreka: da jedno misli ka­ nje. jednom riječju iz dana u dan ; jedan učitelj izostati, a i mila, a drugo kamilar' Privezujući za proučava samu dušu naroda. Do? osim toga trebali bi sc ,i u tom po? ' sebe muslimanske poslanike nagradom čivši ovo, posve je pojmljivo, da će | gledu za ovu anketu pripraviti. od? i od 250 miliona. vlada g. Pašića je pravi narodni učitelj i u kulturnom i nosno izraditi referate. Onaj učitelj, j mislila, da je time skinula sa dnev­ razvitku našeg elementa moći naj? • koji ne može o\'oj skupštini prisu? noga reda muslimansko pitanje. Ali više učiniti, a i da je voljan na stvovati. neka posije svoje mišljenje su muslimanski poslanici mislili drugo: tom polju raditi, svjedoči rad mno? pismeno Savezu, pa će sc na ovoj oni su sumu od 250 miliona smatrali gih pojedinaca učitelja, naroči? anketi pročitati. Bojimo se. ,da bi tek kao prvi honorar, poslije koga će to u Bihaćkom okrugu. mnogi učitelji, pošto nemaju u doći drugi, pa treći, zavisi od toga, Istina, ovaj je rad rašrtkan i do j svom području selj. zadruga, rekli: kako se budu razvijale političke pri­ danas nije mogao doći do svog pot? »Nijesam zadrugar, pa nc mogu ni ’ like'. punog izražaja, te nije mogao do? ići«. Nije tako’. Savez je vlasništvo I A političke prilike poslije izglasa­ nijeti rezultate, koji bi se očekivali. ■ naroda, pa su njegova vrata otvo? vanja Ustava išle su fia štetu vlade, Ovaj rad treba koncentrisati. tre? , rena svakom, pa ako nijesi član za? a na korist Muslimana. Akcija g. Stoba ga razdijeliti po nekom stalnom , druge, budi član Sa\eza. I Iprava jana Protića pothranila je i dala no­ i utvrđenom programu. Saveza ići će na ruku učiteljima u 1 voga života separatističkim i autono­ Učiteljima muslimanima. mističkim težnjama radićevaca, franko­ vaca i hrvatskih zajedničara. I musli­ manske age i begovi nisu propustili priliku da ovu novu političku situaciju što bolje iskoriste za sebe i svoje interese. Niihova Jugoslavenska Mu­ I slimanska Organizacija je održala 6. i | 7. oktobra svoju zemaljsku skupštinu ' u Sarajevu, koja je odobrila dosada­ šnji rad svojih poslanika u Parlamentu, ali je u isto vrijeme donijela i jednu ! rezoluciju u kojoj se veli da držanje muslimana nije dovoljno honorirano od radikala i demokrata! i Ova rezolucija je zvanično priznanje i sa najmerodavnije strane da musli­ i manske age i begovi nisu glasali za Ustav iz političkoga uverenja, već za platu. A kad je politika jednom po­ ‘ stala predmet trgovine, onda ništa lakše i prostije nego da se ona i dalje i iskorišćava u trgovačkom cilju, I mu­ I slimani su to vešto učinili. Oni su iz­ javili na svojoj skupštini da stoje na svom programatičkom stanovništu unu­ i trašnjeg uređenja države, stanovištu • koje je bilo autonomističke i koje su om napustili za 250 miliona dinara. Ovakav neočekivani obrt u poli­ tici Jugoslovenske Muslimanske Orga­ nizacije iznenadio je vladu u kojoj 1 sede i predstavnici Muslimana, i doveo i je u nezgodan i težak položaj. I sa­ svim je onda razumljiva mržnja Sa­ mouprave. koja nalazi da je žalba Muslimana, da nisu dovoljno honorisani, netačna i neoportuna, i da JuI goslovenska Muslimanska Organizacija nije čvrst ni pouzdan saveznik za izvođenje Ustave. Videćeftio da li će ova nova učena i muslimanskih aga i begova postići I onaj rezultat koji oni žele, naime: da izvuku za sebe još nekoliko sto­ tina miliona dinara nagrade za svoje političke usluge, na račun siromašnoga naroda sve tri vere«. ŠIRITE „PRAVDU'1. Profanisani ćurs-9 PODLISTAK. Mustafa: Iz mojih uspomena. Tako sam vrlo ugodno proveo četr­ naest dana u K .etti i u tančine upo­ znao život i običaje beludžistanaca. 1 ovdje su kao i u Aufganistanu i Indiji siti Engleza i najrađe bi ih se oslo­ bodili. Kako je velika mržnja na En­ gleze. može i ovaj mali primjer poslužiti dokazom. Jednog sam se dana do kasno u noći zadržao u gradu. Tre­ balo je svakako otići u logor i ja uzeh kočiju. Kočijaš bijaše starac valjda preko šezdeset godina. Ja sam bio obučen kao engleski oficir i on bez riječi poćera svoga konja. Usput se nekako zagovorismo i on po mom go­ voru poznade, da ja nisam Englez. Ja mu rekoh, tko sam, a on odmah poče grditi Engleze i uvjeravati me, da će oni, ako Bog dade, brže istjerati Engleze iz Beludžistana. Govorio je nešto nejasno o boljševicima i Enver paši, a neprestano proklinjući Engleze. Kad ga upitah, tko je on, odgovori mi, da je Afganistanac i da ovdje u Kvetti boravi već više godina. Napokon dođe dan našeg odlaska iz Kvctle. Otpremile nas vlakom put Indije. Krenuli smo rano izjutra, a kad se sjutra dan probudismo, naš nas je vlak nosio uzduž rijeke Inda k oba­ lama arapskoga mora. (S ovim brojem obustavljamo ovaj Kllistak na neko vrijeme. Ur. te da dođu lično n a k o n s t i? tuirajuću skupštinu. Ovim bi Savez već u početku uhvatio ko? rijen među širim slojevima našeg naroda. Mi apelujemo još jednom na sve učitelje: »Na skupštinu Sa? veza, d o p r i n a š a j t c svoj obol za naš opći napredak, k o j c m s t e s v o j život p o? svetili. pogledu »u d j c 1 a« tako, .da učite? lji neće ni osjetiti, kako su odplatili taj svoj udio. Još jc jedna važna stvar, na koju moramo skrenuti pažnju naših uči? telja. Središnji savez jug. selj. za? druga izdao je ovih dana »Poziv na javnu subskripciju poslovnih dijelu? va i prospekt, pa bi učitelji trebali u selu medu boljim seljacima p o r a d i t i, 'd a u p i š u ,p o j c? d a n, d v a poslovna dijel a, I ! ■ . I j I Ovo se vidi iz tog, što velikog uče­ njaka H'd'rbega naziva samo »jednim *, pjesnikom a Zembilli Ali ef. »po­ (Odgovor „Domovini" na članak grešnim«, kao što su (pisac tog članka „Naši vazovi“ u br. 60.) veli) i svi ostali. On je u tom članku . Piše: Ch ame ran i, Posavina. napao braću Muftiće, koji su prevodili (u glavnom sa njemačkog) i u podKasno mi dopade u ruke 60. broj lisku »Pravde« donosili kratak živo­ »Domovine«, koju ja obično i ne čitam, te bi me tako i taj broj mašio, dame i topis Alejhisselamov Ovaj put ih je nije pokasno upozorio jedan prijatelj, ; napao samo za to, što su riječ »mi*) radŽ« preveli doslovce sa "ljestvice«, da u njem ima članak »Naši vazovi«. te to naziva »Islamu podmetnuPročitam članak i malo se zamislim. tom gluposti« i veli, da tim (kao Stil gladak. Pisac je nastojao, di bude i vazovima sa ćursa) slušaoci (a valjda hladan i objektivan. A'i mu to nije i Čitaoci »Pravde«)bivaju zavedeni, uspjelo. On jc upotrijebio i takih iz­ padaju u zabludu — a »sposobniji« raza, koji odaju njegovo sdom prita­ gube vjeru i u samu čistu religiju — jivano žučljivo duševno raspoloženje, u Istinu. u kom se je nalazio, kada je danak Iza tog je napao u našoj, domovini pisao. Najprije govori o ćursu u pro­ šlosti na način, po kome izgleda, kao I — a i preko njenih granica — dobro poznatog u svim islamskim vjerskim da se je zbilja on o ćursu i vazovima strukama duboko upućenog velikog bavio, pa da se i sad oko ćursa na­ alima, reis-ul-ulemu u miru, Hafiz lazi. Ali daljni tok članka govori ob­ Sulejman ef. Šarca, koji je kao struratno. On se drži podaleko od ćursa, kovnjak i u glavnom pozvan, govorio a o njegovoj prošlosti samo nagađa. hladno i stručno u Begovoj džamiji na vazu o jednoj među nama nesret*) Donosimo ovaj odgovor našeg noj pojavi — šeširu, koja uzrujava prijatelja izvan uredništva makar i po­ islamski svijet i njegove osjećaje. kasno, iako se potpuno ne slažemo G. pisac je i tuđe prilično nepristosa svima njegovim izvodima, jer se jan. Mjesto da se raspita o tom baš držimo one latinske »Audiatur et alterat pars«. Ovom prilikom napomi ­ *) »MiradŽ« imenica za oruđe od njemo, da je prijeka potreba, da naša | uspinjati se. Dakle svako ilmija (medŽIisi ulema, ili ko drugi) i »uruđžun« pokrene poseban vjerski list, u kome : oruđe ili sredstvo za uspinjanje. bi se tretirala sva naša vjerska pitanja. , Arapski riječnici označuju »miradž« stepenice, ljestve. Politički listovi nisu za to nikako pri- | sa »sullemom« Pisac. kladni. Op. ur. i kod samog vaiza, on na temelju onog’ što je ođ drugih čuo, samo napada to ne kao strukovnjak, nego kao ci­ pelar kada napada sahačiju u sahaČinu zanatu. On je tom zgodom napao i dva (priključivši im i sve ostale) u islam­ skom učenom svijetu dobro poznata I velikana: H’d’rbega ibni Dželala, veli­ kog učenjaka, predstavnika Akaida i Kjelama, velikog muderisa (profesora ' i starješinu) dvaju visokih škola u prijestonici Brusi, kasnije u Edreni, a po osvojenju Carigrada Sultan Fatih ga je imenovao prvim kadijom nove prijestonice, dakle najglavnijim sudijom u cijelom carstvu. Njegov je bio učenik i muid u Brusi glasoviti veliki učenjak Chodžazade, kojega je Sultan F^itih odlikovao tim, što ga je uzeo za svog učitelja. Drugi je napadnuti Zenbilli Ali ef., šejh-ul-islam, Sultan Bajezida II., Selima i Sulejmana, koji je to zvanje obnašao 24 godine. Gosp. pisac ovom podbacuje »sofizam«! ; (Nastaviće se). i i ' ■ ■ ' I | I □ □ □ D □ □ □ 5» □ " Sjetite se 6AJRETA“ a □ □ □ □ □ □ п �„ПРАбДА« — „PRAVDA* Б^иј . 50 Cfpafla 3 Strana Taj bi se sastanak imao prema no­ Kavkaska republika. Kongres, koji vinskim vijestima održati 28. ov. mj se drži u Karsu između predstavnika u Zagrebu. Na njemu bi se pretresaa susjednih država Kavkaza, u svrhu riunutarnji položaj u zemlji i s time o ješenja pitanja o granicama, nastavio savezu imala bi se donijeti i odluku je svoj posao. General Kjazin Kara VarcarsVakuf, 16. oktobra. o budućem pravcu politike toga bloka, Bekjir, predsjednik kongresa, upravio Kovači i predstojnik gosp. Dolić. naročito o tome, da li i kada će se je dugu depešu Mustafi Kemalu u po­ Kadi prevelikog poreza obustavili poći u Beograd. gledu tekućeg vijećanja, nadodajući, da su naši kovači rad i to su zapisnički Sastanku će prisustvovati osim pred­ rezultati kongresa nadmašuju svako Kotarskom uredu prijavili, jer ne stavnika Hrv. seljačke republikanske očekivanje. mogu više snositi tereta, koji je u stranke i Hrvatske zajednice još i dr. Položaj u Azerbeidžanu. Ustanak nerazmjeru s njihovom zaradom. Ante Trumbić, a po svoj prilici i gg. u Sankoranu još uvijek nije ugušen. Seljaci su se potužili kod kot. Stojan Protić i dr. Momčilo Ivanić. Dr. Narimanoff, prtdsjednik vijeća puč­ predstojnika gosp. Dolića, da im Izgleda, da će ovaj sastanak uroditi i Karojeff, povjerenik nema ko popravljati alata, te je o? konkretnijim rezultatima, te da će se kih povjerenika bili su prisiljeni, da se zapute u vaj pozvao kovače, njih 16 (šesna? na njem provesti i forma'no obrazo­ rata, pokrajinu, da zavedu mir među nđest), i rekao, da moraju počet ra? vanje opozicionog Iloka. rodom, da ga pozovu na trgovačko diti ili će on dobaviti vojnike ko? Luka Baroš izgubljena. Najnovije općenje s Bakuom i da daje rekrute vače, da u njihovim radionicama ra? vijesti govore, da je luka Baroš za vojsci. I ako se je agitacija stišala za de. Kad su kovači rekli, da ovaj ko? nas izgubljena, dapače, da se naša vrijeme razgovora, ipak je uspjeh rak kot. predstojnika ne bi bio op? vlada odriče Baroša, jer ako Baroš sumnjiv. ravdan, jer da se njihove familije ne bi ekonomski bio zaštićen, onda za U Bakuu se očekuje nova perzijska bave ovim zanatom već od nazad nas ne bi ništa značio. Iz ovoga izgleda, delegacija za zaključenje trgovačkog 200 godina, pa kao takovi jedino da se naša vlada nadala, da će luku ugovora. zaslužuju, da im se pomogne, a ne Baroš Italija zaštititi. Ujedno bi lio Boljševici ucjenjuju Georglju. da im se odmaže u njihovom teš? Baroš kamen smutnje između nas i kom i napornom zarađivanju kru? Rijeke; Pa zar nismo mi pravi kavaliri? Boljševici su zaveli u Georgiji kontriha, kojim poslom hrane brojne fa? Što go'd se od nas misli uzimati, uzi­ buciju od 50 milijardi. Broj se uhapmilije, tad se g. Dolić razjario i dao ma se, a mi sve puštamo, samo, da Šenika svaki dan povećava. Deset je je toj svojoj razjarenosti izraza u se našim susjedima ne zamjerimo, jer i lica bilo strijeljano. balkanskoj formi o p s o v a v š i im želimo s njima u dobrim odnosima u uredu B o g a. da živimo. Šef javne bezbjednosti, čuvar jav? Gosp. ministar financija, koji je nog ćudoređa u našem kotaru ova? otišao u inozemstvo radi sklapanja min. Saobraćaja nar. posl. Salihu korim postupkom daje povoda, da i Baljiću. se ne rešpektuje prije kratkog vre? zajma, bio je u Parizu u društvu gosp. mena izdato naređenje o strogoj i Pašića u audijenciji kod Nj. V. Kralja Gospodine Poslanice, Aleksandra, gdje su vijećali o poLzabrani psovke. Na Vaše pitanje od 12. avgusta tičkoj i financijskoj situaciji. Gosp. miU raboš Pokrajinskoj upravi. 1921. g. koje ste mi uputili preko "nistar je produljio put z-a London. Građanin. Predsedništva Narodne Skupštine, Iz Beograda javljaju, da je mini­ čast mi je odgovoriti Vam sledeće: starstvo uputilo memorandum Madžar­ I Čapljini, na železničkom zem? skoj za zaštitu našeg življa i otvaranje ljištu, počevši od rampe pđ duž sta? naših škola u Madžarskoj. nične ograde, sagrađeno jc nekih Naši dopisi. Carigrad, list »Terdžuman« javlja, da su , se Grci opustošivši okolicujAfijon-Kara| Hisara povukli na zapad. Kemd paša će odlučno, da vodi rat, dok god Grci ne budu izpraznili cijelu Malu Aziju. Opažaju se velike pripreme za zimsku vojnu. U Ateni je položaj vlade kriti­ i čan, jer protiv vlade ustaje ne samo venizelisti nego i ostala opozicija. Grčko-turski spor. Zoog ogrom­ nog neuspjeha u Maloj Aziji grčka je vlada trebala pasti. To se očekivalo prema izveštajima, koji su dolazili iz Atene. Vojska, koju je protiv Turske 1 poveo sam Konstantin, doživila je ve­ । like neuspjehe u blizini Eski Šehira i ' ona se povlači, tučena, a pobjedonosna kemalistička armija stalno progoni Grke u bijegu. Gunaris je htio jednom vještom diplomatskom akcijom popra­ viti neuspjeh vojske. Zbog toga je odlučio, da putuje u London i da ondje uđe grčka stvar u milost. Mno­ gim političarima se njegova politika nije svidjala, pa su nastojali, da se njegova vlada sruši, jer je njegovom predakcijom grčka vojska doživjela veliku blamažu. Da je došlo do akcije, — Grčka bi doživjela potpunu sra­ motu. Predsjednik je parlamenta sazvao poslanike na okup, da odluče, hoće li se Gunarisu dozvoliti, da i dalje po­ pravlja vojne neuspjehe javnom diplo­ matskom akcijom. Prije samog sa­ stanka parlamenta vjerovalo se, da će Gunaris pasti. U kuloirima se tako govorilo. Ali kad je došlo do glaso­ vanja, vlada je dobila 218 glasova pro­ I tiv 312. Kad se obavljalo glasovanje, Venizelisti su napustili parlamenat. 1 ' partija Strstosa je vladi dala svoje , povjerenje — uz rezervu. Time je 1 Gunarisova politika i specijalno diplo­ matska akcija u Londonu odobrena i 15 malih, daščara (prodavnica voća i sada više nema nikakove zapreke nje­ i zeleni) bez znanja i odobrenja Sa? । govom putovanju u London, gdje će se sastati sa engleskim političarima, rajevske Direkcije. Te su daščare podignute većim j kojima će izložiti sadašnju situaciju delom za vreme rata, u vrlo su troš? i Grčke i njen odnos prema najnovijim nom i lošem stanju, te preti svaki ■ odnošajima u Maloj Aziji. Medjutim čas opasnost požara, a one četiri. izgleda, da engleska vlada nije voljna koje leže blizu rampe, na sr etnji uči, dublje u grčko-turski spor, jer je sam Balfour zatražio u Savezu Naroda, su prometu preko iste. Direkcija sc još prošle godine o? da Savez uzme arbitražu u tom sporu. bratila na kotarsku ispostavu u Grci kao i Turci protivni su toj arbi­ Čapljini sa molbom, da ih ukloni i traži. Gunaiis će ipak putovali u razmesti p.o varoši. Pošto su in? London, jer ga na to ovlastio parla­ teresentei zamolili, da ostanu i po? menat svojim jučerašnjim glsanjem. Kemalova vojska - »Journal d’ Što jc kot. ispostava bila preponu' čila, da se ostave na mestu. prista? Orient« objavio je intervja s uglednom la je i Direkcija ali pod uslovom, da ■ ličnošću iz Kemalove vojske, koja veli: vlasnici tih daščara sklope potrebne Vojska, koju je Kemal povukao sa ugovore s Direkcijom, po kojima sc fronta iz Cilicije, da je baci na grčki oni odriču svake naknadne štete front, sastoji se iz 41., 5. i 6 divizije prouzrokovane prometom i posto? . uz to ovamo su došli bataijoni br. 2 janjem železnice. a naročito skaka? i 3 Narodne Obrane. Cilicija je dala njem varnica iz lokomotive, i po j 25 000 ljudi, Kavkaz divizije sa dobro­ kojima takođe moraju plaćati me? voljcima, svaka u jačini od po 3000 sečnu kiriju. kao i svi ostali prodav? 1 ljudi. Prije bitke na Sakariji Angorska ci i bifcUeri na železničkom zem? ' je vlada pozvala bila pod zastavu ljištu. Kako interesenti nisu hteli klase 81—88. Sa finansiskog gledišta stanje je potpisati dotične im dostavljene u? govore, to sc Direkcija ponovo ob? ! nacionalista kritično. Kemalova je vlada ratila kotarskoj ispostavi sa moL i mogla zadovoljiti svoje najhitnije po­ bom, da ih u roku od tri meseca- 1 trebe blagodareći porezu i 20 miliona sukcesivno jednu za drugom od? u zlatu, koje je poslala ruska vlada u strani, i razmesti po varoši, tako. : Angoru. Trgovina se vodi na najpri­ da će do konca septembra t. g. ne? mitivniji način — prostom trampom. Odgovor Bilješke. Zemaljska konferencija radikalne stranke sazvana je za 27. novembra. Progukao i mudri pop Ilija. Re­ gistrirajući »Samoupravino« pisanje o našoj skupštini i njenu bojazan, da će naš poslanički klub istupiti iz vlade, »Hrv. Pučke Novine« u svom zadnjem broju vele: »Mi držimo, da se toga ne treba bojati, jer će muslimanski zastupnici i dalje govoriti Pašiću: »Lepe, gospodaru!« — samo ako debiju svoje pare«. Gukni još koju, golube! U zlato Ti se one okivale! Suvišan. Kako »Petit Parisien« iz Ženeve javlja, u informiranim se kru­ govima drži, da će Španija nepovoljno odgovoriti na ponuđeni boravak ехсага Karla na njenu teritoriju. Savezno će se vijeće švicarsko odmah pozabaviti pitanjem boravka ехсага. Izgleda, đa će mu dopustiti produljenje, ali će mu smanjiti personal. I mađarski maloposjednici poduzimaju mjere protiv njegova povratka. Njemačka Austrija jest protiv njega, izuzevši kršćanske socijale. Po svemu izlazi, da je on uistinu suvišan. | I | ; | ! ' Prostačko izazivanje u lokalima 18. ov. mj. došla su 4 stranca musli­ mana u Sarajevo i zaputili se u go­ stionu »Zvono«, gdje su za jednim stolom sjedila 4 pravoslavnih, među njima i trg. pomoćnik Ćuković. Ma da im ovi nisu dali nikakova povoda, po­ čeli su pravoslavni izazivati putnike govoreći im, da su društvo Buškovića, a kad su oni i na to ostali mirni po­ čelo je izazivanje s »balinskim« mini­ strima drom Spahom i Karamehmedovićem, o kojima su (govorili najpo­ grdnije riječi. Nu ni to im nije bilo dosta, nego su se počeli spremati na tvorni na­ padaj, kad je jedan od muslimana tražio, da se legitimiraju, kako bi pro­ tiv njih mogao podnijeti prijavu. Kad su oni to uskratili, jedan je od mu­ slimana pošao zvati policajca, koji se nije htio odazvati, da ureduje. Isto tako ni inspekcija na obali nije htjela po­ duzeti ništa, kad joj je ovaj slučaj javljen. Tražimo, da pol. direkcija poduzme korake, kako bi se krivci pronašli i kaznili, a isto tako i njeni organi, koji nisu htjeli da vrše svoju dužnost. Politički pregled. Sastanak hrvatskoga bloka. 1) nizu stranačkih konferencija, koje su u zadnje doba na dnevnom redu, od naročite je važnosti sastanak predstavnika hrvatskih stranaka, koje sačinjavaju hrvatski blok. i 1 > | ' Na njoj će biti zastupani članovi gl. radikalnog odbora, svi poslanic, pred­ sjednici svih okružnih i nekih sreskih odbora, te predstavnici iz Slovenačke. Zadatak je konferencije, da nakon saslušanja referata raspravi sva važ­ nija pitanja, naročito o budućem pravcu rada u unutarnjoj pol tici. Tu će se po prvi puta sastati predstavnici ra­ dikalne stranke iz svih krajeva naše države. Wašingtonska konferencija Već same priprave za Wašingtonsku kon­ ferenciju, u koju se polaže najveća važnost za garanciju budućeg svjetskog mira, kažu nam, da će se nešto važna dogoditi Bilo je o njoj mnogo pisanja i raznih kombinacija. Ona se trebala već mnogo prije sastati, ali je uvijek bilo kakovih zapreka, bilo sa strane Engleske ili Japana. Vijesti javljaju, da će se 11. novembra otvoriti. En­ glesku će zastupati Llovd Ceorge. Je­ dan brzojav iz Tokiia, donosi intervju pa japanskim princom Tokugarom, koji je izjavio, da će Japan predložiti na konferenciji, da se tri glavne pomor­ ske sile: Amerika, Japan i Engleska trebaju obvezati za obustavu građenja ratnih brodova. Gradnja će se ogra­ ničiti samo na manje brodove sa to­ povima malog kalibra, koji će se moći upotrebiti samo za obranu i stražu. Ipak mogu pomorski narodi, da utvr­ đuju svoje luke i obale, prema svojoj uviđavnosti, dok će s protivne strane predložiti, da nijedan narod neće moći da utvrđuje svoje luke i obalu, ako nije ugrožen naoružavanjem druge vlasti. Na koncu će Japan predložiti, da tri glavne pomorske sile (Amerika, Japan i Engleska) u pogledu razoru­ žanja sklope sporazum bez obzira na ostale države u Evropi. Mi pozdrav­ ljamo ovaj odlučni korak, koji vodi budućem miru. Pa koju korist imamo od vojske? Kod nas se izdaje 43u.o cijeloga budžeta za vojsku, od koje nemamo gotovo nikakove koristi. U vanjskoj politici doživljujemo jedan ne­ uspjeh za drugim. Najprije smo izgu­ bili Rijeku, onda, Baranju, nešto Alba­ nije, što je za nas kraj tolike vojske velika sramota. Ona šačica Arnauta, koji se još međusobno tuku, otimaju nam mjesta, koja im se sviđaju, a naša vojska, na koju se troši skoro pola budžeta, je pasivna. Ako se usudi za­ uzeti koje naše od Albauije zauzeto mjesto, odmah naša „saveznica« Ita­ lija to javlja »Ligi naroda«,, koja nam uputi kakvu oštru notu sličnu onoj, kojom se djeca plaše, a mi naviknuti slušati, odmah se vraćamo, samo da se naši »velikodušni« saveznici ne bi na nas naljutili. I i i ] 1 i i ' i I i i > ■ 1 I i stati svake trgovine na tome mestu. Međutim je gradnjom poštanske autogaraže postalo aktuelno pita? i nje železničke ogradePošto je odlukom Ministarstva ! od 30. avgusta 1921. g. br. 27996 o? dobreno pomicanje te železničke ograde u gradsku regulatornu lini? ju, odnosno ustupanje predmetnog zemljišta javnom dobru, te da sca? re više ne leže na staničnom zem? ljištu i Direkcija smatra ovu stvar rešenu s primedbom, da će u sluča? ju, ako bi te daščare i dalje mogle ostati na tome mestu, zahtevati od vlasnika njihovih đa potpisu propi? I sa ne obvenzice. po kojima se odri? I ču svake naknadne štete, koja bi ' mogla nastati krivicom železnice, a I naročito skakanjem varnica iz loko? motive. Da li će dotične daščare ostati i ili ne. zavisi sada samo od kotarske ' ispostave u Čapljini. Ministar Saobraćaja: Nikola Uzunović. Grčko-turski rat. Zadnji Angorski komunikej javlja ! za veliku bitku kod Afion-Kara-Hisara. i Turci su odbili grčko lijevo krilo u I sjevero-zapadnom pravcu Eski-Šehira. Put grčkih ministara u Pariš — , I Javljaju iz Atene: Slijedećega tjedna | putuju u Pariš ministar predsjednik Gunaris i ministar vanjskih poslova I Baltazzi. Ovaj se put dovodi u vezu s teškim položajem grčke vojske u Maloj | Aziji. Drži se da će ministri zamoliti I francusku vladu, neka primi posredo­ vanje izmedju Grčke i Turske. Turski službeni komunike od 9 ov. mj. Na odsječku Eski Šehera dje­ latnost izvidnica. Pod pritiskom naših | četa neprijatelj je ispraznio nekoliko [ sela. Uslijed djelatnosti naših letećih odjela neprijatelj je bio prisiljen, da povuče neke svoje odjele, koji su sta­ jali sjeverno od osječka Afiun-Karahisar. Bojevi na desnom krilu u bli­ zini postaje Dugher traju dalje. Naša konjica nenadano je napala jedan ne­ prijateljski konjanički odio Knjige i nonine. „Narodni Željezničar? Za neko­ . I liko dana izlazi organ bosansko-hercegovačkih narodnih željezničara. Ko poznaje borbu za vrijeme pro­ šlogodišnjega štcajka, koju su narodni željezničari vodili protiv komunista da održe saobraćaj na našim željeznicama taj će iskreno pozdraviti ovaj podhvat, koji će mnogo pridonijeti poboljšanju našeg saobraćaja. �Стпана 4 Strana Bnoi 350 Чг< j_ Ј1РАРДА" — „PRAVDA* pisivanjem udjela. Interes za ovu štedionicu je među našim zanatli? jama i malim obrtnicima te njiho? vim prijateljima jako velik, i mi ni najmanje ne sumnjamo, da ćc-svi muslimani Bosne i Hercegovine ovu odveć nužnu ustanovu sa najvećim oduševljenjem prihvatiti i kao njeni članovi pristupiti. članove upisuju u Sarajevu: gg. ćureković i Đulizarević (Bravadži? luk 46 J; II. Bajram a ga Fočo i drug (Đulagina 3): Sulcjmanbeg Hadžić (Donja Hiseta), a osim toga upisi? vaće i svi drugi gore navedeni čla? novi osnivačkog odbora. Ovaj od? bor će otpremiti sve potrebne tiska? niče i formulare i u druga mjesta B. i II.. kojima i mi sa svoje strane preporučujemo, da pristupaju kao članovi štedionice i da što više ud? jela upisuju. Jedan udjel iznaša 100 dinara, a uplaćuje se kroz 12 mjeseci po 8 dinara mjesečno samo prvi obrok iznaša 12 dinara, a osim toga plaća se upisnina za svaki udjel po 5 di? nara. Jedna osoba može upisati naj? više 50 udjela. Prvi obrok mora se odmah pri upisu sa upisninom up? latiti, a na uplaćeni iznos izdaju se privremene "otvrde. koje ćc se ka? snije zamijeniti sa članskim knjiži? Domaće vijesti. Bolest ministra dra Karamehmedovića. Nekoje su novine, a naročito I | i školi u Bjelaj. 3. Stalnog učitelja I? brahima Da-utovića iz Koraja nar. osn. školi Bjcljini. 4. Stalnog učite? lja Mustafu Ibrahimpašića iz Bjcla? ja nar. osn. školi u Vrnograč. 5. D* čitclja viših nar. škola Hakiju, Bu? Ijumšića iz Dervente nar. osn. šk. u Koraju. 6. Stalnog učitelja, osn. Ijumšića. 6. Stalnog učitelja os. predmeta Ćašifa ef. Malahusića iz Brčkog 1. nar. osn. školi u Sarajevo. 7. Imenovani su apsolventi mualim? skog učiteljskog tečaja: Mchmed Jusufbcgović privr. učiteljem nar. osn. škole u Prozoru, M ušlija Pa? šić privr. učiteljem nar. osn. škole u Avtovcu; Saban Begić privr. učite? Ijcm dječ. nar. osn. škole u Viso? kom; Mehmed Husik privr. uč. nar. osn. škole u Zenici; Mchmed To? romanović privr. učiteljem nar. osn. škole u Cazinu. Pokr. uprava razri? ješila je na vlastitu molbu učitelja mir. osn. škole u Bijeljini službova? nja u nar. osn. školama u Bosni i I Icrccgovini Tahira Konjhodžića stalnog učitelja u Mokronogatna i na vlastitu molbu stavila u trajno stanje pokoja. »Hrvatska Sloga«, donijele potpuno I neiačnu vijest, da min. Karamehmedo­ vić leži na umoru. Kakovu je tenden­ I ciju pri tom imala »H. SI.«, mi ne znamo, samo nas čudi, da ni u ova। kovim prilikama ne zna zatajiti svoju pokvarenost, nego lans’ra potpuno la- , žne vijesti. Dr. Karamehmedović bio je obolio ; od Španjolske groznice, iza koje je do­ šao paratifus B Ovih je dana minula I kriza,J zdravlje g. ministra svaki dan , kreće nabolje. Temperatura je prije podne normalna, a po podne nešto i poraste. Prema mišljenju gg. liječnika, dr. Karamehmedović će moći za nekoliko j i dana ustati. Otvaranje Nar. Skupštine. Nakon i oduljeg mirovanja je danas sjednica u Nar. Skupštini, na kojoj je pročitan ; j zapisn k od prošle sjednice, te je od­ gođena na 21. o. mj. sa dnevnim ra- ' Isplata ustegnutih 20% krunskih dom o centralnoj upravi. Ujedno će i novčanica prigodom markiranja će po­ se raspravljati o popunjenju mjesta četi najorije u Sloveniji i Srbiji. predsjednika konstituante. Demokrati . bi kandidirali nar. posl. Lukinića i . Musliman-radnik nastradao. 18. Pečića. Za bivšeg predsjednika Dr. Otvaranje poljoprivrednih škola. ov. mj. pao je sa krova pravoslavne Ribara vlada u jednom djelu demo­ Pokrajinska uprava u Sarajevu otvara ' kratske stranke nepovjerenje, a i on • 1. novembra poljoprivredne ško’e u ' crkve, koja se popravlja, radnik Ibrasam je otklonio kandidaturu. Kao naj­ Butmiru, Modriču i Livnu. Predavanja him Ačkarević. Zadobio je teške ozli— ozbiljniji kandidat se spominje radi- 1 će u tim školama trajati od 1. nov. je.de, od kojih je izdahnuo još prije kaini podpredsj. g. K. Stojanović. Kad bi on bio izabran rad kali bi prepu- ' o. g- do konca marta 1922. Svaka će | nego li su ga prenijeli u bolnicu. škola primiti po 20 zemljoradničkih ! stili demokratima mjesto prvog pod- i Sj’ednica rafikanata za grad Sasinova, koji su svršili osnovnu školu, predsjednik i prvog tajnika. rajevo. Pozivaju se svi invalidi i ratne a imaće za vrijeme školovanja bes­ udove, koji posjeduju trafike u gradu Izbor predsjednika parlamenta platan stan i hranu. Osim redovnih Sarajevu, da neizostavno prisustvuju Jz Beograda javljaju, da jučer 21. o. mj biće i izvanrednih učenika. sjednici sekcije trafikanata obi. odb. bio izbor predsjedništva. Predsjednik Upozorujemo naše težake, da se po­ udruženja ratnih invalida, koja će se dr. Ribar dobio je 147 glasova, pot­ brinu, te pošalju svoju djecu u ove držati u gradskoj vijećnici u subotu, predsjednici: Vujičić 145, Hrasnica135, škole. 22. o. mj. u 8 sati na večer. Dnevni Hock 148, Canić 18, Desković 18, • Neumjestan ispad policije. U uto­ red: 1. Trafičko pitanje u opće. 2. rad Ruzbegović 8, a po jedan glas dobilo | rak na večer bili su sakupljeni u svradirekcije duhanske režije, 3. organi­ je nekoliko poslanika. Praznih glatištu »Poznič« predstavnici Hrvatske zacija, 4. razno. sovnica je predano 30. Pučke Stranke, sa gosp. nar. poslani­ Objava. Likvidacija kmetovskih odMuslim. zanati, štedionica (z. s. kom dr. Mandićem na čelu, gdje su nosa za sarajevski kotar provađa se o. j.) za Bosnu i Hercegovinu u Sa? vijećali o svom daljnjem radu u Nar. već dulje vremena, ali još uvijek nirajevu n. o. Na 2. oktobra o. g. Skupštini, kad iznenada nahrupi ne­ održana je skupština u prostorija? koliko policajaca, brutalno zatraživši, . jesu pristupili svi sopstvenici bivših ma Musi. radn. i zanati, udruženja da se sakupljeni odmah raziđu. Na- ! kmetovskih selišta referentu za likviHurrijjet u Sarajevu, na kojoj su rodni poslanici su protiv toga prote- ; daciju u zgradi kotarskog ureda u Sarajevu. usvojena i prihvaćena pravila ove stvovali. Ovakav postupak u jednoj štedionice. Svi prisutni ovog mno? demokratskoj državi je za najenergič­ Da se stvar jedanput svrši i da se gobrojno posjećenog sastanka pri­ niju osudu. sopstvenici sačuvaju od štete usljed stupili su kao članovi štedionice i daljnjeg zavlačenja, pozivaju se svi Li!ep dar. Naš prijatelj g. Adembeg izabrali privremeni odbor, koji ćc Kapetar.ović posjednik iz Dervente, po­ sopstvenici bivših kmetovskih selišta, izrađena pravila predati na odobre? sjetio je ovih dana našu redakciju i da se što prije prijave kod gore spo­ nje vlasti i sve druge mjere podu? tom prilikom dao 400 K priloga za menutog referenta i da prime svoj zimati, dok se ova štedionica kon? obračun.- Agrar, direktor: Dr. Feifalik, „Pravdu«, na čemu se najljepše za­ stituišc. hvaljujemo. U privremeni odbor izabrana su Ugledali se i drugi u ovaj lijep primjer! ova gospoda: Edhemaga Đulizare? . Narodno Jedinstvo« donijelo je vić. Hajdar ef. Čekro, Osman ef. , Sokolović. Akifaga Ćureković, Salih ‘ službeno naredbom Pokrajinske u? prave za Bosnu i Hercegovinu sli? ga Spalio, Akifaga Ćureković, Salih jedeća imenovanja i premještenja: ef. Jerlagić, Scjid ef. Demirdžić. 1. Svršeni pravnik Džafer Mchmed? Fajik ef. Musakadić, Salih ef. Sehić, Mujaga Berberović i Hamid ef. Gi? i agić imenovan je poslušnikom kod okružnog suda u Tuzli. 2. Stalnog govie. iz Ovaj je odbor predao pravila vla? ' učitelja Hasana Dizdarevića sti na odobrenje i nočeo već sa u? Kladnja je premjestila nar. osn. I I I | i I I I Iz našeg pozorišta Repertoar od 22. do 31. oktobra: Subota, 22. okt: »Smrt Majke Jugovića« (II. čin) od Vojnovića: »Zulumćar« (II. Čin) od Ćorovića. Ncdelja, 23. okt: »Pro­ tekcija«, od Nušića. - Ponedjelak, 2*г. okt.: »Uobraženi bolesnik« od Moliera. — Utorak, 25. okt.: »Ljubomora«, od Arcibašcva. Izvan pretplate. — Sri­ jeda, 26. okt: Pozorište zatvoreno. — Četvrtak, 27. okt.: »Protekcija«, od Nušića. Pretplata. — Petak, 28. okt.: Za đake, sa sniženim cijenama. Re­ priza prve svečane predstave. Su­ bota, 29. okt.: »Uobraženi bolesnik«, cd Moliera. I repriza, izvan pretplate. — Nedelja, 30. okt.: Po podne, sa sni­ ženim cijenama: »Protekcija«, od Nu­ šića. — Na večer: »Zona Zameirova«, od Sremca. Izvan pretplate. — Ponedeljak, 31. okt: Pozorište zatvo­ reno. , I Računanje u dinarima. Od 1. no? | vembra o. g. uvađa se i u post, šte? : dioničkom i čekovnom prometu vo? denje računa u dinarskoj vredno? I sti, čega radi imaju stranke od tog | dana svaku oznaku vrijednosti na ispravama, koje se tiču te službeoznačiti samo u dinarskoj vrijed? nosti. ; Oglašujte u „Pravdi" Dr. Nuri Fehmi specijalista za očne i unu­ tarnje bolesti | I počinje primati pacijente od 22. ov. mj. svakim danom od 1—3 sata po podne u Talijerevića ulici broj 9. ТДРЕТДК i DEH0H9TEH i ' , ' I | preuzima sve vrsti tepetarsklh poslova uz umjerenu i solidnu cijenu. — Posao :: tačan i solidan. :: MIL9N LIPHIK - TEREZI33 35. Miševi, štakori, stjenice i žohari i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ jebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih i kućnih miševa K 12'—, za štakore K 16'—, za žohare ruse i Švabe posebno jake vrsti K 25’—. Osobito jaka tinktura za stjenice K 1y—. Za moljce po K 10 i 20, prašak za buhe po K 10'— i K 20’—, prašak za uši u odijelu,, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 5*—-i 12'—. Mast za uši na blagu K 5’— i 12’—. Prašak proti mrava K 10’— i 20’—. Razašilje pouzećem Zavod za eks­ port M. JOnker, Zagreb br. 16. Petrinjska ul. br. 3. 131. Preprodavaocima popust! Za održati uvijek zdrave zube jest: E L I D A - pasta llllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllliro jer je od mjerodavnih autoriteta zubne medicine kao najbolja priznata. Odlična svojstva znanstveno iskušanih sastavina čine ELIDA-pastu za ono što jest: Najbolje sredstvo za zube. Zastupnik za Bosnu i Hercegovinu HlbEFt Vita leni, Sarajevo, Despića ul. 1 Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. — Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina. Potpuno uplaćena dionn ka glavnica K 20,000.000 — Ulošci preko K 25,000,000'—. i"4 Pričuve preko K4,000.000. - Pupilarno siguran. - Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE Odiiov.un-, urednik: Ibrahim Muhić. BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija D. i A. Kaion, Sarajevo � https://kolekcije.nub.ba/files/original/81dff10e5b9894d052c5aa674c792f23.pdf ce0b109a3753b24fc1bdf4d758127ec8 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. Pojedini broj K 2 ~ Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: za našu državu godišnje K 200.—i na pola godine K 100.—; za inozemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАЕ Broj 113 (351) АЦИЈЕ. Sarajevo, utorak 25. oktobra 1921. (21. Safera 1340.) Kriza narodnog jedinstva. Današnji odnošaji između srpskog i hrvatskog dijela naroda ne samo da nisu onakovi, kakovi bi morali da budu, nego oni bacaju u brigu sve prave i iskrene prijatelje i pobornike narodnog jedinstva. Ako slušate raz­ govore vodećih ljudi i ako čitate štampu i jednoga i drugoga dijela na­ roda, vi dobivate dojam, da jaz između Srba i Hrvata nije bio dosad nikada veći i da jedni od c^rugih nisu bili nikad udaljeniji. I to nakon trogodi­ šnjeg zajedničkog narodnog i držav­ nog života! Koliko to utječe na konsolidovanje unutarnjih naših prilika i koliko to šteti našem vanjskom polo­ žaju, držimo, da ne trebamo ovdje isticati. Pred ovom činjenicom mora se za­ ustaviti svak, kome je na srcu sređenje n^ših prilika i ko želi dobro ovoj državi; moramo se potruditi svi, da otkrijemo prave uzroke toga zla, od koga svi trpimo, te da mu potra­ žimo lijeka. Naše je narodno i državno ujedinjdnje rezultat rada i borbe ne samo jednog čovjeka ili nekoliko ljudi, nego je ono rezultat rada cijelih generacija i čitavih stoljeća. 1 cijeli taj trud, svo nastojanje dovodi se sada lakomisle­ nom. politikom predstavnika pojedinih dijelova naroda u opasnost, da pane žrtvom njihove bezglavosti i inada. Oduševljenje i zanos, kojim je dočekano naše ujedinjenje i stva * ranje zajedničke države Srba, Нг; vata i Slovenaca ne samo da je po; mučeno, nego je ono, bojimo se, posve iščezlo. 1 ako su mase pod; vrgnute vrlo čestim i naglim pro; mjenama u raspoloženju, ipak sva; ka ta promjena ima svoje uzroke, koji su je izazvali. Kao što se nakon svake bure at; mosfera raščisti i vidokrug proširi, tako se je i u našem političkom ži; votu nakon ustavne borbe raščistilo mnogo dosad nejasnih, iii bar do; voljno nejasnih stvari. Mi sad tačno znamo, gdje je uzrok nezadovolj; stva hrvatskog dijela naroda. On lezi u našoj upravi, on leži u usta; vom predviđenom unutarnjem ure; denju naše države. Današnji ministar unutrašnjih djela, g. Svetozar Pribićević, rekao je u hrvatskom saboru, kad je ovaj proglasio odcijepljenje od Ugarske i Austrije, da će glavna briga naše nove države biti zadovoljstvo na; roda. I osjetili se samo jedan ne; znatni dio naroda nezadovoljnim, te osjeti Ii, da ovo nije i njegova država, naše je jedinstvo promašilo svoj cilj. A mi danas vidimo, da nije samo jedan neznatan dio, nego da je jedan vrlo važan i vrlo velik dio na; roda nezadovoljan u ovoj državi; on traži ne samo, da se revidira u; stav, nego da se podvrgne reviziji naše narodno ujedinjenje. Je li to opravdan zahtjev ili nije, ne marimo ispitivati, ali fakat je: nezadovoljstvo je tu. Ono jamačno ima i dubokih stvarnih razloga, a ima ih i u inatu pojedinaca, koji se ponajviše temelji na nesporazumu. Alko je zadovoljstvo naroda bitna zadaća države, onda se nameće na; šim državnicima kategorički impe; rativ, da uklone uzroke nezadovolj; stvu narodnom i stvore tako bazu solidnom izgrađivanju unutrašnjih na­ ših prilika. Mi nažalost, moramo konstatovati, da dosad ni odgovorni faktori u Beo­ gradu nisu pokazali u dovoljnoj mjeri volje, da se sve nesuglasice izglade i da dođe do trajna sporazuma s Hrva­ tima i Slovencima. Tvrdnja, da su zahtjevi Radićevi pretjerani i indiscutable i prije nego se je pokušalo naći bazu za sporazum, ne može nikoga uvjeriti, da se je htio sporazum. Isto tako su Radićevi razlozi za nej idenje u Beograd tako ništavni i tako i slabi, da ih niko ne može ozbiljno ' uzeti. On nije ni pokušao, da prodre I sa svojim mišljenjem, nego je suvej reno u Zagrebu stvarao odluke i Če­ kao, da sve gotovo iz neba pane. Mi pojmimo njegov položaj. Obećavao je masama ono, što se apsolutno ne može provesti, pa neće da zagrize kiselu jabuku i počne aktivno sudje­ lovati u državnom radu, kako bi i dalje mogao držati pristaše u bludnji. Ali je za to dužnost ostalih trezve­ nih hrvatskih političara, da se cijeli , spor dalje ne zaoštrava, da otvoreno | i jasno izađu sa zahtjevima, od kojih ne mogu i neće popuštati. Akcija g. | Stojana Protića i ako ne bi učinila sve, što obećava i što se od nje oče­ kuje, veliku će uslugu učiniti i narodu i državi, ako cijeli spor između Hrvata ; i Srba dovede bar dotle, da i jedni i ' I drugi osjete jednom potrebu sporazu­ i mijevanja, te da prestanu s daljnjim I zaoštravanjem odnosa. Mišljenje demokrata, ili tačnije g. ministra Pribičevića, da u jedinstvenom ‘ narodu ne može biti soorazumevanja, potpuno je pogrešno. Sporazumevanja ! može i mora biti i megju rogjenom i braćom, pa ga može biti i u jednom ! narodu, pogotovo kad on dosad nije । živio jedinstvenim narodnim životom, nego je živio u različitim političkim i i kulturnim prilikama, te je na taj način stekao i različiti odgoj. 27. i 28. ovoga mjeseca sestaju se predstavnici hrvatskoga bloka na kon- 1 ferenciju u Zagrebu, kojoj će prisu- : stvovati i g. g. Stojan Protić i dr. Mom- ; čilo Ivanić. Od ove se konferencije 1 očekuje mnogo, vrlo mnogo Budu li tamo donešeni zaključci, koji će omo­ gućiti zajedničku suradnju predstavnika i jednog i drugog i trećeg dijela na­ roda u državnim poslovima, pouzdano se može očekivati, da će se ova kriza Čekovni račun pošt. štedionice 1119 Godina III. narodnog jedinstva prebroditi, kako bi zajedničkim silama mogli pristupiti konsolidovanju i političkih i financijalnih prilika u zemlji koje traže hitnu pomoć. Pododborima, povjerenicima i članovima društva „Gajret"’ Interes društva »Gajret« mi kao odborniku nalaže, da iznesem jednu njegovu internu stvar, jer ako ostane u tajnosti, društvo puno štetuje. Predsjednik »Gajreta«, g. A. Kurtović, zaključio je na 9. septembra o. g. kod ovd. paromlina 8 vagona brašna za »Gajretove« konvikte. Jedan dio ugo­ vorenog bvašna povučen je već na 17. septembra, a ostali će se povući do konca juna 1922. Predsjednik je na svoju ruku oti­ šao u paromlim i kupio ovo brašno, ne raspitavši se prije toga ni za tržne cijene niti za kvalitet brašna, a što je najupadnije, nije našao za vrijedno,da raspiše natječaj za ovu potrebu, niti je sazvao odborsku sjednicu, koja bi ovo pitanje raspravila i donijela odluku. Kad seznade, da 8 vagona brašna stoji danas ništa manje nego 1,200.000 K, onda se moralo svakako o tome na odb. sjednici raspraviti; zaključiti i raspisati natječaj. Čime bi se opravdala ova hitanja g. predsjednika, da na svoju ruku kupi brašno, ne dobivši prije toga odobrenje odbora, ne raspitavši se za cijene i ne raspisavši natječaja? Ničim ? Gajretovi konvikti imali su još u zalihi brašna i nije prijetila opasnost, da će pitomci ostati bez hljeba. U Sa­ rajevu, centrumu trgovine, ima dosta trgovaca brašnom i mlinarskih zastup­ nika, te se za jedno pola dana moglo barem od desetorice dobiti oferte za brašno. G. Dr, Šarac i ja smo se raspitali i o cijenama, te se uvjerili, da se u ono vrijeme moglo kod trgovaca ku­ piti brašna i to — bačkog — uz istu *) Rado dajemo, u interesu našeg »Gajreta«, mjesta ovom apelu g. dra Nove i pridružujemo se mišljenju, da se ova stvar mora raščistiti na izvan­ rednoj glavnoj skupštini, kako »Gajret« ne bi trpio materijalnu štetu, a kako bi se učinio kraj i samovoljama. Ur. I cijenu, po koju je kupio g. predsjed. u paromlinu. Napomenuti valja, da je bačko brašno svojom kvalitetom za 50 ! h po kili skuplje, a prema tome i bolje, nego brašno, koje proizvagja ovd. pa­ romlim. Prema tome je kupljeno slabije bra­ šno po istu cijenu, po koju se moglo kupiti bolje brašno kod trgovaca, i to od paromlina, producenta na veliko. Dakle dvostruka šteta : slabije brašno i skuplje za zaradu trgovčevu. Jedna okolnost, koja čitavu stvar najbolje karakteriše, jest ta, da je paromlim, kako veli g. predsjednik, rekao, da će dati „Gajretu“ brašno po ugovorenoj . cijeni, ali pod uvjetom, da zato ne smije niko doznati. Šta bi se‘moglo iz ovoga zaključiti? U današnje vrijeme provizija dolazi čovjeku koješta na pamet. Kad se u odb. sjednici od 3. okto­ bra počela rasprava, ko-je-kupio brašno, nastala je čitava zbrka. Odbor nije, jer je brašno kupljeno 9. sept., jedna količina povučena 12. sept, a odb. sjednica bila je tek 2I. । sept. G. predsjed. tvrdi, da je to učinio on i zajedno s društvenim tajnikom, a g. tajnik veli, da u to vrijeme nije bio i uopće u Sarajevu. Iza toga je g. preds. tvrdio, da je ugovor, iako sastavljen 9.. bio perfek­ tan tek na 21., kad ga je odb. sje­ dnica odobrila, a na 12. poručeno brašno, da je g. prefekt šaraj, konvikta sam naručio. Ovo ne stoji. G. prefekt tvrdi, da mu je javljeno, da je ugovor od sept. pravovaljan, a iz računa paromlina od 12. sept. se vidi, da je brašno liferovano na teme­ lju ugovora od 9. IX. Ova nekorektnost ugovarača je očita, a ona se još više dokumentuje time, da na ugovoru figurira potpis pisara iz »Gatretove« kancelarije. Izlaz iz ove zamršene situacije u vogjenju društvenih poslova može naći jedino izvanredna skupština društva i ja kao odbornik iznosim čitavu stvar na javnost i apelujem na pododbore, povjerenike i članove društva, da se posluže svojim pravom i zatraže saziv vanredne skupštine. Sarajevo, 23. X. 1923. Dr. Bećir Novo odbornik »Gajretah Muslimanslia trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (U) u Sarajevu Središnjica: Sarajevo. — Pupilarno siguran zavod. Dionička glavnica 1o,ooo.ooo kruna. — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Pričuve боо.ооо kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije. — Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. —Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ 205 Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijeuo. - Brzojav i: Trgovačka banha, Sarajevo. - Interurban telefon: ZIV �Broj 351 Бпо’ „ПРАВДА* — PRAVDA" Strana 2 Страна Suljagino sočinjenije. (Svršetak). Čudan je svat taj Suljaga! Najprije pobija pojedine naše tvrdnje, a onda ih sam potvrđuje. Tako je negirao brzojav, kojim je pozvan u Beograd, a onda ga sam iznosi u svojoj bro­ šuri. Tvrdio je, da nije sakupljao do­ brovoljce, a onda priznaje, da ih je ipak sakupljao Haša. da ga »Bosnisehe Post« nije hvalila radi nuđenja Bosne Madžarskoj, a onda sam priznaje, da je to iznosila, itd. Mi ne ma­ rimo ispitivati, je li to tuckunluk i nedotupavost Suljagina, ili je to po­ znati hainluk njegov. On postavlja nama i nekih 11 pitanja. Mi se čudimo samo njegovoj preuzetnosti, da ne rečemo drskosti. S kojim pravom on postavlja nama pitanja? Mjesto na nas. on je ta pi­ tanja trebao postaviti svojoj radikalnoj partiji, na čijem je programu biran, koja mu je dala mandat i s kojom je on doskora sarađivao. Onome, kome smo mi bili dužni polagati račun o svome radu, a to su naše pristaše, mi smo im ga položili i oni su odobrili naš rad. Dalje on iznosi, što je po banjaluč­ kim budžacima lafio s lokalnim radikalskim veličinama i što su mu oni obećavali i budili nade u nekav radi­ kalni ’ nepisani« program. Hvališe .se nekakvim svojim progonstvima i optu­ ženičkim klupama i t. d. Mi o ovakovim besposlicama, kojima se samo jedan Suljaga može da bavi, nećemo ni da govorimo. Rabijatan i prostak, kakav je od postanka, kakova ga svak poznaje kao studenta iz Banje Luke i Beča, kakov je bio u bosanskom saboru, gdje je imao svaki čas po koju aferu, kakav je bio u Privr. narodnom predstavni­ štvu. gdje je jednog poslaničkog druga muslimana šamarima tukao i t. d., on je i u svojoj brošuri ostao konsekven­ tan. — Ne ustručava se iznositi ni najgadnije i najprostije klevete i laži protiv našeg vodstva, samo ako drži, da bi to moglo ubiti ugled vodstva u narodu. I suviše držimo do svog dostojan­ stva i svoje inteligencije, da bismo se služili istim sredstvima protiv njega. A iznositi dokaze protiv njegovih obje­ da i kleveta, ne koristi, jer je sigurno i on uvjeren, da to nije ništa istina, što govori, ali drži, da će ipak makar koja upaliti kod neobaviještenog svi­ jeta, te da če makar koga imati uza se. Utopljenik se i za slamku hvata’ Mi ovijem završujemo svaku pole­ miku s njime, te se nećemo na nje­ gove daljnje napadaje uopće nj oba­ zirati. Može sa sebi doličnim Šerifom, s kojim je i ovaj galimatijas sklepao i razturio ga po Bosni i Hercegovini, nastav.ti ovu prljavu rabotu i nadalje; mi smo Svijesni, da je naše vodstvo učinilo sve, što je moglo najbolje po muslimane Bosne i Hercegovine, a si­ gurni smo, da ni naše pristaše neće nasjesti Suljaginim lažima, nego će s indignacijom preći preko njih. ' I I 1 I | [ i ! i : l ' Bilješke. U 202 , 203. i 204. broju »Narodnog i Jedinstva«, a pod naslovom »Četvrtari« izvolio je okruž. agrar, povjerenik za • Hercegovinu g. Zvonimir Turina napi. sati jednu raspravu o pravnom odnosu I »Četvrtara«, te o načinu razrješenja ovog odnosa. Nećemo sada ovdje pobijati nastrano mišljenje u pogledu pravne naravi ovog odnosa, jer smo mi stanovište vlasnika vinogradi u ovom pogledu već nekoliko puta istakli, nego ćemo samo ispraviti neke navode g. Turine o zaključcima ankete, obdržavane 8. i 9. septembra o. g. u Mostaru u pogledu ovog odnosa. G. Turina tvrdi, da se je cijela anketa saglasila u tomu, da se otkupnina za četvrtarske vinograde izračuna na bazi zemljarine, te da istu plati država Ovo nikako nije to čno. Zemljovlasnici su po prediogu g. Mustafe N. Čišića tražili, da se -za bazu otkupa uzme desetinski paušal, a ni­ pošto zemljarina, jer bi osuda po zemIjarini bila nepravedna obzirom na rentabilitet i vrijednost vinograda i dala bi upravo mizernu otkupnu vrijednost zemlje. Ovaj zahtjev zemljovlasnika uzeo je na znanje i g. Lujo Novak. (Nastavak). Iz govora narodnih poslanika ove organizacije, a naročito iz izjava nji­ hovih prvaka, dr. Spahe i Sakiba Korkuta, vidi se jasno, da oni sporazum sa vladom ne smatraju za nešto, što ih obvezuje i u budućnosti, i da će oni, ako im prilike budu išle na ruku, vratiti se opet na svoje autonomaško stanovište. Evo šta je g. dr. Mehmed Spaho, ministar u Pašićevom kabi­ netu, rekao na pomenutoj skupštini: »Nu za to mi ipak nijesmo napu­ stili svoje gledište, mi smo samo od­ godili zahtjev za njegovim ostvarenjem. To sam ja istakao i u svom govoru, što sam ga držao u skupštini pred glasanje o ustavu«. (»Pravda« od 11. oktobra 1921. broj 345). A g. Sakib Korkut. intelektualni vođa ove grupe i glavni urednik »Pravde-, rekao je ovo: »G. Korkut: ostaje pri tome, da se rezolucija mora redigovati, jer smo u PODLISTAK.! Profanisani ćurs(Odgovor „Domovini* na članak „Naši vazovU u br. 60.) Piše: Chamerani, Posavina. Kod ovakih napadaja čovjek se mora grohotom nasmijati, jer napadaj do­ lazi, prama našoj staroj poslovici, od oka — preko Čibuka. Kod napadaja na ovake ljude, napadač bi morao proučiti njihova djela. A ako ne to, ono bar njihove životopise, ili bar jednog manjeg recimo Chodžezadeta a ne nazivati prvog s omalovažava­ njem pjesnikom«, a drugog »sofistom«. Iz tog bi vidio, da ljudi, koji su proveli cijeli svoj život s knjigom i kalemom u ruci, visoko odskaču iznad svojih »sposobnijih i »kulturnijih« ne kritičara, nego prostih na­ padača, koji možda ubijaju vrijeme u »ugodnim« sastancima, ili ljenčarenjem po kojekakovim klubovima ili čemu drugom, tome sličnu. Pisac se tim svojim napadajem baca kamenom iz redakcije »Domovine« na Čolinu kapu na vrh Trebevića. Iz članka se vidi, da je g. pisac slabo upućen u nauku Islama, On je svoju sposobnost eneržiju i život utro­ šio na drugu siranu. On je zadojen, zanešen i osvojen materijalizmom i zapadnom materijalnom kulturom, pred koju danas stavljaju i nemuslimanski 1 > 1 I ; j ! . ‘ j i . veliki umovi veliki upitnik: je li ona uistinu, kako se je đo sad razvijala, prava i zdrava kultura, koja pod si­ gurno donosi cijelom ljudstvu sreću i blagostanje, te treba li i dalje samo tim putem nastaviti? Materijalna je kultura odgojila hiljade ljudi, koji svom snagom svoga prosvijećenog mozga rade i dan i noć na izumijevanju i pronalaženju novih sredstava, kojima je poglavita svrha uništavanje ljudskih života. Ma­ terijalne su kulture produkti otrovni plinovi, onda u najnovije doba silno otrovna tekućina, od koje je dovoljno, da 2—3 kapi padnu ne samo na ti­ jelo, nego na odijelo i da životu nema spasa — da i ne govorimo o strahovitim razarajućim sredstvima kao morskim i podzemnim minama, teškim bombama, strahovitim topovskim velikim metcima i t. d., koje u tili Čas uništavaju ono, Što se je jedva godi­ nama, decenijama. pa i stoljećima po­ dizalo i usavršivalo. Materijalne je kulture produkt i ogromna ljudska nesreća — ogromna proizvodnja alko­ hola, u uživanje kojeg su ogrezli i veoma mnogi, koji kao »sposobniji« i kulturniji« gube vjeru i u samu čistu religiju u Istinu. O naopakim »bla­ godatima« te grane mat. kulture je go­ vorila »Pravda' u uvodniku »S A S contra S H S«, kojeg i ja svako slovo potpisujem. Posljedica materijalne kulture su mlitavi zapadni policajni i kazneni pro­ pisi i zakoni, koji su Širom otvorili oči, da je g. Nowadt smetnuo s u? ma, da u gradu Sarajevu ima gotovo polovica muslimana. Lijep dokaz objektivnosti g. ko? mesara i jasna slika ravnopravno? sti'. Daljnji komentar suvišan je. Dvostruki aršin za ratne invalide. Dok se pravoslavnim invalidima daje zemljište i kad ga ne trebaju i kad ga oni ne obraduju sobom, nego izdaju drugima pod zakup, do? tle se muslimanima invalidima ne da ni pedalj zemlje. Agrarna je di? rekcija bila dala Ahmetu Deliji, te? žaku iz Zijamet?Crne Rijeke, kotar Sarajevo, inače ratnom invalidu, 2 dunuma erarnog zemljišta, a kotar odlukom broj 4603 dozvolio, da sa? gradi na tom zemljištu kućicu. To je bilo u oku nar. poslaniku Divlja? nu, te je ishodio od Agrarne direk? čije u Sarajevo, da se uprkos pri? jašnjeg odobrenja. naređenjem Agr. dir. od 6. okt. o. g. broj 25671. od invalida Ahmeta Delije oduzmu ova dva dunuma. bajagi radi toga, jer trebaju selu za ispašu, i ako to iz inada traže samo 2 seljaka, a o? stali svi s džematbašom na čelu spo* razumni su s davanjem zemlje De? liji. Užine li se u obzir, da je Delija bio iskrčio i ogradio zemljište, te počeo praviti kuću, te da je invalid. Odgovor agr. insp. g. Z. Torinu. Novinstvo o našoj skupštini. Srbija« od 16. o. mj. donosi pod naslovom »Oni su, dakle, samo odlo­ žili« ovo: Poznato je, da je jugoslovenska muslimanska organizacija ušla u us­ tavotvornu skupštinu kao autonomaška stranka Poslije dugih i dugih pregovora odustali su muslimani od traženja autonomija, a za to su im učinjene koncesije u agraru, avansom od nekoliko stotina milijuna Cio politički svijet je držao, da je ovaj sporazum vlade i muslimanske jugoslovenske organizacije svršena stvar, i da su predmeti, koji su u njemu sadržani, obavezni za obadvije strane ne samo za sada, već i za bu­ dućnost. Tako je mislila naša javnost, sa takvom namjerom je vlada napra­ vila ovaj sporazum, a u tom smislu su i muslimani radili do sada. Na stranačkoj konferenciji, međutim, koja je držana u Sarajevu 6. ov. mj., ispoliilo se nešto sasvim drugo. izvještaju naglasili, da smo autonomiju . izaslanik agrar direkcije, te iz tvrdnje , g. Turine vidimo samo to, da se kod odgodili«. * ■ nadležnih faktora i javnosti hoće da stvori utisak, kao da su zemljovlasnici Iznoseći ovo mi, za sada, nećemo pristali na otkup po bazi zemljarine. Dalje ovakvo držanje njihovo stavljati pod su se zastupnici zemljovlasnika kate­ ispitivačku prizmu. Upozorujemo samo gorički ogradili protiv tomu, da bi dr­ one, koji su odgovorni za upravljanje žava iz svojih sredstava isplatila njihove državom, a naročito naše prvake, na četvrtarske vinograde, jer to bi bilo i ove činjenice«. * nepraktično i skroz nepravedno, da za hercegovačke četvrtare, među kojima Beogradske "Novosti« od 13. o. mj. imade i milionera, plaća država otkup­ donose: »Vodstvo J. M. Organizacije: Kako ninu. javlja »Hrvatska Sloga-, za predsjed­ Nama je vrlo začudno, da g. Turina nika Centralnog Odbora Jugosloven­ daje drugo značenje zaklučcima ankete, ske Muslimanske Organizacije izabran nego je u istinu, te mi hercegovački zemljovlasnici imamo povoda da uopće je dr. Mehmed Spaho, a za urednika posumljamo u njegovu objektivnost »Pravde« g. Ajanović. kao okrž. agrar, povjerenika. Ovo ne treba smatrati kao pobjedu Mostar, 20. X. 1921. dra Spahe, već kao njegovu kapitula­ ciju, jer je on na zemaljskoj konfe­ Jedan Član ankete renciju svoje stranke napustio svoje ranije gledište i zastupao gledište gg. Magiajlića, Karamehmedovića i Sakiba Korkuta«. * »Nova Otadžbina« od 8. oktobra: Sud za suzbijanje skupoće i musli? »Iz jedne državotvorne rezolucije. — mani. Prema Uredbi o suzbijanju J. M. 0. je održala zemaljsku skup­ skupoće životnih namirnica i nesa? štinu i donijela ovu ozbiljnu rezolu­ vjesne špekulacije, što ju je neki ciju: »I ako su naši poslanici svojim dan izdalo Ministarstvo socijalne držanjem u skupštini pokazali ljubav politike, izabran je naročiti »sud za svoju i svojih birača prema državi i suzbijanje skupoće«. U taj sud ušla pridonijeli najveću žrtvu za konsolisu i 3 predstavnika gradskoga vije« dovanje prilika u državi, skupština ča. Gradski komesarijat za Sara je? konstatuje, da ovo držanje nije do­ vo poslao je tamo ovu trojicu: Dra voljno honorirano .. .« Vitu Alkalaja, advokata, Jovu Pe? I nije'. Po našem mišljenju njihovom šuta, trgovca i Ivana Pavičića, po? bi honoraru trebalo dodati još jednu sjednika. Pa lijepo. Samo bode u šumicu. I to baš onu: 19 :_6«. 1 ; ; ; I । ; j ! vrata prostituciji — nesumnjivom ra­ ci. kad uvažimo statističke podatke sadniku silnih bolesti i zala za ljud­ kao one u Hrvatskoj o posljedica? stvo, kako to znadu pripovjedati struč­ ma prostitucije, samo krpare Ijud? njaci, a i svatko drugi, tko ima oči u stvo od posljedica te zaraze, koja ih glavi*). Čitao sam u hrvatskim novi- i sprečava, da svoje sile i spremu ja? nama, da je u Hrvatskoj vereričnim ' če ulože i posvete svom pozivu za bolestima zaraženo ništa manje, nego dobro čovječanstva. Od tud valjda 60° o cjelokupnog pučanstva' i dolazi u zadnje doba njihov silni A Hrvatska valjda neće biti najgora u krik na svakom ćošetu i u svakoj kulturnoj Evropi. zgodi protiv prostitucije i alkohola, Arap Essejjid Muhammed?Erre? sid?Rida. direktor i glavni urednik mjesečnika »ELmenar«, jedan, koji spada među najsposobnije i naj? kulturnije muževe, dobar poznava> lac evropske kulture, visoko obra? zovan u islamskim znanostima, te još vjeruje i u »ljestvice« i osuđuje muslimane, koji bez nužde i potre? bc nose .šešire, rekao je prije par godina: »Evropa bi se otruhla od raznih bolesti, koje dolaze od pro? stitucije, da joj se medecinska zna? nost nije digla na onaj stepen. na kome se nalazi«. — Po tom liječni? ) Držimo, da je ovakav sud o mate­ rijalnoj kulturi ne samo preoštar nego i neosnovan. Plodovima materijalne kulture može se čovječanstvo poslu­ žiti i u dobro i u zlo; to zavisi od etičkih zasada onoga, tko njima rukuje. Naročito se ne možemo složiti s mi­ šljenjem, da je prostituciju izazvala materijalna kultura. Stari istočni na­ rodi poznavali su prostituciju u svima nijansama, i ako su bili vrlo daleko od materijalne kulture. Op. Ur. I i i : j ; । ali kojeg eto krika ne razumiju ili nečuju »sposobniji« i »kulturniji« elementi, koji gube vjeru u čistu religiju u Istinu’. Oni dapače рго» glasuju profanisanim ćurs, »na ko­ ji se penju i »neozbiljni mladići«, koji se odatle produciraju svojim papagajskim znanjem, kao i oni, koji su u vreći zavezani (jer nijesu išli u »kulturne« klubove, gdje se pije lije i uzalud vrijeme trati) ostarjeli i čiji vidokrug ne ide adlje nego koliko mogu rukama bez očiju opipati«, jer ti »papagaji« i u »vreći zavezani« vjekovima sa tog ćursa viču kao što eto sada viču kulturni stručnjaci: Haram je alkohol, ha? ram jc prostitucija kao i sve »ono«, što do njih dovodi------«. Istina »sposobniji« i »kulturniji« ih nijesu slušali, nego preko njihovih riječi kao preko »papagajskh« i u »vreći zavezanih« ironički prelazili, kao što eto ni danas neslušaju (o? sim iznimaka) »modernih« i »naj? kulturnijih« evropskih »vaiza« ... (Nastaviće se). �Б^; ć51 Згој CiPaHa 3 Strana „ЕРА^ДА* — „PRAVDA4 onda se ovakav postupak mora naj? — interes. Iz Beča javljaju, da je Karlo oštrije osuditi. Pozivamo Agrarnu : sa Žitom (?) došao u Madžarsku s aero­ direkciju, da ispravi ovu pogrešku planom jednog bavarskog konzorcija, i ne dira u jadnog čovjeka, koji bi gdje su se spustili na dobru Grofa usprkos svoje nemoći htio na po? 1 Cirakyja kod Demeca u okrugu Hisenšten način zarađivati koru svakiđa? statskom. Odavle je krenuo automo­ bilom u Šopronj, gdje ga je svečano šnjeg kruha. Zašto se ne sudi? U pritvoru kod došekao vodja karlističkog pokreta puokružnog suda u Sarajevu leži ne? i kovnik Lehar, kojega je Karlo imeno­ koliko okrivljenika radi događaja vao generalom i ujedno glavnim ko­ iz 1914. Među njima leži ih nekoliko mandantom svoje vojske. Iz Šopronja već dvije godine. Tako Arif Džin? je Karlo krenuo s vojsksm, koja je ukrcana u dva vlaka, u Budim­ do, težak iz Sokolovića, kotar Ro? bila peštu. Pruga izmegju Hesa i Komagatica, pritvoren je 16. juna 1920. rona je dignuta. Radi toga će moratičeIstražitelj je davno svršio istragu i dok se pruga opet uspostavi. Ako poslao spise državnom odvjetni? kati Karlu uspije uspostaviti, vezu očekivati štvu. koji još nije podnio optužbu. će ga svaki čas u Budimpešti. U Bu­ Mi nećemo prejudicirati pravori? dimpešti proglašeno je opsadno stanje. jeku suda, samo tražimo, da se jed? Garnizoni iz Debreczina i Szolnoka nom već povede rasprava, te neka poslani su u Aesa, da spriječe Karlov se ili osude ili riješe okrivljenici, a dolazak. ne da se ovako godinama drže u pri? Wašingtonska konferencija. »Tr­ tvoru. Skrajnjc je vrijeme, da se i naši sudovi već jednom maknu i govinski Glasnik« donosi informaciju iz Londona, iz pouzdanog * rela, daće poenu raditi. Englesku zastupati g. Balfur i lord Li Sčr, Robert Borden zastupaće Ka­ nadu, senator Piro Australiju, ser Džon Salmond Nju-Ziland i mr. Sastri Indiju. Južnu Afriku će zastupati britanski delegati. Baron Bifi, prvi britanski ad­ Izjava g. Stojana Protića. Dono­ miral zastupaće mornaricu, baron Kasimo iz »Radikala« izjavu g. Protića: ven zastupaće vojsku i avijatiku. Lord Narodnoj Skupštini! Pošto Narodna Kerzon je izjavio u Gornjoj kući, da Skupština nije sve do sada donijela bi on sam želio, da kao ministar vanj­ nikakvu odluku po mom aktu od 24. skih posala zastupa Englesku, ali mu decembra prošle godine, to je on sada, 1 je baš kao takovom nemoguće, da pošto je Ustav donešen, postao bes­ i ostavi državu, pa pilo to i na najpredmetan. i kraće vrijeme. Za to mi je čast ^izvijestiti Narodnu Proces Radoslavljevog kabineta. Skupštinu, da se primam mandata za Kako je poznato, u Bugarskoj se vodi okrug kruševački, jer sad ne stoji ni­ proces protiv Radosavljevog kabineta, kakva smetnja za polaganje moje za­ kojega optužuju, radi zloupotrebe vlasti kletve, te ću je i položiti č*m pred­ jer, da je bez privole naroda zaveo sjedništvo za to bude odredilo dan Bugarsku u svjetski rat. Parnica se i čas. priližava kraju tako, da će za par dana 18. oktobra 1921. g. biti osuda izrečena, koju ćemo mi pra­ Beograd. vovremeno donijeti. Stojan M. Protić, Srušena republikanska vlada u državni savjetnik, izabrani Portugalu? — Indirektnim putem iz poslanik za okr. kruševački. Madrida javljaju, da je republ. vlada Karlo u Madžarskoj. Nakon prvog srušena jednim monarhističkim pokre­ neuspjeha (3/4.) Karlo se opet po­ tom. Telefonske veze su sa Lisabonom vratio u Madžarsku. Već sam njegov prekinute. ponovni dolazak dokazuje, da su pri­ Perzijska pobjeda. Perzijski ko­ staše Karlove, ovaj put mnogo sigur­ zaci potukli su bande Kučuk hana. niji u uspjeh. Prvi njegov dolazak, Ove su zauzele grad Rešt. gledalaju je neslužbena Francus. s mno­ go simpatije, al kakvog aktivnog učešNemiri u Indiji. Službeni brzojav • ća sa strane Francuske nije bilo. Istina iz Malabara javlja, da broj ustaša neje, da je Francuska prigodom prijaš­ prestane raste u predjelu Nilanbura. njeg Karlovog dolaska, uložila preko Nacionalistički pokret u Egiptu. svoga poslanika u Budimpešti kod 17. oktobra brzojavljaju agenciji Radio Madžarske vlade energičan protest. iz Kaira, da je anglo-egipatski gamiMeđutim je to bila samo puka for­ zon u N'iali bio napadnut Napadači su malnost, obzirom na malu antantu. odbijeni, ali su redovite čete pretrpjele Italija je digla najviše galame, no ne ogromne gubitke. Isto se tako javlja zato, Što je u Rapalu s Jugoslavijom iz istog vrela, da je u Asiutu razvisklopila konvenciju protiv Habsburške jena živa agitacija pomoću konferenrestauracije, nego zato, da Madžare čija, koje organizira Zaglul paša. upozori, da je ona jedina u toj stvari Nalazeći se u takovim prilikama odlučujući faktor. I Madžari su taj njezin gest razumili. Kad se je Karlo, vlasti su zabranile Zaglul paši daljnji nakon vojničke intervencije male an- put, pa se tako vođa nacionalista nije mogao iskrcati u Sohogu, gdje ga je tante, a osobito s jugoslavenske strane, pučanstvo iščekivalo. morao povući. Madžari su odmah po­ čeli s tajnim makinacijama. Madžarska Kavkaske države 1 Turska. Javlja vlada ne bi propustila ni jednu zgodnu se, da je mirovni ugovor između so­ priliku, a da Italiji ne izrazi svoie što­ vjetskih republika Azerbeidžana, Arvanje, što nije ostalo bez efekta na menije i Georgije s jedne strane, te talijanskoj strani. Najsjajniju i najvid­ Turske s druge strane potpisan. ljiviju uslugu učinila je Italija Madžar­ Besposlenost n Engleskoj. 19. ov. skoj na „Venecijanskoj Konferenciji« mj. držao je u Donjoj kući Llovd Geu pitanju Burgenlanda. Par dana po­ slije konferencije pronijele su se vije­ orge s napetošću iščekivani govor o sti, da su Italija i Madžarska u Vene­ pitanju besposlenosti. On veli, da Engleska ima :i;4 miliona besposlenih i daše ciji sklopile tajni savez protiv Jugo­ zemlja nalazi u najgoroj trgovačkoj de­ slavije. Istina tu je vijest Italija opo­ presiji, koja se ne pamti od napoleonskis zvala, ali to je bila samo formalnost. ratova. Najrazličitiji su uzroci ove pojave Već sam ponovni dolazak Karlov tvrdi osiromašenje mušterija, preobražaj in­ protivno ; jasno je, da Madžari imaju -moćnu zaštitu kod jedne antantine dustrije iz produkcije u razaranje, de­ valvacija mjeničnih tečajeva, sve se velesile, a pošto su najviše, — a oso­ bito u zadnje vrijeme općili s Ita­ to dade skupiti u jednoj riječi rat. Iza svakog rata dolazila ie propast. lijom, prisiljeni smo da, vjerujemo Zadnji je rat bio nafveći, pa su mu i da taj zaštitnik nije nitko drugi nego posljedice veće nego kod drugih raItalija. Druga je činjenica ta, što i rova. Kad se pogledaju razaranja rata, Italija i Madžarska goje jednako mržnju protiv Jugoslavije. Treća i to najglavne treba se čuditi, što je položaj loš. nego se treba čuditi, što nije još lonija je ta, da Italija računa, da će Kar­ šiji. Dvije su mogućnosti, prva ništa lovom restauracijom, doći u Jugoslaviji ne raditi, a druga toliko pomagati, đo prevrata (što će svakako Karlovi koliko oskudna sredstva dosižu. Nitko agenti i naši časni emigranti, Frank Sachs, Duić i dr., svim mogućim sred­ nebi prvu mogućnost preporučivao, jer stvima nastojati) e bi tako Jugoslavija je ona nečovječna i luda. Vlada neće bila raskomadana, što bi svakako ta- oklijevati, da podje drugim putem. Na­ vodeći brojke Lloyd George opisuje, talijanskim aspiracijama na Jadranu šta je vlada već učinila. Medu osta­ pogodovalo. Mala antanta stoji pred lima je 60.000 bivših vojnika nase­ teškom situacijom, ali bude ii složna, ljeno u dominija. Odbija tvrdnju, da ilzići će pobjednikom iz te situacije. U bi uspostava trgovačkih odnosa sa složnost male antante mora se vjero­ Rusijom stvorila mogućnost za upovati, jer ju vežu najjače veze a to su slenje besposlenih. U trgovini se već opažaju znaci popravka, ali oni nisu znatni i mora se nadalje računati sa jakom besposlenošću. Najbolje je sred­ stvo pribavljanje rada. Potpore i mi­ lostinja nemaju svrhe. Vlada mora ris­ kirati, da opsežne mogućnosti za rad stvori. Među ostalima mora više po­ dupirati iseljivanje u dominija, jer joj je to bitni interes. Za oživljenje iz­ vozne trgovine, preuzeće vlada garan­ ciju za čitav riziko izvoznika. Struč­ njaci moraju njihovu zisinu za poje­ dine tvrtke ustanoviti. Osim toga pred­ laže vlada, da se stavi na raspolaganje 10,000.000 funti za pomoćne radove u korist besposlenih. Mora se odobriti 300.000 funti za pomoć iseljivanja. Grčko-turski rat. Turski službeni komunikej od 15. oktobra. U odsjeku Eski Šehera artilerijski dvoboj i infanterijska bitka. Naši su zrakoplovi donijeli interesant­ nih opažanja o neprijateljskoj koncen­ traciji iza bojne linije. Sjeverno od Eski-Šehera u okolici Tekedžiler ne­ prijatelj, koga su naše nadmoćne sile napale pretrpio je velike gubitke i povukao se natrag U odsjeku Ofijum — Kara—Hisara djelatnost izvidnica. Našom protunavalom neprijatelj je pretrpio ozbiljne gubitke, a nama je palo u ruke oružje, municija i zarobljenici. S druge strane naknadne vijesti iz Carigrada od 16. oktobra javljaju, da su kemalističke trupe razvile navalu na fronti Afijum—Kara — Hisara, njihov je cilj željeznica Eski-Šeher—Smirna koja je pretrgnuta na dva mjesta. G. Franklin Bouillon (Franklen Bu­ jon) i nekoliko viših oficira, koji sa­ činjavaju sada francusku misiju u An­ gori, biii su pozvani od Mastafa Kemala, da se zapute u glavni kvartir vojske, koji se sada nalazi u Sari Keju. Politički pregled. Skori odlazak Bekir Sami beya u London. Iz Carigrada se javlja, da će Bekir Sami bey, prijašnji ministar ino­ stranih djela, zaputiti se naskoro u London s jednom posebnom misijom. Odgovor ministra prosvjete nar. poslaniku g. S. Korkutu o anketi za izjedna­ , čenje nastavnog plana. ; ; I I | । , i , j ; I : I i I | , , | ' i ; I I I i j i I skupštinu u njenom narednom zasijedanju i kako bi oba predloga postala zakoni, koji bi važili za cijelu kralje­ vinu i po kojima bi se radilo u svima narodnim srednjim školama počevši od nove 1922 23 školske godine. Kao što vidite, gospodine poslaniče, važnost i ozbiljnost prostudirai korisno svrši, uzroci su, zbog kojih još nemamo izjednačenje školskog zakonodav stva i unifikaciju osnovne i srednje nastave. Izvolite. Gospodine Poslaniče, primiti uvjerenje mog odličnog poštovanja. Zastupa Ministra Prosvjete Ministar Unutrašnjih Dela Pribičević v. r. I Domaće vijesti. Bolest ministra Dra Karamehme? dovića. Neki .su listovi donijeli vi? jest, da se ministar Đr. Karameh? medović nalazi u agoniji. Ta je vi? jest potpuno neosnovana, a moguće je nastala tako, što je ministru u petak naglo pozlilo. Radilo se samo o prolaznom kolapsu, uslijed mo? mentane slaboće srca. Sada je sta? nje ministra takovo, da nema ni? kakve bojazni, da bi se slični na? stupi mogli ponoviti. Nalazi se već u rekonvalescenciji, te se ne treba bojati za nove komplikacije. Plenarna sjednica našeg poslanič­ kog kluba održaće se isti dan, kad bude sazvan plenum Skupštine. Pred­ sjedništvo umoljava sve poslanike, da se taj dan nefaljeno nađu u Beogradu. Narodni poslanici dr. Hadžikadić, Šerić, Omerović i Korkut povratili su se iz Beograda. Mjere naše vlade protiv Karla Na vijesti o dolasku Karlovom u Ma­ džarsku, sastao se ministarski savjet, koji je obzirom na Karlov povratak odlučio, da se odmah pošalju note u Prag i Bukarest, kojom se pozivlju vlade Male Antante na kolektivan is­ tup u Budimpešti i preuzimanje ener­ gičnih mjera, jer se Karlov povratak smatra kao uzrok rata. Na madžarsku granicu su poslata I vojna pojačanja i naređenje, da se vojI ska stavi u pokret na Madžarsku. Sav promet sa Madžarskom se odI mah prekida. Zamjenik ministra predsjednika Trifković je posjetio sve antanske posla­ nike, koji su kasnije došli k njemu u predsjedništvo kabineta na vijećanje, I gdje su se prilično dugo zadržali. Na noćnoj sjednici ministarskog sa। vjeta izdat je nalog za mobilizaciju I triju divizija, koje se rekrutiraju u Srbiji. Centralizovanje uprave. Beograd| ska „Epoha” javlja, da ministarstvo I socijalne politike radi na tome, da se ; ukinu povjereništva socijalne skrbi kod 1 svih pokrajinskih vlada, a na njihovo i mjesto da se zavedu odjelenja socijal1 ne politike kod pokrajinskih uprava, koja bi bila organi ministarstva. Naf čelu tih odjelenja stajali bi načelnici činovnici, a ne političke ličnosti, kako I je dosad bilo. Gospodine Poslanice, Na Vaš upit glede ankete za izjed­ načenje nastavnog plana za srednje i osnovne škole, koji ste mi dostavili preko gospodina predsednika Narodne skupštine. Čast mi je dati ovaj odgovor: Tačna je Vaša konstatacija, da je 1919. god. u ministarstvu prosvjete zasijedavala komisija, čiji je zadatak bio da unificira pokrajinske prosvetne zakone i nastavu, kako u osnovnim tako i u srednjim školama cijele naše kraljevine. Komisija, koju su sačinja­ vali prosvjetni predstavnici sviju naših pokrajina, izradila je elaborate za za­ konske predloge o osnovnim i sred­ njim školama, koji su predati mini­ starstvu prosvjete za dalji rad. Neosnovan je glas, koji se po Bosni pronosi, da su ti elaborati izgubljeni. Povratak Pašića. G. Pasić nije Na protiv oni su odmah predati u rad i našoj vladi još odgovorio, na po? Glavnom prosvjetnom savjetu u Beo­ ziv, da se čim prije vrati. Obećao je gradu, da na osnovu njih izradi svoje doći, čim svrši najhitnije poslove elaborate za zakonske predloge o kod antante. osnovnim i srednjih školama u cijeloj Zadrugarski pokret u Bos. Krupi. zemlji. Vrijedni narodni prosvjetitelji uči? Komisijski projekt zakona o narod­ telji Fejzulah eff. Čavkić, Bcčir eff. nim školama Savjet je odbacio i sa­ Tatlić, Sulejman eff. Redžić i dr. uz stavio novu osnovu, po kojoj je izra­ pripomoć drugih pravih prijatelja đen zakonski projekt od sirane nove našeg težaka, proveli su organizaci? komisije, u kojoj su bili predstavljeni ju Jugoslavenskih seljačkih žadru? učitelji iz sviju pokrajina. ga u kotaru Bos. Krupa. Neumornim Ovaj projekat i dobivena učiteljska radom i samoprijegorom osnovali mišljenja poslužite kao osnovnica za su Hrvatsko?musl. zadrugu u Bos redakciju definitivnog zakonskog pro­ Otoci, te Jugoslavenske selj. zadrm jekta o narodnim školama. ge u Bos. Krupi, Bužimu, Arapuši i Komisijski elaborat za zakon o sred­ Vel. Badiću. Sve su zadruge stupile njim školama upućen je takođe Glav­ u Središnji savez jugo si. selj. zadru? nom prosvjetnom savjetu, koji sada ga u Sarajevu. Pored Brčkog ovo je završava redakciju zakonskog predloga drugo mjesto, gdje se je zadrugar? o srednjim školama. Čim taj predlog stvo raširilo. Bos. Krupi čestitamo bude gotov, on će preko centralne na ovom sjajnom uspjehu i nada? uprave profesorskog društva biti upućen mo se, da će se i druga naša mjesta svima sekcijama, odnosno profesori­ ugledati u ova dva napredna kota? ma, pa će se na osnovu njega i do­ ra. Epur si move! bivenih primjedaba izraditi redakcija Državni zajam. Kako se javlja iz za definitivan zakonski predlog o sred­ ministarstva financija, upisan je zajam njim školama. za 120 miliona đinara manje nego se Oba ova posla imaju se završiti brzo to nadalo, naime 380 mil. dinara mjekako bih oba zakonska predloga mo­ gao iznijeti na riješenje pred Narodnu I sto 500 mil. dinara. �Стпана 4 Strana Боој 351 Broj „ПРАРДА" — „PRAVDA" Akcija sarajev. privrednika. Pri* v redni krugovi u Sarajevu osnovali su odbor od 15 lica. Taj permanent* ni odbor zatražićc od ministra za trgovinu i industriju, ministra unu* trašnjeg i finansija, da se olakšaju tegobe, koje priječe normalni razvi* tak privr. života. Misterijozna prtljaga sa peča­ tima jugoslavenskog poslanstva u Beču. Iz Beča javljaju, da je 20. X. Svečano otvorenje. S mnogo ukusa i truda preudešene I prostorije negdašnjeg Društvenog doma, na južnom kolodvoru redarstvo zapli­ jenilo tri kovčega, koji su bili previ­ đeni s pečatima našeg poslanstva i navodno da su vlasništvo sekcijskog šefa ministarstva unutrašnjih djela. । Međutim je on izjavio, da to nisu nje- | gove stvari. Poslanstvo je izjavilo, da je sigurno koji namještenik poslanstva krivo zapečatio ta tri kovčega mjesto tri druga. Uhapšen je prokurista »Aleksander« banke Horvat. U kovčezima su bile krunske rente u nominalnom iznosu od K 15,238700. Kovčezi su zaplijenjeni, a krivci predani sudu. Naše poslanstvo odredilo je u toj stvari najstrožiju istragu. Poziv regruta. Ministarski savjet dozvolio je, da se poziv regruta na stupanje u kadar odloži od idućeg proljeća za jesen. Ovo važi samo za regrute zemljoradnike. Muslimanska ženska škola u Mi* trovici. Ministarstvo je prosvjete otvorilo u Kosovskoj Mitrovici mu* slimansku žensku školu. Pošt.-telegrafska škola. Pošto se do ranije označenog vremena nije u ovu školu javno dovoljni broj kandi­ data sa šest razreda gimnazije, gospo­ din ministar pošta odobrio je, da se u školu mogu primati i kandidati sa četiri razreda gimnazije i položenom , malom maturom. Rok prijava produžen je do 11. no- , vembra t. godine i primaće se samo muški kandidati. Pomoć »Gajretu«. Ministarstvo za socijalnu politiku, odjeljenje za zaštitu djece i mladeži, odobrilo je našem »Gajretu« svotu od 20.000 dinara. Ministar finansija u inozemstvu. Iz Londona javljaju, da će g. mini* star Kumanudi do 1. novembra za* ključiti sve poslove oko sklapanja našeg vanjskog zajma. Trgovački zakon. Ministarstvo trgovine i industrije izradilo jc nov trgovački zakon za cijelu zemlju. Agrarni rad. U ministarstvu • i , • | agrarne reforme vrši se generalna re­ vizija cjelokupna rada na izvođenju agrarne reforme. Prema tome imaće se tačna bilansa o dosada podijeljenoj ■ zemlji. Ratne lađe Ovih dana pošla je iz njemačkih luka za Kotor druga partija ratnih lađa, koje nam Njemačka mora da izda na osnovu ugovora o miru. Tu partiju sačinjavaju šest lađa. MUSLIMANI, OSNIVAJTE ZEMLJORADNIČKE ZADRUGE, jer je jedini spas našeg težaka u za* drugama, jer će zadruge provesti kulturni i poljoprivredni preporod našeg sela, jer bez bogatog i kub turnog sela nema ni bogate ni kub turne varoši, a ni države. Sve upute i najizdašnije potpore daje besplat* no: »Središnji savez jugo* slavenskih seljačkih z a* druga u osnutku u Šaraj e* v u«. Iz našeg požarišta. [ I i sada Narodno pozorište, bile su mje­ sto najvećeg kulturnog slavlja, što ga je igda Sarajevo doživielo. Predstav­ nici svih naših kulturnih ustanova za­ jedno s predstavnicima bratskih nam pozorišta iz Beograda, Zagreba, Ljub­ ljane, Splita, Osijeka, Skoplja i Novog Sada proslavili su kroz -ova 3 zadnja dana svečano otvorenje Talijina hrama, tog neophodnog rekvizita svih većih kulturnih centara Evrope. Gledajući sve, što je u kratku vre­ menu i oskudnim sredstvima učinjeno, Čovjek se zaista ne može oteti div­ ljenju. U subotu, 22. ov. mjeseca, u 7 sati otvorio je načelnik umjetničkog odjelenja u ministarstvu prosvjete, naš poznati književnik g. Branislav Nušić pozorište lijepim govorom, u kojem je prikazao razvoj pozorišta uopće, a onda naročito kod nas; istakao je za­ tim njegovu važnost u narodnom pro­ svjećivanju i zaželio mu mnogo us­ pjeha u radu. Pozorišni orkestar, sastavljen iz na­ stavnika Oblasne muzičke škole i dru­ gih naših sarajevskih umjetnika pod vodstvom g. Chladeka-Bohinjskoga, iz­ veo je s osobitim razumijevanjem i preciznošću Beethovenovu »Treću sim­ foniju« (II. stav) i ubrao upravo buru aplauza. Kao 3. tačka prikazivan je II. čin (Avet) iz »Smrti Majke Jugovića« od našeg najvećeg dramatičara Ive Vojnovića. Iako komad stavlja vrlo velike zahtjeve i na umjetnike i na scenografa, cjelokupni je dojam izvađanja izvrstan. Gdja Hajduškovič (Majka Jugovića) i ako je pokadkad više »glumila« a manje «živjela», i ako više puta nije dovoljno maskirala prelaze iz pojedi­ nih duševnih raspoloženja, te su stoga izgledali nenaravni, ipak je onu gran­ dioznu borbu, što se u njoj vodi iz­ među majke i žene s jedne strane i Srpkinje junakinje s druge sjajno prikazala. Gospođa J. Kešeljević pri­ kazala nam je s odličnim razumije­ vanjem i liubavlju Angjeliju, Damjanovu ljubu. I g. F. Novaković bio je izvrstan, kao i ostali umjetnici i umje­ tnice. II. čin »Zulumćara« od Svetozara Ćorovića izveden je također odlično. Gđica D. Markovića osvojila je ne samo svojom dražesnom pojavom nego vanrednom igrom. Svu prpošnost 1 nestašnost mlade kevice (Emine) ona je iznijela s toliko realnosti i s toliko umjetničkog shvaćanja, da nas je oča­ rala. Gg. Gec (Selimbeg-Zumumćar) i B. Bandit (Džaferaga) bili su također na mjestu, samo je prvi mogao biti malo življi, a drugoga je kostim više sličan dalmatinskoj nego hercegovačkoj nošnji. I sve ostale umjetnice pridonije su, da je igra ispala onako jedin­ stveno. Lokalna boja komada nije došla do potpunog izražaja, jer su kostimi bili loši. Aplauza je bilo na pretek. U nedjelju, 22. ov. mj., bilo je sve­ čano otvorenje kolektivne izložbe sa­ rajevskih slikara u 10 sati, a u 12 svečana matineja (solističko-orkestralni koncerat nastavnika oblasne mu­ zičke škole). U večer u 7 sati davana je Nušićeva »Protekcija«. Svi su umjetnici i umjetnice uložili mnogo truda i mno­ go ljubavi, te je ovaj komad i onima, I koji su sa skepsom promatrali rad pozorišta, dali dovoljno garancije, da j će naše pozorište moći udovoljavati i zahtjevima publike i s vrlo rafiniranim : ukusom. . G. Vučićević (Aćim Kukić) bio je centrum interesovanja. On je zaista ispunio sva očekivanja. Gđa NiŠlić (Saveta) dokazala je svojom interpre­ tacijom, da je jedna od najboljih sila našeg pozorišta. G. A. Ćurčić odličan, a gđica D. Marković ponovno opravI dava sud, koga smo stekli o njoj u „Zulumćaru1*. C. F. Novaković, kolikoI god je sjajan talent i rutiniran, nijo ; Iskoristio sve komične momente svoje I uloge. G. Radenković (kao ministar) 1 bio je i suviše ukočen, ali nas je ipak I zadovoljio. Cđica Hrvojić (Persida) po­ kazala je odlično shvaćanje svoje uloge, kao što i gđa Ćurčić (Žena). Jednom riječju: svi su bili izvrsni, a to se je moglo vidjeti i na autoru g. Nušiću, koji je očito bio zadovoljan. Publika ga je iza 4. čina izazvala na I binu i srdačno pozdravila. Upravniku g. Brakusu, gđi Hajdušković i gđici Marković predani su vijenci i buketi. O sinoćnjoj pedstavi donijećemo u idućem broju. H. Trešeljak. Sumorne misli. Dok ве nije znalo, ko je jači, nisam bio ni radikal ni demokrata. Sad se koalicija ljulja, a šlepove mi nije dao Pribićevič nego Pašlć, pa stoga dobivam radikalna boju. Šerif Šlcparoš. Zadnji događaji u Sopronja imperativno mi nalaza, da se okanim arhitekture, a đa se la­ tim aeronautike. Suljaga. Koliko mi „poslovi" državnog odvjetnika dopuštaju, pjevncam i pišem arabeeke. Kad nemam štofa za arabeske. bježim pod crtu i — čekam Moliera. Ćlirčič. Kad bi se svečano otvorenje moglo nastav­ ljati kroz cijela godina kao Ivkova slava, mi bismo bili sigurni za uspjeh. Uprava Pozorišta. ■ ; Kad bi — ne daj Bože! — „Pravda" ebastavila islaženje, ja ae bi imala „Štofa", pa bi i ja morala prestati s izlaženjem. „Domovina*. (J intencijama je kraljevske vlade--------— Salko. Šta mi ti je, neno, zagoneno? „Kratak drugi čin „Zulumćara- pokazuje, bar za sada, da je ženski zbor na dobroj vi: sini igre, kompaktnosti i routine. iako muškom ' zboru nema zamjerke". „//rv. Sloga". ______________________ Umrloga Smail ef. Bukvice prodavače se razne knjige (ćitabi) na 4. novembra u petak u 8 sati p. p. u Rijaset Ilmiji. Fina terpentinska Uprava Gazi Husrevbegova vakufa Natječaj. U Gazi Husrevbegova mektebu upražnjeno je mjesto 111. muallima, koje se ima odmah popunit). S ovim su mjestom skopčana slije­ deća beriva: 1. Plaća godišnje K 4.116; 2. Tain u naravi. Molbi treba priložiti: 1. SvjedoČbu o svršenim naukama: 2. Potvrdu o dosadanjem službo­ vanju; 3. Liječničku svjedočbu; 4. Rodni list. Molbe treba poslati na upravu Gazi Husrevbegova vakufa najdalje do 11 novembra 1921. 325 Uprava Gazi HusrzvhEgoua vakufa Oglašujte u „Pravdi" Zastupnike vješte, pouzdane, sa kaucijom traži za Mostar i okolicu veliko mlinsko poduzeće. Ponude na upravu lista pod brojem 326. Dr. Nuri Fehmi specijalista za očne i unu­ tarnje bolesti počinje primati pacijente od 22. ov. пф svakim danom od 1 — 3 sata po podne u Talijerevića ulici broj 9. □ ■ CD ■ CD ■ GD ■ CD ■ CD ■ CD1CD1CDBCD Oglas. Fdhriha stahla u Paraćinu obnovljena je i počela izradu svako­ vrsne staklarije, osim ravnog (prozor­ skog) stakla, čija će izrada docnijedoći. Prima porudžbine i izvršuje ih od­ mah. Vagonsku robu izrađuje i po poslatoj mustri. Pri porudžbini polaže se polovina vrijednosti, a ostatak pri prijemu robe. 310-4-5 CBCDlCDlOiCDlCDiCDiO«H.DBC OgLAŠIVANJE —i u novinama obavlja po­ uzdano staro uvedeni BLOCKNER-OV krema za elegantni svijet. Dobiva se svagdje. zavod za oglašivanje Zagreb, Jurjevcka ul. 31. :: Telefon 21—65. :: Proizvodnja: „Slavia", tvornica ke- Generalno oglasno zastupstvo mičkih proizvoda d. d. Zagreb, Ilica 213. za preko 40 tu- i inozemnih listova Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. — Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina. Potpuno uplaćena dionička glavnica K 20,000.000'—■ Ulošci preko K 25,000.000'—. Pričuve preko K4,000.000. - Pupilarno siguran. - Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. 104 Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija D. i A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/d858d629709375b131842728c8ecb327.pdf b835e2d2618339b847ca97c6fa9e1bac PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. PRAVDA ОАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАИСКЕ 0РГДШ13А1ШЈЕ. Broj 114 (352) Pojedini broj K Izlazi gabctcm, utorkom i četvrtkom. Uređuje ređakcioni odbor. Pretplata: za našu državu godišnje K 200.—, na pola godine K 100.—; za inozemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. Čekovni račun post. Štedionice 1119 Sarajevo, četvrtak 27. oktobra 1921. (23. Safera 1340.) jodina Ш. ---- I Gosp. ministru unutrašnjih djela. Balkanizam. Kao što je kod nas sve naopako, tako su i pojedini pojmovi i društveni običaji, koji vladaju u ostalom kultur­ nome svijetu, ne samo naopako shva­ ćeni i primjenjivani nego i potpuno profanirani. Pojam demokratizma, pod kojim se u kulturnom svijetu, u političkom smislu njegovu, shvaća nastojanje, da se i najširim slojevima naro­ da omogući učestvovanje u odlučivanju o javnim poslovima, a u kulturnom smislu, da se pripuste blagodati prosvjetnog napretka čovječanstva i široke mase naroda, taj je dakle pojam kod nas postao sinonimom prostaštva. Umjesto, da se tom nastojanju dadne smjer pridizanja kulturno zaostalijih na niveau naprednijih, kako bi se uklonile velike razlike, koje dijele jedne od drugih, u nas se je pošlo obrnutim smijerom, te se nastoji kulturno naprednije sniziti na niveau zaostalijih. Kod nas je i pojam slobode, a naročite slobode štampe, okrenut tumbe i nalazi svoju primjenu u najprostijem i najbezobzirmiem, da ne rečemo naj­ bezobraznijem, vrijeđanju najsvetijih osjećaja pojedinca i skupine. 0 kako­ voj objektivnosti, učtivosti, obazrivosti i siičnom nema naravno ni govora. Ove, gotovo bih rekao obćenite, oznake našega, društva .najja^nij# i u najsurovijoj se formi ispoljavaju u našoj, napose u beogradskoj štampi, osim časnih iznimaka. Ako pratite pisanje mnogih beogradskih, a i nekih naših novina, vi ćete se uvjeiiti, da je ovo sve tačno. Koje je Čudo, da kulturni svijet nije mogao ove sve pojave subsumirati ni pod jedan dosad poznati pojam, nego je morao stvoriti jedan posebni novi forum kojemu je nadjenuo do­ stojno ime — balkanizam. Sramni muslimanski izmećar, ‘ »Srpska Riječi br. 210 od 5. X. 21. sa potpisom A. Jovanović plače, da povedao istrtbljenje Srbije i sa je autoritet vlasti u maglajskom srezu zlikovačkom družinom vešao ne­ pod upravom sreskog načelnika Mujevine ljude po Kragujevcu, izvršio je zinovića pao na nulu, pa Vam evo i podlo delo. pogazio je svoju reČ, a preporučujem formulu, kako bi se bacio zakon pod noge i pljunuo autoritet te vlasti opet »podigao« na na obraz ćelom zanatHjskom sta­ onu visinu, na kojoj je bio i za vri­ ležu. Taj krmak, lupež i podlac jeme bivšeg ovdašnjeg sreskog načel­ misli da je se u Srbiji zaboravilo nika, »treznog« Petrašina Pupića, koji na njegovu sramnu prošlost i da se se »trezan« čak i po jarkovima valjao, može nekažnjeno da titra čašću i sud­ te za vrijeme njegova zamjenika sre­ binom ceiqg jednog privrednog reda. skog pisara, a negdašnjeg k. u. k. ieldvebla Milana BosanČića, kog je Zanatlije, pošto ste kao građani birtaš Teko Mišić svojevremeno u svom ispunili svoju dužnost i kao sinovi viastitom lokalu znao i pod astal ove zemlje istavili svoje grudi u odstjerati, i izlemati ga, kao vola u ku­ branu njene slobode, doživeli ste ža­ pusu, a da današnji nepismeni dopi­ losnu sudbinu da vam kroji kapu jedan krvopija i izmećar Vaše su snik *Srpske Riječi«, inače uljez Aca Jovanović et comp. autoritetu vlasti u radnjo razorene, i u mesto da v^tn pruže zajam, vaš se novac daje musli­ ■to vrijeme ne izvolje ni svojih »lepih« usta otvoriti. manskim begovima. U mesto da vas ostave na miru, oni već godinu dana Neophodno bi, naime, nužno bilo, seju razdor i pale vatru u vašim re- da izdate naređenje sreskom načel­ niku Mujezinoviću u Maglaju, da od­ dovirna. 1 kad vaša zakonito izabrana mah sebi uz bok stavi kao savjetnika Komora treba da primi dužnost, oni Aca Jovanovića uljeza, Joca Simića brutalno gaze zakon i spremaju da vam za predstavnike u Komori na- izvozniČara, te »dobričinu« Pera Popovića, Acina aminaša. metnu regente! Rad će tada da otpočne po prilici Zanatlije! Svi i svuda u borbu za vaš na slijedeći način: opstanak, za vaše pravo i vašu čast. Aca Jovanović, inače jedan obični U borbu orotivu ratnih bogataša i uljez, mučki će Ja išamara finog i šićardžija, u oorbu na život i sđirt sa poštenog poštanskog upravnika Pindevizom: da živi svest zanatlija, dole tara. sa izrodima, napolje iz državne Sreski načelnik Mujezinović će Aca uprave sa begovima i izmećarima«! za to da pogladi po leđima, a pošteni Čitajući ovakova prostaštva, zaista će građani »pohvaliti« to patriotsko je teško čovjeku i najboljeg odgoja i »delo« jednog »odličnog« građanina, najrafiniranijeg ukusa, da se održi na uijeza Aca Jovanovića. dostojnoj visini svoje kulture, te da Kad Jovanoviću pristupi kakav pone posegne u rijeČnik beogradske šten težak musliman, koji se intereštampe ove vrsti, da bi mogao do­ suje za punčevu mu zemlju (a ne za voljno tačno označiti ovaj čin. njegovu, jer on i nema ništa) i koji Sto nas najviše frapira pri ovem, težak po begiučkoj uredbi takeđer ima jest beogradska cenzura. Dok se kod pravo na tu zemlju, pa hoće da čuje nas i za najmanje i u dotičnoj formi i Acino mišljenje o tome, Aca će ga izneseno kritikovanje rada pojedinih, izbaciti na polje, vičući, da ne da Tur­ pa makar i nižih, državnih organa, cima zemlje, a pošteni građani, naro­ nemilosrdno i bezobzirno plijene li­ čito muslimani, kliknuće: »Živeo naj­ stovi, dotle beogradska cenzura ne­ veći pobornik naše »sloge« i našeg hajno propušta i ovakove bljuvotine narodnog »jedinstva«, naš veliki »pa­ pokvarenih i prostačkih duša! triota« Aca Jovanović — uljez I» Ako ovi izmeti ljudskog društva Sjedeći uz bok sreskog načelnika nemaju uviđavnosti i mjere, dokle Mujezinovića doći će Jovanoviću do smiju u kritikovanju p jedinih ušiju, da kogod posjeduje i kakve predstavnika državne vlasti, zar će municije. Jovanović će, da dotičnog organ te iste vlasti dopustiti, da oni pokri;e, uzeti od njega 1000 K (partruju naše društvo ovakovom gadosti don: dvjestapedeset dinara) u korist pokvarene i niske duše? Ako oni ne shvaćaju poziv i dužnost štampe, zar Srpske čitaonice u Maglaju, i — auto­ ritet je vlasti tu! ih vlast neće prisiliti na to? Ministar Spaho napada se radi toga, Tako po malo šamarajuči, psujući što je kao resorni ministar izvršio za­ i korumpirajući vlast će se da održi ključak ministarskog savjeta o raspuna potrebnoj visini, baš kao i za Pu­ štanju zanatlijske komore, iako je taj pića ere, te neće trebati ni policije zaključak donešen na zahtjev demo­ ni žandara. krata i uz privolu radikala. Ako kakav starac musliman povri­ jeđen u svojim vjerskim osjećajima, 0 Jugoslavijo, . Jugoslavije! Daleko svoje vlastito dijete, koje zapriječe/ v li si dotjerala! , kalauz bivše Austrije, koji je pro- . ■ , ■ ; • , ' I I ' ! > Taj se balkanizam u najrostijem, najoriginalnijem i najodurnijem smislu očituje u pisanju „Beogr. Dnevnika" i dostojna mu druga „Pokreta". Mi smo već davno prestali obazirati se na pisanje suludog, mahnitog i prostačkog Cicvarićeva „Beogr. Dnevnika", a češće puta smo se osvrtali na „Pokret", koji je nakon izbora za ustavotvornu skup­ štinu pisao, da dr. Hrasnicai dr. Spaho vode u Beograd — 22 vola. Da se sad na ovom mjestu bavimo ovim „neza­ visnim političko-društvenim dnevnikom, organom zanatlija i svih naprednih (?) ljudi", dao nam je povoda njegov apel „Zanatlijama svima i svugdt", koji je izašao u 242. broju njegovu od 23. ov. mj., a kojim se tako nitkovski, tako prostački i lupeški napada aktivni kra­ ljevski ministar dr. M. Spaho. Evo šta piše tu od riječi do riječi: »Zanatlije I Nama je ponovo bačena rukavica — mi je prihvaćamo. ■ --------- : I i I • i ■ I 1 j l 1 ; . ' ; । , ■ ■ I : ' • nesmotrenim ’ čak i nepozvanih vaspitaća, ne izvršuje svojih vjerskih dužnosti, izruži i išiba, Aca će starca radi toga »izgreda« predvesti sreskom, koji će da ga najstrož?je kazni, a ostali će građani musi;mani da kažu: »E baš se učvršćuje sloga između nas muslimana i praveslavnih! Blago nama i našoj mladoj Kraljevini, kad imamo ovakovih »patriota«, kao što je naš uljez Aca Jovanović!« Dok ovako bude sa desne strane sreskog načelnika Mujezinovića djelovao Jovanović, kog će sreski i pored svih tih pojava ipak militi i govoriti: »Ha, sokole!«, dotle će Joca Simić da našilja pojedine tipove bratu Refika Smaiiagića, koji mu je Život spasio i da ga na tako podao način iskušava, da li ima oružja. 1, bratska je sloga i jedinstvo na svojoj »idealnoj visini«. Joca Simić će da traži od države besplatno drvo za popravak svoje trošne kuće,nu budući da je „previše1* opterećen gornjim poslovima, prodaće on to drvo, koje je kao izvozničar i »muče­ nik« dobio, a građani će kazati: -Naša će mlada Kraljevina za cijelo da divno napreduje l« Budući da Joca posjeduje dozvolu za prodaju oružja, neće mu biti moguće, da uvijek sjedi u sreskom naćejstvu, jer je prisiljen, da to oružje raz­ nosi po raznim pazarima i prodaje, pošto ga volja, sjedi će mjesto njega g. Pera Popović i on će samo da reče: »Ja moram, jer stanujem u kući uljezova punca Alek$i;e, i sve što uljez Aca radi patriotsko je, premda ni očem pojma nemam«. Ove odredbe, g ministre, izdajte hitno, jer su Aca i Joca do skrajnosti naduii, te ako te odredbe za kratko vrijeme ne stignu, crknuće obojica od muke, a to bi po našu mladu Kraljevinu bila velika Šteta. Također izdajte naređenje državnom odvjetništvu u Tuzli, da ne diže op­ tužbe oroti Ace radi mučkog napadaja na državnog poštanskog činovnika Pintara, jer ga je već sreski načelnik Mu­ jezinović radi toga pogladio po leđima sa 20 dana zatvora, pa mu je to i onako dosta, te bi potpuno izgubio volju, da dalje »patriotski« djeluje i učvršćuje slogu megju istokrvnom bra­ ćom kad bi ga još i državno odvjet­ ništvo po zasluzi pogladilo. Eto, g. Ministre, kakva sorta hoće da zapovjeda sreskom načelniku Mu­ jezinoviću i od kakovih tipova ima on čast da sačekuje napadaje i uvrede, : to ni za Što drugo do samo stoga, što musliman, te što je Mujezinović svakome hoće da mjeri jednakim aršinom, a to njima dakako nikako ne miriše. Muslimansha trgovaca i obrtnička banka za Bosnu i Herceguuinu (d. i) u Sarajevu I Središnjica: Sarajevo. — Pupilarno siguran zavod. Dionižka glavnica lo.ooo.ooo kruna. — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Pnžuve боо.ооо kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije. — Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. —Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ 205 Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijeva. - Brzojavi: Trgova№ banKa, Sarajevo. - laterurban telefon: Zli �Strana 2 Стзана Broj 351 Enoi ,П?ЛЗДД* — MPRAV^*e Ovo su, g. Ministre, samo nekolika fakta, koja ovaj put letimično i na brzu o ovoj trojici tipova (o Aci, Jocl i dobričini« Peri) zabilježili i napornenuli Vam ih, a doskora ću imati čast, da Vam o njima i opširnije prozborim • uputim Vas u još nekoliko njihovih . . 1 i ' POSLANIČKE INSPEKCIJE. Jedan objektivni posniatrač. Novinstvo o našoj skupštini. i (Nastavak). Beogradske »Novosti« od 12. X. donose ovo: Zemaljska skupština J. M. O. Vesti o оуој skupštini bile su vr? lo šture i površne pa stoga nismo mogli da opširnije izvestimo naše čitaoce. Danas smo na osnovu iz? vesta ja u organu J. M. O. »Pravdi« u stanju da bacimo nekoliko reflek? šija. Skupštini je prisustvovalo T06 dc? legata iz svih srezova Bosne i Нсг? ccgovine. izuzevši četiri, koji su se izviniii. zatim svi narodni poslani? ci i svi članovi Centralnog Odbora. Sekretar stranke, g. Husein Alić, nar. poslanik, podneo je opširni rc? ferat o taktici i radu kluba, prika? zavši sve faze rada i detalje prego? vora sa vladom g. Pašića. U refe? ratu se vidi da je on deio kompro? misa, pa ćemo da se osvrnemo na pitanje poznatog spora koji je klub razdebo u dve frakcije i doveo do junskih ostavki obadva musliman? ska ministra. lT tom pravcu »Pravda« donosi ultimatum levicc (grupa dra Spahe) koji glasi: »I ako smatramo da pred? ložena stilizacija člana 135 Ustava ne odgovara u slovu našeg sporazu? :ns. da se Ustavom garantu je kom? paktnost muslimana u B. i H., te i ako smo uvereni da vlada nije pri? vela u delo većeg dela ostalih taca? ka našega sporazuma do ugovore? nog roka, opet se nećemo odvojiti od glasanja Ustava od ostalih dru? gova u klubu,-jer želimo da očuva? ino redove organizacije i da otklo? nimo sve kobne posledice koje bi mogle nastati od našeg drukčijeg držanja. Qvom svom gledištu daćemo iz? raža i u Ustavotvornoj Skupštini. Pošto smo i ranije uvideli i upozo? ravali da naš sporazum neće biti iz? vršen, otklanjamo od sebe svaku i j * i ■ I ! i ' ] . l . i ! ! j ' I ! i | ’ < i ; ogovornost i tražimo da se u nafc kraće vreme sazove zemaljska skup? 1 ština organizacije, koja će zauzeti stanovište prema našem podelje? nom prosuđivanju • političkih priliv ' ka. Ministar Snaho podneće ostav? ku.« To je bilo 26. juna, a kako se svr? šilo govori najbolje skupštinska re? zolucija. kojom se u cclosti prima do znanja izveštaj i daje poverenjc poslaničkom klubu. Pošto »Pravda« • u broju od subote ne iznosi detalja I o samom toku skupštine vratićemo i sc na tu stvar posebno, a ovde citi? i ramo jedan deo redakcionog uvoda • u izveštaju gde se kaže da je skup? i ština »raspršila i poslednje nade o? I nih, koji su različitim smicalicama i j klevetama hteli da pokolebaju po? | verenje naših članova u vodstvo J. ' M. O. Jcdnodušnost. kojom je na? ; rod preko svojih punomoćnika iz? : razio vodstvu poverenje. jasan je ■ znak da izdajnička rabota mračnih I elemenata nije našla plodno tlo, da c narod prozro njihove namere i s 1 indignacijom prešao preko njih.« i Poslcdnji citat iz »Pravde« pod? j vukosmo zbog toga što je vrlo ka? | rakterističan po raspoloženje skup? štinara prema akciji i žučnoj novin? ’ skoj kampanji koju je klubska levi? ; ca. grupa g. dra Spahe, vodila u hr? vatskoj štampi, naročito u »Obzo? ru« i »Jutarnjem Listu«, protiv ne? koliko istaknutih članova klubske i desnice, ao sobito protiv gg. mini? i stra Karamehmedovića, urednika ' »Pravde« S. Korkuta i glavnog re? i ferenta u odborima. Fehima Kurbe? i govića. Gornji redovi tuku u glavu i in? i spiratore tih r -pada, a oo našem'’ mišljenju, još više g. ministra Sna? hu, koji bi hteo da sedi na ministar? skoj fotelji, a ne prima odgovorno? sti za to svoje sedenje. k naše organizacije. r ,■ zaključku sjednice Radnog odbora od 24. ov. mi. raspisujemo NATJEČAJ za poslovođu J. M. O., koji bi ujed? no vodio tajničke poslove Central? nog i Radnog odbora. Prednost i? maju oni. koji hi ujedno mogli po? magati u redakciji lista »Pravde«. Kompet^nti neka pošalju svoje po­ nude s uvjetima i dokumentima, među kojima mora biti i uvjerenje od mjesnog odbora, da je član J. M. Poslaničkog kluba, odobravaju taj rad i poklanjaju i nadalje povjere? nje narodnim poslanicima naše or? ganizacije. Izbornici apeliraju na svoje poslanike, da složnim radom ustraju u borbi za izvojštenje svih programatskih tačaka naše organi# zacije. Nadalje traže ođ Poslanič# kog kluba, da sc za iznimne prilike, koje su nastale u nevesinjskom ko? taru za vrijeme isloma a.?u. monar? hije i u kojima su mnoge musiim. obitelji i mnoga musi, sela pljačkom nastradala, svojski zauzme na višem mjestu, da im se priteče u pomoć.« Po tom je skupština zaključena. Svijet ima neizmjerno mnogo po# treba i pretrpio je jako mnogo i či? sto su drugi ljudi, kad vide, da se neko za njih zauzimlje. Makar im je Laza Marković neki dan izjavio, da jsu naši prvaci dobili isplatu, pa zato oni ne dobivaju, ipak sc nijesu dali zavesti, pogotovu kad im jc po? slanik rastumačio, u koju je to svr? hu dr. Marković govorio. Svi stoje čvrsto i nepokolebivo uz našu or? gnaizaciju i ni na kraj pameti nije ni građaninu ni seljaku, da se i u koliko odvaja. Sa poslanikom je bio ugledan pri? stasa naše organizacije i član kot. odbora u Mostaru Hafiz Husein ef. Pužić, te su htjeli obaći neka sela, koja ne mogose doći na skupštinu zbog požara u njihovim kumama, kao i Gacko i sav kotar, da posla? nik nije dobio hitan brzojav, da mora radi zasijedanja Skupštine od? mah krenuti u Beograd. U Hercegovini je velika suša. Sc? ljacig one marvu 5—6 sati daleko na vodu: n. pr. iz okolnih sela neve? sinjskog i mostarskog kotara idu na vodu u Blagaj. Koji su pak bliži Ne? vesinju, gone u samu kasabu, te je jagma za vodu, da se ne može od nevolje ni gledati. Poslanik je upo? zorio svijet da treba da izgrađuje čatrnjc. Nadalje zapalile se Šume u nevesinjskom kotaru. Sve se zadi? milo, tako da se je u Nevesinju 21. o. mj. po gradu bio rasprostro dim i ćutio se smrad sa garišta. Požar je djelo neopreznih čobana! U Nevesinju su već nekoliko da? na 2 činovnika Agrar, direkcije i pripremaju sve za likvidaciju po? sjednika I. kategorije. O„ do 1°. novembra o. g. Radnom odboru J. M. O. u Sarajevu. Radni odbor. »patriotskih đe’a«, koja se nikako prešutiti ne mogu, niti smiju, i koja su u dijametralnoj opreci sa skoro izdanim po Vama Zakonom o zaštiti države i javne bezbjednosti. Prema zaključku s ednice poslaničkog kluba od 21 ov. mi., poslanici će dr­ žati u Sarajevu u prostorijama orga­ nizacije (Vakufska palača, i. kat) redo­ vite inspekcije, kako bi mogli biti pri ruci našim pristašama, i to ovim redom: Svakog mjeseca : Od 1-3. M. Kapetanović—H. Alić. Od 4.-6. S. Baljić S. Filipović. Od 7. —9. S. Korkut — A. Kovačević. Od 10.—12. F. Kurbegović - l. Maglajlić. Od 13-15. N. Pozderac — H. Mašić, Od 16.—18. Dr. Hrasnica — Dr. Hadžikadić. Od 19.—21. D. Omerović — H. Miljković, Od 22 —24. V. Sadović — H. Kur­ begović. Od 25—27. Š. Sarajlić — M. Se- ■ ■ hović Od 28,—30. (odn. 31.) 0. Vilović — ' A. Šerić. inšpekcije se drže u sobi broj ii (tajništvo). Iz sjednice Radnog odbora. Pre? ma zaključku sjednice Radnog od? bora od 24. o. mj. radi intervencija mogu se na naše poslanike obraćati samo članovi Jugoslavenske Musli? manske Organizacije. Stoga svaki član, kad traži pomoć poslanika, mora imati sobom člansku iskazni? cu. te preporuku mjesnog odbora, gdje je upisan za člana. Bez toga poslanici ne posreduju kod vlasti ni za koga. Poslanik Baljić medu svojim iz? bornicima. 21. ovoga mjeseca držao je posl. Baljić skupštinu u Nevesi? nju u prostorijama Muslimanske čitaonice. Pored brojnog građan? stva skupštini je prisustvovalo i vr? lo mnogo težaka. Nakon pozdrava podpredsjedni? ka mjesnog odbora naše organiza? čije, g. Mehmedbega Bašagića, uzeo je riječ poslanik Baljić i u oduljem govoru ocrtao rad naših poslanika. Skupština?! su mirno i s odobra? vanjem saslušali svog poslanika, a onđ: su zaredali pitanjima, na koja im je on davao odgovore. Bilo je dosta tužbi, naročito, što državne vlasti još do danas nisu ništa učini? le. da se pomogne nastradalim seli? ma Koleško, Odžaci, Bijenja i dr., koja su za vrijeme sloma Austrije bda opljačkana. Siromašne posjed? ničke familije formalno gladuju га? di zatezanja s isplatom odštete za kmete. Poslanik je pribilježio ove pritužbe i obećao zauzeti se. Zatim je donesena ova rezoluci? ja: »Izbornici grada Nevesinja i o? kolice saslušavši razlaganja narod? nog poslanika Saliha Baljića o radu I i ; i Naši dopisi. Jajce, dne 12. 10. 1921. Odmah iza državnog prevrata kroz protekciju popa Veljke Grgurovića namješten je lugarom neki Ostoja Rosić, koji je bez ikakove spreme i sposob­ nosti za ovu službu. Rečenom Ostoji Rosiću lugaru naredjeno je, da vrši svoju dužnost u . ' I i I гапгхсжхтттггзптоачклсивв P O D L I S T A KJ Profsnlsani EUF'. i (Odgovor „Domovini*1 na Članak „Naši vazovU u br. 60.) Piše: Chamerani, Posavina. Ovo je samo jedan išaret na ono, što gore rekoh, da danas veliki umovi stav­ ljaju veliki upitnik pred materijalnu zapadnu kulturu. Ti su se umovi digli iznad materijalne kulture, oni su se digli iznad starih, kao i novopečenih nacionalista, osobito iznad nacionalističkih šovena, koji preko te ideje još mogu da pogledaju na meterijalnu korist materijalnu kulturu. Oni su se digli donekle iznad svoje strasti, pa kao najsposobniji i najkulturniji misle na sreću čovječanstva, pa traže načina, kako bi se — makar i energično — spriječile zle a zadržale dobre strane zapadne materijalne kulture i t d. Na ovaj me išaret navela piščeva fraza »a sposobniji i kulturniji gube vjeru i u samu čistu religiju — Istinu«, jer su danas mnogi od tih „sposobnijih" i „kulturnijih" samo goli mukaliidi (imitutori) u mnogočemu, a sigurno ogrom­ na većina, da tako rečem, stalno gologlavih i (sigurno bez iznimke) svi oni naši muslimani, koji nose šešire, to čine prosto iz taklida i majmunisanja. Ruku na srce, pa reci, da nije tako ' — Pravo veli Sejfuliah ef. u svojoj brošuri „Esablulakdije" : Kad bi oni vidjeli, da „evropejci« nose ve­ 1 kresivaniu. On je mukallid u svom like saruke i tajlasane, oni bi odmah majmunisanju, od svojih dosta velikih zamotali još veće saruke i pustili još brkova sada napravio običnu naušnicu, dulje tajlasane, koji bi im padali čak koja odgovara (samo fali nijjet) islam­ po debelom mesu. skom sunnetu I Ovome je slično i ono, kada se koji Da su riječi Sejfuliah ef. na mjestu, musliman prođe alkohola sa motiva­ vidi se i po brkovima. 1350. godina je cijom. da mu je doktor zabranio piće. islamski propis (sunnet) brkove podre— Dakle, da ne bi doktor?, ne bi on zivati i to u prvom redu skroz oba brka, a ako ne sve, ono bar onaj dio, i vjerovao, da je kulturna i spasonosna koji pada u kašiku ili čašu, koji smeta , šeriatska stroga zabrana uživanja al1 kad se jede i pije. Ali naši »sposob­ ! koholnih pića, koja postoje već preko i 13 vjekova, pa makar dotičnik spadao niji i kulturniji su nosili ne podrei u kategoriju sposobnijih i kulturnizane brkove sve dok kulturna Evropa ' ne poče brkove podrezivati. Čim se je ! jih — ali ili mukaliidi, ili duševnih j to počelo na Zapadu, i oni su svoje i slabića, koji u sebi nemaju te sposob! ' nosti, da sobom vladaju. Ovo je opet i skresali. Sad ih nekoji sasvim briju ili velika mahana, koja ga može izbrisati zabrijavaju (premda im je priroda tim ' između sposobnijih i kulturnijih ljudi. „pokrila" ta mjesta koliko treba — ! Malo vrijedi suho zlato i drago ka­ kao i glavu — vidi članak „Naši va■ menje, krcati u moderni barobrod, ako zovi“); jer se tako radi i na zapadu I Nekoji su. — majmunišući — obrijali • na tom parobrodu nema energična i i sposobna brodovođe, koji će ga dovesti sve, samo nešto malo ostavili pod nos; drvama tako, da bi posmatrzč lahko mo­ ; u luku spasa. i gao posumnjati: ie li to ostatak brkova, Mnogi mukaliidi i njihovi zaštitnici : ili možda kakva mrlja od telve, tinte, nastoje opravdati svoje čine i postupke ili Čega drugoga. Prije kojih 15 god. onim, što ih u istinu nije potaklo na | jedan moj ođ „sposobnijih" i „kultur­ taj njihov korak; kao: nijih" prijatelja zapita me, zašto ja ! Počeo je piti radi zdravlja (!), radi | podrezujem brkove. Ja mu odgovorili, apetita, Što je piti kulturno (?) i t. d. da mi smetaju. On mi na to reče : Ja Počeo se kartati — pa i dalje se karta ' bi tu rnuku i smetnju rado podnosio, ! — (pa i hazardno) od dosade, radi samo neka sam Ijep'i i neka izgle­ ! zabave, radi društva i t. d. dam „kulturniji“. Ja mu odgovorih, da U kuću ide u cipelama, radi zdravlja. (Ćifte i mestve, na kojima se ne unosi je ovo islamski o ičaj i sunnet. On se na ove moje riječi malo ispod brka u kuću, među djecu i druge, ulični 1 pisluk, a često i razni bakcili, nezdravi cinički nasmiješi. — A sad je ta m ^j „kulturniji" prijatelj mašio mene u pot- i su!) , i i i ! i ; I i ' ; j 1 * ; ! i Prije i poslije jela ne pere ruku, ne ispire usta, ne upotrebljuje misvakja. Ta gdje će se on još takim »tricama-- baviti’ Ne liježe rano, jer nije zdravo sit leći, a ne diže se rano na sabah, jer... valjda ni to nije zdravo ni kulturno! Ne kupa se, ne uzima abdesta, jer je to (za lijenčinu) teret (!) Ne ide u džemat, pa ni u džumu, ni na bajram, jer ne će da se miješa sa »masom< ! Parfemi i mirišljivi sapuni su vrlo dobri, a ne podnosi nikakvog jaga, er ga zaboli glava! Ide u džamiju prigodom kakve »službene službe božije« (deve), ta jer je i on musliman (Turska priča o devekišu — noju). Ni kad ne klanja, jer se stidi! Pardon, jer nema abdesta, ili nije »čist«; ili ne može izuti visokih cipela, jer su mu neoprane čarape, ili mu smrde noge (koje on iz »zdravstvenih* raz­ loga ne običava prati), ili neće da mu se pokvari »paha« na hlačama itd. (Nastaviće se). □ □ п □ □ п □ Sjetite se i □ 3 □ �Бу-М 252 ВДА“ — ^гмаува^ općini Vienać, gdje se i moj posjed od nekih 200 dun. slobodne zemlje nalazi. Ja sam na ovoj svojoj zemlji posje­ dovao više gospodarstvenih zgrada, koje su se neke tokom rata srušile a neke oštetile, pa ih treba popravljati. Radi ovog popravka zatražio sam, da mi lugar izda potrebiti meremat, na koji po zakonu imam prav,-) za opć. Vienac, jer sam ga i prije dobivao, ali . rečeni lugar Rosić kao neki siledžija ne htjede mi potrebitog tnerernata dati, izrazivši se oštro i nekom mižnjom naprama meni, valjda je siromak mislio, da ću ga moliti i kao drugi seljaci kukavci sa torbom mu i Msagama od kuće dolaziti. Rečenom siledžiji lugaru Rosiću još ni ovo nije dosta bilo, već u mojoj, još od prije 10 godina ogradjenoj, li­ vadi izdaje, i buleta 3 omorike za rneremat nekom Stojanu Boroji i Jovi Dubari, za koju sam stvar odmah kot uredu i sudu javio. Rosić kao fanatik pravoslavni po kalufu popa Vtljke Grguroviča, odgo­ jen je, da mrzi sve muslimane, pa se i ovaj njegov čin ima smatrati kao mržnja prema meni kao muslimanu. Pa ne samo da ja trpim od Rosića štetu, već i drugi seljaci, ali samo mu­ slimani. Za sad ovoliko 1 ;«МЈМ>Е.ШагГЛ^1иЈвМИ11т Husein MenzUđŽIĆ. v« Bilješke. Agrarno pitanje. Beogradske no­ I I i I j ! da budu spremne. Vlada je riješila, da se za sada mobilizuju tri zadnje klase (18., 19. i 20.) iz I. novosadske i IV. zagrebačke armije. Prema po? sljednjim događajima izgleda, da će mala an tanta ipak morati oruž? jem intervenisati. Iz čehoslovačkog poslanstva jav? ljaju, da je njihova vlada naredila mobilizaciju, dok iz rumunjskog poslanstva nisu stigle još nikakve obavijesti. Rumunjski konsul izja? vio je našoj vladi, da je on brzoja? vio svojoj vladi u Bukarešt, ali što mu do sada nisu nikakve instruk? čije stigle, tomu će biti razlog, što su prekinute telegrafske veze. Zanimivo je. dok su svi strani poslanici u Karlovoj stvari posjetili g. zamjenika ministra predsjednika, jedini to nije učinio talijanski ot? pravnik poslova. Slijedeći đan po? slao je novinama ispriku, da on nije učinio posjetu g. zamj. min. pred”? sjednika jedino radi toga, što vije? sti o dolasku Karlovom imaju ne služben, nego privatan izvor. Iz Beča javljaju, da sve stranke osuđuju Karlov povratak i pozvale su narod, da se svim silama odupre napajanju na austrijsku republiku, Primjerom Zapadne Ugarske o? svjetljuju tendenciju Karlovog po? vratka. »Arbeiter Žeitung« pozivlje sve one, koji su služili u vojsci, da se dobrovoljno jave za narodnu o? branu i ujedno pozivlje stanovni? štvo, da se drži rezervirano prema prilikama u Madžarskoj. Neke ve? Černje novine donašaju vijest, da ćc se u Steinamangeru sastati sve viđenije Karlove pristaše sa vođa? ma t. zv. frankovačke stranke, gdje ćc raspravljati o otcjepljenju Hr? vatske. Iz Beča zvanično demantu? ju sve vijesti o uzbuđenju u Beču, dok neke novine donose potanko? sti o antikarlističkom pokretu me? đu radništvom, koje zahtijeva, da se sve monarhističke vođe poubija? ju i na taj način ukloni opasnost od Austrije obzirom na Karlov povra? tak. Najnovije vijesti iz Beča jav? ljaju da je Karlo uhapšen i interni? ran u jednom samostanu. Iz Šopronja javljaju, da jc nova madžarska vlada pod predsjednik kom Rakovškvm položila Karlu za? kletvu i krenula u Budimpeštu. Obzirom na situaciju male an? tante, koja je nastala radi Karlovog povratka, vratiće se odmah gosp. ministar predsjednik Pašić u Beo? grad. Njegovo Veličanstvo Kralj Aleksandar stići će tek za nekoliko dana i to po svoj prilici na 30/ ovo? vine donose ovu vijest: ,,G. dr. Andrić, poslanik, predložio je 41 Radikalnom Klubu, da se rok za pri­ javu potraživanja na begiučke zemlje produži i da se taksa od tri dinara po dunumu ukine ili snizi, a naročito za brdske krajeve i pašnjake. G. Krsta Miletić, ministar za Agrarnu reformu, obećao je, da će ovo pitanje Iznijeti na riješenje pred ministarski savjet". Nas čudi, da je g. ministar mogao ozbiljno i shvatiti ovo pitanje, a kamo li obećati, da će ga iznijeti pred mi­ nistarski savjet. Poznato je, da je ovaj rok za prijavu pokraživanja bio istekao već 18. septembra, te da je protuza­ konito a na zahtjev zemljoradničkih poslanika bio produžen do 18. ovoga mjeseca. Kad bi ministarski savjet po­ činio još jednu nezakonitost, te ovaj rok još jednom produžio, zar ne bi po izminuću i log produženog roka moglo na um pasti još i demokratskim po­ slanicima, pa da se i oni počnu u de­ magogiji i izigravanju zakona natjecati ! sa zemljoradnicima i radikalima, te i i ga mjeseca. v oni tražiti produženje toga roka ? Kuda Najnovije vijesti javljaju, da je bi to onda odvelo? potvrđena vijest o Karlovom inter? Zar se misli ovako izigravati agrarne niranju. Internirana je i Žita i čla? uredbe, koje su postale zakonima? Zar novi »kraljevske vlade«, od koje je misle gospoda, da ćemo mi to ravno­ nekima uspjelo pobjeći. Karlo i Zi? dušno gledati ? Tražimo od ministarstva ta internirani su u dvorcu Toti. kraj za agrarnu reformu, da već jednom Budimpešte. prestane ugađati ćejfevima svojih stra­ Italija će primiti Karla i nad njim načkih drugova i da striktno vrši zakon. I preuzeti kontrolu. Doznačiće mu ; Villu Pianose, u kojoj se rodila CfpđHd 3 Strana među Subotice i Bukarešta, koji ( prelazi tek jedan komadić madžar? skog teritorija kod Szegedina. Pro? čitana je nota antante budimpeštan? skoj vladi, da se Karlo smjesta u? kloni. Pročitan je izvještaj našeg*' poslanika u Budimpešti, koji po? i tvrđu je vijest o Karlovoj interna? čiji i izvješćuje, da je u borbama između karlista i horthyjevaca bilo 8 mrtvih i 100 ranjenih. Na kraju : sjednice saopćen jc demarš velike ' antante vladama male antante. ] । Tekst ovog demarša nije točno po? ' | znat, tek se nagađa, da velika an? i i tanta traži od male antante. da bez njene privole ne stupa u akciju pro? tiv Madžarske. Na sjutrašnjoj sjed? nici ćc se donijeti odluka o kolek? tivnom koraku male antante u Bu? dimpešti. Karlo o svojoj ekspediciji. Ženev? , I ; ; ski dopisnik »Matina« brzojavlja svome listu izjave, koje mu je dala jedna osoba, iz pratnje Karla Habs? burga s dvorca Hertcnstein. Odla? zak. Karlov — rekla je ta osoba — nije učinjen naumice. On je otpu? tovao, da se više ne vrati. On dobro znade, da se i ne bi više mogao vra? titi u Švicarsku, ali neće poći ni u koju drugu zemlju evropsku. On je u .Madžarskoj i ostati će tamo ili ćc naći konac dostojan jednoga mo? narha. To je stvar najvećega zna? čaja. Pred više dana Madžarska ga je pozvala, da se vrati sa svim onim mogućnostima, koje daje takav put. Javljeno mu jc, da je ministarstvo u tim velikim crtama složno sa na? rodom. Karlo je dobro znao, da ćc se mala antanta opirati njegovom povratku, ali su nacije ove male an? tante s jedne strane zadržane kam? nanjom u Albaniji. Rumunjska pak treba da mobiliše svoju vojsku u Besarabiji radi ruskih stvari, čeho? slovačka je opet okupljena slovne? kim pitanjem baš u sadanjoj zgodi. Italija valjda neće moći zaboraviti, da se je Konstantin vratio nrotiv volje sila u Atenu i da ie Italija iz? javila, da će prosto iščekivati dog^ daje i da su to nutarnje stvari te države. Mi — nastavilo je to lice ne mislimo, da će Engleska poslati svoje čete u Madžarsku, da istjeraju Karla. Rat rrotiv Karla samoga bio bi rat protiv Ugarske, koja se hoće vratiti svome legitimnom suverenu. Dopisnik -»Matina« misli, da ove iz? jave reflektiraju mišljenje samoga Karla i da ih je on sam inspirirao. Po tome se vide motivi, koji su oso? kolili Karla, da se je odlučio na ta? kovu avanturu pod uvjetima, koji mu obećaju neki uspjeh. Čini se, da vjeruje u pristajanje Madžara. Tursko-franeuski sporazum ŠIRITE „PRAVDU4. Francusko-kemalistički spora­ zum. Vijest, što ju je '»Manchester Guardin« donio o sporazumu, koji bi bio potpisan između Francuske i angorske vlade, službeno se demantuje. S druge strane Agencija Havas pri­ mila je iz Carigrada 21. ov. mj, ovaj brzojav: Prema informacijama prim­ ljenim iz Angore, pregovori, koji su u ovome gradu vođeni za uspostavu normalnih odnošaja francusko-turskih uspješno su privedeni kraju, U krugovima carigradskih stranaca tvrdi se, da je sporazum bio svečano potpisan u Angori, ali se još nije do­ bila službena potvrda te vijesti. Domaće vijesti. Bolest ministra Karamehmedo- viča kreće svaki dan na bolje. Tem­ | peratura ie već nekoliko dana potpuno : normalna, pa nema razloga nikakvoj bojazni, da bi se kakove neve kom­ j | plikacije mogle ponoviti. Hvala brizi i naročitoj susretljivosti I | sarajevskih liječnika, napose primar­ nog liječnika g. Bilića. ministar КагаI mehmegović osjeća se sasvim dobro. ! Samo će trebati još neko vrijeme opo­ I ravka, pa da ga opet vidimo čila i zdrava u svojoj sredini u radu za do­ bro naroda i države. u ' ј svom današnjem govoru, Briand Je j saopštio, da je Francuska sklooila i sporazum sa vladom u Angori. Kskn i izgleda, ovim su sporazumom određene I tursko-sirske granice i odredbe o evaI kuaclji Cilicije. Izgleda, da je zaključen j sporazum, kojim su sačuvani francuski interesi u Maloj Aziji, ali odricanjem ; Žita. Švicarsko savezno vijeće je odlu? । Francuske na stvaranje 'rancuske zone. čilo, da izagna cijelu pratnju Каг? Vrijenje u Egiptu. Jedna depeša lovu iz Švicarske, u koliko nisu po? i iz Carigrada javlja, da je Abas Hilmi trebni njegovanja njegove djece, | paša 11., bivši egipatski kediv, svrgnut Karlova avantura. U prošlom koja će za sada ostati u Švicarskoj, 1914., nestao iz Ćir’grada. Misli se, da broju istakli smo bojazan o aktiv? ostali ćc biti odmah prebačeni. nom istupu velike antante, obzirom se je ukrcao na jedan talijanski brod Horthv jc poslao spomenicu kon? na Karlovu restauraciju u Madžar? s namjerom, da pođe svojoj ženi u fcrenciji ambasadora, u kojoj traži, Švicarsku, ali se širi vijest, da je taj skoj. Najnovije vijesti, koje smo do da se ukine odredba trianonskog u? sada primili na žalost potvrđuju o? put političke naravi u savezu s kon­ govora o raspuštanju madžarske spiracijama egipatskih revolucijonaraca. vu našu bojazan. vojske, jer se je madžarska armija Iz Pariza javljaju, da jc velika an? Atentat na Bosporu. Carigradski pokazala miroljubivom, da zaštiti j listovi javljaju, da je u noći od 21. tanta učinila demarš u Budimpešti, mir i red. dok opet druge vijesti javljaju iz na 22. o. mj. talij. ratna lađa »Lu? Ambasadorska konferncija upu? | šopronja, da su tamošnje madžar? kili« svom snagom udarila na jahtu tila je notu madžarskoj vladi, u ko? I ske trupe, koje se nalaze pod ko? joj je pozivlje da proglasi svrgnuče | Wrangelovog štaba. \Vrangel je bio mandom savezničke misije, prisegle Karla i da obezbijedi njegovu si? 1 slučajno u gradu. Osoblje sa jahte Karlu vjernost. je sve uhapšeno. Konstatovano je. gurnost. 24. o. mj. završena jc tajna sjed? da su na tal. ratnoj lađi bili ruski i Čehoslovački poslanik u Beču iz? i nica ministarskog savjeta u Beogra? talijanski boljševici, koji su sklopili javio je novinarima, da akcija an? ; du. Rezultat nije poznat javnosti zavjeru protiv Wrangcla i njegovog tante nije samo protiv Karla, nego > bilo sa službene, bilo sa privatne da se konačno i pitanje habsburšku? i štaba. strane. Znade se toliko, da je savjet Alentat na bugarskog ministra madžarsko likvidira. na temelju obavijesti, koje su stigle 22. X. počinjen je na putu između iz Madžarske, konstatovao, da su Na sjednici ministarskog savjeta Sofije i Kistendila atentat na bugarvijesti o tobožnjim sukobima izme? u Beogradu, podnio je g. Trifković skog ministra vojnog Aleksandra Diđu karlistiČkih i vladinih četa izmi? izvještaj o najnovijim događajima mitrova. Osim njega ubijen je njegov u Madžarskoj, koji usprkos Karlo? šljćne, da zavedu u bludnju malu šofer i još dvije osobe. pridmjeva se, antantu. Ministar vojni dobio je od vog interniranja ne zadovoljavaju. da je atentat bio političke naravi, jer G, ministar vojni Zečević nodnio min. savj. punomoć za poziv i osta? je Dimitrov bio najpopularnija osoba lih godišta prvog poziva pored 18., je izvještaj o stanju naših četa na za Stambulijskog. 19. i 20. Nti kako se čini neće tre; madžarskoj granici. Sav promet s bati ovu punomoć primijeniti u Madžarskom je prekinut, a granica praksu. Vojvoda Bojović izdao je je upravo hermetički zatvorena. Jedino opći simplonski ekspres iz? ■ naređenje svim vojnim jedinicama, Politički pregled. ! : I Grčko-toki rat. Grčki komunike cd 18. oktobra: Na fronti kod Eski-Šehera mir. Na fronti kod Ofijun-Karahisara neprija­ telj je razvio 17. ovoga mjeseca na­ vale na naše odjele kod Čivrila, Čitaka i Burgasa. Kad smo suzbili ne­ prijatelja, trupe su prešle u ofenzivu i progonile su neprijatelja u pravcu istoka i jugoistoka. S druge strane javlja se iz turskog vrela, da kemalističke trupe nastav­ ljaju svoje priprave za skoru navalu u odsjeku Eski-Šehera. Mustafa Kemal izrekao je na fronti govor, kojim je najavio trupama, da će pravi rat is­ tom sada početi. । ' ' i | 1 j ; Poziv na pretplatu. Naš list stoji već pri kraju treće godine, a ogrom? na većina pretplatnika nije još ob? novila pretplatu. Isto tako nam ve? liki broj pretplatnika duguje cijelu ili djelomičnu pretplatu oci prošle godine. Pošto je »Pravda« upućena samo na pomoć organizacije i na pomoć svojih pretplatnika i pošto bismo usljed teške novčane situa? čije bili prisiljeni, da nemarnim pretplatnicima obustavimo slanje lista, .to ovim javno podsjećamo svakoga dužnika, da svoj dug što prije podmiri. Dobrovoljni prilozi su također dosta doprinijeli izdržavanju »Pravde« i mi smo slobodni, da za? molimo sve naše pristaše, da bi se u svakoj zgodnoj prilici, na sastan? cima, sijelima, svadbama i t. d. sje? tili svog jedinog muslimanskog li? st a. .Mi nemamo niti kakovih subven? čija niti fondova, iz kojih bi izdr? zavali list, nego smo upućeni jedino na pretplatu i pomoć svojih pri? stasa. Administracija »Pravde«. POSJEDNIKE BIVŠIH KME? । i TOVSKIH SELIŠTA U SARAJE? I | j | I VU, koji još nisu prijavili zahtjev za odštetu, upozorujemo na objavu agrarne direkcije, koja je izašla u prošlom broju »Pravde«. Prema toj objavi imaju tkaovi posjednici što prije pristupiti referentu za likvidan čiju (u zgradi kotarskog ureda u Sarajevu) i prijaviti svoje zahtjeve. Radni odbor za podizanje spo­ menika Kralju Petru I. Vel, Oslo­ bodiocu. Na građanskom sastanku o ' ' i tom predmetu izabran je posebni i > Radni odbor«, koji ima da izvrši sve poslove oko toga podignića. Taj se je odbor sastao 5. o. mj. na konstituirajuću sjednicu, u kojoj su izabrani ovi j funkcionari: Predsjednikom Šćepan GrI dić, podpredsiednicima: Dr. S, Perišić ! i Fehim Spaho, tajnicima: Lj. Dvornij korib i Dr. J. Kajon, Blagajnikom, M. ‘ H. Alić, zatim nadzorni odbor, kome ; su članovi predsjednici kulturni druš­ ; tava: »Prosvjete«, »Napretka«, »Gajreta« i »Benevolencije«. Na toj je sjednici stvoren zaključak, da se ovaj spomenik ima podići za čitavu B. i H. a ne samo za grad �Eroi 352 Sn ј „ПРАРДА* — „PRAVDA* Страна 4 Strana li naš namještenik, da putuje recimo i ivne gimnazistkinje Šonje s platonskom položene u grobnicu Zrinjskog i FranSarajevo, pa se rad odbora ima u tom iz Zagreba za Beograd, treba preko ljubavlju prema Serjoši, pa preko kokopana, odakle će ih svečano prenijeti smislu proširiti na čitav teritorij ovih 200 kruna, što je tek jedna trećina i ketne ali u dubini duše čiste Jelene na Mircgoj. zemalja. U to se ima stvoriti nacrt puti Maribor—Feldkirch, a 200 1 3 Nikolajevne do prostituirane Klaudije orgarizacije odborova rada, koji će se „Privredni glasnik* cd 21. o. mj. iznaša 60O kruna, dakle skoro Četvr- | Mihajlovne. I različiti tipovi muška­ u narednoj sjednici predložiti na pre­ iznosi ovoj slučaj: »Kontrolori monor tina njegove plaće. Cijene životnim ' raca izneseni su s toliko tačnosti i tres i prihvat. polski tuku. Naš raznosač novina namirnicama i uopće svim drugim j poznavanja, da smo vidjeli sve vrste Dne 20. o. mj. održana je sjednica Hilmi Čauš bio je tu pre neki dan u stvarima danomice rastu. Onda će dr- i njihove od naivčine Semjona Scmjonoodborskih funkcionara i predsjednika Velesu i javlja nam da su neki mo­ žava će da Ona omogući živjeti povi­ vića do đonžuanskog kneza Derbelipomenutih društava, na kojoj je pred­ nopolski kontrolori 13. ov. mj. istukli siti plaće svojim namještenicima, a । janija. sjednik Šć. Grđić iznio nacrt za odbor- petnaestak muslimana, među kojima i da to nadoknadi povisi će opet tarife I ski rad oko te svrhe i sredstva. Glavni Atrakcija ove večeri pila je, naravno njegovog tasta Kokov Husejin Mustafu, na pošti, željeznicama, carinama, a ; gospođa Medvedjeva, koja je s toliko će rad biti prikupljanje novčanog kapi­ koga je zateklo u postelji usljed uboja trgovci, 'da nadoknade trošak oko robe, | shvaćanja i s toliko rutine prikazala tala, koji će se vršiti po sreskim (ko­ koji je dobio. koji će tim povlasticama nastati, po- ! vrlo kompliciranu dušu kokote Jelene tarskim) pododborima, a u manjim Mi, sa Hilmi Čausom, protestvujemo visiti će cijene svojim artiklima. I lako mjestima preko povjerenika. Prilozi će Nikolajevne. Ona je zaista dokazala, protivu ovog kabadahiluka monopolće mo ići »naprijed«, dok nestignemo I da je umjetnica prvoga reda. Gosp. se ulagati u novčane zavede, dok do­ I skog osoblja. Ako su ljudi krivi, ima segnu potrebno visinu. Apeliraće se i Rusiju. Hajdušković (kao Andrej Ivanović) bio načina, po zakonu, da se kazne. Upo­ na pripadnike ovih zemalja, koji borave Veliki požar u Beogradu. Iz Beo- ‘ je dostojan pandan. G. Novaković nas treba batina samo nanosi zlu krv i izvan njih, a primaće se i prilozi iz ruši ugled državi u kojoj živimo. Mo­ grada javljaju, da je u noći 23. X. I je svojim Sergejem Petrovićem uvjerio cijele naše države. Ovaj će se nacrt nopolski kontrolori imaju manje nego buknuo ogroman požar na Savi, koji | da je on odlična umjetnička sila, samo predložiti još na prihvat plenumu od­ iko prava da se ovako ponašaju pre­ je teškom mukom svladan. Upalio se , naravno nije za komičara, kao što je bora, a nakon prihvata započeće rad ma građanstvu, jer su njihova prava i benzim iskrom iz lokomotive: požar i bio u »Protekciji«. F. Rakuša (kao đak oko organizovanja pododbora i povje­ dužnosti tačno propisani14. je zazvatio nekoje šlepove i lađe. Šteta i Serjoša) ostavio nas je hladnim, jer renika. nije dovoljno shvatio svoje uloge, kao Proces protiv župnika Bekavca. se računa 4 mil. dinaru. Udruženje šer. sudaca poslalo je, ni g. Gec (knez Dćrbelijani), koji je 25. o. mj. proglašena je osuda, ko« Previšnjoi kabinetskoj kancelariji u Iskorišćavanje vodenih snaga. U bio suviše ukočen i nespretan. Gđa jom se osuđuje župnik Bekavac na i ministarstvu poljoprivrede i voda ! Ćurčić s puno realnosti nam je izni­ Biogradu ovoj brzojav : »Udruženje še150 dinara globe ili 15 dana zatvora, obrazovan jc odbor, koji će imati ■ jela pred oči raspuštenu koketu, a g. riatskih sudaca i vježbenika sa svoje što nije htio zakleti katolike redare da prouči snagu svih slapova (vo« Vučićevič dobričinu - muža. Gđica D. prve redovite glavne skupštine poda­ u Sarajevu. On je izjavio, da jc to i dopada) u našoj zemlji, koji se mo« Marković (Šonja) bila je kao i dosada stire izraz lojalnosti i privrženosti učinio radi toga, što su prigodom I gu iskoristiti za industrijske ciljeve. dražesna i odlična, a g. Radenković (Dr. Njegovom Veličanstvu našem uzviše­ zakletve bile suviše isticane srpske I Prema toj ocjeni, taj će odbor da« Kovalenko) vrlo dobar. nom vladaru Aleksandra I. kralju zastave, dok su hrvatske i državne vati svoje mišljenje prilikom dava« Srba, Hrvata i Slovenaca i Njegovom Danas na večer je Nušićeva »Pro­ bile posve zapostavljene. Protiv tc nja koncesije za iskorišćavanje | tekcija«, a prekosutra za đake uz sni­ PreviŠnjem i junačkom domu sa mol­ osude uložili su branitelji optuže« bom, da se ovo blagoizvoli podnijeti istih. žene cijene repriza I. svečane predstave nog dr. Pavičić, dr. šutej i dr. Pre« podnožju Previšnjeg prijestolja«. Pred­ Komunistički puč u Crnoj Gori. mužić ništovnu žaobu na vrhovni sjednik Jusuf Zija Midžić, šeriatski Iz Crne Gore javljaju, da je Dr. I sud. vrhovni sudija. Umrloga Smail et. Bukvice Vuk. Marković liječnik, koji je bio Osuda protiv ubojice min. DraJedna anketna komisija. Uskoro prodavače se razne knjige (ćitabi) na u Beogradu uhapšen, a na interven« škovića. Iz Zagreba javljaju, da su će se u ministarstvu vjera obrazovati 4. novembra u petak u 8 sati p. p. čiju i garanciju svojih rođaka pu? atentatori na pok. min. Draškovića 1 jedna anketna komisija, kojoj će biti šten, pobjegao u goru sa 125 ljudi u Rijaset Ilmiji. osuđeni i to: Alija Alijagić na , stavljeno u zadatak, da ispita odnose među kojima ima i PlamenČevih a« smrt na vješalima, Čolaković, Lopandi- između pojedinih priznatih vjera u na­ genata. Načelnik sreza javlja, da i Nikola Petrović 15 god. a Stevo Ivašoj kraljevini i da reguliše pitanje je 22. ov. mj. skupio Dr. Marković nović na 2 godine, Nebojša Marinkosvećeničkih prihoda. kod svoje kuće masu ljudi i isporu« vić je riješen. Za povratak mandata komuni­ čivši im Lenjinov pozdrav - kojeg i spedšaiista za očne i unu­ tarnje bolesti Ultimatum Madžarskoj. Na juče­ stima. Dr. Korošec je u ime Jugosla- jc bio lični prijatelj — pozvao sa« { rašnjoj sjednici ministarskog savjeta u i venskog kluba podnio Narodnoj Skup- ' kupljeni narod, da proglase sovjet« počinje primati pacijente od 22. ov. mj. Beogradu sastavljen je tekst ultima­ ■ štini predlog o ukidanju člana 18. zasku republiku. Vlasti nisu ovu stvar svakim danom od 1 — 3 sata po podne tuma naše vlade Madžarskoj. Ultima­ I kona o zaštiti države, prema kome se i shvatile ozbiljno, te je poslat po« u Talijerevića ulici broj 9. tum sadrži ove zahtjeve: 1. da Madžar­ j ukidaju mandati komunističkih poskručnik Čivković, da uhvati Dr. Mar« ska vlada preda Karla maloj antanti; ' nika. Korošec traži, da se kumunistima I kovića, kojemu je ipak uspjelo da 2. razoružanie Madžarske po triaonon- ' povrate n’ihovi mandati, pošto je propobjegne. Dr. Marković šalje na sve skom ugovoru; 3. da plati troškove j šao rok od mjesec dana, za koje su strane letke i u njima poziva narod mobilizacije nama i Čehoslovačkoj; 4. se vrijeme morali izvršiti ponovni izbori. i na bunu i proglašenje sovjetske re« preuzima sve vrsti tepetarako madžarska vlada nije u stanju, da I Povišenje tarifa. Bečki list »Neue publike. Obećava, da je već sve skih poslova uz umjerenu dade našoj vladi garanciju, za 48 sati | Freie Presse« donosi vijest, da će se ta- i spremno, da se 25. o. mj. digne ге« i solidnu cijenu. — Posao će naše i Čehoslovačke trupe unići u ! rifau Austriji za željeznicu, poštu i tele­ ; volucija. Sa svojim ljudima pali šu« Madžarsku. tačan i solidan. :: grafe povisiti za 100°/o. Kod nas sa tako- me, da bi time stvorio nezadovolj« stvo među narodom. Prenos kostiju Eugena Kvater- , đer radi o tome, da se povise cijene na KiLSH ИРИШ - TEHEZOa 36. nika. Pedeset godina poslije smrti toga ' željeznicama, a poštama su se već Generalno oglasno zastupstvo R našeg velikana prenešeni su smrtni i povisile. Dok kod Austrije možemo ostanci Eugena Kvaternika i Vjekosla- I donekle, da razumijemo tu povišicu, za preko 10 tui inozemnih listova Lj Telefoi. 2’—65. :: R va Bacha, da ih sahrane na mjestu, ' kod nas to nemožemo. U Austriji su koje su svojim radom za života za­ poprečno plaće svih namještenika oko Arcibašev: »Ljubomora«. Preksi* služili. 14,000 kruna (i to nižih činovnika). Iz Zagreba je otputovao naročito iza­ Jedna od najduljih željezničkih pruga i nošnja predstava u našem pozorištu u novinama obavlja po- ц bran odbor u Rakovicu, gdje su isko­ , u Austriji Maribor preko Graza, Leo- I bila je jamačno najinteresantnija i najuzdano staro uvedeni I pani kosti naših narodnih mučenika i i bena, Innsbrucka’do Feldkircha stoji i bolja. Ne samo stoga, što je prikazivaprenijeli ih kroz Slunj, Karlovac i druga oko 800 austrijskih kruna, što iznaša i na moderna naturalistička drama Arcimjesta u Zagreb. Sva mjesta, kroz koja oko 100 jug. kruna. Ta vožnja traje, baševijeva, u kojoj je tako divno pri­ zavod za oglašivanje je auto s kostima prolazio, bila su I ako se čovjek bez prestanka vozi oko kazana koketnost jedne inače moralne Zagreb, Ju; - , skaul. 31. X Ruskinje i s toliko psihološkog poz­ okićena crnim zastavama. 48 sati. Dakle za vožnju od 48 sati navanja otkrivena duša žene uopće, U Zagrebu pred katedralom dočekala 'i je dovoljan iznos od jedne četrnajstina ih je masa svijeta : »Slava mučenicima«. I plaće, jednog austrijskog namještenika. . nego i radi toga, jer su tu večer nastu­ pile najbolje sile našeg pozerišta. »Slava Kvaterniku«. Poslije toga otpra­ 1 Pogledajmo kod nas. Kod nas iznašaju Gradaciju moralnog shvaćanja žene I tio je gosp. župnik Kerdić kosti tih j plaće, kod namještenika i srednjih čipisac je tako lijepo izveo sve od na- i naših mučenika u katedralu, gdje su ■ novnika najviše do 3.000 kruna. Hoće Dr. Muri Fehmi таРЕтан i пекокптбн Iz našeg pezarišta. OmašivANJE «| I BLOCKNER-OVla Kao brat bratu podobni, bez razlike, treba da su naši zr.bi. Nema Ijepog čovjeka i osobe bez Ijcpth ^jhi o Ijepih zubi bez praktično prokušane i od autoriteta najbolje preporučene: E L I D A - p a $ t e za zube. - ttHHiMMiH'raMaiiiiiiiMM Zastupnik za Bosnu i Hercegovina SlbBPt Hita toi, Sarajko, Despića ul. 1 Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. — Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina. Potpuno uplaćena dioni ka glavnica K 20,000.000• . Ulošci preko K 25,000.000-—. Pričuve preko K4,000.000. - Pupilarno siguran. - Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. 104 Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE Odgovorni oroduik: lUrubim Muhić. BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija D. i A, Kajon, Sarajevo, � https://kolekcije.nub.ba/files/original/c6c318a9c8ff5bf7ddf94009a165a204.pdf 4d36d8531091f62950c37c9fc5b66307 PDF Text Text ^*-^^5 Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom ИВМ Uređuje redakcioni odbor. žO^^SSi $КпШ Pretplata: za našu državu godišnje K 200.—, na pola godine K 100.— : za inozemstvo К 250.—. -^f; јдШ> 3^'ž ШЖ' «®* 4Š& &S gro« SSmS^A Н?»1иВ» Jjl!L ШЖ МрИЦИИ) JSmF ЈИг W VA Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja ^е*га u,icl u vakufsk°i pstafl* Telefon br. 842. ■ШШ ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЖМАНСКЕ ОРГАШЗАНКЈЕ. Sarajevo, subota 29. oktobra 1921. (25. Safera 1340.) Broj 115 (353) čekovni račun post, štedionice 1119 Godina HI. »»■■лагаииимигаигавиомтаЈвивлшисипиввиииивиишииижижиижжиЕ^^ Karlova pustolovina. Naši moćni prijatelji i saveznici još uvijek sanjaju o dunavskoj kom federaciji, u kojoj bi se našle na o* kupu sve nacionalne države, koje su nastale na ruševinama negdašnje austrougarske monarhije. U brizi, da se ove države nc razviju u toli* koj mjeri, da biše mogle samostab no odlučivati o svojoj sudbini, an* tanta nastoji, da uspostavom te konfederacije, kojoj bi na čelu bili Habsburgovci, stvori mogućnost, da se trajno upliće u poslove sred* nje Evrope, kako bi je mogla uvi* jek zgodno iskorišćavati u svoje političke, a naročito ekonomske svrhe. Nalazeći oslona u takvoj politici antante, madžarsko plemstvo podu* pirano katoličkom svećenstvom još uvijek goji nade, da bi se bar negdašnje zemlje krune Sv. Stjepa* na opet našle na okupu i tako uspo* stavio integritet Ugarske. Tako se jedino može razumjeti zašto Madžarska zavlači s izvrše* njem trijanonskoga ugovora. I ako jc već davno morala provesti ražo* ružanje svoje vojske, iako je tre* bala isprazniti zapadnu Ugarsku (Burgenland) i predati je Njcmač* koj Austriji, ona jc to neprestano odlagala, kako bi u zgodnom času mogla dovesti i savezne vlade i cio svijet pred gotovu činjenicu. S jednes trane to, a s druge stra* ne mahniti i obezumljeni Karlo, ko* jemu je .Švicarska dala nakon de* tronizacije azil, predstavljali su u* vijek opasnost za mir u srednjoj Evropi, te neprestano ometali kon* solidaciju nasljednih država austro* ugarske monarhije. Jamačno dobivši garancije od ta* lijanske vlade, Karlo evo po drugi puta pokušava, da zavlada Ugar* skom, te da tako uspostavi negdas* nju Austro*Ugarsku. Kolikogod vjerujemo u avanturi* stički karakter ovog pokušaja, te kolikogod shvaćamo očajničke po* kušaje Karlove, mi ipak ne vjeru* jemo, da bi on ovaj pokušaj smio učiniti bez predhodnog sporazuma s odlučujućim faktorim velike an* tante. Postupak talijanskog posla* nika u Beogradu i suviše nas utvr* đuje u tom uvjerenju. Ti su faktori jamačno htjeli pokušati, hoće li se s tim moći uspjeti, te da li će mala antanta imati dovoljno smjelosti i snage, da se tom iskušenju odupre. Nu energičan i složan istup male I antante, naročito naše kraljevine i I Cehoslovačke, bio je jasan dokaz, ! da se s tim pokušajem neće tako I olako proći, te da ćemo mi sami, i ' bez pomoći i uplitanja velikih »sa* veznika«, znati već u klici ugušiti opasnost, koja bi cijeloj srednjoj Evropi, a naročito nama ugrožavala ’ sigurnost i miran razvitak. : Jedno se pitanje pri svemu ovom • nameće: Odakle Karlu tolika smio* j nost? Mi smo gore izložili nasto* I janje velike antante oko uspostave I podunavske konfederacije i ma* I džarsko nastojanje, da podignu • negdanji sjaj krune Sv. Stjepana. Nu ima još jedna sila, koja potajno pomaže Karla. To je katolička cr* kva s papom na čelu. i Malo je čudno i držanje Švajcar* I ske. koja je i nakon prvog pokuša* i ja Karlova mirno gledala rovarenje i njegovo i njegove okoline. Kad je vidjela, da on zlorabi njeno gosto* primstvo, zašto ga nije ili stavila u ; pritvor ili ga izručila, kako bi se onemogućili ovakovi ispadi mahni* tog Habsburgovca? Naša je država odlučnim drža* njem i vlade i naroda pokazala spremnost, da i oružanom silom za* priječi restauraciju Habsburgovaca u srednjoj Evropi. Njen je korak napokon odobrila i velika antanta, ali istom onda, kad je vidjela, da mi ne damo titrati se sa svojom sudbinom i interesima, te da smo spremni i bez, pa i protiv »moćnih saveznika« praviti red u svom ne* posrednom susjedstvu. f ako je Karlo momentano inter* niran, ipak nije isključena opasnost, da bi on još jednom ponovio svoju avanturu. Stoga je dužnost naše vlade, da u sporazumu s ostalim vladama male antante poradi oko toga, kako bi se zauvijek onemogu* čio Karlo. A to će biti jedino mogu* će, ako se trianonski ugovor u cijelo* sti provede, a nesigurna Horthyjeva vlada zamijeni pouzdanom. Mi ho* ćemo mira, kako bismo se mogli posvetiti uklanjaju posljedica svjet* skoga rata, i tko nas u tom priječi, mi moramo s njime ozbiljno obra* čunati. Ultimatum naše vlade, ko* «a na drugom mjestu donosimo, ja* san je dokaz, da je naša vlada shva* tila svoju dužnost, a u tome ona ima uza se cijeli narod Srba, Hrva* ta i Slovenaca. i Iz prnjavorske sovjetske republike. (Jedan novi dokument terora čaršije) Već u više navrata spomenuli smo, da je Prnjavor republika, da je tome zaista tako jasnim su dokazom zadnji dani, kad je masa građana i žena nai valila na kotarski ured, razvalila vrata, ' tvorno napala predstojnika, iznudila od j istog razne izjave 'i t d. Prnjavor je od oslogođenja do danas imao već nekolko masnijih i žešćih afera i Skandala, kao: afera sa predstojnikom Mrzljakom, afera popa Davidovića, afera sveštenika Jovanovića sa učiteljicom Špirić, afera srp. prav. crkv. I odbora sa škol. uprav. Bilčarom i jeI dan bezbroj sitnijih škandala. Navedeni 1 Skandali nisu poznati široj publici, za [ njih znadu tek prnjavorci i čuvaju ih ' kao porodičnu tajnu, jer se sve to može [ dogoditi samo u Prnjavoru. i Napadaj dobrovoljaca na predstoj­ nika Mrzjaka na dan Sv. Save 1920. djelo je izvjesnih ljudi iz Prnjavora, kojima je Mrzljak bio nepoćudan i samo i njegovoj prisutnosti duha imade se pripisati, da nije tada stradao. Afera popa Davidovića na 18.-VIK. o. g., kad je usred radikalske kule Prnjavora na i težačkoj skupštini izleman; afera svešt. i Jovanovića sa učiteljicom Špirić (sve; steničkum kćerkom) te njeno izopćenje i (epitimija) iz crkve, što nije odala dužnu ! počast sprovodu, javni je prnjavorski ! škandal, za koji ne znamo, da li je do­ vršen ili nije, ali držimo, da je taj škandal prouzrokovao samo Jovanović, a vidjet ćemo, kako će se svršiti. Mi laici ne možemo znati, ko je od njih dvoje u pravu. Afera srp. prav. crkv. odbora sa škol. uprav. Bilčarem radi stana datira već od nekoliko mjeseci. Radi tog stana bile su nekakve komi­ sije, ustanovljenja, šta li, koje su po svoj prilici imale ustanoviti ono, što je 1 crkveni odbor htio, ali jer to nisu mo। gle ustanoviti a vatra između crkvenog odbora i Bilčara nije se mogla zapre। tati, napetost pako morala je ili kuknuti ili popustiti. Ij dogodilo se je ono prvo. Pu­ klo je i svalilo se na glavu predstojnika Depola, koji nije mogao, a ni smio aminati crkvenom odboru, jer je po sredi pravo na strani Bilčara. Koliko smo mogli saznati, događaj se desio ovako: Sveštenik Jovanović je na 22.-Х. o. g. tražio od predst. Depola, da se crkv. općini, dade u posjed soba u stanu uprav. Bilčara, jer da tu sobu treba općina za svoju kancelariju, da ta soba nije namještena, jer je učiteljica Špirić, koja je u toj sobi prije stanovala, iz iste iselila. Predst. je poslao polit, činov. Gledića, da stvar izvidi : kako je Gledić predst. referisao, ne znamo, tek smo mogli saznati, da je svešt. Jova­ nović isti dan u stanu predstojnika s njim o tom raspravljao. Tok razgovora ne znamo. Nedelja (23.) prošla je mirno. I ; I ' U ponedeljak 24. ov. mj. sakupili su se neki građani i sveštenik Jovanović predveo je tu deputaciju predstojniku, gdje je došlo do burnih prizora. Odanle su svi članovi te deputacije otišli u preporni stan, istavili vrata, izvadili pro­ zore i iznijeli pokućstvo. Bilčareva žena, I bila je sama kod kuće sa bolesnim dje­ tetom i svakom je razumljivo, kakojo, je moralo biti pri duši gladajući. šta se radi. Nakon toga su ne znamo, da li iz vlastite pobude ili po nalogu pred­ stojnika svi učesnici toga osim svešteštenika Jovanovića po žandarmima pohapšeni. Za vrijeme, a i nakon hapše­ nja počeli su ostali građani Srbi, (valj­ da na nečiji poziv) zatvarati dućane i sakupljati se u hotelu Popović. Oko 2 i po sata bijahu po gradu raznesen) i prilijepljeni oglasi kotarskog ureda, da se imadu do daljnje odredbe zatvo­ riti sve gostione, hoteli, birtije, kafane i čitaonice, te da se zabranjuje svaka manifestacija i slično pod prijetnjom posljedica čl. 14. zakona o javnoj bezbjednosti. Omalovažujući tu zabranu oti­ šlo je 250 ljudi i žena pred zgradu ko:. ureda, tamo demonstriralo protiv pred­ stojnika, vičući Eno gore talijanske hu­ lje, dolje s njim, r.eba ga, ubi ga j г. d. : Nakon kratkog vremena provaljena su pokrajna vrata kot. ureda, rulja je ; unišla u zgradu i našla se pred žanj darskim bajunetama. Rulja je pozivala predstojnika dolje, a kad je on sašao stadoše padati udarci štapovima, ša­ kama, rukama i nogama. Ne znamo kako je izmakao predstojnik na 1. kat, ali znademo, da je na bojištu ostao razbit jedan štap i predstojnikov cvi­ ker. Rulja je poletila za njim, razbila i gornja vrata a na to je ispred rulje otišao predstojniku ovdašnji gradski bilježnik, V. Rakić, šogor pritvorenog gradskog vijećnika Todorovića, zahtjevao nekakvu odluku o uhapšenju i tražio od predstojnika, da on lično pusti pritvorenike. Kad je predstojnik iste pustio, zaurlala je ruha na njega raznim pogrdnim povicima i primorala ga, da dade donijeti pisaću mašinu, da se sastavi zapisnik, koji je dikti­ rao jedan od puštenih uhapšenika i u kojem zapisniku se određuje suspen­ zija učietelja Bilčara, ustupljuje Bil­ čareva soba crkvenom odbora, nemo­ gućnost predstojnikova opstanika u Pr­ njavoru i t. d. Nakon podpisa zapis­ nika razišla se je rulja oko sati i slavila po raznim gostionama svoju pobjedu. Iz gore opisanoga se vidi, da i u nas u Prnjavoru ima BoŠkovića, koji neufajući se sami organizuju čitave pobune, a kako se po čaršiji zuca bilo je javljeno i popu Davidoviću, da dovede svoje konjanike, a bili su očekivani i Rakićevi dobro­ voljci. Muslimanska trgovačka I obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. i) u Sarajevu Središnjica: Sarajevo. — Pupilarno siguran zavod. Dionička glavnica 1о,ооо.ооо kruna. — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Pričuve боо.ооо kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS I u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice I tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije. — Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ RancBlapija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: Ш �Strana 2 Стзана Broj 353 Број „ПРАВДА* — .PRAVDA* Ne znamo, kako će više vlasti u , spreman nastavnik, tačan i korektan ovoj škandeloznoj stvari držati se, , čovjek u svakom pogledu, ali se ne ali se nadamo, da se neće paziti na i da gaziti od čaršije, pa bi mu se za srodstvo i kumstvo, ta da se neće । nanešene nepravde trebala dati dolična partizanski postupati, nego da će svi i zadovoljština. Predstojnik je Đepolo ta­ krivci biti povučeni na odgovornost I kođer bio na svome mjestu vršeći naloge i strogo kažnjeni, da osjete da se na- 1 starijih vlasti, pa stoga moraju ga uzeti laže u pravnoj državi, kakovom se 1 u zaštitu, ako neće da valjano i sprem­ državom volimo prikazivati. Vlasti ne 1 no činovništvo pobjegne iz državne smiju dopustiti, da se nekažnjeno kalja j službe zbog terora nezvanih eleme­ nata i gazi ugled jednog ureda i njegovih zvaniČnika, pa makar oni i pogriješili, i Mi ćemo se na stvar još osvrnuti a kamo li, kad vrše svoju dužnost dok dobijemo tačne i detaljne podatke po naređenjima viših vlasti. Koliko je ■ nama poznato, škol. uprav. Biičar je i i budno ćemo paziti na razvoj stvari. Pododborima, povjerenicima i članovima društva „ Gajret?’ ! slijedeća: broj 2 K 15.50; br. 3 K 13.60; broj 4 K 11.70. Odbor je ovu ponudu trgovca Nove, pored svega, što Novo ku* pujc brašno od paromlina, prihva* tio, a nije htio zabaciti ni ponudu s paromlinom, jer jc sumnjao da će trgovac Novo moći svome obe* ćanju udovoljiti. Ova se jc sumnja i obistinila, jer isti sve do danas nije sklopio perfektan ugovor iako jc na to nekoliko puta bio pozivan od Gajreta. Prema ovom kratkom pri­ kazu same stvari vidi se, da su sve tvrdnje g. Đr. Bećira Nove ne* tačne, a da društvu Gajret ova na* bava brašna od paromlina donosi velike koristi, vidi se iz pregleda ci* jena brašna od utanačenja ugovora do danas: što je ovo sve bilo gosp. Dr. Bećiru Novi poznato, to je Glavni odbor i za­ ključio, da on mora sve uvredljive ri­ ječi prema predsjedniku i odboru, koje je nadvjema odborskim sjednica Dr. Novo upotrijebio, povući, jer kako se vidi iz gore navedenog, sve su tvrdnje Dr. Nove potpuno netačne i tendenciozne. Л i drska primjedba Dr. Nove o nekakvim provizijama potpuno je proizvoljna i ne­ ozbiljna. A mjesto toga Dr. Novo izlazi sa gore spomenutim člankom u javnost i poziva sve pododbore i povjerenike Gajreta, dazahtjevaju izvanrednu skup­ štinu i time unosi zabunu među prija­ telje i članove društva Gajret baš u doba, kad je rad oko p o d i z a n j a Gajreta u najvećem jeku. Ovaj Gajretov odbor sa predsjednikom radio je za Gajret i pre­ ko svojih sila, Rezultati se vide. Žrtvo­ valo sejnesamo slobodno vrijeme i zdrav­ lje, nego i često podnosio materijalnu štetu. Biti odbornik Gajreta smatramo velikom i teškom dužnošću. Baš u interesu ovoga rada za Gajret žalimo, da je i cijenjeno uredništvo „Pravde" jednostrano bivši obavješteno priključilo se pozivu g. Dr. Bećira Nove, te i sa svoje strane poziva pododbore i povjerenike za saziv izvanredne skup­ štine. Od sazivaskupštine Glavni odbor nikada ne bježi, te ako pododbori i dovjerenici žele, da se ma kakav rad raš­ čisti na izvanrednoj skupštini, to je Glavni odbor spreman uvijek izići pred skupštinu i za sav svoj rad- kao i uvi­ jek račune položiti. Naša je dužnost, da čuvamo interese Gajreta, koji je naše zajedničko mezimče i čiji se rad cijeni ne samo među muslimanima, nego i u cijeloj državi, pa u interesu toga lijepog glasa i napretka izlazimo u javnost, da u temelje obeskrijepimo i ubijemo nedostojne i nezbiljne po­ kušaje dr. Nove. U Sarajevu, 27. oktobra 1921. Tajnik: Predsjednik; Kukič, s. r. Kurtović, s. r. Blagajnik: Čekro, v. r. Odbornici: Redzori: V. Sadović, v. r. M. Hadžialić, v. r. E. F. Bičakčić, v. r. L. Šabana^ić. S. Karahasanovič, v. r. Dr. Šarac, s. г. Zamjenici: Dr. Metiljavić, v. r. S. Saridžić, v. r. /. Hadžiomcrović, v. r. Nadzornik Konvikta: Ibrahim Vrebac, v. r. 7./IX. t. g. brašno broj 2 K 15'55 U interesu društva »Gajret« nio* . K 1285 za mtc.: br. 4. (brašno za i „ „ 3 „ 13'60 hmo cijenjeno uredništvo »Pravde«, kruh) K 1120 za mtc., plativo 8 da* „ „ 4 „ 11'70 da bi na članak pod gornjim naslon na iza liferovanja brašna. vom. štampan u borju 113. od 25. • Pošto istoga dana ovdašnji pa* | 30. IX. Trgovac Novo kupio je bra­ oktobra ove godine, donijelo slije* romlin svojim mušterijama lifero* i šno kod paromlina i to: vao robu uz znatno veće cijene, to i deće razjašnjenje: brašno broj 2 kruna 15’40 „ / 3l. „ 13 60 Od početka školske godine Glav* je direktor izjavio, da ove niže ci­ ni odbor Gajreta vodio je najvišu i jene brašna čini jedino iz susretiji* I „ 4 „ 1Г7« brigu, da nabavi dovoljnu količinu vosti prema kulturno*prosvjctnim i 27. oktobra cijene brašna u paro­ brašna za svoje konvikte. Radi to* i društvima, te je molio prisutne ; mlinu slijedeće: ga se obraćao na sve strane, da po* I predstavnike gore spomenutih kub ; brašno broj 2 kruna 16’60 trebnu količinu brašna pribavi. G. ' turnosprosvjetnih društava, da te [ „ „ 31. „ 15 — Ibrahim Vrebao, prefekt ovdašnjeg cijene drugima ne kazuju. G. Alija i 4 „ 13'70 muškog konvikta i nadzornik osta* I Kurtović odmah je sa svoje strane i Koliku razliku cijene predstavljaju, lih Gajretovih konvikata. upozorio I ovu ponudu akceptirao pod uvje* ! vidi se najbolje po tome, što je na je na 9. septembra ove god. pred* I tom. da mlin ostaje s ovim cijena* članak Dr. Bećira Nove odgovorio po­ sjednika Gajreta g. Aliju Kurto* : ma do konca juna 1922. u obavezi. 1 vjerenik Gajreta i veletržac gospodin vica, da u konviktu nema brašna i I Ovu svoju odluku saopštio je pred* Hilmija Sadiković iz Ljubuškog, da da je doznao, da bi Gajret mogao i sjednik na prvoj odborskoj sjedni* ; će dati Gajretu stotinu hiljada kruna a zajednici sa »Prosvjetom« dobiti ' ci od 21. septembra, koju je odbor I viška, ako mu Gajret zaključak brašna veću količinu brašna od ovdašnjeg ; jednoglasno i prihvatio. prepusti. Isto tako trgovačka tvrtka i paromlina uz vrlo povoljne cijene. Na slijedećoj sjednici od 3. ok* Gjumišić i Konjhodžić iz Sarajeva । Na telefonski poziv g. predsjedni* ! tobra tvrdio je g. Đr. Bećir Novo, nudi za ovaj ugovor Gajretu šesdeset ' ka Kurtovića došao je odmah di* da je ovo brašno skupo plaćeno i hiljada kruna dobiti. Ni jednu ni drugu rekter paromlina, te je ovaj u pri* ’ da je ugovor po društvo štetan. Na ponudu Glavni odbor ne može pri­ sutnosti gg. Vrebca, prefekta i se* j ovo je g. predsjednik Alija Kurto* hvatiti, jer bi danas za istu količinu kretara »Prosvjete« Grdića obećao I vic odgovorio, da je ugovor s paro* brašna platio 200.000 kruna više, nego liferovati ovim kulturno*prosvjet* i mlinom sklopljen uz povoljne u* što ćemo prema ugovoru s paromli­ nim društvima brašno uz ove čije* i vjete, a ako bismo mogli dobiti po* nom platiti. A kolika će ova diferen­ ne: Br. 2. (brašno za varivo) K 1445 voljniju ponudu, onda bismo ovaj I cija narasti do konca juna 1922., to za mtc.: br. 3. I. (brašno za kruh) i ugovor mogli i povući, te je odbor j Glavni odbor ne može predvidjeti. Nu i izaslao iz svoje sredine gg. Đr. Be* 1 ta cijena mora biti znatno veća, jer ’) Kao što smo u najboljoj na* I ćlra Novu i Dr. Za ima Šarca, da se : se danas ni jedan mlin neće obvezati mjeri u interesu »Gajreta« donijeli j raspitaju kod ovdašnjih trgovaca o lilerovanie brašna do konca juna 1922. | apel g. dra Nove, mi rado iznosimo Ј cijenama brašna. Isti su izvijestili Što se formalne strane tiče odbor iz­ i ovo razjašnjenje glavnog odbora j odbor, da Su cijene brašna na sara* javljuje ovo: Da se odbor uvjerio o i »Gajreta«. jevskoj pijaci ove: kod velctršca štetnosti ugovora po društvo Gajret, on I Sami čin g. predsjednika Kurtovi* brašnom Levia*a: brašno broj 2 ga ne bi odobrio. U tom bi slučaju imao ča interesira nas samo u toliko, u K 15.80, a za brašno broj 3 i 4 nije sam predsjednik snositi posljedice. Po- । koliko on znači samovolju pred* dao cijena. Kod trgovca Kas me | sjednikovu, koja se je i prije pojav* ! cijene su bile ove: broj 2 K 15.80, • ljivala i dovodila odbor pred gotove a za br. 3 i 4 nije dao cijena. Kod i čine. Priznajemo zasluge g. Kurto* trgovca brašnom S m a i 1 a Nove, vica za »Gajret«, ali ni u ovom slu* brata Đr. Bećira Nove, cijene su čaju ne možemo vjerovati, da nije bile ove: broj 2 K 14.40; broj 3 i (Nastavak). bilo vremena ili iz kakvih drugih K 12.80; broj 4 K 13.15. razloga, da se ne bi mogla sazvati j Jedini Srna i I Novo, brat Dr. Be* i Beogradska »Pravda« od 17. ov. mj. vili za ishod partijskog kongresa jugoodborska sjednica, da ona o tome ćira Nove, rekao je, da će on life* i donosi pod naslovom »Odluke musli­ slovenske muslimanske organizacije. odluči. Uostalom g. Dr. Novo će izni­ rovati brašno po 5 helra jeftinije od j mana« ovo: Sa položaja predsjednika centralnog jeti novih dokaza za predsjednikovu ponude paromlina, iako je istoga ; »Mi smo prije dva dana, po izvje­ odbora oboren je g. Maglajlić, a na samovolju. Uredništvo. dana bila cijena brašna u paromlinu 1 štaju svoga dopisnika iz Sarajeva, ja­ njegovo mjesto izabran je dr. Spaho Novinstvo o našoj skupštini. PODLISTAK, Profanisani ćups. (Odgovor „Domovini* na članak „Naši vazovi" u ђг. 60.) Piše: Chamerani, Posavina. (Nastavak). I tada stoji među »gostima«, opo­ naša ih; stoji za njima iz »počitanja — malo povučeno, da ne upada »masi« u oči, jer dobro znade, da taj njegov postupak kao »sposobnijeg« i »kultur­ nijeg« buni džemat, vrijeđa kudsijjet (svetost) džamije i dove — i da bi imam, ili onaj, koji dovu čini, bio u pravu — činio svoju dužnost — kada bi otklonio dovu sve dotle, dok se taka »gospoda« — bez obzira na »nji­ hov položaj« — ne odstrane iz dža­ mije. On tim vrijeđa i predmet same dove, pošto kao musliman neće da vrši one preduvjete dove, koje nje­ gova braća muslimani vrše. Taka bi se dova sa takim dovdžijama mogla, dapače trebala činiti u općini, zgradi okružne ili kotarske oblasti, u vladi­ noj palači, ili u dvorani kojeg kina ili društvenog doma, a ne u bogo­ molji, koju treba musliman propisa­ nim, a drugi dostojnim načinom po­ štivati . .. Toliko. Tada su u fesu, jer se boje, da u džamiji »neozebu«. Nekoji od njih (mukallida) hodaju gologlavi (pa ne nose fesa ni u ruci), radi zdravlja, »kao je već priroda po­ krila glavu, koliko je trebalo«. (Vidi članak u »D.«: »Naši vazo vi«! — Šta li je sa ćelavim i polućelavim gologlavcima? Valjda su postali tvrdo­ glavi I) Nose šešire (»D.«: »N. vaz.«), daše zaštitite od sunca — mjesto da štit nose u ruci. (A po noći? Valjda se boje, da bi moglo žarko sunce u pola noći pri peći!) Selama ne nazivaju, nego se neislamski pozdravljaju jer .. . (ako nije za to, što je to »nekulturno« za »sposobnije« i »kulturnije«, koji gube vjeru u čistu religiju itd., onda neka na ovo odgovore zaštitnici »sposobnijlh« i drugih, koji drže da se ovake stvari ne čine iz taklida majmu* nisanja, jer ja ako neću vjerovatiđa se to čini iz majnnmisanja, on* da moram vjerovati, da se to čini svjesno iz omalovažavanja ....) ništa i tako padaju u zabludu, u ' Čitati samo zabavne knjižice, a neooznavati bar koju stotinu Ha* Ne uče ti mukallidi kao »sposob* disa i bar životopisa četverice veli* niji« i »kulturniji« perzijski, jer nije kih imama, te Buharije, Gazalije, valjda »kulturno« proučiti »Mesne* Ibni Rušda ili kojeg drugog, koje i kulturni Evropejci znadu, jest u i viju«, Širaziju, Sadiju i druge pisce , i pjesnike. najmanju ruku od naših »sposobni* , Ne uče ni turski, jer nije »moder* jih« i »kulturnijih« neozbiljno, pa i no« znati taj islamski jezik. nekulturno. Često puta govore Ne uče ni arapski (nego čak agi* ovaki naši »sposobniji« i »kulturni* tiraju protiv njega), jer valjda drže, j da je kulturnije poznavati latinske i ji« sa zanosom, ushićenjem o L. ; i grčke klasike kao Cezara, Home* Tolstoju, a da njegovih djela ni pro* ; га i druge, nego li Kur’an (az. š.), na čitali nijesu! — Pa nije Ii to goli tak* i koji je napisano preko l()00 komen* lid, golo majmunisanje, iz kojeg je j tara, koji se u glavnom dopunjuju. izbila gologlavost i šešir*mas*ela, Oni kao »sposobniji« i »kulturniji« ' dopuštaju sebi, da nešto zna* koji se eto kao zadnji prkos prama du na pamet, ili da umiju samo pro* osjećajima muslimana opravdavaju čitati, a da ne znaju značenja i smi* tobož »zdravstvenim« razlozima i si a onog, što znaju na pamet izgo* »zaštitom od sunca«. Po tom nije | varati. Oni kao sposobniji i kultur* ni čudo, što oni i njihova duševna I ako je Alcjhiselamov životopis niji vjeruju u Kur’an (az. Š.), umiju tevabia kao »sposobniji« i »kultur* najveći na svijetu*), oni o Njemu Islam i njegove ustanove i pred ne* niji« gube vjeru u »čistu« religiju — kao Njegovi sljedbenici ne znaju muslimanima uzvisivati, a ako su već zapriječeni, ostarili, omlitavili u Istinu! za učenje — ipak neće, da nađu (Nastaviće se). !) Alejhisselarn je zabranio asha- jednog mjesta i jednog, koji nije ni bima, a potom i ostalom umetu nepapagaj ni u »vreću zavezan«, koji islarnske pozdrave. će im taj najveći izvor prevoditi, □ □ *) Francuzi su mislili, da je naj* tumačiti, pa i s njima u granicama □ n uljudnosti i pristojnosti diskutova* opširnije opisat život Napoleona Bonaparta, ali su kasnije, kada su ti i arzjašnjavati prama pravilima □ □ se kao sposobniji i kulturniji upu* tumačenja Kur’ani az. š. i citatima в tili u arapski jezik, priznali, da jc iz kojeg od mnogobrojnih — od naj* predaleko zaostao za Alejhisscla* starijih do najnovijih — komentara (tefsira). movim životopisom. Pisac. 1 kojoj se guše i lutaju. Sjetite se в „6ДЖЕТД I �353 Broj Naknadno smo izviješteni, da je za urednika sarajevske »Pravde«, organa stranke, određen g. Ajanović, što znači konačno uđaljenje g. Korkuta iz redak­ cije lista. Odlučeno je, da se preuredi organizacija uprave stranke i da se razredi program stranke. Sarajevska »Pravda« sa svoje strane donosi opširan izvještaj o radu par­ tijske zemaljske skupštine. U uvodu veli između ostaloga: »Ono, što smo pouzdano očekivali i što smo svi toplo željeli, ispunilo se je. Veličanstvena skupština kotarskih delegata J. M. O, koje je narod po­ slao, da u njegovo ime jzreknu sud o dosadašnjem radu naših poslanika i da dadnu direktivu budućoj našoj politici, eklatantan je dokaz žive svi­ jesti naših članova, da organizacija mora ostati cjelokupna. Nu ona je raspršila i posljednje nade onih, koji su različitim smicalicama i klevetama htjeli, da pokolebaju povjerenje naših članova u vodstvo J. M. O. Jednodušnost, kojom je narod preko svojih punomoćnika izrazio dostavu povje­ renja, jasan je znak, da izdajnička ra­ bota mračnih elemenata nije našla plodno tlo, da je narod prozro njihove namjere i s indignacijom prešao preko njih. Ko je gledao onu razboritost, odanost i svijest delegata, s kojima su raspravljana sva naša pitanja, tome je bilo jasno, da je tu čvrsta i nepo­ kolebljiva volja i odlučnost, da redovi organizacije moraju pod svaku cijenu biti očuvani, da organizacija u dosa­ dašnjem opsegu i dosadašnjem duhu mora nastaviti svoj rad. Bratskom predusretljivošću i ljubavlju riješena su sva tekuća pitanja i gotovo jedno­ dušno određen pravac budućem našem radu«. Kao rezultat ove skupštine proizaŠla je slijedeća rezolucija: »I ako su naši poslanici svojim dr­ žanjem u Ustavotvornoj Skupštini po­ kazali ljubav svoju i svojih birača prema državi i pridonijeli svoju naj­ veću žrtvu za konsolidovanje prilika u državi, skupština konstatuje, da ovo držanje nije dovoljno honorirano i da sporazumom, što ga je naš klub utana­ čio s ostalim vladinim grupama, nisu ispravljene sve nepravde, koje su nanešene u posljednje dvije godine mu­ slimanima, i skupština konstatira, da ni ovaj ovakav sporazum nije do da­ nas izvršen. Skupština prima na znanje u cijelosti izvještaj C. 0-, i izriče po­ vjerenje poslaničkom klubu. Nadalje skupština konstatira, da i sva gg. nar. poslanici, kao i sama skupština, stoje čvrsto na programatičkom stanovištu organizacije o nutarnjem uređenju dr­ žave. Poslanički klub imade daljni rad nastaviti i sve sile i dopuštena sred­ stva uložiti, da vlada što prije izvrši u cijelosti preuzete obveze prema mu­ slimanima. Posl. klub imade sve bu­ duće važnije i sudbonosnije odluke u pol. orijentaciji b.-h. muslimana pre­ pustiti C. 0. u duhu štatuta i pro­ grama J. M. O.« U sutrašnjem broju progovorićemo opširnije o ovim odlukama jugosla­ venske muslimanske organizacije«. „ПРА^ДА* — „PRAVCA" g. Mate Drlnković, narodni poslanik. G. Drlnković je drugi dan posjetio predsjednika Narodne Skupštine gosp. Ribara i zadržao se duže u razgovoru s njime, obavještavajući se □ parla­ mentarnoj i političkoj situaciji. Nema sumnje, da dolazak g. Drinkovića ima izvjesne političke važnosti za akciju Hrvatske Zajednice. KARLO U MADŽARSKOJ. Držanje naše vlade. Naša vlada uručila je Madžarskoj vladi ultimatum sa slijedećim sadržajem: 1. Proklama­ ciju madžarske vlade o svrgnuću s prijestolja Karla i cijele habsburške dinastije. 2. Razoružanje madžarskih vojnika pod direktnom kontrolom čla­ nova male antante. 3. Doslovno izvr­ šenje trianonskog ugovora o miru, bez obzira na modifikacije, koje je dosada uspjela Madžarska da dobije od vele­ sila. 4. Naknadu izdataka učinjenih u državi SHS., Rumuniji i održavanju saveznih trupa, kao i naknadu eko­ nomske štete, učinjene mobilizacijom. 5. Sprječavanje svake propagandističke akcije, koju Madžarska vodi buntov­ ničkim elementima kraljevine SHS. i čehoslovačkim podanicima. Vođe ove propagande imadu se bezuvjatno izru­ čiti. 6. Kaznu pokretača ovog prevrat­ ničkog pokreta u Madžarskoj. — Od­ govor na ovaj ultimatum treba da se dadne u roku od 48 sati. Ako ne bude stigao povoljan odgovor iz Bu­ dimpešte, — trupe male antante dobiće nalog, da okupiraju Madžarsku. Naša vlada dobila je izvještaj od ve­ like antante, da će se Karlo interni­ rati na otoku Malti, koji stoji pod britanskom vlašću i stajaće pod kon­ trolom garde, koja će biti sastavljena od oficira male antante. Ne bude li Horthijeva vlada na to pristala, pred­ stavnici antante će ga zarobiti i silom odvesti na mjesto internacije. Ovako bi ga stigla sudbina Napoleona, samo što je onaj bio genij, a ovaj — idiot. Držanje Čeboslovačke. Čehoslovačka vlada zahtijeva demokratizaciju madžarske vlade i potpuno razoru­ žanje, te predaju Burgenlanda Austriji na temelju trianonskog ugovora i na­ doknadu mobilizacionih troškova. Čehoslovačka čeka na odgovor iz Rima i Beograda i nastavlja mobilizaciju. Praška štampa pozdravlja držanje Ju­ goslavije. Čehosiovačka vlada ne će ni u kojem slučaju odustati od zahtjeva prema Madžarskoj niti demobilizirati. Držanje Rumunjske. Rumunjski konzul Emandi posjetio je g. Trifkovića i izjavio mu je suglasnost svoje vlade o našim odredbama protiv Karla, ali misli, da bi se najprije trebalo sporazumiti s velikom anrantom. Iz Bukarešta javljaju, da je Rumunjska ponu­ dila pomoć Horthyju, da ih upotrebi protiv Karlovih četa. Horthy je ovu ponudu za sada odbio, uz uvjeravanje, da će se u slučaju potrebe najprije Rumunskoj obratiti. Svakako je interesanto, da Rumunjska kao član male antante radi na svoju ruku, bez pret­ hodnog sporazuma sa Jugoslavijom i Čehoslovačkom- Njezino držanje sliči na držanje Italiji. Pripreme za Karlovo interniranje. Politički pregled. Dolazak g. Pašića. Ministarstvo inostranih djela primilo je izvještaj iz Pariza, da je g. Pašić otputovao za Beograd 23. ov. mj. Iako se oče* kivalo, da će g. Pašić iz Pariza doći direktno u Beograd, ipak g. Pašić to nije uradio, nego kako se doznam je, trebao bi da krene u Rim, gdje bi održao sastanak sa gosp. Zanel* lom, predsjednikom riječke vlade, gdje bi došlo do sporazuma u pitaš nju luke Baroš. Gosp. Zanella već je stigao u Rim, gdje se također na* laži i grof Manzoni, talijanski posla* nik na našem dvoru. Izgleda, da će se riješenje donijeti na osnovu po* znatog nacrta o konzorciju, u kojem će biti Talijani i Jugoslaveni zastu* pani s jednakim brojem. Ostaje sa* mo da se utvrdi, kako će dugo tra* jati taj konzorcij. Očekuje se, da će ovo pitanje biti riješeno još o* vih dana. Kako se govori, jugoslavenske trupe već su spremne, da zaposjed* nu Sušak odmah poslije zaključenja ovog ugovora. G. M, Drlnković u Beogradu. .25. ov. mj. je doputovao u Beograd Konferencija ambasadora će donijeti odluku o mjestu Karlove internacije, koje će biti Malta iii Karnarsko ostrovo. Iz Totisa su internirani u Tiszeny u samostan Benediktinaca. Madžari su spremni,da daju Karlu doličnu apanažu. Karlova pratnja izagnana iz Švis carske. Savezno je vijeće riješilo, da sc iz Švicarske protjeraju nad* vojvoda Maks, Karlov brat savjet* nik poslanstva von Glatz, vrhovni komornik Ledohowsky, sekretar Bergmann i žena i baron Steiner i žena i gđa Borowiczeny, čiji je muž pobjegao s Karlom. Od tri nadvoj* votkinjc, koje se nalaze u Karlo* vom dvoru, ostaće samo jedna kod Karlove djece, a ostale će biti pro* tjerane. Tjeralice za vođama ustanka. Budimpeštanska vlada je izdala tjera­ licu protiv narodnih poslanika Szilagya, Friedricha, Szorochanya, Horvatha, puk. bar. Lehara, grofa Szigraya i ma­ jora Osztenburga. Zastupnik Benitzky, Rakovzky, Andrasy, Gratz, Oratenburg su već uapšeni. Lehar i Ргопау su ubijeni, prvi od svojih vlastitih vojnika, a drugi u svađi s Osztenburgovim ča­ snikom Festitićem. Min. predsj. grof Bethlen obećaje da će krivce najstrožije kazniti. CipdHa 3 Strana dinara u septembru prošle godine. Od । toga je otpalo na Srbiju i Crnu Goru Službeni turski komunike od i 5,864.721 '39, na Hrvatsku i Slavoniju 20. oktobra. Osječak u Eski Šeheru. 5,310.021 94, na Bosnu i Hercegovinu — Djelatnost izvidnice i topnički dvo­ ' 2,131.934'37, na Vojvodinu 5,784.918'60, boj. Neprijatelj je zapalio sela: Kiridži, ■ na Sloveniju 2,345.665 85, te na DalG6k-Dere, Hasan Веу, Danišmerid. i maci ju 420.265 92 dinara. Imenovanja i premještenja. Pokr. Odsječak Afijun-Kara Hisar. — Nepriatelj je zapalio okolicu Islam-Keja, • uprava za B. i H. imenovala je na* ! mjesnim učiteljem Ahmcta Kasu* Ahat-Keja. movića na gimnaziji u Mostaru, S kemalističke strane javlja se još, da je već od nekoliko dana počele i Svršenu učit, pripr. Hasnu Hadžić. Grčka evakuacija Eski-Šehera i Afijun i stalnom učit. djev. nar. osn. škole u Brčkom. Privr. rač. oficijala Hu* Kara-Hisara. Grčko-turski rat. Grčke nevolje u Maloj Aziji. — I seina Behnema razriješila je privr. od službe na vlastitu molbu. Saliha Iz Angore javljaju, da je turska vojska na dvjema tačkama prešla preko smirnjanske željeznice. Turca Drodiru naprijed i svejednako potisluju Grke nazad. Grčki generalštab se povukao u Smirnu. Kemalisti hoće rat. Na poljednjoj sjednici angorske skupštine pobjedu su dobili nepomirljive pristalice pro­ duženja rata protiv Grčke do konačne pobjede. Misli se zbog toga, da će se neprijateljstva u Maloj Aziji uskoro nastaviti, i to sa većom žestinom no dosada. Grčka mobilizira sve. Grčka vlada izdala je naredbu, daše svi musli­ mani i mojsvjevci 1918. — 1921. klase iz Macedonije pozovu pod za­ stavu. Pored toga, grčka -vlada mobi­ lizira i Turke iz Male Azije, koji po sevrskom ugovoru njoj pripadaju. Osim toga uzima u vojsku i Grke turske podanike, koji se nalaze u Ma­ loj Aziji. Povodom toga saveznički predstavnici u Ateni učinili su izvjesne opservacije Gunarisovoj vladi, koja je odgovorila, da ona njih ne mobiliše, već ih uzima dobrovoljno. Domaće vijesti. Bolest ministra Karamehmedovi* ća. Temperatura je potpuno nor* malna. Nema nikakovih komplika* čija, samo se još uvijek osjeća sla* bim, pa će morati još neko vrijeme ostati u postelji. Idući broj našeg lista neće izaći u utorak, 1. novembra, radi prazni* ka u štampariji, nego istom u će* tvrtak, 3. novembra. Narodna skupština nastavlja danas zasijedanje. Na prekjučerašnjoj sjed­ nici ministarskog savjeta potpisan je ukaz o podnošenju zakona o admini­ strativnoj podjeli države na 26 oblasti Narodnoj skupštini, kao i zakon o oblasnim i kotarskim samoupravama. Prema ustavu Narodna skupština ima u roku od 3 mjeseca donijeti te za­ kone, a ako ih ona ne bi donijela, onda će oni doći pred zakonodavni odbor, koji će ih pretresti, a skup­ ština bi onda mogla o njima odluči­ vati samo rezolucijom. Manifestacije u Sarajevu. 25. o. mj. u 6 sati na večer bila je pred rkt. katedralom manifestacija pro* tiv Karla Habsburga. Sakupljenima je govorio g. dr. Vidović, star, soko* la, apelirajući na prisutne, da budu pripravni u slučaju potrebe. Poslije njegovog govora, nije više nitko govorio, te su se manifestanti ot* pjevavši »Oj Slaveni« razišli, oti* šavši prije toga pred čehoslovački konsulat, gdje su klicali bratskom čehoslovačkom narodu. Unska pruga. Kroz kratko vrije* me ima da se raspiše i izda gradnja još preostalog dijela ličke pruge od Gračaca do dalmatinske granice kod Pribudića u duljini od 42 km. U tom odsjeku nalazi se stanica Zrmanja, koja je već bila izgrade* na kao obična lokalna stanica. Sada je izdan nalog građavnoj sekciji u Gračacu, da za novi predstojeći raspis radnje preudesi projekat sta* niče Zrmanja na način, da ista bu* de izgrađena kao priključna stani* ca i za Unsku prugu, koja bi se tu morala sastati sa ličkom prugom. Izgleda dakle, da postoji ozbiljna namjera, da se u dogledno vrijeme izgradi i Unska pruga. Slijedećih dana doći će jedan inspektor Mini* starstva Saobraćaja« da inspicira radnje trasiranja Unske pruge. Prihodi od taksa i prodaje bi­ ljega iznosili su u septembru ov. god. 21,841.528 07 D naprama 9,888.449-86 । Muftića prof. šer. sud. škole u Sa? rajevu razriješila je na vlastitu mol* bu od službe. Husniju Skokića pri* slušnika okr. suda u Tuzli premje? stila jc kot sudu u Zvorniku. Društvo islamske omladine »Mir* za« u Konjicu priređuje u subotu 5. novembra 1921. zabavu s vrlo lije? pim i biranim programom (među ostalim i Bašagića »Abdulah*paša«), Prihod ove zabave namijenjen je gradnji društvenoga doma. Dobro* voljne priloge sa strane prima dru* j štvo »Mirza«. Popravak džamija uz vrlo umje? rene cijene izvodi Omeraga Alija* gić iz Konjica, pa ga najtoplije prc* poručujemo svima našim vekufsko* mearifskim odborima i mutevelija* ma. Sprečavanje epldemljskih bolesti. 1 j ' I i i | i j I ! I l U Ministarstvu Narognog Zdravlja radi se na obrazovanju raznih sanitetskih komisija za sprečavanje epidemijskih bolesti, koje su uhvatile silnog maha u zemlji. Nova telefonska Unija. Ministarstvo pošta i telegrafa odlučilo je, da od 1. novembra uspostavi još jediu telefonsku liniju sa Sarajevom, i da izvrši izmjenu žica na istoj liniji. Seljačke komore. Ministarstvo poljoprivrede i voda izradilo je u* redbu o osnivanju seljačkih komo* ra. L ovim će komorama biti sami zastupnici zemljoradnika, gospoda* ra i poljoprivrednika, pa će im se uvijek slati na mišljenje svaki za* kon, koji se tiče zemljoradnika i poljoprivrede, prije nego dođe u Narodnu Skupštinu i tamo se u* svoji. Povišenje faksa. U Ministarstvu pošta i telegrafa radi se na pojedi* načnom povišenju poštansko?tele* grafskih taksa od 1. januara iduće godine. Za olakšanje državnog budžeta. U ministarstvu narodnog zdravlja radi se pravilnik, po kome će se sve državne banje davati u koncesiju privatnim poduzećima, čime će se znatno olakšati teret istog ministar? stva. Prijem vagona. Do sada smo pri­ mili od Njemačke na ime reparacije 800 vagona: ostalo ;e da se primi još 5—600 vagona. Iz našeg požarišta. Repertoar narodnog Pozorlšta od 31 okt. do 6. nov. Ponedjeljak 31. okt. Pozorište zatvoreno. Utorak, 1. nov.: Joza ivakić, Inoče; drama u 3 čina. Srijeda; Arcibašev, Ljubomora (prva repriza, u pretplati.) Četvrtak; Vojnović, Ekvinocij, drama u 4 čina (izvan pretplate). Petak, Molier, Uobra­ ženi bolesnik. Popodnevna predstava za đake. Subota, 5. novembra; Andrejev: Dani našeg života. Nedelja, 6. novembra: Kočić, Jazavac pred sudom: Čehov, Medved: Trifković:Školski nad­ zornik: Popodnevna predstava sa sni­ ženim cijenama. Vojnović, F.kvinocij. Večernja predstava izvan pretplate. Trešeljak. w ... a još je bolje poanato, da u Sarajevu ima i lijepi broj Srba kato!ika“: ave sarajev­ ske kobasice. X Kao naročiti izvjestitelj „Naše Pravde" odlaaim na konferencije hrvatskog bloka, pa etoga obnetavljam ir.laženje do daljnje odredbe. Čelić. < udim но, da se Karlo nije obratio ua me, da posrednjem kod madžarsko vlade. Ta njemu su bar poznati moji odnošaji prema njoj. Šerif. �Број 353 Broj „ПРАРДА* — „PRAVDA" Страна 4 Strana | Ulični, štakori, stjenke i žohari Umnoga Smeli ef. bukvice prodavače se razne knjiga (ćitabi) na 4. novembra u petak u 8 sati p. p. u Rij a set Ilmiji. MUSLIMANI, OSNIVAJTE ZEMLJORADNIČKE ZADRUGE, jer je jedini spas našeg težaka u zae drugama, jer će zadruge provesti kulturni i poljoprivredni preporod našeg sela, jer bez bogatog i kub turnog sela nema ni bogate ni kub turne varoši, a ni države. Sve upute i najizdašnije potpore daje besplab no: »Središnji savez j u g slavenskih seljačkih z as druga u osnutku u S a r a j es v u«. * i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ jebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih i kućnih miševa K 12’—, za štakore K 16’—, za žohare ruse i Švabe posebno | jake vrsti K 25’—. Osobito jaka tinkI tura za stjenice K 15’—. Za moljce po : K 10 i 20, prašak za buhe po K 10'— ! i K 20'—, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na i glavi K 5’— i 12’—. Mast za uši na blagu K 5'— i 12'—. Prašak proti krema za elegantni svijet. • mrava K 10’— i 20'—. Dobiva se svagdje. Razašilje pouzećem Zavod za eksProizvodnja: wSlaviaw, tvornica ke- j port M. JOnker, Zagreb bn 16. mičkih proizvoda d. d. : Petrinjska ul. br. 3. 131. Zagreb, Ilica 213. i Preprodavaocima popust! Oglašujte u „Pravdi" QSi.ASIVflNJE ™ u novinama obavlja po­ uzdano staro uvedeni BLOCKNER-OV zavod za cglašivanje Zagreb, Јжјзузка ul. 31. :: Telefon 65. :: Generalno oglasno zastupstvo za preko 40 tu- i inozemnih listova Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. — Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina. Potpuno uplaćena dionička glavnica K 20,000.000'—, Ulošci preko K 25,000.000*—. Pričuve preko K4,000 000. - Pupilarno siguran. - Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. Fabrika čarapa i pletene robe d. d., Tuzla. PROSPEKT Velika se potreba kod nas osjeća za industri- iz inozemstva uz velike carine i na štetu naše vajomf koja bi izrađivala modernim strojevima sve lute uvažati. Ovi su nas razlozi ponukali, da u vrs2^ čarapa i pletene robe, kako ih potrošačka Tuzli osnujemo fabriku čarapa i pletene robe. publika traži. Pošto ovaka industrija u našoj kraFirma će društva glasiti: Ijevini još ne postoji, moramo svu navedenu robu „Fabrika čarapa i pletene robe d. d. u Tuzli a baviće se mašinskom produkcijom navedene od nominalne nAtninainu vrijednosti vriiodnnc« akcije, te nna svaku akrobe, kao i poslovima, koji su potrebni za izradu Ičiju po 5 dinara u ime troška osnivanja. Ostatak i prodaju iste. dioničke glavnice uplatiće se prema potrebi dru­ Trajanje društva je neodređeno. Osnovna glav­ štva a na poziv upravnog odbora. nica iznosi 1,5oo.ooo*— dinara, koja je razdije­ Utemeljači pridržavaju pravo, da imenuju prvi ljena na 15.000 akcija po 100 dinara nominale. upravni odbor na tri godine dana. Dionice će se izdati u komadima od 1, 10 i 25 Na temelju ovoga prospekta pozivaju se svi dionica, a glasiće na donosioca. interesenti na upisivanje akcija ovog poduzeća. Prigodom upisa dionica imade se uplatiti 3O°jo Upis se obavlja kod: Podružnice Hrvatske centralne banke, Tuzla \ i‘ B. v, Samac. Podružnice Muslimanske centralne banke, Tuzla. Srpskog kreditnog zavoda, Tuzla, i Židovske trgovačke i obrtne banke, d. d., Tuzla. Zadnji rok za upisivanje dionica određuje se ćene iznose. Ako akcije budu prepisane, onda upravni odbor odlučuje, koje će se akcije otpisati. danom 30. novembra 1921. Upisi dionica primaju se na arku prospekta. Za otpisane akcije vraćaju se uplaćeni novci bez Utemeljači izdavaju provizorne potvrde na upla- kamata uz povratak privremene potvrde. Tuzla, dne 21. novembra 1921. Osnivači: Josef Alkalay, bankarska radnja, Sarajevo; Avram Finci, trgovac, Bijeljina; Todor Jakšić, krojač, Tuzla; Mujaga Kučukalić, trgovac, Gračanica; dr. Ljubo PeleS, advokat, Tuzla; David L. Pesach, trgovac, Derventa; Milan Popić, trgovac, Tuzla; Jovo Tadić, trgovac, Tuzla; Matias Boskovitz. trgovac, Tuzla; Ćazimbeg Gradaščević, veleposjednik, Tuzla; Risto J. Jovanović, trgovac, Tuzla; Kadraga Kunosić, trgovac, Tuzla; Ivica Pervan, zlatar, Tuzla; Josef L. Pesach, trgo­ vac, Tuzla. Milan R. Pupić, trgovac, Sarajevo; Gjorgjo Vidaković, trgovac, gradonačelnik, Zvornik; Rudolf Breiner, trgo­ vac, Tuzla: Dr. Viktor Jankievicz, advokat, Tuzla; Dr. Bahrija Kadić, advokat, Tuzla; Aleksander Opperman, trgovac, Sarajevo: Braća Pranjić, trgovci, Tuzla; Jovo Petrović, knjižar, Tuzla; Ranko Rankić, trgovac, Zvornik; H. Wiesler i sinovi, trgovci, Tuzla; Židovska trgovačka i obrtna bankad. d. Tuzla. Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić, Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija D, i A, Kajon, Sarajevo, � https://kolekcije.nub.ba/files/original/f89078b5b9457d6183b72e0590cb969b.pdf c4cb2178097a07ec9306bd6aeb713cc0 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. Pojedini broj K 2Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: za našu državu godišnje K 200.—, na pola godine K 100.—; za inozemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. Čekovni račun post. Štedionice 1119 Broj 116 (354) Sarajevo, četvrtak 3. novembra 1921. (28. Safera 1340.) Godina IH. predviđati, ali mi je čudno u toli? , sliti, da ste Vi kakva ličnost, da ko, zašto se Bijesu najprije pomogli 1 se o vama piše. Znajte qvo: Da ja oni, koji su ostali bez igdje išta i I znam samo istinu tvrditi, pa kada ; oni, koji su puno više stradali od bi moj otac dobio nepravedno 3 ba? S mnogo nestrpljenja iščekivane Kolikogod izgledao ovaj fakat su konferencije hrvatskog bloka, neznatnim, on ipak znači vrlo mno? Vučkovića. Uzmimo primjer: Jovan rake, ja bih protiv toga ustao. Za moje ponašanje od 1914. do jer se je htjelo pozitivno znati, ka? go i mi se opravdano nadamo, da Tupanjac, Blagoje Albijanić, Dukikove če zaključke stvoriti taj blok, će taj fakat moći poslužiti kao ba? ca Trklju i dr., kakvu zaslugu ovi kapitulacije Austrije ja se nikakva koji reprezentira cijeli hrvatski na? za za konačni sporazum između je? ljudi imaju i koliko su doprinijeli suda ne bojim. Gosp. Vladimir našoj mladoj državi. Pa šta su do? Merćep, Rade Džomba, Nikola Mi? rod. dnokrvne braće Srba i Hrvata. bili? Ništa- Svaki patriota, koii io? lićević, Luka Stijačić, upr- školski, U prošli petak je održana sjed? izvještaja o zaključci? le ima čovječanskog osjećaia ne ova gospoda kao i drugi čestiti gra? nica narodnih poslanika hrvatske maSlužbenog vijećanja —- kako rekosmo — traži dam u se plati za ono, na što dani i seljaci, koji mc poznaju, oni seljačke republikanske stranke, ko? nemamo, ali iz saopćenja predsied? ga patriotizam veže. Neću ponov? mogu reći o meni. A držim, samo joj su prisustvovali i narodni po? ništva Hrv. rep. selj. stranke raža? no da navodim silnu sirotinju, koja čestito. Ja sam zbog zauzimanja za slanici ostalih stranaka Hrvatsko? bire se, da je prihvaćena politička se i danas potuca od nemila do ne? sirotinju od austrijskih vlasti i u ga bloka. U subotu i u nedjelju pri? koja ima četiri tačke draga. Tomi Vučkoviću ne može ni? vojsku bio tjeran. Da sam ma kome je i poslije podne održana je sjedni? deklaracija, ovog sadržaja: ko osporiti, da nije bio dobrovoljac kakvu štetu učinio, gola je laž. Ma ca Vijeća hrvatske zajednice. Isto U prvoj se zaključkom hrv. drž. ali čudno je, da za svoj patrioti? promislite se gosp. Vučkoviću, pro? je tako u subotu i nedjelju prije podne održana sjednica glavnoga sabora od 29- oktobra 1918. (progla? zam traži platu. Još je čudnije, kad mislite se, ako imate imalo čovje? šta ste napisali! Nemojte ba? odbora HRSS., a u nedjelju prije šenjc hrv. suverene države i preki? ima puno siromašnih, potrebnih i štva, rake u ovo upletati, pa onda o meni podne sjednica glavnoga odbora nuće svake veze s Austrijom i U? zaslužnih dobrovoljaca, taoca, in? recite. Recite, ali samo istinu! garskom) rezultat glasovanja od i tcmiraca, da im se pomogne, pa im Hrvatske stranke prava. U nedjelju Da mi moj posao dozvoljava ili 28. novembra 1920. na teritoriju se ne pomaže. Pa kakvu razliku od 12 sati do 2 sata po podne odr? da imam ma kakvagod posla u Bi? žan je u velikoj dvorani hrvatskoga Hrvatske, Slavonije i Dalmacije i ' pravi gosp. Vučković? U broju 221 »Srpske Riječi« od I leći, došao bih (jer Vi velite da ne Sokola zajednički sastanak glavno? svim kasnijim zaključcima hrv. rep. zast. većine ukinulo svako pravo 29. oktobra o. g. pod »Priposlano« . smijem) i došao bih u Vašu radnju, ga odbora HRSS, Vijeća HZ. i gla? dinastije Habsburg-Lothringen na hr­ izašao je odgovor muslimanskoj da jedan drugom u oči pogledamo. vnoga odbora HSP. Ali čim prvu priliku uhvatim, eto vatsko prijestolje. Ta se točka za ­ »Pravdi« potpisan po Tomi Vučko­ Iz izvještaja, koje donose zagre? me, da se potanko kao ljudi poraz? bačke novine, ne može se razabrati, vršava izjavom da »Beogradska vla? viću u kojem se ja (Halija?) sa govorimo. Hamzagom Selimovićem i Derviša? da ne će valjda smetati, da se na? kakovi su sve zaključci stvoreni u Nek Vama vlasti daju i 10 bara? pogledu držanja hrvatskoga bloka- rodni zastupnici izabrani na terito? gom Kapičićem drsko napadamo. ka, ali ja opet kažem: »Nije pravo, riju Hrv., Slav. i Dalm. sastanu kao Ne bih umočio pera u mastilo, da šta više ne zna se ni to, da li će niti ste Vi toliko potrebni prema poslanici toga bloka sudjelovati u hrv. državni sabor u svrhu, da odgovaram na one izmišljene lažne drugim!« podvale Toma Večkovića, jer se ja HabsBurgovce i formalno svrgnu narlamentarnom radi«. Što se tiče, da sam ja govorio za ^tinjviio nikoga 'hv bojim, a još što se može pozitivno utvrditi, da s hrvatskog prustol/a. 1914. g.: »Valaj ćemo se sad napro? manje dajem važnost onim tvrdnja? Druga deklaracija govori o da? je blok konačno stvoren, te da će kada do danas samo od Toma birar vlahinja« jest, kako sam i pri? u svima pitanjima i akcijama je? našnjem neodrživom sistemu, gdje ma, je rekao, izmišljotina, drska podva? Vučkovića onakog nešto čuh? Ali dinstveno istupati. Kolikogod to ne se više ne vlada niti iz krnje skup? radi šire javnosti moram u obranu Ia, a lična je mržnja zbog 3 barake. znači puno, ipak je jedan velik ko? štinc niti iz zakonodavnog odbora svoje časti da rečem, da sve u bro? Ja kako znam svoj ponos i ugled rak učinjen naprijed. Bar se zna to? niti iz krnjavog ministarskog vije? ju 221 »Srpske Riječi« od 29. okt. čuvati, znajte da znam još više i liko, s kime se ima posla i ko stoji ća, nego jednostavno iz ministar? o. g pod »Priposlano«, a potpisano drugihstva policije. za hrvatskim blokom. Kad ste Vi došli sa solunskog po Tomu A. Vučkoviću, što se tiče Nit to zasijedanje ima i drugih fronta, nijeste mogli nikom ništa u? U trećoj se točki ističe stvaranje mene a sigurno i Hamzage Selimo? uspjeha, koji su od velike važnosti. činiti niti prigovariti, jer u bileć? hrv- narodnog bloka kao izgradnja vica i Dervišage Kapičića, gola je Na njima je jasno utvrđeno, da su sveukupno hrvatske politike i kultu? izmišljena laž. kom kotaru nije niti jedan Srbin sve klevete protiv Radića i njegove re na osnovu jasno izražene volje stradao zbog muslimana. Sto se tvrdi da ja ne smijem doći partije o vezama s Karlom Habz? hrvatskog naroda u duhu i hrvat? u Bileću, jest jedna ordinarna laž. Mislite, da sam ja posve otišao burgom puka izmišljotina. Hrv. ske povijesti i današnjih hrvatskih Kad su nesnošljive prilike vladale u iz Bileće. Varate se. To je moja ro? rep. selj. stranka na usta svoga narodnih potreba i težnja. đena gruda i svaku njoj kao i nje­ Bileći, kad su ljudi ubijani, pljačka? predsjednika jasno je i bistro to ni, ia sam bio u Bileći. Ja sam bio noj sirotinji bez razlike vjere uči? Četvrta točka naglašuje, da je naglasilau Bileći sve do 876. o. g. Od sloma njenu nepravdu, koliko mogu zastu? Mora se naročito istaći i druga : »jedini sigurni korak k trajnomu i Austrije do danas niko mi nije niti pa ću, pa makar koga se ticala. jedna činjenica. Sve one tvrdnje, ' pravednomu sporazumu hrvatsko? prigovorio- da sam ma kome što u? Da sam kakvo pronevjerenje u? da Radić i Hrv. Zajednica mrze Sr? | ga naroda s narodom srpskim i slo? činio. Pa i Vi, gosparu Vučkoviću, činio mojoj miloj Islamskoj čitao? be i da neće da imaju sa srpskim di? venskim sastanak svih narodnih za? srdite se na mene, što sam iznio nici u Bileći. tu tvrdnju najbolje o? jelom naroda ništa zajedničkog, stupnika izabranih na teritoriju istinu i htjeli bi ste u javnosti da me bara saziv izvanredne glavne skup? potpuno su oborene. To su pred? Hrvatske, Slavonije i Dalmacije u ocnite, ali Vam ne pali. štine, obdržavane nakon mog od? stavnici hrvatskog naroda naročito hrvatski sabor«. Ma ja sam se s Vama družio kao ■ laska, 17./6. o. g. (a ja sam otišao naglasili, a i g. dr. Momčilo Ivanić, Ovaj čas mi ne možemo ništa re? malo kojim bilećaninom sve do ! 8J6. o. g.), na kojoj sam jednogla? koji je kao drug g. Protića došao na ći o deklaraciji, kao ni o cijelom moga odlaska iz Bileće (876- o. g.), sno izabran počasnim članom, a te konferencije, o tome se je uvje? zasiiedanju hrvatskog bloka, dok pa nikada mi Vi nijeste ma šta pri? po svoj prilici, kako sam informi? ne dobijemo detaljnije izvještaje. rio. govorili, jer nijeste imali šta? Pa ran, da ste i Vi kao član dali za me mislte, da se ja na Vas srdim radi svoj glas. Ovo dajem radi javnosti, a ko je onakvog pisanja, a ne, jer znam, a ! i svi bilećani znaju, da je to sve pročitao Vaše »Priposlano«. vidio je Vašu naobrazbu kao i Vašu sli? radi 3 barake. Onakve izraze nije? sam naučio da upotrebljavam kao ku, a ia poznavajući Vaš mentalitet, Vučkoviću, dovikujem vam: nek Ja sam u br. 110. »Pravde« napi? sam članku istakao, da se za siroti? Vi, jer mi to moj ponos, moj odgoj gosp. Vam bude na čast! sao članak s namjerom, da prika? nju slabo ko brine. Povod pisanju ne dozvoljvaju. Pa mislite Vi, da Alija Hadžić. dala mi je. vijest, da je gosp. Tomo sam ja uperio onaj članak protiv žem pozvatim, kakve prilike vla? daju sada u Bileći i bijedno stanje Vučković dobio 3 barake iz vojnog Vas? A, varate se. Ja sam onaj čla? , sirotinje bez razlike vjere, koja je logora u Bileći. Nije mi toliko čud? nak uperio protiv nadležnih, a Vas I za vrijeme rata stradala. U tome no bilo, jer sam to mogao i prije sam uzeo za primjer. Nemojte mi? i Vijećanje hrvatskog bloka. Ustuk na podvale. ŠIRITE „PRAVDU4. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d.d.) u Sarajevu Središnjica: Sarajevo. — Pupilamo siguran zavod. Dionižka glavnica 1o,ooo.ooo kruna. — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Pričuve боо.ооо kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije. — Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. —Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute 1 vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ HancElarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: Zli | �Strana 2 Стпана „ПРАВДА* — „PRAVDA* Islam i njegova budućnost. biva neprestano na terenu, hvala su»Obzor« od 27./X. broj 292 donosi slijedeći članak: j periornom društvenom položaju Arapa, koji ga ispovijedaju, i njihovoj škol­ Islam poslije rata. skoj obuci. Od četiri milijuna stanov­ Ugovori u Parizu i Sevresu priznali nika otoka Sumatre, 3 i po su musli­ su protektorat Velike Britanije nad mani. Islam doniješe onamo, počam Egiptom. Godinu dana je prije engle- od XIV. stoljeća, arapski trgovci. No sko-perzijska nagodba od 9. aprila ; najbrža je ekspanzija u Kini, usprkos 1919. predala Engleskoj upravu per­ toga, što vlada brani javnu propa­ zijske voiske i financija. Islam je da­ gandu. kle došao pod kuratelu zapadnoevrop­ Raznoliki i mnogobrojni uzroci toga skih naroda. Hoće li to podjarmljenje j pokreta su vjerski, socijalni i politički. muslimanskog svijeta ostati trajno? | Vjera i disciplina, što je određuje Is­ Britska vlada se je izjavila spremnom i lam, često ostaju nepoznate novim pod izvjesnim uvjetima odustati od ј vjernicima. Dovoljno je, da pristanu svog mladog protektorata nad Egip- ; na priznavanje jedinstvenoga Boga. tom. Perzija ne priznaje konvenciju Bitno je u njihovom ispovijedanju pri­ od 1919., a Sevreski ugovor čeka još ' stajanje uz islamsku zajednicu i sve­ na ratifikaciju saveznika, te se može čano izjavljena namjera živjeti u je­ predviđeti, da će biti dobrano izmijedinstvu težnje sa svim njezinim čla­ njen. Energičan istup angorske vlade novima. s druge strane dovelo je do evakua- ; Islam je jedna organizovana sila, čije Male Azije, zaposjednute po fran­ s kojom treba računati i na koju se cuskim ili grčkim četama. Izgleda da­ može osloniti: muslimani su većinom kle, da će Turska zadržati dobar dio obrazovaniji, te imadu viši društveni onoga, što joj je oteto. položaj od ostalih urođenika. Oni se Postoji također ozbiljna bojazan, da upotrebljavajuu nižim kolonijalnim služ­ se nacionalistički pokret neće ograni­ bama i oni vazda favoriziraju svoje čiti samo na Perziju, Tursku i Egipat. suvjernike. Škole su njihove valjane, Zadnjih dvadeset godina muslimanski a njihov Koran je izgrađen pravni si­ se je mentalitet promijenio pod upli­ stem, daleko bolji od lokalnih običaj­ vom evropske civilizacije. Nacionali­ nih prava. Iz svega toga rezultira ve­ stička ideja pokazala se i u Afgani­ liki prestiž islamske vjeroispovijesti, stanu i u Indiji, gdje je izazvala ve­ te inovjernici vole prelaziti na nj, već like nerede. Njezini predstavnici traže za to, da se okoriste njegovim ugled­ ili potpunu neovisnost ili barem široku nim položajem. autonomiju, a u tome ih podupiru i pristaše drugih vjeroispovijesti. To. Promjena u običajima. — Ideja dakle više nije religiozni, sektarski i čuvstvo domoviue. — Ideja pokret, nego nacionalni, manifestacija narodnosti. stremljenja pripadnika iste rase. Izmjena uredaba dovela je i do iz­ mjene običaja. Tkogod ima prava na­ Islamski problem. zivati se efendi, odijeva se i stanuje Islam je u isti mah jedna vjera i po evropski. Vjerske odredbe obzirom jedno društvo, ili bolje: to je jedno na hranu sve više padaju u zaborav. društvo stvoreno i uređeno pomoću Još više nego položaj muškaraca, propreciznih nepromjenjivih pravila, sa­ mjenio se položaj žena, u isti mah kad držanih u objavljenoj doktrini, čije se je promjenio i njihov mentalitet dogme i zakone treba da uzdržaje i Pod uplivom nove nastave mlade dje­ propagira. Za razliku od kršćanstva, vojke, čak i siromašne, postale su si čije zakonsko pravo nije za pravo jedno svijesne svojih prava i dužnosti. Odnos pravo, to jest skup pozitivnih prak­ između supruga te roditelja i djece tičnih pravila, obvezanih za sve i bez razvijao se istom brzinom kao i^soc. iznimke (osim što se tiče sastave i sredina. Od patrijarhalne koncepcije rastave braka). Islam se ne zatvara u braka i obitelji preostalo je tek neko­ nadzemaljsku sferu duhovnog života; liko forma pristojnosti. Štampa arap­ on ne dijeli, poput kršćanskih religija, ska, turska i perzijska bila je glavni bratske obvezatne zapovjedi od broj­ pokretač evropskih ideja. Prve musli­ nih i promjenljivih naredaba, što ih manske novine niknule su pred neko izdaju svjetovni zakonodavci. Islam stotinu godina, po uzoru evropskih. nastoii potanko urediti svaku eksiDugo stacijoniran njihov broj zadnji stenciju, izbliza upravljati umove četvrt vijeka neprestano raste. U Egiptu volju vjernika, jednom riječi: udešadva ili tri dnevnika rivališu ozbiljnoš­ vati i zadržati ljudstvo prema božan­ ću uređivanja sa velikim evropskim skoj os novi. žurnalima. Bašlrenje Islama.— Njegovi uzroci. Zakon od 19. siječnja 1869. daje je­ Muslimanska vjera još uvijek stvara dnaka prava svim podanicima otoman- i proselite. Broj vjernika prema statisti­ skoga carstva i tu je zametak nacijo- 1 kama, 175 do 250 milijuna, svakim nalne ideje. Prije smatrani su svi mu­ se danom povećava. U Abesiniji do­ slimani podanicima turskoga cara. Po PODLISTAK. Profanisani ćurs(Odgovor „Domovini" na članak „Naši vazovi* u br. 60.) Piše: Chamerani, Posavina. (Nastavak). Sada je pitanje: je li se zaletio i prevario ili ne onaj sposobniji i kub tumiji, koji čak u javnosti napa« da i osuđuje stručno pre­ davanje (vaz) hladnog i razbori* I tog specijaliste, a da na tom preda* vanju nije ni bio, nego je o njem čuo od treće ili koje daljne osobe iz mase, ili poluinteligencije. a mož* da i od nadriinteligencijc, koja mi* sli, da sve zna, sve shvaća i ražu* mije, pa po tom smjesta kritikuje i raspravlja o svemu, što »čuje«, a da često puta ne zna ni prave teme, i o kojoj se govori ili bar suštine nje* I ne. Kao primjer za ovo navesću je* ' dan vlastiti doživljaj. Bilo je to po* davno, kad su se islamski moralni propisi mnogo više štovali, kad nije j bilo golih vratova sa kratkom pe* I čom do pola brade, golih i polugo* i lih ruku do iza lak tova, zaćalasenih nogu do pod koljena sa prozirnim 1 čarapama, kad nije bilo raznih ко* | stima i kratkih žarova i ispod njih ' puštene kose i pletenica, kad nijesu I ■ sposobniji« i »kulturniji« »dragi« i Mostovi« mamili i izvodili na noć« ’ nja skitanja po kojekakvim meva* zi*ittuhemu svojih »kona«, »dragih« i »dostova«, kada nije bilo kojeka* kvih »rendez*vous«*a, kada nije bi* lo ni takvih teferić*vašera i izleta po periferiji, u koje se morala i po* : lici ja miješati, pa ih — i zabraniti, kada nijesu muslimanke vođene u »kafane« i javne lokale, kada nije | bilo scena »A p. m.«, kada nijesu plaćane alimentacije (i od oženje* 1 nih »sposobnijih« i »kulturnijih« muslimana) za nezakonitu djecu, kad i iznimno pokvarene nijesu još . u jaciju u čoporima Vrištale po ke* . ju, kada nije bilo ilidžanskog šizari* | naša, kada nijesu i pokvarene ne* j muslimanke znale reći: ».... noste i đavo, nijesam ja pokvarena Turki* ! nja!«, i t. d.; u kratko: kad nije bilo ni 1% današnjih sramota, koje nam i na čist obraz naprtiše mnogi »spo* , sobniji« i »kulturniji« mukallidi* majmuni, kojim, kada se sa ćursa djela žigošu, oni svjesno, a njihovi ■ zaštitnici svjesno ili nesvjesno, di* I zu svom snagom kakotnjaka huku ; i halabuku, da zabašure te svoje i | slične »kulturne« čine, proglašuju i ćurs profanisanim i još vele, da gu* bc vjeru u »čistu« religiju — u Isti* nu? Po njihovom »sposobnijem« i »kulturnijem« »zdravom razumu« ne bi smjeli »papagaji« i »u vreći zavezani« o tom govoriti sa onog ćursa, kome je zadaća u prvom re* du def*i mefasid (suzbijati zlo), a u drugom džebi menafi (navoditi na spomenutom zakonu razlikuju se građanski pripadnici turskoga car­ stva od vjerskih podanika kalifovih. Time nastaje i razlika među strancima i suplemenjacima, počinje se javljati patriotska svijest. To Čuvstvo bilo je vrlo dugo pre­ kriveno kod muslimana čuvstvom pri­ padnosti islamskom društvu, koje je u njihovim očima tvorilo jedan narod, za sada rascjepkan, ali kome je suđeno da se prije ili poslije sjedine pod kalifovim suverenitetom, te čuvstvom nadmoćnosti nad nevjernicima zemljacima, grupisanim u autonomne zajednice, od kojih su ih dijelili osim vjere, načina života, zakonodavstvo i uredbe i šta više i jezik. Oni su stvorili ili bolje izveli ideju domovine videći njenu realizaciju na zapadu. U Turskoj, Egiptu, britanskoj Indiji, da se je razvila i učvrstila s po­ stepenom sekularizacijom vlade, uprave i zakona te s nestajanjem razlika, što su dijelile običaje, navika i pravni po­ ložaj, članova raznih vjerskih zajednica. Ona može inspirovati dvije različite tendencije, koje smjeraju, jedna na ne­ zavisnost zemlje, oslobođenje od uplitanja i kontrole evropske države, kako to teže egipatski nacionaliste, druga tendencija traži uživanje sviju građan­ skih prava. To je ambicija Alžirana, Tunižana i Indijanaca. Slom preostatka turskog carstva uklo­ nio je zadnju zapreku, Što je priječila napredak nacionalne ideje kod musli­ mana. Tako dugo, dok je Turska bila bar prividno velevlast, oni su se mogli nadati povratku »savršenog kalifata«, zlatnoga doba, kad su svi vjernici ži­ vjeli sjedinjeni pod četiri prva naslje­ dnika prorokova. Abdul Hamid nastojao je privući sve vjernike svim sredstvima. Diljem mu­ slimanskoga svijeta otvarao je turske konzulate, a naročito, učinio je Meku žarištem i svetim gradom islamizma. Mladoturci nastavili su tu politiku, oduzevši joj vjersko značenje; pod imenom »panturcizma« nekoji su pu­ bliciste tražili, da svi muslimani odbace svoj jezik u korist turskoga. Te ideje doživjele su dakako slom, jer su naišle na otpor drugih narodnosti, i to je bio jedan od glavnih, uzroka balkanskoga rata. Broj 354 Snoi Dekadensa arhitekture i dekorativ­ nih umj’etnosti bila je manje nagla i potpuna. Mladi spomenici, muzeji, škole, palače, češme, zamišljeni i izvedeni po domaćim graditeljima i radnicima vri­ jedni su pažnje bogatstvom ornamen­ tika i finesom detalja. Ali upliv evrop­ skih moda i manira vidi se već i na tom polju. * Kako se dakle vidi, tako nagli raz­ vitak nije proizveo samo dobro. Ako je sreća, da je Islam prestao absorbirati čitavu egzistenciju svojih vjernika te se ograničio sve na to, da im daje vjeru i moral, s druge strane može se žaliti propadanje jedne civilizacije, koja je iz njega nastala i čija obnova bi obogatila čovječanstvo. Potpuna evropeizacija muslimanskih nacija nije dakle poželjna. Popraviti položaj Žena, koje su dosada suviše tretirane kao sluški­ nje, nastojati da postanu ravnopravne muškarcima, to treba željeti u interesu muslimanske kulture. Najuspešnije sred­ stvo, da se to postigne jest: organizovati kućanske škole, klinike, dispenzere i obrazovne tečaje, gđe bi se učile elementarnoj higijeni i kućanstvu. Iz svega toga proizlazi, da islamska vjera, koja je pokazala izvrsnu spo­ sobnost priljubili se običajima i vje­ rovanjima naroda, kod kojih se udomaćuje, sve to manje uređuje profani život vjernika i nastoji omeđiti se u granicama njihove individualne savjesti. Muslimani odbacuju svoj način života, promjenjuju ideje čuvstva, običaje da poprime bez razlikovanja, naše navike, poprime naše potrebe, naše zakone i naše uredbe. Ukratko, oni evolviraju prema zapadnom društvu, koje će obo­ gatiti jednom ogromnom snagom još nepotpuno i nesavršeno razvijenom. Najopasniji je taj razvitak u Engleskoj, dok Francuska ne treba da se njega plaši. Francuski posjed u Africi broji 30 milijuna žitelja koji su relativno zadovoljni, naročito od kako su dobili francusko građansko pravo. Ovamo sad Francuzi upiru svoj pogled i odavle se nadaju novim poticajima za staru Francusku, koje žiteljstvo propada. Al­ žir Tunis su, kako ih je nazvao pred šezdeset godina Prevost-Paradol, »nova Francuska«, la France nouvelle. (Pevue des Deux Mondes, od 1. augusta o. g., članak »F Islam et son Avenir«). Islamska kultura i njena budućnost. Muslimanska kultura, koja je nekoć tako sjajno evala, danas je stvar proš­ losti. Pjesnici, prozni pisci, filozofi, te­ olozi koji su nekoč živjeli u Mosulu, Bagdadu, Damasku, Kairu, na Siciliji, Španjolskoj, već davno nisu imali nasjednika; suviše, danas već ima malo učenih ljudi osim ulema, koji bi bili u stanju oc’jeniti i razumjeti islamsku kulturu. Ali za to su brojni među nji­ ma, koji govore dobro francuski, stoje »au courant« sviju noviteta francuske literature, a gotovo sasvim ignoriraju klasični arapski jezik. dobro), koji su jedno s drugim naj* | tješnje vezani. — Jadne li istine i | religije, koju bi ovaki dobroželite* j lji »reformirali« i povratili ugled ' profanisanom ćursu! Af bujurimuz, odoh podaleko, jer se jc mnogo izmijenilo naše stanje od mog doživljaja, koji hoću da na* vedem, do danas. Jedanput sam sjedio u društvu sa još tri ah baba. Medu nas dođe i pe* ti, neki beg, koji je u Carigradu svršio visoke škole. Osim našeg i turskog jezika poznavao je još do* bro perzijski i prilično arapski. Od zapadnih jezika je poznavao izvr* sno francuski i ponešto njemački. Imao je i »kulturnu« mahanu: bio je pokabast akšamlučar. Međutim dođe među nas jedan, koji »sve zna« i hoće, da se u svašto uplete. Ne prođe malo, a on »ozbiljnim« tonom reče: Nas N. N. cf. kaže na dersu, da su današnje (t. j. ondaš* nje) mlatke (nevjeste) takc, da bi svaka želila svaki drugi dan drugog čovjeka! Mi se na to zglcdasmo i zasut je­ smo. Nakon neke stanke, beg reče: »Ja to ne bih rekao, kad bi dvije oke popio!« Ja se iza begovih riječi sjetih, gdje je to bilo, jer sam i ja na tom vazu bio. Efedija je govo* rio o zuhdu (asketičkom načinu ži* vota), pa jc tom prilikom citirao I bejt iz »Pendiattara«: »Dari dun*ja čun aros. areste est — Her du rozi šuji diger ehas te est«. To je ef. vrlo Uredba o pobiranju (žetvi) priroda u 19а9. godini sa beglučkih ztratnih zem­ ljišta u Bosni i Hercegovini. Član 1. Ne dirajući do konačnog zakonskog uređenja u pitanje same sopstvenosti, vlasni su prirod gospo­ darske godine 1918./19. u Bosni i Hercegovini sa ziratnih beglučkih zem­ ljišta, koja su u zemljišnim knjigama upisana kao vlasnost bez opterećenja sa kmetskim pravima, ubrati (požeti( lijepo preveo i protumačio ovako: Čuvajte se dunjaluka i njegovih prolaznih slasti, jer on jc kao ona pokvarena mlada namigu* š a, koja bi željela svaki drugi dan drugoga čovjeka .... Na to beg re* če: Pardon, onda je to sasvim dru* go. — »Svcznani« malo pocrvenje i odgovori: »To je jedno te isto!« (?) Ovaj moj doživljaj navedoh, jer mi izgleda, da je pisac članka »Naši vazovi« nepotpuno obaviješten o vazu g. Šarca. On veli na jednom mjestu: ».... kako pričaju oni, koji su prisutni bili...« Dakle sam pisac nije bio prisutan na vazu. A da je onaj, koji je njemu pričao o toni vazu ili onaj, od koga jc opet ovaj čuo, imao neke sličnosti sa onim mojim »sveznanim«, naslućujem iz riječi gosp. pisca: ».... i zaklinjao se sa ćursa..jer sam i ja čuo o tom vazu od osobe iz provincije, koja razumije i koja jc pomno pra* tila taj vaz, o kome se izražava veo* ma pohvalno, te zaklinjanje kate* gorički odbija. Provincijalac pripo* vijeda o tom vazu i šešir mes*eli o* vako: (Nastaviće se). Muslimani i muslimanke grada Sarajeva, sjetite se vašega „MERHAMETA", �Бриј Ć54 Егој samo oni zemljoradnici, koji su zemlju obradili, i nema ih niko u tome sme­ tati. Izuzimaju se slučajevi, koji se spominju u čl. 8. ove Uredbe. Ne čini razlike, da li je dotični zem­ ljoradnik obradio zemlju kao raniji deložirani kmet ili kao priorac, pridržnik, prisjevnik, napoličar, ćesimlija ili zakupac, kao ni to, da li je zemlju -obradio pristankom vlasnika ili do­ zvolom vlasti. Član 2. Ako je zemljište obradio zemljoradnik, koji je kao bivši kmet ma iz kakvog razloga, bilo to i po sudskoj presudi, deložiran sa istog begluka za vrijeme od 1. januara 1912. god. dalje, ima se odnos prema vla­ sniku zemlje, privremeno do konač­ nog zakonskog uređenja, smatrati u pogledu posjeda i uživanja kao bivši kmetski odnos. Prema tome takav zemljoradnik nije dužan davati niti plaćati hak ili dio priroda. U tom slu­ čaju vlasniku pripadaju sva prava kao kod razriješenih kmetskih odnosa i može ta svoja prava potraživati od države po raspisu o popisu dužnoga haka, odnosnu privremene rente. Član 3. U ostalim slučajevima zem­ ljoradnik je dužan, ne dirajući time nikako u definitivno zakonsko riješenje o dotičnom posjedu i načinu nje­ gova obrađivanja, dati vlasniku nak­ nadu u prirodu ili novcu, po utana­ čenoj pogodbi ili prema mesnim obi­ čajima. U tom je pravcu u prvom redu mje.rodavan sporazum samih stranaka. Član 4. Ne dođe li do sporazuma stra­ naka, imade posredovati seoska agrarna komisija od tri lica. Ovu sačinjavaju za stanovito seosko područje kao čla­ novi po jedan izabrani zastupnik malih zemljoradnika i jedan zastupnik vlas­ nika (aga), a predstojnik kotarskog ureda odnosno njegov zamjenik kao predsjednik. Pomenutim zastupnicima malih zemljoradnika i vlasnika (aga) bira se po jedan zamjenik. Područje rada takovih komisija određjuje kotar­ ski ured prema prilikama saobraćaja i postojećih upravnih područja. Seoska agrarna komisija pokušaće opet u prvom redu sve, da između stranaka dođe do pogodbe, ako je to ikako moguće. Član 5. Ne uspije li nagodba niti posredovanjem seoske agrarne komisije, izdaće, nakon saslušanja obih stranaka i agrane komisije, predstojnik kotar­ skog ureda, kao povjerenik ministra za agranu reformu, vlasniku o nak­ nadi pismenu odluku, uvažujući sve pravedne obzire i mjesne običaje. Protiv takve odluke može se neza­ dovoljna stranka žaliti putem nadlež­ nog kotarskog ureda u roku od 8 dana od dana prijema odluke uredu za agrarnu reformu u Sarajevu. Rešenje ovoga Ureda jest konačno. No ako se radi o zahtjevima za nak­ nadu, koji prenašaju iznos od jedne hiljade kruna, može se nezadovoljna stranka žaliti i protiv ovoga riješenja istim putem i u istom roku Ministru za Agrarnu Reformu, koji onda spor riješava konačno. Član 6. Ako se u dotičnom slučaju radi o odnosu priorca, pridržnika, prisjevnika ili napoličara, a zemljoradnik se posluži pravom, da po §15. alineje druge »Prethodnih Odredaba za pri­ premu agrarne reforme« od 25. febru­ ara 1919. god. zatraži, saobrazno kao kod zakupa velikih posjeda, reviziju zakupnine, imade predstojnik kotar­ skog ureda kao povjerenik za agrarnu reformu, bez obzira na veličinu posjeda izreći odluku, o kojoj je govor u pred­ njem članu, u pravcu te revizije. Njom će izmijeniti naknadu vlasniku, ako bi mu ona inače pripadala i u dijelu priroda u naturi, u zakupninu u go­ tovu novcu. U takvim slučajevima za­ kupnina će iznositi sumu novcu, na koju će se po mogućtvu sporazumjeti same stranke. Ako to nije moguće, odrediće se ona, nakon saslušanja se­ oske agrarne komisije, odlukom, na osnovu desetinskog paušala i kvote utanačenog ili u mjestu običajnog po­ davanja u prirodi. Osim toga dužan je zemljoradnik platiti i desetinski porezni paušal i sve druge javne daž­ bine, koje otpadaju na dotično zem­ ljište. Proti takvih odluka ima mjesta žal­ bama po prednjem članu. Član 7. Po naređenjima prednjeg člana postupiće predstojnik kotarskog ureda kao povjerenik za agrarnu re­ „ПРА«ДА* — „PRAVDA4 formu i u slučajevima, ako je zemlji­ šte bilo izdano od strane vlasti zem­ ljoradniku u obični privremeni zakup od zemalja velikih posjeda uz nak­ nadno ustanovljenje zakupnine u smi­ slu § 14. »Prethodnih Odredaba* od 25. februara 1919. god. Član 8. Ako je zemljoradnik poslije 27. februara 1919. god. (dana obnarodovanja »Prethodnih Odredaba«) ušao . u posjed zemlje otimanjem ili je ze­ mlju samovlasno dijelio ili je pljačkao tuđe posjede, pa je zbog kojeg od ovakvih djela pravomoćno osuđen (§ 23. »Prethodnih Odredaba«), imade mu i se prirod sa zemlje, koju bespravno ; drži u posjedu, oduzeti i predati vla­ sniku, pa ga valja i u buduće isklju­ čiti od blagodati agrarne reforme. U takvim slučajevima dužan je vla­ snik naknaditi zemljoradniku u obra­ đivanje uloženi rad i sjeme po odluci predstojnika kotarskog ureda. I ovaku odluku valja donijeti nakon saslušanja stranaka i agrarne komisije, a i pro­ tiv nje može se Žalbeno postupiti kao u gore navedenim slučajevima. Ako li je zemljoradnik međutim ubrao i odnio prirod, ima ga se svom strogošću pridržati, da bez odvlake pruži punu naknadu vlasniku, i to, ako je ikako moguće, u vraćenom prirodu. Član 9. Do daljeg zakonskog riješe­ nja, obustavljaju se privremeno sve parnice i izvršenja osuda, koje smijeraju na promjene u posjedovnim odno­ sima na beglučkim zemljištima, ako su one protivne gornjim naređenjima. Posjedovne promene na ostalim zemlji­ štima slobodne sopstvenosti rešavaju se po redovnim sudskim normama. Član 10. Svi podnesci stranaka uprav­ nim i sudskim vlastima po predmetima izvođenja ove uredbe oslobođeni su od plaćanja taksa (biljegovina), Član 11. Ova uredba stupa na sna­ gu od dana, kad je potpiše kralj i kad bude obnarodovana u »Službenim Novinama Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca*. Provedba ove uredbe po­ vjerava se ministru finansija i ministru za agrarnu reformu, a svim vlastima nalaže se, da se nje pridržavaju i tačno je izvršuju. Hrvatskom. Pozivljemo anonimnog do­ , nedelje počela da evakuiše Eski-Šehir pisnika, da ništa ne krije, nego neka i i Afijon Kara-Hisar. Grci pale sva sela za sobom, svako kao što su to radili se javno izjavi o stvari Amerikanaca kad su se povlačili sa rijeke Sakarije. gostioničara i o slučaju sa Hašimom Rakićem, koji je bio čuvar demokratske Bombardovanje Inebola. Grčka kutije. Prijateljski upozorujemo radi­ flota je bombardovala Ineboli i obalu kalne i demokratske vođe, da su sebi Crnog mora, koju Kemalisti utvrđuju. samo svojim partijskim interesima naš­ Bombardovanjem su potpuno uništena kodili- U dopisu, koji je izašao u »Do­ utvrđenja i ometena koncentracija movini« držimo za sigurno, da smo Kemalista. po načinu pisanja, prepoznali g. Redži- | ća, jer samo on može, daše sam hvali. Završujemo, do slučaja potrebe, da otvorimo opet našu torbu, koja je tim Gotovo mjesec dana nije bilo mo­ stvarima puna. guće, da se dobiju kakove autentične vijesti o ratnim događajima u Ana­ toliji. Kemalistički generalštab znao je na zgodan način zapriječiti, da bilo kakove pojedinosti prodru u javnost. Sada je opet moguće prikazati pot­ Sporazum o ratnoj odšteti Njes puni poraz Grka i današnji položaj u mačke našoj državi. Ovih dana Kemalistanu. Turci su poraz Grka na rijeci Zapredaće se u Parizu naš spora­ zum sa Njemačkom, koji je zaJklju* kariji i njihov uzmak sve do linije čilo naše ministarstvo saobraćaja za Afium Karahisar-Seid Gazi-Eski šeher liferovanje vagona i lokomotiva, na pripravili na ovaj način: Čete, koje ime ratne odštete, koju imamo do* su na cilijskoj fronti postale slobodne, dovedene su na zapadnu frontu kao biti od Njemačke. Englesko-egipatska alijansa. Du­ rezerva glavne vojske. To su bile dvije gotrajni pregovori između engleske divizije regularne vojske i dvije pu­ kovnije milicije, ukupno nekih 25000 vlade i egipatske delegacije doveli su ljudi. Kavkaz je postavio 4 divizije do sporazuma. Formalno je protekto­ dobrovoljaca, svaku u jakosti od 3000 rat engleski dignut i Egipat stupa u ljudi. Cilicijska armija bila je postav­ alijansu s Engleskom, i to u svojstvu ljena u okolici Kome, tamo je ugro­ savezne vlasti. zila desno grčko krilo i odrezala mu Pregovori su trajali pola godine. U je uzmak kroz t. zv. Slanu pustinju. februaru je počela Milnerova komisija Ova je armija zarobila 10.000 Grka djelovati, da je u isto doba saopćeno, na uzmaku. Vojna uprava u Angori da_ je Engleska pripravna, da se odno- pojačala je armiju na fronti pozivom šaji između obiju zemalja moraju na godišta 1881. do 1888. drugoj podlozi organizirati. Pregovarači Kada je 4. sept. vođ grčke vojske, su se u glavnom složili. general Papulos, uvidio, da ni najžeš­ Engleska zahtjeva za priznanje egi­ ćim navalama ne može probiti tursku patske nezavisnosi zaključenje savez­ frontu i da su njegove čete zbog og­ nog ugovora s motivacijom, da se samo romnih gubitaka izgubile volju za bor­ tako može sigurnost veze u Sueskom bu, odlučio je, da pređe u defenzivu. kanalu i saobraćaj sa Sudanom kao i Ovaj je čas Mustafa Kemal paša isko­ zaštita života i imetka stranaca odr­ ristio, da poduzme ofenzivu. To je bilo žati. Pregovori nisu još potpuno go­ 6. sept. Grke je ova ofenziva iznena­ tovi, ali se povoljno razvijaju, tako da dila. To je bilo radi toga, što je nji­ se računa, e će još tokom ove godine hova izvidna služba posve popustila. ugovor moći stupiti na snagu. Uza sve Ovoga je puta nastala u njoj prava to će u Egiptu garanciona komisija kriza. Kada je 10. sept turska armija privremeno ostati. Ne sumnja se u prešla u generalnu navalu, bacila je ratifikaciju ugovora sa strane obiju neprijatelja na svim linijama, tako te vlada. se je on u najvećem neredu morao povući u pravcu Bejlig Kupri ostavivši u turshim rukama velik dio svoje ar­ tiljerije, municije, trena, pa čak i jednu bolnicu s ranjenicima. Na to su se Francusko-turski sporazum. G. Grci progonjeni svom brzinom povukli Franklin - Boullon,koji je potpisao fran- iza linije Eski šeher. 20. sept. nije se cusko-turski sporazum u Angori, pris­ više nijedan Grk nalazio istočno od te pio je u Pariz. Detalji ovog sporazuma linije. Turci su zarobili preko 20.000 nisu još poznati; zna se samo, da je ljudi. Ratnog su materijala, koji je ve­ Angorska narodna skupština prihvatila ćinom engleskog podrijetla, naplijenili ispravak granica od Nizibine do Dže- toliko, da mogu obilno opremiti tri ziret-lbu-Omar. nove armije Francuske će čete isprazniti Cilciiju Financijalni se položaj Turaka, koji u roku od 2 mjeseca, ali će Turska priznati pravo manjinama u tom kraju. je u prvim mjesecima ljeta bio slab, bitno poboljšao. Narod je platio po­ Halepu je osigurana trgovačka važnost carinskim mjerama. Konačno su fran- < reze i desetinu, a moskovska vlada cuski ekonomski interesi u Maloj Aziji I dala je 20 milijuna zlatnih rubalja. zaštićeni koncesijama i to“ne u obliku | Trgovina se ograničuje na najprimi­ zona. Tamo su također nastavne usta- ' tivnije forme. Seljaci sakrivaju novac.’ nove francuske, koje će se u Turskoj I papir i svaku monetu. Oni trguju samo rešpektovati pod uvjetom, da one neće 1 u zamjenu. Osim žita, kojega ima u izobilju, poskupile su sve životne na­ tjerati antitursku propagandu. mirnice, osobito uvozni artikli. Nedo­ Grčka popušta. Carigradske no- ' statak strane robe opaža se najbolje vine donose iz pouzdanog izvora, da • u šarolikoj opremi četa. Seljaci su ve­ je grčki ministar predsjednik Gunaris ćinom i u vojsci zadržali svoje nacio­ prije svoga polaska u inozemstvo od nalno odjelo. Vojna se je uprava me­ svoje vlade dobio ovlaštenje da može đutim pobrinula, da za zimu dobro staviti kao uvjet za sporazum saTurobuče vojnike. Na nalog komisije za skom: narodnu obranu morale su sve obi­ 1. Uračunavši i Izmir, grčka napu- ! telji do stanovitoga dana predati za šta sva zaposjednuta zemljišta u Ana- ' vojsku stanovit broj odijela i rublja. dolu te ih prepušta upravi turskoj, sa- I Stanovništvo se je rado odazvalo tome mo će se ugovorom uspostaviti u Iz- | pozivu. Više je pukovnija opremljeno miru jedan grčki povjerenik, koji će 1 zalihama zaplijenjenim na Kavkazu. štititi interese tamo naseljenih Grka; I Stanovništvo je moralo odstupiti voj­ 2. Granice T rakije i način njene ' sci 40 po sto svih transportnih sred­ uprave odrediće se na zajedničgoj konstava. Svaki vlasnik kola mora mje­ ferenciji; sečno osam dana raditi za vojsku. 3. Ni jedna strana nema prava na i Prije bitke na Zakariji bilo je javno potraživanje ratne ili ma kakve odštete; ! mišljenje nestalno. Pobjeda je raspo­ 4. Ako se od strane Turske prihva- | loženje posve promijenila. Gradovi i čaju ovi preduvjeti, vlade će izdati sela nude se, da dobave opremu za svojim vojnim zapovjednicima nalog, I stanovite jedinice vojske. Kemalisti da se ratne operacije zaustave. posve mirno očekuju zimsku kampanju Turski listovi na ovo vele, da je I i ako im je posve jasno, da će oružje angorska vlada na uvjete odgovorila I teško moći donijeti definitivnu odluku. sasma kratko i to: I Grci su izgubili svaku nadu u ka­ „Naprimirje bi pristala, ako Grčka kav veći novi uspjeh, s toga Turci Anadol i Trakiju odmah isprazni i pod nastoje, da njihovu vojsku demorali­ tursku upravu preda, te da plati potziraju. U Angori sigurno računaju na vunu ratnu odštetu*. revoluciju u Ateni. Za uspješnu intervenciju ili posre­ Grčka se još povlači. Prema izveštajima iz Grčkog izvora potvrđuje se dovanje velikih vlasti valjda još nije da je grčka vojska od početka ove ' došao pravi čas. Na fronti će se na­ Vojnički položaj u Anatoliji. Politički pregled. Naši dopisi. BFčho-tuFsln rat. Odgovor »Domovini«. Nije istina, da je zasluga propalog kandidata dem. stranke učitelja Osmana Redžića i nje­ govog tetka Hasanbega Ibrahimpašića, koji je mitom došao do časti opč. na­ čelnika, osnovana narodna čitaonica, nego je to zasluga onih, o čije se po­ štenje češe anonimni dopisnik »Do­ movine«. Istina je, da je osnovana Zemljo­ radnička Zadruga zaslugom anonimusa, ali koja korist, kad je samo na pa­ piru. Onaj drugi se nije osvrtao na prvoga, već je i dalje nastavio svoj ozbiljni i uljudni posao, a da šteti i omalovaŽuje prvog- U onom dopisu navodi, da je sadanji opć. načelnik Hasanbeg Ibrahimpašić pristao uz radikale. Ovo ne vjeruje ni sam Osman Redžić, jer je uvijek priznavao slogu „pravdaša* i na koncu su morali osta­ viti općinu, koju su već davno prije trebali ostaviti. Može li se nazvati ra­ dnikom za narodno jedinstvo čovjek, koji je sav svoj rad uložio sebi u ko­ rist, i bio najveći prijatelj austr.-vlastodršcima?Moželise nazvati poštenjem, što je učenika Torbicu, koji je hvalio među svojim drugovima blagopok. Kra­ lja Petra, istjerao ga batinama iz škole? Tužeći se na protuzakonitost uiaska opć. bilj. Mujića u općinu — doduše moglo se spriječiti njegov ulazak u općinu, ali koja korist, kad je već ne­ stalo aprovizacije, kad se u varićacima i sepetima nosilo brašno i šećer po noći kući. Žene, čiji su muževi bili na frontama, dočekivane su u aprovizaciji od bega Hasanbega i ef Redžića, naj­ gorim pogrdama i prostotama. Govoreći o nekoj denunciji sa strane lud. Mujića protiv lug. Čolića radi neke japije, neka seanonim. dopisnik izvoli obratiti sudu. Napada novog mladog biljež. i načel­ nika, da udaraju nečuvene prireze i poreze i da narodu prijeti zatvorom, a vlasti sve to mirno gledaju, nije istina, već je istina, da povezuju najviše bogate mlinare i pilane. Što se tiče puta, koji se navodno samo radi toga pravi, da pogoduje ocu i sinu bilježniku, što nije istina, jer je put počet još 1910. god., da spoji preko Une Bosnu sa ‘ ' ; | j ’ . I CrpdHa 3 Strana �Страна 4 Strana staviti manje borbe. Svakako su Turci za te borbe bolje spremni i imadu više vremena, da mirno očekuju nji­ hov konac, nego li Grci. Oni pri tom računaju i na zimu. Grčke čete na­ laze se istočno od Eski Šehera i Kiiutahije u nezdravom močvarnom kraju, pa će se među njima lako raširiti raz­ ličite bolesti, koje će im oduzeti još i ostatak volje za borbu. Domaće vijesti. Poziv na pretplatu. Naš list stoji već pri kraju treće godine, a ogrom? na većina pretplatnika nije još ob? novila pretplatu. Isto tako nam ve? liki broj pretplatnika duguje cijelu ili djelomičnu pretplatu od prošle godine. Pošto je »Pravda« upućena samo na pomoć organizacije i na pomoć svojih pretplatnika i pošto bismo usljed teške novčane situa* čije bili prisiljeni, da nemarnim pretplatnicima obustavimo slanje lista, to ovim javno podsjećamo svakoga dužnika, da svoj dug što prije podmiri. Dobrovoljni prilozi su također dosta doprinijeli izdržavanju »Pravde« i mi smo slobodni, da za? molimo sve naše pristaše, da bi se u svakoj zgodnoj prilici, na sastan? cima, sijelima, svadbama i t. d. sje? tili svog jedinog muslimanskog li? sta. Mi nemamo niti kakovih subven? čija niti fondova, iz kojih bi izdr? zavali list, nego smo upućeni jedino na pretplatu i pomoć svojih pri? stasa. Administracija »Pravde«. Analfabetski tečaj u „Hurljetu*. Ovdašnje muslimansko zanatlijsko društvo »Hurijet«, nakon što je osno­ valo sekciju za smještanje i moralni odgoj šegrta i taj svoj blagotvorni rad proširilo na cijelu pokrajinu, otvorilo je ovih dana u svojim prostorijama noćni tečaj za svoje nepismene šegrte. U tu svrhu zamolilo je g. H. Hujdurovića, učitelja kod Vakufske uprave, da preuzme nastavu u tečaju, poji se najpripravnije odazvao tome dlemenitom pozivu i po naročitoj želji »Hurijetova« odbora obećao, da će osim Fina terpentinska Bnoi 354 Broj „ПРАРДА" — „PRAVDA" obuke u piso-čitanju i računstvu, dr­ žati svaku veče bar po pola sata i religijsko-moralna i druga poučna pre­ davanja. U tečaj je do sad upisano preko 65 šegrta, a svaku veče pridolaze novi Čak i koji nisu uopće šegrti i mole da se prime u tečaj. Ali je odbor »Hurijetov« prisiljen da ih vraća obzirom na svoje male pro­ storije kao i na do sad upisani veliki broj svojih šegrta, koji već prelazi maksimum za jednu nastavnu silu. Da se i ovim drugim omogući po­ lazak tečaja, »Hurijetov« odbor je za­ molio Vakufsku upravu, da mu doz­ voli prostorije Gazi Husrebegova mekteba, kojom prilikom bi se mogao ovaj tečaj razdijeliti u dvije sekcije. Nadamo se, da će vakufska uprava izići u susret ovo patriotskoj molbi »Hurijetova« odbora, a Ovaj kulturni rad društva »Hurijeta« s pohvalom isti­ čemo i apelujemo na sva naša musli­ manska društva, da se ugledaju u ovaj lijepi primjer. Kralj u domovini. U ponedjeljak, 31. ov. mj., u 9 sati stigao je u Za­ greb sa »Simplon-Orient Expressom« Njeg. Vel. Kralj Aleksander u pratnji ministra predsjednika g. Pašića, koji se je na kolodvoru zadržao par časaka. Iz vlaka nije izlazio. Primio je predstavnike zagrebačke vlade kao i zastupnike vojnih oblasti. Do Zagreba ga je pratio iz Ljubljane namjesnik dr. Hribar. Voz je nastavio dalje put za Beo­ grad, gdje su ga dočekali, svi ministri. Kad je izašao Kralj iz voza, prišao je najprije g. min. Pribičeviću i nešto su tiho razgovarali. Kasnije se razgova­ rao s drugim ministrima. Automobilom se zaputio u dvor. Narod ga je pre­ poznao i oduševljeno mu klicao. Izjava. Na izašlu noticu u beograd­ skoj »Pravdi« od l.'ll. broj 299 pod naslovom »Boljićev protest« izjavlju­ jemo, da je gosp. posl. Boljić poslanik »Jug. Muslim. Org.« i kao takav nema s »Našom Pravdom« nikakove veze. . branike, koje je zakonodavac u uredbi za suzbijanje skupoće naročito pred­ vidio, smatra ovaj sud nezakonito konstruisanim i prema tome odbija u obranu samoga zakona svaku suradnju u tom sudu pa makar i institucijom vještaka. Trgovačka i obrtnička komora, ako i se je odazvala pozivu spomenutog suda, dokumentovala je ponovno, da j je izgubila svaku vezu sa trgovačkim ! svijetom, koji je zakonom povjeren I njenom staranju. Trgovačko udruženje za grad Sarajevo. Ženidba. Naš prijatelj g. Rasim Sarajlić, upravitelj kot. prip. zaklade u Prnjavoru: oženio se je ovih dana s gospođicom Šuhretom, kćerkom Muharemage OdobaŠića iz Prnjavora. — Bilo sretno 1 Jugoslavenska Matica počela je, poslije svladanih početnih poteškoća, svojim poslovanjem, te odbor pozivlje građanstvo, da u što većem broju pri­ stupa ovoj obranbenoj organizaciji u korist naše još neslobodne braće. Čla­ nove prima predsjednik Stevan Žakula (zemaljska vlade), blagajnik dr. Srečko Perišić i tajnik dr. Čremosnik (zema­ ljski muzej). Iz našeg pozorišta. Promjena repertoara. Uprava je, iz teh­ ničkih razloga, ovako promjenila re­ pertoar od 31. oktobra do 6. novembra: U Četvrtak, 3. novembra, mjesto Vojnovićeva »Ekvinocija« (koji se, odgađa za utorak 8. novembra); Čehovljeva »Soba br. 6.« i Čehovljeva »Vještica«, izvan pretplate. U nedelju, 6. novembra, mjesto zakazanih aktovki po podne, Ivrkoviće/e »Inoče«, kao prva repriza sa sniženim cjenama. Na večer istog dana, Sremčeva »Zona Zamfirova« po drugi put. Popust u Pozorištu za gg. oficire 1 činovnike. — Uprava Na­ rodnog pozorišta učinila je naročit popust za gg. oficire i činovnike i njihove porodice. Počevši od 1. nov. o. g. pa do uključivo 8. o. m. otvara se pretplata na 10 (deset predsta.v a. Pretplata će se uplaćivati u kan­ celariji Narodnog Pozorišta od 10—12 sati prije podne, i od 3—5 sati po podne. Cijene su ovako određene: Loža (4 mesta) . . 280 dinara Parket 1. i II. red . 80 » » 111.—IV. » . 60 » » VII—X. » . 45 » Parter I.—IV. red . 40 » » V.—VIII.» . 35 » » IX.—XII.» . 30 » Mezanin I. red 80 » » 11. » . 60 » » 111. » . 50 » » IV. » 40 » Balkon . . . . 60 » Pri uplaćivanju valja pokazati legiti­ maciju, koju može izdati šef. ureda. Zajam sa engleskim bankama za? kijučen. Kako doznajemo iz privat? nih izvora, izgleda da je ministar financija g. Kumanudi ovih dana u Londonu sa uspjehom zaključio za? jam sa engleskim bankama. Dozvoljen izvoz ovaca. Ekonom? sko?financijski komitej ministara je na svojoj današnjoj sjednici dozvo? lio izvoz od 3.000 ovaca. Povišen agio na uvoznu carinu. Ekonomskodinancijski komitet mi? nistara povisio je agio na uvoznu carinu za 20 po sto. tako da će se u koju se može odmah useliti, od 3 na taj način postići šesterostruki do 4 sobe, kuhinjom i baščom (naj­ prihod. manje 500 m) traži se za kupiti. Vlasnik neka se javi upravi lista. Članovi Udruženja ratnih inva? ! lida! Oblasni odbor Udruženja rat? Kotnunike trgovačkog Udruženja nih invalida za Bosnu i Hercegovinu u Sarajevu odredio je zaključkom za grad Sarajevo. — Trgovačko svoje odborske sjednice od 17./10. Udruženje za grad Sarajevo doznalo Po zaključku sjednice Radnog od­ a u duhu postojećih pravila da po? bora od 24. рг. mj. raspisujemo na­ je, da je opštinski sud za suzbijanje čevsi od 1711- svaki član (invalid i tječaj za poslovođu J. M. O.t skupoće zatražio od Trgovačke i obrt­ ratna udovica) ima plaćati redovito koji bi ničke komore, da mu stavi na raspo­ vodio tajničke po­ mjesečnu članarinu od 2 dinara. loženje imena trojice trgovaca, koji bi slove Centralnog i Radnog Odbora. Upute za plaćanje mjesečne čla? Prednost imaju oni, koji bi ujedno preuzali dužnost vještaka pri određi­ narine dostaviće se ovih dana sva? mogli pomagati u redakciji lista vanju cijena životnim namirnicama. kom Okružnom Odboru, kojih se »Pravde«. Trgovačko Udruženje stojeći ne sta­ srogo imaju držati. novištu rezolucije, donesene na zboru Kompetenti neka pošalju svoje poprivrednika a održanom 23. o. mj. u Skupština saveza sviju općinskih i nude s uvjetima i dokumentima, među zanatlijskom domu, izjavljuje, da sve činovnika za Bosnu i Hercegovinu. kojima mora biti i uvjerenje od Mje­ dotle, dok je ovaj sud obrazovan po Početkom novembra ove godine o? snog Odbora, da je član J. M. O. do proizvoljnoj volji vladinog komesara držače se u Tuzli godišnja skupsti? I 10. novembra o. g. Radnom Odboru za grad Sarajevo, koji nema i ne može na saveza svih općinskih činovnika J. M. O. u Sarajevu. imati potrebne atribute narodnih iza- i službenika u Bosni i Hercegovini. Radni Odbor. Kuća Natječaj. Oglašujte u „Pravdi" Ogiašivanje u novinama obavlja po- n uzdano staro uvedeni I |BLOCKNER-OV krema za elegantni svijet. | Dobiva se svagdje. zavod za oglašivanje B Zagreb, Jurjevska ul. 31. и Telefon 21—65. :: I Proizvodnja: „Slavia*, tvornica ke- 0 Generalno oglasno zastupstvo E mičkih proizvoda d. d. Zagreb, Ilica 213. И za preko lOtu-i inozemnih listova □ Hrvatska Poljodjelska Banka DIONIČARSKO DRUŠTVO, PODRUŽNICA U SARAJEVU. Dionička glavnica K 2o,ooo.ooo.Pričuva K 15,050.000.—. Ulošci preko 29,000.000.—. Centrala: Zagreb. Podružnice: Rijeka i Sarajevo. Ispostave: Bribir-Vinodol, Čabar, Hreljin. Prima uloške na knjižice i na tekući račun te ih ukamaćuje uz najpovoljnije uvjete. Bavi se svim poslovima, koji zasijecaju u bankovnu struku. Kupuje dobra u svrhu parcelacije, a pre­ uzima i komisionalno prodavanje takovih bilo u djelovima. „Odjel robe* prodaje sve gospodarske strojeve i potrebštine. d,. 1иа» ■■мииипмт—мд—w Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. — Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina. Potpuno uplaćena dionii ka glavnica K 20,000.000 —. Ulošci preko K 25,000.000'—. Pričuve preko K4,000.000. - Pupilarno siguran. - Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. 104 Uzima u pohranu svske vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Укшмк: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija D, i A, Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/002de7cdf9141e0d487067f5cc1b1c08.pdf 4dd236594fb59b18bd8ab9e6aba647da PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA, Pojedini broj K ~ Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: za našu državu godišnje K 200.—t na pola godine K 100.—; za inozemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 117 (355) Sarajevo, subota 5. novembra 1921. (28. Safera 1340.) Pred sastanak islamske prosvjetna ankete. * pročitao podnesak istog odbora upu­ ćen Ulema-medžlisu, koji glasi: »Pro­ 1. svjetni odbor je mišljenja, da bi bilo Jedna od najprečih i najglavnijih shodno prestati sa daljnim finan zadaća, koju je sebi nova vakufskociranjem početnih vakuf, mearif. mearifska uprava stavila u dužnost — škola, i to iz razloga slabog financijaljest reforma postojećeg vjer­ nog stanja i da muslimanska djeca ne sko •prosvjetnog stanja na gube vremena pohađanjem tih škola, autonomnim i drugim državnim škola­ ako bi shodnim, dobrim preuređenjem ma sviju struka i kategorija. Da je nastavnog plana za islamsku vjero­ potrebna radikalna reforma na tim za­ nauku na državnim Školama bilo mo­ vodima, to je van svake sumnje. guće postići u pogledu isfamske vjer­ Kogod je zavirio u naše mektebe, ske nauke uspjeh, koji bi zadovoljavac. medrese, osnovne i srednje škole, mo­ Pošto pak u smislu § 138 t. 6 i 2 gao se je osvjedočiti, da je vjerska autonomnog Statuta spada u dužnost obuka u svim tim zavodima na tako Ulema medžlisa, da ustanovljava u niskom niveau — da je potrebna ne sporazumu sa zemaljskom vladom na­ samo obična reforma postojećeg stanja, stavni plan sa islamsku vjeronauku nego čak temeljita izmjena dosadanjeg na državnim školama, odnosno za obučnog sistema i postojoćeg vjeroistraživanja potreba ustrojstva meknaučnog plana, ako uopće mislimo teba, to prosvjetni odbor umoljava egzistirati kao konfesionalna zajednica Ulema medžlis, da što prije gornji u našoj kraljevini. Takvi kaos, kaos, predmet prouči, te nam javi, je li mo­ koji je već odavno i koji još i danas guće i je li voljan ustanoviti u smislu vlada u našim i državnim školama, § 138. t. 6. takav nastavni plan na bolno se dojimlje svakog musliman­ državnim školama za islamsku vjero­ skog rodoljuba i on sa strahom gleda nauku, da bi njime u vjeronauci mu­ u budućnost ovdašnjih muslimana slimanska mladež postizavala uspjeh, uopće, a svoje djece napose, a to su koji bi zadovoljavao tako, da bi pre­ gotovo u zadnjem času napokon uvi­ stala potreba daljnjeg opstanka reče­ djeli i odlučujući faktori — duhovni nih mekteba i iptidaija, sibjan mekteba predstavnici muslimanskog naroda u i ihtijat sunufa) kako bi se i vakufska ovim zemljama, naša Rijaseti-JImija i uprava financijalno rasteretila, te mu­ odlučila, da tome potraži lijeka. slimanska djeca ne gubila vremena Ona je na svojoj nedavnoj sjednici na pohađanjenje tih mekteba. Pro­ zaključila, da za vrijeme ovogodišnjeg svjetni odbor misli, da je to prove­ zasijed^nja Vakufsko-mearifskog sa­ divo to lakše, što bi okružna medresa, bora sazove jednu Širu prosvjetnu koja se kani otvoriti, davala spremne anketu, koja će pretresati pitanje vjer­ učitelje i vjeroučitelje na državnim ske obuke uopće, pitanje opstanka školama, koji bi davali potpuno jam­ stvo za bolji i brži uspjeh u pogledu naših mektebi iptidaija i dr. Pitanje saziva ove prosvjetne ankete potaknuo obrazovanja naše mladeži.« Na ovaj podnesak odgovorio je je vakufski odbor još u 1920. godini, Ulema medžlis u sasvim negativnom a zašto se je tako važno pitanje od­ gađalo sve do današnjih dana, to ću smislu, kojega također rečeni izvjesti­ izložiti u slijedećim recima. Prije nego telj čita, a nakon pročitanja uviđa, no što pređem na to, moram iznijeti i je Ulema medžlis da izbjegne ono glavno članak upućen »Pravdi« još 15./9.1920. pitanje i postavio se na sasvim drugo pod naslovom: Vjeronaučke knjige za stanovište, te tom prilikom govori osnovne škole »kao nastavak mojim opštirno, šta je rukovodilo Prosvjetni člancima« Mualimsko pitanje oštamodbor, da takav upit stavi. Zatim go­ panim u 91., 92., 93., 95. i 96. broju vori o mektebi iptidaijama u onim mjestima, gdje postoji i nar. osnov. »Pravde«, iz 1920. godine, a zašto i školu, te o njihovoj nepotrebnosti; ovaj članak u to doba nije eštampan kad bi se izradio zgodnu vjeronaučki - ne znam. plan, ali takav odgovor Ulema medž­ Biće, da to g. Korkut kao tadanji glavni urednik »Pravde«, nije htio iz­ lisa, veli, daje povodom mišljenju Pro­ nijeti iz oportuniteta prema — čaršiji. svjetnog odbora, da pravi jedan po­ kus u izvađanju svoga plana i da Članak je crpljen iz sjedničkih za­ stvarno dokaže mogućnost uspjeha. pisnika Vakufsko-mearifskog sabora, a Navodi, da Prosvjetni odbor misli pošto još ni do danas nije izgubio svoje aktuelnosti. pogotovo sada pred takav pokus izvesti na jednoj osnov­ noj školi, a bilo je mišljenja — veli saziv Prosvjetne ankete. Članak glasi: — da za taj pokus izvede u jedno’ Kakve bi *pak nastavne knjige kao mektebi-iptidaiji, t. j. da djeca kroz vjerske udžbenike trebalo izraditi za mektebi-iptidaiju svrše gradivo os­ osnovne škole u slučaju, ako dođe do novne škole, ali je prevladalo prvo zatvorenja naših mektebi-iptidaija, to je stvar stručne ankete i više studije, mišljenje. On osobno drži, da bi taj pokus trebalo praviti u oba smijera i a ja ću biti slobodan iznijeti mnijenja onda se može vidjeti opravdanost sta­ pojedinih članova Vakufskog sabora i novišta Ulema medžlisa. Nadalje, veli, diskusiju, koja se je povodom toga u da je stanovište toga Ulema medžlisa vakufskom saboru vodila. j skroz oprečne stanovištu Prosvjetnog Prosvjetni odbor Vakufskog sabora, ! odbora, jer ne dozvoljava, niti da di­ koji je imao dužnost da ispita i prouči jete iz drugog razreda mektebi-iptidaije prosvjetno stanje naših autonomnih prolazi u osnovnu školu, ako ne može zavoda i pred sabor iznese svoje kon­ položiti ispit za taj razred. On ne drži kretne predloge u tom pogledu, stavio njihov odgovor mjerodavnim, te misli, je na pretres u plenarnoj sjednici va­ kufskog sabora od 15./4. 1921. pitanje da to pitanje treba da riješi jedna posebna anketa. početne vjerske obuke u našim mekČudi se, da Ulema medžlis u svome tebi-iptidaijama i narodnim osnovnim školama i tom prilikom je izvjestitelj odgovoru ne dozvoljava prelaz iz dru­ prosvjetnog odbora, g. Šakib Korkut, gog razreda iptidaije u osnovnu školu a na drugoj strani trpi ihtijat sunufe, iz kojih djeca po svršetku samo toga *) Prema zaključku zadnje naše zemalj. skupštine, da se povede javna diskusija o jednog razreda prelaze u osnovnu ško­ ovom pitanju, iznosimo ovoj članak g. nujlu, te veli, da Ulema medžlis time durovića kao početak te diskusije, a pri­ asm pada u jednu kontradikciju. pravni smo uvrstiti I svaki drugi. Ur. Piše: H. Hujđurović, učitelj. 1 : 1 | I I j i čekovni račun pošt. štedionice 1119 Godina III. iptidaije, gdje se muslimansko stanov­ Na ove refleksije g. izvjestitelju, g. ništvo dobrovoljno izjavi, pretvore u reis-ul-ulema, kao predsjednik sa­ osnovne škole. Svoje mišljenje o ne­ bora, stavio je pitanje, šta je vodilo mogućnosti izvedenja plana Prosvjetnog Prosvjetni odbor pri ukidanju početnih vjerskih zavoda. (Odgovor teško fi­ odbora g. predsjednik potkrepljuje time, da se osnovnom školom ne može pos­ nancijalno stanje vakufske uprave.) tići potrebno vjeronaučko znanje ni Prigovara se, veli, da Ulema medžlis pada sam u kontradikciju, kad na uz najbolje nastavni plan prema sa­ jednoj strani ne dozvoljava djeci iz tima, koji su na raspoloženju za taj drugog razreda prelaz u osnovne škole predmet. a na drugoj strani trpi ihtijat sunufe Navodi, da je on više puta tražio jednorazredne iptidaije). od zemaljske vlade, da se poveća broj To je, veli, dozvoljeno samo silom sati za vjeronauk, ali da to vlada iz nužde, a nipošto dobrovoljnom pri­ načela pariteta neČe da dozvoli i opet volom Ulema medžlisa. Poslije toga ponavlja, da nije za zatvorenje mekgovori o osnovnim školama, vjerouči­ teb-iptidaija, osim u gore navedenom teljima te djeci razne vjerske spreme, slučaju kao i to, da mu se dopada koja te škole pohađaju, u kojima apso­ misao Prosvjetnog odbora o pokusu, lutno nije moguće regulisati jedinstveni ali ne na osnovnim školama, nego na nastavni plan za vjeronauku te tom pojedinim mektebi-iptidaijama. prilikom opravdava stanovište UlemaPredsjednik Prosvjetnog odbora Čomedžlisa. Iza toga govori o nastavnom kić Ibrahim izjavljuje, da je Pros­ planu n. iptidaija, te o njihovim na­ vjetni odbor u glavnom vodila brigu stavnim knjigama, koje su mnogo za onu masu djece, koja direktno po­ truda stale, dok su se izradile i od­ laze osnovnu školu, pa je bilo pot­ bija konstataciju nekih, da su m. ipti­ rebno, da se za takvu djecu pobrine. daije bez ikakva nastavnog plana. On je u Prosvjetnom odboru nabacio Drži, da je misao Prosvjetnog od­ pitanje pokusa na m. iptidaijama, jer bora neprovediva, pa misli, da tu stvar je došao do uvjerenja, po pričanju treba bolje, detaljnije i jasnije pro­ bivšeg vakufskog direktora, da jedan učiti i to je, veli, glavni razlog, što dobar mualin može svladati i gradiva Ulema medžlis dovodi do ovakog od­ osnovne škole, a pošto su bila gg. govora. Ako se m. iptidaije žele za­ zato da se taj pokus provede na os­ tvoriti iz materijalnih razloga, pred­ novnim školama, njegov predlog je viđa, da se time niti najmanje neće pao. Predsjednik gospodin Reis-uivakufu štogod prištediti, jer će se mo­ ulema priznaje, da imade mnogo djece, rati postaviti isto toliko vjeroučitelja, koja direktno pohađaju osnovne škole koje vakuf mora plaćati. radi čega vjeroučitelji imadu mnoge Član vakuf, sabora g. Ćokić Ibraneprilika s takvom djecom, koje mo­ him kao predsjednik Prosvjetnog od­ raju vrstati u dvije kategorije, a pok­ bora ukratko nadopunjava predlogtoga raj raspoloživih sati, razumije se, da odbora upravljen Ulemi medžlisu u se ne može polučiti nikakvi uspjeh, stvari izrade konbinovanog nastavnog Navodi, da Prosvjetni odbor ide za plana za osnovne škole time, da je tim, da u prvom i drugom razredu Prosvjetni odbor pri stvaranju odluka osnovnih škola djeca ništa ne uče iz u prvome redu vodila konstatacija, da pisanih knjiga, nego samo na pamet na više hiljada muslimanske mladeži te drži, da je to nemoguće obzirom mine mektebi-iptidaiju polazi osnovne škole, a to je masa, o kojoj se mora na istaknutu okolnost našeg broja nastavnih sati za vjeronauku. voditi računa, te da je, po mišljenju Misli da i tamo treba ići opreznije, Prosvjetnog odbora nužno za takvu obzirom na slabu spremu 95°/0 da­ djecu izraditi podesan nastavni plan, našnjih vjeroučitelja, koji nisu ni za a na drugom redu okolnost financiŠto; jalne naravi. Član sabora g. Korkut na izvode g. Podpredsjednik vakuf, sabora g. H. | predsjednika stavlja pitanje: »Ili je I. Maglajlić ističe, da je u svome svoj­ bolje, da se ove sve ostavi u sadaš­ stvu dolazio u sve odbore redom i njem svome stadiumu, ili se mora sudjelovao u njihovim važnim zaključ­ tome tražiti nekakvog lijeka? cima. Konstatuje da Prosvjetni odbor Misli, da za takvu djecu koja polaze nije bio mišljenja, da odmah zatvori direktno u osnovnu školu ili se mo­ mektebi-iptidaije, nego u glavnom kon­ raju urediti posebni i podesniji udž­ statacija g. predgovornika, da mnoga benici, ili im zabraniti polazak osnov­ muslimanska djeca direktno polaze u nih škola. osnovne škole kao i skroz nesređeni U tome pitanju razvija se diskusija način početne vjerske obuke. Misli da između g. predsjednika g. Korkuta i se tako nebi smjelo ostaviti, da tomu g. I. Čokića te nakon iscrpljene debate treba tražiti nekog lijeka. Tom prilikom navodi primjer iz inšpekcionog zaključuje se, da se o tome predmetu stavi pismeni upit g. predsjedniku na, putovanja i raznim mišljenjima o pokoje treba u nastavku sjednice odgo­ četnom prvom llmihalu i staroj Salihvoriti. Eminovoj sufari, te drugoj nesređenosti naše početne vjerske nastave. Član g. Beganović aludira na izvode g. pred­ sjednika i dodaje, da je Prosvjetni odbor, saslušavši mnijenje strukovnjaka došao do uvjerenja, da se može Kačaci i kačaluk- Pod ovim na * postići uspjeh iz vjeronauke na način slovom, donosi uskupski list »Hak«, istaknut u konbinaciji Prosvjetnog lijep članak, koji u našem prijem odbora. 0 ovome pitanju vodila se živahna vodu glasi: »Bolest Kačaka i Kačastva, treba * i uzrujana debata, ali do pozitivnog mo svi bez razlike zajednički lije * zaključka uopće nije došlo. Na drugoj sjednici od 18. IV. 1920. čiti. Kako nas zadnjih dana obavje * nastavila se je rasprava o istom pi­ šćuju iz Kalkandelna, pojavili su tanju i tom prilikom je g. predsjednik se u tom okrugu opet kačaci, pod zloglasnim vodom Kolušem. U se­ izrazio nemogućno izvođenja plana Prosvjetnog odbora glede zatvaranja lu Najmištu su zapalili i potpuno onih mektebi-iptidaija, gdje postoje zljačkali dvije kuće. Ovaj zloglasni narodne osnovne škole. Misli, da u tu razbojnik, koji jc već više godina tako važnu tačku za sad nebi se smjelo strah i trepet tamošnjeg stanovnik dirati, a pristao bi na predlog Pros­ štva, počinja upravo grozna razboj * vjetnog odbora, da se one mektebistva i pljačke, ubijajući ljude i otv Bilješke. �Strana 2 Страна majući hranu za svoju četu. Svojim groznim djelima, dovodi sve rodo? ljube, naše zajedničke države, do očajanja. Pojava hajdučije u juž? nim krajevima, naše države uznc? miruje i državne vlasti i mirno sta? novništvo. Ova žalosna pojava pro? uzrokuje ondašnjem mirnom sta? novništvu, velike patnje i neprav? dc. Zato je sveta i neotkloniva duž? nost sviju nas, da rukom o ruku s državnim vlastima sve sile upreg? nemo, kako bi ovom zlu na kraj stali. Ncmože se zanijekatia, da poja? va zloglasnog Koluša i drugih onak? vih zlikovaca, priječe : * i onemogu? čuju bratsku slogu i ljubav među ovdašnjim stanovnicima. Radi te nes­ retne pojave zavadiše se mirna braća, pa radi roga treba svim silama nasto? jati, da se to zlo popravi. Treba, da osobito mi Muslimani pomognemo državnim vlastima u tjeranju i hva? tanju kačaka. Treba pomisliti, da stotine hiljada mirnih i nesretnih Muslimana, koji žive u kosovskom, ipekskom, mitrovačkem okrugu i novopazarskom sandžaku, trpe neizmjer­ ne patnje, progone i uništavanje njihovih domova, te ako se bude i dalje radilo, sljedne strane kačaci, a $ druge državne vlasti sa svojim sistemom »proganjanja« tih kaca? ka, onda je jasno, da će ti bijedni muslimani doživjeti još mnogo ne? sreće. Zar je pravo da stotine hi? (jada muslimanskih seljaka trpi pod žandarskim kundacima, usljed zlo? čina počinjenih po kačacima Budući mi Muslimani hoćemo, da potpuno štujemo državne zakone i našu privrženost državi svakom zgodom dokazujemo, kojim nas pravom indentificiraju s onim ne? sretnim kačacima. Mi muslimani smo vazda pripravni pomoći vlasti? ma u proganjanju kačaka, ali treba? ju držvne vlasti, da svoje progone udese protic kačaka, ali ne da usto strada i mirno ondašnje stanovni? štvo, te njihove žene i djeca. Mi smo više puta naglasili, da bi progonjen je kačaka trebalo povje? riti pravednim i nepristranim ljudi? ma, a ne otvorenim partizanima i I neprijateljima muslimana. ' Broj 355 Број „ПРАВДА* — .PRAVDA" može ni najnužnije popravke svojih objekata potpuno uništenih da po? pravi radi svojih financijalnih ne? zgoda. On bere masnu žandarsku penziju, posjednik jc dviju kuća, na račun općine iškolovao jc kćerku, a badava stanuje u općinskim рго? storijama uz besplatan ogrijev i rasvjetu- To bili zvanje mogao o? bavljati i naš jedan domaći čovjek, a ne on, slijepi pristaša crnožutog režima. Za dokaz gornjih navoda nava? dam najnoviji slučaj njegove suro? vosti i priječenja našega napretka: Došao sam u općinski ured, da mi gotsp. bilježnik napravi svjedožbu o imovinskom stanju moga brata Lutfa Bašagića, studenta tnedecinc u Zagrebu. — Napomenuti mi je, da sam ga više puta za vrijeme u? redovnih sati tražio i nijesam ga mogao naći. On me je dočekao ri? jecima, da ne će to raditi, te je na koncu pristao, kad sam mu ja gotov formular donio, samo da ga on is? puni. Cak je dotle taj crno?žuti u? Ijez dotjerao, da me je htio iz kan? celarije istjerati. Gosp. sreskom načelniku sam sc za cijelu stvar pritužio, a ovaj mi je odgovorio, da od jedne male stvarčice pravim pitanje. Ja javno pozivam mjero? davne faktore, da svoje namjeste? nike upozore na rad, te da sc gosp. bilježnik pristojnije ponaša prema slobodnom građanstvu. Gospodinu bilježniku trebali bi pokazati put s onu stranu naše granice, te da njegovo mjesto zauzme jedan nas siromašan građanin, a ne da se on tovi na račun ove sirotinje, — koju silno prezire. Toliko za sada idući put javi ću se opširnije. Ismetbeg Bašagić- Mualimi učitelji. netačni Bivši Darul,mualimin (Mu? slim. konfes. prep.) nije davao »do? bar broj hodža«, kako g. B. B. u tom članku tvrdi, nego je davao ljude onakve nastavničke spreme, kao što su đdvale srp. konfesional? ne preparandije u Karlovcu i Pak? racu, koji nemaju ništa zajedničkog s hodžama isto tako, kao i bivši uči? telji srp. konf. škola, s popovima. Mualimi, zadojeni iskrenom ljubav? Iju spram muslimanskog dijela na? šeg naroda, s bolom u duši su gle? dali žalosno prosvjetno stanje toga dijela, a da se to stanje makar do? nekle popravi, osjećali su se pozva? nim, da mu oni pomognu i radi to? ga tražili ono isto pravo, kao što je dato njihovim kolegama — srp? skim učiteljima. Ne stoji, da nas je na taj korak natjerao bijedni ma? ferijalni položaj, nego samo ljubav, iskrena ljubav spram svoje zajed? niče, a kao najbolji dokz tomu is? tičem, da je od 36 polaznika ovoga tečaja bilo 18 dakle čitava polovina izvan m u a 1 i m ? ske službe, namješteni po dru? gim zvanjima i prilično materijal? no obezbijeđeni. Nije istina, da nam je vlada izašla u susret pod uvjetom, da se zatvori Darul?muali? min, »kako ne bi i nadalje izlazili bednici, koje će trebati spašavati«, nego je naprotiv istina, da je taj zavod i prije toga vakufska auto? nomna uprava zatvorila iz razloga financijalne naravi kao i stoga, što je ista uprava otvorila osmorazred? nu okružnu medresu, s gornjim stupnjem ravnim državnim ргера? randijama- Drugi uslov tvrdnje g. dopisnika istina postoji, ali je posli? je svršetka otpao, jer su se o ap? solventima pojedini nastavnici te? čaja najpovoljnije izrazili. Njihova izjava, kao najmjerodavniji sud našim prosvjetnim vlastima, urodila je time, da nam je priznat naziv privremenih učitelja s pravom, da možemo u roku od dvije godine po? lagati definitivni učiteljski ispit, a odustalo se od naziva »p om oć? n i h učitelja« kako je to bilo u kombinaciji i ne da služimo samo u Makedoniji, kako su to neka gg. učitelji željeli, nego u cijeloj drža? vi, kao i ostali učitelji. Nije mi po? znato. da su apsolventi navodno stavili zahtjev, da im se priznaju i godine provedene u mualimskoj službi, kao da su to proveli u dr? žavnoj službi. Poznato mi jc samo to, da je naša pokrajinska uprava tražila pismene potvrde o dosadaš? njem službovanju, što su neki mo? guče shvatili, da se stime misli uze? ti u obzir i dosadašnje službovanje. Nu kad bi to mi i učinili, učinili bi s potpunim pravom, jer to je isto priznato i bivšim srp. učiteljima. Mi smo proveli dosadašnje vrijeme u službi istoimenog, a raznokonfesio? nalnog naroda, kao i srpski učitelji pa kad se njima priznaje to pra? vo, pogotovu se to isto pravo treba da prizna i nama. Mi smo daleko i Poznati istup sarajevskog učitelj? stva i njemu zavedenih učitelja iz drugih krajeva, da pod svaku čije? nu ometu osposobljenje mualima za učitelje narodnih osnovnih ško? la, doživio je još u svome zametku fijasko. Naše prosvjetne vlasti, vo? đene općim prosvjetnim potreba? ma naroda, a ne ličnim interesima pojedinaca ili jedne staleške skupi? ne, prešle su sa indignacijom рге? ko njihovog nekulturnog koraka i dozvolile otvorenje učiteljskog te? čaja za mualime, apsolvente Darul? mualimina. (DaruLmualimi je stru? čna škola za osposobljavanje učite? lja na muslimanskim početnim školama). Taj pravedni postupak naših vlasti ugodno se je dojmio svakog prijatelja narodne prosvje? te, ali je istodobno ogorčio neke za? vedene učitelje sarajevskog kadra. Ti vajni učitelji pokušavali su, a još i poslije svršenog čina pokuša? vaju da zavedu neobaviještenu jav? nost dokazujući, kako su tobož mu? alimi nesposobni i nekulturni, kako su nšae vlasti, otvorenjem učitelj? skog tečaja počinile jedan atentat na školu i prosvjetu, kako se time ubija ugled učiteljstva i t. d. i t. d. Njihovim tendencioznim prikazi? vanjem zavedene su čak i neke za? ; grebačke novine, te su ovih dana I donijele nepovoljne vijesti o nama Nevesinje, 24./Х. 1921. i osudile vlast, što je to dozvolila. Jedan ostatak iz crnožutog reži? I ovdašnji »Narod«, list, kako se ma. Kod općinskog ureda u Neve? voli nazivati, naprednih Srba, donio sinju služi kao opć. bilježnik Leo? je u svom 91. broju o- g. članak pod nard Vojnarević umirovljeni žan? gornjim naslovom, u kojem neki B. dar. Kroz čitavo vrijeme svoga služ? B. nastoji prikazivati ovaj učitelj? bovanja pokazivao se je prema na? ski tečaj nekakvom kompenzacijom šem građanstvu veoma surov i ne? klubu muslimanskih narodnih po? pristupačan. Za vrijeme rata dove? slanika. dena je naša općina na rub propa? Donekle bi se mogla pojmiti o? sti, a sve po njegovoj inicijativi. gorčenost izvjesnog dijela sarajev? Na njegov nagovor naša je općina skog učiteljstva, ali ne možemo upisala za austrijske zajmove 200 pojmiti naše novinstvo, da nasjeda hiljada kruna, te danas općina ne ovakvim nekulturnim ispadima. Ne mogu tvrditi, jer mi moj odgoj i tolerancija ne dozvoljava, ali takav postupak izvjesnog učiteljstva i iz? vjesnog dijela novinstva daju mi povoda mišljenju i sumnji, da to sve potječe samo iz mržnje prema svemu, što bi musi i? manski dio našeg naroda prosvjetno ili ekonomski podiglo. Ti isti učitelji, a s nj i? ma azjedno i jedan dio srpskog no? vinstva u Sarajevu, nisu se bunili, kada su iste vlasti dozvolile ratnim maturantima i s a d v a razreda ni? že srednje škole, da se pomoću sličnih tečajeva osposobljavaju za učitelje narodnih osn. škola, nisu se bunili, kada su učitelji srp. kon? fesionalnih škola i bez tečaja prim? Ijeni u status državnih učitelja i ako je cijelom svijetu poznato, da ti učitelji, kao apsolventi karlovač? ke i pakračke srpske autonomne preparandije, nisu ništa spremniji od apsolvenata bivšeg musliman? skog Darul?mualimina u Sarajevu. Kao dokaz tomu neka posluži fa? kat, da bivše austrijske vlasti nisu nikada htjele ove učitelje priznati ravnim svojim državnim učiteljima isto tako, kao što ni Daruul?muali? mince. Bune se i bez ikakve crveni u li? cu ljute, što se to pravo daje Iju? dima, koji su svojom teoretskom i praktičnom spremom ravni bivšim učiteljima srpskih konfesionalnih škola i ako je nama to pravo dato nakon dvije godine i pomoću još jednog specijalnog tečaja. Da smo mi kao apsolventi bivšeg Darul?inu? alimiha zaslužili to pravo i da smo zaista sposobni za učitelje, neka posluži slučaj, da je od 36 p o 1 a z? n i k a 35 s uspjehom svršilo učiteljski tečaj, a jedan je samo pao i to zbog bolesti. Po tome dakle na? vodi ovdašnjeg »Naroda« odnosno g. pisca dotičnog članka, su skroz PODLISTAK. evsani«. Ovo znači: Šeriat je ubrojio ; mišljenja: je li najveći, ili odmah za pasanje (vezanje) zunnara znakom i ; najvećim). dokazom nij'ekanja, ne priznavanja i Braćo! Toga se treba dobro čuvati. omalovažavanja Islama kao što je u Nu ako dođete u priliku, da kome to ubrojio i poštivanje kipova idola. tako šta prigovorite, ili da ga opome*) Zenbili Ali ef. je bio šejhkul-islam nete, ja vam savjetujem i preporuču­ Sultan Bajezida II., Selima i Sulejmana. jem obzirnost i umjerenost. Mešihat i danas za citiranu fetvu iz Time je vaz završen. Dodatak: drugih fetava traži hak’i (izvor, na kome je osnovana), a za fetve iz »Petave U »Nunijji * stoji pred gore citiranim bej’tom: Veššer-u kad adde .... ovaj Ali ef ne straži tognakla. Ovo je znak, bejt: Ve lejse jedehulu fil Imani lama, da su sve fetve u toj fetavi svestrano lum — Bel lejse za gairu tasdikin ve ispitane, i da je tačno ustanovljeno, iz-ani. (U suštinu) Imana ne ulaze djela da je svaka osnovana na edillei šer(u našem mezhbu kao namaz, post i •jji —glavnim izvorima Islama (Kur-an, drugo) — dapače to (Iman) nije drugo Hadis, Idžmai ummel, Kijasi fukaha). nego li tasdik i iz-an t. j. čvrsto ne­ U njegovoj fetavi — strana 159. — pokolebivo vjerovanje srca). Komenta­ stoji i ova fetva: »Ako bi Zejd (N. N.) tor »Nunijje« Osman (Jrjani *) u svom muslim u šali obukao nemuslimansku komentaru razlaže: šta je Iman t. v šapku, šta treba Zejdu? Odgovor: Po­ kako su ga koja ulema definirala. O noviti Iman i nikjah !« tom navodi ove tri struje: 1) Iman je Istina ima uleme, koja govori, da to srcem vjerovati, jezikom priznavati i ne izvodi iz Imana. Ali braćo, eto kako vršiti islamske farzove (amel bil erkjan vidite — ponavljam — radi se o tom, kao namaz, posti i t d.), 2) Srcem vje­ da li to izvodi iz Imama, ili ne, a ne rovati i jezikom priznavati (pa makar o tom je li grijeh ili ne. (Drugim rije­ čima: To je grijeh, samo se razilaze •) Urjani je rodom iz mjestaKilis. Umro je u Medini 1168. po HiŽdretu. Napisao je •) Prozvan je Zenbllljom za to, što je mnoga djela. AH su mu u sinovoj kući lzspuštao sa svog konaka na užetu zembilj gorila osim devet djela, od kojih jedan ko­ na ulicu, da, tko Ima kakvo pitanje« napiše mentar »Nunljje« pod Imenom »Chajrul ga i u taj zenbili stavi, da ne mora čeKatl kalald šerku dževaduzil« p-ed vratima. On je odgovarao na upite »Osmanlimuelllfleri« Pisac. fetvama. od kojih je mnoge u taj zembllj (Nastavit će se.) metao. Osmanll muellifleri. Naši dopisi. 1 zu i temi. Provincijalac veli: »Mili? na je bila to i gledati i takav vaz slušati od početka do kraja. Tko bi se još osanisao slušati čovjeka, pu? na znanja, koji još govori čisto, bez (Odgovor „Domovini * na članak poštapalice, a bez knjige, kao da „Naši vazovi“ u br. 60.) čita. Govor je stilistički i jezično potpuno savršen, a citate prevede Piše. Chamerani, Posavina. tako, kao da jc prevod pisao i ne? (Nastavak). koliko puta ? ? ? ? G. Hifiz Sulejman ef. Šarac je na U nas je danas izbilo na površinu vazu govorio o Alejhisselamu, Nje? govu rodoslovlju u vezi sa Ajeti? pitanje dževaza nošenja šešira. Ja sam kjerimom, koje u prijevodu znači: o tom puno mislio i studirao, da na­ »Opomeni — u iman pozivaj — svo? đem odlučan propis u našem mezhebu. ju najbližu rodbinu«, te Njegov po? Vidio sam to, da se ulema razilazi stupak kod toga. Onda, kako su Ga samo u pitanju: vodi li to iz Imama nekoji od njih napali kao Ebu ili ne, a da je to veliki grijeh, o tom Džchl i Ebu Leheb. Zatim o urot? nitko ni ne sumnja. Među ulemom je ničkim sastancima mušrikja protiv pez prijeporno, da su veliki grijesi: Islama i Alejhisselama i o Njego? katlj (umorstvo), zina (prostitucija u vom postupku kod toga. Iza tog je najširem smislu), piti alkoholna pića, bio lijep prelaz na šešir mes?elu, sa? potvora, krađa, laž i t. d. - ali nitko mo je on prije prelaza prekinuo vaz od uleme nije rekao, da ti grijesi iz­ dvokratnim upitom na prisutne: vode iz Imana — osim, ako bi ih jeste 1i se osanisali, pa da za danas netko vjerovao, da su halal (dozvo­ prekinemo? Pošto se nije nitko ljena). A kod nošenja Šešira radi se o je li to kjufur ili ne, a ne, jeli to maknuo, niti pokazao kakve dosa? tom, džaiz kao mubah (nevino) ili ne. de, on je nastavio o šeširu istim to? U »Nunijji« (Čije je djelo »Nunijja«, nom, istom mirnoćom, bez uzruja? vanja, bez »zaklinjanja«, kao što je rečeno ie na početku ovog članka) na i dotle govorio. Džemat ga je pom? 156. strani (komentara) stoji ovaj bejt: no slušao kao i dotle: bez osanme, »Veššer-u kad adda šeddel mer-i zunmirno, kako to dolikuje mjestu, va? nara — Delile džahdin kje — teazimil Profanisani ćurs- �Бриј 355 Broj od pomisli, da iskorišćujemo poli­ tički položaj kluba musi. nar. po* slanika i da nam se naše pravo da­ je kao neka kompenzacija prema tome klubu. Mi smo dobro svjesni svoga prava, a što smo prisiljeni, da to pravo tražimo i čak pomoću jed« nog poslaničkog kluba — krive su današnje prilike i »ravnopravnost« naša prema drugim konfesijama. Sarajevo 4Л1. 1921. H. Hajdurović, apsolvent muaUučitelj. tečaja. Politički pregled. Karlov odlazak iz Mađarske. Nas kon desetdnevnog zavlačenja uvis dila je Mađarska, da se Karlo mo« ra na svaki način iz Mađarske us daljiti. Mjesto internacije se već par puta promijenilo. Jednom se mislilo da će ga Velika Antanta in« tervenirati na Madciru ili Maltu, ali pošto se na Malti nalaze češće visoke engleske ličnosti, a u najkras će vrijeme će onamo prispjeti i en« gleski prijestolonasljednik, ta se osnova odbacila kao nepraktična. Izgledalo je, da je za mjesto inters nacije podesnija Madeira, ali kako po najnovijim vijestima izgleda, da se Velika Antanta još nije odlučiš la, da odredi mjesto internacije. Karlo jc otputovao u Galac, gdje će čekati, antantinu odluku o mjes stu svoje internacije. Nc?ie vijesti javljaju oputovanjimagrofaBertholda po Holandiji i Danskoj u svrhu, da nađe Karlu boravak u kojoj od tih država Mađari, a i velika antanta misle, da je Karlovim odlaskom iz Madžarske, svaki uticaj Male Ans tante na Madžarsku izgubio vri« jednost ali mala antanta mora da traži garancije protiv ovakvih i sli« čnih pokušaja u budućnosti. Karlovo svrgnnće sa prijestolja. Konferencija ambasadora uputila je madžarskoj vladi notu, gđe ju poziva, da proglasi svrgnuće Karla i upće cijele Habsburške dinastije u smislu zaključka konferencije ambasadora od -4. 11. 1920. Konferencija ambasadora naglasila je u svojoj noti, da će Madžarska svakako učiniti sve ono što se u noti naglašuje, radi uzdržanja mira. Ova nota konferencije ambasadora potpisana je od gg. Castagnotta, Wohla i Foncha. Madžarska nije još odgovorila na ovu notu. Madžar­ ska se stavlja na stanovište jedne su­ verene države, i kao takva može, da bira sebi kralja, kojega hoće, ali priz­ naje, da je pitanje Karla i uopće Habsburga internacionalne naravi, te bi u tom slučaju imali utjecati na riješenje toga pitanja i internacionalne vlasti, ali je baš to pitanje dovodi u nepri­ liku. Madžarska će vlada proklamirati, detrnizaciju habsburške kuće, ali vri­ jednost ove proklamacije će biti tek onda, kad je odobri skupština. Postoji bojazan, hoće li večina parlamenta gla­ sati za detronizaciju Karla, a pogotovo cijele Habsburške kuće, jer između pristaša detronizacije ima mnogo njih, koji nebi ni u kojem slučaju glaso­ vali za detronizaciju cijele Habsburške kuće. Madžarska vlada iznosi pred jav­ nost svoju dobru volju za izvršenje uvjeta male i velike antante, ali nije isključeno, da ona dvolično postupa i nastoji, da cijelo pitanje što dulje za­ vuče. Najbolje bi bilo da se slože mala i velika antanta i da energično, za sada diplomatski stupe protiv Madžar­ ske. Domaće vijesti. Nove novčanice od 10 dinara. 19. ov. mj- prispjela je prva partija novih novčanica od po 10 dinara, koje su izrađene u Americi. Na jed« noj strani novčanice »naslikan je jedan snažan čovjek, koji okreće veliki kotač, što predstavlja radni* štvo i industriju, a na drugoj izra« đeno je Dobro polje i Sokol kao simbol proboja fronta i nacijonal« nog ujedinjenja. Čim budu stigle i ostale partije, koje su već na pu« tu, odmah će se pustiti u opticaj. Ćehoslovačkim državljanima. Će* hoslovački konzulat skreće pažnju svim državljanima Čeho slovačke „ПРАбДА* — „HRAVDA* republike na okolnost, da moraju i« mati po postojećim propisima Kras Ijevine S. H. S. pasoš, koji njima služi kao stalna legitimacija na« spram ovdašnjih vlasti. Da bi se dakle izbjeglo eventualnim neugoda nostima treba, da svaki Čehoslovak vodi brigu o svome pasošu i da isti dade na vrijeme prolongirati. POSJEDNIKE BIVŠIH KME« TOVSKIH SELIŠTA U SARAJE« VU, koji još nisu prijavili zahtjev za odštetu, upozorujemo na objavu agrarne direkcije, koja je izašla u prošlom broju »Pravde«. Prema toj objavi imaju tkaovi posjednici što prije pristupiti referentu za likvida« čiju (u zgradi kotarskog ureda u Sarajevu) i prijaviti svoje zahtjeve. Noćna Ijekarska služba. — Kako je poznato od 1. jula tg. uređena je na incijativu Ijekarskih krugova u Sarajevu noćna Ijekarska služba, koja funkcioniše u potpunom redu. U Sreskoj Bolesničkoj Blagajni, KoŠevo 10., telefon 210 nalazi se svaku noć de­ žurni Ijekar 9 (21) do 7 sata u jutro i tu se po noći obraćaju bolesnici za od Ijekarska pomoć. Tu je pripravan fijaker, koji odmah odveze Ijekara u posjetu bolesniku. Ljekar nosi od­ mah sobom i priručnu apoteku za prvu pomoć. Ta je institucija vrlo korisna i o njoj se je vrlo pohvalno izjavio „Liječnički Vijesnik" organ zbora Ijekarskog udruženja Hrvatske i Slavonije uz preporuku, da sć i u Zagrebu jednaka institucija čim prije uredi. I ako ova institucija nije još građanima potpuno poznata, ipak je ona već obavila 148 kućnih posjeta po noći i to u 77 muških i 71 Ženskih slučajeva. U zimskim mjesecima posla će biti mnogo više. Dne 27. oktobra sastao se je odbor na sjednicu i konstatovao je, da se ova institucija bori sa novčanim po­ teškoćama, pa će morat apelovati na naše institucije, da pomognu svojim pri­ lozima, da se ona održi, kako bi mogla bditi nad zdravljem naših gra­ đana i bolesnicima ukazati Ijekarsku pomoć. Repertoar od 7. do 13. novembra. Ponedjeljak 7. novembra: Pozori« ste zatvoreno; utorak, 8. novembra: Ekvinocij, napisao Ivo Vojnović. (Prvi put). Večernja predstava iz« van pretplate). Sfeda, 9. novembra: Soba br. 6., Veštica, napisao Čehov« (G. Vereščanin u glavnim ulogama kao Gromov i Gikin. Drugi put. Verečnja predstava u pretplati). Četvrtak, 10. novembra: Dani na« šeg života, napisao Andrejev. (Drugi put. Večernja predstava u pretplati). Petak, 11. novembra: Ekvinocij, napisao Vojnović- (Po« podnevna đačka predstava). Subo« ta, 12. novembra: Urici Akosta, napisao Guckov. (Prvi put. Večer« nja predstava izvan pretplate). Ne« delja, 13. novembra: Zona Zamfi« rova, napisao Sremac. (Treći put. Popodnevna predstava sa sniženim cijenama). Uobraženi bolesnik, na« piaso Molier. (Večernja predstava izvan pretplate. Sadržaj »Zone Zamfirove«. — («Zona Zamfirove«, u ovom dramskom obliku u kome se prvi put daje u Sarajevu, izrađena je po pripovijetci Sremca. Ona je najpopularniji naš komad, i davana je već bezbroj puta po svim našim pozornicama. Poznatija je od »Ivkove Slave«, jedrija i dram­ ski jedinstvenija. Daje se u niškom žargonu, koji ima svojih specifičnih jezičnih osobina. One su različne i od makedonskih i od vranjanskih u po­ pularnoj »Koštani«. »Zona Zamfirova« se dešava 1885., pred srpsko-bugarski rat, u Nišu.) Sadržaj komada je ovaj: I. Čin. U Kujundžiluku niške čaršije, jednog Ijetnjeg predvečerja, sjedi majstor Mane na ćefenku i radi svoj zlatarski posao. Mane je zaljubljen u Zonu, kćer Hadži-Zamfira, bogatog čorbadžije (čorbadžija znači veliki gaz­ da). O Zoninoj ljepoti pjeva cio Niš. Doka, tetka Manetova, došla je Manetu da ispita, kako cjela stvar stoji, i pošto joj se Mane izjavio, da voli Zonu, ona odlazi u proševinu. Promjena 1. čina; Oro u Šeftelisokaku. Nedelja je po podne. Momci i djevojke iz mahala, i po koji Čaršinlija kao »kibic«, pjevaju i igraju oro. Tu je i Mane s Kalinom, siromašnom, ali lijepom djevojkom. Na oro je došla i Zona s Vaskom hizmećarkom, i ako to ne dopušta dobar ton višeg trgo­ vačkog staleža. Mane povede kolo s Kalinom, ali ih rastavi Zona, koja voli Maneta. Kolo se raspusti, na što Zona uvrijedi Kalinu i udari je ružom. Poslijo ovog incidenta Mane demonstrativne odvodi Kalinu, uz pratnju Cigana. II. čin. Po gradu je pukao glas, da je Zona, kao trgovačka kći, bila u oru. Taj je glas Zamfiru donijela Zonina tetka Taška. Zamfir je na to, zaprijetio Zoni, da će je istjerati iz kuće, ako još jednom ode u Šefteli-sokak. Plašeći se, da ne izgubi Manetovu ljubav, Zona krišom poruči Manetu, da po­ šalje provodadžiku, koja će je ispro­ siti za njega. Kao provođadžika dode Doka, Manetova tetka, koju odbiju, jer je Mane iz nižeg staleža. Poslije jedne burne scene, Doka zaprijeti, da će im se osvetiti. III. čin. Mane je zasnovao osvetu, pošto je pokušao da Zoni lično obja­ sni svoje osjećanje. Ona ga je među­ tim odbila »i izmijala, nazvavši ga »kuće u čakšire.« 1 to ne zato, što ga ne bi voljela, nego što je htjela, da mu se osveti za onaj slučaj s Kali­ nom. Mane je uvrijeđen, i u zdogovoru s tetkom Dokom Inscenira lažnu otmicu Zone. U momentu, kad HadžiRandel dolazi da prosi Zonu za svoga sina Manulaća, po sporazumu za Zamfirom, izleta iz Hadži-Zamfirove kuće kola s Nanetom i Zonom, koju pred­ stavlja u ovom novom komičnom tre­ nutku preobučeni Nanetov kalfa Kote. IV. čin. Zonina sramota ie pukla ne samo po Nišu, nego i po Pirotu i Leskovcu. Zonu kao pobjegulju . neće više niko da uzme. U ovakvoj situa­ ciji, pod sramotom, Hadži-Zamfir skrši svoj gazdinski ponos i lično ode do Maneta, da pregovora s njime. Mane zna za položaj u Zamfirovoj kući i tvrdi pazar. Obadvije kuće se dogovore, da insceniraju drugu ko­ mediju, kako bi se stvar srećno svr­ šila: i da se za Zamfirove kuće skine sramota, te da Mane uz Zonu dobije i miraz. Zona pobjegne od kuće, i Mane je u jednoj sobici svog dućana sakrije ispred Zamfirovog gnjeva. Sta­ rac dotrči na ćefenak Nanetov, i ispali pušku u sobi gdje je Mane sklonio Zonu. Mane je uvjeren, da je Zona mrtva i prekorava Zamfira, što je ubio Zonu, koju je on htio da uzme. Čvor se na koncu razriješi: Zona nije mrtva, a Mane, koji je pred cijelim svijetom dao riječ, da je htio da uzme Zonu, povlači konsekvence iz svog obećanja. Nađeno sedam ključeva, omot raz­ nih stvari, crni ženski šešir, i lepeza, crni novčanik, banka od 400 K, žen­ ski košćani nakit, ručna torbica sa raznim stvarima, crni novčanik sa raz­ nim stvarima, par ključeva, komadić čilima, omot raznih stvari, novčanik sa 150 K austrijski, muška ljetna ko­ šulja, srebreni sat, 6 ključeva, crni novčanik, žuti novčanik, crni novčanik, 3 rubea, ručna torbica sa platnom, bakrena cjev za rakiju, par rukavica, 3 ključa, žuta torbica, nikleni sat, ruč­ nik i rukac, ruksak sa stvarima, 4 ključa, 4 ključa, crni šešir, šport mica, 5 komada kamatni odrezaka, 3 ključa, 1 ključ, 1 štap, umjetni ključi, ženska torbica, plehnata kutija sa 5 metaka, 2 zlatna prstena, crna ženska torbica, crni ženski kaput, duhanska kesa, crna novčarka, 2 ključa, crvena ženska torbica, srebrena narukvica, bjeli žen­ ski kaput, 15 biljega. Izgubljeno crna kožnata lisnica sa lozom br. 009400, bankovna predatnica na ime Pavlović, crna kožnata lisnica sa 3.500 K, crna kožnata torbica sa 300 K, lovačko pseto, 4 ključa, ženski srebreni sat okolo isplaten zlatnom žicom, ženski prsten sa 6 briljanata, pseto, čuje na ime „Lili", crna kožnata novčarka sa 400 K, žuti budželar sa dokumentima na Vuka Mitrovića, novčarka sa 5040 K, radnička knjiga na ime Bogdan Managić, kožnata listnica sa 1100 K, crnu svilenu jakup stavljen sa grau svilom, zelena kobila 8 g. stara pasoš izdan od Čehosl. konzul, na ime Jo­ sip Hofman, 4 mala ključa razni do­ kumenti na ime Branko Vojda, mali muški srebr. lanac načinjen od para, lisnica sa 600 K i ček broj 60/1952, banku od 400 K, dva ovna 1 bjela drugi crni činov. legitimacija na ime Aleksander Horvat, razni dokumenti na ime Miroslav Sokolović, banku od CrpdHd 3 Strana 400 K, dobrovoljačka legit. na ime Miloš Radeta, kožnata novčarka, crna kožnata torbica sa 380 K, dozvola za prodaju voća na Mustafu Jerlagića, lovačko pseto crno oko vrata bjelo, zlatna narukvica kao lanac, zlatna na­ rukvica, lisnica sa raznim dokumentima Ferde Steirer, novčarka sa 220 K i razne potvrde na ime Agan Lokvandić, oficirska legitimacija na Milana Medakovića, budželar sa raznim stvarima, duhanska kutija od tule. Odgovor »Domovini«. Od Središ­ njeg saveza jugoslavenskih seljačkih zadruga u Sarajevu na dopis štampan u broju 116 »Pravde« 3. novembra 1921. pod naslovom »Odgovor Domo­ vini« dobivamo ovo razjašnjenje: Istina je, da- je g. Osman eff. Redžič, učitelj u RipĆu još prije priprem­ nih radova za osnutak ovog saveza osnovao u Ripču zadrugu pod tvrtkom: »Muslimanska zemljoradnička zadruga za zajmove i štednju u Ripču«, te je bio stupio u ime upravnog odbora te zadruge u doticaj s raznim savezima, da bi zadruga otpočela svojim radom na korist našeg težaka, pa kad se je ustanovilo, da se osniva i ovaj savez, onda da je tamošnja zadruga bez ikakva okolišanja pristupila kao osnivač-član ovog saveza. Nadalje je istina, da je ovaj savez zabranio toj zadruzi svaki rad, dok ne bude ovaj savez proto-, koliran, jer po trgovačkom i zadruž­ nom zakonu zabranjen je svaki pos­ lovni rad tako dugo, dok nije zadruga upisana u trgovački registar. Ovaj sa­ vez nije mogao preuzeti odgovornost, da zadruga u Ripču samostalno dje­ luje, dok je njezin poslovođa i up­ ravni odbor ne upute u poslovanje i dok savez ne bude mogao izravno toj zadruzi sve potrebito za njeno us­ pješno poslovanje pružiti. Dopisnik »Pravde« i »Domovine nije poslužio općoj stvari upličući jednu našu poljo­ privrednu i kulturnu ustanovu i no­ vinarsku polemiku, te mi umoljavamo našu štampu, da zbog ličnih zadjevica pojedinaca puste zadruge u njihovom određenom redu u miru, jer će time puno više doprinijeti našem napretku. Ovoliko u obranu časti jednog poš­ tenog zadrugara u zadrugarskom dje­ lovanju, iz čega se vidi, da g. Radžić nije kriv, da je zadruga samo na pa­ piru, jer mi idemo polako, ali sigurno. Ostali dio dopisa jest stvar, za koju nemamo nikakva interesa. । I | | Pitanje na gospodina ministra vojnog i mornarice. i I i i I I , I j i Ja sam 24. maja 1921. podnio na Vas pitanje u pogledu izazovnog go­ vora, što ga je komandant Vrbaske Divizijske oblasti, potpukovnik gesp. Kušaković držao prvi dan pravoslav­ nog Uskrsa momčadi te divizije. U tome govoru, obrativši se prema muslimanima, rekao je da su njihovi djedovi pod pritiskom Turaka primili islam, pa kako se on nada, da će sadašnji naraštaj tu pogrešku svojih »djedova ispraviti i vratiti se u hrišćanstva, pa im on još od sada kao budućim hrišćanima čestita Uskrs. Na to je jedan vojnik musliman uzviknuo: „Nikadal", a komandant je naložio, da se ovaj ima radi toga uhapsiti. Budući da je u interesu države, da se u narodnim masama ne stvara neraspoloženje prema našoj narodnoj vojsci, a to bi bila neminovna poslje­ dicu ovakova prozelitskog djelovanja predpostavljenih organa, ja sam pomenutog dana upravio za Vas ova pitanja: 1. Da li Vam je ovaj slučaj poznat i šta ste poduzeli protiv pomenutog komandanta? 2. Ako Vam dosele nije ništa o ovom slučaju javljeno, namjera­ vate li učiniti potrebno, da ko­ mandant bude prema veličini kri­ vice kažnjen za ovakovo grubo zlorabljenje položaja u nedopu­ štene svrhe? Kad ni do 1. augusta o. g. nijesam dobio nikakova odgovora, ja sam, go­ spodine ministre, lično govorio u Va­ ma o ovoj stvari u sali skupštinskih sjednica na 1. augusta, te ste me Vi umolili, da bih Vas ja pismom potsjetio na to, što sam odmah sutradan i učinio. Nu pored svoga toga još ni danas nijesam dobio od Vas nikakova odgovora, a kako pretvaranjem usta­ votvorne skupštine u zakonodavnu niste mi dužni dati na pređašnje pi­ tanje odgovor, to sam slobodan, da �.ПРАРДА" — .PRAVDA" Страна 4 Strana Vam ponovno stavim gornja pitanja i umolim Vas za što skoriji odgovor. Primjećujem, da je zavlačenje s od­ govorom, kao i nastojanje gosp. Kušakovića, da preko svojih poznanika skloni vjerske poglavice muslimanske, da odustanu od zahtjeva, da se ovaj čin komandantov ispita i podvrgne kazni, vrlo simptomatična, te ću biti prisiljen — ako u roku od jednog mjeseca ne dobijem odgovor da pod­ nesem interpelaciju u skupštini. Molim pismen odgovor. Izvolite, gospodine ministre, i ovom zgodom primiti uvjerenje o mome odičnu štovanju! Sarajevo, dne 29. okt. 1921. Hamzalija Ajanović, narodni poslanik. Protiv alkohola. Pijanice i dužina vijeka. Jedno strano društvo za osiguraš nje života izinjelo je u svom izvje? staju nekoliko statističkih podatan ka, koji nam jasno kazuju, da po? stoji izvjestan odnos između veće potrošnje alkoholnih pića i onih, što imaju više prilike, da ih u jačoj mjeri uživaju, no u onih, što takve prilike nemaju, te se i manje alko* holizmu odaju. U one prve spada? ju: gostioničari, vinari, pivari, raki? džije, destilatori — u opće svi oni, što spravljaju ili krčme alkoholna pića. To je društvo za nekoliko go? dina steklo iskustvo, da osiguranici, koji pripadaju spomenutim pozivi? ma, pokazuju jače umiranje. Utvr? đeno je, da se među njima za 44% smrtnih slučajeva više pojavilo, no što bi se moglo očekivati s obzirom na godine starosti i trajanja osigu? ranja od dana Ijekarskog pregleda —■ i ako je društvo pri primanju lica, koja se bave spravljanjem i prodajom alkoholnih pića, bilo vrlo obazrivo. Ovaj procenat umiranja takvih lica opravdava namjeru dru? štvene uprave, da povisi uloge za lica, koja su zanimanjem svojim iz? ložena češćem ili prekomjernom u? živanju alkoholnih pića. j * . i | : ! ! Kazanica *) Kad smo pregled dovršili, vrati? mo se da se malo prihvatimo. Ma? jor nešto zaćutao. Tek kad dođe srcski kapetan, a on će da zapitati: — »Kakav ti je ovo narod, kape? tane?! Jedva nađosmo polovinu sposobnih... A rodan i stočan kraj. Pa nisu ni siromasi.« — »Vala nisu, gospodine majo? re!« — veli kapetan. — »Imao bi naš seljak svega... samo da nije — te puste rakije. Eto svaki domaćin spremi posjek’*) za kuću, ali ga kuća ne pojede.« — — »A da ko?« — — »Ko? ... Narod ... Čim nasta? nu kazanice. skupljaju se oko njih. Pa onda onako pijani pojedu sav posjek iz kuće.« — — »Dakle kazanica pojede po? sjek?!... E onda nije čudo, što im je podmladak taki?« — Alkohol i srce. Alkohol pojačava radnju srca. Ko dnevno popije samo pola litra piva, tome srce u toliku brže bije, da u 24 sata ima 4000u daraca više, nego da nije pio. Za godinu dana to iz? nosi 1,460.000 udaracav iše. A ka? ko svaki udarac srca ima da savla? da otpor ili posao, koji predstavlja snagu od 0.5 (pola) kilogram?metra — t. j. snagu, koja bi bila u stanju da 0.5 kgr. na 1 metar visine digne (ili obratno: 1 kgr. na po m): to iz? laži, da srce takvog čovjeka godiš? nje utroši 730.000 kilogram?metra snage više, nego što bi moralo. A šta mislite, koliko bi čovjek mogao privrediti, da tu količinu snage u? potrijebi na rad?! Kod nas se više pije rakija. Pre? ma tome ko popije samo tri decija (»satljik«) rakije dnevno — a koliko ih ima koji i više popiju! — tome svaki dan otkucne srce 20.000 puta više, nego što bi upravo moralo. Iz? računajte i sami, koliko tek taj iz? gubi svoje radne snage uzalud ... Piće i glad. Mnogi misle da piće može hranu zamijeniti, i da se čašicom rakije Sbot 355 Broj može glad brže i bolje utoliti, nego recimo — kriškom kljeba. Ali to je iz osnove pogrješno. Piće, istina, može glad da zabuni, da zabašuri ili da zavara, ali ne može da je u? tiša ili sasvim utoli. Rakija svojom jačinom nadraži sluzokožu želuca, izazove lučenje sokova i toplinu u njemu, i time suzbija onaj neugo? dan osjećaj praznine i hladnoće, ali ne daje tijelu nikakve naknade — nikakve hrane. I ne samo to, nego baš na protiv, piće — a naročito ra? kija — remeti pravilno varenje i smeta usisavanju druge hrane, koja bi se pićem u želucu našla, pa time, naravno, i cjelokupnu ishranu. Rakija i mrtvorođenčad. U našem narodu mrtvorođenče je neka strahota; neko prokletstvo i žena, koja rodi mrtvo dijete, krije to kao neku sramotu ili neku vrstu zločina. U stvari većinom to i jeste krivica roditelja — bilo jed? nog, bilo drugog. Među uzrocima, zašto žene rađaju mrtvu djecu, stoji na prvom mjestu — alkoholno piće, a naročito rakija. Opitima na životinjama je dokazano, da na pr. kučka, kojoj se za vrijeme skotno? sti daje (silom) rakija, dobija ma? hom mrtvu štenad, a statistikom je utvrđeno, da je u našim krajevima najviše mrtvoređenčadi, gdje i trudne žene rakiju piju. Ko, dakle, neće da mu se u kući rodi mrtvo dijete, neka ne pije, a neka piće’ i trudnoj ženi zabranjuje. Novo otvorena Oglašujte u „Pravdi1, Oprašivanje u novinama obavlja po­ t BLOCKNER-OV uzdano staro uvedeni zavod za oglašivanje Zagreb, Jc’jovska ul. 31. :: Telefon 21—65. :: Generalno oglasno zastupstvo za preko 10 tu- i inozemnih listova Mišsvi, štakori, stjEnice I žohari i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ jebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao. protiv poljskih i kućnih miševa K 12—, za štakore 16’—, za žohare ruse i Švabe posebno* jake vrsti K 25’—. Osobito jaka tinktura za stjenice K 15’—. Za moljce po K 10 i 20, prašak za buhe po K 10’— i K 20’—, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 5’— i 12’—. Mast za uši na blagu K 5’— i 12’—. Prašak prote mrava K 10’— i 20’—. Razašilje pouzećem Zavod za eks­ port M. JOnker, Z agreb br. 16.. Petrinjska ul. br. 3. 131. Ж* Preprodavaocima popusti ПМ1 K Novo otvorena Kafana i Restauracija „Bristol“ Najmodernije uređena. Sastajalište svega otmenijeg svijeta. Glazba iz­ vrsna, a posluga brza i tačna. Za sve jamče K r I i ka i Legat *) Gdje se rakija peče. **) Sto za? kolje i za zimu spremi. PODRUŽNICA LJUBLJANSKE KREDITNE BANKE U SARAJEVU Središnjica: Ljubljana. Podružnice: Borovlje, Brežice, Celje, Celovec, Gorica, Maribor, Ptuj, Split i Trst. Dionička glavnica K 50,000.000 Rezerva oko K 45,000.000 F.,nia uloge na uložne knjižice, te ih ukamaćuje sa 4°/« NETTO. Uluške na tekući račun ukamaćuje najpovoljnije, Obavlja sve bankovne i mjenjačne poslove te burzovne naloge najkulantniie. Daje sezonske i aprovizacijske kredite. Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsti po dnevnom tečaju. Financira erarične dobave. Ovlašteno mjesto za prodaju srećaka Državne razredne lutrije Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca. “ Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. — Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina. Potpuno uplaćena dionič ka glavnica K 20,000.000 —. Ulošci preko K 25,000.000'—. 104 Pričnve preko K 4,000.000. - Pupilarno siguran. - Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — BANKOVNE OBAVLJA SVE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. I Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu [1 d.) u Sarajevu Središnjica: Sarajevo. — Pupilarno siguran zavod. — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Dionička gtavntca 1o.ooo.ooo kruna. Pričuve боо.ооо kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavija uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu.— Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije. — Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute I vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ Kancelarija: Krslja Petra ulica Z prizemno, Нјево. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajepo. - Interurban telefon: Zl^ Odgovorni urednik; jbrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. štamparija D. i A, Kajon, Sarajevo, � https://kolekcije.nub.ba/files/original/39d3d4b3485e117ef9c7b0b6b9aa4d19.pdf 635f472def596c11b89e349979d2307e PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. PRAVDA ГЉ -лЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛММАИСКЕ ОРГАНМЗАИИЈЕ. Broj 118 (356) Pojedini broj К 2' ~ Izlazi subotom, utorkom I četvrtkom. Uređuje ređakcioni odbor. Pretplata: za našu državu godišnje K 200.—, na pola godine K 100.— ; za inozemstvo K 250.—. Uredništvo i upravi nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. čekovni račun pošt štedionice 111$ Sarajevo, utorak 8. novembra 1921. (7. rebi-ul-evela 1340.) Službeni honnrikej ]. M. kluba. Naš poslanički klub držao je u o.m. ple­ narnu sjednicu, kojoj je prisustvovao 21 poslanik, i bavio se političkim sta­ njem u našoj pokrajini u i cijeloj zemlji. Klub je došao do jednoglasnog zaključ­ ka, da pojedina ministarstva ne izvr­ šavaju svojih obaveza, da je pitanje javne bezbjednosti, naročite u San­ džaku i Makedoniji, vrlo loše, a što je najvažnije upravni aparat svojom pa­ sivnom rezistencijom odugovlači rješa­ vanje agrarnog pitanja u našoj zemlji. Klub se je bavio i pitanjem spoljne politike, te je na temelju svega toga došao do zaključka, da od sada ne može biti samo posmatračem prilika u vladi, nego da treba i sam o svemu biti informiran, te je zaključio, da se predstavnicima vladinih stranaka po­ šalje deputacija, koja će u ime kluba zatražiti, da se program vladina rada ustanovi u sporazumu sa sve četiri stranke, koje sačinjavaju današnju vladu. U tu svrhu izaslao je gospodu podpredsjednika Dr. Hadžikadića i Korkuta, koji su u sporazumu sa pred­ stavnicima slovenske kmetijske stran­ ke, koja se je sa našim zahtjevom odmah solidarisala, otišli g. A. Stanojeviću, predsjedniku radikalnog kluba, a sjuiradan g. Lj. Davidoviću, pred­ sjedniku demokratskog kluba. Oba su se predsjednika izjavila sporazumnim, da izađu u susret zah­ tjevu našega i kmetijskog kluba, te će naši predstavnici isti taj zahtjev izni­ jeti i predsjedniku vlade gosp. Nikoii Pašiću Samo se po sebi razumije, da će klub svratiti naročitu pažnju javnoj bezbjednosti u Sandžaku i Makedoniji, te saniranju prilika u Bosni i Hercegovini. intrige opet počinju. Od svog postanka naša je organi­ zacija bila na nišanu najrazličitijim napadajima, klevetamani intrigama. Svi oni, koji su ili iz plemenskih ili iz vjerskih ili iz partijskih obzira prijeko gledali solidnost i disciplinu naših re­ dova, nijesu se žacali ni najodurnijih sredstava, kako bi unijeli neslogu i pocijepanost među nas. Stranačka štam­ pa svih boja nije se samo ograničila na bjesomučne napadaje na naše vod­ stvo, nego jje svakidano izmišljala nove spletke i nove metode u intriganstvu. Hvala ozbiljnosti naših pristaša i nji­ hovom nepokolebljivom povjerenju u vodstvo, sve je to ostalo bez uspjeha. Čvrsto smo vjerovali, da će impo­ zantna naša zadnja zemaljska skup­ ština već jednom učiniti kraj toj nis­ koj raboti i da će za svagda zače­ piti usta tim individuima, koji biše samo htjeli u mutnu loviti. U zadnje vrijeme počele su te in­ trige ponovno. Tako se lansira u jav­ nost vijest, da je zbog dra Dž. Kulenovića nastala u klubu podvojenost i da su se opet pojavile dvije struje. Mi smo u sretnom položaju, da naj­ odlučnije demantujemo te vijesti, te da utvrdimo, da jednodušnost i sloga nije nikad bolje vladala u našem klu­ bu, nego li je to sada. Smiješnost ovakovih vijesti najbolie ilustrira mo­ tiv, koji se navodi toj podvojenosti: pitanje dra Dž. Kulenovića. Dr. Dž. Kulenović istupio je iz kluba, on dakle nije više njegov član. Zemaljska ga je skupština pozvala, da se povrati u klub, pa njegova odluka, hoće li se povratiti u klub ili ne, ne može biti predmetom klubske diskusije, nego Cent. Odbora partije, koji provodi od­ luke skupštine, te jedino on treba i može da o držanju dra Kulenovića zauzme stanovište. Isto su tako netačne i tendenciozne vijesti, koje vele, da je predsjednik kluba g. Maglajlić položio poslanički mandat, kao što se to vidi iz demar^ tija, koga na drugom mjestu donosimo. Svrha je svih tih intriga, da stvore zbrku u našim redovima, kako bi se vodstvu oduzela ona moralna snaga i potpora, koja mu je bezuvjetno po­ trebna u ovim ozbiljnim časovina, kada se rješavaju naša vitalna pitanja. Nu kao što su dosad naši članovi i pri­ staše uvijek prozreli te podle i niske namjere i ostali na visini svoje duž­ nosti, mi» smo više nego sigurni, da će ih i ovaj put odbiti sa zasluženim prezirom. Plemenskim i partijskim|šovenizmom zaslepljeni individui neće među mu­ slimanskim dijelom naroda naći polje, gdje biše mogli razvijati svoju djelat­ nost. Kao što i dosada uvijek, tako će i od sada vodstvo naše organizacije imati uvijek i samo u vidu interese muslimanskog dijela naroda i ruko­ vodeći se u svom djelovanju tim in­ teresima, ono će i moći i znati naći onaj put i način, kojim će najbolje zaštititi te interese. Političke se prilike mogu mijenjati i udešavati — kako hoće, ali mi smo svijesni toga, da je naša snaga samo u našoj slozi, te da ćemo mi samo onoliko moći uspjeti, da osiguramo interese i razvoj muslimanskog dijela naroda, koliko budemo složni i jedin­ stveni. Mi smo duboko osvjedočeni, da su svi naši redovi prožeti istim uvje­ renjem i da nema te sile, koja bi ih u tom uvjerenju mogla pokolebati. Stoga nam je neshvatljiva ova ra­ bota ljudi, koji drže, da biše svojim izmišljotinama mogli koga navesti na lijepak, pa im stoga poručujemo: Okanite se jalova posla! Godina 111. Mi razumijemo svu žestinu tog g. Gajo felbaba, a tek dvojica su članka i zauzimanje g. Kobasice za bila u Aradu. Bi li nam gosp. direk? Prnjavor — samo ne razumijemo tor znao citirati ono litinicom piša? (blago da se izrazimo) neumjesne i no i podpisano pismo iz Arada što neparlamentarne izraze jednog na? sc nalazi negdje u arhivi crnog ka? rodnog poslanika, koji inače izgle? bine ta? da tako fin, uglađen i zaglađen. Dalje kaže »S. R.« naivno i njež? Naš članak u broju 115. od po? no, da je pedesetak ženaidjece četka do kraja skroz je istinit i ta došlo »mirno« manifestirati (?) za istina boli i peče gospodu oko »S. svoju rodbinu. Zašto lojalno ne pri? R.« i oni da oslabe dojam tog na? zna, koliko ih je bilo? šeg članka napisaše uvodnik u svom Čestitamo Rakiću, Boškoviću, listu od 3. novembra 1921, uvodnik, Hartmanu, Bjegojeviću, Vuliću, koji je tako nepismen i prepun ne? Finklštajnu, Popoviću. Stankoviću, istina, da može služiti na čast samo Kovačeviću, Maricu, Milicu, Kojiću, g. Kobasici, osim ako je još pisan Noviću itd., da su ih vodile žene. pod uplivom alkohola sa raznih sla? »S. R.« je zaboravila međutim, da va u Prnjavoru. Samo pijan čovjek su te žene istukle sreskog načelnika mogao je napisati onakav bezglav Depola. Kako to, da je to zaboravi? članak pun neparlamentarnih i pro? la? Zašto je to prešutila? »S. R.« stačkih izraza. kaže, da je Depolo od svoje incija? Kakovim obrazom može se tvr? tive pustio uhapšenike, dao izjavu, diti, da je začetnikom svega zla da je pogriješio, da ga niko nije na Bilčar, kad svako u Prnjavoru zna? to silio ni mogao siliti. de, da je Bilčar korektan, častan, Gosparu Stjepo. kako bi tebi bi? valjan i u svakom pogledu čovjek lo, da si bio u Depolovoj koži? Je na svom mjestu. Kako se može tvr? li on mogao i smio dobrovoljno pu? diti, da je Depolo dodijelio tu so? štiti uhapšenike? A šta je radio Ra? bu Bilčaru. da tu sobu Bilčar ne kič i Bošković kod njega? Kako to treba, da je nije ni upotrebljavao, da se taj famozni zapisnik pisao u kad je Depolo kod svog dolaska zatvoru, a ne u predstojnikovoj ih zatekao Bilčara u tom stanu, kad kojoj drugoj sobi? Malo čudne bi je ta soba njemu obzirom na nje? bik; alire,. da se zapisnici pišu u za? govu veliku porodicu potrebna, te tvoru. Jeste li vi to igdje vidjeli? kad je po priznanju »S. R.« odbor Biće da »S. R.« im ade pravo, da je iznio jedan Bilčarev krevet iz te Depolo ortak u trgovini sa načelni? sobe. kom, jer ni načelnik ni Depolo ne? Dostojanstven način korporativ? maju ni prebijene pare, da bar za? nog odborovog protesta bio je valj? počnu pa makar i malu trgovinu, i da taj, da je odbor nepristojno ga? ako je načelnik dobar »trgovac« što lamio u predstojnikovoj sobi, da se vidi odatle, jer je dućan njegova su tu galamu čuli ljudi na hodniku sina prazan. i zgražali se tom »finom« i »dosto? Tko god tačno pročita »S. R.«, vi? janstvenom« načinu protesta. In? formirali smo se i saznali da je pri? djece, da je drugi rastavak u prvom godom tog »dostojanstvenog« pro? stupcu u očitoj protimbi sa tačkom Sarajevo, dne 7. novembra 1921. testa pop Jovica zgužvao odluku i 2. u drugom stupcu. Osim svih su? Povodom vijesti »Tribune« od 5. bacio je predstojniku u lice. Zaista protnosti između tog dvoga naro? tek. mj., da je u našem poslaničkom ; čito udara u oči u prvom stupcu dostojanstveno, fino, u? klubu došlo do podijeljnosti mišljenja ; spomenuti dostojanstveni način g 1 a đ e n o i salonski. U članku povodom izbora za odbor o admini­ hoće g. K. da prikaže, kao da je protesta, a u drugom stupcu, da tom strativnoj podjeli zemlje, od predsjed­ odbor uhapšen odmah nakon »do? prilikom dolazi do uzrujanja. Isto ništva kluba dobili smo ovaj dementi: stojanstvenog« protesta i podcrtava tako silno upada u oči. da se po je? Vijest »Tribune« od 5. tek. mj. o te riječi, da bolje upale. Malo lak? dine stvari u tom članku po dva razrožnosti mišljenja u našem klubu še gospar Stjepo! Oni su uhapšeni, puta opetuju — valjda zato, da po? povodom izbora odbora za admini­ kad su nakon svog »dostojanstve? jačaju utisak. Mislili smo, da je pi? strativnu podjelu zemlje iz temelja nog« protesta otišli i »dostojan? sac tih redaka bolji novinar, ali o? je neosnovano. Klub je jednoglasno, stveno« skinuli vrata i prozore Bil? vim člankom obrukao je ne samo bez ikakove diskusije, a kamo li borbe, careve sobe i kad su već »dosto? sebe nego i sve kolege. zaključio, da se istupi posebnom listom, Nama nije namjera, da branimo janstveno« otišli svojim kućama. jer nije htio dozvoliti, da i u ovom g. Depolu i Bilčara, te smo članak Tek nakon toga su uhapšeni, pa pi? odboru izgubi jedno mjesto, kao što tamo »S. R.«, koji od kotar, pred? u našem 115. broju donijeli samo mu se to radi nelojalnosti sa iz­ stojnika ne bi dao to učiniti, kad za hator istine i pravde. »S. R.« po? vjesne strane desilo prilikom izbora mu to zakon nalaže, te koji bi to godena čistom i bistrom istinom, odbora, koji su vršeni dan prije u propustio, kad mu je time nekoliko ozlojeđena, što prvaci muslimana skupštini. puta »dostojanstveno« zagroženo? ne podpisaše memorandum, sastav? Smiješna je tvrdnja, da su neki čla­ Ili zar se samo težak i musliman lien po prnjavorskim Srbima, ko? novi, među njima predsjednik gosp. smije zatvarati, a prnjavorski kapo? ! jim sc traži u ime prnjavorskog Maglajlić, osuđivali to odvajanje i bili nje nc? Čudnovati su pojmovi »S. građanstva bez razlike vjere, stran? mišljenja, da treba ići solidarno sa R.«. U tom svom članku u broju ke i narodnosti premještenje Depo? vladinim grupama. Ko razumije stvar, 224. protestira ona protiv zatvara? le i Bilčara, jer dok su oni ovdje, zna, da se nije radilo samo o soli­ nja ljudi, koji su učinili jedno kaž? neće biti mira — obara se i na gra? darnosti vladinih grupa, nego o zajed­ donačelnika, jer je musliman i jer njivo djelo, a u jednom članku u ničkoj listi svih stranaka, pa bi »Tri­ ne može i ne smiie ni on, a ni drugi 222. broju traži, da se zatvori žup? buna« dobro učinili, kad u lovu za da podpišu ispred muslimana jednu nik g. Bekavac i advokat Premužić. senzacijama ne bi postala smiješnom. E Stjepo, Stjepo, kamo ti došljed? neistinu i jer neće, da se time ma? Vijest o polaganju mandata od strane nost? Mi ne branimo g. Bekavca i kar i post festum soliđarišu sa do? gosp. Maglajlića potpuno je isisana iz Dr. Premužića, te ako su krivi, ne? gđajima od 24. oktobra o. g. prsta. I Srbi ozlojeđeni time poručuju ka im sudi zakon, ali isto tako i? U Beogradu, 5./11. 1921. made zakon da sudi i Stjepinim pri? po Rakiću, da će prekinuti sve od? Jugoslavenski muslimanski klub. jateljima u Prnjavoru, koje on na? nose sa muslimanima, kojih nikada živa poznatim »rodoljubima«. Vaj? nije ni bilo u ovakim stvarima. Sa? ni su ti to rodoljubi, koji za državni da kad smo im potrebni, da se ri? zajam dadoŠe tek mrvice sa svoga ješe Depola i Bilčara, mole i kume U 224. broju »Srpske Riječi« obo? obilnog stola. Kamo njihova časna nas. da i mi nođpišemo ta i memo? rio se je g. Kobasica na naš članak imena u »S. R.«, kamo »velike« svo? randum, a kad smo mi tražili i bo? pod gornjim naslovom svom žesti? te koje su dali za zajam? Kaže »S. rili se svim silama za vakufsku ku? nom i svom perfiđnošću jednog za? R.«: »i gotovo sve bivši taoci«. Tač? ću, u koju je unišao jedan njihov kutnog senzacionalno?revolverskođ no g. direktore. G. Jovanović je bio čovjek, nijesu htjeli da nas potpo? k. u. k. Ferldkurat, g. Lazar vojnik, mognu; onda su nas u našem nasto? listića. Iz PmjavoFshe sovjetske republike. �Strana 2 Страна »ПРАВДА* •— „PRAVDA* janju ismijavali i nazivali nas bali? jama. Kada su uvidjeli nepismenost članka u »S. R.«, to laž i niskost iz? nošenih činjenica, a znajući, da će* mo to pobiti, nude nam i mole nas, da se obustavi polemika između »Pravde« i »S. R.«. Mi nato ne mo? žeino pod nijednim uvjetom da pri* stanemo, ne zato što se radi o De# polu i Bilčaru, nego zato, jer se radi o pravdi i istini. Da su sve ono uradili muslimani ili Hrvati, davno bi truhnuli po za* tvorima, a »S. R.« bi debelim slovi* ma vikala: »Raspni ga, raspni!« Mi hoćemo, da se u našoj državi kroji jednak ćulah svima bez razli* pa kojoj stranci krivci pripadali, te tako hoćemo, da i u ovom slučaju bude, bez obzira na to, što je vla* din izaslanik kroz cijelo vrijeme svog boravka ovdje družio se po gostionama, kafanama i privatnim kućama sa ličnostima, koje su u stvar upletene, što je na čaršiju ne* ugodno djelovalo. Nećemo reći, da će isti gosp. zbog toga krivo prika? zati te događaje, ali svakako na njega moraju djelovati u izvjesnom pravcu saopštavanja onih ljudi, s kojima se je družio. Moguće da je imao takav nalog, ali ipak nije tre? bao da to čini i bar ne javno, a na* ročito nije smio odvesti se sa Zor* kom Popović, koja je također u stvar upletena, jer to čini loš uti* sak. a čaršija sve vidi i svoj sud stvara. U zadnjem smo članku rekli, da vlasti ne smiju dopustiti, da se ne? kažnjeno kalja i gazi ugled jednog ureda i njegovih zvaničnika, te i danas ostajemo odlučno kod toga i tražimo, da se krivci čim se po svje* docima utvrde njihova djela stave u pritvor, jer ko jamči, ne postupi li se tako, da neće u dogledno vri* jemc desiti se ponovno nešto tako? va ili slična. Vlasti su dužne, da uzdrže ugled svojih ureda i svojih činovnika, baš zbog sebe samih, te dozvole li ne? kažnjivo rušenje svog ugleda po na* ma građanima, što mogu zahtijevati i činiti kad nešto takova učine tea' žaci, koji će videći, da to nije kaž# njeno, jednostavno lemati i prebija? ti zvaničnike kad im ovi ne učine nešto po njihovu ćeifu. Odlučno smo za to. da se krivci u ovoj kao i u svakoj drugoj sličnoj stvari strogo kazne i to bez ikako? vih obzira, jer ne budne li to uči? njeno, nastaće sovjeti po čitavoj zemlji. Naročito ističemo, da mi ne bra? । nimo Bilčara ni Dopola, ali u inte* | resu ugleda vlasti i njenih zvanič* nika najodlučnije zahtijevamo, da | st Bilčar i Depolo ostave na svo* | jim dosadanjim službenim mjesti* PODLISTAK. Profanisani ćurs. (Odgovor „Domovini" na članak „Naši vazovi* u br. 60.) Piše: Chamerani, Posavina. (Nastavak). 1 nevršio amel biler kjan), 3) Samo sr­ cem čvrsto vjerovati. U prvu struju spada’u: Imani: Malikj, Šafija, Evzaija, heli-zahir (t j. ulema, koja se slijepa drži Ajeta i Hadisa); imami Hambeli i i sav Ehli-Hadis (pristaše Hadisa). U U drugu struju spadaju: Šemsul eisumeh Seraksija, Fachrul Islam i mnogi fakihi (Šerijatski pravnici). U treću: Ebu Mesuri Maturidi, te naš imam: Imami Eazam. Neko je od druge struje vele, da je uz srčano vjerovanje po­ trebno i »priznanje jezikom« samo za to, da se na njeg mognu primjenjivati za muslimane naročiti propisi (kao nikjah, našljedstvo, miras, dženaza, ko­ panje u isl. groblja i t. d.); Treća struja (naš mezheb) ne traži tog »priznavanja jezikom«, ako muslim svojom vanjšti­ nom i postupkom nepokazuje, da omalovažuje Iman i Islam, a samo to »pri­ znavanje jezikom« ne uvažuje, ako dotičnik, nevršeći propisa (kao namaz i dr.) još indicijama (emmarama) svog postupka ne odaje ne dokazuje, da on zbilja srcem vjeruje. Sve tri struje osnivaju svoje zaklfučke na istim Ajetima i Hadisima, koje je komentar ci­ tirao, samo se jedni drže više njihova , • I ; ' I 1 1 ' I I i ma, da se na taj način čaršijski te# ror skrši, jer je to jedini način, da se pokaže čaršiji snaga vlasti i do? kaže, da ona nije pozvana na taj način mijenjati zvaničnike i pred? stavnike vlasti. Sudac istražitelj vodi izvide pro? tiv krivaca te smo znatiželjni na tok rasprave. Budno ćemo paziti na razvoj sve# ga ovoga i nećemo dopustiti terori? ziranje sa čije strane bilo i ma proti kome bilo. Jedna izjava" Gospodinu Suljagi Salihagiću! G. Dr. Spaho imao je i bez naših glasova port-felj ministarski, ali ga je on otklonio, jer se je kao musliman stidio primiti ga se, a sdonje strane slušati naše jauke, već je rađ& ostao uz narod, da svojom braćom di­ jeli i dobro i zlo, da se bori i da u borbi osigura muslimanima mjesto ravno-pravnog građanina, i uspjeha mu ne može niko poreći. Nje­ gov zaslužni rad uvidili su muslimani cijele Bosne i Hercegovine i nagrađuju ga svojim potpunim povjerenjem, a -Đumišić nije sam pokazao simpatije prema g. Spahi, već i preko stotinu delegata iz cijele zemlje, koji su saglasni i oduševljeni sa radom Spahinim i Spahinih drugova. Gospodine Salihagiću! Nije Vama krivca J. M. O. da ste dospjeli u takav položaj, a ja Vas osigurajem* da ćete još svašta doživiti, dok se god dijelite od svoje zajednice i dok god tražite sebi ugleda u drugom pravcu. Menta­ litet muslimana to ne trpi, i muslimani nećć nikada za Vama poći, dok god tako radite, pa onda ostavite ljude na miru, a naročito one koji Vam nikakova povoda ne daju. Broj 356 Број U broju 107-mom »Domovine« na­ padajući na našeg poštovanog i obljub­ ljenog gospodina ministra trgovine Dr. Mehmeda Spahu, niste me mogli os­ taviti na miru, već ste nazivajući me stambolijom, po Vašem mentalitetu i na način, koji Vama dolikuje, bez ikakvog povoda, poslužili se protiv mene sa prikrivenim izrazima, baš kao i svi oni, koji prikriveno rade da okaljaju centar halifata od trista mi­ EL Đumišić. lijuna muslimana, a među koje i Vi spadate. Za to neka Vas savjest kao *) Jako smo odlučili prekinuti svaku po­ muslimana grize. lemiku sa Suljagom, ipak naSem uvaženom prijatelju radu aajemo mjesto. Đp. Ur. Gospodine Salihagiću! Ako hoćete mene vrijeđati, onda ostavite uzvi­ šeni centar halifata u miru i nemojte ga omalovažavati i saglašavati se sa onima, koji sve svoje moralne i mate­ Prema vladinu predlogu s podjeli rijalne sile ulažu u rad proti halifata. države ne oblasti, bi2o u našoj kralje­ Sigurno Vas je dirnulo, kada ste vini 26. oblasti. 1 to na ove oblasti. pročitali moje riječi o izvješću central­ I. U Bosni i Hercegovinu 1. Vr* nog odbora o radu naših narodr.ih baska oblast sa sjedištem u Banja? poslanika? luci. Njoj pripada banjalučko okru? Gospodine Salihagiću 1 One riječi । žje osim kotareva Dervente i Teš? nisu bile lično moje; one su bile iz- , nja, okrug bihaćki, a iz travničkog i raz osjećaja bijeljnskih muslimana iz I okruga kotari Bugojno, Varcar Va# | grada i kotara, one su bile izraz ko­ kuf i Jajce. I tarske skupštine, koja me je delegi­ 2. Sarajevska oblast sa sjedištem rala u zemaljsku skupštinu, a ja sam u Sarajevu. Osim sarajevskog okru? samo tumač tih osjećaja. ga pripada joj travnički sa koterc? Poštujem jednako svakoga narodnog vima Zenica, Žepče i Travnik. poslanika, ali da reknem koju o na­ 3. Tuzlanska oblast sa sjedištem šem vrijednom ministru trgovine g. u Tuzli. Prizada joj tuzlansko okru* ( Dru Mehmedu Spahi, как® bi oni, žje, a iz banjalučkog Derventa li koji nisu dovoljno upućeni, uviditi, da Tesan j. ste vi na krivom putu i da niste imali .4 . Mostarska oblast sa sjedištem pravo, što ste g. Spahu nadali. u Mostaru. Pripada joj okrug mo* starski, a iz travničkog kotarevi Kada je narodno vijeće u Zagrebu, Glamoč. Duvno, Livno i Prozor. u drugim mjestima i u mjestima II. U Dalmaciji: 1. Splitska oblast Bosne i Hercegovine u postavljeno, sa sjedištem u Splitu. uzeti su kao ispravni ljudi, koji se 2. Dubrovačka oblast sa sjedi­ nisu ogriješili o nacionalnu svijest, g. štem u Dubrovniku. Pripada joj po? Dr. Spaho i g. Dr. Hrasnica, i ako su litička oblast Imotski, Korčula, Ma* im muslimani Bosne i Hercegovine pod pritiskom raznih prilika, i raznih smi­ karska, Metković i Hvar. III. U Crnoj Gori: 1. Zetska vb? calica, uz prošle izbore otklonili po­ last sa sjedištem na Cetinju. Pri* vjerenje. Ali u kritičnom času, kada se je na nas muslimane u Bosni i pada joj Crna Gora, metohijski o« Hercegovini bez razlike staleža, ustalo krug i Kotor. sa svih strana, oni su se digli kao rv. U Sandžaku: L Raška oblast borci ,u zaštitu ovoga jadnoga islam­ sa sjedištem u Novom Pazaru. Pri* skoga svijeta. pada joj bjelopljsko i plevaljsko o? Podjela držane. . slova, drugi sadršaja i duha. Dakle ! Lrjani, koji svoje komentare veže za izvor im je jedan, a oni se samo ra- ! glavne Izvore Islama. zilaze u njegovu tumačenju. G. Šarac, kada se je u svom vazu. Pošto je H’dTbeg u ovom bejtu pra- ' pozvao na »Nuniju« i njom potkrije­ pio svoje izvode, stao je na čvrsto stama našem mezhebu (koji je najlibe­ ralniji) rekao, da djela kao namaz i ' novište našeg mezheba, koji ide do najdaljih granica obazrivosti. Tim« je dr. ne ulaze u suštinu Imama (premda spojio svoje izvode sa pravim izvorima je griješan, tko ih ne vrši) ostalo je Islama, a nije se oslonio prosto na otvoreno pitanje: ako ne vrši tih djela? jednoga »pjesnika«. Ako još svojim postupkom kao noše­ njem neislamsKih znakova, ili bagatoMi gornje navode i razglabanja mo­ lisanjem Islama i islamskih propisa ' žemo svesti ovako. svjesno pa makar i šalom—bez nužde Tko ne viši islamskih šartova kao i potrebe — ne pokazuje srčanog vjenamaz i drugo, uz to otvoreno čini, rovanja, da li i sva djela prama našem što je po propisima islama zabranjeno mezhbu ne djeluje na suštinu Islama? i osuđeno, odnosno ako se nekojih Na ovo ostalo otvoreno pitanje, odgo­ od njih čuva, ali ne za to, što su po vorio je, da dopuni gornji »Ve lejse । propisima Islama zabranjene, nego što jedehulu . ..bejtom: »Veššer-u kad । mu je »doktor« zabranio ili iz bojazni ade . .. « Urjani veli, da je suština (ha- i od policije ili kojeg drugog razloga, silu hazel dževabi) ovog bejta kao od- j te uz to zaboravi bez nužde i potrebe govora na gore ostalo otvoreno pita- • sve vanjske znakove Islamijjeta, kao nje ovo: Sahibi šeriat, Alejhisselam je islamske običaje u saobraćaju s Ijuubrojio taka djela u indicije i dakaze dima — selam i drugo — pa još — tekjziba(nepriznavanje, omalovažavanje recimo specijalno u našim prilikama Islama), pa zato i mi u našem mezhedonekle čak i zajednički sa drugim bu zaključujemo nevjerstvom onog, ' vjerama — zadnji znak: kapu, onda koji svojevoljno čine (bez nužde i do- ; ga mi nemamo više ni po čemu po­ trebe) slična djela (kao zuunar i drugo), i znati, da je musliman. Onda je to već pa makar on imao i priznavanje u zadnja indicija, da se je on sam uda­ srcu. Prama tom Iman pravi (I u na­ ljio od Islamijjeta. Mi ga nemomo više šem mezhebu) jest: Srčano vjerovanje, po čem smatrati našim.*) Šta on usvom ali da vanjski postupci kao indicije ne pokazuju, ne pobuđuju i narivavaju j ♦) Ovdje je g. pisac u najočitijoj protim­ uvjerenje o protivnom t. j. o nevjeros o. ids-ui-u emom, koji je utvoreno vanju odnosno omalovažavanju Islama ' bi rekao, da je Islam daieko od toga,.da pro­ i njegovih temeljnih i glavnih propisa, : pisuje noSmu pa da treba selam primati I od onih, koji recimo nose še.<lr. Ur, pa makar se oni i ne vršili.,.. Tako kružje i jedan did okrutna Oačak: i opština Strug. V. U Srbiji i VojvodinL 1. Beo# gradska oblast sa, sjedištem u Bco# gradu. Zaprema Beograd, Vračar, Zemun i Pančevo. 2. Podrinjska oblast sa*.:sjedištem u Šapcu. 3. Potiska (porjecje Tise) oblast sa sjedištem u Bečkereku itd. VI . U Hrvatskoj i Slavoniji: 1. Zagrebačka oblast sa sjedištem u Zagrebu. 2. Osječka за sjedištem u Osi? jeku. 3. Krajiška sa sjedištem u Kar* lovcu sa ličkoskrbavskom i modru? ško?riječkom županijom,. 4. Varaždinska oblast sa sjedi? štem u Varaždinu. (Uključivo Me? đumurje i dio Prckomurja). Petu oblast čini sam grad Za? greb. VII. U Sloveniji: 1.. Ljubljanska oblast sa sjedištem u Ljubljani. 2. Mar iborska oblast sa sjedištem u Mariboru. Uključivo jedan dio PrekoHLurja. FrancusMrslii sporazum. Spor azum, što ga jo 20. oktobra pot­ pisao g. Franklin Bouillon i Jusuf Kemal bey, glasi : 1. Č.l. Visoke ugovarajuće stranke izjavljuju, da nakon potpisa ovog spo­ razuma prestaje ratno stanje među njima; vojske, civilne vlasti i narod biće odmah o tome obaviješteni. 2. čl. Nakon potpisa ovog sporazunfia ratni zarobljenici, kao i sve francus ke i turske osobe, koje su zadr­ žane ili pritvorene, biće puštene na slobodu i sprovedene u odjelima u najbliže gradove, koji će za to biti određienl Blagodati ovoga člana protežu s^ na zadržane i uhapšene obadviju stran­ ka, pa ma kakav bio rok i mjesto uhapšenja ili zarobljenja. 3; čl. Najdalje u roku od 2 mjeseca nakon potpisa ovog sporazuma turske će se trupe povući na sjever, a trancuske na jug od linije, određene u 8. članu. 4. čl. Evakuacija i zauzeće posjeda, koji će se izvršiti u roku predviđenom u čl. 3. biće provedeni prema moda­ litetima, koje će sporazumno fiksirati mješovita komisija, imenovana od voj­ ničkih zapovjednika obadviju stranaka. 5 čl. Potpuna će amnestija biti uta­ načena po obadvjema ugovoravajućim strankama u evakuisanim krajevima nakon njihova zaposjednuća. 6. ČL Vlada velike turske narodne skupštine izjavljuje, da će prava ma­ njina svečano priznata u narodnom ugovoru biti utvrđena na istoj bazi, kakova je ustanovljena zaključenom, konvencijom u tom pogledu izmeđi vlasti Antante, njenih neprijatelja i ne­ kih njihovih saveznika. ’ srcu nosi, to neka ostane između njega i Boga (đž. š-). Naša zajednica treba, ! da ga se okani, da ne veže s njime bračne veze, ne ide mu na dženazu, ! ne kopa ga u groblje, ako takav ostane do smrti i t. d. Drugim riječima: treba da ga isključimo između nas radi nje­ gove skrajnje drskosti i prkose protiv islamijjeta — kao što isključe iz svoje stranke radi drskosti, tvrdoglavosti i posvemašjeg deranja na stranu — jednog svog pa i uglednog člana, koji se i dalje priznaje pristašom stčanke, da je on na pravom, ili bar na neprijekornom stanovištu programa, ko­ jeg on — nepoznavajući ga — hoće, da na svoju ruku tumači onako, kako »on hoće«. Oni njega proglase, da nije njihov, jer njegovo držanje i ponašanje ne odgovara stranačkoj disciplini i obiležju ne samo pravog pristaše, nego ni takog, koji se može manje ili više trpjeti! — Tako i mi proglasimo u | našim srcima, da nije »naš«, koji se 1 ne drži dužnosti, griješi na sve strane, prkosi, ironiše, podsmijava se, pnda to sve započati baca i sve vanjske zna­ kove — ph i zadnji bez ikakove nužde i potrebe: kapu sa glavel Daše toliko podnese, mora čovjek biti ili bez islam­ skih osjećaja, kao što su neki »spo­ sobniji« i »kulturniji«, ili onoliko hla­ dan i obazriv, koliko je bio u svom vazu g. Šarac. (Nastavit će se.) ŠIRITE ,,PRAVDU“. �Бро; 356 Sroj 7. čl. Naročiti upravni režim biće uveden za kraj Iskenderuna. Stanov­ nici turske rase u ovome kraju uži­ vati će sve polakšice u svom ^kultur­ nom razvoju. Tamo će biti turski je2ik ofici(elnim. 8. čl. U 3. članu spomenuta linija fiksirana je i precizirana Ovako : Pogranična linija ići će od tačke, koja se ima izabrati u iskenderunskom zatonu, odmah na jug od mjesta Pejasa, pa će se upravljati prema Mejdan Ekbesu (želj. stanica i mjesto, koje ostaje Siriji). Ota|e će se zaviti prema jugo-istoku, kako će ostati Si­ riji mjesto Marsova a Turskoj Kama­ ta kao i grad Kilis; odatle se priklju­ čuje želježnici kod stanice Čoban-bey. Zatim ide bagdadskom željeznicom, čija će pruga ostati na turskom teri­ toriju do Nuseibina; odatle ide putem između Nuseibina i Džezire-ibn-Omera, gdje se spaja s Tigrom. ^Mjesta Nuseibin i Džezire-ibn-Omer, kao i cesta ostaće Turskoj, ali će obadvije zemlje imati isto pravo na uperabu ove ceste. Stanice i kolodvori odsječka između Čoban-beya i Nuseibina pripašće Tur­ skoj kao dio željezničke pruge. Komisija sastavljena od delegata obiju stranaka biće konstituisana u roku od jednog mjeseca nakon pot­ pisa ovog sporazuma za fiksiranje gornje linije. Ova će komisija u istom roku nastaviti rad. 9. čl. Mezar Sulejman Šaha, djeda sultan Osmana, osnovatelja otomanske dinastije (mezar poznat pod imenom Turk-mezari) koji leži u Džaber-Kalesi, ostaće sa svojim pripađnim dije­ lovima vlasništvom Turske, koja može tamo držati stražu i izvjesiti tamo tur­ sku zastavu. 10. čl. Vlada turske veiike narodne skupštine prihvaća prenošenje konce­ sije u odsječku bagdatske željeznice između Bozanlija i Nuseibine, kao i različita razgrađenja u adanskom vi­ lajetu, jednoj francuskoj grupi, koju će odrediti francuska vlada, sa svima pravima, privilegijama i prednostima danim koncesijama, naročito što se tiče eksploatacije saobraćaja. Turska će imati pravo vojničkog transporta na željeznici od MejdanEkbesa do Čoban beya, u sirijskom području, a Sirija će imati pravo voj­ ničkog transporta na željeznici od Čoban-beya do Nuseibina, na turskom području. Na ovom odsječku i njegovim od­ vojcima ne može se ustanoviti nikakova razliČna tarifa u principu. Među­ tim obje vlade pridržaju pravo da prouče, u slučaju spora, sporazumno sve zahtjeve, koji se u tom pogledu pokažu potrebnim. U slučaju, da se ne mogne spora­ zumjeti, obadvije zemlje pridržavaju slobodu akcije. 11. čl. Vode Kuveika će biti podi­ jeljene između grada Halepa i preos­ talog turskog područja, kako bi se. dala satisfakcija objema strankama, Grad Halep može uzimati vodu na Eufratu, na turskom području, kako bi mogao udovoljavati potrebama područja. 13. čl. Stanovnici sjedilački ili polunomadski, koji imaju pravo ispaše ili imaju posjede na jednoj ili na drugoj strani u 8. članu fiksirane linije nastaviće, kao i dosada, izvršavati svoja prava. Ako bi iziskivala potreba eksploadacije, mogu oni slobodno i bez plaćanja i kakove carine ili takse za ispašu ili kakove druge takse preni­ jeti s jedne strane linije na drugu svoj mali njegov podmladak, svoje ' oruđe, svoj halat, sjemenje i zemljoradničke produkte, pazivši na to, da su oni dužni platiti takse, koje su u tim krajevima propisane. Bilješke. Proganjanje muslimana radi kle­ veta. Mi smo već u par navrata pi­ sali o proganjanju muslimana na kle­ vete pravoslavnih, da ovi vrijeđaju kralja. Iznijeli smo silu jednu primjera o tom, ali to sve nije ništa koristilo, iako nam je u minstarstvu unutarnih djela rečeno, da je već upućena na­ redba pojedinim kot. uredima, da budu skrupulozniji kod ovakovih pojava. Tako sad doznajemo da su pravo­ slavni iz Nevesinjskog kotara okleve­ tali Omera Pehilja iz Nevesinja, da je „ПРАВДА« — »PRAVDA3 psovao kralja Petra samo iz osvete prema Pehilju. Sreski načelnik Marković bio je pustio ovu stvar, ali ju je opet na zahtjev pravoslavnih obno­ vio i predao sudu Pehilja. I ako smo potpuno osvjedočeni o Pehiljevoj nevinosti, mi nećemo da utečemo na tok istrage i na sudsku pre­ sudu. Ali ovdje moramo naročito istak­ nuti, da bi već krajnje vrijeme bilo, da se svi oni zlikovci, koji lažno de­ nunciraju poštene ljude, počnu egsemplarno kazniti, kako ne biše ljudi ni krivi ni dužni morali po nekoliko meseci ležati u zatvoru. Ovakove bi istrage i procese mo­ rali i okružni sudovi hitno rješavati, pa upozorujemo ‘gosp. načelnika pra­ vosudnog odjelenja pokrajinske samo­ uprave, da u tom pogledu izdadne potčinjenim organima potrebna uputstva, a naš svijet upozorujemo da ovakove drznike odmah tuže sudu radi nanešene klevete. Ujedno travimo od pokrajinske upra­ ve, da upozori sreske načelnike na na­ redbu ministarstva u tom pogledu i da se iste strogo drže. pregovora jo< nema. Napokom, kako novine javljaju, i Kemal-pašina vlada лјје protiv mira, ali oni traže u prvom redu, da Grci isprazne zauzete turske krajeve; to je prvi i najglavniji uvjet. Karlovo boravište. Novo Karlovo boravište je Tunhan glavno mjesto otoka Madeire sa 25.000 stanovni? ka. Turska i savezne vlasti. Preko Carigrada javlja Agencija Havas iz An­ gore: Narodna je skupština utvrdila ove uvjete za sklapanje mira između Turske i saveznih sila: Narodna se skupština izjavljuje spremnom, da sa svima vlastima, osim Grčke, zaključi mir pod ovim uvjetima: 1) apsolutna neutralnost u grČko-turskom sporu, 2) priznanje potpune nezavisnosti Tur­ ske, 3) ratificiranje utanačenja o uki­ danju kapitulacija, 4)odstranjenje Grčke iz neutralne zone. Ministat vanjskih poslova Jusuf Kemal beg obavijestio je sovjetsku vladu, da je franc-turski sporazum službeno u Angori ptpisan, te da se u njemu ni ne spominju rusko-turski odnošaji. „Daily-Telegraph“ bavi se francuskoangorskim sporazumom, kogaona ozna­ čuje kao direktnu povredu londonskog ugovora, prema komu antantine vlasti smiju samo zajednički sklapati mir. Diplomatski saradnik lista naročito se upire na to, što je Kemal beg označio ovaj ugovor kao bazu trajnog mira. Engleski interesi u Mezopotamiji teško su povrijeđeni, jer je znatan dio bag­ dadske željeznice šta više za transporte turskih trupa stavljen na raspola­ ganje. Čudnovato je, da engleska vla­ da na to nije još dala nikakova od­ govora. Članak naglašuje, da se prava Engleza i obrana države ne smiju za­ postaviti. Nova afera kod sklapanja vanj? skog zajma. U »Politici« objavljuje g. Čeda Mijatović skandaloznu a? feru našeg glavnog konzula u Lon? donu, g. Joce M. Jovanovića. Ovaj je uz masnu proviziju od 60,000.000 D. bio isposlovao zajam našoj državi kod firme Armstroug, koja bi prema ugovoru imala pravo na izgradnju svih naših pruga i svih morskih pristaništa na Jadran nu. Ova bi znatan dio zajma dala u željezničkom materijalu, a naša bi država morala plaćati joj skupe ka­ mate. Kd čitamo ove vijesti, dobijamo dojam, da se ni jedan naš državni posao ne možeo .baviti bez afera. Zaista čovjeku pamet stane, kad o ovome svemu promisli! Dok se mi gušimo u financijalnim neprilika? ma, dok svaki dan naš dinar i kru? na sve to niže padaju, dok i vla? da i pojedina ministarstva razbi? jaju glavu, kako će srediti naše fi? nancije, dotle dolazi državni organ i nastoji na tako brutalan i gadan način, da iskoristi ovu nepriliku države u svoje gadne egoističke ci? Ijeve. Domaće vijesti. Kraljeva zakletva. Prekjučer prije podne u 11 sati Nj. V. Kralj Aleksandar položio je na osnovu čl. 56. Ustava slijedeću zakletvu: „Ја Aleksandar, stupajući na presto Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, i primajući kraljevsku vlast, zaklinjem se svemogućim Bogom, da ću Čuvati jedinstvo naroda, nezavisnost države i cjelinu državne oblasti, i da ću Ustav nepovredan držati; da ću po njemu i po zakonima vladati, i da ću u svima Svojim težnjama dobro naroda pred očima imati. Tako mi Gospod Bog po­ mogao. Amin!“ Politički pregled. Svrgnuće Habzburgovaca. „Le Temps“ od 2. ov. mj. piše: Saznavši jutros odgovor, koji joj je upućen od g. Beneša, konferencija je ambasadora vidjela, šta mala antanta danas misli o Ugarskoj. Tokom toga ispitivanja, ona je stvorila odluku, koju imamo sreću da registriramo. Ona je fiksirala rok za svrgnuće Habsburgovaca. Najkašnje7. novembra ugarska vlada mora proklamirati svrgnuće cijele ove dina­ stije. Ako se ugarska vlada pokori volji saveznika u propisanom roku, nestaće svake opasnosti rata u centralnoj Evropi. Dakle s pravom se može reći, da je konferencija ambasadora dobro radila za očuvanje mira. Na koncu svoje sjednice, konferen­ cija je pozvala jugoslovensku vladu, da se uzdrži od svake vojničke ope­ racije u Albaniji, pričekavši fiksiranje albanskih granica. To će fiksiranje biti na slijedećem sastanku konferencije. Mi se čvrsto nadamo, da će se izbjegavati svi novi konflikti između Jugoslavena i Albabanaca, ali je jasno, da je Jugoslavija jako ugrožena nastojaniem Karlovim te zaslužuje naročiti obzir, kako u po­ gledu svrgnućl Habsburgovaca, tako i u pogledu razoružavanja Mađarske. Svrgnuće Karla Habsburga. Peštanski parlamenat je usvojio projekt zakona o svrgnuću Karla. Konferencija u Porto-Rose. Na konferenciji u Porto-Rose, predložio je američki delegat, da se osnuje jedna banka sa glavnicom od jedan bilion zlatnih dolara, koja bi se eventualno mogla povisiti na pet biliona. Tursko-grčkl rat. Iza zadnje katastrofe grčke u ovom ratu zavladao je tamo mir, ali još ne i formalni mir. Ovih se dana očekuje da diplomacije turska i grčka počne pregovarati, ali još se uvijek govori samo o miru, a Stanje zdravlja min. g. Karamehmedovića. Ministar g. đr. H. KaramehmedOvić ustao je već iz postelje, ali još uvijek ne izlazi iz kuće. Osjeća se vrlo dobro. Proslava ulaska srpske vojske Preksinoć su bile manifestacije u Sa­ rajevu, koje su ophodom po gradu i i klicanjem jugoslavenskoj vojsci i kralju’proslavile treću obljetnicu ulaska srpske vojske u Bosnu. Odlazak deputacije muslim. klu­ ba u Skoplje. Muslimanski klub po­ 1 ' i I slao je jučer deputaciju u Skoplje. De­ putaciju sačinjavaju narodni poslanici gg. Hadžikadić, Ahmed Šerić, Fehim Kurbegović i Sakib Korkut. De­ putacija ide u svrhu, da dođe u dodir sa prestavnicima muslimanske organi­ zacije u Makedoniji i zadržaće se ne­ koliko dana, da ispita raspoloženje tamošnjeg muslimanskog elementa, te da ustanovi koliko je istine u optuž­ bama, što ih dižu proti tamošnih muslimana. CrpuHd 3 Strana Vrljenje u posl. klubvima. Vladin zakonski predlog o adm. podjeli zemlje izazvao jp silno vrijenje ne samo u krugovima opozicije nego i u vladinim grupama. Svaki bi poslanik htio da dođe u taj odbor, kako bi mogao in­ terese svoga okruga braniti. Vlada se nalazi u tešku položaju. Ministar vojni traži izvanredni kredit Narodnoj akupštini podnio je ministar vojni predlog zakona o izvan­ rednom kreditu od 200,000.000 dinara za zadovoljenje svih vojnih potreba, koje su izazvane događajima na sje­ vernoj granici države. Škole u musi, selima. Upozorava* mo sve pristaše naše i prijatelje mu? slimanskog napretka, da odmah ja­ ve nar. posl. g. Fehimu Kurbegovi? ću, Beograd, sva muslimanska sela, gdje je potrebno otvorenje škole, te da jave, šta bi ta sela pridonijela za gradnju školske zgrade. Oglas o likvidacije agrarnih od~* nosa. Opetovno se pozivaju stranke, da dolaze radi likvidacije agrarnih od­ nosa Agrarnom uredu u Sarajevu (zgrada kotarskog ureda I. kat), gdje se svaki dan likvidacija bivših sopstvenika kotara i grada Sarajeva bez obzira na visinu uplaćene zemljarine (t. j. i onih preko 40 K) obavlja. Agrarni Direktor: Dr. Feigalik v. r. Objava za strane državljane. U interesu javne bezbjednosti i reda, kao i u ličnom interesu svakog pojedinog stranog državljanina, da bi se u svakoj prilici mogao iskazati policijskim kon­ trolnim vlastima, neophodno je pottebno, da svako tako lice preko zvaničnih predstavnika (navedenih vlasti) svoje države, nabavi potrebnu legiti­ maciju,-te u tom smislu određujem slijedeće: 1. U roku od tri mjeseca t. j. do 20. januara 1922., ima se svaki strani dr­ žavljanin, koji je zaposlen i stanuje u području grada Sarajeva, preko zvaničnog predstavnika nadležnih vla­ sti svoje države, čiji je podanik, op­ skrbiti s urednim pasošom. 2. Poslije navedenog i proteklog roka, svaki će se strani državljanih nesnabdjeven sa urednim pasošom, a koji inače ne može dati opravdana razloga zbog toga biti smatran kao neidentifikovan i nelegitimisan, te će se prema njemu primjeniti zakonski propisi, koji predviđaju i njegovo udaljenje iz zemlje. 3. Ova se naredba ne primjenjuje na ruske izbjeglice, koji se sa dozvolom nadležnih vlasti nalaze u području grada Sarajeva, kao i na one građane, koji su optirali za naše državljanstvo i dobili već riješenje od ministarstva unutrašnjih djela, da su primljeni kao naši državljani. 4. Onim pak građanima, koji dokažu da su optirali za naše državljanstvo, ali riješenje nisu još primili, policijska će direkcija prigodom revizije stranih državljana izdati legitimacije. 5. Isto će tako onim licima, koja dokažu, da imaju pravo opcije, ali molbe nijesu još podnijeli, izdati poli­ cijska direkcija prigodom revizije stra­ nih državljana legitimacije, sve do roka kada im ističe pravo na opciju i od tada će se smatrati stranim držav­ ljanima. Prilog »Pravdi«. Devlethanuma Pozderac iz Cazina poslala nam je 400 K kao prilog za »Pravdu«, pa joj se od srca zahvaljujemo. Bila uzorom i ostaloj braći i sestrama! Isto tako smo dobili od mjesnog odbora u Goraždi 320 K, koju je svotu isti sakupio među tamošnjim muslimanima. Najljepša im hvala! Gl. urednik našeg lista g. H. Ajas nović povratio se je iz Beograda, gdje je zadnjih dana kao poslanik morao boraviti, te je jučer preuzeo uredništvo. Dne 17. septembra o. g. dao sam Nar. posl. Salih Baljić, kao tajnik j izjavu, koja je izašla u 466 broju imunitetnog odbora, koji je odmah , »Hrvata«, te 16. broju »Naše Pravde«. počeo raditi, ostaće dulje vremena ( U istoj izjavi pozvao sam bezimene dopisnike »Srpske Riječi« od 17. sep­ u Beogradu. tembra o. g. broj 185, da u roku od Predstavka naših poslanika radi mjesec dana izađu s potpunim ime­ agrara. Naš je posl. klub ovih dana No hlsvBtE. predao ministru za ^agrarnu reformu predstavku, u kojoj je tražio, da se, ubrza likvidiranje kmetovskih selišta, 1 da se agrarni sporovi već jednom počnu rješavati da se isplati hak za 1918. i renta za 1919. i za ovu godinu, te da se protuzakonita agitacija među teža­ cima sa strane agrarnih činovnika za­ priječi. nima i da dokažu Činjenicima i svje­ docima one navode, kojima su htjeli poniziti me u očima poštenoga svijeta. Pošto to do danas nijesu učiniti, to ih sad punim pravom nazivam najve­ ćim i najprostijim denuncijantima, nit­ kovima i kukavicama. • Onoj dvojici junaka: Agici Zečeviću i Ibrahimu Mustedanagiću zv. P . �Бро! 356 Broj „ПРАРДА* — .PRAVDA" Страна 4 Strana ću,ko ji u broju 216. »Srpske Riječi« od 22./Х. o. g. pod rubrikom »Priposlano« iznose cijeli niz laži, a sve povodom toga, jer su isključeni iz ovdašnjeg antialkoholnog društva Trez­ venosti, odgovaram jedino radi poštene javnosti, da su o tome provedeni izvidi od pretpostavljene mi vlasti, a drugo ništa, jer mi je ispod dostojan­ stva sa onom sortom ljudi upuštati se u javnosti ili na sudu, osobito znajući, kako se jedan od njih zove, a a i radi toga, jer je iste laži pjan pisao, a još pjaniji potpisali. U Bos. Otoci, dne 29. okt. 1921. B. Tatlić, učitelj. i ' | | : i I Protiv alkohola. Rakija i mrtvorođenČad. U našem narodu mrtvorcđenče je neka strahota; neko prokletstvo . . . i žena, koja rodi mrtvo djete, krije to kao neku sramotu ili neku vrstu zlo­ čina. U stvari većinom to i jeste kri­ vica roditelja - bilo jednog, bilo drugog. Među uzrocima, zašto žene rađaju mrtvu djecu, stoji na prvom mjestu — alkoholno piće, a na­ ročito rakija. Opitima na švotinjama je dokazano, da n. pr. kučka, kojoj se za vrijeme skotnosti daje (silom) rakija, dobija mahom mrtvu štenad, a statistikom je utvrđeno, da je u onim krajevima najviše mrtvorođenčađi, gdje i trudne žene rakiju piju. i i { ; i ' Ko, dakle, neće da mu se u kući rodi mrtvo djete, neka ne pije, a neka piće i trudnoj ženi zabranjuje. Tuđe poslovice i izreke o piću. Mi se često i lakomisleno pozivamo na ono malo ljudi, koji su pili na ipak ostarili, a i ne mislimo na onaj ogro­ man broj ranjenih i mrtvih: — na one bolesnike od vodene bolesti i jektike, na duševno oboljele, na osirotjele i zločince, koji pokrivaju razbojište toga uživanja. — (Sondereger). Voda nije nikada nikoga navela na grijeh; prestupi su posledica alkohol­ nih pića. — (Lubok). Kad đavo ne može lično da kome dođe na večeru, on pošalje mjesto sebe — vino. — (Stara jevr. poslovica). Čim se čuje, da je ko u najboljim godinama obolelje od bubrega ili da je cd te bolesti umro, može se s naj­ većom vjerovatnosću zaključiti, da je bio veliki prijatelj piva ili drugog kog alkoholnog pića. — (Štrimpel). Groblje, ludnica i apsana — to su mjesta, kamo vesela braća i pijanice u svome životu vrlo često i vrlo rano stižu. — (Erizman). Djeca od matere, koja za vrijeme trudnoće pije, postaju i ostaju glupa. (Frič). U piću su najstrašniji griješnici baš oni, koji su najuljudniji; — nikada pijani, ali svaki dan podnapiti slični su parnom kazanu koji je pod mjeru podložen, ali ipak pod takim napo­ Pazi! OglAŠIVANJE NOVE KNJIGE Život Isusov od E. Renana (pre­ veo F. M. Domlnković broširano K 60 vez&no K 70. F. M. Dostojevski od Dr. Prohaske (studija o sveslavenskom Čovjeku) bro­ širano K 80, u original, uvezu K 150. Marxizam, Panslavizam i Jugo­ slavenstvo od Dr. M. ttado&evića bro­ širano K 20* Modri čovjek od Stanka Tomašića broširano K 20. Sve narudžbe obavlja: „Moderna Knjlžnica“ Zagreb, Nikolićeva ulica br. 8. šalje se samo pouzećem. Preprođavaoci imadu znatan popust. Fina terpentinska u novinama obavlja po­ uzdano staro uvedeni BLOCKNER-OV zavod za ogiašivarije Zagreb, .Itnjcvska ul. 31. :: Telefon 22—65. :: Generalno oglasno zastupstvo za preko 10 tu- i inozemnih listova nm■—■■■■■ in im 4i ми Kuća u koju se može odmah useliti, od 3 do 4 sobe, kuhinjom i baščom (naj­ manje 500 m) traži se za kupiti. Vlasnik neka se javi upravi lista. Novo otvorena Važno za trgovce iz GraČanice i njene okolice. Potpisato zastupstvo Bos. d. d. za Elektrinu u Jajcu, časti se ovime izvjestiti Vas da sam (za lakšu Vam do­ bavu) od danas uredili naše stovarište karbida kod gosp. Mahmudage Rašidbegović u Gračanici. Prema tome Vaše potrebe istog možete u svako doba kod spomenutog uz poznate Vam uslove i tvorničke ci­ jene podmiriti. BRAĆA PAŠIĆ, TUZLA Zastupstvo Bos. d. d, za Elektrinu u Jajcu. Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. nom, da može svaki čas prsnuti. (Sondereger). Alkohol je tip narkotičnog otrova. (Klod-Bernard). Bog stvori vodu, a đavo rakiju, vode je više, ali je slabija; đavolje rakije je manje, ali je jača. (Tolstoj). Kad su svađe i procesi? . . . . O svetkovinama Kad je pijanstva i ne­ djela? O svetkovinama. Kad brat na brata nož potrza? kad se krv nroleva glave razbijaju i ubijstva vrše? . . . O praznicima i svetkovinama. (Dositije Obradovićl. krema za elegantni svijet. Dobiva se svagdje. Proizvodnja: wSlavia“, tvornica ke- mičkih proizvoda d. d. Zagreb, Ilica 213. Oglašujte u „Pravdi1, Novo otvorena Kafana i Restauracija „Bristol“ Vlasnik: Centralni Odbor 1. M. O. Najmodernije uređena. Sastajalište svega otmenijeg svijeta. Glazba iz­ vrsna, a posluga brza i tačna. Za sve jamče Kriška i Legat. Štamparija D, i A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/e08b9eec9a97779b8e1a376b88d07828.pdf d2f37714c63650bb5b88d73e35004e98 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVGM PLAĆENA, Pojedini broj K 2- Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: za našu državu godišnje K 200.—, na pola godine K 100.— ; za inozemstvo K 250.—, Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. Čekovni račun post, štedionice 1119 Bi .19 (357) Sarajevo, 10. četvrtak novembra 1921. Činovničke pitanje. Cijeli državni sistem i cijeli dr? žavni posao počiva na činovništvu, pa se pravilno funkcioniranje dr? zavnog aparata nc može ni zami? sliti bez dobra, spremna, zadovoljna i marljiva činovništva. Ne velimo, da je činovništvo je? dini stalež, bez koga država ne bi mogla opstojati, ali je izvan svake sumnje, da je ono jedan od naj? važnijih faktora u državnom živo? tu. Uzalud je i najbolje oružje u ru? kama kukavice ili slaba junaka, u? znlud i najbolji plug u rukama le? žaka, uzalud i najbolji stroj u ruka? ma nevježe ili nemarna čovjeka. Isto tako su uzalud i najbolji ustav i najbolji zakoni i naredbe, ako su njihovi iz vršioci, koji ih primje? njuju u djelo, nesposobni, nemarni i ako nemaju dovoljno ljubavi i sa? vješti, da vrše svoj posao onako, kako je najbolje i za državu i za narod. Ko je promatrao prilike i odnoša? je, koji vladaju danas u našem či? novništvu, taj je mogao jasno zapa? ziti, da je cijeli činovnički aparat, u svima granama državne uprave, bolestan i da treba najradikalnije pomoći. Uzroci takovu stanju nisu ni jedni ni jednostavni. U prvom je redu, naravno, loše materijalno stanje. U doba općeg poskupljivanja i najbezobzirnijeg izrabljivanja činovnik je jedini o? stao pri stalnim i nesrazmjernim prihodima prema upravo ogrom? nim potrebama i zahtjevima, koje iziskuje život. Krparenjc s poveća? vanjem dodataka i si. pokazalo je dosad, da se na ovaj način to pita? nje ne da stalno riješiti i da je svo naprezanje u tom pogledu nedo? statuo. Izjednačenje beriva činov? ništva iz krunskog područja s onim iz dinarskog nešto bi popravilo taj položaj, ali ni ono ne bi potpuno skinuto s dnevnog reda ovo pitanje. Tako je činovništvo došlo u bi? jedan položaj, te su se samo oni s najrazvijenijom savjesnošću i ide? alnim poštenjem mogli uzdržati od korupcije, koja sve to veći mah za? uzima u činovničkim redovima. Kolikogod je taj bijedni materi? jalni položaj prouzrokovao nezado? voljstvo i apatiju za rad kod činov? ništva, još ga je više prouzrokovala protekcija, koju je naš strančarsko? politički režim zaveo gotovo u sve grane državne uprave. Protežiraju? ći vrlo često potpuno nesposobne, bez ikakve kvalifikacije, svoje stra? načke agente i zapostavljajući spremne i radine činovnike, koji ne pripadaju nikojoj političkoj stran? ci, ili pak koji ne pripadaju nikojoj većoj političkoj stranci, kod našeg činovništva stvoreno je toliko ne? zadovoljstvo, da mu je ono ubilo svaku ambiciju i ljubav za rad. Za to svakim danom susrećete činov? KušahBvićEva afera. Odgovor. Na pitanje narodnož poslanika g. Hamzalije Ajonovića o drža­ nom govoru vojnicima Banja-Lučkog garnizona na Uskrs ove godine od strane đeneral-štabnog pukovnika g. Drag. Kušakovića, Komandanta Vrbaske Divizijske Oblasti. Narodni poslanik g. Hamzalja Ajonović uputio mi Je preko Pred- nikc, koji bez volje i preko volje I pristupaju svome radu, pa zato i stradaju naši državni poslovi, zato je danas općenita tužba na nerad ili pasivnu rezistenciju državnih u? reda. Badava je sve! Ako se hoće neki posao da u redu obavlja, neophodno i je potrebna ljubav za taj rad. Bez? ; voljan i bez ljubavi rad nikad ne I može uroditi dobrim plodovima. S time treba da svi budemo na čistu. K tomu se je još pridružio i tc? ror sa strane nepozvanih faktora čaršije, koja bi htjela pod svaku ci? jenu da utječe na rad državnih or? gana i da ovi samo izvršavaju nje? zine ćejfove. Mi smo u zadnje vri? jeme iznijeli već nekoliko slučajeva toga terora i upozorili na posljedice njegove. Nu odlučujući, izgleda, ne uviđaju te opasnosti. Oni, umjesto da presizačc lupe po prstima, šika? mraju i kažnjavaju činovnike — žrtve toga terora. Da se takovim postupkom samo podstrekivaju subversivni elementi - više je ne? go jasno, a da cijeli upravni aparat stradava radi toga, još je jasnije. Ima tu i drugih razloga, koje ne mislimo ovdje iznositi, a koji skupa s navedenim čine, da svi sposobni? ji, savjesniji, marljiviji i pošteniji činovnici bježe iz državne službe i traže glavi selameta na drugoj stra? ni. I potraje li to dulje, opravdana je sumnja, da ćemo izgubiti sve če? stitije činovništvo, te da će se u cijeli državni aparat uvući sami partijski štreberi, špekulanti i svi oni nesposobni elementi, koji inače ne mogu ni na kojoj drugoj strani osnovati svoju egzistenciju. Gospodin min. Pribićevic u svom govoru na demokratskom kongresu rekao je i ove značajne riječi: »Iz? m e đ u ostaloga, naša stran? ka će nastojati, da se rz 1 i? ječimo od partijskog či? nov ništva. Svaki treba da I d o đ e n a s v o j e p’jesto i č i? : novnik mora biti samo dr? ! žavni organ, a ne partijski a g e n t.« Krasne riječi, divne riječi! Zaista : dostojne, da budu privedene u djelo! Gospodine ministre! Ako Vi te i riječi bar u svom resoru, koji naj? j više trpi od gornjih poroka, prive? dete u djelo, Vi ćete učiniti najveći I čin jednog državnika i Vi ćete za? dužiti otadžbinu više nego i jedan • Vaš ministarski drug u prošlosti i I u sadašnjosti! Znamo s koliko je . opasnosti skopčan taj pothvat i za Vaš lični i za partijski prestiž, ali ; ona j, ko imadne tu smjelost, da ga i do kraja izvede, naići će na prizna? i nje i pomoć svih onih, koji žele sre? I dunje naših prilika i dobro ove I zemlje. H. A. • sjedništva Ustavotvorne Skupštine 24. maja tekuće godine pismeno pitanje i predstavio: »Da je u Banja-Luci’ Komandant I Vrbaske Divizijske Oblasti na prvi dan 1 pravoslavnog Uskrsa ove godine sa­ kupio sve vojnike bez razlike vjere i držao im govor; da je pored ostaloga istom prilikom rekao Muslimanima, da su njihovi djedovi pod pritiskom Tu­ raka primili Islam, pa se on nada da će sadašnji naraštajtu pogrešku svojih i i ! ' i ; ; 1 ; : . , i I । ; i j I I i 1 < djedova ispraviti i vratiti se HriŠćanstvu te im još od sada kao budućim Hrišćanima čestita Uskrs. Na ovakav govor Komandantov je­ dan vojnik Musliman uzviknuo je »Nikada«, a Komandant je naradio, da se ovaj zato ima uhapsiti. Da se ovakvim prozelitskim postup­ kom nadležnih organa u narodnim masama ne bi stvaralo neraspoloženje prema našoj vojsci, tražio je, da mu odgovorim: 1. Da li mi je ovaj slučaj poznat i šta sam preduzeo protiv pomenutog komandanta i 2. Da Ji namjeravam učiniti potrebno, da pomenuti komandant prema veli­ čini krivice bude kažnjen za ovu grubu zleupotrcbu položaja. Na prednje pitanje a po prikuplje­ nim podatcima u mogućnosti sam da odgovorim slijedeće: Đeneral-štabni pukovnik g. Dragu­ tin K. Kušaković čestitajući praz­ nik »Hristovog Vaskrsenja« vojnicima pravoslavne vjere kao Komandant Vrbaske Divizijske Oblasti pred stro­ jem svih vojnika 33. pešalijskog puka u kasarni toga puka, a pred strojem svih vojnika Vrbaskog artiljer. puka u kasarni ovog puka rekao je vojnici­ ma u glavnome ovo: »Naša Država je velika ali, snažna i napredna može biti samo tako, ako budemo složni i ako je budemo svi podjednako voleli. U našoj državi živi jedan narod sa tri imena: Srbin, Hrvat i Slo­ venac, te se zato ona i zove Kralje­ vina Srba, Hrvata i Slovenaca. Ali sem raznih imena kojima se naš narod zove, on je podjeljen i u tri razne vjere: pravoslavnu, katoličku i muslimansku. »Danas je praznik »Hristovog Vas­ krsenja« za one vojnike koji su pra­ voslavne vjere, a prije nekoliko dana bio ono je taj isti praznik za one vojnike, koji su katoličke vjere. Međutim Isus Hristos je propovedao jednu nauku — jednu vjeru. Podelu njegove vjere na razne crkve učinili su docnije ljudi. Ovi naši krajevi ne bi poznavali muslimansku vjeru, da njima nisu Turci vekovima vladali. Prema tome svi Bosanci muslimanske vjere nisu Turci, već Srbi ili Hrvati. Kao dokaz neka posluži to što oni govore istim jezikom kao i mi. Ali i ako si$o kao jedan narod podeljen u tri razne vjere, ipak treba kao jednokrvna braća da živimo u slozi i ljubavi, držeći se i dalie naše narodne izreke: „Brat je mio ma koje vjere bio.14 „Neka svaki od vas i dalje vjeruje istu vjeru, koju i sada vjeruje, a osta­ vimo docnijim pokoljenima, da nađu načina i puta za izjednačavanje vjera svih Srba, Hrvata i Slovenaca. Vojnicima pravoslavne vjere česti­ tam praznik i pozdravljam ih sa »Hri­ stos Voskrese.« Prema svemu ovome apsolutna je neistina, da je Komandant Vrbaske Divizijske Oblasti pomenutom prilikom prisutnim vojnicima muslimanske vjere kao budućim »Hrišćanima čestitao »Uskrs.«, već samo pravoslavnim Hrišćanima, niti da je rekao da se nada da će oni preći u Hrišćansku vjeru. Također je neistina da je na ovakav govor komandantov jedan od vojnika muslimanske vjere iz stroja uzviknuo, „Nikada«, te da je ko­ mandant naredio da ga zato stave u zatvor, mada je apsolutno poznata stvar da isti komandant od svog do­ laska na položaj Komandanta Vrbaske Divizijske Oblasti pa do danas nikada nije lično izdao naređenje da se ma Godina III. ko od vojnika uhapsi niti je zato imao razloga. Pored svega ovoga u mogućnosti sam lično da tvrdim da je Komandant Vrbaske Divizijske Oblasti Đeneralštabni pukovnik g. Dragutin K_ Kušaković pored toga što je odli­ čan oficir i komandant, vrlo prosvećen čovjek i da mu se kao takvom apsolutno ne može nabaciti vjerska netrpeljivost ili još bolje reći vjerski fanatizam, koji u opšte kod Srba iz starih granica nije imao razloga niti mogućnosti da se razvije. Prema svemu ovome vrlo je vjerovatno da je sve ovo protivu pukov­ nika g. Kušakovića izneseno ili iz neobaveštenosti u naročitoj tenden­ ciji da se isti omalovaži i da mu se naškodi, mada je vrlo jasno da u ovom slučaju, ne postoji nikakva njegova nekorektnost, pa prema tome ne na­ mjeravam protivu istoga preduzimati ma kakve mjere u ciiju kakvog kažn'avanja, niti zato ima razloga. Beograd, 27. okt. 1921. Ministar Vojni i Mornarice, Počasni Ađutant Nj. V. Kralja, Đeneral M. Žečević. Danas donosimo ovaj odgovor bez ikakova komentara. U jednom od slijedećih brojeva opširno ćemo se na njeg osvrnuti. Ujedno molimo sve pri­ jatelje, da nam pošalju podatke o cije­ loj ovoj aferi, kako bi nar. posl. Ajanović mogao staviti interpelaciju u parlamenta. Učiteljski premeštaji. Gospodin Hamid Kurbegović, naro­ dni poslanik, uputio je ministru pro­ svjete slijedeće pitanje : Gospodinu Ministru Presvete Beograd. Kod povjereništva za prosvjetu i vjere u Bosni i Hercegovini uvedena je je­ dna prakska, koja je fatalna za uči­ telje i narodno prosvjećivanje. Sudeći po onom, kako je dosad rađeno, ni jedna učiteljska sila nije sigurna, da neće od podzemnog rada kojekakvih individua ili naročito sastavljenog kon­ zorcija nastradati. Na jednostavne ne-, provjerene prijave kažnjavaju se uči­ teljska lica premještajima, za koja se kasnije na sudu dokaže, da su prosto denuncirana. Primjerice navodim slučaj g. Mustafe Šišića, kojemu je oduzeta uprava škole u Donjem Vakufu i koji je kao pomoćna sila dodijeljen naro­ dnoj osnovnoj školi u Zenicu. Njega je obijedila neka učiteljica gđica Kemenović, da je vrijeđao Kralja, a još je bio denunciran vladi, da je nemiran i antidržavni elemenat. Vlada nečekavši rezultat sudskog procesa, kojeg je Šišić poveo protiv gđice Kemenović, kaznila ga je premještajem. Međutim na sudu je dokazano, da je Šišić zlobno i lažno denunciran, radi čega je učite­ ljica Kemenović osuđena na 8 dana zatvora. Ovo je poznato pokrajinskoj upravi i trebalo bi, da joj služi za pouku u eventualnim sličnim slučajevima. Ali pokrajinska uprava nastavlja i dalje kao i prije. Na obične prijave premje­ stila je učiteljice Mariju Vorišćak iz Konjica i Kamilu Zaplatu iz Donjeg Vakufa, a te prijave nije ni provjerila. Obe učiteljice premjestila je za to, jer se druže s muslimanima i to je, po mišljenju pokrajinske uprave, na štetu morala i lijepog ponašanja. Proiiv gđice Zaplate postoji još i nepovoljan izvje­ štaj od upravitelja sreske ispostave, g. Kovačevića, koja neće da s njim �Strana 2 Стзана druži jednostavno s tog, jer se zna Šišića, pa i gotovo za to, što se on umio najbolje u narodu snaći i narodu tako opiti, da se nade strovaljen na ulici), koji je potpuno netačan. svojim radom što više omiljeti Školu G. Šišić nije imao pravo da bude Smatrajući, da je postupak povje­ upravitelj škole, jer bi trebalo da ima reništva za prosvjetu i vjere potpuno 26 godina službe a eventualno 18. G nepravilan i jedna nesumnjiva uvreda Šišić je kao učitelj sa 15 godina muslimanskog elementa, siobodan sam službe bio samo starješina škole, koje uputiti g. ministru ovo pitanje: I je zvanje samo privremeno. A kad se 1 .) Je li mu poznato, da su dosad uzme u obzir, da je g. Šišić premje­ mnoga učiteljska lica kažnjavana pre­ šten iz trorazredne u devetorazrednu mještajima na prijave, koje se nisu ni školu, iz ispostavskog u kotarsko pokušale provjeriti? mjesto, sa željezničke na željezničku 2 .) Je li voljan g. ministar odrediti, prugu i to mnogo življu, te da je iz daljine došao bliže Sarajevu, onda je da se s ovakom nepravilnom praksom više nego jasno, da taj njegov premje­ prestane, a na eventualne pritužbe ili štaj nije kazna već potreba službe. prijave da mora biti vođena istraga 4 tek po rezultatu istrage da se odre­ b) U martu 1920. premještena je đuje Što je nužno ? Marija Varačekova iz Konjica u Grude 3 .) Misli li g. ministar odrediti, da stoga, što je trebalo u Grudama otvo­ riti zatvorenu jednorazrednu školu, u se dade satisfakcija g. Šišiću, (nakon koju se morali poslati iz gradova oni Što je pred sudom utvrđeno, da je ne­ nastavnici, koji su bili već dovoljno vin), zbog nepravde, koja mu je pre­ uvedeni u praksu. Izbor je pao na mještajem nanešena. Varačkovu, koja je imala praksu 11l/2 4 .'i Hoće li g ministar obustaviti godina i da stvori mjesta jednoj svrše­ premještaj gospđice Zaplate dotle, dok noj pripravnici. se ne provedu temeljiti izvidi za ono, Da se ova nastavnica ne progoni, radi čega se premješta, i time učiniti vidi se po tome, što je ove godine ! kraj nepravilnosti, koja je kod pok. dobila službu u trgovačkoj školi u uprave već odavno zavedena? Travniku, i ako nije formalno ospo­ Pošto ne zasijeda skupština, molim sobljena za taj položaj. pismeni odgovor. c) Kamila Zaplata je premještena po Primite g. minsitre, uvjerenje mog potrebi službe i za to putovanje je odličnog poštovanja. dobila naknadu za selidbu iz drž. kase, Beograd, 11. sept. 1921. god. što se da utvrditi, da nije premještena po kazni. Time je dobila kotarsko Hamid Kurbegović, nar. poslanik. mjesto, prugu željezničku bliže Sara­ Na gornje pitanje dobio je g. Kur- [ jevu i njenim roditeljima. begović ovaj odgovor: Primite, gospodine poslaniče, uvje­ Na postavljeno pitanje čast mi je I renje moga poštovanja. dati slijedeći odgovor 1. U Bosni i ' Beograd, 14. okt. 1921. Hercegovini nema zakona o stabiliza­ Zastupa ministra prosvjeta ciji učitelja narodnih osnovnih škola i ministar unutrašnjih djela, stoga je zemaljska vlada dosada imala Pribtčević. odriješene ruke pri namještanju i pre­ mještaju učitelja. Rijetki su slučajevi da se učitelje pre­ Mi ćemo se s ovim odgovorom g. mjesti za kaznu, ali‘nikad dok discipli­ ministra malo opširnije pazabaviti, dok narni sud ne provede istragu, održi dobijemo potrebite podatke. Samo će­ raspravu, izreče presudu i nikada prije, mo letimice da se osvrnemo na ovaj nego što ta presuda postane izvršna. , odgovor. Nepobitan je fakat, da je 2. Mnogobrojni su razlozi diktovali , učitelj Šišić premješten za kaznu, a , nikako radi onog, što, gosp. ministar I zemaljskoj vladi, đa je učitelje premje­ u svom odgovoru ističe, Iz Donjeg J štala i bez njihove krivice, a često i pro­ tiv njihove želje,1 protiv Želje pojedinaca, * Vakufa u Zenicu. Na pristužbu nekojih ■ gazda, koji nisu mogli gledati Šišića u i pa čak i pojedinih vjerskih i društvenih Donjem Vakufu, bio ga je gosp. llić, I grupa. Ti su razlozi obično potjecali referent za učitelje osnovnih škola na 1 iz interesa službe. pokr. vladi, premjestio u Vlasenicu, i 3. Sva su tri premještaja, koja g. tek na energičan istup ogromne većine i poslanik Kurbegović pominje, bila po građanstvo Donjeg Vakufa, taj je pre- 1 potrebi službe, a ne po kazni: mještaj preokrenut za Zenicu. Je li a) Odbor kulturnog muslimanskog Vlasenica mjesto, s kojim se ne kaž­ udruženja u Zenici je upisao pedese- i njavaju učitelj, prepuštamo to drugi­ tero djece i molio’da se onamo pošalje ma da prosude. Mi bi smo mogli još i jedan učitelj muslimanske vjeroispo- j koješta navesti, da obesnažimo isprav- i vjedi. Kako je ovakvih učitelja u Bosni ј nost odgovora gosp. ministra, ali ćemo bilo svega 112, naravno da je uprava to ostaviti za drugi put, dok dobijemo morala uzeti jednog odande, gdje je još mnogo više podataka, koje ovaj manje potreban. Tako je pao izbor na , čas nenamo pri ruci. PODLISTAK. Profanisani ćurs. (Odgovor „Domovini* na članak „Naši vazovi" u br. 60.) Piše: Chamerani, Posavina. (Nastavak). Zenbilli Ali ef. izgleda za jedan ' mali stepen blaži od Hadžbega. On u odgovoru fetve veli, da Zejd treba ponoviti iman i nikjah. Iz tog se može zaključiti, da on još nazrijeva, da to iz »šale« — bez nužde i potrebe oblačenje i nošenje Šapke ne mora značiti pod s i g u r? no izlazak.iz Islama, nego je samo jak selamet tome izlasku. Iman tres ba ponoviti i očistiti i onaj, koji ga je ukaljao kao i onaj, koji ga je iz? gubio. Zaključak njegove fetve za i tu neumjesnu i za muslima nepri? I stojnu »šalu« izgleda u neku ru? i ku najodličniji ukor, protkan od? lučnim imperativnim savjetom, da I neodloživo ponovi iman i nikjah. Ovo velim zato, što on u svojim fet? I vama za takove i slične čine, koji ’ se ne čine iz »šale«, nego iz prkosa, I omalovažavanja propisa, i t. d. ima | j a č e {odlučnije z a k I j u č? | k e, nego li stroga uputa i opomena i na ponavljan j e imana i nik? ! jaha’ Može se reći, da je Hafiz Sulej? I man ef. u svom vazu bio u neku ru? i ku još nešto blaži i od Zenbilli .Ali I Broj 357 Боо| „ПРАВДА* — „PRAVDA* ef., i ako je svoj vaz osnivao na gornjim fetvama. On braću savjet tu je, da se tog čuvaju, jer veli, da je to opasno po iman, te da pri eventualnom prigovaranju i oporni? njanju budu obazrivi i umjereni. U svemu je prava ntmjera — odluč? na. Hadisi?šerif je: Innemel eamalu binnijjati — Djela se prosuđuju prama namjeri. Ima i ajeta, koja su kao izvor ovom hadisu. Ovaj je ha? dis dakle jedan čvrst izvor vjere. Iman je najveći farz. Ozbiljno čuvati iman također je farz. Pošti? vati, visoko poštivati iman također je farz. — Najmanji stepen poštiva? nja je svakako neomalovažavati. Iza toga viši stepen: ne praviti ša? le s onim, što treba poštivati. Iza tog dolazi: biti u riječima i djelima prama pošti vanom. predmetu ozbi? ljan, ozbiljniji, još ozbiljniji, najoz? biljniji i t. d. Pogledajmo sada na među na? ma nastalu šešir?mes?elu prama gornjem hadisu kao izvoru vjere, koji se je u islamska srca uklesan i koji je kao takav u glavnom pravi povod, da je ova mes?ela usljed po? jave šešira zatalasala islamske osje? ćaje i duhove tako, da se je tražio, očekivao i zahtijevao jedan vaz od jednog hladnog, visokog i objektiv? nog alima, kao što je g. Šarac. Protivnici recimo Šarceva vaza tvrde, da je šešir kao takav nevina stvar. - Za jedan čas I I j 1 j | ! i i i I j ; • I Naši dopisi. U Maglaju. 4. novembra. Pisac članka u „Srpskoj Riječi" od 19. X. 1921. broj: 216 odmah na po­ četku lojalno priznaje, da je u danima oslobođenja pružio ruku pomirnicu svima, osim onih, koji to nijesu zaslu­ žili. — Ako si, Čokorilo, ikada istinu rekao, to se može uzeti vjerodostojnim, jer ste pružili, a i sad držite ruku o ruku baš sa nekolicinom, kojima je nijeste smjeli pružiti. Vi to činite, jer su oni nekoliko puta vrijeđali ne sa­ mo pojedine muslimane, nego i islam­ ske svetinje, pa to Tebi i Tvojim dru­ govima godi. Druge koristi od njih nevi đeste, pa da bi se Vaš ogavni ponos i simpa­ tija takovim propalicama mogla razu­ mjeti. Sama ta činjenica negira Tvoju tvrdnju, da si bio uvijek prijatelj slo­ ge sa braćom muslimanima. Ta, po­ znato je svima muslimanima grada Maglaja, da ste upriličavali sviranje u svojoj čitaonici baš u momentu obav­ ljanja molitve u džamiji, pa je li to, Čokorilo, pošteno i bratski ? Sve to mi znamo, a Ti si bio u odboru prvi, iz čega slijedi, da si taj ogavni »brat­ ski« postupak upriličavao. Eto na taj si način pružao svoju prljavu ruku izlijevajući ogavnu mržnju prama najsvetijem svakome muslimanu. Niko se između Vas ne nađe, da to zapriječi, što je znakom, da ste sve to solidarno radili. Tako ste u danima slobode otpo­ čeli učvršćivati »bratsku slogu« I Dje­ la Te pokazuju neprijateljem svega, što je muslimanima sveto, pa što otvoreno istini pljuješ u lice? Mislite li, pošteni čitaoci, da je maglajski Čokorilo sa svojim kovačem otkinuo Austriji glavu ? Slava ti upo­ kojeni Oslobodioče! Tebi cijeli svijet priznaje junačka djela, da si braću oslobodio od tuđina sa hrabrim svo­ jim vojnicima, i za vrijeme tih uzvi­ šenih Tvojih djela maglajski je kovač i njegov drug tražio mišiju rupu, pa i pored toga drznu se, da negira tu zbilju i istinu i pripiše je sebi! Da nije bilo poštenih muslimana Smailagića, bila bi Ti glava otkinuta, ali istom svom spasitelju Ti vraćaš — špionažom, da ga strovališ u propast. Eto, zar nije ni to Tvoja »bratska ruka«. Znamo mi tebe, Čokorilo vrlo dobro, jer su Tvoja djela u našem tefteru za­ bilježena, kao i Tvoga duševnog vođe, koji je poznat — hvala Bogu — po svo­ jim djelima za vrijeme rata, i njegova pri­ jateljstva sa Kvesićem i drugovima. Po­ znato je vrlo dobro i upravljanje Bo­ rića i njegova nasljednika »Trijeznog Petašaina« i uloga Tvoja i drugova Ti, pristanimo na to sa dodatkom, da je on islamsko obilježje (alemet). Naša poslovica veli: »Ne bije vre? ća, nego ono u vreći!« Kad se iz? vadi ono iz vreće, ono opet tuče kao i u vreći. Samo dok je u vreći, njim se lakše zamahuje i udarac se teže osjeća. Tako nekako izgleda i šešir na muslimanskoj glavi. On sam kao takav ne tuče toliko, koliko ono, što je u njemu — što ga je donijelo na glavu. To je namjera. Ako je šešir obučen iz nužde i po? trebe. onda je on nevin u onoj mjeri, kolika mu je bila nužda i potreba. Ako je netko u opaš? nosti života, ili bježi pred nezako? nitim (pa i zakonitim) progonom,.a šešir mu u tom može pomoći, ili se bar nada, da će mu pomoći, pa ga obuče, takav je šešir nevina stvar. Isto tako od države ili vojskovođe poslati uhoda, ili tko njemu sličnu dužnost vrši, ako će mu, ili se bar nada, da će mu šešir tragove pokri? ti i posao olakšati. Onda trgovac ili putnik, koji se bez izmotavanja faktički boji, da bi u fesu ili sa ruku mogao biti na putu u tuđini.napad? nut, opljačkan, pokraden, šikanaci? jama izložen, u poslu smetan, ili uopće ako bi kakvu štetu trpio. Za? tim diplomate, konsuli i personal njihovih ureda ako, u koliko i kad to zahtijeva njihov poziv i položaj utudini. Ako nekom putujući paro? brodom padn kapa u vodu ili kroz prozor jurećeg vlaka i slično, pa ne i I Ti si, Čokorilo, bio advokat pozna tog pijanice Pupića i pored Skandala u čitaonici, što je napravio, Vi ste ga Žirom spašavali, a g. Mujezinović po­ štenim i urednim životom niie do da­ nas trebao zaštitnika, pa ga ni u bu­ duće neće trebati. Uspjeh državnog zajma u ovom si­ romašnom mjestancu pokazuje agilan i intenzivan rad kot. predstojnika Mu­ jezinovića bez bajoneta i sile, da se s njime ne može usporediti niti neko­ liko austrijsk ih zajmova, koje ste i Vi. tolike »patriote«, upisivali. Milo bi mi bilo znati, da li ste Vi danas na djelu pokazali kod upisa, što ne vjerujem, jer se ni jedan od tako­ vih »domoljuba« ne odazva za vrije­ me obdržavanjasastanaka sa kotarskim predstojnikom Mujezinovićem. pa Ti je sada žao i boli te u duši, da još tu čast ne obnašaš. Teško je s Čokorilom govoriti o istini, jer je on neće, što se je konstantovalo u više mahova, pa Ti opet dovikujem, da u stvari Arifagića zlo­ bno izvrćeš istinu, jer je Tvoj proto sam javno priznao, da ga Arifagić ni jednom riječju uvrijedio nije, čime je dokumentovano, daje tobožnje izvješće Balorde, druga Pupića, potpuno lažno. Ne možeš, Čokorilo, uprijeti prstom, da je starac Arifagić denuncirao i je­ dnoga Srbina pravoslavne vjere i da bi zbog njegova takova ogavnog djela iko nastradao, kao što Vi danas lažno denuncirate poštene i svijesne državne činovnike muslimane. Zar nije Arifagić spravan!? Kao obično, Vi se ne crvenite i ne sramite, kad iznosite neistinu, jer svi građani bez razlike vrlo dobro znaju, da niti prstom makli nijeste, da dje­ lom pokažete u danima upisa svoj patentirani patriotizam.. Cijeli uspjeh od preko 90000 Din. u ovom poplavom i sušom nastradalom kotaru, može da se pripiše samo osobi g. Mujezinovića. Ta nisi valjda čitao dopise svoje »Seke — Daše«, gdje osuđuje takove patriote u gračaničkom kotaru, pa si Ti sa svojom družinom istu opravdanu i objektivnu kritiku zaslužio. Ja adžeba, Čokorilo, koji to još osim Tebe i Tvoga kovača ne voli i ne begeniše kotarskog predstojnika Mujezinovića l? Od takovih tipova i ne traži se nikakova simpatija, pa je pružite obje­ ručke poznatom pijanici »treznom« Petrašinu Pupiću, a ne ispravnom i savjesnom kotarskom predst®jniku Mujezinoviću, jer stara poslovica kaže: Ko nema oraha u džepu, ne boji se ni zveke. Utuvite sebi to u »bašunu«. Zar nijesi čuo po čaršiji zucanje, da sad kotarski ured odgovara svome na_ živu, i ako u njemu devet »turaka« sjedi, što se za ere Vašeg »trezno Pupića i vatrenog Srbina pravoslavn^ mogne dobit druge kape osim šeši­ ra, tc ga uzme, da se zaštiti od stu? đeni ili sunčane žege. Svi su ovi slu? čajevi i njima slični manja — viša nužda, prama ovom: Ako neko ku? pi kravu od osobe, koja ju je muzla sa šeširom na glavi, može i on obu? ći šešir, dok je pomuze, ako mu se krava ne bi dala musti bez šešira, ili ako mu ne hi htjela mlijeka spu? štiti. ~ Ovaj je slučaj prama gor? njima samo jedna man j a po t r e? b a, ali i za nju ima izričita fetva kako u drugim, tako isto i u »Feta? va Ali ef.«. Iz svih navednih i sličnih sluča? jeva se jasno vidi prava namjera dotičnikova; naime, da on svojim šeširom ne misli na prkos, na oma? lovažavanje i bagatelisanje imana, niti islamskih propisa, što bez sum? nje izvodi iz imana i čini dotičnika uistinu odmetnikom. - Tko iz nuž? de li potrebe nosi šešir, on time ne čini nikakve prama imanu nepri? stojne šale, od koje se može lako i dalje poskliznuti, pa da mu se uz najstrožiji ukor rekne, da treba po? noviti iman i nikjah. Po tom jc njihov šešir nevin, i ako je neislam- sko obilježje Tko bi mogao ustvrditi, da su i »naših« šeširi taki? (Nastavit će se.) ŠIRITE „PRAVDU *. �Б.М 357 Broj vjere nikada nije čulo, nego da je ■sresko načelstvo na sve drugu sličilo, a ne na oblast? Deder se Čokorilo interesuj upisom i uspjehom državnog zajma u žepač4<om kotaru, ali bez firmi, pa ćeš vi­ đati, šta je i koliko je polučio Vaš eksponent bivši pisar — Joca Milosavljević. — Ne pišem ove retke radi Tebe, ano­ nimni pišČe, i da obranim kotarskog predstojnika Mujezinovića, nego da za uvijek ilustriram poštenoj javnosti Tebe pravoslavca objektivnim prika­ zom i neka ona sudi, kakovih tipova među nama ima, i tko stvara trzavice i narušenje poredka u mladoj nam kraljevini. Špijune i podli lašcu kako Ti je neugodno, što sam pogodio Tvoju pravu žicu, jer u istinu ruješ i obaraš svojim destruktivnim čokorilovskim djelima sve, što bi mirne građane bez razlike vjere sljubilo! Ruj i uništuj žudeni nam ideal, ali znadni, Čokorilo, da bi zle poslje­ dice mogle da panu i po Tvojoj paći, a kajanje bi bilo prekasno. Polemiku voditi sa takovim tipovi­ ma nema smisla, jer si već sam u svojim zadnjim dopisima sebi u lice pljunuo. Predbacivaš opć. vijeću, da je austrijsko, a Ti misliš, Čokorilo, da ćeš doći za gradskog oca. Znamo mi Tebe da bi svojim pro­ kušanim karakterom ubrzo pridonio glavobolje svim oblastima, jer ne bi mogao trpiti nikakovih objektivnih predloga, osim onih, što je Tebi i ta­ kovim čokorilovštinom zadojenim ti­ povima u korist. U prošlom broju neki Te od mojih prijatelja »preporučuje« gospodinu mi­ nistru ,da budeš savjetnik.Mujezinovića. Osjetili smo mi, Čokorilo, Tvoje nebratsko djelovanje za vrijeme predšastnika sadanjeg kotarskog Predstoj­ nika — pa neka nas Bog dragi toga u buduće sačuva. Da ie bio mjesto Mujezinovića Tvoj štićenika »trijezni« PetraŠin za vrijeme podlog i prijevarnog zauzimanja pekare gospodina Edhembega Uzeirbegovića po pravoslavnom Gavri Simiću. nastale bi posljediće, koje bi samo takovi đonobrazi mogli na se preuzeti, Hvala trezvenosti g. Mujezinovića pa se je sve mirnim načinom svršilo. Ne spominješ više ovaj slučaj, jer si sigurno pogledao pravorijek suda i -osjetio ćušku, koju Ti je on dao radi zlobna iskrivljivanje činjenica. Silom hoćete stvarajući komplot i •1 služeći se najogavnijim sredstvima proti ispravnog kotarskog predstojnika Mujezinovića , i Hodžića, da nekim svojim napravite mjesta. Pa radite. (Konac će pokazati, da ste bili kratkih rukava u svojim paklenim lažima i nesavjesnim, perfidnim i zlobnim dje­ lima. Bilješke. Stambeni senat proglasio čitaoni* 'CU — nekulturnom ustanovom. Mi smo naučili naz brku u našoj upra* vi. Mi znamo, dat a zbrka i mora postojati u ovako dezolatnim pri* likama, u kojima se cijeli državni aparat guši. Ali da može u obrazo* vanih ljudi nastati i zbrka u na jele* mentamijim pojmovima — e — u to nismo vjerovali, đak nam jedna odluka stambenog senata naše po* krajinske uprave nije dala dokaz za to. Kotarski ured u Zvorniku. kao stambena vlast, umeračio je za svog jednog ljubimca rekvirirati prostorije muslimanske čitaonice, pa je to i učinio. Na utok te čitao* niče, da se prostorije jedne kultur* ne ustanove, kao što to izrijekom veli i sama uredba o stanovima, ne mogu rekvirirati u stambene svrhe, pomenuti je senat proglasio čitaoni* ee nekulturnim ustanovama, moti* višući to time, da one služe u za* bavne svrhe. Mi smo doduše doživili najrazli* Čitijih čudesa u ovoj sretnoj i ple* menitoj zemlji. Mi smo doživjeli, da sud ljude strpava u haps, pa on* da traži od policije optužbu za ka* lav delikt, koji bi spadao pod taj i taj paragraf, kako bi se uhapšenih mogao progoniti, i tomu sličnih a* mizantnih stvari. Ali da se pojedine „ПРАбДА* — „PRAVDA* stvari trpaju pod pojmove, pod ko* situacije je nemoguć bez ozbiljne pro­ jima se one nc razumijevaju nigdje mjene u našoj političkoj situaciji«. u kulturnom svijetu, samo da bi se Kemalistički poslanik u Cari­ s njima moglo postupati prema ćej* gradu. U utorak prispjeo je u Cari­ fu onih, koji vedre i oblače — mi se grad kemalistički komesar saobraćaja nismo mogli nadati. praćen jednim odredom vojnika. On Ejvala vam, mudre glavešine, u je odsjeo u Hajdar paši. kojima je analogno općim društve* Utisak franc. turskog sporazuma nim, političkim i ekonomskim pri* ■ na Istoku. Prema pariškim vijestima likama također zavladao herddu* potpisivanje francusko-turskog spora­ merde! Ejvala vam na takovu no* zuma učinilo je silan utisak na cjelom vom iznašašću! Samo bismo vam Istoku, naročito u Egiptu, izazvavši preporučili, da uzmete patent na to svuda velike simpatije, od kojih Fran­ otkriće is voje mudre odluke pri* cuzi očekuju pojačanje utjecaja i pre­ mjenjujete i drugdje, gdje se ne ra* stiža Francuske u istočnim zemljama. di o muslimanima. U toliko prije, što je ovaj sporazum Kako se ubire džumruk u Varcar prvi zaključen između vlade angorske Vakufu. Općenito je poznato, da se narodne skupštine i jedne od sila na području organizovanih općina Sporazuma. prodato blago džumrući i da taj po* Lojd Đorđ i istočno pitanje Sa­ rez ide u dotičnu općinsku blagaj* znaje se iz diplomatskih izvora, da je nu .Naši težaci kao neuk svijet ne* Lojd Đorđ riješio, da se uzdrži od poznaju u detalja tu ustanovu, ne* svake incijative u pogledu intervencije go nasjednu više puta raznim srni* u konfliktu grčko-turskom, koja incicalicama. U selu Mednoj desio se jativa pripada samo jednodušnoj volji ovaj slučaj: prvih ministara Savezničkih Sila. Porezni ovrhovoditelj, definitiv* ni državni namještenici Pero Kaćar zv. Cvikić i Marko Grabljić vršeći u istom selu ovrhovoditcljsku slu* Proklamacija Kemal paše. Jedan žbu sreli su težake Lisicu i Vrbljan* brzojav iz Angore javlja, da jc Mu* ca, gdje tjeraju iz Varcara blago i zatražili od njih džumruk i od istih stafa Kemal izdao proklamaciju, u svotu od 200 K sebi u džep strpali. kojoj zahtijeva od turskog naroda, da poštiva klauzule francusko*tur* Prijavljena je stvar kotarskom skog sporazuma, koji uspostavlja predstojniku gospodinu Doliću, a prijateljske odnošaje između oba* oavj mjesto da odredi smjesta sus* dvaju zemalja i izjavljuje, da će penziju i istragu radi zloupotrebe svaka protivna agitacija biti srna* uredovne vlasti i prevare, te mjesto kao zločin veleizdaje. da preda stvar u ruke suda na kaz* trana Sada su svi francuski zarobljenici neni progon, jednostavno nakon njihovog priznanja povraća tužite* u Turskoj pušteni na slobodu. Tursko*talijanski pregovori. A* ljima novac a počiniteljima zlou* porabe uredovne vlasti i prevare gencija Havas saznaje, da je g. Gu* Kačaru i Grabljiću podjeljuje »u* teši, naročiti poslanik talijanske kor«. G. Dolić je poznat kao čovjek vlade kod vel. narodne skupštine u koji nedrži do ugleda državnih Angori, prispio tamo. Njega su na vlasti, te ga svaka malverzacija u kolodvoru dočekale službene lično* državnom aparatu u najmanju ru* sti. Talijanska misija dolazi u An* I ku veseli, jer po svim znacima on goru u svrhu sklapanja sporazuma I se drži načela- »što veći nered tim s nacionalistima. Pošto je Džami bey, predstavnik angorske vlade u bolje«. Rimu, pripravio teren za savez s I* U raboš našoj pokrajinskoj upravi i ako ista ima raboš. talijom, sporazum će ubrzo biti za* ’ _________________ ključen. Građanin j Nova kemalistička ofenziva. Jav­ Brčho-turshi rat. ljaju iz Smirne, da je, povodom vijesti o novoj kemalističkoj ofenzivi. Gene­ ral Papulas izjavio slijedeće: To je je­ dino, što nas ne uznemiruje. Naše trupe gotove su, da dadu neprijatelju jednu novu lekciju. Politički pregled. Nemiri u Jerusalemu. Prilikom nemira, koji su se pojavili u Jeru* salemu povodom nastojanja Arapa, da hapanu židovsku četvrt, izmije* njeno je puškaranje i bačena je jed* na bomba. Četiri su Židova i jedan Arap bili ubijeni, a trinaest ih je u svemu bilo ranjenih. Domaće vijesti. Sud za suzbijanje skupoće. Razoružanje Madžarske. Kako brzojavno izvješćuje diplomatski do­ pisnik lista »Daily Cronicle« velesile i vlade male antante sporazumne su u pitanju razoružanja Madžarske. Mala antanta imenovat će vojnu podkomisiju koja će biti više savjetodavnog karak­ tera, te će biti ovlaštena i pozvana da podupire međusavezničku komisiju u njenim zadacima, te da joj pribavlja i informativnu građu. Stojan Protlć o našoj političkoj i financijalnoj situaciji. U »Radikalu» od 7. o. mj. g. Protić govoreći o našoj situaciji veli među ostalim ovo: »Kakva nam je financijska situacija? Onakva, kakvu može jedino dati ova politička situacija. I ona je tako rđava, da gora ne može biti. Nju jasno već obilježuje sam fakat, da se vrijednost našeg narodnog novca tako srozaia, da za 100 francuskih franaka moramo davati 700 dinara, za 1 dolar preko 80 dinara, za 1 liru 3 i po dinara i za jedan švajcarski franak 15 dinara! Naš dinar pao je čak ispod češke krune! Buđet nam je za godinu, koja je na redu i poslije svih »uspjeha« ostao na cifrilf[od 6 i Jpo miljardi u okrugloj sumi. Tiranije i podrugivanje istini i iskrenosti u financijama bili su veći. Vlada je ovaj budžet balansirala i Naradnoj skupštini objavila — da je budžet državni u ravnoteži! A ta ista vlada kaja je ovako urav­ notežila budžet, smije se naime i sebi u brk, štampa svakog mjeseca 150 mi­ lijuna dinara novih novčanica, da živo iz dana u dan tjeraju politiku dana i komada! U jednom se međutim ne smijemo varati. Ozbiljan popravak financijske ! 1 ! : ' 1 ! Ovaj je sud izdao iza svojih oglasa o maksimalnim cijenama pred 2—3 dana jedan užasno dugačak komunike, u kom se na dugo i široko raspredaju nesuglasice i raznolika mnijenja trg. obrtničke komore i trg. udruženja kao i javne štampe o tom sudu, pa traži, da se ovaj komunike odštampa u li­ stovima. Mislimo, da širu javnost više interesuje što brži uspjeh ovog suda, da čim prije osjeti plod njegova dje­ lovanja; to nas mora više da intere­ suje od lijepih principa, koji sud ru­ kovode pri njegovoj konstrukciji i nje­ govom radu. A da u ovom imamo pot­ puno pravo, evo dokaza: Sud saopćuje u tom komunikeju, da proizvađači Životnih namirnica (i seljaci) moraju prodavati svoje pro­ izvode 15°!0 ispod maksimal­ nih cijena. Lijepo' Maksimalna je cijena n. рг. kupusu] 8 K. i baka! ga ne smije skuplje prodati. Ali prošlog pazara je jedan seljak, cijenio tovar kupusa po 10 K na kg. Šta sad treba raditi? Trebalo je po ovom komuni­ keju čekati do petka ili do ponedjelj­ ka, kad sud ureduje i prima stranke, pa prijaviti stvar, ali tada nema se­ ljaka na srijedi. Koja dakle korist od dugačkih komunikeja, kad producente niko ne nadzire i ne provađa zaklju­ čke suda? Treba što više organa da pazarnim da nom nadziru prodaju po čaršiji. Osim toga sud još ne zna, da se u nas više drva proda na tovare nego na metar. U komunikeju suda za suzb. skupoće još ne vidjesmo cijene tovarskim drvima i drvenom ćumuru, a baš je siromašni svijet, koga ima najviše, upućen na tovare, a seljaci su nemi­ losrdni u svojim cijenama. CrpdHd 3 Strana Oružni listovi za godinu 1922. Policijska direkcija javlja, da će molbe za produljenje odnosno podjeljenje oružnih listova za godinu 1922. primati u zapisnik^počevši od 25./11. do 10.12.0. g. od 9 do 12 sati i od 14 do 16 sati u sobi broj 44. Molitelji imadu sobom ponijeti stari oružni list, te biljeg ed 2 dinara na molbu, a za svaki komad oružja svotu od 5 dinara u ime biljega. Na temelju tih molbi izdane oružne listove moći će stranke podignuti kod istoga ureda u sobi br. 44 od 5. do 15. januara 1922. Oružni listovi, koji se u gornjem roku ne produlje, gube svoju valjanost Hurljetovo sijelo. Prvo svoje kuć­ no sijelo ove godine priređuje Musllmradn. i zanati, udruženje »Hurijet« u Sarajevu za svoje članove u Četvrtak dne 10. o. mj. uz sudjelovanje druš­ tvenog tamburaškog zbora s bogatim rasporedom usvojim prostorijama. Po­ četak u 7 i po sati na večer. Odbor Akcija za podizanje naše valute. Na sjednici min. savjeta od 8. sept predložio je zamj min. financ. Krizman mjere za podizanje naše valute Nje­ gove predloge, da se ograniči slobo­ dan promet valutama i devizama, spri­ ječi špekulacije s dinararom i stabi­ lizira budžet, sprijeČavanje uvoza, a potpomaganje izvoza. Arbitraža se uopće zabranjuje, a promet valutama i devizama se monopoliše. Min. Savjet je rešio, da se uspostavi promet s Ma­ đarskom. Zamj. Min. Financ, Krizman pozvao je predstavnike Trg. Komore i razložio im je mjere protiv padanja naše valute i pozvao je u Beograd sve predstavnike privrednih udruženja. Izdat je nalog carinarnicama na aus­ trijskoj granici, đa strogo paze, da ne bi putnici a osobito Žene prenosile na sebi novu robu. Mađarska mora proglasiti neizberlvost Habsburga. I ako ie Ma­ đarska poništila pragmatičku sankciju i time svrgla Habsburgovce s mađar­ skog prijestolja, ipak time nije bilo rečeno, da ona ne može ponovno iza­ brati koga Habsburgovca za kralja. Stoga je konferencija ambasadora tra­ žila od Mađarske, da proglasi neizberivost članova habsburške dinastije za mađarske kraljeve. Izgleda, da će Mađarska ovom zah­ tjeva udovoljiti. Iz našeg požarišta. Vojnovlćev »Ekvinocij» prikazivan je preksinoć s dosta uspjeha. Da us­ pjeh nije onakav, kakav bismo Željeli ne leži krivnja ni na glumcima ni na upravi. Vojnovićeve komade najjače karakterizuje »Couleur locale« i on na tu lokalnu boju polaže naročitu važ­ nost. A prikazati to potpuno s našim silama i s prilično oskudnom scenerijom, pa još na ovako tijesnoj bini, nije Ini moguće. I uprava i umjetnici učinili su ipak, što seje najviše moglo. Dubrovački dialekat savladali su je­ dino gg. Vučićević (Prosjak Vlaho) i Ćurčić (Kapetan Frano) i gđe Hajdušković (majka Jele) i Ćurčić (Marija od Poste). Gđa Hajdušković iznijela nam je s mnogo razumijevanja i naravnosti bol uvrijeđene majke; pa je ubrala buru aplauza. G. Ćurčić pot­ puno se je uživio u ulogu starog ka­ petana, pa nas je potpuno i zadovoljio. 1 g. Gec je bio, osim izuzetaka, vrlo dobar. Inače izvrstan u ozbiljnim učenjačkim i drugim ulogama G. VuČičević nam je iznio u pravom sjetlu tip dubrovačkog prosjaka, a i gđa Nišlić (Lucija) bila je na svom mjestu. — Jučer je davana Čehovljeva »Soba br. 6« i »Vještica«, a danas se prikasuje Andrejevljevi »Dani našeg života«. Druga đačka predstava. Kao dru­ ga đačka predstava u Narodnom Pozorištu Vojnovćev »Ekvinocij« u petak, 11. o. mj., u 3 sata po podne, i to samo za učenike i učenice viših razreda (od V—Vili) i visokih učilišta. Cijene su iste kao i na prošloj đačkoj predstavi. Ulaznice će se dobijati već od srijede po podne na pozorišnoj bla­ gajnici. Sjetite se „Gajretal', �Strana 4 Страна ,ПРАРДА* — -PRAVDA* Бпој «57 Broj MUSLIMANSKA CENTRALNA BANKA ZA BIH _ _ _ _ _ dioničarsko društvo u Sarajevu. Oglas Prema zaključku I. izvanredne glavne skupštine, obdržavane dne 29. maja t. g. te na temelju našeg oglasa 29. septembra t. g. stavljamo ovim od Prve Hrvatske štedionice u Zagrebu, preuzeti ostatak od dionica 111. emisije, cirka 21.700 komada, koje u smislu na­ šeg oglasa nijesu naši dioničari optirali, na javnu subskripciju uz slijedeće uvjete: 1. Pravo upisa na ove dionice imadu samo muslimani, i tim pravom imadu se poslužiti od I. do uključivo 30. novembra t. g. 2. Kod upisa imade se odmah za svakih K 100.— nominale t. j. za svaku dionicu K 155— i K 9.— za kamate od 1.1. 1921, do l.|XIL 1921.. dakle svega skupa K 164.— položiti. 3. Upise prima, samo blagajna potpisanog zavoda, te zavodske podružnice u Banjojlucu, Bugojnu, Brčkom, Čapljini, Prijedoru, Travniku, Tuzli i Muslimanska trgovačka i poljodjelska banka dioničarsko društvo u Tešnju, te Hrvatska centralna banka za Bosnu i Hercegovinu d. d. u Sarajevu. 4. 0 uplatama izdavače upisna mjesta privremeno potvrde (međutomnice). koje treba dobio sačuvati, jer će se kasnije samo uz povrat ovih međutomnica nove dionice izručiti. 5. Ravnateljstvo sebi pridržaje pravo razdiobe ovih neprodanih dionica. Sarajevo, l.XL 1921. Ravnateljstvo Muslimanske centralne banke za Bosnu i Hercegovinu d. d. u SARAJEVU. Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija D. I A, Kajon, Sarajevo, � https://kolekcije.nub.ba/files/original/9307e9d18e2faa6e1e14a7cb9f947876.pdf fe6a00fe466a1cff17b38763650a35e2 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. Pojedini broj К, 2' Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom’ Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: za našu državu godišnje K 200.—, na pola godine K 100.— ; za inozemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralj« Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. ГЛАСНЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИјГ . чИСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 120 (358) Mevlud. Bezbroj ni kan d i lji, k oji će zasvijet- liti večeras s vitkih munara i skrušeni salavati, puni tihe i iskrene pobožnosti biće vanjski znaci onog intimnog i dubo­ kog veselja, što prožima srca milijuna muslimanske braće i dovodi im pred oči onu Svetu Noć, kad je prvi puta ugledao zrake Božjeg svjetla najveći čovjek, što ga je igda majka rodila Muhamed alejhissalatu vesselam. Otresavši se grube zbilje i proze života i prenijevši se u idealne visine carstva Istine, Dobrote i Ljepote, večeras će vjernici, kojih duše nisu ogrezle u zlo i u koje se nije uvukao crv skepse, osjetiti veličinu Božjih ri­ ječi: Levlakje, levlakje — lema halekjtul eflakjeI I kao Što su se pred svjetlom Isti­ ne, Dobrote, Bratstva i Jednakosti, koje je Svevišnji na usta Svoga Odabranika i Miljenika objavljivao svijetu, gasnula i tamnjela svjetla lažnih boŽanstva, a ćoškovi moćnih bezbožnih tirana tresli se, tako neka pred ma­ gičnom svjetlošću kandilja i misterioznom moći salavata isčeznu iz srca pravih vjernika sve ružne želje i stra­ sti, a zamijene ih plemenitost, ljubav i milosrđe. Sallu ala resulina Muhamed! Pad naše valute. Od dana ujedinjenja nije naša kronika mogla zabilježiti ni jedan vidljiviji uspjeh naših državnika. Naprotiv, zabilježila je sve same u* pravo katastrofalne pogreške. Posli* je silnih neuspjeha na političkom polju, doživljujemo, a osobito u zadnje vrijeme, poraze na finan* cijskom polju. Naš dinar stalno pa* da tako, da je dotjerao na 15% od svoje predratne vrijednosti. Prošle godine notiran je dinar na zurLškoj burzi 36 franaka 100 dinara. Već kratko vrijeme poslije počeo je stalno padati, dok se nije ustavio na 8 fr. = 100 d. Međutim ni ovo nije dugo potrajalo, jer se je brzo digao na 16 fr. 100 d. Na ovom stupnju je ostao sve do mjeseca septembra o. g. Istina, kurs se je često mijenjao, ali bez veće diferen* čije. U mjesecu aprilu držale su se švajcarske banke silno rezervisane prema našem dinaru, tako da ga je čovjek morao davati i ispod kursa. Tek u slučaju, ako bi švajc. banke imale kupca za dinar, onda bi, га* žurnije se, primale dinar. Naša vla* da se prekinula radeći na spašava* nju naše valute, a kad nije uspjela, bacila je svu krivnju na naše šepa* ratište. Istina i separatisti su u mno« gom skrivili pad naše valute, ali samo radi njih ne bismo doživjeli tako težak poraz na financijalnom polju. Najviše su tome skrivile bez* glave uredbe naše vlade u pogledu uvoza i izvoza. Zanimivo je bilo Godina 111. Sarajevo, 12. subota novembra 1921. Muslimansho pitanje u Bosni. pratiti ziirišku burzu, dok je Radić držao svoje skupštine, a naša vlada pravila razne eksperimente, čiji se učinak najbolje opažao na zuriškoj burzi. Možemo donekle razumjeti Od Hermanna Wendela. jadnos tanje austrijske krune i polj* U prvom redu netačno je, da je kod ske marke, koje imaju miljarde t e* 1 k u u e g deficita i prilično su već • nas bilo onoliko interesa za H u* iskorištene, ne možemo razumjeti | sejna Boškovića. Kad je g. naš finansijalni položaj vani. Naša ; Wendel boravio u Sarajevu, bili su mlada država puna je prirodnog i na dnevnom redu poznati sandžač* blaga, koje ćemo moći kroz dece* i ki događaji, koji su stvorili vrlo ve* nije crpiti. Kao pobjednička drža* i liku uzrujanost kod svih muslima* va, koja treba da primi od Njemač* ; na. Mi smo imali priliku prigodom ke 8 milj. zl. maraka u ime ratne posjete našega uredništva, da gosp. odštete, mogli smo se nadati diza* \Vendelu objasnimo, da se mi uz* nju naše valute, a ne padanju, već rujavamo i protestiramo protiv pro* obzirom na privilegij jedne pobjeći* gona mirnog musi, pučanstva, a na* nićke države. Francuska nam je bi* ročito smo istakli, da treba pa da i la ponudila, da će nam otpisati ci* mi tražimo progon odmetnika, ka* jeli naš ratni dug, koji smo dužni kav je i Bošković. njoj i dati u gotovom 2 miljarde zl. G. Wendel je dotakao i pitanje franaka. Kamo sreće, da je Bog na­ naše žene, i to — nažalost — potpu* dahnuo ondašnju našu vladu, pa da no površno. Naročito nas čudi, da je prihvatila tu ponudu, ne bismo se jc mogao nasjesti zlobnoj i netač* mi sada ovako nemoćno koprcali noj vijesti Cicvarićevoj, da je g. Sa* kao riba u mreži. Sadašnja vlada iz* kib Korkut spalio g. Sulejmanpašića dala je vrlo stroge naredbe proti broširu. zakutnim trgovcima deviza i šver* I o agrarnom pitanju i o našoj cerima zlatnog novca i zdrave va* organizaciji g. Wendel ima potpuno lute. Nema sumnje, da možemo u pogrešne poglede. mnogom i njima zahvaliti pad di* Cijelo Sarajevo pliva u crnim za* nara, ali oni svakako neće biti glav* stavama; one se viju s džamijskih ni krivci toj nesreći. Kad je g. K , minareta, zvonika katedrale, tornje* Kumanudi primio portfelj min. fi# va pravoslavne crkve i kubeta se* nancija, svi smo u njemu gledali fardičke sinagoge: one su izvješene spasitelja, ali već poslije kratkog na vojničkim i vladinim zgradama vremena pokaza se on nesposobniji i vise pred dućanima i privatnim od njegovih predšasnika. Prijašnji kućama: prvi kralj ujedinjenog srp* ministri financija i ako nisu bili od skog, hrvatskog i slovenskog naro* koristi, ono barem nisu naše finan* da sprovodi se u Topolu — čije doveli u tako deruan položaj grob u. kao g. Kumanudi. Najviše je nade Ali još više nego i samo ime po* polagano u naš unutarnji, a osobi* kojnog kralja — ime H u s e j n a to vanjski zajam. Dok nam naši sa* Boškovića je na svima usnama. veznici u svakoj za njih bezopasnoj Ovaj sada znameniti vođa bande ne prilici kade, dotle su prema našem djeluje doduše u neposrednoj blizi* vanjskom zajmu pokazali i suviše * ni: dolje u Sandžaku između rijeka rezerviranosti i nepovjerenja. Sa* ' Lima i Ibra njegovo je carstvo, ta* dašnji vanjski zajam zapečatio je mo on stoluje sa svojom družinom »blagotvorno« djelovanje g. Kuma* ; na nepristupačnom visokom platou, nudia. iznijeti su dokazi, da bi na : odakle po volji može upadati u o* tom zajmu naš poslanik u Londonu i kruge Plevlje, Prijepolje. Raška i g. Jovanović »zaradio« oko 60 mil. Bjelopolje. Ali jek a njegove puške dinara provizije. Preko toga će naša , i slava njegovih djela puno dalje vlada jednostavno prijeći, kao što ; prodire. I legenda kola i šapuće se je uvijek preko takvih afera prela* I o njemu; preodjeven morao je on žila. ^g. Jovanović će i dalje da na* ; kadgod i u zemaljskom glavnom stavi svoj rad za našu državu. On* ’ gradu Bosne boraviti; možda je o* da dolaze na red naše delegacije, I naj tamo prodavač halve, kojega koje izrabe svaku priliku, te posje* zgrbljena šija izgleda nešto vještac* čuju glavne gradove antante, da is* ko, možda je onaj dostojanstveni kažu naše simpatije našim veliko* hadžija, kojega brada izgleda malo dušnim saveznicima; poslije njih kao prilijepljena, možda je to H u* dolaze razni kuriri, sinovi raznih s e j n Bošković. ministara i njihovih intimnih prija* Ipak to ime ne bi nikad bilo toli* telja, koji putuju po svijetu u »spe* ko u ustima, kad bi se radilo o jed* ci jalnoj« misiji. Kad bi čovjek po* nom običnom razbojničkom vođi, čeo da nabraja sve nekorektnosti kojima također zemlja ne oskudije* naše vlade, predaleko bi ga to od* va; nedavno je također osobni vlak velo. Naša vlada po svoj prilici će na hercegovačko*dalmatinskoj me* prema njezinoj dosadašnjoj praksi đi bio od razbojnika zaustavljen na riješiti ovu krizu tako, da će štam* pruzi i opljačkan, a također nije za* pati opet nove novčanice, dok ba* boravljcna ni fatalna pustolovina rem ne stignemo Austriju, a onda negdašnjeg armijskog zapovjedni* Poljsku, pa Rusiju. ka sarajevskog generala T e r z i ć a, Naše je duboko osvjedočenje, da koji je pri jednoj vožnji autom sa svo­ je glavni uzrok pada naše valute jom vojničkom pratnjom upravo do napovjerenje u državu. Niti vanj* košulje svučen i tako bio povraćen ski svijet, a budimo iskreni i otvo* u grad. Ali nastup Husejina Boškovića reni. niti naši vlastiti građani ne* politička je stvar; on je vođa maju vjere u konsolidovanje naše jedne čisto muslimanske bande; Srbi su države. Tu trebaju naši državnici oni, koji se iz straha od njega, čim se da se dobro zamisle, da odstrane smrkne, ne usuđuju pred vrata izaći, nepovjerenje, i mi čvrsto vjeruje« *) Prenosimo iz »Frankfurter Zei* mo, da će naša valuta, čiji pad nema nikakovih stvarnih razloga, ubrzo tunga« od 1. nov. t. g. ovaj članak g. Wendela, i ako on sadržaje vrlo popraviti se i dignuti na onu visinu, koja joj prema gospodarskoj snazi mnogo netačnosti i nastranosti, da ne rečemo pristranosti. i bogatstvu naše zemlje pripada. čekovni račun post, štedionice 1119 i j ' ! ' I ; j Srbi šalju na nužna putovanja žene za koje se smatra, da se u njih nesmije dirati, a pravoslavni svećenici usuđuju se samo oboružani i s oru­ žanom pratnjom u crkvu. Ali kod mu­ slimanskog pučanstva u selima San­ džaka nalazi smjeli harambaša svoje zaklonište, i nekoj.m islamskim zane­ senjacima prikazuje se on kao preteča ovdje mnogo spominjatog Kemalpaše, koji ipak naskoro mora doći, da i u. Evropi oslobodi polumjesec. 1 ако banda Husejna Boškovića ne broji više od 200 glava, a možda je i daleko sla­ bija, osim žandarmerije protiv nje je određena i infanterija i brdna artilerija, opet se ona rasprši u dimu i magli, kad se drži, da je uhvaćena, da sutradan daleko otale napane koje srpsko selo ili da priušte oružanoj sili bitku punu gubitaka. Loša je utjeha da je ponovno postavljena za sigur­ nost pravoslavnih srpska banda pod poznatim vojvodom K o s t o m Pećancem, koja Sandžak u pra­ vom smislu riječi čini nesigurnim, kad muslimanska sela prekopava, musli­ manske kuće robi, muslimanske se­ ljake ubija i muslimanske žene siluje. Ne stoji tako u Sandžaku tek od danas i od jučer. Kada su 1912. Srbi ušli, pravoslavni muštedžiri podigli su odmah ruku protiv muslimanskih po­ sjednika; kada su 1915. Austrijanci došli, iskalili su muslimani pod zašti­ tom »Švaba« svoj bijes г.а Srbe, a kada su 1918 srpske čete ponovno došle, prevrnuo se je list ponovno. Tako se je tokom zadnjih godina sa­ kupila tu i tamo znatna zaliha mržnje i želje za osvetom, da se sada s obje strane s kamatama i kamatama ođ kamata prenosi, pa budući da se tako ustanci banda pretvaraju sve to više u građanski rat između muslimana i pravoslavnih, iza njihove se buke uka­ zuje cijelo muslimansko pitanje. Sto u jugoslavenskoj državi ođ Mu­ slimana u Makedoniji i Staroj Srbiji živi, to je poprijeko albanske i turske narodnosti; njihova je organizacija Jugoslavijada Islam Muhafezai Hukuk Džemijeti« i njihov list Hak izlazi u Skoplju na turskom jeziku. Naprotiv oko 600 000 muslimana, koji čine tre­ ćinu stanovništva Bosne i Hercego­ vine, čistokrvni su Jugoslaveni srpskohrvatskog jezika, među kojima istom nekoliko obrazovanih posve stare predaustrijske generacije i hodže, sveće­ nici, razumiju turski. Osim Pomaka u Bugarskoj oni su jedini Jugoslaveni, koji su već u srednjem vijeku pri prvoj poplavi balkanskog poluotoka po Turcima prešli na Islam. Ali sada prihvaćena vjera tako je na sve pore prodrla u njihovo biće i tako ih je iznutra preobrazila, da oni još i danas stoje kao tuđa, u se zatvorena zajed­ nica među drugovima po jeziku i ple­ menu. Ne samo strogim držanjem islam­ skih vjerskih propisa, molitve pet puta na dan, pranja, posta u mje­ secu ramazanu, hadžiluka u Meku, nego isto tako položajem njihove žen e pokazuju ovi Jugoslaveni, kako su jako oni još ukorijenjeni u istočnom kulturnom miljeu. Muslimanska je žena u Bosni i Hercegovini strožije zatvo­ rena i s gušćom pečom nego u Ma­ kedoniji i Carigradu. Doduše svjetski rat. koji je u sve odnošaje duboko zagrabio, nije poštedio ni harem bo­ sanskih muslimana i potjerao je bićem gladi muslimansku ženu u fabriku, pa šta više i u naručaj prostitucije. Stoga se sada trude mnoge organiza­ cije kao »Osvitanje« u Sarajevu »Muslimanska ženska zadruga« u Mo­ stara i »Spas« u Banjaluci, da musli- �mankama nađu zarade zaposlenjem, I misli. Indijski su muslimani Indijci u a da se one ne moraju istrgnuti iz ' prvom redu, ali oni su članovi Islama. zavučenosti najužeg familijarnog kru­ Oni nisu nikad bili ravnodušni prema sudbini sultana i njihova simpatija za ga, pa kad je jedan prosvječeni istoEnglesku bila je radi toga, jer su vjernik, DŽevad Sulejmanpašić, izdao držali, da će Engleska razumjeti nji­ broširu »Otkrimo naše žene!« bila je hove želje. U Indiji je 70 miliona mu­ pred Begovom džamijom, najvećom slimana, pa nije pametno Izazivati in­ džamijom u Sarajevu, jedna uzbuna i dignaciju i neraspoloženje velike za­ i uz odobravanje fanatizirane gomile jednice, s ponosnom tradicijom, ni svečano je spalio Sahib Korkut, jedan pustiti da uhvati korjena uvjerenje, od najuplivnijih vođa muslimana, Širda naše riječi nemaju onoga smisla, matički spis (ketzerische Schrift). koji mu pripada. Stoga treba da ra­ dimo o dobru i zadovoljstvu rasa koje nam je sudbina povjerila.« baš zapin je i otvara se jaz između nas i Hrvatske kao da je Ocean među nama. Molimo kolegijalno za* grebačku »Riječ« da ovu bilješku prenese. Braćo Musliman i I Engleska i istočno pitanje. Bilješke. Politički pregled. rak ili srijedu. Na putu iz Londona Gunaris će se samo kratko vrijeme zadržati u Parizu. S druge strane javljaju opet vijesti iz Atene, da je Gunaris prihvatio po­ sredovanje velevlasti na bazi saveznič­ kih prijedloga od mjeseca ožujka, a u kojoj je predviđena autonomija Smirne i evakuacija Male Azije. Sve te vijesti uzrokovale su u Ateni vrlo težak do­ jam, jer javnost uopće je držala, da Grčka ne može prihvatiti takove teške uvjete. Interpelacija u engl. »Donjoj kući« o Jugoslaviji. Na sjednici, Donje kuće Hilton Jung, odgovarajući na interpela­ ciju Herberta rekao je, da Jugoslavija duguje Engleskoj, 22,265.142 f. sterl. sa interesom od 1. jan. 1920, u ime ratnog zajma za obnovu. Pitao je dali je istina, da Jugoslavija troši 9O°/o budžeta na vojsku, te da njena (naša) vojska napada na Albaniju. Bilo bi bolje, da plaća svoj dug mjesto, da ruši druge zemlje. Jung mu je odgo­ vorio, da je jedan dio pitanja argumentatine, a drugi beznačajne prirode. Srčlia-tupskj pot. Na maloazijskom bojištu za sada nema nikakve prave bitke osim čar­ kanja pojedinih izvidnica. Cijelo boji­ šte prekriveno snijegom. Kod Čivrila su se čuli topovski hici, što je znak da Kemal-paša ipak nije posve napu­ stio misao za ofenzivu. Stručnjaci go­ vore, da bi Grci užasno stradali, kad bi počela ofenziva sa strane Turaka, jer su, istina za sada na udobnom mjestu, ali u slučaju ofenzive ne bi mogli, da uzmiču bez ogromne štete. Sve ove činjenice sile nas da vjeru­ jemo u osobitu vrsnoću turskog voj­ nika, koji se već 8 godina po frontama bije. Pitanje gospodinu ministru vjera. Hamzalija Ajanović, narodni poslanik. restaurater. Kada su u novembru 1919. god. odobravani dodaci na skupoću svećen­ stvu izvan Srbije i Crne Gore, predložen je srazmjerno viši broj muslimanskih imama nego svećenika drugih konfe­ sija iz Bosne i Hercegovine. To je bilo i razumljivo s obzirom na različitu organizaciju vjerskih uprava pojedinih konfesija. Da ne bi muslimani na tim dodacima dobili srazmjerno veću sumu, riješilo je tada ministarstvo vjera, da muslimanski imami na lične i poro­ dične dodatke dobivaju samo po polo­ vicu one sume, koja se daje svećeni­ cima drugih vjera. 1 ako ovakovo rijje। šenje nije bilo pravedno, muslimani . su se njime zadovoljili, uzdajući se, da će se u njihovim drugim vjerskim potrebama, kada bude ovaj srazmjer išao u njihovu korist, primjeniti isto načelo. U oktobru 1620. povišeni su dodaci na skupoću pravoslavnom i rimo-katoličkom svećenstvu u Hercegovini od 450 K. i 500 K. mjesečno na 48 K. dnevno ličnog i od 90 K. mjesečne na 12 K. dnevno porodičnog dodatka. Pri ovom poboljšanju ovih dodataka mimoiđeni su muslimani posve i nji­ ma i nadalje ostavljeni pređašnji do­ daci od 225 i 250 K. mjesečno ličnog i 45 K. mjesečno porodičnog dodatka. Sada su ove povišice protegnute i na Bosnu počevši od l. jula 1921., ali opet samo za srpsko-pravoslavno i katoličko svećenstvo, a muslimani su opet mimoiđeni. Stoga mi je čast, gospodine mini­ stre, uputiti Vam ova pitanja: 1. Kako ovu odredbu o povišenju dodataka na skupoću za pojedine konfesije mimoilazeći muslimane opravdavate i dovo­ dite u sklad s odredbama Ustava (čl. 12) o ravnopravnosti svih priznatih vjeroispovjesti i o davanju srazmjerno jadnake državne pomoći svima prizna­ tim vjeroispovjestima? 2. Jeste li voljni ovu nepravdu prema imamima, koji su t onako zapostavljeni i u najmizer­ nijem materijalnom položaju, odmah ispraviti i povećati t njihove i povišice, bar prema principu iz 1919. godine? Molim pismen odgovor! Izvolite, gospodine ministre, ovom prilikom primiti uvjerenje o mom od­ ličnu štovanju. U Sarajevu, dne 9. nov. 1921. М Ш О ЕП О Ш Jedan od najsretnijih časova, što ga mi težaci muslimani očekujemo, jest dan. kada će se stalno usposta* viti središnji savez jugoslavenskih seljačkih zadruga, a i onijeh, koje bi se imale osnovati — bile bi kao udovi bez glave, kad ne bi imale, svoga saveza. ML težaci, bićemo Demetnus Bouiger objavljuje u „Сопjaki samo u jakim zadrugama, a i* (етрогагу Review “ članak o ovom pitanju povodom ustanka Moplaha, sto tako biće i naše težačke zadru* koji je u savezu s ratom Grka u Ma­ ge jake samo onda, ako budu ima* loj Aziji, koje Engleska podupire. Mi R svoj savez sa dovoljno jakom „Naša Pravda*4 i posl. Baljić. Po­ prenosimo u'zvacima taj članak. glavnicom. Ovu če glavnicu učiniti vodom notice u »N. P.« o manifesta­ „Uvrijeđen osjećaj muslim. uzrok je kejakom mnogobrojni udjeli, a isti su cijama u Sarajevu protiv Karla, beo­ malističkom pokretu, ustanku Moplaha, označeni sa vrlo neznatnom svotom gradske su »Novosti« napisale, a pograničnim ratovima i neprijateljstvi­ od 100 dinara i na svaki udjel 5 »Srpska Riječ« prenijela neslanu šalu, ma Perzjaca. U religioznim krugovima dinara upisnine. kojom se tangira i g. nar. posl. Baljić. vlada osvjedočenje, da britanska poli­ I ako je poznato, da g. Baljić nema Težak je stotinama puta dokazao, tika, podupirući Grke i Židove, na­ nikakove veze ni s »N. P.«, a ni s da je pored svoje vrlo male nao* mjerava uništiti vjeru, a u političkim Karlom, jer je g. Baljić oduvijek bio brazbe važda bio spreman pomoći krugovima se drži, da se je naše ne­ ispravan nacionalan čovjek, ipak mu opće korisnu stvar, pa će to činiti i prijateljstvo pokaza] j umanjivanjem se podmeće sakupljanje dobrovoljaca sada. posjeda i vlasti sultanove s željom, u Stocu i spominje nekakova stolačka Jedno malo mjestance u Bihać* da se potjera iz Carigrada i iz Evrope.“ republika. kom okružju, kojega ovdje nećemo Stoga i jest, nastavlja g. Bouiger, u Samo nas čudi, da se ovakove iz­ da ističemo, osnova sebi zadrugu Levantu, na Istoku i u Indijama teška mišljotine i bedastoće mogu iznosjti u i u istu se upisa 53 člana sa udjeli* i mutna situacija, keja će ispasti kao ozbiljnim listovima radikalne partije. ma po 10O dinara, a svi ti zadrugari antibritanski ustanak, proti kojega će su naš srednji imućni težak i za* se uzalud boriti Vrćenje koje vlada u Gadan napadaj na ovdašnji Šerlnatlija. Evu ovaj jedan primjer ot* Islamu, i u Brdskom carstvu i izvan atski sud. »Domovina« je u svom klanja svaki izgovor o nemogućno* njega, žestoko se je razvilo. Turska je broju 111. od 9. o. mj. u notici »Šesti upisa. izašla iz rata s malo sigurnosti. Neće riatski sud« gadno i nepravedno na­ Težak će dakle svoje učiniti bilo se valjda nikad znati tajna pregovora, pala našu najbolje i naispravnije funkto u zadrugama, bilo pojedince u koji su doveli do ovakovog razvoja, cionirajuću ustanovu ovdašnji šeriatski savez, ili u oboje — spram svoga ali se to donekle vidi iz govora Lloysud lažnom tvrdnjom, da ovdašnji Še­ stanja. da Georga od 15. jan. 1918.: „Mi se riatski sud ima pogan običaj, da sve ne borimo za to, da oduzmemo Tur­ svoje oglase Štampa sam i jedino u Ovim recima apeliramo na pa* skoj njen glavni grad, bogate i važne »Pravdi« i da je onomadne to učinio triotizam i razumno shvatanje na* teritorije u Maloj Aziji i Traciji, gdje I i glede prodaje biblioteke Smail ef. ših imućnih građana, naših politič* prevladava turski živalj. Bukvice, obarajući se i ovaj put na kih voda, kao i na našu braću tr* Mi ne pobijamo ostanak turske ca­ »Pravdaše«. govce, banke i ine naše bogataše, da revine na rodnoj grudi turskog ple­ i ovaj put progovore sa upisiva* Ne braneći ni malo ovime uvrijeđeni mena sa njezinim glavnim gradom njem udjela u što većem broju i ti* šeriatski sud, koji će se sigurno lako Carigradom.*4 me dokumentiraju onu ljubav, ko* obraniti, a bezbeli i putem kaznenog Ova osiguranja ne nalaze se ni u ju su vazda naglašavali svome bra* progona napadača, sebi satisfakciju is­ jednom ugovoru, ali već je postalo na tu težaku muslimanu. poslovati, držimo, da nam je dužnost istoku tradicijom, ua riječ engleskog odmah radi poštenog svijeta gornji na­ A sad: da Vas vidimo! Majisus ministra onog časa, kad bude izgovo­ padaj lažnim proglasiti, jer nije šeri­ selam: rena, vrijedi više nego ugovor. atski sud oglasio u »Pravdi« dotičnu Ibrahim efi. šadić, Abdul Mumin »Ta je tradicija, ta je vjera, veli dražbu, Što se je moglo opaziti i iz Mujezinović, Mujo Salkić, Islam g. B., mrtva i g. L. George je više same forme oglasa, nego su to učinili Salkić, Ibro Bužimkić, Skender Če* nego iko drugi pridonio, da je ubije.« nasljednici Smail ef. Bukvice na svoju hić, Agan Salkić, Mcho Toroman, »Boga e i znamenite teritorije« Male ruku, bez ikaka udjela od strane šer. Huso Toroman, Salih Ramić, Redžo Azije i Tracije nisu ostavljene njiho­ suda. A tendencija napadanja »Domo­ Ramić, Hasan Džajić. Hasan Tahi* vim turskim vlasnicima. Sultanov po­ vine« je posve prozirna, pa joj isprtd rović, Alija Šabić, Hasan Šabić, sjed Carigrada ugrožen je, i ako op­ naroda vraćamo, da ona imade gadan Smajo Šabić, Omer Hručić, Suljo ćeniti glas zaslužuje vjeru, taj je po­ običaj napadati svakog nepoćudnog i Bešić, Sulejman Konić, Pašo Ali* sjed spasen dobrom voljom i velikom to na žalost samo lažima, pa neka džanović, Ibrahim Pašalić, Mchmed pra^ednošću Franceske i Italije. joj je na čast! Komić, Hasan Komić, Derviš Ko* Sveta mjesta kršćana i muslimana Primjećujemo samo još to, da nijesu mić» Bećir Komić, Zaim Komić, Mi* stavljena su pod kontrolu Židova. ni šer. sud, a ni »Pravda« krivi, što rajem Bajrić, Hafiz Alija Čušević, Moć kalife umanjena je stvaranjem muslimani bagatelišu »Domovinu« radi Muharem Mustedanagić, Suljo Su* arapskog kraljevstva — sjena na karti njena protuislamskog pisanja. ljić, Avdo Čaušević, Mustedanagić koja će se srušiti od prvog udarca. Latif, Hašim Mustedanagić, Salih Eto jednostavnog razloga, zašto vrije Sporo uredovanje. Jedna gospo* Komić i Hasan H. Komić. u Islamu, eto zašto vjera u riječ en­ da, udovica iza jednog činovnika, gleskog ministra nema oslona na Istoku, koji je služio u Zagrebu, živi već U Bos. Otočcu, 8. nov. 1921. zašto se Perzija opire engl. utjecaju i dvadeset godina u Sarajevu o pen* zašto se Engleska svaki čas može za­ ziji, koja joj je doznačena. Tu je plesti u afganski rat u težim okolno­ penziju uživala sve do 1. jula o. g. stima nego ikada dosad. i dobivala jc na ruke u Sarajevu, a Da se izbjegne rat, ne vrijede polo­ od 1. jula, od koga se dana počinje vične mjere; mora se udesiti pametna u raznim granama naše uprave pro* Boljševici u Angori. Prema vije­ i dobrohotna politika izvan Indije, a vađati centralizacija, obustavljena stima iz Angore, Načarenos, diplomat­ naročito prema sultanu, čije se je joj je mirovina, jer da će je od tog ski predstavnik Moskve, dostavio je pravo, da ga se smatra kao Halifu dana dobivati direktno iz Hrvatske. Jusuf-Kemalucdluku moskovske vlade, učvrstilo nastojanjem Engleske, da ga Nu uzalud ta gospođa čeka sve do po kojoj će krajem mjesoca februara oslabi i svede na nulu. Treba se po­ sada već peti mjesec, novci ne do* stići u Angoru jedno izvanredno iza­ četi držati obećanja L. Georga iz 1918. laže iz Zagreba. Sirota žena našla je slanstvo, pod vodstvom ĆiČerina, a sa »Pravi je lijek od zla i nemira, u Zagrebu jednu poznatu prijatelji* neograničenom vlašću. koiima smo izvrgnuti na cijelom Istoku, cu, koja ide od ureda do ureda i is* Američki projekt za razoružanje. računajući tu i Indiju, da napravimo tražuje tu penziju, ali sve uzalud. odgovarajući sporazum sa Turskom i Iz Wachingtona brzojavljaju Agenciji I kad stigne poslije sto muka taj to ne samo sa sultanom, nego i anspis gdje u kojoj kancelariji medu Havas, da su američki delegati na gorskom vladom, koja ipak, govorilo spisima, nešto joj se rekne, baci se vašingtonskoj konferenciji već izradili se ma što, predstavlja u ovaj šas na­ krivica na bogzna kakav slučaj i t. precizan nacrt o razoružanju, koga cionalni osjećaj turskog naroda. d. i obeća se da će novci doći brzo, će izložiti već na početku rada. U služ­ Hvala primjeru Francuske i Italije, ali međutim vrijeme prolazi, a gđa benim krugovima iijavljuje se, da će mi imamo na sultanovom dvoru po­ udova živi već mjesece o čemu .... ovaj nacrt pokazati, da je i sama Ame­ slanika, Porta predstavlja urednu živi jer slučajno ima kćer učiteljicu rika pripravna, da se podvrgne reduk­ upravu prilagođenu već od vjekova u aktivnoj službi, a šta bi bilo da je ciji naoružanja, a to je od tolike važ­ evropskim običajima. Treba učiniti nema? A kako saznajemo ima o* nosti, da će se cijeli svijet osvjedočiti kraj megalomaniji Grka da se njezine vakih penzionerki dosta ovamo, o njezinoj iskrenosti. Ujedinjene će čete povrate u svoje Garnizone, pa da koje dobivaju mirovinu iz Hrvatske države odmah označiti maksimum sultan ne imadne poteškoća sa kemai svjerna je zapela ta mirovina u spi* naoružanja, koji mogu prihvatiti. listima i da uspostavi jedinstvenu cen­ sima računarskog odsjeka zagrebao* Grčka mirovna nastojanja. Grčki tralnu viadu. lsi. svijet dakie hoće, da kog. Interesantno je u ovom sluča* ministar predsjednik nastavlja prego­ ga ne ponizujemo u osobi njegova i ju ova konstatacija: Dok nijesmo vore s britanskom vladom. Jučer je poglavice i da ne gazimo njegova osim toga zadržao se u naročito du­ imali centralizma, mirovina je iz prava ni Čast poslanikovih vjernika«. Hrvatsku dolazila ovim penzionira goj audijenciji kod Lloyd Georgea. Pitanje je indije puno ozbiljnije i kama bez smetnje, a kad se u ceu* Vijećanja se drže u najvećoj tajnosti, ima puno dublje posljedice, nego se i tralizaciji slijevamo u jedno, onda te će vjerojatno biti završena u uto­ Broj 358 Број preporuča svoja izvrsna jela i pića. Daje hranu uzabonoment dvadeset posto jeftinije. Za sve jamci Dra „ПРАВДА* — PRAVDA* Strana 2 Стзана �Domaće vijesti. Neka se ispravi I U prošlom broju u prikazu izvedbe Vojnovićeva »Ekvinocija« slagarskom je pogreškom u rečenici »Inače izvrstan u ozbiljnim učenjačkim i drugim ulogama« ispušten ovaj dio: »g. Radenković pokazao je, da on nije za uloge okrutnog i hohštaplerkog bonvivanta, kao što je to Voinovićev Amerikanac«. pirinaČ 1 kg. do 40 K, 2.) šećer u kri­ stalu 1 kg. do 52 K, 3 ) šećer u koc­ kama 1 kg. do 62 K, 6) kava 1 kg. do 150 K. Sud za suzbijanje skupoće na svo‘joj sjednici od 9. XI. zaključio je povišicu ovih artikala: Krumpir — 5 K po kg; kruške jeribasme 14 K; takiše 10 K; orasi 26 K, kesteni 12 K, grah 14 K. Dan »Jugoslavenske Matice/ 12. nov. navrluje se godina dana, od kako je potpisan Rapalski ugovor mira, na osnovu kojega je velik dio braće Hrvata i Slovenaca ostao pod talijan­ skom vlašću. Taj dan odabrala je »Jugosl. Matica« kao svoj narodni dan, kao dan svoga naročitog stara­ nja za tu braću, koja ostadoše, da robuju tuđinu. Kao uspomenu na taj dan narodne žalosti, priređuje sarajevska podruž­ nica u nedjelju 13. ov. mj. svečanu matineju u 11 sati u dvorani Imperijal-Kina (Napretkova palača), na kojoj će o značenju dana govoriti Dr. Niko Andrijašević, a »Trebević« i »Sloga« otpjevati po jednu patriot­ sku pjesmu. Istoga će dana mali So­ koli i Sokoliće sakupljati dobrovoljne priloge i prodavati otkupne znakove u korist Matice. Ulaznica za maticeju je dobrovoljan prilog, a spomen-znakovi od 5 dinara vrijede kao ulaznica. Odbor se podružnice pouzdano nada, da će patriotsko Sarajevo broino po­ sjetiti ovu matineju i pored težine da­ našnjega teškog materijalnog stanja, odvojiti skroman darak za dobro i za održavanje zarobljene braće, jer se ne bismo smjeli nazvati braćom, kad bismo braću u nevolji zaboravili. Ishrana pasivnih krajeva. Konfe­ rencije, koje se drže u Ministarstvu za Socijalnu politiku i na kojima se ra­ spravlja pitanje o ishrani pasivnih kraje­ va još ni su završene, jer su se iznenada pojavile izvesne teškoće, koje se, kako izgleda, neće moći lako prebroditi. Prema podacima ministarstva poljo­ privrede, za ishranu pasivnih krajeva i krajeva, koji su postradali uslijed velike suše, trebalo bi oko četrdeset miliona dinara. Međutim Ministarstvo za socijalnu politiku ne može za taj cilj dati više od dvanaesti po miliona dinara, dakle nešto više od jedne četvrtine predviđene sume. Demobilizacije naše vojske. — Vlada je riješila, da se trupe, koje su pozvane da budu odaslane prema madžarskoj granici, a nisu stigle na položaje, raspuste. Trupe, koje se na­ laze na položajima na granici Madžar­ ske, ostati će tamo sve dotle, dok vladi ne stignu neka autentična oba­ vještenja iz Pešte. Naša organizacija, u Hercegnovom. Naš prijatelj g. Šačlr Kusturica iz Hercegnovog javlja nam, da tamoš­ njih četrdesetak muslimana radi na osnivanju mjesnog odbora naše orga­ nizacije. Ovo nastojanje naše braće od srca pozdravljamo! Merhum Mujaga Bahmanović. U petak 28. pr. mj. umro je u Pazariću kod Sarajeva ovdašnji m ešćanin Mu­ jaga Rahmanović najugledniji čovjek u tom kraju. Njegov mnogobrojni spro­ vod donio je jednu novost i jednu rijetkost, što se u nas još nije Čulo, a to je, da je u njegovom sprovodu bilo pored muslimana njegovih seljana gotovo isto toliko a možda i više pra­ voslavnih, a ponešto i drugih vjera, u koliko ih ima ovdje. Svi su se i oni trudili da merhum Mujagi iskažu zad­ nju počast i poštovanje, pa su se i oni natjecali s muslimanima i nosili dženazu na svojim ramenima. Među pratiocima dženaze bijaše i šef stanice i ložionice pazarićke. Po tom se vidi najbolje, kakav je ugled uživao pokoj­ nik u svom kraju, a ujedno i to da da razlika u vjeri ne smeta, da se po svom uvjerenju iskaže poštovanje onom, ko ga zaslužuje. Mi mnogobrojnim pra­ tiocima od srca zahvaljujemo, a merhumu želimo, da ga Bogocdari firdeasi ola dženetom. Rahmetullah alejsi I Iz »Hurijeta«. Na članak, koji je izašao u 110. broju »Domovine« od 5. X. 21., ponukani smo, da u inte­ resu društva I za hatur istine izjavimo slijedeće: Tvrdnja, koja je iznešena u tom članku, da predsjednik i podpredsjednik našega društva vodeći navodno stranačku politiku u društvu, »ne žele, da naše zanačije postanu slobodni ljudi i uzmognu se sami međusobno po­ moći« ne odgovara apsolutno istini. Naprotiv su isti baš od naj­ vrednijih odbornika, koji mnogo Žrtvuju za napredak naših zanatlija, a naro­ čito našeg podmlatka. Tokom cijelog njihovog rada u od­ boru društva, i ako su ogromna ve­ ćina i članova i odbora pristaše J. M. O., ipak su oni vodili i vode jedino i samo brigu o napretku za­ natlija, te im ovim izražujemo svoje potpuno povjerenje i priznanje na nji­ hovom dosadanjem radu. Uslijed toga suvišni su svi savjeti »Domovine«, a mi bismo s pravom mogli savjetovati, da naše društvo i odbornike ovakim ispadima ne uvlači u političke vrtloge, pošto nam je samo do pozitivnog i stvarnog rada. Za odbor društva »Hurijet«: S. Karabdić v. r., S. Šehić v. r., M. Slinić v. r., D. Šehić v r-, A. Alajbegović v. r., A. Spaho v. r. Radnici za vojno-tehnlčki zavoe u Kragujevcu. U vojno-tehničkom zavodu u Kragujevcu mogu dobiti posla zanatlije i pomoćnici i to po 10 kolara, stolara, sedlara, željeznih to­ kara i strojevnih bravara, 2 izradjivača alata i tesara, 3 bravara, 5 kovača i puškara. Reflekanti imadu se podvrći pokusnom radu, te će im se prema sposobnosti odmjeriti nadnica, koja iznosi za neoženje od dinara 28.75 do 33.75, u za oženjene 4 dinara više od svakog člana obitelji. Nov kontigenat ovaca za izvoz. Riješenjem privredno-financijskog komitea odobren je nov kontigenat ovaca za izvoz i to 15.000 ovnova i 5000 ovaca. Sudijski položaj. — Ministarstvo pravde izradilo je jednu naročitu uredbu, kojom će bili regulisan mate­ rijalni položaj svih .sudija u cijeloj zemiji prema odluci, koja je donesena na skupštini sudijskog udruženja u Beogradu. Ta uredba nalazi se pred ministrom financija na proučavanju. Konstituisanje skupštinskih od­ bora. Beograd, 6. studenoga. Juče je Koncerat g. Koste Travnja. U ponedjeljak 14. X. davače g. K Tra­ vanj u zgradi Nar. Pozorišta koncerat sa slijedećim programom: 1.) St. Mokranjac: »Lem Edin«, 2) G. Verdi: Odlomak iz opere »Aida«, 3.) a) F. Matejovski: »U bolesti«, b) P. Kozlov: Romansa »Kagda b’ ja znal«, 4.) a) A Brož: »Stante zvjezde«, b) G. Puccini: »Tosca«, 5.)a)Ce: »Kad sam bio na tvom grobu«, b) St. Binički: »Jorgovan grana procvala«, 6.) a) I. pl. Zajc: »Arija iz opere »Prosjakinja«, b) St. Binički: »Po polju je kiša pala«. Preprodaja ulaznica u knjižari Finzl, u veće na blagajni. Početak tačno u SVj sati. Sud za suzbijanje skupoće za grad Sarajevo u svojoj sjednici od 7. ov. m. ustanovio je ove cijene: 1.) СграНа 3 Strana „ПРАвДА* — »PRAVDA* Bpuj c58 Згој | I i • I ; I izvršeno konstituisanje skupštinskih odbora U odboru za administrativnu podjelu zemlje na oblasti izabran je za predsjednika Nastas Petrović, za podpredsjednika dr. Edo Lukinić, za prvog sakretara Fehim Kurbegović, a za drugog Ivan Urek. U financijskom odboru izabran je za predsjednka dr. Voja Veljković, za podpredsjednika dr. Velizar Janković, za sekretara Derviš Omerović. U adninistrativnom odboru: predsjednik Žika Rafajlović, podpredsjednik Kockar, sekretar Svetozar Đorđević. U imunitetnom odboru: predsjednik Lukinić, podpredsjednik Mihajlović, Se­ kretar Salih Baljić. U odboru za molbe i žalbe: predsjednik Mihajlo Marijanović, podpredsjednik Juraj Kučić, sekre­ tar Svetozar DiČić. Odbor za poslovnik ostao je isti. ŠIRITE „PRAVDU11. PLAN 3-ćeg kola srećaka Državne Razredne Lutrije Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca. II. RAZRED I. RAZRED Vučenje 2. i 3. januara 1922. g. Vučenje 7. I 8. februara 1922. g. Najveći dobitak u najsretnijem slučaju Dinara Najveći dobitak u najsrećnijem slučaju Dinara 80.000 100.000 III. RAZRED IV. RAZRED Vučenje 7. I 8. marta 1922. g. Vučenje 4. i 5. aprila 1922. g. Najveći dobitak u najsrećnijem slučaju Dinara Najveći dobitak u najsrećnijem slučaju Dinara 12o.ooo 15o.ooo V. RAZRED Vučenje od 4. maja do zak učno 24. maja 1922- godine Ona ćele redovne srećke Din. 48.— „ polovine „ „ „ 24.— „ četvrtine , „ osmine „ 12.— „ „ 6,— Najveći dobitak u Najsrećnijem slučaju Dinara Dobitaka Dinara u srebru 1 premija 1 1 1 1 1 1 1 1 2 15 25 50 200 300 400 4.000 35.000 600.000 od n » П V po 30.000 20.000 77 10.000 77 6.000 7? 4.000 77 2.000 77 1.000 7’ 500 77 240 77 4000.00 200.000 15 ШО 100.000 80.000 70.000 60.000 50.000 60.000 300.000 250.000 300.000 800.000 600.000 400.000 2,000.000 8,400.000 40.000 Dinara ВД0.000 Sve narudžbe srećaka prima kolektora Državnu Razredne Lutrije: Dragutin Selak Sarajevo. �Bpoi 358 Broj „ПРАРДА" — „PRAVDA* Strana 4 Страна Miševi, štakori, stjenice I žohari Poziv „Središnjeg saveza jugoslavenskih seljačkih zadruga (kao zadruga) u Sarajevu", koja će se održati dne 20. novembra na konstituirajući! skupštinu 1921. u 10 sati prije podne u prostorijama Kluba Jug. Musi. Organizacije (Kiraethana) na Bendbaši. i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ jebite moja najbolja iskušana i posvuda i hvaljena sredstva kao: protiv poljskih . i kućnih miševa K 12*—, za štakore K I 16’—, za žohare ruse i Švabe posebno | jake vrsti K 25'—. Osobito jaka tinktura za stjenice K 1У—. Za moljce po K 10 i 20, prašak za buhe po K 10*— i K 20‘—, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 5— i 12*—. Mast za uši na blagu K 5 — i 12*—. Prašak proti mrava K 10’— i 20*—. Razašilje pouzećem Zavod za eks­ port M. JUnker, Zagreb br. 16. isi. ' Petrinjska ul. br. 3. &3F* Preprodavaocima popust! Dnevni rad: Novo otvorena manifakturna radnja na veliko 333 Izbor predsjednika, perovođe i dvojice verifikatora. Izvještaj osnivača, Čitanje pravila i osnutak. U smislu § 9. 34 i 35 izbor ravnateljstva. U smislu 8 43 izbor nadzornog odbora. U smislu §31 Ustanovljenje iznosa kojeg će doprinijeti zadruge za po- ' slovnu godinu 1922. za troškove Saveza. b) Ustanovljenje svote, do koje se Savez smije zadužiti, ili ■ obvezati. 6. Eventualije i druge shodne raspravu. 1. 2. 3. 4. 5. a) Bakšić i Иоте Ćizmeđiluk broj snabdjevena je sa prvo­ razrednom kurentnom robom, a cijene su umje­ rene. Naredbe iz vana obavlja brzo i tačno. Marko Jurković — Ličanin Koševo ulica broj 14. Preporučuje putnicima i mještanima svoju prvorazrednu domaću kuhinju, te prvoklasna hercego­ vačka pića. Cijene umjerene, a posluga brza i tačna^ U Rudom prodajo se kuća sastoječi se od 2 sobe kuhinje, hod­ nika, 2 štale, avlija. U avliji se mogu kace postaviti, te 4 kaco za trpanje šljiva, bašča od 2 dunuma zemlje magaza pod kućom. Kuća se nalazi na marvinskom pazaru, sa dobro idućom trgovinom. Ko želi kupiti neka se obrati na gosp. Šabana Gazina, trg. u Rudom. 332 I DIONIČKA PIVARA U Sarajevu, dne 1. novembra 1921. Napomene: Svaku zadrugu, koja je član ovog Saveza, zastupa jedan od njezinih zadrugara, koga ona za to ovlasti. Zadrugara, koji je fizično lice, može na glavnoj skupštini zastupati samo drugi zadrugar osim izuzetka pred­ viđenog u zadnjoj rečenici § 187 trg. zakona. Učesnici iz provincije imaju sačuvati željezničke vozne karte, jer će im vrijediti za povratak, dočim učitelji pored toga imaju bez posebne molbe odobren 8 dnevni dopust. U SARAJEVU S preporučuje svoje dobro odležano izvozno pivo pri* znato najbolje vrsti. Samo u buradima po 25,5o i 1001. Muslimanska trgacačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu Središnjica: Sarajevo. — Pupilarno siguran zavod. — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Dionička ctiavnica 1о,ооо,ооо kruna. Pričuve 600.000 kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstva SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.— Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ HsncElar ija: Kralja F Ura ulica I prizemno. Ii j evo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - IntEFUFban telefon: ZI9 I Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. — Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina. Potpuno uplaćena dionv ka glavnica K 20,000.000'—. Ulošci preko K 25,000.000'—. 104 Pričuve preko K4,000.000. - Pupilarno siguran. - Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. Podružnica Ljubljanske kreditne banke u Sarajevu Središnjica: Ljubljana. — Podružnice: Borovlje. Brežice, Celje, Celovec, Gorica. Maribor, Ptuj, Split i Trst. Dionička glavnica K 50,000.000 Rezerva K 45,000.000 Prima uloške na uložne knjižice, te ih ukamaćuje sa 4% HGttO« Uloške na tekući račun ukamaćuje najpovoljnije. Obavlja sve bankovne i mjenjačne poslove te burzovne naloge najkulantnije. — Izdaje uvjerenja za izvoz i uvoz robe prema naredbi ministar­ stva financija o regulisanju prometa sa devizama i valutama. Ovlašteno mjesto za prodaju srećaka državne razredne lutrije Kra­ ljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centri Odbor J. ML O. Štamparija D, i A, Kajon, Sarajevo, � https://kolekcije.nub.ba/files/original/f28d02dad522f74c86dedc3de7f09f3c.pdf e62c973e00ba1dec1e19fec3ee01cf6b PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. Pojedini broj K 2 Izlazi subctom, utorkom i četvrtkom Uređuje redakooni odbor. Pretplata: za našu državu godišnje K 200.—, na pola godine K i 0,- ; za inozemstvo K 25«- . Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 121 (359) Sarajevo, utorak 15. novembra 1921 Vjerska pitanja. h Danas se sastaje u Beo? gradu anketa, u kojoj sudjeluju predstavnici svih priznatih vjera u našoj kraljevini, da se posavjetuju i stavi vladi svoje predloge, kako će se riješiti različita vjersko?politička pitanja. Prema pozivu, što ga je gospodin ministar vjera razaslao članovima raspraviće se na toj an? keti o pravnom položaju svih us? tavom priznatih vjeroispovijesti prema državi o uređen j u •mterkon? fcsionalnih odnosa i o materijal? nom obezbjeđenju vjerskih službe? nika svih priznatih konfesija u na? soj kraljevini. Na anketi sc dakle ne će raspravljati nikakva specijal? na pitanja pojedinih konfesija, nego samo takova, koja se tiču svih vje? »ispovijesti. Tu bi se dakle imali petresti osnovni zakonski nacrti, koji su zajednički svima konnfcsi? jama, a onda bi se pristupilo ure? donju vjerskih uprava svake poje? dine vjeroispovijesti u posebnim komisijama, u kojima bi pored pred stavnika ministarstva vjera kao dr? ažvne vlasti sudjelovali samo iza? slanici odnosne konfesije, o kojoj se radi. Od tri istaknuta pitanja, o koji? ma će biti govora na anketi, prvo je odnošaj vjere preme državi- U tomu je od početka naše stanovište jasno i bitsro: mi hoćemo vjersku autonomiju. Neka narod sad prei ko svojih vjerskih organa, koje sam bira i postavlja, upravlja svojim vjerskim poslovima. Uticaj držav? nih vlasti na vjesrku upravu neka bude što je moguće manji i neka se svede samo na toliko, koliko je potrebno za čuvanje državnog au? toriteta. Samo se po sebi razumije, da ni vjerske organizacije ne mogu opstojati bez državne pomoći, i ta državna pomoć treba da bude i mo? ralna i materijalna. No to pružanje pomoći od strane države ne smije služiti za izgovor, da se državne vlasti moraju miješati u unutra? š n j e poslove vjerske uprave. Uzroci, zbog kojih stojimo na ovomu — da tako rečemo - autonomistič? kom stanovištu u vjerskim pitanji? ma tretirano je dosta u našoj jav? nosti, pa nije potrebno, da sc na tomu dugo zadržajemo. Muslimani u Bosni i Hercegovini imaju svoju vjcrsko?prosvjetnu autonomiju više od dvanaest godina, oni su sc u nju uživjeli i svaka temeljna pro? mjena, koja bi krnjila tu autono? miju, djelovala bi na naš elemenat, a naročito na njegov vjerski život vrlo nepovoljno. Za eventualno pot? činjavanje vjerske uprave pnd držav­ nu'vlast ne može nikako biti izgo? vor, da je nama trebala vjerska au? tonomija pod tuđinskom upravom, a da nam sada ne treba u našoj os? lobodenoj državi, gdje i mi sudje? lujemo u državnoj upravi, jer je partijski život koći nas suviše raz? Vijen i ni jedna se partija ne žaca nikakvih sredstava, da svaku i naj? manju sitnicu izrabi u svoje stra? načke svrhe. Svakom promjenom na vladi mijenjao bi sc i uticaj dr? žavne vlasti na vjersku upravu, a od kolikih je to štetnih posljedica po vjeru i moral- ne da se lako ni predviđeti. Mi u tomu imamo gor? ko iskustvo kod naše braće u San? džaku i Makedoniji, gdje je čitava vjerska uprava usredotočena kod državne vlasti. Koliko je zaslužnih i posve korektnih muftija i imama u ove tri godine bez ikakva ispit?? van ja smjesta bačeno s položaja protiv volje i uz protest svih musli? mana odnosnog kraja samo stoga, što po svojoj dužnosti nije htio, da zadovlji partizanskim prhtjevima nekog političara, koji je blizu mini? stru, što se slučajno nalazi na vla? sti. Tako šta nije moguće u auto? nomno uređenoj vjerskoj upravi. Mi smo ovo svoje programatsk stanovište u vjerskim pitanjima , I | j ; ; ' ‘ } : ostane osnovica za sve zakone, ko? ji će se donositi. Anketa .dakle ima samo da razradi član 12. ustava, u kojemu su postavljeni temelji za autonomističke uređenje vjerskih uprava. Drugo je pitanje, kojim će se pozabaviti anketa, uređenje odnosa među pojedinim vjeroispovijesti? ma. Tu tražimo samo ravno? p r a v n o s t, ko ja je ustavom za? jamčena i ništa više. Ne tražimo za svoju vjeru nikakvih privilegija, ali ni ne trpimo, da budemo ma u će? mu zapostvaljeni ili prikraćeni. Islam nije agresivan i za to ne ćemo podnositi ni ma skoje druge strane nikakve vjerske propagande. Intcrkonfesijonalni zakon- o koje? mu će anketa raspravljati, treba da zabrani u interesu same države i njezinog ugleda svaku vjersku pro? pagandu. Ta zabrana treb da bude sankcijonisana i strogim kaznama za državne službenike. Vjersku pro? pogandu oficira među povjerenim mu vojnicima, nastavnika medu đa? cima, policijskog činovnika u svo? mu upravnom području treba u naj? manju ruku kvalifikovati kao zlo? uporabu uredovne vlasti. Na trećem će se mjestu iznijeti pred anketu materijalno obezbjeđe? nje vjerskih službenika. U tomu pitanju tražimo i ravnoprav? nosi i a u t o n o m i u. Naši viši vjerski službenici: reis? rilsulenia, muftija itd. treba da za? uzimaju isti položaj i da od države imaju istu platu, kako to bude ures đeno i za vjerske dostojanstvenike drugih konfesija. Na njihovo na? mještanje treba da ima narod vid? na utjecaja i ne smije ni jedan doći do tog položaja mimo narodnu vo? Iju. Što sc tiče vjerskih službenika niže kategorije, naročito tako zva? nog dušebrižničkog duhovnog stale? ža, stojimo na stanovištu, da nji# ma ne daje platu izravno nego pre? ko autonomne vjerske uprave. Ko? liko bude država izdavala za plate parohijskog svećenstva drugih kon? fesija, neka u srazmjeru prema L;ru? ju stanovništva određenu sumu da? je muslimanskoj vjerskoj upravi, koja će onda isplaćivati imame i druge vjerske službenike. No ako država ne će ovog posre? dovanja naše vjerske uprave, već hoće da sama izravno izdaje plate i našim imamima, onda ne ćemo ni? kakva »ključa« i nekakvih polupla? ta kao dosada. Kada država ne bi htjela da uz svoju materijalnu po? moć prepusti brigu oko izdržavanja vjerskih službenika autonomnoj vjerskoj upravi, nego bi tu dužnost sve terete. U tomu slučaju treba, da svaki naš imam i hodža kao i mu? alim dobije istu platu, kakvu budu dobili pravoslavni parosi i katolič? ki župnici bez obzira na njihov broj. Nc ćemo izgovora, da ih je previše. Kada dođe za to vrijeme, mi ćemo i to pitanje urediti, ali sa? da su takove potrebe. Dakle: ako hoćete »ključ«, mi hoćemo autono? miju, a ako hoćete plaćanje iz svo? jih ruku, mi hoćemo da platite sve i potpuno. Beograd, 11. nov. 1921. I radikalnom klubu vodi se ovih dana žestoka borba između raznih struja. Izgleda, da znatan dio po? slanika u ovom klubu nije zadovo? ljan sa sadašnjim stanjem u vladi i da bi želio rekonstrukciju kabine? ta . Naročiti apetit imade većina kluba na ministarstvo unutarnjih djela, koje je po sporazumu od de? cvmbra prošle godine pripalo de­ mokratima. Čak i zvanični organ radikalne stranke »Samouprava« pod potpisom direktora lista nar. poslanika dra Laže Markovića piše, da je unutarnja politika sadašnjeg ministra unut. djela gosp. Pribićc? vica doživjela slom. Samo se po sebi razumije, da je ovakovo piša? nje zvaničnog organa radik. stran? čekovni račun post, štedionice 1119 ooiuna ii.. ’ kc izazvalo u demokratskom klubu opravdano neraspoloženje. Izgleda« da ni gosp. Pašić, koji je i u najte? žim političkim situacijama znao na? ći izlaz i umio vješto odlagati kri? zc, nije u ovoj prilici gospodar si? tuacije u svom klubu. On je po svo? joj staroj metodi pokušao, da i ovaj put odloži krizu, pa puna dva dana nije dolazio u klub- i ako je bila za? kazana klubska sjednica. ()n je mi? slio, da će sc odlaganjem klubske sjednice atmosfera u klubu ohladi? ti. On smatra sadašnju koaliciju je? dino mogućom, pa stoga nastoji svim sredstvima da je i održi. Da li će mu to uspjeti, ne može se za sa? da reći, jer su duhovi još vrlo uz? ; j buđeni. Demokrate su sa sadašnjim sa? I stavom vlade zadovoljni i posve | hladno čekaju rješenje krize u ra? dikalnom klubu uvjereni valjda, da drukčije kombinacije u sadašnjoj situaciji ne može biti. Istom se sada dozna je, da je dr. Milan Srškić nakon svoga poznatog govora protiv sporazuma radikala i demokrata sa našom organizaci? jom bio ostavio klub svoje stranke i da nije nikako dolazio u klub, ni? ti sudjelovao na sjedneama. On se je smatrao uvrijeđenim replikom na njegov govor bivšeg ministra za ' agrarnu reformu g. Nikole l'zuno? Ijcn a u kojem je gosp. I zunović vrlo oštro i u ime vlade osudio is? tup dra Srškića protiv našeg spo? razuma. Dr. Srškić je tražio, da g. L'zunović požali ove svoje riječi, ko? je su gosp. Srškića vrijeđale, pa je, kako izgleda, u tom traženju i us? pio. Ne samo da je g. Uzunović o? pozvao u klubu iz svoga govora sve ono, čim se je g. Srškić našao uvri? jeđenim, već je šta više radikalni klub, kako se čuje, i odobrio nelo? jalno držanje dra Srškića prema našem sporazumu. Mi još nemamo potvrde za ove glasove, koji se šire u skupštinskim kuloarima i ko ji pro diru u beogradsku štampu, ali po izvjesnim znacima nemamo razlo? ga, da u n jih posumnjamo. Sigurno ste već čuli’ da neki pred? stavnici radikalnog kluba vode pre? govore sa drom Korošcem, koji se je kanda već zasitio opozicije i htio bi, da.se što prije vrati u svoj stari položaj, u vladu, u kojoj je bio pu? nc dvije godine. Ovdje se govori i u nekim novinama piše, da je cilj ovih razgovora između radikala i gosp. dra Korošca taj, da se u sa? dašnjoi koaliciji zamijeni naš klub grupom dra Korošca, te da se ti raz? govori vode po želji bosanskih ra? dikala, kojima saradnja našeg klu? ba u vladi nije ni malo ugodna, jer om onemogućuje provađanje njiho? Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu Središnjica: Sarajevo. — Pupilarno siguran zavod. Dionižka glavnica 1o,ooo.ooo kruna. — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Pričuve боо.ооо kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije. —Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. —Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ф Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ 205 Kancelari ja: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sara j evo. - Interurban telefon: ZVI | �Strana 2 Стзана ПРЛВиА* — vih planova. Oni biše htjeli, da eh nim pogodnostima, protestiramo i tratavu vlast u Bosni i Hercegovini do= žimo: 1. Da su svi muslimanski vjerski biju u svoje ruke i da povrate ona vremena, u kojima je dr. Srškić kao službenici koji posjeduju propisane depredsjednik zem. vlade samovoljno krete kao i učenici medresa s propivladao Bosnom i Hercegovinom ne sanim potvrdama od Rijaseti-ilrmje, vodeći računa ni o raspoloženju ve« odnosno od uprave dotčne medrese, čine naroda ni o intencijama cen« u svako doba oprošteni od vojne duž­ tralnc vlade. O tom bi se mogle či­ nosti; tave knjige pisati, no mi držimo, 2. Da se dok ne naredba ministar­ da jc to sve čitaocima našeg lista stva vojnog i mornarice u pogledu poznato pa stoga rekosmo samo os ograničavanja slobode Ulema medžlisu vo nekoliko riječi. u izdavanju dekreta kao i ograniča­ Bosanski radikali nijesu zado« ј vanje vremena, te da se u buduće iz­ voljni ni sa sadašnjim pokrajinskim daju takvi dekreti po dosadašnjoj namjesnikom drom Đurđe vičem i praksi; traže, da se on smijeni, i ako zna Da se softama (učenicima me­ ju, da je on na taj položaj došao dresa po svršenim naukama priznaje po naročitoj želji g. Pašića. Nas o- voina pogodnost bar dvije godine do vo držanje bosanskih radikala u njihova namještenja; pitanju pokr. namjesnika iznenadu« 4. Da su i svi mujezini oprošteni jc, jer znamo, da je on samo lutka od vojne dužnosti i to bez ikakva u rukama eksponenata sarajevskog ograničenja, samo ako svoju dužnost Tašlkhana, u redu vrše; Sve ove trzavice u kuloarima Nar. 5. Da se dokine sadanje praktikoSkupštine ostavljaju naš klub pot­ van e pođnašanja dokumenata vojnim puno hladan. Naši poslanici stoje vlastima, a da se to praktikuje po u ulozi posmatrača i čekaju mirno starom načinu, t. j. da sreska načelrazvoj orilika. pa će istom onda, kad stva imadu pravo vidirati i ustanov­ radikali urede svoje unutarnje od« ljavati valjanost dokumenata; pri prenose, zauzeti prema svemu stanovi« gledbi imade vojna komisija pregledati; je li ispravan dokumenat ili nije, te štc. "л • 'U* Broj 359 Број i ! ! ; jom kud i kamo bogatiji od nas mu­ slimana. onda nas još većma čudi i iznenagjuje ovaj postupak. Ko je kriv tuzlanskim muslimanima, što nemaju svoje domaće inteligencije, i ako imaju gimnaziju i trgovačku školu pod nosom? Ko je kriv, da tako zaostali nemaju smisla za društvenost i što je većini preči njegov i najeftiniji posao od općeg i što niko skoro ne može pretpostaviti ma ni za jedan čas vlastitu komociju općem narodnom dobru? Krivi sami. Neobrazovanost najveća je sramota, koja za sobom povlači sve nesreće tome svijetu. Gospodo tuzlanski muslimani! Ako se bojite konkurencije stranaca, naj­ bolje Vam je sredstvo protiv toga ško­ lovanje, koje Vi kako se vidi, izbjega­ vate. Л sve dotle, dok ne liferujete vlastitu inteligenciju, uzaludni će Vam biti poklici: »Nećemo stranaca!« Dokle god budete vodili brigu o otvaranju medresa na zastarjelom i davno preživljelom temelju: odgajanju seoskih hodža plaćenih sa sto groša godišnje. Vaši će kulauzi biti kojekakvi konduk­ teri i skretničari, koji će sa svojom praznom glavom konačno zakrenuti u bezdan i s Vašom boljom budućnosti. Stranci. Op. Ur. Puštamo ovaj dopis prema želji pošiljača, iako se u cijelosti s njim ne slažemo. Nu jer je predmet, o kome dopis govori, uistinu žalostan, kao javni organ svih muslimana, naravno, da moramo požaliti ovakovo nastrano i pogrešno shvaćanje naših inače vri ednih Tuzlaka. Želimo im, da se što prije riješe ove bolesti i bolesnog pa­ triotizma. kampanilizma, kako li bi nazvali ovaj animozitet prema »stran­ cima«. Naši dopisi. Tuzla, 30. okt. 1921. Stranci! Sinoć je u našoj čitaonici obdržavana konstituirajuća skupština. Ova se čitaonica zove »Terekijat«, a nastala jejz stare istoimene čitaonice i kluba naprednih muslimana, koje se je oboje fuzioniralo. Da je došlo do fuzije, jedan veliki dio zasluge ide na neturJake, koji su ne samo saragjivali nesebično na uspostavljanju zamrle društvenosti u. Tuzli, nego su se i ta­ ko eksponirali, da su mogli biti žr­ tvom zloglasnog Grudića, koji je dao novac Teminu i drugovima, da pošto poto naprave razdor megju muslima­ nima i nezdravim idejama truju našu mladež. Ti netuzlaci nijesu pri tom u vlastitom računu profitirali ništa, nego su nastojali da sa svojom braćom ra­ de na općem dobru bez razlike, gdje je ko iogien i odakle je ko. I kad je rad dovršen, »Terkijat« osovljen na svoje vlastite noge, nalazi se nekoliko umišljenih velič-na; koje oiše htjele da svagdje vude glavnu riječ, ali kojima Lh preduvjet za to, jer niti svojim ra­ dom za opće narodno dobro niti svo­ jom naobrazbom ne pokazaše, da bi mogli igrati kakvu vidnu ulogu—zavikaše kod biranja odbora: Nećemo stranaca! Veći dio skupštine pleskao ie i odobravao ovaj povik, dok ostali gragjani nijesu na to reagirali. Znaci, da su svi s tim povikom spo­ razumni. Ovai incidenat dao je povo­ da, da su svi Članovi, koji nijesu Tu­ zlaci, počeli u masama istupati iz tako odmah odluku izreći, a ne kao što je to sada uvedeno, da nakon vi­ zite podnašaju svoje dokumente okruž­ nim vojnim komandama ili čak mini­ starstvu; 6 Da ministarstvo vojno i morna­ rice zgodnim putem uputi pojedine Mnogi nam se muslimanski vjerski vojne komande, a naročito komandu službenici tuže, da pojedine vojne ko­ u Valjevu, da poštivaju propise voj mande neće da uzimaju u obzir na­ mh pogodnosti vjerskih službenika, redbe ministarstva vojnog i mornarice, društva. te da iste komande u buduće hitno naročito naredbu od 6J9. 1920. broj Ovaj postupak i sramni povik mo­ riješavaju molbe vjerskih službenika, F. Gj. 25625. kojom se priznavaju že se dogoditi samo u neodgojenoj i a ne da takve stvari zatežu po više , vojne pogodnosti duhovnim licima sviju nekulturnoj sredini, u šupljim mozgo­ mjeseci i svojom pasivnošću i nehajem priznatih konfesija u našoj kraljevini. vima, koje poput vazdušne lopte po­ stavljaju vjerske službenike u nepri­ Tako п. рг. ovih dana pišu nam iz diže pusta ambicija! Zar »stranci«, liku i Zvornika, da je vojna komanda u Vakoji ne moraju ali ipak rade na lo­ 7. Pošto će se u skorom vremenu Ijevu pozvala neke tamošnje vjerske , kalnim stvarima mjesta, u kojem se sastati anketa kod ministarstva vjera službenike, da smjesta nastupe vojnu j nalaze, nijesu braća jednaka svima tražimo, da se muslimanskim vjerskim dužnost i ako su dotični vjerski služ­ mješćariima, ako se proti njihovu ra­ benici imali potpune isprave o vojnim i službenicima plaće i doplati, hono­ rari i pripomoći povise odnosno urede i du nema inače ništa prigovoriti ili ako je njmov postupak i vlađarije korekt­ kao i svestenstvu drugih konfesija. skoj vlasti u Sarajevu. * no? Zar ti stranci zaslužuju, da im se Taj slučaj dao je povoda musli­ njihov rad nagragjuje ovakvim povi­ Gornja rezolucija upućena je klubu manskim vjerskim službenicima kotara kom? Treba jedna zera razuma, pa da muslimanskih narodnih poslanika u zvorničkog, da održe protetni zbor se osvjedoči, da narod, koji nema to­ protiv samovoljnog kršenja vojnih na- i Beogradu i Ulema-medžlis u Sarajevu, da i oni poduzmu nužne korake, kako ; liko lokalnog i mušičavo-tjesnogrudredaba, protiv nehaja i nemarnosti po­ nog lokalnog patriotizma kao što ga jedinih vojnih komandi i na 4tom su I bi se u buduće poštivali propisi, od­ imaju, na žalost, tuzlanski muslimani, redbe i naredbe ministarstva vojnog zboru donijeli slijedeću da on ne klasira svoje'istovjernike na i mornarice sa strane pojedinih vojnih rezoluciju : mješćane (gragjane) i strance, nego ih komandi i da nam se naša prava ne Potpisani muslimanski vjerski služ­ tretira prama sposobnostima i radu krše, kao što je dosad bilo. benici zvorničkog sreza, pogođeni u za opće narodno dobro. Treba pogle­ Molimo i ostale muslim. vjerske svojim pravima radi poziva u vojnih- , službenike širom naše domovine, da dati u hrv. pjev, društvo »Majevicu« tvo naših vjerskih kolega: ibrahima i u Srp. Klub i onda ostala kulturna se priključe ovoj našoj rezoluciji. Hamzića, sibjan mualima [iz Bulatovaca društva, oa će se viriti da skoro sva Zvornik, 3. XI. 1921. i Mustafe Hamidovića, učenika ovdaš- 1 odbornička mjesta zapremaju netuzlaci. Muslimanski vjerski službenici. nje medrese, koji su imali propisane A ako uzmemo, da su naši su^ragjani (60 potpisa) isprave vrhovnih vjerskih vlasti o voj- i drugih vjera sa domaćom inteligenci­ Nepoštivanje vojnih odred-h. PODLISTAK. Profanisani ćurs(Odgovor „Domovini44 na članak „Naši vazovi“ u br. 60.) Piše: Ch ame r a n i, Posavina. (Nastavak). Šeširi ruskih muslimana. Pržim, d se u cinku »Domovine«: »Naši vezovi« misli u glavnom na šešire ruskih muslimana ovim rije« cima: »......... zaboravljajući pri to« me, da će to tangirati milione mu« slimana, koji nose taj sunčani za« k|on na glavi mjesto u ruci i koji nikad ne pomišljaju, da su zbog to« ga prestali biti muslimani.« Poznata je stvar svakom, ko se jc prilikama ruskih muslimana ba« vio, da je caristička Rusja zlim o« kom gledala na tamošnje muslima« ne, radi njihove zajedničke vjere sa Turcima, u čijim su rukama mor« ski tjesnaci i Carigrad, za kojima je ona čeznula i vehnula. Bojala se je valjda, ako ih ostavi na miru, pa se kulturno dignu, da će se pobuniti poput sada indijskih muslimana ako ona jedamput udari na pri« jestonicu Chalife. Stoga ih je sto« Ijećima šikanirala na razne načine, radi čega su se mnogi od njih iz svoje domovine iselili. Ona je na« ! I | I I | ' ' ! • stojala zabraniti čak i nekoje sure i ajeta iz Kur=ani az. š. Metala im je za najglavnije vjerske starješine Stručne puke neznalice, koji su mo« rali poznavati dobro ruski, baviti se više ruskom carističkom literatu« rom, a što u svom zvanju skroz i skroz šepaju, tp nije ništa smetalo, сјараее je dobro dolazilo. Ne velim, da nije bilo i nekih iznimaka, koji su se umjeli v j eš f o snalaziti. Nji« ma se ima dosta pripjsati tu i tamo u š i r o k o j Rusiji neki viši stepen . islamskog duševnog napretka. Te su neznalice,, kao »kulturniji«, u glavnom pomagali cilj svojih spodara među islamskim svijetomza vlastiti komad kruha. Još jedna slika njihovog šikani« r^nja je i to: da mnogi nijesu mogli dobiti pasoš za putovanje pod svo« jim islamskim imenom, nego su morali uzeti jedno nemuslimansko rusko ime, pod kojim su čak i u nu« fušu vodeni. Kad jc u Rusiji iza rusko«japanskog rata proglašena konstitucija, ustav i sloboda vjere, onda su ti muslimani ispravili svo« ja imena u nufusu. Od tuda su bile i nastale tadanje novinske vijesti, da je na stotine hiljada Rusa iza ustava prešlo na Islam. Radi tih i drugih šikanacija su tamošnji mu« slimani u velikoj većini (izuzam o« nih, koji su se sami otrgli i pomo« gli) jednaki ili blizu kineskim mu« slimanima: trgovački je duh među njima dobro razvijen, imade i do« Y. brih zemljoradnika, imadu šta iz« jesti i popiti i vesselam. Ruski muslimani tako preziran! i šikanirani od carističkih vlasti i vlastodržaca, da olakšaju svoj te« ški položaj, počeli su na zadovolj« stvo svojih tirana šešire oblačiti i još u koječem drugom rusku »kul« turu« imitirati. Nu vazda je ostala klica imana čvrsta. Ovo se vidi iz tog, što Rus«musliman, kako ц sa« ruku i šubari. tako i u šeširu ide u džamiju, skine šešir, obuče takiju (beznu kapu; dakle ne niti golo« glav iz »više pobožnosti«) i klanja. Onda poste, zekjat daju, idu na hadž, kurbane kol ju i t. d. Dakle n jihov šešir je došao iz sasvim dru« gih razloga, a ne iz prostog majmu« nisanja, prkosa i sličnog, kao što ni radi »zaklona« od žarkog sunca u ledpnoj Rusiji, gdje toplu šubaru bez štita nad očima nosi i moderni Francuz. Jesmo li mi izloženi, radi vjere, sličnim šikanacijama u našoj do« movini? Da li naše šeširlije postu« paju u vršenju vjerskih dužnosti kao ruske, pa da tako mogu uzeti sebi ove za uzor i radi naše šešir mes«e|e proglasiti ćurs profanisa« nim? Ja velim na оуа oba pita« nja odlučno: ne! Tko misli protiv« no od »sposobnijih« i »kulturnijih«, treba to čvrstim dokazima dokaza« ti. Dopuštam, da ima i među ru« skim muslimanima Šeširlijama i Bilješke. Povreda muslimanskih vjerskih os­ jećaja u Zenici. U petak 4. novembra 1921. opazilo se, kako ovdašnja učiteljica musliman­ ka. koja služi na djevojačkoj osnov­ noj školi u društvu sa učiteljicom Ma­ rijom Hajneom i pol. pristavom Stajićem ide od dućana do dućana od obi­ telji do obitelji, te prodaje karte za ruske Kozake. Ovaj čin silno ie ogor­ čio ovdašnje muslimane i svak se u čudu pita: Kako je moguće, da mu­ slimanka učiteljica u društvu sa jed­ nim inovjercem po birtijama rasprodaje karte za ruske Kozake ? Je li to nje­ zinom vlastitom inicijativom ili je na zapovijed pretpostavljenih vlasti to učinjeno? Raspitali smo se za pravo stanie stvari i doznali slijedeće : Isto­ ga dana prije podne donio je jedan policajac poziv-kotarskog ureda, u ko- drugima pokvarenih ljudi, ali oni ne mogu služiti niti kao valjan uzor niti kao protudokaz. । Enverijje. . ј 1 । | Kada smo kod ove teme, da bar nešto reknem o Enverijjama, koje su se spominjale u našoj javnosti. Enverijje su vojničke kupe, koje jc uveo Enver paša prije par godi« na u turskoj vojsci. Slične su šeširi« ma. Imadu neki mali obod — štit, a više njega - kao neku vrstu sa« ruka smotane duge komade plat« na, koji kada se odmotaju — mo« gu zamotati uši i gole dijelove уга« ta. Vojnici su te kape obukli na na« log predpostavljenih, te tako sa njih otpada odgovornost. Sad ostaje pitanje: kakve su na« mjere imali oni, koji su ih uveli, od« nosno dozvolili? Ne vjerujem, da su to učinili iz »ša]e«, ili iz pu« kog majmunisanja. To će biti uči« njeno iz nekih vojničkih nužnih ili praktičnih razloga: radi zime i slič« nog. Kod oficira se te kape ne vide, ako nijesu u službi. Ako su ih vodili pvaki razlozi, onda iman i teazimj iman nijesu poniženi. (Nastavit će se.) Sjetite se „Gajretal', �restaurater. Мзгђо M U đC D O V iĆ preporuča svoja izvrsna jela i pića. Daje hranu uzabonoment dvadeset posto jeftinije. Za sve jamči (na sarajevskoj stanici) K olodvorska restauracija Брмј ć58 /roj jem je stajalo, da se gore spomenuta učiteljica neizostavno u 10 sati prije podne kod gosp. pol. pristava Stajića prijavi. Pošto dotična učiteljica nije znala, o čtmu se radi, naravno odaz­ vala se pozivu pretpostavljene vlasti, gdje im je bilo naloženo, (naime i os­ tale su učiteljice bile pozvane), da po dvije idu po gradu rasprodavati karte za ruske Kozake. Svi izgovori nekojih učiteljica bili su uzalud jer im je isti pristav rekao: »Ostavite sve za drugi put, a danas je ovo najpreče«. Tako je učiteljica čuvši zapovijed pretpo­ stavljene vlasti teškim srcem obavlja­ la posao, koji je s punim pravom ogor­ čio sve muslimane u Zenici, jer je to očita povreda i nepoštovanje islam­ skih vjerskih osjećaja, tim više, što se i sam pol. pristav, očito da joškveću sablazan muslimanima učini s tom učiteljicom udružio. Pitamo nadležne: Je li opravdan ovaj korak vlasti, ko­ jim se ubija svaki pokušaj kod mu­ slimana za obrazovanjem musliman­ skih ženskih po školama I Da li je kot. ured smio na ovakav način pro­ vocirati muslimane i vrijeđati njihove vjerske osjećaie upotrebljujući učitelji­ cu muslimanku u one svrhe, kojim se njezin vjerski osjećaj ubija • gubi au­ toritet nastavnice kod muslimana idu­ ći po birtijama i to još u društvu spo­ menutog pristava i dolazeći u doticaj sa osobama, s kojima ona po svom zvanju nema nikakovog doticaja? Na koji način misli vlast zapriječiti dalj­ nje zloupotrebljavanje svojih potčinjenih, da se u buduće zapriječi svako izazivanje i vrijeđanje vjerskih osjećaja kod muslimana? Tražimo, da se kri­ vac ovoga čina pozove na odgovornost i kazni za svoje nezakonito uredovanje. Mjesni odbor J. M. 0. Politički pregled. Turci spremaju novu veliku ofen­ zivu. Potvrđuju se vijesti, da angorska vlada čini velike pripreme za jednu veliku novu ofenzivu, koja će otpočeti usprkos nezgodnom vremenu. Grčka će isprazniti Smirnu? »Daily News« javlja da je grčka vlada odlučila prihvatiti mjere antante i da postoji mogućnost obusiave nepri­ jateljstva između Grčke i Turske. Grčka je pripravna da stupi u mirovne pregovore na podlozi evakuacije Smirne. Sevreski ugovor povjerio je Grčkoj mandat okupacije i uprave Smirne pod turskim suverenitetom. Lenjin traži objašnjenje od An­ gore. Boljševički predstavnik u An­ gori zatražio je izvjesna objašnjenja povodom zaključenog francusko-turskog sporazuma. Uvjeravanja, koja su mu bila data od komesara Jusuf KemaJa kao i lično od Mustafa Kemal pa$e, uklonili su svaki nesporazum i nesuglasice. U Angori misle, da neće moći nikakve intrige da poremete od­ nose, koji vladaju između kemalistiČke vlade i Moskve. Sporazum tursko-persijski. u jednota od poslednjih govora u Angori, komesar spoljnih poslova Jusuf Kemal bej izjavio je između ostalog. „Mogu da vam saopćim radostnu vijest, da nam predstoji uskoro da zaljučimo sporazum sa našom muslimanskom susjedkom. Nema nikakve sumnje, da će ovaj ugovor dati najbolje rezultate. Trudimo se, da pronađemo osnovicu za sporazum i sa zapadnim državama. Ubjeđen sam. da će cijeli svijet priz­ nati opravdanost naše stvari«. TuFSho-FranciuM sporazum. Brzojav iz Carigrada javlja, da je provođenje tursko?francuskog sporazuma počelo 4. o. mj. Muhe? din?paša, valija i vojnički zapovjed* nik vilajeta Kastamuni, imenovan je valijom Cicilije i povjereno mu je vrhovno zapovjednštvo ove po* krajine. Muhedin paša je jedan od najboljih turskih generala, dosada je više puta obnašao čast valije i vojničkog zapovjednika. Prefekt kastamunijske policije Halil?bey i« menovan je u istom svojstvu za Ciliciju. General Pelle- vrhovni fran cuski komesar u Carigradu, izjavio je svoje zadovoljstvo u pogledu za? ključka sporazuma od 20. oktobra: OpaHđ 3 Strana „ПРА^ДА" — »HKAVDA4 »Činjenica, da željeznička pruga graniči, daje novi dokaz aa su Francusku i Tursku obuzete srdač? nim osjećajem za buduće odnošaje i da su obe ugovarajuće stranke čvrsto odlučile živo poraditi na u? zajamnom prijateljstvu. U gornjem sporazumu mi nije? smo prihvatili princip stare diplo? mđcije, nego smo uzeli princip na? cionaliteta i dajemo dakle Turskoj znak povjerenja, ali ne krijem, da će sud, koga će zauzeti civilizovani svijet u pogledu Turske, ovisiti o načinu, na koji će Turska provesti primljena utanačenja. U slučaju, da se prava manjine ne bi respektova? te ako bi se protiv kršćana i drugih preduzele represivne mjere, nastaće u javnom mišljenju promjena na štetu Turske čije će posljedice biti crne. Prema depeši iz Beiruta spora­ zum je bio povoljno primljen od Muslimana u Smirni i Libauri, koji cijene gestu Francuske u pogledu otomanskog carstva, čiji je usve? ren također vjerski poglavica Išla? ma. Domaće vijesti. Ostavka g. Maglaj 1 i ća lako smo demantovali novinsku vijest, da je g. muftija Maglajlić, predsjednik našeg posl. kluba, položio poslanički mandat, ipak je prekjučerašnia »Srp. Riječ« donijela tu vijest. Vidi se, koliko gg. oko »S. R« prate naše novinstvo i kako su upućeni o dnevnim političkim događajima. Ručak na dvoru. U srijedu 9. ovog mjeseca pozvalo je Njegovo Veličanstvo Kralj Aleksanđer sve ministre i časnišvo Narodne skupštine na ručak, na kojem su među ostalim sudjelovali gg. mini­ star dr. Spaho i sekretar Narodne skupštine Husein Alić. S obojicom se je Njegovo Veličanstvo zadržalo u raz­ govoru i pitalo za prilike u Bosni. Jučerašnja sjednica ministarskog savjeta bavila se je izbornim redom. Usvojeno je, da se dosadašnji izborni zakon zadrži, ali s tom važnom pro­ mjenom, što će se uzimati u obzir sa­ mo one liste, koje imaju pun količnik, te što će se ostaci pribrajati »dr­ žavnoj listi«, naime listi onih partija, koje u čije.oj državi kandidiraju. Pro­ tiv ovog povlašćivanja velikih strana­ ka ustali su ministri dr. M. Spaho i Pucelp Ulazak Korušca u vladu? Glavni odbor demokratske stranke održao je danas prije podne slednicu na kojoj se raspravljalo pitanje rekonstrukcije vlade. Sef stranke g. Davidović dao je izvještaj o glasovima, prema kojima se sa strane nekih radikala vode pre­ govori sa klerikalcima za ulaz u vladu, što predsjednik vlade p.oriče. Riješeno je, da treba sve partije, koje sada sa­ činjavaju vladinu v.ećinu, da se spora­ zume radi programa rada, i ako bi se pokrenulo pitanje rekonstrukcije, pre­ govori sa kojom novom partijom, koja bi htjela ući u vladu, treba da se ot­ počnu tek onda se u tom pitanju po­ stigne sporazum izmeđju sadanjih vladinih grupa. »Đerzelezov« izlet u Dubrovnik. Na 30. novembra 1921. poduzima ov­ dašnje Jugosl. musi. omi. udruženje »Đerzelez« izlet u Dubrovnik. Gospoda članovi, koji žele sudjelo­ vati kod izleta, neka se jave kod druš­ tvenog podpreresjednika Ševki ef. Nikšića Mali MudŽeliti ul. br. 10, najdalje do 20. novembra 1921. ili u večer u društvenim prostorijama. Odbor se je pobrinuo za 50°.o-ni popust na željeznici, a još će se pra­ vodobno pobrinuti za konačište u Du­ brovniku Odbor. Zemlja dobrovoljcima. Ministarstvo agrarne reforme riješilo je, da svi do­ brovoljci, koji nisu zemljoradnici, a dobili su zemlju Ina obrađivanje, ovu mogu zadržati još samo na godinu dana. Iz Janje. Nepravedna podjela e? ' rarskog zemljišta u Janji potakla je ondašnje muslimane, da su odr? žali jednu skupštinu i donijeli ovaj protest: »Muslimani mjesta Janje, i sakupljeni na javnom zboru 28. ok? ' tobra t. g., najodlučnije protestiraju i protiv podjele erarskoga zemljišta I zvanog Glavača i Jabanuša dobro? voljcima, mučenicima i ostalim se? ljacima pravoslavne vjere, a da se pri tome ne uzimaju u obzir potrebe niti prava muslimana. I ako ovo? mjesni muslimani uživaju na spo? menutim erarskim zemljištima od vajkada servitutno pravo ispaše, i ako u mjestu ima preko 300 širo? masnih muslimanskih težačkih obi? telji bez ijednoga pedlja zemlje, zbog čega idu čak u Srbiju pa siju zemlju, ipak je sreski načelink g. Čurilović, ne obzirući se na te okol? nosti, podijelio gornja erarska zcin? ljišta dobrovoljcima, od kojih neki imaju stotinama dunuma vlastite zemlje, roditeljima poginulih do? brovoljaca, od kojih su neki bogati i po zanimanju trgovci, pekari i slič? no, zatim drugim seljacima pravo? slavne vjere, koji svi imaju do volj? no vlastite zemlje. A najskandaloznije je u tome to, što od spomenutog erarskog zem? ljišta Glavica dobiva 100 dunuma mjesni načelnik, vešestruki milijo? ner i veleposjednik g. Mihajlo Pc? trović. Budući da su i ovdašnji širo? mašni težaci muslimani preko svo? jih muhtara podnijeli prije mjesec dana molbu sreskom načelstvu, da i oni srazmjerno dobiju od rečenih erarskih zemljišta, i šta viša čak i novce položili za komisiju, do da> nas ipak nikakva riješenja nijesu dobili, skupština s ogorčenjem kon? statuje, da se namjerno ide za timda se muslimanska sirotinja zaobi? đe, ošteti i u svojim pravima pri? krati. Zato skupština traži od mjero? davnih faktora, da o ovoj stvari po? vedu računa i da se muslimanima učinjena nepravda popravi.« Zatjev muslimana iz južne Srbije. Beogradske novine javljaju, da’su pred­ stavnici muslimana iz južne Srbije bili kod. g. Pašića i tražili, da se izradi rerijatskih zakena pripuste i 2 muf­ tija iz južne Srbije, kako je to mini­ starstvo vjeva i odobrilo, »ali se, pod uticajem Muslimana iz Bosne, nakna­ dno odustalo od donete odluke«. G. Pašić je obećao izaći ovoj želji u susret. Primjećujemo daje potpuno netačno, da su naši predstavnici utjecali ma u kom pogledu da ne budu pomenute muftije prepuštene izradbi šer. zakona. To je samo izlika, za koju se vlada sakriva, i kojom bi se htelo izazvati neraspoleženje kod makedonskih i sandžačkih muslimana prama našoj organizaciji. Izvoz šljiva i pekmeza iz Bosne. Trgovina suhom Šljivom i pekmezom kretala se od 15. septembra do 15. oktobra ovako Cjelokupni dovoz šiji?va bio je 6Q8 vagona u v/ijeđnosti od 35 milijuna dinara. Najviše doveženo je u ^rčko 470 vagona. Cijene šljiva u Brčkom kretale su se između 4 do 6 dinara, prosječno 5 i pol dinara po kg. Gotovo iste su cijene bile i u ostalim šljivarskim mjestima. Šljiva je vrlo dobrog kvaliteta, zdrava i krup­ nija od lanjske Izveženo je iz Brčkog 193 vagona šljive i to 146 vagona u sanducima od 25 kg i 47 vagona u vrećama. Iz ostalih krajeva Bosne iz­ veženo je 44 vagona šljive. Pekmeza od prošlih godina izveženo јеЗб vagona. Iz Nar. pozorišta U utorak 15. novembra daje se »Krila Smrti« od Tikončinskog; u srijedu 16. novembra đačka predstava Nušićeve »Protekcija«. Početak u \/23 po podne. U četvrtak repriza »Uriel Akoste«; u petak ženska predstava »Uobraženi bolesnik«. Predstava za ženske. Uprava Narodnog Pozorišta. da omogući muslimankama polaz u pozorište odlučila je, da u petak dne 18. o. m. u 3 sata poslijep odne, upriliči pred? stavu »Uobraženi bolesnik« od Moliera, na koju bi imale pristup samo ženske. Veseli nas što je up? rava Narodnog Pozorišta pokazala toliko shvaćanja, prema musliman? kam. S naše strane možemo najtop? lije da preporučimo svima našim muslimankama, da posjete svečanu predstavu u što većem broju. Šihaniranie mualima. Poštovani gospodine urednice’. Vi ste biil tako ljubazni, da nam u više navrata ustupite dio prostora u cijenjenoj »Pravdi«, gdje smo mo? gli slobodno iznositi svoje potre.be> svoje želje i svoje jade, pa i ovom prilikom nadamo se, da nam nećete uskratiti svoje naklonosti, na če? mu Vam unaprijed blagodarimo. Jedna opća mana bivših vakuf, mearif. povjerenstava bila je ta, d* svoje potčinjene vjerske službeni? ke. a naročito mualime svakom prilikom bezrazložno šikaniraju. Osobito su sc u tome isticali po? jedini predsjednici, koji su svojim apsolutističkim postupkom bili do? tjerali dotle, da jc odbor mualim? skog udruženja bio prisil jen u jed = noj predstavci upućenoj na vakuf? ski sabor tražiti brisanje auto? nomnog statuta, ko ji su potčinjava? li mualime vakuf, povjerenstvima. Kad.su ta povjerenstva prešla u ruke novih i sposobnijih ljudi, te su šikanacije u glavnom prestale; ali se ipak nađe pojedinih, koja slijede mane svojih predšasnika. Tako nam se jedan mualim tuži, da ga je povjerenstvo navodno radi nekakvog neznatnog prestup? ka samo optužilo, samo discipli? narni postupak provelo, plaću mu obustavilo i pozvane vlasti stavilo pred fait?accompli, a njega u polo? žaj, da sa svojom sirotom djecom od gladi skapava. Mi nemamo ništa protiv toga, da pojedina povjerenstva vrše svoju dužnost u skladu s propisima auto? nomnog statuta: ne možemo dapa? če unaprijed niti tvrditi, da dotični mualim nije kriv, jer napokon sva* ko imade svojih mana, pogrešaka i nedostataka, ali protestiramo proti kršenja autonomnog statuta i moli? mo pozvane faktore, da upozore svoja potčinjena povjerenstva na red i poštivanje § 32 autonomnoj statuta. Ovom prilikom nećemo iz? nositi povjerenstva, na koje se ovi reci odnose, ali ako nam se ponove slične pritužbe kojeg mualima, po< stupaćemo bezobzirno i žigosati ta? kva povjerenstva pred javnošću, neka se vidi, kako se poštuju ljudi od strane onih, koji su na prvom mjestu pozvani da štite i čuvaju u? gled tih ljudi, kojima je povjeren vjerski odgoj muslimanske mladeži. Odbor. Mualim. udruženja. Primjer islami požrtmnosti. Rat, koji je do nedavna buktio skoro po svim evropskim poljana? ma, taj svjetski rat ostavio je mno? gu prazninu, mnogu kulturnu teče? vinu uništio, a prosvjetu i druge humanitarne i kulturne ustanove za nekoliko decenija unatrag bacio. Osobito velike manjkavosti i praz? nine osjećaju se kod nas musliman na u Bosni i Hercegovini u pogle­ du vjerskosprosvjetne izobrazbe. Dok su prije rata kako tako naši mektebi i drugi vjerski zavodi funk? cionirali i udovoljavali donekle na? šim potrebama, dotle danas vidimo u svim tim ustanovama strašni na? zadak. Naši mektebi skoro nikako ne rade i nalaze se u vrlo slabom stanju, a naša mladež u osnovnim školama ra^i prevelikog broja dje? ce, te nedostatnog naukovnog vre? mena iz vjeronauke zaostaje i ne može dobiti onog znanja, koje mu je kao muslimanu neophodno po? trebno. Čovjek se u čudu pita: Ku? da ovo vodi, ako i dalje ovako o? stane? Šta će biti s našom mladeži bez potrebne vjerske izobrazbe i t. d.? Ovo i druge okolnosti koje vla? daju među muslimanima, nameću svakom muslimanu patrioti pred o? či crnu sliku naše budućnosti, ako se za vremena ne opametimo i ne upregnemo sve sile, da se naš vjer? ski odgoj mladeži što bolje popra? vi. Bez pravog islamskog odgoja na? še mladeži nećemo moći napredo? vati ni u kojem socijalnom i huma? nitarnom pothvatu, jer mladež, ko« ja bude odgojena u islamskom du? hu i bude uviđala nepobitne i uz« višene ideje islama, ta ista mladež biće nrava naša uzdanica, te svaki pokušaj nekoffh pokvarenih indivi« dua. koji se nočeše nažalost blatom bacati na naš Islam, koji nas nude, da odbacimo »ealmu i Kuran«, a prihvatimo »za krst časni«, odbiće se od oštrice takove mladeži, koja. �Strana 4 Страаа ćc dostojno znati reagirati na sva? kc prljave navale i podvale protiv Islama. Taka nam je mladež vrlo potrebna i to je prava islamska in? tcligcncija. Taku mladež možemo dobiti samo onda, ako je odgojimo u pravom islamskom duhu i ako ne budemo žalili svaku moralnu i ma? ferijalnu žrtvu pridonijeti za ovu svrhu. Naši vakufi nalaze se u vrlo mi? zernoni stanju, te je nemoguće za? sada i pomisliti, da bi oni mogli ho? norirati prema današnjem vremenu rad naših vjerskih uzgajatelja. Mi­ zerne plaće naših mualima. imama i mujezina opet utječu na vrlo ne­ povoljno razvijanje naših vjersko? prosvjetnih prilika. S toga je duž nost svakog muslimana, da se za o? vo zauzme, te pridonese po svom islamskom osjećaju što više, kako bi se obezbijedio potpuni uspjeh u vjerskom obrazovanju islamske mladeži. U tu svrhu sastao se u Zenici kot. odbor Jug muslimanske organiza? čije i mjesni džematski mcdžlis, te su vijećali o poboljšanju vjerske naobrazbe islamske mladeži, o po? pravku mekteba, povišici plaća: mualimima. imamima i mujezinima i drugim potrebama, te pronašli, da bi trebala svota oko 90.000 K. kojom bi se za ovu škol. godinu mogle podmiriti gornje potrebe. Istina gornja svota obzirom na slabo sta? nje muslimana u ovom mjestu po? kraj drugih potreba dosta je osjet? ljiva. ali kad se radi o napretku i podizanju islamijeta, mislim- da ne smije nijedan musliman u Zenici izostati, koji ne bi za ovu svetu stvar žrtvovao što više, jer nam je го obligatna dužnost, kojom nas Bog dž. duži, a nabrojeni nam pri? mjeri iz islamske prošlosti dokazu? ju. Šta su sve radili i žrtvovali islam? ski velikani za procvat i podizanje islama. Stoga neka se otvore naša rai'Ka srca, ne budimo zatvorenih šaka i ne škrtarimo, braćo, u ovake plemenite svrhe, a nagrada nas čeka od Svemogućega i ovoga i onoga svijeta. Ne mogu, a da ovom prili? kom ne istaknem islamsku požrt? vovnost nekojih naših rodoljuba, koji na poziv džematskog medžlisa i Jug. musi, organizacije rado se o? dazvaše. te za ovu godinu za gor? nju svrhu upisaše kako slijedi: po 2000 K: Braća Kratina, Suljaga Der? venta; po 1500 K: Abdaga Sarajlić: ro 1200 K: Rašid ef. Imamović; po 14100 K: H. Ibrahim Salčinović, Sa? lihaga Šestić, Osmanaga Šestić, Hib mi ef. Čaršimamović, Avdaga Har? mandić, Bečiraga Ramić, Omeraga Mutapčić, Braća Mujkić- Salihaga Zukić. Ahmed ef. Islambegović, Mulaga i Hasan Omerspahić. Salih? beg Omerspahić, Šišić Mustafa, Numanbeg Durmić. Omeragići. Ha? lilović Bajro, Drinić Derviš- Ađula? ga Đajić, Jug. musi, organizacija, musi, antialkoholno društvo »Iti? had«. islamska Kiraethana. Nadam se, da ću ubrzo i nadalje moći izni? jeti još lijep broj islamskih rodo* ljuba, koji pridoniješe poveći obol za ovu islamsku stvar. Kao što u svakom žitu ima kukolja, tako se nalaza i među nama nažalost prili? ćan broj muslimana, koji su tvrda srca, te bi prije otkinuo od kame? na stanca. nego li od njih, misleći, da bi sa ono par kruna, što bi ih dali u ovakove svrhe upropastili sebe. Takve muslimane treba da prati prezir svih ostalih muslima? na, a uvjereni smo, da će ih zaslu* žena kazna Božija stići radi njihove škrtosti i nemarnosti. Ovakove Iju? dc neka poznaju sva naša braća ši? rom naše Herceg?Bosne, neka ih i potomstvo zna, a mi ćemo ih po zaključku gore spomenutih odbora i javno iznijeti, ako nam slavno u? redništvo dozvoli prostora u svom cijenjenom listu, neka se zna, ko je vjera, a ko nevjera. S toga, braćo, na posao svom energijom, jer: »Složna braća nove dvore grade, a nesložna i stare prodaju.« Магћо Jurhović Preporučuje putnicima i mjcštanima svoju prvorazrednu domaću kuhinju, te prvoklasna hercego­ vačka pića. Cijene umjerene, a posluga brza i tačna. Odgovorni urednik: Ibrabim Muhić. Novo otvorena manifakturna radnja na veliko 333 Bakšić i Ćatović Cizmeđiluk broj 21. .. snabdjevena je sa prvo­ razrednom kurentnom robom, a cijene su umje­ rene. Naruđbe iz vana obavlja brzo i tačno. PLAN 3-ćeg kola srećaka Državne Raz­ redne Lutrije Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca. I RAZRED Vučenje 2. i 3. januara 1922. godine Najveći dobitak u najsrećnijem slu­ čaju Dinara 8O.000 II RAZRED Vučenje 7. i 8. februara 1922 godine. Najveći dobitak u najsrećnijem slučaju Dinara lOOooo III. RAZRED. Vučenje 7. i 8. marta 1922. godine. Najveći dobitak u najsrećnijem slučaju Dinara 120.ooo Novo otvorena dobro sortirana manufakturna radnja Braća Kasumagić IV. RAZRED Vučenje 4. i 5. Aprila 1922. godine. Najveći dobitak u najsrećnijem slučaju Dinara 15o.ooo Sarajevo Kundurdžiluk broj 12. preporučuje Na veliko. se za svakoga, a osobito za trgovce i krojače Na malo. Poziv V RAZRED. Vučenje od 4. Maja do zaključno 24. maja 1922. godine Cena ćele redovne srećke Din. 48.— „ polovine „ „ „ 24.— „ četvrtine „ 12.— „ osmine „ „ „ 6— Najveći dobitak u najsrećnijem slučaju Dinara 1,000.000 1 „Središnjeg saveza jugoslavenskih seljačkih zadruga (kao zadruga) u Sarajevu", koja će se održati dne 20. novembra 1 1 1 1 1 1 1 1 1921. u 10 sati prije podne u prostorijama Kluba Jug. Musi. Organizacije (Kiraethana) na Bendbaši. Izbor predsjednika, perovođe i dvojice verifikatora. Izvještaj osnivača, čitanje pravila i osnutak. U smislu § 9. 34 i 35 izbor ravnateljstva. U smislu § 43 izbor nadzornog odbora. U smislu § 31 Ustanovljenje iznosa kojeg će doprinijeti zadruge za po­ slovnu godinu 1922. za troškove Saveza. b) Ustanovljenje svote, do koje se Savez smije zadužiti, ili ! obvezati. 6. Eventualije i druge shodne raspravu. premija od >> 60O.QDO 400.000 200.000 150.000 100.000 80.000 7o.ooo бо.ооо 5o,ooo 0 15 25 50 200 300 400 4.000 35.000 >i »i J» po 30.000 „ 20.000 „ 10.000 „ 6.000 4.000 „ 2.000 „ 1.000 . 500 „ 240 60.000 300.000 250.000 300.000 800.000 600.000 400.000 2,000.000 8,400.000 4o ooo Dinara 14,82oooo Dnevni rad: 1. 2. 3. 4. 5. a) Dinara u srebru Dobitaka na konstituirajuću skupštinu U Sarajevu, dne 1. novembra 1921. Sve naruđbe srećaka pri­ Napomene : Svaku zadrugu, koja je član ovog Saveza, zastupa jedan od njezinih zadrugara, koga ona za to ovlasti. Zadrugara, koji je fizično lice, može na glavnoj skupštini zastupati samo drugi zadrugar osim izuzetka pred­ viđenog u zadnjoj rečenici § 187 trg. zakona. Učesnici iz provincije imaju sačuvati željezničke vozne karte, jer će im vrijediti za povratak, dočim učitelji pored toga imaju bez posebne molbe odobren 8 dnevni dopust. Mustafa Šišić. ŠIRITE „PRAVDU0. Ličanin Koševo ulica broj 14. Broj 6pol 359 „ПРАРДА“ — „PRAVDA" ma kolektura Državne Razredne Lutrije Dragutin Selah SARAJEVO. i •••••••••••••• 11 Vlaanik: Centralni Odbor J. M. U dini pari ja D. i A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/986be2ff61f88378179f24e7a0f2bc79.pdf 2677a1d8b38d9cd3882a3a825fd15564 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. Ahmed Hamdi et14^ VDA V JL/rl ГААСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАИСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 122 (360) Sarajevo, četvrtak 17. novembra 1921. Pojedini broj K 2. _ Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom, (Uređuje redakcioni odbor. Pretplata:"-za našu državu godišnje K 200.—, na pola godine K 100.—; za inozemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici-** u vakufskoj palači.j. -»II< ? ~ p-'T • {Telefon br. 842.3 Čekovni račun pošt. štedionice 1119 Godina IH. sabora. Na anketu je pozvan i vr? njati, da bi i ovi mogli sudjelovati hovni muftija, koji se smatra pred? u kačačkom pokretu. Naše su po? stavnikom muslimana Južne Srbije. slanike dočekali s jaukom i plačom, Kako saznajemo, vrhovni je mufti? a bijedno stanje interniranih naro? propisani način publikovane, a sva? ja tražio, da pored njega budu po? čito djece, žena i staraca natjeralo kom je dobro poznato, da je bivši zvani na anketu i neki stručnjaci je suze i u samih poslanika. Jučer predsjednik zem. vlade izdavao i iz Južne Srbije, ali ministarstvo vje? su dvojica poslanika, koji su se mnoge povjerljive naredbe o pita? ra nije uvažilo ovoga njegova pred? povratili iz Niša, bili kod načelni? n jima, koja se mogu samo zakonom loga, i ako je ranije bilo pristalo, ka odjeljenja za javnu bezbjednost regulisati. O tim povjerljivim na? da se na anketu pozove prištinski g. Lazića, prikazali mu ovo straho? redbama bilo je mnogo govora i u i bitoljski muftija. Zašto je min. vito stanje i tražili, da se djeca, našem listu. Nu što je još gore, i vjera u ovom slučaju potpuno mi? starci i žene puste kućama, jer da ptijašnja zem. vlada i sadašnja po? moišlo muslimanske predstavnike ne mogu izdržati zimu u sadašnjem krajinska uprava trošile su državni iz Južne Srbije, gdje je pitanje ure? logoru. Ako vlada ovom opravda? novac, a da za to nijesu tražile ni đenja muslimanskih vjerskih odno? nom zaht jevu ne iziđe u susret- klub odobren ja od nadležnih organa cen sa ponajvažnije, nijesam mogao ta? će poduzeti odlučnije korake. tralne uprave, niti su o potrošenom čno doznati- nu po svemu izgleda, državnom novcu ikom polagale ra? da su po srijedi prsti onih istih Iju? čun. Nama je o tom poznat jedan di, koji su i u zakonodavnom odbo? vrlo drastičan slučaj. Upravo kod ru nastojali, da osujete uređenje spomenutog odsjeka za trgovinu i vjersko?prosvjetnih odnosa musli? obrt (filijala centralne uprave za mana u Južnoj Srbi ji na samouprav? promet s inostranstvom) postojali nom načelu, kako je to i u ustavu Naše upravne vlasti kao i mi, dosad su fondovi kompenzacionog ugovo? određeno. Saznajemo, da ni vrhov? su stotinu puta utvrdile s neoborivim ra sa Njemačkom Austrijom i iz? ni muftija ne će pod ovakovim pri? faktima razorno djelovanje zemljorad­ voznih taksa za drva. Iz tih fondo? likama učestvovati na anketi i da ničkih poslanika, a naročito Riste Đova uzeli su bivši predsjednik zem. je već o tom izvjestio i ministar? kiča. Utvrđeno je i to, da oni otvo­ vlade i sadašnji pokrajinski nam je? stvo vjera. reno pozivaju težake na bunu i otpor snik za svoj predsjednički ured bli? Zanimljivo je, da su ovi isti Iju? । ne samo protiv današnje vlade, nego zu pet milijuna kruna, a da za to di. koji su u zakonodavnom odbo? i i pojedinih upravnih organa i protiv nijesu tražili odobrenje ni od mini? ru svim sredstvima pobijali urede? ■ današnjeg društvenog poretka. Za njih stra trgovine, kojemu je ova usta? nje ovog pitanja na samoupravnom j ne vrijedi krivični zakon, za njih ne nova podčinjena, ni od ministra u? načelu, pokušali, da u krugove mu? vrijedi današnji društveni poredak, za nutarnjih djela, kojemu su oni ne? slimanskih poslanika iz Južne Srbi? njih ne vrijede zakoni, uredbe i od­ posredno podčinjeni, ni od ministra je proture lažnu vijest, kao da je redbe vlade; oni su se tako osilili, da financija, kdji vodi brigu o čuvanju klub protivan, pozivanju pred? su postali država u državi. državnog novca. Oni su sav taj ne? stavnika muslimana iz Južne Srbije / Đa bolje'gornje tvrcinfe ilustriramo, zakonito uzeti novac potrošili, a na ovu anketu. Drago nam je, da ; navešćemo ovo nekoliko primjera: da nikom nijesu položili račun. Šta musi, poslanici nijesu u ovom slu? ј Risto Đokić predvodi u kotaru viviše sadašnji je pokrajinski namje? čaju nasjeli klevetama ovih ljudi, I sočkom rulju težaka i obara i kuću i snik nastavio ovo protuzakonito već su odmah preko svoga pred? I ogradu jednom muslimanu. Je li ovo raspolaganje sa državnim novcem stavnika gosp. poslanika Cenanal Zi- | javno nasilje!? Šta Čini vlast? Nije ni i onda, kad mu je saopćeno, da je jabega zatražili objašnjenje u na? 1 prstom makla. Opet Risto Đokić pred­ ministar trgovine zabranio raspola? šem klubu. Samo se po sebi razumi? ! vodi rulju težaka jednom pravoslav­ ganje s novcem iz ovih fondova bez je, da su oni to objašnjenje odmah I nom težaku, obara ogradu i prijeti mu odobrenja njegova i ministra finan? dobili i da su s odgovorom bili više I njegovoj ličnoj sigurnosti? I u ovom čija. Na taj su način bivši pred? nego zadovoljni. slučaju nema nikakvih energičnih mjera. sjeđnik zem. vlade i sadašnji pokr. Ministarstvo vjera učinilo je pri Ustvrduje se, da ne samo Đokić na namjesnik prisvojili sebi vlast, na sazivanju ankete još jednu krupnu zborovima poziva težake na bunu i koju nijesu imali nikakva prava i pogrješku, jer nije udovoljilo zah? otpor, nego ;de po sijelima, na kojima kakvu nemaju u ustavnoj državi ni tjevu našeg kluba- da se na anketu ; huška seljake protiv države, poziva njima predpostavljeni ministri. Oni pozovu dvojica predstavnika vakuf? ; na otpor protiv oružane sile i sije su sebi samovoljno odobravali van? sko?mearif. sabora. I ovo je sigurno vjersku mržnju Osim toga nek se redne kredite, za koje centralna vla učinjeno uslijed poznatih intriga, uzme u obzir, da ovaj Đokić dijeli se­ da mora tražiti odobrenje od Nar. koje u ovom ministarstvu još nije? ljacima kojekakve ceduljice, te im je on to tako u glavu u iljio kao da je su prestale. Skupštine. Ovim postupkom ministarstva ■ on vladar cijele države i seljaci ne 1 kraj ovakova stanja stvari na? vjera stvoreno je prije početka an? ' vjeruju nikakvim riješenjima vlasti. šio se je ljudi, koji imadu smjelo? kett neraspoloženje i ono će sigur? Po njegovim ceduljicama oni obaraju sti, da dosadašnje stanje nazovu no da otpočne u znaku bure, ako | plotove tuđih njiva i ugrožavaju ličnu autonomističkim! Mi za ovakovo min. vjera u posljednjem času ne sigurnost mirnih građana. Pored Đostanje nemamo drugog imena nego ispravi pogrješku, koju je počinilo. ; kića tako »blagotvorno« i po državu i apsolutizam’ i to skrajnji apsoluti? Nas čudi ovo neprestano intrigi? | po narod djeluju i ostali poslanici Sa­ zam, gori nego je ikad igdje po? ranje u min. vjera, jer bi intriganti j veza težaka, bolje reći zelene internastajao, jer i u vremenima najtežeg trebali da znaju, da konačnu riječ | cionale. Famozni Vasilj Popović u apsolutizma nijesu podređeni dr? u ovim pitanjima imade Nar. Skup? i Teslicu govori u prisutnosti žandara žavni organi prisvajali sebi ovoliko Ština, koja nikad ne će dopustiti, da i neukoj rulji težaka, da ne daju pre­ vlasti. suđenih hakova i da ž a n d a r e o t j ese odredbe ustava gaze. * raju, te pobiju. Šta ovo znači? I kad stojimo pred dilemom, da Vlast niti hoće, a goje hoće, spre­ Naši poslanici, koji su po zak? i biramo između ovakovog apsolutiz? ma i Nar. Skupštini odgovorne cen? Ijučku kluba putovali u Skoolje, po? čava se od neke zaplotnjačke i pod­ tralne vlade, mi se volimo odlučiti vratili su se prekjučer u Beograd. zemne sile niti može ovom destruk­ za ovo posljednje, pa makar to bilo U Skoplju su se sastajali sa pred? tivnom radu učiniti kraj. Nama je i krivo onima’ koji su se bili navikli stavnicima muslimana iz Južne Sr? poznato, da su neki ispravni uprav­ da ovako lakoumno i šumovijno ra? bije i s njima pretresali pitanje po? nici energičnim mjerama htjeli ovom litičke i vjersko prosvjetne organi? učiniti konac, ali su spriječeni. Objek­ sipaju državni novac. zaci je. S rezultatom svih razgovora tivni i rodoljubni upravnik okružni Mi ih dobro razumijemo, jer zna? su oni vrlo zadovoljni, te su u klu? nače'nik g. Nikolić tražio .je izručenje mo, da imaju pravo da se ljute, kad bu o ovomu opširno referisali. Dis? nar. posl. Đokića. Mjesto da se predgube. kusi ja o ovom pitani u vodiče se log ovog ispravnog i sposobnog uprav­ u narednoj plenarnoj sjednici klu? nika uvaži, zateže se i odugovlači, a posljedica je toga, da ovi zatornici ba. Na povratku su poslanici pregle? reda, poredka i države i dalje nastav­ dali logor interniranih arnautskih ljaju destruktivni rad, oni i dalje huš­ nosa pojedinih priznatih konfesija, porodica u Nišu. Stanje ovih inter? kaju, te i dalje padaju ljudske žrtve. kao i odnos države prema konfesi? niraca je više nego strašno. Smje? Eto tik samog Sarajeva moradoše jama. Kako ste sigurno već čuli, kao šteni su u jednu štalu, koja nema ni dvojica muslimana posegnuti za’ kraj predstavnici muslimanske vjere su? podova. Među interniranim imade nja sredstva, da obrane goli život, ime­ djclovaće na anketi rcis?ul?ulcma sa staraca i starica, djece i žena tako> tak i rz i obraz. Stvar se je odigrala još dvojicom odaslanika uleme da objektivan posmatrač ne može ovako: Pred osam dana napao je Juvo medžHsa i predstavnik vakufskog nikako vjerovati, pa čak ni posum? Glavonić i Nikica Mađura na kuću Autonomija ili apsolutizam Kad je nedavno ministarski sa? vjet odobrio naredbu, kojom se odsjeci za trgovinu i industriju u mjestima, gdje se nalaze pokrajina ske uprave proglašuju sastavnim dijelovima ministarstva trgovine i industrije i njemu neposredno pod? činjuju, izbile su u jednom dijelu javnosti čudne tvrdnje, kao da ovo znači rušenje pokrajinske autono? mije. Mi znamo vrlo dobro, da tc čudne tvrdnje dolaze iz krugova o? nih, koji ovom reformom gube je? dan dio vlasti, na koju nijesu ima? li nikada pravo ni po kakvu zako? nu. Posve je pogrjesno nazivati do? sadašnje stanje u pokrajinama au? tonomističkim. To naročito važi za našu pokrajinsku upravu u Bosni i Hercegovini. Ni prijašnja zemalja ska vlada, ni sadašnja pokrajinska uprava nijesu nipošto autonomisti? čke ustanove, jer one nemaju naj? važnijeg uslova za to, jer ne stoje ni pod kakvom kontrolom naroda, odnosno njegovih predstavnika, jer sama riječ autonomije znači, da na? rod preko svojih predstavnika rje? šava o svim poslovima pokrajine i da pokrajinska uprava stoji pod neposrednom kontrolom pokrajin? skog predstavništva i njemu odgo? vara. Kod pravog autonomističkog uređenja pokrajinska uprava pro? izlazi iz narodnog predstavništva i čim izgubi njegovo povjerenje, mo? ra odstupiti. Od svega toga kod nas nije bilo dosele, a nema ni sada ni traga. I dosadašnja zemaljska vlada i sadašnja pokrajinska upra? va bile su ili izvršni organ Central? ne vlade, ili su mnoga krupna pita? nja, koja bi inače spadala u nadlež? nost Narodnog Predstavništva, rje? šavale same ne pitajući čak ni nad? ležne faktore centralne vlade. Mi bismo mogli za ovu tvrdnju navesti mnogo primjera. Bivša zem. vlada izdavala je naredbe i o tak? vim pitanjima, koja se u ustavnoj državi mogu rješavati samo zako? nom. Ona je n. pr. naredbom ne pi? tajući ni centralnu vladu uređivala stanbeno pitanje i regulisala odno? se,između sopstvenika i kirajdžija odstupajući od načela građanskog zakona. Ona je naredbom uređiva? la odnos između poslodavca i rad? nika, rješavala pitanje dana odmo? ra> zavela držvnu pomoć besposle? nim radnicima, kojom je naredbom i državni budžet bio u znatnoj mje? ri opterećivan. Dokle je ta samovo? lja sizala. najbolje dokazuje pozna? ta naredba bivšeg predsjednika zem. vlade dra Srškića, kojom je rješavanje utoka o stanbenim stva? rima oduzeo od senata, koji je bio obrazovan kod povjereništva za socijalnu politiku i dao odjeljenju za unutarnje poslove, što nije ništa drugo značilo, već da on sam rje? šava i o utocima u stanbenim stva? rima. Ovdje spomenusmo samo one naredbe, koje su barem na zakonom 1 I : | Destruktivni rad predstav­ nika Zelene Internacionale. । | ' i Pismo iz Beograda od IV. decembra 1921. Anketa na min. vjera. Pogrješke pri sazivanju. Povratak naših po? slanika iz Škoplja. Strahote u niš? kom logoru. Sutra se sastaje u ministarstvu vjera anketa stručnjaka, da pretre? j se pitanje o uređenju vjerskih od? �Strana 2 Јтза«» živa: došla je bugarska uprava, ko? ja im je sve putem rekvizicije odu? zela, a ništa platila nije, iza nje su vladali Austrijanci, Madžari i Ni? jcmci. 'l ađa jc vladao strah i trc? pet. Vidjeli su i francusku upravu, ■ koja je bila sve, samo najmanje kuL ј turna i pravedna, kako bi se od ' Francuza moglo očekivati. ’ Kad se svršio svjetski rat, opet | je došla srpska uprava, ali danas se ni s njome ne hvale. »Prva Sr? bija« vele oni- »bila je mnogo bo? lja nego sadašnja«. Pametniji ljudi, to obrazlažu time, što medu činov? ništvom danas više ne vide onih starijih, iskusnijih i razboritijih ok? ružnika, predstojnika, sekretara i drugih činovnika, kakvih jc Srbija imala iza 1912. Činovnički kader po? punjen jc kojekakvim ljudima, me? đu kojima je ponajviše nesposob? nih i nesavjesnih. Taki ljudi svojim držanjem stvaraju nezadovoljstvo Kuko smo već javili, nar. posla? i u narodu. Bugaraši, koji vode bu? nici S. Korkut, Dr. Hadžikađić, V. garsku propagandu i koji se bore Sadovič i A. Serić. otišli su u Skop' za autonomiju Makedonije- htjeli bi? lje, da se sastanu sa predstavnici? še, da to nezadovoljstvo iskoriste, ma Džcmijeta i drugim uglednim ali muslimani, koji su zapamtili bu? građanima- da ispitaju tamošnje garsku upravu, daleko su od toga, prilike i da vide, šta, koliko i na da bi im nasjeli. »Kakva autonomi* koji način bi se dalo pomoći tamo^s ja kakve li trice?« — vele muslirna? njem pučanstvu. Naši su predstav ni. Kad bi bila autonomija, Bugari nici bili vanredno lijepo dočekani bi zauzeli sva odlučujuća mjesta u od tamošnje ehalije i udarili su na upravi, i mi bismo bili podređeni e? onaj prijazni osmanlijski doček i lemenat. Mi ne tražimo ništa, vele ikram. Skopaljski prvaci su se tak? oni. »nego neka se zavede uprava, mili, da našim poslanicima učine kakvu je Srbija imala iza 1912«. što ugodniji boravak u njihovoj i I kod njih ima čokorilovaca, koji sredini. izdaju »Privredni Glasnik«. Neki Tri dana su vijećali i pretresli । dai| bugarski Revolucionarni Komi? sva važnija pitanja, koja se tiču ! tet u Sofiji izdao je nekakav pro? tamošnjih muslimana. Iz svih raz? • ■glas na turskom jeziku, u komu na? govora izbija jedan opći zahtjev ' življe muslimane »Braćo po zaviča? za pravdom i za ravnopravnošću. ju« i pozivl je ih na otpor protiv Sr? Vakufska dobra im se uzurpiraju. I biji. Premda oni sa gnjušanjem od? mektebske zgrade im se uzimlju ; bi jaju taj poziv, ipak ie »Privredni u druge svrhe, u mnogim džamija? ’ Glasnik« donio kilometrički članak ma još i danas stoji municija i dru? i pod naslovom »Tursko?bugarska u? gi vojni materijal. Polje rada među ! rota« i tu strpava u jednu vreću i makedonskim muslimanima tako je muslimane i bugarase. Taki ispadi prostrano, da se pregledati ne mo? čokorilovaca mute i remete dobre že. Ljudi od 1912. pretrpjeli su ne? odnošajc između muslimana i pra? brojeno muka, doživjeli raznih up? j voslavnih i kod muslimana stvara? rava. Najprije su. iza balkanskog ' ju nezadovoljstvo. ata, bili pod čisto srpskom upra? Ali niko ne gubi nade, da ćc se vom, o kojoj sc najpovljnije izra? prilike srediti i da će nastupiti bolji zuju. Osobito odmah iza srpske o? I kupacije, kad je zavladala vojna dani za javni život. Skopljanski »Hak«, organ Džemi? uprava: rz, obraz život, imetak i sve ono, što je čovjeku najmilije jeta, donio je pod naslovom »Naši i najsvetije, bilo jc u potpunoj si? odlični gosti« o posjeti naših pred? gurnosti. Premda je i tada bugar? stavnika ove retke? ska propaganda tamo rovarila, ni? Bos. musi, poslanici S. Korkut, je mogla pokolebati vjeru musi, pu? A. Hadžikadić, V. Sadovič i A. Še? čanstva u pravednost srpske upra? rić došli su u Skoplje, da ispitaju ve: nije bilo ni kačaka ni običnih ! prilike, u kojima žive naši muslima? nezadovoljnika među muslimani? ni. Ovom su posjetom pokazali, da rna. Kad je došao svjetski rat, on? i se ozbiljno i iskreno interesiraju za da su se zaredale uprave raznih dr? I nas, te su došli u dodir sa naro? Op. Ur. I s listom »Gajret« društvo trpi silne izdatke, a on ne ispunjava svoju zadaću. Urednik lista, g. jš. Kur­ tović, počeo je od sept o. g. primati -1000 K mjesečne plaće. Što znači, da je za ova 3 mjeseca »Gajret« potrošio 12.000 K samo za urednika, i ako je dosad izašao samo jedan broj lista, i to po sadržini. kako smo to već primjetili — vrlo mršav. Uzme li se k tomu, da štampanje jednog broja stoji 18.000 K, znači, da je osim ho­ norara, osim kancelarijskog pribora i dr. samo za jedan broj izdato 30.000 K teškom mukom okupljenog narodnog novca. Da sebi »Gajret« ne bi smio ni mogao dozvoljavati ovolike izdatke na list, gdje će se početnici vježbati, nema sumnje. Stoga bi izv. skupština trebala i ovo pitanje pretresti. Hasana Mrehića u Crnotini, mahala I smio sam g. predsjednik da potpiše, Smiljević, kotar Sarajevu u večer oko I nego je na njegov nagovor potpisao . 9 sati s kamen tem i psovkom, koja je I pisar iz »Gajretove« kancelarije Po svoj prilici iz straha, da ne bi bila odraz njihove mržnje, kom im je izvanredna glavna skupština pozvala ulio u dušu Đokić prema svemu, što ugovorači na < dgovornost, izdato je je muslimansko. Čuvši Hasanov sin vrisku i zapomaganje žena, utrči u po­ 1 neko »razjašnjenje«, potpisano od 13 jatu i od curice zatraži, da mu done­ I odbornika, u kome se izvrtanjem Ćise pušku Dobivši u ruke oruđe po­ । njenica i upotrebljavdnjem »finih« riječi zivao je napadače, da ne udaraju na 1 kucaju pohiti dokazi. Moram na.omehudt da mi je g. dr. kuću, a ovi navališe još većom žestiMetiljević rekao, da razjašnjenje, koje nom, na koje morade ovaj opaliti u zrak, da ih prestraši. Čuvši na njivi je on potpisao, nije glasilo onako, kako je objelodanjeno, a g. H. Abć tvrdi, da Hasan pucanj puške, doleti kući, te zapomaga, da mu puste Čeljad u miru, je na odb. sjeda ci, na kojoj je ovo »razjašnjenje« dirigirano i redigovano a ova dvojica napadača potjeraše ga, zaključeno, da »fine« riječi i la: proiz­ te ga, bezbeli psujući mu sve svetinje uhvatiše i oboriše, pa pođoše daviti, voljan, bestidan itd., ne smiju nikako na što on z.ipomaga: «Pogibo’» Čuvši | stajati u »razjašnjenju«. Međutim? u kući to sin, izleti s puškom, te kun­ Danas, kad nekim nepredviđenim dakom udari na Hasanu ležećeg na­ slučajem cijene brašnu neprestano padača Mađaru i ozlijedi ga p-ebivši skaču, tvrdi razjašnjenje, da neće kundak. Nakon ovog prema njemu po­ »Gajret ništa šteto vati. leti nožem Jovo Glavonjić, a on odA da je brašno pojeftinilo, ko bi skakajući vikaše mu- «Stoj ili ću pu­ snosio štetu? »Gajret«. cati« preko deset puta Napadač ne ! Šta bi bilo od »Gajreta«, kad bi i htjede stati, nego navali svom žesti- ; ostali odbornici, povodeći se za pri­ nom, a napadnuti morade u obrani | mjerom g. predsjednika, počeli praviti svog života opaliti i napadača obori, i ispred »Gajreta« zaključke, pa ako Poslije su se seljaci iskupili, te počeli I upali, dobro je, a ako ne, neka »Gaj­ prijetiti, a otac i sin zatvorili su se do ; ret« snosi štetu P jutra, dok nisu došli oružnici. Bezbeli i Ovo je samo jedan primjer samo­ da su težaci ht-eli iskrenuti, da su oba volje g. predsjednika, za kojim ni malo ubijeni na ulici, ali je istraga pravo ne zaostaju ni dolje navedeni, ako ga stanje stvari ustvrdila. Šta više i ne nadmašuju. 1. Sav novac, koji je pao na »GajMi nećemo, da se miješamo dalje u j ovu stvar, ali ovdje ie ponovno pala | retovoj zabavi, održanoj u februaru o. jedna ljudska žrtva baš radi zatornog ; gn pokupio je g. predsjednik sam bez rada narodnih poslanika Saveza Teža- i kontrole i zadržao ga je punih šest ka i gornji slučajevi, a ima ih još sto- ! dana kod sebe. Svak zna, da ovo nije bila dužnost tinama, naibolja nam govore, da ovom treba jedanput učiniti konac. Kad smo . g. predsednika, niti ga je iko na to ovlastio. Treba li ovome komentar? opravdano komunistima učinili za vre­ 2. G ijret troši vrlo mnogo na svoje mena konac, moramo ovim još većim ] činovn ke: komunistima — Savezu Težaka — ta­ Urednik lista »Gajret«, g. Šukrija kođer učiniti konac, pa im zato i do­ Kurtović d »biva mjesečno 4.000 (četiri vikujemo: „Dok je vrijeme, izdajte „Obznanu*, i protiv ovih antidržav- h ii ade) kruna, g Kukić činovnik IX. razreda, g Haznadarević čin. IX. razr. nih i antisoctjalnih elemenata! gosp. Kosović čin. X. razr. 2 pomoćna Hidaiet. ! Činovnika itd. Da se ovi izdaci barem j nešto umanje, » odnio sam još u tugu! stu o. g. pismenu ponudu odboru, da : ću sam besplat o preuzeti posao jed■ nog pomoćnog činovnika, koga „Garret« za njegov 1—2 satni, dnevni rad Л tU_broiu »Pravde« od 25 okto­ ■ plaća 1500 (hiljadu i pet stotina’ kruna bra o g. iznio sam u interesu društva mjesečno. Ali g. predsjednik nije dao, »Gajret« jednu njegovu internu stvar. , ni da izađe ova ponuda pred ostale Dokazao sam, da je predsjednik »Gaj­ . odbornike. Zar ova samovolja ne vuče reta«, g. A. Kurtović na 9 septembra za sobom i rasipanje društvenog imetka? o. g. kupio Kod ovd. paromlina 8 va­ Ne dokazuju li navedeni primjeri oprav­ gona brašna za »Gajretove« konvikte danost, t. j potrebu saziva izvanredne samovoljno, bez znanja i odobrenja glavne skupštine, koja će učiniti kraj ostahh odbormka, bez raspitivanja ci­ ovoj anomaliji u vođenju društvenih jena, bez natječaja i što je najžal jsposlova. ni;e, po skupi oj cijeni nego je u ovo Jesu li potrebni dalji primjeri? vrijeme bila na drugim tržištima (ne­ . Mislim, da nisu. pobitan dokaz za ovo jest bcrza u N. Sarajevo, 14.'XI. 1921. Sadu1, kao i to da ugovor, koji predDr. Bećir Novo. tavija vrijedne st od 1,200.000 K nije Naši poslanici u Skupi ju. Pododborima, povjerenicima i ilenovima društva „Eajret". PODLISTAK. Profanisani ćurs(Odgovor „D»moviniu na članak „Naši nazovi* u br. 60.) Piše: Chamerani, Posavina. Nu kod (Nastavak). ovih Enverija se ima- istaknuti i jedan naopaki uspjeh. One su bile povod velikom porazu OsmanKja u borbi sa Arapima. En? glezi su pred Arapima uprli prstom u Enverija rekavši: Eno kakvi su i muslimani Osmanlije. Eno su uči? | ni li ono, što mi ne činimo, što ne? 1 ćemo kao prijatelji muslimana, da povrijedimo najviše muslimanske vjerske osjećaje, oni su učinili! Eno su čak i vojsci obukli šešire! Vaše tradicije koje polaze od Samog A? lejhiselama su protiv toga. Musli? man ne srni je pasati zunnar (po? povski po as), ne smije nosili gaj- j jara.*) Zar nije najveći »gaj jar« šc? I šir!! Ovo je raspalilo Arape, pa su svom žestinom navalili na »murte? de« (odmetnike vjere) i hametom ih potukli. Ovo je bila odlučna bitka između Arapa i Osmanlija! Ćurs je profanisan nesposobnim vaizima! Priznati se mora, da se na ćurs popne i onaj, koji nije za to mjesto dorastao. Ali se priznati mora i to, da take vaize slušaju (osim iznima? ka sa naročitom tendencijom) još nesposobnih od tog vaiza, koji ne mogu ni shvatiti jednog boljeg .i spremnijeg - osobito, koji se ne umije spustiti na njihov nivo, pa da ih tako uhaviza. Mnogi slušaoc gleda, da mu se kaže: šta i kako treba raditi, a ne pita, zašto je to tako. Mnogi opet se diže i odlazi, ako se počne o temi raspravljati sa znanstvenog gledišta, jer to on ne razumije! O čem obično govore sa ćursa »ne? sposobni« vaizi? Osim imamskih i islamskih šar? tova u najužem smislu koje treba znati svaki musliman, te nekojih suneta i adaba, ko i se lakše zabo­ rave, oni obično govore o dobroj strani zekjata sadake posta naf le tako za razliku od muslimanki no? * Gajjari su posebni znakovi, ko? si njihovo ženskinje — posebni kroj jim se hotimično i svojevoljno raz? i boju dimija, jeleka, libada, noš? likuju podanici nemuslimani u is? nje na glavi, kićenjc bisera, veza? lamskoj državi. To može biti u po? nje i pokazivanje glave- jahaća i sebnom kroju odijela: čakšira, ko? parana, farbe, pojasa, obuće- kape, • putnička oprema, postupak kod saruka, brijanju, držanju brkova i i jela i t. d. Ova je razlika bila i kod t d., jer hoće, da se na prvi mah . nas u Bosni i Hercegovini prije, a i poslije okupacije. Pisac. vidi, da ni jesu muslimani. Isto se Bro; 360 Bnoj ^KA^DA* .ПРАВДА* — I namaza itd. Osim toga go »ore i ka- | džu« mnogih naših »modernijih, zuju, da :e haram (zabranjeno) piti: 1 sposobnijih i kulturnijih« muža vino, rakiju pivo, i sva opojna pića iz najviših krugova inteligencije a dvostruk haram to javno činiti, Dra Silovića, koji je na ovaka pita? da izvodi iz Imana vjerovati i nja odgovorio baš kao i oni naši govoriti da je piće — kao i dru­ »u vreći zavezani« vaizi sa: katrc si ge zabrane — halal. Onda da je ha- ' haram ( i jedna ga je kap zabra? ' ram ići među p'janice, u druš­ njena) u svom djelu »Uzroci Zlo? tva gdje se pije, nabavljati im piće Čina«. Nc uvjerili ga ni on- onda i služili ih kod toga, pjevati im nama ne preostaje drugo, nego reći: i N d. Piće nazivaju ummulha Bože, podaj nam znanje i postupak 1 baisom (majkom — izvorom svih i zala) i u potkrepu tog donose vrlo Jikovite i za »masu« shvatljive hi? kjaje (priče). i i I ! i 'Гко ne vjeruje tim nesposobnim vaizima, koji ne govore iz vla? stitog iskustva, nego kao »papaga? ji« i iz »zavezane vreće« na ćurs istreseni, slijepo se držeći knjige — kjitaba, neka se obrati starješini zem. bolnice u Sarajevu, g. dr. Je? remiću. ili drugim stručnjacima, ne? I ka čita i »savremena« i moderna ! djela ne vjerska ili nemoderna i arapska ili turska, nego pisana či? sto kojim kulturnim zapadnim jezi? ; kom i kojim kulturnim zapadnim pismom- koje znade i on čitati, pa će, mislim, čuti, da se i oni sa lim I »papagajima i u vreći zavezanim« ama gotovo dlaku u dlaku slažu: haram, pa haram! Nu ako fetva t'h stručnjaka ne mogne zadovoljiti »njegov zdrav razum«, nego ga taj zdravi razum bude i dalje vukao u društvo: do čaše, flaše, bureta, mostarskog ili dalmatinskog podru? rna, onda neka pita velikog pravni? ka sveučilišnog profesora »ho? onih napadnutih »papagaja« i u »vreći zavezanih«, a sačuvaj nas od zdravih razuma« štokakvih »spo? sobnijih i kulturnijih«! Onda ti nesposobni vaizi govore sa ćursa o već sto puta prožvaka? noj i do neposluha od strane mno? gih »sposobnijih i kulturnijih« do? tjeranoj nemodernoj temi zina?a prostitucije u najširem smislu), da je to veliki haram, da je pro? pis za takvng nr-ož^ тепог етТ š >ika i grijeŠnicu udariti im ništa ma? nje nego vrućih 100 štapova, a ože? njene u kamen zasuti, ako im sc po propisima krivnja dokaže, da se tako strogom i najstroži jom kaz? nom kazne odnosno između pošte? nc zajednice ostrane »zločinci«, ko? ji svojim »odnošajem« prenose i nakakmljavaju razna zla i bolesti u tuđe familije, pa i potomstva, a i u svoju familiju i cijelo potomstvo, zarazivši ženu- koja inu je pokloni? la sav svoj život, odnosno muža, sa potomstvom, koji joj je zajam? čio svu egzlste^ciiu. (Nastavit će se.) ј 1 �4,60 ruj dom i sa članovima Džcmijetove Organizacije. Spomenuta će gospo* da 34 dana boraviti među nama. Mi im ovom prilikom klčemo: Do* bro nam došli! i najljepše im zahvat Ijujemo na bratskim osjećajima, koje oni gaje prema ovdašnjem mu* slimanskom stanovništvu, i molimo ih, da kažu našoj braći u Bosni, da i mi za njih gajimo najtoplije brat# ske osjećaje. hakovi iz 1918. godine nisu likvidirani i da se molbe za likvidiranje nepla­ ćenih hakova odbijaju; 2 Jeste Ii voljni, Gospodine Minis­ tre, pribaviti kredit za likvidiranje tih hakova i raspisati ponovni rok za li­ kvidiranje hakova iz 1918. godine? Molim pismeni odgovor. Primite, Gospodine Ministre, izraz mog osobitog poštovanja. Beograd, 3. novembra 1921. g. Hamid Kurbegović Bilješke. ! Afera sa 'zakupom mostarske želj. restauracije. U masi svakidašnjih afera i afenčica dostojna je ova spomena. Zelj. direkcija u Sarajevu posve je propisno i na temelju javne licitacije izdala u zakup mostarsku želj. restauraciju jednom katoliku. Ali kako kod nas mučenici i svi njihovi daljnji i bližnji rođaci imaju monopol na koncesije, to je ministarstvo saobraćaja — valjda na zahtjev dra L. Markovića — izdalo nalog želj. direktoru Gdrtneru, da raskine ugovor sa dosadašnjim zakupni­ kom i prenese ga na oca atentatora Čabrinovića. Dir. Gartner nije htio ovaj protuzakonit nalog ministra izvršiti, pa je stoga bio — kako se to u nas danas govori i vrlo mnogo prakticira — »smenjen«. Pom. ministra g. Jelič obećao je ovu stvar izgladiti, pa je zbilja nakon njegova povratka u Beograd opozvano »smenjanje« pod uvjetom, da direktor izvrši taj na'og. U tu se je stvar, kako smo obaviješteni, uplelo i ministar­ stvo unutarnjih djela, pa kako je stvar konačno svršena, ne znamo. Makar i pokasno, mi hroničarski bilježimo ovu aferu, koja je tim karakterističnija i simptomatičnija, što služi kao dokumenat, ko kod nas stvara zbrku u upravi i ko ovakovim gaženjem zakona ubija autoritet vlasti, te radi čega se sve savjesni činovnici, koji hoće da respektuju zakon, mogu »smenjivati«. Radić s pravom bojom. Kogod poznaje Radića i njegov ciganski ka­ rakter, prema kojemu je on sklon i najkontrastnijim' promjenama u politici znao je, da se on ne može održati na visini jednog vođe čitava plemena, niti je u stanju, da makar neko vrijeme slijedi jedan te isti politički pravac. Konfuzan i nedosljedan, kakav je uvijek bio, on je u zadnjem broju svog organa »Slobodni Dom« tako nepra­ vedno napao čestitog i iskusnog hr­ vatskog bana Laginju i stavio ga u isti red sa Sarkotićem i Duićem, da je time stvorio uzrujanje u cijeloj Hr­ vatskoj zajednici. On Laginju stavlja u isti rang i s »beogradskim batinašima«, koje on sad toliko napada, a mi smo uvjereni, da nije daleko vrijeme, kada će taj isti R dić istim tim »batinašima« lizati pete i kovati ih u zvijezde. Šta ćete: Što dikla navikla.......... CfpaHđ 3 Strana „пгА^ДА* — „ГКАУРА ’ narodni poslanik. Politički pregled. i ' Predstavnici augorske vlade u i Parizu. Velika narodna skupština odobrila je imenovanje Ferid bega, prijašnjeg ministra finunsija, za pred­ stavnika vlade narodne skupštine u Angori kod vlade francuske republike. Husein Ragib beg, generalni direktor vladine štampe i "informacija, imeno­ van je glavnim sekretarom predstav­ i ništva, te su obadvojica ostavila Tur­ sku i otputovali u Pariz. I Produženje punomoći Kemal- paši. Velika nar. skupština u Angori odlučila je na svojoj sjednici od 1. novembra da produži za 3 mjeseca punomoć generalisimusu Mustafi Kemalu. Vašing onska konferenca. U jed­ nom od prošlih brojeva javili smo o pripremama za Vašingtonsku Konferencu. Prema najnbvijim vijestima kon­ ferenca je u subotu svečano otvorena. Prva sjednica bi trebala biti u uto­ rak 15.11. o. g. Kao službeni jezik je : priznat osim engleskog i francuski, 1 jer neki francuski i talijanski delegati ne znaju engleski. Sve sjednice, osim plenarne biće tajne. Amerika će po svoj prilici predložiti ove uvjete: 1. da Japanci evakuišu izlazne tačke istoč­ nog Sibira; 2. da se internacionalizuje „Društvo istočnih kilajskih željeznica"; 3. da se obrazuje Megjunarodni Kon­ zorcij za Mandžuriju i Mongoliju; 4. Japan može zadržati sva prava na »Društvo južnih kitajskih željeznica«, ali mora 1923. g. obnoviti ugovor o koncesijama otoka »Liao-Tung«; 5. Megjunarodni Konzorcij za sve kitajske državne i oblasne zajmove; 6. opća ravnopravnost privatnih poduze­ ća u Kitaju; 7. Ukidanje svih poseb­ nih privilegija i monopola pojedinih država u Kitaju. G. Briand je ostavio u kući g. Wilsona posjetnicu, gdje žali, Što nije njega, slavnog državn ka i bivšeg preds ednika republike, našao kod kuće, da mu izjavi još jednom lično svoje štovanje Američka štampa povoljno koment ariše izjave Brianda o konferenciji osobito onu, da Francuska nije došla u Vašington, da što bilo traži, već da saraginje na velikom djelu mira. »Temps« javlja, da će na diskusiju o daljnjem Istoku imati pravo 9 drža­ va, a u diskusiji o razoružanju samo Gospodinu Ministru za Agrarnu 5 velikih sila: Sjedinjene Države, Ve­ lika Britanija, Japan, Francuska i Itareformu. /ја Gospodine Ministf.l Sastanak saveza narodi. Na br­ Ima još sila posjednika, koji nisu zojavni poziv Lloyda Georga sastaje dobili 'dužne hakove sa kmetovskih se Savez naroda, da zauzme stanovi­ zemalja iz 1918. godine. N(ihove mol­ šte o povredi štatuta Saveza naroda be odbijaju nadležne vlasti s motiva­ sa strane naše države time, što je bez cijom, da nisu u određenom roku pri­ znanja Saveza poduzela intervenciju u javili svoje pravo nadležnom kotarskom Albaniji. uredu. I ako su ti posjednici vrlo siro­ Austrija zaposjela Burgenland. mašni kao primjerice Jusuf HadŽiabdić 13. o. mj. su austrijske čete zaposjele iz Bugojna, čiju ću Vam molbu po- | Burgenland. Nigdje nije bilo nikakvoga sebno predati, i djeca umrlog Alibega otpora. Stanovništvo je dočekalo vojsku Idrizbegovića iz Travnika (zastupnik na svečan način. Vojska je za sad uni­ Zulfo Đefo, Livno) prijeti opasnost, da šla u mjesta Edelstal, Neudorf, Neusidel, će im dužni hakovi propasti. Meni se Eisenstadt, Zilingtal, Petsing i Sauertal. čini, da bi to i prev Še nepravedno Konferencija ambasador i. Na sjed­ bilo, jer su i onako i suviše mnogo i oštećeni. Svoje pravo u pravo vrijeme | nici konferencije ambasadora od 9. o. nisu prijavili s toga, što su se u vri- j m. stvoreni su konačni zaključci o jeme prijava nalazili u teškoj brizi za I olbanskim granicama, te je izmegju svoj opstanak, jer su danom oslobo- ; saveznika postignut sporazum, koji denia prestali glavni njihovi životni । usvaja talijansko stanovište u pitanju izvori za uzdržavanje. Za to njihov ne- i Albanje. Konferencija odobr.la je tahaj, da nisu pravovremeno prijavili | kogjer note, koje je Savez Naroda uputio vladama u Tirani i u Beogra­ svoja potraživanja, mora biti svakom da u pitanju albanskih granica. Kon­ razum I liv. Stoga sam Vam slobodan staviti, ; ferencija će ambasadora po svoj pri­ lici energično zatražiti od Jugoslavije, Gospodine Ministre ovo pitanje: da povuče svoje Čete iz Albanije. »Pe­ 1 . Je li Vam poznato, da ima po- i tit Parisien« potsjeća na to, daje Ita­ sjedmka u Bosni i Hercegovini, Čiji | lija prva priznala albansku vladu u : : ■ ' : ! •••••••••••••• Tirani. Ova je vlada danas priznata i od Francuske i Engleske, ie su gra­ nice Albaniie definitivno utvrgjene. в pitanje. Kada je zasijedala zemalj. skup* ština J. M. O. u Sarajevu, nijesam mogao na istu zbog familijarnih nezgoda prvi i drugi dan prispjeti, nego sam došao tek treći dan, kada je skup­ ština već svoje zasijedanje dovršila, Zatekao sam još u Sarajevu sve skupštinare. Sastao sam se sa g. Redžep eff. Selimovićem i pitao ga za skupštinu, kako i na koji je način protekla, koji mi između ostalog reče ovo: »Kaže mi g. Hasan Miljković, nar. poslanik, da je Aluhamed beg Ibrahimpašić rekao, I da ja nijesam došao na skupštinu za to, jer da mi je kotarska skupština u I Bihaću izrazila nepovjerenje i nije me ; izabrala delegatom za zemaljsku skup! štinu« Ta denuncijacija me je jako ' iznenadila, što je baš potekla od mog ! dobrog prijatelja. Iza toga sam našao ! g. H. Miljkovića i pitao ga, u koliko i je istina u toj stvari, koji mi potvrdi i sve navedeno i još mi reče g. MiljkoI vić, da je g. Muhamedbeg Ibrahimpašić j rekao još i to, da me narod nije toi bože izabrao zato, što sam dočekao u ; Bihaću g. ministra Dr. Spahu, i ispratio j istog u Cazin i Krupu. To mi je poti vrdio g- Miljković u prisutnosti gg. I Saračevića Hasana i istog Redžep eff. I Selimovića. h Kada sam se povratio u Bihać, sa। zvana je kotarska skupština, na kojoj sam ja stavio upit na skupštinare u 1 pogledu navedenih denuncijacija i cijela ! skupština izjavi, da je to neistina i ; puka izmišljotina. G. Muhamedbeg i Ibrahimpašić, koji je predsjedao toj 1 skupštini, odlučno je pobijao navedenu denuncijaciju. Pošto mi je stalo do toga, da istina izađe na vidjelo, ovim javno pozivam gg. Hasana Miljkovića, ! nar. poslanika i Muhamedbega Ibrahimpašića, da se izjave, gd e je istina? Mo­ lim gg., da mi odgovore kroz mjesec ' dana. U Bihaću, 17. X. 1921. i I 1 ! | ' PLAN 3-ćeg kola srećaka Državne Raz­ redne Lutrije Kraljevine Srba I Hrvata i Slovenaca. ' 1 . I. RAZRED Vučenje 2. i 3. januara 1922. godine . Najveći dobitak u najsrećnijem slu­ čaju Dinara I i 8O.000 ' , II. RAZRED. Vučenje 7. i 8. februara 1922. godine. 1 Najveći dobitak u najsrećnijem slučaju Dinara I 100 ooo | III. RAZRED. I Vučenje 7. i 8. marta 1922. godine. | i Najveći dobitak u najsrećnijem slučaju | Dinara 120 ooo IV. RAZRED Vučenje 4. i 5. Aprila 1922. godine. Najveći dobitak u najsrećnijem slučaju Dinara 15o.ooo Muhamedbeg BišČević Domaće vijesti. I i | : i ' i ; i i Pitanje I Sud za suzbijanje skupoće. I ju­ čer u srijedu na pazaru ovdje osvjedočili smo se, da ovaj sud radi samo u svom uredu, a ovdje u čaršiji, gdje se čine prekršaji na račun sirotinje, tu nema nikog. Bakalima je određena maksimalna cijena kukuruznom brašnu 11 (jedanaest) kruna, a seljak cijeni svoje kukuruzno bražno s vrećom 12 (dvanaest) kruna i 50 helera. Zar nije uzaludno, što mi imamo sud za suzbijanje skupoće, kad ga nema onđje, gdje u istinu treba da ureduje. Taj je sud propisao, da seljak i producent treba da prodaju brašno 15% ispod maksimalne cijene, a seljak prodaje 10% skuplje nego i bakal smije pro­ davati. Pa zar ta cijela rabota toga suda nije samo na papiru, kad nema organa toga suda na čaršiji, da provađa propise njegove. Gospodo, sudije za suzbijanje skupoće, manje uredova­ nja za stolom, a više na čaršiji. Tuže nam se bokali, da ne mogu nigdje u takozvanih grosista kupiti brašna nule ispod 18 K, a bakalima je propisana maksimalna cijena tome brašnu po 18 K, kako će ga bakal kupiti i prodavati; a kako će se siro­ tinja podmiri, kad ona ne kupuje na veliko? Pomoć „Gajretu". Ministarstvo prosvjete odobrilo je 20 000 K pomoći »Gajretu«. Nove porezne osnove za uspos­ tavljenje ravnoteže u budžetu. U । I I | I ministarstvu financija radi se svom intezivnosti, kako da se postigne rav­ noteža u budžetu. U tom se cilju iz­ rađuje projekat zakona o porezu na imanje, i to od 1% na Jedan dio ovoga prihoda uputiće se na otplatu duga Narodnoj Banci, koji je ostao od vremena izmjene krunskih novčanica, a jedan dio na bilanciranje budžeta u godini 1922. Ovaj novi po­ rez moći će se platiti odmah ili u ob­ rocima. Dionička društva plaćati će ga tako, što će izdati stanoviti broj novih akcija i dati ih državi. Na ovaj se ničin misli, da će se finansije u država potpuno sanirati. V. RAZRED. Vučenje od 4. Maja do zaključno 24. maja 1922. godine Cena ćele redovne srećke Din. 48.— „ polovine „ „ „ 24.— „ četvrtine „ „ „ 12.— „ osmine „ n „ 6.— Najveći dobitak u najsrećnijem slučaju Dinara 1,000.000 Dobitaka Dinara u srebru premija 5D0.000 1 1 1 1 1 1 1 1 9 15 25 50 •200 300 400 4.000 35.000 4oooo od ” ” ” po „ ,, „ „ „ „ „ 400.000 200.000 150.000 100.000 80.000 7o.ooo 60.000 5o,ooo 30.000 60.000 20.000 300.000 10 000 250.000 6.000 300.000 4.000 800.000 2.000 600.000 1.000 400.000 500 2,000.000 240 8,400.000 Dinara 14,820000 Sve naruđbe srećaka pri­ ma kolektura Državne Razredne Lutrije Dragutin Selnb SARAJEVO. 1•••••••••••••• �Боој 360 ЛРАРДА" - „PRAVDA* Strana 4 Страна Sutra je u pozorištu predstava 1 Osnivanje novog mjesnog odbo­ ra. Na molbu muslimana iz Ercegno- i za ženske. Kako smo javili, uprava vog dozvol o je Radni odbor na svojoj petoj redovitoj sjednici od 12. o. mj., da se osnuje Mjesni odbor J. M. O. u Ercegnovom, a dok se to provede imenovao je za povierenika g. Šaćir eff Kustu ritu. PozcTa vljajući pristup naše braće izvan Bosne i Hercegovine u naše redove, pozivamo i braću u Americi, da se u njih ugledaju, jer i oni pored materijalne potpore mogu puno koristiti općoj stvari, ako ne politički, a ono ekonomski i kulturnu. ]z poslaničkog kluba. Naš poslački klub uputio je predsjedniku zako­ nodavnog i dbora zahtjev, da se što prije stave na pretres Uredbe o pore­ zu na poslovni promet, o suzbijanju skupoće i porezu na ratne dobitke, jer bi se moglo desiti, da zakonodavni odbor ne dospije u propisanom roku pretresti spomenute uredbe, od kojih neke treba izmijeniti a neke i potpuno dokinuti, i one bi u tom slučaju mogle postati zakon. Isto tako su naši poslanici tražili, da se imaju što prije provesti općinski izbori u Bosni i Hercegovini, te da se u zakonodavnom odboru imaju pripraviti svi potrebni zakonski uslovi za to. Zakon o šeriatskim sudovima. Ministar pravde riješio je na osnovu 109. Čl. ustava, da se izradi zakonski projekt 0 šeriatskim sudovima. Izrada ovog zakonskog projekta povjerena je nar. posl. F. Kurbegoviću. Jedna neistina Primamo od Islam­ ske čitaonice iz Bileća, ovaj dopis, kao odgovor, na »Pri poslan^« štampano u 221 broju »Srpske Riječi« od 29. 10. o. g. Uredništvu »Pravde«, Sarajevo. ZakIjučkom odborske sjednice od 6. XI. zaključeno je, da se zamoli gornje uredništvo, da dolje navedeno u sli­ jedećem broju izvoli uvrstiti: U broju 221. »Srpske Riječi« od 29. X. o- g. pod naslovom »Priposlano«, a potpisano po gosp. Tomi Vučkoviću među ostal.m dotiče se g. Alije Hadžića, koji je navodno pro­ nevjerio ovoj čitaonici 200.000 Kr. i predb?cujemu, da radi toga ne smije doći u Biieću. Ovu tvrdnju i nabacivanje na gosp. Aliju Hadžića po g. Tomi Vučković, najenergičnije odbijamo, jer su zasluge gosp. Alije Hadžića, bivšeg predsjednika društva bile velike tako, da je isti na izvanrednoj gl. skupštini od 17.6. 1921. izabran počasnim članom ove čitaonice. Za odbor: Islamske čitaonice u Bileći; tajnik: Emin Dž. Hadžić; predsje­ dnik: u. z. Avdo Kreso. I je našeg pozorišta izašla u susret želji . iz muslimanskih krugove, da se daju ' i predstave samo za ženskinje. Takova će predstava biti sjutra, u petak po | podne, pa ponovno upozorujemo naše . ženskinje, da iskoristi ovu lijepu pri| liku, koju im pruža uprava pozorišta. • Ostavka ministara. Ministar za izjednačenje zakona g. M. Trifković I podnijeće ostavku radi bolesti srca (?), a ministar vjera M. Jovanović radi bolesti očiju. I ministar pravde Đuričić podnijeć ostavku. Ništa se pozitivno ne zna, ko su im zamjenici. Istom, ako se jednom postignej sporazum između radikala i ^demokrata, biće određeni njihovi nasljednici. Iz Narodnog Pozorišta. Ulaznice za predstavu u petak popodne, koja se daje samo za gospode i učenice srednjih škola, moćij će se dobiti na blagajnici Narodnog Pozorišta počevši od srijede, 18. o. m., od 3—5 po podne. Novo inscenisana »Koštana«. U neđelju na večer, 20. o m., daje se, kako • je već javljeno, popularna Stankovićeva »Koštana«. Komad je nanovo in' scenisan, prema intencijama samoga i pisca, i razlikovaće se kako u deta­ ljima tako i u cjelini od dosadašnjeg I šablonskog prikazivanja. Režiju »Ko­ štane« vodi g. Dinulović, a Koštanu prvi put igra i pjeva G-đa Mara VuČićević. Izjava. »Politika« u broju od 22. oktobra iznosi u članku pod našlovom »Tajne Sandžaka« između os? talih podvala i kleveta i protiv me# ni, da sam bio za vrijeme austrij* ske okupacije zlikovac. Koliko je ta tvrdnja istinita, najbolje se vidi iz | činjenice- da sam bio prvi na kandi* datskoj listi za općinski sud. Am? nestja se nikako ne proteže na zlo? čine ubijstva, pa da su postajali kakovi dokazi za tu klevtu protiv mene, sigurno bih bio suđen. Stoga ; s indignacijom odbijam od sebe o? vu najprostiju podvalu. Plevlje, 8. novembra 1921. Abdulah Karah meto vić, predsj. općinskog suda u Plevlju. Radničke Komore. Ministar za socijalnu politiku odobrio je osnivanje radničkih komora u Sarajevu, Zagrebu i Novom Sadu. Demobilizacija. Na osnovu riješei nja ministarskog savjeta ministar vojni naredio je demobilizaciju svih vojn.h obveznika pozvanih na šestonedjeljnu ! vježbu. Još danas otpustiće se prema ovome svi rezervisti i pozvana komora. Sve trupe, koje su naređene uslijed dislokacije krenute iz svojih garnizona, vratiće se na svoje mjesto. POZNATE GALOŠE MARKA „RHOMBUS,, i ' ; | , i ! ; | j PRISEJELE^PONOVNO KOD H. B. FOČO I DRUGOffl SARAJEVO NA VELIKO DULAG1NA 3. NA MALO SARAĆIBR. 19. Misi. žersks zadruga u Mostaru. Hstječaj | j I | NOVE KNJIGE Život Isusov od E. Renana (pre­ veo F. M. Domlnković broširano K 60 vezano K 70. F. M. Dostojevski od I)r. Prohaske (studija o sveslavenskom čovjeku) broširano l< NO, u original, uvezu K 15о. Marxizam, Panslavizam i Jugo­ slavenstvo od Dr. M. Radoševića broširano K 20Modri čovjek od Stanka Tomašića broširano K 20. Sve narudžbe obavlja: „Moderna Knjižnica14 Zagreb, Nikolićeva ulica hr. 8. Šalje se samo pouzećem. Preprodavaoci imadu znatan popust. Novo otvorena manifakturna radnja na veliko 333 Bakšić i (atović Čizmeđiluk broj 21./<. snabdjevena je sa prvo­ razrednom kurentnom robom, a cijene su umje­ rene. Naruđbe iz vana obavlja brzo i tačno. Fina terpentinska Ovoj zadrugi potrebna je jedna izučena učiteljica za moderni ručni rad (krojenje i šivanje rubenine i žen­ skih odjela). Refiekt«ntice neka pod­ nesu svoje molbe zajedno sa dokumentima i ušlo vi ma najdulje do konca decem­ bra o. g. Prednost imaju one uči­ teljice, koje osim krojenja i šivanja znaju vezenje i ple­ tenje. Odbor. I 1 Еj<ј krema za elegantni svijet. Dobiva se svagdje. Proizvodnja: „Slavia“, tvornica ke- mičkih proizvoda d. d« Zagreb, Ilica 213. Novo otvorena dobro sortirana manufakturna radnja | Braća Hasamagić Sarajevo Kundurdžiluk broj 12. ■ | 1 ! preporučuje I : Na veliko. se za svakoga, a osobito za trgovce i krojače Na malo. Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. — Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina. Potpuno uplaćena đioni< ka glavnica K 20,000.000 —. Ulošci preko K 25,000 000'—. 104 Pričuve preko K 4,000.000. - Pupilarno siguran. - Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — IzvrŠuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.J u Sarajevu Središnjica: Sarajevo. — Pupilarno siguran zavod. — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Dionižka glavnica 1o,ooo.ooo kruna. Pričuve боо.ооо kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.—Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. —Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ 205 Kancelarija: Kralja Fetra ulica Z prizemno, lijeno. - Brzojavi: Trgovačka banha, Sara]evo. - Interurban telefon: ZR Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štampanja D. I A. Kajou, Sarajevo, � https://kolekcije.nub.ba/files/original/ff6350860999eee486f2b6f548867d2d.pdf c7ca1f203e107ce30b02b57e522e8df6 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAt.ENA. Pojedini broj K 2. —------------------- п Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. l'Jređuje redakcioni odbor. Pretplata: za našu državu godišnje K 200.—, na pola godine K 100.—; za inozemstvo K 2зо —. * * WI1 Uredništvo i uprava nalaze se u Kralj« Petra ulici u vakufskoj palači, .Telefon br. 842. ГЛАСИЛС / .иСХЕ МУСЛХМАМСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj ’ Sarajevo, subota 19. novembra 1921. Sta je s općinskim izborima. Nekoja su gradska vijeća kod nas Mi znamo prave razloge, zašto se još za vrijeme rata bila raspuštena, to nije htjelo provesti. Prvo radi toga nekoja je naša sadašnja vlada nakon jer to nije bilo u interesu i po ćejfu narodnog ujedinjenja raspustila, a u onima, kojima je vlast zapala u šake, nekojima smrću ili ostavkom pao broj kako biše oni mogli što dulje svoju nametnutu vlast provoditi i iskoriščaopćinskih vijećnika na minimum tako, da su često nesposobna za rad. Vlada vati svoj položaj. Drugo radi toga, jer je namjesto tih vijeća postavljala ko­ gotovo u svima gradskim općinama mesare, koji vode općinske poslove ili muslimani čine većinu, pa biše neke bez ikakove narodne kontrole ili uz »patriotske« stranke na tim izborima kontrolu surogata općinskog vijeća — izvukle tanji kraj, a ovako su za ko­ dodijeljenih par vijećnika. mesare postavljene ili njihove krea­ ture ili pak ljudi, koji njima konve­ Bilo je češće u javnosti govora o radu ovih komesara; mi smo već ne­ niraju i provodi ono, što te patriotske stranke hoće. koliko puta iznijeli kritiku o neradu ili lošem radu pa i o zloporabama I dok su ti razlozi sa stanovišta vlasti tih komesara, a »Srpska Riječ« zamteresovanih razumljivi, mi ne mo­ je iznijela u zadnje vrijeme tako strašne žemo shvatiti našu vladu, koja je do optužbe i materijal o zloporabama u zvolila i omogućila, da se ovako gru­ gazdinstvu sarajevske gradske općine, bo prikraćuje narod u njegovu pravu, da ne može nitko ostati hladan čita­ koje mu po s ima zakonima pripada. jući ovakove Skandalozne afere, koje se Naročito ne možemo razumjeti, da je događaju na štetu našeg građanstva. vlada mogla ovakovo stanje i nakon Nu sve i kad ne bi biio tih afera, donošenja ustava, gdje se izrijekom pa kad bi komesarijati funkcionisali određuju općinske samouprave, po­ najpravilnije i uzorno, oni su upravo državati. pljuska parlamentarizma i demokraKad je ljetos izašla naredba, da se tizma. Kod nas se, naime, toliko na­ ima provesti organizacija seoskih općina glašava narodna volja, ustavom i za­ u Bosni i Hercegovini i kad je vlada konima hoće da se garantuje narodna obećala, da će se najkasnije u novem­ samouprava, kako bi narod sam pre­ bru ove godine provesti općinski iz­ ko svojih predstavnika odlučivao o sebi bori, mi smo tome povjerovali, nada­ i o svojim stvarima, a ovamo mu se jući se, da će vlada to obećanje i ispu­ oduzima pravo samouprave i u onim niti. Ali mi se nalazimo već u drugoj ustanovama, gđega je on imao i za vri­ polovici novembra, a na izbore se i jeme najcrnje austrijske reakcije i ap­ ne misli. solutizma: općinska se uprava povje­ Imajući ovo u vidu, naš je posla­ rava Činovnicima. nički klub energično tražio od vlade, Dok su se u svima dijelovima dr­ da se odmah moraju odrediti općinski žave proveli izbori i tako bila data izbori u Bosni i Hercegovini. prilika, da narod sam postavi ljude, Kako smo izviješteni, ministar Prikoji će upravljati i štititi komunalne bićević naredio je, da se izborni red njegove interese; dok su se u nekim sarajevske gradske općine ima prema pokrajinama dosad već dva puta pro­ duhu ustava preinačiti, pa bi on tako vodili općinski izbori, dotle se u Bosni u najskorije vrijeme imao doći pred i Hercegovini bez ikakova stvarna i zakonodavni odbor i plenum skup­ ozbiljna razloga neprestano odgađaju štine, a onda bi se na temelju tog općinski izbori. statuta imali provesti izbori u čitavoj Izgovor, da se bar u gradskim op­ ćinama nisu proveli izbori radi toga, , Bosni i Hercegovini. jer se čekalo, dok se organizuju sec- ' Budući da je kramje vrijeme, da se ske općine, nije opravdan niti on stoji. i kod nas već jednom dadne narodu Seoske su se općine mogle organizi­ рг lika, da slobodnom voljom izabere rati i prije dvije godine, ako se nije ljude, koji će upravljati njegovim ko­ htjelo u već organizovanim gradskim munalnim stvarima, to energično tra­ općinama bez toga provesti izbore. Ali žimo od vlasti, da najhitnije pristupi i te su seoske općine već prije neko­ ovom poslu i učini sve, kako bi se u liko mjeseci organizirane, pa se još najkraće vrijeme moglo pristupiti uvijek s izborima zateže. izborima. Pisma iz Beograda. Novi izborni zakon. — Favorizi­ ranje većine. Statistika od 1910. i 921: god. Ministarski savjet bavio se je na današnjoj svojoj sjednici pitanjem no­ vog izbornog zakona. Čl. 69. ustava određuje, da se narodna skupština bira općim, jednakim, neposrednim i tajnim glasanjem sa predstavništvom manjina, a čl. 141. prelaznih naređenja daje zakonodavnom odboru pravo, da sadašnji izborni red, na osnovu kojeg su izvršeni i izbori za ustavotvornu skupštinu, dovede u saglasnost s na­ čelima, koja su u ustav unešena. Od­ bor može učiniti i potrebne izmjene u rokovima, a sam je ovlašten, da pro­ piše i način, na koji će se izvršiti po­ djela mandata na pojedine kandidatske liste prema broju glasova. Iz ovog dodatka u čl. 141. ustava vidi se, da ustavotv. skupština i ako je u čl. 69. poprimila izborni sistem sa predstav­ ništvom manjina, ipak nije htjela da zadrži sadašnji izborni sisten. Radikali i demokrati htjeli su, kad se je raspravljalo o čl. 69. Ustava, da u ustav ne unose nikakovo odredbe o srazmjernom predstavništvu, odnosno predstavništvu manjina i pristali su na to istom onda, kad je naš klub postavio među svojim uslovima i proporcionHni izborni sistem. Većina je stranaka složna u tom, da sadašnji izborni sistem i suviše protežira ma­ njine i stoga se je moralo tražiti na­ čina, da ne dirajući u osnovno načelo izrečeno u ustavu o predstavništvu manjina, manjine ne dobiju više prava nego im se može dati. Pretresajući ovo vrlo važno pitanje, ministarski je savjet prema predlogu ministra za konstituantu i izjednačenje zakona uzeo u obzir više raznih izbornih si­ stema: stari srbijanski izborni sistem, koji prema mišljenju većine suviše protežira većine i D’Hontov sistem, kojem zamjeravaju, da istina ne u onolikoj mjeri koliko sadašnji izborni zakon, ali ipak suviše protežira ma* jn < čekovni račun post, štedionice 1119 (iociina ili. putu. G. Korkut je najljubaznije pri­ I Kao sredina između ova dva sistema mio Vašeg dopisnika i dao mu slije­ bio je predložen jedan novi sistem, deće interesantne odgovore na postav­ po kojem bi kod podjele mandata bile ljena pitanja. isključene sve liste, koje ne dobiju količnik. Predlagan je konbinovani si­ — Kakva je svrha bila Vašem putu? stem lista sa kandidatima za čitav Je li točna verzija, da je on imao po­ izborni okrug i sa označivanjem kan­ litičku pozadinu? didata za pojed ne izborne srezove. — Naš put, kao što sam Vam na­ U tom bi slučaju bio izabran svaki glasio u jednom prijašnjem razgovoru, sreski kandidat, koji bi u svom srezu imao je samo informativni karakter, dobio apsolutnu većinu glasova. Kod pa su tendenciozne sve vijesti, koje ovog sistema moglo bi se dogoditi, da hoće da znadu o nekakvom zakulis­ ne bude izabran nosilac liste, a da nom pokušaju našega kluba, da s po­ budu izabrani drugi kandidati sa te moću macedonskih muslimana ojača liste. svoj parlamentarni položaj ili da čak osnuje veliki muslimanski blok sa Imajući pred očima kao glavni cilj, da se što više ojačaju velike stranke, nekakvom separatističkom antidržavnom tendencom. Tko poznaje naše koje su organizovane na čitavom dr­ težnje i tko nije slijep kod očiju, taj žavnom teritoriju, većina članova kabi­ neta složila se je, da zadrži sadašnji će se samo osmjehnuti na ta šovi­ izborni sistem s ograničenjem, da nistička naklapanja. Te težnje poznate su svoj javnosti i ja se mogu samo samo potpurni količnik daje pravo na čuditi, kad jedan bajagi ozbiljan skopposlanički mandat, a da se u isto vri­ Ijanski list može govoriti o nekakvim jeme zavedu pored lista za pojedine iredentističkim težnjama i macedon­ izborne okruge još i liste za čitavu državu. Ove bi liste, odnosne političke skih, a kamoli bosanskih muslimana. grupe, za Čitavu državu dobivale sve Mi smo od toga sasvim daleko i naš ostatke koji preostanu pri razdiobi je put imao samo tu svrhu, da se in­ mandata, nu i ovo sa vrlo važnim formiramo o prilikama u južnoj Srbiji ograničenjem, naime, da samo one i da se sa predstavn-cima džemijeta sporazumimo glede predstojećeg ure­ hste postavhene za čitav državni teri­ torij mogu tražiti pravo na svoje os- đenja vjerske i vakufske uprave. Kao što vam je poznato, ovih će se dana titke u pojedinim izbornim okruzima, u ministarstvu vjera sastati anketa, koje dobiju najmanje 20 mandata sa koja ima dati svoje mišljenje o tom potpunim kol čnikom. p tanju, pa smo smatral svojom duž­ Mimstar Dr. Spaho i Puceli, pa i nošću, da se u tom pogledu posavjeneki demokratski i radikalski ministri tujemo s predstavnicima macedonskih nijesu se složili sovim izbornim siste­ muslimana, kako ne bismo nehotice mom, već su preporučivali ili D’Hon­ zastupali nešto, što ne odgovara miš­ tov sistem ili sadašnji izborni sistem ljenju tih predstavnika. sa isključivanjem onih lista, koje ne­ — Jeste li se sporazumjeli i kako, maju količnika. Ovakovo pretjerano te jeste li zadovoljni sa rezultatom tog favoriziranje većina ne odgovara čl. vijećanja? 69. ustava. — Rezultat nas je potpuno zado­ Vlada će predložit zakonodavnom voljio i mogu Vam reći, da nije ni odboru izborni zakon s ovim izbornim bilo nikakovog razilaženja. Kao što sistemom. Nu već je sada sigurno, da Vam je poznato, naš klub stoji na će u zakonod. odboru biti još mnogo stanovištu, da se vjerska i vakufska borbe oko toga, koji će se izborni uprava ima izgraditi na principu samo­ i sistem primiti. Svakako je više nego uprave, da taj zahtjev sačinjava jednu vjerovatno, da zakonod. odbor neće od glavnih točaka našeg sporazuma primiti ovo pretjerano favoriziranje s vladom g. Pašića. Taj je naš zahtjev većina. Nu sve i kad bi ovaj sistem dobio i ustavnu garanciju, a u svoje b o primljen, to još ne značf, da bi su mu se vrijeme priključila i oba one stranke, koje nemaju organizacije krila muslimanskih poslanika iz južne na čitavom državnom teritoriju, mog e Srbije. U razgovoru s predstavnicima izgubiti svoje ostatke. Ako bi ovaj džemijeta mogao sam s radošću kon­ sistem bio primLen, onda će ove statirati, da i oni prihvaćaju kako taj stranke sigurno stvarati međusobno princip, tako i sve njegove konseizborne blokove i na taj način među­ sobno osigurati računanje . stataka kvence. Oni prihvaćaju i načelo jedin­ stvene uprave, kako vjerske tako i va­ za zajedničku državnu listu. kufske, p-a se čak ne razilaze ni u Karakteristično je, da postoji na­ mjera kod nekih vladinih grupa, đa samim detaljima tejuprave. Njihovi se se i nova podjela mandata na poje­ naon u svemu poklapaju s našima i mene je upravo zadivila ona bistrina dine izborne okruge provede prema i trijeznost, kojom predstavnici dže­ statistici od I°10. god., i ako je sre­ đivanje rezultata posljednjeg popisa mijeta prosuđuju ovo za n:is sve važno pitanje. Nadasve zadivila me je otvo­ stanovništva već dovršeno i sprem­ renost i konciiijantnost, kojom su nas ljeno za štampu. I o tom će se si­ susretali od pivog časa poznanstva. gurno u zakonod. odboru voditi že­ — Sigurno je bilo govora i o poli­ stoku borbu, jer mnogi smatraju, da I tičkim pitanjima? Ne biste li mi i u tom bi ovo bilo više nego nepravedno. pravcu dali malo informacija? — Razumije se samo po sebi, da su nas zanimali i poLtlćki odnosi u tim krajevima, pa smo im posvetili punu pažnju, već radi toga, što se politici džemijeta pripisuju vrlo zamr­ lnterview s narodnim poslanikom šene tendencije Izvjesni beogradski Saktbom Kor kutom. listovi, koii stoje pod uplivom nbših Beograd, 14. XI. tamošnjih nadripohdčara, svaki su Iz južne Si bije vratila se u Beo­ d«n puni iredet tizma, kojim je tobože grad delegacija Jugoslavenskog musli­ zadojen naš muslimanski živalj u na­ manskog kluba, koja je putovala tamo, šim južnim krajevima. U stvari pak nema ni govora o tim i takovim as; ida se informira na licu mjesta o eko­ nomskim i političkim prilikama musli­ racijama. Tamošnji je elemenat daleko mana u Macedoniji i Sandžaku. od pomisli, da bi se zanosio halalatem Vaš dodisnik zamolio je člana dele­ (»utopijama«) i svi mu se prohtjevi gacije narodnog poslanika Sakiba Korsastoje u tome, da može sigurno žkuta, da bi mu dao podatke o njegovu vjeti i mirno zarađivati svoj komad Prilike u Sandžaka i & CEdomji. �Strana 2 Стлана „ПРАВДА" — Вго; 361 Spol PRAVDA* već premješten, to će njegova Na? rodna čitaona«, koja je i onako sa? mo na papiru postojala, morati đa likviidra. Cjelokupno činovništvo, osobito učiteljstvo, pozvano je u prvom re? du, da širi slogu i ljubav među na? šiin narodom. Vodeći upravni fak? tori dužni su, da sva odgovornija mjesta u upravi povjere akademski obrazovanim ljudima, pa makr oni i mlađi bili, a ne običnim pisarima, koji ne vide dalje od kancelarij? skog stola i koji se guše u pokva? renoj čaršijskoj atmosferi. Vrijedni Kozarčani nijesu se na to obazirali, nego su još pred ne? koliko mjeseci unijeli u svoja pra? vila pasus, da članovi čitaonc mo? gu da budu i braća drugih vjerois? povijesti, a sada rade na tom, da ih dotjeraju sasvim u duhu današnjeg vremena. Ovo je jedna veoma lijepa poja? va. koja ostaje u živoj uspomeni svakog onoga, koji putuje bosan? skom Krajinom, tim više, što se dešava na selu među muslim. teža? cima. G. Sitnica je veoma mlad čovjek, koji je svojim radom stekao silno povjerenje među težacima i građa? nima. Gg. Zaimović, Arnautović i Arifagić također su mladi ljudi, ko? ji podupiru rad g. Sitnice. Ovom prilikom se pokazalo, da naši stari hoće i slogu i rad u duhu današnjeg vremena, samo ih treba? ju mlađi da oprezno i pametno vo? de. Ovo je jedan lijep dokaz bude? n ja i napretka našega naroda u sko? roj budućnosti. I. C. F., putnik. kruha. Kad bi svi, kaj ja, slušali ona J glas na turskom jeziku, u kojem se umna i trijezna razmatranja o zada­ ' muslimani pozivaju na ustanak. Tu se medju ostalim kaže i to, da je tu cima naše uprave u južnim krajevima, kad bi se čuli oni umjereni zahtjevi, i prevratnu akciju odobrila i vlada u Angori. I mjesto da kao »Stara Srbija« što su na vlas jednaki, kako pred­ apelira na uvidjavnost i gradjansku stavnika džemi eta, tako i onih, koji ne stoje u njegovim redovima, vi biste ; ispravnost Turaka i Arnauta »Privzajedno samnom propiakali nad ogra- I redni Glasnik« diže čitavu uzbunu. ničenošću i nad ubitačnom kratkovid- I Znamo, da su Turci i Arnauti protiv­ nici ove države. Znamo mi da oni nošću upravnika, kojima je po ne­ sreći dana uprava u tim krajevima ј odavna šuruju sa Angorom i Sofijom. Znamo mi, da oni pomažu arnautsku našeg kraljevstva. Svi se zahtjevi ta­ mošnjih muslimana sastoje u tome, i iredentu itd., itd. Znajući sve to, on ima i kratak recept: Satrt ćemo mi tu da im se osigura lična i imovna bezbjednost i prizna pravo na uporabu ■ hidru. Usmrtit ćemo mi i povješati te odmetnike. Raskopat ćemo im prevrat­ svog materinskog jezika. Kako vidite, to su zahtjevi, koji su im ustavom nička legla u Ohridu, Prizrenu, Skopgarantirani, i ja se čudim, da i o tom j Iju i ne znam kojim još mjestima; ! kratko rečeno; zbog jednog agitacionog i može biti spora i prijepora. — Ponajprije »Privredni Glasnik« i letka, osumnjičit ćemo mi sve ono, što I otvoreno predbacuje arnautsko-turske i nije čisto srpsko. Što je još intere­ aspiracije i govori o njihovoj vezi sa ; santnije, ovaj zaslijepljeni šovinizam Angorom i Bugarskom. Kako objašne da ljudima oko tog lista, da se za­ njujete ovakovo pisanje? pitaju: »A kako se bugarske komite približiše Čak do Skoplja?« Oni što — Manite, molim Vas, naklapanja više ne p ta ju, da li te komite imaju , tog šovinističkog lista! Ono je samo svojih jataka. Zašto to? Zato, što se izlijev političke težnje, da se putem te komite ne primakoše Skoplju preko terora i upravnog ugnjetavanja ubije krajeva napučenih Turcima i Arnaujedan prirodni osjećaj nacionalnog pritima! Držim, da Vam je to dovoljno padništva. Da je to nemoguće, jasno govori historija Turske, koja je nasil­ za ilustraciju. Ovakovim mentalitetom imaju da računaju muslimani u juž­ nim mladoturskim turciziranjem Arnim krajevima. No ipak ću dodati još nauta priredila bunu i neuspjeh. Kad u tom ne mogoše uspjeti Turci, koji­ jednu stvar. U Skoplju su, rekoše n -m, tri džamije zapremljene vojnim pribo­ ma je pomogao jak vjerski solidaritet, rom. Nijesmo vjerovali i odosmo da odakle da uspiju šovinište oko »Priv­ se uvjerimo Pridjosmo Jahijapašinoj rednog Glasnika«, kojima manjkaju i džamiji, klasičnoj gradjevini, i zaista naje^ementarniji uslovi za nacionalna se uvjerismo, da je tako. Ograda je asimilaciju! Njihova metoda može po­ oborena, nuzgrade razrušene, a u sa­ lučiti samo obratne rezultate. Poznata moj džamiji nekakvi sanduci i koje­ je naime stvar, da sila nailazi samo kakav pribor, koji bi se mogao smje­ na otpor i zbijanje potlačenih redova, stiti u dvije magaze. Lim na krovu pa bi se tamošnja naša državna poli­ mjestimice je ispao. Krov trune i tika morala što više kloniti tih austrij­ džamija propada. Posrijedi je nekullurskih metoda i hladno računajući s činjenicama obratiti pažnju na to, da I nost nekog poručnika ili potporučnika, a istodobno zgodna atrakciona točka tolerantnim postupanjem i zavadjanjem širokih gradianskih sloboda pri- za agitaciju »makedonstvujuščih«, koji d bije povjereme i sigurnu saradnju ! u svom proglasu govore o rušenju i turskog i arnautskog elementa u za- I vjerskih svetinja. Razumije li to tkogod iz mnogobrojnih ureda centralne jedničkoj borbi proti protivničkim cilje­ vlade ? 1 vima »ma-edonstunjuščih«. To je — Koji je bio cilj Vašem j opasnost po našu državu i po srpski boravku u Nišu? elemenat u našim južnim krajevima. — U Niš se svratismo, da pogle­ »Stara Srbija«, koja takodjer izlazi u damo tamošnji logor interniraca. Ono, ; ^koplju, sasvim ispravno shvaća pravi što smo tamo čuli i vidjeli, n>je za j zadatak naše politike u južnim kraje­ pričanje. Dok se malo priberem, možda I vima i kad ne bi bilo slijepih nekih ću Vam posebno pričati o strahotama, ' upravnih činovnika i onih oko »Priv­ što smo ih tamo vidjeli. ZasaJ čekam j rednog Glasnika«, uvjeren sam, da bi odgovor g. Žike Lazića, šefa javne i nam ispravno i lojalno držanje make­ bezbjednosti. J. M. (Jut. List) J. L. ; donskih Turaka i Arnauia moglo slu­ žiti kao najjači argumenat civilizovanosti i rasnoreligioznoi tolerantnosti. Ovako nam te upravne griješke ubijaju svaki ugled, a p’sanje »Privrednog Glasnika« može nam deset pura više odmoći, nego koristiti. Da spomenem Kozarac, 14. XI. 1921. samo jedan primjer njegove kratkoVeć odavno je pomišljala neko* v dnosti. Makedonski komitet šalje ličina članova Muslim. čitaonice, na jednu komitsku četu, izdaje joj prokoji bi način sagradili zgradu za čitaonicu i druge društvene pro? storije. Poznavajući nemar našega svijeta, osobito u ovakovim prilika^ ma, bilo jc teško vjerovati u uspjeh ove akcije. Inicijativom društvenog predsjednika i načelnika g. Atifa Sitnice, g. Emina Zaimovića, općini skog bilježnika g. Anautovića, te? žaka g. Pašage Sušica i dr. sakupi? Io se nešto novaca i počelo raditi. Svaki je početak težak, pa i ovaj ali kada su drugi vidjeli, da se ovi ne šale, nego da pripravljaju mate? rijal za gradnju, pridružišc se i oni njima. »Zrno do zrna pogača«: ne? ko kola, volove, konje, neko radni? ka, japiju i t. d. i za kratko vrije? me sakupiše potrebni građevni ma? terijal, da se je moglo gradnjom započeti. U pretprošli četvrtak sa? kupiše se vrijedni Kozarčani: trgov? ci, zanatlije, težaci, staro i mlado, da postave temeljni kamen svomu domu. Po starom običaju zaklaše kurbane, da podijele siromasima, a predsjednik muslim. čitaonc i gla? V ni inicijator ovog podhvata g. Atif Sitnica oslovi prisutne lijepim i jez? grovitim govorom, razjasnivši im veliku korist njihove sloge, društve? nosri i rada, osobito za budućnost čitave naše narodne zajednice. Prisutni su mirno i pozorno slu? šali govornika, a pri koncu sa ve? likim odobravanjem potvrdili nje* gove riječi. Bilo je murgo staraca, koji su zadovoljno gladili svoje du? ge bijele brade i međusobno se pi? tali: A zašto nijesmo već davno o? vako započeli? Poslije toga počelo se raditi pu­ nom parom i za kratko vrijeme u? kazaće se na sred čar< jc krasna dvokatnica - dom Jngosl musi. čitonice. Tu će se urediti čitaona, zbornica, biblioteka, prostorije za podučavanje analfabeta i t d Kao svagdje po našoj otadžbini, tako i u ovom zabitnom i tihom mjestan? cu, našlo se i zlobnu, duša koje su zavidno posmatrale početak bude? nja i sloge, osobito među muslim dijelom našeg naroda. Upravitelju kozaračke ispostave - inače prije i za vrijeme rata ubiCuom kancelarija skom pisaru — nije mirisala ova sloga među muslimanima. Tako on pokuša da osnuje novu ut a onu rod firmom: »Narodna čitacna«. Za članove ove njegove č'iaonc pri? javi se, nešto Iz kolegijalnosti, ne? što iz prijateljstva ovdašnje činov? ništvo (3 učitelja!!) Od muslimana zapisaše se od straha još od prije poznata dva štrebera i to jebandži? ia učitelj g. Midžić i trgovac g. H. Ključanin. Kako je upravitelj i osnivač ove čitaonice g. Drobac poradi nezado? voljstva stanovništva kozaračkog PODLISTAK. IIj zum ne shvaća budući da moderni koji sve vjeruju i pamet uče čak i pisci i satirici kijamet odgađaju do iz »oka romana«, — govore i о XXV. vijeka, a burzovni krugovi tom, da čovjek nije nastao od maj? muna — čime protuslove »mevla? još 10,000.000 godina. Zar nije bolje masu naučiti, da na« Darvin ef.! Oni dapače hoće po jc kozmos studen 360 stepeni ispod nekakvim Kazijama, Razijama da nule, a da je sunce po jednom kaulu • reknu, da jc »moguće«, da jc maj? mun postao od čovjeka i to onih samo sjajno, a ne vruće, a po dru? gim kaulima učenjaka svjetovnjaka Samirinih Izraelčana, koji se odlu? u sebi vrelo 2000 odnosno preko čiše od Uaruna i Musa a. s., te po? češe obožavati »zlatno tele«, koje 28000 C’ nego li joj govorili o »ši? jc simbol lihvarstva, kamata, bur? rari nasu«, na kojem će kijamet zovnih i spekulativnih varancija, či? koptisati. Šta se njih tiče širari nas futarija i t. d. jer, vele- da ih je Bog i njegovi počeci? Vrijeme hoće svo? je. Svijet će piti i liti, pa makar kaznio tim, što im je pretvorio du? nesavremeni američki senat sa »glu? še u svinjske i majmunske, kad su pim« Wilzonom i Hardingom na če? zabacili Božju knjigu za leđa i ok? lu proglasili u Americi, da je piće renuli sc obožavati »zlatno« inate? rijalno tele« i govoriti Hinta?Hin? haram i makar u Engleskoj i mla? dići »sposobniji« i kulturniji osni? ta« (pšenice, pšenice« tj. daj nam. da vali društva, koja će bojkotovat šta lijepo pojedemo i popijemo i kratke suknje, zaćalasene noge sa svojim strastima udovoljimo) mje? prozirnim čarapama, odurne golo? sto riječi »Hitta« (bacamo naše tinje vrata i ruku i odurne sablažlji? gri jehe i povraćamo se spasonos? nom, moralnom, nesebičnom živo? ve toalete. — Naši vaizi »u vreći« i »papagaji« neka idu u Ameriku tu!) Pa još vele ti vaizi: Ako i mi i Englesku, pa nek tamo vaze, ta? budemo kao oni zabacili Božju knji? gu za leđa, držali vlastite interese mo će bolje uspjeti nego li kod na? šeg štokog sposobnijeg i kulturnijeg nad zajedničkim islamskim, žaba? čili moral, natezali, izvrtali i na? »širari naša«, od kojeg njima nema štete. Sta se njih tiče, kako tko ži? puštali ubijali našu djecu i potom? stvo alkohlom i prostitucijom, do? vi, šta na glavi nosi i drugo. Neka davši se isključivo obožavanju nuste »širari nas« na miru, kao Što ie i on njih »ostavio«! Oni bar zna? »zlatnog teleta« i vikali mjesto »Hitta« - »Hinta«, mogla bi nas du- da: Elahzabu bima Icdejhim dostići našom krivnjom ista kazna ferihun! i situacija, da budemo svuda Nije Čovjek postao od majmuna! građani zadnjeg reda, kao što su Nekoji od tih »papagaja« slijepo Saminc pristaše, od kojih ima sve? se držeći starih »knjiga« poput ga više nego li dobra! (Nastavit će se.) mnogih »sposobnijih« i kulturnijih, Naši dopisi. Ppofanisani ćurs. (Odgovor „Domovini* na članak „Naši »azovi1* u br. 60.) Piše: Chamerani, Posavina. (Nastavak). i I I pa — ako Boga znaš — H. reis ef.. zabrani ovake »nesavremene« va? zove i_ ispade sa ćursa, ostaćemo zauvijek »nepristupačni« kulturi i modernom vremenu! Ovako se ne bi smjelo govoriti nigdje, a ka? mo li sa ćursa! (A smije se raditi!) Često se puta sa ćursa govori« da je i duhan harani, mcirun. sta li. Đa su ti vaizi savremeni, vidjeli bi, da to gotovo čitav svijet radi. Pa rade i oni sami, te tako prave kontradikciju između svojih riječi i djela! Trebali bi bar svoju mahanu pokrivati i svom snagom kakotnja? ka, govorničke vještine, terora, pe? ra zagalamiti protiv onih, koji im njihove »mane« otkrivaju, kao što to čine i drugi »moderniji« »spo? sobniji« i »kulturniji«, koji gube vjeru i t. d., kada im »tkogod« spo? čitne i mnogo veća zla od duhana! Oni sa ćursa govore još i o kija? metskim alametima o širarinasu,*) kojeg je — kako vele - najglavnija karakteristika: premnogo ženskije, koje će po ulicama i drugim mjesti? ma činiti sve. da svrati pozornost muškog širari naša i utom dotle dotjerati, da će upravo napastovati muškarce gdjegod ih stignu, Čega se znakovi već još sada pokazuju! Pa još nekoji govore: Binj?učjuza ola? maz, binjbešjua varamaz (t. j. ne? će — kijamet - biti do 1300, a neće dovuć do 15('0.)( Dragi 11. reis cf., ovo »zdrav« ra? Oni tim »moderno rečeno odnošajem na svoja ili tuđa cjjela nedužna poko­ ljenja prenose razne bolesti i vječitu ne­ sreću, za koju bi inače i pred »naj? modernijim« i »najslono loumnijim zapadnim zakonima strogo odgova? rali, kada bi iaxvu pa . i kšu ne­ sreću na koji drugi »nekulturan« način ma kome bilo nanijeli! — Još vele ti »nesposobni« i »nekulturni« »papagaji«, koji profanisaše ćurs o? vakim odzovima, da je haram iako manji (jer ne vuče za sobom ka? inenja i 100 štapova) sve, što može dovesti do zina?a makar u stotom ili hiljadutom slučaju, ili navesti koga na šehvet (dati povoda stra? sti i životinjskom nagonu) kao gr? kn je, ljubljenje, ašikovanje. iđenje u kino, smucanje po ulicama u svr? hu svraćanja »pažnje« na se. nose? nje kratkih žarova sa zaćalasenim nogama i prozirnim čarapama, no? šcnje najmodernijih kostima, golih i polugolih ruku, golih vratova itd., te još vele, da treba sav »šehvet« ' sačuvati za svoju chliju, jer je to I: povod da djeca budu zdravija, oš? troumnija i pametnija, a i bolji *) Najpokvareniji svj.et. koji ćc »m г" i zadovoljstvo u kući! Ebelli ovo ne shvaća »zdrav ra? činiti svaki nemoral isva zla pred zum« i moderna njihova znanost, Kijamet. • i 1 i i I Bilješke. Besposlen pop i kobile krsti. i Čudni su Vam naši upravnici! Dok i je kod nas sila jedne stvari, koje bi se hitno morale urediti, a oni se neprestano tuže, da nemaju vreme« na i sila za taj posao- dotle reguli? šu pitan ja sekundarne važnosti, ko? ja se u drugim kulturnim državama uređuju tek onda, kad su sve naj? nužni je potrebe udovoljene i kad su društveni i drugi odnošaji toliko uređeni, da poslovi mogu pravilno teći i razvijati se. Ovakv postupak izaziva samo nepotrebne trzavice i unosi u na? rod, koji i onako već odavna čezne za mirom i redom, samo zabunu. Tako je političkom pristavu Sta? jiću u Zenici na um palo, da odre? di, koliko točkovi pravilnih kola moraju biti široki. Pozvao je po? �i 61 -ruj CipđHd 3 Strana .ПРА^ДА* — „HKAVDA' sjednike kola i naložio im, da u roku od mjesec dana imaju prcina* čiti točkove na kolima tako, da toč* •kovi na dvoprežnim kolima mora* ju biti široki 8 cm a na jednoprenim 6 cm. Mi razumijemo te naredbe, koje idu za čuvanjem cesta, ali u današ* njim poslijeratnim prilikama, gdje su ljudi nabavljali točkove, kakove su samo mogli dobiti, te gdje se tako puno važnijih propisa, zako* na i naredaba i uredaba ne provo* di — mi ne razumijemo g. Stojića, a naročito ne razumijemo, daše službu daje ovako kratak rok. Kad čovjek gleda ovakvu sitnica* vost nekih upravnika, a inače nije upućen u naš upravni hcrdžu*mer* dže pomislio bi, da kod nas sve ide u najboljem redu. Stoga mi i ne možemo g. Stajića drukčije ražu* mjeti nego kao besposlena popa. Predaja u4aša n Siriji. Iz Bejruta se javlja o novoj oredaji ustaša u obal­ noj oblasti Sirije, kod Džepela su se dva poznata šefa njihova predala. Njihovom je predajom gotovo posve izo­ lirana agitacija Šejh Saliha, koji je upravi ao zadnjim ustanhom. Damadan Šillieh, negdanji savjetnik emira Fejsala, koji je 1920. podizao ustanke u oblasti Deir-el zora i uspješno se borio u Transjordaniji za princa Abdulaha, predao se je u Damasku dele­ gatu generala Gourauda, izjavivši, da se prestaje boriti protiv Francuske i da želi staviti svoj upliv u njenu službu Upit na gosdodina Predsjednika Mini­ starskog Savjeta. U srezu Bileći (Hercegovina) ostao je iza bivše austro-ugarske vojske ve­ liki vojnički logor, u kojem se je na­ lazio jedan dio drvenih vojničkih ba­ raka. Ove drvene barake, ne znam po čijem nalogu, dijele se kojekakvim privatnim licima kao na pr. Tomi Vučkoviću i dr., koji nijesu potrebni pomoći, a da nije nikome poznato, pod kakvim uslovima i kako. Pošto u srezu Bileći ima puno sirotinje bez razlike vjere, koja je radi ratnih pošljedica matenjalno stradala, a do sada nije ničim pomožena, to mislim, da bi sve ove barake trebalo ■u prvom redu njima dati. Stega sam slobodan, gospodine pred­ sjedniče, da Vam stavim ova pitanja : 1. Je li Vam poznato, da se barake iz logora u Bileći dijele ljudima, koji nemahu nikakva prava na njih? 2. Ako Vam je to poznato, kako ovaj postupak opravdavate? 3. Jeste li voljni obustaviti daljnje izdavanje "Ovog državnog dobra i od­ rediti, da se ono daje samo onim, ko­ ji su uistinu jaku nastradali materi­ jalno, te bi im bez državne pomoći bila egzistencija ugrožena. Molim pismeni odgovor I Izvolite, gospodine predsjedn’če, i ovom prilikom piimiti uvjerenje o mom odličnom štovanju. Vtlija Sadovlć, nar. poslanik. | : j 1 . i Izdržavanje Karla. Konferencija ambasadora odredila je sumu po* trebnu za izdržavanje ekskralju Karlu i njegovoj porodici. Ovu su* mu davače države nasljednice. O* sim toga konferencija je primila pi* smo austrijskog ambasadora u Pa* rizu, kojim saopštava, da se Austri* ja obvezuje, da će ispuniti veneci* janski sporazum, ako velike sile poduzmu mjere za objektivno pro* vođenje plebiscita. Konferencija je dalje raspravlja* la pitanje Burgenlanda i došla do zaključka, da ne može poslati voj* sku u Burgcnland, ali će poduzeti sve mjere u cilju provođenja ve* necijanskog ugovora.. Ugovor između Čehoslovaka i Poljske. Između tih dviju država zaključen je slijedeći sporazum: 1) Garantovanje posjeda obiju dr* žavu prema ugovoru o miru i zajed* nički istup. 2) Obaveza na neutral* nost, a slobodan prevoz municije u slučaju napada na jednu od njih. 3) Obje države se obavuzuju na pot* puno desinteresovanje u pitanju is* točne Galicije, odnosno Slovačke. Obavezuje se, da neće tj\ hti nika* kvc vojne organizacije tujnu ili ja* vnu uperenu protiv jedne od obih drđava. 4) Obje države- primaju na znanje sve dosada sklopljene ugo* vore. 5) Trgovačke ugovore. 6) Ob* je države sc obavezuju, da ćc sve među njima nastale sporove iznije* ti pred arbitražu i to ili pred iza* branu »ad hoc« ili pred haašku kon* ferenciju. 7) Obje strane nesmiju stvoriti ugovor s kojom drugom dr* žavom, koji bi bio uperen u jedan od njih. 8) Ugovor vri jedi 5 godina, a svaka ga vlada može nakon 2 go* dine otkazati sa 6 mjesečnim otka* zom. Osim pol. ugovora obje su sc strane sporazumilc o teritoriju Spi* ša i Opave, gđe ec obrazovati po* sebnu paritetnu poljsko*čcsku dele* gaciju, koja će pravilno riješavati sve nastale sporove. Politički pregled. Domaće vijesti. Položaj u Indljama. Prema brzo­ javu iz Kalkute ustaške bande napra­ vile su ispad u selu, koje ie udaljeno .2 milje od Feroka. Š4 stanice Kodalundi javlja, da su počinjena tri uboj-stva kod njegove stanice. Wašlngtonskakonferenca. Na sje­ dnici cd 16./11. o. g. rješavalo se pi­ tanje Vel kog oceana. Pravo glasa imali su osim pet velevlasti i odaslanici ma­ njih država. Ovoj sjednici nisu bili novinari pripušteni Predsjedništvo dele­ gacije je zaključilo, da dozvoli svakoj državi i rijedlog o načinu razoružanja. Pretresanje najvažnijih pitanja će biti povjereno posebrioi komisiji. Predložiće se obustava gradnja ratnih bro­ dova na 10 godina, ali mišljenje struč­ njaka je, da bi time nastala sudbo­ nosna besposlica. Engleska je vlada zamolila dozvolu za dovoljan broi la­ kih krstarica za pomorsku policiju. Egh ćani protiv engleske okupa­ cije. »Daily Herald« javlja, da su AHpaša i ostali članovi Fpipatske delega­ cije odbili ponudu Engleske, da se en­ gleska okupacija Egipta produlji na neodređeno vriieme. »Times« lavlja, da će u subotu lord Curzon imati p- novni sastanak sa egipatskim delegatima. Francuska daje zajam Nemahu Jedan brzojav iz Londona javia, da prema jednom telegramu, koji je upu­ tio »Tajmsu« njegov dopisnik iz Ca­ rigrada, angorska vlada odobrila je, da se može zakhučiti u Francuskoj zajam od 200,000 000 franaka. Ova je odluka ododrena od turske narodne skupštine. Dobro došli! Danas dolaze pred­ stavnici našeg težačkog svijeta i drugih privrednika, kao i ostali prijatelji na­ šeg težaka, da sutra udare temelje po­ ljoprivrednoj i kulturnoj evuulciji naših širih slojeva, da obave svoju dužnost na konstituirajućoj skupštini vSrediš­ njeg saveza jugoslavenskih sejačkih zadrugaa. Učesnicima dovikujemo „Do­ bro došli i Vaš rad bio hajirli za naš opći napredak*. Dolazak g. ministra Spalim u Sa­ rajevo. Kako čujemo, g. ministar dr, M Spaho imao bi sjutra, u nedelju, prispieti na kekoliko dana u Sarajevo, gdje bi prisustvovao konstituira|ućoj skupštini Saveza Zemljoradničkih Za­ druga. Stambeno pitanje pred anketom. Na poziv ministra za socijalnu politiku održana je danas poslije podne anketa o stambenom pitanju, pa je odlučeno, da se zadrži dosadašnja državna za­ štita u stambenim pitanjima sa maksimiranjem kirija, obzirom na privre­ dnu sposobnost pojtdinaca. Dalje je zaključeno, da se redoviti sudovi riješe ovih parnica, a da se iste prenesu na naročite ustanove. Steinbeissovo poduzeće Ministar­ stvo trgovine i industrije sazvalo je anketu, koja će uzeti u pretres pitanje o podržavljamu čitavog Steinbeissovog šumskog poduzeća. Povlastice radnicima. Ministar sa­ obraćala potpisao |e riješenje, kojim se daju povlastice za vožnju željezni­ com radnicima. Povlastica će se davati od 50 od sto samo za vožnju od preko 100 kilometara, i to za grupe od najmanje 10 radnika. Prilikom pu­ tovanja radnici su dužni, da pokažu uvjerenja opštinskih vlast', da putuju radi traženja posla. Protić o komorama. U »Radikalu* od 12. ov. mj. podvrgao je g. Protić protuustavni rad ministra vojnog oštroj kritici. On najodlučnije osuđuje način uzimanja komore, pozivanja na „vojne vežbe" ljudi samo za to, da im ovi posavršavaju pisarske i sudske poslove kao i druga ograničenja lične i imo­ vinske slobode građana, kaja vrši voj­ no ministartvo. Katastar. Kroz kratko vrijeme pristupiće se uvođenju katastra u grani­ cama bivše kraljevine Srbije i Crne Gore. Ipak jednom ’ Izjednačenje nahtave. Ministarstvo trgovine i industr je sazvalo je konfe­ renciju za pretres pitanja o unifikaciji trgovačko-zanatske nastave u cijeloj zemlji. Konferencija je otpočela prekjuče. Sjednicama prisustvuju delegati svih trgovačkih, zanatskih i industrij­ skih komora i trg^vaČKO-zanatskih ško­ la. Konferenciju je otvorio ministar trgovine i industrije, g. Spaho. Izdavanje Hidže u zakup Kako je ministarstvo narodnog zdravlja rije­ šilo, da će s«e državne banje izdati u zakup, u Sarajevu se osniva dioničko društvo sa 50 mil. dinara, koje će preuzeti u zakup llidžu i preurediti je- Osnivanje Muslimanske zanatlijske štedionice u Banjoj Luci. U petak 11. o. mj. održavali su banja­ lučke zanatlije muslimani osnivajuću skupštinu M. Z. Š. upisavši odmah preko 300 udjela. U ravnateljstvo izabrani su slijedeći: Atif Kadenić, predsjednik, Ali et. Lagjarević, podpredsjednik, Ibrahim Džafčić, perovogja, Muharem Bukić, Dervišaga Dedić, Salko Jusufović, Kasim Mešinović, Suljo Alijagić, Atif Husegjinović, Nazif Bećirbašić, Ismail Gjoniagić, Suljaga Hutlić. U nadzorni odbor: Mehmed Buzdalek, Latif Demirović, Adil Bukić, Mustafa Šerifović, Ismail Kadrić. Pravila su odmah otpravljena na odobrenje. Ovo bi bila druga naša zanatlijska štedionica u zemlji, pa že­ leći im dobar uspjeh, nadamo se, da će se i druga naša mjesta ugledati u zanatlije Sarajlije i banjaiučane. Sjednica našeg poslaničkog kluba. Muslimanski klub održao je prek­ jučer sjednicu na kojoj se je pre­ tresalo o poltičkoj situaciji. Držanje kluba biće prema zaključku rezer* visano. 'Muslimani će sačekati pre* govore glavnih grupa, a onda će tek istaći zahtjev, da se izvrši stari spo* razum. Pregovori radikala i demokrata. Prekjučer poslije podne imali su sastanak gg. Davidović i Pašić u ci* iju pregovaranja za rekonstrukciju vlade. G. Davidović je saopćio g. Pašiću, da njegov klub ne može da primi zahtjev radikalskog kluba, koji ide za tim. da radikali dobiju ministarstvo unutrašnjih djela. O* vo se pitanje nije dalje raspravlja* lo. Pregovori uopće teku vrlo spo* ro. Muslimani i kmetijci ne sudje* luju uopće u pregovorima- jer čeka* ju svršetak pregovora između radi* kala i demokrata. Opet otimačine. Iz Gacka smo ovih dana dobili ovu žalosnu vi* jest: Dne 15. prosi, mj. oćerali su hajduci dva vola Murata Fašića iz Mulja, kod Avtovca. Siromah Mu* rat bio otišao u šumu, da pribavi kući drva, a iz šume nepoznati Iju* đi izađu preda nj i oduzmu muvo* love. 25. pr. mj. na istom mjestu i na isti način dva vola i jednog konja oduzmu Čamu Pašiću. 23. pr. m j. u sohi Zagracima napa* li su Milović i Babić Salka Mehića iz Ključa, tukli su ga kamenjem, a bez ikaka uzroka, samo što je i* mao fes na glavi. Siromah Salko podlegao je udarcima. Pašići iz Mulja pošli tražiti ote* te im volove i konja i dođu sreskom načelniku u Goransko u Crnoj Go* ri (pošto je plijen učinjen na gra* nici Crne Gore), te ga zamole, da im pomogne u tražnji, na što im je on odgovorio, da neće da zna za njihove volove. Ovo Vam u kratko napisasmo, što se sve kod nas radi, te Vas mo* limo, da se zauzmete za nas, da bi se već jedamput stalo u kraj о* voj nemilosrdnoj hajdučiji. Svraćamo pažnju pozvanih na o* ve događaje i energično tražimo hitne korake! Iz uredništva. Izjavljujemo, da g Simo Budimir, kot. poljoprivr. z* vjestilac iz Varcar*Vakufa, nije pi* sac dopisa protiv tamošnjeg pred* stojnika Dolića, niti mi s pomenu* tim gospodinom imamo ikakove veze. — Uredništvo. Izjava. Na zamolbu vakufskog povjerenstva u Sarajevu izjavljuje* mo, da se članak »Šikanisanje mu* alima«, koji je objelodanjen u 121 broju »Pravde«, apsolutno ne od* nosi na to povjerenstvo. Koliko nam je poznato, sarajev* sko vakufsko povjernstvo vrlo ko* rektno postupa sa svojim muali* mirna, što ovim putem rado kon* statujemo. Odbor Mualim. udruženja. Nar. Pozorište. Raspored za su* botu i nedjelju. Subota: repriza: » Krila smrti«. — Nedjelja: Stankovica Koštana u novoj inscenaciji. Još jedna očita laž „Domovine". U zadnjem svom broju tvrđe lažovi u »Domovini«, da je bivši zamjenik gl. urednika našeg lista, g. Dževad Sulejmanpašić, najuren iz našeg ured­ ništva. lako smo prestali reagirati na njihove laži, jer bismo morali dnevno ispunjavati čitave stupce lista, kad bi­ smo se na nj h osvrtali, u ovom slu­ čaju odstupamo od te odluke, jer se radi o čestitom a oboljenom našem bivšem uredniku, pa izjavljujemo: Najordinarniia je laž, da je g. Sulejman­ pašić izjuren iz redakcije »Pravde«. Kako je još u augustu ove godine obolio od plućnog kat-.ra, g. Sulejman­ pašić je dobio 3-mjesečni dopust u svrhu liječenja, te kad ni nakon ovog dopusta nije ozdravio, nego je trebao još najmanje 6 mjeseci liječenja, re­ dakcija lista i Radni odbor bili su spremni, da mu produže dopust, ali g. Sulejmanpašić nije reflektirao na produženje, jer se želi podvrći teme­ ljitu liječenju. Ovoliko radi poštene javnosti. — Uredništvo. Združenje oglasnih zavoda. Poz­ nate reklamne tvrtke »Bloknerov« za­ vod za oglašivanie u Zagrebu, Jurjevska ulica 31. i oglasni odio »Među­ narodnog« prometnog, novinarskog i oglasnog zavoda d. d. u Zagrebu, Ilica 21. ujedinivši se osnovali su novo re­ klamno poduzeće pod tmenom »Interreklam dioničko društvo« u Zagrebu, koje će zadržavši i nadalje svoje do­ sadašnje tvrtke kao ekspoziture, sa ujedinjenim velikim aparatom raditi pomoću svih u tu svrhu podesnih srestava za napredovanje poslovnog prometa putem uspješne popularizacije. Vodstvo novog poduzeća leži u iskus­ nim rukama gg. M. Dukesa upravitelja Blocknerovog zavoda i l. Schsvartza, ravnatelja Medjunar. prom. nov. i oglas­ nog zavoda d. d., koja su gospoda ujedno i u ravnateljstvo kooptirani. Ujedinjenje ovih dvaju obljubljenih za­ voda prati se u krugovima oglašivača kao i u novinskim krugovima vrlo simpatičnim zanimanjem, te je za pred­ vidjeti, da će poslovanje ove ujedi­ njenje tvrtke vrlo korisno uplivisati i na naše gospodarstvene prilike. Gubitci u svjetskom raiu. Po sta­ tistici njem, profesora KUkmanna sve­ ukupni gubitci u svjetskom ratu izna­ šaju oko 37 mil. Ijndi. Antanta je iz­ gubila oko 23.300.OOO ljudi. Centralne vlasti su izgubile 13,700.000 ljudi Po­ prečno prema broju stanovništva je najmanje izgubila Amerika (0 4°/0) En­ gleska (3'7), Belgija (47), Rumunjska, Italija, Bugarska i Turska (po 6-65). Najviše su izgubile: Francuska (8 5), Rusija (9), Njemačka (9 3), i Austro­ ugarska (11), a iznad sviju najviše Srbija (23) procenta. □ □ п □ □ n □ Sjetite se и □ □ □ D D D O �„ПРАРДА* Strana 4 страаа Knjige i novina. 12 o. mj. izašla je knj. VII. Sv. 6. »Novog Života« pod upravom gosp. Dr. M. Ninčića, sa slijedećim sadržajem: 1. Politika O uzrocima nemira u ko­ sovskoj i pođrinskoj Srbiji od Dr M. Vukičevića; „Penzioneri advokati" od Dr. D. Aranđelovića; Solunski front“ („Konjička divizija") od generala P. Pešića; ,.Prva armija i njen koman­ dant od 2. do 20. nov. 1914. g- d. ud S. T. Milbsavijevića; Spoljni pregled: Mala Antanta. II. Hnansije i narodna privreda; Financijski dio rezolucije kongresa dem. str., od Dr. B. S. Markovića: „Socialisti" od Jov. T. M. III. Književnost i nauka; ,,La France" us­ pomena ф voj. Mišića od 0. Bosnića. Pretplata na ,,Novi Život" iznosi 21 din. tromjesečno. Pojedini broj 2'50 din. Tr lja к. Napredovanje i nazadovavanje« | ^ovala a jednom uvodniku, kako ви mtiBlimnni I u B. i li. napredovali n emialu modernizma, kako r« f-ve viBo otreisju konaervatimoati i 1 reakcije, рт< eto Sc moderniziraju. 1 za čudo, ito je rijetkost kod „Domovine", ove BU joj ći1 njonice ispravne. Pisac veli, da vjeruje a pro­ gres, a tn mu vjeru beibeli potkrepljuje i kon­ kretna činjenica: Šljep вс vječno Savom kreće, i j nikad ga nitko u toin smesti nećo. Ali sad, kako se čujo, iznijeće „Domovina* i pandan i svojoj konstataciji napredovanja musliman«, sad naime boce da pandan (ka&lnk) toj konstata»ji, iznese: u koliko su muslimani nazaI dov. I a ovim zemljama, a crpiće, kako se misli, I građu iz svoje neposredne blizino, iz svojo sre­ dine. Ali cf.jo n.pr. gotovo posve zaboravio njei mački. Njezin kapo, nekadanji teferićlije na AHpašinu mostu, koji osimtoga pribavi i atribut Ebu; Rudolf. živi sada posve povučeno kao i svaki ! Turčin. Zar to nije nazadak ? Nekada to bijaSe veliki prijatelj „Herceg Bosne", pa Musi, ccn| tralne banke, a danas ni da zaviri onamo. A I tek njegovo prijateljstvo в TiRom i drugim cr- nožutimu, a danas ni na um da mu panu te I avanture. Bezbeli nazadak ja Sto je. A treći kapo „Domovine", njezin glavni, oprije se uroiI log ljeta žestoko kao odbornik „Gajrota*, da ве u odbor uzme jedan šeSirlija, a prije toga i sam I je nosio šešir. Pa da to nije nazadovanje! Број 361 Broj „PRAV? A’ POZNATE GALOŠE PRISPJELE SU PONOVNO KOD H. B. FOGO I ШШ! SARAJEVO NA VELIKO ĐULA DINA 3. NA MALO SARAČIBR. 19. nlusl. ž£»s^a zadruga u Mostaru. ШСЖ1ОСА PIVARA preporučuje svoje dobra odležano izvozno pivo pri­ znato najbolje vrsti. Sama u bljeđima po 2a, 5o i 100 9. N0vo! Novo! Ovlaštena prodaja srećaka Koševo ulica broj 14. Preporučuje putnicima i mještanima svoju prvorazrednu domaću kuhinju, te prvoklasna hercego­ vačka pića. Cijene umjerene, a posluga brza i tačna. »ki dan je ovdašnja „Domovina" konetau- U SARAJEVU Marho ЗигћоиГб — Ličanin MARKA „RHOimS,, ^tjEČUj Ovoj zadrugi potrebna je jedna izuvena učiteljica za moderni ručni rad (krojenje i šivanje rubenine i žen­ skih odjela). Ref' ekUnticg neka pod­ nesu svoje molbe zajedno sa dokumentima i ušlo v ima najdulje do konca decem­ bra o. g. Prednost imaju ono uči­ teljice, koje osim krojenja i šivanja znaju vezenje i ple­ tenje. Odbor, Državne klasne lutrije Oglašivanje g u novinama obavlja po­ uzdano staro uvedeni BLOCKNER.OV zavod za oglašivanje Zagreb, Jr _ka ul. 31. :: Telefon 2,-65. :: Generalno oglasno zastupstvo za preko 10 tu- i inozemnih listova Miševi, štakori, stjenke i žohari i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ jebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih i kućnih miševa K 16'—, za štakore K 20’—, za žohare ruse i Švabe posebno jake vrsti K 26’—. Osobito jaka tinte­ tura za stjenice K 1>'—. Za moljce po K 10 i 20, prašak za buhe po K 10’— i K 20’—, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 10—. Mast za uši na blagu K 10’— i Prašak proti mrava K. 10 — Razašilje pouzećem Zavod za eks­ port M. J ti n k e r, Z agreb br. 16.. Petrinjska ul. br. 3. 131. Preprodavaocima popust! '"^8 Novo otvorena dobro sortirana manufakturna mdnja Počima prodajom za treće kolo 23. novembra t. g. te traži u svim mjestima solidne firme za prodavaoce uz dobru proviziju s poštovanjem Braća Hasumagić Sarajevo Kundurdžiluk broj 19. Jakše Skočatić preporučuje Kralja Petra ulica. Na veliko. se za svakoga, a osobito za trgovce i krojače Na malo. Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. — Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina. Potpuno uplaćena dioni> ka glavnica K 20,000.000' 104 Ulošci preko K 25,000 000’ —. Pričuve preko K 4,000.000. - Pupilarno siguran. - Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu I Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu Središnjica: Sarajevo. — Pupilarno siguran zavod. — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Dionička glavnica 1o,ooo.ooo kruna. Pričuve боо.ооо kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i p inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije. — Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ 205 Kancelarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, I i j evo. - Brzojavi: Trgo gačha banka. Sara j evo. - Interurban te! efon: ZN Odgovorni uredmk; tbrabim Muhii. Vlonik: Odbor J. M. O. ittmparijt Đ, i A, Kajon, Šaraj evo* � https://kolekcije.nub.ba/files/original/4f4b5d9bb60fab22112e4fefe199a946.pdf deb0a4ead98a3df141681b9afb1b5497 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. Pojedini broj K 2. i Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. (Uređuje redakcioni odbor. i| Pretplata^ za našu državu godišnje K 200.—» na pola godine K it 0.—: za inozemstvo K 250 - . Uredništvo t uprava nalaze se u Kralj* Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. ЛАСИЛО r МУСЛИМаМСКВ Broj 124 (362-1 ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Sarajevo, utorak 22. novembra 1921 Kriza. paljenim selima, pa je Austro-Ugarska dobila na berlinskom kongresu man­ dat, da zavlada Bosnom i Hercegovi­ nom s prvom zadaćom, da dokine ne­ dostojno i neekonomsko sredovječno agrarno stanje. Ali s jedne strane, da bi prema starom habsburškom prin­ cipu: Divide et impera ! dijelenjem pu­ čanstva na muslimane, pravoslavne i katolike zapriječila stvaranje zajedničkog jugoslavenskog plemenskog osječaja, a s druge strane, jer se je bečki šlendrijan najkomotnije oslanjao na postojeći gospodujući sloj, austro-agarska se je politika izvrgla u razmaživaaje muslimana. Austro-Ugarska je gradila džamije jednu za djugom, gradila vladine zgrade, kao sarajevsku gradsku vijećnicu, u arapskom stilu, spasila je vakur, crkveni fond, za islamski kler, organizirala je muslimansko porodično pravo, šerijatsko zakon jdavstvo kao državno, držala je 9O°.’o muslimana u nepismenosti i neznanju i ostavila je odnošaj između oega i kmeta gotovo nedirnut; profesora Grtinberga-d rljivi spis»Die Agrarverfassung und das Grundentlaslunsproblem in B. u. H.« otkriva potanko, како je sramno napustila oslobođenje težaka, kako je malo učinila na kulturnom polju u okupiranom području Kada je u novembru I9i8 zalepršala crvenoplavo bijela zastava u Sara evu i Mo­ staru, na njoj je bilo napisano: zemlja je onoga, koji je obrađuje! —i odgovaraiući historičkom smislu prevrata jednim potezom pera ukinula je kmet­ ski odnošaj ustavom od juna 1921. potvrđena uredba prijestoionasljedmka Aleksandra od februara 19l9. Čekovni račun post, štedionice li 19 (ННПг I Lukavom ministru-predsjedniku Pašiću činio se je kod izgrađivanja us­ tava pametnim pakt s takovom silom ne;o priji toga bezizgledni pokušaj, da široke muslimanske mase otrgne od bega. 1 uistinu je stupio musli­ manski klub s dr Spahom, koji je mi­ nistarstvo trgovine, i dr. Karamehme­ do ićem, koji je narodno zdravlje pre­ uzeo, u vlauu, šala svjetske povijesti — poglavito s pomoću još i ^ad anacjonalnog elementa bio je ust v duneŠen, koji je zapečatio srpsko hrvatsko-slovensko narodno jedinstvo. Ali upravo jer cijena, k /ju je Beograd platio, odšteta po priliči od 300 milioпа dinara za oduzeta *<metovska se­ lišta i uredba, kojom se begluci izu­ zimaju od agrarne refnrme, nje ni­ pošto neznatna, pod izlikom, da se je okrenulo s agrarnom reformom u ko­ rist bega, mnogi su Srbi ogorčeni. To ogorčenje osjećaju musbmani ne samo od nasilja bandi nego i od zuluma vlasti, jer ono činovništvo, šio se je iz prijašnje kraljevine Srbije u B «snu i Hercegovinu uvuklo, n je izbor svjetlih i moralnih karaktera. Među piistašama J. M. O širi se tužba, da muslimani u Beogradu sjede u vladi, a u Bosni se protiv nj h vlada; odstupajući od službenog organa stranke, »Pravde«, propovjeda jedan druep musi, list, »Naša pravda«, koja je u zadnje vri­ jeme počela izlaziti, istup iz vlade i najžešću opoziciju; upravo od obrazo­ vanih muslimana čuje se ogorčene osude upravnih prlika i upravo za­ jedljive prispodobe s pnjašn im stanjem, te ozbiljnost položaja pokazuje odjek i djelovanje, št > ih izaziva pojava Husejna Boškovića. Prihvaćena sila i željezna pest ne koriste ništa. Put za prik jučak mu­ slimana jug slavenskoj kaltu noj zajednici ide samo dugim i istramim đviljzatornim radom dru<og smjera nego ii je bila austro-ugarska površna d eiatiost; duševno i gospo­ darsko podizanje muslimanskih m«sa izgradnjom škola, cesta i željeznica priprema je za to. Mali sloj mladeži koja ie naročito u poslednjem dece­ niju došla sa stranih sveučii Šta, našla je već taj pr ključah. Kad se oni na­ zivaju jednim duelom Hrvatima, a dru­ gim neziiatnijim dijelom Srb ma, to hotimčna oznaka bos. muslimanske stranke „Jugoslavenska muslimanska organizacija" riječ njihovog v đe Sahib Korkut eff.nJije: ,Vb smo pravi Jugoslaveni, a Beograd nam je isto tako blizu kao i,Zagreb/1 ka » i drugi znakovi pobuđuju nadu, da će se kod njih možda polagano, ali neizbježivo1 proigrati nacionalna svijest i to ne zaobilazeći preko srpstva ili hrvat­ stva, nego odmah k jugoslavenstvu. Borba za ministarstvo unutrašnjih od grupa, koje sada sudjeluju u skup­ djela, koja se već dulje vremena vodi I štinskom radu. I jedni i drugi sigurno izmegju radikala i demokrata, izgleda I računaju na našu grupu i na sloven­ po svima znacima, da će dovesti do sku kmetijsku stranku, koje sada sakrize u sadašnjoj vladi. Radikalni je raluju u vladi. Ni jedna ni druga ne biše mogle s ovim dvjema grupama klub jednodušan u traženju, da se | n emu prepusti ministarstvo unut. djela obrazovati većinu. Osim naše i kmetijske grupe došli bi u obzir Koroščev, i a demokrate, pa i sam sadašnji mini­ ' zemljoradnički i socijalist.čki klub. Bez star unutarnjh djela, nijesu voljni da obzira na to, da ni jedna od ovih napuste ovu poziciju, pa makar to grupa ne pokazuje mnogo volje za sadovelo i do krize. radnju u vladi, ne biše se ove grupe Stvarno je kriza već tu, јег ni g. Pamogle sporazumi ti sa sajašnjim gru­ §ić, koji je u ovoj godini dana prebrodio i pama u viadi. To važi naročito za nebrojene poteškoće u rješavanju raz­ ! ličitih kriza, nije mogao u ovom slu­ našu grupu i zemljoradnike, te za KoI rošćev klub i kmetijsku stranku. čaju niti da skloni svoj klub, da od­ ( ustane od ovog zahtjeva, a ni demo­ Ovo je sve sigurno vrlo dobro po­ znato i radikalima i demokratima, pa krate, da pristanu na popuštanje. Kri­ nas stoga i iznenađuje intrasigentno za još nije formalno otvorena, jer bi držanje i jednih i drugih. g. Pašić htio da najprije stvori usiove , za obrazovanje nove vlade, pa da on­ Mi uvu borbu za jedno ministarstvo da preda ostavku, pa da tako pro­ ne možemo pravo ni razumjeti. Nju mjena u vladi progje, bar do imeno­ može da razumije samo onaj, kome vanja nove vlade bez većih trzavica. su bolje poznate unutarnje prilike u Srbili i način postavljanja činovnika Otvaranje krize u ovom momentu u ovom djelu države. Tamo se ne po­ sigurno će nepovoljno djelovati i na stavlja činovništvo po sposobnosti i političku i na ekonomsku situaciju po redu i godinama službe, već po naše države. Naši posljednji neuspjesi partijskoj pripadnosti. Ako je samo u spoljnjoj politici i va’utna kriza, od koje trpi čitav naš ekonomski život, jedna stranka na vladi, onda su re­ dovno svi policijski činovnici 00 te mogli biše se još i pogoršati, ako se partije, i kad dođe do promjene u kriza brzo ne riješi A za brzo rijevladi, onda se i čitavo činovništvo mi­ šenje krize izgledi su vrlo nepovoljni. Opreke izmegju radikala i demokrata jenja. Takovi činovnici ne smatraju svojnm glavnom zadaćom, da uprav­ tako su velike i tako su se u posljed­ ljaju po zakonu i kako zahtijevaju nje vrijeme zaoštrile, da se nikako ne državni interesi, već onako, kako će može računati na zajednički rad ovih najbolje da ugode i zadovolje int-redviju partija. Stoga će se obrazovanie Ali uz nesumnjive kmetske zemlje, sima svoje partije. Da od toga mnog > nove vlade morati povjerit jednoj od kojih površina iznosi oko 600 000 hek­ puta trpi država i dobra državna admi­ ovih dviju partija. Kuja će to od njih tara, ima i zemalja, valid , 50.0u0 hek­ nistracija, nije potrebno ni dokazivati. biti, odlučiće o tom ostale grupe u tara, na kojima vladaju kmetstvu slični Sve partije uviđaju, da ovo ne valja skupštini, koje se budu izjavile sprem­ odnošaji, te konačno begluka u povr­ i u svakoj prilici naglašuju da držav­ nim, da saragmju ili s radikalima ili šini od 100.000 hektara, slobodnog ni organizam treba liječiti od bolesti, s demokratima. ali ni jedna dosele nije na d : elu po ­ posjeda, kojim beg sam upiavlja ili Sadašnja je situacija tako mutna i daje u zakup u naravi. Ali spočetka kazala, da ima ozbiljnu volju, da to i zamršena, da se o tome ne može po­ samostalno oslobođeni seljaci, Dez juučini. staviti sada nikakova prognoze, jer ni rističkog shvaćanja za različite obhke Kad ovoga zla ne bi bilo u državnoj jedna ni druga part ja nemaju u skup­ posjeda ustežu se svuda od plaćanja administraciji, onda bi i krize radi štini grupa, koje bi im bile tako blizu, ha-a, i uzurpirali su svu zemlju, koju ministarstva unutrašnjih djela bile da bi§e mogle sigurno računati na nji­ su ob ađivali. Više se radi kod a^r. mnogo rjeđe. Ali jer one vjeruju, da hovu suradnju i da bi s njima mogle reforme o beglucima nego o kmetovobrazovati skupštinsku većinu. Ono, se, barem u granicama Srbije, može skim zemljama, za koje je u principu preko policijskih činovnika post ći istina, u sadainjoj je situaciji prilično priznata odšteta. Značajno je, da je i mnogo za partiju, otimaju se za mini­ lako sastaviti skupštinsku većinu, jer Huseiin Boško' ić »otišao u brda", to starstvo unutarnjih djela. je odsutna više nego jedna četvrtina Iz ovoga se najbolje vidi, da je jest: postao vođa bande, jer je ubio poslanika Mandati komunis’ičkih po­ jedn ’ga zakupnika, koji mu nije htio ■ izvor i sada njoj krizi, a i mnogim ra slanika poništeni su i r.ijesu još po­ nijim, u jednom zlu, koje je najviše platni zakupninu. punjeni, a hrvatski blok prema svemu korijena uhvatilo u granicama Srbije, Pri riješen ju ovoga pitanja polučili 1 onom, što smo o njegovu gledanju na a koje se i kod nas počinje širiti po- ! su bezi više, nego to odgovara njiho­ političku situaciju u državi čuli, nije stavljanjem nesposobnih partizana za i voj brojnoj žnazi. Uz veleposjednike, I voljan, da u sadašnjoj skupštini saragjuje. Doduše, radikalna je stranka, policijske Činovnike. Kriza je nastala ■ koji imaju po 200, 300, pa i 5 6 kme- ј iz sadašnjeg hrđava sistema u držav- | ta, uz imućuike, koji posjeduju beglu- | kako novine javljaju, poslala naročitog izaslanika u Zagrtb sigurno sa zada­ noj upravi. 1 mi držimo, da bi trebalo , ke od l“0 pa i više hektara, sastoje i ovaj puta taj sistema početi radikalno | se muslimanske mase od sirotm e, se- i ćom, da nastoji skloniti hrvatski blok liječiti i na taj način ukloniti moguć- I Ijaki, trgovćića, zanatlija pa i od kme­ na suradnju. Nu već je sada više ne­ go sigurno, da ova misija izaslanika nost, da se ovakove krize tako česio | ta. Za 9з po sto muslimana ne bi ni 'i temeljita agrarna reforma bila ništa pojavljuju I ako to nisu voljne da radikalnog kluba neće uspjeti, jer su opreke izmegju jednih i drugih i su­ učine velike stranke u skupštini, onda , strašno. Ali muslimanska je masa tako Uredba o porezu na ratni dobitak. — Beo­ će male stranke učiniti veliko djelo i malo svijesna socijalne razlike, ko;a više velike. za državu i njezinu budućn st, ako je d jeli od bega, kao i naći »nalrte za- i gradski milijunari ne plaćaju ni helera po Po svemu onome, što smo dosele čuli od većine članova radikalnoga zatraže od velikih stranaka, koje su jedince, koja je veže uz ostale kršćan- । reza n« ratne dobitk°. — Posjeta kod mi ovaj put na njihovu pomoć upućene, ske Jugoslavene; za nju postoj, s-mo : nistra za ograrnu reformu radi ikvidacijekluba, nema izgleda, da biše oni pri­ vjerskka veza; kad ih pitaš: što su? . kmetovskih odnošaja. da ovu bolest diŽavnog organizma stali na reviziju tek donešenog ustava, Ponovno pregleda­ A oni odgovaraju: Turci! t|. muslimani, i sada u klici izliječe. a to je za hrvatski blok conditio sine qua vanje niskoga logora, ili u novije vrijeme: muslimani! Na I non, da uopće suragjuje u skupštini To je po našem mišljenju jedini 17. XI. 1921. Povik; islam je u opasnosti! sjatili su put, kako će se ova, a i buduće krize Malo ima izgleda, da biše radikali se oni za svoje hddže i svoje bege, Zakonodavni je odbor danas pretre­ riješiti. ili demokrati mogli sastaviti većinu koje on» drže kao rođene političare, sao uredbe ministarstva finansija, m.— ———L. pa jer tako politička zajednica »Jugosl- ; đu kojima su bile najvažnije: privre je i u 19. vijeku priphđao cijeli 0o£ieđ MuJ. Oig« uistinu može računati i na meni zakon o porezu na ratne dob tke i zemlja begu ili agi, koju je zemlju, posiednjeg muslimana, čini ona znatnu i uredbi o povećanju zemljišnog pcOd Hermanu Wendela. raspačanu u parcele, kršćanski kmet i silu; kod prošlogod'šniih izbora za reza u Srbiji i Crno; Gori na trostruki (svršetak)* uz visoku zakupninu u naravi i uz konstituantu glasovalo je od 331 051 pred atni iznos. P.otresanje odh ure­ kuluk obrađivao. Izrabljivanje kmeta b rača, koji su pristupili izbornoj žari, daba nije dovršeno, nego su upućene Muslimansko je pitanje u Bosni više po begu bilo je dubljim razlogom za 111.006, dakle čitava trećina, za nju, finansijskom odboru. Nu uza sve to socijalno pitanje nego kulturni bosanske ustanke, k ji su nan čit) u pa sa 24 mandata ovo je daleko naj- i je rasprava o ovim uredbama bila za­ ili religiozni problem U tursko doba nimljiva po izjavama, koje je u odboru bili su muslimani gospodujuća klasa, pa doba prije 1878;' zaruđivali nebo za­ jača partija u zemlji. Pismo iz Beograda. Muslimansko pitanje u Bosni. �JIPABaA" — Strana 2 Сг »ан* dao zastupnik ministarstva finansija načelnik Stojiljković. G ede p oteža na ratne dobitke izjavio je predstavnik ministarstva finansija, da su poreski činovnici u novim oblast ma bili i su­ više strogi pri odmjerivanju ovoga po­ reza, pa da je ministarstvo finansija moralo većmu žalbi uvažiti, a da u Srbiji i Grnoj Gori, u ime poreza na ratie d -bitke nije plaćena još ni jedna para Ova je izjava pobudila u odboru najveću senzaciju, naročito kod poslanika iz krajeva preko Save i preko Drine. Dtik se u našim krajevima ovaj porez najrigoroznije od njeruje i na­ plaćuje, dotle u Srbiji i u Crnoj Gori ovoga poreza nije još ništa naplaćeno, i ako u ovim zemljana im.tde vrlo mnogo I tuđi, koii su i za vrijeme okupaci.e i iza o^nb. đenja stekli ogromne milijune Čitavoj je našoj javnosti po­ znato ime beogradskog ratnog b \gatašj Sienkkog, koji je za vrijeme oku­ pacije. a i poslije ći iio ogromne i vrlo rentabilne poslove, od ko ih je imao vrlo velike d bitke On je ovih dana udavao svoju kćer i dao joj šest mili­ juna dinara miraza osim druge opre­ me (kao n. pr. za samo rublje 100000 dinar..), pa ni ovaj veliki rat ;i bogataš n- e ioš platio državi ni pare poreza na ratne dobitke, a kod nas ie nemilusrdno ovaj Dorez naplać van i od kljak»vth invalidi, soji su jedva zara­ dili toliko, da p ehrane sebe i svoju p< rodic . Sjemcki nije sam u Srbiji i u Crnoi Gori. Takvih ratnih bogataša, naročito iz godine 1919. imade vrlo mnogo, pa je vrlo žđosno, daše zbog teške fn nshske situacije traži od arodne skupšti ie, da odobrava i nove poreze, a stari, u svakom pogledu najopravdaniji porezi u Srbiji i Crnoj Gori ni esu se još ni počeli naplaći­ vati. Kraj ovakova postupanja organa ministarstva finansija nije se ni čuditi, da se državni budžet ne može dovesti u ravnotežu i da dinar ovako slabo stoji. Gospodin nač-lnik Stojibkovič dao je u odboru juš jednu vrlo značajnu izjavu. On je rekao po'odom кг tike uredbe o poveća- :u poreza u Srbiji i Crnoj Gon, da ga je ministar finansija ovlast'o, da može ovu uredbu povući, ako to odbor bude traž o P ’znato je, da su izravni purezi u novim krajevi­ ma mnogo ranije povećani na četve­ rostruki oredratni iznos i da se već orugu godinu u povećanom iznosu naplaćuju. Kad se još uzme u obzir, da se ni u Srbiji ni u Crnoj Gori ne plaća je­ dan od najvažnijih posrednih poreza, trošarina na rakiju a da ćmovn.ci i državni službenici pr-maju na čit vom teritoriju Srbije i Crne Gore dvos ruke doplatke na skupoću, onda se i na obektivniji posmatrać ovakve finansijske politike mora da pita: „Jesmo li I svi ravnopravni državljani jedne dr­ žave?" Najžalosnije je pri tom, da ova­ kvu finansijsku politiku vođe’ i brane predstavnici onih političkih stranaka, I koje stoje na gledištu potpunog narodj nog i državnog jedinstva, i koje u I svakoj prilici naglašuju potpunu jedna­ kost i ravnopravnost. Ovi primjeri i st dine još drugih iz područja drugih grana državne politike pokazuju, da su ove riječi samo šuplje fraze u pa­ pirnatim programima tih stranaka. U dobro shvaćenom državnom in­ teresu morali bi eksponenti ovih stra• nuka da djelima pokažu u svim gra| nama državne uprave, da su voljni I i u djelo privesti ovu toliko puta isticanu točku svoga programa. Treba i najprije naplatiti sve poreze na čita­ vom državnom teritoriju, k ji su već uvedeni, da ako se tim putem ne ' mogne budžet dovesti u ravnotežu, onda pristupiti što skori.em izjedna­ čenju svih državnim daća. To je jedini lijek za naše boles ie finansije. Ovak­ vim postupk’ m daje se pravo onima, koji traže radikalnu izmjenu ovog sistema u Čitavoj državi. Danas su Ministar dr Spaho i podpred jedniK kluba g Kapetanović po­ sjetili ministra za agrarnu reformu, g. Krstu Miletića i izn jeli ma žalbe radi sporog provađanja finansijske likvida­ cije kmetovskih odnosa, radi nepla­ ćanja zaostale rente i hakovi, te radi nepoštivanja beg učke uredbe. Ministar Miletić im Je odgovorio, da ie dozna­ čivanje kređifa za troškove f nansijske likvidacije, koji je odobren od Mini­ starskog Savjeta, naišlo na tehničke poteškoće u Ministarstvu fnasija, >er ie Ministarstvo finansija tražilo, da se izdaci rastave u i ćne i materijalne. Ove su teškoće sada uklonjene, pa će kredit, ako nije vec doznačen, u najskorijem vremenu biti u Sarajevu. Glede zaosta'e rente i hak iva iziavio je g. Miletić, da je u budžet za bu­ duću godinu uvrstio svotu od ^,000.000 dinara i da bi se ta svota u fina isijskom odboru mogla eventualno pove­ ćat-, ako se utvrdi -opravdanost ovog zahtjeva Glede nepoštivanja beglućke uredbe zatražio je g. Miletić konkretne podatke. Večeras putuju g g. narodni poslanici Drofemk, od slovenske kmetiiske stranke i Kapetanović od našeg kluba u Niš, da pregledaju logor interniranih porodica. Nama je os -bito milo, da je klub kmeti ske S’ranke, kad smo mu saopćili stanje interniranih porodica, sa najvećom pripravnosti odredio jed­ nog svoga člana, da pregleda lično ovaj govor. To nam je tim milije, Što će strahote u niškom logoru vidjeti jedan poslanik, kome se neće moći predbaciti, da bi u ovom pitanju mo­ gao biti pristran. Nadamo se, da će poslije prvog puta naših poslanika u PODLISTAK. Frofanisani ćufs. (Odgovor „Domovini* na Članak „Naši *azovi“ u br 60.) Piše: Cham e ra n i, Posavina. (Svršetak ) Bclli, H. reis cf., ovako govoriti sa ćursa nesavremeno je; tim se ćurs profaniše. Oni neka puste čo? vjeka i majmuna na stranu. Ta oni kao u »vreći zavezani« i iz vreće na ćurs istreseni, nijesu upućeni u spekulativne i nemoralne majmun? luke onog dijela »širari naša«, koji se povodi i zavodi za sarmrinom te? vabijom, te kojima je idol »zlatno tele« a najslađi govor i najviše du? Ševno zadovoljstvo sadržaj riječi »Hinta«! Što se tiče u članku »Naš« vazovi« g Šarcu podbačen?a » bicije »za rehabilibra' jem i p »pular <anjem na račun sadanieg reisa« o tom ni e vrijedno ni govoriti To bi bilo ied"ako neozb'i noj tv'dnji, da ј Člankopi<ac tim Člankom htio sebe ih »Domovinu« nopula isati megju onima, koji su tangi am vazom g- Šarca. Biti ntpadan za čuvanie Islama i !s!ami'eta je ulemanski m'rss od vaj» kada Nu to mih nije nikad ooljul alo u njihovom pozivu i zdravom pravcu, ko eg bulrsn“ oč< teško gledaju. Napađan ie i Aleih’ssvlam, četvorica prvih ehat fa Imami Eazam i drugi, imami Buharija r. a. je u progonstvu I ! . i , । : : | „'RAVDV Niš i poslije ovog puta i jednog po­ slanika slovenske kmetijske stranke I vlada pristati, da se prestane sa s trahovitim postupanjem i nad nedužnim interniranim porodicama. Mi za njih ne tražimo ništa drugo, nego pravdu i priznanje najprimitivnijih čovječanskih prava. Na prošloj skupštini delegata na? še organizacije držanoj 6. i 7, okto* bra t. g. usvojena je izmjena i to samo u statutu, dok program osta? ; je isti. Stoga donosimo u našem li? stu sadanji naš novi statut, kako je i usvojen u spomenutoj skupštini, a biće za tim i posebno odštampan, te će sa programom, koji ostaje ne? Nikogoviću za sad ovoliko, a po potrebi imam dosta materijala. Gačanin. Bilješke. A. M. B. nekad i sad. Nekad vam je taj mali kepec bio skroman, uljudan, poslušan i — pametan. Vidjevši da svaka šuša danas može da se isprasi te da traži, da se i njezina Čuje, i on vam je metnuo cviker na nos, pročitao Gacko, 9. XI. 1 21 par novinsk-h članaka, zagladio kosu, U „Domovini" Šerifa Zubana od postavio se u poz.u Herman Bdhia, 5. novembra 1921. broj 110. izašao Matoša, Govena, Wendla ili našeg Cicje članak »Pismo iz provincije« i to varića, koga on najradije imitira i anonimno! plagira — i to na žalos vrlflr loše i Anonimna invidua napada našeg vrlo nespretno, pa hoće da se i on uglednog starinu g, Ćosagu Pašića čuje. (Muljanina), te vrijednog i agilnog U zadnjem broju »Naše Pravde« trgovca gosp. Džemila Tanovića, koji razbrbljao se je taj deran o našim po­ je sve svoje sile uložio, da u zajed­ slanicima, pa od Cicvariča posugienu nici sa svojim istomišljenicima poradi »maksimu«, da položaj kvari ljude, da u našem srezu uzrujane duhove nastoji aplicirati i na naše nar. posla­ smiri a ne raspiruje., kao što lažni nike. Ali mu ne uspjeva. Cicvarić kad pisac u svom dopisu d rektno pozivlje luduje, kad blati I kad mlat', on je našu braću po krvi i po jeziku, udri bar originalan i duhovit, a u našeg »Turčina«! kepec« nema ni traga o tome. Iz sva­ Anonimni dopisnik u dopisu veli, kog retka, bbja strašna golotinja du­ da muslimani ovoga kotara nijesu iza­ ha — mizerija. U svojoj uobraženosti, brali Ćosagu Pašića i Džemila Tano­ naivnosti i djetinjavosti on se je za­ vića, što je pogan nitkov slagao, jer mislio, daje pozva i, da daje sud o san očevidac bio prisutan skupštini, ljudima, kojih imena mnogo znače, i dne 17. IX 1921 kad su o i ljudi koji su svojim javnim radom pokazali jednoglasno od nijviđeniiih predst vnika muslimana ovoga kotara bih iza- i puno više i političke mudrosti i muže ne odvažnosti i karakternosti, nego brani. što to A M. B. u svojoj ograničenosti Dokaz je tomu prisustvo od strane i zamisliti može. ; polit, vlasti: polit, pristav g. Derviš Nu kad bi bila samo u tom njego­ Plevljak. va pogreška, ona bi se mogla i O; roAnonimni lažac kaže, da su trebali najviđeniji muslimani ovog sreza. I stiti. Ali on iznosi i potpuno lažne tvrdnje o radu naših poslanika. A to prije zasijedanja glavne skupštine J. mu se ne može oprost t. M. O. svojim podpisima objelodaniti Kad čovjek usporedi tog kepeca od j da oni nijesu (Ćosaga Pašić i Dž. Тлprije godinu — dvije i od sada, uisti­ novič) izabrani zastupnici., ali na nje­ nu dogje do osvjedočenja da položaj govu veliku žalost to nije bilo, a niti će biti, jer su pri izb >ru sudjelovali ne kvari ljude toliko, koliko umišljesvi mus imani — pardon nisu nekonost. | ličina braće Kurtoviča 1 onaj famozni Neka nam oproste naši čitaoci, što 1 Hamid, koji za hator načelničke sto­ se bavimo i ovakvim moralnim i tje­ | lice i predsjednika Vakufa, mutcvelija lesnim patu jcima. To činimo više ra­ i mujezin, koje funkcije on sam obavlja di toga, da udovol imo bolesnoj ambi­ na podao način laže i denuncira naše ciji kemijske formule A. M. B., nego najuglednije ljude našoj braći pravo da obranimo nepravedno napadnute slavnim. naše poslanike. Notorni lažac tvrdi, da je Ćoso Pa­ | šić na skupštini iznio neistinite vijesti u ovom srezu. Odgovor: Ćossga je rekao na skup­ štini sve, što se u istinu prilikom iz­ bora u ovom srezu dogodilo, a nije iznio ono, što se i danas događa. Dolazak anketne komisije. Svega Znaš Ii, soj suze, da je 23. oktobra dva od tri člana, koji sačinjavaju 1921. u nedelju na pravdi Boi^a na anketnu komisiju društva naroda kućnjem pragu poginuo od strane piao albanskom pitanju, napustili su voslavaca Milovića i Babića starac od 14. o. mj. Ženevu i otputovali za 63 god. Salko Mehić iz Ključa? Albaniju. Treći delegat, predstava Naši dopisi. Politički pregled. umro, što nije htio — pravije — mo­ promijenjen sačinjavati jednu cje? gao cdstupiti od puno blažiiih islam­ linu. skih principa, nego li su onj, ko,i su B. Statut bili predmet Šarčeva vaza. Jugosl. musi, organizacije. Ime, cilj i sredstva. Znademo, kako je bila rapadana § 1. — Muslimani u Bosni i Her? naša najviša ulema, prva dva reisa, ccgovini organizuju se na osnovi sve »nehberalne« muft-e i drugi. Žesvog već objavljenog programa od pački ie muftija bio udavljen gajta- * 10. februara 1919. i ovog statuta u nom Sve je to bivalo za to, što nisu političku stranku, koja nosi ime odstupali od zdravog is amskog prav­ »Jugoslavenska muslimanska orga? ca i što nijesu htjeli slušati »prvih« i nizacija«. »pametnih« lokalnih »veličina«. Ujeiovanje organizacije proteg? G. Hafiz Sulejman ef. Š rac se mo- । nuee se i na sve krajeve naše dr? že zađ voliiti protiv napadaja onih, žave. koji ga ne poznaju, pa makar, da s § 2. — Cilj je organizacije da ra? njim u istom mjestu žive — bejtom di na ostvarenju načela, koja su iz? velikog turskog pjesnika. Ibn Kjemaražena u njezinom programu i u la, koji je takogjer bio na.adan: skupštinskim rezolucijama, i da po? dupire politički, kulturni, ekonom? Kildi isnadi veled Chalika nidže ebter. ski, gospodarski i socijalni naprc? Hazreti Ahmeda »sahir« didi nidze đak muslimana u našoj državi. gafil. § 3. Za ostvarenje svoga cilja Čunkji Allah ile Resuli o madi šalim. upotrebi javaće organizacija sva za? Gam jemem ’gez beni zem ejlese konda kulturna i moralna sredstva, bir-kač džahil. a svoja će načela širiti izdavanjem Statut i ррогшп Jupsl. musi orgsnizaciB. Broj 362 Bpol listova i knjiga, osnivanjem klubo? va i čitaonica, održavanjem javnih zborova i jrredavanja- te uopće podizanjem kulturno?prosvjetnih i ekonomskih institucija. Za ostva? гилје načela organizacije brinuće se predstavnici organizacije u narod? nom predstavništvu, te skupština? ma i odborima samoupravnih ti? jela. Potrebna materijalna sredstva pribavi jače sc članarinom, dobro? voljnim prilozima i zavještajima. П. Članovi organizacije. § 4. — Članom organizacije može i biti svaki musliman(ka) naše drža? I ve, koji uživa sva građanska рга? va, kad usvoji program organizaci? I je i izjavi najbližem odboru ili po? i vjereniku organizacije*da ćc sc po? koravati stranačkoj disciplani i ra? I diti na ostvarenju načela i progra? ma organizacije, te kada bude primljen u organizaciju. ■ § 5. — Članska prava u pred? stavništvima organizacije mogu vr? siti samo takvi članovi, koji plate u? pisninu od dvije krune i koji se ob? vežu, da će plaćati godišnju člana? rinu i to po volji 1, 2, 4, 8, ili 20 di? nara. Potvrda o položen ju upisnine slu? ži kao legitimacija o članstvu u or? ganizaciji, a Članarinska potvrda dokaz je aktivnog članstva. § 6. — Svi članovi organizacije i? maju jednaka prava i dužnosti uz ograničenje, označeno u § 5. ovog statuta. § 7. — Svaki član organizacije dužan je glasati pri svim izborima za kandidate, koje redovitim pu? tem istakne nadležni odbor orga? nizacijc. Isto se tako mora poko? ravati svim odredbama i ogluka? ma odbora, a naročito ne smiie bez odobrenja odbora primati kakve Časti i zvania u političkom životu. Svaki je član organizacije moral? no odgovoran za svoja djela. Poic? dini članovi ne smiju na svciu ruku raditi ništa u ime organizacije, ako za to ne maju naročitog ovlaštenja od nadležnog odbora. (N stav t će se ) �CipaHđ 3 Strana с62 -fv Pregovori u Londona. „Times“ Pitanje Egipta. U Kairu je pret­ prošle nedjelje govorio Zoglul-paša tri sata na skupštini od više hiljada svo­ jih pristaša. Skupština je izglasala rezoluciju u suglasnosti s principijelnim zahtjevima, koje je formulirao Zoglulpaša. Ova re­ zolucija naglasuje naročito, da egipat­ ski narod prisiže, da hoće da živi slo­ bodno ili da umre. Jedna bratska manifestacija. — „Pti Parizijen" javlja, dajeDonBuržoa pročitao svojim kolegama telegram dr. Beneša, kojim ovaj naglašava dobre namjere vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, ponudivši ujedno svoje usluge u slučaju, ako bi izbile tešk »će. Albansko pitanje. 17. o. mj. bila je sjednica „Savjeta Društva Naroda*; pod predsjedništvom Leona Bourgeoisa, na kojoj se raspravljalo o albanskom pitanju. S naše strane bili su prisutni gg. Bošković i T. Papović Riječ je najprije uzeo engl. delegat Fischer i razlagao gledište svoje vlade u alban­ skom pitanju. Između ostaloga je iz­ javio, da Engleska nema ništa protiv vlade kraljevine S. H. S. i ona još uvijek štuje zasluge srpskog naroda, kojemu se je u danima najgore nesreće cijeli svijet divio Zatim je naveo Činjeni­ ce, koje su ponukale njegovu vladu, da zatraži saziv „savjeta društva naroda/ Spomenuo je upad Marka Džonija u sjev. Albaniju, koji se je kad je bio odbijen sklonuo u Prizren, onda Halida Lješia sa 12.000 komita. Spominje izjavu jednog srpskog generala na al­ banskoj granici:ako mi budemo prisi­ ljeni, da upotrijebimo vojne operacije, ja vam garantiran, da se neću zau­ staviti, dogod ne stignem na Jadran­ sko more i ne zauzmem Drač. Iz svega toga je engleska vlada zakjuč la, da postoji plan, da se sjev. Albanija pro­ glasi republikom, jer je komitski upad 2. aug. bio predvođen srpskim oficiri­ ma te radi čega je i upad komita organizovan na teritoriju Kralj.- S. H. S. Dalje izjavljuje, da engl. vlada posje­ duje dokumente, da hrišćansko sta­ novništvo želi jedinstvenu Albaniju, a želia za stvaranjem republike samo je izgovor za opravdanje akcije. Navodi nekoliko slučajeva pljačkanja, što je potvrdio i engl. konzul depešom iz Drača. Poslije njega dobio je riječ g. Boš­ ković, koji je navijestio svoj govor u jednoj od budućih sjednica, a sada, da će se tek ukratko osvrnuti na govor g. Ficshera. Izjavljuje, da naše trupe nisu nikad u ofenzivnom slučaju prešle granica, nego samo u obrani. Mi srno više puta bili sa strane Arnauta na­ padani i morali smo se braniti. Primjetio je određivanju granica sa Al­ banijom bez učestvovanja naše države. Na kraju izjavljuje, da će sjutra go­ voriti opširnije o ovom pitanju. Alban­ ski delegat Mehmed Krnica izjao je, da će sjutra dati-odgovori naglasio je, da Alban ja u svakom slučaju usvaja odluku konferencije ambasadora. Fran­ cuska štampa komentarišući govor g. Fischera, izjavljuje, da je engl. vlada pristrana u albanskom pitanju, jer je saslušala samo jednu stranku Usiovi keindlst* Ministarstvo spoljnjih poslova u Angori, piše cari­ gradski list »Etnos«, saopćilo je svo­ jim predstavnicima na strani, da je 29. oktobra otputovala iz Angore jed­ na delegacija pod predsjedništvom Dželaludin Arif beja da posjeti evrop­ ske . prestonice Delegacija će ostati deset dana u Parizu, a po 7 dana u Londonu i Rimu. Uslovi su slijedeći: 1. Angorska vlada zvanićno izjavljuje, da je rnspoložena, da zaključi mir. 2. Ona će primiti svako posredništvo Velikih Sila u tome smislu, ako se ne krme njihove nacionalne aspiracije. 3. Aspiracije su unapred ođr gjene. 4. Nikakva naročita uprava za Smirnu neće biti primljena. Što se tiče Trakije angorska vlada prima jednu musli­ mansku autonomiju pod rukovogienjem Turske i turskim suverenitetom вli pod uslovom, da se granice Tur­ ske na toj strani prošire 5. Angorska vlada traži odštetu, koju su Grci duž­ ni platiti za izvršene štete u Anado- : ii I i' jI | I ! i j saznaje, da su između lorda Curzona i AdlipaŠe u pogledu budućeg egipat­ skog štatuta bili 16. o. mj. W .šingtonska konfereneft. Na sjed lici od 1Ч.Х1. nije zapravo ništa novo predloženo, nego je ponovno pretrešen prijedlog o smanjivanju ratne mornarice sviju pet velevlasti. Nastale su komplikacije u pogledu ograniča­ vanja flote radi Francuske i Italije, jer je prva izjavila, da se ona ne može složiti u pogledu razoružanja s osta­ lim svima velevlastima radi eventual­ nog njemačkog revanša. Japan je iznio protupredloge, jer predlog Hugesov zapostavlja Japan. Osim toga Japan moli, da se broj ve­ likih brodova povisi od 8-10 na 1 l-12. Pitanje savez ličkih dugova Americi neće se raspravljati na koferenciji, ali pošto je mogućnost, da bi Francuska i Italija pokrenule ov > pitanja, u tom slučaja bi se i Engleska priključila njima. Di'kustja o Kitajskom memoradumu i velikom oceanu odložena je za ka­ snije. Engleska je voljna obustaviti grad­ nju ratnih brodova. Govori se o ne­ kakvom kabi logramu, koji je Lloyd George uputio Balfouru, da poradi oko toga, da nestane saveza naroda. Izvješće dra Kumanudlja pred demokratskim klub o uspjehn zajma. Prekjučer je ministar financija g. dr. Kumanudi referirao u demo­ kratskom klubu o pitanju sklopljenja zajma u inozemstvu. Saznaje se iz dobro upućenih krugo,a, da je engle ska ponuda povoljnija od francuske. Engleski konzorcij bio bi navodno spreman, da dade zajam od 15 miliju­ na funti šterlinga uz 8 posto za 25 godina, u svrhu gradnje adranske že­ ljeznice i jednog lučnog pristaništa. Od ovog iznosa da o bi se 11 mili­ juna u novcu, a 4 milijuna u materi­ jalu. Konzorcij traži, da ovaj ugovor bude ratifikovan od parlamenta u Be­ ogradu. Domaće vijesti. ■ Sa sjednice šireg mj odbora J. j. M. O. u Sarajeva. 18 o. mj. držao ;I je širi mjesni odbor naše organizacije u Sarajevu sjednicu u prostorijama I Jugoslavenskog Muslimanskog kluba. Megju ostalim pitanjima stranačke i lokalne naravi dotaklo se je tu i pi­ sanje beogradske štampe o nama muslimarima, a naročito napadaj »Pokre­ ta* na ministra g. dr. Spahu. 0 tome je donešena ova rezolucija: »Infamni ispadi beogradske štampe protiv muslimana, a naročito drzak i nepravedan napadaj »Pokreta« na min stra g. dra M. Spahu, ogorčili su sve muslimane, a Onapose saraje-ske, te dajući izražaja tome ogorčenju s gnušer.jem odbijaju i osugjuju te niske uličnjačke napadaie, tražeći od vlasti, da zapriječi neodgojenim i pok arenim elementima blaćenje naših najčestitijih i najuglednijih ljudi, koji k tomu obnašaju visoku državnu funkciju«. Isto je tako bilo govora o bagatelisanju i mimoilaženju muslimana sa strane vladina povjerenika za grad Sarajevo pri {biranju suda za suzbi­ janje skupoće, u koji nije ušao ni jedan musliman, ma da muslimani sačinjavaju gotovo 40 po sto sarajev­ skog gragjanstva. 1 u pogledu toga suda stvorena je rezolucija, koja ovaj izazovni postupak komesara osuđuje te traži od vlade, da se ovaj izbor suda poništi, a odredi novi, kako bi i muslimani srazmjerno svojoj brojnoj snazi bih u njemu zastupani. Sjednica našeg poslaničkog kluba. Predsjedništvo je pozvalo sve čla? nove našeg poslaničkog kluba na plenarnu klubsku sjednicu, koja će se održati u subotu, 26. o. mj.. u Beogradu, jer su vrlo važne stvari na dnevnom redu. Osnutak Središnjeg saveza jugosl. selj. zadruga. Prekjučer, u nedjelju 20. o. mj., obdržavao je Središnji savez jugslavenskih seljačkih za? druga svoju konstituirajuću skup* stinu, kojoj je prisustvovalo mno? gotežaka, učitelja i naših privred­ nika iz provincije. Skupštinu je po* sjetio i g. ministar Spaho. O toku same skupštine donijećemo u idu? ćem broju opširno izvješće, a za? sad novom pioniru gospodarskog našeg preporoda želimo najljepše usnjehe. Zadrugurski pokret. Prije neko­ liko dana osnovao je organizator se­ ljačkih zadruga gospodin Ajanović Abas u Vitezu, kotar Travnik, Jugo­ slavensku seljačku zadruga, a na 18. o mj. u Lisičićima kod Konjica tako­ đer takovu zadrugu, u koju se je upisalo preko 120 članova. lnWesani tno je, da su se muslimani, katolici i pravoslavni natjecali, koji će prije biti j upisan u zadrugu, te su Lisičići taj •••••••••••••• dan manifestirali vjersku snošljivost i bratsku ljubav. Zadrugari sve triju vjera klicali su i zahvaljivali Središ­ njem savezu Jugoslavenskih seljačkih zadruga. Mladim zadrugama želimo najljepši uspjeh! liji, kao i ratnu oštetu i plaćanje tro­ škova radi povraćaja turskih izbjeg­ lica. nik Finske- obolio je, i njega će za? mijeniti jedan njegov zamjenik. Komisija ima prispjeti u Albaniju u subotu, i tamo će ostati tri mje? seca. Vanredni sastanak Društva Naroda, na kome će se rješavati o albanskom pitanju, održan je u sri? jedu poslije podne u Parizu. I ! i ■ i I , i Put dra Markovića u Zagreb 19. o. mj. otputovao je gl. urednik »Samo­ uprave« i nar. posl. dr. Laza M>rković u Zagreb s naročitom misijom, da nastoji Hrvatski blok predobiti da dogje u Beograd, kako bi omogućio radikalinia da sastave vladu bez demo­ krata. Izgleda, da će ovaj put ostati bez uspeha. Poznato je naime stano­ vište Hrv. bloka, da bi on samo onda pošao u Beograd, ako bi se prihva­ tilo njegovo stanovište o reviziji usta­ va. Radikali pak ostaju pri tom, da se u ustav ne dira, dok se u praksi ne oproba, te da bi posao novog ka­ bineta bio, da izradi sve konstruktivne zakone, kojima će se ustav privesti u život. Ova se oprečnost ne da ni­ kako izgladiti. Košta Нбгтап umro. 16. o. mj. umro je u Beču bivši odjelni pred­ stojnik bosanske zemaljske vlade i intendant sarajevskog muzeja u 71 godini života. Rođen 1850 u Bjelovaru, nakon svršenih studija i kraće službe u Hrvatskoj prešao je u bosansku državi u službu, gdje je bio poznat kao dobra administrativna sila- Pored toga bavio se je i literarnim radom, sakupljao muslimanske junačke pjesme i pokrenuo vrio dobar list „Nada*, koga je uređivao pokojni pjesnik Kranjčević. Iza sebe ostavlja udovicu, 4 sina i 4 udate kćeći. PLAN 3-ćeg kola srećaka Državne Raz­ redne Lutrije Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca. I. RAZRED. Vučenje 2. i 3. januara 1922. godine Najveći dobitak u najsrećnijem slu­ čaju Dinara 80 . ooo H. RAZRED. Vučenje 7. i 8. februara 1922. godine Najveći dobitak u najsrećnijem slučaju Dinara 100 ooo III. RAZRED. Vučenje 7. i 8. marta 1922. godine. Najveći dobitak u najsrećnijem slučaju Dinara 120 ooo IV. RAZRED ! Vučenje 4. i 5. Aprila 1922. godine. Najveći dobitak u najsrećnijem slučaju Dinara I5o.ooo i | i j | Izvoz šljiva. Da bismo osigurali ’ ovogodišnji izvoz šljiva, koji je po? remećen uslijed oskudice u vagoni? ma, riješeno je najzad, da se po? zajmi 3()0 teretnih, vagona od Au? strije i jedan delegat ministarstva I saobraćaja već je otputovao u Вес\ , da te vagone primi. Izjava solidarnosti. 20 o. mj. do­ bili smo iz Trebinja ovu brzojavnu iz­ javu: »Potpisani muslimanski vjerski službenici trebinjskoga sreza potpuno se solidaršemo i priključujemo rezo­ luciji muslimanskih vjerskih službe­ nika zvorničkog sreza od 3.-Х1. 1921. (15 potpisa). Dr. duri Fehmi specijalista za očne 3 unutar­ nje bolesti počinje primati pacijente od 22. ovmj. svakim dinom od 1—3 sata po podne u Talijerevića ul. broj 9. Poziv na pretplatu. Naš list stoji već pri kraju treće godine, a ogrom? na većina pretplatnika nije još ob? novila pretplatu. Isto tako nam ve? liki broj pretplatnika duguje cijelu ili djelomičnu pretplatu od prošle godine. Pošto je »Pravda« upućena samo na pomoć organizacije i na pomoć svojih pretplatnika i pošto bismo usljcd teške novčane situa? čije bili prisiljeni, da nemarnim pretplatnicima obustavimo slanje lista, to ovim javno podsjećamo svakoga dužnika, da svoj dug što prije podmiri. Dobrovoljni prilozi su također dosta doprinijeli izdržavanju »Pravde« i mi smo slobodni, da za? molimo sve naše pristaše, da bi se u svakoj zgodnoj prilici, na sastan? cima, sijelima, svadbama i t. d. sje? tili svog jedinog muslimanskog li? sta. Mi nemamo niti kakovih subven? čija niti fondova, iz kojih bi izdr? zavali list, nego smo upućeni jedino ’ na pretplatu i pomoć svojih pri? > stasa. Administracija »Pravde«. V RAZRED. Vučenje od 4. Maja do zaključno 24. maja 1922. godine Cena ćele redovne srećke Din. 48.— „ polovine „ 24.— „ četvrtine „ „ „ 12 — „ osmine „ „ „ 6— Najveći dobitak u najsrećnijem slučaju Dinara 1 ,000.000 Dinara u srebru Dobitaka 1 1 1 1 1 1 1 1 ! premija od ft V м >1 600.000 400.000 200.000 150.000 loo.ooo 80.000 7o.ooo бо.ооо 5 o,ooo 2 15 25 50 200 300 400 4.000 35.000 po .30.000 „ 20.000 „ 10 ooo „ 6.000 „ 4.000 „ 2.000 „ 1.000 500 „ 240 60.000 300.000 250.000 ЗОо.ООО 800.000 600.000 400.000 2,000.000 8,400.000 4oooo Dinara 14,82oooo Sve naruđbe srećaka pri­ ma kolektura Državne Razredne Lutrije Dragutin Selah SARAJEVO. �Strana 4 Страда .ПРАРЛА’ Iz narodnog poZfirIŠta. (Reper­ toar od 21. do 27. novembra). Ponedjehak, 21. o. ni.: Pozorište zatvorena. Utorak, 22. o. m.: Siprijena. Komediia u 3 čina. Napisao ViMorien Sardu. (Večernja predstava. Izvan pret­ plate). SredaJ 23. o. m : Truli dom Drama u 3 čina Napisao Srdan Tucić. (Večernja predstava. Izvan pretplate. Četvrtak, 24 o. m.: Lju omora. Drama u 5 činova. Napisao Mihajlo Arcibašev. (Večernja predstava. Druga repriza. Izvan pretplate). Petak 25 o. m.: Medvjed, bala u 1 činu. Napisao Trifković- (Popodnevna predstava za đake. Sa sniženim pje­ nama.) Subota, 26- o. m.: Ekvinocij. Drama u 4 čina. Napisao Vojnović. (Večernja predstava. Prva repriza. U pretplati). N’edelja, 27. o. m.: Zona Zamfirova. Komad u 4 Čina s pjevanjem. Napisao Sremac (Popodnevna predstava. Sa snižen.m cijenama), Siprijena. Komad u 3 čina. Napisao Sardu. (Večernja predstava. Prva repriza. Izvan pret plate). Večernije predstave počinju u 8 časova. Eventualne promene u repertoaru saopštiće se pravovremeno. Trešeljak. Blago li se »Večernjoj Pošti«, ona ima redovno izvješće od svog sarednika u policiji. U svakom broju tai nje­ zin saradnik napiše po koju sličicu, kako su nekog aretirali. nekog zatvo­ rili, kako se neko opio i t. d. Ali nam je čudo, što taj saradnik , Poštin“ neke pijanice iznosi potpunim imenom, a neke skriva i iznosi im s?mo početna slova. Pogledajte u bilješke u bro;u od 17. o. mj. na str. 3. stupac li. bi­ lješka 2 i 4. moraju pristupiti Jkvldatlonom referentu, kod kotarskog ureda da se s njima na temeliu tako zvanih osnutaka A. sastavi obračun za hkvid&cionu odštetu, te za eventualne hipotekarne terete članovi zajednice imam zajedno pri­ stupni. Ako izostane jedan ili više članova zajednice, obavi se obračun sa prisutnim Članovima, a otsetnim se dostavi pismeno izvadak obračuna. Protiv obračuna ima stranka pravo da uloži utok u roku od R dana na Agrarnu Direkciju putem likvidacionog referenta. Članci zajednice, koja zajednica ukupno plača do 40 K zemljarine, ne trebaiu donijeti uvjerenje, d; žive u po­ sebnom kućanstvu i ako žele, da im se odšteta posebno isplati. Ovo uvjerenje trebaju samo oni sopstvenic?, koji u zajednici žive, a ta zajedn ca ukupno plaća preko 40 K zemljarine i tek u drugom redu počam od 10. decembra o. g. dolaze na likvi­ daciju. Dotično uvjerenje treba da izda op­ ćinski unđ, a gdje ga nema, seoski starješina, te kotarski predstojnik mora Bnot 362 Рго} .pravu* da ga potvrdi. Štrankc, koje podnesu neispravna uvjerenja, kao i organi, koji izdaju takova uvjerenja,- odgovaraće krivično. I ! t | i i j Do 10. decembra ne primaju se no' e molbe za podjelu avansa, jer se sopst i nici sa zcmljarin m do 40 K od­ mah likvidiraju sa cijelom odštetom, a za supstvemke preko 40 K daće se — ako to zatraže — avans samo na temelja likvidacionog obračuna, koji će se • kako je kazano —■ ttk iza 10. decembra o g. obaviti. Likvidacija se kod Agrarne Direkcije obavlja odmah. Čim pređe rok za utok, onim redom, kojim dolaze obračuni, te Se otpadajuča svota šalje putem poštanske štedionice na adresu, koju sopstvenici prilikom obračuna prijave. Agrarni Direktor: Dr. Feifaiik, v. r. i □ □ □ п □ □ □ □ 99 GAJRETA“ □ □ Zemaljska banka zaB.i H. Centrala u Sarajevu. F IL<Je: Banjaluka, I3:etina, Bttko, Mostar I Tuzla. Ispostave: bhać, Dervenla. Dobe;. B. Gradiš ka, Liv no, S.Novi,šamgc.Travnik, Trebirce, Višegrad, Zenica iZvornik.Lastupstvad^Ugo no,Gacko,Gor^žda,Ko­ njic. Nevesinje, B. Petrovac, Rogatica,banski Most,Srebtenica Stolac, Visoko. Uplaćeni dionički .upita' 20 inbijuna kruna. — RedovLe rezerve ? fond za sigurnost založnima 3 milijuna kruna. Bavi se svim ban kovnim poslovima, vrši uplate i naplate u kraljevstvu SHS. i inozemstvu. Prima kao glavno zastupstvo za Sbs. i Herceg. Assicura^ioni generali i Prvog sveopćeg društ’-a za osiguranje protiv nezgoda i šteta Sve vrsti osiguranja. U SARAJEVU Broj: 31.500 21. Sarajevo, 11. novembra 1921 Predradnje za likvidaciju kmetovskih odnosa — osim u nekoliko kotareva — dovršene su, te je počela likvidacija u prvom redu sa onim sopstvenicima, koji plaćaju do 40 K zemljarine. Inokosni sopstvenici i članovi zaje­ dnice, koji plaćaju do 40 K zemljarine, Proizvodnja: „$Uvia“, tvornica ke- mičkih proizvoda d. d, Zagreb, Ilica 213. POZNATE GALOŠE Sjetite se DIONIČKA PIVARA OGLAS. krema za elegantni svijet Dobiva se svagdje. MARKA „RHOMBUS,, ' Ддгагпа Direkcija za B. i H. Likvidacija kmetovskih odnosa. Fina terpenttnska preporučuje svoje dobro odležano izvoino pivo pri­ znato najbolje vrsti. Samo u buradima po 25,5o i 1001. J PRISPJELE SU PONOVNO KOD Н. B. FDČO 1 DRUGOVI SARAJEVO NA VELIKO ĐULA GUNA 3. NA MALO SARAČIBR. 19. Bdjeti Ovoj zadrugi potrebna je jodna izučena učiteljica za moderni ručni rad (krojenje i šivanje rubenmo i žen­ skih odjela). Reftektsntice neka pod­ nesu svoje molbe zajedno sa dokumentima i ušlo -ima najdulje do konca decem­ bra o. g. Prednost imaju one uči­ teljice, koje osim krojenja i šivanja znaju vezenje i ple­ tenje. Odbor. Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina. Potpuno uplaćena dioni ka plavnica K 20,000000' 104 Ulošci preko K 25,000 000 —. Pričuve preko K4,000.000. - Pupilarno siguran. - Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — izdaje kreditna pisma. Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. BANKOVNE I Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i llngovinii (d. đ.] u Sarajevu Središnjica: Sarajevo. — Pupilarno siguran zavod. — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Dionička glavnka 1o,ooo.ooo kruna. ičuve Goo.ooo kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate » unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.— Obavlja sve mjenjaćne poslove • burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ RancElarija: Kralja Ftlra ulica 2 prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: ZHI Oduovom ibrahim Aiutuc v Centralni Odbor J. M. O. пашрмпј« D. i Л, Kljun, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/9d8e6a4e60dfb988791657c4c3a77d76.pdf 9aa146932111a64c73a212f7b8ae30c6 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAcENA. Pojedini broj K 2. Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: za našu državu godišnje K 200.—, na pola godine K 10C.—; za inozemstvo KJ250.—, Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. : ГЛАСШШ ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМЛНСКЕ ОРГАНИЗАШЦЕ. Broj 125 (363) Sarajevo, četvrtak 24. novembra 1921. Dobra posljedica putovanja naših delegata u Skuplje. lb. — U utorak 22. o. mj. završila je svoje sjednice anketa, koju je sazvalo ministarstvo vjera u svrhu, da dadne svoje mišljenje o tom, ka? ko bi trebalo urediti međusobne odnose između pojedinih konfesija u našoj Kraljevini, kao i njihov od? nošaj prema državi. Na anketi su bili zastupljeni predstavnici svih konfesija- a svo j je rad otpočela 15. o. mj. razdijelivši sc u sekcije, kako reče g. ministar a tačnije bi bilo re? ći: povukavši se svaka konfesija za se, da stavi svoje želje i zahtjeve. Sav rad vršen je naime u tim zascb? nim grupama, a »zajednica« se Je sastojala u tom, što su na plenar? noj sjednici od utorka — pročitani referati pojedinih »sekcija«. Zajednička nota svih tih refera? ta sastoji sc u tom, što svi manje više stoje na gledištu, da se država ne treba miješati u unutarnje stva? ri konfesija ili drugim riječima: što svak traži vjersku a u? tonomijuipunuslobodu u religijskoj obuci omladine i svojih sljedbenika. Katolici traže konkor? dat, a evangelici su iznijeli čitav niz žalbi i pritužaba na pojedine orga? ne vlasti, koji ih sprečavaju u sio? bodnom vršenju vjerskih obreda i duhovnog obrazovanja. Karakteri? stično jc, da se oni u svom memo? randumu, tako nazvaše svoj podne? sak, pozivaju na sanžermanski i još neke ugovore. Pravoslavna crkva- prihvaćajući ustavne odredbe o ravnopravnosti vjera, govori o nekakvoj - žrtvi! 1 to je vrlo karakteristično. Naš referat, kojeg je čitao pred­ sjednik sekcije g. reisubulema Čau? ' šević. nosi potpise petorice bosan? skih (Čaušević, Kadić, Kurbegović, Basic i Korkut) i dvojice sandža? čko?makedonskih predstavnika (vr? bovnog muftije Zeki efendije i nar. poslanika Ismetbega Crnoglavića). Saslušan je s velikim interesova? njem i mjestimice značajnim zgle? danjem; naročito stavak koji govo? ri proti propagandi, vraćanju uzur? piranih nekretnina i oskvrnjivanju groblja. Mi taj referat donosimo u cijelosti, podvukavši neka značajni? ja mjesta. On glasi: »Odnošaj Islama prema državi treba da se uredi na principu pune vjersko i vakufsko?mearifske auto? nomije. Institucija crkve u pravom smislu te riječi Islamu je nepoznata, pa se stoga pri uređivanju naših od? nosa ne može upotrijebiti kakva a? nalogija sa drugim konfesijama. — Naši su odnosi osebujni i stoga sva naša predstavništva, kako vakufsko?meari,fska tako i vjerska, treba da su rezultat narodne volje: nje? gova »zbora. Rad tih predstavni? stava ima bazirati na propisima Še? • iata i stoga je skroz .neumjesna Pripremna Uredba o upravi vakufa od 12. septembra 1919. Ona jc i po? grešna u svojoj bitnosti, jer unosi cijepanje naše zajednice, koja mora hiti jedinstven a. Što ‘ naime vrijedila Južnu Srbiju i os? tale naše krajeve osim Bosne i Herce­ govine«, to mora vrijediti i za Bo? snu i Hercegovinu. 1 obratno. U tom nema i ne može biti različito? sti- pa sc nri uređenju ovih pitanja ne mogu uzeti za mjerilo nikakvi posebni nacionalno?etnografski od­ nosi, ni posebna utanačen ja, koja su plod nekad posebnih prilika Šerial ne pozna je raznolikosti, on je jedar, za sva plemena i sve nacije, pa se to njegovo načelo ima priznatiim prije, što ‘ se jc ono priznalo i pripadnicima ostalih konfesija u našoj kraljevini. Isto vrijedi i za imovinu naše vjerske zajednice. I ona se ima ru? kovati prema propisima šeriata, a u koliko se sastoji od doprinosa, razreza i državnih potpora i sub? vencija samoupravnih tijela, treba također da jc u rukama biranih or? gana vjerske i vakufsko?mearifsko uprave, jer je namijenjena za ciljem ve te uprave, koja sc ima brinuti za vjerski i ćudoredni odgoj članova svoje zajednice, obuku omladine i njeno vaspitanie u islamskom du? hu, uzgoj i uzdžavanje vjerskih zva? ničnika, te podizanje i izdržavanh džamija tekija i drugih vjerskih prosvjetnih i humanitarnih zavoda. Pokretni i nepokretni imetak va? kufa i drugih islamskih zaklada tre? ha da ie zaštićen kao isključiva svo? iina islamske kojoj tie=> ba priznati i garantovati pravo, da ! | I : . ј taj imetak uvećava bez naročite ob­ lasne dozvole, kao i to, da uz odo? brenje vlasti može ustanovljavati i nove vakufe ili zaklade. Svima tim zakladama treba priznati svojstvo juristioke osobe i garantovati im u? živanje svih osobnih i stvarnih pra? va, koja su skopčana s tim prizna? njem, naročito pak neograničen no pravo upravljanja i raspolaga? nia s tim imetkom. Uzurpitani ime? tak vakufa treba povratiti njihov vom vlasniku. Isto tako treba osta? viti na snazi postojeće vakufske po? vla stiče glede javnih daća i nc srne? tati islamske vjerske opštine pri uo? biča ionom ubiranju priloga u vjer? ske, prosvjetne i dobrotvorne svr? he. Zauzete i vojnim priborom zaoremIjene džamije treba prešno predati islamskoj zajednici. Isto tako treba povratiti sve tekijske, medreske, mektepske i druge hajratske zgrade, bile one u upotrebi vojnih ili civilnih nadleštava ili pak u rukama opština i drugih korporacija. Pijetet prema mu­ slimanskim mrtvacima treba pribaviti u istoj mjeriiistim sredstvima, koja stoje na raspolaganju, kad je u pitanju groblje koje kršaćnske crkve. i Protuzakonitom i protupravnom na1 stojanju pojedinih upravnih činovnika, da se naša groblja pretvaraju u pijace ili namjenjuju drugim svrhama, treba I energičnije učiniti kraj, a uzurpirana groblja vratiti našoj zajednici. Vakufskc-mearifskoj upravi treba i dalje ostaviti pravo, da može odredivatj prirez za svoje svrhe, kao i pravo, da podržava medrese, mektebe i druge konfesionalne učevne zavode. Što se tiče religijske obuke u držav­ nim školama, osnovnim i srednjim, ona se može povjeriti samo licima koja su na to autorizovana, od strane vrhovnog vjerskog star j eši n stva, na čiji se predlog i postavljaju. Da se osigura dovoljan broj vjerskih zvaničnika treba da se privremeno oproste od vojne dužnosti učenici medresa te nižih i viših šerijatskih škola kao i teolozi, Telefon br. 842. 2 Čekovni račun pošt. štedionice 1119 Godina ili. koji studiraju van granica našeg kra­ I ustanove jedne interkonfesionalne i ljevstva. Dalje treba taj oprost priznati I svjetovne države. zvaničnicima vrhovne vjerske uprave i Islamski je brak konfesijski, pa pre­ njihovim pomoćnim organima, te svima, ma tome muslimani vjenčaju samo kojima ta uprava daje autorizaciju kod šerijatskog suda i po propisima Isto tako treba taj oprost priznati na­ Šerijata. Po tim se propisima i kod stavnicima svih vjerskih učevnih za­ tih sudova rješavaju i svi odnosi, koji voda te Šerijatskih škola, kao i kadi­ su roslijedica bračne veze Muslimanka jama te vježbenicima kod šerijatskih se ne može vjančat: za namuslimana, sudova. a ojeca iz islamskog braka mogu biti Vjerski službenici zvaničnici su na­ samo muslimani. Oni to ostaju i za še autemomne uprave i stoga ne slučaj, da njihovi roditelji ostave islam. mog ud iti državni zvaničnici. Islamski propisi ne priznavaju poPrema tom ih država ne može direktno sinjivanja i pokćerivanja (posvajanjeisplaćivati, nego treba srazmjerni dio tebenni-adopcija) pa prema tamu niko tog svog doprinosa da polaže na ruke ne može posvojiti muslimansko nejače, naše vrhovne autonomne uprave. Iz­ niti ga na račun toga prevjeriti. nimke čine nastavnici šerijatskih škola, Vjerski praznik kao državna norma kad.je i drugo osoblje šerijat. sudova, nije poželjan. No ako druge konfesije koji spadaju u red državnih činovnika, kao i članovi vrhovne Islamske vjer­ na tom budu insistirale, onda bi ta­ kovim praznikom trebao da bude Mevske uprave, te muftije i njihovi po­ lud i prvi dan dvaju bajrama. Dani, moćni organi, koji će biti plaćeni iz kada se muslimani ne mogu siliti na državne kase i ranširani kao i slični posao jesu još drugi i treći dan Ra­ zvaničnici drugih konfesija. mazanskog, drugi, treći i četvrti dan Izdavanje potrebnih autorizacja od strane našeg vrhovnog vjerskog starje­ Kurbanskog bajrama, te muslimanska šine Šerijat je uslovijo Menšurom Ha- nova godina. Kao sedmični počinak tražimo za Hfe; s toga treba osigurati njegovu muslimane petak. Ako taj počinak bu­ vezu sa MeŠihatom na podlozi de obligatan za sljedbenike drugih nesmetanog i slobodnog sao­ konfesija u koji drugi dan, onda neka braćaja. Šerijatski suci ma raj u imati Mu raselu našeg vjerskog je i petak za muslimane obligatan. Da starješine. U dvojbenim šerijatsko- se ne izazovu ekonomske štete ni jed­ noj konfesiji, sajamni dan treba udepravnim i dogmatskim pitanjima па' siti, izvan ćanu odmora rojedjnih kon­ fesija. Povremeno zatvaranje radnje Islam. za vrijeme vjerskih čina i obreda po­ Državna vlast ima pravo vrhovnog jedinih konfesija treba zapriječiti, jer nadzoia nad našom vjerskom i v. m se to u praksi zlorabi i izaziva konupravom, a i dužnost, da pribavi sank­ fesijske trzavice. ciju u njenim pravomoćnim rješidbama, Državni praznici treba da su oba­ ako za to b-de umoljena. vezni, ali ne mogu imati nikakvog Odnos Islama prema drugim vjera­ konfesijskog karaktera, ni po ma određen je glavnim njegovim pro­ ! postanku ni po svom smislu. pisima u pogledu pitanja, ko;a su stav­ Obzirom na interes službe, đaci, dr­ ljena na dnevni red povodom osnove žavni i drugi činovnici i radnici mogu interkonfesionalnog zakona. Islam za­ raditi petkom uz uslov, da im se osiuzima ovo gledište: Islam ne siii ni­ ; gura mogućnost pripreme za klanjanje koga da stupa, u njegovu zajednicu, Džume na taj način, da se bar jedan ali članovima te zajednice zabranjuje j sat prije podne otpuste od nastave. istup, pa za one, koji istupe, određuje I odnosno rada. Isto im tako treba omo­ dvojaku kaznu: na onom i meterijalnu gućiti vršenje ramazanskog posta : na ovom svijetu. Ta se sastoji: u razbilo polakšicom u trajanju službe, bi­ vrgnuću bračne veze i snošenju svih lo zgodnim rasporedom vremena služ­ posljedica tog skrivi je nog razrješenja; be. To isto trebč provesti u školi i u u oduzimanju roditekske i skrbničke vojsci. Kod vojske treba dalje urediti vlasti i prava nad malodobnom djecom; hranu prema šerijatskim propisima i u gubitku prava nasljedstva i svih dru­ ujedno vojnicima pružiti udobnosti za gih obveza islamske zajednice prema vršenje vjerskih obreda. njemu. Osoba koja, stupi u Islam, do­ Pravilnik o tom treba donijeti u biva sva prava, koja pripadaju člano­ sporazumu sa vjerskim našim pred vima islamske zajednice; ako je udata stavništvom«. žena, njen pređašnji brak gubi vrije­ dnost, a oženjeni muškarac treba ga provesti kod šerijatskoga suda, ako njeg; va bivša supruga na to pristane. Beogradska javnost zanima se mnoObzirom na gore izloženo stajalište, prelaz iz vjere u vjeru trebalo bi ure­ I go ovih dana jadnom novom aferom. diti tako, da se zabrani prelaz I koja je izbila u javnost istom u zad­ nje vrijeme, a koja je bih upućeni?: prije navršene dvadeset i prve godine i proces udesi prema propi­ I krugovima i ranije poznata. Mi ovo sima naredbe zemaljske vlade za B. i 1 zatajivanje običnih zločinaca ne moj žemo razumjeti i smatramo, da je bila H. o prolazu iz vjere u vjeru. • dužnost vlade, da javnost o ovoj afeDa se očuva kofesioni mir u zemlji, i ri ranije obavijesti, te da joj saopći, trebalo bi strogom zakonskom da je poveden i sudski postupak, ako kaznom zapriječiti kako silenje, i je to uopće učinjeno. tako i svaku vrst pozivanja na prelaz Stvar je u ovome : Austrijska je iz jedne vjere u drugu, a naročito bi vlada imala na raspolaganju vojničkog trebalo strogo zabraniti svaku materijala, koji njoj nije bio potreban, vjersku propagandu (pa i pod firmom širenja vjerske snošljivosti) u ■ pa ie uz privolu reparacione komisije preko posrednika prodavala taj mate­ vojsci, školi i iskoriščujući zvanični poiožaj. Isto bi tako rijal. Kako kod nas imaju tri divizije, koje su oboružane austrijskim oružjem, trebalo iz škole, vojske i drugih dr­ žavnih i samoupravnih ustanova izlu­ ■ naše je ministarstvo vojno i mornar.ce odlučilo, da nabavi to oružje i rat­ čiti sve čine, koji su konfesijskog ka­ ni materijal. Ministar vojni Zečević raktera kao što su razna osveštenja, poslao je u tu svrhu pred kratk i vri­ slave, pomeni crkvenih svetaca i t. d. jeme u Beč jednu komisiju sa pukovMuslimani ne mogu prisustvonikom Miodragom Vasićem na čelu v a.t i i i m č i n i m a, a nije ih zgodno ni bez njih izvoditi, jer ne spadaju u i Ministar finansija Dr. Kumanud«, ima.- Pismo iz dograda. 1 | 1 ’ i I * ; ! 1 I �Strana 2 Страна ПРАВДА* — Broj 363 Spol PRAVDA nastavljena je daljnja rasprava, te je juči razloga, da posumnja u isprav­ ština dokazala je, da su primjedbe skupštini pored ministra Dr. Spahe su­ mnogih naših skeptika, da je teško nost ove komisije, poslao je u Beč sa djelovao kao gost i povjerenik za tr­ našeg seljaka povesti gospodarskom i komisijom jednog načelnika svog mi­ govinu i obrt gosp. Ismetbeg Kapetakulturnom napretku, neosnovane. Us­ nistarstva, a zatim, prema referatu i Zahtjevu ovog, šefa policije. Ova dvo­ trajni rad, poštenje i otvorenost u sta- . nović. Nakon svestranog pretresa pra­ nju su, kako to sama skupština svje- | vila ista su usvojena, te se prešlo na jica činovnika uspjela su, da pukov­ izbor ravnateljstva i nadzornog odbora. doči, i našeg seljaka, slobodnog munika Vasiča uhvate na djelu, kad je slimanskog seljaka, podići na onaj ste- | 1 kod ovog izbora vidila se svijest, ponudio 100 000 dinara preko potpu­ manifestirala se je Željezna volja za pen, na kojem stoji danas seliak u kovnika u pensiji Sretenovića, sada ozbiljnim radom samo na dobrobit Hrvatskoj, Sloveniji, Češkoj i drugim ' trgovačkog agenta u Beču, načelniku našeg težaka. Nije se pitalo, tko si, naprednijim zemljama. ministarstva, da ne omete trgovačke operacije ove komisije. Dokaz za ovu U 10 sati prije podne otvorio je j koje si partije i Sta si. Sposobnije na ponudu pružen je na taj način, što organizator seljačkih zadruga gosp. I mejdan, te je izbor per aklamationem su se u sobi Sretenovića sakrili u Or-, Abas Ajanović skupštinu, koja, je iza- | obavljen, pa su u ravnateljstvo došli: Ademaga Mešić veletržac iz Tešnja, mar šef policije i njegov pisar, koji brala za predsjedatelja gosp. Ahmetagu i Ahmetaga Kovačević, težak i nar. po­ su odmah o ovom Činu učinili zapis­ Kovačevića, težaka i nar. poslanika iz | slanik iz Lukavca, Abas Ajanović pri­ nik. Lukavca. Predsjedatelj seje u lijepom vatni činovnik iz Sarajeva, Salih efi. Već tri godine dana puna je naša , govoru zahvalio na izboru i razložio Mešić, direktor (zamjenik) musliman­ javnost žalbi na korupciju u državnom • važnost našeg težaka po državu i po ske centralne banke d. d. iz Sarajeva, aparatu I vlada je sigurno uvjerena, ' ljudsko drštvo. Nakon toga poslati su Ahmed eff. Sefić, direktor banke »Gajret« da te korupcije ima vrlo mnogo, ali | brzojavni pozdravi Njegovu Veličanstvu d. d. iz Sarajeva, Bećir eff. Tatlić uči­ izgleda, da je nemoćna da joj uđe u j Kralju Aleksandru, ministru poljopri­ telj iz Bos. Otoke, Omer A. Balić, tr­ trag. I jedva jednom pošlo je za ruvrede gosp. Pucelju, prvom kulturnom govac iz Mostara, H Šemso Lejlić, te­ kom savjesnim državnim organima, i i ekonomskom radniku, prvom pioniru žak iz Palanaka, kot. Brčko, Sulejman da otkriju jednog visokog državnog našeg zadrugarstva g. Ademagi Mešiću, funkcionara pukovnika — šefa arti- , Glavnom zadružnom savezu u Beogradu Suljić, težak iz Bos. Otoke, Hajđar eff. Čekro, ing. iz Sarajeva, Ajanović Ijerijskog odjeljenja ministarstva voj- ! i središnjem savezu hrvatskih seljač­ nog, gdie zloupotrebljava važnu zada- ' kih zadruga u Zagrebu. Skupštini je Hamzalija, nar. poslanik iz Sarajeva i Tahir eff. Konjhodžić, umirovljeni uči­ ću, od čijeg ispravnog izvršenja ne , došlo tak- đer više bizojavnih pozdrava. telj iz Mokronoga, dočim u nadzorni zavise samo državni finansijski inte­ Iza toga je A. Ajanović ocrtao ravitak odbor: Fejzulah eff Čavkić, učitelj iz resi, već i samoobrana države od ne- I zadrugarstva, njegovu važnost, te cilj Bos. Krupe, Hakija Hadžić, direktor prijatelja. Pa o svemu tome nije mi- I i svrhu saveza. Poslije njega govorio je, vel. gimnazije u Trebinju, Mehmed nistarstvo vojno našlo za potrebno, da težak Sulejman Suljić iz Bos. Otoke Hasić, učitelj iz Jajca, Osman A. Soko­ obavijesti javnost. Mi ne znamo čak, i koji u lijepom narodnom govoru jasno lović, podtajnik trgovačke i obrtničke ni da li je poveden sudski postupak ; . i bistro očna nevolje težaka, njegov komore iz Sarajeva i Josip Sabljak, znamo samo toliko, da se g. Vasić kulturni gospodarski položai, uzroke privatni Činovnik iz Lisičića kotar šeće u uniformi pukovnika po beo- , njegovu današnjem nazatku, kojem su Konjic. gradskim ulicama. krivi u punoj mieri naši dosadašnji (Nastavićo se). Mi držimo, da ovo ni malo ne slu- i vodeći krugovi. Dokazuje važnost sa­ ži na ugled ni opštoj koristi ni mini­ veza i pozdravlja njegov osnutak kao starstvu vojnom. Od sto slučajeva po- | najsretniji dan u historiji muslimanskih đe za rukom jedva da se jedan uhva- . seljaka. Govornik je saslušan velikom ti, pa se ni taj jedan ne progoni ona- | pozornošću i nagrađen dugotrajnim ko energično, kako bi to tražili dr- । aplauzom. Pošto su verifikatori oba­ U 230« broju »Srp. R« od 11. no- । žavni interesi. vili svoju dužnost i ustanovili, da je vembra 1921. otštampan je kilome- I skupština sposobna za rad i da su trični ćiftinsko-tašlihanski čianak pod ; punomoći ispravne, to Ajanović Abas naslovom »Razorni rad jednog zaluizlaže misli vodilice u predmetu imena talog«, kojeg su potpisali devet ovdaš-' saveza »Središnji savez jugoslavenskih njih gazdica i birtaša. Svi su potpi­ seljačkih zadruga«. Kad je skupština sani jedni, prije drugi kasnije, doselili to, jednoglasno usvojila onda se je prešlo na čitanje pravila i debata. Li­ se u ovo naše muslimansko mjestance, da među neprosvećenom i kozervajepo je bilo pogledati, kako u ovoj debati pored učitelja sudjeluje naš te- i tivnom braćom muslimanima otvore žak, pored zastupnika iz naših novča- I birtije i trgovine, te tako nastave do­ Napokon dođe i taj Čas od osobite važnosti gospodarstveni iđzvinih krugova (predstavnici muslimanske Г bro proračunati rad na iihvarsko-kme- i tak, da naš slobodni musLmanski se­ centralne banke i banke »Gajret«) ras­ toderskom obogaćivanju prevrćanjem i pravljaju i naši mualbmi, te i drugi ljak udari temelj svom budućem gos­ muslimanskih kuća i topraka. Dobro podarskom i kulturnom razvitku. Na predstavnici. Nije se gledalo, ko pred­ su im došla i okolna sela naseljena j laže, tražili su se razlozi, pa seje onda srpsko-pravoslavmm žiteljstvom, da ih I 20 o. mj. d šli su predstavnici naših seljaka, organizovanih u seljačkim zausvajalo ne nadglasavanje, nego brat­ pomoću »uzvišenog nacionalno-srpskog drugan.a, njegovi prijatelji i pravi na­ ski jednoglasno. Skupšinaje prekinula patriotizma« prikopčaju za svoje trgo­ rodni prosvjetitelji — učitelji, kojih bi­ u 12 sati svoj rad, te je izabrala gg. vine i birtije, pa tako eksploatišu do jaše lijep broj, što služi našem učiBečir eft. Tatlića. Ajanovića Hamzaliju, mile volje. teljstvu na čast, a drugima za primjer. Ahmetagu Kovačevića i Abasa AjanoKroz cijeli članak provejava lična i Sama skupština protekla je bratski, vića, da odu kao deputacija skupštine mržnja i težnja za osvetom protiv na- j stvari su se raspraviiale mirno i stru­ na željezničku sta.tiču i pozdrave mi- i šeg vrijednog učitelja gosp. BećiraTatčno,. pa e upravo bilo mileta slušati, nistra trgovine i industrije Dr. Meh- ’ lića i nekolicine agilnih ovdašnjim kako seljak o svojim stvarima onako med eff Spahu, koji naročito radi i omladmaca muslimana, koji svog uči­ bistro i trezveno raspravlja Ova skup­ skupštine dolazi u Sarajevo. Po podne i telja u njegovim plemenit.m i čovje- i koljubivim težnjama na prosvjetnom i socijalno-kulturnom narodnom podi­ zanju i osvješćivanju izdašno podu­ piru. Napomenuti nam je, da se je kod naše omladine odavno probudila tež­ nja i svijest o potrebi kulturnog po­ dizanja ove naše zaostale okoline. Na žalost do sada ne imadosmo vođe, koji bi nas sve okupio u bratsko kolo bez razlike na vjere i s nama zajedno vedrim čelom smjelo kročio putem svjetlosti, kulture i napretka. Sretnim časom po nas i naše malo mjestance, a nesretnim po sebe i svoje porodične prilike, premješten nam je iz Bišća naš današnji čestiti učitelj g. Tatlić. On je odmah najdostojnije ispunio onu prazninu u našim omladinskim redo­ vima, te je već po svom uzvišenom zvanju zauzeo mjesto našeg odavno očekivanog vođe. Svakom je zgodom svjetovao omladinu upućujući je na međusobnu bratsku ljubav i slogu, te čvrstu solidarnost u već postojećem jedinom do tada društvu »Musliman­ skoj čitaonici«.. Sva omladina, a i sta­ riji ozbiljniji ljudi prijatelji svega, što je napredno, okupiše se oko učitelja. Učitelj je brzo uvidio, da u omladini ovoga mjesta postoji iskra želje za radom na podignuću kulturno-prosvjetnog narodnog niveaua, koja se treba samo zgodnim načinom rasplamsati i kod pojedinaca privesti u svjetlo svijesti. Za to poziva omladinu i prijatelje omla­ dine u čitaonicu na skupštinu, pa u prisustvu gosp. sreskog načelnika Nadbantića osniva zemljoradničku zadrugu. Malo odgovora radi poštene javnosti. i Skupština Središnjegišara j gosiavensh h seljačkih zadruga. PODLISTAK. Statut i program Jugosl. musi- organizacije. (Nastavak). § 8. — Članovi organizacije- koji se ogriješe o stranačku disciplinu ili inače štete njezinom ugledu biće opomenuti, a u težim slučajevima kažnjeni pismenim ukorom ili isključenjem iz organizacije. Kaznu rismenog ukora izriču ko* tarski odbori i ta se zavodi u naro* čiti zapisnik, dok kaznu isključenja izriče radni < dbor na osnovu predloga kotarskih odbora. Radni odbor može izreći kaznu isključenja i bez incijative mjesnih odbora, ( lanovima radnog i cen? tralnog odbora i zastupnicima sudi centralni odbor. Isključeni elan ima pravo priziva na centralni odbor, odnosno glavnu skupštinu ali bez odgoune moći. Ш. Unutarnja organizacija. § 9. Organizacija se proteže na cijelu našu državu, provodi se odozdo prema gore t. j. iz naroda vodstvu, te prema tomu ima ova tijela: 1. seosku (odnosno gradsku) skupštinu, 2. kotarsku skupštinu, 3. okružnu skupštinu i 4. glavnu skupštinu. I I . i . , 1 Organi su gornjih tijela: 1. seoski (gradski) odbor (povje* ' rcnik), 2. kotarski odbor, 3. centralni odbor i 4. radni odbor. A. skupštine organizacije. 1. Seoska (gradska) skup* š t i n a. § 10. — Seoska skupština bira svoj seoski odbor, daje mu inicija? 1 tivu i nadzire njegov rad. Gradovi i ispostave biraju tako I isto svoje posebne gradske odbore. Pravo glasa na ovoj skupštini i* maju samo članovi’ koji plaćaju čla* nar inu, a ostali imaju samo savjetu* j jući glas. Na ovim skupštinama tre­ ba đa po mogućnosti prisustvuje izaslanik kotarskog odbora, a sasta* ju se prema potrebi. 2. Kotarska skupština. . §11. Kotarsku skupštinu sači* njavaju svi članovi mjesnih odbora u kotaru. Kotarska se skupština sastaje najmanje dva puta u godini, a po potrebi i više, tc joj može prisu* stvovati i delegat radnog odbora. § 12. Kotarska je skupština po* lažna tačka za provadanje cjelo* krmnog programa organizacije u dotičnom kotaru. Ona poduzima mjere i daje inicijativu za rad i ja* ćanje organizacije u cijelom kota* ru, te pretresa proračunski predlog kotarskog odbora, ispituje zaključ* ni račun i nadzire njegov rad. 3. Okružna skupština. § 13. — Okružna se skupština sa* živa po potrebi i na poticaj kotar* skih odbora dotičnog okružja, a njezin je organ kotarski odbor u okružnom rn jestu. Ovu skupštinu sačinjavaju po tri delegata kotarskih odbora, a ima joj prisustvovati bar jedan član centralnog odbora iz dotičnog o* kružja, i delegat radnog odbora. Okružna skupština predlaže kan* didate za parlamenat glavnoj skup? Stini a ova o njima konačno odlučuje. 4. Glavna s k u p š t i n a. § 14. — (davnu skupštinu sači? njavaju delegati svih kotarskih skupština i to tako, da kotarevi na svakih 1000 kuglica predatih za listu J. M. organizacije šalju po jednog dele­ gata. Više od 5(M) kuglica smatra se kao hiljada. Mjesta, koja imaju ma* nje od hiljade, imaju pravo izaslati jednog delegata. Ova skupština: 1. bira članove centralnog i rad­ nog odbora, 2. izmjeni u je i dopunjuje stranac? ki program i statut organizacije. 3. postavlja kandidate za parla? menat i 4. odlučuje o političkom držanju organizaci je. B. Organi organizacije. 1. Seoski (gradski) odbori. § 15. U svakom selu (kotar? skom ili ispostavnom mjestu), gdje je palo 50 glasova za J M organi­ zaciju, može se osnovati seoski (gradski) odbor organ-zacije. U ve­ ćim mjestima može se uz odbor po* Zadruga osim svoje socijalno eko­ nomske zadaće i otimanja težaka iz nezasitnih lihvarsko-gazdinskih pandža ima i tu uzvišenu zadaću, da zadru­ gare drži na okupu u Čvrstom brat­ skom kolu, spremne, da u svakom pogledu uzorom prednjače onim neorganizovanim, a ponajviše u lijepom moralnom vladanju i plemenitim tež­ njama za kulturnim napretkom. Sad je već bio oripravljen terain za osni­ vanje jednog novog društva sa viso­ kom socijalnom svrhom, za osnivanje antiaikoholnog društva. I zbilja zahva­ ljujući vrijednosti i mudroj taktici g. Tatlića i ovo se društvo osniva. Još nam je i danas svježe u pameti ono lijepo predavanje g. učitelja Tatlića protiv alkohola što ga je držao sakup­ ljenoj masi od nekoliko stotina ljudi pred glavnom džamijom u Bos. Otoci. Isto se tako najugodnije sjećamo top­ lih i zanosnih riječi g. sreskog načel­ nika Ante Berničevića, koji je pleme­ nitu akciju našeg dragog učitelja svom jačinom argumenata i snagom svog autoriteta najsrdačnije pomagao i braći bez razlike na vjeru toplo pre­ poručivao. Pozvani su i prisustvovali su braća srpsko pravosl i katoličke vjere. G. Tatlić je naročito naglasio neka u ovo društvo stupe i braća dru- staviti š re vijeće ili grad razd'jeliti i na rajone, i to najviše na četiri. RaI jonski odbori kao i šira vijeća samo su pomoćni organi odbora. Ovi se odbori biraju: na seoskim (gradskim) skupštinama, koje sazi* i va predsjednik dotičnog odbora, a ' ima im prisustvovati izaslanik ko' tarskog odbora organizacije. Broj ! odbornika određuje skupština pre* ! ma mjesnoj potrebi. Odmah nakon izbora sastaju se u sjednici izabrani članovi ovog odbora i konstituišu se na taj način, da između sebe izai beru predsjednika i njegova zamje* nika. Dužnost je ovog odbora, daše brine za potrebe svog mjesta i da ih za­ stupa kod kotarskog odbora i u kra­ ćim ga razdobljima izvješćuje o stanju i radu organizacije u svom mjestu. Sjednice se odbora drže najmanje jej danput u mjesecu. Gdje nije moguće provesti izbor ovog ! odbora Ш' že ko’arski odbor u spora| zumu sa dotičnom ehalijom postavili povjerenika organizacije. Dužnost po! vjerenika iste su kao i dužnosti seoI skog odbora. (Nastavit će se.) □ □ □ б □ □ □ □ „бшшг i �16 3 iroj gih vjera, — jer će se ono zvati »an- I tialkoholno društvo Trezvenost«. Dakle : kako se vidi, osnivač, a i oni, koji tu i večer u društvo pristupiše, vodili su I najčovjekoljubivije misli i namjere, jer ne htjedoše sputavati društvo niti vjer- ! skim niti nacionalnim okovima U dru- ■ štvo se upisalo 70 članova. Učitelj gosp. Bećir Tatlić obodren ovim sjajnim uspjehom baca se sa g. , Fejzullah eff. Čavkićem na drugo po­ lje rada, na osnivanje zemljoradničkih zapruga po krunskom src-zu. Svakim j bi skoro petkom išla ova dvojica na- ■ rodnih učitelja po ovećim selima krup- ; skog sreza, pa bi sakupljenom svijetu 1 pred džanijom tumačili svrha i korist zemljorad zadruga Za ovo je, razumije se, znala politička vlast. Danas je, Bo­ gu hvala, zadrugarski organizovan ci­ jeli krupski srez, što može da posluži i primjerom ostaloj braći težacima mu­ slimanima u ostalim srezovima. To su te t zv. »političke skupštine« o koli­ ma onako infamno i s proračunatom denuncijantskom tašlihanskom tenden • com govore u svom članku »Srp. Ri­ ječi« u »serdašce pogođeni« trgovci i birtaši iz Bos. Otoke. Ovo iznosimo, 1 neka sav pošteni svijet vidi, do koje 1 visine može da dopre infamija iedne I nikad nezasitne klasice ljudi, koja zna podići najveću dreku i galamu kroz svoja glasila, da je »Srpstvo u opas­ nosti«, da crno-žuti na sav mah rade protiv naše mlade države i slobode, samo ako su ugroženi njihovi čiftmsko-trgovački interesi. I žalosno je i smiješno, fed ovakve Čaršinske čiftice, koj: ne prestavljaiu nego nekolika po stotka srpskog dijela našeg naroda, identifikuju i vezuju svoje lihvarske, antisocijaine interese interesima one I ogromne težačke većine srpskog na- ' roda, koja je odavno procvilila baš od , zuluma i k'metoderstva njihova. Sre- ; ćom upoznali su ih težaci pravos avni ; pa im okreću leđa, jer uvidješe, da im bratija po vjeri i krvi sve onako u ime velikog Srpstva i svih srpskih svetinja i tradicija guli kožu s leđa, j Gospoda dopisnici spomenutog do- ; piša u »Srp. Riječi« uhvatili su se baš : onako utopljenički za dvojicu moral­ no posrnulih individua, koje je anti- : alkoholno društvo »Trezvenost« radi prekršaja zavjeta po društvenim pra­ vilima moralo iskliu&ti i imena im u javnim glasilima publikovati. To, što su ova dvojica isključena iz društva i putem novina po društvenim pravilima . -žigosana, jedva dočekaže naše gazdi- 1 ce, pa ih primiše u bratski zabrljaj, 1 da s niima kao teškim merzerima ka­ libra 42 bombarduju svog krvnog ne- : prijatelja g. Tatlića i dušmansko »auustrijsko« društvo »Trezvenost«. 0, 1 pusta ironijo sudbine 11! A tko su ta dvpjica naših disidenata? ' Prvi je gosp. Agica Zečev ić došljak iz Bos. Petrovca. Notorna je pijanica | i inadžija. U 1914. g. na sramotu nas ' svih muslimana, iHeoio je sa nečisti iz zahoda ćirilovske firme po dućanima u Bos. Otoci. Ovo znaju potpisnici do­ pisa »S. R «, ali im to danas ne sme­ ta, da ga ovom prilikom potpuno isko­ riste u teškoj borbi na život i smrt j svojih interesa protiv antialkoholnog • društva »Trezvenosti«. Drugi je propali tip, teški merzer u ruci otočkih birtaša protiv društva »Trezvenosti« gosp. 1 b r a h i m M iistedanagić, zapravo Prdanović porijeklom iz Cazina. Nije ništa u ro­ du sa ovdašnjim starim i čestitim ple­ menom Mustedanagića u Bos. Otoci pa se nemaju radi čega da stide. Puš­ ku su mu oružnici uhvatili još lanjske I godine i predali kot. uredu. Isto je tako pokrao sablju, zastore sa općin­ skih prozora i razne stvari iz općin­ skog smbulatoriia. Za ovo ga je gosp. Muharem Mustedanagić tužio dne 30. okt. o.g. gosp. opć. komesaru u Bos. Otoci Marku Stuparu i opć. bilježniku g Dušanu Tatiću, ali isti protiv njega ( ništa ne preduzeše. Gospoda dopisnici »S. R.« smjelo tvrde, da je g. Muharem Mustedanagić u jednom muslimanskom dućanu i spomenutom Ibrahimu Prdanoviću re- I kao slijedeće : »Ili ćeš ti opozvati pot­ pis članka, koji je štampan protiv Tat- i lića u »S. R.« br. 216, ili ću te ja čis- 1 ti ti sa ovoga svijeta, jer je svaka par­ tija lopovska, koja nije s nama«. Ko- i liko rječi, toliko izmišljotine. Neka ; svjedoči spomenuti trgovac. G. Muha- i rem Mustedanagić je rekao, da se i gornji okani čaršinske politike, jer je ' on siromašan čovjek, pa je bolje da ! „I iCođan" — „H4AVDA4 pazi svoju službu, a po gotovu onda, kada su ljudima u ruci dokazi njego­ vih prljavština i besposlica. Tako stvar stoji. Vi ćete gospodo došljaci, što do­ đete u ovo naše malo mjesto, da ga osiromašite i u crno zavijete, ako gospod Bog dadne još malo više svijesti i ulije volje za rad našoj omladini, za kratko vrijeme spasti opet na glavne t.j. ponijećete Vaš lagani »pinkel« i povreriii se natrag u sela, da pošte­ nim radom u krvavom znoju svoga I ca kao i ostali čestiti težaci pravo­ slavni i muslimani zarađujete nasušnu koricu svakidanjeg hljeba. Ovoliko o našim zalutalim žrtvama, koje Vi napraviste ljudima i koje neljudski eksploatišete u Obrani svojih ugroženih birtaških interesa. A sad da pređemo na ličnosti, koje podništavaie i denuncirate u svom do­ pisu radi toga, što su istaknutiji Čla­ novi raznih mesnih društava, koja Vama nikako ne prijaju, jer predstavIjaiu složne i kompaktne organizacije svjesnih muslimana, koji se probudiše iz vjekovnog sna, da u svojoj mladoj državi sa ostalom braćom drugih vje­ ra i plemena promiču našu nacional­ nu kulturu i civilizaciju. (Nastaviće se). Sjetite se „Gajreta!" Turci traže Smirnu. »Efimiris ton Valkanpon« javlja, da turska štampa jednodušno odbiJa i pomisao o neka­ kvoj autonomiji Smirne, zahtjevajući, đa se ovaj grad preda Turskoj bez jkakvih uslova. Sud za skupoću. I jučer smo se na pazaru uvjerili, da je ovaj sud Jajce, 12. XI. 1921. Na 10, o m bio sam očevidac, da se u Ja cu .ne mr-že A kg. kafe ku­ piti, jer ovaj sud hoće da se prodaje 1 kg. po 86 K., i ako su istu trgovci u Banjaluci kup/u oo K 104., pa će tako i sa svim drugim artiklima biti, jer taksiraju na pr. gas po K 26, i ako se po ove pare n gđe ne može dubiti. Ne branim trgovce, možda su i oni krivi, a n ljesam ni U’, da sve pos­ kupljuje, treba tražiti načina, da se ovo spriječi, ali tvrdim, da ni ovo nije pravi način, ovaj sud sastavljen iz nestručnjaka ljudi, koji bi htjeli iz svoje pohote za što jeftinijim Životom, svu čaršiju un,šuti.što nikako nije pra­ vo. Tolika se lična osveta u ovo zvanje upotrebljuje, da je prešla preko svih granica. Čian svog suda Cerić, inače muhtar i kafedžija, o ugledu, pjančarenju, ponašanju i materijalnom stanju neću govorni, — na njegovu, kako ćaršija govori, lažnu urajavu kažn'ava ova’ sud po 1000 Dm. i 10 dana zatvora, dva trgovca Bureka i Hrniića, jer da su njeđlu mjesto po 6 K za 7 K Чlitru gasa prodali. Ovo je zato, što mu veresije ne daju, a i zato, da ih sa so­ bom izravni. Kako je Cerić došao i ko ga je izabrao, ne znam, nu i drugi članovi su ozbiljniii trebah biti, bez kakih lični ambiciia i osvete, a ne kao Što je n. pr. B lan na pijaci baš iz osvete Ivi Liubezu rekao, da će ga 1000 Dn. i 10 dana kazniti koja se kazna sutra obistinila, jer da je 9b kg. kariš*ka za preprodaju kupio, i ako ovaj tvrdi, da je za kućnu porabu. Nametnutog načelnika Manolu neću spominjati, jer gđe je pljačka kao apr vizacija, općina i t d, ne smije on faliti, a ne smije ni manjkati onde, gđe se na svijet udara, a onaj, koji veli, da bi trebao K 12.000’— mjesečne plaće ‘na ovoj skupoći, treba da i to­ aletu maksimira, pa će kukuruza biti jeftinija. Ako bude ovaj sud i dalje tolike kazne stvarao i nepravde, nestat će svega. Pa Šta ćemo onda? Držim, da ovo nije pravi način suzbijanja, jer treba ovaj sud da zna, da valuta kafi i drugom cijenu diže, a koliko su spret­ ni, maksimiraju samo siromašnom bakalčiću i trgovcu, koji se ovakovim strašnim kaznama mora pokoravati, a o seljaku i producentu ni habera. Vlada je svakako trebala znati, da će u ovaj sud d ći ljudi bez spreme i za ovu dnevnicu da će se birati i i metati oni, koji će čaršiju terorisati, a to ne treba. Oni dosta poreza sno­ se, neka vrsta su trgovine, i treba da vlada o ovom promisli. Građani n. tona i 4 bojna križara sa 122.700; Udružene Države 18 linijskih brodova sa 500.650 tona. Bilješke. Naši dopisi. Japčkl sud za suzbijanje skupoće. CfpaHđ 3 Strana i I i ј i ! , i i i ■ I jedna posve suvišna institucija, to se bar pokazalo u ovom slučaju, kad smo imali priliku vidjeti ga na licu m jesta na čarŠiji — kad ure* dujc. Seljaci su prodavali kromnir po pet kruna i po, grah po 15 K, jaja po 7 K, dok. je maksimalna ci* jena 5 K krumpirima. ”rahu У. a jajima 4K,a Baška ie sto bi seljaci morali da prodaju jeftinije od maksim. ci jena. I slučajno tu se de* siše gg. od suda za skupoću sa jed* niin građanskim savjetnikom vla* dina komesara. Upozoreni na ovu anomaliju gospoda rekoše, da to ne bi smjelo biti, ali ipak ne ureduju protiv seljaka jer se boje kad bi uredovah proLv seljaka, da oni on* da ne bi nikako donosili na ' ."šiju ništa. A bi li gospoda uredovala protiv bakala, kad bi oni nrekršili propise za skupoću? Bi, bio ie od* govor. A za što ne postupaju 1 pro* tiv seljaka? Onda cc-ooda odgova* raju \išc ramenim /lavom nego riječima. Нч\ znat s / 2'osnoda, čovjek bi faktično јпј • j nostupa* ti protiv ove cijele ča. мјс. kad bi baš htio po propisu ali ovaj, znate, Boze moj. ko će ovome u kraJ stati... i to i tako govoreći, odlaze gospo* da dd suda z ’ oću zajedno sa stražarima i .. ina da dalje miješaju po . da sanćim. ure* duju. Gospoda ^i- rtnik ;oš zavr* ši stvar i nekom pnmieđbom. da smo mi građani tome J ivi. Mi bi, veli, trebah da radimo ^ao što su radili doktori п Vjemačkok kad su željezničari štrajkov^’v Razbolila se veli- u jednog željezničara gospoja, pa zove r da ie pregleda- a doktor ne .de. Za što. pita že* Uezničar. .Za n eli doktor, što ti nećeš da voziš željeznice. Dobro, velimo mi na to, neka nam bar sud za skupoću izda bar taku uputu, kako da se držimo, mjesto svojih naređenja o maksimalnim ci* iona ma. Politički pregled. Domaće vijesti. Miristar dr. M Sp*ho putuje su­ tra, 25. o. mj. u Beograd, a s njim i svi naši poslanici. Poslanička inspekcija u Saraje­ vu neće se od danas do daljeg držati, jer svi poslanici moraju biti u Beo­ gradu. Stoga upozorujemo naše pri­ staše, da i ne dolaze poradi interven­ cija, dok ne objavimo opet, da su po­ čele inšpekcije. Naš gl. urednik odlazi u petak, 25. o. mj., u Beograd na sjednicu posl. kluba. Dignuti sekvestri. Ministarstvo pravde dignulo je ovih dana sekvestre s imanja turskih podanika, koji su ro­ dom iz Bosne i Hercegovine. Sjednica poslaničkog kluba u Beogradu biće u subotu, 26. o. m., u 10 sati prije podne. Svi poslanici imaju nefaljeno doći na tu sjednicu. Unaprijeđen. U ime Kralja Aleksan­ dra I. Ministarski savjet je na osnovu ovlaštenja čl. 59. ustava postavio na predlog ministra poljoprivrede i voda za načelnika poljoprivrednog odjeljenja kod pokrajinske uprave u Sarajevu s berivima četvrtog č novnog razreda Muhameda K u li n o vi ć a, načelnika poljoprivrednog odjelenja kod iste uprave s berivima petog činovnog razI reda. Čestitamo 1 Udruženju ratnih invalida. Oblas­ ! : 1 i I nom odboru u Sarajevu potreban je jedan ratni invalid ili ratna udova za preuzeće jedne vojne kantine u gar­ nizonu sarajevskom. Pismene nebiljegovane molbe sa tačnim podacima (o invahcfnostf, ucrovickom stanju i sada-’ nje zanimanje) najkasnije do 28./11. gornjem naslovu dostaviti ili lično podnije ti. Odbor za sakupljanje priloga za invalidsku zabavu. Na sastanku obdržavanom 20. XI. konstruiran je uži grad, odbor za sakupljanje dobrovolj­ Italijansko - kemalistički spora­ nih priloga iz sl jedeće gospode i dama: zum. Рпта izvještajima iz Angore 1 Dr. Vukanović, Dr. Jovo Nikolinović, postignut je sporazum u glavnim j advokat, M. Sudžuka, trgovac, Jovo tačkama tursko-itah anskog ugovora. ј llić, Muderizović Midhed, činovnik, SuOstaie još, da se postigne sporazum । lejman Krivdić, činovnik, Jurišić. Od i u nekim sporednim pitanjima. Cari- I dama: g. Persa Simić, gđa. pukovnika i gradski turski krugovi nadaju se, da i Marić, gđica. Berberović, gđa. Olga ( će ugovor kroz deset dana biti potBabić, gđa. VuČković Jelka. Za pred­ j pisan. sjednika je izabran g. Dr. Vukanović, a Razgovori ugodni između savez­ za podDredsjtdnike : Dr. Nikolinović i nika. »Temps« piše o francusko-tur- M. Sudžuka. Za tajnika: g. S. Krivdić, a za blagajnika: M. Muderizović. . skom sporazumu: Osim toga konstruirao se je zabavNa istoku se bore dve politike: jedna : negativna, druga pozitivna. Negativna । ni odbor za priredbu velike zimske politika ište 'da oduzme nezavisnost • zabave, koja će se održati u prostori­ jama gradske vijećnice u subotu dne muslimansKim narodima. Ona se po10. decembra 1921. Pokroviteljstvo za­ ; kazala u Persiii, Afganistanu, Palestini bave preuzeo je kraljevski namjesnik I i Anadolu. Ona će se pojavili i u MeI sopotamiii rod vladom Emira Fajsala, g. Dr- Đurdević. Ovih dana polaze dame ! kao i u Hedžasu pod zastavom kralja za sakupljanje darovaza buffet, gostionu ' Husejna. Ova politika sije rat a žanje itd., te se p. n. građanstvo umoljava, da bi im u susret izašlo. I bure čak do Malabarskih obaia. Pozitivna pak politika harmonira sa Profesorski honorari.Iz ministarstva ; tradicijama liberalne Engleske, kao i prosvjete javljaju, da јб min. financ. I sa tradicijama francuske revolucije, ona odobrio isplatu honorara profesorima poštuje nezavisnost muslimanskih na­ za držanje izvanrednih sati do kraja roda i prava svih zapadnih narodnosti. decembra. Isplatiće se svi zaostaci od Ovu politiku sprovodi francuska vlada i 1. maja o. g. do danas. • i nalazi odziv u tursko francuskom spo­ Javna zahvala. G Mustafa ef. Ru§razumu. Saveznički sporazum namijenio je I dić iz Sarajeva poklonio je kutubhani francuskoj jednu zonu. Francuska vla­ I ovog vakufa 50 (pedeset) svezaka razda nije prekoračila svoja prava, рга- i nih kjitaba u vr ednosti od nekoliko | veći sporazum sa Angorom. Laž je, da ! hiljada kruna, na čemu mu se uprava i je Francuska zadržala sebi pravo, da I najljepše zahvaljuje, moleći i drugu , daje instruktore tursko žandarmeriji. braću muslimane, da se ugledaju u Francuska niie tražila monople, ni voj­ I Mustafa ef., i pomognu ovoj upravi, ! da podigne kutubhanu na onu visinu, ne, ni politička niti pak ekonomske. kakva bi trebala da bude i đa može I Umjesto da se prep.remo, mi poziva­ mo britanski narod, da uzme učešće u I svojoj svrsi Odgovarati. Uprava Gazi Husrevbegova vakufa. pozitivno] politici, koju sprovodimo na Istoku. To je naš odgovor. WaŠingtonska konferenca. Izra­ specijalista za očne i unutar­ đena je tabela za tri najveće flote. nje bolesti Prema toj tabeli imao bi: Japan 6 li­ počinje primati pacijente od 22. ov. nijskih brodova sa 185.520 tona i 4 mj. svakim danom od 1—3 Sata po bojna križara sa 110.000 tona; Enpodne u Talijerevića ul. broj 9. | gleska 18 linijskih brodova sa 458.190 Dr. Muri Fehmi �Strana 4 Страла Ј1РАРДА* Četvrta đačka predstava — U Peta*. 26. o. ni. u 3 časa po podne, daće se u Narodnom Pozorištu za učenike i učenice: Medved, komedija u 1 činu od A. P. Čeh ova; Jazav a c pred sudom, satira u 1 činu od Petra K o č i ć a; Školski nadzornik, šaljiva igra u 1 dejstvu od K o s t e T r i f k o v i ć a. I I | 1 , i Bpoi 363 Нгиј „PRAVDA* I POZNATE GALOŠE Agrarna Direkcija za B. i H. Broj: 31.500 21. Sarajtvo, 11. novembra 1921 Likvidacija kmetovskih odnosa. OGLAS. Ulaznice za ovu predstavu proda- 5 vace se, u koliko ne budu prodate u ■ školi, na blagajnici N. P., u srijedu i | Pre dradnje za likvidaciju kmetovskih odnosa — osim u nekoliko kotareva četvrtak od 3—4 časa po podne. — dovršene su, te je počela likvidacija Ljubo je Dlustuš umro. Iz Osijo u prvom redu sa onim sopstvenicima, ka javljaju, da je tamo umro Lju* । koji plaćaju do 40 K zemljarine. boje Dlustuš- glavni urednik '»Hr­ Inokosni sopstvenici i Članovi zaje­ vatske Obrane«. Naša javnost se dnice, koji plaćaju do 40 K zemljarine, također sjeća ovog marljivog rad« | moraju pristupiti ikvidacionom referentu, nika na polju prosvjete za vrijeme kod kotarskog ureda da se s njima njegovog službovanja u Bosni. Nje« | na temelju tako zvanih osnutaka A. gov rad u »Školskom Vijcsniku« od sastavi obračun za likvidacionu odštetu, a 1894. 1910. upravo je neocjcnjiv. । te za eventualne hipotekarne terete Napisao je studiju »Uzgoj drevnih ! Članovi zajednice imaju zajedno pri­ Helena« i »Filozofija drevnih Не« i lena«, te veliku knjigu »Svjetska iz« ! stupiti. Ako izostane jedan ili više čla­ ložba 1900.«. Osim toga bavio se ј nova zajednice, obavi se obračun sa mnogo i glazbom. Pokojni Dlustuš I prisutnim članovima, a otsutnim se rodio se 39. aprila 1850. u Šaptinov« | dostavi pismeno izvadak obračuna. cima (Slavonija). Za učitelja ospo« : Protiv obračuna ima stranka pravo sobio se na đakovačkoj pfeparandh da uloži Utok u roku od 8 dana na ji. God. 1879. došao je u Bosnu, te Agrarnu Direkciju putem likvidacionog je 1881. imenovan školskim konci« referenta. pistom, kao takav stekao je za Bo= | Članovi zajednice, koja zajednica snu zamjemih zasluga. God. 1911. , ukupno plaća do 40 K zemljarine, ne pozvan je od nok. Dra Dragutina trebam donijeti uvjerenje, da žive u po­ Ncumana u Osijek za urednika j »Hrvatske Obrane« i kao takav 17. | sebnom kućanstvu i ako žele, da im se novembra o. g. ispustio svoju ple« i odšteta posebno isplati. Ovo uvjerenje trebaju samo oni sop­ meni tu dušu. ------- „-------------------- - ------- ----------- ---- ј stvenici, koji u zajednici žive, a tu zaiedn ca ukupno plaća preko 40 K zemljarine i tek u drugom redu počam od 10. decembra c. g. dolaze na likvi­ daciju. Dotično uvjerenje treba da izda op­ Čudo nečuveno na Baščaršiji. ćinski ured, a gdje ga nema, seoski starješina, te kotarski predstojnik mora * Jučer na pazaru naiđoh na jednu da ga potvrdi. Stranke, koje podnesu vreću krompira u jednog seljaka. Pi­ neispravna uvjerenja, kao i organi, koji tam, po što su. Veli: pet K i po. Kako izdaju takova uvjerenja, odgovaraće možeš iskat pet kruna i po, kad je krivično. maksimalna cijena pet kruna, a osim Do 10. decembra ne primaju se nove toga vi bi seljaci morali prodavati 15 molbe za podjelu avansa, jer se sop­ po sto jeftinije od ove maksimalne ci­ stvenici sa zemijarinem do 40 K od­ jene, što je za baka e propisano. Se­ ljak otrese ramenom: On j- gazda i mah likvidiraju sa cijelom odštetom, svojim, a ja sam svojim. Onda ja odem i a za sepstvenike preko 40 K daće sc jednom bakalu i upitam: ima li krom- i — ako to zatraže — avans samo na pira. ima. Pošto su, pitam ja. Kaže pet ' temelja likvidacionog obračuna, koji će kruna. A ;a onda požalivši bakala, jer , se — kako je kazano — tek iza 10. on plaća tečevinu i dućansku kiriju, I decembra o. g. obaviti. okrenem naopako: Nemoj molim te, i Likvidacija se kod Agrarne Direkcije već daj ti meni njih po pet i рб 1 Ne ' obavija odmah, čim prođe rok za utok, može, otresa bakal glavom, ne može onim redom, kojim dolaze obračuni, više od pet! Ama ono bolan ne bio, i te se otpadajuća svota Šalje putem seljak prodaje krom pire po pet i po! I poštanske štedionice na adresu, koju Ja ne smijem skuplje Zar mene da I sopstvenici prilikom obračuna prijave. navučeš na belaj, jok! Dakle dosad se i Agrarni Direktor: kupujući iskala roba »niže«, a sad se išče »više«. Pa da ni;e čudo nečuvenu? Dr- Feifalik, v. r. Trešeljak. I MARKA „RHOMBUS,, Rudarski otisak Ministarstva šuma I rudnika a Sarajevu_ _ _ _ _ Broj: 172.844(21. Sarajevo dne 18. novembra 1921. Oglas. PiUSEJELESU PONOVNO KOD Rudarski odsjek u Sarajevu izdaće putem natjecanja dobavu od 30 va­ gona brašna u jednoj Hi više partija ali ne ispod 5 vagona i tu: 7 vagona brašna za pecivo, 7 vagona brašna za kuhanje, 16 vagona brašna za kruh. Cjelokupna količina brašna ima da se dobavi do 25. januara 1922. Praz­ ne vreće d stavile se dotičnom life­ rantu ili mlinu franco pa raspolaganje. Dobavljač ima u ponudi ’da naglasi od kojeg mlina kani da brašno nabavi. Biljegovne pristojbe od 1 °/0, 1°/0 porez na poslovni promet i 1 % Pr*nos za potrošačke zadruge ima po zakonu da snosi sam dobavljač. Sa 20 dinara biijegovine i zapeča­ ćene ponude sa znakom »Ponuda na .... vagona brašna« imadu se naj­ kasnije do 20 decembra 1921. 10 sati ргје podne potpisatom odsjeku da predlože. Šef rudarskog odsjeka: 350 Dr. Turina v. r. H. B. FOČO I DRUGOVI SARAJEVO NA VELIKO ĐULAG1NA 3. NA MALO SARAČIBR. 19. !a. Kravie Maslo kg Dina:a 31. poštom od 5 kg gore, šalie Mljekarna Sunja. 348 Oglas. Tražim za nastupiti o#mah do­ bro izvježbanog i okretnog Aščiju podpuno vještog u kuhanju svakovrstneg bosanskog jela. Istog sam^>spreman primiti u ortakluk po dogovoru. Razjaš­ njenja daje vlasnik Oglašujte u „Pravdi" Hamdija Halepović, kafe Bosna Bosanski Brod. 349 —ieag, 1Ћ’ДЈММп«јј'УМ1 i Pozor! Pozor! Selamet! Trgovcima! ’ Pri dolasku u Sarajevo uvjerite se dok zaliha traje. Dobili smo veliku kolić nu svih vrsti tankih i debelih šamijaCijene ispod svake konkurencije! Ostale manufakturne robe, kao beza, basme, šifona, zefira itd. Za točnost naruđbe jamčimo. Nepovoljnu robu primamo natrag Šaljemo pouzećem. Samo na veliko. Bakšić i Ćatović, Čizmedžiluk 21. 1 ■!■■■■! ■1Ш1ТГПТ1ЧТ— * ава31№ Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina. Potpuno uplaćena dioni< ka glavnica K 20,000.000' 104 f Ulošci preko K 25,000.000“—. Pričuve preko K4,000.()()j). - Pupilarno siguran. - Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. - Daje sezonske i razn^ druge kredite. IzvrŠuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. OBAVLJA SVE BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. -.’®»«6®ЈИИИ I Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. i) u Sarajevu | Središnjica: Sarajevo. - Pupilarno siguran zavod. — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. । Dionička glavnica 1o.ooo.ooo kruna. Pričuve Goo.ooo kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.— Obavija sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. Kupuje i prodaje srećke, valute I vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe,a poglavito sve životne namirnice. Ф Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ I taElarija: Kralja Petra ulica 2 prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajm. - Interarban telefon: Ш Odeovoroi urednik: Ifcrahlm MuhU. Viesaik; Centralni Odbor J. M. O. iumperijg D. i A. Kijou, Surлјevo, � https://kolekcije.nub.ba/files/original/8b0e2dfec75b31c380457a629fed354d.pdf 43dcf614ecd250d561e6f54dba6abaf3 PDF Text Text Pojedini broj К 2. Izlazi subotom, utorkom I četvrtkom. [Uređuje redakcionl odbor. Pretpiata: za našu državu godišnje K 200,—, na pola godine K 100.—; za inozemstvo Kc250.~. Uredništvo i uprava nalaze se u Krali* Petra ulici u vakufskoj palači. .Telefon br4842 o ГЛАСНЛО РГОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНКЗАЦИЈЕ. Broj 126 (364) Sarajevo, subota 26. novembra 1921. Naša vanjska politika. Nesređenosti i neprilkama naše unutarnje politike priključuju se i neuspjesi naše vanjske politike, ko« ji su rezultat nesposobnosti i nema« ra onih, kojima jc povjereno vođe« nje poslova vanjske politike naše države. Nakon neuspjeha plebiscita u Koruškoj, nakon gubitka Rijeke i nesigurnosti s lukom Baroš, nakon evakuacije Baranje, koju smo drža« li sigurnim narodnim posjedom, na« kon propalih izgleda, da ćemo do« biti Skadar itd. dolazi jedna stra« šna blamaža za našu državu: naša se država stavlja na optuženičku klupu pred Savjet Saveza Naroda radi prekršenja statuta Saveza Na« roda, što smo bez odobrenja preko« račili granice Albanije, koja nas je neprestano uznemirivala upadima njenih pljačkaških četa na naš teri« torij. Vijeće je doduše uvažilo naše raz« loge i izjave u pogledu toga pitanja, te nas je »riješilo optužbe«. Pa i ako je taj slučaj »sretno« riješen po nas, blamaža nije ništa umanjena ili još i otklonjena. Već sami fakat, da smo zato bili pozvani na odgovor« nost, te da se je vijeće radi toga moralo naročito sazvati, dovoljno je, da pokaže, kako naše ministar« stvo vanjskih poslova sa cijelom svojom diplomacijom nije bilo u stanju, da nas poštedi od ovakove blamaže. Tajnost, kojom se vodi naša vanj« ska politika, da ne samo narod ne« go da ni sami članovi vlade ni skup« ština nijesu informirani o akcijama našeg ministarstva vanjskih pošlo« va, već odavno je predmet kritike i uznemirivanja naše javnosti. Go« spodin Pašić naučio je. da sam bez ikakova prethodnog obavještenja i sporazuma s ostalim odgovornim faktorima u našoj državi vodi za« starjeliin despotskim metodama na« šu vanjsku politiku, pa stoga i nije čudo, da naša javnost bez ikako« vih priprava bude iznenađivana ra« zličitim događajima. Stoga se je već odavno u samoj ustavotvornoj skupštini pokrenulo pitanje skup« štinskog odbora, koji bi imao kon« trolirati rad ministarstva vanjskih poslova. Ovaj opravdani zahtjev, kojemu su gotovo sve države u Ev« ropi udovoljile, izgleda, da nailazi na otpor različitih tajnih sila, koje ne daju ni da se naše unutarnje prilike konsolidiraju. Mi se neprestano hvalimo^ da smo parlamentarna država, mi uvi« jek s nekim naročitim ponosom is« tičemo svoju demokratičnost, koja nam je prirođena, a ovamo jednom naj elementarni jem postulatu sa« vremenog parlamentarizma i demo« kratizma, naivna da narod sam pre« ko svojih predstavnika odlučuje o svima državnim poslovima, pa i o poslovima vanjske politike, neće da se udovolji. Nije onda nikakovo čudo, da i predstavnici »najdržavo« tvornijih« partija podižu protest protiv ovakova načina vođenja na« še vanjske politike, te traže i tu kontrolu naroda. Nu nije samo ta pogreška u vo« đenju naše vanjske politike. Ima ih još sila jedna, a među njima ponaj« važnija: nesposobnost naših diplo« matskih činovnika. Kao što je u ad« ministrativnu službu nabacana sila jedna nekvalifikovanih i nesposob« nih partizana, tako je isto i u diplo« maciji sila jedna ne samo nesposob« nih i nekvalifikovanih nego i ne« kulturnih ljudi, koji nas samo sra« moto pred vanjskim svijetom, koji raznim prljavim aferama samo dis« kreditiraju našu državu prema va« ni, te danas niko u vanjskom svije« tu ne drži do nas. Ovakova je đi« plomacija u znatnoj mjeri skrivila i našoj financijalnoj klizi, za čije od« stranjenje ne možemo nigdje naći pomoći. Mi smo se samo letimično osvr« nuli na ovo pitanje ne namjerava« juti, da podvrgnemo detaljnoj kri« tici ovu granu naše državne politi« ke, nego nastojeći upozoriti pozva« ne faktore, da ovom pitanju posve« te ozbiljnu pažnju bar u dvanaest tom času, te da radikalnim liječe« njem ove bolesti predusretnu kobne posljedice ovakove naopake politi« Vp ............. , , ii тт---- Pismo iz Beograda. Predlog budgeta. Novi porezi. Porez na poslovni obrt zabačen u zakonodavnom odboru. viđena samo za 1922 godinu, očekuje 23. nov. 1921. ministar financija prihod od 9 7,112.984 19. ov. mj, dakle upravo zadnji dan, D, čime bi budget bio uravnotežen. koji ustav propisuje, uputio je mini­ Nekako u isto vrijeme zakonodavni star financija narodnoj skupštini pre­ je odbor odbacio u načelu uredbu o dlog budžeta i financijski zakon za g. porezu na poslovni obrt sa 7 prema 1922. Nakon dugoj pretresanja i u 7 glasova I članovi zakonodavnog od­ ministarskom savjetu i u ministarstvu bora od našega kluba glasovali su proti financija uspjelo je ministru finan­ ovomu porezu, jer se on na ovaj nacija, da državne rashode snizi na čiu, kako ga je ministar fi iancija ne­ 6.257,577.869.20. Uza sve one znatne posredno pred glasanje o ustavu, 27. redukcije, od kojih će mnogo pa­ juna o. g-, jednom uredbom zaveo, ne titi sva ministarstva, jer je mini­ bi mogao provesti. Ministar financija starstvo financija neka smanjenja pro­ opravdava zavođenjeovoga poreza time, velo i na svoju ruku, ipak je ostao da on postoji i u drugim državama dosadašnjim prihodima nepokriven de­ Ovaj je razlog i odveć slab, a da bi ficit od 1.300,000.000. ga mogao opravdati, nego li u on m državama, gdje taj porez postoji. Nje­ Ministar financija predlaže narodnoj mačka, Francuska i druge države za­ skupštini, da se ovaj deficit pokrije vele su taj porez, ali je kod njih broj vanrednim nametom na sve neposre­ pismenih ljudi upravo onoliki, koliki dne poreze, uključivši i prireze, te van­ rednim porezom od imovine. Od ova je kod nas nepismenih. Porez na po­ dva vanredna poreza, koja su zasada, i slovni obrt pretpostavlja u prvom redu ako se to može ozbiljno primiti, pred- ! pismenost. Ni kod nas u Bosni, a još manje u Srbiji, ne može se tražiti od ljudi, kojima država nije dala priliku, da nauče čitati i pisati, da vode iskaze, koje od njih ova uredba traži. Imade možda mjesta u Južnoj Srbiji, gdje u čitavoj čaršiji nema ni 5 pismenih ljudi. Ni porezno činovništvo nije kod nas takovo, da bi se od njeg moglo oče­ kivati, da izvrši veliku zadaću, koju mu ova uredba stavlja u dužnost. Ni kod nas, a još manje u Srbiji, ne mogu porezni činovnici da vrše razrezi van je i naplaćivanje sadanjih poreza, a kako će moći da pokupe i ispitaju veliki broj iskaza o porezu na poslovni obrt? Mi smo u pretprošlom pismu javili, da to činovništ/o u Srbiji nije bilo u sta­ nju, da od g. 1919 pa do danas razreže i naplati poreze na ratnu dobit. Pa kad je ono u tolikom zaostatku sa sadašnjim porezima, kako se od njega može očekivati, da izvršava i nove poslove ? I Kraj ovakove porezne administracije mi se bojimo, da bi se i kod ovoga poreza ponovilo ono isto, što je bilo i kod poreza na poslovni obrt; da mi plaćamo i porez i globe, a da u Sr­ biji ostane taj porez nenaplaćen, samo na papiru. Posljedica toga biće, da će se ovaj porez pretvoriti u neprestano i nemi­ losrdno globljenje ljudi ni krivih ni dužnih. Predsjednik zakonodavnog odbora bio je u velikoj neprilici, kad je kon­ statirao rezultat glasanja i pokušao je onda, da tu stvar odgodi. Nu iako je sjednica odmah nakon glasanja odgo­ đena, ipak se glasovanje o ovoj uredbi mora smatrati svršenim. Time ie u državnom bugdetu stvoren novi znatan decifit, jer je ministar financija predvi­ dio prihod od ovog poreza sa 400 milijona dinara. Što se tiče novog predioga poreza, mi smatramo, da je porez na nepo­ sredne poreze prije izjednačenja po­ reznog zakonodavstva i porezne admi­ nistracije potpuno nepravedan i da ga tre:a odbaciti. Jednaki prirezi mogu se udarati samo na potpuno izjedna­ čene poreze, jer bi u protivnom slu­ čaju nejednakost u poreznom optere­ ćenju, o kojoj je ranije bilo govora, bila mnogo veća. Ministarstvo financija nije još ništa učinilo na putu izjednačavanja poreza. Ono čak dopušta, da i izvjesne grane trošarine postoje u novim krajevima države i nema odvažnosti, da ih pro­ širi na cijelu državu. Ovakova finan­ cijska politika ne vodi ni dobru dr­ žave ni dobru naroda. • Skupština Središnjegi saveza j gosIavEnsk ii seljačkih žadrusa. (Nastavak.) Poslije ovog izbora prešlo se je na rasprave o poslovima saveza, kod ko­ jih se je također pokazala svijest za­ drugara, jer seljak-zadrugar nije vikao, kako se je to moglo očekivati, da mora puno doprinositi za troškove saveza, nego je pitao: da to, braćo, nije malo? Ejvala Ti, težačel Tvoja je budućnost. Iza tog prešlo se na raspravu o na­ šem prosvjetnom stanju i kulturnom pridizanju težaka. Ovdje je izbilo na­ čelu »bez kultu rne, evolucij e nema poljoprivredne, a bez poljoprivredne nema kultu rn e«, te su u ovoj raspravi gotovo svi Čekovni račun post štedicnice 1И9 Godina Ili. prisutni učitelji učestvovali, a i drugi Naročito se mora istaknuti, da je g. Nazif ef. Resulović, učitelj iz Gornjeg Rahića držao stručno, osobito važno predavanje o suzbijanju nepismenosti, te je velikim trudom i ljuba Iju izra­ dio bukvar, koji je predložio skup­ štini. O ovom se je povela zanimljiva rasprava, pa je bilo ne samo poučno, nego i sasvim interesantno slušati g. Šišića, učitelja iz Zenice, kako on iz­ laže svoje dojmove o održanim analfabetski tečajevima. Također su i druga prisutna gg. učitelji izložili svoja opa­ žanja prilikom održavanja analfabetskih tečajeva, te je ova rasprava doni­ jela neprocjenjivih naputaka novom ravnateljstvu Saveza. 1 baš ova ras­ prava pokazala je, da mi imamo prave narodne kulturne radnike-učitelje, koji su se spremni svaki čas staviti u služ­ bu svog naroda, samo im treba dati mogućnost i organizovati cijeli posao. Na ravnateljstvu je, da ovo provede, a gornji izbor ravnateljstva daje nam najbolje jamstvo, da će to Savez znati i htjeti provesti. Dalje je skupština raspravila još neke interne stvari Saveza, pa je na­ kon govora g. Fejzulah ef. Čavkića i vatrene zaključne riječi g. Ajanovića Abasa predsjedatelj zaključio skup­ štinu. Iza toga se je ravnateljstvo konstituisalo, te je predsjednikom izabrat g. Ademaga Mešić, veletržac iz Tešnja, a potpredsjednikom g. Ahmetaga Kovačević, nar. poslanik i težak iz Lu­ kavca, dok je za upravni odbor iza­ brat za predsjednika g. Salih ef. Mešić, ravnatelj Musi, centralne banke, a potpredsjednik g H. Čekro, te čla­ novi H. Ajanović, A. Ajanović i A. Sefić. Vodstvo Savezovih poslova i kan­ celarija povjereno je dosadašnjem or­ ganizatoru zadruga g. Ajanović Abasu. Savezdva skupština i sam Savez je jedna neprocjenjiva tekovinai za Musli­ mane Bosne i Hercegovine iza državu, a u prvom redu za narodno jedinstvo za jugoslavenstvo. Da će Savez uspjeti potpuno u njemu namijenjenoj zadaći^ ne sumnjamo, jer nam zato daje jam­ stvo predsjednik ravnateljstva, ostaii članovi i dosadašnji pobornici z^drugarstva. Samo naprijed, »u radu je spas!« Б. Hukriji Mviću. I ako ne volim ličnu polemiku, ipak ne mogu preći preko nelojalnog i, mogu s pravom reći, neopravdanog napadaja na me sa strane g. Š. Kurtovića, koji je izašao u broju od 22. o. mj. „Jugosl. Lista" kao „Odgovor Pravdi" Isti sam dan bio poslao uredništvu »J. L.« kratak odgovor, gdje sam pobio potpuno netačne i ten­ denciozno iskrivljene navode g. Kurtovića, ali uredništvo do danas nije toga odgovora tiskalo, niti me je obavi­ jestilo, zašto to ne čini. Stoga sam prisiljen, da mu ovdje malo opširnije odgovorim. Kad je nova uprava preuzela „Gajret" i razvila živu djelatnost među narodom za nj, svi smo se, bez obzira na stranačko opredjeljenje, radovali tomu. 1 organ partije, kojoj ja pri­ padam i prije mene a naročito kad sam njegovo uređivanje preuzeo sam, sa simpatijom je pratio taj rad i, koliko mu je bilo moguće, podupirao ga. To je on činio uza sve to, što mu je bilo poznato, da predsjednik Gajreta, a i nekoji članovi uprave, pro­ vode samovolju i nastoje Gajret isko­ ristiti u druge svrhe nego u onu, za koju je on osnovan. «Pravaa« je iz obzira prema interesu^ Gajeta često �Strana 2 'тпана ПРЛИЛА* puta došla u vrlo nezgodan položaj ! onu opasku. Šta više, ja nosim punu dgovornost za tvrdnje u opasci. Taprema svojim pristašama, jer nije htjela ni potpuno opravdane prigovore ' ko je g. K svu žuč, koju mu je izai kritiku rada uprave da iznosi. Ured­ , zvalo iznošenje golih fakata izlio na ništvo je gdje’kad ili direktno upravi 1 me. Prije svega moram konstatirati, da ili preko pojedinih članova odbora stavlialo na srce, da se nekoje po­ ■ je g. K nelojalan u citiranju. »Pravda« greške isprave, a najžešće i potpuno ! nije nikad ni tvrdila, da list stoji druopravdane napadaje iz Banja Luke, j štvo »Gajret« 30 000 K mjesečno. >P« je tvrdila, da |e 1 broj lista Bos. Novog, Sanskog Mosta, i drugih stajao 30.000 K. A to g. K. niti po­ mjesta protiv g. Hromića, koga je bija niti može pobiti. Fakat je da on uprava Gajretova postavila na čelo prima od i. sept. 4.000 K mjesečno banjalučkog konvikta jamačno s na za uređivanje lista, dakle da je do mjerom da srbizira povjerene mu pisada primio 12.0o0 K kao što je fakat tomce, uredništvo nije htjelo ni da i to, da je do sad izašao samo 1 broj objelodani lista. Što g. K priča, da ie on i drugi Kao javnom organu bosansko-hercebroj bio nredio itd, to javnost niti je govačkih muslimana »Pravdi« je bila dužnost da prati rad »Gajreta« te da I znala niti mora da zna U svoje opravdan e navodi g. K. sve opravdane prigovore iznosi i u ’ javnost, kako bi široki si »jevi naroda | okolnost, da ga je odbor jednoglasno birao za urednika. Čovjek se zaista koji drže »Gajret« bili informisani o mora čuditi cinizmu g. K., kad drži radu uprave, a kako bi opet i uprava javnost tako naivnom, da će ona uzeti bila upozorena na svoje pogreške, te to na znanje i zado ■ oljiti se. Komu ih uklonila. S takovim shvaćanjem su imalo poznati običaji u kulturnom uredništvo je s najvećom pripravnošću štampalo i apel g. dra Bećira Nove, društvu, taj zna, da se sva mjesta po­ pu ijuju natječajem A odbor nije člana »Gajretova odb ra, u kojem su raspisao natječaja samo radi toga, jer apelu iznesene i dokazane malverza­ je znao, da bi se javilo dosta Ludi, cije predsjednika g. Kurtovića. Kad je koji bi list uređivali ne samo uz po­ odbor pokušao jednom nemogućom voljnije uvjete, n.go i besplatno. Bo­ logikom da dokaže, kako piedsjednikOvo samovoljno zaključivanje 8 va­ jeći se toga, odbor je ovako ispod ži­ ta dao Vama, g. K, uhljebljenje na gona brašna nije samovolja, jer je to račun sirotinje. Za me tvrdite »g. Ajaodbor naknadno odobrio, te jer je to nović nije nikada bio član „Gajrebilo korisno po društvo, pa kad je u ta“ niti ји Nada« To je najprosti a tom odgovoru odbor nedostojno na­ neistina. G. K. tvrdi, da sam ja nelo­ pao g. dr. Novu, uredništvo ie ponovno jalan i da se nisam prije obavijestio donijelo drugi dop's g. dra Nove, u kome su iznešeni i novi dokazi samo- ' o stvari nego što ću pisati. Međutim to se ima shvatiti kao ona : reci mu, volje predsjednikove. Tom je prilikom da ti ne reče I Kad bi g K. b;o loja­ uredništvo dodalo napomenu u po­ lan, on bi se naipriie informirao kod gledu lista »Gajeta« i dokazalo da je »Gajretova« pododbora u'Tešnju, gdje cigli 1 broj lista stao »Gajret« ništa sam začlanjen, pa bi vidio, da sam ja mame nego preko 30.000 K. već odavna član »Gajreta«, te da sam Shvaćajući, da je »Gajret« prćija na preklanjskoj »Gajretovoj« skupštir braće Kurtovića, u kojemu oni mogu ni, na ki joj su pomoću policije zagoda rade, šta i kako hoće, oni su se spodovaia braća Kurtovići »Gajretom«, postavili na stanovište, da ih ne može bio delegat toga pododbora. niko kritizirati i svaku takovu kritiku Ja nisam nikad iznosio svoj javni oni kval.ficiraju kao ataku na sam rad na veliki bubanj, kao što to čini »Gajret«. damo s takovim shvaćanjem g. K., pa mi prirođena skromnost ne mogao je g. Š. Kurtović objelodaniti dopušta iznositi, ni šta sam učinio za onakav napadaj na me, u kojem je Gajret, ma da od »G.« nisam nikad iskrivljujući činjenice i podmećući mi ni tražio ni dobio ni jednog helera potpuno neosnovene tendencije nasto­ pomoći. Ali pretpostavimo za Čas, da jao obeskrijepiti navode g. dr. Nove i ja r.ijesam član »G.«, pa da ja nisam urednišb a. nikad ništa ni učinio za »G.« Zar ja ni u tom slučaju bar kao musliman Interesantno je, da g. Kurtović nije kao novinar i kao urednik musliman­ smio dotaći se navoda g. Nove, i ako su oni kud i kamo porazniji po njega skog lista ne bh smio ni trebao kri­ tizirati rad uprave »G«? O, kako Vi, i brata mu, nego napomena uredništ­ va. A još je interesantnije, da g. Kur­ g. K., imate demokratsko i napredno shvaćanje dužnosti i prava javnog ratović, koji je inače novinar, a bio je i urednik jednog pol. lista, opasku deniKa!! Nelijepo je, pa i nepošteno je, kad uredništva shvaća kao moju lič- ; nu. ističući ovu nastranost, ja ne že­ mi g K. podmeće frank . viuk. On zna, lim zbaciti sa sebe odgovornost za | da ja to msam, i ako sam uvijek bio PODLISTAK. Statut i program JugasL musi- organizacije. (Nastavak). 2. Kotarski odbori. § 17. — Kotarski odbor bira ko* tarska skupština, a sastoji se od deset po potrebi i do petnaest čla* nova i to predsjednika- potpred* sjednika, tajnika, Blagajnika i čla* nova bez funkcije. Kotarski se od* bori staraju o organizaciji seoskih odbora, prate budnim okom kul* turni i ekonomski razvitak i naprc* đak članova organizacije, vode na* ročitu brigu o sanitarnim i higijen* skim prilikama svog područja, te stavljaju radnom odboru prdlogc o uređenju potrebnih institucija. Oni rukovode provođenje izbora za par* lamenat prema uputama radnog odbora, te postavljaju kandidate u svim autonomnim izbornim tijelima svog područja, sve po intencijama i uputama centralnog i radnog od* bora. Oni sazivaju kotarske skupštine, podnose im predloge i izvršuju nji* hove zaključke, te nadziru rad seo* Broj 364 Број •мд V | pa i danas sam nacionalni Hrvat. A da to zna, najbolje sjvedoče činjenice, j da se je i na mene obratio pozivom, da stupim i radim za muslimansku Ra de-nu; da me preko g. J. Tanovića pozivao га saradnika njegove »Buduć­ nosti«; da se je i preda mnom lično u odsutnosti drugih, a pred drugima vrlo laskavo izražavao o mojoj čestito­ sti. Ako me je g. K. držao frankovcem, ja ne znam, kako je on kao nacional­ | ni Srbin mogao pozivati frankovca u društvo! Nu tu je po srijedi »demo­ kratski« mentalitet g. K. Kako su de­ | mokrati svakog onog, ko se ne slaže i s njihovom ideologijom i taktikom, I proglasili frankovcem, tako i g. K. proglasuje frankovcem svakog onog, ko se usudi kntikovati njegov rad. To je uosta’om vrlo komotan način obračunavanja s protivnikom. Da li je ■ to pošteno, te da li će to upaliti, to | je druga stvar. Da meni nije žao, što u »Gajretu« ne vlada frankovluk (i ako uistinu vlada u njem srpski frankovluk), najbol.e dokazuje fakat, da mi je g. dr. Šarac nudio pred »Gajretovu« skup­ štinu, da me kandiduju u upravni odbor »Gajretov«. Ja to, naravno, radi opterećenosti nisam prihvatio. Za sad ovoliko. U Sarajevu, 24. XI. 1921 H. Ajanović. Cerićcm iz Bos. Dubice o g. Suljiću iz 1915. god. Suljić mu je još tada govorio, kako su mu austrijski ofi* ciri u 1914. kao neobrazovanu i na* cionalno ne osviješćenu bili časovi* to ulili mržnju protiv Srba, ali čim je došao u Srbiju među njih, zavolio je taj narod, jer sc je po svemu o* sjetio s njim jedno. Ovu je iskrenu ispovijed g. Pero Ćulibrk pohvalno istakao pred gornjim svjedocima. Što se tiče g. Saliha Komića, pe* kara, izjaviti nam je, da ga potpisni* ci članka »Srp. R.« najprostije kle* veću, kad mu podvaljuju, kako je u 1920. g. bio žestoki komunista. On o komunizmu i njegovim idejama apsolutno nema pojma. Čudimo se nelogičnosti gosp. birtaša, dopisni­ (Nastavak.) Napadate g. Sulju Suljića, što je bio austrijski Ofiziersstellvcrtreter. Podvaljujete mu da je pod njego­ vom komandom i kundurom mnogi Srbin propištao. Danas je to postalo ! i suviše banalno, reći nekom,, da je crno*žrti, da je proganjao i mrzio Srbe, jer se to obično ne dokazuje, pošto se i ne može dokazati. U vas je, gospodo srpskospravoslavni ćib tiče, od našeg narodnog oslobode* nja postalo pravilo, kojega se vi re* dovno držite, a glasi: »Tko s vama ne piri u jedan rog, prišijete mu na leđa antidržavnu marku; koga vi ne možete da iskoristite zas voje lične interese, e bogme, bio je za vrijeme pok. Austrije crnoputi i mrzio je Srbe.« Gosp. je Suljić po svojoj naravi tačan i savjestan. U vojništvu ni* kom na žao učinio nije niti je koga progonio ili radi politike denunci* rao. Neka se dobro sjeti g. Pero Ćulibrk, koji je također potpisao dopis u »Srp. R.«, što je pričao u društvu pred £. Mujagom Jašarovi* čem iz Banje Luke i Šemsibcgom ka članka »S. R.«. Vele za gosp. Sa* liha Komića, pekara, da je analfa* beta, a ovamo je još u 1920. bio že* stoki komunista. Svaki se je ozbilj* ni čitalac morao da nasmije. Čovjek analfabeta, bez ikakve naobrazbe, žestoki komunista. E, gospodo cif* tinsko*birtaška, nema vam mjere, k’o ni smrdljivom siru. Kad mažete, uprav mažete. Isto je tako drska laž, da jc pekar Salih Komić tobož plakao za Ferdi* nandom i Sofijom. Podvaljujete mu čak i to, da je navodno protestovao, što su bile izvješene crne zastave na musi, džamijama prigodom smrti Nj. \ el. Kralja Petra I. Po riješenju rijaseti*ilmijje naše najviše musi, duhovne vjerske vlasti, ne treba vješati po džamijama nikakove za* stave osim vjerskog — zelenog baj* raka. Muslimani po svojim vjerskim propisima ne trebaju nikakovim spoljnim znakovima odavati žalost. U ovom smislu odgovara naša rija* setisilmijja na odnosna pitanja u o* voj stvari. Pošto otprije nikada nisu bile vješane crne zastave, to je upa* lo u oči ne samo g. Salihu Komiću, pekaru, nego i ostalim muslimani* ma, a po gotovu onda, kad je to na svoju ruku bez nas učinio opć. ko* mesar gosp. Miralem. Bajrić. O toj zastavi ne bi se ni jedna riječ po* trošila, da smo mi na vrijeme bili obaviješteni. Hotimična je i najbe* stidni ja nodvala od strane »državo* tvornih birtaša, kad se kaže, da je neko protestovao radi ličnosti bla* gopokojnog Kralja Osloboditelja i time se ogriješio o dužni pietet prc* ma Onomu, koji ie čitav život pro* veo u teškoj borbi za naše nacio* nalno oslobođenje. Radi jedne zanimljive ilustracije slobodni smo dozvolom g. Saliha Komića iznijeti slijedeće: Dok je isti bio alkoholičar i punio džepove o* točkim birtašima, nije imao nikad ni prebijene pare, a sad kupuje ko* skih (gradskih) odbora i daju im prvoj slijedećoj sjednici punog kot. upute. Oni sc brinu za prihode svo* odbora. je blagajne i rukovode ih prema 3. Centralni odbor. propisima, izvješćuju radni odbor § 21. - Centralni odbor sastoji i svog poslanika u parlamentu o se od narodnih poslanika, članova svom radu i stanju organizacije u radnoga odbora i onoliko od ze* cijelom kotaru, te svim političkim maljske skupštine izabranih drugih pojavama, koje se pokažu u izvjes* članova, koliko je izabrano u poje* nim razdobljima. Oni provode upu* dinom izbornom okrugu narodnih te radnog odbora i vode popis svih poslanika. Centralni odbor bira sva* članova organizacije. kc godine redovita glavna skup* § 18. — Sjednice kotarskog odbo* ština. ra saziva predsjednik najmanje je* Zamjenici dolaze na mjesta čla* danput u mjesecu, a po potrebi i nova, kada bude mjesto upražnjeno više i to iz vlastite inicijative ili kad i to po većem broju glasova. Alko su to zatraži traćina seoskih odbora. birani aklamacijom, ili imaju jednak Sjednicama predsjeda redovito broj glasova onda odlučuje kocka. predsjednik ili njegov zamjenik, a Centralni odbor bira predsjednika zaključci vrijede samo onda, ako je i dva potpredsjednika, a tajništvo prisutna polovica svih članova. U vodi tajnik radnog odbora. protivnom slučaju ima se siednica 8 22. — Centralni odbor ima sje* odgoditi, a na budućoj se može za* diste u Sarajevu, a spada mu u duž* kliučivati bez obzira na broj pri* nost: 1. da rukovodi cjelokupnim ra* sutnih članova. Zaključci se donose većinom glasova, a u slučaju podje* dom organizacije u granicama pro* lc odlučuje glas predsjednika. grama i ovog štatuta; 2. da raspravlja načelna pitanja, § 19. — Kotarski odbori odgovor* ni su za svoj rad kotarskoj skupsti* koja su obuhvaćena programom i da se stara kako bi ta pitanja pred* ni i radnom odboru. § 20. — Članovi kotarskog odbo* stavnici organizacije u parlamentu ra, koji stanuju u kotarskom mje* povoljno riješili; 3. da rješava nastale sporove iz* stu, sačinjavaju uži odbor, koji mo* žc u prešnim slučajevima donositi među pojedinih organa; 4. da raspušta organe« koji bi i po* zaključke. Ovi se zaključci imadu ; podnijeti na naknadno odobrenje u I red opomene radili protivno načeli* ma i interesima organizacije, te od* redi novi izbor; 5. da saziva glavnu skupštinu i podnosi joj predloge i izvještaje; 6. da nadopunjuje radni odbor, da nadzife njegovo djelovanje i da mu daje direktivu; 7. da postavlja činovnike i odlu* čuje o izdavanju glavnog i provin* cijalnih glasila organizacije; 8. da odlučuje o proračunima ko* tarskih odbora i određuje njihove doprinose u centralne svrhe; 9. da predlaže kandidate za par* lamenat i da sam postavlja kandi* date na ispražnjena poslanička mjesta; 10. da isključuje iz stranke sva* kog člana centralnog i radnog od* bora i zastupnike u parlamentu, ko* ji bi se svojim postupcima pokazali nedostojni da budu u organizaciji ili bi svojini radom na političkom polju bili štetni po načela stranke ili po red u njoj. Isključeni imaju pravo utoka na glavnu skupštinu. Priziv nema odgodne moći. Ova is* ključcnja mogu se riješiti samo ta* da. ako jc za njih glasalo dvije tre* ćine prisutnih članova. Sva se is* ključenja objavljuju preko glavnog glasila; 11. da odlučuje o utocima glede isključenja svih drugih članova or* ganizacije. (Nastaviće se). Malo odgovora radi poštene javnosti. �Б* 64 rui made zemlje u vrjednosti od 20—30 hiljada kruna. Oni isti birtasi, koji su dovezli kamen, da zidaju kuće s našim novcem, dočekaše takovo vrijeme iza osnutka »Trezvenosti«, da danas trezvenjacima nude kame* n je na prodaju. Gospoda Petar Ka* ran i Gak Nikola nudili su kamenje gosp. Mustafi Komiću predsjedniku društva »Trezvenosti« i spomenu* tom Salihu pekaru. Ovo pritište. i srce i dušu gg. birtašima iz Bos. Otoke, pa su pro* lili onoliki jetki otrov i jed na naše antialkoholno društvo »Trezvenost« i njegove odbornike. Razumijemo se braćo — nebraćo! Potrebno nam je još jstaknuti i to, da gosp. Hasan (kako ga oni na* zivaju Hasica) Bešić, otkako je o* stavio piće vrlo solidno živi i danas kuću gradi. Isto tako g. Nurija Be* šić bivši krpedžija, danas ima svoje pomoćnike i zanat mu sjajno napre* duje. Ovo su sve gola fakta, koja oči kopaju našim birtašima i koja im oduzimaju noćni san i mir. Napadate g. Muharema Muste* danagića zv. Bahtića. Ništa mu ne nađoste, da ga omalovažitc, nego jedan događaj još iz god. 1904. kad se je kao 18.*godišnji mladić u piću potukao. Od tada ima skoro 17 go* dina. U ovom se vremenu sporne* nuti Muharem ne samo da nije ni* kom zamjerio, nego je uvijek među nama uživao ponajbolji ugled. O njegovim lijepim djelima u Srbiji* kad je tukao krmke i hranio srpsku sirotinju u okolici Valjeva, kad je proganjao divlje madžarske horde, 'koje su ubijale žene i djecu srpsku, znao bi nam da priča gosp. Ljuba Dimitrijević iz Banje Luke. G. Fazlić će vam sam putem no* vina odgovoriti na vaše klevete, a mi samo dodajemo, da on nije ni* kakav antidržavni elemenat, nego siromašni čovjek, koji je na tužbu gosp. Ха iz Bos. Otoke bio pritvo* ren i na globu suđen. Inicijativom nas sviju, a ne g. Tatlića sakupljen je novac, da se spasi otac siromaš* ne obitelji, koja bi bez njega ska* pala od gladi. Mi svi potpisani tvrdimo, a na ovo bi se potpisao sve i jedan mu* sliman iz Bos. Otoke i okolice osim •gornje dvojice moralnih propalica, da g. Bećir Tatlić, nar. učitelj, ni na jednoj skupštini ni sjednici nije ni* kakovom riječi ni direktno ni indi* rektno sijao mržnju između braće Srba pravoslavnih i muslimana. Na* protiv jc svakom prilikom govorio 'О slozi i međusobnoj ljubavi, a neka to posvjedoči i ovaj fakat. Antial* koholno društvo »Trezvenost« ini* cijativom gosp. Tatlića zakliuči lje* tos na kurban*bajram prirediti konj* sku utrku i na večer društvenu za* bavu. Naš je učitelj odmah dobio vrlo zgodan komad »Sloga« od N. Resulovića. Pokupio diletante, među kojima je bilo i nekoliko Srba pra* voslavnih omladinaca iz Bos. Oto* ке. Uloge je pomiješao tako, da su pavoslavni dobili nekoje musi, i ka* toličke uloge, a muslimani njihove Sve su prinravne radnje u bratskoj slozi bile dogotovljene; a komad u* zorno naučen. Istu večer, kad se je već trebao da podigne zastor, dola* zi brzojav o smrti Nj. Vel. Kralja Osloboditelja. Ovo su fakta, koja se ne mogu pobiti niti sofistički izvrtati. Mi ni* smo krivi, što smo se osvijestili i fm u glavu ubili interese naših do* šljaka birtaša. Isto tako nismo kri* vi, što neko ima zastor na očima, pa ne vidi, da društvo »Trezvenost« ni* je osnovano ni samo za muslimane, ni za Hrvate, ni Srbe, nego za svu braću Otočane bez razlike konfe* siie i nacije. Zato društvo ne nosi nikakvog ni konfesionalnog ni na* donalnog karaktera. Baš sa ovakovim nebratskim ra* dom gosnode birtaša i trgovaca iz Bos. Otoke, mi se sve više i više grunišemo i učvršćujemo u našem uvjerenju, da smo na pravom putu. Našem vođi i učite! m gosn. Bećhu TatliĆH ištemo od Во?а dug vijek i usnjeh u teškom poslu na narod* nom osviešćivahi” i prosvjećivanju, a 0osnođi trgovcima i birtašima iz Ot^ke bolju pamet. ТТ Pns. Otoci. 16 novembra 1°?!. Šulio Suljić. Salih Komić pekar, Mu* — harem Mustedanagić, Hasim Mu* stedanagić, Ibro Suljkanović, Ahmet Fajić. Omer Mustedanagić, Mustafa Mchadžič, Husejin Mustedanagić, Hafiz Alija Čaušević. Avdo Čauše* vić, Mahmut Kakrić, Salih Komić brico, Bešić Hase brico, Hase Ko* mić cipelar, Bešić Nuri ja, Hase Su* ljić, Sulejman Komić Hasin, Bego Mujagić, Hasim Alijanović, Latif Mustedanagić, Hasan Rešić, Meho Omerčehaić* Mustafa Komić cipelar, Miralem Bajaić. »Na temelju zakona o štampi za kralj. S. H. S. pozivam uredništvo »S. R.«, da uvrsti slijedeći ispravak: U broju 170. »S. R.« od 23. aug. o. g. izašao je dopis iz Tuzle od neka* kova »tuzlaka« kao odgovor Dru Ahmetbegu Dcfterdareviću, okr. načel., u kojem se dopisu tuzlak će* še i o moju osobu. Nije istina, da sam ja bio ikako u šuckorima, a pogotovu voda istih, te da sam sa Ruščuklijom progonio srpski narod. Nije istina, da mc je iko pozivao u dobrovljce, a pogotovo Dr. Ah* mctbeg i Ibrahimbeg Dcfterdare* vić- kad su dolazili u Kladanj, niti sam ikako toga vremena u Kladnju bio. Ja nisam građanin nego težak tri sata udaljen od Kladnja sa obi* tavalištem. Nije istina, da sam ja dogonio Srbe seljake u Kladanj, da ih vje* šaju, a niti sam bio toga vremena uopće u kladanjskom kotaru, jer sam bio u emigraciji u Tuzli. Nije istina, da sam pri vješanju Luke Nedžića*Aleksića iz Čuda bio ikako, nego sam toga datuma upra* vo bio u Tuzli sa kladanjskim ta* dašnjim predstojnikom g. Stoićem, koji će mi to i posvjedočiti. Toliko za hatur istine i čestite javnosti, a što me pojedini bespo* slenjaci i zaplotnjaci u javnosti kle* veta ju i oblaguju, to mi služi na čast.« Ibrahim Dedić. Naši dopisi. Maglaj, 23. novembra. Čokorilovac Alcksa Jovanović, u* Ijez iz Zepča, i drug mu kovač Joco Simić, bivši »jakšićevac«, otvoreno priznaju, da su baš oni glavom za* četnici napadaju na g. predstojnika iMujezinovića po opće poznatom propalici Numanoviću kojeg je otac iz kuće istjerao, jer mu je zadavao bezbroj muka i patnja. Taj pokva* reni tip pripravan je na svako zlo* činstvoi te se je takim pokazao i 1914. god. zbog čega već i odgova* ra, a ruka mu je zbodena u tučnjavi napadnuvši mirnog svog komšiju. Bio je porezni ovrhovoditelj, pa je baš na tužbu istih tipova otpu* šten prošle godine, a već ove godi* ne potražuju se porezne daće od raznih težaka, premda su Numano* viču platili. Tako su ga nedavno tražili uprav sedamdeset težaka, da ga »pozovu na odgovornost«, jer im se plaćeni porez ište, ali se je zliko* vac sakrio. Mnogi su građani razbijali o nje* gova leđa i paču stolice i batine, pa eto takog tipa nagovoriše pokvareni individui a la uljez Jovanović ct Co., da mučki napane savjesnog i poštenog g. Mujezinovića, koji kod provađanja raznih naređenja ne pa* zi na vjersku pripadnost, što je sa* mo odlika njegove objektivnosti. Priznadoše taj svoj zločin napi* savši dopis od 6. novembra u »Srp* skoj Riječi« broj 234, i kojeg da* doše potpisati po zločincu Numa* noviću u zatvoru, a po sudskom po* dvorniku Mišiću poslaše na ured* ništvo »Srpske Riječi« preko ov* dašnjeg poštanskog ureda. Nije im to dosta bilo, nego jc čokorilovac Jovanović poslao popratno pismo na uredništvo i molio, da se gornje objelodani. U tom dopisu što su ga mizerije sklepale — navode, da je g. Mujezinović nagovorio policajca Salku Bašića, da glasno zove zlikov* ca Numanovića, neka prizna, da su ga Srbi nagovorili. O naivnosti! Ta ko je još toliko lud, da u to povjeruje? Čim je za to čuo nave# deni policajac, pljunuo je na đon* obraz obojici čokorilovaca, da ih ci* jela Bosna oprati ne može. Nijeste umjeli da stvar udesite na drugačiji način, jer vas je mržnja proti gospodinu Mujezinoviću spri* ječila da udesite na vjerojatniji na* čin. To su »vidili« svi građani i znadu tu prozirnu, ali sasma naivnu de* nunciju, nli kojom ste sebe čoko* rilovci otkrili. Koliko ja poznam g. Mujezinovi* ća, a to mu svjedoči i rad kao upra* vitelja ispostave u Zavidoviću, vr* šio je svoju dužnost savjesno i rev* no, pa ga je i »Seka Daša« više pu* ta u zvijezde okivala. Uvijek se je držao objektivnog postupka, ali gornjim čokorilovcima ne miriše, jer je musliman. pa$e ne stide, da proti poštenih činovnika muslimana iznose otvorene laži i denuncije, samo jer su muslimani. Dobro bi bilo da okružni sud u Tuzli malo nretrese, kako ie po* dvornik Mišić smio da se brine za ovakove laži i denuncije, koje su samo na štetu ugleda mjesnog suda. Čuje se mnogo tona nreko mjes* mh sudbenih uza, na bi bolic bilo da g. savietnik Mirosavljević tomu po* sveti malo veću pasku, a ne da ras* НонЈЈе onštinski sud i govorom da ubija voliu drugim članovima za tom zakonitom institucijom. Kladanj, 17. novembra 1921. Današnjim datumom dao sam u »S. R.« ispravak slijedećeg sadr* žaja: rKAVGA Bilješke. | . | ( ; Gospar Slijepo tuži nas. Mi smo prije par mjesci konstatovali, kako je gospar Stijepo tvrdio u svojoj* »Srpskoj Riječi« neistinu o grupi dra M. Spahc, da nije prisustvovala glasanju o zakonu za zaštitu drža* ve. To jc i »S. R.« priznala, pa je izvrnula vijest i tvrdila, da ta grupa I nije glasala za izručenje komuni* | etičkih poslanika sudu. Kad smo je : i u tom pobili, onda jc Kobasica za* šutio, a mi smo konstatovali, da je . Stijepo Kobasica nepopravljivi la* žac. Umjesto da šuti i bude zadovo* ljan, što ga nar. poslanici, o kojima je on širio lažne vijesti, nijesu tu* žili, on je našeg odgovornog uredni* ka, g. Ibrahim ef. Muhića, tužio ra* di uvrede. Mi ne znamo, kako to sebi g. Kobasica zamišlja! On smije činiti, djela, a mi ne smijemo do* stoino klasifikovati ta ista njegova djela. Tuhafli stvari Politički pregled. Položaj u Egiptu. Vijest, koja javlja mogućnost prekida pregovo* ra između egipatske delegacije sa Foreign office izazvala je u cijelom Egiptu jaku uznemirenost. Pristaše ministarstva odlučili su, da naprave savez sa pristašama Za* glul paše i da izazovu generalni štrajk u javn»m radnjama S druge se strane javlja, da su mjere pro* tekcije poduzete po vojnim vlasti* ma, da u klici uguši sva nastojanja za neredom. Vojne pripreme angorske vlade. Francuskim listovima javljaju iz Carigrada, da se angorska vlada pri* prvlja na zimsku vojnu. Obavljen je pregled trupa i materijala, a ne* ke su jedinice i izmijenjene. Izgle* da, da Turci žele još jednom s Gr* cima okušati svoju sreću moralno ohrabljeni neuspjehom grčke misije u Evroni. Čičerinov put u Angoru. Prema jednoj depeši iz Rige, kako javlja »Izvesti^«, sprema se Čičerin, so* vietski povjerenik vanjskih poslova* dao tputujc u Angoru radi sporazu* ma s Turcima za vođenje borbe protiv Engleza. Istovremeno bi do* §li tamo izaslanici Perzije, Indije, Afganistana i kavkaskih udruženih renublika, gdje bi se trebalo spora? zumieti za zajednički istup. Oglašujte u „Pravdi" Crpđflđ 3 Strana Domaće vijesti. Iz uredništva. Dopis ni ku iz Sanskog Mosta o prilikama u banja­ lučkom konviktu. Vaš dopis ne možemo iznijeti, jer nam niste javili ime, a da ste i to učinili, ne bismo ga mogli donijeti, dok ne iznesete fakta o radu upravitelja Hromića. Paušalne optužbe ne vrijede. Dopisnicima iz provincije. Moli­ mo gg. dopisnike da dopise pišu što kraće i što stvarnije. Polemike lične naravi neka izbjegavaju, jer ne bismo željeli, da se nepotrebno donose isprav­ ci i da trošimo prostor na nevažne stvari. Ujedno neka budu malo strpljiviji, što dopisi ne mogu izaći odmah, jer je toliko tih stvari, da bismo mogli pola lista ispunjavati njima. Uredništvo. Iz službenog lista od 24. o. mj. Ministarstvo unutrašnjih djela od* nosno ministarstvo za agrarnu re* formp odobrilo jc pristavu pomoć* nog ureda Ahmctu Ahmctoviću, kod okružne oblasti u Tuzli, prelaz u status činovnika ministarstva za agrarnu reformu. Ministarstvo pravde stavilo je še* rijatskog sudijukod kotarskog suda u Derventi Sulejman ef. Smailbegovića na vlastitu molbu u trajno stanje mira. Pokrajinska uprava za Bosnu i Hercegovinu premjestila je šerijat* skog sudiju Mustafa ef. Inrulja od ko­ tarskog suda u Zenici kotarskom stidu u Derventi. Narodni praznici. Javljaju iz Bco* grada: Ministarski savjet odredio je kao narodne praznike rođendan Nj. Vel. Kralja i 1. decembra kao pra* znik narodnoga ujedinjenja. Ostali narodni praznici će se ukinuti, osim Vidovdana. Kako je poznato, ove godine neće se svečano proslaviti 1. decembar obzirom na narodnu žalost zbog smrti Kralja Petra I. Oslobodioca. Predstavka naših studenata — stipendista u Pragu. Praška zadru* ga akademičara iz Bosne i Herce* govine poslala je vladi podnesak, kojim protestira protiv nejednakih stipendija, pri čemu bosanski sti* pendisti najlošije prolaze. Ministarstvo nar. zdravlja dijeli stipendije od 1600 Kč mjesečno; ministarstvo prosvjete od 900 Kč. Pored toga oba ministarstva daju svojim stipendistima i dodatke na ispitne takse, odijelo i ostale po* trebe. Pokrajinska uprava u Zagre* bu daje svojim stipendistima 900 Kč mjesečno sa dodacima. Studen* tima iz Vojvodine ministarstvo prosvjete daje također po 900 Kč. , Studentima, koji studiraju u Švaj* carskoj ministarstvo daje sume od 450 šv. franaka, što iznaša toliko, koliko 20 stipendija pokrajinske u* prave u Sarajevu. Međutim studentima najsiromaš* nijih krajeva kao Dalmacije, Slo* venije, a naročito Bosne i Herce*’ govine daju se mjesečne stipendije od 250—350 dinara, što po danas* njem kursu dinara u Češkoj iznosi svega 200—300 Kč mjesečno. Ministarstvo prosvjete stvorilo je na taj način jedan nepravedan i ne* snosan separatizam među studenti* ma, jer je jedne privilegisano pot* puno osiguralo, dok je druge sti* uendiste naše otadžbine bacilo u krajnju bijedu i nevolju i nemoguć* nost studiranja. Dovedeni u takav položaj stu* denti*stipendisti bosansko*hercego* vačke pokrajinske uprave na svo* joj skupštini održanoj u Pragu 7. novembra 1921. čine posljednji ko* rak kodsvih mjerodavnih faktora i traže: da im se počev od 1. januara 1922. izjednače stipendije sa stipen* dijama ministarstva prosvjete, od* nosno ministarstva zdravlja. Stu* denti iz Bosne i Hercegovine ne vjeruju u nemogućnost toga izjed* načenja, jer za to potreban kredit nije ni približno toliko velik, da ga ministarstva prosvjete ili ma koja stavka državnog budžeta ne bi mo* gla podnijeti. �U suČaju, da im se ne udovolji molbi, izjavljuju da se odriču i te nedovoljne stipendije, čime sc isto* vremeno kidaju postojeće obaveze između ministarstva i studenata* stipendista bosansko4iercegovačke uprave. Predstavku su potpisala 122 sti* pendista. Zagrebački velesajam. Kroz koji će dan biti razaslani pri javni, fon mulari za sudjelovanje izložitelja na proljetnom velesajmu 1922. Budući da će se ovi formulari dostaviti u prvom redu onim tvrtkama« koje se prije najave, da žele na velesajam izložiti, to se pozivaju svi interes senti, da se što prije obrate uredu »Zagrebačkog Zbora« (zgrada Тг? govačke komore, trg 29. listopada br. 1.) pismeno ili usmeno, nazna* čivši koliko po prilici m8 mjesta trebaju, što kane izložiti i sjedište tvrtke, odnosno zastupstva. Budu* ći da je broj reflektanata izvanred* no velik, to je u interesu izložitelja, da čim prije najave svoje sudjelo* van je, jer će se naprama tome ras* polagati mjestom. Nekoliko kapljica Fellerovog mio* mirisnog »Elsa*Fluida« daje najbo* Iju antiseptienu vodicu za usta i zu* be. I za njegu vlasišta, kao prido* datak k vođi za umivanje, kao što i za prijatno tri janje hrpta« nogu, ru* ku i cijelog tijela vrlo obljubljen. Dobiva se svugdje gdje i Francuska vinovica ili noštom od ljekarnika Fugena V. Fellera, Stubica donja, Elsatrg 310’ Hrvatska. II Konkurs la. Kravje Maslo kg Dinara 31.— poštom od 5 kg gore, šali« za mjesta stalnih vojnih svećenika. Za neispravnost i netaČnost doku­ menata molilac će spasti krivičnoj specijalista za očne i unutar­ "odgovornosti. Molioci treba da svoje molbe pošalju preko nadležnih du­ nje bolesti hovnih vlasti, biskupa (Reis-ul-uleme počinje primati pacijente od 22. ov. vrhovnog muftije) ko.e će ih najdalje mj. svakim danom od 1—3 sJa po podne u Talijerevića ul. broj 9. do 20. decembra n. g. sa svojim mišljenjem sprovesti min. vojnom Dccnije podnesene molbe neće se uzeti u obzir. F. A. O. br. 49486, iz kancelarije U noktima šakala. Ovih je dana opšteg vojnog odjelenja min. vojnog izašla iz štampe knjiga pod gornjim i mornarice 7. novembra 1921. Dr. Muri Fehms Knjige i novine. g Sjetite se 1 I „GflJREBT I ŠIRITE ,,PRAVĐU“ MARKA „RH OM BUS,, 348 Javljamo svojim cijenjenim mu­ šterijama da smo ovih dana kupili više vagona gvožđarske Stalni vojni svećenici 3. klase imaju godišnju platu 3.000 dinara, dodatak na momka i drva kao i oficiri, te sva ostala prava i prinadležnosti, koja su gore spomenutom uredbom propisana. Svećenici konkurent; dotične vjeroispovjesti treba da u svojoj molbi upu­ ćenoj min. vojnom i mornarice pri­ lože slijedeće dokumente: Rodni list, svjedodžbu o svojim kva­ lifikacijama, ocjenu o ispravnosti i uspjehu u službi, uvjerenje, da imaju najmanje ptt godina svećeničke službe, da su državljani kraljevine SHS., da znadu govoriti srpsko-hrvatski ili slovenački i pisati, zatim uvjerenje od duhovnih i državnih vlasti o svom primjerenom vladanju u službi i iz­ van nje. POZNATE GALOŠE Mljekarna Sunja, Na osnovu uredbe i odluke min savjeta od 30. januara 1920. (službene novine br. 34. od 13. februara 1920) ministarstvo vojno i mornarice raspi-, suje konkurs za nova mjesta ostalih vojnih svećenika 3. klase i to: Za pra­ voslavnu vjeru 7, katoličku 6 i musli­ mansku 6. naslovom. Tu je prikazata vjerna i istinita slika današnjeg stanja u Rusiji, sva nedjela i užasi komuni* štičkog pokreta. Upozoruju se sve knjižare kao i svi iskreni rodoljubi na ovu knji* gu, koia se može dobiti od ruskog izdavačkog preduzeća »Braća Gru* zincevi«, Beograd. Bnoi 361 Broj „PRAVDA* „ПРАРДА" Strana 4 Страна robe iskoristivši septembarski pad aus­ trijske krune, za to smo u stanju prodavati robu najjeftinije jer smo ustanovili cijene prema iskorišćenom kursu. 356 Braća 3fgan да: Banja Luka. M ševi, štakori, stionice i Žohari i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ jebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih i kućnih miševa K 16*—, za štakore K 20'—, za žohare ruse i Švabe posebno jake vrsti K 2b*—. Osobito jaka tinktura za stjenke K 1 у —. Za moljce po K 10 i 20, prašak za buhe po K 10'— i K 20‘ ,prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 10—. Mast za uši na blagu K 10— i Prašak proti mrava K. 10 — Razašilje pouzećem Zavod za eks­ port M. JOnker, Zagreb br. 16. Petrinjska ul. br. 3. 131. Preprodavaocima popust! I I Pozor! PKISEJELESU ponovno KOD H. B. FOČO I DfiUGOVl SARAJEVO NA VELIKO ĐULAGINA 3. NA MALO SARAĆIBR. 19. Sto je „Elsa-Fluld“ — ta se zna I Ljekarna Feller StubSca. Oglas. Tražim za nastupiti odmah do­ bro izvježbanog i okretnog AŠčiju podpuno vještog u kuhanju svakovrstneg bosanskog jela. Istog sam spreman primiti u ortakluk po dogovoru. Razjaš­ njenja daje vlasnik Hamdšja Halepović, kafe Bosna Bosanski Brod. 349 Selamet! Trgovcima! Pozor! Pri dolasku u Sarajevo uvjerite se ^ok zaliha traje. Dobili sroo veliku količ nu svih vrsti tankih i debelih šamija. Bakšić i Ćatović, Či^medžiluk 21. Cijene ispod svake konkurencije! Ostale manufakturne robe, kao beza, basme, Sifona, zefira itd. Za točnost naruđbe jamčimo. Nepovoljnu robu primamo n trag Šaljemo pouzećem. Samo na veliko. ... im . ............. nu... iwi ini i. iiiiJiniiin'iiirai^^ Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. — Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina. Potpuno uplaćena dioni' ka glavnica K 20,000.000' 104 Ulošci preko K 25,000.000'— . Pričuve preko K4,000.000. - Pupilarno siguran. - Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE e^gaaasHiHiii ш .... .. .... 11 i BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. мнии1м№м1111мнимвнимтни«ж%^^ Muslimanska trgovačka i obrtnica banka za Bosnu i Hercegovina (L d.J u Sarajevu Središnjica: Sarajevo. — Pupilarno siguran zavod. — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Dšonižka glavnica 10,000.000 kruna. EMžuve 600.000 kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavija uplate 1 unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.— Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. —Daje seaonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute I vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ Renceiarija: »ralja Petra »lica Z prizemno, lijeno. ■ Brzojani: Trgocatfta banha. Sarajeno. - Inrerurtian telefon: ZW Odtfovonn urednik: ibrehnn Mutne. VUemk: Centralni Odbor J. M. U. štampanja D, i Л« Ka jun, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/90e8f58f75a580f06012c6e552fb01c4.pdf 6d8783be86c3c607062b3faae6e0375f PDF Text Text POŽTARiNA U GOTOVOM PLAĆENA. w rr~. -'A pojedini broj K 2. Izlazi nubctcm, utorkom i četn'ko^. {Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: za našu državu gornje K 2CU—, na pola godine К ГО.-; za Inozemstvo K.25G . IJrednižtvo I uprava nalaze se u I ralja РНга ulici u vakufsko; palači. Telefon br.^2. ГЛАСШШ ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЈИМАНСКЕ Cekovol račun post, štedionice li 19 Godina III. Sarajevo, utorak 29. novembra 1921. Broj 127 (395) * 1. decembar. Prekosutra nam Četvrti put iza na­ šeg oslobođenja osviće taj značajni dan — dan našeg ujedinjenja. Taj dan je naš narodni i državni svečani dan — simbol naše slobode i jedinstva. Toga dana je godine 1918., a ravan mjesec dana po propasti našeg nepri­ jatelja a po osvitu naše slobode na želju i molbu predstavnika naših na­ rodnih vijeća, Regent i kraljević srp­ ski Aleksandar Karađorđević progla­ sio naš troimeni narod ujedinjenim i primio se, da u ime svog oca kralja Petra zavlada našom kraljevinom. Naše oslobođenje i naše ujedinjenje dva su velika događaja, koji se ublizu zbiše, jednako važni, jednako gran­ diozni za naš život i opstanak. Ras­ trgani na vijekove proživjesmo nikad do tada ne sjedinjeni, a i slobodu izgubismo tek par viiekova nakon na­ šeg doseljenja u ove krajeve. Duga je bila borba našeg troimenog naroda, naroda Srba. Hrvata i Slovenaca za svoju slobodu, mačem i žilavim borbama i pridizanjem naroda u kulturnom pogledu, dok jednog da­ na jeseni g. 191S. ne pade naš nepri­ jatelj u prah potučen do nogu, i na­ ša sloboda sinu kao sunce iza gore. Prvi dani bijahu dani veselja i sla­ ve no i dani prvog početka rada za temelje naše mlade države. Narodna vijeća, uspostavljena u mnogim našim krajevima već i prije našeg oslobođe­ nja, prihvatiše se posla. Prošao je gotovo čitav mjesec da­ na u prvim radovima i pripremama, dok se predstavništvo našega naroda, narodna vijeća ne nađoše u Beogradu da izraze želju .naroda, da kraljević Regent Aleksandar primi vladalačko prijestolje u ime svoga oca kralja Pe­ tra 1. i proglasi naš narod ujedinje­ nim. Njegov proglas toga dana jest jedan historijski akt, jedan do tada nedo­ življen događaj, jer sve vijekove, što ih dotle preživi naš troimeni narod i kao samostalan i pod tuđinom, sve do toga čas? bijaše rastavljen, rasko­ madan, pravije rečeno: ti dijelovi nesačinjavahu nikad prije jedne cjeline. i ' ! I I j A od koje je koristi to naše ujed1 njenje i jedinstvo? Zar je to još po­ trebno dokazivati? Sjetimo se samo lijepe narodne priče o snopu štapova, kojima je otac na smrtnom času oči­ gledno pokazivao sinovima bitnost i i važnost sloge 1 Zar nam je potreb­ no s Diogenovom lampom tražiti i istraživati plemenske i psihološke raz­ like naših do sad rastavljenih krajeva i plemena, da dokužemo, da nas ipak nešto dijeli, kad vrlo dobro znamo, da tih razlika kod pojedinih plemenskih dijelova ima puno v^ćih u drugih na­ roda, pa su ti narodi ipak jedno, je­ dan organizam, jedno tijelo i jedna duša. Ali kad se spustimo na poprište svagdanjeg našeg političkog Života i trzavica i uočimo jednu žalosnu činje­ nicu : kako se slabo međusobno po­ znaju ujedinjeni dijelovi našega do sada rastrganoga naroda, kako se te­ ško razumijevaju, onda istom ч idimo češke posljedice vjekovnog i ast^nog života našeg, a u isto doba osjećamo i potrebu, da se što bolje proučavamo i upoznajemo, da se lakše razumijemo i da udobnije živimo — bratski is­ kreno. Eto s tim željamo treba da dočekamo i proslavimo prekosjutrašnji dan našega ujedinjenja. A nije na odmet ako baš uoči toga najsvečanijega da- 1 na našeg naglasimo i pravu potrebu istinskog našeg ujedinjenja, da upozo­ rimo na teške pošljedice zaparlaženog ! našeg života i stranačke netolerancije. Naš državni brod već škripi cd udara i valova, što ih nanosi zasukano strani čarstvo, gdje se ljudi istog duha, istog , vjekovnog života i odgoja, ljudi naj­ pozvaniji kormilari broda još uvijek • tretiraju kao »mi« i »vi« mjesto da 1 jedinstveno pohrle brodu u pomoć. Kad realni život ne može da osvijesti ■ zabludjele i strastvene kormilare, da i se trgnu, daj Bože, da ih lijepa I čii sta i poetična uspomena dana našeg i ujedinjenja opomene, da se uistinu ujedine. Živilo naše ujedinjenje! Naš poslanički klub i logor interni­ raca u Nišu. prilici za vojno skladište upotreblja­ Nar. posl. M. Kapetanović ispred vane, a četvrta je. koja je, najveća našeg posl. kluba, Josip Drcknik ispred slovenskog kmetijsko; kluba • očito bila štala za marvu, jer se u predali su šefovima poslaničkih klu­ i odjelima iste v:de kanali za odvod bova vladinih stranake i predsjedniku ■ nečisti. Ova je štala betonirana, a ostale barake djelomično su betonirane, a skupštine ovaj poziv: djelom im je pod od zemlje. Kod ovih Gospodine Predsjedniče, baraka stakla su na prozorima posve Čuli smo da ima u Nišu logor in­ polupana, krovovi prokišnjavaju, peći terniraca iz Južne Srbije, da je nji­ nema nikakovih, prostirka je u naj­ hovo stanje bijedno, i nas smo se boljem slučaju hasura, a pokrivač je dva 18. novembra zaputili u Niš i 19. ono, što je ko donio sa sobom, ali novembra pregledali logor interniraca. većina ih nema ništa. Stanje je ovdje Ovaj logor se sastoji od četiri ba­ ■pravo nesnosno. Za hrane od po­ rake; tri su barake, koje su bile po i ; ; i [ : ' ’ I i i I četka marta dobivaju samo kruh, i to 750 grama po osobi. Svojih novaca nemaju, da mogu sebi štogod smoka nabaviti. Od 409 interniranih, koji se sada nalaze u logoru, preko polovice su djeca ispod 12 godina, 40—50 je odraslih ljudi, a sve su drugo žene, izmedju kojih je mnogo starih preko 60 godina. Usljed slabog stana i skoro nikakove hrane, dosada je umrlo u u istom logoru 49 djece, a kad bi još dalje ostali pod ovakvim prilikama, djeca i žene morale bi poumirati preko zime ili najmanje smrtonosno oboljeti. Gospodine Predsjedniče, kad čovjek razgleda logor i ove ljude, jeza ga hvata i oči se napune suza­ ma. a kad čuje onu dječicu, kako vape za pomoć, da ih se pusti ili po­ ubija, mora i najtvrđe srce biti ganuto. Čovječnost i ugled naše države zahtjeva, gospodine predsjedniče, da bi se ovi liudi što prije pustili svojim kućama, tim više, što ni za odrasle nema nikakva pozitivnog dokaza, da su oni što skrivili. Oni bijednici pate za to, što su njihovi rođaci pobjegli iz vojske ili pribjegli u Albaniju, većinom prigodom odstupanje austrijskih četa. Ova odgovornost za drupoga ni kod odraslih ljudi nema nikakva ustanovljenja ni u jednom našem pezitivnem zakonu, nego naprotiv to je u protuslovlju sa propisima našega ustava. Internirana djeca kad bi i bila i što kriva, ne mogu se pozivati ni na odgovornost, jer nijedan evropski zakon ne poznaje kazneno-pravnu odgovor­ nost za djecu ispod 10 godina, riti u jednom slučaju, dapače ni onda, kad bi oni znajući i hotimično učinili makar i zločin umorstva, pa i zločin veleizdaje. Gospodine Predsjedniče, stavljamo Vam ovo do srca i mo­ | limo Vas, da iznesete pred Vaš klub i da bi Vaš klub zauzeo se što ener­ gičnije na nadležnom mjestu, da bi se ovaj logor interniraca odmah ras­ pustio, osobito obzirom i na to, da se ovom institucijom nije nikakva svrha postignuta, kako smo to mogli raza­ brati i od samih mjerodavnih faktora. Nas dvojica smo ovu stvar saopćili ministru unutrašnjih djela gospodinu Svetozaru Pribićeviću. On se sam s nama slaže, da je ovo interniranje nepotrebno, obećao je, da će to iznijeti pred ministarski savjet, da se odmah puste internirci, u što mi posve vjeru­ jemo, ali ipak smatramo za kolegijalnu dužnost, da i Vas o tamošnjem stanju obavijestimo. Ovu predstavku šaljemo klubovima keji sačinjavaju vladinu većinu. Pimite ,ovom prilikom izraz našeg dubokog poštovanja. Beograd, 21. novembra 1921. g. i Mustajbeg Kapetanović nar. poslanik Josef Drofenik nar. poslanik • | i j [ । i Kao rezultat naše akcije o niškom logoru, o kojoj smo ranije izvjestili, a o kojoj govori i gornja predstavka, iz­ nosi ovaj brzojav, koji je klub od po­ uzdane ličnosti iz Niša dobijo 25. o. mj.: »Od internirarih jutros 70, a ve­ čeras 60 lica upućeno kućama. Koliko će ih ostati, javiću. Hvala na zauzi­ manju.« Haša vjerska nastava. i I ’ I | ; ' ■ ; ' : j ; ' i : I I ! I ' KADIŠAllimu ve jessiru ve la tuassiru I praktične vrijednosti, zašto se to nebi ve bešširu ve lataneffiru, I činilo po svršetku osnovne škole ili ve iza gadibe ehadukum fer bar u 111. i IV. godištu, kada su .^ua jeskjut. ■ puno razvijenija i pešto su se već To u prevodu znači: Podučavajte, ■ upoznala sa drugim pismima, a da u ali olakšavajte način obuke, a ne oteš- I. godištu uče samo napamet a 11. vječavajte ga; razveseljujte učenike obu- ronaku preko udžbenika pisanih lati­ kom, a ne ogorčujte ih. Kada se od nicom ili ćirilicom, koja su pisma kud vas nastavnika koji ražljuti (na učenika), ! i kamo praktičnija i za mladež od 7-8 neka ušuti. Dakle hadisi šerif nas upu­ godina puno lakša od arebice? Taki ćuje, da pri obuci uzmemo način ko- ( bi udžbenici vrijedili i za mektebe, jim ćemo u učeniku probuditi volju i I odnosno sibjan mektebe po selima i ljubav za nauku i kojim ćemo najbrže za svakog onog, koji poznaje ta pisma i najlakše uspjeh polučiti, a da se klo- i na taj bi način naš1 svijet više upo­ nimo svega onog, što bi i najmanje znao vjeronauku, a ko se interesira za prouzrokovalo u učeniku kakvo ogordaljnu nauku o vjeri, neka uči arapsko čenje. Nadalje nas opominje, da neus- j pismo (arebicu). Od toga sam posve pjeh ne upisujemo u grijeh učeniku, daleko, samo mi je zagonetno i ne­ već da tražimo pogrešku u sebi (u razumljivo, kako da može naša ulema svom načinu predavanja). Kada sveu svrhu propagiranja arapskog pisma strano promotrimo način naše vjerske isticati, da je to veza sviju muslimana obuke kako u mektebima tako i u I na svijetu, jer da se svi muslimani osnovnim školama, opazićemo, da gri- ‘ njime služe, pa da i mi b. h, musliješimo proti gornjih uputa, jer se i . mani treba da to učinimo, inače smo danas traži od jednog učenika, koji • prekinuli vezu sa ostalim muslimanima polazi mekteb i školu, da poznaje arapna svijetu. Po mom mišljenju veza je sko pismo i da umije mehanički čimuslimana samo sveta nauka islama, tati sav kur’an, pa da znade tedžvid, : a nije nikakvo pismo, jer a. 1. niti se u što se mora da utroši gotovo cijelo I je služio kojim pismom niti je muslivrijem, a zapravo i ne spada u početnu • manima preporučio, da se pismom nauku o vjeri niti u nauku, ko u kao služe. Takvo propagiranje čini dvije musliman treba da znade. Istina kao štete: 1.) što se naš svijet krivo oba­ musliman treba, da znade kur’ana ono­ vješćuje, a 2.) što se nastoji i nadalje liko, koliko može obaviti namaz i što može lako naučiti u smislu ovog ajeti očuvati konzervativnost u prostom svi­ kjerima: Esteizu billahi: fakreu ma te- jetu, koji je i onako do skrajnosti fatičan naspram škole i drugih pisama. jessere mine 1 kuran. Čitajte od kuOvo je način, kojim možemo za rana ono, što vam je lako. Ja koliko se sjećam bilo je i ashabi kjirama, kratko vrijeme postići žeFeni cilj. A koji nijesu poznavali kurana osim po ako se budemo i nadalje držali starog nekoliko kratkih sureta (poglavlja). Ali načina predavanja, ljuto će nam se ako se baš mora i nadalje čuvati ta pogrešna sredovječna metoda, koja osvetiti, pa ngtemo pravovremeno ili s vjerskog gledišta nikakva oslona niti nikako vidjeti ploda našega rada. �Strana 2 Стоана Dakle nastojmo promicati i ostvariti samo ono, Sto je potrebito ili korisno po muslimane u ovim zemljama, a ne obazirimo se na raspoloženje odnosno neraspoloženje mase, jer smo mi njihove vode, te smo ih dužni u svakom pogledu izvoditi na pravu sta­ zu a ujedno ih uvjeravati o isprav­ nosti našeg rada. U Cazinu, 15./Х1. 1021. Borić Omer, isl. vjeroučitelj. Bro! 365 Боој „ПРАВЛА* — „PRAVDA* I s ana ćirilicom ' latinicom. odnosno svoju dinastiju, što Srbija nije исп nila; ali se. možda baš u vezi sa tim, odrekla crnogorskog Skadra, na što ju crnogorski narod nikad nije ovlastio. Zar su »Trg. Gl.« nc? poznata napred istaknuta odricanja Srbije i Crne Gore? Zar se nc sje? ća Šta se dogodilo u prvi sumrak 1. decembra god. 1918. u beogradskom dvoru? Zar jc tako brzo zaboravio onaj odgovor Regentov na adresu pročitanu od g. dra Pavelića i u njemu ono: »Proglašavam ujedinje« nje Srbije sa zemljama nezavisne države Slovenaca. Hrvata i Srba...«, ili jc već ispustio iz pamćenja, da je srbijanska narodna skupština sama sebe uništila na sjednici od 29. decembra god. 1918.? Ili jc valj* da sve to zaboravio, a zapamtio sa? mo zakon o ukidan ju starog kalcn? dara od 23. januara god. 1919., jer vidim da se i on služi novim ^aten? darom! Poslije svega navedenoga da li je moguće govoriti o kakvom prođu? ženju državnog života kraljevine Srbije u današnjoj državnoj zajed? nici udruženih zemalja? Kad bi ta? kovo stanovište zauzela Srbija zar nc bi sa istim pravom jednaku po? ziciju prisvojile za sebe i »nezavis? na država Slovenaca, Hrvata i Sr? ba« i Crna Gora, samo ova. poziva? jući se na njegovu teoriju prioritc? ta, sa najviše prava?« mualimi, koji apsolviraju sadašnji učiteljski tečaj. Budemo li na taj način uredili pi« tanje naše početne vjerske nastave, onda smo konačno uredili i pitanje našeg prosvjetnog stanja: u k 1 o * n i 1 i smo dakle one zapre? k c, koje s u n a m d o s a d n a p u t u s t a ј a 1 c, da n a p o 1 j u prosvjećivanja stojimo u p o znat o m sraz m j e r u p г e« m a d r u g i m konfesija m a o? v i h z c m a 1 ј a. Sad pak dolazi pitanje: da li bi u takvom slučaju trebalo zatvoriti i m.siptidaijc u onim mjestima, gdje nc postoji narodna osnovna škola? Ja držim da nc bi, nego bi trebalo i za te mektebidptidaije propisati isto vjeronaučko gradivo kao i u osnovnim školama- a pokraj toga mualimi takvih iptidaija morali bi djecu naučiti čitati i pisati latinicom odnosno ćirilicom i elemente raču? na. Time bi se znatno umanjivala nepismenost muslimana, ako im ni? jc moguće dati potpunu osnovnu naobrazbu Mi, pošto smo ehluKuran, mora? ino znati i učiti jedno strano, t. j. arapsko pismo radi učenja u Kura? , nu (a. š.). Kad bi i naša vjeronauka bila tako uređena, onda bi i mi mo? gli svoju vjeronauku kroz osnovnu školu potpuno svršavati. G. Ko r k u t: Bi li sc moglo za? | dovoljiti s nekoliko sureta prema ajetukerimu: »Fakren ma tejessere mirucbKurani« (Učite ono, što Vam Pred sastanak Islamske prosvjetne je najlakše iz Kuranaozima), a da ankete. se elif?ba jharebiia uči u trećem raz? Piše: H. Hujdurović. učitelj. redu osnovnih škola? П. P r c d s j c d n i k: To pitanje trc ! U nastavku sjednice g. predsjeda ha riješiti u I lcma?medžlisu, a ne ' nik najavljuje, da je dobio pisme? ovdje u vakufskom saboru. ni upit od prosvjetnog odbora, koji Polazeći s toga stanovišta, da se ; glasi: , t . , naša vjeronauka olakša ističem | »1. Zadovoljava li naša vjerska da sam izradio jedan akaid (vjer? | obuka u osnovnim školama? sko djelo, katihizis). koje ću š t a m ; 2. Ima li smisla žrtvovati našu pati latinicom, a da s m o I mladež vjeroučiteljima' o kojima Vi bog do imali takvih knjiga rekoste, da ih jc 35% ništa? ф -50 komada i otprije, da* 3. Hoće Ii sc raditi na tome, da n as bi posve drukčije s t a? se zabrani muslimanskoj djeci po­ j a 1 i u vjeri. lazak osnovnih škola dok ne svrše Radi našeg ovakog stanja u vjer? m.dptidaiju ih će se dozvoliti, da skom odgoju, krivnja je na vjero? pohađaju sve škole, gdje nema me? učiteljskom osoblju, koje nc odgo? kteba? vara svome zvanju i što nije u i 4. Može li se dozvoliti, da sc pret? zadovoljavajućem položaju. varaju m.dptidaije u osnovne ško? A dok se to i jedno i drugo nc ' L’ zadnje vrijeme povela sc je Ie, kao što je slučaj u selu Radova uredi ne možemo računati na Kakvi : rasprava između g. Protića i »Tr? Iju, kot. Visoko i drugdje i kakav bolji uspjeh. govačkog Glasnika« o nacionalnim će biti nastavni plan vjeronauke na G. Kor kut: Ja držim da treba I takvim školama te hoće li te škole glavna pitanja riješiti, a to je: h 0= , centrima u našoj državi i o konti? moći u vjerskoj obuci zadovoljiti? ć c 1 i s e u p r v o m r a z r e d u o s? ■ nuitetu naše države, kl br. od 20. 5. Hoće li se prema tome u takvim n o v n i h š k o 1 a u č i t i e 1 i f ? b a? i novembra »Obzor« donosi vrlo in? teresantan članak dra Sekulc Drlje? mjestima otvarati novi mektebi po? j i ? a r c b i j a •? vica (političara iz Crne Gore) pod red osnovnih škola? Mislim, da je to sasvim suvišno j naslovom »Beograd —Cctinje«, iz 6. Bili bila potrebna stručna aru obzirom na stare b. h. muslimane, ; keta za izradu vjeronaučnog na? koji također nisu poznavali arapsko i kojeg vadimo .ovaj značajan ulo? stavnog plana na osnovnim škola? pismo, a ipak su bili dobri vjerni? mak: Ostavljajući da drugom prilikom ma? i < ci. pa zašto ne može sadanja ge? opširnije govorim o našem držav? 7. Zadovoljavaju li današnje m.? neracija? nom problemu hoću na ovom mje? iptid. u svakom pogledu ili ili treba Vjeronuka u prvom redu treba stu da konstatujem. da i organ beo? reformirati? da odgaja u ahlaku (moral)- a ne j gradskih trgovaca pokazuje od vrc? Na ova pitanja čast mi je odgo­ učenje mrtvih slova. Što se tiče sa- ‘ mena na vrijeme, kao što napred voriti: živa prosvjetne ankete, to je pita? 1 rekoh - da uviđa da teorija narodnog Ad 1. Ne i nikada' nje. po mome mnijenju jedno od jedinstva ne opravdava centrali? Da se to postigne, treba u pr­ n a j a k t u e 1 n i j i h. koja će anke? zam. Trudeći se, da pronađe drugu vom redu zakonom osigurati dovo- ; ta morati da izradi dobre udžbeni? > ljan broj nastavnih sati za taj pred? i ke i tako vjeronauku olakša. Radi ; teoriju, koja bi dala jedno prihvat? ljivije opravdanje centralističke dr? met, onda treba postaviti vjerouči? : toga predlažem: žavne organizacije naših zemalja, telje za koje treba votirati dobru i 1. 1 svrhu pokusa imade se po servirao nam je teoriju državnog svotu godišnjeg honorara. mogućnosti u što više mjesta uve? Kušao sam na nadležnim mjesti? I sti vjeronauka u narodne osnovne I kontinuiteta. Naša država, dokazu? ma, da se njihova kvota povisi i da 1 škole ma i izvan propisanih sati : je organ trgovaca, ne može biti se poveća broj sati za muslim. vje? i povjerivši tu vjeronauku spremnim drugo nego nastavak državnog ži? vota one zemlje, koja je bila samo? ronauku, ali sve uzalud: vlada iz ; načela pariteta niti je h t j e? , i sposobnim mualimima, kako bi se i stalna država prije ujedinjenja. Po? ustanoviti: ie li moguće, da što je to Srbija i pošto jc ona bila la povisiti honorarne k v o? I moglo te. niti obligatno poveća? na taj način svršenici osnovnih centralistički organizovana ne srni? škola dobiju dovoljnu spremu iz • je ni državna zajednica udruženih t i b r o j sati. vjere: zemalja dobiti drukčiju organizaci? A d 2. Nema smisla. Ali jc i to 1 svoje 2. Vjeronauka bi se u I. i П. raz? i ju. Predviđajući, da će mu se pri? bolje, nego da ih nemamo nikako. redu osnov. škola učila napamet I govoriti, da je i Crna Gora prije Imade vjeroučitelja koji nisu u <sifati?vudu’ i sifatksalat), a u III. i i ujedinjenja bila nezavisna država, stanju kroz 4 godine djecu ništa na? razredu, učilo bi se iz posebnih j pribjegao je teoriji prioriteta. Tvr? učiti te mnoga djeca u prvom raz? IV. udžbenika. di, da jt srpski narod poslije pro? redu uče elif?hai?arebi. a isto to i u Elif?bsu?arcbija učila hi se po? • pasti svojes tare države uspio prvi četvrtom razredu. čam od II. odnosno IV. razred osn. | put đu stvori svoju nezavisnu drža? Ja sam zadovoljan i time, da di? | škole. Л1 pod Karađorđem i Milošem. jete kroz osnovnu školu nauči na Etn dakle u glavnom čuli smo iz- | Kad jc konstatovao da je Srbija pamet ma samo i nekoliko kratkih mjenu misli predstavnika vrhovnih i naša najstarija nezavisna država, sureta. tijela. I sam prosvijetli g. Reis? ' smatra prirodnim, da uređenje no? A d 3. Preporučio bih muslimani? j ant. priznaje, da bi sc naša vjeronauka ! ma, da svoju djecu u prvom redu i mogla brže i usDješniie predavati, • ve države bude kopija njenog ure? šalju u mektebe, a gdje njih nema. 1 kad bi se predavalo na materinskom Jenja. neka idu u osnovne škole, jer jc bo? j jeziku iz knjiga pismenih latinicom Pošto je Crna Gora postojala lje išta, nego ništa. Kad bih mogao । ili ćirilicom, pa čemu onda podrža? prije ustanka Karadordevog i Milo? što zabranjivati, u prvom bih redu ■ vati jednu anomaliju i dosadašnji ševog, te pošto je svakome jasnozabranio širenje kojekakvih neva? sistem vjerske obuke po knjigama da je teorija prioriteta obična isto? Ijaština, a kad to već ne mogu za? pisanim t. zv. arebicom? Ako smo rijska laž, ja se neću na njoj zadr? braniti, pogotovu ne bili zabranio mi ehli Kuran i ako nam je kao tak? žavati ostavljajući njenom autoru muslim. djeci polazak osnovnih potrebno poznavati arapsko pi? pravo, da i dalje konkurišc g. St. škola. Samo bih preporučio da se vim smo, pa neka se to pismo uči u dru? Stanojeviću u falsifikovanju istori? uz takve škole stvaraju ih ti jat gom stupnju osnovne škole, a dotle jc: ali ću se malo zadržati na teo? sumfi u razredima istih škola. riji kontinuiteta. neka djeca potrebna sureta i ono A d 4 5. Neće. Svi težimo za »Trg. Gl.« tvrdi, da je državna gradivo, koje g. Kor? tim, da u islamskim krajevima pri* vjeronaučko zajednica udruženih zemalja: Crne kut predviđa u svome prcdlogu 1 pravimo islamski narod, da šalje t. 2. uče napamet. Ja držim i uvje? Gore, Sr’cgje, Hrvatske i Slavonije, svoju mladež u osnovne škole. sam da će ta praktična izvedba Slovenačkc, Bosne i I Hercegovine, Ad C Stručna bi anketa vazda I ren pokusa dobrim uspjehom pokazati Dalmacije i Vojvodine produženje bila potrebna. Samo kad bi bili i s? j nokusa dobrim uspjehom pokazati. državnog života kraljevine Srbije, k u s n i ljudi u U1 e m a?m e d ž? Velim dobrim, jer će se nastavnici : i iz toga izvodi, da udružene zemlje I i su onda bi takva anketa bila su? služiti starim knjigama, a kad bi se ј ne mogu imati drukčiju organizaci? višna. iu od one, koju ima Srbija, u koju te knjige nreudesile na lakši način A d 7. N c zadovoljava j u. su one ušle. Premise su netačne. t. ј. kad bi se napisale latinicom ili A tome ie uzrok pomanjkanje do? Nijesu udružene zemlje ušle u Sr? voljne inšoekci’e, kao Sto je fo neg- ćirilicom, uspjeh bi bio sigurniji, biju nego jc Srbija sa njima zajed? vjeronauka za sva vremena obezbi? no ušla u državnu zajednicu, i radi de bilo kad su tu inspekciju vodili šeriatske sudije. jeđena. Na ovaj način bi tu vjero? toga se odrekla: državne nezavis? Član 8. g. H m n M i 1 i k o v i ć : nauku mogao voditi i svaki učitelj nosti, državnog imena, pretvorivši Držim, da jc mnogo lakša obuka Ls? musliman, ako ne bi imali dobrih ga u ime jedne udružene zemlje; lama, nego li kršćanskih vjera te i posebnih vjeroučitelja, кло što to državnog grba i državne zastave, nitam g. predsjednika, kako mogu čine degradirajući ju do običnog nacio? i učitelji drugih konfesija. kršćanska djeca svoju vjeronauku nnlnog emblejna, t. j. do značaja, Osobito tu će misiju s'takvim us? ( kroz osnovnu školu svršavati? koji je nekada imala u austronigar? Predsjednik: Njihova je pjenom moći vršiti budući apsolven? skoi monarhiji. To isto morala je vjeronauka na našem jeziku: p i ? ti okružne medrese, a naročito oni ! učiniti i Crna Gora napustivši i Dr S. DrljEuić o teoriji držas. hontinuitEt^. Naši dopisi. Beograd. 23.-XI. 1921 U audijenciji kod kralja. — Seriatski sudovi. — Odbor za administra­ I tivnu podjelu zemlje. Stanbeno pi ' tanje i suzbijanje skupoće. Vjersko I prosvjetna anketa. — Honorlsmje prekobrojnih časova srednjoškol­ skih profesora. i ! i | | I ' j i ј ' i ( | ; i | ( I ! i | i I । i | • i ; i I Njegovo Veličanstvo kralj primio je 19./XI. u 5 sati p. p. nar. poslanika g. Fehima Kurbegovića u audijenciju, koja je potrajala pola sata. Kralj se je interesovao o prilikama u Bosni i Her­ ceg. a naročito se je raspitivao za ras­ položenje muslimana. Kurbegović je iznio svoja opažanja i tom se zgodom dotakao prilika u južnim krajevima i svratio pažnju kraljevu na bijedno sta­ nje interniraca u Nišu i Gornjem Milanovcu. G. Kurbegović je ovom prili­ kom, pošto seje Njcg. Veličanstvo interesovalo za rad u zakonod. odboru dao razjašnjenja i dotakao se političke situacije u parlamentu. Na kraju audi­ jencije je izjavio kralju, da se mu­ slimani Bosne i Hercegovine silno ra­ duju, da se je kralj zdrav povratio u domovinu i zasio na prijesto. Nar. poslanik F. Kurbegović je po­ duzeo kod min pravde korake, da se onda kad izradi proiekat o organiza­ ciji Šeriatskih sudova po njemu sazovu predstavnici Šeriatskih sudaca u jednu širu anketu da dadu svoja mišljenja i da stave svoje prcdloge kako bi taj za­ konski projekat bio potpuniji. Naročito se ide za tim, da se šer. sudije, kako u pogledu materijalnom, tako u po­ gledu rangovnom izjednače sa ostalim građanskim sudijama. Odbor za administrativnu podjelu zemlje počeo je svoj rad, pa je zak­ ljučeno, da se doth, dok se ne dobiju mišljenja pojedinih klubova i predstavn ka kandidatskih lista o toj po­ djeli, pređe na pretres zakonskog predloga o samoupravi u oblasti, srezu i opštini, a zatim zakonskog predloga o općoj upravi tako, da će se dati mogućnost svima da stave svoje predloge i prigovore o razgraničenju oblasti. Izgleda, da će najviše borbe biti oko razgraničenja oblasti u Srbiji i južnim krajevima i onima u Hrvatskoj i Sla­ voniji. Po zakonskom predlcgu o po­ djeli Hrvatske u oblasti izgleda da je najviše bila u vidu izborna geometrija. Ovih se dana održale dvije ankete u ministarstvu socijalne politike i to jedna za stanbeno pitanje, a druga o suzbijanju skupoće. Glavni referent i izvjestitelj kod te ankete bio je nar. poslanik Kurbegović. te je u odužem govoru razložio svoje gledište, koje je u glavnom anketa usvojila. Prema ovom su izrađena dva nova zakonska predloga, koji će sutra 24./Х1. doći na pretres pred III. sekciju zakonod. od­ bora. 0 principima, koji su ušli kao �KM 365 Згбј baza za izradbu ovih projekata, izvijestićemo naknadno, a za sad možemo toliko reći, da se i u jednom i u dru­ gom pitanju išlo na bolje. Anketa, koja je sazvana po mini­ starstvu vjera u cilju da dade svoje mišljenje o odnosima konfesija prema državi i o interkonfesinalnim odnosima zasjedala je od 15-23. ov. mj., pa su predstavnici pojedinih konfesija podi­ jeljeni u sekcije, izradili svoja gledišta i podastre!! ih plenumu, koji se je održao 22./XI. Za stanovište muslimana u ovom pitanju sudjelovali su u an­ keti presvijetli H. Reis-ul-ulema Čaušević, Alief. Kadić, član ulema medžlisa, Salih Safet ef. Bašić, profesor na šerijatskoj sudačkpj školi i nar. poslanici F. Kurbegović i S Korkut kao pred­ stavnici muslimana u Bosni, a nar. posi. Ismet Karabegović i vrhovni be­ ogradski mujtija Mehmed Zeki ef. kao predstavnici muslimana iz južnih kra­ jeva. Ova je anketa jučer završila svoj rad, pa su svi predloži i mišljenja po­ jedinih konfesija upućeni užoj komi­ siji, koja ima da izradi projekat interkonfesionalnog zakona, koji bi se imao predložiti nar. skupštini na pre­ tres. U ovoj užoj komisiji ispred mu­ slimana će sudjelovati kao ekspert nar. posl. F. Kurbegović. Kako izgleda ovaj će zakonski predlog prije nego dođe u skupštinu, ioš jedan put doći pred širu anketu. Danas je bila sazvana finansijska i prosvjetna sekcija zakonodavnog od­ bora, da pretrese uredbu o povišicama plate i honorisanju časova i prekokobrojnog rada direktora i nastavnika srednjih škola od 17. juna 1921. o uredbi je bilo govora ovih dana, jer su se srednjoškolski nastavnici cijele države zaprijetili, da će od 15./Х1. stu­ piti u štrajk, ako im se svaki prekonjierni čas ne bude po uredbi ispla­ ćivao po 20 D. U istirn sekcijama su sudjelovati naši poslanici H. AblČ i N. Pozderac, pa sa nastale neke promjene ove uredbe, i to: 1.) Maksimum ne­ djeljnog broja sati je 16—18, a ne kako je prije uređeno 14—16 sati, ali je ipak učinjena iznimka sa profeso­ rima, koji imaju službe preko 20 go­ dina, jer će oni imati manje dva sata od maksimuma; 2.) Svaki prekomjerni čas će se plaćati profesorima 25, a po­ moćnim učiteljima 16D. s toga, što je povećan maksimum, ali za to je sat bolje naplaćen, jer je po uredbi pred­ viđen prekomjeran sat sa 20 D. Ujedno se i direktorski doplatak povećava obzirom na broj đaka. Ovoj povišici se je protivio ministar financija preko svoga izaslanika stavljajući zahtjev: a) da se snizi nagrada prijašnja od 20 D po času na 10 D. b) da bude maksi­ mum 16—18 časova, i c) da se maksimira i broj prekomjernih časova, što je naišlo na veliko negodovanje i pro­ uzročilo povike: Neka ide g. Kumanudi predavati! O ovom je donio vrlo lijep predlog g. Lj. Jovanović, kojim bi se mnogo poboljšao položaj profe­ sorski, a glasi: Svi nastavnici ispod 20 godina službe imaju mjesečni do­ datak 300 D, a nestavnici preko 20 godina službe 600 D, a povrh toga svaki prekomjerni čas se plaća sa 15 D, uz primjedbu, da je maksimum 16—18 časova. Aložda bi ovaj predlog g Jovanovića i prošao, da je o tom odlučivala samo prosvjetna sekcija. I interesirane države nastojale o razo­ ružanju. Amerika od koje smo se naj­ više nadali, nije odgovarala našim na­ dama. Izgleda, da je njezin glavni cilj bio, da rasprši savez Engleske i Japana, a ona sama da ga sa Egleskom sklopi. Izgleda da joj je ipak u nekoliko uspjelo, istina nije ga mogla sasvim uništiti, ili ga je prilično osla­ bila. Na jednoj od prošlih sjednica, bilo je definitivno zaključeno reducira­ nje ratnih brodova, do stanovitog broja, (kojeg smo mi javili) Najviše se opirala razoružanju Francuska, a za njom Italija. Briand je u svom govoru istakao, da Francuska ne može ni da pomisli na razoružanje, dok ne dobije čvrstu garanciju sa strane Njemačke. Italija je opet izjavila, da je njena oružana snaga najbolja garancija za Jugoslaviju. Uz takve okolnosti izgle­ da nam cijela wašingtonska konferenca kao jedan obični politički trik i time je degredirana, na nivo prijaš­ njih konferenca gdje se je također vijećalo o svjetskim i raznim pitanjima ali bez pravednog rezultata. (Trianon i dr ). Engleska predbacije Francuskoj, što se nije Briand u svom govoru sjetio i Engleske, koja je mnogo za Francusku učinila. Hughes je predlo­ žio, da se uvedo sistem češćih sasta­ naka, a taj sistem sličio konferenciji ambasadora. Još je predložio u slučaju, da s? debata o razoružanju ponovi, da se pozove i Njemačka, da sa sa­ sluša i njezino stanovište. Preklftuće englesko - egipatskih pregovora. Prekid pregovora s Adli pašom novi je neuspjeh Foreign Office, čija je prema muslimanskim zemljama neprijatna politjka prouzročila toliko poteškoća Velikoj Britaniji. Kad se vidi, da jedan vladin list, kao što je Observer, žali da ni jedna faza u britskoj politici na Istoku nije imala uspjeha i predbacuje, da ■ je Lord Curson isto tako nesretan na I Nilu kao i u Turskoj, iz tc.ga se dade zaključiti, da protesti Foreign Offica protiv angorskog sporazuma imaju u sebi elemenat egoistične zavidnosti. Oko krize. Zaključkom radikalne j sjednice od 24. o. mj kojom se daju g. Pašiću potpuno slobodne ruke u rješavanju sadašnje krize, kao i neo­ graničenom punomoćju g. Lj. Daviđoviću sa strane demokratskog kluba, izgleda, da se je razvoj krize uputio povoljnom riješenju. Nu to izgleda samo na prvi pogled. Onom komu je poznat karakter ove krize, koji je eminentno lične naravi, i taj zna, da je ovo vrlo delikatno pi­ tanje u stanju, da uvijek ponovno po­ trese situaciju i izazove nove kompli­ kacije. Riješenje ove krize imalo bi se oba­ viti na taj način, da bi pojedini mini­ stri stavili svoje portefelje svojim klu­ bovima na raspoloženje, a ovi bi imali provesti lične izmjene u ministarstvu. Nakon toga bi g. Pašić predao formal­ no ostavku, a kralj bi mu ponovno povjerio sastav vlade. To će, naravno, biti način riješenja krize, ako bi se mogao taj plan provesti glatko, i ako ga nebi spomenuta opasnost — lič­ nosti — osujetila. Naš je poslanički klub držao u su­ botu* 25. o. mj. sjednicu, te je nakon opširnog pretresanja političke situacije zauzeo stanovište o krizi i odredio svoje držanje za svaki slučaj i način riješenja krize. Bilješke. Brčko-toshi pat Otpuštanih interniranih iz Niša. Posjeta naših poslanika u Nišu i za­ uzimanje našeg poslaničkog kluba i slovenačke kmetijske stranke imalo je brza i povoljna uspjeha. Otpuštanje interniraca otpočelo je u petak u par­ tijama. U prve dvije partije, koje su otpremljene u petak i subotu, bilo ih je oko 130. Otpuštanje se svaki dan nastavlja. Politički pregled. Wašingtonska konferenca. Pred sastanak vvašingtonske konference, do­ nijeli smo jedan članak, u kojem smo istakli nadu u dobar svršetak njezin. Međutim rad na wašingtonskoj kon। dokazuje, kako su malo sve CrpaHd 3 Strana „ПРАвДА* — .PRAVDA4 Domaće vijesti. Iz uredništva. Kako zbog blagdana narodnog ujedinjena ne radi štampa­ rija na 1. decembra, slijedeći broj na­ šeg lista izaći će u subotu. Nepoštivanje sedmičnog odmora. Po naredbi o sedmičnom zatvaranju poslovnih prostorija od 25.augusta o. g. mora svako jedan dan u sedmici dućan zatvoriti. U Sarajevu se ove odredbe ne drži dobar dio pravoslavnih zanatlija. Oni ne zatvaraju svojih rad­ nja ni jedan dan u sedmici, dok po­ licija nemilosrdno goni muslimane, da zatvaraju petkom. Zasada kao primjer navodimo kujundžije i zlatare. Musli­ mani zlatari zatvaraju redovno svoje dućane petkom, dok pravoslavni ne će ni jedan dan. Čak čujemo, da je jedan ugledan • zlatar i povrhu saraf rekao, kako on ne će zatvoriti ni nedjeljom ni drugim danom, a »Turci« rtioraju zatvoriti petkom, jer je drugi zakon za njih pravoslavne, a drugi za »Tur­ ke«. Mi skrećemo pažnju obrtnoj vla­ sti i policiji na ovu anomaliju i pozi­ vamo ih da odredbama državnih vla­ sti pribave dužno poštovanje. Mevlud u „Osvitanju“. U petak, 9. decembra o. g. u 12 sati u podne biće u »Osvitanju« mevlud. Odbor po­ ziva muslimanke sarajevske, i članice i one, koje nijesu članovi društva, da dođu na mevlud u društvene prosto­ rije (Džmin sokak). Upisivanje udjela i članova Musi, zanati, štedionice za B. i H. (z. s. o. j.) u Sarajevu vrši se kod niže na­ vedene gg. i novčanih zavoda, te nji­ hovih filijala: Edhemaga Gjulizarević i drug (Bravadžiiuk uf.); Salih ef. Jerlagić (Hadži Ristića 4.); Braća Demirdžić (Vel. Čurčiluk 1.); Fakir ef. Musakadić (Telali); Osman ef. Sokolivić (podtajnik trgov. obrtn komore); Hajdar ef. Čekro (ing. kod oblasne inspekcije rada); Mujaga Mašić (kclobara han); Gradaščević Ahmedbeg (blagajnik Musi. trg. obrtn. banke); H. Uzejraga Krečo (SaraČi 4.); Karič Salihaga (Mali Mudželliti 2); Šerifaga Vranić (Sarači 11.) Poturović Hamdi ef. (Aleksandrova 1.); Jusufaga Celigija (Trgovke); Sulejmanbeg Hadžić (Donja Hiseta); Edhemaga Fočo (Gjulagina 3.); svi iz Sarajeva. Nadalje: Musi, zanati, udruženje »Senaat«, Tuzla; musi- zanati, i radn. udru­ ženje »Hurijiet« u Sarajevu; gosp. Вегberović Omer, predsj. musi, zanati, udruženja u Višegradu; musi, centralna banka za B. i H., te sve filijale; musi, trg. obrtn. banka sa filijalama; Gajret banka sa filijalama; musi, kreditna banka, Foča; musi, banka,Stolac; musi, poljodjelska banka Gračanica; musi, banka, Visoko; musi, banka, Maglaj; Bankovna kuća Osmanefendić, Žepče; Bankovni kuća Mahmutbegović, B. Sa­ mac; Bankovna kuća Koluder i dru­ govi, Čapljina; musi trg. i poljodjelska banka; te Narodna kreditna banka — obe u Tešnju; Prva musi. trg. banka u Brčkom i Prva musi. trg. banka u Biljeljini. Sva gore navedena gg. i b. t. za­ vodi daju i sve potrebne informacije i upute glede štedionice. Rok upisivanja kao i konstituirajeća skupština objaviće se naknadno. — Privremeni odbor musi, zanati, štedionice za B. i H. u Sarajevu. Uprava fondova i vakuf. Zakono­ davnom je odboru podnesen predlog, Grčko-tnrska neprijateljstva se da se fondovi, pa i vakuf imaju konopet nastavljaju. Iz Carigrada jav­ centrisati u Upravi fondova, koja bi ljaju, da su Grci pokušali, da sklope osnovala i svoju hipotekama banku. sa angorskom vladom mir, ali angorNaš će poslanički klub zauzeti naj­ ska skupština je ostala kod svojih ! odlučnije stanovište protiv ovoga predzahtjeva i traži još, da joj Grčka loga, jer neima vjere u administraciju plati 40 mil. funti šterlinga u ime ove uprave, a i jer želi, da se ovi ratne oštete. Obzirom na taj neuspjeh fondovi ostave za naše lokalne potrebe. imala bi za par dana započeti na juž­ nim djelovima fronte nova ofenziva. Vrlo prijatno kod trljanja hrbta, Talijansko-turskl ugovor, iz Rima ruku, nogu i cijelog tijela, kao kosmet kum za njegu kože, zubi i ustiju javljaju, da će ovih dana tamo stići djeluje ljekarnika Fellera mionvrisni predstavnici Angore, za pregovor sa »Elsa-Fluld«. Mnogo je jači i bolji od Italijom. Vijećati će se o dozvoli osni­ Francuske vinOvice i već od 25 godi­ vanja talijanskih škola i banaka, te na obljubljen. 3 dvostruke boce ili 1 priznavanje suvereniteta Itali e nad specijalnu bocu zajedno sa zamotom Rodom i Kastellenz) i neke manje i p- Starinom za 48 kruna razašilja: koncesije. E'g,n V. Feller, Stubica donja, ElsaFrancusko-tiuski ugovor. k An 3 0 Hrvatska aa gore javljaju, da je kemalistička vl.-da spremna tačno izvršiti sve odrtdbe francusko-turskog sporazuma odnosno, hričanskih manijina ŠIRITE „PRAVDU1* PLAN 3-ćeg kola srećaka Drža vne Ba z redne Lutrije Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca. I. RAZREP Vučenje 2. i 3. januara 192’. godine Najveći dobitak u najsrećnijem slu­ čaju Dinara 8O.000 II. RAZRED. Vučenje 7. i 8. februara 1922. godine Najveći dobitak u najsrećnijem slučaju Dinara lOO.ooo III. RAZRED. Vučenje 7. i 8. marta 1922. godine. Najveći dobitak u najsrećnijem slučaju Dinara 120. ooo IV. RAZRED Vučenje 4. i 5. Aprila 1922. godine. Najveći dobitak u najsrećnijem slučaju Dinara I5o.ooo V. RAZRED. Vučenje od 4. Maja do zaključno 24. maja 1922. godine Cena ćele redovne srećke Din. 48.— „ polovine „ ,, 24.— „ četvrtine „ „ „ 12.— „ osmine „ „ 6.— Najveći dobitak u najsrećnijem slučaju Dinara 1,000.000 Dinara u srebru Dobitaka premija 1 1 od 2 i i i i i 2 15 25 50 200 300 400 4.000 35.000 > » v po 30.000 20.000 „ 10.000 „ 6.000 4.000 „ 2.000 „ 1.000 500 240 SOS.000 400.000 200.000 150.000 loo.ooo 80.000 7o.ooo бо.ооо 5o,ooo 60.000 300.000 250.000 300.000 800.000 600.000 400.000 2,000.000 8,400.000 14,82oooo 4oooo dinara — ! Sve naruđbe srećaka pri­ ma kolektora Državne Razredne Lutrije Dragutin Selali SARAJEVO. �Strana 4 Стрa н a Gajretov glasnik. Tisuće ljudi u svim zemljama svijeta upotrebljavaju kroz 25 go' dina miomirisni FELLEROV ELSA-FLUID kao kosmetikum za njegu zubi, zubnog mesa, gla­ ve, kao pridodatak vodi za umivani**. >r ;e od najboljeg učinka. radi svog [antiseptičr.og, Čistećeg i osvježujućeg djelo­ vanja. Isto tako ob­ ljubljen je kao krijepko, blago djelujuće i Vrlo prijatno sredstvo za trljanje hrpta, ruku, Dobrovoljni prilozi: Gosp. Hasan ef. Kadić, šer. sudac na Mevludu kod kod Ešref ef. HalaČevića u Sarajevu dne 20. XI. 1921. sakupio je svotu od K 700'— dobrov. priloga od prisutnih prijatelja gajreta, na čemu se odbor svima darovateljima zahvaljuje. — Prilikom Mevluda kod g. Šerifbega MuI slibegovića iz Nevesinja, a na predlog g. dr. Smajilbega Gradašćevića saku­ pila je gospođica Sabira Muslibegović 400 — K dobrovoljnih priloga. — Gosp. Smajil Gjulkić, bank. čin. iz Prijedora prigodom vjenčanja sa gospođicom Latifom Kolaković položio je za Gajret I 400*— K. — Tom zgodom položio je i Hasan Jašarcvić iz Berkovića, kot. Stolac 20 K. — Gosp. Hilmija Sadiković, povjerenik, Ljubuški sakupio na Mevludu 13. novembra 406’ K. PRIMOT: Eka melem za kurje oči 5 K i 7.50 k. Etsa mentolni klinčić 12 K: Elsa posip 11 K: Pravo Elsa riblje ulje 85 K: Elsa rodica za usta 36 K; Elsa kolonijeka vodica 41 K; Eha Šumski miomiris aa sobe 4l K; Glvcerin 6 i SO K; Lveol. Lhcform 30 K, Kineski Čaj 3 K: Eisa prašak protiv gamadi 15 K: Otrov miševo i štakore 8 i 12 kruna. 1 | i ( ; । ■ 1 Ovaj pododbor održao je sijelo sa prijateljima gajreta na 12. novembra t g., na kojemu je referisao 0 radu Zd preprodavače. 12 dvostrk. ili 4 spec. boca 168K 24 r „ 8 „ „ 280K 36 . „12 „ . 394 K FRANKO na Vašu poštu. Tko novac unaprijed pošalje dobiva popust u naravi, I i I I Gafretovo sijelo u Nevesinju. — nogu i cijelog tijela iće i djelotvornije nego Francuska vinovica i naj­ bolje je sredstvo ove vrsti. Ti­ suće priznanica! Zajedno sa zamotom i poštarinom stoji za svakoga 3 dvostruke boce ili 1 specijalna boca kruna 48.—. I i i 1630 kg u gotovu novcu. — 13- t. pododbora od osnutka do danas. Na imj. pododbor je kupio 681 kg krum­ sijelu pododbor je predložio, da se na­ pira i 266 kg kupusa, te je sve te bavi za gajretov konvikt u Mostaru namirnice otposlao konviktu u Mostar. 40 kg masla i 40 kg loja; zatim da — Agilnom pododboru i plemenitim se kupi 15 mtc krompira i 5 mtc ku­ darovateljima glavni odbor izriče svoju pusa i da se ove namirnice što prije hvalu i priznanje.______ ___ spreme konviktu. Predlog je našao na veliko odobravanje i za kratko vrije­ Mevlud u gajretovom ženskom me sakupljeni su slijedeći darovi: Sućkonviktu. Uprava gajretova ženskog rija Pekušić 50 kg krompira i 25 kg konvikta u Mostaru priredila je na pšenice; Ahmet ef. KorkutlOO kg krum­ đan 18. t. mj. 1921. ženski Mevlud u pira; Mustajbeg Čelebić 50 kg krum­ tamošnjem konviktu. pira; Mehmedbeg Bašagić 40 kg ječma; Uprava Gajreta. Ismetbeg Bašagić 20 kg ječma; Hasan : Kajić 10 kg krumpira i Husnibeg Pašić 25 kg krumpira. — Po 400 K:Dr. Smailbeg Gradaščević, po 100 K: Muharem Handžar, Halil Handžar, Sulejman Hajrović; po 80 K: Džemil Kola­ Ovim se putem najljepše zahvaljujem ković, Rifat Kosović, Rizabeg Bašagić, Arif Čanović, Zaim H. Deđić, Junuz gospodimu Dr. Nuribegu specijalisti za Gjulepa; po 60 K: Halil Kosović, po očne i unutarnje bolesti, koji je sa 50 K: Ibrahimbeg Pašić; po 40 K: * neočekivanom lakoćom i nevjevovatnim Husno Gruda, Ahmet Đerviškadić, uspjehom izveo operaciju na očima Muharem Kolaković, Muharemaga Tremoje starice majke, te joj s time nje­ bović, Zulfaga Ramović, Derviš J. zin dugogođina izgubljeni vid opet Korkut, Ibrahim Slinić, Hasan Bilić; potpunoma povratio. po 20 K: Alija Dilberović, te je Mustafa Bektaševlć prema tome sakupljeno 235 kg posjednik krumpira, 60 kg ječma. 25 kg pšenice Javna zahvala. Muslimani i muslimanke orada Sarajeva, sjetite se vašega „MERHAMETA". ' DIONIČKA PIVARA U SARAJEVU preporučuje svoje dobro odležano izvezno pivo pri­ znato najbolje vrsti. Samo м buradima po 25,5o i 1001. la. Kravje Maslo kg Dinara 31.— poštom od 5 kg gore, šalje i Mljekarna Sunja, 348 Pozor! EUGEN V. FELLER, Pozor! šamijaŠto ;в „Elsa-Flutd’* - » Selamet! Trgovcima! Pri dolasku u Sarajevo uvjerite se dok zaliha traje. Dobili smo veliku količ nu svih vrsti tankih i debelih Stubica donja Ekatrs br. 370 i Hrvatska. г'icondonDclai Hnoi 365 Broj „ПРАРДА* — „PRAVDA" to se zna! Ljekarna Feller SSubica. Sjetite se JfORETA Oglašujte u „Pravdi" зсоаапппппоаоппоасв I Cijene ispod svake konkurencije! Osiale manufakturne robe kao beza, basme, šifona, zefira itd. Za točnost naruđbe jamčim ». NepovoLnu robu primamo natrag Šaliemo pouzećem. Samo na veliko. Bakšić i Ćatović, Čizmedžiluk 21. ___ I8 Husllmanska trgouačlia i obrtnička banha za Bosnu i Нвгсвдавти [d. d.j u Sarajevu Središnjica: Sarajevo. — Pupilarno siguran zavod. Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. ШссмЈЕеа gta-vnlca 1o,000.000 kruna. EMčuve @00.000 kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate 1 unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije,— Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje! prodaje sve vrsti robe,a poglavito sve živcitie namirnice. Ф Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. O Kancelarija: Kralja Petra ulica 2 prizemno, lijepo. - Brzojavi: Trgopačka banka, Sarajвио. - Interurban Шоп: Ш| ■■anм nnricL iji.riti»niBW n—14 mm—lunnnni—лктггнп umi riti 111,1 m ц Odgovorni a čedni; Ibrahhn Muhič ViaMuk: Cenindnl Odbor J. M- O. ihiiiiiiim/w—дЈ D. . A, Kajon, Sarajeva* � https://kolekcije.nub.ba/files/original/0be4ea57c36d620f4588f1c4dbb52d44.pdf d3ed1b99f46a0dcb41214eda13aa037e PDF Text Text PO^ARiNA y_GQT0V3M PLAĆENA, pojedini broj K 2. Ulazi subotom, utorkom i čem ,лш. Ureduje redakcioni odbor. Pretplata: za našu državu iynje K 200.—, na poi^ rudine K fO.- ; za Inozemstvo K 2M—. Uređr.KAvo i upm'a nalaze se u !z alja Petra ulici u valmfekoj palać). Telefon in.*842. ГДАК ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЈШМАМСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 128 (366) Sarajevo, subota 3. decembra 1921. Naše nac. manjih. ! Idealno nastojanje, da svaki narod ima svoju narodnu državu, a da svaka država bude nastanjena samo jednim narodom, ne može se nikad i nigdje ostvariti. Priroda čovjekova i njegovi interesi uvijek su ga silili, da mijenja zavičaj, da se seli u tuđe krajeve i da stvara tako svoju egzistenciju. S druge strane mnogi su morali bježati pred in­ vazijom različitih narodas ekspanzivnom silom, kako bi u tuđoj susjednoj zemlji našli utočište. Tako je na pograničnim teritorijama nastala pomiješanost naroda, koja ц doba nerazvijene nacionalne svijesti nije zadavala mnogo brige, a koja u novije doba, odkad je kod većine evropskih nareda ne samo potpuno razvijena nacionalna svijest, nego postoje i nacionalni šovenizmi, stvara vrlo mnoge međunarodne zapletaje i sukobe. Ujedinjenjem Srba, Hrvata i Slove­ naca došle su u okvir naše narodne države sve teritorije na kojima obita­ va srpski, hrvatski i slovenački narod. Ali tokom vjekova na nekojim od tih teritorija nastale su veoma znatne promjene u etničkom pogledu, pa su one, nekad čista i neosporna naša nacio­ nalna teritorija dobile novo tuđe pu­ čanstvo, koje tim teritorijama daje posve drugi izgled. Pored mađarskih i njemačkih naro­ dnosnih manjina na sjeveru naše kra­ ljevine, gđe one ne žive u kompaktnim masama, n i smo dobili na jugu veo­ ma mnogo Turaka i Arnauta, koji žive u potpuno kompaktnim masama i sačinjavaju većinu pučanstva tih po­ krajina. S tim faktom moraju račuvati svi oni’ kojima je data u ruke sudbina ove države. OdnoŠaje ovih jakih manjina u našoj državi treba tako uraditi, kako bi se izbjegle sve trzavice i konflikti. Moramo, na žalost, odmah konstantovati, da nam dosadašnja praksa daje vrlo malo vjere, da odgovorni faktori ozbiljno shvaćaju značaj ovog fakta i interes pržavni. Izgleda, da je i ovđe »ooojenost« prevladala zdrav razbor i počela jadnom politikom, koja će ne­ minovno donijeti vrlo loše i v<lo opasne pošijedice. U svojoj opojenosti mnogi umišljaju, da je naš narodni organi­ zam tako jak, da će inoći ovako ve­ lik zalogaj kao što su makedonski Arnauti i Turci bez kobnih posljedica »progutah«. U tu svthu zaveden je ta­ kov nasilan režim u južnim kra evima, koji ne samo da ne može da zavede i održi red i mir, nego koji neprestano izaziva tamožnje muslimansko stanov­ ništvo. U tu svrhu pro/odi se lamo kolonizacija Rusa, Crnogoraca i dr. s jedne strane, a s druge sirane se ra­ seljavaju čitava sela, samo da bi se ova kompaktnost razb la i te manjine asimilirale. Proganjanje jezika i odstra­ njenje njt-go'o i Iz osnovne nastave ide za tim, da se silom A nati i Turci odrode, lako oni nemaju nikakve veze s tim, podmeće »m se pomaganje bugaraške propagande samo za to, da bi se mogli progoniti- I ta«o dalje. Mi snu iskusili njemačku i mađar­ sku proparan.iu, mi znamo metode »Drar.g nach Osten«, kuje su bile že­ stoke i snažne, ali nisu nikad bile ovako nasilne i ovako grube i oni mali uspjesi, što »h je ta njemačka i ma đarska naoonalna pol tika imala, im. ju se zahvaliti dvgom родо anom i ug ađenom kulturnom osvajanju, Stoga e priick« potreba, da i vlada u i svi pozvani faktori u našoj državi Bast je naše građane turske i arnaut- i I : i । ' ; ske narodnosti što boljim postupkom । i Što uzornijom upravom pridobiti za I valjane i lojalne građane, puštajuć im ! potpunu slobodu, da se ekonomski i I kulturno razvijaju, poštujući njihov je­ zik i građanske slobode. Svaka je grandomanija bolesna po­ java i ona se mora dovesti do ražo- i čaranja. Stoga ozbiljno preporučujemo, ’ da je se kane svi oni, kojima je. na srcu dobro ove zemlje. Sva nastojanja, da se ove manjine stope s nama, si­ gurno će ostati jalov posao, odnosno ; izazvaće nepovjerenje prema našoj dr- ' žavi i otpor, koji bi mogao imati kob- | nih posljedica. Mi znamo i asimilacionu snagu našeg plemena. Dr. Cvijić priča, da u kraje­ vima nastavaju izmiješano Sroi i Ru­ munji, nas narod podliježe Rumunjima^ : Rumunjke, koje se udaju u sr; sku kuću, cijelu familiju rumunjizi a; u, Slično je i u Makedoniji,gdje bugar- , skoj propagandi uspjeva da čiste Srbe i bugarizira. Ta konstatacija, koju iznosi i profesor Murko u svojoj Ge- ’ schichte der dsterr-sddslavische Lite- ' raturen, jasno govori, da se naša na­ cionalna politika mora zasad držati ’ defenzivnog pravca, a mora svaki ofenzivni karakter napustiti. Ovakav dosadašnji rad izgleda, da će neminovno dovesti do iredentizma kod Turaka i Arnauta u južnoj Srbiji, od kojega su oni. danas daleko, a ko-.. jemu bi vrlo lako mogla pogodovati konsolidacija prilika u susjednoj Alba­ niji i Turskoj, gdje žive nacionalne matice ovih naroda. Siiajevo, 2X11. 1921. , O internirskom logoru u Nišu. Skopski »Hak» od 29. ndverbra donosi ove retke: »Bosanski muslimanski poslanici, koji su sko o bili u Skoplju, navratili su se na svom povratku u Niš, da zijaret učine naše porodice, koje se od dulje vremena lamo nalaze u internaciji. Potrešeni bijednim stanjem tih porodica, poslanici su, čim su se vtatili u Beograd, poduzeli odlučne korake kod ministarstva unutarnjih djela i kategorički zatražili da se te nevine obitelji vr»te svojim kućama. * ’j i j i , • i ' Godina Ш. Ministarstvo je izašlo u susret ovom njihovom zahtjevu i podređenim orga­ nima izdalo nalog, da odmah poduzmu mjere za postepeno otpuštanje inter­ niranih porodica. Na taj je način do sad otpušteno 220 osoba, a ima na­ de, da ć* se naskoro otpustiti i osta­ tak tih familija. Otouštene se familije mnogo hvale brižljivom pažnjom niškog okr. načelnika g- Vidovića i mjes­ nog muftije Idris cf. Prizrenca. 1 mi im se zahvaljujemo na toj pažnji, a ujedno osjećamo svojom Važnom duž­ nošću. da se ispred muslimana ove pokrajine od sveg srca zahvalimo mu­ slimanskim poslanicima iz Bosne na njihovoj bratskoj i ČovjeČanskoj paž­ nji i odlučnim koracima, kojim su od očite propasti spasili toliki oroj naših porodica.« Prenoseći gornje retke iz »Haka« valja nam ovom prilikom konstatovati i to, da je »Domovina« u jednom od prošlih brojeva donijela skroz is­ krivljen i tendenciozan članak o aržanju »Haka« prama našoj organizaciji. On ne samo da nije »među recima« napao naše Članove ankete, koja je održana u ministarstvu vjera, nego je dapače donio dement našeg kluba, .što je izdan na pisanje nekih beogradskih listova o tobožnjem našem nastajanju da se to: anketi ne pripuste predstav­ nici muslimana iz Južne Srbije. Citi­ rao je dapače i pisanje »Pravde« o toj . durmi poznatih nam intriga na. U tom pravcu možemo »Domovini« ser­ virati i ova fakta : »Hak« je najprije u oprežnom turskom izvatku (br. 218) a zatim u originalu (br. 249) donio intervju S. Korkuta, koii je Štampan u »Jutarnjem Listu«; u 249. br. preno­ si izvadak iz »Pravde« o internirskom logoru u .Nišu, a u zadnjem broju do­ nosi na uvodnom mjestu Korkutov odgovor »Privrednom Glasniku» po­ prativši ga vrlo laskavim dodatkom redakcije. 1 »Hakovi« uvodni članci o muftilucima, vakufskom pitanju i šeriatskim sudovima, koje je donio nakon po­ sjete naših delegata, jasan su dokaz, da između »džemijteta« i naše orga­ nizacije nema nikakve diferencije: mi tražimo jedno te isto, pa su uzaludni svi šlepaški napori, da .među nas unesu i najmanju zabunu. Pisma iz Beograda. Kriza. - Sjednica našeg poslaničkog kluba. — Uredbe o Upravi fondova i suzbijanju skupoće. Beograd, 26.-ХП. 1921. Po novinskim vijestima izgleda, kao da su glavne teškoće vladine krize prebrođene. Međutim iz raz# govora s pojedinim istaknutim po# iitičkim ličnostima dobiva se posve drugi dojam. I novine su javile, da ćc svi ministri staviti svoje porto# felje svojim klubovima na raspola? nje, te da će pojedini klubove od# mah odrediti stare ili nove kandi# date za ministre. Prema tome lična pitanja još uvijek nisu riješena. A koje pratio postanak i ranrfih i ove krize, mogao je doći do osvjedoče# nja, da je kriza i nastala iz ličnih pitanja. Dogod ta pitanja, koja su i dosele igrale ponajvažniju ulogu, ne budu prebrođena, ne može se govoriti o povoljnom riješenju kri­ ze. Iako i radikali i demokrate go* vore, da su osvjedočeni, da je sa# dašnja koalicija radikala i demo# krata jedini izlaz iz situacije, ipak se još uvijek govori o ministarstvu unutarnjih djela. Jedan istaknuti član radikalnog kluba i aktivni mi# nistar izjavio je u razgovoru, da no# vinske vijesti, prema kojima bi ra# đikalni klub dao gospodinu Pašiću potpuno odriješene ruke i u pita# nju ministarstva unutarnjih djela, ni jesu tačne. Radikalni klub nije napustio ovog svog zahtjeva. On i danas traž’, da ministarstvo Čikovni račun post, štedionice 1П$ v.nut djela dobiju radikali i oni se ne bi mogli zadovoljiti ni samom pro# mjenom ličnosti, a da ovaj najvaž# niji resor ostane u rukama demo# krata. Gospodin Pašić ima odrije? šene ruke samo u drugim pitanji# ma Iz ovog se svega vidi, da bi kri# za mogla da potraje još dulje vre# mena. - - Od jučer je poslanički klub na okupu i držao je i jučer i danas sjednice, na kojima je pretresao u# nutarnju situaciju i svoje predio# ge glede programa rada vlade i na# rodne skupštine. Zakonodavni je odbor pretres ! sao ovih dana uredbu o Upravi, fondova (državnoj hipotekarnoj banci). Ovom je uredbom rad Up# j rave fondova proširen na čitav dr# žavni teritorij, a osim toga uvršteni I su pored dosadašnjih još i neki di :gi posiovi u poslovan»e državne । mpc Tekuine banke. Mnoge odredbe i ranijih zakona, a i ove uredbe, izazvale su kod pa# sianika iz novih krajeva opravda# ne prigovore. I po ranijem zakonu i po novoj uredbi imali bi se svi I raspoloživi novci različitih fondo# • va i malodbnika koristonosno ula# i ga ti u upravu fondova, odnosno i' njezine filijale, koje bi se imale os­ novati u svima važnijim mjestima, i Naši su poslanici prigovarali ovoj uredbi, jer da se njome, u koliko ; se tiče vakufskih novaca, krši naša ' vjersko#prosvjctna autonomija, a u i koliko se tiče malodobničkih* nova# ca da se dira u već stečena prava ' naših domaćih novčanih zavoda. S ovim su se složili i gotovo svi no# slanici iz novih krajeva. Jučer je trebala da bude odlučna sjednica zakonodavnog odbora o ovom pitanju, ali je na prcdlog po# slanika Svetislava Popovića i po pristanku ministra trgovine odlože# no, da se članovima zakonodavnog odoora razdijeli ne samo uredbe nego i stari zakon, o upravi fondo? va. — Izrađen je predlog o znatnim izmjenama u uredbi za suzbijanje skupoće. Prema tome predlogu is# pustiće se iz uredbe sve one odred­ be, protiv kojih su se u javnosti di? gli opravdani glasovi i koje su više pometale nego pomagale dobro snabdjevanje naroda živežnim na# I mimicama. 28. novembra 1921. Prekjučer je ministar financija dr. Kumanudi držao svoj ekspoze u demokratskom poslaničkom klu? bu o financijskoj situaciji. On je . govorio o svim granama financija ske uprave: o ra^oteži budžeta, o valuti, o činovništvu i vojsci, o zaj« movima i o planu važnih reformi. Mi se nećemo zadržavati na po# navijanju svega onoga, što jc on u svom ekspozeu rekao, nego će# mo se zadržati na vrlo oštroj kri# tici,.koju je g. min. financija izvršio na najvažnijim našim ustanovama: na činovničkom aparatu i vojsci. : Govoreći o korupciji među činov# i ništvom on je reko, da je to jedna pojava, koja se javlja na raznim stranama, pa ju je je zbog toga te? ško ugušiti. Nu g. ministar nije ni to rekao, što je on učinio u najvaž? nijoj grani uprave, da se korupciji učini kraj. Govoreći o vojsci rekao je, da nas jedan vojnik stoji 10.090 dinara godišnje, a da imamo 12.000 oficira, te da treba kontigenat voj# ske smanjiti, jer da ga i drugi sma# njuju. Kad se pregleda državni budžet, onda se odmah na nrvi pogled vidi, da su gla^i uzroci, što naš budžet nije uravnotežen, ogromni izdaci za vojsku. Prema govoru ministra financija izgleda, da ni on nema dovoljno snage, da utječe na uma# nnvanie ovih izdataka i da se sma« nji stalni kontigenat vojnika, koji se proizvoljno drži, te prelazi onaj ■ broi. koji bi se prema našoj finan# i ciialnoj snazi mogao držati. • Osim to^a izgleda, da ni ekoho# I mi;a u vojsci nije najbolja, jer su I izdaci na jednog vojnika očevidno ; previsoki. �Srana 2 ?тоана /• A ДАв — „Р' V Ni narodna skupština, a ni vlada nemaju na vojnu upravu onog utje­ caj, a koji bi u ustavnoj državi mo­ rali imati. Dok drugi ministri iiioj raju za postavljanje svakog višeg činovnika tražiti pristanak mini« stajskog savjeta ministar vojni postavlja vrhovnog komandanta žandarmerije, a da se prije o tom ne sporazumi ni s ministrom unutarnjih djela. Izgleda, da parlamentarni krugovi, a narodi« to demokratski klub, nisu s ovakim postupkom zadovoljni, pa su radi toga čak i svoje ministre u klubu napadali. Naš je klub držao od 26. o. mj. više sjednica i pretresao sva pita« , nja. koja se tiču programa vladina i skupštinskog rada. Klub je nagla« ; sio i preko svojih izaslanika saop« čio to i g. Pašiću i g. Davidoviću, . .da traži, da se pregovori o progra« mu vladina i skupštinskog rada vo« ; dc ijedno između svih stranaka, кој sada učestvuju u vladi, te je . рг^ rvorio dosadašnjem postupku vo • i ja pregovora, koji su se vo« dili samo između demokrata i ra« dikala. KMb kmetijske slovenske stran« k glasio se je sa našim klubom, te s i i ra dika li i demokrati uvidje« li. da ovaj postupak nije u redu, • na su u zvaničnom komunikeju na« ■ glasili, da će se pregovori nastavi« j ti u sporazumu s ostalim skupštin« i s’ m grupama, koje su zastupane u vladi. Klub je utvrdio i svoje predloge ] za program vladina i skupštinskog i rada. Ti se predloži tiču naše vjer« ! skoprosvjetne autonomije, koja ! mora biti za čitavu državu jedin« stvena. izjednačenja svih poreza, 1 podjednake i srazmjerne razdiobe ; svih državnih rashoda za sve кга« jcve. unutrašnje politike, naročito u Bosni i južnoj Srbiji, povećanja ' škola u Bosni u razmjeru prema drugim dijelovima države, gradnje jadranske željeznice, koja treba da prođe kroz Bosnu, dovršenja pru« ge Bos. Krupa Bihać, brzog izvo« donja agrarnih uredaba i dr. Danas je jedan izaslanik na« šeg kluba posjetio načelnika odje« , Jenja za javnu bezbjednost i zatra« ; žio od njega obavještenje o otpu« Stanju interniranih u Nišu i Gor. j Milanovcu. Saopćeno mu je, da je najveći dio interniranih osoba i iz Niša i iz Gor. Milanovca pušten ku «, i da je ostao samo mali bro onih, glede kojih je tražen izvještaj od njihovog okružnog načelstva. Ovaj je mali broj još preostalih smješten u mnogo bolje prostorije nego ranije. Г— U vezi s krizom i obrazovanjem nove vlade spominju se i kandidati za ministre. Novine spominju kao kandidata za ministra spoljnih po« slova dr. Spalajkovića. Mi u ovu i novinsku vijest ne možemo da vje« , rujemo nakon neuspjeha, koji je , g. Snalajković doživio na sjednica« ma Društva Naroda. Svojim drža« njem u ovoj važnoj misiji on je pokazao, da nije nikako dorastao za ovako važan položaj. S demo« kratske se strane čuje ime g. Ma« , ?včćvića kao kandidata za mini* st ra šuma ili vjera. Mi ni u ovu kan« turu ne možemo da vjerujemo, jer je njegova nesposobnost i eks« ; c pJTičnost poznata. Bilješke. Zatvaranje dućana u Derventi. Svakom je već poznata naredba o za­ tvaranju dućana i to petkom za mu­ slimane, subotom zajevreje, a nedje­ ljom za kršćane. Da, svakom je po­ znata ta naredba samo izgleda da nije poznata derventskom kot. predstojniku, pa on jednako i dalje forsira, da i muslimani nedjeljom zatvaraju dućane. Pošto ta naredba njemu nije poznata, stvar je poduzela kod naše pokrajin­ ske uprave, pa »е оокг. uprava po­ slala dervenskom predstojniku speci­ jalnu naredbu, da muslimani ne moraju nedeljom dućane zatvarati, nego petkom a predstojnik derventski i nakon ove naredbe sili muslimane, da nedjeljom zatvaraju dućane. Sad mi ozivamo đerventrke muslimane da- r ! I ■ jući ovo na znanje i njima i g. pred­ stojniku, da u buduće svake nedjelje drže dućane otvorene, pa da vidimo, šta će g. predstojnik sad učiniti-A mi će­ mo radi njega u budućem broju do­ nijeti gornju naredbu ako on i dalje bude protiv nje radio. Upit na gospodina ministra pravde. Gospodine ministre’ Već dvije godine dana ieže u is« tražnom zatvoru kod okružnog su« da u Sarajevu Smailaga Šiljak iz Foče, Mušan Čutuk iz Pračc, kotar Rogatica, te Arif Džindo iz Džindi« ča, kotar Rogatica pod istragom ra« di sudioništva u švekorima. lako je sudac istražitelj prije više nije« scci istražili materijal završio i spi« se uručio državnom odvjetništvu na daljnje uredovanje, tc usprkos svih moljakanja i nastojanja, da državno odvjetništvo ili optužnicu podigne i preda stvar sudu ili istra« gu zabaci i ljude pusti na slobodu, to do danas ni jedno ni drugo nije učinjeno- te ljudi trunu u zatvoru. Zato pitani: 1. Jc li ova stvar gospodinu mi« nistru poznata- i 2. Šta misli učiniti, da se ova stvar makne sa mrtve tačke i da državno odvjetništvo ili podigne optužnice i preda stvar sudu na daljnje ure« dovanjc ili istragu zabaci i ljude pusti na slobodu. Molim pismeni odgovor. Beograd« 21. novembra 1921. S poštovanjem: Sejid Alibeg Filipović, narodni poslanik. : 1 : i ј ■ ; j j I moći. Ta ista uprava osjećajući se sve­ 1. Dr. Safvetbeg Bašagić, književnik i pjesnik: moćna da spriječi »samovolju«, a do­ nekle i prirodnu potrebu, opet dolazi 2. Sulejman cf. Mursel, školski naddo zaključka, da bi to samo i jedino , zornik iz Mostara; mogla spriječiti, našu vjersku obuku i 3. Munib ef. Cerić, upravitelj okružne dovesti u sklad, jedna prosvjetna an­ i medrese u Sarajevu; keta i opet traži saziv takve ankete. 4. Hamdija Mulić, napodni učitelj iz Iako smo već u prvom Čianku iz­ j Sarajeva i ložili, napokon je Ulema-medžlis uva­ 5. Husejn ef. Tabaković iz Travnika, žio razloge vakufske uprave i odlučio | Imajući u vidu stručno iskustvo no­ sazvati tu anketu na slijedećem prin- ј miniranih članova, polažemo nadu, da c pu te uprave: će oni htjeti, znati i umjeti ovo po l. desu ii potrebne i apsolutno nuž­ nas muslimane važno pitanje dovesti ne nicktebi-ibtidaije odnosno s'bjanj.nektebi ili se one moga nadomjestiti u onu kolotečinu, kako će to najbolje vjerskom obukom u osnovnoj školi, odgovarati našim prilikama, današnjem jer udžbenici i obučni sistem tih mekduhu vremena i našim potrebama. Bilo teba, apsolutno ne odgovaraju današ­ bi samo poželjeno, da tagospoda imadu njim prilikama? pred očima poznati princip: »Alimu ve jessiru« ... i da samo na tom prin­ Danas u tom pogledu imamo pot­ cipu riješe pitanje naše početne vjerske punu an^rliju: negdje tro razredne, negdje obuke, ne obazirući se kako će ugo­ dvorazredne ili Čak jednorazredne ipditi instlktima pojedinih, fanatizmom tidaije; a negđe i Ihtijat sunufe ili zadojenih elemenata. U to ime želimo sibjan mektebe. im dobar uspjeh, bilo sretno i hajirKl U mnogim mjestima pak ehalija neće da šalje svoju djecu ni u jedan taj zavod, već izravno u osnovnu školu, da u ’.jeronaučnoj obuci stvori jednu užasnu mješavinu — pravi dar-mar. Dodamo li tom šarenilu propis Sta­ tuta o obvezatnom pohađanju naših Tuzla, 24. novembra 1931. početnih vjerskih zavoda, koji se go­ Povodom dopisa iz Tuzle, koji je tovo nigdje ne poštuje, jasno je kao izašao u »Domovini«, od 9. novembra na dlanu da treba ovu stvar leđnom 1921., a koji se obara na našeg i>redna čistac iz vesti i ујегоплиСпи nasta vu po tavnika i vođu J. M. O. gosp. H. H. staviti na sasvim bolje temelje. Ibiahim ef. Maglajlića, okupili su se Sadtnje držanje mjerodavnih vlasti, muslimani grada Tuzle na 13. o. mj. ne može se i ne smijena staviti; ili treba na zajednički sastanak, da dadu izra­ da Ulema-medžlis bez natezanja prih­ žaja svome ogorčenju radi uvredljivih vati gledište, da su mektebi zaista su­ ispada na jednog od svojih prvi alima. višni, pa se solidariše s držanjem ma­ Muslimani grada Tuzle svjesni veli­ se, našega svijeta, koji ih sve više kih zasluga svoga prvaka H Muftije ignodše; ili pak da tome držanju sta­ Maglajlića a naročito za našu J. M. 0. vi prepreku i učini kraj samovolji i odbijaju od sebe insinuaciju tuga do­ rušenju i zadnjeg ostatka svoga pisu i očituju, da taj dopis nije nji­ autoriteta. hovo djelo i odraz osjećaja tuzlanskih 2. Za nastavu nije svejedno, kakvi muslimana. se udžbenici upotrebljavaju, a još se Radi toga muslimani osuđuju taj manje smije trpiti, da čitave katego­ dopis i izražuju svuje negodovanje, a. rije zavoda ostanu bez nastavnog plana g. Maglajliću daju satisfakciju svojim i udžbenika. Proti takozvanom »Prvom daljnjim povjerenjem. Hmihalu«, kao udžbeniku prvog raz­ reda naših mektebi-ibtidaija ustaju kako H. Jakub H. Begić, Saiihaga Arnaut, mnogi stručnjaci, tako i ogromna ve­ Alijaga Ponjavić, Jusufaga Ponjavić, ćina mualima. Preko ovih prigovora ne Hakija Prcić, Rifat Prcić, H. Alija Azamože se olako prelaziti. Valja ih sa­ bagić, Osman M. Osmanović, Mehmedslušah. Valja to učiniti već i radi toga, beg Morankić, Pašaga Mujezinović, H. što se oni ne mogu upotrebiti u Ih­ Mujaga H. Mujezinović, Jusuf Berbić, tijat sunufima i sibjan mektebima. Kasan DŽindo, Ah med Aanović, H. Isti se prigovor1 čuju i proti „TuhMahmut Altimbabić, Ahmet Žilić. Hamfetul-Ihvana« i »Fikhul-lbadata«. Sve dibeg lsabegović, Abdulah Muhareinatc* prigovore valaj ili paralisati il: ih , gić, Sulejman Muharemagić, Rasim uvažiti, pa izraditi nove i prikladne ■ Muharemagić, Emin Smajluvić, Altunudžbenike. babić Adem, Oltunbabić Mahmud Al3. Vjeronaučna nastava na srednjim tunbabić Salko, Altunbabić Ibro Đemal školama stoji također na labavim no­ Muharemagić, Bego Đedaić Halilčević, gama. Srednjoškolski su vjeroučitelji Omer Barićak, Ibiahim Kurtić, Husejn dobro plaćeni, pa ipak rade na svoju Mandžić, Hrusto Hrastić, Abdo Salčiruku: i bez kontrole i bež udžbenika. nović, Ibrahimbeg Muharemagić, Džafer Tu bar nema nikakve smetnje, na­ Azabagić, Husejn Hafizović, Murat ročito u financijalnom pogledu, pa ipak Najić, Salih Sarihodžić, Ibrahim Sarisu ti zavodi u pogledu okuke na istom hodž ć, ibrahimbeg H. JaŠaragić, Mustepenu sa našim autonomnim zavo­ stafa H Efendić, Musta'a Bećirbašić dima. Mehmed Žilić, H. Ibrahim Smailefendić, 4. Reforma kotarskih medresa. Ferid Džindo, Pašić Osman, Mehmed 5. Reorganizac ji postojeće okružne • Zonić, Atif Cipurković, Idris MehiČić. medrese u onome smislu, kako će taj i Mehmed Atić, Jusuf Pinjić, Hf. Salih H. Hrustić, Salih Kunosić, G. Ćilimzavod odgovarati duhu vremena To je ko’.ić, Jusuf Zaimović, Jusufaga Žunić, pitanje u uskoj vezi s cjelokupnom vjeroBekto Žunić, Zejnilaga Muharemagić, naučnom nastavom, bez čijeg riješenja Dž. Muharemagić, Nezir Muharemagić, nije moguće udesiti svrsishodan plan za Osman R. Ponjavić, Ismet H. Efenđić, ovaj jedini, na modernim principima H. Mustafa Fazlić, Jusuf Užićanin, zasnovani autonomni zavod. iz sela Seljublja. Hamza Smajić, iz sela 6. Sva iznešena pitanja usko su Seljublja, Osrnanef. Smajić, fz sela Se* skopčana s revizijom autonomneg Sta­ llublje, Nuraga Bešlagić, Mehmed Mu­ tuta. Treba naime znati: hoće li se zadr­ haremagić, Sulejman Arnaut, Smail Mehmedagić. Ibrahiniaga Ponjavić, Bu­ žati njegovi propisi o mektebima i šo vača H. Mustafa, Ahmet ef. Tclalnjihovom inapiciranju pomuftijskim ure­ bašić, Čamić Mehmedalija, Ago Mulah* dima, da i ne spominjemo ostalih de­ metović, Muhamed Nalić, Alija Nalić, talja, koji su s tim u savezu. Ovo je Mehaga Hadžić, Abdaga H. Pašič, Ago pitanje već aktuelno, pa je prema tome saziv prosvjetne ankete i aktuelna i H. Pašić, Himzo Н^ Pašič, Nuraga H. ргебпа koja će ujedno riješiti i kapi­ Pašić, Hasanaga Čilimkovlć, H. Alija talnu pitanje cjelokupne vjeronaučne Selesković, Salih Zonić, Omer Zonić, obuke. — Hvala uviđavnosti pojedinih Redžo Kankić, Ibrahim Ornerefendić, Os­ ćlanova i jednog i drugog našeg auman Omerefendić, Salko Hidanović, Hatonomnog tijela, da je među njima san Husanović. HamzaMusić, Džemal Mupostignut sporazum, uklonjen vt'ć odav­ I sić, Mešan Dedaić, M<.nđić Muharem no uvriježeni antagonizam i nađena Husa Husanović, Mulo Nurkić, Zejr baza, da se ovoj našoj rak-rani potraži Zanić, Šaban Kadribašić, Dtdajić Ahmet lijeka, pa makar i malo kasno. Anketa Nuraga Prcić, Dzafer Azabagić, Dr se dakle imade sastati koncem decem­ Ahmeđbeg Defterdarović, Husić Muha­ bra 1921. med, Osman Vilpvić, Salih Hukić, Kao Članovi sudjelovaće svi članovi Kadro Ustavdić, H. Alija Atić, Osman Ulema medžlisa i saborskog odbora, a Sallhspahić, Mujezinović AHosman, H. osim njih svako takvo tijelo imade Ibrahim Krdžaiić, Bego Sovtić, Kuno­ delegirati još po pet drugih, stručnih sić Muharem, Raif Kolesić, Rašid Kolica. Kako smo mogli doznati, vakufska leslć, Hrustić Adem, Arnaulović Džemll, je uprava već svoje članove nomini­ i Meho Sehić, Gribaičević Muharem, rala a to su slijedeća gg Sarić Mehmed, Mešlć Derviš. Šehić i | . ј । , , | 1 Pred sastmk Islamske prosvjetna ankete. Piše: H. Hujdurovlć Hl. Izloženo stanovište našeg’vrhovnog vjerskog poglavice, nesklonost Ulema medžlisa, natezanje i prepiska između njega i Vakufsko-mearifske autonom­ ne uprave o potrebi saziva jedne ргоsvietne ankete, odgađanje toga važnog pitanja sve do današnjih dana, urodilo je jednom nepoželjenom anarhijom Indiferentno držanje s jedne strane i pesimizam s druge, nije pogodovao muslimanskoj masi, da se još koju godinu podržava zastarjeli i nesređeni sistorn vjerske obuke u našim počet­ nim zavodima. Ona masa koja je do sada letargičnim snom počivala, počela se.je, pod pritiskom novog vremena, sama bu­ diti. počela je sama uviđati, da ovako dalje ne ide i ne može ići, te jc otpo­ čela to pitanje na svoj način rješavati. Počela je jednostavno pretvarati svo­ je mektebi-iptldaije u narodne osnovne škole i stavljati naše vrhovne auto­ nomne vlasti pred gotov čin. Takvih slučajeva .imade dosada na desetke i to uprav u onim krajevima, gdje bi se čovjek najmanje nadao, ob­ zirom na njihovo prosvjetno stanje i duboko uvriježeni konzurvatizam. To je vrlo simpatična psihička po­ java naše mase. I ona čak uviđa, da postojeći obučni sistem u svojoj su­ štini i ne vrijedi, a i za današnje je vrijeme posve suvišan. I seljak, da i ne govorimo o građa­ nima, i ne čekajući odlučujuće faktore, da oni svoju reknu, prelazi preko mektebi-iptidaja i samostalno bez ikakvog rukovođenja traži svojem podmlatku nekog lijeka i izlaza Gdje njegova mektebi-iptidaija svojim prostorijama nije podesna za osnvnu školu, daje dobrovoljno materijal za adaptaciju, odnosno gradnju nove školske zgrade, a ne pada mu sada na pamet, da to čini za mekteb. Što pak taj njihov podmladak ni kroz osnovnu školu — po postojećem vjeronaučnom planu neće postići nužno vjersko znanje, pastiće odgo­ vornost na pozvane i mjerodavne fak­ tore. Naš se vrhovni vjerski forum ne sve to dosada ograđivao i zadovoljavao — kako smo mogli doznati — formalnim pismenim protestima na vakufsko mearlf. autonomnu upravu, kao da ta uprava može spriječiti jedan psihički proces svojim autoritetom ili svojom .Kroj 365 Bi oj iaa ’ ' ; , I №i dopisi. �3 Siraia Б,/^ 366 3roi Hamdija, Alaga Zanić, Hf. Sulejman Damadžić, H. Suljo Selesković, Alija Alija Imširagić, Smajl Hasanović. Begtašaga Begtašagić, Panjavić Džemal Tinjić Raif, Mehmed Krhatlič, Čoklć Ibrahim Haki, H Mustafa Prcić, Majo Leventić. Cazin, dne 26JXL 1921, Dajte nam jednakost. — Trgovci blaga iz ovog kotara molili su kod ovdašnjeg kotarskog ureda ima već 6 mjeseci, da im se izdržaju obrtnice, ali ih nisu dobili. Reklo nam se je, da je kotarski ured pitao pokrajinsku upravu, da li se i sad mora smat­ rati ta trgovina kao koncesionirani posao po naredbi izdatoj za vrijeme rata. Vlada je odgovorila, da mora, i mi sad ne možemo obrtnica dobiti premda od nas porezni ured napla­ ćuje porez. Mi se Čudime, da se to kod nas tako provodi a u krupskom i novskom kotaru neirna toga, a da i ne spominjemo kotareve u Hrvatskoj. Valjda je to vlada stoga tako riješila, jer baš smo svi muslimani, koji smo te obrtnice molili. — Pitamo stoga ministra trgovine, da li on zna, da se s trgovcima kotara cazinskoga druga­ čije postupa nego li s drugima. Mi smo državljani ove države, pa tražimo jednakost s drugima. ' I j i i I I i i I j i ' ' I • i i i I Mehmed Kapić j Rasan Kapić j I Politički pregled. I i Zaključci konferencije u Pćrto- ! rose. 25. novembra zaključen je na međunarodnoj konferenciji u Portorose ugovor o slobodnoj trgovini sa slije­ dećim sadržajem: । 1. Sve države ugovorom vezane ob­ vezuju se, da će najkašnie dol. juna ‘ 1922. ukinuti sva ograničenja uvoza i izvoza; 2. Rok naveden u tački |. može se sporazumno sa interesnim državama produžiti do 31. decembra 1922.; 3. U slučaju, bude ii sloboda uvoza i izvoza opet uspostavljena prema čl. 1., ne smije ni jedna država od dana, kad ugovor stupi na snagu, izdati bilo kakvu zabranu o ograničenju uvoza ili izvoza; 4. da se ukloni eventualnim štetnim posljedicama današnjeg stanja ima između slijedećih država u roku od 4 mjeseca započeti pregovori: a) Između Austrije i Mađarske, za uvoz u Austriju hranbenih ulja, četinja javile; b) između Austrije i Poljske, za uvoz u Austriju sirovog ulja; c) Između Mađarske i Austrije za uvoz u Mađarsku: drva, metala, magnezita, tanina i papira; d) Između Mađarske i Jugoslavije: za uvoz u Mađarsku: drva, marve, bakra, cerealija, kuku­ ruza, svinja, jaja, lana, sirove konoplje«, tanin«, vune i sirove kože; e) Između Mađarske i Poljske za uvoz u Mađar­ sku: nafte, drva, koksa i metala; f) Između Mađarske i Rumunjske za uvoz u Mađarsku: nafte, drva, cerealija, ku­ kuruza, marve, soli, vune, sirove kože i asfalta; g. Između Mađarske i Čehoslovačke za uvoz u Mađarsku: željeza, sirove ocjeli. metala, koksa, drva, si­ rovih koža, ječma, zobi i magnezita; h) Između Italije i Austrije za uvoz u Italiju: celuloze, surovog drva i želje­ zničkih hrastovih pragova; i) Između Italije i Mađarske za uvoz u Italiju: marve; j) između Italije i Jugoslavije za uvoz u Italiju: konja i željezničkih hrastovih pragova; k) Između Italije, Rumunjske i Poljske za izvoz iz Polj­ ske u Italiju: min ulja. 5. Sve međusobno vezane države, obvezuju se, da u spomenutim mjera­ ma ne smiju, stavljati bilo kakve za­ preke, bilo u carinskom ili u financ. pogledu. Svaka vlada mora također Izdati nalog svojim lokalnim vlastima, da ne pravi nikakve smetnje ovom ugo­ voru. Čl. 6. Bavi se izuzecima, kod već postojećih zakona. ČL 7. Ugovarajuće države odriču ве prava na pog dnosti, obzirom na po­ sebne ugovore između dviju država, bez obzira pripadali ta država u kontrolirajuće ili ne. Svaka se država ob­ vezuje, da će dati od svoga udjela dobljenog na osnovu ugovora, drugoj državi. ČL 8. Namjerava se izdati uredba, da se sva roba, koja prolazi preko po-. dručja bilo koje ugovarajuće države oprosti carine, ili drugih viših taksa, koja bi se ubirala, kad bi roba bila importirana direktno iz zemljz svoga porijekla. Ova se odredba odnosi na direktvu tranzitnu robu.1 koja se pretovaruje s jednog broda na drugi ili preneta u jednom entepostu. Rusija i Turska. Novo imenovani poslanik sovieske Rusije u Angori S. J. Aralov zadržao se na svom putu iz Kovne u Angoru kratko vrijeme u Rigi, te je tom prilikom jednom suradniku lista »Novij Put« prikazao zadatke, Šro ga Čekaju kao ruskog zastupnika u Turskoj. »Koliko mi je poznato« — rekao je Aralov — »proživljuje Turska sada tešku gospodarsku krizu, a to hoće da iskoriste Engleska Francuska i Amerika i da Tursku učine svojom kolonijom. Turska je naš saveznik, te će sovjetska Rusi’a i ako se sama nalaži u teškom gospodarskom položaju nastojati, da turskoj priskoči u pomoć na gospodarskom području. Samo se Od sebe razumije, da sovjetska Rusija ne teži ni za kakvim Imperijalističkim ciljevima. Narodi istoka to dobro znadu, uticaj Rusije raste svakim danom, Ta okolnost uznemiruje Englesku i Francusku, jer one vide u Rusiji zapreku svojim, gospodarskim osvajanjima na Istoku. Perzija je svoj teritorij već oslobodila od engleskih četa, a istodobno je tamo porastao prestiž so­ vjetske Rusije. Sav muslimanski svijet sluša glas Turske, a prijateljsktvo iz­ među sovjetske Rusije i Turske krči put prijateljskim odnošajima sa drugim muslimanskim narodima. Ja tvrdim posve kategorički, da mi na Istoku ne vodimo nikakove komunističke propa­ gande. Naš je rad na Istoku posve miroljubiv i čisto gospodarski a mi nimko krivi ako ova iskrena politika prijateljstva naš uticaj na Istoku samo jača, a kolonijalnu politiku Engleske slabi. Prema nekim vijestima tražila je Francuska, kađ je sklopila mir s Tur­ skom, da ova prekine svoje odnošaje s Rusijom. Kemalpaša i njegova vlada nisu na to pristali, nego su ostali vjerni savezu sa Rusijom. Moj zadatak u Turskoj, koji je ohkšan prethodnim radom mojeg pretšasnika, sastoji se u tome, da razvijem i učvrstim prijateljstvo između obiju država i da proširim gospodarske odnošaje. Sovjetska je vlada odlučila da u Maloj Aziji, te na obalama Crnoga i Sredozemnoga mora postavi nekoliko konzulata, koji imadu da se brinu za razvitak naše vanjske trgovine.« Рп tuja Enverpaše vladi u Angori. »Exhange Telegraph« javlja iz Atene; Enverpaša upravio je vladi u Angori ultimatum, u kome prijeti sa vojnim mjerama, ako vlada ne udovolji njego­ voj želji. Ultimatum je potpisan sa »Šef sovjetske Turske«. Angorska vlada razmišlja o mjerama, koje bi se imale preduzeii protiv vođe mladoturaka. Protuengleski pokret u Egiptu. »Dhily News« iz Londona javlja, da se u Egiptu pojavljuje bojkot protiv engleske robe. Carinske oblasti u Ka­ iru otkrile su tajne pošiljke oružja za egipatske nacijonaliste. Ovo je oružje dolazilo iz Carigrada. Domaće vijesti. Iz naše ekonom, organizacije. Iz­ vršni odbor ekonomske organizacije obdržavao je 27. ov. mj. sjednicu, te budući da se pokazuje brojni odziv provincije za osnutak ekonomske or­ ganizacije i velike muslimanske banke, to je zaključeno, da se odmah otpošlju očitovanja za odstup obligacija na sve mjesne odbore J. M.O. što će se ovih dana i učiniti. Ujedno je povjerena gg. Omamoviću i Sokoloviću zadaća, da izrade nacrt pravila novt musliman­ ske velike banke, koja će se još prije saziva utemeljitelja banke u sjednicu, pretresati sa popularnim finansijerima u Sarajevu, Zagrebu i Beogradu. . ; ! ! ' : ; । , • I । ! I I Pokrajinski odsjeci. Prema riješenju ministarskog savjeta, svi pokraiinski odsjeci ministarstva socijalne politike, koji su do sada bili pod tim ministarstvom, prelaze pod kompetenčiju pokrajinskih uprava. Iz trg.-obrt. komore. XxlX. redovita plenarna sjednica komore održavaće se u ponedjeljak dne 12. decembra o. g. u 3 sata po podne u velikoj dvorani trg. i obrt, komore sa ovim dnevnim redom: 1. Saopštenje predsjednika. 2. Izvještaj o radu komore od 1. januara do 30. novembra 1921. 3. Proračun komore za g. 1922. 4. Izvještaj o porezu na poslovni obrt 5. Izvještaj o invalidskom zakonu. 6. Izvještaj o izborima za trg. i obrt, komoru. 7. Izvještaj o Uredbi za ure­ đenje osiguranja radnika. 8. Predloži pojedinih kom. članova. • I 1 • i Dževad Stile,jmanpaSić. i iSn i ЛВН, ‘|а dobile, neka ка- р1 ,njGkll kod Petra Vukasa “ALEKS. ulica, kod koje# jo iz­ vučen br. 53.310 sa zgoditkom od 150.000 dinara. Mevlud u „Osvitanju“. U petak, 9. decembra o. g. u 12 sati u podne i biće u »Osvitanju« mevlud. Odbor po­ ziva muslimanke sarajevske, i članice i one, koje nljesu članovi društva, da j I dođu na mevlud u društvene prosto। rije (DŽinin sokak). I (Oprezni ljudi) traže uvijek kod I kupovanja najpouzdanje i najpodes- i nije vrelo. Podpuno povjerenje zaslu­ > žuje svjetski poznata eksportna tvrdka . H. SUTTNER, LJUBLJANA br. 706. I koje ure uživaju svjetski glas, jer svaka i Suttnerova ura i najeftinija, proviejena je pouzdanim strojem. Ova tvrtka imade i veliko skladište lanaca, prstena, raz­ nih predmeta iz zlata i srebra i pro­ । bitačnih potrebština ■ Dobra žena i majka imade uvijek njekoliko boca ljekarnika Feffera mio- i mirisnog »Elsa-^lu da« u kući. Dobro fiuži kod trijanja hrbta, ruku, nogu i cijelog tijela, kao kosmetikum za usta, kožu i glavu, mnogo jači, izdašniji i djelotvorniji nego Francuska vinovica. 3 dvostruke boce ili 1 specialnu bocu zajedno sa zamotom i poštarinom za 48 kruna razašilja: Eugen V. Ftller, Stubica donja Elsatrg 310. Hrvatska, bt M.šEvi, štahori, stjenice i žohari i sva gamad mora poginuti, ako upotrijebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih i kućnih miševa K 16'—, za štakore K 20’—, za žohare ruse i Švabe posebno jake vrsti K 26*—. Osobito jaka tinktura za stjenice K 1л -. Za moljce po K 10 i 20, prašak za buhe po £ 10’— i K 20"—, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 10—. Masi za uši na blagu K 10'— i Prašak proti mr ava K 10*— Razašilje pouzećem Zavod za eksport M. JOnker, Zagreb br. 16. Petrinjska ul. br. 3. 131. Preprodavaocima popusti LJEPOTA kože lica, vrata i ruku, kao što i bujni porast kose postizava se samo razboritom i vještačkom njegom. Tisuće priznanica pri­ spjelo je iz svih zemalja svijeta za ljekarnika Fellera Ijiljaiio miječali sapun Priposlano. Uredništvu „Domovine" Sarajevo. Na moj poziv štampan u »Jug. Li­ stu«, da mi razjasnite smisao Vaših riječi »mladog Mehinog Dževada«, od­ govarate, da je »sve jasno i precizno i da »nemate nikakva tumačenja da­ vati«. Pošto mi i za te riječi možete još uvijek vrdati pred sudom, reći ću Vam ovo: Vaše riječi mogu se dvo­ struko tumačiti: ili ste pretpostavljali, da će one biti jasne Vašim abonen­ ! tima, ako se hoće njima da kaže, da r ja stojim u sramotnim odnošajima s nekim Mehom; i time bi bilo jasno dokazano, da ste Vi, sva pismena gospoda u redakciji zajedno s vlasni­ i kom lista g. Šerifom Arnautovićem, na očigled cijele jugoslavenskejavnosti njuškali oko onih dijelova moga tijela, iz kojih | ja smetlje izlučujem. To je je­ dno tumačenje, a drugo je: svi ostali i mogući odnošaji između mene i nekog Mehe, radi kojih se čovjek ne treba I da stidi, te koje bi bilo besmisleno i naglašavati, kad se na pitanje: šta znače? — odgovara,da su jasne. Time bi opet bila jasno dokazana Vaša idioti ja. Pozivam Vas, da mi u na­ rednom broju odgovorite, koje Vam je tumačenje milije, a dotle tvrdim, da ste bestidni niikovi. U pogledu Vaše tvrdnje, da ste me uglavili kao lašca i da Vas zato nisam tužip, prisiljen sam, da Vam priznam, I Proti parcelaciji trav. okružja Kako se saznaje obdržavaju se ovih dana u Travniku konferencije delegata organiziranih općina okružja travničkog proti parcelizaciji ovog okružja, kako je to predviđeno u zakonskoj osnovi o podjeli zemlje na oblasti. da sam uistinu lagao, kad sam javnjo porekao istinitost jedne u »Domovini« štampane notice, kojoj je bio sadržaj, da je meni jedan oženjeni gospodin nudio jednu djevojku i da sam ja tu ponudu s gnjušanjem odbio. Da sam bio dužan to za javnost poreći, Vi mi sami priznajete, kad ste u »Do­ movini« od 26. pr. mj., napadajući »Večernju Poštu« radi iznošenja jeJne stvari sasvim istog sadržaja, rekli, da publikovanjc takovih stvari »ruši famijarno ognjište, koje se godinama zida i koje stoji i krvi i znoja i truda«. A ako se Vaša tvrdnja, da sam laŽac, odnosi i na što drugo, naravno ću Vas tužili i slati Vam ispravke tako dugo, dok ne priznate Vaše laži, kao što ćete je na koncu konaca morati priznati bistro i neuvijeno i u pitanju moga najurenja iz »Pravde«. Sarajevo, 1. decembra 1921. Veliko ogorčenje i negodovanje vlada j u cijelom okružju, jer su nadošli de­ legati pridonijeli punomoći i od seo­ skih glavar* iz raznih kotareva. Jednodušno mišljenje vlada, da se imaju poduzeti najenergičnije mjere legalnim putem i da se ima izraditi memorandum, kojega bi imali delegati općina podnijeti u Beograd ministarI stvu i parlamentarnim stranačkim klu। bovi ma. najprijatniji, najfiniji i blagi »sa­ pun ljepote«; 4 komada sa »zamotom i poštarinom 98 kruna. da za od­ stranjuje sve nečistoće kože sunčane pjegc, sujedice, nabore, itd., čini kožu nježnom, ružičasto-bijelom i čistom. 2 por­ culanska lončića sa zamotom i poštarinom 52 K. Tanochina poinatU za porast kose jač-д vlasište, zapriječuie ispadanje, lomljenje i cijepanje kose, prhut, preranu sijedost itd. 2 porculanska lončića sa zamotom i poštarinom 52 K. Preprodavane! dobivaju popust u naravi ako naruče najmanje 12 komada od svakog artikla. ' RAZNO: Ljiljanovo mlijeko 15 K; Brkomaa b K; najfiniji Hega-puder Dr. Kiagrra u velikim originalnim kali jama au K; najfiniji noga prašak каће u paUot kutijama K; puder za gospođe u vrećicama п K; pražak иа aube ч kutiji 7 K; u vrećici pe 5 K^bacbet miomiris sa rnblje B K; .TChampnon »a kosu 5 K; rumenilo 12 listić* 24 K; fini parfem po 40 i 5’> K; Žeata za kosa 58 K; za ove razne artikie ručana ae zmuot i poštarina poaebno. *) Za stvari pod ovom rubrikom uredništvo ne odgovara. EUGEH V FELIER, ljekarnik Na izričitu želju pisca, koji je »Prav­ du« mnogo zadužio, donosimo Lez ikakve izmjene. HRVRTSKA. STUBICA DONJA, Elsatrg 310 �Strana 4 Страна Bnoi 366 Broj „ПРАРДА* — „PRAVDA* ■мвииивжимимиввЈ^!^^ Vaša želja imati zbilja dobru i pouzdanu uru biti će ispunjena, ako nabavite uru od poznate urarske tvorničke tvrtke SUTTNER POZIV -Ж Prištcđeni će Vam biti popravci i srdž­ ba. Najfinije ure iz nikla, srebra, tule i zlata. Ure na naruk­ vici.Bogati izbor la­ naca, prstena, rinčica, narukvica, svakovrsnih predmeta od zlata i srebra. — Zahtjevajte sjajni katalog sa slikama od: na I. izvanrednu glavnu skupštinu društva, koju saziva uprava društvena u smislu § 35 društvenih štatuta za dan petak, 9. dec. 1921. Urarske tvorničke tvrtke H. SUTTNER, Liubliana br. 706. u društvenim prostorijama (Vojvode Stepe obala 8) u 3 sata po podne sa slijedećim dnev. redom: 1. Skupštinu otvara društveni predsjednik. 2. Zaključak o povišenju društvenog kapitala od 5,000.000 na 15,000.000 kruna. 3. Promjena društvenih pravila i to § 2. 4. Zahvala i izbor nekih Članova direkcije. 5. Eventu&lije. UPRAVNI ODBOR. Javljamo svojim cijenjenim mu­ šterijama da smo ovih dana kupili Oglas. Tražim za nastupiti odmah do­ bro izvježbanog i okretnog Aščiju podpuno vještog u kuhanju svakovrstnog bosanskog jela. Istog sam spreman primiti u ortakluk po dogovoru. Razjaš­ U smislu § 25 društvenih pravila izvanrednoj gl. skupštini priststvuju svi akci^neri, koji na društvenoj kasi u Sarajevu ili kod filijala u Banjaluci i Mostaru polože 8 dana prije izvanredne glavre skupštine svoje dionice i iskažu se sa potvrdom položenja, koje služi kao legitimacija za skupštinu. Pravo glasa imaju Svi akcioneri. koji posjeduju najmanje pet akcija i na sva­ kih pet akcija otpada jedan glas. njenja daje vlasnik Hamdija Halepović, kafe Bosna Bosanski Brod. više vagona gvožđarske robe iskoristivši septembarski pad aus­ trijske krune, za to smo u stanju prodavati robu najjeftinije jer smo ustanovili cijene prema iskorištenom kursu. 358 Braća flfgan Ж Banja Luka. 349 Selamet! Trgovcima! Pozor! Pozor! Pri dolasku u Sarajevo uvjerite se dok zaliha traje. Dobili smo veliku kolić nu svih vrsti tankih i debelih šamija. la. Kravje Maslo SIJEMu U BBLflMa kg. Dinara 31.— poštom od 5 kg gore, šalje na veliko i malo Mljekarna Sunja, uz maksimalnu cijenu sa skladišta 348 Sto jt „Е1 sa-Fluid“ to se zra! Ljekarna Feller бш&са. „FROMET" ’S dd. SARAJEVO. Cijene ispod svake konkurencije! Ostale manufakturne robe, kao beza, basme, Sifona, zefira itd. Za točnost naredbe jamčimo. Nepovoljnu robu primamo natrag Šaljemo pouzećem. Samo na veliko. Bakšić i Ćatović, Čizmedžiluk 21. ишјишиииожлшЈившвимивЕимпгааиЕии^^ C GLASUJTE U „PRAVDI" ! Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. — Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina. Potpuno uplaćena dioni' ka glavnica K 20,000.000' Ulošci preko K 25,000 000’—. Pričuve preko K 4,000.000. - Pupilarno siguran. - Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — 104 OBAVLJA SVE BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. Muslimanska trgovačka i abrtniCNa banha za Basnu i Hercegovinu [1 d.) a Sarajevu Središnjica: Sara’evo. Pupilarno siguran zavod. Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. glav^ v .ooo.ooo kruna. P/ičuve боо.ооо kruna. Bavi se svu, bankovnim poslovima. — Obavija uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih na povoljnije.— Obavlja sve mjenjaćne poslove ’ burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite.— Kupuje i prodaie srt.ke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po mir starstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ 205 oineiarijs: rralje hira ulica I prizemnu, lijevo. - brzojavi: Trgovaca banka, Saraјвва. - Interurban telefon: Ш uUHiK. Маашк: Centralni Odbor X M, O. М«шр»Л)а U. i A. Kajou, .Sarajevo � https://kolekcije.nub.ba/files/original/1e3b25f2167e2cf2103c59a79848e45b.pdf a8d9c5f3de18677fc3bdcb7cf5d89892 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. PRAVDA Broj 129 (367) Sarajevo, utorak 6. decembra 1921 Čuli se, ne vidjeli se! Poznato zvrndalo inače tašlihanski čankoliz Stijepo Kobasica, koji se smatra devetom, ako ne i devedeset i devetom rupom na raclikalskoj svirali, dao je izražaja svom nemoćnom bijesu protiv naše organizacije u par uvodnika »Srp­ ske Riječi«, gdje je prikazavši čokorilovskom metodom glavnije predstav­ nike organizacije došao do zaključka, da je suradnja s nama nemoguća. lako bi to u doba rješavanja vladine krize, gdje se i te kako računa sa na­ šom suradnjom u vladi, moglo inače biti od važnosti, kad bi dolazilo s koje ozbiljnije i uplivnije strane,' u ovom slučaju su ti napadaji i te konstatacije posve beznačajne, jer je općenito poznato, koliko se drži i u samoj radikal noj stranci do mišljenja jednoga Kobasice i njegova društva. Radi toga, bismo mi preko svega toga i prešli s doličnim prezirom. Ali upravo radi toga, jer dobro znademo, da ti članci i nijesu upereni na adresu onoga, ko ima u ru­ kama odluku o tom, hoće li se s nama sarađivati, nego su upereni širokim slojevima, koje se želi zadržati u bludnji, da se u ovako važnim momentima pita i Kobasica, mi ćemo reći ovdje svoju. Prelazeći preko do ogavnosti već pre­ žvakanih kleveta i inkriminacija protiv naših vođa, da su služili Austriji.« piogonili Srbe, u koje ne vjeruju ni nji­ hovi autori, mi ovdje hoćemo da konstatujemo kako mi, nakon posljednjeg iskustva s dr. SrŠkićem, niti smo že­ ljeli niti htjeli da Surađujemo s tašlihanskim reprezentantima, kojima je, na žalost, stjecajem prilika zapala uloga vodstva bratskog nam srpskog dijela naroda u Bosni i Hercegovini. Nakon pokušaja, da nas terorom na­ huškanih pravoslavnih masa prisile, da budemo njihove sluge, oni su s pomoćuSrškićeva Judina poljupca nastojali, da nas ukrote i predobiju za svoju šovenističku i egoističku politiku, u kojoj bismo igrali ulogu jedne prodane mješine Šerifa Arnautovića. U mogućnost takova g% OV! sve do lanjskih izbora držali d, smo . suviše slabi i naivni . 7 da lanjski izbori za ustavotvornu štmu , odlučno držanje našeg S- k U?a u Be°8radu otrijeznili su I' Оп' su uvidjeli, da ih je lashhan zaveo u bludnju. Od toga vodstv/^'™ nepovjerenie radikalnog vodstva u sarajevski iašlihan; otad je • važnost Srškića, Kobasice i dr. sPa * gotovo na ništicu. P I danas, kad se počinje ponovno s inkriminacijama i kad otklanja su­ radnja s parna, mi one histeričke upite .»kako?« i slične ne možemo đrukČiie razumjeti nego kao ogorčeni bijes ne­ moći Kao zmija u procjepu sipa Ko­ basica svo »cvijeće« svoje niske i oja­ đene duše na Spahu, Deftetdarevića i sve redom A mi ga pojmimo. Kad mu ništa drugo ne preostaje, jer »Bog nije dao kozi duga repa«, mora da iskali taj bijes makar ovako. Ta i Srškič je pred glasanje c ustavu izlio svoj ne­ moćni bijes protiv nas, pa opet — gla­ sao za ustav. A tako će i Stijepo nakon rekonstrukcije vlade sažet ramenima i progutat tu pilulu, d% gleda i Spahu 1 Karamehmedovića i Defterdaredća i Kulenovića i Kapetanovića i Hrasnicu u vladi. Sta ćeie? To je sudbina svih slabih i malenih! Mi se nismo puno zagrijavali niti nam je toliko bilo stalo do suradnje ni s onima, koji među radikalima vode odlučujuću riječ, a pogotovo niti smo tražili niti tražimo da sarađujemo s Tašlihanom sve dotle, dok u njemu vode glavnu riječ Srškić, Kobasica et consortes, te dok u njemu vlada da­ našnji mentalitet. Stoga na sve ispade i obrazlaganja »Srpske Riječi«, kojima dokazuje ne­ mogućnost suradnje s nama, mi imamo da im doviknemo: Čuli se, ne vidjeli se! o i imena nekih rođaka i prijatelja, ko! su dobili po 100 komada besplatn Koritaši oko „Domovine* postali : akcija ovog bogatog industrijskog pb su u zadnje vrijeme više nego drski. duzeća.« Malo im je, što puštamo u miru Kako se vidi, gospoda su drska u r paški izvor, iz kojeg podmiruju troš­ objeđivanju, ali istodobno' i oprezna u kove oko izdavanja pačavre, kojom toj svojoj raboti. Prije svega oni su nastoje pošten svijet izravnih sa svojim samo — Čuli! A čuti se može svašta gosom; malo im je, što — krijući se — i istina i laž, za koje nosi odgo­ za jednog Aliju Raljevića - sistemat­ ski blate izvjestan broj naših prvaka, vornost onaj, koji ih priča; gospoda podmećući im razne lične koristi; malo oko »Domovine« samo to pričaju, onako po »čuvtnju«. Biva, ni luk jeli im je, što nam pri rješavanju svih ni njime smrdili! Idimo dalje. Akcije važnijih pitanja bacaju klipove pod noge i vrše ulogu podmuklih napadača besplatno dobivaju., i prvi partijski s boka i iza leđa; malo im je sve to, prijatelji«. Koji, to ne treba reći. Dosta pa su u zadnje vrijeme počeli iznositi je, da se tako »čuje« u redakciji; da i paušalne objede, samo da pošto poto se iznese sa nakanom, da toj vijesti kogod povjeruje i, što je glavno, da uzdrmaju naše redove i stvore jaz iz­ među vodstva i naših pristaša. U zad- se onima, što plaćaju »Domovinu« ser­ vira jedan dokumenat, da zahtjevi na­ nnjem broju iznesoše naime ovu noticu: »Čujemo da su se ovih dana pu Sa- šeg poslaničkog kluba nijesu Izražaj rajevu besplatno dijelile akcije elek­ volje muslimanskog dijela našeg na­ roda! Škrabala u »Domovini« malo se trične industrije u Jajcu, koja sada tiče što su olaćeni iz mutnog izvora, prelazi u ruke dra Spahe. Akcije bes­ platno dobivaju Spahini rođaci, prija- i। malo ih se tiče, što će svojim poganim telji i prvi partijski drugovi. Ako go- I' perom ©klevetati poštene ljude; njispoda izvole mi im možemo navesti ii hova je dužnost, da se — dodvore i Sarajevo, 5. decembra. t osiguraju svoje čanke, a ostalo je sve sporedno. Pred tim »idealom« pada u prah sve ostalo — i ponos, i načelo i sredstva u borbi. Naravna stvar, da nas tom »taktikom« dovode u zabunu i nepriliku: odgovori im, uzmiču; po­ zovi ih, da potpišu svoje tvrdnje — kako bi im pružio priliku, da to na sudu dokažu — šute ili se izmotavaju. No kleveću sve dalje i sve bestidnije. U gornjoj su notici ko bajagi veledušni. »Štede« nas i pitaju, da li »izvoljavamo«. Pa dobro. Izvoljavamo. Iznesite sve te prve partijske drugo­ ve, iznesite ih jasno i otvoreno. Ne štedite nikog, ne prešućujte ništa. Za to vam otkriće ne tražimo ni dokaza ni muževnostR ispitaćemo tu vašu objavu ne tražeći dokaza i ne pitaju­ ći, odakle ste crpili svoju informaciju. Izvolite, gospodo ’ . . . iz Beograda. 1. dečembra. Zadnjih dana raspravljala je sek? čija zakonodavnog odbora za so? cijalnu politiku zakonski predlog o javnoj pomoći. Ovaj predlog sadr? žava opće odredbe, kojima se usta? no vij uju principi, po kojima će dr? žava davati pomoć svojim građani? ma. Prema tim principima u javnu poinoć spada; 1. ishrana, koja je ivražena u specijalnom dijelu nred? loga o suzbijanju skupoće; 2. nasta? njivanje, o kojem govori uredba o stanovima, te 3. zaštita djece i mla? deži i 4. zaštita ubogih, starih i ne? moćnih. Referent F. Kurbegović referisao je o općem dijelu uredbe o javnoj pomoći, a zatim o uredbi o stano? vima. Dosada su kod nas postojale dvije uredbe o stanovima i to jed? na cd 21. maja 1921. za nove kraje? ve, a druga od 8. septembra 1921. za Srbiju i Crnu Goru. Pošto je zak. odbor usvojio, da se uredbe mogu kodifikovati, to je referent u spo? razumu s ministrom za soc. politi? ku izradio jedinstvenu uredbu za čitavu državu. U prvom dijelu određuje ova u? redba, da za uređenje svih zakup? nih odnošaja važe propisi općih za? kona, koji su bili na snazi do 1914., ali daje ova ograničenja: 1. da ima? du gore spomenute uredbe važiti do konca 1922., a od 1. jan. 1923. pa do 1925. ustanovljuje se nepokret? nost kirajdžija bez obzira na to, da Ii su u stanovima ili lokalima; ali što se tiče kirije, da imade zakupac i zakupodavac prvenstveno da se sporazume, a ako se ne sporazume, visinu će kirije odrediti izabrani sud. Ministarstvo će kasnije izra? diti pravilnik, po kome će se taj sud birati; 2. izabrani sud rješavaće sporove o visini zakupnine s obzi? rom na stanje i vrijednost zgrade, pravednu amortizaciju uloženog kapitala, troškove oko izdržavanja zgrade i poreze. Nadalje s obzirom na stanje zakupca i lica, koja s nji­ me stanuju i s obzirom na mjesne prilike. Danom 1. januara 1926. prestaju važiti ova ograničenja. Nove zgrade ne notpadaju ni pod kakva ograničenja, nego pod Pojedini broj K 2 Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioui odbor. Pretplata: za našu državu godišnje K 200.—, na pola godine K 100.—; za inozemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralj« Petra ulici u vakufskoj palači. .Telefon br.“842. Čekovni račun pošt. štedionice 1119 Godina Ш odredbe propisa opićh zakona. Po­ godnosti, koje važe za nove zgrade u Srbiji, protegnuće se i na ostale krajeve. Usvojen je princip rekvizicije, koje će vlast provoditi za one, koji nemaju stana, ali vlast ne može od? ređivati visinu kirije, nego će se stranke prethodno sporazum iti, a ako se ne sporazume, odrediće je gore spomenuti sud. Za lokale ne predviđa se rekvizit čija. Poslove oko dodjeljivanja stanova vršiće stanbene vlastj, koje će se obrazovati kod opć. uprava, a gdje ovih nema kod upravnih vlasti i to na temelju pravilnika, koji će mini? star soc. politike izraditi. Kao vlast za rješavanje žalbi pro? tiv riješnja stanbenih vlasti predvi? đa se pokr. uprava, a gdje ove ne? ma, ministarstvo soc. politike. Naši sAL Pravni je poredak prvi uvjet ne samo za napredak nego i uopće za opstanak državne kao i svake druge zajednice. Zato je održanje pravnog poretka jedna od glavnih zadaća države. Briga za izvršivanje te državne funkcije povje­ rena je pravosudnoj upravi, a samo suđenje je na sucima, koji moraju biti »živi glas zakona«, ako se hoće da poluči svrha. Sudac naime mora da ima takav položaj, da kod izricanja pravde* ne može nitko i ništa na njeg utjecati, da može samo po zakonu su­ diti. Već samo zvanje suca dakle izis­ kuje, da u granicama zakona bude potpuno samostalan i ni od kog neza­ visan. Zato su kod kulturnih naroda sudovi kao neka svetinja, a sudačko zvanje najuzvišenije. Nezavisnost su­ daca osigurana je naročitim zakonima, t zv. sudskim ustavima na temelju samog državnog ustava. Glavna je ten­ dencija tih zakona, da zaštite supa od presizanja upravnih vlasti u njegov djelokrug i da ga zaštite od svake sa­ movolje i eventualnog izigravanja od strane uprave. Između ostalih zasada jedna je i ta, što država mora sucu osigurati prihode, od kojih može pri­ stojno živjeti, kako odgovara njegovom društvenom’ položaju. Taj se zahtjev još povećava kod nas u doba današnje korupcije, a važnost te ustanove vidi i svaki laik, ako pomisli na onu si­ gurnost za postignuće svoga prava, kad ide sudu i kad ide kojoj bilo upravnoj vlasti. Kod nas su glavna načela sudačke nezavisnosti usvojena u Vidovdanskom Ustavu (odjeljak IX). 0 materijalnoj obezbijeđenosti sudaca tu nema govora, jer je to tako odlučan uvjet sud. ne­ zavisnosti, da se i sam po sebi razumije. A da li naši sudovi potpuno odgo­ varaju svojoj zadaći? Ako ne, Što je uzrok tomu? Ko bi se malo zainteresovao za stvar, brzo bi se uvjerio, da naše kazneno pravosuđe nije u stanju udovoljiti- ni zahtjevima već postojećih zakona, a kako bi istom udovoljilo modernim zakonima kulturnih naroda, koji su stvoreni po rezultatima i napretku zna­ nost', te humanim zahtjevima moder­ noga doba. U građanskoj struci i naj­ hitnije parnice vuku se po 2—3 godine ier jedini spas našeg težaka u zadrugama, jer će zadruge provesti 11 1■ вJ SSlISEnC ZaUrUUE, kulturni i poljoprivredni preporod našeg sela, jer bez bogatog i kuiturll/Bll nhm rh Ml I U0,l ’ W n^ sela nema ni bogate ni kulturne varoši, a ni države. Muslimani, znajte svaki čas oKliI Vi I B X I I III .Л I i a . ?eva»in ’s osnutkom zadruge donosi ogromnu štetu naš m selu, grijeh je i nadalje pustiti IVIUoBIlAlLlIil selo U današnjem stanju. Sve upute i najizdašnije potpore daje besplatno : »SREDIŠNJI . naše” 0SLA VENSK SELJAČKIH ZADRUGA U SARAJEVU« (pošt. pretinac 169.). ug j ih �„ПРАВДА* — „PRAVDA* Strana 2 Страна u I. i П. instanciji. Državna odvjet­ ništva vidimo, kako čine zloporabe proti izričnom slovu državnog ustava (zapljene političkih listova). Na drugoj pak strani ne poduzimlju se ni izvidi ni istrage proti prostim i najopasnijim zločinima lica, koja imadu za leđima koju od jakih vladaiućih stranaka. Hajde, da malo razmotrimo uzroke tih nedostataka naših sudova. Da ne duljim, iznijeću samo neke gole činje­ nice. Stari sudac, koji je sav svoj život posvetio svojoj struci, danas nakon 25—30 godina službe u činu nadsavjetnika puši crveni duhan, nosi iskrpljene zakrpe na pantolama, a djeca | mu idu bosa; on je bio na redu za i promaknuće u viši čin, ali su mu iza j leđa potklipljene noge, a da sam ne I zna ni ko ni zašto, pa ga je pretekao kakav partizan sa pola službovnih go- | dina i ni desetinom njegove strukovne 1 spreme. Razumije se, da je morao iz­ gubiti volju za svoje zvanje, pa ili po- i bjeći u drugu službu, cd koje će moći Živjeti i u kojoj će mu se sposobnost I i rad priznat: i nagraditi, ili se - dati na privatnu zaradu. U jednom i drugom i slučaju je izgubljen kao sudac. Mlaci 1 pak pravnici videći sudbinu starijih ' kolega jatomice bježe iz državne službe ili uopće i ne stupaju u nju. Zato je ! prisiljena vlada, da prima u sudsku , struku čak i Ruse izbjeglice, koji re­ dovno nemaju ni dokumenata o svr- i šenim pravnim naukama. A kad ti ljudi sude, koji ne znaju ni jezika ni ' zakona, očevidno je i slijepcu, kako će i biti sačuvan pravni poredak — taj ' glavni stup državne zgrade. To bi sve trebala da znade vlada, a i Narodno predstavništvo, pa da ovoj nevolji za vremena potraže lijeka, a I lako ce ga naći. Trebaju što prije su- ■ cima osigurati sredstva za pristojno i uzdržavanja . Ta i hnmal danas zaradi , 150—200 K, a od suca se traži, da za ; 100—1>0 K kao stručnjak nakon 16 godina školovanja radi cijeli dan. Pa da bar može od tog živjeti! Da nabavi jedno odjelo i cipele, morao bi mjesec i po ne jesti, ne piti i na ulici spavati. Tu iščezava i svaki patriotizam, tu se gubi ljubav za odabrano zvanje, tu pre­ staje sve! Materijalno obezbijediti su­ dački stalež i bar iz pravosudne uprave istrijebiti partizanstvo, pa se možemo nadati, da nam se sudovi dignu makar na onu visinu, na kojoj su prije rata bili, jer bez toga je pravni poredak, a s njim i sama država u velikoj opas­ nosti. Ш. PODLISTAK. Statut i program JugosL musi. organizacija § 23. ■ Centralni odbor saziva predsjednik na predlog radnog od? bora. Pozivi se dostavljaju nepo­ sredno, ili poštom preporučeno, a u hitnim slučajevima brzojavno. Zaključci centralnog odbora pra? vovaljani su ako jc glasalo za njih više od polovice prisutnih članova, a da se mogne zaključivati treba da je prisutno najmanje polovica čla? nova. O svakoj sjednici centralnog od? bora vodiče se zapisnik u kom će pored ubilježenog dnevnog reda bi? ti uvedene i sve donesene odluke. Zapisnik potpisuje predsjednik i tajnik nakon što bude ovjerovljen. Ovjcrovljenje se vrši odmah. Sjednicama centralnog odbora ne može prisustvovati niko drugi izu? zev aktivnih ministara i zastupnika organizacije u parlamentu. 5 24. - Centralni odbor odgovo? ran je za svoje djelovanje glavnoj skupštini. 4) . Radni odbor. § 25. Radni odbor bira zemalj? ska skupština, a sasto ji se od 8 čla? nova, koji treba da borave u Sa? rajevu. S 26. - Radni odbor izvršuje zak? Ijučke glavne skupštine i centralnog odbora, te rukovodi svim poslovi? ina organizacije, koji nisu pridržan ni u kompetenciju skupštine i cen? tralnog odbora. I i ; i I I I i I 1 ■ i : IZJAVA. i , i Odgovor i. HlulmdbBgu BiščEViru. Građanin. Vašom pozivu od 17. novembra .1921. upravljenom na me preko »Pavde« u pogledu razgovora između mene i ■ narodnog poslanika g. Hasana Miljkovića* u kavani Central u Sarajevu odazivljem se — i izjavljujem slijedeće: Prigodom ovogodišnjeg zasjedanja zemaljske skupštine J. M. O. u Sara­ Oglašujte u „Pravdi Ko oglašuje, taj napreduje! § 27. — Radni odbor sastaje se na i sjednice po potrebi, a predsjeda 1 mu predsjednik, u njegovoj odsut­ nosti podpredsjednik. Ako je pred? ! sjedništvo zapriječeno, a stvari su hitne naravi, predsjeda najstariji i član odbora. Svi članovi imaju jed? nako pravo glasa, a zaključci se do? , nose natpolovičnom većinom glaso? i va. Sjednici imade prisustvovati najmanje pet članova, ako su svi pravodobno obaviješteni. Dnevni red ima se svaki put u pozivu ozna? čiti. Predsjednik rukovodi sjednicu i I svi su se članovi dužni pokoravati. I Tajnik vodi zapisnik i izvršuje zak? Ijučke odbora. Odbor sc može sam po sebi rekonstruisati. § 28. — l) djelokrug radnog od­ bora n. ročilo spada: 1. da izvršuje zaključke skupštine, | poslaničkog kluba i centralnog odbora I i izdaje upute svim ostalim odborima I organizacije u smislu ovog Statuta i u : duhu programa; 2. da .motri da se organi stranke drže načela programa i da ne remete disciplinu u stranci: 3. da odlučuje, koji će se spisi štampati kao izdania organizacije, da rukovodi ova izdanja i da postavlja I za njih posebne odbore: 4. da se stara da svi prihodi budu I pravovremeno naplaćeni. 5. da sastavlja godišnji proračun i I 6. da sastavlja predloge i izvještaje, ' koji će sc iznijeti pred centralni odi bor i glavnu skupštinu. 7. da bira i postavlja odbore za iz­ davanje lista, edicija i t d. § 29. — Svi se organi biraju na tri godine. jevu sastao sam se jednom prilikom s narodnim poslanikom g. Hasanom Miljkovićem u kavani Central, te me je ovaj u razgovoru između ostalog pitao, zašto Vi nijeste došli na skup­ Dva aršina. »Politika« od 2. o. inj. štinu, na što sam mu ja odgovorio, javlja, da jc u Beograd došla jedna -; da nijeste birani za delegata i prama deputacija Arnauta iz sela Zajasa, tome, da nijeste mogli ni doći. Na u kičevskom srezu, da traži od mini­ daljni pak njegov upit, a zašto baš starstva unutrašnjih djela ukinuće ovom prilikom da ste Vi mimoiđeni kazne, što ju je ovo propisalo tom kad su Vas Bišćani u svim prijašnjim selu. Tu se radi — kako sama »Po? ovakim zgodama uvijek birali, odgo­ litika« pripovijeda — o ovom: Pra? vorio sam, da je tome po svoj pri­ voslavno selo Tajmište napala je lici razlog taj, što ste Vi u zadnje četa poznatog odmetnika Kaljoša, vrijeme u svom uvjerenju pokolebali, u kojoj ima i seljaka, Arnauta iz : odobravajući sad rad Jug. Musi, kluba, Zajasa. Na tužbu Tajmištana po? a sad opet rad Dr. Džafera Kulenoslalo je ministarstvo vojsku i žan? vića. Prama tome, pošto sami sebi dare u Zajas, koje ima ovo selo iz? protuslovite, to Vam nije mogla ovaj državati. a ujedno jc odredilo, da put kot. skupština u Bihaću ni po­ seljaci iz Zajasa imaju Лајпи§1аш? vjerenja dati. ma platiti štetu, koju su pretrpili Ovom razgovoru, koji se je od pri­ od napadaja Kaljošovc čete. Protiv like na ovaj način između mene i ove svakako nepravedne kazne do? Hasana Miljkovića vodio, prisustvovao šla se je gorn ja deputacija žaliti kod je pravnik g. Ahmet Krupić iz Bos. ministarstva. Krupe. »Politika«, naravno, napada ovu Mislim, da sam stvar jasno predo­ deputaciju i traži, da se ona odbije. I čio. — Žao mi je, istina, da se ovim Nu pustimo na stranu zasad tu puteni s vama objašnjavam, a i Vama deputaciju i prcdpostavimo, da su bi, g. načelniče, bolje bilo, da ste ovu seljaci iz Zajasa uistinu krivi, te da stvar prešutili. trebaju biti ovako kažnjeni. Ali zar se odmah svakom ie poštenu i cbBihać 20. novembra!921. jektivnu čovjeku ne nameće pita? Muhamedbeg Ibrahimpašić. nje: A što ie s oni p silnim musli? manskim selima iz Sandžaka i Ma? kedonije. koje su nc samo pravo? I slavni seljaci nego i državni organi pljačkali i uništili? Zar zlikovci, Na javno pitanje g. Muhamedbega koji su na muslimanima počinili toli­ ' BišČevića iz Bihaća, koje je upravijeka zlodjela ostaju nekažnjeni, a na? ; no na moju osobu u „Pravdi" od stradali muslimani neodstećeni, a 18/XI. o, g. broj: 122 odgovaram sli­ muslimani za koje se krivnja jedeće: nije ni ustanovila, moraju pravoslav? nim grcati na suhu odštetu? Ovijem javno potvrđujem u cijelosti sve navedeno u gornjem upitu od­ Gdje je tu pravda? Gdje jc jed? nakost i ravnopravnost? Gdje su nosno Muhamedbega Ibrahimpašića tj. ustavne garancije? — O ironijo pu? riječi, koje je g. Muhamedbeg Ibrahim^ sta! pašić izgovorio g. Muhamedbegu Bis— čeviću. Bilješke. Naši dopisi. Goražde, 3. XII. 1921. Prije par mjeseci došao je za u? pravitclja ispostave u Goražde Ris sto Knežević. Na prvi pogled izgle? dao je simpatičan, činilo se je svima građanima, da će biti objektivan i da će znati upravljati povjerenim mu poslom. Ali žali Bože brzo se razočara? smo. Mi smo građani molili, da do? bijemo koju bilo srednju školu, i držali smo sigurno, da ćemo je do? biti, pošto je Goražde centrum za Foču, čajniče, Višegrad i Rogaticu, ali nismo mogli ni molbe predati, jer Knežević sa svojom spremom nije dozvolio gosp. podpredsjedni? ku općine, da preda molb*e u ruke gosp. Dr. Đurđe viču kralj, namjes? riku, nego napravio takvi ispad, da ni g. Dr. Đurđević nije doživio niti će doziv?ti od jednog upravitelja, koji u prisutnosti kraljevog namje? snika i okružnog načelnika oduzima riječ slobodnim građanima. Znao je demonstracije praviti u dva sata po noći. On zna, protiv koga su te demonstracije, a ja neću na javnost da iznosim. To znaju i njegovi pred? postavljeni. Došao je kraj i njego? voj samovolji u Goraždu: ido sa srećom u Foču. U Foči će naći Sr? bijanca sreskog načelnika, po ime? nu gosp. Panića, koji će ga podučiti, kako treba sa svijetom upravljati. Mi lično nc poznajemo Panića, niti imamo posla s n jim, ali po pri? čanju Fočana, on je na svom mje? stu, da jc najobjektivniji što*može biti, on ie sa svojom voljom i ra? dom dotjerao Foču, da se može re? ći, da je najčistiji grad u provinciji. Znao je sa svojom objektivnosću urediti Foču, d ? skoro nikakvih tr? zavic? nema. Zato preporučujemo gosp. Paniću Kneževića, a isto ga preporučujemo i Fočanima, da mu ne vjeruju u njegovo merbaba. Broj 367 БроЈ IV. Časni sud. § 30. — Kod svih se organa imaju birati časni sudovi, koje biraju odbori | iz svoje sredine. Oni će djelovati po pravilniku, koji će izraditi centralni ’ odbor. V. Kontrola. । ! ! : I 1 ■ i , I : I Ono je riječi čuo također još jedah gospodin, u interesu čijeg zvanja za sada mu imena na moga iznijeti, ali kad-god ustreba, saopćitćuVam i nje­ govo ime i to izvan novinske polemike. V. Kladuša, 247X1. 1921. Hasan Miljković, nar. posl. Sve zaključke, koji se u klubu do­ nesu, treba odmah dostaviti radnom odboru do znanja, a ovaj isto tako obavijestiti redakcioni odbor, u koliko se tiču ravnanju glavnog glasila stranke. Za odsustvo poslanika treba zaključak kluba a u hitnim slučajevima odobrenje predsjedniku. Svaki nedozvoljeni izostanak ima se objaviti u stranačkom elasilu. ; § 31. — Nad računovodstvom i bla­ i gajnom vrši se kontrola. U tu svrhu ' izabire centralni odbor trojicu članova, ' VII. Štampa. koji imaju pravo u svako doba pregledati blagajnu i ispitati knjige orga§ 33. — Organizacija izdaje svoje nizacije, a dužni su to učiniti najmanje glavno glasilo i druge za narod ko­ jedan put u«godini. Jedan od članova risne edicije. Nad ovim vrši kontrolu kontrole mora biti vješt sistematskom redakcioni odbor, odnosno odbor za vođenju knjiga. Kontrolni odbor podto naročito postavljen, a ovi su za nosi izvješće centralnom odboru, ali svoj rad odgovorni radnom odboru. treba da za razne manjkavosti najprije Odbori se sastaju po potrebi i razdje­ zatraži razjašnjenje od radnog odbora, ljuju poslove po volji. odnosno dotičnih funkcionara. Redakcioni odbor doznačuje i ispla­ Za manjkavosti blagajne odgovaraju ćuje honorare i naročito pazi, da se blagajnici, odnosno činovnici, te se list uređuje u smislu političkog pro­ pronađeni manjci od njih naplaćuju. grama i intencije nadležnih organa, te VI. Klub narodnih poslanika. su urednici dužni, da se sa njim posavjetuju u svim važnim i principijel­ 32. — Kad centralni odbor uoči, da nim stvarima. Odbor ima pravo obu­ organizacija ima izvjestan broj posla­ staviti štampanje kojeg sastavka, članka nika u parlamentu, koji bi bio dosta­ ili notice, za koji nije bila većina gla­ tan za sastav kluba, prelaze svi po­ sova u odboru. Urednici su odgovorni slovi političke prirode na ovaj klub, redakcionom odbora. koji će se posebno konstituisati. VIII. Financija. U klubu se rješava sa onoliko čla­ § 34. — Kod financiranja kulturnonova, koliko ih je na sjednicu došlo. Riješenja se donose većinom glasova । ekonomskih potreba organizacije vri­ prisutnih članova. Smatra se da su na jedi načelo, da se svaki mjesni odbor brine da za svoje područje pribavi po­ odluke kluba pristali i svi oni članovi, koji budu pozvani, a ne budu došli trebita materijalna sredstva na način, na sjednicu. kako je to u pređašnjim paragrafima označeno. Klubske sjednice sazivaju se na na­ čin, kako odabere predsjedništvo kluba. I O sjednicama vode se zapisnici, koji 1 se posliie završenog rada predaju kancelariji radnog odbora na čuvanje. § 35. — Novac organizacije troši se na osnovu zaključka centralnog od­ bora. Novcem rukovode blagajnici or­ ganizacije u pojedinim sjedištima od- �Bps; S67 Згој stanove vlade. Pašić još nije dao defi­ nitivnog odgovora, jer se mora posavjelovati sa Šefovima stranaka. Politički pregled. bora i dužni su svakog mjeseca pod­ nositi odboru blagajnički izvještaj, a odbor je ovlašten, da u svako doba kontrolira stanje blagajne. § 36. — Svi odbori dužni su naj­ manje jednu trećinu svojih prihoda svake godine priložiti u glavnu bla­ gajnu organizacije kao doprinos za naročiti fond, kojim će raspolagati radni odbor i upotrebljavati ga po svojoj uviđavnosti u svrhe organizacije. Dostavljanje priloga izvršava se na taj način, da seoski odbori daju kotar­ skim, a ovi radnom odboru. IX. Zaključne odredbe. 37. Ovaj štatut stupa na snagu nje­ govim proglašenjem u glasilu organi­ zacije i vrijedi sve dotle, dok ga ne izmijeni glavna skupština. Štatut gubi vrijednost, ako bi glavna skupština zaključila raspust organizacije ili fu­ ziju s kojom strankom. Ovo će uslije­ diti, ako na skupštini bude prisutno najmanje 4 petine delegata, a od ovih isto 4 petine glasuju za zaključak. Ovoliki broj skupštinara i na svaki način može da odlučuje i o imetku •organizacije. Prekjučer je g. Pašić pozvao naš klub, da mu pošalje delegate, s kojima bi se savjetovao o sastavu nove vlade. Gg. Krasnica i Hadžikadić posjetili su Pašića, koji im je razložio situaciju i pitao ih za mišljenje. Delegati su izjavili, da je stanovište našeg kluba iz dosadašnjih razgovora poznato, pa da će klub očekati razvoj pregovora i tek onda dati definitivan odgovor. Kernahsti traže Edrenu. Delegat angorske vlade u Parizu Ferid bey dao je jednom saradniku lista informaciju,' prema kojoj angorska vlada kao uvjet za zaključenje mira s Grčkom traži ispražnjene Edrene. Grčki ministar predsjednik Gunaris, sigurno pred upornim držanjem angorske vlade, službeno saopćio engleskom uredu za vanjske poslove da prihvaća posredovanje velesila u sporu Grčke s Kemalistima. I I i ! 1 • i I , I I j ! ‘ I i I Izjava Jusuf Kemal beya. Iz An? gore se javlja, da je Jusuf Kemal bey, komesar za vanjske poslove, dao novinama ove izjave: Anatolija je duboko prožeta že? Ijom za mirom. M.1 radimo na o? stvarenju potpunog narodnog je? dinstva. I ako smo pobjednici, naši se zahtjevi nisu povećali, ali mi imamo pravo da tražimo reparaci? je za štete, koje su počinjene na na? šem teritoriju. Čim se sklopi mir, program će Turske obuhvatiti: 1. obnovu zem= lje, razvitak poljodjelstva, industri? je i trgovine; 2. srdačne i miroljubi? vc odnosa je sa svima našim susje? dima 1 sa velikim istočnim i za? padnim silama. Francusko?turski sporazum i рге? ! govori za izmjenu zarobljenika sa Engleskom dokazi su naše velike dobre volje i naše želje, da usposta­ vimo srdačne odnosa je sa svima. Sada pregovaramo sa delegatima 1talije i mi se nadamo, da će iden? tičnost turskih i talijanskih intere? sa dopustiti, da se brzo sklopi s Ita? lijom sporazum. NetnitšHmanl u Cilicijt Angorska je vlada podnijela narodnoj skup? stini projekat zakona, koji izuzima nemuslimane u Ciliciji od vojne dužnosti. ■ 1 ; ’ -- ■ -...... Carigrad i Angora. Atenski do? pisnik »Daily Telegrapha« javlja, da je engleski vrhovni komesar u Carigradu predao turskoj vladi jed? nu energičnu notu, kojom traži ob? jašnjenje, da li carigradska vlada radi u suglasnosti sa Angorom. U slučaju povoljnog odgovora, engle? ski vrhovni komesar prilagodio bi jednu istu politiku prema objema vladama. Ova nota potekla je zbog toga, što su u Carigrad doputovala četiri delegata iz Angore, koji traže ' od velikog vezira, da ratifikuje fran? cuskoskemalistički sporazum. Veliki vezir odbio je, da ratifikuje spora? zum i zbog toga su angorski dele? gati odmah napustili Carigrad. Fe? riđ paša je izjavio, da je Sultan ka? tegorički odbio, da prizna angorsku vladu i odobri njenu politiku. I • I I • i i i I . I : i i I ; i j . ■ ■ ■ i , • ; više vagona gvožđarske robe iskoristivši septembarski pad aus­ trijske krune, za to smo u stanju prodavati robu najjeftinije jer smo ustanovili cijene prema iskorišćenom kursu. З5б Brata flfgan BanjaJLuka. neizvjesno vrijeme. Strojevi su se tako rasklimali, radeći neprestano trideset godina, da su se morali iz? vaditi i poslati na oporavak. I gra? : dani su sada u najnezgodnije doba ; godine ostali bez kupatila. Ovo je velika sramota za naš grad, a pri? znati se mora, nosi jedica je loše ko? munalne politike, koja se kod nas l kratkovidno vodila u zadnjim dece? nijima. Sta će sada gradska općina poduzeti u ovom pitanju? Naravno, kroz 24 sata ništa se popraviti ne da. Ali bi općinska uprava trebala iz ovih gorkih iskustava da uči, pa da ovakvih nezgoda više ne doziv?* Ijujemo, te da se ne dogodi jednog dana, da se i električna centrala za? tvori, dok se n jezini istrošeni stro? jevi i vodovi poprave, a mi da osta? nemo i bez prometa i u mraku. Mi? čite se, ljudi! Vojnička predstava u našem pozorištu. U petak, 9. o. m., daće se u 3 časa po podne bezplatna predstava za vojnike ovdašnjeg garziona. Predstavljeće se Šantićeva »Hasanaginica« i Odavićevi »Hej Slaoveni« Đačke predstave. Đačke predstave, do sad držane petkom po podne, ot­ kazuju se sve dotle, dok ne otpočnu škole, raspuštene sad radi bolesti među đacima. , i i . । I Repertoar od 5 do 11 decembra. i " D i omare vijesa Idući broj našeg Usta izaći će istom u subotu, 10. o. mj., jer je u četvrtak praznik, pa štamparija ne radi. I Promjena prostorija društva Gsjret9. Saopštava sa svima članovima i prijateljima Gajreta kao i ostalim interesentima, da su društvene prosto­ rije preseljene iz Ferhadije 34. u Sa’omovu palaču 11. kat. lijevo. Naša skupština u Konjicu. Nar. posl. Salih Baljić držao js 18. prošlog mjeseca u Konjicu vrlo dobro posjei ćenu skupštinu, kojoj je prisustvovalo naročito mnogo težačkog svijeta, Nakon izvještaja o radu našeg po­ slaničkog kluba, g. Baljić je opširno govorio protiv alkoholizma. Stručno izlaganje njegovo skupštinari su s ve­ likom pozornošću saslušali i zahvalili | se svome zastupniku. Nakon toga su iznešene poslaniku različite pritužbe i želje, te se je tako , završila ova skupština. j Za Hurrijjetov šegrtski fond da' rovaše slijedeća gospoda: Ismetaga I Ispravak. 1. Ne stoji da sam općinu morao ostaviti, već sam se svojevoljno na biIježništvu zahvalio radi preče mi zvanične dužnosti i rada u humanitarnim ustanovama, koje ni malo hijesu honorirane. 2. Nije istina da sam bio ikakov prijatelj austr. vlastodršcima, već sam naprotiv od njih bio preteziran. 3. Prosta je neistina da sam uče­ nika Nikolu Torbicu istjerao batinama iz škole, što je među svojim drugo­ vima hvalio blagopokojnog Kralja Petra, već je na protiv istina, da su ga meni radi toga prijavili gg. Huseinbeg Ibrahimpašić i lugar Ibrahim Mujić, zbog čega je proti navedenom učeniku Učiteljski zbor proveo istragu 30. novembra 1915. i nedužnim ga pronašao, Gradskoj općini u pažnju. Jedino | i kupatilo u Sarajevu je zatvoreno na Osman Redžić škol. starješina, Ripač, 20.Х1. 1921. U 116. broju Vašng lista od 3. novnmbra o. g. objelodanjena je jedna notica pod naslovom. Odgovor »Do­ movini«, u kojoj ste se dotakli i moje w X. Prelazna ustanova: 38. Odbori birani na temelju starog osobn i iznijeli skroz krive činjenice. Na temelju zakona o štampi § 19. štatuta, imaju likvidirati do nove go­ dine i provesti nove izbore u smislu i izvolite u narednom broju Vašeg lista ■ donijeti slijedeći ovog štatuta. Javljamo svojim cijenjenim mu­ šterijama da smo ovih dana kupili Isti je učenik na molbu njegove majke Štake zakonskim putem ispisan iz škole 13. novembra 1916. U oba slučaja imadu zvanični akti. 4. Istina je da sam kao opć. biljež­ nik sudjelovao u aprovizaciji, ali u ko­ liko je ista pod mojom odgovornošću bila leže knjige i obračuni u arhivi općine, za koje sam uvijek spreman opgovoriti. 5. Također je neistina, da sam ma i oštrim tonom, a kamo li pogrdama i prostotama dočekivao u aprovizaciji i muške, a kamo li ženske, čiji su muževi bili na frontama, već je na­ protiv istina, da sam uvijek učitelj­ skom strpljivošću spram sirotinje, sta­ ru i nejaku obazriv i susretljiv bio, što će mi posvjedočiti polovica sreza bihaćkog. 6. Prosta je laž, — da se najblaže izrazim — da sam sav svoj rad ulo­ žio sebi u korist i da sam se oko­ ristio aprovizacijom, pa Vas g. dopisniče javno pozivljem, da uprete u šta bilo, što sam ja za osam godina u Ripču stekao, makar da imam svoj privatni imetak moguće bolji nego Vi. Konačno Vam velim g. dopisniče, da je Vaš »Odgovor Domovini« skroz tendenciozan, da bi meni kao zvaničniku naškodio. Na posljetku mi je žao, da ste uredništvo Pravde krivo informisao, pa da se ovakovim stvarima kod toliko ргеčih pune stupci. Vama g. uredniče najljepša hvala na ustupljenom pro­ storu, te se bilježim s poštovanjem Naš posJ. klub i sastav vlade. — ! Demisija vlade. 3. o. mj. sastali su se g£. Davidović i Stanojević. G. Davidović je iznio ispred demokrata ove zahtjeve: Ministarstvo unut djela pripada demokratima i oni određuju ličnost, kao što bi i ministarstvo finan­ cija zadržao Kumanudi, min. vanjskih poslova ima se popuniti, a ujedno iza­ brati u skupštini odbor za izvanjske poslove, kojemu će ministar referirati o vanjskom položaju; kao garancija, da će se ekvivalentan agrarni zakon donijeti za cijelu državu, traži agrarno ministarstvo za se; traže općenitu a ne pojedinačnu amnestiju; namještenje činovnika u razmjeru 7 : 9 (7 demo­ krata a 9 radikala) ima ostati. G. Stanojević je izjavio, da radikali ne odustaju od zahtjeva, da njima pri­ padne ministarstvo unutrašnjih djela, a činovnici da se imaju postavljati prema uviđavnosti resornih ministara. Poslije ovog sastanka sazvao je g. ministar Pašić ministarsku sjednicu, te je odmah izjavio, da su svi zahtjevi demokrata neusvojivi i da je on od­ lučio podnijeti kralju demisiju cijelog kabineta. Po tom je zaključio sjednicu. U tom je momentu ušao nervozan Svetozar Pribićdvić, te počeo govoriti, da ni on lično kao ni demokratski klub ne traže apodiktički, da na mje­ stu ministarsrva unutrašnji djela osŠane on (Pribičević). Zatim je postavio upit ostalim radikalslim ministrima: — Tražite li vi odlučno minitarstvo policije za sebe? — Da — odgovorili su zajedno Pa­ šić i Marko ĐuričićNa to ie Pribičević počeo vikati? da su rdd’kali donijeli davno odluku da hoće izgurati demokrate iz vlade i poći bez njih na izbore. — Čini se, vi ste — reče Pribičević — zavlačili pregovore, da dobijete vre­ mena. Zatim su poustajali ostali ministri i također se razišli, a Pašić se odvezao u dvor. Pašić ponovno dobio mandat za sastav nove vlade. Kralj je ponovno ■povjerio Nikoli Pašiću mandat za sa­ CrpaHa 3 Strana „ПРАнДА* — „PRAVDA3 i i I 1 ; । | , i i I ■ I } Ponedjeljak, 5. dec.: Pozorište zatvo­ reno. Utorak, 6. dec.: Medved, Komemedija u 1 činu. Napisao Čehov. Jaza­ vac pred sudom. Satira u 1 činu. Na­ pisao Kočić. Školski nadzornik. Šala u 1 radnji. Napisao Trifković. Početak u 8 časova. Srijeda, 7. dec.: San ljet­ ne noći. Komedija u 5 činova s pje­ vanjem. Napisao sekspir. 11 pretplati. Treći put Četvrtak, 8. dec.: Hasanagi­ nica. Dramska slika u 1 činu. Napisao Šantić. Skapenove podvale. Komedija u з. čina. Napisao Molier. Izvan pret­ plate. Prvi put. Petak, 9. dec.: Hasanagi­ nica. Dramska slika u 1 činu. Napisao Šantić. Skapenove podvale. Komedija u 3 čina. Napisao Molier. Popodnevna predstava za đake, Subota, 10. dec.: Truli dom. Drama u 3 čina. Napisao Tucić. Drugi put. U pretplati. Nedjelja, 11. dec.: Zona Zamfirova. Komad u 4 čina i 1 slici s pjevanjem. Napisao Sremac. Nedjelja, 11. dec.: Svet. Komad u 4 ćina. Napisao Nušić. Izvan pret­ plate. Prvi put. Povećanje tarife. Po naredbi kr^ ministarstva pošta sa 1, decembrom 1921. povećava še tarifa paketa za inozemstvo za težinu i to na temelju relacije 1 prama 7. Trešeljak. »Bez ikakvog upliva bilo s koje strane, na izbore je izašlo čitavo mu­ Merhemić 800 kruna; Rasim Gajdo ško stanovništvo naše kraljevine i 400 K; Akifaga Cureković 200 K; ' glasalo po miloj volji za koga je god Hamdi ef. Poturović 80 K. Darovatelj­ htjelo«. Stoga i jesam ja svečano Ijosima se potpisani odbor ispred svojim nuo. štićenika-šegrta najtoplije zahvaljuje. Šerif. Odbor društva Hurrijjet. Dopustite, gospođice, da se pred­ Neurednost na pošti u Zenici. stavim : Ja sam bivši narodni posla­ nik bivšeg privremenog narodnog Odavna se opaža kod poštanskog ureda predstavništva. u Zenici neurednost kod otpremanja Šukrlja Kurtović. stranaka, a nije ni čudo kad tu sjede većinom gospođice, te valjda zaokup­ Pozivamo sve pezevenke, da nam u ljene drugim privatni poslovima nemaju interesu islamskog naroda pomognu kada stranke u redu odpremiti. Na 2. ocrniti i oblatiti narodne zastupnike decembra o. g. dobio sam doznačnicu, J. M. O. da dođem na telefon u pola 11 sati, I „Naša Pravda". gdje me zove moj kompanista, došao Vele, da je lijepo makar se naći na sam u pravo vreme i čekao do podne dobru putu, pa makar čovjek i ne ali ne dobili spoja. Gospojica mi. u uspio' A ja sam bio na putu da po­ neko doba promolivši glavu kroz okna j stanem ministar. izdade svojim milozvučnim glasom j Lijepi Milan. »Befel«, da dođem poslije podne. 1 * poslije podne čekah sve do 4 sata, ali . »Razlozi su naši tako jasni i bistri uzalud samo mi gospojica neprestano j zašto se bosansko-hercegovački mu­ dovikuje: »čekaj! čekaj« Međutim dok slimani moraju prikučiti srbofilskoj sam čekao čujem razgovor na telefon ! politici, da ih razumnom čovjeku ne između gospojice i valjda njenog za- i bi trebalo ni nabrajati«: Beograd daje glednika, kako se pitaju za junačko šlepove, Beograd raspolaže vladinim zdravlje i je li se gospojica naspavala dispozicionim fondom, iz koga se i t. d. Pošto usljed velike zime nije»Domovina« izdržava, Živan je iz Beo­ sam dalje mogao čekati, otputio sam grada, iz Beodrada se dobivaju sve se kući ne svršivši posla i tako u svom moguće koncesije i t. d., a Zagreb toga trgovačkom poslu nemarnošću službe­ ništa nejma »Domovina« nika trpim štetu, a porezni uredi neće j — Ipak sam ja na ćaru! Tri Šlepa, za ovo da znaju, već jednako ištu ; svoj porez. Ovo iznesoh u namjeri, da | pa ono, što dobivam iz dispozicionog fonda i mnogo toga drugog puno više bi pozvani stali već na kraj neredima na našoj pošti. 1 u Doboju sam opa- 1 iznosi nego sve poslaničke dnevnice i ministarske plate. Šerif. zio slično loše uredovanje. © �Strana 4 Opasa Број 367 B^L. ПРАРДА" — „PRAVDA" JHIVt 3UG05LflVE№H3 H0WERC. В0ННД 0.0. ООШЕОО. POZIV TVORNICA KONZERVA BAKOVIĆ, GAVRAN I MUS» d. d. DOLAC kod SARAJEVA. na I. izvanrednu glavnu skupštinu društva, Nudi kisele krastavice, pfeferone, pa­ prike prazne i punjene sa kupusom na sanduke po 8 i 16 flaša kao i na va­ gone. Kiseli kupus rezani i u glavama u bačvama po 100 i 200 kilograma uz najnižu cijenu. koju saziva uprava društvena u smislu § 35 društvenih štatuta za dan petak« 9. dec. 1921» BEZ KONKURENCIJE!!! u društvenim prostorijama (Vojvode Stepe obala 8) u 3 sata po podne sa slijedećim dnev. redom: Naručbe se primaju u pisarni Mustajbegova ul. 1. — Telefon 328. 1. Skupštinu otvara društveni predsjednik. 2. Zaključak o povišenju društvenog kapitala od 5,л)00.000 na 15,000.000 kruna. 3. Promjena društvenih pravila i to § 2. 4. Zahvala i izbor nekih članova direkcije. 5. Eventualijc. Dionička pivara UPRAVNI ODBOR. U smislu §25 društvenih pravila izvanrednoj gl. skupštini priststvuju svi akcioneri, koji na društvenoj kasi u Sarajevu ili kod filijala u Banjaluci i Mostaru polože 8 dana prije izvanredne glavra Skupštino svoj«) dionice i iskažu se sa potvrdom položenja, koje služi kao legitimacija za skupštinu. Pravo glasa imaju Svi akcioneri, koji posjeduju najmanje pet akcija i na sva­ kih pet akcija otpada jedan glas. u Sarajevu & ш- SIJEMO U Е8Ш na veliko i medo uz maksimalnu cijenu sa skladišta dd „РНОМЕТ" SARAJEVO. Нп nu шц preporučuje svoje dobro odležano izvozno pivo priznato najbolje vrsti. Samo u buradima po 25, 50 i 100 1. da dobije, neka ku- pi srećku kod Petra Vukasa ALEKS. ulica, kod kojeg je iz­ vučen br. 53.310 sa zgoditkom od 150.000 dinara. Muslimani i muslimanke grada Sarajeva, sjetite se vašega „MERHAMETA". ŠIRITE „PRAVDU Što Ie ,,Elsa-FIuid“ — to :c zna! Ljekarna FeSler SUibaca. . Oglašujte u „Pravdi/! Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. — Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina. Potpuno uplaćena dionič ka glavnica K 20,000.000'—. Ulošci preko K 25,000,000*—. Pričuve preko K4,000,000. - Pupiiarno siguran. - Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ilkamaćuje. 104 Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — .OBAVLJA SVE BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE Г NAJPOVOLJNIJE. Muslimanska trgovačha i obrtnlčha banka za Bosnu i Hercegasinu (d. d.) u Sarajevu Središnjica: Sarajevo. Pupiiarno siguran zavod. Podružnice: Dionička glavnica 1o,ooo.ooo kruna, Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Pričuve боо.оао kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima.— Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije. — Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. —Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta.— Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve Životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ 205 ^ancBlarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. ■ Interurban telefon: Zli OdRov^ni urednik: Ibrdrim MuhU, Vkcmik: Ccntrelal Odbor J. M. O. Pumpanja Đ, i A. Ktjčh, »Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/9ebc3bd7313a9ec12472e3c768b32258.pdf f9ed92a35557787fc2e625f3cb070597 PDF Text Text carina u gotovom plaćena. Pojedini broj K 2Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. JUređuja redakcioni odbor. Pretplata: za^našu državu godišnje K 200.—» na pola godine K 100.—; za inozemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. čekovni račun post, štedionice 1119 Broj 130 (368) Pisma iz Beograda. Beograd, 5. decembra 1921. Кпга — Rad odbora. — Pitanje nedjeljnog počinka. — N sva uredba o suzbijanju skupoće. dodaci na skupoću. - 2,500.000 kruna za jednu osnovnu školu. Kriza, koja već od dulje vremena traje i koju su sve grupe u vladi htjele da izbjegnu, od prekjučer je otvorena i formalnom ostavkom predsjednika vlade g. Pašića, koju je predao kralju u ime cjelokupne vlade iza kratke ministarske sjednice. Glavni uzrok otvaranja krize je spor za ministar­ stvo unut. dela. Iako je u početku krize izgledalo, da radikali ovo mini­ starstvo ne traže za sebe, već samo da se sadašnji ministar unut. djela g. S. Pribićević zamjeni drugom zgodni­ jom ličnosti- iz demokratskog kluba ipak su radikali morah da u posljed­ nji čas posve otkriju svoje karte i da otvoreno kažu, da oni to ministarstvo traže za se. Demokrati su naivne još prije vladine ostavke izjavili, da su spremni, da mjesto g. Pribićevića da­ dnu drugog kandidata za min. unut. dela i s ovom se je solucijom izjavio sporazumnim i g. Pribićević, nu radi­ kali se nijesu s tim zadovoljili. Istina demokrati su predložili, da u program vladina rada uđu još i neka druga pi­ tanja, kao vrio opsežna amnestija, od ог za spo’ine poslove i dr. Radi­ kali i ovo zahtjeve navode kao razlog otvaranju krize. Jučer je g. Pašić razgovarao sa predstavnicima zemljoradničkog kluba, našega i kmetijskog kluba i napokon sa St. Prutićem. Ovaj pošljednii raz­ govor trajao je vrlo dugo i izazvao je ovdje najveću senzaciju. O čem su ova dva stara politička prijatelja iazgovarali ne zna za sada niko, samo je g. Protić izjavio, da on nikako ne dolazi u kombinaciju, da uniđe u no­ vu vladu. G. Pašić kuša sada da stvo­ ri koaliciju sa što manjim radnim pro­ gramom, u kojem su budžet i izborni zakon najvažniji. Koliko smo dosele mogli doznati, g. Pašić nije ni od jednog predstav­ nika kluba, s kojim je razgovarao, do­ bio definitivni odgovor o pristanku ili odbijanju njegova predloga. Sudeći po raspoložnnju grupa, koje sarađuju u skupštini, a koje nijesu predstavljene u vladi, izgleda, da bi bilo teško sastaviti većinu bez demo­ krata, jer ni zemljoradnički ni jugo­ slavenski klub ne pokazuju za sada ni malo volje, da stupe u vladu g. Pašića. Osim toga ne bi bilo moguće izravnati opreke između našeg i zem­ ljoradničkog kluba, a isto tako između kmetijskog i jugosl. kluba i stoga se još uvijek govori, da je jedinomoguće riješenje krize obnovljenje sadašnje koa­ licije sa širim radnim programom, nu kako će se ta koalicija obnoviti kraj otvorenog spora za ministarstvo unut djela, ne može niko da kaže. I s toga se mora očekivati, da će kriza dulje trajati, nego se je u početku mislilo. * I ako je vlada predala ostavku, ipak i zakonodavni i finansijski odbor, koji imade da riješi dvanaestine za mje­ sec januar, rade, što ne bi odgovaralo dosadašnjem parlamentarnom običaju. Zakonodavni odbor pretresa sada uredbu o osiguravanju i zaštiti rad­ Godina III. Sarajevo, subota 10. decembra 1921. nika. Uredba o osiguravanju radnika izrađena je na najmodernijim princi­ pima i obuhvata sve vrste radničkog osiguravanja. U drugoj uredbi o za­ štiti radnika nas zanima najviše čl. 12, koji govori o nedeljnom počinku. Ovaj č’an u predlogu sekcije zakono­ davnog odaora glasi ovako : »Nedeljorn i na dan 1. dec. svake godine zabranjen je svaki rad pomoć­ nom osoblju u svim preduzećima (rad­ njama) predviđenim u § 1. ovog za­ kona. Tih dana pomoćnom osoblju mora se obezbediti neprekidni odmor od najmanje 36 časova, ako je jedan praznični dan, odnosno 60 časova, ako su dva praznična dana jedan za dru­ gim. Za ostale praznične dane ostavlja se slobodan sporazum poslodavca i radnika, da utvrde kada će se raditi a kada ne, kao i koliko će u te da­ ne trajati prekid svakog rada.« Naši .članovi zakonodavnog odbora nijesu mogli pristati na ovu stilizaciju koja zavodi obligatan pučmđk' u ne­ djelju, pa su predložili, da prva ali­ neja ovog paragrafa glasi ovako: »Jedan dan u nedjelji (sedmici) i na dan 1. dec. svake godine zabranjen je svaki rad pomoćnom osoblju u svim preduzećima (radnjama) predviđenim u § 1. ovog zakona. Koji će to dan biti, odlučiće sporazumno poslodavci i radnici. Ako se oni ne mognu spo­ razumjeti, riješiće ministar soc. poli­ tike ili organi koje on ovlasti.« i radikali i demokrati bili su s po­ četka voljni da prihvate ovu našu stilizaciju, pa je radi toga danas dr­ žana konferencija članova zakonod. odbora, koji pripadaju vladinim gru­ pama, u kojoj se nije mogao postići sporazum, već je ovaj član povraćen ponovno trećoj sekciji. Naši Članovi u zakonod. odboru odlučno će tražiti, da se prihvati naša stilizacija člana 12. Treća sekcija zakonod. odbora usvo­ jila je novu redakciju uredbe o suz­ bijanju skupoće. Prema ovoj novoj re­ dakciji ukinuće se određivanje maksi­ malnih cijena, a za prestupke, koji će i po novoj redakciji biti kažnjivi, sudiće redovni sud. Izviđanje će biti predano policijskim vlastima Prema tome će sudovi za suzbijanje sku­ poće, čim ova uredba prođe kroz za­ konod. odbor, prestati svojim radom, koji je u građanstvu izazvao mnogo nezadovoljstva. — Naš klub je ovih dana dobio jedno značajno pismo od općine Krivorečk^, okruga užičkog, u kojem se traži posebna brdska oblast za kra­ jeve oko Užica. U ovom pismu je značajan ovaj stav; »Ovu predstavku da vam napišemo, pobudilo nas je to, što vidimo, da Sie pravi i istinski prijatelji naše ujedi­ njene države i da na svakom mestu štitite i branite pravdu«. Samo se po sebi razumije, da će naši članovi u odboru obratiti ovom pitanju svoju naročitu pažnju. Pred­ stavka nosi preko 106 potpisa. Muslimani! П0П!плНо одПлгћР 7 UuijUUSHU , — Na današnjoj sjednici ekonomsko-financ. komiteta ministara pokre­ nuto je pitanje povišenja dodataka imamima, koje su sveštenici drugih vjera dobili po rješenju min. savjeta od 3. aug. ove godine. Izgleda, da će ova stvar biti povoljno riješena. — Ministarstvo građevin; je odo­ brilo ovih dana gradnju osnovne Škole u Boljevcu, zaiečarskom okrugu za svotu od 600.000 Din. Po zakonu dužne su u Srbiji općine, da grade zgrade za osn. škole. Po nedavno ob- javljenoj statistici škola u našoj dr­ žavi, Sibija imade sra?mjerno najveći broj Škola, a Bosnu najmanji i uza sve to se za jednu školu u Srbiji odobrava gotovo 21/« milijona K, dpk bi se kod nas moglo s ovom svotom sagraditi ili dograditi gotovo 50 zgrada za osnovne škole. Ovaj na prvi po­ gled neznatni primjer najbolje doka­ zuje, koliko je opravdan zahtjev, da se rashodi u predloženom budžetu rasprede pojednako i srazmjerno na sve pokrajine. . । ј , ' Malo odgovora. ’ Pismo uredništvu „Privrednog Glasnika". G. uredniČe, s pomnim sam intere1 sovamem pročitao Vaš članak o »Ve. likom muslimanskom bloku« i, da j Vam pravo kažem, ne nađoh u njemu ono, što S: m pretpostavljao da ću i naći u članku, kojim se tretira jedan ozbiljan i sa državnog gledišta dosta ’ delikatan problem. Prije svega, odakle j Vi najednom nabaciste pitanje velikog muslimanskog bloka? Za taku Vam je tezu trebala neka podloga, a Vi niti se informiraste kod = as. niti ste pogodili intencije DŽemijetlija; postaviste proizvoljne pretpost- vke, pa onda nije nikakvo čudo, da se prebaciste u svojim zaključcima! Ja se s tog.; neću i upuštati u potankosti Vašeg uvodnika, i jer bi mlatio praznu slamu, nego ću da se osvrnem na njegov konac i stavim jednu napomenu. Vi tu kažete, da ćete tajnu naših razgovora »moći ' skoro znati iz ; čije u Beogradu«, pa ј to objašnjujete oAm riječima: »Ako ! Sakib Korkut i drugovi pokrenu pi. tanje zaštite m u s i i a n a u Južnoj ! Srbiji i budu stali na gledište džemijeta, onda će jedno značiti, da su . Kumbaredžije pobedile i podmetnuli i ljudima iz Jug. Musi. Organizacije, da I ovi brane kačake i one koji ih po! držav»aju«. • Ja ne znam Vašeg temperamenta, . pa nijesam u stanju prosuditi, da li I važe te riječi, kojima označujete svoje I gledište, no moram Vam kazati, da i odlučno odbijam i pomisao, da bih Vam mogao priznati i trunak nekog većeg i jačeg prava u ovoj zajedničkoj nam domovini. I polazeći s toga staja­ lišta, ja Vam osporavam ■ ravo, da ikoju akciju našeg kluba gledate s ne­ kog višeg suverenog i zapovjedničkog položaja; što tražite sebi, morate pri­ znati inama: Ne tražimo pedali više, ali isto tako ne damo da smo i :eđan prst niže 1 kad ne ružite radikale, što u svoj klub primiše te tobožnje kačačke jatake, kad u svoje stupce pustiste napise, koji imaju cilj, da jednom ogavnom terorističkom akci­ jom prevedu ljude iz džemijeta u de­ mokrate, onda nemate prava, da ome­ tate našu akciju čak i u slučaju, kad *) »Hak« od 1. dec. o. g. donosi gornji članak uz ovu napomenu: »Ovo <e pismo prilikom svog boravka u Škoplju g. Sakib Korkut uputio »Privr. Glasniku« kao svoj odgovor na čla­ nak u 230. broju toga lista (Veliki musi. blok). Pošto »Privr. Glasnik« nije htio dati mjesto ovom pismu, zamolili smo g. Korkuta, te nam ga je poslao, a mi ga rado iznosimo«. j । । i ; i I | \ I ј . ; , i I • J i I bi ona zaista išla za velikim musli­ manskim blokom. Stoga nas se, o tom možete biti uvjereni, ni malo ne doimlje, Vaša prijetnja, da će takav jedan blok »biti dočekan u našoj javnosti kako zaslužuje, i neće biti sile koja će omesti sve ostale državne elemente, da se protiv njega bore svim sredstvima, koje zakon dopušta«. To je samo stvar ukusa: Neko mi­ sli, da samo sila klade valja, a neko se opet drži pravila, da mehka riječ ima daleko veći efekat... Još nešto. Opisujući težnje ovdaš­ njih muslimana, Vi nas upozoravate »da trebamo kod njih. zapaziti jednu brižljivo izrađenu nacionalističku tursko-arnautsku ideologiju, koja ima po­ sebne ciljeve, koji nisu vjerski«. Vje­ rujem, da je tačna ta konstatacija i šta više čudio bih se, kad oni ne bi imali te žice. No isto se tako čudim da jedan non plus uitra nacionalistič­ ki list, kao što je to »Privredni Glas­ nik«, osuđuje taj nacionalni osjećaj svojih sugrađana druge vjere i jezika. Ustati protiv tom njihovom pravu ne znači samo pogoditi njihovo ljudsko dostojanstvo, nego znači ustati i pro­ tiv temeljnom zakonu naše države, našem Ustavu. A to valjda ne bi htjela ni gospoda oko »Privrednog Glasnika«. Isti je slučaj i sa njihovim zahtje­ vom, da dobiju škole sa turskim, od­ nosno arnautskim jezikom. I to im je garantovano našim Ustavom, pa se mogu samo čuditi, što im se to pravo kuša nijekati i osporiti. Ono je i pri­ rodno i zakonito, pa bismo im ga mi priznavali i u slučaju, kad bi njihova politika došla u direktan sukob sa našom politikom. Slično je i sa dru­ gim njihovim zahtjevima, pa ćemo se mi — bez obzira na držanje drugih partija — zauzeti i za njihova gra­ đanska prava, i za njihovo pravo na slobodu, a vala i za to, da se isprazne njihove zauzete džamije i mektebi, te se ne uzurpiraju vakufska dobra u ovim krajevima. To ćemo učiniti i bez obzira na to. što će se takovom jed­ nom našem koraku dati političko zna­ čenje. Druga je stvar sa iredentizmom. M: bismo ga, ako bi se zaista pojavio, odiučno osudili, mi bismo mu se su­ protstavili, mi bismo ga, kao i ostali naši saplemenici, suzbijali svim sred­ stvima, koje zakon daje vladi, kad se radi o obrani rodne grude. I ak bi bilo kakve razlike između Vas ovdašnjih Srba, ona bi se sastojala u tom, što bismo mi tražili, da tu obra Јег Je iedini sPas naše& te2aka u zadrugama, jer će zadruge provesti UBju, kulturni i poljoprivredni preporod našeg sela, jer be-: bogatog i kultur­ nog sela, nema ni bogate ni kulturne varoši, a ni države. Muslimani, znajte 5V,aki čas okli­ jevanja s osnutkom zadruge donosi ogromnu Štetu nafcem selu, grijeh je i nadalje pustiti naše selo u današnjem stanju. Sve upute i najizdašnije potpore daje besplatno: »SREDIŠNJI SAVEZ JUGOSLAVENSKIH SELJAČKIH ZADRUGA U SARAJEVU« (pošt. pretinac 169.). �Strana 2 Страна „ПРАВДА* — „PRAVDA* nu vrše redovni organi vlasti, a ne Pečatiti i drugovi; što bismo mjesto suda od oka i čibuka tražili zakonske postupke, a mjesto babljih naklapanja i paušalnih objeda zahtijevali Čvrste dokaze i utemeljene^optužnice. 9. novembra 1921. god. Skoplje. Sakib Korkut, nar. poslanik. Razgovor o agraru. Budući da je rješavanje agrarnih sporova u toku, te budući da su ag- . rarne uredbe prilično komplicirane, te ih mnogi posjednici ne mogu potpuno ni razumjeti, odlučili smo da izdamo sve ove uredbe, koje se odnose na ; Bosnu i Hercegovinu, u jednoj brošuri I s potrebnim razjašnjenjem. Pored toga smo оЈкс/, da na po- . jedina pitanja, koja stižu Radnom Od­ boru. dajemo pod ovom rubrikom od- i govore. Tako će se moći i ostali upu­ titi, šta trebaju u sličnim slučajevima • radili. 1. Pitanje M. K. iz V imao sam kmetovsko selište u X općini. Svi su ' i muški i ženski članovi kmetovske 1 porodice, osim jedne djevojčice, izu- i mrli prije 2 godine. Djevojčicu sam ja J primio na izdržavanje, a obrađivao sam : sobom nakon smrti njenih roditelja . • kmetovsku zemlju. Sad ne znam: ili ću podnijeti kotarskom uredu zahtjev za odštetu zr to selište, ili ću tražiti, da se briše s njega kmetovski od- ‘ nošaj ? Odgovor. Prema agrarnim pravnim propisima nasi.đuu kmetovsko pravo Organizaciji i njenim agilnim poslani­ cima, a osobita hvala i blagodarnost nar. poslanicima gg. Korkutu. dr. A. Hadžikadlću, A. Šeriću, V. Sadoviću, koji su prvi okrenuli glavu onim ne­ voljnicima i zauzeli se za njih, kao i gg Kapetanoviću i Drofeniku. Bog ih po živio na diku i ponos naroda!« Idiotstvo. Jedan pjani i blentavi urednik jednog ovdašnjeg neozbiljnog listića našao je u beznačajnim riječima g. Pašića: »Mi smo samo onako raz­ govarali«, koje je riječi g. Pašić upo­ trijebio izvješćujući novinare o sa­ stanku s našim delegatima, nešta tako duboko i veliko, da ih je uzeo za moto svog uvodnika u prošlom broju. Budući da urednik u mamurluku Često previdi mnoge značajne vijesti, mi ćemo mu servirati jednu takovu vijest iz »Politike« br. 4892. Kad su g. Protića pitali o situaciji nakon nje­ gova rastanka sa g. PaŠićem, on ie rekao: »Ja ništa ne znam. To zna čiča. Sa g. Pašićem se nisam vid o, ima već godina dana, pa snio iako razgovarali«. — Preporučujemo ove riječi za moto budućeg uvodnika. sva muška i ženska djeca. Ženskoj djeci pripada to ргдуо sve dotle, dok se ne udaju, dakle dok potpuno ne napuste selište. Prema tome i djevoj­ čica. koju Vi izdržajete, nasleđuje kmetovsko pravo, te kmetovsko selište pripada njoj. Stoga Vi trebate podnijeti zahtjev za odštetu. * * * 2. Pitanje T. S. Iz K. U selu K. imam bcglučki posjed, koji sam prije nekoliko godina zasadio šljivama. U čardaku na tom begluku imao sam dvorjanina (čuvara zgrada i mala), ko­ jega sam plaćao i koji je sijao po koju parcelu zemlje, ali mi nije davao s nje nikakva prihoda, jer mu se je to ra­ čunalo u nagradu za čuvanje. Dvorja­ nin je umro prije 4 godine, a njegova je žena bila odselila nekud, te se Je nakon oslobođenja povratila u čardak i prisvaja mi sad cijeli begluk. Ona je podnijela kot. uredu i zahtjev na taj begluk. Šta da radim? Odgovor. Uzurpatorka nema nikakova prava na Vaš begluk. - 8. Čl., tačka 3., alineja 2. Naredbe o provađanju beglučke uredbe od 12.’V. 1921 izrijekom veli: »Najamnici, dvorani, siuge, koji su dobili beglučke zemlje za obrađivanje kao dio proiuvrijednos: za službu, nemaju prava naseljenih beglučara i zakupaca«. Prema tome ona mora biti odbijena s njezinim zahtjevom. Daje ona podnijela zahtjev, nije nikakovo čudo. Ali time nije re­ čeno, da će se njenu zahtjevu i udo­ voljiti. Vi ne trebate ništa zasad po­ duzimati. Trebate samo kod rješavanja toga spora iznijeti dokaze, da je njen muž uistinu bio dvoranin, i kotarska agrarna komisija, odnosno referent moraće riješiti taj spor u Vašu korist. Politički pregled. ŠIRITE „PRAVDU4' Iz naše organizacije. Nar. poslanik S. Baljić u Konjicu. 18. novembra o. g. u petak održao e narodni poslanik g. S. Baljić skup­ štinu u Konjicu, koja je bila brojno posjećena. Kako je bio i pazarni dan, to st je strčao veliki svijet iz okolnih sela, te je samo; skupštini prisustvovalo pored musi, građanstva oko tri stotine muslimana seljaka. Skupštini je od strane vlasti prisustvovao polit, pristav g. S. Karamehmedović, a pred­ sjedao podpredsjennik mjesnog odbora g. M. A. H džić i pozdravivši narodnog poslanika, podijelio mu riječ. Nar. poslanik iznio je u glavnim potezima rad poslaničkog kluba od početka rada Ustavotvorne Skupštine, a naročito se je osvrnuo na rad od uiaska u vladu g. N. Pašića. Prisutni su posve pomno saslušali govor narodnoga poslanika i odobrili r-d poslaničkog kluba. Bilo je pojedinih prigovora glede škola, mejtefa, naročito pak glede šumskih globa, na što je nar. poslanik davao objaš­ njenja i upute. Apelirao je na musi, seljački svijet, da sami svim silama nastoje, kad im Vakuf ne može još u dovoljnoj mjeri da izađe u susret, da materijalnim doprinosima osiguraju svoje vjeroučitelje, koji se brinu za odgoj njihove djece. Mnogi su se obrt nici tužili na porez na poslovni obrt, za koji je nar. posl. izjavio, da se radi u Zakonod. Odboru o izmjeni njego­ voj, kao i posjednici radi sporoga rada oko likvidacije agrara, ali im je posla­ nik saopćio, da je izviješten od nad­ ležnih polit, organa, da je rad oko pripreme za isplatu prve kategorije gotov i da bi se s isplatom moglo otpočeti već 1. decembra. U mnogim spornim pitanjima agrarne naravi da­ vao je interesovanim upute, te su mu­ slimani zadovoljni s pohodom svoga poslanika kao i poslanik sam, koji je naišao na veliko razumijevanje i jaku Bilješke. Uspjeh bosanskih poslanika. — •Hak« od 1. d^c. o. g. donosi pod gornjim naslovom ove riječi priznanja našim poslanicima: »Javili smo, u ka­ kvom su stanju poslanici J. M. O. na­ šli internirane porodice u Niškom lo­ goru. svijest među članovima. Jedan seljak zgodno reče: „Učinili ste, koliko ste I mogli, i ejvala vam!« Odličniji građani izvijestili su nar. . poslanika o lokalnim potrebama Ko­ : njica, te su izrazili želju, da im se u ' bivšoj vojnoj kasarni otvori duhanski 1 otkupni ured, jer u okolici se sadi i dosta duhan i da se n bi morao go­ niti na daleko, Koniic bi kao središte okolnih sela bio zato podesan. Nar. : poslanik ih je uputio, da podnesu molbu, ' koju će na nadležnom mjestu prepo­ । ručiti i zauzeti se, da se povoljno riješi. Osnovna je škola u Konjicu ta­ kođer u bijednom stanju. Smještena je dijelom u staroj trošnoj zgradi, di­ jelom u polovici jedne štale, koju je općina popravila. Uz pripomoć vladinu dala bi sc ta štala, koja ima vrlo čvrste zidove, preudesiti nadogradivši još jedan sprat i tako bi grad Konjic dobio bar čestitu zgradu, u kojoj uči­ teljsko osoblje i školska mladež ne bi bili izvrgnuti štetnom utjecaju po I zdravlje i po napredak. — Narodni | poslanik probavio je cijeli dan u pi! tomoj varošici među odličnim građan' stvom, a na večer je održao u omla; dinskom društvu »Mirzi« vrlo poučno I predavanje o štetnom djelovanju alkoi hola po naše zdravlje i po naše dru| štvo. Društvene su prostorije bile dup­ kom pune, te je omladina s velikim interesom pratila to predavanje, koje i je bilo popraćeno svim higijenskim I napomenama i nužnim objašnjenjima ■ štetnog djelovanja alkohola po poje­ dine organe našega tijela. Puno su I pažnje pobudila također fakta o zaraznim bolestima, padavičarima, zločinstvima, siromaštvu i t. d. Nakon predavanja otputovao je narodni po­ slanik burno pozdravljen i ispraćen I noćnim vlakom za Mostar. Naknadno su pregledali logor još i g. M. Kapetanović (J. M. O ) i g. Drofenik (Slovenačka kmetijska stranka). Zahvaljujući izdašnom zauzimanju poslanika Jugosl. Musi. Organizacije dvije stotine i dvadeset interniranih osoba staraca, žene i djece, otpušteno je dosada i spašeno iz one bijede, I na putu za svoja mjesta prošli su kroz Skoplje. Ispred ovih nevinih stradalnika neka je čast i hvala Jugosl. Muslimanskoj i , | | , | ! ’ < ' ј Broj 368 Бро! | kon ceremonije predaje vlasti Fran। cuske su sile napustile grad, a kemalističke su im trupe iskazale po­ čast. General Muhedln-paša izdao je proklamaciju na narod, da se mirno bavi svojim poslom. Dolazak Ferid-bega u Francesku, Angorski delegat kod Francuske vlade Ferid-beg prispio je 1. dec. u Marsej, dolazeći iz Bajruta preko Aleksandrije. Revolucija u Batu mu. Po jednom radiju iz Carigrada došlo je u Batumu do revolucije, koju su digli EnverI paša i boljševici, da obore sadašnje komesare. Domaće vijesti. Redovita gt. skupština J. M. O. u Sarajevu biće u petak, 16. ov. mj. u 2 sata po p. u Kiraethani. Pozivaju se svi članovi, da nefaljeno dođu na , skupštinu. Statut i program J. M. Organi] zacije. U brojevima 124., 125., 126. i 129. j štampan je statut naše organizacije. ' Tom su se prilikom potkrale neke I pogreške. U § 15. u II. olineji u 5. retku nakon rečenice: koja se svr­ šava riječima »izaslanik kotarskog od­ bora organizacije « ima se umetnuti re­ čenica : »U mjestima, gdje je palo za organizaciju 50 —100 kuglica, biraju i se u odbor tri lica, od 100 — 500 ku­ glica, pet lica, od 500 — 750 kuglica šest lica, od 750 —1000 kuglica sedam lica, na svakih daljih 200 kuglica po jedan odbornik više.« Dalje se tekst na­ stavlja kao što je štampano u listu riječima »Broj odbornika udređuje...« Iza § 15. treba umetnuti cio § 16., koji je pometnjom ispušten. Taj § 16 ! glasi: § 16. — U ličnim, familjarnim i dru! dim stvarima, koje ne zasijecaju u kri| minal i nadležnost suda, odnosno javnog tuŽiŽelja, treba da seoski odbori ' fungiraju kao obranički sud n svim I sporovima među pojedinim Članovima I organizacije i da nastoje, da se ti spo| rovi riješe bez posredovanja političke ' ili sudske vlašti. Kriza. Pašić nije uspio da sastavi vladu, a nije uspio naravno zbog stare stereotipne smetnje: što se radikali i demokrati ne mogu da pogode za port­ felje, kome će koji dopast., jer u dr­ žavi nema većeg i jačeg faktora od tih dviju stranaka i oni vode ruku o ruku glavnu riječ, a ipak s toliko ne­ povjerenja jedne strane prama drugoj. Na koncu Pašić je prekjuče povratio povjereni mu mandat za sastav vlade Kralju, a Kralj je onda povjerio sa­ stav vlade Ljubi Davidoviću. vođi de­ mokratske stranke. Po jučeranjim vijestima izgleda, da će Davidović imati više uspjeha. Kad je pozvao na jednom sastanku vođe stranačke, da uđu u njegovu vladu, Pašić je odmah istakao, da su i prije portfelji bili nepravedno podijeljeni i to na štetu radikala. Na to je Đavidović ponudio Pašiću, da radikali po­ dijele sve portfelje u dvije grupe, ali da demokrati odaberu ili obratno. A ponudio mu je i to, da jednostavno Zadrugarski pokret u Bos. No­ radikali i demokrate zamijene dosavom. Neumorni pioniri zadrugarskog danje portfelje. Pašić se ipak nije toga pokreta u našoj junačkoj Krajini pored časa ni za jedno odiučio. U javnosti | Bos. Krupe bacili su se na tegotni se misli, da radikali neće moći ništa posao Širenjem zađrugarske misli i po iznijeti protiv ovake ponude od de­ ostalim obližnjim mjestima, pa je tako mokrata Davioović nastavlja prego­ g. Bećir ef. Tatlić, učitelj iz Bos. Otoke vore s vodstvima stranaka, pa je taho 3. o. mj. održao s prijateljima našeg bio i u našem klubu. S naše strane zadrugarskog pokreta sastanak u Bos. ne bi bilo velikih poteškoća za ulaz u Novom. Zakijučilo se jednoglasno, da vladu. Ipak se sumnja, da bi Davido­ se u tom kotaru orovede zadrugarska vić mogao sastaviti vladu bez radikala. organizacija. G. Hasanbeg Cerić, škol. upravitelj u B. Novom već se obratio Protić I rladlna kriza. G. Pašić na »Središnji savez jugoslavenskih selj. je pozvao na savjetovanje o rijesenju zadruga u Sarejevu« za pravila, koja vladine krize i g. Stojana Protića. G. su mu već i otposlata, te se nadamo, Protić se zadržao puna dva sata kod da ćemo kroz kratko vrijeme moći g. Pašića, a to je razumljivo, jer to je javiti, da su sva sela kotara Bos. No­ prvi put od saziva Ustavotvorne Skup­ vog organizirana u svoje selj. zadruge. štine, da ova dva šefa jedne te iste Braći u Bos. Novom čestitamo na nji­ sUanke razgovaraju zajedno. G. Protić hovu pokretu i želimo im najbolji je iznio svoje gledište o uzrocima ove uspjeh, a druga mjesta upozoravamo, krize i o načinu, kako će se iz nje da se i oni trgnu i pregnu na posao izaći. On je naglasio, da je zajednički organiziranja. Zadrugarstvo će provesti rad s demokratima nemoguć. Mora se kulturni i poljoprivredni preporod na­ tražiti novi izlaz, ako se želi da se šega sela! izvede zemlja iz ove krize. U našoj se državi nalaze tri plemena, i ako se Prilozi „Pravdi*. G- H. Avdaga želi konsolidovanje prilika u zemlji, Delić iz Sarajeva darovao je »Pravdi« moraju se ta sva tri plemena zadovo­ 400 K. G. S. HadŽihalilović, učitelj u ljiti. U tu svrhu treba stupiti u kon­ Kopčićima sakupio nam je svotu od takt sa pravim predstavnicima Hrvata. 304 K, a darovaše S. HadŽihalilović Ono nekoliko demokrata iz Hrvatske 30 K, S. i J. Muratbegović, I. Beganone mogu se smatrati predstavnicima vić, I. Sulejmanagić po 20 K-, M. KadHrvata, kad se zna, da na drugoj rić, M. i O. Mahmutbegović, te M. Mustrani stoji hrvatski blok, koji ima 63 stajbegović i N. Kadrić po 12 K i dr., poslanika. To hrvatsko pitanje mora Ahmet ef. Korjenić, stolar darovao je se prije svega riješiti. Jedno zbog toga 60 K, a Asim ef. Sehić, postolar 80 K hrvatskog pitanja, a drugo zbog toga, obojica iz Čajniče. — G. Jusuf JašarŠto Vidovdanski Ustav suspenduje sve begović iz Amerike poslao nam je građanske slobode, treba provesii nje­ 1000 K kao pretplatu za 1922. g. i govu reviziju. G. Protić je izjavio, da prilog. G. Ćazim ef. Ruščuklija iz on ne može ući u vladu zajedno s de­ Kladnja 100 K. mokratima, a teško ^da bi ušao i u Najusrdnije im se zahvaljujemo! jednu vladu, koju bi obrazovao g. Bili uzorom i ostalim našim pristašama Pašić od radikala, muslimana, Koroši prijateljima. čeve stranke i samostalnih težaka. Ali bi svakako bio naklonjeniji ovoj dru­ Zatvaranje dućana u Derventi. goj vladi, jer bi ona značila prelaz Jučer smo dobili vijest iz Dervente, jednoj vladi, koja bi imala da izvrši da se i tamo mjerodavni organi počeli reviziju Ustava. vladati po dotičnoj naredbi o zatva­ ranju dućana, te su muslimani jučer bili Evakuacija turske zone. 29. no­ zatvoreni, a u nedjelju će držati otvo-# vembra Muhedin-paŠa je ušao u Adanu na čelu nacionalističkih trupa. Na- I rene radnje. �Боој 368 Kroj „ПРАКДА« — „HRAVDA* Dar „Hurrljjetu" iz Amerike. Ovih dana je društvo »Hurrl|jet« primilo jedan dobrovoljni prilog od braće u dalekoj tuđini — u Americi - u iz­ nosu od 46.500 kruna, koju je svotu sakupio među tamošnjim muslimanima gosp. Mehmed ef. Dervoz, inŽinjer i veliki prijatelj i pomagač naše siro­ tinje. Gospođin Dervoz darovao je svotu od 12.000 kruna; po 4 000 K. darovaše: G. Nezir KapiČić, Hama Arnautović i Ibrahim Mulać; preostatak svote darovaše braća, koja ne javiše svojih imena. Sakupljaču kao i prilagačima se društvo Hurrijjet ovim putem najto­ plije zahvaljuje, te im ispred svojih štićenika-šegrta želi svako dobro i sreću. Odbor. 1 ) * , Besplatan podvoz invalidima. Kod prvostepenih i superevizionih komi? šija ovih dana se održavaju pregle? di svih invalida. Ministarstvo voj* no sa ministarstvom socijalne poli? tike naredilo je svima komandama vojnih okruga, da op.štinskim vlasti? ma dostavi potreban broj propisno ispunjenih vojnih putnih objava, s kojima će dobivati besplatan pod? voz invalidi, koji idu na pregled. Hurrijjetov džepni kalendar za 1340. (1922.) godinu. Da olakša sebi zadaću na podizanju i izdržavanju is­ lamske mladeži po raznim modernim zanatima, te na podizanju i pomaganju mlađih muslimana-zanatlija, Hurrijjet je naumio, i ako dosta kasno, da izda svoj Džepni kalendar, dobro uređen sa poučnim i zabavnim štivom i razno­ vrsnim uputama za muslimane-zanatlije. Kalendar će opsezati do 128 stra­ nica, veličine 9/12^2 cm, a cijena će mu biti 3 dinara po komadu. Kalen­ dar će imati i oglase, koji se računaju 100 dinara za cijelu stranu, a 50 di­ nara za pola stranice. Narudžbe za kalendar i oglase, te rukopise i novac prima: Uprava Muslim rado, i zanatlijskog udruženja Hurrijjet, u Sarajevu. Sijelo Sar. športskog kluba. Sa­ rajevski športski klub priređuje u subotu, dne 10. o. mj. u svim svojim prostorijama (Mis-lrby uh) sijelo sa koncertom. Iza koncerta igranka do zore. Odijelo negjeljno. Ulaznica: dobrovoljni prilog. ' i ) j ster 211 Deangate« pošalju mustre i analizu sa bezobveznim, približnim cijenama svih artikala koje proizvode kao i kapacitet svoje proizvodnje. Izložba u „Osvitanju“. Prigodom mevluda, koji je jučer vrlo lijep’o pro­ veden, ' »Osvitanje« je priredilo i iz­ ložbu ručnih radova svoje stručne škole. Izložba će biti otvorena do po­ nedjeljka, i to za gospode sva četiri dana, a za gospodu samo u nedjelju i ponedjeljak. Svi su izloženi predmeti na prodaju uz vrlo umjerene cijene. Izjednačenje stipendija. Na sjednici delegata ministarstva finansija i ministarstva prosvjete pretresano je pitanje o izjednačenju studentskih sti­ pendija na strani, te je postignut pot­ puni sporazum. Tijem načinom popraviće se stanje naših studenata, koji studiraju u Čehoslovačkoi i Austriji. Javna zahvala. G. Mustafa ef. RuŽdić iz Sarajeva poklonio je kjutubhani ovog vakufa 50 (pedeset) svezaka raz­ nih kjitaba u vrijednosti od nekoliko hiljada kruna, na čemu mu se uprava najljepše zahvaljuje, moleći i drugu braću muslimane, da se ugledaju u Mustafa ef. i pomognu ovoj upravi, da podigne kutubhanu na onu visinu, kakva bi trebala da bude i da može svojoj svrsi odgovarati. — Uprava Gazi Husrevbegova vakufa. 3 Stran« Dragocjenost svake kuće je lje­ karnika Fellera miomirisni »Elsa-FIuid« najbolje sredstvo za trlja nje hrpta, ruku, nogu i cijelog tijela, kao kosmetikum za njegu zubi, zubnog mesa, ustiju, vlasišta i t. d. Jače i bolje od Francuske vinovice. 3 dvostruke boce ili 1 specialnu bocu zajedno sa zamotom i poštarinom za 48 kruna razaŠilje: Eugen V. Feller, Stubica donja, Elsatrg 310, Hrvatska. ; ’ j I I Treže!jak. I oni ga se odriču! »A. M. B. je jedan gosp. iz Sarajeva koji je jnnogo pisao po raznim listo­ vima, a par puta donio je po koju stvar i nama, od čega su nekoje obje­ lodanjene. Netom poslije objelodanjenja njegova članka u našem listu „Naši narodni zastupnici nekad i sad“ ovdaš­ nja „Večernja pošta" okrivljuje toga g. radi jednog gnjustog i nečovječnog ! djela njegova, a pošto to do danas u javnosti, koliko je nama pozi nato, još nije oprovrgnuto, to mi izGajretov pododb., Cazin. Vaš do­ jazljujemo, da A. M. B dok podliježe pis nema potpisa, pa ga ne možemo makar samo i sumnji onoga nedjela u uvrstiti. Stoga, ako želite da izađe kao pošteno ljudsko aruštvo nema pristupa »Priposlano«, ponovite ga i potpišite. pa kao takvom morali smo u našem Selam! listu, koji se daleko od društvene mi­ Tuzlacima. — Na Vaše žalbe radi zerije nalazi, svaku dalnju suradnju smjesta zabraniti. Njegova bilješka u uvrštenja dopisa iz Tuzle »Stranci« 28. broju »Naše Pravde« izišla je bez možemo samo ovo da rečemo: Dopis znanja našeg urednika. su poslali vrlo zaslužni ljudi za orga­ «Naša Pravda« nizaciju. Uredništvo nije imaio nipošto namjeru da vrijeđa naše čestite tuzlanske pri­ Tisuće ljudi u svim zemljama staše, pa je stoga i ispustilo sve ’ svijeta upotrebljavaju kroz 25 go­ oštrije izraze, a pred očima mu je dina miomirisni jedino lebdjelo, da se odstrani štetna kampanja protiv »stra­ naca«, jer vjeruje, da ćemo samo zajedničkim radom moći uspijevati na svima poljima rada. M. selamI Poruke Rdništoa. FELLEROV „ELSA-FLUID kao kosmetikum marke ,Gloria‘ garantirano prve vrsto u. buradima od 200 i 60 kg. kao i u kantama od 25 kilograma i Petrolejmatka ’Fiume‘ nudi uz fabrične cijene: 367 1-2 ; • I | i Izrada obveznica za likvidaciju agrara. Direkcija državnih dugova raspisala je licitaciju za 6. januar 1922. za izradu 292.000 komada 4 od sto obveznica za finansijsko likvidiranje agrarnih odnosa u Bosni i Hercego­ vini. Nacrt i uslovi mogu se vidjeti u | Generalnoj direkciji državnih dugova svakoga dana od 10—12 sati prije podne. Naš muzej u Mancestru. Mini­ starstvo Trgovine i Industrije u Beo­ gradu javlja: Prema prepisima »Pra­ vilnika Povlašćene Agencije« osniva­ mo u lokalima naše Agencije u Man­ cestru Muzej mustara i želimo da ga snabdijemo mustrama svih proizvoda, koji dolazi u obzir za izvoz u inostranstvo. Molimo, da se o tom izvije­ ste sva državna privredna preduzeća i uprave rudnika i preporučiti im, da na adresu: »Royal Privileged Comercial Agency of the Kingdom of the Serbes, Croats and Slovenes, Mance- fllbert L. Ozmo, Sarajevo, Kralja Petra u. 23. TELEFON 805. TELEFON 805. vlastitu porabu kao i za DAROVE predmete iz zlata i sre­ bra, nakite, ure, lance, prstene naušnice, narukvice krstne spomen-kolajne. te raznih potrepština sve * paŽifA k°d poznate tvrtke Suttner uz —najeftinije dnevne cijene u najljepšoj, modernoj izradbi. I žlice no­ ževe vilice, škare, žepne noževe, doze za cigarete i duhan, strojeve za brijanje, nažigaće i t. d. sadržaje sjajni ka­ talog sa slikama od: Ja Tvorničke tvrtke H. SUTTNER. LJUBLJANA br. 7C6 Kao brat I za njegu zubi, zubnog mesa, gla­ ve, kao pridodatak vodi za umivanje, jer je od najboljeg učinka, radi svog antiseptičnog, čistećeg i osvježujućeg djelo­ vanja. Isto tako ob­ ljubljen je kao krijepko, blago djelujuće i Vrlo prijatno sredstvo za tri ja­ nje hrpta, ruku, nogu i cijelog tijela aće i djelotvornije nego Francuska vinoviea i naj­ bolje je sredstvo ove vrsti. Ti­ suće priznanica! Zajedno sa zamotom i poštarinom stoji za svakoga: 3 dvostruke boce ili 1 specijalna boca kruna 48.—. Za preprodavače: 12 dvostrk. ili 4 spec. boca 168 K 24 „ „ 8 „ „ 280K 36 „ „12 „ 394 K FRANKO na Vašu poštu. Tko novac unaprijed pošalje dobiva popust u naravi. PRIMOT: Elsa melem za kurje oči 5 K i 7.60 K: Elsa mentolni klinčić 12 K; Elsa posip 11 K; Pravo Elsa riblje nije 85 K: Elsa vodica za usta 36 K: Elsa kolomjska vodica 41 K; Elsa damski miomiris za sobe 41 K; Glycerin 6 i 30 K; Lysol. Lisoform 30 K, Kineski čaj 3 K; Eisa prašak protiv gamadi 15 K; Otrov za miševo i štakore 8 i 12 kruna. EUGEN V. FELLER, Stubica donja Elsatrg br. 310 Hrvatska. bratu podobni, bez razlike, treba da sa naši zubi. Nema Ijepog ćoojcka i osobe bez Ijepih -jbi л Ijepih zubi bez praktično prokušane i od autorilsia najbolje preporučene: ELIDA-pastc «Ш1Ш1И1»111!М1111МИИЛ za zube. Zastupnik za Bosnu i Hercegovinu Hlbert Vita Lovi, Sarajevo, Despića ul. 1 Podružnica Ljubljanske kreditne banke u Sarajevu Središnjica: Ljubljana. — podružnice: Borovlje, Brežice, Celje, Celovec, Gorica. Maribor, Ptuj, Split i Trst. Dionička glavnica K 50,000.000 Rezerva K 45,000.000 Prima uloške na uložne knjižice, te ih ukamaćuje sa 4% netto Uloške na tekući račun ukamaćuje najpovoljnije. Obavlja sve I bankovne i mjenjačne poslove te burzovne naloge najkulantaije. — Izdaje uvjerenja za izvoz i Uvoz robe prema naredbi ministar­ stva financija o regulisanju prometa sa devizama i valutama. Ovlašteno mjesto za prodaju srećaka državne razredne lutrije Kra­ ljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. �Strana 4 Страка „ПРАРДА" Hdo! 363 Blef - »PRAVDA* Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. — Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina. Potpuno uplaćena dionit ka glavnica K 20,000.000' 104 Ulošci preko K 25,000.000'—. Pričuve preko K 4.000,000. - Pupilarno siguran. - Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. Uzima u pobranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge r.ajkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE BANKOVNE .. .________________ __ POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. _______ _______ ____ ____________ da dobije, neka kupi srećku kod ОШвп i kh HufMć Petra Vukasa Sarajeva, Kralja Petra ul. br. 33 Мп 701 i РЈЧЈисвпН stalačftog sina. ALEKS. ulica, kod kojeg je iz­ vučen br. 53.310 sa zgoditkom od 150.000 dinara. fflišEui, štakori, stjenicE i žohari i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ jebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih i kućnih miševa K 16’—, za štakore K 20'—, za žohare ruse i Švabe posebno jake vrsti K 26*—. Osobito jaka tinktura za stjenice K 15'—. Za moljce po K 10 i 20, prašak za buhe po K 10’— i K 20'—, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20. mast za uši na glavi K 10—. Mast za uši na blagu K 10'— i Prašak proti mr ava K 10’— Razašilje pouzećem Zavod za eks­ port M. Junker, Zagreb br- 16. Petrinjska ul. br. 3. 131. Preprodavaocima popust! TVORNICA KONZERVA Preporučuju svoj specijalitet BAKOVIĆ, GAVRAN i MUSA d. d. DOLAC kod SARAJEVA. Nudi kisele krastavice, pfeferone, pa­ prike prazne i punjene sa kupusom na , sanduke po 8 i 16 flaša kao i na va­ gone. Kiseli kupus rezani i u glavama u bačvama po l00 i 200 kilograma uz najnižu cijenu. u bocama i buradima. sijeno u вмдмл na veliko i malo uz maksimalnu cijenu sa skladišta BEZ KONKURENCIJE!!! ,P»T“ Š dl Naručbe se primaju u pisarni Mustajbegova ul. 1. — Telefon 328. SARAJEVO. 9 MusilmaRsha trgovačka I obrtnička banka za Basnu i Н«даишј1 (d. i) u Sarajevu; Središnjica: Sarajevo. — Pupilarno siguran zavod. — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. | Dionička giisvntca *80,000.000 kruna. ^oo.coo Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i uk; m Tuie ih najpovoljnije.— Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite-— Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. | ф Fo ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ 205 £ ИгнБв1гг1јз: ИгаЦа Petra ulico I ртм, lipo. - Brzojavi: ТгдоШа banka, Sarajevo. - IntErurhan telefon: Zli j Musliniansha centralna banta za Bosnu i Hercegovinu i & u Sarajevu. POZIV зи’ = kojim se najučtivije pozivaju p. n. gg. dioničari Muslimanske centralne banke za Bosnu i Hercegovinu d. d. u Sarajevu, da izvole doći na II. izvanrednu glavnu skupštinu koja će se obdržavati dne 18. decembra 1921. u 10 sati prije podne u zavodskim prostorijama, sa slijedećim DNEVNIM REDOM: 1. Fuzija sa Muslimanskom bankom d. d. u Banjoj Luci. 2. Povišenje dioničarske glavnice od 20 na 25 miliona kruna. Ravnateljstvo Muslimanske centralne banke za Bosnu i Hercegovinu d. d. u Sarajevu. Napomena: § 29. društvenih pravila glasi: »U glavnoj skupštini mogu prisustvovati svi dioničari, koji polože svoje dionice ili na blagajni društva ili na drugim mjestima, koje ravnateljstvo u pozivu označi, barem osam dana prije sastanka glavne skupštine i to uz datiranu potvrdu, koja služi kao legitimacija kod glavnih skupština. Pravo glasa imaju svi dioničari, koji posjeduju barem jednu dionicu. Svaki dioničar ima toliko glasova, koliko je dionica osam dana pred sastanak glavne skupštine na naznačenim mjestima položio. Dionice, odnosno međutomnice (potvrde) mogu se položiti kod naše blagajne u Sarajevu i kod naših Podružnica: Bugojno, Banjaluka, Brčko, Čapljina, Travnik, Prijedor i Tuzla, te kod slijedećih zavoda: Banke Gajret d. d. u Sarajevu, Prve muslimanske banke d. d. u Brčkom, Prve muslimanske trgovačke banke d. d. u Bjelini, Muslimanske privredne banke d. d. u Gračanici. Krajiške banke d d. u Bihaću, Kreditne banke d. d. u Livnu, Trgovačke banke d. d. u Trebinju, Privredne banke d. d. u Maglaju, Muslimanske banke d. d. u Visokom, Muslimanske trgovačke i poljo­ djelske banke d. d. u Tešnju, Bankovne radnje Numan Osmanefendić u Žepču, kod Prve hrvatske štedionice u Zagrebu i kod Srpske Banke u B. Šamcu Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Đ. i A. Kajon, Sarajevo.. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/14197ca32470ccc2f4c92d5deb8c225a.pdf a9bbe70e9a450024837af3c2d44ffb39 PDF Text Text PLAĆENA. PMVDA ЛА _ i ОСЛАВЕНСКЕ МУСЛИМАИСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Bfoj 131 (369) Godina III. i ■ I I I i I i j । j ; j 1 | mjeran p;ama ekonomskoj i financi­ jalnoj znazi francuskog naroda, pa kad ova konstatacija vrijedi za modernu Francusku, koja je kud i kamo naprednija od nas, eo ipso bi morala vrijediti i za nas i naše prilike, pa da toga oprobanog zakona u svoju poresku politiku ne uvađamo. Još jedna jaka okolnost imade, koja govori proti ovom porezu, a tu okolnost nalazimo u slabom ili nikakvom gospodarenju sa državnim imetkom, prihodima i rashodima državnim, u poman,kanju evidencije, državne aktive i pasive, dr­ žavnih dugova i tražbina, te pcmanjkanju evideneje o cjelokupnoj financijalinoj snazi naših građana. Na jednoj se strani rasipa državni imetak, a na drugoj sirani povećaju se državni porezi bež ikakvih stalnih predioga u jednoj neopisivoj nejasnoći i neizvje­ snosti, kako mi financijalno stojimo i s čime u svojoj kući raspolažemo. Za to bi trebalo da se Ministarstvo finansija potrudi, pa da nam iznese jasnu sliku spomenutih momenata i da se potrudi, da dosadašnje sv • za­ ostatke poreza ubere. Prije пекоћко dana čuli smo mi ovdje, gospodo, značajnu izjavu referenta Ministarstva finansija, koji nam je ustvrdio, da u Srbiji i Crnoj Gori nije uopće ratni porez ubiran, niti je povećana ztmljarina za te krajeve razrezivar.a ni ubra­ na. Dok se tako u Srb'ji i Crnoj Go­ ri postupa, kod nas se u Bosni za ratni porez, zemljarinu i druge poreze prodaje i zadnji komad pokućstva, pa ne samo to, nego se kod nas i invalidi plijene i prodaju im se na javnoj dražbi i oni predmeti, sa kojima oni svoju ekžistenciju održavaju. Slučaj, koji se je odigrao ovih dana u Beogradu sa invalidom Šaškinom Mustafom iz B. Gradiške koji je do­ šao u naš kiub, da mu interveniramo u pitanju njegovog ratnog poreza, koji iznaša 9.000 K, a za koji mu se porez prodaje konj i kola, čime je za­ rađivao svakidanju koru kruha. Taj je invalid, gospodo, bez ruke, potpuno nesposoban za svaku privredu, kome bi trebala država da daje penziju, a eto kako vidimo, hoće se da se tome čovjeku oduzme i zadnja mogućnost zarade i življenja. Gledajući sve ove anomalije pred sobom ne mogu glaso­ vat zn ovu zakonsku uredbu, pa mo­ lim Zakonodavni Odbor, da se ova uredba odloži do budžetske rasprave. U tom vremenu neka nam g. Mini­ star finansija iznese jasnu sliku dr­ žavne aktive i pasive i neka ntm iz­ nese osnovu, kako misli u svome re­ soru štednju provesti i na koji će način zavesti bolju racionalnost u upravi sa državnim imetkom i kako misli sva državna preduzeća oživjeti i njihovu aktivnost povratiti. U neposrednoj blizini moga rodnog mjesta Tuzle u Kreči i Simin-hanu nalaze se državna preduzeća i tu ugljenokop i Tvornica soli. U ovim državnim preduzećima nema, gospodo, nikakvog racionalnog gospodarenja, pa u tim preduzećima, gospodo, milijuni- Muslimani! . na istaknuti način naći nove izvore za i pokriće deficita za proračun 1922. i time i poštediti i onako inače slabu financijalnu snagu našeg naroda. S time sam ! ja svršio sa izjavom, da ću iz naveI demh razloga u ime našeg kluba proti ! ove uredbe glasovati. i milijuni državne imovine propadaju i tonu. Slično će^biti sigurno i sa ostalim državnim preduzećima naše Kra| lievine, pa bi trebalo, da se pozvani faktori malo bobe i intenzivnije pozabave ovim pitanjima, pa sam mišijc Ja, da će moći gospođin Ministar finansija u zakonodav! nom odboru povodom pretresanja uredbe o porezu na poslovni obrt. an V1,°vić: Gospodo I Po­ vodom ove zakonske uredbe o pore­ zu na poslovni obrt, koja je danas na dnevnom redu, hoću da upozorim zakonodavni odbor na neke momente koji se pojavljuju u najširim slojevi­ ma našeg troimenog naroda bez razJa narođnosti. činjenica je a danas kod našeg naroda vlada silo nezadovoljstvo i neraspoloženje. To nezadovoljstvo ne dolazi samo od neпа^ЛТ31’ ₽nl,ka u našem javnom i životu uopče’ ne^° na­ ročito i radi neuređenosti valute, poSrcupljivanja života i previsokih držav­ nih poreza, daća i nameta. U danima izrađivanja naše mlade države trebalo bi da pozvani faktori »maju više obazrivosti prema tom na­ rodnom raspoloženju, pa da ovim i ovakvim uredbama ne izazivaju još većeg ogorčenja i nezadovoljstva u narodu. Naš je narod b,ez razlike vje­ re i narodnosti svjestan, da neće mo­ ći snositi ni gostojećth poreza, a ka­ mo li novih, koji bi.se imali sprovesti ovim zakonom, s obzirom г.а teške naše ekonomske prilike, u kojima se nalazimo, i s obzirom na slabu i pri­ mitivnu trgovinu i obrt naš. Radi toga se s pravom naš narod buni i protes­ tira proti i ove zakonske uredbe o porezu na poslovni obrt. Ovaj zakon, koji se namjerava sprovesti, pogađa u prvom redu naše konsumente, jer će on prouzrokovati poskupljivanje ži­ vežnih namirnica i uopće poskuplji­ vanje života. O'^aj zakon pogađa ta­ kođer trgovinu i obrt, jer tereti trgov­ ce i obrtnike dvostrukom stopom po­ reza, koji nije primjeren financijalnoj znazi tih privrednika, a kosi se i sa principima financijalne znanosti. Prin­ cip financijalne znanosti dozvoljava opterećenje cjelokupnog dohotka gra­ đana do najvećeg iznosa od 15°,о. Primjenivši ovaj princip može se nadalje konstatirati, da se dosadašnji porezi kreću između 28—32%, koji terete sveukupni dohodak naših građana. Usvajanjem ovoga zakona odnosno poreza na poslovni obrt poskače ta porezna stopa na dvostruki iznos. Ovaj teret odnosno novi porez ne mogu ni trgovci ni obrtnici podnosili i pošljedica će biti ta, da bi sete dvije privredne grane mogle dovesti u ozbilj­ no pitanje. Ovaj zakon i tehnički ne­ će se moći provađati, jer iziskuje po­ većanje personala kod pojedinih po­ reznih ureda, a ovo povećanje u da­ našnjim slabim našim prilikama nije moguće izvesti. Kako postojeći perso­ nal neće moći i ovoga posla svlada­ vati, doživjećemo kod poreznih ureda velike zaostatke, a u savezu s time i uspjeh, koji nas neće ni u koliko za­ dovoljiti. Ovakav zakon, odnosno po­ rez .na poslovni obrt ’ im adu i još ne­ ke druge moderne države. Ja poimen­ ce napominjem Francusku, koja tako­ đer imade u svojoj poreskoj politici isti ovaj porez. Moderna Francuska bavi se u najnovije doba -mišlju, da ovaj porez iz svoje politike izbaci, jer je nepraktičan, nepravedan i nesraz­ Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje ređakcionl odbor. Pretplata: za našu državu godišnje K 200.—, na pola godine K 100.—; za inozemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. čekovni račun pošt. štedionice 1119 Sarajevo, utorak 13. decembra 1921. Govor nar. poslanika g Osmana Viiovića držan pojedini broj K 2. Smeta im Ministarstvo soc. politike. i . | । I | I Prije nekog vremena donesoše go­ tovo sve novine vijest, da su radikalski poslanici iznijeli prediog, da se ukine Ministarstvo soc. politike. Usli­ jed prigovora demokrata i J. M. 0. pao je tada taj prediog, ali radikali sada upotrebljuju priliku nejasne po­ litičke situacije, da taj svoj naum iz­ nova pokušaju. Radikali doduše nisu naveli razloge za taj svoj prediog, ali mislimo, da će razlozi biti stvarne a i materijalne naravi. U isto doba, kad su radikali prvi put zatražili, da se ukine Ministarstvo socijalne politike, tražili su oni za sebe i portfelj ministarstva unutarnjih djela, a jer bi ukinućem M nistarstva soc. politike velika većina, ako ne sve agende tog ministarstva prešle u kom­ petenciju ministarstva unutarnjih djela, to je jasno, da oni hoće djelokrug ministra policije još više da prošire prije nogo li ga oduzmu demokratima i predadu kome svome partizanu. Tako bi .pod kompetenciju Ministra policije došla udruženja dobrovoljaca i invalida, a ovi bi se baš mogli do­ bro upotrebiti prilikom idućih izbora za Narodnu skupštinu, jer je poznato, kako je na mnogim biralištima jaka i dobro organizirana falanga dobrovo­ ljaca bila odlučna za rezultate izbora, koji baš nisu bili po volji radikalima. Imati u svojim rukama policijske činovnike, a osim toga udruženja invaliJa i dobrovoljaca, pa onda još one mnoge fondove, s kojima s:ida raspo­ laže ministarstvo socijalne politike, to bi zbilja značilo imati pri izborima ve­ liku prednost pred ostalim strankama, pa se za to ne bi smjelo to dozvoliti ni pod kojim uvjetom, tražili to radikali ili koja druga stranka. A sad pomislite, da bi eventualnim ukinućem Ministarstva socijalne politike došla čisto socijalna pitanja pod ruku mi­ nistra policije! Radnička pitanja materijalne naravi, jer o političkim radničkim pitanjima neću ni da govorim, pitanje udgvica i siročadi, pa invalida, beskućnika i si. morao bi prosuditi ministar policije, 1 • ' i • ' i 1 I I I i I I । I i I dakle ministar, kome je običaj a često i .dužnost, da se opire novim, napred­ nim i modernim strujama i idejama dok svi ti ekonomsko i socijalno slaoi elementi očekuju svoj spas baš od mo­ dernih i naprednih nazora i uređaja, koji su se u drugim državama poka­ zali podesnim. Ne — ta protuslovlja modernizma i konzervatizma ne mogu se staviti pod jednu kapu! Mnogi predbacuju ministru soc. pol. da ne isjunjuje svoje dužnosti onako, kako bi to trebalo da bude. Priznajemo potpuno, da današnje ministarstvo socijalne politike nije sasvim na visini svoje teške zadaće, ali moramo lojalno priznati, da su tome djelomice krive i okolnosti, pod kojim to ministarstvo danas radi. Svuda poteškoće usljed pomanjkanja sredstava, da se oživotvore najnužnije institucije, koje su naši zapadni saveznici već davno uveli. Često fale i kvalifikovani svjesni radnici, koji bi proveli bar ono, što bi se i sada dalo provesti, jer su se na nekoja mjesta uvukli politički partizani, ne da rade, nego da se. uhljebe. — Ali ipak mislimo, da se ministru socijalne politike ne bi smjele praviti tolike smetnje, nego naprotiv: to se mi­ nistarstvo tek razvija, ono se još nije ustalilo; treba mu svim silama po­ moći, ako od njegu očekujemo pozi­ tivni rad. Da je ovo naše stanovište oprav­ dano, najbolji je dokaz i to, da su se gotovo sve novine — osim dakako radikalskih — u našoj cijeloj kralje­ vini složile u tom, da je potrebno, da se ministarstvo socijalne politike i nadalje održi, te mu se dadu potrebna sredstva, da se razvija u smjeru modernog napretka, a ne da se sada tako često govori o njegovom ukinuću. I protesti radničkog svijeta iz različitih dijelova države protiv ukidanja jasno govore, kolika bi šteta bila, kad bi se ovo ministarstvo ukinulo. U zadnje vrijeme, izgleda, i radikali su skloni, da se okane ovog zahtjeva, naročito otkad su vidjeli, da je većina skupštine protiv ukidanja. S. Pisma iz Beograda. Beograd, 11. decembra 1921. Kriza. — Dan odmora. — Novi Perzijski poslanik kod ministra dra Spahe. — Izborni red za općine. — Organizacija policije. — Radi­ kalni kongres. — Iz financijskog odbora. Kriza nije još svršena. G. PaŠić vra­ tio je mandat Kralju, jer nije mogao da sastavi vladu bez demokrata, a ra­ dikalni klub ne odstupa od svojih za­ htjeva, koje demokrati ne prihvaćaju. Kralj je povjerio sada sastav vlade šefu demokratske stranke, g. Davidoviću, koji vodi razgovore sa predstav­ nicima sviju grupa u Skupštini, i to u prvom redu sa radikalima. Od na’ šeg kluba razgovarali su sa g. Davidovićem gg. Dr. Hrasnica i Dr. Hadžikadić. Oni su mu objasnili naše gle­ dište na političku situaciju, o kojem je bilo riječi u prošlom broju povodom i razgovora sa g. Pašićem. , izgleda, da ni misija g. Davidovića ' neće imati uspjeha iz istih razloga, ПептаНо cdiarhp Јег ^edini spas našeg težaka u zadrugama, jer će zadruge provesti UvSjUuiiB UM U i Ugb; kulturni i poljoprivredni preporod našeg sela, jer bez bogatog i kultur­ nog sela, nema ni bogate ni kulturne varoši, a ni države. Muslimani, znajte svaki čas oklijevanja s osnutkom zadruge donosi ogromnu štetu naš m selu, grijeh je i nadalje pustiti naše selo u današnjem stanju. — Sve upute i najizdašnije potpore daje besplatno: »SREDIŠNJI SAVEZ JUGO­ SLAVENSKIH SELJAČKIH ZADRUGA U SARAJEVU« (pošt. pretinac 169). �Broj 369 Број „ПРАВДА* — „PRAVDA* Strana 2 Стзана zbog kojih nije mogao ni g. Pašić da ' prilikama u našoj državi, naročito sastavi većinu. Tako se ne može oče­ I ekonomskim. kivati riješenje krize prije svršetka I U Ministarstvu Unutarnjih Djela iz­ radikalskog kongresa, i ako je g. Da- rađuje se zakon o jedinstvenoj orgavidović predložio g. Pašiću tri alterna­ I nizaciji policije za čitavu državu. tivna predloga, koje je vrlo teško I Danas se sastaje kongres Radikalne odbiti. stranke iz čitave države. Ovo je poJučer je u Zakonodavnom odboru slednji kongres pojedinih stranaka, vođena rasprava o čl. 12. Zakona o koje su ove jeseni Održavale svoje zaštiti radnika, koji govori o nedjelj­ kongrese. Džemijetski poslanici doveli nom počinku za radnike. Sekcija je su pril čan broj svojih ličnih prijatelja bila predložila novu redakciju, koja na ovaj kongres. glasi: »Jedan can nedelje i na dan U financijskom odboru prigodom 1. decembra svake godine zabranjen je svaki rad pomoćnom osoblja po I pretresa reduciranog budžeta minisvima preduzećima (radnjama) pred­ i starstva vjera iznio je dr. A. Hadživiđenim u § 1. ovog zakona. Koji će ; kadić predlog, da se već u ovoj ja­ nuarskoj dvanaestini izjednači plaće to dani biti za pojedine krajeve, prosvih vjerskih poglavica, jer nije pravo, pisaće Ministar socijalne politike u da jedni uživaju veću plaću, a drugi sporazumu sa Ministrom Trgovine i i manju. Ako smo u jednoj državi iako Industrije«. hoćemo da provodimo izjednačenje, U odboru su bila vrlo podijeljena mišljenja. Naši članovi gg. Dr. Hras- ј onda treba i ovdje da jednom počne­ mo. U svoje vrijeme (u mj, augustu) nica i Fehim Kurbegovič zastupali su izjednačene su plaće srpsko-prsvogledište, koje je izraženo u našoj re­ sisvnim svećenicima, a naši i kato­ dakciji, koju smo Vam javili u pro­ šlom pismu. Oba naša govornika ustala , lički ostali su pri starim plaćama, koje su gotovo u poia manje. Naše su odlučno protiv onim govornicima, duhovno predstavništvo ne može da koji su tražili nedelju kao jedini dan živi s ovakom plaćom dostojno svoga odmora, te je tečajem diskusije došlo i do burnih scena. Veći oio članova ; položaja. Sam naš reis-ul-ulema tužio se je ministrima prigodom zasijed^nja Zakonodavnog Odbora je nastojao, da vjerske ankete га ovu nepravdu i svi ovom sukobu izbjegne, pa je nakon podulje diskusije riješavanje o ovom i su mu ministri dali pravo. U ineresu članu odloženo u cilju, da se nade jednakosti i pravde nužno je Ovu ne­ redakcija, koja će moći da zadovolji, j pravdu bar sada ispraviti, ako se već Značajno je, da ovoj sjednici nisu pri- ; ne misli dati razlika sve od augusta sustvovali Članovi Muslimani Zakono- . kao naknada, jer bi ovo bilo po prin­ cipu ravnopravnosti. devnog Odbora iz Južne Srbije, i ako Ovom se predlogu priključio i dr. su ih naši članovi pozivali na ovu i sednicu. da pomognu akciju našeg 1 Dulibič (pučka stranka), na što je predsjednik Voja Veljkovič izjavio, da kkba. JuČe poslije podne posjetio je novi se ovaj predlog iznese kao želja fi­ Persijski poslanik na našem dvoru nancijskog odbora pred zakonodavni Ali Akhbar Han Bahnan g. Ministra odbor, jer je on šire naravi, te spada Trgovine i Industrije Dr. Mehmeda u opće izjednačenje svih službenika u Spahu i poduže razgovarao s njim o • plaćama. Bilješke. u obranu. U »Našoj Pravdi« broj 27. od 23. novembra o. g. uzeo me je neko na nišan kao predsjednika izvršnog odbora naše ekon. organizacije. Iz? gleda, da nije ostavio ništa, čim bi me mogao tući, a u namjeri, da me stjera u kut. Pa ne samo taj anoni? mus, koji se stidi potpisati svoje lične napadaje na druge, nego i u jednom drugom listu napadan sam lično zbog naše ekonomske organizacije. Zašto to sve, ja ne inogu da do? kućim, osim ako nije za to, što ne? kome smetam. Jer posao, u kojemu sam se do sada našao na polju ra? da za našu ekon. organizaciju, ta? kve je naravi, da za nj jednog čo? vjeka niko pošten ne bi napadao, posao: propagiranja za tu ideju do ankete i sada priprava do defini? tivnog osnutka ek. organizacije. — U drugom svijetu, drugačijeg men? taliteta ljudima, koji na ovakvom 1 poslu surađuju — svako prema svojoj snazi dalo bi se makar formalno priznanje, a eto kod nas ne mogu da budu pošteđeni ni od ličnih napadaja. Jer ovakve vrste poslovi, svako znade, da potječu iz nesebičnih namjera i vrše se često , s velikim naporom, pošto drugih nema dovoljno na djelu u i saradnji, ma da su — bar po mom shvaćanju — svakom otvorena vra? ta za koristan rad. Kao glavni argumenti za moju ! nepodesnost i za ovakav rad, ' navedeni su u »N. Pravdi« tvorni? ca rublja, akciia za zaštitu morala | i moj članak »Samo dva broda«, da sa njima ni jesam uspio. Na to mo? ram odgovoriti: 1. Pitanje tvornice rublja, u ko? joj bi dosta ženskih bilo zaposle? no, nije se moglo brzo dokončati ■ s razloga, što se nije svijet za nju i odazvao sa dovoljnim upisom dio? PODLISTAK. Poznato je, da su još neki za Havarijuna počeli zabacivati poziv vahdanijeta izmijenivši ga na svoj kaluf. T' liko su daleko otišli ti smrtnici, da su Boga dž. š. identifikovali sa posla­ nikom lsatom. Budući da je kod tadanjih naroda, naročito Rimljana, bila razvijena umjetnost slikanja i kipar­ stva, to se uzeše tom umjetnošću prikazivati. Isa a. s. i h. Mejrem i I tako su se narodi mahom molili njima miesto pravom i jedinom Bogu dž. š. Time su se već udaljili od uzvišenog principa vahdanijeta, kojeg su toliki Božji poslanici donosili od I Boga I udstvu. Osim toga demorali­ zacija Rimljana našla je ploda i kod ' tadanjih naroda. Jedini kraj, koji se očuva od te ; strašne bujice, bio je jugozapadni po, luotok azijskog kontinenta Arabija. Omeđene prirodnim granicama ne prelazahu u nju u svoje vrijeme ni Rim। ljani To je prostrana zemlja, koju na sjeveru rastavlja od Sirije i Mezopo’ tamiješamska pustinja, na istoku PerI zijski zaljev, na jugu Indijski ocean i , more Umman, a na zapadu Crveno ' more i tjesnac Bab-ui-Mendeb. Posljej dica ove osamljenosti jest ta, što se je njeno Žiteljstvo razvijalo posebnim tradicionalnim životom bez natruhe tuđinske. Njihov šejeh nema onoga i karaktera, kakova imađahu ovamo Hafiz I. R., Mostar: Opel na ulemu. Prešlo je 1339. godina, a nastupili su i mubarek dani g. 1340., kako je čovječanstvo usrećeno jednim nepro­ cjenjivim amanetom. To je bilo u doba, ktda su brojem manji i jakošću sla­ biji narodi pred krvnim mačem tada­ njih silnika, kao Germana na zapadu i Bizantinaca na istoku, morali orifmati sve ono, što im oni silom narivavahu. Vladao je zakon: ko jači, taj tlači, jer i ovi slabiji — čim bi ispala prilika — oduprli ti se svojim tlačiteljima i ponovno uživali izgubljeno: svoj jezik, slobodu i napokon' staru pogansku vjeru. Zbog toga bi se sil­ nici, puni gnjeva, latili ponovno handžara i nastavili uobičajenu metodu. Taj bi se proces nastavljao sve dotle, dok bi jedna ili druga strana bila po­ tučena ili bi primala zapovjedi jačega. Razbor ne vlada, a nema ni onih, koji su blago i razborito Širili i unosili istinu među jedan narod. Nestalo je dakle onih, koji su vjeru Isa a. s. propovijedali onakovu i na onaj na­ čin, kako ju je on sam propovijedao, a iza njega Ha^arijuni. A ako više ništa nema, nego ako nica. Ja sam bio uzrokom i tu sam u najmanju ruku pošten, i to svoju pogrešku rado priznajem da je u pravila tvornice rublja bio i toliko pošten, da mi poštenja ne bi uvučen »Merhamct«, da bi tvorni? ’ mogli platiti ni svi nlilioni bosan? cu za pet godina mogao preuzeti, a skog agrara, onda neka sc pojedin? to s razloga, što je sarajevska širo? i ci mnogo nc brinu za moje garan? tinja vrlo brojna, a sredstva »Mcr? čije radi uprave sa »grdnim para? hameta« ne dotječu za dovoljne ina« posjednika. Tim više, što tc potpore za život, pa da bi se financi- । grdne pare u vršenje dužnosti sa? jalna snaga »Merhamcta« morala : dašnjeg izvršnog odbora ekon. *or? jednom, a tim i mogla lako sanira? | ganizacije i nc dolaze u obzir, tc ti. I što ovu ideju nije svijet pri? što će oni, čije su pare, vjerojatno hvatio sa boljim upisom dionica i znati i za imena svih ištahlija za bez vlastite štete osigurao svoj i upravom sa njima, kad dođe tome »Merhamet«, ja se za to nimalo ne 1 vrijeme, da svoje pare moradnu stidim niti smatram, da bi se ne? nekomu i povjeriti na rukovanje. ostvarenje tvornice rublja na ovaj Za pare, neka sc niko ne boji, ne? način moglo meni u grijeh upisati. ću sc za tim ni malo otimati, kao Ipak, glavom sc kroza zid ne može, što se nijesam ni dosada nikad oti? i kad nije išlo jedno radilo sc na inao. I nc samo što neću nikome drugom, naime, da se tvornica rub« smetati, nego ću sc još iskreno ra? lja osnuje, pa kako bilo. I ja, p r c? dovati, da bol je radine ruke od mo? ma današnjem s t«a n j u jih i najmanji posao od mene pre? s t v a r i, mogu ovdje izjaviti: tvor? uzmu, da ga bolje svršavaju požrt? vovno i • n c s c b ič n o ! nica rublja će se osnovati i u njoj ćc^ sc dati zarade muslimanskom U interesu same stvari, mislim ženskinju! Ali po svoj prilici neće da bi kritičari bolje učinili, ako bi biti dioničko, već tiho društvo. svoje »jače snage« trošili za ostva? Strojevi su u Njemačkoj već kup? renje naše ekonomske organizacije Ijcni i nalaze se otpremljeni na pu? najprije, pa onda poslije mogu lič? tu za Sarajevo. 1 sad će biti pita? no obračunavati sa svakim kao i sa nje samo tehničke izvedbe, nalaz mnom, koliko god hoće. zgrade, uređaj tvornice i početak Sarajevo, 5. decembra 1921. s poslovanjem. Šemsudin Sarajlić. 2. Sto se tiče Akcije za zaštitu nar. posl. morala, ja sam je ostavio sa potpu? no uređenom šivaćom radionicom sa dvadeset strojeva u poslovanju, kad sam kao narodni poslanik mo? rao poći u Beograd. Odbor te akci? je imao je u vidu još neke osnove Fotografija Mu đim-učiteljn. Saza poslovan je, ali b e z s r e d s t a? у a, nije mogao više koračati napri? radnik »Srpske Riječi« u škol. odsjeku jcd. Iza mog odlaska zapeli su je? naše vlade iznosi ovih dana u tom listu dino zbog oskudice novčane pro? molbu jednog učitelja, apsolventa muametne glavnice i poslovi u šivaćoj limskog tečaja, upućenu ministarstvu radionici Akcije. I moj nasljednik prosvjete za uputu, kako i po čemu u upravi Akcije g. Fehim ef. Spa? treba da se ti apsolventi pripravljaju ho trsio se mnogo sazivajući šire za definitivni ispit. Gospodin dopisnik sastanke, da toj rani lijeka nađe, »Srpske Riječi« u školskom odsjeku ali — otuda bez uspjeha, sa strane naše vlade uzima tu molbu Kozličićevu onih, koji bi to pitanje mogli ma? na trehu, što je melitelj pogriješno ras­ ferijalno da isprave. Stoga ja ne tavio jednu ri^eč na slogove, pa kaže mogu biti kriv za neuspjeh Akcije, ministru da su ti apsolventi mualim. nego neko drugi, ko joj je mogao tečaja nesposobni učitelji, jer da se u pomoći, ali joj nije pomogao, ili ju dobroj školi djeca nauče za prvi mje­ ie mogao preuzeti i upraviti s njom sec dana rastavljati riječi na slogove, a evo učitelj to ne zna. Mi nijesmo to kako hoće, ali ni to nije učinio. znali, da službeno osoblje u školskom 3. Glede moga propagandističko? odsjeku naše vlade ima i tu zadaću ga članka »Samo dva broda« očitu? da službene akte krade i nosi po redak­ jem, da ga se ni danas nc stidim i cijama. A da dokaže da ti mualimivjerujem, čvrsto vjerujem, da će mi učitelji nijesu sposobni, ne ustručava za nj budućnost dati pravo i da će se i s imenom njegovim izaći u jav­ se čuti riječi: da smo se, Bog dao, nost Što se tiče tih pravopisnih po­ još davno osigurali i predstavili se grešaka, naravno ima dopisnik »Srpske jednim pozitivom u živom velikom Riječi« u školskom odjeku naše vlade svijetu! posve pravo, ne bi ih smjelo biti zaista, Ovo je moj odgovor na tri kon? ama čudo da ih ne nađe ni u jednim kretne činjenice, s kojim se u »Na? drugom aktu osim u Kozličića molbi. šoj Pravdi« proti meni operišc. I? Te i take pogreške prave i apsolventi maju li ih napadači još. neka ih preparandija i još, još veći, ali što ovi slobodno iznesu, neka im u tomu grešnici ne čine, to je, da ne nose pripomognu i svi moji neprijatelji, službenih akata i ne publiciraju ih u spreman sam svagda na njih da .od? novinama kao dopisnik »Srpske Riječi« u školskom odsjeku naše vlade. govorim. I ; i ; | < ; i | ' biskupi i nadbiskupi. On je tu da re­ prezentira svoje pleme prema drugim plemenima. Ova plemena prije islama živjela su u vječitoj zavadi, ali ne radi vjerskih trzavica ili da ih je ko svana potpirivao. Te borbe više su glas potištenoga, da dođe do svoga prava. 1 oni kao i drugi narodi širom svijeta vjerovahu u plemenske bogove, od kojih neke i Kur’ani a z. š. spo­ minje kao Lata, Uzzata i Menata. Osim pjesničkog dara ne imađahu kakvog drugog znanja. Među njima je vladalo strašno neznanje kao i drugđe. Dosta je da spomenem, da su svoju vlastitu žensku djecu živu zakopavali. Šta vidimo iz gornjega predgleda? Vidimo u kratko ovo: cio svijet se guši u strašnoj tmini neznanja tamaneći se međusobno i plivajući u sva­ kojakim opačinama. Da se ljudstvo liši idolopoklonstva i da čovječna i kreposna ćud nanovo uzme maha, ukratko da se svijet poboljša i po­ pravi, bila je potreba, da čovječanstvu dođe jedan BoŽ i poslanik, koji će ga konačno izvesti iz tmine na svjetlo. -To je i bilo. Bog dr. š. je usrećio ovaj svijet poslanstvom jednoga svoga pejgambera, koji kao zvijezda visoko uz­ dignuta nad shvaćanjem i vjerovanjem tadanjeg cijelog svijeta dođe sa lo­ zinkom: la ilahe ille-l-lahu muhammedim resul-ul-lahi. To je bio najveći i ј i ■ , | , i Božji miljenik naš devletlija Muhamed Mustafa s. a. v. s. Ove mubarek dane radi njega i sla­ vimo izrazujući ljubav prema njemu salavatima, da tako dadnemo oduška svome islamskom čuvstvu. Nijesmo sami. Ovih dana 300,000.000 duša uprlo je pogled u tu zvijezdu moleći Boga dž. š. da libereket-is-salavati otvori oči islamskom elementu, koji zbog neshvaćanja zahtjeva novog vre­ mena pati još i danas. Ta zvijezda je nosioc one ideje, koja je poput veli­ ke nabujale rijeke natapala gladne zemlje. Naravno ako bi joj na put stala kakva gudura ili velika stijena očito, da joj omete i zapriječi njen tok, ona bi tada svojom expanzivnom silom prešla preko svega toga samo da dođe još u do tada nenapojene krajeve. Sve je to tražilo silnih žrtava: i mo­ ralnih i fizičkih. Devletlija se svega toga nije žacao, podnosio je sve mo­ guće patnje od strane nepomirljivih islamskih dušmana, koji konačno podlegoše pred silnom energijom i Izdrž1 jivošću Alejhiselama tako, da je istina kroz kratko vrijeme isplivala na po­ vršinu, a neistina bačena u bezdane jame. Džvel-hakku ve zehek-al-batilu. (Nastavićc se). �БрЈј 69 Bruj neurednog vršenja dužnosti. On je iz osvete dao vak. povrjerenstvu laž­ nu prijavu protiv mene. Meni je ve­ oma žao, da mi nije vak. povjeren­ stvo poslalo tu prijavu radi očitova­ Kriza miruje. I ako g. Davldoviću nja, jer da je ona bila meni dostav­ nije uspjelo sastaviti vladu, on ipak ljena, sigurno bih sve te podvale naj­ još nije povratio kruni mandat, nego odlučnije pobio i pred sudom rašči­ očekuje, rezultat radikalnog kongresa, stio cijelu ovu podlu i nisku klevetu. od koga će zavisiti, hoće li radikali s Uostalom svaki razborit čitatelj demokratima obrazovati vladu, ili će, toga zapisnika mora se pitati: pa ka­ u slučaju, da radikali pristanu na ko sam ja uopće mogao ostati u dr­ reviziju ustava, preuzeti Protić obra­ žavnoj službi, ako je ona prijava isti­ zovanje vlade. nita? Da je istinita, mene bi izbacili Izborni red za općine u Slo­ iz državne službe, naročito zbog one besramne podvale sa jednim đakom veniji bio je predmet pretresanja 27 sjednice zakonod. odbora. Poslanik i djevojkom. Navodi pod tačkom 1—5 neistiniti Dulibić tražio je, da se ovaj zakon protegne i na Dalmaciju. Povodom su i zlobno izmišljeni kako u pogle­ du hrane, tako naročito u pogledu ovoga pitanja uzeo je riječ g. Fehim Kurbegović i on predlaže u ime našeg uzimanja gotovih novaca na knjižicu kluba, da se općinski izborni red za od H. Pašića. Iskaz od 1. jula 1911. lopovska je Sloveniju nekim modalitetima, koji bi se imali izvršiti u sekcij protegne i na kleveta niskog lažova. Skroz je lažna priča o đaku i djevojci, što može po­ Bosnu i Hercegovinu. On je svoj predlog obrazložio time, da u Bosni imade svjedočiti baš navedeni Pašaga Beropćinskih poglavarstva, koji su iza­ bić. Neka „Domovina" iznese ime onoga đaka, pa ćemo brže doći do brani prije 11 godina, a također i ko­ mesara, koji nisu odgovorni narodu i istine. Radi pošten^javnosti imam na sve u koje narod nema povjerenja. Treba da izjavim, da je cijeli iskaz perfid­ da se čim prije dade narodu prilika na laž, kojom se danas služe moji da pošalje svoje ljude u općine a to politički protivnici. To je vrsta mo­ se može samo postići na taj način, inače kad bi se ostavilo, da skupština ralnog lopovluka, koji je svojstven redovitim putem donese, moglo bi se niskim ljudima, lažovima, prodanim dušama, klevetnicima i najgorem druovo rđavo stanje produljiti na dulje vremena, što "narod silno ogorčava. . štvenom ološu. Taki ljudi ne vode računa ni o svojoj časti i ugledu, a Referent dr. Žerjav pristaje na to u načelu i po njegovom predlogu stvar kamo li o časti drugih ljudi. To nisu je vraćena sekciji, da ona nađe način, ljudi od časti, ponosa i ličnog dosto­ janstva. kako da provede taj predlog. zanatima, te na podizanju i pomaganju mlađih muslimana-zanatiija, Hurrijjet je naumio, i ako dosta kasno, da izda svoj Džepni kalendar, dobro uređen sa poučnim i zabavnim štivom i razno­ vrsnim uputama za muslimane-zanatlije. Kalendar će opsezati do 128 stra­ nica, veličine 9/12ll2 cm, a cijena će mu biti 3 dinara рз komadu. Kalen­ dar će imati i oglase, koji se računaju 100 dinara za cijelu stranu, a 50 di­ nara za pola stranice. Narudžbe za kalendar i oglase, te rukopise i novac prima: Uprava Muslim radn. i zanatlijskog udruženja Hurrijjet, u Sarajevu. Politički pregled. Rezultat općinskih Izbora u Za­ grebu. Žestoka borba u Izborima za za­ grebačku općinu, koji izbori imaju i veliku političku važnost, završila seje pobjedom hrvatskog bloka, koji je od 21.401 glasa dobio 15.297 glasova, dakle s/4 svih glasova. Prema konač-, nom rezultatu dobili su: Hfv. blok 36 demokrati 6, komunisti 2, intelektualci oko »Siobodne Tribune« 2, Židovi 2, socijalisti i pučka stranka po jedan mandat. Kongres radikalne stranke otpo­ čeo je prekjučer u Beogradu. G. Pašić je otvorio kongres, koji ga je iza­ brao i za predsjednika. Aco Stanojević je izložio historijat stranke, PaŠić je govorio o vanjskoj politici, a Ljuba Jovanović i Laza Markovic o unu­ tarnjoj. Momčilo Ninčić je iznio po­ greške naše finansijske politike, a dr. V. Janković govorio je opširno o po­ ljoprivredi. Jučer je pretresana agrar­ na reforma * interne stvari radikalne partije. Interesantno je, da kongresu ne prisustvuje g. Protić. Protjerivanje Enver-paŠe. Vlade Đurđijanske i Jermenske odlučile su, na zahtjev turske velike narodne skupštine, da protjeraju Enver-pašu i njegove prijatelje. Grčko-turski rat. Potvrđuje se vi­ jest, da će talijanski ministar vanjskih poslova markiz Della Torretta prisu­ stvovati predstojećoj konferenci savez­ ničkih ministara vanjskih poslova u Parizu, koja će u glavnom nastojati, da postigne mir između Turske i Grč­ ke. Turske čete u Messini. Prema vi­ jesti „MatinaM iz Carigrada, turske su čete okupirale 4. ovog mjeseca Messinu, tako da se sada čitava Cillcija nalazi u njihovim rukama. Ali-pašine ubice. „Giornale d’ rtalia" javlja, da je policija u Rimu saslušala sva lica, koja stanuju u vili, u kojoj je stanovao bivši veliki vezir Salih Ali Paša, koji je 7. o. mj. ubijen u Rimu. Poslije tih saslušanja, javlja dalje taj list, policija je ušla u trag petorici Jermena. koji su nekoliko dana pred atentat doputovali u Rim. Moj odgovor. „Domovina" br. 120. od 10. decem­ bra donosi jedan članak pod naslo­ vom „Pravdaši i ministarske stolice", u kojem se dotiče i moje osobe na­ padajući me na temelju meni nepo­ znatog zapisnika kot. vak. mearif. po­ vjerenstva u Tuzli od 19. juna 1911 , kad sam ja bio upravitelj musi, kon­ vikta u Tuzli. Tu se iznosi posve lažna izjava nekog Murata H. OgreŠevića, podvornika musi, konvikta, kojeg sam ja otpustio iz službe radi Cip«f?d 3 Strana — »PRAVCA* Pitanje । । I I Vakufskim povjerenstvima. Upo- I. RAZRED. Doznao sam, da su bivši predsjed­ nik zem. vlade u Sarajevu, g. dr. SršVučenje 2. i 3. januara 1922. godine kić, i sadanji pokrajinski namjesnik, Najveći dobitak u najsrećnijem slu­ g. dr. Nikola Gjurgjević, potrošili iz čaju Dinara raznih fondova, kojima rukuje i upra­ vlja odjelenje za trgovinu i industriju u Sarajevu, više miliona kruna. Radi toga upućujem Vam ova pitanja: П RAZRED. I. Je li Vam štogod poznato o ovom nedozvoljenom manipuliranju s drž. ; Vučenje 7. i 8. februara 1922. godine novcem bivšeg predsjednika vlade g. Najveći dobitak u najsrećnijem slučaju dr. Srškića i sadanjega pokrajinskog Dinara namjesnika g. dr. Gjurgjevića? 1. Jesu H spomenuta gospoda tra­ žila odobrenje za ove ogromne izdatke od Vas i u pozitivnom slučaju na osili. RAZRED. novu koga zakonskoga propisa ste Vučenje 7. i 8. marta 1922. godine. im to odobrenje dali? 3. Jesu li spomenuta gospoda poNajveći dobitak u najsrećnijem slučaju ložila račun o upotrebi ovih miliona Dinara državnoga novca? 4. Ako nisu, hoćete li ih pozvati za to na odgovornost po zakonu, i tražiti od njih, đa državi naknade nezaIV. RAZRED. konito učinjene izdatke? Vučenje 4. i 5. Aprila 1922. godine. Pošto se ne drže sjednice skupštine, Najveći dobitak u najsrećnijem slučaju molim hitan pismeni odgovor Dinara 6. decembra 1921. g. Beograd. 8O.000 100. ooo i ' ! Sjednica vak.-mearHskog dže- i matkog medžlisa u Sarajevu dr­ žače se u četvrtak, 15. o. mj, u 1. sat po podne. Budući da su na dnevnom : redu vrlo važna pitanja, umoljavaju se ■ gg. članovi da nefaljeno dođu. M. Sudžuka 3-ćeg kola srećaka Državne Raz­ redne Lutrije Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca. na g. ministra unutrašnjih djebi, g. ministra finansija i g. ministra trgovine i industrije. j i Dr. Atlf Hadžikadić | ' nar. posl. i Domaće vijesti. PLAN 120 ooo 15o.ooo Kamid Kurbegović, narodni poslanik. V. RAZRED. ; LJEPOTAT ' zoravaju se sva vakufska povjerenstva । u zemlji na oglas poreznih ureda o | prijavi kirija, te neka pozovu njima podvrgnute mutevelije, da kod poreznih kože lica, vrata i ruku, kao što ureda zatraže potrebne tiskanice za tu I i bujni porast kose postizava se prijavu. samo razboritom i vještačkom Izložba „Osvitanja". U svom ple­ i njegom. Tisući priznanica pri­ menitom nastojanju oko prosvjećivanja spjelo je iz svih zemalja svijeta i uposlenja muslimanskog ženskinja za ljekarnika Fellera : naše je »Osvitanje« otvorilo i poseb­ nu stručnu školu za ženski ručni rad, ljiljana m iječiii sapun u kojoj je školi zaposleno oko 60 najprijatniji, najfiniji i blagi »sadjevojčica. pun ljepote«; 4 komada sa zaDa i šira publika dobije sliku uspje­ motom i poštarinom 98 kruna. ha te škole, »Osvitanje« je nakon svog mevluda otvorilo izložbu tih radova, ^E^sa^pomakoji nas upravo zadivljuju. Zaista su da za lice odnas zadivili ukus i vještina, kojima €lsa- ’B, --------- :---su pojedini predmeti rađeni, pa se / Д stranjuje sve »Osvitanju« može samo čestitati na nečistoće kože ovakovom odličnom uspjehu. sunčane pjeNaročito nas veseli jedna činjenica. ge, sujedice, »Osvitanje« je naime uvidjelo, da predmete (kao čevrme, starinski penabore, itd, čini kožu nježnom, škiri i si.), koji danas nemaju prak­ ružičasto-bijelom i čistom. 2 por­ tične primjene, nema smisla izrađivati, culanska lončića sa zametom i nego da treba izrađivati samo one poštarinom 52 K. predmete, koji mogu naći prođu. To­ me se ima i zahvaliti, što je veliki E1 sн“ Tanochina pomadn za dio radova rasprodan. Pri tom mora­ j porast kose jača vlasište, zaprimo istaći, da su predmeti, iako vrlo ječuje ispadanje, lomljenje i cije­ lijepi i ukusni, prodavani upravo uz panje kose, prhut, preranu sijebagatelne cijene. Treba požaliti i osuditi naš svijet, dost itd. 2 porculanska lončića koji je pokazivao vrlo malo interesosa zamotom i poštarinom 52 K. vanja za izložbu. Preprodavao«! dobivaju popust Sreski načelnik Dragoslav K. Steu naravi ako naruče najmanje 12 vanović, premješten je ovih dana u komada od svakog artikla. Prijepolje, te smo uvjereni, poznava­ RAZNO; Ljiljanovo mlijeko 15 K; Brkojući dosadašnji rad g. Stevanovića u mai 8 K; najfiniji Hoga-puder Dr. KlaB»leći, da će svojim umnim i praved­ gera u velikim originalnim kutijama 20 nim postupkom dosadbšnje nepravde < K; najfiniji 11 ega prašak za rabe u pa­ tent kutijama 30 K; puder za gospođe u prijepoljskim muslimanima popraviti vrećicama 5 K; prašak za zube u kutiji i zavesti bratstvo i slogu među žitelj7 K; u vrećici po 5 K; Sachet miomiris stvom Prijepolja. za rublje 8 K; Schampoon za kosu 5K; rumenilo 12 listića 24 K; fini parfem po Nova zadruga. Na 25. novembra 40 i 50 K; Žesta za kosu 58 K; sa ove osnovana je Jugoslavenska seliačka razne artikle габипа eo zamot i poštari­ zadruga u Bijeljini, te je već pristu­ na posebno. pila u Savev. Novoj zadruzi želimo sretan uspjeh u njenom poslovanju. ljekarnik EUO V FELLER, Hurrijletov džepni kalendar za 1340. (1922.) godinu. Da olakša sebi STUBlfA DONJA, Elsatrg 310 zadaću na podizanju i izdržavanju is­ lamske mladeži po raznim modernim HRVATSKA. Vučenje od 4. Maja do zaključno 24. maja 1922. godine Cena ćele redovne srećke Din. 48.— „ polovine „ „ „ 24.— „ četvrtine „ „ „ 12.— „ osmine „ „ „ 6.— Najveći dobitak u najsrećnijem slučaju Dinara : | ; j 1,000.000 Dinara u srebru Dobitaka 1 1 1 1 1 1 1 1 premija od >' ’ •’ ” 2 po 15 „ 25 „ 50 „ 200 „ 300 „ 400 J „ 4.000 35.000 „ 4oooo 1 30.000 20.000 10.000 6.000 4.000 2.000 1.000 500 240 dinara 6D0.00G 400.000 200.000 150.000 100.000 80.000 7o.ooo 60.000 5 o.ooo 60.000 300.000 250.000 300.000 800.000 600.000 400.000 2,000.000 8,400.000 14,82oooo Sve naruđbe srećaka pri­ ma kolektura Državne Razredne Lutrije Dragutin Selah SARAIEVO. �Strana 4 C'pau* ЛРАРДА* »PRAVu A* — Molim onda riječ na Vas. Antiseptično, čistoće, osvježuju? će, oživi jujuće i krijepčajuće dje? (Sa jedne sjednice) hi je ljekarnika Fellera miomirisnog • »ElsadTuid«, mnogo jači i bolji ne? Novo vrelo prihoda općinskih. go Francuska vinovica za tri janje »Narodno Jedinstvo« u svom 241 hrpta, nogu, ruku i cijelog tijela i kao kosmetikum za njegu kože, b'r. od 23. o. mj. preporučuje sudu za kose i ustiju kroz 25 godina obljub? skupoću, da kažnjava globom ne sa­ Ijen, 3 dvostruke ili 1 specijalnu mo, prodavače preko maksimalnih cije­ bocu zajedno sa zamotom i pošta? j na nego također i one, koji kupuju rinom za 48 kruna razašilja: Eugen robu skuplje. Ova je uredba opravda­ V. Feller, Stubica donja, Elsatrg na i s toga razloga, što sud za sku­ 310, Hrvatska,de poću nikad ne kažnjava globama se- jake, koji prodaiu svoje proizvode po 15—20 posto iznad maksimalnih cije­ na, pa neko treba da namiri taj ma­ njak. Isto tako taj list preporučuje, da se i u tramvaju globe ne samo kon­ dukteri koji od ljudi naplaćuju vožnju a ne izdaju karata. Blago Ii se našoj općini, otvaraju joj se nova vrela pri­ hoda I Treseljak. — Gospodine predsjedniče, molim riječ na poslovnik. Predsj.: Ovdje poslovnika nema; po­ slovnik sam ja. Buci 369 Broj Natječaj. Izjava. Ovim ^izjavljujem, da nitko od sad u moje ime mom sinu Muhamedu Žuniću iz Gračanice ne daje na vje­ rovanje ništa, jer ni u kakvom slučaju to priznati neću. Gračanica, 11./XII. 1921. Hafiz Husein Žunić. Izdaje se u zakup jedna vodena pitana na željezničkoj pruzi Sarajevo —Mostar. — Pobliže informacije daje Jakub ef. Imamović, Sarajevo Mali Čurčiiuk br. 1, I. kat. Zadružnoj Organizaciji za snabdjevanje pasivnih krajeva Bosne, Herce­ govine i Crne Gore sa Bokom Kotor­ skom potrebna je veća količina starog i novog kukuruza sposobna za trans­ port. Pozivlju se oni, koji raspolažu ku­ kuruzom, da pošalju ponude s mu­ strama, cijenom, naznakom termina za liferovanje i mjesta predaje na adresu: Zadružna Organizaciju Sarajevo kod Odsjeka za poljoprivredni kredit. Plaćanje u gotovu pri pre­ uzimanju robe. ♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦ ДШап i Luka Hurilić Sarajevo, HMja Pgtrg pl, br. 33 DIONIČKA PIVARA SLENO U BALAMA producenti stolBčkpg рјпв. U SARAJEVU na veliko i malo uz maksimalnu cijenu sa skladišta preporučuje svoje dobro odležano izvozno pivo pri­ znato najbolje vrsti. Samo u buradima po 25,5o i 1001. Preporučuju svoj specijalitet Samotok РЕГШСФ« TRGovačHo jj gtr ПОШђ I 5PEBn-|3SHO uuSARAJEVO. фффффффффффффф u bocama i buradima. Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. — Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina. Potpuno uplaćena dionh ka glavnica K 20,000.000' . Ulošci preko K 25,000.000’—. Pričuve preko K4,000.000. - Pupilarno siguran. - Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — IzvrŠuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — 104 OBAVLJA SVE =s gг =3 g 2=^= 2 POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. BANKOVNE в E .-=^- B в ~~~ B === Е =—-■ I Oglašiijte u,Pravdi’. Е === 3 Francuski В Brz— П ====== 2 В == Е Е r.^S= S MIVA” 1 ZEJTIN. marke || TVORNICA KONZERVA B»KOVIĆ, GAVRAN I MUSA d. d. DOLAC kod SARAJEVA. garanti rano prve vrste u buradima od 200 i GO kg. kao i u kantama od 25 kilograma Nudi kisele krastavice, pfeferone, pa­ prike prazne i punjene sa kupusom na sanduke po 8 i 16 flaša kao i na va­ gone. Kiseli kupus rezani i u glavama u bačvama po 100 i 200 kilograma uz najnižu cijenu. i Petrolej —ka >Fiume‘ nudi uz fabrične cijene: 367 2-2 Albert L. Ozmo, Sarajevo, Kralja Petra u. 23. TELEFON 805. BEZ KONKURENCIJE!!! NaruČbe se primaju u pisarni Mustajbegova ul. 1. — Telefon 328. TELEFON 805. I Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu Središnjica: Sarajevo. — Pupilarno siguran zavod. — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Dionižka glavnica 1o,ooo.ooo kruna. P>»žuve 600.000 kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.— Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta.— Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ HancElarija: Kralja Petra ulica I prizemnu, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: Ш Cd^ovorni urednik: Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Đ. i A. Kajon, Sarajevo.. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/6c57c5feabd17b903fe90c66577355c4.pdf f0df3728304da149122c7873ca09f76c PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. Pojedini broj K 2. Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: za našu državu god’<r je K 200.—, na pola godine K ICO.— ; za Inozemstvo K 250 - . Uredništvo I uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛABEHCKE МУСЛИМАНСКЕ ОРГАНИЗАВД Broj 132 (370) ćekcvnl račun pošt. štedionice 1119 Godina HL Sarajevo, četvrtak 15. decembra 1921. Lakše malo, gospođo oko „Kaša Pravde". izđadoste?« i t. d. Pa lijepo, dragi »Prijatelju«. Tako ti reče i tako nek bude. Mi smo zadovoljni sa tom kon­ statacijom, jer ona znači potvrdu, da se mi nijosmo nimalo plašili Kuleno­ vićevog razlaganja: posjedovali smo argumente i nije nam se trebalo vrpoIjitil Samo je začudno, što niiesi do­ vršio i objasnio, zašto uzmaknuste pred Korkutovim zahtjevom, da se glasa o niegovom i Hzmzalinom dnev­ nom redu, koji je glasio: »Saslušavši referate nar. poslanika gg. Kulenovića, Ajanovića i Korkuta, pouzđanički sa­ stanak odobrava politiku’ našeg po­ slaničkog kluba, naglašava potrebu sloge i apelira na g. Kulenovića, da se podvrgne stranačkoj disciplini i vrati se u klub, ili u protivnom slu­ čaju položi poslanički mandat?« Ako se je Korkut uzalud znojio, Ajanović izgubio kompas, a Kulenović postigao uspjeh i bio zadovoljan, zašto se je onda izbjegavalo glasovanju tim prije, što se je Korkut mogao tim glasova­ njem potpuno zdrobiti? Ta on je javno izjavio, da će položiti mandat, ako ga taj sastanak osudi. Trebalo je samo malo kuraži cd strane g. Kulenovića i Korkut bi — ako je istina, da seje uzalud znojio — bio sfrigan. Međutim faksa sasvim drukčije govore: Kulenović je podbrusio pete, a K’rkut je zatražio da se sazove kotarska, skupština stavivši samo zahtev, da se na njoj glasa o predloženom dnevnom redu . .. Tako govore fakta o Kulenovićevom „uspjehu" u Travniku, pa stoga ne vjerujemo ni u kirnju g. „ Prijatelja" o kolosalnom uspjehu u Bugojnu i D. Vakufu i ponavljamo Korkutov predlog g E. Miralemu, da za idući petak sazove skupštinu u D. Vakufu, na koju će doći ista dva »poražena« naša po­ slanika, da se na tom »Kulenovićevom terenu« okušaju i padnu ili ostanu. Samo izvolite ... Da »Prijatelja« uvjerimo o tom, da se ne plašimo njegovih i Čelić-Kule- dala nalog, da isključe svakog, ko • Ljudi oko »Naše Pravde« izgubiše glavu. Malo im je, što iza naše ze­ podupire tu akciju pa bilo javno ili i tajno sa raduje u »Našoj Pravdi«. Ona • maljske skupštine ne mogoše izdati svog lista, jer se ne umjedoše snaći je u očima našeg predstavništva isto • ušljed porazne osude, kojom je oši- I ono, što je »Domovina« u drugom nuta njihova smuVjivost; malo im je, i pravcu^ mutež i smradež, kojem ne­ ma mjesta u redovima naše organi­ što niko ne zarezuje »dubokih« misli, zacije. G. Kulenoviću je dobro poznat kojima kite stupce svog lista i iz dana ovaj zaključak naše zemaljske skup­ u dan postaju smješniji radi svoje štine i uza sve to se on u društvu nametljivosti i plitkoće argumenata, „direktora** tog listića zapućuje u Her­ kojima hoće da poljuljaju našu slogu cegovinu, da dođe u dodir sa tamoš­ i jednodušnost; malo im je, što danas njim biračima i priča im o kolosal­ ližu ono, što su jučer izbacili; sve im nom ođzivu, na koji tobože nailazi je to malo, pa su se odvažili čak i njegova akcija u kršnoj Krajini. Oba­ na agitaciju, da — kako oni sebi viješteni smo o načinu njegova „do­ uobražavaju — bez kontrole mute u našim redovima i pod firmom orga­ dira1* sa Hercegovcima, ali ga pu­ stismo u miru sve u nzdi: da nizacije ruše i truju njene čvrste re­ će on doći sebi i manuti se toga dove. Mi smo prema tom rovarenju za- ćoravog i nepatriotskog nastojanja oko razbijanja naših redova. Kad je luzimali jedan tolerantan stav: niti smo iz Hercegovine krenuo u srednju Im posvećivali veću pažnju u stupBosnu, da i nju »osvijesti i uputi«, pruJama »Pravde«, niti smo se trudili da p istfcše u provinciji Inače upokorimo žismo mu mejdan u centru tog kraja, vezirskom Travniku, i odaslasmodvo­ cni ciljeve problematične skupine povrjeđenih taština i neudovoljene am­ jicu nar. poslanika, da ukrste koplja i — panu ili ostanu. Uoči prošlog bicije. Znali smo, koliko vrijede, znali petka održan je u prostorijama mjesne smo, koliko mogu da uspiju, znamo travničke organizacije brojno posjećeni sb koliko razboritosti i političke sapouzdauički sastanak, na kojem su zrelosti raspolaže islamski element ч redom govorili g. g. Kulenović, Apn-onašoj pokrajini i stoga pustismo ovu vić i Korkut Kulenović je totalno po­ dječicu, da se istrču i izmerače u svom ražen. Njegovi su argumenti pretvo­ frazerstvu. Ni danas se ne laćamo reni u prah i pepeo, njegovo držanje pera radi njih i tobožnjeg im uspjeha. osuđeno, a razlaganje rasplinulo. Tačka Činimo to radi šire javnosti i u po tačka je razglobljena i osvijetljena cilju, da svojim pristašama ilustriramo od strane naših poslanika i Kulenović i metode t h uobraženih veličina, kako bismo na pravu mjeru sveli razmet­ je uzmaknuo do te mjere, da se je čak usprotivio glasanja: ne traži on I ljive slavopojke, što ih »Naša Pravda« kiti disidentu našeg poslaničkog klu­ povjerenja, već je došao da.izloži svoje misli... ba, g. dru Džaferu Kulenoviću. Mi smo prema g. Kulenoviću bili Prije svega valja nam naglasiti žatoliko obazrivi, da nijesmo ni slovcem lenje, što se moramo da upustimo u spomenuli ovog njegovog neuspjeha; prikaz Kulenovićevog držanja. On je formalno član naše organizacije, jer dosta mu, mišljasmo, Što se je na svo.e nije službeno opomenut na korektnost oči uvjerio o raspoloženju birača, pa nije potrebno da o tom i u javnosti prema našoj cjelini, iako je u više na­ govorimo. No pročitavši pamflet u ju­ vrata naglasio, da ga ne vežu njeni pravovaljani zaključci i njena disci­ čerašnjoj »Našoj Pravdi«, kojim neki »Prijatelj« naprkos Kulenovićevog plina. Kao takav imao bi on formalno obećanja, da će i sa svoje strane šu­ pravo na obzir s naše strane, ali ni­ tjeti — nastoji opsjeniti javnost, daje kako ne i pravo na zloporabu tog Nastojnje sarajevskih učitelja i obzira, kojom se u zadnje vrijeme g. Kulenović »postigao uspjeh i zado­ jednog dijela srpskog novistva, da voljan otišao iz Travnika grada put obilato služi jednim samovlasnlm i pod svaku cijenu zavedu širu i ne? nedopuštenim tumačenjem skupštinske šeher Sarajeva«, prisiljeni smo reagi­ obavještenu javnost te u njezinim rati i označiti ga onim, što jest: Šarrezolucije, kojim se je poslužio na očima diskreditiraju apsolvente latanstvo i beskrajna drskost u opsjezagrebačkoj konferenciji Hrv. Bloka. Mualimsko?učitcljskog tečaja, dali njivanju javnosti. »Prijatelj« vendaje Stavak rezolucije, kojim skupština su mi povoda, da pokušam javno Sakib Korkut bio upro »sve silej pro­ »žali postupak nar. posl. g. Dž. Kuobeskrijepiti njihove neistinite suo sve svoje marifetluke i svoju de ­ lenovića i apelira na njeg, da ne daje tvrdnje. magogiju, da slomi i ubijedi opoziciju, povoda cijepanju« tumači on tako, U 117. broju »Pravde« od 5./1Х. ali mu je sve uzalud bilo. Znojio se da znači izražaj povjerenja njegovoj 1921. napisao sam članak pod gor? je siromah Sakib i znoj ćurkom iz »politici«, a riječ »apelira« shvata njim naslovom. Iako je taj članak njega tekao, a uspjeha nikakva. Hamnekim nijemim poklonom pred svojom informativne naravi iako je pisan »ženijalnošću« i dubinom političkog zalija je bio uopće izgubio kompas i vrlo blagim tonom, ipak se nađe prosto bi se izgubio, da ga nije izvla­ pogleda. gospode, koja umiju čitati onako iz? čio st ri binjedžija«. Dosta je samo Advokat čovo, pa misli, da svijet ne među redaka: vide ono, što obični nešto malo razuma, pa da se ustanovi zna početka drugog odlomka, koji ova absurdnost i sva trivijalna lažnost smrtnici ne vide, podvaljuju i ten? glasi: »Skupština prima na znanje dcnciozno pokušavaju mome član? ovog »Prijateljevog« pasusa. Jer ako u cijelosti izvještaj Centralnog Odbo­ se je Korkut znojio bez ikakva uspje­ ku dati drugi smisao. Na taj članak ra, izriče povjerenje poslaničkom ha, odakle mu onda mogućnost, da osvrnuli su se u 68. broju »Naroda« klubu, postupak nar. posl. g Dž. K. nekakav S. i u 239. broju »Srpske »izvlači« Hamzaliju? Ko tone, nema žali iid. Njega se taj početak ni ma­ Riječi« ove godine jedan bivši srp? kad drugog spašavati. lo ne tiče, jer mu — ne ide u račun; ski učitelj. Razmetljivi »Prijatelj« veli dalje: on se je uhvatio za izraz »žali« i na Mjesto, da ta gospoda stvarno i »Pred mnogobrojnim svetom u pro ­ temelju njega opravdava svoju akciju objektivno obore moje tvrdnje, oni proti politici kluba, koja je na zemalj­ storijama J.rM. O. započeo je politički me lično napadaju. duel između Korkuta i Ajanovića i skoj skupštini odobrena sa 102 glasa I jedan i drugi nazrijevaju u mo? njihovih pristalica s jedne strane, te proti 4 (sisvom četiri) od kojih su 3 me članku nekakvu zajedljivost, ci? bila sporna 1 Uza sve to on mnogo i g. dra Dž. Kulenovića i njegovih pri­ nizam, vrijeđanje i izazivanje biv? često naglaŠuje, da je član organizaci­ staša s druge strane. Opisati tok toga šeg srpskog učiteljstva u Bosni i sastanka nije moguće, ali ću samo je i da ne ide za tim, da poljulja Hercegovini. reći, da kad je g. Kulenović govorio, njene zbijene redove I Tko se krije pod šifrom »S.« — On svjesno prešućuje i fakat, da govorio je bez smetnje i upadica, a ne znam. Ali naslućujem, da bi to kada su govorili Korkut ili H. Aianoje skupština osudila akciju onih oko mogla biti kakva pala veličina, pa »Naše Pravde«, da je Članovima or­ vić čuli su se povici: »Gdje ste bili nastojeći da svojim člankom pono? do sada? Šta ste nam isposlovali? Šta ganizacije zabranila saradnju u tom vno steče izgubljeni renomme b. h. listu i nadležnim organimn stranke I je sa obećanjima? Što nam program novićevih argumenata, evo mu činimo i tu uslugu,.da pred Čitatelje »Pravde« iznesem ; te argumente baš u formi, u kojoj ih je on predstavio. »Prijatelj« veli: »Značajno je, da je naš svijte bez protuslovlja primio novu stvar za naš narod, a to je izlaganje i tvrdnju gosp. Kulenovića, da mi mu­ slimani u buduće ne možemo i nije nam u interesu, da istupamo kao dosad sami i to kao vjerska grupa, nego trebamo, da stupimo u savez sa jednom većom nacionalno-političkom grupom, a po programu najprirodnije je, da stupimo sa Hrvatskim Blokom, jer program sviju hrvatskih stranaka, koje se nalaze u Hrvatskom Bloku, skoro se općenito slaže sa programom J. M. Organizacije, dok su s obzirom na Bosnu i Hercegovinu či .o iden­ tični. Budući, da je naš svijet prilično konzervativan i da je naučen pri ovakim političkim sastancima, da mu se laska i ugađa i krije ono, što bi ga moglo pobuniti u njegovu zastarjelom mišljenju, bilo je opasno za g. Kulenovića, da ne udari na otpor i nego­ dovanje, ali kako se islamski elemenat nalazi pred jednom teškom alter­ nativom: b ti ili ne biti, pojmio je zamašitost riječi gosp. Kulenoviću, te su prisutni njegovo stanovište, b z ikakve rezerviranosti, uzeli kao najispravnije i jedino, koji će svima musli­ manima ovih zemalja osigurati egzi­ stenciju sa svima grad.nskim, nacio­ nalnim i vjerskim pravima. Diveći se i opajajući se njegovim lijepim i biran m riječima i njegovoj iskrenosti, te odobravajući njegovo dr­ žanje i njegov rad, svijet mu je sve potpuno odobrio i gosp. Kulenović je postao miljenik i simpatija naših kra­ jeva. Oko deset sati g. Kulenović se je oprostio i otišao na počinak pot­ puno zadovoljan, a i svije; se je po­ čeo razilaziti pod ugodnim dojmom ovoga sastanka«. Ako tražite još štogod, izvolite, mu­ dri i istinoljubivi »Prijatelju«. Mualimi učitelji. učiteljstva, nameće se dobrovoljno njihovim advokatom. G. bivši srpski učitelj istim to? nom i gotovo istim riječima slije? di g. S. i u spomenutom broju »Srp? ske Riječi« uzima u obranu svoje »uvrijeđene« kolege. Ja ne mogu pojmiti, čime bi gg. kolege, ti biv? ši srpski učitelji, mogli biti uvrije? đeni? Moja je tendeneja bila jasna, ot? vorena. Ako sam u svome prvobit? nom članku ustvrdio, da su apsol venti MuaHmsko?učiteljskog teča? ja, svojom spremom stečenom u Đarul?mualiminu, kasnje u javnom životu kao nastavnici i inače kub turni radenici, ravni njima, to sam ustvrdio s razlozima. Meni je po? znato ustrojstvo i karlovačke i pa? kračke, a i somborske srp. autonom. preparandije, ali ne znam, je li sc ikada precizno izvodio nastavni plan tih preparandija? Druženjem s nekim apsolventima tih škola poznata mi je i njihova sprema, njihov kulturni niveau. Po? znato mi jc danače i to, da imade među istim, učiteljima bivših srp­ skih autonomnih škola, koji uopće nisu formalno osposobljeni za uči? teljsko zvanje, nisu u opće apsolvi? rali nikakve učiteljske škole. Poznato mi jc i to, da među uči? teljstvom, bez razlike na konfesiju imade i takvih, koji su svršavali uči? �teljsku školu samo sa osnovnom , dovoditi u pitanje taj zakon, kad se radi o pravu onih, koji SU* dio is* školom, a da i ne govorimo o rat­ tog naroda, a samo su pripadnici nim maturantima, pravoslavnimi druge konfesije? Kad je taj isti za* svcstcnicima, koji su primljeni ui kon i bivše srpske učitelje priznao status državnih učitelja. ravnopravnim drugim državnim u* Pa kad ta gg. mučke prelaze pre* čitcljima, premda oni nisu imali is* ko takvih anomalija, čemu se onda tu spremu, onda treba da se poštu* ljute, što se to isto pravo daje i Iju je i drugdje slovo toga zakona, ako dima, koji su posjedovali bar neku su gospoda objektivni i ako su is* formalnu spremu i čime bi mogli kreni prijatelji ravnopravnosti. biti uvrijeđeni? Historija čovječjeg razvitka nas Kad bi bivši srpski učitelji, a i uči, da čovjek može biti dovoljno drugi, koji se za njim a povode bili patriote i pravi prijatelji svoga mu ij kvalifikovan za jedno zvanje i da kako ih se želi prikazati, oni I ne prođe redovito kroz škole dotiČ* ne struke, u obratnom slučaju i trebali, da te ljude raširenih ru* nekvalifikovan. To ovisi o indivi* ku prime u svoju sredinu i da is= dualnoj sklonosti prema svojoj kreno pozdrave svoje najnovije su* struci, utiecaju društva ’ okoline, radnike na polju prosvjećivanja bez prilika i razvitku intelekta. Po to* razlike na vjersko i plemensko obi­ lježje. Ali, izgleda, da je toj gospo* II me su dakle pojmovi kvalifikovan vrlo rastež* di na prvom mjestu po sr jedi sta II i »nekvalifikovan« Ijivi. te je to neopravdan argume* leški interes. a opće dobro na* nat gosnodo. da nam se osporava naroda — zadnja briga. pravo učiteljskog naziva. Tvrdnja gg. dopisnika »Srpske Pogotovo pak argumenat g. S.. da Rije i i »Naroda«. da oni nisu je apsolvente. Mualim učit, tečaja »protivnici muslimana, te da učite* politika postavila za učitelje, apso* lji nisu skočili iz mržnje na mualime, lutao neodgovara istini. MuaUmi su ne osnovana je, jer je to uopće u uvijek bili vanstranački stalež, jer svom članku nisam ni tvrdio. Sa* samo kao takvi mogli su imati runo mo držanje i istup toga učiteljstva, povjerenje sviju narodnih sloieva, ; dali su mi povoda sumnji, a ja mi* a to je bio za njih i jedini put, da >lim. da su pojmovi »sumnja« i svoju kulturnu misiju uspješno vr* tvrdnja« različiti. še. Oni su samo na načelu socijal­ Nu kada su me pg time izazvali, ne nravde tražili, d^ im se omogući onda ćemo bar otvoreno, onako i formalno osposobljenie za inter* bratski govoriti. Čime ste vi dosad konfesionalne učitelje. To su traži* dokumentirali svoju ljubav i to, li još u prvim danima našeg Oslo* svoje prijateljstvo prema muslima* bođenja i premda su tadanji odlu? nima i njihovom napretku? Kada ču inči faktori u ministarstvu pro* i nas smatrate istokrvnom braćom, a poznato vam je prosvjetno i eko* svjete bili pripravni odmah udovo* ! nomsko stanje te vaše braće, koli* Ijiti, ipak su to svoje pravo nakon i ko ste imali muslimana u svojim auto­ dvije godine jedva dobili. A zašto? i nomnim školama i koliko ste osnovali Biće valjda za to, sto je u prosvjet* ' zemradničkih ili drugih ekonomskih za­ nam odjeljenju naše pokrajinske ; druga među muslimanskim težaci uorave možda sjedio čovjek šovinl* i kim svijetom? Jeste li nešto uopće stičkog mentaliteta, kojem nije kon ! učinili, što bi muslimanski dio te veniralo, da se to pravo dade i mu* • vaše istokrvne braće ma u čem una* alimima, te da su radi toga njihove • pri jedilo? molbe sve dotle bile samo — Vox ; Niste, niste, gosnodo’... To se clamantis in deserto... bar dosada nije opazilo. Nije do* To pravo, koje im je napokon dato, voljno, gospodo, reći: »Mi nismo nije moglo nikako biti kao politički i protivnici muslimana, mi smo pri* akt, jer muslimani zapravo u to doba jatciji nekomc itd.«. nego to treba i nisu imali svojih pravih zastupnika rezna onoj latinskoj poslovici: u privremenom narodnom pred-.averba movcnt*exempla trahunt« ištvr Jedino je g. Husnija Đumrukdokumentirati stvarno, činjenica* čić Dodupirao našu akciju i to ne kao ma politička ličnost, nego kao čovjek, koji Ili bar ne smetati onima, koji su ljubi pravdu i ra'.nopravnost. I njego­ voljni da prosvjetno i ekonomsko* vo zauzimanje nije baš naišlo na do­ tanje te vaše istokrvne braće po* bar prijem kod svi u mualimi, pa su ; rave. radi toga neki i brzojavno protestirali Tvrdnja. da su učitelji samo jer su to smatrali kao neki njegov protiv uvlačenja nekvalifikovanih politički trik i nijesu željeli, da nam osoba u učiteljski kader«, samo je se to pravo daje kao neka politička izlika, da se opsjeni poštena jav* konpenzacija. Sa postignutim pravom, iako kasno, Jesu li apsolventi Mualimsko^uči* mi smo zadovoljni, jer smo uvijek bili i teljskog tečaja dovoljno kvalifiko* ostajemo skromni. Nikoga niti smo vani ili nekvalifikovani, dovoljno izazivali, niti izazivamo, ali istodobno je, ako gospodu potsjetim, da ih je ne dozvoljavamo, da se i mi na ne­ baš isti zakon, na koji se oni po* dostojan način omalovažava.mo. Sto se pak gospoda dopisnici i jed­ življu priznao ravnopravnim nji* ma i drugim učiteljima. Čemu onda nog i drugog srpskog lista pozivaju PODLISTAK. sve str. ne zavode, gdje se ima islam­ ski nur proučavati zna-stveno-doktrinalno. Znali su oni, da je neznanje najveći neprijatelj islama, koje, gdje se udomi, meže i kadar je da uništi sve moralne i kulturne tekovine, stolje­ ćima izgrađivane A znali su još i to, da je jedar, od glavnih stupova za na­ predak neke zajednice jedinstvenost, uzajamno i bratsko potpomaganje itd. HaHz I. R., Mostar: Apel na ulemu. (Nastavak.) 1 Ostali muslimani, АЧ-jhiselamovi drugovi pa njihovi potomci, nijesu se ustručavali toga rađa za učvršćen.e i ojačan e islamske ideje. Rezultat toga ustrajnog* rada bio ,e laj, d^ je zastava »'ahdanijeta ubrzo zalepišala od Pirineia i Atlanskog oceana do Hi­ malaje i Indijskog oceana, od Kaspij­ skog jezera i Sredozemnog mora pa čak do neprohodnih saharskik pustinja. Iz ovoga možemo izaći sa slijedećom tvrdnjom: r^dom se sve postizava. Ako ie Uj rad j'oš rad za istinu, onda i malušna čet ca uz pomoć B ž:u popjeđuje silnu i ogromnu skupinu. Bog .i. š veli: »Često i malušna četica uz Božju pomoć može da pobjedi ugromnu skupinu. o Najbolji primjer eto jesu muslimani / i П. stoljeća, koji slijedeći putok z Kur'ani a z. š. nastaviše isto djelo, koje je Devletlija u najsavršemjoj formi iza sebe ostavio Uvjereni, da se islamska :deja ne može održati bez □rosvjete i znanja, jer ta dva pojma jfnađu dodirne tačke, podigoše oni na Bro’ 370 BnoJ ^ПРАВЛА* — „PRAVDA* Strana 2 Стоана • 1 i i Eto — sve je cvalo, sve je glatko išlo, kako treba, dok su muslimani bili svijesni Kur’ansk.h poziva, naro­ čito poziva: »Svi se držite čvrsto Bo­ žjeg konopcal« Čim seje pomolio ras­ kol u islamskoj zajednici, čim je za­ dobio privatni interes prvenstvo nad općim zajedničkim, od tada naša za­ jednica doživljuje u svakom pogledu udarac za udarcem. Je li to posljedica historičkoga zakona, da sve, što kulminira, najposlije i opada, ne znam, samo znam i mogu utviditi, da su da­ našnji muslimani bez razlike narod­ nosti zaostali elemenat, - koji neće da korača brzim tempom, nego radije voli ići šetajući se polagano. Reći, da je tomu od uzročnika sama vjera, zna­ čilo bi blatiti historijske fakte, jer Arapi kao nosioci islamske ideje bili su u svoje vrijeme najkulturniji ele­ menat, koji je prihvaćanjem islama tek počeo da napreduje. Očito, da je islam na otrcani argumenat. da su oni i nji- I ml nismo onako crni, kako nas pred­ hovi bivši srpski učitelji bili jedini is- . stavljaju, da i mi nismo manje naci­ tiniti i pravi pioneri narodne prosvje- I onalni, nego što su oni. te ; da su za vrijeme rata bili pr sgo Sarajevo, 8.ХП. 1921. njeni, zatvarani, vješani itd., osvrnuH. Hujdurović ćetno se posebnim člankom, jer bi aps. Muni. učit. teč. gospoda trebala imati na umu, -da i Odgovor ministra trgovine I industrije na pitanje nar. posl. H. Kurbegovlća o rukovanju s državnim novcem. Gosp. narodni poslaniče! Na Vaše pitanje'od 6. o. mj. o rukovanju sa državnim novcem predsjednika Zemaljske vlade u Sarajevu g. dra Srškića, Čast mi je slijedeći odgovor dati: Iz spiskova, koje Vam u prepisu prilaf.em, a koji su pubm područnog mi odjelenja u Sarajevu dostavljeni, saznao sam, da su bivši predsjednik Zemaljske vlade u Sarajevu gosp. dr. Milan Srškić i sadanji pokrajinski namjesnik za Bosnu i Hercegovinu g. dr. Nikola Gjurđević iz blagajne Centralne Uprave za trgovački promet sa inostranstvom i to iz kompenzacionog fonda i izvoznih taksa za drvo svega 4’850.060 kruna doznačili svome predsjedničkom uredu. Pošto ni ja, a koliko mi je potnato, ni moji predhodnici, nismo nikakva odobrenja dali pomenutoj gospodi za ove izdatke, to sam se 9. novembra o. g. pod Br. 1349 obratio gospodinu Ministru finansija i g. Ministru unu­ trašnjih djela s molbom, da me izvole izvijestiti, da Ii im je poznato ičije odobrenje za doznaku gornje svote i . | i • i . j I ' , i i ! ' . । ] da li je kome položen račun o potrošku. U svojini pismima napomenuo sam, da sam u Sarajevu lično zabra­ nio, da se ovako dalje bez moga i Ministra finansija znanja raspolaže dr­ žavnom imovinom, kao i da sam iz­ viješten, da je pokrajinski namjesnik i protiv ove moje naredbe nastavio da doznačuje znatne svote predsjed­ ničkom uredu iz pomenutih fondova. Na moje pismo odgovorio je gosp. Ministar finansija 2$. novembra o. g. pod DRBr. 170 700, da on nije nika­ kvo ovlašćenje dao, niti mu je po­ znati, šta je sa tom sumom učinjeno i na kakve je svrhe utrošena. Da li je pomenutu gospodu gosp. Ministar fi­ nansija kao nadležan dosada pozvao na odgovornost, nije mi poznato. Od gosp. Ministra unutrašnjih djela kao također nadležnog nisam sve do danas nikakav odgovor na moje pi­ smo primio. Molim Vas, gospodine narodni po­ slaniče, da i ovom prilikom izvolite primiti izraz moga poš ovanja. Ministar trgovine i industrije: Dr. M. Spaho. ! Fililola „Centralna osrava za Irgovaihi promet ta inostrtinstnom" u Srrolevu. ISPLAĆENO. Predsjedničkom uredu Zemaljske vlade u Sarajevu sa strane ove Filijale iz fonda izvoznih taksa na drvo. Datum Isplaćeno po naređenju, broj 920. 18. V. Bivšeg g. predsjednika Zem. Vla­ de Dr. Srškića, br. 4550/20. prez. 2/VL „Isto* br. 5i02/20. prez. 16 VI Iznos 100.000 Br. filijala Opaska 38//20 S 100 000 552 20 S „lsto“ br. 5685/20 prez. 200030 692/20 S 26 Vi. „Isto" br. 6062'20. prez. 200 000 77120/S 14 VII. „Isto" br. 6570; 20. prez. 100 000 833/20/S * 23/ViL „Isto" br. 6869/20. prez. 100 000 864/S/2O 19 i! 7 1. U zastupstvu predsjednika Zem. Vlade g. Blaž« ković br. 131/21. prez. 60.000 25-21 hl. 11. I. „lsto“ br. 272 21. prez. 40 000 26/21 fil. 3. II. B všeg g. predsjednika Zem Vla­ du Dr. Srškića, br. 1056/21 prez. 100 000 103 2lđil Ukupno 1,000.000 Osim toga isplaćeno je iz ovog fonda za gragnjn Dvorca 1,000.000 po nalogu bivšeg predsjednika Zem. Vlade g. Dr. Srškića broj 6130.20 od 22/VII. broj filijale 1 20 prez. Sarajevo, dne 26. oktobra 1921. u. z. Riblčka ne zapreka, nego baš obratno jedno ! ljudima dato, koje Bog đ. Š. nazivlje dobro poticalo za unapređenje i ojariječju fadl-ul-luhi, a to će reči: una­ prijedite svoju ekonomiiu. U Kur’anu čanje. napokon stoji pored »vezkur-ul-iahe: Za ilustraciju islama dozvoiiće mi j spuminjite Boga!« i »ma tera fi chalkgg. čitatelj’, da citiram neke ajete iz j irrahmani min tefavutin ferđži-ilKur’ani a. z. š-ana. Kako je poznato, besare hei tera min futurin: ne možeš Kur’zni a. z. š. sadržaje u sebi cijeli ; naći u prirodi nikakva poremećenja, ruz općih, svima za ' ciničkih odredaba ; svugdje vlada potpuna harmonija, a i propisa. Kur’ani a. z. š koliko je tu, 1 eto baci pogled (toče reći: proučavaj!) da vahdanijjet (jedinstvo Božje) i mo- i pa se uvjeri, je li tako« Kur’an se ral uhvate jak korjen kod njegovih , pako slaže i sa najnovijim teorijama sljedbenika, toliko je isto tu šta ; modernih znanosti. Primjerice poznato više i poziva, — da ti sljedbenici oja- | je, da je znanost došla do toga, kako čaju i unaprijede svoj materijalni po- I su nekada svi planeti bili u jednoj ložaj. Još nas poziva, da spoznaju | cjelini, a to se potpuno slaže s ajetiBoga đ. Š. prouČajetno ne slijepo, nego I kerimom: »eve lem jer-el-lezine keferu čisto znanstveno. Na pr.: u Kur’anu en nes-semavati vel-erđa kaneta retje zabilježeno pored »ekim-us-salate: kan: a zar ne vide uni, koji ne vje­ obavljajte redovito i savjesno molitvu« ruju u pravoga Boga, da su nekada i »širu f-ii-erdi: putujte po zemlji«, a zemlja i svi drugi planeti biti u jednoj to će reći: proučavajte uzroke propa­ cjelini?!* Neću dalje da citiram ajete sti prijašnjih naroda bilo to na te j u smislu najnovijih i ujedno nepobit­ melju iskopina bilo učeći knjigu tih nih teorija, jer bih predaleko otišao i naroda, jer ćete time ispraviti pogre­ udaljio se od predmeta. Za to bi tre­ ške, koje i najbistriji Čovjek može da bala cijela štud’ja. počini, kad proučaje samo sebe i svoju (Nastaviće ee). okolinu. U Kur’anu stoji pored »ja ejuh el-tezinc amenu iza nudije Bealata min jevm-il-džumuati fes’av ih zikril lahi: hrlite patkom u džamiju, kad vas muezini pozovu s vitkih minara« i »vebtegu min fadl-il-lahi: osiguraj e svoju egzistenciju« iskorišćujući blago Sjetite se „Gajreta!" �Број 370 Broj Filijalu „Centralna uprava za trgovački promet sa inostransfvom" u Sarajevu ISPLAĆENO. 24.’Vlf. 28.'VII. 13.'VII 9/1Х. 5ЈХ 23./Х1 1921. 3./VI. 23./VII. 6./1Х Isplaćeno po naređenju, broj Iznos Bivšeg g. predsjednika Zem. vlade Dr. Srškića, br 5914/20. prez. »hto“ br. 6830/20. prez. »Isto« br. 7701/20. prez. »Isto« br. 8660(20. prez. «lsto« br. 9800/20. prez. »Isto« br 12 148/20 prez. Nalog za isplatu izdat je direktno Dir. drž. Željeznica, br. nepoznat Pokrajinskog namjesnika g. dr Đurđevića, br. 7221/prez. »Isto« br. 9210/prez. _____ Ukupno . . Sarajevo, dne 26. oktobra 1921. 500.000 500 000 500 000 500.000 500.000 100.000 Br. Filijala Opaska 3962/20 5/20 prez. 4105/20 4368 20 4521 20 4782/20 50.000 356/21 1 oo.ooo 100.000 2,850 000 451/21 521/21 Mm. zanati, štedionica. | Muslimani su se od uvijek bavili zanatima i danas je veliki broj zana­ ta Ju muslimanskim rukama. Našim starim domaćirjj zanatima bive se skoro isključivo muslimani, ali i no­ vim ili importiranim zanatima bavi se priličan broj zanatlija muslimana. Na§ stari domaći obrt je, istina, za­ ostao iza novog modernog zanata, ali mu se ipak ne može poreći prevelika važnost već i radi toga, Što se tim zanatom služi ogroman’ dio našega naroda, dok moderni zanati zadovo­ ljavaju modernizirani dio naroda. Pre­ ma tome mi ne možemo danas zapo­ stavljati niti praviti razliku između jedne i druge grupe zanata, nego go­ vorimo općenito o svim zanatima, kao o dobrim i unosnim zanimanjima i o ljudima zanatlijama kao o dobrim, če­ stitim i radnim našim slojevima na­ rodnim, koji su svakom dobru pristu­ pačni. Mi svi znamo vrlo dobro, da je svaka naša akcija i svako naše poduzeće našlo najizdašnije potpore i oslona baš među samim zanatlijama, te je već i skrajnje vrijeme bilo, da se i naše znatlije što bolje organizi­ raju i da sami sebi stvore jedan cen­ tar, koji će im biti oslonom u njiho­ vom kulturnom I privrednom jačanju i podizanju. Taj centar privrednog jačanja na­ ših zanatlija biće — Muslimanska zanatlijska štedionica — koja se osniva za cijelu Bosnu i Hercego­ vinu sa sjedištem u Sarajevu, i mi ni najmanje ne sumnjamo u to, da ova štedionica neće naći najboljeg odziva od strane svih muslimana. Muslimani zanatlije pristupiće u ovu štedionicu iz vlastite pobude, jer znaju, da će im ova štedionica omogućiti uspješno vo­ đenje svoje radnje : pružajući mu jef­ tina kredita i nabavljajući mu potreb­ ni materijal za njegovu radionu U ovu štedionicu pristupiće i muslimani nezanatliia, upisujući udjela štedionice, jer znaju, da će im se uloženi kapi­ tal najbolje rentirati i da će time pot­ pomagati zanatlije, koji su najjači oslon i potpora svih naših ustanova, te da će time pridonijeti svoj dužni dio obezbeđivanju i spašavanju mnoge naše siročadi, koja se danas nezbri­ nuta klatari po ulici. Ova će štedionica dijelom svoga dobitka potpomagati one naše insti­ tucije, koje se brinu namještanjem i uzdržavanjem šegrta i već sama ta okolnost dovoljna je, da uvjeri svakog muslimana, kako mu je dužnost i to velika dužnost, da upiše udjela ove Štedionice. Redovno upisivanje udjela ove šte­ dionice trajaće do konca o. mj., a upi­ sati se može kod svih muslimanskih zanatlijskih udruženja i muslimanskih novčanih znvoda. 0 dosadanjem uspje­ hu upisivanja progovorićemo koju ka­ snije, a ovdje ćemo spomenuti samo to, da je veliki islamski dobrotvor gospodin Mehmed Dervoz, koji je ta­ kođer zanatlija, najavio, da upisuje milijun kruna udjela ove šte­ dionice. _________ ŠIRITE „PRAVDU" Bilješke. Enver-pala predsjednik jedne sovjetske republike. Enver paša po­ kazuje u zadnje vrijeme veliku ak­ tivnost. On je koncentrirao znatne čete u oblasti Batuma i vodi inten­ zivnu propagandu za stvaranje stranke s imenom Htihad ve Terekji, pridru­ žene Sovjetima. Prema nepotvrđenim izvještajima revolucija je izbila pod vodstvom Enver-pašom u cijeloj obla­ sti Batuma. Vlada će biti zbačena i nadomještena vfadom »Jedinstva i Napretka« sovjetske vlade Adžara. U slučaju da bi se zadržala promjena režima, turska će vojska preći gra­ nice. — Prema brzojavu iz Rima, Enver je uspio napadom domoći se Batuma. gdje je odredio opću mobilizaciju. Angorska mu je vlada poslala zahtjev, da za 6 dana isprazni grad. Politički pregled. ; I > u z Rlbička. stičkih vojnika ušlo u Adanu i oku­ pirali okolišni kraj. je volja narodna, nego volja zakonodavčeva. Zatim su uzeli riječ dr. Hoffer, dr. MagovČević i drugi, koji su pledirali za nedelju. Ljuba Davidović je pred­ lagao, da se nađe kompromis između ekonomskih interesa i vjerskih osje­ ćaja i da ne treba povećavati nezado­ voljstvo, kojeg i onako mnogo ima. Na koncu Je sjednica zaključena u 7 sati uslijed predloga Fehima Kurbegovića, da bi se našla jedna redak­ cija, koja bi se mogla riješiti na bueućoj konferenciji. Predsjedničkom uredu Zemaljske vlade u Sarajevu sa strane ove Filijale sa Kon p₽ nzacionog konta (Ugovor broj 19 sa Njemačkom Austrijom). Datum 1920. CiPaHđ 3 Strana „ПРАВДА* — „PRAVDA1 l ; i : Vladina kriza još i sad traje, ali ima izgleda, da će se naskoro dokonČati. Kongres radikalne partije dao je g. Pašiću odriješene ruke, pa je g. Pašić pozvao g. Davidovića, da nasta­ ve pregovore. Ne zna se. doduše, ništa o tome, jesu li radikali napustili zahtjev, da njima pripadne ministarstvo unutarnjih djela, ali se opravdano nada, da će se naći zgodna solucija, kojom bi i jedna i druga strana b le zadovoIjene. Nagađa se, da će Kralj, koji se je jučer povratio iz Sr. Karlovaca, povjeriti g. Davidoviću obrazovanje izborne vlade, ako radikali ne bi napustili svoje nelojalno i iznuđivačko držanje. Domaće vijesti. Sarajlije, ne zaboravite: ’i Sutra je skupština J. M. O. Pretplatnike i dužnike upo- I zorujemo, da je konac godine I tu, pa noka odmah udovolje Povjereništvo za Bosnu i Hercegovinu I i svojoj obvezi i pošalju pretpla­ izdalo je 25. augusta 1921. o zatva­ : tu i dug. Ko to dp učini do ranju dućana ovu naredbu: Naredbom I nove godine, biće mu bezobzirod 10. februara 1920. br. 3.326 S.P. o Englesko Egipatski pregovori. | ce obustavljeno slanje lista. odnosu između poslodavaca i pomoć­ (Objavljenjeslužbenih dokumenata.) Da­ I Ministarstvo Socijalne Politike, i nih radnika (Zbornik zakona i nare­ daba br. 17.) određeno je u § 14, da se za sve pomoćne radnike bez raz­ like vjeroispovijesti određuje nedjelja kao sedmični odmorni dan, a u § 40-, da se poslovne prostorije svih trgo­ vačkih i obrtničkih preduzeća moraju nedjeljom zatvarati. U strogom provađanju ovih propisa naredile su ne­ koje obrtne vlasti, da se nedjeljom moraju svi dućani zatvarati, što je kod obrtnika i trgovaca muslimanske i jevrejske vjeroispovijesti prouzrokovalo razumljivo negodovanje pa šu uče­ stale pritužbe protiv te odredbe. 0 definitivnom riješenjd ovoga pitanja vodi se sada prepiska između ovog povjereništva i nadležnog mi­ nistarstva socijalne politike u Beo­ gradu, te se kotarski uredi i ispo­ stave pozivaju, da do daljnjeg riješenja ovog pitanja postupaju u stvari ne­ djeljnog odmora liberalno i d izuste strankama pojedinih vjeroispovijesti, da svoje dućane zatvaraju na dan nji­ hovog vjerskog praznika. Kao princip neka služi, da se jedan dan u sed­ mici mora dućan zatvoriti, a stranka neka sama odredi, koji će to dan biti. Pomoćnim je radnicima zajamčen ta­ kođer sedmični dan odmora, koga oni mogu po svojoj vjeri ili po slobodnom sporazumu sa poslodavcem narediti i svetkovati. Svakako je ali za pomoćne radnike obvezatno osamsatno radno vrijeme, u koliko Uredba od 8. aprila 1921. o nadopuni Uredbe o radnom vremenu (Zbornik zakona i naredaba br. 2° ех 1921.) nije dozvolila desetsatno radno vrijeme. U savezu je s ovim i rasprava u zakonodavnom odboru o zakonu o za­ štiti radnika, koji je u cijelosti usvo­ jen osim 11. čl, koji govori o nedeljnom prazniku. U projektu stoji izričito rečeno, da se neđelja*smatra jedinim praznikom u sedmici. Članovi našeg posl. kluba su počeli da protestiraju preko dra Krasnice, zahtijevajući, da se# za mu­ slimane uvede kao praznik petak. Na­ stala je živa diskusija, u kojoj je Fehim Kurbegović iznio naše stanovište. On je naročito naglasio, da ova uredba mora da uzme obzira na vjerske mo­ mente i da treba poštovati religiozne osjećaje naroda. Istakao je kako su muslimani nezadovoljni zbog toga, što su muslimani od sloma pa ovamo trpjeli dosta nepravde. Ako se unosi kakva odredba, koja vrijeđa vjerske osjećaje naroda, onda on ne garantira za daljnju i dobru saradnju Muslim. Kluba. Na kraju je zaprijetio, da će muslimani staviti u pitanje i svoj osta­ nak u Skupštini i da nema vlasti ni sile, koja će prisiliti muslimane, da zatvaraju svoje radnje u nedjelju, a petkom da otvaraju, i da nema toga zakona, koji će, ako se masa protiv njega digne, moći biti primljen. Jača nas je objavljen u Londonu tekst do| kumenata, koji su izmijenjeni između britanske i egipatske vlade od početka , pregovora, koji susada prekinuti. Do­ kumenti se sastoje: 1.) iz teksta kon­ vencije projektovane između Vel. Brii tanije i Egipta; 2) iz službenog odgo­ vora egipatsKe deligacije, i 3.) iz pisma za primjenu, koji brani politiku, što ju i je prihvatilo Nj. V. kralj britanski, koje * je pismo predano sultanu egipatskom • po maršalu AIIenby. U svom odgovoru ' Adlipaša i njegove kolege primjećuju, ■ da je velika većina uvjeta u projektoI vanom britanskom sporazumu bila predI met diskutovanja i izmjene nota između ' obje zemlje, te da se te stipulacije tako reći ne razlikuju od tekstova, : koji-su predloženi predstavnicima Egipta i od njih odmah na početku pregovora odbijeni. »Kad smo prihvatili misiju, koju nam je -povjerilo Nj. V. sultan,« nadodaje Adlipaša, »mi se ne nadamo, da ćemo zaključiti savez, koji će na­ šoj zemlji dati pravu nezavisnost čuva­ jući interese i britske i savezničkih naroda u Egiptu. Ali ako taj ugovor predstavlja pakt podjarmljivanja, čitav je savez između obje zemlje nemoguć.« U odgovoru Lorda АПепђу, visokog britskog^omesara, veli se, daje vlada Nj. V. sa dubokom žalošću primila, da projekt sporazuma, koji je ona izradila, ! nije za Egipat prihvatljiv. »Ovi se predi lozi«, dodaje maršal, »smatraju u mo­ joj otadžbini kao vrlo žestoki i ne može biti pitanja o modifikovanju prin­ cipa, na kojima se bazira britanska ponuda.« (Pokret u Egiptu.) Brzojav iz Kajira veli, da je publikacija dokumenata, koji se odnose na englesko-egipatske pre­ govore, izazvala čitavu bunu u cijelom gradu. Intervuisan po dopislniku agen­ cije Reuter, Zaglulpaša rekao je, da ■ projekt Lorda Eurzona ne može prihI vatiti ni jedan Egipćanin, pa makar on I bio ne znam kako umjeren. »Taj pro­ jekt,« veli Zaglulpaša, 2*moŽe samo I povećati jaz između Engleske i Egipta. Ako su prijetnje, koje se nalaze u i noti priloženoj dokumentima, uperene • protiv mojih prijatelja i mene, one nas I neće skrenuti sa zakonitog puta, kojim I ml idemo za postignućem svoga cilja.« (J. d. D. od 6. dec) Ponovna instalacija Turaka u Ciciliji. Prema brzojavu iz Bejruta : mutesarif je obavio svoju službenu instalaciju u Aintabu, Tom je prilikom I izrekao govor pred kršćanima i mu! slimanima mjesta naglasujući svoju volju, da uspostavi režim pravde i jednakosti, pazeći na sva utanačenja preuzeta u pogledu protekcije manjina. U gradu je uspostavljena mjesna.po­ licija, ali su francuske vojne pošte zadržane. Mješovite patrole bdiju na red. Jedan engleski list publicira de­ pešu, prema kojoj je 5000 kemali- Prilozi za »Pravdu«. Narodni po! slanik dr. Halidbeg Krasnica priložio je za »Pravdu« 4.ooo K, a Haso To■ pić, Wilpen (Amerika) 9oo K. — NajI ljepše im se zahvaljujemo ! Jugoslavenska naoredno-nacionalni omladina poziva sve članove i pristaše svoga pokreta na konstiruira; juću skupštinu, koja će se obdržavati u nedelju, 18. o mj. u 10 sati рг. p. 1 u dvorani gradske općine s dnevnim redom • L. Pozdrav izaslanika central­ nog odbora iz Splita. 2. Izvještaj pri[ vremenog odbora. 3. izbor glavnog upravnog odbora. 4. Eventualije. — i Članovi se upisuju svaki dan od 2-4 I u prostorijama »Saveza dobrovoljaca« ' (stara pošta). ČehoslovaČki konzulat u Saraje« vu javlja, da je njegova oblast djelo­ vanja proširena odlukom ministarstva inostranih djela u Pragu i na teritorij I Crne Gore poslije balkanskog rata. Besplatno dopisiranje Svi vojni : obveznici pozvani na vojnu vježbu, dokle su na vojnoj dužnosti, imadu I pravo na besplatno korespondiranje. To vrijedi i za ona lica, koja njima , šalju pisma. Ispravak. U članku g. Š. Sarajlića »U obranu« u prošlom broju našega ' lista potkrale su se dvije štamparske pogreške, koje smisao mijenjaju, i to: : na dnu prvog stupca treba da stoji : i ,,U drugom svijetu, drukčijeg menta, liteta, ljudima...1* itd. i rečenica koja prije predzadnje počinje riječima ,,Ža i раге.Л treba mjesto toga da počinje „Ја pako...“ Molimo, da se ovo ispravi! Obrtnici I trgovci, ako trebate i naučnika, obratite se na Hrvat' skog Radišu u Sarajevu, Napretkova ; palača, III. kat. ’ ; I i I ! j I i ■ . ' i ' I I Izjava. U jednom članku »Domovine« napanut je naš muftija Muhamed Š. ef. Kurt, u kojem ie članku izmedju ostaloga veli, da je meni mufti ef. prodao imetak našljednika rahmetli Harne Delića iz Banje Luke, te radi toga izjavljujem slijedeće: Ja sam reč. imetak, koji se sastoji iz jedne oborene kuće i bašče i nešta zemlje kupio od šure rah. Harne DeličA, Hafiz Rasim ef. Medića iz Prijedora u banjalučkoj kiraethani pred svjedokom Omerom Durakovićem iz Banja Luka, a što svojim potpisom tvrdi i isti Hafiz Rasim ef. Medić. Punomoć je poslana iz Prijedora od udove H ime Delića po njezinom bratu reč. H. Rasim ef. Mediću, na Ali ef. Delića u Banju Luku, koji mi je i takrir dao. Svjedok spisi ovdašnjega gruntovnoga povjerenstva. U Banjoj Luci 20. okt. 1921. Hafiz Mahmut Osmančević v. r. Hafiz Rasim Medić v. г. �Strana 4 Страна Боој 370 Brof - „PRAVDA* Izjava. Repertoar. Nar.pozorištaod 12. do 18. decembra. Utorak, 13 o. m.: Hasanaginica. Dramska slika. Napisao Santić. Skapenove podvale. Komedija u 3 čina. Napisav Molier. Večernja predstava. U Pretplati. — Srijeda, 14. o. m. Pozorište zatvoreno. — Četvrtak, 15. o. m.: Otac. Žalosna igra u 4 čina. Napisao A. Strindberg. Večernja pred­ stava. Prvi put. Izvan pretplate. — Pe­ tak, 16. o. m.: Svet. Komad u 4 čina. Napisao Nušič. Drugi put. Popodnevna predstava za đake. — Subota, 17. o. m.: Zmija djevojka. Komedija u 5 čina, s pjevanjem. Napisao Riškov. Večernja predstava. Prvi put. Izvan pretplate. — Nedjelja, 1$. o. ni.: Pljusak. Komedija u 3 čina. Napisao Pecija Petrovič. Ve­ černja predstava. Prvi put. Izvan pretplate. Iz čehoslovačkog konzulata. — „Čehoslovački konzulat upozoruje, da ovdašnja transportna komisiju po na­ redbi ministarstva Narodne Obrane u Pragu je ukinuta. Dne 10. decembra o. g. odlazi defi­ nitivno šef ove komisije sa čitavim materijalom te zaostalim repatriantima". Kontumacija pasa. Pošto je po­ novno zvanično ustanovljeno bjesnilo kod pasa, to se kontumacija pasa, određena na 23. augusta t g. produ­ žuje na daljnja četiri mjeseca, daklen do konca marta 1922. Koji se pas bez brnjice uhvati na ulici, biče odmah uništen bez obzira, da li je na njeg pla­ ćena psetarina ili ne, da li ima marku ili ne. Osim toga oogovaraće vlasnik pred nadležstvcm zbog prekršaja propisa. Ovim izjavljujem, da nitko cd sad | u moje ime mom sinu Muhamedu i Žuniću iz Gračanice ne daje na vje­ rovanje ništa, jer ni u kakvom slučaju ' to priznati neću. Gračanica, 11./XII. 1921. Milan i Luh НирШс Šaraju Hrdja Petra hL hr. 33 izdaje se u zakup Jedna vodena na željezničkoj pruzi Sarajevo Mostar. Pobliže informacije daje Jakub ef. Imamović, Sarajevo Mali Čurčiiuk br. I, I. kat. producenti stolaćhog glna. Hafiz Husein Žunić. __________________________ : . VEDOMIN ot№l hranjiel preparat (Iz SIJENO U BALAMA na veliko i malo uz maksimalnu cijenu sa skladišta „riiđlllEl ŠPEOIGUSHU Sam otok dd. SARAJEVO. biljka) eauislja I pasta Preporučuju svoj specijalitet u bocama i buradima. фффффффффффффф M. Imšeneckoj odobren po sanitetskom savjetu i doz­ voljen riješenjem Min. Nar. Zdravlja za Kraljevinu S. H. S. br. 850-17-V. 1921. Liječnički ispitan u klinikama Petrograda i Moskve. Patentiran u mnogim državama. PreporuČa se za brzi oporavak organizma pri katarima, tuberkuloze kosti, pluća, žlijezda, kod zapaljenja plućne maramice, bronhtta, malokrvnostl, iznurenosti i škrofuloze u svim sličnim slučajevima kao organizma okrepljujuće sredstvo poslije teških bolesti. Već prva porcija djeluje uspješno Proizvađa se u Sarajevu, Hrgića 20; glavno skladište Čobanija 1, ruski du­ ćan i u okružnoj apoteci Misita, Alek­ sandrova 81. 1—4 I Muslimansha trgoKčha i s^tnlohs ћапко и Bosna i Impino (i d.) u Sarajeva I § Središnjica: Sarajevo. — Pupilarno siguran zavod. — Podružnice: кгииа. Sšgrdčka glavnica Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik J Pričuva 6©o.ea© ?<ru^a. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije. —Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. —Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute 1 vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. Ф Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. § tadanjs: Bćtlja Petra ulica Z prizemna, lijevo. - Brzojavi: Trgarta banka, Sarajsvo. - lotturban telsfon: Zli J Oglašuite u „Pravdi*'! SE I £= 8 =т B ^=5 б SS s • ВВГ* BAKOVIĆ, GAVRAN ! HUSA d. d. DOLAC kod SARAJEVA. Nudi kisele krastavice, pfeferone, pa­ prike prazne • punjene sa kupusom na sanduke po 8 i 16 flaša kao i na vgone. Kiseli kupus rezani i u glavama u bačvama po 100 i 200 kilograma uz najnižu cijenu. BEZ KONKURENCIJE!!! NaruČbe se primaju u pisarni Mustajbegova ul. 1. — Telefon 328. I ===== r Li. JS ===== 8 = a =н== e •=? Vaša želja I TVORNICA KONZERVA K imati zbilja d- bru i pouzd mu uru biti će ispunjena, SUTTNER ako nabavite uru od poznate urarske tvorničke tvrtke SUTTNER -Ш Pristeđeni će Vam biti popravci i srdžba. Najfinije ure iz nikla, srebra, tule-i zlata. Ure na naruk­ vici- Bogati izbor lanača, prstena, rinčica, narukvica, svakovrsnih predmeta od zlata i srebra. — Zahtje^ajte sjajni katalog sa slikama od: Urarske tvorničkf tvrtke H. SUTTNER, Ljubljana br. 706. Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina. Potpuno uplaćena dionička glavnica K 20,000.000* Ulošci preko K 25,000,000*—. Prlćuve preko К4,000.000. - Pupilarno siguran. - Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. 104 Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija D. i A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/e61d3b8b35a316e0694e379a3a14dca2.pdf dbd0117f2b3e47dbdee87570cbeb467a PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. pojedini broj K, 2Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom. Uređuje redakcionl odbor. r Pretplata: za našu .državu godišnje K 200.—, na pola godine K 100.—; za inozemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛАВЕНСКЕ МУСЈШМАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 133 (371) Sarajevo, subota 17. decembra 1921. Godina III. „Nacijonalizacija fabrike Jajce". Porezi. Sa svih strana stižu nam pritužbe protiv pretjerano odmjerenih poreza i nameta, protiv pristranog rada pojedi­ nih poreznih organa i protiv zloporaba pri ubiranju tih poreza. Mi smo u svoje vrijeme iznijeli svoj sud o financijalnoj politici naše vlade i upozorili na nejednakost, koja vlada pri odmjerivanju i ubiranju državnih nameta kod nas i u Srbiji. Ta nejed­ nakost potječe s jedne strane odatle, što porezno zakonodavstvo nije jed­ nako u svim dijelovima države, a s druge strane odatle, šio postoji ne­ jednaka porezna administracija. Dok u Srbiji i Crnoj Gori nekoje grane privrede uopće nisu oporezovane ili je stopa oporezovanja za njih tako niska, da su državni prihodi od njih minimalni, dotle je kod nas prečana sve oporezovano, osim zr^ka i vode, i to tako visoko, da se ne može više snositi. Kao primjer navešćemo samo ovu paralelu: u jablaničkom srezu u Srbiji, kako nas uvjerava jedan dobar poznavalac, nije lanjske godine ubrano ni toliko poreza, da bi se mogli isplatitusvi porezni činovnici u tom srezu, a u našem malom maglajskom srezu, u kome nema nikakvih većih podu­ zeća, u kome je trgovina gotovo mrtva i kojega je stanovništvo puka siro­ tinja, zguljeno je oko dva milijuna kruna poreza samo na ratnu dobit. U pogledu porezne administracije neka služi samo ova paralela: referent mi­ nistarstva financija izjavljuje, da u Srbiji nije ubran ni jedan heler po­ reza na ratnu dobit, a u prnjavorskom je srezu ovih dana porezni ovrhovoditelj jednom kovaču zaplijenio halat za porez, koga ovaj nije imao odakle da plati. Tako je s jedne strane vi­ soko odmjerivanje poreza i, gotovo bih rekao, brutalna i nezakonita rev­ nost pri ubiranju poreza stvorila kod nas toliko nezadovoljstva i neprilika, da ljudi zatvaraju poduzeća (radnje), jer ne mogu da snose ovog teškog i nepravednog tereta. Koliku ulogu igra vjerski momenat pri odmjerivanju poreza neka posluži ovaj slučaj. U jednom mjestu radi tr­ govac, koji je iste vjere kao i referent por. ureda za odmjerivanje tečevine, na veliko. Drži artikle, koji imaju naj­ bolju prođu. Radi vlastitim kapitalom i višestruki je milioner. U neposred­ noj je blizini njegovoj radnja musli­ mana trgovčića, koji drži par topova basme, sanduk šećera, šibica i papira. Radi tuđim kapitalom, cijelo vrijeme rata bio je u vojništvu. Nema ni de­ seti (To prometa, što ga napravi prvi, pa je opet ovaj oporezovan sa 36.000 kruna, a prvi samo sa -iO.OOO K. Ako interesira koga, neka zna, da su oba iz Travnika. Kad je ovo sve bilo iznešeno mini­ stru financija g. dru Kumanudiju u zakonodavnom odboru, on je priznao, da je naše Činovništvo bilo i suviše’ revno, te da je on vrlo mnogo utoka čekovni račun pošt. štedionice 1119 povoljno riješio. Nu mi pouz^ino zna­ demo, da masa jedna utoka leži već po godinu, šta više po godinu i po dana kod pojedinih direkcija neriješe­ nih, a kako kod nas utoci nemaju odgodne moći, kao što je to u Srbiji, p«rezi se nemilosrdno utjeravaju, bez obzira na to. Što se tako ne samo priječi razvoj naših privrednika, nego se ugrožava i sama egzistencija nji­ hova. Jednu čudnu i potpuno nepravednu metodu upotrebljavaju porezni organi kod nas pri odmjerivanju poreza. Meni je jedan porezni činovnik priznao, da je kod jednog malog siromašnog kafedžije na ovaj način došao do nje­ gova prihoda: Pitao ga je: Koliko ima čeljadi? Ovaj mu rekao, da ima še­ stero. Nadalje ga je pitao: Koliko treba dnevno za uzdržavanje svoje fa­ milije. Ovaj je odgovorio, đa treba po prilici 100 K. E onda je činovnik us­ tanovio, da kafedžija treba 36.000 K za uzdržavanje familije, pa je onda tu sumu uzeo i kao njegov dohodak, te ga prema njoj i oporezovao. Naravno, da on nije pitao, da li je ovaj za uz­ državanje familije potrošio štogod od svoje gotovine, je li se zadužio, je li što prodao i t. d. To se njega ne tiče. On je našao jednu bazu, kojoj sa for­ malne strane ne može biti prigovora, i posao je gotov. Pri odmjerivanju poreza ne uzimaju se u obzir knjige ni kod onih trgovaca, koji vode pot­ puno tačno knjigovodstvo i kod kojih se može svaki heler dobiti tačno us­ tanoviti. Poreznom je činovniku lakše onako od oka, a preko čibuka odmje­ riti porez. Vrlo su rijetki slučajevi, da je gdje komisija za odmjerivanje poreza pro­ pisno ustanovljena. Obično su porezni uredi izabrali ljude, koje žele zaštititi i koji bi imali najviše da plate poreza, pa ovi po siromašnoj raji udaraju nemilice. U jednom je kotaru postav­ ljen i pop, koji inače švercuje, u ko­ misiju, a da ni jedan zanatlija nije došao u nju. Ja bih mogao navesti još masu jednu anomalija i nepravednosti u ovoj grani državne uprave, ali držim, da je i ovo dovoljno, da se uvidi, da ovako dalje ne ide i da ovakova po­ rezna politika vodi neminovnoj pau­ perizaciji stanovništva i uništenju naše privrede, kojoj bi država morala da dadne pomoć, a ne da je ovako bru­ talno ubija. Potpuno sam svjestan, da država treba mnogo novčanih sredstava, bez kojih cijeli državni aparat ne bi mogao funkcionirati, ali znam, da ni odgovotni faktori ne biše smjeli svoje po­ greške i propuste u saniranju državnih financija svaljivati j^^^a građan^^ koji nisu za to кииВИИкоуо nesraz­ mjerno i ludo opterećivanje poreznih obvezanika vodi ekonomskom krahu ne samo privrednika nego i države. H. Ajanović. Kada se bosanski radikali stide, da kom., Sćepan Varoščić 50 kom., Dr. Štogod protiv muslimana iznesu u Nikola Krulj 20 kom., Danilo Čorosvome vlastitom organu, ili kada hoće, vić 35 kom., Dr. Dušan Čorović 35 da kakav ničim neopravdan i sraman kom., Ljubo Radović 40 kom., Pajo napadaj na našu organizaciju postigne Marković 20 kom., Dr. Risto Jeremić viši efekat kao da dolazi s musliman­ , 60 kom., Sokrat Petrović 25 kom., ske strane, onda to sve proture u fi­ I Dr. Milenko Popović 80 komada, Silijali svoga glavnog organa »Domo­ ! mo Milošević 10 komada, Gjorgjo vini«. Tako je sada slučaj s tako zva­ R. Jovanović, Tuzla 50 komada, Jovo nom nacijonalizacijom Jajca. Kada g. Zagorac 95 komada, Atanasije Šola dru Srškiću i njegovoj družini nijesu 125, dr. Vojislav Besarović 95, Danilo uspjele nikakve makinacije i zakulisne Vojnović 9o, Jovo Pešut 95, Spasoje igre, da raskopaju evu nacijonalizaciju, Kovačević 95, Milan Jovičić 95, Voji­ koja je iza oslobođenja u našim kra­ slav Šoia, Mostar 95. Dušan i Ljubojevima prva provedena bar donekle mir Grković, Mostar 95, Miho Peško, po pravici, da u njoj ne sudjeluju Mostar 95, Pero Tanasić, Brčko 95, Savo Čelović, Brčko 94, Miloš Ljeskosami pravoslavni, nego zajedno s njima i muslimani i katolici i jevreji, onda vac 100 komada. Činovnike smo, na­ je g. dr. Srškić preko svoga prijatelja, ravno, većim dijelom ispustili. inače u političkom moralu njemu rav­ »Domovina« se ljuti, da u ovoj na­ nog druga u »Domovini«, okrenuo cionalizaciji od muslimana sudjeluju paljbu na tu nacijonalizaciju, a stime samo ljudi iz naše organizacije. Kada u vezi sipa drvlje i kamenje na mi­ bi to i bilo tačno — a nije — to bi nistra g. dra Spahu. Karakteristično bilo i posve razumljivo, jer Šerif nije je, da ovu kampanju protiv g. dra valjda još zaboravio lanjskih izbora, Spahe otvara »Domovina«, pa svoje koji su jasno pokazali, koliko je mus­ napadaje na jedan način, koji u žur­ limana uz organizabiju, a koliko izvan nalistici nije običan, ponavlja jednim nje. 1 eto i opet iz tog molog broja te istim riječima u svakom broju uza­ muslimana, koji nijesu u našoj orga­ stopce, baš u isto vrijeme, kada bo­ nizaciji, ima ih koji su uzeli akcije jasanski radikali u Beogradu traže, da iačke fabrike. A bilo bi ih i više, da g. dr. Spaho ne bude više ministar. Šerif nije odvraćao svijet, neka ne su­ Eto u takvu se službu stavlja »Do­ djeluje u ovoj nacijornduaciji. Mi zna­ mo slučaj, gdje je jedan činovnik mu­ movina«. Nje se ne tiču nacijonalizacije sliman — kada je objavljen prospekt drugih stranih poduzeća, agrarnih i zemaljskih banaka, u kojima sudjeluju za upisivanje ovih akcija — pitao berifa za savjet, bi li uzeo koju akciju isključivo sami pravoslavnih; ona ni Šerif mu je savjetovao, neka ne uzima jednom riječju ne spominje nacionaliza­ i on nrje uzeo. Tu je Šerif valjda ra­ cije Herceg-Bosne, u kojoi ni jedan čunao: zauhar je, možda će ipak te musliman, osim njezina gose, nije su­ akcije, koje ne uzme ovaj musliman, djelovao; ona nalazi neku pljačku i zapasti kojemu pravoslavnom radi kalu. korupciju samo u nacionalizaciji Jajca, jer tu sudjeluje i nekoliko muslimana. , Pa je li de, da je »Domovina« čisto »Domovina« čak nema ništa ni protiv I muslimanski (?l) list. »Domovina« se hvali, kako fe njeno toga, što u toj nacijonalizaciji sudjeluju pisanje o nacijonalizaciji Jajca pobu­ i katolici i jevreji; njoj je samo krivo, dilo interes u našoj čaršiji. Hudnik što je u tome ono nekoliko muslimana. Ona nalazi neki veliki zločin, Što je ; Šerif misli, kada s »Domovinom« u n. pr. jedan skroman i ispravan činov­ I džepu pošalje onog sufliju u ahmediji, nik musliman s osmero nezbrinute I da je pokazuje od ćefenka do ćefenka, djece (g. Fehim Spaho) uzeo nekoliko I e time je čaršija zainteresovana i efekat postignut. A ne zna kukavac, da akcija jajačke fabrike, a ni malo je se se namrgodi čelo svakog čaršilije, kad ne tiče, Što su istih tih akcija uzeli i mu se onaj suflija pojavi pred duća­ pravoslavni činovnici, radikalske kaponom, naročito s »Domovinom« u nje u našoj činovničkoj hijerarhiji kao načelnik pravosudnog odjelena i pre- džepu. destinirani pokranjinski namjesnik Dr. U ostalom akcije pri nacijonalizaciji Milivoje Simić, intimus sadašnjeg po­ jajačke fabrike nije dijelio ni minislar krajinskog namjesnika zemaljski vete­ trgovine ni njegovo odjeljenje u Sa­ rinar Vlado Đurić, prkos-direktor du­ rajevu, nego sindikat, u kojemu sjede hanske režije Dušan Minacki, radiklski Šerifovi prijatelji i protektori gg. Vo­ Madchen fur alles erarijalni fiškal Pero jislav Šola, Jovo Pešut, Dr. Milivoj Janković i mnogi drugi. Pa da nije Simić i drugi, pa se Šerif mogao na »Domovina« pravi pravcati musliman­ njih obratiti sa svojim upitima. Oni ski (?!) listi bi mu svakako dali bolje informacije Šarif ne može da gleda, što je ne­ o razdiobi akcija, nego li mi. koliko čestitih trgovaca-miislimana Taj se sindikat sastoji od 22 lica, uzelo po koju akciju pri ovoj nacijo­ a od tih je 15, slovom petnaest pra­ nalizaciji, jer mu je krivo, što nije još voslavnih, dva katolika, dva jevreja i veći broj, nego što su uzeli, zapao samo tri muslimana. Pri tom mo­ njegoviro^protektorima Dr. Milanu Srš­ žemo umiriti »Domovinu«, da u toj kiću ЛДЧ^ј gospođi Krunici,Šerifovu trojici muslimana, što su u sindikatu, najboljem ahbabu Vojislavu Šoli, radinije ministar g. Dr. Spaho. kalskom bukaču Stjepi Kobasici i dru­ Na bedaste laži »Domovine«, da su gim -perjanicama bosanskih radikala. Kada b^ati više dobili, bezbeli ne bi se ovih dana po Sarajevu b e s p tat no ni Šerifjjjffžaba bio njegov trud oko dijelile akcije električne industrije u blaćen1^ čestitih i poštenih muslimana. Jajcu«, nije se vrijedno ni osvrtati, Ko smije onda reći, da »Domovina* jer svak zna, da nema džaba fijakera, a kad bi ih i bilo, jamacn^) ne bi nije halis muslimanski (?!) list? nikom mogli zapasti od gramzljivog i Cl Zašto »Domovina« nije navela i ovu pohlepnog gose »Domovine«. bratiju pravoslavne vjere, koji su do­ bili oko 4000 akcija, i to: Miloš MiNama ovom prilikom pada na pa­ loševič 50 komada, Savo Babić 30 kom., met kampanja Šerifova, koju je vodio Vaso Vasiljević 50 kom., Nikola Raj- protiv jednog muslimanskog novča­ ković 35 kom., Mihajlo Gjukić 30 kom., nog zavoda iznoseći najočitije laž; Košta Čuković 20 kom., Aleksa Boprotiv ‘njega samo zato, jer je bio izžičković 100 kom., Petar Janković 60 juren iz njegova ravnateljstva. Kad �Strana 2 Стоана Broj 371 Боо| .ПРАВДА* — „PRAVDA* Pisma iz Beograda. i Da se s ljudima, koji idu za takoi vim »uspjesima«, ne može kavalirski i razlozima boriti, jasno je. Za moralne i propalice, kojima ni jedno sredstvo Beograd, 13. decembra 1921. • nije dovoljno nisko i gnjusno, a da Radikalski kongres. — Bosanski radikali. — Kriza. — Pomoć va ga ne biše upotrijebili za postignuće kufskim ustanovama. — O izjednačenju činovničkih plaća. svojih sebičnih i prljavih ciljeva, po­ trebna je posve druga borba, koju I nema toliko snage, da bi mogla sama Večeras je završen radikalski kon­ i nama odgoj i kultura naša ne doobrazovati vladu. gres, koji je otpočeo još u nedjelju. I puštaju. ' Poslije opširnih referata ministara i * ! drugih istaknutih članova radikalne Ministr. Savjet je odobrio 1,200.000 kruna kao vanrednu pomoć vakufskim ; stranke o pojedinim granama državne ustanovama, koje se ne magu iz sa­ ' politike, došlo je i do burnih scena, dašnjih prihoda da uzdržavaju. Ova ; pa je jučer predsjednik morao i da I prekine sjednicu. Čulo seje vrlo mnoće svota ovih dana biti doznačena vornost za rad svih odjeljenja, pa । go povika: »Živio Stojan Protićl«, i preko delegacije u Sarajevu vakufskom Povodom kampanje, koju su bo* sanski radikali poveli protiv g. mi* je i prirodno, da su meni neposred* ako njega nije bilo na kogresu. Ti saborskom odboru. * • su se povici i danas ponovili, pa je, nistra Spahe, saradnik »Jut. Lista« ( no i podčinjena. — A koji je povod bio vašoj od* kako vele, gospodin Pašić bio i napus­ Već dva dana nisu radili skupštin­ zamolio je dr. Spahu za razgovor, luci, da se odjeljenje za trgovinu i tio kongres, ali se opet vratio. Konac ski odbori, jer su radikali hili zauzeti koji je izišao u »J. L.« od 15. o. mj. obrt kod pokrajinskih uprava pret* ■ svega toga bila je rezolucija, kojom se I poslovima na kongresu. Jučer je bila Mi ga u cijelosti prenosimo. daje puno povjerenje i odriješene ruke I kratka sjednica financijskog odbora, Na pitanje: »Šta mislite, g. mini* : vori u samostalno od jelenje? Neposredni povod za ovu od* g. Pašiću. I ako je kongres formalno ! a poslije toga konferencija članova stre, o rezoluciji bosanskih radika* la. koju su predali Pašiću, i u kojoj luku dalo mi jc nezakonito mani* završen ovakovom rezolucijom, ipak ovoga odbora o izjednačenju činov­ su tražili da Vi ne uđete u kombina* ; pulisanjc bivšega predsjednika bo* je van svake sumnje, da je bilo na ničkih plata. Ova je diskusija bila vrlo čiju sa razloga, što ste u Beogradu sanske vlade, a i sadašnjeg pokra* kongresti posve oprečnih struja/ koje zanimljiva po podacima, koje su pocentralista, a u Sarajevu autonomi* jinskog namjesnika sa novcima iz su došle do bučna izražaja. To je sas­ । jedini govornici iznijeli. Tako je jedan raznih fondova, kojima upravlja od* vim razumljivo, jer su u radikalnoj ’ od govornika spomenuo, da je u biv­ sta. odgovorio je dr. Spaho: — Vama je poznato, da sam ja . jeljenje za trgovinu i industriju. O stranci okupljeni elementi najraznovrs­ šoj Austro-Ugarskoj monarhiji otpadao povodom sadašnje krize molio svoj i tom se detaljno možete informirati nijih pogleda na pojedina politička pi­ na 300 stanovnika po jedan činovnik, klub, da me razrješi od sadašn je mi* iz mog odgovora na pitanje narod* tanja. Na kongresu se pokazalo, da a da u Srbiji otpada danas na 140 nistarske dužnosti i da u slučaju, da nog poslanika Hamida Kurbegovi* g. Stojan Protić imade među delegatima, duša jedan činovnik, a u ostalim kra­ jugoslavenski muslimanski klub u* ća. Tu treba tražiti glavni razlog ne* koji su došli na kongres, više pristaša jevima naše države na 240. Po ovom se najbolje vidi, da bi bila moguća dc u novu vladu, onda odrede ko* raspoloženju bosanskih radikala nego se je to ranije mislilo. znatna redukcija broja činovnika, kad jer drugog člana kluba za ministra.'! prema mojoj osobi. * ne bi njima stajali na putu sitni inte­ Klub je jednodušno ovu moju mol* — Ali, g. ministre, neraspolože* Za vrijeme kongresa držali su bo­ resi pojedinih partija. Činovnici se ne bu odbio. Bosanski radikali nemaju nje bosanskih radikala prema Ju* po mojem mišljenju nikakva prava goslavenskom muslimanskom klubu sanski radikali posebnu konferenciju i postavljaju po ukaznoj državnoj po­ da utječu na određivanje naših • poznato je još iz ranijeg vremena! na njoj zaključili, da traže da u novu trebi, već da se zadovolje interesi po­ predstavnika u vladu. To je stvar | Ne mislite li, g. ministre, da je sve vladu ne smije ući sadašnji ministar jedinih partija. Sam Ministar Financija samo našeg kluba. Što se tiče raz* : to samo povod, da se oni mogu up* trgovine i industrije dr. Mehmed Spaho. spomenuo je, da bi se naročito u unu­ To se smatra kao naravna konsektrašnjosti Srbije i Crne Gore mogli loga, što ga navode bosanski radi* I litati u vaše unutrašnje poslove? kali, da sam ja u Beogradu centrali* I Na ovo je ministar sa smješkom vencija dosadašnjeg držanja bosanskih sadašnji dodatci na skupoću i sniziti, sta, a u Sarajevu autonomista, na I svjesti na licu i ponešto klimajući radikala prema našoj organizaciji, i kad nema drugih pokrića za izjedna­ to ću vam odgovoriti slijedeće: glavom kao da kaže, da je to uza* pisanja njihovog glavnog organa »Srp­ čenje dodataka u čitavoj državi. Govo­ ske Riječi«, naročito u posljednje reći o tom spomenuo je, da sreski Držim, da nije potrebno ponav** j ludan posao, odgovorio: ljati ono, što je svakom poznato, , — Bosanski radikali smatraju Bo* vreme. Samo se po sebi razumije, da panduri u pojedinim mjestima primaju naime da je jugoslavenska musli* ; snu i Hercegovinu isključivo srp* ovu čisto separatističku odluku bo­ mjesečnu platu od 1600 do 2000 di­ manska stranka na prošloj zemalj* ! skim zemljama. Mi pak stojimo na sanskih radikala niko ozbiljno ne nara, na što mu je dobacio jedan od skoj skupštini konstatovala, da ona gledištu, da je Bosna i Hercegovina uzima, kao što se niko ne osvrće ni prisutnih, da šef saniteta u Zagrebu stoji na autonomističkom uređenju isto toliko hrvatska koliko i srpska. na pisanje njihova bosanskog organa. imade mnogo manje. KonstatovanO je nadalje, da i svećenici u mnogim kra­ države. To nije samo moje mišlje* Oni bi htjeli, da se muslimani u Bo* Govoriti o prijateljstvu prema musli­ nje. već je to mišljenje i svih naših sni i Hercegovini priključe njiho* manima uopće, a u isto vreme napa­ jevima Srbije imaju velike dohotke od poslanika i čitave stranke. Mi smo ■ vom političkom naziranju, ali u tom dati njihovu organizaciju i skoro sve naroda i svoga imanja, a da uza sve izvršenje ove točke našeg progra* • nemaju nikakovog uspjeha i nas predstavnike, kojima su muslimani to primaju znatno veće dodatke nego ma samo odgodili. smatraju za krivce za njihov neus* dali neograničeno povjerenje, znači svećenici u drugim dijelovima države. — A otkuda, g. ministre, potječe I pjeh. Međutim statistika Bosne i samo krajnu neiskrenost, kojom su I ako su svi prisutni na konferenciji to predbacivanje jednog dijela ra* j Hercegovine jasno pokazuje, da je se radikalski prvaci i dosele odliko­ bili saglasni, da su sadašnje razume u dikalskih poslanika iz Bosne, da ste i njihovo političko naziranje krivo. vali. Kome je.poznato, što je Dr. Srš- platama činovnika ogromne, i da se tamo autonomista, a ovdje centra* | Pogledajte i uvjerit ćete se, da Her* kić govorio prije, nego što je postao one ne mogu nikakvim stvarnim raz­ lista? ceg*Bosna broji oko 800.000 pravo* predsjednikom bosanske vlade, a što lozima opravdati, ipak konferencija — Bosanski se radikali ljute, od* slavnih, 600.000 muslimana i 400 hi* je radio prema muslimanima za vri­ nije donijela nikakva pozitivna uspjeha, govorio je hladno dr. Spaho, što ljada katolika. To je dovoljno na* jeme svoga predsjednikovanja, toga već je riješeno, da se izabere odbor, sam ja odjeljenja za trgovinu i obrt ' vesti. Ako brojevi ne mogu da do* ovo njihovo držanje neće nimalo iz­ koji će donijeti detaljan predlog. Po svemu izgleda, da se izjednačenje neće kod pokrajinskih uprava pretvorio kažu, onda i ni jesu potrebni više nenaditi. moći provesti u sadašnjoj dvanaestim’ u samostalna odjeljenja ministar* drugi argumenti. za mjesec januar 1922. g. već najra­ stva trgovine i industrije. To je raz* Dok je ovo govorio, došao je hi* Poslije svršenog kongresa odgovo­ log. koji mi oni predbacuju, da sam tan poziv, da članovi Jugoslaven* rio je g. Pašić g. Davidoviću, da istom nije od 1. februara. Interesantno je u Beogradu centralista. Međutim u skog muslimanskog kluba treba da sada treba da počnu pregovori o sa­ jedno pismo što ga današnja »Poli­ današnjim prilikama kad pokrajin* budu na jednom žurnom savjetova* stavu nove vlade. Iako je na kon­ tika« o ovom pitanju donosi: Među nama. ski namjesnici odgovaraju samo nju. Dru Snahi — nrema njegovoj gresu bilo mnogo bučnih prigovora Tri zone. Jedan policajac mi pi­ ministru unutrašnjih djela, nema izjavi — bilo je teško, da se rasta* protiv svakom zajedničkom radu sa nikakova smisla, da odjeljenja mo* ne i da prekine intervju. Stanuvši demokratima, ipak je više nego si­ še: »Bio sam činovnik u jednoj varo­ gurno, da će g. Pašić pristati na ob­ šici u južnoj Srbiji, zatim sam bio jeg sadašnjeg resora budu podrede* malo i promislivši, reče: — E pa dobro, za danas je dosta novljenje koalicije, jer je i na kon­ premješten u Beograd, a sada sam či­ na jednom organu ministarstva u* G. gresu rekao, da radikalna stranka novnik u jednoj varošici u Vojvodini. nutrasnjih poslova. Ja nosim odgo* i toliko! su ga upitali: kako može iznositi tako ordinarne laži protiv zavoda, za koji je i on uvjeren, da je potpuno soli­ dan, on je, po prilici, rekao ovo: Znam, da ono nije istina, ali novinar­ ski zanat iziskuje to. Naći će se od deset neobaviještenih čitaoca makar jedan, koji će makar desetoj takovoj laži povjerovati, i ja sam već postigao — uspjeh. Dr Spaho o kampanji bos. radikala. obraditi jedan tefsvi (tumač Kur’ana) na našem materinom jeziku. Nažalost mi nemamo ni dovoljan broj vjerskih Hafiz J. R., Mostar: udžbenika na svome jeziku! To na­ ravno ne bi mogao niti su vrijedni pojedini izvesti; za to bi trebala cijela I anketa, u kojoj bi bili zastupani i (Nastavak.) I ulema razne struke i inteligencija ta­ kođer razne struke. Kur’an se ne da Bože moj, Bože moj, velika li je niti može tumačiti jednostrano. Imade diferencija Između uzvišenih ustanova ajeta takove naravi, koje može da islama i shvaćanja muslimanskog svi­ obradi samo dobar i bistar psiholog, jeta o njima! Piiaće se neko: kako je moglo uopće doći do toga jaza ? Po I imade ih opet, kako smo gore vimojem skromnom mišljenju najviše j djeli, koji su u tijesnoj vezi s prisu tome uzrok vjerske borbe musli­ ■ rodnim znanostima, a imade ih pako, koji se oslanjaju na historiju i t. d. mana, koje izazvaše veliku mržnju po­ i t d. Kad bi mi imali u svojoj sre­ jedinih sekta između se. Naravno u dini ovakav tefsir, držim, bi se toj trzavici iako su se mogle uvući naši ultraliberalci počeli pnoF&avati medu muslimane priče iz grčke mi­ džamiji, osim ako bi i dalje ostali tologije, koje tokom vremena poprigiuhi kod organa sluha i slijepi kod miše vjerski karakter, i danas ih vidnoga osjetila. imade, koji vjeruju — šta v’še drže U doba, kad su bile u pjenom jeku to vjerskom dogmom —, da melaik sunce voda u kolima s mašrika na i vjerske borbe, nekako u to dpjja pamagrib i natrag s magriba na mašrik. 1 daju još i križarske vojne, koje kao i svaka vojna imađahu svoje posljedice, Ne zn^ki jadnici, da Kur’ani a. z. š. a ođ kojih je najizrazitija vjerska ne­ u ajelf kerimi »veš-šemsu tedri limustekarin leha« veli, kako se sunce I tolerancija. To je pako negativna* samo kreće samo oko svoje osovine, i strana križarskih vojni, a pozitivna Ovo je sve dalo povoda, da su se te- ' je ta, što se je zapad uzevši zrake meljni pozivi islama počeli zabacivati | golemog sunca isiamsko-arapske pro­ svjete probudio iz mrtvila i počeo da i da se je Kur’ani a z. ž. jednostrano ili bolje rekuć nikako tumačio. Zato I radi. Dok na istoku vlada zastoj, dotle bi trebalo i neophodno nam je nužno ' na zapadu pojedini staleži intenzivno PODLISTAK. Apel na ulemu. rade oko unapređenja svoga. jTrgovina se razvija, poljoprivreda i obrt se podiže, škole niču i t d. Zapad dakle preuzima ulogu istoka nekako početkom 13. stoljeća p. J. Azijski narodi, naročito islamski, padaju, pa­ daju i padaju . .. dok nijesu napokon bačeni u ponor dolaskom divljih Mon­ gola pod vođom Džingishana, po vjeri neznabošca. Poplavivši istočni dio evropskoga kontinenta spušća se niz Aziju i uništava islamsko-arapsku kul­ turu pobacavši sve kulturne tekovine : u rijeku Tigris. Nekako u to doba doletjeli su Turci-Osmanlije, da izbave što se da izbaviti. Zato s potpunim pravom možemo ih nazvati imenom muhji-i medenijjet. Preko njih je ezanimuhameđija našla ploda u zemljama I starih Ilira, evo uvdje, gdje mi danas obitavamo. Na nama je pako, da taj glasnik daimen ebeden —zauvijek — oglašuje Čisti vahdanijet. A kako? Sigurno da nećemo moći taj dragocjeni emanet očuvati time, što ćemo međusobno u privatnom razgovoru govoriti sa strahom o ne­ posrednoj budućnosti, tužiti se na ne­ volju, koriti 'pugreške sadašnjosti i najbliže prošlosti. Izgleda, da nije to postalo praksom samo onih, koji ne­ maju širega pogleda, nego i onih, koji su pozvani da nešto učine, poduzmu i t. d. Često se čuju u užem društvu raspre o svem tome, žali se, što je islamska nauka izgubila onu vrijed­ nost, koju zaslužuje, sve se to govori i svi smo jednoga mišljenja, da treba паб svijet upoznati s čistim islamom i njegovim navršenim propisima, ako ćemo da egzistiramo kao muslimani, ali to su samo puke fraze, koji ne daju ploda. Naša nehajnost za ulumišerijom dovela nas je dotle, da se posljednih godina vrio rijetko ili ni­ kako ne čuje, da je tkogod otišao na visoke šiudije ulumi-šerije, teologije i tako nešto. A kad nestane i ne bude nosioca islamskih znanosti, kakova nas onda sudbina čeka kao musli­ mane, prepuštam čitaocu, da sam to riješi. To je žalosna pojava, ali je i istina. Ovijem — ne dao Bog — ne odbijam potrebu zapadne kulture; šta više, kako smo iz gornjih citata mogli vidjeti, suština islama ne može se ni razumjeti bez svjetovnih modernih znanosti. To dvoje je neko vezano, ono je neodoljivo. Oružajući se moder­ nim oružjem, trebalo bi da paralelno tome se oružamo i islamskim oružjem. Najpodesniji za toga jesu svršenici šeriatske sudačke škole. Sa zadovoljstvom konstatujem, da je već jedan istom svršeni šeriatlija, po imenu Hadžibegić Hamid, krenuo onomadne u Carigrad na teološke Studije. (Svr&iće м). �ПРАВДА- — PRAVDA Број 371 Broj I dok u južnoj Srbiji 15 kg. hljeba (37'50 din.), 60 porcija jela (240 din.), stan od jedne sobe (6o din.), 15 litara vina (120 din,), 30 jaja (12 50 din.),dakle najnužnije životne namirnice koštaju svega 500 dinara dotle sam tamo primao me$ečno sa dodacima 1900 — 2100 dinara. U Beogradu: 15 kg. hljeba (64 5(Г din.), 60 porcija jela (390 din.), stan od jedne sobe (600 din.), 60 kafa (60 din.) 15 litara vina (150 din.), 30 jaja (60 din), — 1324'50 dinara a mesečno sam primao 1300 do 1350 dinara. I, najzad, sada u Vojvodini 15 kg. hljeba (75 din.), 60 porcija jela (330 din.), stan od jedne sobe (100 din.), 60 kafa (60 din.), 15 litara vina (150 din.), 30 jaja (75 din.), — dakle svega 850 dinara a mesečno primam ukupno sa do­ dacima 630—650 dinara. I Naši poslanici o nedjeljnom počinim. Uporedite ove tri zone, pa ćete do­ ći do vrlo interesantnih zaključaka«. Ja sam upoređivao i razmišljao. I i na kraju krajeva ipak nisam mogao 1 sebi da objasnim zašto se naši činov। nici tako grčevito, brane da idu u juž­ nu Srbiju. Z. i I ; j i I Onomad je načelnik jednog mini- I | starstva iz Beograda poslao vagon ■ drva u Kragujevac svojoj porodici da i se ne bi smrzla od zime pošto su i seljaci gotovo prestali dovoziti drva I na kragujevačku pijacu. . j I ' Puni para seljaci danas nemaju po­ trebe da se bakću ni mnogo lakšim poslovima nego što je seča drva po snegu. 1 ako vam prodadu kola drva, u kojima nema ni pola metra, da ste srećan čovekl ј I ; I Moj drugi odgovor. »Domovina« u broju 121. nastavlja svoj klevetnički zanat. Ona ’ se kao bajagi nevina krije za službene za­ pisnike kotar, vak. mearif. povjeren­ stva u Tuzli i upućuje me, da se obra­ tim na ljude, koji se tamo spominju. Ona da je iznijela samo ono, što je crno na bijelu, a da je sigurna, da sam i ja znao za te zapisnike još god. 1911., ali onda nisam smio da tu stvar potjerani. Kolika perfidija! Prvo treba da na­ glasim, da je onaj zapisnik meni ne­ poznat i da sam ja sada prvi put za njega čuo. Prema tome on je nepro­ vjeren, jer nije podnesen na očito­ vanje okrivljenom i oklevetanom, ali »Domovina« vidi u njemu jedan »dokumenat«. Ona gradi zaključke na te­ melju skroz lažnog iskaza jednog pro­ bisvijeta, koji je mogao i još gorih stvari o meni da izmisli, pa bi mu ipak »Domovina« slijepo vjerovala, jer se radi o jednom političkom protiv­ niku, kojega treba ocrniti. Samo pak vak. povjerenstvo nije pridavalo ni­ kakve važnosti lažnom iskazu onoga Murata, što se vidi po tome, jer nije ni uredovalo na temelju toga iskaza uvjerivši se na mjestu o pravom sta­ nju stvari. Povjerenstvo je naime mo­ glo znati, da sam ja otprilike u isto vrijeme predao sudu preko advokata g. Jankijevića jednoga klevetnika, koji se drznuo da kalja moju čast na isti način i iz istih motiva. To je bio konviktski aščija Džindo, kojega sam ja kao i Murata odpustio od službe radi neurednog vršenja dužnosti, a on je iz osvete širio o meni laži i uvrede. Zbog toga je osuđen na zatvor i globu, pa me je isti molio, da mu oprostim, jer da je u piću vrijeđao. Ja mu nisam oprostio. Kad je dakle stvar bila nova i meni poznata, ja sam tužio lažova i zatražio zaštitu svoje časti, a moralni je lo­ povluk tvrditi, da nisam smio ni ri­ ječi progovoriti god. 1911. To bi se isto dogodilo i Muratu, da sam znao za njegove podvale. Neka znaju pro­ dane duše i drski objeđivači, da se ja nikad nisam Žacao javno istupiti i bra­ niti svoj rad i mišljenje. Ja nemam razloga da šutim i krijem svoju pro­ šlost, jer ne osjećam ni malo potrebe za to. Moj je rad otvorena knjiga i ja vazda nosim punu odgovornost za svoje činove pred sudom javnosti. Ne­ mam nikakva razloga, da se kajem i skrivam, a još manje da se stavim u hizmećarsku službu, samo da se za­ borave nečasna i prljava djela, kao što to moraju gose oko »Domovine«. Ja nisam kao vaš goso predvodio masu pred Potioreka i uvjeravao ga o lojalnosti i dinastičkom čustvu zahtije­ vajući rat protiv Srbije (vidi »Šaraj. List od jula 1914 ). Ja nisam kao vaš goso prigodom kupljenja bakra za vojsku govorio svijetu: Ako ne date sada bakra na lijep način, trebala bi da dođe Srbija pa da vam ga otme! Ja nisam kao vaš goso Šerif uvjera­ vao ljude u musi, klubu, da ću s re­ volverom u ruci dočekati srpsku voj­ sku na ćupriji Šeher-Ćehajinoj! Ja , nisam imao »časti« da budem Pitnerov ahbab i da uđem u crni kabinet ! kao pouzdana ličnost, ja nisam činio I poklonstvo Tiszi u Pešti; ja nisam ... Sva ova crna zlodjela imaju na duši čeljad oko »Domovine«, pa moraju okajavati služeći našim političkim pro­ tivnicima, da razbiju slogu muslimana. Oni ovu svoju izdajničku rabotu odaju i priznaju sami pišući u »Domovini« (br. 121.) pod natpisom »Sarajevo, 13. decembra 1921.« ove riječi: »Mu­ slimani niti mogu niti smiju niti imaju drugog puta u svo­ joj političkoj orijentaciji osim srbofilskog puta. Sve, što tome srbofilskom ori je ntisanju smeta, mi ćemo napa­ dati. Bos-herceg. muslimani moraju se priključiti srbofils k o j politici.« Treba ii jačega dokaza za protivmuslimanski rad ove čeljadi oko »Do­ movine«, koja ne vodi računa o inte­ resima muslimana, nego o befelu svo­ jih gospodara? Je li sada jasna nji­ hova hizmećarska uloga i njihov de­ nuncijantski rad? Šio se tiče one napomene u »Do­ movini«, da oni imaju još jedan za­ pisnik o meni, kad sam tobože igrao Nastićevu ulogu u procesu protiv T. Alaupovića, pa da ću radi toga mo­ rati potpuno ušutjati, o tome ću izni­ jeti u drugom broju sve »sine ira et studio« pa će javnost doznati pravo stanje stvari. Dosada je ta stvar posve krivo prikazivana s naročitom tenden­ cijom. Ali odmah moram da najodluč­ nije odbijem drsku poredbu moje osobe s Nastićem, jer to mogu samo pogane duše oko »Domovine« da pod­ metnu. Nastić je bio plaćani austrij­ ski špijun i izdajica srpski, a ja sam zastupao svoje mišljenje, kojem* danas ne povlačim. Ja sam slušao glas svoje savjesti i svoga uvjerenja, a Nastić je ocrnjivao ljude po befelu, kao što da­ nas tu ulogu vrše čeljad oko »Domo­ vine« slušajući befel s druge strane i ocrnjujući nepoćudne muslimane. Ja nisam bio omiljena osoba kod bos. vlade, već sam bio i proganjan. Ja sam jednom dobio i ukor i bio pred­ ložen za premještenje u Bihać za kaznu, jer nije moj rad bio po volji bos. vladi. Ja sam morao početkom rata stupiti odmah u vojsku kao obični vojnik a god. 1914. bio sam riješen s kolegama tuzi. gimn. i službe na predlog g. T. Alaupovića. Da sam bio u volji bos. vladi i da sam igrao ulogu Nastićevu, ili da sam pobjegao pod skut Šerifov, kao Što su to mnogi drugi učinili — sve se ovo ne bi sa । mnom dogodilo. * • i ' ■ 1 i i i ' I I ! : i ' ; ! ? . : Kako smo u pismu iz Beograda od 5. decembra 1921. javili, govori* li su u zakonodavnom odboru pri* likom prteresanja čl. 12. zakona o zaštiti radnika, koji govori o ne* deljnom počinku — gg. poslanici dr. Hrasnica i Fehim Kurbegović, čije govore donosimo u cijelosti prema stenografskim bilješkama. Gosp. dr. Halid beg Hrasnica rekao je: Gospodo, kada stvaramo zakon, treba računati i voditi računa o to* me, kako će on biti primljen u šb rokim masama. Vi znate, da u na* šoj državi imamo razne vjere i ta* kode da je baš u ovim krajevima na* še države vjersko čuvstvo dosta os* jetljivo. S toga kad se stvara zakon treba dati prilike ministru, da vodi računa o tim osjećajima i da mo* že u pojedinim pokrajinama dife* rencirati, označiti za jednu vjerois* vovješt jedan dan, a za drugu vje* roispovijest drugi dan počinka. Ili ako se složimo, može se odrediti i jedan dan, ali da se stvara odredba i da se u njoj kaže, da to mora biti nedjelja, ja sam odlučno protiv to* ga, jer će naše mase to shvatiti ne kao socijalnu potrebu nego da se naturava svetkovanje jedne vjero* ispovjeti, drugoj vjeroispovjesti, da jedna vjeroispovjiest svetkuje sve­ ce druge vjeroispovijesti. S ovim morate računati i ja bih molio, da ovu stilizacju, i ako mi se ni ona ne dopada, ali držim, da je bolja od prve, ovako redigovanu prihvatite. Predsjednik Miša Trifunović: f* ma riječ g. Kurbegović. Fehim Kurbegović: Gospo* do poslanici! Vidi se, da većina o* voga odbora, kad govori o nedjelji kao nedjeljnom prazniku, hoće da tu nedjelju strpi pod pojam općeg odmornog dana evropskog. (Dr. U* roš Stejić: Tako je u ćelom sve tu). Oprostićcte g. Stejić, to nije u cijelom svijetu. Vi ako niste bili u pojedinim državama, gdje je cd* morni dan petak, onda ja Vam sa* vjetujem, g. Stejiću, da malo pro* putujete pa ćete vidjeti. (Dr. Uroš Stejić: U kojim državama?). L’ is* lamskim državama. Pa kad ovo na* pominjem, onda želim ,da Vas na* tjeram da se izjasnite, pa da kaže* te: u hrišćanskim državama nedje* lja je odmorni dan, a u islamskim državama petak. Ja ću onda da ka* žem: Jeste, ovo nije hrišćanska dr* žava, nego je država, gdje ima raz* nih vjera, gdje ima pripadnika islamske vjere preko milijon i po. Time hoću da Vas opomenem, da sljedbenike te vjere, koji moraju bi* ti ravnopravni građani u ovoj dr* žavi, kako to i sam Usatv garantu* je, i njihove osjećaje ne vrijeđate. (Dr. Uroš Stajić: Ja sam indife* rentan prema vjeri). Gospodine Stajiću, iz Vaših malopređašnjih riječi zaključujem, da Vi niste in* diferentni, čim tvrdite, da je petak praznik samo u islamskim država* ma. Ja vidim .na šta ciljate, samo nemate kuraži, da to reknete otvo* reno. A to je, da je nedelja praz* nik u hrišćanskim državama, i da Vi našu državu hoćete da napravi* te hrišćanskom. Gospodo. Vi treba da znate, da u našoi državi ima mnogo krajeva. Naši dopisi. Banja Luka, 10./ХП. 1921. Izigravanje Uredbe o beglucima. • Još iz Prnjavora poznati neprijatelj muslimana, a naročito zemljoposjed! nika, kot. prestojnik Mrzljak, taj vajni Hrvat, koji se samo Srbima udvorava, j kao delegat inspektora agrarnog za seoski kotar Banja Luka izigrava . Uredbu o beglucima, koju je izdalo i ministarstvo za agrarnu reformu na Dr. Atif Hadžikadlć ; temelju utanačenja sa klubom posla1 nika J. M. O. nar. posl. Stoga mogu ljudi onake kvalifika­ cije i onakog morala, kao što ga imaju čeljad oko »Domovine«, da na onako bezobrazan i nizak način go­ vore o časti i poštenju svojih poli­ tičkih protivnika. Muslimani! Сграна 3 Strana j gdje su nastan jeni Muslimani i to u tako kompaktnim masama, da bi to, ako bi se odredila nedjelja kao dan počinka iako bi se prisiljavali ljudi, da radnje zatvaraju i da se odmaraju nedjeljom, da bi to izaz* I valo veliko ogorčenje, protest i уе* ! liko nezadovoljstvo. Ja pitam zako* nodavni odbor, je li to Vaša želja donoseći jednu takvu zakonsku us* ’ tanovu, koja će da stvori jedno o* I vakvo neraspoloženje. Mi smo mu* ‘ slmiani u ovoj državi imali za ove dvije i po godine dosta razloga, da budemo nezadovoljni, i tek što šino počeli to nezadovoljstvo da ukla* njamo, vi hoćete da stvorite novo. To ne smije da bude! Vi hoćete da ‘ to stvorite pod firmom općeg cv* ropskog nedjeljnog počinka neđe* Iju kao takvu. Dozvolite, gospodo, da se kod nas nedjelja u masi ta* ko ne shvaća, i znam mjesta kod nas, gdje su muslimani zanatlije i trgovci u pretežnom djelu, i svima je bilo naloženo, da nedjeljom zat* varaju radnje. Oni nisu htjeli zatvarati radnje nedjeljom nego petkom. Šta ćete, ako se ovakva zakonska odredba o* drži, pa u Sarajevu jednoga dana svi muslimani radnici, sve zanatlije i obrtnici, kojih imade najviše, zat* vore radnje petkom, a nedjeljom otvore i rade. Hoćete li čitavu ma* * su građana zatvoriti, globiti i dove* sti pred sud? Hoćete li im mećati žig sramote na čelo? (Glasovi inu* shmana: To se prakticiralo). To se pokušavalo, ali se nije uspjelo, jer se muslimani nijesu u masama htje* li pokoriti odredbama vlasti. Ak;i hoćete i dalje ičj ovim putem i si* lom namećati muslimanima nedjelju kao počinak, onda naša saradnja u Narodnom Predstavništvu biće vr* lo teška i u pitanju. Treba da raču* nate s ovim. Kakav razlog može bi* ti, da ne pristanete na naš zahtjev? Ako je kakav ekonomski razlog, mi ne tražimo da Vi radite 6 dana, a da mi radimo 7 dana. Ne. Obligatan je jedan dan nedjeljni, ali koji ćc to dan biti, neka se odredi prema krajevima, kako su pojedine kon* fesije izmiješane. Zašto siliti u Tu* zli, Sarajevu ili Cazinskom kotaru, gdje je 46.000 stanovnika, od kpjih su 42.000 muslimani? Zašto siliti, da se oni ne odmaraju u petak, ne* go da se odmaraju u nedjelju? Ako je njihovo raspoloženje za odmor, i ako je njihova navika, da taj od* mor bude u petak, zašto ih onda silite, da se odmaraju nedjeljom? Mi možemo staviti, da je to fakultativ* no, pa ako ko hoće da radi nedje* Ijom kao petkom, neka radi, ako ko hoće petkom da radi, neka radi, ali bezuvjetno jedan dan mora biti kao dan počinka. Kakav razlog i* mate da to ne primite? Glavni je Vaš razlog tobož, što je to uobi* čajeni dan. Je li to dostatan razlog, da se ovaj naš predlog ne usvoji? Je li taj razlog veći od nezadovolj* stva, koje ćete izazvati među ma* sama tih građana? Gospođo, ovo Vam stavljam na srce, da predlože* nu redakciju, kako je predložila sekcija, usvojite, a ako ne usvojite, vidjećete kobnih posjledica u našoj državi. Kako je poznato, na temelju čl. 2. ! beglučke Uredbe od 12./V. 1921. imadu pravo težaci staviti zahtjeve na beglučku zemlju, koju rade više od 10 godina. U smislu provedbene naredbe za tu uredbu imaju pravo molitelji do 19./Х. 1921. predati molbu i za svaki dunum zatražene zemlje platiti 3 din. ! takse. i Nail Muhurdarevič iz Banje Luke, i njegova četiri brata i dvije sestre, da­ kle njih sedmero, posjeduje u selu Bistrici, seoski kotar B. Luka, 1278 d 340 m ‘ zemlje, prema tome Nail, braća mu i sestre mu imadu po 182 d i 620 m-, ПоптаНо cslhrbo larfnilHP UalilVUJIu u&ijuunu ćUUIUyuf jer je jedini spas našeg težaka u zadrugama, jer će zadruge provesti kulturni i poljoprivredni preporod našeg sela, jer bez bogatog i kultur­ nog sela, nema ni bogate ni kulturne varoši, a ni države. Muslimani, znajte svaki čas oklijevanja s osnutkom zadruge donosi ogromnu štetu našem selu, grijeh je i nadalje pustiti naše selo u današnjem stanju. — Sve upute i najizdašnije potpore daje besplatno: »SREDIŠNJI SAVEZ JUGO­ SLAVENSKIH SELJAČKIH ZADRUGA U SARAJEVU« (pošt pretinac 169). �> Strana 4 С—гза Epu 371 Brol Njihov kmet Mile Jovanić iz istog Ili jedno ili drugo, gospodo po? sela Bistrice ima kmetovske, a sada i zvani faktori, jer se približio dva? već vlastite zemlje (jer mu je sa Mu- j naesti čas! Građani. hurdarevića prepisana) 132 d 010 mž, I _______________ koja je upisana u gr. ul. 53 kat opć. Bistrica. Isti Mile Jovanić uzurpirao je iza državnog prevrata nekoje komade MuPitanje A. K. iz P. Godine 1919. hurdarevićeve beglučke zemlje, a sad uzurpirao mi je seljak J. V. iz M. jedju je zatražio, da mu se podijeli. Da i nu njivu, koju nije nikada obrađivao li je pravodobno predao molbu za i na koju nema nikakova prava. Ja podjelu ove beglučke zemlje, nije nam i sam ga tužio kotarskom uredu i ovaj poznato; ali pošto nije istoj priložio je osudio, da mi uzurpator ima pre­ takse od 3 din. po dunumđ, te je dati zemlju u posjed. On je međutim Mrzljak stvorio zaključak, koji je Mudao utok na agrarnu direkciju, a ova hurdareviću pod brojem 12.052/91 od je izdala riješenje, da se cijeli spor 2 XII. 1921. dostavljen, da se Mili Joima definitivno riješiti pred kot. agrar­ vaniću, koji ima danas svoje vlastite nom komisijom na temelju uredbe od zemlje u površini od 132 d 010 m*, 12. maja 1921. Budući da komisija podjeljuje pravo siromaštva t. j. da je isti oprošten od plaćanja takse po du- još ne radi, a ni kot. predstojnik nije se primio, da vodi kotarski agrarni numu 3 dinara. O Čemu se obavješ­ ćuju obe stranke s dodatkom, da pro- i referat, to cijela stvar miruje, a uzur­ tivnoj stranci (u ovom slučaju sigurno j pator i nadalje obrađuje zemlju, od koje ja već 3 godine nisam imao ni­ zemljovlasmku) pristoji pravo žalbe kakova prihoda, a, kako izgleda, neću na Agrarnu direkciju putem seoskog ni iduće godine imati. Prema tome kot. ureda u Banjoj Luci od 74 dana iako je formalno ukinuta Srškićeva nakon primitka. naredba, prema kojoj težak, koji je Ako g. Mrzljaka na ovaj korak nije lani držao zemlju, ima pravo, da je i naputio g. Lujo Novak, koji btglučku ove godine obrađuje, ona u stvari i Uredbu interpretira sasvim na štetu danas postoji. §ta da radim ? zemljovlasnika, onda je ovo najjasniji Odgovor. Vaš slučaj nije usamljen, dokaz pristranosti, jer u begiučkoj pa ga jc i naš poslanički klub pretre­ Uredbi nema nikakove ustanove o sao na svome zadnjem zasijedanju i opraštanju 3-dinarske takse. tražio tome lijeka. Agrarne uredbe kad Izgleda, da g. Mrzljaka nisu dozvale su stvorene, mislilo se je, da će se pameti Čuške. koje je dobio u Bileći one brzo i provoditi, te da će ovi slu­ i Prnjavoru. čajevi već davno biti riješeni. Niko Jadni zemljoposjednici, kojima bude nije mogao misliti, da će i ministar­ Mrzljak rješavao agrar’ stvo za agrarnu reformu i njegovi or­ Spah i ja. gani ovako zatezati i ometati provaJanja, 6. dec. 1921. danje tih uredaba. Samo se tome ima Sta je s općinskim izborima? — zahvaliti, da danas tako hitni sluča­ Evo se već navršava tri godine od jevi moraju još čekati riješenje. Vidjevši ovo zatezanje, naš posla­ propasti Austrije, a naše općinske prilike ne samo da se nijesu ništa nički klub, a i naši ministri u vladi, popravile, nego svakim danom idu već su nekoliko puta forsirali, da agrar­ sve na gore. Oktrojisano općinsko ni uredi otpočnu rad. Nu ovi su se vijeće, kome je bio kum bivši sre? i uvijek izgovarali, da sad nemaiu nuž­ ski načelnik u Bijeljini g. Milišić, ' nih kredita, sad da nemaju dekreta i ne vodi nikakva računa o interesi? . td-, a ministarstvo se je izgovaralo ina općine. Sjednice se gotovo ni? ■ pasivnom rezistencijom Činovnika. Kako takove zemlje uopće ne spa­ kada ne obdržavaju. U općinskom j uredu gotovo se ništa ne radi. Us? I daju pod udar agrarne reforme, te Ijed toga naša općina preživljuje i prema tome ni pod kompetenciju ko­ najteže časove. Općinska je blagaj? tarskih (agrarnih) ureda, jer agrarni na uvijek prazna. Namet se utje? I uredi prema čl. 15. begl. uredbe od ruje samo koncem svakog mjeseca ! 12.V. 1921. nadležni su rješavati sa­ i to toliko, koliko je potrebno, da se j mo »posjedovne odnose na zemljišti­ podmiri plaća općinskim službeni? f ma, pomenutim u čl. 2. (naseljeni begcima. Na kojugod stranu čovjek iuk), 4. (počiflučeni begluk), 5. (pobegpogleda, pruža mu se tužna slika lučent čitluk), 7. (zemljišta, na kojima općinskih prilika. Općinski objekti postoji zakupni odnošaj sada već 12 nalaze se u takovom derutnom sta? godina), 10. (četvrtari) i 13. (beglučke nju, kao da im jc oprosti Bože, : zemlje, koje su zajedno sa kmetovveć davno gospodar preminuo, j skim kupljene u spekalativne svrhe),« Općinske su bašče razgrađene, op? — to u ovakvim slučajevima, kao što ćinska zemljišta se na sve strane | je Vaš, treba prijaviti sudu radi pri­ po miloj volji uzurpiraju. Čistoća . znanja prava vlasništva. Tomu ne može je u mjestu ispod svake kritike. U? | da smeta ni okolnost, da je dot čni lice su blatne i neprohodne. Sa svi? . uzurpator podnio zahtjev na tu zem­ ju strana opkoljuje čovjeka smrad I lju. Sud ima ispitati stvar, pa uvjeri li se, da je njegov zahtjev neosno­ uležanih baruština i lokvi. Mjesta, > van, ga je osuditi i prisiliti, da u kojima se narod skuplja, prava su predadužan zemlju vlasniku u posjed. rasadišta svih mogućih zaraznih Time, što je on predao zahtjev, ma­ bolesti. U pekarama hljeba, kata? nama, birtijama i trgovačkim rad? ; terijalna strana odnošaja nije niukoujama sa životnim namirnicama u? ' liko tangirana, pa redoviti sud ima i žasna je nečistoća. Usljed toga i pravo i dužnost, da je ispita i donese još nekih razloga sifilis se rapidno ј riješenje, te da to riješenje i povede. U širi. Narod u očaju vapi za pomoć tom su smislu več dane i potrebne sa sviju strana, ali nje ni odakle ne? instrukcije. Vi dakle tužite sudu, a ako sud neće ma. Svi protesti ostali su glas va? pijućeg... Jedina su nam nada bili da primi tužbu ili da provede raspravu, općinski izbori, koji se već davno javite to našem posl. klubu. ’ navještaju, ali se uvijek u nedogled odgađaju. Oni su još davno pro? veđeni u čitavoj državi osim Bosne i Hercegovine, koje su izgleda i našoj narodnoj državi pastor? čad. kao što su bile propaloj Au? striii. AH što se je trp jelo, više sc nc može tmieti. Mi više ne možemo čekati, dok se svrši nagoda naših zadrtih političkih partija, kojima jc stranački interes glavna stvar, a opći dvadeset i deveta briga. Ho? ćemo onćinskc izbore, da izabere? mo liudc, koji će umjeti i htjeti ra? diti za našu općinu, a ne puniti sa? mo svoie džepove, kao dosadanji nametnuti vijećnici, proizvođači ra? kije na veliko. Ako se neće nasko? ro nrovesti općinski izbori zato, što pve ioš gotov taj nesretni općinski izborni zakon, onda tražimo, da po parlamentarnom principu sastave voljno općinsko vijeće pristaše političkih stranaka, kao što je to učinjeno u drugim mjestima Razgovor o agraru. Bilješke. »Dobrotvorna Zadruga Jirgosiavenki proslavite u subotu na dan ro­ ' ! I | đenja Nj. V. Kralja Aleksandra — krsnu slavu u svom domu. Taj dan je primila ova humana ustor.ova za svoju krsnu slavu kao zahvalu, što se Kralj Aleksandar primio pokroviteljstva ovoga društva.« Gornju noticu donosi ovdašnji »Na­ rod« u broju od 14. o. mj. i mi se čudom čudimo, da jedno »jugosla­ vensko« društvo, kome je predsjed­ nica katolkinja, a u odboru se nalaze i dvije muslimanke, u svoje redove unosi oficijelno čisto vjersku pravo­ slavnu svečanost u kojoj muslimani ne mogu sudjelovati. Ovakav klerikalizam mora se najoštrije žigosati i gdje se on uvodi, tamo nema mjesta musli­ mankama odbornicama kao i ostalim Članicama. i 1 1 i Muslimanski članovi vjerske ankete, koja se je nedavno držala u Beograduj a u kojoj su bili i gg. reis-ul-ulema i beogradski muftija, zahtjevali su, da se krsne slave izbace iz svih dr­ žavnih i privatnih ustanova, u kojima sudjeluju muslimani. Izgleda, da bi revne hrišćanske du­ šice htjele cijeli naš društveni život obaviti velom hrišćanluka. Dr. Janković i Spalio. Na rad. kongresu dr. V. Janković napao je rad dr. Spahe. Mi smo po ovoj stvari tra­ žili obaveštenje, i saznali smo, da je dr. Janković ljut na dr. Spahu, što mu nije postavio jednog radikala za na­ čelnika. Toga činovnika'je i dr. Jan­ ković, kao aktivni ministar, otpustio već jedared kao inspektora ’ Beogr. »Pravda«. »Jeni Sark« o našim ministrima. kako se veli, sastati sa Rafet pašom, vojnim komesarom. Uoči svog odlaska posjetio je veli­ kog vezira i maršala Izet pašu, mini­ stra inostranih djela. Franceske veze sa Moskvom. Budući da je francuska vlada uspo­ stavila s Moskvom kurirski saobraćaj, te da je poljski poslanik u Moskvi neposredno pred svoj odlazak u Mo­ skvu imao dulji razgovora sa fran­ cuskim poslanikom, u Varšavi se sa sigurnošću tvrdi, da je francuska stu­ pila u direktne pregovore sa sovjet­ skom Rusijom. Cilj pregovora još niie jasan. Svakako je jedna od tačaka pre­ govora francuski sporazum s Ango­ rom. To se najbolje vidi odatle, što je Poljska po franceskom naputku na jednom se odlučila, da u Angoru po­ šalje svog diplomatskog zastupnika. Dahne se tačke odnose na plaćanje credratnog duga i priznanje versaljskog ugovora sa strane Rusije. Turska novina, koja izlazi u Carigradu i koja se zove »Jeni Šark« na čelu svog uvodnog članka pod naslovom »Turci i muslimani na Balkanu« do­ nijela je fotografije naših dvoiice mi­ nistara. Govori o velikoj razlici između postupka bugarske vlade prema mu­ slimanima i postupka srpske vlade pre­ ma muslimanima, te dodaje da je Pomoćničinovnici-ce i dnevničari-ke, mjesto negdašnje male Srbije stvorena vježbenici i honorarni činovnici iz svih velika kraljevina Srba, Hrvata i Slo­ sarajevskih državnih nadleštava nagvenaca. List dalje veli, da je u toj nani velikom bijedom i nevoljom na državi 2 mihjuna muslimana, da su javnom proteinom zboru dana 4. dec. se bos.-herc. muslimani čvrsto organi1911. uz privolu svih drugova i dru­ zovali i da su proturili svoja dva čo­ garica iz cijele Bosne i Hercegovine vjeka u ministarski kabinet. jednodušno usvojiše slijedeću t »Kad sam prolazio kroz Beograd, Rezoluciju. vidio sam Dr. M. Spahu u njegovu Mi najenergičnije tražimo: 1. Da se ministarstvu, i Dr. H. Karamehmed vića ; predstavka našeg Saveza, koja se na­ u njegovu ministarstvu. Od neke du­ lazi kod Ministarstva Finansija, odno­ boke radosti nijesam se mogao suz­ sno Zakonodavn g Odbora u Beogradu držati, nego sam u?eo fotografiie obo­ pod brojem 93370/21., čim prije i ko­ jice ovih ministara u njihovoj kance­ načno riješi, a naše plaće prema Ulariji rada. redbi od 28. aprila 1921. D R. broj 60 000 po članu i. taćki B u dinare Dva muslimana, sa svojim fesovima prevedu, a tome dosljedno da se odo­ sjede na ministarskim stolicama! To bri 10°/0 po' išica doplataka na sku­ je jedan veliki događaj u islamskoj poću, oboje računajući od 1. m?ja povjesti na Balkanu. Niko ne smije 1921., kako je to kod svih ostalih omaložavati veličinu tog događaja. Kad državnih službenika već davno uči­ ovaka tolerancija vlada na Balkanu, njeno i kako je to g. Ministar Finan­ možemo reći: Vjerski autoritet Turske sija obećao. carevine može doprinijeti puno tomu, 2. Da se bezuvjetno isti dodatci da se srpsko-arnautski konflikt svrši isplate još prije idućih praznika, kako sporazumom obiju stranaka, kako će bi mogli sebe kao i našu glad iu, golu obje biti zadovoljne.« i bosu djecu nahraniti, obuti i od eti. 3. Da se provedu što strožiji iz idi, čijom se je krivnjom zatezalo riješenje predstavke našeg Saveza spomenute pod tačkom 1., a k<>ja je dne 4. juna 1921. putem zemaljske vlade za B. i H. tek nakon mjesec i po dana Mini­ starstvu Finansija u Beograd otpo­ slana. 4. Da se ukine naš dosadašnji služ­ beni naziv „dnevničar«, a zamjeni onim kao u cijeloj Kral,evini »pisarnički oficijent«. 5. Da se kod predsto:ećeg projekta zakona o izjednačenju činovničkih doplatnka ne mimoiđu »dnevničari«, kako je to učinjeno uredbom spome­ Kriza. Prekjučer je g. Davidović nutom pod tačkom 1. povratio Kruni mandat za sastav vla­ 6. Da se konačno riješi biiedno de, jer se radikaii i demokrati nisu stanje državnih službenika i izda od­ nikako mogli složiti u pogledu mini­ nosna pragmatika, koja će ih zado­ starstva unutarnjih djela. Kralj je od­ voljiti bar donekle. mah zatim pozvao predsjednika skup­ 7. Zahtievamo, da se pomoćnim štine g. Ribara,‘da mu predloži novog dnevničarima povisi plaća bar na 1600 mandatora. G. Ribar nije Kralju mo­ kruna mjesečno. gao predložiti ličnost, nego je obećao Konačno osuđujemo postupak svih učiniti to naknadno, dok se posavje­ mjerodavnih faktora, u čijoj je kompe­ tuje sa šefovima partija. U tu je svr­ tenciji naša sudbina, što na mnogo­ hu sazvao delegate radikalnog i de­ brojne pismene i brzojavne požurnice mokratskog kluba na konferenciju i našeg Saveza nikakova odgovora ne nastojao izgladiti opreke. poslaše, premda je za svaki plaćena Jučer su oba kluba imali sjednice, potrebna taksa. no, kako izgleda, nije riješen spor, pa će po svoj prilici biti povjeren jednoj Što |e „EISB-Fluid" -• to so zna! od ovih partija sastav izborne vlade, koja bi imala samo sprovesti izborni Ljekarna Felter Stubka. zakon kroz skupštinu i odmah — na izbore. Iz Saveza pomoč ih Шпзоп ћа i dnEsniča^a. Politički pregled. Ispražnjenje Cllicije. Brzojavljaju iz Carigrada, da su radovi oko eva­ kuacije Cilicije po francuskim okupa­ cionim trupama počeli 28. novembra i normalno teku Za određenje demarkaclone linije sa Sirijom, angorska je vlada odredila vojničku komisiju, koja će se sastati u Iskenderunu sa francuskom misijom. Usprkos pokušaja izvjesnih agenata provokatora evakuacija će se izvršiti potpuno mirno. Svi stanovnici bez radike vjere i rase predali su se svom poslu s potpunom sigurnošću. Beklr Sami bey otputovao je jutros u Angoru preko Inebola, gdje će se, Pitanje na gosp. Ministra za agrarnu reformu. 1. U blizini opčine Avtovac (kotar Gacko) nalazi se erama zemlja, zvana »Đuruše«, gdje su seljani iz Avtovca i Mulja od pamtivijeka imali servitutno pravo, ’pasll svoju stoku, i po­ državali svoja guvna. Milovan Zelenović iz sela MihoIjaca, koji ima dovoljno svoje zemlje i koji je, kao dobrovoljac, dobio ze­ mlju u Banatu, došao je te uzorao i posijao spomenute Duruše, te tako samovoljno onemogućio seljacima iz �Број 345 Broj Avtovca i iz Mulja, da ispuste stoku na pašu. 2. Osim toga postoje u gatačkom kotaru pašnjaci Zborna Gomila i Tetivice, koji u gruntovnici stoje upi­ sani na eraru. Na tim pašnjacima su ođ uvijek pasli svoju stoku seljani iz sela: Mulji, Avtovac, Braniiovići, Međujici i Sarići. Ima godina dana, kako su pravoslavni seljaci iz Samobora pritisli te pašnjake i zabranili pašu gore spomenutim seljacima. Prispjevaju tužbe, da se maltretiraju čobani iz gore navedenih sela, da im se sto­ ka zatvara i da im se za svako bravče, koje dođe na te pašnjake, uzima po 1 dinar. Ovaki postupak samo, zaoštrava vjerski antagonizam, koji ne ide nikako u prilog sređivanja prilika u državi. Zato pitam, gospodine Ministre, mi­ slite li stvar ispitati i narediti, da se pašnjaci Đuruše, Zborna Gomila i Tetivice vrate u staro stanje i da i dalje uživaju servitutno pravo oni, koji su ga i dosada uživali, te da se pozovu na odgovornost oni, koji bez ičijeg ovlaštenja uzurpiraju erarnu zemlju. Molim pismeni odgovor. Izvolite, gospodine Ministre, primiti i ovom prilikom uvjerenje o mome osobitom poštovanju. Beograd, 8. decembra 1921. g. Velija Sadović, nar. poslanik. Pitsnjs Na Gospodina Ministra Unutrašnjih Djela. Na granici između Hercegovine i Crne Gore trcfilo se prvih dana iza oslobođenja više napadaja, pljačke, ubojstva na muslimane. To su činili kojekakvi pojedinci, koji su zamišljali ovo oslobođenje kao jednom erom, u kojoj treba da gospoduje njihov ego­ izam i osvetnički duh, te koji su mi­ slili, da je ova država samo njihovo blago, a muslimani da su njihovo roblje, čiji imetak i život ne treba po­ štivati. Danas je, hvala Bogu, tih zala manje, ali ipak ih se dešava, tako da se čovjek pita, da li autoritet državne vlasti ikako dosiže u te krajeve? Evo tih slučajeva: 1. na 23. oktobra o. g. otjerali su pljačkaši dva vola Murata Pašića iz Mulja (Gacko), koji je bio otišao i u drva u Ravno (Crna Gora), 2. na 24. oktobra o. g. na istom mjestu i na isti način oteli su pljač­ kaši 2 vola i 1 konja Čamu Pašiću iz Mulja. Stvar je javljena sreskom načelstvu na Goranskom, koji je odgo­ vorio, da za to neće, ništa da znade. 3. na 25. oktobra o. g. pošao je Salko Mehić iz sela Zagradaca (Gacko) u šumu da bere drva. Na putu ga susretnu seljaci Milovićl i Babići te na njega navale i usmrte ga. Kako se doznaje, sud je ubojice zatvorio, ali nakon nekoliko dana pustio bez ikakve kazne. Pitam Vas, Gospodine Ministre, je li Vam što poznato o ovim zločinima i šta kanite poduzeti, da im se jed­ nom zauvijek stane na put ? Molim pismeni odgovor. Izvolite, Gospodine Ministre, i ovom prilikom primiti moje odlično po­ štovanje. Beograd, 7. dec. 1921. Velija Sadović, nar. posl. Pitanje Na Gospodina Ministra za Socijal. politiku. U gatačkom kotaru u Hercegovini u ratu i poslije rata porušeni su do­ movi mnogim ljudima. Pri podizanju ovih porušenih domova ne postupa se jednako. Tamošnje vlasti, prema ivještajima, koji otud stižu, idu na susret samo pravoslavnim Srbima, koji su nastradali. Daje im se novčana pomoć i potrebni materijal za pravljenje kuća. To je pravedno, da se nastradaloj si­ rotinji ide na ruku i da joj se ublaži bijeda. Ali je nepravedno, da se to čini samo ljudima, koji pripadaju pra­ voslavnoj konfesiji, a muslimanskim stradaocima, da se ne pruža nikakva pomoć. Prema vijestima, koje otud dolaze, od toliko porušenih musliman­ skih kuća, još ni jedna nije podignuta ni popravljena. Страна 5 Strana „ПРАВДА* - „PAVDA" Je li ovo, Gospodine Ministre, Vama poznato? Mislite li stvar ispitati i ovoj nepravdi na put stati, ;kako bi se svi nastradali, bez razlike vjere, osjetili ravnopravni u ovoj državi? Budući da skupština ne radi, molim pismeni odgovor. Izvolite, Gospodine Ministre, i ovom prilikom primiti uverenje o mome odličnom poštovanju. Beograd, 8. dec. 1921. Velija Sadović, nar. posl. čini, moleći je, da primi ovu zahvalu na znanje, i prepopučujući i dalje si­ romašnu Školsku mladež njezinoj bla­ gonaklonosti. M. Poljak, direktor. Muslimani i muslimanke grada Sarajeva, sjetite se vašega „MERHAMETA". Zagrebački velesajam od 3.—-15. lipnja 1922. Vrijeme obdržavanja pr­ vog zagrebačkog velesajma je defini­ tivno određeno. Upravni je odbor Zagrebačkog Zbora u svojoj zadnjoj sjednici zaključio, da će se prvi put zagrebački velesajam obdržati od 3 do 15. lipnja 1922. Broj prijavitelja sa svih strana je tako velik, da se je up­ rava morala pobrinuti da dobije još oko 20.000 m2 novoga prostora. UsIjed toga nije moguće da se sve teh­ ničke predradnje izvedu tako, da bi se velesajam obdržao još koncem ožujka, kako je bilo namjeravano. Prijavni formurali za izlagače biće razaslani ovih dana, pa će ih li prvom redu dobiti oni, koji svoje sudjelovanje prije najave. One tvrtke, koje to do sada nijesu učinile, neka se što prije obrate uredu »Zagrebačkoga Zbora« (zgrada trgovačke komore) naznačivši, koliko po prilici prostora trebaju, što žele izložiti, te gdje im se imaju do­ tične tiskanice dostaviti. Pododbor „Gajreta" u Jajcu pri­ ređuje danas, 17. o. mj. zabavu u ko­ rist Gajreta. Zabava u Visokom. Kulturno-pros­ vjetna društva (»Prosjeta« —»Gajret« — »Napredak«) u Visokom priređuju dne 31. decembra 1921. u prostorijama »Građanske Kasine« bratsku i zajed­ ničku zabavu u korist svih triju pros­ vjetnih društava. Domaće vijesti. Kraljev rođendan. Danas je ro­ đendan Nj. V. kralja Aleksandra, pa će se u pojedinim bogomoljama držati bogosluženja ovim redom: u staroj srpsko-pravoslavnoj crkvi u 8'20 sati pr. p.; u rimokatoličkoj crkvi u 9 s.; u evangelisičkoj crkvi, sefardičkoj i aškenaakoj bogomolji u10s. U Bego­ voj džamiji dova u 12.15 sati u podne. G. min. dr. H. Karamehmedović povratio se je prekjučer u jutro iz Dubrovnika, gdje je u zadnje vrijeme bio na oporavku. G. ministar se je dobro oporavio, samo mu još smeta mala upala muskuia desne ruke. Nakon kraćeg odmora, g. ministar će se zaputiti u Beograd, da preuzme svoju dužnost, pa su prema tome sve informacije nekih ovdašnjih listova netačne. Ovom prilikom moramo ponoviti, da je naš posl. klub svojim ministrima dao potpuno .povjerenje i neće ih mi­ jenjati. Seoske kuće i stanovi. Naš zdrav­ stveni odsjek pokrenuo je akciju za reformu naših seoskih kuća i stanova. Ta je ideja naše uprave za pohvalu. Naš seoski svijet jako zaostaje svojim načinom života, primitivan je u hrani, u stanu i u čistoći. Imao bi prilike iza oslobođenja, da se u tom popravlja, išlo bi mu se na ruku i savjetom i uputom i drugim olakšicama. Opaža se iza oslobođenja, da se počinju po­ dizati po selima i nove zgrade, ali ipak i te nove zgrade grade se sve po starom načinu s istim manjkavo­ stima. A da su stanovi našeg seoskog svijeta nepodesni po zdravlje, ne treba dokazivati. Da se u tom pravcu što god počne raditi sazvao je zdravstveni odsjek konferenciju udruženja i društava, koja bi mogla ovdje što god da učine. Prvi je sastanak održan u četvrtak 17. o. mj. u prostorijama Zdravstvenog Odsjeka. Namjera i projekt izvedbe Zravstvenog Odsjeka usvojen je u anketi u glav­ nim linijama. Propagandom će se na­ stojati među seljacima probuditi svijest, da sadašnje kuće ne valjaju i poučiće se direktno i indirektno kakve kuće treba graditi i kolike se može uplivisati na seljake, da to usvoje. U ime »Udruženja jugoslavenskih inžinjera i arhitekata, sekcija Sarajevo« primio je inž. g. Stojić, da odbor tog udru­ ženja izradi osnovne skice za podesne seljačke domove. Na slijedećem sa­ stanku će se ove skice pretresti i na osnovu njih raspisati natječaj za pla­ nove s ovećim nagradana za najbolje planove. Ujedno je riješeno na po­ sljednjem sastanku, da se pozovu još neka lica na slijedeći sastanak, a Zdrav. Odsjek očekuje da će se oni odazvati pozivu i doprinijeti svoj dio riješenju ovoga važnoga pitanja. Zasijedanje Vakufskog sabora otpočinje danas. Na dnevnom je redu prve sjednice izvještaj o radu sabor­ skog odbora i — pet zaključnih računa, počevši ođ 1916.—1920. U ovom će se zasijedanju, kako čujemo, pretresati i osnova za reviziju auto­ nomneg statuta. Prosvjetna anketa sastaje se u ponedjeljak, 19. o. mj., u prostorijama ulema-medžlisa. Ona će pretresti pi­ tanje naše vjerske obuke u osnovnim i srednjim školama, te pitanje reforme mekteba i medresa. U anketi sudjeluju i ova gg.: M. ef. Dizdar, direktor šer. škole i profesori te škole A. ef. Burek i Salih S. ef. Bašić, te vjeroučitelj sar. gimn. Ali ef. Dubravić; zatim tajnik sar. muftija H. ef. Heremić, naš književnik dr. S. Bašagić, mostarski školski nadzornik S. Mursel, upravitelj okruž medrese M. ef. Ćerić, učitelj H. Mulić i travnički imam H. H. ef. Tabaković. O radu ove ankete govorili smo u prošlim brojevima našega lista, a ovaj put im želimo sretan uspjeh. Izvještaj o sarajevskoj skupštini naše organizacije nije mogao ući u ovaj broj, pa će mo ga donijeti u sli­ jedećem broju. Hurrijjetov džepni kalendar za 1340. (1922.) godinu. Da olakša sebi Kr. namjesnik g. dr. Đurđević odlazi po želji vlastite partije sa do­ sadašnjeg položaja. U vezi s time.iznose se različite kombinacije o novoj ličnosti namjesnika. Najviše ima izgleda okružni načelnik u Sarajevu g. Nikoiić, a spominje se i šef pravosuđa g. M. Simić. Javna zahvala. Bosanska industrijalna i trgovačka banča u Sarajevu darovala је' direkciji velike realke sa­ rajevske svotu od 10 000 K, da se njom, koliko je moguće, pomogne siromaš­ nim učenicima ovoga zavoda. U velike zadužena ovim plemenitim činom smatra direkbija velike realke sarajevske svojom dužnošću, da se — ispred piofesorskog zbora i u svoje ime — i ovim putem najtoplije zah­ vali bosanskoj industrijalnoj i trgo­ vačkoj banci u Sarajevu na njenom velikodušnom daru, što evo ovim i velikih stručnih pitanja naše šumske privrede, ali su svi naši pokušaji os­ tali bez uspjeha, jer nijesmo naišli na pravo razumijevanje. Danas je rješavanje naših stručnih pitanja u vrlo odlučnom stadiju. Mi­ nistarstvo šuma i rudnika izradilo je prije kratkog vremena bez naše saradnje uredbu o organizaciji šumarske službe i osnivanju šumarskih direkcija i sada saziva stručnu anketu, da ras­ pravlja o pravilniku za provođenje te uredbe, o šumskom zakonu, o eks­ proprijaciji velikih šumskih posjeda i drugom. Ministarstvo šuma i rudnika radilo je dosada u pravilu tako, da je vrije­ đalo naše stručne i staleške interese, pa smo ih morali javno braniti u štampi, po zborovima ili preko Udru­ ženja jugoslovenskih inžinjera i arhi­ tekata. Pa ipak i ovaj put, kad se radi o najosnovnijim pitanjima naše struke, Ministarstvo nijć smatralo po- • trebnim, da nas stručno konzultira, nego je valjda u sporazumu sa 6vdašnjim šefom Šumarskog odsjeka po­ zvalo službeno i na državni trošak u anketu nekoliko ljudi, koji nemaju ni kvalifikacije, ni spreme, ni pogleda za rješavanje gornjih pitanja. Samo pro forma je pozvat i jedan od naših čla­ nova, a koji za to može jedino da izjavi, da neće sudjelovati na anketi. Radi toga postupka Ministarstva šuma i rudnika mi odlučno protestvujemo u ime akademskih šumskih stručnjaka Bosne i Hercegovine, odbi­ jamo od sebe svaku odgovornost za sav haos, nered i nerad u šumskoj privredi zemlje i apelujemo na cijelu našu javnost bez razlike političkog uvjerenja da nas pomognu. Sarajevo, 11. dec. 1921. Klub šum. inžinjera. i , : i zadaću na podizanju i izdržavanju is­ lamske mladeži po raznim modernim zanatima, te na podizanju i pomaganju mlađih muslimana-zanatlija, Hurrijjet je naumio, i ako dosta kasno, da izda svoj Džepni kalendar, dobro uređen sa poučnim i zabavnim štivom .i razno­ vrsnim uputama za muslimane-zanatlije. Kalendar će opsezati do 128 stra­ nica. veličine 9/121/2 cm, a cijena će mu biti 3 dinara po komadu. Kalen­ dar će imati i oglase, koji se računaju 100 dinara za cijelu stranu, a 50 di­ nara za pola stranice. Narudžbe za kalendar i oglase, te rukopise i novac prima: Uprava musi. radn. i zanati, udruženja »Hurrijjet« u Sarajevu. Deklaracija šumarskih inžinjera iz Bosne i Hercegovine. Od oslobcđenja do danas mi smo nekoliko puta uzimali inicijativu u stvari rješavanja I i | | ј Pred zrcalom može svatko dne* vno promatrati, kako se ljepša i mlađahnije prikazuje, ako upotre* bljava ljekarnika Fellera kroz 25 godina obljubljena i nriznana sred* stva za njegovanje ljepote: Felero* vu »Elsa*pomadu za lice, Felerovu »Elsa*Tanochina pomadu za porast kose (2 lončića jedne vrsti ovih nomada franko 52 krune) Fellerov »Elsa*ljjljano*mliječni sapun, naj* bolji »sapun ljepote« 4 komada franko 98 kruna. — Eugen V. Fel* ler, Stubica donja, Elsatrg 310, Hr* vatska. pom. Iz паИ pozonšta. Izdavanje pozorišne dvorane. — Uprava Narodnog Pozorišta saopštava. da neće nikom izdavati dvorane za igranke radi tehničkih poteškoća i ogromnih 'trbškova, koji su skopčani iznošenjem i unošenjem podija, pa joj se s takvom molbom ne treba ni ob­ raćati. Dvorana će se izdavati samo za akademije, ; koncerte i si., i to jedino u vremenu, u kome se neće smetati rad u pozorištu i u kome nisu odre­ đene predstave. Knjige i novine. 2. i 3. broj „Gajreta" izašao je ovih dana sa slijedećim sadržajem: Život. — Naši književnici kao vođe i učitelju. — Tako su se voleli cvetić i leptirak... Pokret srp. trg.-zanatl. Omladina i njihov kongres. — Saadijeve Ruže. — Kraljev Ljubimac. — Higijena sela. — Smrt u Klancu. — O hranjenju dojenčadi. Poziv. — Ne­ kadašnja trgovina na užću Neretve. — Hajjamove ruMije. — Pabirci iz prošlosti Bosne. — Bosanci Muslimani kao javni radnici u Turskoj. — Savez jug. seljačkih zadruga. — Muraije (Fa­ rizeji). Prevareni varalica. — Miš pre­ tvoren u Devojku. — Misli. Politički pregled. Kulturno književne beleške — Pra­ vila »Gajreta«. — Izvještaj rada glav­ nog odbora Gajreta za godinu 1920.-21. — Gajretove vijesti. — Iskaz prispjelih darova. ŠIRITE „PRAVDU" 1 �Ј Strana 6 Стран* Bnoi 371 Rroj .ПРАРЛА* — WPRAVOA* ŠTAMPARIJA Trešeljak. „Ко je pratio pisanje nal»ga lista, taj se mogao uvjeriti, da sa uama nacionalni i državni interesi preći ed partijskih* (osim kad je spor a demokratima o portfelj ministarstva unntražnjih djela). „Srpska Riječ" br. 251, urednik. d. i a. кмои, smo izrađuje sve poslove, spadnjuće u štamparsku struku, brzo i ut umjerene cijene. 4 Jedan razgovor. A. M. B.: Što ne glassst® o reaoluciji na travničkom pousđaničkem sastanka* Dsnjovakafeki diplomata: Mije nam išlo e račan. A. M. B.: Kakva je to diplomacija? Imati većina asa se, a ne aručiH i ljevicu i desnicu jodnim potesom. Edhembeg; TI si, draže, fahroan a peaeven]uka, a diplomacija je moj reeor. Da smo gla. sovali, bilo bi nas 3-4, pa bi se opasllo, kad se je Džafer ncopažene isvakao, a ja ne bih Također preporučujemo Knjižaru i Papirnicu. Miševi, štakori. sfjBnicB i žohari i sva gamad mora poginuti, ako upotri­ jebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih i kućnih miševa K 16’—, za štakore K 20’—, za žohare ruse i Švabe posebno jake vrsti K 26’—. Osobito jaka tinktura za stjenice K 15’—. Za moljce po K 10 i 20, prašak za buhe po K 10’— i K 20’—, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 10—. Mast za uši na blagu K 10’— i Prašak proti mrava K 10 — Razašilje pouzećem Zavod za eks­ port M. JOnker, Zagreb br. 16. Petrinjska ul. br. 3. 131. SS?" Preprodavaocima popust! Uspješno se oglašuje u „Pravdi" imao mogaćaosti, da naš poraa prikažem kao pobjedu, Hrvatska Poljodjelska Banka Izjava. DIONIČARSKO DRUŠTVO, PODRUŽNICA U SARAJEVU. Ovim izjavljujem, da nitko od sad u moje ime mom sinu Muhamedu Žuniću iz Gračanice ne daje na vje­ rovanje ništa, jer ni u kakvom slučaju to priznati neću. Gračanica, 11./XII. 1921. Hafiz Husein Žunić. Dionička glavnica K 2o.ooo.ooo.— Pričuva K 15,050.000—, Ulošci preko 29,000.000 —. Centrala. Zagreb. Podružnice: Rijeka 1 Sarajevo. Ispostave: Bribir-Vinodol, Čabar, Hreljin. Prima uloške na knjižice i na tekući račun te ih ukamaćuje uz najpovoljnije uvjete. Bavi se svim poslovima, koji zasijecaju u bankovnu struku. Kupuje dtbra u svrhu parcelacije, a pre­ uzima i komisionalno prodavanje takovih bilo u djelovima. „Odjel robe* prodaje sve gospodarske strojeve i potrebštine. i sviju drugih potrebština za berbera (brijača) kao. mašine (šlldove) tanjure i t. d., dok zaliha traje, dobije se kod MIV* Osmana Balića Nudi kisele krastavice, pfeferone, pa­ prike prazne i punjene sa kupusom na sanduke po 8 i 16 flaša kao i na va­ gone. Kiseli kupus rezani i u glavama u bačvama po 100 i 200 kilograma uz najnižu cijenu. na veliko i malo uz maksimalnu cijenu sa skladišta „PROMET'‘ S dd. BEZ KONKURENCIJE!!! Naručbe se primaju u pisarni Mustajbegova ul. 1. — Telefon 328. SARAJEVO. Pobliže Jakub ef. Iniamović, Sarajevo Mali Čurčiluk br. I, I. kat. дддддидддддддд Tisuće ljudi u svim zemljama svijeta upotrebljavaju kroz 25 go­ dina miomirisni FELLEROV „ELSA-FLUID" kao kosmetikum za njegu zubi, zubnog mesa, gla­ ve, kao pridodatak vodi za umi­ vanje, jer je od najboljeg učinka, radi svog antiseptičnog, čistećeg i osvježujućeg djelo­ vanja. Isto tako ob­ ljubljen je kao krijepko, blago djelujuće i Vrlo prijatno sredstvo za trija­ nje hrpta, ruku, nogu i cijelog tijela Za preprodavače: BAK0V1Ć, GAVRAN ! MUSA d. d. DOLAC kod SARAJEVA. SIJENO U BALAMA Sarajevo—Mostar.informacije daje 12 dvostrk. ili 4 spec. boca 168 K 24 „ „ 8 „ „ 280K 36 „ „12 „ „ 394 K TVORNICA KONZERVA Zrinjskog br. 15. u zakup jedna vodena pilana na željezničkoj pruzi Mnogo je jaće i djelotvornije nego Francuska vinovica i naj­ bolje je sredstvo ove vrsti. Ti­ suće priznanica! Zajedno sa za­ metom i poštarinom stoji za svakoga: 3 dvostruke boce ili 1 specijalna boca kruna 48.—. Brijačke stolice - šzdaie se FRANKO na Vašu poštu. Tko novac unaprijed pošalje dobiva popust u naravi. PRIMOT: Eha melem ta kurje oči 5 K i 7.60 K; Е1ва mentola! klinčić 12 K; Eha poeip 11 K; Pravo Eisa riblje ulje 85 K: Eha vodica za ueta <36 K; Eha koloaijeka vodica 41 K; Eha feameki miomiris za sobo 41 K; Gljcerin 6 i .30 K; Lyeol. Liscform 30 K, Kineski čaj 3 K; Eha prafeak protiv gamadi 15 K; Otrov za mi&eve i štakore 8 i 12 krana. EUGEN V. FELLER, Stubica donja Ekatrg br. 310 Hrvatska. Muslimansha trgovačba i obrtnička banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu I Središnjica: Sarajevo. — Pupilarno siguran zavod. — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. ' Pričuve Goo.ooo kruna. I Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.— Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute 1 vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ž ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe, ф i Dionička glavnica 1o,ooo.ooo kruna. ------------------------------------------------------------------------------------------------------ ------------------- —; Kancelarija: hrslja Petra ulica Z prizemno, lijeno. - Brzoj svi: Trgovaca banka, Sarajevo. - Interu rban telefon: Ш иадв ди иди i I Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu | dioničarsko društvo u Sarajevu. —- Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina. Potpuno uplaćena dionička glavnica K 20,000,000'—. Ulošci preko K 25,000.G0Q'—. Pričuve preko K4,000.000. - Pupilarno siguran. - Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. 104 I Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije, — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. | Štamparija D. i A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/2052ed94cb5f22773654119e63792869.pdf 165ae84d862c750d8433ede89c709636 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA. pojedini broj K Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: za našu državu godišnje K 200.—, na pola godine K 100.—; za inozemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. ГЛАСНЛО рТОСЛАВЕНСКЕ МУСЛЖМАНСКЕ ОРГЛНИЗАЦИЈЕ. Sarajevo, utorak 20. decembra 1921. Broj 134 (372) „Pravda'* ■■ dnevnik, nije dnevnik. Zaokupljeni dosad pre­ težno stranačkom borbom, nijesmo po­ red najbolje volje mogli da je od trokratnog sedmičnog izlaženja pretvo­ rimo u dnevnik, koji bi našoj zajed­ nici pored stranačkog gradiva davao i druge informacije o svjetskim doga­ đajima. Sada, kad se dosadanje naše prilike sve više ma i polagano konsoliduju, kad se našem organu na­ meću zadaće donekle druge prirode, da nas naš organ ne samo brani nego i politički informiše i rukovodi u svag­ danjem životu, sada nam se pruža i potreba a i mogućnost, da naš organ pretvorimo u dnevnik. Kao dnevnik »Pravda« će moći da lakše udovoljava sve većoj navali i potrebi iz provincije, moći će da bolje udovolji pritužbama našega svijeta, a najvažnije je, što će pored vijesti i informacija unutrašnje naravi organi­ zacije obavješćavati naš svijet o do­ gađajima nutarnje i vanjske politike. Pored toga neće list zanemariti rub­ rike opće kulturne naravi, zabave i pouke i vijesti uopće iz društvenog života. Ne treba ni naglašavati, da naš list ostaje i dalje na svom prin­ cipu kao organ naše zajednice. Jedna će oveća promjena tehničke naravi nastupiti kod ove preinake na­ šeg lista, a to je financijalna strana. Troškovi će se silno povećati, pa je samo od sebe razumljivo, da ćemo morati apelirati na rodoljublje svojih pristaša. Od njih se nadamo ne samo većoj i obilnijoj pretplati, nego ih mo­ limo i za dobrovoljni prilog našem listu. U tom pogledu su otposlana pi­ sma mjesnim odborima, da povedu akciju za pomoć našem listu i to za pomoć, koja nam je baš sada u prvi mah potrebna. U to ime: Na posao! Naš organ »Pravda« navršuje tri godine svog opstanka i izlaženja. Po­ krenuta u ono prvo doba iza našeg oslobođenja, u vrijeme, kad je svako u našoj kraljevini preko noći morao da se snađe u novini prilikama, da se opredijeli, krčila je »Pravda« u to te­ ško vrijeme trnovit put, da utire stazu našoj organizaciji, koja se zajedno s »Pravdom« rodila, da svakom kaže: šta mi mislimo, šta osjećamo i šta želimo: pravdu i jedru kopravnost. Teška bijahu vremena onda, teške prilike, kad ni uprava naša ne bijaše sređena, & sredinu i društvo oko nas poče obuzimati razorna misao: pravo jačega. Ne samo samoobrana, nego i Čustvo čovječnosti i rodoljublja dikti­ ralo je svakom gređaninu, a naročito muslimanu, da se Što prije grupišemo, da se pravim i legalnim putem i na­ činom što prije sređuju te prilike u domovini, pa je tako došlo u brzo i do osnutka naše organizacije i do po­ kreta njezina organa s početka pod imenom »Vrijeme«, a kasnije »Pravda«. Tri godine izlaska našega lista, tri su godine ljute berbe i iskušenja, gdje je naš organ govorio našim vlastodršcima iskrene riječi naše, a u isto se doba borio sa nekoliko listova, koje naši ljudi pokrenuše, samo da nama i našem organu klipove podbacuju. Ali mi sve to prebrodismo, i na koncu, na izborima, na tom najboljem i naj­ modernijem mejdanu, gdje sve skupine ispit polagahu, mi dođosmo do stvarna i vidna uspjeha svoje duge borbe, izađosmo kao najkompaktnijaskupina u našoj užoj domovini. To je uspjeh naše snage, naše sloge i ustrajnosti, uspjeh naše organizacije i našeg organa »Pravde«. Ali pored toga svega »Pravda« još nije potpun list, njoj još manjka obilježje i snaga, koja dolikuje našoj zajednici, ona još i j | ј i I t i i ' i I ! I I 0 modernom zanatliji kod nas go­ j tovo se ne može ni govoriti. 1 ako ima koji tu i tamo — i taj jedva ži­ i votari. Jer dok je dućan njegovog inovjernog kolege mnogo rasvijetljeniji i savremeniji, u kojem se vrti 5 do 6 naučnika sa 3 do 4 pomoćnika, dotle je dućanić nhšeg muslimana za­ natlije jedva ima 2—3 metra dimen­ zije, nešto stare i zahrđale, u kojem : on u većini slučajeva radi sam samcat i provodi tu dan za danom. Nema smisla za napredak, za nešto bolje i savršenije, a njegovo društvo također ne brine se za njega, ne podstrekava ga na plemenitije ciljeve, već je siromak prepušten sam sebi. A zašto je to tako? Za to jer mi uopće nismo osjećali potrebe za modernim zanatima i jer smo kao dosadanji gospodujući elemenat, znajući da će nam naš hak doći pa radili ili ne radili, odali se ljenčarenju i besposlici. »Neka radi onaj, koji nema« bilo je po prilici naše geslo, koje je regbi virilo iz sva­ kog nas pojedinog. Caršija, koja se ne može proći od »miomirisa« ćevapa sa zastarjelim ćefencima, odavala je pra­ vu sliku i priliku njenih stanovnika i vlasnika. Dućani su većinom prazni, a nas po desetak skupilo se po kafanama i kiraethama ili bolje rekuć dembelhanama, pa bistrimo na svoj način politiku. Interesirala nas je više Albanija, Englija, Turkija i t. d. nego li naše sopstveno stanje. Osnivajmo Zanatlijske štedionice. Predaleko bih otišao, kad bih po­ čeo govoriti o našoj zaostalosti uopće i o bijednom stanju u kojem se mi muslimani — zahvaljujući našem ne­ maru i javašluku — nalazimo; pa ću se za to u kratkim potezima osvrnuti samo na naš zanatlijski stalež. Za­ natlija je jedan od najproduktivnijih staleža našega naroda i zato mu se mora i naročita pažnja posvetiti. Specijalno to vrijedi za nas muslimane s obzirom na to, da nas je velika večina obrnika. Morali bismo dakle sve svoje sile upregnuti, kako bismo na­ šeg zanatliju digli na onaj nivo, koji mu po njegovim moralnim osebinama pripada, moramo raditi na njegovom kulturnom pridizanju, a s time će se naravno i njegov socijalni položaj po­ praviti. Prije svega neka rni bude dozvo­ ljeno konstatovati jednu žalosnu ali istinitu Činjenicu: Musliman zanatlija daleko je zaostao na samo za zanat­ lijom drugih naroda, nego dapače i za zanatlijom drugog dijela svog naroda. Nepobitna je činjenica, da se je musli­ manski zanatlija vrlo malo promijenio od onoga muslimana zanatlije još iz doba olornanske vladavine. I dan da­ nas nakon toliko prohujalih godina musliman se je zanatlija u većini slu­ čajeva uhvatio onoga starog i već davno preživjelog zanata kao pjan plota, služi se rabošom i zadovoljava­ jući se sa minimalnom zaslugom da jedva životari. j čekovni račun post štedionice 1119 Godina IIL kako bi prije svega dobili jeftine sna­ Naša braća drugih vjera, shvativši ge za svaku vrstu industrije. Osim vrijeme koje preživljuju, već davno su toga će se raditi na podignuću što porušili stare ćefenke, koje su većim većeg broja strugara na vodi, kojima dijelom od nas pokupovali i na nji­ hovim mjestima pregradili velebne ma­ će se davati državna šuma u preradu. Ovi sitni industrijalci bi satim obrazo­ sivne zgrade, radeći u njima danju i noću i jedva odoliavajući silnim na­ vali zadrugu, koja bi prodavala drva rudžbama mušterija. Odbacili su ovamo u inozemstvo. Uz ovu i ovakovu in­ nama preživjeli terziluk, samardžiluk, dustriju imale bi se podizati industrije opančarluk i t d. a latili se elektro- prerade drveta raznovrsnih struka i mehaničarskog, modernog krojačkog, načina. Ogromna, osobito šumska, bo­ bravarskog i t. d. zanata. Podigli su gatstva naše zemlje daju nam ujedno svoje zanatlije i privredne institucije, i mogućnost za podizanje fabrika drvene koje svojski rade na odgoju mlađih 1 utrljanice same za sebe ili uz fabrike Ijepenke (karton) ili hsrtije za pakngeneracija prema duhu vremena, ispra­ vili su svoja zanatlijska novčana udru­ vanje, kao i izrada od hartije kao kesa, kutija, kuverata i t. d. Ova pošijednja ženja i koncentrisali svoj privredni kapital, koji iz dan u dan sve to više industrija bila bi pogodna da zaposli osvaja naš ćefenak po ćefenak. Tako I velik broj muslimanskog ženskinia, ide dan za danom, mjesec za mjese- ■ kako je to i sam g, načelnik naglasio. com i godina za godinom. Isto tako mora se raditi na podi­ gnuću potrebnog broja etivaža za šljive A sada nastaje jedno pitanje. Da li i kada bi se šljive istom etivirane ćemo i nadalje gledati samo da živo­ tarimo i da čekamo »suđene dekike«, izvozile, prihod bi se od ove vrlo važne naše grane privrede podesetorostručio. kupeći mrvice ispod tuđih stolova, ili ćemo kao ljudi, kao potomci onih sil­ ! Na bosanskim visoravnima trebalo bi nih velikana, pred kojima je nekoć I podići tvornice alkohola iz krumpira, Evropa drhtala kročiti napred, pa uz- i koje bi tamo gajili, a uz ove tvornice vrnuvši svojski uz ruke rukave latiti I mogle bi se također voditi uzorna se posla, kako bismo što prije do­ stočarstva. U Travniku trebalo bi po­ svetiti malo više brige vlašićkom siru stigli ono, što smo propustili. Nemojte misliti, da imamo mnogo i i zavesti tamo državnu ladnjaču za vremei.a za гizmišljan^ i nakanjivđ- : sir, da bi lakše sazrijevao i da se no nje. Ne. Ako nam je u istinu mila i bi kv .rio. Po cijeloj Bosni i Hercegonaša domovina za koju je toliko krvi 1 vini dizače se fabrike konzervativnog proliveno naše i predja naših dok smo I voća, povrća i mesa. Onda ne ćemo doživili ovaj čas, ako smo prijatelji 1 morati za skupe novce plaćati naše našeg potomstva i ako mu želimo j vlastito voće, koje nam se povraća iz osigurati još ljepšu budućnost, moramo : inostranstva konzervirano. S obzirom odmah bez ikakova promišljanja na i da u Bosni odlično uspijeva lan raposao ’— inače će nas oštrljasti zub ! diče se za ostvarenje industrije lama vremena skršiti kao što je još i mnoge i i kudelje, te za predenje i tkanje. Uz ovakove kao što smo mi skršio. Skr- I ogromne količine ugija, s kojim je naša Bosna bogata, mogle bi se lako šiće nas i samo po našim ruševinama znaće se da smo ngkada bili, a nad , podići fabrike stakla. Veliko pitanje ruševinom strši će crna ploča sa nat­ • Liubije moralo bi se riješiti na taj pisom: Ovdje počivaju ljudi nerada i j način, da je preuzme domaći kapital ; isključući svakoga stranca. Tamo bi nerada. Vremena, koja preživijujemo velika j se imale podići topionice, varionice i su i ozbiljna. Putevi, kojim idemo, I i ljevaonice čelika i gvožđa u šipke i trnoviti sq i vijugavi. Polja su naša ; lim, koji bi poslužili domaćoj indumahom neobrađena i korovom već za- i striji gvozdenih prerada, kao: klinaca, rasla. Čekaju nas zadaće velike i pre- i šarafa posuđa, preplata od žice i L d. Jejtinoća ugija iii električne struje velike, a mi smo, braćo, slabi I pre- I slabi, e bi mogli sve to pojedinačno ■ omogućila bi podizanje tekstilne indu! strije, a naročito prerada pamuka i da uredimo i obradimo. vune. Gosp. načelnik je opetovno na­ Ništa nam drugo ne preostaje, nego da se udružimo svi do jednoga, da glasio da u interesu zaposlenja našeg stanemo u guste i čvrste redove i muslimanskog ženslcinja treba svom pomnoženim snagama poradimo na snagom raditi na pridizanju konfecitne industrije. Osim toga trebalo bi pora­ osiguranju naše ljepše budućndsti. Pri ovom našem pridizanju igra naj­ diti na moderniziranju industrije koža u Visokom i Mostaru, i imala bi se važniju ulogu i ima prvu riječ naš podići koja fabrika obuće, torbarske i kapital. Jedino s organizacijom našeg privrednog kapitala moći ćemo odgo­ galanterijske robe u Bosni. Bosna i Hercegovina — rekao je varati velikim zadaćama, koje nas če­ kaju i* moći ćemo učestvovati u sve­ g. Savić — treba da iza oslobođenja pripada samo Bosancima i Hercegov­ općoj privrednoj utakmici. Organiziran cima, pa poslije ostaloj braći. Da bi naš kapital moći će polučivati onase ovo postiglo, država treba pomoći, kove uspjehe, koje rasijan i oslabljen kako bi ogromna poduzeća Vareš, ne može. Da bi bar priuba bHi upućeni, ka­ Zenica, Jajce, Teslić, Lukavac i dr. kove nas sve zadaće čekaju u buduć­ pripala našim ljudima. I tako dalje. nosti i da bi mogli približno ustano­ Dakle kako se vidi, čekaju n^s ve­ viti, od kakove-nam je potrebe orga­ like zadaće. Nastaće, a možemo reći niziranje našeg privrednog kapitala da je već i nastala utakmica: ko će navešćemo nekoliko navoda iz preda­ prije, a ko će veće, a da bi i mogli vanja načelnika ministarstva trgovine učestvovati u tome natjecanju, potre­ i industrije g. Milivoja Saviča, drža­ bna je dakle da svoj kapital organinog na 25. septembra o. g. u prosto­ zujemo, da i ne spominjem od kakove rijama Srpske Trg. Zanatlijske Omla­ nam je potrebe koncentrisanje našeg dine u Sarajevu. kapitala za proširenje naših sopstvenih radnja. Iz riječi g. Savića moglo se je ra­ Danas nam se — više nego ikada zabrati, da će naša narodna država posvetiti naročitu pažnju Bosni i Her­ prije — pružila prilika za rad. Prija­ šnji austrijski apsolutistički režim sta­ cegovini i da će se baciti svom vljao nam je klipove pod noge pri snagom na pridizanje industrije u svima našim pothvatima. Sada, naša ovim pokrajinama, i šta više, radi narodna država, u kojoj i mi imamo se o prenešenju nekih industrija iz pravo riječi, izlaziće nam pri nv kom drugih dijelova naše zemlje u Bosnu. Pomoću našeg domaćeg kapitala radiće I našem naprednom pothvstu u susret. se na iskorišćavanju vodenih padova, I Za to ne stojimo prekršenih ruku i �Strana 2 Стоана „ПРАВДА* — „PRAVDA" ne tražimo sjedeći pomoći od Boga. On nam je već dao potrebite sposo­ bnosti i snagu, samo je trebamo htjeti i znati iskoristiti i upotrebiti. Bog nam je rekao: Pomozi sam sebi, pa ću ti i ja pomoći. Prirodni je zakon ne pokolebljiv i po tome zakonu sve po­ giba što se no upotrebljava i ništa se ne dobiva badava. »Radi ili gladuj« — to nam kaže zakon prirode. istina je, mi imamo nekoliko svojih novčanih zavoda, ali ne samo da je premalo kapitala u tim zavodima, pa da bi se mogli .uzdržati, već se ne možemo toliko ni pohvaliti s njima, jer onih uspjeha i onih blagodati ne vidimo u narodu, radi kojega su ti zavodi ispravljeni, jer su ovi zavodi — izuzev Časne iznimke — imali pred očima samo svoje interese, podupirali su špekulacije pojedinaca, dok o širo- , kim slojevima naroda, o našem ma। lom zanatliji i sitnom privredniku . slabo su ili nikako nisu računa vodili. Za to je potrebno, da se taj široki ! sloj naroda jednom probudi i da on j sam traži sebi s?asa. Danas naša braća Srbi pravoslavni raspolažu sa svojih 25 novčanih za­ voda sa 230 milijona uloženog novca uključivo sa javnim rezervama, naša braća Hrvati katolici raspolažu sa 8 novčanih zavoda sa 68 miiijona, a mi sa 10 novčanih zavoda sa 57 milijona kruna. Koliko smo zaostali za ostalom našom braćom — koji su nam istinabog braća, ali nam kese nisu slučajno sestre — d^ se najbolje iz gornjih cifara zaključiti. Za to: Muslimani zanatlije i sitni privrednici, na okup! I. | | | . : I | 1 Pisma iz Beograda. Beograd, 16. dec. 1921. g. Kriza, — Financijski Odbor. — Zakonodavni Odbor. Davidović je vratio Kralju mandat, jer mu nije pošlo za rukom da sa­ stavi Vladu u onom smislu, kako je njegov mandat glasio, naime Vladu sa širim radnim programom. Iza toga je primljen u Dvor gosp. predsjednik Skupštine dr. Ivan Ribar, koji je Kralja izvjestio o parlamentarnoj situaciji i dobio mandat da pokuša još jednom izravnati spor između radikala i de­ mokrata za Ministarstvo Unutrašnjih Djela. U tom cilju sazvao je Ribar konferenciju predstavnika jedne i dru­ ge grupe. Delegati Klubova našli su kako saznajemo soluciju, da radikali dobiju mjesto državnog podsekretara u Ministarstvu Unutrašnjih Djela, a da demokratima dadu podsekretarsko mjesto u kom svome ministarstvu, po svoj prilici u Ministarstvu Saobra­ ćaja ili u Ministarstvu za Agrarnu Reformu- Da li će jedan ili drugi klub usvojiti ovu soluciju još se nezna, ali je vjerojatno, da bi i ako usvoje ovakovo nješenje, moglo doći do spora kod određivanja djelokruga državnih podsekretara i kod izbora ličnosti. I ako je poslije sastanka predstavnika radikala i demokrata u parlamentar­ nim krugovima počelo prevlađivati optimističko raspoloženje, ipak se ne može smatrati sigurnim da se kriza primiče svome potpunom riješenju. Danas prije podne razgovarao je ministar dr. Spaho sa predsjednikom Narodne Skupštine dr. Ivanom Riba­ rom, koji ga je izvijestio o sadašnjem stanju krize. Dr. Spaho je saopštio Ribaru, da našem klubu nije svejedno, kako će se pitanje Ministarstva Unu­ trašnjih Djela između radikala i de­ mokrata riješiti, pa da s toga zamjera, što na jučerašnju konferenciju nisu pozvani i predstavnici našeg kluba — Ako bi radikali dobili mjesto državnog podsekretara u Ministarstvu Unutra­ PODLISTAK. ■ _____________ Hafiz 1. R., Mostar: Apel na ulemu. (Nastavak.) ! ' I | šnjih Djela, onda bi to značilo, da se samo radikalima i demokratima povjerava vođenje unutarnje politike, a ne cjelokupnoj koaliciji, pa bi s toga i mi bili prisiljeni u slučaju takvog riješenja da tražimo takvo mjesto u Ministarstvu Unutrašnjih Djela. Prema saopštenju g. Ribara imali bi se pregovori o programu vladina i skupštinskog rada povesti istom kad bude spor između radikala i demokrata izravnat. Samo se po sebi razumije, da bi u tim pregovorima sudjelovale sve stranke sadašnje koalicije. Na jučerašnjoj sjednici Finansijskog Odbora pretresao se je izvještaj bu­ džeta Ministarstva Pošta, Saobraćaja i Građevina, pa su se donijele mnoge redukcije u budžetima napomenutih resora za prvu dvanaestinu 1922. g. naročito u Ministarstvu Pošta i Sao­ braćaja. — Referent g. Radojević ra­ dikalni poslanik iznio je vrlo karak­ ! terističnih podataka iz Min. Saobraćaja ' među koje spada slučaj pomoćnika Min. Saobraćaji Sabe Jelića, koji mimo ostale ministarske pomoćnike uživa 2o.oco dinara godišnje po ugovo­ ru, što ga je sklopio sa ministarskim Savjetom za vrijeme Koroščevog ministrovanja. — Ovom su se privilegovanom položaju Sabe Jelića, koji ne uživa među našim bosanskim željezničarima ni najmanje simpatičan polo­ žaj, oprli mnogi poslanici raznih stra­ naka, a naročito od radikala g, Rado­ jević, od socijalista g. Korun, a od našeg kluba Husejin Alić. — Svi su govornici tražili, da se briše ovakva stavka i da se Jelić izjednači u plaći i dodacima sa ostalim svojim kolega­ ma. jer kad bi bio i najbolje kvalifikovana ličnost i kad bi izlazio u su­ sret pri interveniranju narodnih poslanika za naše željezničare, ne bi čvrsta u srcima našeg potomstva. Da to postignemo moramo odgajati dovo­ ljan broj valjanih mualima, pučkih vaiza i uz njih određen broj dobro spošobnih alima, koji će htjeti i znati luču islama učvrstiti u najšire slojeve naroda i ujedno oiti na braniku islam­ skih svetinja. Inače je na nama mo­ ralna odgovornost. Reći će neko: to je odveć idealnoga i danas je nemoguće to izvesti. U rječniku kulturnih naroda, koji su svjesni svoje zadaće, nema mjesta za riječ nemoguće. Jedna sarajevska fra­ njevačka bogoslovija, koja živi od pri­ loga do jučer siromašnoga katoličkog naroda, može dna sama danas, u doba opče valutne krize, školovati nekih 10 pitomaca na visokim katoličkim fakul­ tetima diljem zapadne Evrope. Za sve ovo potreban je jedan pot­ hvat, ozbiljan i ustrajan, a najpotrebnija je prije svega požrtvovnost i inicijativa. Narod -sam zasigurno neće incijativu dati, jer je za to potrebna jaka svijest islamska. On toga nejma. Zađimo u sela, srezove i okruge pa ćemo se lako uvjeriti o tome. Nema tu ni naj­ primitivnije islamske spoznaje, nemaju je većinom ni njihovi odgojitelji mualimi. Vjerski odgoj primio je više tradicio­ nalni'karakter, koji od koljena na ko­ ljena prelazeći dobiva hrđu fanatizma. Obzirom na naš pasivitet izgleda Smatra se đaurskim sve, što nije u kao da mi uopće nemamo planova za skladu s tim zakržljalim osjećajima. našu budućnost kao muslimana. Valjda Eno... onol... kao da čuješ, gdje ono čekamo Božju opću sajhu (krik), koja stablo (vahdanijet), zaokruženo bideati bi nas probudila. Ne, varamo se, ona sejiama (nevaljalim novotarijama), pišti, nas ne bi probudila, ona bi nas na­ vapi...... izgledajući i očekujuć pomoć. protiv sravnila sa zemljom, a tad bi Videći, da je u slabim okolnostima, ne već bio zadosnio svaki korak. Mjesto smije glasa da pusti, nego lebdi u samilosti čuli bismo glas u drugom neodlučenosti. Moramo to imati u vidu, ako nam je iole stalo do održanja i smislu, glas: alane ve kad asajtum naše zajednice kao muslimana. Mora- ' min kalbu ve kuntum min-el-mufsidine: dockanl prije ste griješili i bili mo mu priletjeti u pomoć, ako nam s onima, koji ne popravljaju već kvare«. je vjera islam nešto najsvetijega i ako Da toga ne bude, ja bih izrazio želju, se hoćemo da odužimu prvom farzu, da se na ovome nešto pozitivna učini. kako bi islamska ideja ostala jaka i | | ! I ; i i I ' i i i ; I ' ! ' i ! ' mu se smjela dodjeljivati ovako po­ sebna velika nagrada. — Ujedno se može istaći da u Ministarstvu Saob­ raćaja vlada veliki kaos i da se da­ pače ne zna ni koliko činovnika ima to Ministarstvo. I kod pitanja držav­ nih automobija se naišlo na veliko začuđenje. — I ako je to pitanje vrlo slabo poznato Min. Saobr., ipak imade 55 automobila za saobraćaj, od kojih se 51 nalazi u Beogradu, a 1 u cjeloj državi pored tolikih zabitnih djelova naše Kraljevine. Cjelokupna svota za izdržavanje ovih automobila iznaša 4,ooo.ooo din., pa na predlog g. Radojevića se je smanjila ova suma na 2,5oo.ooo dinara godišnje, a za službu će se upotrebiti samo 30 automobila. Za to je na predlog Ministra Finansija izabrana jedna sekcija, koja će proučiti pitanje automobila, i pronaći gdje se sve ti automobili nalaze *pa će gledati još i ovu svotu smanjiti. Rok za pregledanje i izmjene Ure­ daba u Zakonodavnom Odboru po čl. 130. Ustava ističe na 28. decembra o. g., ali kako će božični praznici za­ početi po svoj prilici već 22. decem­ bra, to se može smatrati ovaj dan kao zadnji za rad Zakonodavnog Odbora na pregledanju i izmjenama Uredaba. Stoga Zakonski Odbor iza svršetka radikalskog kongresa radi punom pa­ rom i nastoji, da posvršava barem one Uredbe, glede kojih su sekcije pred­ ložile znatne izmjene. Tako se je ju­ čer Zakonodavni Odbor bavio Ured­ bom o stanovima, a danas o suzbi­ janju skupoće. U Uredbi za stanove je tražio čian našeg kiuba Osman Vilović, da se Uredba od aprila i 21. maja godine 1921. zadrži u krijeposti do 21. maja 1922. g. kao što je j pred­ viđeno u samoj Uredbi od 21. maja 1921. g. Nova Ureoba, koja je usvo­ jena danas, traži, da se ove spome­ nute Uredbe zadrže u krijeposti do konca godine 1923. odnosno dokonča 1925. g. sa nekim izvjesnim modali­ tetima. Ovo je stanovište Vilovića palo u sjednici Zakonodavnog Odbora, a osim toga je tražio, đa se barem do­ nekle poboljša ovo pitanje i da se uzmu u zaštitu i vlasnici kuća na taj način, da se zavede kod kirija barem polovični minimum kirije, koji vlada u Srbiji, a taj je šesterostruka pred­ ratna kirija. Kritizirao je uopšte ovu novu osnovu, da je nepravedna za po­ sjednike kuća, i da se na ovaj način može lako prouzrokovati, da se po­ stojeće kuće dovedu u pitanje tim, što vlasnici kuća nemaju nikakva ra­ čuna da sa ovom postojećom kirijom prave ili popravljaju kuće. Na današnjoj sjednici Zakonodavnog Odbora bila je na dnevnom redu Za­ konska uredba o suzbijanju skupoće. Ovu je zakonsku uredbu Osman Vilović kritizirao i dokazivao, da ona neće polučiti nikakva uspjeha u po­ gledu narodne prehrane i suzbijanja skupoće. Naglasio je da ovo nije prva i Bro! 372 БроЈ Uredba, koja nastoji da to pitanje ri­ ješi, nego je to opetovanje Uredaba, koje su izdavate za vrijeme rata i od prevrata do danas, pa sumnja, da će i ova Uredba moći donijeti Ikakav pozitivni rezultat. Naročito je istakao neke principe ove Uredbe, koji se od­ nose na previsoke ,kazne od 10.000 do 100.000 dinara i 3—6 mjeseci za­ tvora, pa je tražio, da se ove previ­ soke kazne smanje. Nadalje je tražio, da se zavede u ovu Uredbu uvjetna presuda, nadalje da se ograniči Uredba samo na prehranu siromašnog stanov­ ništva, da se razvije akcija o boljem podizanju gospodarstva i da se sve one nejasnoće, koje se pokazuju u toj Uredbi bolje specijaliziraju. Radi toga su članovi našeg kluba Husejin Mašić i Nurija Pozderac sa Osmanom Vilovićem glasovali protiv ove Uredbe. Govor nar. posl. Fehlma HurfeEgoBića о općinshim izborima u Bosni i HEFCEgouini. Gospodo, ja sam prije jednom zgo­ dom u Zakonodavnom Odboru prigo­ vorio gospodinu ministru unutrašnjih djela, zašto se u Bosni i Hercegovini ne provađaju općinski izbori i ne do­ nosi izborni zakon za općine. Tamo sam naveo, da imade općinskih upra­ va, u kojima se 11 godina vlada bez ikakve odgovornosti. Naveo sam, da imade komesarijata na stotine, koji bez ikakve odgovornosti upravljaju sa opštinama i sa općinskim imetcima, a ne staraju se za boljitak općine niti odgovaraju kome. Naveo sam, kako je stanje u Sarajevu i danas oni, koji su na upravi, nemaju nikakvoga na­ rodnog povjerenja. Naveo sam, da je s toga potrebno, da se za Bosnu i Hercegovinu naročito za organizovane općine donese neki izborni red, da narod pošalje na upravu one ljude, u koje ima povjerenje. Gospodin mini­ star unutrašnjih djela je podnio jedan nacrt Zakonodavnom Odboru, da ga pretrese misleći, da Odbor može na ovaj način, kako to sada čini u po­ gledu revizije uredaba i taj zakonski predlog da osnaži i u krepost da stavi. Međutim to ne može biti, jer Zakono­ davni Odbor ni po kraćoj proceduri iz § 133. Ustava ne može donijeti ova­ kav izborni zakon za Bosnu i Herce­ govinu, jer se tu radi o jednom po­ krajinskom općinskom redu, a to je u stanju da učini samo Narodna Skup­ ština. Stoga se pojavilo mišljenje, kada se počela pretresati ova uredba za Slo­ veniju, da se nađe nekaki modus, da se ona protegne i na Bosnu i Herce­ govinu, naravski đa naši uređaji u Bosni i Hercegovini nisu jednolični sa onima u Sloseniji, pa prema tome u onim dodatcima, koji bi se ticali Bosne i Hercegovine, moralo bi biti modifi­ kacija, a to se može učiniti, ako bi se ova uredba vratila u sekciju, da do- udžbenika i, recimo, gore spomenutog Iznijeću jednu ideju pred gg. čita­ telje, koje molim i na kojima je, da tefsira, koji, kad bi ugledao svjetlo i do pet godina, organizaciji bi se moglo ona ne ostane glas vapijućega u pu­ to ubrojiti ujedan veličanstven uspjeh. stinji. Dobro je proštudirajmo, pa ako Naravno pri obradi tefsira anketa bi je dobra, onda je i ostvarimo. Mi imauzela za podlogu jedan tefsir od pri­ demo prosvjetnu organizaciju, valjda znatog mufessira, n. pr. Alusijin, koji sada i ekonomsku, pa ako ćete i po­ je najnovijeg datuma. Ovo sve tražilo litičku, ali — nemamo nešto najpo­ bi pored moralnih i silnih materijalnih trebnijega, nemamo: jaku širom Kra­ žrtava, a jedino ovaka organizacija — ljevstva S. H. S. rasprostranjenu samo uvjeren sam — mogla bi sve to na i ništa drugo vjersku organizaciju ili se preuzeti. Obzirom na jako vjersko džemijeti-ilmiju, kojoj bi bila između čuvstvo naših muslimana držim, da ostalih glavna svrha: bi odziv bio izvan svakog očekivanja, I. promicati preko svojih organa islamsku nauku među sljedbenicima i kad bi i muftije i kadije i muderisi i mualini i imami i muezini i svi, koji islama od Save i Une pa do blizu osjećaju potrebu ove organizacije, latili ušća Neretve, a odavle k istoku do se rada sakupljajući što veći broj čla­ Vardara, nova, dobrovoljnih priloga i t d. Orga­ II. školovati prema potrebi dovoljan nizacija ovakovog tipa vrijedna bi bila broj valjanih, Čestitih i patriotičnih šta više slati sa priličnom potporom vjerskih službenika, koji će kao pčele vaize u sela i gradove preko Ramaneprestano za narod raditi i u islamu zani-šerifa, slati priličan broj sluša­ muslimane poučavati i koji će napo­ kon odgojeni kao dobri muslimani biti telja na visoke vjerske fakul tete. Sve bi to mogla — pa makar mi se do­ uzor svome stadu i bacilo, da sam i idealista, — samo III. izdavati jedan vjerski list, kojega kad bi ulema shvatila svoju dužnost bi uređivala rijaseti ilmija kao naša Na ovome treba da svi poradimo, svaki najveća vjerska institucija, a koji bi muslim da svoj obol pridonese. Oso­ sadržavao poučne članke o islamu I bito mi, kao nosioci islamskih znano­ zabavne, protkane vjersko-ođgojnom tendencijom, naravno ne teškim sti­ sti moramo i prva nam je dužnost, na tome početi raditi, ako hoćemo da lom, kako bi bio pristupačan i širim se nazivamo vereset-ul-enbija’i. U pro­ slojevima. Ova organizacija kako bi preuzela tivnom slučaju ne zaslužujemo toga nakladu samoga lista, tako bi isto i Časnoga imena. (Svršetak). mogla preuzimati nakladu vjerskih �Б,лД i 72 Črul nese neko riješenje, da se omogući narudu, da pošalje na upravu one ljude, u koje ima povjerenja. ja se pridružujem predlogu gospo­ dina izvjestioca i molim Zak. Odbor, da bi usvojio predlog, da se ova uredba vrati u sekciju, da se omogući, kako bi narodna volja i u Bosni i Hercego­ vini došla do svoga izražaja. Glavna skupština J. M. 0. za grad Sarajevo. 16. o. mj. držana je skupština naše organizacije za grad Sarajevo u pro­ storijama Kiraethane. U prisustvu od preko 210 članova otvorio je predsjednik nar. posl. g. dr. H. Hrasnica skupštinu, pozdravio toplim riječima prisutne i zahvalio im se na lijepu odzivu. Zatim je u opširnom govoru prika­ zao političku situaciju, a onda podro­ bno ocrtao rad poslaničkog kluba u skupštini. Napose se je zadržao kod pojed'nih zakona i uredaba, koji su izazvali kod našeg svijeta mnoga ne­ zadovoljstva. Skupština je s osobitom pomnjom saslušala razlaganja g. Hrasnice, a na kraju je izjavila svoje potpuno zado­ voljstvo s radom kluba. G. H. Ajanović javlja skupštini, da g. dr. Spaho nije radi poslova u mi­ nistarstvima i skupštini mogao doći ovamo, pa ispred njega moli, da ga skupština ispriča, što njenu pozivu nije mogao udovoljiti. Potom čita g. Omer ef. Jerlagić, tajnik mjesnog odbora, tajnički iz­ vještaj o radu odbora, koji se prima na znanje, kao i blagajnički izvještaj g. ibrahima Šahinagića. Povodom pretresanja tih izvještaja uzima riječ g. prof. Enver ef. Muftić i toplim riječima poziva članove na intenzivan rad i slogu. Skupština je g. Muftiću nekoliko puta burno po­ vlađivala. G. Đulizar izvješćuje o radu za si­ rotinju, koju je organizacija vodila u sporazumu s našim »Hurijetom“. G. Ismet Šišić pita, što je s nacijonalizacijom Jajca, te je li istina ono, što »Domovina« piše. Na ovo je pitanje dao objašnjenje g. H. Ajanović, g. U. Hadžihasanović 4 g. O. Sokolović. Skupština ove odgovore -prima na znanje, te u znak osude ovakova pi­ sanja »Domovine« prihvaća ovu rezo­ luciju. „Glavna skupština J. M. 0. za grad Sarajevo, držana 16. XII. 1921. nakon saslušanja referata dr. Hrasnice o po­ litičkoj situaciji i radu poslaničkog kluba, izražava vodstvu potpuno po­ vjerenje i s najvećom energijom od­ bija niske napadaje na vodstvo i nje­ gove Članove, a naročito na к ministra dra Mehmeda Spahu, koji se napadaji ponavljaju u izvjesnoj štampi. Svjesna ozbiljnosti položaja, u kome se nalazimo i imajući neograničeno povjerenje u svoje vodstvo, skupština mu izjavljuje svoju nepokolebivu pri­ vrženost.« G. Atif ef. Sočo iznosi pitanje e pretvaranju stranačkog organa »Pra­ vde« u dnevnik i obrazlaže potrebu toga. Nakon Iscrpljive rasprave stavlja se u dužnost mjesnom odboru, da povede akciju oko sakupljanju pret­ platnika, priloga i anonsa za »Pravdu«, a onda da se stavi u sporazum sa Radnim Odborom u pogledu pretva­ ranja „Pravde« u dnevnik. Nakon pretresa lokalnih pitanja, svi su bili saglasni, da je način utjeriva­ nja poreza nepravedan, pa je u tom pogledu izglasana ova rezolucija: »Glavna skupština J. M. O. za grad Sarajevo, držana 16. XII. 1921. najod­ lučnije protestuje protiv ubiranja po­ reza na poslovni obrt, keji se na upravo brutalan način ubire, i ako je sama uredba o tom porezu zabačena u zakonodavnom odboru. Energično zahtjevamo i od pozvanih faktora, a i od naših predatavnika u skupštini, da se ova anomalija smjesta ukine, te da se ubiranje toga poreza smjesta obustavi«. Iza toga je sakupljeno za »Pravdu« kojih 8000 K, a onda je skupština izabrala novi mjesni odbor i razišla se. ŠIRITE „PRAVDU" „П?А«ЛА" — .PRAVCA’ Bilješke. Jedia Skandalozna pljačka. Ka­ ko ae u nas neiavjesno gospodari s narodnim imetkom i kako se gadno država krade sa znanjem najviših fak­ tora, najbolje se može vidjeti iz Skan­ daloznoga slučaja s amerfkanskim gra­ hom u Mostaru Početkom naime go­ dine 1920. naredilo je ministarstvo da se proda javnom licitacijom oveća zaliha graha (oko 35 vagona) u na­ šem gradu uz cijenu od 8 K. Pošto je tada bio grah na tržištu po 6’50 K, grah je ostao neprodan. U septembru iste godine, bez ponovne javne licita­ cije, ministarstvo je tajno prodalo mo­ starski grah trgovcu iz Sarajeva Ružiću i Marjanoviću iz Zemuna, po 3 K. Spomenuti trgovci špekulirali su sa grahom i nijesu ga na vrijeme prema ugovoru podigli. Prema tome ugovor je izgubio pravovaljanost. Ali sada, što je najsmješnije, onomadne je mi­ nistarstvo cijene mostarskom grahu snizilo na 2 K 20 h, premda je sada grah u Mostaru po 12’50 K, a sara­ jevsko povjereništvo za socijalnu skrb poslalo je posebnoga izaslanika, da požuri izručenje graha Ružiću i Mar­ janoviću. Saznajemo, da se je okružni načelnik g. Vulović odupro ovom jav­ nom očitem zakidanju države, ali uzalud. Utjecaj tajnih sila u Beogradu jači je od zakonitih predstavnika i državnih interesa. Tako će Ružić i Marjanović zakinuti državi na mostarskom grahu ništa manje nego za 1,7oo.ooo K. Pronosi se, da će ti sretnici ušićariti daljnih 20—30 milijona na grahu u Sarajevu, Brodu, Zemunu i Beogradu kojega su se isto tako tajno ispod zemlje do­ hvatili. Pa koje čudo, da naša država propada i svakim danem ide na gore I »Nar. Sloboda« 7. o. mj. Politički pregled. Kriza. Kriza naše vlade otegla se i nikako da se svrši. Pašiću prvi put nije uspjelo, da sastavi vladu, pa ni Davidoviću i tek iza toga Pašić je ipak postigao kakav taki sporazum sa de­ mokratima. Da se silna požuda obiju ovih grupa za stolicom ministarstva unutrašnjih djela bilo kako ublaži, iznađoše nov izum: ministarske podsekretaru, radikalskog sekretara uz de­ mokratskog ministra i obratno, a to će — ako uđe u praksu — dovesti dotle, da ćemo za svaki resor imati po dva ministarska lica. Na kraju sporazum se ipak posti­ gao bez podsekretara Prije sporazuma pozvao je Pašić predstavnika našeg poslaničkog kluba g. dra Spahu, da i mi uđemo u vladu. Spaho je prekju­ čer predao Pašiću pismene zahtjeve i uvjete našega kluba, pod kojima bi i mi ušli u vladu. Naši su zahtjevi u glavnom da zadržimo ministarstvo tr­ govine, a ministarstvo zdravlja da za­ mijenimo ministarstvom vjera. Osim toga tražimo ispunjenje sporazuma, jednaku vjersku samoupravu za sve muslimane u cijeloj kraljevini, izjed­ načenje poreza, ukinuće vjerske pro­ pagande i još neki. Demisija nove albanske vlade. — Skadar. — Ahmed Beg sa vrlo velikim brojem oružanih pristalica upu­ tio se Tirani, gdje ima stići kroz ko­ ji dan. Odbegli poslanici i bivši Mini­ stri sa svojim pristalicama iz Sjeverne Albanije sakupili su se u Elbasanu i rešili da tamo obrazuju drugu vladu. Pod pritiskom ovih događaja, Hasan Beg PriŠtinac sa svojom vladom dao je ostavku, ne smijući sačekati svoje protivnike, koji su sa oružjem pošli u Tiranu protiv njega. Stanovništvo je jako ozlojeđeno protivu tuđinskih age­ nata, koji su doveli Hasan Bega na vladu.’ Nacionalistička agitacija u Indijama. Među 600 nacionalista, koji su se posljednji put pobunili u Indijama, nalazi se i predsjednik Indijskog nac. kongresa, g. Das. Zadnje vijesti, što su stigle u Lon­ don, javljaju, da je atmosfera martva u Bombaju, a nakon posjete princa od Gall-a, agitacija se prenijela u Kalkutu, gdje se je princ očekivao. Vla­ da je poduzela energične mjere. СграНа 3 Strana Domaće vijesti. dvostruke boce ili 1 specijalnu bo* cu zajedno sa zametom i poštari* nom za 48 kruna razašilja: Eugen V. Feller, Stubica donja, Elsatrg 310, Hrvatska. aa „Pravdina" liga hiljade. Da bi se osiguralo financiranje lista, koji prema želji •'većine naših pristaša i prijatelja počinje od nove godine izlaziti kao dnevnik, Radni je odbor zaključio, da po­ krene akciju rProvdinea lige hi­ Ovim izjavljujem, da nitko od sad ljade. Svaki prijatelj i pristaša i u moje ime mom sinu Muhamedu naš dužan je prema svojoj eko­ Žuniću iz GraČanice ne daje na vje­ nomskoj snazi da pridonese svoj rovanje ništa, jer ni u kakvom slučaju obol svome glasilu. to priznati neću. Doprinos je za ligu 1000 Kruna, Gračanica, 11./XII. 1921. a imena članova njenih biće u Hafiz Husein ŽuniĆ. listu objavljena. Apeliramo na sve mogućnije 1 dragih W prijatelje i pristaše, da nas po­ мИвипЏв eI1 Јме preporučuje mognu u ovom nastojanju, a svoje bogato shlamjesnim je odborima dužnost, da Mts ovome posvete naročitu pažnju i malo i veliko. nastoje, da što više prikupe članova. Sjetite se „Gajreta!" Izjava. Trgovina fesova Islsm^ga Vranić i sin Naši poslanici otputovali su jučer u Beograd, jer Narodna skupština po­ činje zasijedati. Radi toga upozoravamo pristlše iz provinbije da ne dolaze u svrhu inter­ vencije, dok traje zasijedanje. Naš gl. urednik otputovao je ta­ kođer jučer u Beograd. Za člana lige hiljade prvi se je javio član našeg centralnog odbo a dobrotvor Hamzaga Husedžinović, pos­ jednik i veletržac iz Banje Luke, i položio odministraciji 1000 K. Isto tako je stupio u Ligu i položio | 1000 K g. Hasanaga Saračević, trgovac iz Kulen Vakufa. — Osobita im hvala! Živjeli! Kao prilog za »Pravdu* sakupljeno je na gl. skupštini J. M. 0. za grad Sarajevo 4251 K, a g. Ahmetaga Kumašin obvezao se je dati 4000 K u ime pretplate za list vriiednim ima­ mima iz provincije, koji nisu kadar plaćati. Ejvaia im I Živjeli I Nije istina! »Domovina« u broju 121. od 14. o. mj. a u članku »Neka zrnca pravdaškog morala« donosi pri dnu trećeg stupca, da sam ja (moja se osoba razumije, makar da nije ni spomenuto prezime) u Akciji za za­ štitu morala »uhljebio punca i sva­ stiku« i da sam »stvorio Ejubu prili­ ku, da zdipi iz tih para desetak hiljada kruna«. Izjavljujem, u koliko bi se gornje odnosilo na mog punca i svastiku ovo: Moj punac i svast Pata, istina, pripomagali su pri osnutku i prvom poslovanju šivaće radionice Akcije više mjeseci, ali je savršeno neistina, da su oni tim imalo uhljebljeni, jer za sav svoj pomenuti rad nijesu dobili ni jednog dinara niti u ime plaće niti u ime nagrade. Što se tiče nekih »zdipljenih para«, očitujem, da j a nijesam nikome clao prilike da ih zdipi. Sarajevo, 15. decembra 1921. Šemsuđin Sarajlić, nar. posl. Muslianska čitaonica »Preporod« u Sarajevu obdržavaće izvanrednu skupštinu u prostorijama svoje čitao­ nice na 22. o. mj. u 6 sati po podne te se pozivaju svi članovi, da neiaIjeno dođu na skupštinu. Profesorski honorari. Ministarski Savet potpisao je uredbu o honorisanju direktora i nastavnika srednjih škola, od 27. juna ov. god. Suma, koja ima da se isplati na ime honorarnih časova iznosi 7,300.000 dinara. Predavanje. 22. o mi. u 7 sati na večer držaće Dr. Šaćir ef. Sikirić u prostorijama društva »Đerzelez« pre­ davanje o »Utjecaju Arapa na zapadnu kulturu«. Pristup je i nečlanovima do­ zvoljen. Vrlo prijatno kod trljanja hrb* ta, ruku, nogu i cijelog tijela, kao kosmetikum za njegu kože, zubi i ustiju djeluje ljekarnika Fellera i miomirisni »Elsa*Fluid«. Mnogo je jači i bolji od Francuske vinovi cc i već od 25 godina obljubljen. 3 , Telef. 317. SARAJEVO Saračl «1.14. SIJENO U BALAMA na veliko i malo uz maksimalnu cijenu sa skladišta „PROMET" đi SARAJEVO. LJEPOTA kože lica, vrata i ruku, kao što i bujni porast kose postizava se samo razboritom i vještačkom njegom. Tisuće priznanica pri­ spjelo je iz svih zemalja svijeta za ljekarnika Fellera : „Els»“ IjiljaMO ni Iječn! sapun najprijatniji, najfiniji i blagi »sa­ pun ljepote«; 4 komada sa za­ metom i poštarinom 98 kruna. „Elsaa poma- da za H ге odstranjuje sve nečistoće kože sunčane pjege, sujedice, nabore, itd., čini kožu nježnom, ružičasto-bijelom i čistom. 2 por­ culanska lončića sa zametom i poštarinom 52 K. nElsa“ Tanochina pomada za / љ • porast kose jača vlasište, zapriječuje ispadanje, lomljenje i cije­ panje kose, prhut, preranu sijedost itd. 2 porculanska lončića sa zametom i poštarinom 52 K. Preprodavače! dobivaju popust u naravi ako naruče najmanje 12 komada od svakog artikla. RAZNO: Ljiljanovo mlijeko 15 K; Brkomaz 8 K; najfiniji Hega-puder Dr. Klugera u velikim originalnim kutijama 30 K; najfiniji Hega-prašak za zubo u pa­ tent kutijama 30 K; puder za gospođe n vrećicama б K; prašak za zube u kutiji 7 K; u vrećici po 5 K; Sachet miomiris za rublje 8 K; ^champoon za kosu 5 K; rumenilo 12 listića 24 K; fini parfem po 40 i 50 K; Žeeta za kosu 58 K; za ove razne artikle računa se zamot i poštari­ na posebno. EUGEN V FELLER, ljekarnik STUBICA DONJA, Elsatrg 310 HRVATSKA. �Sirena 4 Сграна Bnoi 372 Broj „ПРАРДА* — „PRAVDA" Muslimani! HcninaifD colis^hn 7srlniino jer je jedini spas naSeg teSaka u zadrugama, jer će zadruge provesti UuHlVUjlu uuijllunu 4uul Ugu, kulturni i poljoprivredni preporod našeg sela, jer bez bogatog i kultur­ nog sela, nema ni bogate ni kulturne varoši, a ni države. Muslimani, znajte svaki čas oklijevanja s osnutkom zadruge donosi ogromnu štetu našem selu, grijeh je 1 nadalje pustiti naše selo u današnjem stanju. — Sve upute i najizdašnije potpore daje besplatno: »SREDIŠNJI SAVEZ JUGO­ SLAVENSKIH SELJAČKIH ZADRUGA U SARAJEVU« (pašt pretinac 169). Zahtjevajte i kupujte: ELIĐA*pastu za zube jer je najbolja i ima sva odlike, koje se trate od dobre paste. Zastupnik za Rosnu i Hercegovinu ДМ Vita LhI, Sarajevo, Despića ul. 1 Podružnica Ljubljanske kreditne banke u Sarajevu Središnjica: LjUb jana. — Podružnice: Borovlje, Brežice, Celje, Celovec, Gorica. Maribor, Ptuj, Split i Trst. Dionička glavnica K 50,000.000 i Rezerva K 45,000.000 Prima uloške na uložne knjižice, te ih ukamaćuje sa 4% Uloške na tekući račun ukamaćuje najpovoljnije. Obavlja sve bankovne i mjenjacne poslove te burzovne naloge najkulantuije. — Izdaje uvjerenja za izvoz i uvoz robe prema naredbi ministar­ stva financija o regulisanju prometa sa devizama i valutama. Ovlašteno mjesto za prodaju srećaka državno razredne lutnjo Kra­ ljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. DIONIČKA PIVARA U SARAJEVU MIVF preporučuje svoje dobro odležano izvozno pivo pri­ znato najbolje vrsti. Samou buradima po 25,5o i 1001. TVORNICA KONZERVA BAKOVIĆ, GAVRAN I MUSA d. d. DOLAC kod SARAJEVA. OgtAŽiv&HiE Brijačke stolice u novinama obavlja po- g I uzdano staro uvedeni $ i sviju dragih potrebština za berbera (brijača) kao: mašine (šildove) tanjure 1 t. d., dok zaliha traje, dobije se kod | BLOCOiER-OV j zavod za cglašivanje a Zagreb, JurUvska ul. 31. g :: Telefon 22~65. :: § BEZ KONKURENCIJE!!! Osmana Balića S Generalno oglasno zastupstvo Ц § za preko 10 tu- i inozemnih listova S Zrinjskog ћr. 15. ' Nudi kisele krastavice, pfeferone, pa­ prike prazne i punjene sa kupusom na sanduke po 8 i 16 flaša kao i na va­ gone. Kiseli kupus rezani i u glavama u bačvama po 100 i 200 kilograma uz najnižu cijenu. NaruČbe se primaju u pisarni Mustajbegova ul. 1. — Telefon 328. f II Muslimanska trgovačha i obrtnička ћапћа za Basnu i Hercegovinu (i i) a Sarajevu I Središnjica: Sarajevo. — Pupilarno siguran zavod. — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik.^ Oicniž&a glavnica • jkrune, Pričuve kruna Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.— Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne.naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i predaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve Životne namirnice. 4 Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uvergnja za izvoz robe. ф ulica B pitanu, Пда. : Trgosačka Ma, Sarajevo. - Interu rban telefon: Hl * Mariju: iroija Petra.■авхмаи нггаозаизихз- uBrzajavi . х&киимжпалл av-it Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. — Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina. Potpuno uplaćena dionh ka glavnica K 20,000.000' . Ulošci preko K 25,000.000'—. Pričuve preko K4,000.000. - Pupilarno siguran.-Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. 104 Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. Odgovorni urednik: Ibrahhn Muhić. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija D. i A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/90fa8e6acc114e984b965b2309951361.pdf 412e3212ce7d7151f313e611ec0769f2 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA pojedini broj K Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom Uređujz ređakcioni odbor. Pretplata: za našu državu godišnje K 200.—, na pola godine K 100.—; za inozemstvo K . Ur,.? mivo i uprav?, nalaze se u Kralj* fcira ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. Čekovni račun pošt. štedionice 1119 Broj 135 (373) Osnivanje društava za zaštitu sirotinje? Nesumnjivo je, da se svakim da- . tinju samu sebi, ne misleći nimalo na nom broj sirotinje pomnožava. Život katastrofalne posljedice zapuštenosti iz- dana u dan postaje tegobniji. Na­ sirotinje, kad i sami Islam osuđuje rod se umnožava; teške današnje pri­ siromaštvo kao nazadnu pojavu u Islamu. like; sve to viša skupoća, prouzro­ kuje siromaštvo. A, šta da reknem o I dok mi sve to više škrtarimo u onim mnogim slučajevima, gdje je otac svojoj zaslijepljenoj lakomosti, misleći na bojnim poljanama ostavio svoje samo na se, dotle broj naše sirotinje kosti, a majka u očajnosti i tuzi bo­ iz dana u dan raste. Naša slavenska reći se sa nepogodama današnjeg duša upućena je od starina na milo­ vremena smalaksala i podlegla, te srđe, jer je-historijski utvrđeno, da su otišla za svojim vjernim mužem, osta­ naši pradjedovi živeći prije 1000 i više vivši svoju dječicu o tuđoj milosti. godina u dalekim ruskim nizinama Svakim danom u svim mjestima su­ imali vrlo razvijeno čuvstvo darežlji­ srećeš tipove blijeda i uvela obraza, vosti i uzajamnog potpomaganja i očiju upijenih, napola gola i bosa, staranja za slabe i nevoljne, dok mi kako s knjižicama pod pazuhom li­ današnja njihova praunučad zabacu­ jeno se vuku u školu i mekteb, a jemo te kreposti i vrline naših pra­ po naborima mladog lica naslućuješ, djedova. Naša država imajući u vidu kako silno pate ovi nevini stvorovi mnogobrojnu siročad osnovala je po božji. Nema danas nijednoga mjesta, svim mjestima naše domovine odbore sela, varoši, grada, bez ovakih bijed­ za zaštitu djece i mladeži. Ali, kako nika, koii iščekuju tuđu pomoć i Žive su potrebe velike, a državi nemoguće samo od tuđe samilosti. obzirom na financijaino stanje udo­ Osobito velik broj sirotinje nalazi | voljiti tim potrebama, to je naša sveta se među nama muslimanima. Dok dužnost, da se latimo ozbiljno posla, druga naša braća uviđajući potrebu te da organizujemo rad u pravcu organizovanog rada oko zapuštene obezbjeđenja naše zapuštene sirotinje. sirotinje osnovaše i osnivaju razna Stoga je potrebno, da se po svim humanitarna društva za potpomaganje mjestima osnivaju humanitarna dru­ sirotinje, otvaraju sirotinjske domove štva za zaštitu sirotinje, čija će svrha i t. d., dotle se mi muslimani, osobito biti: starati se o valjanom odgo/i po provinciji, skoro i ne mičemo, te mladeži, upućivati djecu na škole i je naša sirotinja prepuštena sama zanate, potpomagati sirotinju, jednom sebi, a od naše siromašne dječice, riječju, starati se za napredak i sret­ kojab i danas-sutra, uz valjanu pažnju niju budućnost naše zapuštene siroti­ i staranje postala pravi članovi ljud­ nje. ske zajednice, nastaju vucalice. pro­ Imajući sve to u vidu, svjesni mu­ leteri i drugi tipovi, koji nimalo ne i slimani grada Zenice osnovali su prije služe na čast Islamu i muslanima, te kratkog vremena društvo pod imenom svojim člnima kaljaju i obaraju ugled »Muslimanjsko sirotinjsko društvo Za­ cijelog islamijeta. islam kao najlibe­ štita u Zenici«, kojemu je svrha kao ralnija vjera, puna idealnog socija­ Što je gore istaknuto. Za ovo kratko lizma, koja ne poznaje nikakve razlike vrijeme agilnošću naše svjesne mla­ između svojih Sljedbenika, propisao deži i rodoljuba društvo je postiglo nam je i stavio u dužnost nebrojene zamjerao uspjeh, jer je sakupilo oko svete zapovjedi, koje nas upućuju na 400 članova, a nadati se je, da će se potpomaganje siročadi i sirotinje. Na­ taj broj ubrzo i podvostručiti, jer mižalost mi muslimani nepoznavajući sliM, da ne može biti plemenitije i tačno u tom pogleda uzvišenih zapo­ bolje svrhe, nego što je ova, te je vijedi Islama i držeći se slabo ili ni­ svaki musliman I muslimanka upravo kako propisa, prepuštamo našu siro•bvezan biti članom ovakog plemeni­ tog i potrebnog društva. *) Preporučujemo pažnji naših čita­ Ovo iznesoh u javnost s namierom. telja ovaj članak i ovu lijepu misao, da potaknem i ostalu braću muslimane koju bi zaista valjalo ostvariti u sva­ širom naše domovine, neka bi se ugle­ kom t najmanjem mjestu, jer je za dali u naše svijesne zeničke musli­ nju skrajnje vrijeme. I da nije same mane, te se ozbiljno prihvatili posla, bijede i nevolje, koju nam rat donese, kako bi tu našu socijalnu rak-ranu naći ćemo svagdje, besposlene djece, ublaživali i liječiti. koja se klatare, jer ih niko nikuda ne upućuje. Ovako će se društvo pobri­ nuti, da li sva djeca idu na nauku, da li su sva okrenuta pravim putem. (Uređn) Razgovor Pitanje R H. fz R. — Jedan moj kmet, koji ima oko 120 dunuma kmetovske zemlje i ima svega 5 kućne če­ ljadi, drži mojU beglučku zemliu pet­ naestak godina pod kesim i davao mi je sve do narodnog ujedinjenja s te zemlje hak. Od ujedinjenja neda mi haka, pa je sad prijavio kotarskom uredu zahtjev na tu zemlju. Molim Vas, da mi kažete, šta će biti a ovom begiučkom zemljom Odgovor Zemlja će u svakom slučau pripasti onome, ko je radi, jer prema Vašem vlastitom priznanju, te­ žak je držao tu zemlju 10 godina do 25. februara Г919. Sad je, narav no, pitanje: ko ćo pla­ titi odštetu i kolika će ta odšteta Mti. Godina Ш. ^Sarajevo, četvrtak 22. decembra 1921. dovoljio u pogledu vremena. Ali se ne ■ zna, jeste li Vi dali njemu zemlju na ■ neograničeno vrijeme, ili ste mu je davali na izvjesno vrijeme, pa da se i je 15 godina navršilo tako, da ste produljivali ugovor. Ako ste Vi kod i davanja zemlje ugovorili s težakom, da mu je dajete na 1, 2, 3, 5, 10, 20 I ili više godina, dakle da je ograničeno vrijeme trajanja odnosa, onda se ta zemlja* ne smatra da je u kmetstvu sličnom odnošaju. To se može zgodno rasuditi i po tome, ko je rješavao sporove, koji su nastali radi te zemlje. Ako je to činio kotarski kao agrarni ured, onda je vjerojatno, da je bilo neograničeno vrijeme trajanja odnosa. Velimo samo vjerojatno, jer su se u praksi dešavali slučajevi, da je kotar­ ski ured prisvojio sebi pravo, da rje­ šava i čisto privatnopravne odnošaje. ■ A ako je sporove o toj zemlji rješa: vao kptarskl sud, onda je jasno, da ’ je na toj zemlji postojao privatno• pravni odnošaj, te da ta zemlja nije naseljeni begbjk (ili — kako se to drukčije zove — u kmetstvu sličnom odnošaju). Nu i kad bi bila oba gornja slučaja, naime da je težak držao tu zemlju 10 godina do 25 februara 1918. i da ju je dobio na neodređeno vrijeme, ne znači opet, da je ta zemlja naseljeni begluk. Traži se uz ta dva uvjeta još ’ treći: naime, da je egsistencija toga težaka skopčana baš uz tu zemlju. Ova odredba, doduše, nije jasna i nije precizno određena. A to nije bilo moguće ni učiniti i to ne samo radi toga, jer za svakog težaka i težačku familiju nije jednaka potreba za zem­ ljom, nego i radi foga, jer zemlja nije svukud jednaka. Kotarskim agrarnim komisijama ostavljeno je, da prema uviđavnosti i prema broiu članova te­ žačke familije i prema kakvoći zemlje prosude, da li bi ta težačka familija mogla živjeti i bez tog beglučkog zem­ ljišta 1 istom onda, ako bi se ustanovilo, da ta porodica ne može nikako Živjeti bez te zemlje, pa da je tu zemlju ta težačka porodica obrađivala 10 godina do 25. februaia 1919., i napokon, da joj je zemlja dana na obrađivanje na neograničeno vrijeme, istom se onda ta zemljište smatra naseljenim beg­ lukom. Kod ovoga se mora naročito paziti na to, da sve i jedan od ovih uvje­ ta mora postajati, pa da se ta zem­ l. Ako ie egzistencija dotične poro­ dice vezana za taj begluk; ako nije ugovoreno vrijeme tra­ janja odnosa«. ta Vašeg se prikaza vidi samo to, da je težak držao tu zemlju tV god., lja proglasi naseljenim beglukom. Ako samo jedan od njih fali, to nije onda naseljeni begluk. U Vašem konkret­ nom slučaju, nama se čini, da to ne­ će biti naseljeni begluk, jer težak ima već kmetovske zemlje 120 dunuma, a samo 5 čeljadi. Dakle to bi mu do­ voljno bilo, da može izdržavati famili­ ju, pa mu ne bi bita egzistencija ve­ zana uz Vaše beglučko zemljište. U slučaju, da bi ipak to zemljište bilo proglašeno naseljenim beglukom, u što mi naravno ne vjerujemo, Vama bi država imala dati odštetu. Odšteta se odmjerava u tom slučaju prema zemljarini i to za svaku krunu zemIjarine ima Vam država platiti 2 ooo kruna, ili — što je isto — za svaku krunu katastralne vrijednosti, koja je ustanovljena prigodom zadnje procje­ ne katastre g. 1916. i 1917., država če platiti 2 dinara (8 K). U slučaju pak da oi falio makar jedan od gornjih uvjet«, ta bi zemlja spala pod udar Čl. 7. beglučke ured­ be. Vi biste Je i u tem slučaju mo­ rali prodati zemljoradniku, sli bi je onda on platiHo. Za cijenu biste se pogodili, a ako međusobna pogodba dakle da je zahtjevu ovoga Člana ža- ne bi uspjela, svaka bi stranka iza- Stoga, braćo, na posadi Nagrada za naš požrtvovan rad čeka nas na oba­ dva svijeta. Muetafa SiSić. o agraru. Iz Vašeg pitanja ne može se stvoriti potpuno tačan sud o tome, da li je to naseljeni begluk, o kome govori 2. čl. begl. uredbe, ili je to zemljište u zapnom odnošaju, o kome govori 7. č. U 2. članu, naime, veli se: »Nase­ ljeni beglucl, na kolima postoje kmet­ stvu slični odnosi deset godina — ra­ čunajući od 25. februara 1919. godine u natrag — prelaze otkupom u vlas­ ti ost obrađivača: i. ! I : : i j i : i • I i [ I ; I i ! . I ' i ■ • ' bra<a po jednog punomoćnika, koji b se pred sudom zakle i, da će pravedno procijeniti tu zemlju. Kod procjene oni biše morali uzeti u obzir prometne cijene zemlje u tome kraju, njen kvalitet i plodnost. U pogledu haka sa te zemlje stvar stoji ovako: Vi morate bezuvjetno kotarskom uredu podujjeti tužbu za hak. Ako bi postojali svi uvjeti za to zem­ ljište, da se može smatrati naseljenim beglukom, te ako je težak u pravo vrijeme (naime do 18. oktobra o. g.) podnio zahtjev na tu zemlju, onda se postupak o haku odgađa do riješenja agrarnog spora. Ako pak to nije slučaj, onda Vam on mora platiti hak u gotovu i to tako da se visina haka ustanovi prema paušalu i relacionim cijenama. To će se ovako ustanoviti: Recimo, da Vi plaćate za tu zemlju 24 K paušala. Ako je ta zemlja išla pod trećinu, onda ste vi dobivali 3 puta onoliko, koliko iznosi paušal; dakle u ovom slučaju Vama je pripadalo 24 puta 3 jednako 7? K. Za 72 K Vi ste onda mogli kupiti 600 kg. kukuruza. Danas tih 60 kg. kuku­ ruza stoji, recimo, б.ооо K. Dakle te­ žak je Vama dužan platiti б.ооо K. Bilješke. Nezvani agenti. Nama je vrlo do­ bro poznato, kako sporo odmiču po­ slovi u rješavanju isplata agrarnih, i kad zatražimo, da se taj proces ubrza, odgovara nam se, da se nema dovoljno sila na raspolaganju, da je oskudica u činovnicima, što se ti pos­ lovi sporo rješavaju A velika većina našeg svijeta ne može da Čeka, jer žemlja mu je oduzeta, nema s nje dosadanjeg prihoda, pa još ako mu se ne isplati brzo, onda mu je gotova propast. Ali nije dosta za naš svijet ni to, već mu evo kao napast izmiš­ ljaju i postavljaju novo stredstvo, ka­ ko će ga sisati i ubijati. Javljaju se posrednici - agenti koji uz do^ar ho­ norar ubrzavani ovaj spori pro­ ces likviđicije. Žena poštanskog upra­ vitelja u GoraŽdi jest taki jedan agent, koji posreduje kod agrarne direkcije u Sarajevu, da zemlje brzo isplaćuju. Uz 1Оуо honorara od ukupne svote ona je posredovala Neziru Sahinpašiću i Sulji Kuljuhu iz GoraŽda, da im se u kratko vrijeme isplatilo po 100.000 K i na taj način zaradila 20.000 K za cigli par riječi, ili možda ta Čudna Žena ima drugu kakvu tajanstvenu moć, kojom može đa pokrene tako spori aparat U Mkviđaciji agrarnih isplata, jer drugi u Čajnlču uzalud Čekaju već mjesec dana iza otpreme sviju spisa i gotpva obračuna, a novaca još nema. Tražimo da Se smjesta zabrani ovaj sramotni rađ nezvan h agenata, da se žena poštanskog upravitelja u GoraŽdi pozove na odgovornost i da se povrati besaviesni i nepravedno iznuđeni no­ vac oštećenim. Moje svjedočenje g. 1916. Od našega ujeđinienja pa ovamo bilo je u našoj javnosti često govora o mom Svjedočenju u procesu protiv g. T. Alsupovića god. 1916, kad je on bio naš srednjoškolski inspektor. Više je profesora svjedočilo tada prutiv spo­ menutog nadzornika, ali se nijednom toliko rte zamjera, koliko meni, jer đa sam ja vršio neć Snu ul ga. Izvjesni krugovi drže valjda mene opasnim po sv je planove, pa m« neprestano bocaju 1 izazivaju, želeći, da u ovu aferu �Strana 2 Стзана unesem malo više svijetla, tim više, što jc ona dosele jednostavno i tendeciozno prikazivana, odlučio sam, da našu zavedenu javnost obavijestim, o čemu se zapravo radi Što ja dosada nisam u ovu stvar taknuo, uzrok je bio u mome polo­ žaju, jer ja kao činovnik nisam mo­ gao bez štetnih posljedica po svoiu eksistcnciju da javno istupim protiv svojih pretpostavljenih, koji su imali prste u ovoj igri protiv mene. Ja sam pustio, da ureduju po volji i da me se riješe na temelju akata i denuncija, čim su se obilno služili gg. Ala­ upović i Grđić, ali im to nije uspjelo, premca su obojica kao moji šefovi oko toga radili i materijal protiv mene skupljali. Obojica su uzaludno kušali, da me maknu i okrive, obojica su re­ kla svoju, sada hoću ja da progovo­ rim »pro domo mea<>. Poslije »Srpske Zore«, Srpske Ri- i ječi« i drugarice im »Domovine« do- ; lazim ja, da osvijetlim ovu stvar, neka se čuje i druga oklevetana stranka. i Kako je poznato, odmah poslije aten- i tata na Ferdinanda započela je istraga ! protiv đaka tuzlanske gimnazije, jer je | među atentatorima bilo i đaka tuzi. . gimnazije. Tokom te istrage zatvoreno ■ je još dosta đaka, јег da se otkrila ; neka tajna đačka organizacija. U to ! vrijeme bio je inspektor srednjih škola i g. T. Alaupović, koji je prije bio di­ rektor tuzi, gimnazije (do g. 1913.) tri godine. Tokom istrage spominjano je i ime bivšeg direktora, pa je i on pre- . slušavan bio u toj stvari. Osjećajući j pod nogama vruće tlo u ono opasno ratno vrijeme g. Alaupović je nastojao i da se izmakne, bacajući krivnju na ci- : jeli profesorski zbor tuzi. gimn. radi j pojave arftidržavnoga duha među đa- i cima. Zato je. da sa sebe pozornost I odvrati, gledao da natovari krivnju na i profesore radi nacionalno-revolucioni- i stičkog duha među đacima. Da ovo sve provede po svoju osobu dobro i da se prikaže vjernim slugom, on je kao srednjoškolski inspektor podnio o roj stvari svoj referat, koji je bio predmet vijećanja na jednoj kon­ ferenciji šefova. Čuo sam, da su se svi šefovi zgražali nad onako strašnom optužbom prof. zbora. I kako je bilo među članovima prof. zbora najviše Hrvata, teško je bilo posumnjati u lo­ jalnost sviju, pa je pozvan bio i sam g. Alaupović na tu konferenciju, gdje su mu predočene dalekosežne poslje­ dice njegove optužbe, koja ništi eksistenciju preko dvadeset familija, ali je on ostao kod svoga izvješća, nadodavši, da je nažalost takav duh u tuzi, proi, zboru zavladao. Takav jc referat poslan na zajed. ministarstvo financija u Beč, koje je na temelju toga riješilo službe sve profe­ sore tuzi, gimn., a gimnaziju zatvo­ rilo. Tako je jednim potezom uništeno preko dvadeset prof. porodica bez preslušanja na optužbu g. Alaupovića, koji je na taj način mislio da spast svoju skupu glavu. Dok se ova urota kovala, profesori o njoj nisu ni znali. I [ednog bi dana profesori usred zime ostali bez sred­ stava, da nije slučajno jedna karta g. T. Alaupovića, upravljena na njemu odanog profesora (A. F.) koji je posli­ je nagrađen za svoj rad direkturom, svu zakulisnu igru otkrila. U toj karti javlja on svome prijatelju, da će tih dana dobiti svi profesori otpusne dekre­ te, ali neka on ne zebe zbok toga, nego neka napravi molbu, i on će ga reaktivirati. Ovo je trglo profesore, i oni su se razletjeti, đa traže pomoći. /1РАВДА* — „PRAVDA* saopćena od jedne deputacije. On je bio iznenađen, da se takove važne stvari bez njegova znanja rješavaju, I pa je telefonski pitao u Sarajevu i naredio, da se to sistira. Tako je i 1 bilo. Svi su dekreti, koji su sutradan . stigli, na direkciju, bili uručeni Potio1 reku (na njegovu zapovijed direktoru Zduniću), te ih je on vratio. Isti je dan telefonirao g. Alaupović direktoru L. Zduniću, da će primiti dekrete, ali neka ih ne uručuje, već neka ih vrati na vladu prema naređenju Potiorekovu. Poradi ovakog postupka g. Alaupo­ vića mnogi su profesori, među njima i ja, otvorili oči i na raspravi g. 1916. rad g. Alaupovića osvjetlili, jer je gd služio svakom, samo da se digne na viši položaj. On je kao profesor progonio đake Hrvate, da se uliže vladi, onda je pjevao himne austrijskom ćesaru, da se bolje preporuči, l ako je došao do direktorstva, u kojem je svojstvu dobio orden Franje Josipa. Stekavši tako povjerenje vlasti, gledao je da se umili i Srbima, koji su ga u novinstvu napadali, pa bi mu mogli pokvariti karijeru. To mu je pošlo za rukom i popeo se na stolicu Hofrata. U tom položaju htio je, da uništi eksistenciju cijelom prof zboru tuzi, gimn , samo da sačuva svoje mjesto. Još je jedna stvar ka akteristična! On je u B'haću g. 1915. vodio istragu protiv đaka radi šaranja po zidu u zahodu, gdje su bila napisana četiri »kobna« slova: Ž. S. i R. Ovo je bilo napisano još ćirilicom, koje je pismo bilo zabranjeno za njegova inspektorovanja. Ta su slovva značila: Živjela Srbija i Rusija’. Zato je došao osobno g. Alaupović u Bihać, da provede‘is­ tragu. Jedan po jedan đ?k dolazio ja na zapisnik u prisutnosti cijelog prof. zbora. Inspektor je nadzirao istragu i često javljao telefonski u Sarajavo re­ zultat. G. Alaupović je naložio prof. zboru, da mora naći krivca i strogo ga kazniti, jer bi se inače mogla gim­ nazija zatvoriti, a profesori doći u Žegar među internirce. Po cijelom rev­ nom postupku g Alaupovića imala je bihaćka javnost dojam, da ova istraga ima da slomi vrat direktoru S;miću, a da rehabilitira Alaupovića, - koji je tada stajao pod istragom radi tuzi, gimnazije. Pod Gvakim terorom vođena istraga svršila je kaznom sitne dječice i isključenjem i interniranjem u Žegar jednog trećoškolca. Poslije toga je na sjednici prof. zbora, a u prisutnosti okružnika VI. B. govorio g. Alaupović o odgoju učenika u crno-žulom duhu c. kr. patriotizma. Dakle je Alaupović udvaranjem do­ šao do visokog položaja, a kad je pao u nemilost, onda je gazio sve, da se opet digne. On otkriva i proganja sum­ njive elemente mtđu profesorima i đacima, da sačuva svoj položaj, pa danas pred neobaviještenim meće sebi oko glave mučenički vijenac. Protiv ovakog čovjeka ja sam svjedočio i zato se ne kajem niti sti­ dim. On se je meni htio da osveti kao moj šef davši kao prvi svoj na­ log tajniku Nar. vijeća u Zagrebu prije svog polaska u Sarajevo, da mene riješi službe Nar. vlada, ali mu to nije upalilo. On i danas vjerno sluša svoje gospodare ne vodeći računa o općoj hrvat­ skoj stvari. On je to u stanju za ljubav udobnog mjesta. On nastavlja zapo­ četu dužnost On pjesnik crnožutog patriotizma, ovjekovječena u pjesmi »Slavi carevoj«, što je prigodom do­ laska Franje Josipa u Bosnu Štampana u Večernjem Sarajevskom Listu na drugoj strani poslije slike careve na prvoj strani, danas se pravi velikim pobornikom jugoslav. ideja. Ja ni danas nemam razloga da mijenjam svoje mišljenje o ovom čo­ vjeku, koji svojom elastičnošću i ka­ rakterom samo potvrđuje moj sud, što i sam ga o njemu dao na raspravi go­ dine 1916., a to je: služiti svakom za volju položaja i sjaja. Dr. A. Hadžlkadlć, nar. posl. U tu svrhu otišla je ministru Bilinskom jedna deputacija građana iz Tuzle, da omete onako riješenje. Ali je Bilinski dočekao osorno deputaciju i upravo je ukorio čudeći se, da ona . ima smjelosti zauzimati se za nelojalna i anti dinastične profesore. On je re­ kao deputaciji da prema referatu bos. vlade svi profesori odgajaju đake u revolucionarnom nacionalističkom duhu i zato im nema mjesta u državnoj službi. Deputacija je nastojala razuvje­ riti Bilinskog, ali je on vjerovao refe­ rentu bos. vlade, odnosno inspektora T. Alaupoviću. I opet g. Alaupović na ^raspravi pravio se je, da za ovo ne Zavidovići, 14. Decembra 1921. zna, jer da on nije djelovao na riješe,nje ministarsva, koje je po predlogu Imao sam priliku više puta čitati U bos. vlade riješilo profesore službe. pojedinim stranačkim 1 vanstranačkim Ovo bi riješenje .bilo izvedeno, da listovima razne dopise iz Zavidovlća nije tih dana došao general Potiorek t pune političkih prepirka iz kojih su u Tuzlu, gdje mu je ova stvar bila I SC sistematski stvarale plemenske 1 Naši dopisi ! | ‘ ■ , ! ; , i pol. zadjevice. Ni jedan od gospode dopis . nika tih dopisa nije našao za vrijedno, . da podvrgne opravdanoj kritik! koju . ovdašnju instituciju koje to svojim ne- 1 promišljenim radom potpuno zaslužuju. Pitanje prehrane danas je jedno od najaktuelmjih pitanje, te jc bacilo u | brigu sve krugova i slojeve općinstva. . Dok se u ostalim mjestima Bosne i Hercegovine pozvani brinu, da svoje mjesto za vremena dovoljno hramom opskrbe, dotle se je uprava naše još i danas postojeće aprovizacije bavila svojim privatnim poslovima, a rad aprovizacije svela na samo podmiri- i vanje brašnom nekoličino ovdašnjih pekara miljenika svojih, i lo najskupIjm vrstama brašna, koje usljed prevelikih cijena mje bilo pristupačno siromašnijim građanima i težacima iz obližnjih sela. Ovako se je Špekuliralo i manipuliralo sve do danas. Ponudavala se aprovizaciji sa svih strana hrana, a naročito pšenica (n. pr. „Dekos* Brod 1 vagon 9 K 80 h. Smajlagić, B. Brod 2 vagona po 10 K 70 h i t. d.) uz tako povoljne cijene i uvjete, da bi danas siromašniji slo­ jevi dobivali iz. Aprovizacije pšenicu uz mnogo jeftiniju cijenu, od današnje cijene kukuruzu (dočim ga na žalost danas u Zavidovićima uopće i nema) i ne napominjući kolikđ bi težaka više pšenicu posijalo, da su u vrijeme sjetve sjemena imali. Kod svake ove i ovakove ponude za hranu podnešene posredno ili neposredno upravitelju Aprovizacije g. Krešimiru Đuriću, svaku je bez ikako*a razmišljanja sa uobičajenom ironi­ jom odbio izgovorom „Bože nam zdravlje, biče hrane" ili »nema apro­ vizacija novaca« i t. d. - — Sada su došli po sirotinju hajgorćiji časovi, glad i bijeda nastupili su, ne­ stašica je hrane tolika, da su mnogi siromašniji težaci počeli upotrebljavati otuČke od Kukuruza za hranu, da ne skončaju od gladi. To je danas, u po­ četku zime, a šta će nam donijeti sre­ dina i svršetak zime i gladno prama-ijeće? To ćemo tek vidjeti. Hrane ne­ ma ni u aprovizaciji, a ni one. za koju je g. Đurić rekao, daće je biti. Gospodin Gjurić je nagomilavao svoje koševe i hambareve, pa će bez­ brižno sprovesti zimu, a Zavidovićka sirotinja za njega je deveta rupa na svirali, njihova bijeda i očaj samo mu nagovješćuju nove probitke i šićar u njegovim špekulacijama sa hranom, koju će na svoj račun prodavati i ku­ povati. Nema aprovizacija novaca, i to je bio izgovor g. Gjurića, kada mu se hrana nudila, dok je mjesto ostavio bez hrane. Mi se u čudu pitamo, ja kamo imovina aprovizacije od 170 i više hiljada kruna? Za taj novac zna­ de dobro g. upravitelj aprovizacije a još bolje znade nekolicina zavidovlčkih pekara, koji uz naklonost aprovizac. uprave dobivaju brašna na junačku veresiju* a i na obročno otplaćivanje, usljed čega aprovizacija i ne može da do svega svoga novca dođe. Eto tako ta naša institucija služi više svakoj drugoj svrsi nego onoj, za koju je faktički ustanovljena. Po­ stoji nekakav »Širi aprovizacionl od­ bor«, ali izgleda, da mu je zadaća samo odobravati sve one nepromišlje- nosti i nekorektnosti, koje Apravizac. uprava počini. Svraćajući pozornost mjerodavnih faktora, da se ovom stvari ozbiljno pozabavi i da pregledaju poslovne knjige ove inštitucije, (da neće biti kašnje razočaranja) sta­ vljam na aprov. upravu ovo nekoliko pitania: Je li aprovizacija ustanovljena samo za izvjestan broj zavidovićkih pekara, da im nabavlja brašno, a da ostalo građanstvo i sela očajavaju usljed ne­ stašice hrane ? Tko je ovlastio upravu aprovizacije, da poduzima opasne špekulacije sa narodnim novcem, dijeleći pojedinim pekarima brašno na kredit, bez ikakove jamčevine i pokrića, usljed čega imade danas neutjerivih tražbina? Zašto je imovina Aprovizacije kon­ cem 1921. manja za blizu 40 000 K od one iz 1920, iz čega je ta diferen­ cija nastala? Zašto se Aprov. uprava nije za vre­ mena pobrinula da se grad za hranu obezbijedil, već je sve učinjene joj po­ nude za hranu bez .»kakova razmišlja­ nja odbila, dapače I bez I kakovog spo­ razuma sa svim aprov. odborom? Broj 373 FooJ Ako nam aprov. uprava na ova pi­ tanja ne dade zadovoljavajući odgo­ vor, smatraćemo jc Spekulantsko-Špedicijskim konzorcijem, te smjesta zahtjevati na mjerodavnom mjestu, da se njena likvidacija provede, a za eventualni manjak nastali usljed lo­ šeg manipulisanja i lakoumnih špe­ kulacija imade odgovornost snositi sama uprava aprovizacije. Fevzi. Politički pregled. Kriza. Izgleda, da je kriza jučer ri­ ješena. Zadnji su pregovori vođeni između našeg poslaničkog kluba i Pašića. Pošto su i Radikali i Demokrati odustali od drž. podsekretara u ministarstvima, to je i naš klub odustao od tog zahtjeva, da se to mjesto osi­ gura za naš klub kod ministarstva unutrašnjih djela. Dosađanja dva mi­ nistarska portfelja zadržaćemo mi i dalje, jer ne dobivamo ministarstvo vjera. Ostali uvjeti našeg poslaničkog kluba izgleda da su svi usvojeni, te naš poslanički klub također ulazi u vladu i sačinjava sa slovenskim kmetijcima, sa Radikalima i Demokratima parlamentarnu većinu. Sinoć je imao biti potpisan ukaz o novoj.vladi. Kemal-paša sprema se na novu kampanju. Kemal-paša nastavlja svoje pripreme za novu kampanju protiv Grčke, koja bi imala da započne u pro jeće. Tom prigodom izjavljuje, da je nemoguć sporazum, dok Grčka po­ svema ne isprazni Malu Aziju. Međutim javlja'se sve žešća akcija Enver-paše protiv Kemala, a isto tako da se i Kurdi dižu protiv Kemala Ne­ koliku Kemalpašinih oficira prebjegli su na stranu Enverpaše. U Carigradu turski politički krugovi osuđuju uopće pokret Enverov. Javlja se nadalje, da Eeverpaša sa­ ziva mladoturski kongres u Berlinu. Svrha tome kongresu da se odrede mjere za kontrolu rada Kemalpašina. Panislamski pokret. No. Rim, 16. decembra. Kemal-paša dao je narod­ noj skupštini Izjavu, da treba sve Mu­ slimane sakupiti pod jednu državu. Čitavo svoje nastojanje posveti će tome cilju, Domafe vijesti. Javna zahvala, »Osvitanje« udru­ ženje muslimanki u Sarajevu dobile je pfigodom priređenog Mevluđa na 9. o mj. blizu 2o.ooo kruna dobrovolj­ nih priloga, kao i mnogo darova u naravi, kao šećera, kahve. boubona itd. Najveći dobrovoljni prilog, od 1 o.ooo kruna, darovala je ovdašnja Musi, centralna banka na intervenciia direktora vakufa g. Bahtijarevića. Svi­ ma darovateljima ističe se ovom zgo­ dom najljepša hvala na darovima. Upravni odbor. „Merhametov mevlud". Društvo »Merhamet« priređuje svoj prvi go­ dišnji mevlud u petak 23. o. mj. iza podne u Begovoj džamiji. Pozivaju braču muslimane, da u što nečem broju dudu na mevlud. Odbor. Pitanje smanjena broja ČinovniŠtva. 16. o. mj. držao je sjednicu financijski odbor, na kojoj je izabrana sekcija, koja ima da prouči o dodaci­ ma činovnicima na skupoću kao i predlog dra Šeće rov a za redukciju broja činovništva, po kojem treba da se do kraja augusta buduće godine činovništvo reducira na 32 000. U ovu su sekciju ušla gospoda Svetislav Popović. G o 8 a r i Radojević. Za­ tim je raspravljano o budžetu odjelje­ nja za izvršenje megjunarođnih ugo­ vora. Javna zahvala. Odbor musi, čitao­ nice »Bratstvo« u Sarajevu zahvaljuje se svima koji pri osnutku ovog druš­ tva pritekoše u pomoć dobrovoljnim prilozima, a naročito ravnateljstvu mu­ slimanske trg. i obrt, banke u Sara­ jevu, koja паш je dala dobrovoljni prilog od 2000 K. — Odbor. Uredba o zemljoradničkim lič­ nim kreditima. 16. o. mi. nastavio je rad plenum poljoprivrednog savjeta sa dnevnim rednm: »Uredba �Бриј £ 73 3ro| — „PRAVDA* zemljoradičkom ličnom kre­ ditu. Pošto* su pročitane rezolucije većine i manjine odbora, koji se jučer proučio tu uredbu, referent dr. Prohaška pročitao je tekst uredbe o zemljoradničkim ličnim kreditima t, ј. o osnivanju državne agrarne banke u cilju snabdjevanja nezadružnih zem­ ljoradnika zemljoradničkim kreditima za nabavu poljoprivrednih sredstava. Pri upravi fondova ustanovljava se direkcija za zemljoradničke kredite, Uprava fondova radi toga pristupiće otvaranju potrebnih filijala i agencija u najvažnijim centrima zemlje, gdje ih do sada nije bilo. Ođ početnog kapi* tala od 100 milijuna dinara prodaće se po potrebi na zahtjev ministarstva poljoprivrede beskamatno 50 milijuna dinara glavnoj kreditnoj zadruzi, a ostatak direkciji za zemljoradničke kredite. Osim toga svake će se godine davati 10 milijuna dinara dok kapital ne dostigne sumu od 250 milijuna di­ nara, a isto tako jedna trećina čistoga dobitka držav. klasne lutrije preda će se zemljoradničkom kreditu Nezadružnim zemljoradnicima i nezadružnim korporacijama davače se do 10.000 dinara pozajmice, a pozajmljena suma vrati će se u roku, koji će propisati ministar poljoprivrede u toku godine, a u polugodišnjim jednakim otplatama, Tek po isteku roka, u kojem bi se imale isplatiti pozajmljene sume, uzeli bi se dvopostotni interesi. Iza proćitane uredbe, koja sadržava 11 čianova, a prije debate pojedinih članova plenuma, glasalo se je za podnesene rezolucije, pa je primljena rezolucija većine sa 12 glasova. cijele države iznosi 25.234. Bez jednog roditelja ima 97.613 djece. | i ’ i ј ; ј । j I I । I „Omnium Serbe“ povukao svoju ponudu za podizanje tvornice mu- i ničije. — »P o!i t i k a« donosi: Banka Marchal i komp., sa sindikatom pariških banaka i društvom »Omnium Serbe« izvjestila je ministarstvo vojno, da povlači svoju ponudu.za podizanje, tvornice" municije i ratnog materijala u našoj kraljevini, pošto joj na vrijeme nije odgovoreno na ponu­ du. Ovim je završena ova stvar, o kojoj je prije kratkog vremena toliko pisano u našoj štampi. Djeca bez roditelja. Po podatcima od strane Odjeljenja za Zaštitu Djece pri Ministarstvu Socijalne Politike broj nezaštićene dje£ bez oba roditelja iz I • ■ ; Hurrijjetov džepni kalendar za 1340. (1922.) godinu. Da olakša sebi zadaću na podizanju i izdržavanju is­ lamske mladeži po raznim modernim zanatima, te na podizanju i pomaganju mlađih muslimana-zanatlija, Hurrijjet je naumio, i ako dosta kasno, da izda svoj Džepni kalendar, dobro uređen sa poučnim i zabavnim štivom i razno­ vrsnim uputama za muslimane-zanat- * lije. Kalendar će opsezati do 128 stra­ nica, veličine 9/12l/2 cm, a cijena će , dokaz toga evo preko 80 potpisa svih i građana muslimana. Napokon, da g. Lemeš ne ide u javna društva, opće je poznato, da to čini jedino iz familijarnih razloga t. j. rad. bolesti u kući, dočim je prije i u mla! dim godinama bio svugdje na Čelu I humanitarnih i kulturnih ustanova, i Nepoštenog pako građanina. koji je ! iznio tu objedu, pozivljemo, da iznese : svoje ime u javnost, ako imade čistu Pr5»©s8ano.*) savjest, jer to je i najboli doka-ЛјеVeleštovani gosp. uredniče! U broju 28. »Naše Pravde« od 26 stu­ , gore denuncijantske duše jer se sakdenog o. g. izašla je pod rubrikom । riva i ne smije da izađe u javnost s* »Naši dopisi« i potpisom »Musliman I svojim imenom. Gosp. uredniče. najljepše Vam zah­ građanin« na adresu našeg kadije Lemeša upravljena tendiciozna objeda valjujemo na ustupljeno п prostoru • njegovog karaktera. bilježimo s poštovanjem: Mi niže potpisani građani upravili Mujaga Komadina, Bajramaga Bijesmo odmah na uredništvo dopis, kojim dić, Karabeg H. Ahmed ef, Kurt I Muhamed ef, Pužić Hamza ef, SpabA smo umolili ispravk tih laži, ali je uredništvo »N. Pravde« odbilo uvršte­ H. Muhame ef, Lakišić Ali ef, Brkić nje izmotavajući se, da bi se za to uvr­ Hafiz Muhamed ef, Brkić H. Salih, Ri štenje tiebalo platiti K 1 200’— i t. d. bića Ibrahirn, KalajdŽič H. Salih, Cišić Mi Vas stoga, g. uredniče učiivo Sulejman H., E4ubić Alija, Alikalfić Ahmolimo, da izvolite na naš trošak u metaga, Muftić Mujaga, Slipčevlć H. narednom broju Vašeg cj. lista donijeti Ibrahirn, Mujić Memišaga, Hamzić Me* slijedeći istinski ispravak; mišaga, Šeho Salko, Izet ef. Nazeč ć Nije prvo istina, da je g. kadija Rebac. Salih, Šehušić Mehmed, BerbeLemeš na molbu nekoliko građana i rac Ibrahirn, Demirović Salih, Čenanoprotekcijom g. Defterdarevića ostavljen vić Sulejman, Jugo Mustafa, H Salih na službi u Mostaru, nego je istina to, Ribica, Ribica Muhamed, Ribica Ahm?d, da je g. Lemeš u god. 1920. molio iz Alajbegović Omer, Čišić Sulejman, Č šić familijarnih razloga sam premještaj u Salih, Jakupović Muhamed, Kolu :er Travnik. - Pošto su to građani mus­ ■ Avdaga, Sefić Ali ef, Kreso Salih?, a. limani dočuli, bilo im je žao izgubiti i Kalajdžić Husaga, Tikvina Smail tako vrlog i poštenog a povrh toga [ Trbonja Salih H. M., Avđić Husotn. inteligentnog i simpatičnog kadiju, te Sačir Zvonić, Tojaga Omer, Džajo Avsu upravili, bez njegovog znanja i dija, Hasanagić Jusufaga, Hasan?gić privole, molbu na zemaljsku vladu pot­ Salih ef, Bajgorić Husaga, Ga ešh H. pisanu od 20 najviđenhi građana, da i Alija, Osmić Ahmed, Ševa Alija, Zubse on ostavi na dosadašnjem mjestu. I Čević Mustafa, Sulejman S. Ka ••uz, — Pošto mu je to saopćeno sa strane ; Ustamujić Nedžib, Ustamujić Muhanu vlade, on je ipale i dalje molio, da se : Hafiz Hasan Vučaković, Balić Abdv njegovo premještenje odredi, ćemu je Milavić Muhamed, Draginić Omer, i bilo udovoljeno. — Ali usljed toga sumagić Mustafa, Rajković Ahmed, AVšto je bolest supruge g. Lemeša okre­ begović Muhamed, Demirović A \a, Kundir Omer, Zalihić Hadže, ' -J i nula na gore, a u Travniku nije mo­ Husein, Hasanagić Alaga, Kanje Mugao dobiti prikladan stan, to je on sam molio da se njegovo premještenje hamedaga, Šehović Muharemaga, Veiopozove, čemu je zemaljska vlada i zović Jusuf, Slipčević Muhamed e:. Sahinović Osman, Zvonić Salidaga, udovoljila. Svim poštenim građanima Mostara Deronja Abdulah ef, Pekušić Sali! Džudža H. Avdaga, Čorda Mehmed, je gosp. kadija Lemeš poznat kao vrlo Sarać Džafer, Kupusija Mehmed !лpošten, vrijedan i uzorno savjestan či­ sandedić Mehmed, Vejzović Om:r*Trnovnik, te uživa sveopću simpatiju, za 1 bonja Salih J., Buklija Ibrahirn. Krpo *) Za stvari pod ovom rubrikom i Sulejman S., Tikvina Avdaga, Pajić J usufbeg, G oza M u stafa, Goza M u h 7 med uredništvo ne odgovara. mu biti 3 dinara po komadu. Kalen­ dar će imati i oglase, koji se računaju 100 dinara za cijelu stranu, a 50 di­ nara za pola stranice. Narudžbe za kalendar i oglase, te rukopise i novac prima: Uprava musi. radn. i zanati, udruženja »Hurrijjet« u Sarajevu. • Broj nezakonite djece. Sve Obla­ ; ' sne Državne Zaštite Djece i Mladeži ' (osim zagrebačke) poslale su Ministar­ stvu za Socijalnu Politiku statistiku vanbračne djece. Njihov je ukupan broj 16.014. Najmanje ih je u bitoljskoj a najviše u slovenačkoj oblasti. 1 Repertoar Nar. pozorišta. Četvr­ i tak 22. dec. Koštana, komad u 4 čina ' i 1 slici, napisao Bora Stanković, drugi i put, izvan pretplate. Petak, 23. dec. i Pozorište zatvoreno. Subota, 24. dec. Pozorište zatvoreno. Nedjelja, 25. dec. Pljusak, komedija u 3 čina, napisao Pecija Petrović, drugi put, izvan pret­ plate, (u 3 sata po podne). Zlatarevo zlato, komadu 5 Činova, napisali ŠenoaDežman (Ivanov), prvi put, izvan pret­ plate, (u 8 časova na večer). Zagrebački velesajam. Zaključni rok prijava za sudjelovanje na pro­ ljetnom velesajmu je 15. januara. Bu­ dući da uprava velesajma mora čim prije imati pregled svih interesenata poradi raspolaganja s mjestom, pozivlju se sve one tvrtke, koje žele na velesajmu izložiti, a još se najavile nijesu, da to odmah učine. Prijaviti se može pismeno ili usmeno, naznačivši adresu, što žele izložiti i koliko im četvornih metara prostora po prilici treba. Cijene su za mjesta: 1. U glav­ noj industrijskoj palači K 800 po mt. četvornom 2. U ostalim zgradama K 690 po mt“ četvornom. 3. Slobodan (nenatkril) prostor K 300 po mt. četvornom. — Potanji uvjeti za sudjelovanje kao i formulari za obvezatne prljave već su gotovi, te će se otpošiljati onim redom, kako se je tko najavio. Ured se Zagrebačkog Zbora na­ lazi u zgradi trgovačke komore, Trg broj 1. CipđHa 3 Strana ; | ’ : i ! i trgovačbo dioničlio društvo, Sarajevo U smislu zaključka l. izvanredne glavne skupštine Jugoslavenske komercijalne banke d. d. održane 9. decembra o. g. ovim se objavljuje, da nam je Ministarstvo Trgovine i Industrije odo­ brilo, svojim riješenjem VI. No. 5457 od 16. XII. 1921. povišenje dioničarske glavnice od K 5,000.000 - na K 15,000.000 i to izdavanjem od 50.000 novih dionica sa nominalnom vrijednosti od K 200.— po komadu, koje će dionice glasiti na donosioca, te učestvovati u dobitku za poslovnu gedinu 1922., a koje će se dionice staviti u promet sa tečajem od K 220.— po komadu. Glede povišenja društvene dioničarske glavnice izdavanjem novih dionica te izvršenja prava opcije zaključila je l. izvanredna glavna skupština Jugoslavenske Komercijalne Banke d. d.: da se dionice, koje će se' emitirati, stave u promet sa tečajem od K 220.— (dvijestodvadeset kruna) i to tako, da svakom dosadašnjem dioničaru pripada pravo prvenstva da upiše na svaku staru dionicu po jednu novu uz cijenu od K 220.— (dvijestotinedvadeset kruna); da se čitavi iznos dionica .t. j. K 220.— (dvijestotinedvadeset kruna) na svaku dionicu ima položiti odmah pri upisu dionica. Iz viška od dvadeset kruna imaju se u prvom redu podmiriti troškovi skopčani sa ovim povišenjem dioničarske glavnice, dakle i sa emisijom novih dionica, a ostatak se ima upotrijebiti kao prinos rezervnom fondu; da se prijava na pravo opcije imade izvršiti do 31. decembra uključivo ove godine. I to u Sarajevu: na društvenoj blagajni, u Banjoj-luci i Mostaru kod vlaslite filijale Ostatak neoptiranih dionica kao i onih, koji ne potpadaju pod opciju, prepušta se jednom domaćem konzorciju, te je time i upis osiguran. Pozivaju se prema tome gg. dioničari da u roku gore izloženom izvrše svoje pravo općile. Ujedno se stavlja do znanja, da je ime firme — jer postoji jednako ime kod jedne banke u Beogradu — promjenjeno, da se izbjegne zamjenama — u »Jugoslavenska Kreditna Banka i trgovačko d. d.« UPRAVNI ODBOR Jugoslavenske Kreditne Banke i trgovačkog dioničkog društva вкУ;.5г.-гл£адЕа �Strana 4 Сграка Rnoi 372 Rrd „ПРЛРДА* — „PRAVDA* SIJENO U BALAMA izjava. Knjige i novine. * Natječaj. Ovim izjavljujem, da nitko od sad u moje ime mom sinu Muhamedu Žuniću iz Gračanice ne daje na vje­ Šemsul Islam (The Moslem SunZadružnoj Organizaciji za snabdje- i vise) naslov je revije, što je izdaje | vanje pasivnih krajeva Bosne, Herce- i rovanje ništa, jer ni u kakvom slučaju dr. Muiti Muhamed Sadite u Kanadi govine i Crne Gore sa Bokom Kotor- ј to priznati neću. Gračanica, П./ХП. 1921. za muslimane u Americi. Mi smo do­ skom potrebna je veća količina starog bili 2. broj ove revije i kako nismo Hsfh HuseJn ŽiTnić. i novog kukuruza sposobna za trans­ vješti engleskom jeziku, u kojem ona port. izli^. ne možemo cvaj Čas da rečemo Pozivlju se oni, koji raspolažu ku­ ništa pobliže o njoj. Pored vrlo Ijepih kuruzom, da pošalju ponude s mu­ i ukusnih slika, koje prikazuju jednu strama, cijenom, naznakom termina oj 1 sviju drugih potrepština džamiju njihovu i prvake im, može se X za berbera (brijača) kao: za liferovanje i mjesta predaje na razabrati, da donose pojedina sureta adresu: mašine (šildove) tanjure iz kufana u arapskom jeziku s engle- ; Zađrcžna Organizacija Sarajevo skom transkripcijom i u engleskom { i t. d,, dok zaliha traje, kod Odsjeka za poljoprivredni prijevodu, a i hadise na engleskom ; dobije se kod kredit. jeziku. Plaćanje’ u gotovu pri pre­ Mi ćemo se pobrinuti, da naše či- i uzimanju robe. taoce u buduće bolje informiramo o Zr I n jsk o g br. 15. tamošnjim muslimanima, među kojima ; ima dosta i naših zemljaka. Sriisilie stolice O s m a n a B a 1 ića ФФФФОФФФФФФФФФ Carigradske šamije. S Dobio sam iz Carigrada svakovrsnih carigradskih šamija. Cijene solidne. Naručbe iz provincije obavljam brzo i tačno. — —............ , - H. s. Hgjrulahović, Sarajevo. * drunih uz 1 |8ПВ рПјШШир иивкгжиеЕж S801C Н 'ts Eiila№tE na malo i veliko. Islam ga Vranić i sin Telef. 317. SARAJEVO Saračl ul. 14. ншкипавЕваванагБ8»9нн| Vaša želja imati zbilja drbru i pouzdanu uru biti će ispunjena, ako nabavite uru od poznate urarske tvorničke tvrtke naua, protona, Urarske tvornitke tvrtke H. SUTTNER, Uubljana br. 706. пГпУШИ ŠFSDIDlJSRa SARAJEVO. IVEDOMIN ođližn! tejls! preparat (iz hllifea) emusija I pasta M. Imšeneckoj ; | i I i i odobren po sanitetskom savjetu i dozvoljen riješenjem Min.-Nar. Zdravlja za Kraljevinu S. H. S. br. 850-17-V. 1921. Liječnički ispitan u klinikama Petrograda i Moskve? Patentiran u mnogim državama. Preporuča se za brzi oporavak organizma pri katarima, tuberkuloze kosti, pluća, žlijezda, kod zapaljeпја plućne maramice, bronhita, malokrvnostb iznurenosti i škrofuloze u svim sličnim slučajevima kao organizma okrepljujuće sredstvo poslije teških bolesti. Proizvađa se u Sarajevu, Hrgića 20glavno skladište Čobanija 1, ruski du­ ćan i u okružnoj apoteci Misita, Alek­ sandrova 81. з—4 „misa” TVORNICA KONZERVA BAKOVIĆ, GAVRAN I MUSA đ. đ. DOLAC kod SARAJEVA. SUHNER Prišteđeni će Vam biti popravci i srdž­ ba. Najfinije ure iz nikla, srebra, tule i zlata. Ure na naruk­ vici- Bogati izbor laiiucica, narukvica, svakovrsnih predmeta od zlata i srebra. — Zahtjevajte sjajni katalog sa slikama od: uz maksimalnu cijenu sa skladišta Već prva porcija djelnje nspješno. Trgovina fesova Uspješno se oglašuje u „Pravdi" na veliko i malo Nudi kisele krastavice, pfeferone, pa­ prike prazne i punjene sa kupusom na sanduke po 8 i 16 flaša kao i na va­ gone. Kiseli kupus rezani i u glavama u bačvama po 100 i 200 kilograma uz najnižu cijenu. BEZ KONKURENCIJE!!! Naručbe se primaju u pisarni MustajbegOva uh 1. — Telefon 328. I Muslimanska trgovačka i obrtnica banka za Bosnu i Hercegovinu (d. d.) u Sarajevu! Središnjica: Sarajevo. — Pupilamo siguran zavod. — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Dionižka glavnica 1o,ooo.ooo kruna. Prižuve Soo.ooo kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u krallevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.— Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta.— Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje overooja za izvoz robe: ♦ RancBlarija: Kralja Petra ulica Z prizemno, liјсто. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interurban telefon: ZN Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina. Potpuno uplaćena dionb ka glavnica K 20,000.000' im Uložci preko K 25,000 000 -. Pričuve preko K 4,000.000. - Pu pilarno siguran. - Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. — Daje sezonske i razrte druge kredite. — IzvrŠuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za Izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE 1 NAJPOVOLJNIJE. Od^ovonu urounUc; ibrtmun MuK? � https://kolekcije.nub.ba/files/original/0ece755ef8de0100f1053fe3b4234b8e.pdf a97a279475eba14407b80fc77ad50414 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA PRAVDA ГЛАСИЛО рТОСПАВЕНСКЕ МУСЛИМАНСКЕ ОРГАШОАЦИЈЕ. pojedini broj K 2. Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom Uređuje redakcfonl odbor. Pretplata: za .'našu državu godišnje K 200.—, na pola godine K 100.—; za inozemstvo K 250.—. Uredništvo I uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. Čekovni račun pošt. štedionice 1119 Godina ii i Sarajevo, subota 24. decembra 1921. Broj 136 (374) Kriza. svak i sliježe samo ramenima i uzviOva kobna riječ već više od. mje­ ja obrvama na ovo čudo nečuveno, sec dana lebdi u našoj atmosferi, tit­ što rade dvije najveće i najpozvanije ra na ustima svačijim i pritišće sva­ partije, koje se u prvom momentu iza kog iskrenog rodoljuba kao mora. 1 izbora nađoše ruku o ruku da uzmu više puta kroz to vrijeme došli smo kormilo broda u svoje ruke. Kakva u neugodan čas, koji se može nazvati krizina kriza. Svi javni poslovi drža­ je tu iskrenost, kakva li moralna snave, svagdanja socijalna i ekonomska ; ga, kad se nema vjere u tog istog pitanja naroda, sve je zapelo zbog te druga, da mu se ustupi jedan dio krize. Ispražnjeni portfelj ministarstva kormila broda državnog? unutraš. djela nakon smrti min. DrašKad se dakle u nas traži čovjek kovića povjeren je privremeno mini­ za važan resor, onda valja prebroditi dvije stru prosvjete Sv. Pribićeviću. To poteškoće: prvo je i prvo, što valja ministarstvo unutrašnjih poslova po­ odlučiti: kojoj partiji valja da pripada stalo je nišanom radikalne partije, te su radikali uprli sve sile, da ga za se taj resor. 1 kad se ta kriza prebrodi, dobiju. 1 0‘kako je demisija vk.de pod- onda dolazi druga: a to je sama lič­ nešena, otada se evo preko mjesec nost. Partija protivna onoj, što je do­ dana lome politička koplja radikalne bila resor, ima pravo da izabire lič­ i demokratske stranke za taj portfelj, nost iz protivne partije; i koga god nova se vlada ne može da sastavi ona kao svog najsposobnijeg isturi upravo zbog toga, što se te dvije par­ za kandidata, ova principijelno ne tije ne mogu da pogode za taj resor. usvaja? jer traži od protivničke par­ tije da u predlozima iscrpi s/e bolje Prvi put dobiveni mandat za sastav i sposobnije, da tako dođe do izbora, nove vlade morao je Nikola Pašić da ličnosti, koja je ovoj partiji poćudna vrati Kralju, jer mu nije uspjelo sa­ staviti kabineta, kad je taj mandat do­ a to znači, da je cijeni neopasnom po svoje interese. Dakle logično rečeno bio Davidovič, predstavnik demokrat­ ske stranke, onda je izbila prava bo­ kod izbora sposobnost ne odlučuje, nego možda baš obratno. Tu je naša ja na srijedu. U prvoj izmjeni mnije­ konzekventnost u tančine provedena, nja Pašrća i Davtdovića vidjelo se jas­ jer se u svemu radi obrnuto, pa treba no, da ima više ljubomore na radi­ kalnoj strani. Na svaki prigovor Ni­ i ovdje. Ujedno je tu i razlog, za što kole Pašića Davidovič je uzvratio ta­ kriza u nas dugo traje. Kad se u sadanjoj krizi ipak ne­ kom ponudom, kojoj se apsolutno lo­ gički i zdravim razumom ne može kako na jedvene jade sve poteškoće savladaše i dođe red, da i druge par­ prigovoriti. Ako je radikalima nepo­ voljna dosadanja podjela resora, neka tije svoju reknu o konstrukciji vlade, Pašić preuzme demokratske resore, a medu njima i mi, na jednom izbi­ odgovara Davidovič. Neće Ii ni tako, jaju u novinama povici*, šta sad opet muslimani hoće? Veliki rodoljubi pa­ neka ih on sam podijeli, da demokrati prvi biraju, ili obratno. Pašić ne usva­ daju u brigu da će sada muslimani zadržati brzo riješenje krize! Mjesec ja ni jedno. Nego? Produljuje krizu i se mogu natezati dvije partije: kojoj dalje i Davidovič mora da vrača man­ će partiji i kojoj ličnosti pripasti iz­ dat, jer ni njemu ne polazi za rukom vjesna stolica, a za sama 24 sata za­ sastav vlade. stoja u riješenju krize zbog naših Stvar je posve jasna: kad bi se zahtjeva nema se ni malo strpljenja! tražio sposoban čovjek za izvjestan 1 na kraju krajeva kad se ipak ne­ resor, kao što se radi u cijelom svi­ kako nađe lijek ieškoj mori, krizi, jetu, našao bi se za 24 sata onaki i kad se nekako pogodiše za stolicu onaj, koji je najbolji, što ga narod ministra unutrašnjih djela i kriza I ima. Ali ovdje se ne radi tako. Kad puče kao led na Dunavu, najednom bi kojom nesrećom odlučivao kakav ključ, vjerski ili nacionalni, što tako­ izbija nova smetnja: ne trpe sada de­ mokrati generala Zečevića za ministra đer nema u drugih država, i opet bi vojnog. stvar bila donekle shvatljiva; ali ovdje Dakle: mi smo još u krizi 1 I kad je utakmica dviju partija, kod kojih ni o kakvoj diferenciji ne može biti se svrši, može se opet reći: nastavak slijedi. ni govora, pa onda prestaje sve i na to Uređenje općinskog gospodarstva. Po ovdašnjim listovima prosule su se vijesti o saniranju financija sara­ jevske gradske općine te o namjera­ vao um osnutku gradske štedionice, kao jedne vrlo moderne ustanove, pomoću koje bi se preobrazilo poslo­ vanje gradskih potrošnih i tekovnih poduzeća, kao što su: elektrana, pli­ nara, vodovod i tramvaj, koji sada predstavljaju vrijednost od preko 160 miliona kruna. Ova bi vrijednost slu­ žila kao temeljna glavnica za poslo­ vanje gradskoj štedionici, a općenito bi joj stajala za leđima i sva gradska općina kao jamstvo za sigurnost ulo­ žaka kod gradske štedionice i obavlje­ nih poslova preko nje. Pobliže usta­ nove o radu štedionice biće saopćene javnosti dok pokrajinska uprava po­ tvrdi na odobrenje joj već predložena pravila štedionice. Ovu značajnu pojavu, iz obzira da u financijalnom pogledu sređena i jaka općina može mnogo da upliviše na unapređenje privrednih i kulturnih potreba građanstva, nećemo ni mi da propustimo nezapaženu. Ne možemo je propustiti ni stoga, što su nas kojekakvi općinski nameti, prirezi, kaldrmije i slično već počeli daviti, a da od svega toga ne vidimo nikakove veće koristi, nego se krpari, da općina živi i životari, ne mogavši ni svojih dugova otplatiti, a kame li da bi još pristupila izgrađivanju mnogo čega, što joj novo, a naročito poratno vri­ jeme u dužnost stavlja. Niti se pomnožaje izgradnja škola, niti se po­ većava potpomaganje sirotinje, niti se poboljšava zdravstveno stanje gra­ đanstva (sada su nam zbog bolesti škole zatvorene) i t. d., a kamo li da bi se moglo još pristupiti poljepšavanju grada, proširenju kanalizacije u donjim dijelovima grada, poboljšanju i proširenju elektrane, nadogradnji tram­ vaja i poboljšanju njegovog prometa, osiguranju vodom i t. d. Ovi problem1, koji iz dana u dan sazrijevaju sve više,*moraju se jednog dana staviti na rješavanje i riješili se moraju I A već odavno moralo se je pristupiti rješavanju pitanja gradske elektrane, koja je iako istrošena, da dalje jedva drži ono, što već ima du­ žnosti na sebi za promet i osvjetljenje i iz dana u dan sve više tone. Ali, kamo pare, odakle smoći silne milione za investicije, ako ne opet novim Zajmovima i novim teretima na općin­ stvo? A to više ne ide, građani novih tereta podnositi ne mogu, I ono, na što se je u ovakvim ne­ voljama i prije pomišljalo, da se na­ ime osnuje jtdna gradska štedionica, koja bi na trgovačkoj bazi poslovanja obuhvatila sva gradska tekovna poduzeća i tako upravila 'bolje sa г, .:ла bez ikakvih novih tereta po općinstvo, došlo je eto sada u stadij rješavanja i imalo bi se na skoro da ostvari. Osnovaće se gradska štedionica u našoj kraljevini i svih većih gradca u Evropi, koja će u glavnom za općinske svrhe (preuzeti njezine- du­ gove od drugih banaka na se, kojih I • , i ; : naša općina ima na mjenbenom kre­ ditu sada oko 15 miliona kruna, pre­ uzimati nove investicije grada i t. d.) Ali će štedionica služiti i za opće svrhe građana, preuzimajući oj njih uloške na štednju i potpomagajući jeftinijim kreditima zanatlije i manje trgovce, moći će da upliviše na suzbijanje skupoće u nezgodnim prilikama, moći će da pruži općini ud svojih prihoda dobre priloge za njezin budžet i t d. Ova pojava nas može da veseli tim prije, što će moći da posluži za uzor i drugim većim gradovima 3. i H. da se i oni nekada povedu za Sarajevom i slične ustanove podigne. A veseli nas i zb:g budućnosti Sara^va, koja bi ga s pametnim djelovanjem mogla preporađati u mnogim pitanjima. Mi zasada pokTujamo za ovo po­ duzeće j. o z limcnje, odobrajemo pouh c.t u n;čGu potpuno, tražimo od vlasti da što prije odobri njezine štatute, kako bi se moglo odmah otpo­ četi sa pripravama za poslovanje i čekamo na pobliža saopćenja o djelo­ krugu i radu ove no\e ustanove, pa da tom prilikom naglasimo i još jedno svoje posebno gledište u stvari uprave sa ovom važnom institucijom. Na laži i klevete. „Domovina" živi od laži i njezin je zanat kleveta poštenih ljudi. Ja sarn to u našem listu jasno dokazao tim lažovima i odlučno suzbio sve njiho­ ve izmišljotine, kojima se služe u svom niskom i odvratnom hizmećarstvu. Samo najgori društveni ološ bez lič­ nog dostojanstva može anonimno ona­ ko drsko klevetati, jer on ne vodi pu­ no računa ni o svojoj časti, a kamoli o časti i ugledu drugih ljudi. Najveći^ je pak nitkoviuk i moralni lopovluk napadati ljude iza leđa neubrojivog | odgovornog urednika. Treba imati po­ štenja i smjelosti pa potpisati svoje duševne produkte i svojim potpisom preuzeti punu odgovornost za svoje onako vaspitano pero. Ja neću više zalaziti u polemiku s nepoznatom osobom. Ako neko ima merak sa mnom da govori, neka iz­ vrši najprvo pravilo uljudnosti i neka saopći svoje časno ime, ako se ne boji zvjetlosti. Hoću da znam, s kim imam posla, jer po članku sudeći mo­ ra da je neka vrlo trezvena i vaspitana pamet Danas saopćujem zapisnik, koji pot­ puno potvrđuje moje navode u odgo­ voru „Domovini", a onaj neprovjereni zapisnik u „Domovini" Dr. 120. iz te­ melja obara. Mislim, da će ovaj za­ pisnik dati pravo ime piscu onih čla­ naka protiv mene, koji na temelju lažnog iskaza laž širi. Taj zapisnik glasi ovako: Zapisnik sastavljen, dne 17. decembra 1921. kod muftijskog ureda u Tuzli. Predmet jest pitanje pozvatog Pašage Berbića iz Tuzle kao podvornika islam­ skog konvikta u Tuzli iz godine 1911 , odnosno za vrijeme dok je bio kao prefekt u dotičnom konviktu dr. Atif ef. H. Kadić te daje u zapisnik slije­ deće : 1. Meni je poznato, da upravitelj dr. Atif ef. H. Kadić nije nikada zahtije­ vao ljepšu kranu nego što đaci do­ bivaju. 2. Nikada nisam od H. Pašića no­ sio posebno za upravitelja osim ako je trebalo za sve đake, to se je ku­ pilo na pijaci živina i šta je god tre­ balo. Dotični trgovac Hasanaga H. Pa­ šić bio je liferant za konvikt i ja znam, kad se ne bi trefilo u njegovoj magazi robe, koja je potrebna za kon­ vikt, <lao novac za dotičnu robu za đake te bi se na pijaci kupilo, a u istu knjigu zavelo. 3. Nikada upravitel ne bi zahtije­ vao za sebe ekstra janjetinu, da se prži na maslu nego kad je bilo za sve đake i jedna te ista porcija i za njega je dolazila. Tako je bilo za svo jelo. Od slatkoga jela nije ni mario i više je puta đacima svoju porciju dao. 4. Velim da jest dolazio jedan pro­ fesor i to s njime frtalj sata šeiajući ispred konvikta ili sjedeći u kancela­ riji kao i drugi profesori, ali nikad nikakav nijesu jeli. Dobro znadem, da nikada nije upravitelj imao govora onoga niti mu je smio koji đak doći osim uredovnih sata, nepozvan i to, da predvede đaka vice-prefekt koji je imao dužnost. Uvijek je bio upravitelj spram đaka ozbiljan. Nikad nije smio aščija niti podvornik iskati novac, što nije vice-prefekt dobio cedulju i sam je prednio upra­ vitelju. Dobro znadem i istinu velim: nikada nisam vidio upravitelja ni u blizini konvikta, da je govorio sa žen­ skom, a kamoli još u konviktu niti je za moga vremena ikakva djevojka i dolazila u konvikt. Prama meni kao podvornika i aščiji bio je uvijek ozbiljan i pravedan. Kod njega protekcije nikad ni za ko­ ga nije moglo b‘ti. Ja kao podvornik ispratio sam u konviktu više prefekata i za moga vremena ispravnijega i pravednijega nije bilo. Dobro mi je poznato, kad je došao Murat H. Ogrešević, da moli za ašČiluk u konviktu. Nekoliko i nekoliko puta prefekt ga je odbijao, jerbo je čuo, da se vucara po kafanama sa du­ dukom (kmetom), dok mu već nije jedanputa dosadio moleći i dolazeći te ga je primio privremeno u kovikt. za 14 dana probe. 1 već smo za 14 dana opazili i vidjeli kod Murata nepošte­ nih djela Osim toga nekoliko je pu­ ta uhvaćen i prijavljen prefektu, da pravi kradom đačku hranu i iznosi je �Sroj 374 Боој Strana 2 "тпзпа navan u kafane zamotano u kecelju. Ja sam ga na sred dvorišta uhvatio sa nekoliko komada jaja i pite, te sam prijavu napravio protiv njega upravitelju, te mu je upravitelj ukor dao za prvi puta. Dobro znadem, da mu je rekao, ako bi manjkalo i ufalio se, da će ga baciti napolje. Po drrgi je puta pokušao i uhvaćen bio kako sakriva hranu pod peć i odmah je bio riješen aščiluka. U Tuzli, 17.-XII.1921. Perziji. U tu svrhu dolazile su deputa­ cije iz Kavkaza, iz Turkestana i dru­ gih okolišnih krajeva, koji su bili pod Rusijom, te su deputacije molile pri' sajćdinjenje sa Re žijom. Premda su ’ ti krajevi prije 90 godina pripadali Per­ 1 ziji i premda u njima živi stanovni­ 1 štvo, koje je po krvi i jeziku srodno i Perzijancima, te je ponude perzijska j vlada na lijep način odbla ovim odgo­ vorom: Vi pripadate Rusiji, a Rusija je danas slična bolesniku, koji se sa Pašaga Berbić, v. r. । smrću bori, pa kako god nije dostojno i čovječno skinuti kaput, čizme, sahat... Nastavljeno, dne 19. decembra 1921. , i t. d. sa jednog bolesnika, tako isto sa M a h m u t o m 0 m a z i ć e m iz Tuz- ■ nije plemenito, da mi kfdamo pojedine lć u istoj stvari kao i sa Berbićem I komade od današnje Rusije i da ih PaŠagom. Nakon saopćenja i pročita- । sebi prisvajamo. Vi možete proglasiti nja zapisnika isti izjavljuje slijedeće: svoju samostalnost, urediti upravu Sve izjave, što je Morat H. Ogroše- I kako znate, mi se mješati nećemo. A vić u tužbi naveo ništa nisu istinite, kogod od vas doseli u perziju, primi­ a sve je Pašaga Berbić pravo i oprav­ čemo ga kao brata i daćemo mu sva dano izjavio. prava koja i drugi građani kod nas Nisam znao, da je rečeni H. Ogrouživaju. šević protiv dr. Atif ef. H Kadića Dakle »Svoje čuvaj, tuđe ne diraj« Ikakvu prijavu ikud podnosio. Samo to je deviza perzijske politike. tobko znam, da se njih dvojica nijesu Ovaka mudra i miroljubiva politika slagali pošto je upras iteli bio odviše sačuvala je Perziju od ratnih grozota, pravedan i strog. Najviše ga je pro­ uštedila ljudske žrtve i podigla zemlju gonio zato, što đacima ni e pravovre­ do najboljeg materijalnog blagostanja. meno hranu pravio nego se sa jelom To se najbolje vidi po njihovoj valuti. uvijek zakasnilo, a uzrok je tomu za­ Njihova novčana jedinica, koja je prije kašnjenju bio, što bi H. Ogrošević oti­ rata vrijedila jednu tretinu francuskog šao sa krnatom i tamo bi po strani frunka (35 centima) danas vrijedi 7’/2 svirao Osim toga đaci bi se tužili na franc. franaka. Dakle novac im je do­ slabo jelo i uistinu nije umio jela na bio preko 20 puta višu vrijednost nego praviti i za to bi ga upravitelj korio je bio prije rata. i ružio. U Teheranu ima sveučilište sa svim Dr. Hadžikadič je bio \ rio dobar i fakultetima. Profesora imaju svojih, pošten kao suho zlato. Ja sam bio koji su u Evropi svršili nauke, a ima kroz njegovo cijelo vrijeme i ja mu ih stranaca Engleza, Francuza i drugih. nikad nikakve pogreške niti najmanje U manjim mjestima imaju moderne nisam mogao vidjeti i opaziti. gimnazije u evropskom smislu, ŽenskiU Tuzli, 19.-ХН. 1921. nje njihovo uce u mektebima čitati i Mahmut Omazid, v. r. pisati, a naročito se polaže na literaPoslije ovakih izjava, ja nemam ni­ turu perzijsku, koja je puna filozofske mudrosti i ćudorednih uputa za prakšta da nadodam, nego samo konsta­ tićni život. tiram, da sam ja gotovo sve ovo isto Perzija se po klimi dijeli u tri pou svoju obranu naveo, a sada mi lju­ I di potvrđuju. Neka „Domovini" ito ! jasa. Južna spada u tople krajeve i sjiči Alžiru, Tunisu i Maroku. Tu us­ potvrdi I pijeva svako južno voće kao hurma, Dr. A Hadžikadič limun, naranča, maslina i dr. U sred­ nar. posl. njoj Perziji vlada umjerena klima u kojoj prispijeva voće, povrće umjerenih krajeva. Sjeverna je Perzija pri­ lično hladna. Perzija u obilnoj mjeri producira i izvozi duhan, tombekiju, čaj, pamuk, Jedan Član našeg poslaničkog kluba lan, pirinač i dr. posjetio je jednog uglednog perzijskog Ehalija se u glavnom dijeli u tri diplamatu, koji je nekoliko dana bora­ klase: Činovnici, trgovci i zanatlije i vio u Beogradu. Iz razgovora koji je trajao sahat i po, steklo se uvjerenje, težaci Perzijanci su za trgovinu vrlo sposobni ljudi. U inostranstvu, gdje ih da su u Perziji danas take prilike, da se ona može smatrati jednom od naj­ god ima, bave se trgovinom. U Cari­ sretnijih zemalja na svijetu. Perzija je gradu na pr. ima ih oko 25.000, je­ dino trgovinom se zanimaju. Najvaž­ velika jedan i po milijon kvadratnih niju grana obrta je izrada čilima i kilometara, te je prema tome tri puta haiija, koji se u Evropi cijene više veća od Francuske. Ima 20 milijuna nego ičije druge. stanovnika. Stanovnici su sve musli­ Ukratko Perzija je krenula putem mani, svi govore istim jezikom i svi napretka i u svim granama narodnog pripadaiu jednoj rasi. Godine 1903. i državnog života napreduje brzim ukinuta je apsolutistička vladavina, te je od tog vremena Perzija ustavna koracima. država. U prijestonici Teheranu sjedište je parlamenta, koji broji 400 poslanika. Što |t „Е1 sa-F I u 1 il“ — to se zna Perzijanci su jedan miran i blag narod, koji želi i nastoji da održi prijateljske Ljekarna Felier stubaca. odnošaie sa komšijama i da sa svakim lijepo živi. Za vrijeme rata i antanta i centralne vlasti mnogo su nastojale, da Perziju uvuku u rat, ali to im nije uspjelo. Nastojale su, da perzijsku di­ plomaciju za to predubiju, i Njemačka Goražde, 15./ХН. 1921. je n. p. nudila 500 mihjona maraka u zlatu perzijskoj vladi, ali to je sve bilo Nepravde pri otkupu duhana. — bez rezultata. Najposlije su pokušali Ima desetak godina, kako ovdje svijet da uplivišu na samog Šaha, ali on pomalo sadi duhan. Lanjske godine kao ustavan vladar, upućivao ih je na obeća zem. vlada povisiti c jenu za svoju vladu, i kad su opetovali svoje otkup, pa ga je za to svijet ove go­ pokušaje da ga sklonu, on se onda dine mnogo više posadio. službeno razbolio i za cijele prve 3 Ovogodišnji duhan zbog suše nije goaine rata nije primio ni jednog najbolje odrastao, ali je zato lijepo predstavnika zaraćenih stranaka. sazrio i osušio se. Nadali smo se, da Držeći se stroge neutralnosti, miro­ će većinom biti primljen u 1. i 11. ljubivi Perzijanci su uspjeli da svoju klasu, da će se platiti 60—80 K na zemlju posve istrgnu ispod upliva kg. Ali se iznenadlsmo. Uprava otkup­ evrooskih država. Kako je poznato nog ureda u Foči primi nam duhan Engleska i Rus/ja još prije 15 godina po zadnjim klasama tako, da nam podjelile su Perziju u dvije interesne prosječno ne dopade više od 14—19 sfere. Prema toj podjeli sjeverna Per­ kruna na kg. zija je pripadala Rusiji a južna Engle­ Sadioci su vrlo ogorčeni na upravi­ skoj, da je svaka samostalnost za Per­ telja otkupnog ureda u Foči i na ko­ ziju bila skoro prestala. Za vrijeme misiju, koja je zasjedala pri predaji rata perzijska je vlada ukinula taj duhana. Dogodine sigurno neće biti englesko-ruski ugovor i riješila se više od % ovogodišnjih sadioca. Nama država prodaje prerađen duhan po tuđeg upliva. Perzijska vlada ima jed­ 500—70() K na kg, a od nas uzima nog predstavnika u Parizu, koji per­ manentno tamo sjedi i zastupa intere­ po 14—19 K. Jeli tu pravo? se svoje zemlje. Evo jednog primjera: Nakon svršetka rata pojavila se že­ Džaferbeg Obarčanin najveći je salja kod susjednih zemalja,da se pripoje dioc u Goraždu. Posadio je 10 000 0 Perziji. Kaši dopisi. cija šalje novac, sa oznakom: kot. šer. sudu u B. Novi za umri. Ха Ya, a do­ tični je nadležan i stalnog boravišta u Prijedoru. Agrarna direkcija sjetiće se svog blesastog čina sa novcem Sulejmanbega Cerića iz Bos. Dubice, radi čega je dobila hitni brzojav od istog. Agrarna direkcija i t d. Malodobnici Alagića, ćiia je kuća iznešena u zakonodavnoj skupštini prilikom debate o ustavu, još do danas nijesu dobili ni oštete za kmet­ ska selišta, niti im seljaci dadoše haka sa uzurpirane begluške zemlje, niti su težaci odstranjeni sa njihove prije tri godine uzurpirane zemlje. To im je valjda osveta, što je njihova bijeda iznešena kao primjer nepravde poči­ njene na djeci, u našoj zakonodavnoj skupštini. U ov'kovom bi slučaju sva­ ka parlamentarna država smjesta ovo istražila. Spor o prodatom begluku Čađevica, vlasništvo malodobnika umri. Alibega Bjšćevića, još ni danas nije dokončan i badava je b;lo naše javno pisanje, badava žalbe i utoci malodobnika. Ni agrarna direkcija nije našla za shodno, da im se dadne avans, da pokriju svoje dugove kod Zemaljske i Musli­ manske trgovačke i ubrtničke banke, Bos. Novi, 14. doc. 1921. | jer je g. Fajfaleku draže da se i ova djeca uguše u kamatama. Parola pokojnog Skarića: »Ako ti Ovi i slični primjeri dokazuju nam, skrivi činovnik a ti svijeću u crkvu a koliko se smatramo braćom i sinovima dopis u novine, pa da vidiš kako ga jedne domovine. frka stoji« više za nas ne vrijedi. Ba­ Mahsus selam dava bi bilo pisati o ovdašnjem gosp. Sefik. nadsavjetniku SchUcu, i o disciplinar­ noj istragi koju je proveo proti svom dnevničaru g. J. Hrnčiću kao š}o je nitko proveo ne bi. Alj smo mi prinuždeni sada — makar i bez uspjeha bilo — da dademo oduška za one ne­ pravde koje se počinjaju i produžuju. Kako je poznato vojni zakon Kralje­ vine Srbije protegnut je na sve kra­ jeve naše države. Po tom vojnom za­ konu oslobođeni su od vojske hra­ nitelji i to je uvjetovano time da . e --------obitelj hranitelja živi i defacto i dejure kao zasebna zajednica. Ovaj je zakon na ovakovom stanovištu stvoren na temelju prilika srbijanskih. Kako su kod nas druge ekonomsko-socijalne Za ligu hiljade. Kao član lige hi­ prilike, to ova tačka dotičnog zakona ljade naše organizacije javio se ovdaš­ za nas nema skoro nikakove blago­ dati. Evo primjera: Kasim Dizdar sa ! nji trgovac Salih ef.H. Karić položivši 1000 K. starom majkom i sa dvjema sestrama Odgovor. Za ministra unutrašnjih već oko deset godina faktički živi za­ djela odgovorio je šef kabineta na upit sebno i sa svojim tišlerskim zanatom nar. posl. Velije Sadovića: uzdržaje svoju familiju u tuđoj kući. Predsjedništvu Narodne Skupštine! U gruntovnici nijesu bili rastavljeni Kabinetu je čast izvijestiti, da će gosp. sa svojim amidžama sve dosad, jer ih ministar na pitanie- narodnog posla­ je malodobne i oslobođenje zateklo. nika g. Velije Sadovića odgovoriti čim Riješenjem agrarnog pitanja nastala je dobije potreone podatkd. zapreka razdiobi zajednice i radi toga Po naredbi ministra unu­ je on morao otići u vojsku, a tri žen­ trašnjih djela, šef kabineta: ske glave ostadoše u bijedi i nevolji. Krstić. Njegova molba sa svima uvjerenjima i dokazima da je stvar ovakva, kako Odgovor. Ministar za agrarnu re­ je opisano bila je odbijena. Još jedan formu odgovorio je na pitanje nar. markantniji primjer: poslanika Velije Sadovića ovo: Gospodine poslaniče! Na Vaše pi­ Naši težaci, bez razlike vjere, nijesu tanje od 8 decembra o. g. o stanju se mogli dijeliti gruntovno bez privole pašnjaka Gjurume, Zborne Gomile i spahiji i ako su desetcima godina Tetivice u kotaru Gacko čast mi je živjeli razdijeljeni, to im ovaj vojni zakon nije priznao, jer nijesu grun­ saopćiti Vam, da sam dao provesti hitne izviđaje i čim mi dotični podaci tovno razdijeljeni i svi ti težački bra­ stignu, odgovoriću na to pitanje. nioci morali su otići u vojsku. Na ovo Primite, gospodine poslaniče, uvje­ svraćamo pozornost naših poslanika, renje moga poštovanja. a naročito g. Fehima Kurbegovića ko­ jega se ovo direktno tiče. Hrvatska radna omladina. — Pod Sada đa koju rečemo i o tome pro­ ovim imenom namjerava se osnovati kletom otkupu kmetova koje nam moorganizacija, pa se poziva sva hrvat­ radoše platiti, radikalska gospoda, da ska omladina na sastanak 25. o. mj. spase svoju čast kod braće Hrvata. u 3 sata po podne u Amerikanskom Mi držimo da bi se više smi ovao i bife-u u Koševi. onaj indijski Maharadža što je osvetu Dar Hurrijjetu.— Ovdašnja Musli­ Englezima pravio daveći ih u onoj manska trgovačka i obrtnička banka špilji, bez zraka, i ne bi ovako šikapoklonila je ovih dana Hurrijjetovoj nirao glađu i golotinjom u ovoj cičišegrtskol Sekciji 72 komada toplih zimi Englezi, kao što posjedničku dje­ swetere, da se podijeli među siromašne cu pati naša agrarna direkcija, sa ovom i vrijedne šegrte. Potpisani odbor se jadnom isplatom kmetovskih selička. ovim putem pomenutoj banci najtop­ Ako su krivi očevi, nijesu djeca. Dok lije zahvaljuje i u ime svoje i u ime gospodin Fa,falik kaže: Zapisnik o li­ svojih štićenika-šegrta, te se nada, da kvidaciji, može potpisati i samo jedan će se i ostali naši zavodi ugledati u od suvlasnika, dotle njegovi potčinjeni ovaj patriotski i plemeniti čin. traže da se iskupe svi suvlasnici i da Odbor. potpišu. Agrarna direkcija povraća do­ pise sreskom uredu sa oznakom da Za invalide. Udruženju ratnih inva­ nijesu obračuni poslani, a u istinu sa lida u Sarajevu potrebne su za jednu tim dopisom poslato je petnaest obra­ ovdašnju kantinu dvije ratne udovice, čuna i to prepdručeno. Agrarna direk­ jedna samostalna kuharica, a druga cija šalje novac umrlih sa oznakom kao pomoćnica u kuhinji, nadalje tri kotarskom sudu za Ха Ya i kotarski (3) siromašne, u veđenju kantinskog sud nema pojma, šta će raditi sa tim posla vješti kao pomoćnici, sposobna novcem jer na doznaČnicinema nika­ ratna invalida. kove upute. Agrarna direkcija šalje Reflektanti neka se najkasnije do novac kotarskom sudu, sa oznakom: 29. decembra sa ličnim dokumentima za Хв Ya malodobnike, a nema oznake prijave u kancelariji Udruženja Magi­ strat prizemno soba br. 9. koliko kome pripada. Agrarna direk­ struka. Cijeloga je ljeta od ranog ju­ tra do kasno u večer radio oko du­ hana i uradio ga, kako može biti naj­ bolje. Sami su mu financi govorili, da će za duhan uzeti najmanje 20.000 K. Ko je god vidio njegov duhan računao je, da če biti primljen u l. 4 U. klasu. Predao je svega 169 kg, a uzeto mu je: 75 kg. u З.а), 90 kg. u IV.a, 78 kg. u V.a i 25 kg. u VI. klasu. Nakon od­ bitka za trošarinu i drugo primio je 4580 K, što čini prosječno 17 K na kilogram. Tako je kod najboljeg sadioca, a kod drugih je mnogo gore. Nama Goraždanima i to se krivo Čini, što duhan moramo voziti u Foću, pa mnogoga pod voz i trošak više stane, nego što sve primi novaca za duhan. Ako pokrajinska uprava želi, da i dalje sadimo duhan, molimo je, da naredi, neka se izvidi, zašto nam je duhan tako jeftino primljen i da nam naknadi nepravdu, koju nam je učinio otkupni ured u Foči. Molimo još, da nam se do godine otvori i ovdje ot­ kupni ured. Državnih zgrada ima i onako previše praznih. Sadioci. I Domaće vijesti. �Fv -j 374 Strana 3 Сфана ----------------------- PRAVDA roj u Beograd našem poslaničkom klubu. U Beogradu saznadoh, da je zaista došla jedna predstavka iz Kulen-Vakufa, u kojoj se moli, da g. dr. Politeo i dalje ostane u Petrovcu, nu ta je predstavka potpisana od nekoliko Hurrijietov džepni kalendar za pravoslavnih građana i nekoliko mu­ ЈЗзО (1922.) godinu. Da olakša sebi slimana, sve vaših Kulenovića. Ujedno saznadoh, da je došao i jedan telegram zadaću na podizanju i izdržavanju na ministarstvo unutrašnjih djela sa islamske mladeži po raznim modernim potpisom »H. Sulejmanbeg Kulenović«, zanatima, te na podizanju i pomaganju u kom se kaže: »Priključujemo se mlađih muslimana-zanatiija, Hurrijjet je deputaciji i molbi Petrovčana i tražimo, naumio, i ako dosta kasno, da izda da dr. Politeo i dalje ostane u Pe­ svoj Džepni kalendar, dobro uređen sa trovcu«. Ovo nijeste smjeli učiniti sam poučnim i zabavnim štivom i razno­ na svoju ruku, jer Vi, gosp. načelniče vrsnim uputama z.a muslimane-zanatlije. Kalendar će opsezati do 128 stra­ možete govoriti samo za svoju osobu. Ali kad se sjetim da vam je u ono nica, veličine 9 12’/« cm, a cijena će mu biti 3 dinara po komadu. Kalen­ vrijeme bila zapečaćena kasa i jukste od strane upravitelja ispostave g. S. dar će imati i oglase, koji se računaju Kurbalića, kad se sjetim da ste uhva­ 100 dinara za cijelu stranu, a 50 di­ ćen u davanju zajma od 9000 din. bez nara za pola stranice. Narudžbe za znanja i odobrenja općinskog vijeća, kalendar i oglase, te rukopise i novac nije mi ni čudo, što i telegram šaljete prima. bez znanja građana. Istih dana ;e pe­ Uprava musi. radn. i zanati, čat s kase dignut i narodna vam je udruženja »H u гт i j j e l« imovina opet data, da njom po volji u Sarajevu. raspolažete, premda je traženo da Dobra žena i majka im ade uvi? stručnjaci dođu i kasu pregledaju, pa jek nekoliko boca ljekarnika Felle? ni stručnjaka ni pregledbe. Ovo iznesoh radi toga, da se vidi, ra miomirisno^ »Elsa?Fluida« u ku? ći. Dobro služi kod trljanja hrbta, ko radi iza narodnih leđa. Ali treba nogu i cijelog tijela, kao kosmeti? imati na umu: kako ko radi, onako kum za usta, kožu i glavu, mnogo će mu i biti. Kulen-Vakuf, 15. dec. 1921. jači, izdašniji i djelotvorniji nego Francuska vinovica. 3 dvostruke boco-ili 1 specijalnu bocu zajedno • sa zamotom i poštarinom za 48 K та zašilje: Eugen V. Feller, Stubica donja, Elsatrg 310, Hrvatska, be Upit na gospodina ministra unutarnjih djela Kako sam obaviješten iz izvora, u čiju ispravnost ne mogu sumnjati, te kako se javno o tom tretira, da i sa­ rajevska »Hrvatska Sloga« od 6./V11I. 1921. g. to je javno publikovala, sreski načelnik u Bos. Krupi g. Anton Berničević sastavio je listu »antidržavnih elemenata«. Tu je sadržano 27 osoba i to: najčestitijih i najlojalnijih krupskih građana, koji su svoju lojal­ nost i patriotizam dokumentovali dosadanjim radom i koji su, osim jedne iznimke, svi pristaše partije Jugoslovenske Muslimanske Organizacije. — Dostatno je primjćtiti, da je na toj zloglasnoj listi kao prvi gradonačelnik g. Mesić, a potom neki gradski za­ stupnici, akademičari i drugi čestiti građani i težaci. U ostalom, g. Berni­ čević, sreski načelnik, u svojoj prijavi od 18.1X1. 1921. g. kot. sudu u Bos. Krupi broj 355/1—1921. B. priznao je, da dotična lista postoji; time je uči­ njen kriterij ozloglašivanja pouzdanih građana i stvoreno nezadovoljstvo, koje se tako štetno širi. Stoga sam slobodan, gospodine mi­ nistre, da Vam stavim ova pitanja: 1. Zašto niste preduzeli potrebne korake, da se g. Berničević, sreski načelnik u Bos- Krupi, stavi pod dis­ ciplinarnu istragu i kao krivac, ako je u istinu to počinio, — iskusi pravednu kaznu? 2. Pošto je aktom gornjeg kriterija, a inače svojim dosadanjim radom, stvorio nezadovoljstvo, jeste li ga spremni iz Krupe drugamo premjestiti? Molim pismeni odgovor. Izvolite, gospodine ministre, i ovom prilikom primiti uvjerenje o mom odličnom poštovanju. Beograd, 14. decembra 1921. g. Nurija Pozderac nar. posl. Otuđeno pismo gosp. H. Suklmanbegu Kulenovlću gradonačelniku u Kulen-Vakufu. Prilikom premještenja kotarskog predstojnika g. dr. Politea iz Petrovca govorili su Vaši Kulenovići po KulenVakufu i Petrovcu, da sam ja ispred Jugoslavenske musi, organizacije mo­ lio, da g. dr. Politeo i dalje ostane u Petrovcu. Zcog te potvore otišao sam U 29. broju »Naše Pravde«, a u rubrici »Naši dopisi« piše neko o pri­ likama u Bihaću, pa se dotiče i gradnje »školske ceste«. Na podvalu, što je u »Našoj Pravdi« odštampana, osjećamo se dužnim oba­ vijestiti čitalačku publiku i reći joj pravu istinu. U zatvoru za gradnju ceste bili smo mi potpisani težaci iz sela Brekovice bihaćkog kotara, pa ćeme reći ovo: na Muhamedbeg Bisćević-Prlvilica. prvom mjestu naše selo nema škole, pa prena tome ni školske ceste. Da smo naselili »bajbak« kako do­ pisnik veli, to je istina. Džaferbeg Kulenović nar. posl. dola­ zio je kot. predstojniku g. Makaucu, Kriza je pred samim završetkom da interveniše za nas, ali ta interven­ cija razmjenila se na tom, da smo mi svojim bila zapela i to zbog ličnosti i dalje ostali u »bajbaku«. Dan kasnije za stolicu ministra vojnog i mornapušteni smo na intervenciju gos. Reriče. Demokrati su se u zadnji čas žeđep ef. Selimovića predsjednika Udru­ stoko oprii tome, da portfelj ministra ženja llmijje, na čemu mu najljepša vojnog i mornarice preuzme general Zečević. Na koncu jučer je Davidović hvala. On je jedini čovjek, koji je ne samo, nema nego i Svakom bratu,komu bio u Dvoru, i kad se povratio i odr­ žao kratku sjednicu u svom klubu; je bilo potrebno, izašao u susret. pala ie odluka toga kluba, gdje su U Brekovici 18 dec. 192). ipak pristali na kandidaturu ZečeviSalih Bosnić, Mustafa Kečanović, ćevu. Pošto je ovim kriza definitivno Mehmed Kečanović, Hasan Zilkić, Omer svršena, to će po svoj prilici danas Kunić. Omer Mahić, Omer Hadžić, Alaizaći ukaz o novoi vladi, naravno ako ga Bošanović, Ramo Hodžič, Šaban ne izbiju nove smetnje. Begović, Ahmet Smajić, Hasan ČauŠević, Ibro Muholjić, Jusuf Majstororič, Grčko-turski rat. Kako se iz Pa­ Ramo Mahić, Maho Bosnić, Šerif Reriza javlja, riješenje pitanja Male Azije kanović. Orno Mahić, Maše Kečanović, ili pitanje grčko-turskog rata doći će 8. januara pred jednu konferenciju, Ćamil Kečanović, Sejdo Kečanović, Smajo Kečanović, Meša Kečanović, Hukoju će sačinavati predstavnici Fransejin Bajrić, Hasan Bajrić, Mustafa cuske, Engleske i Italije. Mujagić, Osman Abdijanović, Bajro Bajrić, muhtar, Husein Omeradić, Ah­ met Čehić, Juso Bajrić, Alija Bajrić, Selim Delić, Husein Čaušević, Husein 11. /XII. 1921. u 20. i 29. broju ef. Kahrić. »Naše Pravde« od ove godine dotiče se nekakav dopisnik iz Bihaća sa pseudonimom »Jedan s Tabašine«, a po pričanju i poruci šuckorsko odojče, Gosp. Trlvi Rakiću, učitelju i slu­ študent prava i korteš muslimanske šaču višeg pedagoškog tečaja frankovačke partije Hasan Saračević. u Zagrebu. Udruženje se ne bi ni osvrnulo na Na Vaše priposlano u 243. broju ovakve besmislene bljezgarije ovakog »Srp. Riječi« od 28. novembra o. g-, tipa, ali kad trubi i zove na mejdan, upravljeno na moju adresu, dozvolićete, pa se osjeća sposobnim, da piše do­ da još koju rečem; inače mi nebi b:lo pise, to ćemo mu dati boljih i tačnipravo Vaše laži i izmišljotine pre­ jih podataka, pa kal piše, barem da šutjeti. Oprostite samo ako pri tome istinu piše. Nije istina da svakim danom naše upotrebim nešto iz-onog Vašeg-»Bal­ Udruženje gubi članove, da su odbor- kanskog rečn ka», kojim ste se Vi protiv mene poslužili, jer i ako ste nici ostali kao vojskovođe bez vojske. možda malo i markatnlji, ipak ste Broj članova sad je duplo veći, nego »Balkanac«, koji -drugo ne zaslužuje. prije tri mjeseca- Ito za svoj rad naši članovi ne traže ni plate, a ni slave, Što me odmah s početka ocrnjujete Mnogi od njih su i povjerenici »Gaj- zbog mojih avantura u ranom djetinj­ reta«, društva našeg spasa i prema stvu, odgovaram Vam, da su te sve tomu jedini zagovarači napretka na avanture več davno pale u stadium selu “ »tempi pasati«, pa za to ovu stvar Pametnije bi bilo, gospodine s Ta- računam kao da se ona mene i ne tiče. Ali za to ću ja, g. Rakiću, da bašince, da nazujete opanke, pa u Vas nešto pitam iz sadašnjosti i skore selo i tamo da radite za dobro našeg prošlosti: seljaka, a ne da Vam snaga ide u 1. Da li Vi smatrate »časnim čovevjetar. kom« ono lice, koje zbog svog n^duUzgred spomenuli ste i našeg pred­ sjednika, i to samo tonom prosta, pri­ venog i bezobraznog »Balkanizma« dobije jedan vruć šamar od mitivna čovjeka, čovjeka bez truna jedne nastavnice — Vaše kolegice? naobrazbe ili čovjeka za kog ništa ne Možda Vi smatrate to za »časno«, jer prijanja. Kažete, da on i drugi čla­ novi alimi, kako Vi velite, gosp. do- šamar ste dobili Vi, a ne ja, g. Ra­ pisniče, »mračnjaci«, odgovaraju te­ bi ću! 2. Da li je od Vas časno, ako ste žake od gradnje školske ceste, te da nekad Vaše đake upotrebljavali kao su zato jadnici naselili »bajbak« i na reportere Vašem extra obožavanom koncu, da su zagovorom nar. posla­ nika Kulenovića pušteni i nasavjeto- dekletu? 3. A, to je najglavnije, što ću (za vani, da cestu grade. hator Vaših srodnika, koji mi nikad U koliko je ovo o gradnji ceste na žao učinili nijesu) prešutjeti, ali istinito, Udruženje će reći samo to, budete ii me još samo jednom iza­ da su seljaci pušteni na slobodu iz zvali, vidjećete odmah, ko ima masla hapsa na intervenciju našega gosp. na glavi i ko treba da se od sunca predsjednika RedŽep ef. Selimovića i krije. da Brekovica, o kojoj piše junak s Vaše prigovaranje učitelju g. Redžiću Tabašnice, nema škole, a ni školske kao i gđicl A. Bašić, da su »Fran ceste. kovci« i slabi nastavnisi, jest samo Što se intervencije g. narodnog po­ ogledalo Vaše duše, tjesnogruđa, kole­ slanika dr. Džafera Kulenovića tiče, gijalnosti i karaktera. U ostalom, ka­ neka kažu težaci Brekovčani. kovi ste Vi nastavnik? Glavno je konBihać, 18. dec. 1921. statovati, da ste učitelj starih autonom­ nih škola, pa ie analiza gotova. Masna Tajnik: Hadžič. Predsj.: Selimović. je laž, da je g. Redžić iskrhao metar (oprostite gg. čitaoci, ovo je njegov Politički pregled. i | I I Hasan Saračević. OtuorBno pismo gosp. Muharembegu Ibrahimpašiću i I u Bihaću. Vi ste gospodine Muhaaedbeže na moje javno pitanje, koje sam na Vas i na g. Hasana Miljkovića u »Pravdi od 18. npv. 1921. stavio, odgovorio da sam ja pokolebao u svome uvjerenju, jer da sad zastupam stanovište Jugo­ slavenskog Muslimanskog kluba, a sad stanovište Dra Džafera Kulenovića, tc da je to razlog, zašto mi je kotarska skupština izrazila nepovjerenje, i nije me poslala kao svog delegata na »Zemaljsku skupštinu u Sarajevo«. Niti sam ja kada hulio, a niti odo­ bravao stanovište Dra Kulenovića, jer o njegovom koraku bila je pozvana samo skupština Jugoslavenske Musli­ manske Organizacije, da rekne svoju, što je ista i učinila, a i vrijeme će po­ kazati, tko je imao pravo: Dr. Kule­ nović, ili ostala 23 poslanika, koji pri­ padaju »Muslimanskom poslaničkom i klubu. Da sam ja, gospodine Muhamedbeže, htjeo, mogao sam isto kao i Vi biti delegiran po kotarskoj skupštini u Bi­ haću za izaslanika, jer su me, prigodom izbora, prisutni skupštinari molili, da idem kao njihov delegat u Sarajevo, ali sam im na njihovu molbu, odgo­ vorio, da mi je vrlo žao, da se pozivu nemogu odazvati i to iz familijarnih neprilika, što su prisutni i primili na znanje. Uostalom ja sam član central­ nog odbora, pa me skupština nije tre­ bala ni biiati za izaslanika, jer kao takav mogao sam svakoj skupštini J. M. O. pristupiti. Da mi je bilo stalo do pohoda na Zemaljsku skupštinu, a da me nisu smetale familijarne neprilike, sigurno bih otišao na skupštinu prije Vas, jer me na to ovlašćuje moj položaj kao člana centralnog odbora, pa šta bi Vi onda rekli o mom nepovjerenju? Ja sam došao u Sarajevo istom onda, kad sam dobio brzojavni poziv od go­ spodina predsjedniku Maglajlića, da ■ moram svakako doći na skupštinu, pa da ovog naročitog poziva nije bilo, ne bih ni došao na skupštinu, jer sam, kako sam to već naveo, bio zaprije­ čen doći na istu. Sjećaš li se Ti, gospodine Muhamed­ beže, onog momenta, kad sam ja na kotarskoj skupštini, koju si ti sazvao nakon zasjedanja Zemaljske skupštine, stavio upit na Te i na prisutne skupštinare: »Tkor je meni izrazio nepo­ vjerenje prigodom izbora delegata. Ti i svi skupštinari ste izjavili svečano, da mi nije nitko ama ni jednom ri­ ječju a ni kakvom gestom izvazio ne­ povjerenje. A sad mi ovako u svom odgovoru poručuješ. Tvoja je izjava Muslimani! Izjava* puka laž i gadna izmišljotina, a ja Ti poručujem, da se maneš denunciranja poštena svijeta, jer bi se sam mogao ugvisti za prste, jeu su Tvoji grijesi veliki, pa bi ih mogao tko iznijeti na vidjelo, a onda mislim, da bi ti bilo prevruće. Još jednol S takovim ljudima prekidam za uvi­ jek svaku polemiku, jer mi je ispod mog ljudskog dostojanstva s Vama kao takyim dalje polemizirati. Vama gospodine uredniče hvala i mkhsuz selam Hrvatski RidiŠa u Sarajevu prire­ đuje u subotu 7. januara 1922 nave­ čer svoju godišnju zabavu. U progra­ mu će sudjelovati Hrv. pjev, društvo Trebević, gudalački orkestar prof. Matejovskoga i štićenici Hrv. Radiše. Izjasa. Priposlano. ŠIRITE „PRAVDU4* *) Za stvari pod ovom rubrikom uredništvo ne odgovara. flcninaHD cdiarbp ЗлКпППО Јег Је iedini sPas naSe£ težaka u zadruEama- jer će zadruge provesti UdlllVuJIu uulJUunu uUUi UyUj kulturni i poljoprivredni preporod našeg sela, jer beč bogatog i kultur­ nog sela, nema ni bogate ni kulturne varoši, a ni države. Muslimani, znajte svaki čas oklijevanja s osnutkom zadruge donosi ogromnu štetu našem selu, grijeh je i nadalje pustiti naše selo u današnjem stanju. — Sve upute i najizdašnije potpore daje besplatno: »SREDIŠNJI SAVEZ JUGO­ SLAVENSKIH SELJAČKIH ZADRUGA U SARAJEVU« (pošt. pretinac 169). �ПРАРДА* .PRAVDA Strara 4 Сграна Bt'Ol 374 izraz), o jednog đaka, ali je nepobitna , istina, da ste Vi po kojeg đaka znali 1 i okrvaviti. Da nas sviju nazivate »Frankov­ iBitc ртгроЛЈз cima«, ne čudi nas ni malo, jer znamo, svojs bnHo sHlaDviju korisne knjige. Od našeg da ne samo Vi, nego i svi drugi Va­ šeg mentaliteta krste tim imenom sve J zdravstvenog odsjeka primismo na gm malo в veSi^o, one, koji se kao Hrvati osjećaju. Ako j prikaz br. 6. i 7. dvije korisne knjige. Prva je razmatranje o socijalnoj higi­ mi »Klubaši«, koji zastupamo ideju čistog jugoslavenskog unitarizma, bez jeni od dr. Bogoljuba Konstantinovića Тданм fesova ičiie hegemonije, moramo radi toga kratak pregled sccijalno-higjenskih pripadate »Frankovcima« i drugim de­ problema i nastojanja oko podizanja struktivnim elementima, što ste onda | narodnog zdravija, izdanje zdravstve­ Telef. 317. SARAJEVO Sarači ul. 14. Vi, koji zastupate ideju »Cokorolovnog odsjeka za Bos. i Herc. Str. 130, štine«, koja bi imala da se ostvari na cijena i mjesto prodaje nije naznače­ ruinama hrvatske i drugih nacija. O no. Druga je isto kao i prv,a zgodna tom neka sudi poštena javnost, a za džepnog formata knjižica »Pitanje tu­ Vas su to »Španska sela«, g. Rakiću. berkuloze« s medicinskog i socijalnoŠto sam ustvrdio, da ste djecu učili hig jenskog .gledišta od dr. Vjekoslapjevanju kojekakvih »bljezgarija«, to . va Kušana. Obje su štampane u ze­ tvrdim i danas sa nadodatkom, da sto | maljskoj štampariji u Sarajevu bez i sva gamad mora poginuti, ako upotrioznake cijene i mjesta prodaje. Knji­ uz to još i veoma slab nastavnik, a jebitemoja najbolja iskušana i posvuda to svjedoči i »Pakrački dekret«, koji | žice se same po sebi preporučuju. hvaljena sredstva kao: protiv poljskih ste već po prilici d bili na višem pe­ i kućnih miševa K 16’—, za štakore K dagoškom tečaju. 20'—, za žohare ruse i Švabe posebno Vaše rieči: „Ја sam držao, propi­ jake vrsti K 26’—. Osobito jaka tinksani čas pjevanja, a mujezin se iura za stjenke K 15 --. Za molice po mene ne tiče baš ništa«, neka K 10 i 20, prašak za buhe po K 10’— shvate oni, коч Vas nekad primiše i K 20prašak ,za uši u odijelu, kao počasnog Člana u Musi, društvo, rublju K 10 i K 20, mast za uši na a ja sam i davno znao, da Vi o mu­ Dobio sam Iz Carigrada glavi K 10—. Mast za uši na blagu slimanima malo računa vodite. Glupo s№o?rsflih carigradskih K 10'— i Prašak proti mrava K je misliti, da ovim riječima ne vrije­ šamija. CiRns зШпг. đate Vaše dobročinitelje — muslimane, 10 — НзгиЗДе Iz ppovindjB a ako to činite hotimično, u što ja Razašilje pouzećem Zavod za eks­ сЗДзш brza i Нпо. potpuno vjerujem, onda je i drsko i port M. J li п k e г, Zagreb br. »6. bezobrazno. Petrinjska ui. br. 3. 131. Što se tiče majdanske općine i moga i Preprodavaocima popust! *1^8^ gazdovanja ubiranjem placa dne, ne smatram se dužnim polagali Vam o i tom računa, ier Vi se u te račune ra- I zumijete kuliso tele u šarena vrata. | Reći ću Vam samo todxo, da cijelo j pokriće naše općine u ovoj godini, do­ siže jedva .votu cd 33.000 kru a (što . druge cpćine mogu u jednom pazar- i nom danu postići), pa će Vam onda 1 biti jasno, čime se ima gazdovati Zar ne znaš, da je gazdovanje svojina : onih, koji su se, pa makar na keji 1 način okrstili imenom »narodnog mu­ čenika«, u koje kolo spadate i Vi, gosp. j Rakiću. Za ostale Vaše laži i klevete vidjećemo se pred sudom,e a ne misli, da ( BAKOVIĆ GAVRAN i HUSA (i. d. DOLAC će rezultat ostati tajnom. Poručujem • Vam samo još to, da me dalje ne iza- ; kod SARAJEVA. zivate, inače ću Vam onda iznijeti na Nudi kisele krastavice, pfeferone, pa­ javnost iz tačke 3 / Što bi Vas se prike prazne i punjene sa kupusom na moglo neugodno dojmiti. Basta! sanduke po 8 i 16 flaša kao i na va­ Stari Majdan, 7.1X11. 1921. gone. Kiseli kupus rezani i u glavama Ahmed Šarić, opć. bilježnik. u bačvama po 100 i 200 kilograma uz TOgBocooaapgata najnižu cijenu. Knjige i novine. 1 Islnm ga Mć i sin Miševi, štakori, stjenlcs i žohnri Carigradske šamije H. 5. 99 TVORNICA KONZERVA Muslimani i muslimanki grada Sarajeva, sjetite se vašega „MiERHAMETA“. j SIJENO U BALAMA na veliko i malo uz maksimalnu cijenu sa skladišta ЈМЕГ’— dd. SARAJEVO. Tisuće ljudi u svim zemljama svijeta upotrebljavaju kroz 25 go­ dina miomirisni FELLEROV „ELSA-FLUID" kao kosmetikum za njegu zubi, zubnog mesa, gla­ vu, kao pridodaiak vodi za umi­ vanje, jer je cd najboljeg učinka, radi svog antiseptičnog, čistečeg i osvjeŽujućeg djelo­ vanja. Isto tako ob­ ljubljen je kao krijepko, blago djelujuće i Vrlo prijatno sredstvo za trlja­ nje hrpta, ruku, nogu i cijelog tijela Mnogo je jače i djelotvornije nego Francuska vinovica i naj­ bolje je sredstvo ove vrsti. Ti­ suće priznanice! Zajedno sa' zainotom i poštarinom stoji za svakoga: 3 dvostruke boce ili 1 specijalna boca kruna 48.—. Za preprodavače: 12 dvostrk. ili 4 spec. boca 168 K 24 „ „ 8 „ „ 280 K 36 „ „12,, „ 394 K FRANKO na V.šu poštu. Tko novac unaprijed pošalje dobiva popust u naravi. PRIMOT: Elsa melem za kurje oći 5 K i 7.60 Kj Elsa mentola} klinčić 12 K; Ehu poeip 11 K; Pravo Elsa riblje ulje 85 K: Eha vodica za usta 3'đ K; EIhr kolonijtfka vodico 41 K; Eha Šumski miomiris za eobe 41 K; Glyceriu 6 i 30 K; Ly«ol. Lfcoform 80 K, Kineski čaj 3 K; Elsa prašak protiv ganmdi 15 K; Otrov za miševe i štakore 8 i 12 kruna. EUGEN У. FELLER, BEZ KONKURENCIJE!!! Naručbe se primaju u pisarni Mustajbegova ul. 1. — Telefon 328. j m Stubks donja Ehatrg br. 310 Hrvatska. I Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Bosna i Hercegovinu (1 đ J a Sarajevu j I Središnjica: Sarajevo. — Pupilarno siguran zavod. — Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik, j glavnica 1o.coo.coo kruna. Pričuve Soo.ooo kruna. Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.— Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe, ♦ Kancelariјв: Hreljs Fctro ulico 2 prizemna, lipo. - Brzojavi: Trgovaca banha, Sarajeva. ■ Interurban teiefon: Zli Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu i dioničarsko društvo u Sarajevu. —- Podružnice: Banjaluka, Brčko, Bugojno, Prijedor, Tuzla, Travnik i Čapljina. Potpuno uplaćena dionb ka glavnica K 20,000.000' —. Ulošci preko K 25,000 000'—. Pričuve preko K 4,000.000. - Pupilarno siguran. - Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun i najbolje ukamaćuje. 194 Uzima u pohranu svake vrste vrednote. — Izdaje kreditna pisma. —- Daje sezonske i razne druge kredite. — IzvrŠuje burzovne naloge najkulantnije. — Ovlaštena na izdavanje uverenja za izvoz robe i na trgovanje sa devizama. — OBAVLJA SVE Odgovorni urednik: Ibrahim Muhić. BANKOVNE g n POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija D. i A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/8ee38088df93eb5e2f78e5c7d6eb2a35.pdf bad5827a2d2c8027f222c5330f7cd276 PDF Text Text POŠTARINA U GOTOVOM PLAĆENA, pojedini broj K 2Izlazi subotom, utorkom i četvrtkom Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: za ‘našu državu godišnje K 200.—, na pola godine K 100.—; za inozemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. 842. ГЛАСИЛО ЈУГОСЛABEHCKE МУСЛММАИСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Broj 137 (375) j© njegovi apsolventi otvorlie i povadoif, smatrali novotarilom t o • svaka novotarija nerado primane. ЛИ kad počeše novine javljati, kako u no­ vim mektebi ibtidaijama djeca Či­ ne hatme za nekoliko mjeseci, sleže se i nezadovoljstvo, koje se u svijetu osjećalo, a na koje se i onako vod­ stvo vakufsko ni osvrtalo nije. Počevši od g. 1896. počeše nicati nove mektebi-ibtidaije kao gljive iza kiše i to potraja jedno petnaest godi­ Godina Ili. Sarajevo, četvrtak 29. decembra 1921, Vakufski sabor i prosvjetna anketa. Ovih dana održavaju dva naša auto­ nomna tijela sjednice u Sarajevu. Jedno je: naš vakufski sabor sastao se na redovno svoje godišnje zasijedanje, a drugo: jedna naročito sazvana anketa u svrhu rasprave i sređenja naše vjeronaučke nastave u našim učevnim zavodima sviju kategorija. Dok je na jednoj strani — u saboru — glavno pitanje: pitanje autonomneg našeg bu­ džeta, u anketi je predmet i jedini cilj njezin: naša vjeronauka. Teške, ratom prouzročene prilike, promijeniše iz temelja stanje i poje­ dinca, a tako i institucija, vakufski pri­ hodi promijeniše se iz temelja, ali za to i rashodi dobiše mnogo veći objam, da među njima nestade onog pred­ ratnog omjera naravno, na štetu pri­ hoda. Tu su velike poteškoće našem vodstvu vakufskih poslova za saniranje budžeta svake godine, a svake slije­ deće sve to gore, kako to i pojedinac osjeća u svom privatnom gospodarstvu. Vakufski prihodi, u glavnom prirezi i kirije, i kad se popeterostruče, ne mogu da dostignu u najmanju ruku podeseterostručne visine stavaka ras­ hoda vakufskih, pa se tu hoće velike vještine, da se sve u sklad dovede. U radu prosvjetne ankete ukazuju se također velike pofeškoće. Naši vjer­ ski zavodi raznih kategorija nijesu ni­ kad prije u sklad dovedeni, i svi su tili — kako ih jednom zgodom nazva jedan od naše uleme — ibtidai’e (ibtidaija znači početna škola) da se jedan na drugi svojom osnovom ne naslanja, nego svaki počinje od elemenata. Sama vjeronaučna nastava do osnovne škole i za vrijeme nauke u osn. školi tako je raznolika, da su često djeca iz raz­ nih krajeva, kad se, svršivši osn. školu, sastanu u srednjoj, u svemu prije blizu jedno drugom samo ne u vjero­ nauci, jer dok je neko učinilo i po nekoliko hatmi, druga neka ne znaju nego po koje sure napamet. Kako će ta djeca sada učiti po jednoj na­ stavnoj osnovi i udovoljavati jednakim zahtjevima? A take su po prilici raz­ nolikosti i poteškoće i u medresama i u vjeronaučkoj nastavi u srednjim školama. Onoj raznolikosti i poteško­ ćama u vjeronauci u srednjim ško­ lama uzrok je u tom, što sva djeca nijesu učila početnu vjeronauku po jedinstvenoj nastavnoj osnovi. Eto, za tim ide sazvana prosvjetna anketa, da te raznolikosti uklanja, da nastav do­ vede u neki sklad i da se uvede je­ dinstvena osnova. Ipak najviše poteškoća zadaje upra­ vo početna vjeronaučna nastava. Do godine 1890. mi smo imali gotovo je­ dan tip mekteba za početnu nastavu u vjeri, to su bili sibjan mektebi. Ta danje vodstvo naših vakufsko-mearifskih poslova osjeti potrebu, da se ta nastava reformira. Imajući valjda pred očima za uzor one mektebe u Turskoj, odluči, da se i u nas uvode mektebi ibtidaje, a da se dobiju dobri mualimi osnova se g. 1891. u Sarajevu darul mualimin. Ovdje treba istaknuti, da se i taj dorul mualimin, a i ibtidaije, kp- Čekovni račun pošt. štedionice 1119 „Domovini" na razmišljanje. na, za koje ih se vrijeme osnova u našoj Ove retke dobivamo od jednog ne- . govih, s kojima se on nekad podigao, domovini nešto preko 200, a tada na utralca, pa ih uvršćujemo. kako žive ne baš u zavidnim prilika­ jednom nastupi zastoj. Za Što? Mada »Domovina« je postala otrovna ma, kako se on nije za njih pobrinuo, ovim zavodima našim nitko ne može zmija za nas Muslimane svojim ne­ ali za to sebe nije zaboravio. poreći vrijednost, makar da im se i objektivnim pisanjem, i to na žalost, Ali gosi »Domovine« nije dosta ni statutom naše vakuf, mearifske auto­ ni zašto drugo, nego li za to, što to, Što te sebe dobro opskrbio, on nomije osigura eksistencija uvedavši njezin izdavač nije u ovim žalosnim, hoće nešto više, on teži za kormilom obvezatan polazak djece, ipak se počeše stranačkim prilikama na kormilu. Iz­ i ako zna, da za to nema ni kvalifi­ ti zavodi mimoilaziti. Svud se Čuli pri­ gleda, da on nije zadovoljan ni sa kacije. On hoće, ili na kormilo, ili nagovori, kako naša djeca zbog ibtidaija pruženim mu materijalnim prilikama prijeko poginuti. Izgleda, da se ovo zakašnjuju za čitave tri godine u os­ ispod nejasnih jasala, pa sikće na sve pošljednje prije dogoditi, jer se na novnu školu, a iz ove u srednju, i za­ strane i svoj otrov uperio samo i je­ ovaj njegov dosadašnji naćin ne do­ ista Često se moglo vidjeti u trećem i dino na onu stranu, gdje se još kor­ lazi do kormila, nego se prije crkava. četvrtom razredu gimnazije čitavih na­ milo nalazi. Ni sredstava ne bira, a Napadati samo muslimansko vodstvo ših momaka uz puno manje svoje ujedno misli, da se na preživjeli na­ i nikoga više, a ostavljati u miru i drugove drugih vjera. I zato ih svijet čin njezina izdavača može ono postići, hladovini glavne vinovnike narodne poče mimoilaziti dajući djecu ili na za čim on do jedne strahote žudi — nesreće, nespokojstva, nepravde, nepo jednu godinu u sibijan mekteb ili do kormila. U izborima propao i od jednakopravnosti, nepravi nikome, a uopće bez ikakva mekteba direktno u toga nije htio ništa da nauči. Stavio Šerifu još najmanje, reklamu privrže­ osnovnu Školu. se na bazu žučljive, a ne objektivne, nost i odobrenje, pa to i tako ne do­ kritike i to, ne proti sistema, ne proti No najveće prigovore ’na ove mek­ vodi nikoga, a Šerifa po gotovu do tebe prouzrokova njihova budžetna stranačkih nepravilnosti, ne proti zla kormila. i nepravdi, nego proti — Muslimana, strana. Ovi zavodi proizvedoše veliko Pisati nesimpatično i uvredljivo o opterećenje vakufskog budžeta, i za svoje braće po vjeri i to posve pri­ Turskoj, izrugavati se papi, Patrijarhu, to se upravo zbog ibtidaija govori već strano i neobjektivno. Na jednu ruku Šejhu el islamu i t. d. (vidi broj 124 se ljuti, kada Muslimani Štogod zaod 1901. g. o prirezu na narod, Što Domovine) i to Papi baš u oči dana­ htjevaiu, a na drugu se ruku ljuti, ako ondašnja vlada u prvi mah nikako ne šnjeg katoličkog Božića, ne donosi dozvoljavaše. Taj problem: uzdržava­ ništa ne zahtjevaju, pa je postao — renome, a odzvanja, da onaj koji nje ibtidaija ostade i dalje neriješen, smiješan. Ne begeniše ništa, što mu­ . tako piše, da to radi u pjanosti, porea uza nj ostade neriješen i prigovor: slimansko sadanje vodstvo, sa sto I mećenosti mozga i u deliriju, osobito muka i belaja jedva i to u više slu- i onda, kada piše: »kada joj se udare da djeca zbog nje žakašnjivaiu u sred­ nje škole za čitave 3 godine, da se i ■ čajeva ojeiomično postigne, Kadkad bi temelji (gluposti) lažnog vjerskog htio, da su u zadrtoj opoziciji, a kad­ tumačenja i cjepodlačarenj a o ne govori o neskladu početne vjerske kad opet, sipa drvlje i kamenje na nastave u ibtidaijama, sibjan-mektesvakoj riječi, koja je samo slu­ bima i školama bez prethodne nasta­ njih što ne pognu glavu pred Paši- čajem ispala iz nečijih usta i ćem Nikad mu kraja ni konca. Ne jošslučajnije negdje zapisana,« ve u njima. zna ni šta hoće, ni šta neće. Samo se jer ovo već i previše miriše anarhijom, Kada će se riješiti ova pitanja, ne iz svega opaža, da hoće ipak nešto, a pa ako je mislio i ovime nišanio na može se još reći. Ima verzija i moguć­ našeg Devletliju a. s. ili na »Kuran« nosti, da će se sva naša mjesta, sela to je: kormilo u ruke. A tako se do kormila ne dolazil Dr. Spahu napada a. Š., pa i na naše »Mudžtehiđine« r.a. i gradovi podijeliti u kategorije: jedni za način nacionalizacije Jajca, a ne ili »fukahu«, onda Čini »ćufur«, pa sa školam? i ibtidaijom od jedne go­ napada ujedno i sve druge učesnike, ovime još više podrivava svoje puteve dine (ihtijat sunuf), drugi bez škole sa nemuslimane, koji su u istoj ovoj do tako željena mu kormila. Musli­ ibtidaijom od 3—4 godine, u čem bi nacionalizaciji Jajca, jer mu ovo pomani su dužni bojkotirati ovake svoje se svršila i bar niža 2 razreda osn. škole, treći bez škole i bez ibtidaije I tonje ne konvenira, pa misli da će mu griješnike i opominjali ih, da su na krivom putu, pa ih savjetovati, da sa sibijan mektebam, dok lokalne pri­ i tako upaliti svijet povući za sobom i »tevbu« učine i pokaju se. like dozvole da se postigne jedna od J tako doći do kormila; ali se ljuto Stoga savjetujem gosi »Domovine«, prve dvije kategorije. A ima i takih I vara. Prošla su ona vremena, kada je da se prođe zadirkivanja u vjerske mnijenja, da se ibtidaije postepeno ' goso govorio, da postavi panj, svijet pretvaraju u osn. škole. A moglo bi - bi glasao za njega. I prirodno je bilo, stvari, on to nije u stanju prosuđivati; se na sve ovo reći, da je ova svaka • da njegovoj demagogiji bude kraj. Nije dosta nam je boriti se i sa drugima. Tako se ne doiazi do kormila. Ta konbinacija ?«mo nagađanje, kad mi 1 svijet više budala, da ostavlja Spahu ovim zavodima i osiguramo opstanak i i njegove drugove — svoje vođe, za on nije u svom životu ni konzekventan u ovome, jer nekada se je dreČio s materijalne strane, manjka nam mu- I to. što je nacionalizacija Jajca onako na sve strane, da je Islam u pogibelji, alim, jer nemamo darul-mualimina. • ispala, svijet znade i vidi, da se plja­ a sada, rek bi, da se počinje ismija­ Ovom bi se samo na taj način dalo čka na sve strane, a Što je Spaho pripustio i muslimane, da se okoriste vati njegovim temeljnim propisima, pomoći, da se u jednoj osobi dobije i nekad se za nj borio, a sada ga ismi­ učitelj i mualim (t. j. vjeroučitelj) koga kojom akcijom jajačke fabrike, to uopće nije nikakva pljačka. Očevidno java. bi nam dala okružna medresa, kad bi Tako se ne radi u narodu, tako se se njoj osigurao onaj karakter i pra­ je, đa »Domovina« udara na Spahu ne utire put ka kormilu osim ako to vac, kojim je bila uperena t. j. da joj samo za to, što one muslimanske nije drugi cilj pred očima, ako si mo­ njezina niža 4 razreda budu ravna ! akcije nijesu doprle u tuđe ruke. Gušo žda, kako svijet govori, plaćena mjenižojgimn.aviša4 prepar.Onabi ham da­ I »Domovine« sjetiće se, što mu je revala i učitelja i vjeroučit. u jednoj osobi. ' kao neki šaljivdžija: Spaho je bar šina, da radiš kontra Muslimana i islamijeta. Na ovo sve dodaćemo još jednu, ’ pripustio nekoliko svojih rođaka i priGriješniče, pokaj se; gledaj da bu~ koja neće biti na odmet. U 25-godiŠ- I jatelja, da se okoriste jajačkim akci- I njem životu naše ibtidaije i još sta­ | jama, a da je to tebi palo šaka, sve i deš hizmećar Muslimana, jer u pro­ tivnom slučaju,’ nećeš do kormila, rijem sibijan mektebu nagađalo se sva­ I bi sebi zgrnuo. 1 zaista je ovaj šakojako i još se i sad nagađa: kakav ljivdžija istinu rekao, jer vidimo evo I ostaćeš: hasired-dunia vel ahire! Dok Muslih. način, koji tip mekteba i koliko go­ I svaki dan ono nekoliko ahbaba nje­ 1 je vrijeme, opameti se. dina da se uči vjeronauka, a nitko se ne nađe, đa izvede ma jedan poku; da u praksi pokaže: koji je opseg gra~ i diva potreban, da djeca obuhvate do ; recimo polaska u gimnaziju, do svojej he 88* & Malo više loi ^ргШа, što će ga posjed* _______ se svrši i veći kvantum gradiva, nego u i ici primiti kao odštetu za oduže* ovakoj raboti treba imati na umu onu ta kmetovska selišta, izazvala je u nar.:,zaludu je začina, ako nema načina.4 jednom dijelu našeg novinstva žuč* Mislimo vrijedna nastavnika, pa da nu kampanju. Iako je pri tretira* vidiš, kako bi i za vrijeme same osn. I nju ovakova delikatna pitanja ne* škole i pored nje svršio što je nužno I ophodno potrebna razboritost, ob* za tu dobu dječiju, ali naglašavamo: I jektivnost i lojalnost. »N. Pra* vrijedna nastavnika. j vda« i »Domovina« su uzele ovo pi* Završujemo sa željom dobra uspjeha ! tan je kao sredstvo za političku bor* i saboru i anketi u njihovu radu. bu protiv vodstva J. M. O. bra nego i potrebna, pa se kritici niko ne bi ni protivio. Ali, kako rekosmo, kritika mora biti objektb vna i lojalna, i čim ona to nije, ona promašuje svoj cilj. Ako promotriš mo pisanje ovih dvaju listova, mi ćemo vidjeti, da to nije kritika u onom smislu, u kakovu bi ona mo rala biti, pa stoga opravdano i sum* n j amo, da to pisan je ide za tim, da upozori na pogreške i nedostatke �* L Strana 2 ?тоанз. „ПРАВДА* — .PRAVDA* ove akcije, nego se iz tog pisanja na zakonu, poslanik je dužan da se jasno razabirc, da se želi njime u« zauzme i si. Da ie to tako, pisci napadaja na biti ili umanjiti ugled vodstva J. M. O. vodstvo J. M. O. mogu se informi« Pisac je ovih redaka jedan od o« ' rati kod drugih političkih partija, nih članova naše organizacije, koji . pa će vidjeti, da ni tamo poslanici također smatra da dosadanji rad j ne vode ova kove i slične akcije, kao privremenog odbora ekonom« i što je to ekonomska organizacija. ske organizacije nije pošao dobrim Oni šc izdaju, pa bi htjeli da i putem, pa da taj odbor nema ni javnost u to uvjere, da su versirani notpuno tačnog shvaćanja za ova« u nacionalnoj ekonomiji, pa biše kovu jedriti organizaciju. Ali on morali znati bar osnovni princip isto tako osuđuje i ovakav način ekonomije: podjela rada. Л kakova bi to bila pod jela rada, kad kritikovanja. U prvom redu mora se konsta« biše poslanici morali vršiti i zako« tovati. da je od vodstva organiza« nodavni rad i vjersko i ekonomsko čije, kad je pokrenulo tu akciju, bi« i socijalno organizovanje svojih 1л daleko i pomisao, d a u n j u u« pristaša? v u č e n o 1 i t i k u ili da joj bar da« Ovdje imaju samo dvije moguć« dne političku pozadinu. Ni u orga­ nosti: ili ovaj princip »stručnim nu »Pravdi«, ni u pozivima nije kritičarima« nije poznat, pa onda n’gdie stajalo, da tu ihogu sud jelo« nemaju pravo ni druge kritizirati; vati s^mo članovi organizacije. Da se je ili je pak poznat, ali mu svojim pi« na mjesne odbore organizacije sanjem opet protuslove, pa time unravio poziv, da rade za ovu samo demagoški nastoje prikazati organizaciju, jasno ie već radi to« narodne poslanike kao nemarne u ga, što tu nostoji jedan aparat, njihovu radu i brizi za ^arod. Ni •kon ie razgranat no čitavoj zemlji, u jednom ni u drugom slučaju ni« koji za ostvarenje ekonomske or« su lojalni i njihova kritika ne mo« ganizaciie može učiniti znatne uslu« že donijeti željenog ploda. ge. na i ier ie ogroman dio posjed« Stoga je svrha ovih redaka, da nika orcanizovan u tim odborima. kritiku o ekonomskoj organizaciji Da se niie mislilo učiniti eko« svmu na drugo polje i dadnu joj nomsku organizaciji sredstvom J. drugi smjer. Ne lični napadaji na O. nroizlazi i odatle, što i sama cg. Sarajlića i Omanovića. nc pod« skupština za osnutak ove organiza« metanje vodstvu organizacije, nego čije niie bila vezana uz zemaljsku kritika plana, rada i mišljenja pri« skupštinu, nego ie ova držana na« vremenog odbora, kakobi se pred kon zemaliske skupštine, kako bi kontituirajuću skupštinu moglo izaći joj mogli Prisustvovati i oni koii ni« s raščišćenim mišljenjem i planovima su članovi 1 M. O. Pa i sami po« H. slanici nisu btieli prisustvovati toj skun^tmi u većem broju, da se ne bi reklo, e mi unosimo politiku u ta i nosao. I kad se za ovo kaci sada, onda to ne znači ništa drugo nego tra« U broju 100. od 24.,septembra 1921. ženie izlike za svoj nemar ili lije« god. pisali smo o Savi Deliću, štfu nost, radi koiih »kritičari« ni jesu kotarskih pripomočnib zaklada, i izni­ došli na skunštmu, na eventualno i jeli njegov rad t. j. kako ovaj delija u Privremeni odbor. * mrzi sve, što uz njegove diple ne svi­ I drugi najvažniji prigovor vod« i ra. Evo još jednog primjera: stvu J. M. O. ne samo da nije lo« Mahmud Kapičić iz Bi leće služio je irlan, nego je i nepravedan. Taj se ' kod kotarskog ureda u Bileći od 1914. prigovor sastoji u tome, što vod« do 1915. god., te od aprila 1918. do ^tvo niie novierilo vođenje ove or« juna 1919. god. kao pripomoćni pisar, ganizaciie jačim i sposobnijim lič« te kod kotarske pripomoćne zaklade nostima. U prvom redu mora se is« u Bileći kao dnevničar od 20. marta praviti ovo pogrešno mišljenje, da do 25. maja 1920. god., a naredbom je vodstvo no vjerovalo kome vođe« , zemaljske vlade za B. i H. odsjeka za nie ekonomske organizacije. Skun« । poljoprivredni kredit broj 4864/1I.-4 od ština ekonomske organizacije bila 23. maja 1920. bio je namješten kao je samostalna, na ie ona mogla u vježbenik »s time, da odsjek računa odbor izabrati, koga god je htjela. da se kasnije iz Bileće na koje dru­ Niti se jc dr. Snaho, niti dr. Hra« go mjesto premjesti«. On je služio na potpuno zadovolj­ snica ni iko drugi trebao ni mogao nametati, da dođe u odbor. Nu ni stvo svojih predpostavlienih sve do 1. prigovori protiv rada današnjeg pri« cktobra 1921. dok nije brzojavna na­ vremenog odbora nisu lojalni. Od« redba stigla, da se Kapičić kao suvi­ bor jc radio ono i onako, što je i šan otpušta. Savo Delić nije gledao na kvalifi­ kako je držao, da je najbolje. Ako njegov rad nije ispravan, na kon« kacije, nije gledao da Kapičić ima 3 stituirajućoj skupštini, koja će se razreda gimnazije, dobru praksu, a naskoro sazvati može se sve to svjedodžba, koja mu je izdata od sresponištiti, odrediti novi plan i iza« kog načelstva u Bileći, veii■ »Kapičić orati sve one, za koje se drži, da su se je za cijelo vrijeme službovanja sposobniji i podesniji za taj rad. kako u uredu, tako i izvan ureda hva­ i o je bar jasno i tu se ne treba pu« levrijedno ponašao i na potpuno za­ dovoljstvo svojih pretpostavljenih slu­ do srditi. Potpuno je neispravno i pogrešno žio". Savi je to sve ništa; njemu je glav­ gledište, da ovu organizaciju mora« ju provesti narodni poslanici. Ono ni cilj, da je jedan fes manje u službi. Da je Kapičić nesposoban, ne bismo proističe iz onog naivnog prosudi« van ja širokih slojeva naroda, pre« ništa rekli, ali kad uzmemo Ristu Kema kome bi narodni poslanici bili, šelja, koji je namješten zajedno sa što bi Švabo rekao »Madchen fur Kapičićem kao magaziner u Bileći i koji nema nikakve prakse, jedino 4 alles«. Štogod treba u javnom poslu učiniti, to je dužnost narodnih po« razreda osnovne škole, njega (zato Što slanika. Oni bi prema takovu sliva« je Risto) nakon nekoliko meseci služ­ ćanju morali rješavati i provoditi be kao magaziner Savo premjesti u i ekonomska i socijalna pitanja, Gacko i danas on vodi upravu kotar­ ske pripomoćne zaklade. Nije se pitalo jednom riječju sve. Sudeći prema ostalim znacima da li Risto ima bolje ili bar jednake isticanja i tc dužnosti poslanika ni« kvalifikacije, nego je Deliću bila glav­ je samo plod pogrešnog shvatanja, na kvalifikacija „Risto". nego je to i zlonamjerno tumačenje Ovih dana Kapičić je došao da pita zadaće narodnih poslanika. Narod« zašto je bez razloga i to brzojavno ni poslanici bira ju se za to, da u otpušten i pomislite, kakav je odgo­ zakonodavnom tijelu predstavljaju vor od Save Delića dobio-' „Dok s :m svoje izbornike, narod, da nastoje / i* wde, i si nepotreban, n kad ja stu^' pokoran**. Вч~ kod ustanovljavanja općih principa odem onda i zakona, po kojim će se urediti dr« dvći da se načelnik poljoprivrednog žava i po kojima će se upravljati njo« odjelehja nalazi na dopustu, on se sa me ostvariti želje i potrebe onih, molbom obratio zastupniku gusp. Đukoji su ih tamo poslali. Narodni riću, a ovaj mu nakon poduljeg do­ su poslanici dužni, da u onim slu« govora sa Delićem odgovorio, da su čajevima, gdje se osvjedoče, da se sva mjesta popunjena. Nato Kapifitć ti zakoni nc primjenjuju tačno, in« rcčt' „Da imam dobra prijatelja, bio terveniraju ili kod više vlasti ili u bh sigurno odmah stalno mjesto do­ skupštini. U onim slučajevima, gdje bio", našto mu je Đurtć rekao: „Haj­ pojcdnac ili ustanova nc može da de gosp. Šerifu Aгп^utoviću, neka se dođe do svog prava, koji se temelji zauzme za te i kaži mu, da te je po- Opet o Savi Bebću. r -j o/5 Број , slao načelnik Đurić, a ako ne bi vje- . pri kraju sjednice, te nisam imao za ; rovao, neka pita na telefon". ! to prilike. Dakle tako je Čovjek nepravedno Kad je vaš dopisnik primjetio g. otpušten za to, što ga mrzi Savo DaSpahi, da se danas u parlamentarnim lić, usprkos svih kvalifikacija mogao i političkim krugovima govorilo, da će bi se primiti opet negdje, ako se Še­ on podnijeti ostavku, g. Spaho je od­ rif zauzme. Onaj Šerif, kojega Зц mu­ govorio, da su to prerane vijesti te da slimani B. i H. davao lanet učinili, pa putuje za dan dva u Sarajevo, gdje on Ijšađa preporuke dava i nije ču­ će o.svemu cbav ijestiti centralni od do, da Još nijesmo sređeni, jernaopa- bor J. M. 6., koj i će ko načno da od I ko tadeći, naopako će nam i biti. luči.« I Za volju jednog Delića čovjek sa Ovomu imamo dodati, da je g. dr. i porodicom na pravdi Boga, danas na Spaho uistinu na popodnevnoj sjednici ciči zimi ostaje neopskrbljen. Ne po­ ministarskog savjeta od 27. o. mj. iz­ mažu molbe ni dokazi, sve je badava javio, da je posljednjim zaključkom jer Savo neće Mahmuta, pa makar se zakonodavnog odbora o proširenju po­ sve prevrnulo. reza na ratnu dobit t za g. 1920., te Sačekaćemo još, što će u ovoj stvari o sniženju zemljišnog poreza za Srbiju reći g načelnik Kulenović, a po tom — povrijeđen sporazum, koji je uglav­ ćemo se obratiti na najmjerodavnije ljen između našeg poslaničkog kluba i mjesto i tražit^ da se učini kraj De­ i vlade, a koji je sporazum išao za lića samovolji i da se ni kriva ni izjednačenjem poreza u čitavoj državi. dužna sirotinja ne tjera u propast, a Ostavkh vojnog ministra gen. Zeako je u istom odsjeku suvišan broj čevića. Neposredno pred riješenje kri­ službenika, da se pri otpuštanju gle­ ze istakli su demokrati zahtjev, da da na kvalifikaciju, a ne na to, da li gen. Zečević ne ulazi više u kabinet se neko zove Risto ili Mahmut. kao ministar vojfll, te su nakon du­ gog okapanja pristali na to samo pod uvjetom, da pri glasanju o interpela­ cijama u skupštini protiv g. Zečevića oni ne moraju glasati za nj. Znajući šta to znači, naime da će Lije su konačno dolijale. Mi smo g. Zečević pri prvoj takovoj interpe­ laciji dobiti nepovjerenje skupštine, on neki dan iznijeli pitanje g. nar. posl. se je sam povukao i prekjučer predao H. Kurbegovića na ministra trgovine, demisiju. financija i unutrašnjih djela o ne­ Nova ličnost još nije određena, a dozvoljenom i nezakonitom rukovanju privremeno će voditi i ministarstvo državnim novcem sa strane predsjed­ vojno g. Pašić. nika naše vlade. Isto tako smo doni­ jeli i odgovor ministra trgovine i in­ Jaki nemiri u Kaira. Zaglul-paša dustrije, kojim se navodi u pitanju nije se odazvao zapovjedi engleskog potvrđuju. komandanta, da ostavi Kairo i zaputi Ova je nova afera izazvala u poli­ se na selo. Radi toga ga je Allenby tičkim krugovima silnu senzaciju i nhvatio i zajedno s osmoricom njego­ svako se je čudio, kako mogu pred­ vih pristaša s vojničkom stražom po­ sjednici tolike milione državnog novca slan u Suez. upotrebljavati u nedozvoljene svrhe. Na glas o uhapšenju nacionalistič­ Sad smo naknadno saznali iz pouz­ kog vođe izbili su ozbiljni nemiri u danog vrela, da je g. ministar finan­ Kairu, pri čemu se je i s jedne i cija tužio i g. Srškića i g. Đurđevića s druge strane pucalo. Više je ljudi glavnoj kontroli i oni će morati od­ ubijeno, a više opet teško ranjeno. govarat za svoje čine. ; Zasad se nalaze ulice u rukama enPolitikom honoriranja" naziva la- | gleske vojske, koja patrulira po gradu cmanski »Narod« politiku našeg posl. ■ u oklopljenim kolima. kluba i u potkrepu toga navodi, da Saveznici i pitanje orijenta. — smo mi prigodom novih pregovora za ј Prema vijestima iz Carigrada u tamošulazak u vladu postavili nove zahtje­ njim diplomatskim krugovima uvjerave, tražili ispunjenje prijašnjih obveza ■ vaju, da će se zastupnici saveznika kod vladinih, te da svote, koje država , Visoke Porte u najskorije vrijeme satroši na pojedine konfesije, budu pro • stati na konferencu. Na tom sastanku porcionalne. ; utvrdit će smjernice za orijentalni Prije svega moraše istaknuti, da su ' sporazum saveznika, koje će predložiti ljudi oko »Naroda«, koji su svoj »pa­ j na jednoj od prvih sjednica vrhovnog triotizam« i »mučeništvo« i te kako ' vijeća. skupo unovčili različitim izvoznicama i »foršusima «, drski, kad cijeli svijet mjere po sebi. Da smo imali pravo od nove vlade tražiti ispunjenje neispunjenih obveza, koje su preuzele iste partije, koje i POZIV. i Centralnog Od: danas sačinjavaju vladu, jasno je sva­ bora naše orga.;Nacije pozivaju, se kome, samo to našim lacmanima nije da nefaljeno dođu na sjednicu, ko« jasno. A o proporcionalnom davanju državne potpore pojedinim konfesijama I ja će se održati u s u b otu 7. ja« n u a r a 1922. u 3 s a t a po podne u najmanje ima pravo govoriti organ zloglasnog Grđića, koji je muslimane vlastitim prostorijama. Dnevni je red politička situacija. Obzirom na i u Stipendijama i hodžinskim doplacima i svemu drugom gotovo 3 govažnost raspravljanja, potrebno je, dine neprestano prikraćivao. I kad da se ovom pozivu odazovu svi čla« naši poslanici sada traže, da se bar novi, odnos.no oni, koji su zaprije­ priuba ta nepravda ispravi, oni imaju čeni da pravovremeno o tome obaobraza i smjelosti, da to napadaj u I i vijeste svoje zamjenike i Radni od« Bilješke. Bomaće vijesti. I bor. Predsjednik: Dr. Spaho. Kralj Aleksandar, koji je sad dobio naziv Aleksandar I., otputo« vao je u Sloveniju u lov. Na po« vratku će se zadržati neko vrijeme I Izjava ministra Dra Spahe. »Ju- u Zagrebu. ’ gosl. List« od 27. ov mj. donosi inZa Člana »Pravdine« lige hiljade ј formaciju svoga dopinika od 26. o. mj.: prijavila se je Esmc hanuma Don« I »Današnja »Pravda« donosi vijest, da lagić iz ’l’ešnja i položila 1900 K. ■ će dr. Spaho u ime muslimanskog Živjela svjesna i plemenita hanu« I kluba praviti pitanje od toga, što je ma! Bila uzorom i ostalim sestrama! i Zakonodavni odbor produžio vrijeme Protest iz Težnja protiv poviše« naplate poreza na ratnu dobit. Isto nja hodžarine. Prekjuče smo do« tako je ukinut propis o trostrukom bili iz Tešnja ovaj brzojav: »Šasta« porezu na zemljište u Srbiji. Povodom nak Muslimana grada Tešnja i oko« toga je vaš dopisnik razgovarao sa ministrom Spahom, koji mu je iz- lice ogorčen viješću, da sabor na« javio: »Mi smatramo da fe povrijeđen injeravn povisiti vjerski porez na sporazum između muslimana i ostalih trideset posto, protestira najenergičnije proti tomu i žali na sabor i vladinih grupa time što je u subotu poslanički klub, da o navedenom Zakonodavni odbor zemljišni porez u vrlo malo brige vodi i ako isti zna« Srbiji, koji je povišen na trostruki du, da su muslimani i onako preop« predratni iznos opet snizio na pred­ terećeni državnim daćama i pore« ratni iznos. Također je na Istoj sjed­ zima i lišeni sviju dobara. nici naplata pereza na ratni dobitak Ispred građana produžena Ja ću to samo konstato- i Zijabeg Donlagić. *ati na idućoj sjednici ministarskog savjeta. To sam trebao, da učinim da­ Donosimo ovaj brzojav po kro« nas, ali ie ministar financija došao tek I ničarskoj dužnosti, a kako smo in« Politički pregled. �Бриј о75 Zroj ^ПРАвДА* — »FdAVDA formirani s mjerodavne strane, stvar se temelji na sasvim krivoj informaciji. O povišici prireza go# vorio je u saboru samo jedan po# slanik, izjavivši, da za pokriće pro# računa nema drugog izlaza. Među* tim sabor nije uzeo ni u pretres to* ga prcdloga, jer je ispred saborskog odbora izneseno mišljenje, da se porez u ovome obliku ne može po* većati, nego ga treba decentralisati na taj način, da se njegovo odmjerivanje prepusti odhici džematskih, od­ nosno kot. skupština. medović otputovao je prekjučer na dužnost u Beograd, a g. dr. M. Spaho dolazi danas u Saiajevo. Na pažnju. Svraćamo pažnju na oglas u današnjem broju našeg li* sta Islamage Vranića, trgovina fe# sova. Nastava u medresi. Uprava Gazi Husrevbegove medrese javlja, da će nastava u medresi započeti 11. januara 1922., što se daje na znanje učenicima gornje medrese. Umolja* vaju se prijatelji i znanci, da gor# nju objavu nepismenim roditeljima saopće. Dobrovoljni prilog za »Pravdu«. Gosp. Mujaga Muftić iz Gračanice položio je 200 K kao dobrovoljni prilog za naš list. Hvala mu! N. N. priložio je našem listu 400 K, gg. Ćosić Muidović 20 K. Nova zadruga. Na 23. o. mj. os* novata je za Jajce i okolinu »Jugo* slavenska seljačka zadruga« na ini* cijativu učitelja g. Mehmed eff. Ha* sića. Vesclj nas, da se je zadrugar* sld pokret i u Jajcu raširio, jer se i u drugim selima ovog kotara os* nivaju zadruge. Novoj zadrugi že* limo sretan uspjeh u poslovanju, a drugim nek je još jedan primjer vi* še za rad na zadrugarškom polju. Predavanje. Gosp. Naših ef. Re* povac držače predavanje »o r a z* voju i srestvu prometa, tc nje* govoj važnosti u narodnom gospo* darstvu« u četvrtak 29. ov. mj. u 7 sati u veče u »Đerzelezu«. Pristup i nečlanovima dozvoljen. Nastava u sarajevskim srednjim Školama odgođena je do 10. januara 3 dvostruke boce ili 1 specijalnu bocu zajedno sa zamotom i pošta# rinom za 48 kruna razašilje: Eugen V. Fellcr, Stubica donja, Elsatrg ce 310, Hrvatska. Hurrijietov džepni kalendar za 1340 (1922.) godinu. Da olakša sebi Sarajevski športski klub priređu* je društveno sijelo u svojim pro# storijama Missdrbi br. 3. u četvr# tak 29. ov. mj. u 8 sati na večer. Uzroci velikih državnih rashoda, zadaću na podizanju i izdržavanju islamske mladeži po raznim modernim zanatima, te na podizanju i pomaganju mlađih muslimana-zanatlija, Hurrijjet je naumio, i ako dosta kasno, da izda svoj Džepni kalendar, dobro uređen sapoučnim i zabavnim Štivom i razno­ vrsnim uputama za muslimane-zanatlije. Kalendar će opsezati do 128 stra­ nica, veličine 9/121/* cm, a cijena će mu biti 3 dinara po komadu. Kalen­ dar će imati i oglase, koji se računaju 100 dinara za cijelu stranu, a 50 di­ nara za pola stranice. Narudžbe za kalendar i oglase, te rukopise i novac prima Uprava musi. radn. i zanati, udruženja »Hurrijjet« u Sarajevu. JAVNA ZAHVALA. Osjećam se dužnim, a pošto mi okolnosti ne dopustiše napose, to ovim javno najsrdačnije zahvalju* jem svima gg. Šamčanima na nji# hovoj dobroti, kojom me materijal* no pomogoše za vrijeme moga mu* alimovanja u Bos. Šamcu. U Stocu, 7. decembra 1921. Mustafa Jusufović, mualim. Sjetite se „Gajretal" Trsžž sa dobar stenograf za 2-satni večernji rad. Upitati u redakciji „Pravde". Protiv alftohola Tuđe poslovice 1 izreke o piću Deca od matere, koja za vreme trudnoće pije, postaju i ostaju glupa. Frič. U piću su najstrašniji grešnici baš oni, koji su najuljudniji: — nikada pijani, ali svaki dan ponapiti slični su parnom kazanu, koji je pod meru podložen, ali ipak pod takim naponom da može svaki čas prsnuti. Sondereger. Alkohol je tip narkotičnog otrova. Klod Bernard. Bog stvori vodu, a đavo rakiju. Božje vode je više, ali je slabija; đavolje ra­ kije je manje, ali je jača. Tolstoi. Kad su svađe i procesi?... O svet­ kovinama. Kad je pijanstva i nedjela? O svetkovinama. Kad brat na brata nož potrza? Kad se krv proljeva glave razbijaju i ubijstva vrše?... O prazni­ cima i svetkovinama. Dositije Obradović. Novac, što se za piće potroši, nije bačen, ali bi bolje bilo da smo ga do­ ista bacili... jer njime se kupuje boDrajdl. lest i smrt, 1922. To važi i za šeriatsku gimnaziju, okružnu medresu i nuvab Potreba svjetla. Stanovnici Ma* gode ulice predali su prije 5 mje* seci molbu na Gradsko poglavar# stvo, da se spoji električna struja kroz njihovu ulicu i da se postavi jedna lampa u sredini te ulice, ali do danas Gradsko poglavarstvo od# nosno Uprava elektrane ne nađe za shodno da rečenoj molbi udovolji. Magoda ulica jc odmah preko ćup* rije kod Gradske vijećnice, dakle u sredini grada i u neposrednoj bli# zini dviju električnih centrala. Zabava »Brastvo«. Muslimanska čitaonica »Bratstvo« priređuje u petak 30. o. mi. u Muslimanskom sirotištu na Vrbanjuši svoju zimsku zabavu sa biranim rasporedom. Di# letanti »Bratstva« odi grace šaljivi komad »Orden«. Odbor se je po# brinuo za obilan buffet. Početak u б sati na veče. Poslije podne u 1 sat će se zabava davati za ženski# nje. — Na zabavi će svirati plehna* ta muzika »Slobode«. Požrtvovnost sarajevskih učite# ’jica. Pošto se na poziv Okružne Državne Zaštite Djece za priloge školskoj siročadi građanstvo slabo odazvalo, sarajevske učiteljice su voljne zajedno s okužnom Zašti* tom Djece organizovati akciju za sakupljanje. U srijedu 28. o. mj. održaće učiteljice sastanak u Ok# ružnoj Zaštiti Djece i posao razdi# jeliti. Učitelji će ići po svim trgo# vinama, bankama, preduzećima i privatnicima da skunljaju priloge za školsku siročad u naravi i novcu. Umoljava .se građanstvo, d« pr® ovM.^meniiu члгп i»v.4Jc1*> očito*, . r-ri »o« neSto po šVomi mogućnosti, jer će i najmanji prilog siročeta do# bro doći. Radnički pokret u Bosni. Radnici firme »Šumsko industrijskog poduzeća Dobrlin Drvar« i državnog rudnika u Zenici nalaze se u pokretu u cilju po­ višenja plaća. Inspekcija rada preko svojih organa posreduje u riješenju spora. Prilikom detaljnih pregleda budgeta pojedinih ministarstava komisija podjeIjena u sekcije pronašla je, da su glavni uzroci velikog rashoda. 1. veliki vojni izdaci, 2. veliki kader činovnika i državnih službenika. 3. nacionalno gazdinstvo u pojedinim granama držav­ ne imovine. 4. slabo vodjeno računo­ vodstvo o državnim prihodima i ras­ hodima. Naš! ministri. G. đr. H. Karameh- Strana 3 Скрана VEDOMIN odlični hranjivi preparat (iz biljka) emuisija i pasta М. Imšeneckoj odobren od sanitetskom savjetu i doz­ voljen rijašenjem Min. Nar. Zdravlja za Kraljevinu S. H. S. br. 850-17-V. 1921. Liječnički ispitan u klinikama Petrograda i Moskve. Patentiran u mnogim državama. Preporuča se za brzi oporavak organizma pri katarima, tuberkuloze kosti, pluća, žlijezda, kod zapaljenja plućne maramice, bronhita« malokrvnosti, iznurenosti i škrofu- | loze u svim sličnim slučajevima kao ' organizma okrepljujuće sredstvo poslije teških bolesti. Već prva porcija djeluje uspješno. Proizvađa se u Sarajevu, Hrgića 20; | glavno skladište Čobanija 1, ruski du- | ćan i u okružnoj apoteci Misita, Alek- ' sandrova 81. 4—4 LJEPOTA kože lica, vrata i ruku, kao što i bujni porast kose postizava se samo razboritom i vještačkom njegom. Tisuće priznanica pri­ spjelo je iz svih zemalja svijeta za ljekarnika Fellera : „Elsa“ IjHjano mđječnl sapun najprijatniji, najfiniji i blagi »sa­ pun ljepote«; 4 komada sa za­ motom i poštarinom 98 kruna. Domada za lice od- stranjuje sve nečistoće kože sunčane pjege, sujedice, CrAm nabore, itd., čini kožu nježnom, ružiČasto-bijelom i čistom. 2 porculanska lončića sa zamotom i poštarinom 52 K. „Е1на“ Tanochina po ni adi za porast kose jača vlasište, zapriječuje ispadanje, lomljenje i cije­ panje kose, prhut, preranu sijedost itd. 2 porculanska lončića sa zamotom i poštarinom 52 K. Preprodavaoel dobivaju popust u naravi ako naruče najmanje 12 komada od svakog artikla. RAZNO: Ljiljanovo mlijeko 15 K; Brkomaz 8 K; najfiniji Hega-pader Dr. Klagera u velikim originalnim kutijama 30 K-, najfiniji iieg-a-pražak za zube a pa­ tent kutijama 30 K; puder za gospođe u vrećicama б K; prašak za žabe u kaliji 7 K; a vrećici po 5 K; Sacbet miomiris za rublje 8 K; Sjchanjpoon za kosa 5 Kj rumenilo 12 listića 24 K; fini parfem po 40 i 50 K; Žeeta za kosu 58 K; »a ove razne artikle računa ee zamot i poštari­ na posebno. EUGEH V. FELLER, ljekarnik STUBICA DONJA, Elsatrg 310 HRVATSKA. za vlastitu porabu kao i za Naći ćete DAROVE predmete iz zlata i sre- bra, nakite, ure, lance, prstene naušnice, narukvice krstne spomen-kelajne. te raznih potrepština sve 7 poznate tvrtke Suttner uz -IV • najeftinije dnevne cijene u najгиттмбл <«rt ljepšoj, modernoj izradbi. I žlice no­ ževe vilice, škare, žepne noževe, doze za cigarete i duhan, strojeve za brijanje, nažigaće i t. d. sadržaje sjajni ka­ talog sa slikama od: бУПЖ, LlUBUANA br« 7S6 Trešeljak. Nemiri u Indiji. Pariz, 27. decembra. Javljaju iz Kaira, da su se pojavili novi neredi U Sueza i PortSaida. Tri sa mrtva i nekoliko ranjenih. Sva saobraćajna sredstva u Kairu prestala su da rade. Ovu originalnu vijest donosi nNarod“ od 28. o. mj Preporučujemo ovim Afričanima, da odu u Indiju, pa da tamo potraže Kairo, Suca i dr., a ako nemaju za to meraka, neka bar pogledaju na koja bilo zemljopisna karta, ра vide, kakova su morsku glupost izbacili. i U SARAJEVU preporučuje svoje dobro ©dležano izvozno mvo Dragocjenost svake I Uje« i la, kao kosmetikum za njegu zubi, I zubnog mesa, ustiju, vlasišta itd. i Jače i bolje od Francuske vinovice. Muslimani! DIONICO PIVARA ifD 50 i 1009 Јег Је Jeđipl sp3s našeg tež»ka u zadrugama, jer će zadruge provesti MulUvOJlu uMJuUiib CiUUiUljb, kulturni i poljoprivredni preporod nsšeg sela, jer bes bogatog i kultur­ nog sela, nema ni bogate ni kulturne varoši, a ni države. Muslimani, znajte svaki čas oklijevanja s osnutkom zadruge donosi ogromnu štetu пнЗет selu, grijeh je I nadalje pustiti naše selo u današnjem stanju. — Sve upute i najizdašnije potpore daje besplatno: »SREDIŠNJI SAVEZ JUGO­ SLAVENSKIH SELJAČKIH ZADRUGA U SARAJEVU« (pošt. pretinac 169). �Strana 4 Страна ^ПРАРЛ^ — ^PRAVDA" Carigradske šamije. Dobio sam iz Carigrada svakovrsnih carigradskih šamija. Cijm soNdne. HaručbE Iz provincije obavljam brzo i tatino. У * Н. S. Hžjpulehouić, бзгајвро. DnnniiR rssova s*x4 ин&ббвжжшв Бпој 375 Rrcj PatBnt 1 dru0|h uz SIJENO U BALAMA svoje bngeto shladish na veliko i malo u novinama obavlja po­ uzdano staro uvedeni n» malo i veliko. uz maksimalnu cijenu sa skladišta Trgovina fesova „PROMET" Ж dd. Islanvga Vranić i sin Telef. 317. SARAJEVO Sarači uLll. Sarajevo. Oglašavanje « BLOCKNER-OV zavod za oglašivanje Zagreb, Ju* jerska ul. 31. ;; Telefon 21—65. :: Generalno oglasno zastupstvo za preko 10 tu- i inozemnih listova Muslimanska trgovačka i obrtnička banka za Basnu i Hercegovinu (d. 1) u Sarajevu Središnjica: Sarajevo. Pupilarno siguran zavod. Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Travnik. Pričuve боо.ооо kruna Dionička glavnice 1o,ooo.ooo kruna Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije.— Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite.— Kupuje i prodaje srećke, valute i vrijednosne papire svih vrsta. — Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. ♦ Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. ♦ 205 HsncElarija: Rraljo Petra ulica Z prizemno, lijevo. - Brzojavi: Trgovačka banka, Sarajevo. - Interniran telefon: Zli 3ugoskvenshaHreditnaBanka i trgovalo dioničko društvo, Sarajevo U smislu zaključka I. izvanredne glavne skupštine Jugoslavenske komercijalne banke d. d. održane 9. decembra o. g. ovim se objavljuje, da nam je Ministarstvo Trgovine i Industrije odobrilo, svojim riješenjem VI. No. 5457 od 16. XII. 1921. povišenje dioničarske glavnice od K 5,000.000 — na K 15,000.000i to izdavanjem od 50.000 novih dionica sa nominalnom vrijednosti od K 200.— po komadu, koje će dionice glasiti na donosioci, te učestvovati u dobitku za poslovnu godinu 1922., a koje će se dionice staviti u promet sa tečajem od K 220.— po komadu. Glede povišenja društvene dioničarske glavnice izdavanjem novih dionica te izvršenja prava opcije zaključila je 1. izvanredna glavna skupština Jugoslavenske Komercijalne Banke d. d.: da se dionice, koje će se emitirati, stave u promet sa tečajem od K 220.— (dvijestodvadeset kruna) i to tako, da svakom dosadašnjem dioničaru pripada pravo prvenstva da upiše na svaku staru dionicu po jednu novu uz cijenu od K 220.— (dvjjestotinedvadeset kruna); da se čitavi iznos dionica t. j. K 220.— (dvijestotinedvadeset kruna) na-svaku dionicu ima položiti odmah pri upisu dionica. Iz viška od dvadeset kruna imaju se u prvom redu podmiriti troškovi skopčani sa ovim povišenjem dioničarske glavnice, dakle i sa emisijom novih dionica, a ostatak se ima upotrijebiti kao prinos rezervnom fondu; da. se prijava na pravo opcije im ade izvršiti do 31. decembra uključivo ove godine, i to u Sarajevu: na društvenoj blagajni, u Banjoj-luci i Mostaru kod vlastite filijale Ostatak neoptiranih dionica kao i onih, koji ne potpadaju pod opciju, prepušta se jednom domaćem konzorciju, te je time i upis osiguran. Pozivaju se prema tome gg. dioničari da u roku gore izloženom izvrše svoje pravo opcije. Ujedno se stavlja do znanja, da je ime firme — jer postoji jednako ime kodi jedne banke u Beogradu — promjenjeno, da se izbjegne zamjenama — u »Jugoslavenska Kreditna Banka i trgovačko d. d.« UFHMHI ODBOR Jugoslasenste Kreditne Вапће i trgosažbog dioničkog drnšfva Muslimanska Centralna Banka za Bosnu i Hercegovinu dioničarsko društvo u Sarajevu. — Podružnice: Banjaluka, Brčko, BugoM Prijedor, Tuzla, Travmk i Čapljina. ------------------------ OOP 104 Uzima u^ohranu Ulošci preko K 25,000 000 —. Па U'°?ne knjižice ‘ na tekući račan 1 najbolje ukamaćuje. burzovne naloge najkulantniie — Ovla« J .k,redltna p'sma' ~ Dale sezonske i razne druge kredite. — Izvršuje najKulantnlje. - Ovlaštena na izdavanje uverenja za Izvoz robe i na trgovanje sa devizama. - OBAVLJA SVE Odgovorni urednik: Ibrahhn Muhić. BANKOVNE POSLOVE NAJBRŽE I NAJPOVOLJNIJE. Vlasnik: Centralni Odbor J. M. O. Štamparija Đ. i A. Kajon, Sarajevo. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/3d43ff1a05501d365a2660ed6ed2977e.pdf c58f5bc5d5974c6222f62ea9dcf7c3ba PDF Text Text Pojedini broj К %■ subotom, utorkom i četvrtkom Uređuje redakcioni odbor. Pretplata: za ,'našu državu godišnje K 200.—, na pola godine K 100.—; za inozemstvo K 250.—. Uredništvo i uprava nalaze se u Kralja Petra ulici u vakufskoj palači. Telefon br. «42. čekovni račun pošt. štedionice 1119 Izlazi ГЛАСИЖ ЈУГфСЛАВВМСКЕ МГС^ИМАНСКЕ ОРГАМ^аАЦИЈЕ. Sarajevo, subota 31. decembra 1921 Broj 138 (376) Godina III. misli, da će biti oblasna mjesta; u kapitala i imetka, oduzme jedan dio drugi razred okružna i kotarska mje­ toga imetka i da se upotrijebi za dr­ žavu, za opću korist naroda. Gospodo, sta; u treći razred ostale varošice, a u četvrti sela po cijeloj državi. Nije o ovom zakonu, imadem u od sutra počinje izlaziti kao dnevnik, koji će donositi najnovije govoreći opravdano pri ovoj podjeli sve gra­ vidu pnlike u Bosni i Hercegovini. i najaktuelnije vijesti od svojih posebnih izvjestioca. dove i varošice u Srbiji i Crnoj Gori Razrez i pobiranje ovoga poreza kod Kako je ovo skopčano s vrlo velikim izdacima, uprava je nas u Bosni i Hercegovini uništiće zajedno strpati u jedan razred sa Za­ posve u ekonomskom pogledu naše grebom, jer je svakom poznato, da je povisila i pretplatu na list na 100 K za četvrt godine, odnosno trgovce i obrtnike. Velike su svote Život u Zagrebu isto tako skup kao 400 K za cijelu godinu. udarene na obrtnički i trgovački sta­ i u Beogradu, a pogotovu u srbijan­ lež, koji i danas mora da prodaje svoj skim varošima. Stoga držim, da bi bila List će izlaziti svaki dan osim ponedjeljka i dana iza praz­ predratni opravdanija ova podjela, nego kako je imetak, ili da se zadužuje nika. predviđena u pred’ogu sekcije, koja kod banaka, pa da plati taj ratni po­ Pozivamo stare pretplatnike, da nam odmah podmire dug, a rez. — Mi imademo baš danas jedan glasi: »S obzirom na lične skuparinslučaj, koji se desio u Bjeljini na jed­ ske dnevnice sva mjesta službovanja oni, koji su to već učinili, da obnove pretplatu. dijele se na 5 skuparinskih razreda i nome sitničaru Memiševiću, kome se traži 140.0'0 kruna poreza. On se je to: Prvi razred: Beograd, Sušak i Ze­ Uprava „Pravde*. zadužio sa 60.000 kruna i platio prvu mun; drugi razred: Pančevo, Senj, ratu ratnog poreza, a za ostatak od Split, Karlobag, varoši Srbije i Crne 81000 kruna mora prodati predratnu Gore, Zagreb, N. Sad, Bakar, Crkvekuću i platiti taj porez U nas su od­ nica; treći razred: Dalmacija, Ljubljana, bori takvi, da kod razreza ovoga po­ Maribor, Primorje, Sarajevo, varošice i reza ne uzimaju u obzir ekonomsko sela Srbije i Crne Gore, Prekomurje, Težnja militarista za osvajanjem i Prema tome budgetu ministarstvo stanje niti inače druge okolnosti poje­ Subotica, Bečkerek; četvrti razred: Ba­ zarobljavanjem manjih naroda te žud­ vojno traži, da mu skupština odobri dinaca, pa da prema tome razrezuiu njaluka, Bjelovar, Bihać, Celje, Mostar, nja za slobodom potlačenih izazvale milijardu četiri stotine osamdesetdevet porez, kakono će moći snositi ekonom­ Ogulin, Varaždin, Gospić, Kočevje, su veliki svjetski rat, koji je uništio miiiona dinara, a pošto cijeli državni ska snaga porezanika, nego od oka, Kranj, Logatec, Osijek, Petrovaradin, ne samo milijone ljudskih života nego budget iznosi nešto preko 6 milijardi paušalno, razrezuju i ovako dovode Pečuj, Sisak, Sremski Karlovci, Trav­ . proždro i milijarde novca, uništio ili dinara, znači, da se na vojsku troši imetak naših građana u pitanje. nik; peti razred: sva ostala mjesta«,— pogoršao ekonomsko ravnovjesje i do­ četvrtina cjelokupnog budgeta. Na li­ Ja bih bio za ovakvi porez, ali da i koja je usvojena od zakonodavnog veo privredu u ozbiljnu krizu. Ta kri­ čne rashode otpada: za 6399 aktivnih odbora. se odmjeruje pravednije i da se u za nije samo zahvatila one države, oficira 23,977.376 D., a za činovnike praksi provađa onako, kao što se proIsto tako neopravdano je, da činov­ koje su sudjelovale u ratu, nego je 1,224.079 D. Za unapređenje oficira vađa u Srbiji. U Srbiji se poreski odnici iz novih krajeva nisu uzeti u za sobom povukla i neutralne države predviđena je stavka od 1,088.800 D. bori osnivaju na temelju izbora роје- obzir pri podjeli stanarinskih doplata­ tako, da je ta ekonomska kriza po­ Redovni dodaci iznose 964.9S0 D, a dinih općina u sporazumu sa trgovka, nego je to dato samo činovnicima stala općom, svjetskom ekonomskom dodaci na skupoću ukaznom i neukazcima i obrtnicima. Kod nas u Bosni u Srbiji i Crnoj Gori, kako to pred­ krizom. nom osoblju 160 miiiona. toga nema, nego to rade poreske vla- viđa treći,član ove uredbe, koji glasi: Nesređeni međunarodni odnošaji i To bi bilo u pogledu troškova u šti kako hoće i prema tome se odmje­ »S obzirom na lične stanarinske političke prilike u pojedinim zemljama vojsci, koji su potrebni za 2 vojvode, ruje porez bez obzira na ekonomsko dnevnice mesta službovanja uvršćuju nakon rata nagnali su veliki broj dr­ 24 generala, 424 pukovnika, 462 pot­ i finansijsko stanje poreznih obvezase u tri skuparinska razreda i to: pr­ žava, da zadrže pod oružjem gotovo pukovnika, 1097 majora itd. Itd. Broj nika i bez obzira na njihovu pravu vi razred: Beograd, Sušak; drugi raz­ isti broj vojske kao i u ratu, a izdr­ redovite vojske iznosi oko 200.000, a zaradu. Ja bih glasao za ovaj zakon, ; red: varoši Srbije i Crne Gore; treći žavanje te vojske slabilo je i slabi svaki vojnik poprečno stoji 10.000 ali s tim uvjetom, ako bi g. ministar razred: varošice i sela Srbije i Crne državne finansije ne samo time, što Dinara. finansija bio voljan, da dosadašnji raz­ Gore. Ostala mjesta nisu uvrštena ni su budžeti za vojsku iziskivali ogrom­ Treba malo stati kod ovih brojki i rez ovoga poreza stavi pod reviziju, u jedan stanarinski razred i ovima ne ne svote novaca, nego i time, jer je zamisliti se: da li je nama potrebna da se ispi a ponovno čitav taj porez, pripada lična stanarinska dnevnica*, ogroman dio radnih snaga u najboljem ovolika vojska i da li ovako silne iz­ i tek onda da se pristu.i prama toj naponu života oduzet privredi i stav­ datke na vojsku može podnijeti eko­ reviziji, a naročito da se isprave grdne i pa nije ni to smetalo da prođe i ovaj član. ljen pod pušku. nomska snaga naše zemlje. nepravde, koje su učinjene našem tr­ 1 vašingtonska konferencija, koja je Da se krivo ne razumijemo, mi ni­ govačkom i obrtničkom svijetu, inače Nadalje je dr. Hrasnica iznio kod u zadnje doba zasijedala, bavila se je smo nipošto protiv vojske uopće, mi u protivnom slučaju sam proti ovoga 13 člana ove uredbe svoj predlog: ovim problemom, kako bi se rastere­ znamo i cijenimo njenu vrijednost, ali zakona i glasaču protivno«. »U maju mjesecu o. g. povećani su tile pojedine države silnih izdataka na držimo, da ovoliki broj ni vojnika ni — Na današnjoj sjednici ministar- I dodaci svećenicima pravoslavne vjere vojsku. Pa i ako ova konferencija nije oficira nije potreban. Posljednji rat nam skog savjeta izjavio je ministar dr. 1 u Bosni i Hercegovini, a držim, da je donijela onih rezultata, koji su se od je dokazao, da se u prilično kratkom nje očekivali, ona je bar u toliko us­ vremenu mogu mobilisati svi sposobni Spaho, da je ovim zaključcima Zakono- i to učinjeno i u ostalim krajevima. Što pjela, da je pitanje razoružavanja izni­ za vojsku građani, pada se i njihova davnog odbora povrijeđen naš spora- i nije bio slučaj sa svećenicima drugih jela na dnevni red. Bez obzira na re­ vojna izobrazba može prilično brzo zum, koji ide za izjednačenjem poreza : vjera. Stoga je opravdano, da član 13. u cijeloj državi. Da se vidi razlika u ' glasi ovako: — Nadbiskupi, reis-elzultat te konferencije mi se želimo provesti. uleme i vrhovni muftije dobijaju lič­ pozabaviti ovdje našom vojskom. Po­ Stoga zaključak zakonodavnog od­ poreskom opterećenju pojodinih dije­ ni dodatak po 80 dinara dnevno, a vod nam je za to dao skupštini pod- bora o smanjenju stalnog kontingenta lova države, dovoljno je u Dozoriti na nešeni predlog proračuna za g. 1922. vojske, a s time i rasterećenje budgeta, razliku između prihoda, koji su u bu­ ostali vjerski službenici prema visini i zaključak zakonodavnog odbora, da i pozdravljamo i želimo, da se on što džetu za 1920.. i 1921. g. predviđeni । njihove plate.« za Bosnu i Srbiju; dok je ova’ porez 1 Ovo važi od 1. maja 1921. g. se ima smanjiti broj stalne vojske. ‘ je moguće više smanji. u Bosni predviđen sa 70,000.000 din., । Ovi predloži nisu usvojeni. dotle je prihod on istog poreza pred­ Kod uredbe o temeljnim platama viđen za Srbiju u iznosu od 30,000.000 stavio je dr. Hrasnica ovaj predlog: dinara. — Juče je pretresana uredba o či- Vjerskim službenicima, koji su dosele primali svoje prinadležnosti iz državI novničkim dodacima na skupoću i o ■ Beograd, 27. decembra 1921. prevođenju plaća činovnika novih kra- ne blagajne ti krunama, određuju se Zakonodavni odbor. — Zemljišni porez u Srbiji. — Porez na ratne jeva u dinarske plaće. U generalnoj 1 iste u dinarima, u koliko nisu ranije, na dinarske plate i to : 1. debati o prvoj uredbi govorio je u ime I prevedene dobitke. — Uredba o činovničkim plaćama. — Uredba o Upravi Fon­ Nadbiskupu i Reis-el-ulemi 12.000 dinašeg kluba g. poslanik dr. Hrasnica dova. — Uredba o porezu na poslovni obrt. i pozdravio je ovu uredbu, da se jed­ : nara. 2. Biskupima i muftijama 8.000 Sutra ističe rok za pregledavanje ! Značajno je, da je zahtjev o protezanju nom i našem činovn'štvu iziđe u šu­ i dinara. 3. Kanonicima i članovima Uleuredaba u Zakonodavnom Odboru i । poreza na ratne dobitke donešen na sret, poboljša njegovo bijedno stanje i ma, medlisa 6.000 dinara 4. Tajnicima vjerskih poglavica i muftija 2.200 distoga posljednjih dana Zakonodavni predlog jednog poslanika iz opozicije : . - - . - ■ . ------I * da se dokrajči ona nepravda, da se Odbor radi punom parom, da svrši koji je biran u zemlji, gdje^se ovaj j činovnici u, jednim, naše one uredbe, u kojima su sekcije Za­ porez uopće ne plaće (Crna Go / bije, prOuzroučHo mnogrU nc^*~ O toj uredbi izrekao je g-. O. 1 konodavnog Odbora predložile znat­ ovaj »Gospodo, ovaj žai__ nije izmjene. U toj brzini događaju se norezuKovor: na ratne dobitke po »vojoj . . dobio se je dojam, i ako je prošla?.ova i velike pogreške, koje će biti teško tendenciji i u svojoj bitnosti je dobar, I uklanja. U soecijalnoj debati nisu se članovi ispraviti. U subotu je Zakonodavni ali u praksi njegovo provađanje do­ uredba, da će izjednačenje činovničkih našeg kluba dr. Hrasnica, O. Vilović i Gdbor na brzu ruku riješio, da še vodi naš trgovački i obrtnički svijet u đod&taka ostati na vrbi svirala, jer se zemljišni porez u Srbiji, koji je bio neugodan položaj; dovodi u pitanje H. Alić mogli složiti sa podjelom u ima očekivati na budžetsko pokriće i uredbom povećan na trostruki pred­ pet razreda obzirom na dodatke na eksistenciju naših trgovaca i obrtnika. otpuštanje onih suvišnih Činovnika, ratni iznos, snizi na predratnu visinu. skupoću, pa je iznio dr. Hrasnica ovo. Motivi ovoga zakona bili su koliko koji su namješteni iz partijskih razlo­ Na istoj je sjednici riješeno, da se po­ god finansijski, isto toliko i socijalno- »Podjela u pet razreda je vrlo nega, pa se je bojati, da pravi i sposob­ rez na ratne dobitke protegne i na । ekonomski. Pravo je, da se onome, I zgodna. Mislim, da bi trebalo urediti ni’činovnici ne plate glavom za ove 1920. god. Naši članovi Zakonodavnog I koji se je koristio ratnom konjuktupodjelu u razrede tako, da dođu u privilegovane. Odbora odlučno su ustali proti obiju | rom i na brzi način došao do velikog » prvi razred svi gradovi, za koje se uredaba, te su proti njima i glasali. Naš list Vojska Pismo iz Beograda �Strana 2 Страна .ПРАВДА* — „PRAVDA* Danas je pretresao zakonodavni od­ bor uredbu o upravi fondova, odno­ sno o državnoj hipotekarnoj banci. Ministar trgovine dr. Spaho predložio je, da se odredba zakona o prisilnom ulaganja malodobničkih, općinskih, va­ kufskih, crkvenih novaca u novim krajevima za sada ne proteže, već da se o tom donese odluka, kad se ova ustanova populariše i u novim kraje­ vima. Ovaj je predlog ministra trgo­ vine odbačen većinom glasova, a pri­ mljen je jedan posredni predlog, koji glasi: Zavodi i ustanove u novim ob­ lastima, koji su do donošenja ovoga zakona primali na uloge i čuvanje novac o kojem je riječ u čl. 5. tač. 1. i 2. dužni su u roku od najdalje 10 godina položiti ovaj novac Držav. Hipotek. Banci. Nove uioge ovoga nov­ ca pomenuti zavodi mogu primati još u roku od pet godina, a od tada se sav novac po čl. 5. tač. 1. i 2. mora slati Držav. Hipotek. Banci. Radi toga su naši članovi zakono­ davnog odbora glasovali proti ovoj uredbi. Danas je poslije podne pretresano među ostalim uredbama i uredba o porezu na poslovni obrt. Pošto je ova uredba ranije odbačena u zakonodav­ nom odboru, naši poslanici nisu htjeli ni da učestuju u ovom nezakonitom postupku. Naš poslanik Osman Vilović je dao o toj stvari na sjednici od subote slijedeću izjavu: »Prije prelaza na treću tačku da­ našnjeg dnevnog reda hoću da dadem ovu izjavu : U jednoj od prošlih sjed­ nica zakonodavnog odbora, ova je osnova o porezu na poslovni obrt od­ bačena. Glasovi su bili raspolovljeni i kad su glasovi raspolovljeni, po po­ slovnom redu ta osnova sama po se­ bi pada. Stojeći na stanovištu, da je ta osnova pala i stojeći na stanovištu da bi ta osnova opteretila trgovački i obrtnički stalež, koga ne bi mogla finansijska i ekonomska snaga njego­ va podnositi, izjavljujem, da mi ne možemo kod toga bezakonja sudjelo­ vati i ponovno ovu osnovu tretirati, a pogotovu kada ste izglasali u ovoj sjed­ nici još jednu povišicu poreza, pa za -nećemo sudjelovati u sjednici da­ našnjeg zakonodavnog odbora, nego ćemo se od nje potpuno apstinirati. U tome izvješću govori potanje o za­ ključivanju računa za god 1916., 17., 18., 19. i 20., što se s velikim napo­ rom i poteškoćama obavilo. I i zaključni računi pokazuju ovo stanje: Deficit g. 1916.—19. 1,033.167 K 89 h, deficit za g. 1920. 399.832 K 11 h, a def. za g. 1921. 1731.234 K 71 h, svega 3,164.234 K 72 h. Prama tome ima zaklada vri­ jednosnih papira i to 20.293 kom. di­ onica Musi- centr. banke & 120 K — 3,262 880 K, invest. zajam S. H. S. 1,000.000 K, svega 3,362.880 K, što daje suficit od 198.645 K Dodaju li se tome austr. i ugar, ratni zajmovi od 694.000 K, to cjelokupni suficit 15./12. 911. iznosi 1,892.645 K 20 h. U god. 1921. bilo je 38 slučajeva raznih uvakufljenja i to većinom u nekretninama vrijednim 150.000 K i u gotovu novcu 15.000 K. U vakuf, sirotištu ima 55 pitomaca od 6 do 16 godina, od kojih 35 poha­ đaju osn. školu, 7 srednju školu, 17 na raznim zanatima, a 2 uče samo vjeronauk. Zavod je patrošio g. 1921., svega 430.215 K. Vjerskih zavoda imade u svemu 2643, od toga 2409 sibjan-mekteba sa 2289 mualima, 213 mektebi-ibtidaija i 30 medresa. Potrebe sibjan-mekteba iznose u preliminaru 160.000 K. Evi­ dencija o radu i polasku ovih sibjanmekteba ne vodi se, jer nema za njih propisana nast. plana. Vakufska up­ rava i prije autonomije a i kasnije ide za tim, da ove mektebe pretvara u ibtidaije. Negdje su muške i ženske ibtidaije sastavljene, a 15 je mektebskih zgrada zbog ruševnosti ustupljeno vladi za nar. osn. škole, da ih vlada zato popravi, a da zgrade ipak ostanu vlasništvo vakufa. Mualima i učiteljica za ručni rad bilo je u ibtidaijama svega 400 lica. Beriva ovim službenicima povećana su četverostruko, ma da ni sad prama skupoći nijesu dostatna. Cjelokupna potreba mektebi-ibtidaija iznosi u 1921. god. 1,277.200 K. Medrese su smještene po varošima i podmiruju se pretežno iz dotičnih samostalnih vakufa, a što ne dostiže, podmiruje se iz centrale. U tu svrhu doznačuje se na godinu 39.500 K. Okružna medresa je jedan najbolji i najmoderniji zavod, imao je prošle šk. god. 4 godišta sa 76 učenika. Ove godine nijesu novaci primani u I. god. Od ovih 76 učenika 7 je istupilo (oti­ šli u šer. šk.), a 69 nastavilo nauke. Cjelokupno pokriće ovog zavoda iz­ nosi 780.000 K godišnje. Kirije vakufskih zgrada, koje su Ovogodišnji vakufski sabor sastao iznajmljene, povišene su iza 30. juna se 17. decembra t. g. Prisutna su 22, 921. sa tadanjih 51.491 K na 74.610 K a odsutno 8 članova. U 9 sati toga mjesečno, u koliko su kirije ugovorene dana otpočeo je sabor svoje sjednice. sporazumno, dočim još puno kirija ima Iza pozdrava predsjednika sabora, reisu prijeporu. Mnogo je povoljnije stanje ul-ulema H. M. Dž. Čauševića, podnio povišenih kirija pojedinih vakufa, u je vakufski direktor Mahmut el. Bahkoliko su prispjeli iskazi o njima. tijarević opširno izvješće o radu i po­ Iza toga se prešlo na proračun. Odo­ slovanju vakuf, mearif. saborskog od- j bora u prošloj periodi, t. j. u 1921. g. I brena je dotacija kotarskim vakufsko- Vakufski sabor- 3. Skrlet je vrlo lahko i prenošljiv, i spada među najzaraznije bolesti. i Opasnost zaraze traje poprečno 6 I ncdelja. 4. Zarazne klice prijanjaju na sve stvari i predmete, posteljinu, knjige, Lahko razumljiva pouka o skrletu igračke, zidove i t. d., kojih se boles­ i naputak, kako ćemo se prigodom nik dodiruje i koje se nalaze u sobi, skrleta vladati. gdje bolesnik leži. Po tome se bolest Udao zdravatveni odsjek zemaljske vlade za prenosi ne samo direktno s bo esnog Bosno i Hercegovinu. na zdrave kao i preko zdravih osoba, 1. Skrlet, šarloh naglo nastupi, re­ ako su dolazile uopće ma u kakav dovno sa znatno povišenom tjelesnom dodir s bolesnikom, nego također i toplinom, obično sa povraćanjem (blju­ predmetima, koji su bili u bolesniko­ vanjem), rede sa groznicom ili sa voj sobi. trzavicom. Bolesnik se tuži na glavo­ 5. Zato treba s najvećom pažnjom bolju te bolno i teško putanje, jer su odijel ti (izolirati) svakog bolesnika. к obično krajnici otekli. Na to izbije U slučaju, da nije moguće bolesnika Jednoličan jasno-crven osip po svoj odijeliti, treba ga prenijeti u bolnicu. Jži, u kojem se izbliza razabiru sitne To je osobito onda nužno, ako se yte tačkice. Lice ostane obićno blibolesnik nalazi u stanu, gdje opći \Na jeziku se pokažu otečene mnogo svijeta kao u gostionama, ka•crvene, jezične bradavice tako, površina jezika nalik na malinu, fanama, radnjama sa hranom, ili u koliko dana počinje osip blije- kakvom zavodu, gdje ima više svijeta. 6. Kad bolesnik preboli (ili umre), diti, povišena tjelesna toplina pada, a koža se počinje ijušt’.ti. mora se čitav stan i što je u njemu PODLISTAK. Zapamti o spletu! Često se skrletu pridruži upala ždri­ što bolje raskužiti. Stvari, koje su od manje vrijednosti, jela (slična difteriji), nabreknu žlijezde na vratu, koje se rado zagnoje, a če- / najbolje je sasvim spaliti. sto se puta upale i bubrezi i razgnoje i uši. 2. Skrlet je jedna od najopasnijih .bolesti, osobito pak po djecu i po žene iza poroda, a može i za ostale odrasle osobe biti pogibeljan. Skrlet je i stoga opasan, jer može, bio njegov tečaj na oko i lak, svagda nenadno krenuti ла gore. 7. Iz bolesnikove se sobe ne smije prije raskuživanja ništa iznijeti. Soba treba da se više puta dnevno dobro izvjetri, ali se mora pri tome bolesnik sačuvati od propuha. Pod treba u okolici bolesnika često brisati mokrom krpom, najbolje rastopinom krezola ili karbola (5%). U sobi gdje je bolesnik, treba da se nalazi: a) Leden sa desin- mearifskim povjerenstvima u ukupnom iznosu od 475.000 K. Iznosi se osnova cjelokupnog vakufskog proračuna, koji iznosi nešto preko 6 miliona kruna. Proračun nalazi i pokriće za svoje rashode, dakle bez deficita je. Pismo iz Praga. Oprostite mi, gospodine uredniče, I što vam se do danas ne javih. Kako I i sami znate, ima tome mnogo raznih i razloga. Mi ovdje u Pragu živimo iz dana u dan kao u začaranom kalejdoskopu. Vijesti iz domovine i o domo­ vini tako su čudne i nemile, da razum upravo otkazuje poslušnost shvaćanja i razumjevanja. Tim jače djeluju te vijesti na nas ovdje, što mi pratimo i vidimo život i rad ove mlade države, Československe republike i uspoređuje­ mo to sve sa pojavama, prilikama, i stanjem u našoj domovini, i nemožemo se osloboditi od dojma i utiska da našu milu domovinu prati zla sud­ bina. I samo tu i tamo čuje čovjek iz usta našeg akademičara ovdje očajan i pun boli vapaj: Da od Boga nađe, tko je ovom svemu krivi Đaštvo očekuje s najvećom ngstrpIjivošću izvješće iza nove godine. Mislim vijesti o izjednačenju i regulisanju naših Stipendija. Sto je naše đaštvo prepatilo i prokuburilo za ova tri mjeseca, ne da se riječima reći. Kurs našeg dinara danomice pada ta­ ko, da i oni najoptimističniji gube vjeru i nadu, da će biti ovome kraj. Osobito se napatiše bos.-herc. Stipen­ disti medecinari. Još u oktobru primim tisuću čeških kruna kao Stipendija za tri mjeseca sve do januara 1922., a ta svota jedva doteče da se može je­ dan mjesec skromno proživjeti. Ako se čim prije ne riješi ovo pitanje, aka­ demičari će biti prinuždeni, da napu­ ste sveučilište, da se odreknu ispita i da sa dugovima, izgladnjeli, goli i bosi i sa slabim zdravljem dođu u domo­ vinu. Znam ih vrlo mnogo, koji već cijeli decembar dnevno posuđuju po pet ili deset kruna, da ne umru od gladi. Prije nekoliko dana udariše mraz i studen, a bosansko-hercegovački’akademičari nemaju niti deset krunaj da kupe ugljena i nalože peć. Zamo­ tani u deke, u kaputima i s rukavicama na rukama sjede u svojim hladnim sobama i pripravljaju se za ispite, dok je na ulici 18—22 ispod nule. U пајI većem je interesu ne samo nas ovdje | nego i naše domovine i našeg naroda, da se čim prije pomogne i tako spase omladina, za koju patriotičke novine . pišu i govore, da je to budućnost i uzdanica našeg naroda. Eto ovako i sa ovim teškim mislima j živimo mi ovdje, u lijepom, bogatom i raskošnom Pragu, koji je već počeo da živi svojim zimskim životom. Či­ tajući dnevne novine upravo se čovjek fekcijonom tekućinom, kojom će osoba, koja dvori bolesnika, često ruke prati, b) Poveća posuda za izmetine boles­ nika i za vodu, kojom je bolesnik ispirao grlo i t. d., u ove posude nalije se vapneno (krečno) mlijeko. Ovo se priređuje tako, da se jedan kilo­ gram sitnog, čistog, negašenog vapna (kreča) rastopi u 4 litra vode, ali ne od jednom nego se kreč najprije po­ lije sa litre vode, a kada kreč upije vodu, te se pretvori u prašak, polije se ostalom vodom. Takav razmućen kreč mora se čuvati u posudi, koja je dobro zatvorena, a kad se hoće upotrebiti, valia ga svaki put promiješati Izlučine i t. d. treba da ostanu u ovoj tekućini (može se uzeti i kakva druga pojača desinfekcijona tekućina) naj­ manje 2 sata. Onda se istom smiju izlijevati u zahod. c) U sličnu poveću posudu, napu­ njenu karbolnom, 5°/0 šapunskokrezoinom ili 2°/0 lizolnom rastopinom, bacaju se košulje, rupci, kojekakve druge krpe bolesnikove, te se ostave u njoj najmanje 2 sata; tek onda se mogu izvaditi i prati. 9. Okani se svakog nepotrebnog doticanja bolesnika, ali ga drži čisto, te mu operi lice i ruke više puta dnevno vodom i sapunom. Podaj mu prema potrebi čisto rublje, a nečisto baci odmah u posudu sa desinfekcijonom rastopinom. 10. Osim dvoritelja neka nitko ne pristupa bolesniku. Uopće posjete treba izbjegavat, a osobito djeca ne smiju Broj 376 БроЈ čudi, od kuda ovo sve u Pragu? Sto­ tina umjetničkih koncerata, desetki pozorišta, akademija, svaki dan i to po nekoliko najzanimljivijih predavanja svima mogućim temama kulturnog, socialnog, naučnog i umetničkog života domaćeg i raznih drugih naroda i držarazne akademije, zimski tečajeviva, pa inostranih jezika, godišnjice i osnivanja međunarodnih društava i ustanova i t. d. i t. d. Češke novine i revije popunjene su radovima najpopolarnijih radenika, tako da čovjek ima u izo­ bilju prilike, da se svestrano pouči, naobrazi i upozna sa svim, što ga može oplemeniti i učiniti duševno bogatijim i jakim intelektualcem. Tu su međunarodne utakmice, raznovrsni zimski šport, a da i ne govorim o za­ bavama, i onim sjajnim plesovima, koje samo u Pragu umiju onako lije­ po i bogato organizirati razna udru­ ženja, kao što su na primjer akadem­ ski plesovi: medicinarski, pravnički, filozofski i najsjajniji ples čeških umjetnika Svega biranog i u izobilju. Baš sam neki dan bio na simfoničkom koncertu »praškog koncentralnog udru­ ženja« To je udruženje praških ljubi­ telja muzike i istupili su pred publiku jakim zborom od preko 150 svirača umjetnika. Iznijeli su uz pripo­ moć pjevača solista »Narodnog pozo­ rišta« i pjevačkog društva »Lukes« divnu dramatičku simfoniju Hektora Berlioza »Romeo i Julija«, složeno po Šekspearovoj tragediji. »Smetanova dvorana« u Obecnom domu bila je premijera i bijaše prava naslada i umjetničko uživanje slušati i osjećati ovu divnu muziku praćenu solo pje­ vanjem i horom. A i ovdje ne mogoh a da ne zamjetim, da tu nema naših akademičara. Samo nekoliko sretnika mogoše sebi dozvoliti, da izdadu 12 čeških kruna za ulaznicu. Znam i čvrsta sam uvjerenja, da bi ih bilo puno više, da im financijalne prilike dozvoljavaju. Osobito veliku pažnju posvećuju Česi nama Jugoslavenima i prilikama u našoj domovini. Nastoje da se sve­ strano što bolje upoznaju s nama i našom kulturom i njiževnošću. Prire­ đuju jugoslavenske zabave i zabavne večeri, a to ne samo u Pragu nego i po provinciji. Tako nas neki dan pozvaše u Mladu Boleslavu, gdje mjesni Sokol i udruženje mjesnih akademičara priređuje ciklus Slovenskih večeri. Iz Praga odoše naša društva i mnogo pojedinaca Jugoslavena, jer smo dobili popust na železnici a tamo sve bes­ platno, Naše pjevačko društo »Jadran« i neki pojedinci ispuniše na opće za­ dovoljstvo mlado-boleslavske publike program zabave. S osobitom simpatijom i ljubavlju prati naše prilike i naš život ugledni i poznati naš prijatelj Dr. Franjo Sedlaček, kulturni radenik i saradnik no­ vina »Čehoslovenska Republika«. Nje­ gova je zasluga da je ta novina ne­ kih dana posvetila cijeli svoj nedjeljni nipošto da dolaze u kuću, gdje im skrleta. 11. Haljine dvoritelja moraju biti pokrivene velikim čašafom a kad bi se on dodirnuo bolesnika, valja uvijek da zamoči ruke u desinfekcionu te­ kućinu, koja se u kakvom leđenju na­ lazi pripravljena u sobi. 12. Čim bolesnik ozdravi, treba ga više puta kupati i čisto mu rublje obući. 13. Odmah iza toga treba da se provede desinfekcija (raskuženje) stana. To će provesti oblast ili liječnik. Ako se po zakonu, kao kod musli­ mana, to mora učiniti, naime mrtvaca, kupati, treba da se pri tom poslu upo­ trebi svakako desinfekcijona voda, a i onaj, koji to obavlja, mora i svoje tijelo i odijelo po naputku liječniko­ vom desinficirati. U takovu kuću ne smije svijet dolaziti, niti se daća davete a nipošto školska mladež pokopu prisustvovati. 1 5. Djeca, koja su preboljela skrlet, ne smiju doći opet u školu bez doz­ vole liječnikove, isto tako i druga zdrava djeca iz iste kuće. Ukratko zapamti: 16 . Ako ti se kogod razboli od skrleta (povraćanje, vatra, grlobolja, osip po tijelu), odmah pozovi liječnika, a međutim položi dijete u postelju, ne daj mu nikakve hrane do mlijeka (varenike), odijeli ga od druge djece ine puštaj nikoga u sobu. �ПРАбЛА Бриј 375 Broj prilog isključivo našoj jugoslavenskoj kvjiževnosti. Moram o tom priloga baš čitaocima »Pravde« saopćiti, jer su sve izabrane stvari gotovo isključivo iz našeg muslimanskog života. Tu je na uvodnom mjestu ona naša lijepa pje­ sma: Kako umiru dragi i draga. Zatim slijedi Šantićeva „Šerifa*, u kojoj pje­ smi naš hercegovački pjesnik slavi našu muslimansku djevojku i njezinu ljepotu. Pak je dalje Nušićeva pripo­ vijest „Hatidžin grijeh*. Sve je ovo tako lijepo i tačno prevedeno na Češki jezik i predano češkoj Čitalačkoj pu­ blici, da se u istinu možemo ponositi, a od srca biti zahvalni dr. Sedlačku, da nam posvećuje onoliko pažnje i ljubavi. Napose moram spomenuti, da je u tom istom prilogu bio odštampan iz­ vadak iz naše divne „Koštane", koji je tako lijepo i vjerno prenio isti g. dr. Sedlaček. A za ovaj je nedjeljni prilog izabrao baš najljepši i najpoetičniji odlomak, gdje Mitka sjedi u krčmi i njegova duša tuguje za mladošću i za „karasevdahom*. Dr. je Sedlaček veliki prijatelj našeg jugo­ slavenskog naroda, a osobito nas mu­ slimana, te je jedino njegova zasluga, da nas u Češkom novinstvu prestaju nazivati »bosanski turci« ili »mohamedanci« i »mohamedanski«, nego tačno i praviino »muslimani* i »mu­ slimanski«. Iz tog sam nedjeljnog priloga sa­ znao, da je dr. Sedlaček preveo cijelu »Koštanu«, i ona će se u sezoni 1922. davati kao premijera u narodnom pozorištu u Brnu, od kuda će, ako Bog dade, doći i na pozornicu »Narodnog Divadla« u Pragu. Također sam čuo, da je već prevedena naša »Hasanaginica« i da će skoro biti iznešena u »Narodnom Divadlu« ovdje u Pragu. O tome ću Vam, gospodine uredniče, posebno saopćiti, kad bude vrijeme. Eto toliko o Pragu, a o čehoslovačkoj republici mogu toliko reći, da je na putu najljepše budućnosti. U cije­ loj zemlji vlada uzoran red, radi se intenzivno u svakom pravcu. Repu­ blika će ubrzo biti uistinu srcem Ev­ rope. Osim svih mogućih međunarod­ nih izložaba i kongresa, osim svemo­ gućih brzih i direktnih vlakova na sve strane Evrope, danas čehoslovačku dr­ žavu križaju i vazdušni putevi aviatičarskih društava. Tako već odavno postoji aviatičarska veza među Pragom i Parizom i Pragom i Varšavom. Osim pošte aviatičari prevažaju i putnike. Skoro će se uspostaviti aviatičarska linija Prag—Berlin—Hamburg. Od 1. januara 1922. uspostavlja se telefon­ ska veza sa Austrijom. Na koncu današnjeg pisma doz? volite mi iznijeti čehoslovačko dr? žavno službeno izvješće o uvozu i izvozu čehoslovačkom u god. 1920., koje je izvješće upravo danas obje? lodanjeno, u kom mi Jugoslaveni možemo i moramo naći naše »me? mento«, a kojim se izvješćem može ponositi i radovati svaki Ćeho? slovak. Bez riječi, neka cifre no? vore! U v o z iz inozemstva u republiku u god. 1920. bio je 21.588,000.000 će? skih kruna. Uvoz u pojedinostima: žita i pamuka peko 3.000,000.000 K masti 1.000,000.000 к željeza i želj. pred? meta preko 1. ka, kad čita ove cifre. I nehotice usta šapću. »A maj narod snom tvrdijcm spava«. Ali ne, i tisuću puta ne! Na? rod nc spava nego ga drže u snu, umjetnom, otrovnom snu! A k ovo? me kao da čujem ovdje u Pragu kako naša financijalna politika hla? dnokrvno i monotono pjeva svoju pjesmu: »A ja tjeram sve na niže I zato se dinar ne podiže«. Primite izraz osobitog postova? n j a uz mahsus selam od vašeg U Pragu koncem decembra 1921. Mustafe. Bilješke Napadaji na g. Korkuta. Zadnjih se dana u sarajevskoj čaršiji i na iz­ vjesnim sijelima vodi vrlo Živa agita­ cija, kojoj je svrha, da se na temelju krivih predpostavki osudi držanje g. S. Korkuta u vakufskom saboru i sab. odboru u pitanju reforme naše vjeronaučne obuke. Toj se je kampanji, naravno s nekog »višeg« gledišta, pri­ ključila i ovdašnja »Naša Pravda«, donesavši bombastičan uvodnik »Duel Korkut-ČauŠević«, koji je pun izvrta­ nja i proračunate tendencije, da — zamutivši bistru vodu — ulovi štogod za se i svoje sramne podvige proti našoj organizaciji. »Naša Pravda« ide čak dotle, da diskusiju o reformi vjeronaučne obu­ ke svodi na tobožnje Korkutovo na­ stojanje, da ovim osigura sebi u sa­ borskoj većini, koju sačinjavaju mla­ đi ljudi, jednu većinu, te pomoću ove većine proturi novi revidirani Statut, a na temelju ovoga — sruši fsadašnjega reisul-ulemu i sam on da za­ sjedne na njegovo mjesto, koje će bi­ ti prenešeno u Beograd u svojstvu vrhovnog muftije, kao vjerskog pogla­ vice svih muslimana u Jugoslaviji. Svačem smo se nadali od gospode oko ovog listića, no ipak nijesmo mi­ slili da njihova perfidnost može ići čak do ove granice. Pojmimo njihovu srdžbu na Korkuta, jer im je pomrsio mnogo koji račun, no ne pojmimo i ne možemo da pojmimo ograničest i plitkoću, kojom ova pametna gospoda tretiraju položaj sabora i sab. odbora, u kojem sjede ponajbolji naši pozna­ vaoci vakufa. Zar su gospoda oko »N. Pravde" toliko ograničeni, da smatraju mogućom taku Korkutovu diktaturu, ili su toliko drski i cinični, da čitaoce smatraju telićima, kojima se može i na ovakav način podvalji­ vati? Da učinimo kraj ovoj njihovoj smu­ tnji, mi ćemo u ovu perfidnu kampa­ nju unijeti više svjetla i već sutra počinjemo donositi seriju Članaka g. Korkuta, u kojima će odgovoriti na štampane i neštampane podvale. Samo malo strpljenja, gospodo. Stim u savezu valja nam naglasiti i to, da je na zaključak ovdašnjeg džematskog medžlisag. Korkut odgo­ vorio povjerenstvu jednim podneskom, u kom veli, da data, na kojima se te­ melji taj zaključak »ne^odgo varaju stanju stvar i, ne ’’ u plod dencioznog izvrtanja odbijam«. D Strana 3 Сграна PRAVDA1 organizaciji vojnih sudova, o likvida­ ciji agrarnih odnosa i izjednačenju svih vrsti poreza. Incident u Šibeniku Na sjednici ministarskog savjeta od 27. o- mj. iz­ vijestio je ministar unutrašnjih djela dr. V. Marinković o događajima u Ši­ beniku. Talijanski konsuli u Šibeniku i Splitu tražili su od naših vlasti, da preduzmu iznimne mjere i kazne kriv­ ce, te da se u prisustvu naših viših civilnih i vojnih vlasti ukaže počast talijanskim ratnim lađama. Međutim su stigli izvještaji, da su u naše jadran­ ske luke prispjele još neke talijanske ratne lađe. Talijanski poslanik grof Manzoni protestvovao je radi šiben­ skih događaja kod ministra-predsjednika Pašića. Poslije kratke diskusije riješeno je, da jedan viši činovnik ministarstva unutrašnjih djela ode na lice mjesta i da ispita stvar. Po nje­ govom povratku stvoriće vlada daljnje odluke. Nemiri u Egiptu. Kako javlja »Nev-York Herald« iz Kaira, došlo je jučer tamo do ponovnih nemira, pa je tom prilikom 20 egipatskih đaka ranjeno, a 5 ubijeno. Engleska je vojna oblast u Kairu nakon izgreda izagnala iz Kaira Zaglul-pašu i njegove pristaše. Zbog toga vlada tamo veliko uzbuđenje. Londonske vijesti javljaju o daljnjem trajanju nemira u Egiptu. Policija i čete zaposjele su ulice u Kairu i Aleksandriji. Engleski admiralitet poslao je dva mala krstaša iz Malte sa na­ logom, da odmah otputuju u Aleksandriju u »ustaško područje«. Upit na gospodina ministra Šuma i ruda. Gospodine ministre! U neposrednoj blizini grada Tuzle u Kreči, nalazi se državno poduzeće ugljenokop. Od ovoga ugljenokopa trp ipak grad Tuzla neke izvjesne štete u gospodarskom pogledu time, što ne može razvijati svoga poljoprivrednog života i gospodarstva u onim predje­ lima i zemljištima, koja se nalaze u neposrednoj blizini njegovoj. Grad Tuzla cijeneći tu industriju, zaboravlja i na svoje štete pa u sva­ kom pogledu izlazi u susret tom preduzeću i stavlja na raspolaganje sve svoje gradske i kulturne tečevine, da se može njima to preduzeće služiti. U najmanju ruku trebalo bi da i građani grada Tuzle imaju bar neke blagodati od toga poduzeća, pa ako ništa, da bar siromašniji slojevi dobivaju ugalj uz jeftiniju cijenu, nego li ostali kon­ zumenti. Taj je ugalj bio prije rata 180 K po jednoj metričkoj centi, a danas je izašao na cijenu od 44 K po metričkoj centi. Uz ovakve visoke cijene onemogu­ ćeno je siromašnom stanovništvu gra­ da Tuzle, da dođe do mogućnosti da nabavi sebi ćumura za ogrijev, a nije samo to, nego mu je onemogućeno i da dođe do komadića drveta na trgu. Drvo je danas za gorivo nevjerojatno poskupilo radi toga, što sno straž neizostavno dođu na sjednicu u obi­ čno vrijeme i mjesto, jer se zadnja sjednica nije mogla održati radi neodziva odbornika. Dnevni red sadržaje predmet, koji se prije dalnjeg rada mora riješiti. Sjednica Centralnog Odbora J. M. O. biće u subotu, 7. januara 1922 u 4 sata po podne u vakufskoj pa­ lači. Na dnevnom je redu politička situacija. Članovi centralnog odbora, koji su zapriječeni prisustvovati, neka •bavijeste svoje zamjenike, a ujedno Radni odbor. Sjednica poslaničkog J. M ^luba biće u petak, 6. januara u 4 sata po podne u redakciji 'Pravde«. Za člana „Pravdin' Hge hiljade prijavio se je jedan odličan prija­ telj i istomišljenj K°J1 ne Želi da mu se iz četverostruki iznos ~o poslanik g. dr. Atif Hadžika ___ se je isto tako i položio 100 K.^W N. iz Sarajeva upisao se je za člana i položio 100 K. Najtoplije im se za­ hvaljujemo. Živjeli I Preporučujemo „Hurrijjetov“ ukusni i dobro opremljeni kalen­ dar za 1922. godinu. Banka za Šumsku Industriju d. d. u Sarajevu, počinje svoj rad 1. ja­ nuara 1922. god., te će se pored osta­ lih bankovnih poslova baviti kupovi­ nom i prodajom drveta za svoj i tuđi račun, kao i svima ostalim šumskim poslovima. Antiseptično, Čisteće, osvježuju? će, oživljujuće i krijepčajuće dje? luje ljekarnika Fellera miomirisnog »Elsa?Fluid«, mnogo jači i bolji ne? go Francuska vinovica za trljan je hrpta, nogu, ruku i cijelog tijela i kao kosmetikum za njegu kože, kose i ustiju kroz 25 godina obljub? Ijen, 3 dvostruke ili 1 specijalnu bocu zajedno sa zamotom i pošta? rinom za 48 kruna razašilja: Eugen V. Feller, Stubica donja, Elsatrg 310, Hrvatska. de Tisuće ljudi u svim zemljama svijeta upotrebljavaju~kroF25 godina miomirisni FELLEROV „ELSA-FLUID kao kosmetikum za njegu zubi, zubnog mesa, gla­ ve, kao pridodatak vodi za umi­ vanje, jer je od najboljeg učinka, radi svog antiseptičnog, čistećeg i osvježujućeg djelo­ vanja. Isto tako ob­ ljubljen je kao krijepko, blago djelujuće i Vrlo vune i \ 16.088,000.000 meta Izvezeno u inozemstvo u god. 1921. na svotu od 24.744,000.000 K. Izvoz u pojedinostima: šećera 2.791,000.000 K stakla i sfakl. pred? meta 3.144,000.000 К konfekcionih predm. 1.000,000.000 K voća 1.000,000.000 K .povrća 1.000,000.000K. drveta i ugljena 1.500,000.000 K pamučnih fabrikata 2.500,000.000 K željeza i želi fabri? * t- prvko inenih i i« pređo fehrikata I.OOO,(XW.OOftK 2.500,000.000K Za to pitam gospodina ministra: 1. Jesu li mu ove stvari poznate? 2. Je li voljan da pojeftini ugalj za tuzlansko siromašno građanstvo, i 3. Je li voljan izdati jednu odredbu, kojom se zabranjuje konfisciranje drva na trgu? Vladina deklaracija. Na skupštin- ' Molim pismeni odgovor. skoj sjednici od 28. o. mj. predsjednik Izvolite, gospodine ministre, i ovom prilikom primiti- uvjerenje o mome odli- | vlade, g. Pašić, pročitao je deklaraciju nove vlade, o kojoj se je prije toga čnom poštovanju. mnogo diskutovalo na sjednicama mi­ Beograd, 23. decembra 2921. nistarskog savjeta. Ta vladina deklaOsman Vilović, _____ narodni poslanik. skupštinom grada Sarajeva.« Politički pregled. 4 Za preprodavače-. 12 dvostrk. ili 4 spec. boca 168 K 280 K 8 24 394 K 12 36 FRANKO na Vašu poštu. Tko novac unaprijed pošalje dobiva popust u naravi. РШМОТ: Eha melem za kurje oči 5 K i Т.бО K; Eha mentola! klinčić 12 K; Eha poeip UK; Pravo Eha riblje ulje 85 K: Eha vodica ia ueta 3G K; Eha kolonijeka vodica 41 K; Eha &umeki Ta) program obuhvata: budget (dva- naestine), zakon o državnom savjetu i državnim sudovima, o glavnoj kon­ troli, □ Činovnicima građanskog reda, o štampi, o zemljoradničkom kreditu, o osiguranju zbog elementarnih ne­ sreća, o naučnoj osnovi u srednjim i visokim školama, o uređenju vjerskih organizacija, o uređenju sudova, o re- ostalih predmeta 8.209,000.000 K Dakle njihova trgovina sa ino? zemstvom u godini 1920. pokazuje aktivu više nego 3 miliar? d e čeških kruna. Pa zar da naš jugoslavenski čo? vjek nc ponovi s bolju u duši one fatalne riječi našeg velikog pjesni? vostruke boce ili 1 specijalna boca kruna 48.—. svakoga: 3 Domaće vijesti. Odbor za podizanje spomenika Nj. V. blagopokojnog Kralja Petra I. Vel. Oslobodioca poziva ovim pu­ tem svoje članove da 3. januara 3 Кј E'ea praSak protiv gamadi 18 K-, Otrov za miševe i štakore 8 i 12 kruna. EUGEN V. FELLER, Stubica donja Elsatrg br. 310 Hrvatska. �Бро| 376 Broj ПРАРДк*' — „PRAVDA1 Strana 4 Страаа Sjetite se „Gajreta!" Carigradske šamije Dobio san iz Cnrlgrađa sntoirsnlh carigradskih šamija. Client solidne, ^aniibe Iz provincija ОМјат brzo i tatao. Miševi, štakori, stjenice i žohari I i sva gamad mora poginuti, ako upotn! jebite moja najbolja iskušana i posvuda hvaljena sredstva kao: protiv poljskih i kućnih miševa K 16'—, za štakore K 20’—, za žohare ruse i Švabe posebno I jake vrsti K 26’—. Osobito jaka tinktura za stjenice K 1У-. Za moljce po , K 10 i 20, prašak za buhe po K 10’— ! i K 20'—, prašak za uši u odijelu, rublju K 10 i K 20, mast za uši na glavi K 10—. Mast za uši na blagu K 10’— i Prašak proti mrav a K Oglašujte u „Pravdi" j Fesova b*su Fle__ ___ patent i dimnih vz svale bog*to sfelaMig nemalo i veliko. 110“ Vi ^^оШ.багзјт. Središnjica: Sarajevo. Razašilje pouzećem Zavod za eks­ port M. Jtlnker, Zagreb br. 16. Petrinjska ul. br. 3. 131. Preprodavaocima popust! Pupilarno siguran zavod. ЗТПМРДНПД D. I E. МШ §8ШЕЈ1& izrađuje sve poslove, spadajuće u štamparsku struku, veoma solidno i uz umjerene cijene. ::y Q<H.ASWflK№ u novinama obavlja po- в uzdano staro uvedeni Б BLOCKNER.OVl zavod za oglašivanje Zagreb, Ju •' зка ul. 31. :: Telefon 21—65 :: Trgovina fesova Islam ga Vranić i sin Telef. 317. SARAJEVO Saračt ul. 11. «<ЗМв Generaino oglasno zastupstvo za preko 10 tu- i inozemnih listova Podružnice: Bos. Brod, Bos. Novi i Dionižka glavnica 1о,ооо.ооо icruna Pt iŽMve 690.000 kruna Bavi se svim bankovnim poslovima. — Obavlja uplate i unovčenja u kraljevstvu SHS i u inozemstvu. — Prima uloške na knjižice i tekuće račune i ukamaćuje ih najpovoljnije. — Obavlja sve mjenjačne poslove i burzovne naloge. — Daje sezonske i aprovizacijske kredite. — Kupuje i prodaje srećke, valute I vrijednosne papire svih vrsta.— Robno odjeljenje kupuje i prodaje sve vrsti robe, a poglavito sve životne namirnice. Ф Po ministarstvu financija ovlašteni zavod na trgovanje sa devizama i izdavanje uverenja za izvoz robe. Ф tailai^: Мја Petra fc Z prionu, lijesa. - Brzojavi: ШжШШа, Оагајж - Interuršiaii telefon: 211 i trgovačko dioničko društvo, Sarajevo U smislu zaključka I. izvanredne glavne skupštine Jugoslavenske komercijalne banke d. d. održane 9. decembra o. g. ovim se objavljuje, da nam je Ministarstvo Trgovine i industrije odo­ brilo, svojim riješenjem VI. No. 5457 od 16. XII. 1921. povišenje dioničarske glavnice od K 5,000.000- na K 15,000.000 i to izdavanjem od 50.000 novih dionica sa nominalnom vrijednosti od K 200.— po komadu, koje će dionice gksiti na donosioca, te učestvovati u dobitku za poslovnu godinu 1922., a koje će se dionice staviti u premet sa tečajem cd K 220.— po komadu. Glede povišenja društvene dioničarske glavnice izdavanjem novih dionica te izvršenja prava opcije zaključila je l. izvanredna glavna skupština Jugoslavenske Komercijalne Banke d. d.: da se dionice, koje će se emitirati, stave u promet sa tečajem od K 220.— (dvijestodvadeset kruna) i to tako, da svakom dosadašnjem dioničaru pripada pravo prvenstva da upiše na svaku staru dionicu po jednu novu uz cijenu od K 220.— (dvijest )tinedvadeset kruna); da se čitavi iznos dionica t. j. K 220.— (dvijestotinedvadeset kruna) na svaku dionicu ima položiti odmah pri upisu dionica. Iz viška od dvadeset kruna imaju se u prvom redu podmiriti troškovi skopčani sa ovim povišenjem dioničarske glavnice, dakle i sa emisijom novih dionica, a ostatak se ima upotrijebiti kao prinos rezervnom fondu; da se prijava na pravo opcije imade izvršiti do 31. decembra uključivo ove godine, i to u Sarajevu: na društvenoj blagajni, Mostaru kod vlastite filijale ^i onih, koji ne potpadaju pod opciju, prepušta se jednom izvrše svoje pravo opcije. ul? kod jedne banke 16.088,000.000 meta Izvezeno u inozemstvo u god. 1921. na svotu od 24.744,000.000 K. Izvoz u pojedinostima: 2.791,000.000 K šećera skupštinom grada Sarajeva.- Politički pregled stakla i stakl. pred* 3.144,000.000 K meta Vladina deklaracija. Na skupštin­ konfekcionih predm. 1.000,000.000 K voća 1.000,000.000 K skoj sjednici od 28. o. mj. predsjednik povrća 1.000,000.000 K vlade, g. Pašić, pročitao je deklaraciju drveća iugljena 1.500,000.000 K nove vlade, o kojoj se je prije toga pamučnihfabrikata 2.500,000.000 K mnogo diskutovalu na sjednicama mi­ i ШЈ fubri* kata preko Л ЛКМ)ЛМН)АММ>. K vunenih, i iz pređe labrikata 2.500,000.000 K. ostalih predmeta 8.209,000.000 K Dakle njihova trgovina sa ino* zemstvom u godini 1920. pokazuje aktivu više nego 3 m i 11 a r* de čeških kruna. Pa zar da naš jugoslavenski čo* vjek ne ponovi s bolju u dusi one fatalne riječi našeg velikog pjesni* nistarskog savjeta. Ta vladina deklaTaj program obuhvata: buđget (dva- naestine), zakon о državnom savjetu i državnim sudovima, o glavnoj kon­ troli, o Činovnicima građanskog reda, o Štampi, o zemljoradničkom kreditu, o osiguranju zbog elementarnih ne­ sreća, o naučnoj osnovi u srednjim i visokim školama, o uređenju vjerskih organizacija, o uređenju sudova, o re- Za to pitam gospodina ministra: 1. Jesu li mu ove stvari poznate? 2. Je Ii voljan da pojeftini ugalj za tuzlansko siromašno građanstvo, i 3. Je Ii voljan izdati jednu odredbu, kojom se zabranjuje konfisciranje drva na trgu? Molim pismeni odgovor. Izvolite, gospodine ministre, i ovom prilikom primiti’ uvjerenje o mome odli­ čnom poštovanju. Beograd, 23. decembra 2921. Osman Viloviđ, __________ narodni poslanik. Domaće vijesti. Odbor za podizanje spomenika Nj. V. blagopokojnog Kralja Petra I. Vel. Oslobodioca poziva ovim pu­ tem svoje članove da 3. januara svakoga; 3 voštruke boce ih 1 specijalna boca kruna 48.—. Za preprodavače: 12 dvostrk. ili 4 spec. boca 168 K 280 K 8 24 394 К 12 36 FRANKO na Vašu poštu. Tko novac unaprijed pošalje dobiva popust u naravi. PEIMOT: Е1ва melem za korjo oči 5 K i 7.50 K; Elea mentolni klinčić 12 K; Eha poeip 11 K; Pravo Elea riblje ulje 85 K: Elsa vodica za usta 36 K; Eha kolonijeka vodica 41 K; Elsa damski 3 K; Elea pražak protiv gamadi 15 K; Otrov za miševe i štakore 8 i 12 kruna. EUGEN V. FELLER, u^ma Stubica donja Elsatrg br. 310 Hrvatska. � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Pravda : glasilo Jugoslavenske muslimanske organizacije Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Creator An entity primarily responsible for making the resource odgovorni urednik M. Sudžuka Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : Radni odbor Jugoslovenske muslimanske organizacije Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1919-1929; 1936-1941 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 46 cm Language A language of the resource bosanski Type The nature or genre of the resource novine Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN: 2232-8645 (Print) ISSN: 2712-1410 (Digitalna reprodukcija) Description An account of the resource Vlasnik lista je bio Centralni odbor J.M.O., a odgovorni urednik Pravde M. Sudžuka. Izdavač je bio Radni odbor Jugoslovenske muslimanske organizacije, a Pravda se štampala u Sarajevu, u Islamskoj dioničkoj štampariji. List je izlazio tri puta nedjeljno na bosanskom jeziku, latinicom, dok je podnaslov pisan na ćirilici. NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 24146182 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Pravda : glasilo Jugoslavenske muslimanske organizacije 1921 Description An account of the resource Br. 1(239) - 138(376) Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1921 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN: 2232-8645 (Print) ISSN: 2712-1410 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 24146182 https://kolekcije.nub.ba/files/original/5639b84e25514aa2d759b27a246b7b91.jpg d7b5da0cb0dacdc2d9fd8cd2e380047b https://kolekcije.nub.ba/files/original/21dc2fdd16fe6f722d7a6418d498b5b4.jpg 1523e04a5a8ee2948ef31fbd19a76feb https://kolekcije.nub.ba/files/original/3bcafd0aa816008663bc5f213fb1f782.jpg d4f72e4c74875d21fd250b70948f7f1a https://kolekcije.nub.ba/files/original/3f5829f52f98e70846c0c9df6f5fd141.jpg a8dcfabd9bcf9e1baab33c67e7262c86 https://kolekcije.nub.ba/files/original/bc0652618bc6f15a175cc89e52f3275d.jpg f21bbe6c85cc9bd178c322a79b74d0de Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Arapski jezik Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Description An account of the resource Podzbirka rukopisa na arapskom jeziku predstavlja važan dio Orijentalne zbirke i čuva djela iz temeljnih disciplina islamske učenosti. Rukopisi obuhvataju tekstove iz oblasti vjerovanja, fikha, hadisa, tefsira, gramatike i drugih naučnih područja koja su oblikovala klasičnu islamsku obrazovnu tradiciju. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource WAQFIYYA ĞAMĪ‘ ŠARĪFĪ WA ‘IMĀRAT H̱USRAW-BEG Subject The topic of the resource EPISTOLOGRAFIJA (SAK) Description An account of the resource Prepis vakufname Gazi Husrev-begove džamije i imareta u Sarajevu. Nasẖ, krupan, kaligrafski ispisan. Mastilo crno. Istaknute riječi nadvučene crvenom linijom. Papir bijel, s iscrtanim širokim linijama. Kustode. Broširano. Na kraju vakufname nalaze se imena svjedoka i bilješka da je prepis vjeran originalu i da ga je sačinio Ḥāfiẓ 16. zul-kadeta 1319/25. februar 1902. godine. Prepis je ovjeren pečatom Zemaljskog Vakufskog ravnateljstva za Bosnu i Hercegovinu i bilješkom na turskom jeziku o vjerodostojnosti prepisa vakufname. U ovome prepisu nedostaje osam svjedoka koji su navedeni u Spomenici Gazi Husrevbegove četiristogodišnjice. Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1319-11-16 H. 1902-02-25. Contributor An entity responsible for making contributions to the resource Prepis vjeran originalu sačinio Ḥāfiẓ Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 16; 18,5 x 12 (15 x 10); 17 redaka. Language A language of the resource Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 235 Abstract A summary of the resource. Prepis vakufname Gazi Husrev-begove džamije i imareta u Sarajevu. Prepis je ovjeren pečatom Zemaljskog Vakufskog ravnateljstva za Bosnu i Hercegovinu i bilješkom na turskom jeziku o vjerodostojnosti prepisa vakufname. Bibliographic Citation A bibliographic reference for the resource. Recommended practice is to include sufficient bibliographic detail to identify the resource as unambiguously as possible. Spomenica GHB, dodatak str. XII. gazi husrev-beg sarajevo vakuf vakufnama https://kolekcije.nub.ba/files/original/df1098471e74b514d4cfcc66eca99f27.pdf d8b2506f10d9e1bc36e4692003f138e5 PDF Text Text !N^3l7efn* || 4 ’ O m v it* * izlazi svake sriede i Predplata 2a vanjske na godinu 16 kruna, na pola godine 8 кг., na tri mjeseca 4 kr.; za inozemstvo ciena na godinu SI kr. •a Mostar na godinu 14 kr. 40 hel., ni pola godine 7 kr. 20 hel., na S mjes<ca S kr. 60 hel. 1e plaća se posebno. Rukopisi se ne VTadaju, ne plaćen se listovi ne primaju. Pojedini broj nOtvitau stoji 16 hel., tari brojev po S0 hel. Broj I. -v - m O g l a s i se primaju i šalju na upravu nOmitau. Za prostor od petitredka plača se 16 hel., kod svake dalnje uvrstbe 8 hel. Erarska pristojba za svaki oglas i uvrštenje 60 hel. subote. Uredništvo, uprava, odpravničtvo i tiskama u Novoj llllcl broj 14. U Mostaru, u četvrtak 2. siečnja 1902. 0 novoj godini ff. Na pragu smo opet nove go­ dine, na osvitu novoga rada i preg­ nuća za hrvatsku stvar. Sto nas čeka u ovoj godini 1902., kakove nas pro­ mjene mogu još iznenaditi, to kriju nebesa gustom prevjesom za sada, samo po p r o š l o s t i možemo u ne­ koliko zaključiti, da nas čeka ne baš lahka, nego o d l u č n a i t e ž k a borba za hrvatsku misao, u kojoj iz najdubljega uvjerenja nalazimo sreću i spas ovoga diela naroda, bivšeg sudbinom dugo odciepljena od ostalog hrvatskog naroda, udalečena od za­ daha kulture, kojom se zapad ponosi — jer hrvatska ideja je kulturna i oplemenjujuća. T oj misli nastojalo se po naj­ boljim silama u „Osvitu" služiti, na­ stojalo se 1К*У ŽifrGv kulturnu i naprednu. Kako je taj posao udarao na zaprieke, znadu bos.herc. Hrvati i mi najbolje, jer dušmani našeg napredka, gazitelji narodne prošlosti, nisu imali mira, nego su obilazili kao ručeći lav oko našega stada. Nastojalo se, velimo, s m n o g i h strana onemogućiti opravdani rad naš u naprednom duhu, demagožtvo dizalo svukud glavu, da nam obstanak pođkopa, da zaustavi naravni razvitak i Svetčana besjeda Silvije Str. Kranjcevića na Marulićevoj proslavi u Sarajevu, dne 15. prosinca 1901. Odlične gospodje i gospodo i prepoštovana braćo u „T rebeviću!“ Dozvolite, da se sa ovog mjesta pri­ kazanog večeras ovako značajnoj slavi vile umjetnice, na čas zanesem u dragu sanku, da se trenutkom vinem onamo, gdje šumi modri val Jadranov, e mu prisluhnem priču — šta priču ! pjesmu jednu nad pjesmama, koja sve stih za stihom slavi časnu viziju, što lebdi u lovornim gajevima, gdje su na kolijevku Hrvata dobre njegove sugjenice stavile gusle i ćorđu i obvilc ih za vazda nepovredivom vrvcom trobojkom. Vigju tamo dugačke redove našijeh velikana, slavnih na peru i oštrici, kako s najdubljim pošto­ vanjem pristupaju u taj velehram, kako sinovekom odanošću skidaju hrastove i lovorne vijence, kako žarkim usnama polažu God. V. procvat Hrvatstva; gledalo se svakim vanjskom polju krunisanjem velikog fintama ugasiti baklju prosvjete: Tomislava. Ele — gledati ćemo, da „O svit" — prekinuti mu život; pođ- budemo tumači svakoga podhvata, rovavao se obstanak hrvatskom za­ .svakog pregnuća za Hrvatstvo. vodu, našoj tiskarni, koju je podigla T oliko u današnjim prilikama rnoljubav narodna za Hrvatstvo. Ali uz i žemo i smijemo obećati. Nije kod nas-, odlučnost, uz čvrstu i nepokolebivu kao u drugim zemljama u monarhiji, vjeru u svetost i istinitost naše stvari, razni o b z i r i nam se nameću, a ,,Osvit“ , podpomagan osvjedočenim okolnosti se vrlo brzo mienjaju, pa rodoljubima, te zaprieke sretno pre­ stojimo kao na tereziji. I na vanjske brodi — on živi već tri godine, a dogodjaje nije nam se moguće tako hrvatska dionička tiskarna razgranjuje osvrnuti, kako čini naše hrvatsko no­ svoj posao — a uzdamo se u Boga i vinstvo. — G djekad bi zagrmili, ali Hrvate, živiti će i dalje na korist i trenutačno, jer gromovnik bijaše jači. To su mogli naši čitatelji opaziti, sreću naroda, kojemu se podpuno pa znamo, da će ove izkrene rieči stavlja u službu. Osvitom nove godine ne bismo rad uvažiti. Uvjereni smo, da nas ne će zavaravati javna ranienje, ne ćemo ni u novoj godini zapustiti, nego nas obećavati zlatne k ule,, ne ćemo pre­ p r e d p l a t o m i s u r a d n j o m iz­ cjenjivati sile, pa što no rieč, glavom dašno podpomoći, da list ostane na lapau o zid — kad od tog bvajde svojoj visini, da radi za svetu hrvat­ ■шдадц. л ц р г Ш н ф t a j « , ski stvarni b ra tsk o inje. ';<Г>> јт а nam i odsele, k a o’ doslie, biti h r ­ ^rađjansko pravo u Heiriceg-LTf i" v a t s k a m i s a o v r h o v n a , da ^ ^ N a stranu sa nehajem, osvfstim o se,, hrlimo svoj k svome, učimo od ćemo po mogućnosti zagovarati unaprotivnika, stojmo čvrsto i nepokole­ predjivati, podupirati svako k u l bivo na braniku hrvatskih težnja. t v r n o nastojanje u ovim zemljama, U to im e: čestito nam i sretno da ćemo priznati, što je dobro, što bilo novo lje to ! se ne protivi hrvatskoj misli, da ćemo osobito nastojati, da se družtveni naš i Proslava 400-gođišnjice hrv. književnosti u Sarajevu život u kulturnom i gospodarskom pogledu razvija, a da taj život kao Sarajevo, koncem prosinca 1901. blaga rosa natapa i osvježuje ona Svečana proslava 400 - g o d i š ­ misao, kojoj je udaren temelj na du- n j i c e h r v a t s k o g u m j e t n o g svete cjelove na jednu skromnu knjižicu, čudnovatim pravopisom piše na njoj ovaj naslov: LIBAR MARCA MARVLA SPLICHIAN1NA U KOM SE USDARSI ISTORIA SFETE VDOUICE JUD1T U VERSIH H A R U A C C H I SLOSENA CHACHO ONA VBI VOJVODU OLOPHERNA PC J>U VOJSCHE GNEGOUE F OSLOBODI PUCH ISRAELSHI OD VELICHE POGIBILI. Od samih sunčanih zraka, što gore mlade, ko da eto istom prviput planuše, sple­ ten; ou na toj knjizi brojke: g o d i š ć e p r v o n a k o n t i s u ć a i p e t s a t na d v a d e s e t i d va dn i m is e c a a p r ila — tj. 22. travnja 1501. Kraj nje sjedi starac — vidi mu se, nekada živa vatra, što je godine 1473. pred časnim dvorima paduanskog sveučilišta silom riječi mogla da zanese i hladna dužda mle­ tačkoga. Sada pak čini se ko svetački lik, o kom pristaju riječi nadpopa tr ogirskoga: N am q u is e o m e l i o r , q u i s v i t a sa li­ c t io 'r nm n i? C u i t a n t u s v e r a e re li g io n i s am or? Suhim, pergamentskim prstom pokazuje starac na onu knjižnicu........ miri kad lo­ vora, sipa se u počast pelud sa slavenskih lipa . . . A oni redovi stoje, stoje i stoje i suzom zahvalnicom, suzom poštovanja u oku glede u blago čelo starca — askete. Odlične gospodje, gospodo, dragi dru­ govi — da čudne li slike! Koliki li to sjajni, svjetski ljudi na peru i oštrici u odo­ rama ispolinskijeh banova, što ih pošteni jedan narod ragjaše u slavu svoju, stoje evo gologlavi i sinovski odani pred ovom sijedom glavom, pred ovom čudnom knji­ žicom, napisanom u nekom starinskom di­ jalektu, ispjevanom u šest pjevanja i 1777 odugaćkih stihova, u strofama od četiri dvanaesterca sa rimom u sredini i na kraju, u kojoj se tamo negdje godine 1501. po­ božno na sredivjećnu priča o jednoj bi­ blijskoj junakinji, koja je oslobodila jedan narod od „ v e l i k e p o g i b i l i " . (Nastavit će se). �Strana 2. — Је</м?Ж «&о {'v d cu g a 4avrem e*n h is to iw razvitka . hrvatske misli u ovim hrvatskim zemljama upravo zlat­ nim slovima zabilježiti. I. Svečani koncert. Svečana dvorana „Društvenog doma", u kojoj je ova naša proslava bila obđržavana i koja je bila vrlo krasno i ukusno okićena i dekorirana zelenilom, ćilimima, oružjem i eviećem te krasnom „Trebevićevom zastavom, bila je već prije 8 sati na večer dupkom puna članova „Trebevića" i hrvat­ skog svijeta kano i vrlo odličnih gostiju, tako, da se je mnogi sviet morao vratiti, jer nije bilo više mjesta. Ovu proslavu počastiše i uzveličaše svojim posjetom poglavar zemlje, preuzvišeni g. barun A p p e 1 sa svojom sestrom M arulić i njegovo doba , B roj 1. „ O S V I T p j e s n i š t v a i začetnika mu Spli­ ćanina Marka M a r u 1 i ć a, koju je dne 15. prosinca o. g. priredilo hr­ vatsko pjevačko društvo „Trehević" u Sarajevu u svečanoj dvorani „Društvenog dom a“ uz sudjelovanje nekolicine hrvatskih književnika, obav­ ljena je na vrlo dostojan i veličanstven način, kako to i dolikuje ovako uzvišenoj i ovako rijetkoj, eminentno k u l t u r n o j slavi, koja je zaista rijetka i u historijama mnogo većih naroda, nego je naš hrvatski. Mislim, da ne pretjerujem, ako reknem, da je ova Marulićeva proslava u S a r a ­ j e v u iza onih u našem bijelom Zagrebu i Spljetu bila u istinu najveličanstvenija, što je bilo posve u redu i dolikovalo glavnom gradu Herceg-Bosne, te se je ovom prilikom opet na najsvečaniji} način m a n i f e s t i r a l a h rv a tsk a m i s ao u ovim hrvatskim pokraj i­ n a m a . Kome nije u ovim svečanim momentima ova krasna i uzvišena proslava u pamet dozvala one neza­ boravne časove i onu veličanstvenu manifestaciju hrvatsku za instalacije „T rebevićeve" zastave? U istinu ova naša književna proslava može tako krasno da stoji uz bok onoj preklanj­ skoj proslavi barjaka, te će kako Napisao Fran B u 1 i ć. (Nastavak). III. Mi nedavno, štovana gospodo, proslavismo n Spljetu čovjeka, a Vi ga danas slavite n Zagrebu bielom, čovjeka, koji je narodnu vilu čuo i razumio, koji je od nje gusle prihvatio i pjevajući našim milozvuč­ nim jezikom hrvatsku svijest budio i našoj vili uz koljeno liepu kitu pjesnika, ili, kako se oni zvahu, „začinjavaca" sabrao. Na čast Vam bila Vaša slava! Naša hrvatska vila, na obalama jadran­ skoga mora prvom propjevala, danas kao da je k Vr odletjela. Književnost se naša u Spi jela, u Dubrovniku raz­ vila, a u Z. razbujila. Gospodo, mi Vam ne zavidim o: maneat in bonis aemulatio! Mi se pače ponosimo, osobito mi Spljećani, da se naš Marulić ovako krasno slavi i u našoj priestolnici književnoj. ggjom pl. C l a r i c i n i - A p p e l i gragjanski doglavnik preuzv. g. barun K u t s c h e r a sa suprugom, za tim preuzv, g. general G r a d i i još više generala i viših činov­ nika zem. uprave, ruski konzul g. I g e 1s t r o m , gradski podnaćelnik g. đr. N i e ć , te mnogi činovnici i častnici. Takodjer je sa strane došlo nekoliko gostiju, tako g. Adam M i k a č i ć , predsjednik „H rvoje" iz Mostara, g. dr. O s t o j i ć , poznati hrvatski pjesnik i književnik iz D. Tuzle, g. Marko K u 1 i e r, trgovac i predsjednik „Veselice" sa odbornikom gosp. Antom K a u r c e m iz Fojnice. Na ovoj proslavi vidjesmo i mnogo odličnih muslimana, koji ostadoše za cijele proslave i komersa tako gg. Riza beg K a p e t a n o v i ć , Rizvan beg F a d i 1p a š i ć , begovi B a š a g i ć , begovi H ra sn i c e i dr. I nekoliko odličnih grč.-iztoćnih posjetilo je ovu hrvatsku proslavu, tako gg. sinovi podnaćelnika P e t r o v i ć a , g. Sava Manojlović i dr. Od novinara vidjesmo ured­ nika „Bos. Post" gosp. M a c b a i urednika „Sar. lista" g. Ivana V. P o p o v i ča. U trijemu su dočekivali i pozdravljali odlične goste predsjednik i podpredsjednik „Trebevića" gg. S p a b i ć i P o r d u š i ć . Tačno u 8 sati otpoče ova proslava ouverturom operi „Ban Leget" od Iv. pl. Zajca, koju je potpuni orkestar vojničke glasbe baruna МоШпагуа br. 38. pod osobnim ravnanjem kapelnika Z e 11 n e r a upi . /о sa­ vršeno odsvirao. Za tim je dražesna gospogjica Marica J u r a š i n o v i ć deklamovala vrlo živahno i simpatično, te velikim zano­ som i oduševljenjem lijepi prigodni proslov J. M il k o v i ć ^ l j a r k u M a r u l i ć u « , solo, jer mu je glas vrlo razderan i nesim­ patičan, upravo vrijegja fino naobraženo glazbeno uho, makar da pjeva posve tačno i korektno. Onda mi je uopće vrlo začudno, za što je g. Tomić pjevao u kvartetu a ne g. Markezinović. kome je ponajprije zborovogja tu ulogu predao i ovaj je lijepo na­ učio, a onda mu je u zadnjem času oduzeo. Takov se postupak mora najstrožije odsuditi! Najznačajnija i najvažnija tačka cijelo proslave bila je svakako „ S v e č a n a b es j e d a", koju je držao punim žarom svoje pjesničke duše za cijelo najznamenitiji da­ našnji hrvatski pjesnik g. Silvije Strahimir K r a n j č e v i ć i u kojoj je tako zanosito i vatreno ocrtao značenje Marka Marulića kao pravog hrvatskog pjesnika i kao ute­ meljitelja hrvatskog umjetnog pjesništva, da silnom oduševljenju i uzbudjenosti nije bilo kraja ni konca. Cijeli ovaj svečani go­ vor jest vješto i jezgrovito sastavljena vrlo velika pjesma u prozi, koja je oblikom savršena, te puna pjesničkog zanosa i vatre i koji mi u cielosti počimamo u podlistku donositi. — Ovaj je govor bio pomno slušan i često prekidan burnim povljadjivanjem, a kad je govornik svršio, nastalo je odu­ ševljeno pljeskanje i frenetično odobravanje, koje se počelo stišavati istom onda, pošto se je g. Kranjčević pokazao na pozornici. — Za tim je „Trebevićev" tamburaški zbor u svojim lijepim i ukusnim tamburaškim nošnjama pod upravljanjem tambur, zborovođje g. P r o c h a s k e odsvirao od A 1 b in i-F a r k a š a „Na plitvička jezera" veoma precizno i na vrlo živahno odobravanje, te —je .morao još jšdan komad -davati. Čujemo, da je naš tamb. zbor na neku visoku g o­ spodu učinio najbolji dojam i dopadanje. — Iza toga je otpjevao mješoviti zbor „Тгеbevićev" uz pratnju velikog orkestra, harfe i harmonija prigodnu kantatu „Н a m o s t Najsjajnija muzikalna tačka u razporedu p o t o m a k a“ , koju je komponovao druš­ ove kulturne proslave hrvatske bijaše zaista tveni zborovodja g. K. P i e n t a u sveča­ divna i velika Z a j ć e v a kantata „ D o ­ nom stilu i koja je po sudu stručnjaka vrlo l a z a k H r v a t a", veličanstvena hrvat­ lijepa i uspjela kompozicija i to vrlo skladno ska glazbena slika, koju je društveni zboi precizno, te na sveopće zadovoljstvo pu­ rovogja g. K. Pienta transponirao za mje­ blike, na što je nastalo živo i oduševljeno šoviti zbor. Ovu vrlo tešku kantatu otpjeodobravanje, koje se nije stišalo, dok se I vao je mješoviti zbor „Trebevićev" uz nije g. Pienta nekoliko pnta sa pozornice pratnju potpunog orkestra vojničke glazbe zahvalio. Naročito valja još istaknuti soliste, izvanredno dobro i sigurno te s velikim koji su se u onoj kantati odlikovali i koji efektom, da ti je čisto žao bilo, što se i su pokazali veliku glazbenu spremu, te svo­ dalje ne nasladjuješ onim božanstvenim zvu­ jim simpatičnim glasovima slušatelje upravo cima prekrasne i divne Zajćeve kompozi­ zadivili, a to su ggja Ela K r a n j č e v i ć cije. Svoja su sola vrlo dobro otpjevali u i gg, dr. E. Z a h r a d k a i F. W a rm e r- ovoj kantati gdja Jelena T a n d a r i ć i s p e r g e r, Gosp. tenoristi T o m i ć u pre­ gdjica Dragica B o g d a n o v i ć , te gg. dr. 1 poručio bih, da ne pjeva više u kvartetu, ni E. Z a h r a d k a i F. W a r m e r s p e r g e r . Neka veliki njegov duh oblieta od žala jadranskoga mora do Zagrebačkih gora, neka tješi i bodri narod svoj na krepostan život, sveti čelični rad, kako je i za života to činio, kamo je god dopirao, jer uza svu veliku svoju slavu nije nikada Marko svog naroda zaboravio, niti poput drugih suvre­ menika prezirao glas materinski, kojim ga malena u kolievci uspavala. Uza sav zano­ sni duh i duboko čuvstvo kucaše u njego­ vim grudima i rodoljubno srce; i on odluči privesti svoj narod u književno kolo drugih naučnih i prosvietljenih naroda. I pjeva Marko: „Dike ter hvaljenja presvetoj Ju­ diti" „našim jezikom", i u hrvatskim versima složena, kako on veli u predgovoru, „neka ju budu razumili i oni, ki nisu na­ učni knjige latineke aliti dijačke". Padaju na pamet rieči, koje je kasnije slavni naš K ačić napisao uza svoj „Razgovor ugodni naroda slovinskoga": „Dajem ti, moj štioče, na znanje, da ja ovi trud nisam činio za ljude, koji latinski i talijanski posiduju . . ., ovo učinio jesam za službu onih ljudi, koji I izvan slovinski drugim jezikom govoriti ne znadu". Oba pjesnika pjevahu za puk, oba za one, koji tudj jezik ne razumiju, oba su miljenici iste narodne vile, samo, što je R a­ čiću preko dvie stotine godina kasnije „s lo­ vinski", to je Maruliću jezik hrvatski. „L ibar Marka Marulića Splićanina", piše na naslovnom listu, ,,u kom se udrži historija svete udovice Judite u versih hrvatskih složena". Marulić je još u ono tamno doba svjestan svoje narodnosti i svoga jezika. On na drugom mjestu, ustavši na obranu našega sv. Jeronima, veli : „Jeronim je naš" Dalmatin; „on je dika, poštenje i slava i svitla kruna hrvatskog jezika". Može se to činiti sada lasno i naravno, ali koliko je puta naš Marko o tome razmišljao, sjedeći u svojoj „tieenoj sobici" izmedju hrpe knjiga, naslonivši mudiu glavu na mršave svoje ruke, danju i noću razmišljajući, božanske i svjetovne knjige učeći, „da uradi na slavu Boga i spasenje iskrnjega". (Svršit će se). 4l �Broj 1. Naročito mi valja istaknuti krasni baritonBolo g. dra Zahradke u ovoj kantati, u kome se nalazi vrlo lijep, melodijozan čisto na­ rodni hrvatski motiv. a koji je g. dr. E. Zahradka otpjevao velikim razumijevanjem, vrlo glatko i simpatično, baš upravo umjet­ ničkom vještinom. Kad je ova veličanstvena kantata dovršena, nastalo je neopisivo odu­ ševljenje i entuziastično odobravanje, koje je potrajalo dulje vremena. Sedma tačka u rasporedu ove lijepe pro­ slave bio je „ S t a n a c " od Marina D rž i ć a. To je novela (maskerata), naivna šala dubrovačka iz srednjeg vijeka (iz g. 1540.), koju su članovi „Trebevića" odi­ grali sasvim skladno i lijepo i na sveopće zadovoljstvo. Glavne su uloge imali gg. J. D j a n i ć i A. T a n d a r i ć. Najbolje je svoju ulogu glumio g. J. D j a n i ć kao stari seljak Stanac i pokazao je mnogo dara i velikog razumijevanja, naročito za glum­ ljenje šaljivih uloga, u kojima je baš pravi majstor, te kao da ne gledamo pred sobom diletanta, nego baš pravog glumca. Isto je tako g. A. Tandarić glumio svoju ulogu jako dobro i prirodno, te se naročito trsio, da vjerno prikaže onaj stari originalni jezik i manire dubrovačke, a to mu je sve zbilja jako dobro pošlo za rukom, te g. Tandarić služi društvu kao izvrstan diletant upravo na veliku čast. Jako su dobro odigrali svoje uloge i g g . R a t k o v i ć i M a r a k o v i ć kao mlada vlastela dubrovačka, pa bi bilo željeti, da u kojem većem komadu okušaju svoje lijepe sposobnosti. G. T o m i ć kao I. vila bio je dosta ukočen i nespretan, a g. Marašek kao II. vila bio je preveć ozhiljan i sa odveć je velikim patosom sazivao sve moći i sile, da Stanea pomlade, a ni g. K u n s t kao maškara nije se umio snaći u svojoj ulozi, za koju se misli, da je vrlo jednostavna i lahka, ali baš za nju treba velikog razumijevanja i spretnosti. Pri koncu je bilo vrlo krasno vidjeti onako veliki zbor ženskih i muških vila, te množinu vlaha, koji su uz udaranje tamburica iza kulisa vrlo lijepo i pravilno plesali hrvatsko narodno kolo. Za ovaj komad dobilo je društvo „Trebević" vrlo lijepe kostime iz hrvatskog zem. kazališta u Zagrebu. Kad je zastor pao, nastalo je dugotrajno burno i živahno odobravanje od strane publike, te su se gg. Djauić i Tandarić, morali ope­ tovano pokazati na pozornici. .. O koja je bila S V I T ‘* umjetnički eavršeno grupi- Ova živa slika predstavlja olimp, na ko­ jem na uzvišenom prijestolju od slonove kosti grimizom presvučenom sjedi starina prvi hrvatski pjesnik Marko Marunić u vjernom kostimu onog doba, kad je živio (g. Vrban). Za njim stoji „Genij" i drži mu lovor-vijenac nad glavom (gdjica J ur a š i n o v i ć ) ; 8 desna stoji „Glas" s tru­ bljom i krilima i raznosi slavu Marulićevu (gdjica Danica Dlustuš), s lijeva kleči ras­ pletenih k isa i s krilima „Slava" i drži u ruci pjesnikovo prvo hrvatsko djelo „Ju­ ditu", (gdjica P o t o ć n i k ) . Pred Maruličem vidiš kako je pokleknuo bog Apolo i pruža mu lovor-vijenac (g. K u n s t ). Po stepenicama, koje vode na olimp, vidiš mnoštvo andjela sa fanfariina, a na pod­ nožju olimpa stoji u divnoj šarovitoj slici 9 muza (polubožica) u krasnim grčkim ko­ stimima sa lovor-vijencima na glavi, a pred muzama sjede u grupi četiri godišnja doba (proljeće, ljeto, jesen i zima), koje pozna­ ješ po boji njihovih kostima. Lijevo od cijele ove grupe nalazi se hrvatski narod u vrlo krasnim i šarovitim kostimima iz raznih hrvatskih krajeva, te gleda, pokazuje i slavi Marulića. U sredini ove grupe stoji „ H r v a t s k a " u skupocjenom i upravo pre­ krasnom hrvatskom kostimu; na glavi joj je zlatna kruna, na grudima nosi hrvatski grb, a u desnici drži hrvatski barjak (gdja A 1a u p o v i ć). Na desnoj strani Hrvatske stoji ponosna „ B o s n a " u vrlo ukusnom bosanskom kostimu okićena dukatima, biserjem i dragim kamenjem (gdja T a n d a ­ r i 6), a s lijeve strane Hrvatske etoji kršna „Н e r c e g o v Гn a“ ; izvirio krafnom herce­ govačkom odijelu (gdjica Katica K r i š t i ć). Ostale mnogobrojne gospodjice i gospoda u prekrasnim dalmatinskim, slavonskim, bo­ sanskim i hercegovačkim kostimima bili su iza ovih grupirani u tako bajnoj i krasnoj slici, da se to neda opisati. Ovom veličan­ stvenom apoteozom Maruliću pokazao je mladi slikar Dinčić vrlo veliki umjetnički talenat i izvanredne sposobnosti kao umjet­ nik i slikar. Utisak i efekat, što ga je ova prva slika učinila na publiku, upravo je neopisiv, te je nastalo silno i neprekidno odobravanje i oduševljenje, te se je morao zastor više puta dignuti, i mislim, da će ova prekrasna slika ostati neizbrisiva u pameti gledalaca. — Neka se ovdje još spomenu redatelji kod „Stanca" gg. dr. M. A 1 a u p o v i ć i Benko H o r v a t, koji su se zbilja mnogo trudili, te ide i njih velika zasluga, da se je „Stanac" onako glatko i lijepo pred­ stavljao. Iz ovog vrlo uspjelog komada, za koji se ni izdaleka nijesmo nadali, da će ovako krasno i lijepo uspjeti, pošto nije moderan, nego starinski, svirala je vojnička glazba pješ. pukovnije br. 38. vrlo vješto i na urnebesno dopadanje i odobravanje „каrišik hrvatskih napjeva" tako zvani ,,hr” "*'-ki dom“ , u kome se nalaze sve važnije Svečani kornere. domoljubne i patriotične pjesme, te nije Komers se takogjer obdržavao u sve­ čudo, da je u publici nastalo onoliko odu­ čanoj dvorani „Društvenog doma". Komers ševljenje i zanos. Ksd se počela svirati „L i­ je otvorio društveni predsjednik g. Ivan jepa naša .domovina", cijela je kuća stojeći S p a h i ć i napio je prvu zdravicu Njeg. Veličanstvu caru i kralju našem, vrlo jez­ г' slušala, krasne zvuke naše hry. himne. Zadnja tačka ove veličajne proslave bila grovitim govorom, punim najdubljih osjećaja je a p o t e o z a prvom hrvatskom pjesniku i lojaliosti. Ovu su zdravicu svi učesnici Marku Maruliću, koju su po nacrtu i ins­ propratili burnim i oduševljenim klicanjem : cenaciji ovdašnjeg umjetnika, akademskog „živio naš hrvatski kralj", to su otpjevali slikara g. Vergilija M e n e g h e 1 1a-D i n- carevku. ć i ć a u živoj slici izveli članovi „TrebePoslije toga je g. prof. dr. M. A la u vića". To bijaše u istinu prava kulminacija p o v i ć nazdravio hrvatskoj domovini vrlo ove krasne proslave i po kazivanju svih, duhovitom i lijepom n^zdravicom, koju ovdje koji vidješe ovu božanstvenu živu sliku, to u cijelosti donosimo: je prvi put, a možda i posljednji, da se u Gospodo, Sarajevu vidi ovakova veličanstvena slika, 1 uminu lijepa hrvatska slava, tiha i Strana 3. čedna, a opet zanosna i krasna, kao ona slika živa na kraju, što je zamisli mašta našega umjetnika gosp. D i n ć i ć a , a izvede je cvijet našega hrvatskoga cvijeća. Ko nije u duši i u srcu uzdrhtao, gledajući, kako se klanjaju, kako odaju dužno i sveto štovanje velikom duhu i s j e n i M a r u l i ć e v o j naše lijepe se­ strice, a s njim, kako se u duhu klanjaju svim onim velikim sjenama naših knji­ ževnih junaka kroz ovo ćetiristo godina, koji su i u najtežim i najljepšim časo­ vima našega narodnoga života nosili luču prosvjete i razbijali guste zidove mraka u mučnom vremenu, kada nas je toliko različitih bilo, koliko bješe sela i gradova; kada nam se pod udesom tužne r a s c i j ep a n o s t i počelo gubiti i sveto narodno ime, a s njim stale pucati i zadnje niti, što su nas vezale. Pred likom Marulićevim pokloniste se, mile naše Hrvatice, i Šišku M en č e ­ ti ću sa Gjorom D r ž i ć e m , koji prvi stadoše pjesmom ljuvenom veličati seke roda svoga, gledajući u njima pjesnički svoj ideal i tvrdi temelj svakom narodnom radu i boljitku; padoste pred sjenom Marina Držića, koji onako od srca znade da izmami sa usana smiešak, ali i koji prvi stade žaliti, što se ono mladosti otelo za t u d j i m, a odbacilo svoje r o g j e n o. Pokloniste se i duhu velikoga G u n d u1 i ć a, što kupi vile u Dubravi, pa z an o s n o p j e v a h im n u l j u b a v i i s l o b o d i , a s n j i m i duhu P a lt n o t i ć e v o m i G j o r g j i ć e v o m ; vidjeste i milim okom okrijepiste starca Milovana — našega K a ć / 1* a, jfcr str »patio in bijeloga Zagreba, udario kroz lomno Pri­ morje, svrnuo u Senj kameni, pao na ravne Kotare, a odavde kroz pitomu Župu u Boku Kotorsku, koja no je dika od Hrvata; a sve s uprtnjaćom torbom na ramenu, s guslama javorovim pod pazuho m — pa pjevao, što je davno, davno bilo, Pokloniste se i sirotnom g l a g o l j a š u i b o s a n s k o m u ja k u , što sam reže slova, samo da svijetu svom poda u ruke knjigu; a pokloniste se i V i t e z o v i ć u , najve­ ćemu Hrvatu XVII. vijeka, čovjeku, koji je nosio u glavi ideje, o kojima je u Evropi jedva ko i sanjao: Ujedinite se d u h o m u k n j i z i i p r o s v j e t i , razbite mrak neznanja, pa će same od sebe popucati sve smetnje, što vas rastavljaju ; a uz njega i plamenoj riječi Ljudevita G a j a i tihoj pjesmici mekane duše V r a ­ z o r e i dubokoj misli velikoga P r e r a ­ đ e v i n a i zlatkom romonu stare priče Auerusta Š e n o e — i stotini velikih naših ljudi. 0, da bi se na današnjem žarkom plamenu zapalio obraz od obraza, oko na oku, srce uz srce, pa da stanemo svi gorjeti živom vatrom nastojanja oko svega, što je naše; da zavolimo svoju materinsku riječ, da nam knjiga bude životnom potrebom, j e r ć e s a m o n a ­ rod n a k n jig a p r o n ije ti p ra v u c i v i l i z a c i j u , razgrijati čiste ideale. Knjiga će narod naučiti, da za godine ljute gladi napuni ambare pšenicom bje­ licom, da se spremi narod na svaku biedu i nevolju, veli Ljudevit Gaj. Odbijajmo ono, što nam trulo iz tudjine dolazi, pa, ako smo nagledali i ponosnih kula i tan­ kih zvonika, d a s e n e s t i d i m o ni �Strana 4 s v o j e d o m a ć e p e ć i . Knjiga i pro­ I svjeta će nas dići, utvrditi i oćvrsnuti. Mi nismo ljudi mraka, niti sinovi tmine, već n o s i m o l u ć u z a p a d n e p r o s v j e t e i p r o b i r e m o b i s e rj e s a i s t o k a . Pred nama putuje z v i j e z d a l j u b a v i i b r a t s t v a , da ogrluuo i prigrlimo svu svoju braću, pa da zajedno lomimo koricu svagdanjega hljeba. A, kada budemo p r o s v j e t l j e n i i j e d n i , kad nam se razgrne pred očima mrak starih tmina i predrasuda, onda ćemo biti i tvrd i čvrst stup našoj prostranoj i širokoj monarhiji i uzvišenim našim vla­ darima iz svijetle kuće Habsburgove. Toj lijepoj budućnosti Hrvatske dižem čašu! Iza pojedinih zdravica svirala je voj­ nička glazba razne lirvatske i slavenske komade, a društvene pjevačice prodavale su vrlo krasne razglednice o Marku Maruliću, te predavanje dra Andrića „Značenje Marka Marulića". Za tim je nazdravio hrvatskoj pjesmi upravo krasnom i pjesnički iskićenom zdra­ vicom pjesnik i književnik g. Stj. I l i j i ć : ! o s v i т~ Вн.ј 1. Grčkoj zakone, Pausanijina je mati po­ kazala, kako ih se držati valja, ako je Leonida pao za domovinu, špartanske su majke dovikivale svojim muževima i si­ novima: — „Vrati mi se sa štitom ili na njem." Pa ako i sagjemo sa široke arene svjetske historije u bliže nam podrućije, eno smo čuli danas, da je slavljenik naš Marko Marulić otvorio dveri hvatskoj knjizi slavospjevom na herojsku pojavu žene Judite. Je li to prava ženska slava? Držimo da nije. Koju stotinu godina kašnje zapjeva pjesnik: „Cienimo žene, jer nam u žiću, Ruže nebeske ie upliću". njegovo je veliko srce Eolova harfa, kroz koju struji dah narodnog života, on je ( čuvar narodnih svetinja, prorok novih vremena, ljubav i nada, duša i svjetlo jednoga naroda! 1 u ovom svečauom momentu, kad dižem čašu, da nazdravim hrvatskoj pjesmi — osjećam da u svim Vama gospodo, živi tračak t"g velikog sunca. — Da, pjesma j tu prisutna, prisutna u duhu i u srcu. Što nas je ovdje sjatilo? Slava pjesme — slava naša, slava vrlog dalmatinskog Hrvata Marka Marulića i nakon četiri vijeka dakle, jeka one pjesme još od­ Podjimo ovim trs јш , pa ćemo naći ženu zvanja u našim srcima! i majku u svoj krasoti vjerne pojave. Al gospodo, hrvatska pjesma nije se Naći ćemo ju, gdje na d-maćem ognjištu rodila M. Marulićem, ona se je rodila podjaruje žar, iz koga se uskrisile vatre hrvatskim narodom. — Davno, davno vatre hramova narodnje prosvjete", a koje prije Marka Marulića orila se širom i su mogle narod ogrijavati samo onda, kad diljem krasne naše domovine — ona je je i žena bila svećenicom u tim hramo­ pratila Hrvate, kad su sa sjevera silazili vima. Pa ako je iz tog sklada počela iz­ na jug — „gromorna se orijaše zator bijati na površinu neka pojava neskladslaveć Tatarkana“ na grobničkom polju, nosti, koju obično zovemo ženskim p i­ ona se orila ponosna kod Helgolanda tanjem, to vam i to ne može da znači i Visa, kad je Hrvat slavodobitno odbio Vrlo cijenjena gospodo! drugo, nego težnju za napretkom, sav Kad pogledom segnemo u božju pri- | neprijateljski napadaj i osvijetlio sebi lice u povjesti svijeta — ona se svuda javlja, sadržaj ženskog pitanja ne može da bude rodu i stanemo posmatrati livade, zaodje­ gdjegod je hrvatska povjesnica zasjala u drugo, nego poklik : Dajte i nama da kod nute svježim zelenilom, poljane obasuie svem svojem sjaju : prosvjetnog ognjišta ne samo grijemo, šarenim cvijećem, guste dubrave zakićene „Sva je naša povjesnica samo veliki srcem, nego i svijetlimo umom! A što borjem, smrekom i mirtom, suru vrlet, drugo može da budne iz toga, nego na­ zbor pjesama. „Ona još i danas živi u koja se k nebu diže pop veličajnog srcu uašeg guslara, prati mornara u široki predak ljudskog roda, pa zato završujemo spomenika prirode, sinje naše more, koje svijet, ribara, dok se morskim valovljem sa željom, vraćajuć se onoj paraboli, da, u svojem veličajnom zagrljaju paše čitav titra, težaka pri teškom poslu — na jakad nakon postegnutog idejalnog života svijet; kad svrnemo pogled na više i sta­ matvi, pri prelu, pri ženitbi, pri pogrebu, ljudskog, Višnji opet pozove oboje preda nemo posmatrati nebo sasuto zvijezdama, pri svakoj veseloj i žalosnoj zgodi. Ona se, muž bude mogao reći: „Okušao sam zoru, koja se na istoku javlja vjesnica dana, je bila rj.yniio.on ga p reporoda, ona neba na zemlji, jer u malenom svijetu sunce, koje ;>oput dimnog istočnog je dakle živo udo naroda našega - Kolmog života evo moja mi je družica bila cvijeta, poput telikog njihala, koji mjeri lan.ua riječ: što je slavuj megju pticama, zemaljskim nebom ! časove vasmira, pomalja da oživi prirodu to je slavenska duša megju narodima, — ne osjećamo li, gospodo, nešto ueU to ime živio nam naš krasni spol! najbolje pristaje hrvatskom narodu. pojatna u istinu, al ugodna, što podražava Gosp. dr. Mirko F r j d a nazdravlja Slava dakle hrvatskoj pjesmi, toj uz­ hrvatskoj književnosti i predstavnicima nje­ naš duh, te nas na neki način sili, da se danici našoj, slava! bujala, evala i vodila zinim na komersu: divimo ljepoti harmonije, koja vlada u nas, rasvjetljujuć nam staze prosvjete, k prirodi ? Vrlo cijenj. gospodje i gospodo! boljoj budućnosti. Prvi nevini smješak čeda u kolijevci, Bijaše pustoš i tmina u narodu hr­ Slava hrvatskoj pjesm i! plamltće zjene zaljubljene djevice, zaridaj vatskom, dok nije prije 400 godina slavni ranjenog srca ucviljene majke, zapuštene G. profesor D v o r n i k o v i ć , poznati i naš M a r u l i ć jednim mahom razpršio sirote, prevarene vjerenice, ne pobugjuje hrvatski književnik, nazdravio je krasnom tminu, stvorio iz tame svjetlo, iz pustoši i li to u srcu čitav roj raznoličnih čuvstava, spolu : mrtvila život. koja ključaju i vriju u nama poput oluje Odlični zbore! Svjetlo to nije već ostavila narod na moru? Ko ne osjeća, ne živi, ko ne Predstavimo si, da je Višnji muža hrvatski, nisu ga već mogle ugušiti ne­ pati, ne ljubi ! Taj osjećaj dakle, gospodo, pozvao časkom k sebi, pa ga upitao, ka­ sreće i borbe, koje je naš narod pretrpio, koji u svakom srcu ■ u višoj ili manjoj kav mu se čini boravak zemaljski, taj bi već je nasuprot ono ga oslobodilo, da mjeri živi — to je poezija. za stalno odgovorio : „Gospode, patim se uztraje u borbi za narodni obstanak, tje­ Ona živi posvuda; domovina joj je i mučim, ali napredujem." „А tvoja dru­ šilo ga u nesreći, — obradovalo u sreći. svijet i ljudsko srce. — Ako segnemo žica ?“ — ,,Oh ona mi pomaže, ne samo To svjetlo sije nam i danas još u hrvat­ umom u povijest svijuh naroda, svijuh j da snosi svoje breme, nego i mene kri­ skoj književnosti. Jest, gospodo, književ­ vjekova, kao najljepši cvijet, kao naj­ jepi i tješi, tare mi i vedri nujno ćelo!" nost naša ono je poticalo, koje je naše bistriju zraku svjetla, vidimo tu božan­ — „А kako si ju nagradio zato?" — djedove bodrilo, da uztraju u tužnoj borbi stvenu kćer neba, koja posvuda obilnom „Višnji T vorce! Skinuo sam zvijezde sa za narodni obstanak, k n j i ž e v n o s t j e rukom sipa svoje bogatstvo: ona tješi i neba, izvadio biser iz mora, pokupio cvi­ o n o p o t i c a l o , k o j e nas i danas krijepi, vedri i jača, moli i plače, pjeva jeće s polja da ju njima nakitim !“ — „А j o š d r ž i , da ne k l o n e m o d u h o m ! i veseli se. Ona kao i svjetlo sve opsiže, ona?" — „Gospode! Ne umijem Ti kazati!" Ne ću razlagati sve one razloge, s posvuda je — živi u čarobnoj drami indi— „Hoćeš li dakle, da Ti ju preobrazim?" kojih je književnost za svaki narod od jan ca Kalidasa. u vatrenoj himni ovjen­ — Na to bi muž jamačno kliknuo, uproosobitog zamašaja, jer je svim poznato, pašćen : „О nemoj, Stvorće! jer ja ju čanoga pjesnika harfe, u plaću Jeremije, da ona oplemenjuje dušu naroda, da je samo ovakovu ljubim I — „Vrati se dakle u velepjesni Homera i Vergila — ona ona posrednica, po kojoj jedan narod i nastavi život svoj, jer, gdje ja nemam bodri Osijana na stazu slave — prati upoznaje umne sile drugoga,— već hoću što da popravljam, tamo je za sigurno Dantea na njegovom putu u vječnost — samo, da iztaknem, zašto je specialno naša sve d obro!“ oduševljuje Вугопа, Victor-Huga, Caldehrvatska književnost po osobitim misijama, Pogjimo sa ove pararele na zbiljski rona, Puškina, Mickijevića, Vrhlickoga, koje ona obaviti ima, osobito zamašne život čovjeka, pa ćemo naći potvrdu nje­ vrijednosti za nas. Kolara, Marulića, Preradovića, Vraza i zinu na svakom listu ljudske povjjesti. druge — u svima ona je zakfesnula svo­ Hrvatski narod, razeiepkan u raznim Preokrenemo li samo površno te listove, državama, pod raznim državnim vlastima, jom svemožnom iskrom. — U istinu velika naći ćemo na svakoj gotovo strani uz — d r ž a v n o i k u l t u r n o j e pak je pjesnikova misija: on je predstraža na ime muža ubilježeno i sjajnim pismenima braniku narodne kulture, on je stup, na j e d a n po s v o j o j k n j i ž e v n o s t i . ime žene. Ako su Likurg i Solon dali • Ona smjelo preleti i obara granice, što �Broj 1. su ju ljudski zakoni postavili, te ostvara i ostvarila je već u duševnom pogledu ideal, što ga svaki Hrvat u duši svojoj njeguje i njegovati mora: Jedinstvo svih Hrvata! Književnost hrvatska ide ali još i dalje I Mi nemamo diplomatskih poklisara, po kojim bi strani narodi mogli upoznati nas i naše ime, — naša je knjiga ta p o s l a n i c a , ta posrednica, po kojoj strani narodi saznaju za naše ime, po kojoj znadu da živimo! S toga punim pravom reće neumrli naš pjesnik August Šenoa : „Hrvatska što imade i što jest, imade i jest po svojoj književnosti!“ O S V I T ‘* humaniteta i uglagjenosti! — jer će ovako najbolje služiti svome narodu. Ovakovoj štampi, štampi h r v a t s k o j , kano i njenim zastupnicima, koji budu znali služiti ovim ciljevima, digao sam svoju čašu i njima u zdravlje izpijam je do dna. Strana б tićnom govoru veličao hrvatskog pjesnika Marulića i hrvatsku književnost i govorio | o češko-hrvatskoj slozi vrlo oduševljeno, | te je iza njegova govora nastalo burno povljagjivanje i klicanje „živio češki narod !“ „na zdar“ a govoniku se sa svih strana čestitalo ! J. K. Na zdravici mu se zahvaljuje i od­ vraća g. H. T a u s k : Poštovani zbore! Mostar dne 2. siečnja 1902. Laskao je gospodin predgovornik, * ,,Magyar-Orsz&g“ doznaje iz vrlo rekavši, da je štampa sedma velevlast. pouzdana, kako veli, vrela, da je Ona štampa, koja hoće da shvati svoj poziv, ne će da bude vlast, ona mora da boravak grofa Khuena-Hederv^,rya u ide za tim, da u prvome redu bilježi do- Beču u savezu s konačnom aneksijom gadjaje, te da ih vjerno prikaže svietu, Bosne i Hercegovine. U novije se uz to ne zaboraviv, da poučava masu na­ doba prenose sve siše glasovi o Ja s toga, gospodo, nazdravljam roda, da je vodi u toliko, u koliko bistri predstavnicima naše književnosti, želeći anksiji. Zadnje vrieme vodili su se u iskreno, da u svom radu svagda i pod pojmove tumačenjem pojedinih pojava u svim uvjr.tima uztraju, da budu propo­ javnome životu. To dakako štampa mora Beču pregovori izmedju zajedničkih ministara, te austrijske i ugarske da čini savjesno i pošteno. vjednici istine, tumaći težnja i želja hrvatskog naroda i oplemenitelji duha Rekoh, da štampa mora da bilježi vlade o pitanju aneksije. naroda našeg, moleći ih ujedno, da nigda dnevne dogadjaje, pruživši tako povjest* Dovršeni su izbori za Dalma­ ne zaborave, već da imadu vazda na ničaru materijal za njegov rad. A sada umu : da su sinci hrvatskoga roda slav­ mi dozvolite spomenuti, što sam ja, vr­ tinski sabor, te je rezultat izbora ovaj: U sabor dolazi 17 kandidata šivši svoje zvanje kao član štampe, sve noga ! Ž iv jeli! hrvatske narodne stranke, 9 članova zabilježio. Za tim nazdravlja g. dr. Ivo P i l a r Protivnici hrvatskoga naroda pred­ stranke prava, a 2 Čiste stranke hrvatskoj štampi: bacuju mu kao veliki grieh, da je on prava, te 7 „Srba“ i 6 Talijanaša. Milostive gospogje, i veleštovana „Nation auf Puff“ . Predbacuju mu, da — Novi sabor sastati će se tek na gospodo 1 Cijenjeni zbore ! nisu oni, koji se osjećaju Hrvatima, svi proljeće. Do toga vremena biti će Zapala me je časna zadaća nazdra­ sami Ciči i Vići. Htijući ovako hrvat­ viti sedmoj velevlasti. skome narodu nanieti uvredu, rugajući mu riešeno i pitanje o namjestniku. Kako To jest, kako je poznato, štampa, onaj se, da je primio u svoje krilo mnogo­ je odavno sabor želio, odieliti će faktor, koji u našem kulturnom životu brojni tugji elemenat, da je pohrvatio se civilna uprava od vojne, te će biti igra sve veću ulogu, toliko veću, koliko Nehrvate, ili da su se mnogi Nehrvati imenovan civilni namjestnik, a napose ovaj život postaje kompliciraniji i za pohrvatili. Ta riaumljeua uvreda, vrlo vojni zapovjednik. Sadašnji namjestnik pojedinca nepregledniji. Ovome pojedincu, štovani zhpr-\ po mom shvaćan, 4 jeste dalmatinski F- Z. M. D a v i d prelazi koji se gubi u labirintu modernoga života, zaista to najveće priznanje, koje se jednom imade štampa biti Arijadnina nit, koja će 1. veljače 1902. u mir. Bio je namjenarodu izreći može. Jer samo narodi, ga izvesti na svjetlo zdravoga i napred­ koji stoje na vrlo visokom etepenu du­ stnikom od god. 1890. Tko će mu noga shvaćanja života, što oko njega ševne i moralne kulture, kadri su absor- biti nasljednik, nije još stalno poznato. buji. birati prvobitno tudje življe. Samo uz Štampi, kulturnom faktoru, koji kod ovakove narode ti tuđji življi rado prionu, ove naše današnje eminentno kulturno samo uz ovakove narode se tudjini dra­ slave zaslužuje toliko po svojem značenju govoljno priljube. A da hrvatski narod i po srodstvu umjetnoj literaturi, koliko i od vjekova zauzimlje vrlo visoko mjesto Habsburžka monarhija. po svojim ovdje prisutnim zastupnicima u duševnoj te u moralnoj kulturi, to do­ Parlamentarne prilike u Austriji bivaju časni spomen, ovoj štampi dižem čašu i kazuje njegova literatura. Kada se još u sve zamršenije, te rad carevinskog nazdravljam srdačnu zdravicu. sredini srednjeg vieka skoro po svoj vieća vrlo zapinje. Narodnostni spor Govorim kano Hrvat i nazdravljam Evropi palile lomače, tada je prije 300 se je tako zaoštrio, da je Koerberova u prvome redu hrvatskoj štampi. godina hrvatski pjesnik Gundulić doviknuo vlada u neprilici radi sredstva i Mi 'smo Hrvati malen narod, koji svietu: „Brat je mio, ma koje vjere bio !“ načina, kako da se to izgladi. Već se A taj uzklik plemenite duše hrvatskog bismo prije svega rado, da si sagradimo je dalo znaka, da je i ustav u po­ pjesnika, jedini u tadanjoj čitavoj Evropi, svoj s a m o s v o j n i k u l t u r n i ž i v o t . gibelji. Sve obćenitije biva javno dokazom je, da su Hrvati narod visoko Za to nam treba štampa. Mi imamo i mnienje, da se bez sporazuma Ćeha kulturni, a uz ovakav narod pristane svoje političke ideale, i u tu svrhu treba i Niemaca neće moći dalje. I u go­ dušom i tjelom svatko, tko pošteno misli. da organizujemo svaki atom naše narodne spodskoj kući je ministar predsjednik U našem bielom šeher Sarajevu naš snage, da uzmognemo svoje ciljeve pro­ dr. K o e r b e r naglasio, kako vječne ,,Trebević“ treba da bude pravi baštihik vesti. Rekli smo, da je štampa sila. — krize priete ustavu i dobrobiti Treba dakle, da i nju organizujemo, da uzvišenih misli velikog Gundulića, i njemu države. neka bude : brat je mio, ma koje vjere bio. bude sli’ x:1- narodnom životu, mora si Francezka. Njemačke Paul Ja dižem ovu čašu u slavu i napredak na­ biti svjeoaa svoje prevažne zadaće, koju zagovara u „Autorite" šeg „Trebevića". Neka uz geslo velikana Cassagnac vrši, svoje velike odgovornosti, koju nosi, francezko-rusko-njemački kolonijalni Gundulića bude nosioc i predstavnik one mora si biti svjesna, da je misaona vodilja duševne i moralne kulture, kojom se hr­ savez. Povodom toga piše, da je dobio širokih krugova narodnih, i da ih može vatski narod pravom ponosi od vjekova, od raznih uglednih ličnosti pisma, voditi ' 1 im putem, davati im zdravi neka prigrli svakog poštenog čovjeka, koja mu čestitaju. Nakon sudjelovanja materijal misaoni, ali da može činiti i koji uz njega pristane i neka se ovako francezke kod smotre nad brodovljem obratno, i škoditi tim širokima slojevima pravom ponosi time, da je hrvatski narod u Kielu, i nakon sudjelovanja francezkih narodnim. četa pod vrhovnim zapovjedničtvom „Nation auf Puff!“ Živio Trebević! Nazdravljam hrvatskoj štampi uz Na koncu mi je još istaknuti, da je grofa Walderseea u Kini, ne treba želju, da bi si bila svjesna svoje dužnosti, više odvažnosti za takav predlog. a osobito etične jezgre svoje zadaće. Na­ poznati češki književnik g. prof. Z a h r a d zdravljam joj uz želju, da bi znala voditi n i k govorio u češkom jeziku i rekao, da Sporazum Francezke s Njemačkom u kolonijalnim pitanjima naš narod pravim putem do boljka i na­ ga je češko književno društvo iz Praga stanovitim pretka. Nazdravljam joj uz želju, da brzojavno kao svog člana zamolilo, da u nipošto ne bi vriedjao francezke ča­ prem skroz hrvatska, nikad ne zaboravi njihovo ime pozdravi ovu krasnu hrvatsku 1 sti. Savez s Francezkom dakako da na zakone sveopće ljudske, na zakone slavu, te je u poduljem, vatrenom i patrio- je nemoguć i bio bi pogrješka. Pisac Politički pregled �„О Strana 6. spominje pismo visokog diplomata, koji razlaže, da se Englezka boji sporazuma u kolonijalnim pitanjima izmedju Francezke, Rusije i Njemačke, i da je spremna sve učiniti, da ga sprieči. Pri tom računa na tri člana kabineta Waldeck-Rousseauvljeva. Iz mjesta i okolice Proslava hrvatske književ­ nosti n Sarajevu. Kako prošli put javisrao, u našem šeher-Sarajevu u krilu hrv. „Trebevića" proslavljena je uspomena na začetak hrvatske književnosti i na njezina začetnika Marka M a r u 1 i ć a najdostojnije, da je pravi odraz zagrebačke slave. Na toj si vi opet je ponovljenim žarom uveličana hrvatska misao u značajnim govorima naših umnih ljudi, njom se je pokazalo, kako ova misao živi i napreduje i kako če naš narod samo pod okriljem hrvatske zastave, sim­ bola narodnoga jedinstva, biti sretan i na­ predan, jer hrvatska misao je čovječna i oplemenjujuća. Donoseći obširan izvještaj o toj slavi, samo možemo od srdca čestitati dičnom „Trebeviću", da tako uspješno služi svetoj hrvatskoj stvari! Živio i napredovao ! Zabava sirotišta. U nedjelju pred Božić bili smo svjedoci ganutljive zabave, koja će ostati u vječnoj uspomeni. Siroticepitomice bisk. ženskog sirotišta, prirediše pod vodstvom zaslužne svoje uprave upravo izvanredno milu i nježnu zabavu, koja je morala i najtvrdje srđce ganuti i u zamrlom sebičnjačkom srđcu oživiti samilost za si­ romašnim bližnjim ; što su posvjedočile i suze na licima prisutnih. Baš hvala zasluž­ noj upravi, vriednim sestrama, hvala siroticama, koje su i ovom zabavom dječinjom najbolje potvrdile plemen; sirotišta. Mi ćemo se u narednom muj i potanje opet osvrnuti na tok čitave zabave, samo sada ne možemo, a da ne spomenemo, kako se je opet sviju neugodno kosnulo, da je posjet bio slab, napose od strane gradjanstva. Školska zabava. Kako smo javili, na 2. siečnja je školska zabava, koju priredjuju učenici I. nar. osn. škole sa svojim vriednim učiteljima u korist siromašnih saučenika. — Zabavi toj je sliedeći razpored : Prvi dio. 1. ,,Carevka“ . Pjevaju jednoglasno učenici i učenice I nar. osnovne škole. 2 Veljko Obradov: „Proslov", krasnoslovi učenica III. razr. Evica Laufer. 3. J. pl. Offenbach: „Blaubart", izvadja na glaso­ viru učenica III. razr. Mimica Rizzo. 4. P. Preradović: „Pamet i srdce“ , krasnoslovi učenik I. razr. Ljubo Mihočinović. б. * * * „Karišik umjetnih pjesama", pjevaju dvoglasno učenici i učenice I. narodne osn. škole. 6. Zmaj J. Jovanović: „Oda praznoj kesi", krasnoslovi učenik IV. razr. Ladislav Smolčić. Drugi dio. „Ljubav i zloba". Alegorično prikazanje u 1 činu s predigrom i pjevanjem. Napisao Ante Jukić. Treći dio: tombola. Četvrti dio: ples. — Ples otvaraju učenici i učenice I. narodne osnovne škole „Dlustuševim kolom". „ H r v o je v a " S ilv e s ta r s k u z a ­ b a v a . Na Silvestrovo, kako je već jav­ ljeno, priredio je vriedni hrvatski „H rvoje" zabavu u domu Bratovštine. Zabavi je ovaj program : 1. Ivan T a 1 i c h : Mazurka, pjeva mješoviti sbor „H rvoje". 2. Ivan pl. Z a j c : „Poputnica Nikole Jurišića", pjeva mužk1 S V I T“ zbor. 3. August H a r a m b a š i ć : Grob iz­ dajice, deklamuje gosp. Stjepan Mihić. 4, Karl B e n d 1: „Lahku noć", pjeva žensk1 zbor. Iza toga su „Hrvojevi" d i l e t a n t i prikazivali „V i t r o p i г“ , sliku iz bosan­ skog života u 3 čina s pjevanjem, koju je napisao naš pjesnik g. Kuzma Nović, a prikazivana je nedavno u Zagrebu. — Za tim je ples. Nedjeljni počinak. Novom go­ dinom poćima i n našem gradu jedna hvalevriedna novost. Glavniji trgovci u gradu, kako se u oglasu vidi, složili su se, da ne­ djeljom, kako je to običaj drugdje, počam od б. siečnja 1902., samo do podne drže otvorene dućane. Omnibus. Od nekoliko dana olakšan je u gradu znatno promet. Poduzetničtvo Misoni uvelo je omnibuse. Vožnji je vrlo umjerena ciena. Iz mostarske mektebi-ružđije. Zaposjednućem g. 1876. Bosne i Her­ cegovine zatekla je habsburška monarhija javnu nastavu ovih zemalja u vrlo starom i zapuštenom stanju. Znajući zemaljska vlada, da je najsgodnije i najsnažnije sredstvo za promicanje kulture škola ; počela je odmah izmedju ostalog oko po­ dizanja i uzdržavanja viših i nižih zavoda mile nam domovine nastojati. Tiekom vre­ mena podiže nam vlada u većim mjestima Herceg-Bosne više i niže školske zavode. Kao prvi zavodi, u kojim se postavlja temelj daljnjoj naobrazbi, jesu osnovne škole. Ona nastoji, da u svakom većem i manjem mje­ stu preustroji stare ili nove podigne. Medju takove stare; Voje'stT SiT-pveinačile spada i naša luždija ili II. nar. dječ. osn. škola u Mostaru. Ruždije su i prije okupacije po­ stojale, ali im je bila sasma druga nastavna osnova, te nisu imale svoje svrhe kao danas. Danas se u njima uče orientalni i svjetski predmeti i to ovi potonji na hrvatskom jeziku, dočim to prije za otomanske vlade nije bilo. Uprava mostarske ruždije još od otom. vlade postojala je u sgradi „Stari mekteb" kod Karadjoz-begove džamije sve do 1880. god., a onda je bila sve do 1886. god. u Karadjozbegovim medresama, pošto je I. narodna osnovna škola u zgradi „Stari mekteb" bila smještena. Godine 1887. prešla je ruždija u Kosine kuće i ostala je tri godine. God. 1890. povratila se je opet u „Stari mekteb", jer je izpražnjen bio, i tu je ostala sve do 1891. god., a tad predje odavle u zgradu braće Jelaćić, gdje je ostala evo sve . do svršetka ovd 1901. god. Nastupom pak 1902. g. prelazi opet uprava ruždije zajedno sa muslomanskim gimnazijalnim konviktom u bolju zgradu, koju je vlada izmamila od g. Mujage Komadine, što se na­ lazi naprama vel. gimnaziji kraj željezničke ceste u Cernici. Ista je zgrada sasma iz­ nova, po nacrtu u tu svrhu, preradjena i upotrebljena. Položaj i mjesto je vrlo liepo i zdravo. Imajuć pred očima, da se za naš na­ predak i boljak vlada brine, jer nam otvara podiže i uzdržaje razno više i niže zavode, p■'m dovikuje: Bujrum I Evo vam sve, ■ino radite i učite, dočim da to nije . »obi to činila. Mi muslimani trebamo naprama tomu zahvalnost izkazati, a to će | biti onda, ako budemo marljivo polazili iste škole i učitelje u svakom pogledu slušali i Broj 1. njihove nauke radostno primali, jer buduć više vrieđi, kakav je tko, nego li, koga je roda. Nemarni i neradini narod u tminama ostaje, oni pako, koji uče i rade, put si do slave i gospodstva krče. Radimo i učimo dakle sa svim silama, kad nam stoje sva­ gdje vrata otvorena, da se podignemo do one prosvjetne visine, koju nam je sami Bog opredjelio! U Mostaru, svršetkom 1901. H. b. S. Iz hrvatskih krajeva Bosna i H e rce g o vina Andrija Šimić. Splitsko „Jedin­ stvo" javlja: Čuveni hajduk, koji je bio za uviek osudjen na robiju, a poslie 31 godine (a ne 24) pomilovan, ovih dana pri­ spio je u Spliet. U svoje doba Šimić se razglasio; četovao je niz medjaše Imotske krajine; kao ratnik i harambaša bijaše gla­ sovit. Trista puta turska vojska podizala se na njegovu četu i uviek joj je uzmicao, čineći Turcima velikih šteta. Dok se, ne­ srećom, njegovoj četi nije pridruži' Sekulić, pravi zločinac, razbojnik, a ne hajduk, Šimić je prolazio kao buntovnik — osvet­ nik. Narod ga je pjevao i u narodnoj pje­ smi, a zna se da nije ‘ tio siromahe, da je izbjegavao prolievanje krvi. Dolazkom Sekulića preokrenulo se i pošto je ista uči­ nila više otimačina na našem zemljištu, austrijske vlasti udariše ucjenu na Širnića, Sekulića i ostale im drugove. Šimić izmedju dvie vatre turske i austrijske, izmicao se dosta vremena. Jednom i obkoljen, jurišem se spasio i ako ranjen ; sutra dan stupio je u kolibu nekih seljaka na granici ; utvr­ dio vjeru, ostao da prenoći, ali domaćin ga, dok je zaspao, sveže, dozove oružnike i predade im ga. Tako je Šimić pao u ruke vlasti. Sud u Spljetu osudio ih je godine 1870. Sekulića i još neke na vješala, radi raznih umorstava (poslie bili su pomilovani, ali u tamnici svi pomrieše) neke na više godina (i oni pomrieše) a Šimića na doži­ votnu tamnicu, jer nije bilo dokaza, d^ je koga umorio, već da je pljačkao. — Sve ovo, te što je Šimić u doba hajdukovanja harao begove, a pomagao sirote, što je da­ rivao crkve, što se pročuo kao junak i strateg, stvorilo mu je popularnost kod malog puka, pa je o njemu više pjesama izpjevano, osobito u Imotskoj krajini u Spljetu. Glasovi pak robijaša, koji su robovali sa Simićem u tamnici, da se on pokajao, da je miran i dobar i da se Bogu moli. još više ga omiliše, pa nije čudo, ako je u Spljetu ovih dana puk vrvio za Šimićem, da ga vidi — da vidi onog nekoć od gore orla, a danas pogurena starćića, koji je u tamnici proveo 31 godinu. I zaista Šimić izgleda kao огб polomjenih krila. Posjetili smo ga; staračac je dosta iztrošen, ali oko, ono, oko oštra i hitra pogleda, puno života, još je orlujsko, još iz njega кб da sipaju varnice munjevite. Malena je rasta, okoštanih obraza, brci mu posiedjeli, stoji кб ukočen. Ali ako se zapoćme razgovor, kao što smo i mi, o četovanju, on ga odmah prihvati, rekli b i: uspomena mu podgrijava krv u žilama, pa priča, a liepo, a prosto, svekako je bilo i za što je odbjegao u hajduke izpred turske sile i gdje je i kolikoje hajdukovao. Priča nam izmicanja, �Broj 1. zasjede i juriše i sve to veselo . . . dok ne dodje na onaj dan, kad se njegovoj četi pridružiše Sekulić i još neki. Tad kao da mu se mrak na oči navlači, pa bi htio, vidi se, da preko toga predje, a samo sriče: „B og im prostio 1“ 0 Šimiću može se reći, da mu je sudbina bila crna. On se odmetnuo u hajduke, koju godinu prije obćeg ustanka u Bosni i Hercegovini. Već i to mu je „radi mira“ koji je medjunarodnoj diplo­ maciji uviek na ustima, otežavalo položaj. On se po danu borio proti Turcima, po noći .kriomice bi se ušuljivao preko granice austrijske; ili obratno. Inače, da je hajdukovao 1875., tko zna?! Onakim poglede ustaškog vodje možda bi proveo život bo' jer poslie svak je javno ili izpod ruke po­ magao ustanak. Druga mu zla sudbina bila, što je pustio da se njegovoj četi pridruži Sekulić, i tako za krvnička djela ovoga i sebe oteretio. Šimić je nešto slab i u zdravlju; a teško mu u zimnje doba ući u Herce­ govinu i radi toga se sklonio u našu bolnicu. Ima još živa brata sa bratučedima. Hvali se na postupanje s njime u tamnici, a pri­ čanja o hajdukovanju završuje: „Trostio je ćesar, pa će i Bog oprostit!" i opet umukne, starački podvije ruke i baci se u misli . . . rekli bi: taj starac, nekad najsmijoniji hajduk, ne vriedi dvie pare. Al, ako se opet tu ko desi, pa počme govoriti 0 hajdukovanju, on baci svoj vatreni pogled iz onih živih očiju — ha! zaupne, pa ko da je mladić od 20 godina, opet govori . . . Pravi огб krila polomljenih. U m ro. Dne 13. prosinca o. g. premiuuo je u Doboju, kod svoje sestre, Stj. A r a p o v i ć, candidat iuris, pravnik če­ tvrte godine, sin kršne Hercegovine, rodjen u Ljubuškom 3. veljače 1879. nakon duge 1 težke bolesti od sušice. Pokojnik je bio izvrstan talenat i marljiv, te je skoro do zadnjih časova života prelistavao pravničke knjige. U 11. godini stupio je u veliku gim­ naziju u Sarajevu, a 23. lipnja 1898. ma­ turirao je u Požegi. U ljetnom semestru g. 1900. položio je prvi državni izpit pravničkohistorićki na bečkoj univerzi, gdje je i dobio klicu nesretne bolesti. Bio je jak duh a u slahu tielu, želji za naukom podleglo je slabo tielo. Poko mu vječni i lahka mu mu hrvatska gruda! Ubojstvo. Javljaju nam iz Petrovca, da je neki Ivica Kusić iz Bučića, kotara travničkog, za nekakve novce, koje da mu nije htio izplatiti, na očigled puno osoba, ubio zidara iz Unca, kotara Splita, Ivana Blazibata na mrtvac. č e d o m o r k a . Javljaju nam Petrovca od 18. prosinca 1901.: Danas po podne do­ veli su ovamo oružnici djevojku Jovanku B o s n i ć, iz sela Gornjeg Vrtoča, izpostave Unca, kotara petrovačkog, koja je prije 15 dana, nemilosrdnom rukom nemajke udavila rodjeno svoje čedo, koje je u griehu po­ rodila. Držala ga stisnutog za grkljan, dok nije sve pomodrilo i dušicu izpustilo. Tako je sama kazivala. Oružnici su prije, prola­ zeći selom, vidjeli na Jovanki promjenu, a govorilo se, da je ljubakala sa nekim odpuštenim lugarom F ..................... . koji je oženjen. Umoreno svoje čedo je nesret­ nica bacila u jamu, dub ku osam metara, kilometar daleko od kuće. Predana je sudu S njom je doveden i lugar F., oženjen, koji je s njom ljubakao, pa će im pravda suditi. Jadnica jadna htjela je zločin sakriti, „ O S V a ne zna za onu poslovicu : Zaklela se zemlja raju, da se sva otajna znaju. Kako je radila, onako će joj Bog i ljudska pravda suditi. Marulićeva proslava u kra­ ljevskom Duvnu. Pišu nam iz Županjca: Ako malo i pokasno, ne će biti s goreg, ako vam javimo, da je i naša mila hrvat­ ska čitaonica, odgovarajući svojoj zadaći, upriličila skromnu proslavu hrvatske umjetne književnosti. To je bilo 1. prosinca. Uprili­ čeno je bilo liepo sielo. Vriedni i uvježbani naši tamburaši i pjevači pokazaše skladnim igranjem i pjesmom, da imaju uz volju i mar i vrloga i zauzetnog učitelja g. Antu K r a k i ć a, sina ponosne Bosne. Sielo je započelo govorom predsjednika veleć. o. R a d o š a i hrvatskom himnom „Liepa naša domovina", koju odpjevaše na obće povladjivanje i burni pljesak pjevači. Onda je učitelj g. A. Krakić ocrtao vješto i ra­ zumljivo značaj Marulićeve slave, segnuv u slavnu prošlost, navodeći sgode iz kultur­ noga i državnoga života hrvatskoga naroda. Govor je slušan s velikim zanimanjem, a kad je dovršio, zaorili su poklici: Živila Hrvatska! Tamburaši su za tim odsvirali vrlo skladno više pjesama, a pjevači od­ pjevaše: ,,U boj u boj . . “ od Zajca, i druge hrvatske pjesme, te je sve bilo odu­ ševljeno. — Sielo je potrajalo dugo u noć, i to u najboljem redu i razpoloženju. Da je ovako liepo bilo, zahvaliti je učitelju g. Krakiću i upravi čitaonice, koji se zauzimlju za njezin napredak. Živjela i evala naša hrvatska čitaonica u hrvatskom kraljevskom Duvnu, slava uspomeni Tomi­ slava, slava Maruliću! „Osvitu" hrvatski pozdrav. “ Član. Krčmarica Mara. Službeni „Sar. list" javlja : Ovih dana umrla je u Maglaju osamdesetgođišnja starica Ma-'-a Š u j a t, koja je još za svoga ž’.„ imenu trajan spomenik ostavila. I odignuvši naime još za osmanlijske vlade u derventskom kotaru han, koji se po njezinom imenu prozvao „Han-Marica", zatekla ju je tu i okupacija Bosne. Gradnjom željezničke pruge Bos. Brod—Sarajevo, podigla se na pruzi kod pomenutog hana željeznička sta­ nica, koja je dobila ime toga hana. Pokojna starica, bila je kod ovdašnjeg naroda veoma omiljena i sbog svog dobrog srdea i duho­ vitih šaljivih dosjetaka na daleko poznata, te je mnogog siromaha bezplatno nahranila i u stan primila. Može se reći, da je nje­ zina gostiona služila za utočište nevoljnih. Vječan joj spomen u Bosni! Darovi družtvu ,,Trebižatu“ u Ljubuškom. Prigodom prve zabave hrvat­ skog pjevačkog i tamburaškogdružtva„Trebižata" u Ljubuškom, o koje uspjehu j e #već u „Osvitu" izvješteno, dala su, kako nam javljaju, sliedeća gospoda milodare družtvu: Idriz Lalić, trgovac, Ljubuški 1 K 00 h ; Alija Orman, dnevničar, Ljubuški 40 h; Adolf Opolski, dnevničar, Ljubuški 4 Ki Fra Ciprijan Brkić, župnik. Klobuk 1 K ; Ilija Primorac, glavar, Ljubuški 1 K ; Pero Dževlan, zidar, Ljubuški 1 K; Mate Pehar, lugar, Ljubuški 1 K ; Marko Kordić, lugar, Ljubuški 30 h ; Petar Grabovac, adj. duh. režije, Ljubuški 10 K ; Fra Štipan Nalesdić, župnik, Vitina 2 K ; Toma Tomić, težak, Radišići 1 K ; Kata Tomić, Ljubuški 1 K ; Ive Erceg, glavar, Crveni grm 2 K ; Grgo Milas, glavar, Humac 1 K ; Miloš Martisa, veleposj., Vrgorac 2 K ; Luka Begcin, račun. Strana 7 prakt., Vrgorac 2 K ; Risto Semiz, trgovac, Ljubuški 2 K ; Pilip Kordić, pisar, Ljubuški 2 K ; Fra Blago Babić, župnik, Gradac 4 K ; Ivan Štimac, učitelj, Veljači 2 K ; Grgo Bunoza, glavar, Radišići 20 h ; Stanko Vasilj, glavar, Medjugorje 7 K ; Ivan Milas, težak, Tihaljina 2 K ; Jure Leko, glavar, Tihaljina 2 K ; Juko Tomić, težak, Radišići 1 K ; Jozo Ćepo, težak, Tihaljina 1 K ; Vilim Zavadil, nadšumar, Ljubuški 3 K ; Mate Knezović, stolar, Ljubuški 2 K ; Ivan Vasilj, posjednik, Ljubuški 3 K ; Jakov Kolina, Vrgorac 1 K ; Vjekoslav Glavinović, Vrgorac 1 K ; Simo Basta, financ. nadst., Ljubuški 1 K ; Vilim Arapović, učitelj, Tasovčići 2 K ; Petar Iličić, trgovac, Ružići 1 K ; Fra Cvjetko Dodik, župnik, Grude 3 K ; Tomo Zadro, težak, Grude 2 K ; Jure Adrijanić, glavar, Grude 2 K ; Alija Buškovac, bilježnik, Lju­ buški 4 K ; Suljaga Konjhodžić, trgovac, Ljubuški 2 K ; Zaim eff. Muminagić, prakt. šer. suda, Ljubuški 11 K ; Josip Jordanić, fin. nadst., Ljubuški 3 K ; Ahraed eff. Jalovičić, učitelj, Ljubuški 1 K ; Jakov Janda, gruntovničar, Ljubuški 1 K ; Tošo Šegan, posjednik, Ljubuški 5 K ; Mijo Rakić, po­ sjednik, Ljubuški 2 K ; Nikola Džamonja, posjednik, Ljubuški 6 K ; Ivan Mmćević, trgovac 10 K ; Tomo Oblućar, kancelist 1 K ; Dominik Quintavalle, sud. tajnik, Lju­ buški 10 K ; Ivan Jurjević, kancelist, Lju­ buški 4 K ; Stanko Vitković, posjednik, Lju­ buški 2 K ; Jovo Pokrajčić, postolar, Lju­ buški 2 K ; Ivan Batinić, porezni oficijal, Ljubuški 1 K ; Ivan Bošnjak, težak, Lju­ buški 60 h ; Bariša Marković, Ljubuški 60 h ; Rogić Ikica, Ljubuški 5 K ; Abduselain beg Hrasnica, pol. pristav, Ljubuški 8 K ; Eugen Pelicarić, uprav, škole, Ljubuški 2 K ;Mehmed eff. Konjhodžić, por. oficijal, Ljubuški 8 K . Hilmi beg Kapetanović, veleposj., Vitina 8 K ; Simeon Kucharski, doktor, Ljubuški 7 K ; Stefan Radjenović 1 K ; Janko Palekovići Vitina 4 K ; Loewi, adj. duh. režije, Lju­ buški 2 K ; Sefić, adj. duh. režije, Ljubuški 3 K ; Rihard Svoboda, direktor duh. režije, Ljubuški 6 K ; Dinko pl. Mistjura, apotekar, Ljubuški 3 K ; Tine Vučić, trgovac, Lju­ buški 1 K ; Tomo Crnogorac, postolar, Lju­ buški 1 K ; Mate Ravlić, Ljubuški 3 K ; Ilija Rastović, kontrolor, Ljubuški 2 K ; Jovan Vittas, poreznik, Ljubuški 2 K ; Henrik Pdschek, povj. car. financ. straže, Ljubuški 1 K ; Ivan Vrančić 5 K ; Pilip Pandžić, glavar 4 K ; Ivan Luburić, posjednik, Stu­ denci 2 K ; Slavo Rako, posjednik, Ljubuški 3 K ; Petar Iličić, Ružići 10 K ; Samostan s Humca, Ljubuški 10 K ; Ivan Spulak, nadgeometar 1 K ; Nikola Ligutić, trgovac, Imotski 5 K ; Mirko Kolumban, posjednik Imotski 5 K ; Zane Vućemilović (Markić) veleposj., Imotski 5 K ; Migja Trokula trgovac, Imotski 5 K ; Janko Delić, trgovac, Ljubuški 2 K ; Luka Gnjato, posjednik, Lju­ buški 4 K ; Ivan Sajko, učitelj, Konjice 3 K ; Ivan i Jerko Jerić, Metković 5 K ; Dr. Mazzi, odvjetnik, Mostar 10 K ; Barva, kotarski stražmeštar, Bugojno 4 K ; Ivan Bukovac, Ljubuški 1 K ; Memišaga Mesihović^ trgovac, Ljubuški 3 K ; Mamutaga Mahić, grado­ načelnik, Ljubuški 10 K ; Fra Ciprijan Brkić, župnik, Klobuk 4 K ; Don Petar Papac, župn:,_ Trebimlje 3 K ; Josip Tomić, elev za ju, Rogatica 2 K ; Fra Metod Mii .pnik, Raško polje 10 K ; Ante Babić, trgovac i posjednik, Vitina, godišnju kućnu kiriju, u kojoj je družtvo „Trebižat" ili 200 K u vriednosti. Svima rodoljubnim �Strana 8. darovateljima uajrdačnija hvala. Bog i Hr­ vati im naplatili! Posestrima „Nada" iž Banja­ luke kod brata „Posavca" u Bos. Gradiški. Piše nam uvaženi prijatelj iz Bos. Gradiške od 12. prosinca: Dne 7. t. mjeseca slavismo neobično slavlje, jer nam toga dana mila seka po srcu i rodu „Nada" iz Banjaluke dodje na zajednički udešenu zabavu, a ujedno na nekoliko časova ljubka domorodna razgovora, na izmienu jednakih misli i osjećaja, ponajviše na moralnu pomoć, utjehu i okriepu iznemogla posavskog Hrvata. — Ta se je slava upriličila na 7. prosinca, kao na imendan dičnog gradiškog župnika uzor-rodoljuba, fra Ambrože R a d m a n o v i ć a, jer akoprem se dični starina dekan Radmanović već tri godine medju nami na­ lazi, to ga vjerna njegova Banjaluka ne za­ boravi, niti će ga ikad zaboraviti, jerbo je malo takovih muževa, koji, zaboravljajuć na se, misle samo o sreći, napredku i blago­ stanju svog bližnjega, a još manje duhovnih pastira, koji bi se toli žrtvovali za život i spas povjerenog svog stada, ko što to čini neustrašivi naš župnik. S toga svaka župa zaplače, kad ju ljubljeni otac ostavlja, te tako i Banjaluka ne zaboravi niti će ikad zaboraviti svoga dobrotvora, te upravo ne propušća sgode i prilike, da svoju vječnu harnost ne dokaže. — U jedan sat poslie podne dočeka odbor „Posavca" svoje mile goste na posjedu drnžtvenog predsjednika G j u r k o v e ć k o g a u tur. Dubravama. Neopisivo razdragani izljubiše se članovi „Nade", njih 25 na broju, a rukovaše krasotice „Nade", njih 20 na broju, na čelu im dični banjalučki župnik i pođpređsjeđnik „Nade" vlč. g. Franjo M a 1e š e v i ć i odmah zaori mila pjesma hrvatskog roda, naša bu­ dilica, naša uzdanica. Ne ćaseći dugo, uputi se sva povorka, do 14 kolakićenih Hrvata, te milovidnih krasotica, iz skromna ali gosto­ ljubiva doma prema drevnoj Gradiški. Pred družtvenim domom u Bos. Gradiški, na kojem se je vijala ogromna troboja, dočekaše ostali članovi „Posavca", na čelu im dični fra Am­ broza Radmanović, impozantnu povorku, te im izreče sidačnu dobrodošlicu, a „Nada" po svom rječitom podpređsjedniku odprimi i uzvrati milo za drago, a opet zaori skladna pjesma sred dubkom napunjena obćinskog trga. Zaludu se opominjalo, da se štede glasovi za koncerat, da nam sivi sokolovi i nježne golubice ne promuknu, uzhit i rodo­ ljubni plam tražio si je oduška, odzvanjao je preko srebrene Save skladan zvuk vi­ linskih glasova i opojne pjesme davorije. Zatim gradiški Hrvati i Hrvatice odpratiše mile goste u svoje stanove, otimajući se, da izvrše starodrevnu hrvatsku gostoljubivost. U 6 sati na večer zasja tminu stotinu lam­ piona hrvatskim bojama, a veselo stupaše gradjanstvo bos. Gradiške u pratnji pje­ vačkog družtva „Nade" i „Posavca", da vrlom fra Ambroži Radmanoviću doprinesu podoknicu, te da time dadu dužnu poštu obće ljubljenom i štovanom župniku. Silno obćinstvo posjelo prostranu avliju župnog dvora, a družtva odpjevaše skladno dvie vatrene pjesm e: „B o g i Hrvati" i ,,U boj, u boj", svi prisutnici zagrme složno : „Živio naš svečar!" Kad se na vratima ukaza poštovana osoba župnika, ne bje klicanju ni kraja ni konca. Tek što se oduševljenje donekle utiša, piosbori vriedni podpredsjednik „N ade", v!ć. gosp. župnik Malešević uzhićeno zgodno slovo, iztaknu vrline blagog .. O S V I т •• Broj 1. otca fra Ambrože, protumači, kako je banja­ 8uzu, jer jedna odgovara drugoj, „mila, licpn, lučki živalj blagodaran te uviek haran svom ali nada sve nesretna, majko domovino, kake bivšem dobrom župniku, koga nikada zabo­ da Te ne ljubimo, ne obožavamo, a Ti jadna raviti ne će, pa da je družtvo „Nada" željno naša Istro, kako da se za Te ne molimo pre­ očekivalo ovaj svečani danak, da dolazeći dobrom Bogu, za ovaj najbiedniji dio naše u Gradišku sa svoje strane doprinosi obćoj domovine?" Ne dadoše nam tugovati, tam­ slavi imendana narodnog dobrotvora te dobra buraški kvartet toli liepo, toli umjetnički pastira. Još i predsjednik „Posavca" oslovi odsvira „Pustinjakovo zvonce", od snažnog dičnog starinu župnika, te toplim riečima fortisima do najnježnijeg pijanisima tolikom razloži, kako je svima poznato, da milog bravurom, da bi se liet muhe mogao čuti. otca fra Ambrožu nije vodila u Bos. Gra­ Znali smo, da „Nadaši" liepo i uztrajno dišku misao, da se dobrom župom okoristi, vježbaju pjevanje kao i tamburanje, ali da jer razlogom viečnih poplava narod izne­ su tamburanje toliko usavršili i ne sanjasmo, mogao, mal ne nikakav prihod svom župniku upravo zažalismo, da je to jedina točka ne doprinosi, a osim toga mjesto dosta ne­ tamburanja bila. Od srdca čestitamo „N adi" zdravo i ne prija gorskom zraku priviknutom na ovom uspjehu i na nenaplativoj akvisi* župniku, ali da on sve to dragovoljno pođ- čiji u osobi gosp. tajnika Grgurine, njegovo naša, da živi i strada sa svojim narodom, tamburanje na braću je već nedostiživo ; da ga kriepi moćnom utjehom vjere, da ga baš evala našem mladom primorskom Hrvatu I pomaže, odkidajuć sebi od ustiju, te time „Iz bratskog zagrljaja" bijaše posljednja daje sjajan primjer čovjekoljubiva, milo­ točka razporeda, pa je sva publika sa „Nadom" srdna i za svoje uzvišeno zvanje oduševljena i „Posavcem" uzkliknula: „Slovenac i Hrvat pastira, a da se samo po sebi razumieva, za uviek brat i brat". Povodom silnog poda se takav izvanredni značaj nalazi na ćelu vladjivanja odpjevaše naši vrli pjevači i i medju prvim u radu i borbi za milu hrvatsku pjevačice još milu našu hrvatsku himnu, otačbinu. Usred neprekidna klicanja i povla- koju je, budi u čast spomenuto, sva publika djivanja ganuto se je zahvalio svečar, te stojeć slušala. Po obćem sudu prisutnih, pozvao prisutne u svoj skromni stan, da ih medju kojima bijaše dovoljno glazbenih pogosti. U liepom redu i skladu, pjevajući stručnjaka, uspjeli su pjevači i pjevačice rodoljubne pjesme, povrati se kićena povorka uzorno, a takodjer sva čast vriednom ka­ u družtveni stan na skupni pokus, odakle pelniku „Nade", koji je zborove toli liepo će u 8 sati pristupiti u svratištu „Kaiser" uvježbao, a još vatrenije s njima kod pro­ obdržavati se imajućoj zabavi. U prostranoj dukcija ravnao. Mladež ko mladež, iza za­ dvorani svratišta ..Kaiser" skupilo se me­ bave prohtjelo se igranke, pa je trebalo dju tim odabrano obćinstvo, brojno činov- Homerove rječitosti, da nešto za volju sutraničtvo i gradjanstvo, dapače i iz komšijske đanje dužnosti, a nešto zbog Adventa ne Stare Gradiške posjeti nas liepi broj otmjenih bude, što no reknu „ples do zore". Pokupiše gosti, jedino su naša grčko-istočna braća, osim članovi „Posavca" svoje mile goste i gošće, dvojice ćastnih iznii^aka,«f o starom običaju da Hi odprate na noćni počinak. Buže dragi, svojom odsutnošću sjala, ipak mi već odavna bilo je svakako, malene i uboge su naše dokazasmo, da se može i bez njih, a ovaj kolibice, nepripravne za toli kićene goste, put bijaše zabava toli posjećena, da su se ali Francez v e li: ,,une manvaise nuit est članovi „Nade" i „Posavca" n nuzgrednim bientot passe" (jedna hrdjava noć brzo prodje), prostorijama morali smjestiti. Prva pjesma pa s toga osvanusmo u nedjelju 8. i. mj. po razporedu bijaše „Jadransko more" od zdravi i veseli, da se u 9 sati saberemo svi Hajdricha; tu je pjesmu mužki zbor „Nade" u malenoj našoj župnoj crkvici, gdje će toli skladno i oduševljeno odpjevao, da je mješoviti zbor „Nade" pjevati svečanu la­ publika ostala kao elektrizovana, te povla- tinsku misu, kao na dan Neoskvrnjena Za­ djivanju ne bje ni kraja ni konca. Drugu čeća blaž. djevice Marije. Crkvica dubkom pjesmu „Bivaly Ćehove" u znak slavenske puna, da se sgnjiečiš, od najotmenijih činov­ solidarnosti ovdašnjoj braći Česima u čast, ničkih i gradjanskih obitelji do priprosta odpjeva „Nada" sa ,,1’osavcem" uzajamno, Posavca seljaka, svako napeto sluša kraj pa nam se čini, kao da još zvone u našim pobožne molitve divni dosele nečuveni pjev, ušima krepka mužka grla, spominjući staru a pobratim „Posavac" najvolio bi od miline slavu kršnog svog ogranka slavenskog stabla ; i radosti stvoriti sve članove i članice „Nade" ali ne ima se kada razmišljati, već se penju u jednu osobu, da ju može privinuti na bratske na podiurn milovidne „Nadašice", a publika grudi za uzdarje liepa užitka. Tuđe veleočarana liepim pojavama naših banjalučkih častni naš župnik blagodari sa oltara milim krasotica pozdravi frenetički nastup, kao da gostima na njihovoj ljubavi, trudu i umjeću, je znala, da će se iz angjeoskih grudi naših koli prema njegovoj osobi, toli prema gra­ sestrica toli čarobni glasovi oteti. „Nazaj diškom gradjanstvu i bratskom družtvu „Роv planinski raj" pjevaše mješoviti zbor savcu". Iza svršene bogoslužbe odpratisme „Nađe", a mi suspregnusmo dah, slušajući naše goste u skupinama po gradu, da raz­ tu divnu skladbu prekrasno odpjevanu. Je li čudo, da se naša publika, nevična takovu užitku, ne htjede smiriti, a da su se naši mili g( sti upravo morali znojiti, da udovolje burnoj želji gradiških štovatelja umjetnosti i hrvatske pjesme. Na isti način prosliediše sve točke razporeda, jedna pjesma divnija od druge, uzhiti nas „Crnogorac Crnogorki" od Zajca, uzdiže nas ,,U kolo" od Braise, uzplamtiše nas „Jadranski zvuci" od Vilhara, ta to su naši zvuci; snivamo li, ii’ smo na javi ? to je radost i plač naše braće, a dira nam žilu kucavicu, da ogrije razdra­ gano srdce; zatim „Pozdrav domovini" i „Pre­ dobri Bože" — te nam pjesme oteše biser- gledaju naše znamenitije zgrade, a cvjetna, mladež zapjeva na raznim mjestima tako t na srebrenoj Savi, prevozeć se na časak u susjednu Slavoniju, dočim na stotine pučan­ stva gledaše i slušaše mješovitim čuvstvima te časove naše slave u slozi i ljubavi hrvat­ skoj. U jedan sat poslie podne sabraše se družtva „Nada" i „Posavac" u družtvenom domu na prijatni banket, koji rodoljubni Posavci i Posavke upriličiše za počast miloj posestrimi. Oprostiti će mili gosti, ne bijaše tuđe razkošnih poslastica, ali ono, čim se podvorilo, pruženo bi draga, iskrena srca, a tako bi i ndprimito. Prvu nazdravicu iz­ reče predsjednik „Posavca" žarkim zanosom �»roj 1. vitežkoj osobi j.remila vladara, caru i kralju j Franji Josipu 1., našto svi prisutnici stojeć odpjevaše carevku i uzkliknuše, da nam Bog pozivi na mnogo ljeta premila vladara. Drtiga zdravica obće aklamirana bi izrečena našoj visokoj vladi, pod čijom upravom se HercegBosna naprednim zemljama počela takmiti, a kojoj je geslo : ravnopravnost i sloboda svih žitelja i vjemizpoviesti. Za tim velečastni gosp. fra Ambroza R a d i n a n o v i ć nazdravi toplim riečima miloj posestrimi „Nadi", blagodarivši sa strane žitelja Bos. Gradiške i kao član ,,Posavca“ na tolikoj ljubavi, kojom nas mila sestrica obasu, da je po cičoj ovoj zimi, ne žaleći ni truda ni troškova, nesebična do skrajnosti, dohrlila na poziv „Posavca" u njegov zagrljaj, te time pružila divan primjer hrvatske sloge i sviesti. Dao Bog, da ovaj posjet ne bude posliednji i mi svi kliknusmo ,,Amen“ , a dvoranom zaore krasne naše rodoljubne pjesni, pune mladenačkog žara, izprekidane uzklicima medjusobnih izraza sklonosti, vjernosti i lju­ bavi. Taj se zanos stišao tek kad je simpatićki podpredsjednik „Nade" srdačno re­ plicirao i sa strane ,,Nade“ iztaknuo, da je * to njima u prvom redu užitak, jer je rodo­ ljubna dužnost, da se posjetimo, medjusobno pomognemo, ponajviše jedan drugome do­ kažemo ljubav, privrženost i hrvatsku slogu. Tako su se redale zdravice miloj domovini, bratskoj slozi, zajedničkom radu te krasnim našim „Nadašicama" u prilog, a sve jednako burno i toplo prihvaćene, da nam se je vinuo uzdah nebu pod oblake: „A h zašto nismo uviek i svagdje ovako složni i jedinstveni, zašto se uviek ne ogrijemo na bratskim grudima, a ne natječemo u ljubavi i radu za sve, što je hrvatsko, plemenito i rodo­ ljubno, u mjesto što nas stranke i strančice razdvajaju, a crv razdora raztoći?" Odmaklo je doba, suton se počeo hvatati, skočiše naši mili gosti na noge lagane, došlo je doba, da se razstajemo. Ali se ne ostavljamo šale, brzo i „Posavci" posjedaše u kola, da bar donekle odprate milu braću i sestrice, te u naseobini Niemaca Windshorstu uhvate još jednoć složna družtva bratsko kolo, zagri­ jano otaćbenićkom pjesmom. Divili se pri.sutni stranci našem bratimljenju, dapače za­ grijala i njih naša toli očita sloga, shvaćaju naš pokret i rek bi zavide nam. Ori se pjesma snažnih raladjahnih grla, sve je uzJiićeno, članovi dižu pojedine družtvene prvake, kliču im i ljube ih, sve žarko i iskreno, ali i dostojno sve oduševljeno, a i triezno. Ukrade se biser suza gdjekojoj krasotici posestrime „Nade", kad predsjednik „Posavca" izgovori oprostno slovo, ta i on poče s riečima: „Na razstanku smo naše zjene sjaju". Snuždila se braća i sestrice, ali valja poći, dužnost zove, da se svaki svom ognjištu vrati, pošli su praćeni uzkli­ cima rodoljubnim i pjesmom hrvatskih ju ­ naka, iz daleka još dozivahu i odzivahu, a mi ostasmo željom, da se i opet sretno sa­ stanemo u otaćbenićkom radu i zabavi, da se medjusobno bodrimo i pomažemo. Podji s Bogom, posestrimo „Nado", Sve­ višnji te Tvorac kriepio i jačao na zajed­ nički naš napredak i spas u slavu roda i plemena, budi Ti iskrena bratska hvala na nezaboravir časovima srdačna zagrljaja, divne pj urvatske sviesti, vazda Ti ostaje vje. „Posavac". „О S V I T“ Iz družtva i nauke Hrvata zgode i nezgode, Spjevno li ......... c. Dugo doba potrajalo, Dok se Obra nadjačalo; Skrhati ga mučno biše, Jer je njega brojem više. Poslie duga, strašna rata, Obre ljuta jeza hvata; Kada poraz predvidiše, U Solin se zakloniše, Ne bi li se dalo spasti, Neizbježne od propasti. Pokušaše i tu sreću, Nu na žalost svoju veću: Jer okršaj kod Solina, Pratila je zla sudbina. Rat, bjesnjaše svom žestinom, Solin-grada pod zidinom. Lete striele, handžar sieva, Vrište konji, krv se lieva, Suklja plamen, dim se diže, Truplo se do trupla niže. Tri nedilje boj trajaše, U kom Obri smalaksaše. Kada propast uvidiše, Mah oružje položiše, A vodje im izjavljuju, Da od borbe odstupljuju. Šatra Hrvat div-Avara, Na veselje rimskog cara : Jer kad začu Heraklije, Od radosti suze lije. U grudiin mu srce igra, Što ukroti Hrvat tigra. Pera se je dohvatio, Pismo Sami upravio, U komu ga on pozdravlja, I pobjedu njemu javlja: „Zdrav mi bio kralju slavni, Moga carstva dčstu davni ! — Od kad krunu carsku nosim, Napast Obra vjek podnosim, Nije ni dan protekao, Da me nije zadirao, A1 nododje doba žudno, Te umirih srce trudno. Eto ga se izpriprostih, Za uvieke oslobodih. Srce moje poigrava, A ruka mi podrhtava, Od veselja i milina, Rad smaknuća dušmanina. Tko je moju propast snovo, Taj je svoju eto skovo, Podlego je Avar gordi, Hrvaćana britkoj ćordi. Ostajem Ti haran vječno, Što se ponie baš čovječno, Što mi snažnu pruži pomoć, Kad mi carstvo shrva nemoć. Ti mi spasi mezimicu, Dalmaciju miljenicu. Kako da Ti se odužim, Znak harnosti da Ti pružim ? Pravde ćemo se držati, Pak se nećemo kajati. Što sam Tebi obrekao, Pomoć kad sam Ti iskao. To sam spravan izpuniti, Voljnim srcem izvršiti. Svu zemlju Obru otetu, Dajem Tebi za odštetu, Poklanjam Ti Dalmacijo, Zemlju moju najmiliju, Ali pod uvjetom tijem, Da je pod mojim okriljem." (Nastavit će se.) Strana 9. Različite viesti. Nobelova mirovna nagrada. Nobelov odboru Kristianiji odaslao je poziv onima, koji imadu pravo prediaganja, da imenuju do 1. veljače 1902. svoje kandi­ date za nagradu, što se imade podieliti g. 1902. Ovlašteni su predlagati: Članovi No­ belova odbora, koji su članovi norveškoga storihinga, članovi zakonodavnih korpora­ cija i vlada raznih država, članovi inedjuparlamentarne unije, članovi medjunarodnog mirovnoga ureda u Bernu, članovi medju­ narodnog pravnoga instituta, profesori po­ litičke pravne znanosti, povjesti i filozofije na sveučilištima, te konačno one osobe, kojim je podieljena Nobelova nagrada. Mjesto u Nobelovoj oporuci, koje se odnosi na mi­ rovnu nagradu, glasi: „Nagrada se imade j onima podieliti, koji su najviše ili najbolje I djelovali za pobratimstvo naroda, za ukinuće j ili ograničenje stojećih vojska, a i za priI redjenje ili propagandu mirovnih kongresa." i ,,N. N.“ Žestoka studen bila je u Sjevernoj I Americi polovinom prošlog mjeseca. Tempe­ ratura je bila 18 stupnjeva izpod ništice. I U Chicagu je bila tako žestoka zima, ka­ kove ne pamte od 200 godina. Velike oluje, sniežne vijavice i poplava na sve straneMeteorolozi vele, da će takva studen zavla­ dati i u Evropi. Atentat na ministra. Sin bivšeg ministra-predsjednika Vladana Gjorgjevića, ministarski perovodja Aleksandar Gjorgjević, napao je tvorno na ulici bivšeg ministra prosvjete Paju Marinkovića, koji je njegova otca opetovano javno uvriedio. Marinković je dva puta pucao iz revolvera na Gjor­ gjevića, ali ga nije pogodio. Jedan je hitac pogodio prolazećeg jednog dječaka, te ga teže ranio. Radnički i djački nemiri u Budimpešti. Magjarski djaci demonstri­ rali su u velikom broju proti njemačkim piedstavama po budimpeštanskim kavanama. Besposleni radnici prolazili su ulicama pod • zastavom i napisom: Kruha i rada, i orobili neke trgovine i porazbijali prozore na ku­ ćama, dućanima i kavanama. Na Kalvinskom Trgu sakupilo se do 4000 radnika. Vikalo se: Zivila revolucija! Redarstvo je zabra­ nilo obilaženje gradom. Cirkus Barnuma i ВаПеуа imao je čista dohodka 1,632.000 kruna u prošloj društvenoj poslovnoj godini. Bog i dom. Vječnoga u Oca vjerovanje živo, Ljubav, čuvstva topla — domovina — mati: Života u borbi prepliću se milo U luč, koja lomi tamu vid u sjajni. Bescrpna to knjiga svest.anog je dobra, Svojstava svih klica plemenitog resa; Nagon uma, duha svjetloga pojma, Pokoj pravi srca zadovoljstvo pjeva. Vez ljepota ovih život to je cieli, U kojem se ori puna slasti sreća; Dok drugoga žiča užitak još veći, Nagrada b6 silna — raj blaženstva vječna. Prijan Lavski. �Sirana 10. O Brzojavni pozdravi k Nlarulićevoj slavi u Sarajevu. Zagreb. Svesrdice pozdravlja slavno društvo i zahvaljuje mu se na današnjoj proslavi 400-godišnjice u ime društva hr­ vatskih književnika. Ivan vitez Trnski. Zagreb, živo se sjećam divnih ča­ sova, koje proživismo skupa kod hrvatske slave prije dvije godine u slikovitom Sa­ rajevu, te žalim veoma, što mogu taj put biti samo duhom kod današnje vaše proslave. Slava Maruliću, a bratski pozdrav vam a! Milan Krešić, predsjednik saveza hrvatskih pjevačkih društava. 8 V Split. Radostno Marulića rodni grad pozdravlja današnju proslavu glavnog grada posestrime zemlje, a prisustvuje duhom je ­ dinstvenosti hrvatskoga naroda. Obćina. Split. Dušom, srcem prisustvujemo kulturnoj slavi našega naroda, živo želeći, da nam uspomena Marulića bude zalogom bolje budućnosti. Narodna čitaonica. Split. Neumrlom Maruliću slava, dičnom „Trebeviću" čast! Škomerža. Iz službenog lista Odlikovanje. Njeg. c. i kr. Apo­ stolsko Veličanstvo je previšnjom odlukom od 4. o. шј. blagoizvoljele najmilostivije odobriti, da se predstojnik odjelenja Edmund S t i х na njegovu molbu premjesti u trajao stanje mira, i tim povodom podieliti mu u znak priznanja njegovoga višegodišnjega, vjernog i veoma uspješnog djelovanja ve­ liki krst ordena Franje Josipa. Imenovani. Poglavica zem. vlade imenovao je dojakošnjeg definitvnog učitelja tehničke srednje škole u Sarajevu Henrika B u b a k a po odobrenju vis. c. i kr. za­ jedničkog ministarstva u VIII. dnevni raz., podjelivši mu ujedno naslov profesora. Premješteni. Poglavica zem. vlade premjestio je naizmjence sudskog pristava u kot. uredu u Sarajevu dra I. A b a y a i vladinoga perovodju u okružnome sudu u Bišću Josipa R a u h o f e r a ; dalje auskultanta Aleksandra š e š e k a od okružnoga suda u Mostaru k seoskom kotarskom uredu ov d je ; zatim je naimenovao pravnog vjež­ benika u kr. sudištu u Levoći Belu K a c z v i n s z k o g privremenim auskultantom u okružnom sudu u Banjaluci. Javna zahvala. Odbor hrvatskog družtva „P ro­ svjete", u Beču, izriče ovime najsr­ dačniju hvalu, sliedećim uredmčtvima na bezplatnom šiljanju njihovog cienjenog lista i to: „Osvita", „Hrvatske K rune", „Croatie" „Hrvata", „Hrvat­ ske", „Glasa Naroda", „Hrv. Prava", „H rv. Radnika", „N ade", „Bošnjaka", „Sarajevskog Lista", „Naše Sloge", „S oče", „Narod. Novina", „L ovačkoribarskog vjestnika". Preporučujuć se i nadalje naklonosti slavnih uredničtva, izričemo dalje hvalu darovateljima, koji su knjižnicu ovoga družtva ukrasili, poklonit knjige A I Broj 1. T “ i to: gospodinu Vinku Blažekoviću, ravnajućem učitelju u miru, koji da­ rova 55 knjiga, Josipu Beckeru, koji dade 15 knjiga, Dragutinu pl. Šuškoviču, koji dade 10 knjiga, Članu akad. družtva „Zvonim ira", što po­ kloni 3 knjige, gosp. Franu Novaku, Josipu Berdausu, gospodji Strosmajer, koji darovaše svaki po 2 knjige, g. Stjepanu Horvatu, iz Virovitice, Franji Obendorferu, Bernardu Weissu i rad­ ničkoj tiskari u Zagrebu, koji daro­ vaše svaki po jednu knjigu. Svim darovateljima od n a shvalar a od Boga plača. U B e č u 22. prosinca 1901. Za odbor hrvatskog družtva „Prosvjete" Ivan Prpič Drag. pl. Šuškovič tajnik predsjednik Javna zahvala. Prigodom babe i punice smrti naše neprežaljene supruge odnosno majke MARIJE DICCE koja se je dne 19. prosinca 1901. u vječnost preselila, srdačno se zahvaljujemo svima onim koji nam bud kojim načinom izraziše svoje 'saučešče. Napose pako zahvaljujemo veleuč. g. dru Ri z z i , gradskom liečniku, koji je kroz dugotrajnu bolest pokoj­ nici posvećivao upravo bratinsku njegu, te vlč. oo. franjevcima, koji joj u bolesti davahu utjehu i sprovod vodiše. Iskrena hvala budi Bratovštini sv. Ante, čč. sestrama milosrdnicama, školskim sestrama biskupskog sirotiŠta, te mnogobrojnim odličnim gospodjama i našem gradjanstvu koji sprovod uveličaše, te neprežaljenu pokojnicu do, hladnog groba izpratiše. Napose zahvaljujemo pravoslavnom gradjanstvu naročito gg. Vojislavu B o l i i Toši I v a n i š e v i ć u , koji su svojim prisustvom sprovod uveličali. Svima duboka hvala i od Boga plata! T u g u j u e a o b it e lj. OGLAS. Podpisani častimo se javiti p. n. obćinstvu i cienjenim mušterijama, da I smo zaključili i ovdje uvesti ; nedjeljni počinak u trgovinama, 1 te utanačismo, da počam od 5. siečnja 1902. naše dućane u podne svake 1 nedjelje zatvaramo i čitavo po podne zatvorene držimo. S toga molimo naše štovane mušterije, da to izvole na znanje uzeti, te 1 1 da do podne nedjeljom svoje potrebe podmiriti izvole. Preporučujemo se s veleštovanjem: Adam Mikačić Knflpfelmacher & Guttmann Braća Oborina Jaričević & Comp. Bisto Pičeta & Comp. Vicko Mikačić Pacher & Kisić Vid Kvesić Braća Kašiković M. M. Kosjerina St. Wesolovsky Bisto Perinović з—i Felix Žuravsky Braća Milutinović Andrija Malenica Ivan J. Smoljan Wendelin Huber Simo S. Golubović Špiro Spremo Mor. Jul. Bosenfeld Lazar Z. Sliepčević Petar Sudar Hrvatska dion. knjižarna. �Broj 1. . . O S V I T Strana 11. !O O O O O O O O O O O O O O O O O O O O O O O O O O O O i 15 komada Г kruna 610. § Niže podpisani stavljam do znanja, da sam otvorio prodaju na veliko, naravnog, izvrstnog bielog i crnog U životu nikad više neće ■biti riedke prigode, da ве za samih 6'10 K. može 16 po i z ' . predmeta. 1 jnb. Nikel - Anker - Rem. žepna ura, krasni ed ja j, sa slikom kralja Franje Josipa i.. ili Nj. Sv. pape, sa kazalom se kunda, točno ide, 3 godine jamstvo. 1 pravi goldin-lanac ili nikel. 2 kom. goldin. imit. prsten sa similbriljantima. 2 kom. puceta za manšete, zlato double sa mekanizmom. 3 kom. puceta za prsa rubače. 1 patent, puce za ogrlicu. 1 fina igla za ovratnik. 1 obvoj za sat. 1 malo zrcalo u etuiu. 2 srebrne naušnice nove fazone. Isti predmeti al mjesto gornjeg sata sa satom od pat.-gold. 3-g. jamstvo sa m o K .1 2 1 2 . Što se ne svidja, zamienjuje se ili novac vraća, dakle nema gubitka. Slični oglasi su samo oponašanja. Dobije se unapred pla­ ćeno ili pouzećem kod 10—10 n, skladište satova i zlatnine na veliko dobavljač austr. c. kr. saveza drž. činovnika. Krakov, Stradom, 18 (Austria). llustrovani cleniei franko i gratis. 0 broeanskog vina, a prodajem ga uz vewma umjerene ciene. U v je re n e ^ * , ako treba tko za preprodaju ili za privatnu po­ trebu d o b ru ^ ^ J p i bro’eanskog vina, da će se na mene obratiti. § Jamčim u i naravnu nalazi na stanici’ Žitomislić. Ponude i pisma šalju se na p o d p i s a n o g . vrstnoću. Skladište se 7 -1 0 Sa štovanjem Jure I. Smoljan Mostar. OOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO Zaštitna m arka: SIDRO 1 iLINIMENT. CAPS. COMP. posjed n ik vinograda Ц Ф * Ant N. Vuletin u Kastr starom, kod Spljeta (Dalmacija) može po.-lužiti p. n. gostioničari', krčmare te go­ spodu činovniku najboljim izvrstuim kaštelanskim crnim šilerom i bielim vinom, finim stolnim uljem i dobrom lozovačkom 1 ijom, koje proizvadja sa svojih posjeda u glasovitim Kaštelim. — Odprema u bačvicam od 30 litara unapried. — Uzorci i cienici na zahtjev badava i franko. — Gostioničarima i trgovcima pri većim naručbama znatan popust 12—10 Svjetska izložba, Pariz 1900. „GRA.ND РШХ“. \ " I iz Richterove ljekarne u Pragu r najizvrstnija, boli ublažujuća maza, < I ćenito priznata; uz cienu od 80 h, 1,40 K, I ■ i 2 K; dobije se u svim ljekarnama. Kada se kupuje ovaj svugdje obljub- ‘ ^ ljeni kućni liek, neka se uzimaju samo ^ originalne bočice u kutijama sa našo/ zaštitnommarkom iz Richterove ljekarne. \ Tako si siguran, da si dobio originalni proizvod. ^ 2 8 -6 Eiohterova ljekarna 1 ,,k zlatnom lavu“ u Pragu Г. JeTisaviua uTT5. čast nam je cienj. našim mušte­ rijama javiti, da u našim gostioni­ cama točimo п a m a l o i v e l i k o pravo naravno, broeansko vino, bielo i crne, iz veleprodaje vina J u re I. S m olja n a , selo Kručevići kod Mostara. Svaki čovjek vrlo cieni i mnogo drži do Zaštitna marka zakonom zaštićena. Kuski karavanski čajevi svjetskog glasa braće K -C POPOFF MOSKVA. e. i kr. dvorski dobavljači. Najfinija marka. ~ ф | £ Najfinija m arka. Pisama: B e č , VII./2. B r e ite g a s se 9. Dobiju se en detail u svim inozemnim finijim duća­ nima u originalnim zamotima. 10—8 H rvati! Sjetite se predplatom je- | dinog hrvatskog političkog lista | u Herceg-Bosni i ШШ* „ O S V I T A " , ~Ф В koji teži, da odlučno stoji na bra­ niku hrvatskih ideala иг geslo 1 „B o g i Hrvati ! “ Нб*6- z la tn o g sata s la nce m sa 3-godišnjim jamstvom, a uz to još 1385 potrebnih predmeta i to: 1 osobito fiui parižki broš sa simil-draguljima, 1 garnitura puceta od double zlata za rukave i prsa, patentirani zatvor, 1 dragocjeni prsten sa dragim kamenom, 1 vrlo liepa igla za kra­ vatu, džepni nož sa raznim oštricama, 1 osobito liepa džepna pisaća spravica sa 4 pregradka, 1 fino toiletno ogledalo u etuiu, 3 fina rubca, 1 krasan cigarluk sa ćilibarom 20 koristnih pisaćih predmeta i još 1350 potrebitih raznih predmeta. Spomenutih 1386 predmeta ujedno sa satom, koji je sam vriedan ovog novca, dobit ćete direktno za 3 K 80 h, poštanskim pouzećem iz prvog vrela naručivani6—2 R. K . Krakovo. Što se ne svidja, vraća se novac. Sa veleštovanjem б—з Braća Bistrik 41,46. SARAJEVO. Kujundžiluk 18. Izvolite naručivati kaučuk-štampilje (xrnnlvu.re) samo u tvornici kaučuk-Stampilja H f v . d io n . t is k a r n e u M o s t a r u , pa će te se uvjeriti, da su ciene mnogo umjerenije od stranih tvornica, a za traj­ nost jamči zavod. �т .. О 8 V A sb 156/1902 N a ј b о 1ј i TISKOVI za Vi>i V tiskovi , . . E K C O I jE 44 najnovijeg i izvrst» I A N L n E U lia: nog sustava sa pribroje za dvostruki i trajni pritisak; zajamčena :.ajveća 'гги . veća od svih drugih tiskova; i za p -..< (a tične štrcaljke - ад*. ' kojo * ade tentirane riONIA”, same bez kretanja poluge. Samedjelujućeštrcaljke K l l l j e za groždje, voće i masline. K n i i l i l 8 « l l l i i s t l i i l l i a za groždje. P l u z i za vino­ grade. M i i š l l i c e za voće, kao što za sve proizvode bilinske, živinske i rudne. T i s k o v i za sieno, slamu itd. za ručnu radnju. M l a t i l o za pšenicu, č i s t i l a za žitija. p r e l l l r a l o I l i e Č k a l o za krmu i i i i l l l l l c a za brašno, ručna i razne veličine, te i svih drugih gospodarskih strojeva. Tiskovi za vino Grade i prodaju sa jamstvom kao posebnost najnovije, izborne obistinite, pripoznate najbolje i odlikovane, sastav PH. M A Y F A R T H c. i kr. izklj џ povi. tvornice I DR. gospodarskih, i -vinsirslsihi. strojeva, u BEČU II. Taborstrasse br. 71. Nagradjeni u svim državama svieta sa više od 450 zlatnih, srebrenih i poćaetnih kolajna. — Ilustrovani cienici i mnogobrojne svjedočbe pohvala. P r e p r o d a v a o c i i p r e d s t a v n i c i t r a ž e se s v u d a o n d j e , g d j e j o š n i s m o z a s t u p a n i . if* Ć u v ;y \ X m im e n t. _ p a tv o re . C a p s ic i "3|S£- com p . iz Richterove ljekarn e u Pragu. IИ ] I1A_|>| ili zviezda. в о Kad se kupuje ova priznata najbolja, boli ublažujući! maza, koja se dobije u svim ljekarnama, neka se vazda gleda na marku: „S id ro“ . jedini hrvatski pučki kalendar u Bosni i Hercegovini, dobiva se u svim knjižarama u Hrvatskoj, Slamaciji, uz cienu od 70 h, a u Bosni i Herbos.-herc. biljegom 82 hel. HRVGJE R. B, br. 8 6 9 6 7 pomaže i okriepljuje 8 jamstvom kod gihta, astme (težko disanje) reuma, epilepsije (pada- _J M N O ŽI N A Z A H V A L N I C A STOJI SVAKO MU NA UVID. |___ vlce), influence skopčane *69 7 sa bolešću hrbta, ischiasa. POMADA OD ULJANA. nagluhosti, nervoznosti.ne- Bez ulja i masti I Ne samo što pravi svako lice <ino i mladje, spavanja zuejnja u uhu, zubobolje, bliedfla kucanju srdca, migreme, glavobolje studen,, ruku i nogu, drhtanju na tielu i kod drugih živ ca ih bolesti. — Do 20 godina sta re bolesti izliečene su po s ve! šalje novac** Veliki stroj stoji 6 K . r z , r a o bt . 40 BALZAM On čisti krv, te je bezuvjetno najbolje domaće sredstvo z . nutarnje i vanjske bolest., odstranjuju« nečiste sokove . P r o f. рн. Dra ConcilUe INJECTIO \ D || r VEGETABILE 'ećem ili ako se unapred pošalje novac ašilja glavna prodavaooa za tu- i inozemstvo proti trganju i kalanju kama i nogan navalu krvi u glavu, (kongestije), bolesti cr zatim kašalj, prsnu bol i promuklost, zatim i b° ‘ gljiste, zlatenicu i zlatnu žilu lieči -------------- ŽIVOTNI po mojem stroju nebi bio roku od 45 dana, dobiva nijedau bek nije pomogao, stroj. Mali stroj stoji 4 K ,I“ slabe. jgOSpodje. e^v= Л г Sve bo]esti želudca, " T p J ^ u ^ r ^ !0 probave, P O - ^ V prištići, sve to iz.eeglavito kod pomanjkanja teka Z"V« Uporabom iste. ^ Ц Г uaduvaaja, podrigavauja i bacan C.eua SJončićem kod grževa , p.-enapeta želudca, zasluzenj Upozorujem o.obilo p. n. občinutvo u» to, đn se ntj stroj »<• 'пчј*- jenmjeiijivnti *» V,dtiniin koji je poradi svoga neuspjeha zabranjen u Njemačkoj kao i u Austro-Ugarskoj, dočim ivostruki elektro-inagnetički križ ili zviezda ... B. N. 86967 osobito se hvali i uživa vanrednu dopadnost poradi svoje izvrstne ljeko vitosti. liole.-tiiik. koji izliečen najdulje u novac natrag. Gdje molim pokušati moj ANTIRHEUMIN-MAZALO br. L, II. i HI., te . s’v,ikog troška za poštarinu, ako se novac unapried šaij* X „ s a l v a t o r ^ "V CAPSULE VEGETABILE I ALBERT MULLER ■ za tajne bolesti [ j gKARNi Varaždin S J7 Ciljaju Selila glavno skladište H ie d la « ie c tia , ljekarna k ,,SA L Y A T 0 RU “ V A R A Ž D IN (Hrvatska). Budimpešta, V., Vadasz-ulica 42/C.- Г~ V la k tn ictv u 1 tis a k Hrvatske dioničke tiekarne NAJBOLJA DOMAĆA i Mostaru. SREDSTVA. 1 Odgovorni urednik Stjepan Radulović. � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Osvit Subject The topic of the resource politika Description An account of the resource U Mostaru je 1897. godine pokrenut list Osvit, a prvi broj je izašao u 1898. godini. Osvit je izlazio dva puta sedmično. Ispod nasl. "... Hrvatskoga jezika šum može da goji, može da spoji, Istok i zapad, pjesmu i um" \ Safvet beg R. Bašagić, Nevesinjac Creator An entity primarily responsible for making the resource odgovorni urednik Ivan A. Milićević Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Mostar : Osvit Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1898-1908 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 42 cm Language A language of the resource hrvatski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-9293 (Print) ISSN 3029-3928 (Mostar. Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID <a href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/23425798">23425798</a> Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Osvit 1902 Description An account of the resource Br. 1 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Hrvatska dionička tiskara, Mostar Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1902 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 23425798 https://kolekcije.nub.ba/files/original/04e229752e9942db8169b3768f217173.pdf d275162925985b05e10a3c2ebf4dec4c PDF Text Text C 3 L A S I izlazi svake sriede i subote na cielom arku. Predplata za vanjske na godinu K 16, na pola god. K 8, na tri mjeseca K 4. se primaju i šalju na upravu „Osvita". — Za prostor od petit-redka plaća se 16 helera, kod svake daljnje uvrstbe 8 helera. — Erarska pristojba za svaki oglas i uvrštenje 60 helera. — Za priposlana pisma i zahvale plaća se posebno. Za inozemstvo ciena na godinu K 21. — Za Mostar 1 na godinu K 14.40, na pola godine K 7.20, na tri mjeseca K 3.60. Rukopisi se ne vraćaju, neplaćeni se listovi ne primaju. Pojedini broj „Osvita" stoji 16 helera, stari brojevi po 30 helera. Vlastničtvo i tisak GLASILO HRVATA IZ BOSNE I HERCEGOVINE. Broj 93. U Mostaru, u sriedu 23. studenog 1904. . God. VII. i je poznato, kako je Herceg1 prirodnim položajem uzko skopda ju od istog diele samu atinske h rid i. Dapače Hercegovina sa svojim neznatnim Čestim dolazi u dodir sa samim m orem. Vidimo pak kako dandanas drugi narodi imaju pred očima stalan cilj, da se proturaju na more, a na žalost vidimo i to, da se sada na dalekom iztoku vodi i grozni rat — uprav radi mora. U neposrednoj blizini opažamo, kolike silne milijone troši Ugarska strana monarhije na svoju Rieku, a Austrijska na svoj Trst, što je hvalevriedno iztakao neki dan „Osvit". Opažamo i to, kako nam se su­ sjedna Dalm acija — po rodu, krvi, jeziku i pri­ rodnim položajem, prava naša posestrima — u tome sustavno zapostavlja, dapače još niti nema glavne željezničke sveze sa monarhijom, i dok to bolno opažamo, zebnja nas hvata, da smo u tome i mi istodobno zapostavljeni, jer je more i naša budućnost, jer je Dalmacija čest naše domovine. Obzirom i na to, što se je naša HercegBosna do danas prilično razvila željezničkom mrežom, a hvala Bogu osigurana je i ona Bu­ lo—Artano— S p li^ a n a d e je, da će se jed- počelo ozbiljno o tome misliti, dapače hvale- Židov Vito Morpurgo, predsjednik trg.-obrtne ćoravu, kao onih, koji se kupe okolo lista vriedna Ljubljanska banka preuzela ie in ciia- komore u^ Splitu. Za njim se je krio sam gosp. „Jedinetva" 1 tivu i financiranje u svoje ruke. -'■ •mondo, > kako stara poslovica kaže: svaka Nego da je i sam gosp. Hribar zabrazdio otišla onim pravcem, koga K, nemamo razloga nevjerovati, drugim pravcem, nego smo sami mislili, to вио to ćemo ostaviti na stranu, nji sam nadahnjivao. Za razlog već gore iztakli, pogotovo sada. kada čitamo se onim dielom, zašto i ova mora napustiti se je izradilo; da zašto se ima u domaća po­ njegovu izjavu u 91. br. „Nar. lista". U hitnji svoju zamisao. Uvjeti Ljubljanske banke — bilo duzeća mješati strani slovenski kapital, te kako da pred centralnom vladom i nekim dalmatin­ sa vladom, bilo sa privatnicim — u današnji Jtje Dalmacija moćna, da si i sama nešto tako­ skim elementom osjegura svoj budući konsorprilikama, kada nikakovog narodnog poduzeća vog poduzima. Najveća bumba pak bila je ta, cij, šćapao se i on lukavo, kao i njegovi pro­ neimademo u svojim rukama, za nas su bili da se je gosp. Hribar na centralnu vladu po­ tivnici „dalmatinske kese", koja mu se je danas dobri: jer da ništa drugo, jezik i narodno obi­ služio sa njemačkim jezikom. fino osvetila; a nama upravo niti najmanje ne lježje bilo bi ostalo naše, a što je najviše, oku­ I takova šta je podpisivao jedan Vito Mar- imponira, dok je u rukama spekulanata i pro­ pio bi se u jednu jaku ekonomsku falangu na­ purgo u „Jedinstvu" za prkos narodnog eko­ tunarodnih aspiratora. rodni elemenat sa svojim mrtvo ležećim kapi­ nomskog jedinstva, a za ljubav g. Rismonda, Naš je id eal: N a r o d n i k a p i t a l z a talom. Drugo je pitanje, da li je pregovaranje predstavnika boljeg domaćeg parobrodarskog n a r o d n o e k o n o m s k o p o d i g n u ć e ; gosp. Hribara bilo taktično koli sa vladom, poduzeća. Ne vjerujemo, da gosp. Rismondo drugačije ga ne razumimo, niti želimo za njega toli sa privatnim, danas obstojećim društvima, ovdje ne ima svoj prst, jer inače morao je za znati. i iskreno priznajemo, da se ni nama nije tolikd vrieme polemike javno izjaviti, što je tajno G. Hribar bio bi polučio sasma drugi uspjeh, svidilo. — Stara je talijanska poslovica: „Chl protiv novog poduzeća širio. kada bi se bio uz narodni kapital — svojom molto abracia nulla stringe"; pa se to punim Smiešno je bilo izticati domaće ljude i slovenskom kesom, postavio na čelo jednome pravom može aplicirati i na gosp. Hribara sa kapital, kada je svakome ostajalo slobodnog čednomu narodnomu dioničarskomu poduzeću, pročelnikom Ljubljanske banke u Splitu Miha- pristupa u društvo, a budimo iskreni i pri- slična onome u Senju, pa bi vidili, da bi go­ ljevićera, koji su stvarno preuzeli stvar prive­ znajmi da ima već triestak godina, da se o spoda Rismondo, Topić i drugi nas onda tra­ sti kraju, Uprav ne razumimo, čemu unapried tome zamišlja i razpravlja, a nikad se nije žili, a ne bi mi tražili od njih za naše skupe tolika natezanja, da se osjegura milost austrij­ moglo ništa postignuti; baš uslied domaćega novce kojekakve milosti. ske vlade, jer u tome aprav vidimo kapitula­ egoizma, pogotoflM K fn iD a „Pučka bauke, u Hvala Bogu vidim o, kako dioničarsko ciju narodnog obilježja i političke samosviesti. Rplitu", I:i1, prrflilrl! <■■■ р , - p. Vilu Mi ^■duzeće u Senju preotimlje maha u hrvatskom I smiešno je bilo od vlade sve ono tražiti prvo, purgr Još kada 1^Rm orju, jer je gradjeno na zdravoj podlozi odoljublja podmeće Klipove usudio u njemačkom jeziku skočila dvostruka vriednost, ljeni jedni na druge misliti, kako nam to i sama narav osjegurava izgled u b o l j u bu­ dućnost. Baš s tih razloga, kao i onog, da, kada bi se eventualno današnja pruga Sarajevo— Novi pazar pripojila onoj Mitrovica— Salonik, mogla bi se bosanska trgovina lahko svrnuti onamo, kamo budu povoljnije prilike — naćeralo nas još otrag nekoliko godina, da u našem „Osvitu" iztaknemo namisao jednog jakog dio­ ničarskog parobrodarskog družtva sa sjedištem u Splitu. Kako je to pitanje bilo zaspalo, opet smo istu stvar pokrenuli kroz članke cienjenoga „Narodnoga lista" u Zadru, i sbilja bilo se je da se niti naša domaća bolji dokaz „Ungaro Croata" i njezini „GOdale", družtva bolje ne vladaju, a najjasniji nam je HegedUš i t. d. i dok su naši tamo izložjpni dokaz u tome, što se opaža i na Rismondovim j parobrodima — radi kog se najviše i vodi ova magjarskoj struji, mi bi ovamo njemačkoj, Ho kampanja — pri predavanju c. i kr. pošte njem. je sve za nas jedno te isto. Nego za postignuće cilja mnoga su sredstva lizkaznice Schiffsfahrlinie Metković— Spala to i dopuštena i morajtf se oprostiti, pa i ako smo svaku t. d. Dapače ovo nas pred vlastitim očima mnogo više Ueliti, nego jedna njemačka zebnjom pratili, ipak smo opraštali i nadali se nečem boljem. Sada pak, kada je ova zamisao spomenica na bečku centralnu vladu. Izuzam kojekakve nuzgrednosti, koje je skoro propala, uslied sporazuma Loyda sa dal­ matinskim domaćim društvima, red nam je iz- nemoguće izvesti kod ovako golemih poduzeća pitati uzroke tome, i prema tome udesiti svoj — mi smo gosp. Hribaru morali biti harni, je zauzimao za naše prilike, kada je na­ novi cilj. Iz polemike, koju je vodilo splitsko „Je­ stojao izložiti slovenski i hrvatski kapital u dinstvo" i drugi domaći listovi, dade se raza­ našu i njihovu korist. U tome baš uvidjamo brati, da je glavnu protivnu kampanju vodio pravu slavensku uzajamnost, a ne sebičnu i N a š e m o re. ISTsd. groToom. svoje nezaboravne sestre Marije preminule dne 16. studenog 1904. Aoj sestro, kuda ode Tako brao, tako naglo? rano ljuta! U najljepšem cvietu Tvome, Kojem si se radovala, itljo liva ! Zar ne vidiš Veljkn Tvoga, Kako plaće i janče, suze lijui! Zar ne vidiš Zvonku Tvoga, Kako tuži i nariće: majko zlatna! Zar ne ćuješ Lierku Tvoju, Kako cvili i zove Te : majU draga! Zar ni otca? zar ni majke? Koji tužno jadikuju: klori mila! Pa ni braće, Odje Te bolno Mirno spavat i Svih nas tužno ni sestrice, zazivaju i »utro draga! ne ćuješ jadovanje, sunce larlco! Spavaj slatko, spavaj mirno, U Svevišnjeg vjećnom krilu, m io nala ! Ti ae moli njemu na nas. Dok se svi ne sastanemo u vjelnoUi! M o sta r, 17. studenog 1904. GCiteljev rad i njegova nagrada. Govor Antuna J u k i ć a u skupštini učiteljskog društva mostarskog od 2. jula 1904. A tek šta je narodni učitelj svom narodu ? On mu je temeij blagostanja i sreće, on mu je vjesnik i apostol sretnije budućnosti, on mu je luka savjeta, gdje narod nalazi izvor svom blagostanju I Narodni je učitelj dio samog naroda, i narodno je blago­ stanje i samo njegovo blagostanje, pa mu je i i¥T njegov usredotočen u razvoju narodnog blagostanja 1 Ako je Herbst opravdano uskliknuo u češkom saboru : „Za sav narodni napredak imamo zahvaliti radu narodnog učitelja", ako je on to mogao reći za Češku, mi još s većim pravom možemo reći Bosnu i Hercegovinu, gdje su narodni učitelji jim ustrajnim radom iz opustošenih ovih zbi stvorili naprednu i kulturnu zemlju, koja se već kroz ovo kratko vrijeme svog razvoja može uspo) rediti sa mnogim drugim zemljama. Eto koliki je uspjeh rada narodnog uiitelji naspram čovječanstva, države i svog vlastitog/laroda a da sad vidimo, kako ti odlični faktori ćagragjuju taj zaslužni rad, kako cijene taj teški i korisni rać| , Svaki radnik imade dvostruku nagradu rad : moralnu i materijalnu. Moralnu nagradu kad mu njegova savjest pripoznaje, da je valjai ispunio svoju dužnost, a materijalnu nagradu dobir kad mu poslodavci pravedno ocijene i novčano plate njegov rad, da može tim novcem, radom istro­ šene sile, opet nadoknaditi. Danas je postalo vrlo znamenito pitanje radničko, te zadaje mnogo brige vlastođržcima, dok urede odnošaj radnika prema poslodavcima, i dok poslodavci pravedno ocijene vrijednost rada svojih radnika. Narodni je učitelj radirtk cjelokupnog čovje­ čanstva, države i naroda, pa bi bilo pravedno, da i poslodavci učiteljevi dostojno ocijene vrijednost njegova rada i da ga pravedno nagrade. Istina bog, .da. ie učiteljska služba skroz idealna, jer radi zs lopće blagostanje i unapregjenje, ali da učitelj pot­ puno odgovori ovoj idealnoj zadaći, mora biti financijalno obezbijegjen i njegovi pravno sooijalni odno­ šaji moraju biti uregjeni u duhu modernog društva. O obje ove stvari ljudsko društvo i država teško su se ogriješili. Mukotrpni stalež učiteljski morao je sam sebi malo po malo da izvojšti ugled i da sebi pribavlja primjeran dohodak. Povijest je staleža učiteljskog povijest mučeničtva. Još u naj­ starije doba slabo se cijenio duševni rad siromašnog učitelja, a oholi Rimljani s prezirom su gledali na gladno Grče, koje je rimske patricije obučavalo, pa je već iz te klasične drevnosti nastala ona gorka rečenica: „Quem dii odere, paedagogum fecere". Više se cijenio uspjeh jednog krvoločnog gladiatora, nego uspjeh jednog pedagoga, koji je uzgajao nji­ hovu dušu i njihovo srce. I taj bescjen učiteljskog staleža kao da je sve do dana današnjeg naslijedilo ljudsko društvo. Za teški trud učiteljev ljudsko društvo odgovaralo je mal ne prezirom, jer ga je smatralo nedostojnim, da bude u višem društvu, a dioničarsko poduzeće u Senju proširi svoj dje­ lokrug i na Dalmaciju sa drugim sjedištem u Splitu, ili slično onom zasnovati zasebno dio­ ničarsko poduzeće za Dalmaciju, bez ikakve natruhe spekulantskih i protunarodnih aspiracija. Našem seljaku. 7. Aga i kmet. Da pravo rečemo naši zemljištni odnošaji sasvim su slabi i krnjavi. Malo je slobodnih posjednika, a to puno zapriečuje razvitku poljodjelstva. Aga ne podu­ pire svog kmeta kako bi trebalo, a i ovaj opet ne vrši svojih dužnosti prama agi, kako bi išlo. Naše age većinom gledaju, da od svog država mu toliko nagragjivala njegov trud, da je uz 9voj teški uzgojnički posao morao tražiti i drugu zaradu, samo da ne pogine od gladi I Srednji nam vijek zna o tome mnogo štošta pripovijedati I Uči­ telj je morao biti zvonar, crkveni sluga, pa je naj­ zad i cipelarijom morao zaragjivati komad kruha, jer inače nije mogao živjeti I Eto dakle, kako je čovječanstvo nagragjivalo one velike usluge, kc,'ie je narodni učitelj svojim radom njemu iskazivao — mjesto zahvalnosti doži­ vio je prezir i izruga anje, a žive u ljudskom druš­ tvu još mnoge iz srednjeg vijeka pogrdne pjesme, u kojim se izrugava siromašnom učitelju, aji pisaca je bilo a ima i danas, koji su temelj svog znanja dobili od učitelja, da su u nekim komadima ruglu izvrgavali bijedu kukavnog „školnika". Ali malo po malo po­ čeo se učiteljski stalež razvijati, i teškom se mukom moglo malo po malo da riješi predsudn ljudskog društva^ koja se je „školnicima" izrugavala, jer je tim samo društvo padalo u suprotioe, pošto je tim „prezrenicima", tim neznatnim školnicima povje­ ravalo uzgoj onoga, što mu je najdraže, uzgoj svog milog djeteta 1 Ovo nisko cijenjenje učiteljskog staleža zavisno je bilo jedino o niskom dohotku njegovu, jer se nije mogao snaći u modernom društvu — kome je glavna podloga novac, a i zato, što se srednji vijek nije brinuo, da ima uzgojenih učitelja, nego ih je uzimao iz najnižih staleža, a otuda je nastalo tako bescijenje ovog staleža. Pa kao što je bio akademički naobražen čitelj zapostavljen pravniku, tako je narodni učitelj bio daleko zapostavljen srednjem �kmeta ućeraju trećinu odnosno četvrtinu, a Hrvatsko narodno slavlje u Mostar za sve ostalo nije ga briga. Njemu je malo Brzojavni pozdjra-vi. stalo, da li kmet ima sjeme da posije, a ako (Nastavak). mu zemlje ne uradi, onda ga odmah tuži da ga T o p u e k o . Dubom pribivamo veličajnom sisi makne sa selišta. To nije nikako opravdano, svete hrvatske pjesme u hercegovačkoj zemlji, n< jer bi aga morao kmetu ići na ruku, da mu hrvatska pjesma pripravi put k političkom ujedinjen namakne i pomogne ono, Sto mu je od potrebe, svih Hrvata, kliče u ime kupalištnih gostiju. Jozo Gamirsek. da obradi svoje zemljište, a osobito bi to im ali gledati za nerodnih godina, gdje seljaku T o p u e k o . Živili hrabri hrvatski sokolovi V nedostaje ni toliko ploda sa njegova zemljišta, slavnim barjakom hrvatskim 1 Slava hrv. pjesmi I \< VilharA de prehrani sebe i svoju obitelj, pa naravno i ne može da ostavi sjeme za iduću godinu. dičnog „Hrvoja" kliču: Živila ujeđinji Dužnost bi bila svakog age, da svoje „Slavuljevi" izvršujuči članovi: kmetove podpomaže u svakom pogledu, oso­ Venier, Jančič, Eušec, Radonić, Marasi, bito da ih gledaju izvući iz ruku kamatnika, Žanr, Rutter, Cihak, Matulić, Doršner, dajući im zajmove svaki prama mogućnosti, Venier, Heister, Muselin, Maroti, Mioč, Podunajec i Fahris. te bi tim kmet prama svome agi imao više T r e b lp je . čestitam razvitak svete zastave Mi­ ljubavi, znajuć, da kad mu dodje do potrebe, Žeravica. kuda će se na sigurno mjesto obratiti, a na­ čući: Živila Hrvatska! T r e b in je . Prisustvujemo hrvatskoj slavi svete ravno pod uvjetom, bude li izvršivao svoje zastave, koja će voditi hrvatske junake k boij . hr obveze prama svom agi, a i aga bi tako spa­ dućnosti. sio svog kmeta iz ruku lihvarskih. Na taj T r e b ip je . Prisustvujući duhom kličemo način bi se puno manje svaki aga trudio da Hrvatska! Trebinjske Hrvatice: dodje do svog haka, te bi svaki kmet, znajuć Budalić, Eelez, Kušec, Buconjić, Selak. kako mu je aga dobar, pospiešio, da čim prije T r e b in je . Ti „Hrvoje" širi grudi, dan je ovaj donese u kuću agi ono, što ga ide, a bome i tvoja dika, vila slave već se budi, uvrh tvoga žrtve-t ika. Obitelji: Ljubimir, Eisić, Petrušić, Selak, Enego, štogod poviše — ko za svog agu. Nasuprot bi morao kmet zemlju obradji- Sambrailo, Spiletak i Doršner. T r e b ip je . — Daj o Bože, da nas sveta digne vati isto onako kao da je njegova vlastita. sloga bratska, da uskrsnu pjesmu pjevne majka nam Naši zemljištni odnošaji tako su neprirodni, hrvatska. Naglić, predsjednik „Slavulja". da je jedan seljak u isto doba i kmet i aga T r e b in je . — Pod hrvatskom zastavom cvatio i i slobodni posjednik. To je posljedica da svoju blistao dični „Hrvoje" na diku i ponos mile nam Hetzemlju jednako jne obradjuje. Svoju vlastitu ceg-Boene. Glavinić, nadžupnik. zemlju obradi on kako najbolje može i umije, T r e b in je . Iz zemlje hrabrih osvetnika kliču po­ te na nju posije sjeme, koje mu najviše pri­ tomci pod sjenom „Hrvojevog" stiega : Cvala sloga na Trebinjska omladina. nosa donosi, dok aginsku zemlju obradi samo korist velike Hrvatske I T r e b in je . Prisustvujem duhom razvijanju hr­ onako površno, da ga aga ne odstrani. To Mioč. nije ispravno ni od kmeta liepo, već bi on vatske trobojne. Živila Hrvatska I V a r a ž d in . Duhom prisustvujemo vašoj slavi, morao i aginsku zemlju isto onako obradjivati te želimo, da se vaš barjak vije na ponos naše mile kao i svoju vlastitu, tim bi on stekao ljubavi domovine. „Vienac' kod svog age, te smo sigurni, da bi aga u V a r a ž d in . Dičnom svetčaru „Hrvoji" i vi svemu na ruku išli, kako smo tu gore napo­ bratski pozdrav. Samo napried hrabro i smjelo. Živila menuli. Hrvatska I Za hrvatski „Sokol" : Kako da aga bude dobar prama swj>m ■-*>. Magdić, starešina. kmetu, kad na svoju vlastitu zemlju poi V a ra iJ a m : ffivio „Нг*ч»“, siup Hrvatstva u Millrnvić duhan recimo i lozu, dok na aginsku po: Vnra /di n. Il> krumi ' ljaju najsrdačnije: Varazdi koristi, te se age više puta tuže, da sa čit­ luka ni toliko ne dobiju, koliko im je dosta da porez na tu zemlju plate. Seljače, budi sdušan i pravedan, i prema sebi i prema agi, te obradjuj svoju i aginsku zemlju istim marom i istom voljom. Koristujuć tim svom agi opet koristiš najviše sam sebi, jer ako više imaš dati agi, sasvim je naravno da i tebi ostane više. Radeći tako seljak bi postigao osim ljubavi age, osobito to za čim najviše teži naime da se čim prije rieši njemu dosadnoga kmetstva. (Nastavit de se). činovničkom staležu, dok jaz malo po malo nije postao manji: onaj se pravniku primaknue, a narod­ nog učitelja tek ubrojilo megju redove obrazovanih, ostavivši ga ni na nebu ni na zemlji I Ako je čovječanstvo uvjereno, da narodni učitelj svojim radom najviše doprinaša modernom razvoju i napredku ljudskog društva, tada se mora taj rad dostojno i naplatiti i dati učitelju ono, što ga po Bogu i po pravdi ide, a on će — kad je materijalno obezbijegjen —j još s većom ljubavlju prionuti uz svoj rad, i tada se može ljudsko društvo jedino nadati, da će biti onakvo, kakvo bi trebalo da bude. Vrijedno je spomenuti na ovom mjestu, kako je u staro doba država naplaćivala trud narodnog učitelja, te kako sada nagragjuje taj rad. U staro doba država se nije ni brinula za duševni uzgoj svojih državljana, nego su se zato brinuli pojedinci i razne korporacije, a ponajviše razne crkvene družbe. Učiteljem je mogao biti svak, ko je umio čitati i pisati, a to su bili obično razni obrtnici. Plaća im je bila vrlo neznatna, a većinom je stajala u davanju živeža. Ovakovom plaćom nije mogao učitelj ni ži­ vjeti ni umrijeti, te se je ovaj morao latiti još i drugog zanata, da proživi, a to mu je ne samo štetovalo ugledu, — koji je još i danas radi toga tra­ ljav — nego je Stetovalo i nastavnom uspjehu. Dakle same plaće nijesu imali, nogo što bi im ko dao za uzdržavanje života, stan im obično bijaše u školi, a često su morali ići redom u kuće svojih gjaka na konačište. Nastavit će te). pozdrav varaždinska „Vila" zatc kršnoj Hercegovini! V a r c a r - V a k u f . Pri razvijanju barjaka, togi simbola, kličem: Daj Bože, pod njim se okupile sve hrvatske sile, te jasno zaviknuli: Oprosti Bože neprjatelju, jer ne zna, što radi 1 čaleta. V a r c a r - V a k u f . Svi živući Hrvati nek se ugle daju u patriotski rad na zagrijanom ognjištu hrvatski misli vrlih Mostaraca. Slavi današnjoj u duhu se pri­ družujemo, moleći, da nas zastupa filozof Nikola čorii Hrvatska čitaonica. V a r e š . — Hrvatskoj slavi posvete barjaka iz gromki: Živila Hrvatska 1 pridružuje se Crvenković, načelnik. V a re š . — Srdačna čestitka proslavi hrvatekogi barjaka. Mato i Ivo Bogeljić. V a r e š . — Hrvatskom slavlju čestitaju rodoljubi Hrvati iz Vareša uz geslo: Bog i H rvati! V in k o v c i. — Današnjoj slavi prisustvujemo duhu, te kličemo: Živio „Hrvoje", živila slobodna ujedinjena Hrvatska! Za hrvatsko pjevačko družtvo „Relković": Rancelj, predsjednik. . V iš e g ra d . Pod tim svetim stiegom „Hrvoje"doživio ujedinjenu i slobodnu Hrvatsku I Jakić. V ir o v itic a . Nemogući osobno vašoj slavi, toj liepoj hrvatskoj svetćanosti prisustvovati, kličem: Živif svetčar „Hrvoje" na čast i diku hrvatske nam miM domovine. Bog i Hrvati! podpndajednik „Saveza V o lo s k a . Današnja manifestacija Hrvi pravedno gospodstvo Hrvatske bila neprijateljima 1 ale tvorima ua propast, narodu ва ustrajnost u borbi. Doktor Pavelić. (Nastavit će se). Politički pregled. Da pređjem odmah na stvar. Ne znam, zašto je moj referat o skupštini „Hrvoje" baš tebe potaknuo na odgovor, kad dobro znaš, da je čitav onaj referat sastavljen samo po tv o ji m r ie č im a , jer si mi ti sam o toku skupštine baš onako referirao t Što je dakle tebe potaklo, da si onim odgovorom udario na mene i koješta mi prišio, što niesam zaslužio, a osobito, kad si privatim saznao i za dublje razloge onih mojih predloga, jer sam ti ih bio priopćio; a ti nakon svega toga najzad „interlineao" nazivaš „razvikanim i frazernim R u s k i to r p e d o - r a z a r a č ,,R a s to r o p n y .“ patriotizmom" I Ne znam, šta te je vodilo,pri sastavu onog Ovdje se dogodjaj sa „Rastoropny-em“ drži kao po- dopisa, no svakako je neliepo omalovažavati teški vrieda neutralnosti od strane Eine, pošto ,,Rastoropny“ tudji rad, a svoj uzvisivati, jer „lahko je viđiti slamku radi ružnog vremena iskao ondje zaklonište, već u tudjem oku a u svom ni balvana ne viditi" 1 Ne ću ovdje raspravljati sada o mojim predlozima, izkljućivo za to, jer je vidio, da mu na moru ne ima врава, a imao je brzojave iz Port - Artura za predati. jer sam iz a z v a n , da o njima kasnije javno pro­ — „Standardu" brzojavljaju iz Tokija pod 19. o. mj. govorim, pa makar izazvao i ja v n u s r a m o tu , jer Japanska štampa u velike je ogorčena, te zahtjeva od tko se ima potajno sramiti, neka se srami i javno I svoje vlade, da u slučaju ako opet koji ruski brod u No ipak bih se dotaknuo dvaju predloga a to je čiru uleti, Japou najeueigiioijo mjere poduzme i neu­ „ pripomoćne zaklade izvršujućih članova “ i „di­ tralnost luke nije više dužan štovati, pošto su tu neu­ ploma". O potrebi takove zaklade uvidio je čitav izotralnost Rusi već dva puta prekršili. braženi sviet i u svim društvima je takova zaklada S v e o b ć a n a v a l a J a p a n a c a . Mukden, 19. uvedena, to zna svaki, koji je zalazio u društveni mj. Rzzo u jutro otvorena je na ruskom desnom život izvan našega zavičaja, — pa mislim, da ne bi bilo na odmet ni u nas 1 Na da . . . II. žestoka vatra iz topova, koja je više sati podrža ■'■Га- Ezl toga je sa prekidanjem vatra cioli dan po mota ovdjo „circulando" kupiti milodm>AĆU. 4t*jl4t ' izvršujućeg člana, kao što je to b ilo ,^ ^ H ^ ^ ^ ^ ^ H đrž-иии а. Rusi očekuju sveobću navalu. P e tr o g r a d , 19. o. mj. Ruska brzojavna agen­ zakladu, u koju bi sami izvršujuči tura javlja iz Dadziapu: Dva japanska batalijuna na­ šali prinose, a društvena blagajna, ako bi od jedne pala su jučer našu poziciju na Putiv visini, ali su su­ zabave žrtvovala za tu zakladu 10 E — otišla bi tumbe ! Ta eto i vatrogasno družtvo u Mostaru imade zbijeni. Japanci au izgubili 100 momaka. B a lti č k a flo ta . Pariz 19. ov. mj.: Iz Sueza pripomoćnu zakladu, pa ipak nije stvorilo blagajnu u javljaju, da se ondje pogovara, da Japanci namjera­ blagajni I A zar niesu i a našem društvu iste potrebe? vaju kanal blokirati time, da jedan ruski krstaš baltičke Što se tiče „diploma" — to spominješ samo sra­ flote u dno probiju i potope. Oblasti strogo nadziraju motu dojakošnju I Razumiješ li ? Deset je punih go­ prokop. Duž obale postavljene su straže. Namjf dina, kako su neki postali začasni članovi i uteme­ se takodjer luku lancima zatvoriti, te tako rusku flotu ljitelji, pa, zašto im niesu izdane diplome, — kada koja se svakim danom očeknje, osigurati. su pravilima naredjene ? A za umjetničku diplomu, č ifti, 19. o. mj. Momčad ruskoga torpeđo-raza- moj amice, izporediti onog, koji danas gazi hrvatsko rača „Rastoropny-a“ sklonula se je uslied grožnje za­ ime sa onom osobom, koja je osim časti dopriniela povjednika japanskih torpiljarka, koje su „Rastoropnya“ društvenoj blagajni i poveću svotu? Zar da budemo proganjale, te sada u luku unište, na palubu kinezke ueharni? Može svak biti, ali ja neću I Veliš, da je krstarice. Einezka vlada drži se neutralno. zahator izvršujućih članova napomenuto, da se izdaju T o k io , 19. o. mj. Nepotvrdjena došle viest kola desetgodišnje priznanice, pa zar je to išta zla? Znaš ovdje, da su u četvrtak poslie podne dvie utvrde: Er- koliko ambicija vrieđi u svakom radu, pa zašto nebi lanschan i Sungsuschan u zrak dignute. nešto stvorili, što će i naše izvršujuće članove poti­ P e tr o g r a d , 19. o. mj. (službena viest) Jedan cati na rad? Što ih je do sada poticalo? Za to je i brzojav generala Europatkina od 17. o. mj. glasi: Da­ bilo svašta. A i to nije ništa nova, i to je predlo­ našnji dan prošao je mirno. Na mnogim mjestima su ženo po uzoru drugih modernih društava — no . . . čete od japanskih tek kojih 400 koraka udaljene. da . . . u Mostaru toga ne treba I Veliš da sam se U noći padne temperatura na IO*1/,0 izpod ništice. Ob- polakomio na onaj višak u blagajni — ej moj amice, skrba živežom je osigurana. a što ga nije bilo prvašnih godina? Promisli pa reci I No svršio si najgorčom pilulom na me i na moje drugove u dojakošnjem odboru. Onim riječima si n Pop Stojanov iz Logenđža, kotara Gevgeli, na­ padnut je prošlih dana od jedne bugarske čete, te za­ jedno sa ženom i djecom ubijen. Pošto se ovakovi slučajevi, koji su bili fanatizmom eksarhatskih i patriarhatskih protivnika izazvani u po­ sljednje doba često opetuju, odlučila je vlada izvanredne mjere poduzeti, te će pod zapovjedničtvom Naiir-paše smjestiti jake vojn. odjele u pojedina mjesta. Rusko-japanski rat. Ićaue kapi njegove neprežaljene majke, koju je on mizmjerno pravom sinovskom ljubavlju volio.-— Za vrieme predaje duhana dodieljen je duhanskoj tvornici u Mostar, doveo je i milu majku sobom, nebi li joj jižno podneblje blažije djelovalo na boli u srdeu, ali eto se Providnosti božijoj htjelu, da je primi u svoj zagrljaj. Sprovod mile pokojnice uz živo saučešće činoviničtva i prijatelja bio je jutros u 10 sati na novo ka­ toličko groblje, a zadušnice u Mostaru obdržavat će se sutra u 7 i po sati u jutro, a u Sarajevu u petak u i u jutro u franjevačkoj crkvi. Našem prijatelju i njegovoj obitelji iskreno saučešće u golemoj nesreći, nek se tješe: da se radjamo, da se razstajemo, a umiremo, da se sastajemo, a po­ kojnici lahka bila ova hrvatska zemljica t Z a h r v a ts k o p o d p o r n o d r u ž tv o u M oa r u . skupio je g. Nikola B o ić u Vlasenici K 12, darovaše ova p. n. gg.: M. G j a r a n (iz D. Tuz.j Е Б, J H o r v a t Е 2, Gjuro P a v i ć i d K 2, Nikola B o ić E 2, Edmund N o v a k E 1. Gospodin Nikola ć već se više puta sjetio ovoga podpnrnoga druš­ tva, pa mu za to najsrdačnije zahvaljujemo i prepo­ ručujemo ga čestitim darovateljima, neka ga i drugom kojom zgodom poslušaju. Živili I Goep. Josip Š e b e č i ć u Bos Novom poslao je E 3-30, što je skupio u „Hrv. čitaonici". Cvala i napođčastnik Ernest S t e i n e r poslao oca na odar supruge svoga pobragdje Marie J u k i ć. Ži I z v a n r e d n a s k u p š t i n a „ H rv o je " . Večeras sati obdržavat će se izvanredna skupština „Hrvoje" izbor nove uprave, pošto se izabrani odbornici niesu htjeli primiti odborničke časti. Ovo svakako baca hrdjnvu sjenu na neke ljude, koji se misle titrati sa društvom, te bi preporučili — ako im je do napredka društva — da ovaj put složno i sporazumno biraju valjane i radine ljude bez obzira na osobnosti. O p a u š a l i r a n j u d e s e ti n e . „Hrv. pravo" donosi u svom subotnjem broju početak dopisa iz Mo­ stara iz a g i n s k i h k r u g o v a o ovom toli važnom pitanju, te ćemo se na isti dopis osvrnuti čim izadje K m tk u š k o l s k a p o l i t i k a . Stanovnici gradi Zamone u Sublinskom okružju upravili su na ministra' „narodne prosvjete", generala Glasova, molbu, da nji­ hovu postojeću nižu gimnaziju pretvori u podpunu gii mnaziju. Ministar je izjavio, da toj molbi ne može dl udovolji, pošto se na zapovjed cara, gimnazije ne ćr, više o t v a r a t i , već prema potrebi samo realke i obrtne škole, pošto se mladež u tim školama za prak­ M a lo o d g o v o r a . Znam, da si g. Zahumljaniue, tični život bolje pripravlja. (Što hoće opet velika Ru­ nestrpljivo očekivao na moj odgovor, no bolje je, da sija s tim carskim ukazom da poluči ? op. šlag.) je kasnije uzsliedio, jer će tako svaka rieć biti na M a c e d o n ija . — Iz Biograda javljaju, da je u svom mjestu, bit će bez osobne strasti a — nadam luci u Saloniku nadjena pošiljka od 18 sanduka dina­ .se — i za korist opće stvari, za koju jednakim žarom Ivojujemo obadva. mita i 800 pušaka. Vlastnik nije ве još našao. prvašnji odbor ostavi 209 E duga, a ovaj odbor ne samo da to isplati, nego i još viška ostavi preko hi­ ljadu kruna 1 To je po redovitoj društvenoj blagajni, pa ipak taj uspjeh nazivaš „deklamacijama i frazama" I Ako to nije realan uspjeh — onda ga i nema, a medjutim ćemo viditi u buduće, u čemu se sastoji „real­ nost" tog rada I Veliš pri kraju, da si sit d i k t a t u r e l Ćijo? Reci otvoreno, ali onda reci, u čemu se je i sastojala ta diktatura. A tko je bio diktator na skupštini? Medice, cura te ipsum I Ne bockaj nepravedno, a pravedno i otvoreno, samo ne potajno, bockaj uviek, ali uviek u skladu i ljubavi. U ostalom te pozdravlja S p e k ta to r . T o r b a . * Mi smo svagdje opozicionalni, gdje god nas Hrvata ima, a osobito onamo, kud svi upiremo oči, u na­ šem b i e 1o m (alal mu majka, što se bieli) Zagrebu. Oni živi izgoriše od pusta opozicionalstva, te im ni Sava nije dosta, da im ugasi njihov vrući patriotizam, pa su navratili Dunav sa „beogradskih strana", da im malo ublaži njihov patriotizam. Sav trošak za uavraćanje Dunava sa „beogradskih strana" nosit će novo­ pečeni gradski zastupnik u Zagrebu Nikola Ćuk 1 Pa baš bijahu izabrani I Svi osim dvojice, a i ova dvojica, kad su izabrani bili, izjaviše, da izstupaju iz stranke „korizmenjaka" i stupiše u novo osnovanu stranku „gradjanskog odbora". Pa da niesu opozicionalni I S l u č a j n o se de­ silo, da su iste kandidate imali veliki župan N ik o lić sa „korizmenjacima", kao i gradjanski odbor, sve je to bilo onako s l u č a j n o , a tu nije bilo nikakova sporazuma i sdogovora, jer gdje bi opozicionalci ugo­ varali s magjaronima — uh, ta to bi bilo p f u j l E pa I Hoće se bome i njima na „korito", pa prije bijaše imenovan začastnim gradjaninom Banfy-ur, a sada će Tisza-ur — jer „kolo sreće naokolo" — prevrnu se Mošinsky i slomi svoje glasovito „rebro", a uzpe se Amruš, — dok i on ne ljosne, da slomije Eto to sve čini slučajno opozicionalstvo naših slučajnih Zagrebčana, a mi slučajno moramo gutati njihove medjusobne prepirke. U torbu ■ njima 1 ** U nas se ne kroje jednako svakom košulje. Netko ima veću jaku, a netko manju pa prema tome ilja drukčije i krojiti. Meni, oni naši sa onom pločim na prsima ulove pršut, — najprije mi ga zapljene, prodaju, onda im moram platiti za globu trostruku �( �•Sinom gornji prije pojavljuju, a obično se nazivaju »očni zubi", premda ne stoje s očima ni u kakvoj svezi. Konačno dogju četiri pošljeđnja kutnjaka (u 25,—30. mjesecu), tako da je broj „ m l i j e č n i h z u b 4“ popunjen, često se pokazuju izuzeci od tog pravila, mnogo puta donosi dijete već jedan ili dva zuba na svijet ili probijaju brzo poslije rogjenja ili u 1.—2. mjesecu. Drugi se pak izuzeci redaju tako, da se najprije pojave gornji sjekutići prije donjih, vanjski prije nutrašnjih, prednji kutnjaci prije sjekutića i si. Ali to su samo izuzeci, koji nemaju po­ sebnog značenja, često se u sličnim izuzecima može dokazati i baštinjenje. Kasno probijanje zubft obično je pošljedica ne­ uredne prehrane i većinom označuje sveopću bolest kostiju, tako zvanu rhachitis, koja nastaje od jedno­ strane hrane, osobito hrane, koja obiluje škrobom. — Djecu, kojoj se zubi razvijaju prema normalnom, gore navedenom redu, ne muče obično mnogo nepri­ jatne pojave, koje razvijanje prate. Neumjestan je običaj davati djeci, koja dobivaju zube, tvrde prij. mete, kao ključeve, prstene, koštana držala ii stvari za grizenje, misleći, da se time probijanje zija znatno podupire. To je kriv nazor, koji samo smea, jer čeljusti od toga tlaka otvrdnu i sgusnu se, rrekani se zubići, nepotpuno još razvijeni, splošte, te bivaju smetani u prorezivanju čeljusti. Najviše le može dozvoliti, ako se već osjeća šiljak zubića, (ia dijete griska korice hljeba i si., da se ubrza pomlganje cijele zubne krune i na taj način imadu rodi­ telji i prijatelji nekoliko dana prije radostnu viesto pojavi prvog zubića. Zarezivanje čeljusti, kako ве to prije u tu svrhu dogagjalo, ne traže i ne čine više razumni ljudi. To je prouzročilo uvijek samo bolnu ranu, koja se obično brzo zatvarala, a pove­ ćavala je upalu i vrućicu, ali na probijanje zubi nije imala nikakvog utjecaja. Brazgotinu zacijeljene rane mnogo teže zub proreze, nego li čeljust. Bez željenog je utjecaja i učinka i korijen ljubice ili tanje električne ogrlice. NOVAC 2o i4 Iič lU Q SčUDU, Z a ja m n a a m o rt iz a c i ju budimpeštanskih kao inozemnih zemljište i nekretnine na prvo vriednote na odplatu od 10—70 nudjamo od prvih novčanih zavoda na i drugo mjesto */* godina. O so b n i z a j a m za svećenike, drž. i privatne či­ novnike, trgovce i obrtnike sa i bez jamca od 1 do 16 g. odplate brzo i diskretno. C on v e rtir a n je du gova. Budimpešta, VI., flagymez6-ti. 12. Љ Љ Љ Љ Љ Љ Љ Љ Љ * ekarna stoga jj? orla u Koštan f jfnceslav Mikan Јаупа zahvala. Duboko ožalošćeni i ucviljeni smrću naše premile i nezaboravne supruge, odnosno majke, kćeri i sestre p a rije Jukić rodjene Petpušić utjeha je našem srdcu bila, da smo našli sa sviju strana toliko pažnje, toliko izkrenih izražaja sućuti, toliko dokaza počasti neprežaljenoj pokojnici, te su preslabe naše rieči, a da dadu dovoljna oduška našoj dubokoj zahvalnosti. Najdublja hvala svima, a u prvom redu neizmjerna budi hvala vrlo što­ vanoj gospodji Mariji S c h v v a r z i Kati ud. M a r k i ć, koje su poput milosrdnih Samaritanka — kako ih je pokojnica nazvala — i dan i noć stajali joj uz bolestnički odar i dvorili je sestrinskom ljubavlju — nek im Bog naplati njihovu ljubav svakom srećom i zadovoljstvom, a mi ćemo im vječno harni biti. Iskrena hvala vlč. o. fra Vjekoslavu B u b a l u , koji je — na želju po­ kojnice — tješio je i pitao nebeskom hranom, pripravljajuć je na svetu i dostojnu smrt; a hvala preč. g. konz. savj. doi » A— i ć u. koii sa vrlim oo. franjevcima dobrovoljno odpratiše b la l kazaše osobita saučešća i ljubavi. Srdačna hvala hrv. pjev. družtv.u „tirvoji , koj^ ^ ^ ^ ^ W * P 1 fa lo b nico m pratilo milu pokojnicu do hladnog „gruba, te družtvu „Slavulj" iz Trcbinja, koje tanice zastupati, a hvala i čć. Škol. sednog groba tielo mile pokojnice i nama Hvala najtoplija vatrogasnoj četi, koja odasla počastnu stražu uz odar su­ pruge svoga tajnika — mi ćemo im vječno zahvalni biti, a osobito častničtvu na izkazima tolike počasti. A kako da zahvalim kolegama i kolegicama, koji viencem okitiše pokojničin odar i sa škol. mladeži izpratiše je do tužnog groba, a nama izkazaše toliko ljubavi i saučešća — Bog im za to platio ! Hvala izkrena svima, a osobito brojnomu gradjanstvu i činovničtvu, koji nam izkazaše toliko ljubavi i odanosti, te uzveličaše sprovod svojim prisustvom. Svima — korporacijama i privatnicim a, koji nam brojnim brzojavnim i pi­ smenim sažalnicama izkazaše svoje saučešće i svim a — koji nam ma na koji način dokazaše' ljubavi i sućuti prema nama, a poštovanja prema nezaboravnoj pokojnici, budi najtoplija hvala — a miloj pokojnici vječni mir! U M o s t a r u , 23. studenog 1904. Vlaho Petrušić, j Ivo Petrušić, j š Tomislav Petrušić, I ~ Ante Jukić, suprug. Zvonimir,! ,. Lierka, j djeca" Klasno i = = jako svietlo dobije se jednostavnim pritiskom na puce (kako slika pokazuje) m o j e aeve so-» el ektri čne žepne svjetiljke ; opasnost posve izključena Svjetlo od vje­ tra i nevremena posve neodvisno. Za iz­ lete, kuće i dvorišta neobhodno potrobito. Ciena kompletno K 3, pričuvna baterija K I. Razašilje uz unaprled poslan novac Ш uz pouzeće: Lieopold SchachteF, Beč IVI,, Nenlercbenfelderstrassebr. 27/2. E pilepsija------ Antun Petrušić, otac. Lucija Petrušić, majka. Vincencija udata Polz, sestra. RAZNOVRSTNE 4 MORSKE RIBI Neretvanske ribarske zadruge u Opuzenu drži svaki dan svježe na skla- „ dištu trgovina Zagorac & 6 omp. u M o staru uz najumjerenije ciene. Drži na zalihi domaćih i stranih specijali­ teta, parfutnerija i sapuna od najglasovi­ tijih tvrdka uz umjerenu cienu. Hrane razne vrsti za djecu uviek svježe i najbolje vrsti. Sprave za odgajanje djece, kao sisaljke svake vrsti, boce za dojenje, komplet i druge sprave za potrebu djece K o ji b oluje od pa d a vic e, i nervoznosti, n e k a o I grčeva to m b r o š u r u tra ži. D obije se 62-42 g r a tis i fr a n c o od S c J iw a n e n -a p o fh e k e Frankfurt na fftajni. w w w w w w w w w *- Potrebni kutni itnrl, iiiknritni uzi, piluli, ioda zi uili, pntki zi tliimli zubi, iilklci zi zubi Ili., bini, gljcirln, binzln, iiiilln, rlbji ■Iji, rMiui-ziltln lit., pniik za intimlni Iniokli I drugi ilurl zi liilnfikclji uz nijunlinnlji dnu ni uli I Toliko. M ed icin a ln a v in a , n ia ln g a k o n ja k , d r o ž d je n ic a , p r a v i rum , r u sk i čaj, m in e r a ln e v o d e itd. Medicine, praške, maze, trave itd. za liećenje konja, krava, ovaca, koza i svih do­ maćih životinja mogu se uviek dobiti. Veliki izbor domaćih i stranih Specijaliteta, ponuda, zejtinai preparata zarašćenje, bojenje kose i brkora. Tornada za lice od najboljih tvrdka, medicmalm на- Ргера vanje iz drugih trgovina dra­ govoljno. Pakovanje badava. Naručba preko K 8 prosta od poštarina. Brzojavna adresa: H l k a n i ■ • s t a p . l c в т к -л з о з.® .!— Jedite! Čudnovata novosti 325 kom. za 2 for. 10 nove. Jedan krasdi točno hodajući sat sa liepim lancem ; dvogodišnje jamstvo. Divna L a t e r n a M ag ic a sa 26 krasnih slika; vrlo zabavno. — 1 elengantna pribadaća (Brosch), najnovije fazone. — 1 liepa igla za ovratnik, sa simili-lriliantom; 1 divna ženska ogrlica sa perzijskim biserom, najmoderniji gospojinski ukras sa patentovanom zaporkom. — 1 vrlo fina kožna nov­ čarka. 1 vrlo elegantan cigarluk sa jantarom, 1 garni­ tura finih duble dugmeta za manžete i košulje sa pa­ tent zatvorom, 1 ff. žepni nož od nikla, 1 ff. toaletno ogledalo iz belgijskog stakla sa tokom; 20 predmeta za dopisivanje i 200 raznih predmeta, koji su u kući potrebni, badava. Ovih 325 predmeta, zajedno sa sa­ tom koji je sam taj novac vriedan razašilje poštanskim pouzećem za for. 2-10 tvrdka S. KOHANE, KRAKOV, b r. 21. ■ Za nekonvenirajuće vraća se novac. — Z M ln .o g 'o 'b r o jn e p o h v a l n i c e ! *—* Im p e r ia l s ir , po francezkom načinu priugotovljen. Liptavski garnirani sir, vrlo delikatno sa ribicama i raznim mirodijama garniran. P iv s k i s i r , osobito dobar. Bjelovarski Trapista, u komadima 80—90 dkgr. iz najbo­ ljega i najmastnijega mlieka. Č a jn i m a s la c , ■ b i iz sladkoga vrhnja. : Sve ove proizvode bez premca u kakvoći i cieni razašilje dnevno uz pouzeće: P rv a - » 60 1 Bjelovarska parna mljekama Bjelovar (Hrvatska). čista alkaličko-muriatička = VACKA KISELICA nije samo najbolje i najzdravije 101-71 stolno piće, već je i najkoristnija a i najglasovitija ...... = liekovita Voda, koja je od prvih liečnićkih autoriteta preporučena i djeluje nenadkriljivo kod bolesti želudca, pluća, grkljana, raznih katara, astme, mjehura, ka­ menca, hemerolda (zlatne žile), nateklih i zrnatih jetara, žgaravice i raznih ženskih bolesti. O d li k o v a n a s a 13 z la t n ih i s r e b r e n i h k o l a jn a . Upraviteljstvo vrela Apatovačke kiselice, Zagreb II, 17. Dobiva se u svim ljekarnama, trgovinama mirodija, restauracijama i gostionama. � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Osvit Subject The topic of the resource politika Description An account of the resource U Mostaru je 1897. godine pokrenut list Osvit, a prvi broj je izašao u 1898. godini. Osvit je izlazio dva puta sedmično. Ispod nasl. "... Hrvatskoga jezika šum može da goji, može da spoji, Istok i zapad, pjesmu i um" \ Safvet beg R. Bašagić, Nevesinjac Creator An entity primarily responsible for making the resource odgovorni urednik Ivan A. Milićević Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Mostar : Osvit Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1898-1908 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 42 cm Language A language of the resource hrvatski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-9293 (Print) ISSN 3029-3928 (Mostar. Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID <a href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/23425798">23425798</a> Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Osvit 1904 Description An account of the resource Br. 93 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1904 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 23425798 https://kolekcije.nub.ba/files/original/c00823dbbfeb7b349b281799037578ca.pdf 16c6713992a3364616c284d170e5ede2 PDF Text Text OSVIT GLASILO HRVATA Izlazi utorkom , č e tv rtk o m i su botom n a cijelom arku. - PretpVata Iznosf: Za M ostar sa dostavom u k u ću : za je d a n m jesec K 1-40 — za tr i m jeseca K 4-20 ~ za p0 :g° dm e K 8-40 - ! za v anjske p re tp la tn ik e u H absburškoj m o n arh iji s Bosnom i H erceg o v in o m : za ied an m jesec K 1-70 — za t r i m jeseca K б — za pO godine K 10. — Za inozem stvo rač u n a se jo š razm jern i višak p o štarine. — Poje­ dini broj po 12 fllira, a s ta riji brojevi po 20 fllira. Pretplata se šalje po štan sk o m doznačnicom up rav i „Osvita", M ostar. — Oglase p rim a uprava „Osvita"; za p ro sto r od p e t i t - r e t k a plača se 16 fllira, za svako d aljnje u v ršte n je 8 fllira. — P laća se i u tu ž u je u M ostaru. P ism a i rukopisi šalju se sam o u re d n ištv u „Osvita" — M ostar. — R ukopisi se ne vraćaju, a n eplaćena p ism a ne prim aju. O dgovorni u re d n ik : Stjepan Radulović. BOSNE I HERCEGOVINE. BfoJ 41. Ludovanje srpske propagande. Beogradske „Večernje -ifovoetf*" u d 8в. ožujka o. g. donašaju članak, kako „Pester Lloyd“ reproducira, iz „uiških časničkih krugova", gdje se ovo v e li: „Vijest o doz­ voli gradnje željeznice po Austro-Ugarskoj kroz novopazarski sandžak, tumači se n časničkim krugovima, da Auatro-Ugarska gradnjom te željeznice presijeca srpstvo po sredini kao jabuku. U slučaju, da bi Austro­ ugarska otpočela gradnjom te željeznice, Srbiji ne preostaje drugo, već tom konglo­ meratu narodnosti navijestiti rat. Srbija može u boj povesti 260.000 momaka, koji u obrani avoje rogjeoe grude vise vrijede, nego li dvostruki broj nepouzdanih austro-ugarakih vojnika. Megjutim treba i narodnosti nahuckati. Ugarska se mora sasvim od Austrije odtrgnuti i vlastitog vladara dobiti, kao sto je to i Norveška učinila, česi, Poljaci, Slo­ vaci, Hrvati, Rumunji i Rusini moraju ae izazvati u boj za slobodu. Srbe ne treba na to pozivati, jer će oni već svoju dužnost učiniti. Sa Turskom, Crnom-Gorom i Grčkom, a i s Bugarskom, ako hoće, što u ostalom Srbima nije od potrebe, treba učiniti savez, koji će ih pomagati u obrani i napadanju. Dunavsko-jađranska željeznica nakon ostva­ renja željeznice u novopazarskom sandžaku .1-ila-bi bez vojne vrijednosti. Zato ostvarenje te željeznice mora se osujetiti, pa maker to bilo nz ucjenu samostalnosti. 1 onako naa čeka ista sudbina, ako se Austro-Ugarska domogne svog cilja. Balkanske države mo­ rale bi napokon uvidjeti, da ih Austro-Ugaraka i Rusija za nos vukn. Ovoj obojici osvajača treba put Balkanu zapriječiti. Božja kazna mora ib stignuti. Rusija je svoju već dobila od Japana. Austro-Ugarska će ju dobiti od Srbije. Srbija je pobijedila n carinskom ratu. Materijalno nije dobila, ali tim više polučila je moralan dobitak. Mi smo Austro-Ugarsku moralno upropastili. Mi smo cjelina, AustroUgarska konglomerat, koji se lahko razdrobi. Započne li se gradnjom te sudbonosne novopazarske željeznice, Crna-Gora mora pro- Vjerodostojni, nijemi svjedok. Pripovijeda: Ivan Klarić. U vrh Novoga, u jednom voćnjaku, nalazi se jedna mala knćica po bosanskom tareu. Kuća je stala n četvrt, a u svakomu duvarn ima po četiri prozora, te n nju može ula­ ziti svjetlo sa sve četiri strane svijeta. Ona je načinjena od drveta i zemlje, pokrivena je šimlom (daskom), koja je već pocrnjela i mjestimice sagnjila, pa je ispod nje mjes­ timice, kad je bio veliki pljnsak, kiša podlizavaia i kapala na taven, a s tavana kroz šiše n jedina sobu, jer je sva kuća jedna jedinu sobu sačinjavala. Hoćeš li sa sokaka n kućicu, valja ti proći kroz vratašca na­ činjena od lepirica, pa nekim putićem proći izmegjn neokresanih šljiva, koje su red na­ činile do samih vrata. Vrata kao i sva koća podignuta je od zemlje jedan metar, pa je koća nasuta, a to je stoga učinjeno, jer kad se proljećem ili n jesen razlije Una, ona poplavi bašćn, pa mugu po njoj čamci ploviti. Voda bi i u kuću zašla, da je njezin vlasnik ne podiže od zemlje. Popneš li se nz četiri drvena basamaka i otvoriš li neobojena, klimava vratašca, naći ćeš se u sobi sa povisokim ćagjavim šišetom. U jednom kuta stoji velika zemljana peć, a okolo uza zid poredane sn sećije od prostih dasaka. Sećije sn gole, a dosta poiiroke, kako se na njima može prekršteuib noga sjediti, U če tv rta k 9. travnja 1908. valiti n Sandžak, a Srbija n Bosnu. AustroUgarskoj treba navijestiti rat do istrage. Ili ćemo od Srbije stvoriti grobište ili — veliku Mislimo, da ovakovom ludovanju ne treba komentara. U ozbiljnost i ostvarenje loga ludovanja mogu da povjernjn samo abnor­ malni Ijndi. Ne znamo, da li se tomu bulaznjenju pridrnžnjn svi srpski političari, ali po njihovoj politici audeć, reć bi, da je to kod njih jedinstvena misao, misao srpske propogande. O tom bijasmo odavna uvjereni, jer imadosmo dovoljno činjenica za tu tvrdnju, kojoj ae pridružuje i ova u „Ve­ černjim Novostima". Nije onda iz prsta izsisano ni ono, o čem se je govorilo, što se je htjelo izazvati bombama na Cetinjn. Nitko ne može podvojiti, da je s tom mišlju n savezu pisanje banjalučke „Otadžbine", gdje je izbio na površinu samo tračak one tajne agitacije, koja je u ostalom mjerodavnim krugovima u nas do tančine poznata. Ne treba se onda čuditi, a ni stvar drugačijom prikazivati, radi koje su služnici beogradske propagande u Banjaluci uhapšeni i predani vojnom sudu, da ib sudbeno progone radi veleizdaje. Bijasmo vazda na čistu, da Srbija nogama i rukama nastoji, kako bi pomoću služnika srpske propagande učinila metež u habsbur­ škoj monarhiji, ne bi li se ostvarili njeni snovi o „velikoj Srbiji". Rudi toge bila je vazda ta propaganda na strani magjarskih šovena, jer je mislila, da će ae ostvariti raspad monarhije pomoću Magjara, gdje bi ee onda s Magjarima lako obračunato, a uspostavila „velika Srbija". Dakako, da bi n tom namišljenom komadanju hrvatske zemlje imale pripasti „velikoj Srbiji", kao što je to u Piroćančevu plano označeno bilo. Radi toga i bijasmo vazda na strani onoj, koja je n toj propagandi nazrijevala sistematično uništenje hrvatskog naroda, kao što vazda isticasmo, da toj propagandi pogoduje ave ono, što se je oknpilo oko najljočih neprijatelja hrvatskog naroda. Tko je pomno pratio sve dogogjaje, gdje jq ta propaganda pružila svoje mreže, nije mogao imati drugoga mnijenja o njoj, nego li i sada, gdje ciljevi te propagande izbijaju sve vidljivije i jasnije na površina. Hrvatska i Hrvati, kao tačka, na koju je na prvom mjestu uperena ta propaganda, ne bi smjeli, da se ravnodušno drže spram U' propagande — a osobito na njezino po­ ticanje i širenje ovamo n Bosni i Hercego­ vini. Za to i ne možemo razumjeti, da ne­ koji hrvatski listovi n Banovini i Dalmaciji ta propagandu gledaju na sasvim drage naočale, nego što mi gledamo ovamo u Bosni i Hercegovini. Tako i banjalučka »Hiru tumače ti listovi baš onako, kako im to kaže ovamošnja propagandina štampa, a mimoilaze glas hrvatske štampe. Ne pripisnjemo tim listovima, kao ni ljudima, koji se oko tih listova okupiše, nepatriotizam — ali im s punim pravom možemo da porečemo poznavanje istinske stvari. Kad bi oni bili ovamo megjn nama, uvjereni amo, da bi ostali razočarani, jer bi uviđili jasnn namjeru srpske propagande, gdje se je baš bila usredotočila u Bosni i Hercegovini. V lasništvo i tis a k : Hrvatska dion. tiskarna u Mostaru. God. XI. (XXV.) položaja, a isposlovati ono, što cjeloknpan hrvatski narod čeka i čemu se nada. Pamet n glavu I .. veli naša hrvatska po­ slovica. Veleizdajnička afera u Banjaluci. Svi ti dogogjaji, dakle, što ве zbivaju oko nas, ne smijn se sanenim očima pro­ matrati, nego treba bndno pripaziti na srp­ ska propagandu. Ne velimo time, da će ludovanje srpske propagande o „velikoj Sr­ biji" uspjeti, ali pogodovanje njojzi radi možebitnih ilazija ne bi smjelo utrošiti naše sile, koje bi se mogle upotrebnima dobro­ bit našu u ovakovoj zgodnoj prilici. Baš n takovoj eitnaciji, kakova je danas ako bude takta, pronicavasti i zdravog političko shva­ ćanja, mogli bi se Hrvati otresti nesnosnog „Hrvatski Dnevnik" od 7. o. mj. primio je iz Banjelnke dopis, datiran dne 4, o. mj., u kojem se saopćnje o veleizdajničkoj aferi „Otadžbine" slijedeće: U ovdašnjoj „Otadžbini" izašao je veleizdajnički članak pod naslovom „Barut miriše". Državno odvjetništvo a Banjaluci zapli­ jenilo je pomennti članak i optužilo odgo­ vornog urednika Aleksu Jnngića radi zlo­ čina veleizdaje. — Okružni sud, vidivši, da nije n stanja sa ovim ljndima na kraj izići radi njihovih velikih petljanija, ustupio je cijela stvar vojničkom sudu na daljnje ure­ dovanje. — Vojnički sad poveo je stroga istragu, te sn zatvoreni osim odgovornog nrednika i članovi upravnog odbora i to : pop Prokopić, Dragomir Janković admini­ strator, Lazar I. Popović, Delić, trgovac, Pero Bilbija, trgovac, Risto Tomić, trgovac, Petar Miljević, gragjevinski poduzetnik, Vaso Mibajlović, trgovac. Megju Srbima veliko ogorčenje. — Na­ redni broj „Otadžbino" iznio je opet uvodni članak, n kojem se izmegjn ostalog v e li: „Srbi svi i svuda uvijek će gojiti simpatije napram kraljevini Srbiji, a proti Austro­ ugarskoj monarhiji i njezinu germanizmu". Čudnovato je, da je državno odvjetništvo ovaj pasns mimoišlo, jer se čini, da se je sa ovim riješim htjelo potvrditi ono, što je n članka „Barnt miriše" bilo rečeno, a završeno sa riječim a: „brata brat, Švabi rat". Pogovara se po čaršiji, da će pravoslavni gragjani izaslati deputacija, koja će nepo­ sredno sa ministrom Burianom u pregovore stnpiti. Čini se ipak, da se je Njegova Prenzvišenost ministar Bnrian malo probu­ dio i druga pjesma zapjevao, nu to ćemo u buduće viditi. Soba nije potpogjena, pa se u nju bez smetnje može ići u obaći makar vani bilo najveće blato. Uz peć vidjeti je jednu rafn, a n njoj je poredano nekoliko gjezava, što (Nastavak.) bakrenih, što limenih i nekoliko raznovrsnih § 23. fiadžana, razno išaranih. Gjezve sn razno­ Svaki član može biti privremeno po vrsne veličine. Pred pećnim vratima stoji upravnom odboru, a definitivno po glavnoj ovelik zemljen lonac, pun vode. Isto tako skupštini, isključen, ako dogje u sukob sa stoji jedan na peći. Blizu peći smještena zadružnim pravilima i ako radi proti inte­ je berberska šćemlija, a o njezinu zalegju rafa, u kojoj ae nalazi nekoliko smetanih resima zadruge, te ako mu se dokaže javno nemoralno ponašanje. peškira, nekoliko britava, belegija, ilbal i Imovina zadruge. ručno ogledalo. Soba je zaćagjena, jer odavno § 24. nije preko njezinih zidova kefa a krećom Imovina zadruge sastoji iz prinosa, ozna­ prešla. A šiše kao i vrata i dovraci i oklopi čenih u §. 6., a to je a) nepokretna i b) od prozora svi su išarani kratkim bijelim pokretna. potezima, točkama te većim i manjim kru­ § 26. govima. Uz peć na poširoku, udubljenu tro­ U nepokretnu imovinu, koja sačinjava nošcu sjedi osrednji čovjek. Na njemu sn, glavnicu zadruge, a koja se mora korisno n zimsko doba, čobali čakšire, koparan i ulagati, spadaju svi prinosi dobrotvora, ute­ ječerma. Ljeti je on n gaćama, ali nema meljitelja i sve ostavštine bilo u novcu, bilo koparana, te je, kako se veli, u rukavima. u nepokretninama. U onn glavnicu ne smije upravni odbor bez izvanrednog odobrenja Na glavi mu je nvijek fes omotan ahme- glavne skupštine dirati, a svi ostali prinosi dijom. Ovaj čovjek ima gustu, prosijedn spadaju u pokretnu imovinu. brada, te ovelike,* potšišane brkove, a u § 26. nstima mu je dag ćibnk, na kojem je ve­ Svi troškovi i potpore podmiruju se iz lika lnletina, a na njoj je ugljen kolik pokretne imovine, eventualni suvišak priorah. Oko ugljena diže se dim u vis, te klapa se nepokretnoj glavnici. pravi razne oblike kao oblaci na nebu, kad § 27. ib vjetar svaki čas preoblićnje. Blagajnik zadruge može imati u ručnoj blagajni svotu od 100 kruna za eventualne (Nastaviće ae.) potrebe. Uprava zadruge. § 28. Hrvatskom radničkom zadrugom upravlja odbor od 11 lica i to : predsjednik, pot­ predsjednik, tajnik, blagajnik, knjižničar, imovinar i б odbornika, koje bira glavna skupština tajnim glasovnicama i to većinom glasova, a predsjednika može birati i per aclamationem. Uz to se još biraju 3 pregledavaoca blagajne i društvenih računa, koji u odbor ne spadaju, a dužni su bar Jedan put mjesečno blagajnu pregledati i o uspjehu pregledanja pismeno upravni odbor izvijestiti. U slučaju bolesti tajnika i bla­ gajnika zastupa ib jedan iz odbora. § 29. Predsjednik, a u njegovu odsustvu pot­ predsjednik rukovodi zadrugom, zastupa društvo u svakoj prigodi, saziva sve odborske sjednice i skupštine, predsjeda im i podpisuje društvene spise. Za rad svoj od­ govara solidarno sa cijelim odborom glavnoj skupštini. § 30. Tajnik vrši sav pismeni posao društva, izvješćuje u skupštinama o zadrugi, te sa predsjednikom podpisuje društvene spise. § 31. Blagajnik upravlja društvenom blagajnom i blagajničkim knjigama, isplaćuje račune i podpisuje doznačnice od odbora, a podpisane od predsjednika, te glavnoj skupštini i odboru polaže blagajničke račune i ruko­ vodstvo istih. (Nastaviće se.) Razumijevamo, što bi morali razumjeti i dolični ljudi u Banovini i Dalmaciji, radi česa posijednih dana i zagrebački „Srbobran" odriče svaku svezu sa ovamošnjim slnžnicima srpske propagande, jer mu upriješe vite u oči banjalučki dogogjaji; ili, bolje reći, ne veli to izravno „Srbobran", jer bi n i se njegovi ljudi time iznevjerili srpskoj jopagandij nego to odricanje proturuje netko u ime „Srbobranovib" Ijndi kroz „Agraru, Tagblatt", ne bi li ostao vnk sit i koza cijela. Mislimo, tko raspolaže svojim vlastitim Bhvaćanjem, da će u tom biti bezdvojbeno na čistaca. Pravila hrvatske radničke zadruge u Mostaru. �U srpskim listovima se Srbi lukavo izmo­ tavaju i previjaju radi spomenutog članka, donoseći, kako su banjalučki veliko-srbi oko „Otadžbine" zatvoreni radi izvatka iz članka „Pester Lloyda“, dočim se zna, da je u „Pester Lloydu“ vjeran izvadak iz članka „Otadžbine" pod naslovom „Barut miriše", koji je zaplijenjen, jer ima sve biljege veleizdaje. Pošto pako po zakonu od g. 1884. vele­ izdaja potpada pod nadležnost vojničkih sudova, kao i prekršaj nošenja oružja, to su veliko-srbi oko „Otadžbine" u smislu toga zakona stavljeni pod vojnički sud, te su zatvorena osmorica, i to : odgovorni urednik lista Aleksa Jungić, administrator lista Dragomir Janković, predsjednik odbora za izdavanje „Otadžbine" Nikola Prokopić, upraviteij srpiko-pravoslavne parohije, te članovi upravnog odbora : Lazar J. Popoiić , Vaso Mihajlović Prijedorsc, Pero Bilbija, Petar Miljević i Bisto Tomić. Zagrebačko „ H r v a t s t v o " veli, da, kakogod srpske i srbofilske novine prale Srbe u Bosni, ne može se zatajiti, da je njihova gravitacija silna prema Beograda, а to dokazuju i najnoviji pojavi, o kojima se čita po novinama u monarhiji. Na koncu v e li: „Zanimljivo je svakako čitati koalicijone naše domaće novine, kako brane tu propa­ gandu, odnosno Srbe od te propagande. No jer se činjenice, što su u Bosni izbile na javu, ne dadu poreći, a ni zabašuriti, sad se hrvatski Srbi ogragjuju, da su oni u bilo kakovu savezu s bosanskim Srbima, Znademo ipak, što za Bosnu znači ovdjesnja srpska banka, a tko je gospodar džepa, gospodar je situacije. Mjesto da koalicija uvidi, kamo ju vodi preintimni ovaj odnošaj sa Srbima, ona ih brani, a dok ih ona brani i zaštićuje, oni se dižu i jačaju. Lu­ kavi su Srbi i znadu, da će iz nesregjenih današnjih prilika oni, i oni jedini, iznijeti najveću korist. Oni idu naprijed samoevjestno i prema točno odregjenom cilju. Stari je neki hrvatski profesor šestdesetih godina rekao o Srbim a: „primum volunt tolerari, deiu aequiparari, demum dominari". Je li se taj profesor varao ?“ Obzirom na pojave srpske propagande u Bosni „Н r v a t s k o P r a v o " u dva članka „Si bi i hrvatske težnje" vrlo dobro osvjet­ ljuje srpsku „iskrenost" prama hrvatskim težnjama, te megju ostalim na jednom mjestu o glavnom organu srpske samostalne stranke, kuja se prikazuje kao zagovornica samo­ stalnosti HrvBtske, te o srpskoj propagandi u hrvatskim zemljama v e li: „Otkad je „Srbobran" počeo izlaziti, on se sad izravno, sad neizravno izrugiva hr­ vatskim težnjamB. Nije bilo pogrde, koju nije sasuo na hrvatsko državno pravo. Još prošloga ljeta, kao i u opće više krat za svoga opstanka, izrićno je „Srbobran" pi­ sao, da će se najodlučnije boriti proti oživotvorenju hrvatskoga državnoga prava. Za što ? Je r mora to činiti za volju beogradske propagande, kojoj služi, od koje je i pot­ poru primao. Ta samo jedne godine, kako )e javno otkriveno, primio je 81.000 dinara. A sadašnji „Srbobranovci", kako već gore istaknusmo, pohvališe se, da se ravnaju po beogradskoj politici. Kad ne bi za to bili plaćani, zar bi oni to činili? Ne vjerujemo. Eto, u prijestolnici hrvatskoga naroda uda­ rila je drzovita propaganda svoje sijelo i tuj pod okriljem magjarskoga imperalizma radi otvoreno proti hrvatskim težnjama I Od je bi se to dragdje trp jelo ? U nas se mora trpjeti, jer propagandu, kao i nagodbu, kao i magjarsku prevlast, štite bajunete. No ne bi ta propaganda bila moćna, kad ju i ludost hrvatskoga naroda ne bi podupirala, odnosno ludost hrvatske inteligencije. Na žalost, u nas se je uvijek našlo do­ bričina, koji su vjerovali, da grćko-istoćnjaci nisu protivni našoj otadžbini, da oni nisu proti našim težnjama za slobodu i dr­ žavnu nezavisnost, nego da su oni voljni raditi za slavu, čast i napredak Hrvatske, te se boriti za prava ove kraljevine No sve, što gore navedosmo, sve, što se zbiva u raznim krajevima naše domovine, nesum­ njivim je dokazom, da je to mišljenje hrvatskih dobrijana neispravno, krivo, te je svako nastojanje o složnom radu в tim oči­ tim protivnicima hrvatskih težnja uzaludno, te se ne da provesti. Radi ovakovoga hinje­ noga rada oko sloge, osugjivala je naša stranka riječku rezoluciju, jer za volju neiskrene sloge nije se smjelo ni u toj re­ zoluciji istaći zahtjev hvatskoga naroda za sjedinjenje Bosne i Hercegovine в hrvat­ skim kraljevstvom. Sam vogja rezolucionaša, Šupilo, istrčao je u toj stvari u hr­ vatskoj sabornici sa nedvoumnom izjavom, iz koje slijedi, da rezolucionaši namjenjuju Bosnu i Hercegovinu Srbiji. Tako je lukavština srpska postigla, da zavedeni i kratko­ vidni sin hrvatskoga naroda dade izdajnička izjavu, s kojom se oni sami možda ne bili usudili izaći pred javnost." da je Hrvatska i po nagodbi država, pregje u tabor iz kojega se pokazuje, da je H r­ vatska dio ugarske države, da je Hrvatska Ugarskoj podregjena. Gdje činjenice govore, tu padaju svi argumenti. Narodno gospodarstvo. B ilan ca z e m a ljsk e b a n k e za Bosnu i H erceg o v in u . Kako nam iz svake druge subote u mjesecu. Prvi broj je baš interesantan. To su slik e : brnskn manifestacija za češku univerzu, improvizi­ rani meeting na velikom trgu, progonstvo nadučitelja ; požar škole uaCIevelandu, grof Lav Toletoj na putu u Tulu, nuncij Granito di Belmonte, Marija Spirodovna, prof. Wahrmund, boj automobilista s vukovima i više drugib. Cijena je časopisu 6 K. N ovi dram atu rg o sje č k o g h r v a t­ sk o g k a z a lišta . Dosadanji dramaturg i Beča javljaju, u sjednici ravnateljstva ze­ direktor hrvatskog kazališta u Osijeku dr. maljske banke za B. i H. u Beču dne 4. o Nikola Audrić odstupio je i otišao u Zagreb, mj. predložena je bilanca za g. 1907. i za­ a na njegovo mjesto primio je kazalištni ključeno, da se generalnoj skupštini, koja odbor ponuda hrvatskog književnika, bivšeg se ima obdržavati 22. travnja, predloži, da upravitelja bugarskog kazališta u Sofiji i se od čistog dobitka per 1,080.220 K (972. urednika „Hrvatske Krune" u Zadru, Srgjana 733 K prijašnje godine) dividenda od devet pl. Tucića, koji je potpisao ugovor na tri procenata, kao prošle godine, podijeli, a godine. 102.107 K (prama 83 269 K рг. g.) položi (Nastavak) 'u pričuvnu zakladu, nadalje da se povodom Naš program priznaje neke skupne ро^ vladarevog Jubileja Njeg. Vel. car* i kra­ slove, one naime, koji potiču iz pragma­ lja metne u mirovnu zakladu za namješte­ Carevinsko vijeće u Beču otpočelo je zatične sankcije. Priznajući ih, uglavljuje, kako nike banke svota od 100.000, a ostatak per će ih Hrvatska riješavati. Ona će ih rije- 7 265 K (41.033 K) unese na novi račun. sijedati. U sjednici od б. travnja nastavila D a lm a tin sk a izlo žb a u Mlln- se debata o novaćkom kontingentu. Ministar šavati ravnopravno kraljevini Ugarskoj s ostalim zemljama Njegova Veličanstva. Naš chenu. Ovaj mjesec uredit će se u Mtln- domobranstva je izjavio, da je uvedenje dvo­ program dakle ne priznaje Magjarske, nego cheuu dalmatinska izložba, kojom će se pre­ godišnje službe nemoguće sa sadašnjim kontingentom i proračunom. Oboje treba po­ Ugarsku. Priznaje Ugarsku kraljevinu, s ko­ dočiti kućna industrija i obrt Dalmacije. visiti. — Zastupnik Sternberg zagovara je ­ jom je Hrvatska kraljevina ravnopravna ili dinstvenu komandu u vojsci; grdi ministra bolje mora da ravnopravna bude. Što se predsjednika Bečka, da |žive u političkom tu razumijeva pod Hrvatska ? Razumijeva konkubinatu sa socijalistima ; napada agrarce. se ne trojedna kraljevina, ne Dalmacija, S lo v en sk i p revod K la rićev ih cr­ Sternbergov govor izazivlje burne prosvjede H rvatska i Slavonija, kako bi se to dalo izvesti iz izjave dra Derenćina : razumijeva tic a iza ok u p a cije H erceg -B o sn e. i buku. Agrarac Bergman govori proti Sternse hrvatska država, sastojeća iz svih hrvat­ Vrlo uspjele crtice revnog našeg suradnika bergu, prikazujući ga kao palotošku po­ skih zemalja, navedenih u programu. Ne­ hrvatskog književnika Ivana Klarića iz dobe java. mojmo se varati. Ugarska državna misao, poslije okupacije ovih zemalja po Austriji, od vremena kralja Kolomana, ili još bolje koje su izašle megju knjigama društva sv. Magjarska vlada progoni uvijek Slovake od vremena kraljice Lepe, hoće da osvoji Jeronima, donosi neodvisno politično gla­ unatoč prosvjedovanju civilizovanog svijeta, ćitavo to hrvatsko područje. Divno djelo silo za Slovence „Naš List" u Ljubljani u te je državno odvjetništvo u Požunu sada Eugenija Kumićića, taj roman-historija nove slovenskom prevodu u podlistku. opet optužilo župnika Hlinku. Prije nego L ero y -B ca u lieu na putovan ju je ovaj slovački rodoljub nastupio dvogo­ vrsti, u tom je pogledu neizmjerno poučan. Novo je danas, što se ugarska misao za­ po B alkanu. Ućeujak svjetskoga glasa, dišnju tamnicu, na koju je osugjen, napisao mjenjuje s magjarskom. Nu borba megju elan fianceskoga zavoda i upravitelj pa­ je u „Ludovim novinama" članak, u kom dvije misli na hrvatskom području, megju riške škole „ecole des Sciences politiques se oprašta sa svojim župljanima i veli, da ugarskom ili današnjom magjarskom i hr­ t. j. škole političkih znanosti," Leroy-Beau- polazi vedra ćela u tamnicu, jer zna, da je vatskom, stara je osam vijekova. Danas se lieu, koji je g. 1898. putovao Bosnom i dužan trpiti za mili svoj slovački narod, a osobito ide za tim, da se proglasi državno Hercegovinom, te u Mostaru počastio ured­ nakon pretrpljene kazne boriti će se pojedinstvo Ugarske i Hrvatske, na osnodi ništvo „Osv ta“ svojim posjetom, odlučio je dvostrućenom snagom sa slobodu svog na­ ugarske ili magjarske državne misli. Ta prigodom ovih uskrsnih blagdana poduzeti roda. I radi toga stavlja ga magjarsko težnja svaki se dan to jače akcentuira u iuformativno putovanje po balkanskom po­ državno odvjetništvo pod optužbu. Budimpešti; ta težnja na žalost nalani od­ luotoku. Putovati će preko sjeverne Italije ziva i u nekim političkim redovima u Hr­ na Rijeku i u Zagreb, a odavle će onda Giede gradnje novopazarske željeznice vatskoj. Provedenje te težnje bila bi prva krenuti u Beograd, Sofiju, Carigrad i Atenu. potpisao je pred nekoliko dana Sultan iradu, etapa na putu, koji bi imao dovesti do pot­ Tako će si na putu moći pribaviti nepo­ kojom se odregjuje trasiranje, a sada su. pune pobjede ugarske ili magjarske dr­ srednih dojmova o položaju u Macedoniji i kako iz Carigrada javljaju, postavljena dva žavne misli u svim hrvatskim zemljama, a o macedonskom pitanju. ćastnika generalnog stopa, dva funkcionara „ P r o s v j e t a " . Sedmi broj ovoga krasno ministarstva javnih radnja i drugi činovnici možda i još d a lje : u jednu ruku do J a ­ dranskoga, u drugu do Egejskoga mora. uregjivanog hrvatskog obiteljskog časopisa, za članove turskog povjerenstva za prouča­ Ne ću se sada upuštati u velike i daleke koji broji već 16. godinu života, imade vrlo vanje trase. osnove ; ne ću ispitivati, kome u dalekom zanimiv zabavan i poučan sadržaj, a ure­ razvitku dogagjaja mora pripadati Balkan, šen je s dosta zgodnih slika, od kojih je 0 pohodu crnogarskog knjaza u Petrokad nuždni povjestnički zakoni dovedu do prilog slika po Chriptychonu Eduarda Gelgradu javljaju „Politische Korrespondenzi" pra< e konsolidacije. Ostanimo sada kod lia : „Poklonstvo pastira. — Blagovijest. — iz Petrograda: „Dolazak crnogorskog kneza našega programa. Sin oni, kojima je de Plač za Kristom." Nastavlja se zanimivi ro­ Nikole u Petrograd tumači se ovdje dvojako. toga, da se орти oživotvorenju ugarske ili man Deželića „Hadžibova kob", zatim do­ Knez traži u Rusiji za svoju zemlju finanmagjarske državne misli van granica Ugar­ laze lijepe pjesmice L»nuanove „Trstikovke" cijalnu pomoć i moralnu potporu za izgrad­ ske, moraju se okupiti oko programa od u prevodu Varge, pjesma R. bar. Maldmia; nju željeznice preko Crne Gore na Bar, a god. 1894. Oživotvorenje toga programa spa­ orda sastavak Kuhaćev o proslavljenoj ne preko albaneškog zemljišta u San Giovasiti te Hrvatsku i ne te dozvoliti, da ju pro­ opsrnoj pjevačici Matildi Marlov (WVfran), nni di Medua. čuje se, da je knez glede guta ma koja druga državna misao. Na ps. pjesnička pripovij-jit R žice Donćević potonjeg pitanja upravio Svim vlastima okruž­ jugu Ugarske, na Balkanu, ravnopravno sa „Lugarova kći", pripovijest iz brazilijansk.h nicu, kojom razlaže potrebu, da ве željez­ kraljevinom Ugarskom, mora uskršnuti hr­ prašuma „Aboare" po podatcima Mirka nica gradi na Bar. Petrogradski politički vatska država : mora se kristalizirati hrvat­ Seljana; putopisne crte braće Seljan; o krugovi misle, da će Rusija teško moći ispu­ ska politička tvorba. Toče biti pobjeda prave pradomovini i seobi Hrvata od dra Dane niti crnogorske želje, pošto se je ruska vlađn hrvatske misli. Bez nje nema ravnovjesja) Grubera ; historijski roman iz dobe Maka- zauzela za srpsku osnovu, te ju preporučila nema stalnosti na Balkanu, nema faktor#, bejaoa od Eschelbacha „Neprijatelj puka", vlastima. koji da u interesa čovječanstva i sveopće pa opsežan listak. Cijena je „Prosvjeti" kulture posreduje megju istokom i za­ godišnje l4 K 8 poštom. Početak rasprave na Cetlnju proti optu­ Š k o lsk i v jesn ik . Stručni list zemalj­ ženicima radi poznato afere bombama odpadom Nagudbena misao u opreci je sa misli ske vlade za B. i H. 1908. U svesci za si- regjen je konačno na dan 26. svihnja. Osim našega programa. Ne ću raspravljati ovdje ječanj-veljaću, što je ov h dana izasla, ima glavnih okrivljenika slagara Rajkovića i o pravovaljanosti nagodbe ; ne ću o inter­ osim stručnih radnja iz pera Radosavljevića, bivšeg zastupnika Džulnfića, nalazi se u pretaciji njezinih pojedinih paragrafa; ne Majcena, Vidakovića, Žuljića, Simića, Kla zatvoru još 50 optuženika. Jedan dio optu­ ću o razlozima, s kojima se često dižu rića, Bešlića, dr. J. Dujmušića, Trstenjaka, ženih je u inozemstvu, većim dijelom u Beo­ opravdane tužbe proti povredama ove ili Draganovića, te primjera praktične nastave, gradu. — Službeni list donosi poziv na sve one nagodbnne u-tanove, koja nam priznaje zanimiva poveća rasprava od urednika o u inozemstvu boraveće okrivljenike, neka ovo ih ono naše pravo. Ma kakove bile te učiteljskoj organizaciji, koja će sigurno u se do dana rasprave nagju na Cetinju. Me­ ustanovo, ma koliko ih bilo, ma kako se ućiteljstvu pobuditi puzornost i biti predmet gju ove spada i bivši ministar-predsjednik interpretirati dalo, stoji nepobitna činjenica; razgovora i pretresivanja. Radović, koji je u Parizu. Rasprava obeČeukc ilutttrovane n o v in e u B eču ćaje, da će biti senzacionalna, jer je sa­ nagodbena misno ne promiče oživotvorenje hrvatske misli. Istina je pače, da nagod- U carskome Beču, u kojemu obitava vrlo kupljen opsežan i interesantan politički ma­ znatan broj čeha, počela se posvećivati bena misao utire put onom jedinstva, ев terijal. kojim se ide iz Budimpešte, da se pod egi- megju njima sve veća brigs će<koj knjizi i novinstvu. Osim političkih i društvenih 0 Izborima za sabor u Portugalskoj stigle dom te misli širi na hrvatskom područja ugarska ili bolje magjarska državna misao. novina izlazi humoristični list „Šotek" sa sn 6. o mj. ove vijesti iz Lisabona: Učest­ vovanje kod izbora bilo je neobično živo. To je činjenica nepobitna. Ta je činjenica slikama, a sada su pokrenute popnt niemać dozvolila da jedan od naših učenjaka, koji kog časopisa „Das interesaute Blati" i sličnih Očekuje se pobjeda monarhističke koncen­ je tolikim bogatstvom erudicije dokazivao, „Češke illnstrovauć novinj", koje će izLziti tracije. — Od dosele isabranih 146 članova Program od godine 1894. Politički pregled. Prosvjetni glasnik. �parlamenta 98 pripadaju monarhističkoj kon­ centraciji. U nekim izbornim kotarima Lisabona izvojštili su pobjedu republikanci, a u predgradjima nacionalni liberalci. — U vifte izbornih dvorana u Lisabonu došlo je do izgreda. Vojska je morala posredo­ vati. Više je demonstranata usmrćeno, a mnogo ih teško ranjeno. I u pokrajini bilo je nemira. Domaće vijesti. P ov ra ta k h ad žija. Naše hadžije vra­ ćaju se u pojedinim skupinama preko Ca­ rigrada—Soluna—Zemuna i Broda nazad u svoju dmovinu. U srijedu prije podne stiglo je pet hadžija u Sarajevo, a danas dolazi druga skupina od devet hadžija. M ećava. Kako javljaju iz Fojnice kod Gacka na 1. travnja u noći nastala je tamo iznenada promjena vremena, te .qkrenpl» jaka mećava, kakve nije u sred zime bilo, a kamo li u ovo doba godine. Osvanuo je veliki snijeg, te je bio prekinut promet s Gackom i Nevesinjem, te ni pošta nije mogla proći. N ova zim a u B osni. U Sarajevu je u noći od o. mj. zaduvao studen vjetar sa sjevera, za tim udarila kiša, a za ovom vi­ javica, te je snijeg svu noć vijao i u jutro podebeli sloj snijega pokrivao krovove. U okolini i dalje bilo je i žešće. T rogo d išn jica sm rti h r v a tsk o g M ecene. Na 8. o. m. navršile su se tri godine, kako kripta u djakovačkoj stolnoj crkvi krije mrtve ostanke velikog hrvatskog Mecene Josipa Jurja Štrossmayera, kojemu neka bude vječan i neugasiv spomen u hrvat­ skom narodu. Akademija znanosti i umjet­ nosti u Zagrebu dala je za nj, kao svog utemeljitelja, dobrotvora i pokrovitelja taj dan svečane zadušnice. „Јоб je d a n p r o ces H arden-M oltk e .“ U br. 38, „Osvita" od 2. o. m. do­ nijeli smo megju domaćim vijestima i vijest pod gornjim naslovom, koju smo primili od ličnosti, kojoj smo mogli vjerovati, da je dobro obaviještena. U toj se vijesti javlja, kako se j e ovih dana pred tamošnjim su­ dom vodila interesantna parnica, kako je naime „neki trgovac, rodom iz Trpnja" tu­ žio neke gragjane, da su ga uvrijedili, što su kazali, da je pederast i homoseksualac; kako su optuženici naveli mnogo svjedoka za potvrdu svojih tvrdnja, ali kako je tu­ žitelj prije nego su ispitani ti svjedoci po­ vukao tužbu. Megjutim, kako smo se iz predočenih nam očitovanja mogli uvjeriti, bi i smo o toj neugodnoj stvari zlo obavije­ šteni, što žalimo. Dvojica su pred sudom očitovala u korist onog nekog trgovca, a to je g. Јегко Jerkić, da nisu imali s njim nećudorednih odnošaja, a ako je tko u tom smislu govorio, da ih je krivo shvatio i to oni žale; optuženipak gragjanin g. M. J. je izja­ vio, da nije obijedio Jerka Jerića s nećudored­ nih djela, a ako se drži, da jest, onda on to usteže i žali, a na osnovu ove izjave je onda g. Jerko Jerić ustegao tužbu proti M. J. Ovo evo istini za volju rado ispravljamo. N ovi g la g o ljs k i n ala z u B eču. U Bečkoj dvorskoj knjižnici proučaje pro­ fesor varaždinske gimnazije dr Ivan Milčetić glagoljske spomenike i pergamente, te je tom prigodom našao više glagoljskih spomenika iz 15. stoljeća, koji potječu iz Istre, a koji su dosele bili nepoznati. Ovo je otkriće u znanstvenim krugovima pobu­ dilo veliko iznenagjenje. Izdanje tih spo­ menika preuzela je jugoslavenska akademija znanoeti i umjetnosti u Zagrebu. N ovi h r v a tsk i šk o ls k i parobrod. Po odluci bana Raucha, da se nabavi novi parobrod za hrvatsku nautičku školu u Bakru mjesto starog broda „Margite", po­ vjerila je hrvatska vlada nabavu ravnatelju te škole Vjekoslavu Baborskom. Ovaj je otišao u Kiel u Hovvaldovo brodogradilište, te na osnovu usvojenih nacrta utanačio ugovor za gradnju, koji je hrvatska vlada odobrila. Školski parobrod biti će gragjen od čelika. Dimenzije mu odgovaraju ne samo faktičnim potrebama nautičke škole, nego i svim zahtjevima, Udešen je na paru i na jedra, dug 40 m., širok 7*8 ш., gazi vodu u dubini od 3 04 m., dok mu je brzina 10 morskih milja na sat. Snaga mašine iznosi 300 konjskih sila. Opremljen je na način t, zv. schoonera s 13 jedara, t, j. sa 2 jam bora: od tih je prvi na križeve, drugi nosi trokutasta jedra. Taj će parobrod slu­ žiti za to, da učenici stečeno teorijsko zna­ nje primijene u praksi. č la n u tem eljitelj „Bihaća". Iz Splita nam javljaju: Veleučeni gosp. dr N. Zvonimir Bjelovučić pristupio je društvu „Bihaću" kao član utemeljitelj, doprinijevši svotu od 50 K, na čemu uprava srdačno zahvaljuje. U lo v ljen a m orsk a nem an. Pišu iz Hvara „Р. SI.": U ponedjeljak ribar Matijević iz Zaraća ulovio je ogromnog morskog dupina, baš u času, kad je parao mreže, da izjede robu ulovljenu. Uhvaćena morska zvijer duga je 2 metra i 60 centim., debela 1 met. i 20 centim., a teška 200 ki­ lograma. Sretni lovac dobio je 20 kruna nagrade od pomorske vlasti. Ovi dupini čine veliku štetu ribarima; zato su ribari veseli, kad ulove jednoga sličnog neprijatelja. K o n ja n ič k a esk ad ron a dalm am a tin sk ih strijela ca — divizija. U Dalmaciji radi se o pomnožanju i preu­ strojstvu domobranstva. Konjanička eskad­ rona dalmatinskih strijelaca biti će preu­ strojena u diviziju. U tu će svrhu biti pre­ ustrojena druga poljska eskadrona i divizioni stožer sa doknadnim kaderom. Divizija će vršiti službu u gorama i pretražnu i dojavnu službu, a biti će smještena u Sinju. Konji su obične dalmatinsko-hercegovaćke pgsmine (150—156 centimetara). D rugi K ossu th na R ijeci. Kako nam javljaju sa Rijeke, kani se tamo stalno nastaniti i zatražiti državljanstvo sada talijanski podanik i mjernik kod raznih držav­ nih poduzeća u Italiji Teodor Kossuth, brat ministra trgovine Franje Kossutha. Na Ri­ jeci bi se naime imala etablirati dva velika industrijalna društva, u kojima bi bio upravljajućim članom Teodor Kossuth. Iz grada i okolice. vežu na dom i rod, jer bome nije lako rastati se od svojih, a stariji i misle, kako li će nadomjestiti one sile, što im budu manjkale odlaskom njihovih u vojnike. Stavnja je počela 4. o. m., nastavila se 6. 8. i 9., a još će biti 10., 11. i 13. Onima, koji budu primljeni, želimo, da u zdravlju i veselju svoju vojnu dužnost izvrše i sretno se i zdravo doma vrate. P ostradali vojn ici. Po gradu se govori, da je kod odlaska vojnika iz Kalinovika u monarhiju nastradalo njih oko 60 momaka od vijavice, koja ih je zatekla na putu. Govore, da su se vojnici survali u nekakav sniježni ponor, skrenuvši s pravoga puta i tu zaglavili, Za pukovnika vele, da se je u toj nesreći toliko ozlijedio, da će teško preboljeti. Koliko je u ovim vijestima istine ne znamo, nego donesosmo, u koliko se pripovjede, bez odgovornosti. „Koprive" i „Ibrahim agino j a ­ nje". U Zagrebu izlazi pod imenom „Kop­ rive" list za satiru i humor, koji mi slučajno dopade ruke, gdje nadjoh neslanu ša lu : „Ibrahim agino janje". Pripovijeda se tu, kako je Ibrahim aga putovao, pa ga nanesao put u rišćansko selo, gdje je imao preno­ ćiti. Došavši u kuću nekog gazde, upita ga, da mu dadne prenoćiti i štogod založiti. Gazda mu odgovori, da može prenoćiti, ali da mu ne će biti mehko, kao na njegovim duše­ cima, ali da će ipak moći prenoćiti. Nadalje je aga zaželio, da štogod puvećera, pa mu gazda nugja po siromaški malo sira i kruha. Na tu ponudu smrknuo se aga, pa požudno pita, ne bi li imao kokoš ili pile. Gazda se ispričava, da nema. Nu to agi nije po volji, pa priupita, ne bi li možda imao janje. Gazda mu htio da reče, kako ima prase, jer ga aga ne smije jesti, al kad od jedanput „zaguriče" prase u dvorištu, aga se nadvije nad prozor, te mu sline navališe na zube, pa će reći: „Ма, što ti meni govoriš, bolan, da nemaš, a evo janjeta I". Gazda se izvinjavaše, da to nije janje, nego prase, ali mu izvina ne pomaže, te morade zaklati ргаве u ime janjeta. Rišćanin kolje prase, a ono se krivi, da ti srce pukne, a aga stoji na prozoru i sline mu udare na zube, te po­ kisli : „Deri se ti, deri, koliko hoćeš — ali ipak si ti janje I". Tendencija ove tobožnje humoristićke crtice tako je prozirna, da iza nje gledam nekakovo rišćansko derište ova­ mo od nas u Zagrebu, koje obično pripo­ vijeda slogu izmegju „Srba pravoslavnih i muslimana" u Bosni i Hercegovini, a ovamo na najprostiji način izvrgava ruglu sljedbe­ nika muslimaneke vjere. Na čast bilo to „Koprivam" i njegovom uredniku, koji za* volju rišćanskog derišćeta takova šta iznaša u nekakovom „hrvatskom listu 1" Napokon nije ni za zamjeriti, jer iver ne pada daleko od klade, pa ni slavosrpština od srpštine. Hrvat-aga iz Mostara. ,,N arod“ i u čiteljice. Ovdješnji „Narod" traži, da se uredi, da na višim ni na osnovnim školama ne smije biti udata učiteljica, veleći: „Tražimo, da se ovo do­ vede u red, makar i krivo bilo ponekoj gospodi, koji bi želili i da im kći bude či­ novnička ili oficirska žena, i da pored toga vuče plaću." Zgodno mu na ovo primjećuje „Hrv. Dnevnik", veleći: „Mostarski je „Narod" bez sumnje ciljao na sudca dra Simića i u prvom redu na odvjetnika Da­ nila Dimovića u Sarajevu, čija je supruga učiteljica na višoj djevojačkoj školi u Sa­ rajevu." Isp ravak . U prošlom broju „Osvita" ostao je datum, dan i oznaka broja od subotnjeg broja. Pri metanju lista u štampu u brzini zaboravilo se stari datum i ostalo izvaditi, a novi datum i dan, t. j. „utorak, 7. travnja 1908." i „broj 40." metnuti. Neka cijenjeni pretplatnici i čitatelji ovu pomutnju ne zamjere, jer se u hitnji i poslu može zaboraviti, a u ostalom po tekstu i datumu u teketu vidi se, da je novi broj „Osvita". V rijem e. Iza ljutog sjevera prošlog tjedna udario blagi južnjak i spustila se kiša, koja već nekoliko daua pada. Neretva je priličuo narasla. Jutros je osvanuo vedar dan. O sobna v ijest. Poštanskim vlakom iz Sarajeva došao je 7. o, m. u naš grad po službenom poslu, gdje će ostati po svoj pri­ lici nekoliko dana, da razgleda nastavne zavode presv, g. Gjuro pl. Trešćec, dvorski savjetnik. P rem in u o . U nedjelju je ovdje pre­ minuo u 80. godini života opće štovani mu­ slimanski gragjanin starina Hadži Gjulbeg Kajtaz, ostavljajući iza sebe vrlo vigjen porod: šest sinova i dvije kćeri. Sahranjen je uz veliku gjenazu. Bog ga pomilovao i častan mu spomen bio u rodu i milletu I M ijen jan je vojn ištva. Kako smo javili, dodijeljeni bataljun 16. pješačke pu­ kovnije za Nevesinje već je došao u svoju novu posadu, dočekan i ispraćen glazbom; a juče je pošao odavle put bijeloga Zagreba drugi batuljun 96. pješačke pukovnije, koji je došao prekjuče iz Neveeinja. Pri dolasku i odlasku dočekala ga je i svirkom hrvatskih koračnica pratila glazba ovgješnje pješačke pukovnije, te na odlasku s kolodvora, gdje se sakupilo na oproštaj sve časništvo sa preuzv. g. divizionerom na ćelu, odsvirala: „Lijepa naša domovino I" ču d n o v a to doputovao. Prekjuče­ rašnjim vlakom doputovalo je dijete od ka­ kovih 7—8 godina od Bos. Broda u Mostar. Dijete je imalo prišivenu tablicu na prsima, gdje mu je napisano ime i prezime, te kud ide i da ga redarstveni i ini organi sprovedu i na pravu adresu — valjda rodi­ teljima ili skrbniku — uruče. Kuda će iz Mostara, ne znamo. Pripovijedaju, da je ju­ čer netko došao iz Nevesinja i odveo dijete tamo, i a ga uruči majci, koja se zove Putinger. S tavnja. Od 4. o. m. je u našem gradu življe i veselije nego obično. Vigja se više svijeta iz okoline i kotara, nego obično, pjesma sa sela iz snažnih momačkih grla odjekuje gradom. Kršni momci u pratnji zabrinutih starih svojih i milih i dragih dolaze na stavnju, da ih vojna komisija pregleda, pronagje „tauglich" i obuće u carsku monduru, da vjerno odsluže svoje dužne tri godinice u carskoj vojsci, pa da se onda, ako Bog da, zdravi i veseli, obogaćeni iskustvom, povrate svojim domovima, na rogjenu grudu, da ju obragjuju i svagdanji r P rin c B ožidar K aragjorgjević. krušac privregjuju, da mogu dati Bogu U Versaillesu umro je od tifusa bratić srbi­ božje i caru carevo. Gradom momci pjevaju, janskog kralja Petra I. princ Božidar Кагаda razbiju borme i žalost misli, koje ih gjorgjević. Bio je izvrstan pjevač i kao Različite vijesti. takav dobro poznat u Beču. U zadnje vri­ jeme bavio se umjetničkim spisateljstvom i uživao u toj struci dobar glas. Ubio brata pred oltarom . U selu Ivanici u Srbiji dogodio se je neki dan grozan slučaj u crkvi pred oltarom pri vjen­ čanju dvoje mladih. Lijepa seoska djevojka Cana Korotić zaručila se je prošle godine sa seljačkim momkom Milivojem Kolopelićem i prisegla mu, kad je polazio u vojnićtvo, vječnu vjernost. Malo za tim počeo je dje­ vojku slijediti Kolopolićev brat Vajin i na­ pastovati ju svojim ljubavnim očitovanjima. Djevojka je lakoumno pristala i megju njima se razvila ljubav. Prije kratkog vre­ mena zaprosio je Vajin djevojku, oni se zaručili i imala se je obaviti svadba. Milivoj saznao je megjutim za nevjeru svoje zaručnice i odlučio osvetiti se začetniku svega, svome bratu. On je jednoga dana desertirao iz svoje posade i prispio u selo baš u času, kad je svadbena povorka pošla u crkvu. Kolopelić pošao je smjesta u crkvu i postavio se neposredno kraj oltara. Kad su vjerenici pristupili k oltaru, potegao je Milivoj revolver i ispalio dva hitca u svoga brata, koji se je odmah srušio mrtav, Iza toga iepalio je još jedan hitao u djevojku i pogodio je je u lice. Megju svadbenim gostima nastala je panika i svi su počeli bježati iz crkve. Ovu zgodu upotrijebio je ubojica za bijeg. Za njim su udesili potjeru i vojna oblast i oružnici. čini se, da je prebjegao u Ugarska. Brzojavne vijesti. Saziv hrvatskog sabora? B u d i m p e š t a , 8. travnja. Jedan magjarski list dobiva navodno vijest iz Zagreba, da bi se hrvatski sabor imao sazvati 5. svibnja. Saziv dalmatinskog sabora. B e č , 8. travnja. Kako se govori, dalma­ tinski sabor u Zadru biti će sazvan odmah poslije Uskrsa, da raspravlja o osnovi glede izborne reforme, koja je dogotovljena. Ban Rauch u Pešti. B u d i m p e š t a , 8. travnja. Danas dolazi Rauch u Peštu, da konferira sa Wekerlom. Povišenje kontigenta novaka. B e č , 8. travnja. U carevinskom vijeću glasovati će Hrvati za povišenje kontigenta novaka. Izbor grčko-istočnog karlovačkog patrlarhe B u d i m p e š t a , 8. travnja. Ovdje se pogovara, da će izbor novoga patriarhe moći provesti još sadanji crkveni sabor u Karlovcima, a da se ue provedu novi izbori. Kralj je podijelio budimskom vladiki Lucijanu Bogdanoviću tajno savjetništvo. Grčko-istočni crkveni sabor u Karlovcima. B u d i m p e š t a . 8. travnja. Službeni list donosi niz važnih sankcija i odredaba glede grčko-istočne crkvene autonomije, te kra­ ljevo odobrenje zaključka crkvenog kon­ gresa i imenovanje Lucijana Bogdanovića upraviteljem crkvenih dobara. Ruski predlog glede Macedonije. B e r l i n , 8. travnja. U Petrograd je sti­ gao odgovor Engleske na predlog ruski glede Macedonije. Engleska prima predlog, samo traži neko proširenje. Tako su sve vlasti odobrile u glavnom ruski predlog. Interpelacija glede balkanskih željeznica. B u d i m p e š t a , 8. travnja. U srijedu interpelirao je zast. dr. Mihajlo Polit-Desančić u zajedničkom ugarsko-hrvatskom saboru vladu glede balkanskih željeznica, i upitao ju, što će učiniti, ako srpska skup­ ština ne primi trgovačkog agovora s mo­ narhijom. Pokragjena ručna blagajna i vojnički spisi tvrgjavnog topničtva. P e t r o v t . r t . d i n . 8. travnja. Nepoznati zlikovci provalili su u petrovaradinsku tvrgjavu i orobili ručnu blagajnu i odnijeli važnih vojničkih spisa o gradnji tvrgjave. Sumnja se na dvije osobe, koje su dan prije došle iz Novog Sada, pa je odregjena za njima potraga. D ragocjeni r ecep t koji služi za iz­ radu najčudotvornijih Ijekova za uzdržanje zubi, pronagjen je god. 1373. od Pr. Bonrsand, a danas se nalazi u pohrani benedik­ tinske opatije u Soulcu, koji se za ovo po­ brinuo i ovaj zapis nadalje ljudstvu na okorišćenje prepustio. Sredstvo za uzdrža­ vanje zubi, kao benediktinska voda za usta pasta i prah za zube uživaju svjetski glas, usprkos svih natezanja konkurencije i ne­ brojenih patvorina, ne mogoše nikada uma­ njiti visokostojeću vrijednost benediktinskih preparata. Isti su kroz svoju uzornost antiseptičnih svojstava, koji jedini djeluju na uzdržavanje lijepih i zdravih zuba. Bene­ diktinska voda za usta, pasta i prah za zube može se dobiti u originalnim omotima u parfumerijama, drogerijama i ljekarnama. Treba se čuvati patvorina, �Broj B 200 : 2 Za g o s p o g je neophodno p o tre b n o !! N a j b o l j e sredstvo za ljepotu Margit- Kreme OGLAS. odstranjuje nakon nekoliko dana sunčane pjege, pjege, puljice, sujedce i druge nečistoće kože, gladi nabore i ooo lice pobjeljuje, osvježuje i pomlagjuje. o o o C ije n a Okružna oblast namjerava slijedeće školske gradnje putem naimara sdgraditi i to u »5 Aladiniću kotar Stolac . K 22.000*-Rotimlji , „ . , 2 7 .0 0 0 — Hodbini kotar Mostar . . „ 16.000*— Čitava radnja i namještaj moraju se 1. septembra (19. avgusta po st. kal.) 1908. u potpunom redu predati. Dotične osnove mogu se kod gragjevnog odjela okružne oblasti za vrijeme uredovnih sati uviditi. Natjecatelji, koji moraju biti stručnjaci i novčano ustrajni, neka svoje pismene ponude, koje ili na sve tri ili samo na jednu školu glasiti mogu do 15. aprila (2. aprila po st. kal.) 1908. potpisanoj okružnoj oblasti u zatvorenom pismu predlože, te istima 5°|0 žaobine prilože, koju će dostalac na 10°|0 u ime jamčevine nadopuniti imati. Okružna oblast pridržaje si slobodno pravo izbora megju ponudama. I m a lo g lo n c a K I, a v e lik o g K 2. N a r o č it o t o a le t n e s t v a r i i Margit-prašak E 1*20, Margit-sapun 70 helera, Margit-pasta za zube 1 krunu, o o o o o Margit-voda za lice 1 krunu, o o o o o Poštanskim pouzećem ili tko unaprijed pošalje novac razašilje izumitelj Klement pl. Foldes, ljekarnik u Aradu. D obiva se u svim ljek arn am a. = U drogeriji B raće J e c b e l i u ljekarna т ■ Sklad ište za M ostar : i V. M ikau i M. F. H ouška. Prva gragjeuna i Iimarska radnja Jtfafije Šiidimiea u ^reBirgu. P rim a sv a k o v rstn e p o p rav k e za š trcaljk e , te od is tih im a uvijek u zalihi p ojedine dijelove, kao gum a, ejevi i t. d. — Izragjuje posve nove štrc a ljk e te jam či za sv aku p ro d an u 3 godine. — P o p rav ci bicikla ob av ljaju se brzo i solidno te im am u zalihi p o je d in ih dijelova k a o : u n u tra š n jih i v a n jsk ih gum a, acitelino o o o o o o o o sk ih lam pa, zvo n a i t. d. o o o o o o o o o V la stiti proizvod štednjaka (šparheta), ra zno vrstnih pećiju i sulunara. I m a m n o ž ic a za r e z a n je lo ze iz n a jb o ljih tv o rn ic a , te za o o o o o o s v a k i p r o d a n i k o m a d ja m č im , o o o o o o Okružna oblast S k lad ište ra z n o v rstn o g pokućtva, galanterijske i c a rig radske robe o o kao : m linova, kavenih ibrika, ra z n o v rstn ih tasa (tabaka), o o Cijene umjerene, o o o o o IRaćLnja solidna. u Mostaru, dne 24. marta 1908. Privilegovana zemaljska banka za Bosnu i Hercegovinu U sjednici uprave Privilegovane zemaljske banke za Bosnu i Hercegovinu, koja se je obdržala dne 4. t. mj., predložena je bilanca za godinu 1907. i zaključeno, da se glavnoj skupštini, koja će se sastati dne 22. aprila o. g., predloži razdioba čistog dobitka od K 1,080.220*02 (u prošloj godini K 972.733*54), po kojoj bi se, kao i prošle godine imala podijeliti dividenda od devet po sto, a K 102.107*50 (u prošloj godini K 83.259*44) položiti u pri­ čuvnu zakladu, te da se prigodom jubileja Njegovog Veličanstva podijeli penzionom fondu činovnika i namještenika svota od K 100.000, a ostatak od K 7.355*48 (u prošloj godini K 41.033) da se prenese na novi račun. Račun gubitka i dobitka pokazuje za g. 1907. P rih o d i Prenos iz prošle g o d i n e ..............................................................K Dobici centrale i filij a la .............................................................. ....... Prihodi kamata od političkih, financijskih i sudskih deposita „ čisti prihod hipotekamo-kreditnog odjeljenja....................... 41.033'— 1,617.037-94 48.649-54 114.302-45 K 1,821.022-93 „ Račun plaća Troškovi i o<piši . . . Suma rashoda . Suma prihoda . Č i s t i d o b it a k : . . . . . K K . . K Račun bilance pokazuje Dug: Im o Stanje gotovine, kupona i kovanog novca . . . 5% tn e vlastite založnice i komunalne obveznice s kućim k u p o n o m ........................................................ Efekti fonda za sigurnost za lo žn ica ............................ Hipotekarni z a j m o v i........................................................ Komunalni z a j m o v i ........................................................ Mjenice u p o r t f e l j u ........................................................ D u ž n i c i .............................................................................. Razni e fe k ti......................................................................... Odjeljenja robe: zaliha duhana i robe . . . . N e p o k r e t n in e ................................................................... K 954.673 50 „ 3,833.659-55 „ 1,360.357-34 „ 14,950.355-66 „ 5,267.738-70 „ 9,008.738-64 „ 29,496.479-96 „ 2,183.450-83 „ 1,228.956-50 „ 916.009-48 K 69,200.420 16 TUD 334.535*86 740.802-91 1,821.022-93 1,080-220-02 8 ,000.000 — 675.106-04 Dionička glavnica............................................................. Rezervni f o n d ................................................................... Založnice u prometu: 5 V a % tn e............................................................. 5% tne, 2 0 -g o d iš n je ....................................... 5% tne, 3 0 -g o d iš n je ........................................ 4 7 2% tne, 3 3 -g o d iš n je .................................. 5% tne komunalne obveznice u p ro m etu ............................ Izžrijebane založnice i komunalne obveznice u prometu . Kamate založnica i komunalnih o b v e z n ic a ...................... Fond za sigurnost z a lo ž n ic a .................................................. V j e r o v n ic i.................................................................................... Akcepti u p r o m e t u ................................................................... Neisplaćeni kuponi dionica, založnica i komunal. obveznica Račun dobitka i g u b i t k a ....................................... K 770.000-— 4,433.200-— 7,724.800-— 2,640.000 — 5,348.200 — 952.137-50 355.316-45 1,360.407-72 34,112.548-25 1,687.761.48 60.722-70 1,080.22002 69,200.420-16 � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Osvit Subject The topic of the resource politika Description An account of the resource U Mostaru je 1897. godine pokrenut list Osvit, a prvi broj je izašao u 1898. godini. Osvit je izlazio dva puta sedmično. Ispod nasl. "... Hrvatskoga jezika šum može da goji, može da spoji, Istok i zapad, pjesmu i um" \ Safvet beg R. Bašagić, Nevesinjac Creator An entity primarily responsible for making the resource odgovorni urednik Ivan A. Milićević Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Mostar : Osvit Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1898-1908 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 42 cm Language A language of the resource hrvatski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-9293 (Print) ISSN 3029-3928 (Mostar. Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID <a href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/23425798">23425798</a> Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Osvit 1908 Description An account of the resource Br. 41 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Hrvatska dionička tiskara, Mosta Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1908 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 23425798 https://kolekcije.nub.ba/files/original/35454376914775865b29eb82d93e7ba3.jpg 4242a0e11ce49b934cadebf0ca5b8875 https://kolekcije.nub.ba/files/original/ca134815a66a6e0cf4795ec6433f2422.jpg e36f732d8ba8471bf7f6dd22a94c46f0 https://kolekcije.nub.ba/files/original/4f443c4f947af2c31e8619ec910b5c71.jpg e9b77be132b0f774b25406cbefadc239 https://kolekcije.nub.ba/files/original/7ee239155820f5fcf2c346609e248624.jpg 048350ac7b35ff5544b30eade15d06df https://kolekcije.nub.ba/files/original/82e1914533d6efb80b41b3b21cb0b785.jpg 6bdf8aafa0f13e219d59fb2232be9985 https://kolekcije.nub.ba/files/original/1dd6e333196eb42ff19a1717251e9494.jpg 41b2603c828f5e7e72536d12eb0bf14a https://kolekcije.nub.ba/files/original/433c876e5c1b6188a4dbb85d56270eb0.jpg e6aba4654f6b2d355bedcb751e1db75d Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Arapski jezik Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Description An account of the resource Podzbirka rukopisa na arapskom jeziku predstavlja važan dio Orijentalne zbirke i čuva djela iz temeljnih disciplina islamske učenosti. Rukopisi obuhvataju tekstove iz oblasti vjerovanja, fikha, hadisa, tefsira, gramatike i drugih naučnih područja koja su oblikovala klasičnu islamsku obrazovnu tradiciju. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource AL-MUṢḤAF AŠ-ŠARĪF المصحف الشريف Subject The topic of the resource KUR'AN I FRAGMENTI KUR'ANA Description An account of the resource Rukopis Kur'ana. Ṯuluṯ, mastilo crno. Tačke na kraju ajeta, znakovi za ispravno čitanje teksta i nazivi sura pisani crvenim mastilom. Papir bijel, deblji, glat, s vodenim znakom, evropskog porijekla. Tekst uokviren tankom crvenom linijom. Kustode. Povez kožni, s utisnutim rozetama na sredini korica i preklopa. Otkupljen od Naila Hadžihalilovića iz Sarajeva. Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1223 H. 1808. Contributor An entity responsible for making contributions to the resource Prepisao ḥāfiẓ ‘Uṯmān b. Muḥammad Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Fol. 304; 15,5 x 10,5 (12 x 6,5). Language A language of the resource Arapski Type The nature or genre of the resource Rukopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context Rs 251 Abstract A summary of the resource. Prijepis rukopisa Kur'ana. arapski kur'an rukopis